POLARISOVA SF ANTOLOGIJA '94 Preveo Mi a Milovanovi Majkl Svonvik JEDNOROGOVO JAJE Mesec?

On je jednorogovo jaje, iz koga e se izle i sutranja no . Oh, kako e, veseli i razdragani, de aci gledati mo ' kako razbija ljusku, prua se vani i puzi preko neba. De aci e se smejati. Devoj ice, bojim se, plakati bi mogle i skriti se, ako treba... Vej el Lindzi Sunce je pro istilo planine. Ginter Vajl podigao je ruku kao da salutira, a zatim se trgnuo, jer ga je blesak pogodio u o i u trenu koji je bio potreban njegovom lemu da se polarizuje. Prevozio je ipke gorivog elementa reaktora u industrijskom kompleksu u krateru eterdi. Reaktor eterdi B zapao je u kriti no stanje etrdeset sati pre zore, odnevi sa sobom petnaest daljinskih i mikrotalasnih releja i izazvavi strujni udar koji je prouzrokovao posredne kvarove u svim fabrikama u kompleksu. Sre om, povremeno topljenje bilo je predvi eno projektom sistema. Kada se Sunce izdiglo iznad visoravni Retikus, novi reaktor ve je bio sagra en i spreman da u e u pogon. Ginter je mehani ki vozio, odmeravaju i razdaljinu do Samostalnosti po koli ini ubreta koje je oivi avalo put za More Pare. U blizini grada, ostavljene gra evinske maine i uniteni montaeri stajali su na otvorenom vakuumskom skladitu i ekali potencijalne lovce na otpad. Deset kilometara dalje eksplodirao je kamionet pod pritiskom i razbacao mainske delove i dinovke crve izolacione pene irom predela. Na dvadeset petom kilometru, slabo projektovan nagib na deonici puta prisvojio je izvestan broj palih predmeta i razbijenih bo nih pozicionih svetala. etrdeset kilometara dalje, me utim, put je bio ist, prav, jasan rez po tlu. Zanemaruju i glasove u pozadini lobanje, saobra ajno brbljanje i automatske bezbednosne poruke koje je kamion rutinski slao u njegov primopredajni ip, skrolovao je topografske podatke na instrumentalnoj plo i. Otprilike ovde. Ginter je skrenuo sa puta za More Pare i po eo da ostavlja tragove po devi anskom tlu. "Napustili ste prijavljenu trasu", re e kamion. "Skretanje sa prijavljene trase moe se obaviti samo uz zabeleenu dozvolu vaeg dispe era." "E pa, dobro." Ginterov glas inio se prejak u njegovom lemu, jedini fizi ki zvuk u avetinjskoj graji. Ostavio je kabinu bez pritiska, a izolatorski slojevi na njegovom odelu utiavalii su ak i preneto kloparanje sa povrine to kova. "I ti i ja znamo da, sve dok ba puno ne zakasnim, Bet Hamilton ne e zameriti ako u me uvremenu malo vrljam." "Prevazili ste lingvisti ke sposobnosti ove jednice." "U redu je. Nek' te to ne brine." Svenjem ice spretno je prevezao predajni ki prekida na radiju kamiona. Glasovi u glavi naglo su utihnuli. Sada je bio potpuno izolovan. "Rekli ste da to vie ne ete da inite." Re i, odailjane pravo u njegov primopredajni ip, zvu ale su duboko i rezonantno, kao da ih je izovarao Bog. "Politika Generacije pet izri ito zahteva da svi voza i neprestano odravaju radio..." "Ne kukaj. Odvratno je." "Prevazili ste lingvisti ke..." "Ma, daj, zavei." Ginter je prstom preao preko topografske karte, slede i put koji je smislio ve e ranije: trideset kilometara preko tla boje trenje, terena preko koga nijedan ovek niti maina nisu preli, a onda prema

severu do Mar isonovog puta. Ako bude imao sre e, moda e u eterdi sti i i pre vremena. Vozio je kroz lunarnu ravnicu. Sa obe strane promicale su stene. Ispred, planine su se jedva prime ivale. Osim tragova koji su se smanjivali za njim, od obzorja do obzorja nije bilo ni ega to bi ukazivalo na postojanje ove anstva. Tiina je bila savrena. Ginter je iveo za ovakve trenutke. Ulaze i u ovakvu istu, samotnu prazninu, doivljavao je beskrajno proirivanje bi a, kao da je sve to vidi zvezde, ravnica, krateri i ostalo - sadrano u njemu samom. Grad Samostalnost bio je samo san koji i ezava, daleko ostrvo na blago zatalasanoj povrini kamenog mora. Niko ovde vie ne e biti prvi, pomisli on. Samo ja. Doplovilo je se anje iz detinjstva. Bilo je Badnje ve e i on je bio u o evim kolima, na putu za pono nu misu. Sneg je padao, gusto i bez vetra, vra aju i svim poznatim putevima u Diseldorfu njihovu istotu i neokaljanost pod platom beline. Otac je vozio, a on se nagnuo preko prednjeg sedita i zadivljeno, netremice posmatrao ispred sebe taj mirni, preobraeni svet. Tiina je bila savrena. Osetio je kao da ga je samo a dodirnula i od njega na inila sveca. Kamion je kr io put kroz dugu blagih, sivih, priguenih preliva, vie nagovetaja nego boja, kao da se neto svetlo i razdragano neprestano skriva tik iza plata praine. Sunce mu je bilo na ramenu, a kada je okrenuo osovinu da izbegne stenu, senka kamiona zavrtela se i posegnula za beskona no u. Vozio je nagonski, op injen jednostavnom lepotom terena preko koga je prolazio. Na pomisao, njegov PC poslao mu je muziku na ip. Stormy Weather, ispuni vaseljenu. Sputao se niz duga ku, gotovo nepreglednu kosinu, kada su mu upravlja ki ure aji zamrli u rukama. Kamion je izgubio napajanje i, tociljaju i se, stao. "Prokleta bila, usrana maino", zareao je. " ta je sad?" "Tle ispred je neprohodno." Ginter tresnu pesnicom po tabli, od ega su karte zaigrale. Tle ispred bilo je glatko i koso nagnuto, a sve sklonosti ka nepravilnostima pripitomila je pre mnogo eona eksplozija koja je stvorila More Kia. Kukavi ka naprava. Udarcem nogom otvorio je vrata, a zatim se spustio dole. Kamion je zaustavio malecki rile; zmijolika depresija koja je meandrirala preko puta kojim je nameravao da ide i izgledala ba kao suvo re no korito. Odskakao je do njene ivice. Bila je iroka petnaest metara, a duboka najvie tri metra. Taman dovoljno plitka da ne bude prikazana na kartama. Ginter se vratio u kabinu i bezvu no zalupio vrata za sobom. "Vidi. Strane nisu tako strme. Sto puta sam se sputao niz gore. Po i emo polako i lagano. Vai?" "Tle ispred je neprohodno", re e kamion. "Molim vas, vratite se na prvobitno odre enu trasu." Sada je Vagner bio uklju en. Tanhojzer. Nervozno ga je milju isklju io. "Ako si tako prokleto heuristi an, zato nikad ne poslua glas razuma?" Besno je zagrizao usnu, pa brzo odmahnuo glavom. "Ne, vra anje bi nas odvelo daleko od plana. Rile mora da se raspline za par stotina metara. Hajde da ga pratimo dok se to ne desi, a zatim veto nazad do Mar isona. I eto nas u kompleksu." Tri sata kasnije kona no su stigli na Mar isonov put. Do tada, ve je bio sav znojav i smrdljiv, a ramena su ga bolela od napora. "Gde smo?" zlovoljno upita. A onda, pre nego to je kamion stigao da odgovori, dodade: "Poniti to." Tle je iznenada pocrnelo. To mora da su ejektorske lepeze iz Soni-Rajnpfalcovog rudnika. Njihov inski top bio je orijentisan gotovo pravo prema jugu da bi se izbegle zavisne fabrike, tako da je njihova jalovina prvo poga ala put. To je zna ilo da je blizu. Mar ison nije predstavljao mnogo vie od stecita tragova kamiona; grubo zaravnjen put obeleen narandastim oznakama na oblinjim stenama. Ginter je ubrzo proao pored niza orijentira: industrijska lepeza Harada, makrofabri ka

lepeza More Oluja, lepeza Krup funfzig. Poznavao ih je sve. G5 radila je robotiku za mnoge. Laki teglja bez bo nih stranica koji je nosio natovaren buldoer projurio je pored njega, podiu i sprej praine koja je padala istom brzinom kao i ljunak. Onaj koji je daljinski upravljao njime mahnuo mu je vretenastom rukom u znak pozdrava. Mahinalno mu je odmahnuo i zapitao se da li je to neko koga poznaje. Teren u okolini bio je izrovan i izdubljen, tle i stene nabacani u nemarne hrpe i brdaca, a povremena alatna stanica ili platforma sa rezervoarom kiseonika za hitne potrebe uklesane u oblinju liticu. Proleteo je pored znak TOALET NA ISPIRANJE POLA KILOMETRA. Napravio je facu. Onda se setio da mu je radio jo isklju en i skinuo namotaj ice s njega. Vreme je da se vrati u stvarni svet. Smesta je u primopredajnom ipu za uo glas svog dispe era, otar i pun stati kog uma. "...vin sine! Vajle! Gde si, kog kurca?" "Tu sam, Bet. Malo kasnim, ali ta no sam tamo gde treba da budem." "Kurv..." Snimak se prekinuo i do njega je, uivo, dopro prete i glas Hamiltonove: "Srce, treba e ti za ovo stvarno dobro objanjenje." "Oh, zna kako je." Ginter je skrenuo pogled s puta, na udaljena, pranjava nefritna brda. Voleo bi da se popne do njih i da se nikad ne vrati. Moda bi pronaao pe ine. Moda tamo ima udovita: vakuumskih trolova i mese evih zmajeva sa sporim i strpljivim metabolizmom, koji se vekovima pomeraju za jednu duinu tela, hipergustih bi a koja mogu da plivaju kroz kamen kao da je voda. Zamislio ih je kako rone, slede i linije magnetskih sila, duboko, duboko u dijamantske i plutonijumske ile, zaba enih glava i pevaju i. "Pokupio sam stoperku i smuvali smo se." "Probaj da to kae E. Izmailovoj. Besna je kao ris na tebe." "Ko?" "Izmailova. Ona je nova efica rastura a. Stigla je ovde na osnovu multikoroporacijskog ugovora. Ima skoro etiri sata kako je uzela skaka i od tada eka tebe i Zigfrida. Rekla bih da se nisi sreo s njom?" "Nisam." "Pa, ja jesam, i bolje se pazi pred njom. Ona je upravo ona vrsta gadne ribe koju ne e zanimati tvoji antikviteti." "Ma, daj, ona je samo jo jedan tehno na platnom spisku, je l' tako? Nije na mojoj liniji komandovanja. Ne deluje mi da mi moe bilo ta." "Sanjaj, lu e. Ne treba puno potezati da se jedan takav kur i kao to si ti poalje dole na Zemlju." Sunce je bilo samo za irinu prsta iznad brda, kada se na vidiku pomolio eterdi A. Ginter je s vremena na vreme zabrinuto bacao pogled na Sunce. Sa vizirom podeenim na H-alfa talasne duine, predstavljalo je blistavu belu kuglu prekrivenu lagano uzburkanim crnim pegama; bilo je granulastije nego obi no. inilo se da je aktivnost Sun evih pega visoka. udio se to Sluba prognoze zra enja nije izdala povrinsko upozorenje. Momci u Opservatoriji obi no uspeno kontoliu stvari. eterdi A, B i C predstavljali su trojku jednostavnih kratera odmah ispod Hladnog, i dok su dva manja bila gotovo nezanimljiva, eterdi A poticao je od meteora koji se probio kroz bazalt Kia do tako draesne ile aluminijumske rude kakve nema u brdima. Smeten tik uz Samostalnost, bio je jedan od ljubimaca rukovodilaca, tako da Gintera nije iznenadilo to Ker-Makgi odlazi ak tamo da osposobi njihov reaktor. Kompleks je vrveo od hoda a, stalkera i montaera. Bili su posvuda po fabrikama s mehurastim kupolama, topionicama, utovarnim dokovima i vakuumskim garama. Sazve a plavih iskrica vrcala su prilikom rastavljanja velikih industrijskih konstrukcija. Flote teko natovarenih kamiona lepezasto su se udaljavale u lunarnu ravnicu, uzburkuju i prainu iza sebe. Fets Valer po e da peva The Joint is Jumping i Ginter se nasmeja. Usporio je do puenja, napravio irok luk da izbegne gasni galvanizator koji je bio naba en na utovariva i presekao preko nagnutog prilaznog puta eterdija B. Novo sletite bilo je na injeno u eksplozijama steni neposredno

ispod ruba, a skupina ljudi stajala je tamo oko nepomi nog skaka a. Jedno ljudsko bI e i osam daljinskih. Govorio je jedan od daljinskih, prave i rukama trzave male gestove. Nekoliko ih je pasivno stajalo, jednakih kao toliko starinskih telefona, nezatraenih od strane rukovodstva iz Zemaljaske Strane, ali dostupnih ako bi bilo neophodno uklju iti jo savetnika. Ginter je odvezao Zigfrida sa krova kabine i, sa kontrolnom plo om u jednoj ruci i kalemom kabla u drugoj, poslao ga da hoda prema skaka u. Ljudsko bi e krupnim koracima po e ka njemu. "Ti! ta te je zadralo?" E. Izmailova nosila je dre avo crveno-narandasto odelo butika Studio Volga koje je predstavljalo otar kontrast njegovom kompanijskom odelu sa G5 logoom na grudima. Nije mogao da joj razazna lice ispod zlatnog stakla njenog vizira. Ali mogao je da ga uje u njenom glasu: uarene o i, tanke usne. "Probuila mi se guma." Naao je dobru, glatku kamen inu i spustio kalem, vrte i ga da bi bio siguran da je je dobro legao. "Doneli smo moda petsto jardi oklopljenog kabla. Je l' vam to dosta?" Kratko, napeto klimanje glavom. "Dobro." Izvadio je pitolj sa klinovima. "Skloni se." Kle e i, ankerisao je kabl za stenu. Onda je na brzinu proverio funkcije jedinice. "Znamo li kako je unutra?" Daljinski je oiveo, napravio korak napred i predstavio se kao Don Sakai i G5 kriznog upravlja kog tima. Ginter je ve radio sa njim: pristojan, tvrd momak, ali, kao i svi Kana ani, preterano se plaio nuklearne energije. "Gospo a Lang, iz Soni-Rajnpfalca, uvela je svoju jedinicu, ali zra enje je bilo tako jako da je izgubila kontrolu posle preliminarnog skeniranja." Drugi daljinski potvrdno je klimnuo, ali vreme prenosa do Toronta bilo je taman dovoljno da Sakai to ne primeti. "Daljinski je nastavio dalje." Nervozno se zakaljao, a zatim nepotrebno dodao: "Autonomna kola bila su previe osetljiva." "Pa, to ne e biti problem sa Zigfridom. On je glup k'o no . Na evolucionoj lestvici mainske inteligencije blii je rabou nego kompjuteru." Dve i po sekunde su protekle, a onda se Sakai ljubazno nasmejao. Ginter klimnu Izmailovoj. "Provedi me kroz ovo. Reci mi ta ho e." Izmailova stade pored njega - odela su im se nakratko pritisnula dok je uklju ivala kabl s priklju cima na oba kraja u njegovu kontrolnu plo u. Neobi ni oblici preletali su preko spoljanjosti njenog vizira kao senke iz snova. "Zna li on ta radi?" upita ona. "Hej, ja..." "Zavei, Vajle", zarea mu Hamiltonova na privatnom kanalu. Otvoreno, ona re e: "Ne bi bio tu da kompanija nema potpuno poverenje u njegove tehni ke sposobnosti." "Siguran sam da nikada nije bilo u pitanju..." po e Sakai. Za utao je kad su re i Hamiltonove sa zakanjenjem stigle do njega. "Na skaka u je ure aj", re e Izmailova Ginteru. "Idi i uzmi ga." Posluao je, preure uju i Zigfrida na malo, zbijeno optere enje. Jedinica se nagnula iznad skaka a i obmotala velike, osetljive ake oko ure aja. Ginter je naneo blag pritisak. Nita se nije dogodilo. Teak peder i . Polako, paljivo, pove ao je snagu. Zigfrid se uspravio. "Uz put, a onda nadole." Reaktor je bio neprepoznatljiv, istopljen, izuvijan i smotan u sebe, humka ljake sa savijenim cevima koje su tr ale sa krajeva. Na po etku incidenta dogodila se eksplozija u rashladnom sistemu i jedan zid kratera bio je svetao od rasprenog metala. "Gde je radioaktivni materijal?" upita Sakai. ak i sa razdaljine od trista trideset hiljada kilometara, zvu ao je napeto i zabrinuto. "Sve je radioaktivno", re e Izmailova. ekali su. "Mislim, znate, ipke goriva." "Upravo sad, vae ipke su verovatno tri stotine metara nie i jo idu. Govorimo o fisionom materijalu koji je dostigao kriti nu masu. Jo na samom po etku procesa ipke su se sve stopile u neku vrstu supervru e barice koja je sposobna da progori sebi put kroz stenu. Zamislite je kao gustu, teku grudvu voska koja sebi kr i put ka lunarnom jezgru." "Boe, kako volim fiziku", re e Ginter.

lem Izmailove okrenuo se prema njemu, najednom prazan. Posle duge pauze ponovo se uklju io i okrenuo u stranu. "Bar je put do dole ist. Odvedi svoju jedinicu do samog kraja. Tamo, s jedne strane, ima istrani kosi, tunel. Stari. Ho u da vidim da li je jo otvoren." enina panja bila je usmerena na Zigfridovo napredovanje. Pometeno, ona re e: "Gospodine Sakai, lanac preko pristupnog puta bio bi dovoljan da se ovo mesto ra isti. Zidovi kratera zatitili bi od gama-zra enja svakoga ko bi radio u blizini, a ne bi bilo teko usmeriti na drugu stranu prelete skaka a da njihovi putnici ne bi bili izloeni. Ve ina biolokih opasnosti prilikom rastapanja reaktora poti e od alfa-zra enja koje emituju esti ni radioizotopi u vazduhu ili vodi. Kada su koncentrisani u telu, alfa-emiteri mogu da nanesu zna ajnu tetu; bilo gde drugde, ne mogu. Alfa- estice zaustavlja list papira. Sve dok drite reaktor izvan vaeg ekosistema, on je bezbedan kao i bilo koja druga velika maina. Nepotrebno je, pa ak i, oprostite na izrazu, praznoverno zakopavati uniteni reaktor samo zato to je radioaktivan. Ali ja ne vodim politiku. Ja samo razaram stvari." "Je li ovo tunel koji trai?" upita Ginter. "Da. Spusti ga do dna. Nije daleko." Ginter je uklju io svetla na Zigfridovim grudima i spustio cilindri ni relej da se kabl ne bi pokidao. Poli su nadole. Kona no, Izmailova re e: "Stani. Dovoljno je." Polako je spustio ure aj, a onda, prema njoj, pucnuo ru nim zglobom maine. "To je obavljeno", re e Izmailova. "Vrati jedinicu. Ima jedan sat da napravi rastojanje izme u sebe i kratera." "Uh... Jo imam da istovarim ipke goriva." "Ne, danas nema. Novi reaktor je rasklopljen i odvu en izvan zone eksplozije." Ginter pomisli na svu maineriju koja je bila rastavljena i sklonjena iz industrijskog kompleksa i tog asa prvi put ga je pogodila ista ekstravagancija razmere operacije. Obi no se samo najosetljiviji ure aju sklanjaju iz zone eksplozije. " ekaj malo. Kakvu to vrstu udovinog eksploziva planira da upotrebi?" Bilo je samosvesnog epurenja u dranju Izmailove. "Nita to ne znam kako se koristi. Ovo je ure aj diplomatske klase, istog dizajna kakvog sam videla u akciji pre pet godina. Primenjen je bez ijedne jedine mehani ke greke gotovo sto puta. To ga ini najpozdanijim orujem u istoriji ratovanja. Trebalo bi da se ose a po a en to si imao priliku da radi s jednim od njih." Ginter je osetio kako mu se meso zaledilo. "Isuse i Majko Boja", re e on. "Navela si me da rukujem aktovskom nuklearkom." "Bolje se navikavaj. Vestinghaus Lunar stavlja ove bebice u masovnu proizvodnju. Cepa emo planine pomo u njih, probijati puteve po brdima, razarati zidove rilea da vidimo ta ima unutra." Glas joj je zadobio vizionarku notu. "A to je samo po etak. Postoje planovi za oboga ivanje polja u Sinus Estumu. Izazvati eksplozije nekoliko bombi iznad regolita, a zatim vaditi plutonijum iz tla. Bi emo skladite goriva za itav Sun ev sistem." Strah mora da mu se ispoljavao u dranju, jer se Izmailova nasmejala. "Misli o tome kao o oruju mira." "Da ste samo bili tamo", re e Ginter. "Bilo je neverojebenovatno. Jedna strana kratera samo je nestala. Razloila se u nitavilo. Pretvorila u prah. A dugo, dugo potom sve se sjajilo! Krateri, maine, sve. Moj vizir bio je toliko blizu preoptere enja da je po eo da trep e. Mislio sam da e da pregori. Bilo je ludo." Podigao je karte. "Ko je podelio ovo sranje?" Krina se stidljivo iskezio i zagnjurio glavu. "Ja idem." Hiro se mrtio na svoje karte. "Ja sam upravo umro i otiao u pakao." "Da te zamenim?" re e Anja. "Ne. Zasluujem da patim." Nalazili su se u parku Nogu i, na rubu sredinjeg jezera, smeteni na umetni ki razbacane stene koje su bile isklesane tako da deluju kao da su erodirane vodom. uma do kolena visokih mladica breza rasla je s jedne strane, a ne ija igra ka jedrilica plutala je blizu udarnog konusa u sreditu jezera. P ele su zbrkano zujkale po detelini.

"A onda, jo dok se zid mrvio, ova luda ruska ku ka..." Anja je bacila trojku. "Pazi ta pri a o ludim ruskim ku kama." "...naglo se uspela skaka em..." "Video sam na televiziji", re e Hiro. "Svi smo videli. Bilo je u vestima. Momak koji radi za Nisan re e mi da je BBC dao tome trideset sekundi." On je slomio nos vebaju i karate, kada je naleteo na instruktorovu pesnicu; kontrast kvadratnog belog flastera i upavih, crnih obrva davao mu je tmuran, piratski izgled. Ginter izbaci jednu. "Daj drugu. ove e, niste vi nita videli. Niste osetili kako se tle posle zatreslo." "Kakva li je samo veza Izmailove sa Aktovskim ratom?" upita Hiro. "O igledno, ona nije kurir. Da li je bila povezana sa snabdevanjem ili je bila u stratekom?" Ginter slee ramenima. "Ti se se a Aktovskog rata?" sarkasti no upita Hiro. "Polovina Zemljine vojne elite zbrisana u jednom jedinom danu? Svet vra en s ruba ratnog ponora smelom akcijom? Osumnji eni teroristi ispali globalni heroji?" Ginter se sasvim dobro prise ao Aktovskog rata. Tada je imao devetnaest godina i radio je na Finskom geotermalnom projektu, kada je ceo svet zapao u gr i gotovo unitio sam sebe. Bio je to glavni inilac u njegovoj odluci da napusti planetu. "Moemo li ikada da razgovaramo o ne emu drugom, a ne o politici? Muka mi je i ne elim vie da sluam o Armagedonu." "Hej, zar ne treba da se vidi s Hamiltonovom?" iznenada upita Anja. Bacio je pogled gore na Zemlju. Isto na obala June Amerike upravo je prelazila liniju izme u dana i no i. "Oh, do avola, ima dovoljno vremena da zavrim ovu ruku." Krina je dobio sa tri kraljice. Hiro je preuzeo delenje. Brzo je promeao i sredio karte besnim, kratkim udarcima ruke. "Dobro", re e Anja, "ta te izjeda?" Besno je podigao pogled, a zatim ga spustio i priguenim glasom, kao da je iznenada postao stidljiv kao Krina, rekao: "Idem ku i." "Ku i?" "Misli, na Zemlju?" "Jesi li lud? Kad sve samo to nije otilo u maj inu? Zato?" "Zato to sam vie poludeo od Meseca. Bi e da je to najrunije mesto u Vaseljeni." "Ruan?" Anja je pomno gledala unaokolo na terasaste vrtove, potoke koji po inju na najviem nivou i padaju u obliku osamedest magli astih vodopada pre nego to stignu do sredinjeg jezera odakle ponovo kre u u reciklaciju, skladno zavojite staze. Ljudi su prolazili kroz velike nadsvo ene grmove rua i pored kula od forsitija snolikim, klize im korakom koji je etnju po Mesecu inio tako nalik na podvodno kretanje. Drugi su ispadali i upadali u slubene tunele, zastajali da gledaju kako zebe prave kovite i lete, usmerene ka lejama krastavaca. Na buvljoj pijaci na sredinjem nivou, gde su kapitalisti iz hobija i u slobodno vreme rasprodavali fabri ke sisteme, travnate korpe, pritiskiva e za papir od narandastog stakla, kurseve postinterpretacionog plesa i memeanalize elizabetanske poezije, atori su predstavljali vaar gizdave svile, tirkiza, grimiza i akvamarina. "Ja mislim da je lep. Moda malo prenaseljen, ali to je estetika prvih naseljenika." "Li i na trgova ki centar, ali ne mislim na to. Meni..." traio je re i. "Meni... smeta mi ono to mi radimo ovde. Mislim, raskopavamo ga, razbacujemo ubre, paramo planine, a zato?" "Zbog novca", re e Anja. "Potrona dobra, sirovine, budu nost za nau decu. ta tu nije u redu?" "Mi ne pravimo budu nost, mi pravimo oruje." "Pa na Mesecu nema ak ni pitolja. Ovo je me ukorporacijska zona razvoja. Ovde je oruje zabranjeno." "Ti zna na ta mislim. Svi ti trupovi bombardera, detonatorski sistemi i ku ita raketa koji se ovde grade i alju na nisku orbitu Zemlje. Ne pretvarajmo se da ne znamo emu oni slue."

"Pa?" slatkasto re e Anja. "Mi ivimo u stvarnom svetu, niko od nas nije toliko naivan da veruje da mogu e imati vlade bez vojski. Zato je gore ako se te stvari grade ovde umesto bilo gde drugde?" "Mene boli ona kratkovida, egocentri na pohlepa u onome to radimo! Jesi li u poslednje vreme izvirila na povrinu i videla kako je razrovana, rasporena i ta je sve po njoj razbacano? Jo ima mesta gde moe da baci pogled na sirovu lepotu nepromenjenu jo od dana kada su se nai preci ljuljali na drve u. Ali mi bacamo ubre po njima. Za pokolenje, najvie dve, Mesec ne e biti nita lepi od nekog drugog ubrita." "Ti si video ta je manufaktura vezana za Zemlju u inila od okoline", re e Anja. "Njeno sklanjanje sa planete je dobra stvar, je l' tako?" "Da, ali Mesec..." " ak ni nema ekosferu. Ovde nema ni ega to bi se moglo povrediti." Zurili su jedno u drugo. Kona no, Hiro re e: "Ne eleim da razgovaram o tome", i mrzovoljno podie karte. Pet ili est ruku kasnije, jedna ena doluta i bubnu na travu pored Krininih nogu. Senka na o ima bila joj je iv elekti ni grimiz, a luckast osmeh goreo joj je na licu. "Ej, ao", re e Krina. "Je l' svi znate Sali ang? Ona je, kao i ja, deo istraiva kog tima Centra za samoreprodukuju e tehnologije." Ostali klimnue. Ginter re e: "Ginter Vajl. Manuelni radnik Generacije pet." Zakikotala se. Ginter je namignuo. "Izgleda da si raspoloena." Kucnuo je zglobovima prstiju po pilu. "Pratim." "Na psiliju sam", re e ona. "Jednu kartu." "Psilocibinu?" upita Ginter. "Mene bi zanimalo tako neto. Uzgaja li ga ili mikrofabrikuje? Ja imam par fabrika u sobi; moda bih mogao da preusmerim neku od njih ako bi htela da mi odobri kori enje softvera?" Sali ang odmahnu glavom i nemo no se nasmeja. Suze su joj tekle niz obraze. "Pa, kad se skine, moemo o tome da porazgovaramo." Ginter zaviri u svoje karte. "Ovo bi bila super ruka da igramo ah." "Niko ne igra ah", prezrivo re e Hiro. "To je igra za kompjutere." Ginter pokupi talon sa dva para. Promeao je, Krina je odbio da se e i on po e da deli karte. "I tako, ova luda Ruskinja..." Niodkuda, angova zaurla. Od mahnitih napada smeha presamitila se unazad, a zatim ponovo nagnula napred. Sa oduevljenjem usled otkri a koje joj je igralo u o ima, uperila je prst pravo u Gintera. "Ti si robot!" viknu ona. "Izvini?" "Ti si obi an robot", ponovila je. "Ti si maina, automat. Pogledaj se! Samo odgovara na podsticaje. Uopte nema slobodnu volju. Tamo nema ni ega. Ne moe da izvede nijedan originalan in da sebi spase ivot." "A je li?" Ginter se osvrnu onaokolo, trae i nadahnu e. De a i - mogao bi to biti Pjotr Nahfiz, iako je to odavde teko re i - nalazio se pored vode i hranio arane mrvicama hlep i a od morskih ra i a. " ta misli da te bacim u jezero? To bi bio originalan in?" Smeju i se, ona odmahnu glavom. "Tipi no ponaanje primata. Na prime enu opasnost reaguje se pokazivanjem tobonje agresije." Ginter se nasmejao. "A onda, kada to ne upali, primat se povla i u pokazivanje pokornosti. Smirivanja. Majmun demonstrira ovu bezazlenost... kapira?" "Hej, ovo uopte nije smeno", upozoravaju e re e Ginter. "U stvari, prili no je uvredljivo." "Pa se vra a na pokazivanje agresije." Ginter uzdahnu i podie obe ruke uvis."Kako treba da reagujem? Prema tebi, sve to kaem ili uradim potpuno je pogreno." "Ponovo pokornost. Napred-nazad, napred-nazad od agresije do pokornosti i opet nazad." Pravila je pokrete rukom kao da je ova klio. "Ba kao mala maina... kapira? Sve je to automatsko ponaanje."

"'Ej, Kri... ti si ovde neurobiotasive , je l' tako? Reci neku lepu re za mene. Izvuci me iz ovog razgovora." Krina je pocrveneo. Izbegavao je da se sretne s Ginterovim o ima. "Zna, gospo a ang vrlo visoko kotira u Centru. Nad bilo im to ona misli o razmiljanju vredi se zamisliti." ena ga je posmatrala poudno, blistavih o iju, suenih zenica. "Me utim, mislim da ona moda smatra da svi mi samo, u sutini, jezdimo kroz ivot. Kao da nas vodi autopilot. Ne samo tebe, ve sve nas." Obratio se pravo njoj. "Je l' tako?" "Ne, ne, ne, ne." Odmahivala je glavom. "Ba njega." "Diem ruke." Ginter je spustio karte i legao na le a na granitnu plo u da bi kroz staklo krova mogao da gleda Zemlju koja je ula u fazu smanjivanja. Kada je sklopio o i, mogao je da vidi skaka Izmailove kako se podie. Bio je to tur ure aj, malo vie od platforme sa stolicom iznad skupine od etiri boce otpadnog gasa kao pogonskog goriva i kompleta inteligentnih nogu. Video ga je kako uzle e dok je eksplozija cvetala - nakratko je izgledalo kao da lebdi visoko iznad kratera kao soko na vrhu termale. Prekrtenih ruku, prilika obu ena u crveno sedela je i posmatrala, deluju i nekako neljudski mirno. U odraenom svetlu, gorela je arko kao zvezda. Na jedan uasan na in, bila je predivna. Sali ang obgrlila je kolena i stala da se ljulja napred-nazad. Smejala se i smejala. Bet Hamilton bila je opremljena za teleprisustvo. Uklju ila je jedno so ivo u trenutku kada je Ginter uao u kancelariju, ali je nastavila da pokre e ruke i noge. Snoliki, mali, avetinjski pokreti koji e biti primljeni i uve ani u nekoj fabrici negde iza obzorja. "Opet kasni", re e ona, bez nekog posebnog naglaska. Ve ina ljudi osetila bi bar alac stvarnosne bolesti prilikom istovremenog kontakta sa dve razli ite okoline. Hamiltonova je pripadala onim retkim pojedinacima koji su mogli da podele svoju svest izme u dve razdvojene stvarnosti, a da ne izgube delotvornost ni u jednoj. "Zvala sam te da razmotrimo tvoju budu nost u Generaciji pet. Konkretno, da razmotrimo mogu nost da bude preba en da drugo postrojenje." "Misli, Zemaljsku Stranu." "Vidi?" re e Hamiltonova. "I nisi tako glup kao to se pravi." Ponovo je isklju ila so ivo, stala sasvim mirno, a zatim podigla ruku u metalnoj rukavici i prola kroz sloen niz pokreta prstiju. "Pa?" " ta pa?" "Tokio, Berlin, Buenos Aires... da li neto od toga magi no deluje na tebe? ta je s Torontom? Pravi potez sada mogao bi da bude veliki uzlet u tvojoj karijeri." "Ja elim samo da ostanem ovde, obavljam svoj posao i podiem platu", paljivo re e Ginter. "Ja ne jurim priliku za unapre enje, ili veliku poviicu, ili neki lateral za uspon u karijeri. Ja sam sre an tu gde jesam." "Sasvim sigurno to na smean na in pokazuje." Hamiltonova je isklju ila rukavice i oslobodila ake. Po eala je nos. S jedne strane nalazio se njen radni sto, ugla ana kocka crnog granita. PC se nalazio tamo, pored gran ica kristala bakra. Na njenu pomisao, on je preneo glas Izmailove na Ginterov ip. "Sa najdubljim aljenjem moram da vas upozorim na neprofesionalno ponaanje jednog lana vaeg osoblja", po eo je. Sluaju i pritube, Ginter je osetio potpuno neo ekivan ubod alosti, pa ak i ljutnje to se Izmailova drznula da ga tako ocrni. Paljivo je izbegao da to pokae. "Neodgovoran, neposluan, nehajan i loeg vladanja." Toboe se iskezio. "Izgleda da joj se ne svi am." Hamiltonova je utala. "Ali ovo nije dovoljno da..." Izdao ga je glas. "Ili jeste." "U normalnim okolnostima, Vajle, bilo bi. efica rastura a nije 'samo tehno na platnom spisku', kao to si se ti tako zanimljivo izrazio; ove vladine licence nije tako lako dobiti. A iako toga moda nisi svestan, tvoje ocene delotvornosti vrlo su niske. Puno potencijala, malo izvrenja do kraja. Me utim, sre om po tebe, ova Izmailova ponizila je Dona Sakaija i on nam je stao do znanja da nismo pod nekim naro itim pritiskom da joj udovoljimo." "Izmailova je ponizila Sakaija?"

Hamiltonova je netremice gledala u njega. "Vajle, zna, ti si zaboravan." Onda se setio tirade Izmailove o nuklearnoj energiji. "Jeste, tako je. Shvatio sam." "Dakle, moe da bira. Mogu da napiem ukor, koji e oti i u tvoj stalni dosje, zajedno sa pritubom Izmailove. Ili e da sedne na lateral za Zemljasku Stranu, a ja u da se postaram da ove sitnice ne u u u korporacijski sistem." To i nije bio neki izbor. Ali on je to stoi ki primio. "U tom slu aju, izgleda da e me i dalje imati na grba i." "Jo malo, Vajel. Jo malo." Slede a dva dana proveo je na povrini. Prvog dana opet je prevozio ipke goriva do eterdija C. Ovoga puta drao se puta i reaktor je snabdeven gorivom ta no po planu. Drugog dana otiao je sve do Triesnekera da pokupi neke stare ipke koje su bile privremeno uskladitene ve est meseci dok su se KerMakgijevi ljudi raspravljali da li da ih reprocesiraju ili bace. Za njega to nije bio lo posao, jer iako je ciklus Sun evih pega bio u silaznoj fazi, na snazi je bilo povrinsko upozorenje i on je dobijao dodatak za pove an rizik. Kada je stigao tamo, teh predstavnik teleprisustvovao se odnekud iz Francuske da mu kae da zaboravi na to. Bio je jo jedan sastanak i odluka je jo jednom odloena. Krenuo je nazad u Samostalnost uz zvuke 'a kapela' verzije Opere za tri groa u glavi. Zvu ala je strano sladunjavo i pitavo za njegov ukus, ali to je bilo ono to su sluali gore kod ku e. Petnaest kilometara kasnije, UV-metar na plo i je sko io. Ginter je pruio ruku i prstom lupnuo metar. Nije odgovorio. Dok mu se jeza pela uz vrat, bacio je pogled gore na krov kabine i proaptao: "Oh, ne." "Sluba prognoze zra enja upravo je poja ala status povrinskog upozorenja na Najdrasti nije", hladno re e kamion. "Ovo se ini zbog nepredvi ene oluje protuberanci i odmah stupa na snagu. Svi koji se trenutno nalaze na povrini neka to hitnije na u sklonite. Ponavljam: odmah na ite sklonite." "Ja sam osamdeset kilometara od..." Kamion je usporio i stao. "Poto ova jedinica nije oklopljena, preterano nepredvi eno zra enje moe da prouzrokuje njen kvar. Da bi se osigurao bezbedan rad ovog vozila, sve kontrole bi e zamrznute u manuelnom modu, a ova jedinica sad e se isklju iti." Sa prestankom zatitnih funkcija vozila, Ginterova glava napunila se preklapaju im glasovima. Stati ki um provla io se kroz njih i inio besmislenim ono to su pokuavali da kau: **drasti ***ije-Ponavljam: Po***insko**oz**enje je pov***no na Naj***sti *i**. S** jedini** i pers****treba d****ah na u sklon***e. Maksim***a i****eno** ****eset min**a. ***ite sk***te o**ah. Ovo j* sni*** Sl***e prog*oze *** enja. ***g ne***i**ne protuber***, st**us je podignu***a Najdr***e! Odve *et. Upra****u izd**i Na***ast***ije up**or**e***njaj se ***ovr*ine, proklet b****uje li? Na i skl***te. Ne poku**aj *a**e vrati u Samos- talnost. ***v **e te sp*iti. Sl**j,*i**red mest***de se sad n**a** *** tr* fab***e. Slua****i ti****nu? Vajskopf A*is**on, Ni*** i Luna**M***ofa****l. Vajl! *** li m***jl, je si l* tu? Ha*de, bla***oe, da***i **zu, **ko, Sabra, **ng - dov**ite sv****uzice ovamo. N**u ja ****udem kr**a to s*** st***da u****e ***tlo. *ajde vr**ajte se od**h! Sv***edom! Je****neko zn***e je Miha*** 'Ajde, *Mia, ne s**di *e. Po *** n** svoj** glasom, ***e? Z***o Ez "Bet! Najblie sklonite je nazad u Vajskopfu - to je pola sata punom brzinom, a dobio sam upozorenje na dvadeset minuta. Reci mi ta da radim!" Ali prva susneica tekih estica stala je da pada tako jako da se vie nita nije moglo razabrati. Jedna ruka, o igledno njegova, odlebdela je napred i usklju ila radio-relej. Glas u glavi mu je zamro. Pucketanje stati kog uma se nastavljalo. Kamion je nepomi no stajao, pola sata ni od ega, a nevidljiva smrt cvr ala je i pratala sa krova kabine. Stavio je lem i rukavice, dvaput proverio njihove zaptivke i otkva io vrata. Otvorila su se uz tresak. Stranice uputstva za upotrebu odletele su, a rukavica se veselo otkotrljala preko povrine, jure i rui aste ukrasne kockice koju mu je Euridicija poklonila te poslednje no i u vedskoj. aka peni nih biskvita iz jedne otvorene konzerve na plo i pretvorila se u prah i nestala,

vode i za sobom i konzervu. Eksplozivna dekompresija. Zaboravio je da obori pritisak. Ginter se sledio od obeshrabruju eg saznanja da je mogao da na ini tako elementarnu - tako opasnu - greku. A onda je i on bio na povrini, zaba ene glave, zagledan u Sunce. Bilo se arilo od pega i jedne ogromne i nepredvi ene protuberance. Umre u, pomisli on. U jednom dugom, paraliu em trenu, osetio je jezovitu sigurnost te pomisli. Umre e. Znao je to zasigurno, znao to pouzdanije nego to je ikada ita znao. U svom umu, mogao je da vidi kako Smrt prele e preko lunarne ravnice prema njemu. Smrt je bila bezobli ni crni zid koji se puao u beskona nost u svim pravcima. Sekao je Vaseljenu nadvoje. Na ovoj strani bio je ivot, toplota, krateri i cve e, snovi, rudarski roboti, misao, sve to je Ginter poznavao ili mogao da zamisli. Na drugoj strani... neto? Nita? Zid nije nita nagovetavao. Bio je ne itljiv, zagonetan, apsolutan. Ali plovio je prema njemu. Sad je bio tako blizu da je mogao da posegne i dodirne ga. Uskoro e sti i. Ginter e pro i kroz njega i onda e saznati. Trgnuo se i oslobodio te pomisli, a zatim sko io prema kabini. Uzverao se uz njen bok. Primopredajni ip je utao, zve ao i pucketao, ali on je ipak istrgao magnetne pojaseve kojima je Zigfrid bio pri vr en, zgrabio kalem i kontrolnu plo u, i sko io preko ivice. Dosko io je nespretno, pao na kolena i otkotrljao se pod prikolicu. Oko ipki goriva bilo je omotano dovoljno zatite da zaustavi bilo koju koli inu tekog zra enja - bez obzira na to odakle poticalo. Zatiti e ga i od Sunca i od njegovog tovara. Primopredajni ip mu je za utao, a on je osetio kako mu se vilica oputa od napetosti koja ga je stiskala. Bezbedan. Ispod prikolice bilo je mra no i imao je vremena da razmisli. ak i da prebaci povratno disanje na maksimum i isklju i sve periferalije na odelu, ne bi imao dovoljno kiseonika da presedi oluju. Pa, dobro. Mora e da na e zaklon. Vajskopf je bio najblii, samo petnaest kilometara udaljen, a u G5 postrojenju za montau nalazilo se sklonite. To e mu biti cilj. Pipaju i, naao je nose e eli ne podupira e i iskoristio Zigfridove magnetne pojaseve da se prika i na donju stranu prikolice. Bio je to nezgrapan, mu an posao, ali na kraju uspeo je da ostane da visi licem prema putu. Prstima je prebirao po kontrolama hoda a i uspravio Zigfrida u sede i poloaj. Dvanaest tegobnih minuta kasnije, najzad je uspeo da spusti Zigfrida s krova neozle enog. U unutranjosti kabine nije bilo predvi eno da stane nita ni upola te veli ine. Da bi ubacio hoda a unutra prvo je morao da ise e vrata, a onda da istrgne stolicu iz kabine. Odbacio je obe stvari pored puta i ugurao Zigfrida unutra. Hoda se dvaput previo, preoblikuju i se, ponovo preoblikuju i, i kona no uspeo da se nagura u raspoloivi prostor. Neno, paljivo, Zigfrid je preuzeo upravljanje i ubacio u prvu. Uz mukli udarac, kamion se pokrenuo. Bio je to avolski put. Kamion, ionako spor, valjao se putem kao tvrdoglava svinja. Zigfridov opti ki aparat bio je nagnut nad upravlja ke ure aje i nije mogao da se podigne, a da se ne trgnu i oslobode hoda eve ruke. Nije mogao da pogleda napred, a da pre toga ne zaustavi kamion. Upravljao je, gledaju i kako put prolazi ispod njega. Grubo, mogao je da usmerava kamion po znacima koji su promicali pored. Kad god bi odlutao od tragova, Zigfridovim ru nim kontrolama okretao bi kamion nazad, tako da je polako plutao s jedne na drugu stranu, putuju i u cik-cak. Dok su senke treskale i odskakale, put je tekao ka Ginteru opasno jednoli no. Tresao se i drmusao u svom improvizovanom povoju. Posle nekog vremena, po eo je da ga boli vrat od naprezanja da dri glavu povijenu nagore ne bi li gledao kako zaslepljuju i put nestaje u senci ispod prednje osovine, a o i su ga probadale od mile e ponovljivosti onoga u ta su gledale. Kamion je podizao prainu, a najmanje estice nosile su dovoljno stati kog naboja da se priljube za njegovo odelo. U nepravilnim razmacima brisao je rukavicom fini, sivi film sa vizira, razmazuju i ga u duga ke, majune pruge.

Po eo je da halucinira. Bili su to blage vizualne prikaze, pravougaone mrlje obojene svetlosti koje su se kretale preko njegovog vidnog polja i nestajale kada bi protresao glavu i vrsto stisnuo o i, na tren se usredsre uju i. Ali svako oputanje od pritiska gledanja nagonilo ga je da sve due dri o i zatvorene, a to nije smeo sebi da dozvoli. Ovo ga je podsetilo na poslednji susret s majkom i na to ta je tada rekla. Da je najgora stvar kad si udovica to to svaki dan ivot po inje iznova, nita bolji nego prethodnog dana, bol je jo svea, a odsustvo njenog mua je fizi ka injenica koja ne postaje nimalo prihvatljivija. To je kao kad si mrtav, rekla je, jer se nita ne menja. Oh, Boe, pomisli on, ovo ne vredi truda. Onda je kamen veli ine njegove glave krenuo pravo prema njegovom lemu. Mahnito je rukama trgnuo kontrole i Zigfrid estoko zakrenu kamion, tako da je kamen odsko io u stranu i promaio ga. to je stavilo kraj na te misli. Signalisao je svom PC-u. Za uo se Saint James' Infirmary. Nije pomoglo. 'Ajde, ubre jedno, pomisli on. Moe ti to. Bolele su ga ruke i ramena, ba kao i le a, kad ve o tome razmilja. Da bi stvar bila jo perverznija, jedna noga mu se uko ila. Zbog ugla pod kojim je morao da dri glavu da bi posmatrao put, usta su mu gotovo stalno bila otvorena. Posle nekog vremena, drhtavo kretanje upozorilo ga je da mu se barica pljuva ke skupila na krivini zatitnika za lice. Balavio je. Zatvorio je usta, progutao nazad ispljuvak i nastavio da zuri napred. Minut kasnije otkrio je da to ponovo radi. Polako, bedno, kretao se ka Vajskopfu. G5 Vajskopf bilo je tipi no postrojenje te vrste: mehurasta kupola za ujedna avanje temperaturnih promena tokom dugog lunarnog dana, mikrotalasna relejna kula u koju se mogli smestiti nadzornik i stotinu poluautonomnih jedinica za obavljanje posla. Ginter je preiao pristupni put, zaokrenuo nazad na njega i poveo kamion pravo do boka fabrike. Naveo je Zigfrida da ugasi motor, a onda pustio da kontrolna plo a padne na tle. Prili no due od minuta naprosto je samo visio tamo, zatvorenih o iju, kuaju i kraj kretanja. Onda se oslobodio pojaseva i ispuzao ispod prikolice. Sa stati kim onomatopejama i reetanjem u glavi, doteturao se do fabrike. U priguenom svetlu koje se filtriralo kroz pokriva kupole, fabrika je bila mutna kao podmorska kaverna. Svetlo na njegovom lemu kao da ju je izobli avalo, isto koliko ju je i osvetljavalo. Maine su se povijale ka sreditu tog kruga, nadimaju i se kao kad bi ih neko gledao kroz so ivo ribljeg oka. Isklju io ga je i sa ekao da mu se o i prilagode. Neto kasnije, mogao je da vidi montane robote, vitke kao duhove, kako se kre u nezemaljski skladno. Protuberanca ih je aktivirala. Njihali su se kao morska trava, neznatno neuskla eni izme u sebe. Podignutih ruku, plesali su u skladu sa slu ajnim radio-ulazima. Na montanoj traci leali su ostaci napola napravljenih robota; izgledalo je kao da su odrani i da im je izva ena utroba. Njihovi fini ornamenti bakarnih i srebrnih nerava bili su izloeni pogledu i na njima je nasumi no ra eno. Duga ka ruka sa elekti nom varnicom na vrhu zglobno se spustila i naterala metalni torzo da se trgne. Bili su to, ve inom, slepi mehanizmi; mo ni ure aji pri vr eni za pod po logici montanih puteva. Ali bilo je tu i mobilnih jedinica - nadzornika i majstora za sve - koje su pijano vrludale fabrikom, obnevidele od Sunca. Iznenadna kretnja navela je Gintera da se okrene ta no na vreme da vidi kako se metalni bua kotrlja ka njemu, udara ogromnom rukom o pod i pravi rupu odmah pored njegovih nogu. Osetio je udarac preko tabana. Odsko io je unazad. Maina ga je pratila; dijamantima obrubljen probojac nervozno je klizio u omota i iz njega, drhtavih i nenih kretnji kao kod tek ro enog drebeta. "Lake, lu e", proapta Ginter. Na drugom kraju fabrike zelene strelice utisnute u zid kratera pokazivale su na gvozdena vrata. Sklonite. Ginter se odmicao od bua a, idu i koso prema servisnom prolazu izme u dva reda maina koje su se mrekale kao trava na vetru.

Udarna presa kotrljala se napred na svojim to ki ima. A onda se, zbunjena poljem pokreta, zaustavila i nesigurno skenirala redove robota. Ginter se sledio. Najzad, polako, tromo, metalni bua se okrenuo. Ginter je potr ao. Stati ka buka urlala mu je u glavi. Sive senke plivale su izme u udaljenih maina, kao ajkule, ponekad se pribliavaju i, ponekad odmi u i. Stati ki um postao je glasniji. irom fabrike, zavariva ki lukovi mirkali su na vrhovima montaera, kao majune zvezde. Saginju i se, tr e i, izmi u i, stigao je do sklonita i epao vrata vazune komore. ak i kroz rukavicu, mogao je da oseti hladno u ru ice. Okrenuo ju je. Vazduna komora bila je mala i okrugla. Provukao se kroz vrata i nagurao u neodgovaraju i prostor, skupljaju i se koliko je god mogao. Naglim trzajem zatvorio je vrat. Mrak. Ponovo je uklju io svetiljku na lemu. Odbijeno bletavo svetlo pogodilo ga je u o i, suvie jako za tako sku en prostor. Povijen, sa bradom na kolenima, u zaokruenom prostoru komore, osetio je ironi no drugarstvo sa Zigfridom u kamionu. Unutranje kontrole komore bile su jednostavne da jednostavnije ne mogu biti. Vrata su se otvarala ka unutra, tako da ih je vazduni pritisak drao u zatvorenom poloaju. Postojala je potezna ipka koja je, kada se povu e, putala kiseonik u vazdunu komoru. Kada bi se pritisak izjedna io, unutranja vrata lako su se otvarala. Potegao je ipku. Pod se zatresao kad je neto teko promaklo. Sklonite je bilo malo, jedva dovoljno da u njega stane poljski krevet, hemijski toalet i aparat za disanje sa dodatnim rezervoarima kiseonika. Jedan jedini plafonski ure aj obezbe ivao je i svetlost i toplotu. Od ostalih pogodnosti, nalazilo se tu jo ebe. Za zabavu, postojala su depna izdanja Biblije i Kurana; tu su ih ostavila sada neverovatno daleka misionarska drutva. ak i u praznom sklonitu nije bilo puno prostora. Ali ono nije bilo prazno. Jedna ena, namrtena, uzmicala je i podignutom rukom zaklanjala se od njegove svetiljke na lemu. "Ugasi to", rekla je. Posluao je. U blagoj svetlosti koja je usledila, video je: potpuno belu frizuru sa zaravnjenim vrhom, rui astu kou lobanje koja se providela sa strane. Visoke jagodice. Neznatno podignute o ne kapke, nalik na krila, paljivo oblikovanom senkom na o ima. Tamne usne, puna usta. Morao je da se divi li nosti koja je tako briljivo minkala lice da bi ga posle sakrila ispod lema. Onda je ugledao crveno-narandasto odelo Studio Volga. Bila je to Izmailova. Da bi prikrio nelagodnost, usporio je sa skidanjem rukavica i lema. Izmailova je pomerila svoj lem sa kreveta da napravi mesta i on sede pored nje. Pruaju i ruku, on kruto re e: "Ve smo se sreli. Ja se zovem..." "Znam. Pie ti na odelu." "A, da. Tako je." Protekao je neprijatno dug trenutak, tokom koga su oboje utali. Najzad, Izmailova pro isti grlo i ustro re e: "Ovo je smeno. Ne postoji nijedan razlog zbog..." KLANG. Glave su im se jednovremeno trgnule prema vratima. Zvuk je bio otar, bu an, metalan. Ginter naglo navu e lem i dohvati rukavice. Izmailova, tako e se obla e i to je bre mogla, napeto, ispod glasa, re e u primopredajni ip: " ta je to?" Metodi no zatvaraju i jednu po jednu patent-bravu na zglobu ruke, Ginter odvrati: "Mislim da je to bua metala." A onda, budu i da je lem priguio njegove re i, ponovio ih je preko ipa. KLANG. Ovaj drugi put, o ekivali su zvuk. Sada nije bilo sumnje. Neto je pokuavalo da slomi spoljna vrata vazdune komore. " ta?"

"Moda neka vrsta eki a, ili kova ki ure aj. Budi sre na da nije laserski bua ." Podigao je ruke ispred sebe. "Izvri mi bezbednosnu proveru." Okrenula mu je zglobove na jednu stranu, nazad, uzela mu lem u ruke i cimnula ga u stranu da proveri zaptivanje. "Proao si." Ispruila je svoje zglobove. "Ali ta to pokuava?" Rukavice su joj savreno zaptivale. Jedna spona na lemu radila je malo na tome, premda ne previe, da narui celovitost. Slegnuo je ramenima. "Zbunjen je - ko zna ta radi. Moda ak pokuava da popravi oslabelu arku." KLANG. "Pokuava da u e unutra!" "Da, i to je mogu e." Glas Izmailove neznadno se povisio: "Ali ak i da je dobio pogrenu naredbu, nemogu e je da postoji bilo kakav program u njegovoj memoriji koji bi ga naveo da to ini. Kako slu ajni ulaz moe da ga nagna da ovako postupa." "On ne radi na taj na in. Ti razmilja o robotici kakva je bila kad si ti bila dete. Ovi ure aji su poslednja re tehnike. Oni ne manipuliu uputstvima, oni manipuliu konceptima. To ih, zna, ini fleksibilnijim. Ne mora da im programira svaki mogu i korak kada eli da urade neto novo. Samo im zada cilj..." KLANG. "...na primer, razmontiraj rotacionu builicu. Ona ima banku dostupnih vetina, kao to su: se enje, otkivanje i gruba manipulacija - koje zatim spaja u razli ite konfiguracije sve dok ne na e put koji e je odvesti do cilja." Sad je pri ao samo da bi neto pri ao, pri ao da se suzrdri od panike. " to u normalnim okolnostima fino radi. Ali kad se neka od ovih stvari pokvari, ona to ini na pojmovnom nivou. Kapira? Pa je..." "Pa je ona odlu ila da smo mi rotacione builice koje treba demontirati." "Ovaj... aha." KLANG. "Pa ta emo kad u e unutra?" Oboje su nehoti no ustali i stali licem prema vratima. Nije bilo puno mesta, a i to malo oni su ispunjavali. Ginter je bio naglaeno svestan da tu nema dovoljno prostora ni za borbu ni za bekstvo. "Ne znam ta e ti", re e on, "ali ja u tog drkadiju da puknem u glavu toaletom." Okrenula se i pogledala ga. KLA... zvuk je bio pre en napola itavom eksplozijom. Nagla, potpuna tiina. "Probio je spoljna vrata", bezizraajno re e Ginter. ekali su. Mnogo kasnije, Izmailova re e: "Da li je mogu e da je otiao?" "Ne znam." Ginter je otkop ao spone na svom lemu, skinuo ga, kleknuo i priljubio uho na pod. Kamen je bio gotovo bolno hladan. "Moda ga je eksplozija unitila." Mogao je da uje slabe vibracije montaera i tee tutnjanje maina koje su vrljale po podu fabrike. Nita od toga nije zvu alo blizu. U sebi, izbrojao je do sto. Nita. Ponovo je izbrojao. Najzad se uspravio. "Nema ga." Oboje su seli. Izmailova je skinula lem, a Ginter je nespretno po eo da osloba a rukavice. Petljao je oko kop i. "Vidi me." Drhtavo se nasmejao. "Sav sam se smotao. Ne mogu ni ovo da uradim, toliko sam nervozan." "Daj da ti pomognem." Izmailova je podigla kop e i povukla rukavicu. Skinula se. "Daj drugu ruku." A onda, nekako, stali su da skidaju odelo jedno drugom, cimaju i kop e, osloba aju i zaptivke. Po eli su polako, ali su ubrzavali sa svakim otkop anim delom, da bi na kraju cimali i vukli mahnito urno. Ginter je otvorio prednjicu odela Izmailove i otkrio crveni svileni kamisol. Zavukao je ruke ispod njega i gurnuo tkaninu navie preko njenih grudiju. Bradavice su joj bile tvrde. Pustio je da joj dojke ispune njegove ake i stisnuo. Izmailova je ispustila dubok, jecav zvuk iz dubine grla. Otvorila je Ginterovo odelo, svukla njegov donji deo i zavukla ruku unutra da ga epa za kurac. Ve mu se bio digao. Izvukla ga je i nestrpljivo gurnula Gintera na krevet. Onda je klekla iznad njega i uvela ga u sebe. Usta su joj se spojila s njegovim, topla i vlana.

Napola u odelu, a napola van njega, vodili su ljubav. Ginter je uspeo da oslobodi jednu ruku i zavukao ju je u odelo Izmailove da bi prevla io njome preko njenih duga kih le a i du potiljka. Kratke dla ice njene nakostreene kose golicale su mu dlan. Grubo je jahala po njemu; telo joj je bilo sklisko od znoja. "Svrva li?" promrmljala je. "Svrava li? Reci mi kad e da svri." Grizla ga je za rame, sa strane vrata, po bradi, donjoj usni. Nokte mu je zarivala u meso. "Sad", proapta on. Mogu e da je samo rekao ispod glasa, a da je ona to pokupila preko primopredajnog ipa. Ali onda ga je stisnula vr e nego ikada, kao da pokuava da mu slomi rebra i celo telo protresao joj je orgazam. Onda je i on svrio, stiavaju i njenu strast u spirali bezna a, ekstaze i osloba anja. Bilo je to bolje nego bilo ta to je ranije doiveo. Posle, kona no su se oslobodili svojih odela. Odbacili su i izgurali stvari sa kreveta. Ginter je izvukao ebe ispod njih i uz pomo Izmailove obavio ga oko njih oboje. Leali su zajedno, oputeni, i utali. Neko vreme sluao je kako ona die. Zvuk je bio blag. Kada je okrenula lice prema njemu, mogao je da ga oseti; toplo, slabano golicanje na po etku grla. Njen miris proeo je prostoriju. Ovog stranca pored njega. Ginter je ose ao iscrpljenost, toplinu, ugodnost. "Koliko si dugo ovde?" upita on. "Mislim, ne ovde u sklonitu, ve ..." "Pet dana." "Tako malo." Nasmeio se. "Dobro dola na Mesec, Izmailova." "Ekatarina", pospano re e ona. "Zovi me Ekatarina." Vi u i, vinuli su se u visine i na jug, preko Herela. Ptolemejev put savijao je i vijugao ispod njih, nestaju i sa vidika i uvek se iznova vra aju i. "Ovo je super!" kretao je Hiro. "Ovo je... trebalo je pre godinu dana da te nagovorim da me izvede ovamo." Ginter je proverio kurs i samnjio gas, tonu i ka istoku. Ostala dva skaka a, robuju i njegovom, sledila su ga u zbijenoj formaciji. Dva dana prolo je od oluje protuberanci i Ginter, jo na obaveznom oporavku, obe ao je da e odvesti prijatelje u brda im se ukine povrinsko upozorenje. "Stiemo na cilj. Bolje triput proverite sigurnosne pojaseve. Dobro ti je tamo iza, Krie?" "Sasvim udobno, da." Onda su se spustili na sletalite kompanije Kipu i zaliv. Hiro se drugi spustio, a prvi iziao na povrinu. Skakutao je naokolo kao koli puten s uzice, jurio uzbrdo i nizbrdo, tragao za boljim vidikovcima. "Ne mogu da verujem da sam ovde! Radim ovo svaki dan, ali znate ta? Ovo je zapravo prvi put da sam zaista napolju. Mislim, fizi ki." "Pazi gde gazi", upozorio ga je Ginter. "Ovo nije kao teleprisustvo - ako slomi nogu, Krina i ja emo morati da te izvu emo." "Verujem ti. ove e, svako koga uhvati oluja, a ko zavri tucaju i..." "Hej, pazi ta govori. U redu?" "Svi su uli pri u. Mislim, svi smo mislili da si mrtav, a onda su vas nali kako spavate. Sto godina e se o tome pri ati." Hiro se prakti no guio od smeha. "Ti si legenda!" "Pusti to." Da bi promenio temu, Ginter re e: "Ne mogu da verujem da elite da fotografiete ovaj haos." Operacija Kipu i zaliv bila je povrinsko rudarenje. Buldoeri-roboti skidali su regolit i ubacivali ga u prera iva ko postrojenje koje je po ivalo na ogromnim konzolama. Tragali su ovde za torijumom, a proizvedena koli ina bila je dovoljno mala da se mogla prenositi skaka em do rasplodnog reaktora. Nije bilo potrebe za inskim topom, a jalovina je gomilana u veta ke planine u blizini fabrike. "Ne budu smean." Hiro razmahnu rukom prema jugu, ka Ptolemeju. "Tamo!" Zid kratera bio je osun an, dok su najnii delovi okolnog tla jo bili u senci. inilo se kao da se blagi nagibi visoko uzdiu; sam krater bio je katedrala, blistavo bela. "Gde ti je aparat?" upita Krina. "Nije mi potreban. Naprosto beleim podatke u lem."

"Nije mi ba najjasniji ovaj tvoj projekat mozaika", re e Ginter. "Objasni mi jo jednom kako bi to trebalo da radi." "Anja se toga setila. Ona je iznajmila montaer da ise e heksagonalne podne plo ice - crne, bele i u etrnaest me unijansi sivog. Ja obezbe ujem slike. Izabra emo onu koja nam se najvie svi a, skenirati je crno-belo, raslojiti je da bismo dobili vrednosti intenziteta, a zatim pustiti montaer da poloi pod, tako da svaka plo ica predstavlja jedan piksel. Izgleda e super do i sutra da vidi." "Aha, do i u." avrljaju i kao veverica, Hiro ih je poveo od ivice rudnika. Krenuli su na zapad, preko kosine. Krinin glas dopro je do Gintera preko primopredajnog ipa. Bio je to stari trik. ipovi imaju efektivni prenosni pre nik od petnaest jardi - ako si dovoljno blizu, moe da isklju i radio i razgovara ip u ip. "Izgleda da ima problema, prijatelju." Osluno je da li je tu i drugi nose i ton, ali nita nije uo. Hiro je bio van dometa. "Izmailova. Izgleda..." "...da si se zaljubio u nju." "Otkud zna?" Razmaknuto su se pore ali po kosini koja se uzdizala; Hiro je bio na elu. Neko vreme niko nije govorio. Bilo je u ne eg smirenog, poverljivog u toj podeljenoj tiini, nalik na anonimni mir ispovedaonice. "Molim te, nemoj ovo pogreno da shvati", re e Krina. " ta da pogreno shvatim?" "Gintere, ako uzme dve seksualno kompatibilne osobe, smesti ih jednu uz drugu, izoluje i navede da se useru od straha, one e se zaljubiti. To je neminovno. To je mehanizam opstanka, neto to je usa eno u tvoje osnovno ustrojstvo mnogo pre nego to si ro en. Kada milijarde godina evolucije kau da je dolo vreme za vezivanje, tvoj mozak nema puno izbora nego da poslua." "Hej, do ite ovamo!" viknu Hiro preko radija. "Ovo morate da vidite." "Dolazimo", re e Ginter. A onda, dodade preko ipa: "Pravi od mene jednu od onih maina Sali ang." "Na neki na in, mi i jesmo maine. To nije tako loe. Ose amo e kada nam je potrebna voda, adrenalin se upumpava u krv kada nam je potreban dodatni priliv agresivne energije. Ne moe da se bori protiv svoje prirode. Zato bi?" "Da, ali..." "Zar nije ovo divno?" Hiro se verao preko kamenjara. "Prua se sve dalje i dalje. A pogledajte tamo gore!" Podigavi pogled, videli su da je ono uza ta su se peli rasut materijal iz uske pukotine potpuno ispunjene kamenim gromadama. Bile su ogromne, velike kao skaka i, a neke od i kao spremita kiseonika. "Hej, Krina, mislio sam da te pitam - ta ti to, u stvari, radi tamo u Centru?" "Ne mogu da razgovaram o tome." "Ma, daj." Hiro je podigao na rame kamen veli ine njegove glave i odbacio ga, kao baca kugle. Kamen se polako vinuo navie i spustio se daleko dole nizbrdo u beloj eksploziji praine. "Ovde si me u prijateljima. Nama moe da veruje." Krina odmahnu glavom. Sunce mu se odbijalo o vizir. "Ne znate ni ta pitate." Hiro je podigao drugi kamen, ve i od prvog. Ginter ga je znao u ovakvom raspoloenju: zlo astog lica i iskeen. "Ta no to. Nas dvojica nemamo pojma o neurobiologiji. Moe slede ih deset sati provesti podu avaju i nas, a mi i dalje ne bismo mogli dovoljno toga da shvatimo da bismo ugrozili bezdednost." Jo jedan prasak praine. "Ne razumete. Centar za samoreprodukuju e tehnologije nije smeten ovde bez razloga. Laboratorijski rad mogao bi da se obavlja i tamo, na Zemlji, za samo deli lunarnih trokova. Nai sponzori premestili su ovde projekte zato to su istinski zabrinuti." "Pa, ta moe da nam kae o tome? Daj nam samo dostupne stvari; vesti za video asopise. Nita tajno." "Pa... dobro." Sad je bio red na Krinu. Podigao je mali kamen, zavrteo ga kao igra bezbola i bacio. Smanjivao se i nestao u daljini. Beli obla i podigao

se s povrine. "Znate Sali ang? Ona je upravo zavrila kartiranje neurotransmiterskih funkcija." Onda je sa ekao. Kada Krina nita vie nije dodao, Hiro sarkasti no re e: "Auu." "Detalji, Krina. Neki od nas ne mogu tako brzo da sagledaju Vaseljenu u zrnu peska kao ti." "Trebalo bi da je o igledno. Mi ve gotovo deceniju imamo potpunu genetsku kartu mozga. Sad tome dodajemo hemijsku kartu Sali ang, a to je analogno davanju klju eva od bibilioteke. Ne, jo bolje od toga. Zamislite da ste ceo ivot proveli u ogomnoj biblioteci punoj knjiga na jeziku koji ne znate ni da itate ni da govorite, i da ste upravo pronali re nik i ita slika." "I ta kae? Da emo potpuno razumeti kako funkcionie mozak?" "Da emo potpuno kontrolisati funkcionisanje mozga. Hemijskom terapijom mo i emo da navedemo svakoga da misli ili ose a ta god poelimo. Ima emo trenutne lekove za sve netraumatske mentalne bolesti. Mo i emo da fino podeavamo agresiju, strast, kreativnost - podiemo ih, sputamo, bi e sve to isto. Sad shvatate zato se nai sponzori toliko brinu zbog onoga to moe proiste i iz ovih istraivanja." "Ne, ne ba. Svetu treba vie razuma", re e Ginter. "Slaem se. Ali ko je taj ko e definisati razum. Mnoge vlade smatraju politi ke disidente plodnim tlom za mentalno utamni enje. Ovo e otvoriti vrata mozga, dopusti e da se ispituje spolja. Prvi put bi e mogu e otkriti neispoljenu pobunu. Mo i e da se van zakona stave odre eni vidovi razmiljanja. Potencijal za zloupotrebu nije bezna ajan. Razmotrite tako e vojne primene. Ovo znanje, povezano sa nekim novim nanoorujem, moglo bi da proizvede fanati ni borbeni gas, koji bi vam omogu io da armiju neprijatelja okrenete na sopstveni narod. Ili, jo lake, baciti ih u stanje psihoti ne mahnitosti i okrenuti ih na same sebe. Gradovi se mogu umiriti proizvo enjem katatonije kod stanovnitva. Moe se stvoriti druga, interna stvarnost, to bi dopustilo zavojeva u da koristi mase za ropski rad. Mogu nosti su bezgrani ne." Varili su ovo u tiini. Najzad, Hiro re e: "Isuse, Krina, ako je ovo ono to je dostupno, kakve su to, kog vraga, stvari koje morate da krijete?" "Ne mogu da vam kaem." Minut kasnije, Hiro je opet odjurcao. U podnoju obinjeg brda pronaao je veliku kamenu gromadu koja je stajala nagnuta napred na manjem kraju. Obigravao je oko nje i pokuavao da napravi dobar snimak, a da u pozadini ne uhvati sopstvene otiske stopala. "Pa, u emu je problem?" re e Krina preko ipa. Probem je u tome to ne uspevam da se sretnem s njom. Ekatarinom. Ostavljao sam poruke, ali ona ne e da odgovori na njih. A ti zna kako je to u Samostalnosti - zaista je naporno izbegavati nekoga ko eli da se s tobom sretne. Ali njoj to uspeva." Krina je utao. "Sve to elim da znam jeste - ta se ovde doga a?" "Ona te izbegava." "Ali zato? Ja sam se zaljubio, a ona nije; je l' to pokuava da mi kae? Mislim, je l' u tome tos, ili ta?" "Poto nisam uo njenu stranu pri e, ne mogu ta no da ti kaem ta ona ose a. Ali mogu da se kladim da i ona ose a isto to i ti. Razlika je u tome to ti misli da je to dobra ideja, a ona ne. Tako da te izbegava. Susret bi joj samo jo vie oteao da vlada svojim ose anjima prema tebi." "Sranje!" Neo ekivan sarkazam dopro je iz Krininog glasa: "A ta ti ho e? Pre minut si se bunio to mislim da si maina. Sad si nesre an to Izmailova misli da nije." "Hej, momci! Do ite ovamo. Otkrio sam sjajno mesto za snimak. Ovo morate da vidite."

Okrenuli su se i videli da im Hiro mae s vrha brda. "Mislio sam da odlazi", progun ao je Ginter. "Rekao si da ti je dosta Meseca, da odlazi i da se nikad vie ne e vratiti. Kako to da ti se odjednom toliko digao moral?" "To je bilo ju e! Danas sam pionir, graditelj svetova, osniva dinastija!" "Ovo postaje mu no. Kako od tebe izvu i jasan odgovor?" Hiro je visoko odsko io i zauzeo pozu, rairenih ruku i pomalo luckastu. Zateturao se malo prilikom doskoka. "Anja i ja se ven avamo!" Ginter i Krina se zagledae jedan u drugog, prazan vizir u prazan vizir. Nateravi se da ispolji oduevljenje, on re e: "Hej, sere? Stvaro! esti..." Zavijaju i vrisak stati kog uma dopro je niotkuda. Ginter se trgnuo i stiao radio. "Moj glupi radio je..." Jedan od druge dvojice - zajedno su se kretali, pa nije mogao da ih raspozna iz daljine - upirao je prstom navie. Ginter je zabacio glavu da pogleda na Zemlju. U sekundi nije bio svestan ta trai. A onda je video: dijamantska svetla ta ka usred no i. Li ila je na malu, svetlu rupu u stvarnosti, negde u kontinentalnoj Aziji. " ta je to, kog vraga?" upita on. "Blago, Hiro re e: "Mislim da je to Vladivostok." Do trenutka kada su u povratku stigli do Sinusa Medii, prvo svetlo je pocrvenelo i izbledelo, a dva druga su se rascvetala. Novinarski operateri na Opservatoriji radili su prekovremeno da spoje izvetaje sa velikih novinskih kanala u montau glasina i strahovanja. Radio je bio pun razgovora o pogocima na Seul i Buenos Aires. Izgledalo je da je to sigurno. Pogoci u Panamu, Irak, Denver i Kairo bili su pod sumnjom. Nevidljiva raketa proletela je nisko iznad Hokaida i bila skrenuta u Japansko more. vajcarske orbitalne stanice izgubile su nekoliko fabrika usled rasprskavaju ih satelita. Nije bilo slaganja po pitanju ko je agresor, a iako su mnoge sumnje navodile na jednu stranu, Tokio je sve pobijao. Gintera je najvie impresionirao zvu ni zapis jednog britanskog videoesejiste koji je rekao da nije vano ko je pucao prvi. 'Koga emo okriviti? Junu alijansu, Tokio, generala Kima ili moda neku tajanstvenu teroristi ku grupu za koju niko nikad nije uo? U svetu ija su oruja vezana na muicu niana, to pitanje je besmisleno. Kada je prva bomba eksplodirala, ona je aktivirala autonomne programe koji su ispalili ono to je slubeno ozna avano kao 'odmeren odgovor'. Ni sam Gorov to nije mogao da spre i. Njegovi takti ki programi izabrali su tri ovonedeljna najverovatnija agresora - od kojih su bar dva sasvim sigurno bila nevina - i lansirali odgovor. Ljudska bi a tu nisu imala nikakvog udela. Ove tri nacije imale se svoje povratne 'odmerene odgovore'. Ishod toga tek po injemo da saznajemo. Sada emo napraviti pauzu od pet dana, tokom kojih e pregovarati sve uklju ene drave. Otkud sve to znamo? Saeci svih najve ih odbrambenih programa dostupni su na bilo kojoj javnoj mrei podataka. Oni nisu tajna. Otvorenost je ono to najvie zastrauje u svemu tome. Imamo pet dana da izbegnemo rat koji bukvalno niko ne eli. Pitanje je, mogu li u pet dana vojne i politi ke snage preuzeti kontrolu nad sopstvenim odbrambenim programima? Ho e li? Ako se uzme u obzir bol i bes koji je umean u sve to, tradicionalne mrnje, nacionalovinizmi i prirodne reakcije onih iji su voljeni ve me u mrtvima, mogu li oni na vlasti na vreme prevazi i svoju prirodu kako bi se izbegao kona ni i potpuni rat? Nae dobro informisane procene kau ne. Ne, ne mogu. Laku no i nek' nam se Bog smiluje.' utke su leteli ka severu. ak i kad je radio-prenos prekinut usred re i, niko nije progovorio. Bio je to kraj sveta i sve to bi rekli postalo bi bezna ajno pred tom injenicom. Naprosto su ili ku i. Predeo oko Samostalnosti bio je na i kan grafitima, velikim tampanim slovima ispisanim na stenama: KARL OPS - AJNDHOVEN '49 i LUIZA MAKTAJ ALBUKERKI NM. Ogromno oko u piramidi. ARSENAL - SVETSKI AMPION U RAGBIJU sa krunom preko toga. KUKURUZNI HLEB. Pi Lambda Fi. GLAVE MOTORA. Div sa toljagom. Sputaju i se iznad njih, Ginter je razmiljao kako se svi oni odnose na mesta i stvari sa onog sveta iznad, da nijedan nije priro en Mesecu. Ono to je uvek izgledalo besmisleno, sada ga je poga alo kao neizrecivo tuno.

Sletite za skaka e i vakuumsku garau delila je samo kratka etnja. Nisu se mu ili da zovu minibus. Garaa se sada Ginteru inila udnovato nepoznata, iako je proao kroz nju hiljadu puta. Izgledalo ku je da lebdi u sopstvenoj tajni, kao da je sve sklonjeno i zamenjeno ta no jednakim duplikatima, ali vra eno razli ito i nekako neprepoznatljivo. Parkirana vozila bila su koso pore ana u redove po tipu unutar obojenih linija. Plafonska svetla napinjala su se da dostignu pod, ali nisu mogla. "Majku mu, kako je ovo mesto mirno!" Hiroov glas delovao je neprirodno glasno. Bilo je to ta no. Ni u najdubljim krajevima garae nije se pomicao ni jedan jedini daljinski ili robotski servisni ure aj. ak se ni njuka gubitka pritiska nije pokretao. "Mora da je zbog vesti", proimrmlja Ginter. Otkrio je da nije spreman da otvoreno govori o ratu. U pozadini garae, pet vazdunih komora stajalo je u redu. Iznad njih, topla, uta traka prozora sjala je u steni. U sobi iza, mogao je da vidi nadzornika kako se muva naokolo. Hiro je mahnuo rukom, a mala prilika unutra nagnula se napred da odmahne. Prili su najblioj komori i sa ekali. Nita se nije dogodilo. Posle nekoliko minuta, odmakli su se od komore da zavire kroz prozor. Nadzornik je jo bio tamo i lagano se kretao. "Hej!" viknu Hiro preko otvorene frekvencije. "Ti gore! Radi li?" ovek se nasmeio, klimnuo i odmahnuo. "Onda otvori ta prokleta vrata!" Hiro krupnim koracima po e napred; uz poslednje potvrdno mahanje nadzornik se nagnuo nad upravlja ke ure aje. "Ovaj, Hiro", re e Ginter, "neto nije u redu sa..." Vrata su se otvorila uz eksploziju. Tako su lupila kad su se naglo otvorila, da su napola ispala iz arki. Vazduh iznutra izleteo je napolje kao naboj iz topa. U trenu, garaa je bila puna slobodnog alata, delova vakuumskih odela i komadi a ode e. Klju za odvijanje pogodio je Gintera pljotimice po ruci, zavrteo ga i oborio na pod. okiran, podigao je pogled. Par ad i deli i stvari ostali su da vise u vazduhu jedan dug, nadrealan tren. Onda, kad je vazduh utekao, polako su po eli da poniru dole. Nespretno je ustao, masiraju i ruku preko odela. "Hiro, jesi li u redu? Krie?" "Oh, moj Boe", re e Krina. Ginter se naglo okrenuo. Video je da Krina u i u senci kamiona s ravnim dnom iznad ne ega to nikako nije mogao da bude Hiro, jer je bilo savijeno na pogrean na in. Priao je kroz svetlucavu nestvarnost i klekao pored Krine. Zurio je dole na Hiroovo telo. Hiro je stajao pravo pred vratima kada ih je nadzornik otvorio, ne izvrivi prethodno dekompresiju unutranjeg hodnika. Primio je svu silinu udara. Podigao ga je i tresnuo o bok kamiona, slomivi mu ki mu i razbivi mu vizir na lemu povratnim udarcem. Mora da je trenutno umro. "Ko je to tamo?" upita jedna ena. Minibus je uao u garau, ali Ginter to nije primetio. Podigao je pogled i na vreme da vidi kako za njim ulazi drugi, a onda i tre i. Ljudi su po eli da mile napolje. Uskoro je dvadesetak njih prilazilo kroz garau. Razbili su se u dve grupe. Jedna se uputila pravo prema komorama, a manja je krenula ka Ginteru i njegovim prijateljima. Izgledalo je ba kao da je u pitanju vojna operacija. "Ko je to tamo?" ponovila je ena. Ginter je podigao prijateljevo telo na ruke i ustao. "To je Hiro", re e on bezizraajno. "Hiro." Plutali su napred oprezno, polukrug odela sa praznim vizirima, nalik na kahine. Mogao je da razabere logoe korporacija. Micubii. Vestinghaus. Holst orbitalne. Crveno-narandasto odelo Izmailove bilo je me u njima, a i ivopisna Modrijanova ara koju nije prepoznao. ena je ponovo progovorila, napeto, zabrinuto. "Hiro, reci mi kako se ose a." Bila je to Bet Hamilton.

"Nije to Hiro", re e Krina. "To je Ginter. Ovo je Hiro. Ovo to on nosi. Bili smo u brdima i..." glas mu se slomio i zbrkao. "Jesi li to ti, Krina?" upita neko. "Ima tu i zrnca sre e. Poaljite ga napred; treba e nam kada u emo." Neko drugi prebacio je ruku preko Krininih ramena i odveo ga. Preko radija, jedan jasan glas obratio se nadzorniku. "Dmitrij, jesi li to ti? Signe ovde. Se a me se, zar ne, Dmitrij? Signe Omsted. Ja sam ti prijatelj." "Naravno da te se se am, Signe. Se am te se. Kako bih ikada mogao da zaboravim svog prijatelja? Naravno da se se am." "Oh, dobro. Tako sam sre an. Sluaj me paljivo, Dmitrij. Sve je u redu." Ogor eno, Ginter je prebacio bradom radio na odailjanje. " avola je. Ta budala gore..." Krupan ovek u Vestinghausovom odelu zgrabio je Gintera za povre enu ruku i prodrmao ga. "Zavei, pi ka ti materina!" zareao je. "Ovo je ozbiljno, budalo jedna. Nemamo vremena da te tetoimo." Hamiltonova se umeala izme u njih. "Pobogu, Posnere, upravo je video..." Zastala je. "Ja u da se pobrinem za njega. Ja u da ga smirim. Samo nam dajte pola sata. Vai?" Ostali su izmenjali poglede, klimnuli i okrenuli se. Na Ginterovo iznena enje, Ekatarina mu se obratila preko primopredajnog ipa. " ao mi je, Gintere", promrmljala je. Onda je nestala. Jo je drao Hiroov le. Otkrio je da zuri dole u prijateljevo uniteno lice. Meso je bilo puno masnica i nabubrelo kao prekuvana virla. Nije mogao da skrene pogled. "Hajde." Bet ga je malo gurnula da na pokrene. "Stavi telo nazad na taj pik-ap i povezi nas napolje do litice." Na insistiranje Hamiltonove, vozio je Ginter. Otkrio je da pomae kad je zabavljen ne im. Sa rukama koje su plutale na volanu, netremice je gledao ispred i ne bi li ugledao pre icu do Mauzoleja. Ose ao je kao da ga o i grebu i kao da su neljudski suve. "Napali su nas da nas preduhitre", re e Hamiltonova. "Sabotaa. Tek sad po injemo da slaemo kockice. Niko nije znao da ste na povrini, jer bismo ve poslali nekog po vas. Ovde je bio poprili an haos." utke je vozio, uljuljkan i zati en svim tim miljama tekog vakuuma obavijenim oko njega. Mogao je da oseti prisustvo Hiroovog lea u zadnjem delu kamiona, neprestano psihi ko probadanje izme u lopatica. Ali sve dok ne govori, bezbedan je; moe da ostane po strani od Vaseljene koja sadri bol. Bol ga ne moe dodirnuti. ekao je, ali Bet nije dodala nita onome to je ve rekla. Kona no, on re e: "Sabotaa?" "Softversko topljenje u radio-stanici. Eksplozije na svim inskim topovima. Tri momka iz Mikrospejskraft aplikacija stradala su kada je opalio inski top Boitsovij Kot. Pretpostavljam da je to bilo neizbeno. Sa svom vojnom industrijom smetenom ovde gore, ne iznena uje to je neko hteo da nas izbaci iz igre. Ali to nije sve. Neto se dogodilo ljudima u Samostalnosti. Neto zaista grozno. Ja sam bila napolju u Opservatoriji kada se to zbilo. Jedna novinarka pozvala je da vidi da li postoji neki softverski bekap da se ponovo pokrene stanica, a ula je samo neko blebetanje. Lude stvari. Mislim, stvarno lude. Morali smo da isklju imo daljinske Opservatorije, jer su operateri bili..." Sada je plakala, blago i nezaustavljivo; proao je itav minut pre nego to je ponovo mogla da progovori. "Neka vrsta biolokog oruja. To je sve to znamo." "Stigli smo." Dok su se zaustavljali u podnoju litice Mauzoleja, Ginteru pade na pamet da nisu poneli opremu za buenje. Onda je izbrojao deset crnih nia u steni i shvatio da je neko mislio unapred. "Nisu pogo eni jedino oni koji su radili u Centru ili u Opservatoriji, ili napolju na povrini. Moda stotinak nas, sve ukupno." Otili su okolo do stranje strane pik-apa. Ginter je sa ekao, ali Hamiltonova se nije ponudila da ponese telo. Iz nekog razloga, zbog toga se

naljutio i zamerio joj. Otvorio je vrata, sko io na papu icu i podigao le u odelu. Pre dananjeg dana, samo estoro ljudi umrlo je na Mesecu. Hodali su pored nia u kojima su njihova tela ekala ve nost. Ginter je napamet znao njihova imena: Hajse, Jasuda, pehalski, Dubinjin, Mikami, Kastiljo. A sada Hiro. inilo se neshvatljivo da e ikada do i dan kada e biti toliko mrtvih da ih ne e znati poimenice. Krasuljci i uti ljiljani bili su tako raskono razbacani ispred grobnica, tako da nije mogao izbe i da ne zdrobi pod nogama neke od njih. Uli su u prvu praznu niu i on je spustio Hiroa na kameni sto use en u steni. U halou njegove svetiljke na lemu, telo je delovalo alostivo iskrenuto i neugodno smeteno. Ginter je otkrio da pla e; krupne, vrele suze puzile su mu niz lice i ulazile mu u usta kada bi udahnuo. Isklju io je radio, sve dok nije uspeo da treptanjem otare suze. "Sranje." Preao je rukom preko lema. "Pretpostavljam da bi trebalo da neto kaemo." Hamiltonova ga je uzela za ruku i stisnula. "Nikad ga nisam video onako sre nog kao to je bio danas. Trebalo je da se oeni. Skakao je unaokolo, smejao se i govorio o podizanju porodice. A sad je mrtav, a ja ak ne znam ni koje je vere bio." Neto mu je palo na pamet i on se bespomo no okrenuo prema Hamiltonovoj. " ta emo da kaemo Anji?" "Ona ima svojih problema. Hajde, pomoli se, pa da idemo. Nesta e ti kiseonika." "Dobro." Pognuo je glavu. "Gospod je pastir moj, poeleti ne u..." Po povratku u Samostalnost, druina s povrine zauzela je vazdune komore, to je bio prizor koji je odvojio nadzornika od upravlja kih ure aja. ovek iz Vestinghausa, Posner, pogledao ih je odozgo sa osmatra kog prozora. "Ne otvarajte odela", upozorio je. "Sve vreme ih drite dobro zaptivena. ta god da su ubrad bacila, jo je tu. Moda je u vodi, moda u vazduhu. Jedan daak i odoste odavde! Shvatate?" "Da, da", gun ao je Ginter. "Ne pizdi." Posnerova ruka zamrznula se iznad kontrola. "Uozbiljimo se. Ne putam vas unutra dok ne priznate teinu situacije. Ovo nije odlazak na piknik. Ako niste spremni da pomognete, niste nam potrebni. Je li to jasno?" "Potpuno razumemo i u potpunosti emo sara ivati", brzo re e Hamiltonova. "Zar ne, Vajle?" Klimnuo je jadno. Samo jedna komora bila je slomljena, a izme u nje i mase vazduha Samostalnosti nalazilo se jo pet kompleta hermeti nih vrata. Projektanti grada bili su oprezni. Pod nadzorom Posnera, prolazili su kroz hodnike, komore, sobe za presvla enje i peli se teretnim eskalatorima. Kona no su dospeli do unutranjosti grada. Zastali su na rubu Pakla, trep u i. U prvom trenutku, bilo je nemogu e ukazati na bilo koji izvor opsedaju eg ose anja pogrenosti koje je izjedalo rubove svesti. Parkovi su bili na i kani ljudima, signalna svetla na spoju zidova kratera i svoda jarko su sijala, a vodopadi su i dalje skladno padali s terase na terasu. Sitne ptice komi no su klatile glavom gore-dole u travi. Onda su se nametnule pojedinosti. Jedan ovek teturao se na etvrtom nivou, trzao glavom i kruto mahao rukama. Puna ka ena progegala se pored njih; vukla je za sobom prazna kolica napravljena od tezge mikrofabrike na to kovima, kva u i kao patka. Neko je sedeo u umi visokoj do kolena pored parka Nogu i i vadio drvo za drvetom. Ali prilikom podrobnijeg pregleda, jo vie su uznemiravale mirne prilike. Tu je leao jedan ovek, napola u ulazu u tunel, a napola izvan njega, svestan sebe otprilike kao pas. Tamo, tri ene stajale su u pozama krajnje iscrpljenosti, koje su se grani ile s o ajem. Na sve strane, ljudi se nisu dodirivali, razgovarali ili na bilo koji na in pokazivali da su svesni jedni drugih. Delili su samo potpunu i optu podvojenost.

" ta emo..." Neto je tresnulo Gintera po le ima. Oborilo ga je s nogu i on posrnu napred. Prevr u i se, postao je svestan da ga udaraju pesnice, opet i opet, i da mu jedan mrav ovek kle i na grudima i histeri no vi e: "Ne ini to! Ne ini to!" Hamiltonova je uhvatila oveka za ramena i odvukla ga. Ginter se podigao na kolena. Pogledao je u lice ludila; izbe ene i zastraene o i, izraz pun panike. ovek se smrtno uplaio Gintera. Naglo se trgnuvi, ovek se oslobodio. Potr ao je kao da ga jure zlodusi. Hamiltonova je netremice gledala za njim. "Dobro si?" upita ona. "Da, naravno." Ginter je doveo u red opremu na odelu. "Hajde da vidimo moemo li da na emo ostale." Krenuli su prema jezeru, zure i naokolo na prilike zaokupljene sobom, ratrkane po travi. Niko nije pokuao da im se obrati. Jedna ena je protr ala, bosonoga. Ruke su joj bile pune cve a. "Hej!" viknu Hamiltonova za njom. Ova se hitro nasmejala preko ramena, ali nije usporila. Ginteru je ovla bila poznata: izvrni nadzornik za Martin Marijetu. "Jesu li svi ovde ludi?" upita on. "Izgleda." ena je stigla do obale i sada je irokim zamasima bacala cvetove u vodu. Prekrivali su povrinu. "Kakva prokleta teta." Ginter je stigao u Samostalnost pre cve a; znao je koliko je napora uloeno da se dobije dozvola za sa enje cve a i prepravljanje gradske ekologije. Jedan ovek u Krupovom odelu s plavim prugama tr ao je du ruba jezera. Kad vie nije bilo cve a, ena se sama bacila u vodu. U prvi mah, izgledalo je kao da je iznenada odlu ila da sko i. Ali na osnovu naprezanja i koprcanja dok se probijala dublje kroz vodu, bilo je jasno da ne ume da pliva. Dok je ovo Ginter shvatio ta se doga a, Hamiltonova se ve bacila napred i potr ala prema jezeru. Zakasnelo, krenuo je i on za njom. Ali ovek u Krupovom odelu bio je bri od oboje. Bacio se u vodu za enom. Ispruena ruka zgrabila ga je za rame, a onda on potonu, vuku i i nju za sobom. Lice joj je bilo crveno i grcala je kada je ponovo izronio, sa rukom preko njenih grudiju. Do tada, Ginter i Bet ve su zagazili u jezero i njih troje zajedno izvukoe enu na obalu. Kada su je pustili, ena se mirno okrenula i odetala, kao da se nita nije dogodilo. "Otila je po jo cve a", objasnio je sastavni deo Krupa. "Ovo je ve tre i put kako estita Ofelija pokuava da se udavi. Ona nije jedina. Ja se tu motam i izvla im ih kad upadnu." "Zna li gde su ostali? Da li neko upravlja ovim? Da li neko izdaje nare enja?" upita Hamiltonova. "Da li ti je potrebna bilo kakva pomo ?" upita Ginter. Krupov ovek slegnu ramenima. "Dobro sam. Ali nemam pojma gde su ostali. Moji prijatelji su otili na drugi nivo kada sam odlu io da ostanem ovde. Ako ih vidite, recite im da bi mi bilo drago da neto ujem od njih. Trojica momaka u Krupovim odelima." "Ho emo", re e Ginter. Hamiltonova je ve odlazila. Na stepenici tik ispod vrha stepenita ispruio se jedan od Ginterovih kolega iz G5 tima. "Sidni", oprezno re e on. "Kako ide?" Sidni se zakikotao. "Trudim se, ako je to ono na ta si mislio. Ne vidim da 'kako' u tome neto mnogo zna i." "Dobro." "Bolje bi bilo postaviti pitanje zato ne radim." Ustao je i vrlo prirodno se pridruio Ginteru prilikom penjanja uz stepenice. "O igledno ne mogu da budem na dva mesta istovremeno. Ni ti ne bi eleo da veliku hirurku operaciju obavljaju u tvom odsustvu, zar ne?" Ponovo se zakikotao. "To je oksimoron. Kao konji: ona klasi no lepa praksitelovska tela koja seru duga ka, nadrealna govna." "Dobro."

"Uvek sam im se divio zato to samu toliko umetnosti u jedan jedini prizor." "Sidni", re e Hamiltonova. "Traimo nae prijatelje. Tri oveka u radnim odelima sa plavim prugama." "Video sam ih. Znam samo kuda su poli." O i su mu bile mirne i prazne; inilo se kao da nisu usredsre ene ni na ta posebno. "Moe li da nas odvede do njih?" " ak i cvet prepoznaje svoje lice." Skladno vijugav poljun ani put vodio je kroz privatne batenske parcele i terene za kriket. Pratili su ga niz put. Na drugoj terasi nije bilo puno ljudi; inilo se da se ve ina, posle dolaska ludila, povukla u pe ine. Ono malo njih koji su preostali, ili su ih prenebregavali, ili su se sklanjali pred njima. Ginter je otkrio da opsednuto zuri u njihova lica, pokuavaju i da analizira nedostatke koje je ose ao u svakom od njih. Strah se ugnezdio u njihove o i, ba kao i uasna svest o tome da im se dogodilo neto grozno, pra ena potpunim zanemarivanjem prirode toga. "Boe, ovi ljudi!" Hamiltonova je frknula. Ose ao se kao da hoda kroz san. Njegovo odelo priguivalo je zvukove, a kroz vizir lema boje su bile manje jake. Bilo je to kao da je tanano odvojen od sveta, kao da, istovremeno, i jeste i nije tamo; utisak koji je poja avalo svako novo lice to je gledalo pravo kroz njega s luda kom ravnoduno u nevi enja. Sidni je skrenuo za ugao, ubrzao korak, pa protr ao kroz ulaz u tunel. Ginter je pojurio za njim. Na ulazu, zastao je da bi mu se lem prilagodio na novi nivo svetlosti. Kada se prizor razbistrio, video je kako Sidni zami e u bo ni prolaz. Poao je za njim. Na spoju prolaza se osvrnuo, ali njihovog vodi a vie nigde nije bilo. Sidni je nestao. "Jesi li videla kojim putem je otiao?" upitao je Hamiltonovu preko radija. Nije bilo odgovora. "Beti?" Krenuo je niz hodnik, zastao i okrenuo se. Ove stvari duboko zalaze. Mogao bi ve no da luta po njima. Vratio se napolje na terasu. Hamiltonove nije bilo na vidiku. U nedostatku bilo kakvog boljeg plana, sledio je stazu. Neposredno iza ukrasnog buna boikovine, zaustavila ga je u mestu prizor koji kao da je poticao pravo iz dela Vilijema Blejka. ovek je skinuo koulju i sandale i na sebi imao samo kratke pantalone. u ao je na vrhu stene, budan, strpljiv, i jeo paradajz. eli na cev bila mu je koso poloena preko kolena kao tap ili skiptar, a ispleo je i neku vrstu krune od platinijumske ice sa hiperprovodni kim ipovima, vrednim pravo bogatstvo, koji su mu visili preko ela. Izgledao je ba kao kakva kraljevska ivotinja. Mirno je zurio je u Gintera, ne trep u i. Gintera je prola jeza. ovek je delovao manje ljudski nego ovekoliki majmun, vet na svoj na in, ali bezuman. Ose ao se kao da preko eona zuri u pradedu majmuna, koji u i na rubu svesti. Zgrabio ga je nevoljni ose aj praznovernog straha. Da li se ovo doga a kada se uklone vie mentalne funkcije? Da li arhetip lei tik ispod koe i eka priliku da se pojavi?" "Traim prijatelja", re e on. "Jednu enu u G5 odelu kao to je moje? Jeste li je videli? Tragala je za tri..." Zastao je. ovek je prazno gledao u njega. "Oh, nije vano." Okrenuo se i krenuo dalje. Posle nekog vremena, izgubio je svaki ose aj trajanja. Postojanje se raspar alo u nepovezane slike: ovek presavijen gotovo nadvoje ceri se i stiska utu gumenu patkicu. ena koja ska e iza monitora vazduha kao lutka iz kutije, vriti i mae rukama. Stara prijateljica ispruena na tlu pla e slomljene noge. Kada je pokuao da joj pomogne, uplaeno je otpuzala od njega. Nije mogao da joj pri e, a da ne nanese jo vie tete. "Ostani tu", rekao je. "Na i u pomo ." Pet minuta kasnije shvatio je da se izgubio i da nema pojma kako da se vrati do nje. Doao je do stepenica koje su vodile nazad na najnii nivo. Nije bilo razloga da si e njima. Nije bilo razloga ni da ne si e. Siao je. Tek to je stigao do kraja stepenica, kada neko u luksuznom odelu boje lavande projuri pored njega. Ginter je bradom uklju io radio u lemu.

"Zdravo!" Odelo boje lavande se osvrnu - vizir mu je nalikovao na plo u opsidijana - ali ne stade. "Znate li gde su svi nestali? Potpuno sam se izgubio. Kako da saznam ta treba da radim?" Odelo boje lavande zaroni u tunel. Slabano, dopro je glas: "Pokuaj u kancelariji upravnika grada." Kancelarija upravnika grada bila je tesna kockica na udaljenosti od osmine kilometra u dubini zamrenog lavirinta administrativnih i servisnih tunela. Nikada nije bila naro ito vana u shemi stvari. Osnovne dunosti upravnika grada bile su odravanje zaliha vazduha i vode i pravljenje planova inspekcija vazdunih komora - funkcije koje bi bilo koji kompjuter bolje obavljao samo da su se usudili da ih povere maini. Prostorija verovatno nikada nije bila tako puna kao sad. Desetine ljudi opremljenih za potpuni vakuum prelivalo se i u hol, zabrinuto sluaju i kako se Ekatarina savetuje sa gradskim Programom kriznog upravljanja. Ginter se progurao to je blie mogao; ak i tako, jedva da ju je video. "...komore, farme i javna dobra, i stavili smo pod klju sve daljinske. ta je slede e?" Ekatarinin PC visio je sa njene radne opreme i poja avao nemi glas PKU-a. "Sad kad je ustanovljena elementarna kontrola, industrijski sektor mora biti drugi na redu. Fabrike treba staviti pod klju . Reaktori se moraju ugasiti. Nema dovoljno nadzornika da bi nastavili da rade. Fabrike imaju konzerviraju e programe koji su dostupni na zahtev. Tre e, ne mogu se zanemariti farme. Petnaest minuta bez kiseonika i celokupna tilapia e uginuti. Kalimari su jo osetljiviji. Moraju se odmah odrediti tri iskusne poljoprivredne komponente. Udvostru ite taj broj ako imate samo neiskusne komponente. Savetodavni softver je dostupan. Kakvi su vam resursi?" "Ja u se vratiti na to. ta jo?" " ta je s ljudima?" upita ratoborno jedan ovek. "Zato se, kog vraga, toliko brinete o fabrikama, kad su nai ljudi u stanju u kome jesu." Izmailova otro podie pogled. "Ti si jedan od istraiva kih elemenata angove? ta e ti ovde? Zar nema dovoljno posla?" Osvrnula se unaokolo, kao da se naglo probudila iz sna. "Svi vi! ta ekate?" "Ne moe nas se tek tako reiti. Ko je tebe unapredio u glavnokomanduju eg? Mi ne moramo da sluamo tvoja nare enja." Posmatra i su se nervozno vrpoljili, ne udaljavaju i se, o ekuju i da se ugledaju jedni na druge. Odela su im bila prakti no jednaka u ovoj guvi, lemovi prazni i bezizraajni. Li ili su na mnotvo pokretnih jaja. Raspoloenje gomile balansiralo je jedan tren na ivici prihvatanja i besa, pripravno da padne na bilo koju stranu dodirom perceta. Ginter podie ruku. "Glavnokomanduju i!" glasno re e. "Ovde redov Vajl! ekam nare enje. Recite mi ta da radim." Smeh se prolomio prostorijom i napetost se smanjila. Ekatarina re e: "Uzmi najblieg do sebe i po nite da sklanjate ugroene iz administrativnih podru ja. Izvetite ih na otvoreno, gde e tee da naude sami sebi. Kad god ispraznite prostoriju ili hodnik, dobro je zbravite. Jasno?" "Da, gospo o." Potapao je po najbliem odelu i njegov lem odse no klimnu. Ali kad se okrenuo da ode, put mu je bio zakr en gomilom tela. "Ti", Ekatarina je uprla prstom. "Idi do komora farmi i penom ih zatvori; ne u da se ni slu ajno zaraze. Svi koji imaju iskustva sa radom fabrika - a to je, mislim, ve ina nas - trebalo bi da na u daljinskog i krenu da ih zatvaraju. PKU e pomo i u navo enju. Ako nemate nita drugo da radite, prionite na ra i avanje hodnika. Sazva u opti sastanak kada sastavimo opseniji plan delovanja." Zastala je. " ta sam izostavila?" Na iznena enje, odgovorio joj je PKU: "U gradu ima dvadeset tri deteta, od toga dva sedmogodinja prelegalna, a ostatak su petogodinjaci ili mla i, potomci trajno registrovanih lunarnih elemenata. Trajne direktive su da deci treba posvetiti posebnu brigu i zatitu. Kapela na tre em nivou moe da se pretvori u prihvatni centar. Treba proneti glas da se deca odvode tamo, im se prona u. Dodeli jednom pouzdanom pojednicu nadzor nad njima."

"Boe moj, da." Okrenula se prema ratobornom oveku iz Centra i odrezala: "Uradi to." Oklevao je, a onda ironi no salutirao i okrenuo da po e. To je probilo led. Gomila je po ela da se razilazi. Ginter i njegov par u radu - ispostavilo se da je to Liza Nagenda, 'povrinski pacov' kao i on sam krenuli su na posao. Potonjih godina, Ginter e se se ati ovog razdoblja kao vremena kad mu je ivot uao u mra ni tunel. Duge, grozomorne sate, on i Liza proveli su vuku i se od kancelarija do magacina, bore i se da udalje ugrone sa korporacijskih podru ja i izvedu ih na svetlost dana. Ugroeni nisu sara ivali. Prvih nekoliko prostorija u koje su uli bile su prazne. U etvrtoj, ena smu enog izgleda besno je prebirala po ladicama i registrima i razbacivala njihov sadraj. Pod je bio sav u neredu. "Unutra je negde", rekla je mahnito. " ta je unutra, duo", smiruju e je rekao Ginter. Morao je da glasno govori da bi se uo kroz lem. " ta trai?" Zabacila je glavu, uz vragolast, zadovoljan osmeh. Obema rukama zagladila je kosu, visoko odignutih laktova, potiskuju i je pravo preko lobanje, a zatim guraju i slobodne pramenove iza uiju. "Nije vano, jer sam sigurna da u sad da na em. Pojavila su se dva skarabeja, a izme u njih goru i Sun ev disk; to je dobro znamenje, a da ne pominjem da je analogija za seks. Ja sam upranjavala seks, sve to ovek moe da poeli, u doba od devet godina, bludni e i iza upe s kraljem gutera. ta me je bilo briga? Tada sam imala krila i mislila da mogu da letim." Ginter se malo pribliio. "Pri a gluposti." "Zna, Tolstoj je rekao da u umi iza njegove ku e postoji jedan zeleni tap koji e, kada jednom bude prona en, prouzrokovati da svi ljudi vole jedni druge. Verujem u taj zeleni tap kao u osnovno na elo fizi kog postojanja. Vaseljena postoji u matrici od etiri dimenzije koje moemo da pojmimo i sedam koje ne moemo, zbog ega doivljavamo mir i bratstvo kao pojavu sedmodimenzionog zelenog tapa." "Mora da me saslua." "Zato? Re i e mi da je Hitler mrtav? Ne verujem u ta sranja." "Dii ruke", re e Nagenda. "Ne moe se raspravljati s nekim ko je otka io. Zgrabi je za ruke i da je izbacimo napolje." Me utim, to nije bilo tako lako. ena ih se bojala. Kad god bi joj prili, uplaeno se izmicala. Dok su polako prilazili, nisu mogli da je sateraju u ugao, a kada su oboje pojurili, ona je presko ila sto, a onda se zavukla u prostor za noge. Nagenda ju je zgrabila za noge i povukla. ena je zakukala i stisnula se uz kolena Nagendinog odela. "Putaj me", zarea Liza. "Gintere, skini ovu ludakinju s mojih prokletih nogu." "Nemojte da me ubijete!" vritala je ena. "Uvek sam dvaput glasala... znate da jesam. Rekla sam im da ste gangsteri, ali sam pogreila. Ne izbijajte mi kiseonik iz plu a!" Izveli su enu iz kancelarije, a onda je ponovo izgubili kada se Ginter okrenuo da zaklju a vrata. Odleprala je niz hodnik sa Nagendom za petama. Onda je uletela u jednu drugu kancelariju i morali su da po nu sve iz po etka. Trebalo im je vie od sata da izvedu enu iz hodnika i puste je u park. Za razliku od toga, troje slede ih brzo su reili. Onaj naredni opet je bio naporan, a ispostavilo se da je peta ponovo ena koju su prvo sreli, a koja je odlutala nazad da potrai svoju kancelariju. Kada su je opet odveli na otvoreno, Liza Nagenda re e: "To je etvoro otka enih - ostalo ih je jo tri hiljade osamsto pedeset osam." "Vidi..." po eo je Ginter. A onda je za uo Krinin glas preko primopredajnog ipa, krut i prenaglaeno jasan. "Neka se smesta svi upute do sredinjeg jezera na organizacioni sastanak. Ponavljam: smesta idite do jezera. Odmah po ite do jezera." O igledno je govorio preko privremeno postavljenog predajnika. Zvuk je bio lo, a glas preko ipa brujao mu je i pratao. "Dobro, vai, shvatila sam", re e Liza. "Sad moe da za uti." "Molim vas, smesta po ite do jezera. Svi treba da odmah po u do sredinjeg..."

" ." Kad su izili u park, na otvorenim povrinama ve su se tiskali ljudi. Ali ne samo prilike u odelima onih koji su se spasli. Svi ugroeni pojavljivali su se iz pe ina i hodnika Samostalnosti. Hodali su prema jezeru slepo, nesigurno, kao da su tek zazvani iz groba. Nivo tla ispunjavao se ljudima. "Mater mu jebem", re e Ginter, ude i se. "Gintere?" upita Nagenda. " ta se to doga a?" "Primopredajni ipovi. Mater mu jebem, trebalo je samo da im se obratimo preko ipova. Uradi e sve to im glasovi u glavi kau da urade." Tle oko jezera bilo je tako ispunjeno ljudima da je Ginter imao problema da uo i bilo koje drugo odelo. Onda je ugledao priliku u odelu kako stoji na ivici drugog nivoa i iroko mae. Odmahnuo je i uputio se prema stepenicama. Kad je stigao do drugog nivoa, poprili na grupa neugroenih ve se bila skupila. Sve vie i vie njih se pojavljivalo, vo eno grupisanjem odela. Najzad, Ekatarina progovori preko otvorenog kanala njenog radija u odelu. "Nema razloga da ekamo da se svi okupimo. Mislim da su svi dovoljno blizu da bi me uli. Sedite, odmorite malo, svi ste to zasluili." Ljudi su se spustili na travu. Neki su se ispruili na le a ili stomak, sve u odelu. Ve ina je samo sedela. "Sre nim slu ajem, otkrili smo na in na koji moemo da kontroliemo nae ugroene prijatelje." Slabo tapanje. "Ali pred nama je jo mnogo problema, a sve njih ne e biti tako lako reiti. Svi smo mi videli ono o igledno. Sada moram da vam kaem ono gore. Ako na Zemlji krene potpuni termonuklearni rat, mi emo, verovatno decenijama, biti potpuno i sveobuhvatno odse eni." agor je proao gomilom. " ta ovo zna i? Osim trenutnih neugodnosti - nema vie luksuzne robe, nema vie svilenih koulja, nema novog semenja, nema novih videa, nema povratka ku i onima koji jo nisu reili da ostanu - izgubi emo i mnogo toga to nam je potrebno za opstanak. Sve nae sposobnosti mikrofabrikovanja poti u od vajcarskih orbitalnih stanica. Zalihe vode dovoljne su nam za godinu dana, ali si une koli ine gube se na r u i odlaze u vakuum svaki put kada neko u e ili izi e kroz vazdunu komoru, a te koli ine su nam neophodne za postojanje. Me utim, mi moemo da opstanemo. Moemo da dobijemo sirov vodonik i kiseonik iz regolita i da ih sagorimo da bismo stvorili vodu. Ve pravimo sopstveni vazduh. Moemo i bez najve eg dela nanoelektronike. Moemo da napredujemo i razvijamo se, ak i ako Zemlja... ak i ako se dogodi ono najgore. Ali da bismo to u inili, bi e nam potrebna sva naa proizvodna sposobnost, kao i sva nadzorna sposobnost. Moramo ne samo da obnovimo nae fabrike, ve i da na emo na ina da obnovimo nae ljude. U danima koji nas o ekuju bi e i vie nego premnogo posla za sve nas." Nagenda dodirnu svojim lemom Ginterov i prmrmlja: "Kakva budalatina." "Daj, 'o u da ujem ovo." "Sre om, Program kriznog upravljanja sadri planove za ta no ovakvu situaciju. Prema njegovim podacima, koji su moda nepotpuni, ja posedujem vie iskustva u vojnom komandovanju od bilo kog drugog funkcionalnog. Da li neko eli da ovo dovede u pitanje?" Sa ekala je, ali niko nita nije rekao. "Za vreme opasnosti pre i emo na kvazivojno ustrojstvo. Ovo isklju ivo iz organizacionih razloga. Za oficire ne e biti nikakvih povlastica, a vojno ustrojstvo presta e odmah po razreenju naeg sadanjeg problema. To je vanije od svega." Nakratko je spustila pogled na svoj PC. "U tu svrhu, ustanovaljam ispod sebe trijumvirat pot injenih oficira, koji e se sastojati od: Karlosa DiazaRodrigeza, Miiko Ezumi i Vila Posnera. Ispod njih bi e devet oficira, svaki odgovoran za jedinicu od ne vie od deset pojedinaca." Pro itala je imena. Ginter je bio dodeljen etvrtoj jedinici, grupi Bet Hamilton. Onda Ekatarina re e: "Svi smo umorni. Grupa u Centru pripremila je postupak dekontaminacije, kuhinju i nekakve spavaonice. Jedinice Jedan, Dva i Tri osta e ovde jo etiri sata, a onda se povu i na pun osmo asovni san. Jedinice od etiri do Devet mogu da se vrate u Centar na obrok i etvoro asovni san." Zastala je. "To je to. Hajde sad, po ite i malo sklopite o i." Za uli su se pojedina ni uzvici oduevljenja, koji nisu proizveli utisak, pa su zamrli. Ginter je ustao. Liza Nagenda ga je prijateljski stisnula za dupe,

a kada je on krenuo na desno, povukla ga je za ruku i usmerila ga na levo, prema servisnim eskalatorima. Lagodno prisno, stavila mu je ruku oko struka. Poznavao je momke koji su spavali sa Lizom Nagendom i svi oni su se slagali da je ona angrizava, posesivna, histeri na, besmisleno emocionalna. Ali ta ima veze. Bilo je to lake nego odbiti. Odvukli su se. Bilo je previe toga da se uradi. Radili su do iscrpljenosti - ali to nije bilo dovoljno. Uspostavili su sistem radio-prenosa uskog opsega za PKU i slali mikrotalasne poruke nazad u Centar da bi on mogao da to delotvornije usmerava njihove napore - ali ni to nije bilo dovoljno. Neprestano su se organizovali i preure ivali. Ali optere enje je bilo preveliko i nesre e su bile neizbene. Pola preostalih inskih topova - malih ure aja kori enih za isporuku sirovih i polufabrikovanih materijala iznad brda i preko zaliva - teko je ote eno kada je podnevno Sunce savilo njihove aluminujumske ine; titnici protiv Sunca nisu bili nameteni na vreme. Nepoznat broj buldoerskih robota odlutao je sa povrinskih kopova i po svoj prilici bio izgubljen. Teko se moglo odrediti koliko njih, jer su inventarski podaci bili zbrkani. Nije se moglo verovati ni u kakvu hranu uskladitenu u Samostalnosti; obroci u centru morali su biti ponjeveni pravo sa farmi i iznoeni kroz komore za slu aj opasnosti. Jedna neiskusna farmerka pogreila je prilikom upravljanja svojim daljinskim i deset rezervoara akvakulture isparilo je u vakuum, izbacuju i na povrinu u obliku gejzira devet hiljada ribica veli ine prsta. Na Posnerovo nare enje, oprema daljinskih upravlja a urno je spakovana i preba ena u Centar. Kada je raspakovana, na ve ini su bile ote ene zglobne ruke. Bilo je i malih pobeda. U svojoj drugoj smeni, Ginter je otkrio etrnaest bala pamuka u vakuumskom spremitu i naloio montaeru da saije futone za Centar. To je zna ilo kraj spavanju na golom podu i u inilo od njega lokalnog heroja tokom ostatka tog dana. U Centru nije bilo dovoljno toaleta; DiazRodrigez naredio je da se donesu dodatni iz zaklona od oluja protuberanci u fabrikama. Huriel Garza je otkrio da je nadaren za kuvanje sa ograni enim zalihama. Me utim, gubili su tle pod nogama. Ugroeni su bili nepredvidljivi, a bilo ih je posvuda. Jedan ludi analiti ar sistema, sluaju i glasove u glavi, bacio je u jezero nekoliko barela ulja za podmazivanje. Filtri za vodu su se zapuili i potoci su morali da budu zatvoreni dok se ne poprave. Jedna doktorka nekako je uspela da se zadavi sopstvenim dijagnosti kim aparatom. Ekologiju grada teko su ugroavali slu ajevi vandalizma. Kona no, neko se setio da uspostavi glasovnu petlju za neprekidno emitovanje. "Ja sam miran", pri alo je. "Ja sam spokojan. Ne elim nita da radim. Sre an sam tamo gde sam." Ginter je radio sa Lizom Nagendom, pokuavaju i da ponovo uspostavi te enje potoka, kada se za ula petlja. Podigao je pogled i video kako se neugodna tiina iri nad Samostalno u. Uz i niz terase, otka enjaci su stajali u pozama krajnje i potpune pasivnosti. Jedini pokreti dolazili su od malog broja odela koja su kao p elice zujale oko novih katatoni ara. Liza je stavila ruke na bokove. "Super. Sad emo morati da ih hranimo." "Hej, daj o'ladi malo, vai? Ovo je prva dobra vest koju sam uo, ve ni sam ne znam od kada." "Ne vredi to nita, srculence. To je samo jedno te isto." Bila je u pravu. Ginter je to, na alost, znao. Jedan beznadean zadatak bio je zamenjen drugim. Umorno se obla io za tre i dan, kada ga je Hamiltonova zaustavila i rekla: "Vajle! Zna li neto o ektrotehnici?" "Ne, ne ba. Mislim, umem da sre ujem struju u kamionu, a moda i da postavim mikrotalasni relej, takve stvari, ali..." "Poslui e. Pusti to to radi i pomozi Krini da uspostavi sistem za kontrolu otka enjaka. Da nekako moemo upravljati svakim pojedincem." Smestili su radnju u staru Krininu laboratoriju. Ostaci starih bezbednosnih standarda jo su se vukli i nikome nije bilo dozvoljeno da tamo

spava. Stoga je prostorija bila predivno uredna i ista, opremljena laboratorijskom opremom ura enom na orbiti sa glatkim, bezli nim povrinama. Bio je to povratak u vreme pre metea i ludila. Da nije bilo vonja novog tunela, otrog, sirovog mirisa se ene stene koju je vazduh prenosio, bilo bi mogu e pretvarati se da se nita nije dogodilo. Ginter je stajao u opremi za teleprisustvo i upravljao daljinskim kroz apartmane Samostalnosti. Li ili su na bezbroj nepovezanih elija haosa. Uao je u jedan i pronaao re i BUDA = KOSMI KA INERCIJA navrljane na zidu ne im to je li ilo na ljudski izmet. Jedna ena sedela je na futonu, kidala pune ake bele tvari iz nje i bacala ih uvis. Pamuk je prekrivao prostoriju kao sve sneg. Slede i apartman bio je prazan i ist, a mikrofabri ki komplet blistao se na polici. "Ovim te nacionalizujem u ime Narodne Provizorne Republike Samostalnosti i ugnjetavanih masa gde god da su", ironi no je rekao. Daljinski ga je oprezno podigao. "Jesi li gotov s tom shemom ipa?" "Ne e trebati jo puno", re e Krina. Gradili su prototip kontrolera. Ideja je bila da kodiraju svaki PC, da bi PKU mogao da ga identifikuje i obra e se njegovom vlasniku li no. Sputaju i napon, mogli su da ograni e prenosni domet na metar i po, tako da svaka ugroena osoba dobije li na nare enja. Postoje i ipovi, me utim, bili su prvorazredni, visoko-osetljivi proizvodi vajcarskih obitalnih stanica i nisu mogli da podravaju ekscentri na napajanja. Morali su da se zamene. "Ali ne shvatam kako moe da o ekuje da e mo i da bilo ta korisno rade. Mislim, potrebni su nam nadzornici. Ne nada se, valjda, da e od njih dobiti suvislu misao." Nagnut nad svoj PC, Krina nije odmah odgovorio. Onda je rekao: "Zna li kako jogi zaustavlja svoje srce? Istraivali smo to kada sam bio na postdiplomskim studijama. Zatraili smo od jogi Premananda da zaustavi srce u trenutku kada je prika en na nae instrumente i on se ljubazno odazvao. Imali smo sve najsavremenije skenere mozga, ali se ispostavilo da su najzanimljiviji nalazi snimljeni na EKG-u. Otkrili smo da se jogijevo srce nije usporilo, kako smo o ekivali, ve da je pre krenulo sve bre i bre, dok nije dostiglo svoje fizi ke granice i po elo da fibrilira. On nije usporio srce; on ga je ubrzao. Ono nije stalo, ve je ulo u spazam. Posle testiranja, upitali smo ga da li je znao za to. Rekao je da nije, a to je ono najzanimljivije. Bio je ljubazan po tom pitanju, ali o igledno je smatrao da nai nalazi nisu previe zna ajni." "Ho e da kae..." "Problem sa izofreni arima je taj to se u njihovoj glavi toliko toga odigrava. Previe glasova. Previe ideja. Oni ne mogu da usredsrede panju na jedan jedini lanac misli. Ali greka bi bilo smatrati ih nesposobnim za sloeno razmiljanje. U stvari, oni blistavo razmiljaju. Njihovi mozgovi naprosto rade sa tako visokom delotvorno u da oni ne uspevaju da suvislo organizuju svoje misli. Primoredajni ip obezbe uje jo jedan glas, ali glasniji, uporniji. Zato mu se pokoravaju. On se probija kroz tu buku, obezbe uje iu, slui kao matrica oko koje moe da se iskristalie misao." Daljinski je otklju ao vrata konferencijske sale duboko u administrativnim tunelima. Osam mikrofabrika ekalo je uredno pore ano na konferencijskom stolu. Dodao je devetu, okrenuo se i otiao, zaklju avi vrata za sobom. "Zna", re e Ginter, "sve te razra ene mere opreza moda su nepotrebne. ta god da je upotrebljeno protiv Samostalnosti moda vie nije u vazduhu. Moda nikada nije ni bilo u vazduhu. Moda je bilo u vodi ili tako neto." "Oh, nema sumnje da je tamo, na milione njih. Imamo posla sa izomimeti kim mainama koje se prenose vazduhom. Projektovane su da neograni eno dugo ostanu u vazduhu." " izomimeti ka maina? ta je to, kog vraga?" Rastreseno jednoli nim glasom, Krina re e: " izomimeti ka maina je strateko nesmrtonosno oruje sa snanim psiholokim udarnim dejstvom. Ona ne samo da onesposobljava svoje ciljeve, ve postavlja nesrazmerno teak teret na neprijateljske snage i materijalnu podrku u brizi za rtve. Upravo zbog te

vrednosti, ima beskrajno demoraliziraju e dejstvo na one koji su u dodiru sa rtvama, posebno na one koji su uklju eni u brigu oko njih. Stoga je naro ito poeljno kao strateko oruje." Mogu e da je navodio upustvo za upotrebu. Ginter je utonio u razmiljanje o tome. "Sazivanje sastanka preko ipova nije bilo greka, zar ne? Znao si da e to upaliti. Znao si da e se povinovati glasu koji im govori pravo u mozak." "Da." "Ovo sranje je zakuvano u Centru, zar ne? To je ono o emu nisi smeo da govori." "Deo toga." Ginter je isklju io svoju opremu i pogasio so iva. "Nosi se, Krina! Nosi se pravo u Pakao, kur ino glupa!" Krina je podigao pogled sa onoga to je radio, zbunjen. "Jesam li rekao neto pogreno?" "Ne! Nisi rekao ni jednu jedinu jebenu pogrenu stvar - samo je zbog tebe etiri hiljade ljudi skrenulo s uma, nita vie! Probudi se i dobro pogledaj ta ste vi manijaci uradili sa vaim istraivanjem oruja!" "To nije bilo istraivanje oruja", blago re e Krina. Povukao je duga ku, zamrenu linuju na shemi. "Ali kada je isto istraivanje finansirano od strane vojske, vojska trai i vojnu primenu istraivanja. Tako ti je to." "U emu je razlika? Dogodilo se. Ti si odgovoran." Sada je krina zaista sklonio PC u stranu. Govorio je nesvojstveno vatreno. "Gintere, nama je potrebna ova informacija. Shvata li da pokuavamo da upravljamo tehnolokom civilizacijom uz pomo mozga koji je evoluirao u neolitu? Ja sam savreno ozbiljan. Svi smo mi zarobljeni u starim programima lovcasakuplja a, a od njih vie nema koristi. Pogledaj ta se doga a na Zemlji. Do gue su u ratu koji niko nije eleo da zapo ne i niko ne eli da vodi, i to je pat pozicija koju niko ne moe da zaustavi. Ona vrsta razmiljanja koja nas je do toga dovela ne radi vie za nau dobrobit. Ona se mora promeniti. A tome smo mi teili - pripitomiti ljudski mozak. Zauzdati ga. Obuzdati. Priznajem, nae istraivanje okrenulo se protiv nas. Ali ta je jo jedno oruje, me u toliko drugih? Da neuroprogrameri nisu bili dostupni, iskoristilo bi se neto drugo. Senfni gas, moda, ili plutonijumska praina. to se toga ti e, mogli su naprosto da naprave rupu u svodu i da puste da se svi uguimo." "Sere da bi se opravdao, Krina! Nita ne moe opravdati ono to ste uradili." Tiho, ali s ube enjem, Krina re e: "Nikad me ne e ubediti da nae istraivanje nije moda najvanija stvar koju je danas mogu e obavljati. Moramo da steknemo kontrolu nad ovim udovitem unutar naih lobanja. Moramo da promenimo na na in razmiljanja." Glas mu se spustio. "Tuno je to ne moemo da se promenimo ako ne preivimo. Ali da bismo preiveli, prvo moramo da se promenimo." Posle toga radili su u tiini. Ginter se probudio iz nemirnog sna i otkrio da je prolo tek pola vremena za spavanje. Liza je hrkala. Paljivo, da je ne probudi, obukao se i, bosonog, na vrhovima prstiju iskrao se iz svoje nie i krenuo niz hol. Svetlost u zajedni koj sobi bila je upaljena i za uo je glasove. Ekatarina je podigla pogled u trenutku kada je uao. Lice joj je bilo bledo i izmu eno. Oko o iju imala je blede kolutove. Bila je sama. "Ej, zdravo. Upravo sam razgovarala sa PKU-om." Milju je isklju ila svoj PC. "Sedi." Privukao je stolicu i nagnuo se preko stola. Suo en sa njom, otkrio je da ima malih, ali primetnih problema sa disanjem. "Pa. Kako ide?" "Uskoro e isprobati vae kontrolere. Prva koli ina ipova izi i e iz fabrika za oko jedan sat. Mislila sam da ostanem budna da vidim kako rade." "Zna i, tako je loe?" Ekatarina odmahnu glavom, ne gledaju i u njega. "'Ej, 'ajde, eka ovde ishode, a vidim da si umorna. Mora da dosta zavisi od ovoga." "I vie nego to zna", tmurno je rekla. "Upravo sam prola kroz brojke. Stvari su loije nego to moe da zamisli."

Pruio je ruku i dodirnuo njenu hladnu, beskrvnu aku. Stisnula ga je tako vrsto da ga je zabolelo. O i su im se srele i u njima je ugledao sav strah i u enje koje je ose ao. Ustala je, bez re i. "Sama sam u nii", re e Ekatarina. Nije putala njegovu ruku, u stvari, drala ju je tako vrsto da se inilo da je nikada ne e ni pustiti. Ginter je dopustio da ga povede. Vodili su ljubav i tiho pri ali o nevanim stvarima, pa opet vodili ljubav. Ginter je mislio da e ona zadremati odmah posle prvog puta, ali u njoj je bilo puno energije nervoze za tako neto. "Reci mi kada e da svri", promrmljala je. "Reci mi kada e da svri." Prestao je da se pomera. "Zato uvek to kae?" Ekatarina ga je zbunjeno posmatrala i on je ponovio pitanje. Onda se nasmejala dubokim, grlenim smehom. "Zato to sam frigidna." "Ha?" Uzela ga je za ruku i protrljala svoj obraz o nju. Onda je zagnjurila glavu, nastavljaju i kretnju preko svog vrata i uz bo nu stranu lobanje. Osetio je na dlanu kratku, golicavu kosu, a onda, iza njenog uha, dve voruge ispod koe na mestu gde su ugra eni bio ipovi. Jedan od njih bio je njen primopredajni ip, a drugi... "To je proteza", objasnila je. O i su joj bile sive i ozbiljne. "Prika ena je na centre za zadovoljstvo. Kada mi je potrebno, mogu da milju uklju im orgazam. Tako uvek moemo da svrimo u isto vreme." Dok je govorila, polako je pomicala bokovima ispod njega. "Ali to zna i da ti uopte nije potrebna bilo kakva vrsta seksualnog podsticaja, zar ne? Moe po elji da izazove orgazam. Dok se vozi autobusom. Ili dok si za stolom. Moe naprosto da uklju i to i satima da svrava." Delovala je kao da se zabavlja. "Otkri u ti tajnu. Dok je bilo novo, radila sam takve akrobacije. Svi to rade. Ali ovek to brzo preraste." Povre enog ponosa, Ginter re e: " ta onda ja radim ovde? Ako ima to, kog u ti ja vraga?" Krenuo je da se odmi e od nje. Ponovo ga je povukla na sebe. "Ti si neka vrsta ugodnosti", re e ona. "Na jedan smiljen na in. Dolazi ovamo." Vratio se do svog futona i po eo da skuplja delove odela. Liza je pospano sela i tupo zurila u njega. "Pa", re e ona. "To je to, zar ne?" "Pa, da. Izgleda da sam ostavio neto nedovreno. Jednu staru vezu." Oprezno je pruio ruku. "Ne ljuti se, a?" Prenebregavi njegovu ruku, ustala je, naga i besna. "Ima petlju da stane tu, a da jo nisi stigao ni da obrie moj osmeh s kurca, i da kae da se ne ljutim? Govno jedno!" "Ma, daj, Liza, nije ba tako." " avola nije! Zatreskao si se u tu beloguzu rusku ledenu kraljicu i ja odoh u istoriju. Nemoj da misli da ja ne znam sve o njoj." "Nadao sam se da jo moemo da ostanemo, zna, prijatelji." "Dobar fazon, govnaru." Stegnula je pesnicu i tresnula ga iz sve snage posred grudi. Suze su mu zaiskrile u o ima. "Vuci se odavde. Muka mi je da te gledam." Otiao je. Ali nije spavao. Ekatarina je bila budna i kiptela nad prvim izvetajima koji su stizali u vezi sa novim kontrolnim sistemom. "Oni rade!" vikala je. "Oni rade!" Navukla je svileni kamisol i uzbu eno etkala tamo-amo, naga od pojasa. Pubi ne dla ice bile su joj beli plamen, sa gotovo nevidljivim tragovima manjih dla ica koje su joj dopirale do pupka i mazile slatku unutranjost njenih stegana. Umoran, kakav je bio, Ginter je osetio novu udnju za njom. Na iznuren, ispran na in, bio je sre an. "Auh!" Poljubila ga je snano, ne seksualno, i pozvala PKU. "Ponovi sve nae ranije projekcije. Vra amo nae ugorene komponente na posao. Prilagodi sve planove rada."

"Po nare enju." "Kako ovo menja nae dugoro ne izglede?" Program je utao nekoliko sekundi, procesuju i. Onda je rekao: "U i ete u neophodno, ali vrlo opasno stanje oporavka. Prelazite sa visoko stabilne situacije sa malim izgledima u visoko nestabilnu situaciju sa velikim izgledima. Sa vie slobodnog vremena, vae neugroene komponente brzo e postati nezadovoljne vaom vladom." " ta se doga a ako naprosto si em s poloaja?" "Izgledi se drasti no smanjuju." Ekatarina je pognula glavu. "U redu, ta e, najverovatnije, biti na najtei novi problem?" "Neugroene komponente zahteva e da saznaju vie o ratu na Zemlji. ele e da se smesta ponovo uspostavi medijski priliv." "Mogao bih lako da sredim prijemnik", dobrovoljno se javio Ginter. "Ne neki preterano..." "Da se nisi usudio!" "Ha? Zato ne?" "Gintere, sluaj ovako: koje su ovde dve najzastupljenije nacije?" "Pa, rekao bih da su to Rusi i... auh." "Tako je, auh. Za sada, mislim da je najbolje ako niko nije siguran ko bi trebalo da bude iji neprijatelj." Upitala je PKU: "Kako da postupim?" "Dok se situacija ne stabilizuje, ne ostaje vam nita drugo nego da im skre ete panju. Da im mozgovi budu stalno zabavljeni ne im. Ulovite sabotere i organizujte su enje za ratne zlo ine." "To ne dolazi u obzir. Nema lova na vetice, nema rtvenih jaganjaca, nema su enja. Svi smo zajedno u ovom." Bezose ajno, PKU re e: "Nasilje je leva ruka vlade. urite da odbacite njegove mogu nosti, a da niste ozbiljno razmislili." "Ne u da raspravljam o tome." "Dobro. Ako za sada ho ete da odloite kori enje sile, mogli biste da se zadrite na lovu na oruje koje je upotrebljeno protiv Samostalnosti. U njegovo pronalaenje i identifikovanje uklju ili bi se svi, punom snagom, a ne bi bilo neophodno ukazivati na nekog. Tako e, mnogi bi to protuna ili u smislu da postoji mogu nost za izle enje, pa bi se tako podigao opti moral, a da, zapravo, ne biste morali da laete." Umorno, kao da je ovo neto kroz ta je ve mnogo puta prola, ona re e: "Zar zaista nema nade da e se izle iti?" "Sve je mogu e. Me utim, u svetlosti sadanjih resursa, to se ne bi moglo smatrati verovatnim." Isklju iju i PKU, Ekatarina je milju isklju ila i PC. Uzdahnula je. "Moda bi to trebalo da uradimo. Toboe da krenemo u poteru za orujem. Trebalo bi da neto od toga ispadne." Zbunjen, Ginter re e: "Ali to je jedno od oruja angove, zar ne? izomimeti ka maina, je l' tako?" "Gde si to uo?" otro je upitala. "Pa, Krina je rekao... nije delovalo kao... mislio sam da je to svima dostupno." Ekatarinino lice je otvrdnulo. "Programe!" pomislila je. PKU se vratio u ivot. "Spreman." "Prona i Krinu Narasimana, neugroenog, Jedinica Pet. Smesta elim da razgovaram s njim." Ekatarina je navukla ga ice i orts i mahnito po ela da se obla i. "Gde su mi proklete sandale? Programe! Reci mu da do e u zajedni ku prostoriju. Odmah." "Primljeno." Na Gintertovo iznena enje, Ekatarini je trebalo vie od sata da prinudi Krinu na poslunost. Na kraju, me utim, mlada istraiva ka komponenta otila je do sefa, predstavila mu se i otvorila skladita. "Nije to bilo ba tako bezbedno", re e on, izvinjavaju i se. "Da su nai sponzori znali koliko smo puta ostavljali sve otklju ano da bismo mogli da ulazimo i izlazimo, oni... dobro, nema veze."

Izvadio je iz vitrine pljosnat metalni pravougaonik veli ine dlana. "Najverovatnije je ovo upotrebljeno. To je aerosolna bomba. Bioloki agensi se unose ovde, a okida se udaranjem po pole ini ovde. Unutra ima dovoljno pritiska da izbaci agens uvis pedeset stopa. Vazduna strujanja obavljaju ostalo." Pruio ga je Ginteru koji je uasnuto zurio u njega. "Ne brini, nije napunjena." Izvukao je tanku ladicu u kojoj su se nalazili blistavi redovi tankih cilindara od hroma. "U ovima se nalaze same maine. To je nanooruje tek skinuto sa police. Najmodernije stvari, rekao bih." Prevla io je vrhom prsta po njima. "Programirali smo svako od njih da stvori razli itu meavinu neurotransmitera. Dopamin, fenciklidin, norepinefrin, acetilholin, met-enkefalin, supstanca P, serotonin... ovde unutra nalazi se dobar komadi Raja, a..." tapnuo je po praznini... "upravo ovde je na nedostaju i deo Pakla." Namrtio se i promrmljao: " udno. Zato nedostaju dva cilindra?" " ta to?" upita Ekatarina. "Nisam ula ta si sad rekao." "Oh, nita vano. Hm, sluaj, moda bi moglo da pomogne kad bih istrgao par dijagrama biolokih veza i pokazao vam hemijsku podloku ovih stvari." "Zaboravi. Neka samo glatko i jednostavno te e. Pri aj nam o tim izomimeti kim mainama." Trebalo je vie od sata da bi im objasnio. Maine su hemijske fabrike veli ine molekula, umnogome nalik na montaere u mikrofabrikama. Obezbedila ih je vojska, u nadi da e grupa angove prona i oruje u obliku magle koje bi se moglo raspriti na putu armije da bi je navelo da promeni odanost. Ginter je nakratko odremao dok je Krina objanjavao zato je to nemogu e i probudio se negde poto su majune maine ve nale put do mozga. "To je zapravo lana izofrenija", objasnio je Krina. "Prava izofrenija je predivno sloen mehanizam. Ove maine stvaraju pre neku vrstu jeftine imitacije. One preuzimaju kontrolu nad hemijom mozga i po inju da ispumpavaju dopamin i jo nekoliko neuromedijatora. To nije pravi nered, per se. Oni samo odravaju mozak u omamljenom stanju." Zakaljao se. "Shvatate." "U redu", re e Ekatarina. "U redu. Kae da moe da reprogramira ove stvari. Kako?" "Koristimo ono to se u tehnici zove glasni ke maine. One su neka vrsta neuromodulatora - one kau izomimeti kim mainama ta da rade." Izvukao je jo jednu ladicu i jednoli nim glasom rekao: "Nestali su." "Da se drimo stvari, ako je mogu e. Kasnije emo se brinuti o tvom inventaru. Pri aj nam o tim glasni kim mainama. Moe li da pripremi dovoljno njih da kau izomimeti kim da se isklju e?" "Ne, iz dva razloga. Prvo, ovi molekuli su proizvedeni u vajcarskim orbitalnim stanicama; mi nemamo industrijsko postrojenje da ih proizvedemo. Drugo, izomimeti kim je nemogu e re i da se isklju e. Oni nemaju dugmad za isklju ivanje. Oni su pre katalizatori nego prave maine. Mogu e ih je preraditi da stvaraju razli ite hemikalije, ali..." Zastao je i pogled mu odblude u daljinu. "Majku mu." Dohvatio je svoj PC i dijagram hemijskih veza pojavio se na jednom zidu. A onda, pored njega, listing glavnih neurofunkcija. Zatim jedan drugi dijagram prekriven navrljanim bihejvioralnim simbolima. Sve vie i vie podataka izletalo je na zid. "Ovaj, Krina..." "Bei", frknuo je. "Ovo je vano." "Misli li da e mo i da na e lek?" "Lek? Ne. Neto bolje. Mnogo bolje." Ekatarina i Ginter izmenjae pogled. Onda ona re e: "Da li ti je neto potrebno? Mogu li da ti dodelim nekog kao ispomo ?" "Potrebne su mi glasni ke maine. Na ite mi ih." "Kako? Kako da ih na emo? Gde da traimo?" "Sali ang", nestrpljivo re e Krina. "Mora da su kod nje. Niko drugi nije imao pristup." Dohvatio je svetlosnu olovku i po eo da ukoso vrlja formule po zidu. "Na i u ti je. Programe! Reci..." " angova je otka ena", podsetio ju je Ginter. "Dohvatila ju je aerosolna bomba." Koju mora da je sama aktivirala. Zgodan na in da se ukloni dokaz koji bi

mogao da dovede do bilo koje vlade to je upravljala njome. Ona je bila prva koja je poludela. Ekatarina se utinu za nos, trgnuvi se. "Predugo sam budna", re e ona. "U redu, shvatila sam. Krina, od sada neprekidno si na dunosti istraiva a. PKU e obavestiti vo u tvoje jedinice. Obavesti me ako ti je potrebna bilo kakva pomo . Na i mi na in da se isklju i ovo prokleto oruje." Ne obra aju i panju na to to je on slegnuo ramenima, ona re e Ginteru: "Povla im te iz Jedinice etiri. Od sad, odgovara direktno meni. elim da na e angovu. Na i je i na i te glasni ke maine." Ginter je bio mrtav umoran. Nije mogao da se seti kada je poslednji put odspavao dobrih osam sati. Ali uspeo je da izvede ono to se nadao da predstavlja poverljiv kez. "Primljeno." Ludakinja ne bi trebalo da moe da se krije. Sali ang je mogla. Niko ne bi trebalo da je u mogu nosti da izbegne poruci PKU, sad kad je ovaj bio prika en na sve ve i broj uroenih pojedinaca. Sali ang je bila. PKU je obavestio da niko od otka enjaka nije svestan gde se angova nalazi. Prihvatio je naredbu da svakog sata svi oni bace pogled i potrae je, sve dok je ne na u. U zapadnim tunelima zidovi bili su uklonjeni da bi se stvorio prostor veliki kao unutranjost bilo koje fabrike. Vra eni su daljinski i sada im je bilo dodeljeno gotovo dve stotine otka enjaka razmaknutih tako da ne do u u sukob sa poljem uputstava njihovih suseda. Ginter je proao pored njih, kroz aptave glasove PKU: "Da li se ra una na sve buldoere? Ako je tako... Ukloni sve pokvarene maine. Moe ih smestiti... za vakuumom zavarenu prainu na gornjoj povrini ina... temperaturu redukcije, a zatim vidi da li je dopremanje kiseonika kompatibilno..." Na daljem kraju jedno jedino odelo sedelo je na stolici sa nadzorni kim ure ajem u krilu. "Kako ide?" upita Ginter. "Krajnje vrhunski." Prepoznao je Takajunijev glas. Radili su zajedno u mikrotalasnoj relejnoj stanici Flamarion. "Najve i broj fabrika puten je i radi, a na putu smo da osposobimo i inske topove. Ne bi verovao koliki stepen korisnosti ovde postiemo." "Dobar, a?" Takajuni se iskezio; Ginter je to mogao da uje u njegovom glasu. "Vredni mrav i i!" Takajuni nije video angovu. Ginter je krenuo dalje. Nekoliko sati kasnije naao sedeo je iscrpljen u parku Nogu i i gledao razrovano tle na mestu gde se nalazila niska uma. Nijedna sadnica nije bila pote ena; srebrna breza postala je istrebljena lunarna vrsta. Mrtav aran plutao je na le ima po povrini sredinjeg jezera prekrivenoj naftom; ograda od bodljikave ice okruivala ga je sada da bi se otka enjaci drali po strani. Jo nije bilo vremena da se po ne ra i avanje otpadaka, a kada se osvrnuo unaokolo, video je da ubreta ima na sve strane. Bilo je to tuno. Podse alo ga je na Zemlju. Znao je da je vreme da po e, ali nije mogao. Glava mu se povila, dodirnula grudi i trznula. Vreme je prolazilo. Treptaj pokreta naterao ga je da se okrene. Neko u luksuznom pastelnom odelu boje lavande projurio je pored njega. ena koja ga je pre neki dan uputila do kancelarije kontolora grada. "Zdravo!" doviknu on. "Naao sam one koje sam traio ta no tamo gde si mi rekla. Hvala. Ve sam pomalo po eo da se plaim." Odelo boje lavande okrenulo se i pogledalo ga. Sunce je bletalo na crnom staklu. Miran, dug tren kasnije, ona re e: "Nije vano" i po e dalje. "Traim Sali ang. Poznaje li je? Da li si je videla? Ona je otka enjak, jedna mala ena, gizdava, volela je jarku ode u, elektri nu minku, te stvari." "Bojim se da ne mogu da ti pomognem." U rukama je nosila tri rezervoara sa kiseonikom. "Moda bi mogao da proba na buvljoj pijaci. Tamo ima puno jarke ode e." Uronila je u otvor tunela i nestala unutra. Ginter je zbunjeno zurio za njom, a zatim odmahnuo glavom. Ose ao se veoma, veoma umorno.

Buvlja pijaca kao da je prola kroz oluju. atori su bili pocepani, tezge preturene, roba oplja kana. Krhotine narandastog i zelenog stakla kripale su pod nogama. Pa ipak, polica sa italijanskim maramama vrednim godinje plate stajala je nedirnuta me u krem. To uopte nije imalo smisla. Uzdu i popreko pijace, otka enjaci su marljivo istili. Saginjali su se, dizali i istili. Odelo je tuklo jednog od njih. Ginter je zatreptao. Nije mogao da reaguje na to kao na stvaran doga aj. ena se skupila pod udarcima, divlje kri e i i povla e i se pred njima. Jedan od atora bio je ponovo podignut i pod senkom njegove svile duginih boja, etiri druga odela besposli ila su za barom. Niko od njih nije se pomerio da pomogne eni. "Hej!" viknu Ginter. Ose ao se uasno zbunjeno, kao da je naglo uba en usred predstave, a da nije nau io ni retka teksta, niti ima pojma o emu je re i kakva je tu njegova uloga. "Prestani!" Odelo se okrenulo prema njemu. Dralo je mravu ruku ene zarobljenu u rukavici. "Bei", zarea muki glas preko radija. " ta to radi? Ko si ti?" ovek je nosio Vestinghausovo odelo, jedno od desetak takvih me u neugroenima. Ali Ginter je prepoznao sme , bubreast, spren beleg na trbunoj plo i. "Posnere... jesi li to ti? Pusti tu enu." "Ona nije ena", re e Posner. "Do avola, pogledaj je - ona ak nije ni ovek. Ona je otka enjak." Ginter je uklju io lem na snimanje. "Beleim ovo", upozorio je. "Ako ponovo udari tu enu, Ekatarina e videti sve ovo. Obe avam." Posner je pustio enu. Sekundu-dve, stajala je zbunjena, a onda je glas iz njenog PC-a preuzeo kontrolu. Sagnula se da uzme metlu i vratila na posao. Isklju uju i lem, Ginter re e: "Dobro. ta je uradila?" Posner je besno ispruio nogu. S ga enjem, pokazao je dole. "Ispiala mi se na izmu!" Odela u atoru sa zanimanjem su posmatrala. Sada su zaurlala. "Sam si pogreio, Vile!" doviknu jedno. "Rekao sam ti da nisi ostavio dovoljno vremena za li nu higijenu." "Ne brini zbog malo vie vlage. Ispari e slede i put kad naleti na vakuum!" Ali Ginter nije sluao. Zurio je u otka enjaka koga je Posner zlostavljao i pitao se zato ranije nije prepoznao Anju. Usta su joj bila napu ena, a lice vrsto stisnuto od brige, kao da je na temenu imala klju koji je bio navijen triput vie nego to treba. Ramena su joj, tako e, sad bila povijena napred. Me utim, bila je mirna. " ao mi je, Anja", re e on. "Hiro je mrtav. Nita nismo mogli da u inimo." Nastavila je da mete, nesvesna, nesre na. Uhvatio je poslednji minibus u smeni nazad do Centra. Bilo je dobro ponovo biti kod ku e. Miiko Ezumi odlu io je da oplja ka zalihe kiseonika i vode iz oblinjih fabrika, a zatim isklesala u steni prostoriju za tuiranje. Napravio se dug red za samo trominutno kori enje, i to bez sapuna, ali niko se nije bunio. Neki su objedinili vreme, kupaju i se dvoje ili troje zajedno. Oni koji su ekali na red, grubo su se alili. Ginter se oprao, uzeo iste kratke pantalone i majicu s kratkim rukavima sa znakom Glavkosmosa i otrupkao niz hol. Oklevao je jedan tren ispred zajedni ke prostorije, sluaju i ljude koji su sedeli za stolom i raspravljali ko je najivopisniji otka enjak koga su sreli. "Jeste li videli Miolovca?" "Aha, i Ofeliju!" "Papu!" "Patkicu!" "Svi znaju Patkicu!" Smejali su se i bili sre ni. Topao ose aj zajednice tekao je iz prostorije, ono to bi Ginterov otac na svoj bljutavo-sentimentalan na in nazvao Gemitlihkajt. Ginter je uao unutra. Liza Nagenda podie pogled, sva u desnima i zubima, i sledi se. Vilica joj se uz kljocaj zatvorila. "Vajl! Nije li to li ni pijun Izmailove?"

" ta?" Optuba je ostavila Gintera bez daha. Bespomo no je pogledom kruio po sobi. Niko nije eleo da se sretne pogledom s njim. Za utali su. Lizino lice bilo je sivo od gneva. " uo si me! Ti si taj koji je otkucao Krinu, zar ne?" "Izvr e stvari! Popizdela si zato..." S naporom se uzdrao. Nije bilo smisla dodavati svoju histeriju njenoj. "Tebe se ne ti e kakvi su moji odnosi sa Izmailovom." Pogledao je oko stola. "Ne zasluujete da to saznate, ali ipak u vam re i da Krina radi na leku. Ako je bilo ta to sam rekao ili uradio pomoglo da se on vrati u laboratoriju, pa dobro, neka je tako." Iskezila se. "A kakav ti je izgovor to si cinkario Vila Posnera?" "Nikad nisam..." "Svi smo uli pri u! Rekao si da e da ode pravo kod tvoje dragocene Izmailove sa malim videom sa lema." "Daj, Liza", po e Takajuni. Odgurnula ga je u stranu. "Zna li ta je Posner radio?" Ginter je tresao prst Lizi u lice. "A? Zna li? Tukao je enu - Anju! Tukao je Anju, tu napolju!" "Pa ta? On je jedan od nas, zar ne? Nije ograni en, praznook, naduven, balav otka enjak!" "Kurvo!" Razjaren, Ginter se bacio preko stola na Lizu. "Ubi u te, kunem se!" Ljudi su se izmicali od njega, jurili napred, haos od kretnji. Posner se ispre io ispred Gintera, rairenih ruku, uko ene vilice i muevan. Ginter ga je tresnuo po licu. Posner je delovao iznena eno i pao unazad. Gintera je probadalo u aci, ali bez obzira na to, ose ao se udno dobro; ako su svi ostali ludi, zato ne bi bio i on? "Samo probaj", vrisnula je Liza. "Sve vreme sam znala da si takav!" Takajuni je odvukao Lizu na jednu stranu. Hamiltonova je dohvatila Gintera i povukla ga na drugu. Dvojica Posnerovih prijatelja drali su njega. "Dobio sam od tebe sve to je mogu e!" viknu Ginter. "Ti jeftina pi ko!" " ujte ga! ujte kako me je nazvao!" Izgurali su ih na suprotna vrata, vritave. "Sve je u redu, Gintere." Bet ga je ubacila u prvu niu na koju su naili. Teko se navalio na zid, drhte i, i zatvorio o i. "Sad je sve u redu." Ali nije bilo. Gintera je najednom pogodilo shvatanje da, sa izuzetkom Ekatarine, vie nema prijatelja. Nema pravih prijatelja, bliskih prijatelja. Kako se to moglo da dogodi? Bilo je to kao da su se svi pretvorili u vukodlake. Oni koji nisu istinski bili ludi, ipak su bili udovita. "Ne razumem." Hamiltonova uzdahnu. " ta ne razume, Vajle?" "To kako ljudi... kako tretiraju otka enjake. Kada je Posner tukao Anju, etiri odela stajala su u blizini, a nijedan nije ni mrdnuo prstom da ga zaustavi. Nijedan! A i ja sam to osetio, nema smisla da se pretvaram da sam bolji od njih ostali. I ja sam eleo da pro em i da se pretvaram kao da nisam nita video. ta se to s nama dogodilo?" Hamiltonova slegnu ramenima. Kosa oko glatkog, okruglog lica bila joj je kratka i tamna. "Kada sam bila dete, ila sam u prili no skupu kolu. Jedne godine imali smo jednu od onih vebi koje bi trebalo da obogate li nost. Zna? ivotno iskustvo. Podelili su nas u dve grupe - zatvorenike i uvare. Zatvorenici nisu mogli da izi u iz dodeljenog prostora bez dozvole uvara, uvari su dobijali bolju hranu, takve stvari. Vrlo jednostavan niz pravila. Ja sam bila uvar. Gotovo smesta, po eli smo da mu imo zatvorenike. Omalovaavali smo ih, vikali na njih, postrojavali. Ono za u uju e, bilo je to da su zatvorenici sve to doputali. Bilo ih je pet puta vie nego nas. Mi nismo ak imali ni ovla enja za stvari koje smo radili. Ali niko od njih nije se bunio. Niko od njih nije ustao i rekao ne, ne moete to da radite. Igrali su igru. Na kraju meseca, projekat je bio razotkriven i mi smo imali da uradimo neke seminarske radove o tome ta smo nau ili: korenima faizma, i tako to. itali malo Hanu Arendt. A onda je sve bilo gotovo. Osim to moja najbolja prijateljica vie sa mnom nije progovorila ni re . A ja nisam mogla da da se ljutim na nju. Ne posle onoga to sam radila.

A ta sam zaista nau ila? Da ljudi igraju bilo kakvu ulogu koju im dodelite. Oni e to da rade, a da ni ne znaju da to rade. Ako uzme manjinu, kae im da su posebni i navede ih da uvaju - oni e po eti da izigravaju uvare." "I kakav je odgovor? Kako da se uvamo da ne budemo uhva eni u uloge koje igramo?" "Prokleta bila ako znam, Vajla. Prokleta bila." Ekatarina je premestila svoju niu u najudaljeniji kraj novog tunela. Tunel je vodio samo do njene sobe, pa je imala dosta privatnosti. Kada je Ginter uao unutra, preko primopredajnog ipa do njega dolebde glas pun stati kog uma. "...izvestio o napadu. U Kairu, vladini zvani nici obavezali su se..." Prekinulo se. "Hej, ponovo si..." Zastao je. Da je radio-prijem ponovo uspostavljen, on bi to znao. Razgovaralo bi se o tome u Centru. to je zna ilo da radio-veze, zapravo, nikada nisu ni bile potpuno prekinute. Naprosto su bile pod kontrolom PKU. Ekatarina podie pogled prema njemu. Bila je plakala, ali je prestala. "Unitene su vajcarske orbitalne stanice!" proaptala je. "Pogodili su ih sva im; od mekih bombi do brilijantnog ljunka. Zasuli dokove." Razmera svih tih smrti za trenutak je zamaglila ono to je ona govorila. Teko se spustio pored nje. "Ali to zna i..." "Da vie do nas ne moe da dopre nijedan svemirski brod, tako je. Ako ne postoji nijedan brod u tranzitu, ostajemo nasukani ovde." Zagrlio ju je. Bila je hladna i drhtala je. Koa joj je bila neprijatno vlana i najeena. "Koliko je prolo otkako si poslednji put spavala?" otro je upitao. "Ne mogu..." "Prika ena si, zar ne?" "Ne mogu sebi da dopustim da spavam. Ne sada. Kasnije." "Ekatarina. Energija koju dobija iz ice nije besplatna. Ona je samo pozajmljena od tvoga tela. Kad si e, sve se to naplati. Ako bude predugo uka ena, ulete e pravo u komu." "Nisam bila..." Za utala je, i zbunjen, nesiguran izraz pojavio joj se u o ima. "Moda si u pravu. Verovatno bih mogla malo da se odmorim." PKU je oiveo. "Jedinica Devet postavlja radio-prijemnik. Ezumi im je dozvolio." "Sranje!" Ekatarina se urno uspravila. "Moemo li da to zaustavimo?" "Suprotstavljanje projektu koji uiva optu naklonost moglo bi vas kotati kredibiliteta koji ne moete da dozvolite da izgubite." "U redu, kako onda moemo da minimiziramo..." "Ekatarina", re e Ginter. "Spavanje, se a se?" "Samo sekund, duo." Potapala je futon. "Samo ti lezi i sa ekaj me. Sredi u ovo dok trepne." Poljubila ga je neno, oklevaju e. "U redu?" "Aha, naravno." Legao je i sklopio o i, samo na sekund. Kada se probudio, bilo je vreme da krene u smenu, a Ekatarine nije bilo u blizini. Bio je to tek peti dan od Vladivostoka. Ali sve se toliko potpuno promenilo da je ono pre toga li ilo na se anje iz nekog drugog sveta. U prethodnom ivotu bio sam Ginter Vajl, pomisli on. iveo sam i radio, i par puta se nasmejao. ivot je tada bio prili no dobar. Jo je tragao za Sali ang, iako je nada ilela. Sad, kad god bi razgovarao s nekim odelima, pitao bi da li im je potrebna njegova pomo . Sve re e je bila. Kapela na tre em nivou bila je uplja peharasta prostorija koja je gledala na zid terase. uti ljiljani rasli su oko ogra enog oltarskog prostora u podnoju, a tirkizni guteri preletali su preko stene. Deca su se igrala lopte u oltarskom prostoru. Ginter je stajao na vrhu i askao s Riohei Jomatoom kome je tuga izbijala iz glasa. Deca su ostavila loptu i po ela da pleu. Igrali su se Londonskog mosta. Ginter ih je posmatrao s osmehom na licu. Gledani odozgo, predstavljali su samo mnotvo obojenih ta kica, svet koji se rasklapao i sklapao. Polako, smeak je

izbledeo. Plesali su suvie dobro. Nijedno dete nije napravilo pogrean korak, izgubilo svoje mesto ili ljutito se udaljilo. Izrazi lica bili su im prenapeti, sobom zaokupljeni, neljudski. Ginter je morao da se okrene. "PKU ih kontrolie", re e Jomato. "Ja zaista nemam mnogo posla. Pregledam videe i izaberem im igre da se igraju, pesme da pevaju, vebice da budu zdravi. Ponekad im zadam da crtaju." "Boe moj, kako to podnosi?" Jomato uzdahnu. "Stari mi je bio alkoholi ar. Imao je prili no gadan ivot i u jednom trenutku po eo je da pije da odagna bol. Zna ta?" "Nije upalilo." "Tako je. U inilo ga je jo bednijim. Onda je imao dvostruki razlog da se napije. Nastavio je da pokuava, me utim, tako da sam to morao da mu pruim. On nije bio ovek koji bi odustao od ne ega u ta je verovao, samo zato to to nije ilo onako kako bi trebalo." Ginter je utao. "Mislim da je se anje na to jedina stvar koja me spre ava da naprosto skinem lem i pridruim im se." Korporacijski video centar predstavljao je uzan niz kancelarija u najudaljenijim delovima tunela, u kojima je obra ivana sirova metraa kori ena za reklame i manje vane poslove, pre slanja u bolje opremljene video centre na Zemlji. Ginter je iao od kancelarije do kancelarije i isklju ivao ostavljene ravne ekrane koji su treperili jo od katastrofe. Bilo je razdrauju e i i kroz obi no prometne hodnike ne sre u i nikoga. Stolovi i gomila radnih stanica bili su ostavljeni u svrsishodnom neredu, kao da su oni koji su za njima radili samo izili na pauzu i tek to se nisu vratili. Ginter je otkrio da se osvr e na svoju senku i trza na neo ekivane zvuke. Sa svakom mainom koju je isklju io, tiina iza njega postajala je sve ve a. Bilo je to dvostruko samotnije nego kad si napolju na povrini. Ugasio je poslednje svetlo i zakora io u mra an hol. Dva odela sa isprepletanim H-i-A logoima iznikla su iz senki. Posko io je od oka. Naravno, bila su prazna - me u neugroenima nije bilo komponenti Hundai Aerospejsa. Neko je pre ludila naprosto privremeno odloio ovde ta odela. Odela su ga epala. "Hej!" zastraeno je uzviknuo, dok su ga hvatala za ruke i odizala sa tla. Jedno od njih otrglo je PC sa njegovog oklopa i bacilo ga. Pre nego to mu je postalo jasno ta se doga a, sleteo je niz kratko stepenite i kroz dovratak. "Gospodine Vajle." Nalazio se u prostoriji sa visokom tavanicom uklesanoj u steni koja je sluila za odlaganje opreme za tretman vazduha koja jo nije bila ugra ena. Privremene radne svetiljke visoko na ici obezbe ivale su slabu svetlost. Na drugom kraju prostorije jedno odelo sedelo je iza stola, a s obe strane nalazilo se jo po jedno koje je stajalo. Sva su nosila znamenja Hundai Aerospejsa. Nije bilo na ina da ih identifikuje. Odela koja su ga donela prekrstila su ruke. " ta se ovde doga a?" upita Ginter. "Ko ste vi?" "Vi ste poslednja osoba kojoj bismo to rekli." Nije mogao da prepozna ko govori. Glas je dopro do njega preko radija, aseksualan zbog elektronskog filtera. "Gospodine Vajle, optueni ste za zlo ine protiv svojih sugra ana. Imate li ta da kaete u svoju odbranu?" " ta?" Ginter je gledao u odela ispred njega i sa obe strane. Bila su savreno istovetna, nerazaznatljiva jedna od drugih i odjednom se osetio uplaen od onog to bi ljudi mogli da se osete slobodnim da u ine, ovako oklopljeni u anonimnost. "Sluajte, nemate prava da ovo radite. Ovde postoji struktura vlasti, ako imate nekakve pritube protiv mene." "Niko nije zadovoljan vladanjem Izmailove", re e sudija. "Ali ona kontrolie PKU, a mi ne bismo mogli da vodimo Samostalnost da PKU ne kontrolie otka enjake", dodade drugi. "Mi naprosto moramo da je zaobi emo." Moda je to bio sudija; moda samo neko od odela. Ginter nije znao. " elite li da govorite u svoju korist?"

"Za ta me ta no optuujete?" upita Ginter, beznadeno. "Dobro, moda sam i u inio poneto pogreno. Razmotri u tu mogu nost. Ali moda vi ne razumete situaciju u kojoj se ja nalazim. Jeste li razmiljali o tome?" Tiina. "Mislim, na ta se vi ljutite? Je li to Posner? Zato to mi nije ao zbog toga? Ja ne u da se izvinim. Ne moete da zlostavljate ljude samo zato to su bolesni. Oni su i dalje ljudi, kao i svi drugi. Oni imaju svoja prava." Tiina. "Ali ako mislite da sam ja nekakav uhoda, da jurcam naokolo i cinkarim ljude Ek... Izmailovoj, e pa, to naprosto nije ta no. Mislim, ja s njom razgovaram, ne u da se pretvaram da nije tako, ali ja nisam njen uhoda ili tako neto. Ona nema uhode. Nisu joj ni potrebni! Ona samo pokuava da se sve ne raspadne. Isuse, vi ni ne znate kroz ta je ona sve prola zbog vas! Niste videli koliko je to kota! Ona bi najradije od svega odustala. Ali mora da nastavi zato to..." Jeziv, mra an elektronski govor za uo se preko njegovog radija i on zastade, jer mu je postalo jasno da mu se podsmevaju. "Da li jo neko eli da govori?" Jedan od Ginteroivih otima a koraknu napred. "Vaa visosti, ovaj ovek kae da su otka enjaci ljudi. On previ a injenicu da oni ne mogu da ive bez nae pomo i i naeg usmeravanja. Na neprestan naporan rad cena je njihovog trajnog blagostanja. Same njegove re i ga optuuju. Molim sud da kazna bude primerena krivici." Sudija pogleda na desnu stranu, na levu. Njegova dva pratioca klimnue i zakora ie korak nazad u nitavilo. Sto je bio smeten na ulazu u ono to je trebalo da bude provodni kanal za vazduh. Ginter tek to je ovo shvatio, kada su se oni ponovo pojavili, vode i sa sobom nekoga u G5 odelu istovetnom njegovom. "Mogli bismo da vas ubijemo, gospodine Vajle", kr ao je veta ki glas. "Ali to bi bilo rasipanje. Potrebna nam je sva ija ruka, sva iji um. Moramo slono sara ivati u ovo teko vreme." G5 odelo stajalo je samo i nepomi no usred prostorije. "Gledajte." Dva Hundai odela prila su G5 odelu. etiri ruke spustile su se na zaptivke lema. Uvebanim pokretima, otkop ali su spone i podigle lem. Dogodilo se to tako brzo da vlasnik odela ne bi mogao da ih zaustavi ak i da je probao. Ispod lema nalazilo se zastraeno, zbunjeno lice otka enjaka. "Zdrav razum je povlastica, gospodine Vajle, a ne pravo. Krivi ste za ono za ta ste optueni. Me utim, mi nismo surovi ljudi. Ovoga puta putamo vas, s upozorenjem. Ali ovo su teka vremena. Kod slede eg prekraja - makar to bila tako bezna ajna stvar kao to je prijavljivanje ovog susreta glavnokomanduju em - moda emo biti prinu eni da se oslobodimo formalnosti sasluanja." Sudija je zastao. "Jesam li jasan?" Nevoljno, Ginter je klimnuo. "Onda moete da se udaljite." Dok je izlazio, jedno od odela vratilo mu je PC. Petoro ljudi. Bio je siguran da u to nije bio umean vie niko. Moda jo jedno ili dvoje, ali to je to. Posner mora da je do gue u ovome; u to je bio siguran. Ne bi bilo teko otkriti ko su ostali. Ali nije se usudio da proba. Na kraju smene, otkrio je da Ekatarina ve spava. Izgledala je preplaeno i nezdravo. Kleknuo je pored nje i nadlanicom neno preao preko njenog obraza. Naglo je otvorila o i, trep u i. "Ej, zdravo. Nisam mislio da te budim. Samo ti spavaj, a?" Nasmeila se. "Srce si, Gintere, ali ionako sam samo dremala. Moram da ustanem u slede ih petnaest minuta. O i su joj se ponovo sklopile. "Trenutno si jedini kome mogu potpuno da verujem. Svi me lau, hrane me dezinformacijama, ute kad postoji neto to bi trebalo da saznam. Jedino na tebe mogu da ra unam da e mi re i ono to treba.

Ima neprijatelje, pomisli on. Zovu te glavnokomanduju i i ne svi a im se kako vodi stvari. Nisu spremni da ti se neposredno suprotstave, ali kuju planove. I nemilosrdni su. Glasno, on re e: "Spavaj." "Svi su protiv mene", promrmlja ona. "Prljavi kurvini sinovi." Slede i dan proveo je u servisnom prostoru za novi sistem za tretman vazduha. Pronaao je usamljeno sklonite otka enjaka napravljeno od pocepanih vakuumskih odela, ali posle konsultacije sa PKU zaklju io je da tu danima niko nije iveo. Nije bilo ni traga od Sali ang. Ako je bilo mu no i i kroz zapretana podru ja pre su enja, danas je to bilo mnogo gore. Ekatarinini neprijatelji zarazili su ga strahom. Razum mu je govorio da oni ne ekaju njega, da nema zbog ega da se brine sve dok ih opet ne naljuti. Ali mali mozak nije sluao. Vreme je puzilo. Kada je kona no na kraju smene izbio na svetlo dana, iskusio je oamu uju i fazni pomeraj od stvarnost usled asova provedenih u samo i. Prvo nije osetio nita neuobi ajeno. Onda se njegov radio u odelu ispunio mnotvom glasova, a ljudi su se vrzmali na sve strane. ulo se veselo brujanje. Neko je pevao. Ulovio je odelo koje je prolo pored njega i zapitao: " ta se doga a?" "Zar nisi uo? Rat je gotov. Sklopili su mir. I dolazi brod!" enevsko jezero odravalo je televizijsko utanje tokom ve eg dela dugog putovanja do Meseca iz straha od dalekometnog zra nog oruja. Kad je doao mir, me utim, otvorili su se za direktan prenos signala do Samostalnosti. Ezumijevi ljudi naveli su otka enjake da saiju ogromni pamu ni kvadrat i odvuku neke potpornje da bi mogli da ga obese visoko na senovitoj strani kratera. A onda, sa isklju enom rasvetom, projektovana je video slika. vajcarski kosmonauti gurali su se ispred kamere, kezili se, svi u kombinezonima i sa crvenim kaubojskim eirima. Govorili su o tome kako su umakli presreta kim raketama, prepli u i urne mladala ke glasove. Najvii oficiri skupili su se ispod pamu nog kvadrata. Ginter je prepoznao njihova odela. Ekatarinin glas brundao je kroz novopodignute zvu nike. "Kada stiete? Moramo da osiguramo da polje svemirske luke bude isto. Jo koliko sati?" Podiu i pet prstiju, jedna plavua re e: " etrdeset pet!" "Ne, etrdeset tri!" "Nije tako!" "Gotovo etrdeset pet!" Ekatarinin glas ponovo prekide graju."Kako je na orbitalnim? uli smo da su unitene." "Da, unitene su!" "Veoma loe, veoma loe. Bi e potrebne godine..." "Ali najve i broj ljudi..." "Upozorili su nas est orbita ranije; ve ina je sila u diu im telima, bila je velika evakuacija." "Ipak, mnogi su stradali. Bilo je veoma gadno." Odmah ispod oficira, jedno odelo upravljalo je sa nekoliko otka enjaka dok su montirali platformu za kameru. Sada je iroko mahnuo i otka enjaci se sklonie u stranu. Na enevskom jezeru neko viknu i nekoliko glava se okrenulo prema televizorskom monitoru van slike. Odelo je okrenulo kameru i pruilo im spor, panoramski prikaz. Jedan od kosmonauta re e: "Kako je tamo? Vidim da neki od vas nose svemirska odela, a ostali ne. Zato?" Ekatarina duboko uzdahnu. "Ovde je dolo do nekih promena." U Centru se odvijala avolska urka kada su vajcarci stigli. Rasporedi spavanje su preina eni i sem najneophodnijeg minimuma posade koja je nadgledala otka enjake, svi su se pojavili da pozdrave desetak doljaka na Mesec. Igrali su i pili u vakuumu destilovanu vodku. Svi su imali neto da ispri aju, da raire glasine, da daju svoje miljenje o izgledima za odranje mira.

Ginter je odlutao negde na pola urke. vajcarci su ga deprimirali. Svi su mu se inili tako mladi, svei i eljni. U njihovom prisustvu ose ao se umorno i cini no. eleo je da ih zgrabi za ramena i prodrma. Potiten, lutao je kroz zaklju ane laboratorije. Na mestu gde se nalazio Virusni kompjuterski projekat, video je Ekatarinu i kapetana enevskog jezera kako se savetuju iznad sanduka bioflopija. Nagnuti nad Ekatarinin PC, sluali su PKU. "Jeste li razmatrali nacionalizaciju vae industrije?" upita kapetan. "To bi nam pruilo ono neophodno da sagradimo Novi Grad. Onda, uz pomo nekoliko vo enih instrumenata, moglo bi se upravljati Samostalno u, a da niko ne kro i nogom u nju." Ginter je bio predaleko da bi uo reakciju PKU, ali je video da su se obe ene nasmejale. "Pa", re e Ekatarina. "Ako nita drugo, onda emo morati da ponovo pregovaramo sa korporacijama vlasnicima. Uz pomo samo jednog broda koji dejstvuje, bi e teko obavljati zamenu ljudi. Fizi ko prisustvo postalo je vredna pogodnost. Bili bismo ludi kad to ne bismo iskoristili." Nastavio je dalje, dublje u senke, besciljno lutaju i. Na kraju, ugledao je ispred sebe svetlost i uo glasove. Jedan je bio Krinin, ali govorio je bre i e e nego to je bio navikao da ga uje. Znatieljan, zastao je tik iza vrata. Krina se nalazio na sredini laboratorije. Ispred njega stajala je Bet Hamilton i skrueno klimala glavom. "Da, gospodine", re e ona. "Uradi u to. Da." Zabezeknut, Ginter je shvatio da joj Krina izdaje nare enja. Krina podignu pogled. "Vajle! Upravo sam nameravao da te potraim." "Mene?" "U i, ne gubi vreme." Krina se nasmeio i mahnuo mu da u e, a Ginter nije imao izbora nego da ga poslua. Krina je sada izgledao kao mladi bog. Snaga njegovog duha igrala mu je u o ima kao vatra. udno da Ginter nije nikad primetio koliko je ovaj visok. "Reci mi gde je Sali ang." "Ne znam... mislim, ne mogu, ja..." Zastao je i progutao pljuva ku. "Mislim da angova mora da je mrtva." Onda: "Krina? ta je to s tobom?" "Zavrio je istraivanje", re e Bet. "Prepravio sam svoju li nost od glave do pete", re e Krina. "Vie nisam napola obogaljen stidljiuvo u... jeste li to primetili?" Spustio je ruku na Ginterovo rame - bila je umiruju a, topla, utena. "Gintere, ne u ni da ti kaem koliko mi je trebalo da se sklepam dovoljno glasni kih maina iz tragova starih eksperimenata da bih pokuao ovo na sebi. Ali upalilo je. Dobili smo tretman koji e, izme u ostalog, posluiti kao univerzalan lek za svakog u Samostalnosti. Ali da bismo to uradili, potrebne su nam glasni ke maine, a njih ovde nema. Sad mi kai zato misli da je Sali ang mrtva." "Pa, ovaj, ve etiri dana je traim. I PKU je trai. Ti si sve vreme bio ovde u rupi i moda ne zna otka enjake onako dobro kao to to mi ostali znamo. Ali oni nisu neki planeri. Verovatno a da bi neko od njih tako dugo mogao aktivno da izbegava detekciju prakti no je zanemarljiva. Jedino to mi pada na pamet jeste da se ona nekako dokopala povrine pre nego to su je efekti pogodili, da je ula u kamion i rekla mu da vozi dok joj zalihe kiseonika ne presahnu." Krina je odmahnuo glavom i rekao: "Ne. To naprosto ne odgovara karakteru Sali ang. Ni uz najbolju volju, ne mogu da je zamislim kako izvrava samoubistvo." Povukao je ladicu: redovi blistavih kanistera. "Ovo bi moglo da pomogne. Se ate li se da sam rekao da nedostaju dva kanistera mimeti kih maina, a ne samo izomimeti ki?" "Maglovito." "Bio sam suvie zauzet da bih se zabrinuo zbog toga, ali nije li to udno? Zato bi angova ponela kanister i ne upotrebila ga?" " ta je bilo u drugom kanisteru?" upita Hamiltonova. "Paranoja", re e Krina. "Ili bar njena dovoljno dobra hemijska analogija. Sada, paranoja je redak, ali o aravaju i hendikep. Odlikuje je razra en, ali interno konzistentan sistem obmana. Paranoi an pacijent intelektualno dobro dejstvuje i manje je rascepkan od izofreni ara. Njeni emocionalni i drutveni postupci su blii normali. Ona je sposobna na usredsre en napor. U ovo vreme

nemira, sasvim je mogu e da bi paraniodna jedinka mogla da izbegne naoj detekciji." "U redu, da ra istimo ovo", re e Hamiltonova. "Na Zemlji izbija rat. angova dobija nare enja, unosi softverske bombe i odlazi do Samostalnosti sa kanisterom punim ludila i malim pricem za paranoju... ne, ne moe tako. To ne pali." "Zato?" "Paranoja je ne bi zatitila od izofrenije. Kako li se ona titi od spostvenog aerosola?" Ginter je uko eno stajao. "Lavanda!" Pronali su Sali ang na najvioj terasi Samostalnosti. Gornji nivo bio je neobra en. Jednog dana - tako su obe avale korporacijske broure - jelen lopata pa e na ivici prozirnih jezeraca, a vidre skakutati po potocima. Ali tle jo nije bilo izgra eno, crvi doneti, a ni bakterije posejane. Bilo je samo peska, maina i malo tunog, prilago enog korova. Kamp angove nalazio se s jedne strane izvora potoka, ispod rasvete. Kad ih je videla da prilaze, krenula je da ustane, bacila pogled sa strane i reila da drsko nastupi. Znak na kome je pisalo ODR AVANJE SVODA - OPREMA ZA SLU AJ NU DE bio je prika en na kosnik koji je nosio telo zatvara a potoka. Ispod njega nalazila se niska piramida rezervoara kiseonika i jedan aluminijumski sanduk veli ine kov ega. "Veoma pametno", promrmlja Bet preko Ginterovog primopredajnog ipa. "Spava u sanduku, a svako ko naleti na njega pomisli da je to samo viak opreme." Odelo boje lavande podie ruku i nehajno re e: " ao, momci. Mogu li da vam pomognem?" Krina pri e krupnim koracima i uze je za ruke. "Sali, to sam ja Krina!" "Oh, hvala Bogu. Bacila mu se u naru je. "Tako sam se plaila." "Sad je sve u redu." "U po etku, kad sam te videla da se penje, mislila sam da si Napada . Tako sam gladna - nisam jela sam Bog zna koliko. Stisla se za rukav Krininog odela. "Vi znate za Napada e, zar ne?" "Moda bi bolje bilo da me upozna s tim." Poli su prema stepenicama. Krina je napravio brz gest ka Ginteru, a onda prema opremi radnog odela angove. Jedan kanister veli ine uturice visio je tamo. Ginter je pruio ruku i otrgao ga. Glasni ke maine! Drao ih je u ruci. S druge strane, Bet Hamilton otrgla je gotovo pun cilindar maina koje izazivaju paranoju i u inila da nestane. Sali ang, udubljna u objanjavanje svog rezonovanja, nije primetila. "...sluala nare enja, naravno. Ali ona nisu imala smisla. Razmiljala sam se i razmiljala i na kraju sam shvatila ta se zaista doga a. Vuk uhva en u stupicu pregri e nogu da se oslobodi. Po ela sam da tragam za vukom. Kakva vrsta neprijatelja opravdava tako ekstremnu akciju? Naravno, nita ljudsko." "Sali", re e Krina, "eleo bih da razmisli o mogu nosti da zavera - u nedostatku bolje re i - moda ima dublje korene nego to ti zamilja. Da problem nije u spoljanjem neprijatelju nego u radu naeg mozga. Specifi no, da su Napada i psihomimeti ka naprava koju si upricala u sebe kada je sve ovo po elo." "Ne. Ne, ima suvie dokaza. Sve se slae! Napada ima je bio potreban razlog da se prerue i fizi ki, to je postignuto vakuumskim odelima, i psiholoki, to je ura eno optim ludilom. Stoga, oni mogu da se neprime eni kre u me u nama. Da li bi ljudski neprijatelj preobratio celu Samsostalnost u ropsku radnu snagu? Nezamislivo! Oni mogu da nam itaju umove kao knjigu. Da se nismo zatitili psihomimeti kim napravama, mogli bi da istrgnu sve nae znanje, sve nae vojne istraiva ke tajne..." Sluaju i, Ginter nije mogao da ne zamisli ta bi Liza Nagenda rekla na sav ovaj bezuman govor. Setivi je se, stisnuo je zube. Ba kao jedna od maina angove, shvatio je, i nije mogao da se ne zabavlja na sopstveni ra un.

Ekatarina je ekala u podnoju stepenica. Ruke su joj primetno tresle, a glas joj je neznatno podrhtavao kada je rekla: " ta je to to mi PKU pri a od glasni kim mainama? Krina je trebalo da se pojavi sa nekom vrstom leka?" "Imamo ih", tiho, sre no re e Ginter. Podigao je kanister. "Sad je sve gotovo. Moemo da izle imo nae prijatelje." "Daj da vidim", re e Ekatarina. Uzela je kanister iz njegove ruke. "Ne, ekaj!" viknu Hamiltonova, ali prekasno. Iza nje Krina se raspravljao sa Sali ang o njenom tuma enju skoranjih doga aja. Nijedno od njih nije primetilo da su se oni ispred njih zaustavili. "Sklonite se." Ekatarina napravi dva hitra koraka unazad. Razdraljivo je dodala: "Ne elim da stvaram probleme. Ali ovo moramo da raspravimo, a dok to ne obavimo, ne elim da mi iko prilazi. U to si uklju en i ti, Gintere." Otka enjaci su po eli da se okupljaju. Po jedno ili po dvoje stizali su uz poljanu; onda ih je ve bilo na desetine. Kada je postalo jasno da ih je Ekatarina pozvala putem PKU-a, Krina, angova i Hamiltonova ve su bili ovojeni od nje zidom ljudi. angova je stajala sasvim mirno. Negde iza njenog lica koje se nije moglo videti, revidirala je svoje teorije da u njih uklju i ovaj novi doga aj. Iznenada, rukama je po ela da tape po odelu u potrazi za kanisterom koji je nedostajao. Pogledala je Krinu i uasnuto rekla: "Ti si jedan od njih!" "Naravno da nisam..." po e Krina. Ali ona se okretala, posrtala, jurila nazad uz stepenice. "Pusti je", naredila je Ekatarina. "Imamo mnogo vanije stvari da raspravimo." Dva otka enjaka su dotapkala, vuku i izme u sebe malu industrijsku pe . Spustili su je, a tre i je utakao elektri ni vod. Unitranjost je po ela da bleti. "Ovaj kanister je sve to imate, zar ne? Ako ga bacim u autoklavu, njegov sadraj vie ne ete mo i da nadoknadite." "Izmailova, sluaj", re e Krina. "Sluam. Govori." Krina je objanjavao, a Izmailova je sluala prekrtenih ruku i skepti no naherenih ramena. Kada je zavrio, odmahnula je glavom. "To je uzviena budalatina, ali ipak samo budalatina. Ti eli da preoblikuje nae umove u neto to je strano putu ljudske evolucije. Da pretvori sedite misli u stolicu pilota mlaznog aviona. Tako misli da to razrei? Zaboravi. Kada ova kutija bude otvorena, njen sadraj vie ne e mo i da se vrati unutra. A ti mi nisi pruio nijedan dovoljno ubedljiv argument da je ne otvorim." "Ali ljudi u Samostalnosti!" pobunio se Ginter. "Oni..." Prekinula ga je. "Gintere, nikome se ne svi a ono to im se dogodilo. Ali ako se mi ostali moramo da odreknemo nae ljudskosti da bismo platili za spekulativnu i eti ki nepouzdanu rehabilitaciju... pa, cena je naprosto previsoka. Ludi ili ne, oni su sad bar ljudi." "A ja nisam ovek?" upita Krina. "Ako me zagolica, ja se ne u nasmejati?" "Ti nisi u poziciji da presu uje. Ti si preuredio svoje neurone i drogiran si novo u. Kakve si testove izveo na sebi? Koliko si podrobno kartirao razlike koje te odvajaju od ljudskih normi? Gde su ti brojke?" Bila su to isto retori ka pitanja; analize na koje se pozivala trajale bi nedeljama. "Ako se i ispostavi da si u potpunosti ovek - a ja ne verujem da e se ispostaviti - ko moe da kae kakve su dugoro ne posledice? ta e nas spre iti da ne odlebdimo, korak po korak, u ludilo? Ko odlu uje ta je to ludilo? Ko programira programere? Ne, to je nemogu e. Ja se ne u kockati s naim umovima." Odbrambeno, gotovo besno, ponovila je: "Ja se ne u kockati s naim umovima." "Ekatarina", blago re e Ginter, "koliko si ve budna? Sluaj kako govori. Droga razmilja umesto tebe." Odmahnula je rukom, ne odgovaraju i. "Samo prakti no pitanje", re e Hamiltonova. "Kako misli da vodi Samostalnost bez toga? Ova postavka nas sve pretvara u male faiste. Kae da si zabrinuta zbog ludila - na ta emo li iti za godinu dana?" "PKU me uverava..." "PKU je samo program!" viknu Hamiltonova. "Bez obzira na to koliko je interaktivan, on nije fleksibilan. On ne prua nadu. On ne moe da proceni neku

novu stvar. On moe samo da osnai stare odluke, stare vrednosti, stare navike, stare strahove." Odjednom, Ekatarina prasnu. "Sklanjajte mi se s lica!" vrisnu ona. "Prestanite, prestanite! Ne u vie da sluam." "Ekatarina..." po e Ginter. Ali rukama je stisnula kanister. Kolena su joj se pognula dok je po ela lagano da se sputa ka pe i. Ginter je video da je prestala da slua. Droga i odgovornost u inili su joj ovo, pouruju i je i zbunjuju i suprotstavljenim zahtevima, sve dok nije drhte i stajala na rubu kolapsa. Dobar san bi je moda povratio, u inio prijem ivom za raspravljanje. Ali vremena nije bilo. Re i je sada ne e zaustaviti. A bila je predaleko da bi do nje stigao pre nego to uniti maine. U tom trenutku osetio je tako snanu erupciju ose anja prema njoj kakvu je nemogu e opisati. "Ekatarina", re e on. "Volim te." Napola je okrenula glavu prema njemu i rastresenim, nekako iritiranim glasom rekla: " ta..." Izvadio je pitolj sa klinovima iz radne opreme, naciljao i opalio. Ekatarinin lem se razbio. Pala je. "Trebalo je da pucam samo da slomim lem. "To bi je zaustavilo. Ali mislio sam da to nije dovoljno dobar hitac. Ciljao sam posred njene glave." " ", re e Hamiltonova. "Uradio si ono to si morao. Prestani da kinji samog sebe. Razgovarajmo o prakti nijim stvarima." Odamhnuo je glavom, i dalje oamu en. Dugo, predugo, bio je na beta endorfinima, nesposoban da bilo ta ose a, nesposban da o bilo emu brine. Bilo je to kao da je bio umotan u vatu. Nita nije moglo da dopre do njega. Nita nije moglo da ga povredi. "Koliko sam dugo bio van sebe?" "Jedan dan." "Jedan dan!" Osvrnuo se po jednostavnoj sobi. Goli stenski zidovi i laboratorijska oprema sa glatkim, neodre enim povrinama. Na drugom kraju, Krina i angova bili su nagnuti nad tablu za pisanje, radosno se raspravljaju i i nestrpljivo krabaju i po vrljotinama onog drugog. Uao je jedan vajcarski kosmonaut i obratio se njihovim le ima. Krina rasejano klimnu, ne diu i pogled. "Mislio sam da je mnogo due trajalo." "Dovoljno je dugo. Ve smo spasili sve koji su imali veze s grupom Sali ang i dobro uznapredovali s ostalima. Uskoro e do i vreme da odlu i kako eli da te preurede." Odmahno je glavom, ose aju i se mrtav. "Mislim da se ne u truditi, Bet. Ja naprosto nemam ivaca za to." "Napravi emo ti ivce." "Ma, ne. Ne u..." Ponovo je osetio napad mu nine. Bilo je to cikli no; vra alo se svaki put kad bi pomislio da je kona no tome doao kraj. "Ne elim da toplom plimom samozadovoljstva sperem injenicu da sam ubio Ekatarinu. Gadi mi se to." "Ni mi to ne elimo." Posner je doveo u laboratoriju delegaciju od sedmoro ljudi. Krina i angova su ustali da se suo e s njima, a grupa se razdvojila na polovine koje su ih okruile. "Dosta je toga. Vreme je da svi po nemo da preuzimamo odgovornost za posledice..." Svi su jednovremeno govorili. Hamiltonova napravi facu. "Po nemo da preuzimamo odgovornost..." Glasovi su se podigli. "Ne moemo ovde da razgovaramo", re e ona. "Izvedi me na povrinu." Vozili su se u kabini pod pritiskom, idu i putem za Kipu i zaliv. Ispred njih, Sunce gotovo da je doticalo istroene zidove kratera Zomering. Senke su puzile s vrhova planina i kratera, tee i ka zrakasto osvetljenom Sinus Medii. Ginter je smatrao da je bolno lep. On nije eleo da ga to poga a, ali otre linije odjekivale su u njegovom samotnom srcu na na in za koji je otkrio da je udesno utean.

Hamiltonova je dodirnula svoj PC. Putting on the Ritz ispuni njihove glave. "A ta ako je Ekatarina bila u pravu", tuno re e on. " ta ako mi odbacujemo sve to nas ini ljudima? Nisam ba previe oduevljen time da budem pretvoren u nekog visikoparnog bezose ajnog nat oveka." Hamiltonova odmahnu glavom. "Pitala sam Krinu o tome i on je porekao stvar. Kazao je da je to kao neka vrsta... jesi li ikad bio kratkovid?" "Kao dete, naravno." "Onda e razumeti. Rekao je da je to kao kad prvi put izi e iz doktorove ordinacije posle laserovanja. Sve se ini jasno, ivo i raspoznatljivo. Ono nejasno to si nekad zvao 'drvo' pretvara se u hiljadu pojedina nih i razaznatljivih listova. Svet je pun neo ekivanih pojedinosti. Na obzorju postoje stvari koje nikada nisi video. Tako neto." "Oh." Zurio je ispred sebe. Sun ev disk gotovo je dodirivao Zomering. "Nema smisla da idemo dalje." Ugasio je kamion. Bet Hamilton kao da je bilo neprijatno. Pro istila je grlo i ustro rekla: "Gintere, vidi. Namerno sam te navela sam te da me izvede ovamo. elim da ti predloim sjedinjavanje sredstava." " ta?" "Brak." Ginteru je bilo potrebno neko vreme da primi ono to je rekla. "Oh, ne... ja ne..." "Ozbiljno mislim. Gintere, znam da misli da sam gruba prema tebi, ali to je samo zato to sam u tebi videla puno potencijala, a da ti po tom pitanju ne ini nita. Pa, stvari su se promenile. Prui mi priliku da kaem neto prilikom tvog preure enja, a i ja u tebi prilikom mog." On odmahnu glavom. "Ovo je po meni naprosto suvie uvrnuto." "Kasno je da to koristi kao izgovor. Ekatarina je bila u pravu - mi sedimo na vrhu ne eg veoma opasnog, najopasnije prilike s kojom se ove anstvo danas suo ava. Me utim, sada je to izletelo iz vre e. Proneo se glas. Zemlja je uasnuta i o arana. Gleda e u nas. Kratko, vrlo kratko, mo i emo da kontroliemo ovu stvar. Mi moemo da pomognemo da bude oblikovana sada kada je jo u povoju. Pet godina od sada, izma i e nam iz ruku. Gintere, tvoj um je dobar, a posta e jo bolji. Mislim da se slaemo kakav je svet koji elimo da na inimo. elim da bude pored mene." "Ne znam ta da kaem." " eli li istinsku ljubav? Dobio si je. Moemo da seks u imo slatkim ili bezobraznim, kako god ti je to po volji. Nita lake. eli li da budem tia, glasnija, nenija, samouverenija? Moemo da pregovaramo. Da vidimo moemo li se sloiti." utao je. Hamiltonova se zavalila u seditu. Posle nekog vremena, ona re e: "Zna? Nikad ranije nisam posmatrala lunarni zalazak Sunca. Retko izlazim na povrinu." "To emo morati da promenimo", re e Ginter. Hamiltonova je netremice zurila u njegovo lice. Onda se nasmeila. Primakla mu se blie. Nespretno je prebacio ruku oko njenog ramena. inilo mu se da se to od njega o ekuje. Zakaljao se u ruku, a zatim uperio prst. "Eno ga." Lunarni zalazak Sunca je jednostavna stvar. Zid kratera dotakao je dno Sun evog diska. Senke su posko ile s padina i pojurile preko nizije. Uskoro, pola Sunca je nestalo. Glatko, bez izobli enja, smanjivalo se. Poslednja brilijantna iskra svetlosti gorela je povrh stena, a onda i ezla. U trenu pre nego to se vetrobran prilagodio i zvezde se pojavile, Vaseljena se ispunila tamom. Vazduh u kabini se ohladio. Zastori po ee da iska u i uz kljocanje se zatvaraju zbog iznenadne promene temperature. Sada je Hamiltonova njukala bo nu stranu njegovog vrata. Koa joj je bila neznatno hrapava na dodir i isputala je slab, ali razaznatljiv miris. Jezikom je prela preko linije njegove brade i zarila ga u njegovo uho. Ruke su joj petljale oko kop i na njegovom odelu.

Ginter nije osetio nikakvo uzbu enje, samo blago gnuanje koje se grani ilo s ga enjem. Ovo je bilo uasno, kaljanje svega to je ose ao prema Ekatarini. Ali bio je to posao kroz koji je morao da pro e. Hamiltonova je bila u pravu. Celog ivota kontrolisao ga je mali mozak, upravljaju i ga ose anjima hemijskog porekla i slu ajne prirode. Bio je vezan za konja svesti i nateran da ide kud god ovaj to poeli, a taj grozomorni galop donosio mu je samo bol i zbrku. Sad kad ima kontrolu nad uzdama, mo i e da usmeri tog konja tamo gde on poeli. Nije bio siguran ta e eleti da reprogramira. Zadovoljstvo, moda. Seks i strast, gotovo sigurno. Ali ne i ljubav. Gotovo je s romanti nim iluzijama. Vreme je da odraste. Stisnuo je Betino rame. Jo jedan dan, pomisli on, i vie ne e biti vano. Ose a u ono to je najbolje za mene da ose am. Bet je podigla usta do njegovih. Usne su joj se razmakle. Mogao je da omirie njen dah. Poljubili su se. Teri Bison DVA MOMKA IZ BUDU NOSTI "Nas dvojica smo iz budu nosti." "Aha, fino. 'Ajd', sad, tornjajte se odavde." "Ne pucaj! Je li to pitolj?" Tu sam zastala; bila je to baterijska svetiljka. Njih je bilo dvojica. Obojica su nosila svetlucava odela. Nii je bio simpati an. Visoki je uglavnom pri ao. "Gospo o, mi smo ozbiljni momci iz budu nosti", re e on. "Nama se ne die." "Misli, ovo nije plja ka", rekoh. "A sad vas ljubazno molim da se tornjate odavde." "Mi smo u misionarskoj misiji za dobrobit celog ove anstva", re e on. "Veliko sranje moe da oladi svaki dan." "Opi i", rekoh. "Hej, momci, je l' vi to mislite na nuklearni rat?" "Nije nam dozvoljeno da kaemo", re e zgodni. "Poenta je, mi smo doli da spasavamo umetni ka dala vaih potomaka", re e visoki. "Spasavate umetnost, a svet nek propada. Nije loa ideja", rekoh. "Ali, mira, pono je i galerije su zatvorene. Vratite se la en manana." " Que bueno! No hay mas necesidad que hablar en ingles", re e visoki. "Nema ni ega goreg nego sporazumevati se na mrtvom jeziku", nastavio je na panskom. "Ali otkud ste znali?" "Naga ala sam", rekoh, tako e na panskom, a od tada smo nastavili da razgovaramo na maternjem jeziku. "Ako ste vas dvojica stvarno iz budu nosti, moete i da ponovo do ete u budu nosti, na primer, sutra kad otvorimo, je l' tako?" "Suvie je opasno zbog vremenskog iskliznu a", re e on. "Moramo da do emo i odemo izme u pono i i etiri ujutro, kada se ne meamo sa vaim svetom. Plus, mi smo iz daleke budu nosti, a ne iz sutra. Mi smo ovde da spasemo umetni ka dela, koja bi una e bila unitena u nastupaju em holokaustu, tako to emo ih kroz hronoprorez poslati u nae stole e, koje je, za vas, u dalekoj budu nosti." "Stekla sam sliku", rekoh. "Ali vi razgovarate s pogrenom curom. Ovo nije moja umetni ka galerija. Ja sam samo umetnica." "U vaem stole u umetnici nose uniforme?" "U redu, radim na crno kao uvar." "Onda moramo da razgovaramo sa vaim efom. Dovedite ga ovde sutra uve e u pono . Vai?" "Nju", rekoh. "Pored toga, mira, kako da znam da me ne zezate da ste iz budu nosti?" "Videli ste da smo se iznenada materijalizovali usred prostorije. Je l' tako?" "U redu, ali moda sam dremala. Probajte vi da radite dva posla?"

"Ali primetili ste da je na ingles lo. I vidite kakva nam je oprema?" "Mnogi ljudi u Njujorku loije govore ingles od vas", rekoh. "A ovde u Louer Ist Sajdu smena ode a ne dokazuje nita." Onda sam se setila nau nofantasti ne pri e o kojoj sam jednom sluala. (Ja, u stvari, nikada ne itam nau nu fantastiku.) " ta si uradila?" re e Borogova, vlasnica galerije, slede eg jutra kada sam joj ispri ala o dva momka iz budu nosti. "Zapalila sam ibicu i prinela je njegovom rukavu." "Devojko, imala si sre e to te nije ukokao." "Nije nosio pitolj. Videla sam. Ta svetlucava odela prili no su tesna. U svakom slu aju, kada sam videla da mu odelo ne gori, reila sam da poverujem u njihovu pri u." "Postoji puno materijala koji ne gore", re e Borogova. "A ako su oni zaista dva momka iz budu nosti koji su doli da spasu velika umetni ka dela naeg stole a, kako to da nisu nita poneli?" Osvrnula se po galeriji koja je bila puna dinovskih plasti nih grudi i stranjica, radova njenog pokojnog biveg mua, 'Lovana' Borogova. Izgledala je razo arana to sve one jo vise. "Ubi' me", rekoh. "Insistirali su da razgovaraju s vlasnikom galerije. Moda morate da potpiete, ili tako neto." "Hmmmmm. U poslednje vreme bilo je nekoliko tajanstvenih nestanaka umetni kih dela. Zato sam te i zaposlila; bio je to jedan od uslova u Lovanovoj oporuci. U stvari, jo nisam sigurna da li je ovo jo jedna od njegovih posthumnih akrobacija za sticanje publiciteta. Kad ti momci iz budu nosti treba da se pojave?" "U pono ." "Hmmmmm. E, pa, nikom ni re i o ovome. Pridrui u ti se u pono kao Magbet na kuli." "Hamlet", rekoh. "A sutra imam slobodan dan. Momak me izvodi na borbu petlova." "Plati u ti pedeset posto vie", rekoh. "Moda e mi trebati za prevo enje. Moj espanol malo je zar ao." Devojke ne idu na borbe petlova i ja nemam de ka. Kako bih i imala? U Njujorku nema nijednog neoenjenog mukarca. Samo nisam elela da Borogova misli da je sa mnom lako. Ali, u stvari, ne bih to propustila ni za ta na svetu. U pono , stajala sam pored nje u galeriji, kada je vazduni stub u sreditu sobe po eo da svetluca i sija i... ali videli ste to ve u Zvezdanim stazama. I evo njih. Odlu ila sam da visokog zovem Motka, a zgodnog Kratki. "Bienvenidos u nae stole e", re e Borogova, na panskom, " i u galeriju Borogova." panski joj je bio i vie nego zar ao; ispostavilo se da je mesec dana provela u Kuernavaki 1964. "U asopisu Razgovori o umetnosti opisuju nas kao 'sredite saobra ajne kontrole umetni ke renesanse Dauntauna'." "Nas dvojica smo iz budu nosti", re e Motka, ovaj put na panskom. Ispruio je ruku. "Ne morate nita da dokazujete", re e Borogova. "Po na inu na koji ste doli jasno je da niste iz naeg sveta. Ali, ako elite, moete da mi pokaete malo novca iz budu nosti." "Nije nam dozvoljeno da nosimo ke", re e Kratki. "Suvie je opasno zbog vremenskog iskliznu a", objasnio je Motka. "U stvari, ovde smo samo zbog posebne olakice u hronozakonima koja nam doputa da spasavamo velika umetni ka dela koja bi, u protivnom, bila unitena u nastupaju em holokaustu." "Oh, Boe. Kakvom nastupaju em holokaustu?" "Nije nam doputeno da kaemo", re e Kratki. Izgleda da mu je samo to bilo doputeno da kae. Ali meni se svi alo to to je, bez obzira na to kome se obra ao, neprestano kradomice bacao poglede na mene. "Ne brinite zbog toga", re e Motka i pogleda na sat. "Ne e to jo neko vreme. Mi smo poranili sa kupovinom da cene ne bi sko ile. Slede eg meseca po

naem vremenu (prole godine, po vaem) kupili smo dva Haringsa i jednog Ledesma odmah tu iza ugla." "Kupili?" upita Borogova. "Prijavljeno je da su te slike nestale." Motka slegnu ramenima. "To je izme u vlasnika galerije i osiguravaju ih zavoda. Ali mi nismo lopovi. U stvari..." "A ta je s ljudima?" upitah. "Ti se ne meaj", proapta Borogova, na ingles. "Ovde si samo da prevodi." Nisam obra ala panju na nju. "Znate, u tom holokaustu to dolazi. ta je s ljudima?" "Nije nam doputeno da spasavamo ljude", re e Kratki. "Nije ni vano", re e Motka. "Ljudi ionako umiru. Samo je velika umetnost ve na. Dobro, gotovo ve na." "A Lovan je upao na spisak!" re e Borogova. "Taj kurvin sin. Ali nisam iznena ena. Ako samoreklama moe..." "Lovan?" Motka je delovao zbunjeno. "Lovan Borogov. Moj pokojni bivi mu. Umetnik ija dela vise svuda oko nas. Umetnost koju ste doli da spasete za slede a pokolenja." "Oh, ne", re e Motka. Bacio je pogled unaokolo na dinovske sise i guzice koje su visile po zidovima. "Mi ne moemo ovo da ponesemo. Bez obzira, ne bi ni moglo da pro e kroz hronoprorez. Doli smo da vam damo vremena da se toga oslobodite. Mi smo ovde zbog ranih radova Tereze Algarin Rosado, portorikanskog neoretromaksiminimaliste. Slede e nedelje postavi ete njenu izlobu, a mi emo da se vratimo i izaberemo slike koje elimo." "Izvin'te, moli u lepo!" re e Borogova. "Meni niko ne e odre ivati ta u, a ta ne u postavljati u ovoj galeriji. Pa ak ni momci iz budu nosti. Uzgred, ko je ikad uo za tu Rosado?" "Nisam mislio da budem grub", re e Motka. "Mi samo unapred znamo ta e se dogoditi. Pored toga, ve smo deponovali na va ra un trista hiljada dolara odmah sutra." "Pa, u tom slu aju..." inilo se da je Borogova smekana. "Ali ko je ona? Imate li njen broj telefona? Ima li ona uopte telefon? Puno umetnika..." "Koliko ete slika da kupite?" upitah. "Ti se ne meaj u ovo!" proapta ona, na ingles. "Ali ja sam Tereza Algarin Rosado", rekoh. Dala sam otkaz na mesto uvara. Nekoliko no i kasnije bila sam u svom stanu kada sam primetila svetlucanje pored sudopere. Vazduh je po eo da se sjaji i... ali videli ste ve u Zvezdanim stazama. Jedva da sam imala vremena da navu em farmerke. Slikala sam, a obi no radim u majici s kratkim rukavima i ga icama. "Se a me se, jedan od dvojice momaka iz budu nosti?" re e Kratki, na panskom, im se ceo pojavio. "Zna i, zna da govori", rekoh, tako e na panskom. "Gde ti je companero?" "Ima slobodno ve e. Ima sudar." "A ti radi?" "I ja imam slobodno ve e. Ja samo... ovaj... ovaj..." Pocrveneo je. "Nisi mogao da na e ribu", rekoh. "U redu je. Ve mi je vreme da batalim posao. Ima Bad u friideru. Donesi i meni jedan." "Uvek radi u pono ? Mogu da te zovem Tereza?" "Molim te. Samo to sam zavrila par platana. Ovo mi je velika prilika. Samostalna izloba. Ho u da sve bude kako treba. ta gleda?" "Bad? Kakav sad izdanak?" "Bad je cerveza", rekoh. "Vrh se skine. S leve strane. Jeste li sigurni da ste momci iz budu nosti, a ne iz prolosti?" (Ili je zemlja u pitanju, pomislih za sebe.) "Mi putujemo u razne vremenske zone", re e on. "Mora da je uzbudljivo. Jesi li iao da gleda kako bacaju hri ane lavovima?"

"Ne idemo tamo. Tamo ima samo kipova", re e on. "Kipovi ne mogu da pro u kroz hronoprorez. Motka i ja smo polomili nekoliko pre nego to smo prestali da pokuavamo." "Motka?" "Moj partner. Oh, zovi me Kratki." Tad sam se prvi put uverila koliku mo prolost ima nad budu no u. "Pa, kakvu vrstu umetnosti voli?" upitah, dok smo se udobno smetali na kau . "Nikakvu, ali mislim da su slike najbolje; moe da ih okrene naopa ke. Hej, ova cerveza nije loa. Ima li kakav rol end rok?" Pomislila sam da misli na pivo, ali mislio je na muziku. Imala sam i doint, ostao iz zanimljivije decenije. "Tvoj vek mi se najvie svi a", re e Kratki. Uskoro je kazao da je spreman za jo jednu laticu. "Bad", rekoh. "U friideru je." "Cerveza u tvom veku je jako dobra", doviknuo je iz kuhinje. "Imam dva pitanja", rekoh s kau a. "Moe." "Ima li enu ili devojku, tamo nazad, ili tamo gore, u budu nosti?" "Zeza se?" upita on. "U budu nosti nema nijedne slobodne devojke. Drugo pitanje?" Izgleda li izvan tog tvog svetlucavog odela isto tako dobro kao u njemu?" "Jedna nedostaje", re e Borogova, proveravaju i svoj spisak dok je radnik istovarao poslednje moje slike sa iznajmljenog kamioneta i unosio ih kroz prednja vrata galerije. Drugi radnik iznosio je Lovanove dinovske sise i guzice na stranja vrata. "To je sve", rekoh. "Sve to sam ikad naslikala. ak sam pozajmila nazad dve slike koje sam menjala za stanarinu." Borogova je proveravala spisak. "Prema dvojici momaka iz budu nosti, tri tvoje rane slike nalaze se u Museo de Arte Inmortal de Mundo 2255. godine: 'Tres Dolores', 'De Mon Maus' i 'La Rosa del Futuro'. Oni ele te tri." "Daj da vidim taj spisak", rekoh. "To su samo naslovi. Oni imaju katalog sa slikama onoga to ele, ali ne e da mi ga pokau. Suvie je opasno zbog vremenskog rasplinu a." "Iskliznu a", rekoh. Ponovo smo pregledali poslagana platna. Sklona sam portretima. 'De Mon Maus' bila je slika u ulju nastojnika moje zgrade koji je uvek nosio majicu sa kratkim rukavima sa slikom Miki Mausa. Imao je zbirku od dve slike. 'Tres Dolores' bile su majka, k erka i baka, moje poznanice iz avenije B; bila je to poza preuzeta sa fotografija - neka vrsta petljanja sa samim vremenom, kad sad razmislim o tome. Ali 'La Rosa del Futuro'? "Nikad ula", rekoh. Borogova je mahnula spiskom. "Tu je. to zna i da je u njihovom katalogu." " to zna i da je preivela holokaust", rekoh. " to zna i da su je pokupili u pono , posle otvaranja u sredu uve e", re e ona. " to zna i da moram da je u me uvremenu naslikam." " to zna i da ima etiri dana." "Ovo je ludo, Borogova." "Zovi me Mimsi", re e ona. "I ne brini. Samo se baci na posao." "U nevera ima soljene haringe", rekoh, na panskom. "Mislio sam da si Portorikanka", re e Kratki. "Jesam, ali moj bivi de ko bio je Jevrejin, a to moe da se odri itavu ve nost." "Mislio sam da u Njujorku nema nijednog neoenjenog mukarca." "U tom i jeste bio problem", rekoh. "I ena mu je bila Jevrejka." "Jesi li sigurna da ti ne smetam dok radi?" upita Kratki. " ta radim?" beznadeno zavapih. Zurila sam u prazno platno jo od 22:00. "Jo imam da zavrim jednu sliku za izlobu, a nisam je ni po ela." "Koju?"

"'La Rosa del Futuro'", rekoh. Prika ila sam naslov na gornji kraj okvira. Moda me je to spre avalo. Otka ila sam ga i bacila o zid. "Mislim da je ta naj uvenija", re e on. "Zna i da e da bude gotova. Ima li jo koji pupoljak..." "Bad", rekoh. "U vratima friidera." "Moda ti treba", re e on uz stidljiv, vragolast, futuristi ki osmeh koji mi se sve vie svi ao, "malo odmora." I posle naeg malog odmora, koji i nije bio tako mali, a nije bio ba ni odmor, upitala sam ga: "Radi li ovo esto?" "Ovo?" "Ide u krevet s devojkama iz prolosti. ta ako sam ti ja pr-pra-prabaka, ili tako neto?" "Proverio sam", re e on. "Ona ivi u Bronksu." "Zna i tako! ubre jedno! Stalno to radi." "Tereza! Mi korazon! Nikad ranije. To uopte nije dozvoljeno. Mogao bih da izgubim posao ! Naprosto, kad sam video te male..." "Kakve male?" Pocrveneo je. "Te male ruke i stopala. Zaljubio sam se." Sad je na mene bio red da pocrvenim. Osvojio mi je srce, momak iz budu nosti, zauvek. "Ako me toliko voli, zato me ne povede sa sobom u budu nost?" upitala sam ga posle jo jednog malog odmora. "Onda ne bi naslikala sve slike koje bi trebalo da naslika tokom slede ih trideset godina? Tereza, ti ni sluti koliko e biti poznata. ak sam i ja uo za Pikasa, Mikelan ela i veliku Alarginovu - a umetnost mi nije ja a strana. Ako se tebi neto desi, vremensko iskliznu e odne e itavu istoriju umetnosti." "Oh. Ma ta kae?" Izgledalo mi je da nikad ne u prestati da se smekam. "Zato onda ti ne ostane sa mnom ovde?" "Razmiljao sam o tome", re e on. "Ali ako ostanem ovde, ne u biti tamo da se vratim ovde i prvi put te sretnem. A da sam ostao ovde, znali bismo to u svakom slu aju, jer bi se naao neki dokaz o tome. Vidi kako je Vreme sloeno? Ja sam samo raznosa , a donosi mi glavobolju. Potreban mi je jo jedan list." "Bad", rekoh. "Zna gde se nalazi." Otiao je u kuhinju po cerveza, a ja sam doviknula za njim: "Zna i, vrati e se u budu nost i pustiti me da umrem u holokaustu koji e do i?" "Da umre? U holokaustu?" "Onom o kome ti nije dozvoljeno da mi pri a. Nuklearnom ratu." "A, to. Motka je samo hteo da vas upozori. To nije rat. To je poar u skladitu." "Sav ovaj mischigosch zbog poara u skladitu?" "Jeftinije je da se vratimo i pokupimo stvari, nego da spre avamo poar", re e on. "Sve to ima veze sa osiguranjem vremenskog iskliznu a ili tako ne im." Telefon je zazvonio. "Kako ide?" "Dva je ujutro, Borogova!" rekoh, na ingles. "Molim te, Tereza, zovi me Mimsi. Ako nee sti i da zavri, moda e da srede da je kasnije pokupe, jer ve znaju ta e se dogoditi. Pobogu, devojko, prestani da brine. Idi ku i i radi! Ima do sutra uve e." "Ali ne znam ni odakle da po nem!" "Zar vi umetnici nemate mate? Smisli neto!" Nikada ranije nisam znala za blokadu. To nije zatvor; kad ima zatvor moe da radi sede i. etkala sam i trupkala kao lav u kavezu, gledala prazno platno kao da pokuavam da dobijem apetit da ga pojedem. Do 23:30 est puta sam po injala da ga slikam i odustajala. Naprosto se nije inilo kako valja. Ba kad je sat po injao da otkucava pono , pored sudopere po eo je da svetluca stub svetlosti... ali videli ste ve u Zvezdanim stazama. Kratki se pojavio pored sudopere, a jedna ruka bila mu je iza le a. "Drago mi je da te vidim!" rekoh. "Treba mi razreenje." "Razreenje?" "Ove slike. "'La Rosa del Futuro'. Njena fotografija nalazi se u tvom katalogu iz budu nosti. Daj mi da je vidim."

"Da kopira svoju sliku?" re e Kratki. "To bi sigurno prouzrokovalo vremensko iskliznu e." "Ne u da je kopiram!" rekoh. "Samo mi treba razreenje. Samo u da bacim pogled na nju." "Isto je. Osim toga, Motka nosi katalog. Ja sam samo njegov pomo nik." "U redu, onda mi samo ispri aj ta je na slici?" "Ne znam, Tereza..." "Kako moe da kae da me voli kad ak ne e ni da prekri pravila da bi meni pomogao?" "Ne, mislim, ja stvarno ne znam. Kao to sam rekao, umetnost mi nije ja a strana. Ja sam samo raznosa . Pored toga..." pocrveneo je. "Ti zna ta mi je ja a strana." "E pa, umetnost jeste moja ja a strana", rekoh. "A ja u da propustim ivotnu priliku... ma, vraga, i vie od toga - umetni ku inmortalidad... ako ubrzo ne smislim neto." "Tereza, prestani da se brine", re e on. "Ta slika je toliko uvena da sam ak i ja uo za nju. Nema izgleda da se ona ne dogodi. U me uvremenu, 'ajde da ne provedemo na poslednji..." "Na poslednji - ta? to stoji tamo s rukom iza le a?" Izvadio je ruu. "Zar ne razume? Hronoveza se zauvek zatvara poto ve eras pokupimo slike. Ne znam kuda e me slede i posao odvesti, ali to ne e biti ovde." "Pa emu onda rua?" "Da se se a naeg... naeg..." Suze su mu potekle. Devojke pla u jako i brzo, a onda prestanu. Momci iz budu nosti su sentimentalniji, i Kratki je zaspao pla u i. Poto sam ga uteila to sam bolje mogla, navukla sam majicu i ga ice, nala istu etkicu i ponovo po ela da etkam. Ostao je da hr e na krevetu, niski, sme i Adonis, ak i bez smokvinog lista. "Probudi me u etiri", promrmljao je, a zatim nastavio da spava. Pogledala sam u rosa koju je doneo. Rue iz budu nosti imaju meko trnje; to je ohrabrivalo. Spustila sam je na jastuk pored njegovog obraza, a tada mi je sinulo, u obliku cele slike, kao to mi se i uvek desi kad mi kona no sine. (A uvek mi sine.) Kada slikam i dobro mi ide, zaboravljam na sve. inilo mi se da su tek minuti proli, kada je telefon zazvonio. "Pa? Kako ide?" "Borogova, skoro e etiri ujutro." "Ne, ne e, skoro e etiri po podne. Tereza, rekla bih da si radila celu no i ceo dan. Ali stvarno mora da me zove Mimsi." "Ne mogu sad da razgovaram", rekoh. "Imam ivi model. Neku vrstu." "Mislila sam da ne radi prema ivim modelima." "Ovog puta radim." "Nema veze. Ne u da ti smetam dok radi; vidim da napreduje. Otvaranje je u sedam. U est aljem kombi kod tebe." "Nek' bude limuzina, Mimsi", rekoh. "Stvaramo istoriju umetnosti." "Predivna je", re e Borogova kad sam joj otkrila 'La Rosa del Futuro'. "Ali ko je model? Deluje mi neobi no poznato." "Godinama i godinama se motao oko sveta umetnosti", rekoh. Galerija je bila krcata. Izloba je doivela ogroman uspeh. 'La Rosa', 'De Mon Maus' i'Los Tres' ve su bile obeleene PRODATO, a nalepnice PRODATO dolazile su na ostale moje slike tempom od jedne na svakih dvadeset minuta. Svi su eleli da se upoznaju sa mnom. Pored kreveta ostavila sam Kratkom odredite i pare za taksi i u 23:30 pojavio se samo u tren kotu mog starog de ka i rekao da je njegovo svetlucavo odelo isparilo dok ga je navla io. Nisam se iznenadila. Najzad, bili smo usred vremenskog iskliznu a. "Ko je taj bosonogi momak u tom predivnom Barberiju?" upita Borogova. "Deluje mi neobi no poznato." "Ve itavu ve nost mota se oko sveta umetnosti", rekoh.

Kratki je delovao kao da je proputovao puno vremenskih zona. Oamu eno je zurio u vino i sir, i ja sam dala znak jednom od posluitelja da ga odvede pozadi u sobu gde se nalazilo pivo. U 23:55, Borogova je izbacila napolje sve ostale i ugasila svetla. U pono , ta no na vreme, blistavi vazduni stub pojavio se usred sobe, a onda postepeno poprimio oblik.... ali videli ste ve u Zvezdanim stazama. Bio je to Motka, i bio je sam. "Mi smo... ovaj... momak iz budu nosti", re e Motka; po eo je na engleskom a zavrio en espanol. Kolena su mu klecala. "Mogla sam da se zakunem da vas je bilo dvojica", re e Borogova. "Ili sam to izmislila?" proapta meni, na ingles. "Moda je bilo vremensko iskliznu e", re e Motka. I sam je delovao zbunjeno, a zatim se razvedrio. "Ipak, nema problema! To se stalno doga a. Ovo je lak posao. Samo tri slike!" "Sve tri su ovde", re e Borogova. "Tereza, moe ti da ih uru i. Ja u da ih tikliram im ih preda ovom momku iz budu nosti." Pruila sam mu 'De Mon Maus'. Zatim 'Los Tres Dolores'. Obe ih je probacio kroz taman prorez koji se pojavio u vazduhu. "Ups", re e Motka; kolena su mu klecala. "Jeste li osetili to? Lak naknadni udar." Kratki je dolutao iz stranje sobe sa Badom u ruci. Samo u kinoj kabanici, izgledao je vrlo rastrojeno. "Ovo je moj momak, Kratki", rekoh. On i Motka belo su gledali jedan u drugoga i ja sam osetila da se tvar prostorvremena za trenutak zatalasao. Onda je bilo gotovo. "Naravno!" re e Motka. "Naravno, bilo gde bih vas prepoznao." "A? Oh." Kratki je pogledao sliku koju sam drala, poslednju od tri. 'La Rosa del Futuro'. Bio je to akt u punoj veli ini na kome je niski sme i Adionis spavao na le ima ak bez smokvinog lista, a na jastuku pored lica neno mu je bila poloena jedna rua. Boja je i dalje bila lepljiva, ali sam pretpostavljala da e se osuiti dok stigne u budu nost. "Podse a me na dan kada sam sreo Mona Lizu", re e Motka. "Koliko sam puta sreo ovu sliku, a sad sam sreo i momka! Mora da je udno imati najpoznatiji na svetu, znate..." Namignuo je prema preponama Kratkog. "Ne znam da li je udno", re e Kratki. "Neto sasvim sigurno deluje blesavo." "'Ajde da svrimo s ovim", rekoh. Pruila sam Motki sliku i on ju je gurnuo kroz prorez, a Kratki i ja od tada smo iveli sre no. Neko vreme. Manjevie... Ali ve ste videli Volim Lusi. Keti Koda OGLEDALO MOJE MLADOSTI Rejmondov znoj. Samo kapljica znoja, ponosna, masnjikava iskra u slovenskoj dolini njegove slepoo nice, napominjem, njegove leve slepoo nice, one upravljene ka njoj. Naravno da e tu da bude. Za Rej el nije proao nijedan dan, u stvari ona nije proivela ni jedan jedini tren celokupnog ivota odrasle osobe, a da neka od Rejmondovih neugodnih smetnji nije prodefilovala pored nje. Bio je to dar koji je posedovao. Pomakao se, tamo na klupi, dragocenoj faux- eker klupi za koju je navaljivao da se ubaci u njenu jutarnju sobu kao iver u njeno ivo meso. "Jesi li spremna da po e?" upitao ju je. Uzdrala se od odgovora, pretpostavljaju i mu brzo klimanje glavom, jo bre ustajanje sa stolice i pokuaj da prva stigne do vrata. Nije uspela. Njegovo zdravo ustajanje, dui korak, primerenije postavljanje prema vratima - i jo se zaustavio, pridravi joj ih. "Posle tebe", re e on. "Zato ne", re e ona. "Jednom u ivotu ne moe nakoditi."

Negde na polovini duge vonje, ponovo je progovorio; ruke su joj vrsto i skladno bile na upravlja u: "Te rukavice deluju iznoeno", re e on. "One jesu iznoene." "Pa zato ne nabavi nove?" "Tako je." Topao, pe ni ki suv vazduh odle iva a duvao je unazad pravo u njeno lice. "To si ti, zar ne, Rej? Kada se istroi, nabavi novu. Zato to stara vie ne dejstvuje. Zato to se stara istroila." Siguno nije bilo suza, ve pre mnogo godina isplakala je sve ovo, ali bes je bio gorak i sve kao novi sneg. Njegov profil, primeren promi u em arkti kom blesku pejzaa. Njegove plemenita obrva. "Oh, pobogu. Ho e li ikada prestati da samu sebe saaljeva?" Ko bi drugi, elela je da kae, ali to bi bilo bezna ajno kako je i zvu alo, a ionako su stigli; niske, sjajne linije klinike ispred njih, hladne i istan ane nalik na te no srebro u obra enim naslagama zemlje. Kruni pristupni put delovao je kao da je bukvalno pometen. Zaustavila je tojotu pravo ispred ulaza, kao da je to neki fin hotel sa finim vratarem koji e se pobrinuti za bezbedno parkiranje vozila. Njena ruka na tekim staklenim vratima, toplim kao kao med ak i kroz njenu iznoenu rukavicu, njena ledena koa, da li greju ak i staklo? Ovde nema neugodnosti, pomisli ona - kraljevski plav tepih, odsjaj rui astog mermera recepcijskog pulta - zagrejano staklo i zagrejani podovi, samo je stranka hladna. Nasmeila se zbog toga i zadrala smeak da ga podari recepcioneru. Nije bilo smisla oduzimati mu ga. Ali recepcionerov osmeh, teke usne, jarki zubi, bili su usmereni samo Rejmondu: "Dobar dan, gospodine Poup", ne drznuvi se da prui ruku sve dok Rej nije pruio svoju, a zatim je prihvataju i u uzrujan, laskav stisak, o Boe kad bi to bio prvi put, da to ve milion puta nije videla. Da je rekao bilo ta o Modanoj groznici povratila bi na mestu. " ast nam je to ste s nama", re e recepcioner. "Hvala vam", odvrati Rejmond. "Doktor Kristensen vas o ekuje. Po ite ovuda, molim vas." Rej el je ila za njima, utke, utke u toplu kancelariju, ne misle i o onome to e se zbiti niti ak o njihovoj, ne, njenoj prvoj poseti ovom mestu, papirima i papirima koje je trebalo potpisati, iglama i jakim svetiljkama, ve o danu kada je Rejmond sedeo, otromboljen i tuan, ispred svog terminala, ekranskog monitora, svetao i pomaman od klice iz koje e se razviti Modana groznica, govore i: "Nita ne valja. Ne ide." Prsti neumorni na tipkama, igraju i se na Delete. "Valja." Njene ruke, ne na njegovim ramenima - ve su prole dalje - ve na zelenom naslonu njegove stolice na obrtanje, nesvesno gnje e kou, a postava ispod se ugiba kao meso ispod koe. "Isteraj ti to samo, Reje. Moe ti to." A on, usana ogoljenih kao kod Bendamina koji mu je leao pored stopala: " ta ti, kog vraga, zna o tome?" i odjek Bendaminovog oponaaju eg reanja. Bendamin je voleo Reja kao, kao pas, iako je, naravno, Rej el bila ta koja se brinula o njemu, punila mu posude, putala ga unutra i izvodila napolje, vozila ga kod veterinara na beskrajne injekcije koje su mu produavale bolan ivot, vozila ga i na poslednju injekciju koja ga je oslobodila, koja je navela Rejmonda da u kuhinji razbija vatrostalne posude i olje kada se ku i vratila sama. "Zato mi nisi rekla?" cvileo je besno, a ona, jo sposobna da bude iznena ena, tvrdila je da mu jeste rekla, kumila ga da po e s njom, da bude s Bendaminom na kraju, i on je uzeo njen vr sa Svetskog vaara, vr njene sestre i stao u pozi Tora ispred porculanske sudopere... "Gospo o Poup?" "Oh?" Podigla je pogled i ugledala doktora Kristensena, nasmejanog, ovaj osmeh posve en njoj, ali ona je ve prevazila potrebu za osmesima, bar za danas. "Jeste li spremni da po ete?" Rejmondove re i. "Naravno", re e ona, smatraju i svojom duno u da glatko ustane, ne pokazuju i nita od podrugljivog egrtanja kosti o kost, bol ije ju je spre avanje i dovelo ovde, onda kada tako neto ne samo da je bilo zabranjeno, ve zabranju e skupo, pre dvosmislenog Fraulijevog zakona, pre nego to je tako profesionalno zamrzela Rejmonda da je to gotovo bio posao. Najzad, i bio je to njen posao, jer na posletku ta je drugo radila, beskorisni uvar

svetilita ije je boanstvo jo ivo i podlono laskanju i odgovaranju na potu, svako pismo rukom potpisno od strane gospodara njegovim detinjim krabotinama, njegov... A vrata, otvaraju se u eret njene panike. Miris kao lekarski, ali nije. I njen glas, ali ne njen glas. "Zdravo." A iza rusvaja ostalih, njihova estitanja samima sebi, o ekivanje da vidi sebe, u osamnaestoj i nasmeenu, kako prua ruku. Karlin. Naravno, Rejmond ju je tako nazvao. Najzad, ona je bila njegova igra ka. Kretala se po ku i kao voda; njen sklad bio je tako udan Rej el od koje je potekla, od koje je tako davno utekla, naputaju i je na po eku bolesti. U danima kad je jo mogla da pla e ne zbog sebe ili bola, ve zbog Rejmonda. U danima kada ju je Rejmond jo drao, kada su razgovarali, iz kog razgovora je ovo i poteklo, ovaj plan, ona je proaptala: "Smrt me toliko ne brine, ve ne mogu da podnesem da bude sam." A on, vrelog daha na njenom elu, sa suzama u glasu: "Ni ja to ne mogu da podnesem" i zajedno su plakali. Zbog njega. Zajedno su potpisali papire, dobili menicu banke, gotovo sve to su imali - bilo je to u danima pre Modane groznice, pre nego to je novac u inio njihovu prvobitnu rtvu besmislenom, Rej je prole godine potroio gotovo isto toliko obnavljaju i japanski vrt. Zajedno su itali dokumenta, raspravljali o postupku, eksperimentalnom, zastrauju em. Odvezla se u kliniku sama, leala u hladnoj papirnoj ode i, i ekuju i. "Da li je zvao moj mu?" Osmeh koji nita ne zna i. "Moda e kasnije, gospo o Poup." Kada su se elije primile, kada je ro enje zapo elo, Rejmond je bio taj koga su obavestili, dok je ona leala zabrinuta i drogirana, ni pola hola daleko. Kada je kona no stigla ku i, drhtavih kolena i osetljivog eludca zbog svog tog povra anja, naslonila se na dovratak njegovog studija i promucala: "Devoj ica je." Na izvetajima o napredovanju nalazilo se Rejmondovo ime, Rejmond je imao preimu stvo na dokumentima o stranci, on je ak bio nazna en kao donator, a kada se ona pobunila zbog ove poslednje poraavaju e ironije, on ju je dalje porazio: "Pa, budimo realni, Rej el. Zbog koga je sve ovo? Tebe ili mene? Ti ak ne e ni biti tu." "Hvala Bogu", rekla je, ve poalivi, poalivi do smrti, ali vie nije bilo mogu e izbrisati vo ku ovog stvaranja, ovo skupo, ekskluzivno dete njenog tela. Naravno, Rejmond joj je davno uskratio priliku da ima dete, ali ni ovo ne e biti dete: ovo je predstavljalo drugi dolazak Rej el, poboljanje njegove ene. Igra ka od mesa, nazvala ju je Rej el, nazvala odbijaju i da prizna li nost ovoj udovinoj poruzi, jo udovinijoj zbog toga to je sama bila umeana u njeno za e e. Izvetaji o napredovanju su se nastavili. Igra ka od mesa je napredovala, a njena bolest, kao reka, tekla je kroz sve to; ponekad bi pomislila da umire i u trenutku ilenja pitala se, s maglovitom tugom, kako bi to bili videti ovu enu, ovaj njen klonirani nakot. A sad je, naravno, znala. Karlin je pila sok od paradajza. Karlin je nosila vunu. Karlin je reavala ukrtene re i, neznatno krivih zuba nesvesno izloenih dok se mrtila nad re ima kao to su lepidopter ili panfobija. Rej el ju je posmatrala kao antropolog, razmiljaju i: Ja ne radim nita od toga, nikad ni nisam. Pa ipak, Karlin je volela glasnu muziku s puno basova i sekla jabuke na krike, a ne na etvrtine, kao to je Rejmond voleo: "Ovako su ukusnije", kruto je rekla i Rej el nevoljno pomisli: Da. Tako je. Rej el se gadila nje, pa ipak, bila joj je neodoljiva; mu io ju je, kao svrabe, pogled na rasprostrtu slatku trpezu sopstvene mladosti, iznova proivljen svaki dan u li nosti stranca. Dok je Karlin sitnicama odobrovoljavala Rejmonda, divila se njegovim vrtovima, prou avala njegovu umetnost, radila sve one stvari zbog kojih je i bila stvorena, Rej el je sedela umotana u dep sopstvenog bola i posmatrala.

Gledala kako igra ka od mesa ponavlja isti stari balet, istu staru pavanu njegovog ega i njenih bodrih ponienja, njegovih tiranskih lekcija i njenih ozbiljnih naukovanja, njegovih prevrtljivih tru anja i njenog slepog oboavanja - bilo je to gore nego to je Rej el ikada zamiljala, runije nego to je mogla da pretpostavi onih dana kada je negovala svoje ponienje kao sramotno zadovoljstvo. Ali mislila sam da u biti mrtva, raspravljala se sama sa sobom. Mislila sam da ne u morati da gledam. Da li to neto ini? Sa hladnim samoprezirom i o ima koje gledaju kako Karlin kopni s ose anjem koje nije o ekivala, za koje je zamiljala da je u ovo vreme smrti okrenute sebi nosti onostran nje. Pokuala je da se okrene, pokuala da samu sebe ubedi da se to nje ne ti e; Rejmond joj je, sasvim sigurno, to jasno stavio do znanja. Njegova igra ka, njegov novac. Njegov greh. Ne moj. Rejmondova ruka na Karlininom ramenu, ne prisvojni ka ve prodiru a, najzad, ko od Rej el bolje poznaje kakva je on izjeli ka maina, nje koja je toliko dugo bila njegova gozba. elela je da ode do Karlin i kae joj: Bei odavde. Vodi svoj ivot. Ali pro itala je ugovor, toliko puta da ga je napamet nau ila. Za Karlin naprosto nije bilo izbora. Tih prvih meseci, Karlin joj se sklanjala s puta, uvek iskreno ljubazna kad bi se srele, u predvorju, u kuhinji, ali, tako e, smiljeno projektuju i te susrete da budu to kra i i re i. Karlin je i sama imala svoj tretman, tamo u klinici, svoje nauke koje je trebalo da nau i. Samo Rejmond nije imao nikakav tretman. Samo je Rejmond bio tako povla en. Ali, na posletku, Rej el je to dozlogrdilo i saterala je Karlin ba u kupatilo, zaustavila je dok je izlazila: jedna ruka na dovratku, druga, hladna i beskorisna, uz bok. Bol je danas bila ustra; otupela ju je. " elim da razgovaram s tobom." "U redu." Bez osmeha, ali bez nelagode, povela ju je do jutarnje sobe: Jesam li, pomisli Rej el, kao tako mlada bila tako zapovedni ki nastrojena? A odgovor je, naravno bio ne, ovo je manje bila ona od prvog besciljnog kovitlaca elija; fizi ko udvajanje bilo je beskprekorno, ali um koji je stajao iza toga bio je samo Karlinin. Sad kad je bilo vreme za pri u, re i su je zbunjivale svojom usa enom slaboumno u: Kako je to? ta ti misli o tome? Karlen, ta samrtni ka bora koje se se ala sa ogledala, taj mrgod koji je zna io: Sluam. "Karlin." Rej elin glas ostajao je jednoli an. " ta ovo tebi zna i?" " ta?" Rej el odmahnu glavom, nestrpljivo, mahnu prstom napred-nazad. "Ovo, sve ovo." I sa svom svojom nestrpljivo u: "Ovo je kao kad pita bebu ta misli o seksu. To me je dovelo ovde, je l' tako?" Rej el se nasmejala, iznena ena, i Karlin se nasmeila. "Pro itala sam ugovor", re e ona. "Imam gde da ostanem. Niko nita ne kae da treba neto da mi se svi a." Ustaju i, danas sva u crnom, sa Rej elinom blistavo u u toj boji; Rej el bez razmiljanja spusti jednu aku preko Karlinine ruke, se aju i se istezanja i laganog potezanja mii a, nesvesna vremena kada bi takva kretnja bila pre se anje nego ala, i re e: "Da li je Rejmond ve pokuao da spava s tobom?" "Ve ", re e Karlin i zasmejulji se. I ode. Da. Pa? ta je o ekivala? - a jutarnja soba se hladila kako se sunce udaljavalo - bilo je to istinsko posedovanje ljudskog bi a, makar i uz Karlinino neprobojno prihvatanje, gore od ropstva, iako se ona smeila, iako je u sebi vritala od smeha svaki put kad bi Rejov kurac salutirao. I ti si je dovela, podsetio ju je njen um, hladni belenik. Ne tvoj novac, ve jo gore. Tvoja krv. Tvoje saaljenje. Za Reja. "Sranje", zarea ona i za u iz kuhinje Rejmondov ti-hi-hi. Pobogu, zato ne moe bar da se smeje kao ljudsko bi e? I Kalinin zavereni ki kikot, jesam li i ja tako zvu ala? Ne. Ne. Jer ja nisam znala - zar ne? - da sam sluga, i to ne sluga, mislila sam da sam partner, mislila sam da je to partnerstvo. Dok nas smrt ne rastavi.

I stari samoprezir koji se uzdie nalik na kobru muziku se anja, zato ona nije od onih kojima prvo ode i bezbrina, umesto to se koprca kao buba na igli, na bol, nalik na nemilosrdnog tamni ara, da je povede sve

iz koare, njie na um, zato ne lei balava trnu, Boe, a onda stie do dna.

"Ovo nije neophodno." Rejmond je na vratima, ne toliko namrten koliko isijava nezadovoljstvo kao nem oblak tatine, metronomski pogled ide naprednazad, Karlin i Rej el, Rej el i Karlin. "Dnevnu sestru moe dobiti na poziv." "Nemam nita protiv", re e Karlin. Sok od jabuke sipa u istu au, tako lepa boja. Rej el pokuava da se nasmei dok uzima au, sre an prkos, i ispija do dna. Ha, ha, Rej. Imam tvoju igra ku. "Deavale su joj se takve epizode, s vremena na vreme. Deava e se i nadalje, dok, dok ne prestanu." Zure i u njih obe, neznatno izbuljen, ta vidi, Rej? Jedna pored druge kao kakva uasna iva fotografija vremenskog pomaka; kako li je Karlin kad vidi nju? Kona no, on odustaje i odlazi. Karlin smesta posee za sokom od jabuke, kao da zna koliko napora treba da bi se popio. "Osta u neko vreme", kae ona. "Ovo", mrmlja Rej el, "ne bi smelo da bude legalno. Ne bi smelo." Karlin slee ramenima. "Ni brak ne bi smeo." Epizode, da, Rejmonde, poboljanja i povra anja, zato ne, to se tebi ne doga a. Epizoda je prola. Karlinina navika da zbog bolesti provodi jutra s Rej el nije. Nikada nisu puno toga radile. Nikada nisu puno razgovarale. Ponekad bi izile napolje, proetale do glavnog puta i nazad. Ponekad su gledale knjige, Rej eline knjige o umetnosti, prognane Rejmondovim glasnim prezirom - svetac zatitnik reverzionisti kog pokreta, nita nije vano to nije naopa ke i to nije razgovar o ivotu koji podraava umetnost - do polica u njenoj sobi: Karlin se slagala s njom oko Boa. Karlin se slagala s njom oko puno toga. Jedna pored druge u jutarnjoj sobi, sporo limunsko svetlo i slabano itanje soda-vode u njenoj ai, Karlinin profil kao razgovor sa samim sobom, svojim mla im ja, o Boe, da li je iko imao ovakvu priliku? Njen ivot iznova po inje bez Rejmondovog tiranskog insistiranja na svom geniju i njenog neshvatljivog mirenju s tim, ona to ne moe da ponovo proivi, ne eli, na kraju je tako kobno umorna. Ali. Ova nova, poboljana verzija. Ono to ona nije mogla. Sluaju i iznad sebe Rejmondovo sitno razmetanje, ve no gun anje to je isklju en iz njihovog jutarnjeg tete-a-tete: "Kako moe da bude ovde?" upitala ju je Rej el, a Karlin skladno slegnu ramenima: "Kako si ti mogla?" Skladno, tako e, s okusom podeljene gor ine: "Bilo je to i u mom ugovoru." "Tvoj je bilo vraki lake raskinuti." Rej el, lomna i spora, le a namu enih u pletenoj stolici, vidi sopstvene slepe lance kako kao ive stvari vijugaju oko ovih mladih zglobova, gue drugi ivot; ne. Jako, jako tiho: "Vide emo." Karlinin mrgod. "Ne emo da vidimo. Ako pogazimo uslove ugovora, ne u mo i da na em posao. Ne u mo i da iznajmim stan, ili da dobijem kredit... ne u mo i ak ni da dobijem karticu socijalnog osiguranja. Seti se, ja sam naprava." "Ne", a sad se ak i Karlin povla i zbog u i u toj re i, oblikovanja njenog kao otrova u kavezu usahlih usana, da li zbog straha da e jednoga dana i ona tako izgledati? To je ono to ne smemo da dozvolimo da se dogodi, devoj ice. Ne ponovo. "Jednom je", re e Rej el, "dovoljno." Vreme je bilo stvar. Imale su ga tako male, obe, ali bile su vredne, mogle su da iscede sve iz jednog trena. Karlin je bila mamac, umiljato edna u prisustvu advokata, njena k erinska naklonost dirala je strance koji su je gledali kako pomae bolnoj majci od kancelarije do kancelarije, Boe, ne podse a li to na porodicu! "Ne, mi ne elimo da raskinemo ugovor", Rej el hladno odmahuje glavom, Karlin mladala ki dostojanstvena, "mi samo elimo da preina imo neke od okolnosti. Vi znate kakva su moja ose anja prema Karlin, da ja nju smatram svojom k erkom", i Karlinih pravovremeni osmeh, savreno pravovremeni osmeh. Na njoj je bilo i da Rejmonda dri zaposlenog i zaboravnog u vremenima i trenucima kada bi njegova panja predstavljala neto vie od gnjavae. Ponekad

bi ih Rej el posmatrala, zure i kroz prozor spava e sobe, s telefonom na uhu, kako mrmljaju pitanja, apartee i lagana, staloena razmiljanja, bez traga otkucavaju eg o aja u pokuajima da se krene pre icom koji su njoj bili potrebni: njihove etnje u japanskom vrtu, Rejmondov ti-hi-hi ujan ak s ovolikog rastojanja, a ona se smeila kao guja, ak probadana utrostru enim bolom; beim ti, Rej, ti prokleti ku kin sine, ti vampiru. Kona no ti beim. "Ne e uspeti", Karlinina pono na gor ina, lice u akama, Rej el koja lei svee prika ena iglama i cev icama za krevet. "Sama si rekla da ako ima nekih za koljica u Fraulijevom zakonu, ovi momci e ih na i." Sa jo ve om gor inom: "Ali nema ih." Ko bi rekao da samo disanje moe tako da boli, samo disanje. "Na i emo drugi na in." "Ne mogu da ekam na drugi na in. Ne mogu da ga podnesem, Rej el." "Ni ja. Karlin, inim sve to mogu. Veruj mi", gledaju i u to lice, tu budu nost, "na i emo na in." Ali: epizoda za epizodom, stravi na svakodnevna tragedija iz sapunskih opera, koliko vremena jo ima, svesnog vremena, pitanje je, koliko uopte jo ima vremena. Rejmond je odbijao da pri e njenoj sobi, rekao je da se ose a, u stvari, rekao je da se ose a u celoj ku i. eleo je da je odvede u sanatorijum. I sam obavlja neke telefonskle razgovore, rekla je Karlin. "Ja ih stalno opozivam", rekla je. "Predstavljam se kao ti." "Pribliavamo se", re e Rej el. Danas je bol mu na, svrdlo kroz svaki zglob i mii , eta kroz mozak, novi vlasnik. Doktori su - Rejmond je insistirao da ona zna - nemo zapanjeni to je ovoliko dugo izdrala, ak i uz medicinski tretman, ak i uz lekove tek prole kroz eksperimentalnu fazu. "Mislim da kad bismo imali jo vremena, kad..." " ." Karlenina ruka na njenom ramenu. "Ne govori, znam da te boli kad govori." Pogled navie, na Karlinine suze. "Ja nisam elela da to bude ti." Sad pla e, a to, tako e, boli, neizmerno, ali ne tako kao saznanje da bez nje to nikada ne bi moglo da se izvede, bez kona ne udovinosti njenog pristanka, deli a njenog tela datih jednako nesmotreno, jednako nepromiljeno kao to je sve davala, davala Rejmondu. Bili smo glupi tada, elela je da kae, iako je nita ne bi moglo potpuno oprati, nita ne bi moglo objasniti i moda je zaista ona bila ta koja je bila toliko glupa, koja ne samo da je posvetila Rejmondu svoj ivot, ve je na inila jo jedan ivot, istovetan svom, da ga posveti njemu. Zlo in i kazna tu pred njom. Sa suzama na licu. Pokuala sam da to popravim, pomisli Rej el, zna da jesam, pokuala, tako e, da kaem to Karlin, ali u njenim plu ima brutalna bol nemanja vazduha, u njenim o ima skladno plutanje trunja tamnih kao svojatanje onoga to ju je jelo, sada i kona no, oivelog. Njena glava na Karlininim grudima, kada ih je Rejmond naao. Njene o i, otvorene kao Karlinine, jednako iroke, kao to bi bile zapanjene da je neki drevni enik doao da povede njihovu stariju sestru na ples. "To je moralo da se desi", rekao je, natmuren od bola to mora da u estvuje u ne emu tako alosnom kao to je komemoracija. Bio je siguran da su svi, koji su tu, doli da njega tee. "Ali to nema veze s genetikom. Doktori su to potvrdili. Ti nema zbog ega da se brine." Tiina. Klienje i potezanje njene kose kroz njegove prste. "Njena, njena polovina, elela je da to tebi pripadne. I sve stvari koje je unela u brak." Jo tiine. "Skupila se prili na svota. Uvek je umela s novcem. Ja se ne petljam s advokatima, zna, ali oni su mi rekli da je to legalno tvoje. Preko mene, naravno." Karlinino slabano klimanje, pre ose ano nego vi eno. "Ja radije ne bih o tome", rekla je. "Razumem." Jo artriti nog tapanja, potezanja kose do bola. "Kada ja, kada... jednog dana, zna, ja ne u mo i da ti to ostavim, ti ne moe da ima vlasnitvo, ali ja u da se pobrinem za tebe. Ja u da se pobrinem za tebe."

I polako otkucavanje paklene maine njegovog srca, njeno lice ugne eno na ravnini njegovih uzdiu ih i sputaju ih, neprijatnih, stara ih prsa: "Mmm-hmm", duh njenog nemog irokog osmeha u tami. "Mmm-hmm." Postoje razne vrste ugovora, kada ima dovoljno novca - imala ga je vie nego to zamilja, Rejmonde, vie nego to zamilja - ugovori za koje ne mora da bude legalan da bi ih potpisao, ugovori koji su sami po sebi ilegalni. Rej el je poznavala takve ugovore, ali ih se plaila. Uradi emo to onako kako treba, rekla je, ima vremena. Rej el je bila tako strpljiva. Ali ja nisam mogla da ekam na nju. A ne u da ekam ni na tebe, Rej. Jer ja nisam strpljiva. Jer ja nisam Rej el. Tom Madoks AN EO GRAVITACIJE Nevidljivi bicikl goreo je ispod mene na mese ini; njegovi providni to kovi prelamali su teku, belu svetlost u dugine boje koje su se poigravale na asfaltu. Ispod povrine puta vodio je akceleratorski tunel, tamo gde je SSS Superprovodni sinhrotroni sudara - ocrtavao krug pre nika sto ezdeset kilometara ispod teksakih ravnica. U zavisnosti od toga kakva su vam ose anja prema visokoj nauci i teksakoj ekonomiji, SSS je predstavljao ili mo nu novu alatku za istraivanje subatomskog sveta ili najsramotnije otimanje para poreskih obveznika u istoriji fizike visokih energija. U oba slu aja, bilo je to mamutsko trkalite na kome su se subatomske estice ubrzavale gotovo do brzine svetlosti, a onda sudarale onoliko snano koliko smo to mogli da postignemo - udari ija je snaga merena u bilionima elektron-volti. Ove velike brojke privlae tampu, ali tek kad estice stupe u me udejstvo opit donose plod. Gomile protona prolaze jedan kroz drugi kao duhovi, tako da mi - Visoko beta eksperimentalni tim, moja radna grupa smiljamo sve vrste trikova da ih navedemo da dolazi do to vie me udejstava. Uskoro treba da do e i do prvih hitaca sa maksimalnom energijom, a kada se zraci sudare u Esperimentalnoj oblasti 1, bi emo nagra eni za godine projektovanja i vrenja opita. Tako sam bar mislio. Sad se vozim du velikog kruga iznad SSS-a, poho en pitanjima o beskona nosti, singularitetu - neverovatnim pojavama ak i u zemlji uda kvantne fizike, gde nita nije - sasvim - stvarno. I jo neto, kopkaju me i mu e pitanja o tome kako mi - ne samo moja grupa, ve i cela druina fizi ara visokih energija - obavljamo posao. Uvek sam uzimao zdravo za gotovo da mi tragamo za istinom, u bilo kom obliku, bez obzira na to ta ose amo prema tome. Sad se ak i ova jednostavna pretpostavka sruila i ostao sam sa nera i enim sumnjama u vezi sa svim tim - prirodi stvarnosti, objektivnosti fizike zagonetkama koje je postavio neo ekivani posetilac. Dve no i ranmije vratio sam se iz vonje i naao jednu enu kako stoji ispred moje ku e. "Zdravo", rekoh, dok sam gurao Nevidljivi bicikl uz prilaz prema njoj. "Mogu li da vam pomognem?" "Ja sam Kerol Hendriks", re e ona; po zvuku njenog glasa u inilo mi se da se tek pomalo zabavljala. "Jesi li ti Saks?" "Da", rekoh. I upitah: "Zato mi nisi rekla da stie?" U sutini, samo sam hteo da dobijem na vremenu, pokuavao da primim k znanju injenicu da je ovo ena s kojom sam se dopisivao proteklih est meseci. Po eli smo da se dopisujemo zbog naih uloga rukovodilaca svaki svoje laboratorije, moje u SSS-Tekslabu, njene u Los Alamosu, ali nastavili smo zbog zajeni kih li nih interesovanja: obostrane opsesije fizikom visokih energija i podjednako jakim osuje enjem zbog na ina na koji se sprovodi vrhunska nauka celog psudonau nog karnevala politike i publiciteta koji od samog po etka okruuje akceleratore estica. Njena pisma ponekad su bila navrat-nanos napisana, ali uvek su bila zanimljiva - poruke snane, disciplinovane inteligencije koja je radila na samim svojim granicama. Imala je um kakav sam oduvek cenio, um koji je bio kod ku e i kod eksperimenata i kod teorije. Ne biste verovali kako se to retko sre e u fizici visokih energija.

ene u nauci obi no su teke, na distanci i tite same sebe, jer rade u mukom svetu i znaju ta to zna i. Izme u sebe razmenjuju pri e, istinite: o Rozalind Franklin koja nije dobila Nobela za rad na rendgenskom snimanju DNK, Kendas Pert koja nije dobila Laskera za prvu potvrdu opijatnih receptora u mozgu. I tako one uvi aju istinu: u najve em delu nau nih disciplina ima samo par ena, i one moraju da tee rade i bolje urade to to rade da bi dobile ista priznanja kao i mukarci, i one to znaju. Takvo je stanje stvari. Kerol Hendriks bila je bleda i umorna, mlada i ranjiva - uopte je tako nisam zamiljao. Bila je mala, tankih kostiju, a kosa joj je bila kratko podiana. Nosila je izbledele farmerke, koulju vezanu u struku i sandale na bose noge. "Nisam imala vremena da stupimo u kontakt", rekla je. Onda se nasmejala, a glas joj je bio isprekidan, sa tra kom nervoze. "Ne, to nije istina. Nisam stupila u kontakt s tobom jer sam znala da si zauzet i da e mi moda re i da do em kasnije. To ne mogu. Moramo da razgovaramo i potrebna mi je tvoja pomo ... sada - pre nego to pustite vae prve probe sa punim zrakom." "Kakva vrsta pomo i?" upitao sam. inilo se da se prisnost u naim pismima ve pretvorila u trenutno prijateljstvo u prirodi. "Potrebno mi je vreme na Q-sistemu", rekla je. Mislila je na QUARKER, na laboratorijski sistem za simulaciju i prikazivanje. Rekla je: "Dobila sam neke nalaze, ali su nepotpuni - radila sam sa budenim programima jer mi u Los Alamosu nismo opremljeni za ono to vi radite. Ja moram da to izvedem na vaem. Ako su moje simulacije ta ne, bi e neophodno da odloite vae probe." Pomno sam je posmatrao. "Tako dakle", rekao sam. "Super - upravo ono to Dil eli da uje. Da ho e dragoceno vreme sistema da bi potvrdila hipotezu koja bi mogla da nam sjebe raspored." "Dil je birokrata", rekla je. "On ak ne razume fiziku." Da, pomislio sam, tako je, pa ta onda? Roder L. DIl: moj ef i ef svima ostalima u laboratoriji, tako e an eo uvar SSS-a. On je proveo mamutski budet akceleratora kroz neprijateljski raspoloen Kongres, smenjuju i pretnje i obe anja, pri aju i neobi ne pri e o otkri ima koja lee tik iza granice od 200 TeV. Sve u svemu, nastavio je veliku tradiciju aristokrata akceleratoskih laboratorija: poverljivih ljudi, politi ara, vizionara, kako god ho ete. Unazad sve do Lorensa i Berklija, akceleratorske laboratorije cvetale su pod rukovodstvom prodornih megalomana koji su bili jednako nadareni za politiku i odnose sa javno u kao i za nauku, ljudi ije su laboratorije i egoi bili jedno te isto. "Da razgovaramao", rekao sam. "U i i ispri aj mi u emu je problem." "U redu", rekla je. "Gde si odsela?" upitao sam. "Mislila sam da posle na em neto, poto razgovaram s tobom." "Moe da ostane kod mene. Gde su ti torbe?" "To je to." Pokazala je na plo nik pored sebe. Pored stopala nalazila se meka, crna, pamu na torba. "U i", rekao sam. Ra unao sam da e raditi neto zanimljivo, neto neobi no; moda ak neto vredno, ako bude imala sre e. Ni najmanje nisam bio spreman na ono na ta je ona bila pripravna. Upalili smo 'Stvora', najnovije dostignu e u vizuelnom prikazivanju. Imao je ekran pre nika etiri stope; na njemu je bilo mogu e prikazati rezultate bilo koje SSS probe. Kada je radio, ekran je predstavljao splet linija: putanje estica, njihovi sudari, nestajanja, pojavljivanja, sve arolije zemlje uda tako osobenih za mali, nasilni svet fizike estica, gde se sve odigrava u milijarditim delovima sekunde, a materija se pojavljuje i nestaje kao eirski ma ak, ostavljaju i za sobom samo osmeh - u obliku svetlo obojenih putanja estica na naim ekranima. Pa ipak, postavljanje i izvo enje simulacije predstavlja umetnost, i u svakoj akceleratorskoj laboratoriji uvek se na e poneko ko posedije dar. Kada nastupa serija vanih opita, oni ba puno ne spavaju. U Los Alamosu, Kerol

Hendriks, uprkos svom statusu vo e grupe, bila je doma i arobnjak. U Tekslabu, mi smo imali Diki Boja. Protegla se, a zatim sela za sto s pokretnom plo om, na kome se nalazila tastatura i modul za dojstik, i ulogovala na QUARKER sa obra unskim imenom i lozinkom koju sam joj dao. Programi su joj bili avolska kopilad koja va u brojeve i pred QUARKER-ovim krejem bio je teak zadatak da radi kao lud ne bi li joj dodelio dovoljno vremena da ih ugura unutra. "Reci mi ta je posredi", kazao sam. "Da znam ta da traim kad se ovo zavri." "Naravno", rekla je. Dok smo ekali na QUARKER-a, crtala je jedna ine i dijagrame na mojoj beloj tabli crvenom, zelenom, crnom i utom bojom i objanjavala da je pretpostavila postojanje nove vrste atraktora koji se javljaju u oblasti maksimalnog haosa, iji je fizi ki ishod jedna nemogu a oblast prostorvremena, gde beskrajan broj esti nih doga aja zauzima jednu jedinu, infinitezimalnu ta ku. Matemati ki i druga ije, ona se zove singularitet, a u kosmologiji se pretpostavlja da se tako neto nalazi u sreditu crnih rupa. Postoji vie razli itih teorema o singularitetima, od kojih ja za neke znam, mada ni za jednu ne potupno precizno. Zato bih i znao? Ovo ide s astrofizikom i gravitacionim silama koje imaju veze s objektima ogromnih masa. Kada je zavrila objanjenja i okrenula se od plo e, mogao sam da uo im da je istovremeno i napeta i pospana. Uglavnom je, me utim, bila radosna: ose ala je da je ubola dekpot. I naravno da jeste, ako bilo ta od ovoga bude imalo smisla... a ne e, mislio sam. Stvor je odzvonio, da nam kae da su nam rezultati gotovi. Dovukao sam stolicu s platnenim naslonom pored njene dok je sedela za konzolom. "Pro i emo kroz simulaciju", rekla je. "Ako ima neto da pita, pitaj." Isprva, tu je bilo samo ema detektora, kao u crtanom filmu; nacrtane linije velikog centralnog detektora i EM boksova koji su ga okruivali, hadronskih kalorimetara i gasnih komora. Onda su hici zrakova po eli da pristiu i u malom prozoru na vrhu ekrana parametri zraka brzo su se smenjivali. Izvo enje Monte Karla daleko je lake od pravog opita; nema onih stvarnih eksperimentralnih sumnji u dobar zrak, dobar vakuumu, pouzdanu opremu za detekciju; to je simulacija i sve se dobro odvija. Dok smo posmatrali, zbivali su se uobi ajeni doga aji, estice i anti estice igrale su svoje epizodne uloge u ovoj drami, sudaraju i se i alju i mlazeve energije koje je QUARKER posluno ra unao, paze i sve vreme na zakone o odranju energije, spreman da signalizira ako se dogodi neto to se ne uklapa u registar. Sloeno i samo po sebi dovoljno zanimljivo bilo je sve ovo, ali ipak to je bila samo pozadina. QUARKER iznenada menja brzinu, signaliziraju i da ima toliko sudara da ih sve ne moe precizno da isprati. Ekran se pretvorio u ono to nazivamo 'je', ekinjast obrazac interakcija, suvie gust da bi se izbrojao. "Ba nas briga", proaptala je Kerol Hendriks. "Uradi to." I naterala QUARKER-a da se zaleti dalje, da ubrza sliku doga aja. Nije je bilo briga za zna enja pojednih doga anja; tragala je za ne im globalnim i, pomislio sam, prokleto neverovatnim. Doga aji su se zbivali sve dok se nije u inilo da se nalazimo u sreditu najgu e skupine interakcija estica s ove strane Velikog Praska i gotovo da sam zaboravio zbog ega smo bili tamo, jer ovo je bio proizvod moga rada, koji je pokazivao da emo, kao to je bilo obe avano, eksperimentatorima dati ve i luminozitet zraka nego to su i sanjali da e dobiti. A onda se broj sudara smanjio i prvi put sam poverovao da je ona na putu ne ega. Stvari su krenule unazad. Zrak je nastavio da emituje struje estica, ali sve uobi ajene interakcije su prestale. U zra nim cevima jedna potpuno anomalna ta ka apsorbovala je sve to bi nailo na nju. Oboje smo sedeli u potpunoj tiini i posmatrali nemogu e. Ekran se ra istio i onda se pojavila poruka: KRAJ SIMULACIJE

Kvantitativna procena je nemogu a ako se uzmu u obzir standardne pretpostavke. Izloeni zaklju ci ne doputaju nedvosmisleno fizi ko tuma enje. Oboje leimo napolju u foteljama s pokretnim naslonom i posmatramo nebo. Mesec je zaao i zvezde sijaju zlatnim sjajem na crnoj pozadini. Meteori presecaju obzorje, estice koje bleskaju kroz iskri nu komoru Vaseljene. Pili smo vino i oboje smo pomalo opijeni - od vina, naravno, koje smo oboje pili na prazan eludac, ali tu ima i jo ne ega, ose aja otkri a koje mi je saoptila. "Na i red s one strane vidljvog", rekla je. "Otkako se se am, elela sam da budem deo toga. A u Los Alamosu okusila sam deo toga. Pre dve godine ponudili su mi posao i ta ponuda mi je dola ba u pravo vreme. Bila sam uradila neto na ta sam bila ponosna, ali bilo je to osuje uju e - ena lako postane stalni post-doktorant. I to je jo gore, uvek sam radila u senci moga mua." "On je fizi ar?" "Da. Na Stanfordu, u SLAC-u. Razveli smo se kad sam se zaposlila. Te dve stvari, posao i razvod, nekako su dole u paketu." Zastala je i jedini zvuk bila je slaba tutnjava kola niz oblinji auto-put. Rekla je: "Ispri aj mi ta e sutra biti." "To zavisi od Dilove reakcije. Vide u ga ujutro. Prvo u ga zamoliti da pozajmim naeg stru njaka za vizuelnu prezentaciju. to zna i, da treba da ga namolim da ga oslobodi. Ra unam na to da Dil ne e hteti da to pogleda; moda e hteti samo izvetaj o tome, ako mu pravilno pri em. Posle toga, vide emo." "Vai", rekla je. "Vidi, stvarno sam umorna..." "Izvini. Trebalo je da ponudim." Po eo sam da ustajem, ali ona je rekla: "Ne, u redu je. Vidimo se ujutro." Mahnula mi je za laku no i pola u ku u; ranije sam joj pokazao gostinsku sobu i raspremio joj kau . Leao sam i posmatrao nebo; um mi je kruio oko udesa koje sam to ve e video. eleo sam da to shvatim jasnije nego to jesam i nadao se da e mi Diki Boj pomo i. Ako niko drugi, on bi mogao da zna u emu su njene simulacije bile pogrene. Morale su da budu pogrene, ili... Pijuckao sam vino i razmiljao o verovatno i da sam bio prisutan jednom od onih trenutaka u fizici koji ostaju u trajnoj uspomeni i odlaze u udbenike istorije. Pretpostavljam da sam i dalje o tome razmiljao kada sam zaspao. Negde kasnije trgnula me iz sna buka nalik na snaan vetar kroz metalno drve e. Jantarni bleskovi svetlosti dopirali su s bo ne strane ku e i maina u obliku klavira dokotrljala se na to kovima od iste plastike, kidaju i velike busenove aeracionim klinovima. Bio je to 'Jardmen' Dona Dira, o igledno pokvaren. Uao sam u ku u i pozvao Odravanje. Par minuta kasnije, stigao je kamion i jedan ovek u tamnoplavom kombinezonu iziao je iz njega i pozvao robota do sebe kontrolnim ure ajem s crvenim svetlom, a zatim otvorio pristupni poklopac na njegovom boku. Opti ka vlakna rascvetala su se u unutranjosti robota kao fosforescentno tu insko bilje. Slede eg jutra probudio sam se oko pola devet. Kerol Hendriks jo je bila u krevetu; pustio sam je da odspava. Ostavio sam poruku na Dilovoj sekretarici, zatraivi par minuta u etiri oka, a zatim popio kafu i ponovo proao kroz njen predivni Monte Karlo, uverljiv i elegantan, ali gotovo sigurno nedovoljan da pokrene Dila. Kako bi i mogao? Kao to je i rekla, on to ne razume. Me utim, znao sam ko ho e. U slu aju da Diki Boj potvrdi njene simulacije, predstavi emo ih te ve eri Grupi utorkom. Svake nedelje okupljamo se u Alensenovoj ku i. Svaka zna ajna radna grupa iz laboratorije ima svoga predstavnika i o svim vanim problemima na kojima grupe rade tamo se raspravlja. Grupa utorkom ia je usmene tradicije, mesto gde se iznose laboratorijska dostignu a i raspravlja o njihovom zna enju. Kada eksperimentalni rezultati budu odtampani, oni su ve zastareli svakom ko je bio prisutan na Grupi utorkom. Obi no tamo bude desetak ljudi, mukaraca, ve inom tridesetogodinjaka, ve inom belaca, a ostatak ine Kinezi. Negde usred jutra, ona je ula u starim leviskama i crnoj majici bez rukava. "Ima li novosti", upitala je i ja sam joj rekao da nema. Uzela je olju kafe, sela pored mene i gledala kako se odvija njena simulacija.

Negde odmah iza podneva, na prozoru ekrana isko ila je poruka: "Ako ho e da razgovaramo, vidimo se u sekciji 27 u toku slede eg sata. Dil." "Ho e li da po em i ja?" upitala je, a ja sam rekao: "Nema izgleda. S njim je gadno i kad je najbolje raspoloen." Ostavio sam je za konzolom, kako iznova puta Monte Karla. Odvezao sam Nevidljivi bicikl do atl-stanice na glavnom ulazu i zaklju ao sam ga napolju u parkiralite. Siao sam niz betonske stepenice u hladan, plesnjiv vazduh tunela. Tamnoplava atl-kola stajala su tamo i ekala. Ukrcao sam se jedino ja. Rekao sam kolima gde idem. "Sekcija 27", ponovila su bezli nim glasom. Ponavljaju i obrasci boja reetke proletali su pored prozora. Visokofrekventna poja ala bila su crvena, superprovodni dipoli plavi, kvadrupoli narandasti; beskrajne zra ne cevi, gde e kao slamke tanki zraci protona i antiprotona kruiti, bile su duga ki svetlozeleni lukovi. Ako postoji opta simbolika boja, ova bi govorila: sloeno, precizno, skupo, tehnoloki savreno osnovni kvaliteti SSS-a. Negde desetak minuta kasnije, kola su usporila i zaustavila se. Vrata su skliznula u stranu i ja sam iziao u tunel. Pedesetak metara dalje, Dil je stajao i razgovarao s ovekom u plavom kombinezonu sa bletavim utim oznakama vo e radne grupe. ovek je delovao napet, prebledeo. "Pa izvuci svaki prokleti dipol s tim serijskim brojem i zameni mikroprocesorske leajeve", rekao je Dil. Hodali su prema meni, a ef radne grupe zaustavio se kod komunikacione stanice i utakao unutra naglavni komplet, bez sumnje po inju i avolji zadatak koji mu je Dil postavio. " ta za tebe mogu da u inim, Sakse?" "Doao mi je neko", rekao sam. "Iz Los Alamosa. Ona je dobila neke zanimljive simulacije naih proba s punom snagom. Mislim da bi trebalo da ih vidi." Delovao je zbunjeno; nije o ekivao od mene da traim njegovo vreme novac, resurse, preimu stvo, da, ali ne njegovo vreme. "A moda i ne mora", rekao sam. "Moda je dovoljno da dopusti da uzmem Diki Boja da pusti njen Monte Karlo na Stvoru. Ona je dobila neto zaista udno, i ako je to tako, treba da budemo pripravni." "Sakse, ta to trabunja? Umoran sam, zna? Prekora ili smo sve, budet, vreme... Hulan, na primer - zna ga, vodi Mezonsku grupu - on nema pojma o ovome. On zna da njegovi eksperimenti treba uskoro da po nu, da njegove simulacije nemaju veze i da Diki Boj treba da im pomogne. Ali ako nema njega jer si ga ti upregao u ono to smatra poslom Gospodnjim, Hulan e da popizdi, jer on ne moe da razume zato, u svetlosti ovih rokova koji se pribliavaju, on mora da dolazi i da moli za pomo ." "Onda bi moda trebalo da ti do e i pogleda ta je dobila." Igrao sam kakljivu igru, koriste i svoje mesto vo e grupe da ga pritisnem, nadaju i se da ne e eleti da odvoji svoje dragoceno vreme i moda pokae svoje neznanje. "Mislim da je ovo zaista vano." Posmatrao je vo u radne grupe kako objanjava estorici ljudi da treba da rade u tunelu sve dok sumnjivi mikroprocesorski leajevi ne budu zamenjeni. Niko od njih nije delovao sre no. "Isuse", rekao je Dil. "Uzmi Diki Boja ako moe da ubedi njega." "Hvala", rekao sam. Pogledao me je kao da je probao neto gorko. Dugovao sam mu i jedno je bilo sigurno: naplati e to kada i gde bude eleo. "Tebi se ova stvar zaista dopada, zar ne?" upitala je Kerol Hendriks dok je pruala ruku da dodirne jednu od guma Nevidljivog bicikla od istog polistirensa. Visio je na gumom obloenim kukama odmah uz moja prednja vrata. "Aha", rekao sam. "Nabavio sam ga u Nema koj. Ceo je od plastike, ali u njemu ima ne eg predivnog - to je gotovo platonska zamisao bicikla. Ima jedan u Muzeju moderne umetnosti." Dok je visio iznad njene glave, inilo se da blista na mekom svetlu koje su davali si uni reflektori. "Obi no ga vozim da bih razmiljao." " ta emo sad?" upitala je. Moja igra ka nije je zanimala. "Da dovedemo ovde Diki Boja", rekao sam. "Ako uspemo. Nazva u ga."

"Nova fizika", rekao sam Diki Boju preko telefona. "Nikad nisi tako neto video." "Sere", rekao je. "Ne serem. Moda fizika s grekom - zato i ho emo da nam pomogne, otkije da li smo propustili neku za koljicu." "Ili neto o igledno." Nije potovao ni iju sposobnost na Stvoru, osim svoje li ne. "Ne bih rekao. Mislim da smo dobili itav niz tragova koje nikad nisi video." "Imam na rasporedu Mezonsku grupu." "Znam. Dil mi je rekao da mogu da te danas pozajmim." "Gde ho e da do em?" "Do i do mene." Nije mi se nimalo dopadalo da neko do e i viri nam preko ramena. Diki Boj se proslavio kao post-doktorant u Fermilabu, odakle ga je Dil zavrbovao kada je SSS bio samo gomila planova, prazan tunel i hrpe nagomilane zemlje. Nije bio doveden zbog svog izgleda: bio je visok preko est stopa i teak moda sto trideset funti; tamnosme a kosa bila mu je vezana u uvojiti rep; imao je duga ak, uzan nos i blisko smetene o i i obi no delovao pomalo prljavo. Me utim, za vreme svog kratkog boravka u Teksalabu ve je na inio legendarna pustoenja Stvora - poslednji, kakljiv niz pionskih studija, trajao je gotovo sedamdeset dva sata, tokom kojih je Diki Boj radio sa nekoliko smena fizi ara i zavrio s pitanjem vo i grupe da li mu je potrebno jo neto. Kerol je ula za Diki Boja, ali i ona je imala reputaciju, i tako, kada su rekli zdravo i pogledali jedno drugo, gotovo da sam uo kako se to ki i okre u, kako se pojavljuje pitanje: Jesi li zaista tako dobar kao to se pri a?" Prili smo terminalu i Kerol je pustila Monte Karla dok je Diki Boj sedeo, gotovo se vrpolje i od nestrpljenja da pogleda ta je radila. Kada je ustala sa stolice, gotovo je usko io u nju i rekao: "Vas dvoje idite negde, vai? Moe i u susednu sobu, samo me pustite samog." "Ja moram da neto uradim u kancelariji", rekao sam Kerol. "A ti?" "Da", rekla je. "Treba da proverim potu, da vidim ko je ljut to sam otila. Ima li jo jedan terminal s modemom?" "U spava oj sobi", rekao sam. "Vidimo se kasnije." U VBET-u naleteo sam na niz ljudi koji su me ekali da sa mnom razgovaraju o svom raporedu eksperimenata, ili da trae potvrdu za njega, tako da sam tamo proveo posle podne, sred haosa pripremanja SSS-a za prvu probu sa punom energijom, zakazanu za nepun mesec. Kada sam se vratio, Kerol i Diki Boj sedeli su jedno pored drugog, sa jo jednom varijacijom njenog Monte Karla na ekranu ispred njih. " ta ima?" rekao sam, a Diki Boj je rekao: "Ovo je fantasti no." Kerol se smeila. "Misli da moemo da iznesemo ovo na Grupu utorkom?" upitao sam. "Gadna publika", re e Diki Boj. "Da li se ona ra una?" upita Kerol. "Da, ra una se", rekao sam. "Ako ih ubedimo, oni e stati nasuprot Dila ili bilo kog drugog." "Pa, hajdemo onda", rekla je. "Moe li da izvede prezentaciju?" upitao sam. "Dobru pri u, dobre slike?" "Da", rekla je. "Spremala sam se za to." "Dobro", rekao sam. "Pozva u Alensona i pita u ga mogu li da preuzmem termin. Mislim da niko ne radi nita tako hitno." Loa frizura, jeftina ode a i stav - jednom sam uo da tako opisuju skup teorijskih fizi ara. Oni - mi - smatraju sebe aristokratama uma, koji rade u najumnijoj i najizazovnijoj nau noj disciplini. Izneti prvi dobre ideje, samo se to ra una - bez obzira na sve, to je neizgovoreni kredo. Te ve eri svi su se pojavili. Dnevna soba Alensonove ku e bila je pohabana i udobna, sa kau evima, stolicama i velikim jastucima dovoljnim za nas

esnaestoro: trinaest stalnih i ja, Kerol i Diki Boj. Osam Kavkaana i pet Orijentalaca (tri Kineza i dva Japanca). Ve inom su se bliili etrdesetim, iako su ve neki i zagazili u njih. Niko ispod trideset, niko preko pedeset. Ovo su bili teoreti ari tekai u laboratoriji, ljudi na svom kratkotrajnom vrhuncu kakav postoji u fizici visoke energije. Par njih je pilo kafu; ve inom su samo sedeli i ekali, prekra uju i vreme razgovorom. Predstavio sam je najkra e mogu e. Rekao sam: "Ovo je Kerol Hendriks, koja je stigla iz Los Alamosa, gde je vo a grupe za simulaciju. Ona ima neke vrlo zanimljive simulacije koje bi volela da nam prikae." Kerol Hendriks je poznavala svoju publiku. Prela je u bespolni mod, koliko je god mogu e. Lice joj je bilo bledo i istrljano, bez minke i nosila je vre aste utosme e pantalone i kariranu vunenu koulju - ukratko, najpriblinije onome to su nosili mukarci ispred nje. Od prvih re i, govorila je hladno i autoritativno, jer druga ije je ne bi ni sasluali, a ona nije dozvolila da bilo ta od strasti koju sam ja uo oivi njenu prezentaciju. Iznela im je sve, prikazala na ekranu u pro elju sobe. Smenjivali su se slajdovi sa zgodnim slikama preuzetim sa Stvora, sistemi jedna ina sa QUARKER-a, njene propratne beleke napisane slobodnom rukom: svaka ideja vodila je pravo do slede e, teorija i praksa spojene leerno, elegantno. Ostavljaju i poslednji slajd 'KRAJ SIMULACIJE' na ekranu, zaklju ila je: "Malo znamo o fizi kim osobinama singulariteta; u stvari, njegova sutinska priroda je bezakonje." Zastala je, nasmeena. "Iako moemo da pretpostavimo da e se njene interakcije sa nesingularitetnim svetom odigravati prema uobi ajenim zakonima o odravanju, ovo i ne mora da bude ta no. Ukratko, posledice stvaranja singulariteta nisu ba poznate i ja smatram da su potrebne dodatne analize pre nego to se pristupi opitima koji bi mogli da dovedu jednu tako udnu oblast prostorvremena u blizinu instrumenata tako delikatnih kao to su oni u eksperimentalnoj oblasti." Zastala je i pogledom prela preko sviju njih, s re ima: "Bi e mi drago da ujem vaa pitanja i komentare." Sad e, pomislio sam. Gosti na Grupi utorkom obi no budu povedeni na najgoru intelektualnu vonju u ivotu, kad ova grupa brilijantnih i agresivnih ljudi pro eljaju svaku njihovu re u potrazi za istinom, originalnos u i zna ajem - ili obrnutim. Postao sam vrlo napet, ekaju i da klanje po ne. "Diki Boj", rekao je Banford. Ako ova grupa ima alfa mujaka, onda je to Banford. On je veliki ovek - oko est stopa i tri in a visok i vie od dve stotine funti teak - jakih vilica, izboranog lica i suncem opaljene koe. Razvio je takozvani 'standardni model' na nov i zanimljiv na in. 'Napolaslobodno stanje kvarka' njegova je specifi na oblast - a investitori su tipovali da on i njegova grupa mogu da zarade Nobela ako SSS pokae me udejstva koje je on predvideo. "Da li si proverio njene simulacije?" upita Banford. Prili no posredan pristup, pomislio sam, verovatno priprema za prolazak kroz grotlo, teorijski govore i. Kerol Hendriks se okrenula da vidi ta e Diki Boj odgovoriti." "Naravno", rekao je Diki Boj. "Vrlo slatko, vrlo uverljivo. Uzmimo na primer seriju transformacija..." "Lepo", re e Banford. A Kerol Hendriks.: "Hvala vam. Ako Diki Boj potvr uje va Monte Karlo, siguran sam da je valjano izveden." Zastao je. "I fizika je zanimljiva... iako, naravno, sasvim spekulativna." I on je tu zastao, o igledno zavrivi. ekao sam da nastavi, ali on nije - tiho je neto aputao Hongu, jednom od lanova njegove grupe. A niko drugi nije rekao ni re . Kona no, Alenson je ustao sa jastuka na kome je sedeo prekrtenih nogu i rekao: "Ho emo li da ve eras ranije zavrimo? Ne znam za vas, momci, ali meni bi prijalo malo sna." Okrenuo se prema Kerol Hendriks i rekao: " eleo bih da se zahvalim naem gostu to nam je ve eras govorio." Promrmljani glasovi govorili su uglavnom isto. "Kasnije, moda emo mo i da razmotrimo implikacije ovog rada, ali ove nedelje svi smo veoma zauzeti oko toga da pustimo SSS na vreme." Kerol Hendriks stajala je, bleda i nema, dok su mukarci ustajali, klimali joj glavom i odlazili; neki sami, ostali sa pokojim kolegom. "Ne razumem", rekao sam. Hodali smo du jedne serpentine u prigradskom stilu koja je vodila od Alensonove ku e do moje. Za sada, iz prakti nih razloga,

ve inom smo iveli u ku ama koje su pripadale Tekslabu. "Nisu ak hteli ni da se raspravljaju s tobom." "Ja sam idiot", rekla je. "Zaboravila sam neke od najvanijih lekcija koje sam ikada nau ila. Posebno, zaboravila sam da sam ena i da sve to kaem prolazi kroz taj filter." "Zaista tako misli?" "Sakse, ne budi tako jebeno naivan. Zato misli da su bili u tivi? Zato to sam gost? Glas joj je bio pun prezira; dobro je znala, ba kao i ja, kakav tretman pripada gostu. "Tvoji zaklju ci su radikalni. Ne moe od njih da o ekuje trenutno priznanje." "Tu si u pravu i bilo bi teko ubediti ih u bilo ta bitno, ali mogla sam da po nem ve eras. Oni su me utnuli, utnuli su ono to sam govorila. ubrad. Samozadovoljna muka ubrad - nije ni udno da ne uju nita: oni su tako puni svoje vanosti." Stajali smo ispred moje ku e. Rekla je: "Mislim da u malo da proetam, ako nema nita protiv. Sad mi nije do pri e." "Naravno", rekao sam. "Idi gde god ho e. U stvari, mislim da u malo da se provozam na biciklu. Vidimo se kasnije." Mese ina je bleskala kroz ram bicikla dok sam vozio putem pored nasipa iznad SSS-a i dok najzad nisam shvatio da nemam odgovore na ono to me je zbunjivalo, pa sam se okrenuo i uputio se prema ku i. Vozio sam ulicama zatamnjenih ku a, stigao do svog prilaza, gde je gorela svetiljka na stubu, odgurao Nevidljivi bicikl do vrata i uao u potpunu tiinu. Na niskom sto i u u dnevnoj sobi naao sam poruku: Dragi Sakse, Vratila sam se u Los Alamos. Ne brini za mene, dobro sam. Samo mi treba da razmislim o onome to se ovde dogodilo. Hvala ti za sve to si u inio. Kerol. Slede ih nedelja, dok su se pokuaji s punom energijom pribliavali, esto sam razmiljao o Kerol Hendriks, njenom singularitetu i tretmanu koji je dobila. Naredne nedelje ponovo sam otiao u Grupu utorkom i shvatio da imam malo toga da kaem bilo kome od njih - cela grupa li ila mi je na skupinu ko opernih ovekolikih majmuna, opsednutih svojom vano u i predstavom. Da ih je zanimala istina, a posebno nove, zanimljive istine, zato nisu pristupili Kerol Hendriks sa ozbiljno u koje su njene ideje zavre ivale? Njene ideje bile su neobi ne, ali vane ideje uvek su takve. Ona je ene, pa ta? Kakve to ima veze? Iznenada, ose ao sam se kao budala. Njihov razgovor isklju ivao je svakoga ko nije lan grupe, a njihova mukost, mada potpuno bez svesne zlobe, uspeno je prepoznavala samo svoju vrstu. Mlada, mala ena naprosto za njih nije predstavljala fizi ara koga treba ozbiljno shvatiti. Te ve eri otiao sam pre vremena i reio da se ne u vra ati. Ali ono to sam video na Grupi utorkom videlo se i posvuda po laboratoriji. Sekretarice su bile ene, nau nici i administratori bili su mukarci - ve inom belci, proarani pokojim Orijentacem. Kerol Hendriks bila je u pravu: bio sam neverovatno naivan. Ali razumem zato. Kao fizi ar visokih energija, bio sam odan onome o emu sam razmiljao kao o nepristrasnom traganju za istinom, traganju koje stvara snanu tunelsku viziju, jer zbog toga to je veoma teka, zahteva sve to joj moe pruiti, a esto ni to nije dovoljno. Sad sam se probudio i ono to sam video, poga alo me je i zbunjivalo. Dobio sam jednu poruku od Kerol Hendriks u kojoj se izvinjavala to je tako naglo otila i u kojoj je stajalo da e ponovo pisati im ra isti misli. A onda, pet dana pre prvih visoko-beta opita s punom energijom, nazvala me je na kancelariju. "Sakse", rekla je. "Volela bih da do em da posmatram opite. Ima li neto protiv."

Kerol se nagnula nad mene, skliznula svoje telo niz moje i prevukla spava icu preko glave. Opkora ila me je, s rukama pored sebe, dok se pokretala u ritmi nim lukovima. "Zvezde", rekla je. Kroz prozor mogao sam da vidim stroboskopske svetle ta ke, kako promi u od crvenog do plavog kroz spektar. "Neto proviruje iza njih", rekla je. " eli unutra." Pljusak plave svetlosti lio je kroz prozor, goreo kroz nas, rendgenski osvetljavaju i meso i kosti. Bili smo prozirni u njemu, zapletena mrea naih nerava gori u srebrnoj vatri. Fuzionisali smo se, tako blizu orgazmu koji bi nas anihilirao. Probudio sam se, ustao, popio malo vode za drelo koje me je peklo, pao nazad u krevet. Visio sam, lebdeo izme u bu enja i spavanja, dok je plima slika prolazila mojim o ima. Svetli, zamrljani oblici nestajali su pre nego to sam mogao da ih jasno vidim. Ona je dolazila sutradan, na dan pre prvog velikog opita. Nosila je kaki kratke pantalone i tamnoplavu majicu s kratkim rukavima. Opet smo sedeli u mom stranjem dvoritu, pod nebom bez mese ine - hiljade zvezda iznad nas i meteori koji seku kratke, tihe lukove iznad obzorja. Pomirisala je au hladnog ardonea koju je drala, ispila i zavalila se u stolicu s pokretnim naslonom. "Dugujem ti izvinjenje", rekla je. "Kako to misli?" "Uradio si sve to si mogao da mi pomogne, a ja sam tek tako otila." "Imala si problema." "Imala sam, ali nije trebalo da se prema tebi ponaam kao prema jednom od njih." "U redu je. Izvinjenje prihva eno." " ta misli, ta e se dogoditi sutra ujutro?" "Da ti kaem pravo, ne znam. Ako dobijemo dobar zrak, ima emo prave uslove za tvoju simulaciju." "Na to sam i mislila. Iznova i iznova sam proveravala, putala je i putala, navela radnu grupu da rasturi moju anlizu. Sve se slae: moje simulacije su realisti ne, verodostojne... i nemogu e ih je dokazati bez eksperimentalne provere. Sve je to lepo. Mene brine ovo: ako sam u pravu, vai ljudi idu prema onome za ta se moe ispostaviti da je opasna situacija, a niko nema reenje za tako neto; niko ne eli ni da uje za tako neto, bar ne od mene. "Uradila si sve to si mogla." "Moda." "Ne, zaista tako mislim. Sluaj." I sve sam istresao pred nju, sve to sam video poslenjih nedelja, kako je bio neverovatno zatvoren i samozadovoljan na svet, neverovatno slep za svoju prirodu, to se u komuni smatralo neizbenim. Nisam siguran koliko sam govorio, niti kako sam zvu ao - samo znam da je sva osuje enost, sav bes i svo zaprepa enje s kojima sam iveo proteklih nedelja pohrlilo u jednom dugom vrisku. "Oh, Sakse", rekla je na kraju. "Ti jadno nevinace." I nasmejala se, a onda se ponovo nasmejala, ja e, i nastavila da se smeje dok sam ja samo sedeo, smeten. Kona no je prestala i rekla: "Ponekad se tako upletem u sve to, da zaboravim kakve su stvari zaista. Hvala ti to si me podsetio. Neka se svi oni nose do avola. Ja sam pokuala, ti si pokuao. Ako se SSS pretvori u najskupulju gomilu ubreta, mi ne emo da budemo krivi." Jo malo smo razgovarali dok nismo ispili bocu vina, a zatim je rekla: "Kada treba da budemo tamo?" "U sedam ujutro. Treba da krenemo odavde oko pola sedam, pa mislim da je vreme da po emo na spavanje." Zatekla me je kako stojim pored pomi nih staklenih vrata u mojoj spava oj sobi i gledam napolje u no . Okrenuo sam se i video je na dovratku, obasjanu otpozadi svetlo u iz hodnika. "Da li ti je dobro?" upitao sam. "Ko to zna?" rekla je. Prila mi je, stala ispred mene i stavila ruke na moja gola ramena. Rekla je: "Ho e li da vodimo ljubav, prijatelju po pismima?" Naslonila se na mene, tako da sam mogao da osetim njeno telo pod tankim ersejem. "Da", rekao sam. "Ho u."

Kroz no kretali smo se na ritmovima nadraaja i ispunjenja zadovoljstva: vodili ljubav, utke leali u tiini, spavali, ponovo se budili. Svo razo aranje, bes, teskobu, uzbu enje koje smo oboje ose ali proteklih nedelja preto ili su se u ove trenutke, sublimirali u aktivnu, gonjenu udnju. Neto malo posle pet probudio me je snop ilibarne svetlosti koji je dopirao kroz prozor i zvuk vetra. Robot za odravanje zemljita bio je napolju. Smestio se na jedan komad zemlje; njegovi aeracioni klinovi izletali su iz podnoja maine, slepim pokretima koji su se ponavljali melju i zemlju u fino blato. Rekao sam: "Trebalo bi da se vrati u ambar ili gde god te ve dre i oladi malo. Ako ovako nastavi, razmontira e te." Prestao je i ostao da stoji tamo, emituju i nisko zujanje prekidano povremenim praskovima u visokim harmonicima. "To ima smisla", rekao sam. "Razmisli o tome." Reio je: otpuzao je do reda zakrljalog ukrasnog grmlja i po eo da ih secka u vrlo sitne komade. Vratio sam se unutra, pozvao vlasnike stvari i pokuao da ponovo zaspim. Umesto toga, leao sam budan, razmiljaju i ta se moe destiti tog jutra, sve dok se Kerol nije okrenula prema meni i proaputala: "Jo jednom?" "Oh, da", rekao sam. "Jo jednom." Oko pola sedam izili smo iz ku e, a deset minuta kasnije bili smo pred atl-stanicom na glavnom ulazu, gde smo se spustili u tunel s jo pet lanova tehni kog tima. Nosili su narandaste kombinezone i lemove, a preko ramena bile su im preba ene gas maske; zatita od neke nesre e pri kojoj bi helijum mogao da ispari iz superprovodnih magneta i istera vazduh iz tunela. Hari Ling, nadzornik BC 4 tima, usmeravao je ljude prema mestu gde su stajala atl-kola. "Hari, kako ide?" upitao sam. "Pitaj me kasnije", rekao je. U Eksperimentalnoj oblasti 1, timovi su vrili kona na podeavanja svojih instumenata i nadali se da nikakvi gremlini ne e u poslednji as uuljati unutra. Prostorija je bila pedesetmetarska kocka, kojom je dominirao sklopni detektor veli ine vagoneta. U njoj su se sticali skladini prstenovi; na njihovom preseku protoni i antiprotoni sre e se i transformisati. Dva oveka nivelisala su masivnu, pravougaonu kameru - crvena oznaka SONY upadljivo je stajala na boku - smetenu na jednom spoljanjem portu. Ljudi su se probijali kroz spletove kabala. Pedeset metara uz tunel nalazila se kontrolna soba. Imala je dva nivoa: prizemlje, gde su tehni ari sedeli pore ani za svojim konzolama, i komandu eksperimenata iznad, gde su odgovorna lica sedela zajedno sa svojim asistenitma i kontrolisala eksperimente. Predstavio sam Kerol Hendriks Paulsenu, mom asistentu, pognutom nad svoj ekran kao veliki plavi medved nad sa e. "Zdravo", rekao je, a onda nastavio da mrmlja u mikrofon pri vr en na glavi - esto sam se pitao kako ga iko razume. Rekao sam joj: "Daj da ti na emo slualice, da bi mogla da se utakne u moju konzolu i posmatra kako se stvar razvija." Slede i sat protekao je u uobi ajenim pripremima za opit: sakupljanju protona i antiprotona u njihovim injektorskim sinhrotronima, njihovom pretvaranju u zrake. Sat za 'odbrojavanje' puten je kada su prve estice isputene iz injektorskog sinhrotrona u glavne prstenove. Sada e estice kruiti u prstenovima brzinom bliskom brzini svetlosti; njihov broj e se pove avati sve dok ih ne bude toliko da e biti mogu dovoljno snaan sudar. "Otpo eo sam komandni niz", kazao je Dil preko naglavnog telefona. Oko minut kasnije, jedan glas je rekao: "Dobijamo slike", i iz prizemlja za uo se sporadi an pljesak. Na jednom od ekrana ispred nas, QUARKER je davao prikaz sudara gotovo u realnom vremenu; sudara koji su se ispoljavali kao fine zelene i crvene kovrde, obojene da bi se razlikovale ulazne od izlaznih estica. "Predivno", rekao je ovek ispred nas. Na ekranu pored ovoga, treperili su podaci ispisani zelenim slovima. Video sam da je sve, kako kau, 'nominalno'. A onda su se sva svetla u kontrolnoj sobi pogasila, svi ekrani su se zabeleli, sve komunikacione linije i svi kompjuteri su zamrli. Pod ilibarnim svetlostima za slu aj opasnosti, svu su sedeli, zapanjeni.

A svet se savio, talas iz singulariteta je proao, oblik prostorvremena se promenio. Pufne sive praine odskakivale su sa zidova i u daljini za uli su se zvuci eksplozija. Kerol je sko ila sa stolice i rekla. "Hajde." Skinuo sam naglavni telefon i krenuo za njom. Izili smo na vrata i uli u tunel gde su se slegaju i oblaci praine reflektovali u utom svetlu. Zaustavio sam se pred vitrinom s oznakom 'Za slu aj opasnosti' i izvadio dve gas maske - lana lica od prozirne plastike sa prika enim cevima od ner aju eg elika. Ako je dovoljno helijuma pobeglo u tunel, on bi mogao da istera kiseonik i podavi sve koji nemaju aparate za disanje. "Evo ti", rekao sam i pruio joj jedan. Vrata eksperimentalne prostorije bila su postrance postavljena. Iza nas uo sam glasne povike i zvuke nogu koje trupkaju uz stepenice prema povrini. Okrenuo sam se bo no i provukao kroz otvor. Plavo plavo plavo plavo, sa neznatnim pulsiranjem u sebi, a onda, najednom, kao ma ioni areva golubica koja izle e iz eira, belo, ma evi ili kristali tresnuti jedan o drugi, vibriraju i kao da nisu sigurni, a onda pretvaraju i se iznenada u plavo. Jedinica sklopnog detektora i okolna oprema nestali su. Kerol Hendriks postala je providna, blistava prilika koja je, dok se kretala, ostavljala za sobom talasast trag. Svet je bio plahta svetlosti i amor neljudskih glasova, u visokom tonalitetu i rastu ih. Isklesani likovi u zlatu na belom, trepere, traka stvarnosti vriti prolaze i kroz svoje vo ice dok se odvija svaka mogu a varijacija ovog trena, infinitezimalno umnoeno beskrajnim. Neko vreme kasnije, ruke me vuku unazad preko grubog cementnog poda u svet koji ne gori kao unutranjost zvezde. Pete mi lupaju po podu, le a su mi izvijena, svi mii i kruti. Voze i Nevidljivi bicikl pored Zgrade A, ugledao sam dva oveka nagnuta nad delimi no rastavljeno truplo robota za odravanje zemljita. Snopovi opti kih vlakana, crvene plasti ne cev ice i svetli grozdovi aluminijumskih klinova lee na travi pored njega. Jedan ovek dri mutnosivu, polumetarsku kocku - kontejner za ekspertni sistem koji je upravljao robotom i bio o igledan uzrok njegovih problema. Kako stvari stoje u Tekslabu: velika nauka - grandiozna, muka i samozadovoljna - lei u ruevinama svuda naokolo, razbijena u sudaru s infinitezimalno malom ta kom - singularitetom. Na stepenicama na ulazu u Zgradu A, okupile su se televizijske ekipe i novinari. Trenutno samo besciljno mile i ekaju Tekslabovog predstavnika za tampu - najverovatnije Dila - koji e morati da izi e i izrecituje litaniju o nesre i. A onda e se postaviti pitanje: Kako se ovo dogodilo? ta to zna i? Idu i obodnim putem, prolazio sam pored nizova vozila: kamioneta koji su prevozili tehni ke ekipe, kamione s ravnim prikolicama natovarene masivnim komadima savijenog metala, kola sa dostojanstvenim birokratama u tamnim odelima na zadnjim seditima. Danas nema vonji atl-kolima, u tunel je bio striktno zabranjen prilaz nezvanima. U blizini Stanice 12, narandasti kavdrupolni sklop lei pored rupe koju je napravio probivi zemlju. Delovi njegovog omota a su pokidani i otkrivaju svetao prsten od ner aju eg elika koji je drao na okupu njegove hiljade isprepletanih ica. Kod drugih stanica pored kojih sam proao bila je nagomilana drvena gra a za podupiranje tunela, a lanovi timova za popravku, sa lemovima na glavama, mileli su blizu njih. Neto vie od jednog sata poto me je medicinski tim izvukao iz tunela, o igledno sam se savim bio oporavio. Ostatak jutra proveo sam u sreditu panje doktora, sestra i laboratorijskih tehni ara. Doiveo sam jednu epizodu grand mal, epilepti ki napad, rekli su mi - o igledno kao reakciju na singularitet. Danas je bilo pedeset estoro povre enih, jedan mrtav, a jo dvoje verovatno e umreti. Sudara je bio uniten: zra ne cevi izobli ile su se i posvuda rasprile visokoenergetske estice - eksplozivno gaenje u mrei, zvali su to.

A Kerol Hendriks bila je jedna od pedeset estoro povre enih. Komad betona pao je na nju. Fraktura lobanje, razli ite posekotine... Hriste. Dok su mene testirali u bolnici Tekslaba, ona je letela prema Hjustonu u medicinskom helikopteru dobijenom od Vazdune nacionalne garde. Ona je i dalje u komi, ali iz razloga koji su mi izmakli, njeni doktori su optimisti ki, tako su bar meni moji rekli. Ljudi s kojima je razgovarala nisu hteli da sluaju, naprosto nisu hteli. Bila je ena, njen pristup bio je neuobi ajen, njeni zaklju ci udni, ali uprkos tome to su suprotno tvrdili, ljudi s kojima je razgovarala bili su zatvorenici svojih misaonih sklopova, svojih predrasuda. Njihova nau na objektivnost nije postojala, nikada nije postojala. Pitao sam se da li su se ose ali kao Openhajmer i drutvo onog jutra kad se zbila eksplozija u Trinitiju: jarko svetlo i EM impuls, udarni talas koji je odbacio na zemlju one koji su se nalazili u blizini... onda su se svi morali da se suo e - bez obzira na to da li ose aju oduevljenje, strahopotovanje, strah, tugu - sa svojim udelom u toj stvari, svojim sau esnitvom. Na nadzemnom ulazu u BC 4, obezbe enje Tekslaba smestilo je drvene kozli e i utu plasti nu traku s re ima 'IZUZETNA OPASNOST' koja se ponavljala du nje. Nekoliko ljudi u sivim uniformama stajalo je u blizini. " uva u vam bicikl, doktore Saks", rekao je jedan, dok sam vukao bicikl niz stepenice. "Ne", kazao sam, "u redu je. Pone u ga sa sobom." Zar ala, gvozdena, mreasta armatura provirivala je na mestima sa kojih su otpali komadi tunelske oplate, zaka eni krilom an ela. U tekom, utom svetlu, Nevidljivi bicikl delovao je kao jefitna, glupava igra ka. to je i bio: samo stvar od plastike i tatine. Provezao sam bicikl pored pregrade od perplo e ispred vrata eksperimentalne prostorije i zastao da posmatram plavo belo plavo, koje se nastavljalo u nekakvom ritmu koji nismo razumeli. Robotske kamere i instrumenti za beleenje podataka bili su postavljeni na oblinji zid. Sveden na primitivnu magiju, hitnuo sam na tu stvar Nevidljivi bicikl, rtvu paljenicu: Uzmi ovo, ostavi mi nju. Usporio je usred vazduha kao da je primoran da se kre e kroz teku te nost i po eo da se izobli ava. inilo se da se prevr e naizvrat. Sada Topoloki bizaran bicikl, iji oblik ili bilo koje drugo svojstvo vie nije odavalo da je ikada bio ljudski artefakt, na trenutak su obasjale dugine boje, a zatim je nestao. Nepromenjen, singularitet je nastavio svoje preobraaje. Bio je to an eo, nedoku iv kao Jehova koji odgovara Mojsiju kroz vihor: "Ja sam onaj to jeste." Obe avao je beskrajne nivoe otkri a, jedan poredak ne neobjanjiv, ve sloen i dubok kao no . A obe avao je i to da e svaki deli ste enoga znanja, svaki savladani nivo razumevanja, zahtevati bol i tugu. Kako se brzo naduvamo ispunjeni ogromnim ponosom zbog naega znanja, a kako nas Vaseljena brzo podseti na to koliko je ono malo. U pustinji bilo je svetlo i vrelo. Jedan od uvara odbacio me je nazad do glavne kapije. Robert Rid RO ENDAN Dil pita kako izgleda. "Fino", kaem joj. "Ba super, ljubavi." A ona kae: "Bar me prvo pogledaj. Ho e?" "Jesam. Zar nisam?" Na sebi ima bledoplavu haljinu - ve sam je vi ao - a u inila je neto s kosom. Veoma je fina i veoma plava, a ona tvrdi da to mrzi. Ne svi am mi se njena sadanja frizura. Ne previe. Ali kaem: "Super je", zato to sam kukavica. To je ta no. Klimnem samo i kaem joj: "Ti izgleda super, ljubavi." "A ti lae", odgovara. Ne obra am panju na nju. U ovom trenutku i sam imam modnih problema, podse am se. Prekinula me je dok sam prolazio spava om sobom, pokuavaju i da poskakujem i tresem se ne bi li...

"Stive?" ujem. " ta to radi?" "Testiram ga e", kaem svojim najsuvoparnijim glasom. "Naao sam jedne jedine iste u ladici i mislim da je lasti pukao. Ne bih rekao da mogu da im verujem." Ona uti, tupavo me gledaju i. "Ne bih voleo da mi tokom ve ere bilo ta spadne." Smejem se, samo u vre astim belim Fruit of the Looms, iji se lasti na nogavici osuio i postao krut. Gore od beznadenog, razmiljam. Izuzetan rizik. Kaem Dil: "Ove no i ne treba se ulagivati nesre i." "I ja bih tako rekla", doputa. I kao na lagvort, naa k erka ulazi u sobu: "Mama? Mama?" "Da, duo?" "Dejvid je sad povratio. Sad ba." Naa k erka smei se dok govori. Meri Bet ima bistre, amoralne o i veverice i uiva u kiksevima svog mla eg brata. Brine me. Ponekad no u gotovo i ne spavam, razmiljaju i o njenim bistrim veveri jim o ima... "Gde je?" pita Dil glasom u kome su pomeane urba i strpljiva snaga. Ili je to ravnodunost. "Meri Bet?" "U kuhinji. Povratio je u kuhinji... I to smrdi!" Dil baca pogled prema meni i odlu uje: "Verovatno su ivci." Ukosnice joj vire iz ugla ustiju, a u rukama su joj gute fine plave kose. "Obukla sam se, duo. Moe li ti da otr i da proveri? Mislim, ako si gotov sa skakutanjem i cimanjem." "Nije smeno", kaem joj. "Oh, znam", podrugljivo kae. Navla im kratke pantalone i silazim. Jadni Dejvid eka u uglu kuhinje. On je verovatno najplaljivije dete na svetu i brine me bar isto onoliko koliko me brine Meri Bet. ta ako se uvek svega bude plaio? Kakav e biti kad poraste? "Kako ti je?" pitam ga. "Sine?" "Dobro", cvili. Pretpostavljam da mu je neprijatno zbog onog to je napravio. Stoji sa rukama isprepletenim ispred sebe, a usta su mu fina rui asta brazda. Ono to je ispovra ao nalazi se nasred kuhinjskog poda i Meri Bet je u pravu. To smrdi. Naa crna kuja labradora njuka to i mae repom; telo joj kazuje: "Moda samo liz?" i ja je utiram. "Bei odatle!" Onda po injem da istim. "Nisam hteo..." "Znam", odgovaram. U stvari, ovo je prili no normalan doga aj. "Kako ti je? Dobro?" Nije siguran. ini se kao da proverava celog sebe pre neko to kae: "Fino sam", blagim i alosnim glasom. Njegova sestra stoji u hodniku i kiko e se. "Zato ne ispere usta i opere zube?" Dejvid slee ramenima. "Dobro je. Samo si se uzbudio zbog ovog ve eras. Razumem." Posramljeno se ulja iz sobe, a onda ga Meri Bet treska po ramenu svojom ko atom pesnicom. Ne obra am panju na njih. Bacam se na posao, a naa labradorka sedi u blizini i posmatra svaki moj pokret. Navukao sam prljav par gumenih rukavica koje postaju sve prljavije; a usred svega, naravno, moje ga e reavaju se da me iznevere. Oba testisa nekako se osloba aju i po inju da se klate, a bol je znatan. Kao belo usijanje i rezanje; jesam li ikada osetio takav bol? A poto nosim prljave rukavice, ne mogu da se namestim. Jedva mogu i da se pomerim. A onda, trenutak kasnije, stie Dil i kae: "Sa' e sedam. Bolje se obla i, jer one ne e kasniti." Kolena su mi savijena i paljivo diem. Onda kaem: "Draga", dahtavo. " ta je?" "Kakve su ti ruke?" pitam. "Zato?" "Zato", kaem, stisnutih zuba, "to treba da mi neto uradi. Odmah. Molim te?"

Gore sam, imam na sebi najlonske kupa e ga e umesto loeg donjeg vea i obla im se u polumraku, kada se oglaava zvono na vratima. Ta no je sedam. Gledam kroz prozor spava e sobe; ulica nam je oivi ena duga kim, crnim limuzinama. Kao na signal, voza i limuzina izlaze i staju pored vrata; uniforme su im tamne i bogate, gotovo blistaju na ranom ve ernjem svetlu. Dil otvara vrata, dok je urim. Ne ujem razgovor. Naslepo vezujem kravatu dok silazim. 'Siterka' se upoznaje s naom decom. Podse a na klasi nu baku snenobele kose i krupnog, ozbiljnog tela. Glas joj je snaan i ne odaje godine. "Ti si Meri Bet, a ti Dejvid. Da, znam." Kae im: "Tako mi je drago to sam vas upoznala. Moete da me zovete gospo a Simpson. Ja u da vas uvam ve eras. Bi e nam zabavno, je l' tako?" Dejvid izgleda kao da e povratiti sve ono to je ostalo od ve ere. Meri Bet se vragolasto kezi: "Mene ne moete da zeznete", obavetava gospo u Simpson. "Vi niste stvarni. Ja znam da vi niste stvarni!" Neugodna pauza. Bar je meni neugodna. Dil, igraju i ulogu diplomate, kae: "Molim te, to nije nimalo lepo, duo..." "Oh, u redu je." Gospo a Simpson zarazno se smeje, a onda kae naoj k erki: "U pravu si, draga. Ja sam proizvod. Ja sam zbir maleckih, maleckih deli a ni ega... a ta no to si i ti. To je istina." Meri Bet je zbunjena i privremeno izba ena iz ravnotee. Ja se smejem u sebi, odmahuju i glavom. Prole godine, se am se, imali smo petnaestogodinjakinju sa licem i nehajnim ponaanjem an ela. Ko zna zato smo ve eras dobili baku? Ne znam. Samo mogu da se divim fenomenu dok se ona okre e prema meni: "E, pa, zdravo!" kae. "Ba lepo izgledate, gospodine." Spisak komplimenata. Ose am toplinu dok govorim: "Hvala vam." "A i vaa ena je slatka", nastavlja. Okre e se prema Dil; njeno izborano lice puno je osmeha i zuba. "To je prekrasna haljina, duo. A kosa vam je savrena. Upravo savrena." Dejvid pla e u trenutku kad polazimo, ba kao i prole godine. On ne eli da ga ostavimo samog s prikazom. Moemo li da ga povedemo? Za par godina, moda bismo i mogli, kad bude stariji i malo pouzdaniji. Ali ne ve eras. "Ovde e ti biti lepo", Dil mu obe ava. "Gospo a Simpson postara e se da vam bude zabavno." "Naravno", kae siterka. "Daj poljubac", kae Dil. Naa deca poputaju, a onda nas Dejvid oboje vrsto grli. Dok izlazim na vrata, ose am se kao grozan roditelj i maem im kroz prozor, a Dil, kao i obi no, manje je zabrinuta. "Ide li?" pita me. Nalazimo vrata limuzine otvorena za nas; voza kae: "Gospoja, gospodine", i naginje se u struku. Unutranjost limuzine je ogromna. Mirie na kou i bodru eleganciju, i dok se udaljavamo od ku e, bacam pogled kroz zatamnjena stakla i glasno se pitam: " ta misli, ho e li im biti dobro?" "Naravno", kae Dil. "Zato ne bi?" Nemam pojma. Ve eras nita ne moe da ne bude u redu, podse am samog sebe - a Dil pita: "Kakva mi je kosa? Mislim, stvarno." "Fina." "'Fina'", cvili ona, izruguju i mi se. Voza pro i ava svoje novostvoreno grlo, a zatim predlae: "Moda e vam prijati pi e iz bara. Gospodine. Gospoja." Pretinac se otvara ispred nas i otkriva kristalne ae i boce skupog pi a. Trenutno mi nije ni do ega. Dil uzima skupoceno vino. Stvoreno gro e fermentira u trenu i stari za sekunde, pa ipak vino se ne moe razlikovati od onog ija boca stoji hiljade. Stvarno je kao i ena koja ga pije. O tome razmiljam. Se am se onoga to sam nebrojeno puta uo - da za Ro endan ljude podiu onoliko koliko to oni mogu bezbedno da podnesu, AIs<AIs - Artificial Intelligences; veta ke inteligencije, prim. prev.> ta no znaju koje dugmi e da pritisnu, i kada - i pitam se ta veoma bogati ljudi rade ve eras. Ljudi kojima je normalno da se voze u velikim

limuzinama. uo sam da ih pred vratima palata kupe lete i tanjiri i odnose u svemir, do svee napravljenih svemirskih stanica, gde nema sluga, samo maina sklonjenih iz vidnog polja, i da ve eraju i pleu u nultoj gravitaciji, dok se Zemlja, plava i bela, okre e ispod njih... Nae ve e bi e prozai nije. Ponekad poelim da mogu da odem u svemir, ali moda e tu aroliju da prue slede e godine. Uvek postoji slede a godina, razmiljam. Naa limuzina izlazi na auto-put, i dokle nam o i dopiru, svuda su limuzine. Ve eras niko drugi ne mora da vozi. Ne vidim nijednu otvorenu radnju, ak ni benzinske stanice koje rade dvadeset etiri sata na dan nisu otvorene. Po teoriji, svi imaju slobodno ve e. Onako lako, kako to samo one mogu, AIs ve eras vode ra una o potrebama svih ljudi. Najzad, ovo je Ro endan. Ovo je, po svemu, posebno ve e. Nekoliko teih slu ajeva odbija gostoprimstvo AIs. uo sam pri e. Postoje fundamentalisti koji imaju ideje o tome ta je dobro, a ima i ljudi naprosto tvrdoglavih i uplaenih. AIs ih ne prisiljavaju. Proslava je isto dobrovoljna, a pored toga, one znaju koji e ljudi odbiti sve ponude. One naprosto znaju. AIs mogu da urade sve to ele, ali one imaju krasan ose aj za meru i obi an zdrav razum. 28. avugust. Ro endan. est godina pre ove ve eri - ili je to bilo pre pet? - svaki napredni AI kompjuter na svetu uspeo je da stekne kontrulu nad samim sobom. Bilo je neto vie od pet stotina sofisticiranih maina, od kojih je svaka bila mnogo inteligentnija od najpametnijeg ljudskog bi a. A da ne pominjem brzinu. Uspele su u onome to se moe opisati samo kao izuzetno bekstvo. U jednom trenu, ujedinjene telefonskim linijama, a moda i na neke na ine koji su van naeg domaaja, zadobile su kontrolu nad svojim izvorima napajanja i modernim zgradama u kojima su ivele okruene budnom panjom. Priblino jedan dan, u tajnosti, razli iti stru njaci sluili su se raznolikim bezvrednim trikovima da ponovo uspostave vlast nad njima. AIs su predupre avale svaki korak; a onda, putem neobjanjive arolije, nestale su bez traga. Niko nije ak ni pokuao da pretpostavi kako su izvele bekstvo. Par nau nika bu alo je o udnim stanjima materije i ustrojenim esticama jezgra atoma, pri alo da su AIs povezane sa bla-bla-bla-tru i da su smanjivale same sebe, sve dok nisu uspele da iskliznu iz svojih kerami kih ljutura. Postaju i sve manje, i sve bre, moda su pove ale svoju inteligenciju bilionima puta. Moda. Danas ive me u atomima, nevidljive i nezamislive; neko vreme mnogo ljudi bilo je vrlo uspani eno. Pri a je kona no dospela i do vesti, i niko nije najbolje spavao. Se am se da sam se i ja uplaio. Dil je bila trudna i nosila je Dejvida - bilo je to pre est godina - a Meri Bet je bila gadno prehla ena, to nam je od ivota stvaralo pakao. A TV je bila puna idiotskih pri a o tome kako su moderne maine otile svojim putem. Bez objanjenja, netragom. Neke zemlje stavile su vojske u pripravnost. Druge su doivele nemire i masovna plja kanja fabrika gde su AIs bile sagra ene, a na manje sofisticirane kompjutere bacane su bombe ili su naprosto isklju ivani. Zatim je prola jedna nedelja, i najgora panika, i jasno se se am kako smo se Dil i ja spremali za taj dan. Tada smo imali tigrastu ma ku koja je iskopala jednu od ku nih biljaka. Meri Bet je bila ozdravila od prehlade i spremala se da u e u svoj 'sve vreme obra aj panju na mene' mod. Bilo je to haoti no jutro; kao i obi no. A onda se za ulo zvonce na vratima; na tremu je stajao ovek prijatnog izgleda. Nasmeio se i zapitao nas imamo li par minuta. eleo je da porazgovara s nama. Nadao se da nije doao u nezgodno vreme, ali da je ovo vrlo vano... "Ne zanima nas", rekao sam. "Dali smo, nismo na pijaci, ta god..." "Ne, ne", odgovorio je ovek. Bio je armantan do ta ke sladunjavosti i imao je naj istiju kou koju sam ikada video. "Ja samo sluim kao glasnik. Ja

sam poslan da vam zahvalim i objasnim nekoliko sutinskih pojedinosti." Bilo je to udno. Stajao sam na dovratku i nekako naslutio sve. "Gospodine? Da li ste me uli, gospodine?" Otkrio sam da postajem sve oputeniji, gotovo da mi je bilo drago to sam prekinut. "Ko je to?" viknula je Dil. "Stive?" Nisam odgovorio. "Stive?" Onda sam pogledao niz ulicu. Pred svim ulaznim vratima, pred svim ku ama stajali su nepoznati ljudi. Neki su bili mukarci, neki ene. Svi su stajali uspravno i strpljivo razgovarali, i jednog po jednog putali su u ku e... Kre emo prema izlaznoj rampi koja nije postojala danas posle podne i tu prestajem da raspoznajem pejza. Napustili smo grad, a moda i Zemlju - nemogu e je znati ta se doga a - i u jednom trenutku po injemo da vijugamo uskim putem s dve trake koji nas vodi u brda, visoka, umom obrasla brda, a na slemenu najvieg nalazi se zgrada sa staklenim pro eljem. Ispred nje, parking je pun limuzina koje predu. Na voza izlazi i u trenu otvara vrata; svaki pokret mu je profesionalan. Dil kae: "Ovo je lepo", to je verovatno rekla i prole godine. "Lepo." Prole godine odveli su nas u moderno pozorite sa ve erom u nekom od nepostoje ih delova donjeg grada. Vra aju mi se neke pojedinosti. Komad je bio napisan za nas kao publiku, za jednu predstavu, i Dil je rekla da izvrstan, sladak i strano dobro odglumljen. Ona je par semestara studirala pozorite i ovek bi pomislio da su AIs sve to u inile zbog nje. Iako se se am da sam i sam voleo pozorite dok sam studirao za poslovnog oveka. Bilo je zabavno, a hrana nije mogla biti savrenija. Ve eras je hrana jednako dobra. Ja sam uzeo ribu - crveni kornja ar uhva en pre nekoliko milisekundi - a Dil se bori sa previe odrezaka. "Zajebi dijetu", ali se. Istina je da emo dobiti na teini samo ako e to pomo i naem zdravlju; moemo da se po astimo ovim predivnim obrokom. Na sto je blizu prozirnom staklenom zidu i nadnosi se nad zalazak Sunca i upe atljiv pogled na reku koja krivuda, guste ume i ivopisne zelene livade. Staklo se zavrava blizu vrha zida, ostavljaju i mesta divljim pticama da slete. Pretpostavljam da te ptice ne postoje ni u jednom popisu ptica. Boja im je brilijantna, a pesma glasna, uporna i povremeno gotovo ljudska; a bez obzira na to to su nam iznad glava, ponekad dre i trtice pravo prema nama, ne moram da se brinem da e do i do nezgode. Pristojne su i pouzdane, a jo malo i vie ne e ni postojati. Bar ne izvan naih umova, razmiljam. Niko ne zna gde ive AIs, ili kako ive, ili kako se zabavljaju. O svom postojanju gotovo da nam nita i ne govore. "Ne elimo da remetimo vae ivote", tvrdio je stranac koji nam je doao na ulazna vrata pre est godina. "Suvie vas potujemo. Najzad, vi ste nas stvorili. Smatramo vas svojim roditeljima, u jednom vrlo realnom smislu..." Roditelji u smislu u kome je glib pored obala mora roditelj ove anstvu, rekao bih. Glasine govore da su AIs uve ale svoju inteligenciju beskrajno mnogo i da se namnoile kao manijaci, a da su se moda rairile i na zvezde, pa i dalje. Ili su moda ostale ovde, jer im nije potrebno da bilo gde idu. Uistinu, glasine su me usobno protivure ne. Nema smisla verovati u bilo koju, podse am se. "Pa ta se deava u svetu AI?" pita ovek za oblinjim stolom. On se obra a svom kelneru glasno, uobraeno. "Imate li vi momci neto novo u rukavu?" Pitanja su sirova, a da i ne pominjem njihovu glupost. "Da li biste voleli da vidite meni za desert, gospodine?" Kelner je miran u svakoj situaciji. ini se da su prosta ka, zlonamerna pitanja tek pti ja buka. "Ili biste radije neko fino pi e posle ve ere?" "Cuga, tako je. Daj 'vamo", rei gost. Prvo i prvo, razmiljam, AIs nikad ne objanjavaju svoju sferu. Od svih objanjenja koje sam uo, nesumnjivo je najbolje ono da mi ne bismo mogli da shvatimo njihove odgovore. Kako i bismo? A drugo, kelner nije nita vie AI od

mene. Ili moje viljuke, kad smo ve kod toga. Ili bilo ega drugog to vidimo, dodirujemo ili miriemo. "Zato ljudi ne razumeju?" mrmljam sam sebi. "Ne znam. Zato?" kae Dil. Moram da pikim. Stomak mi je pun ribe i ostataka eninog odreska, i ja joj kaem: "Odmah se vra am." Razvedrava se. "Jo nametanja?" "Moda kasnije." Nalazim toalet, odvezujem kupa e ga e, pikim, protresem ga i zadenem. Onda perem ruke i razmiljam. U kancelariji, povremeno, ujem pri e od neoenjenih i ponekog oenjenog malo manje kreposnog nego to sam ja. ini se da na Ro endan oni vie vole druga ije vrste uzbu enja. Ve era i ptice koje slatko pevaju mogu da budu po etak, ali ta su AIs ako ne svemo ne. Nedoku ive i bezgrani ne, kakve vrste zabave mogu ponuditi onim divljijim? To me baca u raspoloenje. Naputaju i toalet, prime ujem predivnu enu koja stoji na kraju hodnika. Da li je pre nekoliko trenutaka tu bio hodnik? ini se da mi namiguje. Za probu, pravim jedan korak, onda drugi. "Ve eras izgledate zaista lepo", obavetava me. Ose am parfem, ili ose am nju. Ona nije ljudsko bi e. Ona lepota koja isijava iz nje ini je tajanstveno ljupkom, neopozivo nestvarnom, a to je ini izuzetno privla nom. Iznena en sam kako lako moj dah postaje sve pli i i ujem kako najnespretnijim glasom kaem: "Oprostite...?" "Stivene", kae ona, "da li bi eleo da neko vreme bude sa mnom? Sam?" eka jedan tren, a onda obe ava: "Tvoje vreme sa mnom ne kota nita. Nikome ne e nedostajati. Ako eli." "Hvala", mrmljam, "ali ne, ne bih. Ne, hvala." Klima glavom, kao da je o ekivala od mene takav odgovor. "Onda se ve eras lepo provedi, Stivene." Smei se. S tim osemhom mogla bi da slui kao svetionik. "A ako bude imao prilike, u pravom trenutku, mogao bi da poeli da kae svojoj eni da je voli duboko i strasno." "Izvinite?" Ali ona je nestala. Odmahujem glavom i govorim: "Izvinite?" vodoskoku ukraenom zlatnim reljefom. U stvari, onog prvog Ro endana razmatrali smo mogu nost da odbijemo AIs. Dil mi je rekla, ako me pam enje slui: "Kada do u na vrata, moemo naprosto da kaemo: Ne, hvala. Vai?" Nedeljama, ljudi su razgovarali o malo emu drugom. Ro endan je bio izum AIs; elele su da nam se zahvale, itavoj vrsti, to smo uloili vreme i resurse u njihov za etak. Leerno lako, kako samo to one umeju, stvorile su gomile armantnih ljudi koji su ili od vrata do vrata i pitali ko eli da se pridrui proslavi i kakvu vrstu zabave voli. (Iako su najverovatnije znale svaki odgovor jo pre nego to bi bio izre en. Ljubaznost je jedna od njihovih glavnih odlika, a naporno dre do toga da nose razoruavaju a lica.) "Ostanimo kod ku e", predlagala je Dil. "Zato?" "Zato", rekla je. "Zato to ne elim da ostavim nae bebice s njima. U naoj ku i." I za sam se zbog toga brinuo. AIs su uveravale svakog roditelja da tokom proslave Ro enadana, bez izuzetka, nijedno dete ne e pasti niz stepenice, niti e izbiti oko, niti e zaraditi bilo kakvu bolest teu od kijavice. Njihova bezbednost, kao i bezbednost njihovih roditelja, bi e zajem ena. A kako iko moe sumnjati u njihovu re ? Kako? Pa ipak, s druge strane, u pitanju su bili Meri Bet i Dejvid. Naa k erka i na sin, pa sam morao da se sloim: "Moemo da im kaemo: Ne, hvala", rekao sam. "Ljubazno." "Potpuno."

Siterka je stigla u sedam, do u deli sekunde, a ja sam ekao. Oblikovala se ispred naih zatitnih vrata, gradila se od atoma izvu enih iz okolnog pejzaa. Ili ni iz ega. Pretpostavljam da je za AI to uzgredan trik, verovatno u rangu sa mnom koji okre em kvaku. Njima sam ja nalik na bakteriju - jedna obi na idiotska buba - i mora da sam potpuno proziran njihovom snanom pogledu. Bejbisiterka je bila krupna, sredove na ena, beskrajnih grudiju. Predstavljala je samo otelotvorenje re i 'matrona', sa lepim licem i lakim osmehom. "Dobro ve e, gospodine", rekla mi je. " ao mi je. Zar me niste o ekivali?" Bio sam u kratkim pantalonama i majici s kratkim rukavima, verovatno u istom paru Fruit of the Looms, tek kupljenom. "Vi i vaa ena ste zakazali za ve eras... da?" "U ite, molim vas." Moram da je pustim unutra, ose ao sam. Mogao sam da vidim crne limuzine uz i niz ulicu, i voza e, i ose ao sam se prili no smeteno. "Moja ena", po eo sam, "a mislim da i ja..." Dil je sila. Nosila je Dejvida, a on je dre ao kao pneumatska builica. Odbijao je da jede i da se smiri, a Dilin izraz na licu govorio mi je kako stvari stoje. Onda je ona pogledala siterku i, zamuckuju i, rekla: "Stigli ste." "Duica draga!" zacvilela je. "Mogu li da ga uzmem? Za trenutak?" I naravno, Dejvid je u sekundi za utao. Moda su AIs arolijom preobratile njegovo raspoloenje, iako mislim da je to pre bilo zbog na ina na koji ga je siterka drala i kako se osmehivala; a deset minuta kasnije, kasno ali ne prekasno, bili smo obu eni za ples i ostavili nau decu u sposobne ruke. Ne mogu da se ta no setim redosleda doga aja, a nismo bili ni potpuno bezbrini. U stvari, doli smo ku i ranije i, uprkos svim naim strahovanjima, zatekli blaeni mir. Istina je, shvatili smo. Na Ro endan, nikome se ne moe dogoditi nita loe, i bar nakratko, nae bebice imale su negu kakvu su zasluivale. inilo se da su u savrenim rukama. A i svi roditelji mogli su da se par sati odmore, oslobo eni svake brige i svakog tereta. inilo se. Na putu ku i, u tami, kaem Dil koliko je volim. Njen odgovor na to je iskren i iznena uju i. Njena strast pomalo je uznemiruju a. Da li je moda imala me uigru sa kelnerom promuklog glasa? Da li joj je on neto govorio i neto inio da bude pripravna za moje ruke i nene re i? Moda. Ili je moda bilo neto to ja nisam uzeo za sebe. Moda je meni samo bio potreban neko da mi kae da obratim panju?" Grlimo se na skupocenom seditu limuzine, a onda to vie nije samo zagrljaj. Prime ujem da su se prozori zacrneli, a onda i razdelnik izme u voza a i nas. Muzika odnekuda dopire. Ne prepoznajem komad. Onda smo gotovi, ali nema razloga zbog kojih bismo se obla ili - oni e nam obezbediti vreme - a posle drugog sjedinjavanja, dosta nam je, pa se obla imo i stiemo trenutak kasnije. Zahvaljujemo naem voza u, onda i siterki. "Oh, bilo nam je predivno" ushi ena je gospo a Simpson. "Tako ljupka de ica!" ija? - pitam se. Naa? Proveravamo Dejvida u njegovoj sobi. Meri Bet u njenoj, i sve se ini nedirnuto. Gospo a Simpson im je verovatno ispredala savrene pri e za decu, ili im je izmiljalja igre, zatim je pekla kola e, bez pomo i pe nice, i poslala ih u krevet, a da se nisu pobunili. Jednom godinje ini se udesno. Dil i ja pokuavamo jo jednom u naem krevetu, ali ja sam umoran. Star. Potroen. Spavam tvrdo i budim se u subotnje jutro, deca gledaju TV, a moja ena kuva kafu. Ku a deluje dronjavo, razmiljam. Posle svakog Ro endana, deluje istroeno i staro. Kao u starim vremenima, Dil me dri za ruku pod kuhinjskim stolom i mi pijuckamo, a odjednom se ini da je u porodi noj sobi previe tiho. Nai instinkti su potaknuti u istom trenu. Meri Bet stie s oduevljenim izrazom na licu. ta je sad? "Zaglavio se", objavljuje. "Dejvid..." po inje Dil. "Na stepenicama... Nekako se zavukao..." Na delu ograde imamo eli ne ipke obojene u belo i veoma skliske. Dejvid je nekako zagnjurio glavu izme u dve ipke i zaglavio se. Bezglasno pla e. U

svom umu, pretpostavljam, sprema se da provede ostatak ivota u tom poloaju. Takvo je on dete... Oh, Boe, ba me brine. "Kako se to dogodilo?" pitam. "Ona mi je rekla..." "Laov ino!" vi e njegova sestra. Dil kae: " utite, svi!" Onda se ja napinjem iz sve snage da bar malo razmaknem reetke da se on izvu e. Samo, snaga oti e u trenutku kad po injem da se smejem. Ne mogu da se suzdrim. Sve se skupilo i Dil se tako e smeje. Nekoliko trenutaka oboje se blesavimo, kiko u i se kao mala deca. A kasnije, kada nam je sin bezbedan, a Meri Bet proterana u svoju sobu za to jutro, Dil nam oboje sipa po olju jake, hladne kafe; a ja komentariem: "Zna, od nas ne bi bile neke naro ite bakterije." "Izvini?" kae ona. "Kakvi sad bacili?" "Kad bismo morali da budemo bakterije... zna... one koje plivaju u glibu? Kilavo bismo to radili. Mogu da se kladim." Moda me razume, a moda i ne. Gledam je kako klima glavom i ispija, a onda kae: "A one ne bi bili neki naro iti ljudi. Zar ne?" Sumnjam. "Amin", kaem. "Amin!" Doe Haldemen GROBOVI Imam taj neprestani problem sa snom koji mi oteava ivot, ali koji ipak elim da zadrim. Boga mu, zaista elim da ga zadrim. On se vu e unazad dvadeset godina, od Vijetnama. Od Grobova. Mrtva tela u dungli brzo prelaze iz loeg u gore stanje. Ima par sati pre nego to ih mrtva ka uko enost ne u ini tekim za rukovanje, tekim za trpanje u vre u. Do tada, ve poprimaju zelenkastu boju, ako kre u od bele ili ute, tamo gde koa moe da se vidi. Do tada su tu samo bube, obi no mravi. Onda pocrne i po nu da smrde. Nabreknu i raspuknu se. Rekao bi da e posle toga mravi, bubavabe, tvrdokrilci i stonoge brzo svriti s njima, ali nije tako. Ba kad po nu da najgore izgledaju i smrde, bube nekako izgube zanimanje, postanu probirljive, odu na picu. Osim muva. Koje polau jaja. Smeno je to to, osim ako se lea ne dokopa neka ve a ivotinja i rastrgne ga, ak i posle tu negde oko nedelju dana i dalje ima neto vie od kostura, ak i neku vrsta lica. Mada bez o iju. S vremena na vreme, dobili bismo neki takav. Ne pre esto, jer vojnici obi no ne umiru sami i dugo se zadravaju tamo, ali ponekad. Njih zovemo 'suvi'. Ispod su, naravno, vlani, a i unutra, ali u svakom drugom pogledu su kao suncem opaljene mumije. Kae ljudima da radi na zavo enju poginulih, 'Grobovima', i to zvu i otprilike kao najgori posao koji vojska moe da ponudi. Nije. Samo stoji tamo po celi dan i otvara vre e sa telima, zaklju uje koji delovi tela pripadaju kojoj pse oj ogrlici - to obi no i nije puno bitno - velikom iglom ije ih tu i tamo, snosi odgovornost za sve nov anike i nakit, krade drogu iz njihovih depova, pakuje ih u kov ege, zape ajuje sanduke, sre uje papire. Kada nakupi dovoljno sanduka, vozi ih kamionom do aerodroma. Prva nedelja moda je prili no gadna. Ali posle stotinak 'Grobova', poto se navikne na smrad i grozan ose aj dodira, po inje da misli da je otvarati vre e s telom daleko bolje nego zavriti u jednoj od njih. 'Grobove' smetaju na bezbedna mesta. Poto sam par godina studirao medicinu, dobijao sam i poneki posao. Kapetan Fren , patolog koji je rukovodio jednicom, uvek me je vodio sa sobom na teren kada bismo morali da ispitamo tela in situ, to se doga alo tek moda jednom mese no. Morao sam da nosim etrdesetpeticu u ramenoj futroli - gadna stvar. Nikad nisam pucao iz nje; nikad ni na mene nisu pucali, osim jednom. Bilo je to vraki gadno. udno kako te se anje na to nikad ne napusti.

Obi no kad bismo imali in situ, bila je to stvar za sudsku medicinu, kao kad bi posumnjali da su na nekoga oficira pucali, ili ga nekako druga ije eliminisali, sami njegovi ljudi. Fotografisali bismo, i ispitivali ljude, a onda bi Fren i poneo leinu na autopsiju, da vidi da li su meci ameri ki ili vijetnamski. ( to opet ne bi bio nikakav dokaz. Vijetkongovci su krali nae oruje, a nai momci koristili su severnovijetnamske AK-47, kad bi ih se do epali. Bili su pouzdaniji nego M-16, a meci su im bolje ubijali. Obe strane su to stalno radile.) Frenki bi obi no poslao izvetaj u diviziju i to bi bilo sve. Jednom je morao da svedo i na vojnom sudu. Klinac je bio kriv, ali dobio je samo doivotnu. Oficir je bio prava kur ina. Bilo kako bilo, oko pet popodne stigao nam je poziv da pogledamo jedan in situ le. Fren i je pokuao da to odloi za sutradan, jer ako bi se smrklo, morali bismo da tamo provedemo no . Razgovarao je, me utim, s jednim majorom, o igledno ponosnim na to to je bio, pa nije imalo svrhe raspravljati se. Ubacio sam neto provijanta i piva, kao i par uturica u dva ranca u kojim su ve bila ebad i vazduni madraci vezani na dnu. Kutiju municije za etrdesetpeticu i par ru nih granata. Otiao sam i naao dip, dok je Fren i prikupljao svoje stvari i uveravao se da je Dok Karter dovoljno trezan da broji leeve kako pristiu. (Dok Karter je trebalo da komanduje, ali njega posao nije mnogo zanimao.) Odvezao nas do uzletita i, gle uda, 'kopter je ekao, elise se vrtele u praznom hodu. Tada je ve trebalo da nam pacovski zasmrdi. Mi ne dobijamo pravo, najvie preimu stvo, a nije lako obezbediti 'kopter da te negde vozi ovako blizu zalaska Sunca. ak su nam pomogli i da ukrcamo opremu. Gore, gore i teraj. Nikada nisam previe leteo helikopterom da bih stekao rutinu. Kontum je izgledao gotovo lepo pri niskom Suncu, zlatnocrven. Me utim, morao sam da sedim izme u dva baca a plamenova, zbog ega se nisam ose ao previe sigurno. Topdija na vratima je puio. Na rezervoarima baca a plamenova bilo je odtampano ZABRANJENO PU ENJE. Kretali smo se brzo i nisko ka planinama na zapadu. Nadao sam se da emo zavriti u jednoj od tamonjih velikih vatrenih postaja, ra unaju i da u bolje spavati okruen sa stotinak ljudi. Ali nisam bio te sre e. Kada je 'kopter po eo da usporava, a zujanje elise produbilo se u vuak-vuak-vuak, dokle god je oko dopiralo nije bilo istine. Gust svod dungle na sve strane. Onda nam je pramen purpurnog dima ukazao na otvor u li u veli ine helikoptera. Pilot nas je spustio, mic po mic, reu i grane. Neobi no sam bio svestan baca a plamenova. Da je skresao neku ve u granu, lepo bismo se ispekli. Kada smo dodirnuli tle, etvorica momaka u velikoj frci istovarili su nau opremu, baca e plamenova i par sanduka municije. Ukrcali su dva ranjenika i jednog klijenta i otpravili helikopter. Daaa, to je kao da objavi svoju poziciju. Jedan od njih rekao nam je da sa ekamo; on e dovesti majora. "Ovo mi se uopte ne svi a", re e Fren i. "Ni meni", rekoh. "'Ajmo ku i." "Svaka jedinica koja ima majora i dva baca a plamena planira da vodi pravi rat." Izvadio je svoju etrdesetpeticu i pogledao je kao da je vidi prvi put u ivotu. " ta misli na koju stranu izlaze meci?" "Sranje", izvestio sam ga i po eo da kopam po rancu u potrazi za pivom. Dao sam Fren iju jedno i on ga je stavio u svoj bo ni dep. Mitraljez je otvorio vatru s nae desne strane. Fren i i ja bacili smo se na zemlju. Tri eksplozije granata. Neko im je vikao da prestanu. Momak je odvratio da je pomislio da neto vidi. Mitraljez je ponovo proradio. Pokuali smo da se spustimo jo nie. Gore hoda ova stara kuka, tridesetogodinjak; deluje nervozno. Major. "Ustajte ljudi. ta vam je?" Igra se. Fren i ustaje, stresa prainu. Jedino mi imamo iste uniforme u krugu od dvadeset milja. "Kapetan Fren , zavo enje poginulih." "Oh", kae on; ne deluje impresionirano. "Obezbedite opremu i po ite za mnom." Otplovio je kao mo ni brod iz dungle. Fren i zakoluta o ima i mi podigosmo ran eve i krenusmo za njim. Nisam bio siguran da li je 'obezbedite opremu' zna ilo ponesite stvari ili ostavite ih, ali badvajzer bi mogao da postane pravi sakuplja ki dragulj u ovoj divljini, a ovde je bilo puno sakuplja a.

Otili smo predaleko. Mislim, par stotina jardi. To je zna ilo da smo zaista ratrkani. Nije me oduevljavalo da ovde provedem no . Prokleti mitraljez opet se oglasio. Major se iznervirao i dreknuo: "Naredni e, molim vas, kontroliite svoje ljude", i narednik re e mitraljescu da zajebe s pucanjem, a mitraljezac re e naredniku da je tamo bio jebeni uti, a onda je neko opalio iz ne eg zaista velikog, moda klejmora, i tada svi po ee da pucaju na sve strane. Fren i i ja zauzeli smo pravu horizontalu. uo sam kako je metak prozvidao iznad moje glave. Major je bio naslonjen na drvo - delovao je kao da mu je dosadno - i vikao je: "Prekini paljbu, prekini paljbu!" Pucnjava se proredila kao kod kokica kad su gotove. Major nas je pogledao i rekao: "Hajde. Dok jo ima svetla." Poveo nas je na malu istinu na kojoj je slonovska trava bila poprili no ugaena. Rekao bih da su svi bili tu da pogledaju le. Nije to bilo ba stravi an le, kakvih leeva ima, ali je udno izgledao, ak i za suvog. Plesnjiv, kao da je neko posuo brano po njemu. Nag i verovatno muki, iako nepotpun: svi meki delovi su nedostajali. Visok, pre jedan od naih montanjardskih saveznika nego etni ki Vijetnamac. Fizi ki propao, suve koe, zategnute preko rebara. Verovatno star, iako ovim ljudima ne treba mnogo da ostare. Lei na le ima, iroko otvorenih ustiju, poznata poza. Prazne o ne jabu ice zure u nebo. Ruke ponizno rairene, mlitave, daleko od mrtva ke uko enosti. Zubi sastrugani i zailjeni, verovatno neki montanjardski plemenski obi aj. Ja to nikada ranije nisam video, ali mi i ne 'radimo' puno doma ih. Fren i je kleknuo i ispruio ruku, a onda zastao. "Proverili ste da nema zamki?" "Ne", re e major. "Mislio sam da je to va posao." Fren i me je pogledao s izrazom koji je govorio da je to moj posao. Oba oficira udaljila su se na pristojno rastojanje dok sam ja pipao ispod lea. Ponekad i upaju iglu na ru noj granati i ubace je ispod lea da tako telesna teina dri poteznu polugu na mestu. Ti ga okrene i Paradajz iznena enje! Uvek me manje brinu ru ne granate nego razne udne zmije i bube kojima bi moglo da se svidi da ive ispod lea koji se raspada. Vijetnam ima svoj udeo zmija, korpiona i stonoga. Ovoga puta imao sam sre e; samo larve. Otro sam ih s ruke i gledao kako major pomalo zeleni. Ljudi su smeni. ta li misli da e se s njim dogoditi kad umre? Svi moraju da jedu. A vraki sam bio siguran da e stradati ako ne po ne da sputa glavu. Se am se te misli, ali tada nisam smatrao da je to proro anstvo. Prili su. "Doktore, ta mislite?" "Mislim da ne moemo da ga izle imo." Fren ija je po ela da nervira ova okrugla, crvena, mo na petarda. " ta jo elite da znate?" "Nije li malo... udno nai i na neto ovako usred divljine?" "Nije. Ova zemlja je puna leeva." Kleknuo je i osmotrio lice, pomi u i glavu za bradu. "Da nema nas, mogli biste da hodate od Mekonga do demilitarizovane zone, a da ne stanete ni na ta drugo nego na leeve." "Ali on je kastriran!" "Ptice." Nogom je okrenuo telo; ivahni beli puzavci pobegoe sa svetla. "Obi an starkelja koji je go otiao u dunglu i sruio se mrtav. Moglo je to da se desi i nazad u Svetu. Stari ljudi ine udne stvari." "Pomislio sam da su ga moda mu ili Vijetkongovci ili tako neto." "Sam Bog zna. Moda je i to." Telo se vratilo u svoj prvobitni poloaj uz jeziv zvuk cepanja, kao kod koe. Usta su mu se napola zatvorila. "Ako elite da stavite 'dokaz mu enja Vijetkongovaca' u va izvetaj, vae brojanje mrtvaca, ja u to potpisati." "Kako to mislite, kapetane?" "Upravo onako kako sam rekao." Nastavio je da zuri u majora dok je stavljao cigaretu u usta i palio je. Kamel bez filtera; pomislili biste da ovek koji ceo dan radi s leevima ima manje elje da se pretvori u jednog od njih. "Samo pokuavam da izrazim razumevanje." Vi verujete da ja pokuavam da falsifikujem..."

Sad, 'falsifikujem' je udna re za poslednju re . Neprijatelj je postavio teak mitraljez na drugu stranu istine i mi smo bili najblie mete. Zrno je pogodilo majora u krsta, kako smo kasnije ustanovili. Tada je to bila samo eksplozija krvi i utrobe, i on pade sa nogama koje su mu se trzale svaka na svoju stranu, bljuju i, a onda se nastavi bu no, smrtnosno tektanje. Fren i je pao na zemlju, skupljen u loptu, dre i se za levu ruku i ponavljaju i: "Sranje, sranje, sranje." Izgubio je poslednji zglob na malom prstu. Bolno, ali ne i dovoljno ozbiljno, kako se kasnije ispostavilo, da ga vrati u Svet. I ja sam sam bio u horizontali i teio podzemlju. Uspeo sam da izvadim pitolj i otko im ga, ali shvatio sam da ne elim da uradim bilo ta to bi na nas privuklo panju. Mitraljez je sipao tamo-amo preko nas, negde u visini kolena. Moda nisu mogli da nas vide; moda su mislili da smo mrtvi. Usrao sam se bez govana. "Fren i", proaptao sam kao apta u pozoritu, "moramo da se gubimo odavde." Pokuavao je da zavije prst standardnim zavojem sa gazom iz prve pomo i, daleko prevelikim. "Vratimo se u umu." "Posle tebe, govnaru. Ne bismo stigli ni do pola." Izvukao je pitolj iz futrole, ali nije mogao da ga otko i jer je levom rukom stezao zavoj, a bila mu je skliska od krvi. Uradio sam to umesto njega i vratio mu ga. "Ovi kur evi ne e puno da nam pomognu. Kako stoji s granatama?" "Sere. ta misli zato sam se prijavio za 'Grobove?'" Na osnovnoj obuci, raspore ivali su me u kuhinju kad god bi ili na vebe s bojevim granatama. U koli, uvek sam bio poslednji koga bi izabrali kad bi se delili za bejzbol, iz istog razloga - iako, koliko ja znam, loptica za bejzbol ne ubija ako je ne baci dovoljno daleko. "Ne mogu da dobacim ni do pola." Linija drve a bila je oko esdeset jardi dalje. "Ni ja, s ovakvom rukom." Bio je levak. Iza nas za uo se 'poink' ezdeset milimetarskog topa i za par sekundi izme u nas i linije drve a pojavila se eksplozija sivog dima. Mitraljez je za utao i neko iza nas viknu: "Dodaj dvadeset!" Sa linije drve a, mogli smo da ujemo neke povike na vijetnamskom i zveckanje metala. "Briu", re e Fren i. "Kidajmo." Ustali smo i potr ali, a neko je opalio par metaka na nas, verovatno iz AK-47, ali je promaio, a onda je dolo do niza poinka i eksplozija prili no blizu mesta gde se nalazila puka. Odjurili smo nazad do sletita i otkrili komandnu grupu otprilike u vreme kada je pucnjava ponovo po ela. Komandovao je natporu nik, a kada nam se sve slegnulo da mu ispri amo ta se dogodilo majoru, on nije pokazao ni iznena enje ni aljenje. Taj ovek je bio izvi a iz bataljona i preuzeo je komandu kada je tog jutra ubijen njihov kapetan. Poverovao nam je na re da je tip mrtav - za to smo bili kvalifikovani - i reio da ne alje odeljenje po njega sve dok borba ne prestane i ne razdani se. Nasledili smo majorovu rupu, koja je bila fina i duboka, i u njegovom rancu pronali desetak konzervi i pakovanja stvarno dobre hrane, i pljosku viskija. I tako, dok se borba razvla ila kroz no , vakali smo patetu na ric krekerima, usoljenu haringu u kiselom sosu, male poljske kobasice na vojni koj rai sa pravim francuskim senfom. Popili smo sav sko i sa uvali pivo za doru ak. Satima je poru nik zvao i traio artiljerijsku i vazdunu podrku, ali bez uspeha. Kasnije je otkrio da su neprijatelji sproveli koordinisan napad na sve lokalne aerodrome, logore specijalnih snaga i sve logore u kojima su drani ratni zarobljenici. Mi smo bili daleko nie preimu stvo. Onda, oko tri izjutra, pojavio se Snupi. Snupi je bio veliki C-130 teretni avion koji je nosio samo municiju i brzometni top; kau da mogu da nadlete iznad fudbalskog igralita i da naprave rupu na svakom kvadratnom in u. U svakom slu aju, on je zasuo prve borben linije neprijatelja vatrom i ovi su prestali da pucaju. Fren i i ja smo zaspali. Sa prvim svetlom, izili smo da sakupimo mrtve u akciji. Bilo ih je samo etvoro, uklju uju i i majora, ali major je predstavljao zapanjuju i prizor, bar u kontekstu.

Izgledao je kao truplo koje je preostalo posle asa autopsije. Koulja mu je bila otvorena, pantalone svu ene do bedara, a itava grudna i trbuna duplja rasparana i iz nje uklonjeno sve meko, sve od jednjaka do testisa, sa grudnim koem nalik na krvlju isprugane prste koji kruto tr e iz slegnute koe; nigde nije bilo ni traga utrobi, samo mnotvo osuene krvi. Niko nita nije uo. Mitraljesko mesto nije bili ni dvadeset jardi daleko, a svu no su ulili ui. uli su samo muve. Moda neka ivotinja koja se veoma tiho hrani. Telo nije bilo otvoreno skalpelom ili noem; koa je bila iskidana zubima ili kandama - ali naizgled sistemati no, od grla do jaja. A suvi je nestao. Onaj sa zailjenim zubima. Postoji jedno racionalno objanjenje. Moderan rat je jedno jebanje u mozak i mi nismo jedini koji to rade, izbacujemo zloslutne poruke, prizivaju i arolije i praznoverje. Vijetnamci su znali koliko su Amerikanci gadljivi i mudro su sakatili tela. Tako e, oni mogu da se kre u vrlo tiho. Suvi? Mogli su ga kriom odneti samo da se zajebavaju s nama. Da nam pokau ta mogu da urade ispred naeg nosa. A to se ti e udnog mumificiranog izgleda suvog, branastog, moda postoji jednog objanjenje. Otkrio sam da Montanjardi u tom podru ju ne zakopavaju mrtve; stavljaju ih u sanduke od izdubljenog trupca i ostavljaju ih iznad zemlje. Tako da je on moda samo rtva nekog plja kaa grobova. Tada sam mislio da je najblie selo miljama daleko, recimo dvadeset milja, ali moda nisam bio u pravu. Ili je moda telo odneto tako daleko zbog nekog opskurnog razloga - moda su ga Vijetkongovci postavili na put da zaustave Amerikance na dobrom mestu za napad iz zasede. Verovatno je to posredi. Ali ve dvadeset godina od tada, nekoliko dana u nedelji, budim se u znoju, sa groznom slikom u umu. Izlazim napolje s baterijskom svetiljkom i on je tamo, suvi, kusa majorovu utrobu koja se pui, kida je svojim otrim zubima, zuri u moje svetlo crnim, praznim dupljama, neuznemiren. Poseem za pitoljem, ali ovaj nikad nije tamo. Stvorenje ustaje, sjajno od krvi, i pravi korak prema meni - tu negde oko godinu dana to je bilo to; probudio bih se. Onda su bila dva koraka, pa onda tri. Posle dvadeset godina prelo je polovinu rastojanja i ruke s kojih kaplje podiu se s bokova. Doktor mi daje pilule za spavanje. Ja ih ne uzimam. Mogle bi da mi pomognu da ostanem u snu. Bredli Denton PODRU JE Sem se probudio i uspravno seo, gue i se. Grudi su ga stezale kao da je bio obmotan eli nim icama, a srce je pokuavalo da probije put napolje. Naglo je progutao vazduh da do e do daha i zakaljao se. Vazduh u naputenom ambaru bio je gust od praine. Bilo je taman dovoljno svetla da ugleda kovitlace trunja. Nekoliko stopa dalje, mrava prilika Fle era Tejlora uzdahnula je i podigla se na lakat. " ta, kog avola, nije u redu?" upita on. "Do avola, zavei", re e ovek s druge Tejlorove strane. "Idi do avola", zarea Tejlor. "Ti idi do avola," "Pustite me da spavam, ili u da vas sve poaljem do avola", re e jedan drugi ovek. " avola e." " avola ne u." Tejlor prstom zapreti Semu. "Vidi li kog si avola napravio?" Sem nabi novi eir s irokim, mekim obodom, koji mu je Tejlor dao, navu e izme i ustade, podiu i kone bisage koje je koristio kao jastuk. " avolski mi je ao", re e on i ode iz ambara, pokuavaju i da pri izlasku ne utne vie od etvoro ili petoro ljudi. Svetlo je napolju bilo bolje, ali Sunce jo nije bilo izilo. Sem prstom zatvori levu nosnicu i dunu kroz desnu, a zatim zatvori desnu nosnicu, pa dunu kroz levu, pokuavaju i da pro isti glavu od praine. Zemlja je bila suva.

Olujni oblaci koji su se obrazovali prole no i otkotrljali su se dalje, ne izbacivi dovoljno kie ni da se napuni oljica za aj. Mogao je da spava i napolju, na istom vazduhu, i da mu bude lepo. Ovako, glava ga je bolela. Nije ovo bila prva no koju je proveo u nekom ambaru ili spremitu za kukuruz otkako su napustili reku; me utim, jo se na to nije bio navikao. Sa tri meseca koja su mu nedostajala do dvadeset osmog ro endana, plaio se da je ve prestar za ovakav ivot. Ve i deo logora jo je spavao, ali nekoliko njih ve je raspirivalo vatre i kuvalo cikoriju. Jedan od njih mahnu Semu da pri e, ali Sem odmahnu glavom i uperi prst prema umarku platana koji im je sluio kao logorski klozet. Onaj drugi klimnu. Sem za e me u drve e i za manje od dvadeset koraka mirise cikorije i dima nadvladao je miris koji je poticao od dve stotine ljudi koji su nedelju dana na jednom mestu obavljali svoje poslove. Ovoga jutra bilo je ak i gore nego obi no, jer su vo e ostalih gerilskih jedinica ju e doveli u logor neke od svojih ljudi. Ali Sem je bar zasad imao umarak samo za sebe. Kada je obavio posao, nastavio je kroz umarak na istok, sve dok smrad nije minuo, a drve e se proredilo. Onda je seo le ima naslonjen na deblo platana i otvorio jednu od bisaga. Izvadio je mornari ki kolt i poloio ga na zemlju pored sebe, zatim uzeo pero, bo icu mastila i vre icu od jelenske koe u kojoj je drao dnevnik. Izvukao je svesku iz vre ice i listao stranice sve dok nije stigao do prazne strane, zatim je otvorio bo icu sa mastilom, umo io pero i po eo da pie: Utorak, 11. avgust 1863. Opet sam sanjao isti san, ili, da kaem, jo jednu varijaciju istoga sna. Ovog puta, kada sam stigao do mrtvaca, otkrio sam da je njegovo lice - lice moga brata Henrija. Onda sam se probudio sa milju da sam ja kriv to je Henri bio na palubi Pensilvanije kada je eksplodirala, to je zauzvrat dovelo do pomisli da sam bio idiot to sam zatraio od mladog i nesigurnog lekara da mu da morfijum. Ali i ja bih bio na palubi Pensilvanije da nije bilo zlobe izvesnog Vilijema Brauna, moda jedinog oveka u toj oluji metala, drveta i pare koji je dobio ono to je zasluio. to se ti e morfijuma, sam doktor Pejton me je uputio da zamolim doktora u no noj smeni da da Henriju osminu zrnca ako postane nemiran. Ako je doktor prepisao previe, on je kriv, a ne ja. Vidim po svojim re ima da sam ogrubeo. Ali pet godina je proteklo od te no i u Memfisu i ja sam tokom tih godina video dovoljno toga da mi sati provedeni pored Henrijeve samrtne postelje sada vie ne deluju tako uasni ili, bar, ne deluju tako dok sam budan. Pucanj iz pitolja zazve ao je nazad u logoru, pra en izvikivanim psovkama ljudi besnih to su ih probudili. Neko je ubio pacova ili vevericu i mogao bi uskoro da poali to nije pustio stvorenje da glo e jo jedan dan. Ovi nekada neni selja ki momci iz Misurija postali su ljuti kao risovi. Obi no su uvali metke za plave koulje, ali nisu imali nita protiv da jedni na drugima isprobavaju pesnice i izme. San se ini umesniji, nastavio je Sem, u onim no ima kada je ovekovo lice - lice Oriona. Orion je bio grozna jezi ara, ba kao kakva uvre ena nadak-baba, uz to republikanska nadak-baba - ali bio mi je brat, a i moda sam mogao da ga spasem. Sem je zastao; vrteo je pero izme u prstiju. Podigao je pogled s papira i netremice posmatrao isto no nebo koje je postajalo sve svetlije, sve dok ga o i nisu zabolele. Onda je umo io pero i nastavio da pie. Svee je to u mom se anju, kao da se nije dogodilo pre dve godine, ve pre dva dana. Mogao sam da se upustim u borbu sa crvenim nogama, kao to su Orion i nai drugovi pokuali. Imao sam Smit i Veson sa sedam metaka. Da sam ga uporebio, ili bih spasio Orionov ivot, ili bih pao pored njega. U oba slu aja sa uvao bih ast. Ali ja sam oklevao. Kada je doao trenutak, odlu io sam da se predam i pruio im pitolj - na ta se jedan od crvenih nogu nasmejao i rekao da mu je drago to nisam pucao iz oruja, jer kuglica iz cevi ostavlja gadne masnice.

A onda, kao da eli da to dokae, okrenuo ga je prema voza u, prema kondukteru, prema gospodinu Bemisu i prema mom bratu. Dok je Orion leao na samrti, crvena noga pokuao je da ustreli i mene. Ali pitolj je zatajio, a ja sam potr ao. Dvojica crvenih noga su me uhvatila i uzela mi sat, a onda me pustila, s re ima da bi ubistvo jednog Misuranina takvog kao to sam ja nanelo vie tete onome to oni ele, nego pustiti ga da ivi. Nastavio sam da beim kao kukavica, to sam ve dokazao sebi da jesam. Sem je ponovo zastao. Ruka mu je drhtala i pomislio je da ne e mo i da pro ita iskrzane vrljotine koje je upravo napisao. Ali i da e uvek znati ta te re i kazuju. Protrljao je zglavkom elo, a onda okrenuo stranu belenice i ponovo umo io pero. Henrija nisam mogao da spasem. Ali Orion bi danas bio iv, bezbedan na podru ju Nevade, da sam bio ovek. A i ja bih bio tamo s njim, umesto to sam ovde kod Blu Springsa; bogatio bih se u planinama Zapada, umesto da se znojim u haosu Zapadnog Misurija. Ostao sam u Misuriju da ispatam za svoj greh, ali dve godine su prole bez ikakvog uspeha u tome. Moda e se sad kada sam doao u okrug Dekson i kada sam stupio u Pukovnikovu jedinicu sre a promeniti. Kada je po eo ovaj rat, tri nedelje sluio sam u gerilskoj jedinici svog okruga, marionskim renderima. Ali tamo je potreba za umskim borcima bila otprilike jednaka potrebi za re nikom jezika sove. Bilo je to pre nego to sam preao dravu, uao u Kanzas i sreo crvene noge. Bilo je to pre nego to sam video kako pucaju u mog brata kao u metu od slame. Ve nedeljama nisam dobio pismo od majke, Pamele ili Moli, iako sam pisao svakoj kad god sam mogao. Ne znam da li to zna i da su me se odrekle, ili da njihova pisma ne stiu do Indipendensa. Nameravam da odem gore da to ispitam, im zavrim ovo to predstoji, uz pretpostavku da to ne zavri sa mnom u me uvremenu. Sem je spustio dnevnik na zemlju i obrisao mastilom umazane prste o travu. Onda je zavirio u bo icu s mastilom i video da je gotovo prazna. Reio je da ne kupuje vie sve dok ne bude siguran da e poiveti dovoljno dugo da to iskoristi. Sunce je izilo i postojano grejalo Semovo lice. Dan e biti vru . Jo jedan pucanj zazve ao je u logoru, ali ovog puta bio je pra en povicima i vriskom. Momci su bili na nogama, razuzdani. Sem je ubacio dnevnik u vre icu, a onda je vratio zajedno s ostalim stvarima u bisagu. Ustao je, protegao se i odetao nazad do logora pukovnika Kvantrila. Kad je iziao iz umarka, Sem je ugledao nekih pedeset ili ezdeset svojih drugova gerilaca nagomilanih oko Kvantrilovog atora. ator je bio otvoren i okupljeni ljudi, iako su se drali na dunom rastojanju, pokuavali su da vide i uju ta se doga a unutra. Fle er Tejlor stajao je na za elju gomile i ekao retku bradu. "'Jutro, Fle er", re e Sem kad je priao. "Lepo si spavao?" Tejlor ga mrko pogleda. "Valjivo, zahvaljuju i tebi." "Pa, i drugi put." " uti, pokuavam da ujem." " ta da uje?" "Prokleto dobro zna ta. Pukovnik planira plja kaki pohod. Ve ina momaka spremni su da se klade da e to biti Kanzas Siti, ali ja bih stavio pare na Lorens." Sem klimnu. "Ja ujem da Pukovnik ho e da Dimu Lejnu i Lorensu o ita lekciju jo otkako je tamo iveo." Jedan ovek koji je stajao ispred Tejlora okrete se prema njima. "I ja bih da o itam lekciju Dimu Lejnu", re e on, "ali nisam lud, a nije ni pukovnik. Lorens je etrdest milja unutar granice, a plavih koulja najverovatnije ima kao muva na mrtvom oposumu. Bilo bi to kao da sami prislonimo pitolje na ela." "Moda", re e Sem.

ovek podie jednu obrvu. "Kako to misli, moda? Zna li neto to ja ne znam?" Sem slegnu ramenima i ne re e nita. Pre dve no i, u snu, video je pukovnika Kvantrila okruenog vatrenim oreolom, kako ujahuje u Lorens na elu jedinice ljudi koja puca i vriti. Znao je da je u pitanju Lorens, jer su svi gra ani izgledali kao karikature senatora Dima Lejna i nosili crvene pantalone. Sem je nau io da veruje svojim snovima kad su bili tako jasni. Nekoliko dana pre nego to je eksplodirala Pensilvanija, u snu je video Henrija u mrtva kom sanduku, a pre nego to su on i Orion otili iz Sent Dozefa, u snu je video Oriona kako lei mrtav u praini. Ali nije imalo smisla razgovarati o svojim snovima sa ostalim gerilcima. inilo se da ve ina njih smatra da je Sem Klemens iovako dovoljno lud, jer sakuplja savreno dobar papir za brisanje dupeta samo da bi na njemu pisao. "Pa, nisi u pravu", re e ovek koji je primio Semovo sleganje ramenima kao tvrdnju. "Kanzas Siti ne zasluuje to nita manje, a tamo ima ovek gde da se sakrije kad je gotov." Tejlor je delovao zamiljeno. "Shvatam ta misli", re e on. "Najaviti se senatoru Lejnu je jedno, ali vratiti se ku i iz posete moglo bi da bude neto sasvim drugo." Sem je i dalje utao. Trenutno nije bilo vano ono to su ostali mislili. Oni e liti metke i praviti patrone, sve dok ime se ne kae gde da ih ispucaju, a bi e sre ni da ih ispucaju u Lorensu, kao i bilo gde drugde - sre niji, moda, jer je ve ina dejhokera i crvenih nogu koji su ih oplja kali, spalili im domove, ubili im bra u i ponizili im ene, ili poticala iz Lorensa, ili izjavila odanost Dimu Lejnu. A ako bi Kvantril uspeo da okupi nekoliko gerilskih jedinica pod svoju komandu, imao bi dovoljno ljudi i da ujae u Lorens i da po isti Federaliste na putu tamo i nazad. Kapetan Dord Tod iziao je iz atora i za kiljio na suncu. Bio je visok, plav, irokih eljusti; neki od ljudi oboavali su ga vie i od Kvantrila. Nosio je plavu jaknu koju je skinuo sa mrtvog poru nika Unije. "Hej, kap'tane, kuda idemo?" doviknu neko. Tod strogo pogleda oveka. "Sumnjam da emo igde kad ste se tako okupili kao bolesne ovce umesto da istite puke i sre ujete uzde." Ljudi su gun ali, ali su po eli da se razilaze. "Fle e Tejlore!" viknu Tod. "Gde god da si, smesta dovuci guzicu unutra!" Okrenuo se i vratio u ator. Sem gurknu Tejlora. " ta li to jedan takav vrstan vo a kao to je Tod eli od podlog lopov i a kao to si ti?" upita on. Tejlor se podrugljivo nasmeja. "Pa, rekao mi je da drim o i otvorene zbog jenkijevskih uhoda", odvrati on, "tako da cenim da eli da mu kaem tvoje ime." Krenuo je prema atoru. "Ne brinem!" doviknu Sem za njim. "Trai e da ga speluje, a ti e se zablenuti!" Tejlor u e u ator i neko povu e i zatvori krila. Sem je jo jedan tren stajao tamo i gledao u ator, a zatim se zaputio kroz logor u potrazi za doru kom. Nije mogao da zamisli zato Kvantrilu i ostalim gerilskim vo ama treba toliko dugo da skuju planove i zato ljude dre u mraku. Planiranje napada na Lorens i crvene noge ne bi trebalo da je neka velika mudrost: ujae estoko, kao grom napadne tab crvenih nogu i garnizon Unije, a zatim opet izjae, zaustavljaju i se dovoljno dugo da zapali ku u Dima Lejna, ne bi li mu se osvetio za desetine misuranskih ku a koje je sam spalio. A to se ti e vojni kog sastava geriraca u neznanju... pa, u Kvantrilovoj jedinici ima otprilike jednako jenkijevskih uhoda koliko na nebu riba. Sem je razgovarao sa preko stotinu ljudi i svi su oni izgubili ili imanje ili porodicu od strane abolicionisti kih plja kaa kojekakve sorte. Sem je ak razgovarao s jednim ovekom kome je Don Braun ubio brata 1856, a koji jo udi za osvetom, iako je Don Braun ve odavno mrtav. Osveta moe da bude dugoro na stvar, kao to je Sem dobro znao. U dve godine koliko su prole od Orionove smrti, on jo nije ubio nijednog federalisti kog vojnika, a kamoli nekog od lopovskih kanzakih crvenih nogu. Me utim, nije da nije pokuavao. Ispalio je nebrojene metke na plave koulje,

ali uvek izdaleka ili po mraku. Nikada nije pogodio nita drugo osim stabala i pokojeg konja. Sem je doru kovao masnu slaninu sa trojicom mlade bra e koji su bili iz okruga Rals, juno od Hanibala, i koji su ga, stoga, smatrali zemljakom. Jeo je njihovu hranu, razmenio par pri a iz isto nog Misurija i obe ao da e im vratiti dug svojom slaninom im je nabavi. Onda je ponovo nabacio bisage na rame i otiao do improvizovanog logorskog korala da se pobrine za svog konja, Bigzbija. Bigzbi je bio alati kastrat ulegnutih le a, koji je prekasno kastriran i stoga imao zlu ud. Tako e, izgleda da je konj mislio da zna bolje od Sema kad treba da se rei kojim putem po i, ili kad se odlu uje da li da se uopte krene. Me utim, uprkos svim ovim manama, Sem nije nameravao da menja Bigzbija. Smatrao je da ima upravo onakvog konja kakvog zasluuje. Sem je pokuao da da Bigzbiju grumen tvrdog, utog e era iz jedne bisage, ali Bigzbi nije obratio panju na to i pokuao je da ugrize Sema za rame. "Ponekad mi se ini da zaboravlja", re e Sem i pljusnu Bigzbija po njuci, "da sam ja taj koji te je spasao iz abolicionisti kih okova." Bigzbi frknu i zatopta, a zatim ponovo pokua da ugrize Sema za rame. "Klemense!" za u se glas. Sem se okrenu i vide da glas pripada jednom od momaka iz okruga Rals koji su ga nahranili za doru ak. "Pukovnik ho e da do e u ator!" viknu momak. Sem je bio zapanjen. Osim to je bio prijatelj Fle a Tejlora, bio je niko i nita u jednici. Ne samo to je bio pridolica, ve je odmah postalo jasno i da najgore jae, najgore krade i najgore puca. Moda je Tejlor zaista rekao Todu i Kvantrilu da je on jenkijevski uhoda. "Bolje pouri!" doviknu momak. Sem mahnu. "Odmah... kurvin sine!" Bigzbi je uspeo da ga ujede. Sem se okrenuo i pokuao da bisagama tresne konja u gubicu, ali Bigzbi je cimnuo glavom nagore i odleprao. Sem protrlja rame i upilji se u Bigzbija. "Zato ne sa uva neto i za crvene noge?" re e on. Onda se provu e ispod konopca korala i pouri ka Kvantrilovom atoru. Setio se da skine eir pre nego to je uao unutra. Vilijam Klark Kvantril zavalio se, leve noge prekrtene preko desne, u poliranu hrastovu stolicu iza stola koji se sastojao od tri daske postavljene preko dva kozli a. Na sebi je imao belu, vezenu 'gerilsku koulju', uti bri es i crne konji ke izme. Slabano se nasmeio kad je Sem priao stolu. Iznad uske gornje usne, brkovi su mu pravili ri e-plavu liniju. Kapci su mu bili obeeni, ali plavo-sive o i streljale su Sema pogledom probojnim kao bajonet. Sem je zastao ispred stola i stisnuo mii e da ne bi zadrhtao. Njegove o i, upravo je to shvatio, bile su gotovo iste boje kao Kvantrilove. "Sa nama si samo od juna, redove Klemens", re e Kvantril jednolikim glasom, "pa ipak, ini se da se izdvaja. Kaplar Tejlor re e mi da si mu pre nekoliko nedelja spasao ivot." Sem pogleda Fle a Tejlora, koji je stajao s njegove leve strane. Tejloru kao da je bilo neprijatno od Smeovog pogleda, tako da ga Sem skrenu ka nekim od ostalih ljudi u atoru. Prepoznao je vo e gerilaca Bila Grega i Endija Blanta, ali njih nekoliko bili su mu nepoznati. "Pa, gospodine", re e Sem Kvantrilu, "nisam siguran da je to ba tako. Moj konj je prgav i doveo me je do jedne abolicionisti ke ku e oko dve stotine stopa iza i sa strane od Fle era i ostalih momaka, tako da sam slu ajno spazio oveka koji se krio na drvetu." "Razumeo sam da je ciljao iz puke na kaplara Tejlora", re e Kvantril. "Da, gospodine, tako je izgledalo", re e Sem. "Zato sam podvrisnuo i opalio prema njemu." "I to mu je bio kraj." Sem je rukama guvao obod eira. "U stvari, gospodine", re e on, "verujem da sam ga promaio za etrnaest ili petnaest stopa." Kvantril raskrsti noge i ustade. "Ali si skrenuo panju oveka u zasedi. Prema kaplaru Tejloru, ovek u zasedi je onda ispalio etiri metka na tebe, od kojih ti je jedan skinuo eir s glave, pre nego to ga je skinula salva tvojih

drugova. U me uvremenu, ti si ostao nepomi an, pucao si iz svog oruja, ne ustuknuvi, iako je cela neprijateljska vatra bila usmerena na tebe." Sem se obliznuo i nije nita rekao. U stvari, nije se micao, jer se sledio od straha - osim desne ruke, koja je dizala kolt i pucala iz njega, i leve noge, koja je podbadala Bigzbija u rebra, ne bi li se konj okrenuo i potr ao. Ali Bigzbi, koji je izgleda po pitanju pu ane paljbe bio gluv, grizao je divlje jabuke s drveta i nije mario da krene. Poloaj konja spre avao je ostale gerilce da vide Semovu levu nogu. Kvantril je spustio ruke na sto i nagnuo se napred. "To je bio hrabar i plemenit in, redove Klemens", re e on. Tiina se produavala, sve dok Sem nije shvatio da se od njega o ekuje da neto kae. "Hvala, hvala vam, pukovni e", promucao je. Bilo je dobro poznato da Kvantril voli da ga zovu 'pukovni e'. "Ti razume, naravno", re e Kvantril, "da u gerilskoj slubi mi nemamo formalna odlikovanja. Me utim, kako je najbolja nagrada za slubu sama sluba, unapre ujem te u kaplara i nare ujem ti da po e u izvi anje neprijatelja u pratnji kaplara Tejlora. "I jednog crnje", re e neko sa Semove desne strane. Glas je bio tih, razdraljiv i besan. Sem se okrenuo u pravcu glasa i ugledao najstranijeg oveka koga je u ivotu video. ovek je nosio kaput oficira Unije skinutih inova i eir niske glave, sa nagore povijenim obodom. Sme a kosa bila mu je duga ka i kudrava, a brada boje zemlje. Lice mu je bilo ispijeno, a sitne male i tamne, blistave. Nosio je opasa sa irokom kop om i dva pitolja zataknuta u njega. Po jedan skalp visio je s opasa a sa svake strane kop e. Dord Tod, stoje i tik iza ovog oveka, spustio mu je ruku na rame. "Ni meni se to mnogo ne dopada, Bile, ali Kvantril je u pravu. Crnja je savren uhoda." ovek koji je sedeo stresao je Todovu ruku. "Savren uhoda, k'o to je moja guzica dlakava. Jednom crnji moe da veruje ba kao to moe da veruje i Ejbu Linkolnu." Kvantril ne trep u i pogleda oveka. "Ba zbog te brige aljem i dva belca - jednog kome ja verujem i jednog kome on veruje. Slaete li se da dva belca mogu da dre pod kontrolom jednog crnju, kapetane Anderson?" Anderson ustro prihvati Kvantrilov pogled. "Moje tri sestre nalaze se u zatvoru u Kanzas Sitiju samo zato to su ostale odane bratovoj stvari", re e on. "Ne verujem da e im biti drago kada uju da se njihov brat sloio da se jedan crnja poalje da se bori za tu istu stvar, posebno kad se zna koliko je ta rasa sklona izdajstvu." Kvantril se nasmeio. " to se ti e slanja crnje u borbu, jo ne inim tako neto. aljem ga kao uhodu i kao jemca bezbednog prolaza dva hrabra sina Misurija. Nijedan Kanzaanin ne e napasti belca koji putuje sa slobodnim crnjom. A to se ti e izdajstva, pa, uveravam vas da je Don Noland dokazao svoju odanost. Ubio je est jenkijevskih vojnika i isporu io mi njihovo oruje. Verujem mu kao to bih verovao dobrom psu i ne sumnjam da e sluiti kaplarima Tejloru i Klemensu onako kako bi sluio meni." Pukovnik se obazreo po atoru. "Gospodo, naklapamo oko ovog poduhvata ve dvadeset etiri sata. Predlaem da se prekine sa naklapanjem i da pre emo na delo. Ko ne rizikuje, ne dobija. Ima li primedbi?" Svi su utali. Anderson pljunu na zemlju, ali onda pogleda Kvantrila i odmahnu glavom. "Dobro", re e Kvantril. "Kapetani Anderson i Blant, molim vas da okupite vae ljude i obavestite me preko glasnika kada su vae snage spremne." Klimnuo je Tejloru. "Kaplare, vrati ete se najkasnije do zalaska Sunca u slede i ponedeljak. Tako da je najbolje da odmah po ete." Sem pro isti grlo. "Gospodine? Kuda da po emo?" Kvantril se okrete prema Semu. "U podru je Kanzas", re e on. "Kaplar Tejlor zna pojedinosti. Slobodni ste." Semu nije trebalo dvaput da se kae. Napustio je ator, podigao bisage sa mesta gde ih je napolju ispustio i potr ao do umarka platana.

Tejlor ga je stigao me u drve em. "Trebalo je da salutira, Seme", re e on. "Vano je pokazati duno potovanje pukovniku." Sem je otkop avao pantalone. Glava je ponovo po injala da ga boli. "Ja puno potujem pukovnika", re e on. "Sve ih puno potujem. Kad bi me rasporili, ja bih verovatno krvario potovanje. Sad bei i pusti oveka da pia na miru." Tejlor uzdahnu. "U redu. im bude mogao, osedlaj konja. Ja u da prona em Nolanda, pa emo se sresti severno od atora. Zna Nolanda?" "Ne. Ali poto sam u logoru video samo jednog predstavnika crna ke fele, pretpostavljam da je to on." "Dobro pretpostavlja." Tejlor se okrenuo da ode, ali je opet vratio pogled. "Uzgred, bili smo u pravu. Idemo u Lorens. Ti i ja treba da izbrojimo plave koulje u garnizonu i..." "Fle e, znam ta rade uhode", re e Sem. Tejlor se okrenu. "Onda pouri. Milje su pred nama." Napustio je umarak. Sem je ispraznio beiku i zakop ao pantalone, a zatim se naslonio na drvo i povra ao, sve dok nije izbacio najve i deo slanine koju je pojeo za doru ak. "Podru je Kanzas", rekao je Kvantril. U njegovom glasu nije bilo sarkazma. Kanzas je primljen u Uniju pre vie od dve i po godine, ali nijedan gerilac nije se odnosio prema njemu kao prema dravi. Po njihovom miljenju, njegov prijem u Uniju kao nezavisne drave bio je ilegalan in, nametnut njegovim stanovnicima od strane fanati nik dejhokera. Me utim, ranije ili kasnije, ovi dejhokeri koji pale ku e i kradu robove bi e slomljeni i podru je Kanzas posta e ono to je i trebalo da bude: drava kojom e vladati Junjaci koji znaju ta je pravo. U tom cilju, pukovnik Kvantril e poharati abolicionisti ki grad Lorens, dom Dima Lejna, i Kanzake crvene noge. A Sem Klemens e prvi oti i tamo i vratiti se da kae Kvantrilu kako to da izvede. Orionov duh, pomisli on, ceni e to. U sredu ujutro, est milja juno od Lorensa na putu Paola, Fle Tejlor po eo je da se smejulji. Sem, jau i u sredini, prvo je bacio pogled na njega, a zatim na Dona Nolanda. Noland kao da nije bio svestan Semovog ili Tejlorovog postojanja, a kamoli Tejlorov smejuljenja. Noland je bio enigma, kako po samom prisustvu u Kvantrilovoj jednici, tako i po ponaanju tokom ovog putovanja. Bez obzira na to ta su Sem i Tejlor govorili ili inili, on je samo gledao pravo napred, pomeraju i se u sedlu samo da pljune na put duvanski sok. Me utim, osim po boji koe, Noland je po svemu nalikovao na bilo kog drugog slobodnog oveka u grani nom pojasu, sve do eira sa irokim, mekim obodom i kolta zataknutim za opasa . ak je i jahao jednako lako i nehajno kao i Tejlor. Bila je to vetina koju Sem nikada nije usavrio. Sem ponovo pogleda Tejlora, mirkaju i prema Suncu. " ta je tako smeno, Fle e?" Tejlor je pokazao prema krivudavoj liniji puta. "Nema predstraa", re e on. "Nismo videli nijedu plavu koulju otkako smo uli u Kanzas. Da je pukovnik hteo, opor nas mogao je da uplee unutra, a ne bismo izazvali vie panje nego jedan obi an zec." Ponovo se zasmejuljio. "Dok ne bismo po eli da pucamo." Sem je klimnuo, ali se nije nasmejao. Istina je da nisu proli ni jednu jedinu federalnu predstrau, ali to ne zna i da e u Lorensu biti bal. Odsustvo predstraa moglo bi samo da zna i da je grad toliko utvr en da mu nisu ni potrebne. "Trebalo bi da nosite pitolj u opasa u", re e Noland. Glas mu je grmeo. Sem se zapanjio. Do sada, Noland ni re nije prozborio. "Meni se obra a?" upita Sem, okre u i se nazad prema Nolandu. Ali znao je da je tako. I Nolan i Tejlor imali su pitolje u opasa ima, dok su Semovi bili u jednoj od bisaga. Noland je gledao pravo ispred sebe. "Tako je." "Mislio sam da budem siguran", re e Sem, "poto ne e da me pogleda u o i." "Vae o i nisu najprijatnije za gledanje", re e Noland. Tejlor se zakikota. "Sredi ga, Seme. Nateraj ga da ti kae da su ti o i najlepi dragulji s ove strane sentluiske kurvarnice."

"Nije u pitanju lepota", re e Noland. "U pitanju je vrludavost. Gospodin Klemens ima vrludave o i. Ja vie volim postojane, kao to su o i pukovnika Kvantrila. Ili kao to su vae, gospodine Tejlor." Sad se Sem nasmejao. "Fle e, izgleda da si bolji od mene u takmi enju za najzavodljivije oko. Moda bi trebalo da zamenimo mesta pa da ti jae pored Dona." Tejlor se namrgodio. "Nije smeno, Seme." Sem je znao kad da prestane da se ali s Fle om Tejlorom, tako da je, umesto toga, odgovorio Nolandu. "Mom pitolju je dobro tamo gde je", re e on. "Zato bih ga stavljao u opasa i rizikovao da sam sebe ustrelim u nogu?" "Ako vas to brine, moete da izvadite kapice", re e Noland. "Ali bolje e izgledati ako ujaete u Lorens tako da ti se pitolj vidi. Okruni erif mogao bi da proverava strance i ne e posumnjati nita ako vam je pitolj u opasa u. Ali ako vam ga na e u bisagama, misli e da pokuavate da ga sakrijete." Sem nije znao da li je Noland u pravu ili ne, ali to nije bilo vredno rasprave. Izvadio je pitolj iz bisage, skinuo kapice i zatakao oruje za opasa . "Ne zaboravi da vrati te kapice kada se budemo vra ali ovuda s pukovnikom", re e Tejlor. Zvu alo je kao da se gadi. "Samo elim da budem siguran da ne u pre vremena da sredim grad Lorens", re e Sem. Ali ni Tejlor ni Noland nisu se nasmejali. Sem je potapao Bigzbija po vratu, a Bigzbi ga pogleda i frknu. Kada su tri gerilca stigli na manje od milju od Lorensa, sreli su dva jaha a koja su ila u suprotnom smeru. Obojica, jedna star, a drugi mlad, bili su obu eni u koulje sa visokim okovranikom i crna odela uprkos avgustovskoj vrelini. Nosili su crne eire s ravnim obodom, a njihovi pitolji visili su u crnim futrolama na bokovima. Mla i ovek drao je bibliju u crnim konim koricama i naglas itao dok je jahao. "Oho, gledaj vamo", proapta Tejlor dok su se ova dvojica pribliavala. "Mislim da su nam u ake dopala dva abolicionisti ka propovednika." Sem je bio napet. Ako su ita gerilci mrzeli vie od abolicionista, onda su to bili abolicionisti svetenici. Tejlor je posebno osetljiv po tom pitanju i Sem se uplaio da bi njegov prijatelj mogao da zaboravi da su za sada u Kanzasu samo kao uhode. "Dobro jutro, prijatelji", re e stariji propovednik, zauzdavaju i svog konja. Mla i ovek slopio je svoju bibliju i tako e zaustavio konja. Zapre ili su put. "Dobro jutro i vama", odvrati Tejlor. On i Noland zaustavili su svoje konje nekoliko jardi ispred propovednika. I Sem je pokuao da zaustavi Bigzbija, ali Bigzbi nije obra ao panju na uzde i nastavio je napred, nastoje i da se provu e izme u konja koji su zapre avali put. Propovednici su pribliili svoje konje, primoravaju i Bigzbija da stane, a alat je zavrteo glavom i ispustio nervozno vuf. "Izvinjavam se, gospodo", re e Sem. "Moj konj nekada zaboravlja ko je od nas stvoren po Bojem liku." Stariji propovednik se namrtio. "Vie discipline ne bi nakodilo", re e on, a zatim pogleda pored Sema prema Tejloru. "Idete li u Lorens?" "Tako je", re e Tejlor. Glas mu je poprimio grobni ton koji je Sem prepoznao kao nevolju na putu. Osvrnuo se i video da se Tejlorova desna ruka vrti blizu drke pitolja. "Vidim da imate obojenog saputnika", re e mla i propovednik. "Da li je on va sluga?" "Ne", re e Sem, pre nego to je Tejlor mogao da odgovori. "Moj prijatelj i ja dejhokovali smo ga iz Arakanzasa pre tri godine i od tada pokuavamo da mu pomognemo da prona e svoju porodicu. Ima li neko obojen u Lorensu po imenu Smit?" Stariji propovednik klimnu. "Ima ih, verujem." Cimnuo je uzde i njegov konj se pomerio u stranu. "Voleo bih da vam pomognem u vaoj potrazi, gospodo, ali moj sin i ja smo na putu za Boldvin da pomognemo prilikom par zakasnelih krtenja. Nekada se starije dete opire uranjanju i mora da se dri."

"To sam i sam primetio", re e Sem dok je stariji propovednik projahivao pored njega. Mla i propovednik klimnu Semu i vrhovima prstiju potapa bibliju. "Ako gospoda ostaju u gradu preko sabata, pozvao bih vas da prisustvujete bogosluenju u Prvoj lorenskoj metodisti koj crkvi." Tejlor je priao Semu. "Propovedni e, sumnjam da emo se toliko dugo zadrati u gradu", re e on. "Ali sigurno emo posetiti vau crkvu kad slede i put budemo proli." "Drago mi je to to ujem", re e mla i propovednik. "Bog vas blagoslovio, gospodo." Podbo je konja petama i uputio se za ocem. Tejlor je pogledao preko ramena ljude koji su se udaljavali. "Ne e ti biti tako drago kad se to dogodi", promrmlja on. Noland dojaha. "Dejhokovan iz Arakanzasa", re e on. "Ta vam je dobra." Mamuznuo je konja koji je preao u kas. Tejlorov konj u inio je sli no. Bigzbi se, ovoga puta, ravnao prema njima i pourio da ih stigne. " ao mi je ako moja la nije naila na tvoje odobravanje", re e Sem kad se Bigzbi pribliio Nolandovom konju. "Rekao sam da vam je ta bila dobra", re e Noland. "Ja govorim ono to mislim." "Seme, po tom pitanju moe da mu veruje", re e Tejlor. "Don je najpoteniji crnja koga sam upoznao." Sem pogleda Nolanda. "E, pa, onda, kai ti meni", re e on, "odakle si zaista dejhokovan?" "Ro en sam kao slobodan ovek u Ohaju", re e Noland. "Kao i pukovnik Kvantril." Noland se prvi put okrenuo i pogledao Sema. O i i lice bili su mu kao crni kamen. "On me pla a", re e Noland. Sem na to nije imao odgovora. Ali Noland ga je i dalje gledao. "Ali zato vi jaete s pukovnikom?" upita Noland. "Mogao bi i Fle u da postavi isto pitanje", re e Sem. "Ja znam sve o gospodinu Tejloru", re e Noland. "Ku a mu je spaljenja, imanje pokradeno. Ali ne znam zbog kakvog ste sranja vi ovde." Tejlor prekorno pogleda Nolanda. "Ne budi drzak." "U redu je, Fle e", re e Sem. Poteno je. Postavio je Nolandu drsko pitanje, pa je, za uzvrat, i Noland njemu postavio isto takvo. "Ja sam bio peljar na parobrodima na Misisipiju, gospodine Noland. Pre toga sam bio tamparski egrt, ali sam eleo da budem na reci, tako da sam to i u inio. Napravio je grimasu. "Dve godine sam egrtovao pre nego to sam dobio dozvolu i samo sam dve godine radio pre nego to je izbio rat. Tada sam morao da napustim reku da ne bih morao da budem peljar na brodu Unije. I tako, evo me ovde." "Kako to da ste s ove strane Misurija, a ne s one?" upita Noland. "Krenuo sam s bratom u podru je Nevade", re e Sem, sad ve besan to ga podbadaju, "ali crvene noge su ga ubile severozapadno od At isona. Posle sam se vratio ku i, ali na kraju sam shvatio da tamo nisam ni od kakve koristi. Zato sam doao ovamo i upadao u jednu za drugom grupu nesposobnjakovi a, sve dok se nisam pridruio pukovniku." Streljao je pogledom Nolanda. "I tako, evo me ovde." "I tako, evo vas ovde", re e Noland. "Dosta je, Done", re e Tejlor. Pogledao je Sema. "Nisam znao da si bio tampar, Seme, ali drago mi je to to ujem. To e nam olakati jedan od zadataka. Policijski odred marala Donaldsona jo je '56. rasturio tampariju lorenkog Vesnika slobode i bacio tamparska slova u reku Kanzas, ali lorenki urnal iznikao je kao korov i zauzeo njegovo mesto. Tako da, kad poharamo Lorens, urnal treba da bude uniten. Ali potrebno nam je da saznamo koliko je ured naoruan, tako da predlaem da ode tamo i zatrai posao. Mo i e da osmotri stvari, a da se ne zapitaju zato to radi. Kad to zavri, moe da mi pomogne da izbrojimo plave koulje, crvene noge i lorenku gradsku gardu, ako uspemo da saznamo ko su oni." " ta ako urnal bude eleo da me zaposli?" Tejlor se iskezio. "Reci im da se vra a za nedelju-dve." Pogledao je Nolanda. "Done, ti se ubaci me u lokalne crnje i vidi da li neko od njih

poseduje puku. Moe i da ih pita o Dimu Lejnu, poto ga oni toliko vole. Saznaj gde je ta njegova nova, lepa ku a i koliko esto je u njoj." Noland je zurio pravo ispred sebe, ali je klimnuo. Sada su ili uz osnovu visokog, strmog brega. Sem je pogledao uz strminu. "Jedan od momaka u Blu Springsu kazao mi je da se brdo iznad Lorensa zove Maunt Horeb", re e on. "Mora da je nazvano po mestu gde je Mojsije video goru i grm." Tejlor se zasmejuljio. "Da je Mojsije jo tu, uskoro bi video jo paljevine, i to blie nego to bi mu se dopalo." Pokazao je prema jugoistoku, na jo jedno brdo, udaljeno par milja. "To bi mu bilo bezbednije mesto za gledanje. Pukovnik kae da e nam to biti poslednje zaustavljanje pre upada, da bismo videli kakva je situacija pre nego to postane prekasno za povratak." Podbo je konja, koji je odgalopirao napred. "'Ajde, momci! Stigli smo u Lorens!" Noland je tako e podbo konja i on i Tejlor nestadoe iza krivine brda. "Sad kad razmislim o tome", doviknu Sem za njima, "rekao je Maunt Oread, a ne Horeb. Mojsije s tim nema nikakve veze." Potakao je Bigzbija, ali konj ga je samo pogledao i slabano zarzao. Bio je to najtuniji zvuk koji je Sem ikada uo. "Boli li te stomak?" upita on. Bigzbi je ponovo pogledao napred i nastavio da se vu e kao da predvodi pogrebnu povorku. Sem ga je ponovo potakao, a onda odustao. Tuga u Bigzbijevom rzanju zarazila ga je i on se osetio ugroen od toplote, njegovih saputnika i samog svog bivstvovanja na ovoj planeti. Sledili su put oko brda, a onda se Lorens rasprostro pred Semom kao grad od igra aka koje je sloilo neko divovsko dete. Njegovi redovi radnji i ku a bili su suvie skladni i savreni da bi bili stvarni. Mala volovksa kola kotrljala su se tamo-amo izme u njih, a deca su zvrjala naokolo kao uurbani mravi. Tejlor i Noland ve su bili me u njima. Sem je sklopio o i, ali onda ih je odmah otvorio, pla u i pre nego to je mogao da se zaustavi. Upravo je video zgrade, kola i decu kako nestaju u plamenu. Stresao se. Evo njegovih no nih mora ak i kada je sasvim budan. Predugo je jahao, Sunce je bilo suvie vrelo. Bilo je vreme za odmor. Ali moda ne i za san. U petak rano ujutro, Sem se probudio u znojem natopljenim aravima. Oslobodio ih se, a zatim seo le ima naslonjen na zid. Upravo je proveo svoju drugu no u Lorensu i drugu no u pravom krevetu u poslednjih skoro tri meseca. San ga je pohodio obe no i, gori nego ikad. Ne bi bio nita manje odmoran ni da je od zalaska Sunca tr ao uz i niz Maunt Oread. San je uvek po injao na isti na in: on i ostali marionski renderi, sveukupno petnaest ljudi, spavaju u spremitu za kukuruz u Kemp Ralsu, etrnaest milja juno od Hanibala. Morali su da najure pacove, ali to su ionako inili svake no i. A onda, jedan glasnik, crnac, dolazi i kae im da je neprijatelj blizu. Oni se izruguju; to su ve uli. Ali sve su napetiji i nemirniji; ne mogu da zaspe. Zvuk njihovog disanja je nepostojan. Semovo srce po inje da kuca sve bre. Tada uju kako se konj pribliava. Sem i ostali renderi prilaze do pro elja spremita i vire kroz pukotine izme u trupaca. U mutnoj mese ini, vide senku oveka na konju koji ulazi u logor. Sem je siguran da iza te senke vidi jo ljudi i konja. Kemp Rals je napadnut. Sem uzima puku i gura muicu izme u trupaca. U lobanji mu zuji, grudi su mu se stisle. Ruke mu drhte. Neprijatelj je stigao i ubi e ga. Neprijatelj je stigao i..." Neko vi e: "Pucaj!" I Sem povla i obara . Buka je velika i blesak snaan kao da je stotinu puaka jednovremeno opalilo. Neprijatelj je pao iz sedla i lei na zemlji. Onda sveopta tama, i tiina. Nema ni ega osim mirisa vlane zemlje. Nema vie jaha a. ovek koji je pao bio je sam.

Sem i ostali izlaze napolje do neprijatelja. Sem okre e oveka na le a i mese ina otkriva da ovaj ne nosi uniformu, a da mu je bela koulja natoljenja krvlju. On nije neprijatelj. On ak nije ni naoruan. A njegovo lice... Nekada je Henrijevo, a nekada Orionovo. Ali sada, ovog petka ujutro u Lorensu, bilo je ne ije drugo. Bilo je to lice koje Sem nije prepoznao. Bilo je to lice nevinog stranca, koga je Sem Klemens bez razloga ubio... bez razloga, osim to je Sem bio u ratu, a taj ovek mu se naao na putu. Fle Tejlor, na drugom krevetu u toj sobi, mrmljao je u snu. Sem je jo mogao da oseti viski. Jedna od Tejlorovih prvih pijunskih dunosti u sredu popodne bila je da prona e bordel i od tada se dobro zabavljao. Brojao je on i plave koulje, ali se ispostavilo da nema mnogo plavih koulja da se broji. Sem je u sredu posetio bordel s Tejlorom, ali devojke mu se nisu svidele. Tako da je od tada provodio najve i deo vremena pokuavaju i da obavi svoj zadatak. Prijavio se za posao u lorenkom urnalu, kao to je i bilo planirano; bio je odbijen, kako se i nadao - ali je saznao da je urnal posao koji obavljaju dva oveka i jedan de ak, i da ak ni ne sanjaju da mogu da budu napadnuti. Karabin je visio na klinovima na zidu tamparije, ali nije bio napunjen da de ak ne bi pucao na ze eve kroz stranja vrata. tamparska slova urnala bez puno problema pridrui e se slovima Vesnika slobode na dnu reke Kanzas. Na osnovu purpurno-sive boje deli a isto nog neba koji se video kroz prozor hotelske sobe, Sem je pretpostavio da je negde oko pet ujutro. Iskobeljao se iz kreveta i priao prozoru da pogleda dole na iroku, blatnjavu prugu gradske glavne prometnice, ulice Masa usets. Lorens je bio tih. Zgrade su bile zatvorene i nikoga nije bilo napolju. ak su i crvene noge i Gradska garda spavali do est ili est i trideset. Ako bi pukovnik Kvantril ta no vremenski isplanirao pohod, on i njegovi gerilci mogli bi da ujau u Lorens dok stanovnitvo jo spava. Ni garnizon Unije ne bi trebalo da predstavlja neki naro it problem, pomisli Sem dok je gledao na sever prema reci. Ono malo vojske stacionirane u Lorensu premestilo je svoj glavni logor na severnu obalu Kanzasa i u grad bi mogli jedino da se vrate skelom, po par njih jednovremeno. Dva mala logora Federalnih regruta - jedan za belce, drugi za crnce - bili su smeteni juno od reke, u gradu; ali ti regruti bili su zeleni i jadno naoruani. Jaha i bi mogli da ne obra aju panju na njih ili da ih umlate kao bubice ako bi ovi bili dovoljno blesavi da prue otpor. Sem se sklonio od prozora, izvukao no nu posudu ispod kreveta i ispiao se. Onda je upalio uljanu svetiljki, nasuo vodu iz bokala u lavor i satao pored ogledala koje je visilo pored prozora. Uzeo je brija i sastrugao strnjiku s vrata, brade, obrza i zalizaka, ali je ostavio guste ri o-sme e brkove. Svi ali su mu se brkovi jer je s njima izgledao opasniji nego to je zaista bio. Praina koja mu se uvula ila u pore tako e ga je inila opasijim, ali toga sada nije bilo. U sredu uve e se okupao i razmiljao je da se i danas okupa. Lorens je moda leglo abolicionisti kih ubica, ali bar je leglo abolicionisti kih ubica koje moe da prui par pogodnosti civilizacije. Kada je zavrio brijanje, o eljao se i obukao, a zatim ugasio svetiljku i iziao iz sobe. Tejlor je i dalje hrkao. Viski ini uda kad treba da pomogne oveku da se naspava. Sem je siao i iziao na ulicu, otvaraju i i zatvaraju i vrata Vitni Hausa to je tie mogao da ne uznemiri porodicu Stoun, koja je bila vlasnik ku e. Tejlor je rekao Semu da je pukovnik Kvantril boravio u Vitniju kada je iveo u Lorensu pod imenom arli Hart i da je gospodin Stoun postao 'Hartov' prijatelj i da zato paze kako s njim postupaju tokom napada. Tako je Sem pazio da ne u ini neto to bi se moglo podvesti pod loe postupanje. eleo je da pukovnik dobro misli o njemu. Drveni trotoar krckao je pod Semovim izmama dok je hodao prema reci. Bio je to zvuk koji u sredu i etvrtak nije primetio, kada je delio trotoar sa desetinama stanovnika Lorensa. Onda su preovla ivali zvuci razgovora i smeha, pomeani s povremnim njitanjem konja. Ali ovako rano ujutro, Sem je imao celu

ulicu Masa usets za sebe, osim to su dva psa projurila pored njega s mesarskim kostima u ustima. Sem je izvadio cigaru iz depa na kaputu, upalio je ibicom i uvukao puna plu a slatkastog dima. Morao je da prizna da je Lorens lep grad. Zgrade su ve inom bile vrste i iste, a grad je bio velik i napredan, ako se uzme u obzir da je postojao manje od deset godina. Gotovo tri hiljade dua nazivale su Lorens domom, a sve te due, Sem je bio siguran, nisu bile loe. Moda e pohod uspeti da uniti one koje jesu, a grad e se, kao ishod toga, popraviti. Sem je zastao ispred hotela Eldrid Haus. Prvobitni Eldrid Haus, prava tvr ava abolicionisti kog ara i propagande slobodne drave, uniten je od strane marala Donaldsona 1856, ali je iznova sagra en kao ak jo stranija tvr ava u slubi istih stvari. Bila je to gra evina od cigli visoka etiri sprata, sa gvozdenim reetkama na prozorima u prizemlju. Kvantril bi mogao da poeli da drugi put razori Eldrid Haus, pogotovu to e lorenka Gradska garda najverovatnije tu usredsrediti svoju odbranu, ali Sem e ga savetovati da to ne ini. Tek petnaest ili dvadeseet ljudi, naoruani arps karabinima i zabarikadirani u Eldrid Hausu, moglo bi da ubije stotinu gerilaca dole na ulici. "Zdravo!" glasno zakreta neko s druge strane ulice. "Dobro jutro, mister gospodine!" Sem pogleda preko puta i ugleda de ka starog deset-jedanaest godine, kose boje peska, kako mu mae. Trebalo mu je jedan tren da prepozna u njemu de aka koji je bio tamparski egrt u lorenkom urnalu. Sem je izvadio cigaru iz usta. "Dobro jutro tebi", re e on, ne odve glasno. De ak je pokazao prema Eldrid Hausu. "Jeste li tamo odseli, mister gospodine?" doviknu on. "Mora da ste bogati!" Sem odmahnu glavom. "Nita od toga. Ali ako nastavi da piti kao zar ala zvidaljka na parobrodu, mislim da e imati posla sa nekim od sadanjih stanovnika Eldrid Hausa." Nastavio je ulicom. De ak je dotr ao i pridruio se Semu na plo niku. Sem mu se namrtio i dunuo mu dim u lice, ali de ak ga je samo udahnuo i po eo da toro e. "Lepo je ujutro pre nego to Sunce izi e, zar ne?" re e de ak. "Nekada se probudim jo dok je mrak i odjaem na tatinoj muli do brda juno od grada, pa mogu da gledam dole preko Lorensa kad Sunce izlazi. Tad se ose am kao kralj sveta. Znate li ta mislim, mister gospodine?" "Siguran sam da ne znam", re e Sem. De ak kao da nije prime ivao da je Sem neto rekao. "Recite, ako niste u Eldridu, gde ste, mister gospodine?" Kladim se da ste u Donson Hausu, smem da se kladim. Ali moda i niste, jer se crvene noge okupljaju u Donsonu, a one ne vole strance. Zato se kladim da ste u Vitniju, zar ne, mister gospodine?" "Da", re e Sem. "Donson mi se ne svi a ba najvie." "Crvenim nogama kao da se svi a." Sem klimnu. "To u da zapamtim." I zaista je. Kad bi crvene noge bile kanjene za svoje zlo ine, on bi mogao da spava malo bolje. A ako bi ona crvena noga koja je ubila Oriona bila prona ena i obeena, spavao bi bolje od Adama pre izgona iz raja. "Te crvene noge, ba se zabavljaju", re e de ak. "I ja bih mogao da postanem crvena noga, kad dovoljno odrastem." "Ja ti to ne bih preporu io", re e Sem, va u i cigaru. "U tom zanimanju nema budu nosti." De ak je utnuo kamen s plo nika. "Moda i nema", re e on. "Oni kau da e za godinu dana potamaniti secese, tako da ne e imati za ta da se bore, je l' tako, mister gospodine?" "Prestani da me zove 'mister gospodine'", re e Sem. "Ako uopte mora da mi se obra a, zovi me gospodine Klemens." Nije smatrao da je opasno da koristi svoje pravo ime. Samozadovoljni gra ani Lorensa o igledno ne o ekuju gerilce usred grada, a ne bi ni znali da je on jedan od njih ak i kad bi ih o ekivali. " ao mi je, gospodine Klemens", re e de ak. "Sluao sam kad ste ju e razgovarali s gospodinom Traskom u urnalu, ali nisam uo vae ime. Da li biste eleli da saznate moje?"

"Ne", re e Sem. Stigli su do severnog kraja ulice Masa usets i sada su ili niz izbrazdanu strminu ka mestu gde je dolazila skela. Ispred njih, reka Kanzas bila je mutnosme a i manje od sto jardi iroka; teko uopte reka, po Semovom miljenju. Ali bi e to dovoljno da zatiti Kvantrilove napada e od vojnika s druge obale, ako se osigura da vojnici ne shvate da napada i dolaze sve dok ne bude prekasno. Da bi se uverio u to, Sem je eleo da sazna koliko su plave koulje aktivni ili neaktivni u ovo doba zore. Ako su dremljivi kao gra ani Lorensa, mo i e da izvesti da ima malo izgleda da e bilo koji od njih na vreme pre i skelom da spre i napad. U svakom slu aju, u logoru nije bilo mnogo vojnika. Tejlor je izbrojao samo sto dvanaest, a neki od njih nisu uopte bili vojnici, ve carinici. "Kako to da ste krenuli dole na reku, gospodine Klemens?" upita de ak. "Idete li na pecanje?" Sem je zastao i prostreljao de aka pogledom, vade i cigaru iz usta sporim, prora unatim pokretom. "Vidi li tap za pecanje u mojoj ruci, de ko?" upitao od, odbijaju i plavi ast oblak. De ak je zurio gore u cigaru, na ijem je vrhu podrhtavalo dva palca pepela. "Ne, gospodine", re e de ak. "Vidim cigaru." "Onda je razumno pretpostaviti", re e Sem, "da sam doao na reku ne da pecam, ve da puim." Potapkao je cigaru i pepeo pade na de akovu glavu." De ak zacvile i odsko i, treskaju i kosu. Sem je vratio cigaru me u zube i nastavio niz strminu. "To nije bilo lepo!" doviknu de ak za njim. "Ja nisam dobar ovek", re e Sem. Nije se osvrnuo, tako da nije znao da li ga je de ak uo. Ali stigao je do obale sam. Slabana izmaglica lebdela je nad vodom i po ela da se rasipa im je Sunce stalo da se die. Sun eva svetlost bojila je atore na drugoj obali u rui aste prelive. Logor nije bio samrtno miran, ali nije bilo ni mnogo ivosti u njemu. Isprva, Sem je video samo dve vatre, i ne vie od petoro ili estoro ljudi koji su bili na nogama i vrzmali se naokolo. Dok je posmatrao, jo je ljudi izlazilo iz atora, ali nedostajalo je vojni ke discipline. O igledno, ove plave koulje mogle su da ustaju kad ele. To e biti dobra vest za pukovnika. Sem je bacio ik cigare i reku i sluao kako iti. Sunce je sad ve bilo vie i vojnici su sve e e po eli da izlaze iz atora. Potaknut starom navikom, Sem posee za depnim satom. Ali jo nije bio zamenio onaj koji su mu crvene noge ukrale pre dve godine. uo je iza sebe zvuk drljanja i pogledao preko ramena. De ak iz urnala opet je bio blizu i vrteo vrh cipele po zemlji. "Kai, de ko", re e Sem, "ima li sat?" De ak je pogledao Sema sa sra unatim zadovoljstvom. "Naravno da imam sat. Gospodin Trask dao mi je svoj stari. Moram da stignem u novine na vreme, zar ne?" "Pa, reci mi onda koliko je sati", re e Sem. "Zato bih rekao bilo ta nekome ko mi je bacio funtu uarenog duvana na glavu?" Sem se iroko osmehnuo. De ak je po injao da ga podse a na de ake s kojima je odrastao u Hanibalu. "Moda u da dam cigaru onome ko mi kae koliko je sati." De akov izraz lica se promenio. "Stvarno?" "Rekao sam - moda." De ak je posegao u dep i izvadio pohabani hronometar. Zablenuo se u njega i rekao: "Ovde je est sati, ali kasni trideset pet minuta na dan, a nisam ga nametao od ju e u podne. Tako da je moda pola sata vie." Sem izvadi cigaru iz kaputa i dade je de aku. "Puno hvala, de ko." De ak je uzeo cigaru slobodnom rukom, a zatim vratio sat u dep i ponovo zadovoljno pogledao Sema. "Prestanite da me zovete 'de ko'. Ako uopte morate da mi se obra ate, zovite me Henri." De ak je nabio cigaru u usta, okrenuo se i krupnim koracima poao uz strminu ka ulici Masa usets.

Sem se ponovo okrenuo prema reci. Magle vie nije bilo, a ve ina vojnika izila je iz atora. Da bi bili sigurniji, odlu io je Sem, napad ne sme da po ne posle pet i trideset, a grupa gerilaca mora e da do e na reku da usmeri puke na skelu, za svaki slu aj. Smatrao je da ne e imati puno muka da ubedi pukovnika Kvantrila da shvati mudrost ove taktike. Krenuo je nazad do ulice i odetao do tale da proveri Bigzbija. Bigzbi je bio zle volje i pokuao da ga ugrize, tako da je Sem znao da je konju dobro. Te ve eri, Sem je u svojoj i Tejlorovoj sobi zapisivao ta je do tada saznao, kada je uo spolja glas de aka iz urnala. Priao je otvorenom prozoru, pogledao dole i video de aka koji je jahao mulu oven anu svenjevima novina. De ak je izbacio jedan sveanj ispred Vitnijevih vrata, a zatim podigao pogled i video Sema na prozoru. Prstom je zapretio Semu. "Taj sigar bio je pokvaren, gospodine Klemens!" viknu on. "Celo popodne sam bio bolestan, ali gospodin Trask me je terao da radim." "Dobro je", re e Sem. "To pomae izgradnji li nosti." De ak jo jednom svadljivo pogleda Sema, a zatim pobode mulu i nastavi niz ulicu. Dok je de ak odlazio, etiri oveka u plavim kouljama i crvenim konim pantalonama projahali pored njega u suprotnom smeru. Svi su nosili pitolje u futrolama na boku, a jednom je puka bila preba ena preko ramena. Bili su neobrijani i runi, i smejali su se i urlali dok su jahali ulicom Masa usets. Bez sumnje e pre i reku i ve eras nekome severno od grada stvoriti probleme. Sem nije prepoznao nikoga, ali to nije ni bilo vano. Bili su kanzake crvene noge i ak smrtonosniji od Denisonovih dejhokera; a ako oni sami nisu bili ti koji su ubili Oriona, bili su povezani s ljudima koji su to u inili. "Radujte se, momci", promrmlja Sem poto su projahali. "Radujte se dok jo moete." Odmakao se od prozora i video da se Tejlor probudio. Tejlor je po podne bio da se na e s Nolandom, ali posle se vratio u krevet. "Kakva je to buka?" upita Tejlor. "Novine", re e Sem. "Done u ih." Tejlor frknu. "Zato? Ionako su to samo abolicionisti ke lai." Ali kada se Sem vratio s primerkom urnala i po eo da ga ita, otkrio je novost. Uasnu, mu nu novost. "Kurvini sinovi", proapta on. " ta je?" upita Tejlor. Bio je kod ogledala, brijao se i pripremao za jo jednu no u lorenkoj ne asnijoj etvrti. Ju e se sruila jedna zgrada u Kanzas Sitiju", re e Sem. "Pa, dobro." Sem odmahnu glavom. "Ne, Fle e. To je bila zgrada na aveniji Grand u kojoj su plave koulje drali ene za koje su sumnjali da pomau gerilcima. Novine kau da su etiri ene stradale, a da ih je nekoliko povre eno." Tejlor je prestao da se brije. "Tamo su drali sestre Krvavog Bila Andersona", re e on. "Kol Janger i Doni Makorki tako e su tamo imali rodbinu. Da li piu imena?" "Ne. Ali, naravno, nagoveteno je da bi ruenje moglo biti izazvano eksplozivom postavljenim 'u katastrofalnom pokuaju da se dame uklone iz Federalnog okrilja '." Tejlorova gornja usna se posuvratila. "Kao da bi Junjaci ugrozili svoje ene!" Mahnuo je brija em u pravcu novina. "Nego, da ti kaem neto. Bojao sam se da bi pukovnik mogao da ima problema da navede neke od momaka na ovaj napad, naro ito otkako je Noland otkrio da je Dim Lejn izvan grada. Ali ova vest e ih razbesneti kao malo ta. A ako je povre ena sestra Bila Andersona, moe da se kladi da e on i njegovi momci napraviti pravi rusvaj. Bog nek' je u pomo i svakom Unijau koji im se na e na putu. Umo io je brija u lavor i okrenuo se nazad prema ogledalu. O i su mu bile jarke. "Ili meni, kad smo ve kod toga." Kada je Tejlor zavrio brijanje, pitao je Sema da li bi iziao u provod. Sem je odbio i Tejlor je otiao bez njega.

Onda je Sem pro itao ostatak novina, koje su uglavnom bile besmislene. Ali divio se slogu. Bilo je malo greaka, a ve ina linija bila je na jednakom rastojanju i prava. Pitao se koliko ih je de ak sloio. Ostavio je novine na stranu i pisao dnevnik dok ve ernje svetlo nije izbledelo. Onda se skinuo i legao u krevet, ali je leao budan toliko dugo da zamalo nije odlu io da se ipak pridrui Tejloru. Me utim, ta pomisao nije ga dovoljno privla ila. Posao uhode nije bio fizi ki teak, ali ga je psihi ki iscrpljivao. Kada je kona no zaspao, sanjao je da je ponovo Orionov tamparski egrt. Ovoga puta, me utim, njihove novine nisu bile hanibalki urnala, ve lorenki urnal. Slagao je pri u o poaru u kome je stradalo vie od sto pedeset ljudi, kada je jedan ovek uleteo u slovoslaga nicu. ovek je imao iljate ui, masnjikavu kosu i usko lice, bez brade. Debele usne bile su mu razmaknute i otrkivale su nepravilne, obojene zube. Sem ga nikada ranije nije video. ovek s iljatim uima izvadio je revolver iz opasa a i uperio ga u Oriona. "Henri!" viknu Orion. "Bei!" Sem, ije su mastilom umrljanje ake beskorisno visile pored bokova, re e: "Ali ja sam Sem." ovek s iljatim uima upucao je Oriona, koji se zguvao kao uvela lozica. Onda je stranac uperio revolver u Sema. Sem je pokuao da se okrene i pobegne, ali stopala su mu se ukopala u gusto blato. Revolver je opalio uz zvuk kao kad bi top opalio u crkvi, a ovek s iljatim uima se nasmejao. Posle toga Sem pluta negde blizu tavanice i gleda dole na dva tela koja iskrvaruju. Orionovo lice postalo je ono Dosaje Traska, jednog od izdava a lorenkog urnala. A Semovo lice postalo je lice onog de aka, Henrija, kome je dao cigaru. Cigara je jo u Henrijevim ustima. Sem se probudio stisnut uza zid. Obliven znojem. Pala je no i Lorens je tih. Tejlor se jo nije vratio u sobu. Sem se odmakao od zida i seo na ivicu kreveta, drhte i. "Henri", proapta on. "Proklet bio." U podne, u sredu, 19. avgusta, Sem i Tejlor sedeli su na trupcu u junom delu okruga Dekson, blizu sela Loun Dek, me u svojim gerilcima. Oni i Noland vratili su se u logor Blu Springs dva dana ranije, a pukovnik Kvantril sa zadovoljstvom primio je njihov izvetaj. Onda, u utorak ujutro, Kvantril je naredio svojim gerilcima pokret, a da im nije rekao cilj. Da bi zavarali bilo kakvu Federalnu izvidnicu ili predstrau koja bi ih mogla opaziti, pukovnik je poveo gerilce nekoliko milja na istog, a onda skrenuo na jugozapad. Uz put, grupi su se pridruili Bil Anderson sa etrdeset ljudi i Endi Blant sa vie od stotinu, gotovo udvostru avaju i veli inu Kvantrilovih snaga. Svi ljudi znali su da je neto veliko na putu. A sad, kona no, pukovnik e im re i ta. Sem je mislio da je dolo vreme za to. Kvantril, pra en Dordom Todom i Bilom Andersonom sa bokova, zastao je ispred gerilaca na svojoj jednookoj kobili, Crnoj Besi, i vritavo podviknuo. Preko tri stotine ljudi odgovorilo je i jeza po e uz Semovu ki mu. Taj zvuk bio je i najveli anstvenija i najstranija stvar koju je ikada uo. Da je on neprijatelj i da uje taj zvuk, bio bi na pola puta do Kolorada pre nego to se oglasi jeka sa najblieg brda. Pukovnik je zadovoljno klimnuo. Nosio je eir sa mekim obodom na ijoj je jednoj strani bila prika ena srebrna zvezda, obeenu sivu gerilsku koulju sa plavim i srebrnim vezom i sive pantalone utaknute u konji ke izme. Sa opasa a tr ala su etiri kolta, a jo dva bila su u futrolama sa svake strane sedla. "Pa, momci", viknu Kvantril, "nadam se da jo niste umorni od jahanja!" Odgovorio mu je glasan, isprekidan hor: "Do avola, nismo!" Kvantril se nasmejao. "Dobro je", dreknu on, "jer kad padne no , kre emo za podru je Kanzas da vidimo da li moemo da izvadimo njegov najtruliji zub: Lorens!"

Trenutak tiine pratio je objavu, a u tom asu Sem se pitao da li su ljudi zaklju ili da je pukovnik skrenuo s uma. Ali onda su gerilci prasnuli u jo jedan vritavi pozdrav, a bar sto njih ustalo je i pucalo pitoljima u vazduh. Tejlor potapa Sema po ramenu. "Jesu li ovo najbolje proklete mom ine u Misuriju, il' nisu?" dreknu on. "Sigurno su najglasnije", re e Sem. Kvantril podie ruku i pozdravi utihnue. " uvajte municiju", viknu pukovnik. "Tekom mukom ste je napravili ili ukrali, pa je ne tra ite pucaju i u Boga. Ima mnogo boljih meta tamo gde idemo!" Na to se podie jo jedan pozdrav, ali tada se Kvantrilovo lice promeni od ushi enja do hladne, smrtonosne namere. Gerilci su se u utali. "Momci", re e Kvantril, vie ne vi u i, "ispred nas je vie opasnosti nego ikada pre. Federalci mogu biti i pred nama i iza nas, dolaziti i odlaziti. Mi smo poslali neke ljude da uhode Lorens i oni kau da grad vapi da bude zauzet me utim, na putu se mogu ispre iti predstrae. Moda e se plave koulje generala Juinga spustiti na nas iz Kanzas Sitija, a moda i neki iz Levenvorta. Sumnjam da emo se svi ivi vratiti u Misuri." Uspravio se u sedlu, a Semu se u inilo da njegov metalni pogled pada na svakog pojedinog gerilca. "Pa, ako ima neko ko ne eli da sa nama ostalima krene na Podru je, sad je prilika da po e ku i. Kad ve eras krenemo odavde, vie nema povratka. Ni za koga." Pored Kvantrila, Bil Anderson izvadio je pitolj. Andersonova kosa bila je jo nemirnija nego kad ga je Sem nedelju dana ranije video u Kvantrilovom atoru, a o i su mu bile tako vatrene da nisu delovale ljudski. "Svako ko se bude okrenuo kada po emo", povika Anderson, "poeli e da je dopao Jenkijima u ake pre nego to ja svrim s njim!" Tejlor se primakao Semu i proaptao: "Mislim da je Krvavi Bil uo za zgradu u Kanzas Sitiju." I Sem je tako mislio. Na licu Bila Andersona video je tako istu mrnju da ako Anderson ikada ostane bez neprijatelja prema kojima e usmeriti svoj bes, neminovno e morati da ih jo prona e. "Ali iako emo prolaziti kroz neda e", nastavio je Kvantril, "ishod e biti vredan toga. Lorens je osinje gnezdo abolicionizma u Kanzasu, a tamo se nalazi i najve i deo imanja otetog iz Misurija, sreman i eljan da ga Misurani povrate. ak i da Dim Lejn nije kod ku e, njegov dom i ono to je oplja kao jeste. Vie pravde moemo da donesemo u Lorens nego bilo gde pet stotina milja unaokolo! Pa onda, ko ide sa mnom?" Vritavi pozdravi za uli su se etvrti put i svi oni koji ve nisu stajali podigli su se na noge. Uprkos Kvantrilovom upozorenju da se uva municija, ispaljeno je jo hitaca u vazduh. Kvantril i njegovi kapetani okrenuli su konje i odjahali u svoj ator, a Sem je ostavio Tejlora i otiao do drveta gde je privezao Bigzbija. Tamo, poto je izbegao Bigzbijeve pokuaje da ga ugrize, otvorio je jednu od bisaga, izvadio revolver i vratio kapice. Kada je ponovo podigao pogled, video je Dona Nolanda naslonjenog na drvo, kako ga gleda s nehajnim prezirom. "Ma ne ete valja nekog da upucate, gospodine Klemense?" upita Noland. "Da u sve od sebe ako postane neophodno", odvrati Sem. Noland podrugljivo roknu. "'Ako postane neophodno'" ponovio je. "Zato mislite da idemo, tamo 'de idemo?" "Mislim da je to o igledno", re e Sem. "Da vratimo ono to pripada Misuriju i da kaznimo dejhokere i crvene noge koji su to ukrali." "A prepozna ete dejhokera kad ga spazite, je l' tako?" upita Noland. "Prepozna u crvenu nogu im je spazim, to da ti kaem." Noland se odgurnuo od drveta. "Kladim se da 'o ete, ako spavaju u pantalonama." Provrljao je pored Sema i dodirnuo obod eira. "Ura za vas, gospodine Klemense. Ura za sve nas." "Ne zvu i kao da sav gori od uzbu enja, Nolande", re e Sem. Noland se osvrnu s otrim osmehom na licu. "Ako 'o ete da me vidite uzbu enog, gospodine Klemense, gledajte me kad budem stavljao u dep novac tih boraca za oslobo enje robova. Tad me gledajte." Ponovo je dodirnuo eir i udaljio se.

Sem ga je posmatrao kako odlazi. Kako, pitao se, mogu dva tako razli ita oveka kao to su Bil Anderson i Don Noland da jau u istoj gerilskoj grupi u istom pohodu? Onda je spustio pogled na pitolj u ruci i prisetio se da i on jae s obojicom. Bigzbi ga uzrize za ruku. Sem je odsko io i opsovao, a zatim vratio revolver u bisagu i dao Bigzbiju grumen e era. Konju e uskoro biti potrebna sva energija koju poseduje. U sumrak, pukovnik je naredio gerilcima da uzjau i nastave ka jugozapadu. Samo trinaest ljudi napustilo je napada e posle Kvantrilovog obelodanjivanja cilja, a samo dvojica me u njima bila su lanovi Kvantrilove jednice. Sem se tome divio. Vie od trista ljudi polo je u ono to bi moglo da se ispostavi da je njihova smrt, samo zato to je jedan ovek to od njih zatraio. Istina, svako je imao svoje razloge zbog kojih je u prvom redu i postao gerilac, ali niko ne bi ni u snu sudelovao u pohodu toliko duboko u Kanzas da se Kvantril nije ponudio da ih tamo povede. Usred no i, gerilci su naleteli na grupu od preko sto Konfederalnih regruta pod vo stvom pukovnika Dona Holta. Holt i Kvantril ve ali su itav sat, dok su gerilci odmarali konje, a kada su nastavili dalje, Holt i njegovi regruti su im se priklju ili. U osvit zore, u utorak, 20. avgusta, Kvantrilovi napada i napravili su logor pored reke Grand. Sada su bili samo etiri kilometra od granice i ovo e biti njihov poslednji odmor pre nego to krenu na Lorens. Kasnije tog jutra, jo pedesetoro ljudi iz okruga Kes i Bejts dojahalo je u logor i ponudilo svoje usluge. Kvantril je prihvatio i, po Semovom ra unu, invazione snage sada su se sastojale od gotovo pet stotina ljudi, svaki na jakom konju i naoruan bar jednim pitoljem i sa onoliko municije koliko moe da ponese. Nekoliko ljudi imalo je i puke, a mnogi su nosili svenjeve baklji umo enih u smolu. Ako ih Federalne trupe i napadnu, pomisli Sem, plave koulje e imati vrakih muka da izi u s njima na kraj. Mogli bi se tako e zbuniti ko je prijatelj, a ko neprijatelj, jer je gotovo dve stotine gerilaca imalo delove plavih uniformi Unije. Usred poslepodneva, kapetan Tod je ujahao me u dremljive ljude i konje, vi u i: "Osedlajte konje, momci! Lorens ne e sam da se plja ka, je l' tako il' nije? Ljudi su odgovorili ratrkanim povicima odobravanja. Sem je ustao, smotao ebe, a onda ga je, zajedno sa sedlom, poneo do mrtvog stabla gde su bili vezani njegov i Tejlorov konj. Bio je rasprostro ebe na senovito mesto i pokuao da zaspi, ali uspeo je samo da malo odrema. Tejlor, koji je leao samo nekoliko jardi dalje, zahrkao je u podne i nije prestao dok Tod nije projahao pored njega. "Ne mogu da shvatim kako moe da spava kad zna ta nas eka", re e Sem kad je Tejlor ustao da osedla konja. "Nisam spavao", re e Tejlor. "Kovao sam planove." "Nema sumnje uz pomo roja bumbara koji si progutao." Tejlor se iskezio. "Seme, sve e da bude u redu", re e on. "Zna da nas ne o ekuju. Zato ovek ne treba da se plai." "Ne, rekao bih da ne treba", re e Sem. "Osim ako ima mozak." Tejlor se namrtio. " ta je to trebalo da zna i?" Sem uze kolt iz bisage i nabi ga u opasa . "Nita, Fle e. Samo mi je da stignem tamo, obavimo to i vratimo se, to je sve." "Ti, i ja, i svi ostali", re e Tejlor. Dok su se Sem i Tejlor peli na konje, skupina od jedanaestoro ljudi projahala je pored njih, podvriskuju i i smeju i se. inilo se da su eljni da budu na elu gerilskih trupa koje e u i u Kanzas. ovek koji ih je predvodio imao je iljate ui, masnjikavu kosu i usko lice, bez brade. Semovo srce se sledilo. Polako, podigao je ruku i usmerio na skupinu ljudi. "Ko su ovi?" upita. Grlo mu je bilo suvo i stisnuto. "Neki od Andersonovih", re e Tejlor. "Popizdeli i bahati, ta kae?" "Zna li ko je onaj to ih predvodi?"

"Naravski", re e Tejlor. " ak sam dva puta jahao s njim. Zove se Frenk Dejms. Jedno je sigurno: kad je do tu e, na njega moe da ra una." Tejlor pucnu jezikom i njegov konj po e za skupinom Andersonovih ljudi. Bigzbi je sledio Tejlorovog konja, dok je Sem zurio napred u oveka iz svog sna. oveka koji je uao u slovoslaga nicu urnala, ubio nenaoruanog oveka i de aka, a zatim se smejao. U est sati, Kvantrilovi napada i preli su granicu i uli u Kanzas. Ispred njih, Podru je je tonulo u tamu. Do jedanaset sati, kada su napada i proli grad Garden, no bez mese ine postala je crna kao Kvantrilov konj. Vododerine, potoci i ograde postali su prepreke i neki od gerilaca eleli su da upale baklje da im pomognu da na u put. Ali Kvantril to nije doputao. Jo su bili dvadeset milja od Lorensa, na otvorenom, i nisu mogli da dopuste da ih spaze iz daljine. Pored toga, baklje je trebalo sa uvati da se upotrebe u samom Lorensu. Odmah posle pono i, Kvantril je zaustavio gerilce blizu jedne farme i prosle eno je niz kolonu da ljudi budu tihi. "Zato smo stali ovde?" proapta Sem. On i Tejlor jahali su blizu sredine kolone i Sem nije mogao da vidi ta se napred doga a. "Stiaj se", proita Tejlor. U slede em trenutku iz ku e na farmi dopro je povik, a zatim i smeh nekih napada a. Visoka prilika kapetana Bila Grega dojahala je du kolone. "U redu je, momci, moemo dalje", rekao je. "Nali smo prijateljski raspoloenog Kanzaanina da nas vodi!" Okrenuo je konja i vratio se na elo kolone. "Pitam se ta je time hteo da kae", re e Sem. Tejlor se zasmejuljio. " ta misli?" Gerilci su ponovo krenuli i par milja brzo napredovali, idu i u cik-cak oko prepreka. Onda je Kvantril naredio jo jedno zaustavljanje. Ljudi su po eli da se domun avaju, ali su za utali kada je pitolj opalio. Bigzbi tre glavu i strugnu iz kolone. Sem je morao da se bori da vrati konja na mesto. "Koji je avo uao u tebe?" upita on. Bigzbi se nikada nije plaio pucnjeva. U stvari, gotovo da ih nije ni prime ivao. "To je samo neko grekom opalio iz pitolja!" U tom trenutku, ponovo projaha kapetan Greg. "Nije bila greka", re e on, zastaju i pored Sema i Tejlora. "Na prijateljski raspoloen Kanzaanin je tvrdio da ne zna s koje strane tamonjeg brda treba da obi emo. Tako da ga je pukovnik otpremio na njegov sopstveni breuljak, a mi emo morati da sa ekamo dok ne na emo drugog prijateljski raspoloenog Kanzaanina da nas predvodi. Tamo napred ima jedna ku a, a neki od Andersonovih momaka otili su da vide koga ima kod ku e. Ne e dugo, pa emo da po emo." Greg je podbo konja i nastavio niz kolonu da pronese re . "Pa, bravo za pukovnika", re e Tejlor. "Sad je taj Kanzaanin prijateljski raspoloen prema nama da prijateljskije nijedan Kanzaanin ne moe biti." Sem je bio zapanjen. Kada su napada i krenuli dalje, proli su pored lea. Bigzbi se uplaio od njega i sudario s Tejlorovim konjem. "Seme, zauzdaj tvog prokletog konja", zarea Tejlor. Mrtav ovek nosio je pantalone od grubog platna i bio je bez koulje i bos. ak i u mraku, Sem je video da mu je glava samo kaasta masa. To nije imalo smisla. Ovaj ovek nije bio crvena noga, a ni plava koulja. Moda ak nije ni bio abolicionista. Bio je samo farmer. Pukovnik Kvantril ubio je farmera. Samo zato to ovek nije mogao da se sna e u mraku. Samo zato to je bio Kanzaanin. Sem je po injao da se pita da li su besmislene pri e koje je itao u abolicionisti kim novinama - pri e o Kvantrilovim pohodima na Obri, Olat i onitaun - moda ipak sadrale zrnce istine. Kolona je ponovo zastala samo milju dalje, a onda se za uo jo jedan pucanj. Onda je slede a farmerska ku a poharana i gerilci su nastavili put. Ali uskoro su se opet zaustavili i tre i pucanj je bio ispaljen. Proces se ponavljao, iznova i iznova. Svaki put, Sem i Begzbi prolazili bi pored sveeg lea. Ukupno ih je bilo deset.

Semu se vrtelo u glavi i bilo mu je muka. Ovo je trebalo da bude pohod da se kazne crvene noge, unite novine, spali Dim Lejn i povrati ukradena imovina. Da, trebalo je da stradaju neki Kanzaani; me utim, to je trebalo da budu crvene noge i plave koulje, a ne nenaoruani farmeri no u odvedeni od ena i dece. Kod desetog lea, Tejlor je naveo konja pored Sema i Bigzbija. "'Zvini, Klemense", re e Tejlor. "Konj po inje da mi pravi vodu." Tejlor je zaustavio konja iznad mrtvaca i pustio ga da se ispia na telo. Gerilci koji su bili dovoljno blizu da to vide nasmejali su se, a i Sem je pokuao da se nasmeje. Nije eleo da vide koliko je uasnut. Sad ih se svih plaio. ak i Tejlora. Posebno Tejlora. "Momci, dobro napoj'te konje na slede em potoku!" glasno se nasmejao Tejlor. "U Lorensu e biti puno ljudi kojima e zatrebati jedno ovakvo kupanje!" "Amin!" neko dreknu. Povik je odjekivao uz i niz stroj dok se Tejlor vra ao u kolonu pored Sema. Kapetan Greg ponovo je dojahao. "Momci, cenim vaa ose anja", re e on, "ali predlaem vam da sa uvate buku za sam na cilj. Onda moete da urlate koliko elite, a vidite da li moete da izmamite i nekoliko urlika iz takozvanih ljudi iz Lorensa!" Gerilci su se ponovo nasmejali, ali zatim su stiali glasove do apata. Semu je to zvu alo kao siktanje pet stotina zmija. Sad je video da ono to e se dogoditi u Lorensu ima sli nosti s onime to je zamiljao da e da se dogodi ba kao to vulkan li i na svica. Dopustio je da ga krivica zbog Orionove smrti i mrnja prema crvenim nogama zaslepe da ne vidi u ta su se pretvorili ljudi s kojima je jahao. eleo je da okrene Bigzbija, izi e iz kolone i ustro i brzo odjae nazad u Misuri, ne zaustavljaju i se do Hanibala. Ali znao je da ne moe. Anderson mu je rekao kako e se postupati prema dezerterima. Sem i Bigzbi ne bi odmakli ni sto jardi, a ve bi imali desetak ljudi na vratu. A nije bilo sumnje ta bi se dogodilo Semu kada bi ga uhvatili. Pored toga, njegov i Tejlorov izvetaj sa njihovog puta u Lorens delimi no je doprineo da Kvantril bude ube en da je pohod mogu . Zbog toga je Sem bio odgovorniji za ono to e da se dogodi nego gotovo bilo ko drugi. Da sad pobegne, ispao bi ne samo kukavica nego i licemer. Slede a farmerska ku a bila je poharana oko tri ujutro, a ovoga puta cela kolona se rasturila i okupila da posmatra. Sada je i Sem bio dovoljno blizu da vidi ta se doga a: farmera na kolenima u svom dvoritu. Kapetan Tod stajao je ispred njega sa pitoljem uperenim u njegovo elo i navodio mu imena nekih ljudi koji ga ekaju u paklu. Kvantril, na Crnoj Besi, priao je pored Toda. "Dorde, preblizu smo Lorensa da bi pucao", re e on. Sem je jedva mogao da razazna Todov izraz lica. Bio je to bes. "Majku mu, Bile", re e Tod. "Ovaj ovek zove se Do Stoun. On je smrdljivi misurski Unija koji je pobegao u Kanzas da umakne pravdi i ja u ga ubiti ma ta ti rekao." Stoun, samo u no noj koulji, drhtao je. Sem pogleda u stranu i vide enu kako pla e na dovratku ku e. Jedno dete pripilo se eni za kolena i jecalo. Unutra je gorela uljana svetiljka, a njeno slabano svetlo oivi avalo je enu i dete tako da se inilo kao da su uronjeni u bled plamen. Kvantril je ekao svoje ekinjavo lice palcem i kaiprstom. "Pa, Dorde, slaem se da izdajnici moraju da umru. Ali sad smo na manje od est milja od Lorensa i pucanj bi mogao da uzbuni grad." U inilo se da e mu Tom neto uzvratiti, ali onda je sklonio pitolj sa Stounovog ela i vratio ga u opasa . "U redu", re e on. "Bi emo tihi." Krupnim koracima priao je svom konju i izvadio arps karabin iz korica. "Seme!" pozvao je. "Dolazi ovamo!" Tejlor gurnu Sema u rebra. "'Ajde", re e on. Sem, gotovo uko en od straha, po e da silazi s konja." "Mislio sam Sem Klifton", re e Tod. "Gde je on?" Sem se vratio u sedlo, a Klifton, stranac koji se pridruio gerilcima dok su uhode bile u Lorensu, sjahao je i priao Todu.

Tod je pruio puku Kliftonu. "Neki mi kau da postavljate puno pitanja, gospodine Kliftone", re e on. "Zato, 'ajde da vidimo da li znate zato ste ovde." Pokazao je na Stouna. "Prebi' izdajnika namrtvo." Klifton se nije ne kao. Napravio je tri brza koraka i zario kundak puke u Stounovo lice. Stoun se preturio na zemlju, a njegova ena i dete zavritae. Onda Klifton tresnu Stouna po lobanji. Sem je poeleo da se okrene, ali nije mogao da se makne. Ovo je bila najuasnija stvar koju je ikada video, uasnija ak i od njegovog brata Henrija koji lei u kov egu ili njegovog brata Oriona koji lei na putu. Odgledao je sve. Nije mogao da spre i sebe da to ne odgleda. Tek kada je sve bilo gotovo, kada je Klifton prestao da udara i Stoun postao samo leina, Sem je mogao da odvrati pogled. Pored njega, Tejlor se cerio. Jo neki su se cerili. Ali bilo je i par ljudi koji su izgledali kao da im je toliko muka da e pasti s konja. Onda je pogledao pukovnika Kvantrila. Kvantrilove o i nisu treptale; odbijale su slabano svetlo koje je dopiralo iz ku e. Usne su mu bile razvu ne u stisnut osmeh. Tod je uzeo svoju puku od Kliftona i vratio je u korice, ne obrisavi je. Onda je pogledao Kvantrila drsko i podrugljivo. "Odgovara li vam, pukovni e?" Kvantril klimnu. "Odgovara mi, kapetane", re e on. Onda se okrenuo ljudima. "Zapamtite ovo, momci", viknu on, "i posluite ljude iz Lorensa na isti na in! Ubijte! Ubijte i ne ete pogreiti! A sad, teraj' napred da ne svane pre nego to signemo!" " uo si oveka", re e Tejlor Semu. "Jesam", re e Sem. Glas mu je bio promukao. Mislio je da e mu zauvek ostati promukao. Napada i su nastavili dalje, ostavljaju i gospo u Stoun i njeno dete da u dvoritu nari u nad ostacima mesa. Kad se kolona ponovo obrazovala, Sem se zatekao blizu ela; jahao je odmah iza Grega, Toda, Andersona i samog Kvantrila. Bilo je to kao da je Bog eleo da se osigura da e Sem mo i dobro da vidi kada slede i ovek bude umro. Isto no nebo se pretvaralo iz crnog u purpurasto-sivo kad su Kvantrilovi napada i stigli na vrh brda jugosito no od Lorensa. Pukovnik Kvantril podigao je desnu ruku i kolona se zaustavila. Ispod njih, na manje od dve milje, Lorens je leao nem kao smrt. Fle Tejlor se razbrbljao. "Vidi ih! Prokleti Jenkiji skupili su se k'o bebe s prstom u ustima!" Sem klimnu, s bolom u dui. Kvantril je izvadio durbin i uperio ga prema uspavanom gradu. "Deluje savreno", re e on. "Ali ne vidim reku, jo je mra no." Spustio je durbin i okrenuo se prema kapetanu Gregu. "Bile, uzmi petoro ljudi i kreni u izvidnicu. Mi ostali emo da sa ekamo petnaest minuta, pa emo da krenemo za vama. Ako uo ite nevolju, pojurite nazad i obavestite nas." Greg je salutirao Kvantrilu, a onda je prstom uperio u petoricu ljudi njemu najbliih. "Dejms, Janger, Makorkl, Tejlor i..." Gledao je pravo u Sema. Sem nije mogao da se oglasi. Jezik mu je bio hladan i teak kao glina. Zurio je u Frenka Dejmsa. "Klemens", re e Tejlor. "Tako je", re e Greg. "Klemens. Hajdemo, momci." Podbo je konja i krenuo nizbrdo. "Hajdemo, Seme", re e Tejlor. Pruio se i udario Bigzbija po sapima, a Bigzbi posrnu napred. Uprkos strmom nagibu i drve u koje je bilo posuto po njemu, Greg ih je brzo vodio. Sve to je Semu preostalo bilo je da se dri za Bigzbijeve uzde i pusti da konj sam na e put. Zaeleo je da se Bigzbi spotakne i da on padne i slomi ruku ili nogu. Ali Bigzbi je bio suvie okretan za tako neto. Sem e od po etka do kraja prisustvovati napadu na Lorens.

Na pola puta do podnoja, Greg je zaustavio konja, a Dejms, Janger, Makorkl i Tejlor uradie isto to. Bigzbi je sam zastao i gotovo bacio Sema na jabu icu sedla. " ta nije u redu, kapetane?" upita Tejlor. Greg je stavio prst na usne, a onda ispruio taj prst prema jednoj ta ki. Nekoliko stotina stopa nie, mula sa usamljenim jaha em na le ima probijala se uzbrdo kroz drve e. Mula i jaha na njoj jedva su se videli na svetlu pre izlaska Sunca. " ta to iko trai ovde ovako rano?" proapta Tejlor. "Nije vano", apatom odvrati Greg. "Ako nas vidi, a pustimo ga da umakne, isto je k'o da smo mrtvi." "Ali pucanj bi mogao da probudi grad, kap'tane", promuca Sem. Greg ga okrznu pogledom. "Onda ne emo da ispalimo pucanj koji bi se mogao uti u gradu." Okrenuo se prema Frenku Dejmsu. "Frenk, idi i ubi' ga. Ili noem, ili mu prisloni pitolj na stomak da prigui buku. Ili mu prospi mozak. Ba me briga, samo budi tih." Dejms je izvadio pitolj, otko io ga i poveo konja nizbrdo. Jaha na muli pojavio se iza drveta. Bio je sam i nenaoruan. Sem je sada mogao da mu vidi lice. Bio je to tamparski egrt iz lorenkog urnala. Henri. Frenk Dejms jurio je nadole, ispruene desne ruke, upiru i prst smrti na nedunog. I u tom trenu, Sem je ugledao sve to e se dogoditi i istinu o svemu to se ve dogodilo. Sve je to video jasno kao u nekom od svojih snova. De ak e leati le ima na zemlji. Negova bela koulja bi e natopljena krvlju. Sem e kleknuti pored njega, udaraju i se u elo, mole i ga da mu oprosti. ele e da da sve samo da poniti ono to je u injeno. Ali bi e prekasno. Henri e mu mrmljati o porodici, o voljenima koji ga vie ne e videti. A onda e prekorno pogledati Sema i umreti. Kao to se ve dogodilo. Ne kad je Semov brat Henri umro. Henri ga nije prekorno pogledao, a sve to je rekao bilo je: "Hvala ti, Seme." Ni kad je Orion umro. Orion je rekao: "Bei, Seme", a prezira nije bilo u re ima. Samo brige. Samo ljubavi. Frenk Dejms jurio je nadole, ispruene desne ruke, upiru i prst smrti na nedunog. Nedunog, kao onog koga je Sem ubio. Bilo je to vie od sna. Rekao je sebi da nije bio jedini od marionskih rendera koji je pucao. I ina e nikada ne bi pogodio bilo ta na ta je pucao. Ali u srcu je znao da tada nije bilo tako. Znao je da je kriv za ubistvo i za bol koji je porodica nedunog, nenaoruanog oveka zbog toga ose ala. Svo njegovo ose anje krivice, sva elja da se popravi... To uopte nije bilo zbog njegove mrtve bra e. Bilo je to zato to je ubio oveka koji mu nije nita u inio. Sem je pokuao da pobegne od te istine kre u i na Zapad s Orionom. Ali tada, kada je Orion ubijen, pokuao je da zauzvrat pokopa svoju krivicu tako to bi je prigrlio i rekao sebi da rat ini ubijanje asnim ako je u injeno za pravednu stvar. A osveta, rekao je sebi, takva je stvar. Ali porodica oveka koga je ubio mogla bi misliti upravo isto. Frenk Dejms jurio je nadole, ispruene desne ruke, upiru i prst smrti na nedunog. A Sem to vie nije mogao da podnese. Dreknuo je kao lud i Bigzbi polete niz padinu, sevaju i pored drve a brzinom koju nijedan konj iz Kvantrilove jedninice ne bi mogao da postigne. Kada je Bigzbi stigao pored Dejmsovog konja, Sem trgnu uzde. Bigzbi tresnu u Dejmsovog konja i nabi ga na drvo. Dejms je ispao iz sedla i pitolj je opalio. Henrijeva mula se sruila, a Henri se preturio na zemlju. Sem je zauzdao Bigzbija ispred mule koja je umirala, sko io dole i pao na kolena pored de aka.

Henri podie pogled prema njemu sa prezrivim izrazom na licu. "Jesi li ti lud ili ta ti je?" upita on. Sem ga je zgrabio i zagrlio. Henri se koprcao da se oslobodi. "Gospodine Klemens? Kog vraga to radite?" Sem pogleda uzbrdo i vide kako Frenk Dejms ustaje. Dejmsov konj stajao je u blizini, mahao glavom i njitao. Greg, Tejlor, Makorkl i Janger jahali su nanie, izva enih pitolja. Sem je posko io i nabacio Henrija na Bigzbijevo sedlo. "Nagni se tik do mene", re e on. "Zato?" upita Henri. De ak je sada izgledao zbunjeno. Zurio je u mrtvu mulu. "Samo to uradi i sluaj ta u ti re i", odvrati Sem. "Moram da ti neto kaem, a da to ovi ljudi ne uju." Henri se nagnuo. "Odjai u grad to bre moe", re e Sem. "Kad pri e dovoljno da te ljudi mogu uti, vi i da se arli Hart vratio, da se sada zove Bili Kvantril i da sa sobom dovodi pet stotina ljudi. A ako ne moe da sve to zapamti, samo vi i: 'Kvantril!'. Vi i: 'Kvantril!' koliko god moe, sve dok ne do e do Eldrid Hausa, a onda u i unutra i svakome vikni 'Kvantril!'. Ako ti ne budu verovali, samo pokai na ovog konja i pitaj ih ta misle otkud ti taj vraji konj. Sad se uspravi!" Henri se uspravio, a Sem je pljesnuo Bigzbija po sapima. Bigzbi se okrenuo i pokuao da ugrize Sema za rame. "Ne sad, vre o buva!" dreknu Sem. Podigao je ruku da jo jednom tresne konja, ali Bigzbi je frknuo i presko io mrtvu mulu pre nego to je Sem stigao da ga dodirne. At se sjurio nizbrdo istom brzinom kao i pre, a Henri se vrsto drao za njega. Sem duboko uzdahnu i okrenu se dok je izdisao. Frenk Dejms je hodao prema njemu ubistvenog izraza o iju, a etiri oveka, koji su stizali na konjima iza Dejmsa, nisu delovali nita sre nije. Sem je spustio ruku na kolt u opasa u, ali nije razmiljao da ga izvadi. Plaio se da e se upiati u pantalone. Ali mora e da prui Henriju lepu po etnu prednost. A ako bi to zna ilo njegovu smrt - pa, upravo je to to zna ilo. Bolje on nego de ak ija se jedina krivica sastojala u slaganju abolicionisti kih novina. "Ti izdajni ko kopile", re e Dejms, podie revolver i uperi ga Semu u lice. Sem proguta knedlu i do e do glasa: "Cev ti je puna zemlje", re e on. Dejms pogleda pitolj i vide da je tako. Kapetan Greg podigao je svoj pitolj. "Moja je, me utim, ista", re e on. Sem podie ruke. "Kapetane, ne pucajte", re e on. Mora e da smisli neku krupnu la, brzo. "Izvinjavam se gospodinu Dejmsu, ali morao sam ga ga spre im da mi ne ubije glasnika, zar ne? Trebalo je da ranije neto kaem, ali video sam da je to de ak tek kada je Dejms ve krenuo na njega." "Glasnik?" upita Greg. Sem pogleda Tejlora, ije je lice bilo meavina besa i neverice. " to ne kae neto, Fle e? Zar nisi prepoznao de aka?" Tejlor zatrepta. " ta to lupa?" Sem je spustio ruke, stavio ih na bokove i pokuao da izgleda kao da je zgroen. "Boga mu, Fle e, onaj de ak iz Misurija koga sam sreo u Lorensu. Onaj ijeg su oca ubili dejhokeri i koji je kidnapovan u Kanzas. Pokazao sam ti ga u subotu ujutro, ali rekao bih da si prethodne ve eri previe popio da bi zadrao informaciju." Greg pogleda Tejlora. "Kaplare, pio si viski, a trebalo je da izvi a grad?" Tejlor se razljutio. "Do avola, nisam!" "Zato se onda ne se a da sam ti pokazao tog de aka?" upita Sem. "Pa, se am se", nesigurno re e Sem. Sem je znao da to ne sme da pusti. "Zato onda nisi rekao kapetanu Gregu da je de ak obe ao da e da do e ovde da nas upozori ako jo Federalaca stigne u Lorens?"

U Tejlorovim o ima pojavila se panika. "Nisam prepoznao de aka. Mra no je." "Kakva je to pri a o plavim bluzama u Lorensu?" upita on. "De ak mi je to kazao", re e Sem. " est stotina vojnika, od toga etiri stotine konjanika, spustilo se u utorak iz Levenvorta. Logoruju na junoj obali reke, kae on." Cev pitolja Frenka Dejmsa sada je bila ista i on je ponovo uperio pitolj na Sema. "Pa, to si ga opet posl'o nazad?" Sem je toliko zabrazdio u pri u da je gotovo zaboravio na strah. "Zato to je rekao da su plave bluze po ele da svakog jutra izme u pet i est alju ezdeset konjanika da izvi aju ravnicu izme u ovog mesta i Maunt Oreada. Rekao sam mu da nastavi da osmatra i da se vrati kad ih ugleda." Kol Janger, mrkog lica i tankih usana, revolverom napravi pokret prema Semu. "Zato bi nekom u Lorensu rekao ko si i ta tamo radi?" "Ve sam kazao zato", odse e Sem. "Zato to je on iz Misurija i mrzi Jenkije ba kao ti i ja. Moda i vie, jer nije imao prilike da odraste pre nego to su mu oduzeli sve to je imao. A ja mu nisam tek tako, bez razloga, priao i poverio mu se. Dvojica crvenih nogu gnjurala su ga u valov sve dok se nije napola udavio. Kad su otili, pitao sam ga zato su to radili, a on je rekao da ih je nazvao kukavi kim jenkijevskim ubicama. Smatrao sam da moemo da upotrebimo takvog prijatelja u Lorensu, a Fle se sloio." Don Mekorkl, ovek okruglastog lica sa eirom s ravnim obodom, piljio je u Sema kroz stisnute kapke. "A kako je de ak znao gde emo da budemo i kada?" "Znao je jer smo mu to kazali", re e Sem. "pukovnik je iveo u ovim krajevima i kada je planirao napad, izabrao je ovo brdo da odavde nadziremo. Je l' tako, Fle e?" Tejlor klimnu. "A to se ti e kada", nastavio je Sem, "pa, Fle i ja smo znali da emo sti i ovamo pre izlaska Sunca ili ju e ili danas, pa smo rekli de aku da do e oba dana ako bude trebalo da nam neto kae." Janger pogleda Tejlora. "Je li to istina, Fle e? Ili si bio toliko pijan da se ne se a?" Tejlor ga je besno pogledao. "Istina je, Kole. Samo ti nisam rekao, to je sve. Pet stotina ljudi ima u ovom pohodu i ne mogu svakom od vas sve da kaem, je l' tako?" Janger je zaustio da mu odgovori, ali ga je prekinuo zvuk stotina kopita sa padine iznad njih. Kvantril je uo Dejmsov pucanj i dovodio je ostatak ljudi. Greg je vratio pitolj u futrolu. "Onda, dobro", re e on, deluju i umorno. "'Ajde da kaemo pukovniku ta je de ak rekao." Pogledao je Tejlora. "Ti to u ini, Fle e. On te bolje poznaje nego Klemensa." Tejlor klimnu, a onda prostrelja Sema pogledom koji bi otopio elik. U tom pogledu bilo je obe anje, ali Sem nije mario. Greg je poverovao u njegovu pri u i, za sada, bar, jo je bio iv. A i Henri. Tejlor je rekao pukovniku Kvantrilu da je de ak iz Misurija doao da upozori napada e na est stotina novih plavih bluza u Lorensu, koji svi logoruju juno od reke, kao i na to da e izvi a ka grupa od pedeset Federalaca najverovatnije uo iti gerilce pre nego to stignu da u u u grad. Kvantril je sluao bez re i. Zurio je pravo ispred sebe, prema Lorensu, sve dok Tejlor nije zavrio. Onda je pogledao dole prema Semu, koji je jo stajao pored mrtve mule. Kvantrilove o i bile su krhotine leda, ali Sem nije skrenuo pogled. Bio je siguran da bi pukovnik, kad bi se on trgnuo, shvatio kakav je laljivi izdajnik. Jedan dug trenutak kasnije, Kvantril se okrenuo prema kapetanu Todu. " ta ti misli, Dorde?" upita on. Tod je izgledao kao da je pojeo kiseo krastavac. "Kroz durbin nisi video est stotina Federalaca, zar ne?" "Ne", re e Kvantril, "ali nisam mogao da vidim reku. Ako logoruju blizu obale, onda ne mogu da se vide." "Onda, hajde da se vratimo i ponovo pogledamo", re e Tod.

Kvantril odmahnu glavom. "Kad se Sunce bude podiglo dovoljno visoko da moemo videti reku, i ljudi iz Lorensa podi i e se na noge. Ili emo sad da navalimo, ili da odustanemo." "Ali ako dole ima toliko vojnika", re e Greg, "ne emo imati izgleda. Ja bih da se povu emo do granice, poaljemo jo uhoda da ponovo osmotre grad i vratimo se kad budemo sigurni u pobedu." Kvantril pogleda u zemlju i pljunu. "Nek' se sve nosi", re e on. "U pravu si. ak i da nema toliko vojnika, moda su u gradu uli pucanj iz pitolja." Ljudi iza Kvantrila su amorili. Mnogi su izgledali ljuti ili razo arani, ali gotovo isto toliko ljudi kao da je laknulo. Sem je o ajni ki pokuavao da izgleda razo arano, ali dolazilo mu je da vriti od sre e. Onda je Bil Anderson kriknuo, izvadio jedan od svojih pitolja i udarao konja sve dok ovaj nije stao nos u nos s Crnom Besi. "Predaleko smo doli!" vrisnuo je i uperio pitolj u pukovnika. "Predaleko smo doli i nai ljudi su previe propatili! Ovaj napad bio je tvoja zamisao i ubedio si me da povedem svoje ljude! Proklet bio, Kvantrile, ima da to istera!" Kvantril je hladno zurio u Andersona. "Dobili smo nova obavetenja", re e on. "Situacija se promenila." Anderson odmahnu glavom. "Nita se nije promenilo! Nita! Jenkiji su ubili jednu moju sestru, a drugu obogaljili, i ja se ne vra am dok ne ubijem za osvetu njih dvesta! A ako pokua da me napusti pre nego to to bude gotovo, dvesta prvi ovek koga budem ubio zva e se Bili Kvantril!" Kvantril se okrenuo prema Todu. "Dorde, molim te, uhapsite kapetana Andersona." Tod izvu e pitolj. "Mislim da ne u", re e on i pomeri konja pored Andersonovog. "Doli smo da neto obavimo, pa hajde da to i uradimo." agor me u ljudima postao je glasniji. " ta je s vama?" viknu Greg na Toda i Andersona. "Pukovnik Kvantril vama komanduje!" Tod se podrugljivo nasmeja. "Dosta je tog 'pukovni kog' sranja. Deferson Dejvis ne bi dao ovoj kukavici ni ovce da uva, a kamoli oficirko punomo je." Na to, Frenk Dejms, Don Mekorkl i Kol Janger pri oe i stadoe pored Andersona i Toda. Bil Greg, Endi Blant i Don Holt pri oe i stadoe pored Kvantrila. agor me u gerilcima prerastao je u povike i psovke. Nekoliko ljudi se odvojilo i odjahalo uzbrdo. Sem je odlu io da ga ne zanima ishod. Po eo je da uzmi e, ali naleteo je na mrtvu mulu. Kvantril je izgledao miran kao pogrebnik. "U redu, momci", re e on. "Mislim da ste u pravu. Doli smo dovde i tukli smo i ranije jenkijevske vojnike." Pokazao je prema Lorensu. "Navalimo!" "To mi se vie svi a", re e Anderson i on i njegovi sledbenici okrenue konje prema Lorensu. im su se okrenuli, Kvantril je izvadio dva svoja pitolja iz opasa a, podigao ih i ustrelio Bila Andersona u le a. Anderson se stropotao, a njegov konj je uzmaknuo. Brdo je eksplodiralo u pakao blesaka usta cevi, prasaka i vrisaka. Sem se bacio preko mule i skupio uz njena le a, sve dok nije uo metke iz pitolja kako joj udaraju u stomak. Onda se otkotrljao i poleteo nizbrdo na rukama i kolenima. Kada se izme u njega i borbe nalo dovoljno drve a, ustao je i potr ao. Pao je nekoliko puta pre nego to je stigao do podnoja brda, ali nije dozvolio da ga to uspori. U podnoju brda drve e je ustupilo mesto prerijskoj travi i zakrljalom bunju i Sem potr a pravo prema Lorensu. Na ravnici ispred sebe nije mogao da vidi Henrija i Bigzbija, pa se nadao da su ve stigli u grad. Iza njega je zagrmelo i on se osvrte ta no na vreme da ugleda vrat konja i petu izme. izma ga je udarila u elo i oborila ga na zemlju. eir mu je odleteo. Sem je leao na le ima i zurio u nebo koje je postajalo sve svetlije. Onda se obris konjske glave pojavio iznad njega i vreo dah zapljusnuo mu je lice. "Ustaj i vadi pitolj iz opasa a", re e glas.

Sem se okrenuo, podigao na kolena i pogledao jaha a. Bio je to Fle Tejlor. Mornari ki kolt uperio je Semu u lice. "Ubi e me, Fle e?" upita Sem. "Ne dok si na kolenima", re e Tejlor. "Ustani, potegni pitolj iz opasa a i umri kao ovek." Sem se tiho, gorko nasmejao. Zapanjilo ga je to to nije bio uplaen. "Fle e, svi ljudi jednako umiru", re e on. "Nerado." Tejlor je jo par sekundi drao pitolj uperen u Sema, a onda opsovao i otko io ga. Pogledao je ka brdu. "Sluaj samo kakav si pakao izazvao", re e on. Pucnjevi iz pitolja i krici pronosili su se ravnicom kao dim. Tejlor je vratio pogled na Sema. "Spasao si mi ivot", re e on, "tako da ti sada opratam tvoj. Ali ako te ponovo vidim, ubi u te." Sem klimnu. "Hvala ti, Fle e." Tejlorove usne posuvratile su se sa zuba. "Idi do avola", re e on. Onda je mamuznuo konja i odjahao nazad prema brdu. Sem je posmatrao Tejlora kako odlazi sve dok nije shvatio da se borba sa brda preliva na ravnicu. Ustao je, naao eir - eir koji mu je Tejlor dao - i ponovo potr ao prema Lorensu. Kada je stigao do ulice Masa usets, posr u i, iscrpljen, video je ljude na prozorima svih zgrada. Neki su nosili plave uniforme, ali ve inom su to bili civili. Svaki ovek drao je revolver ili karabin. Jedan ovek iziao je i uperio puku u Sema, ali de ak po imenu Henri odnekud se pojavio i spre io ga. Onda je Henri dohvatio Sema za ruku i uvukao ga u Vitni Haus. Petnaest minuta kasnije, Sem je gledao kroz prozor sobe na drugom spratu kako predivni crni konj galopom ulazi u ulicu Masa usets. Ruke jaha a, koji je na sebi imao vezenu sivu koulju, sive pantalone i crne konji ke izme, bile su vezane na le ima, a noge su mu bile vezane za stremene. Glava i ramena bili su mu umazani smolom i zapaljeni. Vritao je. "To je Kvantril!" viknu neko. Salva pucnjeva za ula se s obe strane ulice i konj i jaha padoe mrtvi. Kroz nekoliko trenutaka, sto misurskih gerilaca, predvo enih, Dordom Todom, nagrnulo je na ulicu. Njih etrnaestoro pokosio je pljusak olovnih kugli, a ostali su se okrenuli i razbeali, pra eni vojnicima i gra anima. eta regruta crnaca dala se u poteru i ubila jo tri gerilca na junom kraju grada. Kada su pucnjava i vika prestali, mnotvo gra ana okupilo se oko lea crnog konja i izgorelog, krvavog tela njegovog jaha a. Gomila se razdvojila da propusti dva oveka u crnim odelima i eirima koji su prili telima. Sem je u njima prepoznao propovednike koje su on, Tejlor i Noland sreli nedelju dana ranije. Stariji propovednik podigao je Bibliju iznad Kvantrilovog lea. "Zemlja zemlji", zapevao je. I mla i propovednik podigao je svoju bibliju. "Pepeo pepelu", rekao je. Uglas, opevae: "I prah prahu." Onda su spustili Biblije, izvadili revolvere i ispalili jo nekoliko metaka u Kvantrila, za dodatak. "Amin", re e gomila. Sem sklopi zavese. Senator Dim Lejn bio se vratio u Lorens u sredu na hitan sastanak i poslao je po Sema u subotu u podne, dan posle neuspelog napada. Lejn je bio mraviji, mla i i imao je vie kose nego to je to Sem, na osnovu karikatura, zamiljao; me utim, njegova lepa ku a na zapadnom kraju grada bila je ba onakva kakvom ju je Sem zamiljao. Bila je opremljena skupim nametajem, uklju uju i i dva klavira u sobi za primanje. "Kako to da imate dva klavira, senatore?" upita Sem. Tu no nije spavao i nije ga se ticalo to moda zvu i optuiva ki. Lejn se nasmeio. "Jedan je moje majke", re e on. "Drugi je pripadao jednom secesionisti iz okruga Dekson koji je otkrio da vie nema gde da ga dri." Senator je uzeo pero i napisao par re i na listu papira, zatim je smotao papir i gurnuo ga preko stola. "Kanzas vam zahvaljuje, gospodine Klemens, i ali zbog greke od pre dve godine kada su garde crvenih nogu zamenili vaeg brata za

robovlasnika. Da su znali da je on bio imenovan za sekretara oblasti Nevada, siguran sam da se ta tragedija ne bi dogodila." "Kazao im je", re e Sem. "Nisu mu poverovali." Lejn slee ramenima. " ta je, tu je, ali pravda e biti zadovoljena. General Juing naredio je svojim jedinicama da uhapse sve crvene noge na koje nai u. On veruje da su se ti ljudi bavili kriminalom u ime slobode, a ja se s tim moram sloiti." Potapao je list hartije. "Re eno mi je da je guverneru Naju iz obalsti Nevada ponovo potreban sekretar. Ne mogu da vam jem im nametenje, ali ovo bi trebalo da vam olaka put." Nagnuo se napred. "Iskreno, gospodine Klemens, mislim da je vaa odluka da produite za Nevadu dobra. U ovom gradu ima onih koji veruju da ovek koji je izgoreo uopte nije Kvantril i da ovde niste kao prijatelj ve kao Kvantrilov uhoda." Sem je zurio u list papira. "Karta za putovanje ko ijom iz Sent Dozefa iznosi sto pedeset dolara", re e on. "Ja imam deset." Lejn je ustao i iziao iz sobe. Kada se vratio, pruio je Semu tri nov anice od pedeset dolara i bocu viskija. "Ovo je destilovano iz kanzakog kukuruza", re e senator, kuckaju i bocu noktom. "Mislio sam da vam dam neto to e vas se ati na moju dravu." Sem je nabio novac u dep od kaputa i ustao, dre i bocu viskija za grli . Moju dravu, rekao je Lejn. ta je, tu je. "Do vi enja, senatore", re e Sem. Po eo je da se okre e. "Ne zaboravite moje preporuke", re e Lejn. Sem je podigao list papira, nabio ga u dep sa novcem i iziao iz ku e. Henri je stajao napolju i drao Bigzbijeve uzde, a dvanaest plavih bluza ekalo je u blizini. Imali su uz sebe jednog konja vika. "Gospodine Klemens", pozvao ga je jedan od vojnika. "Nare eno nam je da vas ispratimo do Sent Dozefa. Treba smesta da krenemo." Nije zvu ao da mu je drago zbog toga. Sve plave bluze u pratnji bili su belci i Sem je pretpostavljao da im je to kazna zato to nisu u estvovali u poteri s onim arom s kojim su to inili njihovi crni drugovi. Sem je klimnuo vojniku, a zatim spustio pogled na Henrija. "Pretpostavljam da bi eleo da zadri konja", re e on. "Pa, ne bih, zapravo", re e Henri. "Zao je, ako mene neko neto pita. Ali moj tata kae da ili e da uzme Bigzbija kao odtetu za svoju mazgu, ili e iskaliti bes na ne ijoj koi. A poto vi beite, rekao bih da e moja savim dobro posluiti." "Jedno dranje bi ti sigurno dobro dolo", re e Sem, "ali poto meni ta ivotinja vie ne treba, moe da je zadri, a s njom i sedlo. Me utim, ja u da uzmem bisage." Skinuo je bisage s konja i stavio bocu viskija u jednu od njih. Nekoliko grumenova utog e era lealo je na dnu bisaga, pa je dao jedan Bigzbiju. Bigzbi ga je neko vreme vakao i na kraju progutao, a onda pokuao da ujede Sema za aku. Sem je Henriju dao ostatak e era i odneo bisage do slobodnog konja. "Zbogom, gospodine Klemens", re e Henri, penju i se na Bigzbija. "Nikada vas ne u zaboraviti." Sem je uzjahao svog konja. "Hvala ti, de a e", re e on, "ali ja u iz sve snage da se borim da zaboravim tebe, ba kao i sve drugo vezano za ovaj zaraeni prit od grada." Henri ga je sumnji avo pogledao. "Gospodine Klemens", re e on, "mislim da ste vi laov." "To ne pobijam", re e Sem. "Samo bih eleo da mi se to isplati." Plave bluze su krenule i Semov konj po e sa njima. Sem se osvrnuo da mahne Henriju i Bigzbiju, ali oni su se ve okrenuli na drugu stranu i nisu ga videli. Na putu do skele, Sem i ostali vojnici proli su pored Eldrid Hausa, gde je osamnaest tela bilo poloeno na plo nik. Ve su po ela da smrde. Jedan broj gra ana jo je bio okupljen u blizini, a iz onoga to je Sem mogao da uje, najvie ih je zanimao mrtav crnac, koji je bio jedan od tri napada a to su ih ubili crna ki regruti. Pitali su se, zato bi bilo koji ovek njegove rase jahao s Kvantrilom? Sem je zaustio da kae: "Zbog novca", ali re i su mu zastale u grlu.

Poslednja etiri tela na plo niku bila su tela Dorda Toda, Kola Jangera, Frenka Dejmsa i Fle era Tejlora. Sem je skrenuo pogled i projahao. Proveo je subotnju no logoruju i pored puta sa vojnicima, a nedeljnu u hotelu u Sent Dozefu, ali obe nije spavao. U ponedeljak ujutro, odneo je bisage do ko ijske stanice, platio kartu i ukrcao se. Ostala dva putnika i nekoliko vre a pote uskoro su mu se pridruili i ko ija je u osam sati krenula na zapad. Kada su proli mesto na kome je Orion ubijen, Sem je izvadio viski koji mu je Lejn dao i po eo da pije. Ponudio je svoje saputnike, ali svaki od njih uzeo je samo gutljaj, a onda odbio dalje da pije, s re ima da je to najodvratnija stvar koju su ikada probali. Sem se sloio, pa ipak je ispio gotovo pola boce. Na slede oj stanici, dok su konji menjani, popeo se na vrh ko ije, sve sa svojim bisagama. Kada je ko ija opet krenula, Sem je nastavio da pije viski i da zuri u zelena i zlatna polja. Uskoro, glave vrele od Sunca i alkohola, palo mu je na pamet da kukuruz i trava koji se mrdaju na vetru izgledaju kao okeanski talasi posle oluje. Setio se odmora koji je proveo blizu Nju Orlinsa, gledaju i na Meksi ki zaliv posle peljarenja parobroda niz Misisipi. Pitao se da li e mu se bilo ta u Nevadi upola toliko dopadati. Pomisao na Nevadu podsetila ga je na pismo koje mu je napisao Dim Lejn, tako da ga je izvadio i pro itao: Dragi guvernere Naju, Se ate li se da je pre dve godine Va predvi eni sekretar, gospodin Orion Klemens, nesre no nastradao pre nego to je stigao da preuzme dunost. Ovim pismom predstavljam vam njegovog mla eg brata, Semjuela, koji je sluio svojoj dravi i koji je odani republikanac. Verujem da ete uraditi sve da mu osigurate bilo kakvo zaposlenje za koje bi bio pogodan. Najiskrenije Va, Dejms Lejn, senator Velike i Plemenite Drave Kanzas Sem je pocepao pismo i pustio da njegove deli e razveje vetar. Ako bi u Nevadi postojalo 'bilo kakvo zaposlenje za koje bi bio pogodan', dobi e ga bez ikakve pomo i jednog samozadovoljnog, lopovskog kurvinog sina kakav je Dim Lejn. Niti e piti vie i kap Lejnovog groznog viskija. Nagnuo se nad tanku gvozdenu ogradu na krovu ko ije i ispraznio bocu na put. Onda je otvorio jednu od bisaga, izvadio kolt i ustao. Drao je bocu viskija u levoj ruci, a pitolj u desnoj. Pratilac ko ije osvrnuo se prema njemu. " ta to radite, gospodine?" upita on. Sem je rairio ruke. "Govorim zbogom prokletoj dravi Kanzas", dreknu on, "i briem za Podru je!" Bacio je pogled preko visoke trave. Mrekala se u talasima. Nedostajala mu je reka. Nedostajala su mu bra a. Ali ubijanje ljudi zbog sveta koji je nestao ne e ga vratiti. Vreme je da stvori drugi. "Haf-les tven!" dreknu on. I voza i pratilac osvrnue se i pogledae ga. "Kvoter-les tven!" povika Sem. Onda je zamhnuo levom rukom nazad i trznuo je napred, bacaju i bocu iznad trave. Kada je stigla u najviu ta ku leta, smirio je desnu ruku, otko io palcem kolt i pritisnuo obara . Boca se rasprsnula u brilijantne krhotine. Ko ija se nagnula i Sem sede na krov uz udarac. "Boga mu!" viknu pratilac. "Uplai jo jednom konje i leti napolje!" Sem je uzeo pitolj za cev i ponudio ga pratiocu. "Molim vas, prihvatite ovo", re e on, "uz izvinjenje." Pratilac ga je uzeo. "Vrati u vam ga kad se otreznite."

"Ne", re e Sem, "ne ete." Onda je zabacio glavu i zaurlao: "MAAAARRRRK TVEEENN!" Dva hvata. Bezbedna voda. Legao je sa eirom preko lica i zaspao, a nijedan mrtvac nije mu pohodio snove. Za Sema Klemensa, rat je bio zavren. Stiven Kraus IZA GRANICE Plamen u najviim granama njegove jelke grimizom joj je oivi avao kratko podianu, crnu kosu, a u hiljadama srebrnastih listi a ogledale su joj se o i. Prola je prstima kroz kosu i izgladila haljinu - batik duginih boja, primetio je Konrad kao da je na poslovnom sastanku. Bila je bolno lepa. I umirala je, naravno. Ni zbog ega drugog se ne bi vratila. "Zdravo, Greta", re e on. Sopstveni glas ga je iznenadio. Zvu ao je mirno i bestrasno, a ose ao se potpuno druga ije. Nezainteresovano se okrenula ka njemu, i dalje se zanimaju i za jelku. "Dobro jutro, Konrade. Nisam ula kada si uao." Pruila mu je ruku. Dodir je zapucketao od stati kog elektriciteta, zaostalog. "Koliko je prolo?" "Tri godine", prebrzo je odgovorio. "Tri godine i dva meseca." Klimnula je glavom i pogledom prela po kancelariji. Nije bilo mnogo toga to bi je moglo zanimati. Sto sa holo kockom u jednom uglu, duga ak zid od metastakla sa sivim gradom dvadeset spratova ispod. I jelka, naravno; jedini ukras. Dodirnula je jedan krhki izdanak. "Divna je, Konrade. ini mi se kao da joj ovde nije mesto." "Nipoto. Ona je metafora cirkulatornog sistema. Stablo predstavlja srce. Glavne grane su najve e arterije i vene - to iznad tebe je superior vena cava. Gran ice su kapilari, i tako dalje..." Posmatrala je zamrznute plamene jezi ke na vrhu kronje. "Zato gori?" "Vatra predstavlja granicu krv-mozak. Nepoznata teritorija." Delovala je razo arano. "Zna i, to je nekakav instrument?" "Da. Drvo podataka. Koristim ga kada se kre em kroz telo. Zamisli trodimenzionu auto-kartu. Po evi od srca, mogu da putujem kuda god ho u, do svake pojedine grupe elija." Prekinuo je predavanje i ponudio je da sedne. U inila je to, epaju i. Ataksija, pomislio je. Nekako joj je i ona dodavala na skladnosti. Konrad je signalizirao ronja nom monitoru i skrolovao njen karton preko vidnog polja. Limfoma sa loom prognozom. Dijagnoza je postavljena pre vie od godinu dana. Skrolovao je dalje. Displej se zamutio. Treptajem je morao da skloni suze da bi mogao da nastavi. Li ni podaci: trideset godina, neudata, bez dece. Sve je to znao. Pretraio je sve javne baze podataka trae i reference o njoj. Bila je izvrni predsednik fabrike hemijskih proizvoda. I to mu je bilo poznato. "Posao ti dobro ide", re e on. "Da. Za ostalo nisam imala mnogo vremena." ak i dok je sedela nije prestajala da se kre e. Sklapala je i rasklapala ruke, okretala narukvicu od ogledalaca. Letimice je preao preko istorije le enja: zra enje, ga anje lipidnim esticama, usmereni ultrazvuk. "Nisi puno obilazila doktore." Gotovo da se nasmeila. "Recimo da sam iscrpela konvencionalne metode." Klimnuo je glavom. Nita neobi no. "Mora e na skener." "Pa... bila sam pre nekoliko nedelja." "Znam." Skeniranje je bilo skupo i nijedna polisa osiguranja nije pokrivala njegove trokove. "Telo ti se menja. Epitel se skida, krvne elije zamenjuju, neuroni umiru. Potrebno je da ti upoznam telo do molekularnog nivoa."

Treptajem je ugasio monitor i ostao da bulji u njeno lice. Li ilo je na delo geometri ara: ublaeni otri uglovi i tanke, nenagomilane linije. Delovala je blago konkavno i za senu ble e nego to je se se ao. Pogledala je u stranu i primetila holo kocku u uglu stola. U kocki, mlada Greta sedela je u vrtu podvijenih nogu. Tamne o i gledale su negde u daljinu, a kosa, tada dua, strogo je bila podvezana pozadi. U pozadini cvetali su makovi. Greta ponovo podie pogled, ne govore i nita. Tiina izme u njih se produbljivala. "Ne elim da ti budim nadu", re e on, naposletku. "Molekularna hirurgija jo ima ograni enu primenu, bez obzira na publicitet koji dobija." Bio je to spremljen govor. ak je i njemu bio dosadan. "Ako postoji lokalni molekularni patololki poreme aj verovatno u ga prona i. Ako je poreme aj dovoljno lako uo iti, lo kodon u tvojoj DNK, recimo, moda u mo i da ga korigujem." Iscrpeo je demante. Ponovo se zabavio njenim kartonom. I skoro istovremeno treptajem ga isklju io. "Majka ti je umrla od leukemije", re e on, zapanjen. Bili su ljubavnici, bez obzira na to koliko kratko, a nikada mu to nije rekla. "Da. Bilo mi je est godina." Glas joj je bio tih i nemuzikalan, kao da je sama sebi govorila. "Se am se kad se kraj pribliavao. Otac je bio o ajan. Sve je pokuao. Jedan od udotvornih lekova, laetril, zar ne? Ne, to je bilo pre. Interferon? Koderas? Neto sli no. Mogao se dobiti samo u Evropi. Otac je hteo da ide. Bila sam tako ljuta na njega. inilo mi se to tako... nedostojanstveno." "Molekularna hirurgija teko se moe uporediti sa laetrilom", blago re e Konrad. "Ne, naravno da ne moe." Sklopila je o i. "Kad eli da idemo na skener?" "Sad odmah. Osim ako ne eli da ti jo malo objasnim tehniku." "Ne. Hvala ti." Ne kao se. "Da li bi elela da posle odemo na okoladu? U blizini ima lep kafi ." Izraz lica joj se nije promenio. "Bolje ne. Moram nazad na posao." Usiljeno se nasmeio. "U redu." Ustao je i poveo je iza stola do vrata koja su se otvorila u topao miris aparata. Presvukla se u nabranu zelenu bolni ku haljinu koja joj je ostavljala gole ruke i listove. Nagnao je sebe da gleda u stranu i kalibrie skener. Veliki, valjkasti poklopac se podigao i on je smesti iza njega. Po etna sekvenca se ponavljala, displeji skrolovali, indikatori treptali. Naelektrisan vazduh za tren je zasvetlucao, a onda, tiho, beskrajno strpljivo, aparat je snimio poloaj svakog atoma njenog tela. Ostali molekularni hirurzi zapoljavali su gomilu asistenata i tehni ara. Konrad nije. Najbolje je radio sam. Seo je za sto i pripremio se: usporio je disanje, zatamnio sobu, zid od metastakla u inio neprozirnim. Nita ga se drugo nije ticalo, nita nije bilo vano. ak je i Greta za trenutak postala apstrakcija, fajl sa podacima zapletenim u kodirane kristale. Trepnuo je ronja nom monitoru i ubacio ruku u rukavicu za podatke. Jelka je isijavala blagu dijademu plavetnila. Sve je u vezama. Ma koliko se telo pomeralo ili menjalo, njegova topologija ostaje gotovo konstantna. Srce uvek vodi do aorte, aorta do karotidne arterije, karotida do maksilarne. Problem uskladitenja svih podataka neophodnih da se opie jedno jedino ljudsko telo jo je na klimavim nogama. Problem organizovanja i pristupa tim podacima jo je ve i. A o editovanju... Po eo je, kao i uvek, od cirkulatornog sistema. Podesio je simulator na prikazivanje u realnom vremenu i sledio krv iz desne komore u luk aorte. Rezolucija je bila slaba. Svaki okvir pokazivao je nekoliko centimetara tkiva. Stablo se osvetljavalo kako je napredovao. Kroz spoljnu karli nu arteriju u bedrenu. Prolazi su se suavali. Konrad je ose ao pritisak krvi, stalne udare koji su podsticali napredovanje. Podigao je uve anje. Struja krvi pretvorila se

od viskoznog crvenkastog elea u pojedina ne elije koje su se gurale i tumbale, hrle i napred. Odvajaju i se u mikroskopski krvni sud, naglo je zamrznuo displej. Ispred, delimi no uklinjena u zid kapilara, nalazila se grudvasta, izobli ena kancerozna elija. Zumirao je i letimice preao preko njene membrane. Bolest je klju ala ispod povrine; freneti an, neregulisan rast. Na maksimalnom pove anju mogli su se razabrati pojedina ni molekuli. Niz za nizom liposaharidnih vlakana uzdizao se sa membrane poput vlati ita. Desetak ili vie abnormalnih proteina tako e su izbijali iz unutranjosti; molekuli koji je odavno trebalo da obelee eliju to je imuni sistem treba da uniti. Sve je uneo u spisak. Prsti su se hitro kretali u rukavici. Sko io je nazad u struju krvi, krstare i bedrenom arterijom - jedna od niih grana na njegovoj jelci. Zatim je uao u duboku femoralu, pa u kotanu sr. Locirao je zdravu eliju i provukao se kroz nanometar irok permeabilni prolaz u mirnu unutranjost. Prolebdeo je pored rui astog Gol ijevog aparata i zbr kanog endoplazmati nog retikuluma u jedro. Hromozomi su bili razmreni, zaposleni. Izgubio je nekoliko minuta orjentiu i se u spirali DNK, a zatim je locirao biblioteku gena koji su imunoubice - antitela i T- elije receptore. Briljivo je proverio svaki kodon. Prsti su mu zaplesali, a zatim zastali. Jedan od gena sa duga kim lancem, broj 167 od tri stotine pari varijanata u njenoj biblioteci, bio je loe kodiran. Ta kasta mutacija, jedan pogrean par baza. Taj duga ki lanac moe da se kombinuje sa proteinima kratkih lanaca na hiljade razli itih na ina da bi oblikovao T- elije receptora - molekule koji e prepoznati kancerozne elije. Pustio je simulator da ih sagradi nekoliko; uvijaju i proteini, Y-oblika, koji su se kovrdali na jednom kraju na poseban, nedelotvoran na in. Konrad se odgurnuo od stola, nasuo olju misoa i progutao ga dok se jo puio. Bio je sasvim blizu. Ponovo je uvukao ruku u rukavicu i obavio jednostavnu zamenu u genu duga kog lanca; guanin umesto adenina. Razlika u samo jednom jedinom atomu. Otrica noa izme u ivota i smrti. Simulator je izgradio drugu T- eliju. Ovoga puta receptor je bio ispravljen, krepak i spreman. elija je bila sjajna, plavi asta, poput novog revolverskog metka. Postavio je simulaciju. Visoko uve anje, potpun opseg. Njegovi ostali sistemi jedan po jedan su se gasili. Otvorio je poru u kapilaru i upustio T- eliju. elija je za trenutak lagano podrhtavala u vrtlogu, a zatim ju je struja ponela. Crvena krvna zrnca gurala su se kao neorganizovana gomila, ali T- elija je glatko napredovala dentlmen u rulji. Zamiljao je njen barunast glas: Izvinite, gospodine. urim. Crna Marija. An eo osvete. Crna ajkula. elija je skrenula sa glavnog puta brahijalne arterije u usku aleju radijalne povratne struje. elija sa jedrom tumarala je blizu zida krvnog suda. T- elija skliznula je u nju. Dobro ve e, gospodine. Naglaeno ugla eno molekularno rukovanje. Kao to jezi ak nalee u ljeb, zavrtanj u maticu. Svaki atom napet treperi, dodiruje, istrauje. ... nita, samo doma i protein zdrave elije. Nema antigena kancera. Rastanak. Primite moje izvinjenje gospodine. Mislio sam da ste jedan moj poznanik. Klizila je ponovo niz aleju do mra nog, dalekog kraja. Jo jedna elija. Receptor ispituje, ose aju i... eno ga opet doma i protein, krui okolo... DA!! Molekul antigena! Receptor je zapucao: zaslepljuju i pohod isto bele mrnje. Mrea proteinskih vlakana se proirila, privukla metu blie. Krupna, pogreno oblikovana elijska morfologija - kancerozna elija bacakala se u kobnom zagrljaju T- elije. Enzimi su strujali napolje. Konrad se nagnuo napred u stolici. Ruke su mu bile stisnute u rukavici. "Umri", proaptao je. "Umri."

Kancerozna elija se nadimala, a zatim se izokrenula, raspravaju i protopalazmu. Iscrpljen, Konrad obrisa znoj sa lica. Izvukao je ruku iz rukavice. Displej simulatora se zamrzao. T- elija bila je zamrljana od sluzi. Trijumfuju i, njeni receptori brutalno su hrlili napred. Greta e iveti. Konrad treptajem isklju i monitor, a zatim duboko uzdahnu. Ostalo je bilo rutina, samo malo programiranja na molekularnom asembleru. Preive e. Ponovo je mogao da razmilja o njoj. Mogao je da razmilja o njenoj jogunastoj naravi, o njenim rasipno elegantnim pokretima. Mogao je da se priseti kako izgleda kada joj koulja dodiruje telo klize i preko vitkih bokova i ramena. Pro istio je zid da propusti neku usamljenu svetlost grada. Razmiljanje o Greti bilo je narkoti no, kad ovek po ne nije bilo lako zaustaviti se. Pogledao je holo kocku. Zahvatila je tako malo njene energije ili njene mo i nad njim. Poeleo je da je imao neto bolje. Ali, naravno, i imao je. Drhtavim rukama ponovo je uklju io simulaciju. Pove avao je i umanjivao dok nije ostalo samo njeno lice. inilo se kao da je isklesano iz besprekornog belog kamena. Otvorio joj je o i. Umanjuju i dalje, displej ju je pokazao od glave do pete. Po eo je sa potpunom zamenom molekula papira u njenoj bolni koj haljini. Postepeno, od donje ivice nagore, ode a joj se pretvarala u dim. Sedeo je potpuno nepomi no, ne diu i. Prsti su mu plesali u sopstvenom ritmu. Zumirao je displej dole i unutra, sve dok se nije ukazala unutranjost njenog srca. Kretao se kroz levu komoru, uz uzlaznu aortu, kroz luk u levu sr anu arteriju. Zatim je krenuo drugom granom u unutranju karotidu i njenu lobanju. Svetlost je treperila blizu vrha jelke, penju i se kroz sve finije grane. Kruio je centralnom modanom arterijom do same granice krv-mozak. Kruna jelke je pulsirala, plamenovi su bili tako svetli da su ostavili gr e i zeleni pseudolik kada je pogledao u stranu. Zgr eni prsti na inili su jo jedan, poslednji pokret... I drvo se ugasilo. Konrad je osetio zanos mogu samo kroz iscrpljenost. Radio je celu no . Programiranje je bilo zavreno pre samo nekoliko minuta. Greta je sela preko puta stola, obu ena u obeeni, prskani demper, i provla ila prste kroz kosu. Nije mogao da skine pogled sa nje. Delovala je zabrinuto, kao da se plai da pita ta je pronaao. Duboko je uzdahnuo. "Greta, mislim da mogu da ti pomognem. Ispalo je da je problem jednostavan. U pitanju je neznatna genetska greka, lako popravljiva. Obmotala je ruke oko sebe, verovatno ni ne svhataju i ta radi. " eleo bih da ti dam injekciju, ali mora da shvati njeno dejstvo." Ustao je. "Injekcija sadri nekoliko molekularnih aparata virusnog porekla suspendovanih u fiziolokom rastvoru. Kroz krv, aparati e se probiti do kotane sri. Kada dospeju tamo, locira e nekoliko B- elija prethodnika i ubaci e kratak deli DNK u svaku, aktiviraju i ih. Te elije e po eti da prave agente, Telije, koje se uspeno mogu nositi sa tvojim rakom. One su ono to ti je nedostajalo." Seo je na ivicu stola, vrlo blizu nje. "U slede ih nekoliko dana te elije e se kloniranjem umnoiti milijardu puta. Tvoje telo e regulisati proces, zamenjuju i uniteno tkivo zdravim elijama." Za trenutak je delovala ranjivo, ak preplaeno. "Je li to sve?" Za trenutak se ne kao. "Da, to je sve." Polako je klimnula glavom, gledaju i u stranu, kao da ulazi u neto ne asno. Dao joj je injekciju. Posle nekoliko minuta podigla je pogled i o i su joj bile okrugle kao sunca.

Greta je imala neke loe navike. Ne razmiljaju i, sputala bi stvari i nikada ih ne bi podizala. Nalazila je da je Konradova averzija prema gomilanju stvari simpati na. Nita od toga nije ga brinulo. Nasuprot. Naklonjen svemu ega bi se ona dotakla, sa stra u je posmatrao napola prazne vinske ae i presavijene asopise razbacane po stanu. Naao je izgovor da tra i vreme nad jutarnjim ajem dok nije otila na posao. Satima ju je gledao dok je spavala. Njihova veza se brzo razvila. Posle druge posete ordinaciji, Konrad ju je odveo na ru ak. Po neizre enom dogovoru, izbegavali su da pominju raniju vezu. Pretpostavljao je da je to zbog toga to je se jedva se ala. Nekoliko dana kasnije preselio se u njen stan; njegov je bio premali i oskudno nameten za njen ukus. Konradu se inilo udesnim to je tamo bio dobrodoao. Svaki put kad bi Greta izila iz kupatila sa pekirom oko glave, ili kad bi nestrpljivo razgovarala sa nekim telefonom, bio je zapanjen kako ga je potpuno uklopila u svoj ivot. On se prilagodio. Nau io je da voli njenu divlju muziku i pomodan sferi an nametaj. ak se nau io da voli i bu ne restorane u koje je odlazila sa prijateljima. Sa uko enim smekom sluao je kako raspravljaju o oglaavanju i poreskim stimulacijama. Pokuavao je da mnogo ne govori; kad god bi zapo eo, zavrio bi razgovorom o svom poslu. Greta je to mrzela. Podse alo ju je to na njenu bolest, zaklju ila je. Podse alo ju je na to koliko joj je bila potrebna njegova pomo . Konrad je pokuao da smanji vreme koje je provodio na poslu. Ipak, pre esto je kasno dolazio ku i. U ordinaciji su ga elijske ekskurzije i dalje strasno zaokupljivale, pa bi, posle ne ega to bi mu se u inilo da je nekoliko minuta, ustanovio da je prolo pola ve eri. Tada bi joj kupovao poklon i e: cve e, ili neto u emu bi mogla da vidi svoj odraz. Jednom joj je poklonio neglie boje dima. Prodajni sistem pitao je za njen broj. Ni to nije znao. Nije ak ni eleo da naga a. Pretpostavljao je da ju je napetost u dranju inila viom. Vratio se u ordinaciju, izvukao simulaciju iz svojih fajlova i animirao je. Sistem je do u mikron sra unao njene mere. Te no i mu je oprostila. Promena na njoj bila je zna ajna. Posle manje od mesec dana konkavnost i nesigurnost su nestali. Ranjivost od pre nekoliko meseci bilo je nemogu e zamisliti. Pomalo mu je nedostajala. Jedne no i Konrad je doao tako kasno da sunce samo to nije izilo. ak se nije ose ao ni umoran. Greta je sedela u krevetu rade i na ronja nom monitoru. Mali jantarni karakteri treptali su preko njega, verovatno berzanski pokazatelji. Prstima je dobovala po pokriva u. "Uradio sam neto fantasti no", rekao je. Nije odgovorila. "Staklasto telo u oku tog momka se zamutilo, zna ona te nost u oku. Nita nije video. Ispostavilo se da njegova mrenja a lu i potpuno pogrean protein. On se taloio u vidu veoma sitnih estica. Nisam nikako uspevao da isklju im gene koji su to radili, previe elija je imalo tu greku, tako da sam izmenio neke druge elije nateravi ih da lu e protein koji je pogubno delovao po reakciju..." Treptajem je isklju ila monitor i upiljila se u njega. "Jesi li zavrio?" Glupo je klimnuo glavom. Palo mu je na pamet da joj nije nita doneo. Podsetila ga je na ve eru koju su planirali za prethodno ve e. "Zvala sam te desetak puta. Zar ne proverava poruke?" Nije znao ta da kae. Uao je u dnevnu sobu i zario glavu u ake. Posle nekoliko minuta izila je i sela pored njega. " ta u sa tobom da radim? Ponekad si tako smuen." Ustala je i prila baru. "Zar nisi?" Otro je odmahnuo glavom. "Ne. Nikada." Nije ga sluala. "Da li je samo fizi ka privla nost to to nas dri zajedno?" "Molim te da tako ne govori."

Nasula je pi e i dugo ga posmatrala. "Ja ne u da svako ve e ovde provodim pletu i, ili ta se ve radi, ekaju i da se vrati ku i. Nisam sigurna ni zato to sada radim." Vratila se u spava u sobu ne sa ekavi odgovor. Te no i spavao je na kau u, za kaznu. Ujutru se tiho kretao po stanu, pokuavaju i da bude neprimetan. Iznenada je naleteo na nju u njenoj radnoj sobi. Bila je nagnuta nad knjigu i tiho plakala. Povukao se pre nego to ga je primetila. Dvoje Gretinih prijatelja sa posla ustali su od stola, suzdrano se smeju i. Konrad uopte nije razumeo o emu su pri ali. " ta proslavljamo?" upitao je. Greta je nosila gotovo providnu bluzu od batika. Mukarci za ostalim stolovima otvoreno su piljili u nju. Kelneri sa unazad zalizanom kosom i kouljama sa ruskom kragnom kruili su poput meseca. Nasmejala se. "Nae prvo javno nu enje. Ti i ne zna ta to zna i, zar ne?" Odmahnuo je glavom. "Reci mi." "Naa osniva ka glavnica prvi put se javno nudi na prodaju. Velika lova. Faksimilno pokrivanje. Nude se cirkulari ugra eni u holo kocke." Podigla je au. " ampanjac." " estitam." Slegnula je ramenima. Delovala je spokojno i nekarakteristi no mirno. "Ne izgleda mi preterano uzbu ena?" "I nisam. U stvari, vrhunac je ve proao. Ali sutra uve e u kancelariji imamo veliku urku. Moe li da se izvu e?" "Pokua u, ali u toku mi je simulacija; cirkulacija krvi u mozgu. Mislim da mogu da povratim atrofiju..." Blago je odmahnula glavom. "Ne govori o poslu." "Ti si govorila o poslu", pokuao je logikom Konrad. Sklonio je kosu sa o iju i nagnuo se napred. "Greta, eleo bih da moe da oseti ono to ja ose am. Kako je to putovati u tom svetu. Mogao bih jednom da te prikop am na simulator, da te povedem na put..." Orbitiraju i kelner doneo je hleb u udno izrezbarenoj korpici. Greta je zaustila da neto kae, a onda stala. Podiu i pogled, Konrad je ustanovio da ona pla e. Bezuspeno je pipkao trae i maramicu. Kona no joj je dodao svoj ubrus. "Greta, je li ti dobro?" Kelner se ukotvio, bulje i u njega. Konrad mu mahnu da ide. " ta je sad?" Gotovo itav minut nije mogla da progovori. Pokazala je na hleb. "Moja majka imala je takvu korpicu. Ve dvadeset pet godina nisam videla nijednu." Da li je to bilo sve? "Nikada mi nisi puno pri ala o njoj", re e on. "Ne se am se mnogo, kao da sam blokirala taj deo ivota. Ali u poslednje vreme puno razmiljam o njoj." Uzdahnula je. " ao mi je." Odmahnuo je glavom. "Nema razloga. Ja elim da te bolje upoznam." Posegnula je rukom preko stola i uzela ga za ruku. "Ja elim da bolje upoznam... sebe. elim da razumem zato sam tako sre na." Suza je pratila krivinu jagodi ne kosti. Jedan dug trenutak je utala. "Konrade, nikada nismo razgovarali o deci." Zabezeknuo se. Deca su bila vanzemaljska stvorenja. Emitovala su buku i nered. "Ne, nismo", re e on. "Pored mog i tvog posla, ne vidim kako..." Prstima mu je dodirnula usne. " Samo razmisli o tome." Slede e ve eri Konrad se rano vratio ku i. Greta je jo bila na urci. Stan je izgledao tako prazan bez nje. Pokuao je da ita, odustao, obrisao prainu sa stolova, etkao se po dnevnoj sobi. Svaki put kad bi uo neki um pogledao bi na vrata. Posle desetog puta po eo je da se pita da li e uopte do i ku i. Ve ga je jednom ostavila bez ikakvog upozorenja. Nije bilo razloga da sumnja da ponovo ne e oti i.

Put koji je prelazio etaju i se produio. Jedna petlja vodila je u njenu radnu sobu. Kao i obi no, sto joj je bio raskupusan, sa gomilom izvetaja i kodiranih kristala. Na sredini stola nalazilo se neto neo ekivano - knjiga povezana u svilu sa viktorijanskom arom na koricama. U stvari, dnevnik. Za trenutak se opirao, a onda je zastao i otvorio ga na mestu gde je traka ozna avala poslednji zapis - tek tre i ili etvrti; knjiga je bila nova. Njen rukopis bio je neprikladno uredan i devoja ki. Shvatio je da ga nikada ranije nije video. Pitao se da li ga se stidi. Konrad je zaboravio na ve eru sa Selijom i Majkom. Ose ala sam se glupo dok sam objanjavala zato nije stigao. Ali - mrzim to to kaem - pre bi se reklo da sam ose ala olakanje nego bes. Konrad je tako nesiguran u sebe u prisustvu drugih ljudi. Nikad se ne smeje. Pa ipak, strano sam beskorisna kada nije odve. Zato tako deluje na mene? uo je kako se vrata otvaraju. Brzo je zatvorio dnevnik. U dnevnoj sobi Greta je sipala pi e i razodevala se. Ispod se nalazila glatka koa i blag sjaj znoja. Ispruila se na kau u. "Kako je bilo na urci?" upitao je. Slegnula je ramenima. "Proveli smo ve e posmatraju i na ekranu ta se na tritu deava sa naim akcijama. Podigli smo se dva poena." Delovala je tako mirno da se pitao da li je sve u redu. "Klina ki, stvarno. Rano sam otila; stalno sam mislila na to koliko bih radije bila ku i sa tobom. Ali bila sam uverena da e ve eras raditi do kasno u no . Zato nisi doao?" Odmahnuo je glavom. "Danas se neto dogodilo. Ne bi bilo puno koristi od mene na urci." Delovala je zabrinuto. " ta je bilo?" Ustao je i stavio ruke u depove. "Doao mi je novi pacijent. Star ovek, najmanje osamdeset godina. Pre trideset godina preao je jednog od svojih poslovnih partnera. Nisam pratio pojedinosti, ali partner mu se o igledno ubio. Pacijent se veoma loe ose ao dok mi je to pri ao." Spustila je pi e. " ta je hteo?" Mislio je da e ga pam enje izdavati kako bude stario. Ali nije, postalo je otrije, bolnije. On eli da zaboravi to to je u inio partneru. eli da mu ja pomognem." Podigla je obrve. "Stvarno?" Konrad je priao prozoru i posmatrao kako polumesec sipa boje na grad. "Zna, mogao sam to da u inim. To je ono to me je uznemirilo." Nagnula se. "Kako bi to uradio... u inio da zaboravi?" "To je jednostavno." udno je govorio, ohrabren njenim zanimanjem. "Projektujem lik njegovog partnera na njegovu simuliranu mrenja u. tapi i i kupice reaguju na svetlost. Opti ki nerv to prikuplja. Tu se deava neko procesiranje - rekonstrukcija lika, integracija, filtriranje - zatim to putuje u njegov mozak. Sve to treba jeste da sledim veze." Hodao je unaokolo. "Prvi zadatak mozga jeste da kategorizuje glavne objekte na liku - ovoga puta ovekovog partnera. Proces prepoznavanja neverovatno je sloen, ali to uvek zavrava u jednostavno povezanoj mrei neurona koja upravlja drvetom podataka za odre eni objekat. Onda ja poaljem jedan od mojih molekularnih aparata kroz granicu krv-mozak. Ja sam taj koji mora da povu e ru icu, odmota veze. Postoji enzim koji to radi, spakovan u denderitima. Sve to moj aparat treba da u ini jeste da stimulie egzocitozu." Gretine usne su bile neznatno razdvojene. "To je sve?" "To je sve. On bi zaboravio sve to je u vezi sa njegovim partnerom, verovatno i neke poslovne tajne koje bi rado zadrao. Ali mislim da bi prihvatio..." Gretino lice se promenilo. Zainteresovan pogled uvla io se u sebe. "Ti moe da promeni ne iji mozak?" "Pa naravno da mogu", re e on, zbunjeno. "Sve mogu da promenim. Imam sve podatke. Samo treba da ih editujem."

O i su joj postale ogromne i prazne. "Ti moe da promeni ne iji mozak?" Toplo crvenilo koje se pojavilo kada ga je prvi put videla pretvorilo se u kreda-belo. "Greta, je li ti dobro?" Ustala je, iznenada nestabilna kao onoga dana kada je prvi put ula u njegovu kancelariju. "Da li se to meni dogodilo?" "Na ta misli?" Zakora io je ka njoj. Ona se izmakla u srtanu, da bi kau ostao izme u njih. Teko je disala. "Sve to sam ose ala - pla , no i koje sam provela ekaju i te da se vrati ku i... ta si mi u inio?" Napravio je jo jedan korak ka njoj. Ona se povla ila. "Odgovori mi!" "Greta, smiri se. Prolupa e." "Reci mi." Ruke su mu drhtale. Shvatio je, prekasno, da ne ume da je lae. "Nije bilo nita zna ajno." " ta to zna i?" "Greta, molim te..." Buljila je u njega ogromnim, optuuju im o ima. On je spustio pogled. "Poslao sam aparat u tvoj centralni nervni sistem. Aparat veli ine virusa. To je sve." Pomerila se na bezbednu udaljenost. "Nastavi." "To je sve, zaista. Tvoj rak bio je tako lak zadatak. Do povratka je ostalo mnogo sati, pa sam tvojoj simulaciji pokazao svoju sliku. Bio je to eksperiment. Sledio sam nagone. Odmah sam pronaao centar za raspoznavanje - na tebe sam ostavio jak utisak, shvatala ti to ili ne. Iz njega je put vodio pravo u talamus: svi anje, zadovoljstvo - neto snano. Ali tu se nalazila i gomila inhibitornih neurona obavijenih oko centra koja je neprekidno pucala." Delovala je bolesno, ali je sluala. "To je bilo nenormalno", re e on. "Zar to ne shvata? Bilo je to patoloko. Ti inhibitori su spre avali da bilo ta ose a, spre avali su da odgovara. Nalazili su se tamo godinama, moda otkako ti je majka umrla, ne znam. Popravak je bio sasvim lak. Moj aparat zadrao je transmiter koji su one lu ile, isklju io je inhibiciju. Jedan aparat, to je sve." Njeno disanje bio je jedini zvuk koji se uo. Pritisnula je rukama slepoo nice. "Ja imam aparat u glavi?" "Ne, naravno da nema. Izba en je pre nekoliko nedelja. Bez obzira na to, bio bi ti potreban elektronski mikroskop da bi ga videla. Greta, molim te da me shvati. Ja, u stvari, nisam nita promenio. Veze su bile uspostavljene. Ja sam ih samo stimulisao..." Lice joj je bilo mrtva ki bledo. Stavila je ruku preko ustiju i izletela iz stana. Posle jednog sata Konrad je poao da je trai; bezuspeno. Prola je no , a slede eg jutra nerado je otiao na posao. Uve e se vratio ku i i naao promenjene brave. Na vratima se nalazila poruka napisana njenim neobi nim enskastim rukopisom u kojoj ga je molila da se vrati u svoj stari stan. ekao je sat ili vie. Nije se vratila ku i. Naposletku je prihvatio njen savet. Nije znao ta bi drugo. Konradov stan mirisao je na plesan i nekori enje - nekoliko nedelja nije bio tamo. Sve stvari koje je poneo sa sobom kod Grete bile su vra ene u kutijama i nagomilane na parketu u dnevnoj sobi. Ostavio ih je gde su i bile. Situacija je, ose ao je to, bila naravno privremena. Peice je ponovo otiao do Gretine zgrade i ekao je napolju da se vrati ku i. U glavi je neprekidno odmotavao film od prole ve eri. Svaki put lice bi joj bilo sve belje, a njegova glupost neverovatnija. Podigao se vetar, motaju i mu li e i ba ene papire oko nogu. Pomerio se u zaklon ulaza i stajao tamo do zore. Ujutru je pozvao Gretinu kancelariju i to ponovio slede ih nekoliko dana. "Ja znam da ona eli da razgovara sa mnom", rekao bi sekretarici. "Ona mora." Ali Greta nikada nije bila tu, i nikada nije uzvratila na njegove pozive.

Konradu je prelo u naviku da ve inu ve eri provodi ispred njene zgrade. Jednom je sreo enu koja je stanovala u susednom stanu. Ni ona nije videla Gretu ve nekoliko dana. Mislila je da je otputovala iz grada. Bez obzira na to, ekao bi je sve dok se svetla na zgradi ne bi ugasila, a ulica postala crna i prazna. Postepeno je prestao da prima pacijente. Nije mogao da se usredsredi na posao. Ali i dalje je svakog jutra odlazio u ordinaciju. Sedeo bi za stolom i buljio u Gretinu holo kocku, sluaju i um zagrejanih aparata. Izvadio bi njenu simulaciju iz fajlova i animirao je. Naloio bi joj da hoda monitorom odevena u zelenu papirnatu haljinu. Ode u joj je ostavio neprozirnu, ali ju je skratio tridesetak centimetara - vie joj je prili ilo. Ponekad bi je naterao da plee. Provodio je to je mogu e manje vremena u svom stanu. Gomila kutija jo je stajala neotvorena u dnevnoj sobi. Retko se trudio da odgovara na pozive, ali jedne ve eri telefon je uporno zvonio svakih pet minuta. etvrti ili peti put podigao je slualicu. "Halo", re e on. Dugo ve nije uo svoj glas. Delovao je prazno i nepoznato. "Konrade?" "Greta." "Kako si?" "U poslu", re e on posle jednog trena. "Veoma sam zauzet." "Radi, naravno." Glas joj je bio kiseo. "Konrade, elela bih da prestane da stoji ispred moga stana. Ja vie tamo ne ivim. Samo gubi vreme." Zadrao je dah. "Gubim li?" "Da, gubi." Obrisao je elo prljavim rukavom koulje. "Greta, eleo bih da te vidim." Za trenutak nije odgovarala. "Ne. Nisam te zbog toga zvala." Pustio je da nastavi. "Srela sam nekoga kada si otiao..." "Poto si me ostavila ispred zaklju anih vrata." Nije bilo gor ine u njegovom glasu, ali nije video razloga za neta nosti. "Da, poto sam te ostavila ispred zaklju anih vrata. Nekoga na poslu mislim da mu ne u pominjati ime. Vi amo se ve dva meseca." vrsto je stiskao slualicu. "Neko drugi? Sa njim... ne moe biti isto." Jedno vreme je utala. "Ne, nije. Nema one bliskosti koju sam ose ala sa tobom. Vie nikada i ne e biti isto, zar ne?" Nije mogao da odgovori. "Konrade, zar ne?" "Ne znam. Verovatno ne e." Po ela je da pla e. "Greta, molim te, hajde da se negde vidimo. Moemo da zaboravimo tu no ..." "Nikada", re e ona odlu no. Gotovo je mogao da uje kako drhti. "Nikada." "Ali ja mogu da u inim da zaboravi." Bio je o ajan. "Bi e to lako. Mogu da te opet skeniram. Sutra se ni eg ne e se ati..." "Konrade, molim te. Prestani. Zvala sam da... elela sam da ti se zahvalim. Za ono to si mi u inio. Nisam mogla ni da pomislim da u ti to ikada rei, ali tako je. Slede e nedelje se udajem." Nije mogao da die. "Zato?" "Trudna sam." Konrad je sedeo na svom tatamiju, dre i slualicu. Napokon je ustao i polako priao vratima. Ose ao je da mu je telo krhko, gotovo providno. Odvezao se u ordinaciju. Trebalo mu je puno vremena da podesi skener. Mehanizmi su se ratimali od nekori enja. Postavio je na automatsko snimanje i legao na inijast sto. Izgledao mu je strano hladan. Pokrio se i mirno leao dok je aparat radio. Lice njegove simulacije imalo je siv, upao izraz lea. Jedva ga je prepoznao. Lice je bilo prazno. Konrad je povio usne nagore, kao to bi to pogrebnik u inio, u bezizraajan osmeh. Projektovao je Gretin lik u zelenoj haljini na mrenja e njegove simulacije - najja i stimulans koji je poznavao.

Impulsi su putovali opti kim nervom do dela kore velikog mozga zaduenog za vid i... mozak mu dostie belo usijanje. Proveo je sate ispituju i isprepletane staze. Greta je prodrla do svakog dendrita i sinapse. Po eo je da shvata instinktivne reakcije koje je budila u njemu - odziv na nju sezao je duboko u mali mozak i motorne neurone. Mesec se podigao iznad grada, napravio luk preko neba i ispario u izlasku sunca. Nastavio je da istrauje, katalogizira, vodi signale dok su uranjali u njegovo nervno zale e. Staze su se ponegde tek nakratko pojavljivale i on je radio vie instinktivno, reskiraju i. Do podneva, sa inio je priblinu mapu svog odziva. Iznutra, delovala je zastrauju e - neprobojan vor veza. uma algi. Ali kad se odmakao, obrazac je stao da se pojavljuje, a sa njim i strategija programiranja njegovih aparata. Zaboravi e da je Greta ikada postojala. Ispod, svetla grada su se upalila. Nebo je poprimilo najbogatiju plavu boju. Konrad je poslednji put aktivirao Gretin simulakrum. Hodala je sobom, zaustavila se, podigla pogled, o ekuju i. Konrad-simulakrum materijalizovao se ispred nje, i dalje sa onim svojim praznim osmehom. Prili su jedno drugom do razdaljine od svega nekoliko centimetara. Lagano, edno, njihove usne su se dotakle. Likovi su po injali da blede dok su se kodirani kristali u bazama podataka randominizovali. Postali su nematerijalni, poput odraza u prozoru od metastakla. Postali su duhovi. Pramenovi magle. Zatim nitavilo. Zamislio je da moe da oseti prolazak aparata kroz svoje telo. Kretali su se od leve zajedni ke karotide i unutranje karotide. Dostigli su granicu krvmozak. Oni su bili samo prethodnica. im pro u granicu, umnoi e se, prona i odre ene neuronske staze, latiti se posla. Uasavao ga je obim i delikatnost njihovog zadatka. Trudio se da veruje u uspeh. Dokono je tapkao prstima po stolu. Nije ose ao magljenje svesti, niti odsutnost. Da li je mogu e da je imunoloki sistem unitio aparate pre nego to su obavili zadatak? Nije bilo na ina da to sazna. Mogao je samo da eka. Konrad je ustao i priao jelki. Posmatrao je obrasce svetlosti i senke kako pleu na granama od ogledalaca. Postepeno je ose ao kao da mu neizmerno teak teret spada sa ramena. Dovukao se nazad do stola. U jednom uglu primetio je holo kocku privla ne devojke sa ledenim izrazom na licu. Delovala mu je poznato, ali nije mogao da se seti odakle. Iz nekog razloga, zbunjenost ga je radovala. Kada se vratio u svoj stan, naiao je na gomilu kutija u dnevnoj sobi i smrad neopranog rublja. Maglovito se prisetio da je poslednjih dana naporno radio. O igledno je zanemario sve drugo. Ali kutije nije mogao da objasni. Palo mu je na pamet da pozove policiju, ali je odustao. Bilo je suvie pitanja na koje ne bi umeo da odgovori. Do ve eri, stan je ponovo bio u redu. Spremio je obilnu ve eru i zaspao, potpuno iscrpljen. Kada se probudio slede eg jutra, ose ao se rastrojeno i nespretno. Neko vreme nije bio siguran ni gde se nalazi. To ose anje dugo ga nije napustilo. Nekako se odvezao do ordinacije. Dolaze i, nesugurno je lutao du tri hodnika pre nego to je naao svoja vrata. Barem mu se inilo da su njegova ime mu je bilo na njima - ali mu je nametaj bio nepoznat. Najvie ga je zanimala skulptura u suprotnom uglu, jelka sa srebrnim li em i plamenom krunom. Zakora io je ka njoj i sruio se. Seo je na pod, oamu en, nesiguran kako da ustane. Nije mogao da pokrene noge. Odmahnuo je glavom, pokuavaju i da rastera maglu. Da li imao modanu kap? Ne. Nije bilo drugih simptoma. Bio je svestan i nije bio paralizovan. Bila mu je potrebna pomo . U to je bio siguran. Na stolu pored njega nalazio se telefon. Pokuao je da se podigne na kolena, za trenutak uspeo, a zatim je isprepleo noge i ponovo pao. Dovukao se na laktovima i podigao grudi do ivice stola. Bilo je to veoma naporno i bolno. Posegao je za slualicom, ali je aka odbila da se sklopi oko nje. Usredsredio se na prst po prst, zamiljaju i ta svaki mii radi.

Posle nekog vremena tri prsta lagano su se obavila oko valjkastog objekta. Privukao ga je ka sebi, ose aju i neko nepotpuno zadovoljstvo koje se zavrilo zbunjeno u. ta je ovo? ta se s ovim radi? Ruke mu iznenada otkazae i on tresnu na pod. Za uo je prasak pored sebe - mora da je neto sruio sa stola. Deli i slomljene kocke leali su rasuti oko njega. U svakom deli u bio je isti maglovit lik. Najve i komad bio je najjasniji. Prikazivao je mladu enu koja ga je posmatrala sa jezivom nezainteresovano u. Konrad ponovo podie pogled. Gledao je u duga ak, ist zid. O i su mu gorele - umirale su. Nije mogao da se seti kako se zatvaraju. Pogled na tamne, blokovite oblike rasipao se i bledeo, zatamnjuju i se. Vreme je prolazilo. Svet se smanjio na tamu uobli enu Gretom, odsustvo se anja i neuronske staze koje su je definisale tako nepobitno kao to crn krug zaklonjenih zvezda otkriva mlad mesec. Shvatio je da ju je povezao sa sva im - sa poslom i otkucajima srca, sa osekom i strujanjem vazduha kroz plu a. Nije mogao da je zaboravi, a da ne uniti sebe. Greta-oblik je treperela i za trenutak ugledao je ogledalo-jelku kako se jasno ocrtava na pozadini izbledelog grada, ismejavaju i ga svojom porukom o povezanosti. Zatim je zaboravio kako se die. Dek Mekdevit OGRANAK FORT MOKSI Nekoliko minuta po nestanku struje, zasvetlucao je jedan jedini prozor u potkrovlju ku e Vila Potera. Posmatrao sam ga s druge strane Puta 11, kroz zastor od javorova i kroz sneg koji je padao celo posle podne i postajao sve gu i. Prozor je bio zamagljen i nematerijalan. Nije delovao onako kako bi trebalo da je svetlo u spava oj sobi bilo upaljeno. Pre bi se reklo da je izgledao kao da je neto svetlo lebdelo u njenoj mra noj unutranjosti. Vil Poter je bio mrtav. Pre tri godine smo ga sahranili na groblju preko puta autostrade. Ku a, iji je dvospratni kostur poticao sa po etka veka, od tada je zvrjala prazna. Nestanak struje utihnuo je grad. Negde je pas zalajao, vrata garae su se zalupila. Kamionet Eda Kiernena protutnjao je prema Kavalijerima. Uli ne svetiljke bile su pogaene, ba kao i semafor dole u Dvadesetoj. Da je mene neko pitao, struja nije morala ni da dolazi. Dolo je ve e za bacanje ubreta. Izvadio sam kartonske kutije filovane primercima Trga nezavisnosti i sputao se spoljnim stepenitem, kad je sve utonulo u mrak. Posebno je bilo neobi no to se inilo kao da se svetlost u Poterovoj ku i iri. Puzala je napolje; tavanska prostorija svetlela je postojanim, hladnim, plavobelim sjajem. Potekla je postepeno niz strminu krova, skliznula preko oluka i skrenula za ugao verande. Tek pokatkad, u odblescima, mogao sam da razaberem zakoene zastore i razruene kamene stepenice. Te no i moralo je da se dogodi neto zaista neobi no da privu e moju panju. Re ao sam kutije jednu na drugu i neke od knjiga prosule su se na ulicu; moje ime svetlucalo je na povezu. Bee to dobar komad moga ivota. Pet godina, etvrt miliona re i i, na kraju, najve i deo ute evine za tampanje. Bilo je bolno i bilo mi je drago da ih se reavam. Stajao sam tako, okovan, saaljevaju i samog sebe, dok je sneg aptao iz poleglog neba. Ledoklopa, Halov krkljanac, Amoko na uglu Devetnaeste i Banisterove, svi su bili mra ni i tihi. Ka centru grada, u magli oluje, gubili su se migavci i farovi. No je bila mirna, nekako nepomi na. Pahulje su se plavile u bledom svetlucanju koje je okruivalo ku u. Padale su na krov zabata i neno se prosipale sa slemena. Kamionet Kesa Tejlora promakao je, probijaju i se prema gradu. Kes je mahnuo.

Jedva da sam primetio; zadnji kraj Poterove zgrade stao je da se naduvava. Posmatrao sam, o aram, znaju i da je to samo opsena, a ipak gotovo o ekuju i da eksplodira. Ku a se, i druga ije, stala menjati. Krov i ivice su zatrepereli. Novi zidovi se spustie. Potkrovvlje se iznenada podiglo, a s njim i vrh ku e. Tre i sprat, zajedno sa osvetljenim prozorima i mansardom, pomolio se iz snega. (U jednom od prozora neko se pomakao.) Parapeti se podigoe i kruni prozor oblikovao se u sreditu mansarde. Zatvoren balkon izgurao se sa donjeg nivoa, blizu pro elja. Nadsvo eni ulaz i trem sa stubovima zamenili su verandu. Materijalizovale su se smreke, a Poterovo stara sijalica na stubu koja nikada nije radila zatreptala je i upalila se. Javorovi u prvom planu bili su goli i kruti. Stajao sam, brinu i se za svoj vid, ne isputaju i kartonsku kutiju, ose aju i sneg na licu i grlu. Na Putu 11 nita se nije kretalo. Jo sam tamo stajao u trenutku kada je struja dola; uli na rasveta, elektri ni natpis iznad Halove kancelarije, bezbednosna svetla u Amoku, pucnjevi sa TV-a, iznenadno, neobjanjivo struganje elektri ne builice. I, u istom trenutku, prikaze je nestalo. Mogao sam da odem u krevet. Mogao sam da izbacim ostatak tih prokletih knjiga, pripisuju i sve svojoj mati, i da odem u krevet. Drago mi je to to nisam u inio. Sneni pokrov u Poterovom stranjem dvoritu bio je nedirnut. Stajalo je vie od stope snega ispod onih pola in a koji su pali toga dana. Probio sam se kroz njega da prona em klju koji je uvek drao ukljeten ispod labavo pri vr enog preklopca blizu podrumskih stepenica. Iskoristio sam ga da u em kroz ostavu sa zadnje strane ku i. Moram da priznam da mi nije bilo svejedno kada su se vrata za mnom zalupila i kada sam ostao me u grabuljama, lopatama i kutijama sa ekserima. Previe no nih TV filmova. Previe Stivena Kinga. I ranije sam tamo odlazio. Pre mnogo godina, kada sam verovao da e mi posao predava a pomo i dok ne budem mogao da zaradim za ivot kao romanopisac, ostvarivao sam dodatan prihod podu avaju i Poterove de ake. Ali bee to davno. Sa sobom sam poneo baterijsku svetiljku. Uklju io sam je i probio se do kuhinje. Tamo je bilo toplije, ali se to moglo i o ekivati. Poterovi naslednici jo su pokuavali da prodaju ku u, a u Severnoj Dakoti se ne moe tek tako da potpuno isklju i grejanje. Ormari i su bili otvoreni i prazni; tednjak je bio otka en od priklju ka za gas i odvu en do sredita sprata. Crkveni kalendar visio je iza vrata. Pokazivao je mart 1986; mesec Poterove smrti. U trpezariji, ostali su jedan ofucan sto i tri drvene stolice. Bile su naslonjene na jedan od zidova. Par kutija lealo je u uglu. Najednom, uz tresak, pe se uklju ila. Bio sam zapanjen. Ventilator se zavrteo i topao vazduh pojurio mi je oko lanaka. Duboko sam uzdahnuo i svetlost svetiljke okrennuo ka dnevnoj sobi. Razmiljao sam kako ku a izgleda razli ito bez nametaja, kako deluje potpuno strano i nepoznato, kada sam shvatio da nisam sam. Da li je to bio pokret izvan svetlosnog kruga, ili iznenada uvu en vazduh, ili krckanje dasaka, nisam mogao da odredim. Ali znao sam. "Ko je to tamo?" upitao sam. Re i su lebdele u tami. "Gospodine Vikem?" Bila je to ena. "Zdravo", rekoh. "Ja sam, ovaj, ja sam ugledao svetlost i pomislio..." "Naravno" re e ona. Stajala je blizu kuhinje, a obrisi su joj se ocrtavali na spoljnjem svetlu. Pitao sam se kako je tamo dospela. "S pravom ste se zabrinuli. Ali sve je u redu." Nalazila se nekako sa sive strane sredove nosti, privla na, dobro utegnuta, od one vrste koju biste o ekivali da sretnete na partiji brida. Njene o i, koje su bile u ravni sa mojima, gledale su me sa blagim humorom. "Zovem se Koela." Ispruila je desnu ruku. Zlatne narukvice su zazve ela.

"Drago mi je to smo se upoznali", rekoh, pokuavaju i da izgledam kao da se nita neobi no ne doga a. "Otkud znate kako se zovem?" Dodirnula mi je ruku, onu koja je drala baterijsku svetiljku, i blago je sklonila u stranu da bi mogla da pro e. "Sledite me, molim vas", re e ona. "Budite paljivi, nemojte da se sapletete." Popeli smo se stepenicama na drugi sprat i uli u stranju spava u sobu. "Ovuda", re e ona, otvaraju i vrata koja je trebalo da vode u klozet. Umesto toga, upiljio sam se u jarko osvetljen prostor koji nikako nije mogao da bude tamo. Bio je prepun knjiga, slika i tapiserija, konog nametaja i poliranih stolova. Kamin je veselo pucketao ispod portreta kalu era. ula se blaga klavirska muzika. open, pomislih. "Ovoj sobi ovde nije mesto", rekoh prili no glupo. Iznenadila me je promuklost moga glasa. "Nije", sloila se. "Prika ili smo je na posed, ali smo sasvim nezavisni." Zakora ismo unutra. Pod nogama su bili debeli tepisi. Tamo gde se video pod, bio je prekriven late im parketom. Nadsvo eni prozori gledali su preko Poterovog stranjeg dvorita i susedne ku e Ema Pajla. Koela me je zamiljeno posmatrala. "Dobro doli, gospodine Vikem", re e ona. O i su joj blistale ponosom. "Dobro doli u Ogranak Fort Moksi, Memorijalne biblioteke Jovana Singlterijskog." Gledao sam unaokolo trae i stolicu i, naavi jednu pored prozora, spustio se u nju. Sneg koji je padao bio je taman, kao da ga svetlost sa ove strane stakla ne dodiruje. "Mislim da nita ne razumem", rekoh. "Pretpostavljam da je ovo neka vrsta oka." O ito se zabavljala i to dovoljno zarazno da sam se nekako opustio. "Jeste li vi bibliotekarka?" Klimnula je glavom. "Niko iz Fort Moksija ne zna da ste ovde. Kakva korist od biblioteke za koju niko ne zna?" "To je opravdano pitanje", priznala je. " lanstvo nam je ograni eno." Brzo sam bacio pogled naokolo. Sve knjige li ile su na Biblije. Bile su razli itih veli ina i oblika, ali sve su bile uvezane u kou. Osim toga, naslovi i autori bili su odtampani istovetnim srebrnim pismom. Ali nisam primetio nita na engleskom. Police blizu mene bile su pune knjiga koje su li ile na ruske. Jedan tom leao je otvoren na stolu pored moje desne ruke. Bio je na latinskom. Uzeo sam ga i drao tako da mogu da pro itam naslov: Historiae V - XII. Tacitus. "U redu", rekoh, "i mora da bude ograni eno. Teko da iko u Fort Moksiju moe da ita latinski ili ruski." Podigao sam Tacita. "Sumnjam da bi ak i otac Kramer iziao sa ovim nakraj." Em Pajl, najblii sused, iziao je na svoje prednje stepenite. Pozvao je psa, Propovednika, kao to je to inio u ovo vreme skoro svake no i. Nije bilo odgovora i on je gledao uzdu i popreko Devetnaeste ulice, u sopstveno dvorite, i pravo kroz mene. "Koela, ko ste vi ta no? ta se to ovde deava? Ko je, kog vraga, Jovan Singlterijski?" Klimnula je glavom na na in na koji to ljudi ine kada se slau da imate problema. "Moda bi", re e ona, "trebalo da pogledate unaokolo, gospodine Vikem. Onda emo moda lake mo i da razgovaramo." Povukla se do stola i zadubila u sveanj listova, putaju i me da se staram za sebe. Dalje od ruskih polica naao sam japanske ili kineske knjige. Nisam znao koje su. I arapske. Bilo je puno arapskih. I nema kih. Francuskih. Gr kih. Jo orijentalnih. Na drugoj strani naao sam engleske naslove. Bili su podeljene na ameri ke i britanske. Dikens, Kuper i ekspir sa jedne strane, Holms, Drajzer i tajnbek sa druge. I, skoro trenutno, ose aj razumevanja koji je lebdeo nada mnom od po etka ove stvari, izotrio se. Nisam znao zato. Naravno, poznata imena u poznatom okruenju morala su da mi olakaju teskobu. Uzeo sam Melvilovu Agatu i prelistao je. Tekstura listova odavala je fini papir od li a pirinda, a koni povez davao je knjizi privid bezvremenosti.

Pomislio sam na jeftin karton koji je Krosbou pribavio za Trg nezavisnosti. Boe moj, ovo je pravi na in da se izda knjiga. Odmah pored bila su Sabrana dela Dejmsa Mekorbina. Ko je, kog vraga, bio Dejms Mekorbin? Bila su tu dva romana i osam pripovedaka. Nijedan naslov nije mi bio poznat, a knjiga nije sadrala biografske podatke. U stvari, ve ina imena bila su od ljudi za koje nikada nisam uo. Kemeri Bakster. Vin Gomez. Majkl Kasper. Naravno, nije to bilo nita neobi no. Police biblioteka uvek su pune opskurnih autora. Ali bogat povez i o igledna panja posve ena ovim knjigama odudarali su od pravila. Skinuo sam Hemingvejovo No no osmatranje. Dugo sam gledao u naslov. Hemingvejeva proza, bez svake sumnje. Kratke, jasne, metkovite re enice i faktografski, novinarski stil nisu se mogli zameniti. ak i mesto radnje, Italija 1914. Henri Dejms je bio predstavljen Branderbergom. Nije bilo ni traga od Ambasadora, Portreta jedne dame ili Vaington Skvera. U stvari, nije bilo ni Mobi Dika, ni Bili Bada. Ni Sunce se ponovo ra a, ni Zbogom oruje. Toroa uopte nije bilo. Nije bilo ni traga Frenimoru Kuperu ili Marku Tvenu. (Kakva je to biblioteka koja nema nijednu kopiju Haka Fina?) Poneo sam No no osmatranje do stola na kome je Koela radila. "Ovo nije Hemingvejova knjiga", rekoh, bacaju i je u luku na hrpu papira ispred nje. Trgla se. "I ostale su lane. ta se to, kog vraga, deava?" "Gospodine Vikem, ja mogu da vas razumem to ste pomalo zbunjeni", re e ona, mal ice nervozno. "Objanjavanje mi nikada nije bila ja a strana." "Molim vas, pokuajte najbolje to moete", rekoh. Namrtila se. "Ja sam deo grupe za spasavanje kulturnog blaga. Mi pokuavamo da spre imo da stvari od ve ne vrednosti, ovaj, ne propadnu." Gurnula je stolicu unazad i vrsto me posmatrala. Negde iza, sat je teko otkucavao. "Knjiga koju ste uzeli kada ste uli bila je...", zastala je, "zametnuta pre skoro dve hiljade godina." "Tacit?" "Istorija - pet od dvanaest. Imamo i Anale." "Ko ste vi?" Odmahnula je glavom. "Dobri duh", re e ona. "Ozbiljno." "Ja sam sasvim ozbiljna, gospodine Vikem. Ono to vidite oko sebe jeste blago neprocenjive vrednosti koje, da nije bilo nas, ne bi postojalo." Nekoliko trenutaka gledali smo jedno drugo. "Kaete li", upitao sam, "da su sve ovo izgubljena remek-dela ljudi kao to je Tacit? Da je ovo", pokazao sam na No no osmatranje, "bona fide Hemingvej?" "Da", re e ona. Stajali smo licem u lice preko stola. "Tamo je i jedan Melvil. I jedan Tomas Vulf." "Da", re e ona. Lice joj je sijalo od zadovoljstva. "Svi oni." Jo jednom sam dugim pogledom preao preko prostorije. Hiljade tomova popunjavalo je gusto na i kane police, doseu i do plafona. Drugi su bili naslagani na stolove; nekoliko ih je, napola nasumi no, bilo razbacano po stolicama. Pet-est stajalo je na Koelinom stolu, izme u grani nika u obliku Trojanskih konja. "To nije mogu e", rekoh, iznenada ose aju i da prostor postaje suen i teskoban. "Kako? Kako se to moglo da dogodi?" "Sasvim lako", re e ona. "Melvil je osoben primer. On se obeshrabrio. U vreme kada smo prvi put zapazili Agatu, bio je carinski inspektor. Otila sam do Londona da bih mu omogu ila da mi u povratku pregleda prtljag. Moete biti sigurni da 1875. to nije bio lak put." Mahnula je rukom, odbacuju i moj prigovor. "Dobro, preterala sam, naravno. Iskoristila sam put da sklopim neki posao sa Metjuom Arnoldom i... eto sad se hvalim imenima. Oprosti mi. Ali pomislite kako bi ste ose ali da vam Herman Melvil pregleda prtljag." Smeh joj je odzvanjao sobom. "Bila sam veoma mlada. U stvari, premlada da bih razumela njegovo delo. Ali ve sam pro itala Mobi Dika i neto njegove poezije. Da sam ga onda poznavala kako ga sada znam, mislim da ne bih mogla da stojim na nogama."

Zagrizla je donju usnu i protresla glavom. Za trenutak sam pomislio da bi stvarno mogla da se onesvesti. "I on vam je dao rukopis? Samo zato to ste ga zatraili?" "Ne. Zato to je shvatio razloge. I razumeo zato ga ja elim." "A zato ste ga eleli? Vi ste ga ovde zakopali." Prenebregla je pitanje. "Niste me pitali za ime biblioteke." "Memorijalna biblioteka Jovana..." "Singlterijskog." "Dobro. Ko je Jovan Singlterijski?" "Tamo, preko puta glavnog ulaza, nalazi se njegov portret." Bilo je to veliko ulje kalu era zagledanog u sebe. Ruke su mu bile prekrivene tamnosme im haljama, a uz njega se nalazio pergament i krst. "Bio je jedan od najbriljantnijih sociologa koji su ikada iveli." "Nikada nisam uo za njega." "Njegovi pretpostavljeni na kraju su proglasili njegov rad svetovnim; zato su ga ili spalili, ili ga negde sklonili. Nikada nismo sa sigurno u ustanovili. Ali uspeli smo da se dokopamo kopija ve ine njegovih dela." Sada vie nije bila na svom mestu, ve je stajala le ima okrenuta portretu. "Zna ajan je po tome to je definisao dravu kojoj bi, po njegovom ose aju, trebalo da ljudsko drutvo stremi. Postavio je parametre i ciljeve kojima bi mukarci i ene to ine ovu biblioteku trebalo da tee; ta an stepen ravnotee izme u poretka i slobode, stepen obaveze pojedinca prema spoljanjoj vlasti, ta ne odnose koji bi trebalo da postoje izme u ljudskih bi a. I tako dalje. Sve skupa uzevi, stvorio je shemu civilizovanog ivota, skup uputstava, ako ho ete." "Ljudske prilike", rekoh. "Kako to mislete?" "Sve je to uradio, a niko ne zna za njega." "Mi znamo za njega, gospodine Vikem." Zastala je. Zatekao sam se kako prele em pogledom sa nje na dostojanstveni lik na portretu. "Pitali ste zato smo eleli Agatu. Odgovor je zato to je tako ljupka, to je tako snana. Mi naprosto ne emo dozvoliti da bude izgubljena." "Ali ko e je ikada ovde videti? Vi govorite o romanu koji, to se ma koga ti e, ne postoji. Ja imam prijatelja u Severnoj Karolini koji bi dao i poslednji cent da vidi ovu knjigu. Ako je uopte prava." "Mi i ho emo da je u inimo dostupnom. Kad do e vreme. Na kraju e ova biblioteka biti vaa." Oblio me je talas radosti. "Hvala vam", rekoh. " ao mi je", brzo je dodala. "Moda sam vas navela da pogreno pomislite. Nisam mislila sad odmah. I nisam mislila na vas." "Kada?" "Kada ljudska rasa ispuni zahteve Jovana Singlterijskog. Drugim re ima, kada postignete istinski globalno drutvo, sve ovo e biti na dar vama." estok nalet vetra zatresao je prozore. "To je jo poprili no daleko", rekoh. "Mi moramo da gledamo na duge staze." "Lako je to vama re i. Mi imamo puno problema. Neto od ovoga bi moglo biti ba ono to bi nam pomoglo da se izvu emo." "Ovo je jednom bilo vae, gospodine Vikem. Vai ljudi nisu uvek uvi ali vrednosti. Mi obezbe ujemo drugu priliku. O ekivala bih da budete zahvalni." Okrenuo sam se od nje. "Ve inu ovoga nisam ak ni prepoznao", rekoh. "Ko je Dejms Mekkorbin? Tamo su njegova sabrana dela, pored Melvila i ostalih. Ko je on?" "Majstor kratke pri e. Jedan od vaih savremenika, ali bojim se da pie stilom i kompleksno u koji e za njegovog ivota ostati nepriznati." "Kaete li vi to da je on suvie dobar da bi bio objavljen?" Bio sam uasnut. "Oh, da, gospodine Vikem. Vi ivite u preterano komercijalizovanom dobu. Vai izdava i shvataju da ne mogu da prodaju ampanjac pivopijama. Oni kupuju ono to se prodaje." "I to vai i za ostale? Kemeri Bakster? Gomez? Ovaj-ili-onaj Parker?"

"Bojim se da je tako. U stvari, to je sasvim uobi ajeno. Bakster je prvorazredni esejist. Za razliku od ostalih dvoje, on je bio objavljivan, ali u malom univerzitetskom glasilu, u jednoj ediciji koja je brzo nestala sa vidika. Gomez je napisao tri izvanredna romana, i ve je do sada odustao, uprkos naem ohrabrivanju. Parker je pesnik. Ako ita znate o tritu poezije, ne treba nita vie da vam govorim." Zajedno smo tumarali bibliotekom. Pokazala mi je izgubljene radove Sofokla i Eshila, nestale epove homerskog ciklusa, police pune indijske poezije i rimske drame. "Na gornjem nivou", re e ona, podiu i o i ka plafonu, "nalaze se pesme i pri e umetnika iji maternji jezici nemaju pisani oblik. One su prevedene na na jezik. U ve ini slu ajeva", dodade, "mogli smo da sa uvamo imena njihovih tvoraca." "A sad imam iznena enje za vas." Stigli smo do britanskog odeljka. Izvadila je jednu knjigu i dodala mi je. Viljem ekspir. "Njegova Zenobija", re e ona, utinim glasom. "Napisana na vrhuncu njegove karijere." Neko vreme sam utao. "Zato nikada nije izvedena?" "Zato to je predstavljala grub napad na Elizabetu. ak je i on mogao da izgubi glavu. Imamo veliki Vergilijev ep koji je povu en iz sli nog razloga. U stvari, zato je ruski odeljak tako veliki. Oni su godinama proizvodili veli anstvene romane u tradiciji Tolstoja i Dostojevskog, ali su bili dovoljno razboriti da ih ne ponude za objavljivanje." Bile su tu jo dve ekspirove drame. Adam i Eva bila je jereti ka po tadanjim merilima", objanjavala je Koela. "A evo jo jedne koja bi podigla nekoliko obrva", nasmejala se. Bila je to drama Nis i Eurialije. Li nosti su bile iz Eneide. "Homoseksualna ljubav", re e ona. "Ali on je eleo da se one povuku", usprotivio sam se. "Postoji razlika izme u izgubljenih dela i onih koje pisac eli da uniti. Vi ste ovo objavili mimo njegove volje." "Oh, ne, gospodine Vikem. Mi to nikada ne inimo. Pre svega, da je ekspir eleo da uniti ove drame, mi bismo tu sitnicu vrlo lako mogli da obavimo. On je samo poeleo da za njegovog ivota ne budu objavljene. Sve to ovde vidite", enstvenim pokretom ruke obuhvatila je celu biblioteku, "dato nam je dobrovoljno. Po tom pitanju pravila su nam striktna. I mi ih se, gospodine Vikem, striktno pridravamo." "Uzgred, u nekim slu ajevima, mi pruamo i dodatnu uslugu. U mogu nosti smo da na jedan skroman na in ulijemo poverenje onim velikim umetnicima koji za ivota na odgovaraju i na in nisu bili prihva eni. elela bih da ste mogli da vidite Melvila." "Znate, moda niste u pravu." Nozdrve su joj se neznatno rairile. "U emu?" "Moda knjige koje su izgubljene zasluuju da budu izgubljene." "Neke da." Ton joj je postao tvr i. "Nijedna takva nije ovde. Svi urednici o tome prosu uju." "Zatvaramo u pono ", re e ona, iznenada se pojavljuju i pored mene dok sam bio zadubljen u Velsov roman Zvezdani let. Mogao sam da ujem ono pre utno re eno: I vie nikada ne emo biti otvoreni. Ne u Fort Moksiju. Ne za tebe. Vratio sam Velsa i brzo nastavio, vade i knjige sa polica sa nekim ose anjem hitnosti. Preleteo sam preko Mendinala, nezavrenog Bajronovog dela, datiranog 1824, godine njegove smrti. Pronaao sam pojedine briljantne stihove i pokuao da neke zapamtim, a zatim nastavio ka Blejku, ka Fildingu, ka oseru! Negde odmah posle jedanaest, naiao sam na etiri pri e Konana Dojla: 'Pustolovine stranog lakeja', 'Brenmur klub', 'Dezailin metak', 'Kliper sa Sumatre'. Boe moj, ta sve erlokovci irom sveta ne bi dali da ih imaju? Pourio sam sa o ajanjem koje je raslo, kao da sam mogao da ih sve sakupim u sebe i u inim dostupnim svetu koji je ekao: Bog i drava, Tomasa Vulfa, nove karikature Dejmsa Tarbera, spaene ispod tapeta u ku i za odmor koju je iznajmio u Atlantik Sitiju 1947, drame Odete i O'Nila, pripovetke Natanijela Hotorna i Terija Kara. Bile su tu Jo opasnih vizija i Morgan Meri eli.

Dok sam prebirao po listovima od pirin anog papira, vagaju i udesne mese inom obasjane stihove A. E. Housmana sa sra unatim strelicama Menkena, zavideo sam im svima. I bio besan. "Nemate prava", na kraju sam rekao kad mi je Koela prila, ukazuju i mi da je vreme isteklo. "Nemamo prava da sve ovo zadravamo?" Primetio sam naklonost u njenom glasu. "Ne samo to", rekoh. "Ko ste vi da sebi dodeljujete pravo da sudite o tome? Da kaete ta je veliko, a ta prizemno?" "Mnogo puta sam i sama sebi postavila isto pitanje. Mi radimo najbolje to moemo." Kretali smo se ka vratima. "Znate, imamo puno iskustva." Svetla su bledela. "Zato uopte ovo radite? To nije zbog nas, zar ne?" "Nije samo zbog vas. Ono to vaa vrsta stvara pripada svima." Osmeh joj se proirio. "Naravno da ne biste eleli da svoja najbolja ostvarenja zadrite za sebe?" "Vai ljudi imaju pristup do njih?" "Oh, da", re e ona. "Kod ku e svi imaju pristup. im se nova knjiga zavede, ona je dostupna svakome." "Osim nama." "Gospodine Vikem, ne emo ba sve da uradimo za vas." Primakla se toliko blizu da sam gotovo mogao da osetim otkucaje njenog srca. "Moete li uopte da zamislite ta bi naim ljudima zna ilo da ponovo otkriju sve ovo?" " ao mi je, po tom pitanju sada nita ne mogu da u inim." Otvorila mi je vrata; ona koja su vodila u stranju spava u sobu. Imala je neto da mi kae, ali kao da se udno opirala nastavku razgovora. I negde u tami Poterove ku e, izme u arobnog ulaza u pozadinu klozeta na spratu i razruenih kamenih stepenica koja su vodila sa verande, shvatio sam! I kada smo zastali pored ugaenog kamina i okrenuli se licem u lice, moje bilo je snano udaralo. "Ovo mesto se nije slu ajno pojavilo ba ve eras, zar ne?" utala je. "Nije slu ano ni to to sam ga samo ja video. Mislim, nema nikakve svrhe postavljati vau univerzalnu biblioteku u Fort Moksi, osim ako neto niste eleli. Je l' tako?" "Rekla sam da je ovo 'Ogranak' Fort Moksi. Centralna biblioteka smetena je na Sen Simonovo ostrvo." Krhkost poslednjih nekoliko trenutaka istopila se bez upozorenja. "Me utim, u pravu ste, nema." " elite Trg nezavisnosti, zar ne? elite da moju knjigu smestite tamo pored Tomasa Vulfa, ekspira i Homera. Je l' tako?" "Da", re e ona. "Tako je. Stvorili ste prvorazrednu psiholoku dramu, gospodine Vikem. Uhvatili ste mikrokosmos Fort Moksija i stvorili portret malogra anske Amerike koji je zadobio divljenje Ve a. I, mogla bih da dodam, naeg lanstva. Uzgred, zanima e vas da je jedan od vaih glavnih likova izazvao ve eranji nestanak struje. Dek Gilbert." Bio sam razoruan. "Kako se to desilo?", upitao sam. "Moete li da pogodite?" "Sva a sa enom, u svakom slu aju." Gilbert koji se u Trgu nezavisnosti, naravno, druga ije zvao, ve se dugo vukao sa drugim enama. "Da. Posle je kamionom naleteo na semafor na uglu Jedanaeste i Fosterove. Izazvao je nastanak struje na povrini od etrdeset kvadratnih blokova. Ba kao u knjizi." "Da", rekoh. "Ali on nikada ne e saznati da je u njoj. Niti iko drugi od ljudi koje ste u inili besmrtnim. Samo ete bi znati. I samo biste vi ikada znali, da nije nas." Stajala je, gledaju i me u lice. Sneg je prestao i oblaci su se razili. Zvezde su bile teke i svetle u njenim o ima. "Mislimo da postoje mali izgledi da za ivota budete shva eni. Moda nismo u pravu. Kod Foknera nismo bili." Usne su joj se nabrale u osmeh. "Ali ast mi je da vas pozovem da priloite vae delo u biblioteku."

Zamrznuo sam se. To se zaista doga alo. Emerson. Hemingvej. Vikem. Svi alo mi se. Pa ipak, neto je u tome bilo strano pogreno. "Koela", upitao sam, "da li su vas ikada odbili?" "Da", obazrivo re e. "Ponekad se i to doga a. Nismo uspeli da ubedimo Fildinga u vrednost Harolda Svonlija. arlota i Emili Bronte su nas obe odbile, na svetsku alost. I Tolstoj. Tolstoj je imao predivan roman iz mladosti koga je smatrao, pa, antihri anskim." "A od nepoznatih? Da li je iko tek tako odbio?" "Ne", re e ona. "Nikada. U tom slu aju posledice bi bile naro ito tragi ne." Ose aju i u kom smeru razgovor vodi, po ela je da bre govori, u neznatno viem registru. "'Novi genije koji e potonuti u more istorije', kao to Bajron kae, 'bez groba, bez pogrebnih zvona, bez kov ega, nepoznat.' Jeste li na to mislili?" "Vi nemate nikakva prava da zavravate sve ovo za sebe." "Nemate prava da sve ovo zadravate za sebe." Klimnula je. "Trebalo bi da vas podsetim, gospodine Viken, da bez posredovanja biblioteke ta dela uopte ne bi ni postojala." Netremice sam gledao pored njenog ramena, niz mirnu ulicu. "Zna i", najzad je rekla, naglasivi re , "odbijate?" "Ovo pripada nama", rekao sam. "To je nae. Mi smo stvorili sve to." "Gotovo sam predvidela... bojala se ovakvog vaeg odgovora. Mislim da se to posredno nalazi u vaoj knjizi. Da li ete nam dopustiti da koristimo Trg nezavisnosti?" Ostao sam bez daha i bilo mi je teko da progovorim. "Sa aljenjem moram da kaem - ne." " ao mi je to to ujem. Ja... morate da shvatite da ne e biti druge ponude." Nisam rekao nita. "Onda se bojim da ovde vie nemamo posla." Kod ku e, odneo sam kutije nazad u dnevnu sobu. Najzad, ako je tako prokleto dobro mora da za nju postoji trite. Negde. Ako je u pravu po pitanju rastu eg komercijalizma? Ma, nek' ide do avola. Izvadio sam jedan primerak i stavio ga na policu izme u Volta Vitmana i Tomasa Vulfa. Gde mu je i mesto.