Lari Niven, TRON PRSTENA Prevela Mirjana ivkovi PROLOG KARTA BRDA SVETE JELENE 1733. rprovodnikom 2851.

2878. 2880. 2881. 2882. Poslednji je plesao. Plesali su dokle god je pogled sezao, ispod tavanice od ravnog ogledala. Desetine hiljada pripadnika njegovog roda kretalo se u vrstim ustrojstvima koja su podseala na ogromne mutirajue krivine, naizmenino di ui i spu tajui glave kako bi se bolje orijentisali. Klepetanje njihovih kopita stapalo se s muzikom, podseajui na sto hiljada kastanjeta. utni kratko, utni u stranu, okreni se. Jedim okom prati suigraa. U ovom pok retu i u narednom ne sme pogledati prema zidu koji skriva Neveste. Ne sme dodirnut i. Milionima godina takmiarski ples i iroki spektar ostalih dru tvenih vektora odreiv ao je ko e se pariti, a ko ne. S druge strane opsene plesa pomaljala se opsena prozora, udaljenog i ogr omnog. Prizor Skrivenog Patrijarha koji se ukazivao Poslednjem predstavljao je d istrakciju, temeljni rizik, prepreku u okviru plesa. Isturi glavu; pokloni se... Ostali trono ni plesai, nepregledni pod i tavanica, predstavljali su projek cije iz memorije kompjutera na Toploj igli istrage. Ples je pomagao Poslednjem d a sauva svoje ve tine, reflekse, zdravlje. Ova godina pro la je u ukruenosti, oporavlj anju i razmi ljanju; meutim, takva stanja mogla su se u trenu izmeniti. Pre jednu zemaljsku godinu, ili pre pola arhaine godine na svetu lutkara, ili pre etrdeset rotacija Prstena... Poslednji i njegovi su nji tuinci prona li su lau dugaku jednu milju ukotvljenu ispod Karte Marsa. Nazvali su je Skriveni Patrijar h i isplovili, ostaviv i Poslednjeg. Prozor u plesu Poslednjeg predstavljao je pri zor u stvarnom vremenu koji je prenosila mrena u ko u na pramanom jarbolu Skrivenog Patrijarha. Ono to je prozor prikazivao bilo je stvarnije od plesaa. Hmii i Luis Vu lenjo su se vukli u prednjem planu. Pobunjene sluge Posle dnjeg delovale su pomalo iscrpljeno. Medicinski programi Poslednjeg obojici su p ovratili mladost, ima tome tek ne to vi e od dve godine. Jo su bili mladi i zdravi, a li i mlitavi i tromi. ut pozadi, dodirni kopita. Okreni se, oe i se jezicima. Veliki Okean le ao je ispod mora magle. Vetrom uskovitlana magla stvarala je aerodinamina ustrojstva preko golemog broda. U blizini obale magla se skupljal a poput talasa koji e se o nju razbiti. Iznad magle izdizali su se samo ko evi na j arbolima visokim est stotina stopa. Daleko u unutra njosti kopna, planinski vrhovi parali su beli prekriva; bili su gotovo crni i sjajni. Skriveni Patrijarh vratio se kui. Jo malo pa e Poslednji izgubiti svoje sad ruge tuince. Mrena je uhvatila glasove. Luis Vu: "Gotovo da sam siguran da su ono tamo planina Hud i planina Rei ner. Ono tamo ne prepoznajem, ali ako planina Sveta Jelena nije pre skoro hiljad u godina raznela svoj vrh, onda bi to mogala biti ona." Hmii: "Planina na Prstenu ne eksplodira osim ako je ne pogodi meteorom." "Upravo to i hou da ka em. Mislim da emo proi pored karte zaliva San Francisk a za manje od deset asova. Imajui u vidu vrstu vetra i talasa koji nastaju na Veli Pad gradova (eksperimentalistiki re im lutkara zarazio je Prsten supe kugom) Prvi kontakt: La ljivo kopile zabija se u Prsten Topla igla istrage napu ta Kanjon Topla igla istrage sti e do Prstena Ponovo je uspostavljena stabilnost Prstena

kom Okeanu, bie ti potreban pristojan zaliv za tvoj lender, Hmii. Mo e odande otpoeti svoju invaziju, ako ti ne smeta da bude upadljiv." "Volim da budem upadljiv." Kzin je ustao i protegnuo se, izbaciv i kand e. O sam stopa krzna posutog bode ima, prava ko marna vizija. Poslednji je morao da podse ti sebe kako je pred njim samo hologram. Kzin i Skriveni Patrijarh nalazili su s e 300.000 milja daleko od svemirske letelice zakopane ispod Karte Marsa. Okreni se, prednje noge klize ulevo, korak ulevo. Ne obraaj pa nju na ono to ti odvlai pa nju. Kzin ponovo sede. "Ovaj brod imao je unapred odreenu sudbinu, zar ne misl i i ti tako? Bio je sagraen za invaziju Karte Zemlje. Ukrala ga je Tila po to je pos tala za titnik, kako bi osvojila Kartu Marsa i sredi te za popravke. A sada se Skriv eni Patrijarh vraa da ponovo osvoji Zemlju." Unutar osakaenog meuzvezdanog broda Poslednjeg poeo je da duva sve jai, sve hladniji vetar kroz kabinu. Ples je postajao sve br i. Znoj je natopio elegantno oe l janu grivu Poslednjeg i slivao mu se niz noge. Kroz prozor je dopiralo vi e od vidljive svetlosti. Zahvaljujui radaru moga o je da vidi veliki zaliv, na jugu prema orijentisanosti karte, i lju ture gradova koje su arhaini kzini podigli du obale. Zaobljenost planete bi to sakrila od njeg a. Luis ree: "Nedostajae mi." Nekoliko trenutaka moglo je izgledati da ga njegov sadrug nije uo. A onda je ogromna masa narand astog krzna progovorila, ne okrenuv i se. "Luise. Tamo se na laze gospodari koje sam u stanju da pobedim i enke koje mogu da mi podare decu. T amo je moje mesto. Ne tvoje. Tamo, tamo su hominidi robovi, a i nisu ni od tvog roda, zapravo. Ti ne bi trebalo da poe , ja ne bi trebalo da ostanem." "Da li sam ja rekao ne to drugo? Ti odlazi , ja ostajem. Nedostajae mi." "Iako se tvoj razum tome protivi." "Ah." Hmii ree: "Luise, pre mnogo godina uo sam jednu priu o tebi. Moram saznati istinu." "Nastavi." "Po to smo se vratili na na e svetove, po to smo predali brod lutkara na im uva en im vladama da ga proue, tara-Rit te je pozvao da slobodno poseti park lova pokraj g rada varambrova Krvi. Ti si bio prvi tuinac koji je u njega u ao ne zato da bi umro. Proveo si dva dana i jednu no u njemu. Kako je bilo?" Luis je ostao nepokretno da le i na leima. "Uglavnom mi se svidelo. I to zb og asti koja mi je ukazana, ini mi se, ali s vremena na vreme ovek mora da isku a svo ju sreu." "uli smo priu, naredne noi na banketu tara-Rita." " ta si uo?" "Nalazio si se u unutra njem kvadrantu, meu uvezenima. Prona ao si jednu vred nu ivotinju..." Luis se istog asa ispravi i sede. "Belog bengalskog tigra! Prona ao sam div nu zelenu umu koja se ugnezdila meu svim tim crvenim i narand astim biljnim ivotom kz inta, i oseao sam se nekako bezbedno, prijatno i nostalgino. A onda je taj - taj p redivan... faz... ljudo der izi ao iz grmlja i pogledao me. Hmii, bio je tvoje veliin e, te io je mo da osam stotina funti i bio je izgladneo. Izvini, nastavi." " ta je to benglaski tigar?" "Ne to na e, sa Zemlje. Drevni neprijatelj, moglo bi se rei." "Reeno nam je da si urno pro ao pored njega da dohvati jednu granu. Da si sta o nasuprot tigra i zamahnuo granom kao da je oru je, te ga upitao: 'Sea li se?' Tiga r se okrenuo i oti ao." "Aha." "Za to si to uradio. Da li tigrovi govore?" Luis se nasmejao. "Pomislih da e mo da da ode ako se ne budem pona ao kao ple n. Da to nije upalilo, imao sam nameru da ga raspalim po nosu. U blizini se nala zilo to raspolueno drvo, i vrsta grana koja je mogla da poslu i kao toljaga. A obrat io sam mu se jer je neki kzin mo da slu ao. Ve bi samo po sebi bilo grozno umreti kao glupavi turista u Patrijarhovom parku za lov. Umreti kao kukavni plen, bljak." "Da li si znao da ti je Patrijarh dodelio uvara?"

"Ne. Mislio sam da mo da ima monitora, kamera. Posmatrao sam tigra kako od lazi. Okrenuo sam se i na ao se licem u lice sa naoru anim kzinom. Gotovo da sam isk oio iz ko e. Pomislih od njega da je jo jedan tigar." "Rekao je da malo nedostajalo da te o amuti. Izazvao si ga. Bio si spreman da ga mlatne toljagom." "Rekao je da je hteo da me o amuti?" "Tako je." Luis Vu se nasmeja. "Imao je o amuiva ARM-a sa ugraenom dr kom. Va patrijarh nik ada nije nauio kako se pravi milosrdno oru je, tako da su morali da ga kupuju od Uj edinjenih Nacija, pretpostavljam. Upravo sam se spremao da zamahnem toljagom. Is pustio je pu ku i pustio kand e, te shvatih da je kzin i nasmejah se." "Kako?" Luis je zabacio glavu unazad i nasmejao se, irom otvoriv i usta i pokazav i s ve zube. Da je to uradio jedan kzin, to bi predstavljalo otvoren izazov; Hmiijev e u i sasvim se priljubi e. "Hahahaha! Nisam mogao da se zaustavim. Bio sam tanj srean. On nije namer avao da me o amuti. Ubio bi me jednim pokretom kand i, ali je uspeo da se savlada." "Bilo kako bilo, pria je zanimljiva." "Hmii, ne to mi pade na pamet. Kada bismo mogli da odemo sa Prstena, ti bi eleo da se vrati kao Hmii, zar ne?" "Mali su izgledi da bi iko znao za mene. Tretman podmlaivanja Poslednjeg uklonio je i moje o iljke. Izgledao bih ne to stariji od svog najstarijeg sina, koji mora da sada upravlja mojim imanjima." "Aha. A Poslednji mo da ne bi hteo da sarauje..." "Ne bih to tra io od njega!" "Da li bi tra io od mene?" Hmii odvrati: "Ne bi bilo potrebe." "Nisam ba stekao utisak da bi partijarh mogao da prihvati re Luisa Vua kad a je posredi tvoj identitet. Ali on bi to uinio, zar ne?" "Verujem da bi, Govornie-sa-tigrovima. Ali ti si izabrao da umre ." Luis frknu. "Oh, Hmii, ne umirem ni ta br e od tebe! Najverovatnije mi je pr eostalo jo pedesetak godina, a Tila Braun je smrskala magini medicinski komplet Po slednjeg." Poslednji pomisli kako je sad dosta. "Mora da ima vlastite medicinske pogodnosti na komandom mostu", primeti kzin. "Ne mo emo dopreti do njih." "I kuhinja ima medicinske programe, Luise." "Morao bih da molim jednog lutkara." Mo da bi ih razbesneo ako bi ih prekinuo. A da im odvrati pa nju? Govor lutkara bio je sa etiji i fleksibilniji od bilo kog ljudskog ili kzi nti jezika. Poslednji je odzvi dao-odcvrkutao nekoliko reenica: naredba () ples () prei u ni i nivo slo enosti () ponovo () prei na mrenu est Skrivenog Patrijarha () pren os/prijem () po alji sliku, zvuk, bez mirisa, bez teksture, o amuiva iskljuen. "Hmii, L uise..." Obojica su poskoili, zatim se zakotrljali i ustali, zablenuv i se. "Da li sam vas prekinuo? elim da vam poka em odreene slike." Na trenutak su samo gledali ples. Poslednji je mogao da pretpostavi koli ko mora da blesavo izgleda. Lica obojice poe e da se razvlae u osmeh; dok je Luisovo izra avalo veselje, Hmiijevo je izra avalo bes. "Uhodio si", ree Hmii. "Kako?" "Podigni pogled. Nemoj je uni titi, Hmii, samo pogledaj iznad sebe u jarbo l koji podupire radio-antenu. Nadohvat ti je kand i..." Lica tuinaca veoma su se uveala. Luis ree: "Lii na bronzanu pauinu sa crnim p aukom u sredi tu. Fraktalno ustrojstvo. Te ko ga je videti... takoe je te ko videti gde se zavr ava. Mislio sam da ih plete neki insekt sa Prstena." Poslednji im ree: "To su kamera, mikrofon, teleskop, projektor, a i neke druge alatke. iri se. Ostavio sam ih na raznim mestima, ne samo na ovom brodu. Lu ise, mo e li da pozove svoje goste?" Zvi duk: naredba () lociraj graditelje gradova. " Treba ne to da vam poka em. I oni bi trebalo ovo da vide." " ta to izvodi , lii na tai-kvon-do", ree Luis.

Nareba () Tra i: tai-kvon-do. Pojavilo se obave tenje. Borbeni stil. Glupost: njegova vrsta nikada se ni je borila. Poslednji ree: "Ne elim da izgubim mi ini tonus. Neoekivano uvek dolazi u n ajnezgodnijem asu." Meu plesaima se otvorio drugi prozor: graditelji gradova pripre mali su obrok u ogromnoj kuhinji. "Sigurno vidite..." Hmiijeve kand e sevnu e prema lutkarevim oima. Prozor broj est belo je zatrepe rio i zatvorio se. ut. Provuci se pored Predvodnika trenutka. Ustani. Pomeri se milimetar; u stani. Strpljenje. Mogu da ga izbegavaju. Izbegavaju ga ve deset asova, i pola arhaine godine pre toga; ali moraju da jedu. Drveni sto bio je ogroman, veliine kzinskog stola za bankete. Pre godinu dana Poslednji je morao da iskljui kanal za njuh u mreni, zbog smrada usirene krv i koji se dizao sa stola. Smrad je sada bio ne to slabiji. Uklonjene su kzinske ta piserije i ovla izrezbarene freske, jer su bile suvi e krvave za ukus hominida. Ne to od toga preme teno je u Hmiijevu kabinu. U vazduhu se oseao jak miris peene ribe. Kavaresksenjajok i Harkabiparolin poslovali su po pomonoj kuhinji. Njena mala ker delovala je sasvim sreno, ostavljena na jednom kraju stola. Na drugom kraju, sirova polovina ogromne ribe ekala je kzina. Hmii je primetio ribu. "Imali ste sree", ree on sa odobravanjem. Oima je ara o po tavanici i zidovima. Prona ao je ono to je tra io: svetlucavu fraktalnu paukovu mre u neposredno ispod velike narand aste sijalice u samom vrhu kupole. Uo e graditelji gradova, bri ui ake. Kavaresksenjajok, momak tek izi ao iz pubert eta; Harkabiparolin, njegova saputnica, nekoliko godina starija; oboje sasvim ela vih temena, sa kosom koja im je padala preko lopatica. Harkabiparolin podi e bebu i dade joj da sisa. Kavaresksenjajok ree: "Uskoro emo vas izgubiti." Hmii ree: "Imamo uhodu. To sam i mislio, ali sada znamo zasigurno. Lutkar je postavio kamere unaokolo." Deak se nasmejao njegovom besu. "Isto bismo i mi njemu uinili. Prirodno je tragati za znanjem!" "Za manje od jednog dana oslobodiu se lutkarevog pogleda. Kava, Harki, mn ogo ete mi nedostajati. Va e dru tvo, va e znanje, va a iskrivljena mudrost. Ali moje mis li pripadae samo meni!" Sve ih gubim, pomisli Poslednji. Pre ivljavanje predla e da sagradim put koj i e ih vratiti k meni. On ree: "Narode, da li biste mi posvetili jedan sat da vas zabavim?" Graditelji gradova zinu e. Kzin se isceri. Luis Vu primeti: "Da nas zabavi . .. Svakako." "Da li biste ugasili svetlo?" To je uinio Luis. Lutkar je zvi dukavo zapevao. Posmatrao je na displeju nj ihova lica. Tamo gde se nekada nalazila mrena, sada su videli prozor: pogled kroz ve tar i ki u, niz obod ogromne metalne ploe. Daleko ispod, na stotine nagomilanih bel ih humanoidnih oblija. Delovali su dosta dru tveno. Trali su se jedni o druge bez i malo neprijateljstva, a tu i tamo su se parili, ne tra ei privatnost. "Ovo je vreme sada nje", objavi Poslednji. "Posmatram ovo mesto od kada sm o vratili Prsten na njegovu orbitu." Kavaresksenjajok ree: "Vampiri. Flipe, Harki, da li ste ih ikada videli o voliko na jednom mestu?" Luis upita: "Dakle?" "Pre nego to sam vratio na u sondu u Veliki Okean. Koristio sam je za raspr i vanje mrena. Gledate oblast koju smo prvu istra ili, sa najvi e strukture koju sam m ogao da pronaem, kako bih imao najbolji mogui pregled. Na alost, ki a i oblaci od poetk a mi zaklanjaju pogled. Ali, Luise, ti mo e da vidi da ovde ima ivota." "Vampiri." "Kavaresksenjajok, Harkabiparolin, to je levo od mesta na kome ste vi ive li. Vidite li da ivot tamo cveta? Mogli biste da se vratite." ena je ekala, odla ui da donese sud. Deak se kolebao. Izgovorio je ne to na svom

jeziku, neprevodivo. "Ne obeavaj ono to ne mo e da pru i ", ree Luis Vu. "Luise, izbegava me od kada smo spasli Prsten. Uvek govori kako smo pre li l emilicom preko stotina hiljada milja naseljenog podruja. Preispitao sam tvoje bro jke. Ti ne slu a . Uveri se sam, oni su jo ivi!" "Divno", ree Luis. "Vampiri su pre iveli!" "Ne samo vampiri. Gledaj." Poslednji je zazvi dao; zumirane su bile udalje ne planine. Tridesetak hominida mar iralo je kroz prolaz izmeu vrhova. Dvadeset jedan v ampir; estoro malih crvenoko aca pastira koje su videli tokom svoje poslednje poset e; petoro veih, tamnijih hominidnih stvorenja; dvoje od maloglave vrste, koje mo da nije trebalo ubrajati meu razumne. Sva lovina bila je naga, i niko od njih nije poku avao da pobegne. Bili su umorni, ali veseli. Svaki lan druge vrste imao je vam pira za pratioca. Samo je nekolicina vampira nosila odeu koja ih je titila od hlad noe i ki e. Odea je oigledno bila pozajmljena, skrojena da odgovara neem drugom, a ne onome to ju je sada nosilo. Vampiri uop te nisu bili razumni ili su bar Poslednjem tako rekli. Pitao s e da li bi ivotinje dr ale robove ili stoku... ali nema veze. "Luise, Hmii, vidite li? Ima i drugih ivih vrsta, takoe ivih. Jednom sam ak video i graditelja gradova." Luis Vu primeti: "Ne vidim rak i ne vidim mutacije, ali mora da postoje. Poslednji, obave tenja sam dobio od Tile Braun. Tila je bila za titnik, bistrija od tebe i mene. Rekla je, jedan i po bilion mrtvih." Poslednji ree: "Tila je bila inteligentna, ali ja na nju gledam kao na lj udsko bie, Luise. ak i posle njene promene: ljudsko. Ljudska bia ne gledaju opasnos ti u oi. Lutkare zovete kukavicama, ali ne gledati je kukaviluk..." "Mani se toga. Pro lo je godina dana. Rak mo e da odnese deset ili dvadeset. Mutacije odnose celo pokolenje." "Za titnici imaju svoja ogranienja! Tila nije imala pojma koliko su moni moj i kompjuteri. Ostavili ste me da izvr im pode avanja, Luise..." "Mani se toga." "Nastaviu da tra im", ree lutkar. Poslednji je plesao. Maraton e se nastaviti dok on ne pogre i. Iscrpljivao se; telo e mu se oporaviti, a potom ojaati. Nije se potrudio da prislu kuje dok su tuinci veerali. Hmii nije razorio mre nu, ali ubudue nee razmenjivati tajne nadohvat nje. I ne treba. Tokom godinu dana, dok je njegova arolika posada i dalje poku a vala da sredi stvari vezane za Tilu Braun i nestabilnost Prstena, letea sonda Pos lednjeg razastrla je mrene po celom Skrivenom Patrijarhu. Vi e bi voleo da se usredsredio na ples. Bie dovoljno vremena za to. Hmii e uskoro otii. Luis e se povui u utanje. Kroz godinu dana i on e mo da napustiti brod, prepustiti kontorolu Poslednjem. Bibliote kari graditelji gradova... da se pozabavi njima? U izvesnom smislu oni su ve za njega bili izgubljeni. Poslednji je kontro lisao medicinsku opremu na Igli. Ako bi uvideli da je iskoristio svoju mo za iznui vanje, shvatili bi istinu. Ali bio je suvi e otvoren. I Hmii i Luis odbili su medi cinsku pomo s njegove strane. Luis Vu i Hmii i li su urno niz hodnik u senci. Recepcija je bila veoma sla bo osvetljena i nee primetiti pauinu. Poslednji je uhvatio samo deo razgovora. Pos le ga je pustio nekoliko puta. Luis: "...igra dominacije. Poslednji mora da ima kontrolu nad nama. Suvi e smo mu bliski, mogli bismo i te kako da ga povredimo." Hmii: "Poku ao sam da dokonam kako." Luis: "Ozbiljno si poku ao? No, nema veze. Ostavio nas je same godinu dana , a zatim se pojavio usred rutinske ve be. emu trud? Ni ta u tom prenosu nije deloval o hitno." Hmii: "Znam kako ti razmi lja . uo nas je, zar ne? Ako mogu da se vratim u Pa trijar iju, nee mi biti potreban Poslednji da povratim svoja dobra. Imam tebe. Ti n e tra i da ti se plati." Luis: "Aha."

Poslednji je razmi ljao da li da ih prekine. ta da ka e? Hmii: "Mene je dr ao u aci zahvaljujui izgubljenim posedima, ali ime je dr ao u aci tebe? Uz pomo ice, ali prestao si da se drogira . Autodok u lenderu je bio uni ten , ali u kuhinji sasvim sigurno postoji program za spravljanje osna ujueg zaina?" "Vrlo verovatno. I za tebe." Hmii je to odbacio, mahnuv i rukom. "Ali ako dopusti sebi da ostari , on nema ni ta." Luis klimnu. "Ali hoe li ti Poslednji poverovati? Za lutkara... Ne vream te. Siguran sa m da govori istinu, Luise. Ali za lutkara je ravno samoubistvu kada neko dopusti sebi da ostari." Luis klimnu, utke. "Je li to opravdanje za bilion ubistava?" Luis bi prekinuo razgovor neke druge veeri, ali sada ree: "Opravdanje za o bojicu. Ja u umreti od starosti. Poslednji gubi svoje su nje... gubi kontrolu nad s vojim okru enjem." "Ali da su pre iveli?" "Da su pre iveli. Da. Poslednji je zapravo obavio programiranje. Ja nisam mogao da uem u tu oblast sredi ta za popravke. Vrvela je od drveta- ivota. Ja sam mu omoguio da raspr i mlaz plazme sa sunca na preko pet posto Prstena. Da to nije urad io, onda bih ja mogao... da ivim. I tako me Poslednji ponovo poseduje. A to je va n o, ako sam ja razlog to ne poseduje tebe." "Tano." "I tako, poka i Luisu stari snimak i reci mu da je to prenos u ivo..." Dizao se vatar, naleti su zatomljivali glasove. Hmii: " ta ako... brojke.. ." "...Poslednjeg da odustane..." "...mozak stari br e od ostalih delova tvoga tela!" Kzin je izgubio strplj enje, spustio se na sve etiri i odskakutao niz palubu. Nije bilo va no. Bili su izv an dometa. Poslednji je za i tao poput najveeg aparata za espreso na svetu koji se raspa da. U tom njegovom i tanju bilo je uspona i prizvuka koje nijedno stvorenje sa Zemlje ili Kzina nije moglo da uje, sa harmonicima koji su sadr avali ogromne koliin e informacija. Poreklo dvaju vrsta koje jedva da su napustile pa njake, odnosno si l e sa drvea. Planovi opreme koja e naterati sunce da zable ti, zatim da se blesak pre tvori u laserski snop, u top razmera Prstena. Delovi kompjuterske opreme smanjen i na kvantni nivo raspr ili su se po kabini Poslednjeg poput sloja boje. Programi velike otpornosti i snage. Vi izopaeni otpaci poludivljeg, polurazumnog roda! Va sa aljenja vredan za tit nik, va a Tila roena pod srenom zvezdom, nije bila ni prilagodljiva niti je shvatala , ali vi ak niste ni toliko razboriti da slu ate. Ja sam ih sve spasao! Ja, pomou so ftvera na svom brodu! Jedan vrisak i Poslednji je ponovo bio miran. Nije preskoio nijedan korak . Jedan unazad, naklon, dok Predvodnik trenutka uplie Mlade u kvadret: prilika da se popije malo vode, koja mu je stra no potrebna. Jednu glavu povio je da usisa, jednu izdigao da prati ples: ponekad je dolazilo do varijacija. Da li je Luis Vu postajao senilan? Tako brzo? Odavno je prevalio dvestot u. Osna ujui zain odr avao je pojedina ljudska bia zdravim i razboritim itavih pet stoti na godina, ponekad i vi e. Ali bez njegovih medicinskih pogodnosti, Luis Vu bi mog ao brzo da ostari. A Hmii e otii. Nije va no. Poslednji se nalazio na najbezbednijem zamislivom mestu. Njego v brod bio je zatrpan u kubnim miljama ohlaene magme u blizini centra sredi ta za p opravke na Prstenu. Ni ta nije bilo hitno. Mogao je da eka. Tu su bili i biblioteka ri. Ne to e se izmeniti... a tu je bio i ples. Prvi deo SENKOVITO GNEZDO

1. RAT MIRISA 2892. Oblak je prekrivao nebo poput sive metalne ploe. uta trava delovala je uve lo: suvi e ki e, nedovoljno sunca. Nema sumnje da se sunce nalazilo pravo iznad glav e, a i Luk je jo bio na svom mestu, ali Valavirgilin nije videla ni jedno ni drug o ima tome ve dvadeset dana. Krstarice su se kotrljale kroz beskrajnu izmaglicu, kroz visoku travu, n a tokovima visine oveka. Vala i Kej bili su za kormilom; Barok se vozio iznad njih kao topd ija. Barokova kerka Forn spavala je ispod atorskog krila. Svakog dana - svakog asa... Sabarokare pokaza. "Je li to ono to ste tra ili?" Valavirgilin ustade sa svog sedi ta. Mogla je da vidi gde je nepregledna t rava prestajala i poinjala nepregledna strnjika. Kejverbrimis ree: "Oni su ostavili ovo ustrojstvo. Ugledaemo stra are ili ete oce. efe, ne razumem kako si znala da e ovde biti divova trave. Ja nikada nisam bi o ovako daleko udesno. Ti, ti si iz Sredi njeg Grada? To je stotinu dana hoda nale vo." "Re je stigla do mene", ree Valavirgilin. Ni ta vi e nije pitao. Trgovake tajne bile su samo njene. Ukotrljali su se u strnjiku i okrenuli. Krstarice su se sada kretale br e. Strnjika desno, trava do ramena levo. Daleko ispred, ptice su kru ile i obru avale se. Velike, tamne ptice: le inari. Kejverbrimis dodirnu svoje pi tolje da bi se umirio. Punili su se spreda, cevi dugake kao njegova podlaktica. Veliki Sabarokare zavalio se u oklopnom tornju . Na vrhu kontejnera nalazio se top, a on im je mogao biti potreban. Ostala kola klatila su se levo i desno, pokrivajui Kejeva kola tako da je on mogao bezbedno da istra uje. Kru ei, ptice su se udaljile. Posvuda su ostavile crno perje. Dvadeset veli kih ptica, toliko se na dralo da je sada jedva letelo. ta je moglo tolike da ih nah rani? Tela. Mali hominidi za iljenih glava, od kojih su neki le ali u strnjiki, ne ki u nepoko enoj travi, gotovo sasvim oglodani. Na stotine njih! Mogli su da prou i kao deca, ali deca meu njima bila su jo manja. Vala je potra ila odeu. Na nepoznatom terenu nikada ne znate koji humanoidi mogu biti inteligentni. Sabarokare se spustio na tle, sa pi toljem u aci. Kejverbrimis je oklevao; a li ni ta nije iznenada iskoilo iz trave, i on krenu za njim. Foranajidli proturi po spanu glavu kroz prozor i zinu. Bila je to devojka od nekih ezdeset falana, koja je upravo ulazila u doba za parenje. "Od sino", ubrzo ree Kej. Smrad trulenja jo nije bio naroito sna an. Ako Demoni nisu stigli pre ptica, onda ove rtve mora da su bile pogubljene pred zoru. Vala upita: "Kako su umrli? Ako je ovo jedan od obiaja lokalnih divova trave, ne mogu rei da sam luda za tim." "Ovo su mogle i ptice da urade. Polomljene kosti, vidite? Ali ptice veli kih kljunova, koje tra e mo dinu. Ovo su sakupljai, efe. Vidi , tako se oni oblae, u perj e. Idu za eteocima. Sakupljai love smirpove, vatrene take, sve to kopa. Kada se trav a pokosi, na videlo iziu jazbine." ...Perje, tako je. To perje bilo je crno, crveno i purpurnozeleno, ne sa mo crno. " ta se, onda, ovde dogodilo?" Forn ree: "Poznat mi je taj miris." Ispod trule i: ta? Ne to poznato, to samo po sebi nije bilo neprijatno... ali ipak je nateralo Foranajidli da se osea nelagodno. Valavirgilin je unajmila Kejverbrimisa kao vou karavana jer je bio odavde , jer joj se uinio sposoban. Ostali su bili njegovi ljudi. Niko od njih nije nika da bio ovako daleko udesno. Vala je znala vi e o ovom mestu od bilo koga od njih... ako je bila u prav u u pogledu toga gde se nalaze. "Pa, gde su oni?"

"Mo da nas posmatraju", primeti Kej. Vala je nadaleko videla sa svog mesta na pramcu krstarice. Otvoreni pa nja k bio je ravan, uta trava kratko poko ena. Divovi trave bili su visoki izmeu sedam i osam stopa. Da li su mogli da se sakriju u upola ni oj travi? Trgovci su postavili svoje krstarice u obliku trougla. Njihov podnevni o brok sastojao se od voa i korenja iz skladi ta na pokretnim daskama. Skuvali su mal o lokalne trave sa korenjem. Nisu se domogli nikakvog sve eg mesa. Nisu urili. Veina hominida bila je bolje volje po to bi se najela. Ako su di vovi trave razmi ljali kao ma inski narod, pustie tuince da se najedu pre nego to stupe s njima u vezu. Nije do ao nikakav ambasador. Karavan je krenuo dalje. Tri krstarice kotrljale su se tromo preko otvorenog pa njaka bez ivotinja k oje bi ih vukle. Velike etvrtaste drvene platforme imale su etiri toka u uglovima; motor, sme ten pozadi, pokretao je jo dva pogonska toka. Kontejner od livenog gvo a i ao je ispred motora, nalik na eleznu kuu sa debelim dimnjakom. Velike, tanke, ploaste opruge nalazile su se ispod pramca, ispod kormila. Kakav divljak mogao je da se zapita kakva je to kula na kontejneru, ali ta bi pomislio ako nikada nije video t op? Da je bezopasan. Oblici boje zlataste trave, oblici suvi e veliki da bi bili ljudi: dva vel ika humanoida gledala su sa prevoja udaljenog brda. Vala ih je spazila tek kada se jedan okrenuo i odskakutao preko polja trave. Drugi je potrao du prevoja, ka me stu na kome e ga krstarice prei. ekao ih je, prepreiv i im put, gledajui ih kako dolaze. Gotovo da je bio boje zlataste trave: zlatasta ko a, zlatasta griva. Veliki. Naoru an ogromnim zakrivljen im maem. Kejverbrimis krenu u susret divu. Valavirgilin usmeri krstaricu za njim kao kakvu prijateljsku jahau ivotinju. Udaljenost je unosila udne obrte u dijalekat trgovine. Kejverbrimis je po ku ao da naui Valu neke varijacije u izgovoru, nove rei i izmenjena znaenja. Sada je slu ala, poku avajui da razabere ta je to Kej govorio. "Do li smo u miru... nameravamo da trgujemo... Dalekose na trgovina... ri atra ?" Divove oi su sevale tamo-amo dok je Kej govorio. Tamo-amo izmeu njihovih v ilica, Forn, Vala, Kej i Barok. Div se zabavljao. Lice mu je bilo kosmatije nego u bilo kog pripadnika ma inskog naroda. Lep a bradica koja je oiviavala Forninu vilicu i koja samo to je poela da joj raste, te k toliko dugaka da se savije u loknu na krajevima. Valina je postajala elegantno bela, dva roga na bradi. Ostale hominide isuvi e su esto zbunjivale brade pripadnik a ma inskog naroda, naroito ena. Div je saekao da Kej zavr i da pria, zatim je pro ao pored njega i smestio se na jureoj platformi krstarice. Oslonio se o kontejner i istog asa se trgnuo, odvoj iv i se od toplog metala. Povratio je dostojanstvo i dao znak krstarici da krene n apred. Veliki Barok ostao je da stoji iznad diva. Forn se popela kod oca. I ona je bila visoka, ali su oboje pored diva delovali zakr ljalo. Kejverbrimis upita: "Tvoj logor, onuda?" Dijalekat kojim je div govorio bio je manje razumljiv. "Da. Hajdete. Vi tra ite zaklon. Mi elimo ratnike." "Kako upra njavate ri atru?" To je bila prva stvar koju bi svaki trgovac eleo da sazna, kao i svaki beta mu karac, ako su ovi bili nalik ostalim divovima trave . Div ree: "Hajde brzo, ili naue suvi e o ri atri." " ta?" "Vampiri." Forn razrogai oi. "Onaj smrad!" Kej se osmehnu, ne videv i u tome nikakvu pretnju, ve priliku. "Ja sam Kejv erbrimis. Ovo ovde su Valavirgilin, moja gazdarica, kao i Sabarokare i Foranejidi . I u ostalim krstaricama su pripadnici ma inskog naroda. Nadamo se da emo vas ubed iti da pristupite na em Carstvu."

"Ja sam Parum. Na eg vou morate oslovljavati kao Turla." Vala je prepustila Keju da vodi razgovor. Maevi-kose divova trave imali s u suvi e mali domet. Oru je dalekose ne trgovine zaustavie napad vampira kao od ale. To bi trebalo da ostavi utisak na Bika, a potom - posao. Divovi trave, njih dvadesetak, vukli su kola puna trave kroz prolaz u zi du od nagomilane zemlje. "Ovo nije normalno", primeti Kejverbrimis. "Divovi trave ne podi u zidove. " Parum ga je uo. "Morali smo da nauimo. Pre etrdeset tri falana borili smo s e protiv crvenih. Od njih smo nauili zidove." etrdeset tri falana iznosilo je 430 rotacija ustrojstva zvezda, pri emu se nebo okretalo svakih sedam i po dana. Za etrdeset falana Valavirgilin se obogati la, parila, donela na svet etvoro dece, a zatim prokockala svoje bogatstvo. Tokom poslednja tri falana je putovala. etrdeset tri falana bilo je dugo. Pitala je ili je poku ala da pita: "Je li to bilo onda kada su do li oblaci? " "Da, kada je stari Turl prokljuao more." Da! Ovo mesto je tra ila. Kejverbrimis slegnu ramenima na to lokalno sujeverje. "Od kada imate vam pire?" Parum ree: "Oduvek ima poneki. U poslednjih nekoliko falana, odjednom su posvuda, svake noi sve ih vi e. Jutros smo prona li gotovo dve stotine sakupljaa, svi mrtvi. Noas e ponovo ogladneti. Zidovi i na i samostreli dr e ih na odstojanju. Ovamo" , ree stra ar, "provedite va a kola kroz taj procep i pripremite ih za borbu." Imaju samostrele? A svetlost je ilela. Unutar zidova bila je gu va. Mu karci i ene divova trave istovarivali su svoj a kola, esto zastajkujui da jedu travu. Podizali su poglede prema pripadnicima ma in skog naroda koji su se kretali meu njima; upiljili bi se, a potom se vraali na pos ao. Da li su ikada videli krstarice na vlastiti pogon? Meutim, trebalo je prvo po brinuti se za vampire. Mu karci u ko nim oklopima ve su se poreali du zida. Ostali su nanosili zemlju i kamenje kojima e zatvoriti prolaz. Vala je oseala da divovi trave zure u njenu bradu. Onako odoka izbrojala ih je oko hiljadu, koliko mu karaca toliko i ena. Meut im, na drugim mestima uvek je bilo vi e ena meu divovima trave nego mu karaca, a ovde nije videla decu. Znai, treba dodati jo koju stotinu ena koje uvaju decu negde u zgr adama. Jedno ogromno tuinsko srebrno oblije sie niz padinu njima u susret. Podigao je kacigu sa krestom i otkrio zlatastu grivu. Turl je bio najvei mu karac meu divovima trave. Oklop koji je nosio nabrekao je na svakom spoju; nije liio ni na jednog hominida koga je Vala ikada videla. "Turle", oprezno mu se obrati Kejverbrimis: "Dalekose na trgovina do la je d a pomigne." "Dobro. ta ste vi, ma inski narod? ujemo za vas." "Na e carstvo je mono, i mi se irimo putem trgovine, ne rata. Nadamo se da em o ubediti va narod da spravlja gorivo za nas, kao i hleb, i neke druge stvari. Od va e vrste trave mo e da se napravi dobar hleb; mo da se i vama samima dopadne. Zauzv rat vam mo emo pokazati uda. Najmanje od svih su na i pi tolji. Ti pi tolji imaju vei dome t od va ih samostrela. Za borbu izbliza imamo plamenike..." "Stvari za ubijanje su to? Srea na a da ste do li. I va a, to ste stigli do zakl ona. Trebalo bi sada da premestite va e pi tolje na zidove." "Turle, veliki pi tolji su na krstaricama." Zid je bio dvostruko vi i od svakog pripadnika ma inskog naroda. Ali Valavir gilin se prisetila lokalne rei. "Rampa. Turle, postoji li neka rampa koja vodi na zid? Mo e li da izdr i na e krstarice?" Boje dana pretvarale su se u ugljeno sivilo. Poela je da pada ki a. Daleko

iznad oblaka, senka noi mora da je gotovo ve pokrila sunce. Nije bilo nikakve rampe dok Turl nije riui izdao nareenje. A onda su svi og romni mu karci i ene ostavili ono to su radili i stali da preme taju zemlju. Vala je uoila jednu enu koja se pela, vodila, vikala. Velika, zrela, sa gl asom koji je mogao da uzdrma stene. Uhvatila je ime: Munva. Mo da je to bila Turlo va primarna ena. Metalni kontejner i metalni motor, kao i iroke pokretne daske debljine ake : krstarice su bile te ke. Rampa samo to se nije rasula. Krstarice su se pele jedna za drugom, e ui se desnom stranom o zid dok ih je deset mu kih pripadnika divova trav e podizalo i pridr avalo s leve. Kako li e samo da spuste krstarice? Vrh je bio iste irine kao i osnova krstarice sa tokovima. Stra ari su ih vod ili. "Uperite svoje oru je desno u odnosu na rotaciju. Vamiri odatle dolaze." Upravljai kola poreali su svoja vozila, a zatim se okupili na dogovor. Kej je upitao: "Vande, Ante, ta mislite? rapnel u top? Mogli bi da se zbiju. esto to in e." Antratilin ree: "Neka divovi sakupe ne to ljunka. tedimo municiju. Mada e ovo biti posao za pi tolje. Da se ra irimo?" Vandernoti ree: "To je ono to divovi ele." "Ja takoe", ree Kejverbrimis. Vala ree: "Divovi trave imaju samostrele. Za to su zabrinuti? Samostreli ne maju domet pi tolja, ali e im omoguiti da ostanu izvan doma aja vampirskog mirisa." Upravljai kolima se zgleda e. Ant ree: "Travojedi..." "Oh, ne. Drugde ih smatraju zastra ujuim borcima", odvrati Vand. Niko ni ta ne ree. Krstarice Vandernotija i Antrantilina otkotrlja e se u suprotnim smerovima . Gotovo su se izgubile u ki i i tami pre nego to su ih ratnici Divova trave zausta vili. Kejverbrimis ree: "Baroe, ti na top, ali imaj pi tolje na dohvat ruke. Ja im am pi tolje. Forn, punjenje!" Bila je suvi e mlada da bi joj poverili ne to vi e. " efe, v oli li bacae plamena?" Vala ree: "Nee prii tako blizu. I ja prilino dobro bacam." "Onda baca i rune bombe. Nadam se da e nam se ukazati prilika da upotrebimo baca plamena. Pomoglo bi nam kada bismo mogli da im poka emo da se alkohol i za to mo e upotrebiti. Divovima trave nije potrebno na e gorivo, sami vuku svoja kola. Va mpiri nisu inteligentni, je li tako?" "Oni u blizini Sredi njeg Grada nisu." Forn ree: "U veini jezika su vampiri, ne Vampiri. U tom obliku koristi se za ivotinje." Keja nije zanimao jezik. "Da li juri aju, efe? U velikom talasu?" "Samo sam se jednom borila protiv vampira." "To je vi e od mene. uo sam prie. Kako je bilo?" "Jedina sam pre ivela", ree Valavirgilin. "Keje? Samo prie? Zna li bar da kor isti pe kire i gorivo?" Kej nabra elo. " ta?" Valina glava naglo se okrenu na duboki uzvik jednog stra ara. Sada je sve bilo u senci, a taj zvuk mogao je biti vetar to duva kroz zat egnute konopce i apat samostrela. Divovi trave tedeli su svoje strele. Ni meci se nisu mogli nadomestiti, jer nije bilo rase klijenata koja bi proizvela nove. Vala jo ni ta nije videla. Za divove trave kao da nije postalo mranije, ali ove ravnice bile su njihov dom. Fijuknula je strela iz samostrela, i ne to bledo s e izdiglo i presamitilo. Vetar je uhvatio... to nije bio vetar. Pesma. "Tragajte za belim", nepotrebno im je doviknula Forn. Kej je opalio, pon ovo napunio top, opalio. Ba dobro to su krstarice stajale na odstojanju. Blesak njihovih topova bio je zaslepljujui. Vala je razmi ljala o tome, dok su vatreni baloni u njenim oima bl edeli. Zatim se otkotrljala ispod krstarice i izvukla baca plamena, a posle njega i mre u sa runim bombama. Ostae tu da joj krstarica titi oi od bleska. A top? Pucali su oko nje. Vid joj se povratio. Tamo, bledo hominidno oblije. Jo j

edno. Videla ih je vi e od dvadeset! Jedno je palo, a ostala su se povukla. Veina m ora da je ve bila izvan dometa samostrela. Njihova pesma i la joj je na ivce. "Top", primeti Barok, i ona zatvori oi upravo u trenutku kada je opalio. Vatra je posezala da zahvati strnjiku. Bleda tela, est... Osam. Trideset do etrdeset vampira stajalo je na otvorenom, i dalje na dometu topova, pomisli on a. Za to bi se ljudi sa samostrelima pla ili vampira? Zato to niko jo nije video toliko vampira na jednom mestu! To je bilo bizarno, ludo. Kako toliki mogu da se prehrane? Trgovaka skupina visokih rend era umrla je u jednoj kuli jednog napu tenog gr ada, pre etrdeset tri falana. Visoki rend eri borili su se protiv ne vi e od petnaest vampira, te noi. Nisu ubili vi e od osam. Svi ostali su umrli i samo je sluaj spasa o Valavirgilin. Setila se pesme koja se dizala sa ulice. Vampiri bledi, nagi, divni. U as. Visoki rend eri pucali su sa prozora na desetom spratu, i postavili su stra are du s tepeni ta. Stra ari su nestajali jedan za drugim, a onda... Kej primeti: "Povoljan vetar." Barok ree: "Top." vrsto je zatvorila oi pred bleskom. Barokov top je zagrmeo, zatim jo jedan malo dalje, jedva da su ga uli. Barokov glas bio je tih. "Mogli bi da kru e." "Nisu razumni", ree Kej. Opalio je jo jedan top, daleko ulevo. Zatim jedan desno od njih. Vampiri nisu nosili nikakvo orue, nisu imali odeu. Ako biste zavukli prste u divnu, bujnu, pepeljastu kosu na le u vampira, nai li biste da je ima suvi e oko ma le, pljosnate lobanje. Nisu podizali gradove, nisu imali vojsku, nisu izmislili nikakvu strategiju za opkoljavanje. Pa ipak su ratnici na zidu meusobno u kali, pokazivali prstima, ispaljivali strele u mrak u smeru okretanja, udesno i suprotno od smera okretanja. "Kej? Imaju noseve." Barok spusti pogled. Kej upita: " ta?" "Nemaju plan za bitku", ree Valavirgilin. "Jednostavno izbegavaju miris h iljadu i po divova trave koje opslu uje primitivna kanalizacija. Isti taj miris ih je doveo ovamo! Kada vetar dune od njih ka nama, miris im vi e nee smetati. A onda e vetar duvati od njih ka nama." "Idem da ka em Vandernotiju da okrene krstaricu", ree Barok i otra. Vala viknu za njim. "Tkanina i alkohol!" On se vrati. " ta?" "Sipaj gorivo na pe kir, samo malo. Zave i ga oko lica. Nee osetiti miris. Rec i Vandu!" Kej ree odozgo. "Jo imam mete. efe, izvan dometa su. Ti idi i ka i Antu da se pokrene. Reci mu za pe kire i gorivo. Mo da ni divovi trave ne znaju. efe? Ne zabora vi da sam hteo da im poka em za ta jo mogu da upotrebe gorivo?" Idiot. Poprskala je jedan pe kir za sebe i ponela jo dva sa sobom. Ovo bi m oglo hitno da joj zatreba. Morala je da pazi na svaki korak u tami jer se sa obe strane nalazio pon or. Prestala je da pada ki a. Vetar je donosio pesmu vampira. Udisala je alkoholna isparenja iz pe kira obmotanog oko lica. Poelo je da joj se vrti u glavi. Zaula je u daljini: "Top." Zatvorila je oi, saekala grmljavinu, nastavila p rema etvrtastoj senci. Pozvala je: "Antrantiline!" "Ima posla, Vala", Taratarafa tin glas. "Imae i te kako posla, Tarfa. Vampiri nas okru uju. Izvadite pe kire, poprska jete ih gorivom, zave ite ih preko usta. Zatim pomerite kamion za estinu luka." "Valavirgilin, ja nareenja primam od Antrantilina." Glupa ena. "Premesti krstaricu ili to oboje mo ete rei Demonima. Stavi pe kir i Antu. Ali prvo mi daj vr sa gorivom za divove." Pauza. "Da, Valavirgilin. Ima li dovoljno pe kira?" Krag sa gorivom bio je te ak. Valavirgilin je i te kako bila svesna oru ja ko je nije dr ala. Kada je pred njom iskrslo ogromno oblije, laknulo joj je, mada joj

je istovremeno bilo i neprijatno. Div trave se nije okrenuo. "Kako ide odbrana, Valavirgilin?" Vala ree: "Okru uju nas. Namirisae ih kroz koji trenutak. Sve i ovo..." "Auh! Kakav je to smrad?" "Alkohol. Pokree na e krstarice, ali bi mogao da nas spase. Sve i ovo oko vra ta." Stra ar se nije ni pomerio, nije je pogledao. Ne bi on uvredio tuinca gosta . to znai: Valavirgilin ni ta nije rekla. Nije imala vremena za igre. "Usmeri me prema Turlu." "Daj mi tu krpu." Dobacila mu ju je nisko. Frknuo je u znak gaenja, ali ju je ipak svezao o ko vrata. Zatim je upro prst, ali ona je ve ugledala sjaj Bikovog oklopa. Bik nije odvojio pogled s krpe u njenim rukama ak ni kada se povukao pred smradom. "Ali za to?" "Ne zna o vampirima?" "Do nas sti u prie. Vampiri dosta lako umiru, i ne misle. to se ostalog tie.. . da li bi tom krpom trebalo da pokrijemo u i?" "Za to, Turle?" "Kako ne bi mogli pesmom da nas odvedu u smrt." "Ne zvukom. Mirisom!" "Mirisom!" Divovi trave nisu bili idioti, ali... nisu imali sree. Prvo je neko morao da pre ivi napad vampira. ak i ako bi dete pre ivelo, ono ne bi znalo za to su svi odr asli oti li. Ona, Kej, neko drugi trebalo je da pokrenu tu temu, bez obzira na urbu . "Vampiri lue miris za parenje, Turle. Po uda raste, mozak se iskljuuje i ovek odlazi." "Smrad va eg goriva lei taj problem? Ali ne postoji li jo jedan problem? uli smo za va ma inski narod i va e carstvo goriva. Vi ubeujete druge hominidne vrste da s pravljaju alkohol za va a kola. Oni naue da ga piju. Gube zanimanje za rad, igru i sam ivot, za sve osim za gorivo, i umiru mladi." Vala se nasmeja. "Vampirski miris uradi sve to pre no to udahne stotinu pu ta." Pa ipak, Turl je bio u pravu. Da li elimo da samostrela i budu pijani dok vamp iri kru e oko zida? "Da li je gorivo bolje? Probaj jake trave?" "Kada mo ete da uberete te trave? Gorivo imam sada, ne sutra." Bik se okrenuo od nje i stao urlajui da izdaje nareenja. Veina mu karaca sada je bila na zidu, ali su ene potrale. Odnekud su se stvorile bale tkanine. ene su s e pele na zid i i le du vrha ka krstaricama. Vala je ekala to je strpljivije mogla. Bik je zare ao: "Doi!" U ao je uzgradu od zemlje, drugu po veliini. Tkanje je bilo rasprostrto po vrhu zemljanog zida i jedne sredi nje staze. Ovde su se nalazile visoke gomile sasu ene trave, ali i drugih biljaka, na hiljad u mirisa. Bik je drobio li e pod njenim nosem. Ustuknula je. Drugaiji list; oprezno je omirisala. Jo jedan. Onaee: "Probaj sve odreda, ali probaj i gorivo. Otkriemo ta najbolje deluje . Za to ove skladi tite?" Bik se nasmejao. "Zaini, to su, biberlik i menti. ene ih jedu, od njih bol je njihovo mleko. Zar mislite da jedemo samo travu? Uveloj ili gorkoj travi potr ebno je ne to radi ukusa." Bik je sakupio puno naruje biljaka i izi ao urlajui. Imala je utisak da se n jegovo urlanje uje ak u Sredi njem Gradu. Njegov glas i glasovi ena, i potom struganj e velikih stopala koja se penju. Vala izvue svoju bocu sa gorivom i krenu da se penje za njima. Sa vrha je posmatrala krupne senke, nepokretne ratnike, ene koje su se kr etale izmeu njih, delei natopljene pe kire. Vala je presrela jednu veliku, zrelu enu. "Munva?" "Valavirgilin. Ubijaju mirisom?" "Da. Ne znamo koji miris najbolje titi. Neki mu karci ve su dobili pe kire nat opljene alkoholom. Njima ih ostavi, ostalima daj Turlove biljke. Videemo."

"Videemo ko e da umre, a?" Vala ode dalje. Od alkoholnih isparenja pomalo joj se vrtelo. Mogla je s tim da izie na kraj, ali je primetila da je njen pe kir ve gotovo suv. Jutros je Vala razmi ljala o tome kako je Forn dovoljno zrela da upra njava ri atru, ili mo da da se odmah pari. Forn je prevazi la to predvianje. Te ko da se jo seal mirisa vampira. Prepoznala je miris ljubavnika! Taj stari miris po ude i smrti boravio je u Valavirgilinom nosu i grickao joj je mozak. Ratnici divova trave predstavljali su nepokretne senke meu senkama ena koj e su se kretale. Ali... bilo ih je manje. ene divova trave takoe su to primetile. Vri tale su od besa i straha; zatim su dve, etiri, potrale niz nasip dozivajui Turla. Jo je jedna potrala u pogre nom pravc u, stenjui, napolje u polje strnjike. Vala se kretala meu preostalim braniocima, sipajui gorivo po pe kirima. enama , mu karcima, koga god je mogla da pronae. urba e ubiti. Gorivo e za tititi. Trave? Miri s Turlovih trava mo da bi du e potrajao. Svuda unaokolo videla je bleda hominidna oblija. Tako malo pojedinosti. M orali ste da zami ljate kako izgledaju; a dok vam miris golica prednji mozak, vide li biste velianstvene fantazije. Pri li su bli e. Za to ne uje topove? Stigla je do Antrantilinove krstarice. Po pela se na pokretnu dasku. "Hej! Ante?" Kontejner je bio prazan. Otvorila je trik bravu i popela se u kontejner. Nikog nije bilo. Nije bilo tete, ni traga borbe; jednostanvo su oti li. Natopi pe kir. Zatim: top. Vampiri su se lepo skupljali za kru enje. Da li s u se skupljali oko Anta, Forn ili Himpa, negde tamo dole? Nije bilo va no. Opalila je i videla da ih je polovina pala. Negde tokom te noi ula je ponovljeno aputanje. "Antrantilin?" "Oti ao", ree ona, ali nije mogla da uje vlastiti glas. Vrisnula je: "Oti ao! Valavirgilin ovde!" jedva da je i to ula. Njeno urlanje i njegovo urlanje svela j e na apat grmljavina topa koja je parala u i. Do lo je vreme da se krstarica pomeri. Vampiri su se povukli, nauili su da se ne skupljaju u gomile, ali mogla je da nae negde drugde sve u lovinu. Topovi nis u bili potrebni na desnoj strani i u smeru okretanja. Tamo gde je vetar duvao od vampira, samostreli su mogli da dosegnu do njih. "Ovde Kej. Jesu li svi oti li?" "Da." "Ponestaje nam municije. Tebi?" "Dovoljno." "Ujutro vi e neemo imati goriva." "Ne. Razdavala sam sav svoj alkohol i rekla enama kako da ga koriste. Mis lila sam da Munvu, enu divova trave koja je delila pe kire ratnicima - da je nauim k ako da rukuje topom? Da li elimo..." "Ne, efe, ne. Tajne!" "Ionako bi potrajalo suvi e dugo da je obuim." Kej podi e glavu u kabinu topd ije. Izvukao je krag baruta i podigao ga stenj ui. "Nazad na posao." "Da li ti je potreban mali kalibar?" "Dosta kamenja." Pogledao ju je. Sledio se. Spustio je krag. Skliznula je dole. Po li su zajedno. "Trebalo je ponovo da natopim taj pe kir", nesigurno je rekla. To je bila njena poslednja suvisla misao za izvesno vreme. On, Ne Vala, Kej se iskobeljao kroz vrata i pljusnuo u blato, na oluju. Vala ga je sledila, ne bi li ga povukla nazad. Strgnuo joj je ko ulju. Privila se uz njega, ali on je zaurlao i rascepio je na pola, okrenuo se u njenom naruju, a zatim se vratio nazad sa natopljenim po lovinama ko ulja i gurnuo jednu njoj pod nos, a drugu sebi. Duboko je udahnula alkoholna isparenja. Zagrcnula se. "Sve u redu." Dao joj ju je. Drugu je vezao oko svog vrata. "Vraam se", ree on. "Bie najb

olje da sama upravlja topom. Pod ovim..." "...okolnostima." Drhtavo su se nasmejali. "Hoe li biti bezbedna? Sama?" "Moram da poku am." Posmatrala ga je kako odlazi. Nikada nee. Nikada. Nikada se vi e nee pariti ni sa jednim mu karcem. Njen um, njeno ja utopilo se u talasu po ude. ta bi Tarb mislio o njoj? Parenje sa Tarabliliastom nikada nije bilo tako estoko. Ali um joj se sada polako vraao. Bila je parena. Podigla je pe kir ka licu. Alkohol joj je oti ao pravo u glavu i razbistrio je, osim ako to nije bila opsena. Pogledala je du zida i ugledala velike senke, s asvim malo njih, ali bilo ih je. Hominidnih oblija u crnim poljima takoe je bilo m anje, ali bila su veoma blizu. Bila su vi a, vitkija od pripadnika njene vrste. Pe vala su; preklinjala; okupila su se gotovo ispod same krstarice. Popela se i napunila top. 2. OPORAVAK Bleda svetlost postajala je sve jaa, sjajnija u smeru okretanja. Pesma se okonala. Vala ve izvesno vreme nije ula fijuk strele izbaene iz samostrela. Vampire je sada bilo te ko nai. U asna no se neprimeeno zavr ila. Ako je ikada bila ovako umorna, iscrpljenost mora da joj je izbrisala to seanje. A Kejverbrimis ju je upravo pitao: "Ima li jo malog kalibra?" "Ne to. Nismo dobili tra eni ljunak." "Barok i Form ve su bili oboje oti li kada sam se vratio do krstarice." Vala je protrljala oi. Nije imalo ta da se ka e. Vandernoti i Sopa intej pope e se oslanjajui se jedno na drugo. Vand primeti: "Kakva no." Spa ree: "itu se pevanje suvi e dopalo. Morali smo da ga ve emo. Mislim da sam sipala suvi e goriva u njegov pe kir. Spava kao... kao to bih i ja da mogu..." - obav ila je ruke oko sebe - "...da mogu da prestanem da se tresem." San. A nekoliko stotina mu karaca divova trave oekivalo je... "Sada ne bih mogla da izdr im ri atru", ree Vala. Izbacila je iz seanja parenje sa Kejom. To je mog lo da ima posledice. Kejverbrimis ree: "Spavajte u krstaricama. Bar noas. Zdravo..." Polo io joj je aku na rame to ju je nateralo da se okrene. Dru tvo. Devet divova trave, a meu njima i srebrni oklop. Njihova iscrpljen ost mogla se videti i namirisati. Turl je upitao: "Kako stoje stvari kod vas, ma i nski narode?" "Polovina nedostaje", odgovori Valavirgilin. Vand ree: "Turle, nismo ih ni u snu ovoliko oekivali. Mislili smo da imamo oru je za svaku situaciju." "Putnici priaju da nas vampiri pevanjem odvode ka na oj sudbini." Kej ree: "Polovina mudrosti sastoji se u tome da se naui ta treba od nauenog odbaciti." "Pripremili smo se za pogre nog neprijatelja. Vampirski miris! To nam nika da nije palo na pamet. Ali potpra ili smo vampirima pete!" zagrme Turl. "Da poemo u lov za njima kroz travu?" Vand podi e ruke i posrui se udalji. Vala, Kej i Spa se zgleda e. Ako ratnici divova trave jo imaju snage da se b ore... Vand je bio gotov, iskori en, ali neko mora da zastupa ma inski narod. Krenuli su za ratnicima u vla nu strnjiku. U podno ju zida nastade neko kome anje. Dva hominida, naga. Samostreli i pi to lji se podigo e. Razdvoji e ih udarcima oru ja, glasovi zalaja e. Ne! Nisu vampiri! Jedn a velika ena i mali mu jak pomagali su jedno drugom da se usprave. Nisu vampiri, ne. ena divova trave u... "Baroe!" Sabarokare ovo lice omlitavelo je od u asa koji je bio suvi e dubok da bi ispl ivao na povr inu. Pogledao je Valavirgilin kao da je ona bila duh, a ne on. Napola lud, prljav, iscrpljen, zapla en, iv. A ja mislila da sam ja umorna! Vala ga potap a po ramenu, srena to mo e da ga oseti pod akom. Gde li mu je bila kerka? Nije pitala. Rekla je: "Mora da ima mnogo t

a da nam ispria . Kasnije?" Turl se obratio Parumu, samostrelcu. Parum je poveo/odvukao Baroka i enu divova trave uz padinu. Turl krenu kasom, od zida, desno od smera okretanja. Njegovi ljudi poo e za njim, a za njima i pripadnici ma inskog naroda. No besanog u asa i ludakog parenja sv e ih je iscrpla. Pro li su pored le eva vampira. Ni ta od svoje lepote nisu zadr avali u smrti. J edan Div trave zastade da pobli e osmotri enku probodenu strelom iz samostrela. Zau stavila se i Spa . Vala se setila da je i ona to uradila, pre etrdeset tri falana. Prvo oset ite miris trulog mesa. A onda vam u umu eksplodira drugi miris... Div trave iznenada se zateturao. Ostao je da stoji pognute glave i povraa , a potom se lagano uspravio, i dalje krijui lice. Spa se naglo ispravila, zatim s e oteturala do Vale i zarila lice u njeno rame. Valavirgilin ree: "Spa . Nisi ti ni ta uradila, draga. Pro ima te oseaj da eli da se pari sa le om, ali to ne govori tvoj um." "Ne moj um. Vala, ako ne mo emo da ih ispitamo, ne mo emo ni da nauimo ni ta o njima!" "Delimino zbog toga i jesu tako zastra ujui." Po uda i miris trulog mesa ne sp adaju zajedno u jedan um. Vampiri u blizini zida bili su probodeni strelama iz samostrela. Dalje n apolju, bili su razmrskani samom ili malim kalibrom. Vala je uoila da su pripadnic i ma inskog naroda pobili isto onoliko vampira koliko sto puta brojniji divovi tra ve. Dve stotine stopa od zida, vi e nisu nailazili na vampire. Mrtvi divovi tr ave le ali su nagi ili napola obueni, ispijeni, sa upalim oima i obrazima, i divljaki m ranama po vratovima, zglobovima, laktovima. To mlitavo lice... Vala je videla ovu enu kada je pre mnogo sati otrala u mrak. Gde su rane? Grlo joj je, izgleda, bilo nedirnuto. Leva ruka rasporena, zg lob nedirnut; desna ruka prebaena preko tela, nije bilo krvi na izgu vanoj tunici.. . Vala prie bli e i podi e joj desnu aku. Pazuh joj je bio iskidan i krvav. Jedan mu karac divova trave se okrenu i otetura se nazad prema zidu, povraajui. Velika ena, mali vampir. Nije mogao da dopre do njenog vrata. Spa je u pra vu, moramo da uimo. Malo dalje odatle, svetla tkanina le ala je u blizini travnate granice. Va la je potrala, a onda je isto tako iznenada stala. To je bilo Taratarafa tino radno odelo. Vala ga podi e. Bilo je isto. Nije bilo krvi, niti mrlja od zemlje. Za to li je Tarfa odvedena tako daleko? Gde je ona? Turl je dosta bio isprednjaio. Gotovo da je ve bio stigao do neposeene trav e. Koliko li je bio te ak taj oklop? Uspentrao se uz deset stopa visoku humku, i z astao na vrhu, ekajui ostale da se dovuku. "Ni traga vampirima", objavi on. "Oti li su da se negde sakriju. Putnici k a u da ne podnose svetlost...?" Kej ree: "Ta pria je tana." Turl nastavi. "Onda bih rekao da su oti li." Niko ni ta ne ree. Turl zaurla: "Bi!" "Turle!" Jedan mu karac se trei uspentra do njega: zreo, vei od ostalih, ustar , nepristojno pun energije. "Sa mnom, Bie. Tarune, ti zaobii, sre emo se na drugoj strani. Ako te nema, p retpostaviu da si naleteo na borbu." "Da." Bi i Turl odo e jednim putem, ostali divovi drugim. Vala nije odmah mogla d a se odlui, a onda krenu za Turlom. Turl ju je primetio. Usporio je i dozvolio joj da ga stigne. Bi bi takoe s aekao, ali ga Turl jednim pokretom posla napred. Turl ree: "Neemo nai ive vampire kako se kriju u travi. Trava raste pravo uv

is. No klizi preko sunca, ali sunce se nikada ne pomera, ne vi e. Gde vampir mo e da se sakrije pred suncem?" Vala upita: "Sea li se vremena kada se sunce kretalo?" "Bio sam dete. Zastra ujue vreme." Nije delovao ba naroito zapla en, pomisli Va la. Luis Vu je bio meu ovim ljudima; ali ono to je Luis Vu kazao Valavirgilin, izg leda da nije rekao i njima. Posredi je prsten, kazao je. Luk je deo prstena na kome ne stoji . Sunce j e poelo da krivuda jer je prsten iskliznuo iz sredi ta. Kroz nekoliko falana prsten e oe ati sunce. Ali kunem se da u ga zaustaviti, ili u umreti pri tom poku aju. Kasnije je sunce prestalo da krivuda. Bi je i dalje trao, s vremena na vreme zastajkujui da pregleda tela; zamahn e maem i posee ne to trave da bi video ta ona krije; jeo je ono to bi posekao kada bi krenuo dalje u obilazak. Tro io je vi e energije od Turla. Vala nije primetila takma t vo meu njima - nareenja su bila izdavana sa lakoom, primana sa lakoom - ali postala je sigurna da gleda narednog Turla. Smogla je hrabrosti da upita: "Turle, da li je nepoznati hominid do ao meu vas tvrdei da potie sa nekog mesta na nebu?" Turl se zagleda. "Na nebu?" Te ko da bi tako ne to zaboravio, ali mo da nije hteo da otkrije tajnu. "arobnj ak. osavo usko lice, bronzani ten, prava crna kosa, vi i od mojih sunarodnika, uzak u ramenima i kukovima." Vrhovima prstiju iskosila je uglove oiju. "Ovakve oi. Neg de ovde je uzburkao more, ne bi li zaustavio kugu cvetova-ogledala." Turl je klimao. "To je uinio stari Turl, uz pomo onog Luisa Vua. Ali otkud ti zna za to?" "Luis Vu i ja smo zajedno putovali, daleko ulevo odavde. Rekao je da bez sunca cvetovi-ogledala ne mogu da se brane. Oblaci, meutim, nikada nisu nestali? " "Nikada. Posejali smo travu, upravo onako kao to nam je arobnjak kazao. Sm irpovi i ostali kopai odmakli su daleko ispred nas. Kuda god da smo po li, nailazil i smo na izgri ene cvetove-ogledala u korenu. Trava ne buja u ovom mraku, tako da smo u poetku morali da jedemo cvetove-ogledala. Crveni koji su hranili svoja stada na om travom u vreme moga oca, i ustali protiv nas kada smo se pobunili, krenuli su za nama u novu zemlju trave. Sakupl jai su lovili kopae. Vodeni narod vratio se uz reke koje su zaposeli cvetovi-ogled ala." " ta je bilo sa vampirima?" "Izgleda da je i njima i lo dobro." Vala napravi grimasu. Turl ree: "Postojala je oblast koju smo svi izbegavali. Vampirima je potr ebno skloni te pred dnevnom svetlo u, sistem peina, drvea, bilo ega. Kada su nai li oblac , manje su se pla ili sunca. Otiskivali su se sve dalje od svojih jazbina. To je s ve to znamo." "Trebalo bi da pitamo demone?" "Da li vi pripadnici ma inskog naroda razgovarate sa demonima?" Turlu se n ije dopala ta pomisao. "Oni se ni sa kim ne dru e. Ali demoni znaju gde su mrtvi pali. Moraju zna ti i gde vampiri love, kao i gde se kriju preko dana." "Demoni delaju samo nou. Ne bih znao kako da razgovaram sa jednim demonom ." "To je ve raeno." Vala je poku avala da se seti, ali um joj nije ba najbolje radio. Umor. "To je ve raeno. Pojavi se nova religija, ili umre kakav stari sve teni k, a onda sledi obred te kog isku enja za novog amana. Demoni moraju znati i prihvati ti obrede koje on zahteva da se upra njavaju kada neko umre." Bik klimnu. Demoni e obavljati pogrebne obrede za bilo koju religiju, unu tar oiglednih ogranienja. "Kako, onda?" "Mora im privui pa nju. Ulagivati im se. Bilo ta prolazi, skromni su. To je i test. Novi sve tenik nee biti ozbiljno shvaen dok ne postigne sporazum sa demonima. " Bik se nakostre io. "Da im se ulagujem?" "Moji ljudi su ovamo do li kao trgovci, Turle. Demoni imaju ne to to mi elimo:

znanje. ta mi imamo to demoni ele? Ne mnogo toga. Demoni poseduju svet, Luk i sve ostalo, samo ih pitaj." "Da im se ulagujem." Za krgutao je. "Kako?" ta je ono ula? Prie ispriane nou; ne ba nalik na poslovne. Ali videla je demon e i razgovarala sa njima. "Demoni vode senkovitu farmu ispod skupine lebdeih zgra da, daleko nalevo. Plaamo im oruem, a graditelji gradova im daju bibliotekarske po vlastice. Trgovae za informacije." "Mi ni ta ne znamo." "To gotovo da je tano." " ta jo imamo?" Turl primeti: "Oh, Valavirgilin, ovo je gadno." " ta?" Turl pokaza rukom oko sebe. Unaokolo je le alo stotinak le eva vampira, svi su se nalazili u blizini zida, i upola toliko mrtvih divova trave ra trkanih od gr anice dometa samostrela do neposeene trave. Bi je pregledavao manje le eve. Primetio je da joj je privukao pa nju, te je podigao jednu glavu kako bi Vala mogla videti lice. Bio je to Himapertari, iz An trantilinove posade. Drhtaj pro e Valu. Meutim, Turl je bio u pravu. Ree: "Demoni moraju neim da s e hrane. I vi e od toga: kada bi ovih hiljadu le eva ostavili ovde da le e, pojavila b i se kuga. Svi bi krivili demone. Demoni moraju doi da poiste." "Ali za to bi mene saslu ali?" Vala odmahnu glavom. Kao da je bila napunjena vatom. " ta onda, po to saznamo gde se nalazi jazbina vampira? Sami da ih napadnemo ?" "Demoni bi mogli i to da nam ka u..." Turl potra. Vala vide da Bi ma e, dr ei... ta? U tom trenutku estotko je protres o to to je dr ao, a onda ga odbacio, i bacio se u suprotnom pravcu. Tamo gde je tel o palo, stalo je da se uvija, a zatim se primirilo, iako je Bi urlao. Bio je to ivi vampir. Bi doviknu: "Turle, ao mi je. Bio je iv, ranjen, samo strela kroz bedro. Po mislih da popriamo s njim, pregledamo ga... bilo ta... ali... ali taj miris!" "Smiri se, Bi. Da li si iznenada osetio taj miris? Ti napada , on se brani? " " ta, kao kad prdne ? Ponekad kontroli emo, ponekad ne?... Turle, nisam sigura n." "Kreni dalje u obilazak." Bi je estoko zamahnuo maem po travi. Turl nastavi dalje. Vala je razmi ljala. Ree: "Mora poslati delegaciju meu mrtve. ator, nekolicinu tvojih ljudi..." "Ujutro emo ih nai isisane!" "Ne, mislim da e noas i naredne noi biti bezbedno. Vampiri su poharali ovu oblast, a i namirisali bi svoje mrtve. ak i da je tako, naoru aj svoje ljude i, ova j, po alji zajedno mu karce i ene." "Valavirgilin..." "Poznat mi je va obiaj, ali ako vampiri zapevaju, bie najbolje da se pripad nici tvoga roda pare izmeu sebe." Da li je trebalo ovo da ka e? Sasvim sigurno ne b i ovako ne to rekla pred ostalim divovima trave. Bik je frknuo, ali... "Da. Da, a ono to Turl ne vidi to se nije dogodilo. Tako." Turl mahnu Biu da prie. Upitao je Valu: "Da li e nam se dalekose na trgovina pridru iti?" "Trebalo bi da vas podr imo. Dve vrste koje su u iznudici bie glasnije od j edne." Dalekose na trgovina mogla je da se otkotrlja od veine problema, ali ne i od ovog. Veinu goriva utro ili su na natapanje pe kira. "Tri vrste. Mnogi sakupljai umrli su pre dve noi. Sakupljai e ekati sa nama. Da li bi trebalo da nas bude jo vi e? Vampiri mora da su lovili i meu crvenima." "Vredi poku ati." Bi sti e do njih. Turl poe da govori mnogo br e nego to je Vala mogla da prati. Bi je poku ao da se usprotivi, ali onda se primirio. "Trebalo bi da odspavamo tokom dana", ree Vala. Telo joj je vapilo za sno m.

Ne to ju je uhvatilo za zglavak. " efe?" Trgnula se iz sna. Njeno skvianje trebalo je da predstavlja vrisak. Otkot rljala se i sela i... bio je to samo Kejverbrimis. " efe, ta si to priala Biku?" Jo je bila o amuena. Bili su joj potrebni pie i kupanje ili... ta buka, je li to ki a? A munja i tresak - to je nema sumnje grom. Skinula je prljavu odeu pre nego to je zaspala. Izvukla se ispod ebadi, iz kontejnera, na hladnu ki u. Kej ju je gledao iz topd ijske kule kako igra na ki i. Posledice. Trgovci se nisu parili. Upra njavali su ri atru sa vrstama koje s u sretali, ali parenje je bilo ne to drugo. Ne ostavljate poslovnog partnera u dru gom stanju, ne upu tate se u igre seksualne dominacije, niti se zaljubljujete. Ali u dalekim kraljevstvima, meu nepoznatim hominidima, ne mo ete ni izbega vati jedni druge. Pozvala ga je rukom i doviknula: "Operi se sa mnom. Koliko je sati?" "Uskoro e sumrak. Dugo smo spavali." Kej je skidao odeu kao da mu je laknu lo. "Mislio sam da e nam ovo vreme biti potrebno da se nauru amo protiv vampira." "Uradiemo to. Kako je Barok?" "Ne znam." Pili su, prali jedno drugo, obrisali jedno drugo, i uverili se: potrebi za parenjem moglo se odoleti. Ki a je prestala. Mogli ste da vidite kako vetar odnosi ostatke oluje prek o strnjike. Pramenovi tamnoplavog neba pomaljali su se kroz juree rastrgnute obla ke, kao i iznenadna uska uspravna linija plavobelog sjaja. Vala zinu. Nije videla Luk ve etiri rotacije. Pri sjaju svetlosti sa Luka mogla je da nazre ustrojstva u travnatoj str njici. Luk bledih pravougaonika. ator podignut unutar luka. Divovi trave i li su ta mo-amo, a aica mnogo manjih hominida kretala se s njima. Na pravougaonicima... ar avi ? Izlagali su tela. "Da li si im ti kazala da to uine?" "Ne. Mada zamisao nije lo a", primeti Vala. U napu tenoj krstarici Antrantilina prona li su Baroka sa enom dvostrukom veom od njega. Delovao je nenormalno potinjen, ali se osmehivao. "Vemb, ovo su moji p artneri Valavirgilin i Kejverbrimis. Narode, ovo je Vemb." Kej je zaustio da ka e: "Mislio bih..." Barok se nasmejao kao da ba nije bio sasvim pri istoj pameti. "Da, i bio b i u pravu, ako si mislio da smo spavali!" Vemb ih prekinu. "Spavati ovde, zajedno, titi svakog od namere ostalih, o d jo ri atre. Imali smo sree jedno s drugim." Polako i oprezno preturajui po svom iscrpljenom umu, Barok pronae jo jednu misao. "Forn. Niste prona li Foranajidli?" Vala odvrati: "Ona je oti la." Barokovo telo je nekontrolisano zadrhtalo. Uhvatio je Valu za zglavak. " Doviknuo sam joj. 'Napuni!' Ni ta. Bila je oti la. Izi ao sam da je potra im, da je zaus tavim ako je krenula za pevanjem. Zakoraio sam napolje i odlepio. Nalazio sam se u podno ju zida i ki a me je ukopala u tle. Neko je naleteo na mene. Oborio me u bla to. Vemb. Mi... ri atra nije dovoljno jaka re." Vemb ga uhvati za rame i okrenu ga prema sebi. "Delili smo ljubav ili sm o se ak parili, ali moramo rei ri atra, Baroe. Zaista moramo." "...Strgli smo odeu i stali da upra njavamo ri atru, i razum je polako poeo da nam se vraa, mada nismo imali ni otkucaj srca na bacanje. Pribli avalo nam se pola kruga onih bledunjavih. Ki a mora da je sprala deo mirisa. Video sam samostrele k oji su le ali svuda oko nas. Ratnici divova trave cele noi su se posrui spu tali niz zi d, ispu tajui samostrele i sve ostalo to su nosili..." "Podigli smo samostrele", ume ala se ena divova trave. "Ugledala sam Makija mrtvog sa vampirom u naruju i strelu koja je pro la kroz oboje, i tobolac ispu ten p ored njega. Podigla sam tobolac, istresla ga, pru ila aku punu strela Baroku i upuc ala najbli eg vampira. Zatim sledeeg." "U poetku nisam mogao da napnem samostrel." "Zatim narednog. Zato si vri tao? Tek smo kasnije razgovarali."

"Vri tao i vukao. Vrisak za snagu", ree Barok. "Va e proklete alatke nisu nap ravljene za siu ne pripadnike ma inskog naroda." Vala upita: "Bili ste napolju cele noi?" Vemb klimnu. Barok ree: "Kada je ki a poela da jenjava, nabavio sam nam pe kir e. Bilo je na gomile pe kira." Njegov stisak bio je bolan. "Kej, Vala, videli smo za to." "Ratnici su prolazili pored nas", ree Vemb. "Pogodila sam Hirsta u nogu, ali on je samo nastavio dalje, sledei pevanje. Vampiri su mu pri li i strgnuli mu p e kir sa lica i odveli ga. On je moj sin." "Ako ti ne to prekriva lice, oni to strgnu! Hirst je koristio gorivo da na topi pe kir. Ki a ga je sprala. Potra ili smo pe kire sa... Vemb?" "Biberlikom. Minom." "Da, ti su zadr ali miris. Odr ali su nas u ivotu, pe kiri i ri atra. Svaki put k ada bi postalo suvi e te ko za nas, upra njavali smo ri atru. I odapinjali strele iz sam ostrela. Stra ari su ispu tali maeve i samostrele, ali ne i tobolce. Morali smo da ih tra imo. Da pljakamo mrtve." "Videla sam ne to to nisam razumela", ree Vemb. "Trebalo bi da ka em Turlu. Va mpiri su upra njavali ri atru sa nekima od nas, a zatim ih odvodili u visoku travu i jo dalje. Za to su ih ostavili u ivotu? Jesu li jo ivi?" Vala ree: "Demoni bi to mogli znati." "Demoni uvaju tajne demona", primeti Vemb. Oblaci su se ponovo namakli. U tami, Barok ree: "Pogodio sam vampira koji je odvodio Anta. Utro io sam dve strele. Drugi je nastavio pesmu, pogodio sam i n ju. Ant je krenuo za treom enom, i tada je ve bio izvan dometa. Odveli su ga u trav u. Nisam ga vi e video. Da nije trebalo njega da pogodim?" Samo su ga gledali. "Ne mogu da stra arim sa vama", ree Barok. "Ne bih sada podneo ri atru. Glava mi je suvi e... ne znam da li mogu da vam to objasnim..." Stegli su mu ruke i poku ali da ga uvere kako razumeju. Ostavili su ga tam o.

3. NADOLAZEA OLUJA ator se ugnezdio ispod zida, ali bio je okrenut napolje prema luku od bel ih ar ava. Le evi su bili polo eni glava prema glavi, dva diva po ar avu, ili etiri vampira . Divovi su prona li Antrantilina i lana njegove posade Himapertarija i polo ili ih n a jedan ar av. Taratarafa t i Foranajidli mora da jo nisu bile pronaene. Na narednom ar a u nalazilo se est mrtvih siu nih sakupljaa. Divovi samo to nisu zavr ili sa oblikovanjem svojih ustrojstava. Siu ni homini di muvali su se oko njih, ne poma ui mnogo, ali zato nosei hranu i lak i teret. Svi su na sebi imali ar ave sa rupama za glavu. Div trave mogao je bez po muke da podigne vampira. Ali bila su potrebna dvojica sa ponesu mrtvog diva. Meutim, Bi je nosio mrtvu enu divova trave prebaenu preko ramena. Skotrljao je enu s ramena tako da je tresnula preko ar ava, ba onako kako treba. Uzeo je njenu a ku i tu no stao ne to da joj govori. Vala se predomislila, nije htela da mu smeta. Dve ene su zavr ile sa polaganjem jo mrtvih vampira. Jedna joj je pri la. "Utr ljale smo biberlik po ivicama ar ava. To e zaustaviti male le inare", ree Munva ma inskom narodu. "Velike le inare mo emo gaati iz samostrela. Demoni nee morati da se bore za ono to je njihovo." "Lepo od vas", primeti Valavirgilin. Stolovi bi izdigli mrtve izvan doma a ja le inara; ali gde bi Divovi trave na li drvo? " ta mogu da uinim za vas?" upita Munva. "Do li smo da stra arimo s vama." "Imali ste velike gubitke u ovoj bici. Nijedan demon nee doi prve noi. Odmo rite se." Vala ree: "Ali to je ipak bila moja zamisao." "Turlova zamisao", obavesti je Munva. Vala klimnu i potrudi se da se ne osmehne. To je bila dru tvena konvencija , kao ono Luis Vu je pomogao Turlu da uzburka more. Mahnula je prema malim homin

idima. "Ko su ovi?" Munva ih pozva. "Perilak, Silae, Manae, Korijak..." Male glave se podigo e. "...ovo su novi saveznici: Kejverbrimis, Valavirgilin, Vandernoti." Sakupljai se osmehnu e i zaklima e glavama, ali nisu odmah pri li. Oti li su ka m estu gde su divovi trave pa ljivo skidali ar ave preko glava podalje od mrtvih i atora , a zatim uzeli srpove i samostrele. Sakupljai su skinuli zara ene ar ave, i zakaili ta nke maeve iza lea. Pri ao im je Bi, bez ar ava i naoru an. "Pe kiri su ispod atora. Natrljali smo ih inom", ree on. "Svi su dobrodo li da se poslu e." Sakupljai su dosezali do pazuha pripadnicima ma inskog naroda i do pupka Biu i Munvi. Lica su im bila osava i iljata; iroko su se osmehivali pokazujui usta prep una zuba. Nosili su tunike od tavljene ko e smirpa sa ostavljenim be krznom, obilato ure enim perjem. Kod ena, Perilak i Korijak, perje je obrazovalo malecka krila. ene su morale da paze u hodu kako ga ne bi o tetile. Manak i Silak dosta su liili na en e. Vea razlika oitavala se u odevanju; i njihova odea bila je ukra ena perjem, ali su ruke mogle slobodno da ma u. Ili da se bore. Ki a je sipila, ali i to je bilo dovoljno da se ma inski narod povue u ator. V ala je primetila da je tle obilato posuto travom. Ta trava slu ie divovima trave ka o le aj i kao hrana. Zaustavila je svoje sadruge i nalo ila im da skinu sandale. Ve je bilo dovoljno mrano, tako da je Vala jedva raspoznavala lica. Ri atru je najbolje bilo upra njavati nou. Ali ne na bojnom polju. "Ovo je lo posao", primeti Perilak. Vandernoti upita: "Koliko ste izgubili?" "Gotovo dve stotine do sada." "Bilo nas je samo deset. etvoro je oti lo. Sopa intaj i itakumi ad smo ostavili na stra i iznad nas kod topa. Barok se oporavlja od noi provedene u paklu." "ovek na e kraljice oti ao je sa Turlovom enom da dovede ostale hominide na po gaanje. Ako..." Oi male ene sevnu e unaokolo. "...gospodari noi ne progovore, i drugi glasovi e se sutra pridru iti na ima." Legenda ka e da demoni uju svaku re koja se o njima izgovori, osim - tvrde n eki - po danu. Demoni su i sada mo da bili tu negde oko njih. Kej upita: "Da li bi ovek va e kraljice zaista upra njavao ri atru sa svojim sa putnicima?" etvoro sakupljaa se zakikotalo. Bi i Munva zaurla e od smeha. Mala ena - Peril ak - ree Keju: "Kao da bi ena Diva trave uop te primetila. Veliina je va na. Ali vi, vi i mi bismo mogli da uradimo ne to po tom pitanju." Perilak i Kejverbrimis se pogleda e kao da je oboma ista pomisao pala na p amet. enica uhvati Keja za lakat; Kejova ruka oe a perje sakupljaa. On predlo i: "Pretp ostavljam da ih skupljate br e nego to mo ete da ih istro ite?" Ona odvrati: "Ne, ko e se brzo ukvare. Mo emo da razmenimo samo malo." " ta ako mo emo da pronaemo nain da odlo imo kvarenje?" S vremena na vreme do Valavirgilinih nozdrva dopro bi smrad sa bojnog po lja i ona bi frknula da ga odagna. Meutim, mirisi nisu stizali do Kejverbrimisa. Ne do njega! Kej je bio u trgovakom modu. Um mu je bio tamo gde je dobiti i gubit i bilo stvar brojki, gde je neprijatnost bila sramota koju ovek nije mogao sebi d a dopusti, gde je jedno carstvo pre ivljavalo zato to je ubre jednih hominida za dru ge predstavljalo zlatnu ilu. Spustio se mrkli mrak. Ali pri slaboj svetlosti Luka osvetljenog dnevnom svetlo u, ugledala je Biov iroki osmeh. Upitala je Diva trave: "Jesi li kad prisustv ovao pogaanju?" "Nekoliko puta. Luis Vu je do ao kada sam bio dete, ali sve pogodbe sklopl jene su izmeu njega i starog Turla. Crveni su sklopili mir s nama pre trideset fa lana; isparcelisali smo prebivali ta. Pre dvadeset etiri falana sastali smo se sa c rvenima i morskim narodom, razmenili karte. Svi narodi saznali su za nove terito rije. Ali svi su zakljuili da su divovi trave neobino veliki." Niko ne bi poverovao kada bi utivo odbila da se slo i s tim. Vala posegnu d a uhvati Diva trave pod ruku. Oslu kivala je nee li uti demone u noi, ali jedino je ul a ki u. Navukli su se oblaci. Potpuno se smrailo.

Jedan od mu karaca sakupljaa upita: "Hoemo li samo da ekamo? Hoe li to smatrat i utivijim?" Manak, to je bio on? Dlaka gu a oko vrata, kao da je on bio alfa mu jak, a Si lak beta. Kod veine hominidnih vrsta, jedan mu jak bio je najaktivniji; ali Vala ni je znala da li to va i i za sakupljae. Vala ree: "Manae, mi smo ovde. U njihovom habitatu. Mo e ak na to gledati kao da smo do li da zabavimo gospodare noi. Da li bi da upra njava ri atru sa mnom?" Biu je b rzo dodala: "Bi, ovo je zbog veliine, kako bih ja bila vea. Pretpostavljam da e Vand prvo otii sa Munvom..." Primetila je da Kej i Perilak vi e nisu razgovarali o posl u. Filozofije se razlikuju. Upra njavati ri atru sa sakupljaem bila je tek predigra. Ri atra sa Turlovim naslednikom, pak, bila je ne to sasvim drugo. Bilo je u njoj zadovoljstva. Bio je veliki. Bio je veoma spreman. Veoma se ponosio svojim samosavlaivanjem, mada je bio na samoj ivici kontrolisanja. Bio je veoma veliki. Kejverbrimis se divno provodio te noi, ili je bar tako izgledalo. Upravo je priao Munvi neku alu ili tajnu. Taj je bio dobar trgovac; u su tini dobar ovek. Va la je sve vreme pogledavala u njegovom pravcu. Parili su se. Vala nije mogla da odagna to iz misli... ne bi ni trebalo da poku ava, zaista. Razmi ljati o tako neem bilo je dobro za svetkovinu ri atre. Pa ip ak. Parenje je stvar reda. Eoni evolucije oblikovali su mnoge odgovore na pa renje kod hominida: prilaz, mirise, polo aje i mogunosti, vizuelne i taktilne nagov e taje. Kultura oblikuje i vi e od toga: plesove, klike, stilove, dozvoljene rei i ree nice. Ali evolucija nikada ne dira seks izvan jedne vrste, i ri atra je uvek ume tniki oblik. Tamo gde oblici ne odgovaraju, mogu biti pronaeni drugi oblici. Oni k oji ne mogu da uestvuju, mogu da gledaju, mogu da daju bestidan savet... Kada smo ve kod toga, mogu da stra are kada je trgovevom telu ili umu potreb an odmor. No je bila gotovo nema, ali nije svaki apat bio vetar. Demoni bi trebalo d a budu tamo napolju. To je bila njihova du nost. Ali ako do njih, iz bilo kog razl oga, nije stigla re o bojnom polju posutom le evima, onda su ti zvuci mogli da potiu od vampira. Vala je sedela na trono cu visokom tri stope i dovoljno jakom da podnese D iva trave. No je bila dovoljno topla tako da je mogla da sedi naga, ili je ona bi la dovoljno zagrejana - meutim, napunjeni pi tolji ipak su joj bili za leima. Ispred nje je plju tala ki a i malo ta drugo je moglo da se vidi. Na trenutak je zamrlo sva ko uzbuenje iza njenih lea. "Mi i divovi trave, mi se volimo, ali mi nismo puki paraziti", govorio j e jedan od sakupljaa. "Gde god su se nekada nalazile ume cvetova-ogledala, sada im a biljojeda, lovine koja mo e da nas prehrani. Mi kreemo u potragu ispred Turlovih ljudi. Mi ispitujemo, vodimo, mi im pravimo karte." To je bio Manak. Bio je premali da zadovolji ak i enu pripadnicu ma inskog n aroda i bio je neiskusan; ali mogao je da naui. Neki su lako zauzimali pravilan s tav. Drugi nikada nisu uspevali da naue. Parenje nije bilo bez posledica. Odgovor hominida na parenje nije odgovo r uma. Ri atra nema posledica, i um mo e ostati bistar. Stid ne dolazi u obzir. Tu j e uvek smeh za oboje. Ri atra predstavlja zabavu, diplomatiju i prijateljstvo, kao i saznanje da mo ete dohvatiti oru je u mraku. "Nadamo se da emo se obogatiti", govorio je Kej. "Prema onima koji pro iruj u carstvo uvek se lepo ophode. Carstvo raste sa na om zalihom goriva. Ako smo u st anju da ubedimo neku zajednicu da spravlja gorivo i prodaje ga carstvu, bonus om oguava svakome od nas da stvori porodicu." Munva ree: "Te nagrade su va e. Va i klijenti-plemena suoavaju se s neim drugim . Gubitkom ambicije, gubitkom prijatelja i para, obmanom i ranom smru svakoga ko se navikne da pije va e gorivo." "Neki su suvi e slabi da bi rekli: 'Dosta'. Munva, vi morate biti jai od to ga." "Svakako. Mogu to da uradim noas, sada. Dosta, Kejverbrimise."

Vala se okrenula i ugledala bele osmehe velikih i malih. Bi ree: "Imao sam pro le noi jedan od va ih pe kira natopljen alkoholom. O amutio me je. Izgubio sam cilj. " Kej je ve to promenio temu. "Valavirgilin, hoe li se vratiti u Sredi nji Grad, pariti se i obrazovati porodicu?" "Parila sam se", odvrati ona. Kej odjednom nije imao vi e ni ta da ka e. Nije znao! ta je on mislio? Da e on i ona postati zvanini par? Valavirgilin ree: "Oboga tila sam se zahvaljujui poklonu koji sam dobila od Luisa Vua pripadnika naroda sa Lopte." Kako je to uradila nije se nikoga ticalo, i bilo je ilegalno. "Tada sam se parila. Tarbovi roditelji bili su prijatelji moje porodice, kao to je to uobia jeno kod nas, Munva. On je imao malo novca, ali je dobar otac, dozvolio mi je da se posvetim poslovima. Postala sam nemirna. Setila sam se da je Luis Vu nagovestio... ne. Upita o je da li moj narod pravi orue od taloga koji ostaje posle destilacije alkohola. Plastika, kazao je. Njegova stvarica za prevoenje odbila je da prevede tu re, ali ja sam je nauila. Rekao je da to znai bezoblian. Plastika mo e da poprimi bilo koji o blik, po tvorevoj elji. Talog je beskoristan, odvratan. Klijenti bi mogli biti zah valni ako bismo imali razloga da ih oslobaamo toga. I tako sam prona la hemijsku laboratoriju." Slegnula je ramenima u mraku. "Uvek te ko ta vi e nego to bilo ko oekuje, ali bar smo dobili odgovore. To udo krije t ajne. Jednog dana veina mog novca bila je potro ena. Tarabliliast i deca su kod p orodice moga oca, a ja sam ovde, dok ne budem ponovo u stanju da ih prehranim. K orijak, jesi li spremna da preuzme stra u?" "Svakako. Zadr i tu misao, Vandernoti. Vala, ta je napolju?" "Ki a. Povremeno na trenutak vidim ne to crno i sjajno i ujem kikotanje. Nema mirisa vampira." "Dobro."

Munva je pre la na jezik divova trave i pravila je ale na koje se Bi grohoto m smejao. Pri sivoj svetlosti jutra sakupljai su meu sobom razgovarali, mahali u p ravcu sve svetlije zemlje, a onda su manje-vi e popadali jedni preko drugih na gom ilu. "Misli li da su dolazili?" Spa je upitala, nikoga odreeno, i izi la iz atora. Vand ree: "Ba me briga. Hajde da spavamo." "Bili su", ree Spa . Vala izie napolje. Pro lo je nekoliko trenutaka pre nego to je shvatila da je jedan ar av bio pra zan. Koji? Krajnje levo... est mrtvih sakupljaa. Ostali su bili nedirnuti. Bi prie otresito, ma ui svojim srpom-maem. Jo divova spu talo se niz zemljani zi . Okupili su se na dogovor, a zatim ra irili u obliku lepeze i krenuli u istra ivanj e, tra ei dokaze o tome ta su demoni uradili. Vala se, meutim, popela na zid da odspava u kontejneru. U podne ju je probudio miris peenja u nozdrvama; bila je veoma gladna. Sl edila je miris dole do atora. Zatekla je na okupu sakupljae i ma inski narod. Sakupljai su bili u lovu. Va tru koju su zapalili da skuvaju svoju lovinu Barok i Vand su iskoristili da napr ave hleb od lokalne trave. "Mi jedemo etiri, pet, est obroka dnevno", obavesti je Silak. "Pint ka e da vi jedete samo jednom dnevno?" "Da. Ali mnogo. Nalazite li dovoljno mesa?" "Kada su va i ljudi si li da jedu, na i su oti li ponovo u lov. Pojedi ono to vid i , lovci e se vratiti." Pljosnati hleb nije ispao lo e, i Vala je pohvalila mu karce. I meso smirpa je bilo dobro, mada pomalo suvo i ilavo. Sakupljai bar nisu imali naviku koju su s retali kod drugih hominida: da menjaju ukus mesa trljajui ga solju, travama ili b obicama.

Vala se zapitala da li bi vredelo uzgajati smirpe na drugim mestima, ali svi trgovci znali su odgovor na to pitanje. Ono to je za jedne hominide bila pre mija, za druge je bila kuga. Bez lokalnih grabljivica koje bi ograniavale njihov broj, smirpi bi pojeli neije useve, namno ili bi se u tolikom broju da ne bi imali i me da se prehrane, a kada bi ih glad iscrpla poeli bi da ire zaraze. U meuvremenu je pojela sve to se na lo pred njom. I sakupljai i ma inski narod zabavljali su se posmatrajui je. Silak ree: "Ba je bila naporna pro la no." "Da li sam ne to propustila?" Kej ree: "Demoni su bili na delu. Nema mrtvih divova trave na potezu izmeu zida i visoke trave. Bi je prona ao uredno naslagane gomile kostiju u travi. Nisu dirali vampire. Pretpostavljam da su ih ostavili za veeras." "Vrlo uviavno s njihove strane." Po to njihovih mrtvih vi e nije bilo, okonalo se i vreme aljenja divova trave, osim... "Bilo bi jo uviavnije s njihove strane ka da bi uzeli i ostale na e mrtve. Jo ne to?" Silak pokaza. Padala je ki a. Oblaci su obrazovali nepregledan pljosnati krov, daleko u visinama. Mogli ste da vidite nadaleko preko otvorenih pa njaka. Ono to je Vala ugl edala liilo je na povei vagon koji je vukla neka ivotinja; s naporom se vukao prema kraljevstvu divova trave. Pet velikih ivotinja irokih ramena. Vi e nego to je bilo potrebno za taj vago n visokih bonih strana, mada je bio veliki. "Stii e dosta pre sumraka ovamo. ak i u tom sluaju, ako tvoja vrsta mo e da sp ava na mahove, imaete vremena." Vala klimnu i pope se uz zid da jo malo odspava. Parum se vozio na vozaevom sedi tu pored mnogo manjeg crvenoko ca. Jo troje cr venih vozilo se u zatvorenom prostoru ispod. Zaustavili su kola ispod samog zida, u blizini otvora. Izvadili su sa dn a vagona neku stvar. Vala mirnu, poku avajui da vidi ne to gotovo nevidljivo. Instinkt plaenika prostrujao joj je kroz ivce, nerazumljivo blebeui. U vreme pada gradova, letea vozila predstavljala su naje e pale predmete. Ova zakrivljena providna ploa bila je od one vrste koju su ljudi pronalazili u palim kolima. Veina se razbila. Ova je delovala itava. Njena vrednost mora da je ogromn a! Crveni prio e, dr ei je na uglovima. Svaki od njih imao je ma koji je bio gotov o isto onoliko dugaak kao i on sam i visio mu na leima u ko nim koricama. Nosili su bojene ko ne kiltove i ko ne rance, kako mu karci tako i ene, mada su svetlije boje kra sile ensku odeu. Zubi su im bili za iljeni, svi odreda, poreani u dvostruki red onjaka . Valvirgilin, Kejverbrimis, Munva, Turl u punom oklopu, Manak i Korijak ek ali su da ih pozdrave. Skupina je bila pomalo smrknuta. "Turle, ovo je prozor", sveano izjavi jedan mu karac crvenih. "To je poklon naroda movare koji ne mo e da napusti svoje prebivali te. Preklinju da ih za titimo od vampirske kuge koja se iri. Narod movare ne mo e da be i, jer za njih ima ivota samo u movari." Valavirgilin uhvati Turlov upitni pogled. "Poznate su nam takve vrste", primeti ona. "Movara, pustinja, jedna strana planine, uma koja se cela sastoji od samo jedne vrste drveta. Njihovi stomaci su se izmenili tako da primaju samo jed nu vrstu hrane, ili ne mogu da pre ive hladnou ili toplotu, ili suvi e malo vlage u v azduhu, ili suvi e mnogo. Ali ovo je velianstven poklon." "Jeste. Uiniemo ta mo emo za narod movare", izjavi Turl. "Ovi na i saveznici usp eli su da stignu do nas..." i Turl ih predstavi, govorei sporo, izgovarajui imena sakupljaa i ma inskog naroda sa razliitom tano u. "Ja sam Teger huki-Tandartal", ree mu karac crvenih. "Ovo je Varvija huki-M arf Tandartal. Putujemo sa Anakrin huki-Vanurur i ejind huki-Kara k." Drugo dvoje cr venih oti li su da se pobrinu za tovarne ivotinje. Turl upita: "Kako va narod upra njava ri atru?" "Nismo u stanju", odvrati Varvija i ne pru i nikakvo drugo obja njenje. Parum se iscerio i Vala mu je uzvratila istom merom, zami ljajui razoaranje mu karaca divova trave. Turl je kao domain govorio u ime svih, kao to je protokol to

i zahtevao, ali kratko. Kakva korist od raspredanja o ve tinama gostiju kada je r i atra u pitanju, pred vrstama koje uop te to nisu u stanju da rade? Teger i Varvija samo klimnu e kada je zautao. Ostali mu karci crvenih nisu uop te ni slu ali. Pregledava li su le eve vampira koji su le ali na jednom od ar ava i meusobno u urbano priali. Teger i Varvija su dosta liili jedno na drugo. Crvena ko a bila im je glatk a; lica osava. Nosili su kiltove od meke ko e sa ukrasnom ipkom. Bili su visoki kao ma inski narod, ali mnogo mr aviji. Velike u i trale su im sa uskih glava. Zubi im, izgl eda, nisu bili strugani, ve su im takvi rasli. Varvija je imala grudi, ali gotovo ravne. "Do sada nismo jo uli da je na jednom mestu bilo pronaeno toliko vampira", primeti Varvija. "Pobili ste vojsku", ree Teger. "Vampiri le e posvuda. Va im susedima mora da je milo." Varvija upita: "Demoni, jesu li dolazili?" Turl ree: "Vojska vampira do la je pre dve noi. Vojska je oti la kada se senka povukla sa sunca. Videli ste mrtve koje su ostavili za sobom, ali na e mrtve odne li su demoni. Bilo ih je upola toliko ili ne to vi e, plus stotinu sakupljaa i etvoro od na ih pripadnika ma inskog naroda. Vampiri su u asna po ast. Dobro do li." "Nismo jo imali prilike da vidimo taj u as", ree Teger. "Mladi lovci nestaju . Na i uitelji gube svoje ve tine, ka emo mi, ili nas je prona ao neki novi lovac. Parume , ako smo iskazali nevericu, oprosti nam." Parum je velikodu no klimnuo. Turl ree: "Ono to smo znali o vampirima bilo j e samo upola tano. Carstvo ma inskog naroda stiglo nam je na vreme u pomo." Vala je poela da shvata kako nijedan drugi div trave nije mogao da ka e tak o ne to. Potcenjivanje plemena ujedno je znailo i potcenjivanje Turla. "Moramo vam pokazati ime se sve branimo", nastavi on, "ali da li ste jeli? Zar ne bi trebalo da skuvate jelo za videla?" "Mi meso jedemo sirovo. Volimo raznovrsnost. Divovi trave ne jedu meso, ali ta je sa sakupljaima i ma inskim narodom? Mo emo li da delimo? Da vam poka emo ta ima mo." Imali su pet tovarnih ivotinja i kavez na kolima. Stvar u kavezu osetila je njihove poglede i zare ala. Bila je to ivotinja veliine kakvog diva trave, ubica, shvati Vala. Upitala je: " ta je to?" "Hakar ", odgovori joj Teger s oiglednim ponosom. "Lovac sa Pregradnih Brda . Narod ba tovana poslao nam je dva zarad lova. Iako smo ga lovili na njemu nepozn atom terenu, mu jak je ipak uspeo da ubije jednog od nas pre nego to smo ga svladal i." Bilo je to hvalisanje. Mi smo moni lovci. Mi lovimo ni e lovce i mi emo pohvatati va e vampire. Vala predlo i. "Perilak, da probamo ovo? Ne veeras, ve sutra za vreme na eg jedinog obroka. " ena sakuplja ree: "Pogaanje. Varvija, veeras mo ete ubiti tovarnu ivotinju. Od utra pa nadalje, dozvolite nama da budemo domaini. Mi emo sve hraniti dok se..." I vica senke odgrizla je pare sunca, ali jo je bilo dosta svetlo. "...oni koji jedu mrtve ne umilostive da progovore. Po eleete da probate meso smirpa." "Zahvaljujemo vam."

Vatra je postala jedina svetlost: nedovoljno svetlosti za kuvanje, ali k uvanje je ve bilo zavr eno. Od ostalih crvenih, Anakrin huki-Vanurur bio je starac, sav izboran, ali ivahan. ajind huki-Kara k, jo jedan mu karac, imao je stra ne o iljke i gubio je ruku u nekoj staroj bici. Oni su doneli vlastiti poklon, povei keramiki krag jakog, tamnog piva. Uop te nije bilo lo e. Vala je primetila da je i Kej reagovao. Da vidimo kako e Kej to iz vesti. Kej uzviknu: "Da li vi ovo sami spravljate? Da li pravite puno toga?" "Da. Ima na umu trgovinu?" "ejind, mo da bi vredelo seliti se ako je dovoljno jeftino..." "Prie o ma inskom narodu nisu preterane." Kej je delovao zbunjeno. teta, ali bie bolje da se Vala ume a. "Kejverbrimis hoe da ka e da ako bismo mogli da destili emo dovoljno ovoga, imali bismo gorivo za

na e krstarice. Na e krstarice prenose oru je i mogu da ponesu jo mnogo vi e. Kreu se br e d tovarnih ivotinja, ali ne mogu da se pokrenu bez goriva." "Poklon elite?" upita ejind, a Teger uzviknu: "Vi biste na e pivo da pretvori te u gorivo?" "Poklon za rat. Svi moraju da prilo e. Divovi trave borce, sakupljai uhode, vi gorivo..." "Na e oi?" "Ah?" "Ne znamo nijednu drugu vrstu koja mo e da vidi tako daleko kao bilo koji crveni pastir." "Va e oi. Na e krstarice, na top, na i bacai plamena. Mo ete li da prilo ite piva iko te i tri stotine ljudi za rat protiv vampira? Od toga bismo destilisali gorivo u te ini trideset ljudi. Na sistem destilacije sasvim je jednostavan, tako da se m o e kopirati." Varvija uzviknu: "To je dovoljno da se potopi cela civilizacija!" Meutim, Teger upita: "Kolikih ljudi?" Ha! Vala ree: "Va e veliine." Teger je postavio oigledno pitanje, ali ono je nagove tavalo pristanak... a te ina pripadnika ma inskog naroda bila je za estinu vea. " Razmi ljam o tome da uzmem dve krstarice. Treu da ostavim ovde. Neka Turl obezbedi gorivo za treu." "Vand i it mogu to da nadgledaju", ree Kej. "Oh?" Pitala se za to li su oboje odsutni. "Dosta im je, efe. I Spa se tetura. Isto kao i Barok." "Svaki upad bio bi ravan samoubistvu", ree crvena Varvija, "osim ako ne u poznamo neprijatelja. Jesu li demoni progovorili?" Turl ree: "Neka tela su nestala", i slegnu ramenima. "Plaamo ceh zbog svog lepog pona anja", primeti Vala. Trgovac mora znati ko jim glasom da iznese zahtev. "Tela koja smo uvali od grabljivica, gospodari noi uz ee poslednja. Uzeli su na e mrtve sakupljae jer su umrli dan ranije." No e je uti. Sino su Kej i Vand bili na zidu sa Barokom, titei ih topom. Spa i it su se za menile s njima. Ova no je, izgleda, bila mnogo manje iscrpljujua, ali i manje vesela. Saku pljai i ma inski narod i netipino mala ena divova trave po imenu Tvuk poku ali su da ne t o pokrenu. Turl nije skinuo oklop. etvoro crvenih pastira posmatrali su raspolo eno sa pristojne udaljenosti, eretajui na vlastitom jeziku, i sve se na neki nain rasp alo. Crveni se nisu neprijateljski pona ali. Mo da su bili pomalo ukoeni u blizini samog Turla, ali sa ostalima su bili opu teni i priljivi. Spa i troje crvenih uprav o su razmenjivali prie. Crveni su imali znatno iskustvo sa hominidima, uprkos svo m hendikepu. Vala je slu ala iz dosade. ivotima crvenih upravljala je njihova hrana. Jel i su ivo meso i bili su pastiri-gurmani. Lak e je bilo uvati jedan ivotni oblik, retk o dva, nego poku ati zajedno da uva nekoliko tipova mesnatih zveri. Plemena crvenih pravila su karte puteva kojima su se kretala tako da su putevi mogli da im se uk rste, pri emu su razmenjivali gozbe. Trgovali su i priama i sretali hominide u brojnim okru enjima. Sada su prial i o dva tipa vodenog naroda, a ta dva tipa oigledno nisu bila ona dva za koje je Vala znala. etvrti crveni, Teger, bio je na stra i sa it. Turl je zaspao u punom oklopu. Oigledno nije bio zainteresovan za ri atru, kao ni za demone, pomisli Vala. Sopa intej je le ala ispru ena naspram atorskog krila. "Pitam se kako je noas un utar zida", ree ona. Vala se zamisli. "Turl je ovde napolju. Bi je unutra, kao odbrana. Ono to Turl ne vidi nije se dogodilo." Spa se podi e na lakat. "Gde si to ula?" "Od Turla. Pretpostavljam da se beta mu karci dosta pare i ponekad bore. in i mi se da propu tamo zabavu..." "Pa opet, u mom sluaju", ree Spa .

"...ionako ne bi upra njavali ri atru ako mogu da se pare. A i meni e dobro d oi odmor." "Isto kao i Turlu. Spava poput tek ugaslog vulkana", primeti Spa . it je pogledao prema enama, osmehnuo se i s lakoom izi ao iz atora. Gusta magl a obavijala je no. it je dohvatio kost od veere i bacio je. Vala je zaula tih, prigu e ni udar. Srebrna gromada na la joj se za leima, osetila ju je, ali je nije uop te ula. Turl je nju io, dok je napinjao samostrel bez imalo napora. Ree: "Nisu blizu, ni va mpiri ni noni narod. itakumi ade, vidi li ne to? Nju i li ne to?" "Ni ta." Turl je delovao previ e budan za nekoga ko je spavao jo pre svega nekoliko trenutaka. Navukao je lem i izi ao. Stra ar divova trave, Tarun, krenu za njim. Spa ree: "Pogre ila sam, zar ne? Ali za to..." Vala pro aputa: "Crveni. Oni su drevni neprijatelji, a sada se nalaze svud a oko njega. Zato nije skinuo oklop i zato se pretvarao da spava. Mo e se kladiti u to." Ujutro nije bilo mrtvih izmeu zida i visoke trave, osim onih koji su le ali na ar avima. Demoni e, izgleda, dokazati da je bila u pravu. ajind je pitao, ne obrativ i se nikom posebno: "Gde da oslobodimo hakara?" Korijak je pogledala Manaka. ena sakupljaa ree: "U blizini visoke trave, al i dozvolite da to prvo saop tim svojim sadruzima. Vala, hoe li i tvoji ljudi u lov? " "Mislim da nee, ali pitau." Razgovarala je sa ostalima. Niko nije bio odu evljen. Ma inski narod jede me so, ali meso grabljivica obino je imalo lo ukus. Ipak, Kej ree: "Ispa emo kukavice ako neko ne ode u lov." "Raspitaj se", ree mu ona. "Izgleda mi opasan. to vi e zna , manja je mogunost da bude ubijen." Nikada nije uo tu izreku. Zagledao se u nju, nasmejao, a onda rekao: " elim o to da onemoguimo po svaku cenu?" "Da." Prespavala je lov. U podne se probudila da podeli obrok. Kejverbrimis je imao jednu jedinu brazgotinu na mi ici, budala. Vala ju je povezala pe kirom natopl jenim gorivom. Meso hakara imalo je ukus slian ukusu mesa make. Mrtvih je bilo sve manje, ali njihov smrad lebdeo je iznad atora, a i spu t ala se u asna no. Demoni e dokazati da je bila u pravu, pomisli ona. Tela koja smo uvali od grabljivica gospodari noi uzee poslednje. Veeras. 4. NONI NAROD Kada je senka gotovo prekrila sunce, Vala je zatekla sakupljae i crvene o ko vatre. Sakupljai su jeli; ponudili su da dele. Crveni su pojeli njihov ulov on akav kakav se zatekao. Sitna ki a poela je da rominja po ugljevlju. Pregovarai su se povukli u ator: Valavirgilin, itakumi ad i Sopa intaj predstavljali su ma inski narod; troje crvenih, e tvoro sakupljaa, Anakrin huki-Vanurur, Turl i ena koju Vala nije znala ve su bili u nutra. Ustajala trava zamenjena je novom. Progovorio je Turl, njegov sna ni glas prekinuo je svaki razgovor. "Narode , predstavljam vam mog pregovaraa Vast, koja za vas ima jednu priu." Vast je graciozno ustala za jednu tako krupnu enu. "Parum i ja smo se pre dva dana uputili u smeru okretanja, pe ice", poe ona. "Parum se vratio sa ovim crv enima od Gineroferovog naroda. Ja sam nastavila dalje pe ice sa stra arem crvenih rat nika, kako bih razgovarala sa narodom renog blata. Narod renog blata ne mo e ovde da nam se pridru i, ali mogu da prenesu glas o na im nedaama nonom narodu." "Naii e na iste nevolje kao i mi", primeti Korijak. (Ne to je odvlailo Valinu pa nju.) Vast sede. Obratila se crvenima: "Niste u stanju da upra njavate ri atru. A da li se parite?"

"Nije moje vreme", odvrati prva Varvija. Anarkin i ejind su se cerili. Teg er je izgledao ljut. (Vetar.) Mnoge hominidne vrste bile su monogamne, osim u pogledu ri atre, razume se . Teger i Varvija mora da su bili par. A Turl je govorio: "Moram da nosim oklop. Ko zna ta nas mo e posetiti." teta. Mogli su lepo da se zabave. (Muzika.) Spa neodluno upita: "ujete li muziku? To nije muzika vampira." Zvuk je jo bio tih, ali postajao je sve jai, gotovo bolno blizu gornjeg ni voa ujnosti. Vala je osetila kako joj se kostre e dlake na vratu i one niz kimu. ula je instrument na kome je svirao vetar, ice i udaraljke. Bez glasova. Turl je navukao lem i izi ao napolje. U ruci je dr ao samostrel, uperen u neb o. it i Silak ostado e svaki s jedne strane vrata, s oru jem na gotovs. Ostali u atoru su se naoru avali. Siu ni Silak se vratio u ator. Sa sobom je uneo i miris crkotine i vla nog krz na. Sledila su ga dva krupna hominidna oblija, a iza njih je i ao mnogo vei Turl . "Imamo goste", zagrme on. U atoru je vladala gotovo potpuna tama. Vala je nazirala sjaj oiju i zuba demona i dva crna oblija naspram jedva ne to jaeg sjaja, svetlosti sa Luka koja se p robijala kroz oblake. Meutim, oi su joj se privikavale, nazirui jednu pojedinost za drugom: Bilo ih je dvoje, mu karac i ena. Bili su maljavi gotovo po celom telu. Dla ka im je bila crna, prava i slepljena od ki e. Njihova usta liila su na suvi e velike osmehe koji su pokazivali krupne, iroke zube. Nosili su vreice obe ene o ko ice; inae su bili nagi. Velike, pljosnate ake bile su im prazne. Nisu jeli. Vali je i te ka ko laknulo, iako je i dalje poku avala da odagna potrebu da se povue. Vrlo verovatno da niko osim Valavirgilin nikada nije video ovu vrstu. Ne ki su lo e reagovali. it je ostao kod vrata, na stra i, gledajui u drugu stranu. Spa je stajala, nije se pogrbila, ali to je, izgleda, bila ujedno i granica do koje je i la njena samokontrola. Silak od sakupljaa, Teger i ajind su se skupili i odmakli, razrogaenih oiju i otvorenih usta. Morala je ne to da preduzme. Ustala je i poklonila se. "Dobro do li. Ja sam Valavirgilin od ma inskog naroda. ekali smo vas u elji da vas zamolimo za pomo. Ovo s u Anakrin i Varvija od crvenih pastira, Perilak i Manak od sakupljaa, itakumi ad i S opa intaj od ma inskog naroda..." Predstavljala ih je onim redom kako se ko od njih bar malo bio povratio. Mu karac demon nije ekao. "Poznajemo va e razne vrste. Ja sam..." ne to bezvuno. Usne mu se nisu do kraja skupljale. Inae je teno govorio trgovaki dijalekat, sa na glaskom koji je vi e liio na Kejov nego na Valin. "Ali zovite me Harfista po instru mentu koji sviram. Moj par je..." ne to bezvuno i zvi dukavo, dosta nalik na muziku k oja je i dalje napolju svirala. "Tu na Cev. Kako upra njavate ri atru?" Teger se uurio i krenuo. U tren oka se na ao pored svog para. "Mi ne mo emo", o bjavi on. ena demon napola prikri osmeh. Harfista ree: "Znamo. Opustite se." Turl se obratio Tu noj Cevi. "Ovi su pod mojom za titom. Moj oklop mo e biti s kinut, ako nam date re da emo biti bezbedni. Posle toga, jedino e morati da brine zbo g moje veliine." Vast se samo osmehnula Harfisti, a Valu je zadivila njena hrabro st. Sakupljai su se poreali, svo etvoro su stajali onako visoki jedan do drugog . "Na a vrsta upra njava ri atru", ree Korijak. Vala je eznula za domom. Ve bi negde na la hranu za svog para i decu, a to se tie njene ljubavi prema pustolovinama, ovek je u stanju da je na izvesno vreme po tisne... Meutim, sada je bilo suvi e kasno. "Ri atra povezuje na e carstvo", ree Valavir gilin gospodarima noi. Harfista ree: "Istinu govorei, ri atra je povezivala carstvo graditelja grad ova. Gorivo povezuje va e. Mi upra njavamo ri atru, ali mislim da noas neemo, jer mo emo d a pretpostavimo kako bi to uznemirilo crvene pastire..." "Nismo mi tako krhki", primeti Varvija. "...a postoji jo jedan razlog", dodade Harfista. "Da li elite ne to da zatra i

te od nas?" Poku a e svi da govore uglas. "Vampiri..." "Vidite u as..." "Smrti..." Turl je imao glas kojim je sve to mogao da prekine. "Vampiri su desetkov ali sve vrste na teritoriji prenika deset dana hoda. Pomozite nam da okonamo njiho va zlodela." "Dva do tri dana hoda, ne vi e", primeti Harfista. "Vampiri moraju da stig nu do skloni ta posle pohare. Ali to je i dalje velika teritorija na kojoj ivi vi e o d deset hominidnih vrsta..." "Ali oni nas dobro hrane", ne no primeti Tu na Cev, glasom ne to vi im od glasa svog sadruga. "Problem je u tome to mi nemamo nikakav problem. Ono to je dobro za bilo kog od vas takoe je dobro i za noi narod. Vampiri nas hrane isto onako pouzda no kao to se iri e nja za alkoholom meu va im klijentima-vrstama, Valavirgilin. Ali ako mo ete da pokorite vampire, i to e nam biti od koristi." Da li su shvatali koliko toga su otkrili tokom ovog kratkog govora? Meuti m, previ e ih je govorilo u isti mah, tako da je Vala outala. "Da biste shvatili", nastavi Tu na Cev, "razmotrite ovo. Manae, ta da se tvo ja kraljica posvaa sa Turlovim narodom? I ti nas ubedi da ne diramo mrtve koji le e u blizini Turlovih zidova. Ubrzo bi morao da se preda." Manak se pobunio: "Ali mi i divovi trave... Mi nikada ne bismo..." "Svakako da ne biste. Ali, Varvija, ti i stari Turl vodili ste rat pre p edeset falana. Pretpostavi da nas je va voa Ginjerofer zamolio da rastrgnemo svako g diva trave koji doe da ubija njegovu stoku?" Varvija ree: "U redu, shvatili smo." "Jeste li? Ne smemo da stanemo na stranu jednog hominida protiv nekog dr ugog. Svi vi zavisite od nas. Bez nonog naroda, va i le evi ostaju da le e tamo gde pad nu, stvaraju se zaraze koje se ire, va a voda postaje prljava", otpevala je ena demo n svojim visokim, grlenim glasom. Ve je ranije dr ala taj govor. "Zabranjujemo kremaciju, ali pretpostavimo d a to nije sluaj? ta da svaka vrsta ima gorivo za spaljivanje svojih mrtvih? Oblaci jo pritiskaju ovo nebo etrdeset tri falana po to je more prokljualo. ta ako je to bio dim spaljenih mrtvaca, smrad koji je postajao jai svakog falana? Znate li koliko hominida od svake vrste umire tokom jednog falana? Mi znamo. Ne mo emo da biramo strane." ejind huki-Kara k postajao je sve tamnije crven. "Kako mo ete da govorite o ud ru ivanju sa vampirima? Sa ivotinjama!" "Oni ne misle", ree Harfista, "a vi mislite. Ali da li uvek mo ete biti sas vim sigurni u to? Znamo za hominide koji su na granici izmeu razumnih i beslovesn ih vrsta; ak postoji nekoliko takvih vrsta du ovog dela Luka. Neke koriste vatru a ko je pronau ili se skupljaju u opore ako je lovina velika i izuzetna. Jedni te u gr ane u koplja. Jedni ive u vodi; oni ne mogu da koriste vatru, ali cepaju kamenje za no eve. Na osnovu ega presuujete? Gde podvlaite crtu?" "Vampiri ne koriste orue ili vatru!" "Vatru ne, ve orue. Usled beskrajnih ki a vampiri su nauili da nose odeu koju skinu sa svoje lovine. Kada su suvi, ostavljaju je kao da je ubre." ena demon ree: "Uviate li zbog ega ne treba da upra njavamo ri atru s vama - jer moramo da odbijemo va e druge elje." Tu na Cev nije uviala, odabrala je da ne uvia, po deljena oseanja koje je ta izjava izazvala. Mora ne to da poku a. Vala ree: "Va a pomo bila bi od neprocenjive vrednosti, ka da biste imali razloga da je pru ite. Ve ste nam kazali dokle dose u njihova haranja, i da moraju da se vrate u svoju jazbinu, da imaju jednu jedinu jazbinu. ta jo mo et e da nam ka ete?" Harfista slegnu ramenima, a Vala se trgnu. Njegova ramena bila su u asno l abava, nalik na nepovezane kosti koje su se slobodno kotrljale ispod ko e. Tvrdoglavo je nastavila: "ula sam glasine, priu, bajku. Ma inski narod ih uje tamo gde se zna za vampire. Morate shvatiti da na i klijenti-vrste koje ive daleko od Sredi njeg Grada nemaju nikakvo pravo obja njenje za iznenadnu pojavu svih tih v ampira." "Visok im je stepen razmno avanja", istaknu Harfista.

Tu na Cev ree: "Da, a i skupine se odvajaju od glavnog tela i odlaze u potr agu za drugim izbeglicama. Deset dana hoda nije bila preterana procena." Ostali, ak i ajind, pustili su Valu da govori. Vala ree: "Meutim, iri se i jed no manje razumno obja njenje. rtva vampira ustae iz mrtvih da i sama postane vampir. " "To je", primeti Harfista, "ista glupost!" Razume se da je bila. "Svakako da jeste, ali obja njava kako se ta kuga ta ko brzo iri. Stavite se u polo aj..." Pa ljivo sada. "...udovice i majke viseeg naroda ." Visei narod nalazio se posvuda. Vala obuhvati jednom akom gredu iznad glave, od i e noge tako da je ostala da visi i ree: " ta da uradim, da moja jadna mrtva Vejnija ne postane moj neprijatelj nou? Gospodari noi nam zabranjuju da spaljujemo svoje mrtve. Ali ponekad to dozvoljavaju..." "Nikada", izjavi Tu na Cev. Vala ree: "Udesno u smeru okretanja od sredin njeg Grada, dvanaest dana hod a, jo su iva seanja na kugu..." "Davno i daleko", odbrusi Harfista. "Sami smo napravili krematorijume, n auili ih kako da ih koriste, i oti li dalje. Mnogo godina kasnije smo se vratili. K uga je bila pobeena. Narod kopaa i dalje je vr io kremacije, ali smo ih ubedili da p onovo ostavljaju svoje mrtve. Lako smo to postigli. Drvo za potpalu bilo je retk o." "Uviate opasnost", ree Vala. "Ne verujem da su ovda nji ve poeli da spaljuju rt ve vampira..." "Nisu. Videli bismo pramenove dima." "...ali ako jedna vrsta-klijent pone s tim, ostale bi mogle da je slede." Tu na Cev skru eno primeti. "Onda bismo, razume se, morali da ponemo da ubija mo." Valavirgilin zatomi drhtanje. Duboko se poklonila i odvratila: "Za to ne p onete odmah, sa vampirima?" Tu na Cev promrsi: "To ba nije tako lako. I oni upravljaju noi..." Vala na trenutak sklopi oi. Sada smo suoeni sa problemom, izazovom, koji m orate da razre ite naoigled pripadnika ni ih vrsta. Sada vas imam. Demoni su uklonili travu sa poveeg dela poda u atoru. Crtali su u mraku, c vrkuui jedno drugom na vlastitom pi tavom jeziku. Raspravljali su se oko nekog oblik a koji niko drugi nije video, sredili to, i Harfista je ustao. "Kada se senka povue, mo ete da prouite ove karte", ree Harfista. "Za sada mi samo dozvolite da vam opi em ono to ete videti. Ovde, ulevo od smera okretanja i na pola dana hoda, na dve desetine ovekove visina iznad tla lebdi jedna drevna stru ktura nekog industrijskog sredi ta." "Znam ta je lebdei grad", ree Vala. "Razume se, u blizini va eg Sredi njeg Grada postoji skupina povezanih slobo dnih zgrada. Lebdai su retki u dana nje vreme. Mislimo da je ovaj proizvodio ma ineri ju za graditelje gradova. Kasnije je bio napu ten. Vampiri su iveli ispod tog lebdaa tokom mnogih pokolenja, stotinama falana . Lokalno stanovni tvo sklonilo se odavno izvan njihovog doma aja. Miroljubivi putni ci i migracije upozoravani su da ga izbegavaju. Ratnici moraju u tom pogledu sam i da vode rauna o sebi. Ovaj lanac planina ulevo i suprotno od smera okretanja od Senkovitog Gne zda uzdi e se izmeu onog tamo i ovog ovde. Obrazuje prepreku za cvetove-ogledala. H ominidi sa suprotne strane prozvali su ga Plamena Prepreka, zbog vatre du prevoja koju ponekad mogu da vide. Cvetovi bi na kraju pre li preko prevoja i spalili Senkovito Gnezdo na svo j uobiajeni nain. Vampirima bi zapretili vodoravni zraci svetlosti. Ali onda su na i li oblaci." Glave klimnu e u mraku. Harfista ree: "Domet vampira pro irio se za dan hoda. Tu na Cev je u pravu, teta je mnogo vea. Broj njihovih itelja je narastao i glad nag oni porodice vampira u druga kraljevstva." Valavirgilin upita: "Mo ete li da oduvate oblake?" Oba demona zavriska e od smeha. Tu na Cev ree: "Tra ite od nas da pomerimo obla ke?"

"Preklinjemo." "Za to mislite da smo u stanju da uinimo tako ne to, da pomerimo oblake?" Nadjaav i sve jai smeh, Valavirgilin ree: "Luis Vu je to uradio." Harfista ree: "Onaj eprtlja sva tojed. Ne tako udan kao to hominidi umeju da b udu, ali nije bio sa Luka, ve sa zvezda. Imao je orue kojim je dokazivao da jeste ono to ka e da jeste, ali ne znamo da je on napravio oblake." Progovorio je Turl. "Jeste! On i stari Turl zagrejali su more koje je ka da je prokljualo i stvorilo ove oblake iznad nas..." "Idite onda kod njega." "Nema vi e Luisa Vua. Nema ni starog Turla." "Mi ne mo emo da pomerimo oblake. Stra no smo postieni." Harfista se nasmejao . " ta mo emo mi da uradimo, a vi ne mo ete?" Turl ree: "Iskoristiemo va e karte, mnogo vam hvala. Pove u vojsku od svih vrst a koje hoe da se bore. Uni tiemo to gnezdo vampira." "Turle, ti ne mo e da poe ", ree Tu na Cev. Harfista je upita za to. Tu na Cev stade da obja njava, ali Turl nije hteo da e ka. "Ja sam za titnik svog naroda. Kada se borimo, ja se borim na elu..." "U oklopu", istaknu ena demon. "Svakako!" "Ne sme nositi oklop. Oklop zadr ava tvoj miris. Ti, svi koji se bore, ne s meju ni ta da imaju na sebi. Kupajte se gde god naete na vodu. Operite svaku povr inu svojih krstarica i vagona. Zar ne shvatate da vas vampiri ne smeju namirisati?" Vala pomisli: Oh. "Usko grlo je gorivo", govorio je itakumi ad. "Crveni spravljaju pivo, mo e s e pretvoriti u gorivo..." "Krenite u svoj rat preko pa njaka crvenih. Mo emo im poslati plan za va e des tilerije tajnim putem, sutra. Neka oni prave tamo gorivo dok ga vi budete pravil i ovde iz vlastitog pia i trule trave. Naii ete na Senkovito Gnezdo za najvi e jedan falan." it klimnu, dok mu je um vrveo od planova. "Gorivo koje e dve krstarice odv esti donde i nazad..." "Morate prei preko Plamene Prepreke. Mislim da va e krstarice mogu to da iz vedu. Postoje prolazi." "To zahteva dodatno gorivo!" "Gorivo za istra ivanje, pe kire, bacae plamena - uzimaete iz zaliha koje ete i mati. Kakve veze ima? Samo ako pobedite bie vam potrebno gorivo da se vratite ova mo, a u tom sluaju va a trea krstarica mo e da vam poe u susret ili, pak, mo ete jednu os taviti. Putujte u parovima", ree Harfista. "Tu na Cev i ja putovaemo zajedno. Turle, poznati su nam va i obiaji, ali s vremena na vreme, va e pleme se podeli. Uinite tako . Tegeru, ti i Varvija verujete da mo ete da se oduprete vampirima. Mo da je i tako, ali ta je sa ostalima? Pustite ih da se pare kada moraju i nemojte da upra njavate ri atru sa sisaima krvi. Anakrine, ajind, vi nemate parove. Trebalo bi da se vratite kui..." Otpoela je rasprava. Nijedan prisutni hominid nee bez primedbi prihvatiti plan demona za rat. Meutim, Vala je utala svesna koliko je postigla. Na na oj su strani. Zaista jesu. I okupae se... 5. ITELJ MRE E Grad tkaa, 2892. Ko zna koliko je dugo arobnjak bio tamo. Starija deca bila su oti la u Veli ku umu da se nadmeu u hvatanju ptica. Deak Parald bacao je s uoljivom graciozno u; njeg ova mre a najdu e je zadr avala oblik, najdalje je letela, iako je uhvatio samo dve. S tril je razmi ljala o tome kako da zapodene razgovor s njim, kada je sluajno podigl a pogled. arobnjak je bio napolju na reci, lebdeo je daleko iznad srebrne vode, na debeloj podlozi u obliku novia ne mnogo iroj od ovekove visine. Vikali su, pozivajui ga da se spusti. Kada ih je primetio, prekinuo je sv oje otmeno napredovanje izmeu vrhova drvea, a potom se postepeno spustio. Osmehiva

o se i govorio nekim nepoznatim jezikom. Bio je osav gotovo po celom telu, ali to nije bilo retko meu posetiocima. Poveli su ga kui, sve vreme priajui. Neki od deaka stavili su na probu njego vo znanje, zasuv i ga uvredama. Stril se usprotivila i uskoro se uverila da je bil a u pravu. arobnjak nikada nije nauio njihov jezik, osim nekoliko osnovnih rei kao to s u 'flap' i 'ri atra', ali imao je ogrlicu koja je progovorila poput uitelja pre neg o to su stigli do sela. Svaki pripadnik stranih vrsta mogao je da bude uitelj. arobnjak koji je le teo, koji se slu io maginim prevodiocem, mora da je mogao mnogo emu da ih naui. Ima tome ve devet godina od kada se rastao sa Kavaresksenjajokom i Harkab iparolin; deset od kada je Hmii oti ao po Kartu Zemlje, Jedanaest godina od kada s u zaplovili na Skrivenom Patrijarhu. Dvanaest od njihovog povratka na Prsten. etr deset jedna godina od kada su se Luis Vu i njegova arolika posada spustili, uauren i u stazisu, pri brzini od 770 milja u sekundi. Prvi hominidi na koje su nai li bili su mali, krznati religiozni fanatici. Ovi brbljivi mladunci pripadali su istoj ili nekoj slinoj vrsti. Dosezali su Luisu Vuu do brade, bili su prekriveni plavim, mekim krznom, i nosili su zag asito smee kiltove. Bacali su svoje mre e sa predivnim ustrojstvima krajnje ve to, u ovom lavirintu golih debala, ispod grana koje su se protezale nalik na kape glji va. Bili su prijateljski raspolo eni. Sve vrste oko Velikog Okeana bile su pri jateljski raspolo ene prema strancima. Luis Vu je na to bio navikao. Najstarija devojica zapita: "Kog je oblika svet?" Zavladala je ti ina i sve glave se okrenu e. Da li je to bila neka proba? "P re bih to ja tebe trebalo da pitam, nego da odgovaram. Kog je oblika svet?" "Krug, oblika beskonanosti, ka e itelj mre e. Mada ja to ne razumem. Vidim luk , nalik na..." Stril pokaza. Izmeu drvea, ispod njih, poeli su da niu mali kupasti k rovovi: jedno povee selo protezalo se du nepregledne reke. Uzvodno se nalazio luk nalik na esto ponovo graen luk svetog Luja, iroke osnove, koji se su avao ka vrhu. ". ..nalik na Uzvodnu Kapiju." To je, znai, bilo u redu. "Luk je deo prstena na kome ne stojite", ree Lui s. itelj mre e? Koraao je, posedniki dr ei aku na tovarnim ploama naslaganim jedna na drugu, ko je su lebdele pored njega. Bilo ih je na milione u sredi tu za popravke ispod Karte Marsa. Zavario je neke potrebne delove za najgornji lebdei disk. Rukohvate, naslon, kontejner za r ezervnu odeu i jo jedan za hranu, i mali potisnik, rezervni deo za sondi Poslednje g. I... Ovaj, to je zatekao jo posle bitke pre jedanaest godina. Medicinski kompl et Tile Braun. Krznati odrasli i mala krznata deca ugleda e hvatae ptica koji su se rano v raali. Veina je nastavila da se bavi svojim poslom, ali jedan mu karac i jedna ena eka li su kod luka da ih pozdrave. Stril povika: "On je arobnjak! Kidada-ser, on ka e da je posredi prsten!" ovek baci pogled na lebdee ploe. Upita: "Poznaje li ovo?" Luis ree: "Viao sam. Ja sam Luis Vu od naroda sa Lopte." To njima nije trebalo ni ta da znai, ali stariji su zinuli, a deca izustila jedno otegnuto 'ooooo'. ena ree: "Luis Vu od naroda sa Lopte?" Godine su pro arale njeno zlatasto kr zno sedima, dok je mu karevo bilo jo vi e posedelo. Kiltovi koji su im sezali do kolen a predstavljali su slo ene tapiserije koje bi u svakoj kulturi sigurno bile na vel ikoj ceni. "Ja sam Sejvur, a ovo je Kidada, oboje smo lanovi Vea, oboje pripadamo narodu tkaa. Ti nisi sa Luka, je li tako? itelj mre e je jemio tvoju mo i mudrost." " itelj mre e?" Kako je iko odavde mogao znati za njega? Kidada ree: "Nema sumnje da je itelj mre e sa nekog drugog sveta. Ima dve gl ave. I mno tvo slugu slinih sebi." Auh, tanja mu. " ta je itelj mre e jo imao da ka e?" "Pokazao nam je slike sa nekog mesta daleko uz Luk, tako on ka e." " ta ste videli? Vampire?"

"udne hominide koji ive u mraku, kao i savez mnogo vrsta ljudi kako dolazi da ih napadne. Mo e li nam priati o njima?" "Znam pone to o vampirima. itelj mre e bi mogao znati vi e, ali nisam razgovara o s njim trideset est falana." "Kako tvoj narod upra njava ri atru?" upita Sejvur, posle ega je usledilo pri gu eno kikotanje. Luis se isceri. "Najbolje to umemo. A va ?" "Za nas tkae ka u da imamo spretne ake, a posetioci priaju da je na e krzno pri jatno na dodir. Ali ovek mora da pita. Da se operemo?" "Odlina zamisao."

Nazivali su sebe tkai. Njihovo selo - grad - nije bilo prenaseljeno, ali ostavljalo je utisak d a se prote e u nedogled, prostirui se sa obe strane reke, niui izmeu drvea ogromne ume. Kue su im bile od prua u obliku niskih gljiva, dosta sline drveu. Luisa su poveli prema jednoj okomitoj steni od golog, bledog kamena. Kid ada ree: "Vidi li vodu koja tee niz proelje stene? Kade su ispod. Sunce zagreva vodu dok tee, malo." Bazen je bio dugaak i uzak. Na niskim stolovima nalazile su se male gomil e izvezenih kiltova. Sejvur i Kidada spusti e svoje na jednu od gomila. Tri upored ne brazde protezale su se kroz dlaku preko slabina starca, stari o iljci oivieni se dim krznom, to je navelo Luisa da se zapita kakve su lokalne grabljivice. Tkai su se ve kupali. Deca i stariji izgleda da su te ili da se nau zajedno; oni tek sazreli su se izdvajali, ali su retko obrazovali parove. Luis je bio naui o da traga za takvim ustrojstvima. Voda je bila blatnjava. Nigde nije video pe kire. Spustio je svoju odeu - o premu za kampovanje u 'kanjon stilu' i ranac, sa mesta udaljenog dve stotine sve tlosnih godina - na sto i u ao u vodu. U Rimu... Nije bilo ni ba toplo. Sva godi ta su se sada izme ala jer su se tkai okupili oko posetioca tuinca, ui telja. Vrste koje bi tek upoznao uvek su postavljale ista pitanja. "Moji sadruzi i ja usmerili smo na veliki brod ka obali Velikog Okeana, p re etrdeset falana. Nai li smo na pusto . Mnogo pre nego to je bilo ko od vas bio roen, Bo ja Pesnica izdigla je obalu za etrdeset ovekovih visina du dvadeset hiljada dana hoda..." Zbrka. Luisov prevodilac preveo bi mere Sunevog sistema u tridesetoasovni dan Prstena i falane od po sedamdeset pet dana; ali dan hoda i ovekova visina raz likovali su se od vrste do vrste. Luis je plivao na leima, kreui se kroz vodu dok s u oni razgovarali o udaljenosti, vremenu, visini. Bez urbe. I ranije je ve plesao ovaj ples. "Ljudi u smeru okretanja seaju se Bo je Pesnice u svojim predanjima. Ne to vee od bilo koje planine udarilo je o pod sveta, odozdo, pri paklenoj brzini, pre t ri hiljade pet stotina falana"; godine 1200, prema najboljoj Luisovoj proceni. " Izdiglo je zemlju, a zatim prodrlo na drugu stranu u obliku vatrene lopte. Odavd e mo ete da vidite planinu koju je stvorilo, udaljenu sto hiljada milja, i pustinj u koja je okru uje. Obala Velikog Okeana pomerila se za hiljadu milja nau trb mora. Izmenila su se sva ustrojstva ivota..." Voda mu je sezala do pazuha; bila je plia na kraju gde su se deca okuplja la. Ovde je u toku bio nekakav ples: nije to bila igra udvaranja, ali ene oko Lui sa sve su bile u dobu za parenje, a mu karci njihovih godina su se dr ali pozadi. Us trojstvo kruga. Ri atra-ples? Malo-malo, pa bi mu se pogled zadr ao na Strilinom privlanom izgledu i pred ivnom osmehu. Svi su imali pitanja. Uvek su to bila ista pitanja. Meutim, Luis je primetio bronzani sjaj na goloj steni iznad svoje glave. Fraktalna paukova mre a bila je izvan doma aja tkaa, a ni voda koja je tekla niz stenu nije mogla da je spe re. I tako je poeo da govori za nevidljivu publiku. "Morali smo da ostanemo p ored okeana jer u protivnom ne bismo imali ta da jedemo. Proveli smo dva falana k rstarei obalom, i konano smo shvatili da se nalazimo na u u reke. Nastavili smo uzvod no. Tle du doline reke enti povratilo je svoju plodnost. U ovoj nepreglednoj renoj

ravnici proveli smo trideset pet falana. Moji prijatelji graditelji gradova osta vili su me u selu nizvodno, pre dvadeset falana." "Za to?" "Oni sad imaju decu. Ali ja sam nastavio uzvodno. Ljudi su posvuda prija teljski raspolo eni. Vole da slu aju moje prie." Sejvur upita: "Za to te to iznenauje, Luise Vu?" Osmehnuo se starijoj eni. "Kada vam posetilac doe u selo, on verovatno ne jede ono to vi jedete niti spava tamo gde vi spavate, niti se osea sasvim udobno u va oj kui. Tuinac se ne nadmee sa svojim domainom. A i mogao bi neem da vas naui. Ali arod sa Lopte sav pripada istoj vrsti na svim svetovima. Posetilac mo e da predsta vlja nevolju." Usledila je trenutna neprijatna ti ina. Prekinuo ju je jedan od mi iavih deaka koji se smestio iza Stril. Uzviknuo je: "Mo e li ti ovo?" Posegnuo je rukama iza l ea, jednom odozgo, drugom odozdo, i uhvatio se za zglavke. Luis Vu se nasmejao. Nekada bi mogao. "Ne." "Onda treba neko da ti opere lea", ree deak, i svi se pokrenu e. Najbolju stvar na Prstenu predstavljala je njegova raznovrsnost. A odlina stvar vezana za raznovrsnost bila je ta da ri atra uop te ne bi uspela da je zahtev ala neki slo eni ples. "Kako va narod upra njava ri atru?" "Ako se izjasni oko svog pola..." "Koliko dugo mo e da zadr i dah?" Narod mora. "Ne, ali volimo da priamo o tome." "Ne mo emo. Nemojte da se uvredite." Crveni pastiri. "Pomou nje smo vladali svetom!" Graditelji gradova. "Samo sa razumnim vrstama. Evo, re i ovu zagonetku..." "Samo sa vrstama bez razuma. Vi e volimo da se ne zagrejemo." "Mo emo li da te gledamo sa tvojim sadrugom?" Luis je jednom morao da obja n java da Hmii nije hominid, a pored toga je i mu ko. Pitao se koliko tkai znaju o br onzanoj paukovoj mre i iznad njihovih glava. Sada su poeli da se izdvajaju u parove , ali se nisu javno parili. Kako li e tkai upra njavati ri atru? Sejvur ga povede iz vode. Iscedila je litar vode iz svog smeeg i sedog kr zna, uz Luisovu pomo. Kada je primetila da drhti, obrisala ga je njegovom ko uljom. Luis je mogao da namiri e peeno ptije meso. Obukli su se. Sejvur ga je povela u krug kaveza od pletenog prua. "Venica" , rekla je za jedan. Ptice su se pekle iznad jame za ro tilj. Predivno su mirisale . Ptice i ogromnu ribu pekli su... "Sejvur, ovo nisu tkai." "Nisu. Mornari i ribari." Jedan tka srednjih godina poslovao je oko jame uz pomo sedmoro tuinaca. Nis u svi bili iste vrste. Dva mu karca imala su ko ice na akama i iroka, ravna stopala, k ao i nauljenu pravu kosu, zalizanu du tela u jednoj glatkoj krivini. Ostalih pet, tri mu karca i dve ene, bili su zdepaste, mone verzije tkaa izmenjenih vilica. Mo da s u jo mogli da se pare. Svi sedmoro nosili su fantastine kiltove tkaa. Krupni ribar, ans Davitelj-zmija, obavio je upoznavanje. Luis je poku ao da upamti njihova imena. Njegov prevodilac e ih izvui ako bude uspeo da se seti maka r jednog sloga. ans je objasnio: "Trgujemo za tkaninu, da? Nadmeemo se. Kada smo H i tar Skaka-sa-stene i ja predlo ili da skuvamo tu ribu-udovi te koju su mornari uhvatil i nizvodno, ovi su se takoe ponudili. Pla e se da emo priati sa Kidada, nauiti ne to pot rebno. Dobiti ni u cenu." "U meuvremenu se svaamo kako da skuvamo na u ribu." To je bio mornar, Vik. " Kidada e bar dobije svoje ptice onako kako ih eli." "Rekao bih da su te ptice gotove", ree Luis. "Ne znam za ribu. Kada ste p oeli?" "Bie savr ena kroz stotinu udaha", ree ans. "Skuvana odozdo za mornare, topla odozgo za nas. Kako je ti voli ?" "Odozdo." Tkai su se napola osu ili i do li da jedu. Ptice su bile skinute sa toplog ka menja i rastrgnute. Riba je ostavljena da se kuva. Luis Vu e sutra nai povre za seb e.

Razgovarali su. Ve ti prsti tkaa tkali su mre e za hvatanje ptica srednje veliine i zveri u umi ; tkanine su tkali za one koji su saobraali po reci. Odeu za skrivanje, visee mre e, ribarske mre e, vreice za kai i lea, razne stvari za razne vrste. Ribari i mornari trgovali su gore-dole po reci, nosei kiltove tkaa, su enu i usoljenu ribu, so, korenje-povre... Bio je to struni razgovor. Luis se izvukao iz toga. Upitao je Kidadu za o i ljak, i uo priu o borbi s neim to je zvualo kao medved-udovi te. Tkai su se povukli: o su ve uli priu. Kidada je ispriao dobru priu, mada prema onome kako je zvuala, o iljak e trebalo da se nalazi spreda. Kada je sunce za lo, svi tkai kao da su nestali. Sejvur ga je povela do prs tena od atora; pod stopalima su im krckali suvi bunovi. Mornari i ribari ostali su da razgovaraju oko ugljevlja koje se gasilo. Jedan mu doviknu savet: "Nemoj da odluta . Ovim stazama nou hodi samo noni narod." Zaustavili su se ispod ivice kaveza od prua. Sejvur se sklupala uz njega i istog asa zaspala. Luisa je to na trenutak iznerviralo; meutim, vrste se razlikuj u. Luis je ve falanima mirno spavao na udnim mestima... Ne, godinama. Nije mu smetalo ni da spava u naruju kakve udne ene, niti da se tare o meko krzno... kao d a spava sa kakvim velikim psom... Niti i jedno i drugo. Ali po to je znao da je ok o Poslednjeg u blizini, to ga je primoralo da izvesno vreme ostane budan. Negde tokom noi, sanjao je da je neko udovi te zarilo zube u njegovu nogu. P robudio se, zatomiv i krik. Sejvur ga je upitala, ne otvoriv i oi. " ta je bilo, uitelju?" "Gr. U nozi." Luis se otkotrljao iz njenog naruja i otpuzao do vrata. "I ja imam greve. Hodaj." Sejvur je ve bila ponovo zaspala. Od epesao je napolje. Bol u listu bio je stra an. Mrzeo je grenje mi ia! Lukovi Prstena osvetljeni dnevnom svetlo u odbijali su daleko vi e svetlosti nego Zemljin puni mesec. Medicinski komplet e mu pru iti lek za gr, ali nije delovao ni ta br e nego ako bi to re io hodanjem. Gazio je po suvim granicama. Nisko, suvo grmlje okru ivalo je gostinske kolibe. Koliko god da su bili p rijateljski nastrojeni, tkai su morali na neki nain da obeshrabre lopove. Ove suve granice mogle su biti njihova odbrana. Gr je pro ao, ali on je bio sasvim budan. Njegove teretne ploe lebdele su iz van gostinske kolibe. Popeo se. Pre ao je preko prepreke bez ikakvog zvuka, krivud ajui izmeu debala drvea. Nisu nikakve none ptice, ti tkai. Nigde nije bilo ni traga nekom od njih. Spavaju kao zaklani; kako e onda da uvhate lopova? I tuinci u poseti su se povukli . Svetiljke su osvetljavala pramac i krmu dugake, niske jedrilice koju nije ranij e primetio. Kroz minut ili dva Luis je ve tiho lebdeo iznad jezera, osvetljenog svetl o u sa Luka, stvarnom i onom odbijenom. Kretanje meu stenama... i zablesnu ga svetlost. Luis mirnu, opsovav i. Zagledao se u sjaj... kroz prozor krzavih ivica, u u peatljivu u arenu kupu ogrnutu neim to je liilo na prljav sneg. Na bilo kom drugom sve tu, to bi bio vulkan. Ovde je to mogao biti krater od meteora probu en odozdo. Veo ma je liio na Bo ju Pesnicu, ovenanu vakuumom i ogoljenu podnu strukturu Prstena. Poruka od Poslednjeg? Kada je lutkar saznao da Luis ide uzvodno, mogao je da premesti sondu is pred njega. Postavio je ureaj za uhoenje na ovoj steni, i druge na drugim mestima, u to nema sumnje. Razgovarao je sa tkaima... To je bilo sasvim lako, ali za to se toliko trudio? ta li je eleo? Krater je ne to ispljunuo, dvaput, triput u deset sekundi. "Pre est stotina i deset asova", izgovorio je poznati kontralat. "Gledaj." Prizor se usredsredio na tri predmeta. Svemirsku letelicu u obliku soiva. Dizajn kzina, pomisli Luis. Zaustavili su se neposredno iznad vrha, a zatim poel i da se spu taju, dva do tri metra iznad staklastog zida kratera. "Ratna letelica se kree veoma sporo. Dozvoli mi da ubrzam", ree Poslednji.

Ratna letelica je sada jurila niz padinu. Iza nje i ispod nje, oblaci stado e da se kreu kao da teku. "Za dva sata i dvadeset minuta, brzinom ne to ispod zvune, prev alili su hiljadu etiri stotine milja. Za kzinte je to zadivljujue uzdr avanje. A ond a su skrenuli, ovako..." Oblaci i tanjiri napravi e trzaj i gotovo se zaustavi e. Dva su se odlepila pod pravim uglovima; trei je nastavio pravo napred. Bela svetlost je zatreptala. Sve je bilo kao i pre, ali tri broda izgled ala su nekako naduvena, napola istopljena, i sijala su poput ogledala. Poeli su d a se spu taju... Da padaju. "Polja stazisa. Zaustavila su tvoj zrak", ree Luis. "Zabrinjavajue, Luise. Pogre io si dva puta za pet sekundi. Da li ti se to mozak su i?" "To se mo e dogoditi", ree Luis ravnodu no. Poslednji primeti: "Ti zraci bili su sna ni. Neizmerni protok energije bio je zarobljen unutar polja stazisa pre nego to su se oblikovali." "Ali..." "Ti i Nesus pre iveli ste slian napad po to smo mi stvorili mehanizme odbrane koji brzo deluju! Te ratne letelice kzinta sada nisu ni ta drugo do bombe. A ono je bila odbrana Prstena od meteora, ali ja je nisam aktivirao." "Aha, tako je." "Posmatraj." Vidik se promenio... Prizor uveanog sunca, potamnelog do pod no ljivosti. Iz tene oluje izdigao se pramen u ubrzanom kretanju. Gore vi e, pravo pr ema kameri... Stotine hiljada milja. Sjajniji udarni talas se izdizao iz njene o snove. Sevnuo je napolje du pramena i odjednom je postao u asno sjajan. "Supertermalni laserski efekat; nema sumnje da je to odbrana Prstena od meteora, Luise. Ali ne moja." Poslednji ne bi prezao da sla e. Ali da li bi oborio invazioni brod? "Luise, ja ne obaram invazionu svemirsku letelicu! elim da stupim u vezu s njima. Motor sa hiperpogonom mogao bi da me oslobodi ovog mesta!" "To kod mene mo e da proe, pretpostavljam, ali - Poslednji, da li ti to mis li da se neko pored tebe nalazi u sredi tu za popravke?" "Ne verujem da su moji odbrambeni sistemi provaljeni. Luise, postoje dva Velika Okeana." Luisu je bio potreban trenutak da shvati ta je Poslednji hteo da ka e. Jedan jedini Veliki Okean izbacio bi Prsten iz ravnote e. Koliina vode u pi tanju imala bi masu najveeg Jupiterovog meseca. Morala su postojati dva, na supro tnim lukovima; i postojala su. Posada Poslednjeg prona la je sredi te za popravke u jednom Velikom Okeanu, ispod Karte Marsa. Drugi okean nikada nisu istra ili. A on se nalazio sa suprotnoj strani Prstena. Prenik Prstena iznosio je esn aest svetlosnih minuta. esnaest minuta pri brzini svetlosti pre nego to je drugo s redi te za popravke moglo da ugleda invazione brodove koji dolaze kroz Bo ju Pesnicu . Jo je osam minuta bilo potrebno da se pone sa delovanjem na sunce. Zatim - jedan sat... dva? - da se izvije pramen plazme nekoliko miliona milja iz sunca i da s e navede da se pona a kao laser. U asnom mau svetlosti bilo bi potrebno jo osam minuta da stigne. Dva asa i dvadeset minuta glasila je verovatna procena. Luis ree: "Stet. B ie najbolje da pretpostavi kako postoji jo jedno sredi te za popravke na suprotnoj st rani luka Prstena, i u njemu za titnik." "Za to za titnik? Imaj u vidu, Luise, i ja tako mislim." "Za titnik bi prona ao naina da ue. Ako je kojim sluajem unutra u ao kakav homini d - rasploiva - on bi do sada ve postao za titnik. To drugo sredi te za popravke mora d a je zara eno drvetom- ivota, kao to je i na e bilo. Jesam li ti za to bio potreban? Zn a gotovo isto onoliko o za titnicima koliko i ja, a ovde je gluvo doba noi, tako da moj mozak mo da nee biti u najboljem operativnom stanju." "I godine su mogle da utiu nas tvoj mozak. Moramo da razgovaramo, a i ima m jo toga da ti poka em. Luise, da li da se pojavim kod tkaa i obelodanim tvoju mo? I li da to ne uinim?" "Veoma lepo od tebe, ali to mo da ne bi zavisilo od nas." Lokalno stanovni t vo je spavalo, ali ribari ili mornari mogli su da vide sjaj, a i ko je mogao zna

ti ne nalazi li se u blizini kakav demon? U stvari... Poslednjem je promakao iznenadni osmeh Luisa Vua. On ree: "Ovi tkai su, iz gleda, dobri domaini." "Sve vrste oko Velikog Okeana su prijateljski raspolo ene ako pazi ta govori . " "Ima li vesti o na im sadruzima?" "Hmii je uzeo vozilo za napad da mu nosi opremu. Zar nisi imao mrenu na tome?" "Zakopao ju je", ree Poslednji. Luis se nasmeja. "Mo e da je iskopa, po potrebi. ta je sa graditeljima gradova?" Luis ree: "Kavaresksenjajok i Harkabiparolin morali su da podi u dvoje dece i jo jedno na putu. Neu da ka em da smo dosadili jedni drugima, ali... faz. Smestio sam ih u jedno selu nizvodno odavde i ostavio sam im jedan juri ni amac. Poduavaju na tom mestu i du suprotne obale. Kako si ti?" "Nisam za javnost. Luise..." Tri srebrna mehura koja su skakutala niz pa dinu Bo je Pesnice zamenio je sjaj snega, planinski greben usred bela dana. Zelena kontura treperila je oko dve take koje su puzale kroz usek u prevoju. "...dozvol i da ti usmerim pa nju na ovo. Pre deset godina pokazao sam ti..." "Seam se. Je li ovo isti prizor?" "Jeste, od pre tri dana, snimljen sa oboda lebdee strukture iznad gnezda vampira." "Je li to ono to si pokazivao tkaima?" "Jeste." Usledilo je zumiranje predela. To su bila velika gruba vozila n a est tokova, koja su se verovatno kretala na paru. Jedno je i lo uz padinu. Zatim j e zumirano drugo, klupa za upravljanje. "To je ma inski narod?" Luis pogleda. "Tako je. Uoi brade. I vozila lie na vozila ma inskog naroda. Hej..." "Luise, moj kompjuterski program za prepoznavanje..." "To je Valavirgilin!" 6. PROLAZ TRKAA PO SNEGU Plamena Prepreka delovala je nisko i ofucano. Niko osim Valavirgilin ne bi na taj nain video planine. Luis Vu od naroda sa Lopte nauio ju je da na svet gleda kao na masku. On i njegovi uvrnuti sadruzi pogledali su u njega odozdo, gde je bio crn, gde su mora predstavljala ispupenja , planinski masivi lance jama, a ogromne cevi raznosile flap sa morskog dna ispo d sveta i preko obodnog zida, gde je stvarao prelivne planine. Neki entitet je izrezbario Plamenu Prepreku zarad estetskih hirova. Urez ao je prolaze kroz lanac zbog putnika. Razna plemena crvenih i njihova stada sle dila su cvetove-ogledala u povlaenju preko Prolaza trkaa po snegu. Dvojica tih ist ih crvenih sada su vodili krstarice. No je polako nagrizala ivicu sunca dok su krstarice prelazile preko prevo ja Prolaza trkaa po snegu. Niko od njih nije video plavo nebo ima tome ve mnogo fa lana. U ivali su u njemu. Neraskidivi oblaci prostirali su se ispod njih. Tle je b ilo pod snegom, ne dubokim, ali bilo ga je dovoljno da tokovi proklizaju. Vala je s mukom upravljala. Levo i desno planine su gorele, zubato sunce odbijalo se od polja pod snegom. Ispod i iza upravljake klupe, Vast je govorila nekom nevidljivom: "Nismo videli sneg kada smo ovuda prelazili. Cvetovi-ogledala svog su ga spalili." Svojim krupnim telom napola je zaklanjala Tegera. On ree: "Cvetovi-ogleda la ne vole oblake. Oni spaljuju sve to se kree. Vast, da li je pametno razdvojiti kola ovako kasno?" "Odluka mora biti doneta", odluno ree Vast. Crveni pastir se namr ti. "Razume se, pilot izdaje nareenja. Ali, slu aj, par ovi su razdvojeni. Valavirgilin i Kejverbrimis. Tu na Cev i Harfista, takoe. Kejver brimis i itakumi ad su obojica mu karci. ta ako dou vampiri? Varvija i ja smo bezbedni i kada smo razdvojeni. Bi je s tobom, Parum sa Tvuk, Manak sa Korijak, ali ta je s a ostalima?"

Vala je upravila prvu krstaricu niz dugaku padinu, pravei se da ne slu a. Cr veni pastir je na ovaj nain iskazivao svoje neslaganje, dopustio joj je da ga uje. Parovi! Posle narednog zaokreta ugledala je iroku, smeu reku. Crveni su bili monogamna rasa i parili su se. Nisu voleli da se razdvaja ju; ali dvema krstaricama bila su potrebna dva vodia. Kej i Vala takoe moraju da s e razdvoje: za dve krstarice potrebna su dva vozaa. Ali ona i Kejverbrimis nisu b ili spareni! Do nje je dojurio Pilak, ostaviv i za sobom krstaricu broj dva. Vala je za tvorila priliv goriva i zaustavila krstaricu. Sakupljai su mogli da tre brzinom vetra. Pilak podi e pogled prema njoj, isc eri se na trenutak koliko mu je bilo potrebno da povrati dah. Ree: "Kejverbrimis e li da nastavi penjanje." Pogledala je unazad. Levo od prolaza, prevoj se dosta blago uzdizao. Kej e prei liniju snega i imae dobar pogled. "Da saekamo?" "Kej ka e da ne ekate. Zaustavi krstaricu ako naiete na neku opasnost. Dr aemo vas na oku. Doi emo." "Aha." Pilak otra. Kejova posada je uzbrdo istovarivala teret. Tone tereta. Bez Paruma i Tvuka, to bi potrajalo beskrajno dugo. Nekoliko desetina izdisaja kasni je Krstarica broj Dva je krenula, sa Kejom za upravljaem dok su ostali iz posade i li pozadi, osim demona, razume se. Tu na Cev nee se probuditi do posle ponoi. A onda ih je krivina sakrila od pogleda. Krstarica broj Jedan nosila je Valavirgilin i Sabarokare , Vast i Bia, Mana ka i Korijak, Tegera i Harfistu. Oni su ostali izvan kontejnera. Kontejner nikad a nije bio tako ist, bez mirisa. Demonu Harfisti prijala bi tama; ali pristao je da se sa ostalima smenjuje ispod atorskog krila, na ebadima prostrtim du pokretnih dasaka. Pripadnici ma inskog naroda na krstarici broj dva bili su obojica mu karci. Ona i Kej nisu mogli da se odlue da li da povedu itakumi ada. Vi e bi voleli da je po la Spa , ali niko nije bio voljan da rizikuje Spa in ivot dok je bila trudna. Iako su it a morali da ve u za vreme napada vampira, on je bio pametan i ve t sa alatkama. Bie s njima sve u redu. Uvek su mogli da upra njavaju ri atru. Krstarica broj jedan sada se nalazila ispod oplate od oblaka. Smiraj dan a nagove tavao je da je sunce napola zaklonjeno. A ta se to dogaalo tamo dole kod re ke? "Tegeru, pozajmi mi svoj vid. Reka?" Sakupljai su bili kratkovidi; jedva da su videli dalje od paleva na nogama . Ma inski narod imao je dobar vid. Ali niko nije imao oi kao crveni. Teger se uspe ntrao na klupu za upravljanje i zaklonio akom oi; potom se popeo na kulu topa, jo v i e. "Vampir. Dvojica. U asni su, Vala. uje li?" "Ne." "Mislim da pevaju, Vala. I... Neka crna stvar izlazi iz vode. Kako izgle daju reni ljudi?" "Mokro crni. Tvoje veliine, ali nabijeni, aerodinaminog oblika..." "Kratke ruke i velike ake sa ko icom izmeu prstiju? Sline noge? Izmamili su j ednog napolje. Sada jedan vampir ide nizvodno. Mo da pogre an pol, ne mogu da ka em, s uvi e je daleko. Koliko brzo mo emo da stignemo dole?" "Ne tako brzo." Ne dovoljno brzo da bismo ga spasli. Sada su bili bli i. V ala je mogla da vidi dva bleda oblija i jedno crno. Jedno bledo oblije odvuklo se niz obalu. Crno se odgegalo ka drugom belom koje ga je prihvatilo u zagrljaj. Ne koliko trenutaka kasnije belo se odbacilo unazad u blato. Zdepasto crno oblije ponovo je pri lo ispru enih ruku. Belo se urno povuklo na mr avoj zadnjici. Povratilo je hrabrost, ili mu se vratila i glad; ustalo je i pr ihvatilo zagrljaj ovog drugog. Crno se tralo o belo. Vala je ula skvianje nalik skvianju planinske make kad a se belo oblije otrglo i otralo du obale, uzvodno. Crno oblije nije moglo da ga stigne. Stalo je i zaplakalo, tu no dozivajui. "Koliko brzo?" ponovo upita Teger. "Stii emo dole pre polovine noi, na vreme da se operemo. Zatim emo, ini mi se

, isprobati na u odbranu. Bie najbolje da krstarica broj dva ostane visoko. Manae, s lu a li? Korijak?" "ujem", ree Korijak. "Krstarica broj dva ostaje visoko do zore." "Idi i prenesi to Kejverbrimisu. I ostani sa krstaricom broj dva! Ne elim da ostane sam na padinama kada se spusti no." Bi je ustao i sada je i ao ispred njih i udesno, sa napetim samostrelom. Ba rok je poslovao oko topa. Teger se smestio iznad njega. Crni hominid le ao je neute an na vla nom renom blatu. Ubrzo se preokrenuo i ug ledao krstaricu koja se spu tala. Ostao je da je saeka. Manak je skoio sa pokretne daske i potrao napred. Vala je dr ala u ruci spre man pi tolj. Neki vampir je zapevao. Nema sumnje da je to bila njihova muzika, pogaala ju je u ivce. Manak se u kopao u mestu. Vala nije mogla da vidi metu. Pripadnik renog naroda odgegao se pr ema bunju. Drugi vampir pla ljivo je izi ao da ga doeka. Ovaj je bio mu jak. Preklinjui je podigao ruke. Dok su miris i muzika harali po njenoj glavi, Vala je opalila. Metak je pogodio vampira ispod pazuha, divljaki ga odbaciv i. U tami koja s e spu tala njegova je krv bila isto onako crvena kao i krv bilo kog hominida. Vala je sada oseala jai miris; podigla je pe kir i udahnula biberlik. Manak je zaostajao. Pripadnik renog naroda bacio se na telo. Vampir se zg rio u agoniji, a potom opustio. Vala je zaustavila krstaricu pored oboje. Putnici su se spu tali sa pokret ne daske. Zalizana crna kosa, kratke debele ruke i noge, iroke ake i stopala, aerodi namino telo... Odea. Torzo rene ene bio je prekriven smeim krznom nekog drugog stvore nja. Podigla je pogled, zatim se odvojila od vampira mu karca sa vidnim naporom. "Pozdrav", ree ona. "Ja sam Varbliug..." Usledili su kotrljajui niz slogova i osmeh. Vi to ne mo ete da izgovorite. Vala ree: "Pozdrav Varbl. Valavirgilin. Za to te vampir nije ubio?" "Ovo", ree ena i pokaza akama niz svoje buroliko telo. Ogrta joj je bio vrsto stegnut oko grla. Sa strane je bio od glatke ko e sa koje je bila obrijana dlaka. Ostatak, grudi i lea, bili su od krzna uzetog sa neke vodene zveri. Ona ree: "Uzimamo sok iz jedne plutajue grabljivice u Dubokom Jezeru, na p ola dana hoda preko kopna. Grabljivica ubode ribu pre nego to je pojede. Otrov se nalazi u soku. Nama emo ogrta od vidrinog krzna sokom, zatim obrijemo krzno tamo g de nam dou ruke dok plivamo. Vampiri ne vole ubodeali, jer posle moraju... Moraju ..." Okrenula se prema Manaku. "Ume li da pliva , mali hrabri? Mo e li malo da zadr i vaz duh?" "Utopio bih se", odvrati Manak. Rena ena se obrati Vali: "Pleme kuni-tok ima samo etiri ogrtaa. Vampiri nam p repreuju put sa obale, ima tome ve dosta falana. Ako s vremena na vreme neka od na s obue ogrta i dozvoli kakvom vampiru da je zagrli, mo da shvate da reni narod treba da ostave na miru. Onda bismo mogli izvesno vreme da lovimo po obali." "Pokazujete veliku hrabrost." "Pokazujem hrabrost zbog Borabla, kako bih ga uzela za parnjaka." "I navukla na sebe ne to vampirskog mirisa", iskezi se Vast. " abl flap! O tome ne treba govoriti. Ti, crveni, mo e li duboko da zaroni sam o na nekoliko desetina udisaja?" Teger odmahnu glavom. Ve se bio umorio od tog pitanja. Rena ena uzdahnu. "uj emo o ri atri. Nikada je ne upra njavamo. Moramo da se parimo! Vil ka e Borablu dobre vesti. Vil mu ka e da su posetioci do li, takoe. Ostanite ovde na blatnjavoj obali, v ideete izdaleka vampire kako dolaze." Pre la je preko blata i vratila se u vodu pre nego to je Vala uspela da smi sli suvisli odgovor. Voda je mogla da skriva i druge opasnosti osim vampira. Cela ekipa se ok upala sa oru jem na gotovs. Kasnije je Barok oti ao uzvodno sa sakupljaima da peca. V ala mu je malo zavidela, ali ona je morala da ostane kako bi organizovala odbran u. Krstarica broj jedan provela je no na blatnjavoj obali. Nikakvi posetioci

nisu do li, ni vampiri, ni reni narod. Sve je i lo vrlo glatko, pomisli Vala. Uglavnom onako kako su predvideli i planirali. To ju je brinulo. Pre tri noi zavr ili su planiranje. etvoro crvenih krenulo je u rat. Varvija i Teger su ostali, ali dva nespa rena mu karca, Anakrin huki-Vanurura i ajind huki-Kara ka, ubeena su da se vrate na ter itoriju crvenih sa uputstvima koja su mogla da znae spas za sve njih. Vandu je, i zgleda, bilo dosta vampira i ini se da su on i Spa ostali trudni. Oni e ostati da n apune gorivom krstaricu broj tri. Tako je slovo spalo na Valavirgilin i Kejverbr imisa, preostale vozae, koji su morali da se rastanu kako bi upravljali dvema krs taricama. Odmah u poetku su odabrali ekipe, a potom su se svake noi oko toga prepira li. To to su nekoliko dana kopali po planinskom ubri tu divova trave nije pobolj a lo odnose ma inskog naroda sa ovim plemenima. Vala je u to bila sigurna. Ali ubre d ivova trave sadr alo je mnogo barela kristala alitre. Reljefna karta na spolja njoj strani zida postala je slo ena i divna. Tek us red noi i usred dana bilo je dovoljno svetlosti, tako da su demoni i ostale vrste mogle zajedno da rade na njoj; Ali imali su falan, sedamdeset pet dana, da to o bave. Zemlja je zamenjena obojenom glinom. Kada su se svedoci konano slo ili oko ob lika zemlje, ispekli su je ispod ugljevlja i posle toga upotrebili pesak u boji da oznae mogue puteve za krstarice. Jo su izvlaili te linije kada je no pala, i svi s e povukli unutra. Vampiri nisu dolazili svake noi, ali dolazili su u naletima. Vampiri nisu uili, nisu komunicirali. Munva je podigla zakrivljeni prozor movarnog naroda na krivinu zida okrenutu udesno u smeru okretanja. Vampiri su na padali iz tog pravca, i ratnici etiri vrste su ih ubijali pi toljima i samostrelima , izbacujui ih iza ivice nevidljivog tita. Vala je nauila da koristi samostrel posle nekoliko noi. Dopadalo joj se la n o oseanje neranjivosti... la no, jer prozor nije mogao da zaustavi miris vampira. Glavna zgrada bila je u obliku gotovo savr ene kupole, tkanina ra irena prek o vrha zida od zemlje, sa jarbolom u sredini. Bila je zastra ujue velika, ali i zas tra ujue pretrpana. Hiljadu pet stotina divova trave - vi e ena nego mu karaca i posvuda mno tvo dece - stvaralo je smrad dovoljno jak da se mogao sei srpastim maem. Vemb se nalazila meu gomilom ena. Hranile su je svojeruno, hranile su i seb e, i Vemb je, izgleda, u tome u ivala. Barok joj je mahnuo, i ona mu je uzvratila na isti nain, ne podigav i se. Lepo se oporavljala, pomisli Vala, od noi koju su ona i Barok proveli dole meu vampirima. Barok e se voziti na krstarici broj jedan. Vala se zapitala nee li ispasti iz igre zajedno sa Vandom i Spa , ili otii u potragu za vampirima koji su mu odvel i ker. Divovi trave bili su veliki, ali su dobro podnosili gu vu. Za ma inski narod , otkrila je Vala, problem se sastojao u tome to su morali da izbegavaju da budu zga eni. Crveni su bili razdra ljivi. Divovi trave su ih se klonili. Ako su crveni i ma inski narod oseali da su brojano slabiji, za to to nije sme talo jo manjim sakupljaima? Oni su, izgleda, prona li strategiju koja je uspevala. N eki su se igrali sa decom, neki su bi tali odrasle. Njihove kratkovide oi su nepogr a ivo pronalazile insekte-parazite. Turl se oslobodio desetine ena. Upitao je Valu, ljubazno i bez imalo zlob e: "Da li si na la ono to si tra ila u gomili dreka?" Znai, do lo je vreme da otkrije tajnu. "Da, zahvaljujemo ti. Kada pome amo kr istale sa sumporom i ugljenom koji crveni skupljaju, dobiemo ono to izbacuje na e me tke." "Ah", izusti Turl, skrivajui iznenaenje. On nije mogao da pravi barut; jo nije znao razmere, govorila je Vala sebi . Ali sada je znao da to nije bila nikakva perverzija ma inskog naroda. Vampirska muzika se neprimetno uvukla u spokoj, i spokoj se pretvorio u

ti inu. Ali sada je vampirska pesma dobila sve buniju instrumentalnu pratnju. U p oetku je pratila vampirsku muziku. Vala je nauila da razabere harfu, tu nu cev, zvi uk avu cev, tektaru. Sada je muzika demona pi tala poput gajdi, u nesaglasju sa pesmom vampira, zaglu ujui je, dok je tektara u pozadini svirala sve ivlje i ivlje, ubrzavaj ui otkucaje srca. A onda se vi e nije ula pesma vampira. Kada je svanula naredna zora, otkotrljali su se. Kada je pao mrak, ulogo rili su se na strmini iznad reke. Vampiri su ih ostavili na miru. Do Ginjeroferovih stada stigli su rano drugog dana. Crveni su im spremil i gorivo. Ugalj i sumpor uvezli su iz daleka, dajui u zamenu vlastito bogatstvo, mada za sada jo gotovo ni ta nisu dobili zauzvrat. No je prekrila sunce pre nego to su krstarice bile natovarene. Crveni su p odigli logor oko krstarica. Kada su vampiri do li, top je opalio preko glava ve tih strelaca crvenih. Do svitanja broj mrtvih vampira popeo se na vi e od etrdeset. Krstarice su nosile namirnice za trgovinu, i Vala je delila poklone; ali etrdeset mrtvih vampira bilo je ono to je povezivalo ove vrste. Treeg dana pro li su kroz Prolaz trkaa po snegu. Du ina dnevnog prelaska zavis ila je od te ine terena, visine, padine i vrsta; meutim, Vala je smatrala da su pre valili dva po tena dana hoda. Mogli bi da stignu do utoi ta vampira sutra do podneva, ako budu toliko ludi da krenu pravo tamo. Ujutro se krstarica broj dva dokotrljala do njih. Varvija se vozila izna d kui ta topa, ispod atorskog krila od ar ava. Tvuk je veselo doviknula: "Vast! Da li je zaista Prolaz trkaa po snegu na jlak i kroz planine?" "Kada se crveni i demoni sla u, ko mo e u to da sumnja?" "I vampiri to isto misle!" Krstarica broj dva slavila je pobedu. ak je i Tu na Cev podigla svoju tamnu glavu, da bi je odmah potom ponovo spustila. Vala tada nije uoila da je Varvija tiha. Crveni pastiri su retko kad bili veseli. Buka je probudila ostale. Vala ugleda mokre crne glave kako isplivavaju na povr inu du obale. Pripadnici renog naroda nisu pri li bli e, i Vala ih je ostavila n a miru dok su Kej, it, Tvuk, Parum, Perilak i Silak priali svoje prie, upadajui jedn i drugima u re. Kejverbrimis je parkirao krstaricu broj dva na steni iznad prolaza. Pred njima su se prostirali nepregledni oblaci kojima se Kej nije nadao, ali odluio j e da eka. Svi su se okupali u potocima preko kojih su pre li, dva puta za tri dana. Ako ba nisu uklonili svaki miris, bar su poku ali. (Sada su se i te kako oseali dok su se cerili, dodirivali i takmiili ko e n aredni da govori. Vala je mogla da nasluti pone to od onoga to se dogaalo protekle n oi.) Preplavila ih je tama. Vampiri su poeli da nadiru kroz prolaz. Tu na Cev je bila na stra i i upozorila je ostale. Mora da je te ki teret sa krstarice broj dva, koji je jo bio nagomilan u pr olazu, preneo miris. Kej je upravio top desno od te take i ekao. Ubio je dvadeset sa tri pucnja. Vampiri su izvesno vreme ostavili prolaz prazan. A onda su jurnuli kroz njega. Kejovi putnici su iskoristili priliku da pucaju, ali su uglavnom pu tali va mpire da prou. Strele i metke su mogli da povrate, ali ne i barut. Kasnije su se ponovo okupili u gomilu. Kej je opet upotrebio top, i odma h prestao. "Imaju zatvorenike, Vala. Neke krupne, spore momke sa velikim akama i i rokim ramenima, ene irokih tela za glavu ni e, a i jednima i drugima plava kosa rast e oko glava nalik na klobuk peuraka. Varvija ih je najbolje videla. Varvija?" Varvija je ustala. "Mi poznajemo narod ratara. Biljojedi. Oni gaje povrekorenje i dr e ivotinje, u saradnji sa plemenima crvenih pastira koja ih brane. Sin o nismo videli nijednog crvenog." Parum: "Nisu bili vezani i nisu poku avali da pobegnu. Svaki od njih bio j e sa vlastitim vampirom, ovaj, sadrugom. Nisam mogao da gaam. Pogodili smo nekoli

cinu koji nisu imali pratnju..." Tvuk: "Pevali su nam. Pridru ila im se svirkom Tu na Cev. To ih je upla ilo!" Kej: "Nisam mogao da upotrebim top zbog zatvorenika. Iako im nismo bili ni od kakve pomoi. ta e pod kapom Luka vampirima zatvorenici?" Teger ree: "Stada." Govorio je gotovo odsutno; prouavao je Varviju, koja nije smela nikoga da pogleda u oi. Ipak, to je bila ru na pomisao. Dvostruko ru na; nagove tavala je krajnj e neprijatno da su vampiri i te kako razumni. "Vetar", poe Kejverbrimis, "bio je hladan, vla an i ist u na im nozdrvama do p olovine noi. Vampiri su poeli ponovo da prolaze, i ovi nisu imali zatvorenike. Tral i su. Mo da ih je miris vlastitih mrtvih inio nervoznima. Uspe no smo pucali. A onda je vetar zaduvao iz drugog pravca, tako da smo i mi njih namirisali." Tu na Cev je virila ispod atorskog krila, slu ala, mada joj je lice bilo u du bokoj senci. "Trebalo je da krenem u lov na njih, Kej", ree ona. "Na a muzika ih zb unjuje, slede se od nje." Kej se zagledao u Valu. "Kako bilo. Pozvao sam Tu nu Cev da mi se pridru i u ri atri." A u stvari je hteo da ka e: ena demona se spremala da se pridru i vampirima! "Ona je svirala, mi smo igrali. Varvija me je optu ila da sam odustao od borbe, a li ostali su dosta brzo shvatili u emu je bila zamisao..." U sveop tem smehu, Harfistin tenorski apat jasno je zazvuao. "Kakav je bio?" Tu na Cev: "Nadahnut. Kao i Parum." "Svi mi..." Kej je iznenada zautao, tek na jedan otkucaj srca, ali Vala j e odmah znala. "Svi smo se pridru ili. Shvata , Vala, naterali smo ih da se povuku k roz prolaz. im smo prestali da pucamo, nagrnuli su poput iroke reke. Njihov miris, mogli smo da ga seemo u cigle i prodajemo starijima." Teger je gledao svog para. Varvijino utanje ga je uznemiravalo, pomisli V ala, ali nije primetio ni ta zloslutnije. Kejverbrimis ree: "Mislim da nam je Turl dao Tvuk jer je mala. Pametna odluka." Tvuk mu se savr eno osmehnula. Varvija je g ledala u daljinu, kamenog izraza lica. "Tako su protekle dve desetine noi, mislim. A onda je vetar promenio prav ac. Nisam to odmah primetio: nestalo je mirisa vampira, ali smo mi do tada ponov o poeli da se oseamo. Ali it je video..." it: "Vampiri su poku ali da dopu u do nas preko leda. Oni sami nisu mnogo tam niji od snega." Kej: "Vetar je postao olujan i ostao takav. Namirisali bi nas i okrenuli se, a pretpostavljam da smo i bili upadljivi." Parum: "Bilo ih je deset desetina." Kej: "Pred jutro su sasvim prestali da nadiru. Ostavili smo za sobom tep ih od mrtvih vampira u prolazu." Tvuk: "Nema nieg slinog pod Lukom kao to je smrad vampirskih le eva. Oni sami izbegavaju svoje mrtve." Vala: "Ne smem to da zaboravim." Tvuk: "Pokupili smo na teret, strele i metke dok je jo rudela zora. Vala, mislim da smo videli Senkovito Gnezdo." "Ispriaj." "Varvija?" ena crvenih nije spustila pogled. "Svetlost dana doticala je iz smera okr etanja prema nama dok smo mi jo bili u mraku. Bili smo iscrpljeni, ali sam ja bil a na svom mestu, ovde na kuli topa. Oblaci su se razdvojili. Ugledala sam dve cr ne crte. Te ko je rei koliko daleko, te ko je rei na kojoj visini, ali bile su to crna ploa sa strukturama, visoko u sredi tu, i svetlucavim srebrom, i njena uporedna cr na senka ispod." "Uglavnom isto to nam je i Harfista rekao", primeti Vala, isku avajui je. Uspela je da je razbesni. "Mogla sam da vidim srebrne okuke reke, ove re ke, kako utiu u senku." "Mi znamo za Senkovito Gnezdo." To je izrekao jedan novi glas: sjajno cr no oblije neodreenog pola i neodreene starosti iskliznu iz vode i uspravi se na bla tu: "Ja sam Rubalabl. Dobro do li u Kuni-tok; imate slobodan prolaz. Bolje od ostal ih govorim jezik. Reeno mi je da niko od vas nee da upra njava ri atru?" "Ne ispod povr ine vode, Rubla", sa aljenjem izgovori Vala. To bi bio potez

. "Senkovito Gnezdo?" "Senkovito Gnezdo je peina bez zidova. Crni krov koji se obie za petnaest stotina koraka, sa otvorenim stranama. Vampiri su iveli i mno ili se pod njim jo od vremena pre nego to je iko od nas roen." Harfista se javio, ne izi av i ispod atorskog krila. Samo ga je Vala ula. "Hil jadu i po koraka okolo, bilo bi manje od pet stotina preko, u koracima vodenog n aroda. Dve stotine za divove trave, tri za nas ostale. Tri stotine koraka u preni ku, kao to nam je i bilo reeno." Vala upita: "Rubla, koliko je visok taj krov?" Rubalabl je razmenio brzi niz trubljenja s nekim ko je jo bio u vodi. A o nda: "Fadgabladl ne zna." Ponovo je usledilo trubljenje. Rubalabl ree: "Dovoljno je nisko da mo e da zaustavi ki u ak i po jakom vetru. Shvatite, samo je Fadgabladl b io tamo." "Kakav je Kuni-tok ispod Senkovitog Gnezda? Umeju li vampiri da plivaju?" Usledilo je brbljavo trubljenje. Izdvojio se jedan glas - bele rese na g lavi i du mesta gde bi trebalo da mu je bila vilica - i stao da ereta ne to Rubalabl u. Rubalabl ree: "Moramo da se dr imo dna dok prolazimo. Niko od nas vi e ne ide tamo . Tamo je kao u odvodnom kanalu, ponekad kao u vonkiju." Nepoznata re. "Vampiri n ikada ne plivaju." Javio se Harfista iz zaklona. "Vonki, staza mrtvih." Vala klimnu. Varvija se spustila u kui te topa. Vala je posmatrala krstaricu broj dva dok se razgovor nastavljao. Varvij a se nije pojavila. A gde li je bio Teger? Reni narod je ve pokolenjima posmatrao vampire, ali sa vlastitog stanovi ta. Vampiri su povremeno ubacivali le eve u Kuni-tok, na stotine u jednom navratu, od dest do dvadeset vrsta ukljuujui i vlastitu. Jednu menu kasnije pojavilo bi se str a no puno ribe. To je bilo vredno znati... Meutim, stari Fadgabladl nije pri ao Senko vitom Gnezdu ima tome ve vi e od dvadeset falana. Pored pecanja, ni ta od onoga to se nalazilo s druge strane nije bilo vredno prolaska ispod Senkovitog Gnezda. Vala spusti glas. "Harfisto. Le evi baeni u Kuni-tok izgubljeni su za vas, n ije li tako?" "Pojedu ih ribe, ribari jedu ribe, i na kraju sve je na e." "Flap. Vas pljakaju." "Vala, vampiri su ivotinje. ivotinje ne pljakaju." Rubalabl: "Niko osim renog naroda ne mo e da stigne do Senkovitog Gnezda i ode iv. Za to se raspitujete za te stvari? ta ete ovde, toliko vrsta?" Bi je progovorio pre Vale. "Idemo da okonamo vampirsko zlo. Napa emo ih u nji hovom domu. Hominidi koji ne mogu da putuju su nas podr ali." Reni narod je razmotrio ono to je uo. Vala pomisli da je primetila kako im se be umno podsmevaju. Mo da i ne. Rubalabl ree: "Valavirgilin, mislim da smo videli demona meu vam a." "Dva pripadnika nonog naroda putuju sa nama. Ostali su krenuli sa nama ka o prijatelji. Ne vole sunce, Rubla." "Demoni i vampiri su noni narodi." Da li je to Rubalabl hteo da ka e da su saveznici? "Nadmeu se za istu lovin u na istom terenu. Zapravo, mnogo je slo enije od toga..." "Jeste li sigurni da su na va oj strani?" itav jedan falan, Vala se pitala koje su pobude demona. Ona ree: "Da, sasv im smo sigurni." "Mi ne mo emo da putujemo s vama." "Ne." "Ali ako biste va e vagone kotrljali du Kunog-toka, mogli bismo da putujemo uz vas, Fadgabladl i ja. Da vam ka emo razne stvari. Ponesemo ogrtae, nauimo stvari nizvodno." Poeli su da razrauju pojedinosti. Ovo je bila neoekivana srea, i Vala je zna la da ne sme da je ispusti, iako Tegera i Varvije nije bilo nigde na vidiku. 7. LOKALNI DUH Teger je uao leima oslonjen uz veliku bledu stenu, sa petama ispod zadnjice

, sasvim nepokretan. Svuda oko njega bila je ikara koja ga je skrivala. Tako su crveni lovili. I Teger je lovio kroz svoj um, tra ei Tegera. ake su se lenjo poigravale maem, o trei ivicu. Razne misli smenjivale su se po povr ini Tegerovog uma. Ako im dopusti da prodru dublje, razmi ljae o Varviji. Znao je da sa tim ne mo e da se suoi. Ujednaeni huk vode naterao ga je da klima glavom. Nee uti nijedno stvorenje kako mu se pribli ava. Mo da e ga namirisati, ili uoiti kretanje u ikari oko sebe. Ma m u je bio dovoljan. Svi dogaaji odvijali su se na obali. U jednom trenutku pregovori su se iz metnuli u zabavu na vodi. Ma mo e upotrebiti i protiv sebe samog. Samo da ga okrene. I skoi sa vrha st ene? Ta pomisao gotovo da je letimino dodirnula povr inu njegovog uma. "Teger huki-Tandartal." Teger skoi i obre se na steni, napraviv i maem pun krug pre nego to je njegov um sustigao dogaaje. Vampiri ne govore. ta...? Glas ne to jai od huka reke, tako tih da se Tegeru mogao lako i priiniti, ree : "Ne mogu ti nauditi, Tegeru. Ja ispunjavam elje." Na vidiku nije bilo nijednog ivog bia. Teger upita: " elje?" Da li ga je to prona ao kakav lokalni duh? "Nekada sam bila iva ena. Sada poma em drugima u nadi da u postati bolja. ta el i od mene?" " elim da umrem." Pauza, a onda: "Pravo traenje." Teger je uo rapavo napinjanje duboko ispod apata. Nekako nije mogao da pov eruje da e mu ma biti dovoljno brz. Ree: "Stani." "Stala sam." apat je bio sada mnogo bli i. Teger je dva puta progovorio prethodno ne razmisliv i. Sada: izbegao je br zu smrt. Da li je to eleo? Ali ako elje mogu biti ispunjene... "Ne to se dogodilo pro le noi. elim da se to nije dogodilo." "To ne mo e biti." Svi mu karci sa krstarice broj dva, bez obzira na oblik, hemiju, hranu, pa rili su se sa Tegerovim parnjakom. Oni su morali da umru, pomisli on. A ene?... S vi koji znaju. Varvija, takoe, pomisli on, iako je njegov um odbijao tu pomisao. Oni su to uinili Varviji, meni. Vampiri! Zar da pobijem polovinu nas samo tako to u izraziti elju? Bez odbrane, ostali e pomreti. Ginjeroferovo pleme... Izne nada je video kako e plemena crvenih pokleknuti pred ireom vampirskom kugom. Mu karci i ene, nesposobni da veruju jedni drugima, razdvojie se u besu. Porodice i plemen a e se raspasti. Vampiri e ih savladati jednog po jednog. Teger ree: " elim da pobije sve vampire pod Lukom." Zauo se apat. "Ne posedujem takvu mo." "Kakvu mo poseduje ?" "Tegeru, ja sam um i glas. Ja znam stvari. Ponekad sagledam stvari pre v as. Nikada ne la em." Beskorisno stvorenje. "Lokalni du e, tvoje dobre namere prevazilaze tvoja sredstva. ta ako po elim da pojedem ribu?" "To mogu da izvedem. Hoe li saekati?" "Hou, ali za to?" "Niko me ne sme videti. Mnogo bi bilo br e da ti ka em kako sam da doe do ribe ." Tano, na obali je bilo vrlo ivo. "Ima li ime?" "Zovi me kako te je volja?" " apat." "Dobro." " apatu, elim da ubijam vampire." "Isto kao i svi tvoji saputnici. Hoe li im se ponovo pridru iti?" Teger se strese. "Neu." "Razmisli o tome ta e ti biti potrebno. Do sada si ve valjda otkrio da je m o vampira mnogo vea od moi tvoga maa..." Teger zastenja i nisko povi glavu, prekriv i akama u i. apat ga je saekao i ubr zo potom rekao: "Bie ti potrebna sredstva za odbranu. Treba da napravimo spisak."

" apatu, ne elim da razgovaram ni sa jednim od njih." Polako se priseao da s u ve falan noi, koliko su proveli meu Turlovim narodom, on i Varvija poku avali da ob jasne za to ih je njihova monogamna priroda inila nadmonim u odnosu na vabljenje vam pira. To je razdra ivalo ostale vrste. apat ree: "Prvo vozilo su napustili svi osim Harfiste. Harfista spava. ak i ako se probudi, nee ti smetati. Uzmi ono to e ti biti potrebno." Vala je po elela da mo e da se u ivi u to. Voda je bila hladna. Morali ste stalno da budete u pokretu da bi vam bil o toplo. Svi su se, izgleda, meusobno prali. Na pitanja o ovekovim osobinama ili r i atri moglo se odgovoriti pokazivanjem. itakumi ad i Rubalabl poku avali su da ne to smi sle kako bi itova usta ostala iznad vode. Bi i Tvuk su gledali i predlagali. Spran i su svi paraziti, ali su sakupljai uvek umeli da nau fantomski svrab. Barok se okrenuo, cerei se. akama je uhvatio Valu za ramena i vrsto je okre nuo. ustro joj je istrljao lea nekim rapavim morskim povrem. Sve je to bilo divno prijateljski, kako samo mo e biti meu vrstama koje se ne nadmeu oko istih potreba. Sve bi bilo dobro kada bi samo Varvija i Teger izi li trei i dr ei se za ruke iz kontejnera. Pogledala je preko ramena. Zvuci reke prigu ie njene tiho izgovorene rei. "S abarokare , potrebna mi je tvoja pomo. Tvoja, Kejverbrimisova i itakumi adova." Barok je nastavio sa svojim poslom. "Kakva pomo?" "Poite sa mnom da zavirimo u krstaricu broj dva." Njegove ake su se zaustavile. Osvrnuo se. "Mislim da ne bi trebalo da uzn emiravamo ita." "Ne. ta misli , hoe li mu to uspeti?" "Mogao bi da se utopi. Eno tamo Keja. Neobian prizor." Kejverbrimis je le ao na stomaku, uglavnom u vodi, crtajui karte u blatu vr hovima prstiju. Neidentifikovan pripadnik renog naroda delio mu je savete. Vala s e dovukla s njegove druge strane i upitala: "Jesi li i ta nauio?" "Mo da." "Pokloni mi nekoliko udisaja svoga vremena, meni i Baroku." Osvrnuo se, zagledao u njeno lice, odluio da ni ta ne pita. Skoio je na noge i povukao i nju za sobom, nag kao ona i Barok. Nije bilo vremena da Vala ode do gomile sa svojom odeom. Mo da bi joj se dopalo da eta naga, kada bi ki a oslabila. Da li je odea zaist a bila tako opasna? Ali nije stvar bila samo u tome da budu isti. Vampir bi mogao otkriti krv ispod mirisa vunene tkanine ili tavljene ko e. Nije odea bila ta koju je elela. Ve zave ljaj. Zave ljaj bi odskakao na nagoj eni. ...Oh, nema sumnje da bi bilo u redu. Kada su se njih troje dovoljno udaljili tako da ih niko nije mogao uti, V ala upita: "Kej, kako se Varvija pona ala..." "Upra njavala je ri atru sa svima nama." Zakoraila je na pokretnu dasku. "Da li joj je to smetalo?" "Jeste. Nekoliko puta je poku ala da izie napolje. Mo da samo da bi nas se os lobodila, mo da da bi oti la kod vampira. Oni bi je se ionako dokopali. Gre i kada ka e da je imuna." "Kej, niko to nije poverovao..." "Varvija jeste. Nisam mogao da je pustim napolje. Kada je svanulo, poku al i smo da je smirimo." Govorio je kroz stisnute zube. "Nije vredelo. Mo da neka ena. Ili neko ko nije bio tamo. Mo da bi mogao da je nagna da progovori." "Ja u poku ati", ree Vala. Otvorila je trik bravu i u la u kontejner. Unutra nije bilo sasvim mrano. Svetlost je prodirala kroz kulu topa. Vala poku a da namiri e duhove starog tereta i saeka da joj se oi priviknu. Barut. Min i biberlik. Velike koliine trave za Tvuk i Paruma. Sapun: udna s tvar koju su pravile vrste daleko udesno. Poku ala je da oseti stari smrad, znoj i zazvan strahom ljudi koji su se krili od napadaa, agoniju ranjenih; ali sve je to bilo oi eno. Nije se oseao miris krvi. Popela se lestvicama do topa. Ni traga od Tegera. Kejverbrimis joj dodirnu zglavak. Samo to nije zajecala: "Oh flap, oh fla

p, bila sam sasvim sigurna da emo zatei potoke krvi! Teger mora da je pogodio, a i kako bi Varvija mogla da ga sla e? Varvija!" Varvijina stopala mlitavo su visila ispred proreza za top. Vala se napol a provukla kroz otvor. "Varvija, gde je on?" Varvija nije odgovorila. "Pa, kako je podneo?" Varvija progovori: "Mrtav iznutra." "Varvija, cenjeni saveznie, niko zapravo nije verovao da e biti imuna na va mpirski miris." "Mislila sam da e me ubiti", ree Varvija. "To mu ak uop te nije palo na pamet ." "Mo emo li i ta uiniti za njega?" " eli da bude sam, pretpostavljam." "A ti?" "I ja." Vala skliznu niz lestvice. "Ne mo e da nas izgubi", ree Kejverbrimis. "Mo e da sledi reku, da sledi trag ove tokova. Mo da mu je samo potrebno malo vremena da svari ono to se dogodilo. Da p onovo razmisli." Klimnula je u tami. "Vala, trebalo bi da pokrenemo kola." "Ja u pozadi." Dok ostali pripreme krstaricu broj jedan za pokret, mo da bi mogla da potra i Tegera. Nije poverovala. "Dobro motrite na Varviju. Ili da je ja uzmem?" "Uzmi je. Ti si ef, a ona ima najbolji vid..." "To nije..." "To je pristojan izgovor. Mogla bi da porazgovara s tobom jer..." zautao je. "Zato to nije upra njavala ri atru ni sa kim iz krstarice broj jedan." "Upravo tako." "Ti si mu karac, Kej..." " efe, ne mogu da pretpostavim kako se Teger sada osea. Ovakve stvari se ne dogaaju crvenima."

Teger se neujno spustio niz postolje topa. Nije primetio ni ivu du u, tako d a je poskoio kada mu neki glas pro aputa suvi e blizu uha. "Ima li sve to ti je potrebn o za put?" Teger je ostao u unju. Pro aputao je: "Pe kire i biberlik. Sapun. istu odeu. Ma. Slediu reku tako da mi nee biti potrebna utura, pa sam je napunio gorivom. To mo e do bro da poslu i." "Nadam se ne za pie." "Gorivo pee." To se tebe ne tie! "Planira li da ubija nasumce. Ili ne to organizovanije?" "Ni ta ne znam. Oni ive ispod grada fabrike, velike lebdee strukture. apatu, ako mi..." "Ako ti." "Ako ne mogu da uni tim njihovo pribe i te, neu postii ni ta. Ako ne uinim... ako e uspem da uradim ni ta... veliko?" "Zbog asti?" "Da. Zbog onog to je Varvija uinila - ja sada nisam ni ta. Moram napraviti n e to od sebe." "Po eli." "Da uni tim Senkovito Gnezdo." "Hoe ." "Neka padne. Zdrobi ih." "To bi moglo biti te ko." "Te ko?" Teger okai zave ljaj o rame. Primetio je troje nagih ljudi kako ulaz e u krstaricu broj dva. To je bilo bezopasno, ali mogli bi potom pretra iti i nare dnu krstaricu. Teger se povukao u grmlje. Razgovarao je sam sa sobom ili sa praznim vazduhom. "Te ko. To je nemogue!

Ne mogu da izvr im invaziju vampirskog gnezda. Kada bih mogao da se naem iznad njih , u toj lebdeoj fabrici - ali morao bih da letim." apat: " ta Valavirgilin krije?" Auh? "Ma inski narod imaju svoje tajne", ree Teger. apat: "Znala je da ete ti i Varvija podlei vampiskom mamcu. Ipak se nada da njena mala vojska mo e da pobedi. Da li ona zna ne to to niko drugi ne zna?" Tegerov um je poku ao da se zatvori; jecaj mu se peo uz grlo. ue ga. Pronai. Njegov razum, ne sme izgubiti razum usled histerije tela. Razmi ljaj. Njegova prva suvisla misao posle izvesnog vremena bila je da je upravo uo prvu stvarnu apatinu naredbu, kako god bila izreena. Luis Vu od naroda sa Lopte posetio je Ginjeroferovo pleme. Valavirgilin ga je takoe znala... Poznavala ga je bolje, jer su njene ve tine ukljuivale i ri atru. Da li joj je Luis Vu ne to otkrio? A i video ju je nagu, pre svega nekoliko trenutaka. "Mora da je ostavila zave ljaj zajedno sa odeom. apatu, gde je Valavirgilina odea?" "Pogledaj du obale... Tamo. Zave ljaj je na zaravnjenom blatu, ali ga mo e doh vatiti tapom." " apatu, nisam ja lopov. elim samo da pogledam." Glas pro aputa: " ta ako Valavirgilin krije znanje koje bi moglo da pomogne njenim sadruzima?" "Informacija je vlasni tvo." Ti ina je bila odgovor. "Jesam li ja lud?" upitao je sam sebe. Ovaj lokalni duh nije uinio ni ta to Tegerov vlastiti um nije mogao da uradi. Ono to mu se dogodilo moglo je svakoga o terati u ludilo. Da li apat uop te postoji? Varvija je pretrpela stra an ok. ta je ona oseala? Zastra ujua istina je glasila da je i ona mo da bila isto onoliko luda kao i on. Teger je puzao kroz ikaru poput kakve grabljivice, a njegova lovina bio j e ko ni zave ljaj koji mu nije pripadao. Stani, oslu ni u tanje ikare, da li uje apat ili bilo kog od saputnika. Ni ta. Mora da je ve poludeo kada je sumnjao u enu ma inskog naroda. Ovo je zaista bio Valavirgilin rat. Ona je ume ala demone, dok bi megalomanijak zadr ao vlast za s ebe. Valavirgilino oru je im je sauvalo ivote... Evo njene odee, oprane i rasprostrte preko bunja, a i zave ljaj je tu visio. Mogao bi da pogleda. Nije morao da se poka e. Mogao je da ga dohvati maem. Podvukao je vrh ispod trake i povukao je ka sebi, istovremeno puzei na stomaku unazad u grmlje. Zave lja j se jednostavno otvarao, poput mnogih koje je video, ali za razliku od njih, ov aj je imao mnogo d epova. Spolja je bio od ko e; a iznutra postavljen nekim veoma fi nim pletenim materijalom. Njen potpaljiva vatre bio je isto onoliko dobar kao i n jegov, nabavljen izdaleka. ebe, pomodarska utura (prazna), kutija sa vla nim sapunom , meci i prazan pi tolj. Pi tolj: za Tegera je on mogao da znai razliku izmeu ivota i smrti. Izmeu lopo va i - nije postojala re za ono to su on i Varvija bili sada, ali nije bilo homini da koji nije znao za re lopov. "Ludak", izgovori on. Poku ao je da vrati stvari na mesto. Da li bi mogao da vrati zave ljaj i da niko ne posumnja u njega? Pro aputao je u ti inu. "Nemam prava na barut ma inskog naroda. Kraa te tajne b ila bi kraa." Smotao je zave ljaj, pa ga ponovo otvorio. Osetio je ne to hladno. Postava: bila je hladna, hladnoa je nestajala pod njegovim dodirom. Utrljao ju je u prste. Njeno tkanje bilo je suvi e fino da bi se videlo sa bilo koje udaljenosti. Bilo je slojevito, imalo je nekoliko slojeva. Odvojio je jedan sloj i povukao. Niti manje jakog materijala se odvoji e, i sloj se otkinu. Bio je pauinast, veoma fin. Nije znao kako da ga vrati. ta je to bilo? Kakav je interes apat imao u svemu ovome? Gurnuo ga je u svoj kilt. Manje je bilo verovatno da e ga tamo tra iti nego u njegovom zave ljaju. Smotao je Valavirgilin zave ljaj. Vratio ga je pomou svog seiv a na granu, mo da na istu onu granu.

Njegovi nekada nji sadruzi nalazili su se i uzvodno i nizvodno po obali i u grmlju. Mo da su njega lovili. Bie najbolje da krene. Teger je na kolenima i ao kroz bunje dok se nije proredilo. Zatim je potrao po golom blatu, skriven maglom koja je postepeno postajala sve gu a. Reka se irila, isto kao i obala od ravno-blata. Krstarice se vi e nisu mogl e videti. Teger nije brinuo zbog renog naroda. Narod ije su oi morale da vide i kroz vazduh i kroz vodu imao bi pote koa da ga identifikuje. Oni nisu mogli da plivaju o nako brzo kao to je on mogao da tri, a jedva da su uop te mogli da hodaju. Kako bi o bavestili krstarice? On je trao, prethodiv i vestima o sebi. Teger je ostao prepu ten sam sebi. To saznanje mu je razdiralo grudi. Iako su etiri tuinske vrste bili njegov i saveznici i prijatelji, gotovo uop te nije razmi ljao o njima. On je tugovao za Va rvijom. Od kada su poeli da se pare, od njegovog i njenog detinjstva, nikada nisu bili razdvojeni vi e od nekoliko dana. Svet se mora izmeniti pre nego to se ikada ponovo suoi s njom. Reka se promenila dok je trao. Pesak. ljunak. Drvee je nicalo po celoj golo j steni, gotovo sve do vode. Ovde je bilo uskih brzaka, i morao je da se popne u z stenu da ih zaobie. Troje vampira i jedno dete, uureni u tankoj senci nadnosee sten e iznad reke, gledali su ga kako se udaljava trei i nisu krenuli u poteru. Nastavio je da tri dok je dan odmicao. 8. JER NIJE VARVIJA Ki a je padala od podneva. Valavirgilin je poku avala da pronae staze koje su vodile preko gole stene, ali posvuda je bilo blato. Naginjui se, klizajui se, nij ednom se ne prevrnuv i do kraja, kola su nastavljala nizvodno prema Senkovitom Gne zdu. Kada je no odgrizla ivicu sunca, Vala je ve izabrala povoljan polo aj. Reka je ovde bila iroka etiri stotine stopa. Rubalabl i Fadgabladl bi treb alo da budu bezbedni. Krstarice su napunile svoje rezervoare za vodu, a zatim se otkotrljale prema prevoju. Ove bli e planine predstavljale su podno ja Plamene Prep reke, ali ona najvi a e poslu iti. Krstarice su skliznule i poku ale da skliznu niz stenje. Hoe li ki a usporiti vampire isto onako kao to usporava nju? Trebalo je ranije da se ulogori. Ali jo je bio dan kada su stigli do odabranog polo aja. Postavila je krstarice lea uz lea, ne suvi e blizu, sa topovima okrenutim na polje. Oni koji su morali da kuvaju hranu, radili su to ispod atorskog krila dok je jo bilo svetlosti. Varvija je ubila neko stvorenje dovoljno veliko da ga podel i sa ma inskim narodom. Pri poslednjoj svetlosti su se oprali, a zatim nagomilali pe kire na izvesnoj udaljenosti od krstarica. Sakupljai su se povukli na poinak. Nisu voleli ki u i bio im je potreban san . Ostali su razgovarali ili spavali ili jednostavno ekali. Vali bi dobrodo ao savet demona. Smestili su se na golom granitnom vrhu ko ji je gledao na Senkovito Gnezdo i razgovarali na svom jeziku, leima okrenuti pog a enim vatrama i ostalima. Valavirgilin je videla samo dvoje, ali joj se inilo da uj e nekoliko glasova. Ostali hominidi pu tali su ma inski narod da vodi razgovor. Neka tako bude. Vala ree: "Svaki vampir koji stigne dovde trebalo bi da bude iscrpljen od penjanj a. Sav na miris je na pe kirima. Predstavljae lak plen." Da ujem ta mislite. ta sam propustila? Barok ree: "Vampiri e se vraati iz lova. Nee oekivati da naiu na plen tako bli zu svog gnezda. Jer ovde vi e nema niega." "Videemo." it ree: "Kada dolaze, dolaze u hordama." "To me podseti", javi se Kej. "Sakupio sam tri barela renog ljunka, Vala. Hoe malo? I dalje emo morati da upotrebljavamo barut, ali mo emo da u tedimo metke." "Odlino." "Kako je Varvija?" Varvija se oglasi: "Varvija huki-Marf Tandartal mo e da govori u svoje ime

, Kejverbrimise. Varvija je dobrog zdravlja. Jeste li videli kakav znak o Tegeru ?" Vala odvrati. "Neke stvari nedostaju. Stvari potrebne za pre ivljavanje ko jima mo e da se napuni jedan zave ljaj, sve iz krstarice broj jedan. Teger mora da j e najbr i ivi lopov." Neko je dirao i njen zave ljaj, ali, izgleda, ni ta nije nedostaj alo. To nije pomenula. "Naredno pitanje. ta emo raditi sutra? Harfisto? Tu na Cevi?" "Doite i pogledajte", odvrati Tu na Cev. Vala se pope uz stenu. Na vrhu je bila gotovo ravna i hladna na dodir. P rimetila je da ju je Varvija sledila; posegnula je nani e i povukla enu crvenih za sobom. Nizvodno se Kuni-tok dva puta razdvajao. Pogledom je sledila glavni tok d o mesta gde je uranjao u senku. Lebdea fabrika bila je zloslutno blizu i bila je ogromna. Tu na Cev gotovo da se nije oseala, mirisala je jedino na mokro krzno. Ona ree: "Valavirgilin, mo e li videti ispod lebdaa? Vidi li visee petlje, bli a strana, des o od sredi ta?" Upravo onako kako je Teger opisao, disk ispupen navi e u sredini. Ispod... ispod je bila senka i izvesna slutnja nemirnog kretanja po ivicama. "Ne", odvrati Vala "Da", ree Varvija. "Jednog dana u napraviti skicu." Demon primeti: "Varvija, ta visea zavojnica je rampa dovoljno iroka da izd r i te ku ma ineriju. Du jedne strane nalaze se zupci, tako da ma ine ne klize, a sa drug e stepenice. Nijedno oko nije videlo te stvari ima tome ve mnogo pokolenja. Opis koji slu a star je vi e od dvadeset ivotnih vekova, uskladi ten u biblioteci daleko u sm eru okretanja, a dobio sam ga pre nekoliko dana u Turlovoj tvravi." Kako ga je dobio? Meutim, nain komunikacije predstavljao je tajnu demona, a Vali je jedino bilo va no... "Vi imate karte te lebdee stvari?" "Da, od pre pada gradova, pre nego to je toliko stvari prestalo da radi. Pojedinosti su tek jue stigle do mene, dok smo bili iznad oblaka." "To jest..." "Ne dodiruje tle", ree Varvija. Tu na Cev primeti: "Pla ila sam se toga." Harfista ree: "Niko od nas nije bio ovako blizu veoma dugo. Nije imalo sm isla pre nego to je Luis Vu prokljuao more, a kasnije je bilo suvi e opasno..." Ume ala se Vala. "Varvija? Rampa ne dodiruje?" "Imam pote koa sa udaljeno u, Valavirgilin, ali izgleda da lebdi u vazduhu. Dn o rampe izlazi napolje ravno poput lopate, ali na dvostrukoj veoj visini nego oni vampiri oko njega." "Ovo nismo oekivali", ree Tu na Cev. "Imali smo nameru da se probijemo na si lu u lebdaa. Tako bi vampiri morali da dou k nama du uskog prolaza. Oni vi e vole da su u gomili. Mo da bi ak morali da iziu na dnevnu svetlost, na toj visini." Vala se suzdr avala. Duga ve ba joj je omoguila da to postigne iznenaujue lako. "Razumem. Ali ne mo emo da stignemo tamo?" "Ne vidim naina", odvrati Harfista, "ali ovde ima jo umova. Zadajmo im tem u za razmi ljanje."

Trei kroz maglu i izmaglicu, trei iz svog ivota, oiju stalno uprtih tamo gde e spustiti stopalo, Teger ne bi bio u stanju da vidi bilo kakvu opasnost. Ali ju j e namirisao, udahnuo, kao da ga je seanje na Varviju tresnulo posred lica. Zastao je, uhvatio ravnote u, posegnuo preko ramena i naoru ao se. Prsti mu oe a e lice. Zamahnuo je u visini struka, napred nazad, pre nego to s u u i i oi pristigle. Njena pesma izvila se u skvianje puno agonije. Zabo ga je u visini vrata. Pesma je umukla. Teger prekri akama u i i potra. I nastavi da tri. Bio mu je poznat taj miris! Bila je iza njega, umirala, ali sa njenim mi risom u nozdrvama video ju je jasnije od svojih ustralih stopala. Ko ni ogrta koji j e imala na sebi bio je suvi e veliki za nju i sav u dronjcima; ra irila ga je poput krila da bi mu se pokazala u svojoj nagoti. Njena pesma bila je razdirue slatka.

Bila je vitka i veoma bleda, mo da mlada devojka, guste i bele kose, sa za iljenim on jacima koji su se videli iza crvenih usana. Vampir! Iz noi u no pevali su izvan Turlovih zidova. Teger je bio jai od nj ihovih mamaca. Neprestano je to govorio. Ali strujanje tog mirisa bilo je jo star ije, jer to je bio Varvijin miris za vreme najprijateljskijeg dela njenog ciklus a; samo jai. Poku ao je da ga izbaci iz nozdrva, iz uma, ubrzanim disanjem, a onda je potrao... ...iz izmaglice, i polako usporio dok nije stao. Vei deo falana prouavao je kartu, reljefnu kartu koju su oblikovali i spal ili ispred Turlovog logora. Sada kao da je bio mrav koji gleda u visini oiju. Uspuzao je uz brdo kako bi se izmeu njega i stvorenja oko lebdaa na la groma da, pre nego to ponovo pogleda. Mrav koji gleda mravinjak. Jo je bio dosta daleko, ali crveni su imali do bar vid. Ono tamo bila su ljudska bia koja su, kako se inilo, delala na ljudski nai n. Kretala su se kao da obavljaju neki posao ili su se skupljala u male dru tvene skupine. Neki su nosili terete za koje se po onome kako su ih dr ali moglo rei da s u bebe. Ulazili su u crnu senku koja se nalazila ispod ogromnog diska i izlazili iz nje; ta masa je liila na pravi grad koji je lebdeo iznad njih. Demoni su je zvali kompleks fabrika, ali Teger je sve vreme o njoj misli o kao o gradu graditelja gradova. Sada gradu vampira. Nije mogao da primeti vi e od dvadeset vampira, ubrajajui tu ak i nekolicinu kod reke, ali mora da ih ima na hiljade u senci lebdaa. Ako padne, smo dio bi veinu njih. Vodoravno ispaljen rapnel pokosio bi veinu ostalih, razmi ljao je Teger. Video je da ne to visi, nalik na nepridr avano spiralno stepeni te. Nije mogao da vidi podno je. Mo da bi mogao tuda da se popne. Kako da stigne do njega? Koliko je on mogao najbolje da proceni kroz mag lu koja se kretala, lebdei grad nalazio se hiljadu dve stotinr koraka nizvodno du i rokog poteza ravnog blata koje je Kuni-tok izbrazdao mnogobrojnim kanalima. Glavn i kanal proticao je ispod grada, ali mnogi su ga obilazili. Tu i tamo du reke vam piri su izlazili na dnevnu svetlost da piju. Suvi e blizu Senkovitog Gnezda, kanali su zaobilazili neku ogromnu stvar, nagnutu etvrtastu plou nesumnjivo ve takog porekla koja je bila napola ukopana u blat o. Nekakva relikvija iz vremena pada gradova, nema sumnje. Izgleda da je obli nji vampiri nisu izbegavali. teta to nije umeo da pliva. Da li bi mogao da se sakrije ispod vode i kren e na taj nain nizvodno? Ili e se smrznuti? Ili e mo da vampiri biti isvi e blizu tako d a nee moi da odoli njihovom mirisu? Jer miris ene vampira jo je bio u njegovom umu, ako ne i u nosu. Da li je u blizini bilo renog naroda? Bio je voljan da potra i pomo. Izmaglica mu zakloni vidik, sitna ki a ga opra, a glas iz izmaglice mu pro a puta u uvo. "Znai, zaista si bio onako jak kao to si mislio da jesi." Teger frknu. Nenaoru ana ena: kakav je to izazov, isto ubistvo. Njegov um je sakrio ono to ga je umirui vampir nauio o samom sebi i brzo pre ao na drugu jednu za gonetku. "Kako si me prestigao, apatu?" Ti ina. Teger je poinjao da veruje kako je apat ma ina, ne to preostalo iz vremena pre pada gradova. Ili je to bio lokalni duh koji je krio u asne tajne. apat nije odgov arao na pitanja o apatu. Umesto toga pitaj... "Postoji li nain da se lebda sru i na Senkovito Gnezdo? " apat ree: "Nijedan mi nije poznat." "Otac mi je rekao. Graditelji gradova napravili su munju koja protie kroz srebrne niti i tako im daje struju. Mogli bismo da je iskljuimo! Naemo niti, poki damo ih!" apat ree: "Diskovi lebdaa ne koriste energiju za lebdenje, mada je energija bila potrebna da se naprave. Napravljeni su da se odbijaju o skrit, pod Luka, i to je ono to oni rade." Znai, bilo je nemogue. Uvek je bilo nemogue. Teger ree pomalo ogoreno: "Tolik o toga zna . Toliko toga skriva . Jesi li ti demon?" Ti ina.

Moglo se smatrati da razdaljina ne predstavlja problem za lokalnog duha. Ili da je ma ta ludaka brza poput misli. Ili ako sakupljai tre br e od crvenih, br e od Tegera kada tri pred smru, onda bi ne to drugo moglo da bude br e od sakupljaa. Ali to nisu mogli biti demoni. ta god drugo da je bio, mada su demoni bil i isto onoliko neuhvatljivi kao i apat, apat nije bio demon. Izmaglica se kretala, otkrivala i skrivala. Pao je mrak, ili samo to nije . Kroz poderotine u oblacima Teger je povremeno mogao da uhvati uspravni plavobe li sjaj; Luk je jo bio isti, bez obzira na to ta se dogaalo njegovoj vaseljeni. Aktivnost ispod lebdee mase je rasla, pomisli Teger. Nema sumnje da se sm rkavalo. Vampiri e poeti da se bude. Teger ree: "Trebalo bi da se sakrijemo." "Vidim jedno mesto, ali mo da tebi nee biti od pomoi." "Za to da ne?" upita Teger i istog asa postade svestan znoja koji mi se sli vao niz ruke. Dobar deo toga bila je ki a; pa ipak, njegov vlastiti miris privui e v ampire sa udaljenosti od pola dana hoda. Saekao je da se navue izmaglica - i vi e nije uo apat. Na akama i prstima, kret ao se nani e prema reci. Izvukao je ma pre nego to je ugazio. Nikada se ne zna ta ivi u smeoj vodi. Ako se kakva riba oe e o njega, mogao bi da doe do veere. Zastao je kada mu je voda dosegla do kilta. Da li sme da pokvasi Valavir gilinu krpu? Izvukao ju je iz kilta. Bila je veoma tanka, divno istkana, veoma jaka. Ranije je video svoju aku kroz nju, ali sada je bilo suvi e mrano. Primetio ju je je r je bila hladna; ali prestala je da bude hladna onog trenutka kada ju je gurnuo u kilt. Tokom poludnevnog tranja potpuno je zaboravio na nju. Spustio je krajiak u reku. Nije poela da se razla e. Odlino. Ali je zato gornji kraj za koji ju je dr ao postao hladan, poput reke koja mu je proticala oko nogu. Spustio se u vodu. Istrljao se mahovinom, brzo izi ao, brzo se osu io. Tranje m se zagrevao po vetru i ki i, ali sada nije trao. U zave ljaju je imao pono i potpalj iva vatre. Valina tkanina bila je poput cevi za sprovoenje toplote i hladnoe. ta bi se dogodilo... " apatu, ta ako stavim krajiak Valavirgiline tkanine u vatru? Hoe li izg oreti? Da li e biti suvi e vrela da je neu moi dr ati?" apat nije mogao biti nigde na ovom blatu. Vlastiti um mu je govorio da bi bio lud da zapali vatru. Hominidi su kor istili vatru. Vampiri, koliko god da su glupi, sigurno su nauili da tragaju za va trom. Pa ipak, i dalje se pitao. Obrisao je pe kirom lice i na vreme sklonio pe kir da vidi est vampira kako t ri prema njemu preko blata. Nisu pevali. Nisu zauzeli polo aj, nisu preklinjali svojim telima. Nai li su brzo. Teger dohvati ma. Ma ih nije upla io. Prestizali su jedni druge, malo su se ra irili, napali u o poru. Teger potra ulevo i zamahnu, jednom dvaput. Dva vampira pado e od nasumce zad atih ufaraca, dovoljnih da ih izbace iz stroja, bar je Teger tako mislio, ali ni je imao vremena da pogleda. Ostalo etvoro ga je opkolilo. Delimino se odmarao tako to se povlaio zastajkujui posle svakog napravljenog koraka, sve vreme dr ei podignut ma. On i njegovi prijatelji igrali su ovu igru tapo vima kao deca. Njihovi stariji su se na ovaj nain borili protiv divova trave. Dva ranjena vampira udaljavala su se, puzei uzbrdo prema senci. Preostala tri mu karca i jedna ena su ga opkolili. Nije znao - niko od lovaca na vampire nije znao - da su vampiri jednosta vno napadali kada su bili est puta brojniji od svoje lovine, ne trudei se da je ma me pevanjem ili da upotrebe miris. Jednostavno su napadali. Mora stii do krstarica, ako pre ivi. Da im ka e. ak i po cenu da se ponovo suoi sa Varvijom. Varvija. Vampiri, izgleda, nisu nimalo urili. Nije ni bilo razloga za urbu. Jo ih se osipalo iz Senkovitog Gnezda. Jo e ih se vratiti iz zemalja s druge strane planin a. Spu tao se mrak. " apatu!" povika on. "Sakrij me!" Ni ta. Ki a je prestala. Nalazio se na irokom potezu ravnog blata. Ovog puta zaista nije bilo mesta na kome bi se lokalni duh mogao sakriti.

Miris. Nije bio jak, ali mu se uvlaio u glavu i nije izlazio. Setio se on og drugog vampira koga je ubio, ubio jer nije Varvija. Um mu je radio, i nije bi lo razloga za ekanje. ena je ra irila ruke prema njemu, preklinjui. Teger odskoi unazad, okrenu se, zamahnu maem. Da! Mu karci su mu se pribli ava li s lea dok mu je ona opsedala um. O trica njegovog maa prelete preko njihovih oiju - proma io je jednoga, ali onda se vratio i zario mu oru je u grlo. Potom je naslepo mahnuo maem tamo gde je trebalo da se nalazi ena. Naletela je na njega, nabov i se do balaka, izbaciv i ga iz ravnote e i zubima ga zaparav i po bicepsima. Odbacio ju je sklupanu jednom rukom, zajedno sa maem. uo je sebe kako vri ti. Jedan se puzei povlaio, ostavljajui za sobom krvavi trag. Jedan je, izgleda , bio oslepljen. Trei je otro krv iz oiju i ugledao Tegera u trenutku kada je ovaj krenuo na njega. A onda su se Tegerove ake sklopile oko njegovog vrata i Teger g a je svojom te inom povukao u blato. Ostalo je bila magla. Vampir je uhvatio Tegera za ramena i poku ao da ga p rivue to bli e svojim zubima. Teger ga je drmusao kao da je pacov dok ga je davio. en a samo to nije stigla do reke kada ju je Teger sustigao i povratio ma. Suvi e je pri a o onome koji je trebalo da bude mrtav i osetio zube kako mu obuhvataju zglavak, probo ga i nastavio dalje. Slepi je krenuo prema njemu, nju ei. Teger je morao tri puta da zamahne o tricom tupom kao da je toljaga, pre nego to mu je odrubio glavu. u o je sebe kako dahe poput bolesne ivotinje iz stada. Kroz maglu koja se pomerala mogao je da nazre oblija koja su silazila iz Senkovitog Gnezda. Zave ljaj, nemoj zaboraviti zave ljaj. Tako. Kuda sad? " apatu! Sakrij me!" apat progovori, ali ne apatom. "Potri prema meni!" Glas je bio bridak poput pucnja bia tek sa nagove tajem normalnog govora, i dopirao je odnekle daleko nizvo dno, iz pravca Senkovitog Gnezda. Teger potra. Prevalio je stotinu koraka kada se glas ponovo javio; ovog p uta bio je mnogo bli i. "U reku!" Teger skrenu ulevo, u vodu, prema apatinom glasu. Da li je tamo bilo neeg? U ki i i mraku nalazila se senka u magli, senka suvi e velika da bi bila vrsta. I po tez tame... Ostrvo? Vampiri nisu mogli da plivaju jer bi to vodeni narod inae znao. Tegerov d om bio je u ravnicama; nikada nije poku ao da pliva. Voda mu je sezala do lanaka, do kolena... Zastao je na trenutak da stavi zave ljaj na lea. Nije imao kilt. Ostavio ga je. Ma: u korice na leima. Ruke su mu bi le potrebne za plivanje, ako su hominidi plivali poput Rubalabla, ako su crveni uop te umeli da plivaju. I potrao je dalje. Do kolena, do kolena... i napolje. "Ovamo", ree apat izdaleka. "Idi do kraja nizvodno." Prevalio je trideset koraka kroz vodu do kolena i stigao do ispupenja od tamnog blata koje, zapravo, nije zaslu ivalo da se nazove ostrvo. Vampiri su se ok upljali na obali. Jedan, za njim jo jedan, zakorai e u vodu i krenu e ka njemu. Nastavio je nizvodno, trei po blatu, ispod senke suvi e velike da bi bila ta drugo osim ustrojstva magle. Pitajui se da li vampiri mogu da se bore dok im voda usporava rad nogu. Ovo bi zaista moglo biti najbolje mesto za poslednji okr aj. Nije se pla io smrti. Ubio sam enu vampira jer nije Varvija, ree on sam sebi . Ali kada je ubio onih est, imao je oseaj da stalno ispoetka ubija Varviju, da je ubija zbog onoga to je uradila tokom noi, i likovao je. Ako ubije jo vampira, izbie Varviju ak i iz uma. Dok je ljapkao stopalima po blatu, udovi na senka se pomerila. Iznenada je p ostala suvi e kruta i na la se pored njega. Zamahnuo je prema njoj maem i opalio po n eemu. Udario ju je pesnicom. To nije bila magla. Bilo je slojevito i pomalo elastino, nalik na slojeve kovanog metala. Video je tu stvar iz mnogo vee daljine. Bila je to nagnuta ploa pravih ugl ova, upadljivo ve taka, petnaest koraka sa petnaest koraka, ako je polovina bila is pod blata. trala je iz blata pod uglom od etrdeset stepeni. Blato se nagomilalo nas pram te stvari. Du ivice nalazile su se urezi, dovoljno veliki za kablove. Iz sredine je

virila debela ipka. Na jednom od vidljivih uglova nalazilo se ne to to je liilo na ko tur. Ako je nekada i bilo kabla, sada vi e nije bio tu. Najvi i ugao je trao. apat je utao. apat je retko progovarao. Mo da je apat oekivao da on sam re i nek stvari, pomisli Teger. Ali za to? Ovde se nije oseao miris vampira. Kada je do lo do pada gradova, pre stotinu falana, pria se da su vozila pad ala sa neba kao ki a. Veina je nestala, bila zakopana ili ih je ra pojela. Ponekad s te mogli da naete koljku lebdeih kola i zaobljene ploe nekog materijala providnog ka o voda, obino polomljene: prozori. Ponekad ne to vee. Nalik na velike ploe za no enje tereta, suvi e glomazne da stanu u kola. Magla je sakrila, a potom otkrila. Najvi i ugao ploe trao je poput mehurova o d sapuna zalepljenih jedan za drugi - u obliku faceta - i ba kao da su u pitanju bili mehurovi od sapuna, mogli ste da vidite unutra njost. Jedna faceta bila je uk ra ena sitnim pukotinama, kao da ju je prekrivala mre a gmizavca. Ostale su bile iste . Kada je Teger poku ao da se popne, ploa se pokazala suvi e glatka i suvi e skli ska usled ki e i blata. Bie bolje da ne to preduzme. Uop te nije sumnjao da je ostavio za sobom posle dnji talas vampira, ali ak i da su gacali, stii e ga. Teger se povukao nekoliko kor aka, a zatim se zatrao na plou. Na pola puta izgubio je zalet. Pao je, ra irenih nogu i ruku. Blato nije s ezalo ovako visoko. To nije bio metal ili je, pak, bio pokriveni metal: rapava p ovr ina, koja je nudila trenje ak i po ki i. Poeo je da puzi. Staklena kugla predstavljala je jedinstveni mehur; delimino je bila u pro zorima, a delimino od obojenog metala. Deo koji je oigledno predstavljao vrata vis io je na jednoj arki. Tegerovi prsti pronao e ivicu otvora i on se izvue navi e i preba ci unutra. Pogledao je nadole i ugledao ispod sebe vampira. Uzvratila mu je pogled. A onda su bila dva. Pa etiri. Teger je posegnuo za vratima koja su visila. Stopalo kojim je mlatarao p roe kroz ne to hrskavo. Nije se obazirao. Podigao je vrata - nisu bila te ka - povuka o ih na mesto i potra io nain da ih zatvori. Oigledno je postojala brava, ali on nij e znao kako da ih zakljua. Sada su vampiri poeli da se penju, klizaju i ponovo penju. Vrata ih nee zaustaviti. Nagib mo da. U protivnom e kugla postati njihova os tava. " apatu? ta sad?" upita on, ni ta ne oekujui. Ni ta. Mora da je ostavio apata tamo dole. Sa vampirima. udno, ali nije moga o sebe da natera da se zabrine za njegovu bezbednost. Teger skinu zave ljaj. Bilo mu je potrebno svetlo i sada je slobodno mogao da zapali vatru. Udarao je svojim potpaljivaem dok nije uspeo. Na trenutak je prouavao tu hrskavu stvar. Viao je kosti lovine i stoke, i bio mu je poznat oseaj vlastitih kostiju. Njegovo stopalo je pro lo kroz nekakva re bra, izgleda. Pilot je pripadao nekoj nepoznatoj rasi, bio je krupniji od crvenih, zde past, dugakih ruku. Odea mu se pretvorila u dronjke neodreene boje. Lobanja je suvi e lako otpala kao da mu je vrat bio slomljen kada je nosa udario u blato. Imao je krupnu vilicu biljojeda. Kostur hominida. Zamisli samo. Demoni nikada nisu do li po njega. Kada je do lo do pada gradova, noni narod mora da se pre drao i da je imao po sla preko glave. Kada su otkrili da ne mogu da se popnu uz ovu olupinu da bi do li do le a u kontolnoj kugli, odustali su. Ni ta drugo ne mo e da se popne ovamo gore mora da su zakljuili - nae napu teni le i prebaci demonima da su neuredni. Pri ble tavilu vatre nije mogao da vidi vampire ispod sebe. Lju tura je sija la oko njega. Jedan zakrivljen prozor nije bio prekriven pauinom, kao to je mislio , ve naprsao; delii su se jo dr ali zajedno. Ostali su bili nedirnuti. Ispred njega su se nalazili klipci taman po meri njegovih prstiju, koji su ulazili vodoravno ili uspravno. Tu su zatim bila jedna mala vrata irine dve nj egove ake, i jo jedna dvostruko vea, ali nijedna nije mogao da otvori. Tu je bio i

toak na stubu koji je je Teger, kako je otkrio, mogao da gura u svih est pravaca, mada je pri tom morao da upotrebi obe ake i svu raspolo ivu snagu. Pokrenuo je sve klipke, udesno ili ulevo, gore ili dole, u kom god pravcu da su se pomerali. Nij edan od njih ni ta nije promenio. Jo malo pa e mu izgoreti kresivo, a ovde nije bilo niega to bi mogao da zapa li. Da je Varvija samo ovde. Ona bi ve ne to smislila. Da je Varvija ovde. Rekao bi joj da nijednog trenutka nije u nju posumnj ao. Nije ona sama odabrala da raskine njihov brak, savladao ju je miris koji joj se zavukao ispod uma i zalepio za du u. Koliko je ve dugo slu ao pesmu vampira? Svet lost je zamirala, i sada je mogao da vidi trouglasto lice kako e njivo zuri u njega . ivotinja. S mozgom upola manjim od njegovog. Ako ikada shvati gde su vrat a, on je mrtav. Meutim, pravu opasnost, Teger je znao, predstavljao je miris koji e ga naterati da ih sam otvori. Povikao je: " apatu!" Trgla se od njegovog krika, ali tek na trenutak, a zatim mu odgovorila p esmom. Udario je svom snagom pesnicom o jedna od malih vrata. Otvorila su se. Odeljak iza njih nije bio veliki, ali je prona ao ono to mu je bilo potrebno: jednu debelu knjigu punu suvih listova neke tanke materije ko ja e goreti. ena vampira - ene - povuko e se pred svetlom. Sada su bile dve ene i jedan mu k arac i svi su poku avali da balansiraju iznad njega na omotau. ekali su. Dr ao je zapaljeni list iznad odeljka. Tamo se nalazila knjiga - on je cep ao debelu knjigu karata - i papirnata kesa puna sasu ene plesni, kao i neki bode udn og izgleda koji je uzeo; ni ta vi e. Zatim je razbio druga vrata. Bolelo ga je, ali su se vrata otvorila. Ova pukotina nije bila dublja od zglavka prsta. U njoj se nalazilo ne to k rajnje zagonetno, itav lavirint siu nih dugmia. Utroba ma ine graditelja Gravoda, pomis li Teger, i stade da tra i srebrne niti koje su povezivale siu nu dugmad. Reeno mu je da su one prenosile struju. Razoarao se to ih nije prona ao. Dodirnuo je dva ispupenja vrhovima prstiju. Mi ii u njegovoj ruci sna no se zgri e i on bi odbaen unazad. Jedan dugi trenutak nije mogao da se seti kako se di e. Da li je ovako isto izgledalo kada te udari grom? Struja! Ali ona e ga ub iti. Zapalio je jo jedan list hartije i podigao ga iznad proreza. Pojedini dugmii bili su povezani tankim nitima pra ine. Dodirom je pokvario ostale. Kao da se ne to povezalo u njegovom umu. Teger izvue Valavirgilinu tkaninu. Onaj udni bode nije imao o tru ivicu, ve samo tupi vrh. Upotrebio je svoj veoma otup ljen ma da isee usku traku tkanine. Trebalo bi da je postavi du jedne od ovih niti pra ine. Pre ao je na brzinu preko dugmia komadiem Valine tkanine. Udarila ga je munj a koja se popela uz njegovu ruku, protresav i ga tek na trenutak. Taj miris... Nee moi doveka da mu se opire... ali za sada mu je to polazil o za rukom, odupirao se vampiru koji je pevao u njegovom umu. Zurio je u njih i poku avao da misli. Rukavica? Izvukao je pe kir i poku ao kroz njega da uhvati nit. Nije vredelo . Mogao je, pak, da gurne onaj udni bode kroz njega. Mogao je da ubaci traku Valin e tkanine u prorez i da je gura unaokolo vrhom bode a dok ne spoji dva dugmeta. Nije uspeo da vidi ta je to iznenada zasijalo; dogodilo se izvan kabine. Tri vampira su se iznenada zapalila poput sunaca. Poskoili su i poku ali da odskoe o d svetlosti. Dvoje ih je skliznulo niz plou; mu karac je pao preko ivice. Odbijena svetlost i dalje je ulazila unutra. Vi e mu nije bila potrebna va tra. Ostavio je prvu traku tamo gde se zatekla. Isekao je jo jednu od Valavirg iline tkanine i poeo njome da vr i opite. Zubi su ga boleli koliko ih je stezao. Mo gao je da uje cvilenje i bio je svestan koliko je eleo da se baci kroz vrata i kre ne za dvema enama vampirima dole u blato. Ali... Varvija, Varvija, uspeo sam! Ukl

juio sam struju! Ali za to nije imao ni ta osim svetla? Mo e biti, pomisli on, da je osvetljenje predstavljalo najlak i deo tehnolog ije graditelja gradova, deo koji je najdu e trajao. Ili deo koji je koristio najma nje energije, a premalo je energije ostalo za bilo koje od preostalih neimenovan ih uda... Meutim, Teger u to nije verovao. Osetio je ok. Odakle god da je poticao, bilo je energije. Koja je oterala vampire. Stara lobanja bila je tako ista. Ne to je poistilo meso. Ako nisu demoni, on da su to bile ptice? Velike prazne duplje kao da su ga gledale. Smestio ju je u vei odeljak, ali ga nije zatvorio. Obratio se drevnom pil otu: "Ti misli da si imao rav dan? Ja sam pro iveo dan kakav niko ne bi po eleo. Mo da s i imao stotinu udisaja..." Ali pilotu mora da se inilo da je to trajalo u nedogled, pomisli on. Past i s neba, mo da u oblaku manjih vozila, mo da vri tei upomo preko po iljaoca glasa koji vi nije radio, kao to su prestali da rade i zanemeli i svi ostali delovi ovog predi vnog leteeg prevoza. Ah! Teger je poeo da pomera sve klipce koji su mogli da se pokrenu. Kada se s vetlo ugasilo, ponovo je pomerio poslednji. Da! Sve to je moglo da se pomera bilo je ukljueno kada je ova stvar pala, i svojim eksperimentisanjem on ih je sve iskljuio. Sve osim svetla! Letelica mora da se sru ila po danu! Naredna stvar koju je Teger izazvao bilo je pr tanje i miris paljevine. Up la io se da nije ne to uni tio. Ali potom se osetio vetar u kontrolnoj kugli koji je izvukao miris vampi ra, to mu je razbistrilo i rashladilo glavu. A onda je pobedniki vrisnuo. Okrenuo se da pogleda niz teretni disk. Te ko je bilo uoiti vampire. Svetla su se, izgleda, upalila sa obe strane kugle; bacala su senke, a vampiri su vole li senke. Uinilo mu se da ih je video pet, a podozrevao je da ih je dvostruko vi e. Ali oni nee prii bli e. Sada je do ao trenutak da se pobrine za hranu; da se zapita da li se ne to o vde ugnezdilo. Spolja nost je bila suvi e gola. Morao bi da saeka dan da uhvati ribu. Izgleda da e pre iveti no. Odakle li je dolazila struja, sevanje? Nije imao pojma. Odsekao je jo jednu traku du ine prsta i poeo njome da vr i nove opite. 9. POZNATA LICA Grad tkaa, 2892. Kroz prozor u steni, Luis je prouavao ogrubelu enu u gruboj odei. Upravljal a je parnim vozilom koje se kretalo nizbrdo; pored nje nalazili su se jedan mu kar ac slian njoj i jedan mali crveni mu karac koji se smestio iznad njene glave. "Od p re tri dana?" "Od pre tano devedeset asova." "Ne izgleda dobro - ako je to Valavirgilin." "Ne izgleda ni ti, Luise. Mo da nije redovno uzimala osna ujui zain?" Luis ne obrati pa nju na ovu zajedljivu primedbu. "Ostarila je. Jedanaest godina..." I sam Luis je pre iveo jedanaest godina bez bioin enjerisanog semenja koj e je spreavalo starenje kod ljudskih bia. Vala nikada nije ni pipnula tu stvar. Da li je to zaista bila Valavirgilin? Jeste. Upra njavao je ri atru sa tom enom! "Ovo donekle menja stvar, zar ne, Luise?" "Mora da se nalazi desetinama hiljada milja udesno od mesta na kome sam je ostavio. ta li radi tamo?" "Napada enklavu vampira, ini mi se. To je ona, zar ne? Jesam li bio dovol jno jasan? Ako ti poka em deset zdravih hominida, to onda mo e biti deset pre ivelih n a hiljadu mrtvih. Ali ti pokazujem enu koju si poznavao pre radijacijske oluje, i jasno je da je re o vremenu sada njem. Kako sada stoje stvari?" Luis se pomerio na gromadi koju je voda uglaala, a koju je odabrao da na nju sedne. "Je li ovo vreme sada nje, Poslednji?"

"Pre etrdeset asova." Luis je postavio pitanje koje je odbijao da postavi ve jedanaest godina. "Da li ti to tvrdi da je Tila lagala? Za to?" "Nedostajalo joj je znanje. Uveana inteligencija povlai za sobom uveanu oho lost, a ona nikada nije bila razborita. Mogla je da uradi ono to sam ja uradio, d a se poigra mojim kompjuterima. Luise, Tila nikada nije shvatila koliko precizno sam bio u stanju da upravljam pramenom plazme koju smo otrgli od sunca. Usmerio sam je pravo u visinske potisnike na obodnom zidu. Plazma nikada nije zaigrala po glavnoj povr ini Prstena. Zraenje koga se pla ila... razume se da je bilo znatno i znad nivoa fona." "Na obodu", izusti Luis. Poinjao je da veruje. "Da, na obodu, razume se." "Zar pretpostavlja da se narod prelivnih planina izvukao?" "Pretpostavljam da sam ih dosta pobio du pet odsto obodnog zida." Deset miliona, sto miliona ljudi od vrste koju Luis Vu nikada nije sreo. Mo da nekoliko vrsta. Pa ipak, Luis ree: "Poslednji, mislim da ti dugujem izvinjenje." Poslednji je skladno zazvonio. Postarao se da se to nae u njegovoj arhivi , pomisli Luis. A onda: "Jo ne to. Vidi li mu karca na osmatrakom mestu. Crveni pastir? " "Aha. Mali crveni mesojedi, iveli su nedaleko od obodnog zida. Bili su ve oma brzi trkai." Velika kola iznenada jurnu e niz padinu, pri ubrzanoj reprodukciji, odbacu jui u stranu kamenje pri brzini od pet maha kroz oluju od senki oblaka, te nestad o e u lavirintu stenja. "Izgubio sam kola na izvesno vreme", primeti Poslednji. "P etnaest asova kasnije uhvatio sam ovo." Mali crveni ovek trao je niz obalu reke, brzinom od sigurno dvanaest maha. Luis se nasmejao. "Nisu toliko brzi." "Je li to isti ovek?" "Ne bih znao. Uspori ga." Crveni je sada trao brzinom kakvoj je samo mogao da se nada kakav olimpij ski trka. Luis ree: "Lii na njega." "Infracrveno", ree Poslednji. Ru iasta senka zasija kroz prozor krzavih ivic a u tamnoj steni, pre av i du crne reke meu sjajnim kamenjem. Ble tavo zeleni kursor pok aza. "Ovo?" Ru iasta senka koja je trala, i jo jedna nejasna. Crveni je trao postojanom br zinom. Neko toplije oblije jurilo je od zaklona do zaklona, sevalo izmeu stenja "Uspori to!" - sada kroz grmlje, sada... gde se delo sada? Crveni brzo tre, ali o vo je dr alo korak sa crvenim i jo se pri tom sve vreme krilo. Luis nije mogao da mu jasno razlui oblik. "Luise, gledali smo kako gore tri broda Patrijar ije. Sumnjam na za titnika" , izjavi Poslednji. "Da li je mogue da ovde imamo jo jednog za titnika?" "Za to to ne bi bio samo neki demon?" Crvene takice poteko e pri ubrzavanoj reprodukciji, a zatim se pojavi snima k napravljen pri normalnoj svetlosti. Crveni pastir je trao sam. U njegovoj blizi ni bilo je nagove taja sporadinog kretanja, i ovekove oi su sve vreme arale unaokolo. Ne to je iskoilo pred njega. Izvukao je ma... Pauza. A onda kursor Poslednjeg pokaza. "Crveni pastir. Vampir. Vidi li j o ne to?" "Daj mi infracrveno." Pri infracrvenoj svetlosti Luis je otkrio pet sjajnih taki. Pri normalnoj svetlosti... Kursor je pokazao. "Crveni pastir. Vampir. Ovo i ovo su demoni. Vi di ." Luis se setio demona; iako su se krili u grmlju i senci, prepoznao je nj ihov visok i vitak oblik. Meutim, peti sjaj krio se ak i od demona. Luis je nazreo aku manju ak i od ak e kakvog demona, gotovo bez dlaka. Bila je to aka starca koji boluje od artritisa , sa nadutim zglobovima. Za titnik? "Za to bi to zanimalo jednog za titnika?" "Nemam odgovor. Ali pogledaj ovo." Ubrzana reprodukcija. ena vampir je pa

la umirui. Crveni je trao, stao, pljusnuo u reku, i odjednom se borio protiv pet- es t vampira. Snimak je tekao samrtniki polako. Ma crvenog je sevnuo polukru no... jedn a ena se unjala iza njegovih lea... Neija aka ju je lupnula po lanku. Skriveni je bio boje blata, sav ulepljen blatom. Njegova vornovata aka sam o ju je dodirnula, obavila se i pustila. ena je zamahnula kand ama po neemu to nije m ogla da vidi; vratila se u napad i pala poko ena maem crvenog. "Minimalista", primeti Luis. Neki u tavi zvuk poku ao je da mu privue pa nju. "Tajnovit", primeti Poslednji. Crveni pastir trao je po blatu. Vampiri su zbili redove... i svi su izble deli u daljini. "Izi ao je izvan dometa mog ureaja. Izgubio sam ga na izvesno vreme. Umalo nisam izgubio i skrivenog, a to me brine. Pogledaj." Kamera napravi venk unazad du reke, uhvati jedno pljuskanje vode, a potom ubrzano krenu uz padinu i u senku. Luis ree: "Ne..." "Evo, ponovljeno, pri infracrvenoj. Onaj koji se unja gotovo je nevidljiv ." "Aha. Bio je ispod povr ine vode, razume se, ispu tajui toplotu. Kuda se to u putio? U vampirsko gnezdo?" Ponovo isti deo, pri pojaanoj svetlosti. Pljus: ne to je izi lo iz vode i pot ralo uz padinu trzavo i nasumino. Pauza: nije se ba najbolje videlo, ali senka je oi gledno bila hominidna. Trk: navi e u senku, nestala je. "Tada sam ga poslednji put video. Oigledno nije vampir. titi crvenog pasti ra, a mo da i njegove sadruge, izbegavajui po svaku cenu da bude primeen." Ribari i mornari stajali su u ipra ju du jezerceta, blenui u Luisa Vua koji j e lebdeo u vazduhu; ili u prozor u steni koji je prikazivao udaljenu dnevnu svet lost u planinama. Luis upita: " ta jo ima ?" "Ni ta zanimljivo do pre tri sata." "Poslednji, moj um zaista umire usled nedostatka sna." Poslednji ree: "Stani. Ova stvar..." "Nalazi se trideset pet stepeni uz zakrivljenost Luka i pola minuta je u daljena brzinom svetlosti. Ne mo e te povrediti. Mada si u pravu, to jeste za titnik ." "Luise! Mora prihvatiti medicinsku pomo." "Nema medicinsku pomo. Stavio si dok na lender, sea se?" "U kuhinji za posadu postoji medicinski meni. Luise, mo e da napravi osna uj ui zain." "Od osna ujui zaina ovek ne ozdravi. Samo se podmladi." "Jesi li..." "Ne, nisam bolestan. Ali ljudska bia se razboljevaju, Poslednji, i ja nik ako da zaboravim za to nemamo operativni dok. Hmii i ja, nas dvojica se nismo dobr ovoljno prijavili za ovaj posao. Mislio si da bismo mogli da odbijemo da upravlj amo lenderom. I zato si stavio autodok u lender, a Tila ga je zapalila." "Ali..." "Ostavi prozor. Ne elim da iko pomisli da i ta krijemo od njih." Luis ustad e i okrenu se. "Luise, dosadilo mi je to to me ne slu a !" Luis je napravio jo dva koraka. Odbijao je da slu a Poslednjeg ve jedanaest godina, a tanj mu je prijalo da se izvinjava... i zato se okrenuo i ponovo seo n a stenu. "Ka i", ree on. "Imam vlastitu medicinsku opremu." "Oh, zaista." Poslednji se sasvim sigurno za titio od svih zamislivih nesr ea i zala. Nesus je izgubio glavu i vrat tokom prve posete, i Luis je video kako su mu ih zamenili. "Hirurgija za Piersonovog lutkara. Od kakve bi ona mogla biti koristi jednom ljudskom biu?" "Luise, ova tehnologija je ljudskog porekla. Kupili smo je od kzina uter ivaa zakona na Fafniru, ali izgleda da je to bio ARM opit od pre vi e od dve stotin e godina, ukraden iz Sunevog sistema. Taj sistem koristi nanotehnologiju za popra

vke unutar samih elija. Nijedan vi e nije napravljen. Ja sam ga modifikovao da lei k ako ljudska bia, tako i kzine i pripadnike moje vrste." Luis se smejao. "Tanj, kako si samo pa ljiv!" Veinu stvari na Igli proizvel a su ljudska bia, a ono to nisu - bilo je pa ljivo skriveno. Da je Poslednji uhvaen k ako zloupotrebljava svoju posadu, Flota svetova ne bi u to bila ume ana. " teta to je nikada neu videti." "Mogu da je premestim na palubu za posadu." Luis oseti marce du kime nalik na proticanje rene vode. Ree: "Ne misli to ozbi ljno, a ja sam suvi e umoran da bih razmi ljao. Laku no, Poslednji." Luis je parkirao gomilu ploa pored gostinske kue. Suvo grmlje je zakrckalo kada je si ao. Obratio se noi, ne glasno. "Kada bude spreman za razgovor, ja sam ovde. I kladim se da nosi izvezen k ilt." No nije imala odgovor. Sejvur se jedva prome koljila kada se uvukao u ator. Istog asa je zaspao. 10. STEPENI NA ULICA Zadah truljenja napola ju je probudio. iljati nokti sna no se zari e u njen l akat, to je do kraja rasani. Vala poskoi i sede. Harfista se sagnu ispod pi tolja ko ji ipak nije opalio. "Valavirgilin, doi da vidi ." Flap. "Jesmo li napadnuti?" "Osetila bi miris vampira. Iznenaen sam to nas nisu posetili. Mo da im je ne t o odvuklo pa nju." Vala izie na pokretnu dasku. Ki a je padala u krupnim kapima. atorsko krilo napola ju je titilo, ali je z ato vidljivost bila slaba. Sevalo je ulevo od smera okretanja, iz pravca vampirs kog utvrenja. Munje i jo ne to. Niz padinu, prema reci, postojana bela svetlost. Nije valjda Teger zapalio vatru posle onolike prie? Ali vatra nije bila t e boje, a i plamen bi treperio. Tu na Cev nalazila se iznad njih na steni, stra arila je. Harfista ree: "Hoe li probuditi Varviju?" "Da." Vala skliznu u kontejner. Nije imalo svrhe probuditi bilo kog drug og, jer je jedino Varvija mogla da vidi pojedinosti; mogla je ak ugledati ne to to b i joj reklo da je to bio Teger. "Varvija?" "Budna sam." "Doi da pogleda ." Ki a je padala u naletima, dozvoljavajui im da na trenutak ugledaju svetlos t. Uskoro joj je postalo jasno da taj sjaj nije bila taka; ve isko ena linija. Svetlost se na trenutak ugasila, a potom se ponovo upalila. Varvija ree: "Teger voli da aka." "Je li to on?" "Otkud da ja to znam", odbrusi crvena ena. Nastavili su da gledaju. S vremena na vreme Harfista je govorio: "Svetlo st mo e da dr i vampire na odstojanju ako je dovoljno jaka." Varvija je mlitavo sedela oslonjena o stenu i spavala. Vala ree: "Probudi me ako se ne to promeni. Ostau ovde napolju, ali potrebno mi je ebe." Krenula je u kontejner, razmi ljajui: uzmi dva. Jedno za Varviju. Svetlost je poela da treperi. Vala je zastala da gleda. A onda se jedna sjajna taka odvojila od isko ene linije i poletela pravo uv is. Teglja je podrhtavao, tresao se, poku avao da sam sebe rastrgne. Teger se vr sto dr ao za sedi te kao to bi se dr ao za Varviju. Sme li da odvoji aku i ukloni traku Valine tkanine sa kontakata? Da li je eleo to da uradi? Tre enje ga nije ubijalo, samo su mu zubi od nje ga krgutali. ta ovo izaziva? Neki napola uni ten motor? Ili mo da motor radi upravo ono to mu je reeno da radi, poku ava da podigne teglja tereta, zajedno sa dnom reke u koje

je zariven. I dok se njegov um poigravao ovakvim mogunostima, Tegerovi prsti su se ig rali klipcima. Flap, to su ponovo bila svetla. Ovaj ni ta ne radi, kao ni ovaj. Taj isklj uuje vetar, a ovako ga ukljuuje. Pretee struganje odnekud odozdo predstavljalo je o dgovor na pomeranje ovog, ali sada nije reagovao. Ne to je izvirilo iz pukotina u senci u koje su ulazila kolena kostura. Je dna velika dvozuba dr ka... Nije mogao da je pomeri. Teger je krgutao zubima koji su vibrirali, obuhvatio je stolicu kolenima, a dr ku obema akama i povukao. Ni ta. Dobro. Gurni. Gurni i okreni. Trgnula mu se u rukama i on sna no udari glavom o kontrolnu tablu. Bio je izbaen put neba. Pare tkanine! Izvadi ga odande... Nije se usudio da pusti stolicu, i mo da je to bilo dobro. Iako je no bila mrana, mogao je da vidi kako korito reke i ezava. P ad sa ove visine bi ga ubio. Grevito je stezao stolicu, ali ako bi uspeo da odvoji jednu aku, prst maka r... Mora postojati nain da se ovim upravlja... Mehur. Dok je reka promicala pore d njega na trenutak je ugledao napola ukopanu etvrtastu plou kojoj je nedostajao u rez u gornjem uglu. Uspeo je da oslobodi kontrolni mehur od tegljaa. A onda je poeo da pada. Osetio je to u stomaku. Padao je, padao, valjao s e, na dvadeset do trideset ovekovih visina iznad reke, i kretao se ka unutra njosti kopna. I ao je ka Gradu. Preuzeti kontrolu, mora postojati nain... Da li je imao poverenja u apat? apat ga je odvela do tegljaa tereta. apat mu je stavila Valinu tkaninu u ake . ta bi apat uradila da Teger nije poeo da istra uje na svoju ruku? Meutim, apat nikada nije predlo ila da usmeri teglja - ili njegov otkinuti kontrolni mehur - bilo gde drugde osim tamo kuda se sada uputio. O teena ma ina vraala se kui u svoj vazdu ni dok. to znai da ga je apat svojim minimalnim usmeravanjima povela tamo kuda je el eo da poe. Verovati apatu pretpostavljalo je da pusti da ti se stvari dogaaju. Meutim , njemu nije bila poznata priroda apata i jo nije saznao njegove pobude... Ki a koja se slivala niz prozore napola je zaslepljivala Tegera. Pri trepe ravom sevanju munja i povremenim pojavama svetlosti Luka video je da mu se masa zaravnjenog vrha pribli ava. Nije mogao da uoi nikakvo kretanje. Samo malo, ki a se u skovitlala, stala da se okree... iznenada se obreo u oblaku ptica koje su kre tale. Mogu li vampiri da lete? Meutim, bio je u stanju da ih prepozna ak i po ki n om mraku. Makaveji plavih stomaka, isti kao oni sa njegovih ledina. Kada bi ra iri li krila, raspon im je bio vei nego kada bi on ra irio ruke; odlino su jedrili; klju novi grabljivica. Maki su jeli meso, bili su dovoljno veliki da ponesu deaka past ira. Nikada ih nije video toliko na okupu. Nije mogao da upravlja kroz to. Nije pomerio ake, vrsto je stezao naslon s tolice. Ptice se povuko e i stado e da kru e. Prozorski mehur se zaustavio, usred vazduha. Iako je poticao iz ravnice, Teger se jednom ukrcao na lep i oti ao da trguj e stokom sa nekim drugim plemenom. Znao je ta je to dok. Lebdeo je na ovekovoj vis ini od ivice neega to je nekada moglo biti reni dok usred vazduha. Lebdei amci prolaz ili bi pored ovog tamponskog oboda. Oni kablovi koji su visili preko oboda slu ili su za vezivanje. Teret u onim tamo velikim zgradama, iza onih ogromnih vrata... Ptice su poele da gube zanimanje i da se vraaju na motke. Makaveji nisu bi li none ptice. Vrata na mehuru bila su okrenuta od doka. Da li je bar postojao nain da g a okrene? Mo da ako ne to zavrne... Tegeru se ba nisu vr ili opiti ovako visoko u vazdu hu. ta bi trebalo ovde da se dogodi? Teglja je mo da ekao da dobije signal iz Gra da za spu tanje. Mo da je i sam slao kakav signal. Mo da je jedan od onih kablova treb alo da posegne i zakai teglja, a onda ga uvue unutra. Ali ni ta od toga se nee dogodit i, jer je dok bio mrtav kao i sve ostalo to je stradalo pri Padu gradova.

Vrata su visila kao i kada ih je na ao. Zave ljaj. Ma. Teger se izvukao na slabu ki u, zastav i na klimavoj ivici vrata koja su vis ila, skoio na klizavu povr inu mehura, pripio se uz nju i vrsto uhvatio. Ptice se pr ibli i e, gledajui ga. Teger je krenuo napred, puzei na stomaku, niz zakrivljenu povr inu mehura. Samo jo malo, sada na ake i kolena, jo malo ispravi kolena, osloni se na stopala, sklizni, skoi. Pao je na stomak, udario bradom, mlatarajui nogama kroz vazduh. Povr ina doka liila je na meko drvo. Ostao bi tako, ali ptice su poele da kre te i da se obru avaju. Preokrenuo se , izvukao ma i stao da eka. Kada bi se koja dovoljno pribli ila, zamahnuo je. "Mora da je prona ao neku stvaricu graditelja gradova, ne to poput kakvih sta rih kola. Pokrenuo ih. On je tamo gore." Varvija je zurila u svetlost koja je bl e tala na ivici lebdee fabrike. Njena vera bila je jaa od Valine. Vala upita: " ta vidi ?" "Ne mogu da vidim od svetlosti. Unaokolo kru e nekakve velike ptice. Misli m da sam ga videla kako je skoio..." Svetlost je oslabila. Br e. Bolno je blesnula i potom utrnula. "Skoio je", bila je sigurna Varvija. "Vala, samo to se nisam sru ila. Pru iu ti bolji opis kada svane." "Mo emo li i ta da uradimo?" "Vala, uiniu bilo ta da stignem do njega." "Tu na Cevi, ima li kakvu ideju?" Demon odmahnu glavom. "Moraemo da ekamo. Ne znam nijedno bezbednije mesto za krstarice, a i pogl ed je divan. Ukopajte se ovde, ekajte i gledajte." Makaveji su vi e voleli ivi plen, ali jeli su i strvine. Meso makaveja imal o je grozan ukus. Teger se oseao malo bolje po to je pojeo pticu. Ako se izuzmu glad i svepri sutni miris trule i koji je poticao od deset hiljada vampira, dovoljna je bila mak ar kakva ravna povr ina da prilegne... Vetar je bio hladan na ovoj visini. Teger i zvue pono iz zave ljaja i uvue se u njega. Hladnoa, bol, nevolje kroz koje je pro ao tokom ovog ko marnog dana poe e da se povlae... a san mu se pojavio pred oima u obliku vampira koji je zario zube u njeg ov vrat. Nije se usuivao da zaspi na otvorenom. Stao je da se osvre oko sebe u pan ici. Ona ogromna vrata na toj kocki-skladi tu sigurno su bila suvi e te ka da bi ih pomerio. Suvi e te ka za bilo koga, i sigurno su na njih nekada tro ili ogromnu energ iju...? Iza ugla od tih ogromnih vrata nalazila su se jedna ne mnogo vi a od Teger a. Jedan udarac nogom bio je dovoljan da se otvore i polete nazad prema nje mu. U ao je u mrak i prona ao ne to elastino za penjanje i zaspao.

Uhvatio se za san, u strahu ta e mu seanje rei. Seanje je ipak do lo; ali aralo je svetlo u preko njegovih kapaka i probudilo ga. Suneva svetlost prodirala je kroz vrata ovekove visine. Poela je da bledi j o dok se spu tao sa planine od bala koje su se pomalo oseale na istrulelo povre. Mate rijal za pravljenje tkanina? Hrana bi bila u gorem stanju. Izi ao je napolje. Iznad su lagano promicali pramenovi oblaka. Suneva svetlost obasjavala je dok uspravnim zracima. Teger nije video nijednu pticu dok nije otpuzao na akama i kolenima i pogledao dole. Prozorski mehur koji ga je doneo ovamo nalazio se ispod njega, razbio se . Njime se sigurno nee vratiti kui... Nije ni planirao. Gomile ptica kru ile su sa ra irenim krilima na suncu, obru avajui se da uhvate - ta? Toliki broj makaveja mora da nalazi dovoljno plena. itava jedna ekologija m

ogla bi da se hrani onim to su vampiri ostavljali, celom populacijom isceenih le eva . Ovde gore sigurno nema nieg osim ptica. Ne, stani: eno nekakve mre e na okomitom proelju doka, okrenute napolje, ud esno. Morao je dosta da se nagne da bi je video. Niti su bile bronzane kada bi svetlost pala pod odreenim uglom; inae se ni t a drugo nije moglo videti. Te ko je bilo proceniti njenu veliinu jer se mre a gubila pri krajevima. Mogla je biti iroka isto onoliko koliko je jedan div trave bio vis ok. Nepokretna crna taka u sredi tu mogla je predstavljati tkaa koji je ispreo mre u.. . i umro od gladi. Teger nije video nijednog insekta od kada je napustio tle. Prisustvo ptica i onog koji je ispreo mre u podrazumevalo je insekte, ali ptice su mo da pojele insekte. Teger se zapitao hoe li umreti od gladi. U najboljem sluaju bio je suoen sa ogranienim vremenom. Kao da to ve nije znao! Ono o emu je mislio kao o 'Gradu' bilo mu je strano u gotovo svakoj pojed inosti. Teger nije imao nazive za veinu stvari koje je mogao da vidi. Grad se izd izao navi e u nepravilnim geometrijskim oblicima i zavr avao se u sredi tu jednom uspr avnom cevi. Teger je poeo da tri. Vi e nije oseao strah. To je bio samo nain da se mesto istra i. Trao je, a dok, irok osam ovekovih visina, be ao je ispred njega. Sada se su avao, ali nastavljao, iri nom od dve ovekove visine: vi e to nije bio dok, ve samo obod Grada. Obodna ulica. Du nje nizale su se strukture. Neke su imale vrata. Tu i ta mo poneka uliica nestajala je s vidika izmeu zdanja bez prozora. Zaokru eni oblici b ez vrata imali su lestvice koje su im se protezale uz bone strane. Ponovo je poela da pada ki a. Teger je sada morao da pazi gde staje, ali po vr ina je bila rapava ispod njegovih stopala, a i ki a je oticala u slivnik du unutra n je ivice obodne ulice. Tek to se ugrejao kada je primetio jednu anomaliju, iroku ulicu koja se pr odu avala u stepeni te sa obe strane... Teger zastade. Prebivali ta? Znao je za Turlove atore i mnogo manje Ginjero ferove atore; video je stalna prebivali ta koja su dr ali nepokretniji hominidi. Nika da nije video ni ta slino ovim dreavo obojenim etvrtastim kuama. Ali to su bile kue, sa vratima ovekove visine, i drveem rasporeenim oko njih, i prozorima. Kasnije. Nastavio je da tri. Du obodne ulice vi e nije bilo kua. Video je brobdingnagianske oblike, etvrta sta vrsta tela, izobliena jaja, itave ume cevi, velike pljosnate i zakrivljene metal ne mre e. Sve to to je video nije imalo mnogo smisla, zakljuio je njegov um. Sticao je op tu sliku, i to je sve; kasnije e se pozabaviti pojedinostima. Gledao je Grad, a ne predeo iza njega. Ali ponovo je mogao da vidi reku, kao i niz stenovitih strmina... Krstarice! Nije bilo vrste koja je bolje videla na daljinu od crvenog pastira, niti je ijedan drugi prirodni oblik mogao da proe kao krstarica ma inskog naroda. Nije mogao da pogre i. Prona ao je Valavirgilin karavan na onom tamo stenovitom vrhu. Izgleda da je najvei deo pohoda nekuda oti ao. Nije video znake ivota dok je dna od dve take nije ustala da se protegne. Stra ari divova trave? Teger prie ivici i stade da ma e poput oveka koji poku ava da poleti. Hoe li ga videti? Ne ovde, naspram svih tih zbunjujuih oblika. Ali ako bi mogao da se nae na nekom mestu gde bi mu nebo bilo za leima... Sve u svoje vreme. Krstarice nee pobei. Gotovo da vas ni ta ne mo e iznenaditi kada ni ta ne prepoznajete. Obodna ulica se pro irila. Daleko napred, ono tamo su vrata koja je sino ot vorio udarcem noge. A ovde na kraju dokova levo u smeru okretanja, ulica je skre tala pod pravim uglom. Mrana ulica iroka osam ovekovih visina, spu tala se strmo nani e , dok je sve ostalo teklo navi e ka sredi tu Grada. Zavio je desno. Trao je prema tami. Usporio je. Taj smrad bi svakog zaustavio. Smrt i truljenje, i ne to ispod

toga, ne to poznato. Upravo je poeo da mu se vraa deli none vizije. Ulica je zavijala udesno, i dalje se spu tajui... Istrao je br e nego to je u ao. Ono to je sino video kao spiralno stepeni te bilo je mnogo vee nego to je toga bio svestan. Dovoljno veliko da se njime uporedo kreu etiri krstarice, pomisli on . I za vampire je to bio put kojim se stizalo gore. Teger se zagleda u tamu i shvati da e morati da poe tamo. Prvo e saekati da mu se oi priviknu. A potom zaviriti u Senkovito Gnezdo da vidi ta e mu uzvratiti po gled. Ali ne jo . Teger otra dalje. Dokovi i skladi te... veliki posrebreni rezervoari... evo, suneva svetlost odbija se o prozore. Kratke ulice i iroka stepeni ta koja su se koso uspinjala, kue sa prozorima uzdizale su se u nizovima do neega to je moglo predstavljati veliku on u jabuicu. Stigao je do ulice stepeni ta. Teger poe da se penje. Izmeu kua, a i po njima mogle su se videti pruge i mrlje blata. Najveim del om ulice stepeni ta protezala se iroka mrlja blata koja je i la od prednjih vrata jed ne kue, nastavljajui se u ravan krov kue ispod. Pojedine parcele bile su poplavljene. Neke su bile sprane ili su ih ki e k oje padaju ve mnogo stotina falana svele na pesak. Ovde je rasla visoka trava; ta mo nije ni ta raslo. Bilo je mrtvog drvea, palog drvea, ivog drvea, voki. Ovde se niz d rvea sa loptastim plodovima borio za opstanak, prote ui se od najvi e kue gotovo dole d o obodne ulice. Na prvi pogled je delovalo kao da je posaeno; ali dva stabla na s amom vrhu bila su mrtva, a ona najni a tek su poela da daju voke veliine glave. Teger je zamislio desetine hiljada okruglih loptastih plodova kako se kotrljaju nizbr do pre vi e stotina falana, zasejav i celu padinu semenjem sa jednog drvetom. Evo jednog prozora - ravan, ne kao onaj na vozilu, veliine Turlovog kreve ta. Zastra ujue. Povr ina mu je bila tamna. Teger proviri kroz njega, ali unutra je v ladao mrak. U susednoj kui koren ogromnog drveta probio se na povr inu, to je izazvalo p ucanje zida. I ova je kua imala jedan veliki prozor koji je gledao na zemljanu pa rcelu. Teger dohvati komad otpalog uta i poku a da ga razbije. ut je naprsao. Ali ta je sa napuklim zidom. Da li bi mogao da se provue kroz taj otvor? Da. Mesto je bilo veliko po Tegerovim merilima: vee od atora. Sve je bilo vee: mada ne bi ba odgovaralo divovima trave. Sa stolice na koju je seo visile su mu n oge. Prona ao je ovalni krevet s druge strane panoramskog prozora. Pet kostura na krevetu. Troje odraslih, dvoje dece. Delovali su prijateljski i smireno. Jo je dan, deje veliine, si ao je s kreveta i poku alo da stigne do vrata. Prostor iza tih vrata delovao je veoma mrano. Upotrebio je istrulelu posteljinu da napravi baklju i u ao. Ovde nije bilo prozora. Bilo je name teno... kontrolni ureaji? Poluge koje su se klimale, a nalazile su se iznad ispupenja u zidu. Po dva sa svake strane ka de sa odvodom na dnu. Slavine za vodu, ali iz njih nije izlazila voda. Teger je nastavio potragu. Jo jedna soba bez prozora. Jo jedan kostur, odrasle osobe, le i u blizini pl itkog otvora u kome se nalazi na desetine siu nih prekidaa. Jo kontrolnih ureaja - pom isli Teger, dohvativ i svoj zave ljaj - lii na kontrolnu tablu u udubljenju tegljaa. Pe kir. Klinasti no . Ve iseeni komadii Valine tkanine. Poeo je da ih gura na me sto. Ni ta, ni ta, ni ta... Dogodilo se udo. Svetlost. Jedna taka na tavanici zable tala je tako jako da u nju nije mogl o da se gleda. Teger izie odatle. Svetla su gorela u celoj kui. Teger ih ostavi upaljena. Iznenadilo ga je to to je jo bilo struje. Odakle li je dolazila? Iz gromova? Struja je predstavljal a usmerenu munju...

Krenuo je dalje uzbrdo du niza kua; sada je i ao br e, virei kroz prozore. Tu i tamo viao je kosture. Uvek unutra. Tela koja su bila napolju su nestala, meso za ptice. Bilo je bunaste trave, za koju je znao da je jestiva. Kao i suvi e nastrani h biljaka koje su samo mogle da slu e kao ukras. Osim ako ona sa velikim purpurnim li em...? Malo je kopao, povukao i prona ao debelo korenje. Ratari iz Delte Oblane re ke bi ih pojeli skuvane. Ovo su bile minijaturne farme! Teger je seo prekr tenih nogu na ivicu krova jedne parcele pod zemljom, op ustiv i se ispod svog pona boje zemlje i pustiv i ki u da se sliva niz njega kao da je on samo jo jedna izboina u predelu. Ove male parcele zemlje vi e nisu bile farme. Biljke nisu predstavljale ur edne useve. O njima se niko nije starao od pada gradova, najverovatnije. Ali zar nije bilo udno to da su na ovim ogranienim prostorima stanovnici sejali useve ned ovoljne ak i da se prehrani jedan smirp? Tegeru je to bilo vi e nego zanimljivo. Pro le noi ga nisu gnjavile gamadi. M o da se popeo izvan njihovog doma aja. Mo da ovde nije ni ta ivelo osim makaveja koji su harali ispod. Ali ako je ovde gore postojalo bilo ta nalik na lanac ishrane, treb alo je da pone od biljaka. Znai, morae da lovi. ta je jo bilo vredno ovde zapaziti? Vinova loza je izrasla iz dva uska poteza zemlji ta, obavila se oko kue iza njega i sru ila je. Prozori i njihovi okviri su se savili. Mogao je da vidi name ta j o teen ki om. Kue su predstavljale ravne povr ine i prave uglove. Meutim, ulica stepeni ta b ila je krunisana prozorskom kupolom velikom poput dve ili tri kue. Uporedio ju je sa onom jabuicom, ali video je samo odraze belih oblaka. Ona nije posedovala vlas titu boju. Cev koja je predstavljala gradski vrh izdizala se ak i iznad nje. Nalazio se meu najvi im kuama; a one su bile i najvee, sa naj irim ba tama/farmam a. Izgleda da su graditelji gradova voleli da imaju lep vidik. Divljina ispred i ispod njega oblikovala je gotovo savr en etvorougao. U sr edi tu se nalazio prazan bazen u obliku nazubljene lju ture. etiri drveta bila su zas aena u uglovima, ali ki a je izdubila lebove, podlokala jedno drvo i oborila ga. Nje govo korenje tralo je u vazduh iza ivice krova. Tegeru se dopao bazen. Mogao je da predstavlja neku peinu na Zbijenim Ost rvima. Njegovo zaobljeno dno bilo je od glatkog plavog materijala graditelja gra dova, a i postojale su stepenice koje su vodile unutra. ak su imali i vodopad, ml az koji je isticao iz gomile kamenja na jednoj ivici. Mogao je da vidi odvod na dnu kroz koji su voda iz vodopada i ki a oticali i nestajali. U bazenu je bilo i zemlje, ali ona tamo nije pripadala. Nije je bilo dov oljno. Ki a ju je nanela. Pa ipak, biljke su i tu uhvatile korena i poele da prave pukotine u plavom dnu. Bazen za plivanje. Za to? Stepenice za izla enje: inae ste mogli da se udavit e. Mo da su graditelji gradova umeli da plivaju; mo da su im u posetu dolazili pripa dnici renog naroda Kunog-toka. Ali za to su ga sagradili ako je prazan? Ni ta se nije de avalo izmeu pojedinih delova gde su bile biljke. Teger je pr etpostavio da e biti bolje da krene u lov u sumrak. Vreme na prelazu izmeu dana i noi je doba kada su aktivni oni koji su navikli da izbegavaju grabljivice. Mo da bi mogao ne to da satera u bazen i zarobi ga tamo. U meuvremenu, spustio se u travu, a zatim u ao u bazen. Blato je napola zagu ilo odvod. Nije sasvim prekrilo poklopac. Okrugli odvod i ispod njega cev. Okrugli poklopac veliine njegovih ra ireni h prstiju, na arki, sa zaralim lancem koji je visio sa njega. Teger je primetio ku da je trebalo da vodi, tamo gore do ivice. Ne biste morali da se smoite ako ste h teli da podignete poklopac. Poku ao je da zatvori poklopcem odvod. Opirao se. Upro je svom te inom i arka je kljocnula. Namestio je osloboeni poklopac na odvod. Nije se pomerio. Ostao je

da gleda kako se bazen puni. 11. STRA ARSKA DU NOST Grad tkaa, 2892.

Dnevna svetlost obasjavala mu je kapke. Luis poku a da se preokrene, ali z astade. Probudio bi je. Polako mu se vratilo seanje. Sejvur. Tkai, dolina reke enti. Poslednji, vam piri i ubice vampira, skriveni za titnik... Okrenula se u njegovom naruju. Zlatno-srebrno krzno; tanke usne. Grudi su joj bile gotovo sasvim ravne, ali su zato istaknute bradavice trale kroz krzno. P robudila se u tren oka. Goli crni kapci doprinosili su tome da joj smee oi deluju ogromno. Sejvur ga je prouavala, elei da se uveri da je i on budan. A onda - nije pi tao, ali je pretpostavio. Jutro je bilo Sejvurino vreme za ri atru, a i Luisu je u pravo to bilo stra no potrebno. Stra no potrebno. Nema sumnje da je osetila kako ne to nije u redu. Odmakla se dva ina da mu vidi lice. "Da li si gladan ujutro?" "Ponekad." "Ne to ti odvlai pa nju." "Ne to mi je odvlailo pa nju. Odvlai je. Izvini." Saekala je dok se nije uverila da nema ta vi e da ka e, a onda: "Hoe li poduavat danas?" "Trebalo bi da poem u potragu za biljkama koje mogu da jedem. Mi smo sva to jedi. Na oj utrobi je potrebna sirova hrana. Hej, starija deca idu u lov..." "Da, poi emo s njima", ree Sejvur. "Vi e e od tebe nauiti u umi nego od mene u olibi. Evo, neka ti ovo bude poklon za rastanak, ali potreban ti je sada." Iz ugla je izvukla ne to sa trakama. Luis iznese stvar na sunce i stade da se divi. Bila je to predivno ukra ena istkana stvar, vredan poklon: vrea za lea. Prona ao je ostatke sinonje ribe u pepelu ro tilja, zamotane u li e. Bio je to d obar doruak. Sustigao je Sejvur koja je poku avala da potera izvestan broj dece u jedno m pravcu, dok im je priala o biljkama, gljivama, ivotinjama i ivotinjskim tragovima . Jue je video mesnate listove u obliku glave strele na purpunoj stabljici koja je rasla u podno ju drvea. Ne to slino raslo je i nizvodno, i ti listovi bili su jestivi. Obino je sva tojed mogao da posmatra ta druge hominidne vrste jedu i da i sa m to proba, da proba da jede sve to drugi hominid smatra da je bezbedno. Ali to n ije mogao da uradi meu zadrtim mesojedima. S druge, pak, strane, ono to pronae nee morati da deli. Ako je otrovno, bio je tu medicinski komplet. Treba jesti jednu stvar za drugom i proveravati sebe. Ako je blago otrovna, mo da bi ipak mogao da je pojede da bi uneo u organizam ne to sirovo, radi kalijuma ili zbog bilo kakve retke supstance koju nije unosio. Deca su gledala dok je on probao ovo i ono, jedno vakao, drugo odbacivao, ovo ili ono stavljao u vreu na leima. Sejvur je poku ala da mu pomogne. Ukazala mu je na otrovnu puzavicu pre nego to je Luis stigao da si naudi, kao i plave bobice koje su ptice volele i koje su imale dobar ukus, ukus limuna. Gljivu veliine pli tkog tanjira koja je oigledno leila alergije... Stigli su do jezerceta ne to pre dece. Sejvur ga je zadr ala, dodirnuv i mu ako m ruku. Voda je bila ravna i mirna. Kolena i lea mu se pobuni e dok se spu tao na kol ena. Njegova kosa... Nikada je ovakvu nije video, pro arana belim pramenovima. Imao je bore oko oiju. Luis vide da je ostario. U agoniji aljenja, pomisli: Ovako! Trebalo je da se oblaim ovako kada mi j e bilo sto! Svi na zabavi bi se u asnuli! Sejvur mu se vragolasto osmehnula. "Da li si se nadao da e ti Stril doi?" Luis se zagledao u nju, a onda se iznenaeno nasmejao. Sejvur nije videla njegove godine, ve svoje! Bio je po teen odgovora: deca su se ponovo okupljala oko n jih.

Luis je ne to eleo da sazna. To je mogao da uradi poduavajui. Odabrao je plav okrznog bacaa mre e koji se stra no trudio da privue Strilinu pa nju. "Paralde, zna li da su sva ljudska bia nekada bila slina?" uli su za to. Nisu ba verovali, ali nisu ni sasvim odbacivali tu mogunost. Luis poe da crta u blatu: homo habilisa, u pravoj veliini, to je najbolje u meo. "Pak roditelj. Na i preci iveli su na planeti nalik na svet na kome sam ja roen , lopti, ali mnogo bli oj sredi tu na eg vrtloga zvezda", i nacrtao je ispruganu spira lu, galaksiju. "Mi smo ovde napolju. Paki su iveli tamo unutra." Nije mogao da na crta svet Paka. Niko ga nikada nije video. "Tamo je rasla jedna biljka koja se z vala 'drvo ivota'." Poeo je da menja homo habilisa, nacrtav i mu naduvenu izoblienu glavu, naduv ene zglobove, naboranu ko u, bezubu vilicu koja je izrasla kroz desni u ko ati kljun. "Vi od dece postajete odrasli", rekao im je. "Kada su sva ljudska bia bil a slina, pre postanka Prstena, bilo je dece i odraslih koji su pravili jo dece, ka o i trei oblik koji ih je i jedne i druge titio. Odrasli tada nisu bili razumni. K ada bi koji odrastao dovoljno ostareo, on bi pojeo drvo ivota..." "Ona", primeti Parald i zakikota se. Stet, njihova op ta zamenica bila je enskog roda. Luis ree: "Potom bi ona za spala i promenila se u snu, poput leptira. Njen pol bi izbledeo. Za titnici mu karci i ene se ne razlikuju. Vilica bi joj izrasla da zameni zube, pro irio bi se omota m ozga, kao i zglobovi, tako da mi ii dobiju veu polugu, ko a bi joj se pretvorila u deb eo ko ni oklop. Kada bi promena bila gotova, ona je postajala pametnija i sna nija, i jedino bi joj bilo stalo da za titi svoju decu. Za titnici su vodili stra ne ratove oko toga ija e deca pre iveti. Stril upita: "Za to se to nama ne de ava?" "Zbog jednog elementa koga gotovo da nema u tlu ispod Luka. Virus koji s tvara za titnike ne mo e da ivi bez njega. Ali u peini ispod jednog od ostrva na Velik om Okeanu jo raste drvo ivota sa virusom u korenu. U asna stvar vezana za za titnika jeste to to e ona sve uiniti za svoje roake. K o god da je sagradio Prsten, zakljuao je drvo ivota tako da niko ne mo e da dopre do njega. Raste pod ve takom svetlo u na velikim planta ama ispod Karte Marsa. Ali neko mo ra da je dospeo do njega..." "To je ono to pla i itelja mre e!" zakre ta Parald. "Tano. Misli da je prona ao za titnika na drugom Velikom Okeanu, i jo jednog n a pola puta uz Luk suprotno od smera okretanja, a mo da ih jo ima koji posluju na o bodnom zidu. itelj mre e nije u srodstvu ni sa jednim ljudskim za titnikom. Oni e ga n agonski smatrati neprijateljem. On upravlja odbranom od meteora u sredi tu za popr avke. to znai da je u mogunosti da spali ta god eli, bilo gde na Luku. Koga onda treba da se bojimo? itelja mre e ili za titnika?" Deca su se stresla, zakikotala, a onda poela da priaju. Luis je slu ao i uio. Znali su za za titnike. Rat je za njih predstavljao sam o glasine, pa ipak su te glasine stigle do njih odevene u oklop u obliku za titnik a. Izgleda da su sva ljudska bia nosila taj oblik u umovima, poistoveujui ga sa jun acima ili udovi tima, kao to su sveti Georgije ili Grendel; kao crte e na oklopu meu di vovima trave i kao skafandre na kosmodromu. Posle dosta rasprave, izgleda da su deca stala na stranu Poslednjeg. Tuin ci se nisu nadmetali, nisu krali, nisu silovali; a ta mo e biti udnije od itelja mre e? Uskoro su svi otrali da plivaju u jezeru.

Ovda nje biljke podsetile su Luisa na jednu drugu biljku sa debelim koreno m nalik na repu. Poeo je da kopa. Sejvur ga je izvesno vreme gledala, a onda upit a: "Dakle, Luvivu, mo e li da se prehrani ?" "Mislim da u moi. To ba nije nain ivota koji ti omoguuje da se ugoji ", ree on "Je li ti drago to si do ao meu nas?" "Oh, da." Gotovo da je nije slu ao. Odluka koju je doneo pre jedanaest god ina se razre avala. "Ali po eleo si Stril." Luis uzdahnu. Stril bi predstavljala pravo zadovoljstvo, ali ak i Sejvur, zrela sa svojih etrdesetak zemaljskih godina, nije bila daleko od onoga koliko j

eleo da se pribli i napastvovanju dece. On ree: "Stril je prelepa. Sejvur, da je Stril do la, to bi bilo lo e. Umem d a procenim koliko je jedna kultura bogata po eni koja sa mnom deli ator. Ja sam ov de zgoditak, bez obzira na moje stvarne vrednosti..." "Veliki." "...a ti si me tra ila za sebe. Ali ako ljudi gladuju, ili ih napadaju gra bljivice, ili ratuju, onda oni poku avaju da pogode kakvu nagradu ja elim. I tada z atiem neku predivnu mladu enu u svom krevetu i svestan sam da imamo problem." "Ali ti ne bi." "Ne, hou da ka em mo da im je potrebno ne to vi e od ideja." Poklonio je dve svoj e teretne ploe ljudima du reke kojima je bilo potrebno ne to da podi u te ke terete. Nij e hteo to da ka e Sejvur, tako je samo primetio: "Znanje je poput ri atre. Ima ga, da ga, i dalje ga ima . Ali morao sam da dajem alatke." "Za to si bio onako nervozan jutros? Za titnici?" Luis spusti koren u vreu. Sada je imao etiri. "Zna za za titnike?" "Jo od malena. U priama su oni junaci, ali na kraju vremena njihove bitke uni tavaju Luk i svet zajedno s njim. Kidada i ja vi e ne priamo te prie." "Ti jesu junaci", slo io se Luis. "Oni na obodnom zidu popravljaju motore koji dr e Luk tamo gde mu je mesto. Drugi je odbijao osvajae. Meutim, za titnici mogu biti i prava napast. Zapisi itelja mre e nagove tavaju da su za titnici uni tili sav ivot na Domu, na jednom od na ih svetova-lopti. U ratu izmeu za titnika koji su eleli vi e ut rina za svoje rasploivae." Sejvur upita: "Veruje li ti zapisima itelja mre e?" "Dosta su dobri." "Da plivamo?" Sredinom popodneva deaci su ubili ne to to je liilo na malu antilopu. Deca su isekla motku kako bi je odneli do sela, sa Luisom koji je mar irao ispred svih. P rijatno je kada si najjai mu karac, a to uop te nije bila nikakva novina. Proseno ljud sko bie sa Prstena bilo je manje od Luisa Vua. Plivai su oti li dalje, ali su zato mornari i njihov brod jo bili u luci. Uh vatili su nekoliko riba i potpirili vatru. Do pola noi antilopa je bila skoro got ova. Veeras je prozor u steni, koji se napola mogao videti izmeu koliba, prikaz ivao Prsten od ivice do ivice, kariranu plavo-belu traku sa crnim nebom du obe iv ice. Gde li su tanj neustra ivi lovci na vampire? Luis je spustio svoj asortiman korenja na sam kraj ugljevlja da se ispee. Deca i odrasli bombardovali su ga pitanjima. "To je Luk", rekao im je. "Veeras itelj mre e mora da gleda sve tamo do supr otne ivice. Vidite, eno ivice samog sunca, a ono je deo jednog od senkovitih kva drata koji nou skrivaju sunce. Svo to nepravilno belilo su oblaci. Ne, ne mo ete ih videti kako se kreu. Kada bi se oni tako brzo kretali, vetar bi istog asa oduvao predeo sa osnove od skrita! One svetlucave take, krive i linije, ako mo ete da ih r azaznate, to su mora i reke." "On i zvezde prikazuje uveane", primeti stari Kidada. " ta je ono to se kree? I, Luise, ta to itelj mre e poku ava da ti ka e?" S one strane ivice Luka, sve sjajne zvezde su se kretale. Najsjajnija se popreko pomicala u odnosu na ostale. Luis ju je posmatrao. Usporila je kada se pribli ila obodnom zidu. Sada je bila na obodnom zidu, pretvoriv i potez oboda u sja jnu plavo-belu liniju... i ugasila se. Luis ree: "Poku ava da mi ka e da je pod Luk stigao novi osvaja." Parald odsee komad mesa i doda ga Kidadi, zatim Sejvur, a onda onima koji su se hitro okupili. Vik ponudi Luisu ribu na tapu. Tkai i mornari uze e svoje obro ke i proo e izmeu koliba ka proelju stene. Pokazujem ti invaziju na Prsten; doi da razgovara . Neu da ti prika em Valavir gilin ivu ili mrtvu; mora da tra i . Luis je prihvatio komad antilope i, jedui iz obe ake, krenuo za Paraldom. Tkai poseda e po stolovima i pesku, posmatrajui. Sejvur mu napravi mesta na stolu.

Unutar prozora mrene, senkoviti kvadrat pree preko sunca. Pojedinosti pos ta e jasnije, o trije. Sjajna svetlost plamtela je na obodnom zidu. Tokom nekoliko narednih min uta taka se pomerila ka unutra njosti, preko povr ine Prstena; postala je prigu ena, za magljena, ugasila se. Jednolian prizor, ali oni su gledali. Luis se zapitao nee li tkai postati z avisnici pasivne zabave. Oblaci su se sada kretali. Nepregledna ustrojstva vetrova prikazivala su svoje oblike na ubrzanom snimku. Siu an, bledi pe ani sat usisavao je vazdu ne struje n a oba kraja: uragan na njegovoj padini, rupu od meteora. Pri ubrzanoj reprodukciji, solarno ispupenje uzdiglo se pored oboda senko vitog kvadrata. Udarni talas zelenog ble tavila dodirnuo je obodni zid u taki gde j e malopre poivala zvezda. Zelena zvezda odvojila se od zida i postala nejasna dok je presecala oblake. Dok su poslednji srebrni zraci sunca nestajali iznad njihovih glava, svi tkai su pohrlili u svoje kolibe, uzbueno avrljajui i zevajui. Luis ih je zapanjeno g ledao. Ti tkai su zaista bili dnevna bia. Pre nego to je Poslednji stigao da odlui da progovori pred njima, Luis se vratio do vatre. Izgrabuljao je dva korena iz ugljevlja. Jedan je bio kiseo. Drugi nije bio lo . Nije uvek ovako dobro jeo. Mornari su ostali. Jedan mu se pridru io. "Ta predstava je za tebe, je li tako?" Luis se osvrnu. Zelena zvezda unutar prozora Poslednjeg se ugasila. "Ne znam ta da mu ka em", primeti Luis. "Vik, da li ti se obratio?" "Nije. Pla i me." Poruka Poslednjeg bila je dovoljno jasna. Fuzioni pogon: osvajaka svemirs ka letelica. ARM, Patrijar ija i Flota svetova - svi su oni znali za Prsten. Svako od njih imao je vremena da opremi pohod. Mo da je osvaja kakva letelica graditelja gradova koja se upravo vratila, ili neko sasvim drugi. Automatska odbrana od meteora nee reagovati ako se osvaja sporo kree. Neki entitet je aktivno uni tavao brodove. I ubica je imao problem. Brzinu svetlosti. Osvaja se spustio nekoliko sve tlosnih minuta od drugog Velikog Okeana, ali je napad usledio tek posle nekoliko asova. Solarni pramen mora biti izbaen, efekat supertermalnog lasera mora da se r asprostre du plazme, a za sve to potrebno je vreme; ali i dalje je postojalo to z aka njenje usled ograniene brzine svetlosti. Lovina bi jo mogla umai. Poslednji bi i te kako voleo da nae neo teen brod sa hiperpogonom. Kroz udaljene grane dopirala je tiha muzika. Vik je oti ao na svoj brod. L uis je i eprkao i trei koren iz vatre. Zasekao ga je, a zatim pritisnuo krajeve ne b i li ga otvorio. Poteko e para i miris slini slatkom krompiru. Zapitao se da nije m o da prona ao divlje drvo ivota. Nije va no. U tlu nije bilo dovoljno talijuma; biljka ne bi podr ala virus koji uzrokuje promenu; a i kuvanje bi ga ionako ubilo. Luis n ije urio sa jelom, a onda se uputio prema Sejvurinoj kolibi od prua. Muzika kao da je postala bunija. Bila je udna, podseala je na vetar i bruja nje ica. Zastao je ispred Sejvurine kolibe od prua da slu a. Muzika je prestala. Neki glas ree: "Zar nee razgovarati sa iteljem mre e?" "Ne noas", odvrati Luis i osvrnu se oko sebe. Glas je bio deiji i imao je pote koa sa govorom. No je bila maglovita, ali noi na Prstenu su sjajne i trebalo bi ne to da vidi, pomisli Luis. "Hoe li da se poka e ?" Ko mar se podigao iz niskog grmlja, suvi e blizu. Glatka dlaka boje noi prekr ivala mu je telo. Veliki onjaci primoravali su ga da se preterano osmehuje. Dugake ruke, velike ake; minijaturna harfa u jednoj aci. Demon je, izgleda, bio mu ko, ali kilt je to skrivao. Retke dlake po licu, ravna prsa: dete, deak ili devojica. "Lep kilt", ree Luis. "Lepa vreica za lea. Svi u dolini reke enti vole radove tkaa." Luis je to znao: viao je radove tkaa desetinama hiljada milja nizvodno. Up itao je: "Da li ti obezbeuje tkae?" "Obez...?"

"uva njihove stvari nou." "Da, mi zaustavljamo lopove." "Ali ne plaaju vas za uobiajeno... ovaj..." Umesto odgovora - da li je postojala re za odno enje ubreta i pogrebne uslug e? - dete dunu u dr ku svoje harfe dok su mu prsti prelazili preko rupa i trzali ic e. Odsviralo je melodiju na svom duvako-gudakom instrumentu, zatim ga je pru ilo. "I ma li naziv za ovo?" "Vanbrano dete harfe i kazua. Kazarf?" "Onda sam ja Kazarf", odvrati demon. "Jesi li ti Luis Vu?" "Otkud..." "Znamo da si prokljuao okean, daleko uz Luk..." Kazarf pokaza prstom. ".. .tamo. Nestao si na etrdeset jedan falan, i sada te nalazimo ovde." "Kazarfe, va e veze su zadivljujue. Kako to uspevate?" Luis nije oekivao da dobije odgovor. Demoni su imali svoje tajne. "Suneva svetlost i ogledala", ree Kazarf. "Da li je itelj mre e nekada bio tv oj prijatelj?" "Saveznik. Ne prijatelj. Slo eno je to." Hominid za iljenog lica prouavao je Luisa. Luis je poku ao da ne obraa pa nju na zadah koji je dopirao iz usta strvinara. Dete upita: "Da li bi razgovarao sa oc em?" "Mo da. Koliko si star?" "Skoro etrdeset falana." Deset godina. "Koliko je star tvoj otac?" "Sto pedeset." "U falanima meni je oko hiljadu", primeti Luis Vu. Zakljuio je da je dete bilo suvi e upadljivo. Da nije samo trebalo da mu odvue pa nju? Da li njegov otac pr islu kuje? E pa, kako onda da ka e ovo? Da li bi trebalo? Luis poe: " itelj mre e, velika maka, dvoje graditelja gradova i ja. Mi smo spasli sve pod Lukom." Kazarf ni ta ne odvrati. Neke lutalice mora da su veliki la ovi, pomisli Lui s. Ree: "Imali smo plan. Ali trebalo je da pobijemo n-n-ne to... Pobio bi mnogo lju di koje smo poku avali da spasemo. Isto sam onoliko kriv koliko sam mislio da je i itelj mre e, i mrzeo sam ga zbog toga. Sada sam otkrio da je itelj mre e spasao mnogo vi e ljudi nego to sam toga bio svestan." "Onda mu mora zahvaliti. I izviniti se?" "Uinio sam to, Kazarfe. Kazarfe, oekujem da emo ponovo razgovarati, ali moj oj vrsti je potreban san. Ako tvoj otac eli da razgovara, nema sumnje da me jedan demon uvek mo e nai." Luis je kleknuo kako bi u ao u kuu od prua. "Da li ti je zbog toga ostao neprijatan ukus u ustima?" Luis se nasmeja. Demon verovatno sve zna o neprijatnom ukusu! Ali taj gl as nije pripadao Kazarfu. Vratio se napolje. Ree: "Da." "Pa ipak, progutao si ono to si morao. Sada je na itelju mre e da odlui. Vred an savez, ravi maniri - ti ima hiljadu falana? Koliko je star itelj mre e?" "Ve od nagaanja me zaboli glava." Dete je selo prekr tenih nogu i pratilo svirkom glas koji je dopirao niodk uda. Glas odraslog ree: "Mi ivimo mo da dve stotine falana. Ako te je taj nesporazum ko tao samo etrdeset do pedeset falana, za nekog kao to si ti mora da ga vredi izgl aditi." "Oh, graditelji gradova bili su izbeglice, a ubijanje nije smetalo Hmiij u! Ali ja sam i dalje kriv. Ja sam pristao. Mislio sam da smo pobili sve te ljud e kako bismo spasli ostale." "Razvedri se." "Aha." Nije ak ni od jednog demona mogao da tra i da razmi lja o kolikom broj u je tu bila re. Nema tog zdravog uma koji bi mogao da ga svari. Hominidi razliite inteligencije naseljavaju Prsten, osvajaju svaku zamislivu ekolo ku ni u. Stoka, vi dre, slepi mi evi vampiri, hijene, sokolovi... Otrpilike trideset biliona, sa marg inom gre ke veom nego to su svi itelji poznatog svemira. Mo emo spasti veinu njih. Generisaemo solarni plamen i okrenuti ga ka povr ini Prstena kako bismo doveli zagrejano vodonino gorivo u nekoliko ponovo postavljen

ih visinskih potisnika na obodnom zidu. Izgubiemo hiljadi i po milijardi usled zr aenja i vatre. Oni bi ionako pomrli. Spasiemo dvadeset puta toliko. Meutim, napredni, prilagodljivi programi Poslednjeg savr eno su kontrolisal i plazma-potisnik vei od svetova. Poslednji nije pobio hiljadu i po milijardi. Ni po to. Ipak, Luis Vu je pristao na njihovu smrt. On ree: "Ta oblast sredi ta za popravke bila je zara ena drvetom ivota... bilj kom koja pretvara hominide u ne to sasvim drugaije. Kazarf ka e da si ti u pravim god inama da postane za titnik. Ja sam sedam puta stariji. Virus u drvetu ivota ubio bi starog Luisa Vua. I tako sam poslao itelja mre e samog unutra da ih pobije. Inae bih video kol iko ih nije umrlo. Oduzeo sam sve te ivote, i jedini nain da se izvinim bio je da umrem." "Ali ti nisi mrtav", primeti skriveni glas. "Umirem. Sa medicinskim kompletom na mojim teretnim ploama mogu da izdr im jo najvi e jedan falan." Detetova muzika zavr i se u nesaglasju, i no utihnu. Tanj! Imao je dugovenost i odbacio ju je, ali ovi ljudi nikada nisu imali izbora. Kako se samo ravo poneo? Odrasli ree: "I odrekao si se njegovog prijateljstva." " itelj mre e nema prave prijatelje. On se krajnje precizno pogaa, a cilj mu je uvek da bude to bezbedniji. Namerava da ivi zauvek, po bilo koju cenu. To mi je onda smetalo. Smeta mi i sada. Koliko e to da ko ta?" "Va savez? Da li on mo e ne to da dobije od tebe?" "Putujui par ruku. ivot koji mo e da rizikuje, a nije njegov vlastiti. Drugo mi ljenje. On meni mo e da ponudi jo sto dvadeset falana ivota." To je bilo zastra ujue. "Mo e li on to da uradi za, recimo, mene?" Ponuditi dugovenost jednom demonu? "Ne. Njegovi sistemi... Programi koji lee njega, mene ili veliku maku... mora da ih je projektovao i napravio pre nego to je oti ao od kue. Ne mo e da se vrati kui. Ja sam to spreio. A ako bi mogao, za to ne bi jednostavno ostao?" Dalje je razmi ljao: Ima program za popravku ljudskih bia, program za kzina . Za demona bi morao da napi e novi program. Moj ivot bi me ve suvi e ko tao, ali koliko bi stajalo pisanje programa za tretman jo jedne vrste? Ako bi mu Luis Vu zatra io da spase jednog demona, za to naredni ne bi bio neki tka? Graditelj gradova? Neki.. .? Nemogue. Skriveni demon je to prihvatio... ili je mislio da su neke lutalice lude . Kazarf je nastavio da svira. Luis ree: "Dok sam mislio da sam pobio tolike ljud e... Odluio sam da ostarim i umrem na tradicionalan nain. Koliko bi to lo e moglo bi ti? Ljudi su to radili od kada je ljudi." "Luvivu, dao bih sve to imam da sam stotinu falana mlai." " itelj mre e mo e to da uini za mene... za moju vrstu. Mo e to da ponovi kada op et ostarim. Tra ei svaki put od mene ta god mu padne na pamet." "Svaki put mo e da odbije ." "Ne. U tome i jeste moj problem." Luis se zagledao u tamu. "Kako da te z ovem?" Muzika kazu-harfe iznenada je dobila pratnju basa. Luis je izvesno vreme slu ao. Instrument na vetar? Nije mogao da nasluti njegov oblik. "Kova Melodije", odlui on. "Kovau Melodije, mnogo mi je pomoglo to sam s tob om razgovarao." "Trebalo bi da porazgovaramo i o drugim stvarima." "Brodovima, cipelama, vosku, i..." "Za titnicima." ta li je heliografska mre a demona znala o za titnicima? "Ali sada sam grogi. Sutra uvee", ree Luis i uvue se unutra da spava. 12. ODBIJANJE VAMPIRA OD SISE Teger je oekivao da kupola-prozor bude neka vrsta neobinog prebivali ta, ali nije bila. Nije bilo oiglednog naina da se vrata zakljuaju. Celokupna unutra njost p

redstavljala je jednu veliku prostoriju, a i ona je bila u obliku stepeni ta suvi e velikog ak i za divove trave: koncentrini polukrugovi stepenica. I stolovi, deseta k lakih stolova na uzdignuima. ta je ovo bilo? - pitao se on. Ako bi otprilike stotinak hominida sedelo na tim stepenicama, imali bi odlian pogled na grad-fabriku i zemlje iza nje. Pros torija za sastanke? Malo ju je sam isprobao, zatim nastavio dalje. Vrata na vrhu poslednjeg stepenika. Iza njih, tama. Teger je upalio bakl ju. Ovo nije bila prostorija u kojoj se ivelo. Sva je bila u ravnim povr inama i debelim vratima sa malim prozorima i sa malim kutijama unutra. Kada sumnja , pomisli on, nastavi da tra i . Tri velika bazena za vodu sa ispu stima. Ravni drveni sto, sada izoblien. Sa stotine kuka visile su metalne inije i posude sa dugakim dr kama. Iza panoa iznad ravni oiju Teger je prona ao ne to to je prepo znao: siu nu dugmad povezanu finim linijama pra ine. Poeo je da zamenjuje niti pra ine trakama Valine tkanine. Upalilo se svetlo. Postavio je est kanala; samo svetlo. ta su ostali radili? U stra njem delu bilo je jo vrata. Teger uze baklju i proe. Skladi te: vrata, ladice i kante. Duhovi starih mirisa bili su dosta prija tni. Biljke. Nisu mirisale na hranu, ali su verovatno za to slu ile. Teger je pret ra io ostatke sasu enih trava, ali nije prona ao ni ta to bi makar divovi trave pojeli. Zar su sedeli na tim polukru nim stepenicama i jeli? Mo da. Teger se vratio u osvetljenu prostoriju. Kao da je u njoj bilo topl ije... Nije shvatio sve dok se nije oslonio na jednu od ravnih povr ina. Crveni pastiri ne viu kada se povrede. Teger je zagrlio svoju opeenu ruku, iskeziv i zube od bola. Zatim, po to je pa ljivo promislio, poeo je da pljuje po ravni m povr inama. Dva puta je njegova pljuvaka zacvrala. Vrata koja su vodila u dve kutije bila su topla na dodir. Nalazio se u nekoj vrsti hemijske fabrike. Mo da bi neki drugi hominid bol je ovo razumeo od njega. Vrh grada inila je jedna velika zdepasta cev sa su enjem nalik na struk ose . Spiralno stepeni te odvelo ga je do oboda. Teger se osvrnuo oko sebe poput kakvo g kralja. Ono to mu je ranije promaklo, puklo mu je pred oima kada je stigao do najv i e take u Gradu. Svi krovovi bili su iste boje! Ravni vrhovi pravougaonih vrstih tela, zakrivljeni vrhovi rezervoara, svi su bili sjajnosivi. Na nekima su u sivilu bili izvueni simboli u obliku uskih cr ta. Jedini izuzetak predstavljale su kue du ulice stepeni ta, gde su ravne povr ine bi le od zemlje i predstavljale bazene... i - da - stepenice su bile sjajnosive. Meutim, bone strane bile su svih boja. Industrijski oblici nisu toliko bil i ukra eni koliko etiketirani. Bilo je natpisa koje Teger nije prepoznao, etvrtasti h, zakrivljenih i narkanih. Bilo je jednostavnih slika. Stari graditelji gradova mogli su da lete. Za to nisu stavili nalepnice i na vrhove stvari? Osim ako ova siva povr ina nije imala - bila... Flap, umalo da p ronikne. Radi na tome. U meuvremenu... Stajao je na obodu goleme cevi visoke kao d esetoro ljudi i otprilike isto toliko iroke. Teger je zavirio unutra, razadaljina je bila mnogo vea od deset ovekovih visina. Smrad pepela i hemikalija bio je slab , ali mu se nije priinjavao. Ovo ovde je bio dimnjak dovoljno veliki da spali cel a sela. Ovo je samo za sebe mogao biti dovoljan razlog da se fabrika podigne sa tla. Dim od takve koliine sagorevanja lebdeo bi godinama pre nego to bi ga vetar r azneo, ali bar bi se prvo podigao! Iznervirani susedi mogli bi biti umireni. Ali kako bi susedi stigli do lebdeeg industrijskog sredi ta da ulo e albu? Na penjanje stepenicama i istra ivanje kua utro io je etvrt dana, a krstarice se nisu ni pomakle. Valavirgilin mora da je odabrala taj vrh za odbrambeni polo aj . Stra ari su se smenjivali na stenama, osmatrajui reku, gledajui Senkovito Gnezdo i

njegov lebdei krov. Teger zbaci pono kako bi izlo io upadljivu boju svoje ko e. Na obodu najvi e tak e Grada, podigao je obe ruke i poeo da ma e. Varvija! Uz pomo na e ljubavi i Valavirgilin! Uz pomo tkanine koju sam ukrao , stigao sam do ovog mesta. Ovde u ne to ostvariti, nekako. Nekako! Da li su ga videli? Uinilo mu se da pokazuju u njega... Dobro, onda. Grad se prostirao pod njim. Mogao je da pronae dok, da se orijenti e u odno su na njega. Kue i stepeni ta kretali su odmah ispod mesta na kome se nalazio i vod ili sve do obodne ulice, du obe strane krivudave linije. Ta linija nalazila se go tovo naspram dokova. Veinu onoga to je video jo nije razumeo. Ali... Cisterne. esnaest ogromnih cilindrinih rezervoara otvorenih u pravcu neba, ravnomerno rasporeenih po gradu. Morao je da pretpostavi da su ti rezervoari bil i namenjeni za uvanje vode. Bar je kuama i kupoli-prozoru bila potrebna voda. Meuti m, cisterne su bile prazne, sve odreda. Isto kao i bazeni du ulice stepeni ta. Svi su bili prazni. Posle pada gradova, graani nisu imali naina da se spuste dole. Neki mora d a su si li rampom. Kada su se vampiri uselili, i ta mogunost je otpala. Ostali su n asukani. Voda im je bila potrebna. Tu je bila reka; mora da postoje pumpe. Za to bi inae smestili fabriku iznad reke? Ali pumpe su najverovatnije prestale da rade, a ki a jo nije bila poela da pada. Ali oni su isu ili gradsku vodu. Za to su to uinili? Zar su ve bili ludi? apat je nestao, a vlastiti um mu nije bio dovoljan. Morao je nekako da do vede krstarice ovamo gore. Tu je no prespavao u kupoli-prozoru, na jednom od stepenika. inilo mu se b ezbedno, a i pogled odatle mu se dopadao. U pola noi nekoliko stotina vampira uputilo se iz Senkovitog Gnezda, uz K uni-tok, ka planinama. Dok je nestajala i poslednja ivica sunca, njihov broj nara stao je na nekoliko hiljada. Valini ljudi su razliito reagovali na toliki broj vampira koji je prolazi o tako blizu njih. Sakupljai su to jednostavno propustili: oni su morali da spava ju nou. Vala je ubrzo shvatila da nou ne mo e da koristi divove trave kao stra are. Sv ako je mogao da vidi njihovu hrabrost, ali je zato i bilo ko mogao da namiri e nji hov strah... To nije va ilo jedino za Bia. Kako su obuavali budueg Turla? Da li je u pitan ju bilo ne to to bi i ona mogla da iskoristi? Ostale je poslala na poinak i od tada se oslanjala na svoje ljude i demone. Bez obzira na sva razoaranja, ve su dosta toga nauili o vampirima. Zavr avala se i druga no; i sada, po sve jaoj ki i, ispod crnog pokrova oblaka , vampiri su se posrui vraali kui. Njihov broj je ne to malo bio smanjen, rekao je Har fista, i vodili su nekoliko desetina zatvorenika. Vi e su se svaali dok su izlazili . Demoni su podneli izve taj o graevinama u Senkovitom Gnezdu. Bilo je koliba ili baraka; mnoge su se sru ile. Iz sredine reke izdizalo se ne to nalik na planinu . Demoni nisu mogli da nazru vrh; ugao je bio suvi e visoko. Jedini nain da se popnu bio je preko spiralne rampe. Udesno od smera okretanja u odnosu na Senkovito Gnezdo, nalazilo se ubri te , otpad. Mora da je ko zna od kada raslo, stvoriv i planinu od le eva vampira i zatv orenika, tako da ga je ak i Vala uspela da vidi kada su joj ga pokazali. Nalazilo se preblizu Senkovitog Gnezda da bi demonima bio od ma kakve koristi. Nije bilo mesta ispod lebdee fabrike do koga vampiri nisu stigli. Sada se ve potpuno razdanilo i povorka vampira se sasvim istanjila. "Kada prestane, idemo do reke", ree Vala. "Potreban nam je san", ree Harfista. "Znam. Vi ostajete ovde." "Zreli smo za kupanje i moramo da uimo. Spavaemo ispod atorskog krila. Prob udite nas kod reke."

Valavirgilin je vodila krstarice du obale reke. Nije bilo naina da sakrije ne to tako veliko, te se nije ni trudila. Dnevna svetlost smenjivala se sa naletima ki e. Senkovito Gnezdo izdizalo se ispred njih, isuvi e blizu. Niko od njenih saputnika nije mogao pogledom da pro dre kroz tamu ispod drevnog zdanja; meutim, kada su crni, pokretni oblaci spustil i svoj poklopac povrh tla, Vala je mogla da primeti kretanje oko ivica senke. Ba r su neki vampiri bili aktivni. Bila je sredina dana. Valavirgilin je zabrinuto pratila vreme. Ako se su vi e smrai, vampiri e izii u lov. Nakrivljena ploa nadnosila se preko trome, smee vode. inilo se da je te ko do nje stii. Vampiri su, izgleda, bili na bezbednoj udaljenosti. Vala sie na reno bla to. Dve crne glave izroni e podalje u vodi i zapliva e ka njima. Bilo je najbolje uvek se iznova predstavljati tuincima koji mo da nisu uoava li razlike meu pojedincima. "Ja sam Valavirgilin..." "Rubalabl, Fadgabladl. Reka je ovde plitka. Va a krstarica mo e bezbedno da stigne sve do ostrva. Bilo bi vas mnogo te e napasti." "...Varvija, Manak, Bi." Barok i Vast su opslu ivali top. "Ne planiramo da ostanemo. Rubla, pro le noi je ovde bilo ivo..." "Crveni saputnik koga ste zamolili da potra imo, videli smo ga. Nismo mogl i blizu da priemo, ali videli smo ga kako se bori i videli smo kada je odleteo. F adgabladl ka e da je imao sadruga. Ja nikoga nisam video..." Varvija planu: "Sadruga? Gde bi Teger prona ao sadruga? Da li je to bio va mpir?" "Ja nisam video nikakvog sadruga, nijedne vrste. Fadgabladlov vid slabi. Teger je s vremena na vreme razgovarao sam sa sobom. Do ao je da pogleda ovu nagn utu leteu stvar. Zaskoilo ga je est vampira. Nisu se umiljavali, jednostavno su nap ali." Rubalabl je zvuao razdra ljivo, kao da su vampiri prekr ili neko pravilo. Val a klimnu. Vredno je znati. Osim toga, pripadnici renog naroda nisu videli mnogo vi e od Varvije sa krs tarica. Kada je pria bila ispriana, Vala upita: "Jeste li ovde bezbedni?" "Verujemo da jesmo. I mi uimo. Znate li da zatvorenici ive u Senkovitom Gn ezdu?" "Videli smo kako dovode zatvorenike kroz prolaz", primeti Varvija. "Neki slobodno lutaju", ree Rubalabl. "Njima se nismo pribli avali, ali smo gledali. Nikada ih nije bilo vi e od dvoje do troje koji su istovremeno slobodno lutali." "Koje vrste?" "Dva velika oti la su da jedu renu travu, a onda su se vratili u senku. Div ovi trave, mislim. U susret im je po lo mnogo vampira. Vampiri su se borili. Neki su pobegli, a ostali su se nahranili divovima trave. Divovi trave nisu pre iveli. Ali videli smo ratare iz oblasti Delta Okretanja kako upaju korenje, kuvaju ga i jedu, i vraaju se ivi." Progovorio je Fudgabladl. Njih dvojica su kratko priali, a onda im je Rub alabl preveo uz veliki napor. "Fudgabladl je posmatrao jednu crvenu enu. Pola dan a provela je u lovu, ali neuspe no. Nije imala strpljenja. Stalno se vraala u senku svom vampiru. On ju je ponovo slao. Kasno uvee uhvatila je skoijarca dok je pio, napala ga i slomila mu vrat. Odvukla ga je nazad u senku. Tri vampira oterali su ostale. To troje popilo je krv ivotinje, a onda su upra njavali ri atru sa crvenom, potom je crvena jela skoijarca. Bila je veoma gladna." Vala se pravila da ne primeuje bes i sram koji su se ogledali na Varvijin om licu. Upitala je Rubalabla: "Da li si video nekoga moja vrste?" Pripadnici renog naroda ponovo zaereta e. A onda: "Jednu, mladu enu, i la je u pratnji vampira mu karca. Valavirgilin, kakav uspeh ste vi imali?" "Videli smo Tegera kako nam ma e. On je tamo gore, iv i aktivan. Jo mi nije jasno kako bismo mogli da se popnemo tamo gore. Ne vidim kako u protivnom mo emo b ilo ta da uradimo." " ta si oekivala?"

Varvija napola zare a: "Demoni su imali plan. Rampa koju ."

ele ne ide do dole

Vala je oekivala da e uti ljutite primedbe ispod atorskog krila, pripadnici nonog naroda osta e mirni. "Mora da je nekada i la do tla", primeti Rubalabl. "emu je inae mogla da slu i ?" Dok je grad radio, postojale su letee teretne letelice, ali kotrljajua let elica mora da je bila jeftinija, i sigurno je bilo tereta suvi e te kog da bi lebdeo . "Pretpostavljam da je pad gradova doveo vampire", primeti Vala. Bi upita: "Kako?" Oiju uprtih u maglovite obrise Senkovitog Gnezda, Valavirgilin pusti um d a luta i jezik da ga prati: "Sredi te industrije te ko da je moglo dozvoliti vampiri ma da se gnezde u njegovom podrumu. Znai, uspevali su na neki nain da ih dr e na ods tojanju, ali kada su gradovi pali, to je prestalo da deluje. Vampiri su tra ili se nke. Uselili su se. Jedne noi vampiri su se popeli uz rampu. Nisu sve sredili, i tako su do naredne noi izbeglice podigle rampu..." Bi je ponovo upitao: "Kako?" Vala slegnu ramenima. Rubalablov glas podseao je na mehurie blata koji pucaju. "Umesto toga, upi taj za to? Sagradili su neverovatan visei put za terete koji su bili suvi e veliki ak i za ovu ogromnu lebdeu plou. Za to bi ga iko sagradio da se kree, podi e? Takav jedan - okomiti most - bilo bi te ko podii, a lako bi ga bilo o tetiti ako je jo morao da se di e. Mislim da se pomalo razumemo u te inu i masu." Rubalabl je bio u pravu, i Vala se iznervirala. "Ne znam odgovor. ta misl ite o ratu izmeu ljudi koji su mogli da lete i onih koji nisu? eleli biste da podi gnete most, tako da ka em." Njena posada se zgledala. Bi upita: "Ima li iko od vas stare zapise o tak vom jednom ratu?" Niko se nije javio. "Glasine, bar?" "Zaboravi", odbrusi Vala. Manak upita: "emu graditi rampu koja se podi e? Za to ne bi samo malo podigli grad?" Tuinac ili ne, video je ne to u Valinom dr anju i dodao: "Nema veze." Nebo je bilo crno i ki a je lila kada je Teger u ao u senku. Palio je baklju kada je mogao, ali svetlost nije prodirala daleko. Osvet lila je bezoblini krug puta ispod. Ulazio je u grmljavinu slinu oluji. Dr ao se desn e strane i prona ao ogradu u visini rebara. Provirio je preko nje i ni ta nije video . Mora da su ga primetili. Mo da ne vole baklje, ali to ga je svakako inilo s umnjivim. Nosio ih je jo devet. ta bi se desilo kada bi jednu ispustio? Umesto toga, nagnuo se to je vi e mogao preko ograde i zavitlao baklju na o kuku puta ispod sebe. Pogledao je da vidi da li jo gori, a zatim si ao jo malo niz r ampu. Pre ao je ne to vi e od punog zaokreta. Sada je mogao da dozvoli da se njegova nona vizija razvije. Ovi mirisi su ga podsetili na noi koje su on i ostali proveli ekajui na raz govor sa demonima. Zvuci su podseali na one iz Turlovog atora nou: domai zvuci, mrml janja, iznenadne svae, sve to na nekom stranom jeziku, nadjaavajui zvuk nalik na vo dopad. Ono to je zami ljao da se nalazi ispod njega mora da je bilo gore od stvarno sti... Teger pogleda preko ograde. Podno je spiralne rampe bilo je visoko odignuto iznad tla. Ne to u njemu smatralo je da je to sme no. Video je bleda trouglasta lica po dignuta navi e, i to mu je bilo sme no. Teger je poeo da se kikoe. Duboko u senci, voda se slivala u okomitoj reci, neverovatan vodopad. Sv a ki a koja je padala na Grad slivala se na neku ogromnu tamnu masu i potom otical a u Kuni-tok. Nalazio se na ivici Grada. Vodopad mora da se bio blizu sredi ta ili u sre di tu, ali grmljavina je ak i ovde bila buna. Slivao se na, u, jednu nepreglednu, sl o enu strukturu, a potom u Kuni-tok putem manjih vodopada i odliva. Teger je malo ta mogao da vidi, osim tamne spram tame, ali... Ovde se nalazio vodoskok takve vel iine kakvu niko osim drevnih graditelja gradova ne bi ak ni mogao da zamisli.

Kuni-tok je proticao sa obe strane fontane. Ovde kao da je bio zarobljen betonom. Tamo gde se beton zavr avao, blizu mesta na kome se nalazio Teger, bili s u brzaci. Voda koja se slivala iz Grada, dodavala je svoje ubrzanje samom Kunom-t oku, i izdubila duboki kanjon. Samo su se njegovi zidovi videli pri ble tavoj dnev noj svetlosti oko ivice Grada. I, razume se, posvuda su se nalazili vampiri. Veina ih je spavala, uurena po porodicama. ekaj malo... Ono tamo su pripadnic i ma inskog naroda, zar ne? Te ko je bilo rei u mraku. ena, uprkos brkovima; imala je grudi. I bez odee. Nalazila se u sredi tu kruga vampira. Tegeru je izgledalo kao da je tite od ostalih vampira: od lopova. etvoro o draslih, dvoje dovoljno malih da su mogli biti deca, i dete u naruju jedne ene: do voljno uvara. Nekoliko pripadnika ma inskog naroda odvedeno je za vreme napada na Turla. Teger je nastavio da gleda. Beba se probudila i poku ala da sisa. ena se napola probudila. Predala je bebu crvenoj eni. Oh, flapa mu, crvena ju je prinela svom vratu! Teger se skljokao pored ograde, u mraku. Izvesno vreme nije ni ta jeo, ali staro meso ptice ponovo je poku alo da se digne. Za to li vampiri skupljaju zatvorenike? Kako vampiri odbijaju svoje bebe od sise? Teger nije eleo ni ta vi e da sazna. Ponekad je trik u tome da zaboravi na problem. Teger je gotovo bio stigao do svetlosti iznad sebe kada se sve slo ilo u njegovom umu. Voda. Rampa. Svetla. Vampiri ispod, nasukani graditelji gradova iznad. K rstarice! Jo je dosta toga trebalo saznati, ali Teger je znao ono to je trebalo da u radi sada. A posle... Na kraju e dobiti pomo. Svetlost je preplavila celu lebdeu industrijsku strukturu. Valavirgilin je patila od nedostatka sna. Uskoro e potra iti krevet. Ali bi lo je tako lepo. Um joj je odlutao. Koliina hrane se smanjivala u visinama. Retko su nailazili na travu; lovi na je bila takoe retka i hitra. Sakupljai su nalazili dovoljno za jelo. Pripadnici renog naroda na li su ribu, dovoljno i za druge. Krstarica broj jedan donela je na zad itave korpe ribe. Ruba e nahraniti sve osim demona i divova trave. Ma inskom nar odu bie potrebno ne to vi e od ribe, ali ne jo . Nekoliko vampira lovilo je oko otpada Senkovitog Gnezda. Mora da su glad ni, pomisli Vala, ali imali su uspeha. Varvija je podnela izve taj o le inarima koje nijedan crveni nikada ranije nije video. Mo da su demoni pobili le inare konkurente tamo gde su mogli. Fudgabladl je rekao da su bacali telesa u Kuni-tok. Mora da je tada broj vampira bio manji. Sada su ih gomilali podalje od reke. Le inari su dolazili po te la, a izgladneli vampiri su ih lovili zbog krvi. Krstarice su ponovo parkirane lea uz lea, sa stra arima na du nosti. Vampiri n isu obratili pa nju na njih prve noi. Imali su ceo dan na raspolaganju da nas posma traju. Isto kao to smo mi posmatrali njih. Kroz dan dva vi e nee biti trave u skladi tu. Divovi e morati da haraju po niz iji, samo danju, u pratnji sadruga. I demoni bi mogli da nau krmu. Mora da zatvor enici vampira umiru na putu kui. Progovorila je Tu na Cev. "Struja ne mo e da potee bez izvesnih neobinih mater ijala." Valavirgilin nije poskoila, nije se osvrnula oko sebe. "Znam." "Neobino. Ne to ice mora da je pre ivelo pad gradova, ili je kasnije stiglo po d Luk. Gde je jedan crveni pastir mogao da nae tako ne to?" "Mislim u mom zave ljaju", odvrati Valavirgilin. Demoni znaju sve tajne. " Dobro po Tegera. Inae bi umro na reci." "Da." Valavirgilin prekide ti inu: "Luis Vu mi je ostavio gomilu - ima neki dugaa

k naziv - superprovodne tkanine. Trampila sam je sa porodicama graditelja gradov a u jednom lebdeem gradu. Oni su je koristili da poprave svoja svetla i kondenzat ore vode. I tako sam se obogatila. Uzela sam Tarabliliasta za para. Rodila troje d ece. Ulo ila sam u projekat koji mi je Luis Vu opisao. Plastika. Tarabliliast me n ikada nije prekoreo to sam straila na novac." Osim jednom, setila se. "Konano, to je bilo moje bogatstvo. On je malo ta uneo u parenje." "Ta plastika." Tu na Cev je tu re izgovorila savr eno opona ajui Valavirgilin iz govor. "Ima li naziv na na im jezicima?" "Mislim da ne. Luis je opisao ono to se mo e dobiti od odvratnih otpadaka p ri spravljanju goriva. Bez mirisa. Mo e da uzme bilo koji oblik. Pokazao mi je nek oliko plastinih stvari. Inae sam nagaala. Laboratorije Tarbavala postigle su rezultate... Dale odgovore... Ni ta to s mo mogli da prodamo. Tarb i na i roditelji vode rauna o na oj deci dok se ja dovijam da doem do novca kako bi cela ta na a stvar dejstvovala. Mislila sam da bi mi dobro do ao jedan trgovaki pohod. Oni koji ubede hominidne kulture da spravljaju alkohol dobijaju nagradu. Trgovina je dodatni prihod." "Koliko si ve dugo odsutna?" "Skoro deset falana." "Suvi e dugo?" "Ne znam. Parila sam se. Tarb se nikada nije pogaao oko toga." Vala odmah nu glavom. "Moram da spavam." "Ja u stra ariti." 13. SEJVURIN ZAKON Grad tkaa, 2892. Luis je bio sam kada se probudio i gladan. Navukao je zip-odelo i izi ao k roz krckavo bunje. Selo je delovalo prazno. Pepeo od sinonje vatre jo je bio topao. Prona ao je ostatke svog korenja i r asporio ga. Veoma je liilo na biljku-jaje. To uop te nije bio lo doruak. Podnevno sunce - tako je - ali i izgledalo je kao da je podne, kao da je proerdao pola dana. Ukrcao se na svoje teretne ploe i podigao se da osmotri okoli nu. Eno ih tamo, odmah ih je uoio: kometa Sejvur predvodila je rep dece kroz uzvo dni luk. Sustigao ih je kada su napu tali luk, ostavio teretne ploe i pridru io se pov orci. I li su du reke. Luis je crtao karte prstena za njih, i priao o njegovim gra diteljima i njegovoj starosti, sudbini; poku ao je da im uka e na to koji su delovi predstavljali puko nagaanje. Nacrtao je dvostruke superprovodne toroide koje su p rona li ponovo postavljene na svemirskoj letelici graditelja gradova: Basardove sa birnice skinute sa postolja na obodnom zidu. Nije ispriao o tome koliko ga je ko ta lo da ostale snabde gorivom. Neki od deaka su nestali. Sada su se vratili. Prona li su na stotine ptijih gnezda na ravastom drveu. Cela skupina je otrala, a Luis i Sejvur su polako krenuli za njima. Sejvur ree: "Nikako da pohvatam kada spava ." "Dugo sam sino priao sa dvojicom koje ti mo da nikada nee sresti." "Nonim narodom? Za njih se ka e da znaju sve i da vladaju svime pod Lukom. Mrtvi njima pripadaju. Luise, ponekad ugostimo posetioce koji razgovaraju sa tak vima, ali za to ti to radi ?" "Razgovarau sa bilo kim", priznade Luis. "Sejvur, u ivao sam. Ne to malo sam i nauio. Mislim da je dete elelo da pria, a otac ga nije na vreme zaustavio. A onda je Kova Melodije odao vi e, a da toga uop te nije bio svestan, tako da sada gotovo z nam kako njihovo carstvo komunicira preko svih tih nepreglednih razdaljina du Luk a." Sejvur obesi vilicu. Luis urno dodade: "Nije moja tajna da je otkrijem, S ejvur, ak ni kada bih je znao. Ipak, oni ne znaju sve. Oni imaju problema, ja ima

m problema..." "Ti ih ima , da", ree ona o tro. "Jutros se nisi probudio, ali si razgovarao sa svojim snovima. ta te mui, Luise?" Umalo nisu u etali u eksploziju malih mre a. Deca su, unjajui se, opkolila gaj. Sada su mre e letele. Za jedan sat ulovil i su zapanjujui broj ptica veliine goluba. Tkae, izgleda, nisu zanimala jaja, ali ih je zato Luis desetak pokupio. L iila su i na dodir podseala na sklisku plastiku, poput staklenki za pijenje tenosti u beste inskom stanju, samo bez bradavice. Vredi poku ati. Sredinom popodneva vratili su se u selo. Dok su deca erupala ptice, Luis i Sejvur od eta e dalje sami. Seli su na ravnu stenu i posmatrali starije tkae kako p otpiruju vatru. Sejvur ga je ponovo pitala: " ta mui uitelja?" Luis se nasmejao. Zar uitelji nemaju nikakvih muka? Ali kako to objasniti jednom tkau? "Dosta davno ispao sam budala. Mora da je itelju mre e trebalo etiri do pet falana da shvati koliko sam bio glup, za to Luis Vu nije razgovarao s njim. Ali sa da razgovaramo, i nije stvar u tome. Sejvur, itelj mre e zarobio je mene i Hmiija da mu budemo sluge. To je i te kako vredno prekora, razume se, ali on poseduje poklone kojima mo e da plati takv u jednu krau. Ima seme za vakanje koje starog hominida mo e da pretvori u mladog, a i kzina." Sejvur je grizla usnu. "U redu. On mo e. Ali hoe li?" "Za izvesne protivusluge. Takoe ima ureaj, autodok. On je u stanju da izlei ozbiljne rane, o iljke, da vrati izgubljene udove. Isto tako mo e da otkloni tetu na koju ne deluje ak ni osna ujui zain. Sejvur, da bi se obnovio ovek potrebna je izuzetna medicinska tehnika. Ak o je u stanju da me podmladi, verujem da je u stanju i da me uini poslu nim. Hmii i ja smo bili bedni robovi. Poslednji je u stanju da od mene napravi boljeg slugu . Savr enog slugu. Do pretpro le noi imao sam izgovor da se ne prepustim njegovim ma in ama. Sada ga nemam." Sejvur upita: "Da li si ranije bio u njegovim ma inama?" To je bilo dobro pitanje. "Imao me je u smrznutom snu dve godine. Mogao je da poradi na meni medicinski. Mogao je da uini ta god je hteo." "Ali nije." "Mislim da nije. Ne oseam se nimalo drugaije." Sejvur je utala. Luis se iznenada nasmejao, okrenuo i zagrlio je. "Nije va no. Raspolutio s am njegov hiperpogonski motor! Ne mo e da se vrati zvezdama, i zato mora da spase Luk. Ako je od mene napravio slugu, onda sam ispao lo sluga." Sejvur se zagledala u njega, a onda se glasno nasmejala. "Ali, Luise, i ti si se uhvatio u zamku!" "Obeao sam." Valavirgilin od ma inskog naroda. "Rekao sam da u spasiti Prste n ili umreti pri tom poku aju." Sejvur je utala. "Mislio je da pred sobom ima zavisnika od struje." Luis je uo prazninu u prevodu: nije postojala odgovarajua re za zavisnika od struje u Sejvurinom jeziku. "Mislio je da u uiniti sve to bude tra io zarad elektrine struje koja prolazi kroz ce ntar zadovoljstva u mom mozgu... kao to bi jedan tka mogao prodati svoju slobodu z arad, recimo, alkohola. Nije znao da sam u stanju da je se odreknem. Sada zna." Sejvur ree: "Pa ta ako te uini mladim i poslu nim? Ali ako mu prethodno izriit o ka e da se nee obazirati na njegova nareenja?" "Sejvur. U stanju je da izmeni moj um." "Ah." Luis se na trenutak zamislio. Ubrzo ree: "Pametan sam i vredan, i itelj mr e e to zna. Ako od mene napravi boljeg slugu, mogao bih postati glup ili spor. Mog u govoriti sebi da bi bio budala kada bi me mnogo izmenio. To je vra ki izazovno. Bojim se da u poverovati u to, Sejvur." "Hoe li odr ati dato obeanje?" Jo jedno dobro pitanje.

Nesus, odbaen od svoje vrste... Nesus, ludi lutkar, tra io je da se Posledn ji pari s njim, ako se vrati sa Prstena. Poslednji je pristao. I odr ao je re. Ali tu je bila re o pogodbi meu jednakima... Ne, nije. Nesus je smatran lu dim, ludim vekovima. Lutkari su ispunjavali ugovore sklopljene sa razliitim vrstama irom poznat og svemira. Zaboravio je na Sejvur; poskoio je kada je progovorila. "Kada bih poverov ala u tvoj ludi, san to bi znailo da si mi vratio mladost, a potom mi je oduzeo. Ali rei u ti ovo", dodade ona prekornim glasom. " to sam starija, to bih vi e dala da ponovo budem mlada. Ako nema nameru da ikada vi e ima posla sa iteljem mre e, to je jed no. Ako, pak, namerava , onda je poslednje to eli da eka dok ne postane star i bolestan " Zakljuio je da je sasvim u pravu. Te noi su skuvali meso - mornari ribu, Luis jaja i reni korov za koji je o tkrio da je jestiv - i oti li da sede ispod stene. Luis uhvati sebe da pogledom tra i Kovaa Melodije u grmlju. Od demona nije bilo ni traga, ali on e i dalje oslu kivati. Lebdei industrijski park bio je be ivotan kada ga je Luis poslednji put vid eo. Sada ga je mrena-prozor Poslednjeg prikazivala kako ble ti. "Ima me", izgovori Luis u prazan vazduh. "Moram znati kako se to dogodilo ." Prizor poskoi... 14. INVAZIJA Za iljene kand e poivale su na njenom zglavku. Pro aputala je: "Tu na Cev?" "Harfista. Moj par budi ostale. Valavirgilin, ovo mora da vidi ." Imala je utisak da samo to je sklopila oi. Vala se iskobeljala iz ebeta. Ni je rekla: 'Bolje da ovo bude va no.' Ostale vrste imale su svoje prioritete; trgov ci su morali da ih naue. Crna no i ki a. Senkovito Gnezdo predstavljalo je zamagljeno sazve e. Harfista se vratio do krstarice. Vast i Bi su izi li, za njima i Barok. Barok upita: " ta je bilo, efe?" "Ni ta ne vidim." Varvija se pope do njih. "Mrano je tamo dole, Valavirgilin." "Znam." "Rampa. Vala, zaista ne vidi ? I nije samo rampa. Ceo grad se malo spustio . Flap, Manak je bio u pravu!" Oni iz krstarice broj dva nahrupi e svi zajedno napolje, zablenuv i se, ereta jui. Nisu videli ni ta vi e od Vale. Meutim, Harfista je stajao pored Varvije i govori o: "Nije na a ma ta. Vampiri poku avaju da skoe na rampu. Suvi e je visoko za njih..." "Nee proi mnogo udisaja, a oni e uspeti." "To je Teger!" povika Varvija. "On je to uinio!" "Ali oni e pohrliti uz rampu!" Vala se pitala: Je li ovo stvarno? Niko ni je mogao da vidi promenu osim Varvije i demona, a ak ni oni nisu mogli da tvrde d a je rampa spu tena. "Ukrcavaj se!" zaurla Valavirgilin. "Ko se ne ukrca, ostaje! Ukrcajte sv oja vozila i naoru ajte se! Idemo gore!" Teger je le ao na stomaku, gledajui preko ivice doka. Nije video mnogo vamp ira. To za njih nije bila dobra teritorija za lov. Njihova jedina lovina bili su opijeni zatvorenici ispod senke. Nekoliko izgladnelih lovilo je ovde, vampiri t oliko oajni da su poku avali da uhvate u stupicu ivotinje zbog njihove krvi. Tamo dole bilo je mrano i ki a je zamagljivala vidik, ali nema sumnje da su to bile krstarice. Polako su se kotrljale. Blato i pesak lepili su se za njihov e ogromne tokove. etiri vampira nagrnu e na prvu krstaricu, hitri poput sakupljaa, i stado e da se penju prema upravljakoj klupi. Sakupljai ispado e iz male kule, sa pe kirima preko ustiju, i maevima u rukama . Parum je izi ao otpozadi, vitlajui nekom vrstom buzdovana. U tren oka osvajai su s

e pretvorili u molioce. Jo jedan trenutak i dvoje ih je bilo mrtvo, ostali se raz be a e, a Parumov dugaki buzdovan potkai jednog u vazduhu... ok se lagano peo Tegerovom kimom. ekao je na ovo. Najvei deo dana proveo je tragajui za tablama sa kolima, otvarao ih, ispit ivao ta njihova kola rade. Nauio je da prepoznaje vrstu tabli koje su kontrolisale osvetljenje. Evo table koja je kontrolisala osvetljenje na strani sa dokovima. Ve je bio postavio Valinu tkaninu. Ukljuio je dva prekidaa, i dok je postao osvetlj en kao da je dan. vrsto zatvorenih oiju, Teger je napipao put do ulice rampe i za ao u tamu. Z astao je na trenutak da povrati noni vid. Zatim se osvrnuo. Osetio je udar kada je rampa dodirnula dno. Vampiri su napredovali uzastopnim zaokretima na rampi. Nije ih bilo mnog o. Mo da su im nosevi govorili koliko ih malo tamo eka: jedan mali, usamljeni, crve ni pastir, i nikakva druga lovina. Teger se posvetio strpljivom paljenju baklje. Kada je zatreperila, odlo io ju je i ponovo pogledao dole. Otprilike trideset mladih odraslih i mlaarije pelo se prema njemu, ne urei. O emu su razmi ljali? Evo puta gde puta nije bilo, ali nema mirisa lovine. Sledi g a, ali najbolje je da ne bude prvi. Svetlost, oh, kako boli... Popunjavali su niv o ispod njega, rukama zaklanjajui lica. Teger se pitao hoe li ih svetla sa doka za dr ati. Zapahnuo ga je miris. Refleksi su mu govorili: Uini ne to! I refleks ga je pozivao da sie, ali nij e mogao. Nije mogao. Zamahnuo je bakljom oko glave i zavitlao vatrenu loptu na n ivo ispod sebe. Sva bleda lica su se povukla i veina ih je potrala nazad niz rampu . Nekolicina je ostala zarobljena izmeu baklje i svetala na doku. Teger pobe e. Na ivici doka nagnuo se nad prazan prostor i stao u urbano da udi e ist vazdu h. Krstarice su sada bile blizu, dve do tri stotine udisaja daleko. Vampiri su ih po urivali, bilo ih je sve vi e sa svakim dahom. Ratnici su se poreali du pokretnih dasaka. Sakupljai su gurnuli koplja izmeu stubova od lanaka div ova trave, dok su divovi trave ispaljivali strele iz samostrela na udaljenije me te. Teger je uo duet demona ija je svirka dopirala iz kula topova, jedva nadjaavajui apat reke. Ne uju se pi tolji? Da nije Valavirgilin naredila ti inu kako ne bi prerano u zbunila gnezdo? Meutim, broj vampira je rastao; gnezdo se budilo na invaziju. Reka je oticala u tamu, a krstarice su je sledile. ...Tama. Bilo je mrano kao u paklu ispod njega. Vampiri su u tami odlino v ideli. Demoni na klupama za upravljanje mo da e biti u stanju da izvikuju pravac, a li ostali e biti slepi. Mogao je ne to da uradi. Morae da skupi hrabrost. I bie mu potreban ma. Valavirgilin je vozila s jednom akom na rudi, a drugom na pi tolju. Barok s e vozio na klupi s njom, licem okrenut pozadi. Udisala je biberlik kroz pe kir. Tu rl je bio u pravu od poetka: trave su bile delotvornije od goriva. Ispred nje je iskrsnulo belo lice, i ona opali dr ei pi tolj obema akama i uhv ativ i rudu pre nego to je krstarica mogla da skrene. I ostali pi tolji pripuca e. Baro k uze njen pi tolj i dodade joj drugi, napunjen. Buka je naterala vampire da se povuku, i krstarice se otkotrlja e u tamu. Lebdea fabrika sijala je iznad nje poput kakvog sazve a. Malo ta je videla is pod njene ivice, ali znala je gde se nalazi rampa i uputila se ka njoj. Koliko dobro e se boriti ovi odbaeni vampiri sada kada su samo oni mogli d a vide? Vozila je u crni smrad nalik na sva groblja pod Lukom. Odvratnost bi tre balo da poslu i kao odbrana, ali nije. Nije. Kao i uvek, pravi neprijatelj bila je rastua potreba za parenjem usred rata. Harfista je prekinuo svoju sablasnu muziku da bi joj doviknuo: " efe! Levo ! Levo, zatim zavi udesno i na rampu. efe, ima vampira na rampi!" Vala skrenu ulevo, u crnilo. Krstarice su izdr avale. Senke protiv kojih su se borile bila su deca, osa

kaeni i zadr ani, ostareli, trudne ene: svi oni koji nisu oti li sa povorkom lovaca. U gluvo doba noi oni su bili najbudniji. Vala pomisli da saeka zoru. Ali u zoru e se vratiti lovci, ma koliko iscrpljeni, bie u snazi i broju; a ovi protiv kojih se sada bori imae na raspolaganju pola noi da stignu do Tegera. Meteori stado e da padaju ispred nje. Vampiri koji su uureni ekali izmeu Vale i rampe zaskvia e i otkotrlja e se u st u. Poe e da padaju vatrene lopte - baklje - neke su se ugasile, ali est ih je i dalj e gorelo. Tegerov poklon. Bila je na rampi, krstarica broj dva odmah iza nje, a vampiri su nadiral i sa svih strana. Jedan je skoio na klupu. Vala ga je raznela i odlo ila pi tolj. Top je zagrmeo: nalet vatre i ljunka ra istio je rampu ispred nje. Iza nje, odjednom je zable talo kao da je sunce palo sa Luka. Pri u asnom sj aju, vampiri su zaklonili oi i sledili se, glineni golubovi. Pi tolji su pripucali i strele iz samostrela zafijukale svuda oko nje. Klupa se zatresla. Vala se okrenula dok ju je vampirski miris izluivao; i mala je samo prazan pi tolj da se njime brani. Izoblieno lice jednog pripadnika ma in skog naroda uzvratilo joj je pogled. Foranajidli, potpuno luda, uhvatila se za k lupu sa sve etiri i zubima. Vala nastavi da vozi. Sve u krug. Jedna senka na svetlosti davala je znake obema rukama. Jedna aka mahala je maem. Stigla je na svetlo. Crveni Teger - nag: za to? - sklonio se u stranu da propusti krstaricu. Videla je Varviju kako skae sa krstarice. Naletela je na Tegera takvom si linom da mu je odleteo ma. Za njim je poletela i Varvijina tunika. Vali nisu vi e b ili potrebni povici njenih saputnika: bilo je vreme za proslavu, vreme za ri atru. Neko mora da sauva razum dovoljno dugo da ih uva. Vala se zaustavila na beloj svetlosti doka. ula je zvuke borbe. Vampiri? Ne, ula je govor... Foranajidli je prona la oca. Dovikivali su smrtne uvrede jedno drugom. Vala je poku ala da proceni hoe li ubiti jedno drugo. Na trenutak su zastal i da povrate dah. Vala dodirnu njihova ramena - privuci im pa nju, brzo se povuci, brzo govori - "Forn, nemoj, Baroe, zaista, to je bila moja gre ka. Na a gre ka. Bilo k o od nas mogao je da predvidi ta e se dogoditi. Zar ne mo emo da podelimo krivicu?" Otac i ker se zagleda e u nju, zaprepa eni. "Nije trebalo da budete zajedno kada su do li vampiri. Trebalo je da vas r azdvojim. Ja sam pogre ila. Zar ne razumete, svi smo se parili. Nismo mogli da se odupremo. it i Kej su trudni. Baroe, oni jo ne znaju za tebe i Forn, je li tako?" Barok promrmlja: "Mislim da ne znaju." "Ali ne mo emo da se vratimo kui!" zacvile Forn. "Bavi se ri atrom s nekim", ree Vala. " efe, zar ne shvata ..." "Odmah, blesava devojko. Parum deluje rastreseno. Izbaci to iz krvi kako bi mogla da razmi lja . Idi!" Forn se iznenada nasmejala. " ta je s tobom, efe?" "Moram ovo da privedem kraju. Baroe, nai Vast..." Ali to je bio Vastin gla s. Vast je bila pronaena, i to ju je prona lo vi e mu akaraca. "...ili nekog. Idi." Gur nula ih je u suprotnim smerovima, i oni odo e. Sledei? Crveni su se, izgleda, pomirili. To bi ak moglo i da potraje. Tege r mora da je upoznao mo vampirskog mirisa do sada. Taj je miris jo strujao Valinim mozgom i krvlju, ali upoznala je ona i mnogo jai, i odolela mu. Ovaj, ne bi se m oglo rei da je odolela... Pred njom je stajalo jedno bledo dete, upola manje od nje, treptalo je, nemo preklinjui. Ona zakorai prema njemu. Strela iz samostrela zarila mu se u grudi. Zaskvialo je i posrui otralo u se nku. Vala se okrenula. Bio je to Parum. Ona ree: "Htela sam da upotrebim kunda k pi tolja. Bio je suvi e mlad da bi irio miris." Div trave je to prihvatio. "Mo da smo dovezli jo koga. Nisam video nikoga o sim tog deteta."

"Jesi li proverio tunel?" "Prona ao sam etiri vampira koje je neko posekao. Mislim da je to Tegerova lovina." "To e pomoi." "Jedna je imala izbijene sve zube. I... ta si to rekla? Tako je, vampiri ne vole smrad svojih mrtvih. Nee proi pored njih." "Znai... Uspeli smo. Bezbedni smo." "Dosta dobro", izjavi Parum i privi je u zagrljaj. Zabava se bli ila kraju. Vala se trudila da to ne primeuje. Bavila se seksom sa Kejverbrimisom. Tr ebalo bi da bude bezbedno. Ionako bi to uradila, ali posle onoga kroz ta je pro ao tokom poslednje polovine noi, pomisli ona, nijedan mu karac ne bi mogao da napravi dete. Sunce je bilo zamagljeno srebro izmeu sivobelih oblaka. Svo etvoro sakuplj aa zaspalo je na gomili. Demoni su rano ispali i zavukli se pod atorsko krilo. Div ovi trave su poeli da istra uju jedni druge, izvan ustrojstva ri atre - kao to su i on a i Kej - a Teger i Varvija su razgovarali, samo razgovarali. Kejverbrimis se opustio u njenom naruju i ubrzo zaspao. Vala se izvukla, smotala Kejovu tuniku i gurnula mu je pod glavu. Krenul a je - od epesala - niz rampu prema crvenima, budno motrei na govor tela; nije joj se uinilo da imaju ne to protiv. Ona ree: "Reci, Tegeru. Kako si spustio lebdeu fabriku?" Teger se ponosno iscerio, isto kao i Varvija, bar se tako uinilo Vali. On ree: "To je zagonetka. Videe komadie svuda oko sebe. Ima puno bazena i cisterni, i svi su oni bili prazni kada sam stigao ovamo." Vala je ekala. "Graditelji gradova su se ovde nasukali posle pada gradova. Video sam im kosti. Znamo da su vampiri naselili senku. Mora da su se popeli uz rampu. ta bi ti uinila?" "Razgovarali smo o tome da su nekako uspeli da podignu rampu." Teger je sreno klimnuo. "Sve cisterne prazne. Ali do pada gradova do lo je mnogo pre nego to je Luis Vu prokljuao more. Morali su da imaju zalihu vode, ali v ampiri su ih vi e zapla ili. I tako su pustili svu vodu da otee, i grad se podigao." "I tako si ti zaepio sve cisterne..." "Na doku je bilo nekih velikih metalnih ploa. Upotrebio sam ih umesto epov a." "...i saekao da ih ki a napuni, i da se grad spusti." "Da." "Hvala ti za svetlo." Teger se nasmeja. "Ha, pomislih da e ti se to dopasti. Zapalio sam sve sv oje baklje i bacio ih. Zatim sam sipao uturu goriva na vatru." "I ta sada?" Teger ree: "Sada se nalazimo tamo gde mo emo ne to da uinimo i sada imam petna est bistrih prijatelja da ne to smisle." Vala klimnu. Teger nije znao odgovor, ali on je ve postigao udo.

15. ENERGIJA Kada se potpuno razdanilo, Teger ih je poveo u ulicu stepeni ta da im poka e ta je sve otkrio. To ga je dotuklo. Varvija je uletala u kue, d ungle ukrasnog bilja i u napo la pune bazene za plivanje, a onda se urno vraala sa pitanjima. Teger nije mogao d a je sledi; morao je da dr i korak sa ostalima. Sakupljai su bili ak i br i od nje, i mogli su da se uvuku tamo gde nijedan crveni ne bi stao, a potom su se trkom vraa li da popriaju sa divovima trave. "Evo, ova trava bi trebalo da ti poslu i", Teger ree Vast, jer je ona bila jedina prisutna od divova trave. Zahvatila je punu aku, osmehnula mu se i vaui se up utila za Perilak i Silakom u jednu polusru enu kuu. "Nisam video ni ta to pase", ree on Korijak. "Tra io sam balegu. Ni ta. Oh, nai emo ve ne to za jelo. Ima tkaa pauine ako n drugo. Jesmo li doneli i ta to jede insekte?" Sada se obraao Valavirgilin. "ovek bi p

omislio da ovde mora biti ivotinja koje jedu biljke, ali uspeo sam da uhvatim sam o ptice, i nisam video nijednog insekta. Vala upita: "Crkotine?" Naslutio je na ta misli. "Suve stare kosti. Demoni nee jesti dok mi ne umr emo od gladi. Ali na ao sam ovo. Jezgriasti plodovi, itav niz drvea sa jezgriastim plo dovima. Evo." Vala je ubrala jedan plod i poela da ga jede. Da, izvesno vreme e ma inski n arod moi njima da se hrani. "Tegeru, ta prave ove fabrike?" "Prona ao sam skladi te puno tkanine. Mo da to ovde prave, Vala. Zapravo, jo ni sam pogledao." Valu su zanimale fabrike. Po to je imala pun zave ljaj magine tkanine Luisa V ua, mo da bi mogla da pokrene pojedine motore. ak i da ne mo e, ako je sve isuvi e prop alo, jo je mogla da pronae uda stvorena pre pada gradova, naslagana u fabrikama ili skladi tima, koja su ekala da budu prevezena. Ali Teger mora da je umirao od gladi. Njeni ljudi moraju odmah biti nahr anjeni. Kasnije e potra iti profit. Po to pronae naina da sie dole! Mala skupila vukla se uz ulicu stepeni ta do kugle na vrhu u koju je i u la. Ono to je Tegeru delovalo krajnje tajanstveno bilo je sasvim jasno ma insko m narodu. Barok se osmehnuo i poveo ih d inovskim stepenicama u stra nji deo. "Sala za bankete", objavi on. "Graditelji gradova su sva tojedi koji kuvaju. Vole raznov rsnost. Pogledajte svu tu opremu!" Teger ree: "Sve su to same kutije i povr ine koje se greju." "Da, i sto za seckanje." Iznad ulice stepeni ta nalazili su se samo dimnjak i njegovo spiralno step eni te. Varvija je bila na obodu dimnjaka, mlatarajui nogama po praznom prostoru, g ledajui lebdei grad-fabriku ispod sebe i zemlje iza toga. Delovala je nepristojno sreno. "Vidim pripadnike renog naroda kako nam ma u. Rubalabl! Hej, vi tamo, popni te se ovamo i poka ite im da smo uspeli! Mislie od mene da sam Teger." Vala se popela spiralnim stepeni tem do nje, pro av i pored bronzane pauine pri ljubljene uz kamen. ene su se pomerile du ivice kako bi napravile mesta onima koji su pristizali: Korijak, Manak, Parum, Barok. Teger je zastao da proui pauinu, a z atim im se i on pridru io. Postoji ne to u tome kada se nae na vrhu... Pa, bilo ega... kao da samim tim postaje zapovednik. Ako emo iskreno, Vala nije videla ni ta od onog to je bilo najzanimljivije: vampiri su se rojili u Senkovitom Gnezdu ispod njih i u obli njim oblastima. Ali d aleko u planinama, tromi, bledi potoci proticali su prolazima. Tekli su uporedo sa Kunim-tokom i na kraju postali pojedinane take: na hiljade vampira koji su se vr aali. Reka i planine sa snegom na vrhovima presijavale su se, mestimino obasjan e suncem. Bli e njima, dve zdepaste, crne, mu ke prilike stajale su naspram sjaja. V ala i ostali mahnu e. Uveriv i se da su to oni, Rubalabl i Fadgabladl zaroni e. Mogla je da vidi ceo kompleks fabrike. Teger je posvuda ostavio upaljena svetla. Isprekidana linija zelenila spu tala se niz ulicu stepeni ta. Zelenilo se n igde drugde nije pojavljivalo; u blizini dimnjaka ga uop te nije bilo. ime se onda hrani tka pauine? Ravni krovovi skladi ta i fabrika, zakrivljeni vrhovi rezervoara, svi su b ili sjajno sivi. Jedini izuzetak predstavljale su kue du ulice stepeni ta, gde su ra vne povr ine bile zemlja i bazeni, a stepenice su se sivo sjajile. Parum upita: "Valavirgilin? Vidi li one sive krovove?" "Da?" "Pitam se kako to da svetla jo rade. Sve to je ravno u odnosu na sunce je takvo - sjajnosivo. Ta stvar mora da skladi ti sunevu svetlost." Teger ree: "Da!" Parum se osmehnu. "I tebe je to muilo?" "Da, ali postalo je oigledno im si... Da vidimo, nisu dobijali ba mnogo sve tlosti kroz te oblake, ali energija uop te nije bila kori ena pre nego to sam ja stiga o ovamo. Stotinama falana. To znai..." "Da mo e da se istro i. Bie bolje da danju iskljuujemo svetlo."

"Ploa tegljaa bila je te iste boje, pre nego to sam oslobodio kabinu. To je razlog to je mogla da se podigne. Znai, rasveta je suneva svetlost... Da je iskljui mo? Parume, zbog ega da tedimo struju?" "Ne znam", ree Div trave, "ali ne volim rasipanje. Ostavite upaljena svet la oko doka, tamo gde se vampiri penju. Tako ja mislim." Teger slegnu ramenima. Odjednom je delovao stra no iscrpljeno. Varvija ga je odvela, mrmljajui mu ne to u uho. Ostatak dru ine nije prona ao ni ta vredno pa nje. Ubrzo, poput turista na odmor u, dovukli su se nazad do krstarica. Veina samo to se nije sru ila. Sakupljai su morali da spavaju nou. Zato su sada, u podne, svo etvoro bili sasvim budni, jedini oni od cele skupine. Vala je postavila Manaka i Korijak da stra are. Zatim se zavukla ispod atorskog platna. Tamo je ve bila Forn koja je vrsto spavala, ne samo usled iscrpljenosti, j adna devojka, ve i usled gubitka krvi. Ipak, delovala je smireno. Vala je zamoila pe kir u gorivo i oprala grozne rane na Forninom vratu. Zatim je ra irila ebe i legla . Kada je Bi u ao, samo je sklopila oi da joj ne smeta svetlost. Bi je rasprostro dva naramka sve e poseene trave po preostalom prostoru i sk lupao se. Promrmljao je: "Pametno, ono to je Teger uradio." "Aha", ree Vala. "Mo da bismo mogli da nastavimo s tim." "Mm?" " efe, mo emo skupiti jo vode. Izbu iti rupe u krovovima svih tih fabrika, reze rvoara, bilo ega. Svega to nije krov, zaptiti kako voda ne bi istekla. Ra iriti tkan ine u obliku levka. Neka pada ki a. More vode! Ova fabrika potonula bi jo dublje, j e li tako? Smrskala vampire." Mo e li on biti u pravu? Vala je bila suvi e umorna da bi mogla da razmi lja.. . "Ne." "Ko govori?" "Foranajidli. Ispod nije ravno, Bi. Postoji struktura veliine uprave u Sre di njem Gradu." "Oh, flap, tako je, ti si ivela tamo dole. Kako je tamo, Forn? Lii li na k ip ili na zgradu? Ne to to mo emo da smrskamo?" Forn je poela da odgovara. Vala je ispuzala napolje na dan, vukui za sobom ebe, i zavukla se u tamu kontejnera. Ra irila je ebe i... Jedan glas ree: "Valavirgilin, ovo je pravo vreme da se zaviri u Senkovit o Gnezdo." Harfista. "Ne oseam tvoj miris." "Istra ivali smo pre odlaska na spavanje. Postoji niz kua... videla si ih?. .. i bazeni. Predivno. I trava po kojoj smo mogli da se kotrljamo i osu imo." "Cenim to. Harfisto, ovo je pravo vreme za spavanje." "Noni narod takoe spava, efe. Danju. I ja bih radije spavao." Jedna o tra kan d a u tinu je za bok kako bi potvrdila te rei. "Kao i vampiri. Bie mrtvi umorni. Mo emo ih jednostavno izgurati sa rampe. U stvari, mene zanimaju uslovi osvetljavanja. Da povedem neke od sakupljaa i krenem dole?" Vala je poku ala da razmi lja. "Dvoje sam postavila da stra are. Uzmi Silaka i Perilak. Uzmi Kejverbrimisa." On je bar malo odspavao, i a bie im potrebna razlii ta mi ljenja. "Pitaj Bia. Turlov naslednik e se dobrovoljno prijaviti za bilo ta. Fla p!" Vala sede i posegnu za pi toljem i bacaem plamena. "I mene." Bilo ih je osmoro: dva pripadnika ma inskog naroda, Bi, dva sakupljaa, Varvi ja i demoni. Demoni su i li ispred kruga svetlosti koji je stvarao prigu eni snop Va linog bacaa plamena. Ostali su ih sledili, maskirani i napola zaslepljeni. Vala je pogledala etiri mrtva vampira. Trebalo bi da pazi kuda staje. Sap lela se... O aku punu vampirskih zuba, za iljenih poput zubi crvenih. Nema sumnje, jedna ena bila je bezuba, upravo onako kako ju je Parum opisao i... Ne samo rasko madana. Vala se strese. Tu na Cev nestade s vidika. Vala uvue vazduh, spremajui se da vikne, ali i H

arfista nestade. Umesto toga, Vala potra, dr ei visoko baca plamena, i zatee demone ka ko stoje nad mu karcem vampira koji se jo grio. Nastavi e dalje. Jaki mirisi koji su podseali na trule probijali su se kroz biberlik koji je udisala. Vid joj se ipak vraao. Skupina se zaustavila tri okretaja ni e, dva i po okretaja iznad poda zagae nog vampirima. Nepotpuni krug svetlosti osvetljavao je u toj meri Senkovito Gnezdo da j e to ak bilo bolno. S obe strane Kunog-toka nalazile su se mrlje tamne zemlje veliine vlasteli nske farme. To je bilo udesno od smera okretanja, tamo gde je reka zalazila u se nku. Na tim mestima rasle su ogromne peurke i vampiri su iveli ispod njih. Senkovi te farme. Na stotine raznih vrsta gljiva verovatno su ovde rasle pre nego to su s e vampiri uselili. udovi ne gljive bile su suvi e velike da bi ih izgazili. Pravo ispod njih tle je bilo poploano materijalom slinim onom koji je ma ins ki narod koristio za puteve. "Vidite, ima sasvim dovoljno svetlosti", veselo ree Tu na Cev. "Hteo sam da saekam vetar", po ali se Harfista. Vetar, da. Vala je osetila kako ludilo kola njenom krvlju. Jak miris bib erlika bio je sveden tek na zain za miris parenja. Vetar bi to oduvao. Tamo dole mora da ih ima na desetine hiljada, pomisli ona, i poeli su da podi u poglede. Varvija je disala na usta. Varvija je znala da njena volja mo e biti sloml jena. Kej se povlaio od Vale: sada ni ta nije trebalo da im odvue pa nju. Ostali su, i zgleda, bili u redu. Poku aj da se usredsredi ! Ta struktura u sredi tu... Fontana je predstavljala mnogo toga. Sa strane su se nalazili prozori ko ji su gledali na rampu, i mali balkoni bez ograde, a sa spolja nje strane stepeni ta : pre e biti da su to kancelarije nego prebivali ta. Ravan prostor gledao je prema uzdi uim koncentrinim lukovima, kada se krene okolo, ne to nalik na stepenike u kupoli za obede. Sedi ta. To mora da je bila pozor nica! Gomile istrulele tvari u uglovima mogle su biti zavese; uru avajue ravne stru kture sigurno su bili potpornji; tanki zid, koji se sru io, otkrivao je saaste stru ktura iza pozornice. Valavirgilin se pitala hoe li ostali pogoditi ta je to nekada bilo. Odozgo se slivala voda, vodopad okru en senkovitim d inovima; tok je krivuda o kroz svaki deo strukture i oko njega. Stojei kipovi naroda graditelja gradova s ipali su vodu iz velikih inija. Voda je oticala niz stra nji deo pozornice, stalna pozadina. Navodnjavane na ovaj nain, gljive ivih boja i dalje su rasle iza struktu ra kancelarija. Sve je to oticalo kroz lavirint cevi i kanala u Kuni-tok. Forn je bila u pravu. To planinsko zdanje bilo je veliko poput gradskog sredi ta. Ne bi mo da izdr alo masu lebdee fabrike, ali bi izdr alo svaku masu vode koju je ova skupina mogla da sakupi. "U redu. U redu. Ne mo emo spustiti fabriku na njih", ree Perilak. "A ta ako je sklonimo u stranu? Ne to je zadr ava na ovom mestu. ta ako bismo uspeli da je osl obodimo? Pustimo je da sklizne u stranu? Vampiri bi pojurili za njom. Zar ne bi predstavljali sjajne mete?" Tu na Cev ree: "Ona je bar delimino u pravu. Ne to je zadr ava ovde, ne to..." Pre a je na vlastiti jezik, isto kao i Harfista. Vala se okrenula. ak ni demoni mo da n ee biti u stanju da pokrenu lebdei grad. Harfista se vratio na prea nji jezik. "...kao na dnu inije, najni a taka na pod ruju magnetne energije. Mogli bismo da izvuemo lebdaa iz njega ako posedujemo dovol jno energije, ali sa dve parne krstarice? Flap, voleo bih da nikada niste uli za Luisa Vua." Kipovi, nizovi prozora, pozornica, isklesan tok vode. " ta nedostaje?" zap itala se Vala. Tu na Cev je ula. " efe?" Vala ree: "Ka i mi ta vidi ." ena demon poslu a. "Kancelarije. Javne slu be, nesumnjivo. Sve su smestili ov de dole kako ne bi morali da pozivaju politika tela gore. Bina je za dr anje govora i konferencije, ali je istovremeno i pozornica. Ovo je bilo sredi te dru tvenog ivot a." Harfista ree: "Voleo bih da zavirim i na drugu stranu."

" ta misli da e nai?" upita Vala. "Mislim... podijum. Ova ovde je za predstave - zapravo, nije za dr anje go vora ili muziku kada smo ve kod toga. Kladim se da je neko dobio nagradu za to ka ko je uklopio fontanu u ambijent. Pomislite samo kako bi divno moglo biti kada b ismo uspeli da poistimo vampire odatle." "Shvatila sam", povika Vala. "Svetla!" Oi demona zasija e u njenom pravcu. "Svetla! Predstave, muzika, govori, ministarstva za ovo i ono, nagraena s kulptura?" Pesma vampira visoko se izdigla posle Valavirgilinog povika, ali njen i ratnici su je i dalje slu ali. "Niko osim demona ne bi oekivao da se sve to izvod i u mraku. Varvija, Teger mora znati gde su svetla." Varvija se potpuno razbudila. "On bi ih sigurno ukljuio." "Flap." " efe, prekidai bi mogli biti tamo dole." "Flap. To bi bilo gadno." Harfista ree: "Razumem." Pokazivao je navi e. "Varvija, ona tamo skupina ki pova na samom vrhu? Ratnici graditelja gradova visoki tri ovekove visine. Svi ima ju koplja..." Vala je nazirala hominidna oblija tamo gore, ali ni ta vi e. Prsten dnevne sv etlosti nije dosezao tako visoko. "Za mene je to samo jedna velika crna mrlja", ree Varvija. "Tamo su", ree Tu na Cev. "Onaj najvi i..." "Vei od ostalih. Koplje debelo poput moje noge, i nije za iljeno na vrhu, j ednostavno se prote e pravo u krov. To je cev za energiju. ao mi je, efe." "Flap! Nisu cevi za vodu? Razume se da nisu, imali su neogranienu koliinu vode. U redu. Ali prvo emo pretra iti odozgo jer je lak e. Dovedi Tegera da nam poka e t a je prona ao. A onda pogledajte tamo gde nije bio." Varvija je odbila da im dozvoli da probude Tegera. " efe, pokazao ti je sv e to zna!" Harfista i Tu na Cev rano su odustali. Niko nije mogao da oekuje od demona da pogode gde bi tuinci-hominidi postavili prekidae za svetlo! Ostali ratnici ra trkali su se po gradu. Valavirgilin je isekla u trake ko mad Luisove tkanine, koja je nekada predstavljala neprocenjivu tajnu, i razdelil a ih kao da su konfete. Igrali su se kutijama i prekidaima koje im je Teger pokaz ao i uskoro je grad toliko ble tao da je mogao da konkuri e oblanom danu. Tanke trake sjajnog sivila spu tale su se sa sjajno sivih krovova, niz zgr ade. Nekolicina je sledila te linije do mesta gde su se sticale. Kada je Tvuk do vela Valavirgilin da vidi, ona je prona la rupu u blizini sredi ta grada irine demono ve noge. Uzmuvala je tragove pra ine koje je prona la unutra i pomirisala prst. Nije mogla da bude sigurna da je to bio uni ten superprovodnik; ali Vala uop te nije sum njala u to ta su prona li. Bilo joj je mrsko ono to je moralo da usledi, ali nije bilo pomoi. Taj kan al je mogao biti visok kao dve desetine ovekove visine. Vala je isekla u trake sv e svoje preostale slojeve tkanine Luisa Vua, svezala ih zajedno, privrstila dobij enu nit za gromadu na zidu i spustila je u rupu dok nije omlitavela. ta li je dodirivala, tamo dole, na dnu dr ke koplja kipa? To bi mogla biti neprekinuti vod energije. Uinila je ta je mogla. Sada je upotrebila otkinute granic e da pomeri gornji deo svoje niti do mesta gde su se svi kanali srebrnog sivila sticali. Taj komad bio je potpuno ravan. Nije bilo niega za ta bi mogla da ve e nit, ali mogla je da je optereti komadom uta koji bi jedino troje divova trave moglo da podigne. Oblaci su potamneli i uskoro je poela da pada dosadna ki a. Istra ivai su izdu bili koliko su mogli, zatim se vratili u oblast dokova. Svaki od njih je pogleda o u ulicu rampi. Divovi trave su poslednji odustali. Ostali su im preneli ta su p rona li, ali i divovi trave su morali da pogledaju. Senkovito Gnezdo ostalo je u s enci. 16. PAUINA-UHODA Neka senka pre la je preko svetla, spustiv i se na njegove zatvorene kapke. Teger samo to se nije probudio, tako da je mogao da u iva u toploti, opu teno

sti, oseanju koje je stvarao dodir Varvijinih lea prislonjenih uz njegove grudi i stomak, miris njene dlake. Ako dozvoli sebi da se sasvim razbudi, razmi ljae o glad i. Glad. Kako da nahrani Varviju? Ptice strvinari pobegle su od buke, alkoh olnih isparenja i junaka. Tu su bili vampiri - upla io se od samog munog seanja - al i ega je ovde bilo za crvene mesojede? Odagnati vampire. Sii. Loviti. Po dnevnoj svetlosti sve senke bile su okomite. Mora da se spustila no, i ovo mora da su svetla na doku. Ko je to mogao da se kree unaokolo nou? Teger otvo ri oi. Dvoja krznata lea uo e u krug svetlosti i izio e iz njega, te se udalji e niz obo dnu ulicu. Teger skliznu dalje od Varvije. Prona ao je neko ebe i pokrio je. Harfista i Tu na Cev upravo su zavijali u ulicu stepeni ta. Teger ih je sledio, unjajui se. Demoni su bili tajanstvena rulja. Polagali su pravo na svoje tajne; meuti m, crveni su bili oni koji se unjaju. Sjaj ve take svetlosti obasja pripadnike nonog naroda. Ostatak Valine posade prona ao je prekidae koji su promakli Tegeru. No je bila njihov elemenat, ali noas s u demoni bili ti koji su bili napola slepi. Da li e im to smetati? Demoni sigurno u velikoj meri zavise od mirisa. Kue du ulice stepeni ta bile su poreane u cik-cak. Bilo je dovoljno mesta za skrivanje. Teger se krio iza vrstih masa, drvea i zidova, prilino zaostav i. Gde li s u demoni? Upravo izlaze kroz razbijeni prozor, tiho se alei na svom govoru. U toj je kui Teger prona ao celu porodicu kostura. Da li su demoni nanju ili le inare? Nee nai ni a osim kostiju. Na vrhu ulice stepeni ta u li su u salu za bankete u obliku kugle. Ni tamo z a njih nije bilo niega, priseti se Teger. ekao je u praznom bazenu, tek malo izvir iv i iznad njegove ivice. Izi li su i nastavili navi e u senku. Vrh Grada, dimnjak, jo je bio u mraku. Hoe li se popeti na njega da osmotre svoje carstvo? Ali dok je Teger vijugao uz s trmu ulicu stepeni ta, nije video senke koje se uzdi u naspram neba. Postao je jo opr ezniji. A onda je zauo jak zvuk. Neko je savijao metal. Popeo se lestvicama i zagledao preko vrha skladi nog rezervoara hemikalija ; njegova senka se izgubila u lavirintu cevi. Demoni su se nalazili u podno ju dimnjaka. Jo je bilo suvi e mrano da bi video ta to rade. uo je kako ritmiki seku cigle testerom. Spustio se niz lestvice i stao krivudajui da se primie. Nisu tra ili hranu. ta, onda? Prilazio je iza zida radijatora, i Tu na Cev ga uhvati za zglavak. Sreom, nije posegnuo za maem. Pro aputao je: "Ja sam, Teger." Tu na Cev doviknu: "To je Teger!" Iscerila mu se u lice i rekla: "Prespava o si ne to od ovoga. Valavirgilin je sasvim sigurna da moraju postojati svetiljke koje obasjavaju strukturu ispod nas. Treba ih samo ukljuiti. I mi tako mislimo, a li prekidai su tamo dole." " ta, u fontani?" "Fontana, pozornica, kancelarije komande, platforma za govore. Sigurno s u eleli da sami upravljaju osvetljenjem. Valavirgilin je zamenila kabl koji provo di sunevu energiju." "Takoe su nekako morali da silaze tamo dole", primeti Harfista. Popeo se sasvim neujno. Demoni su mogli da ue crvene pastire kako da se pri unjaju plenu. "Po mislih da bismo mogli nai stepeni te, ne to za ljude, za posetioce. Rampa nije za to. .." "Rampa je za vozila. Ljudi bi se oseali ugro eni", ree Tu na Cev. "I zato smo tra ili stepeni te du dimnjaka, po to ve znamo da se spu ta daleko dol e, ali Tu na Cev ima bolju ideju." Teger ree: "Taj dimnjak se spu ta do pei." "Ide do pei po celom gradu. Kanali vode na sve strane, tamo dole. Pogleda li smo." Harfista se isceri, pokazav i velike, etvrtaste zube. "Ide ? Ili vi e voli da s

za nama?" Teger odvrati. "Ovde gore nema mnogo zabave, niti neega to bi moglo da odv ue pa nju jednom gladnom crvenom." Harfista ree: "To si re io. Jeo si..." "Idemo, onda", urno ree Tu na Cev, "Mi emo te zabaviti." Krenula je niz stepe nike prema trpezariji, u suprotnom smeru od dimnjaka. Dr ala je Tegera za zglavak, tako sna no da ne bi mogao da se otrgne. "Znam ta sam jeo", ree Teger. "Da, ali kome e rei? Tvom paru?" "Da." Tu na Cev zastade na vratima. "Zaista?" "Svakako da moram rei Varviji." Harfista ree: "etiri vampira na rampi. Ubio si troje. Preostala ena, izbio si joj sve zube i upra njavao ri atru sa njom, a potom joj odsekao komad mi ia. Oigledno je da si ga morao pojesti." Teger ree: "Video sam krstarice ispod sebe, kako se pribli avaju senci. Mor ao sam da stignem na rampu i osvetlim vozaima put. Taj miris me je izludeo, glad me je izluivala, i uradio sam lude stvari. Ali ipak sam bacio baklje i gorivo." Na kraju je Harfista bio taj koji se okrenuo. Jedan ili dva stola se prevrnu e dok su se peli d inovskim stepenicama. Demo ni ovde nisu bili ba spretni. "Po to je ef ono rekla za svetla", zausti Tu na Cev, "poe la sam da razmi ljam o tome ta im je jo moglo biti potrebno tamo dole. Pomislila sam na hranu." Harfista se izborio sa stepenicama i saekao ostale da krenu za njim. U velikoj prostoriji bilo je zagu ljivo toplo. "Ne dirajte ni ta", ree Teger. "Trebalo je ovo da iskljuim." "Ako mo e da se seti koji prekidai nisu za svetlo", primeti Tu na Cev. Teger klimnu. Stao je da izvlai trake Valine tkanine kojom su bili poveza ni parovi prekidaa, izazivajui pri tom varnice suneve energije. "Ljudi su radili ispod nas, u kancelarijama", ree Harfista. "Ljudi su sed eli u lukovima oko pozornice. Ljudi su jednostavno posmatrali vodu kako se sliva . Da li bi ogladneli? Sva tojedi su esto gladni." "Ne ogladne samo sva tojedi. Ve i drugi hominidi", ree Tu na Cev. "Mo da je re o diplomatskim odnosima." "Meni to izgleda kao nepotrebno zaobila enje", primeti Teger. "Uhvati hranu dole na povr ini, podigne je, odgaji , dopremi sa farmi. ta onda? Oisti je, isee , pom ainima? Dobro. Ali za to bi je donosili ovamo gore, a onda ponovo slali dole?" Tu na Cev uzdahnu. "Crveni je u pravu." "Da, i mi nismo ni ta prona li; uz to, osvetljenje ovde unutra naprosto je u a sno", ree Harfista. "Dobro sve osmotri, Tegeru." Otvorio je naredna vrata. Bilo je to skladi te koje je Teger ve ranije bio istra io. Svetla su bila ukl juena na tavanici. Teger je prona ao vrata i ladice na svim nivoima, vrata visoka k ao ruka i manja, ali ih nije ostavio otvorena. Ceo Valin karavan mora da je ovud a pro ao. Iza tih vrata nalazio se skladi ni prostor, u kome nije bilo bogzna ega. Sa su ene biljke, raznih vrsta, od kojih je neke prekrivala plesan. Harfista ree: "Sakupljai i divovi trave prona li su ovde neko sasu eno korenje , i malo ta drugo. Ali svetlo je zaslepljujue, a ako ga iskljuimo bie mrano kao u gro bu." "Harfisto? Zar vi ne vidite u mraku?" "Noni narod vidi nou. Pri svetlosti luka. ak i za vreme oluje nije crno." Nijedna od ovih vrata na ormanima nisu bila dovoljna da kroz njih proe ni kakav sakuplja. "Da li si prona ao jo neka vrata?" "Nijedna ovekove visine." Jedan veseo glas doviknu: " ta je sa viseim narodom?" Teger poskoi. To je bila Varvija! Gledala ga je sa zida od kutija. "Varvija! Gde si bila?" povika on. Nasmejala se, polaskana. "Iza tebe od kada si napustio dok. Kada se tvoj a lovina zaustavila, okupala sam se u bazenu kako bih mogla jo vi e da vam se prima knem."

unja

Harfista ree: "O troumno. Na e ulo mirisa bolje je nego to i pretpostavljate. P li da nam se pridru i u re avanju na e zagonetke?" Skoila je. Na leima je nosila jedan od Valavirgilinih bacaa plamena na alko hol. "Najvei deo sam ula i pone to sam re ila. Doite da vidite?" "Sledimo te." Varvija ih je povela nazad u vrelinu. "Znate", poe ona, "presna hrana ver ovatno je stizala sa dokova, prolazima. ta god da su ovde radili s njom, verovatn o je u pitanju bila neka hemija, ne to to niko od nas ne bi radio sa hranom. Ali hr ana koja je slata dole morala je biti u malim gomilama." Tu na Cev upita: "Zaista? Za to?" Varvija se provlaila izmeu stolova, toplih povr ina i vrata. "Gledate predst avu. Ili igrate igre prevlasti u kojima su ulozi veliki: voda i prava na ispa u. I li va Turl prorie budunost va eg plemena. Odozgo sti e va a veera, ali pola viblera u kom du. Spolja je pregoreo, a unutra suv i spr en, upravo onakav kakvog volite, i ima ga dovoljno za dvadesetoro ljudi, ali vas je dvadeset est! ta sada?" Ovo je smislila po to je prona la odgovor, pomisli Teger. Stra no se zabavljal a. "Borite se za svoj deo. Ili poku avate da iseete na jednake delove, ali mo da jo estoro pored vas to poku ava. Zaboravljate na predstavu, nadmetanje ili govor. G lumci se naljute ili, pak, Turl. Meutim, ako dole sti u pojedinane porcije, nema oti manja", ree Varvija. Do li su do malih vrata u zidu, debelih vrata sa prozorom kroz koji su se videle dve police u kutiji. Varvija je otvorila vrata i zavukla aku... Teger povika: "Vrelo!" "Pipnula sam prvo vrata, ljubavi." Gurnula je stra nji zid kutije i kutija se zaljuljala. "Gledaj ovo." Zatvorila je vrata i povukla prekida nadole. Kutija je propala, ostaviv i za sobom prazan prostor. "Vrata sada ne mogu da se otvore", ree ona i pokaza im. Harfista upita: "Do koje dubine ide?" "Trebalo bi da ide do mesta gde ele da hrana stigne. Kada ste o tome prial i, nikako mi nije bilo jasno za to bi ljudi morali da silaze sa hranom. Zato sam d odirnula svaka vrata, i otvorila ona koja nisu bila topla, i ovo nije bilo privr eno . Zatim sam morala da pronaem neko mesto da stavim traku Valine tkanine." Harfista podesi prekida na srednji polo aj, a zatim ga podi e do kraja. "Ta k utija ne mo e da izdr i oveka." "Mo e mene, ako izvadimo police." Isto tako lako mogla bi da izdr i i Tegera. Teger se nije ponudio. Varviji na zagonetka, Varvijin izbor. Crveni pastiri su pazili da ne zau na tuu teritoriju . Police su lako mogle da se podignu i izvade. Mo da su stari graditelji gra dova ponekad slali dole celog izgorelog viblera ili ne to slino. Varvija je poku ala da se uvue u nastali prostor, ali nije mogla. Pripadnici nonog naroda su je podigli. Kada bi legla na bok, noge i ruke su joj virile kroz vrata. Na lea, na lice... Meutim, noge nikako nije mogla dovolj no da savije. Tegeru pade na pamet da otkine vrh kutije, da vidi da li ima prost ora iznad njega. Ali na kraju ipak ree: "ak ni posle nekog veeg hirur kog zahvata ne bi se smestila unutra, i to jo sa oru jem." "I la bih naga!" "Nee stati", ree Tu na Cev. "Ova kutija je za nekog sakupljaa. Probaj kako god hoe , Varvija. Ne urimo. Harfisto, ljubavi moja, mi smo svoj posao ovde obavili. Sa kupljai se ne bude pre nego to se sasvim razdani." a, hoe Pripadnici nonog naroda su askali, vraajui se na dok. Harfista ree: "Trebalo bi da po aljemo dole ne to pre na eg izaslanika. Bocu go riva? Tako postavljenu da se prospe? U sluaju da se vampiri nau izmeu njega i kutij e sa osiguraima. Jedna brza vatrena lopta, buuum." Teger nije bio raspolo en za razgovor, a Varvija nije ni re izustila. Uvukl i su se pod svoje atorsko krilo i gledali Tu nu Cev i Harfistu kako se udaljavaju. A onda Varvija uhvati Tegerovu aku i skliznu sa druge strane ispod atorsko g krila. Tiho su potrali do mesta na kome su se dokovi su avali u obodnu ulicu. "Is

tra ivali smo dok si ti spavao", pro aputa Varvija. "Sledi me." Teger ree: "Moram ne to da ti ka em." "O onome na rampi? ula sam. Ti si poludeo. Ja sam poludela. I dalje smo p ar. Ali, ljubavi, ne vidim kako bismo mogli da se vratimo kui." Teger uzdahnu; laknulo mu je to se toliki ko mar mogao re iti tako lako. "Kud a, onda?" "Imam ideju. Doi." Trali su u cik-cak kroz sistem prolaza, peli se kroz i du cevi, idui stalno navi e. Varvija je vodila preko dvorane za bankete, zatim jo vi e, iza dimnjaka, ok o njega, onda su puzali na stomacima, prema zvuku lomljenja metala. Buka je prestala. Varvija mu dade znak da se povue. Ona ustade i istupi napred. "Odlino. Kak o ete to spustiti?" Harfista i Tu na Cev zavr ili su sa spu tanjem velike keramike ploe na poleinu. I sekli su plou ne deblju od du ine prsta; mora da je prilino krhka, pretpostavila je Varvija. Proelje je bilo uraeno u bronzanoj pauini slo enog geometrijskog oblika. Harfista ree: "Mi volimo na e tajne. Osim toga, ova ploa ne ide dole osim na krstarici. Moraemo da ka emo efu. Pa, koliko znate?" "Videla sam kako je isecate. Pregledala sam je po to ste odveli Tegera. ta je to? ta e vam?" Harfista ree: "Mislimo da je to oko i uho, a mo da i druga ula. Mislimo da p ripada Luisu Vuu i njegovim saputnicima koji nisu sa Luka." "Mi mislimo da su oni ti koji su vratili sunce u sredi te", ree Tu na Cev. "T o bi ih uinilo neizmerno monim. Mogli smo da im ka emo kako da iskoriste tu mo, da sm o uspeli da stupimo u vezu s njima..." "Meutim, Luis Vu je uskoio u nekakvu leteu cev. Kasnije su na i izvori videli tu cev, ili neku drugu, kako lebdi u blizini Senkovitog Gnezda. Pripadnici nonog naroda sa drugih strana izve tavaju da su videli jo ovakvih pauina. Mora da slu e za uhoenje." Varvija upita: "Poku aete da priate s njom?" "Poku aemo. Ako ni ta ne odgovori, onda emo je odneti tamo gde e videti ono to e imo da bude vieno." "Teger i ja ne mo emo da se vratimo kui", pa ljivo spomenu Varvija. "Ako bi s e pripadnici nonog naroda zauzeli za nas i priali o nama kao o junacima, mo da bismo dobili pristup u neko drugo pleme crvenih pastira. Kad smo ve kod toga, kuda nam eravate da putujete?" Harfista stade da se lajavo smeje. Tu na Cev mu odbrusi. "Budalo! Ne moraj u da idu s nama celim putem. Varvija, mi... Ne, prvo mi ovo reci. Koliki ok mo e da podnese ?" Varvija se lecnu. Pojavio se Teger. Vi e nije imalo smisla kriti se, suvi e se glasno smejao. Ree: "Ako mislite da postoji ne to ime jo mo ete da nas okirate, samo napred." Harfista poe da govori. 17. RAT PROTIV TAME Ogromna isko ena lica gledala su iz stene. Dvoje crvenih pastira i dvoje j o veih pripadnika nonog naroda pred publikom su priali o tajnama koje niko nije smeo da uje... Luis Vu se jedini smejao. Luis je odvojio pogled od prestave Poslednjeg. Lokalni itelji mora da su mislili kako posmatraju bogove koji odluuju o njihovoj sudbini. Mornari su pobegli. Nigde nije video ni Kovaa Melodije ni Kazarfa. Svi tkai okupili su se oko njega, ali veina je pospala. Omamljena deca tkaa poku avala su da dr e otvorene oi. Sutra e misliti da su sanjala. Luis Vu je bio sam pred ovim ogromnim licima. Obratio se Poslednjem na intergovoru. "Ti demoni su pre li veliki put da b i ukrali mrenu. Izgleda da zaista ele da razgovaraju s tobom." Prizor se izmenio. U treptaju oka pretvorio se u infracrvenu kartu seosk

og bazena: crna voda, bledo svetlucavi tkai pospali po niskim stolovima, jai sjaj nage ko e Luisa Vua... ipkasti sjaj iza njega i jo jedan du venice. Kazarf i Kova Melodije skriveni u visokoj travi. Demoni takoe gledaju. Hoe li se prepoznati? Ogromna lica su izbledela. Mrena i njena pozadina od cigle spu teni su u m rak. Sada je stena predstavljala samo tamni kamen. Sunce se tek naziralo u obliku svetlog pramena koji bledo sija kroz obla k kada se Valavirgilin otkotrljala napolje da vidi kakva je to zbrka. Crveni i demoni predvodili su etiri diva trave koji su nosili plou od iseen e cigle niz ulicu stepeni ta. Plou od cigala sa bronzanom pauinom razapetom preko nj e. Te ka je, ako je suditi po tome kako se kreu. Podigli su je na krstaricu broj dv a i spustili jedan kraj na pokretnu dasku da se odmore. Demoni poe e da govore. Crveni su hteli da se ume aju, ali nisu dobili prilik u. Kada je ceo razgovor bio obavljen, pauina i njena pozadina poivali su na p odu kontejnera u krstarici broj dva. Pospani sakupljai izi li su da se pridru e uzbuen ju. Pospani demoni zavlaili su se ispod atorskog krila. Put nadole izgleda da je b io skoro ist. Valavirgilin pomisli kako tamo negde iza crnih oblaka senka sigurno kliz i u stranu kako bi otkrila sunce. Jedina svetlost koja je prodirala kroz oluju b io je pomamni ples munja. etiri sakupljaa i Valavirgilin mar irali su kroz ki u ka vrhu ulice stepeni ta. U li su u kuglu, u pratnji svih hominida osim demona, i stali da se penju preko d in ovskih stepenica ka zapanjujuoj kuhinji. Silak se uvukao u pokretnu kutiju. Samo su ostali sakupljai znali kako je on bio izabran. Baca plamena mu je lako stao u ruke. "Opali u zid. Ili u vampira, ili u bilo ta", ree mu Manak. Drhtao je, a i dr ao je pi tolj ma inskog naroda. Za to je morao da upotrebi obe ake. "Silazim odmah p osle tebe samo sa ovim, i kada siem, hou svetlo. elim da vidim ta ide na nas. Prvo to e uraditi kada se vrata otvore, dae mi svetlo." Zatvorili su vrata za Silakom i spustili prekida. Bilo je dovoljno svetlo sti da prate podrhtavanje niti; kao i dovoljno buke. Buka motora prestade. ekali su. Manak je poku ao da pomeri prekida. Nije reagovao na laki pritisak. Vala ga je spreila da upotrebi silu. Prekida se sam pomerio, i nit je poela da vibrira. Saekali su da se kutija pojavi. Silak se iskobeljao i udahnuo vazduh kako bi mogao da povie. "Svetlo!" za urlao je. Perilak se baci na njega i vrsto ga zagrli. Priao je preko njenog ramena . "Manae, izvini, ali tabla je bila odmah tu, te pomislih da u morati mo da na brzin u da odem kada pomerim prekidae i, flap, bio sam u pravu! Upalio sam sva svetla o djedanput, i..." Perilak povika: "Upaljena su?" "Da", odvrati Silak i njegova publika otra. Valavirgilin je dahtala i posrtala kada je stigla do ulice rampe. Sakupl jai i crveni su dosta odmakli njoj i ostalim pripadnicima ma inskog naroda. Divovi trave su tutnjali iza njih. Svetla u ulici rampe probijala su se kroz ki u. Nagrnuli su niz rampu. I ispod je bilo svetla i vladala je neopisiva gu va. Svetlo je nemilosrdno obasjavalo veliku sredi nju strukturu, pozornicu, prozore, tekuu vodu i sav prosto r oko njih. U Senkovitom Gnezdu bilo je svetlije nego napolju na slabom dnevnom svetlu. Vampiri uhvaeni na svetlosti poku avali su da iziu. Vampiri koji su se vraali iz lova poku avali su da uu. Silak je vikao: "im su se svetla upalila, vampiri su potrali u svim pravci ma. Dve do tri desetine njih zakljuilo je da su kancelarije peina! Postoji veliki prostor tamo unutra koji gleda na pozornicu s jedne strane i na podijum za dr anje

govora sa druge - Harfista je bio u pravu u tom pogledu - a povezan je i sa kan celarijama. Vampiri su mi prilazili iz tri pravca. Manae, zaglavio sam vrata pokr etne kutije kada sam izi ao. im sam se spustio dole, shvatio sam da ne elim da ode b ez mene!" "Ti pohlepni flap-skulptoru, ti!" "Znam, Manae..." "Pokupio si svu slavu!" "...bilo mi je veoma, veoma drago to sam jo imao kutiju. U li su. Oprljio sa m ih, po ao gore." Ubilaka borba rasplamsavala se izmeu vampira koji su hteli da uu unutra i o nih koji su hteli napolje. Tri zaokreta iznad, divovi trave poeli su da ih bodre. Kroz koji trenutak poee da primaju opklade. Valavirgilin objavi: "Slu ajte! Mislim da je ovo najbolji trenutak da iziem o napolje. Veina vampira je jo napolju u lovu, a veina onih koje ovde imamo su zasl epljeni i zbunjeni. Ako budemo ekali makar i jednu desetinu dana, lovci e se vrati ti kui i moraemo da ekamo no. Suvi e sam gladna za to. I zato, idemo sada!" Ako sam luda, ka ite mi to! utke su je gledali, dok je ispod njih vri talo deset hiljada vampira. "Sada!" zaurla ona i njeni ljudi se dado e u trk. Luis je primetio trojicu mornara kako vire preko krova venice. Bili su hr abri, ali nisu videli ni ta vi e od Luisa. Prozor u steni pretvorio se u tamni kamen . pijunski ureaj Poslednjeg le ao je u tami kontejnera na vagonu sa est tokova. Poslednji ree na intergovoru: "Jo mogu da ih ujem, Luise, i da ih namiri em." Tamna stena pretvorila se u tamni prozor. Piersonov lutkar je plesao, a nepregledno mno tvo drugih tkalo je ustrojstvo iza njega: tamna uma jednookih zmija . Luis se zabavljao. "Ple e u mraku?" Poslednji se brzo okrenuo. "Test spretnosti. Davno, vrlo davno, tama je bila uobiajena stvar. Sasvim je mogue da tama pohodi bilo koga od nas." Znai: testirali su jedni druge zarad povlastice parenja, ne to slino veu plod nosti na Zemlji. Poslednji je zaslaivao svoje ve tine. Ali samo je upitao... "Mo e da u je nekoga?" "Mogu da ujem Valavirgilinu dru inu. Iako su vrata na kontejneru zatvorena, i dalje mogu da razaberem glasove. Organizuju se za odbranu vagona. Sada su vag oni u pokretu, a vampiri su svuda oko njih. Da li bi da uje ?" "Trenutak samo. Pitam se ta na i demoni-posmatrai misle o tvom plesu." "Mali se sve vreme preme ta. Vei ostaje miran. Hoe li ga uhvatiti?" "...Ne." "Prisloni svog prevodioca uz jezgro mrene. Emitovau." Luis krenu kroz plitku vodu ka steni. Ona je ostala krzavi prolaz do ple sanja Piersonovih lutkara u polutami. Jedna crna taka, nalik na nezgrapno srce, l ebdela je nepridr avana u visini nosa, i Luis gurnu prevodioca naspram nje. uo je glasove, ljudske koje su nadjaavali ivotinjske, basove koji su prelaz ili u tenore i jo vi e, u agoniju, bes i hitnju. Jednom, uzvik iznenaenja i bola, po novo vika, a zatim tup udar kada je neko telo palo na samu mrenu. Jednom, razabr ao je Valavirgilin glas; izvikivala je nareenja onako kako to nikada nije radila u njegovom prisustvu. Inae je sve bilo zbrkana vika. Vampirsko vri tanje je nestalo na nekoliko minuta. A onda je za kripalo kao u paklu i zauo se hladan, muzikalno ubedljiv glas koji ba nije zvuao kao da dr i govo r. To se naglo prekinulo i usledila je sablasna ti ina. Vala ih je usmerila nizvodno po to su se iz suprotnog smera vraali vampiri iz lova. Naterala ih je da se kreu jo jednu desetinu dana po to su ve bili bezbedni. Skliske crne glave pojavi e se na povr ini vode: pripadnici renog narod dr ali su korak s njima. Krstarica broj jedan se i dalje kotrljala kada je Bi irom otvorio varata k ontejnera i ukotrljao se unutra. Vala je ekala. Ne to te ko se otkotrljao napolje.

Parum. Celog su ga prekrili, kidali ga u trake, dok su prijatelji nasrta li na njih i odozgo i odozdo. Jedan vampir je zakaio i Perilak. Vala je ekala. Bi se popeo kod nje. "Mrtav", ree on. "Perilak ne izgleda lo e. Oprao sam br azgotine gorivom. Da li to uop te poma e?" Vala klimnu, pitajui se hoe li se Tu na Cev i Harfista uvrediti... hoe li shv atiti za to je bilo bolje da Parumovo telo ostave strancima nego pripadnicima nonog naroda, njihovim prijateljima. Ni ta od toga nije pomenula Turlovom nasledniku. T o je bila njegova odluka. Livada se protezala od reke. Delovala je kao dobro mesto za lov. Valavir gilin ih je dr ala na okupu, sve vrste zajedno, i naterala ih je da nose pe kirne ma ske. U okolini je bilo vampira. Vala je uzela bale tkanina iz skladi ta na doku. Rubalablu i Fudgabladlu j e dala dugaak ar av od neke koprenaste tvari da njome hvataju ribu. Bili su i te kak o uspe ni, tako da su sada imali dovoljno ribe za sve koji su mogli da je jedu. Divovi trave su prona li neku prihvatljivu renu travu. U okolini je bilo lo vine. Crveni i sakupljai nisu morali da ekaju da se vatra rasplamsa. Pripadnici ma i nskog naroda pripremili su kazan sa korenjem i mesom. Njena posada je nahranjena. Valavirgilin je posmatrala svoje ljude dok je ekala. Teger je izgledao mn ogo bolje po to je ubacio u sebe ne to hrane. Forn i Barok su zajedno spremali veeru. Da li su se stideli fizikog dodira, te ko je bilo rei. Tu na Cev i Harfista su kleali na nekih dvadesesetak ovekovih du ina od njih, i dobro je bilo to su jeli. Demoni su prona li nekog hominida od naroda ratara, mo da zatoenika vampira koji je pao na povratku u Senkovito Gnezdo. U stvari, stali su da vuku le prema logoru, ali su se zaustavili pre nego to su stigli do njega. Vampiri su i dalje opsedali prolaze. Privlailo ih je uzbuenje oko Senkovit og gnezda. Vala je znala da e na kraju morati da proe tuda. Postepeno, mo da samo usled gladi, Valino raspolo enje se smrklo. Drevni hir nagnao ju je da krene prema demonima. Tu na Cev ju je videla da dolazi. Pri la joj je, ali ne blizu. "Jo nisi jela" , ree ona. "Uskoro u." "Raspolo enje e ti se popraviti. Umakli smo, Valavirgilin. Slobodni smo, i mo emo da ispriamo priu kojoj nema ravne meu hominidima." "Tu na Cevi, ta smo to mi ovde postigli?" "Ne shvatam na ta cilja ?" "Do li smo. Uspeli da se popnemo. Upotrebili smo najvei deo magine tkanine L uisa Vua. Uspeli smo da siemo. Pobili smo nekoliko vampira i ostale isterali na k i u. Izgubili smo jednu krstaricu i Paruma, i ime jo mogu da se pohvalim?" "Spasili smo Foranajidli. Natovarila si deset ovekovih te ina savr eno sauvane drevne tkanine na svoju krstaricu." Vala slegnu rmaenima. Zaista, profitirae na onome to je pokupila sa dokova , a u pitanju nije bila samo tkanina. I Forn... Da. ena demon je ispustila oglodano rebro i pri la bli e. " efe, okonali smo poplavu vampira." "Oh, Tu na Cevi. Isterali smo ih napolje. Sada e se ra trkati svuda unaokolo. Poplava vampira postae samo jo gora." "Iz pokolenja u pokolenje bie ih sve manje", izjavi smireno ena demon, "kr oz etrdeset do pedeset falana. Hvali se sada. Saekaj poast." "Ne vidim zbog ega." "Valavirgilin, osetila si snagu vampirskog mo usa. Nijedan hominid ne mo e d a mu se odupre, ak nijedan crveni pastir. Zar ti ve nije sinulo da oni takoe lue taj miris da bi privukli para?" " ta?" "Vampiri lue svoj mo us kada je plen u blizini. Posle jela, vreme je za par enje. Kada su prona li peinu za utoi te, tada je takoe do lo vreme za parenje, a u peini e mo us koncentri e. To je bio njihov miris za parenje kada su njihovi preci bili po put na ih, i to je njihov miris za parenje i sada. Ali mi smo im oduzeli utoi te i is terali ih na ki u, istu onu ki u koja nije prestala od kada je Luis Vu prokljuao more , efe. Ki a spira miris koji oni lue radi parenja."

Valavirgilin je razmi ljala o tome, sve dok nije poverovala. A onda je ust ala i vrisnula. "Prestae da se pare!" Dan se bli io kraju. Krstarice se pre noi moraju nai na mestu do koga vampir i ne mogu da dopru. Ujutro e isprazniti gorivo iz krstarice broj dva kako bi krst arica broj jedan mogla da stigne kui. Ona ree: "A vi, vi ste do li do bronzane pauine." "Negde ispod Luka, Luis Vu mo e da gleda i uje kroz to ustrojstvo. Postoji ne to to moramo pokazati arobnjaku... ako je arobnjak jo iv i ako mu je stalo da pogled a, ako pauina jo predstavlja prozor." "Moraete na nekom drugom mestu da pronaete gorivo", ree ona Tu noj Cevi. ena je smireno klimnula. "Obznaniemo svoje potrebe. Pripadnici nonog naroda e obezbediti skladi ta goriva celim putem do obodnog zida. Pretpostavljam da su ti Teger i Varvija rekli: oni e putovati s nama." "To nije lo a zamisao. Svuda ima crvenih. Nai e negde dom." "Da." "ime predla e da kupi trgovaku krstaricu?" Ona trepnu. "Ah, legendarna pohlepa ma inskog naroda. Valavirgilin, krstar ica broj dva nam je potrebna da bismo okonali pretnju koja ugro ava sve koji ive isp od Luka. Dovoljno toga zna da mo e moje rei shvatiti ozbiljno." "Ozbiljno, da, ali prevoz va eg masivnog pijunskog ureaja nije deo na eg dogov ora." Valavirgilin se osmehnula, setiv i se pregovora s druge strane Turlovog zida . Napor s kojim je ubedila pripadnike nonog naroda da se prikljue njenom napadu na Senkovito Gnezdo! Nije mogla da ih pusti da od etaju sa topom. "Prilino ste se namuili da doete do te pijunske stvarice Luisa Vua. Hteli ste da sakrijete tu tajnu od mene, pretpostavljam, ali kako?" Kada je ena demon slegnula ramenima, to je izgledalo kao da su joj oba ra mena ispala iz zglobova. "Otkud smo mogli znati da neemo moi samo da ogulimo pauinu , smotamo je i odemo? Umetnuta je u ciglu, tako da moramo da obelodanimo svoju p otrebu. Valavirgilin, kupiemo tvoju krstaricu." Rekla je svotu. "Plativo u Sredi nj em Gradu, od strane bilo kog pripadnika nonog naroda, po tvom povratku." "Prodato." Novac nije bio neki, pa ta? Mnogo pre nego to bi uspela da se v rati po nju, Tu na Cev bi pribavila gorivo i jednostavno uzela krstaricu broj dva. "Mo da u morati da to objasnim svojim pretpostavljenima. Hoe li me tvoji podr ati?" "Tvoji sadruzi mogu da doznaju sve ono to u ti noas otkriti. Neke od tajni koje uvamo. Ali hajde prvo da se pogostimo, efe. Zar tvoj obrok jo nije gotov?" Foranajidli je uzviknula dve rei na jeziku kojim se govorilo u Valinom Sr edi njem Gradu. " efe! Jelo!" Glad je zarila o tre zube u Valavirgilin stomak. "To je moje tajno ime", r ee ona Tu noj Cevi; i ode. 18. TRO KOVI I RASPOREDI Grad tkaa, 2892. ak su i mornari oti li na poinak. Ostali su samo jo par toplotnih senki u tra vi i Luis Vu da posmatraju ples Poslednjeg. Korak je sada bio ustar, ali se inilo da Poslednji ni u jednom trenutku ni je ostao bez daha. "Ovo nije gotovo, Luise. uo sam pone to od onoga to su kazali crv enim pastirima. Pominjali su prelivne planine i probleme sa povr inom od skrita." "Upotrebi mrenu. Upitaj ih kuda idu." "Ne, sauvau tu tajnu. Neka se pomue neko vreme pre nego to progovorim. Da vi dimo koliko im je hitno potrebno da privuku tvoju pa nju." "Moju?" "Luis Vu koji je prokljuao okean, O Najpronicljiviji. Oni ne znaju za Pos lednjeg. Luise, pokazuje vidljive znake propadanja. eli li medicinsku negu?" "Da", odvrati Luis Vu. Poslednji ree: "U redu. Rizik i trud koje sam ulo io da ti po aljem moju sond u za gorivo moraju biti nadoknaeni. Imao si slobodne ruke..." Luis odmahnu rukom. "Nemoj da rizikuje sondu, mo e ti zatrebati. Vratiu se i stim putem, dolinom reke enti. Neke gre ke ne moram da ponovim, tako da e ii malo br e. Jedanaest godina sam dolazio, vraau se devet, mo da manje. Tako e imati vremena da pr

svoj autodok u prostorije za posadu." "Luise, ukrcao sam pokretni disk na moju sondu za gorivo. Mo e da stigne d o tebe kroz jedan okretaj Prstena. U tren oka bie na brodu." "Ta sonda je izvor tvog goriva, Poslednji, i ja..." "Napunio sam Toplu iglu Istrage, koja je ionako i dalje uglavljena u ohl aenoj lavi." "...i ne smem ni da pomislim ta bi od mene tra io kada bih je upotrebio. U svakom sluaju, prebacie autodok u prostorije za posadu ili u pristani te za lender... " "To sam ve uradio." Prozor se pomerio i Luis je sada gledao u kabinu koju nije video jedanaest godina. Ogroman koveg ispunjavao je nekada nji njegov i Hmiij ev prostor za ve banje. Ovaj, faz. Poslednjem se urilo. Luis ree: "Ostavio sam Skrivenog Patrijarh a nekoliko hiljada milja nizvodno. Zar ti nisi na njemu ostavio pokretni disk? M ogu stii do njega za sedam do osam falana." "Dve godine? Luise, stvari postaju hitne. Prsten je, izgleda, zara en za tit nicima." "Oh?" Luis Vu je glumio bezazlenost, dok se duboko u sebi osmehivao. Da, sve se svodi na za titnike. "Pre nego to je umrla, Tila je kazala da je ostavila jednog ivog demona-za t itnika zadu enog za obodni zid. Mogu da potvrdim da je Posada za popravke i dalje aktivna." "Poka i mi", ree Luis. Prozor u steni krenu du zida visokog hiljadu milja. Obodni zid predstavljao je friz: oblici planina izrezbareni u obliku rel jefa u nepregledni zid boje Zemljinog meseca. Njegovom du inom promicale su trake noi ije je kretanje bilo jedva primetno. Prelivne planine stajale su poput siu nih ku pa visokih pet do sedam milja du njegove osnove. Du vrha ovog poteza obodnog zida, dvadeset slabih ljubiastih plamenova bilo je upereno put zvezda. Poslednji ree: "Ovako su izgledali obodni sabirnici kada smo ih prvi put videli. Isprobavao sam kameru mrene, istu onu koja je sada kod demona. A ovako p et godina kasnije, pre est godina..." Isti prizor, ponovo no, ali sablasni plamenovi nisu vi e goreli. "Prsten se tada ve bio vratio na svoje mesto", primeti Luis. "Oh, da. Ali ostao sam u toku. Luise, nazire li visinske mlaznike?" Prizo r je bio zumiran. Sada je Luis mogao da razazna mrana usta izlivnih cevi visoko i znad prelivnih planina, i sablasne oblike mnogo vee nego to je pretpostavljao. Par ovi toroida boje bakra okru ivali su siu ne strukove osa dvadeset jedne dvostruke kup e od fine ice: ogromni Basardovi sabirnici nalik na kosture. "Pre est godina?" " est pre nego to sam primetio. Zaokupljen plesom, izgubio sam im trag najv i e za..." Oklevanje. "...jedan falan?" Usamljen do take ludila, zaokupljen plesom sa duhovima. Uboga ivotinja krd a, nekada tako mona, sada sasvim sama, odbaena od svojih. Luis odagna te misli. "Znai, neko je postavio dvadeset prvi motor, onaj k oji smo prona li na ivici svemirske luke." "Da, ali ga je prvo kopirao! Evo, pre manje od dve godine..." Dvadeset t ri motora, i dvadeset etvrti nakrivljen, jo nije bio postavljen. Luis nije mogao d a vidi ta ga je pokretalo; razabrao je jedino sitna pode avanja kako bi se na ao na p ravom mestu. "Oko moje mrene ne mo e jasnije. Ali novi motori se proizvode i postavljaj u u svoje kolevke na obodnom zidu. Nije li to dokaz da postoji za titnik?" "Vi e od jednog", ree Luis. "Proizvodnja, prenos, postavljanje, nadgledanje ." Ponovo oklevanje. "Luise, neki hominidi idu u krdima ili plemenima, ali moji zapisi ka u da to nije sluaj sa za titnicima. Verujem da bih ja mogao da nadgled am sve te aktivnosti. Isto tako bi mogao i jedan za titnik." "Hmm. A ta je sa odbranom?" "Ali drugi za titnik koristi odbranu od meteora kako bi uni tio osvajake brod ove!"

ebaci

"Stet." "A ta je sa nevidljivim stvorenjem koje prati crvenog pastira?" "Ne, to ti nee proi. Jedan demon uhodi druge demone. Lokalna politika." "Luise, razmisli. Videli smo ga kako ulazi u svetili te vampira! Mora da j e za titnik, ako vampirski miris ne utie na njega." "...Stet. ta misli da je on tamo unutra radio?" "Izgleda da je titio crvenog pastira. Mo da je od njegove vrste. Pretpostav ljam da emo ga naredni put videti kod reke." "Aha. Bio je krajnje povuen, a to ne mo e kada si prekriven vampirskim miris om. Ali neemo ga videti jer se tvoja kamera nalazi u spremi tu za teret na..." "Tri za titnika, Luise. est do osam, ako si ti u pravu. U ratu izmeu Pak za ti tnika radioaktivnost je uni tila njihov svet." "Jasno mi je na ta cilja ", smireno ree Luis. "Za titnici raznih vrsta pustili bi delie Prstena da padnu u meuzvezdani pro stor. Luise, ne mo emo sebi dozvoliti dve godine! Ja mogu da pobegnem u stazis i o stanem tamo do kraja veka Vaseljene. Ti ak ne mo e da stigne do Tople igle Istrage!" "Mo da e saraivati", ree Luis. "Hominidi na Prstenu se sla u. Razliite vrste ne koriste iste resurse, i sve sarauju sa demonima. Kada jednom upadne u tu shemu, u stanju si da se slo i sa svakim." "Crveni pastiri i divovi trave su ratovali." "Faz, Poslednji, i jedni i drugi eleli su travu za sebe!" "Oseam da je situacija kritina." Luis se protegnuo. Zglobovi su mu zakrckali, a tetive su se bunile ak i p rotiv ovog poslepodnevnog umerenog ve banja. "Da ti ka em ne to", poe on. "Po alji svoju sondu za gorivo do mesta gde sam os tavio Skrivenog Patrijarha. On e za tebe biti velika lepa meta. Vratiu se nizvodno da vidim da li na i prijatelji graditelji gradova ele ponovo da nam se pridru e. Osa m falana, dve zemaljske godine, jedna tvoja. A onda, ako uspemo da se dogovorimo , prihvatiu tvoju medicinsku negu." Poslednji ree: "Dogovor?" "Razradiu ugovor." "Nisi u prilici da se cenka ." "Javi mi ako se predomisli ", ree Luis. Ustao je i uputio se nazad kroz rek u... ekajui da uje muziki vrisak iza sebe. Nije usledio. Luis se sporo budio, mamuran od nedostatka sna. Sejvur se odlino oseala, m e koljila se uz njega. On upita: "Da li tkai upra njavaju ri atru po danu?" "Ako mo emo da biramo, da." "Stet." Luis pokrenu ruke i stade da provlai ake kroz njeno krzno. "Lepo." "Hvala." Opru ila se pored njega. Prstima mu je milovala skalp, timarei ono malo kose to je uspela da nae. Lako su pre li na ri atru. Na neki nain, to je bio velia nstven nain ivota. Ubrzo se Sejvur malo odmakla da ga pogleda. "Umoran ili ne, deluje veoma opu teno." "Mislim da ga imam." No. "Sastavio sam ugovor", izjavi Poslednji "I ja sam", ree Luis. Podigao je svog prevodioca. "U memoriji je, uglavno m u vidu bele aka." "Ne mogu to da proitam. Moraemo da radimo odavde." Stena iznenada zasija i skucanim redovima, crno na belom, virtuelna tastatura vi a od samog Luisa. Publika je zadivljeno zamrmljala. Veina seljana sedela je oko Luisa. Luis se pitao ta li oni misle da vide. Celo popodne pravio je bele ke za svoj ugovor. Kada bi, umesto da kao pola znu taku uzme svoj ugovor, uzeo ugovor Poslednjeg, to bi predstavljalo naru avanje osnovnog naela pregovaranja. Luisu to nije bila namera. Meutim, drugo naelo govorilo je da pregovara nikada ne sme priznati da je u stisci. Luis upita na intergovoru: "Kako ovo radi?" "Lako", odvrati Poslednji. "Levo za kursor, desno za kucanje."

Luis je probao, mlatarajui rukama poput kakvog spretnog dirigenta. Mental na ustrojstva mogu zahtevati izmene... Luis je to izbrisao i napisao: Mantalna u strojstva ne smeju biti izmenjena ni po koju cenu. Deo o PLAANJU delovao je razum no: bie mu naplaeno kao da je bio leen u bolnicama u sistemu Sola, to e odraditi, s t im to u slu bi nee provesti vi e od dvanaest godina. Stani... "Osna ujui zain i standardna tehnologija?" "Nipo to." " ta onda, opiti lutkara?" "Poku ao sam da opi em ono to mi stoji na raspolaganju, modifikovan ARM X-pro gram." "Ne mo e izraunati koliko e to da ko ta na osnovu honorara koji se naplaaju u ne koj bolnici Sola! Tvoj sistem e mi podariti jo trideset godina ivota, grubo govorei, je li tako? Slu iu ti sedam godina po to iziem iz autodoka." "Dvanaest! Luise, posle ovoga e ponovo imati dvadeset godina! Dobie jo pedese t godina tokom kojih ti uop te nee biti potrebna medicinska nega!" "A ta je sa rizikom kome e me izlo iti? Biu srean ako dobijem pedeset dobrih da na, i ti to zna . Zbog toga sam prvenstveno i oti ao na sabatikl. Sedam." "Stet." Luis pokaza svojim levim ka iprstom, kursorom. Utro eno vreme e se raunati sam o za diskretne akcije preduzete po nalogu Poslednjeg. "Kakav je sad pa ovo flap? ta je sa vremenom za konsultacije? Vremenom za putovanja? Akcijama obavljenim be z konsultacije s tobom jer nee biti vremena za to? Podsvesnim re avanjem problema z a vreme sna?" "Dopi i i to." "Tvoje pobude su sumnjive. Nijedan po teni entitet ne bi to poku ao." "Tako ti je to kod pregovaranja, Luise." "Ti e mene da ui kako se pregovara? Stet." Luis je izbrisao uvredljivu reenic u, a onda je iskucao jednim prstom po vazduhu. Pru anje usluga e se okonati sedam go dina po prihvatanju ovog ugovora. Nije se obazreo na uznemireno skvianje. "Sada m i jo treba klauzula koja e me za titi da ne budem pretvoren u boljeg slugu. Ovde ne vidim ni ta slino." Tekst se sam dodao. Luis ga je krae vreme posmatrao, zatim ree: "Ne." "Napi i, onda." "Ne. Mo e li smisliti bilo koji nain da doe do kopije mog ugovora?" "Ne." "Onda e to morati da saeka dok ne stignem do Skrivenog Patrijarha. Kreem su tra." "Stani! Luise, sasvim te lako mogu nai ovde." "Poslednji, mislim da u morati da insistiram na tome da ti prihvati moj ug ovor, a ne ja tvoj. Ako ne mo e da ga proita , kako onda da predlo i izmene?" "Mora mi ga proitati naglas." "Sutra. Ne to drugo me mui. Koliko ti treba da oblikuje pramen iz sunca i po tom aktivira supertermalni laserski efekat?" "Dva sata, ponekad tri. U zavisnosti od uslova." "Tri broda su pro la kroz Bo ju Pesnicu, nedaleko odavde, i neko ih je razne o. Jedan se spustio na suprotnu stranu Prstena i ne to ga je raznelo. Da li za to treba vi e vremena? Uz ubrzanu reprodukciju nisam mogao da razaberem." "Pogledau." Luis se kasno probudio. Sejvur i deca su ve bili oti li. Ni ta jestivo nije p reostalo od pro le noi. Luis je radio u blizini prazne jame u kojoj je bila zapalje na vatra. Nikakav entitet ili proces nee izmeniti ustrojstvo misli Luisa Vua medici nskim ili hemijskim sredstvima niti bilo kakvim drugim sredstvima osim ubeivanjem dok je Luis Vu pri punoj svesti i zdravoj pameti. Nikakvi sporazumi do kojih se do lo dok on nije bio pri punoj svesti i zdravoj pameti nee biti obavezujui. Razdoblje slu enja - Luis precrta 'slu enja' - meusobne zavisnosti okonae se po sle ne vi e od sedam godina po prihvatanju ovog ugovora. Vuu e biti dozvoljeno da s pava, jede i da se lei ako je potrebno. Hitni sluajevi koji mogu da ometu ovo slob odno vreme skratie razdoblje meusobne zavisnosti trostruko. Kazneni poeni zbog nar

u avanja... Odmori oko kojih se obe strane dogovore produ ie razdoblje meusobne zavisn osti... Luis Vu mo e da odbije svaku naredbu ako prema njegovoj linoj proceni nalog podrazumeva nepotreban rizik, nepotrebno nano enje tete lokalnim hominidima, njiho voj kulturi ili njihovom okru enju, sveop tu tetu Prstenu, ili ako u pitanju budu oita naru avanja etike. Nekoliko stvari oko kojih se mogu sporiti nisu na odmet. Stra no je ogladneo. Znao je gde mo e da pronae jo korenja. Luis se hitro pope o na teretnu plou da bi potra io stazu, i video je decu kako mile u gornjem delu ume s druge strane reke enti. Sejvur je prona la dve velike gljive razliitih vrsta, a deca su ubila ljusk ara koji hoda po tlu, velikog poput zeca. Sa zanimanjem su posmatrali dok ih je Luis zamatao u li e, a zatim oblagao vla nom glinom. Izvadio je svoju bateriju iz zab ravljene kutije na teretnoj ploi. Podesiv i snop na mikrotalasno podruje, iroki otvor , srednju jainu, grejao je glinu dok nije poela da se pu i. Zatim je bri ljivo ponovo zakljuao bateriju. Bila je to opasna stvar da bi je samo negde odlo io. "Stril, Paralde, ne dajte ostalima da priu glini. Opei ete se. Sejvur? elim ne to da ti poklonim na rastanku." "Luise, zar emo se rastati?" " itelj mre e poslao je sondu za gorivo da poprska stenu. Mora da je u blizi ni. Oekujem da je dovede ovamo kroz nekoliko asova." Skoio je sa ploa. "Dozvoli da t i sada ovo poka em. Pitam se da li da to dam tebi ili celom selu." Ulegnua na obodima predstavljala su kontrolne ureaje teretne ploe i bila je potrebna izvesna snaga da se ona pokrenu. Snaga za titnika. Luis je gurnuo vitki komad ice koji je dr ao obema akama. Najni a ploa odvojila se od ostalih i ostala da le bdi in iznad trave. Sejvur upita: "Hoe li je pokloniti veeras? Daj je selu, a zadu i mene i Kidad u. Biu iznenaena kao i svi ostali. Poka i njemu i meni kako se njome rukuje, ali nik om drugom, i nijednom posetiocu." "Stet." "To je velianstven poklon, Luise." "Sejvur, podarila si mi moj ivot. Bar mislim da je tako. Mo da." "I dalje sumnja ?" "Daj mi trenutak." Luis je razbio glinu na jednom kraju humka. Gljive su izgledale i mirisale kao da su gotove. Imale su odlian ukus. Razbio je humak do kraja i uverio se da je i puzava c gotov. Veina mesa nalazila se u predivnim organima, i deca su ga meu sobom podel ila. On i Sejvur dobili su po jedan zalogaj od repa. "Tako je ve bolje. Ne razmi ljam kako treba kada sam toliko gladan. Vidi sa d." Luis je nacrtao prsten u pra ini. "Svetlosti treba trideset dva minuta da prev ali prenik Prsten i da se vrati." uo je prevodioca kako pretvara vremena i udaljen osti. "Zaista?" "Veruj mi. Osam minuta potrebno je snopu sa sunca da stigne do Luka. esna est minuta da ga prevali, trideset dva da ga prevali i vrati se. Ako tri zvezdan a broda iskoe kroz rupu ovde, u blizini Velikog Okeana, i dva i po sata kasnije b udu uni tena, a jedan brod se spusti ovde i bude uni ten dva sata kasnije, gde je na pada?" Sejvur je prouavala skicu, a onda pokazala. "Ovde, s druge strane Luka. B ilo mu je potrebno pola sata samo da ugleda prve brodove." "Ali ta ako je do napada do lo tri sata kasnije?" Sejvur ree: "To bi znailo da je napada ovde gde si nacrtao Veliki Okean." "Aha." Kada je senka dodirnula sunce, Luis je dovr io ugovor koji je trebalo da g a za titi, ako je lutkar imao nameru da ga po tuje. Poklonio je teretnu plou gradu tkaa dok se veera krkala. Proglasili su ga za nonog arobnjaka, va ne ta. Zatim su deca tra ila da se voze na ploi dok su se roditelji zalagali za opreznost. Luis je pokazao Kidadi kako da dr i disk na dve stope od ze mlje, to je bilo dovoljno bezbedno. Posmatrao je Kidadu kako jurca izmeu kua sa Stril koja je vri tala u njegovo m zagrljaju, nadajui se da nee spaliti tu stvaricu u veseloj vo nji. Jednog dana im m

o e zatrebati da podignu ne to te ko. Svetlost je nestajala. Lovci su ubili jednu grabljivicu; meso je odve nal ikovalo na maje. Tkai su se poslu ili komadima i smestili se da gledaju stenu kada j e osvetlela. Na svojoj gomili ploa kao pravi arobnjak, Luis je grickao kuvanu trsk u i koren koje je ispekao u glini. Lutkari su plesali u kovitlacu duginih boja. Luis je gledao sa ostalima, a onda je upitao na intergovoru: "Da li pirotehnika treba da te omete?" "Ona je tu zbog ljupkosti. Luise, mora doi kod mene." " ta je sa neustra ivim istrebljivaima vampira?" "ujem samo glasove. Krstarice su se razdvojile. Krstarica broj dva je kre nula levo sa mojom mrenom u kontejneru. Crveni pastiri pominju neki entitet koji mu karac naziva ' apat'. Teger smatra da ih je apat napustio. Varvija misli da je on to samo sanjao. Ja mislim da je apat na fantomski za titnik. Luise, hoe li doi?" "Moramo se sporazumeti..." "Prihvatam tvoj ugovor..." "Nisi ga video!" "Prihvatam ga pod uslovom da od ovog trenutka ne unosi nikakve izmene. Po t o nisi imao nikakvu preteranu prednost, sigurno je po ten. Moja sonda e stii kroz dv anaest minuta." Luis pogleda u nebo. Jo se ni ta nije videlo. "Gde u iskoiti?" "U svom apartmanu na Igli." Apartmanu? To je bila jedna prostorija, zakljuana, koju je delio sa kzino m! "Po ugovoru mi se vreme rauna trostruko u hitnim sluajevima. Da se naoru am?" "Da." "Sejvur, izvedi decu iz vode. Poslednji, spusti se u potok. Seam se da sa m puzao kroz disk koji si podigao radi punjenja gorivom. Bilo je prilino pretrpan o." "Uim, Luise! Postavio sam prenosni disk u punoj veliini na bok sonde, dovo ljno velik za tebe i tvoje teretne ploe." Luis pomisli: Sreom da su mi moje igrakice uvek pri ruci za sluaj opasnosti . To jednom lutkaru ni ta ne bi znailo. Izvukao je iz kutije-sefa bateriju-laser i varijabilni no , dva mona oru ja. Podesio je snop baterije na uzak, kratki domet, vel iku jainu. Produ io je o tricu na dve stope, a zatim ju je vratio na stopu i po. Kada oslabi stisak ake koja dr i varijabilni-no , iana o trica isee sve u blizini Iznad stene se pojavila ljubiastobela svetlost. Sonda za gorivo spustila se na fuzionom plamenu. Udubljenje u njenom nos u predstavljalo je sistem za gorivo: filter koji propu ta jone vodonika, a uz njeg a jednosmerni pokretni disk ne iri od Luisovih kukova. Jedan mnogo vei pokretni di sk bio je postavljen sa strane, kru na ploa nalik na primisao krila. Tkai su izvikivali 'ooo' i 'aah', sklanjajui se pred talasom pare. Plamen se ugasio. Kada je Luis dolebdeo iznad sonde, ona je pljusnula dole na svoj plam tei motor, zatim se okrenula i porinula u vodu. Voda se zatalasala iznad pokretnog diska. Znai: bio je na njoj. Luis je iskljuio podizanje i obreo se pravo unutra. Krajikom oka uhvatio je neku senku koja je skoila za njim. Drugi deo "PLE EM NAJBR E TO MOGU"

19. KVRGAVI OVEK Topla igla istrage, 2892. Topla igla istrage bila je sagraena oko trupa tipa tri Op tih Proizvoda, sa unutra njim zidovima koji su odvajali lutkarskog kapetana od posade tuinaca. U pos lednje vreme brod je vi e slu io kao obitavali te nego svemirska letelica. Igla nije m ogla da prema i brzinu svetlosti, po to je Luis Vu skinuo montirani hiperpogon pre j edanaest godina, iz razloga koji su mu se u to vreme inili dobri. Sam brod bio je optoen magmom za vreme pregovora sa za titnikom koji je nekada bila Tila Braun. Tokom tog razdoblja i kasnije, Poslednji je razmestio pokretne diskove p o brodu, sredi tu za popravke i drugde.

Luis je oekivao da e se pojaviti u odvojenim odajama za posadu. Poslednji nije morao da predlo i, mo da nije smeo da rizikuje da ga neko uje kako predla e da Lui s brzo doe. Lebdee ploe su se tvrdo spustile. Luis je ubla io udar poviv i kolena, ali je ipak izgubio ravnote u. Povikao je: "Ne to me..." Ne to me prati! Poslednji... Ali ovde se toliko toga dogaalo. Hiljade Piersonovih lutkara se pomeralo, vrtelo i ilitalo, na sceni levo. To je moglo da smeta, ali nije. Luis i Hmii su nauili da ne obraaju pa nju na taj d eo broda. To je bio deo koji je pripadao Poslednjem, a i zid nije bio od stakla. Bio je od neprobojne materije od koje se pravio trup Op tih Proizvoda. Ali jedan dvoglavi, tronogi tuinac, sa ukovrd anom grivom, ukra enom dragulji ma na formalni nain, nalazio se izmeu zida kuhinje i kovega velikog poput prenosne kabine oborene na bok. Neki kvrgavi starac u odei koja je visila trao je prema Poslednjem, izbacu jui kolena i laktove. Skriveni prenosni disk vodio je u odaja Poslednjeg. Poslednji mora da je bio blizu njega ili na njemu, pomisli Luis. Tamo e biti neugroziv. Instinkti mora da su bili suvi e sna ni. Umesto toga Poslednji je okrenuo lea . Sve se dogodilo veoma brzo. Luis jo nije bio povratio ravnote u. Poslednji se okrenuo, glave su se iroko razmakle, gledajui unazad, binokularni vid sa osnovo m na tri stopala. Nani anio je u metu. Stra nja noga mu se povila napred i sevnula p ravo nazad kada je kvrgavi ovek napao. ut Poslednjeg bio je dobar, pravo u metu. Luis je uo metalni udar: kvrgavi ovek mora da je nosio plou preko grudi. Oklop ili ne, taj udarac bi bacio u komu svakog normalnog hominida. Kvrgavi ovek se okrenuo usled udara, stopala su mu pol etela sa poda, jednom akom uhvatio je lanak Poslednjeg u elji da iskoristi njegov z alet kada se Poslednji povukao da zada jo jedan udarac. Kvrgavi ovek zakorai u stra nu, izbegnu kopito i odalami sna no pesnicom po lutkarevoj ukra enoj grivi na mestu gde su se dve glave spajale sa torzom. To je bila lobanja Poslednjeg. Luis se okretao sa baterijom u ruci. Suvi e sporo, suvi e nespretno, omamlje ni lutkar mu se nalazio na putu. Ne to ga je udarilo po desnom zglavku, tako da mu je baterija-laser izletela iz ake. Metalna kugla? Druga mu je izbila varijabilni no . Luis se sna no trgnuo ne bi li izbegao ianu o tricu koja se vrtela. Poslednji je bio oboren, sklupan u loptu, sa glavama i vratovima gurnutim izmeu prednjih nogu. Pod je bio preplavljen vodom do lanaka. Baterija koja mu je ispala bila je potopljena, ali je slala nit svetlosti kroz providni trup Igle ka lavi sa druge strane. iana o trica nije prepolovila Luisa. Puka srea. Ali oseao je da mu se ake i zgl avci tresu od udaraca; bio je izbaen iz ravnote e, a i kvrgavi mu se pribli avao. Za ti tnik! Luis se skotrljao sa prenosnog diska u ugao i poeo da se pridi e. U desnom zglavku oseao je bolne damare. Levi mu je bio samo utrnuo. U prostoru u kome se do malope nalazio, zatreperilo je ne to ogromno na eti ri uda. Uspravilo se, veliko poput kakvog narand astog medveda, dr ei mali top u ogro mnoj aci. Kvrgavi se okrenuo u trenu, sagnuo i zamahnuo Luisovim varijabilnim no em prema velikom uljezu... kzinu. Kzinovo oru je je odletelo zajedno sa velikim kand as tim prstima koji su ga i dalje stezali. Kzin se sledio u unju i zaurlao. Kvrgavi j e pretei podigao i bateriju. "Ne mrdajte", ree. "Stanovnie pauine, i ti da nisi mrdnuo. Luise Vu, ostani gde si. Da li u tvom ugovoru stoji da treba da umre ?" Usne kvrgavog povukle su se sa desni; desni su toliko ovrsle da su se got ovo pretvorile u kosti, a vilica se krzavo probila napred. Lice mu je bilo tvrdo , gotovo nalik na kljun. Govorio je pravei pauze da izbaci vazduh, ali na intergo voru. Kako je kvrgavi mogao da naui intergovor? Prislu kujui Poslednjeg? Ugovor?

Stvarnost je pristizala u talasima, probijajui se kroz bol. Ima jedanaest godina kako se nije nalazio u ovolikoj nevolji. Uz oklevanje, Luis ree: "Da, pod uslovima o kojima u sam da odluim. Prihvata li moj ugovor?" "Da", ree kvrgavi. Uprkos onome to se ranije dogodilo, to je bilo zaprepa ujue. Mu karcu kzinu krv je obilato tekla iz ake na kojoj je ostao samo jedan prs t. Zagrlio je tu ruku, poku avajui da stegne arterije. Nije skidao pogled sa Luisa. Ree, takoe na intergovoru: " ta da radim?" "Podigni ruku iznad glave. Nastavi da ste e zglavak. Stisni krvne ile. Ne po ku avaj da se bori . To je za titnik. Poslednji, ukljui... Poslednji! Isteklo je vreme za popodnevni odmor. Za sve nas." Lutkar se odmotao. "Govori, Luise." Crni koveg... "Tvoj antidok, rekao si da ga mo e podesiti da pomogne kzinu?" "Da?" "Uini to. A onda mi mo e ispriati ta se dogodilo. Ja sam na trostrukom vremenu , uzgred budi reeno, po to mi ovo miri e na hitan sluaj." Poslednji nije bio u najboljoj formi. Ree: "Da izleim jednog ranjenog, nep oznatog kzina?" "Smesta da si to uradio." "Ali, Luise..." "Ja sam pod ugovorom! Ovo je za na e dobro. Zar ne shvata ko mora da je ovo ?" Lutkar kleknu ispred autodoka i poe da pode ava kontrolne ureaje. Za titnik je i dalje dr ao bateriju i varijabilni no . Luis nije mogao da smis li ni ta to bi mogao da preduzme, kao to nije znao ni ta e sa udnim kzinom koji se izne nada pojavio, ili sa neprestanim treperenjem lutkara koji su plesali i koje je v ideo krajikom oka. Jedna po jedna, tanj, stvar! Kzin. "Ko si ti?" " egrt." "Hmiijev sin", pogodi Luis. Zaboravio je kako ogroman postaje mu karac kzi n kada stoji pored njega. Ovaj nije mogao imati vi e od jedanaest godina, i jo nije bio narastao do svoje prave visine. "Nema pravo ime?" "Jo ne. Najstariji Hmiijev sin. Izazvao sam ga. Borili smo se. Otac pobed io. Rekao mi: stekni mudrost. Budi uz Luisa Vua. egrtuj." "Auh... Poslednji, koliko ti treba da podesi autodok na metabolizam kzina ?" "Nekoliko minuta. Podve i kzinu ile." Luis krenu prema dispenseru, lagano, dr ei ake tako da ih za titnik mo e videti. Desna aka i zglob bili su mu veoma naduveni. Tu je aku dr ao podignutu iznad glave. Leva aka mu je bila utrnula, ali poslu ie, pomisli on. Kuhinjski zid imao je menije za kzinsku i ljudsku kuhinju, dodatke hrane , sredstva protiv alergija, odeu i druge stvari. Luis nije video apotekarski meni , ali uop te nije sumnjao da i on postoji. Poslednji ga je sreo kao zavisnika od s truje. Sigurno mu ne bi pokazao kako da doe do hemikalija za odvikavanje. Luis otkuca na tastaturi Sol/Nordijska/formalna i izbor kravata. Odolev i isku enju, odabrao je narand asto- uti uzorak koji e pristajati kzinu. ak mu ni pogled n ije skrenuo prema alatki za kopanje trgovaca robljem koju je trakom prilepio isp od vratanca dispensera pre itavog jednog ivotnog veka. Miris kzina bio je veoma slab. egrt mora da se dobro izribao kako se ne b i oseao dok ga je uhodio, pomisli Luis Vu. Na njegovom narand astom krznu nalazile su se tri uporedne brazde preko stomaka. Inae je nosio halovinska obele ja: oba uha kao da su mu bila umoena u gorku okoladu, gotovo crna; iroka okoladna brazda protez ala mu se niz lea, jedna manja okoladna zapeta krasila mu je rep i nogu. Bio je ni i od Hmiija, ak sedam stopa, ali zato irok kao on: hibrid. Majka mu je sigurno od d revnih kzina sa Karte Kzina. egrt sede, spustiv i ruku tako da je sada postala dostupna. Luis povi debel i zglavak kravatom, upotrebiv i levu aku i zube. Oticanje krvi smanjilo se na kapan je. Kzin promrmlja: "Ko je moj napada?"

"Tanj ako znam, ali ako bih morao da nagaam... Zdravo, kvrgavi?" "Govori." "I Poslednji i ja smo pretpostavili da u sredi tu za popravke mora postoja ti za titnik. Obarao si osvajake brodove. Vreme je jasno govorilo da deluje odavde. Poslednji je ostavio prenosne diskove po celom mestu. Za titnik je u stanju tako d a reprogramira disk da on bude povezan sa ovim ovde im ovaj bude ukljuen..." "Da." "I onda se pojavi neposredno pre mene. Krajnje precizno. Ja sam ti bio po treban kao odvlaenje pa nje, a i raunao si na lutkareve reflekse. To je zanimljivo, zar ne, Poslednji? Imao si trenutak da pobegne , ali si ga iskoristio za ut?" "To je stara stvar. U redu, refleksno sam se okrenuo da se borim... pobe dio si." Luis se isceri. Bol vi e nije bio tako nepodno ljiv, ali bio je o amuen endorfi nima. Ree: " egrte. Ovo je za titnik. Pogledaj ga. Svi izgledaju tako kvrgavo, svi su brilijantni i opasni." "Meni izgleda kao obian hominid." Kzin zavrte krupnom, krznatom glavom. "Koliko si me dugo promatrao?" upita Luis. "Dva dana. Mislio sam da ne to nauim od tebe pre nego to se poka em." "Mudrost?" "Otac te je pominjao. Veruje da je mudrost koju sada poseduje nauio od te be, kao i da i ja to mogu. Ali me je primetio jedan od le inara." "Deak?" "Da. Nazvao si ga Kazarf." "Razgovarao sam i sa njegovim ocem." "Deak i ja smo razgovarali. Njegov otac nije bio daleko, slu ao je, mislei d a se dobro sakrio. Ispriao sam ono to znam o tebi. Ne znam tajne koje bi bilo vred no sakriti. Nisam pominjao Poslednjeg." " ta on onda misli - kako smo stigli na Prsten?" "Misli na Luk? Rekao sam da si dovezao brod. Nisam pominjao Kazarfu trenu tni prevoz. Nisam poverovao ocu. Kada si povezao prenosne kabine..." "Prenosne diskove. Prenosne kabine koristimo u poznatom svemiru i u Patr ijar iji. One su mnogo manje sofisticirane." "...prenosne diskove. Skoio sam. Iznenadio sam Kazarfa i njegovog oca. Za panjeno su zinuli. Iznenaenje!" pro aputa kzin i skljoka se. Zatvorio je oi. "Poslednji?" "Spreman. Donesi ga." Luis podmetnu rame ispod egrtovog pazuha i ustade. egrt je prikupio toliko snage da ustane, posrui ode do hirur ke komore i srui se u nju. Luis mu olabavi zavoj i malo ispravi kzina. Prona ao je kzinovu odeseenu aku , i dve bezvredne polovine te kog metalnog runog topa koji je doneo sa sobom. Podig ao je pola ake. Poslednji je uze u usta. "Spusti poklopac", ree on i stavi aku u drugi otv or. Zatim je smotao noge i gurnuo glave izmeu prednjih nogu. Pro ivljava ok, pomisli Luis. Kvrgavi upita: "Samoubistvo?" Jedna glava je izvirila. "Ispoljavam bespomonost. Ovo je predaja", ree Pos lednji. "Predaja, dobro." Kzin e verovatno biti unutra danima. Luis je mogao svakog asa da se onesvesti. Agonija ga je trgnula. Za titnikove kvrgave ake pomerale su kosti u Luisovo m desnom zglavku. Luisova druga aka vrsto je epala za titnikovu ruku. Zastenjao je i z acvileo. Stvarnost je pristizala u talasima bola. Tek kada se za titnik povukao, Luis se setio da potra i njegovo oru je. Svejed no. Na odori kvrgavka bilo je sijaset raznih d epova, i u jednom od njih nazreo je bateriju. ta mora da uradi pre nego to se ponovo onesvesti? Ugovor. Izvukao je bele nicu i gurnuo je lutkaru. "Na ovo si pristao. Treb alo bi naglas da ga proita , po to se na sadrug takoe saglasio s tim." Lutkar uze bele nicu. Druga glava okrenula se prema kvrgavku. "Za to si to u radio?"

"Potrebni su mi saveznici koji nisu za titnici. Za titnici ubijaju jedni dru ge", ree kvrgavi. "Mogu vas obavezati formalnim obeanjem koje ide i jednima i drug ima u korist. itaj." Poslednji je proitao. Kvrgavi mu karac - ili ena: bio je ne to ni i i vitkiji nego to je bila Tila Bra un po to je postala za titnik. elav, tvrda ko a, naduveni zglobovi, trouglasto lice i i spupena lobanja, sve je to onemoguivalo da se utvrdi pol. Luis pomisli da mo e da na zre tragove mu kih genitalija, ali nije mogao da se zakune u to. Iza neprobojnog zida plesalo je milion hologramskih lutkara. Poslednji j e sigurno mislio da e se vratiti meu njih pre nego to propusti ijedan korak. "'...ako po njegovoj linoj proceni nalog podrazumeva nepotreban rizik...' Linoj proceni?" Luis se osmehnu i slegnu ramenima. "...nepotrebno nano enje tete... oita naru avanja etike...' Lina procena?" Za titnik upita: "Poslednji, hoe li se i ti obavezati na isto?" Poslednji je ozlojeeno zazvi dao. "Ti govori o ropstvu! Kako bi mogao da mi to nadoknadi ? Ja sam Luisu Vuu ponudio ivot! Ako je to jasno, prihvatam." Luis vi e nije mogao da izdr i. Upitao je: "Ko si ti?" "Nije mi potrebno ime. Izaberi koje hoe ." "Od koje si vrste?" "Vampir." " ali se." "Ne." Luis samo to se nije onesvestio. Prona ao je medicinski komplet Tile Braun zavaren za najgornju teretnu plou , jo odavno. Morao je da ustane da bi ga dosegao. krguui zubima od bola, gurnuo je n aduvenu desnu aku u otvor za postavljanje dijagnoza. Bol je uminuo. Na ekranu su se pojavila pitanja. Da, eleo je da ostane bu dan. Ne, nije mogao da dopuni zalihe raznih lekova... zloslutno dugaak spisak. Imao je utisak kao da je ostao bez cele desne ruke i ni ta drugo ga, zapra vo, nije bolelo. Bio je pri svesti i slobodno je mogao da se poigrava deliima stv arnosti i da poku ava ponovo da ih sastavi. Obavezao se da slu i za titniku... Nije li tako? Za titnik se obavezao Luisu, sa ogranienim moima nad Luisom Vuom. I lutkar se obavezao, a obavezao se i za titniku, prema Luisovom ugovoru. Mogao je da uje ta su ostali govorili, ali rei su mu kroz jedno uho ulazile a kroz drugo izlazile. "Zahteva najhitnije... Osvajai... S druge strane luka." "ARM i brodovi Patrijar ije", ree Luis. "Kladim se." Politiki entiteti e kren uti u osvajanje: to im je bilo u prirodi. Opis Prstena koji je dao u ao je u zapis e Ujedinjenih Nacija. Hmii je razgovarao sa Patrijarhom. Koje su jo organizacije mogle znati za Prsten? "I Flota svetova?" "Tako jadno projektovani, tako slabo za tieni?" odsvirao je lutkar. "Ti nis u na i!" "Da li su ti politiki entiteti opasni", upitao je kvrgavi. Lutkar je smatrao da su beskrajno opasni i rekao je to. Luisu je tutnjal o u glavi od hemikalija; nije se ukljuio u razgovor. "Da li postoji mogunost da odustanu od svojih planova?" "Ne. Mogu ti pokazati gde se kriju njihovi meuzvezdani transporteri", ree Poslednji. "Oni nee uestvovati u invaziji. ak ni tvoj supertermalni laser koji se n apaja sa sunca nee stii do najudaljenijih meta. Brodovi koji e se spustiti bie ratni bez hiperpogonskih motora." "Poka i mi." "Iz moje kabine." Luis se u sebi nasmejao. Neobele ni prenosni disk prebacivao je samo u kabinu Poslednjeg, i nije pr opu tao tuince. Poslednji bi se na ao iza neprobojnog zida. Kakvi su izgledi da kvrga vi to dozvoli? Za titnik vampir. Luis natera sebe da pokrene usta. " ta jede ?" "Pravim ka u od povra. Nisam okusio krv ve dvadeset osam falana", odvrati kv rgavi. "Moja glad nije rizina po vas." "Dobro", ree Luis i na trenutak sklopi oi.

uo je: "Poslednji, samo jednom mo e da raskine ugovor. Poka i mi sve brodove os vajaa." Odgovor Poslednjeg sastojao se od urlikave, zvi dukave muzike sa nad-tonovi ma u subsoninom basu. Luis naglo otvori oi i vide kako plesai nestaju i kako ih sme njuju rotirajue triprostorne zvezdane karte. Sistem je delovao gotovo prazan osim to se u njemu nalazio Prsten sa svoj im senkovitim kvadratima. areno kodirana svetla ble tala su daleko od luka Prstena, a vi e manjih iskrica sjatilo se znatno bli e. Luis nije mogao da primeti kretanje u ovim razmerama, ali inilo se da zauzimaju polo aje oko sistema, kao da su tek pos tali svesni jedni drugih. "Moram se vratiti da branim Luk", ree kvrgavi. "Dolazite." Lutkar se trgnu. "Ali karte su nam na raspolaganju samo ovde, na Toploj igli istrage!" "Upravo sam ih video. Idemo." Luis je ostao sam. Slika se izmenila kada su i ezli. U kapetanovim odajama nalazio se nekakav trodimenzioni dijagram kola... Dosta. Luis polo i glavu na naslagane teretne ploe i sklopi oi. Dremao je, oslanjajui se na naslagane teretne ploe, sa rukom u medicinskom kompletu. S vremena na vreme trzao se usled gubitka ravnote e. Iza krmenog zida nalazio se dok za lender, gotovo prazan od kada je Tila spalila lender. Luis nije mogao ba da se seti ta se jo tamo nalazilo. Spremi ta za s kafandere i oklope, razume se, i zaliha prenosnih diskova. Javio mu se neodreeni utisak da je Poslednji uneo tamo neke promene; imao je jedanaest godina da to uin i. S leve i desne strane zidovi su bili crni. Igla je bila optoena crnim baz altom: ohlaenom magmom. Mre a linija i taaka lebdela je s druge strane prednjeg zida, podseajui na gn ezdo mrava kako bi ga video dubinski radar. Golicala mu je um. Take tamo, i tamo, i tamo. One dve su bile povezane, kao i one tri. Evo, mre a od njih deset. U daljini, jedna od deset izgleda da je predstavljala dve pre klopljene take. Skicirani obrisi u pozadini mo da oblikuju kartu. Mora da to Poslednji poku ava ne to da mu poka e. Kada je pritisak u be ici postao jai od straha od bola, Luis je izvukao aku i odgegao se do toaleta. Oigledno je jo imao medicinskih problema. Posle toga je p opio etvrt galona vode. Pojeo je civilizovanu Cezarevu salatu prvi put za jedanae st godina, slu ei se levom akom. Nee vi e jesti, ma ta da pronae! Toga mu nee biti ao li i. Pregledao je aku kojom ba nije bio najzadovoljniji. Otok je splasnuo; kost i su, izgleda, bile sve na svom mestu. Jo dva puta je napu tao ma inu. Ustrojstvo mu je ponovo zapalo za oko kada se udaljio od reciklera. Prenosni diskovi! Mora da mu je podsvest radila. Ta karta je prikazivala polo aje prenosnih diskova koje je Poslednji prestrojio. Nekoliko ih je bilo razbacano po milionima kubnih milja sredi ta za popravke. Samo etiri su se nalazila u Toploj igli Istrage . Jedan mu je bio ispred vrata. Dvostruka taka mora da je predstavljala sondu za gorivo u gradu tkaa, sa jednim diskom za prenos i drugim za vodonik. Poslednji mu je ovo ostavio. Luis ju je prouio, spremio u seanje, pitajui s e koji su mogle biti lutkarevi pobude... Lutkari koji ple u vratili su se u trenutku kada se pojavio kvrgavi. Za titnik je dr ao ne to u aci. Dunuo je u to, posmatrajui Luisovo lice. Muzika je zatreperila kroz vazduh, zvuk umskog vetra. Luisova reakcija mora da nije bila zadovoljavajua. Za titnik je odlo io stvar . Pregledao je Luisa onako kako bi to uinio kakav primitivni lekar, pipkajui ga tu i tamo da vidi ta ga boli. Uskoro ree: "Nee jo dugo." Luisu ne to pade na pamet. On ree: "Moj kuhinjski zid mo e biti programiran d a izbacuje krv." "Hoe li je ti prvi piti?"

"Ne, neu. Ja nisam vampir. Poslednji e takoe morati da ponovo napi e program za kuhinju. Ne, ekaj, dopusti mi da ne to probam." Luis je kod kuhinjskog zida izbacio virtuelnu tastaturu za kzintsku kuhi nju, oznaenu takama i zapetama, junaki jezik. Luis ga je pomalo znao. Pro ao je kroz podu i jelovnik dok ga je kvrgavi posmatrao. udovi na kuhinja - ne. Fafnirska kuhinja ? Ne pod tim nazivom. Poku aj morski ivot. Eto, pod nazivom planete na kzintskom, a t. Meso, pie, suvi e pojedinosti. Poku aj tra i: meso/pie. etiri puta. Tri su bile supe, sa remom kao sastojkom, to je ostavljalo sam rem. ODBACI zakone koji se odnose na a t/Fafnir, Zemlju, D inks, Pojas, Zmijski ro j... Kroz vratanca dispensera iskoila je kugla ispunjena gustom crvenom teno u. Kvrgavi uze kuglu. Uhvatio je Luisovu vilicu br e nego to je ovaj uspeo da trepne. Stisak mu je bio elini. "Ti popij", ree on. Luis poslu no otvori usta. Kvrgavi izbaci malu koliinu lepljive crvene tenos ti u Luisova usta. Ukus mu je bio nepoznat, ali zato je prepoznao miris. Ipak ju je progutao. Kvrgavi je pio, gledajui Luisa. "Iznenauje me. Za to si mi napravio krv?" Jedanaest godina Luis je jeo ono to je uspevao da nae ili to su nepoznati h ominidi nudili kao hranu. "Nisam gadljiv", ree Luis. "Jesi." Iskreno govorei, od onoga to je namirisao i okusio bilo mu je muka. Ree: "D r ao sam se na eg ugovora koji od mene tra i da delam u tvom interesu. Ti si ga naru io. Prosudio sam da za mene nije da pijem ljudsku krv, i to sam kazao." Kvrgavi ree: "Medicinski komplet je zavr io s tobom, je li tako? Navuci ska fander. Poi sa mnom." "Skafander. Kuda emo?" Za titnik ni ta ne ree. Luis se isceri. Pokazao je kroz providni prednji zid. "Oprema za vakuum, letelica za spu tanje, vazdu na komora, sve to je Hmiiju i meni moglo biti potrebno da iziemo iz ovog broda nalazi se u doku za lender. Tamo mogu da stignem samo pre nosnim diskom. Poslednji nas je dr ao kao zatoenike." "Zar niste imali ugovor?" "Tada ne." "Nauio sam kako se koriste prenosni diskovi. Doi ovamo." Kvrgavi je imao alatke za obijanje brava od tvrdodrveta. Kleknuo je pore d diska i podigao ivicu. Luis nije mogao da vidi ta radi. Prsti za titnika bili su stra no brzi. Video je kako se u odajama Poslednjeg pojavljuje dijagram prenosnog diska, treperei. Z atim je za titnik postavio disk na mesto, gurnuo Luisa na njega i krenuo za njim. Po to je lender bio uni ten, dok za lender bio je uglavnom prazan. Bilo je s kafandera za ljude, kzine i lutkare. Providni zidovi vazdu ne komore gledali su na tunel koji je vodio kroz nekoliko kubnih milja magme, nekori en od rata sa Tilom B raun. Luis je pogledao prema policama sa oru jem, ali im se nije primakao. Izvuk ao je skafander koji je prianjao uz telo i ve bio otkopan na torzu, rukavima i nog avicama. Nee mu biti potreban irok pojas. Stao je da se uvlai u njega, pa zastao, u zdahnuv i od bola. Pre nego to je stigao da zatra i pomo, za titnik se obreo pored njega i stao d a mu uvlai napola izleenu ruku i aku u rukav i rukavicu, posle ega je jo napravio pov ez od kravate koja je poslu ila egrtu da stegne arterije. Povukao je zip na Luisovo m skafandru, privrstio mu kacigu na prsten oko vrata i stavio mu bocu sa vazduhom na lea. Saekali su da skafander poprimi oblik Luisovog tela. Kvrgavi je baratao oko kontrolnih ureaja na velikom prenosnom disku, tere tnom disku. Luis je otpoeo proveravanja. Kamera u lemu, dotok vazduha, recikler va zduha, CO2 i sadr aj vodene pare... Kvrgavi ga je povue. 20. BREMOVA PRIA Odbrana od meteora u sredi tu za popravke, 2892.

Karta Marsa uzdizala se etrdeset milja iznad Velikog Okeana - projekcija severnog pola u razmeri jedan prema jedan. Sa donje strane Prstena nije bilo ni traga Karti Marsa, jer je cela ta okrugla kapa visine etrdeset milja bila uplja. Luis je video nepregledne prazne prostore unutar sredi ta za popravke, ali u ovome nikada nije bio. Bio je ogroman i mraan. Stolice nalik na kosture opreml jene pokretnim tastaturama protezale su se du dugakih brodobrana. Elipsoidni zid p redstavljao je ekran visok trideset stopa. Jedina svetlost dopirala je sa ekrana : prizor lokalnog neba koje je obmotavalo Prsten. U sistemu Prstena nije bilo planeta ni asteroida. In enjeri Prstena mora d a su ih sve poistili ili su ih upotrebili kao grau. Prstenov obod, na kome je vlad ala no, bio je bled spram crne pozadine. Zvezde pojaanog sjaja su sijale, kao i eti ri siu na zelena kruga: kursori. "Prona ao sam jo etiri", prijavi Poslednji. Nalazio se kod zida od nezgrapni h, zveketavih svetala, brojanika i prekidaa. Sada je Luis prepoznao mesto na kome se nalazio. Ovo je bio sistem koji je obrnuo magnetno polje sunca. Video je ovaj prizor na holo projekciji, pre jedanaest godina, kada je Poslednji upravljao od branom od meteora. Vazduh ovde mora da je bio prepun spora drveta ivota. Mesto je bilo uredno, osim - hhh? Sa druge strane nepreglednog poda u gotovo potpunoj tami stajalo je neko oblije u senci. Oblije nepokretne opasnosti, izoblien ljudski oblik, suvi e mr av i ilj at na pojedinim mestima. Kosti sklepane u pozi za napad. U senkama iza tih stojeih kostiju kao da je nasumce bila razbacana oprema . Kasnije. Luis ree: "Treba da zavr im sa proveravanjem. Da li sam ti istog as a neophodan?" Kvrgavi odvrati: "Ne. Poslednji, poka i mi." Niko sa Pojasa ne bi povukao oveka u vakuum pre nego to je ovaj proverio s voj skafander. To bi naprosto bio ubilaki potez. Da li je za titnik jednim pogledom oitao spremnost njegovog skafandra? - pitao se Luis. Nije li mo da za titnik stavlja o na probu njegovo dr anje? Njegovu opremu? Njegov temperament? Poslednji se vozio na jednoj od teretnih ploa. Podigao se za jard; glave je zabio meu kontrolne ureaje. Prizor neba bio je zumiran na jednu narand astu kuglu oznaenu crnim takama i zapetama. Brod kzina, verovatno star nekoliko vekova, prep ode en na hiperpogon. Prizor se skupio, pokrenuo i ra irio. Ovaj naredni brod izgledao je velik, dugaak, i liio na polugu koja se sporo okretala sa kuglom na bli em kraju. Luis nij e prepoznao tip. "Zalihe vazduha", poe kvrgavi. "Da se nadoknadi gubitak vazduha preko obo dnih zidova." "...Da. Obrati pa nju na ovo..." Trepui zeleni kru i oznaavao je krater na proto -kometi. Prizor se ra irio, zatim pre ao na dubinski-radar, prikazav i nejasnu struktu ru u ledu ispod ro ave povr ine. Kvrgavi upita: "Koja vrsta je to sagradila?" "Ne umem da ti ka em", odvrati Poslednji. "Projekti vezani za iskopavanje rude uvek su nalik tome, lie na sistem korenja neke biljke. Ali ovde..." Jo jedna poluga zarotira - i ukaza se brod iste izrade, vien sa strane. Poznata mala aeros vemirska letelica zatupastih krila bila je privezana celom du inom. "To su Ujedinjene Nacije, letelica koju je napravila Luisova vrsta." Luis je zavr io proveravanja. Skafander je mogao da ga odr i u ivotu nedeljam a, mo da mesecima. "Odlino. Dozvoli meni", ree kvrgavi. Zakoraio je na drugu teretnu plou i pod igao se. Njegove ake spretno su obavljale ono u emu lutkareva usta nisu bila ba naj ve tija. Drugi ekran bio je osvetljen zatamnjenim prizorom sunca. Prolazili su minuti. A onda je jedan sjajni pramen poeo da se izdi e, grei se u magnetnim poljima. Luis ree: "Pretpostavljam da e ih pobiti." "Tako glase moja uputstva. Dolaze kao osvajai", ree Poslednji. "I mi smo." "Da. Jesi li zdrav?"

Luis poe da izvija povezanu aku. "Prezdravljam. Ionako je to gubljenje vre mena, ako u ve u taj tvoj magini autodok. ta ste to radili?" "Uni tili smo est nosaa brodova i flotu od trideset dva lendera. To su bili brodovi najbli i suncu, najranjiviji. Ovi poslednji su tako daleko da emo mo da uspet i samo da ih razbesnimo i ni ta vi e. Sklon sam tome da prenebregnem postrojenja u k ometi. Samo emo naterati led da prokljua. Prona ao sam brod Tuinaca na jednoj od naju daljenijih kometa..." "Tanj! Kvrgavi? Nisi valjda oborio jednog Tuinca?" "Poslednji je bio protiv toga." "Dobro. Oni su veoma krhki, ali imaju tehnologiju koju ne mo emo ak ni da o pi emo kako treba. Stoga, oni ne ele ni ta to mi imamo, a ono to ele, to kupuju. Nema sv rhe povrediti jednog Tuinca." "Dopadaju ti se?" To je bilo pomalo iznenaujue pitanje. Luis odvrati: "Da." " ta e oni ovde?" Luis slegnu ramenima u skafanderu. "Nebo je puno planeta. A samo je jeda n Prsten. Tuinci su znati eljni." Solarni pramen i dalje se podizao. "Posmatraj i stavljaj primedbe", ree k vrgavi Poslednjem. Prsti nalik na nanizane orahe poigravali su preko zida. Lutkar je gledao. Ree: "Dobro." Sve je izgledalo krajnje opu teno. Pramenu e biti potrebni asovi da se oblik uje. Dejstvo supertermalnog lasera rasprostirae se minutima pre nego to se odvoji od pramena. inilo se da su mete udaljene nekoliko sati pri brzini svetlosti. Luis je ve bio odbacio pomisao na spasavanje u poslednjem trenutku. Luis Vu nije dugovao ba ni ta niti Ujedinjenim Nacijama niti ARM-u. Nije im ao ni obavezu da titi brodove kzina. Razoru an i povreen, nije mogao da se meri sa z a titnikom bilo koje vrste. Znao je da e biti srean ako sauva goli ivot, po to se vratio u ovaj ples moi. Ugovor ga nije obavezivao da spasava lovinu kvrgavka. A oni su zaista do l i kao osvajai. "Izdvojio sam i osmatraku stanicu. Jedna od mojih", govorio je Poslednji. "Konzervativcima nipo to nee promai." "Tako je. Kvrgavi, u isku enju sam da te nazovem 'Drakula'. Drakula je bio arhetip vampira iz prie." "Slobodno." "Ne. Otrcano je. Ti si za titnik, prvobitni pokreta meu vampirima. Hajde da te zovemo 'Brem'. Mo e li mi rei ta eli od mene?" " elim ono to je najbolje za moju vrstu. Vampiri su suoeni sa tri pretnje, i svaka od njih odnosi se na sve ispod Luka, ukljuujui tu i vas." Kvrgavi je posmatrao Luisovo lice dok je to govorio. "Prva pretnja: ako broj vampira naraste, iscrp emo lovinu. Inteligentni hominidi mogu ak nai naina da nas uni te. Ja ne elim da bilo koja vrsta vampira privue suvi e veliku pa nju. Vi ne elite d a se irimo." "Vampiri ubice, jesu li to bili tvoji? Ne, to je ludo. To je tvoja vrsta ." "Ne, Luise, nisu. Mora da postoji stotinu razliitih vrsta vampira na Prst enu." "Ah. Gde tvoji ive?" Brem je to prenebregao. "Luise, nisam ja osnovao Savez Senkovitog Gnezda . Njihovo re enje bilo je elegantno, nije li tako?" "Aha." "Druga pretnja: osvajai iz svemira ugro avaju samu strukturu Prstena." Luis klimnu. "Meuzvezdani ratni brod uvek mo e da upotrebi udar meteora kao oru je. Vodite rauna o kometama koje padaju." "Treu pretnju predstavljaju za titnici, zbog meusobnih dvoboja." Luis upita: "Koliko ve za titnika imamo?" "Tri ili vi e koji uestvuju u popravljanju instalacija na obodnom zidu. Mo e se uiniti da je svaki od njih za ne to zadu en, ali svi se bave i posmatranjem." "Koje vrste mo e da nabroji ?" "To je va no pitanje, zar ne? Na vlasti e biti vampiri. Svi ostali bie sluge

izabrane meu lokalnim vrstama. Luise, mo e se raspravljati o..." "Kako je, tanj, do lo do toga da Prsten bude zara en vampirima-za titnicima?" "To je zapetljana pria, ali za to da vam je ispriam?" Luis se uvao da ne obave e sebe ili Poslednjeg da jedan drugome otkrivaju t ajne. Kako da nagna Brema da otkrije svoju? Ree: "To je tvoja stvar. Prvo odlui ta e li . Zakljui da li mi to mo emo da ti damo. Potom odredi koliko treba da znamo kako b ismo to izveli kako treba." Kvrgavkova aka plesala je preko zida. On ree: "Vi uvate svoje tajne. Za to bi h ja ispriao svoje? Obavezali ste se na poslu nost u svakom sluaju." Da vidimo ta e s ovim: "Obara brodove. Stet, ali pretpostavi da jedan proma i ? Nema naina da zakljui ta e potom preduzeti. Nas trojica, ja, egrt i Poslednji, jedini smo tvoji saveznici u blizini. Oekuje da e , posmatrajui nas, moi da dokui ta e osva iti. Ali mi neemo reagovati ako ni ta ne znamo." Blistavi pramen odvojio se od sunca i stao da se izvija u obliku luka, a li ubrzo je poeo da se ispravlja, da se su ava. Brem pozva: "Poslednji?" "Jo malo pa e ispupenje biti na svom mestu." "Hoe li da zavr i manevar?" "Da uni tim sva etiri izvora?" "Ostavi kometu. Luise, kako mo e da reaguje na odgovarajui nain ako zna da te g ledaju?" "Kada mene neko posmatra, onda ja uzvraam istom merom. Imaj to u vidu. Br eme, ko si ti? Kako je jedan vampir dospeo u sredi te za popravke?" "Napravio sam kartu svog ulaska." Luis je ekao. "Luise, da li si video kako se hominidi pona aju kada piju gorivo koje spr avlja ma inski narod?" "I ja sam to radio." "Ja nikada nisam. Sada mora zamisliti da si poeo da pije gorivo sa majinim m lekom. Nekoliko desetina falana kasnije probudi se prvi put trezan, trezan i puca jui od energije i ambicije. "Roen sam... Oblikovan sam pre 7.200 falana. Oko mene su sve sami le evi, n a desetine pripadnika moje vrste, danima mrtvi, i jedno udno oblije svo kvrgavo. I ja sam bio sav kvrgav, bezpolan, bilo mi je hladno i bio sam gladan i izubijan u borbi, ali re avao sam svet kao jednu veliku zagonetku. Jo trojica su se budila, izmenjena kao i ja." Luis upita: "Uhvatili ste za titnika? Vampiri nisu toliko inteligentni." "Ovaj je bio roen zarobljen, stvoren da bi bio sluga." Stvorio ga je ko...? "Nastavi." "Grad se nalazio na jednoj okomitoj steni i na velikom stubu. Roen sam u njegovoj senci. Uvek smo bili gladni. Rampa je zavijala uz stub do mirisa lovine , ali uvek bi nas doekala bodljikava ipka kada bismo poku ali da se popnemo uz rampu ili proelje planine. Transporteri su dolazili i odlazili. Nikada nisu koristili rampu. Po to smo postali za titnici, poeli smo da podozrevamo razloge zbog kojih su s e na i ivoti odvijali onako kako su se odvijali. Mislim da smo predstavljali odbran u..." "Odbrambena udovi ta", ree Luis. "Osvajai bi morali da se suoe sa vampirima pr e nego to naiu na prave stra are." "Verovatno", ree kvrgavi. "Nastupila je glad, kada su proizvodi prestali da sti u u grad. Izgubljen rat, politike igre, razbojnici na putevima, ko bi ga zna o? Mi vampiri smo samo znali da je dotok ubreta gotovo bio prestao, isto kao i vo de i kanalizacije. Oni to su se hranili ubretom oti li su negde drugde, a mi koji sm o pre iveli delimino zahvaljujui krvi le inara poeli smo da umiremo od gladi. Mnogo dana kasnije podigla se prepreka od iane ipke i velike kutije stale s u da se kotrljaju niz rampu. Poku ali smo da ih otvorimo i dopremo do krvi koja se nalazila unutra. Njihovi tokovi su nas pregazili. Neka fantastina ratnica plesala je oko vozila i ubijala sve koji bi pri li, a ostala je i po to su vozila oti la, ubi jajui sve koji bi krenuli za njima. Nije se obazirala na na e molbe..." "Molbe?" "Bila je imuna na na miris i nije se obazirala na govor na ih tela. To nas je razbesnelo. Nikada ranije nismo videli za titnika. Bili smoo glupi, besni i gla

dni. Konano smo uspeli da oborimo kvrgavu, navalimo na nju i isi emo ono malo krvi koju nije izgubili u bici, ali jo smo bili gladni, tako da smo pili i iz onih koj i su pali. A onda su ostali utonuli u san slian smrti, isto kao i ja. Kada sam se probudio, bio sam izmenjen. Ali seao sam se, i to je ve bilo n e to novo. Mnogi od nas su probali krv za titnika toga dana. Neki su umrli u snu. Pro budila su se etiri za titnika. Po mirisu sam prepoznao da je jedna od njih moj omil jeni par, i tako smo se na li." "Ba sam se pitao. Da li su vampiri monogamni?" "Molim?" "Jednom se pare." "Ne, Luise. Kada hominid nema miris, to je lovina. Isi em krv iz vena dok upra njavam ri atru. Miris mi mo e rei da neka ena pripada mojoj vrsti i to e je za tititi Ali umirali smo od gladi, Luise, Ona i ja, moj par, kako da je nazovem...?" To je iznenadilo Luisa, taj ar kojim je Brem priao priu, a prvobitno je mor ao lukavstvom da ga navede da to uini. Da nije mo da sada prvi put imao nekoga da g a saslu a? On ree "En?" "En i ja posedovali smo dovoljno vrstu volju da dr imo usta zatvorena dok s mo se parili. Razume se, nijednom se nismo parili po to smo se probudili izmenjeni , ali seali smo se da smo verovali jedno drugom." Seanje ga je iznenadilo, i Luis se stresao. Verovati jednom vampiru? Izgledala je kao uspaljeni aneo, natprirodno po eljna, vampiru a koja je napa la Luisa Vua pre dvanaest godina. Njegove ake u njenim pepeljastoplavim uvojcima nai li su na suvi e kose i suvi e malu lobanju. Jedan hominid nije bio u stanju da pro ceni ta je, zapravo, vampir sa Prstena. Luis je primetio da Poslednji slu a: jedna glava bila je nagnuta prema nje mu i Bremu, dok je druga radila po tabli. On ree: "Stet, nastavi." "Nas etvoro smo istra ivali, sa deset rasploivaa koji su bili suvi e mladi da b i pretrpeli promenu. Moj um je pravio karte usput. Grad Klin predstavljao je tro ugao, osnovu je podupiralo proelje planine, vrh je poivao na velikom stubu, a taj stub se dalje uzdizao i oblikovao kulu. Razvalili smo vrata i porazbijali prozor e, ali jedini hominidi u gradu bili su zatoeni u kuli. Kada su na i rasploivai bili n ahranjeni i vi e nismo bili u opasnosti da pomremo od gladi, krenuli smo za miriso m na jedno bolje za tieno mesto, mesto gde su ivela dva za titnika iznad skrivenog skl adi ta utog korenja. Poznato ti je to korenje?" "Drvo ivota." "Shvatili smo njegovu prirodu. En i ja uvideli smo da je to drvo sada na a krv. Umrli bismo od gladi bez njega. Pobili smo ostale." "Onaj prvi za titnik..." "Prouio sam njeno telo", ree Brem. "Bila je manja od mene. Imala je krupnu vilicu, koja se specijalizovala za vakanje tvrdih granica koje su u okolini rasle . Orue joj je bilo primitivno. Spasila je rasploivae svojih lokalnih vrsta, borila se kako bi im obezbedila prolaz iz grada i kroz vampire, i pri tom rtvovala vlast iti ivot. Luise, najvei broj ivotinja, najvei broj hominida, mo e da pre ivi samo na jedn om lokalitetu. Zamisli da je tvoja vrsta ograniena na jedan potez reke, deo ume, n eku izolovanu dolinu, movaru ili pustinju. Kao za titnik postaje pokretljiviji, ali sve ono to obo ava nalazi se na jednom mestu. Neki manje ogranien za titnik mo e sve da u ni ti ako ne slu a njena nareenja." "Da li si na ao znake..." "Da, svakako, tragova je bilo posvuda, puzali su nam po ramenima ne bi l i nas ujeli za vratove! Dva za titnika obitavala su u kui korenja. Jedan je slu io dr ugome. Prona li smo tela - rasploivae vrste kojoj je pripadala slu kinja. Gospodar je bio neke druge sorte i bio je star skoro osamdeset hiljada falana; za titnik vrste koja se od tada izmenila ili je iskorenjena. Glad ga je isterala iz Klina. Slu ki nja je ostala da spase svoju vrstu." "Njena krv je od tebe napravila za titnika." "Oigledno", saglasio se Brem. "Virus. Virus koji menja gene, a nalazi se u korenu drveta ivota. Nalazi se i u krvi za titnika." Luisa je ovo zabavljalo. Vampiri postaju besmrtni tako to

piju krv besmrtnika! Ali mu nije bilo zabavno to to je bio prepu ten na milost i nemilost jednom za titniku-vampiru. Sada se pramen sa sunca protezao desetinama miliona milja u svemir. Posl ednji se vozio na teretnoj ploi blizu okrugle tavanice, dr ei jednu glavu nakrivljen u kako bi uo. Oigledno je bio predaleko za to. Osim... Usmereni mikrofon? Luis ponovo upita: "Kako si u ao u sredi te za popravke?" Brem ree: "Korenje koje mo e da potraje stotinu falana. Moramo pronai izvor ili emo umreti kada nam ponestane. En i ja smo jedno drugo uili da itamo. Zapisi iz Klina odveli su nas do gradova sa bibliotekama. Odabrali smo hladnu klimu kako bismo mogli da se sakrijemo ispod odee. Mislili su da smo posetioci iz daleka. Pl aali smo poreze, kupovali zemlju, i na kraju stekli graansko pravo na ulazak u bib lioteku naroda Delta. Tamo smo doznali o mogunostima za popravke ispod Karte Marsa. Stigli smo do Velikog Okeana i pre li ga. Morali smo da napravimo cilindre na naduvavanje kako bismo mogli da hodamo po povr ini Karte Marsa. Vi e mi se dopad aju va i skafanderi. Ipak, uspeli smo da uemo dok smo jo bili ivi." "I niste ubili jedno drugo." "Ne. Vampiri ne poseduju um, Luise Vu. Vampir-za titnik kree iz poetka, post aje inteligentan po roenju, nesputan nikakvim predrasudama, starim vernostima ili obeanjima. Ako homionid nije u stanju da izabere za titnika iz vlastite vrste, vam pir mora predstavljati njegov drugi po redu najbolji izbor." Poubijali ste se meusobno zbog poslednjeg korena drveta ivota. Luis to nij e izgovorio. Nije bio siguran da je to tano. "Prona ao si gospodara za titnika. Kako? Za to ste se borili?" "Borili smo se oko toga ko e najbolje da titi Luk i sve pod njim." "Ali njegov dosje bio je dobar, nije li tako? itave vrste mora da su se r azvile i umrle za njegova ivota, ali civilizacije se izdi u i cvetaju sve dok..." "Ali mi smo pobedili, En i ja." Brem se okrenuo. "Poslednji, kako napred uje ?" Luis baci pogled prema kosturu koji je stajao u polutami. Podozrevao je ko bi to mogao biti. "Kako si dopro do njega? Rekao si da je bio star osamdeset hiljada falana." Skoro milion rotacija Prstena. Dvadeset hiljada zemaljskih godi na. "Toliko vreme, a onda ste nai li vi." "Morao je da doe. Poslednji?" Lutkar doviknu. "Usmerio sam odbranu od meteora na tri mete. Rezultate em o videti tek kroz dva sata. Proi e tri pre nego to postrojenja u kometi budu mogla i ta da primete i reaguju. Bilo koji od ostalih imaju na raspolaganju nekoliko sat i da se pomere, ali ko mo e da umakne snopu svetlosti?" "Tvoje mi ljenje?" "Moj narod vi e voli da postigne svoje ciljeve tako to drugim vrstama da on o to ele", ree Poslednji. "Luise Vu, reaguj." Luis odgovori. "Zapoeo si ne to to ne mo e da zaustavi . Napao si dve ratne flote , tri ako broji Flotu svetova. Politike strukture stare i umiru, Breme, ali inform acije se vi e ne gube. Skladi tenje je suvi e dobro. Neko e ispitivati odbranu Prstena dok bude protona." "Onda Luk mora imati za titnika, dok bude protona." "Bar jednog. Osvajai ne bi samo zauzeli teritoriju. Stali bi da petljaju i ispituju, i mo da bi ne to uni tili, kao to su to uradili graditelji gradova kada su skinuli visinske mlaznike sa obodnog zida da bi napravili meuzvezdane brodove." Kvrgavi je ekao. "Vampir bi mogao predstavljati pogre an izbor." "Ve imate vampira na tom polo aju. Mnogo skuplju gre ku predstavljalo bi ula en je u borbu s njim." Po to Luis ni ta nije rekao - po to je i dalje prebirao po svojim mislima - Br em je izvadio ne to iz prsluka. Bio je to izrezbareni komad drveta, vei od flaute n a kojoj je ranije svirao. Zvuk vetra bio je dublji, bogatiji, praen udarcima Brem ovih vrhova prstiju po cevi. Ute no, i pored toga to je Luis bio iznerviran. Luis je saekao da tu balica prestane. Onda ree: "Potrebna ti je stra a koja e v

oditi rauna o meteorima u ravni Prstena. Ne znam kako da to izvedem. Solarna odbra na od meteora ne mo e da puca na bilo ta to se krije ispod poda Prstena." "Doi", pozva ga Brem. "Poslednji, doi. Vratiemo se kasnije da vidimo ta nam je umaklo." Luis je imao utisak da ga kvrgavi ste e dr ei u aci kamenie, dok ga je vukao za zdravi zglavak. Bio je primoran da se brzo kree. Jednom se osvrnuo na pogleda kos ti u pozi za napad. A onda je Brem doveo ili gurnuo Luisa na prenosni disk. Projurili su kroz stovari ni prostor na Igli. Kvrgavi pomo e Luisu da skine i preokrene skafander, pazei na povreenu aku i vodei rauna o tome da ne oslobodi spore koje su mogle da se nahvataju na povr ini. G de li je Poslednji? Brem je poveo Luisa na drugi disk i obojicu prebacio u prostorije za pos adu. Luis ni u jednom trenutku nije pomislio da se odupre. Brem je bio naprosto suvi e jak. Za titnik je kleknuo ispred jednog praznog zida. "Lutkar je ovde radio na tome da prizove slike u vlastite odaje. Da vidimo koliko dobro sam ga posmatrao. " Odnekud je stvorio drvene kalauze i dao se na posao. Pojavio se dijagram: karta prenosnih diskova. Zatim grad tkaa. Stigao je i Poslednji: dok za lender, zatim kabina za posadu. "Izvini zb og zaka njenja", ree on. "Jesi li proveravao moje obezbeenje? Poslednji, probudi kzina", ree Brem. "Kasnije elim bolji pogled na obodni zid na delu gde rade za titnici. Po alji svoju s ondu za gorivo." Poslednji pogleda oitavanja na poklopcu autodoka, dodirnu ne to i poskoi una zad kada se poklopac podigao. Kzin se pridigao tenim pokretu, spreman da nasrne na itavu vojsku. Kvrgavi se naoru ao baterijom i varijabilnim no em, mada ga Luis nije video da se pomerio. Brem je saekao da se egrt opusti, a onda ga je upitao: " egrte, da li bi se obavezao meni prema uslovima iz ugovora Luisa Vua?" Kzin se okrenuo. O iljci su mu nestali i ake su mu odlino izgledale. "Luise Vu, da li bi trebalo to da uradim?" Luis potisnu uzdr anost i ree: "Da." "Prihvatam tvoj ugovor." "Izlazi iz autodoka." egrt ga poslu a. Brem odvede Luisa do velikog autodoka i pomo e mu da ue. Poslednji je poslovao na drugoj strani. Kodirane arene take i lukovi boje duge vrteli su se i preme tali u kapetanovoj kabini, reagujui na muziku lutkara. Od jednom je neharmonino zazvi dao. "Sonda!" "Govori", ree Brem. "Pogledaj! Prenosni disk je skinut sa moje sonde za gorivo! Stani..." Lu tkar je kuckao po zidu. Pogled na delimino zaronjenu sondu zamenio je pogled iz m rene na steni. "Eno! Pogledaj, eno ga!" Ureaj za teleportaciju koji je bio postavljen na bok sonde sada je le ao na obali reke pored venice. "Niko ne poku ava da ga sakrije", ree Luis. "Mali disk u nosnom delu, sa fi lterom od deuterijuma - je li jo na mestu?" Poslednji pogleda. "Jeste." "Gotovo sam polaskan. Neko eli da se vratim." "Kraa!" "Aha, ali pusti sad to. Bie bolje da dovede sondu ovamo i postavi novi disk . egrte, Poslednji e ti proitati tvoj ugovor. Nemoj nauditi nikome. Probudi me kada autodok zavr i sa mnom. Na kuhinjskom zidu ima odeljak za ishranu kzina, a i Brem e se njime poslu iti. Hoe li s tobom biti sve u redu?" "Da." "Stet." Prilino uznemiren, Luis le e u autodok u obliku sanduka. Poklopac s e spustio. 21. LEKCIJE IZ FIZIKE

Tranzitna stanica vazdu nih sanki, 2893. Videli su je mnogo dana unapred: crna linija naspram neizmernog jo udajen ijeg obodnog zida s desne strane. Kada su pri li bli e, linija se pretvorila u ogromnu, ve taku siluetu koja se u zdizala iznad pustinje: izdignuta platforma sa ispupenjima zbijenim oko sredi ta. Kada su pri li jo bli e, crveni su mogli da vide dnevnu svetlost ispod izvesn ih delova izdignua. Do tada je Varvija ve znala. To je bilo odredi te nonog naroda: g roblje naroda peska. Putovali su kroz suve predele. Pesak je kodio motoru. Imali su nekoliko g ladnih dana pre nego to su naleteli na narod peska. Narod peska kretao se unaokolo odeveni odore pastelnih boja. Male, nabij ene ivotinje vukle su njihova kola u skupinama od po dvanaest, a slu ile su im i ka o ivotinje od kojih su dobijali meso. Mesojedi! Crveni pastiri i ma inski narod pod jednako su se obradovali. Darivali su ih tkaninom koju su uzeli iz Senkovitog Gnezda. Narod peska ubio je dve svoje zveri za gozbu. Nekoliko vrsta razmenilo je predanja i prie kak o su najbolje znali i umeli. Jedino je Karker dovoljno dobro govorio jezik trgov aca da su mogli da ga razumeju, i sve je trebalo prevoditi. Ri atra nije zahtevala prevoenje, samo znake. Bez svojih odora narod peska bio je nizak i nabit: niski poput sakupljaa, sa irim torzorima i vitkim rukama i n ogama. Harfista i Tu na Cev ostali su u kontejneru. Krstarica je krenula u cik zore. Varviji je bilo neprijatno jer je znala da demoni ispod upravljake klupe gotovo umiru od gladi. Meutim, njihov cilj bio je na vidiku. Stigli su usred sjajnog popodneva. Drevni put napola prekriven peskom uzdizao se do osovine platforme. Tri ruke protezale su se iz sredi njeg dela pod uglovima od sto dvadeset stepeni. Ruke su predstavljale platforme u obliku klina koje su lebdele nepoduprte. Sredi nji deo predstavljao je umu ukotvljenih ipki, metalnih ograda, koturov a i konopaca. Bili su prazni i vremenom zasuti peskom: skladi ta, dvorana za banke te, krma. Kroz osnovu se protezao duboki bunar sa istom vodom na dnu. Na jednoj od irokih staza izmeu zgrada narod peska polagao je svoje mrtve. Utisak je bio da su to radili pokolenjima. Bilo je na stotine kostura. Desetak na kraju sto era vi e je liilo na mumije nego na kosti. Nekolicina su bili jo sve iji. "Upravo onako kao to je Karker kazao", ree Sabarokare . "Varvija, da li ti j e Karker kazao...?" Varvija odvrati: "Karker mi je kazao kako da pronaem selo zvi daa. Narod pes ka ne jede zvi dae, ali sam mu kazala da bismo mi mogli." "Nagaala si?" " ta sam drugo mogla? U smeru suprotnom od okretanja od mesta za sahrane.. ." Varvija mahnu tamo, a zatim ponovo pogleda. Na manje od trideset koraka od nj ih, glatka ravnica pretvarala se u mete humki. Liile su na minijaturni grad u rasp adanju. "Neemo probuditi demone", odluio je Sabarokare . "Neka se sami probude i sle de svoje noseve." I tako su smestili svoja kola kraj groblja, ali ne suvi e blizu gomile le ev a, i zatim su oti li da pogledaju selo zvi daa. To nije bila najudnija stvar koju je Varvija ikada videla, ali bila je do sta udna. Ovde u ravnici nalazilo se na stotine etvrtastih humki. Liile su na poluot opljeni grad koji su podigli ljudi ne vi i od jedne stope. Svaka humka imala je vr ata. Svaka vrata bila su okrenuta od sredi ta grada. Kada su vampiri-ubice krenuli prema humkama, vojska je pokuljala iz rupa i zauzela postaje. Zvi dai su bili taman toliki da poslu e za jedan dnevni obrok, pomisli Varvij a. Imali su bezizra ajna lica. Izlazili su na sve etiri, zatim se ispravljali kako

bi pokazali prevelike kand e koje su vi e slu ile za kopanje nego za borbu, i zvi dali s u. Od visokih tonova Varviju su zabolele u i. " tapovi", predlo i Forn. Teger odmahnu rukom. "Ako nasrnemo unutra i ponemo da ih mlatimo, preplav ie nas. Tamo gde smo ostavili kola video sam itavu umu konopaca. Nisam li video i n eku mre u?" Stra a je ponovo zauzela postaje da odbrani svoj grad. Barok i Teger baci e mre u. Bila je jaka, jednostavnog tkanja, namenjena za podizanje tereta. Veina stra a ra ispuzala je napolje i napala. Crveni i ma inski narod tada potra e, vukui mre u za so bom, zastav i samo da je prebace, kako bi pohvatali nekolicinu preostalih stra ara. Ostali zvi dai zastado e, poe e da zvi de na osvajae i vrati e se u svoje postaje. etiri velika bila su uhvaena. Crveni su se najeli, a ma inski narod je ve uveliko kuvao svoju lovinu, pre nego to je senka pre la preko sunca. Pojavili su se pripadnici nonog naroda, osvrnu li se oko sebe i krenuli za svojim nosevima. Varvija i Teger se zavuko e u kontejn er da spavaju. "Veina je mumificirana", rekao im je Harfista naredne zore. "Suvi e su otvr dli ak i da ih ponesemo kao su ene zalihe. Veina ih je umrla u dubokoj starosti. Izg leda da narod peska vodi dobar, zdrav ivot. No, nije va no, na li smo jednog..." "Pastira", zavr ila je Tu na Cev umesto njega. "Pretpostavljam da su ga ubil e vlastite ivotinje. Retko kada umiremo od gladi." "Dobro", ree Varvija. Komadi sunca ve je bio suvi e sjajan za pripadnike nonog naroda. Sedeli su is pod atorskog krila dok su ostali upijali sunevu svetlost i ekali da jutro postane t oplije. "Pitali smo narod peska ta zna o ovom mestu", ree Foranajidli. "Odrasli su u njegovoj senci, ali o njemu ne znaju ni ta osim da je to mesto za sahrane." "Ono je mnogo vi e od toga", izjavi Harfista. "Treba da popnemo krstaricu i da je vrsto ukotvimo. Bie nam potrebna zaliha hrane za pet dana za vas etvoro..." Sabarokare ree: "Mi vas ovde napu tamo." Varvija i Teger su znali da e do ovoga doi. Varvija ree: "Zahvaljujemo vam na tome to ste ostali tako dugo. Izgledalo bi udno da smo mi, crveni pastiri, vozi li krstaricu ma inskog naroda. Jesu li se va i planovi izmenili?" "Vraamo se polako nalevo. Prolaz emo kupovati priama i znanjem. Uiemo plemena pored kojih budemo prolazili da spravljaju gorivo." Barok stisnu kerkinu ruku. " Kada konano stignemo ponovo do ma inskog naroda, imaemo dovoljno premija za Fornin m iraz." "Hvala vam i za lekcije", oprezno ree Teger. Devojka mu je uputila raskala ni osmeh. "Vas je lako bilo uiti!" Pogledala je oca. "Oh, bilo je stvari o kojima jo nismo govorili..." "Udvaranje", ree Barok. "Da. Ne zaboravite kako se udvara", ree Foranajidli. "Veina hominida ima o brede udvaranja. Nemojte da poku avate da ih odgonetnete. Dr ite se svojih. Tako ete se vi oseati prijatno, a njima e biti zabavno. Mo ete li da se setite udvaranja?" Varvija odvrati: "Pomalo." Teger ree: "Mi se kratko udvaramo i prvo pregovaramo. Pretpostavljam da n as zbog toga ostali hominidi smatraju stidljivim ili hladnim." "Hmmm, da..." Tu na Cev otresito ree: "Vreme nam istie. Moramo popeti kola. Baroe, Forn, hoe te li nam pomoi pre nego to odete?" "Hoemo. Prona li smo i stoku. ta nameravate?" "Kola moraju vrsto da stoje na vozilu na kraju desne platforme." "Zar je to vozilo?" Bila je to jedna od tri dugake lebdee platforme. Teger je mogao pomisliti da je re o prekrivenom podijumu za ples, polju za odr avanje turnira, streli tu... Kr ov je bio providan. Pod je bio ravan i petorostruko vei od osnove tokova krstarice . Sna ne aluminijumske karike velike poput njegovog torzoa bile su umetnute u njeg a.

Smestili su krstaricu na sredinu platforme. Harfista i Tu na Cev nadgledal i su ih, sedei ispod atorskog krila, dok su ostali provlaili konopce kroz karike, p rebacivali ih preko elinog kontejnera i obavijali ih oko njega. Upotrebili su kotu rove da zategnu konopce, dok se nije inilo da nema te sile pod Lukom koja bi mogl a da pomeri kola. Zavr ili su do podneva. Barok i Forn poe e da se pakuju za vlastito putovanje . "Bie vam potrebna hrana", ree Teger. "Da osu imo nekoliko zvi daa?" "Dobro. Primetio sam ne to", ree Barok. Poveo ih je do svog otkria: plitak p oslu avnik dugaak kao tri ovekove visine i dve irok, sa nitima koje su se vukle iz ru pa u uglovima. Bez po muke ga je podigao. Varvija se isceri. "Predivno! Mo ete da ga vuete!" "Da. Ali prvo..." Stra a zvi daa pojavila se da zauzme polo aj. Prvo, mre e. Pokupili su najvei deo stra e, uvrnuli mre u i odbacili je u stran u.

Zatim je njih etvoro gurnulo ivicu poslu avnika u sipljivi pesak, stalo da ga pomera tamo-amo i da gura dok poslu avnik nije skliznuo unutra i ispod. Kada su povukli konopce, uglovi poslu avnika su se izdigli. Imali su deo grada zvi daa na po slu avniku. Stra a se oslobodila. Razbesnelo ih je ono to su ugledali. U gomili su se z akopali pravo u deo grada na poslu avniku, samo da im ne pobegne. Ostali su obliko vali polumesec i stali da zvi de. Svo etvoro je moralo da udru i snage kako bi ga podiglo, ali trebalo je da ga nose samo tridesetak koraka. Zatim su ga uz pomo konopaca i koturova podigli u visinu groblja, a ostatak puta je prevalio po klizeim ipkama na ogradi. Spustili su ga iza krstarice i izvukli poslu avnik ispod peska. etiri zvi daa koji su se jo koprcali u mre i bili su osloboeni, ubijeni, oi eni u eni iznad vatre od drveta koje je Barok izvukao iz jedne sru ene zgrade. Pripadnic i ma inskog naroda su pili dok su radili, pili su dok su stomaci mogli da im prima ju vodu. Oti li su pre pola noi. Varvija i Teger su razgovarali sa pripadnicima nonog naroda dok su nadzir ali posao. "Zaista smo mislili da ete nas i vi do sada ve napustiti", ree Harfista. Gl edao je levo od smera okretanja, gde su Foranajidli i Saborakare ve predstavljali siu ne senke. Narod peska je pravio karte puteva za ostala plemena. Putujui nou, gradite lji gradova mogli su da idu od jednog grada atora do drugog dok se ponovo ne nau u zelenim predelima. A gde li e do tada biti dva crvena pastira, pitala se Varvija? Objasnila je: "Crveni pastiri dosta putuju. Dvadeset dana hoda je sitnic a. Gde god da se skrasimo, stii e nas glasine i pitanja. Ne umemo da la emo, Harfist o. Moramo poi dalje. Bie nam bolje bez pitanja." Teger ree: "Za ovih dvadeset dana hoda upra njavali smo ri atru sa ma inskim na rodom, ratarima iz Suvezemlje i narodom peska." Varvija se setila da je njeno iskustvo jo vee. Niko o tome ni re nije rekao , ak ni Harfista. Samo se iscerio i kazao: "Ali niste sa skupljaima korova niti de monima. teta!" Varvija obori pogled. Upra njavala bi ri atru, ali ne sa demonom, kao to ne b i ni Teger. "Radili smo to bez ohrabrenja koje pru a vonj vampira", ree Teger. "U nama postoji nespokoj - ili u meni...?" "U nama", vrsto izjavi Varvija. "Parili smo se, ali ne vi e samo jedno s dr ugim. Uop te ne sumnjam da se mo emo vratiti tom na em obiaju..." "Ali moramo biti daleko od glasina o crvenim pastirima koji su upra njaval i ri atru sa svakom vrstom na koju su nai li du svog puta! Jo malo pa emo za sobom osta viti carstvo ma inskog naroda. Jo malo dalje..." Varvija ree: "Rekao si pet dana. Kako se ova stvar pokree?"

Demoni su se dali na posao; zatvorili su stra nji deo velikog kristalnog b aldahina. Varvija je poela da osea klaustrofobiju. Smetalo joj je to ona i Teger ta ko malo znaju o mestu na koje su se uputili. Pomislila je da joj nee odgovoriti; a onda je Harfista kazao: "Ovako." Po krenuo je polugu za ta su mu bile potrebne obe ruke i sna na lea. Platforma se odvoj ila od doka. Te ko je bilo primetiti kretanje, bilo je tako glatko, ali platforma se oig ledno udaljavala. "Koliko daleko idete?" upita Teger. "Oh, mnogo dalje od glasina od kojih be ite." Harfista se iscerio. Tu na Cev je zaobi la glomazna kola. "Je li ovo Barokovo delo? Dobro je obav io posao. Tegeru, Varvija, idemo ak do obodnog zida. Mo emo vas odbaciti do naredne stanice, ili mo ete poi s nama i napustiti nas u povratku." Teger se u neverici nasmejao. "Umreete od starosti pre nego to stignete do obodnog zida!" "Znai, naredna stanica", pomirljivo ree Harfista. Tu na Cev je ljutito stala da brblja-zvi due. Harfista se nasmejao i odgovori o joj na isti nain, zvi duui raskala ne komentare kroz zube. "Tu na Cev vas eli", rekao je crvenim pastirima. "Ona smatra da bi trebalo da putujemo sa ljudima koji mogu da pogledaju danu u lice." "Treba samo da napustimo teritoriju ma inskog naroda", ree Teger. "Napustite nas kada god elite. Ali razmislite! Upustili smo se u ozbiljan posao. Popeemo se uz prelivne planine i otii jo dalje. Nijedan crveni pastir nije nikada uradio ne to tako veliko. Imaete toliko toga da priate kada se konano skrasite da vam nee ni pasti na pamet da ikada pominjete ri atru." Pustinja je glatko promicala pored njih. Varvija upita: "Na emu se to voz imo?" "To su napravili graditelji. Samo sam uo za njih. Niko od nonog naroda ne bi upotrebio vazdu ne sanke osim u velikoj nu di, ali mi imamo i dozvolu i uputstva. " "Koliko brzo idu?" Predeo je sada jo br e promicao pored njih. Dok je ve pre dstavljao jedva vidljivu taku. Zvuk je postajao sve buniji, nalik na vetar koji se uje kroz debeo kameni zid. "Brzo. Biemo ispod prelivnih planina kroz pet dana." "Ne." "Tako mi je reeno. Ali prva stanica je udaljena samo tri dana." "Pla im se." Varviju su poele da bole oi od sveta koji je neverovatno brzo p romicao pored njih. "Varvija, ispod tla postoje linije. Na crte ima lie na sae, i one podi u i pok reu stvari graditelja. Mo emo da stanemo samo tamo gde se te linije spajaju." "Tri dana", ponovi Tu na Cev. Daleko na drugoj strani pustinje, karavan hominida i ivotinja naglo se po javio i nestao, tako da Varvija ak nije stigla ni da raspozna vrste. Vazdu ne sanke su i dalje ubrzavale. Kontejner se oseao na demone. Zujalo je. Varvija se sklupala uz Tegera u m raku i nije pominjala ono to se dogaalo napolju. Parili su se estoko, zahvaljujui st rahu, tako da je Varvija pri tom sasvim zaboravila gde se nalazi. Ali onda se vr atio apat kretanja, i Tegerov glas u tami koji ga je nadjaao. "Kakav je bio Karker?" "Sna an. udan za dr anje: udno oblikovan." "Ovde dole...?" "Ne, ne tu. Telo mu je iroko, ramena, stomak i kukovi. Mislim da su svi m u karci slini ovde. Veoma mu je bilo stalo da pria, da se oproba u jeziku trgovaca." "Samo ste priali?" Varvija se zakikotala. "Bavili smo se ri atrom. To mu je bilo prvi put. Za misli, Tegeru! Ja sam mu bila uiteljica!" "Da li si mu rekla..." "Svakako. Jedina ena crvenih pastira koja je ikada upra njavala ri atru, samo njegova te noi. Dopalo mu se. S kim si ti bio?" "Hen - ne, Han irv. Potrudio sam se da pravilno upamtim njeno ime. To je o

na visoka, gotovo moje visine?" Varvija se na to nasmejala i rekla: "Udovica sta rog voe, mada je otprilike mojih godina." "Razume se da nismo mogli da priamo. Poku ali smo da se bavimo ri atrom u mra ku, ali nismo mogli da pokazujemo, te smo izi li napolje i obavili to pri svetlost i Luka." "Pitam se da li su pripadnici nonog naroda gledali." "I ja se to pitam", ree Teger. A onda im se apat nezamislive brzine ponovo uvukao u u i i du e. Zadremali su. Kada su oboje shvatili da ne mogu da spavaju, ponovo su se parili. I ponovo su poku ali da spavaju. Kada se oko ivice vrata pojavio beli sja j, Varvija upita: "Jesi li gladan?" "Jesam. Ide li napolje?" "Ne." Vrata su se otvorila kada je zora zarudela. Demoni se dogega e unutra. Vra ta se zatvori e. "Dobro napredujemo", ree Harfista i Teger nazre olak anje i umor u n jegovom glasu. "Varvija, Tegeru, jeste li dobro?" "Upla eni", odvrati Varvija. Teger upita: "Zar ne bi trebalo da neko upravlja?" Tu na Cev odvrati: "Vazdu ne sanke idu po linijama u skritu. Ne mo emo se izgu biti." Teger ree: "Ako vazdu ne sanke skrenu, pobie nas tako brzo da neemo ni biti s vesni ta se dogodilo." "Navii e se na to." "Otkud zna ?" Harfista zare a. Tu na Cev ree: "Pusti nas da spavamo." Od kako su za sobom ostavili vampire, pripadnici nonog naroda su spavali u kontejneru. Miris je bio jak. Varvija se sklupala uz svog para i poku ala da ne m isli na miris demona, ili na svoju glad, kao ni na podrhtavanje u gvo u oko sebe. Ispravila se i ustala. "Idem da ulovim obrok. Da ti donesem ne to?" "Da." Ostavili su vene oblake daleko iza sebe. Dan je bio blistav. Tle je promi calo, odvlaei za sobom Varvijin pogled. Varvija je skoila sa krstarice i preskoila d o mesta gde se nalazila gomila peska, ne ispu tajui stopala iz vida. Nijedan stra ar zvi daa nije izi ao. Varvija je prona la ulaznu rupu i stala da d ara tapom. Napolje ispade jedan debeli zvi da i vrisnu na nju. Ona ga zgrabi, polomi mu vrat i halapljivo ga pojede . Nije mogla da odvoji pogled. Tle je postalo nepregledna uma. Vrhovi ogrom nog drvea nalazili su se daleko ispod, meusobno su se pribli avali i nestajali iza n ebeskih sanki. Kretanje ju je izbacilo iz ravnote e, zavrtelo joj se. Naterala je sebe da zaobie poslu avnik za teret i prod ara jo jedan otvor. Kad a se branilac pojavio, zgrabila ga je i umotala u suknju. Upravo je bila zakoraila na pokretnu dasku kada je ula neki glas kako izgo vara njeno ime. Zvi da je ispao i pobegao glavom bez obzira. Varvija je odskoila unazad, pod igav i koplje da ubije. To nije bio Teger, a demoni su spavali dubokim snom... Na palubi nije bilo nikoga. Ko god da je to izgovorio, morao se nalaziti na krstarici. Ili ispod nje? Prostor ispod nje bio je crn. Varvija je zauzela polo aj po dalje od krstarice. Da joj se nije samo priinilo...? "Poka i se?" "Varvija, ne usuujem se. Ovde apat." apat? "Teger te je nazvao lokalni duh. Mislio je da si mu se priviao." Glas ree: "Neu se ponovo javiti Tegeru. Varvija, nadam se da nee priati o men i Tegeru niti pripadnicima nonog naroda. Mogao bih biti ubijen i sam Luk bi mogao pasti ako me iko primeti." "Da, moj par je rekao da si tajanstven. apatu? Reci mi za to?" "Mo emo li malo da popriamo?" "Radije bih bila unutra." "Znam. Varvija, putujemo brzinom tek ne to manjom od brzine zvuka. To uop te

nije velika brzina. Kada predmet udari spolja u svet, on se kree brzinom tri sto tina puta veom, i sa energijom devedeset hiljada puta veom." "Zaista." Ta misao bila je uznemirujua. Ali za to? Zar je ona smatrala da j e brzina zvuka trenutna? "Svetlost putuje mnogo br e od zvuka. Sama si se u to uverila. Munja, pa t ek onda grom", ree glas. Nije joj palo na pamet da sumnja u ono to ka e jedan lokalni duh. Svako ko je u stanju da govori o takvim stvarima mora znati o emu pria. Upitala je: "Za to ne idemo br e od zvuka? Zar onda ne bismo uli jedni druge?" "To je brzina zvuka kroz vazduh, Varvija. Ako nateramo vazduh da ide sa nama, onda i zvuk u vazduhu ide sa nama." "Oh." "Vazdu ne sanke rade ono to im Vaseljena ka e da moraju. Mogu da odu samo na jedno mesto, i onda e se spustiti lako poput pera." Varvija je ponovo upitala: "Za to to meni pria ?" "Ako zna ta se dogaa, onda te to vi e ne mo e upla iti. Razume se da postoje izuz eci, ali nebeske sanke ne spadaju u njih. One lete u nekoj vrsti nevidljivog leba , ustrojstva magnetnih polja. Ne mogu da se izgube." "Ustrojstva...?" "Nauiu te o magnetima, gravitaciji i inerciji. Inercija je sila koja te vue ka unutra njoj strani prstena koji se okree, tako da te gravitacija ne bi odvukla ka suncu..." "Da li je zaista tako, kao to pripadnici nonog naroda ka u? Da je Luk prsten ?" "Jeste. Gravitacija je sila koju jedva da primeuje , ali ona spreava sunce d a se ne raspadne kako bi moglo da gori. Magneti dozvoljavaju da se manipuli e opno m sunca, kako bi se Luk odbranio od stvari koje padaju spolja na njega. Ui u te jo ako izie po danu." "Za to?" "Ti i Teger ste upla eni. Ako shvatite ta se ovde de ava, va strah e nestati. A ko ti prestane da se boji , prestae i Teger. Nee poludeti." "Teger", poe ona, i osvrnu se oko sebe. "Teger mora da umire od gladi." N ije mogla da pronae zvi daa koga je ispustila. Vratila se do sela zvi daa, ne odvajajui pogled od palube. Gotovo brzinom zvuka: koliko je to brzo mereno dnevnim hodom? Jedan zvi da je izi ao kada je prod arala otvor tunela, i ona ga uhvati. Popela se u kontejner i nikakav glas je nije zaustavio. 22. MRE A Topla igla istrage, 2893. ...Sanduk! Luis je poku ao da odgurne poklopac. Poklopac nije hteo tako brzo da se sk loni. Privukao je kolena kako bi stopala potisnuo navi e, a potom se naglavake otko trljao ispod napola podignutog poklopca. Udario je u pod. Nastavio je da se kotr lja i unuo. Setio se da to nije bio sanduk, ve da je u njemu povi en adrenalin i da ima veoma dobar razlog da ostane u pokretu. ta li se dogaalo dok je bio u kutiji? Oseao je marce u zglavku. Udario je u ne to. Ne obaziri se. Najudnija stvar vezana za njegovo buenje bila je ta kako se oseao. U svojim ranim dvadesetim, Luis i desetak prijatelja pohaali su nastavni program drevnih borilakih ve tina. Nekolicina je otpala kada ih je kompjuter natera o da udare jedni druge u lice. Luis je ostao, igrao se borbi deset meseci. A ond a mu je sve to dosadilo, pro lo je dve stotine godina i... Nije imao oseaj da se probudio iz sna ili posle operacije. Pre bi se mogl o rei da se oseao poput borca na pola jogatcu mea koji zna da mo e da dobije. Napunje nih baterija, kiptei od adrenalina i energije. Odlino! Dovedite ih! Kretanje! Hitro se okrenuo. Imao je utisak da su mu ake gole. S druge strane prednjeg zida, na oba kraja je neverovatnom brzinom promi cao stenoviti teren, suvi e brzo da bi mogao da uoi bilo kakve pojedinosti. Igla mo

ra da se kretala poput nadzvunog atla tik iznad tla. Prizor je vodio ka kapetanovo j kabini... Samo slika. Nijedna od tih velikih stena nee ga pretvoriti u pihtije. Crn i bazaltni zidovi sa leve i desne strane kao i lender iza njega bili su sasvim n epokretni. Stvar koju je utnuo bio je kameni blok u prednjem desnom uglu prostorije za posadu. Nikada ga ranije nije video. Delovao je potpuno nepokretno i bezopasn o: grubo obraena granitna kocka koja mu je sezala do kolena. Bio je sam. Luis je razumeo za to je Brem ostavio egrta u indukovanoj komi dok nije mog ao da se pozabavi njime. Da se probudio sam, kzin je mogao da postavi zamke i pr epreke, ili da natera spremi te za odeu i kuhinjske sisteme da proizvedu oru je. Ali Luis nije shvatao za to je Brem ostavio njega da se probudi sam. Koliko brzo je jedan za titnik uio? Brem ga je posmatrao... hmm, koliko? Do tri dana, ako se prikljuio na kameru mrene u gradu tkaa. Da li me je Brem ve dovol jno dobro upoznao da mo e da mi veruje? Malo verovatno! Brem to nije uinio. Poslednji mora da je reprogramirao au todok da se otvori kada tretman bude zavr en. ta je to Poslednji poku avao da mu poka e? - pitao se Luis. Da li je za titnik znao kakvu je predstavu Poslednji ovde priredio? Hologramski prizor prostrujao je pored njega. Udaljeno drvee je projurilo , povea uma stabala koja su liila na borove. Pravo napred, planine i ustrojstvo obl aka delovali su beskrajno udaljeni. Poslednji je mogao da sakrije bilo ta u kapetanovoj kabini, a njegova pos ada ne bi videla ni ta osim ove dopu tene, nagnute hologramske projekcije. Mo da je up ravo u tome bila stvar. Donja ivica koja je poskakivala bila je od tamnog drveta: prednji deo kr starice ma inskog naroda na alkoholno sagorevanje. Ispod nje, deli zakrivljene ivic e od sjajnog metala ili plastike. Kamera mrena koju su demoni ukrcali na krstaricu ma inskog naroda sada se vozila na neemu to je letelo. Blokovi stena probijali su se kroz ivice ume. Vozilo je letelo na svega n ekih dve stotine stopa visine. Brzina? Podzvuna, ali ne za mnogo. Koji su to hominidi mogli da podnesu takvu brzinu? - pitao se Luis. ak ni u Diznijevoj Luci nisu vo nje bile tako brze. Veina hominida sa Prstena umrla bi v e i kada bi napustila svoje lokalne ekologije. Od ovakve jedne vo nje stala bi im s rca. ta se od njega oekivalo da uradi sa ovim? Koliko je vremena imao na raspolaganju? Bio je zarobljen u kutiji veliine bungalova zakopanoj nekoliko milja dubo ko u ohlaenoj lavi, tako da se te ko moglo rei da je on slobodni agent. Prenosni dis kovi e ga izvui napolje, ali e ga oni samo odvesti tamo gde su ga ekali njegovi gosp odari. Luis je bio svestan da reaguje umesto da stupi u akciju, poput poslu nog p sa koji poku ava da pogodi ta ele njegovi gospodari. Kipteo je od nove mladosti, ali nije mogao ni ta da uradi. Sedi, ree on sebi. Opusti se. Usmeri pa nju na ne to drugo. Jelo? Kuhinjski meni je radio. Pokazivao je kzinski natpis i sliku: nekakav mo rski ivot. Tuinski sa imi! Bolje ne. Luis ga je prepodesio za ljudski metabolizam, S ol, Zemlja, francais, pain perdu, pa dodao, cafe au lait, i nazvao to dorukom. A dok je ekao... hmmm? Ako bi upotrebio prenosni disk, li io bi se opcija. Ispitivanje prenosnog diska... Podigao je obod kao to je video da to Brem radi. Jurei predeo je nestao i bio zamenjen apstrakciom: dijagramom mre e prenosn ih diskova. Bile su dodade nove veze. Nekoliko mre a slivalo se u jednu. I dalje je bi o zabranjen prelaz iz prostorije za posadu u kapetanovu kabinu. Meutim, Poslednji se odrekao izvesnog obezbeenja radi vee praktinosti. Mora da ga je Brem na to prim orao.

Dijagram je merio udaljenosti na logaritamskoj skali. Na Igli i u njenoj blizini, pojedinosti su bile dovoljno dobre da se mogla praviti razlika izmeu pr ostorije za posadu i doka za lender. Treperave take bile su raporeene po celom sre di tu za popravke. Luis je razabrao grad tkaa, udaljen stotinama hiljada milja. Jed na taka nalazila se daleko udesno od mesta na kome se Igla nalazila, gotovo kod o bodnog zida, pola miliona milja udaljena, a mo da i vi e. Najudaljenija taka mora da se nalazila treinu puta oko luka Prstena: stotine miliona milja. Svetlije linije bi trebalo da oznaavaju veze koje su trenutno bile otvore ne. Ako je on ovo pravilno oitavao... Otvorena kola protezala su se od prostorije za posadu na Igli, preko doka za lender na Igli, sve do udaljene take na Velikom Okeanu. Brem mora da istra uje. Da li je poveo Poslednjeg sa sobom? Ili se Poslednji vratio u svoju kabi nu? To saznanje, pomisli Luis, reklo bi mu tano koliko poverenja postoji izmeu Poslednjeg i Brema. Poslednji bi u svojoj kabini bio gotovo neugroziv, jer bi s e izmeu njega i bilo kog neprijatelja nalazio trupni materijal Op tih Proizvoda. Iz olovan od svojih pomonika koji ga timare, sav bi se naborao i oseao bi se neprijat no... Bing. Francuski tost sa javorovim sirupom. Kafa sa penastim mlekom koje se pu i pojavila se trenutak potom. Luis je urno jeo. Zatim je poku ao vilju kom da pomeri kontrolne ureaje na prenosnom disku. Zupci su se savili i polomili. Pevu ei, Luis je otkucao Zemlja, Japan, me ani sa imi. Ha i kao da je bio od pravog dveta. ak je imao i are. Slomio je jedan tapi du e da dobije ne to iljato. Stao je da pomera njime sve to je htelo da se pomeri od ko ntrola na prenosnom disku. Svetle linije su izbledele, druge su zasvetlele, kako su se veze zatvara le i otvarale. Klizni deo je sve iskljuivao. Vrativ i klizni deo unazad dobio je treptanje u pola sjaja: sistem je tra io uputstva. Nastavio je da se igra. Ubrzo je dobio savijeni prsten od sedam sjajnih linija, virtuelni sat i neku udnu muziku koja je svirala u pozadini. Nije mogao d a razume muziki jezik lutkara i nije umeo da oitava hronometar Flote svetova, ali je video kako da ga podesi na brzo. Ako je ovo dobro oitao, kolo e ga odvesti na dok lendera; potom u grad tkaa , da vidi ta se izmenilo. Uzee skafander iz spremi ta, jer bi inae mogao da udahne dr vo ivota kada se prebaci u prostoriju za odbranu od meteora! Zadr ae skafander kada se pojavi na povr ini Karte Marsa, a zatim ode do najudaljenije take na dijagramu, koja se, kako se inilo, nalazila na obodnom zidu. Do tajanstvene take na suprotnoj obali Velikog Okeana, i nazad na Iglu. Zadnje misli? Na ovo ne bi trebalo da utro i vi e od nekoliko minuta, osim a ko ne pronae ne to zanimljivo. Spustio je tanjir sa sa imijem na prenosni disk. Ni ta se nije dogodilo. Svakako da nije: obod prenosnog diska jo je bio podignut, videli su se ko ntrolni ureaji. Luis ga gurnu. Tanjir sa sa imijem nestade. Mre a se iskljuila. Luis je bio primoran da se trgne usled iznenadnog kreta nja. Vratio se predeo koji je jurio i planine s druge strane, prelivne planine s a obodnim zidom kao pozadinom. Nisu bile daleko, imajui u vidu razmere Prstena; s vega nekoliko desetina hiljada milja. Luis je razmi ljao o stvarima koje bi voleo da proui, ako bi dobio pristup brodskom kompjuteru. Morae kasnije da pita Poslednjeg. Mora istra iti sve to postoji o za titnicima. Gde li je taj tanjir sa sa imijem? Joga mu je pomogla da obuzda nestrpljenje. Koliko brzo je bilo brzo? etrdeset pet minuta kasnije tanjir se jo nije bio vratio. Njegovi sadruzi su se mogli nalaziti na nekom od tih mesta - verovatno i jesu - i egrt je mogao zgrabiti sa imi. Ipak: razmisli. Udaljena taka na dijagramu malo se pomerila. Malo se pomerila, ah. Luis samo to se nije ugu io; dahtao je. Dve stotine m iliona milja uz Luk mereno na logaritamskoj skali, i pomera se? Ta se taka morala

kretati poput kakvog meuzvezdanog sporobroda, stotine milja u sekundi. To je razume se bila sonda za gorivo. Mora da su postavili novi prenosni disk na bok i pustili je na orbitu du obodnog zida. to se tie tanjira sa sa imijem, on mora da je izgoreo poput meteora. Luis povue disk navi e kako bi otkrio kontrolne ureaje. Otpoeo je novo reprog ramiranje, psujui i priajui sam sa sobom dok je to radio, poku avajui da ne obraa pa nju na orkestar. "Ovo bi trebalo da reprogramira tu vezu... tanj. Za to da ne? Oh. Ste t, tamno znai iskljueno, poku aj sad ovo..." Naruio je veknu hleba i spustio je na prenosni disk. Flik. Ve je pro lo sat i deset minuta od kada je odsekao svoje saradnike od Igle. Odsekao ih je, ako smo ve kod toga, od celog sredi ta za popravke. Izbie otvoreni r at kada to otkriju, kao i raskid ugovora. Meutim, ta bi mogli da preduzmu s tim u vezi? Kikot nikada nije stigao do njegovog grla. Luis je poznavao lutkare. Pos lednji je sugurno hirur kim putem ugradio pomone kontrolne ureaje. Luis je znao da b i trebalo da se zapita kada da reprogramira prenosne diskove. Poslednji bi mogao da prenebregne njegovo petljanje, ali Luis nije eleo da se suoi sa Bremovim besom . Hleb se vratio. Krstarica je letela iznad vode. Planine su joj sada bile s leve strane, udaljujui se pomalo u smeru okretanja. Platforma mora da se okrenula... za ezdeset stepeni. Luis dopusti sebi lagani sme ak. Sledila je superprovodnu re etku! Superprovodni kabl predstavljao je podlogu ispod poda Prstena, oblikujui e stouglove prenika pedeset hiljada milja. Vodio je magnetna polja pomou kojih se mo glo upravljati solarnim ikljanjima. Krstarica je oigledno bila na nekom vozilu sa magnetnom levitacijom, verovatno neem to su napravili graditelji gradova, a jo vero vatnije neem to je bilo staro kao i sam Prsten. Da li je Poslednji to znao? Reagovao je, jo je samo reagovao. A hleb se vratio. Da li je vredelo rizikovati? Luis zakorai na disk. U doku za lender nije bilo skafandera: nedostajao je jedan za Poslednjeg , Hmiijev rezervni, i komplet namenjen Luisu. To nije moralo znaiti da se Bremova posada nalazila u vakuumu. Za titnik je mo da samo bio obazriv i koristio skafander e kao oklope. Luis sie da bi gurnuo rezervni skafander pod mi ku, zatim uzeo iroki pojas, kacigu i vazdu ni ranac. A sada u grad tkaa. Pojavljivanje je zateklo Luisa izvan ravnote e. Sapleo se i ispustio sve to je nosio. Bilo mu je neprijatno i zabrinuto se osvrnuo oko sebe. Bio je dan. Prenosni disk nalazio se na blatnjavoj obali potoka za pranj e tkaa; bio je nagnut. U bazenu nije bilo nikog. Luis stade da oslu kuje ne bi li uo deje glasove, ali nije uo ni ta. Zastao je da ispita disk kada je blizu sebe zauo neki razdra ljivi glas. Ka ciga koja mu je ispala ree: "Pozdrav! Od koje si vrste?" Luis se ispravi. "Ja sam od naroda sa Lopte", ree on. "Kidada?" "Da. Od naroda Luisa Vua?" Stari tka je nesigurno zurio u Luisa. "Da. Kidada, koliko je pro lo od kada je Luis Vu oti ao?" "Ti si Luis Vu podmlaen!" "Da." Luis se neprijatno oseao pod zablenutim Kidadinim pogledom. Ree: "Ki dada, bio sam u dugom snu. Da li su tkai dobro?" "Bogatimo se. Trgujemo. Posetioci dolaze i odlaze. Sejvur se razbolela i umrla pre mnogo dana. Nebo je napravilo dvadeset dva kruga od kada..." "Sejvur?" "Od noi kada si nestao sa nekim kosmatim stvorenjem iz legende, koje te j e u stopu pratilo, emu je prisustvovalo samo dete demona. Da, Sejvur je mrtva. I ja umalo nisam umro, a umrlo je i dvoje dece. Ponekada posetioci donesu bolest k oja ubija druge, ali ne i njih same." "Nadao sam se da u porazgovarati s njom."

Iskrivljen osmeh. "Ali da li e ona odgovoriti?" "Dobro me je savetovala." Ne ekaj da postane oajan! "Sejvur mi je ispriala o tvom problemu, po to si nestao." "Re io sam ga. Nadam se da sam ga re io. Ako nisam, onda sam rob." "Rob. Ali sa desetinama falana da se oslobodi ." Kidada je zvuao umorno i o goreno. Luis je polako postajao svestan koliko eli da razgovara sa Sejvur. Ostao bi da je o ali, da je imao vremena. Vreme. Nebo je napravilo dvadeset dva kruga... plus dva falana. Sto ezdes et pet Prstenovih dana od trideset asova. Ostavili su ga u onom rezervoaru vi e od pola zemaljske godine! A on se sada igrao nadoknaivanja. "Kidada, ko je premestio na prenosni dis k?" "Ne znam na ta misli . Ovo? Na li smo ga ovde onog jutra po to si oti ao. Ostavil i smo ga tu." Obod je bio blatnjav. Luis je uoio velike otiske prstiju i ogrebotine koj e su ostavili nokti. Neki hominid koji je bio u poseti... Sigurno ne tkai, oni su imali sitnije ake - poku ao je da promeni program. Demoni. Mogao je znati. Bilo mu je drago to je svratio po danu. Noni narod nee ak ni znati da je bio ovde. Luis navue skafander. "Pozdravi decu u moje ime", ree on i nestade. Tama. Luis ukljui svetiljku na kacigi - i nae se suoen sa poluvidljivim kosturom. Nalazio se u prostoriji za odbranu od meteora. Ekrani su bili u mraku. J edina svetlost dopirala je od njegove svetiljke. Ove kosti bile su postavljene radi ispitivanja. Nisu bile spojene u zglo bovima: jedva da su se dodirivale. Pridr avao ih je okvir od tankih metalnih ipki. Kostur je bio deset ini krai od Luisa Vua. Sve kosti su izgledale zaobljen e: istro ene. Rebra su bila neverovatno uska, prstiju gotovo da i nije bilo. Vreme je strukturu kostiju pretvaralo u pra inu. Vreme ovde unutra nije moglo u toj mer i erozivno da deluje! Ali zglavci su i dalje bili veliki i svi zglobovi su bili masivni i jako naduveni. Te naeta ispupenja u masivnoj vilici nisu bili zubi. Bile su to kasnije izrasline kostiju. Za titnik. Luis pusti prste da mu poigravaju preko lica. Kost je bila rapava od pra i ne i glatka. Uglaalo ju je vreme: na taj se nain povr ine postepeno pretvaraju u pra i nu. Ovo nije bilo erozivno okru enje. Te kosti mora da su mrtve bar hiljadu go dina. Desni kuk bio je raznet, delii su bili odvojeno postavljeni. Isto je bilo i sa levim ramenom i laktom, kao i vratom: sve te kosti bile su napukle ili smr skane. Mogao je umreti tokom pada ili je mogao biti prebijen na smrt u bici. Paki su poticali sa nekog mesta u galaktikom jezgru. Kolonija Paka na Zem lji je propala - drvo ivota je propalo, ostaviv i koloniju bez za titnika - ali Paki rasploivai su se ra irili po Zemlji sa mesta spu tanja u Africi i Aziji. Njihove kosti nalazile su se u muzejima pod nazivima kao to su homo habilis. Njihovi potomci e voluirali su u inteligentna bia: klasian primer neotenije. U institutu 'Smitsonijan' nalazio se jedan mumificirani Pak za titnik. Bio je iskopan ispod pustinje na Marsu, pre mnogo vekova. Luis ga nikada nije video osim u obliku holograma na kursu op te biologije. Ovo stvorenje moglo je biti deformisani Pak, pomisli on. Ali tu je bila ta masivna vilica. Za titnici su gubili zube. To je bila prava teta, jer je na osnovu zuba mog ao dosta da sazna. Ali vilicom su mogli da lome kosti. Torzo je bio suvi e dugaak za standardni primerak Paka. To nije ba bio Pak, a nije bio ba ni demon. Luis je mogao da pogodi kada j e umro, ali kada je bio roen? Za titnik iz 'Smitsonijana' proveo je trideset i vi e h

iljada godina putujui iz galaktikog jezgra do Zemlje. Jo toliko mu je mo da trebalo d a se pripremi za taj pohod. Za titnici su mogli dugo da ive. Hronos je bio najstariji grki bog, ubica svoje dece, sve dok neka nisu us pela da umaknu i ubiju njega. Nazovimo onda ovoga Hronos. Horda vampira ubila je za titnika koji mora da je bio napu teni Hronosov slu ga. Brem i En mora da su se godinama posle toga unjali za gospodarem. Godinam a, vekovima, milenijumima? Paki rasploivai, ovekovi preci, preci vampira takoe, bili su lovci-trkai pre nego to su uop te napustili galaktiko jezgro. Stari Hronos mo da nije dovoljno ozbiljno shvatao vampire za titnike. Konano, vampiri su bili ivotinje bez razuma sa odvratnim seksualnim navikama i odvratnim navikama u jelu, a Hronos je bio superinteligentno bie bez ikakvih seksualnih po riva koji bi mu odvlaili pa nju. Isto je bilo i sa Bremom. To bi mogla biti njegova slepa mrlja, pomisli Luis, ako bi mogao da je pronae. Lomovi u desnom kuku, levoj ruci i ramenu, kao i pukotina du lobanje, bil i su sve i kada je umro. Luis je prona ao stare, zaceljene lomove na drugim mestima. Hronos je slomio kimu mnogo pre nego to je umro. Da li su za titnicima srastali kime ni nervi? Njegovo desno koleno, ta stara povreda nije zacelila: koleno je bilo vr sto zavareno. Jo je ne to bilo udno u vezi sa kimom... ali Luis nije shvatio ta sve do k se nije vratio na lobanju. elo je tralo. Jo : eona kost i kresta na vrhu bile su glatkije, mlae od ostalog dela lobanje. Nazubljeni prevoj izraslina iz viline kosti liio je na izjedene zub e. Te stvari su nedavno izrasle. Kao i kima, i ona je nedavno izrasla: pro la je kr oz razdoblje regeneracije. Da je Hronos dobio poslednju bitku, rane bi mu ponovo zacelile. to znai da o ovome treba da razmi lja kao o istrazi ubistva. Znam ko je ubica , ali da bi bio osuen na sudu moram sakupiti sve pojedinosti, razabrati svaku nij ansu. Za to li je Brem ponovo sastavio ove kosti? Neprijatelj je bio mrtav, nije b ilo nikoga ko bi ga osvetio... Ili su se mo da Brem i En pla ili drugih slinih Hronosu? Uspravni kostur i gomila opreme u senci iza njega. Brem ga nije pustio d a prie tim stvarima. Delovale su razbacano, nasumino ispu tene. Bile su, a i nisu. Stvari su ure dno bile poreane radi ispitivanja; onda je ne to prohujalo kroz to ustrojstvo - na primer, vampir-za titnik koji ih u besu utira. Neke od njih su se jednostavno dezintegrisale. Neke su ostavile jasna us trojstva. Ovo je bio predivan krzneni kaput, kao i pojas koji ga je dr ao prekloplje nog: oseao se tek nagove taj smrada stare ko e i demona koji se nije kupao hiljadu go dina. Na unutra njoj povr ini, Luis je mogao da vidi tragove brojnih ko nih d epova razn ih oblika, koji su sada svi odreda bili prazni. Bilo je oru ja: no od starog metala pretvoren u crnu ru, vitak i stopu dugaak . Dva no a od roga, oba manja od ka iprsta. Bilo je est gotovo istovetnih no eva za bac anje, i mada su bili od kamena, nisu bili ni ta manje ubojiti nego onog dana kada su napravljeni. Vitka ipka od neke dugovene legure metala, iji su krajevi bili za ilj eni u koplja. Tragovi u pra ini mora da su nekada bila drvene cipele sa te kim kai evima. Ev o i kitnjastog samostrela i desetak strela, koje su se meusobno blago razlikovale . Ova mala kutija... potpaljiva vatre? Luis ju je isprobao, ali nije mogao da pri zove plamen. Gomila hartije ili pergamenta: karte? Tu je bio i teleskop... Grub, ali lepo oblikovan i uglaan, i malo rastavl jen. Hej: ovo to se nalazilo pored njega bile su alatke. Kamen plavac za glaanje, no ii... Brem i/ili En smestili su ovde radionicu kako bi napravili duplikat Hronos ovog teleskopa. Tvrdi crni grumen veliine njegove pesnice. Luis se duboko sagnuo da ga om iri e. Osu eno meso? Hiljadu godina po isteku roka trajanja... ali su eno meso uvek je mirisalo i imalo ukus na ne to kvarno. Mo da bi se dopalo nekom demonu. Pre koliko vremena je Hronos umro? Da pita?

Luis je znao da se ova igra zove skrivalica. Vi e bi nauio postavljajui pita nja... ali bi saznao samo ono emu bi Brem odluio da ga podui. A i vreme je poinjalo da ga gu i. Luis potap a Hronosa po kostima ramena. "Imaj poverenja u mene", ree on i n estade. Bio je zaslepljen i izgubio je ravnote u. Grio se poput kakve morske vlasulje, pose ui izmeu kolena ne bi li se uhvatio za bilo ta vrsto, kiljei na jarkoj sunevoj svetlosti. Njegovi prsti u rukavici oe a e i stegnu e se oko toga. Jako nagnut prenosni disk skliznuo je pod njim za stopu ili dve. Stezao je sam obod diska; bar se nadao da je tako. Dr ao je veoma vrsto. Njegov fotosenzitivni vizir postao je zagasito siv. I dalje uei, ste ui ivicu prenosnog diska, osvrnuo se oko sebe. Karta Marsa nije bila ba dobra karta. Mogao je da vidi na stotine nijansi crvene, a da se uop te ne pokrene, dok je nebo bilo tamnoplavo kao u velikim visinama Zemlje. Sunce je bilo suvi e jarko za Mars. Ni ta se nije moglo uiniti ni sa gravitacijom. Mo da to nije smetalo Marsovcima. Oni su bezbedno iveli ispod peska, toliko finog da se pona ao kao viskozna tenost, tako da im sunce nije smetalo. Mo da ih je pesak i izdizao, odupirui se gravitaciji Prstena. Oekivao je da e se nai na Mons Olimpusu, i, izgleda, da je bio tamo. Nalazi o se visoko gore. Prenosni disk poivao je blizu vrha neke glatke padine pod uglom od etrdeset pet stepeni u odnosu na nagomilanu pra inu, i ponovo je poeo da klizi. Na ta je Poslednji mislio kada ga je ovde stavio? Aha, tako je. Marsovci. Postavili su zamku. Sada je klizio sve br e, gubei potpuno ravnote u. Do dole e mu dosta trebati. Milje! Pra ina mora da se ovde milenijumima gomilala zahvaljui preovlaujuem vetru... Stratosferskom vetru sa Velikog Okeana, u meteorolo kim razmerama prostranijim od svetova. Jo jedna nepravilnost u tanosti Karte Marsa. Luis unu i priljubi se uz prenosni disk kada se on pretvorio u sanke. Dobijao je na brzini. Disk je poku avao da ga zbaci. akama sa samrtniki dr ao, a poku avao je i da se zakai vrhovima izama. Na putu mu se na la jedna stena arkolo ke veliine. Nagnuo se ulevo, poku ao da upravlja. Ni ta. Dobro e ga tresnuti. A onda se obreo negde drugde. Njegovo samrtniko stezanje pretvorilo se u ne to vi e, jer je padao u crn pra zan prostor. Zatomio je deo prodornog vriska. Ali podesio sam ga! Podesio! Podesio! Dr ao se za prenosni disk zavaren za neku gracioznu cigaru: lutkareva sond a za gorivo. Oko njega se prostiralo crno nebo i video se sjaj zvezda. Prenosni disk, trup sonde, sve je sijalo. Mora da se iza njega nalazi ne ka svetlost. Ne popu tajui stisak ni prstiju na nogama ni prstiju na akama, Luis se izvi da pogleda preko ramena. Prsten se nalazio iza i ispod njega. Mogao je da vidi sve vrlo pregledno : reke nalik na izuvijane zmije, podvodne pejsa e, pravu crnu nit koja je mogla pr edstavljati autoput ma inskog naroda. Golo sunce je poku avalo da ga skuva. Nema problema: kroz ovaj skafander m ogao je da se znoji. No e predstavljati veu opasnost. Nije mu palo na pamet da bi m u mogao zatrebati dvostruki za titni sloj. Visinski potisnik. Mogao je da vidi toroide-blizance za koje je mislio d a jedini sainjavaju Basardovu sabirnicu; ali bili su siu ni, oblikovali su osin stru k oko neega mnogo veeg. Visinski potisnik Prstena bio je napravljen od ice tako tan ke da se stalno gubila iz vida. Kavez koji je usmeravao protok solarnog vetra. Ovaj jo nije bio postavljen: nije stajao okrenut u dobrom pravcu. Luis nije osetio ovakav strah ve dve stotine godina. Ali hleb mi se vratio! Sonda je pristajala... postala je nepokretna, dok se ispod nje Prsten ok retao brzinom od 770 milja u sekundi. Sistem mora da se resetovao. Izdvojio sam ovaj disk iz veze, ali mora da

se resetovao. Ne razumem jezik Poslednjeg za programiranje. ta li sam jo zeznuo? Sa imi? To je bilo lako. Tanjir mora da je otplutao suvi e daleko od diska. Hleb nije: bio je jo u dometu dok su diskovi kru ili. Dr ao se, dr ao... Disk je udario njegov vizir. Dr ao se zatvorenih oiju. Vi e nije bio u stanju da se suprotstavi nikome, ni jednom stvorenju. Kroz nekoliko sekundi bie bezbedan i sam na Toploj igli istrage . Jedna velika aka sa kand ama uhvatila ga je za rame i prevrnula. 23. LEKCIJA U TRKU Skriveni patrijarh, 2893. Kzin ga podi e na noge. Luis je dahtao, drhtao. egrt nije mogao da razgova s njim dok je imao kacigu na glavi, i Luisu bi milo zbog toga. Nalazio se na Skrivenom Patrijarhu, negde blizu krme. Jo jedno prokleto zaprepa ujue iznenaenje. Ostavio je ovaj milju dugaak brod na reci enti. ta li je radio ovde? egrt je poku avao ne to da ga pita. Kzin je dr ao... Tanj, prokletstvo! Luis je dnim cimajem otvori kacigu. egrt upita: "Muvao sam se po krmi kada se ovo iznenada pojavilo na prenos nom disku. Dolazi u posetu s poklonima, Luise? Usoljena riba?" Luis uze tanjir sa sa imijem. Riblji fileti bili su jedri i rskavi na dodi r. "Bila je u vakuumu", ree on. "Da li je svraala i jedna vekna hleba?" "Pustio sam je da proe. Luise, zaudara na veliki strah." ta u ja ovde? Zaas je mogao da bude bezbedan na Toploj igli istrage, da lebdi izmeu ploa za spavanje dok ga ne proe drhtavica, dok ne povrati mo rasuivanja i poku a da svari ono to je saznao i ono to nije. egrt ga je video. Ako bi mogao da ubedi kzina da uti, onda... Aha, kako da ne. Za titnik mora da je prouavao egrtov govor tela pola zemaljske godine. Kzin ne bi mogao ni ta od njega da sakrije. Umesto toga, Luis ree: "Mrtvi mogu da namiri u moj strah." Ispustio je kaci gu i vazdu ni ranac i poeo da otvara zipove. "Mislio sam da sam shvatio kako rade k ontrolni ureaji na prenosnom disku. Gre ka! Oh, i Marsovci su nam postavili zamku. I to me umalo nije sredilo." Iz otvora u podu provirila je napola elava glava nekog mali ana. Graditelj gradova. Deakove oi se ra iri e u iznenaenju, i on se izgubi. Kzin upita: "Marsovci?" Luis poe da skida skafander. "Pusti to. Moram da utro im izvesnu energiju. Mo e li da tri ?" Kzin se nakostre io. "Umakao sam ocu posle borbe." "Trkajmo se do pramca." egrt je zaurlao i odskakutao. Skafander je jo bio obmotan Luisu oko lanaka. Kada je kzin zaurlao, svi mi ii su mu se ukoili i on se preturio. Bio je to velianstven ratniki pokli! Cedei kroz zube drevne psovke, Luis je skinuo skafander, ustao i potrao. Jo je mogao da vidi egrta, mada se ovaj kretao znatno br e od njega. Zatim j e nai ao na ulegnue u strukturi broda i nestao sa vidika. Luis je iveo na ovom brodu skoro dve godine. Malo je bilo verovatno da bi mogao da se izgubi. Trao je iz sve snage, takmiei se jedino sa samim sobom. Trebal o je da pretri celu jednu milju. "Luiii!" Glas je bio slab i udan, dopirao je iz velike visine... Piersonov lutkar ua o je u ko u na jarbolu na krmi. Luis zaurla: "Zdravooo!" "Stani!" pozva ga glas.

"Ne mogu!" Odlino se oseao. Neka etvrtasta senka se spustila. Luis nastavi da tri. Sustigla ga je i pr estigla: teretna ploa sa unaoklo zavarenom ogradom. Luis doviknu: "Sklanjaj se. T rkam se." "Ne razumem." "To nije... test inteligencije." "Kako se osea ?" "Divno. Dezorijentisano. ivo! Poslednji - nemoj da koristi - prenosni disk na Olimpusu." "Za to?" "Marsovci - ivi su - postavili su zamku." Luis duboko udahnu vazduh, a on da ga izdahnu. Njegovo ulo ukusa osetilo je slani vazduh: divno! Nije ostao bez d aha, nije poeo da posre. Pojaao je tempo. "Postavie jo koju." "Dvojica mogu da igraju tu igru. ta bi se desilo da bacim jedan disk u mo re i ponem da zalivam Mons Olimpus vodom?" "Mene pita ? Nemoj ni ta da uni ti . Mo e ti zatrebati - kasnije. To je razlog... zbog koga nisi poubijao... kzine!" "Manje-vi e", priznade lutkar. Jedna jednooka glava zaroni prema narand asto j pufni koja se videla u daljini na gornjoj srednjoj palubi. egrt. "Luise, tvoja pustolovina je prava prilika. Moramo mnogo toga da nadokna dimo." "Gde je Brem?" "Sprema nam veeru." Izvio je glave kako bi sam sebe pogledao u oi. Da li se to Poslednji alio? Mo da su se lutkari tako smejali, a mo da i nisu. "Brem ima osetljiv nos", dodade Poslednji. Luis upita: "Kako napreduje ples?" "Ples! Nastavlja se bez mene. Do tanja mi se smuilo da koristim tvoj reci kler, Luise! Nisam imao vremena da ga prepodesim." "Hvala ti na tome." Samo nastavi tako non alantno. Ako Brem nije ni toliko verovao Poslednjem da mu dozvoli uobiajene ve be ili to da koristi toalet i tu pred viene za lutkare... Onda Poslednji mora da je spreman da povrati svoj ivot. Gornja srednja paluba se zavr avala. Luis se s mukom peo po lestvicama i p rolazio hodnicima. Lestvice kzina bile su veoma nagnute i preke su bile isuvi e raz maknute, ali Luis je i ao gore-dole poput majmuna nakljukanog steroidima. I dalje se nadao da e pretei egrta. Jo gore od toga, oekivao je da egrt skoi na njega iz neke i e. Dr ao se visina. Poku ao je da smisli kako e obii vrt. To bi suvi e dugo potrajalo. Na kraju ho dnika potrao je uz stepenice od vrstog drveta do vrha zida, zatim je krenuo du zida ne bi li izbegao gusti krupnih utih gljiva sa upeatljivim trnjem i skoio sa visine od deset stopa u pra inu. To je nekada bio park za lov kzina. Luis i graditelji gradova su se dve godine starali o ovim biljkama. Divlje su rasle kada je stigao. Nekada mora da s u hranile stada potrebna kzinima-mornarima. Stada vi e nije bilo, niti je oekivao d a sada naie na ivotinje, osim ako se egrt nije spremao da iskoi iz nekog limunovog bu na. Ali nijednom nije video kzina. Imao je osam neverovatnih glavnih jarbola i nebrojeno mnogo jedara; ekrci ma koji su ih pokretali mogao je da rukuje samo jedan kzin. Ili za titnik? Ovaj ja rbol je bio prednji jarbol sa ko em na vrhu. Luis je te ko disao. Noge su mu bile po put prekuvanih knedli. Neko je ekao na pramcu. Luis opsova u sebi. Nije imao daha za bacanje. Trenutak kasnije prepozna o je oblije za titnika. Luis uspori. Brem je ekao poput kipa. Luis uop te nije primeivao da on di e. "Mislim da si ti pobedio", zadahta Luis. "Zar smo se trkali?"

Brem je saznao za prido licu tek kada ga je deak graditelja gradova prona ao u kuhinji ili kada je uo bat koraka preko palube iznad sebe. Mora da je trao. Luis ree: "Nije va no. Bila mi je potrebna ve ba." Ispred njega nalazio se planinski lanac... Nezemaljski planinski lanac. Planine u obliku kupa, iroko razmaknute i razliite veliine, protezale su se i ulevo i udesno. Bez obzorja, nije mogao da stekne pravi utisak o njihovoj veliini. Vein a je bila dovoljno visoka, tako da su im vrhovi bili beli od leda, ali ispod gra nice leda sve su bile isparcelisane u razne nijanse zelenog. A onda je njegovo oko/um postalo svesno onoga to se pojavljivalo iznad nj ih. Bile su siu ne. Stani malo, obod je bio hiljadu milja visok. Od dvadeset do trideset pla nina koje je mogao da razabere, njih pet do est bila su brda ca koja su se oslanjal a o obodni zid, ali su zato dve do tri mogle da se mere sa Everestom. Poslednji je do ao do pramca. Iza njega se pomaljala jedna narand asta pufna . Kzin se dovukao do njih. Bio je gotov, satrt. Luis ree: "Hvala ti, egrte. Zaista, zaista mi je to bilo potrebno. Imao sam u sebi dovoljno adrenalina da po vedem rat." Kzin dahui izgovori: "Otac. Pustio da pobedim. Nisam to hteo. Ubij me." "Ah." "Kako. Da li si me pretekao?" "Mora da jesam. Mo da u vrtu." "Kako?" "Breme, ti mora da zna ta su to lovci-trkai?" "Taj mi izraz nije poznat", odvrati za titnik. "Stet. egrte, veina stvorenja koja love proma i plen u skoku osam od deset p uta. Ako im plen pobegne, odaberu ne to sporije. Samo nekoliko vrsta koje jedu mes o izabere plen i sledi ga dok ga ne stigne. Vukovi to rade. Isto kao i ljudska b ia. Velike make nisu lovci-trkai, kao ni kzini. Tvoji preci su nauili da je bol je da slede neprijatelja, jer e se on u protivnom kasnije ponovo pojaviti, ali to iz tebe govori razum. Tvoj razvoj jo nije dotle stigao..." "Znao si da e da pobedi ." "Aha." Kzin zatrepta. "A da smo se trkali samo do vrta?" "Ti bi pobedio." "Hvala ti na lekciji." "Hvala tebi." To je bilo lepo reeno, pomisli Luis. Ko li ga je tome nauio? Brem ree: "Luise. Osvrni se oko sebe. Reaguj." Da reagujem? "Upeatljivo. Svo to zelenilo! Od podno ja do linije leda, sve zeleno. Ne bi trebalo da sam iznenaen. Sve te planine su nastale od mulja sa dna mora, gnojiva." "Jo ?" "Neke cevi su prestale da isporuuju flap. To va i za one najni e planine. Ono to je ostalo od njih do sada se sigurno pretvorilo u prilino tvrdu stenu. One naj vi e mora u sebi da imaju mnogo vodenog leda, bar u vrhovima. Primeujem reke koje i zviru iz podno ja. Te planine e Prstenu doneti samo redovne zemljotrese." "Te ko okru enje?" "Pretpostavljam. Breme, sve smo mi to ve videli pre pedeset falana. Da li si primetio neke znake ivota u planinama?" "One planine udaljene su koliko i obim tvog sveta, ali, da, jesmo. Luise , moram da se pobrinem za obrok. Poslednji, egrte, odvedite ga u trpezariju. Poka i te mu." Poslednji je raspr io mrene po sva etiri zida trpezarije. Jedna nije bila u upotrebi: obina bronzana pauina. Prozor u obliku bazena iz koga se preliva voda gledao je na niz tamnozel enih kupa sa belim kapama. Drugi je prikazivao ivicu obodnog zida koja je lagano promicala: pogled

iz sonde za gorivo. A jedan je pokazivao izvestan broj mi iavih, dlakavih mu karaca koji su uz po mo konopaca usmeravali etvrtastu plou, dovoljno veliku da je mogla predstavljati os novu estosobnog bungalova. Ploa je lebdela iznad njih. To je mogla biti neka velik a teretna ploa, ili deo neke lebdee zgrade. Mu karci su je vukli prema Luisu... prem a krstarici ma inskog naroda i ukradenoj mreni. "Ostavio sam ti zapis od pre est dana", primeti Poslednji, "Da ga pogleda kada se probudi . Ali ovo se upravo sada dogaa." " ta oni to rade?" Odgovorio mu je kzin. "Pribli avaju se obodnom zidu, koristei se svim raspo lo im sredstvima." "Za to?" "To jo ne znam. Brem bi mogao znati", ree kzin. "Dok si ti bio na tretmanu , Brem je prona ao tvoje prijatelje graditelje gradova i ukrcao ih na Skrivenog Pa trijarha. Slu aju Brema kao to robovi moga oca slu aju svoga gospodara. Tokom jednog dana i li su brodom udesno. Brem prouava obodni zid." Luis ponovo upita: "Za to?" "Nije nam reeno", odvrati egrt. Poslednji ree: "Nikada nisam video Brema da ispoljava strah, ali ipak mis lim da se pla i za titnika." Luis je uoio vezu. "Trebalo bi zameniti visinske potisnike. Inae e Prsten i skliznuti iz sredi ta. Svaki za titnik koji to uoi potrudie se da postavi visinske pot isnike na obodni zid. Je li tako?" "Ako je teorija odr iva." "Za to Brem nije tamo?" Lutkar je ispustio kratak, o tar zvuk, kao kada bi klarinet kinuo. "Ako su za titnici znali da su tri spoljnje vrste krenule u invaziju, a da se etvrta nalaz i na irokoj orbiti u nameri da proui uinak, umesto toga bi preplavili Kartu Marsa." "Da im damo pristojne teleskope? Ne, ipak bi... ah." "Ah?" "I Brem mora da se nae na obodnom zidu. On se priprema. Ostali za titnici b i ga ubili da mogu." Lutkareve oi se sreto e. On ree: "U svakom sluaju, imamo pogled iz Skrivneog Patrijarha na lokalni obodni zid. Moja sonda za gorivo nalazi se na solarnoj orb iti ve vi e od jednog falana, leti lagano iznad obodnih zidova, snima. Mnogo toga s mo doznali, Luise." Poslednji odzvi da ne to kratko i prodorno. Sva tri predela poe e lagano da se zumiraju. Iz prednjeg ko a na jarbolu Skrivenog Patrijarha: Prelivne planine su se ir ile dok se na vidiku nije pojavila jedna. Bledozeleno i tamnozeleno, trava i uma, dosezali su do ledenobelog. Na samom vrhu jedna crna nit zaranjala je u gusti vo r crne magle. Mulj sa dna mora postojano je kuljao iz izlivne cevi hiljadu milja iznad. Iz sonde: pred njima je velikom brzinom promicao obodni zid. Luis je pok u ao da ga ne gleda. Iz ukradene mrene: Luis poe da se smeje. Sada se krstarica ma inskog naroda blago klatila na visini od dvadeset sto pa. S druge strane lebdee ploe promicao je predeo, bre uljci nalik na hiljadu usnuli h nemani. Konopci su povlaili teretnu plou. Tridesetak mu karaca, pripadnika Luisu nep oznatih vrsta, vuklo je konopce. Mu karci su nosili lake zave ljaje i ni ta osim toga. Glave i lea pokrivala im je crna ravna kosa koja im je sezala do ispod zadnjica. Mo da im je kosa bila dovoljna da se zgreju. Trali su uzbrdo prema ivici, i prema trideset kosmatih ena koje su ekale is pod ivice. ene su mahale i vikom ih hrabrile. Meu njima se nalazila i jedna sitna crvena ena, crveni pastir, koja je poku avala da ih usmeri, iroko mlatarajui rukama. Uspon je postajao sve strmiji; mu karci vi e nisu trali. Kada su se pribli ili prevoju, ene su stale da tre pored njih. Imale su iste dugake kose kao i mu karci. Ma nje-vi e glatko, prihvatile su se konopaca. Do lo je do op teg smeha i kratkog dahtavo g razgovora. ene povuko e. Neke su trale unatra ke. Imale su sna ne noge, primeti Luis, isto

onako sna ne kao i mu karci. Sada su ve pre li preko prevoja i krenuli nizbrdo. Trkai su sada bili izvan dometa prozora; poku avali su da uspore letelicu. Crveni pastir je potrala da dohvati konopac, a potom se popela uz njega. Prizor se sve br e i br e kretao preko zakrivljenog tla. Do sada mora da su ve svi trkai odustali. Bre uljci ispred postajali su sve vei; prerasli su u planine. Izmeu njih su proticali potoci i spajali se ispred. Luis shvati da gleda u preliv nu planinu. Od klaenja ploe Luisu je pripala muka. "Slupae se", primeti on. egrt stade da zavija: kzintska glupost. "Ja lino ne smatram ih razumnim", primeti Poslednji. Prizor vien sa pramca Skrivenog Patrijarha takoe se irio. Sada se vrh preli vne planine izgubio u visini. Na treinu puta uz padinu, Luis je poeo da primeuje ob ojene take i trepua svetla. Trepua svetla? "Heliografi." "Veoma o troumno, Luise." "Jedan mali demon mi je priao o tome. Mislio je da je posredi neka zagone tka. Celo njihovo carstvo mora da je povezano heliografima u prelivnim planinama . ta misli , kako to obavljaju? Demoni ne podnose dnevnu svetlost." "Nou vide odraz ogledala sa planina obasjanih dnevnom svetlo u. Dosta lako, ali kako oda ilju? Luise, mora da plaaju lokalne itelje za prenos poruka." "Nekako. I mora da se isto tako nekako pogaaju sa narodom prelivnih plani na. Kladim se da za to ne koriste ri atru." "Nije im potrebno mnogo. Viamo svetlucanje sa svega aice prelivnih planina. Nekoliko hiljada stanica za poruke na povr ini bilo bi dovoljno da se pove e celo n jihovo carstvo." " ta je sa - ta je ono, baloni?" Poslednji je opet zapi tao. Zumiranje je prestalo; planine poe e da klize u s tranu. Izvestan broj obojenih taaka bio je nasukan na snegu, na razdaljini od mil je do milje i po u visinu. Luis ih je jo video u irokim prostranstvima izmeu planin a. "Baloni sa zagrejanim gasom, Luise. Viamo ih kako promiu izmeu prelivnih pl anina kuda god pogledamo." "Koliko varijacija..." Uo e Harkabiparolin i Kavaresksenjajok, nosei tanjire, i ukopa e se u mestu. Poslednji zazdvi da. Obodni zid koji se naglo obru avao i podno ja koja su pos kakivala izblede e i pretvori e se u bronzane pauine. Pravo je udo to graditelji gradov a nisu sve ispustili i odjurili vri tei, pomisli Luis. Meutim, Harkabiparolin je sam o zurila, a Kavaresksenjajok ju je gledao i cerio se. Ja. Luis ree: "To sam i dalje ja. Pro ao sam kroz neki medicinski tretman." Harkabiparolin se okrenula prema svom paru i progovorila. Luisov prevodi lac ree: "Ti si znao!" "Zelz mi je rekao." "Osvetiu ti se za ovo, ti, mali nikogoviu!" Ali Harki se smejala, isto kao i Kava. Spustili su poslu avnike: gomilu smeeg i utog korenja i iniju ru iaste tenosti. arkabiparolin se smestila Luisu u krilo i stala da prouava njegovo lice sa ina uda ljenosti. "Bili smo usamljeni", ree ona. Oseao se prirodno, kao da su ovo oduvek radili. Imao je utisak da se vrat io kui. Ree: "Niste bili usamljeni kada sam vas napustio." "Reeno nam je da doemo." Klimnula je prema kuhinji. Poslu ali su za titnika. I to mora da je izgledalo sasvim prirodno. Luis upi ta: " ta vam je reeno?" "'Otplovite udesno.'" Slegnula je ramenima. "S vremena na vreme on doe i izmeni nam kurs, ili nam ka e za vazdu ne ili vodene struje, ili kako da uhvatimo i skuvamo ribu ili toplokrvne ivotinje, ili kako da obdelavamo vrt. Ka e da ne jedemo dovoljno crvenog mesa." "To iz njega mo da progovaraju preci." "Luise, izgleda mlad kao i Kava. Mo e li...?" Odgovorio je lutkar. "Samo za narod sa Lopte i kzine sa Lopte. Da bih mo

gao da izleim lokalne hominide ili lokalne kzine ili bilo koju vrstu, hiljadu pri padnika moje vrste moralo bi ceo ivotni vek da provede u prouavanju i testiranju." Harkabiparolin se namr tila. Uo e Kavaresksenjajok i Brem, nosei jo poslu avnika. Doneli su est velikih, neve rovatno ru nih riba iz dubina. Dve su se jo trzale. Ostale su bile peene na aru sa bi ljkama udnog izgleda... povre kzina. inija sirovog povra bila je takoe iz kzinskog pa rka za lov. Luis pogleda drugu iniju i upita: "Riblja krv?" Brem ree: "Kitova krv i pire od povra. Neu od toga dugo biti sit. Tvoja kuh inja je predivno otkrie." Seli su. Kavaresksenjajok ode i vrati se sa dvogodi njom ili trogodi njom de vojicom. Imala je celu glavu prekrivenu narand astoplavom kosom. Luis je ne bi svrs tao u graditelje gradova. Stariji deak nije bio na vidiku. Brem nije lo e kuvao. Pomalo udno. Brem mora da je kuvao po ukusu graditelj a gradova, koristei biljke iz parka za lov. Sigurno nedostaju glavni sastojci ili su na izmaku. Luis upita: "Koliko dugo e me ovo odr avati u ivotu?" Brem ree: "Jedan falan pre nego to tvoje pona anje pone da se kvari." Obilno je otpio. egrt je ve sredio sirovu ribu. Luis ga upita: "Jesi li jo gladan?" "Dovoljno je. Onaj ko udovoljava svojoj gladi, postaje debeo i trom." Devojica je puzala prema ivici stola. Luis pokaza prstom prema njoj; Hark i se okrenula; dete je stiglo do ivice, okliznulo se i uhvatilo prstima. Dr ala se poput kakvog majmuneta ili pripadnika viseeg naroda. "Mislio si da e pasti? Ha!" ena graditelja gradova se nasmejala. "Pogre na v rsta." Onda je upitala za titnika: "Mo emo li izvesno vreme ostati sa Luisom?" U trenutku pre nego to e odgovoriti, Brem je pogledom pre ao preko svih lica , procenjujui, odluujui. Ree: "Mo ete provesti zajedno sutra do podneva. Luise, trebal o bi ubrzo da se vratimo na Iglu. Ne mo emo ni ta vi e doznati dok ne postavimo sondu iznad oboda. Poslednji, da li si zbog toga pustio Luisa da se probudi?" "Svakako. Nisam imao mnogo prilike da ga uputim u stvar." Ponovo ih je Brem sve obuhvatio pogledom. Ree: "Moram da upoznam prelivne planine i obod. Za titnici na obodnom zidu ne smeju saznati za mene. Najva nije pit anje vezano je za za titnike. Moram znati gde su, koliko ih je, od kojih su vrsta, koje su im namere, metodi i ciljevi. Saznao sam ono to sam mogao bez delanja, i izbegavao sam da skrenem pa nju na sebe kada god sam to mogao. Ukradena mrena sve je bli e obodnom zidu. Demoni si gurno nameravaju da nam ne to poka u. Kavaresksenjajok, Harkabiparolin - pokazali st e mi aktivnost na prelivnoj planini daleko od mesta gde se radi. Vi od naroda sa Lopte doneli ste mi zapise napravljene u jednoj od svemirskih luka. Sada znam v i e o obodnom zidu nego to sam pretpostavljao da ima da se sazna. Uskoro u morati da se poka em. Posavetujte me." Javio se egrt. "Ako ostali vide sondu, pomislie da su meuzvezdani osvajai. T rebalo bi da se pripremi za odbranu sredi ta za popravke..." "Da, ali sonda ukazuje na lutkara, ne na mene. Pripremio sam se. Posledn ji?" Luis je razmi ljao: otkaio je egrta kao od ale. Za to mae to trpi? Poslednji nije progovorio. Hmiijev sin je do ao da ui od mene. Brem je imao suvi e vremena da ostavi jak utisak na njega. Mo da sam izgubio uenika. Da sam znao da elim da me maence po tuje... Trkao sam se s njim i pobedio ga. Ha! Koji je moj naredni potez? Brem upita: "Harkabiparolin, ta ti zna o za titnicima?" Bila je uitelj u biblioteci lebdeeg grada, koju je Kavaresksenjajok pohaao kao uenik. Ona ree: "Seam se slika oklopa sakupljenih sa prostora u preniku desetina hiljada dana hoda oko nas. Svi primerci izgledali su razliito, odgovarali su raz liitim vrstama, ali su imali kacige sa krestama i nesrazmerno velike zglavke. Sta ra, udnovata predanja govore o spasiocima i uni tivaima od kojih te hvata strah kada ih vidi , sa licima nalik na oklop, irokim ramenima, vornovatim kolenima i laktovim a. Ni mu karci ni ene ne mogu da se bore protiv njih, niti da ih izazovu. Breme, eli li da uje stare prie?"

"Kada znam ono to moram da ujem, mogu to i da nauim", odvrati Brem. "Kada u pitam: ' ta sam zaboravio?' - mogu samo da se nadam korisnom odgovoru. Luise?" Luis slegnu ramenima. "Ja sam i dalje dva falana u zaostatku za svima va ma." Brem ih osmotri. Njegovo otvrdlo lice nije dozvoljavalo da se na njemu p ojavi neki odreeniji izraz. Poslednji i graditelji gradova su ga sa strahom gleda li. egrt je delovao opu teno, mo da mu je bilo dosadno. Brem dohvati stolicu i pomeri je... Do jedne kosturne strukture u nekori en om uglu. Cevi, metalne kupole i ice bile su privr ene za drvenu kimu na nain koji nije delovao ni naroito korisno, ali ni nasumino. Bilo je suvi e distrakcija, ali sada, k ada ju je bolje pogledao, Luis je o njoj poeo da misli kao o primerku nekog kratk otrajnog drevnog hira u vajarstvu. Posedovala je tu vrstu estetskog jedinstva. Meutim, Brem ju je upravo stavljao izmeu kolena i poeo da prevlai po icama... Poslednji upita: "Jesi li zavr io Mocartov Rekvijem?" "Videemo. Snimaj." Lutkar odzvi da akorde za programiranje muzike, obrativ i se etvrtoj mreni. L uis slegnu ramenima Harkabiparolin koja mu je sedela u krilu. Na ovu glupost je odlazilo vreme koje su mogli da provedu zajedno... ali ena graditelja gradova pro a puta: "Slu aj." Za titnikovi prsti su iznenada bili posvuda, i vazduh je eksplodirao od mu zike. egrt se uputi prema vratima i izie. Muzika je bila udna, bogata i odmerena. Lutkar je pevao kao pratnja, ali je ipak Brem dr ao okosnicu. Luis nije mogao da se seti da li je ikada uo ne to slino. Bila je to ljudska muzika, za ljudske ivce. Nikakav zvuk koji su oblikova li tuinci nije mogao to da uini njegovom centralnom nervnom sistemu. Osetio je nad olazei optimizam... bo anski mir... elju punu e nje... Mo da osvoji svetove, ili da ih p omeri. Muzika koju je on poznavao oblikovana je u kompjuterima, nije stvarana u z pomo noktiju koji ne no udaraju ili miluju razapete povr ine ili bronzanu plou, nokt iju koji povlae ice, bezusnim ustima koja duvaju u cevi sa rupama. Uzbudio se od toga kao tanj, a Harkabiparolin se napola istopila u njego vom krilu. Pomislio je: bila si u pravu, ali nije eleo da prekida ak ni da bi joj to apnuo na uho. Umesto toga, zavalio se i pustio da vibracije poteku kroz njega. Kada je zvuk konano zamro, ostao je o amueno da sedi. "Mislim da smo zavr ili", zakljuio je Brem. Odlo io je orkestralnu skulpturu u stranu. "Poslednji, hvala ti. Luise, mo e li da opi e efekte?" "Zapanjujue. Ja, ah... Ne, ao mi je, Breme, to se ne da reima opisati." "Mo e li se upotrebiti u diplomatiji?" Luis odmahnu glavom. "Tanj ako znam. Breme, da li ti je palo na pamet da postavi mrenu na krater Bo ja Pesnica?" "Za to? Ah, da je usmerim nadole." "Aha, nadole, napolje, da dobije pogled na ravan Luka. Bo ja Pesnica je uplj a kupa veliine meseca - ba velika, sa rupom na vrhu. Mogao bi da popne poveu tvravu t amo unutra ako bi uspeo da je usidri za podni materijal Prstena..." "Skrit." "Skrit, aha. Zapremine jedne desetine veliine sredi ta za popravke i isto t ako dobro skrivene." "Da branim ravan Luka iz Bo je Pesnice?" Luis je oklevao. "Ubeen sam da bi odande mogao da obavlja uhoenje. Odbrana? Svakom neprijatelju e sigurno pasti na pamet da se sakrije u senci Prstena. Nisa m siguran da mo e to da brani . Ako se bori sa obodnog zida, ima isti problem. Odbrana od meteora ne mo e da puca kroz skrit, je li tako?" "Ne mo emo da razdvojimo na u odbranu. Ja moram da komandujem obodnim zidom, kao i njegovim za titnicima", zakljuio je Brem. "Sutra emo postaviti sondu za goriv o na mesto. Luise, kada ti je ta zamisao pala na pamet?" "Jednostavno mi se javila. Mo da mi je muzika skrenula pa nju, ali je moj mo zak nastavio da radi bez mene." "Da li ti je jo ne to palo na pamet?" "Ne znam dovoljno o za titnicima", ree Luis. "U prostoriji za odbranu od me

teora nalazio se kostur. Nisi mi dozvolio da mu priem, ali to je bio za titnik, nij e li tako?" "Pokazau ti. Sutra, po to postavimo sondu." Krstarica ma inskog naroda sada je predstavljala nekontrolisani tobogan, j urila je uz zeleno brdo, krivudajui. Paklena vo nja. Talasasti obod ploe omoguavao mu je da na trenutke vidi vi u, udaljeniju prelivnu planinu. Luis je primetio treper avi sjaj iznad linije snega. I ovde se nalazilo carstvo nonog naroda. 24. TE KOSTI Prebacili su se sa oblane dnevne svetlosti u ru iastu ve taku rasvetu doka za l endere na Igli; potom u kabinu za posadu, a prizor obodnog zida koji je obezbeiva la mrena prozujao je pored njih u vakuumski jasnoj sunevoj svetlosti. Brem je stigao poslednji. Spustio je svoju orkestralnu skulpturu tamo gd e je Luis odbacio delove skafandera, i oti ao pravo do kuhinjskog dispensera. "Pri bavi nam najnovije podatke o sondi, Poslednji. Za koliko emo moi da pristanemo?" Poslednji je izgovorio orkestralne akorde. Jednaine su se ispisale kroz v azduh u simbolima intergovora. "Mogli bismo da ponemo sa usporenjem pri dva g i d a pristanemo kroz petnaest i po asova." "Rekao si mi da sonda mo e da podnese deset g." "Volim da imam marginu za gre ku." "Poslednji, pogon sonde je moan, upadljiv izvor rendgenskih zraka. Daemo n eprijatelju najmanje mogue vreme za praenje. ekaj, onda pristupi usporenju pri dese t g." "Pri visokom potisku fuzijski pogon postaje svetliji, upadljiviji." Brem ni ta ne ree. "ekati, u redu. Razumem. Usporenje od deset g sa poetkom kroz est asova. Pri stajanje kroz tek ne to vi e od devet asova. Mogu li da se vratim u svoju kabinu da j edem, da se okupam, ple em i odspavam?" Za titnik je pijuckao iz kugle na stiskanje. Kzin nabra nozdrve, mada Luis nije ni ta nanju io. Brem ree: "Sve to mo e i ovde." "Breme, morau da uem u svoju kabinu kada doe vreme da smanjim brzinu sonde. Pusti me da sada odem." "Poka i mi svoju kabinu." Poslednji prodorno zazvi da. Obodni zid je izbledeo, i oni se zagleda e u ka binu Poslednjeg. Svetlost je bila uta i prelazila je u narand astu, ali je zato dekor bio u beskrajnim nijansama zelene kakve se mogu sresti u umi po hladnom vremenu. Nije b ilo uglova niti ivica. Pod i zid, povr ina stola i ostava, sve je bilo zaobljeno. Brem mu naredi: "Ostavi ovako. Okupaj se i odspavaj. Ako ple e , ple i sam..." Poslednji frknu kao duva u rog u nekoj oporoj deonici. "Ako ugledam hologram tamo gde bi trebalo da vidim Poslednjeg, morau da r eagujem. eli da se oseam bezbedno, nije li tako?" Brem se nagnu povijenih kolena na d granitni blok. Podi e ga, okrenu se se njim i spusti ga. Oh. Poslednji zakorai na mesto gde se nalazio granit i nae se sa druge strane nepropustive pregrade. Obrisi kabine pomerali su se zajedno s njim. Iz poda se oblikovala inija i poprimila nijansu breskve. Lutkar je dostojanstveno zakoraio u nju. Rasla je po put cveta dok se nije gotovo zatvorila iznad njega: kada visokih bonih strana veo ma nalik na one koje su koristili u lunarnim gradovima. Brem mora da je primetio Luisov napregnut pogled. " ta te je sna lo, Luise?" Luisa je sna lo to to je shvatio da Poslednji nee biti od neke velike korist i Luisu Vuu. Brem je imao na raspolaganju suvi e vremena da pripitomi lutkara. Ume sto da mu to ka e, on primeti: "Ne to mi je sinulo. Kabina Poslednjeg, na ta ti lii?" "Mo da na matericu." " ta misli o utrobi kakve ivotinje?" "Igramo li se mi to igre reima?" "Postoji razlika. Mogla bi biti va na. enke lutkara nemaju matericu. Jedna. .. ivotinja-lovina evoluirala je u ivotinju koja ivi u simbiozi toliko dugo da je s matraju enkom lutkara, ali ona to nije. Nesus je imao ovipozitora. Breme, pogleda

j u arhivu Poslednjeg i vidi ima li dajl o osama-kopaima." "Osama-kopaima, stet", odvrati Brem. "Imamo na raspolaganju nekih devet as ova za igranje. Trebalo je da mi odr i predavanje na temu 'za titnici'." Luis upita: "Da odemo da pogledamo kosti?" "Predavanje", ree Brem. Luis se povinovao. "Na predak bio je Pak rasploiva. Paki su evoluirali na p laneti u blizini galaktikog jezgra, recimo nekih stotinu trideset hiljada falana odavde brzinom svetlosti." Preko trideset hiljada svetlosnih godina. "Neki od nj ih poku ali su da osnuju koloniju na mojoj planeti, Zemlji, veoma davno. Nije bilo dovoljno talijuma da se odr i u ivotu virus koji raste u utom korenju, a on je taj koji rasploivaa pretvara u za titnika. Za titnici su izumrli. Mo da su prethodno ra istili neke grabljivice kako bi ob ezbedili rasploivaima prostor za irenje. Nezreli Paki, rasploivai, evoluirali su sami od sebe, isto kao i ovde. Ra irili su se po Zemlji od mesta spu tanja u Africi i Az iji." "Nagaanja?" "Imamo kosti Paka rasploivaa iz klisure Olduvai i sa drugih mesta. U 'Smit sonijanu' postoji mumificirani Pak za titnik", ree Luis. "Iskopali su ga u pustinji na Marsu. Ja ga nikada nisam video. ak ni sa mojim godinama ne mo e sve da postigne . Ali prouavali smo hologram te stvari na kursu op te biologije." "I kakav je zakljuak?" "Do ao je da spase staru koloniju. To je dokaz iz druge ruke, Breme, potie od jednog itelja Pojasa koji je jeo uto korenje, ali Poslednji verovatno to ima u memoriji. Komponente broda, Brenanova pria, secirana mumija, hemijski..." "Neemo uznemiravati Poslednjeg. Ali ti si prouavao tu mumiju?" "Da." "Hajde da pogledamo kosti." Luis je imao utisak da ga je oko zglavka stegla aka puna kamenia; vornovati ga je povukao za sobom tako da nije mogao da mu se odupre. egrt ih je sledio bez skafandera. Kzini nisu morali da se pla e mirisa drveta ivota. Luis je prisilno hit ao prema kosturu koji se pomaljao pri pojaanoj svetlosti zvezda. Brem ih je suoio, povukao se unazad i rekao: "Reaguj." egrt je kru io oko kostura. "Pao je u bici", promrmljao je. Onju io ga je, a zatim je krenuo za svojim nosem prema Hronosovim razbacanim alatkama i odei. Luis pree vrhovima prstiju preko erodiranih ivica na mestu gde je kost bi la polomljena. Hoe li Brem naslutiti da je ve bio ovde? Luis ree: "ini se da je star hiljadama falana." "Blizu sedam hiljada", potvrdi Brem. "Na smrt prebijen. Ti?" "Ja i En." egrt se okrenu, u i mu se uspravi e. "Ispriaj nam priu. Ovde vas je izazvao?" "Ne, krili smo svoje postojanje." "Kako ste ga na li? Kako ste ga namamili?" "Morao je da doe. ekali smo." Kzin je ekao. Meutim, Brem nije nastavio, te tako Luis ree: "Ovo bi gotovo mogao biti deformisani Pak za titnik. Ipak, vilicama je mogao da lomi kosti. Na lo banji nema eoni prevoj. Torzo, mislim da je suvi e dugaak za jedan standardni primer ak Paka. Breme, mislim da ovde ima strvinara." Pri ao je egrt da vidi o emu to Luis pria. Brem upita: "Na osnovu ega to tvrdi ? " "Vilica koja mo e da lomi kosti. Grabljivac bi imao zube da njima razdire velike arterije ili stomak. Dugaki torzo omoguuje postojanje dovoljno velike utrob e koja je u stanju da se nosi sa te kim mesom. eoni prevoj koji nedostaje - ovaj, m o da je izlazio jedino nou, ili je mo da imao guste obrve umesto kapaka, ali..." egrt upita: "Da li je mogao biti za titnik koji je poticao iz nonog naroda? Izoblii lobanju, pro iri zglobove..." Luis odmahnu glavom. "Video sam dete demona u selu tkaa. Video sam odrasl e meu neustra ivim ubicama vampira, i jo odraslih na farmi gljiva ispod lebdeeg grada , nekada davno. Mogao bih da se zakunem da su svi pripadali istoj vrsti, a ovaj

nije od njih. Obrati pa nju: demoni na farmi gljiva bili su moje visine ili ne to malo vi i. On je etiri ina ni i. Nema zube, razume se, ali pogledaj ake. ake demona su vee, deblj e, nema toga to one ne mogu da raskinu. to je jo va nije, egrte, vrsta koja trenutno p ostoji istovetna je na prostoru od dve stotine miliona milja." egrt je gledao, ni ta ne govorei. Bila je prava retkost videti jednog kzina toliko mirnog. "Ali oigledno je", strpljivo ree Brem. "Ovaj je stari, od vrste od koje je postao noni narod." Luis upita: "Hronos?" "Prabog Grka?" Luis je bio zapanjen i pokazao je to. "Prouavao si." tanj, eto gde je naui o onu muziku! "Oni su radoznali, zar ne, ti lutkari? Poslednji ima literaturu stotine pokolenja ljudi, usmenu istoriju kzina, kdatlino sekvence dodirne skulpture, ak i neke osvetnike prie trinoka. Iz tvog devetnaestog i dvadesetog veka gledao sam za bave zasnovane na Drakuli Brema Stokera, ukljuujui dela Freda Saberhagena i En Raj s. Ali bolje da sauvamo ime 'Hronos'. Ova spodoba ne mo e biti prva, Luise. Zar ti to nije jasno? Pre osamdeset hiljada falana postojao je mrtav Pak za titnik. Mogao je bit i star ve stotine falana. Koliko znamo, mo da je pomogao da se izgradi Luk. Nazovi njega Hronos. Do li su drevni pripadnici nonog naroda i pojeli njegovo telo. Ako im meso za titnika nije donelo promenu, onda su prona li uto korenje koje je za titnik no sio sa sobom. Postali su za titnici. Ako ih je i bilo mnogo, ubrzo je ostao jedan. " Luis lupnu po kljunoj kosti mrtvog za titnika. Podigao se oblai pra ine. "Breme , ovo je najstariji za titnik o kome emo ikada i ta saznati. Mo da je bilo bogova pre H ronosa, za koje Grci nisu znali..." Brem klimnu. "Kako hoe . Hronos." "Stet. Hronosova vrsta mo da je jela crkotine hiljadama godina posle nasta nka Bo je Pesnice..." "Mora li naglas da izgovori svaku oiglednu istinu? Ah, ima uenika. egrte, shva ta li ta Luis hoe da ka e?" "Istinu govorei, shvatam pone to", ree egrt. "Brojevi su sme ni osim ako je ne to vodilo demone u jednom pravcu preko velikih, stvarno velikih udaljenosti. Jedin stveno carstvo. Demoni mora da su isti na prostranstvu od dve stotine miliona mi lja. Mo da na celom prstenu." "Da! Hronos je bio taj koji se odnosio prema svojoj vrsti poput pastira. Breme? Zar za titnik ne poku ava da sauva svoje vlastito genetsko ustrojstvo?" Kzin na to skoi. "Da! Kako je Hronos mogao da vodi vlastite naslednike? ak i dobra promena deluje pogre no. Stani, ta ako je izabrao druge, sline strvinare? N e, oni bi zavladali njegovim vlastitim porodom!" egrt je uio kako se re avaju zagonetke. Brem ree: "Bio je demon. ulo mirisa kod strvinara se tokom evolucije izmen ilo. emu prii, ta dodirnuti, ta staviti u usta, svaka ta stvar ponaosob predstavlja svesni izbor. Jedan demon mo da je slobodniji od ostalih za titnika. On bi mogao da povede svoju vrstu prema neemu to on vidi kao savr enstvo." Pogledali su stari kostur. Morao je da doe, kazao je Brem. Blizu sedam hi ljada falana, rekao je. Hiljadu sedam stotina godina? I ako je ono to je Luis poeo da podozreva bilo zasnovano na bilo kakvim injenicama, bie bolje da ne postavlja direktna pitanja. Poku aj ne to izokola. "Tvoj par, da li je ona jo ovde?" "En bi mogla biti mrtva. Kada smo postali svesni da je Luk nestabilan u svojoj ravni, da na obodu moraju postojati motori, En je oti la da to popravi. Izv esno vreme sam mogao da je pratim. Mo da su je ubili ovi koji sada tamo rade." "Breme, ona je morala da napravi te druge za titnike." "En nije oseala nikakvu slinu nu nost kada me je napustila. Nameravala je da radi sama. Ovi za titnici koji su poeli da bujaju u poslednje vreme mogu biti delo jednog novijeg za titnika, za titnika naroda sa Lopte..." "Tile."

"Tile Braun. Tvog para", ree Brem. "Poslednji ima dosje i o njoj." "Jesi li bio ovde kada je Tila do la?" "Jesam. Bilo je te e sakriti se od nje nego od Poslednjeg. Posmatrao sam j e dok je uila da koristi odbranu od meteora. Bio sam siguran da namerava da uradi ono to je du nost svakog za titnika: da sprei Luk da udari u Sunce. Koje su bile njen e stvarne namere, Luise?" "Tila je bila za titnik. Nisam u stanju da itam um za titnika." Brem upita: "Ako ne njen, iji onda?" "Video si dosje. Tila je bila udna." "Dvoje ih je do lo u sredi te za popravke", ree Brem. "Jeli su koren. Jedan j e umro. Drugi je pao u komu koja vodi u stanje za titnika. Imao sam vremena da se sakrijem i postavim ureaje za posmatranje. Tvoja Tila je lutala po sredi tu za popravke. Bilo je pravo zadovoljstvo g ledati je. Otkrila je stvari koje ja nisam primetio, i na kraju je do la ovamo. Ig rala se odbranom od meteora i teleskopskim displejom. Onda je oti la. Mogao sam izvesno krae vreme da je pratim na putu ka obodno m zidu. Koristila je magnetni prevozni sistem na obodnom zidu, mnogo br i nego ona j koji smo mi koristili, zato to je imala moderniji skafander." "A vreme?" "Neki vansolarni predmet udario je u sunce pre dvadeset dva falana. Oluj e subatomskih estica izbacile su Luk iz ravnote e. Luise, Tila je bila u velikoj urb i." Pre dvadeset dva falana: Prsten je poeo da isklizava iz ravnote e otprilike pet godina pre povratka Tople igle istrage. "Obrazovanje je stekla na Zemlji", ree Luis. "Sa mozgom za titnika i osnovnim znanjem iz fizike, mora da je prilino brz o shvatila situaciju. Oti la je da popravi sistem visinskih potisnika. ta je tamo m ogla da zatekne? En?" "En bi se sakrila", ree Brem. "Posmatrala bi Tilu. Ubila bi Tilu kada bi uoila prvi znak nesposobnosti." "Mmm." "Poznavao si je..." "Kao enu. Breme, niko nije poznavao Tilu. Ona je bila statistika srena sluaj nost, ena koja je imala sree svaki put kada je trebalo imati sree, sve dok je Nesus nije izabrao za pohod na Prsten. Svaka vrsta normalnog ivota mora da je bila izv an njenog doma aja." egrt primeti: "Moj otac ponekad pominje Tilu. Nikada nije znao ta da misli o njoj. Za lutkare, ona je bila deo programa rasploavanja, rasploavanja za sreu. H mii je verovao da su uspeli." "Nisu", ree Brem. Luis dodade: "Ona je mrtva, Breme. Nije nikakva pretnja za tebe." "Ali ta je jedan za titnik mogao da ostavi za sobom da bi oblikovao budunost po svojoj elji? Mi planiramo daleko unapred. Luise, da li si video ono to je bilo potrebno da vidi ?" "Aha." Brem se prebacio unutra, dozivajui ga: "Poslednji, probudi se!" Poslednji je, meutim, ve bio budan i plesao je u svojoj kabini... plesao j e sa tri duha, tri lutkara suvi e providna da bi ga mogla sakriti. "Breme, palo mi je na pamet ne to lukavo. Pre jednog sata nakratko sam ukljuio sondu kako bih je s pustio ispod zida, tako da je ne vide osvajaki brodovi." "Brojevi?" Poslednji zazvi da. Jednaine ispisa e redove duginih boja. Brem ih je prouavao. To je bilo prvi put da ga je Luis video kako se ukoio , ali jednaine su bile suvi e slo ene i nadma ivale su njegove sposobnosti. A onda Brem ree: "Dobro. Poni sa usporavanjem." Poslednji odcvrkuta. Obodni zid koji je jurio iza njega naglo se otvori. .. "Stet?" "Da, stet, ako te ne krije od mene." ...obodni zid je promicao tako brzo da se nisu videle pojedinosti; njego va ivica nalazila se visoko iznad, vrhovi prelivnih planina daleko ispod. Sonda

mora da je bila otprilike tri stotine milja iznad, pomisli Lis. Poslednji zacvrkuta. Luis potra i rezultate, ali nije mogao da ih vidi - s tani malo, evo. U senci noi, pokretni obodni zid uhvatio je jaku plaviastu svetlos t: odraz malog fuzionog pogona. Lebdee jednaine su to bolje izra avale: neki od broj eva su se smanjivali. Tri duha i dalje su plesala sa Poslednjim; Luis ih je poznavao. Frizure su im se razlikovale, ali sva trojica su bili Nesus. egrt je zario zube u ne to iz ega je kapalo crveno. To ba nije bio prijatan p rizor, ali Luis je iznenada osetio stra nu glad. Stao je da kuca po kuhinjskom zid u, dr ei stalno na oku holograme. Brem upita: "Poslednji, ta zna o Tili Braun?" Poslednji je zapevao poput bronzanog zvona. Iza njega se otvorio i trei h ologram: neki popis, nagaao je Luis. Kabina je bila prepuna slika. Brem je planuo. "Dolazi ovamo. Smesta dolazi ovamo!" Poslednji nije oklevao. Zakoraio je i obreo se kod njih. "Nisam mislio ni t a lo e." "Vi e volim kada si ovde. Luise, Poslednji, egrte, poku avam da stvorim sliku za titnika u svom umu. Pone to znam o Hronosu, En sam prisno poznavao, ali Tila Bra un je tuinski za titnik. Uskoro emo morati da se suoimo sa tuinskim za titnicima. Posled nji, ta si mi to pokazao?" "Ovo su zapisi o projektu 'Sreno ljudsko bie'. Moja uprava je smatrala da bi nam ljudski saveznici mogli koristiti. Ljudska bia imaju sree. Uinili bismo ih d elotvornijim tako to bismo ih uinili jo srenijim. Opit je bio lokalnog karaktera, og ranien na jednu planetu, Zemlju. Dodali smo i lutriju formalnim kvalifikacijama k oje su davale pravo na potomstvo. Nismo ispu tali iz vida bebe koje su se rodile z ahvaljujui srei. Finansirali smo dru tvenu mre u kako bi deca mogla da se sreu i razmno a vaju." "Je li imala sree?" Luis nije slu ao, sasvim sigurno nije slu ao. Kada je izborio za sebe mogunos t da ode sa Prstena, Tila je re ila da ostane. Luis je imao na raspolaganju etrdese t godina da poku a da ne misli na Tilu Braun. "Bila je esto pokolenje dobitnika na lutriji, ali Tila nije bila srena po lutkare, niti za svoje saradnike, a ne bih rekao ni da je sama bila srena. Svako stvorenje traga za homeostazom. Tila je izgubila svog para, zatim pol i oblik, i na kraju ivot. Ali srea se mo e tumaiti na mnogo naina." Javio se egrt. " ta ako je tragala za neim za ta je vredelo umreti?" Luis zinu. egrt dodade. "Ili ta ako je samo elela da postane jo inteligentni ja? Kao moj otac. Kao ja. Srea joj je podarila te stvari." Brem ree: "Luise?" "Mo da. Zanimljivo tumaenje." etrdeset godina nije uoio ono to je odmah palo u oi ovoj jedanaestogodi njoj maki! "Jo ne to?" Luis sklopi oi. Mogao je da je vidi, da je dodirne. "Od nas ju je odvojio hiroviti sluaj. Srea. Kada smo je prona li, ona je na la Tragaa. Krupnog, mi iavog istra aa, odlinog vodia; pretpostavljam da je bila zaljubljena u njega, takoe..." "Da li je bila tvoja ili njegova?" "Serijska poligamija. Preskoi..." "Ostavila te je zbog njega?" "Ne samo zbog Tragaa. Breme, prona la je ovu - ovu ogromnu igraku. Tili nika da ne bi palo na pamet da to nadma uje njene sposobnosti, da je stvar prevelika da bi se njome igrala. Da bilo ta nadma uje njene sposobnosti." " elela je da se igra lukom? A da ga pri tom ne uni ti, razume se. Samo za tit nik to mo e?" Luis protrlja oi. "I tako ste je ostavili na Prstenu. ta onda?" "Traga mora da ju je odveo do Karte Marsa, ili joj je dovoljno stvari nap riao, tako da je mogla da nasluti ostalo. Znala je da ulazi na neko udno mesto, me sto tajni. Ona... da vidimo... budi se kao za titnik. Traga je mrtav. Tila je za titnik u sredi tu za popravke. Igra se u njemu. Otkriva kako da sunce pretvori u superter

malni laser. Raznosi nekoliko kometa?" "Ona je to uinila." "Doznaje kako da dobije teleskopske prizore uz pomo ureaja za odbranu od m eteora. Primeuje da Prsten oscilira. Pronalazi visinske potisnike na obodnom zidu , ali veine vi e nema. Svaki za titnik bi mogao da predvidi ishod toga. Odlazi na obodni zid. Breme, da li je ponela sa sobom korenje?" "Korenje, biljku u cvatu, talijum-oksid." "Pronalazi brodove graditelja gradova sagraene oko visinskih potisnika na obodu. En je mo da zamenila neke od njih... aha. To je ono to je tvoja En radila: presretala je brodove graditelja gradova na povratku sa zvezda, skidala Basardov e sabirnike i postavljala ih na obod. To je jo jedna stvar koju mi Halrloprilalar nikada nije rekla. Nju i njenu posadu mora da je izbacio sa njihovog broda i vr atio kroz obodni zid jedan ljutiti za titnik." Brem je ekao. "Jadna tanj Pril. To mo e da uvrne oveku um." Napravio je pauzu. "I tako ve imamo nekoliko visinskih potisnika vraenih na svoje mesto, ali sve to Tila vidi jeste da ih graditelji gradova jo nisu sve ukrali. Ona preuzima E nin posao. Hitno je. Pretvara neke rasploivae u za titnike. Priala mi je o njima: jed an od pripadnica naroda prelivnih planina, jedan vampir, jedan demon. Svi oni poi nju da skidaju motore sa brodova koji se vraaju i da ih ponovo postavljaju na zid . Vratili su ih dvadeset, ali brodovi su prestali da se vraaju, a vraeni mot ori nisu imali dovoljno snage. Tila je ostavila ostale za titnike da se brinu za m otore. Vratila se u sredi te za popravke. Mora da je znala ta joj predstoji da uini. Nije videla Toplu iglu istrage kako joj se pribli ava dok nije ponovo poela da kor isti teleskop u sredi tu za popravke." egrt ree: "Mora da je imala teleskop i na obodu, Luise." "Svakako, i mora da je bio dovoljno dobar da pomou njega vidi velike brod ove graditelja gradova koji su se vraali. Igla je mnogo manja." "Da li bi prepoznala Iglu?" "Trup Op tih Proizvoda broj tri? Svakako." Brem upita: "Kako je Igla mogla da utie na njene planove?" " ta sam ti rekao o itanju uma jednog za titnika, Breme?" "Ali mora poku ati." Luis nije eleo da poku a. "Evo ta mi je Tila kazala. Jednostavno, nije mogla da natera sebe da pobije bilion ljudi ni po cenu da spase trideset biliona. Int eligencija za titnika i empatija Tile Braun: mogla je da oseti njihovo umiranje. Z nala je da se to mora obaviti i znala je da emo mi doi do re enja kako da to uinimo, ja, Hmii i Poslednji, i nije mogla to da nam dozvoli. Naprosto je tra ila da je ub ijemo, Breme." "Gledao sam kako se borila. Bolje bih se borio mrtav." "Aha. To je bila borba mog ivota, ali niko ne mo e da nadma i jednog za titnika ." "Ako je znala da ne mo e da uperi plazma potisnik du obodnog zida, za to se o nda vratila u sredi te za popravke?" Glupo pitanje. Brem nije saekao odgovor. " ta je ona, zapravo, elela?" Luis odmahnu glavom. " ta za titnici ele? To je jedina stvar koju smo nauili o vama. Va i motivi su vrsto usaeni. Vi titite va u genetsku liniju. Kada ta linija izum re, prestajete da jedete i umirete. Tila nije imala dece na Prstenu, ali bilo je hominida. Roaka, ako za muri na jedno oko i drugim malo zakilji . Morala je da ih spas e. emu ekati? Po to je Prsten isklizavao iz ravnote e..." Brem odmahnu rukom. "ekala je Toplu iglu istrage, kompjuterske programe l utkara. Gledao sam te kako ih koristi i bilo mi je drago to se nisam ume ao." Oh. "Ali za to to nije jednostavno rekla? tanj prokletstvo, emu borba?" Sta ni malo... "Breme, da li je En oti la neposredno po to ste ubili Hronosa?" "Trebalo joj je nekoliko dana da se pripremi." "I to je bilo pre ne to malo manje od sedam hiljada falana?" "Da." "Negde oko hiljadu dvestote godine, prema mom kalendaru. Da li je ponela

korenje? I da li mora da se vrati po jo ?" "En je ponela korenje i biljku u cvatu i ne to talijum oksida. Posadila je drvo ivota, ali sadnica je propala posle izvesnog vremena, i ona se vratila pre blizu pet hiljada falana. Nije dugo ostala sa mnom. Od tada je nisam video. Ili je njena ba ta uspela ili je ona mrtva." "Aha. Tila je do la na istu pomisao? Korenje, biljke, talijum oksid. Ako j e postojalo neko dobro mesto da se sve to posadi, onda se tamo nalazi Enina ba ta. Tila bi znala ta je to." "En bi je dobro sakrila." "Ne mo e sakriti biljke od suneve svetlosti. Nije mogla da je smesti tamo gd e bi njen miris udahnuo svaki hominid u prolazu. Sigurno bi elela da joj bude nad ohvat ruke, na prelivnoj planini, na mestu koje ne mogu da osvoje ak ni baloni sa toplim vazduhom. Kakva pukotina, strma dolina, mo da. I sada moramo da nagaamo da li ju je Tila videla." " ta ako jeste?" Luis uzdahnu. "Breme, ta ima o ivim za titnicima?" "Poslednji, poka i mu. Idem da se okupam." 25. POETNA OPCIJA Sonda je ubrzavala na sto milja iznad vrhova prelivnih planina. Prsten j e jurio prema njoj i pored nje poput zamrznute reke vee od svetova, ali ne vi e brz inom od 770 milja u sekundi. Sonda je polako dostizala tu brzinu. Luis upita lutkara: "Imamo li pogled na tu kometnu instalaciju koju nisi razneo?" "Imamo, nalazi se dosta iznad ravni Prstena, ali mi emo se spustiti pre n ego to svetlost stigne do komete." egrt se naslonio, ogroman i utljiv. Hmii ga je poslao da ui, i on je uio od Brema protekla 2,2 falana. Nauiti ga da bude mudar bie pravi izazov, pomisli Luis. Za titnicima je inteligencija izlazila na u i, ali mudrost? Da li je jedan kzin mog ao da uoi razliku? "A razneo si sve ostalo to mo e da nas vidi?" "Da." "Stet. Poka i nam obod." "Ne mogu da ti poka em za titnike, Luise. To je Brem tra io da uradim, ali ne mogu toliko da uveam." " ta si snimio?" Poslednji je imao mesece, falane, na raspolaganju za posmatranje obodnog zida i prelivnih planina. Posvuda su se nalazili trepui heliografi, a ne samo na obodnom zidu. Nekoliko puta sonda je uhvatila dnevna sevanja od - moglo se pretp ostaviti - klijenatskih vrsta na ravnicama. Promaklo je neko selo, i Poslednji ga zaustavi da ga osmotre: hiljadu kua koje su se prostirale sa jedne strane velianstvenog vodopada, visokog osam do de set hiljada stopa. Sa druge strane vodopada nalazilo se pristani te za balone na t opli vazduh, koje je oznaavala stena obojena u jarkonarand asto. Ispod pristani ta, s kupina fabrika i skladi ta protezala se niz led i stene do jedne druge narand aste g romade i ni eg platoa za spu tanje. Putnici su nalazili luku bilo da su pristizali s a velike ili male visine. Poslednji pree na drugo selo koje se nalazilo pedeset miliona milja dalek o. Prostiralo se preko plitke zelene padine brda: kue sa strmim krovovima od buse nja i uspravnim nizom industrijskih postrojenja sa narand asto oznaenim platoima za spu tanje, gore i dole. Luis ree: " egrte, ti si video mnogo vi e ovoga nego ja. ta e mi najverovatnije promai?" "Ne mogu da pretpostavim ta bi tebi moglo promai, Luise. Nemaju problema s a odlaganjem otpada ni ta vi e od kakvog jata riba. Oni..." Luis se glasno nasmejao, pokazav i bele zube. egrt je saekao da prestane. "K ue im se razlikuju, ali nain na koji su rasporeene sledi odreeno ustrojstvo. Baloni i fabrike su svuda slini. Brem i ja podozrevamo da ogledala nonog naroda mogu da p renose nacrte, karte, meteorolo ka upozorenja, mo da pisanu muziku: trgovina zamisli ma."

"Takva je i trgovina meu zvezdama." Obodni zid predstavaljao je jednu neprekidnu plou skrita. Materijal od ko ga je bio napravljen pod Prstena bio je sna an poput sile koja dr i na okupu atomska jezgra. No, ak ni ta sila nije bila jaa od meteora koji se kree brzinom Prstena; L uis je primetio rupu od udara visoko na obodnom zidu, na nekoliko miliona milja suprotno od smera okretanja u odnosu na drugi Veliki Okean. Velika prazna postro jenja stajala su u razmacima od po tri miliona milja du glatkog oboda, a jedna vi tka nit protezala se du vrha treinom njegove du ine. To su videli i pre jedanaest go dina: magnetno-levitacjske voice, nikada dovr ene. Dvadeset tri postrojenja sada su imala motore. ak i pri najveem uveanju jed va su se nazirali siu ni parovi toroida. "Evo kako izgleda kada prorade." Lutkar naglo ubrza snimak. Promena nije bila naroito velika. Fuzija vodonika uglavnom emituje rendge nsko zraenje. Fuzioni motor zrai vidljivu svetlost jer je zagrejan ili zato to je d odata radna masa kako bi se poveao potisak. Kada je motor na obodnom zidu plamteo , nit na vrhu sijala je belim usijanjem i savijala se pratei magnetno polje plazm e. Toroidi su, u stvari, bila su enja nalik na struk ose u pe anom satu sazdanom od n iti u belom usijanu, a utvarni plamen boje indiga protezao se niz osovinu. Dvade set dva takva u nizu. Poslednji je prikazao niz prizora koji su svedoili o radovima vezanim za dvadeset trei motor. Bilo je kranova i kablova dovoljno velikih da su se mogli vi deti, kao i postolja koja su se mogla upotrebiti za magnetnu levitaciju, ali nij e bilo izgleda da vide bilo ta ovekove veliine. Ipak, sve o emu je Luis mogao da razmi lja bila je njegova potreba da razgo vara negde gde ih Brem ne bi mogao uti. Za titnik je koristio odeljak za kupanje u kabini za posadu. Nema sumnje d a je taj odeljak pomogao Hmiiju i Luisu da ostanu pri zdravoj pameti, kao i Hark abiparolin i Kavaresksenjajoku. No, ipak je bio skuen, slo en i primitivan. Mogli s u da uju um kapljica kroz zid. Luis probno primeti: "udi me da se uop te kupa, ali kada ve to radi, udi me d a ne koristi tvoju kabinu." "Luise, sada mi je ao to nisam mogao da ti poka em svoju kabinu. Prenosni di sk koji vodi u nju je selektivan. Nee da prebaci tuinca." Kzin proguna: "Ti mnogo ceni svoju privatnost." "Zna da nije tako. elim dru tvo", primeti Poslednji. "Luisa ili ak tebe, ako ve ne mogu da se okru im svojom vrstom. Mi sledimo svoje strahove. Sledio sam svoj strah kada sam oblikovao ovaj brod." "Ubedio si Brema u to?" "Nadam se. To je istina." Sondi e trebati jo jedan sat da dostigne brzinu Prstena. Luis ree: "Moraemo da upotrebimo skafandere. Hajde da malo pozabavimo njima." "Ja svoj uredno odr avam", ree lutkar. "Stet. Po alji mene i egrta u dok za lender." "Trebalo bi i ja da poem", ree Poslednji. "Trebalo bi da se pobrinem za os talu opremu." Oni nestado e. "Ovde nas ne mo e uti", uveravao ih je Poslednji. egrt frknu. Luis ree: " ta ako je neka inteligencije na nivou za titnika zaist a elela da nas uje?" "Ne, Luise. Nameravao sam da uhodim tebe, Hmiija i..." Harkabiparolin se namr ti. "Odavde prislu kujem. Nijedan entitet ne mo e da doda nikakav ureaj za uhoenje u dok lendera, a da ja to ne doznam." Mo da. "Poslednji, da li si bezbedan dok si u svojoj kabini?" "Brem ima naina da me tamo napadne." "Mo e li to da blokira ?" "Nisam jo otkrio ta to ima." "Mo da blefira? Brem je imao dovoljno vremena da se pozabavi tobom. Zastra i o te je." Pogled Poslednjeg usredsredio se na Luisa: binokularni vid sa osnovne li

nije od tri stope. "Nikada nas nisi razumeo. Skriveni za titnik me je pla io od samo g poetka. I dalje sam upla en. Bez obzira na to kako planira da nadmudri Brema, ja mo gu da prihvatim ili odbijem rizik, ali samo na osnovu procene verovatnoa. Uvek im am u vidu opasnosti." "Ne oekujem da u raskinuti ugovor." "Odlino." Bilo je skafandera i vazdu nih ranaca za ljudska bia. Njemu i Bremu bie potr ebna po dva od oba. Luis je proverio vazdu ne zipove na skafandrima i ureajima. Isp raznio je rezervoare reciklera za otpadne materije i napunio rezervoare za hranl jive materije, isprao unutra njost skafandra, rezervoara za vazduh i vodu, dopunio vazduh, napunio baterije. egrt se bavio vlastitim skafandrom. Poslednji je proveravao gomilu prenos nih diskova. Luis ree: "Znam za to je Tila Braun umrla." Poslednji primeti: "Za titnici dosta lako umiru, kada se vi e ne oseaju potre bni..." Luis odmahnu glavom. "Ona je ne to prona la. Mo da je to bila Enina ba ta, mo da s amo otisci prstiju na motorima na obodnom zidu. ta god da je bilo, znala je da se u sredi tu za popravke nalazi za titnik. Morala je da smesti Iglu u Kartu Marsa, al i kada je to obavila, od nas je napravila taoce. Jedini nain da mi budemo bezbedn i bio je da ona umre. Ali..." "Luise, nemamo vremena. ta eli od nas?" " elim da promenim ustrojstvo prenosnih diskova, a da Brem to ne zna. Poto m u mo da eleti da ga vratim u prvobitno stanje. Jo nisam siguran da li sam u pravu. Potrebna mi je poetna opcija." Kzin upita: "Poetna opcija?" Poslednji odvrati: "Odlui unapred ta e uraditi ako ne bude imao vremena za odl uivanje." "Slino prvom potezu koji naui u borbi kzinskim bode om, vtsaijem", ree Luis. " Ako si napadnut suvi e brzo tako da nema vremena za razmi ljanje, tu je obuka." "Izvadi utrobu." " ta bilo. Znao sam da mora postojati ne to. Episi, pi tolji, prsa u prsa, jog acu, nije bitno: uve ba pokrete tako da postanu refleksni kako ne bi morao da izmi lj a ako si napadnut. Slino tome, nalo i kompjuteru ta da radi ako mu ne ka e ta da uradi. "Pametno", izjavi kzin. "Poslednji, ne razumem ba najbolje kako deluje mre a tvojih prenosnih disko va..." Izvesno vreme su razgovarali o tome. Sistem je tra io da bude obave ten da l i zaista eli da izvr i izmenu koju si odzvi dao ili otkucao. Spusti ivicu diska. "Stet. Sada to mogu da uradim, a da ti ne primeti . Imamo ne to to se mo e porei . egrte, bie mi potrebna distrakcija." "Poku aj da je opi e ", ree egrt. "Nemam ba nikakvog pojma ta bi to moglo da bude. Ali mi je potrebno koliko otprilike traju dva udisaja." Dok su se prebacivali u kabinu, Poslednji upita: "Luise, jesi li svestan da si umirao?" Luis se ovla osmehnu. "Tradicija ka e da svi umiru. Mo da izuzetak va i za lutk are i za titnike. Zdravo, Breme. Ima li kakvih promena?" Brem je bio besan. "Poslednji, pojaaj svetlo i zumiraj. Selo!" Sonda se kretala kroz senku; meutim, mnogo bli i od nadolazee trake dnevne s vetlosti koja se pribli avala iz daljine bio je traak ustrojstva koje je pokrivalo prigu ene sne ne boje prolazee prelivne planine. Poslednji se oglasio poput flaute i ianih instrumenata. Ustrojstvo se osve tlilo i poelo da se iri. Selo na prelivnoj planini podsealo je na veliki zamrljani krst gledan odo zgo. Kue su bile u razliitim nijansama bele zahvaljujui sne nim poljima: kosi krovovi pod debelim pokrovom trali su du ispusta sa pozadinom od gole stene, a tamne, retk e staze krivudale su kroz sneg dvadeset i vi e milja. Fabrike i skladi ta, znatno gu e zbijeni, uzdizali su se povrh nanosa, se ui u visinu izmeu est i deset hiljada stopa.

Na vrhu i na dnu nalazile su se uglaste svetlonarand aste mrlje kao i odlomci dru gih boja. Brem se jedva savlaivao. "Bio si potreban ovde. Pla io sam se da e sonda proi pre nego to se vrati . Da li ti je jasno za to bi to moglo biti nezgodno?" "Ne... Da." A onda je i Luisu postalo jasno. Tri svetlosrebrna kvadrata: tri povee te retne ploe. Jedna je bila prazna; na jednu je bio natovaren teret, mada je te ko bi lo videti kakav. Trea, smei kvadrat sa svetlom ivicom: krstarica ma inskog naroda i dalje se nalazila na svojoj teretnoj ploi. Bila je ukotvljena kod gornjeg doka po red gole, narand aste stene, kao i pored dve ute, narand aste i kobaltnoplave pruge: ispra njeni baloni. "To je bila brza vo nja", primeti Luis. Dnevna svetlost ih obasja brzinom od 770 milja u sekundi. Prizor je post ao veoma svetao, a onda je potamneo i poprimio stvarnije boje. egrt ih podseti: "Imaju vlastitu mrenu." Poslednji otvori novi prozor do ovoga sa sonde - etvrti. Sada su gledali kroz pramac krstarice. Evo crvenih pastira odevenih u divna krzna sa sivim i belim prugama. Lui s je samo na tren primetio crvene ake u dugakim rukavima, zatupaste noseve i tamne oi duboko u kapuljaama, ali ko je drugi to mogao biti? Neustra ive ubice vampira. N ekolicina krupnijih krznatih oblija mora da su bili pripadnici naroda prelivnih p lanina. Njihove ake bile su iroke, sa debelim, zatupastim prstima. Lica koja su na zirali u kapuljaama bila su srebrnosiva, kao i ake. Dok su radili, ispu tali su oblaie pare koji su se ledili. Crvene ake i smee ak e dohvatile su krzave ivice prozora, i prizor je zadrhtao. Poslednji ree: "Sonda e ve uveliko proi pre nego to uspemo da usporimo. Da je vratim da bismo bacili jo jedan pogled?" Brem upita: "Za to? Videli smo ono to smo hteli. Poslednji, pribli avamo se b li em kraju prevozne eleznice obodnog zida, i moguim svedocima. Prebaci sondu preko zida kada bude mogao." "Razumem. Dvanaest minuta." Sondu je sada obasjavala dnevna svetlost, i ona je ve bila ostavila selo daleko za sobom. Skinuta mrena se trzavo pomerala, jer su je spu tali niz stenu u koju su bili useeni podupirai za stopala i dr ai za ake. Prozori preko prozora. Brem upita: "Gde ste bili?" Odgovorio mu je Luis. "Skafanderi se provere..." "Da. Izvesti." "...pre nego to pone da udi e vakuum..." "Koristio si kontrolni spisak. Ja koristim um." "I tvoja prva gre ka bie nezaboravna." "Izvesti." "Ne mogu da govorim o lutkarevom skafanderu. Na i e nas odr ati u ivotu dva fa lana. Ponovo smo napunili sve to je moglo da se napuni. Poslednji ima jo est neisko ri enih prenosnih diskova, a mo emo da recikliramo i neke od onih koje sada koristimo . Mo emo da postavimo mrene svuda. U doku za lender nema oru ja. Pretpostavljam da s i ga negde sklonio. Ti odlui ta eli da ponesemo. Nije nam ni ta drugo palo na pamet da proverimo." Brem ni ta ne ree. Ko na jarbolu Skrivenog Patrijarha nije pokazivao nikakvu promenu i taj p rozor se iskljui posle zvi duka Poslednjeg. Sonda za gorivo jurila je du obodnog zid a koji je poprimio ljubiastu nijansu. Naredni prozor pratio je truckavo spu tanje n iz o tar nagib prema pravougaonim mrljama snega. Poslednji ree: "Umirao si." "Da li si video... Nema veze", ree Luis. "Poka i mi taj medicinski izve taj." Lutkar odcvrkuta. Luisov medicinski izve taj delimino je prekrio oba prozor a. "Evo, na intergovoru." Hemijski... Najvea restruktura... Divertikuloza... tanj. "Nije te ko navii s e na ono to ti godine urade, Poslednji. Nekada su stari ljudi govorili: 'Ako se u jutro probudi i ni ta te ne boli, to je znak da si tokom noi umro.'" "Nije sme no."

"Ali ak bi i idiot pogodio da ne to nije u redu kada pone da pi ki gas sa mokr aom." "Smatrao sam da ne bi bilo pristojno da te posmatram u dotinim trenucima. " "E, sada mi je lak e. ak i da je tako, da li bi primetio?" Luis je nastavio da ita. "Divertikulosis, to su mali otvori na debelom crevu - mom debelom crevu. Divertikuli te mogu povrediti na mnogo naina. Izgleda da su se moji dovoljno pro i rili da mi se zakae za be iku. A onda su se inficirali i pukli. to znai da ostaje cev koja spaja moje debelo crevo sa be ikom. Fistula." " ta si ti mislio?" "Imao sam medicinski komplet. Davao mi je antibiotike. Nekoliko dana sam se nadao... Ovaj, bakterija mo e da prodre u ljudsku be iku i stvori gasove, ali bi antibiotici to oistili. Bilo mi je jasno da mi je potreban vodoinstalater." egrt obino nije zurio nikome u oi, ali sada je upravo to radio. U i u mu bile smotane tako da se nisu videle. "Umirao si? Umirao si kada si odbio ponudu Posl ednjeg?" "Da. Poslednji, da si to znao, da li bi prihvatio moj ugovor?" "To nije ozbiljno pitanje. Luise, iskazujem ti divljenje. Ti si zastra ujui pregovara." "Hvala ti." Brem ree: "Molim te, vrati pogled sa sonde... Hvala ti. Kroz est minuta pr ei emo preko obodnog zida i izii napolje. Verujem da neemo izgubiti signal, Poslednj i." "Skrit zaustavlja izvestan procenat neutrina. to podrazumeva da se odvija izvesna nuklearna reakcija u podu Prstena, ali signal ne bi trebalo da se izgub i, a i mogu da ga nadoknadim." Brem izjavi: "Dobro. Da li je moj skafander u redu?" "Re je o mom rezervnom", odvrati Luis. "Uzmi koji god misli da e ti doneti sreu. Ja u uzeti onaj drugi." Sonda je usporavala, usporavala. "Sada?" "Sada." 26. BRODOGRADILI TE Visoka Taka, 2893. Krstarica i teretna ploa na kojoj se nalazila uzdizali su se kroz no. Varv ija i Teger vrsto su stezali jedno drugo u kontejneru. Stra no je kada se bojite vi sine. Oboje su zavri tali kada su osetili udar, a potom stali da se smeju jer su j o bili ivi. Sada je trebalo izii iz kontejnera koji im je pru ao kakvu-takvu za titu, to j e za njih predstavljalo i te kakvo isku enje. Ostali su bez daha i stali da drhte kada su se obreli na proreenom, hladnom vazduhu. Sunce je upravo provirilo iza se nkovitog kvadrata. Demoni su treptali na sve jaoj dnevnoj svetlosti i potom se uvukli u kont ejner da spavaju. Harfista ih je spustio na vi u od dve narand astom stene, pored jo jedne tere tne ploe i tri korpe zakaene za izduvane balone. Selo se budilo. Dole niz padinu i sa strane poela su iz kua sa krovovima p rekrivenim snegom da izlaze oblija umotana u krzna i kreu u potragu za hranom ka s trmim predelima pozadi. ak i za nomada kao to je bio Teger, ovo nije bilo veliko selo. Ali treba u zeti u obzir da je bilo gotovo nevidljivo. Krovovi su bili sne ni etvorouglovi na s ne nom polju; mogli su se razaznati samo po svojim senkama. Petoro me tana krilo je put uzbrdo u susret posetiocima odozdo. Oko njih je kru ila jedna ptica sa kljunom grabljivice. Crveni pastiri su ih gledali kako dol aze, ali nisu mogli da vide i ta osim njihovog krzna. Nosili su me ine sa vodom i jo krzna. Voda je bila zagrejana. Imala je predivan ukus. Varvija i Teger su se uv ukli u krzna u mahnitoj urbi, obmotav i ih oko sebe tako da su im na kraju samo nos

evi virili. To i njihovo dahtanje izgleda da je zabavljalo itelje prelivnih plani na. "Hajde, hajde, dan je divan!" zapevu ila je Saron sa gotovo neprimetnim na glaskom. "Idete kroz meavu. Nauim vas po tujete planinu!" Stali su da obilaze drveno- eleznu krstaricu, uop te ne obraajui pa nju na preno snu plou na kojoj se vozila. Petoro pripadnika naroda prelivnih planina liilo je na burad umotanu u sl ojeve belo-sivo-prugastog krzna. Saronino krzno bilo je drugaije: sa belim i zele nosmeim prugama i kapuljaom koja je nekada bila glava nekog divljeg stvorenja. Mor a da je imala vi i rang, pomisli Teger, i zakljui da je Saron ena. Bila je najmanja od njih petoro. Na osnovu glasa ni ta se nije moglo zakljuiti, a krzno je skrivalo sve pojedinosti. Saron je prouavala bronzanu pauinu i kamenu pozadinu. Upitala je: "Je li o vo oko?" Varvija odvrati: "Jeste. Saron, ne znamo ta dalje da preduzmemo." "Reeno nam je da e doi pripadnici nonog naroda. Gde su oni?" "Spavaju. Jo nije no." Saron se nasmejala. "Majka mi je rekla da se to samo tako ka e. Oni izlaze nou?" Crveni klimnu e. Ptica je lebdela iznad njih, klizei na vetru, a onda se iznenada sjurila daleko dole niz padinu. Zarila je kand e i podigla se s neim to se koprcalo u njenom kljunu. Deb upita: " ta oko mora da vidi?" Teger i Varvija nisu imali pojma. To mora da je bilo oigledno, tako da je Deb sama odgovorila na postavljeno pitanje. "Ogledalo i prolaz. Poneemo oko sa s obom. Da li pria?" "Ne." "Otkud znate da vidi?" "Pitajte Harfistu i Tu nu Cev." Varvija ree: "Idem da ih pokrijem. Mogli bi da se smrznu ovde gore." "Dobro", ree Jenavil, i oni pone e krzna u kontejner. Harid i Baraji ve su skidali bronzanu pauinu i njenu pozadinu. Teger je za kljuio da su oni mu karci. Iako su zaprepa eno zurili iz svojih kapuljaa u crvene pasti re, nisu ni re prozborili. Izgleda da su ene vodile razgovore. Teger je poku ao da im pomogne. Dok je urio, postrance nosei jednu ivicu paui ne na kamenoj pozadini, stao je da dahe i da se gu i. Deb i Jenavil mu priteko e u po mo. Teger im se sklonio s puta, borei se da doe do daha. "Ti si iznemogao", zakljuila je Saron. Teger je poku ao da uti a dahtanje. "Mo emo da hodamo." "Plua ti ne dobijaju dovoljno vazduha. Sutra ete biti jai. Danas morate da se odmarate." Njih etvoro podi e pauinu i krenu e postrance, nizbrdo, prema kuama sa krovovim a pokrivenim snegom. Saron je i la ispred njih da poka e upori ta za stopala Varviji i Tegeru, spremna u svakom trenutku da ih zadr i ako se okliznu. Ptica se spustila na ko ni podmeta prebaen preko Debinih ramena. Deb je posr nula i opsovala je na nekom nepoznatom jeziku, i ona ponovo uzlete. Narod prelivnih planina delovao je neverovatno siguran u hodu. Teger i Varvija i li su zagrljeni, trudei se da ostanu uspravni. Suvi e dugo su bili u pokretu. Planina kao da se ljuljala ispod njih. Vetar je pronalazio sv aku, ma i najmanju pukotinu u njihovim krznima. Teger je provirio iz kapuljae kro z stisnute oi, trepui ne bi li odagnao suze. Uspeo je donekle da povrati dah. Upitao je Deb: "To je bio va jezik, da? Kako ste nauili trgovaki govor?" Debini suglasnici i samoglasnici bili su izoblieni. Morao je da se nosi s a vetrom ne bi li uhvatio smisao. "Noni narod ka e, recite im sve. Ali vi, vi ni ta n e ka ete vi ni tiju ravnica. uvamo svoje tajne. Da?" Teger nije znao tu re, ali Varvija ju je uhvatila. Rekla mu je: "Va ne t", pr avilno je naglasiv i, a ostalima je rekla: "Da." Va ne t: za titnici. uvaj tajne od za titnika ispod prelivnih planina. "Da", ree T

eger. Deb ree: "Tila je do la odozdo. Iz ravnih. udna osoba, sva vornovata, nije mo gla da upra njava re tru. Vi razumete, re tra? Nije mogla. Ni ta tamo. Dopustila nam da pogledamo. Nauila nas da govorimo. Poznavali smo jezik ogledala, ali smo ga pogre no i zgovarali. Tila nas nauila, a onda nam rekla nauite ljude koji se voze u balonima. Potom je pro la kroz prolaz. Vratila se posle sedamdeset falana, ista. Mis lili smo da je vi ni ti, ali onda smo znali." Upravo su prolazili pored kua: pravolinijske kue od drveta koje mora da je bilo dovezeno iz ume ispod. Za njima je krenula svita znati eljne deurlije: oi su pr ovirivale iz krznatih kapuljaa, kao i avrljanje koje je dopiralo u oblaiima magle. V arvija je poku avala da im odgovori. Teger upita: "Mo emo li da razgovaramo sa tom Tilom?" "Tila je ponovo oti la dole, pre etrdeset falana i vi e", ree Deb. "Vi e", odluno ree Saron. Jenavil upita: " ta znate o re tri?" Teger pogleda Varviju. Varvija je odugovlaila. "Otkud vi znate za ri atru? Da li vam odozdo dolaze i drugi posetioci?" Me tani se nasmeja e, ak i mu karci. Deb ree: "Ne odozdo, ve sa strane! Dolaze lj udi sa obli njih planina..." "Ali svi oni pripadaju narodu prelivnih planina, je li tako?" "Vairbi, narod sa planina nije sav od iste vrste. Mi smo Visoka Taka. Sar on..." Evo vrata. Teger propusti Varviju ispred sebe. Ptica se spustila na Debi no rame i sa njom u la unutra. Ovaj uski prolaz nije, zapravo, predstavljao kuu, ve samo malo predvorje s a drvenim gredama i nizovima kuka za kaenje krzna. Vrata na suprotnom kraju otvar ala su se jedna naspram drugih. Poeli su da skidaju krzna. Dve vrste zagledale su se meusobno, uz silnu zn ati elju. itelji visoke take imali su iroke torzoe, iroka lica, iroka usta i duboko usae ne oi. Njihova kosa bila je kovrd ava i tamna, kao i brade kod mu karaca. Ispod krzna nosili su tkanine koje su im obavijale torzoe do lakata i kolena, a ispod man etn i bili su veoma dlakavi. Deb je bila sna na ena srednjih godina. Ptica, Skripu, pripadala je Deb. Is to kao i istovetni mladii, Harid i Baraji: oni su bili njeni sinovi. Jenavil je b ila mlada ena koja se parila sa Barajiem. I Saron je bila ena, dubokog glasa, stara i veoma izborana. Vilica i ake b ili su joj nekako udni. Varvija upita: "Pripada li ti narodu Visoke Take?" "Ne, ja sam od naroda Dva Vrha. Balon nas je poneo do Visoke Take, daleko od Kratkog koji smo eleli da posetimo. Vetar ovde ne duva kako bi trebalo. Nismo mogli da se vratimo. Ostali su odleteli dalje, u istra ivanje, a moj ovek Mekrej b io je dovoljno ubedljiv. Nije mogao da ima vi e dece, ja sam imala svoju, za to da n e?" Dok je Deb skidala krzno i kaila ga, Skripu se dr ala za ko nu traku. Kada je Saron povela ostale u glavnu kuu, velika ptica se nadigla i krenula za njima. Tavanica je bila visoka. Nam taj - samo ono najneophodnije. Imali su uzdig nuto postolje za pticu, dva niska stola, nijednu stolicu. Ovo je bila polovina k ue za posetioce, odeljena od druge polovine dugakim predvorjem. Teger se pitao hoe li sresti posetioce, ko god oni bili, koji su stanovali na drugom kraju. Mu karci su uspravili bronzanu pauinu uza zid. Zatim su itelji Visoke Take po sedali prekr tenih nogu u krug, ostaviv i mesta za posetioce. "Ovo je va e, kua za posetioce", ree Saron. "Dovoljno toplo za veinu onih koj i dou, ali mo da ete ipak hteti da spavate u krznu." Jenavil pokaza rukom oko sebe. "Mi smo itelji Visoke Take. Prvi do nas u s meru okretanja nazivaju sebe orlovski narod. Nosevi kao kljunovi. Ni i su od nas i nisu ovako sna ni, ali njihovi baloni su najbolji koje smo videli, i oni prodaju balone drugim narodima. S njima mo emo da imamo decu, ali to se veoma retko de ava, tako da se bavimo re trom s malim rizikom. Suprotno od smera okretanja ivi ledeni narod. Oni ive na jo veim visinama, i

hladnoa im malo teti. Mazarest ima deaka sa pripadnikom ledenog naroda. Ako je vero vati njenim reima, u stanju su da pomere planinu. Deak Jart mo e da ide u potragu za hranom mnogo vi e od bilo kog svog vr njaka. Posetioci dolaze izdaleka, kako iz smera okretanja tako i iz suprotnog s mera. Sve ih doekujemo dobrodo licom i upra njavamo re tru s njima, ali ne dobijamo dec u. Ka u nam da je isto i sa njima. Re tra je za razliite vrste, parenje je za dvoje o d iste vrste. Narodi sa susednih planina mogu meusobno da se pare, ali ne mogu sa onima koji dou iz daleka. Tila nam je kazala da na i preci mora da su putovali od jedne planine do druge, menjajui se pri tom. A vi?" Varvija se smejala tako jako da nije mogla da odgovori, i to zato to joj je bilo neugodno, a ne zato to ju je sve ovo zabavljalo, pomisli Teger. Poku ao je da sroi odgovor. "U ravnici se lako putuje. Sve vrste su izme ane. Viamo svakakve ri a tre. Mi crveni pastiri putujemo itavog ivota sa ivotinjama o kojima se staramo. Ne mo emo da upra njavamo ri atru. Parimo se samo jednom" Nije mogao da zakljui kako su reagovali na ovo: njihova lica su mu bila s uvi e strana. On ree: "Ali neke vrste upra njavaju ri atru radi zadovoljstva, neke da b i sklopile trgovake ugovore, ili okonale rat, ili da bi odlo ile dolazak deteta. uli smo da se sakupljai korova, koji gotovo da ne spadaju u razumne, veoma lepo bave ri atrom, to doe zgodno onima koji nee da gube vreme na... udvaranje. Pripadnici vode nog naroda upra njavae ri atru sa svakim ko je u stanju da zadr i dah dovoljno dugo, al i malo je takvih..." "Vodeni narod?" " ive ispod povr ine tene vode, Baraji. Pretpostavljam da nemate ba puno takve ." Smeh. Jenavil upita Varviju: "Vi ne upra njavate ri atru, ve samo slu ate?" " ta drugo preostaje mojoj vrsti kada dou posetioci? Ali vi sigurno elite da porazgovarate sa pripadnicima nonog naroda kada se probude." Teger primeti da se Jenavil veoma trudila da ostane ozbiljna. "Molim vas da shvatite", ree Saron, "Mi smo samo upra njavali re tru sa vrsta ma sa obli njih planina. Vrste sa prelivnih planina, svi mi, veoma smo slini, ak i a ko ne mo emo da imamo decu jedni s drugima. Vi..." Trudila se da pronae odgovarajue rei, ali nije uspela. Pomalo udni? Veoma neobini? Demoni iz nizije? Pre nego to je ti ina postala n eugodna, Varvija ree: "ujemo da za titnici mogu da proniknu u svaku tajnu. Kako mo ete da se nadate da ete bilo ta sakriti?" "Od vi ni tija iz doline", ree Deb. Saron objasni. "Vi ni ti predstavljaju opasnost. Tako nam je Tila kazala, to nam govore i pripadnici nonog naroda, a i legende nam isto priaju. Meutim, prolaz pripada Visokoj Taki. Vi ni ti su zainteresovani za prolaz. Prolaz vodi kroz obodni z id. Oni mogu da iziu iz sveta kroz taj prolaz ako obuku svoja balon-odela i kacig e sa prozorima. Pripadnici nonog naroda ne vole da privuku pa nju vi ni tija." "Imate ovde za titnike?" Bilo je oigledno da je Saronin govor podjednako bio upuen bronzanoj mre i ka o i Tegeru i Varviji. "Tri vi ni tija iz doline gospodare prolazom. Jo ne to: odveli su neke od nas, starije, i neki od njih su nam se vratili kao vi ni ti. Vi ni ti iz ravnice su nam pokazali kako da se sakrijemo od mrtvake svetlosti . Busen ili stena u stanju su da zaustave svetlost koja prolazi kroz krzno i tel o, ali najbolje je sakriti se u samom prolazu. Makrej je bio u lovu kada se poja vila mrtvaka svetlost", ree Saron. "Pola dana od zaklona, i nijednog vi ni tija da mu ka e ta da radi." Deb ree: "Mnogi od nas bili su u lovu, ili bili uhvaeni napolju. Svaki trei je umro. udna i slaba na deca su se raala posle toga. Sve planine unaokolo priaju is tu priu, i samo mi i obli nje planine imali smo vi ni tije da nas upozore. Vi ni ti iz ravn ice nisu sasvim zli." Teger upita: "Mrtvaka svetlost?" Meutim, svi itelji Visoke take napravi e se da ga nisu uli, i Teger nije ponov io pitanje. Saron ree: "Vi ni ti Visoke Take slu e vi ni tijima iz ravnice da bismo mi bili bezbedni. Ali oni nee rei vi ni tijima iz doline gde dr imo ogledalo, a ovi to nee sami s aznati. Oni su ve ti u saznavanju tajni, ali planine nisu njihove."

Varvija uzdahnu. "Pripadnicima nonog naroda veoma e se svideti va i odgovori . Dosta smo proputovali da bismo do li do njih. Oni e sigurno umeti da postave bolj a pitanja." "A Luis Vu", primeti Deb. "Ili je on samo predanje?" "Gde ste ga uli?" "Od ogledala koja prenose poruke i od Tile." Teger ree: "Luis Vu je prokljuao okean. Graditeljka gradova Halrloprilalar je trgovala i upra njavala ri atru s njim. Luis Vu je stvaran, ali da li se on nala zi sa druge strane te pauine? Deb, moram da spavam." Varvija ree: "Da!" Jenavil je izrazila uenje ostalih. "Tek je sredina dana." "Radili smo nou. Te ko di emo", ree Varvija. "Pustite ih da spavaju", naredi Saron. "Idemo. Tegr, Varbija, hoete li se probuditi kada i pripadnici nonog naroda?" Teger je jedva uspevao da pove e misli i da dr i oi otvorene. "Mo emo se nadati ." "Hrana iza onih vrata. Flap, zaboravili smo! ta jedete?" "Sve e meso", odvrati Varvija. "Iza onih malih vrata - ne, nema veze. Skripu e vam ve ne to nai. Lepo spavaj te." itelji Visoke Take izio e jedan za drugim. Morali su da pogledaju ta se nalazi iza malih vrata, ime su ispustili pola toplote iz kue. Kada su otvorili mala vrata, otkrili su hranu - hranu za posetio ce, biljke i staro meso, ne hranu za crvene pastire - i sne ni predeo vien kroz drv ene letvice. ipke koje su osujeivale grabljivice i prostranstvo koje je obezbeivalo hladnou potrebnu za uvanje hrane. Varvija i Teger su se sklupali jedno uz drugo, sa krznom ispod i krznom i znad. Odlo ili su odeu da se provetri. Bilo im je prilino toplo, ali Teger je oseao h ladnou kako ga tipa za nos. Mogao je da uje kuckanje s druge strane zida dok su itel ji Visoke Take navlaili svoja krzna. Samo to ga nije obuzeo san kada Varvija ree: " apat bi umeo da postavi bolja pitanja." On odvrati: " apat je bio samo moje ludilo." "I moje. apat me je nauio neke stvari..." " ta?" Varvija mu pro aputa u uho. "Bila je sa nama na vazdu nim sankama, ispod krs tarice. Poduavala me je o brzini, kako ne bih izludela od brzine kojom smo se kre tali. Ona hoe da ostane tajna, Tegeru. Ne elim da nas pauina uje." Oslonili su pauinu uza zid. Teger pogleda prema pauini koja je gledala na celu prostoriju, i nasmeja se. "Ako pauina nije samo komad kamena..." "Svi emo ispasti velike budale." "Kako izgleda apat?" "Nikada ga nisam videla. Mo da je lokalni duh bez tela." "emu te je poduavao? Ne, nemoj mi sada rei. Trebalo bi da spavamo." "Za to si rekao da ne mo emo da upra njavamo ri atru? Mo da zbog njihovog izgleda? " "Ne. Nisu ni ta udniji od pripadnika naroda peska. U mislima sam video sebe u Jenavilinom naruju, kako dahem poput ribe na suvom..." Varvija mu se slatko nasmejala u uho. "A onda sam se setio da oni govore sa carstvom demona... u ime njega. Bi li bismo slavni. Da li si elela da se skrasi negde, jednog dana, gde nijedan crven i pastir nije uo za crvene pastire koji su upra njavali ri atru sa svim vrstama pod l ukom?" "Mi to nismo radili!" "Prie se nadograuju dok se priaju. Oni su moni pripovedai, carstvo demona, a ovaj narod prelivnih planina prenosi njihove rei, a ti i ja smo uni tili najvee gnez do vampira pod Lukom." "Da." "Mislila si..." "Njima je ovo novo. Upra njavali su ri atru samo sa slinima sebi. Ljubavi, da

li bi voleo da poduava Zaspali su.

ri atru, makar samo jednom?"

27. LAVKRAFT Sonda se iskrenula i podigla pri deset gravitacija pravo uvis, pribli avaj ui se obodnom zidu. Plava jarka svetlost stekla se u jednoj taki, a potom se ugasi la. Sonda je nastavila da se uspinje. Ivica Prstena bila je uska. Sonda se izdigla nekoliko stotina stopa izna d nje i u luku pre la na drugu stranu. Mala koliina fuzionog plamena zaustavila je njen pad i uputila ju je prema stra njem delu crnog zida koji je bio u senci i koj i se inilo da se e do nebesa. Usporila je. Stala da pluta. Pokrenula se. Pojavio se prozor koji je prekrio ostale. Prikazivao je sondu koja je le bdela na plamenu boje indiga; a onda se letelica udaljila, ostaviv i za sobom samo svetlost zvezda. Poslednji ree: "To je pogled kroz prozor mrene na drugoj strani obodnog z ida." "Potreban nam je pogled odozdo. To nam daj!" naredi Brem. "Razumem." Meutim, Poslednji ni ta nije preduzimao. "Poslednji!" "Sonda je ve primila moja uputstva. Iskljui motore. Rotiraj. elim prizor." Sonda se okretala pri spu tanju. Prizor se vratio: crni obodni zid, sunev s jaj, zvezdani svod... Srebrna nit sijala je naspram zvezdama posutog crnila ispo d sonde u padu. "To!" uzviknu Luis. "Vidi li? Mora ukljuiti pogon ili emo udariti u to." "Pogon, razumem." Prasak duvakih drvenih instrumenata, a potom: " ta je to? " "Nije ispust svemirske luke, suvi e je uzak." Usledila je pauza zbog ograniene brzine svetlosti. A onda se srebrna nit uveavala, postala jasnija. Sada se inilo da se savila poput kakve srebrne gliste. Jedanaest minuta... Sonda je prestala da se okree. Prozori zadrhta e: sonda je ukljuila potisnik e, plamtei rendgenskim sjajem. Kroz hologramski prozor zablistala je svetlost nove. Luis, koji je rukama u trenu prekrio oi, zau muziku iz pakla, a potom glas koji je izgubio sve ljudske osobine. "Uni ten mi je izvor goriva!" Bremov glas bio je hladan. "Brine me neprijatelj koji je pucao na nas." "Upuen nam je izazov! Naoru ajte me i po aljite me tamo!" Urlik zveri, isto lu dilo. Da li je to egrtova zamisao kako odvratiti pa nju? Ili smo zatvoreni ovde sa jednim ludim kzinom? "Pusti me u moju kabinu", stade da preklinje Poslednji. "Moram da vidim t a jo radi." " ta bi moglo da radi? Tvoja sonda je uni tena i mi smo napadnuti, otkriveni . Mo e li osvaja tako brzo da reaguje, ili je to bio neki za titnik?" "Bar bi trebalo da je itav ostao prenosni disk." Luis otvori oi. "Za to?" "Nisam ja budala!" izbrblja se Poslednji. "Otvorio sam vezu izmeu prenosn ih diskova kada smo pre li preko oboda. Udar plazme, kinetika oru ja, bilo koja pretn ja trebalo je da proe." "Da proe - do ega?" Luis trepnu. Jo je pred oima video takice. "Povezao sam ga sa prenosnim diskom na karti Mons Olimpusa." Luis se nasmeja. Sigurno bi bilo previ e nadati se da je hiljadu Marsovaca postavljalo novu zamku i da ih je prenosni disk poprskao plazmom vreline jedne zvezde, ali, hej.... Velike kand e epa e ga za ramena; zapahnu ga miris toplog sirovog mesa. "U rat u smo, Luise Vu! Nije trenutak za odvraanje pa nje!" Odvraanje pa nje. Stet. " egrte, idi navuci skafander. Donesi i moj, kao i ra spr iva mrene, moje teretne diskove, ma gde Brem... Breme?" "Trpezarija na Skrivenom Patrijarhu", ree Brem. "Poslednji, uputi ga prvo tamo. Breme, daj mu neko oru je. Ako imamo opera

tivni prenosni disk na sondi, trebalo bi da ga upotrebimo." Brem ree: "Krei." Poslednji je kreketao/urlikao/odzvanjao. egrt je zakoraio i nestao. Posledn ji je stao na mesto gde se nalazio ranije granitni blok i nestao, obreo se u svo joj kabini, plazei jezike prema neemu to je liilo na tuinsku ahovsku tablu, a mora da je bila virtuelna tastatura. Jedna glava se podigla da ka e: "Imamo vezu. Prenosni disk i dalje radi." "Probaj raspr iva mrene", naredi Brem. " ta da zapra im?" "Vakuum." Jedanaest minuta kasnije prozor koji se iskljuio ponovo je zasvetleo: zve zdani svod se okretao i blago nabirao. Luis je mogao da zamisli mrenu u slobodno m padu kroz vakuum, koja se pomalo okretala - da li se i sonda okretala? - poste peno se udaljujui od sonde. I dok je za titnik brinuo o kzinu i poku avao da prati ta radi lutkar, kao i ta se de ava na sva etiri hologramska prozora, Luis je kleknuo na d prenosni disk i podigao ivicu. Siu ni hologram sjajnih tapia podi e se neposredno izn ad samog diska: karta sistema prenosnih diskova. Vei displej bi ga odao, ali Posl ednji se pobrinuo za to. Luis je ukucao brzo izmene i spustio ivicu. "Vidi li?" "Poslednji, objasni mi kako je mogue da nam je to do sada promicalo!" Brem i Poslednji sasvim tanj sigurno nisu njega gledali. Luis se okrenu. Kao da je posmatraju kroz mrenu u slobodnom padu, srebrna nit se pretvor ila u srebrnu traku izdignutih ivica, uplju po sredini tako da je prilino liila na minijaturni Prsten. Luno su je premo ivali toroidi. Nema sumnje da je to bio prevozni sistem: magnetno-levitacijske voice koj e su se protezala vrhom obodnog zida, treinom njegove du ine. Tilina posada za popr avke mora da ga je sprovela i preko obodnog zida, niz spolja nju stranu. Luis primeti: "Ja nisam osmatrao obodni zid dobrih pola godine." "Trebalo je pa ljivije da gledamo", primeti Poslednji. Srebrna ina projuri pored njih. Sada su videli samo zvezde. Vibrirajua mre na nalazila se ispod poda Prstena i nastavljala je da pada u Vaseljenu. Luis ree: "Trebalo je da pogodim. I ti, Breme. ta je drugo Tilina posada m ogla da upotrebi za postavljanje sabirnika?" "Terminal se nalazi daleko u smeru okretanja, mo da na ispustu svemirske l uke. Nalazimo se na pogre nom mestu da bismo tra ili fabriku." Pojavi e se naslagani teretni diskovi, sa skafanderom i ostalom opremom, k ao i raspr iva mrene pridodat Luisovoj gomili. Luis odgurnu ramenom lebdeu masu kako bi oslobodio prostor za egrta. Pojavio se i kzin u punoj opremi: koncentrini providni baloni i kaciga u obliku okrugle inije za zlatnu ribicu. Gurnuo je kacigu unazad i upitao: "Jesmo l i spremni?" Luis pokaza prema namre kanom zvezdanom nebu. "Ne eli , valjda, da se tamo nae . " Poslednji neoekivano ree: "Veza je i dalje otvorena i vi e se ne kree." Luis upita: " ta...?" Brem odbrusi: "Poprskan plazminim plamenom, ispu ten sa visine od hiljadu milja, i jo radi? Malo verovatno!" Luis dohvati raspr iva mrene sa naslaganih teretnih ploa. "Probaj." Glave se okrenu e. Nisu shvatili. Luis ree: "Poslednji, elim da raspr im mrenu kroz vezu prenosnih diskova. Unesi program. Videemo o ta e da udari." Poslednji odzvi da. "Poku aj", ree on. Luis poprska bronzanu mre u po prenosnom disku i vide kako ova nestaje. ekali su. egrt je iskoristio vreme da se istu ira. Trideset pet stepeni luka Prstena: pet i po minuta u tranzitu, zatim ponovo to isto pre nego to vide kako sti e. Prenosne kabine nisu radile br e od svetlosti; izgleda da to nije bio sluaj ni sa prenosnim diskovima. "Signal", ree Poslednji, isplaziv i drugi jezik. Pojavio se peti prozor. Gledali su odozdo prema zvezdama preko kojih je prolazio obodni zid. Krz ava gromada na ivici mogla je biti sonda. Pogled je bio slab - ali sonda nije pa dala. Spustila se na siu nu metu, magnetno-levitacijske voice.

Brem ree: " egrte, uzmi raspr iva. Prebaci se. Raspr i nam kameru na mestu sa ko ga bismo mogli da vidimo ne to zanimljivo. Smesta se vrati da podnese izve taj. Ne eka j da uleti u neku opasnost. Znamo da je tamo." Suvi e brzo. Luis je tek poeo da navlai skafander. egrt e otii pre nego to on b de spreman. Ree: "Stani. Breme, mora biti naoru an!" "Protiv za titnika koji se ve tamo nalaze? Vi e volim da bude oigledno da egrt nije naoru an. egrte, poi." Kzin nestade. Luis je zavr io sa navlaenjem skafandera. Morae da ekaju jedanaest minuta. Da li je Hmii zaista mislio da jedan starac poput njega, pitao se Luis, mo e da obuzda i za titi jedanaestogodi njeg kzina mu karca? Pro la su etiri minuta - i ne to se pojavilo. Posmatrali su neku tamnu mrlju kako se kree po nejasnim ivicama prozora, natanane ispitujui sondu. A onda je prizor iznenada postao jasan i blizak: elegan tan skafander nekakvog tuinca sa kacigom-kuglom i gotovo trouglasto lice sa ustim a koja kao da su bile sama kost. Vrh jednog jedinog prsta pribli io se jo vi e, sledei obline koje Luis nije mogao da vidi. Prona ao je mrenu. Okrenuo se munjevito, ali ak je i to bilo nedovoljno. Ne to hitro i crno pr omaklo je preko njega i odskoilo u stranu, izvan doma aja, nestalo. Elegantno odelo uljeza bilo je rasparano i zjapilo je du leve strane. Pod igao je oru je nalik na neki staromodni hemijski raketni motor. Ljubiastobeli plame n suknuo je za napadaem. Mora da je proma io. Elegantni je poskoio za njim, dr ei jedno m akom odelo gotovo zatvoreno, a drugom pucajui. Sledio ga je sablasni trag ledeni h kristala. Brem ree: "To je bila En." "Ko?" "En je bila ubica, Luise. Oboje su vampiri-za titnici, ali ja se seam kako se En kree." "Kako da upozorimo egrta?" "Ne mo emo." Luis uhvati sebe da krgue zubima. egrt se nigde nije mogao videti: signal, taka, kvant energije koji se kree brzinom svetlosti prema mestu gde je jedan za titn ik ubio drugoga i bio spreman na daljnje ubijanje. "Tvoja Tila je suvi e verovala drugima", ree Brem. "Pretvorila je vampira u za titnika, i taj mora da je preobratio jo neke pripadnike svoje vrste pre nego to ga je Tila ubila. Ali En i ja pripadamo drugoj vrsti." "Signal", ree Poslednji, palacnuv i drugim jezikom. Sada su imali dva prozo ra postavljena na magnetno-levitacijske voice. egrt je stigao; poprskao je pauinu po... Luis nije umeo da ka e po emu. Po nee mu iznad svoje glave. Nije bilo ni traga od drugog uljeza. Kzin je pozirao sa so ndom iza sebe. Delovala je napola otopljeno i pomalo izubijano, i prepreila se pr eko voica. Neki za titnik morae da ukloni tu blokadu. egrte, be i odatle! Voice su se protezale u nedogled. Sticao se utisak da imaju otprilike dve stotine stopa u irini i da su geometrijski prave. egrt se lagano okretao, obuhvatajui sve pogledom. Poprskao je jo jednu pauin u, zatim zakoraio nazad prema sondi i nestao. Poslednji ree: "Nestao je." "Pa, gde je?" "Misli li da elim da mi se fuziona plazma raspr i po kabini?" "Gde je veza? Gde si ga prebacio?" Poslednji nije odgovorio, ali Luis je znao. "Mons Olimpus, smutljive jedan?" Bacio se prema prenosnom disku, zaustavio se i uspentrao na naslagane te retne ploe. Provukao je nit kroz dr ae za ake, a potom je obavio oko opasaa sa alatom: poslednja linija odbrane. "Hmii e mi odsei u i i izvaditi utrobu!" Podigao je teret ne ploe i odveo ih na prenosni disk. Flik, i nebo je napola bilo posuto zvezdama, a napola crno. Srebrni frak talni filigranski rad pod njegovim nogama i zvezde koje su se videle kroz njega. Predivno.

Pogledao je uz i niz magnetno-levitacijske voice. Bilo je mirno kao u pak lu. Ba se ni ta nije pomeralo. Srebrna ipka. Gde li je ono video tu vrstu fraktalnog ustrojstva? Oekivao je da e magnetno-levitacijske voice biti vrste, ali kroz njih ste mogli da vidite z vezde. Ha! Bilo je to Vatreno kolo, stari orbitalni teglja koji su i dalje koris tili za prenos kabastog tereta izmeu sistema Zemlja-Meseca i Pojasa. Fraktali su bolje rasporeivali potrese. Ali pustimo sad to.. "Breme, Poslednji, magnetno-levitacijske voice su ipkaste. Mo ete li vi to d a vidite? Da imam raspr iva, smesta bih stavio mrenu na njega. Pogledate kroz ipku i vidite sve to poku ava da se sakrije u senci Prstena." Oni e to uti kroz pet i po minuta. Topla igla istrage bila je toliko udalj ena ako se putuje brzinom svetlosti. Jedna mrlja od mastila prebacila se preko ivice i krenula prema Luisu... Gromada nalik na vreu krompira obojenu u crno, sa plamenim zvonom koje je non alan tno dr ala u jednoj aci. Luis dodirnu dugme za podizanje. Teretne ploe se ne pomeri e. Pod njim su se nalazile magnetno-levitacijske voice, ali mu nisu pru ale dovoljno upori te. "Gledam u jedno ARM oru je", ree Luis. ue ga i shvatiti ostalo: ARM-ova letel ica mora da se spustila na ispust svemirske luke i tamo nai la na za titnike. Kako se aktiviraju prenosni diskovi kada ne mo e prethodno da sie s njih? Biu mrtav dok sve ovo budu slu ali. Trebalo je da ponesem orkestar - ili snimak nareenj a. Za titnik-ubica prouavao je Luisa Vua sa izrazom vlasnika. On... En... ona je bila vitka u naduvanom odelu predvienom za ne to malo vi e - uvuene oi virile su izn ad mesta za oitavanje podataka na bradi - i mnogo ire... Flik, obreo se naglavake usred neke crvene svetlosti. Svuda unaokolo nalazila se crvena stena, isto kao i ispod njegove glave, a stotine stopa glatke lave hitalo je nani e, nani e. Teretne ploe suknu e navi e, i Lui s je ostao da visi naglavake iznad crvenih stena. Mogao je da oseti kako niti kli ze, u trenutku pre nego to ga je programirana stabilnost ploa uspravila. Luisu se vrtelo u glavi, stomak mu se prevrtao i zujalo mu je u u ima. Pro l o je nekoliko trenutaka pre nego to je uspeo da usredsredi pogled. Nije ga posmatrao nijedan Marsovac. Lebdeo je du poteza lave glatkog poput stakla koji se obru avao pravo napre d gotovo... faz... hiljadu stopa pre nego to je lagano poinjao da tee vodoravno nal ik na skakaonicu za skija ke skokove. Luis je na dnu ugledao jednu narand astu gomil u: egrt u svom providnom odelu. Mo da je ak i pre iveo ovakav jedan pad... a mo da i nij e. Luis je zakljuio da ne mora da se pla i Marsovaca. Ovog puta su Marsovci okaili naopako svoj prenosni disk na vrhu najvi e ste ne koju su mogli da pronau. A onda je plamen koji je uni tio sondu za gorivo Posled njeg pokuljao kroz prenosni disk. Svi Marsovci koji su osmatrali zamku mora da s u bili spr eni. Stena se otopila i potekla, obrazovav i odron. Luis je spustio teretne ploe, odvezao nit i skoio dole. egrt je le ao iskrivljeno na toploj crvenoj steni. Luis podmetnu rame pod kzina. To nije bilo dovoljno, i on se napregnu da prebaci kzina preko ramena. egrt je predstavljao nepokretnu masu. Luis je mogao da oseti kako mu se pomeraju polomljena rebra. Ovo je bio trenutak da iskoristi marsovsku gravitaciju. Napregao je stomane mi ie, kolena i lea, zastenjao i podigao. Gotovo odrastao kzin mu karac, skafander i sve ostalo podigo e se taman dovoljno da je mogao da ih prebaci na teretnu plou. Luis je i sam uspuzao na nju. Privezao je kzina. Podigao teretne ploe. Up otrebio je mali potisak sa stigne tik ispod prenosnog diska. Podizao se dok ga n ije dodirnuo ramenima. Flik, nalazili su se visei naglavake u Igli sa teretnim ploama povrh sebe. Brem je obavio ostalo: odvojio je teretne ploe, otvorio sve zatvarae koji su zaptiv li skafander kzina i izvukao ga napolje. Kzin mirnu, usredsredi pogled,

pronae Luisa. Izgledalo je da ne mo e da se pokree. Brem je pomogao i Luisu da se iskobelja iz svog skafandera, ispru io ga po red egrta i stao da ga pregleda. To je bolelo. "Pokidao si neke mi ie i tetive", ree on. "Potreban ti je autodok, ali je trenutno potrebniji kzinu." "On ide prvi", ree Luis. Ako egrt umre, ta e da ka e Hmiiju? Brem podi e kzina bez vidljivog napora, prebaci ga u autodok i zatvori ga. udno: da li je to Brem ekao da dobije dozvolu? I nije tako udno. Luis je sada poeo da osea i te kakav bol, ali nije eleo da Brem to primeti. Luis je bio hominid, a egrt nije, i za titnik je mo da morao da dob ije dozvolu od rasploivaa da se prvo pobrine za tuinca. Brem ga podi e i spusti na teretne ploe jednim lakim pokretom. Prostrelio g a je bol, zaustaviv i mu dah, pretvoriv i vrisak u skvianje. Brem je zakaio niti i cev i iz Tilinog prenosivog autodoka. On ree: "Treba napunite mnoge od ovih rezervoar a, Poslednji. Mo e li vei autodok da spravlja lekove?" "U kuhinji postoji farmaceutski meni." Zidovi levo i desno od njih svetleli su narand astom toplotom. Na drugom jednom prozoru ugledao je neko crno, vreasto oblije kako se preb acuje preko oboda magnetno-levitacijske voice. Potom ni ta, samo srebrna staza koja se prote e u nedogled. Bol je polako jenjavao. Luis je znao da nee jo dugo biti pri svesti. Osetio je oko sebe vitke i vornovate ake. Tvrdi prsti su ga pipkali. Oseti o je trag bola u jednom rebru, koji je potom popustio. Lea su mu zapucala, zatim jo jednom malo ni e, isto kao i kuk i desno koleno. Brem je progovorio blizu njegovog uha, ali nije se obraao Luisu. "Pripadn ici nonog naroda su se pomuili da nam poka u selo na prelivnim planinama, jedno od d esetina hiljada. Za to?" Poslednji je stao da odgovara: "Zar nisi primetio nain..." ali Luis je ut onuo u san. 28. PROLAZ "Osea li to?" "Da", odgovori Varvija. Prostorija je podrhtavala, oseale su se lagane vibracije u svim zidovima i steni ispod. Od vo nje u udnim vozilima oseali su vrtoglavicu i bili su dezorijentisani, ali imali su na raspolaganju mnogo sati da se toga oslobode u snu. Ovo je bilo n e to drugo. Teger u poetku nije primetio. Sada su Varvijino disanje i beskrajno drh tanje predstavljali jedine senzacije u mranoj prostoriji. "Ima li neku ideju..." "Mulj sa dna mora. Izbija na vrhu i mi to oseamo ak ovde dole." Teger je zurio u nju u mraku. "Pumpe ga ispumpavaju uz stra nji deo obodnog zida. Izlazi na pedeset dana hoda od ivice zida", ree Varvija. "Pada na sve prelivne planine. Od njega nastaj u prelivne planine. Da nije pumpi, svo tle ispod Luka zavr ilo bi u morima. apat mi je ispriao sve o tome." "Ti si uspela da izvue mnogo vi e od apata nego ja." "Pitam se gde li je ona sada." "Ona?" Prsti ga pomilova e po vilici. "Samo nagaam. Pitala sam, ali nije htela da mi ka e. Zna li kako zovu taj mulj sa dna mora?" "Kako?" "Flap." Teger se od srca nasmejao. " ta? Hoe da ka e da smo sve ovo vreme... Flap, svi koje znam misle da znaju ta flap znai. Morsko dno?" "Ova planina je nastala od toga. Pritisak ga pretvara u stenu..." Preplavila ih je bela svetlost. Neiji glas ree: "Zdravo." Skoili su na noge, obmotav i se krznom. itelji Visoke Take ostavili su im krz no nalik na Saronino, ostatak nekog lenjivca sa zelenim takama i o teenom glavom. Na Varviji je izgledalo veoma lepo. Varvija je imala drugih briga. Pro aputala je: "To nije bio naglasak kakav

itelji Visoke Take..." "Zdravo? ujete glas Luisa Vua. Mo emo li da razgovaramo?" Teger mirnu na bolnoj svetlosti. Nije mogao da razabere pojedinosti, ali nazirao je oblije nekog mu karca i ne to jo udnije. "Naru ili ste na u privatnost", ree on. "Niste spavali. Na je pijunski ureaj koji ste tako dugo nosili. Hoete li da razgovarate ili da doemo neki drugi put?" Ne to kucnu po drvetu pored vrata od ko e. Pozva ih enski glas: "Teger? Vairb ija?" "Flap! Uite", naredi Teger. Kroz ko e uo e Jenavil i Baraji, kao i miris krvi. "uli smo glasove", ree mlada ena, "inae bismo ostavili u predvorju. To je gvil. Skripu ga je ubio za vas." Gvil je bio veliki gu ter. Rep mu se jo grio. "U pravi as", primeti Teger. Odvagnuo je gvila. Ko a mu je bila kao oklop. Morae da se odere. Obratio se potom sjaju u pauini i udovi tima unutra: "Razgovarajte sa Jenavil i Barajijem iz naroda Visoke Take. Oni znaju ono to mi samo nagaamo. Je navil, Baraji, konano smo se sreli sa Luisom Vuom." Dremajui sa bradom na pokretnom doku, Luis u sebe kako govori. "ujete glas Luisa Vua. Vidite moje saradnike, Brema i itelja mre e. Do sada smo utali jer imamo neprijatelje." "Mi smo Varvija i Teger", ree jedan pi tavi tuinski glas. Luis je otvorio oi i prepoznao je crvenoko ne ubice vampira. "Za to ste sada prekinuli va e utanje?" "Moramo da postavimo neka pitanja." To je bio glas Luisa Vua, ali dolazi o je od Poslednjeg. Mu karac iz Visoke Take ree: "Treba da vam poka emo skriveno ogledalo, prolaz kroz obod i sve drugo to po elite." "Hvala. Jeste li spremni da proete kroz taj prolaz?" Jenavil u asnuto poskoi. "Ne! Vi ni ti..." Luisov prevodilac je na trenutak okl evao. "...za titnici se sve vreme kreu kroz taj prolaz." Luis je odluio da ni ta ne ka e. Bio je mlitav i oseao se glupo, a i bol se pr itajio kada je eleo da ga oseti. Sigurno bi zvuao nesuvislo, a i ta bi pomislili ka da bi uli dva 'glasa Luisa Vua'? Poslednji ree: "Ispriajte nam ta znate o za titnicima." "Ima ih dve vrste. Za titnici koji su od na e vrste i koji se brinu da budem o bezbedni, ali oni slu aju za titnike iz nizije..." "Mo emo li da razgovaramo sa jednim za titnikom od naroda Visoke Take?" "Mislim da ne. Gotovo je nemogue sauvati tajne od za titnika iz nizije, a za t itnici su upadljivi. Mogu da pitam." Lutkar upita: "Da li bi apat razgovarao sa nama?" "Ha? Crveni pastiri se zgleda e. ena odseno ree: " apat nee hteti." " ta nam mo ete rei o apatu?" "Ni ta." " ta se nalazi sa druge strane tog prolaza?" Baraji ree: "Otrov, bar mi tako mislimo." Jenavil objasni: "Za titnici imaju odela koja ih cele pokrivaju kada idu k roz taj prolaz. Nose uvek puno alata tamo-amo. Glasine ka u da grade ne to tamo napo lju, ne to udovi no." ena crvenih ree: "Luise Vu, oko je preme teno ovamo zahvaljujui velikoj moi non og naroda. Kada padne no, mo e razgovarati sa njima." "Koliko jo ima do noi?" Jenavil ree: "Dve desetine." Glas Luisa Vua ree: "Saekaemo", i zapeva poput gudakog kvarteta. Brem upita: "Jesi li uo, Luise?" "Pone to. Odlino izvedeno, Poslednji, ali potrebna ti je bolja minka." "Luis Vu je va ne t. arobnjak. Niko ga ne vidi", ree Poslednji, "dok njegove ud ne sluge govore umesto njega." "Stet. Ko je apat?" "En je apat", odvrati Brem. "Pregledao sam va e trake o tome kako je apat vo

imaju

dio mu karca crvenih. Iskoristila je misiju krstarice da se sakrije." "Ime ' apat' sasvim joj odgovara", primeti Luis. Poslednji se okrenu od prozora. "Luise, ta ti misli ? Gde je apat? Hoe li se ume ati?" Luis je posmatrao ljude u prozoru. Nije uneo u sebe dovoljno anestetika da ga obori s nogu. "Breme, ti si jedini koji mo e da pretpostavi ta ona eli." "Da." "Suvi e sam o amuen da bih razmi ljao. Mislim da elim da mi vratite moj glas." "U redu", ree Poslednji.

Varvija je no em odrala gvila. Teger ree: "Crveni pastiri moraju da jedu me so odmah po ubijanju. Mo da ete se uznemiriti ako to budete gledali." Varvija je ra ereila gvila i jedan deo dala Tegeru. Poeli su da jedu. Par iz Visoke Take bio je zadivljen i zaprepa en. Teger se pitao za to su jo tu, po to se prozor ponovo pretvorio u bronzanu pauinu. Same kosti. Teger ih upitno pogleda; Baraji pokaza prstom prema posudi. Jenavil ree: "Teger, Vairbija, primetili smo da niste pomenuli re tru dok n iste videli ta se krije ispod na ih krzna." Ah. "Na narod se spari jednom za ceo ivot", odvrati Varvija i pogleda svog par a. Ne to je pro lo izmeu njih i ona dodade: "Dogodilo se ne to to nas je izmenilo. Ali n ama nije potrebna ri atra. Promenilo se samo to to mo emo da biramo." Teger je razmislio o tome. "Baraji, Jenavil, ne postoje prie o crvenim pa stirima koji upra njavaju ri atru. ta ako va a ogledala koja priaju ra ire priu svuda po n ziji? Gde bismo mogli da ivimo? Ko bi se pario s na om decom?" itelji Visoke Take se zgleda e. "Videla si pripadnike nonog naroda, Jenavil", ree Varvija. " ta ako pone da s e pria da ste upra njavali ri atru sa crvenoko nim posetiocima odozdo? ta e pripadnici no og naroda oekivati?" Baraji klimnu. "Pa e im na pamet da upra njavaju re tru sa nama. Koliko smo zna ti eljni, paru moj?" Udarala ga je po irokom ramenu, ovla i sa otvorenom akom, smejui se. Teger p omisli da je to znailo 'ne'. "Nije u pitanju samo njihov oblik. Njihov miris!" Baraji se umirujui potap a po stra njici. "Znai, moraemo da uvamo jo jednu tajnu " Smejurija. Luis je gledao sa istom po udom. Ovakva jedna predstava postigla bi nevieni uspeh, pomisli on, na kanalima koji se plaaju na svim svetovima u pozn atom svemiru. Razume se da je bila snimljena... to se toga tie, koliko je ula mrena snimala? Pored vida i sluha. Miris? Radar za kinestetika oseanja? Tu je negde utonuo u san. Mnogo asova kasnije, kako mu se inilo, probudio se i zapanjeno se zablenuo u samog sebe koji se nadnosio odozgo. Ne: bio je to njegov skafander, iskrivljen kao da su mu kosti polomljene tamo gde bi kod ljudskog bia bile prave. Brem je zabacio kacigu i upitao: "Jesi li dobro?" "Jo sam grogi." Medicinski komplet ubacio je lekove u njega, ali mogao je da oseti gde ga vreba bol. "Imao si dva dislocirana rebra. Namestio sam ih. Nema slomljenih kostiju . Nagnjeio si mi ie, pokidao ligamente i opnu creva, iskliznuo ti je kimeni disk koji sam vratio na mesto. Za ozdravljenje e ti biti dovoljni tvoj odbrambeni mehaniza m i portabl medicinski komplet." "Za to nosi moj skafander?" "U pitanju je strategija." "Suvi e slo eno za moj siu ni um? U redu, Breme. Primetie da imamo nove posetioce . Ako bi me otkaio, glas Luisa Vua mogao bi da poka e lice. Poslednji i Brem ekali su stojei malo iza Luisa svaki sa po jedne strane. Sa druge strane prozora mrene, crveni su se sklupali ispod krzna, pustiv i demone d a zauzmu sredi nji deo prizora.

Demoni su drhtali. Visoka i mr ava ena ree: "Tamo napolju je hladno! Ovaj, j a sam Tu na Cev, ovo je Harfista. Da li tvoja kutija ini moj glas razumljivim?" "Da, sve je u redu. Otkud znate za mog prevodioca?" "Izgleda da je tvoj sadrug Kova Melodije oti ao, ali je zato njegov sin Kaz arf priao o tvojoj poseti gradu tkaa." "Prenesite moje pozdrave Kazarfu. Tu na Cevi, zbog ega ste preneli kamen te a k kao dva oveka tako daleko, ako ste mogli da razgovarate sa mnom preko Kovaa Melo dije?" Demoni se nasmeja e, pokazav i suvi e zube. "Da, mogli smo da razgovaramo, ali ta bismo rekli? Da je obodni zid u pogre nim rukama? Mi to ne znamo. Ti, jesi li t i va ne t?" Za titnik, ree prevodilac. Brem odvrati: "Jesam." Teger poe da ustaje; Varvija ga povue dole. I demoni su se trgnuli, ali je Harfista ipak naterao sebe da se obrati za titniku. "Znamo dovoljno, tako da nam je jasno da smo bespomoni. To su vampiri-za titnici. Uzimaju itelje Visoke Take kao iv otinje iz krda. Neki od njih se vraaju kao za titnici. Mnogi jednostavno nestanu." Brem ree: "Popravljaju Luk." "Da li ine vi e dobra nego tete?" "Da, ine. Ima ih suvi e i borie se kada popravke budu okonane. Nadamo se da m o emo da pobolj amo ravnote u." "Kako oekujete da pomognete?" "Moramo jo mnogo toga da saznamo. Recite nam ta znate." Harfista znaajno slegnu ramenima. "Znate isto koliko i mi. Visoka Taka e na m jo toga pokazati kad svane." Poslednji se oglasi kao flauta. Prozor se skupio tako da je sada predsta vljao pozadinu. "ekamo", ree on. "Luise snimili smo prethodni razgovor. Znaju dosta o za tit nicima i pone to o Tili Braun. Ili da ti odsviramo serenadu?" Brem je ve posezao za spakovanim instrumentom koji je doneo sa Skrivenog Patrijarha. "Malo muzike uz veeru ba bi mi prijalo", utivo ree Luis. "A i umirem od glad i." Luis je poku avao da se koliko-toliko istegne. Dok je dizao egrta, istegao je neke va ne mi ie i tetive. Pomoglo mu je ono to je Brem uradio za njega, ali morao je pa ljivo da se kree. Pro lo je mnogo asova. Sada se prozor u Visokoj Taki truckavo okretao kroz n oni planinski predeo. Izme ana skupina hominida kotrljala je ukradenu mrenu poput t oka izlizanim putevima sela. Kada su napustili selo i krenuli uzbrdo preko stenja , od kretanja je poelo da mu se prevre u stomaku. Luis okrenu lea prizoru, imajui poverenja u ostale da e ga obavestiti kada mrena stigne na neko zanimljivo mesto. ta je zadr alo kzina? Bilo gde u poznatom sv emiru bar bi mogao da upotrebi autodok! Medicinski komplet ne bi uradio ni ta za n jega osim to bi mu ubrizgao hemikalije, i bie mu potreban kroz nekoliko minuta. etvorica itelja Visoke Take nosili su pauinu i njenu pozadinu. Peli su se uz brdo kroz no neprozirnu kao testo. Saron je i la ispred crvenih pastira i pripadnik a nonog naroda kako bi im pokazivala upori ta za noge. Demoni su poku ali da pomognu pri no enju, ali za njih je ve dovoljan napor b ilo i to da dou do daha. "Uskoro e suneva svetlost", ree Varvija eni demonu. " ta ete onda?" "Reeno mi je da emo stii do prolaza. Zaklon." Ovde nije bilo puteva. I ono malo staza, bile su samo tragovi nogu na st vrdnutoj zemlji i steni. itelji Visoke Take su se peli i peli preko tla koje se us pinjalo, sve dalje i dalje, miljama iznad beskrajne nizije. U smeru okretanja poele su da se naziru terminatorska linija i dnevna sve tlost. Kada bi se donji predeo zumirao sa prelivnih planina, liio je na reljefnu kartu, nalik na onu koju su demoni napravili za njih ispred dvorane divova trav e. Mo da im je ovakav jedan pogled dao ideju za to. Pojedinosti su se sve vi e gubil

e to se poniralo dalje. Jedna srebrna nit koja je povezivala barice mogla je pred stavljati Kuni-tok, ili bilo koji drugi vodeni tok, ili, pak, ne to sasvim deseto. Varviju su, izgleda, pohodile sline misli. "Zemlje kroz koje prolaze crve ni pastiri, da li su one uop te dovoljno velike da ih vidimo? Kako emo ponovo pronai crvene pastire?" Harfista ree: "To nije nikakav problem..." Tu na Cev ree: "Na narod poznaje puteve crvenih pastira. Napravie kartu... Iz vini." Morala je da zastane kako bi do la do daha. "Napravie kartu puta za nas... G ovorom ogledala. Nai ete novi dom - isto onako brzo kao to ste do li ovamo." "Oh. Dobro." A onda se Varvija nasmejala. "Va e re enje bilo je drastino! Nis mo ba morali da otputujemo tako daleko." Teger nikada ne bi sebi dozvolio da poka e slabost dok ga Varvija posmatra . Sledio je Saron poslednjim ostacima snage. Starica je usporila. uo je i ostale i telje Visoke Take kako dahu pod teretom pauine koju su teglili uzbrdo. Dan je hitao ka njima iz smera okretanja. Kada je prva ivica sunca provi rila iza senke noi, Harfista je izvukao iz zave ljaja dva smotana e ira sa ogromnim ob odima. Sada su samo pripadnici nonog naroda i li u senci. "Moraemo da se dr imo samih rubova pa njaka crvenih pastira", ree Varvija, " to dalje od pria koje su mo da ve poele da kru e." Harfista ree: "Ne. Varvija, ne pripadaju svi crveni pastiri istoj vrsti." "Ali svakako da pripadamo!" Teger ree: "Nastojimo da osvojimo na eg para iz drugih plemena na proslavam a, dok krda prolaze. Radili smo to od pamtiveka." Harfista ree: "Odlina zamisao..." "Ali ne inite to uvek", primeti Tu na Cev. "Ti i Varvija imate isti naglasa k..." "Da, oboje smo roeni u Ginjeroferovom plemenu, ali ostali nalaze para i i zvan njega." "Neka plemena su odustala od toga. Neka jednostavno nisu uporna u tom po gledu, kao Ginjeroferovi ljudi. Tegeru, to se vi e udalji od Ginjeroferovog plemena, manja je verovatnoa da e tvoja deca nai parove koji mogu da im podare decu. To i n e bi bilo mnogo va no kada se ne biste sparivali za ceo ivot." "Flap", pro aputa Teger. Ne to je sevnulo u njihovom pravcu kada su zaobi li jednu prepreku od odronj ene stene. Teger je poku ao da zamisli kako bi ogledalo moglo da izgleda. Sada nije m ogao da ga vidi. Ve je video sebe, Varviju, demone i itelje Visoke Take, nebo i obo dni zid. Ogledalo je bilo ravni prozor koji je prikazivao ono to se nalazilo iza posmatraa. Bilo je visoko kao mu karac crvenih pastira i iroko kao trojica. Spustili su pauinu i njenu pozadinu pa ljivo na mesto, vodoravno na ogledal o. Saron i mu karci skloni e se ispred ogledala, to uini e i demoni. Progovorio je Harfista, nagla ujui suglasnike, kao da se obraa mno tvu. Mu karci stado e da pokreu ogledalo gore-dole. Bilo je na arkama. Jenavil stad e iza Tegera i pokaza du oboda. Prema narednoj prelivnoj planini. Svetlost je poigravala po padini planine, spu tajui se i podi ui onako kako su mu karci pomerali ogledalo. Teger upita: "Kako to radi?" Jenavil se nasmeja. "Ah, pripadnici nonog naroda vam nisu ba sve rekli! Su neva ogledala prenose ifru koju znamo mi i noni narod. Ona prenose vesti izmeu plani na, ali i vesti iz nizija u planine i obrnuto." To je mnogo toga obja njavalo. Demoni su uvek znali i previ e o vremenskim p rilikama, Senkovitom Gnezdu, samoj bronzanoj paukovoj mre i. Ovo etvoro ponovo privuko e pogled Luisa Vua. "Iza ove izboine stene", ree Sa ron, "Pa gore." "Razmatrali smo va problem, Tu na Cev i ja. Mislim da smo prona li re enje", ree Harfista. I Teger je razmi ljao. "To ti je kao kad mora da bira izmeu dva zla. Ako odem o suvi e daleko, odrediemo sudbinu svojoj deci. Ako se skrasimo suvi e blizu puta koj

im se kree Ginjeroferovo pleme, uemo prie o sebi." "Suvi e smo upadljivi", ree Varvija, "veoma nas je lako prepoznati. Kada po setioci budu priali o ubicama vampira koji su upoznali ri atru, to emo biti mi." Harfista se iscerio, pokazav i sve svoje zube sline lopatama. "Pretpostavim o da postoji stara pria", poe Harfista. "Nekada davno svi hominidi bili su monogam ni. Nijedan mu karac ne bi ni pogledao enu koja nije njegova, a ona ne bi gledala n ikoga osim njega. Kada bi se hominidi sreli, izbio bi rat. A onda su nai la dva junaka koja su shvatila da hominidi mogu i drugaije da ive. Izmislila su ri atru i okonala rat. Ra irila su je kao to to rade sve tenici..." Varvija povika: "Harfisto, postoji li zaista jedna takva pria?" "Jo ne." "Oh." "Pripadnici nonog naroda biraju s kim e da razgovaraju, ali ne smete pomis liti da utimo. Videli ste suneva ogledala. Ona su na glas. I sami znate da svaki sv e tenik mora znati kako da se otarasi svojih mrtvih. Sve tenici moraju da razgovaraj u sa nama." Staza je postala strmija tako da su sada svi dahtali. "Mo emo ra iriti priu i z nekoliko pravaca", ree Tu na Cev. "Samo se starice seaju legende, ili starci. Pria govori o junacima njihove vrste koji su izmislili ri atru i okonali rat, i o tome k ako njihova vlastita vrsta od tada upra njava ri atru. Pojedinosti se razlikuju od v rste do vrste. Kada se pojavi varijacija u kojoj su junaci crveni pastiri koji s u okonali rat da bi stekli savaznike protiv vampira..." "To je samo pria", nasmeja se Teger. Poeo je da veruje kako bi mogla da up ali. "Samo pria, Varvija?" "Mo da", ree ona. "Mo da. Vredi poku ati. Mo emo lagati, ljubavi, sve dok ne mora mo da la emo jedno drugo."

Stena velika poput najvi e gradske zgrade raspolutila se okomito, i itelji Visoke Take ih povedo e kroz tu raseklinu. Raznobojne trake protezale su se kroz st enu. "To je uinio led", ree Deb. "Stena upija vodu. Smrzava se. Topi se i ponovo s mrzava." Ledeni vetar fijukao je kroz pukotinu, tipajui svaki deli izlo ene ko e. tipajui za oi. Teger je i ao naslepo, pipajui, sledei Varviju, iako je i ona dr ala oi ztvorene. Zaustavila ga je neija krupna aka polo ena na njegove grudi. Tek tada je otv orio oi. Konano su stigli do mesta na kome su mogli da se sakriju od vetra: jedan stenoviti tunel kroz planinu. Ali zaustavili su se u raspuklini, jo jedva nazirui ulaz u tunel. Iz raspukline se uzdizala padina od odronjenog kamenja koja se pro tezala do grubog stenovitog ulaza. Barej progovori prvi put. "Tegeru, to nije zaklon." On upita: "Za to? Zar unutra ima udovi ta?" "Da. Va ni ti." Postavili su pauinu na njegov obod i podigli je tako da je bila okrenuta prema otvoru. Barej je ponovo zamukao. Saron ree: "Luise Vu, mo e li da vidi ?" Bronzana pauina progovori. "Aha, jedva. Koliko je dubok?" "Mislimo da je to prolaz kroz visoku planinu. Niko od nas nije oti ao tako daleko." "Bili ste unutra?" Progovorila je Deb. "Veina itelja visoke Take i gotovo stotinu posetilaca k oji lete sakrili su se u tom prolazu kada je zasijala mrtvaka svetlost. Mogli smo da lovimo samo nou. Po to je mrtvaka svetlost zgasla, bili smo izbaeni i zabranjeno nam je da se vratimo." Dahtavi glas ree: "Opi i vi ni tija." Tegerove oi sreto e Varvijine. Taj glas iz pauine mora da je va ne t, Brem, ali zvuao je veoma slino apatu. "Vi ni ti je brinuo o nama", ree Deb, "ali niko od nas nijednog nikada nije v ideo." " ta, nikada?" "Ali ponekad bi neko od nas nestao. Postojala je granica do koje smo mog li da idemo niz prolaz. Znali smo da u prolazu vreba smrt, ali vrebala je i napo

lju." "Zar niste mogli da podignete vlastite zaklone? Stena bi zaustavila zraen je... zaustavila mrtvaku svetlost." "Znali smo to. Sakrijte se u peinama, rekao je vi ni ti. Da podignite kue od k amena? Planina bi stresla kamenje na na e glave!" Glas Luisa Vua ree: "Moji sadruzi mi pokazuju sliku napravljenu sa visine od desetina dana hoda iznad vas. Pravo je udo koliko pojedinosti mo e ovek da uoi ka da se nalazi dovoljno daleko, Deb. Planina na kojoj ivite je neka vrsta zaravnjen e kupe, ali oko tog tunela podsea na pe ani zamak podignut uza zid sa cevi koja viri iz njega." ekali su da Luis Vu postane jasniji. "Aha. Hou da ka em, prolaz je stariji od planine i mnogo jai. Kladim se da j e od skrita. Planina se postepeno sle e pod vlastitom te inom, ali prolaz ostaje tam o gde jeste, i vi ni ti moraju stalno da prokopavaju ulaz. Mo ete li me provesti kroz njega?" "Ne!" odvrati e Barej, Saron i Jenavil. Deb ree: "Bili smo izbaeni! Ako nas vide, umreemo!" Saron ree: "Stajali smo na polomljenoj steni. Nismo ostavili otiske stopa la niti miris. Ako neki vi ni ti sazna da smo dolazili i da smo doneli ovo, umreemo." Harfista je bio taj koji se pobunio. "Oko Luisa Vua prevalilo je tako ve liki put da bi tako malo videlo." "Tako je kako je. Haride, ostani. Ako nae neki znak da smo bili ovde, uklo ni ga. Harfisto, da li si dovoljno sna an da zauzme Haridovo mesto?" Neiji glas ree: "Ostavite pauinu." Devetoro hominida se sledilo. Teger nije mogao da vidi desetog. A to nij e bio glas apata, niti za titnika Brema, ali je sadr ao istu zadihanost. itelji Visoke Take krenuli su u ti ini da se povlae kroz procep u steni spu taj ui se nani e. Teger i Varvija su ih sledili, vodei demone, koji su sada ve bili gotov o slepi u crnim senkama svojih e ira. Ostavili su bronzanu pauinu uspravljenu u proc epu i nisu se osvrnuli. 29. KOLIR Bila su etvorica u kabini za posadu na Toploj igli istrage: Brem, Posledn ji i Luis Vu, kao i egrt, u velikom crnom kovegu tamo gde se nekada nalazio prosto r za ve banje. Svi su koristili isti tu i isti kuhinjski zid. Lako su se dogovorili oko toga gde e ko da spava. Poslednji je tra io ploe z a spavanje, ali to je bilo u redu. Premestili su teretne ploe pored vodenog kreve ta. Njega je koristio Luis. Sedeo je prekr tenih nogu na povr ini koja je poskakivala, jedui ne to rskavo i nimalo hranljivo. Jeo je iz iste dosade. Mo da je primao suvi e lekova za suzbijanje bolova. Brem nije eleo da Luis sam ve ba u doku za lender. Luis je dovoljno prezdra vio da to po eli. Ponudio se da povede i Brema sa sobom, da ga naui jogu ili ak neke borilake ve tine. Brem je odbio. Nameravao je da se nalazi ba ovde kada... ta je to, faz, Brem oekivao? - pitao se Luis. U poslednja dva dana najvi e j e vremena proveo osmatrajui olupinu sonde za gorivo. Le ala je smrskana na magnetno -levitacijskim voicama u prozoru koji je prekrivao est drugih - pet, sada - a Brem je stajao ispred njega i gledao. Luis je poeo da dobija kabinsku groznicu. Sa leve i desne strane broda sjaj ugljevlja koje se gasi izbledeo je u c rnilo hladnog bazalta. U prostoru u kome je trebalo da se nalaze zvezde, jedna b eskrajna vaseljena irila se na sve strane. Faz, imao je zvezde. Jedna mrena le ala je na magnetno-levitacijskim voicam a, gledajui nani e u Vaseljenu kroz filigransku povr inu. Drugi zvezdani predeo, dobi jen putem mrene koju je Luis raspr io u vakuum, ugasio se pre samo nekoliko asova. Na jednom drugom prozoru ukradena mrena u la je u glatko izdubljen tunel, ostala nekoliko asova na mestu koje je oigledno predstavljalo vazdu nu komoru, zatim nastavila dalje kroz nekolika vrata, pored gomila udne opreme koju su letimino vi deli, i ponovo stala. Luis ni u jednom trenutku nije video ta ju je nosilo, niti je ponovo uo onaj glas.

Letaka paluba bila je sva u prozorima preko prozora, a od te perspektive lako je moglo oveku da se zavrti u glavi. Jedan prozor predstavljao je dijagram n alik na planinski lanac koji se sve vreme uvija, nepoznat svrhe. Tri su prikaziv ala reprize: planina Visoka Taka promie pored sonde za gorivo; manevrisanje sondom dok je nije zgromila ljubiasta svetlost; umiranje jednog za titnika: njegovo odelo bilo je rasporeno i unutra njost izlo ena vakuumu. Ni ta se nije dogaalo na mestu gde je uni tena sonda le ala na magnetno-levitac ijskim voicama. Brem nije odvajao pogled od tog prozora, stojei ispred njega nalik na tamnu Dalijevu siluetu, recimo Seni spu tanja noi. Luis je zatvorio oi i klonuo na vodeni krevet. Istog asa ih je ponovo otvorio. Video je plavobelu svetlost kako se munje vito pojavljuje na jednom od prozora. Svetlost je ve bila zgasla, ali je zato uni tena sonda sijala tamnocrvenim sjajem. Ne to siu no pristizalo je iz daljine magnetno-levitacijskim voicama, jurei pra vo u prozor. Pristiglo je zapanjujom brzinom, kreui se stopu iznad voica: objekat nalik n a lebdee sanke. Ukopale su se gotovo u mestu. Ne to ovekoliko spalo je sa stra nje str ane i otkotrljalo se s vidika im se vozilo zaustavilo na nekoliko stopa od prozor a. Poslednji prie Bremu. Sonda se hladila, poprimajui tamnocrvenu boju, postajui jo tamnija, crna. To nisu bile sanke. Bila je to neka uplja kutija. Dno je bilo crno poput kovanog eleza. Stranice su bile u toj meri providne da su bile jedva vidljive, al i Luis je uspeo da ih razabere zahvaljujui umetnutim ispupenjima za vezivanje. Nit i su pridr avale alatke uz strane kutije: palica sa dr kom, mo da testera; neka stvar sa irokim otvorom, pi tolj, izbaciva raketa ili energetsko oru je; poluga; naslagane k utije; ne to metalno u obliku kostura. Prozor iza ovoga prikazivao je zvezdani predeo i jednu gotovo praznu rav nu povr inu koja se izdizala na vidiku. Luis se zablenuo i odvratio pogled. Ukrade na mrena napustila je tunel i u la u neku vrstu otvorenog lifta, u najgorem moguem trenutku. Luis zau: "Ne razumem rat, ali oseam da bi Luis mogao da ga razume." "ak i drogiran?" "Pitaj ga." "Luise, jesi li budan?" "Svakako da sam budan, Breme!" "Ovo je dvoboj meu za titnicima..." "Srednjevekovni japanski", promuklo ree Luis. I pored onoga to je kazao, o d primljenih lekova mu se dremalo. "Sakrij se i udri. Pobedi po svaku cenu. Oni se ne bore kao Evropljani." "Da, ti razume . Da li ti je jasno za to je ovaj drugi uljez jo iv?" "Ne... Stani." Prido lica se kretao povijen i krivudavo, ispitujui sondu pr etvorenu u ljaku. U pitanju je bilo vornovato oblije skafandera sa Prstena, iroko u prsima, nalik na ono koje je nosio apat; ali pristajalo je. Prido lica je prona ao tragove na sondi na mestu gde je bio privr en prenosni di sk. Naglo je podigao glavu i nestao poput munje. Meutim, Luis je uspeo na trenutak da mu vidi lice. "Za titnik sa prelivne p lanine. apat takoe mora da to vidi. To je rob, stet, Breme? Mora postojati gospoda r, za titnik zadu en za magnetno-levitacijske voice. Gospodar ga je poslao." Prozor se nagnuo, a zatim je stao da se kotrlja i kotrlja, prikazujui crn u donju stranu Prstena, potom zvezde u prolazu, Prsten, zvezde... Za titnikov slug a ra istio je magnetno-levitacijske voice tako to je odbacio uni tenu sondu u svemir. Upomo im je pritekao glavni prozor. Za titnik sa prelivne planine odskoi u s tranu. Luis ree: "Onaj prvi, onaj koji je umro, ostavio je magnetno-levitacijske sanke na voicama. egrt je raspri io mrenu po sankama. To je ono to gledamo. Neko je morao da ukloni sondu i sanke sa voica. I zato evo za titnika sa prelivne planine d a odbaci sondu, a prve sanke je poslao tamo odakle su do le, sve do ispusta svemir ske luke. Problem re en. Sada se ukrcava na vlastite sanke... i, evo, vraa se voicam a do mesta sa koga je do ao."

Brem ree: "Ti razume ." " apat je zapoeo ne to to ne mo e da zaustavi." "Naslutio je da sam ja poslao sondu", ree Brem. "Ne eli da je moji neprija telji proue." "Ne mo e znati koliko ih je." "Mo e da ekstrapolira. Pone sa Tilom Braun..." "Aha. Sve poinje sa Tilom." Bol je bio tako daleko. Luis je imao oseaj da lebdi. Bie bolje da se iskljui sa medicinskog kompleta, da razbistri glavu. Kretanje mreninog prozora prestade. Zatim i on poe da klizi niz voice. apat ga je koristio da sledi druge sanke. "Tila je stvorila za titnike da joj pomognu da postavlja motore", ree Brem. "Tila je mogla da ima poverenja u za titnike sa prelivnih planina jer je imala ime da dr i njihov narod u aci. Demon-za titnik je mogao smatrati da njegov narod ve pose duje sve ispod Luka i da deluje samo u elji da to sauva. Vampir..." "Poinje ispoetka. Za titnik roen sa praznim umom i Tilom pri ruci da ga poduav a. Ti si to kazao." "Da. Da ga nazovemo Drakula?" "Meri eli." "Za to poduavam rasploivaa otupelog od lekova?" "Mislim da bi Tila odabrala enu za za titnika. Tri ene." Brem slegnu iroko ramenima. "Stet. Nije mi poznato to ime, ali stet. Meri - eli je stvorila decu po krvi, za titnike od svoje vampirske vrste, i sakrila ih od Tile. Kada se Tila vratila na Kartu Marsa, za njom su krenula dva za titnika. Sam o je demon ostao na obodu. Meri- eli je morala znati da e njen okot ubiti i zameniti demona. Ona bi na taj nain ovladala zidom preko njih. Za titnik sa prelivnih planina mora da je pret postavio da Tila planira da obavije obod solarnim plamenom. Borio se da bi za titi o svoju vrstu. Meutim, Tila je ubila oboje. Sada se moramo zapitati koliki je bio okot Meri- eli?" Poslednji ree: "Proizvodnja, nabavka, transport, postavljanje, snabdevanj e." "Troje, mislim", ree Brem. "Za proizvodnju bi koristili postrojenja za po pravke koja su ve postojala u svemirskoj luci. Ako brod doe, proizvodnja se pretva ra u nabavku. to se tie snabdevanja, nijedan za titnik ne bi dozvolio drugom da kont roli e ono to je njemu potrebno. Stet? Troje. Lavkrafta za gradnju, Kolira za trans port, Kinga kao najva nijeg za postavljanje motora." Luis se osmehnu. Brem se setio ko je bila Meri eli! Poslednji ree: "Moja vrsta bila bi stotinu puta jaa, ak i samo kao pratioci ." "A svaki pripadnik moje vrste", ree Brem, "odredio bi granice svoga carst va kojim bi upravljao bez njegove pomoi. Na raspolaganju bi im stajao narod preli vnih planina. Neka oni grade, pokreu ili postavljaju, dok Lavkraft, Kolir i King vrebaju da zaskoe." Luis ree: "Misli da su oekivali apat?" " apat, ili jedni druge, ili mene, ili osvajae sa zvezda. Zar misli da smo s uvi e glupi da ekstrapoliramo planete iz onoga to mo emo videti od Vaseljene? En je p rimetila za titnike na polo ajima na obodu, koji su bili spremni da je ubiju. Gde go d da se nalazila ili ta god da je do tada uradila, stigla je neprimeena do oboda; nisam je primetio ni ja ni oni. Lavkrafta je ve ubila." "Za Kolira je, meutim, predstavljala prilino dobru metu. Poslednji? Mo e li d a oita pozadinu kamere mrene?" "Luise? Ja ne pod... staklo, raspr io ju je po staklu." Bolno je zaurlikao. "Uraeno, ali saekaj jedanaest minuta." Jedanaest minuta kasnije prozor je iznenada gledao unazad du magnetno-lev itacijske voice, u korito sanki. Luis je razabrao neke nejasne oblike koji su nagove tavali alatke. Ni ta dov oljno veliko to bi moglo da zakloni jednog za titnika. Gde je apat? Slika se ponovo preokrenula - prve sanke su usporavale. I druge sanke su poele da usporavaju. Luis je zauo vrisak nekog duvakog drvenog instrumenta i video kako glave P

oslednjeg skau uz trzaj uvis. To nije bila pesma Poslednjeg. To je bio Brem sa sv ojom muzikom skulpturom, a on ju je ve odlagao u stranu. Oti ao je do prenosnog disk a i nestao. Luis upita: "Vide li ti to?" "Nestao je", odvrati Poslednji. "Kuda? Za to?" "Ti meni reci. Luis Vu razume dvoboje, stet? Da li bi da jede ?" Poslednji zastade pored njega, dr ei bocu. Luis je uze i otpi malo. Supa. "Ovo je dobro." Provera zdrave pameti: granitni blok ponovo je bio na svom mestu, Posled nji se nalazio u kabini za posadu, i dalje u zamci, isto kao i Luis. Luis ree: "Oti ao je tamo gde e mu biti potreban skafander. Za sada nije nig de. Poslednji, ako bi iskljuio sistem prenosnih diskova, gde bi Brem onda bio?" "Mere bezbednosti me spreavaju da to uradim." "A da jednostavno raznesemo sistem baterijskim laserom? tanj, ne, kod nj ega su baterija i varijabilni no ..." "Sistem je zakopan u trupu, Luise." "Prebaci ga onda na Mons Olimpus! Gde on, zapravo, misli da se uputio? V e je mo da i stigao tamo. Pozovi kartu." Poslednji zasvira. Ni ta se nije dogodilo. "Iskljuen sam", ree Poslednji. "Brem je nauio moj programski jezik. Oduzeo mi je kontrolne ureaje prenosnih diskova." Noge se smota e pod njim. Glave se zavuk o e izmeu prednjih nogu. Luis poku a da podigne ivicu prenosnog diska. Nije htela da se pomeri. Bre m je preuzeo potpunu kontrolu. Oni tanj koncerti nisu dr ani zabave radi. To je Br em ve bao na svojim runo izraenim instrumentima dok nije skinuo muziki govor Poslednj eg. Ne to se de avalo: prozor mrene je zadrhtao i zatresao se. Luis povika: "Pos lednji! Okreni sliku! Gleda u pogre nom smeru!" Lutkar se nije pomerio. Prozor se nagnuo u stranu, udario o bonu stranu voica i okreui se odleteo. ta god da je napalo sanke imalo je uspeha. Lutkar se odmotavao. Magnetno-levitacijske sanke sna no su udarile u suprotni zid. Slika se isp upila i skliznula. Kada se zaustavila, videli su samo srebrni filigran i ni ta drug o. Lutkar je zazvi dao i slika se obrnula. Sada su pri svetlosti zvezda videl i zidove od rasprsnutog kristala. Meci su sanke pretvorili u ipku, a orue na dnu b ilo je posuto krhotinama stakla. Veina ovih stvari bila je neprepoznatljiva. Sada su predstavljale otpadke , sa jednim izuzetkom. Kada je video egrta i njega kako se pojavljuju i nestaju, pomisli Luis, ap at je shvatio da su u pitanju prenosni diskovi. Mora da je strgnuo prenosni disk sa sonde i ubacio ga u sanke, jer on se neo teen upravo tamo nalazio. Tri skafandera u istom trenutku skoi e u sanke. Dva ispali e ki u projektila u sve to je bilo iole vee, a zatim razbaca e sve to se moglo razbacati u urnoj potrazi z a za titnikom koji se krio u olupini. Meutim, od apata nije bilo ni traga ni glasa. Dva Za titnika podigo e prenosni disk i polo i e ga na ivicu kako bi trei mogao d a proveri donju stranu. Potom su ga okrenuli naopako. Izgleda da je vampir smatr ao da je on opasan, a ne koristan, jer je podesio oru je i ispalio blistavi, uski snop u njega. Snop je izleteo iz glavnog prenosnog diska u kabini i stao da spaljuje t avanicu. Mada se Luis nije seao da je skoio u zaklon, on i Poslednji sada su prisno bili prepleteni iza zida reciklera. Poslednji je delovao kao da nema nameru da se odmota. Luis proviri iza zida. Vampir-za titnik je podigao prenosni disk i poku avao je da ga baci preko iv

ice voica. Disk je odjednom postao suvi e te ak, na njemu se na ao uljez. Uljez - Brem - sjurio se s njega, dok je onaj drugi odskoio u stranu. Dru gi vampir - Kolir? - pade i razdvoji se, kada ga je raspolutilo est stopa ice u st azisu. Oba njegova kraja su se pu ila. Ali Kolirov torzo jo je imao ruke i jedna se podi e dr ei glomazno svetlosno oru je. Ponovo sevnu Bremov varijabilni no . Svetlosno oru je pade. Nije se moglo rei odakle se stvorio apat, ali bio je tamo. Dva za titnika sa prelivnih planina suoila su se sa dva za titnika vampira. Lutkar je jo bio u izvesnom katatoninom stanju. Luis je poku ao da prati ono to se dogaalo preko mreninog prozora. To nije bilo jednostavno. Za titnici sa prelivnih planina nisu napali. apat je na sebi imao jedno od njihovih odela; on e moi da razgovara s njima . Luis je mogao da uje Brema kako dahe usled nedavnog napora, ali on nije ni ta reka o. Nije imao odgovarajui radio u skafanderu. Upuivao je apatu svetlosne znake svetiljkom na lemu. Tanj, to mora da je heliografski jezik demona! - shvati Luis. Sada su i ostali koristili svetiljke na kacigama. To je potrajalo u nedogled, a onda su postigli sporazum. Za titnici sa prelivnih planina podigli su uni tene sanke sa dosta muke. Bre m je dao svoje oru je apatu i pomogao im da prebace sanke preko oboda u svemir. Ubacili su prenosni disk u itave sanke. Dva vampira za titnika se ukrca e, a za njima i za titnici sa prelivnih planina. Sanke krenu e unazad niz voicu. Kada su s anke poele da se povlae, Brem je raspr io jednu mrenu na voicu i jo jednu na sanke. A onda je Brem otpevao pesmu orkestra ije su lanove pobili teroristi. Zakoraio je na disk i nestao, ovamo. Dok je svetlost preneta putem prozor a mrene prikazivala njegov prelaz, Brem je si ao sa prenosnog diska, podigao kacig u. U tvrdom kljunu dr ao je ne to nalik na debelu vornovatu flautu. Kada se jedan lutkar uznemiri, on gubi kontrolu, ne kontrolu govora, ve k ontrolu nad ispoljavanjem oseanja. Pesma Poslednjeg bila je ista poput zvona vetra . "Nauio si moj programski jezik." Brem odlo i flautu. "Na ugovor ne iskljuuje takvu jednu mogunost." "Uznemiren sam." "Da li si pratio ono to si video? Ne? Od dece po krvi Meri- eli ubili smo L avkrafta i Kolira. Kolirove sluge nam ka u da su Lavkraftove sluge spremne da utov are teret. Oekujemo da e nam pomoi. Ostaje samo King. Kada King bude mrtav, apat e dr a ti obod, a ja sredi te za popravke, i tada emo moi ne to da postignemo." Kuhinja je isporuila bocu i Brem gladno potegnu iz nje. Luis primeti da j e kod sebe imao glomazno svetlosno oru je. Ta stvar bi verovatno pobila sve u kabi ni ako opali. Brem se zagleda u njega. "Luise Vu, ta bi ti sada preduzeo?" "Ona mora ubiti Kinga. Suvi e je kasno za bilo ta drugo. Ja? Skafander e me odr ati u ivotu dva falana, tako da ja ne moram da se ukrcam na sanke i turiram ih dok ne postignu brzinu od sedam stotina sedamdeset milja u sekundi, a potom dozv olim da me King upuca. Mogao bih da se vratim na ovu stranu oboda i odavde se po pnem uza zid." "Na taj nain bi se odrekao iznenaenja." "On ipak..." Brem odmahnu rukom. "Enino odelo nee toliko izdr ati." "Hmf." Teret, pomenuo je Brem. "Ako bih imao ne to to King eli, mogao bih to da stavim na sanke sa mnom. Razume se, on bi morao da zna da ja to imam. ta King eli?" "Nije va no, Luise. Pomislih da bi vredelo uti jo neije mi ljenje." Brem odzvi da ne to sistemu prenosnog diska, a potom nestade. "Gde je sada oti ao? Poslednji, jesi li jo iskljuen?" "Ne mogu da koristim prenosne diskove. Mogu da ga naem." "Uini to." Dva prozora prikazivala su talasasta ustrojstva: mrene uni tene u borbi. P oslednji ne to otpeva i one nestado e, a na njihovom mestu pojavi se trei prozor. Poeo je da trepui prolazi pored ostalih prizora. Grad tkaa. Skriveni Patrijarh: ko na pr

ednjem jarbolu. Poslednji se oglasi kao da svira nekoliko flauta i da se uje jeka. Ree: "U kljuio sam program za tra enje. Ako osvajai dou u poznatoj letelici, saznaemo to ve kro z nekoliko minuta." "Dobro." Luis pokaza na prozor koji je bio napola skriven ovim. "Nadam s e da si ovo snimao." "Jesam." Ukradena mrena stigla je do ispusta svemirske luke. Siu ni skafanderi osvet ljeni svetlo u zvezda i li su kroz vakuum prema strukturi suvi e velikoj da bi se cela videla. Stra no dugo im je trebalo da je zaobiu. Ne to jo vee: par zlatastih toroida podignutih na visoka postolja. Luisu je bio potreban jo trenutak da sagleda i ostalo. Kablovi su izvirali iz toroida, irei se poput kakve biljke koja raste, su av ajui se pri krajevima u nevidljivu finu icu. "Stet. Oni, zapravo, prave nove motore." Poslednji ree: "Pitao sam se da li su iani ramovi novina. Moji zapisi pokaz uju samo toroide." "Zanimljiva zamisao, ali mo da su graditelji gradova uzeli samo toroide. T aj iani okvir mogao bi biti nezgodan ako eli da spusti brod." Prozor koji se preme tao prikazao je prednji ko na Skrivenom Patrijarhu; za tim kuhinju, dvoje odraslih graditelja gradova i troje dece. Gde li su se krila starija deca, pitao se Luis, pa ih on nije sreo? Svi su upravo izlazili kroz vra ta. Ali odmah potom su se vratili, eretajui sa Bremom. Brem je skinuo odelo. Ispru io se na klupi. Harkabiparolin i Kavaresksenja jok stado e da ga masiraju. Kosti i naduveni zglavci bez trunka sala. "Sada, izgleda, kao tanj kostu r", primeti Luis. inilo se da Brem spava. "Ako Brem misli da ima vremena za to, verovatno je u pravu. Poslednji, h ajde da izvadimo egrta iz te kutije, a mene strpamo unutra." Lutkar odzvi da jedan prozor. "Luise, nanotehniki ureaji jo krpe njegovu kimen u mo dinu. Trebalo bi da bude gotov kroz nekoliko asova." "Tanj!" "Da ga ostavim?" "Da!" Luis se sklupao na vodenom krevetu. "Odspavau malo." 30. KING Luis se lagano odmotao. Bol je veliki uitelj. Ipak, kretao se mnogo lak e n ego u poslednja etiri dana. Medicinski komplet ga je hranio, ali je iskljuio odvod za bol. Luis se is petljao i oti ao do prednjeg zida. Prizor: u trpezariji Skrivenog Patrijarha Brem je razgovarao sa graditel jima gradova. Prozori mrene u zidovima bili su aktivni, a jedan meu njima prikazi vao je isti prizor kao i drugi ovde... Prizor: nepregledno prostranstvo ispusta svemirske luke. Gotovo zavr en mo tor za obodni zid je nestao, bio je zavr en i negde preme ten. Upravo prolaze jedne ogromne lebdee sanke sa kosturima kula i tuinskim valdoima u uglovima. Jedna kula sa spiralnim dekorom... To je bilo ne to vi e od dekora: povijalo se poput kakvog sr ebrnog pipka, a vrh mu se zavr avao beskrajnim ra ljama. Obuhvatile su prevrnuti tru p jednog zvezdanog broda graditelja gradova i podigle ga. S druge strane ivice ispusta nalazio se niz okomitih prstenova: voice za usporavanje za brodove koji pristi u. Prizor: nejasna slika magnetno-levitacijskih voica sa zvezdama koje su se bledo nazirale kroz nju. apat mora da je pokrenuo svoje sanke, zakljuio je Luis. I postigao ve zavidnu brzinu dok je on spavao. Mora da je to apat; ko bi drugi ras pr io mrenu? Prizor: zvezdani predeo koji se tromo vue, vien kroz filigranske magnetnolevitacijske voice, i jedan siu ni, zeleni trepui, kursor. "Prona ao sam svemirsku letel icu", objavi Poslednji. "Poka i mi."

Lutkar otpeva ne to to je veoma zumiralo prizor, tako da je on sada predsta vljao zamagljeni pogled na ne to to je vi e liilo na eleznu polugu nego na brod. Mala s vemirska letelica sa krilima i la je uzdu njega poput gusenice po granici. Promako e j edna velika pogonska kupa i/ili plazma top na bli em kraju. "Jo jedan ARM brod", ree Luis. "Odlian ulov." Brem je izi ao iz trpezarije. Poslednji je uoio kretanje du magnetno-levitacijske voice. Zaurlikao je. Pro zor je sada ponovo prikazivao drugu stranu apatove mrene. To to je apat sada koristio nisu bile sanke ve neka nepregledna tamna ravan . Podigao se kabl sa petljama razliite debljine i razliite zakrivljenosti, koje su se granale poput arterija, pose ui okolo, navi e i izvan vidika. Iz sredi ta se uzdiza o jedan vitki stub. apatovi rukohvati nalazili su se na najbli oj od tih petlji. On je lebdeu u bliskom prednjem planu, sa jednom akom na kablu debelom kao njegova pesnica. Podsealo je na fantaziju, nalik na korice neke drevne knjige. Jedina stva r koju je Luis mogao da prepozna bila je zavarena neposredno iza apata: prenosni disk sa sonde za gorivo. Luis shvati da njegov um ne prati dogaaje. Bio mu je potreban doruak. Mi ii u leima, preponama, desnoj tetivi kolena i izvesni popreni mi ii ispod reb ara pobunili su se kada je krenuo prema kuhinjskom zidu. Podizanje kzina, iako t aj kzin jo nije bio sasvim odrastao... "Ne zaboravi, ja sam obueni profesionalac", promrmlja on. "Ne poku avaj te akrobacije pri zemaljskoj gravitaciji." Naruio je o mlet, papaju, grejpfrut, hleb. "Luise?" "Ni ta. Da li je egrt spreman da izie?" Poslednji pogleda. "Jeste..." "Stani." Luis otkuca narud binu. "Hajde da ga odobrovoljimo butom kakvog s isara." egrt se hitro uspravi i nae se pred poslu avnikom sa juneim rebrima. On ga uz e i iza njega ugleda Poslednjeg. Ree: "Tvoja gostoljubivost mora da je legendarna ." Zatim stade da kida rebra. Poslednji ree: "Tvoj je otac do ao kod nas kao ambasador. Dobro te je poduio ." egrt zastriza u ima i nastavi da jede. Lutkar narui veliku iniju neeg travnatog, ali to je uspelo da mu zaepi naizm enino samo jedna ili druga usta. Opisao je egrtu pogubne dogaaje na magnetno-levita cijskim voicama, pevanjem dozivajui despleje, dok je Luis tu i tamo upadao sa po k ojim komentarom. Lutkar nije shvatao strategiju. Jedina stvar koju egrt nije uo bi lo je to da je Brem poeo da tretira svoje robove-tuince kao zatvorenike. egrt ispusti veliku belu imitaciju kosti u recikler. "Luise, jesi li zdra v?" "Nisam spreman da se ponovo trkam s tobom, bar jo ne." "Bio si odlian. Koliko te je to stajata... bio si odlian. Mislim da mi je pukao glavni nerv trupa. Da te stavim u autodok?" "Ne ne ne, sve dolazi na svoje mesto! Pogledaj..." Luis mahnu kroz prozo r mrene prema apatu koja je nepokretno lebdeo iznad beskrajnog polja superprovodn ika. Njegov um imao je vremena da svari manji deo te uvrnute slike, i on progovo ri kako u ime lutkara tako i u ime mladog kzina. " apat je u slobodnom padu. To zn ai da gledamo vozilo koje se kree brzinom od sedam stotina sedamdeset milja u seku ndi, suprotno od smera okretanja. To jeste vozilo, iako mora da se prote e preko c ele irine magnetno-levitacijskih voica. Dve stotine stopa iroko i mo da du e od toga. "One petlje... egrte, bio si u autodoku dok je Brem pravio aluzije. Gleda same ivice sabirnika sa obodnog zida. Lavkraftov tim je upravo pripemio jedan za postavljanje. apat ga je zarobio. apat je pogledao unazad, put mrene. Brem mora da joj je kazao ta je to. Pojavio se Brem. Na sebi je imao Luisov skafander i kacigu zabaenu unazad . Pogledao je svoje saveznike, pa prozore; zatim se vratio u kuhinju. "Luise, egr te, Poslednji. Ima li ta novo?" "Kao to vidi ", poe Poslednji. "Jedna letelica ARM-a kru i na sto miliona milj

a od donje strane Prstena. ta e da preduzme s tim u vezi?" "Za sada ni ta." Brem se ponovo okrenuo prema prozorima. apat se sada grevit o dr ao, poput kakvog upla enog majmuna, za petlju superprovodnika. "Poela je da usporava. egrte, shvata li? Nadamo se da e King smatrati da su obodni sabirnik i velike sanke suvi e vredni da bi ih uni tio." "Luis je objasnio." Brem ree: " apat me oekuje. ta vam treba od mene pre nego to odem?" Lutkar zameketa: "Dozvoli mi pristup prenosnim diskovima!" "Ne jo , Poslednji." Luis upita: "Kakav otpor...?" "King ima dugaku liniju snabdevanja. Imae nekoliko za titnika sa prelivnih p lanina. esto e im menjati mesta, osim ako ne eli da ih gleda kako umiru. Oni moraju da osete miris svoje vrste, da bi znali koga tite, jer e u protivnom da tite sve p od Lukom. King to uva za sebe." "Znai, ne mnogo." "Mo da uop te nee biti otpora. Mo da e mu biti dovoljne vlastite ake. Za pokretan je sabirnih motora sa obodnog zida nisu dovoljni mi ii. U svakom sluaju, ne pla im se za titnika sa Visoke Take. Ako vide da neko sigurno pobeuje, dokrajie gubitnika. Pobed nik dr i u aci njihov narod." Luis ree: "Daj nam neki nagove taj. Ako ti i apat budete ubijeni, ta mi da ra dimo?" "Va ugovor. titite sve pod Lukom." Brem spusti vizir i privrsti ga. Nestao je, virtuelna estica u pokretu, a zidovi levo i desno sijali su svetlonarand astom bojom od toplote nastale razmenom momenta sile.

Siu ne boce iskoi e u kuhinjskom otvoru. Poslednji ih ubaci jednu po jednu u m ali medicinski komplet na naslaganim teretnim ploama. "Antibiotici", ree on. "Hvala, Poslednji. Mora da sam sve potro io." Jo boica. "Blokeri bola." apat nije bio na vidiku na lepu. Do sada se dr ao prilino tajnovito. Pokazao se Kingovim teleskopima, sa Kingovim blagom koje se nadugako i na iroko videlo u po zadini. ta li je sada smerao? Da li se nalazio visoko u toj kupi od superprovodnog kabla? Koliko spret no su vampiri umeli da se penju? Ispod magnetno-levitacijskog lepa? Prizor ispred nije se izmenio. Voice su se nastavljale u beskraj. lep i nj egov glomazan teret mo da su i usporavali, ali ak i pri visokom g to e potrajati. Lu is se pitao da li apat planira da probije terminal. King se mo da to isto pita. Ne. Za deset asova pri brzini od 770 milja u sekundi, prei e otprilike dvad eset etiri miliona milja. Meutim, voice se prote u dve stotine miliona milja, a gde s e na toj du ini nalazila njegova meta? Nije smeo da pru i Kingu toliko vremena da pu ca na njega. Kad smo ve kod toga, gde je King? Vampir-za titnik mogao se nalaziti bilo g de, ako je obuio za titnike iz Visoke Take da umesto njega postavljaju sabirnike. ta to bi? Magnetno-levitacijske sanke, od onih malih, gotovo neprimeene na nepregle dnoj voici. Dolaze pravo prema prozoru. Sada se zanose s jedne na drugu stranu, i usporavaju... Usklauju brzinu sa lepom... Kontakt, i pet istih skafandera promae p ored mrene pre nego to je Luis stigao da trepne. Poslednji odzvi da-odurluka, prizor se vratio... ali nije bilo nieg. Ve su bili i ezli u lavirintu navoja. Pet istih skafandera podrazumeva pet za titnika sa prelivnih planina, stet ? titie sabirnik, pazie da ne bude sluajno o teen tokom bitke, slu ie obema stranama. K u e takoe poslu iti za odvlaenje pa nje. Svako ko je ikada gledao kakvu maioniarsku taku mogao je da pogodi da je je dan od petoro bio sam King; njegov skafander bio je nabrekao vi e od ostalih zbog oru ja ili oklopa. Gde li su? Akcija daleko napred. Luis nije ni ta razaznavao. Ovo e biti frustrirajue, p omisli on. Pogledao je kzina: hoe li egrt iznuti? Meutim, on je sve to gledao sa str pljenjem make ispred mi je rupe.

Tragovi kretanja, udaljeni odsevi svetlosti... i dve magnetno-levitacijs ke sanke zanosilo je kroz navoje! Pratili su ih sporadini blesci svetlosti. Zaron ile su ispod vidokruga, a potom izronile. Jedne su udarile u navoj i odbile se u obliku hemijskog zraenja, pa udarile u drugi navoj i izletele napolje, preko ivi ce voica, nestale. Druge... "Pametno", pro aputa Luis i spusti pogled na osnovu lepa. Ali tamo nije ima lo ta da se vidi. Poslednji ga pozva: "Luise?" " apat je imao male sanke koje su sledile lep, iza krme, tako da King nije mogao da ih vidi. Razabrao sam samo dvoje sanki, ali mo da ih je bilo vi e, i sve su bile u vlasti onih u kojima je apat, ali koje su to? Sada ih je zaronila, okrenu la i ponovo poslala gore da bi King pucao u njih. ak i ako je King do sada prozre o obmanu, to znai da se apat nalazi na dva mesta i da zna gde je King. A mogue je d a ja uop te nisam u pravu." " lep e uskoro da se zaustavi. Tada se polje dvoboja iri, stet, Luise?" "Blagi Bo e, u pravu si. Ako..." Pojavio se Brem. Svetlost je sevnula tamo gde se on nalazio, ali Brem je ve bio meu superpr ovodnim petljama i uzvraao je vatru iz Luisove baterije. Svetlost blesnu meu patlj ama, bujica energetskih snopova. Brem se uspravi, dr ei rasparano odelo jednom akom. Prvi snop nije proma io. Bio je pakleno sna an kada se probio kroz laserski t it na Luisovom skafanderu. Sada su dve siu ne ovekolike prilike pucale meu petljama, skaui, pucajui, pentr jui se uz sabirnik. Luis zausti: "Ja naprosto..." i zata. "Da ujemo", zare a egrt. "Svetlost ne mo e da o teti superprovodnik. Svo troje koriste svetlosno oru je . Da je King znao..." Brem e biti mrtav ako uskoro ne bude na bezbednom. Zaklonio se iza debele petlje sabirnika i gledao, samo gledao. Izgleda da ni Brem, kao ni on, pomisli Luis, nije imao pojma koje je ovekoliko oblije apat, a koje King. Uinio je ta je moga o. Jedan borac je zasijao poput sunca i raspr io se. Drugi je zasijao jo sjajnije i jo br e nestao. etiri oblija skoila su poput buv a, krenula su na Brema. Luis poe da se smeje. Brem potra prema prenosnom disku. Zable tao je poput sunca, a onda je nesta o, obreo se ovamo, si ao sa prenosnog diska i strgnuo kacigu, uvlaei vazduh kao poma hnitao. Skafander mu je mestimino sijao tamnocrvenim sjajem. Skinuo ga je, zadr av i rukavice sve dok se nije oslobodio svega ostalog, zatim je zavitlao odelo pod tu i pustio vodu. Luis se i dalje smejao. inilo se da se i egrt osmehuje, ali to na kzintskom uop te nije bio osmeh. O n ree: "Jedan od vas e me obavestiti ta se dogodilo." " apat je mrtav i ja sam sam", ree Brem. " ta tu ima jo da se zna? Kingove slu ge-za titnici trebalo je da tite sabirnik i lep dok se mi borimo. Ali nas troje je o dabralo da vodi rat u superprovodnom polju, ispod superprovodnih navoja. Svi smo odabrali energetsko oru je. Stet, egrte? Luk ivi zahvaljujui obodnim sabirnicima! Mi smo za titnici!" egrt izusti: "Stet." "etvoro za titnika-slugu uvidelo je da nijedno od nas ne mo e da o teti ni tran sport ni sabirnik. apat i ja smo mislili da e ubiti gubitnike. Ali videli su dvoje koji umiru i jednog neopreznog, te su nasrnuli na nas da se potpuno oslobode! M ora da sam im se uinio kao laka lovina", ree Brem. "Glupaci. Kad su me ve videli ka ko se pojavljujem, zar nisu mogli da pretpostave da sam u stanju i da nestanem n a isti nain?" Brem pogleda prozore mrene koji su sijali u kabini Poslednjeg. etiri za tit nika u skafanderima okupilo se oko prenosnog diska. Svetiljke na njihovim kaciga ma treperile su heliografskim znacima. Jedan osmotri prozor. Potom se svo etvoro raspr i e i izgubi e s vidika.

Prozor se pretvori u talasasta ustrojstva. "To ih nee spasti", ree Brem i okrenu se. "Poslednji, za to je bila uspostav ljena veza izmeu grada tkaa i prostorije za odbranu od meteora?" Lutkar odgovori: "Pitaj Luisa Vua." "Luise?" Niko ne prebacuje Piersonovom lutkaru zbog kukaviluka. Luis jedva da je p ogledao Poslednjeg. "Re je o moralnoj klauzuli, Breme. Procenio sam da nisi podob an da upravlja Prstenom." Brem sna no uhvati Luisa za levo rame i poe da ga podi e. Luis je primetio da se kzin naje io, poku avajui da odlui da li da se ume a. Za titnik upita: "Kakva je to ne opravdana nadmenost koja jednom rasploivau... Tila, zar ne?" "Molim?" "Ona te je primorala da je ubije . Primorala te je da ubije na stotine mili ona pripadnika naroda prelivnih planina kako bi vratio Luk na mesto. Svakako da je morala da umre kako bi spasla taoce koje je meni dala. Svakako da bi Luk udar io u sunce bez plazme koja napaja obodne sabirnike. Ali za to je tebi natovarila t e zadatke?" "U redu. Za to?" Brem je spustio Luisa, ali njegov stisak nije popustio. "Proitao sam tvoj dosje u brodskom kompjuteru. Ti stvori problem, a onda ga napusti ..." Luis je verovao da je spreman da umre, ali ovo je postajalo uvrnuto. "Ka kve probleme, Breme?" "Prona ao si opasnu vrstu tuinaca u meuzvezdanom prostoru. Zapoeo si pregovor e, pokazao si im put do tvog sveta, a onda si prepustio profesionalnim ambasador ima da poku aju s njima da se nagode. Odveo si Tilu Braun na Prsten, a onda si pre pustio drugom da se o njoj brine..." "Tanj prokletstvo, Breme, sama je izabrala!" "Halrloprilalar si odveo na Zemlju, a onda dopustio ARM-u da je uzme. Um rla je." Luis je utao. "Uprkos Tili, ipak si se oglu avao o svoje odgovornosti etrdeset tri falana . Samo te je strah od smrti vratio ovamo. Ali shvatio si njenu poruku, zar ne, L uise?" "To je potpuno..." "Ti mora da odlui da li je Prsten bezbedan ili ne. Verovala je u tvoju mudr ost, Luise, a ne u svoju. Bila je napola u pravu, napola bistra." Poslednji se javio sa bezbednog mesta iza kuhinjskog zida. "Tila nije bi la mudra. Za titnici nisu mudri. Njihove pobude ne potiu iz velikog mozga, Luise. M o da je i bila tek dovoljno mudra." "Poslednji, to je sme no", ree Luis. "Breme, ja sam prirodno ohol. Ti si su vi e pametan. Bistri ljudi su esto takvi." " ta da uradim sa za titnicima koji su mi ubili para?" "Zamoliemo itelje Visoke Take da porazgovaramo sa nekim za titnikom. Rei emo im da su oni od sada zadu eni za obod. Breme, u interesu za titnika prelivnih planina jeste da tite Prsten od svih opasnosti. Bilo ta da se dogodi, najpre ugro ava obodni zid, a ko to mo e bolje znati od njih?" Brem trepnu. Ree: "Da. I jo ne to. Gospodario sam sredi tem za popravke du e od sedam hiljada falana. Kako me procenjuje ..." "Znam ta si uradio. Datumi, Breme, datumi. Nisi se ak ni potrudio da ih sa krije !" "Razgovara sa suvi e vrsta. Daleko si putovao. Kako sam mogao da sla em? Moga o si saznati." "Ja sam", ree egrt, "zbunjen." Luis je gotovo zaboravio na kzina. Ree: "On i apat su tragali za tajanstve nim glavnim za titnikom... Koliko dugo, Breme? Stotinama falana? Ali to nije bilo dovoljno, nije pomogao ak ni displej teleskopa u sredi tu za popravke. Prsten je su vi e veliki. Ali ako zna gde e za titnik biti, mo e tamo stii prvi. Nesrea privlai za t Poput Brema. Morae da preduzme ne to u pogledu letelice ARM-a, zar ne, Breme?" "Da." " apat i Brem su prona li veliku gromadu koja je padala prema Prstenu. Uprav

o im je tako ne to bilo potrebno. Hronos je morao da preduzme ne to u tom pogledu. D oi e u sredi te za popravke. apat i Brem bie spremni. Stet, Breme?" Ti ina. "Mo da je Hronos znao kako da sprei da doe do udara. Brem i apat e ekati, je li tako? Da vide mo e li on to. Ali Brem je znao da ne to nije u redu..." "Luise, mislimo sam da mu je to bila navika. Njegov prvi potez bio je da ukljui odbranu. Mi... mi nismo mogli. Nismo." Bremovi prsti su zaranjali u Luisovo rame, potekla je krv. Luise ree: "Ubili ste ga pre nego to je stigao da zavr i." "Skoro da smo zakasnili! On i mi smo se prikradali jedni drugima. On i m i smo napravili karte ovih nepreglednih prostora i postavili zamke." Brem se sad a obraao egrtu, priao je o dvoboju onome koji je voleo takve prie. "En je bila oboga ljena za ceo ivot. I dan-danas ne znam kako je uspeo da mi sredi koleno i kuk u m raku. Ubili smo ga." Luis ree: "A potom?" "Ni on nije znao. Luise, pretra ili smo njegov alat, nije doneo ni ta." " ta god da je imao, nije stigao to da upotrebi. Ti i apat, niste imali poj ma." Brem ree: " egrte..." "Dopustili ste da Bo ja Pesnica udari u Prsten!" " egrte! Neprijatelj me eka u prostoriji za odbranu od meteora. Evo tvog vt saija. Idi i ubij mog neprijatelja." "Da", odvrati egrt. Brem odzvi da ne to u svoju ekscentrinu flautu. Kzin zakorai i nestade. Luis p oku a da ode za njim, ali Bremovi prsti su i dalje bili duboko zariveni u njegovo rame. Luis ree: "Ti bedna krvopijo!" "Zna gde moram da budem, ali ja odluujem o ostalom. Hajde." Brem i Luis se nao e na prenosnom disku i nestado e. 31. TRON PRSTENA Pojavili su se u tami prostorije za odbranu od meteora, i Luis je polete o, odbaen. Poku ao je da se prizemi tako to e nastaviti da se kotrlja. Na trenutak je v ideo Brema kako se pretvara u prasak pomahnitale muzike flaute i oboe. Ne to udovi no i senkovito upravo je skoilo na Luisa, a ne to mnogo br e pribli avalo se obojici. Luis se doekao na desno rame, u koje mu je vampir-za titnik zario prljave k and e duboko u tetivu i mi i. Vrisnuo je i nastavio da se kotrlja, a prvi napada gotov o da je pao na njega. Drugi je odbio refleksni udarac narand aste krznate noge i v e je bio na prenosnom disku. Odsvirao je deli muzike flaute i oboe i nestao. Prvi napada ga je pokupio i otkotrljao se s njim jo deset stopa u senku. " Luise?" Luisa je rame u asno bolelo. Duboko je uvlaio vazduh. Nos mu je zapahnuo mi ris kzina. " egrte", izusti on. "Nameravam da ubijem Brema", ree kzin. "Mo da je ve mrtav." Miris kzina i jo ne to. ta? "Da li je onaj drugi poku ao da te ubije? Trebalo je da umre kako bi mu odvratio pa nju. Mislim da je to i sa mnom trebalo da bude sluaj." "Nisam ga namirisao dok nije skoio. Mora da je procenio da sam bezopasan. " "Jesi li uvreen?" "Luise, gde je Brem?" "Bilo gde. Brem konroli e prenosne diskove. Mora da ih ima otprilike dvade set ra trkanih po sredi tu za popravke." "Da, uspostavlja vezu zvi danjem, ali i onaj drugi je pro ao pre nego to je B rem stigao da promeni odredi te. Misli li i ti tako?" "Ono to ja mislim", ree Luis, "jeste to da je Brem pro ao, a potom promenio odredi te na Mons Olimpus, obod ili u pakao. A onda je onaj drugi, opona ajui Bremovu naredbu, uspostavio staru vezu." " to znai da propu tamo odlinu borbu."

Kakav je to miris oseao? Cvee, ne to cvetno, privuklo je Luisovu pa nju i sprea valo ga da razmi lja. Kzinov miris bio je daleko jai... i na njegovom krznu videle su se tvrde kvrge. Stani malo, to je bio no za bacanje, a ono je bila dugaka metal na ipka sa za iljenim krajevima kao kod koplja. Luis ree: "Verovatno ne mo e da ubije Brema. Kad smo ve kod toga, zar te on ni je poduavao?" "Luise, zar ne bi trebalo da ubijem svog uitelja?" Oh? "Imau to u vidu." Luis sede. "Ne, ne tebe, Luise! Kod tebe sam do ao po mudrost, ali Brem je od mene na pravio svog slugu. Od Brema sam uio slu ajui dok nisam bio spreman da uim tako to u se osloboditi. Vidi , imam ovo." Hronosovo oru je. Luis ree: "Veoma prikladno, ali Brem..." Brem pade sa tavanice. Bila je udaljena trideset stopa od poda, i on je dobro tresnuo, otkotrljao se i uspravio dr ei o tricu dugaku dve stope. Poku ao je da je zadr i u ravnote i, kada je jo se jedno ovekoliko oblije sruilo dole, prema njemu. Ruke ovog drugog posegnu e napred. Brem odskoi kada o tri predmeti zaangrlja e p o podu. uriken? O trica se okrenu. Bremov neprijatelj tresnu na pod, otkotrlja se i skoi na noge. Kao da je bio sav od kvrga, vei od Brema, i dr ao je jednu ruku prisl onjenu uz grudi, a u drugoj je imao o tri metal. Luisov um je i dalje poku avao da sustigne dogaaje. Brem mora da je okrenuo drugi prenosni disk naopako i privrstio ga za tav anicu. Da on to nije opona ao Marsovce? Vampir-za titnik samo to nije stigao do prvog prenosnog diska, dok je njegov krupniji napada bio dobar korak iza njega; u tom trenutku egrt je jurnuo iz zaklona, zariv i eleznu motku Bremu meu rebra. Brem se nije okrenuo. Zakoio je na trenutak. Motka mu je pro la pored pupka i Brem ju je uhvatio za prednji kraj. Vukao je i uvrtao, motka se savila, i dru gi kraj je pukav i udario egrta preko ela. To je taman dovoljno usporilo Brema. Onaj drugi na ao se na njemu. Odsekao je Bremu zglob, stopalo koje je po lo ka njegovom licu, lakat, drugo stopalo, dru gu ruku. Brem se stropo tao, jer su mu kosti i tetive sva etiri uda bile preseene. Njegov napada je nestao. Obratio im se odnekud trgovakim jezikom kakav se koristi oko grada tkaa, izoblienim usled uobiajenih zadihanosti kojom se odlikuje g ovor za titnika, ali je Luisov prevodilac tek malo kasnio. "Krznati narode, od sada morate ostati u pozadini. Biete zadovoljni, a ov o mi se ini pogodno vreme za razgovor." egrt je jo bio o amuen, ali je uspeo da se pridigne. "Luise?" Ako se drugi za titnik i dalje pla io Brema, isto je bilo i sa Luisom. Nije video naina da odvue egrta u zaklon. Ni njegov nije bio ba dobar, ali je ostao tamo gde je le ao. Doviknuo je: "Nazad, egrte. Ja sam ga doveo ovamo." "Da", ree Bremov napada. Zidovi su odbijali njegov glas, prikrivajui porekl o. "Luise Vu, za to si to uinio?" Brem je sedeo u lokvi krvi koja se irila. Mogao je da poku a da pove e ile, al i nije. Nije ni pipnuo oru je. Luisu sinu da bi Brem, sve i kada bi poku ali ne to da uine za njega, prestao da jede i ubrzo bi umro. Za titnici to rade kada izgube razl og za ivot. Luis doviknu u mrak. "Bie da si ti Kova Melodije?" "A bie da si ti Luis Vu koji je prokljuao okean, ali za to si uvukao Kovaa Me lodije u ovo?" Ume ao se Brem. "Moje vreme je na izmaku. Mogu li da pozajmim va e? Hajde, k unem vam se da ste bezbedni. Luise, Kova Melodije je pitao ono to i mene zanima. Z a to si otvorio prenosni disk za demona koga nikada nisi video?" "Oprosti", ree Luis Vu. Imao je muke da se usredsredi. Taj cvetni miris! Ostao je tamo gde je bio, le ei na boku, masirajui zdrobljeno rame. Ree: "Breme, i sam zna za to sam procenio da ti i En niste pogodni da dr ite s redi te za popravke. Nisam uo da si kazao kako gre im. Mo emo to da raspravimo pred Kov aem Melodije i pustimo njega da presudi. Breme?" Ti ina. "Kovau Melodije, jesi li prouio kostur?"

"Jesam." "Zvao sam ga Hronos. Hronos je bio tvoj predak. Mislim da je ak i Brem sh vatio ta to podrazumeva. Hronos je imao na raspolaganju osamdeset hiljada falana da odgaji svoju genetsku liniju sa osobinama kakve je eleo. Oblikovao je carstvo komunikacijama koje obuhvataju ceo Luk..." "Prsten. Posredi je prsten", ree Kova Melodije. "Hronos je pro irio svoj program razmno avanja na oblast koja je gotovo prev elika da bi se mogla opisati. Noni narod mora da broji na desetine milijardi prip adnika. Svi pripadaju istoj vrsti, to nije sluaj sa vampirima. Oblikovao vas je da budete idealni za titnici. Kova Melodije primeti: "Vidim i neka mogua pobolj anja." "Pa? Brem je vampir-za titnik. Imamo zapise o Bremu kada je bio boljeg zdr avlja, i videe ih. Ti si njegov nadreeni. Vei mozak. Vea svestranost. Slabiji refleks i, vi e izbora. Breme?" Brem ree: "Pobedio me je. Vei mozak? Bio je inteligentan ve kao rasploiva, ra zume se da mu je mozak sada vei. Luise, on ni ta ne zna. Osvajai prete. Obavezan si da ga obui !" "Znam, Breme..." "Bez obzira na to da li e time povrediti odredbe ugovora ili ne, mora ga po duiti. Kovau Melodije, imaj poverenja u njegove namere, ne veruj slepo njegovom su du. Ui od itelja mre e, ali mu ne veruj osim ako ti se ne obave e ugovorom." Luis upita: "Je li sad red na mene?" "Govori." "Kovau Melodije, za titnici nanose veliku tetu kada se bore. Brem i njegov p ar sredili su taj problem, tako da su sada za titnici zadu eni za obodni zid pripadn ici lokalnih vrsta sa prelivnih planina. Potrebni su nam tamo. Pokazau ti za to kad a stignemo..." Miris. "...kada se vratimo na brod." Bilo je to drvo ivota. "Vodi me odavde, Kovau Melodije. Ne mogu da ostanem ovde!" "Luise Vu, suvi e si mlad da reaguje na miris korenja. A on je ovde ionako slab." "Suvi e sam star! Koren e me ubiti!" Luis se podi e na kolena. Desna ruka mu je bila neupotrebljiva. "Poslednji put kada sam osetio ovaj miris jedva sam se i zvukao." Uz egrtovu pomo uspeo je da se podigne na noge i bacio se prema prenosnom disku. Jednom davno uspeo je da se oslobodi zavisnosti od struje. Miris drveta i vota u trenu mu je iskljuio mozak, ali i s tim je uspeo da izie na kraj. Pre jedan aest godina bio je mnogo jai. Samo je jedan oporavljeni u ivalac struje mogao da mu odoli. aka nalik na gomilu oraha uhvatila ga je za zglavak. "Luise Vu, uo sam ga kako koristi tri akorda i sledio sam ga svaki put. Jedan vodi u zamke i spremi te oru ja, jedan do diska u plafonu, a poslednji nas je prebacio do mesta na kome smo se borili. itava polja drveta ivota rastu tamo gde ve tako sunce..." Luis poe da se smeje. Miris drveta ivota bio je u njegovom mozgu, a izlaz je vodio do mesta na kome se borio sa Tilom Braun! Kova Melodije ga je posmatrao. Ree: "Suvi e star, ali ne to ti je uinjeno." Brem je poku avao da se nasmeje. Zvualo je grozno. "Video sam zapise. Nanot ehnologija. Eksperiment ukraden sa Zemlje, ponovo ukraden, Op ti Proizvodi su ga k upili od lopova na Fafniru. To je autodok lutkara, Luise!" Glas mu nije bio pred vien za to, a i plua su mu se naprezala, ali on se ipak nasmejao. "Osamdeset falan a, Luise. Devedeset. Ne vi e. Nemoj me zaboraviti!" Kova Melodije i egrt gledali su Luisa Vua. Miris je bio u njegovom nosu, ali ga nije mamio. Um mu je i dalje stajao na raspolaganju. Ali to je znailo... Ree im. "Bio sam veoma bolestan. Autodok mora da me je skroz izleio. Sve j e izmenio. Svaku eliju. Brem je bio u pravu. Dvadeset godina, najvi e dvadeset pet. " "Mogao si da postane za titnik", primeti Kova Melodije. "To je samo pitanje izbora." Brem je bio mrtav. Mo da je za titnik u stanju da natera svoje srce da prest ane da radi. Njegove poslednje rei bile su sumnjivo prikladne.

"To je jedna od mogunosti", ponovi Luis. Gubio je snagu. "Bolestan si", ree Kova Melodije. Kzin mu pomo e da legne. vornovate ake Kovaa Melodije stado e da ga opipavaju. Prenosni medicinski komplet nije ni ta magino izleio. Tetive, opnu creva, tetivu kol ena. Rame mu je bilo gadno naduveno oko pet dubokih uboda. Jo je gora bila ruka K ovaa Melodije, naduvena i nepokretna u povezu zavezanom oko vrata, ali za titnik ni je na to obraao pa nju. "Ne poznajem tvoju vrstu. Mislim da ne mo e da hoda i mogao bi uskoro dobiti groznicu. Luise, ta bi inae preduzeo da se izlei ?" "Vratio se na brod. U dok. Lei sve." Kova Melodije se udaljio, povev i kzina sa sobom. Ubrzo su se vratili. Podi gli su Luisa i ponovo ga spustili. Digao se u vazduh, u le eem polo aju. "Ovo e te nositi. Daj znak maginim vratima." Za titnik demon je izmislio nosila? Ne, oti li su po teretnu plou i konopac z a vuu. Luis ree: "Ne umem da otpevam ni ta na programskom jeziku Poslednjeg." "Zar smo u klopci?" "Ne ba ." Spustili su ga. Kova Melodije ree: "Luise, ta treba da uradim da bih prona ao svoga sina?" "Oh... tanj. Potpuno sam zaboravio na Kazarfa u svemu ovome. Hoe li se za dr ati u blizini tkaa? Ima li roaka u toj oblasti?" "Sa nama je bilo jo pripadnika nonog naroda kada sam stao na prenosni disk . Oni ga mogu vratiti majci. Ja se, zapravo, pla im da je on mogao krenuti za mnom ." "Auh, faz! Ne, stani, namirisao bi ga. U mozak ti je usaeno da prepozna vl astitu genetsku liniju. Kovau Melodije, mene e prepoznati. Bolje po alji mene. Nemoj ii sam." "U asnuo bi se od mene. Luise, da poku am nasumce da odsviram akorde?" "Kako da ih proverimo? Brem je postavio zamke. Kovau Melodije, nisu nam p otrebni prenosni diskovi. Ve sam nas jednom vratio na Iglu, pe ice, bez pomoi Posled njeg. Prokopali smo tunel. Jo je na svom mestu." "Koliko dugo?". "Nekoliko dana. Moraete da me vuete. Bie nam potrebni voda i hrana." "Vode ima na farmi drveta ivota", ree Kova Melodije. "Hrana..." On i egrt od o e do Bremovog tela i stado e. Kova Melodije ree: "Uili su me da drugi ne treba da me vide kako jedem." "On jo nije strvina", primeti egrt. "Prijatelju mog uitelja, malo je onih koji bi se upustili u raspravu oko jelovnika sa pripadnikom nonog naroda, ali vidim da to tebe zanima. Mo emo da jedem o i sve e mrtvace. esto ak takve i vi e volimo, ali neki su suvi e tvrdi u poetku, a ovo je bio za titnik. Mogao bih da ga stavim na drugu teretnu plou i da ga vuem na du em k onopcu..." "Ja sam sada gladan, Kovau Melodije. Ne elim da te uvredim time to u jesti u tvom prisustvu." "Uzmi ta ti treba." Luis okrenu lea onome to se potom dogaalo, ali nije uspeo da se ne osmehne. Zvuci su bili veoma reiti. Kzintsko mae moralo je da se bori za hranu. Sada je egr t poku avao da zadobije te ko steeni deo Bremovog tela. Upotrebio je upravo svoj vtsa i - tak! - i uzeo ono to mu je alatka pribavila. Pri ao mu je Kova Melodije i seo prekr tenih nogu. "Nije lako oduiti dete od n jegovih navika. Hoe li me egrt slu ati posle ovoga?" "Poetak je bio dobar." "Ima hrane i za tebe, Luise Vu. Ne vidim nikakav rizik u tome da pojede s kuvani koren drveta ivota." Trgnuo se na tu pomisao, ali ipak ree: "Jams i slatki krompir gotovo da s u od iste vrste. Peemo ih." " to znai?" "Zapali vatru. Stavi korenje u ugljevlje gde nije prevrue." "Pronai emo ne to to mo e da se zapali na farmi drveta ivota", doviknu Kova Melo ije prema krgutanju zubima i besnom re anju. Kzin je i dalje poku avao da se nahrani

le om za titnika. " egrte, ima lovine na farmi drveta ivota. Malih ivotinja, veoma brzih . Mislim da niko osim za titnika nonog naroda nee nikada jesti Brema, a ni on nee dan as." "Pa, pusti me onda u lov!" "Biu ti potreban da se vrati ." Kova Melodije odsvira nekoliko akorda kao fl auta i oni nestado e. Kova Melodije se vratio, nosei naramak utog korenja. " egrt lovi sam. Odzvi dao sam u memoriju zvi duk za povratak, tako da mo e da ga iskoristi kada god hoe." Spus tio je korenje u vatru. "Kakvu vodu voli ?" "istu. Temperatura nije bitna." "ak i hladnu?" "Svakako." Kova Melodije nestade i vrati se nosei komad leda. "Lak e je ovako nego bira ti odgovarajui kontejner." "Odakle ti to?" "Sa mesta koje se nalazi mnogo milja iznad nas i gde je vazduh proreen i hladan." Zamoio je komad tkanine u ledenu vodu koja je kapala i obmotao je oko Lu isovog vrata. "Koliko dugo kuva drvo ivota?" "Jedan sat", ree Luis i pokaza Kovau Melodije hronometar u ko i svoje ake. "P okazuje i plime. Ovde to ba nije od naroite koristi. Ovako postaje raunar. Ovo je i grica, pomera unaokolo brojeve kao... tanj, ba si brz." Pojavio se i egrt, krvavih usta, dr ei ne to to se cedilo u aci. Dao se na posao , slu ei se vtsaijem. "Tra io sam bilo ta sa Karte Zemlje. Ni ta ba nije odgovaralo, ali ovo prilino podsea na zeca, sla e li se?" Oistio je zver, odrao je, ra irio poput leptir a i natakao iznad ugljevlja da se pee. Luis primeti: "Kakva zabava, a?" egrt se zamisli. "Da. Ali nisam ranjen." egrtovo elo bilo je naudveno, a uto krzno natopljeno krvlju. Luis ree: "Svi smo ranjeni. Pobednici ne bi trebalo da obraaju pa nju na to. egrte, ispriaj nam neku priu." "Prvo ti. Borio si se protiv za titnika srekovia, Tile Braun." "Nisam ba ponosan na to. A da vam ispriam kako sam prokljuao more." Uinio je to. Potom je egrt ispriao priu svoga oca: opisao je njegov dolazak na Kartu Zemlje u kzintskom amcu za napad i sa lutkarevim alatom. Rat. Prijatelji i neprijatelji, smrti, dogovorena parenja da bi se povezali saveznici. Kako je nauio da razgovara sa enkama. Hmii je napravio troje dece za vreme svog boravka od nekoliko nedelja na Karti Kzina. Lokalni gospodar ugovorom se obavezao da ih podigne. Kada su mu pr ilike dozvolile, Hmii je povukao svog najstarijeg sina iz Kataka - prijateljski - i doveo ga na Kartu Zemlje. egrt je tad video prvo ljudsko bie za dvanaest falan a. Najstariji gospodarev sin pro ao je kroz napornu obuku. Neprijatelji i pri jatelji, koga gledati, kome se mo e gotovo verovati, kako razgovarati sa moguim enka ma. Ne razgovaraj sa enama diplomatama, odrae te ivog... "Ovo postaje dosadno", primeti Kova Melodije. egrt ree: "Da, postalo je dosadno tako da sam na kraju imao elju da vri tim. Jednog dana sam vri tei izazvao oca i borio se protiv njega. Pustio me je da odem. Bio sam ranjen i gotovo sam umro od gladi, zatim sam postao rob za titnika vampira , ali s tim diplomatskim flapom je gotovo u mom ivotu. Ispriaj nam priu, Kovau Melod ije." "Otpevau je. Onda bi trebalo da odspavamo, a posle toga Luis nas mo e poves ti na bezbedno." Kova Melodije je otpevao priu o predmetu estoke magije koji je ostavio Luis Vu. Luis Vu koji je prokljuao more. Petoro pripadnika nonog naroda, krajnje odva ni h, skinulo je jedna magina vrata. Nisu znali kuda ona vode i nisu mogli da ih pok renu. Jedne noi imi je nestala. Ostali su obeali da e spreiti njegovog sina da ne poe za njim, i Kovae Melodi je je takoe pro ao sam kroz ta vrata. Krenuo je za mirisom ka neemu to je mogao da za

misli samo kao obeani Raj. Probudio se u vrtu drveta ivota. ena koja je pro la pre njega le ala je mrtva pored njega. imi je bila suvi e stara. Krenuo je u istra ivanje. Prona ao je odbranu od meteora i teleskop. Stvorio je fiziku pomou koje je obja njavao ono to je video. On i Luis su razgovarali o tom e, a egrt je slu ao. Kova Melodije nije dokuio samo ta su svetovi ve i crne rupe. Podoz revao je da postoje i drugi za titnici i kakva im je priroda. " ta si jeo? Mrtve zeeve?" "Ovaj, imi, razume se, ali nisam bio dovoljno dugo budan da mnogo ogladni m." Luis je poku ao da povede razgovor o tome ta je jedan za titnik morao odmah d a dozna. Osvajaki brodovi: do ao je trenutak da uhvate nekog zarobljenika i otkriju kakva im je, zapravo, politika. Skriveni Patrijarh i njegova posada: mora da po svuda ima graditelja gradova, lako ih je nai. Kroz nekoliko godina deci e doi vreme da sebi nau parove. itelj mre e... "Ugovor predstavlja nedvosmisleno obeanje, stet, Luise? Ali za to bi itelj m re e ponudio meni ne to takvo?" egrt ree: "Zbog straha, ali on ume lo e da reaguje na strah." "Bolje je ako ima ne to to on eli", ree Luis. "Kovau Melodije, kako bi bilo da mu ponudi etiri stotine prvi sabirnik sa obodnog zida?" I njegova veera je ve bila spremna. Objasnio je za vreme jela. Basardov sa birnik, visinski potisnik, fuzija vodonika. Kova Melodije je ve razumeo zakon reak cije i nestabilnost Prstena. "Postoji samo etiri stotine postolja. Kada izgradi etiri stotine prvi motor , postaviemo na njegovu osovinu Toplu iglu istrage. To je trup Op tih proizvoda; zr aenje mu ni ta ne mo e. Pri brzini manjoj od svetlosne odnee Poslednjeg otprilike hilj adu godina da se ogleda sa Flotom svetova..." egrt se namr zio kada je osetio miris politike. Luis ree: "Ne oekujem da bi ga to moglo dirnuti. Konzervativici su na vlas ti u Floti svetova. Ni ta se nee promeniti. Mo da ak po ele da im se vrati. U svakom slua ju, mo emo mu ponuditi." "On voli igre moi, je li tako?" "Stet." "Pustimo ga da ple e. Ako postane moniji, ponudiemo mu dvestoti sabirnik. Ja sno je da nam nisu svi potrebni. egrte! Pita li se kako si pre iveo?" egrt se trgnuo. Kova Melodije otpeva o tome kako je prona ao kostur i Hronos ovo oru je. Tamo nji tragovi su mu saop tili da je bio izazvan. Izabrao je mesto i ekao . udovi ni oblik narand aste kose pojavio se i odjurio. Kova Melodije ga je pres reo, ali mu se ovaj nije uinio opasan. "Mo da moja vrsta nije odrasla sa strahom od mirisa tvoje vrste." egrt se zamisli nad tim. Kova Melodije ree: "Ali tada mi je postalo jasno d a e moj neprijatelj upotrebiti druge kao mamac. Kada su se pojavila dva ljudska b ia i jedno bacilo drugo kroz vazduh..." Pojavio se Poslednji. Zaskviao je poput razbijenog klavira i istog asa nestao, ali Kova Melodije je bio jo br i. Pro ao je sa kzinom za petama, dok je Luis zavri tao: "Stanite! ta ako j e za Mons Olimpus?" Stigao je da se pridigne, ali oni su ve bili oti li. Luis ree: "Idioti." Pot om othrama do prenosnog diska i ipak zakorai na njega. Kova Melodije je zauzeo neki uvrnuti tkalaki odbrambeni stav. egrt se nije nalazio ba na bezbednoj udaljenosti, poku avajui da ga nagovori da sie. Kova Melodije se nije obazirao na kzina. " elim da razgovaram sa va im voom", ree on otresito. Na hiljade trono nih, dvoglavih stvorenja posmatrlao ih je kroz prednji zi d. "Nazivamo ga 'Poslednji'", primeti jedan od njih. "Ja sam Poslednji. Ka i t a eli ." "Podui me." Granitni blok je bio pomeren u stranu.

Luis othrama pored kzina i za titnika. Delimino je za njegov bes bio kriv i bol u ramenu. Upitao je Poslednjeg: "Kako si to uradio?" "Odupro sam se prednjim nogama o zid i gurnuo stra njom. Brem je osetio sn agu moje noge. Trebalo je da zna." "Sreom po nas..." "Gde je Brem?" "Sredili smo ga. Kovau Melodije, sva pomagala za uenje nalaze se ovde na T oploj igli istrage. Naroito te slike. Dopremaju ih bronzane pauine poput one na st eni u gradu tkaa." Kova Melodije ree: "Pridr avam se Bremovog saveta. itelju mre e, podui me. Ne bi trebalo da ti verujem dok ne sklopimo ugovor." "Od tampau standardni ugovor mog naroda za one koji stupaju u slu bu kod nas. " "Samo zarad moje zabave, nadam se. Luise, mom sinu je potrebno..." Kova M elodije ga ponovo pogleda. "Ti, u dok, smesta. Je li to dok?" egrt ga je ve podizao. Na ao se u velikoj kutiji i Kova Melodije je sumnjiavo prouavao nalaze. "Koli ko dugo?" upita demon-za titnik. Lutkar ree: "Tri dana, mo da i manje." Luis stade urno da govori. "Neka niko ni ta ne potpisuje. Poslednji, ne zna m kako da nahranim jednog pripadnika nonog naroda. Poku aj sa starom govedinom. Pro baj sir. Kovau Melodije, nadam se da nee uni titi onu poslednju svemirsku letelicu AR M-a, osim ako ne uine ne to zaista u asno..." "Da nau najbli e mogue srodnike za parenje u ovoj Vaseljeni?" "Ovaj... i to. Za titnici iz Visoke Take dr e obodni zid i u ovom trenutku su mo da izbezumljeni od straha. Obrati im se putem onog prozora, sa crnim nebom i v elikim udnim oblicima? Demoni su ukrali tu pauinu iz vampirskog gnezda, nosili je mo da dve stotine hiljada milja plus dve milje uzbrdo..." "Mre a suneve svetlosti nam je ispriala o tome." "Reci za titnicima sa prelivne planine da su oni zadu eni za obod. Ka i to tak o da osete da ti ozbiljno misli ." egrt je zatvarao poklopac velike kutije. Luis se iznenada nasmejao. "Hej. Podsea li vas ovo na ne to?" Zauo je glas Luisa Vua kako se obraa osavom licu crvene ko e: "Hteli bismo da razgovaramo sa za titnikom, molim vas. elimo da predlo imo sklapanje ugovora." Poklopac se spustio i on je najzad mogao da odahne. RENIK ARM: Nekada Amalgamisana Regionalna Milicija, sada oru ane snage Ujedinjen ih Nacija. Dan hoda: Zavisi od vrste, ali obino podrazumeva ozbiljan napor koji mora biti u saglasnosti sa raspolo ivom hranom i zdravstvenim stanjem. Dan hoda za ma in ski narod iznosi otprilike deset milja: za jednog diva trave manje, ali mogu da nastave u nedogled. Sakupljai mogu da prevale jedan i po dan hoda ma inskog naroda za nekoliko asova. Flota svetova: Matini svet Piersonovih lutkara i etiri sveta zaplenjena za obraivanje. Flap: Mulj sa dna mora. Kontejner: Zatvoreno elino kui te na krstarici ma inskog naroda. Krstarica: Vozilo ma inskog naroda. Mrena: Tehnologija lutkara, multisenzorska sonda. Patrijar ija: Carstvo kzina. Potisnik: Neinercioni pogon. U poznatom svemiru, potisnici su uglavnom z amenili fizione rakete na svim svemirskim letelicama osim na ratnim. Prelivne planine: Planine koje se nalaze uz obodni zid, nastale od onoga to istie iz prelivnih cevi na obodu. Jedna od faza u kru enju flapa. Prelivne plani ne imaju vlastitu ekologiju. Ri atra (re tra): Upra njavanje seksa izmeu razliitih vrsta kod inteligentnih ho minida. Ovaj izraz se ne koristi izvan Prstena. Skrit: Materijal od koga je napravljen Prsten. Skrit se nalazi ispod cel

okupne teraformirane i oblikovane unutra nje povr ine Prstena. Obodni zidovi takoe su od skrita. Vrlo je gust i poseduje vunu vrstou ravnu sili koja dr i na okupu atomska jezgra. Sredi te za popravke: Drevni centar za odr avanje i kontrolu Prstena, sme ten ispod Karte Marsa. Stet: Izraz. 'Mani se toga', 'Nema promene', 'To je sasvim tano'. Tanj: Uzvik. Akronim izraza 'Nema pravde' ('There Ain't No Justice'). Tuinski hiperpogon ili hiperpogon: Nain da se putuje br e od svetlosti, uobia jen u poznatom svemiru. Vi ni ti/va ne t: arobnjak ili za titnik. PARAMETRI PRSTENA 30 asova = 1 'dan' Prstena 1 okret = 7,5 tridesetasovnih dana = 1 rotacija Prstena 1 falan = 10 okretaja = 75 dana Masa = 2 x 10 na 30 grama Prenik = 0,95 x 10 na 8 milja Obim = 5,97 x 10 na 8 milja irina = 997.000 milja Povr ina = 6 x 10 na 14 kvadratnih milja = 3 x 10 na 6 povr ine Zemlje (prib li no) Povr inska gravitacija = 31,7 stopa u sekundi na kvadrat = 0,992 g Obodni zidovi se uzdi u prema unutra 1000 milja Sredi te za popravke = 40 milja visok sa 0,56 x 10 na 8 kvadratnih milja p ovr ine = 2,24 x 10 na 9 kubnih milja Veliki Okean = 600 x povr inska oblast Zemlje Zvezda: G1 ili G2 ne to malo manja i hladnija od Sola LIKOVI MA INSKI NAROD Valavirgilin (Vala, ' ef') - unajmila karavan. Predstavlja dalekose nu trgov inu Foranajidli (Forn) - Barokova kerka. Iz posade Kejverbrimisa. Sabarokare (Barok) - Valavirgilin voza. Antrantilin (Ant) - voza Taratarafa t (Tarfa) - ensko, iz Antove posade Vandernoti (Vand) - voza itakumi ad - iz Vandernotijeve posade Sopa intaj (Spa ) - iz Vandove posade Himapertari (Himp) - Iz Antrantilinove posade Trgovaka skupina visokih rend era - umrli za Valavirgilin, pre etrdeset tri falana Tarabliliast (Tarb) - Valavirgilinin par, vodi rauna o njihovoj deci. DIVOVI TRAVE Parum - mu ko, stra ar Turl - alfa mu karac, Bik Munva - ensko, Turlova prva ena Bi - mu ko, Turlov verovatni naslednik Parum - mu ko Vemb - ensko Maki - mu ko, Vembin sin Herst - mu ko Tvuk - mala ena divova trave SAKUPLJAI Perilak - ensko Silak - beta mu karac Manak - alfa mu karac, kosmatiji Korijak - ensko CRVENI Teger huki-Tandartal - ambasador

Varvija huki-Marf Tandartal - ambasador Anakrin huki-Vanurur - glasono a ajind huki-Kara k - glasono a RENI NAROD Varbliug - ensko Borabl - mu ko Rubalabl - govori trgovaki jezik Fadgabladl - starica, pamti NAROD SA LOPTE Luis Vu Poslednji ( itelj mre e) Hmii NAROD TKAA Parald Stril Sejvur Kidada RIBARI ans Davitelj-zmija Hi tar Skaka-sa-stene MORNAR Vik NONI NAROD Kazarf Kova Melodije Harfista Tu na Cev KZINI egrt - Hmiijev najstariji sin Katakt - gospodar Karte Kzina NAROD PRELIVNIH PLANINA Saron - starija ena Deb - sredovena ena Skripu - ptica, pripada Deb Harid - Debin mlai sin Baraji - Debin stariji sin Jenavil - mlaa ena sparena sa Barajijem ZA TITNICI Hronos Brem En Lavkraft Kolijer King ...i ostali, bezimeni.