1 aay a Meron da prose ne, rte Marto Kady ‘perpetrate sen te Sees maak i a me oe seat mathe rug Vidinu, tar? Bud san fede the noc Visinu. Neuen He sy cae mare eae aap ince es rea carries ee cate sinatih oom ret EEE, Sein nara te wenn ars de'se pronom dubine save — Serene cei ete ri et cannes i tt no Mucus Re ea ct te eas meee Ea erry amae amine egal cane mee rar tutets ce a Oe ae tod ane sae cea aur wpa a ania ihe sry ace ae Se ie ea te dtu ytoarin eee ares regret Ei ahh eaten ares ra monet ‘reek eke esa anus er rah SSE ep as tad ae nna i ele es a nse iti ncgrati uneninamsSa eng SEE MEsos busier seni tole le voy ucenia gradi se jecdna ntermonadicka ie ates pecaatem pa See ae Tic vais ena et oe ae at rag celta open doe nuns en remot. ape atta aa at HEED Neon peotvna Stolticn y na’icu onita truda lien obieno, AK jo Hee esis gaiehi eee es cra Ieee ete nee eon emcee ope Spo eres arhayam amet ae ieee rane usm rincresa ne Sarat Fe edn et eee ay See ll coetieatt aia raat aatro sam Maes Brg ue aba re tener ae as een SE Ar ag eho oe at else te Pre uch tarde rae shearers ah Cee spots eereutetrpey isan aaeon a ee erdorectiae ecabage eae nie ea meestem sonore anacrth vents Seeders vane alta meiaitke dttens hoje sacra, canoe ‘sehen postecese [uparedt radove Hl. Kremera [vor metaflike duh, Seeger iene sc tat oh tse ce eon tae emia SS spuanjes kao sir ica Sarai w pes. ‘emer oval aver voc yoktaren, hot Je sksviy va eso Su site [woe uoksaronim obikor) jem ao pod ag evar ier ako evr ako (veg) bras sovcaro far, ove a Heer Go ehlueivot | zavisnown, Dvestrukim kretanjem vreme naa 0 ‘ib upturn caelfenon ale boe pagal atari carrie vole epremesia u uvidanjo Odetl su raznovrana uoblcenl fa. mane bica eapeaso stvarnosne polave drugaelje vest paanie I lou tht aivetene unupred ~ iacore svst.u namer Kola nije veda | TAtome eu Sedovne Kasse opsianje Organi videnje svoge uu Luel mikro- amt of reson ann moe sn cen th sia en sake red 2 velsebnost. jedan od merodavnlh fsiologa Kade» potestas) alisi- nis sent Yoysorhas profundiesimam rerum seeretissimari, contempialo arn ntaram pont, qualia, ubsantnm et iruto ous a ra senionch complec tur. tous potlsaime philosophiae abso, cos reasee isee, Cor, Agrinpa 8b Netiesheym: De occulta philsophia, Heioro- rate Mnice, isote str 12) Orde nekako. seta uz sil plan ono Pi Simo trobenie, upotcebe, gubjona, lot Kod Kodera, upotreba fe prozimae £20 dputnle ne potrSena (rom 1000 18) One vodena Ssajovime = Bie Pm tb ce seek iraganerm ta Inkonskom svetloscu Xa0 vise 8¥&- Hee umece "eo io postoll dobro lose [ypuduueej ogranttavaluce) osecanis pi- pednost nekont nau, talo post | dobro, pravo oseeanle ovek nice Pee pelosia u svemiri kao gredanian svete Poredak Kosmlck! odigieanc ER Phas kale svvovan on sac rd (9 fe pre mogno de ude prago Reb eoveter beeasan peda) er have file smo stmpaliéao becadce YEO etine sake inelative (namere) tude bl Zivot uw haan Sto costo $S5c Pootadtni sueaniem preromernis trednost nekog naciona: Kao vole “lode ream "akan poste) Orono gm | Fem Pore aha vligeslobocu ko fo anm no oudule (i ovate vine) roma je navel vor Koderowih nadannuen ciainn sloven! vi Ne: TAs geome oes} shine so osnace recs) biea, kao resve}anosi recdltnag Slowe Tvores so omomucava. dovodeale do smedusobne sve Tenge ajnom dogovarisl Mesecom dj bole lee ud prominu se (inge SolasuiSvete) nasor drug. odursinerSvaka ost Znamen | To eae vse ezoniouSmranom au yoeno sisiosiove/ Al skrivaly re Prem ost jason BEZIMENCATe fom. 4490—4; 444845) aera me estrone vlane fe u convaucanns speve Mitolog a nk Sosa razumevanja Koja trabe posebna uli » Roderovort dul Jem besimenog ovde ostajenello- zenitisticka proza kao osporavanje romana ivan negrigorac Koj wna dela Koja pripadaju korpusu ze proze sasvim su male umetnicke vrednosti, Stoga se mo- Zemo pitati comu, danas i ovde, ponovno interesovanje za te tekstove nastale pre punih Sest decenija? Ima li kakvoga Smisla nase danaénje Citanje tib jezi¢kih tvorevina koje kao da definitivno ostaju u svome vremenu, bez moci da. ga umet- hnigkom vitalnoscu nadzive i da éitaocu sa sistemom o¢ekiva- ja drugaéijim od onog karakteristi¢nog za ovu nasu avan. gardisticx koveriju Kazu ista zanimljivo i relevantno, ista, Sto bi nagradilo trud ulozen u tu citalacku igru? ‘Dva su nam zenitisticka prozna dela, na srpskohrvats- ‘kom jeziku, ostala dostupna u formi knjige, a oba racunaju. sa nekakvim odnosom prema knjizevno} vrsti romana. ~ 77 samoubica (1023) Brana Ve Polianskog | Fenomen malmun ((095} Marijana Mica. Za obs ova del Je zenith “Se jubomir Micié imao samo reci hvale: tekst Poljanskog je. po njegovim recima, »na8 najsavremeniji i najmoderniji ro- mane, a Mikéev prozni rozultat bi -da zenitisti nisu isk!) Geni lz -knjiZevnostie, u svako} drugo} prilici,(..) znacio knji- Yevau senzacijue'. § druge strane, oficijelna kritika onoga yremena ni malo nije bila naklonjena zenitistickom pokretu {hjegovim knjizevaim tvorevinama, talko da se spontano jav- Ija slutnja kako su sami zenitisti jedini mogli biti éitacci svo- jih dela No, ovakvo rezonovanie nije valjano stoga sto 12 medu apriornog prihvatanja i apriornog odbacivanja, raz- like u osnovi nema: zajednicko im je to da iskijucuju krea- tivno éitanje 1 istinskog Citaoca. Zato bi najtaéntje bilo reci da zenitisti¢ka proza svoga citaoca nije ni imala. One tol treba da ga stekne. ‘Kako, pak, U pogledu Citalackog ishoda stvari stoje da- nas? Mozemo li ova dela éitati izvan manthejske sheme pro- Sudivanja? I je li nase ponovno obracanje zenitisticko} prozi aprosto rezultat glodarskog ceprkanja po kuriozitetima ttonulim u zaboray ill nam ova dela mogu i danas, u drugacl- jem. knjizevnom i opstem Kontekstu, ponesto “zanimljivo Feti? Drugim recima, pitamo se: kacav bi mogao biti danas. ‘ji éitalac zenitisticke proze? ‘7 SAMOUBICA ILI KUD SE DEDE PAKLENA MASINA? Citanje 77 samoubice Branka Ve Poljanskog moglo bi se za poeetak usredsrediti na korice inligert to ne samo 20g Bofelto zanimjvog grafickog resenja ve jot vise zhoe vio fndikativnog podnasiova — snadfantastican veoma brz Iju- bavni roman-? Na prvo) straniet knjige taj Je podnasloy ne- Sto femenjen, taenije preciziran imenovanjem glavnog hake (-Neverovatna fubavna zbitja gospodina Nikifore Mortona. Veoma br2 nadfantastican romans) ali su ponov- Tjeno sugerisana bar trl momenta Korisna po razumevanje vox dela. Ta tri momenta ukazsju kako na tematsku (olfu- Savi’ roman-) tako 1 na oblikovnu prirodu dela (-nadfanta. stigans | -veoma brz-} Izrazi Koriséeni za te naznake Jed fom sluéaju su knjizevno-kritiekt legitimnl (ne samo izraz Njubavni roman., vee | Cltava fraza sneverovatne ljubavna 2bitija gospodina Nikifora Mortona- sasvim su u duu roma heskne tradicijel, a. ostalim slueajevime predstavijaj i Varijeciju na neke druge, vee poznate kovanice, i upotrebu ‘ounaie sasvim van uobléajene knjizevne optike. Cini se sas- ‘Vim prirodnim to sto je Poljanski osecao potrebu da aspekte postupka naglest vise nego aspekte tomate, kao Sto je pri- Fodné i upotreba navobieajenth izraza u podnasiovu: knjiga 77 samoubica, ne smemo to zaboraviti, po svemu pripada dvangardi, taénije samom jezgru ove stilske formacijo Koja je, po detinicij, antiformativaa, odaosno namerna da preis- Bia ektueinu tradiciju i same iemelie institucije knjizevno. Ril umetnosti? U'kompozicionom pogiedu knjige Branka Ve Poljans- kog priliéno je jednostavna, a sastoji se od. pripovednog {oe2h str) 1 pesnickog (2128. str) segmenta, Pripovedni pote ser 4\ 348 pola deo zapotinje raspletom zbivanja, zapravo smréu glavnog junaka, da bi se nakon toga pogledom unazad rasvetlilo ponesto od onoga sto je do takvoga raspleta dovelo. Fabula Ovog zenitistickog romana takode je vrlo jednostavna: glavnl junak, Nikifor Morton, opsednut idejama o unisvenju Gelog sveta, suocava se sa suprotnim nagelom oligenim u liku jedine adreaine, -nadfantastiéne« lepotice; u tim se su- Celjavanjima radaju dramati¢ne napetosti koje, ipak, ne mogu da sprece Mortona u realizaciji njegovog potetnog Posebnu zanimiljivost knjige 77 samoubica predstavija, oblikovanie likova, odnosno postupak karakterizacije | indi- vidualizacije. Sredi8nji lik. Nikifor Morton je, na primer, za- mislien kao psihopatoloske dijaboli¢ka licnost sa izrazitim fagonom za unistenjem, njegova opsesivna Zelja jeste »uni- Stitt ceo svet«, Sam Poljanski ni ne pokusava da objasni ge- ez te destruktivnosti; on je prikazuje kao u to} meri *sraslus sa liénoS¢u junaka da Citalac teSko nazire Gak i one minimalne motivacijske gestove koji bl postupke junaka uéi- pili shvathjivijim, a time ieticki pribvatl}vijim¢ Istina, na jed- hom ce mestu autor dodirnutt koren ove desiruktivnosti,. ‘ali motivacijski okvir je i dalje ostao vrlo siromasan. Stoga. lik Nikifora Mortona od potetka do kraja ostaje jednodimen- zinalan i plosan: ree je -krvniku u provadan|u svoje volles, kervniku Koji mrzi svet, Zivot, ljude 1 Koji »sve je gledao se tadke veselja za unistavanjem.* ‘Siromasivo Mortonova lika mogao je Poljanskt prikriti isticanjem odredenih psihologkih detalja koji bi destruktiv- nost prikazali u jednom Sirem dusevnom skiopu, Tu, je mo- ‘guénost, po svemu sude¢i, osetio i sam autor, pa je krenuo ut junakovih snove. O prirodi tih snova autor veli: Morton Je sanjao malo. Retki snovi bili su uvek ludi: provala vul- kana, maogo vulkana, — na svim stranama sveta — bezob- zimno je sve razarano, U snu su Mortonovi planovi triumfo- ‘all, Zato jo svakog jutra Nikifor Morton osecao jaku umor- nost tela, Lice mu je bilo jutrom mirno i uvelos” Ni snovi, da- le, ne iskacu iz krute sheme junakove destruktivnosti, No, autor je prolaz otvorio | u jo’ jednom smeru. Na jed- nom ¢8, naime, mestu reci da bi Morton -unistio sve ijude, koji danas 21vu, Sve, Postedio bi samo jednu Zivu stvar i sebe, Koja je to stvar? On to ni sam jo8 ne zna. Samo bi morala bitie! U svojoj, dakle, destruktivnosti junak ne moze ostati sam; on mora imati nekoga uz sebe. Ta njegova slaba tacka otvorila je prostor za uvodenje jo8 jednog lila, pa i za poku- Sa) someksavanja« krutog 1 shemati¢nog motivacijskog sklope. ‘Uvodenje drugog lika realizovao je Poljanski na veoma zanimiljiv naéin, i to kroz nekoliko odmerenih etapa, Prvo je Gao svome junaku da vidi bokor rua na oknu kuGe nasu- rot njegove, a zatim i da iz tog bokora izdvo}i jednu koja mu Se najvise svidela i koja Ce svojim mirisima izazvati u njemu zanimljive Feakcije. Tada, te veceri kada je prvi put osetio miris ruze Morton nije snapisao ni jednoga slova u svome epohalnom delu: KAKO CEMO RAZORITI SVET?.,a san koji je potom sanjao razlikovao se od svih predasnjih — svet jeu tom snt bio crven, veseo i mirisav (dok je ranije redovno bi- yao crn i nveseo)*, Od tada vreme ¢e se racunati u odnosu ha trenutak -spoznanja ruze- ‘Naredni korak u postupnom uvodenju novog like nadi- njen je »1, vegeri posle spoznanja rues. Pred o¢ima junaka desilo se ¢udo | ta ruza (koju pisac ne opisuje vizuelnim deta- Iiima) preobrazila se u +sveze veselo telo mirisave mlade de- vojlte-, Uticaj te pojave na junaka takode je zanimijiv: on je roseGao kako se vazduh protistavae, kako prociscavae, kalco Stezak pritisak bolesne prasinjave ulices nestaje a miris ga Zapahnjuje, dok je -svedi vetar novoga mirisavog tela razve- javeo (ato eri isting, Kole gu Goktle po Mortonovo| hubanjis. Tada se | sa Mortonom desava éudo. Poslednje nje- ‘gove reti pre nego sto je utonuo u san jesu reti hvalospeva i Feci pokajanja koje kao da izgovara po prvi put: »Neka je slava Tebi, Koja si procvala u staklenom pendzeru. — Moje Vizije nisu sreca Zivota:s'® ‘Tako je rodena junakova saputnica, ru2a—devojka Mir jandeja, neka vrsta Mortonovog alter ego-a: s jedne strane, suogenje sa svetom stvara u Mortonu samo odbojnost, mrzaju | elju 2a unistenjem, ruza—devojka budi w njemu upravo suprotna ose¢anja, Zelju da se odupre mracnim proh- tevima svoje duse, Zelju za lepotom i radostima. Samo Mir- jandeja ima snage ca pomeri u stranu to razorno dejstvo Mortonove Zivone maksime ~ -Sve je sagradeno da bude urugeno!-, to da u njemu povremeno razbudi drugadiju ideju “ stvoriti novi Zivot. Mortonov lik tako se pretvorio u ilustra- ilu! sukoba unutarnjih protivurecnosti Covekove duée, su- koba razarajucih i stvaralackih sile. Naredni korak naéinjen je punim otelotvorenjem Mir Jandeje: Morton Je sreéa na ulici, -prvi put pod suncem, U danu. Prvi put @uo Je njen glass," i medu njima se odmah Stvorila aktivne dijalogka situacija. Mirjandeja, naime, poku- Sava da shvati neoblenu Mortonovu lignost, pa ga mami u Fazgovor i autoanalizu, Tokom te psiholoske vivisekcije glavni junak se pokazuje kac neka vrsta savesti éove- Ganstva, kao lignost koje duboko prozivijava nesidadnosti sveta"? pati zbog njih a iz te patnje rada se agresivaa ener- glia, destruktivnost i mrznja. Nikifor Morton je, tao, neka- Kav -cinik od neizmerne pradobrote-!*. agresivgi ‘patnik. Koji se u svom stradainistvu uzvisuje iznad tzv. obi¢hog sveta fkoga ek ni lubav ni zanos ne mogu odvratiti od osnovnog nauma. Mirjandejine pokugaje da mu se priblizi, da ga ra- ‘zume i spase od stradainistva junak Poljanskovog dela od- bija sa mazohistickom velikodusnocu*. On veli da je nje- gova telesnost sasvim cudna, mnogostruka, da je u svojim Svisinamas mnogo vise izlogen patn)i od obicnog éovelca, te da takvu sudbinu ne moze natovarit! na pleéa voljene osobe. {© otuzno} patetici tih deonica ne vred! posebno ni govori kao sto se ni na brojne druge, otigledne slabosti ne treba previse osvrtati: citamo, dakle. sa punom naklonoscu i 2e- Flom za izdvajanjem onog nejboljeg, najzanimljivijeg i najino- a Sse je na see stone Nikifor Morton mrtav! Sovek we haga fs 1 Veo ligt, Stak gcc, $a tvs prica svo Ineeh fe age, illge | eve eee else na prota roe vee Ue aad means, Solu koja} je 2ive wulngi menbidn Gada bila je eet alg. Zagusliiva kao rotten, Saris uveke ie Grakodosadno. smicale na swum mest. Bex pokrela See jevinevo. Zivot hee nts. A Zivot Te sila svetova st ee menu do beskeanost Ueno} lel _broj ta ithe nije pornavao lado oveka, On/vek Sut O8tee elene oft Cudno zelene. Te fur nei davale dojam a se nia ni8ta ne mote vide, Kao slaklene, Strasuo se svetl, kao a veditosnevajuro meter velikom, Slo. vee dolach da poral svet Lice-mlacoga neenanes bese ost. laesano. Kae od oska invajano, Cesto je fo lice moglo zastrast, Prestraviti. Cela je po ova Tagiedala kad. odbepla vostana skulptura tz panoptkuma u predgrad, pod Kojom je palo: Samoubica 3 sekunde pre tina 9 tasova, Koraci avone meds eidovima. Stepenice vode w dri spratMirno. se olvara rata. Iza mladoy neznanea wvek ‘To Mortonovo odbijanje, odnosno poviacenje cvrste gra- nce prema Mirjande)i moralo je dovesti do tragi¢nog razre- Senja Tako Je postupno, uz retardacije zbivanja, privedena realizaciji pocetna junakova namera o unistenju sveta, a Fuze devojka pokazala se kao lepa ali nedovolino snazna ‘moguénost preinagenja onih tokova svesti koje sada streme svome neumitnom razresenju. Jo8 se samo jednom, i to u formi »mozgovnog radiogramas, ona pojavijuje u niegovo} svesti: u pateticno} najavl svoje'smrti Mirjandeja priznaje vo} neuspeh i svoju nemoé pred njim, velicanstvenim i za- rosa vrednim Mortonom. Time je njihovo opstenje okon- Gano. Morton ée jos samo videti kako iz njone kuée iznose mrtvatki kovéeg, nakon éege ée ponovo doci prisila bespri- zivne tame | razaranja. Autor je, pak, prepoznao osetlivost ovih momenata u psihodrami svoge junale, pa mu jeu dva. tuvraia -dorvllos da padoe u eevet Takvor, nebotieno{ somienom arastienoteu on Jo nagovesto nesmetant prodor shaga destrukelje u svorne junaku: Moroton je, dakle, ligen ‘onog krhkog, ai spasonosnog dela svoje liénosti, dela koji je Sdriavao unutarnju ravnotezu a olicen je u fantazmagoric- om liku ruze~devojke, Nakon tog gubitka prestaje svaka dugevna drama, ostaje joS samo realizacija starog plana unistenju "A ta realizacija sprovedena je u naglaseno fantastiékom narativnom kijueu, | to u nekolikim etapama, Vec je reseno Ga jo Morton zami8ijen kao mnogostruko biGe, tacnije bice sa 77 likova $vi Hi ikovi sada, nakon definitivne odiuke | na- kon pripreme paklene masine postavijene u Mortonovom stand, razilaze se Sirom sveta: ont napustaju grad u kome su bill" { aeroplanima odlaze na 7 raznih strana, u 77 svetskih gradova {mena th mesta eulor precizno beled: od nasih radova Imenovan je Beograd} I konacno, -7, dana posle Spoznaja ruze- odigrava se veliki, dugo otekivani trijumt Gestruktivnosti; paklena masina odbrojava poslednje mi- nute, a svest glavnoga junaka prepuna je misli Kojima se Svode Zivotni bilans! jednog monomana. Posiednji trenuci Bred samoubssto.donose I jedan neobican, Sudan deta rion prisianja cev na elo, ispaljuje kur8um, »nevero- Yatna lomijava zagrmila je horiznotoms i +77 mrtvih velesa urusiio se na Kamenim trgovima u 77 eradova.'® All, u svemu tome negde se zaturila paklena masina. Nestala je, ne pominje se njeno razorno dejstvo. Stradao je, | to od revol- Yerskog zrna, samo Morton u svojih 77 oblicja, a niko drugi nije nh povreden, Cala je, naravna u Gud Ku e dede ta paklena masina? Sta se sa njom zbilo? Ostatak knjige 77 samoublea oblikovan je stihom, da- ako slobodinim, posto} na nacin omiljene zenitisticke (@ i ‘Svangardne uopste) forme ~ manifesta. Ta pesma—mani- fest uvedena je u delo kao testament glavnoge junak, a nas. fovijona Je sa Pesma o-novom Bablionu u puscano} covi na au vaseliene. Pesma je, s intoncii bar, izrazito vaselienska, Grooptie: autor se obraca. »milijunima rasa | naroda (Ne Svim planetima. Ta sposiednja pesma) Sviju vremena (Sviju pocetaka) Sviju Krajevas,” osim svoje pretonciozne, izazi- Yacke univerzalnosti,ima i posebnu funkeiju na planu nara Une okosnice knjige. Poljanski ce, naime, stihovima dopu- ald aveena.prosna mosta unutar uktpnog ripovednog "Tako ¢e, na primer, upravo stihovi ponuditi neluy vrstu rasplets sbivanje: “Nikifor: Morton vesele korace-astaitom Rurnovske slame/Na trgu se teleskopom vide alatns rudnici Marsa«," éime je kosmicka dimenzija nadomestila sveopste 2omallsiku strast glavnoga junaka za unistenje. Prostor Mor- Yonove akcije nije vibe jedan grad. nti 77 gradova, a ni Zem- Yau celini prostor ispoliavanja tog zanosnog ‘aktiviema Sada su sva'vremena {svi prostori reeju ~ Univerzum. “eUniveraun. je. predstavijen kao novi Vavilon, kao sveopsta pometnj. | haos. Katastroficko osecanje, narasta- Ale alla razaranja 1 zanos modernim dinamizmom domi- Risntna je oalica ovog sveta suocenog sa viastitom Apokalip- Som, U tom svetu ni Hubav vise nema one sadrzine koje je radicionaino ‘mala, Eros je neodvojivo isprepleten sa. Tana tocom. pa 1! Ilubavna osecanja ne mogu biti sasvim ita va se genska like izdvajaju u over postskom segmentu (Mirjandeja — idealizovana draga koja bezi u smrt ostavije (Me postekog/narativnog subjekia njegovom stradainistvu Wu¢t Rrdona ©. Zena koja predstavija olicenje materijalnosti moderne eWvilizacie) alin! fedna nije u stanju da bilo &ta pro- meni u nezaustavijivom kretanju ka katastrofi.”. Eros, de le biva sevladan snagom Tanatosa, pa njegove energetska {nvesticja dobija oblik erosa unigtenja.® Poseban slo} predstaviia tematika 1 postupakk obrtaniea svih'vrednostl, Realizacija tog nacela zahvatala je razlicite Planove covekove strarnosti, pocev od materijalne (+Pred Fomilom ponizenin ljudi/Otkrite im istinu sviju istina: Ziato Te brace najmanja vrednost u svetue), preko religiiske (fxa anu Gangesa svete reke/Mrtvi Budhint sluge grle stor. {og Beea/Mirno cekaiu glavo oeajika/Na sumo ubiacko fate 4)'E} pope da ti trbuh tvo)/Caplin je nas Hristos+®), poltieke { ekonomske (-Da Ii se osece panike na njujorsko} Porzict), eticke (izazivanje gradanskog morala izricanjem Simpatija prema Grogi na prs »Kokaon u Zilue®), po do real- fuck kuttore (-emijar Kultura.) Koja je uw znaku niceanskog Police sUmwertung aller Wertes. Ni poedila ne izmige tom Preopatem obratu, tom Clscenju koje se pretvera u razaranje Gharastorsien siihov! aitsiraly to preobrazbu, “Metis. je Wraaiéne/ pusku se pretvara/0 rakama premorenih élst. neg/Novib cestae-*)" Upravo u vezi sa novim pesnicima {sige Polanski da deklarativno opredeljenje za unistenie \_numtoeneteged prdokanino ~ de lgradl jedan novi set =Pesnici novi Nemojte cipelom misliti Glavom razbite mermer Pa da vidite kako se pisu stihovit Religije ‘Vagoni knjiga! Filozofije zjeli vas vuct ‘Sazegi hajduci 2IVOT NAM NOVIDAJTE” Ta potraga 2a novim Zivotom, za novim svetom i novim covekom kao da je skrivena pozadina celokupne razaracke Jarosti. Zed za sivaranjem skriva se iza ove razgradnje. To jedinstvo suprotnih poriva ¢ini¢e da Poljanski novoga ju- aka (ill: junaka novoga) shvata kao biée paradoksa: ‘Umrimo kao heroji paradoksae Pracovek Noéas je neki pesnik napisao precudne re¢i Noeas je neka krava otelila precudno tele sa. tri glave ‘Nogas je neki komet razorio dalek sunéant sistem. Nos cudesa ZIVOT MORA BITI VECITO NOVO CUDO-.#* ‘A svetito novo éudos jéste Zivot na uvek nov naéin, Zivot koji Kerakterise jedau novu epohu u koju ulazimo, a Kojo} je avangarda, pa i zenitizam — uprkos svim njegovim proti Teenostima u tom sklopu, svakako bile jedan od najbuenijih Jasonosa. Opsesija tim novim svetom Koji dolazi nije u jjanskovom delu posebno detaljisana, vec je tek nazna¢ena na nacin karakteristican za avangardni postupak -opti- malne projekcije«®: autopijska svest pokazala se, tako, kao Gest, gotovo neizbedan idejni ¢inilac avangardnog, pa i zeniti- sti¢kog dela. Delo prevashodno postoji na fonu novog sveta, novog doba koje dolazi, tako da konstatacija da celokupni motivacioni sistem 77 samoubica Branka, Ve Poljanskog Projet iz dubinskog Zariéta vere u nekekvu hipoteich judtuchost, éini se sasvim taénom. Poetske deonice ovog ro- ‘mana posludile su da manifestnom zanosu naslucivanja ne- Coga novog — sto treba. da dode nakon syeopsteg razarania brad dodainu retorieku, odnosno stilsko-ritmicku pot- ep. 'U pripovednim deonicama, pak, mogu se na¢i jos neke potvrde ovakvih opsesija. Pri tom su veoma zanimljive iz- Yesne religijske reference koje ukazuju na preuzimanje ne- kih hrigcanskih mitove, te na njihovu aktuelizaciju u iro- nijsko-parodijskom kijucu. Uoéljivo je, na primer, da Morton vo} plano unistenju sveta realizuje sedmog dana posle spoz~ hhanje rue, dakle onoga dana kada je hriScanski Bog zastao da se odmori od Viastitog dela stvaranja,sveta. Mortonovo delo unistenja stavijeno je, dake, kao protivteza Bozjem ¢inu Stvaranja To suprotstavijanje Bogu je na jo3 nekim mestima wNdoduse, bez. doslednijeg plana ~ dodirnuto. Biée, na pri- mer, zapisano da ‘e Morton »sin doktora Vraga a unuk mae- Stra Boga-™, ci: « je demonizam glavnog junaka jos évriée tuzglobljen unutar hrisCanske slike sveta, Ta je perspektiva falozena ironizaciji 1 besprizivnim humornim poigrava- njima, pogotovo na mestima gde se govori o Bogu kao gene- ralnom direktoru Koga treba. smeniti.". il o veé pomenutom Caplinu kao novorn Hristu. Novi svet Poljanskovin mutnin vizia na- stzje, o€igledno, U prisnoj vezi sa destrukcijom hrigéanskog svete, Stavide on je njegove obrnuta projekcia ‘Ako bismo, pak, pokusali da ocrtamo kakve-takve konture tog novog sveta, u Poljanskovom dal 77 samoubica neéemo naéi do- Yolo elemeneta za uspeh takvog pokuSaja, Ideja novog sveta je hate, u tom delu pojam ligen svakog konkretnog sadrasja, Sve je ‘ostaviieno neko} dalekoj, neizvesno) buduénosti Kad »ima da se Todi novi bog sa devet giava. On treba stvoriti novi svet~™. Otuda, mozemo zakijutil, jedina istinska opsesija Nikifora Mortona jeste Samo, | samo, destrukeije. Sve ostalo posto)! tek kao detall jednog piedoajea 20 svaopste unigtavanje. Sve ostalo je vise-manje reto- Fieki ukras. ‘To Ge, dokako, Zitalac priviknut na prirodu avangardnih tek- stova razuineti, | pored eventuainag opirania i moraine osude. Ali Unutar tog razumevanja jedan crvie ~ Gisto Knjizevne ~ sumnle | alle grize: Sta se zbilo $8 paklenom masinom? Kud se ona dela? Ne odbrojave Ii jo8 uvek, negde, ne otkucava li svoje, mozda pos- lednje minute? Gde je, Konaéno, ta pakiena masing? RISTO MU SIKIRIGA: VAS MAJMUN JE FENOMENALAN! Fenomen majmun Marijana Mikca, sliéno Poljsko} kniizi, te kode raguma sa Igrom podnasiova, S jedne strane, autor se — ima. judi ia sebe 77 samoubica ~ ves oseéa stobodnim da ne samo knjigu nazove romenom, veé | de neznati da Je u pitanju »zenit- Stieki romans. S druge strane, dometnut je i izrazito humorni epi- (fat koji Ge, umnogome, nagovestit | osnoyni tonalitet dela — “Ro- Fran je veseo jer niko nikoga nije ublo | niko nije umros. Ovekvom, Siostrukom sugestiiom Mikec je potveio zenitsticku opradelie- — pola 349ost za uspostavijanjem Gvrste relacije spram date knjizevne vist fe Zellu da'se sadini nekakav poseban, zenitisticki njen oblik, | to U Jedno} prilsno nekenvenclonalno) a izrazito humorno] perspekti U poetidkom smisiu zanimiji su | tekstovi predgovors i pogo vora U prvome (ko je bez nasiova) Branko Ve Polanski, osim ti pisno zenistiéke kotenjaéke kurtoazije | isprazne krasnoretivosti {tu Se, na primer, podviaé humanisticka opredeljenost zenitizms, Uloge ‘srea‘u.pesnickom sivaranju, Zelja za izmenom sveta i sl). isnce | oznaku Mikéeve Krjige kao »svetog pisma smehaw. Tekst pogovora Zenitisticke nova umetnost Marijana Mikca, pak, mnogo Fe analitiésije pokuSa0 da objasni odlike zenitizma kao pokreta, te priredu njegovin umetniGkin dela, | ako pri tom nisu izostali ni slo Gan! malaga 2natenja 2 velike frekventnosti upotrebe u istupima Grog naseg pokreta (ze etos Konstrukcle i stvaranja novih vrecno- Sti 2a antiestetizam, za dinamizam modernog sveta, za origial- ost, Za balkenske, Istoene izvore @ protiv umornog Zapada, ze bar- Barogenia Is). U posti¢kom smislu od najvege vaznostt jest ist canje trju nagele Zenitistickog pesnisiva, natela koja umnogome ‘ate i 2 zonitisti¢ko prozno pismo, » koje vala imati na umu keda promisijamo sta je to uopste zenitistiéka proza "Fenomen majmun Mirjana Mikea realizovan je kao neka vista verbaine rapsodije Koja se vezuje za jednu priléno labavu, ovlesnu ‘Siejnu okosnicu, Ta okosnica je zapoceta postavijanjem probiema- tigne situaaije (pojava maimuna Koji hipnotige). a do kraja prove- dena kroz postepeno razresavanje naznadene zagonetke: prica je, dakle, zasnovana na potrazi za obja8njenjem jednog tajnovitog zbi- ‘anja, ime ovo delo stupa u l2vesne odnose sa tradicijom romana iste Yio, dey, nada, nagiatens tanta ure TEMS imenaija, Sto ukezuje | na’ vezu sa Zanrom nauéne fonta stike: jer, ne samo da je 2bivanje smesteno u sasvim odredenu bu ‘ucnost (2222. godina), vee su | obuhvaceni tak fenomeni kao Sto u hipnoza, fentastick! preobrazaj| biéa, reinkarnacije, naporedno postojanje taziétin ciilzacij | sl ‘Osnovni izazov koji je posluzio za uspostavijanje lanca zbiva- nja tispollavanje specificnin karakteristika ikova MikGevog dela je Ste, kao sto smo vee rekli, pojava fenomena majmun. (Interesantno je keko Mikac zamiila sredstva informisanja u XXI veku: reg je 0 “internacionalnom minutniku »Universum« koji bi svake minute slao projekoije sia nesikanin slova na sve strane sveta« ~ re¢ je, o¢i- fledno, 0 nekoj vsti telefotografie il televizije, koja [8 uvek bila u domenu éiste teonje | tok prvih praktiénih provera.) Na taj izaz0v — pojava Gudnovatog majmuna na jugu Afrike kof je Uspeo da hipnoti8e gonioce ~ razuman ludski svet je potrazio logi- {an odgover, al je dosa0 do njih. Odgovor institucionalizovane, zve higne nauke: porek!> sfenomena majmun« nije posve majmunsko, hheko od njegovin roditelia mora da je bio Covek, @ pada na jednu fnglesku Ledi, Koja se, inade, bavila hipnotizmom | okultizmom i koju je nedavno ugrabio vastiti majmun odnevsi je neznano kud — sfenomen majmun= mora biti njinovo dete.®, Odgovor, zvaniéne ‘rkve hrista drugoga: snekakav sveti Amerikanac+ napusto je Zivot U eiviizaci | vatlo se prirodi; Sta se tamo desilo ostaje nejasno, ali '3e po svomu sude¢i pretpostavja transtormacija ovog doduse sve: tog. Soveke, u éudesho biée™. Treéi odgovor daje lazni »monopol- ‘sani modernista godine 2222»: on prvo ukazuje na slabe tatke ava (WStaro majmunte ne moze da bude dete je ugrabljena pre dve godine. Ni za trideset godine, od Boveka ne moze da postane Zivotinjaw), da bi drugu — svestenikovu — interpretaciju menjajutl je u priéu po ko~ [o} je sveth Amerikanac nejverovatnija op&tio sa Zivotinjom, @ odatle Je nastalo to Cudo od majmuna.™. Cetviti odgovor jeste odgovor pripovedata koji sebe identifikuje kao ~glas zenitisti¢kin sferax | Kao sslobodnu erkvu | slobodnu nauku pravog modernizmax: FENOMENU MAJMUNU inkarniran je duh visoke inteligencije, da ‘kale svoje ludske grehes.*. Dali siZejni tok odvija se u obliku pri- povedageve potrage 2 potpunim reenjem zagonetke. ‘Novi momenal nasiaje kada je »€udotvorna Zivings sama dosia medu ljude, |, naodgigled opéaranih novinara i lovacs, jasno | éitko ispisala ime’i prezime autora knjiga Fenomen majmun. Sads, dakle, ‘autor romane postaje | neposredan junak vastitog dela, @ dobija se jodgovor na pitenje Ko bi trebalo da bude otkrivalac velike zag0- netke, Stoga Ge se u jednom dugom (zauzima vie od Zetvrtine oF fog teksta)dljalogu autora/pripovedats i Gudotvornog majmuna ot- kritiniz neobiénih pojava | dogadaja, kao Sto su postojanje napo- Fedne majmunske civlizacije, zatim veka »seoba nad-majmuna u Vezduhe, te osnovne odlike majmunske nauke, religil, univerzitet, shvatanja pravde i sl hog majmuna, A u vezi sa postednyim det Vanja je ukljuéen jo8 jedan lik ~ lik autorovag/pripovedatevog ta- Sta: on, zaneseni nauénik Koji se bavio proutavanjem Covekovog Srodnike, reinkarnirao se pod izvesnim okolnostima u majmuna pponev8i sa sobgrn mnoge neobiéne osobine u tu novu, nesvakidas- flu mutacilu. Gitava zagonetka je, dekle, nastala kao posledice ‘nauénog eksperimenta | jedne Cudesne reinkarnacij, iz svin ti, nadasve humornih zbivanja Mikac nege izvodit ni- kakve ozbilinle Implikacije: Stavibe, on ée citavu priéu na tome i {CRE on tla pores tte J prebatano ole 350 potja autorovih Kontakata sa izdavaéima, kao i na opis njegovih rukopisa koji se bave reznim senzacionalnim dogadajima. Ovakvim krajem je Fenomen majmun Marijana Mikca dobio prstenastu kompozicju, jer je! potetak siénoga tematskog naboja. Svet itarature | kriizev- fog 2ivol@. prvotna su opsesija | najsnaénije tematsko izvoriste ako ove knjige tako i zenitisticke knjiZevnosti uopste. ‘DUE naznaéene sidejne okosnice pojavjuju se raziiiti ikovi {@udesni majmun, autor/pripovedaé, predsednik »Saveza Svetskin Sedin Nauénikas,prvosvestenik, sveti Amerikanac, fast-nautnik i Grugi, ali ni jecan'ne samo da ne dobija previse mesta u narativ- ‘nom okviru, ve6 svi oni ostaju krajnje shematizovari, ploSni, be: fo Fivotne punine, (ukljucujus! tu | lik pripovedaéa-autora). Dru- ‘gatie nile nl moglo bit: Mikéevi ikovi potpuno su u funk ludistié- Rog opredelenja ovog zenitistiskog romana Knjiga Fenomen majmun zbilja sjeste knjiga smebs, 2—- bave tigre. U pitanju fe proza kojo} nikakve vrednosti ~ ne samo vanknjizevne, vec ni knjizevne (nikakvi likovi, zbiva. ja, poruke 1 sl) ~ isu svete, u pitanju je proza sveopsteg Iudigma, pa stoga i proza bez évrste | koherentne strukture. Slobodna igra jezika | nesputano kretanje po sirokompro- store prozno-umetni¢kog pisina osnovna su namera ove-72- nitistitke rapsodije. Zanrovska neodredenost prirodan je. Sastavni deo takvoga opredeljenja za poigravanje proznim pismom: narativni diskurs smenjuje se sa poetsiim, pa Gramskim. a interpoliraju se | forme novinskih vesti, javnib, beseda, avangardnin manifesta i sl. Dinamiénosti knjige po- Vy lit S 7 ‘Y a) Fouts branko ve poiansi sebno doprinosi neprestana izmena tacaka gledista. Pripove- dag se priblizava pojedinim likovima, govoreci ponekad sas- Vim iz hjihove perspektive, alii zadrzavajuei poziciju iz koje be u svakom dogadaju moze nazreti | njegov izraziti hu- morni potencijal. Tako ée u jednom trenutku dati re¢ »Se- dom predsedniku Saveza Svetski Sedih Naucnika« da, bi gatim progovorio iz perspektive -Prvosvestenika crkve Hri- Sta Drugoges, potom »monopolisanog modernistes, a ko- hhagno | pravog, zenitisti¢kog moderniste koji je, zapravo fin- girani autor sam. Takva raznolikost glasova doprinosi pri- ferno} narativao) »svezini«, te odsustvu monotonije pripove- danja. ‘Monotonija je uklanjanje i naglasavanjem humornog. lronijskog | parodijskog stilskog sioja. Taj je slo}, zapravo, dominantan stilski kompleks ko}, kao sto smo ve¢ reli, obe- fezava ukupnu duhovnost i tonalitet dela. Insistiranje na humornosti tollka je da to rada cal novu vrstu zasicenja, pri Gemu se kao odista humoran moze registrovati samo gest posebne uspelosti, Vrsta humora koju Mikac posebno ne Guje racuna sa efektima paradoksa, igre recima, dosetke, Honsensa | alogiénog povezivanja udaljenih sfera realnosti, fa mnogo je manje Koriscen humor situacija ili karaktera, Humor koji neposredno proistice iz jezickih efekata ono je sto u Fenomen majmunu posebno dolazi do izrazaja, Tako Ge. na primer, knjiga poéeti jednim dijalogom Koji, u osnovi, potiva a paradoksu (pitanjem — »Gospodine, da li ste vi fovek?. | odgoverom — »Ja nisam éovelt Ja sam samo kriti- Gar) da bf usledio nestavak Koji sadr#i iskaz zasnovan na Gosetci (-Coveke Je meta, na koju oduvele pucaju sve glave i sve zadnjice-) ili doseicl bliske nonsensu (»Covek se greje na, etpacima sladoleda-*. Ponead su | Citava poglavija sadi- hjena kao kakva nesputana humorna fantazija (takve su poglavija Nelogiéno putovanje u godinu 2222 Buna protiv Goveka radi éoveka, Uzdisaji stomaka koji je oboieo od kon-sar, Fonamenain tn nya main eng sal emt tls en itt Get Angnh P cr teanim ina nals Kiser fel shen ponte ake ara Tiere Aa For ag HUET Ml i ote dee a scare ee Olea eg mae Petunia SEC eae eck TOC aig ance ha Eee ES ta au ei onIGT or Hrs eat et Ijeni predmet poigravanja (-Cast Hristu! Ali slaba cast teat es FE hl Sth patna oe eum i ita ais orgs Se Petra! iS Rl np eat nro wart: st Kine ogo Bree Foe nese Pe DS REE nas asada Tie Zab nspenee ogo Ba Reb rear JSR Tabet late Bars se De ere ntl ee vena rae) a Shen ebay aac erole Mr sete ele mots ay olen ama cen anton eastern, aD uae creer in UN nae ae ea eatin Sef Gas as natn eng ns Sere tS eae aa gts sete Kotte a nena set i ie sone, Nae SO Mra eo it ae crn ie anes tSeo ee Tac necesita i edn Sl eka Se esata ian nee annex Fema mac eg En a ed ERTUPnS Sr tok ota tae) Mee ee ner enous sao Sejiie euna aoe aloe see oan ee aa a ee ee Sarat cia die oh RM te ec re sie, Grama ree tees wae wes Pes pi Sra dom fs oat ee aes pau deta apn asada ee ae sna camale'y ainaadsfe tlc oe ema 1S pga sak ated pan rae fae ae sti¢ke detalie. -Neka se uzasavaju dobri gradani!.© — glasi si et ra lo ta nants Belcle crott es lia, in a ai ee els Sta hat sone a cana ZENITISTICKA PROZA ~ STA JE T0? Razmotrivsi ovlagno dva prozna dela nastala unutar 2e- nitistickog pokreta mozemo utvrditi zaista visok stupanj ‘poeti¢kog zajednistva, u svakom sluéaju dovoljan da izraz ‘zenitisti¢ka proza koristimo upravo u strogom poeti¢kom smislu. Zenitisticka proza, dakle, postoji kao poeti¢ka speci- fignost nesvodijiva na neke druge pojave unutar nage avan- im ‘knjizevne prakse, one nadrealisticke, na primer ‘ofa je, uzgred budi re¢eno, nastala nekoliko godina nakon HJanskove i Mikéeve knjige). ‘Ako bismo pokusall da opisemo poeticki predlozak zeni- tistiéke proze, svakako bi valjalo zapoceti sa konstatacijom © njenoj izrazito} antimimeticnosti: ta proza, naime, odbija da se konstitulse kao vrsta podrazavanja neke stvarnosti ‘koja joj prethodi. Pri tom je pomenuti antimetizam ispolja- van prevashodno kao antisociologizam i antipsihologizam, Sto je pogotovo vidno u konstituisanju knjizevnog like. Li- Kovi Poljanskove | Mikéeve proze su. s jedne strane, zamit~ ljeni kao izrazito asocijalna bica (Nikifor Morton’ —_ kao marzitelj sveta 1 njegov unistavalac; pripovedaé (autor Feno- mena majmun kao istinski modernista sukoblien sa osnov- him drustvenim institucljama) a, s druge, i kao naglageno psihopatoloski tipovi (poimovi zdravija | normalnosti ovim Hkovima ne znace baa nista, Il, pak, izazivaju njihovu nega. tivnu reakelju} Autori, uz to, ni jednog momenta ne nastoje da pruze bilo kakvw socijainu ili psthologku motivaciju za postupke svojih junaka, iako da oni do kraja ostaju puko oli. Benje, pocetne ideje, ostaju — kalo se to pocesto Kaze ~ bezi- votne | papirnate figure, Likovi su — usled doslednog antiso- Giologizma i antipsihologizma — plosne konstrukcije bez 2i- votne punine. No, do Zivotne punine autorima zenitistiéke proze nije ni bilo stalo, Do odredenih ideja, doduse, jeste, ali te se ideje mogu predociti | bez prisustva otisaka realnog Zivota i Zi- votne uverljivosti, Antimetizam je, dakle, zahvatao raznolike aspekte knjizevnog dela, ali ne bas u podjednako} meri: sfera i idejnosti najupadijivije je ocuvana u statusu povias- Gene komponente, komponente dostojne ¢ak i podrazavanju. ‘Ta idejnost, opet nije podrazumevala. nikakav obuhvatni si- stem, vee vise jedan niz (zenitistickih) opsesivnih tema, uz povréan aktivisti¢ki zanos u pogledu mogucnosti dosezanja haznacenih optimainih projekcija. Takvo opredeljenje je Po- drazumevalo | umanjivanje znacaja narativnog diskursa, te njegovo odstupanje pred esojisti¢kim. Zanitisticka proza nije iskljuivo pripovedatka, vec je osnovana na meganju haracije sa esejistickim, publicisti¢kim, pseudo-nauenim, prorocnim, poetskim i drugim oblicima ispoljavanja jeziékih funkelja, To meganje Zanrova, stilova i kodova, odnosno pomeranje ustaljenih granica knjizevnosti, joste, po svernu Sudedi, osnovna intencija zenitisticke proze i zenitistiéke Knjizevnosti uopste, dok je antinarativisticka opredeljenost naprosto sastavni deo te intencije. Sve to imalo je za posle- dicu izrazito naglagavanje konstrukcijskih osnova knjizev. nog teksta, odnosno pokuga) da se manji prozni fragmenti raznorodnog karaktera okupe u celinu ¢ija okvirna for- malna struktura treba da osmisli prividnu neusaglasenost pojedinih delova. Konstrukeija celine racuna, pre svega, sa Postupcima. montade, jukstapozicije, mesanja zanrova, se- Imantieke opozicije | sl, pa raznovrsnost proznog materijala ostavija utisak neprestanog poigravanja kako predstavlje- nom stvarnoscu tako i narativnim konvercijama. ‘Zenitisticka proza je zbilja, ludistiéka po karakteru, i po tome je usporediva sa malo dela iz nase knjizevnosti. Skio- host igri i samovolinom tretmanu proznih Cinjenica o¢ituje Se na gotovo svim planovima knjizevne strukture, Ve¢ kom- ozicija ovih dela je priliéno labava, neskladna, saéinjena po ouici zbiranja fragmenata, pri Cemu se pojedina poglavija tukazuju kao krajnje nezavisne i raznorodne celine, Doduse, postoji jedna krhka pripovedna okosnica, ali se ni ona ne Gini toliko vagnom dane bi mogla biti prekrojena, izme- jena, pa i napustena. I priéa i zbivanja su, dalle, predmet poigravanja pisalackog (a s njim i: ¢itala¢kog) subjekta, tako fa ne postoji naratival okvir koji bi bilo neophodno rekon. Sstruisati a da bi se delo u celini valjano shvatilo. Ista konsta- tacija u dobro} meri vadi i za likove ovih proznih dela: ne posto}! potreba da se, korak po korak, u procesu éitanja po- Punjava prostor koji ocrtava hipoteti¢ii obris knjizevnog {ika, jer nam se, | nakon takvog podubvata, nece ukazati nl- kakva punina sveta knjizevno-umetnickog dela. Ta, se pu- nina, naime, nije ni, mogla konstituisati jer jo} ludisticke Komponenta to nije dozvolila, ‘Svet igre nam se, dakle, ukazuje i pre i posle padljivos SSeitavanja zenitisti¢ke proze. Igra je tu dominantno, sveop- Ste nacelo, a njena se svrha ne ocitule toliko na plan mani- festnih sadraina koliko u spontanom i gotovo nehotiénom. efektu ukazivanja na stvarnost u svoj njenoj krhkosti i uslov- hosti Tu se negde otkriva | osnovna paradoksalnost zeniti- Sticke proze: ona je, naime, izrazito protiv znaceniske usreds- Tedenosti teksta (protiv logocentrizma, kazimo to deridijans- kkim jezikom} ali je, pri tom, njen idejni udinak priliéno lako Kontelestualizovati | opisatl. U kontekstu modernog evrops- og nihilizma ona se otkriva a vidu tvrdoji o paradoksnom ustrojstvu stvarnosti ~ sve | este i mje, u isti mah! Pomenuta postavka imaée krupnih (unutar knjizevne strulkture svakako najizarazitijih) reperkusija na jezik i stil ove proze. Sami zenitisti su, reklo bi se, imali dovoljno samos- Yest u tom pogledu, a i Marijan Mikac je, u pomenutom tek- Stu pogovor Zenitisticka nova umetnost,u priliéno) meri to dokazao, Govorecl o selomentima zenitistickog pesnistva« fon ce govoritl, zapravo, © zenitistickom stilu uopste, pa Ce pomenuuti tri osnovne odlike: paradoksainost, simultanost i Bsocijativnost, od kojih drugu mirno mozemo podvesti pod treéu Upravo pomocu polmova paradoksainosti i asocijativ- hhosti mozemo utvrditi liniju raziike u odnosu na prozu na- Sialu uokviru nage avangarde u celint: niko, naime, nije to- liko insistirao na stilu osnovanom upravo neta dva pome- uta mehanizma. Ako bi se, pak, za nadrealisti¢ko pisanje u potpunosti mogao vezati pojam asocijativnosti, pojam para. Goksainosti to, pak, ne bi mogao. Paradoksalnost je mogla, all nije i moraia biti sastavni deo automatskog pisanja, tako da postoji niz drugih polmova (oslobodenje Zelje, nesvesno, an, humor, revolt, | sh) koji évrsce odreduje nadrealisti¢ko pisanje, Zenitisticki stil, pak, upravo insistira na paradoksal- host! iskaza, te jednoj vrsti Igre koja. ne traga za formama ispoljavanja nesvesnih sadrzina u jeziku, ve¢ se zadovoliava Kombinatoristi¢kim neocekivanostima | izazivanjem sokova inovacijama jezicke materije. Tu doticemo i problem nedo- voline programske odredenosti zenitizma, doti¢emo ispraz- host njihovog idejnog temelja, te prevashodnu zelju za de- strukeljom utvrdenog poretka, sto zenitizam u priliénoj meri polja 381priblizava dadaizmu, kome se, manifestno bar, izriéito opi- ‘Veza sa dadaizmom ukazuje se i na jos jednom planu, tide se pokusaja iskoracenja izvan prostora pojedinih vrsta umetnosti. U zenitisticko} prozi ta se srodnost otituje i kroz Zelju za prosirenjem semioloskog prostora. proznog, pisma, Sto. podrazumeva uvodenje raznih vizuelnih znakova (iko- niéki znaci, razni tipovi slova, linije | crte kojima. se podv- Jace, istiGu i naglasavaju pojedini fragmenti i sl) koji stupaju u poseban odnos sa verbalnim aspektima tekste. A specific. nosti odnosa verbalnog i vizuelnog znakovnog sistema nasa je avangarda u vreme pojave zenitisti¢kih romana veé mo- {gla postati svesna, i to ako ne pre a ono sa Sestom sveskom protonadrealistickog ¢asopisa Svedocansva (izaéla 21. ja- ‘huara 1025. godine) svakako, KRATAK EKSKURS: SLUCAJ MIROSLAVA FELERA Pomenuti broj éasopisa Svedocanstva posvecen je srado- ‘vima umobolnih, a izagao je pod poeti¢nim naslovom Zapisi iz pomradenog doma (stvaranje Judila) U tom tematskom broju, Koji ée se pokazati kao jedan od kijuénth dogadaja u razvoju nate avangarde, objavijena su, izmedu ostalih, i dva Fada potpisana sa FN. Jedan od njih nege nas posebno inte- Tesovati (re¢ je © eseju pod naslovom Geneza umetnostl, ali se ona} drugi — Vampir, roman u 21 slici ~ Cini izuzetno za- nimljivim 2a temu koju smo zaceli: u njemu se, naime, moze faci toliko one izvorne, nadrealistick! shvacene Poezije (vidi, hha primer, celine koje govore o veliko} Geznji Rubenovog Zivotac, il, pak, o simbolima tela kakvo ono stvarno jeste i kako ga autor oseca) da |e delo samo po sebi dovoljno svedo- éanstvo kome nije potrebna nikakva naknadna verifikacija ‘All, z perspektive nage potrage za avangardisti¢kim ospora- vanjem romana kao knjizevne vrste Vampire zanimijiv, pre Svega, po tome sto na intencionalnom planu posto}i kao ro- man, pa je tako i oznaten, a uz to postoit i kao delo koje osim verbainih sadrai i vizuelne znakove (crteze}, Moglo bi se reci da Vampiroznacava jednu, u osnovi dadaisti¢ku akeiju ospo- ravanja romana iz perspektive stripa, ‘No, zanimijiva je recepcija ovog dela F. N. unutar nase avangarde. Za sastavijace tematskog broja éasopisa Svedo- Ganstva autor Vampira je pro svege. dusevni bolesnik koji Boluje od =pseudologije fantastike (mythomanie)-, a zatim i dugevni bolesnik koli stvare. Tumacente, pals, Ljubomira Mi- tiga prilieno se raziikuje: decentjama pre pojave antipsihija- trije Sef zenitizma ée progovoriti 0 zloupotrebama medi- ‘cinske psihologile, jer je — tvrdi on — jedan potpuno norma~ lan éovek ssilom gglasen za ludog i zatvoren u beogradsku dutevnu boinicue F. N. je, zapravo, izvesni Miroslav Feler, Koga progunja rodeniolac avon! zaqreback’ fabrikant No, ‘ako se Mici¢evo tumacenje Felerove bolesti raziikuje od tu- macenja onih oko éasopise Svedocansiva, odnos prema ro- manu slikama gotovo je istovetan: jedni i drugi u to} umot- vorini vide prevashodno odredene simptome. Jedni — zna- Kove bolesti spseudologije fantastikes, drugi — potvrdu zdravlja { pesnickog obilja maste, koja realne likove i doga- dale, doduge, transponuje, ali ne toliko da oni ne bi i dalje ost all évrsto vezani 2a reainost samu™ Micié u Vampiru po ‘Svemul sudedl, vidi jos jednu moguénost inoviranja prozno- lUmetnickog jezika. On €e posebno giedati crteze, a posebno verbalni tekst: jedinstvo dva semioloska sistema izmaci ce ‘mu y potpunosti ‘Cemu, onda, u kontekstu rasprave o zenitisticko] prozi, pominjanje — nazovimo ga tako ~ dadaistickog vicuelnog Fomana Mirosiava Felera Vampir? To pominjanje ima ipak smisla, jer pokazuje domete ukljucivanja vizuelnog znekov- nog sistema unutar strukture zenitisticke proze: taj anf kovni sistem jeste tek dopuna verbalnog tekste, njegovo po- mo¢no eredstvo. ‘Do snaznilog prozimanja dva semiglosia sistema daslo Je upravo u Felerovom Yamoiru all io Micic nije umeo Ga ni da valjano woei. Uoeice to dosta kasnije, u periodu neoa- vangardo, jedan istinski nasiedovatell dadaist\¢kog duha — Vujica Resin Tucié: tek ¢e njegov vizuelni roman Struganje masie (1982) dovrsiti zapocetu verbo-voko-vizuelnu. akelju osporavanja romana. Miroslav Feler je, dake, svor prvog Pravog Gitaoca dobio tek u Vujici Resinu Tucic ZENITISTICK] ROMAN I NJEGOV CITALAC Odnos Llubomira Miciée prema sluéaju Feler pokazao je, zmodu ostalog, | zenitisti¢ke ograde u odnosu na racial. nost dadaisti¢kog usmerenja. Mada je Zenit deldarativno odbacivao dadaizam, on je u isto vreme mnoge njegove mani- festacije pokusavao da apsorbuje unutar Viastitog idejnog koncepta, all je vizura Cesto bila preuska da. bi obuhvatila baé sve avangardne zanimljivosti. Bilo je, stoga, potrebno da & >) prode mnogo godina da bi izvesni dadaisticki fenomeni do- Bill svoga éitaoca i svoga osmisljavaoca. No, sliéno se nesto desavalo | sa zenititistickom prozom: i njoj je dugo trebalo da stekne svoga ¢itaoca. ‘A da ll ga je — ponovimo pitanje sa potetka ovog teksta ~ uopite i stekla? Pre nego sto odgovorimo duni smo i od- govor na pitanje koje smo privremeno ostavili otvorenim. na pitanje sta je to zenitisti¢ka proza i u kakvom je odnosu spram romana? Konagno, postoji li zenitisti¢ici roman? No, vratimo se za momenat problemu zenitistickog stila: potrebno Je zapravo, dodadi Jo$ | to da je taj stil nezamialiv ‘svog humornog temelja, To insistiranje na neprestanim bumornim obrtima zadobice u odnosu na knjizevau vrstu MAPHJAH MHKAY ®EHOMEH MAJMYH CO SeHMTHCTHUNH PoMAH Oo Poman je weceo jep nuxo Hunora A uujo yéno u muxo nuje yupo —— ROMAN ZENITISTE —— SINGE PHENOMENE | MARIAN MIKATZ kL romana sasvim primetna na samo ironijsko-parodijska veé Mbezostatne osporavalacka obelezja. Jer, humorni stil nije ovde u funkciji uobliéavanja jecine humorne slike sveta, pa {im i forme humoristiékog romana, ve¢ je on tu da bi humor. alm polgravanjime osporio ozbilinost svakoj slici sveta, pe i form! romana uopste, Ludizam zenitistiéke proze, pa i bu- mornost (Koja ulljucuje paradoskalnost { asccijativnost) nje- govog stila prvenstveno su usmereni ka preispitivanju jed- og tradicijom verifikovanog knjizevnog koda: otuda zeniti- sticka proza postoji prevashodno na nacin osporavanja ro- mana, Ne shvativgi je kao vrstu romana — antiromana pro- pustiGemo da uoGimo njenu odliku od kijuéne vaznosti To nadalje, podrazumeva da je prava priroda zenitistie. kog antiromana shvatljiva tek na planu intertekstualnosti ao presudne odlike mnogih moderaih, a pogotovo avan- gardnih dela. Drugim recima, dominantne odlike zeniti- sticke proze ne treba traziti na planu njihovih socijalnih, psi- holosidh, Cak ni idejnth funkcija, Koliko ih treba tragiti ur utar globalnog sveta knjizevnih konvenciia: tekst zenitisti og antiromana postoji na nacin odnosa spram drugih, pre svoga, knjizevnih, tekstova, Zonitisti¢ka proza je jedan od prvih i najdoslednijih pokuéaja nage avangarde de konsti- tuige izrazito nereferencijalan prozno-umetnicki jezik, jeziko}l ée se koliko je god moguée (odnosno, koliko mu jezik po svojoj prirodi to dopusta) zadrati na ravni oznatitelja, Pri tome se intertekstuainost zonltisticke proze nece toliko re zovati kroz sasvim odredene oblike ironijskog i parodijskog odnosa spram drugih tekstova (mada i njih, itekako, ima: lukazali sino ne odnos spram Knjige postanja u Poljansko- vom delt, a moglo bi se takvih mikrozehvata — poput alu- zija, citata, paratraza { sl. — naci jo8 dosta), Koliko je zeniti- stima stalo do toga da se odrede spram knjizevne vrste ro- mana u-celini Otuda, ako konstatujemo da zenitisti¢ke roza postoji kao interiekstualni parazit izreci emo sasvim tagan Stav:ta proza ne bi ni mogla postojati da nema -orge- nizma« éije sokove sige i éije postojanje neprestano dovodi u pitanje, Zenitisticki roman nije roman u pravom smislu te Teéi. On to nije éak ni ako se prihvati ona krajnje neoba- vena, Forsterova odredba koja kaze da je roman tekst sa vige cd 50000 reti. Nije, jer th, zapravo, ima manje. Zenisti- sticki roman je roman samo utoliko ukoliko uspeva da se prikadi na tkivo jednog organizma koji se tokom dugog Svoga 2ivola pokazs0 sposobnim za samoreprodukeiju, ali sada otkriva znake zamora { iscrplienosti. Zenitistic man treba uslovno shvatiti kao roman, i to prevashodno ‘zato Sto je po intenciji — antiroman. 1, Konaeno, sta Je sa citaocem zenitisti¢ke proze? Real- nih tragova éitanja ovih proznih dela ime odista malo, toliko malo da to mora delovat! Cudno. Objasnjenje koje ce razloge potraziti u Cinjenici da zenitisti nisu dali dela od vece umet- higke vrednosti ne stoji, jer nije estetska vrednost jedini i yrevashodini razlog ko}! na citanje navodi: ponekad je ite- ‘ako inspirativno citati dela sa naglasenijim inovativnim potencijalom, éak i ako ona nisu dobila bas estetski ubed- five oblike, U svakom sluéaju, produktivno éitanje zeniti- gticke proze iostalo je, Ta je cinjenica za aljente tim vise 3to su neke potonje proznopoeticke orijentacije — pogotovo fone Koje racunaju sa ludisti¢kom, fantasti¢kom ili konstruk- tivistiékom komponentom — mogle upravo kod zenitista naéi zanimljive podsticaje. ‘Ako su neposredni uticaji izostali to niukoliko ne znaéi da éak ni izvesne tipoloske srodnosti izmedu zenitisticke proze | nekih potonjih knjizevnih dela ne mozemo prepoz- hati. U tom pogledu bi se kao veoma zanimljiv predmet pos- matranja mogia pokezati postavangardna | postmoderni- sti¢ka proza 70-ih i 80-Ih godina. Citalec ovih novijih dela, nage prozne knjizevnosti bi mogao, po svemu sude¢i, bit ¢i- talae zenitisti¢ke proze. Uzmimo za trenutak kao oéigledan primer jednog pisca koji se medu novijim autorima ve¢ sada Lzdvaja ne samo umetni¢kom vrednosu vec i poeti¢kom Konzistentnosu svoga dela. Reé je o ludistickom nihilisti ‘Svetislavu Basari. Prozna paradigma koju ovaj pisac sa pri- Iieno éistote definige u svojim tekstovima racuna na fantaz- imi¢ke deformacije spoljasnje stvarnosti, na neprestane ludi- Sticke zahvate, prozimanje verbalnog i vizuelnog znakovija, nihilisti¢ko svodenje pripovedne stvarnosti na stvarnost pri- povedanja, Gesto smenjivanje fikcionalne i metafikcionaine Fayni, nagiasavanje navela protivureénosti { asocijativnosti ‘tila, kao | specificnu autorsku zaboravnost u odnosu na us. lovnosti zadatog pripovednog sveta. Korespondentne niti igmedu Basarine i zenitisticke proze su, zaista, brojne (8to ne dovodi u pitanje osobenosti pomenutih proznih tekstova), tako da s punim pravom motemo re¢i da bi Basarin éitalac ‘mogao bit! | citalac Poljanskove i Mikceve proze. Radikalizu- Jue, pak, tu tezu o srodnostima, mogli bismo, i pored izves- nih rezervi, reci ¢ake i to da Basara nije morao u potrazi za vlastitim poetiékim uporistem ici neposredno samom Be- ketu: ono Sto mozemo nazvati >beketizacijom« nase proze # bilo je U priliéno} meri prisutno u zenitizmu, cake | pre nego Sto je Beket ispisao svoja dela” Citanje Basarinih tekstova, dakle, baca nova osvetljenje na zenitisti¢ku prozu, a vazi | obrauto.§ tim u vezi mozemo se podsetiti i jednog detalja iz knjige Napuklo ogledalo 1996); u tom romanu prisutan je i lik oca Koji sve vreme cita, yrbu, da bi na samom kraju romana bilo reveno da on, kao Lobieno, éita Vecernje novosti. Borba je, dakle, na tajanstven nacin nestala, a taj nestanak ne samo da nije objasnjen vec je u datom pripovednom kontekstu prihvacen kao sasvim obiéna, priredna pojava. Nesto sliéno desilo se u Poljansko- vo] knjizi 77 samoubica, ede je u jednom trenutku pocela da otkucava paklena masina kojoj se zatim izgubio svaki trag. A paltiena masina nage proze pojavila se u najrazlicitijim oblicima, | kod jednog Svetisiava Basare. Mode se re¢i da je ‘on jedan njen (sreéni) pronalazac. U umetnosti proze, daikle, desavaju se ne bas lako objas- njive, krajnje »suranjivés stvari, Kada su ti marifetluci poceli teéko je reel, ali u slucaju zenitistiéke proze jasno je: umesto pravih romana poteli su nem se poturati neke patvorine koje na roman jedva i nalikuju. a ipak se kao roman morass tretirati Te paiverine polako nas navikavaju de. starl hss nisu onakve kakve izgledaju. Navikavaju nas da otkrivarno skrivene neke mehanizme ko}! prirodu stvari vige odredujit rnogo Sto to Gini njen spoljasnt izgled Sami zenitist, ne kadu, ‘kakye stvari odista jesu, niti kazu koji su ti skrivent ‘oni samo twrde da je doslo vreme pune relativi- zacije stvarnosti. Na tej smo naéin, pod izvesnim okolno- stima, roman vise ne mora biti (vee postaje, na primer, be nalna éinjenica koju mazemo smestiti u svet subliterature) & ono sto kao roman bas sasvim ne izgleda postaje, eto, za tu knjizevnu vrstu znacajno. Tako shvaceno nacelo neodredeno- sti zenitisti su u ovim naéim prostorima medu prvima nasiu- {ili#* U domenu knjizevne vrste romana nista manje nego nekim drugim. [TA Gls PE tere ear ra — gaia ed igor etn rhe aga ne pura nase stem eee eeoue antemaran Soren nation aanalieme area tae uh omen npr ot eae tn at rome ch as sk a aN acti ate a ce sas ees boast (cbse gan ae Sasa Ae eee tere ats Aes uci eines thew tos age remeeemnreast, gaeee oatorn line eal eeepc ip artciucenaes © Saneee ete {tober Bt grobom tet Branks deruje aru knjigu Koj ti nee reuae Si tees eee ocr eta nomena cos ant a fe a tea es spear atau eh rae ert Se Acie ath eee Satria tas pace ae De 5 tos pire cme SU RE ee Steet pe er «a vot nije stron njogovom sopet Peovadanf svfe va ve fers Ph "Branko Veo. naga Ras, zr samoubien Nawiadn Refletor Zagreb fh 4 ot, Sve ‘eve donalin ber ikki io gresraiiih lo sth open mene, sea ose met dealin red pment nee a Bijele Veen ules shoes be ta njo wb ose bole ieaurorno;oig cla ~ sgl nelako odin sano: nipbotc ruta i propusd sta suo wen, w peste nut goto svazom rele ove Iii fait ne estima gd plsac ura ince zantmi. mou ruse, Pein kL primer: pus naka Uttisa jen vigoin eed pa can regu bof Ose aaraava sao na ‘Hau n't nage ne optuledetalina wc hort hraje Konvenctanalne = Fant oma fe since, cnavaliva fe val miroae Tt Pollak, koh fe med ‘een it salantoaa ern sol aakspilim mest oo oe alleen ic’ p ts dlr lod texsinnesemo oteat ssh | {tie slabootovth proznih tehstows jer su one I previse woelive “gu navodt sa tr 8 1 io st 2 HE Uptavo tim vaznim, a osetivim deonicama Polanski postupa bez pravog umetnickog ecocanja ou probleme oblixovanj osetivi Stevtih ic KEsu®povrdnost | doniaratvnant names sske prfinjonost Allok smo ome ibe ret [i Napesmor Ne Miriandejé TN r ee 1 Na primer -Ne Miriandejé Ti Na ule mirissvaJe.neznam tho sam i ‘0 sem deznam, Covek-nisam Ja oam monsirumm Je se nlkako posve ne raz ‘hem Je maa fea To nas estJa sam jedan Sermo! imam 7 atean Ta [Rte saan po svi dlovigna seta kao ves judi rN lo ‘niljere aljendaja Best dole Grde kod mene te vse ~ Odvite Te ‘olem da i ee Too znakazio yecnim bolom. Cikagima) Prva suzo oes Sis Sabite i bstre a en 6 cuau Tvoke pomfadio sacra} mrakovime | Odsite at ml vretnn eda 8 Te ponteo iatinom it moga seta Palit Smo In slingat Bet "Sho ne parti swarina sone arene .. 1s, Posebnim kriptogramom Polianski je deznecio swvarnl grad Koll si -Mortonove multipiicife svojerrsat kionovaia blanc! oapustlit ret joo 2s isos kgen nt zeit eu a gone nepsredna pe poses njige 77 satmoubica (igh a strani 17- -bo davola kamene siryino 2a gre- ena: padiageninpotnio sam Pliers} Mranja prema gradu u Kom oni delovll viva jo na ovor mest a fo tla u beki2eptiste Km spiime polemickog karaktora To ce vemenom Liubomira Mica dove. Sudo putglothog Soviniema, lerabenog pogotove u Manifest srbitezsiva {its} 'ideoiosim ampitudama sentizma oanosne aanltietckog voce, 0 {om ¢haciokonfusnom pokusnjsideolotke article Barbarogenin kao “Siieer Otol! skomima ho eines revolute | oaleraeijg mo. Geet metoalctons wh ld ene Radoire Ronsatnovien~ Lb Hac Chi ie ening Prose ~ fad ~ Mtn epee Booered Iie perspeltive postskog subjekta oba tenska lika 3 ko aaj. «ru Atiniandej Koja foela sa svona’ Sve paratmenota katedrala/Ota ‘hb me ova udog samo’ sure seem od ine (io, 29 dale. "Bogon je protioil/Sam cava dovede je pred moje oi/deale se/ 2 Ar ddena/lo jl bete ognjenn amija/Zeies sam je kao einsan Sakal/Al none sa ‘Wale bile sama/Automooit/Ona bete manstrum slupost/Danaa/Argece Je Eola tare nore/U mariah noverako wav moj ma aka ‘at izipetan ritmki dinamizam dale tom zanoss posebnu sugestvnost siege odomak mote to vallano on pottrepr »Dalte nam vode/CaSu/Jezara/ Rete More/Pucinu/Bermerm 1 sreainw/Da se stiznemo bee Konce | hala! Preto raie 1 pella/U voen! ognient smehl/Nemiene su utrove vulkana/ Seta ‘rupellg pomilu| nasV/Pijme a pondzeru tacno lon Sveda | mraka/ Ky st bom /Orouow peamu/Vesehu Kress revovuciju/Mas amo‘aastave gore! Erton/PotiurTopowe bes: motora/Avione/Tankave/Caveeanstva/Arape. I ————— polja 273Aijce Srbe,Kineze. Varvare | Ruse/Da rezijomo krv kao raklju/Da se razva- iim po buleverime /Lono pjane/U evim Parisi, Londonima | Cikegime/ ‘kmolBwe nehocentrcke tistere/Da ih ajurimo u golema,kola/Brzx/Brea/ ‘SiiSezn'od brsine’ a ev Subr popaju/U trum jdrmave’Anjaajeni/Vesele ome psiedsi/Pod apo robenom ost 2) Fee Sea stvaraniom jabija na video | aasvim neposrednin. manifest nim iene SCracit ga Saturn interplanetarmu republiku/Cslome Kor Imran ety 2 ago Gave. | euome crake ae ‘ier te 28} sPotpalt temalje se) Pe onda gurnuti nogom goaludarac sis) Pe salen shoe eablt kno Oaion/Os sepunice/Bl kreutor Naamonmen- tang start Vanremontos 2 tat 386 parm soptimaine projekeie= vid u Kalil Aleksandra Flakers Poe: can somata Be ig Saree! Ft Mfkcaro Bote! Viste il od mene nametten u nebesima za general- nog drektors: Viste poles) oupotrebin Swearanjom hadog Sela Post st Sok agian sexual Smenjen st! Legit sl Ube 2 Cea e 33 Vill Martian Mitac ~ Fenomen majmun, Collection des znitistes tn ternationales no. Beograd e532 128, 1m. pat: komposiciia ‘ELLUM = Penni fudniet, Zon br. 38 okzobar 1025, se 17 1G banowu Patarovin crtate roma reninoats misil ce peat: -Niegovt red! i romana Vampirza mene isu mogl da bust mkakva tic, it ka Gvdsktmenes 0 poraradenju wine Onis sue jan suvice Fala 1 not ‘Malate nedasre sibovteksalent Komentan, oy, se oanose pa zivace tren ‘Biase Reno is hlegovog najubag aivotns 0 tome vil: tvan Nowrisorac ipa epg wei tbo enakovpst ati Mac rps, 0- t'To 6» Aleksandar Jerkov nazvatt «drugim organonom- mlade srpske prose [Vaio tome nlogov test Cospodar pri abjetjen kao preigovarale= ovo or te mind srpke prose. easopiu Republika. bra 14) °F Moti samo da se ove) eas de shvatt ka plodonje za jeril | nacio- ui samodoviinost hate Ii ilo oj duge aeevnost, Ne nso eas Kad god ou pak, pokuali dato nedvosmislon utine bio jet porazng 4 prléno opmane ie sarno pe knjizevnast kultura Swit Cj cu pastorens SPLMoe' pe nh stne Konstantin eon ot ome woe seal rae fe tkezao ne: pomenute neusaglasonec | protvurecnost (Vidi | He {30 ose] Branto Vo Poliansku pememuto) wala Bc 1 ek). $e'M toto edo toga dot w olvrima lednog pravoin so, tedogleog. pe gotova suludnog decloskog programe ne traba previte da 20uniUe: kn ‘Siva prekgn ne saboravimo ta ifs u clvet svodiva na sopsivene iene preiouavie Grogs snisiio| promi danas motnro nad nove vse od ‘Bhoga Eemu ey eam aoniist prograakl tol 1 Sto su svesno hell da ree ja ito rasioge ova proca ile Tek mrwvoslovo ns papi X74 potia — > kako su (i kada) price izgubile ravnotezu mihajlo pantié JJedan od tokova ovovekovnog (Cikcijskog) pripovedanja, say tao Loko ooekerfeaid narctinnel ounodimen: Zinalnosti 1 mimoti¢ko} inerci}, kao svoju bitnu, identifika. Gijsku Karakteristiku istice upravo paradoksalan polusaj buicanja mimo price. Ta kerakteristika ponajbolje se ogleda tl priblizavanjl Zanrova, odnosno, u nastojanju da se u je- Ziku proze altiviraju neke osobenosti koje on unutar mime. Hidtos stvaralackou Koncepta nema ~ jezik proze hteo bi hedto do snosivosti« jezika poezije, pa, shodno tome, pripove- Gadi {i citaocl) sve vise obracaju paznju ne samo na globaina Imatenja pripovedanja, vec i na svaku pojedinacnu reé, na Znatenjsi kontekst Koji ona sobom prirodno »donosie u pricu. U tom smislu (uz Jos neke pisce moderne) Stanislav Vinaver sa svojom knjigom Price Koje su lzgublle ravnotezu (iets. izdanje &. B. Cvijanovica) sto}i negde na samim poce- Gime modernog antimimeti¢kog proznog stvaranja. kod nas. ‘Nov uprkos uoceno} inovativnosti, ia njegova, inace, je- dina -poptunos prozna kajiga, ostala je sasvim po strani u faucavanju autorovog opusa, @ takode se izgubila negde na margini istrazivanja, proze ‘perioda moderne. Nokoliko je Tasloge takvom stanju start. prvi svakako potiva u éinje- hielde Price koje su izgubile ravnotezu nisu, Strogo uzev, vi 50K kcreativni rezultat ~ ta Vinaverova knjiga vaznija je po tome sio je ubrzala formiranje do tada nedovoljno ispolje- thou tip proznog izraza nego sto je estetski domet po sebi Nedalle Stanislav. Vinaver, ako najveei poligrat moderne Erpske knjizevnosth, po svojo} vokaci} ipat nije bio pripove- Ga Tranvformativnost njegovog dha {interes 2a najraziich fila moguea pitanja, stvaralacke oblike | oblasti bila je sa ‘ohu stranu disc! plinovanosti koju zahteva epsiim konvenci- Jama obelegena proza Vinaver je, Konacno, | demistifikator Upravo epske sdogmatiénosti«, giomaznostl, ssistematicno- six normativizma — bili tako raspolozen a pisati prozu (izizey ‘eratkih, ekoperimentaino obelezenih: tekstova) go- {ovo da | nije logicna, Premda ce se, docnije, u Gromobrany Svemira Gaal) Pputopiima erate pripavedno produ Fem smisiu tog pojma] Vinaver vige nikada nece biti pripove- Uae fikcija, kaka Jo bio u pridama koje su izbugile ravao. feiu, Da, Je, eventuaino, napisao jos neko =Cisto~ filcijsko prozno delo kritike, bi se, tragajuet za poeti¢kim inicljaci- Jama, sigurno vratila 1 toj knjizi. Ovako Priée koje su izqu- bile ravnoresu ostaj kao poseban, utoliko zanimijivij, ode- Jjale Vinaverove a 1 tradicijske biblioteke, prvo kao svedo- Cansivo da se pistev =razbaruseni 3 zadihani« duh okusao | ‘na tom polju, a najposie i keo podatak 0 jedno) miadalacko} resteti¢ko} avanturis (J, Hristi¢) Koja Ce, kasnile, naseg pisca preobranti u zagovornike permanentne avangardnost! | Sodeliti mu mesto | zvanje (koliko mitskog, toliko | stvarnog) Spiritus movens-a srpske knjizevne avangarde. U Pricama Boje su izgublle ravnotezu nalazl se zacetak ovakve slike 0 Vinaveru— knjiga, naime, vise pokrece nego sto praktiéno Stvarule | to (poledinacn) zapezanje prerasia, doonie, Ganas opsteprilivacent sud o ovom piscu kao o lauzetno ak- fivnom 1 podsticajnom estetickom (esejistickom) »idejo- hhoscue Koj medutim, ravi knjizevne prakse ostavija zna~ faina I zanimijiva, alt u estetskom smisiu ne uvek osobito vredna { nezaobilazna dela Ono sto. pitanje Vinaverovog rede u_posleratno} srpsio} knjizevnosti (mish se na period nakon Prvog svets- Kog rata. M.P)cini slozenijim, lokolnost da je kao pes- ik pripovedaé, parodicar 1 misilac, 1ako jO8 mud, bio ste- Kao reputaciju jos u predratnom vremenu, Tada je on, bez Sumnje, najkontroverenija licnost avangardine generacije 0 ojo] su mnog: stigli da izreknu sud (uglavnom negativan), & medu njima bio je | Jovan Skerlie Vinaver jebio stworio (8 pred rat gsnov svoje bu. duce filozofije, P ako bi se hieo pratiti kontinuitet pokreta tv, snove moderne. i onih posleratnih modernizama, i ek Spresionisticko-futuristickin. tendencija, onda. bl najbolje bilo poteti sa Vinaverom-- napisao je Radovan Vuckovic.. Igpravnost ovog zapazanja o sprelazosti« Vinaverovih ra-