Donaldson Stiven RAT ZLOZEMLJA Prevod: Jaki Zoran Donaldson Stephen ILLEARTH WAE (THE), 1977.

Serija "Letopisi Tomasa Kovenanta Nevernika" (2) RUNE 1990. Prvi deo: VESELKAMEN 1. "SNOVI LJUDI" Do trenutka kada je Tomas Kovenant stigao do kue, teret onoga to ga je zadesilo ve je postao nesnoljiv. Kada je otvorio vrata, ponovo se naao u kartografisanoj urednosti dnevne sobe. Sve je bilo upravo onako kako je i ostavio - ba kao da se nita nije desilo, kao da nije proveo poslednja etiri sata u komi ili na drugom svetu na kome mu je bolest bila ponitena i pored injenice da su takve stvari nemogue, nemogue. Prsti na rukama i nogama bili su mu ukoeni i hladni; njihovi nervi bili su mrtvi. To se nije moglo nikada promeniti. Njegova dnevna soba - sve njegove sobe - bile su tako organizovane, zastrte i postavljene da moe bar da pokua da oseti bezbednost pred opasnou od udaraca, posekotina, opeklina, modrica koje bi ga mogle smrtno povrediti zbog toga to nije bio u stanju da ih oseti, da sazna da su se dogodile. Tamo, ostavljena na stoiu za kafu ispred sofe, nalazila se knjiga koju je itao prethodnog dana. itao ju je dok je pokuavao da odlui da li da rizikuje odlazak do grada. I dalje je bila otvorena na strani koja je za njega pre samo etiri sata imala potpuno drugaije znaenje. Govorila je: "...oblikovanje nekoherentne i vrtoglave tvari od koje su satkani snovi predstavlja najsloeniji zadatak koga se ovek moe poduhvatiti..." A na drugoj stranici pisalo je: "... snovi oveka pripadaju bogu..." Ti nije mogao podneti. Bio je iznuren kao da se pohod za ezlom zakona zaista odigrao - kao da je upravo preiveo teka iskuenja po katakombama i na planinskoj padini i odigrao nevoljnu ulogu u otimanju ezla zakona od ludog sluge poglavara Kletnika. Ali za njega bilo je samoubistvo da poveruje da su se te stvari desile, da se takve stvari mogu deavati. Bile su nemogue, poput zdravlja ivaca koje je osetio dok su se dogadjaji odigravali oko njega ili unutar njega. Njegov opstanak zavisio je od odbijanja da prihvati nemogue. Zbog toga to je bio iznuren i to nije imao druge odbrane, otiao je u postelju i usnio poput mrtvaca, bez snova i sm. Onda se tokom dve nedelje teturao kroz ivot od dana do dana kao u nekoj vrsti transa. Nije znao koliko mu je esto telefon zvonio, koliko esto su ga neprijateljski raspoloeni ljudi zvali da bi mu pretili, napadali ga i psovali zbog toga to se usudio da ode u grad. Obavio je prazninu oko sebe poput zavoja i nije inio nita, nije mislio nita, prepoznavao nita. Zaboravio je lekove i zanemario VPE (vizualni pregled ekstremiteta - tehniku neprekidnog samoposmatranja, iako su ga doktori nauili da mu od nje ivot zavisi). Najvei deo vremena provodio je u krevetu. I dok nije bio u krevetu, u sutini je spavao. Dok je hodao po sobama, neprekidno je trljao prste o ivice stolova, dovratke, naslone stolica, nametaj, tako da je delovalo kao da pokuava da obrie neto sa ruku. Sve to bilo je kao da se skriva - kao da je zaao u emocionalnu hibernaciju ili paniku. Ali leinarska krila line nedoumice neprekidno su tukla po vazduhu u potrazi za njim. Telefonski pozivi postajali su benji i vie osujeeni; njegova nemuta zatvorenost samo je podbadala one koji su ga zvali, uskraivala im svako delotvorno pranjenje neprijateljstva. A duboko u srcu njegovog sna neto poe da se menja. Sve ee i ee budio se sa turobnim ubeenjem da je sanjao neto ega se nije mogao setiti, ega se nije usuivao da se seti. Posle dve nedelje njegov naroiti poloaj ponovo ga jae obuze. Prvi put je sagledao svoj san. Bila je to mala vatra - nekoliko plamenova bez poloaja ili znaenja, ali nekako ista i apsolutna. Dok je gledao u njih, oni preoe u blesak, poar. A on je loio vatru papirima - stranicama svojih rukopisa, tampanog bestselera i novog romana na kome je radio kada mu je otkrivena bolest. To je bila istina; spalio je oba dela. Poto je saznao da je gubav, poto se ena, Doana, razvela od njega i odvela mladog sina, Rodera, iz drave, poto je proveo est meseci u leprozarijumu - njegove knjige inile su mu se toliko slepe i samozadovoljne, toliko razorne po njega, da ih je spalio i okanio se pisanja. Ali sada, dok je gledao tu vatru u snovima, prvi put je osetio bol i oaj to vidi delo svojih ruku uniteno. Uz trzaj, probudio se razrogaenih oiju i znojav - i otkrio da jo uje pucketavu glad plamenova. 1

Doanine tale bile su u poaru. Na mestu gde je nekada drala konje nije bio mesecima, ali znao je da tamo nema niega to se moglo upaliti samo od sebe. Bio je to vandalizam, osveta; eto ta je poivalo iza svih onih preteih telefonskih poziva. Suvo drvo mahnito je gorelo, bacalo se navie u tamni bezdan noi. A u njemu on vide Viti Drvograd u plamenu. U seanju mogao je da oseti zadimljena mrtva naselja na drvetu. Mogao je da oseti kako ubija Jamnike, spaljuje ih nemoguom silom koja kao da je besnela iz belog zlata njegove burme. Nemogue! Pobegao je od poara, banuo nazad u kuu i ukljuio sva svetla kao da su mu proste elektrine sijalice jedina zatita pred ludilom i tamom. Odmeravajui bedno koracima bezbednost dnevne sobe, setio se ta mu se desilo. Iao je - gubavac, neist prokaena! - u grad sa farme Utoite, na kojoj je iveo, da plati telefonski raun, da ga plati lino u znak potvrde svoje proste ljudskosti, nasuprot neprijateljstvu, odbojnosti i crnom milosru blinjih sugraana. Dok je to inio, pao je ispred policijskih kola... I naao se na drugom svetu. Na mestu koje nikako nije moglo postojati i na koje nikako nije mogao otputovati ak i da je postojalo; na mestu gde se gubavcima vraalo zdravlje. To mesto nazivalo se "Domaja". Tamo su se prema njemu odnosili kao prema junaku, zbog njegove slinosti sa Berekom Troprstom, legendarnim poglavarem-rodiocem - i zbog njegovog prstena od belog zlata. Ali on nije bio junak. Izgubio je poslednja dva prsta desne ruke ne u borbi, ve u hirurkom zahvatu; bili su mu amputirani zbog gangrene koja je dola sa poetkom bolesti. A prsten mu je dala ena koja se razvela od njega zato to je gubavac. Nita nije moglo biti manje istinito od Domajinog verovanja u njega. A zbog toga to je bio u lanom poloaju, ponaao se sa prikrivenom neiskrenou od koje se sada sav grio. Niko od tih ljudi nije zasluivao njegovo nepotenje. U svakom sluaju ne poglavari, uvari zdravlja i lepote Domaje; ne Srdosolja Penosled, din koji se sprijateljio s njim; ne Atiaran, drubenica Trelova, koja ga je bezbedno dovela do Veselkamena, planinskog grada u kome su iveli poglavari; i ne, oh, ne njena kerka Lena, koju je silovao. Lena! - kriknu on u sebi protiv svoje volje, udarajui obamrlim rukama o bokove dok je koraao. Kako sam ti mogao to uiniti? Ali znao je kako se to dogodilo. Zdravlje koje mu je dala Domaja iznenadilo ga je. Posle meseci impotencije i potisnutog besa, nije bio spreman na iznenadni nalet vitalnosti. A ta vitalnost imala je i druge posledice. Zavela ga je u neprekidnu saradnju sa Domajom, iako je znao da je ono to mu se deava nemogue, san. Zbog tog zdravlja, odneo je poglavarima u Veselkamenu poruku usuda koju mu je dao najvei neprijatelj Domaje, poglavar Kletnik Opaki. I poao je sa poglavarima na pohod za ezlom zakona, Berekovim ezlom sa runama, koje je izgubio vrhovni poglavar Kevin, poslednji drevni poglavar, u bitki protiv Opakog. Novi poglavari smatrali su da im je to oruje jedina nada protiv neprijatelja; i on im je protiv svoje volje, bez vere, pomogao da ga nanovo zadobiju. A onda se gotovo bez ikakvog prelaza naao u krevetu gradske bolnice. Samo je etiri sata prolo od nezgode sa policijskim kolima. Njegova gubavost bila je neizmenjena. Zbog toga to se inilo da je u osnovi nepovreen, doktor ga je poslao nazad kui do farme 'Utoite'. A sada, prenut iz letargije, odmeravao je koracima osvetljenu kuu kao da je ona ostrvo normalnosti u noi tame i haosa. Obmane! Bio je obmanut. Gadila mu se i sama pomisao na Domaju. Zdravlje je za gubavce bilo nemogue; bio je to zakon od koga mu je ivot zavisio. Nervi se ne regeneriu, a bez oseaja dodira nema odbrane pred povredama, infekcijama, raspadanjem i smrti - nikakve odbrane osim nunog zakona koji je nauio u leprozarijumu. Doktori su ga tamo nauili da bolest predstavlja definitivnu injenicu njegovog postojanja, i da e, ukoliko se u potpunosti, srcem, umom i duom, ne posveti sopstvenoj zatiti, neizbeno postati obogaljen i smrdljiv pre nego to mu doe gnusni kraj. Taj zakon sadravao je logiku koja je sada delovala nepogreivije nego ikad. Bio je zaveden, koliko god uslovno, samoobmanom; a posledice su bile smrtonosne. Sada je ve dve nedelje prolo otkako je u potpunosti izgubio kontrolu nad svojim preivljavanjem, otkako nije uzimao lekove, nije izveo nijedan VPE niti bilo koju drugu vebu, nije se ak ni brijao. Vrtoglava munina grila se u njemu. Dok se proveravao, nekontrolisano se tresao. Ali inilo se da je nekako izbegao povrede. Na puti mu se nisu videle ogrebotine, opekotine, uboji, nijedna od kobnih ruiastih taaka nanovo probuene gubavosti. Dahui kao da je upravo preiveo zaranjanje u uas, dao se na posao da povrati kontrolu nad svojim ivotom. 2

Brzo, sa hitnjom, uzeo je veliku dozu leka - DDS-a, diamino-difenil-sulfona. Onda je otiao u beli fluorescentni sjaj kupatila, naotrio na kaiu stari brija i prislonio dugako, otro seivo uz vrat. Brijanje na takav nain, sa seivom stegnutim sa dva prsta i palcem desnice, bilo je lini obred kome se nauio da bi disciplinovao i naterao na zamiranje svoju nepopustljivu matu. To ga je smirivalo gotovo nasuprot njemu samom. Opasnost od britkog metala koga je tako nesigurno drao pomagalo mu je da se usredsredi, da se otarasi varljivih snova i nadanja, samozavaravanja i samoubilakih plodova svoga uma. Nije mogao zanemariti zakon sopstvene gubavosti kada je bio toliko blizu toga da se povredi, da zada sebi povredu koja bi mogla nanovo probuditi usnulo truljenje njegovih nerava, izazvati infekciju i slepilo, glodati mu meso sa lica sve dok ne postane previe gnusan za gledanje. Kada je obrijao dvonedeljnu bradu, na trenutak se prouavao u ogledalu. Ugleda sivog, mravog oveka u pozadini ijih oiju je jahala guba poput kunog broda na hladnom moru. Taj prizor mu dade objanjenje za njegovo samoobmanjivanje. Bilo je to delo njegovog podsvesnog uma - slepa posledica oajanja ili kukaviluka mozga lienog svega emu je nekada pridavao znaenje. Gnuanje njegovih blinjih ljudskih bia nauilo ga je da se gnua sebe, a taj samoprezir potpuno ga je obuzeo dok je bio bespomoan posle nesree sa policijskim kolima. Znao je naziv za to: bila je to elja za samounitenjem. Delovala je u njemu podsvesno da bi izbegla posledice bolesti, zbog toga to mu je svesni um bio toliko tvrdokorno posveen opstanku. Ali sada nije bio bespomoan. Bio je budan i uplaen. Kada jutro konano dolo, pozvao je svog advokata, Megan Roman - enu koja mu je vodila ugovore i starala se o finansijskim poslovima - i rekao joj ta se desilo sa Doaninim talama. Preko veze lako je mogao da razabere njenu nelagodnost. "ta elite da uradim, gospodine Kovenante?" "Neka policija pone istragu. Neka nau ko je to uinio. Neka se potrude da se to vie ne ponovi." utala je tokom jednog dugog, neprijatnog trenutka. Onda je rekla: "Policija to nee uiniti. Nalazite se na teritoriji erifa Lajtona, a on ni prstom ne bi mrdnuo za vas. On je jedan od ljudi koji misle da vas treba najuriti iz okruga. Ve dugo je erif i poeo je da se ponaa prilino zatitniki prema svom 'okrugu'. Smatra da ste vi pretnja. Meu nama govorei, ne mislim da u njemu ima makar i malo vie ovenosti nego to mu je apsolutno neophodno da bi svake dve godine bio ponovo izabran." Govorila je brzo, kao da eli da ga sprei da bilo ta kae. "Ali mislim da ga mogu naterati da uradi neto za vas. Ako mu zapretim - ako mu kaem da ete doi u grad da dignete tubu - mogu da ga primoram da se postara da se ovako neto vie nikada ne desi. Zna on svoj okrug. Moete da se kladite da ve zna ko vam je potpalio tale." Doanine tale, odgovori Kovenant nemo. Ne volim konje. "Moe da sprei te ljude da uine bilo ta vie. A to e i uiniti - ako ga dobro zaplaim." Kovenant prihvati to to mu je rekla. inilo se da nema izbora. "Neki ljudi iz okoline sluajno su pokuavali da nau neki legalni nain da vas nateraju da se odselite. Ja sam im govorila da je to nemogue - ili bar da e ih pomuiti vie nego to vredi truda. Mislim da mi je do sada veina verovala." Spustuio je slualicu uz drhtanje. Napravio je paljiv VPE, proveravao telo od glave do pete ne bi li naao znakove opasnosti. Onda se dao na posao da povrati sve samozatitne navike. Tokom nekih nedelju dana, napredovao je. Koraao je kartografisanom urednou svoje kue poput robota neobino svesnog mainerije unutar sebe, koji i pored ogranienih programskih funkcija traga za dobrim odgovorom na smrt. A kada bi napustio kuu, poao do puta da uzme namirnice ili satima lutao po umi pokraj Rajterovog potoka iza farme 'Utoite', kretao se sa izuzetnom panjom, proveravao svaki kamen, granicu i dah vetra kao da sumnja da skrivaju nekakvo zlo. Ali postepeno je poeo da se obazire, i dok je to inio deo njegove odlunosti poe da posustaje. April se spustio po umi - prvi znaci prolea koji je trebalo da mu izgledaju divno. Ali u neoekivanim trenucima prizor kao da bi se naglo pomraio tugom kada bi mu u seanje dolo prolee Domaje. U poreenju sa tim mestom, gde je samo zdravlje sokova i pupoljaka bilo vidljivo, opipljivo, razaznatljivo po dodiru, mirisu i zvuku, uma kojom je sada koraao delovala je tuno izvetaeno. Drvee, trava i bregovi bili su bezukusni, bez dubine lepote. Mogli su samo da ga podsete na Andelejn i ukus alianthe. Onda i druga seanja poee da ga progone. Nekoliko dana nije mogao da istera iz misli enu koja je poginula za njega u bici kod Vitog Drvograda. Nikada joj nije ni ime saznao, ak je nije ni pitao zbog ega 3

mu se posvetila. Bila je poput Atiaran, Penosleda i Lene; uzimala je za svren in da on ima pravo na takve rtve. Poput Lene, o kojoj je razmiljanja retko kad mogao da podnese, naterala ga je da oseti stid; a sa stidom doe gnev - stari, poznati bes gubavca od koga je zavisio toliki deo njegove izdrljivosti. Nisu imali prava na to! Ali potom se beskorisnost njegove strasti usmeri protiv njega i bio je prisiljen da recituje sebi kao da ita katehizam svoje bolesti: zaludnost je osobina koja odreuje ivot. Bol je dokaz postojanja. U krajnjosti svoje moralne usamljenosti, nije imao drugih odgovora. U takvim trenucima nalazio je gorku utehu u psiholokim studijama u kojima je subjekat bio lien svih ulnih ulaza, bio je uinjen slepim, gluvim, nemim i nepokretnim, a posledica je bila da je poeo da doivljava najjezivije halucinacije. Ukoliko se svestan, normalan ovek ili ena mogao toliko prepustiti na milost i nemilost sopstvenom unutarnjem haosu, jedan odbaeni gubavac u komi svakako bi imao san koji je gori od haosa - san posebno stvoren da ga otera u ludilo. Ono to mu se desilo bar nije u potpunosti prevazilazilo poimanje. Tako je, na ovaj ili onaj nain, preivljavao dane do blizu tri nedelje posle poara. U pojedinim trenucima bio je gotovo svestan da nerazreena napetost unutar njega narasta u smeru krize; ali ponovo i ponovo je potiskivao to saznanje, odagnavao tu ideju besom. Nije verovao da bi mogao da preivi jo jedno iskuenje; toliko se loe snaao sa prvim. Ali ak ni koncentrisani vitriol njegovog besa nije bio dovoljno moan da ga beskonano dugo brani. Jednog etvrtka izjutra, kada se suoio sa sobom u ogledalu da bi se obrijao, kriza se naglo uzdie u njemu i ruka poe da mu se trese toliko otro da je morao da baci brija u lavabo da bi izbegao da ne presee aortu. Dogaaji u Domaji nisu bili dovreni. Zadobijanjem ezla zakona, poglavari su uinili tano ono to je poglavar Kletnik i eleo da uine. To je bio samo prvi korak u Kletnikovim spletkama - mahinacijama koje su poele kada je prizvao Kovenantov prsten od belog zlata u Domaju. On nee zavriti dok ne zadobije mo nad ivotom i smru na itavoj Zemlji. A da bi to uinio, Kletniku je bila potrebna divlja magija belog zlata. Kovenant je oajno gledao u ogledalo i pokuavao da odri zahvat nad sopstvenom stvarnou. Ali u svojim oima nije video nita to bi ga odredilo. Bio je obmanut jednom. To se moglo desiti ponovo. Ponovo? - kriknu on, glasom toliko oajnim da je zvuao poput plaa naputenog deteta. Ponovo? Nije mogao da ovlada ni onim to mu se desilo u prvoj samoobmani; kako je mogao makar da preivi drugu? Bio je na granici da pozove doktore u leprozarijumu - da ih pozove i preklinje ih! - kada je povratio deo nepomirljivosti gubavca. Ne bi toliko preiveo da nije posedovao neku vrstu temeljne sposobnosti da odbije poraz, ako ve ne oaj, i ta sposobnost sada ga zaustavi. ta bih mogao da im kaem da mi poveruju? - zarea on. Ni sam ne verujem... Ljudi Domaje zvali su ga Nevernik. Sada je otkrio da e morati da zaslui taj naziv postojala Domaja u stvarnosti ili ne. Tokom sledea dva dana upinjao se da ga zaslui uz mranu odlunost koja je bila onoliko blizu hrabrosti koliko mu je to uopte bilo mogue. Napravio je samo jedan kompromis: poto mu se ruka toliko tresla, brijao se aparatom za brijanje, grubo ga je gurao preko lica kao da pokuava da preoblikuje crte. Izuzev toga, nije priznavao nita. Nou mu je srce toliko primetno drhtalo da nije mogao da spava; ali je stezao zube i snalazio se bez sna. Izmeu sebe i samoobmana postavio je zid DDS-a i VPE-a; kad god bi samoobmana zapretila da probije odbrambene linije, odagnao bi je psovkama. Ali subotnje jutro doe, a on jo nije mogao da uutka uas od koga su mu se ruke tresle. Onda najzad odlui da rizikuje jo jedan odlazak meu blinja ljudska bia. Bila mu je neophodna njihova stvarnost, njihova potvrda realnosti koju je shvatao, ak i njihovo gnuanje prema njegovoj bolesti. Nije znao ni za kakav drugi protivotrov za samoobmanjivanje; vie nije mogao da bude sm suoen sa nedoumicom. 2. TROPRST 4

Ali ve i sama ta odluka bila je puna straha i on nije poradio na njoj dok nije palo vee. Najvei deo dana proveo je u ienju kue, kao da ne oekuje da e se vratiti u nju. Onda se kasno po podne obrijao elektrinim brijaem i paljivo istuirao. Zarad opreznosti, navukao je par vrstih farmerki i unirao na noge teke izme; ali preko majice obukao je koulju, kravatu i sportsku jaknu, tako da mu niko ne zameri neformalnost farmerki i izama. Novanik - obino tako beskoristan da ga nije nosio - smestio je u dep jakne. A u dep pantalona gurnuo je mali, otri perorez - no koji je iz navike nosio sa sobom za sluaj da izgubi kontrolu nad odbrambenom koncentracijom i da mu zatreba neto opasno to e mu pomoi da se ponovo usredsredi. Najzad, dok je sunce zalazilo, poao je dugakim prilazom do puta, gde je isturio palac da stopira u smeru suprotnom od grada. Sledee mesto niz put nalazilo se na deset milja od farme "Utoite" i bilo je vee od grada u kome je doiveo nesreu. Poao je tamo jer je verovatnoa da e ga tamo prepoznati bila manja. Ali prvi problem bio mu je da obezbedi sigurnu vonju. Ako ga opazi neki lokalni motorista, bie u nevolji od samog poetka. Tokom prvih nekoliko minuta kola su prolazila bez zaustavljanja. Putnici su piljili u njega kao da je neka sitna nakaza, ali nijedan voza nije usporio. Konano, dok je poslednje svetlo sunca tonulo ka smiraju, ogromni kamion poe prema njemu. Mahnuo je palcem, a kamion se zaustavi odmah iza njega uz glasno siktanje vazdunih konica. Popeo se do vrata, a voza mu pokaza da ue u kabinu. ovek je vakao crnu, debelu cigaru, a vazduh u kabini bio je gust od dima. Ali kroz mranu izmaglicu Kovenant vide da je voza krupan i zdepast, sa otrombeljenim trbuhom i tekom rukom koja se kretala nad volanom poput klipa i lako okretala kamion. Imao je samo tu jednu ruku; desni rukav bio mu je prazan i spojen pribadaom za rame. Kovenant je shvatao ta znai sakaenje i osetio je nalet saoseanja prema vozau. "Kuda, bao?" upita krupni ovek oputeno. Kovenant mu ree. "Nema problema", odvrati on na oklevajui prizvuk Kovenantovog tona. "Idem pravo tuda." Kada automatski menja stade da zavija kroz zupanike, on ispljunu cigaretu kroz prozor, onda pusti volan da se vrati na mesto i pripali novu cigaru. Dok mu je ruka bila zauzeta, drao je volan trbuhom. Zeleno svetlo instrument-table nije mu dosezalo do lica, ali ar cigarete obasjavao je masivne crte svaki put kada bi udahnuo. U naletu crvenila, lice mu je liilo na hrpu stenja. Sa pripaljenim novim dimom, poloio je ruku na volan poput sfinge i naglo poeo da pria. Imao je neto odreeno na umu. "ivi u okolini?" Kovenant nemarno ree: "Da." "Koliko dugo? Zna ljude?" "Na neki nain." "Zna onog gubavca - onog Tomasa, kako li se zvae - Tomasa Kovenanta?" Kovenant se lecnu u tami kabine. Da prikrije uznemirenost, promekoljio se u seditu. Zatim nespretno upita: "ta te zanima?" "Mene? Nita mene ne zanima. Samo sam u prolazu - vuem dupe tamo gde mi kau da odvezem teret. Nikada pre nisam bio ovde. Ali tamo u gradu gde sam ruao uo sam da priaju o tom tipu. Pa ti lepo priupitam cavu za tezgom, a ona samo to mi nije ui probila. Jedno jedino pitanje - i odmah dobijem klepetuu uz kompletan obrok. Zna ta je to gubavac?" Kovenant se promekolji. "Na neki nain." "Bogami, gadno je to, ja da ti kaem. Moja stara sve vreme ita te stvari u Bibliji. Prljavi prosjaci. Neist. Nisam znao da ima takvih nakaza po Americi. Ali to nam se pie. Zna ta mislim?" "ta misli?" upita Kovenant slabano. "Mislim da ti gubavci treba da ostave poten narod na miru. Recimo, tu cavu za tezgom. Ona je okej, makar i sa motornjak ustima, ali eto ti je, sva se upiala zbog nekog tamo bolesnog kopilana. Taj tip Kovenant treba malo da prestane da misli samo na sebe. Drugima nisu potrebni takvi problemi. Treba da se nosi sa svim ostalim gubavcima i da ostane sa somom, a poten narod da pusti na miru. To ti je ista sebinost, da oekuje da se obini ljudi kao ti i ja nose sa svim tim. Zna ta mislim?" Dim cigare u kabini bio je gust poput tamjana i Kovenantu se od njega zavrte u glavi. Neprekidno se mekoljio, kao da mu je neprijatno da sedi zbog neiskrenosti poloaja. Ali od govora i slabane vrtoglavice poe da se osea osvetoljubivo. Na trenutak zaboravi saoseanje. Silovito je okretao burmu oko prsta. Dok 5

su se primicali predgrau, on ree: "Poao sam u noni klub - samo malo dalje uz put. Hoe da mi se pridrui za pie?" Bez oklevanja, kamiondija ree: "Bao, ima me. Nikada ne proputam fraj pience." Ali jo su se nalazili nekoliko semafora daleko od kluba. Da popuni tiinu i zadovolji radoznalost, Kovenant upita vozaa ta mu se desilo sa rukom. "Izgubio je u ratu." Zaustavio je kamion pred semaforom dok je nametao cigaru meu usnama i krmanio stomakom. "Bili smo u patroli i uetali pravo na jednu od onih nagaznih mina. Rasturila je do avola itav vod. Morao sam da otpuzim do logora. Trebalo mi je dva dana - malo sam ga kao otkaio, razume? Nisam ba uvek znao ta radim. Kad sam stigao do doe, bilo je prekasno da mi spasu ruku. Ma, do avola, i ne treba mi. Bar moja stara kae da mi ne treba - a ona do sada treba da zna." Zakikotao se. "Za to ti ne trebaju dve ruke." Kovenant matovito upita: "Jesi li imao problema da dobije dozvolu za vonju ove lae?" "Zeza se? Mogu ja bolje da teram ovo bepe stomakom nego ti sa etiri ruke i trezan." Nakliberio se oko cigare, uivajui u sopstvenoj duhovitosti. ovekova dobrodunost dirnu Kovenanta. Ve je alio zbog svoje dvolinosti. Ali stid je u njemu uvek izazivao bes, tvrdoglavost - uslovni refleks gubavca. Kada se kamion parkirao iza nonog kluba, otvorio je vrata kabine i skoio na zemlju kao da mu se uri da utekne od kompanjona. Tokom vonje po mraku zaboravio je koliko je visoko nad zemljom. Zahvati ga trenutak vrtoglavice. Sleteo je nespretno, gotovo pao. Stopala mu nisu osetila nita, ali skok izazva dodatni bol u lancima. Dok je trajala vrtoglavica, zau vozaa kako govori: "Zna, skontao sam da si ve uhvatio fore u piu ispred mene." Da bi izbegao ovekov kameni, radoznali pogled, Kovenant poe ispred njega oko nonog kluba prema ulaznim vratima. Kada je zaobiao ugao, Kovenant se gotovo sudario sa nekim otrcanim starcem sa tamnim naoarima. Starac je stajao leima oslonjen o zgradu, izgrebanog kalajisanog aneta pruenom ka prolaznicima i sluhom im sledio pokrete. Drao je glavu visoko, ali je ova blago podrhtavala na tanunom vratu; i pevao je "Blaenu zahvalnicu" poput napeva. Pod jednom rukom nosio je tap belog vrha. Kada se Kovenant povue od njega, on neodreeno mahnu anetom u njegovom smeru. Kovenant je izbegavao prosjake. Seao se otrcanog fanatika koji mu se obratio za uvod ili pripremu neposredno pre poetka halucinacije. Seanja ga uinie svesnim iznenadne napetosti u noi. Kroio je blie slepcu i zagledao mu se u oi. Prosjakova pesma nije izmenila ton, ali ovaj okrenu uho prema Tomasu Kovenantu i gurnu ga anetom u grudi. Kamiondija stade iza Kovenanta. "Do avola", zarea on, "ima ih na sve strane. Kao bolest. Doi. Obeao si mi pie." Pod sjajem uline svetiljke, Kovenant je video da posredi nije onaj drugi prosjak, fanatik. Ali ovekovo slepilo svejedno ga je pogodilo. Saoseanje sa osakaenima nahrupi u njega. Izvukavi novanik iz jakne, izvadio je dvadeset dolara i gurnuo ih u kalajno ane. "Dvadeset kila!" prasnu voza. "Jesi li ti malo udaren, ili ta? Ne treba tebi pie, bao. Tebi treba uvar." Ne prekidajui pesmu, slepac isprui vornovatu ruku, zguva novanice i sakri ih negde u ritama. Onda se okrenu i ravnoduno otapka niz plonik, bezbedan u privatnom misticizmu slepih - a dok je iao, pevao je o "predznacima slave boanske". Kovenant je gledao kako mu lea nestaju u noi, a onda se okrenuo pratiocu. Voza je bio za glavu vii od Kovenanta, a svoju masu postojano je nosio na stamenim nogama. Cigara mu je blistala poput oka Drula Stenotoca. Drul, priseti se Kovenant, ludi jamniki sluga ili pion poglavara Kletnika. Drul je pronaa ezlo zakona, a ono ga je unitilo, ili je zbog njega uniten. Njegova smrt oslobodila je Kovenanta iz Domaje. Kovenant zabi obamrli prst u kamiondijina prsa, zalud pokuavajui da ga dotakne, da okusi njegovu stvarnost. "uj", ree on, "bio sam ozbiljan u vezi sa onim piem. Ali treba da ti kaem..." on proguta, a zatim se prisili da to izgovori, "... ja sam Tomas Kovenant. Onaj gubavac." Voza frknu oko cigare. "Jata, bao. A ja sam Isus Hrist. Ako si dekintiran, samo reci. Ali nemoj da mi prodaje to sranje o gubavcima. Blentav si, i to ti je to." 6

Kovenant se jo trenutak mrgodio na oveka. Onda odluno ree: "Pa, u svakom sluaju, jo nisam vorc. Bar za sada. Doi." Zajedno su otili do ulaza u noni klub. Zvao se "Vrata". Saglasno sa imenom, mesto je imalo iroku, gvozdenu kapiju nalik na ulaz u Had. Kapija je bila osvetljena bolesno zelenom svetlou, ali u njenom sreditu, obasjan belim reflektorom, bio je veliki poster koji je nosio rei: Veeras poslednji put Najnovija pevaka senzacija Amerike SUZI TARSTON Tu je bila i fotografija koja je pokuavala da prikae Suzi Tarston to privlanijom. Ali blistavi sjaj tampe ostario je do nejasnog sivila. Kovenant napravi nad sobom ovlani VPE, podbode hrabrost i zae u noni klub, zadravajui dah kao da ulazi u prvi krug pakla. Klub je bio krcat; oprotajna predstava Suzi Tarston bila je dobro poseena. Kovenant i njegov pratilac zauzee jedina sedita do kojih su mogli da dou - za malim stolom u blizini pozornice. Za stolom je ve sedeo sredoveni ovek u iznoenom odelu. Neto u nainu na koji je drao au nagovetavalo je da pije ve neko vreme. Kada ga je Kovenant upitao da li je slobodno, inilo se da ih nije primetio. Piljio je prema pozornici okruglim oima i delovao sveano poput ptice. Voza ga odbaci kratkim gestom, a zatim okrenu stolicu i zavali se kao da oslanja teinu trbuha na naslon. Kovenant zauze preostalo mesto i privue se uz sto da bi smanjio opasnost da ga zakai neko ko prolazi izmeu stolova. Guva na koju nije bio naviknut ispuni ga uznemirenou. Nepokretno je sedeo, povlaei se u sebe. Strah od izlaganja tukao mu je bilom i on se otro napree, duboko diui kao da odoleva napadu vrtoglavice; okruen ljudima koji nisu obraali panju na njega, oseao se ranjivo. Mnogo je rizikovao. Ali bili su to ljudi po spoljanjosti nalik njemu. Potisnuo je elju da pobegne. Postepeno poe da shvata da njegov kompanjon eka da narui pia. Oseajui se nejasno bolesno i nebranjeno, on die ruku i privue panju kelnera. Voza narui dupli viski sa ledom. Uznemirenost na trenutak paralizova Kovenantov glas, ali onda on prisili sebe da narui din i tonik. Smesta je zaalio zbog te narudbe; din i tonik bili su Doanino pie. Ali nije je promenio. Jedva da se uzdrao da ne uzdahne od olakanja kada je kelner otiao. Kroz stisak sopstvene napetosti oseti da je narudba stigla gotovo udotvornom brzinom. Okrenuvi se oko stola, kelner poloi tri pia, meu kojima je bila i aa neega to je liilo na isti alkohol za sredovenog oveka. Voza die au, slisti polovinu svog pia, iskrivi lice i promrmlja: "eerna vodica." ovek sveanog izgleda jednim pokretom izrui alkohol kroz skakutavu Adamovu jabuicu. Deo Kovenantovog uma upita se da li e on na kraju morati da plati za svu trojicu. Uz oklevanje, okusio je din sa tonikom i gotovo se zaguio od provale naglog besa. Limun u piu snano ga podseti na alianthu. Patetino! - zarea on na sebe. Za kaznu, ispio je ostatak dina i dao znak kelneru da donese jo jedan. Iznenada je odluio da se napije. Kada je stigla druga runda, kelner ponovo donese tri pia. Kovenant je kruto gledao svoje kompanjone. Onda sva trojica ispie pia kao da su se preutno ukljuili u nadmetanje. Briui usta nadlanicom, voza se nae napred i ree: "Bao, moram da te upozorim. Radi se o tvojoj lovi. Mogu da te natpijem sve dok se ne srui pod sto." Da prui treem oveku priliku da neto kae, Kovenant odvrati: "Mislim da e ovaj na prijatelj izdrati due od obojice." "ta, takav oveuljak?" U tonu kamiondije ulo se dobro raspoloenje, ponuda prijateljstva. "Nema izgleda. Nema nikakvih izgleda." Ali sveani ovek nije priznao vozaevo prisustvo ak ni treptajem oiju. Neprekidno je piljio u pozornicu kao u bezdan. Izvesno vreme, oseaj turobe pritiskao je sto. Kovenant ponovo narui, a par minuta kasnije kelner donese treu turu - jo tri pia. Ovaj put, voza ga zaustavi. aljivim tonom, kao da na sebe preuzima odgovornost za Kovenanta, on tre palcem ka sredovenom oveku i ree: "Nadam se da zna da za njega ne plaamo." 7

"Jasna stvar." Kelner se dosaivao. "On ima stalnu narudbu. Plaa unapred." Prezir mu je skupio lice, sprkao ga poput pesnice koja mu se zatvara oko nosa. "Dolazi svako vee samo da je gleda i da se naliva dok ne ooravi." Onda mu neko drugi dade signal i on nestade. Jedan trenutak, trei ovek nije nita govorio. Lagano, svetla se pogasie, a tiina puna iekivanja spusti se poput vela preko krcatog kluba. Onda usred tiine ovek tiho zakreketa: "Moja ena." Reflektor obasja pozornicu, a iza krila zavese pojavi se klubski najavljiva. Iza njega, muziari zauzee mesta - mali bend, nemarno odeven. Najavljiva zablista osmehom, zapoe priu. "Mene lino veoma rastuuje to veeras predstavljam nau malu damu, jer to je poslednji put da je sa nama - to jest, bar za izvesno vreme. Poi e do mesta na kojima slavni ljudi postaju jo slavniji. Mi u 'Vratima' neemo je skoro zaboraviti. Upamtite, najpre ste je ovde uli. Dame i gospodo, gospoica Suzi Tarston!" Svetlost reflektora obasja pevaicu dok je izlazila nosei runi mikrofon. Bila je odevena u kou suknju koja joj je ostavljala noge gole i majicu bez rukava na kojoj su se preko grudi pruale rese i isticale im pokrete. Plava kosa bila joj je kratko podiana, a oi tamne, okruene dubokim, upljim krugovima nalik modricama. Imala je punu i poeljnu figuru, ali lice ju je poricalo; imalo je izraz naputenog deteta. istim, krhkim glasom koji bi bio dobar za preklinjanje, prkosno je otpevala nekoliko ljubavnih balada kao da je re o protestnim pesmama. Pljesak posle svake numere bio je gromoglasan i Kovenant se lecao na njegov zvuk. Kada je sa grupom bilo gotovo i kada se Suzi Tarston povukla na pauzu, preznojavao se hladnim znojem. inilo se da din ne deluje na njega. Ali bila mu je potrebna nekakva pomo. Sa oajnikim izrazom, dade znak da se donese jo jedna tura. Na njegovo olakanje, kelner je brzo doneo pia. Kada je dokusurio sko, voza se usredsreeno nae napred i ree: "Mislim da sam provalio tog kopilana." Sveani ovek nije opaao susede za stolom. On ponovo bolno zakreketa: "Moja ena." Kovenant htede da sprei vozaa da tako otvoreno govori o treem oveku, ali pre nego to je mogao da skrene temu, njegov gost nastavi: "On to radi iz inata, eto ta je." "Inata?" ponovi Kovenant bespomono poput jeke. Propustio je vezu. Koliko je video, njihov sadrug - svakako sreno, ili bar nerazdvojivo venan, svakako bez dece - nekako je u sebi zaeo beznadenu strast prema eni-siroetu za mikrofonom. Takve stvari su se deavale. Rastrzan izmeu svoje sada ve tegobne vernosti i neutaive elje, nije mogao nita drugo nego da mui samog sebe u potrazi za pranjenjem, da se napija do beslovesnosti, piljei u stvar koju nije ni mogao ni smeo imati. Sa takvim mislima o kompanjonu za stolom, Kovenant na trenutak ostade zbunjen vozaevom opaskom. Ali veliki ovek gotovo smesta nastavi. "Jata. ta si mislio, da je zabavno kada si gubav? Misli da e prosto da je razdeli na sve strane. Zato bi bio jedini, razume ta hou da kaem? Eto ta kopilan misli. Veruj mi na re, bao. Provalio sam ga ja." Dok je govorio, njegovo stenovito lice uzdizalo se pred Kovenantovim poput hrpe nasumce razbacanog kamenja. "Eto ti ta radi, vue se tamo gde ga ne poznaju, pa se krije, kopa, da niko ne sazna da je bolestan. Tako je iri; niko ne zna, pa ne obraaju panju, i onda odjednom imamo epidemiju. A Kovenant se na to smeje kao lud. Inat, kaem ti. Veruj mi na re. Nemoj da se rukuje sa ljudima ako ne zna ko je tip sa kojim se rukuje." Turobno, trei ovek ree: "Moja ena." Steui venani prsten kao da ovaj ima mo da ga zatiti, Kovenant napeto ree: "Moda nije to posredi. Moda mu trebaju ljudi. Jesi li ikada bio usamljen - dok si vozio tu lau sasvim sm, sat za satom? Moda taj Tomas Kovenant ne moe da podnese ivot a da tu i tamo ne vidi druga lica. Jesi li razmiljao o tome?" "Pa onda neka se dri gubavaca. Kakvo pravo ima da uznemirava poten svet? Muni malo glavom." Da munem malo glavom? - Kovenant gotovo povika. Vatru mu paklenu! Pa ta misli da radim? Misli li da mi se dopada to sam ovde? Grimasa koju nije mogao da kontrolie zahvati mu lice. Sav zapenuan, narui jo pia. inilo se da alkohol deluje naopake i da mu poveava napetost umesto da je opusti. Ali bio je previe besan da bi znao da li postaje pijan. Vazduh je kipeo bukom posetitelja 'Vrata'. Bio je svestan ljudi iza sebe kao da se unjaju poput pragrdana. Kada pia dooe, nagao se da opovrgne vozaeve zakljuke. Ali zaustavi ga zamraivanje svetla za drugi niz pesama Suzi Tarston. Ojaeno, njihov kompanjon za stolom ponovo zagrokta: "Moja ena." Glas je poeo da mu se muti po ivicama; ta god da je pio, konano je poelo da deluje. 8

U trenutku tame pre nego to se najavljiva pojavio, voza odvrati: "Hoe da kae da je ta cava tvoja ena?" Na to, ovek zajea kao u agoniji. Posle brzog uvoda, Suzi Tarston ponovo sede ispod reflektora. Uz piskavu pratnju benda, glas joj poprimi malo jeda i ona zapeva o neveri mukaraca. Posle dve numere, iz tamnih rana njenih oiju poee da se slivaju lagane suze. Od zvuka njenih gnevnih tubalica Kovenantu se stee grlo. Otro je alio to nije pijan. Voleo bi da zaboravi ljude, ranjivost i tvrdoglavi opstanak - da zaboravi i da zaplae. Ali sledea pesma ga saee. Glave tako zabaene da joj je beli vrat blistao na svetlosti, ona zapeva pesmu koja se zavravala reima: Pusti me, srce... Tvoja ljubav ini me sitnim u sopstvenim oima. Ne elim sada da ti zadam bol, ali ono to oseam deo je mene: ono to eli pretvara u prah sve to imam... I zato pusti me, srce. Aplauz poskoi za petama poslednje note, kao da je publika bila pervezno gladna njenog bola. Kovenant vie nije mogao da izdri. Oamuen bukom, bacio je dolare - nije ih ni brojao - na sto i odgurnuo stolicu da pobegne. Ali kada je poao oko stola, proao je na pet stopa od pevaice. Ona ga iznenada ugleda. Rairivi ruke, ona radosno uskliknu: "Beree!" Kovenant se sledi, preneraen i uasnut. Ne! Suzi Tarston bila je van sebe. "Hej!" povika ona, maui rukama da utia aplauz. "Sklanjaj reflektor odavde! Na njega! Beree! Beree, duo!" Sa take iznad pozornice, vrela, bela svetlost zabi se u Kovenanta. Obujmljen bleskom, okrenuo je lice pevaici, ustro trepui, bolan od straha i besa. Ne! "Dame i gospodo, dobri ljudi, htela bih da upoznate mog starog prijatelja, divnog oveka." Suzi Tarston bila je uzbuena i vesela. "Nauio me je polovini pesama koje znam. Narode, ovo je Berek." Ona poe da pljeska za njega kada je rekla: "Moda e nam pevati." Publika se raspoloeno prikljui njenom pljesku. Kovenantove ruke sakato su mahale oko njega, tragale za osloncem. I pored napora da se obuzda, piljio je u svoju izdajnicu lica punog bola. Pljesak mu je odzvanjao u uima, izazivao mu vrtoglavicu. Ne! Jedan dugi trenutak previjao se pod pogledom Suzi Tarston. A onda, poput naleta olakanja, sva svetla u sali se popalie. Zbunjeni amor i komeanje publike nadjaa odseni povik zapovednikog glasa: "Kovenante." Kovenant se okrete kao da hoe da se odbrani od napada. Na vratima je ugledao dva oveka. Nosili su crne kape i smee uniforme, pitolje u crnim futrolama, srebrne znake; jedan od njih bio je vii od drugog. erif Lajton. Stajao je sa pesnicama na bokovima. Dok je Kovenant piljio u njega, on ga pozva sa dva prsta. "Ti, Kovenante. Doi ovamo." "Kovenant?" zakevta voza. "Ti si stvarno Kovenant?" Kovenant se nespretno okrenu, kao da se nalazi ispod poderanog platna, ne bi li se suoio sa ovim novim napadom. Kada je usredsredio oi na vozaa, on vide da je lice krupnog oveka zajapureno od napetosti. Trpeo je zakrvavljeni pogled to je hrabrije mogao. "Rekao sam ti da jesam." "Sada u i ja da je zaradim!" zarea voza. "Svi emo da je zaradimo. ta je tebi, do avola?" Posetioci "Vrata" dizali su se na noge da bi videli ta se dogaa. Iznad njihovih glava, erif povika: "Ne dirajte ga!" i poe da se gura kroz gomilu. Kovenant izgubi ravnoteu u pometnji. Sapleo se, dobio u oko neto poput palca ili ivice stolice i pruio se ispod stola. 9

Ljudi su vikali i komeali se okolo. erif je urlao zapovesti kroz salu. Onda je jednim zamahom ruke odbacio sto iznad Kovenanta. Kovenant je oajno gledao sa poda. Udareno oko obilno mu je suzilo i izobliavalo sve nad njim. On obrisa suze nadlanicom. Trepui i usredsreujui se svom estinom, on razazna dva oveka nad sobom erifa i doskoranjeg sadruga za stolom. Malo se ljuljajui na skupljenim kolenima, sveani ovek mirno se zagleda u Kovenanta. Zamuenim i napregnutim glasom on izrui svoju presudu. "Moja ena je najbolja ena na svetu." erif odgurnu oveka, zatim se nae nad Kovenanta i unese lice puno zuba. "Dosta je bilo. Samo traim da ti neto prikaim, i zato nemoj da mi pravi probleme. uje? Dii se." Kovenant oseti da je preslab da bi se pokrenuo i nije mogao da vidi jasno. Ali nije eleo tu vrstu pomoi koju bi mu erif mogao pruiti. Okrenuo se i digao sa poda. Naao se na nogama, gadno naheren na stranu; ali erif nije ni mrdnuo da mu prui oslonac. On se osloni o naslon stolice i prkosno pogleda po zamuklim posmatraima. inilo se da je din najzad poeo da deluje. On se uspravi, namesti kravatu dostojanstvenim zamahom. "Polazi", naredi erif sa svog vieg poloaja. Ali Kovenant se jo jedan trenutak nije pokretao. Iako nije mogao da bude siguran ni u ta od onoga to je video, stajao je gde se zatekao i izveo na sebi VPE. "Polazi", ponovi Lajton ravnim glasom. "Ne diraj me." Kada je VPE bio gotov, Kovenant se okrete i tmurno otkoraa iz nonog kluba. Napolju, na sveoj aprilskoj noi, duboko je udahnuo, primirio se. erif i njegov zamenik gonili su ga ka slubenim kolima. Njihovo crveno svetlo zlokobno je treptalo. Kada je bio zakljuan na zadnjem seditu iza zatitne eline reetke, dva policajca sedoe u prednji deo. Dok je zamenik vozio u smeru farme 'Utoite', erif je govorio kroz reetku. "Dugo nam je trebalo da te naemo, Kovenante. Milerovi su prijavili da pokuava da stopira, pa smo zakljuili da namerava da oproba negde svoje trikove. Samo nismo znali gde. Ali ovo je jo moj okrug, a ti si nevolja na dve noge. Nema zakona protiv tebe - ne mogu da te uhapsim zbog onoga to si uinio. Ali, bogami, to je bilo pokvareno. Sluaj, zna. Meni je povereno da vodim rauna o ovom okrugu i nemoj to da zaboravi. Ne elim da te ovako lovim. Izvedi ponovo taj tos i ima da te orkiram zbog naruavanja mira, neuljudnog ponaanja i svega drugog to mogu da smislim. Kopa?" Stid i bes borili su se u Kovenantu, ali nije mogao da nae nain da im da oduka. eleo je da povie kroz reetku: Nije zarazno! Nije moja greka! Ali grlo mu je bilo previe stegnuto; nije mogao da pusti krik. Na kraju je uspeo samo da promumla: "Pusti me napolje. Ii u peke." erif Lajton odmeri ga izbliza, a zatim ree zameniku: "U redu. Pustiemo ga da ide peke. Moda doivi udes." Ve su bili dobrano van grada. Zamenik zaustavi kraj puta, a erif pusti Kovenanta. Na trenutak, stajali su zajedno u noi. erif ga je ibao pogledom kao da pokuava da mu odmeri sposobnost da ini zlo. Onda Lajton ree: "Idi kui. Ostani tamo." Vratio se u kola. Ova buno, kripavo okrenue i pojurie prema gradu. Trenutak kasnije, Kovenant iskoi na put i viknu za zadnjim svetlima: "Gubavac, neist prokaena!" U tami bila su crvena poput krvi. inilo se da njegov krik nije nagrizao tiinu. Nedugo potom, on se okrete farmi 'Utoite', oseajui se majuan, kao da mu se ono nekoliko zvezda na otealom, crnom nebu podsmeva. Imao je da peai deset milja. Staza je bila pusta. Kretao se kroz prazni muk nalik prekidu u njegovoj okolini; iako se vraao kroz otvoreni predeo, nije uo nikakvih zvukova, nije bilo nonog dozivanja ptica ili insekata. Od tiine oseao se kao da je ogluveo i usamljen, ranjiv pred urnim leinarima iza lea. Bila je to halucinacija! Digao je taj protest poput prkosa; ali ak i u njegovim uima ovaj je imao uplji prizvuk oajanja, podjednak udeo poraza i inata. Kroz njega, mogao je da uje kako devojka vie: Beree! poput sirene komara. Onda put poe kroz skupinu drvea koje odsee slabu svetlost zvezda. Nogama nije oseao stazu; bio je u opasnosti da izgubi put, da upadne u neku rupu ili da naleti na drvo i povredi se. Pokuavao je da odri ritam koraka, ali rizik je bio prevelik, i on najzad doe do toga da je mahao rukama pred sobom i proveravao kuda gazi poput slepca. Dok nije stigao do kraja umarka, kretao se kao da luta izgubljen u snu, obliven znojem i utrnuo od hladnoe. Posle toga, on zada sebi otar ritam koraka. Podbadali su ga krici koji su hitali za njime: Beree! Beree! Kada je najzad, nekoliko dugih milja kasnije, stigao do prilaza farmi 'Utoite', gotovo je trao. 10

U svetilitu svoje kue, popalio je sva svetla i zakljuao vrata. Organizovana istoa njegovog ivotnog prostora okruivala ga je dogmom koja mu nije pruala nikakvu utehu. Pogled na sat u kuhinji ree mu da tek to je prola pono. Novi dan, nedelja - dan koji su drugi ljudi oboavali. Skuvao je kafu, skinuo jaknu, kravatu i koulju, zatim odneo olju koja se puila do dnevne sobe. Tamo je zauzeo mesto na sofi, namestio Doaninu sliku na stoiu za kafu tako da je gledala pravo u njega i napeo se da pregrmi krizu. Bio mu je potreban odgovor. Izvori snage bili su mu potroeni i nije mogao vie da produi dosadanjim putem. Beree! Devojin povik, snani pljesak publike, kamiondijin bes, odjekivali su u njemu poput priguenih drhtaja zemlje. Samoubistvo se nadnosilo nad njega iz svih pravaca. Bio je zarobljen izmeu ludake halucinacije i tegobnog pritiska blinjih ljudskih bia. Gubavac, neist prokaena! Dograbio se za ramena i obujmio sebe da bi primirio jeanje srca. Ne mogu to da podnesem! Neka mi neko pomogne! Iznenada, telefon zazvoni - presee ga otro poput kletve. Rasklimatano, poput labave zbirke izlomljenih kostiju, on skoi na noge. Ali onda zastade. Nedostajala mu je hrabrost da se suoi sa neprijateljstvom, kletvama. Telefon ponovo zapiska. Dah mu zadrhta u pluima. inilo se da ga Doana prekoreva iza stakla uramljene slike. Jo jednom zvonjava, uporna poput pesnice. Zateturao se prema telefonu. Dograbio je slualicu i pritisnuo je uz uvo da bi je primirio. "Tome?" uzdahnu slabani, tuni glas. "Tome - ja sam, Doana. Tome? Nadam se da te nisam probudila. Znam da je kasno, ali morala sam da zovem." Kovenant zastade, uspravan i krut, kolena sastavljenih da ne bi pao. Vilice su mu se micale, ali nikakav zvuk nije izlazio. Grlo mu je bilo nateeno i zatvoreno, zapretano oseanjima, a plua poee da ga bole od nedostatka vazduha. "Tome? Jesi li tamo? Halo? Tome? Molim te, reci neto. Moram da razgovaram sa tobom. Bila sam tako usamljena. Nedo... nedostaje mi." Mogao je da uje napor u njenom glasu. Grudi su mu se teko nadimale, kao da se gui. Iznenada probi blok u grlu i duboko udahnu, a to je zvualo kao da je do tada jecao. Ali i dalje nije mogao da natera rei da izau iz njega. "Tome! Molim te! ta ti se deava?" inilo se da mu je glas uhvaen u samrtni stisak. U oajnoj elji da raskine stisak, da odgovori Doani, obgrli njen glas, zadri je na liniji, digao je telefon i poao nazad prema sofi - u nadi da e pokret olakati gr koji ga je stegao, pomoi mu da nanovo uspostavi kontrolu nad sopstvenim miiima. Ali okrenuo se u pogrenom smeru i telefonski kabl omotao mu se oko lanka. Kada se trgao napred, sapleo se i poleteo glavom prema stoiu za kafu. elo mu tresnu pravo u ivicu stoia. Kada je pao na pod, inilo mu se da osea kako ovaj poskakuje. U trenutku, vid mu se zamrai. Ali i dalje je drao slualicu uz uvo. Tokom trenutka prazne nepominosti, jasno je uo Doanin glas. Postajala je uznemirena, besna. "Tome, ozbiljno govorim. Nemoj da mi ini ovo jo tee nego to ve jeste. Zar ne shvata? elim da govorim sa tobom. Potreban si mi. Reci neto. Tome. Tome! Proklet bio, reci neto!" A onda silovito urlanje u njegovim uima zbrisa njen glas. Ne! - kriknu on. Ne! Ali bio je bespomoan. Nalet zvuka stie poput mrane plime i odnese ga sa sobom. 3. PRIZIVANJE Silovita rika lagano se uobliavala, menjala prazninu njegovog vidnog polja. Kako je zvuk nadirao, potez sivo-zelene boje stade da se uzdie sve dok ga nije prekrivao poput obmotanog prekrivaa. Nijansa zelene bila mu je muna i on oseti kako se gui u njenom bliskom, slatkastom, vlanom zadahu - mirisu ruine esencije. Ali ton koji mu je ispunjavao ui postajao je usredsreeniji i sve vii. Kapljice zlata krvarile su na vidno polje kroz zelenilo. Onda zvuk postade meki i vie nalik napevu, i dalje visok, da bi se pretvorio u tiho ljudsko zapevanje. Zlato prisili zelenilo da se povue. Ubrzo mu oi ispuni topli, poznati sjaj. 11

Kako se zvuk sve vie pretvarao u ensku pesmu, zlato se irilo i produbljivalo - ljuljukalo ga kao da ga blago nosi bujicom tog glasa. Melodija je preplitala svetlost, davala joj teksturu i oblik, vrstinu. Nemoan da uini drugo, obgrlio je zvuk, usredsredio se na njega usta rastegnutih u pobuni. Lagano, grlo koje je pevalo otvori se. Njegove harmonije postadoe otrije, zahtevnije. Kovenant oseti kako ga sada neto vue napred, goni plimom pesme. Bremenita znaenjima, ona poprimi rei: Budi to jesi, Nevernie... Odgovori na zov. Jer ivot je onaj to daje: smrt okonava sve. Obeanje je istina, a kobi nestaju pred odranim obeanjima: ali duboka je kletva due pred prekrenim zavetom i bezvernim sunjevanjem, jer usud tmine pokriva sve. Budi to jesi, Nevernie... Odgovori na zov. Budi to jesi. Pesma kao da je posezala u njegovu unutranjost, budila seanja, prizivala ljude za koje je nekada, u jednom od svojih prorokih raspoloenja, smatrao da imaju pravo da pred njega postavljaju zahteve. Ali odupirao se. utao je, uzdravao se. Melodija ga je uvlaila u toplo zlato. Najzad svetlo poprimi oblik. Sada je mogao da odredi njegov poloaj pred sobom; zapljuskivalo mu je vidno polje kao da gleda u sunce. Ali na poslednje rei pesme, svetlost izblede, izgubi blistavost. Dok je glas pevao: "Budi to jesi", pratilo ga je mnogo grla: "Budi to jesi!" Ta naredba protezala ga je poput zatezanja strune do njenog konanog tona. Onda se izvor svetlosti uklopi u sliku i on je mogao da vidi iza njega. Prepoznao je mesto. Nalazio se u Zabranu, poglavarskoj sali za veanje u srcu Veselkamena. Njegovi redovi sedita pruali su se iznad njega na sve strane prema granitnoj tavanici dvorane. Iznenadilo ga je to se zatekao uspravan na dnu Zabrana. Taj poloaj pomeo mu je oseaj ravnotee i on se zatetura napred prema jami sa oblukom, izvoru zlatne svetlosti. Oganj-kamenovi goreli su pred njim, ne troei se pri tom, punili su vazduh mirisom svee iskopane zemlje. Snane ake uhvatie ga za obe ruke. Kada su ga zadrali da ne padne, kapljice krvi prsnue na kameni pod na rubu jame sa oblukom. Povratio je ravnoteu i grubo kriknuo: "Ne dirajte me!" Vrtelo mu se od zbunjenosti i besa, ali suspregao se dok je prinosio ruku elu. Prsti mu se odvojie od njega, prekriveni krvlju. Gadno se posekao na ivici stoia. Na trenutak, piljio je u crvenu ruku. Kroz njegovu preneraenost, tih, vrst glas ree: "Neka si dobro doao u Domaju, prapoglavaru Tomase Kovenante, Nevernie i Prstenoo. Ja sam te pozvala do nas. Naa potreba za tvojom pomoi je silna." "Ti si me pozvala?" zakreketa on. "Ja sam Elena", odvrati glas, "vrhovni poglavar po izboru Vea i nosioc ezla zakona. Ja sam te pozvala." "Ti si me pozvala?" On lagano podie oi. Gusta vlaga tekla mu je iz oiju, kao da plae krvlju. "Ti si me zvala?" Osetio je kako se u njemu neto lomi, kao da prska stenje, i njegovo samosavlaivanje se rasprsnu. Glasom tihog besa, on ree: "Razgovarao sam sa Doanom." Nejasno je video enu kroz krv u oima. Stajala je iza kamenog stola jedan nivo nad njim i drala dugako ezlo u desnoj ruci. Za stolom je bilo i drugih ljudi, a iza njih, na galeriji Zabrana, nalazilo ih se jo mnogo. Svi su ga gledali. 12

"Sa Doanom, da li shvata? Govorio sam sa Doanom. Ona me je pozvala. Posle toliko vremena. Kada mi je bila potrebna - potrebna. Nemate pravo." Prikupio je snagu poput olujnog vetra. "Nemate pravo! Razgovarao sam sa Doanom!" Povikao je svom snagom, ali to nije bilo dovoljno. Glas mu nije mogao utaiti oseanja. "Sa Doanom! Sa Doanom! Da li me ujete? Bila mi je ena!" ovek koji je stajao pokraj vrhovne poglavarke pohita oko irokog, otvorenog stola u obliku slova "C" i stie do Kovenanta na niem nivou. Kovenant prepozna ovekovo koato lice, sa kobilicom nosa izmeu izvijenih, ovenih usana i otrih, zlatom poprskanih, opasnih oiju. Bio je to poglavar Mhoram. Poloio je aku na Kovenantovu ruku i blago rekao: "Prijatelju moj. ta ti se dogodilo?" Kovenant divljaki zbaci poglavarevu ruku. "Ne diraj me!" stade on da besni u Mhoramovo lice. "Jesi li i gluv kao to si slep? Razgovarao sam sa Doanom! Preko telefona!" Grevito se trgao, upinjui se da zahvati slualicu iz praznog vazduha. "Potreban" - grlo mu se naglo stee i on grubo proguta - "rekla je da sam joj potreban. Ja!" Ali glas nije imao snage da sakrije pla njegovog srca. Pljesnuo se po krvi na elu, pokuavajui da obrie oi. U sledeem trenutku, dohvatio je u pesnicu Mhoramovu nebeski plavu odoru i prosiktao: "Poalji me nazad! Jo ima vremena! Samo ako budem mogao da se vratim dovoljno brzo!" Iznad njega, ena paljivo progovori: "Prapoglavaru Kovenante, alosti me to ujem da ti je nae prizivanje nanelo zlo. Poglavar Mhoram rekao nam je sve to je znao o tvom bolu i mi ga ne poveavamo svojom voljom. Ali sudba nam je takva da moramo. Nevernie, naa potreba je silna. Unitenje Domaje nadnelo se nad nas." Odgurnuvi Mhorama da bi se suoio sa njom, Kovenant se penio: "Ba me briga za tu prokletu Domaju!" Rei su mu stizale takvom dahtavom brzinom da nije mogao ni da ih vie. "Ba me briga za to ta vam je potrebno. Moete svi da pocrkate to se mene tie. Vi ste halucinacija! Bolest moga uma. Ne postojite! Poaljite me nazad! Morate me poslati nazad. Dok jo ima vremena!" "Tomase Kovenante." Mhoram progovori autoritarnim tonom koji okrete Kovenanta. "Nevernie. Sasluaj me." Onda Kovenant vide da se Mhoram promenio. Lice mu je i dalje bilo isto - blagost njegovih usta jo je uravnoteavala nagovetaj opasnosti u njegovim duicama poprskanim zlatom - ali sada je bio star, dovoljno star da bude Kovenantov otac. Oko oiju i usta bile su mu bore, a kosa mu je bila zapraena sedim. Kada je progovorio, usne mu se iskrivie od samoprezira, a dubine njegovih oiju nespokojno se uskomeae. Ali izdrao je oganj Kovenantovog pogleda bez uzmicanja. "Prijatelju moj, kada bi izbor bio na meni, smesta bih te vratio na tvoj svet. Odluka da te prizovemo bolno je donesena i ja bih je rado rainio. Domaji nije potrebna usluga koja se ne daje rado i dobrovoljno. Ali, prapoglavaru..." On dohvati Kovenantovu ruku da bi ga primirio, "... prijatelju moj, ne moemo te vratiti." "Ne moete?" zajea Kovenant sve viim, histerinim tonom. "Nemamo znanstva za otputanje bremena. Ne znam kako je u tvom svetu - deluje neizmenjeno u mojim oima - ali etrdeset godina je prolo otkako smo zajedno stajali na padinama Planine Groma i otkako si ti oslobodio ezlo zakona za nae ruke. Tokom dugih godina upinjali smo se da..." "Ne moete?" ponovi Kovenant otrije. "Upinjali smo se da upotrebimo silu kojom nismo mogli zagospodariti i znanstvo u koje nismo uspeli da prodremo. etrdeset godina bilo je potrebno da nas dovede dovde, da bismo mogli traiti tvoju pomo. Doli smo do granice onoga to moemo uiniti." "Ne!" okrenuo se u stranu jer nije mogao da podnese iskrenost koju je video na Mhoramovom licu i dreknuo na enu sa ezlom: "Poalji me nazad!" Na trenutak gledala je ravno u njega i odmeravala krajnjost njegovog zahteva. Onda je rekla: "Preklinjem te da shvati. Pouj istinu u naim reima. Poglavar Mhoram govorio je otvoreno. ujem bol koji smo ti naneli. Nisam nedirnuta." Nalazila se na dvadeset ili trideset stopa od njega, iza jame sa oblukom i iza kamenog stola, ali glas joj se jasno prenosio do njega kroz kristalnu akustiku Zabrana. "Ali ne mogu rainiti tvoje prizivanje. A i kada bih imala tu mo, Domajina nevolja bi mi protivureila. Poglavar Kletnik Opaki..." Zabaene glave, irom razmahnutih ruku, Kovenant zaurla: "Nije me briga!" Prisiljena na otar ton, vrhovna poglavarka ree: "Onda se sam vrati. Ima mo. Ti nosi belo zlato."

13

Uz krik, Kovenant pokua da je napadne. Ali pre nego to je mogao da napravi i korak, neko ga uhvati otpozadi. Otimajui se i okreui, on se nae u zahvatu Banora, veno budnog krvnog gardiste koji ga je uvao tokom prethodne halucinacije. "Mi smo krvna garda", ree Banor svojim bezvunim, tuinskim naglaskom. "Briga za poglavare u naim je rukama. Ne dozvoljavamo nikakvo ugroavanje vrhovnog poglavara." "Banore", preklinjao je Kovenant, "bila mi je ena." Ali Banor je samo gledao bez ijednog treptaja saoseanja. Divljaki se bacajui svom teinom, uspelo mu je da se okrene u monom zahvatu krvnog gardiste, sve dok ponovo nije bio suoen sa Elenom. Krv mu se rasipala sa ela dok se bacakao. "Bila mi je ena!" "Dosta", naredi Elena. "Poalji me nazad!" "Dosta!" Udarila je o pod krajem ezla zakona okovanim u gvoe i odjednom plavi oganj briznu itavom njegovom duinom. Plamen je ivo buktao, poput rascepa u tkanini zlatne svetlosti, i dopustio skrivenoj moi da sine kroz njega; a silina plamena baci Kovenanta nazad u Banorove ruke. Ali njena ruka, tamo gde je drala ezlo, bila je nedirnuta. "Ja sam vrhovna poglavarka", ree ona vrsto. "Ovo je Veselkamen - Poglavarev Konak, a ne Kletnikov Tabor. Dali smo Zavet mira." Na njeno klimanje glavom, Banor pusti Kovenanta i on se zatetura unatrag, a zatim se srui u hrpu pokraj obluka. Na trenutak je leao na kamenu i otro dahtao. Onda se uzdigao u sedei poloaj. inilo mu se da mu je glava klonula od poraza. "Dobiete mir", zagrokta on. "Sve e vas unititi. Jeste li rekli etrdeset godina? Preostalo vam je jo samo devet. Ili ste zaboravili njegovo proroanstvo?" "Znamo", ree Mhoram tiho. "Mi ne zaboravljamo." Sa iskrivljenim osmehom, on se nae da pogleda Kovenantovu ranu. Dok je Mhoram to inio, vrhovna poglavarka Elena zagasi oganj ezla i ree osobi koju Kovenant nije mogao da vidi: "Moramo se sada pobrinuti za ovo, ukoliko elimo da se makar malo nadamo belom zlatu. Neka dovedu zarobljenika." Poglavar Mhoram neno obrisa Kovenantovo elo, zaviri u posekotinu, a zatim ustade i poe da se dogovori sa nekim. Ostavljen nasamo, sa najveim delom krvi obrisanim iz oiju, Kovenant usredsredi bolni pogled da bi utvrdio gde se nalazi. Neki jo neugaeni poriv za samoodranjem natera ga da pokua da odmeri opasnosti oko sebe. Nalazio se na najniem nivou odaje sa seditima, a visoka, zasvoena tavanica uzdizala se nad njim, osvetljena zlatnim odsjajem obluka i sa etiri velike, bezdimne baklje lilianrila u zidovima. Oko sredita Zabrana, na sledeem nivou, nalazio se kameni poglavarski sto za veanje u vidu tri etvrti kruga, a nad stolom i iza njega bila su nanizana sedita galerije. Dvojica krvnih gardista stajala su na visokim, masivnim vratima glavnog ulaza, koja su dinovi napravili tako da budu dovoljno velika za dinove, iznad i naspram sedita vrhovne poglavarke. Galerija je bila aroliko popunjena ratnicima ratovnije, znanstvozornicima iz Znanstvigora, sa nekoliko ezlonoa i obluara odevenih u tradicionalne ogrtae, odnosno tunike, i jo nekoliko krvnih gardista. Visoko iznad vrhovne poglavrke sedela su dva oveka koji se Kovenantu uinie poznati - obluar Torm, srdonik Poglavarevog Konaka; i Kvan, bojni stoernik koji je pratio pripadnike pohoda za ezlom zakona. Sa njima bila su jo dvojica - jedan od njih bio je ezlonoa, sudei po drvograanskom ogrtau i veniu od lia oko glave, verovatno drugi srdonik; a jedan je bio menik krvnih gardista. Kovenant se nejasno upita ko je zauzeo taj poloaj kada su izgubili Tuvora u katakombama ispod Planine Groma. Pogled mu je lutao po Zabranu. Za stolom je stajalo sedam poglavara, ne raunajui vrhovnu poglavarku i Mhorama. Kovenant nije poznavao nijedno od njih. Mora da su svi proli probe i uli u Vee tokom poslednjih etrdeset godina. etrdeset godina? - nejasno se upita on. Mhoram je ostario, ali nije delovao etrdeset godina starije. A Torm, koji jedva da je bio malo vie od nasmejanog deaia kada ga je Kovenant upoznao, sada je izgledao daleko mlai nego to bi trebalo za srednje godine. Krvni gardisti nisu se uopte izmenili. Razume se, zajea Kovenant u sebi, prisetivi se ta se prialo o njihovoj starosti. Samo je Kvan pokazivao uverljivu starost: bela, proreena kosa davala je nekadanjem stoerniku izgled kao da je prevalio ezdeseto ili ezdeset peto leto. Ali vrsta, zapovednika ramena nisu mu bila pogrbljena. A otvorenost njegovog dranja nije se promenila; mrgodio se na Nevernika sa potpuno jednakim, otvorenim neodobravanjem kakvog se Kovenant seao. Nigde nije video Prothala. Prothal je bio vrhovni poglavar tokom pohoda i Kovenant je znao da je preiveo poslednju bitku na padinama Planine Groma. Ali isto tako je znao da je Prothal bio dovoljno star da 14

za etrdeset godina umre prirodnom smru. I pored bola, otkri da se nada da je nekadanji vrhovni poglavar preminuo kao to je i zasluio, u miru i uz poasti. Uz gorko mentalno sleganje ramenima preselio je ispitivaki pogled na jednog oveka za poglavarskim stolom koji nije stajao. Ta osoba bila je odevena kao ratnik, sa visokim izmnama mekih potpetica preko crnih uvijaa, crnom bluzom bez rukava ispod titnika za grudi iskovanog od nekog utog metala i sa utom trakom oko glave; ali na titniku nalazila mu se dvostruka dijagonalna oznaka koja ga je predstavljala kao vrhovnika, zapovednika ratovnije, poglavarske vojske. On nije gledao ni u koga. Sedeo je na kamenom seditu, sputene glave i oiju pokrivenih jednom rukom, kao da je usnuo. Kovenant se okrete i pusti pogled da mu nasumce luta po Zabranu. Vrhovna poglavarka Elena tiho se dogovarala sa poglavarima pokraj sebe. Mhoram je stajao i ekao pokraj irokog stepenita koje je vodilo do glavnih dveri. Akustika dvorane prenosila je izmeane glasove sa galerije do Kovenanta, tako da mu je vazduh amorio oko glave. Obrisao je krv prikupljenu na elu i pomislio na smrt. Vredelo bi, razmiljao je. Na kraju krajeva, vredelo bi pobei. Nije bio dovoljno vrst da se odri kada su se ak i snovi okretali protiv njega. Trebalo bi da prepusti ivot ljudima koji su sposobni za to. Ah, vatru mu paklenu, uzdahnu on. Vatru mu paklenu. uo je iz daljine kako se velike dveri Zabrana otvaraju. amor u vazduhu smesta se prekide; svi se okrenue i pogledae prema vratima. Prisiljavajui se da utroi deo snage koja je ilila, Kovenant se okrete da bi video ko dolazi. Prizor ga grubo oinu, inilo se da mu oduzima i poslednje ostatke vrstine iz kostiju. Gledao je okrvavljenim oima kako dvojica krvnih gardista silaze niz stepenite i dre uspravno izmeu sebe sivo-zeleno stvorenje sa koga je strah curio na sve strane. Iako se nisu odnosili grubo prema njemu, stvorenje se treslo od uasa i gaenja. Njegova bezdlaka koa bila je klizava od znoja. Imalo je opte ljudske crte, ali telo mu je bilo neobino dugako, a udovi kratki, svi podjednake duine, kao da je prirodno tralo na sve etiri kroz niske peine. Ali udovi su mu bili iskrivljeni i beskorisni - izvitopereni kao da su mnogo puta lomljeni, a potom nisu sastavljeni. A ostatak tela pokazivao je znake jo gorih povreda. Glava mu je bila najmanje ljudska od svih crta. Na goloj lobanji nije bilo oiju. Nad neravnim prorezom usta, na sreditu lica, nalazile su se dve iroke, vlane nozdrve koje su preplaeno drhturile po rubovima dok je stvorenje mirisalo svoj poloaj. A itav zadnji deo njegove glave nestao je. Nad razderotinom bila je zelena membrana poput oiljka, koja je pulsirala uz preostale delove mozga. Kovenant je smesta znao ta je to. Video je jednom ranije takvo stvorenje - itavog tela, ali mrtvo, prueno na tlu svog putevnika sa gvozdenim iljkom kroz srce. Bio je to Putnim. Demonijski soj, poput pragrdana. Ali za razliku od crnih, monih srodnika, Putnimi su posvetili znanstvo slubi Domaje. Ovaj Putnim bio je okrutno muen. Krvni gardisti donesoe stvorenje do dna Zabrana i prinee ga Kovenantu. I pored duboke slabosti, prisilio se da se digne na noge i zadravao se dranjem za zid sledeeg nivoa. inilo se da ve poprima neke od dodatnih dimenzija vida tipine za Domaju. Mogao je da prozre u unutranjost Putnima, da oima oseti ta mu je uinjeno. Video je muenje i izuzetni bol - video zdravo telo Putnima zgrabljeno pesnicom zla i veselo zdrobljeno do tog obogaljenog oblika. Prizor mu je vreao oi. Morao je da stegne kolena da bi se odrao na nogama. Hladna izmaglica letargije i oaja ispuni mu glavu i bilo mu je drago zbog krvi koja mu je ispunjavala oi; tedela ga je pogleda na Putnima. Kroz maglu, uo je Elenu kako govori: "Prapoglavaru Kovenante, neophodno je da te opteretimo ovim prizorom. Moramo te uveriti u nau nevolju. Prisila nae kunje ostavlja nam malo izbora. Prapoglavaru, ovo jadno stvorenje dovelo nas je do odluke da te prizovemo. Godinama smo znali da Opaki priprema svoju silu za mar protiv Domaje - vreme dato njegovih proroanstvo postajalo nam je sve krae. Ti si nam preneo proroanstvo, a poglavari Veselkamena nisu sedeli skrtenih ruku. Od dana kada je poglavar Mhoram doneo ezlo zakona i drugi Krug Kevinovog Znanstva u Poglavarev Konak, trudili smo se da iziemo nakraj sa usudom. Uviestruili smo ratovniju, prouavali svoju odbranu, uvebavali se u svim vetinama i moima. Nauili smo neke naine upotrebe ezla. Znanstvigor je sa svom mudrou i posveenou prouavao drugi Krug. Ali za etrdeset godina nismo stekli znanje o namerama poglavara Kletnika. Posle preotimanja ezla zakona od Drula Stenotoca, oblije Opakog napustilo je Kiril Trendor na Planini Groma i ubrzo se ustoliilo u velikoj prestonoj dvorani Riddek Toma, Kletnikovog Tabora, sred drevnog doma Sivog Krvnika. Od tada, nai izviai nemoni su da prodru na teritoriju poglavara Kletnika. 15

Tamo deluju sile - sile i zlo - ali nismo mogli saznati nita o tome, iako se poglavar Mhoram lino poduhvatio tog zadatka. Nije mogao da probije odbojnu mo Opakog. Ali po itavoj Domaji dolo je do mranih i opominjuih komeanja. Krei sa istoka i Pragrdani sa Planine Groma, grifoni i ostala gnusna stvorenja sa Sarangravske ravnice, Jamnici, slabo znani stanovnici Davilje, velike movare - uli smo se da su se svi zaputili prema Ubojnim Zaravnima i Kletnikovom Taboru. Oni nestaju iza Lomnik-bregova i vie se ne pojavljuju. Nije nam potrebna velika mudrost da nas podui da Opaki priprema vojsku. Ali nam je ipak nedostajalo jasnije znanje. Onda nam je najzad znanje dolo. Tokom leta, nai izviai uhvatili su ovo stvorenje, ove slomljene ostatke Putnima, na zapadnim ivicama Grimerdorske ume. Doneseno je ovde da bismo mogli pokuati da saznamo novosti od njega." "I zato ste ga muili da biste otkrili ta zna." Kovenantove oi bile su lepljive od krvi i on ih je drao zatvorene, preputajui se beskorisnom gnevu i izmaglici. "Zar veruje da smo to uinili?" Vrhovna poglavarka zvuala je povreeno. "Ne. Mi nismo Opaki. Ne bismo izdali Domaju na takav nain. Postupali smo sa Putnimom to smo blae mogli, a da ga ne pustimo. Rekao nam je svojom voljom sve to smo eleli da znamo. Sada nas preklinje da ga ubijemo. Nevernie, posluaj me. Ovo je delo ruku poglavara Kletnika. On poseduje kamen Zlozemlja. Ovo je delo te kobi." Kroz sivilo svog uma, Kovenant zau kako se vrata ponovo otvaraju. Neko sie niz stepenite i stade da se doaptava sa Mhoramom. Onda Mhoram ree: "Vrhovna poglavarko, donesena je glina vidarka za Nevernika. Plaim se da se njegove rane proteu mnogo dublje od te proste posekotine. Drugo je zlo na delu u njemu. Mora biti leen bez odlaganja." "Da, smesta", odvrati spremno vrhovna poglavarka Elena. "Moramo uiniti sve to moemo da ga izleimo." vrstim korakom, Mhoram poe ka Kovenantu. Na pomisao o glini vidarki, Kovenant se odgurnu od zida, obrisa usirenu krv iz oiju. Ugledao je Mhorama kako dri malu kamenu posudu sa svetlim blatom poprskanim zlatnim iskrama koje kao da su pulsirale u sjaju Zabrana. "Sklanjaj tu stvar od mene", proapta on. Mhoram je bio zapanjen. "To je glina vidarka, prapoglavaru. To je lekovito tlo Zemlje. Ona e te povratiti." "Znam kako deluje!" Kovenantov glas bio je kripav od sveg vikanja i zvuao je sablasno i ispranjeno, poput kriputa olupine. "Dobio sam je ranije. Stavlja mi tu stvar na glavu i pre nego to to i shvati oseaj dodira vraa mi se u prste na rukama i nogama i ja poem okolo i ponem da si..." Jedva se zaustavio. "Da provreujem ljude." uo je kako Elena blago kae: "Znam", ali nije obraao panju na nju. "To je prava la", zarea on prema posudi, "ta stvar unutra. Od toga se oseam toliko zdravo da to ne mogu podneti." Duboko je udahnuo, a onda grozniavo rekao: "Neu je." Mhoram je drao Kovenanta pogledom otrim od pitanja. A kada Kovenant ne pokaza neodlunost, poglavar upita tiho, zapanjenim glasom: "Prijatelju moj, da li eli da umre?" "Upotrebi to na onom ubogom avolu tamo", odvrati Kovenant turobno. "On ima pravo na to." Ne menjajui direktnost pogleda, Mhoram ree: "Pokuali smo. Zna nas, Nevernie. Zna da ne bismo mogli da odbijemo zahtev tolike nevolje. Ali ovaj Putnim je van naeg dosega. Nai iscelitelji ne mogu se ni primaknuti njegovim unutranjim ranama. A na dodir gline vidarke gotovo je umro." Kovenant i dalje nije poputao. Iza njega, vrhovna poglavarka Elena nastavi ono to je Mhoram govorio. "ak se ni ezlo zakona ne da usporediti sa silom koja je iskrivila ovog Putnima. Takva je naa kunja, prapoglavaru. Kamen Zlozemlja prevazilazi nas. Ovaj Putnim mnogo nam je rekao. Mnogo onoga to je bilo skriveno sada je jasno. Ime mu je bilo dharmakshetra, to na jeziku Putnima znai 'hrabrou pobediti neprijatelja.' Sada naziva sebe dukkha 'rtva'. Zbog toga to je njegov narod eleo znanje o Kletnikovim zlim namerama, uputio se u Kletnikov Tabor. Tamo je zarobljen - iskrivljen - i onda osloboen - za opomenu njegovom narodu, pretpostavljam. Mnogo nam je rekao. Nevernie, znamo da u vreme kada si prvi put uruio proroanstvo Opakog vrhovnom poglavaru Prothalu, sinu Dvilijanovom, i Veu poglavara, pre etrdeset godina, nisu bile poznate mnoge stvari koje su se ticale namera Sivog Krvnika. Zato je upozorio poglavare da je Drul Stenotoac naao ezlo zakona 16

ispod Planine Groma? Zato je eleo da nas pripremi za na usud? Zbog ega je potpomagao Drulovu potragu za mranom moi, a zatim izdao Jamnika? Na ta pitanja sada je odgovoreno. Drul je posedovao ezlo, a uz njegovu pomo izvadio je zakopanu kob, Kamen Zlozemlja. Uz te sile, Opaki je bio na Drulovoj milosti sve dok Jamnik ivi. Ali sa poglavarom Mhoramom i vrhovnim poglavarom Prothalom, ti si povratio ezlo i okonao Drulovu pretnju. Na taj nain je Kamen dopao aka poglavara Kletnika. Znao je da je Kamen, skupa sa njegovim znanstvom i moi, vea sila od ezla zakona. I znao je da nismo gospodari ak ni to malo moi koju posedujemo. Tokom etrdeset godina, nismo se odmarali. Govorili smo sa svim narodima Domaje. Znanstvigor je silno narastao, dajui nam neophodne ratnike, znanstvozornike i poglavare. Rhadamaerli i lilianrili radili su do granica sopstvenih moi. I svi su se posvetili prouavanju dva Kruga i ezla. Napredovalo se. Trotgard, gde su se poglavari zavetovali isceljenju Domaje, procvetao je i tamo smo uinili dela o kojima nai preci nisu ni sanjali. ezlo ispunjava mnoge zadatke. Ali srce naeg promaaja opstaje. Jer sve znanstvo, svekoliko poznavanje ezla i zemne moi dolazi nam od Kevina, vrhovnog poglavara drevnih poglavara. A on je bio poraen - da, i jo gore nego poraen. Sada smo suoeni sa istim neprijateljem, silno ojaanim Kamenom Zlozemlja. A povratili smo samo dva od sedam Krugova u kojima je Kevin ostavio svoje znanstvo. A u sutini ak i ta dva nas prevazilaze. Neka slabost mudrosti ili nesposobnost duha spreava nas da spoznamo njihovo tajanstvo. Pa ipak, bez ovladavanja nad ta dva ne moemo zadobiti ostale, jer je Kevin, mudar pred opasnostima nespremnog znanja i moi, skrio Krugove svaki iza prethodnog, tako da dokuivanje jednog vodi do otkria sledeeg. Tokom etrdeset godina, ta greka nas se drala. A sada smo saznali da ni poglavar Kletnik nije bio zaludan. To smo saznali od ovog Putnima. Neprijatelj Domaje uveavao je mo i vojske sve dok oblasti iza Lomnik bregova nisu postale krcate od izopaenog ivota - nebrojenih jadnih, iskrivljenih stvorenja poput dukkhe, koje mo Kamena dri u stanju pokornosti duha prema poglavaru Kletniku. Sazdao je za sebe silu opakiju od svega to je Domaja ikada doznala, razorniju od svega to se moemo nadati da emo osvojiti. Prikupio je tri Besomuka, svoje desne ruke, da zapovedaju njegovim armijama. Moe biti da su se te horde ve zaputile na nas. Zato smo te pozvali, prapoglavaru Kovenante, Nevernie i nosioe belog zlata. Ti si nam poslednja nada. Prizvali smo te, iako smo znali da e to moda nositi za tebe cenu preteku da bi je podneo. Zavetovali smo se na slubu Domaji i nismo mogli drugaije. Tomase Kovenante! Zar nam nee pomoi?" Tokom govora, mo i reitost njenog glasa narastali su, sve dok nije gotovo pevala. Kovenant nije mogao odbiti da slua. Njen ton ga dosee i oivi sva njegova seanja na lepote Domaje. Prisetio se opinjujueg plesa svetkovine prolea i bujnog, srcu ugodnog zdravlja bregova Andelejna, nespokojnog, volebnog odsjaja Morinmosa, dostojanstvenih, irokih Ravnica Ra i silovitih Ranihina, velikih konja. I prisetio se kako je to kada osea, kada su ti ivi nervi u prstima, sposobni da diraju travu i kamen. Od otrine svega toga srce ga zabole. "Nada te zavodi", zagrokta u muk posle Elenine molbe. "Nita ja ne znam o moi. To ima neke veze sa ivotom, a ja sam ti kao mrtvac. ta misli da ivot predstavlja? ivot je oseanje. Ja sam ga izgubio. Ja sam gubavac." Moda bi ponovo poeo da besni, ali novi glas otro se usee u njegovu pobunu: "Zato onda ne baci prsten?" Okrenuo se i naao suoen sa ratnikom koji je sedeo na kraju poglavarskog stola. ovek sie do dna Zabrana, gde se suoio sa Kovenantom sa rukama na bokovima. Na Kovenantovo iznenaenje, ovekove oi bile su prekrivene tamnim sunanim naoarima koje su mu potpuno zaklanjale oi. Iza naoara, glava mu se kretala napeto, kao da sve prouava. inilo se da skriva neku tajnu. Bez podrke oiju, slabani osmeh na njegovim usnama delovao je skriveno i nedokuivo, poput rei na stranom jeziku. Kovenant shvati neprikladnost naoara - bile su udno van prirodne okoline u Zabranu - ali govornikovo pitanje previe ga je ubolo da bi se zaustavljao zbog neprikladnosti. Kruto je odgovorio: "To mi je burma." ovek odbaci taj odgovor uz sleganje ramenima. "Govori o eni u prolom vremenu. Razdvojili ste se - ili razveli. Ne moe sada imati ivot na oba naina. Ili se otarasi prstena i dri onoga za ta misli da je stvarno, ali se otarasi nje i obavi svoju dunost ovde." "Moju dunost?" Uvreda ovekovog suda prui Kovenantu energiju da se usprotivi. "Otkud ti zna ta mi je dunost?" 17

"Ime mi je Hail Troj." ovek se lako nakloni. "Ja sam vrhovnik ratovnije Poglavarevog Konaka. Posao mi je da utvrdim kako da iziemo nakraj sa Kletnikovom vojskom. "Hail Troj", dodade Elena lagano, gotovo uz oklevanje, "dolazi sa tvog sveta, Nevernie." ta? Izjava vrhovne poglavarke kao da izvue tlo ispod Kovenantovih nogu. Iznenada ga preplavi slabost kostiju. Vrtoglavica ga sveg obuze, kao da stoji na rubu litice i on se zatetura. Mhoram ga dohvati kada se teko srui na kolena. Njegov pokret skrenu panju krvnim gardistima koji su drali dukkhu. Pre nego to su mogli da reaguju, Putnim se ote i skoi na Kovenanta, vritei od besa. Da spase Kovenanta, Mhoram se okrete i zaustavi ezlom dukkhin nalet. Sledeeg trenutka, krvni gardisti ponovo uhvatie Putnima. Ali Kovenant ga nije video. Kada se Mhoram okrenu od njega, on pade nauznak pokraj jame sa oblukom. Oseti da je slab, preplavljen oajanjem, kao da krvari na smrt. Na nekoliko trenutaka, on izgubi svest. Probudio ga je dodir sveeg olakanja na elu. Glava mu je bila na Mhoramovom krilu i poglavar mu je blago razmazivao glinu vidarku preko poseenog ela. Ve je mogao da oseti dejstvo blata. Smirujue milovanje irilo mu se sa ela u miie lica, oputalo napetost koja mu je stezala crte. Sanjivost navre u njemu dok ga je isceljujua zemlja oslobaala, anodizovala nespokojne veze njegovog duha. Kroz zamor, vide zamku halucinacije kako se uvija oko njega. Sa onoliko molbe koliko je mogao da ulije u glas, on ree Mhoramu: "Vodi me odavde." inilo se da je poglavar shvatio. On vrsto klimnu, a zatim se die na noge i podie Kovenanta sa sobom. Bez ijedne rei Veu, on im okrete lea i poe uz stepenicem napola nosei Kovenanta iz Zabrana. 4. "MOE BITI IZGUBLJENO" Kovenant jedva da je uo zatvaranje velikih dveri za sobom; jedva da je uopte bio svestan okoline. Panja mu je bila usmerena prema unutra, na napredovanje gline vidarke. inilo se da mu se ova iri oko lobanje i niz meso, smiruje ga dok zrai unutar njega. Golicala ga je po koi i taj oseaja ubrzo mu prekri lice i vrat. Ispitivao je to kao da je re o otrovu koji je uzeo da okona ivot. Kada mu je dodir gline proao osnovicu vrata, on se zatetura i nije mogao da se povrati. Banor ga uze za drugu ruku. Poglavar i krvni gardista nosili su ga kroz kameni grad, probijajui se u optem pravcu navie kroz isprepletane nivoe Poglavarevog Konaka. Najzad ga dovedoe do prostranog niza linih odaja. Blago ga odnesoe do spavae sobe, poloie ga na krevet i razodenue dovoljno da bi mu bilo udobno. Onda se Mhoram sae blizu njega i ree smirujuim glasom: "To je mo gline vidarke. Kada deluje na teku ranu, donosi dubok san da ubrza zaceljenje. Sada e se dobro odmoriti. Previe si dugo bio bez odmora." On i Banor okrenue se da odu. Ali Kovenant je oseao svei, golicavi dodir blizu srca. On slabano pozva Mhorama da se vrati. Bio je pun strave; nije mogao da podnese samou. Ne marei ta govori - elei samo da zadri Mhorama kraj sebe - on upita: "Zbog ega me je taj - dukkha napao?" inilo se da je Mhoram ponovo shvatio. On primae drvenu stolicu uzglavlju kreveta i sede na nju. Tihim, vrstim glasom on ree: "To je teko pitanje, prijatelju moj. Dukkha je muenjem izoblien da se ne moe prepoznati i ja mogu samo da nagaam tune porive koji ga pokreu. Ali mora se setiti da je to Putnim. Mnogo pokolenja posle Obesveenja, kada su novi poglavari poeli da rade u Veselkamenu, Putnimi su sluili Domaju - ne iz odanosti prema poglavarima, ve pre iz elje da se iskupe pred Domajom zbog opasnih dela i mranog znanstva Pragrdana. Takvo stvorenje jo ivi negde u dubinama dukkhe. Uprkos svemu to mu je uinjeno - ak i ako mu je duu porobio Kamen, tako da sada ona slui Opakom ono se jo sea ta je i mrzi to to jeste. To je postupak poglavara Kletnika u svim stvarima - da prisili neprijatelje da postanu ono to najvie mrze i da unite ono to najvie vole. Prijatelju moj, nije mi prijatno da to kaem. Ali u srcu verujem da te je dukkha napao zbog toga to odbija da pomogne Domaji. Putnim zna mo koju poseduje - on je iz Demonije i najverovatnije bolje poznaje korist i mo belog zlata od bilo kog poglavara. Sada je u bolu prevelikom da bi te shvatio. Poslednji ostaci njegove linosti videli su mutno da ti... da ti odbija. Na trenutak, dovoljno se povratio da dela. Ah, prapoglavaru. Rekao si da je Domaja za tebe san - i da se plai da ne poludi. Ali ludilo nije jedina opasnost u snovima. Postoji i opasnost da bude izgubljeno neto to se nikada ne moe povratiti." 18

Kovenant uzdahnu. Poglavar mu je pruio objanjenje koje je mogao da shvati. Ali kada se Mhoramov ravnomerni glas zaustavi, on oseti koliko mu je bio neophodan - koliko blizu je bio rubu provalije koje se grozio. Pruio je ruku napolje, u prazninu oko sebe, i osetio kako su Mhoramovi prsti vrsto stegli njegove. Jo jednom je pokuao da mu prui objanjenje. "Bila mi je ena", uzdahnuo je. "Bio sam joj potreban. Nikada - nikada mi nee oprostiti to sam joj to uinio." Bio je toliko iscrpljen da vie nije mogao da vidi Mhoramovo lice. Ali dok ga je svest naputala, oseao je na aci poglavarev stisak koji nije posustajao. Mhoramova panja smirivala ga je i on usnu. Potom je visio pod irokim nebom sna, merljivim samo koracima zvezda. inilo se da se iz mutnih nebesa sputaju i da ga napadaju nizovi mranih oblija. Poput lea, bio je nemoan da ih odbije. Ali uvek bi jedna aka stezala njegovu i davala mu utehu. Drala ga je poput sidra sve dok mu se nije vratila svest. Leao je mirno, ne otvarajui oi, i oprezno se oprobavao, kao da proverava otekline. Od grudi nanie bio je omotan mekim, istim pokrivaima. Mogao je da oseti tkaninu nonim prstima. Hladno mrtvilo mrtvih ivaca nestalo je iz njih, zagrejano isceliteljskim sjajem koji mu je dosegao do same kotane sri. Promena u prstima na ruci bila je jo oiglednija. Desna pesnica bila mu je stegnuta nad pokrivaima. Kada je pokrenuo prste, mogao je da oseti materijal tkanine pod njima. Stisak na njegovoj levici bio je toliko vrst da je mogao da oseti bilo u zglavcima. Ali nervi se ne regeneriu... ne mogu da... Prokletstvo! - zajeao je. Oseaj dodira podbadao mu je srce poput straha. On nevoljno proapta: "Ne. Ne." Ali ton mu je bio pun zaludnosti. "Ah, prijatelju moj", uzdahnu Mhoram, "snovi su ti bili puni takvih odbijanja. Ali ja ih ne shvatam. U tvom dahu ujem da si se opirao sopstvenom isceljenju. A ishod mi je nejasan. Ne mogu da kaem da li ti je poricanje donelo dobro ili zlo." Kovenant die pogled prema Mhoramovom saoseajnom licu. Poglavar je i dalje sedeo kraj kreveta; njegovo gvoem okovano ezlo bilo je naslonjeno na zid tako da mu bude na dohvat ruke. Ali sada nije bilo baklji u sobi. Suneva svetlost slivala se kroz veliku senicu kraj kreveta. Mhoramov pogled uini Kovenanta svesnim njihovih stisnutih aka. On paljivo izvue prste. Onda se odie na laktove i upita koliko dugo je spavao. Odmor posle vikanja u Zabranu uinio je da mu glas otro zvei u grlu. "Sada je rano po podne", odvrati Mhoram. "Prizivanje je obavljeno sino." "Jesi li bio ovde - sve to vreme?" Poglavar se nasmei. "Ne. Tokom noi - kako to da kaem? Pozvali su me odavde. Vrhovna poglavarka Elena sedela je sa tobom u mom odsustvu." Trenutak potom on dodade: "Razgovarae sa tobom veeras, ukoliko si voljan." Kovenant ne odvrati. Pominjanje Elene ponovo mu razbudi gnev i strah pred inom koji ga je zazvao u Domaju. O prizivanju je razmiljao kao o njenom delu; njen glas ga je oteo Doani. Doana! - zajeao je on. Da prikrije nevolju, iziao je iz kreveta, prikupio odeu i poao u potragu za mestom gde e se umiti. U sledeoj odaji pronaao je kamenu zdelu i kadu vezane za niz uravnoteenih kamenih ustava koje su mu omoguavale da pusti vodu tamo gde eli. On napuni zdelu. Kada je zaronio ake u vodu, njena otra hladnoa ukoi novu vitalnost njegovih ivaca. On besno zaroni glavu u vodu i nije je dizao sve dok od hladnoe ne poee da ga bole same kosti lobanje. Onda je otiao odatle i stao, dok je sa njega kapalo, iznad toplog kotla obluka pokraj kade. Kada ga je zraenje oganj-kamenova osuilo, on utia bol srca. Bio je gubavac i do sri kostura poznavao je ivotnu vanost prepoznavanja injenica. Doana je za njega bila izgubljena: bila je to injenica, poput njegove bolesti, van ikakve mogunosti promene. Naljutie se zato to joj nije odgovorio i spustiti slualicu, mislei da je on namerno odbio njen poziv, njen ponositi, hrabri napor da premosti usamljenost meu njima. A on nije mogao da uini nita povodom toga. Ponovo je bio zarobljen u sopstvenoj halucinaciji. Ukoliko je nameravao da preivi, nije mogao sebi dozvoliti luksuz da ali nad izgubljenim nadama. Bio je gubavac; sve njegove nade bile su lane. Bile su mu neprijatelji. Mogle su ga ubiti tako to bi ga zaslepile pred smrtonosnom silom injenica. Bila je injenica da je Domaja halucinacija. Bila je injenica da je zarobljen, uhvaen u paukovu mreu sopstvene slabosti. Njegova gubavost bila je injenica. Ustrajao je na tim stvarima dok se slabano bunio pred samim sobom: Ne! Ne mogu to da podnesem! Ali hladna voda osuila mu se na koi i zamenila 19

ju je blaga, zemna toplina obluka. Oseaji su mu uzbudljivo jurili uz udove iz prstiju na rukama i nogama. Sa divljim, tvrdoglavim pogledom, kao da bije glavom o zid, obavio je na sebi VPE. Onda je pronaao ogledalo od uglaanog kamena i upotrebio ga da pregleda elo. Tamo nije bilo nikakvog znaka - glina vidarka u potpunosti mu je obrisala povredu. Pozvao je: "Mhorame!" Ali glas mu je poprimio neeljeni prizvuk preklinjanja. Da bi se usprotivio tome, poeo je da navlai odeu. Kada se poglavar pojavio na ulazu, Kovenant ga nije pogledao u oi. On navue majicu i farmerke, unira izme, a zatim poe do svoje tree sobe. Tamo pronae vrata koja su se otvarala prema balkonu. Sa Mhoramom iza sebe, kroio je na otvoreni vazduh. Perspektive se odjednom otvorie i njega dograbi gr vrtoglavice. Balkon je visio na polovini visine junog lica Veselkamena - vie od hiljadu stopa iznad podnoja bregova koja su poivala uz osnovicu planine. Dubina ponora kao da mu je neoekivano zjapila pod nogama. Strah od visina zazuja mu u uima; on obgrli rukama kamenu ogradu, pripi se uz nju, stee je uz grudi. Najgori grevi prooe posle jednog trenutka. Mhoram ga upita ta nije u redu, ali on nije objanjavao. Duboko diui, uspravio se i stao leima pritisnut uz smirujui kamen Konaka. Odatle je posmatrao prizor. Kako se seao, Veselkamen je ispunjavao dugaki planinski venac koji je stajao neposredno prema zapadu. Uklesali su ga dinovi u planinskom grebenu jo pre mnogo vekova, u vreme drevnog poglavara Damelona Dinoljuba. Nad Konakom bila je visoravan koja se na milju ili dve pruala prema zapadu i severu, pokraj Steg-vodopada, pre nego to e prerasti u razuene Zapadnik planine. Vodopad je bio predaleko da bi se video, ali u daljini reka Belica skretala je prema jugu i blago prema istoku od svog pravca u podnoju Steg vodopada. Iza reke prema jugozapadu, Kovenant razazna otvorene ravnice i bregove koji su vodili prema Trotgardu. U tom smeru nije video nikakvog znaka uzgajanja ili naseljenosti; ali istono od njega nalazila su se zrela polja, lugovi drvea, potoci, naselja - svi su blistali pod suncem kao da se smee zdravljem. Zagledan preko njih, osetio je da je godinje doba rana jesen. Sunce je stajalo na junom nebu, vazduh nije bio toliko topao kako se inilo, a povetarac koji je blago duvao uz lice Veselkamena bio je zainjen zemnim obiljem jeseni. Godinje doba Domaje - toliko razliito od prolenog vremena iz koga je istrgnut - obnovilo mu je oseaj neslaganja, otrog i nemogueg prelaza. Podsealo ga je na mnoge stvari, ali on prisili sebe da pone sa prethodnom veeri. Kruto je rekao: "Da li ti je palo na pamet da je Kletnik verovatno pustio onog jadnog Putnima samo da bi vas naveo da ne pozovete ovamo." "Svakako", odgovori Mhoram. "To je nain Opakog. On eli da ti bude sredstvo naeg unitenja." "Pa zato ste onda to uinili? Vatru mu paklenu! Znate ta ja mislim o svemu tome - dovoljno sam vam esto govorio. Ne elim - ne nameravam da budem odgovoran za ono to vas moe zadesiti." Poglavar Mhoram slee ramenima. "U tome je paradoks belog zlata. Nada i oajanje za nas idu zajedno. Kako smo mogli odbiti rizik? Bez svake pomoi koju moemo pribaviti ili stvoriti, ne moemo odgovoriti na mo poglavara Kletnika. Pouzdajemo se da na koncu nee okrenuti lea Domaji." "Imali ste etrdeset godina da razmiljate o tome. Do sada bi trebalo da znate koliko malo zasluujem, ili makar i elim vae poverenje." "Moda. Vrhovnik Hail Troj razmilja otprilike na taj nain - iako ima mnogo toga o tebi to on ne zna. Smatra da je vera u onoga ko se toliko protivi ludost. I nije ubeen da emo izgubiti rat. Pravi smele planove. Ali ja sam uo smeh Opakog. Bilo to dobro ili loe, ja sam vidovnjak i prorok ovog Vea. Ja ujem - i opravdavam odluku vrhovne poglavarke o prizivanju. Iz mnogih razloga. Tomase Kovenante, nismo ovde proveli godine u izdvojenosti, snivajui slatke snove o miru dok poglavar Kletnik raste i vue poteze protiv nas. Od tvog poslednjeg trenutka u Domaji do dananjeg dana borili smo se da pripremimo odbrane. Izviai i poglavari preli su Domaju s kraja na kraj, povezivali ljude, upozoravali ih, gradili ono znanstvo koje posedujemo. Ja sam se drznuo da odem do Lomnik-bregova i borio se onkraj Uboj Plampepela - ali ne govorim o tome. Doneo sam saznanje o Besomucima. Nije nas samo Dukkha nagnao da te prizovemo." ak i na direktnom snopu sunca, re Besomuci izazva u Kovenantu jezu koju nije mogao da potisne. Prisetivi se drugog Putnima koga je video, mrtvog, sa gvozdenim iljkom kroz grudi - rtve Besomuka - on upita: "ta je bilo sa njima? ta si saznao?" 20

"Mnogo ili malo", uzdahnu Mhoram, "zavisno od upotrebe tog znanja. Nema greke u pogledu vanosti tog saznanja - pa ipak nam njegova vrednost izmie. Dok si bio poslednji put u Domaji, saznali smo da Besomuci jo postoje - da ih, kao i njihovog gospodara, nije rainio obred obesveenja to ga Kevin Zemljogub svali na nas u oajanju. Neto znanja o tim stvorovima dolazi nam iz starih predanja, znanstva prvog Kruga i uenja dinova. Znamo da su imenovani eol, Jehanum i Herem i da su iveli bez tela, hranei se duama drugih. Kada je Opaki bio dovoljno moan da im da snagu, porobljivali su stvorenja ili ljude tako to bi im uli u tela, potinili volju i koristili im tela da izvode namere gospodara. Prerueni u tue oblije, bili su dobro skriveni i na taj nain zadobijali poverenje meu svojim neprijateljima. Tako su mnogi hrabri branitelji Domaje namamljeni u smrt u doba drevnih poglavara. Ali jo sam toga saznao. Tamo u blizini Kletnikovog Tabora pobeen sam - silno nadjaan. Beao sam preko Lomnik-bregova, a samo je ezlo Variola, oca mog, bilo izmeu mene i smrti i nisam mogao spreiti neprijatelja da poloi ruke na mene. Mislio sam da uestvujem u bici protiv vrhovnog metra znanstva Pragrdana. Ali saznao sam - saznao sam da je istina drugaija." Poglavar Mhoram zagleda se, ne videi, u dubine neba, priseajui se mranog, usredsreenog pogleda onoga to mu se deavalo. Trenutak potom nastavio je: "Neprijatelj mi bee Besomuk - Besomuk u telu Pragrdana. Dodir njegove ruke nauio me je mnogim stvarima. U najstarija vremena - van dosega naih najdrevnijih predanja, ak i pre nejasnog vremena dolaska ljudi u Domaju i surove see Jedine ume - Kolos sa Oborine imao je i mo i svrhu. Stajao je na Domajinom Sunovratu poput neprolazne pesnice nad Donjom Domajom i moima ume sa Gornje Domaje zaustavljao mrano zlo." On naglo pree u laganu pesmu nalik tubalici, tihu, sporu himnu koja je pripovedala priu o Kolosu, kako su ga poglavari nekada znali, pre no to je sin Variolov stekao novo znanje. U pritajenoj tuzi zbog izgubljene slave, pesma je opisivala Kolosa Oborine - divovski kameni monolit, dignut u vidu pesnice, koji je stajao kraj vodopada gde je reka Zemljospust sa Ravnica Ra postajala Podrivnica Ubojnih Zaravni. Jo od vremena koja su bila drevna pre nego to je Berek, poglavar-rodilac, izgubio polovinu ake, Kolos je stajao na samotnoj, mrkoj strai nad liticom Zemljospusta; a najstarija, tek nagovetena predanja drevnih poglavara govorila su o vremenu tokom vladavine Jedine ume nad Domajom kada je divovska pesnica posedovala mo da zabrani prolaz senci Opaije - posedovala je i nije posustala sve dok pustoenje ume rukom tog neoekivanog neprijatelja, oveka, nije zaseklo preduboko da bi se zaustavilo. Ali tada, razgnevljen i oslabljen pokoljem drvea, Kolos rastvori svoju zabranu i oslobodi senku. Od tog vremena, od trenutka te prinudne predaje, Zemlja je lagano gubila mo, elju ili nadu da se brani. I tako breme borbe protiv Opakog pade na rasu koja je dovela senku nad sebe, a itava Zemlja zavisila je od njenog ishoda. "Ali nije Kolos pruao otpor Opaiji", nastavi Mhoram kada je pesma bila gotova. "Opaija je kob ljudi. Dola je sa njima u Domaju iz hladnog besa severa i gladne kraljevine juga. Ne, Kolos sa Oborine zatvarao je prolaz drugom neprijatelju - trojici brae, neprijateljima drvea i tla, koji su bili stari u Ubojnim Zaravnima pre nego to je poglavar Kletnik tamo nadneo senku. Bili su trojka, soj dat jednim porodom iz utrobe njihove davno zaboravljene matere, a imena su im bila samadhi, moksha i turiya. Mrzeli su Zemlju i sve to raste na njoj, ba kao to poglavar Kletnik mrzi sav ivot i ljubav. Kada je Kolos popustio svoju zabranu, oni dooe do Gornje Domaje i u svojoj pohlepi za nasiljem i oajanjem brzo padoe pod vlast Opakog. Od tog vremena, oni su mu najvie sluge. Izvodili su izdajnike inove za njega kada nije smeo da pokae svoju ruku i borili se za njega kada nije hteo da vodi svoje vojske. Samadhi, sada nazvan eol, bee onaj koji je ovladao srcem Berekovog gospodara - eol pokla prvake Domaje i natera Bereka, bez polovine ake i samog, do poslednjeg uzmaka na padinama Planine Groma. Turiya i moksha, Herem i Jehanum, behu oni koji namamie monu i vrstu Demoniju do njenih plodita i do poroda Pragrdana. Sada je trojka ponovo ujedinjena pod poglavarom Kletnikom - ujedinjena je i vriti za unitenjem Domaje. Ali avaj - avaj zbog moga neznanja i slabosti. Ne mogu da predvidim ta e uiniti. ujem njihove glasove, estoke od poude za upanjem drvea i saiganjem tla, ali njihova namera mi izmie. Domaja je u takvoj opasnosti zbog toga to su joj sluge slabe." Gruba reitost Mhoramovog tona ponese Kovenanta i pod njenim dejstvom uini mu se da mu blistavi sunev sjaj tamni u oima. Mrano, nevoljno, shvatio je smisao preteeg i surovog zla koje se uspuzalo uz duh Domaje, savladavalo njene nespremne branioce. A kada bi pogledao sebe, video je samo predskazanja zaludnosti. Drugi ljudi koji su se bunili protiv sopstvene slabosti i preputali je njemu uasno 21

su patili na rukama njegove line neumanjive i neizleive nemoi. Otro - otrije nego to je nameravao - on upita: "Zato?" Mhoram se okrenu od sopstvenih vizija i die upitnu obrvu prema Kovenantu. "Zato ste slabi?" Poglavar primi ovo sa suvim osmejkom. "Ah, prijatelju moj - zaboravio sam da ti postavlja takva pitanja. Navodi me na duge govore. ini mi se da mi ne bi bio toliko potreban kada bih mogao da ti odgovaram kratko." Ali Kovenant nije poputao i posle krae stanke Mhoram ree: "Pa, ne mogu odbiti da odgovorim. Ali doi - eka nas hrana. Jedimo. Onda u ti dati odgovor kakav mogu." Kovenant odbi. I pored gladi, nije eleo da poputa dalje Domaji sve dok se bolje ne obavesti na emu je. Mhoram ga je gledao jedan trenutak, a zatim odvrati odmerenim tonom: "Ako je ono to kae istina - ako Domaja, Zemlja i sve ostalo nisu nita vie od sna, pretnje ludilom za tebe - svejedno mora jesti. Glad je glad, a moranje je moranje. Kako inae...?" "Ne." Kovenant teko odbi tu pomisao. Na to, zlatne mrlje u Mhoramovim oima blesnue, kao da odraavaju strast sunca, i on ree ravnim glasom: "Onda sm odgovori na to pitanje. Odgovori i spasi nas. Ako smo bespomoni i bez prijatelja, onda je to tvoje delo. Samo ti moe prodreti u tajanstva koja nas okruuju." "Ne", ponovi Kovenant. Shvatio je ta Mhoram govori i odbijao da to podnosi. Ne, odvrati on na vrelinu u Mhoramovom pogledu. To previe podsea na bacanje krivice na mene zato to sam gubav. Nije to moja greka. "Otiao si predaleko." "Prapoglavaru", odvrati Mhoram, razgovetno naglaavajui svaku re, "velika je opasnost nad Domajom. Rastojanje me ne spreava." "Nisam na to mislio. Hteo sam da kaem da si otiao predaleko u vezi sa onim to sam rekao. Ja nisam - oblikovatelj. Ne upravljam stvarima. I ja sam samo rtva. Znam samo ono to mi kae. eleo bih da znam zbog ega pokuava da prebaci odgovornost na mene. ta vas ini slabijim od mene? Imate ezlo zakona. Imate rhadamaerle i lilianrile. ta vas ini tako prokleto slabim?" Vrelina lagano nestade iz poglavarevog pogleda. Prekrstivi ruke tako da mu je ezlo bilo pritisnuto uz grudi, on se iskrivljeno nasmei. "Tvoje pitanje raste sa svakim postavljanjem. Ukoliko ponovo budem zatraio da upita, bojim se da za odgovor nee biti dovoljno nita manje od prie dina. Oprosti mi, prijatelju moj. Znam da se naa opasnost ne moe poloiti na tvoju glavu. Sanjao ili ne - za nas nema nikakve razlike. Moramo sluiti Domaju. A sada, najpre te moram podsetiti da su rhadamaerli i lilianrili drugo pitanje, razdvojeno od slabosti poglavara. Rhadamaerlsko znanstvo kamena i lilianrilsko znanstvo drveta sauvali su iz nekadanjih vremena ljudi kamendolova i drvograda. U izgnanstvu posle obreda Obesveenja, narodi Domaje izgubili su mnogo od bogatstva svojih ivota. Bili su teko lieni mnogo ega i mogli su se drati samo onog znanstva koje im je omoguavalo da opstanu. Na taj nain, kada su se vratili u Domaju, doveli su sa sobom one iji je posao u izgnanstvu bio da ouvaju i upotrebe znanstvo - obluare rhadamaerla i ezlonoe lilianrila. Posao je ezlonoa i obluara da obogate ivot naselja - da bude topao zimi i obilan leti, u skladu sa pesmom Domaje. Znanstvo Kevina Zemljoguba druga je stvar. To znanje briga je Znanstvigora i poglavara. Doba drevnih poglavara, pre nego to je poglavar Kletnik stupio u otvoren rat protiv Kevina, sina Lorikovog, bilo je meu najhrabrijim, najlepim i najjaim meu svim dobima Domaje. Kevinovo Znanstvo bilo je silno od zemne moi i isto zbog slube Domaji. Zdravlje i veselje cvetali su Domajom, a blistavi zemaljski dragulj Andelejna ukraavao je srce Domaje dragocenim drvetom i kamenom. Bili su to dani... Pa ipak je svemu doao kraja. Oajanje pomrai Kevina i on obredom Obesveenja uniti ono to je voleo, u nameri da uniti i Opakog. Ali pre kraja dirnulo ga je proroanstvo ili vidovnjatvo i on nae naina da spase veliki deo moi i lepote. Upozorio je dinove i Ranihine kako bi ovi mogli da pobegnu. Naredio je krvnoj gardi da ode u bezbednost. I ostavio je Znanstvo za kasnija doba - skrio ga u sedam Krugova tako da ne dopadne pogrenih ili nespremnih ruku. Prvi Krug dao je dinovima, a kada se izgnanstvo okonalo, oni ga predadoe prvima meu novim poglavarima, precima ovog Vea. Sa svoje strane, ti poglavari smislie Zavet mira i prenesoe ga svim ljudima Domaje - zavet da e se uvati pred Kevinovom razornom strasti. I ti poglavari, nai preci, zaklee sebe i svoje sledbenike vernosti i slubi Domaji i zemnoj moi. A sada, prijatelju moj, tebi je poznato da smo nali drugi Krug. Dvojka sadri mnoga znanja i mnoge moi, a kada njima ovladamo, odvee nas do treeg Kruga. Na taj nain, ovladavanje e nas voditi sve dok sve Kevinovo znanstvo ne bude nae. Ali ne uspevamo - ne uspevamo da prodremo. Kako to da kaem? 22

Prevodimo jezik drevnih poglavara. Uimo vetine, obrede i pesme Znanstva. Prouavamo mir i posveujemo se ivotu Domaje. Pa ipak, neto nedostaje. Na neki nain, neto pogreno razumemo - nismo dovoljni. Samo deo moi tog znanja odgovara na na dodir. Nita ne saznajemo o drugim Krugovima - a malo o sedam Krugova koji prizivaju zemnu mo. Neto - prapoglavaru, to neto u nama ne uspeva. Oseam to u srcu. Nismo dovoljni. Nismo dostigli majstorstvo." Poglavar zamuknu i stade da premilja oborene glave i obraza oslonjenog o ezlo. Kovenant ga je gledao izvesno vreme. Toplina sunca i svei povetarac kao da su podvlaili Mhoramovu otru presudu prema samom sebi. Sam Veselkamen prevazilazio je veliinom ljude koji su iveli u njemu. Pa ipak poglavarev uticaj ili primer ojaa Kovenanta. Najzad je naao hrabrosti da pita najvanije pitanje. "Zato sam onda ja ovde? Zato vas je pustio da me pozovete? Zar ne eli belo zlato za sebe?" Ne diui glavu, Mhoram ree: "Polavar Kletnik jo nije spreman da te porazi. Divlja magija ga prevazilazi. Umesto toga on se trudi da te natera da uniti samoga sebe. Video sam to." "Video?" ponovi Kovenant poput jeke tiho, bolno. "U sivim vizijama nazreo sam odsjaje srca Opakog. ak i sada, poglavar Kletnik veruje da njegova mo nije dorasla divljoj magiji. Nije jo spreman da ti izie na megdan. Seti se da je pre etrdeset godina Drul Stenotoac drao i ezlo i Kamen. U elji za vie moi - u elji za svom moi - ispreio ti se na naine koje Opaki ne bi izabrao - na rasipnike ili budalaste naine. Drul je bio lud. A Kletnik nije imao elje da ga poduava mudrosti. Stvari su sada drugaije. Poglavar Kletnik ne trai mo, ne rizikuje ukoliko to ne pomae njegovim ciljevima. Trai posredan nain da te navede da uini ono to eli. Ukoliko doe do kraja, a tobom i dalje ne bude ovladao, on e se boriti protiv tebe - ali samo ako bude siguran u pobedu. Do tog trenutka, trudie se da podjarmi tvoju volju tako da odabere da udari protiv Domaje - ili da zadri ruku i ne uestvuje u naoj odbrani, kako bi on bio slobodan da nas uniti. Ali nee napraviti otvoren potez protiv tebe. Plai se divlje magije. Belo zlato nije vezano zakonom Vremena i on mora spreiti njegovu upotrebu sve dok ne bude mogao znati da nee biti upotrebljeno protiv njega." Kovenant je uo istinu u Mhoramovim reima. Opaki mu je rekao uglavnom istu stvar, visoko na Kevinovom Vidikovcu, kada se prvi put pojavio u Domaji. Stresao se pred ivim seanjem na prezir poglavara Kletnika - stresao i osetio hladnou, kao da iza iste suneve svetlosti Veselkamena duvaju vlane izmaglice Opaije, natapaju mu duu slatkastim zadahom ruine esencije, ispunjavaju ui tutnjavom lavine na nivou neposredno ispod ujnog. Zagledan u Mhoramove oi, znao je da i on mora da govori istinu, da odvrati to je iskrenije mogue. "Nemam izbora." ak i to ga primora da pogne glavu u sramu, ali on se prisili da izdri poglavarev pogled. "Morau da to inim na taj nain. ak i ako to nije dobar odgovor - ak i ako ludilo nije jedina opasnost u snovima. ak i ako bih poverovao u tu divlju magiju. Nemam pojma kako da je upotrebim." Uz napor, Mhoram se blago osmehnu. Ali ozbiljnost njegovih oiju zaseni mu osmeh. Izdravao je Kovenantov pogled bez drhtaja, a kada je progovorio, glas mu je bio tuan. "Ah, prijatelju moj, ta e uiniti?" Nekritika blagost pitanja stee Kovenanta oko grla. Nije bio spreman na takvo saoseanje. Uz tekou, on odgovori: "Preiveu." Mhoram polako klimnu i trenutak potom okrete se nazad prema odaji. Kada je stigao do vrata, on ree: "Kasnim. Vee me eka. Moram da poem." Ali pre nego to je poglavar mogao da ode, Kovenant doviknu za njim: "Zbog ega nisi ti vrhovni poglavar?" Pokuavao je da nae neki nain da se zahvali Mhoramu. "Zar te ovde ne cene?" Preko ramena Mhoram prosto odvrati: "Moje vreme jo nije dolo." Onda je napustio sobu i paljivo zatvorio vrata za sobom. 5. DUKKHA Kovenant se ponovo okrete junom pogledu iz Veselkamena. Morao je da razmisli o mnogim stvarima, a nije bilo jednostavnog naina da ih sve obuhvati. Ali inilo se da mu se ula ve utapaju u sklad sa Domajom. Mogao je da oseti mirise letine na poljima istono od sebe - bila su gotovo spremna za etvu i da vidi unutranju zrelost udaljenog drvea. Otkrivao je jesen u nainu na koji mu je sunce milovalo lice. 23

Takvi oseaji naglaavali su uzbuenje u njegovim venama, ali su mu ometali napore da se jasno uhvati u kotac sa prilikama. Ni od jednog gubavca, pomisli on bolno, ni od jednog gubavca ne bi trebalo traiti da ivi u tako zdravom svetu. Pa ipak, nije ga mogao porei; bio je dirnut Mhoramovim obavetenjem o poglavarskim nedoumicama. Bio je dirnut Domajom i ljudima koji su joj sluili - iako je zbog njih izgledao tako sitno u sopstvenim oima. On gorko napusti balkon i pree pogledom posluavnik sa hranom postavljen za njega na kamenom stolu u sreditu dnevne odaje. Supa i gula jo su se puili i podseali ga na to koliko je gladan. Ne. Nije mogao dozvoliti sebi da pravi nove ustupke. Glad je bila poput zdravlja ivaca - opsena, varka, san. Ne moe... Kucanje na vratima prekide ga. Na trenutak, nepomino je stajao, neodluan. Nije eleo da razgovara ni sa kim dok ne bude imao jo vremena da razmisli. Ali istovremeno nije eleo ni da bude sm. Pretnja ludila uvek je bila najgora kada je sm. Produi dalje, ne osvri se, promrmlja gorko sebi, kao jeka ponavljajui formulu koja ga je u najboljem sluaju sluila sa polovinim uspehom. Poao je da otvori vrata. Na prilaznom hodniku stajao je Hail Troj. Bio je odeven kao to ga je Kovenant video ranije, sa sunanim naoarima vrsto na mestu; i ponovo je osmejak na njegovom licu delovao neodreeno tajanstveno i izvinjavajue. Otri bol bojazni udrui se sa golicanjem Kovenantove krvi. Pokuavao je da ne razmilja o tom oveku. "Doi", ree Troj. Ton mu je bio pun naredbe. "Poglavari rade neto to bi trebalo da vidi." Kovenant slee ramenima da bi prikrio drhtaj sopstvenih ramena. Troj mu je bio neprijatelj Kovenant je to mogao da oseti. Ali doneu je odluku kada je otvorio vrata. On prkosnim koracima izie u hodnik. U hodniku je zatekao Banora kako uva strau kraj njegovih vrata. Hail Troj poe hitrim, samouverenim koracima, ali Kovenant se okrete krvnom gardisti. Banor mu srete pogled i klimnu; na trenutak gledali su jedan drugoga u oi. Banorovo pljosnato, smee, neitljivo lice nije se promenilo ni za trunicu, nije ostarilo ni dan, bar koliko je Kovenant mogao da vidi. Dok je stajao oputen i spreman, krvni gardista zraio je fizikom vrstinom, opipljivom sposobnou, koja je vreala ili poniavala Kovenanta; pa ipak, Kovenant je oseao neto izuzetno i tuno u Banorovoj bezvremenoj neprobojnosti. Za krvne gardiste govorilo se da su stari dve hiljade godina. Bili su usaeni u nepromenljivost direktnim i zahtevnim Zavetom slube poglavarima, dok su svi ljudi koje su ikada znali - ukljuujui i dugoveke dinove i vrhovnog poglavar Kevina, koji ih je naveo na zavet - padali i pretvarali se u prah. Zagledan sada u Banora, sa njegovim tuinskim crtama, golim stopalima i kratkom, smeom tunikom, Kovenant oseti kako ga proima nagli, intuitivni oseaj, kao da se prethodni nesvesni opaaj kristalisao. Koliko puta mu je Banor spasao ivot? Na trenutak, nije se mogao prisetiti. Osetio je neoekivanu sigurnost da bi mu krvni gardista mogao rei ono to mu je neophodno da zna, da je iz izuzetnosti perspektive duge dve hiljade godina, nepredvienim moima zaveta lien doma, sna i smrti, svih koje je ikada voleo, izvukao znanje koje je Kovenantu bilo neophodno. "Banore..." poe on. "Prapoglavaru." Glas krvnog gardiste bio je bezoseajan poput vremena. Ali Kovenant nije znao kako da pita; nije mogao da uoblii muku u rei koje ne bi zvuale poput napada na nemoguu vernost krvnog gardiste. Umesto toga, promrmljao je: "Znai, vratili smo se na ovo." "Vrhovna poglavarka odabrala me je da se staram o tebi." "Doi", pozva Hail Troj odseno. "Ovo treba da vidi." Kovenant jo trenutak nije obraao panju na njega. On ree Banoru: "Nadam se - nadam se da e bolje delovati nego proli put." Onda se okrenuo i poao za Trojem. Znao je da je Banor krenuo za njim, iako su krvni gardisti koraali bez uma. Hail Troj je nestrpljivo vodio Kovenanta prema unutranjosti kroz nivoe Konaka. ustro su prolazili kroz zasvoene dvorane, povezujue hodnike i niz stepenice dok nisu stigli do mesta koje je Kovenant poznavao: dugakog, krunog prolaza oko Svetog opklona, gde su stanovnici Veselkamena vrili obrede. Sledio je Troja unutra kroz jedna od mnogih dveri do balkona koji je visio u divovskoj peini. upljina je bila valjkastog oblika, sa sedam balkona uklesanih u zidove, ravnim podom sa pozornicom na 24

jednoj strani i tavanicom u obliku kupole, previe visoko iznad balkona da bi se jasno videla. Opklon je bio polumraan; jedino osvetljenje poticalo je od etiri velike baklje lilianrila postavljene oko pozornice. Banor zatvori dveri i odsee svetlost prilaznog hodnika; u tmini, Kovenant se uhvati za ogradu radi bezbednosti pred dubinom upljine. Bio je nekoliko stotina stopa iznad pozornice. Balkoni su bili gotovo prazni. Bilo je jasno da ceremonija koja je trebalo da se odigra, kakva god bila, nije namenjena itavom stanovnitvu Veselkamena. Devet poglavara ve se nalazilo na pozornici. Stajali su u krugu, okrenuti jedni prema drugima, a leima prema bakljama; lica su im bila u senci i Kovenant nije mogao da im razazna crte. "Ovo je tvoje delo", ree Troj napetim apatom. "Pokuali su sve ostalo. Ti si ih sramom naterao na ovo." Dvojica krvnih gardista sa nekom prilikom meu sobom pooe prema pozornici. Kovenant se lecnu kada prepozna povreenog Putnima. Dukkha se slabano otimao, ali nije mogao spreiti krvne gardiste da ga postave unutar kruga poglavara. "Nameravaju da oprobaju da raskinu zahvat Kamena Zlozemlja", produi Troj. "Ovo je opasno. Ukoliko ne uspeju, mogao bi se proiriti na nekoga od njih. Bie previe iscrpljeni da se suprotstave." Stegavi ogradu obema rukama, Kovenant je posmatrao prizor pod sobom. Dvojica krvnih gardista ostavie dukkhu da drhturi u krugu i povukoe se do zida opklona. Jedan dugi trenutak poglavari su stajali u nemoj usredsreenosti, pripremajui se. Onda su digli glave, postavili ezla vrsto pred sebe na kamen i poeli da pevaju. Himna im je odjekivala u opklonu kao da sama zasvoena tmina odgovara. Delovali su sitno u prostranoj dvorani, ali pesma im se ponosito drala, ispunjavala vazduh dostojanstvom i svrhovitou. Kada su odjeci zamrli, Troj proapta Kovenantu u uho: "Ukoliko neto bude polo kako ne valja, ti e platiti za to." Znam, ree Kovenant poput proroka. Morau da platim za sve. Kada tiina najzad ponovo ispuni opklon, vrhovna poglavarka Elena ree jasnim glasom: Dharnmakshetra Putnime, ukoliko nas moe uti kroz zlo koje ti je uinjeno, pouj. Pokuavamo da odagnamo od tebe silu Kamena Zlozemlja. Molim te, pomozi nam. Dukkha, pouj! Priseti se zdravlja i nade i prui otpor ovom zlu!" Poglavari zajedno digoe ezla. Trojevi prsti posegoe iz tame i dohvatie Kovenantovu ruku iznad lakta. Viui u jedan glas: "Melenkurion abatha!" poglavari udarie ezlima o kamen. Metal zazvoni kroz Sveti opklon poput sudara titova i plavi poglavarski oganj briznu sa dignutog kraja svakog ezla. Usijani plamenovi vrelo su buktali, sjajem nadjaavali svetlost baklji. Ali ezlo zakona sve ih je pomraivalo svojim sjajem, plamtelo je poput jezika munje. A oganj ezla stvarao je niski zvuk poput hujanja udaljenih olujnih vetrova. Jedno od manjih ezla lagano se povi prema dukkhinoj glavi. Sputalo se, a zatim se zaustavi sa plamenom prilino iznad glave Putnima, kao da je u toj taki vatra naila na otpor. Kada poglavar-nosilac pritisnu nanie, vazduh izmeu dukkhine lobanje i ezla upali se; itav prostor je plamteo. Ali vatra je tamo bila zelena poput hladnog smaragda i prodirala je plavi oganj poglavara. Trojevi prsti ukopae se poput kandi u meso Kovenantove ruke. Ali Kovenant jedva da ih je oseao. Da bi presreli zeleni plamen, poglavari zapoee vrsti antifonalni napev, koristei rei koje Kovenant nije razumeo. Glasovi su im udarali o zeleno, a ustri vetar njihove moi rastao je. Pa ipak, kroz njega se moglo uti blebetanje glasa dukkhe Putnima. Jedan po jedan, poglavari su dodavali oganj borbi nad dukkhinom glavom, sve dok samo ezlo zakona nije ostalo neukljueno. Kako je nova mo dirala zeleno, zvuk gladi i krenja kostiju uviestruavao se u vazduhu, a zlokobna smaragdna vatra blistala je sve monija, irila se poput pakla surovog leda da bi se uhvatila u kotac sa snagom poglavara. Baklje lilianrila naglo utrnue, kao da ih je pogasio moni vetar. Trojevi prsti se stegoe. Onda se glas vrhovne poglavarke Elene die nad pesmom poglavara. "Melenkurion abatha! Duroc minas mil khabaal!" Ona irokim zamahom ubaci ezlo zakona u boj.

25

Na trenutak silina njenog napada sae suprotstavljene vatre u jedinstvenu celinu. Plavo i zeleno postae jedno i stadoe da besne nad krugom poglavara, mahnitajui i urlajui poput poara. Ali sledeeg trenutka dukkha vrisnu kao da mu se dua rastre nadvoje. Siloviti oganj briznu poput olujnog oblaka. Detonacija pogasi sve vatre u opklonu. Odjednom se tmina potpuna poput groba zatvori nad poglavarima. Onda se dve male baklje pojavie u rukama krvnih gardista. Slabano svetlo pokazivalo je dukkhu kako lei na kamenu pokraj dva oborena poglavara. Ostali su stajali na svom mestu, oslonjeni o ezla kao da ih je oamutila njihova upotreba. Kada je ugledao pale poglavare, Troj uvue dah koji mu silovito siknu kroz zube. inilo se da mu prsti pokuavaju da ogole Kovenantovu kost. Ali Kovenant je trpeo bol, gledao poglavare. Krvni gardisti hitro popalie etiri baklje oko pozornice. Na dodir tople svetlosti jedan poglavar Kovenant prepozna Mhorama - strese oamuenost i kleknu pokraj oborenih sadruga. Na trenutak ih je pregledao rukama, koristei oseaj dodira da utvrdi kakva im je povreda nanesena; onda se okrenu i nae nad dukkhom. Oko njega treperila je tiina priguenog straha. Najzad se uspeo na noge i oslonio na ezlo. Govorio je tihim glasom, ali rei su mu se prenosile kroz itav opklon. "Poglavari Trevor i Amatin su dobro. Samo su izgubili svest." Onda je pognuo glavu. "Putnim dukkha je mrtav. Neka mu dua najzad nae mir." "I oprosti nam", odvrati vrhovna poglavarka Elena, "jer nismo uspeli." Diui u dubokom olakanju, Troj pusti Kovenanta. Kovenant iznenada oseti udare bola u nadlaktici. To titanje podseti ga da ga i ake bole. Jaina stiska na ogradi izazvala je greve u njima sve dok nije poeo da osea kao da su osakaene. Bol je bio otar, ali ga je on pozdravio. Video je smrt u slomljenim udovima Putnima. Modrice na ruci, bolna ukoenost dlanova bili su dokaz ivota. On turobno ree: "Ubili su ga." "A ta si ti eleo da urade?" odvrati Troj sa spremnim gaenjem. "Da ga dre u zarobljenitvu, ivog i na mukama? Da ga puste i odreknu se odgovornosti? Da ga hladnokrvno ubiju?" "Ne." "Onda je ovo tvoj jedini izbor. Bila je to jedina stvar koju su jo mogli pokuati." "Ne. Ne shvata." Kovenant pokua da nae rei za objanjenje, ali nije mogao da nastaviti. "Ne shvata ta im Kletnik radi." On povue zgrene prste sa ograde i napusti Opklon. Kada je stigao do odaja, i dalje je bio uzdrman. Nije mu palo na pamet da zatvori vrata za sobom, a vrhovnik ue krupnim koracima u prebivalite za njim, ne zamarajui se traenjem doputenja. Ali Kovenant nije obraao panju na posetioca. Priao je pravo posluavniku sa hranom, digao boicu postavljenu pored inija koje su se jo puile i snano potegao, kao da pokuava da zagasi toplinu sopstvene krvi. Kladenica u boci imala je lak, sve, pivu nalik ukus; zapljusnula mu je utrobu, oistila prainu sa unutarnjih prolaza. Iskapio je bocu, a zatim je na trenutak nepomino stajao sklopljenih oiju i iskuavao oseaj pranjenja. Kada mu prozrana svetlost olaka deo stezanja u grudima, on sede za sto i poe da jede. "To moe da saeka", ree Troj osorno. "Moram da govorim s tobom." "Onda govori", ree Kovenant kroz usta puna gulaa. U inat upornoj nestrpljivosti posetioca, on nastavi da jede. Jeo je urno, ostvarivao svoju odluku pre nego to ga sumnja natera da zaali. Troj je na trenutak kruto odmeravao sobu koracima, a zatim sede nasuprot Kovenantu. Seo je onako kako je i stajao - sa krutom uspravnou. Svetlucave, neprobojne, crne naoari naglaavale su mu zategnutost miia obraza i ela. On paljivo ree: "Ti si ba reio da otea ovo, je li? Reio si da svima oteava posao." Kovenant slee ramenima. Dok se kladenica irila u njemu, on poe da se oporavlja od onoga to je video u Svetom opklonu. Istovremeno se priseti svog nepoverenja prema Hailu Troju. Jeo je uz sve veu opreznost, gledao vrhovnika ispod obrva. "Dakle, ja pokuavam da shvatim", ree Troj suspregnutim tonom. "Bog zna da imam za to vee izglede nego iko na ovom mestu." Kovenant spusti drvenu viljuku i zagleda se ravno u Troja. "Ista stvar desila nam se obojici." Na oiglednu nevericu na Kovenantovom licu, on odvrati: "Oh, sve je savreno jasno. Burma od belog zlata. izme, farmerke i majica. Priao si sa enom preko telefona. A izvesno vreme pre toga - jesam li to dobro razumeo? - na tebe su naletela nekakva kola." "Policijska kola", promrmlja Kovenant, zagledan u vrhovnika. 26

"Vidi? Prepoznajem svaku pojedinost. A i ti bi mogao isto sa mojom priom. Oboje stiemo sa istog mesta, istog sveta, Kovenante. Stvarnog sveta." Ne, jeknu Kovenant hrapavo. Nita od ovoga se ne deava. "ak sam i uo za tebe", produi Troj, kao da e taj dokaz biti neoboriv. "itao sam - itali su mi tvoju knjigu. Ostavila je na mene jak utisak." Kovenant frknu. Ali bio je uznemiren. Prekasno je spalio tu knjigu; neprestano ga je progonila. "Ne, stani. Ta tvoja prokleta knjiga bila je bestseler. Proitale su je stotine hiljada ljudi. Po njoj je snimljen film. To to ja znam za nju ne znai da sam deo tvoje mate. U stvari, moje prisustvo ovde dokaz je da nisi poludeo. Dva nezavisna uma doivljavaju isti fenomen." Rekao je to sa samouverenom ubeenou, ali Kovenant se nije dao pomesti. "Dokaz?" promrmlja on. "Ba bi me zabavljalo da ujem ta jo smatra dokazom." "Hoe li da uje kako sam dospeo ovamo?" "Ne!" Kovenant naglo postade silovit. "Hou da ujem zato ne eli da se vrati." Na trenutak, Troj je sedeo mirno, okrenuvi ka Kovenantu sunane naoari. Onda skoi na noge i ponovo poe da odmerava sobu koracima. Okrenu se otro na peti kada je stigao na kraj sobe i ree: "Dva razloga. Najpre, dopada mi se ovde. Koristan sam za neto za ta vredi biti koristan. Ulozi u ovom ratu su jedini u mom ivotu za koje se vredi boriti. ivot Domaje je divan. Zasluuje da opstane. Bar jednom mogu da uinim neto dobro. Umesto da traim vreme na etne rasporede, udarne potencijale prve i druge klase, stanja pripravnosti, parametre demoralizacije, nuklearno izazivanje pogubnih genetikih posledica", gorko je recitovao, "mogu da pomognem u odbrani protiv pravog zla. Svet sa koga dolazimo - 'pravi' svet - nije imao tako jasne boje, nije imao plavo, crno, zeleno i crveno, 'abonosno uno krvavo smaragdno'. Sivo je boja 'stvarnosti'. Zapravo..." ponovo se svalio u stolicu, a glas mu je vie poprimio prizvuk normalnog razgovora, "...dok nisam stigao ovde nisam ni znao ta je to sivo. To je drugi razlog." Digao je obe ruke i skinuo sunane naoari. "Slep sam." One duplje bile su mu prazne, bez jabuica, nije bilo ak ni kapaka i trepavica. Prazna koa rasla je u rupama gde je trebalo da mu se nalaze oi. "Takav sam roen", nastavi vrhovnik, kao da je mogao da vidi Kovenantovu zapanjenost. "Genetska nakaza. Ali moji roditelji smatrali su da treba da me odre u ivotu i do vremena kada su pomrli nauio sam razliite naine da dejstvujem sam za sebe. Iao sam u posebne kole, dobijao posebnu pomo. Bilo je potrebno dodatnih nekoliko godina, jer veinu stvari morali su da mi itaju drugi, ali konano sam se probio kroz srednju kolu i koled. Posle ega se moja jedino pravo obrazovanje sastojalo u praenju prostornih odnosa u mojoj glavi. Na primer, mogao sam da igram ah bez table. A ako bi mi neko opisao nekakvu sobu, mogao sam da proem kroz nju a da ne naletim ni na ta. U tome sam bio dobar pre svega zato to sam na taj nain preivljavao. I tako sam najzad dobio posao u strunom timu pri ministarstvu odbrane. eleli su ljude koji razumeju situaciju, a da ne mogu da je vide - ljude koji mogu da koriste jezik da bi se pozabavili fizikim injenicama. Bio sam strunjak za ratne igre, hipotetike situacije na kompjuteru, tu vrstu stvari. Bila mi je potrebna samo tana verbalna informacija o topografiji, jaini trupa, opremi i rasporedu, mogunostima snabdevanja - a onda prepustite igru meni. Uvek sam pobeivao. A na ta se sve svodilo? Ni na ta. Bio sam nakaza grupe i to je sve. Pazio sam se to sam bolje mogao. Ali to se tie mesta na kom sam iveo, bio sam poprilino na milosti onoga to sam uopte mogao da dobijem. I tako sam iveo u apartmanu na devetom spratu, a jedne noi itava zgrada je izgorela. To jest, pretpostavljam da je izgorela. Vatrogasci jo nisu stigli kada je poar zahvatio moj apartman. Nita nisam mogao da uinim. Vatra me je priterala uza zid i najzad sam iziao kroz prozor. Visio sam na prozorskom okviru dok mi je vrelina gorela prste. Bio sam reen da ne pustim jer sam imao vrlo jasnu predstavu o tome koliko je devet spratova visoko iznad tla. Nije bilo bitno. Posle izvesnog vremena, prsti vie nisu mogli da izdre. Sledea stvar koje sam postao svestan bila je da leim na neemu to je delovalo kao trava. Duvao je sve povetarac - ali u njemu je bilo dovoljno topline da pomislim da mora da je dan. Jedina stvar koja je delovala pogreno bila je zadah izgorelog mesa. Pretpostavljao sam da sam to ja. Onda sam uo glasove bili su puni hitnje, ljudi su urili da spree neto. Nali su mene. 27

Kasnije sam saznao ta se desilo. Mladi student iz Znanstvigora dobio je nadahnue u vezi sa delom drugog Kruga na kome je radio. Sve to desilo se pre oko pet godina. Mislio je da je pronaao nain da pomogne Domaji - zapravo, kako da prizove tebe. eleo je da pokua, ali znanstvozornici su mu zabranili. Previe opasno. Poeli su da prouavaju njegovu ideju i poslali su glasnika u Veselkamen za poglavara koji e im pomoi da odlue kako da provere njegovu teoriju. Elem, on nije hteo da eka. Napustio je Znanstvigor i uspeo se nekoliko milja uz zapadne bregove, Trotgarda sve dok nije smatrao da je dovoljno daleko da bi radio na miru. Zatim je zapoeo obred. Znanstvozornici su nekako osetili silu koju je koristio i poli su za njim. Ali zakasnili su. Uspeo je - na odreeni nain. Kada je zavrio, leao sam tamo na travi, a on - spalio se i poginuo. Neki znanstvozornici misle da je uhvatio vatru koja je trebalo da ubije mene. Kao to su rekli, bilo je previe opasno. Znanstvozornici su me primili, pazili me, stavili mi glinu vidarku na ruke - ak i na one duplje. Nedugo potom, poeo sam da imam vizije. Boje i oblici stali su da me saleu iz - iz onoga na ta sam se ve navikao. Taj obli, belonarandasti krug poeo je svakog dana da prolazi iznad mene - ali nisam znao ta je to. Nisam ak znao ni da je 'obao'. Ali vizije su bile sve jae. Konano, Elena - bila je poglavar koji je stigao iz Veselkamena, samo to tada nije bila vrhovna poglavarka - rekla mi je da to ja uim da vidim svojim umom - kao da je mozak poeo da mi vidi kroz elo. Nisam joj verovao, ali mi je pokazala. Prikazala mi je kako se moj oseaj za odnose u prostoru poklapa sa onim to 'vidim' i kako mi se oseaj dodira slae sa oblicima oko mene." Zastao je na trenutak, priseajui se. Onda je rekao snano: "Rei u ti - nikada ne razmiljam o povratku. Kako i mogu? Ovde sam i mogu da vidim. Domaja mi je dala dar koji ne mogu otplatiti ni za tuce ivota. Dugujem previe - prvi put kada sam stao iznad Veselkamena i pogledao preko doline u kojoj se spajaju reke Ril i Luralin - prvi put u ivotu kada sam gledao - prvi put, Kovenante, kada sam uopte shvatio da takvi prizori postoje - zakleo sam se da u dobiti rat za Domaju. Bez projektila i bombi, postoje i drugi naini za borbu. Bilo mi je potrebno izvesno vreme da ubedim poglavare - onoliko koliko je trebalo da nadmaim najbolje taktiare ratovnije. Onda su me proglasili za vrhovnika. Sada sam otprilike spreman. Teak strateki problem - predaleko smo od najbolje odbrambene linije, Domajinog Sunovrata. A nemam ni vesti od izviaa. Ne znam kojim putem Kletnik pokuava da nas napadne. Ali mogu ga pobediti u potenoj borbi. Jedva ekam da se to desi. Da se vratim? Ne. Nikada." Hail Troj govorio je ravnim glasom, kao da ne eli da izloi oseanja pred sluaocem. Ali Kovenant je mogao da uje prizvuk oduevljenja u reima - titranje strasti previe nepokorno da bi bilo skriveno. Sada se Troj napeto nae prema Kovenantu, a uvek spremno gnuanje vrati mu se u glas. "U stvari, uopte te ne shvatam. Zna li ti da se itavo ovo mesto..." on pokaza Veselkamen odsenim pokretom, "...obre oko tebe? Belo zlato. Divlja magija koja unitava mir. Nevernik koji je pronaao drugi Krug i dobavio ezlo zakona - protiv svoje volje, kako ujem. Znanstvigor i poglavari etrdeset godina su radili da te dobiju nazad. Nemoj me pogreno shvatiti - uinili su sve to je ljudski mogue da pronau i druge naine za odbranu Domaje. Izgradili su ratovniju, raspameivali se od rada nad Znanstvom, rizikovali vratove na stvarima kao to je Mhoramovo putovanje do Kletnikovog Tabora. A imaju obzira. Uporni su na prihvatanju tvog dvostrukog poloaja. Uporni su u tome da ne oekuju da ih spase. Samo ele da omogue divljoj magiji da pomogne Domaji, tako da ne bi mogli da zamere sebi zbog toga to su zanemarili moguu nadu. Ali, kaem ti - ne veruju da postoji ikakva nada osim tebe. Ti poznaje poglavara Mhorama. Trebalo bi da ima neku predstavu o tome koliko je to vrst ovek. Ima taj neku ilu u sebi koja do sada nije ni dotaknuta. Sluaj me. On vriti u snu. Snovi su mu toliko gadni. uo sam ga jednom. On... pitao sam ga sledeeg jutra ta ga je opselo. Onim svojim tihim, prijatnim glasom rekao mi je da e Domaja umreti ako je ti ne spase. E pa, ja ne verujem u to - sa Mhoramom ili bez Mhorama. Ali on nije jedini. Vrhovna poglavarka Elena dok pije, jede i spava zna samo za Nevernika. Divlja magija i belo zlato, Kovenant Prstenoa. Ponekad pomiljam da je opsednuta. Ona..." Ali Kovenant vie nije mogao da uti. Nije mogao podneti da bude odgovoran za toliku posveenost. On se hrapavo umea: "Zato?" "Ne znam. ak te i ne poznaje." "Ne. Hou da kaem, zato je ona vrhovni poglavar - umesto Mhorama?" "Zato je to bitno?" ree Troj ozlojeeno. "Vee je odabralo nju. Pre par godina - kada je umrla Ozondreja, vrhovna poglavarka. Sastavili su umove - mora da si primetio tokom prethodnog boravka kako 28

poglavari umeju da pomeaju misli, da razmiljaju zajedno - i ona je bila izglasana." Dok je govorio, ozlojeenosti nestade iz njegovog tona. "Rekli su da ima neku posebno osobinu, neki unutarnji plam koji je ini najboljim voom za ovaj rat. Moda ja i ne znam ta ima - ali znam da neto ima. Nemogue ju je odbiti. Borio bih se kaikama i viljukama protiv Kletnika... I zato te ne razumem. Ti si moda poslednji ivi ovek koji je video svetkovinu prolea. I eto ti nje, izgleda kao sva draest Domaje skupljena u jedno - praktino te moli. A ti!" Troj tresnu o sto rukom i unese prazne duplje u Kovenanta. "Ti odbija." Naglo je pljesnuo nazad sunane naoare i ustro se digao od stola da bi ponovo stao da odmerava sobu koracima, kao da ne moe da sedi pred Kovenantovom izopaenou. Kovenant ga je gledao, besan na slobodu Trojevog suda - na poverenje koje je ovaj imao u sopstvenu ispravnost. Ali Kovenant je u Trojevom glasu uo jo neto, jedno drugaije objanjenje. Naslepo probajui, on upita: "Da li je i Mhoram zaljubljen u nju?" Troj se naglo okrete i uperi u Nevernika prst krut od optubi. "Zna ta mislim? Ti si previe cinian da bi video ovdanju lepotu. Previe si jeftin. To ti se razvilo u tvom 'stvarnom' svetu, sa svim tim tantijemama koji ti se slivaju u depove. Pa ta ako si bolestan? To te ne spreava da se obogati. Dolazak ovde samo ti se ispreava na putu tancovanja novih bestselera. Zato bi se ti borio protiv Opakog? I sm si kao on." Pre nego to je vrhovnik mogao da produi, Kovenant hrapavo zarea: "Gubi se. Umukni i gubi se." "Zaboravi. Ne nameravam da odem dok mi ne prui jedan..." "Gubi se." "... jedan valjan razlog za nain na koji se ponaa. Ne nameravam da odetam i dopustim ti da uniti Domaju samo zbog toga to poglavari imaju previe obzira da bi se oslonili na tebe." "Dosta!" Kovenant se nae na nogama. Bol mu se usija pre nego to je mogao da se obuzda. "Ima li ti makar i pojma ta je to gubavac?" "Kakve to ima veze? Nita to nije gore nego kad nema oi. Nisi li ovde zdrav?" Prikupivi svu silinu svoga bola, svoje mahnite alosti, Kovenant izjavi: "Ne!" Mahnuo je rukama. "Ovo zove zdravljem? To je la!" Taj povik vidljivo uzdrma Troja. Crna samouverenost njegovih sunanih naoara zatitra; unutranji oreol njegovog duha pomuti sumnja. Prvi put je delovao kao slepac. "Ne shvatam", ree on meko. Samo se jo jedan trenutak suoavao sa naletovom Kovenantovog pogleda. Onda se okrenuo i napustio sobu, kreui se tiho, kao ponien. 6. VRHOVNA POGLAVARKA Kada doe vee, Tomas Kovenant je sedeo na svom balkonu da bi gledao zalazak sunca iza Zapadnik-planina. Iako leto tek to je prolo, na mnogim vrhovima video se blesak snene beline. Dok je sunce zalazilo iza njih, zapadno nebo sjalo je meavinom hladnoe i vatre. Belo srebro odraavalo se sa snega preko dna velianstvenog neba, plemeniti narandasto-zlatni prizor koji je punim jedrima brodio preko obzorja. Kovenant ga je turobno posmatrao. Mrgoenje mu je stiskalo elo poput pesnice. Proveo je popodne u beskorisnom gnevu, ali posle izvesnog vremena bes prema Troju zamre meu ugarcima pobune to je doveden u Domaju. Sada je oseao hladnou u srcu, oajnu i samotnu. Reenost koju je pokazao pred Mhoramom, odlunost da preivi, inila mu se ohola - slabana i bapska. A mrtenje mu je steglo elo kao da je koa lobanje odbijala da prizna da je isceljena. Razmiljao je o tome da skoi sa balkona. Da izbegne strah od visine, morao bi da eka dok nona tmina ne bude potpuna, kako vie ne bi mogao da vidi tlo. Ali posmatrana na taj nain, zamisao ga je istovremeno i privlaila i odbijala. Vreala je njegovu uvebanost gubavca, ismevala sve ono to je ve pretrpeo da bi se odrao u ivotu. Govorila je o porazu gorkom poput najjetkije ui. Ali je udeo za razreenjem nedoumice. Oseao se isceeno poput pustinje, a racionalizacije su lako dolazile. Glavna meu njima bila je tvrdnja da, budui da Domaja nije stvarna, ne moe ni da ga ubije; smrt na ovom mestu samo bi ga oterala nazad u stvarnost u koju je mogao da poveruje. U svojoj usamljenosti, nije mogao da kae da li ta tvrdnja predstavlja hrabrost ili kukaviluk. 29

Lagano su poslednji odsjaji sunca zapadali iza planina i blistanje nestade sa neba. Tmina se irila iz senki vrhova, zamraivala ravnice pred Kovenantom sve dok nije mogao da ih razazna samo kao nelagodne, prostrte oblike pod nebesima. Zvezde se pojavie i postepeno poee da jaaju, kao da hoe da izbistre bezmerni prostor; ali praznine meu njima bile su prevelike, a mapa koju su inile bila je neitljiva. Svojim pranim, besplodnim pogledom, inilo se da titraju ne pruajui utehu. Kada je uo pristojno kucanje na vratima, njegova potreba za usamljenou zajea zbog ometanja. Ali imao je on i drugih potreba. Otisnuo se i poao da odgovori na kucanje. Kamena vrata lako se otvorie na beumnim arkama i svetlo pokulja u sobu iz blistavo obasjanog hodnika, zaslepivi ga tako da na trenutak nije prepoznavao nikoga od onih koji su stajali napolju. Onda jedan od njih ree: "Prapoglavaru Kovenante, neka si nam dobro doao" glasom koji kao da se penuao od dobrog raspoloenja. Kovenant prepozna Torma. "Budi dobro doao i budi to jesi", ree Tormov pratilac paljivo, kao da se plai da ne napravi greku. "Mi smo srdonici Poglavarevog Konaka. Molimo te da prihvati dobrodolicu i i pozdrav." Kada se Kovenantove oi prilagodie, on osmotri dva oveka. Tormov pratilac nosio je sivi drvogradski ogrta i imao je mali venac u kosi - oznaku ezlonoe. U ruci je drao nekoliko glatkih drvenih tapova za baklje. Oba srdonika bila su glatko izbrijana, ali ezlonoa je bio vii i tanji od svog parnjaka. Torm je imao zdepastu, miiavu grau kamendolca i nosio je tuniku boje blata i meke akire. Ogrta njegovog pratioca bio je obrubljen poglavarskom plavom; u ramena tunike bile su mu utkane plave naramenice. Obema rukama drao je mali, pokriveni kameni kotli. Kovenant je ispitivao Tormovo lice pogledom. Srdonikove hitre oi i ustri osmeh bili su trezveniji nego to ih je Kovenant pamtio, ali u osnovi neizmenjeni. Kao i Mhoram, nije pokazivao dovoljno godina da to odgovara brojci etrdeset. "Ja sam Borilar", izdeklamova Tormov pratilac, "ezlonoa lilianrila i srdonik Poglavarevog Konaka. Ovo je Torm, obluar rhadamaerla i isto tako srdonik Poglavarevog Konaka. Od tame se srce stee. Doneli smo ti svetlosti." Ali dok je Borilar govorio, izraz zabrinutosti dirnu Tormovo lice i on ree: "Prapoglavaru, jesi li dobro?" "Dobro?" promrmlja Kovenant nerazgovetno. "Na elu ti se prikupila oluja i ona ti zadaje bol. Da pozovem iscelitelja?" "ta?" "Prapoglavaru Kovenante, ja sam tvoj dunik. Reeno mi je da si izlaui pogibelji sopstveni ivot spasao mog starog prijatelja Birinaira iz ognja odbojnice pod Planinom Groma. To bee hrabro delo - iako je dolo prekasno da mu izbavi ivot. Nemoj oklevati da mi postavlja zahteve. Zarad Birinaira, uiniu za tebe sve to je u mojoj moi." Kovenant zavrte glavom. Znao je da treba da ispravi Torma, da mu kae da se drznuo da zae u tu vatru u nastojanju da rtvuje sebe, a ne da bi spasao Birinaira. Ali nedostajalo mu je hrabrosti. On tupo kroi u stranu i pusti srdonike u odaje. Borilar se smesta dade na paljenje baklji; paljivo je prilazio otvorima po zidovima kao da pokuava da ostavi utisak valjanosti i ozbiljnosti. Kovenant ga je gledao na trenutak, a Torm ree sa prikrivenim osmehom: "Dobri Borilar je prestravljen od tebe, prapoglavaru. Od kolevke je sluao predanja o Neverniku. A nije dugo prolo otkako je postao srdonik. Njegov prethodni nadzornik u znanstvu lilianrila povukao se sa dunosti da bi nadgledao dovravanje kobilica i krma od zlatanike koji se izrauju za dinove - kao to je obeao vrhovni poglavar Lorik Zloupokojitelj. Borilar smatra da je u nevreme optereen tom odgovornou. Moj stari prijatelj Birinair nazvao bi ga tenetom." "Mlad je", ree Kovenant tmurno. Onda se okrete Tormu i prisili sebe da izgovori pitanje koje ga je najvie brinulo. "Ali ti - ti si premlad. Trebalo bi da si stariji. etrdeset godina." "Prapoglavaru, videh pedeset devet leta. etrdeset jedno proe otkako si doao u Veselkamen sa dinom Srdosoljom Penosledom." "Ali nisi dovoljno star. Ne deluje kao da ti je vie od etrdeset." "Ah", ree Torm i iroko se nasmei, "sluba naem znanstvu i Veselkamenu odrava nam mladost. Bez nas, ovi vrli hodnici isklesani rukama dinova bili bi mrani, a zimi - istinu govorei - bili bi hladni. Ko moe da ostari uz radosti takvog posla?" 30

On zadovoljno poe napred, spusti jedan kotli na sto u dnevnoj sobi, a drugi kraj kreveta u spavaoj sobi. Kada je otkrio kotlie, topli sjaj obluka pridrui se svetlosti baklji i dade osvetljenju prebivalita bogatiji i nekako plemenitiji odsjaj. Torm sa zadovoljnim osmehom udahnu miris svee zemlje. Zavrio je dok je njegov pratilac palio poslednju baklju u spavaoj sobi. Pre nego to je Borilar mogao da se vrati u dnevnu sobu, stariji srdonik kroi blie Kovenantu i proapta: "Prapoglavaru, reci neku re dobrom Borilaru. Mnogo e mu to znaiti." Trenutak kasnije, Borilar pree sobu da bi kruto stao kraj vrata. Delovao je poput odlunog akolita, reenog da ne zakae na velikoj dunosti. Najzad, njegova mladalaka usrdnost, kao i Tormova molba, dirnue Kovenanta i on nespretno ree: "Hvala ti, ezlonoo." Zadovoljstvo odjednom preobrazi Borilarovo lice. On pokua da odri svoje dostojanstvo, da zauzda osmeh, ali ovek iz predanja, Nevernik i Prstenoa, obratio mu se i on prosu iz sebe: "Budi dobro doao, prapoglavaru Kovenante. Ti e spasti Domaju." Torm raspoloeno namignu prema sadrugu srdoniku, veselo i zahvalno se nakloni Kovenantu i izgura ezlonou iz sobe. Kada izioe, Torm poe da zatvara vrata, zatim zastade, klimnu nekome na hodniku i ode ostavivi vrata otvorena. Banor kroi u sobu. Sreo je Kovenantov pogled oima koje nikada ne spavaju - koje su tek retko treptale - i rekao: "Sada e vrhovna poglavarka da govori sa tobom." "Oh, do vraga", zajea Kovenant. Uz prisenak sete on pogleda balkon i no iza njega. Onda poe sa krvnim gardistom. Dok je koraao niz hodnik, na brzinu je nad sobom izvrio VPE. Bila je to beskorisna veba, ali bila mu je neophodna navika, ako ne iz drugog razloga, onda da ga podseti ko je i ta predstavlja sredinju injenicu njegovog ivota. Uinio je to namerno, kao stvar svesnog izbora. Ali sve to nije mu zadralo panju. Kada je krenuo, Veselkamen ponovo ispolji stari uticaj na njega. Visoki, prefinjeni prolazi Konaka posedovali su neobinu mo uveravanja, sposobnost da prenose ubeenje. U planinsku liticu uklesali su ih nasmejani, u priu zaljubljeni preci Srdosolje Penosleda; i poput dinova i sami prolazi odavali su izgled neobuzdane i nenaruive snage. Sada je Banor vodio Kovenanta u Veselkamen dublje nego ikada ranije. Sa nanovo probuenim opaanjem, mogao je da oseti masivni ivi kamen nad sobom; bilo je to kao da je u opipljivom dodiru sa samom apsolutnom teinom. A onkraj sluha koji nije bio sasvim ujan, niti je bio ba u potpunosti sluh, mogao je da nasluti grupe ljudi koji su spavali i radili po raznim mestima iza zidova. inilo mu se da gotovo moe da uje Veselkamen kako die. Pa ipak, sve te beskrajne, nebrojene tone kamena nisu delovale zastraujue. Veselkamen je odavao utisak nenaruive sigurnosti; planina je odbijala da mu dopusti strah od toga da e se sruiti. Onda on i Banor stigoe do polumranog hodnika koji su uvala dvojica krvnih gardista i koji su stajali sa uobiajenom smirenom budnou sa svake strane ulaza. U hodniku nije bilo baklji, ni ikakvog drugog osvetljenja, ali snani odsjaj obasjavao ga je sa suprotnog kraja. Uz klimanje svojim drugovima, Banor povede Kovenanta unutra. Na kraju hodnika uoe u iroku, oblu salu pod visokim peinskim svodom, sa kamenim podom tako glatkim kao da je vekovima paljivo poliran. Iz tog poda dopiralo je jako, bledouto svetlo; kamen je sjao kao da je u njegovo stvaranje utroen komadi sunca. U sali nije bilo drugih izvora svetlosti. Ali iako nije bio zaslepljujui na nivou poda, sjaj je brisao svu tamu. Kovenant je mogao jasno da sagleda peinu od dna do vrha. U ravnomernim razmacima uz zidove bili su nanizani kameni ispusti sa vratima iza njih koja su omoguavala pristup otvorenom prostoru iznad sale. Banor zastade na trenutak da bi pruio Kovenantu priliku da se obazre. Onda poe bosonog po svetleem podu. Kovenant ga je uz oklevanje sledio, u strahu da e opei pete. Ali nije osetio nita kroz izme osim mirne rezonancije moi. Izazivala mu je golicave titraje u nervima. Tek kada se privikao na dodir poda primetio je da su oko sale nanizana iroko razmaknuta vrata. Nabrojao ih je petnaest. Krvni gardisti stajali su pokraj njih devet, a na nekoliko stopa na svetleem podu ispred svakih od tih devet vrata nalazio se drveni tronoac. Na tri tronoca stajala su poglavarska ezla - a jedno od ezla bilo je ezlo zakona. Razlikovalo se od glatkog drveta ostalih ezla po veoj debljini i sloenim runama urezanim izmeu gvoem okovanih krajeva. Banor povede Kovenanta prema vratima iza ezla. Krvni gardista kroi napred da ih doeka i pozdravi Banora klimanjem glave. Banor ree: "Doveo sam prapoglavara Kovenanta vrhovnoj poglavarki." 31

"eka ga." Onda straar preseli smirenu otricu svoga pogleda na Kovenanta. "Mi smo krvna garda. Mi uvamo poglavare. Ja sam Morin, menik krvne garde otkako Tuvor pogibe. Vrhovna poglavarka e razgovarati sa tobom nasamo. Ne pomiljaj da joj naudi, Nevernie. Neemo to dozvoliti." Ne ekajui odgovor, Morin kroi u stranu da ga pusti da prie vratima. Kovenant se upravo spremao da upita kako bi uopte mogao da naudi vrhovnoj poglavarki, ali ga Banor preduhitri. "Na ovom mestu", objasni krvni gardista, "poglavari odlau svoje breme. ezla ostavljaju ovde da bi otpoinuli iza onih vrata, zaboravljajui na brige oko Domaje. Vrhovna poglavarka silno te poastvuje time to e ovde govoriti s tobom. Bez ezla i uvara, pozdravlja te kao prijatelja na svom jedinom privatnom mestu. Prapoglavaru, ti nisi neprijatelj Domaje. Ali iskazuje premalo potovanja. Potuj ovo." Jo jedan trenutak gledao je Kovenanta u oi da bi istakao te rei. Onda je priao i zakucao na vrata. Kada je vrhovna poglavarka otvorila, Kovenant je prvi put vide jasno. Odloila je plavu poglavarsku odoru i umesto toga odenula dugu, svetlosmeu kamendolsku halju sa belom arom utkanom u ramena. Beli pojas vezan oko struka naglaavao joj je figuru, a gusta kosa, bogato smea sa bleskom bledog meda, padala joj je preko ramena i skrivala oblik are na njima. Izgledala je mlae nego to je oekivao - rekao bi da je u najgorem sluaju u ranim tridesetim godinama - ali lice joj je bilo snano, a bela koa njenog ela i vrata znala je mnogo o otrini i disciplini, iako se gotovo stidljivo nasmeila kada je ugledala Kovenanta. Ali iza iskustva odgovornosti i posveenosti u njenim crtama bilo je neega udno poznatog. Delovala mu je neodreeno znano, kao da u pozadini svoga lica podsea na nekoga koga je poznavao. Taj utisak njene oi istovremeno su i pojaavale i poricale. Bile su sive poput njegovih; ali iako su se direktno suoile s njim, imali su prisenak nekog drugog mesta, neku neusredsreenost, kao da to ona gleda neto drugo - kao da neke druge, sutinskije oi, oi njenog uma, gledaju u nekom drugom smeru. Njen pogled dirnuo je mesta u njemu koja dugo nisu uzvraala. "Molim te, ui", ree ona glasom poput bistrog izvora. Drvenastim pokretima, Kovenant proe kraj nje do njenih odaja, a ona zatvori vrata za njim i odsee svetlo iz sale. Predvorje joj je bilo jednostavno osvetljeno sa po kotliem obluka u svakom uglu. Kovenant zastade u sreditu odaje i obazre se. Prostor je bio go i neukraen, nije sadravao nita osim obluka, nekoliko kamenih stolica i stola na kome se nalazila bela rezbarija; pa ipak, odaja je delovala tiho i ugodno. To dejstvo poticalo je od svetla, zakljui on. Od toplog sjaja obluka ak je i goli kamen delovao prijateljski, pojaavao je sutinsku sigurnost Veselkamena. Bilo je to kao nai se u kolevci - uukan u ruke stenja i uvan. Vrhovna poglavarka Elena pokaza na stolicu. "Hoe li da sedne? Volela bih da govorim sa tobom o mnogim stvarima." Ostao je na nogama i nije gledao u nju. I pored okruenja te sobe, oseao je otru neprijatnost. Elena je bila ona koja ga je prizvala i on joj nije verovao. Ali kada je doao do glasa, on napola iznenadi sebe time to je izrazio jednu od svojih najskrivenijih briga. Vrtei glavom, on promrmlja: "Banor zna vie nego to govori." Zatekao ju je nespremnu. "Vie?" ponovi ona kao jeka i poe da pipa naslepo. "ta je to rekao to ostavlja jo neto skriveno?" Ali on je ve izrekao vie nego to je nameravao. utao je i gledao je uglom oiju. "Krvna garda poznaje sumnju", produi ona nesigurno. "Otkako ih je Kevin Zemljogub zatitio pred Obesveenjem i sopstvenim krajem, oseaju nepoverenje prema sopstvenoj vernosti, iako se niko ne bi usudio da podigne ma kakvu optubu protiv njih. Govori li o tome?" Nije eleo da odgovori, ali njena direktna panja ga je prisilila. "Ve predugo ive. Banor to zna." A onda, da izbegne tu temu, priao je stolu da pogleda rezbariju. Bela statueta stajala je na abonosnoj osnovi. Bio je to Ranihin na zadnjim nogama, napravljen od materijala koji je delovao kao kost. Rad je bio lien pojedinosti, ali nekom tajnom vetinom izraavao je silinu velikih miia, inteligenciju oiju, barjak leprave grive. Ne prilazei mu, Elena ree: "To je moja vetina - ukotavanje. Da li ti je ugodna? To je Mira, Ranihin koji me nosi." Neto se uskomea u Kovenantu. Nije eleo da misli o ranihinima, ali uinilo mu se da je otkrio neslaganje. "Penosled mi je rekao da je vetina ukotavanja izgubljena." "I jeste. Jedino ja u Domaji upranjavam tu vetinu Ranjana. Anundivian yaja, imenovana jo i ukotavanje ili vajanje kostiju, izgubljena je meu Ranjanima tokom njihovog izgnanstva na vencu Junika 32

tokom obreda Obesveenja. Ne govorim radi hvalisanja - blagoslovena sam mnogim stvarima. Kada sam bila dete, Ranihin me je odneo u planine. Nismo se vratili tri dana, tako da je moja majka mislila da sam mrtva. Ali Ranihin me je nauio mnogo - mnogo - tokom uenja, povratila sam drevnu vetinu. Znanstvo preoblikovanja suvih kostiju dopalo mi je ruku. Sada ga upranjavam ovde, kada me rad poglavarski izmori." Kovenant se drao leima okrenut prema njoj, ali nije prouavao rezbariju. Sluao joj je glas, kao da svakog trenutka oekuje da se izmeni u glas nekoga koga je poznavao. Ton joj je vibrirao prikrivenim znaenjima. Ali nije mogao da ih razazna. On se naglo okrete da je pogleda u oi. I ponovo, iako je bila suoena s njim, inilo se da gleda ili da misli na neto drugo, neto iza njega. Njen pomereni pogled uznemiravao ga je. Dok ju je prouavao, mrtenje mu se produbljivalo, sve dok nije poelo da nosi isceljenost njegovog ela poput krune od trnja. "ta eli?" upita on. "Hoe li sesti?" ree ona tiho. "Ima mnogo toga o emu bih volela da govorim sa tobom." "Kao na primer?" Otrina njegovog tona nije je naterala da se lecne, ali je progovorila jo tie. "Nadam se da u nai naina da te pridobijem za pomo protiv Opakog." Premiljajui misli pune samoprezira, on uzvrati: "Koliko si daleko spremna da ide?" Na trenutak, onaj drugi fokus njenih oiju prie mu blizu, dirnu ga poput plamenog jezika. Krv mu pokulja u lice i on gotovo ustuknu jedan korak - toliko je snano osetio u tom trenutku da je sposobna da ide daleko iza svega to je mogao da zamisli. Ali taj pogled proe pre nego to je mogao naslutiti o emu je re. Bez urbe se okrenula na drugu stranu i nakratko otila do jedne od susednih soba. Kada se vratila, u rukama je nosila drveni kovei okovan potamnelim gvoem. Drei kovei kao da sadri neto dragoceno, ona ree: "Vee je posvetilo mnogo panje ovoj temi. Neki rekoe: 'Takav dar preveliki je za bilo koga. Neka stoji na sigurnom mestu koliko god budemo mogli da izdrimo.' A drugi rekoe: 'Nee ispuniti svrhu, jer on e poverovati da pokuavamo da kupimo njegovu pomo poklonima. Naljutie se na nas i odbie.' Tako je govorio poglavar Mhoram, ije je poznavanje Nevernika vee od iijeg. Ali ja sam rekla: 'On nam nije neprijatelj. Ne prua nam pomo zato to ne moe da nam prui pomo. Iako nosi belo zlato, njegova upotreba nadilazi ga, ili mu je zabranjena. Ovo je oruje koje nadilazi nas. Moda e on biti u stanju da ovlada njime i da nam pomgne takvim orujem, iako ne moe da upotrebi belo zlato. Posle mnogo premiljanja i briga, moj glas je prevagnuo. Zbog toga Vee eli da ti urui ovaj dar, da njegove sile ne bi leale neiskoriene, nego da bi se okrenule protiv Opakog. Prapoglavaru Kovenante, nije ovo laka ponuda. Pre etrdeset godina, nije bila u rukama Vea. Ali ezlo zakona otvorilo je vrata duboko u Veselkamenu - vrata zatvorena jo od Obesveenja. Poglavari su se nadali da te odaje sadre druge Krugove Kevinovog Znanstva - ali tamo nije bilo Krugova. Pa ipak, meu mnogim stvarima zaboravljene svrhe ili male moi naeno je ovo - ovo to ti nudimo." Ona na neobian nain pritisnu stranice koveia i poklopac se otvori, otkrivi unutranjost postavljenu kadifom na kojoj je leao kratki srebrni ma. Bila je to dvosekla otrica sa ravnim titnikom i rebrastim balakom; bila je iskovana oko bistrog, belog dragulja koji je zauzimao spoj izmeu otrice, titnika i balaka. Taj dragulj delovao je neobino beivotno; nije odraavao svetlost, kao da je neosetljiv ili mrtav pred svakim obinim plamenom. Sa strahopotovanjem u tihom glasu, Elena ree: "Ovo je kril Lorika Zloupokojitelja, sina Damelona, sina Berekovog. Ovim je ubio demonijsku masku Besomuka moke i izbavio Domaju od prve velike pragrdanske opasnosti. Prapoglavaru Kovenante, Nevernie i Prstenoo, hoe li ga prihvatiti?" Lagano, pun opinjujueg straha gubavaca pred stvarima koje seku, Kovenant die kril sa kadifenog leita. Kada ga je digao, otkri da mu njegova uravnoteenost deluje ugodno u ruci, iako ga dva prsta i palac nisu mogli dobro uhvatiti. Paljivo oproba otricu palcem. Bile su bez sjaja kao da nikada nisu otrene - bez sjaja poput belom dragulja. "Mhoram je bio u pravu", ree on iz sune, samotne otupelosti svoga srca. "Ne elim poklone. Ve sam dobio vie poklona nego to mogu podneti." Pokloni! inilo mu se da su svi koje je ikada upoznao u Domaji pokuavali da mu daju poklone Penosled, Ranihini, poglavar Mhoram, ak i Atiaran. Sama Domaja dala mu je nemogue zdravlje nerava. Ali poklon Lene, kerke Atiaranine, bio je straniji od svih drugih. Silovao ju je, silovao! A posle toga ona se skrivala da njen narod ne bi otkrio ta se dogodilo i kaznio ga. Delala je sa neobinim uzdravanjem da bi 33

on mogao slobodno da ode - da slobodno urui poglavarima zloslutno proroanstvo poglavara Kletnika. Pored tog samoporicanja, ak je i Atiaranino portvovanje delovalo bledo. Leno! - kriknu on. Silovitost bola i samoprebacivanja usplamtee u njemu. "Ne elim ih vie." Grmljavina mu pomrai lice. Dohvatio je kril obema pesnicama, seiva uperenog nanie. Grevitim pokretom zabio je ma u srce stola, pokuavajui da slomi zatupastu otricu o kamen. Iznenadni blesak beline zaslepe ga poput trenutka sevanja. Kril mu se istre iz ruku. Ali nije pokuao da vidi ta mu se desilo. U trenutku se okrenuo nazad prema Eleni. "Neu vie poklona! Ne mogu ih dopustiti sebi!" Ali ona ga nije gledala, nije sluala. Drala je ruke uz usta dok je piljila kraj njega prema stolu. "Sedmice mu!" proapta ona. "ta si to uinio?" ta...? On se okrete da pogleda. Seivo krila probilo je kamen; bilo je zariveno u sto na pola puta do balaka. Njegov beli dragulj bletao je poput zvezde. On postade nejasno svestan potmulog bola oko burme. Prsten mu je delovao vrelo i teko, gotovo istopljeno. Ali nije obraao panju na to; plaio se toga. Drhtavo je posegao da dodirne kril. Sila mu opri prste. Vatru mu paklenu! Trgao je ruku. Otri bol natera ga da zavue prste ispod druge ruke i da zajei. Elena mu se smesta okrete. "Jesi li se povredio?" upita ona usplahireno. "ta ti se desilo?" "Ne diraj me!" zadahta on. Zbunjeno se trgla, zatim je stala i zagledala se u njega, rastrzana izmeu brige za njega i zapanjenosti pred usplamtelim draguljem. Trenutak potom otresla se toga kao da odbacuje nerazumevanje i blago rekla: "Nevernie - oiveo si kril." Kovenant se napregnu da joj bude ravan, ali mu je glas podrhtavao kada je rekao: "Nema nikakve veze. Nita vam nee vredeti. Kletnik ima svu bitnu mo" "Ne poseduje belo zlato." "Do vraga sa belim zlatom!" "Ne!" odvrati ona silovito. "Ne govori takve stvari. Nisam ivela svoj ivot ni zbog ega. Moja majka, i njena majka pre nje, nisu ivele ni zbog ega!" Nije razumeo, ali njena iznenadna strast uutkala ga je. Oseao se zarobljen izmeu nje i krila; nije znao ta da kae ili radi. Bespomono je piljio u vrhovnu poglavarku dok su njena oseanja prerastala u rei. "Kae da nema nikakve veze - da nita ne vredi. Jesi li prorok? A ako jesi, ta kae da treba da uinimo? Da se predamo?" Na trenutak, njena samokontrola zatitra i ona besno uskliknu: "Nikad!" Pomislio je da uje mrnju u njenim reima. Ali onda spusti glas i zvuk gaenja nestade. "Ne! Nema onoga u Domaji ko e stati sa strane i dopustiti Opakom da radi kako mu se prohte. Ukoliko moramo da patimo i umremo bez nade, onda emo tako uiniti. Ali neemo oajavati, iako Nevernik lino kae da to moramo initi." Beskorisna oseanja migoljila su mu se licem, ali nije mogao da odgovori. Njegova sopstvena energija i ubeenje raspali su se u prah. ak je i bol u aci gotovo nestao. Skrenuo je pogled od nje, a zatim se lecnuo pred otrim prizorom krila. Lagano, kao da je ostario tokom poslednjih nekoliko trenutaka, spustio se na stolicu. "Voleo bih", promrmlja on belo, prazno, "voleo bih da znam ta da radim." Na rubu svoje panje, bio je svesta da je Elena napustila odaju. Ali nije digao glavu dok se nije vratila i stala ispred njega. U ruci je drala bocu kladenice i pruala mu je. U sloenoj onostranosti njenog pogleda video je brigu koju nije zasluivao. Prihvatio je bocu i dobro potegao, u potrazi za melemom koji e mu olakati parajui bol u elu - i za nekim nainom da prui potporu hrabrosti koja ga je izdavala. Uasavao se namera vrhovne poglavarke, kakve god da su bile. Bila je previe saoseajna, previe je tolerisala njegovu nasilnost; davala mu je previe manevarskog prostora, a da ga nije oslobaala. I pored vrstine Veselkamena pod njegovim osetljivim nogama, bio je na nesigurnom terenu. Kada je ponovo progovorila posle kratke pauze, delovala je kao da je dovela sebe do take neke teko dostignute iskrenosti; ali nije bilo niega iskrenog u neobjanjenoj neusredsreenosti njenih oiju. "Izgubljena sam u ovoj stvari", ree ona. "Ima mnogo toga to ti moram rei, ukoliko elim da budem otvorena i bez krivice. Ne elim da mi zameri zbog ma kakvog neznanja u sebi - Domaju nee sluiti nikakvo prikrivanje koje bi se kasnije moglo nazvati drugim imenom. Pa ipak, hrabrost me izdaje i ne znam 34

koje rei da upotrebim. Mhoram se ponudio da skine ovu stvar sa mene, a ja sam odbila, jer sam verovala da je breme moje. Pa ipak, sada sam izgubljena i ne mogu da ponem." Kovenant se mrgodno okrenu prema njoj, odbijajui bolom u elu da joj prui ma kakvu pomo. "Govorio si sa Trojem", ree ona uz oklevanje, nesigurna u takav pristup. "Da li je opisao svoj dolazak u Domaju?" Kovenant klimnu bez poputanja. "Nesreni sluaj. Neko nespretno derite - mladi student, kae on pokuao je da me dobije." Elena se pokrenu kao da namerava da poe za tom idejom, ali se onda zaustavi, ponovo razmisli i okua drugaiji prilaz. "Ne poznajem tvoj svet - ali vrhovnik mi kae da se takve stvari tamo ne deavaju. Jesi li osmotrio poglavara Mhorama? Ili balakliju Kvana? Ili moda srdonika Torma? Nekoga od onih koje si upoznao pre etrdeset godina? Da li ti deluju - da su mladi?" "Primetio sam." Njeno pitanje uzbudi ga. Drao se pitanja starosti, pokuavajui da ga gleda kao nesaglasnost, propust u neprekidnosti njegove samoobmane. "Ne uklapa se. Mhoram i Torm su premladi. To je nemogue. Nisu stariji etrdeset godina." "I ja sam mlada", ree ona, kao da pokuava da mu pomogne da pogodi tajnu. Ali suoena sa prizorom njegovog mrgodnog nerazumevanja povukla se pred skokom. Da mu odgovori, ona ree: "To je bilo istina sve vreme dok je u Domaji postojalo takvo znanstvo. Stari poglavari doivljavali su silnu starost. Nisu bili tako dugoveki kao dinovi - jer je prirodni opseg ivota njihovog naroda neto krai. Ne, uvala ih je sluba zemnoj moi, osiguravala ih pred dobom koje je uveliko prevazilazilo njihove normalne godine. Vrhovni poglavar Kevin iveo je vekovima onako kako ljudi ive decenijama. Tako je i u dananje vreme, iako u manjoj meri. Ne koristimo svu mo Znanstva. A ratno znanstvo ne uva svoje sledbenike, tako da samo Kvan i njegovi ratnici meu svim tvojim negdanjim drugovima nose puno breme svojih godina. Ali oni od rhadamaerla i lilianrila, kao i poglavarii koji slede Kevinovo Znanstvo, stare sporije od ostalih. To je silan blagoslov, jer nam produuje snagu. Ali on izaziva i bol..." Zautala je na trenutak, uzdahnula tiho u sebi kao da se prisea stare rane. Ali kada je ponovo progovorila, glas joj je bio ist i ravnomeran. "Tako je uvek bilo. Poglavar Mhoram je iveo deset puta po sedam godina - pa ipak, jedva da nosi pedeset. A..." Ponovo se zaustavila i promenila smer. "Da li te iznenauje to uje da sam jahala Ranihina kao dete? Nema drugoga u Domaji ko je imao takvu sreu." Dovrio je kladenicu i digao se na noge da bi odmeravao odaju pred njom. Ton kojim je pomenula Ranihine bio je pun nagovetaja; osetio je u njemu iroke mogunosti nevolja. Vie usled bojazni nego besa, zareao je na nju: "Vatru mu paklenu. Nastavi s tim." Napregla se kao da se priprema za okraj i rekla: "Pripovest vrhovnika Haila Troja o tvom prizivanju u Domaju moda nije bila u potpunosti ispravna. Sluala sam ga kako pria svoju priu i brka neto za ta ja... mi... nismo smatrali da je dobro da ispravljamo. Drali smo tu stvar u tajnosti meu sobom. Prapoglavaru Kovenante." Zastala je da bi se sabrala, a zatim je paljivo dodala: "Haila Troja nije prizvao mladi student, nesvestan opasnosti sile. Priziva je bio neko koga si znao." Triok! Kovenant zamalo izgubi tlo pod nogama. Triok, sin Tulerov, iz kamendola Mithil, imao je razloga da mrzi Nevernika. Voleo je Lenu - ali Kovenant nije mogao da podnese da naglas izgovori to ime. Grei se pred sopstvenim kukavilukom, on izbee Trioka tako to je rekao: "Pijeten. To jadno dete - iz Vitog Drvograda. Pragrdani su mu neto uinili. Da li je to bio on?" Nije se usuivao da pogleda vrhovnu poglavarku u oi. "Ne, Tomase Kovenante", ree ona blago. "To nije bio mukarac. Dobro si je znao. Bila je to Atiaran, drubenica Trelova - ona koja te je vodila od kamendola Mithil do susreta sa Srdosoljom Penosledom na reci Oparnici." "Vatru mu paklenu!" zagrokta on. Na zvuk njenog imena, on vide u umu Atiaranine duboke oi, vide hrabrost kojom je poricala svoju strast protiv njega da bi sluila Domaju. A uhvatio je i brzu, vizionarsku sliku njenog lica dok se spaljivala u pokuaju da ga prizove - zaarano, gorko, bolna od plama svih unutranjih saglasja koja je toliko otro povredio. "Ah, do vraga", prodahta on. "Zato? Trebalo je... trebalo je da zaboravi." "Nije mogla. Atiaran, drubenica Trelova, vratila se u Znanstvigor pod stare dane iz mnogo razloga, ali dva su bila najvanija. elela je da dovede... ne, elja je previe sitna re. udela je da te dobije. Nije mogla da zaboravi. Ali da li te je elela za Domaju ili za sebe, ne znam. Bila je rastrzana ena i iskreno verujem da su se obe gladi borile u njoj do poslednjeg trena. Kako je moglo biti drugaije? Rekla je da si dozvolio skrnavljenje svetkovine prolea, iako je mene majka uila drugaijoj prii." 35

Ne! - zajea Kovenant, koraajui povijeno kao da ga je pritisla teina tame iza ela. Oh, Atiaran! "Njen drugi razlog dodiruje bol dugih godina i produene snage. Jer njen mu bee Trel, obluar rhadamaerla. Njihovo venanje bee valjano i veliajno u seanjima kamendola Mithil, jer iako je prevazila sopstvene moi tokom mladosti u Znanstvigoru i napustila ga u slabosti, bila je dovoljno jaka da ostane sa Trelom, suprugom svojim. Ali slabost, nepoverenje prema sebi, ostali su u njoj. Teka kunja njenog ivota dola je i prola, a ona je ostarila. Bolu koji si joj zadao dodat je jo jedan; starila je, a Trel, drubenik Atiaranin, nije. Znanstvo ga je odravalo onostran godina. Tako da je posle toliko bola poela da gubi i supruga, iako je njegova ljubav bila nepomuena. Bila mu je ena, pa ipak je postala dovoljno stara da mu bude majka. I zato se vratila u Znanstvigor u tuzi i bolu - i u posveenosti, jer iako je sumnjala u sebe, njena ljubav prema Domaji nije zatitrala. Pa ipak, na kraju je zadesi zlo. U bekstvu od sputavanja znanstvozornika navukla je na sebe smrt. Na taj nain prekrila je zavet mira i okonala ivot u oajanju." Ne! - pobuni se on. Ali seao se Atiaraninog gneva i cene koju je plaala da ga potisne, kao i zla koje joj je naneo. Plaio se da je Elena u pravu. Otrijim glasom, koji kao da se nije slagao sa njenim reima, vrhovna poglavarka nastavi: "Posle njene smrti, Trel je doao u Veselkamen. On je jedan od najmonijih meu svim rhadamaerlima i on je i sada ovde, daje vetinu i znanstvo odbrani Domaje. Ali on poznaje gorinu i ja se plaim da njegov zavet nespokojno poiva na njemu. Jer i pored sve blagosti, previe je injen bespomonim. U dubini due verujem da ne prata. Nije bilo pomoi koju je mogao pruiti Atiarani - ili mojoj majci." Kroz bol svojih seanja, Kovenant poele da se pobuni kako Trel, irokih ramena i udnovate moi, nije znao nita o pravoj prirodi bespomonosti. Ali njegov prigovor bio je uguen zahvatom Eleninog glasa kada je ova izgovorila mojoj majci. Stajao je mirno, pognut kao da e se prevaliti, i ekao da poslednja neizreciva tmina padne po njemu. "Tako da svakako shvata zbog ega sam jahala Ranihina kao dete. Svake godine, poslednjeg punog meseca pre sredinje noi prolea, jedan Ranihin dolazi u kamendol Mithil. Moja majka smesta je shvatila da je to dar od tebe. I delila ga je sa mnom. Bilo joj je tako lako da zaboravi da si je povredio. Nisam li ti rekla da i ja izgledam mlae? Ja sam Elena, kerka Lene, kerke Atiaran, drubenice Trelove. Lena, moja majka, ostala je u kamendolu Mithil, jer uporno veruje da e joj se vratiti." Jo jedan trenutak mirno je stajao, zagledan u aru utkanu u ramena njene halje. Onda ga salete poplava otkrovenja i on shvati. Sruio se, skljokao u stolicu naglo kao da mu se kima prelomila. Trbuh mu je grgotao i on oseti nalet munine, pokuavao je da povrati svoju prazninu. "ao mi je." Rei mu briznue izmeu zuba kao da mu ih je iz grudi iupala hladna pesnica kajanja. Bile su neodgovarajue poput mrtvoroenadi, previe mrtve da izraze ono to je oseao. Ali nije mogao da uini nita drugo. "Oh, Leno! ao mi je." Poele da plae, ali bio je gubav i zaboravio je kako. "Bio sam nemoan." Istisnuo je nazubljeno priznanje kroz bolno grlo. "Zaboravio sam kako to izgleda. Onda smo ostali sami. A ja sam se ponovo osetio kao mukarac, samo sam znao da nije istina, sve je bilo lano, sanjao sam, moralo je biti tako, nije se moglo dogoditi ni na kakav drugi nain. Bilo je to previe. Nisam to mogao podneti." "Ne govori mi o nemoi", odvrati ona napregnuto. "Ja sam vrhovna poglavarka. Moram poraziti Opakog pomou strela i maeva." Ton joj je bio otar; mogao je da uje kako kroz njega teku druge rei, kao da govori: misli li da je obino objanjenje ili izvinjenje dovoljno da se sve popravi? A bez bolesne obamrlosti koja ga je opravdavala nije mogao ni da se raspravlja. "Ne", ree on drhtavim glasom. "Nita nije dovoljno." Lagano, teko, digao je glavu i pogledao. Sada je u njoj mogao da vidi esnaestogodinje dete koje je poznavao, njenu majku. Imala je majinu kosu, majinu figuru. Iza njene discipline, lice joj je bilo vrlo slino majinom. A na ramenima je nosila, upleten u tkaninu na pleima, istu onu belu lisnatu aru koju je nosila i Lena - aru porodice Trela i Atiaran. Kada ju je pogledao u oi, video je da su i one vrlo sline Leninim. Blistale su neim to nije bilo ni bes ni osuda; kao da su protivureile osudi koju je uo pre nekoliko trenutaka. "ta e sada da uini?" ree on slabano. "Atiaran je elela... elela da me poglavari kazne." Ona naglo napusti sedite i ode iza njega. Neno mu je poloila ruke na stisnuto elo i poela da trlja, pokuavajui da milovanjem odagna vorove i brazde. "Ah, Tomase Kovenante", uzdahnu ona, sa neim nalik na enju u glasu. "Ja sam vrhovna poglavarka. Nosim ezlo zakona. Borim se za Domaju i neu 36

ustuknuti iako i lepota moe umreti, i ja mogu umreti, i svet moe umreti. Ali u meni ima previe Lene, moje majke. Nemoj se tako mrtiti na mene. Ne mogu to da podnesem." Njen meki, svei, umirujui dodir kao da mu je palio elo. Mhoram je rekao da je sedela sa njim tokom kunje od prethodne noi - sedela je, pazila ga i drala za ruku. Drhtavo se digao na noge. Sada je znao zato ga je prizvala. U vazduhu izmeu njih postojao je itav svet znaenja; itav njen ivot poivao je na njemu, izilo to na dobro ili zlo. Ali sve je to bilo previe; bio je isuvie isceen i uzdrman da bi sve shvatio, da bi se snaao sa svim tim. Kruto lice bilo mu je sposobno samo za grimase. Nemo je napusti, a Banor ga povede nazad do njegovih odaja. U prebivalitu je pogasio baklje, pokrio kotlie sa oblukom. Onda je iziao na balkon. Mesec se dizao nad Veselkamenom. I dalje je bio mlad i pojavio se srebrn nad obzorjem, bojio je ravnice nenaruenim sjajem. On udahnu jesenji vazduh i nasloni se na ogradu, na trenutak imun na vrtoglavicu. ak je i to bilo isceeno iz njega. Nije razmiljao o skakanju. Razmiljao je koliko je teko odbiti Elenu. 7. ORIKOVA MISIJA Izvesno vreme pre zore probudi ga uporno lupanje na vratima. Sanjao je o pohodu za ezlom zakona - o svom prijatelju, Srdosolji Penosledu, koga je druina sa pohoda ostavila za sobom da uva pozadinu pre nego to je ula u katakombe Planine Groma. Kovenant ga vie nije video, nije znao da li je din preiveo tu opasnu dunost. Kada se probudio, srce mu je tutnjalo kao da lupanje na vratima predstavlja udarce njegovog uasa. Obamrlo, oamuen od sna, otkrio je kotli sa oblukom, a zatim odepao do dnevne sobe da odgovori na kucanje. Zatekao je nekog oveka kako stoji u blistavilu hodnika. Plava odora sa crnim pojasom i dugako ezlo predstavljali su ga kao poglavara. "Prapoglavaru Kovenante", poe ovek smesta. "Moram se silno izviniti zbog naruavanja tvoga poinka. Od svih poglavara ja sam onaj koji najvie ali zbog takvog ometanja. U dubokoj sam ljubavi prema odmoru. Odmor i hrana, prapoglavaru - san i namirnice. Oni su izuzetni. Iako ima onih koji bi rekli da sam okusio toliko namirnica da mi odmor vie nije neophodan. Bez sumnje je takvo razmiljanje razlog to sam izabran za ovo muno i uopte neprijatno putovanje." Ne traei doputenje, on nahrupi kraj Kovenanta u sobu. Smeio se. Kovenant treptajem usredsredi zamueni pogled i osmotri oveka poblie. Ovaj je bio nizak i zdepast, oblog, blaenog lica, ali ozbiljnost njegovog izraza prekidale su vesele oi, tako da je delovao poput nevaljalog heruvima. Izraz mu se neprekidno komeao: kratki osmesi, kliberenje, mrtenje, grimase gonili su se po povrini njegovog sutinski dobrog raspoloenja. Sada je posmatrao Kovenanta pogledom punim procenjivanja, kao da pokuava da odmeri Nevernikov odziv na ale. "Ja sam Hirim, sin Hulov", ree on glatko, "poglavar Vea, kao to vidi, i zaljubljenik u sve vrste veselja, kao to moda nisi propustio da primeti." Oi su mu avolasto svetlucale. "Ispripovedao bih ti sve o svom poreklu i prolosti, pa bi me bolje upoznao - ali vreme mi je kratko. Jahanje Ranihina ostavlja posledice, ali kada sam se ponudio na njihov izbor nisam znao da e ta poast biti toliko tegobna. Moda e pristati da me prati?" Nemo, Kovenantove usne obrazovae rei: da pratim? "Bar do dvorita - ako te ne mogu ubediti da ide dalje. Objasniu ti dok se bude pripremao." Kovenant je bio previe oamuen da bi shvatio ta se to zahteva od njega. Poglavar je eleo da se obue i da poe nekuda. Da li je to bilo sve? Trenutak potom on doe do glasa i upita: "Zato?" Uz napor, Hirim navue izraz ozbiljnosti na lice. Ozbiljno je prouavao Kovenanta, a zatim ree: "Prapoglavaru, postoje stvari koje teko mogu da ti izgovorim. Moda su i poglavar Mhoram i vrhovna poglavarka Elena govorili sa tobom. Oni ne ele da se ovo znanje skriva od tebe. Ali brat Mhoram okleva da opie sopstveni bol. A vrhovna poglavarka - u dubini due oseam da se plai da te poalje u opasnost." alosno se nasmeio. "Ali ja nisam tako nesebian. Sloie se da me ima poprilino za razmatranje - a svaki deli je nean. Hrabrost je za vitke. Ja sam mudriji. Mudrost nije ni dublja ni plia od koe - a moja 37

je vrlo debela. Razume se, reeno je da iskuenja i tekoe proiavaju duh. Ali uo sam kako dinovi kau da ima dovoljno vremena za proienje duha kada telo nema drugog izbora." Kovenant je uo i to; to mu je Penosled rekao. On zavrte glavom da se otrese bolnih seanja. "Ne shvatam." "I to sa razlogom", ree poglavar. "Jo nisam prozbirio nita bitno. Ah, Hirime", uzdahnu on sebi, "saetost je tako prosta re - pa ipak te nadilazi. Prapoglavaru, zar se nee obui? Moram ti ispriati novosti o dinovima, koje ti nee biti drage." Titraj bojazni ukoi Kovenanta. Vie nije bio sanjiv. "Reci mi." "Dok se bude odevao." Psujui nemo, Kovenant pouri u spavaonicu i poe da navlai odeu. Poglavar Hirim govorio je iz druge sobe. Ton mu je bio paljiv, kao da ini svestan napor da bude saet. "Prapoglavaru, ti zna za dinove. Srdosolja Penosled lino doveo te je do Veselkamena. Bio si prisutan u Zabranu kada je govorio pred Veem poglavara i rekao im da su dola i prola predskazanja o nadi dinova za Domom koja je predvideo vrhovni poglavar Damelon." Kovenant je znao; ivo se toga seao. Nekada, u vreme drevnih poglavara, dinovi su bili putnici po moru, koji su zalutali. Iz tog razloga, nazvali su sebe Bezemljai. Decenijama su lutali u potrazi za izgubljenom domovinom, ali je nisu nali. Najzad su doli do obala Domaje u oblasti znanoj kao Primorje, a tamo - gde im je dobrodolicu i prijateljstvo poeleo Damelon - digli su mesto gde e iveti dok ponovo ne budu otkrili drevni Dom. Od tog doba, pre tri hiljade godina, potraga im je bila besplodna. Ali Damelon Dinoljub izrekao i je proroanstvo; predvideo je kraj njihovom izgnanstvu. Kada su izgubili Dom, a moda ba zbog toga, dinovi su poeli da propadaju. Iako su izuzetno voleli decu, malo se dece raalo; seme im se nije obnavljalo. Tokom mnogih vekova, broj im se lagano smanjivao. Damelon je prorekao da e se to promeniti, da e im seme povratiti vitalnost. Bilo je to njegovo predskazanje, njegov znak da e se izgnanstvo okonati, na dobro ili zlo. Sa svoje strane, Damelonov sin, Lorik, obeao je da e podrati i uvrstiti to proroanstvo. Rekao je da e njegovi poglavari, kada Damelonovo proroanstvo bude ispunjeno, snabdeti dinove monim kobilicama i krmama od zlatanike za gradnju novih brodova za putovanje kui. I tako je Srdosolja Penosled dojavio Veu poglavara da je Jedrana Vilokosa, ena Mlatiake Brodograda, rodila trojke, tri sina - dogaaj bez presedana u Primorju. A u isto vreme, izviaki brodovi vratili su se da kau kako su nali put koji bi mogao odvesti dinove do Doma. Penosled je doao do Veselkamena da zatrai ispunjenje obeanja vrhovnog poglavara Lorika. "Tokom etrdeset godina", nastavi poglavar Hirim, "lilianrili Poglavarevog Konaka zalagali su se da ispune to obeanje. Sedam kobilica i krmila sada su gotovo zavreni. Ali vreme nam hita za petama i opako nas pritiska. Kada rat bude poeo, biemo nemoni da prebacimo zlataniku do Primorja. A bie nam potrebna pomo Dinova da se borimo protiv poglavara Kletnika. Pa ipak se moe desiti da sva takva pomo i sve nade ne uspeju. Moe se desiti..." "Penosled", prekide ga Kovenant. Petljao se sa pertlama na izmama. Otra briga inila ga je nestrpljivim, punim hitnje. "ta je sa njim? Da li je...? ta mu se desilo - posle pohoda?" Poglavarov ton postade jo paljiviji. "Kada su uesnici pohoda za ezlom zakona poli kui, otkrili su da je Srdosolja Penosled iv i nepovreen. Stigao je bezbedno do Andelejna i tako izbegao Ognjene lavove. Vratio se svom narodu i od tog vremena dva puta je dolazio u Veselkamen da pomogne oblikovanje zlatanike i da podeli znanje. Mnogi dinovi dolazili su i odlazili, puni nade. Ali sada, prapoglavaru..." Hirim zastade. U njegovom glasu bilo je tuge i turobe. "Ah, sada." Kovenant ustro ode nazad do dnevne sobe i pogleda poglavara u oi. "Sada?" I njegov glas bio je nesiguran. "Sada je ve trea godina kako je tiina popala po Primorju. Nijedan din nije doao do Veselkamena - nijedan din nije nogom kroio na Gornju Zemlju." Da odgovori na iznenadni blesak Kovenantovog pogleda, on produi: "Oh, nismo zaludno sedeli. Godinu dana nismo inili nita - Primorje je udaljeno gotovo etiri stotine milja, a jednogodinje utanje nije neuobiajeno. Ali posle te godine, poeli smo da se brinemo. Onda smo tokom godinu dana slali glasnike. Nijedan se nikada nije vratio. Tokom prolea, poslali smo itav eovod. Dvadeset ratnika i njihov stoernik nisu se vratili. 38

Zato je Vee odluilo da ne rizikuje vie nijednog ratnika. U leto, poglavar Kalindril i poglavarka Amatin pojahali su istono sa svojim krvnim gardistima u potrazi za prolazom. Vratila ih je nazad mrana i bezimena sila u Sarangravskoj ravnici. Sestra Amatin poginula bi kada joj je konj pao, ali Kalindrilov Ranihin odneo je oboje u sigurnost. Tako je senka popala izmeu nas i nae drevne Kamenbrae, a usud dinova je neznan." Kovenant zajea u sebi. Penosled mu je bio prijatelj - pa ipak nije ak rekao ni zbogom dinu kada su se rastali. On oseti otru alost. eleo je da ponovo vidi Penosleda, eleo je da se izvini. Ali istovremeno je bio svestan Hirimovog pogleda na sebi. Poglavareve prirodno vesele oi odavale su izgled bolne ozbiljnosti. Oigledno je imao nekakav razlog da ovako probudi Kovenanta pre zore. Uz trzaj ramenima, Kovenant potisnu tugu i ree: "I dalje ne razumem." Najpre se poglavar Hirim nije pokolebao. "Onda u ti govoriti otvoreno. Tokom noi posle tvog prizivanja, poglavara Mhorama vizija je pozvala od tvog uzglavlja. Ruka sile popala je po njemu i on vide prizore koji mu krv u venamapretvorie u uas. Vide..." Onda se naglo okrenuo. "Ah, Hirime", uzdahnu on, "ti si debela, slaboumna budala. ta ti ima da sanja o poglavarima i Znanstvu, o dinovima i hrabrim poduhvatima? Kada su ti takve misli prvi put zale u tu detinjastu glavu, trebalo je da te ozbiljno izdevetaju i poalju da uva ovce. Ta tvoja debelokona, nesposobna linost malo toga ini to je na ast Hulu, drubeniku Greninom, ocu tvome, koji se uzdao u to da te budalaste sanjarije nee skrenuti sa puta." Preko ramena blago je rekao: "Poglavar Mhoram vide kako smrt marira prema dinovima. Nije mogao da razazna lice te smrti. Ali video je da e u sluaju da im se ubrzo ne pomogne - ubrzo, moda za dvadesetinu dana svakako biti uniteni." Uniteni? - ponovi Kovenant nemo poput jeke. Uniteni? Onda krenu korak dalje. Da li je i to moja greka? "Zato?" poe on, a zatim grubo proguta, "zato mi to pria? ta oekuje da uradim?" "Zbog vizije brata Mhorama Vee je donelo odluku da poalje misiju do Primorja - smesta. Zbog rata, ne moemo odvojiti veliki deo snaga - ali Mhoram kae da je brzina neophodnija od snage. Zbog toga je vrhovna poglavarka Elena odabrala dvojicu poglavara koje prihvatie Ranihini - etru, drubenicu Verementovu, ije je poznavanje Sarangravske ravnice vee od iijeg, i Hirima, sina Hulovog, koji ima uzgredno poznavanje znanstva dinova. Za nau pratnju menik Morin odabra petnaest krvnih gardista pod vostvom Korika, Cerina i Sila. Vrhovna poglavarka poverila im je misiju kao i nama, tako da e oni i ukoliko mi padnemo produiti da pomognu dinovima. Korik je meu najstarijim krvnim gardistima." inilo se da poglavar okolia, izbegava neto to mu se nije mililo da kae. "Uz Tuvora, Morina, Banora i Terela, zapovedao je prvobitnom vojskom haruaija koja je krenula protiv Domaje - krenula i naila na vrhovnog poglavara Kevina, sa Ranihinima i dinovima, pa su njene pripadnike ljubav, uenje i zahvalnost toliko dirnuli da su se zavetovali slubi kojom je stvorena krvna garda. Sil je krvni gardista koji se posebno stara o meni, kao to Cerin uva poglavarku etru. Zatraio bih od njih da nas dobro uvaju", zabrunda Hirim kada se vratio ali. "Ne elim da pogubim svu ovu put koju sam tako radosno sticao." Osujeen, Kovenant otro ponovi: "ta oekuje da uinim?" Hirim se lagano okrete da bi ga pogledao u oi. "Poznavao si Srdosolju Penosleda", ree on. "Voleo bih da poe sa nama." Kovenant zapanjeno zinu na poglavara. Iznenada se oseao kao da e se obeznaniti. Iz daljine je uo sebe kako slabano pita: "Da li vrhovna poglavarka zna za to?" Hirim se isceri. "Od njenog besa koa e mi se ispriti na licu kada uje ta sam ti rekao." Ali trenutak docnije bio je ponovo ozbiljan. "Prapoglavaru, ne kaem da treba da nas prati. Moda silno greim to pitam. Ima mnogo toga to ne znamo u pogledu namera Opakog vezanih za ovaj rat - a od svega je najvee neznanje o smeru iz koga e napasti. Hoe li poi juno od Andelejna kao to je to inio u ranije doba, a zatim napasti severno kroz Sredinje Zaravni, ili e marirati du Domajinog Sunovrata da nam prie sa istoka? To neznanje paralizuje nam odbranu. Ratovnija se ne moe pokrenuti dok ne bude znala odgovor. Vrhovnik Troj vrlo je zabrinut. Ali ukoliko poglavar Kletnik odlui da nas napadne sa istoka, onda e nas misija prema Primorju povesti pravo u njegove ruke. Iz tog razloga, bilo bi neopisivo glupo da nas belo zlato prati. Ne, da je mudro da ti poe sa nama, poglavar Mhoram ve bi govorio s tobom o tome. Pa ipak te pitam. Volim dinove iz dna due, prapoglavaru. Dragoceni su za itavu Domaju. Izazvao bih ak i gnev vrhovne poglavarke Elene da im pruim ma kakvu pomo." 39

Prosta iskrenost poglavarove molbe dirnu Kovenanta. Iako tek to je upoznao oveka, otkrio je da mu se dopada Hirim, sin Hulov - da mu se dopada i da bi voleo da mu pomogne. A dinovi su bili moan razlog. Nije mogao podneti pomisao na to da bi Srdosolja Penosled, toliko pun ivota, smeha i razumevanja, mogao biti ubijen ukoliko mu se ne pomogne. Ali taj razlog gorko je podseao Kovenanta da je manje sposoban za pomo od ikoga u Domaji. A Elenin uticaj na njega i dalje je bio jak. Nije eleo da uini nita to bi je razljutilo, ita to bi joj moglo pruiti dodatni razlog da ga mrzi. Bio je rastrzan; nije mogao da odgovori na iskreno pitanje u Hirimovom pogledu. Poglavarove oi naglo se ispunie suzama. On skrenu pogled, brzo trepui. "Zadao sam ti bol, prapoglavaru", ree on blago. "Oprosti mi." Kovenant je oekivao da zauje ironiju, kritiku u reima, ali Hirimov ton izraavao je samo jednostavnu tugu. Kada se ponovo suoio sa Kovenantom, na usnama mu je bio slabani osmeh. "Onda dobro. Zar nee, ako nita drugo, bar poi sa mnom do dvorita? Misija e se uskoro tamo sakupiti da bi krenula. Tvoje prisustvo rei e itavom Veselkamenu da si delao na osnovu izbora, a ne iz neznanja." To Kovenant nije mogao odbiti; suvie se stideo sopstvene sutinske nemoi, ona ga je suvie ljutila. Silovito se dao u pokret i dugim koracima krenuo iz prebivalita. Smesta je zatekao Banora iza svoga lakta. Izmeu krvnog gardiste i poglavara koraao je nanie kroz hodnike i prolaze prema vratnicama Veselkamena. Postojao je samo jedan ulaz u Poglavarev Konak, a dinovi su ga izgradili valjano da brani grad. Na isturenom vrhu visoravni izdubili su kamen tako da obrazuje dvorite izmeu glavnine Konaka i straarske kule koja je uvala spoljanje vratnice. Te vratnice - dinovske, ulebljene kamene ploe koje su se mogle zatvoriti prema unutra da bi u potpunosti zapeatile ulaz - vodile su do tunela ispod kule. Tunel se otvarao prema dvoritu, a ulaz u Konak sa dvorita branile su jo jedne dveri masivne i vrste poput prvih. Glavnina Konaka bila je povezana sa tornjem nizom drvenim prelaza obeenih u pravilnim razmacima iznad dvorita, ali jedini pristup kuli na nivou tla bio je kroz dvoje malih vrata sa svake strane tunela. Na taj nain, neprijatelj koji bi ostvario gotovo nemogu zadatak provaljivanja kroz spoljanje dveri potom bi bio prisiljen da pokua isti poduhvat na unutranjim dverima dok bi istovremeno bio pod udarom borbenih sredstava i sa straarske kule i iz glavnine Konaka. Dvorite je bilo poploano kriljanim ploama, osim u sreditu, gde je raslo staro stablo zlatana koga su napajala vrela svee vode. Poglavar Hirim, Banor i Kovenant zatekoe ostale pripadnike pohoda tamo, pokraj drveta, pod sve bleom tamom neba. Zora je poinjala da rudi. Drhtei na otrom vazduhu, Kovenant se obazre po dvoritu. U svetlosti odraenoj sa Konaka video je da su svi ljudi pokraj drveta krvni gardisti, izuzev jedne poglavarke, visoke ene. Stajala je licem okrenuta Veselkamenu; Kovenant ju je jasno video. Imala je krutu, gvozdeno-sivu kosu koju je kratko podsekla; a lice joj je bilo poput glave sokola - otrog nosa i oka, tankih obraza. Oi su joj sadrale otri blesak nalik lovakom pogledu sokola. Ali iza tog bleska Kovenant razazna neto to je izgledalo kao bol enje, udnju koju nije mogla ni zadovoljiti, niti potisnuti. Poglavar Hirim drugarski je pozdravi, ali ona nije obraala panju na njega, ve je i dalje zurila prema Konaku, kao da ne moe da podnese da ga ostavi. Iza nje, krvni gardisti bili su zauzeti raspodeljivanjem tereta, pakovanjem zaliha u svenjeve uz pomo vrpci prijanjka. Ove su vezivali za lea da im ne bi ometale pokrete. Ubrzo, jedan od njih - Kovenant prepozna Korika - kroi napred i obznani poglavaru Hirimu da su spremni. "Spremni, prijatelju Korie?" Hirimov glas imao je aljiv prizvuk. "Ah, voleo bih kada bih ja mogao da kaem isto. Ali, Sedmice mu! Nisam ja ovek prilagoen velikim opasnostima - podesniji sam da pljeskam pobedama nego da ih lino stvaram. Da, moje vetine lee u tom smeru. Da mi ti donese pobedu, ispio bih u njenu ast zdravicu koja bi te zapanjila. Ali ovo - ustro jahanje preko Domaje, pravo u eljust ko zna kakvim prodrljivim opasnostima...! Moe li nam rei neto o tim opasnostima, Korie?" "Poglavaru?" "Dobro sam porazmislio o ovoj stvari, prijatelju Korie - a moe zamisliti koliku mi je to tekou predstavljalo. Ali vidim da je vrhovna poglavarka poverila ovu misiju tvojim rukama sa dobrim razlogom. Pouj ta sam pomiljao - napore poput mojih ne bi trebalo traiti. Razmotri ovo. Od svih ljudi Veselkamena, samo su krvni gardisti videli Domaju pre Obesveenja. Znali ste lino Kevina. Svakako o njemu znate daleko vie od nas. I svakako znate daleko vie o Opakom. Moda znate kako on ceni rat. Moda znate o opasnostima koje lee izmeu nas i Primorja vie nego to nam moe rei poglavar Kalindril." 40

Korik neznatno slee ramenima. "U dubini due verujem", produi Hirim, "da moete odmeriti opasnosti pred nama bolje no ijedan poglavar. Trebalo bi da govorite o njima, da bismo se mogli pripremiti. Moe biti da ne bi trebalo da iskuavamo opasnosti Grimerdora ili Sarangrava, ve da umesto toga pojaemo severno i okolo, i pored dodatnih dana." "Krvna garda ne poznaje budunost." Korikov glas bio je bez ikakvih oseanja, pa ipak Kovenant zau slabani naglasak na rei poznaje. inilo se da Korik upotrebljava tu re na drugi nain u odnosu na Hirima, u irem ili moda vie prorokom smislu. Ali poglavar nije bio zadovoljan. "Moda i ne. Ali niste delili Kevinovu vladavinu, a da niste nita nauili. Plaite li se da ne moemo izdrati znanje koje nosite?" "Hirime, zaboravlja se", umea se naglo poglavarka etra. "Zar je to tvoje potovanje prema nosiocima zaveta?" "Ah, sestro etra, ne razume. Moje potovanje prema krvnoj gardi je bezgranino. Kako bih mogao da oseam ita drugo prema ljudima zakletim preko svakog ljudskog zaveta da me odre u ivotu? A tek kada bi mi obeali dobru hranu, bio bih u potpunosti njihov dunik. Ali ti svakak vidi na poloaj. Vrhovna poglavarka poverila je pohod u njihove ruke. Ukoliko ih opasnost prema kojoj tako veselo idemo prisili na takav izbor, krvna garda e radije nastaviti pohod nego da nas brani." Na trenutak, poglavarka etra prostreli Hirima otrim pogledom nalik izrazu prezira. Ali kada je progovorila, njen glas nije mu se podsmevao. "Poglavaru Hirime, nisi ti veseo. Veruje da sa ovim pohodom jae i opstanak dinova i trai naina da sakrije strah za njih." "Melenkurion Nebosklon!" zarea Hirim da bi se uzdrao od smeha. "Samo pokuavam da sauvam svoju finu i teko steenu kou od neoekivanog napada. Poastvovalo bi te da podeli sa mnom tako vrlu elju." "Miruj, poglavaru. Nemam due za ale", uzdahnu etra i okrete se da nastavi prouavanje Veselkamena. Poglavar Hirim ju je nakratko utke posmatrao, a zatim ree Koriku: "Pa, ona ima manje tela za uvanje nego ja. Moe biti da je fini duh rezervisan za zanemarivanu put. Moram o tome prozboriti koju sa dinovima - ukoliko stignemo do njih." "Mi smo krvna garda", odgovori Korik glatko. "Stii emo do Primorja." Hirim baci pogled prema nonom nebu i ree tihim, zamiljenim glasom: "Pomozi i prikloni. Voleo bih da nas je vie. Dinovi su ogromni i ako su oni u nevolji - nevolja e biti ogromna." "Oni su dinovi. Nisu li oni dorasli svakoj nevolji?" Poglavar blesnu pogledom prema Koriku, ali nije odvratio. Uskoro prie etri i tiho ree: "Hajde, sestro. Put nas zaziva. Putovanje je dugo i ako se nadamo da ga okonamo, moramo ga najpre zapoeti." "ekaj!" kliknu ona tiho, poput udaljenog ptijeg zova. Hirim ju je prouavao jo jedan trenutak. Onda se vrati Kovenantu. apatom tako tihim da ga je Kovenant jedva uo, poglavar ree: "eli da vidi Verementa, mua svog, pre nego to poemo. Njihova je pria tuna, prapoglavaru. Njihov brak je uzburkan. Oboje su ponositi - zajedno su otputovali do Ravnica Ra da se ponude Ranihinima. A Ranihini - ah, Ranihini su odabrali nju, ali su njega odbili. Dakle, oni biraju na sopstveni nain i njihove postupke ne umeju da objasne ak ni Ranjani. Ali to je unelo razliku izmeu njih dvoje. Brat Verement je vredan ovek - pa ipak, sada ima razloga da veruje kako je manje vredan. A sestra etra ne moe ni da prihvati ni da porekne njegovu presudu nad samim sobom. A sada ova misija - Verement je imao svako pravo da poe umesto mene, ali misija zahteva brzinu i izdrljivost Ranihina. Zarad nje same, voleo bih da moe ti da poe umesto nje." "Ja ne jaem Ranihina", odvrati Kovenant nesigurno. "Doli bi oni da ih pozove", odgovori Hirim. Kovenant ponovo nije mogao da odgovori; plaio se da je to istina. Ranihini su mu se zavetovali, a on im nije dao oprotaj. Ali nije mogao da jae tako velikog konja. Propeli su se pred njime u strahu i gaenju. Ponovo nije imao da ponudi Hirimu nita osim pogleda svoje neme neodlunosti. Nekoliko trenutaka kasnije on zau pokrete iz drela Konaka iza sebe. Kada se okrenuo, video je dvoje poglavara kako grabe preko dvorita - vrhovna poglavarka Elena i ovek koga jo nije upoznao. Od Eleninog dolaska uzdrhtao je; najednom, inilo se da je vazduh pun krila, leinarskih nagovetaja. Ali i ovek kraj nje privukao mu je panju. Smesta je znao da je to poglavar Verement. ovek 41

je previe podseao na etru da bi bio ma ko drugi. Imao je istu takvu kratku, otru kosu, iste crte sokola, isti gorki ukus u ustima. Kretao se prema njoj kao da namerava da se baci na nju. Ali zaustavio se na deset stopa. Oi mu ustuknue pred njenim otrim pogledom; nije mogao da se prisili da je pogleda pravo u oi. Tihim glasom, rekao je: "Hoe li poi?" "Zna da moram." Zautae. Ne marei za injenicu da ih posmatraju, stajali su razdvojeni. Neka proba volje kojoj rei nisu bile potrebne visila je meu njima. Izvesno vreme, stajali su nepokretno, kao da odbijaju da naprave ma kakav gest koji bi se mogao protumaiti kao kompromis ili predaja. "Nije eleo da doe", apnu Hirim Kovenantu, "ali ga je vrhovna poglavarka dovela. Sada se stidi." Onda se poglavar Verement pokrenu. Naglo uspravi ezlo i baci ga prema etri. Ona ga uhvati i dobaci mu svoje ezlo. On uhvati njega. "Budi mi dobro, eno", ree on turobno. "Budi mi dobro, muu", odvrati ona. "Za mene nita nee biti dobro dok se ne vrati." "Ni za mene, muu moj", uzdahnu ona napeto. Bez ijedne druge rei, on se okrenu na peti i pouri u Veselkamen. Na trenutak ga je gledala kako ide. Onda se i ona okrenu i kruto poe iz dvorita prema tunelu. Korik i drugi krvni gardisti sledili su je. Ubrzo Kovenant osta sam sa Hirimom i Elenom. "Pa, Hirime", ree vrhovna poglavrka blago, "tvoja kunja mora poeti. alim zbog toga to e biti toliko naporna za tebe." "Vrhovna poglavarko..." poe Hirim. "Ali sposoban si ti za to", produi ona. "Nisi jo ni poeo da odmerava svoju pravu snagu." "Vrhovna poglavarko", ree Hirim, "zamolio sam prapoglavara Kovenanta da nas prati." Ona se ukoi. Kovenant oseti kako iz nje zrai navala napetosti; iznenada se inilo kao da blista opipljivom napregnutou. "Poglavaru Hirime", ree ona tihim glasom, "koraa po opasnom terenu." Ton joj je bio otar, ali Kovenant je razabrao da to ona ne upozorava Hirima, da mu ne preti. Potovala je ono to je uinio. I plaila se. Onda se okrenula Kovenantu. Paljivo, kao da se plai da izrazi svoju ivu elju, upitala je: "Hoe li poi?" Svetlo Veselkamena bilo joj je za leima i nije mogao da joj vidi lice. Bilo mu je drago zbog toga; nije eleo da zna da li je njen neobini pogled usredsreen na njega. Pokuao je da joj odgovori, ali na trenutak grlo mu je bilo tako suvo da nije mogao da napravi ni zvuk. "Ne", ree konano. "Ne." Zarad Hirima, napravio je napor da kae istinu. "Nita ne mogu da uinim za njih." Ali dok je to govorio, znao je da to nije cela istina. Odbio je da ide zbog toga to je Elena, kerka Lenina, elela da ostane. Njeno olakanje bilo je opipljivo u tmini kao to je bila i njena napetost. "Vrlo dobro, prapoglavaru." Jedan dugi trenutak ona i Hirim bili su okrenuti jedno prema drugom i Kovenant oseti struju njihovog nemog optenja, njihovog mentalnog stapanja. Onda joj Hirim prie i poljubi je u elo. Ona ga zagrli, a zatim ga pusti. On se nakloni Kovenantu i ode u tunel. Onda se i ona okrete od Kovenanta i ue u tunel kroz jedna od malih vrata pored glavnog ulaza. Kovenant ostade sm. Duboko je disao, pokuavajui da se primiri kao da je upravo prebrodio sasluanje. I pored sveine praskozorja, znojio se. Na trenutak je ostao u dvoritu, nesiguran ta da radi. Ali onda zau zvidanje izvan Konaka - otre, prodorne zvuke koji su odjekivali o zidove Veselkamena. Korikov pohod prizivao je Ranihine. Kovenant najednom pojuri u tunel. Van zasenjenog dvorita, nebo je bilo svetlije. Na istoku, prvi rub sunca probio je obzorje. Jutro je ilo prema zapadu, a u njemu petnaestorica krvnih gardista i dva poglavara jo jednom ponovie zov. Pa jo jednom. Dok je jeka treeg poziva zamirala, vazduh se ispuni tutnjavom monih kopita. Jedan drugi trenutak zemlja je drhtala u ritmu Ranihina, a vazduh je duboko titrao. Onda senka skliznu preko podnoja bregova. Sedamnaest snanih konja glatkih udova stizalo je silovito i ponosno prema Veselkamenu. Bele zvezde na elu delovale su im poput pene na talasu dok su galopirali prema jahaima koje su odabrali da slue. Uz otro njitanje i sevanje kopita, oni usporie korak. 42

U znak odgovora na to, krvni gardisti i dvoje poglavara naklonie se, a Korik povika: "iveli, Ranihini. Putnici Domaje i ponositi nosioci! Suneva puti i nebeska grivo, drago nam je to ste nam odgovorili na poziv! Zlo i rat nadneli su se nad Domaju! Opasnost i tegobe oekuju neprijatelje Zuboe. Hoete li nas nositi?" Veliki konji zaklimae i zafrktae kada su preli poslednjih nekoliko koraka da glavama gurnu jahae i nagnaju ih da uzjau. U trenutku, svi krvni gardisti skoie na lea Ranihina. Nisu koristili ni sedla ni uzde; Ranihini su voljno nosili jahae i odgovarali na pritisak kolena i dodir ruke - ak i na naredbu mislima. Ista neobina sposobnost sluha koja im je omoguavala da smesta odgovore svojim jahaima, gde god bili u Domaji - omoguavala im da predosete poziv dvadesetinu dana pre nego to se on zaista oglasi i da potre od Ravnica Ra da odgovore kao da samo trenuci, a ne tri ili etiri stotine milja, razdvajaju jugoistoni ugao Domaje od ostalih oblasti - isto tako im je omoguavala da delaju sa jahaem kao da su jedna celina, savreno jedinstvo uma i kostiju. Poglavari etra i Hirim uzjahae polaganije, a Kovenant ih je gledao stegnutog grla, kao da prihvataju izazov koji po svakom pravu pripada njemu. Penoslede, molim te... pomisli on. Molim te... Ali nije mogao da uoblii rei: oprosti mi. Onda zau povik iza i iznad sebe. Okrenuvi se nazad prema Veselkamenu, on ugleda jednu sitnu, vitku priliku kako stoji dignutih ruku na vrhu straarske kule - vrhovna poglavarka. Kada se druina na atovima okrenula prema njoj, ona die ezlo zakona i iz njegovog vrha izvue siloviti plavi blesak koji je plamteo i buktao dubokim nebom - himna moi koja je u njenim rukama plamtela sa jezgrom stopljenog plavog i belog koje se du plamena pretvaralo u najistiji azur. Tri puta je izmahnula ezlom, a oganj mu je delovao tako blistavo da se inilo da putanja ostaje da mu se ocrtava na pozadini neba. Onda je uskliknula: "iveli!" i mahnula ezlom prema napred. Na trenutak ono blesnu itavom duinom, tako da je neizmerni, usijani mlaz poglavarskog ognja suknuo prema nebu. U tom trenutku, bacala je toliko svetlosti po podnoju Veselkamena da je ak i sama zora bila nadjaana - kao da eli da pokae druini da je dovoljno jaka da obrie usud ispisan u jutru. Poglavari odgovorie, nosei sopstvenu silu i izvraajui reski pokli: "iveli!" A krvni gardisti povikae kao jedan: "Pest i vera! ivela, vrhovna poglavarko!" Na trenutak, sva ezla bila su izdignuta u ognjevima. Onda svi poglavari utulie plamenove. Na taj signal, druina misije glatko okrenu i odgalopira u izlazak sunca. 8. "TUBALICA POGLAVARA KEVINA" Polazak pohoda - i susret sa vrhovnom poglavarkom Elenom od prethodne veeri - ostavie Kovenanta u dubokom nespokoju. inilo se da je izgubio ono malo nezavisnosti ili autentinosti koju je posedovao. Umesto da sm odredi kakav e mu biti poloaj i da potom dela prema tome, dozvolio je da ga pokolebaju, zavedu jo sutinskije nego tokom prvog iskustva sa Domajom. Ve je priznao Elenino pravo na njega i samo ga je to pravo spreilo da isto prizna i dinovima. Nije mogao nastaviti na taj nain. Kada bi to inio, uskoro bi poeo da podsea na Haila Troja oveka toliko obuzetog sposobnou vida da nije mogao da uvidi slepilo svoje elje da preuzme odgovornost za Domaju. To bi bilo samoubistvo za gubavca. Ako bi doiveo neuspeh, umro bi. A ako bi uspeo, vie nikada ne bi bio u stanju da podnese obamrlost stvarnog ivota, gubavost. Znao je gubavce koji su umrli na taj nain, ali za njih smrt nikada nije bila brza i ista. Kraj im je poivao iza smrdljive gadosti toliko ogavne da je oseao muninu kad god bi se setio da takva trule postoji. A to mu nije bio jedini razlog. To zavoenje odgovornou bilo je Kletnikovo maslo. Bio je to nain na koji je poglavar Kletnik pokuavao da obezbedi unitenje Domaje. Kada se nesposobni ljudi late prevelikih bremena, posledice mogu jedino sluiti Opaiji. Kovenant nije sumnjao u Trojevu nesposobnost. Nije li ga u Domaju prizvala Atiaran u oajanju? A to se njega lino tie - on, Tomas Kovenant, bio je nesposoban za korienje moi u tolikoj meri kao da takva stvar uopte ne postoji. Naprosto, nije bio kadar. Ukoliko bi se pretvarao da je drugaije, itava Domaja postala bi samo jo jedan gubavac u rukama poglavara Kletnika. Do trenutka kada je stigao do svojih odaja, znao je da e morati da uini neto, da preduzme neto kako bi uspostavio uslove kojih e morati da se pridrava. Morae da pronae neku neusaglaenost, neki 43

neoborivi dokaz da je Domaja samoobmana. Nije mogao da veruje svojim oseanjima; bila mu je neophodna logika, dokaz isto tako neizbean kao i zakon gubavosti. Izvesno vreme odmeravao je odaje koracima kao da pretrauje kameni pod u potrazi za odgovorom. A onda, gonjen naglim porivom, trgao je vrata i zagledao se u hodnik. Banor je bio tamo, uvao je strau smireno kao da je smisao ivota van svakog pitanja. Kovenant ga kruto pozva u dnevnu sobu. Kada Banor stade ispred njega, Kovenant na brzinu ponovi u sebi ono to je znao o krvnoj gardi. Poticali su od rase Haruaija, koja je ivela na visovima Zapadnik-planina iza Trotgarda i van Domaje. Bili su ratoboran i plodan narod, tako da je moda bilo neizbeno da u odreenom trenutku svoje istorije poalju vojsku ka istoku, prema Domaji. To su uinili tokom ranih godina Kevinovog vrhovnog poglavarstva. Peke i bez oruja - Haruai nisu koristili oruje, ba kao to nisu koristili znanstvo; u potpunosti su se oslanjali na sopstvenu fiziku sposobnost - domarirali su do Veselkamena i izazvali Vee poglavara. Ali Kevin je odbio da se bori. Umesto toga, naveo je Haruaije na prijateljstvo. Za uzvrat, uveliko su prevazili njegove namere. Navodno su ih Ranihini, dinovi i sam Veselkamen - kao stanovnici planina, Haruai su izuzetno voleli kamen i velikodunost - dirnuli dublje od iega u njihovoj istoriji. Da odgovore na Kevinovo prijateljstvo, dali su zavet slube poglavarima; a neto izuzetno u njihovom posveivanju ili jeziku prizvalo je zemnu mo i vezalo ih za njihov zavet, prkosei vremenu, smrti i mogunosti izbora. Pet stotina pripadnika njihove vojske postalo je krvna garda. Ostali su se vratili kui. Sada ih je i dalje bilo blizu pet stotina. Jer svaki krvni gardista koji pogine u bici bio je poslat na svom Ranihinu uz uvarev procep u Zapadnik-planine i drugi Haruai doao bi da zauzme njegovo mesto. Samo oni ija se tela nisu mogla povratiti, kao Tuvor, bivi menik, nisu bili menjani. Prema tome, veliki nedostatak istorije krvne garde bila je injenica da su preiveli obred Obesveenja nedirnuti, iako su Kevin, njegovo Vee i sva njegova dela uniteni. Verovali su mu. Kada im je naredio da odu u planine, ne objanjavajui svoju nameru, posluali su. Ali posle toga videli su razlog da posumnjaju da li im je sluba u potpunosti verna. Dali su zavet; trebalo je da izginu sa Kevinom na Kiril Trendoru pod Planinom Groma - ili da ga spree da se tamo u oajanju sretne sa poglavarom Kletnikom, da ga spree da izgovori obred koji je doveo doba drevnih poglavara do unitenja. Bili su verni do krajnosti koja im je poricala smrtnost, pa ipak su doiveli neuspeh u zavetu da e zatititi poglavare po svaku cenu. Kovenant je eleo da pita Banora ta bi se desilo krvnoj gardi ako bi ikada poverovali da im je izuzetna vernost lana, da su u svom zavetu izdali i Kevina i sebe. Ali nije mogao da uoblii takvo pitanje u rei. Banor je od njega zasluivao bolje postupke. A i Banor je izgubio enu - mrtva je ve dve hiljade godina. Umesto toga, Kovenant se usredsredi na traganje za neusaglaenou. Ali ubrzo vide da je nee nai ispitivanjem Banora. Svojim ravnim, tuinskim glasom, Banor je davao kratke odgovore koji su govorili Kovenantu ono to istovremeno i jeste eleo da uje i nije u vezi sa preivelim pripadnicima pohoda za ezlom zakona. Ve je znao ta se desilo sa Penosledom i poglavarem Mhoramom. Sada mu je Banor rekao da se vrhovni poglavar Prothal, koji je vodio pohod, odrekao poglavarstva jo pre nego to se njegova druina vratila u Veselkamen. Nije mogao da zaboravi da je stari srdonik Birinair umro na njegovom mestu. A osetio je da je vraanjem ezla zakona ispunio svoju sudbinu, da je izveo sve to je sadravao u sebi. Poverio je ezlo i drugi Krug Mhoramovom staranju i odjahao svome domu u Visovima Severnika. itelji Poglavarevog Konaka vie ga nikada nisu videli. I tako je posle Mhoramovog povratka Ozondreja preuzela vrhovno poglavarstvo. Sve do smrti, koristila je mo da nanovo izgradi Vee, proiri ratovniju i sazda Veseldrvo, novi dom Znanstvigora. Posle povratka u Veselkamen, Kvan - stoernik eovoda koji je pratio Prothala i Mhorama - takoe je pokuao da se povue. Stideo se to je vratio ive samo polovinu svojih ratnika. Ali vrhovna poglavarka Ozondreja, znajui njegovu vrednost, odbila je da mu dozvoli da ode i on se ubrzo vratio svojim dunostima. Sada je bio balaklija ratovnije, prvi oficir Haila Troja. Iako mu je kosa bila seda i retka - iako se inilo da su mu starost i troenje ublaili pogled - i dalje je bio snani, iskreni ovek kakav je uvek bio. Poglavari su ga potovali. U odsustvo Troja drage volje bi poverili Kvanu da vodi ratovniju. Kovenant gorko uzdahnu i pusti Banora da ode. Takve informacije nisu mu zadovoljavale potrebe. Bilo je jasno da nee nai laka reenja za svoju dilemu. Ukoliko je eleo dokaz da je posredi halucinacija, morae da ga sm stvori. Suoio se sa tom izvesnou uz bojazan. Svemu to je mogao da uini bilo je potrebno dugo vreme da donese ploda. Ne bi postalo dokaz, vrst i bez pukotina, dok se halucinacija ne okona - dok se ne vrati u 44

stvarni ivot. U meuvremenu, malo bi mu pomoglo da se odri. Ali nije imao izbora; nevolja mu je bila hitna. Imao je na raspolaganju tri laka naina da stvori konaan prekid: mogao je da uniti odeu, da baci perorez - jedinu stvar koju je imao u depovima - ili da pusti bradu. Onda, kada se probudi i otkrije da je i dalje odeven, sa noem ili izbrijan, imae dokaz. Oiglednoj nesaglasnosti isceljenog ela nije verovao. Ranije iskustvo nateralo ga je da se plai da e biti ponovo povreen neposredno pre kraja halucinacije. Ali nije se mogao prisiliti da uini neto u pogledu prve dve mogunosti. Pomisao da uniti vrstu, dragu odeu terala ga je da se oseti previe ranjivo, a unitavanje ili bacanje peroreza bilo je previe nesigurno. Sve vreme psujui zbog toga to ga je muka naterala da se odrekne svih strogih navika od kojih mu je zavisio opstanak, odluio je da se ostavi brijanja. Kada je najzad prikupio hrabrosti da napusti odaje i ode do Konaka u potrazi za dorukom, opipao je ekinje na obrazima kao da predstavljaju izjavu prkosa. Banor ga povede do jedne od velikih trpezarija Veselkamena, a zatim ga ostavi da sm jede. Ali pre nego to je zavrio, krvni gardista doe hitrim korakom do stola. U poskocima Banorovim nogu oitavala se dodatna napetost - zategnutost koja je neobino delovala kao uzbuenje. Ali kada se obratio Kovenantu, pljosnate, mrtve oi nisu mu izraavale nita, a potisnuto pevuckanje glasa bilo mu je ravnoduno kao i uvek. "Prapoglavaru, Vee trai da doe do Zabrana. Stranac je uao u Veselkamen. Poglavari e se uskoro sresti sa njime." Zbog Banorove poveane napetosti, Kovenant oprezno upita: "Koja vrsta stranca?" "Prapoglavaru?" "Da li je - da li je to neko kao ja? Ili Troj?" "Ne." Zbunjen, Kovenant nije odmah opazio sigurnost Banorovog odgovora. Ali dok je sledio krvnog gardistu iz trpezarije i nanie kroz Veselkamen, poe da opaa jo neto u poricanju, neto vie od Banorove uobiajene samouverenosti. To Ne podsealo je na Banorov ustri korak; bilo je na neki nain napetije. Kovenant nije mogao da ga dokui. Dok su se sputali irokim, krunim stepenitem kroz nekoliko nivoa Konaka, on prisili sebe da upita: "ta je to toliko hitno u vezi sa tim strancem?" Banor nije obratio panju na pitanje. Kada su stigli do Zabrana, otkrili su da su ih vrhovna poglavarka Elena, poglavar Verement i jo etiri poglavara prestigli. Vrhovna poglavarka bila je na svom mestu na elu zakrivljenog stola, a ezlo zakona lealo je na kamenu pokraj nje. Sa njene desne strane sedela su dva mukarca, zatim dve ene. Verement joj je bio sa leve strane, iza dva prazna sedita. Osam krvnih gardista sedelo je iza njih u prvom redu galerije, ali ostatak Zabrana bio je prazan. Samo su menik Morin i srdonici Torm i Borilar bili na mestima iza vrhovne poglavarke. Tiina puna iekivanja popade po odaji. Na trenutak, Kovenant je napola oekivao da Elena obznani poetak rata. Banor ga povede do sedita za poglavarskim stolom jedno mesto nie od poglavara Verementa. Nevernik se posadi na kamenu stolicu, trljajui rukom etku nove brade kao da oekuje da e Vee znati ta to znai. Oi poglavara bile su na njemu, a od njihovog pogleda oseao se nelagodno. Oseao je udni stid zbog injenice da su mu vrhovi prstiju osetljivi na dodir dlaica. "Prapoglavaru Kovenante", ree vrhovna poglavarka trenutak potom, "dok ekamo poglavara Mhorama i vrhovnika Troja, predstaviemo se. Napravili smo omaku u svojoj gostoljubivosti. Dopusti mi da predstavim pripadnike Vea koje ne poznaje." Kovenant klimnu, jer mu je bilo drago zbog svega to e skrenuti njene uznemirujue oi od njega, a ona poe sleva. "Ovo je poglavar Verement, drubenik etrin, koga si video." Verement se mrgodio na svoje ruke i nije bacio ni pogled na Kovenanta. Elena se okrete na desno. ovek pokraj nje bio je visok i razvijen; imao je iroko elo, bistro lice uokvireno toplom plavom bradom i blagi izraz koji mu se slagao sa licem. "Ovo je poglavar Kalindril, drubenik Faerin. Faer, ena njegova, veliki je vetak u drevnoj vetini suru-pa-maerla." Poglavar Kalindril nasmei se Kovenantu napola stidljivo i nakloni se. "Pored njega", produi vrhovna poglavarka, "nalaze se poglavari Trevor i Loerija." Poglavar Trevor bio je mrav ovek koji je delovao nesigurno, kao da nije naisto da li pripada poglavarskom stolu; ali poglavarka Loerija, njegova ena, delovala je vrsto i gospodstveno, svesna da sadri mo. "Oni imaju tri 45

keri koje vesele srca svih nas." Oba poglavara odgovorie osmesima, ali dok je njegov bio istovremeno iznenaen i ponosan, njen je bio miran, samouveren. Elena zakljui: "Iza njih je poglavarka Amatin, kerka Matinina. Pre samo godinu dana prola je provere Maa i ezla u Znanstvigoru i stupila u Vee. Rad joj je sada posveen kolama u Veselkamenu poduavanju dece." Poglavarka Amatin se sa svoje strane dostojanstveno naklonila. Bila je vitka, ozbiljna, bademastih oiju i gledala je Kovenanta kao da ga prouava. Posle stanke, vrhovna poglavarka otpoe obredne ceremonije dobrodolice Neverniku u Poglavarev Konak, ali ih prekinude im je poglavar Mhoram uao u Zabran. Stigao je kroz jedna od privatnih vrata iza poglavarskog stola. U koraku mu se video zamor, a u oima grozniava usredsreenost, kao da je proveo itavu no u rvanju protiv tame. Iznurenom, bilo mu je potrebno ezlo da bi se odrao na nogama dok je zauzimao mesto sa Elenine leve strane. Svi poglavari gledali su ga dok je sedao, plitko diui, a iz njihovih umova u njegov potee talas podrke. Njihova nema pomo lagano ga je ojaavala. Vrelog odsjaja nestade mu iz pogleda i on poe da sagledava lica oko sebe. "Jesi li uspeo?" upita Elena blago. "Moe li da izvue kril?" "Ne." Mhoramove usne obrazovae re, ali ne napravie ni zvuka. "Dragi Mhorame", uzdahnu ona, "trebalo bi bolje da se pazi. Opaki nastupa protiv nas. Potrebna nam je sva tvoja snaga za nadolazei rat." Kroz iznurenost, Mhoram se nasmei iskrivljenim, ovenim osmehom. Ali nije progovorio. Pre nego to je Kovenant mogao prikupiti odlunost da upita Mhorama ta se nadao da e postii krilom, glavna vrata Zabrana otvorie se i vrhovnik Troj ustrim korakom sie stepenitem do stola. Balaklija Kvan stizao je za njim. Dok Troj ode da sedne naspram Kovenanta, Kvan se zaputi da se pridrui Morinu, Tormu i Borilaru. Troj i Kvan su oevidno upravo stigli iz ratovnije. Nisu stigli ni da otpau maeve i kanije su im turobno zveckale o pod dok su sedali. im su se nali na mestima, vrhovna poglavarka Elena otpoe. Govorila je blago, ali jasni glas savreno joj se prenosio kroz itav Zabran. "Prikupili smo se na ovaj nain bez najave zato to nam je stigao stranac. Krole, ti si zaduen za stranca. Reci nam o njemu." Krol je bio krvni gardista. On se die sa sedita u blizini irokog stepenita odaje i ravnoduno pogleda u oi vrhovnu poglavarku Elenu da bi podneo izvetaj. "Proao je pokraj nas. Pre izvesnog vremena, pojavio se na dverima Veselkamena. Nijedan izvia niti straar nije video kako stie. Pitao je da li su poglavari unutra. Kada mu je odgovoreno, odvratio je da bi vrhovna poglavarka elela da mu postavi pitanja. Nije kao drugi ljudi. Ali ne nosi oruje i ne namerava zlo. Odabrali smo da ga propustimo. eka vas." Glasom otrim poput kliktaja sokola, poglavar Verement upita: "Zbog ega izviai i straari nisu obavili dunost?" "Stranac nam bee skriven od oiju", odvrati Krol ravnim glasom. "Naa budnost nije popustila." Njegov nepromenljivi glas kao da je potvrivao da budnost krvne garde ne dolazi u pitanje. "Ba dobro", ree Verement. "Moda e nam se jednog dana itava vojska Opakog pojaviti na dverima, a mi emo jo spavati kada Veselkamen padne." Nameravao je da kae jo neto, ali Elena se umea vrstim glasom: "Uvedite stranca." Kada krvni gardista na vrhu stepenita irom otvori visoke drvene dveri, Amatin upita vrhovnu poglavarku: "Da li taj stranac dolazi na tvoj zahtev?" "Ne. Ali sada zaista elim da ga ispitam." Kovenant je gledao kako jo dvojica krvnih gardista dolaze u Zabran sa strancem meu sobom. Bio je vitak, prosto odeven u odoru krem boje, a pokreti su mu bili laki, teni. Iako je bio visok gotovo kao Kovenant, inio se jedva dovoljno star za pun uzrast. Bilo je nagovetaja deakog smeha u nainu na koji mu je kovrdava kosa poskakivala dok je silazio stepenitem, kao da ga zabavljaju mere opreza preduzete protiv njega. Ali Kovenanta sve to nije zabavljalo. Novom dimenzijom svog vida video je zato je Krol rekao da deak 'nije kao drugi ljudi'. Unutar njegove mlade, svee puti bile su kosti koje kao da su zraile starou - ne godinama - nisu bile ni slabe, ni nepouzdane - ve pre drevnou. Kostur mu je nosio tu starost, tu auru vremena, kao da je samo posuda za nju. Vie je postojao za to nego uprkos tome. Prizor unese pometnju u Kovenantova ula, oi su ga bolele od protivurenih utisaka uasa i veliajnosti dok se naprezao da shvati. 46

Kada deak stie do dna Zabrana, on kroi u blizinu jame sa oblukom i veselo se nakloni. Visokim, mladim glasom on uskliknu: "ivela, vrhovna poglavarko!" Elena ustade i dostojanstveno ree: "Strane, budi dobro doao u Domaju - budi dobro doao i budi to jesi. Mi smo poglavari Veselkamena, a ja sam Elena, kerka Lenina, vrhovni poglavar po odluci Vea i nosilac ezla zakona. Kako te moemo poastvovati?" "Uljudnost je poput gutljaja sa planinskog potoka. Ve sam poastvovan." "Hoe li nas onda zauzvrat poastvovati svojim imenom?" Uz pogled pun smeha, deak odvrati: "Moe se zbilja dogoditi da vam kaem ko sam." "Ne igraj se sa nama", umea se Verement. "Kako ti je ime?" "Meu onima koji me ne znaju, ime mi je Amok." Elena obuzda Verementa hitrim pogledom, a zatim ree mladiu: "A kako si imenovan meu onima koji te znaju?" "Onima koji me znaju moje ime nije potrebno." "Strane, mi te ne znamo." Glas joj poprimi otriji prizvuk. "Ovo su vremena velike opasnosti po Domaju i mi ti ne moemo posvetiti ni vreme ni uljudnost. Zahtevamo da znamo ko si." "Ah, onda se plaim da vam ne mogu pomoi", odvrati Amok sa nepopustljivim veseljem u oima. Na trenutak, poglavari su ga gledali u oi uz kruto utanje. Verementove usne su pobelele; Kalindril se zamiljeno mrtio; a Elena je bila okrenuta mladiu obraza rumenih od blagog gneva, iako joj oi nisu izgubile neobinu, pomerenu iu. Onda se poglavarka Amatin isprsi i ree: "Amoe, gde ti je dom? Ko su ti roditelji? Kakva ti je prolost?" Amok se lako okrete i neoekivano nakloni. "Dom mi je Veselkamen. Nemam roditelja. A prolost mi je i iroka i uska, jer lutao sam svuda i ekao." Talas proe Vee, ali niko ne prekide Amatin. Prouavajui mladia, ona ree: "Dom ti je Veselkamen? Kako je to mogue? Mi te ne poznajemo." "Poglavari, bio sam odsutan. Gostio sam se sa Elohimima, jahao peane gorgone. Plesao sam sa Plesaima mora, zadirkivao hrabrog Kelenbhrabanala u njegovom grobu i trampio izreke sa Sivom pustinjom. ekao sam." Nekoliko poglavara se promekolji, a u Loerijinim oima pojavi se blesak, kao da je prepoznala neto mono u Amokovim oima. Svi su ga paljivo gledali kada Amatin ree: "Pa ipak, sve to ivi ima pretke, srodnike sopstvene vrste. Amoe, ko su ti roditelji?" "ivim li?" "Izgleda da ne", zarea Verement. "Nita smrtno ne bi nam tako iskuavalo strpljenje." "Mir, Veremente", ree Loerija. "Ovo je od silne vanosti." Ne skidajui oi sa Amoka, ona upita: "Jesi li iv?" "Moda. Dok imam svrhu, kreem se i govorim. Moje oi gledaju. Da li je to ivot?" Njegov odgovor zbuni poglavarku Amatin. Onda, kao da joj nesigurnost zadaje bol, ona ree: "Amoe, ko te je stvorio?" Bez oklevanja, Amok odvrati: "Vrhovni poglavar Kevin, sin Lorika, sina Damelonovog, sina Bereka Srdomila, poglavara-rodioca. Nemi udar zaprepaenja odjeknu Zabranom. Oko stola, poglavari preneraeno zinue. Onda Verement pljesnu kamen dlanom i siknu: "Sedmice mu! To tene nam se ruga." "Mislim da ne", odgovori Elena. Poglavar Mhoram umorno klimnu i uzdahnu u znak slaganja. "Nae neznanje nam se ruga." Trevor brzo upita: "Mhorame, zna li Amoka? Jesi li ga video?" I poglavarka Loerija podra pitanje, ali pre nego to je Mhoram uspeo da prikupi snagu za odgovor, poglavar Kalindril se nae da upita: "Amoe, zato si stvoren? Koja ti je svrha?" "ekam", ree deak. "I odgovaram." Kalindril to prihvati sa turobnim klimanjem glavom, kao da je re o nesreno odabranom zakljuku i ne ree nita vie. Posle stanke vrhovna poglavarka ree Amoku: "Ti nosi znanje i prua ga kao odgovor na ispravna pitanja. Jesam li te dobro shvatila?" U znak odgovora, Amok se nakloni i zatrese glavom tako da mu vesela kosa zaplesa oko glave poput smeha. "Kakvo je to znanje?" upita ona. "Sve ono znanje za koje moe pitati i dobiti odgovor." 47

Na to, Elena turobno baci pogled po stolu. "Pa, to svakako nije bilo ispravno pitanje", uzdahnu ona. "Mislim da e biti potrebno da upoznamo Amokovo znanje pre nego to budemo mogli da postavljamo ispravna pitanja." Mhoram je pogleda i klimnu. "Izvrsno!" Verementov odgovor bio je pun pritajene opasnosti. "Znai, neznanje uveava neznanje, a znanje ini samo sebe nepotrebnim." Kovenant oseti jainu Verementovog sarkazma. Ali poglavarka Amatin nije obratila panju na to. Ona umesto toga upita mladia: "Zato si nam sada doao?" "Osetio sam znak spremnosti. Lorikov kril je oiveo. To je kljuna re. Odgovaram onako kako sam nainjen." Kada je pomenuo kril, veliajnost i uas uljuljkani unutar Amoka kao da postadoe vidljiviji. Prizor lecnu Kovenanta. Da li je i ovo moja greka? - zajea on. U ta sam se sada upetljao? Ali prizor je bio milosrdno kratak; Amokovo deako dobro raspoloenje uskoro ga ponovo zakloni. Kada je to prolo, Mhoram se lagano die na noge, oslonjen o ezlo poput starca. Stajao je pored vrhovne poglavarke kao da se njoj obraa i rekao: "Onda ima - Amoe, pouj me. Ja sam prorok i vidovnjak ovog Vea. Govorim reima vizije. Nisam te video. Doao si prebrzo. Mi nismo oiveli kril. To nije nae delo. Nedostaje nam znanstvo za takvo delo." Amokovo lice naglo se uozbilji, gotovo prestrai i prvi put pokaza neto od drevnosti njegove lobanje. "Nedostaje vam znanstvo? Onda pogreih. Nisam ispunio svoju namenu. Moram krenuti; inae u poiniti silno zlo." ustro se okrenuo, varljivom brzinom promakao izmeu krvnih gardista i jurnuo uz stepenice. Kada je bio na pola puta do vrata, svima u Zabranu izgubi se sa vidika. Nestao je kao da su na trenutak skinuli oi sa njega i dopustili mu da se sakrije. Poglavari zapanjeno skoie na noge. Na stepenitu, krvni gardisti koji su se dali u poteru zastadoe, ustro se obazree i odustae od potrage. "Hitro!" naredi Elena. "Traite ga! Naite ga!" "emu briga?" odvrati Krol ravno. "Nema ga." "Vidim i sama! Ali gde je nestao? Moda je jo u Veselkamenu." Ali Krol samo ponovi: "Nema ga." Neto u njegovoj sigurnosti podseti Kovenanta na Banorovo prikriveno, neuobiajeno uzbuenje. Jesu li zajedno upetljani u ovo? - upita se on. Svoju namenu? Rei su mu se nejasno ponavljale u umu. Svoju namenu? Kroz zbunjenost, zamalo da preuje Troja kako apue: "Uinilo mi se - na trenutak - uinilo mi se da ga vidim." Vrhovna poglavarka Elena nije obraala panju na vrhovnika. Dranje krvne garde kao da ju je zbunjivalo i ona sede da razmotri situaciju. Lagano rairi oko sebe stapanje Vea, dovodila je umove ostalih poglavara jedan po jedan u spoj sa svojim. Kalindril sklopi oi, pusti da mu se izraz smirenosti rairi licem, a Trevor i Loerija uhvatie se za ruke. Verement zavrte glavom dva ili tri puta, a zatim se pokori kada ga Mhoram blago dirnu po ramenu. Kada su bili isprepletani, vrhovna poglavarka ree: "Svak' meu nama mora prouiti ovu stvar. Rat nam se primakao i ne smemo biti nespremni pred takvim tajanstvima. Ali tebi, poglavarko Amatin, dajem glavno prouavanje Amoka i njegovog tajnog znanja. Ukoliko se to moe uiniti, moramo ga ispitati i otkriti njegove odgovore." Poglavarka Amatin klimnu sa odlunou na sitnom licu. A onda, poput razdvajanja mentalnih ruku, stapanje se okona i napetost koju je Kovenant mogao da oseti, ali ne i da joj se pridrui, ieze iz vazduha. U tiini, poglavari digoe ezla i poee da se razilaze. "Da li je to - to?" promrmlja iznenaeno Kovenant. "Da li je to sve to nameravate da uinite?" "Pazi se, Kovenante", upozori ga Troj tiho. Kovenant oinu vrhovnika pogledom, ali inilo se da je ovaj neprobojan zbog crnih naoara. Kovenant se okrete vrhovnoj poglavarki. "Da li je to sve?" bio je uporan on. "Zar ak i ne elite da saznate ta se ovde deava?" Elena se okrete ravno prema njemu. "Da li ti zna?" "Ne. Razume se da ne." eleo je da doda, da se pobuni: ali Banor zna. Ali to je bilo neto to jo nije mogao da kae. Nije imao pravo da prebacuje odgovornost na krvnog gardistu. 48

"Onda nemoj toliko hitro donositi sud", odvrati Elena. "Ima ovde mnogo toga to zahteva objanjenje, a mi moramo tragati za odgovorima na sopstveni nain ako hoemo da se nadamo da emo biti pripravni." Pripravni za ta? - poele da upita. Ali nedostajalo mu je odlunosti da izazove vrhovnu poglavarku; plaio se njenog pogleda. Da izbegne tu situaciju, on okrznu Banora i pohita iz Zabrana ispred poglavara i Troja. Ali kada je ponovo obreo u svojim odajama, nije naao olakanje za svoju osujeenost. A u danima koji su usledili, nije se dogaalo nita to bi mo pruilo ma kakvo olakanje. Elena, Mhoram i Troj bili su odsutni iz njegovog ivota kao da ga namerno izbegavaju. Banor mu je na beskorisna pitanja odgovarao uljudno, kratko, ali odgovori nisu pruali svetlosti. Brada mu je rasla dok nije postala gusta i puna, od nje je delovao poput neobuzdanog fanatika; ali to nije dokazivalo nita, nije reavalo nita. Pun mesec doe i proe, ali rat nije poinjao; nije stizala nikakva poruka od izvidnika, nikakvi znaci, nikakva otkria. Oko njega, Veselkamen je opipljivo podrhtavao da bi napregao svu spremnost; gde god da poe, uo je apate napetosti, hitnje, uurbanosti, ali nisu se preduzimale nikakve akcije. Nita. Lutao je miljama po Poglavarevom Konaku kao da gazi lavirintom. Pio je neumerene koliine kladenice i spavao snom mrtvaca, kao da se nada da nikada nee biti vaskrsnut. Povremeno je ak spadao na to da stoji na severnim grudobranima grada i gleda kako Troj i Kvan uvebavaju ratovniju. Ali nita se nije deavalo. Jedinu oazu u toj statinoj pustoi punoj osujeenosti pruali su mu poglavar Kalindril i njegova ena, Faer. Jednog dana, Kalindril povede Nevernika do linih odaja sa druge strane sale svetleeg poda, a tamo mu Faer priredi gozbu od koje je gotovo zaboravio svoju muku. Bila je to ila kamendolka sa istinskim darom za gostoljubivost. Moda bi i bio u stanju da zaboravi - ali ona je prouavala staru vetinu suru-pamaerla, kao to je to Lena inila, a to je u njemu budilo previe bolnih seanja. Dugo se nije viao sa Faer i njenim suprugom. Pa ipak, pre nego to je otiao, Kalindril mu objasni neto od posebnosti njegovog trenutnog poloaja u Veselkamenu. Vrhovna poglavarka ga je pozvala, ree Kalindril, kada se Vee sloilo da bi rat mogao da pone svakog trenutka, kada se svako odlaganje poziva moglo pokazati kobno. Ali ostvarivanje ratnih planova vrhovnika Troja nije se moglo zapoeti dok ovaj ne sazna kojim e od dva mogua puta napada krenuti Kletnikova vojska. Sve dok vrhovnik ne primi jasno obavetenje od izviaa, nee moi da dozvoli izlaganje eovodova. Ukoliko rizikuje nagaanje i odabere pogreno, doi e do katastrofe. I zato je Kovenant prizvan u hitnji - pa ipak je sada preputen samom sebi, bez ikakvih zadataka. Kao dodatak na to, nastavio je poglavar, postojao je jo jedan razlog to je prizvan u trenutku koji se sada inio preran. Vrhovnik Troj zahtevao je svim silama da bude prizvan. To iznenadi Kovenanta, sve dok Kalindril nije objasnio Trojevo razmiljanje. Vrhovnik je verovao da poglavar Kletnik raspolae nainom da opazi prizivanje. I tako se uz pomo prizivanja Kovenanta Troj nadao da podvrgne Opakog pritisku, da ga prisili, zbog njegovog straha od divlje magije, da zapone napad pre nego to je spreman. Vreme je radilo u korist poglavara Kletnika, zbog toga to su njegove ratne rezerve daleko prevazilazile ono ime je raspolagalo Vee i, ukoliko se dovoljno dugo priprema, lako je mogao priskrbiti vojsku koju nikakva ratovnija ne bi mogla da pobedi. Troj se nadao da e dosetka prizivanja Kovenanta naterati Opakog da prekine pripreme. U stvari, objasni Kalindril blagim glasom, vrhovna poglavarka Elena i poglavar Mhoram izbegavali su Nevernika. Kovenant nije postavio to pitanje, ali inilo se da je Kalindril razotkrio neke razloge njegove osujeenosti. Elena i Mhoram, svako od njih na poseban nain, oseali su se toliko umeani u Kovenantovu nedoumicu da su ga se klonili da mu ne bi oteavali nevolju. Osetili su, ree Kalindril, da njihove line zahteve smatra bolnijim od svih drugih. Mogunost da i on krene u Primorje uplaila je Elenu. A Mhoram je bio obuzet radom na krilu. Sve dok ih rat ne lii izbora, uzdravali su se od toga da mu se nameu koliko god je to mogue. Pa, Troj me je upozorio, promrmlja Kovenant u sebi kada je poao od Kalindrila i Faere. Rekao je da imaju obzira. Trenutak potom on gorko dodade: bilo bi bolje kada bi svi ti ljudi prestali da mi ine usluge. Pa ipak je bio zahvalan Faeri i njenom muu. Njihovi drugarski gestovi pomogli su mu da prebrodi sledeih nekoliko dana, da dri vrtoglavu tminu na mestu koje joj sleduje. Oseao je da truli iznutra, ali nije ludeo. Ali znao je da sve nee moi da podnese jo dugo. Okolina Veselkamena bila je napeta poput vrpce koja samo to ne pukne. Pritisak se dizao u njemu, rastao prema oajanju. Kada mu jednog dana Banor pokuca na vrata, toliko se preplaio da je gotovo naglas kriknuo. 49

Meutim, Banor nije doao da obznani poetak rata. Svojim ravnim glasom upitao je da li bi Nevernik hteo da poslua jednu pesmu. Pesmu, ponovi on otupelo poput jeke. Na trenutak, bio je previe zbunjen da bi odgovorio. Nije oekivao takvo pitanje, a svakako ne od krvnog gardiste. Ali onda grevito slee ramenima. "Zato da ne?" Nije zastao da upita ta je izazvalo Banorovu neuobiajenu ponudu. Namrten, sledio je Banora iz svojih odaja. Banor ga je vodio navie kroz nivoe Veselkamena sve dok se nisu nali vie u planini nego ikada ranije. Onda iroki prolaz koji su sledili zaokrenu za ugao i neoekivano izbi na otvoreno svetlo sunca. Zali su u prostrani amfiteatar bez krova. Nizovi kamenih sedita zaokretali su nanie da bi obrazovali udubinu oko ravne sredinje pozornice; a iza najvieg reda kameni zid se dizao nekih dvadeset ili trideset stopa i zavravao ravninom platoa, tamo gde se planina sretala sa nebom. Popodnevno sunce obasjavalo je amfiteatar, preplavljalo beliasti kamen pozornice i sedita toplinom i svetlou. Sedita su poinjala da se popunjavaju kada stigoe Banor i Kovenant. Ljudi Konaka svih zanimanja, ukljuujui i ratare, kuvare i ratnike, kao i poglavari Trevor i Loerija sa svojim kerkama, stigli su kroz nekoliko otvora u zidu da bi zauzeli mesta oko udubine. Ali krvna garda obrazovala je poslednju zasebnu grupu. Koevnant grubo proceni da ih ima stotinak na seditima. To ga neodreeno iznenadi. Nikada ranije nije na jednom mestu video toliko Haruaija. Poto se neko vreme obazirao, on upita Banora: "Kakva je to pesma?" "Tubalica poglavara Kevina", odvrati Banor bez oseanja. Onda Kovenant oseti da je shvatio. Kevin, klimnu od sebi. Razume se da su krvni gardisti eleli da uju tu pesmu. Kako bi i mogli da ne budu ivo zainteresovani za sve to bi im moglo pomoi da shvate Kevina Zemljoguba? Jer Kevin je bio taj koji je pozvao poglavara Kletnika do Kiril Trendora da izgovori obred Obesveenja. Predanja su govorila da je Kevinovo srce pocrnelo od oajanja kada je video da ne moe da porazi Opakog. Voleo je Domaju previe silno da bi dozvolio da padne u ruke poglavaru Kletniku. Pa ipak je doiveo neuspeh; nije mogao da je sauva. Rastrzan nerazreivom nedoumicom, bio je prisiljen da okua obred. Znao je da e razuzdavanje te kobne sile unititi poglavare i sva njihova dela i unakaziti Domaju s kraja na kraj, opustoiti je tokom pokolenja. Znao je da e on umreti. Ali nadao se da e i poglavar Kletnik umreti, da e ivot kada se najzad bude vratio u Domaju biti osloboen Opaije. Odabrao je da radije iskua taj rizik nego da dopusti pobedu poglavara Kletnika. I zbog toga je izazvao Opakog da mu se pridrui na Kiril Trendoru. On i poglavar Kletnik izgovorili su Obred i vrhovni poglavar Kevin Zemljogub unitio je Domaju koju je voleo. A poglavar Kletnik nije umro. Izvesno vreme bio je potisnut, ali je preiveo, zatien zakonom vremena koji ga je drao zarobljenog na Zemlji - tako su govorila predanja. I tako su sada itava Domaja i svi novi poglavari trpeli posledice Kevinovog oajanja. Nije bilo iznenaujue to to su krvni gardisti eleli da uju tu pesmu - niti to je Banor pozvao Kovenanta da je i on uje. Dok je tako premiljao, Kovenant uhvati traak plavila na suprotnoj strani amfiteatra. On die pogled i ugleda vrhovnu poglavarku Elenu kako stoji u blizini jednog ulaza. I ona je elela da uje pesmu. Sa njom je bio vrhovnik Troj. Kovenant oseti elju da im se pridrui, ali pre nego to je mogao da se odlui da krene, pevaica ue u amfiteatar. Bila je visoka, bujna ena, jednostavno odevena u grimiznu odoru, sa zlatnom kosom koja joj je poput iskara tekla oko glave. Dok je silazila stepenitem na pozornicu, publika joj se die na noge i tiho uputi pozdrav dobrodolice. Nije ga uzvratila. Lice joj je nosilo izraz usredsreenosti, kao da ve osea pesmu. Kada je stigla do pozornice, nije progovorila, nita nije rekla kao uvod, objanjenje ili predstavljanje pesme. Umesto toga, zauzela je mesto na sreditu pozornice, pribrala se na trenutak dok joj je pesma dolazila, a onda digla lice suncu i otvorila grlo. Melodija joj je najpre bila napregnuta, tegobna i uglasta - samo nagovetaj zapretanih bolova i znaenja. Stajah na vrhuncu Zemlje: Planini Groma. 50

Lavovi njeni pune, plamtee grive ne dizahu joj vrh preko obzorja kojima pogled moj zapovedae; Ranihini, kopita nesputanih otkako vreme zapoe, galopirahu rado po elji mojoj; dinovi ila od gvoa iza roda sunevog u moru dooe mi u brodovlju, poput zamkova monom, i uklesae mi zamak u ivoj steni Zemlje i dadoe ga iz istog prijateljstva: mea vernosti i odanosti u venom kamenu vremena; poglavari pod vidikovcem mojih delahu da nau i stvore proglas istinske namere Tvorca Zemlje, koga lii njegovoga dela sama silina te namere... silina uklesana u meso i kost Domaje venim zakonom njene tvorbe: kako mogu stajati tako, uz toliko lepote i sjaja pojmljenog podno rairenih ruku... stajati tako oi u oi sa Opakim, a ne osetiti uas? Ali onda se pesma izmeni, kao da je pevaica otvorila unutranje odaje da obdare jaim zvonom njen glas. U visokim, uzdignutim potezima pesme stala je da daje svoju trenodiju - prosvetljenu i podvuenu sa toliko podrazumevanih znaenja, toliko nagovetaja drugih, prateih glasova, da se inilo da ima u sebi itav hor koji koristi jedno grlo. Gde je sila ouvanja lepote pred raspadom ivota? Odbrane istine pred iskvarenou? Vernost to osigurava pred sporim kaljanjem haosa to kvari sve? Kako nas je Opaija uinila toliko sitnim? Zbog ega samo stenje ne brizne u vazduh zarad sopstvenog proienja ili se u prah raspe od stida? Tvore! Kada si obesvetio ovaj hram zla tog se otresao bacivi ga na Zemlju, jesi li smatrao da ta lepota i istina treba da nestanu u potpunosti sa lica Zemlje? Jesi li mi oblikovao usud u Zakon ivljenja? Jesam li bez delotvornosti ikakve? Moram li nadgledati, upravljati, obznaniti gorkim likom izdajstva, 51

potvrditi raspad sveta ovoga? Njena muzika titala je vazduh poput ranjene pesme. A kada je zavrila, ljudi se urno digoe na noge. Skupa su pevali u bezdana nebesa: Ah, Tvore! Gospodaru vremena i posednie zemlje! Jesi li smatrao da ta lepota i istina treba da nestanu u potpunosti sa lica Zemlje? Banor ustade, iako nije uestvovao u pesmi. Ali Kovenant ostade na mestu, oseajui se sitno i beskorisno u sjedinjenju Veselkamena. Njihova oseanja dostigla su vrhunac u refrenu, irila su otri bol, a zatim ispunila amfiteatar talasom mira koji je proiavao i isceljivao oajanje pesme, kao da je ujedinjena snaga same pesme bila dovoljan odgovor na Kevinov krik. Ljudi su se suprotstavljali oajanju tako to su od njega pravili muziku. Ali Kovenant se oseao drugaije. Poinjao je da shvata opasnost koja je pretila Domaji. I zato je i dalje sedeo, gladio bradu i prazno gledao ispred sebe, tamo gde su ljudi ispunjavali amfiteatar, ostavivi ga samog sa vrelim blistanjem sunca. Ostao je tamo, tiho mrmljajui za sebe, sve dok nije postao svestan da se Hail Troj popeo do njega. Kada je digao pogled, vrhovnik ree: "Nisam oekivao da te zateknem ovde." Kovenant mrgodno odvrati: "Ja nisam oekivaio da zateknem tebe." Ali tek je neodreeno razmiljao o Troju. Pokuavao je da se uhvati u kotac sa Kevinom. Kao da moe da uje Kovenantove misli, vrhovnik ree: "Sve se vraa na Kevina. On je taj koji je stvorio sedam Krugova. On je nadahnuo krvnu gardu. On je izveo obred Obesveenja. A to nije bilo potrebno - ili nije bilo neizbeno. Ne bi bio prisiljen da ide toliko daleko da nije ve napravio svoju veliku greku." "Svoju veliku greku", promrmlja Kovenant. "Pustio je Kletnika u Vee, napravio od njega poglavara. Nije prozreo Kletnikovu masku. Posle toga bilo je prekasno. Do trenutka kada se Kletnik razotkrio i preao u otvoreni rat, imao je toliko vremena za sitna izdajstva da je postao nepobediv. U takvim situacijama, mislim da veina obinih ljudi izvre samoubistvo. Ali Kevin nije bio obian ovek - imao je previe moi da bi bio to, iako je delovala beskorisno. Umesto toga, ubio je Domaju. Preiveli su samo ljudi koji su imali vremena da pobegnu u izgnanstvo. Kau da je Kevin shvatio ta je uinio - neposredno pre nego to je umro. Kletnik mu se smejao. Umro je urlajui. Uglavnom, zbog toga je sada zavet mira toliko vaan. Svi ga polau - isto je toliko osnovan kao poglavarski zavet slubovanju Domaji. Zajedno se svi kunu da e nekako istrpeti razorna oseanja - poput Kevinovog oajanja. Oni..." "Znam", uzdahnu Kovenant. "Znam sve o tome." Setio se Trioka, oveka koji je voleo Lenu u kamendolu Mithil pre etrdeset godina. Triok je eleo da ubije Kovenanta, ali Atiaran ga je spreila silom zaveta mira. "Molim te, ne govori vie. I ovako mi je ve dovoljno teko." "Kovenante", produi Troj kao da su i dalje na istoj temi, "ne shvatam zbog ega nisi oduevljen to si ovde. Kako 'stvarni' svet moe da bude vaniji od ovoga?" "To je jedini svet koji postoji." Kovenant se teko die na noge. "Hajdemo odavde. Od ove vruine mi se vrti." Lagano su napustili amfiteatar. Vazduh Veselkamena poeleo im je dobrodoao povratak sveom, sumranom ugodnou, a Kovenant ga je duboko udisao, pokuavajui da se pribere. eleo je da pobegne od Troja, da izbegne pitanja koja je znao da e mu Troj postaviti. Ali vrhovnik je delovao odluno. Posle nekoliko trenutaka on ree: "Sluaj, Kovenante. Pokuavam da shvatim. Otkako smo poslednji put razgovarali, proveo sam pola vremena u tim nastojanjima. Neko mora da ima neku predstavu ta da oekuje od tebe. Ali ja to naprosto ne vidim. Tamo nazad, ti si gubav. Nije li ovo bolje?" 52

Mrano, odgovarajui to je krae mogue, Kovenant ree: "Nije stvarno. Ne verujem u to." Napola za sebe, on dodade: "Gubavci koji obraaju previe panje na sopstvene snove ili ta ve ne ive dugo." "Isuse", promrmlja Troj. "Iz tvojih usta to zvui kao da je guba jedina stvar koja postoji." On razmisli na trenutak, a zatim htede da zna: "Kako moe da bude toliko siguran da nije stvarnost?" "Zato to ivot nije ovakav. Gubavci ne ozdravljuju. Ljudi bez oiju ne progledaju iznenada. Takve stvari se ne deavaju. Nekako smo izdati. Nae line - nae line potrebe za neim to nemamo - zavode nas u ovo. To je ludo. Pogledaj se. Hajde - razmisli ta ti se desilo. Eno te, zarobljenog izmeu devetospratnog ponora i vatre koja divlja - slep, bespomoan i na pragu smrti. Da li je toliko udno da pomisli da si se slomio? To jest", produi on mrano, "pod pretpostavkom da uopte postoji. Imam ideju u vezi sa tobom. Mora da sam te podsvesno izmislio da bih imao nekoga sa kim u raspravljati. Nekoga ko e da mi govori da greim." "Prokletstvo!" viknu Troj. Uz ustar okret, on dograbi Kovenantovu desnicu i stee je u visini oiju izmeu njih dvojice. Glave prkosno isturene napred, on napeto ree: "Pogledaj me. Oseti moj stisak. Ovde sam. To je injenica. Stvarnost." Na trenutak, Kovenant je gledao Trojevu ruku. Onda je rekao: "Oseam te. I vidim te. ak te i ujem. Ali to samo dokazuje moje gledite. Ne verujem u sve to. A sada me pusti." "Zato?!" Trojeve sunane naoari mrano su se nadnosile nad njime, ali Kovenant je piljio u njih sve dok se ne okrenue. Vrhovnik postepeno popusti pritisak svog zahvata. Kovenant istre ruku i poe drhtavog daha. Posle nekoliko dugih koraka, on ree: "Zbog toga to to mogu da osetim. A to ne smem da dopustim sebi. A sada me sluaj. Sluaj paljivo. Pokuau da objasnim tako da moe da me shvati. Naprosto zaboravi da zna da nema mogueg naina na koji si mogao da stigne ovamo. Sve je to nemogue - ali naprosto zaboravi na to na trenutak. uj. Ja sam gubavac. Gubavost nije neposredno kobna bolest, ali moe da ubije posredno. Mogu samo... bilo koji gubavac moe da ostane iv samo tako to e se usredsrediti sve vreme, svakog trenutka, da se ne povredi... i da vodi rauna o povredama im do njih doe. Jedna stvar... sluaj me. Jedna stvar koju gubavac ne sme da dozvoli jeste putanje uma da luta. Ako hoe da ostane iv. im prekine da se usredsreuje i pone da razmilja kako e sebi da pobolja ivot, ili pone da razmilja kakav mu je ivot bio pre nego to se razboleo, ili ta bi radio samo kada bi se izleio, ili ak ako bi ljudi naprosto prestali da se gade gubavaca" - bacao je rei na Troja popud paradi kamena - "onda mu se isto hvata kao da je ve mrtav. Ova... Domaja... predstavlja samoubistvo za mene. Ona je bekstvo, a ja ne smem da dopustim sebi ak ni da razmiljam o bekstvu, a jo manje da upadnem u jedno. Moda slepac moe da podnese taj rizik, ali gubavac ne moe. Ukoliko se ovde predam, neu opstati ni mesec dana tamo gde se to stvarno rauna. Zbog toga to se moram vratiti. Da li dospevam do tebe?" "Da", ree Troj. "Da. Nisam budala. Ali razmisli na trenutak. Ukoliko bi se desilo... ukoliko bi nekako bilo istina da je Domaja stvarna... onda porie jedinu nadu. A to..." "Znam." "... to nije sve. Postoji jo neto to ne uzima u obzir. Jedna stvar koja se ne uklapa u tu tvoju teoriju o halucinaciji jeste mo - tvoja mo. Belo zlato. Divlja magija. Taj tvoj prokleti prsten sve menja. Ovde nisi rtva. Ovo ti ne ine drugi. Ti si odgovoran." "Ne", zajea Kovenant. "ekaj trenutak. Ne moe ovo tek tako da porie. Odgovoran si za svoje snove, Kovenante. Kao i svi drugi." Ne! Niko ne moe da upravlja snovima. Kovenant pokua da ispuni sebe ledenom ubeenou, ali srce mu sledi sasvim druga vrsta hladnoe. Troj navali sa dokazivanjem. "Ima mnogo dokaza da je belo zlato upravo ono ta poglavari kau za njega. Kako su probijene odbrane drugog Kruga? Kako su prizvani ognjeni lavovi na Planini Groma da vas spasu? Belim zlatom, eto kako. Ve si dobio klju za itavu stvar." "Ne." Kovenant se upinjao da prui neto snage svom odbijanju. "Ne. Nije to tako. Ono to belo zlato ini u Domaji nema nikakve veze sa mnom. To nisam ja. Ne mogu da ga dirnem, da ga nateram da radi, utiem na njega. To je naprosto jedna od stvari koje mi se deavaju. Nemam nikakve moi. Prema svemu to znam i to mogu da uinim u vezi s tim, ta divlja magija mogla bi sutra ili za pet sekundi da se 53

ukljui i da nas sve raznese. Mogla bi da krunie Kletnika za kralja Vaseljene hteo ja to ili ne. Nema to nikakve veze sa mnom." "Da li je to injenica?" upita Troj gorko. "A poto nema moi, niko ne moe da te okrivljuje." Trojev ton prui Kovenantu neto na ta e usredsrediti gnev. "Tako je!" planu on. "Da ti kaem neto. Jedina osoba koja je u ivotu potpuno slobodna jeste nemona osoba. Kao ja. Ili ta misli da predstavlja sloboda? Neograniene sposobnosti? Neobuzdane mogunosti? Vatru mu paklenu! Nemo je sloboda. Kada nisi sposoban ni za ta, niko od tebe nita ne oekuje. Mo ima svoja ogranienja - ak i vrhovna mo. Samo su nemoni slobodni. Ne!" siknu on da prekine Trojevu pobunu. "Jo u ti neto rei. Ti u stvari trai od mene da nauim kako da upotrebljavam divlju magiju da bih mogao da idem unaokolo i da kasapim ona jadna, bedna stvorenja iz Kletnikove vojske. E, neu to da radim. Ne nameravam vie da ubijam - a svakako ne u ime neega to nije ak ni stvarno!" "Ura!" promumla Troj napregnutim sarkazmom. "Isuse slatki. ta se desilo sa ljudima koji imaju obiaj da veruju u stvari?" "Ogubaveli su i umrli. Nisi li sluao onu pesmu?" Pre nego to je Troj mogao da odgovori, oni zaobioe ugao i stigoe na raskrsnicu na kojoj se sastavljalo nekoliko hodnika. Banor je stajao na raskrsnici kao da ih eka. Zatvorio je hodnik kojim je Kovenant nameravao da poe. "Odaberi drugi put", ree on bezizrazno. "Skreni. Smesta." Troj nije oklevao; poao je udesno. Dok se kretao, hitro je upitao: "Zato? ta se deava?" Ali Kovenant ga nije sledio. Vrhunac besa, osujeenost duboka do kostiju, jo su ga drali. Zastao je gde se zatekao i oinuo krvnog gardistu pogledom. "Skreni", ponovi Banor. "Vrhovna poglavarka ne eli da se sretnete." Iz sledeeg hodnika, Troj pozva: "Kovenante! Hajde!" Na trenutak, Kovenant je odravao prkosni stav. Ali Banorov nepopustljivi pogled ga izduva. Krvni gardista je delovao imun na uvrede ili sumnje poput kamenog zida. Beskorisno mumlajui u bradu, Kovenant se dade za Trojem. Ali previe je odugovlaio. Pre nego to se skrio u sledeem hodniku, neki ovek stupi na raskrsnicu iz prolaza iza Banora. Bio je visok, nabijen i vrst poput stuba; prostrane grudi lako su mu nosile iroka, masivna ramena i preplanule ruke. Koraao je oborene glave, tako da mu je teka, rie-seda brada poivala na grudima poput vremena; a lice mu je odavalo izgled ivotne snage iznenada ukvarene, zgruane pod uticajem nekakve gorine. U naramenice smee kamendolske tunike bila mu je upletena ara u vidu belog lia. Kovenant se sledi; gr napetosti i straha dograbi mu utrobu. Prepoznao je kamendolca. U mirnom mestu u sreditu gra on oseti alost i saoseanje prema tom oveku iji je ivot unitio kao da je nesposoban za kajanje. Grabei nazad prema raskrsnici, Troj ree: "Ne shvatam. Zato ne bi trebalo da se sretnemo sa ovim ovekom? To je rhadamaerl. Kovenante, ovo je..." Kovenant presee Troja. "Poznajem ga." Trelove oi okrvavljeno uhvatie Kovenanta, kao da su ih godine pritiska ispunile sa previe krvi. "A ja poznajem tebe, Tomase Kovenante." Glas mu je napeto izlazio; zvuao je zloupotrebljeno, grevito, kao da ga je zadugo sputavao u strahu da e ga izdati. "Zar nisi zadovoljan? Jesi li doao da nanese jo zla?" Kroz riku krvi koja mu je tukla u uima, Kovenant zau sebe kako drugi put govori: "ao mi je." "ao?" Trel se gotovo zagui tom reju. "Da li je to dovoljno? Da li to podie mrtve?" Na trenutak je drhtao kao da e se raspasti. Dah mu je dopirao u dubokim, hrapavim dahtajima. A onda je, grevito, zabacio snane ruke poput oveka to raskida vezove. Skoio je napred u zahvatio Kovenanta oko grudi, digao ga sa poda. Uz siloviti urlik obgrlio je Kovenanta, napeo se da mu polomi rebra. Kovenant poele da krikne, da zaurla svojim bolom, ali nije mogao da ispusti ni zvuk. Stisak Trelovih ruku isterivao mu je vazduh iz plua, zaustavljao srce. Oseao je kako se kri prema sopstvenoj unutranjosti, unitava se sopstvenim pritiskom. Nejasno je video Banora za Trelovim leima. Dvaput je Banor udario Trelova lea. Ali obluar je samo pojaavao stisak, divlje reei. Neko, Troj, povika: "Trele! Trele!" Banor se okrete i povue za jedan korak. U jednom paninom trenutku Kovenant se uplai da ga krvni gardista naputa. Ali Banoru je samo bilo potrebno prostora za sledei napad. Skoio je visoko u 54

vazduh, a kada se sruio na Trela, presekao je obluara laktom po osnovici vrata. Trel se zatetura; stisak mu popusti. Nastavljajui isti pokret, Banor drugom rukom zakai Trela ispod brade. Otri trzaj unazad izbaci Trela iz ravnotee. Kada se sruio, popustio je stisak na Kovenantu. Kovenant se teko srui na bok, ropui za vazduhom. Kroz oamueno dahtanje on zau Troja kako vie, zau opomenu u Trojevom glasu. Digao je pogled na vreme da vidi Trela kako se ponovo ustremljuje na njega. Ali Banor je bio bri. Kada se Trel bacio, Banor ga doeka direktno, udari ga tolikom silinom da se ovaj okrete unazad, tresnu o zid i pade na ruke i kolena. Udar ga je oamutio. Masivna graa grila se od bola, a prsti mu nevoljno zagrabie kamen, kao da kopaju za dahom. Stegli su se unutar poda kao da je posredi samo o kruta glina. U trenutku, obe pesnice behu mu stegnute usred kamena. Onda uvue dubok, drhtav dah i istrgnu ruke iz poda. Piljio je u rupe koje je napravio; zgrozio se to vidi da je otetio kamen. Kada je digao glavu, silno je dahtao, tako da su mu iroka prsa napinjala tkaninu tunike. Banor i Troj stajali su izmeu njega i Kovenanta. Vrhovnik je drao podignut ma. "Priseti se zaveta!" naredi on otro. "Priseti se emu si se zakleo! Ne izdaj sopstveni ivot." Suze grunue bez zvuka sa Trelovih oiju, dok je ovaj piljio iza vrhovnika u Kovenanta. "Moj zavet?" zabrekta on. "On me tera na ovo. Kakav je zavet on dao?" Uz nagli napor, digao se na noge. Banor kroi malo ispred Troja da se suprotstavi novom napadu, ali Trel nije ponovo pogledao Kovenanta. Diui sa naporom, kao da za njega nema dovoljno vazduha u Konaku, on se okrete i odepa niz jedan hodnik. Obgrlivi nagnjeene grudi, Kovenant se pokrenu da bi seo uza zid. Od bola je hrapavo kaljao. Troj je stajao u blizini, stegnutih usana i napet. Ali Banor je delovao u potpunosti neuznemireno; nita nije moglo iznenaditi njegovu potpunu smirenost. "Isuse! Kovenante", ree Troj najzad. "ta taj ima protiv tebe?" Kovenant je ekao dok nije naao prazan prostor meu kaljanjem. Onda odgovori: "Silovao sam mu kerku." "ali se!" "Ne." Drao je glavu pognutu, ali je pre izbegavao Banorove oi nego Trojeve. "Nikakvo udo da te zovu Nevernik." Troj je govorio tiho da bi odrao kontrolu nad glasom. "Nikakvo udo da se ena razvela od tebe. Mora da si bio nepodnoljiv." Ne! - zadahta Kovenant. Nikada joj nisam bio neveran. Ali nije digao glavu, nije se potrudio da odgovori na nepravednost Trojeve optube. "Proklet bio, Kovenante." Trojev glas bio je blag, usrdan. Zvuao je previe besno da bi vikao. Kao da vie ne moe da podnese da gleda Nevernika, on se okrete na peti i hitro ode odatle. Ali dok je iao, vie nije mogao da uzdri bes. "Boe blagi!" dreknuo je. "Ne shvatam zato ga ne gurnete u neku tamnicu i bacite klju! Ionako nam je dosta muka!" Uskoro se izgubio sa vidika niz jedan hodnik, ali glas je odjekivao za njim poput anateme. Neko vreme potom Kovenant se die na noge, obgrlivi bol u grudima. Glas mu je bio slabaan od napora da govori nasuprot bolu. "Banore." "Prapoglavaru?" "Ispriaj vrhovnoj poglavarki o ovome. Ispriaj joj sve - o Trelu i meni - i o Troju." "Da." "I, Banore..." Krvni gardista je ravnoduno ekao. "Ne bih to uinio opet - tako napao devojku. Povukao bih to to sam uinio, samo da mogu." Ali Banor nije odavao znaka da shvata ili mari za ono to pria Nevernik. Posle izvesnog vremena, Kovenant produi: "Banore, ti si ovde praktino jedina osoba koja nije bar pokuala da mi oprosti zbog neega." "Krvna garda ne prata." "Znam. Pamtim to. Zahvalan sam za to." Ruku obavijenih oko prsa da mu zadre delove na okupu, on se vrati do svojih odaja. 9. ZLATOSINJ 55

Jo jedno vee i no prooe bez glasa ili znaka od vojske poglavara Kletnika - nije bilo titraja lomaa upozorenja koje su poglavari pripremili svuda po Sredinjim i Severnim Zaravnima, izviai se nisu vraali, nije bilo predskazanja. Kovenant je ipak oseao porast napetosti u Veselkamenu; kako je napregnutost rasla, okolni prostor gotovo je ujno podrhtavao od iekivanja i Poglavarev Konak sve je otrije udisao, sve opreznije isputao vazduh. ak su i zidovi njegove sobe odavali oseaj neumitnosti. I tako je proveo vee na svom balkonu, pio je kladenicu da ublai bol u grudima i posmatrao neodreena oblija sumraka kao da su to vojske koje se prikradaju, diu iz samog tla da ga zapljusnu krvoproliem. Posle nekoliko boca finog, bistrog napitka, poeo je da osea da samo oseaj dodira brade pod prstima stoji izmeu njega i delanja - rata i ubijanja - koje nije mogao svariti. Dok je spavao te noi, sanjao je o krvi - ranama prezasienim smru, osvetnikim i rasipnikim traenjem koje ga je uasavalo, jer je toliko ivo znao da je dovoljno samo nekoliko kapljica iz zanemarene ogrebotine; nije bilo ni potrebe niti koristi od ovog klanja i kasapljenja puti. Ali snovi su mu se nastavljali sve dok najzad nije iskoio iz kreveta i otiao da stoji na balkonu zore, jeei nad nagnjeenim rebrima. Optoen napetou Poglavarevog Konaka, pokuao je da se sabere kako bi nastavio lino zatoenitvo - da sa meavinom bojazni i prkosa eka na konani poziv vrhovne poglavarke. Nije oekivao da e smireno primiti njegov susret sa njenim dedom i bio je prisiljen od prethodnog popodneva da se dri svojih odaja, kako bi znala gde da ga nae. Pa ipak, kada je dolo, kucanje na vratima natera mu srce da poskoi. Prsti na rukama i nogama su ga golicali - mogao je da oseti bilo u njima - zatee sebe kako ponovo teko die, i pored bola u grudima. Morao je da proguta hitri ukus gorine pre nego to je dovoljno ovladao sopstvenim glasom da bi mogao da odgovori na kucanje. Vrata se otvorie i Banor ue u odaju. "Vrhovna poglavarka eli da govori sa tobom", ree on bez oseanja. "Hoe li doi?" Da, promrmlja Kovenant u sebi. Razume se. Imam li izbora? Drei se za grudi da se ne bi trzao od bola, on poe iz svojih odaja niz hodnik. Poao je u smeru Zabrana. Oekivao je da Elena namerava da javno izrazi bes - da ga natera ga se previja pred zajednikim neodobravanjem Veselkamena. Mogao je da izbegne Trela; ne bi ga kotalo nita vie od jednog trenutka prostog poverenja ili obzira. Ali Banor ga ubrzo skrenu u druge hodnike. Proli su mala, teka vrata skrivena iza zavese u jednoj od dvorana za susrete i poli dugakim, zakrivljenim stepenitem u dublji deo Konaka, nepoznat Kovenantu. Stepenite se zavravalo nizom prolaza tako nepravilnih i mranih da su ga toliko pomeli da vie nita nije znao o tome gde se nalazi osim da je duboko u ivoj steni Veselkamena - dublje od linih odaja poglavara. Ali nedugo potom Banor se zaustavio, okrenut praznom kamenom zidu. U nejasnoj svetlosti jedne baklje, on rairi ruke prema zidu kao da ga izaziva i izgovori tri rei na jeziku koji mu je nespretno silazio iz usta. Kada je spustio ruke, postae vidljiva vrata. Ona se pokrenue prema unutra i pustie krvnog gardistu i Kovenanta u visoku, blistavu peinu. Tvorci Veselkamena malo su toga uinili da oblikuju ili obrade tuprostranu peinu. Dali su joj gladak pod, ali su ostavili nedirnut grubi, sirovi kamen njenih zidova i tavanice; i nisu izmenili divovske, grube stubove koji su se zdepasto uzdizali po njoj poput masivnih debala, pruali se od poda da preuzmu na plea teret tavanice. Meutim, itava peina bila je osvetljena ogromnim urnama obluka smetenim izmeu stubova, tako da su sve povrine zidova i stubova bile jasno osvetljene. Izloena svuda po tim zidovima bila su umetnika dela. Slike i tapiserije visile su sa zidova; ogromne skulpture i duborezi poivali su na postoljima izmeu stubova i urni; manji komadi, rezbarije, statuete, kameno posue i dela suru-pa-maerla poivala su na drvenim policama spretno pribijenim uz stubove. Oaran, Kovenant zaboravi zbog ega je tu doveden. Poe da se kree po dvorani i da gleda sa zanimanjem. Panju su mu najpre zarobila manja dela. Mnoga od njih delovala su na neki nain nabijena akcijom, neumitnom vrelinom, kao da su uhvaena u trenutku vaskrsenja; ali razlike u materijalima i oseanjima bile su ogromne. Tamo gde je figura ene sa bebom od hrastovine zatitniki plakala nad bolom i povredama dece, slini granitni predmet zraio je samouverenom snagom stvaranja; tamo gde uglaani plamen zlatanike kao da je teio navie, blistanje suru-pa-maerla izraavalo je ugodnost i praktinu toplinu. Preovlaivale su studije dece, Ranihina i dinova; ali rasute izmeu njih bile su i mranije teme - opaki pragrdani, snani, priprosti jamnici, i ludi, srani Kevin koga je isto oajanje liilo mogunosti prosuivanja i predvianja, ali ne i hrabrosti i samilosti. Meu njima bilo je malo kopiranja prirode; 56

upotrebljeni materijali nisu bili pogodni za ogledanje ili bukvalizam. Umesto toga, razotkrivali su srca svojih tvoraca puna razumevanja. Kovenant je posmatrao kao zaaran. Banor ga je sledio dok se kretao meu stubovima i posle izvesnog vremena krvni gardista ree: "Ovo je dvorana darova. Sve ovo napravili su narodi Domaje i poklonili poglavarima. Ili Veselkamenu." Gledao je oko sebe oima koje nisu odavale oseanja. "Dati su iz potovanja ili ljubavi. Ili da bi bili vieni. Ali poglavari ne ele takve darove. Kau da niko ne moe da poseduje takve stvari. Blago potie iz Domaje i pripada Domaji. Zbog toga se svi darovi poklonjeni poglavarima smetaju ovde, da bi ih mogao pogledati svako ko to poeli. Pa ipak, Kovenant razabra jedan prizvuk dublje u Banorovom glasu. I pored svoj jednolinosti, kao da je uobliavao titraj skrivene i neodgovorive strasti koja je vezivala krvnu gardu za poglavare. Ali Kovenant je nije sledio, nije se meao u nju. Sa mesta izmeu prvih stubova privue ga ogromna, gusta tapiserija obeena o jedan zid. Prepoznao ju je. Bilo je to isto delo koje je nekada pokuao da uniti. Bacio ju je iz svoje odaje na straarskoj kuli u napadu besa zbog prie o Berekovom ivotu - i na slepilo koje ga je videlo kao ponovo roenog Kevina. Nije mogao pogreiti. Tapiserija je bila iscepana po ivicama i imala je paljivo popravljenu razderotinu po sreditu preko napete, mirotvorne prilike Bereka Troprsta. U prizorima oko sredinje figure bilo je prikazano beznadno putovanje heroja prema svom oajanju na Planini Groma i prema otkriu zemne moi. Berek je sa tapiserije gledao Nevernika sa nagovetajima buduih dogaaja u oima. Kovenant se grubo okrete i trenutak kasnije ugleda kako prema njemu ide vrhovna poglavarka Elena sa druge strane dvorane. Ostao je tamo gde se zatekao i gledao je. ezlo zakona u njenoj desnoj ruci uveavalo je vrstinu i veliajnost njenog koraka, ali leva ruka bila joj je otvorena u dobrodolici. Odora ju je pokrivala, a da joj nije skrivala ni bujnost, niti snagu pokreta. Kosa joj je slobodno visila preko ramena, a sandale su pravile aptave zvukove po kamenu. Tiho je rekla: "Tomase Kovenante, budi dobro doao u dvoranu darova. Zahvaljujem ti se to si doao." Smeila se kao da joj je drago to ga vidi. Taj osmeh protivureio je njegovim oekivanjima i on mu nije verovao. Prouavao joj je lice, pokuavao da joj razotkrije prava oseanja. Njene oi kao da su traile prouavanje. ak i dok su ga posmatrale, inilo se da gledaju iza njega, u njegovu unutranjost ili kroz njega, kao da prostor koji zauzima deli neto u potpunosti razliito. On na trenutak pomisli da ga ona u stvarnosti, zaista, moda uopte ne vidi. Priavi, ona ree: "Dopada li ti se dvorana? Ljudi Domaje su dobri umetnici, zar ne?" Ali kada mu se primakla, ona zastade sa zabrinutim izrazom i upita: "Tomase Kovenante, ima li bolove?" On otkri da je ponovo ustro disao. Vazduh u dvorani inio mu se previe razreen. Kada je slegao ramenima, nije mogao da zbaci sa lica bol koji je izazvao taj pokret. Elena mu posee rukom prema grudima. On se napola lecnu, mislei da namerava da ga udari. Ali ona mu samo na trenutak blago dodirnu dlanom nagnjeena rebra, a zatim se okrete Banoru. "Krvni gardisto", ree ona otro, "prapoglavar je povreen. Zato nije odveden iscelitelju?" "Nije traio", odvrati Banor vrsto. "Traio? Da li pomo treba da eka na traenje?" Banor ravnoduno otrpe njen pogled i nita ne ree, kao da je smatrao da je njegova ispravnost neto to se samo po sebi razume. Ali prekor u njenom tonu izazva u Kovenantu neoekivani trzaj. U Banorovu odbranu, on ree: "Ne treba mi - nije mi to bilo potrebno. On mi je spasao ivot." Ona uzdahnu, ne skidajui pogled sa krvnog gardiste. "Pa, moe biti i da je tako. Ali ne volim da vidim da si povreen." A onda, popustivi, dodade: "Banore, prapoglavar i ja ii emo do visova. Pozovi nas ako bude ikakve potrebe." Banor klimnu, lako se nakloni i napusti dvoranu. Kada se skrivena vrata zatvorie za njim, Elena se ponovo okrete Kovenantu. On se nagonski nape. Sada, promrmlja on u sebi. Sada e to uiniti. Ali po svemu sudei, njene iznerviranost je nestalo. I nije pominjala tapiseriju; inilo se da nije svesna veze izmeu njega i tog dela. Bez iega drugog na licu osim nevinosti, ona ree: "Pa, Tomase Kovenante. Dopada li ti se dvorana? Nisi mi rekao." Jedva da ju je uo. I pored njenog prijatnog izraza, nije mogao da poveruje da ga nee prekoriti zbog susreta sa Trelom. Ali onda vide kako joj se u obrazima ponovo pojavljuje briga i pouri da se prikrije.

57

"ta? Ah, dvorana. Ba mi se dopada. Ali, zar nije malo zabaena? ta vredi muzej ako ljudi ne mogu da dospeju do njega?" "itav Veselkamen zna put. Sada smo sami, ali u vreme mira - ili u vreme kada je rat udaljeniji ovde uvek ima ljudi. A kolska deca provode ovde mnogo vremena i ue umetnike vetine Domaje. Umetnici dolaze iz svih krajeva Domaje da podele sa drugima i uveaju sopstvene vetine. Dvorana darova je zbog toga duboka i skrivena, jer su dinovi koji izvajae Konak cenili da je takvo mesto pogodno - i zbog toga da bi, ukoliko Veselkamen ikada padne, dvorana mogla biti skrivena i ouvana, za dobrobit budunosti." Na trenutak, ia njenog pogleda kao da mu je prila blie, a oi joj se napee kao da namerava da mu progori lobanju da bi videla o emu razmilja. Ali onda se okrenula sa blagim osmejkom i pola ka drugom zidu peine. "Dopusti mi da ti pokaem drugo delo", ree ona. "Sainila ga je jedna od naih najblistavijih umetnica, Ahana, kerka Hanina. Evo." Sledio ju je i zaustavio se sa njom pred ogromnom slikom u uglaanom okviru od abonosa. Bilo je to mrano delo, ali blizu sredita blistala mu je jedna prilika koju je smesta prepoznao: poglavar Mhoram. Poglavar je stajao sam u praznini okruenoj crnim, zlokobnim oblijima koja su se pripremala da se srue na njega poput poplave, da ga u potpunosti potope. Jedino oruje bilo mu je ezlo, ali njime je prkosno vitlao; a u oima imao je vreli, moni pogled izuzetnosti i trijumfa, kao da je unutar sebe otkrio neku sposobnost da se uhvati u kotac sa opasnou, to ga je uinilo nepobedivim. Elena ree glasom punim potovanja: "Ahana ovo naziva 'Pobeda poglavara Mhorama'. Mislim da je ona proroica." Prizor Mhorama u takvom kripcu boleo je Kovenanta i on ga prihvati kao prekor. "uj", ree on. "Prestani da se tako igra sa mnom. Ako ima neto da kae, reci. Ili prihvati Trojev savet i baci me iza brave. Ali nemoj mi ovo initi." "Da se igram? Ne shvatam." "Vatru mu paklenu! Prekini da izgleda toliko nevino. Dovela si me ovde da bi mi oitala zbog toga to sam naleteo na Trela. Pa, svri ve jednom sa tim. Ne mogu da podnesem napetost." Vrhovna poglavarka mu doeka pogled sa takvom otvorenou da se okrenuo u stranu, gunajui u po daha da bi se pribrao. "Prapoglavaru." Ona mu poloi aku punu preklinjanja na ruku. "Tomase Kovenante. Kako moe da poveruje u takve misli? Kako nas moe razumeti toliko malo? Pogledaj me. Pogledaj me!" Ona ga povue za ruku sve dok joj se nije ponovo okrenuo, suoio se sa iskrenou koju je izraavala svakom crtom lica. "Nisam te molila da doe ovamo da bih te muila. elela sam da podelim sa tobom svoj poslednji sat u dvorani darova. Ovaj rat se primakao - primakao - i ja neu skoro ponovo stajati ovde. A to se tie vrhovnika - od njega ne primam savete koji se tiu tebe. Ukoliko postoji krivica za tvoj susret sa Trelom, onda je moja. Nisam ti jasno prenela upozorenje zbog svojih strahova. I nisam sagledala puni iznos opasnosti - inae bih rekla svim krvnim gardistima da spree va susret. Ne, prapoglavaru. Nemam rei prekora za tebe. Ti treba da prekoreva mene. Ugrozila sam ti ivot i unitila Trelu, drubeniku Atiaraninom, poslednje samopotovanje. Nije mogao da isceli kerku i enu. Sada e verovati da ne moe da isceli ni sebe." Dok je gledao u nju, Kovenant oseti da mu se nepoverenje raspada u prah. Duboko je udahnuo da bi oistio ustajali vazduh iz plua. Ali pokret mu povredi rebra. Bol ga natera da se uplai da e posegnuti prema njemu, i on hitro promrmlja: "Ne diraj me." Na trenutak ga je pogreno shvatila. Prsti joj odskoie sa njegove ruke, a onostranost njenog pogleda poskoi po njemu sa opakou od koje se lecnuo, preneraen i zbunjen. Ali ono to je ugledala ispravi joj pogreno razumevanje. ia njenog pogleda napusti ga; ona lagano prui ruku da bi mu poloila dlan na grudi. "ujem te", ree ona. "Ali moram te dodirivati. Predugo si mi bio nada. Ne mogu odustati od tebe." Uzeo ju je za zglavak sa dva prsta i palcem desnice, ali je oklevao trenutak pre nego to joj je sklonio dlan. Onda ree: "ta sada biva sa Trelom? Prekrio je zavet. Da li mu je ita uinjeno?" "Avaj, moemo da uinimo malo toga. Ono lei u njemu. Pokuaemo da ga nauimo da se zavet koji je prekrio i dalje moe ouvati. Ali nije mu namera bila da te povredi - nije planirao taj napad. Poznajem ga i sigurna sam u to, Znao je da si u Veselkamenu, pa ipak nije pokuavao da te nae. Ne, to ga je obuzeo bol. Ne znam kako e se oporaviti." 58

Dok je govorila, on ponovo vide da nije shvatio. Razmiljao je o kazni, a ne o leenju. Obgrlivi bolna rebra, on ree: "Previe si blaga. Ima svako pravo da me mrzi." Ona mu uputi pogled blage ljutnje. "Ni Lena, mati moja, niti ja nismo te nikada mrzele. To nam je nemogue. A ta bi to i vredelo? Bez tebe, mene ne bi bilo. Moda bi se Lena udala za Trioka i rodila kerku - ali ta kerka bila bi druga osoba. Ne bih bila ona to jesam." Trenutak kasnije, nasmeila se. "Tomase Kovenante, malo je dece u istoriji Domaje koja su jahala Ranihina." "Pa, bar je taj deo upalio." On sleganjem ramena odbaci njen upitni pogled. Nije se oseao sposobnim da objanjava nagodbu koju je pokuao da napravi sa Ranihinima - ili nain na koji ga je ta pogodba izdala. Izmeu njih zavlada oseanje uzdranosti. Elena se okrenu od njega da bi se ponovo zagledala u "Pobedu poglavara Mhorama." "Ta slika me uznemirava", ree ona. "Gde sam ja? Ako je Mhoram toliko teko ugroen, zbog ega mu nisam uz bok? Kako sam pala, kada je on tako usamljen?" Lako je dodirnula sliku, prela vrhovima prstiju preko Mhoramovog samotnog, opkoljenog, nepobedivog poloaja. "Negde u dubini due sumnjam da e me ovaj rat prevazii." Ta misao je acnu. Iznenada je napravila korak u stranu od slike, uspravila se sa ezlom zakona oslonjenim o kamen pred sobom. Zavrtela je glavom tako da joj je mrka i medena kosa ibnula kao da joj vetar duva oko ramena i napeto jeknula: "Ne! Videu kako se okonava! Okonava!" Kada je ponovila okonava, udarila je u pod gvoem okovanim krajem ezla. Trenutak blistave, plave vatre zapali vazduh. Kamen poskoi pod Kovenantovim nogama i on zamalo pade. Ali ona gotovo smesta ugasi svoju silu; ova proe poput trenutnog naleta more. Pre nego to je mogao da povrati ravnoteu, uhvatila ga je za ruku i pridrala. "Ah, mora mi oprostiti", ree ona sa pogledom koji je sadravao smeh. "Zaboravljam se." Stao je na noge, pokuao da odredi da li moe i dalje da veruje podu ili ne. Kamen je delovao bezbedno. "Sledei put me na vreme upozori", proguna on, "tako da mogu da sednem." Vrhovna poglavarka prasnu u bistar smeh, zatim naglo uuta. "Ponovo te molim za oprotaj, Tomase Kovenante. Ali izraz ti je toliko unezveren i budalast." "Zaboravi", odvrati on. Otkrio je da mu se dopada zvuk njenog smeha. "Moda je ismevanje jedini valjan odgovor." "Da li je to izreka iz tvog sveta? Ili si prorok?" "Pomalo od oboje." "udan si. Mea mudrost i alu - izokree im znaenje." "Da li je to injenica?" "Da, prapoglavaru Kovenante", ree ona lako, dobro raspoloena. "To je injenica." Onda se inilo da se prisetila neega. "Ali moramo poi. Mislim da nas oekuju. A ti nikad nisi video visove. Hoe li poi sa mnom?" Slegao je ramenima. Ona mu se nasmei i on poe za njom prema vratima dvorane. "Ko nas oekuje?" upita on nemarno. Ona otvori vrata i proe ispred njega kroz njih. Kada su se zatvorila za njim, ona odgovori: "Htela bih da te iznenadim. Ali moda to ne bi bilo upozorenje na vreme. Tamo je ovek - ovek koji prouava snove - ne bi li naao istinu u njima. Jedan Neomeeni." Srce mu ponovo poskoi i on zatitniki omota ruke oko bolnih grudi. Vatru mu paklenu, zajea on u sebi. Tuma snova. Upravo ono to mi treba. Jedan Neomeeni spasao je njega i Atiaran od pragrdana tokom svetkovine prolea. Izopaenom varkom seanja, uo je samrtni krik Neomeenog u Eleninom jasnom glasu. I prisetio se Atiaranine turobne upornosti kojom je tvrdila da na ivima poiva odgovornost da daju smisao rtvovanju mrtvih. Otrim gestom, on pokaza Eleni da ga povede, zatim poe za njom, mrmljajui: vatru mu paklenu, vatru mu paklenu. Vodila ga je nazad kroz nivoe Veselkamena sve dok nije poeo da prepoznaje okolinu. Onda su krenuli ka zapadu, i dalje u usponu, i posle nekog vremena zali u visoki, iroki prolaz nalik putu itavom duinom Konaka, koji se lagano uzdizao. Uskoro mu sve manja masa kamena oko njega i rastui jesenji miris vazduha rekoe da prilaze nivou visoravni koja je natkriljavala Konak. Posle dva otra zaokreta, prolaz se okona i on se zatee na otvorenom, stojei na gustoj travi pod nebom bez pokrova. Milju ili dve zapadno od njega nalazile su se planine. 59

Sve povetarac koji je nagovetavao otrinu jesenji dirnu ga kroz prepodnevno sunce - slabo duvanje puno uzrele zemlje i etve kao da raspolae mogunou predskazivanja, proricalo je obilnu letinu i semenje spremno za odlaganje. Ali drvee visoravni i gornjih bregova uglavnom je bilo zimzeleno, pernate mimoze, visoki borovi i iroki kedrovi bez promene lia. A ilava trava nije izvetavala o promeni godinjeg doba. Gornji bregovi predstavljali su tajnu snagu Veselkamena. titili su ih strmi obronci na istoku i jugu, planine na severu i zapadu; zbog toga su bili bukvalno nedostupni, osim kroz sam Poglavarov Konak. Onde su ljudi grada mogli smestiti hranu i vodu da izdre opsadu. Zbog toga je Veselkamen mogao opstati sve dok su mu zidovi i kapije neprobojni. "Dakle, vidi", ree Elena, "da su dinovi delali za dobrobit Domaje u svim pogledima. Dok Veselkamen stoji, ovde ostaje na jedan bastion nade. Na svoj nain, Konak je neprobojan za poraz kao to se to govori za Kletnikov Tabor - u starim predanjima. To je od sutinskog znaaja, jer ta predanja govore i da senka Opaije nikada nee biti u potpunosti proterana iz Domaje dok opstaje Riddek Tom, nedostupni posed poglavara Kletnika. Zbog toga je na dug prema dinovima daleko vei nego samo za nepopustivo prijateljstvo. Vei je od iega to moemo platiti." Ton joj je bio zahvalan, ali pominjanje dinova baci senku neraspoloenja na nju i Kovenanta. Ona se okrete od toga i povede ga severno uz padinu gornjih krajeva. U tom smeru visoravan se dizala u nepravilne bregove; i ubrzo, njima sleva, na strani nasuprot padini, poee da prolaze pored stada stoke koja se napasala. Gonii stoke ceremonijalno su pozdravljali vrhovnu poglavarku, a ona je odgovarala utljivim naklonima. Kasnije, ona i Kovenmant preoe vrh brega sa koga su mogli da gledaju prema zapadu preko itavih visova. Tamo, iza brze reke koja je tekla juno prema Steg-vodopadima, bila su polja na kojima se itna i kukuruzna letina talasala na povetarcu. A milju iza panjaka, reke i polja stajale su planine, uzdizale se nepravilne i velianstvene iz polja. Vrhovi su im bili pokriveni snegom, a zbog bele odore delovale su posedelo i uzvieno - otre, divljane i neukaljane. Haruaji su iveli prema zapadu i jugu na tom istom planinskom vencu. Kovenant i vrhovna poglavarka produie prema severu, lagano skreui od obronaka prema reci dok je Elena birala najlaki put meu bregovima. inilo se da je zadovoljna zbog utanja meu njima i zbog toga su oboje ili bez rei. Kovenant je koraao kao da upija u sebe visove oima i uima. ilavo zdravlje trave, ista, zdrava zemlja i devianski kamen, zrelost ita i kukuruza - sve to mu je bilo ivo pred oima. Pesma i let ptica delovali su mu poput svetkovine u vazduhu. A dok su prolazili pokraj jednog naroito visokog, uzvienog bora, on oseti da gotovo moe da uje uspon sokova u njemu. Tokom itave milje, zaboravio je na sebe od uivanja u kasnom letu Domaje. Onda poe nejasno da se pita koliko daleko Elena misli da ga vodi. Ali pre nego to je odluio da prekine utanje pitanjem, preli su vrh visokog brega i ona objavi da su stigli. "Ah", ree ona uz radostan uzdah, "Zlatosinju! Ti jezersko vrelo i punioe reke - iveo mi, bistri kladene. Srcu mi se mili to te nanovo vidim." Gledali su nanie na planinsko jezero, izvorite vodene mase koja je tekla prema Steg-vodopadu. I pored sve hitrine struje koja je jurila iz njega, bila je to mirna voda, bez ulaznih struja; sva voda mu je doticala iz izvora u njemu. A povrina mu je bila ravna, prozrana i odraavala je svetlost poput uglaanog stakla. Uzvraala je jeku planina i neba vernou bez mane, oslikavala svet u svakoj pojedinosti. "Doi", ree Elena iznenada. "Neomeeni e traiti da se okupamo u Zlatosinju." Ona mu dobaci ustri osmeh i lako stra niz breg. Sledio ju je obinim hodom, ali gipka trava kao da ga je pourivala sve dok nije kaskao. Na rubu jezera ona baci ezlo kao da ga se odrie, pritee pojas odore i uz poslednje mahanje prema njemu zaroni u vodu. Kada je stigao do Zlatosinja, na trenutak ga prestravi kada je otkrio da je nestala. Sa tog rastojanja, odrazi su bili prozirni i ispod njih mogao je videti kamenito dno jezera. Osim tmine poput duboke senke u njegovom sreditu, razabirao je itavo dno u jasnim pojedinostima, kao da je itavo jezero duboko samo nekoliko stopa. Ali nije mogao da vidi Elenu. inilo se da je zaronila negde van postojanja. Nagao se nad vodu da zaviri unutra, a zatim otro kroio unazad kada je primetio da mu Zlatosinj ne odraava lik. Podnevno sunce bilo je ponovljeno kroz njega kao da je nevidljiv. Sledeeg trenutka Elena probi vodenu povrinu dvadesetak jardi niz jezero. Otresla je vodu iz kose i pozvala ga da joj se pridrui. Kada vide iroko zijanje njegove zapanjenosti, razdragano se nasmei. "Iznenauje li te Zlatosinj?" 60

Piljio je u nju. Nije mogao da vidi nijedan njen deo ispod povrine u kojoj je probila vodenu povrinu. inilo se da joj se fiziko bie zavrava na vodenoj povrini. Nad povrinom, poskakivala je kao da gazi po vodi; ispod nje, dno jezera bilo je jasno vidljivo kroz prostor koji je trebalo da zauzima. Uz napor, on zaklopi usta, a zatim joj doviknu: "Rekoh ti da me na vreme upozori!" "Doi!" ponovi ona. "Nemoj se brinuti. Nema opasnosti." Kada se nije pokrenuo, produila je. "Ovo je voda, kao i svaka druga - ali jaa. Ima ovde zemne moi. Put nam je previe nepostojana za Zlatosinj. On nas ne vidi. Doi!" Oprezno se nae i zaroni aku u vodu. Prsti mu nestadoe im su zali ispod povrine. Ali kada ih je trgao nazad, bili su itavi i mokri, a hladnoa ih je golicala. Gonjen oseajem iznenaenja i otkria, on izu izme i arape, zavrnu nogavice pantalona i kroi u jezero. Smesta je uleteo preko glave. ak i na ivici, jezero je bilo duboko; jasnoa kojom je video dno zavela ga je. Ali hladna, mirisava voda dizala ga je i on brzo izlete na povrinu. Koprcajui se po vodi i frkui, on stade da se obazire dok ne ugleda Elenu. "Upozorenje na vreme!" Pokuao je da zvui ljutito i pored svee, bujne hladnoe. "Nauiu te ja ta je upozorenje na vreme!" Stigao je do nje u nekoliko hitrih zamaha i gurnuo joj glavu pod vodu. Smesta se ponovo pojavila, smejui se jo gotovo i pre nego to je digla glavu iznad vode. On se baci na nju, ali mu ona izmae i umesto toga gurnu njega. Zamahnuo joj je prema lancima i promaio. Kada je izronio, nije je bilo na vidiku. Oseti da ga povlai za stopala. Duboko udahnuvi, uspravio se i zaronio za njom. Prvi put je otvorio oi pod vodom i otkrio da dobro vidi. Elena je plivala kraj njega i smeila se. Za trenutak stie do nje i uhvati je oko struka. Umesto da pokua da se otme, one se okrete, poloi mu ruke oko vrata i poljubi ga u usta. Sav vazduh mu naglo briznu iz plua kao da ga je utnula u povreena rebra. Otisnuo se od nje, zamlatarao prema povrini. Uz kaalj i dahtanje prebacio se preko ruba jezera na mestu gde je ostavio izme i uspentrao da bi se skljokao na travu. Grudi su ga bolele kao da je ponovo povredio rebra, ali znao je da nije. Prvi dodir mone vode Zlatosinja obrisao mu je modrice, naprosto ih sprao, i one ga vie nisu bolele. Ovo je bila druga vrsta bola; u naprezanju pod vodom kao da je povredio srce. Leao je i dahtao lica sputenog u travu i posle izvesnog vremena disanje mu se umiri. Postao je svestan drugih oseaja. Hladni, otri dodir vode uzbudio mu je itavo telo; oseao se istije nego ijednom otkako je saznao za gubavost. Sunce mu je bilo toplo na leima, a prsti su ga ivo golicali. Srce ga je bolelo kada mu se Elena pridruila na travi. Oseao je njene oi na sebi pre nego to ga je tiho upitala: "Jesi li srean u svom svetu?" Uz naprezanje se okrenuo i otkrio da je sela pored njega i blago ga gledala. Nemoan da se odupre oseaju, dotakao je pramen njene mokre kose, protrljao ga meu prstima. Onda die svoje sive, ispijene oi da bi joj uzvratio pogled. Od poloaja u kom je bio glas mu nenamerno postade otar. "Srea nema sa tim nikakve veze. Ne razmiljam o srei. Razmiljam kako da preivim." "Da li bi mogao da bude srean ovde?" "To nije poteno. ta bi ti rekla kada bih te ja to pitao?" "Rekla bih - da." Ali trenutak kasnije videla je ta je mislio i digla se. "Rekla bih da srea poiva u slubi Domaji. I rekla bih da nema sree u vreme rata." Ponovo je legao u travu da ne bi morao da je gleda. Turobno je progunao: "Tamo odakle ja dolazim nema 'Domaje'. Ima samo 'zemlje'. Mrtve. I uvek je rat." Posle kratke stanke rekla je sa osmehom u glasu: "Ako sam te dobro shvatila, upravo se zbog takvih rei balaklija Kvan ljuti na tebe." "Nita ja tu ne mogu. To je prosta injenica." "Ti silno potuje injenice." Paljivo je uzdahnuo pokraj svog bolnog srca pre nego to je odgovorio. "Ne. Mrzim ih. One su jedino to mi je preostalo." Blaga tiina zavlada meu njima. Elena se ponovo spusti kraj njega, pa su nepomino leali da bi ih sunce osuilo. Toplina, miris trave inilo se da mu pruaju oseaj dobrostanja; ali kada je pokuao da se opusti i da potee sa tim, blo mu neugodno zatitra u grudima. Bio je previe svestan Eleninog prisustva. Ali 61

polako je postao svestan da neka vea tiina prekriva Zlatosinj. Sve ptice, ak i povetarac, uutkae se, zanemee. Izvesno vreme plitko je udisao i ispitivao okolni vazduh uima. Elena kratko ree: "Dolazi", i poe da ponovo uzme ezlo. Kovenant se die u sedei poloaj i obazre. Onda ga zau - blagi, isti zvuk poput flaute koji se irio nad Zlatosinjom, iako nije bilo nikakvog izvora koji je mogao videti, kao da to sam vazduh peva. Melodija se kretala, pribliavala. Uskoro je mogao da sledi rei. Slobodan Neomeen Ispoveen Slobodan... Sanjaj da e u stvarnost prei san: Oi zatvori dok ne ugleda dan Nemo prorotvo ispevaj van... I budi Neomeen Ispoveen Slobodan. Sam Bez druga Dalek... Sam Pij gubitak kad doe nam Dok samoa ne stigne i proe ko zna kam A tiina nek ti bude hram... Al' Bez druga Dalek Sam. Duboko Bez dna Beskrajno Duboko... Konaku dirni tajanstva u oko Gde dvorane bogatstva smeju se iroko Dok izdajnici kroz usud puze Po krvi Bezdano Beskrajno Duboko "Ustani da ga pozdravi", ree vrhovna poglavarka tiho. "On je Neomeeni. Prevaziao je uenje Znanstvigora i krenuo za linim doznavanjima otvorenim samo za njega." Kovenant se die, i dalje sluajui pesmu. Imala je opinjujue svojstvo koje mu je uutkavalo pitanja i sumnje. Stajao je uspravno, glave dignute kao da jedva eka ono to e doi. A Neomeeni se ubrzo pojavi na vidiku na brdima severno od Zlatosinja. Prestao je da peva kada je ugledao Kovenanta i Elenu, ali pojava mu je i dalje zadrala uticaj na njih. Nosio je dugaku, lepravu odoru koja kao da nije imala sopstvenu boju; umesto toga, hvatala je prisenke oko sebe, tako da mu je bila travnato zelena ispod struka, azurna na ramenima, a stenje i snegovi planina treptali su mu sa desne strane. Neeljana kosa mu je plamtela odraavajui sunce. Stizao je pravo prema Kovenantu i Eleni i Kovenant uskoro uzmognu da mu razazna lice - blage, androgine crte, sa dugakom bradom, dubokim oima. Kada je stao pred njih, on i vrhovna poglavarka ne 62

izmenie nikakav pozdravni obred. On joj naprosto ree: "Ostavi nas", visokim, melodinim glasom, nalik enskom. Ton mu nije izraavao ni odbacivanje ni naredbu, ve pre neto to je zvualo kao neophodnost i ona mu se pokori bez pitanja. Ali pre nego to je krenula, ona ponovo poloi ruku na Kovenantovu ruku i ispitivaki mu se zagleda u lice. "Tomase Kovenante", ree ona uz tih titraj glasa, kao da ga se plai, ili se plai za njega. "Prapoglavaru. Kada budem morala da odem zarad ovog rata - hoe li me pratiti?" Nije je gledao. Stajao je kao da su mu noni prsti ukorenjeni u travi i gledao u oi Neomeenog. Kada nije odgovorio ni posle izvesnog vremena, ona se pognu, stee mu ruku, a zatim krenu prema Veselkamenu. Nije se osvrtala. Uskoro nestade sa vidika iza brda. "Doi", ree Neomeeni istim tonom kojim je izraavao neophodnost. Ne ekajui na odgovor, poao je nazad putem kojim je stigao. Kovenant napravi dva nesigurna koraka napred, a zatim zastade kao da ga je dograbio gr bojazni. On otre oi sa lea Neomeenog i sa hitnjom se obazre. Kada je opazio arape i izme, on pouri prema njima, slete na travu i navue ih na noge. Nemirnom odlunou, kao da se odupire povlaenju neke struje ili prinude, on unira izme i vrsto ih veza. Kada su mu noge bile bezbedne pred travom, on skoi i potra za tumaem snova. 10. PROROK I VIDOVNJAK Kasno sledee veeri poglavar Mhoram odgovori na kucanje na vrata svojih linih odaja i zatee Tomasa Kovenanta kako stoji napolju, obrisa ocrtanih u tami poput oblija nevolje pred sjajem svetleeg poda. Imao je izgled liavanja i iscrpljenosti, kao da nije okusio hrane niti poinuo otkako je otiao do visova. Mhoram ga bez pitanja pusti u golu sobu i zatvori vrata, a ovaj ue i stade pred kameni sto u sreditu odaje - sto koji je Mhoram doneo iz odaja vrhovne poglavarke, sa krilom Lorika koji je jo bio usaen i plamteo u njemu. Sa pogledom na zgrenim miiima Kovenantovih lea, Mhoram mu ponudi hranu, pie ili krevet, ali Kovenant ih odbaci otrim sleganjem ramena i pored iscrpljenosti. Ravnim i udno zatvorenim tonom, on ree: "Razbija glavu na toj stvari jo otkako... otkako je sve poelo. Zar se nikada ne odmara? Mislio sam da se vi, poglavari, odmarate ovde dole... na ovom mestu." Mhoram pree sobu i stade naspram gosta. Kril je belo plamteo izmeu njih. Bio je nesiguran u vezi sa tlom pod nogama; video je nevolju na Kovenantovom licu, ali njeni uzroci i posledice bili su mu skriveni, nejasni. Poglavar paljivo ree: "Zbog ega bih se odmarao? Nemam enu, niti dece. I otac i majka bili su mi poglavari, a Kevinovo Znanstvo jedina je vetina koju sam nauio. Teko je odmarati se od takvog rada." "A jo si i prisiljen na sve to. Ti si ovde prorok i vidovnjak. Jedini ti povremeno baca poglede na budunost, eleo to ili ne, bez obzira na to da li te nagone da vriti u snu ili ne, svejedno da li moe da ih podnese ili ne." Kovenantov glas zagrcnuo se na trenutak i on otro zatrese glavom sve dok nije ponovo bio u stanju da govori. "Nije udo to ne moe da se odmara. Iznenaen sam da uopte moe da podnese san." "Nisam krvni gardista", odvrati Mhoram mirno. "Potreban mi je san, kao i drugim ljudima." "ta si otkrio? Zna li vrednost te stvari? Kakva je to pria o Amoku?" Mhoram je gledao Kovenanta preko krila, a zatim se blago nasmeio. "Hoe li sesti, prijatelju moj? Sluanje dugakih odgovora bie ti udobnije ukoliko da oduka svojoj iznurenosti." "Nisam umoran", ree Nevernik oigledno neiskrenim tonom. Sledeeg trenutka sruio se pravo u stolicu. Mhoram sede, a kada se spustio, otkri da se Kovenant smestio pravo sa druge strane stola, tako da im je kril stajao izmeu lica. Taj raspored obespokojavao je Mhorama, ali nije bio u stanju da smisli drugaiji nain da pomogne Kovenantu nego da slua i govori; zato je ostao tamo gde je bio i usredsredio ostala ula na potragu za onim to mu je od vida zaklanjao dragulj krila. "Ne, ja ne razumem Lorikov ma - i ne mogu da ga izvuem iz stola. Mogao bih da ga oslobodim razbijanjem kamena, ali to ne bi sluilo nikakvoj svrsi. Ne bismo stekli znanje - ne bismo mogli da dirnemo samo oruje. Kada bi kril bio slobodan, ne bi nam pomogao. Ta nam je sila potpuno nova. Ne znamo kako se koristi. I ne dopada nam se razbijanje ni drveta ni kamena u bilo koju svrhu. A to se tie Amoka - to je otvoreno pitanje. Poglavarka Amatin mogla bi bolje odgovoriti." "Ja pitam tebe." 63

"Mogue je", ree Mhoram vrstim glasom, "da ga je stvorio Kevin da bi se branio od samog krila. Moda je ovde skrivena sila toliko opasna da bi u nepromiljenim ili neprosveenim rukama nanela velikog zla. Ukoliko je to istina, onda je moda Amokova svrha da nas upozori na nespremnost za korienje sile i da nam vodi uenje." "Ne bi trebalo da zvui tako uvereno kada govori takve stvari. To nije u redu. Zar nisi uo ta je rekao? 'Nisam ispunio svoju namenu.'" "Moda zna da smo, u sluaju da smo preslabi da oivimo kril, istovremeno nesposobni da ga upotrebimo na ma koji nain, za dobro ili zlo." "U redu. Zaboravi. Naprosto, zaboravi da je to jo jedna od stvari koje sam vam uinio bez ikakvog pojma ta to, do avola, inim. Neka stoji. Zbog ega misli da se dobri, stari Kevin Zemljogub, koji je, uostalom, i zapoeo sve ovo, unja iza svega to se desi kao nekakav patrijarh i proverava da sluajno ne uinite neto pogreno i raznesete sebe u paramparad? Ne, zaboravi. Znam ja i za pametnije od toga, iako sam proveo samo nekoliko nedelja ludei nad ovim, a ne etrdeset godina, poput vas ostalih. Reci mi ovo. ta je to tako posebno kod Kevinovog Znanstva? Zbog ega ste se toliko uspalili da ga sledite? Ukoliko vam je potrebna mo, zato ne krenete da je sami otkrijete, umesto to traite itava pokolenja savreno potenog naroda na gomilu nerazumljivih Krugova? U ime normalnosti, Mhorame, ako ve ne zarad obine, proste korisnosti." "Prapoglavaru, ti me prevazilazi. ujem te, pa ipak kao da sam gluv ili slep." "Ba me briga za to. Reci mi zato." "Nije to teko - stvar je jasna. Zemna mo je ovde, svejedno da li je njome ovladano i kako se koristi. Domaja je ovde. A kobi i zla - Kamen Zlozemlja, Opaki - ovde su, mogli mi da se branimo protiv njih ili ne. Ah, kako da govorim o tome? Ponekad je, prijatelju moj, najtee izgovoriti najprostije, jasne stvari." Zastao je na trenutak da razmisli. Ali kroz tiinu osetio je nalet uzbuenja u Kovenantu, kao da Nevernik grli rei meu njima i ne moe da podnese da se povuku. Mhoram ponovo poe da govori, iako nije uobliio odgovore tako da bude zadovoljan njima. "Gledaj na to ovako. Prouavanje Kevinovog znanja jedini je izbor koji moemo prihvatiti. Svakako shvata da ne moemo oekivati da nam se Zemlja obrati, kao to je to uinila Bereku Troprstu. Takve stvari ne deavaju se dvaput. Koliko nam god bila velika hrabrost i koliko god silna nevolja, Domaja na taj nain nee biti ponovo spasena. Pa ipak, zemna mo opstaje da bi se koristila u slubi Domaji - ukoliko smo sposobni za to. Ali ta mo - sva mo - uasna je. Ona sama od sebe ne titi od nanoenja tete, od pogrene upotrebe. Kao to kae, mogli bismo teiti tome da koristimo zemnu mo na sopstveni nain. Ali rizik nas spreava. Prapoglavaru, dali smo zavet mira koji ne doputa polovina reenja. Pogledaj - oprosti mi, prijatelju moj, ali moram ti dati jasan primer - pogledaj sudbinu Atiaran, drubenice Trelove. Izazvala je sile koje su je prevazilazile i bila je unitena. Pa ipak, ishod je mogao biti gori. Mogla je da uniti druge, ili da nanese zla Domaji. Kako bismo mi, poglavari - mi koji smo se zakleli da emo braniti sve zdravlje i lepotu - kako bismo opravdali takve rizike? Ne, moramo delati na druge naine. Ukoliko treba da zadobijemo mo kojom emo braniti Zemlju, a da ipak ne ugrozimo samu Domaju, moramo vladati onim to inimo. A poglavar Kevin je u tu svrhu stvorio svoje Krugove - da bi oni koji dolaze za njim mogli mudro drati mo." "Oh, dobro!" prasnu Kovenant. "Pogledaj kakvo je dobro uinila njemu. Vatru mu paklenu! ak i ako pretpostavimo da ete imati sree, mozga, ili makar prilike da naete svih sedam Krugova i da proniknete u njih, ta - krvavo mu prokletstvo! - ta e biti kada vam dobri, stari, mrtvi Kevin konano dopusti da zadobijete tajnu obreda Obesveenja? A to vam je ponovo jedina prilika da zaustavite Kletnika u ratu! Kako ete to objasniti ljudima koji e za hiljadu godina morati da krenu ni od ega samo zbog toga to vi niste mogli da ne ponavljate istoriju? Ili mislite da ete, kada kriza doe, nekako uraditi bolji posao od Kevina?" Govorio je hladno, ustro, ali mutna podstruja u njegovom glasu kazivala je Mhoramu da ne iznosi ono to mu je najbitnije na umu. inilo se da podvrgava poglavara obredu pitanja, proba ga. Mhoram odvrati paljivo, nadajui se zarad samog Kovenanta da nee napraviti greku. "Sada poznajemo opasnost. Znali smo je jo od kada su nam dinovi vratili prvi Krug. Zato smo dali zavet mira - i odraemo ga - da oajanje nikada vie ne ugrozi ivot u Domaji. Ukoliko budemo dovedeni do take da moramo ili obesvetiti ili biti poraeni, onda emo se boriti sve dok ne budemo poraeni. Usud Zemlje bie u drugim rukama." 64

"A ja ne inim nita osim to vam oteavam posao. Ve samo posedovanje ovog belog zlata die mogunosti unitenja kakve vam nikada pre nisu padale na pamet - da i ne pominjemo injenicu da je beskorisno. Pre ovoga ovde nije bilo dovoljno moi da se makar malo zabrinete zbog oajanja, jer niste mogli da povredite Domaju sve i kada biste to eleli. Ali sada Kletnik moe dobiti moj prsten - ili ga ja mogu upotrebiti protiv vas - ali vas nikada nee spasti." Kovenantove ruke zadrhtae na stolu, kao da pokuava da dograbi neto. Prsti mu dohvatie jedni druge, napregoe se, a zatim uz trzaj razdvojie da pipaju zasebno, besciljno. "U redu. Zaboravi i to. Upravo prelazim na stvar. Kako, za ime svih bogova, nameravate da vodite rat - rat, Mhorame, ne okraje protiv skupine jamnika i pragrdana! - kada je svako ko je dovoljno stasao da nosi ma dao zavet mira? Ili postoje posebne odredbe, kao sitno kucani tekst u naim ugovorima, koje izuzimaju rat od moralnih ogranienja, ili makar samo od prostog uasa krvi?" Mhoram je iz dubine due eleo da kae Kovenantu da je preterao. Ali petljavo, besplodno trzanje njegovih ruku - jedne osakaene, dok je druga nosila prsten poput okova - ree Mhoramu da je uvreda sadrana u Nevernikovim reima bila usmerena prema unutra, prema njemu samom, a ne prema poglavarima Domaje. To opaanje uvea Mhoramovu zabrinutost i on ponovo odgovori sa nepokolebljivim dostojanstvom. "Prijatelju moj, ubijanja se uvek treba uasavati. Mera je nae siunosti to to ga ne moemo izbei. Ali moram te podsetiti na neke stvari. uo si Berekov kredo - on predstavlja deo naeg zaveta. On nam nareuje: Ne povredi gde dranje je dovoljno; ne rani gde povreda je dovoljna; ne sakati gde rana je dovoljna; i ne ubij gde je sakaenje dovoljno; Najvei ratnik je onaj koji ne mora da ubija. A uo si i poglavara Prothala kako kae da Domaji nee sluiti besno krvoprolie. Time je dirnuo samo srce zaveta. iniemo sve to nam moi i vetine doputaju da odbranimo Domaju od Opaije. Ali neemo uiniti nita - Domaji, neprijateljima, jedno drugom - to nam nareuju crne strasti naih srca, bol ili e za smru. Nije li ti to jasno, prapoglavaru? Ukoliko se moramo boriti i, da, ubijati, onda su nam jedina odbrana i opravdanje da se borimo da ne postanemo kao na neprijatelj. Tu je Kevin Zemljogub doiveo neuspeh - oslabilo ga je to oajanje, koje je snaga Opakog. Ne, moramo se boriti - makar samo zbog toga da bismo se zatitili od gledanja zla, kao to je Kevin gledao i bio rainjen. Ali ako povredimo sebe, Domaju, ili mrzimo neprijatelje - ah, nee biti zore noi naeg neuspeha." "To je sofizam." "Sofizam? Ne poznajem tu re." "Lukavi argumenti da opravdaju ono to si ve odluio. Racionalizacije. Rat u ime mira. Kao da zabijanjem maa u protivnika ne see obinu krv i meso koji imaju isto toliko prava da ive kao i ti" "Ti onda zaista veruje da nema razlike izmeu borbe za unitenje Domaje i za njenu zatitu?" "Razlike? Kakve to veze ima sa tim? To je svejedno ubijanje. Ali nije bitno. Zaboravi i to. Previe dobro obavlja posao. Ako ne budem mogao da nalazim rupe u tvojim odgovorima bolje od ovog, zavriu kao..." Ruke poee da mu se silovito tresu i on ih otre sa videla, zabi ispod stola. "Zavriu tako to u se na smrt smrznuti, eto ta." Poguren u stolici, Kovenant utonu u bolnu tiinu. Mhoram oseti kako pritisak meu njima raste i zakljui da je dolo vreme da postavi sopstvena pitanja. Mrmljajui sebi u bradu ime sedam Krugova, on ree prijatnim tonom: "Uznemiren si, prijatelju moj. Vrhovnu poglavarku teko je odbiti, zar ne?" "ta?" obrecnu se Kovenant. Ali trenutak kasnije dodao je: "Da. Da, teko je. Ali nije re o tome. itavu Domaju je teko odbiti. Tako se oseam od samog poetka. Nije to posredi." Posle napete stanke, on produi: "Zna li ta mi je jue uinila? Odvela me je do visova da vidim ovog Neomeenog - oveka koji tvrdi da razume snove. Bio sam tamo jedan dan ili vie - ali ti si prorok i vidovnjak - ne moram tebi da priam o njemu. Verovatno si iao gore vie od ikoga, nisi se mogao uzdrati, ako ni zbog ega drugoga onda zato to obine, ljudske ui mogu da istrpe da uju samo odreenu koliinu prezira i podsmeha i 65

nimalo vie, bez obzira na to spava li ili ne. Prema tome, zna kako je. Zna kako te uhvati onim oima, dri te i secira... ali ti si prorok i vidovnjak. Verovatno zna ak i ta mi je rekao." "Ne", odvrati Mhoram tiho. "Rekao je - vatru mu paklenu!" Zatresao je glavom kao da hoe da otrese vodu iz oiju. "Rekao je da sanjam istinu. Rekao je da sam vrlo srean. Rekao je da su ljudi sa takvim snovima pravi neprijatelji Opaije - ne zakon, ezlo zakona nije napravljeno za borbu protiv Kletnika - ne, nego se divlja magija i snovi suprotstavljaju Opaiji." Na trenutak, vazduh oko njega podrhtavao je od gaenja. "Rekao je i da ja ne verujem u to. To je bila silna pomo. Voleo bih kada bih znao jesam li heroj ili kukavica. Ne, ne odgovaraj na to. Nije to na tebi." Poglavar Mhoram nasmei se da ohrabri Kovenanta, ali Nevernik je ve nastavljao: "Kako god bilo, imam verovanje - ta god ono vredelo. Samo to nije ba ono koje vi, narode, oekujete od mene." Ponovo iskuavajui, Mhoram ree: "Moe biti da je tako. Ali ja to ne vidim. Ne pokazuje nam verovanje, nego neverovanje. Ukoliko je to vera, onda nije re o verovanju u neto, ve verovanju nasuprot neega." Kovenant ipi kao uboden. "To poriem! To to ne potvrujem Domaju ili tagod, to ne jurcam kao neki razuzdani fanatik i penim za prilikom da se borim, kao to to ini Troj, ne znai da... Pretpostavimo da ima neke pravde u nazivima i oznakama koje vi ljudi vrtite okolo - pretpostavimo da uopte moete da prikaite ime svom tom rasporenom, ta ti ga ja znam, koje ne mogu ak ni da izrazim, a kamoli da ga dokaem sebi. Neverovanje ne znai to." "ta znai?" "Znai..." Na trenutak, Kovenant zastade, zaguen reima kao da mu srce trpi neku blokadu. Onda posegnu napred i zakloni dragulj krila rukama da mu ne sija u oi. Glasom naglo i uasno nabreklim nesposobnou da pusti suzu koja bi mu olakala, on povika: "Znai da moram da se uzdravam - da odbacujem - da zadrim neto za sebe! Zato to ne znam zato!" Sledeeg trenutka se ponovo sruio u stolicu i oborio glavu, skrio je u ake kao da se stidi. "'Zato'?" ree Mhoram blago. "Nije to ovde toliko teko i na taj nain razlikuje se od 'kako'. Neka naa predanja nagovetavaju jedan odgovor. Govore o poetku Zemlje, u vreme ubrzo posle roenja Vremena, kada je Tvorac Zemlje otkrio da mu je brat i Protivnik, Opaki, unakazio delo polaganjem silnih kobi duboko u njega. U gnevu i bolu, Tvorac je bacio Protivnika dole - sa nebesa Vaseljene na Zemlju - i zatvorio ga ovde ispod svoda Vremena. Tako je, predanja kau, poglavar Kletnik doao u Domaju." Dok je govorio, oseao je da ne odgovara na Kovenantovo pitanje - da je pitanje imalo smer koji nije mogao da vidi. Ali produio je, nudei Kovenantu jedini odgovor koji je posedovao. "Jasno je da poglavar Kletnik udi da uzvrati udarac svom bratu, Tvorcu. I najzad, posle vekova beskorisnih ratova koje je vodio iz zlobe, iz elje da naudi tvorevini zbog toga to nije mogao da dodirne Tvorca, poglavar Kletnik otkrio je nain da postigne cilj, da uniti svod Vremena, oslobodi se izgnanstva i vrati se svome zabranjenom domu, zarad pakosti i zla. Kada mu je ezlo zakona, koje je izgubio Kevin u vreme Obesveenja, stiglo u polje uticaja, stekao je priliku da prebrodi ponor izmeu svetova - priliku da donese belo zlato u Domaju. Rei u ti prosto: namera je poglavara Kletnika da ovlada divljom magijom - 'sidritem svoda ivotnog to Vreme prelazi i prevladava' - i da pomou nje okona Vreme, da bi pobegao iz zatoenitva i preneo poudu na itavu Vaseljenu. Da to uini, mora da porazi tebe, mora da ti otme belo zlato. Onda e itava Domaja i Zemlja sigurno pasti." Kovenant die glavu, a Mhoram pokua da mu predvidi sledee pitanje. "Ali kako - kako Opaki namerava da postigne taj cilj? Ah, prijatelju moj, to ne znam. Birae naine koji toliko podseaju na nae line elje da neemo pruati otpor. Neemo moi da napravimo razliku izmeu njegovih i tvojih usluga, sve dok ne budemo lieni svake pomoi izuzev tebe, odabrao ti da nam pomogne ili ne." "Ali zato?" ponovi Kovenant. "Zato ja?" Mhoram ponovo oseti da mu odgovor ne lei u smeru Kovenantovog pitanja. Ali ga je ipak nudio, ponizno, znajui da je to jedino to moe da prui rastrzanom posetiocu. "Prijatelju moj, u dubini due verujem da te je odabrao Tvorac. To je naa nada. Poglavar Kletnik nauio je Drula da izvede prizivanje zato to je eleo belo zlato. Ali Drulove ake bile su na ezlu, a ne ruke poglavara Kletnika. Opaki nije mogao da upravlja onim koga je prizvao. Dakle, ako si odabran, odabrao te je Tvorac. 66

Razmisli. On je Tvorac, stvoritelj Zemlje. Kako bi mogao da bezbrino stoji i gleda kako mu se delo unitava? Pa ipak, ne moe da prui ruku i da nam pomogne ovde. Takav je zakon Vremena. Ukoliko probije svod da dirne Domaju svojom moi, Vreme e se okonati i Opaki e biti slobodan. I zato se mora drugde suprotstavljati poglavaru Kletniku. Sa tobom, prijatelju moj." "Prokletstvo", promrmlja Kovenant. "Pa ipak, mora razumeti i ovo. On te ovde ne moe dotai, da bi te poduio ili ti pomogao, iz istog razloga iz koga ne moe da pomogne nama. Niti te moe dotai ili ti pomoi u tvom svetu. Ukoliko to uini, nee biti slobodan. Postae njegovo orue, a tvoje prisustvo razbie svod Vremena, osloboditi Opaiju. I zato si odabran. Tvorac veruje da e nas na kraju tvoja slobodna volja i snaga spasti. Ukoliko grei, stavio je oruje sopstvenog unitenja u ruke poglavara Kletnika." Posle dugog utanja, Kovenant promrmlja: "avolski rizik." "Ah, ali on je Tvorac. Kako bi mogao da uini drugaije?" "Mogao bi da spali itavo mesto i da pokua ponovo. Ali pretpostavljam da ne misli da su bogovi toliko ponizni. Ili to naziva osionou - da spali...? Nije bitno. ini mi se da se seam kako ne veruju svi poglavari u tog Tvorca kao ti." "To je istina. Ali doao si meni. Odgovaram kako umem." "Znam. Ne obraaj panju na mene. Ali reci mi ovo. ta bi ti uinio na mom mestu?" "Ne", ree Mhoram. Najzad je pomerio stolicu u stranu da bi mogao da pogleda Kovenanta u lice. Zagledan u nespokojne crte Nevernika, on odvrati: "Na to neu odgovoriti. Ko to moe da izjavi? Mo je uasna stvar. Ne mogu te proceniti odgovorom. Nisam jo prosudio ni sebe." Nepostojanost Kovenantovog izraza u trenutku se pretoi u ispitivaki pogled. Ali nije progovorio i posle izvesnog vremena Mhoram odlui da rizikuje jo jedno pitanje. "Tomase Kovenante, zbog egas sve to ovako prima? Zbog ega si toliko povreen? Kae da je Domaja san - obmana - da nismo zaista ivi. Onda se nemoj brinuti. Prihvati san i smej se. Kada se probudi, bie slobodan." "Ne", ree Kovenant. "Razabrao sam neto u onome to si rekao - poinjem da razumem ovo. uj. itava ova kriza je borba unutar mene. Tako mi pakla, toliko dugo sam gubavac da poinjem da mislim da je nain na koji ljudi postupaju sa gubavcima opravdan. I tako postajem sopstveni neprijatelj, sopstveni Opaki - radim protiv sebe kada pokuavam da se odrim u ivotu na taj nain to se slaem sa ljudima koji mi to toliko oteavaju. Zbog toga sanjam ovo. Katarza. Da razreim nedoumicu podsvesno, da bih bio u stanju da se snaem kada se probudim." Iznenada je ustao i poeo da odmerava koracima Mhramovu asketsku odaju sa opasnim sjajem u oima. "Naravno. To je to. Zato nisam ranije pomislio na to? Sve vreme sam govorio sebi da je ovo eskapizam, samoubistvo. Ali to nije to - to uopte nije to. Zaboravi da gubim svaku naviku koja me dri u ivotu. To je terapija snovima." Ali mu iznenada lice stee bolna grimasa. "Vatru mu paklenu!" napeto je zareao. "To zvui kao pria koju sam spalio - nekada, kada sam palio prie - kada sam jo imao pria za paljenje." Mhoram zau oajniku promenu, raspad u prainu, u Kovenantovom tonu i ustade da posegne prema posetiocu. Ali nije bilo potrebno da se pokrene; Kovenant gotovo besciljno krenu u njegovom pravcu, kao da je zalutao meu etiri zida odaje. Zastao je kraj stola pored Mhorama i jadno se zagledao u kril. Glas mu je podrhtavao. "Ne verujem. To je samo jo jedan lak nain da se umre. Ve ih poznajem previe." inilo se da se tetura, iako je mirno stajao. Zaneo se i zadrao na Mhoramovom ramenu. Na trenutak, drao se tamo, ela oslonjenog o Mhoramovu odoru. Onda ga Mhoram spusti u stolicu. "Ah, prijatelju moj, kako da ti pomognem? Ne razumem." Kovenantove usne su drhtale, ali uz vidljiv napor uspostavio je kontrolu nad glasom. "Samo sam umoran. Nisam jeo od jue. Taj Neomeeni - iscedio me je. Ba bi mi dobro dolo malo hrane." Prilika da uini neto za Kovenanta prui Mhoramu oseaj olakanja. Hitrim pokretima izneo je bocu kladenice. Kovenant je ispi kao da pokuava da prekine unutranju suu, a Mhoram ode do zadnjih odaja da nae hrane. Dok je stavljao hleb, sir i groe na posluavnik, on zau otar, udaljeni povik; glas mu uzviknu ime sa hitnjom koja mu sledi srce. On spusti posluavnik i pouri da otvori vrata odaja. U naglom naletu svetlosti iz dvorane, on ugleda ratnika na terasi visoko nad sobom. Ratnik je bio mlad - previe mlad da bude hrana za rat, pomisli Mhoram turobno - koji je izgubio kontrolu nad sobom. "Poglavare Mhorame!" zbrza on. "Doi! Smesta! Zabran!" 67

"Stoj!" autoritet Mhoramovog glasa pogodi mladia poput ugriza. On se lecnu, ukoi, potisnu haotinu bujicu rei. Onda povrati sabranost. Kada to vide, poglavar ree blae: "Sluam te. Govori." "Vrhovna poglavarka trai da smesta doe do Zabrana. Glasnik je stigao sa ravnica Ra. Sivi Krvnik marira." "Rat?" Mhoram je govorio blago da sakrije otri predoseaj krvi. "Da, poglavare Mhorame." "Molim te, reci vrhovnoj poglavarki da... da sam te uo." Pazei na svoje dranje, Mhoram se ponovo okrenu Kovenantu. Nevernik mu doeka oi vrelim, udno usredsreenim pogledom, kao da mu se lobanja cepa izmeu oiju. Mhoram upita prosto: "Hoe li doi?" Kovenant zadra poglavarov pogled i ree: "Reci mi neto, Mhorame. Kako si utekao - kada te je uhvatio onaj Besomuk - kod Kletnikovog Tabora?" Mhoram odgovori sa svesnom sabranou, odbijanjem straha, to je delovalo poput opasnosti u njegovim zlatom poprskanim oima. "Krvni gardisti sa mnom bili su pobijeni. Ali kada me je Besomuk samadhi dirnuo, prepoznao me je kao to sam ja prepoznao njega. Uplaio se." Na trenutak, Kovenant se nije micao. Onda obori pogled. Umorno je stavio kamenu bocu na sto, prevrnuo je tako da je zvecnula o kril. Nakratko je pogladio bradu, zatim se digao na noge. Pred Mhoramovim pogledom delovao je poput tanke svee prekrivene izlivenim voskom - izbrazdan, loman i istroen. "Da", ree. "Elena je od mene zatrdaila istu stvar. ta god da to donese ma kome od nas. Dolazim." Nespretno je odepao na plamtei pod. Drugi deo: VRHOVNIK 11. RATNO VEE Hail Troj bio je siguran u jednu stvar; i pored svega to je Kovenant govorio, Domaja nije bila san. Video je to sa otrinom od koje ga je srce bolelo. U 'stvarnom' svetu nije bio prosto slep, bio je bez oiju od roenja. Nedostajali su mu ak i organi vida koji bi mu pruili zamisao toga ta je vid. Sve do tajanstvenog dogaaja koji ga je otrgao izmeu dve suprotstavljene smrti i bacio ga na suncem obasjanu travu Trotgarda, svetlo i tamno bili su mu podjednako nerazumljivi. Nije znao da ivi u nenaruivoj ponoi. Alatke kojima se snalazio u fizikoj okolini bile su mu sluh, dodir i jezik. Oseaj za okolinu, osetljivost na oreol objekata i odzvanjanje prostora prevoen je u rei dok mu nije postao jedina mera konkretnog sveta. Bio je dobar strateg upravo zbog toga to su njegovi opaaji prostora i meudejstvujuih sila bili isti, nenarueni ma kakvim poznavanjem dana, noi, boja, blistanja ili privida. Prema tome, nije mogao da zamilja Domaju. Njegov raniji um nije sadravao nepreraene materijale od kakvih su bili sazdani takvi snovi. Kada se obreo u Domaji - kada ga je poglavarka Elena poduila da nalet oseaja koji ga je zbunjivao predstavlja vid - to iskustvo bilo je u potpunosti novo. Nije mu nanovo uspostavilo neto to je izgubio. Otvorilo se pred njime poput prorotva. Znao je da je Domaja stvarna. I znao je da joj budunost visi o niti njegove strategije u tom ratu. Ukoliko poini greku, onda je vie blistavila i boje nego to je ikada mogao pojmiti bilo osueno. I zato, kada mu je Ruel, krvni gardista koji mu je dodeljen da pazi na njega, doao do odaja i obavestio ga da je ranjanska grivenarka stigla sa Ravnica Ra i donela vest o vojski poglavara Kletnika, Troj oseti trenutak panike. Poelo je - proba sveg uvebavanja, planiranja, nada. Kada bi verovao u Mhoramove prie o Tvorcu, klekao bi i pomolio se... Ali nikada nije nauio da se oslanja na bilo koga drugog izuzev na sebe. Ratovnija i strategija bili su njegovi; on je bio stareina. Zastao je tek toliko da opae tradicionalni abonosni ma vrhovnika i da stavi traku oko glave. Onda poe za Ruelom prema Zabranu. Dok se kretao, bio je zahvalan za sjaj baklji po hodnicima. ak i uz njihovu pomo, vidik mu je bio mutan. Po danu, video je jasno, sa vie detalja i na veu daljinu ak i od dalekovidih dinova. Sunce mu je 68

pribliavalo udaljene stvari; povremeno je oseao da poseduje vei deo Domaje od ikoga drugoga. Ali no mu je vraala slepilo poput upornog podseanja na to odakle je doao. Kada sunce zae, bio je izgubljen bez baklji i vatri. Zvezdana svetlost nije mu ni dirala linu tminu, ak mu je i pun mesec bacao samo sivu mrlju preko uma. Ponekad ga je usred noi nesposobnost vienja plaila kao da je re o uskraivanju suneve svetlosti i vida. Iz navike je podesio tamne naoare. Nosio ih je toliko dugo, iz panje prema ljudima sa oima koji su morali da ga gledaju, da ih je oseao kao deo svog lica. Ali nikada ih nije video; nisu mu uticale na vid. Nita u krugu od est ina oko njegovih duplji bez jabuica nije mu blokiralo mentalni vid. Da bi uspostavio kontrolu nad napetou, gazio je prema Zabranu bez urbe. U jednoj taki, grupa stoernika, zapovednika eovoda, salutira mu i zatim otra napred dok su im maevi zveckali; nedugo potom poglavar Verement bodro stie niz iroko stepenite i pohita kraj njega. Ali on nije menjao korak dok nije stigao do visokih vrata odaje za veanje. Tamo je zatekao Kvana kako ga eka. Pogled na starog, nepokolebljivog balakliju ga lecnu. U toj mutnoj svetlosti Kvan je zbog retke, sede kose delovao lomno. Ali odseno je pozdravio Troja i raportirao da je svih pedeset stoernika u Zabranu. Pedeset. Troj je sebi deklamovao brojeve kao da ponavlja obred komandovanja: pedeset eovojni, hiljadu eovoda; ukupno dvadeset jedna hiljada ratnika; prvi stoernik Amorin, balaklija Kvan i on. Klimnuo je kao da uverava Kvana da e to biti dovoljno. Onda je odmarirao do Zabrana da zauzme mesto za poglavarskim stolom. Oko njega, odaja je bila gotovo popunjena i veina voa nalazila se na mestima. Prostor je bio tako dobro osvetljen da je sada mogao dobro da vidi. Vrhovna poglavarka sedela je sa tihom napetou za elom stola; a izmeu nje i njega bili su Kalindril, Trevor, Loerija i Amatin, svako od njih drao se line utnje. Ali Troj ih je poznavao i mogao je da pretpostavi deo njihovih misli. Poglavarka Loerija nadala se da i pored zahteva njenog poglavarstva ona i Trevor nee biti odabrani da napuste Veselkamen i svoje kerke. A njen suprug kao da se seao da je pao od napora borbe protiv zla u putnimu dukkhi - seao se se i pitao hoe li imati snage za taj rat. O Eleni Troj nije nita nagaao. Njena lepota zbunjivala ga je; nije eleo da misli da bi joj se neto moglo desiti u tom ratu. Namerno je klonio pogled od nje. Sa njene leve strane, posle Mhoramove prazne stolice, bili su poglavar Verement i jo dve nezauzete stolice - mesta za poglavare etru i Hirima. Na trenutak, Troj zastade da se upita kako ide Korikova misija. etiri dana posle njihovog odlaska jedan izvia doneo je vest u Veselkamen da su zali u umu Grimerdor. Ali posle toga, razume se, Troj je znao da ne moe da oekuje novih vesti sve dok ne prou dugi dani posle kraja pohoda, izilo sve na dobro ili zlo. U tajnosti srca, sanjao je da e negde tokom rata imati zadovoljstvo da vidi dinove kako mu mariraju u pomo, a vode ih Hirim i etra. Svi su mu nedostajali, etra koliko i Korik, Hirim koliko i dinovi. Plaio se da e mu biti neophodni. Iznad i iza vrhovne poglavarke, srdonici Torm i Borilar sedeli su na svojim mestima sa balaklijom Kvanom i menikom Morinom. A iza poglavara, razmeteni oko prvih redova sedita na galeriji, bili su drugi krvni gardisti: Moril, Ban, Hovor, Koral i Ruel sa Trojeve strane; Terel, Tomin i Banor naspram njega. Veinu preostalih ljudi u Zabranu inili su stoernici. Kao grupa, bili su nemirni, napeti. Veina ih nije imala ratnog iskustva i otro su uvebavani pod njegovim zahtevnim pogledom. On zatee sebe kako se nada da e im ono to vide i uju na veu galvanizovati hrabrost, pretvoriti im napregnutopst u neprobojnost. Imali su takve kunje pred sobom... Od nekolicine znanstvozornika u poseti Veselkamenu svi su bili prisutni, kao i najvetiji rhadamaerli i lilianrili Konaka. Ali Troj primeti da obluar Trel nije meu njima. Osetio je neodreeno olakanje - vie zarad Trela nego Kovenanta. Ubrzo potom, Mhoram ue u Zabran, vodei Nevernika sa sobom. Kovenant je bio umoran - glad i iscrpljenosti bili su mu jasno vidljivi u ispijenom bledilu lica - ali Troj vide da nije pretrpeo nikakve stvarne povrede. A njegovo oslanjanje o Mhorama izraavalo je koliko u tom trenutku predstavlja malu pretnju prema poglavarima. Troj se namrti iza sunanih naoara i pokua da sprei ponovni nalet gaenja prema Kovenantu. Kada Mhoram posadi Kovenanta u sedite i zatim obie do sopstvenog mesta sa Elenine leve strane, Troj obrati panju na vrhovnu poglavarku. Sada je bila spremna da pone; i kao i uvek, svaki njen pokret, svaki njen stav, oaravali su ga. Lagano se obazrela po stolu i pogledala svakog poglavara u oi. Onda jasnim, vrstim glasom ree: 69

"Prijatelji moji, poglavari, znanstvozornici i slubenici Domaje, na as je kucnuo. Doneo nam dobro ili zlo, radost ili bol, usud je nad nama. Sada nam je u rukama sudbina Domaje, da je zadrimo ili izgubimo, kako nam snaga ve doputa. Vreme priprema se okonalo. Vie ne gradimo niti planiramo za budunost. Sada idemo u rat. Ukoliko nam mo nije dovoljno silna da sauva Domaju, onda emo pasti i kakav god svet da doe, bie delo Opakog, a ne nas. Poujte me, porijatelji moji. Ne govorim da vam srca zamraim, ve da vas opomenem na lane nade i eljne sne, koji bi mogli razuzlati vezove nae odlunosti. Mi smo prilika Domaje. Upinjali smo se da dostignemo vrednost. Sada nam se vrednost podvrgava kunji. Poujte i ne poinite greku. Ovo je proba konane odluke." Na trenutak, zastala je da pogleda sva paljiva lica u Zabranu. Kada im je ugledala odlunost u oima, ona se odobravajue nasmei i tiho ree: "Ne bojim se." Troj klimnu za sebe. Ukoliko su mu se ratnici oseali kao on, onda i nije imala nieg da se plai. "A sada", ree vrhovna poglavarka Elena, "ujmo nosioca ovih vesti. Pustite grivenarku." Na njenu zapovest, dvojica krvnih gardista otvorie vrata i napravie mesta za Ranjanku. ena je nosila tamnosmeu tuniku pod kojom su joj ruke i noge bile slobodne, a dugaka, crna kosa bila joj je privezana vrpcom u visini vrata. Ta vrpca i mala pletenica utog cvea oko vrata, sada tuno sparuena posle dugih dana noenja, oznaavali su je kao grivenarku - pripadnika najvieg ina svog naroda. Pratila ju je poasna straa od etiri krvna gardista, ali je ona ila pred njima niz stepenice i ponosito nosila iscrpljenost svog dugog putovanja. Pa ipak, i pored njenog hrabrog duha, Troj vide da jedva stoji. Vitki sklad njenih pokreta bio je turoban, napregnut. Nije bila mlada. Oi, ve dugo srodne sa otvorenim nebom i rastojanjima, poivale su joj u finim borama starosti, a iscrpljenost nekoliko stotina milja visila joj je poput olova u sri kostiju, davala bledi ton preplanuloj boji njenih udova. U naglom naletu bojazni, Troj se ponada da nije stigla prekasno. Kada je sila do najnieg nivoa Zabrana i zastala pored jame sa oblukom, vrhovna poglavarka Elena die se da je pozdravi. "ivela, grivenarko, najvia meu Ranjanima, nesebinim pomonicima Ranihina! Budi dobro dola u Poglavarevom Konaku - budi dobro dola i budi to jesi. Neka si dobro dola zdrava ili povreena, u blagostanju ili nemanju - trai ili prui. Na svako ime koje zahteva udovoljiemo dok je u nama ivota i moi. Ja sam vrhovna poglavarka Elena. Govorim u prisustvu samog Veselkamena." Troj prepozna obredni pozdrav prijateljima, ali grivenarka je mrano gledala u Elenu, kao da ne eli da odvrati. Onda se okrenula na desno i rekla tihim, gorkim glasom nimalo nalik uobiajenom rzavom prizvuku Ranjana: "Poznajem te, poglavare Mhorame." Ne ekajui odgovor, produila je: "I znam tebe, Kovenante Prstenoo." Dok ga je gledala, svojstvo gorine primetno joj se izmeni. Sada to nisu bili zamor, poraenost i staro ranjansko zameranje poglavarima zbog toga to uzimaju za pravo da jau Ranihine, ve neto drugo. "Zahtevao si da ti Ranihini dou nou, kada ih nijedan smrtnik nikako ne sme zazivati. Pa ipak su odgovorili - stotina ponositih griva, vie nego to je ijedno oko ranjansko videlo na jednom mestu. Propeli su ti se, u poast Prstenoi. A ti ih nisi jahao." Glas joj je odavao isto potovanje prema tom inu, strahopotovanje prema poasti koju su Ranihini ukazali tom oveku. "Kovenante Prstenoio, da li me poznaje?" Kovenant je napeto piljio, bolnog pogleda, kao da mu se elo cepa. Prolo je nekoliko trenutaka pre nego to je hrapavo rekao: "Veselica. Ti si... bila si sunaarka Veselica. ekala si na... bila si u Ljudomu." Grivenarka mu uzvrati pogled. "Da. Ali ti se nisi izmenio. etrdeset jedno leto projahalo je pokrej mene otkako si posetio ravnice Ra i Ljudom i nisi hteo da jede hranu koju sam ti donela. Ali ti se ne menja. Bila sam tada dete, sunaarka, jedva da sam dostigla grivenanje - a sada sam umorna starica, daleko od doma, a ti si mlad. Ah, Kovenante Prstenoo, grubo si postupao sa mnom." Okrenuo joj se sa bolnim izrazom na licu; seanja koja je prizvala pekla su ga. Trenutak potom digla je ruke dok joj se dlanovi ne okrenue prema napolje u visini glave i naklonila mu se u tradicionalnom pozdravnom gestu Ranjana. "Kovenante Prstenoo, poznajem te. Ali ti ne poznaje mene. Nisam sunaarka Veselica koja je prola uzlanje i potom prouavala Ranihine, u dane kada je Ljudom bio pun pria o tvom Pohodu - kada se grivenarka Lita vratila iz mranog podzemlja, poto je videla ognjene lavove Planine Groma. I nisam uzlarka Veselica, koja postade grivenarka i potom dou vest da poglavari trae ranjanske izviae za pretragu Ubojnih Zaravni izmeu Domajinog Sunovrata i Lomnik Bregova. Taj zahtev je uslien, iako su isti poglavari znali da su Ravnice Ra i sluenje Ranihinima za Ranjane itav ivot - da, uslien, a grivenarka Veselica sa svojim uzlarima pola je da ga ispuni. Poduhvatila se izvianja zbog toga to je mrzela Zubou Rastrgaa i zbog toga to se divila grivenarki Liti, koja se usudila da napusti sunevo 70

svetlo zarad poglavara, kao i zbog toga to je potovala Kovenanta Prstenou, nosioca belog zlata, koji nije jahao kada se Ranihini propee njemu u ast. Sada te grivenarke Veselice vie nema." Kada je to rekla, prsti joj se povie u kande, a iscrpljene noge spustie u neto to je podsealo na borbeni poloaj. "Ja sam grivenarka Jadinka - ostarela nosilja puti one koja se zvala Veselica. Videla sam Zubou kako marira, a svi uzlari moje grupe su mrtvi." Onda se poguri, a ponosita glava joj klonu. "A ja sam dola ovde - ja, iako nikada nije trebalo da naputam rodne Ravnice. Dola sam ovde, poglavarima koji su rekli da su prijatelji Ranihina, ni u koje drugo ime do bola." Dok je govorila, poglavari su utali i itav Zabran gledao ju je sa napetou punom bojazni, rastrzan izmeu potovanja prema njenoj iznurenosti i elje da uje ta ima da kae. Ali Troj joj zau u glasu opasne drhtaje. Ton joj je nosio prizvuk optube koju jo nije jasno uobliila. Bio je upoznat sa mranim, potisnutim gnevom koji je ispunjavao sve Ranjane kada bi ma koji ovek imao smelosti, gotovo bogohulne drskosti, da pojae Ranihina. Ali nije ga shvatao. I bio je nestrpljiv da uje grivenarkine novosti. inilo se da Jadinka osea rastuu napetost oko sebe. Umorno je kroila od Kovenanta i prvi put se obratila publici. "Da, reeno je da su nam poglavari prijatelji. Reeno je. Ali ja to ne znam. Dolazite na Ravnice Ra i dajete nam zadatke, ne razmiljajui o bolu koji oseamo na brdima koja nam nisu dom. Dolazite na Ravnice i nudite se velikodunosti Ranihina kao da ste poast koju Grive treba da prihvate. A kada vas prihvate, kao to je prihvaena krvna garda, pozivate Ranihine od nas, prema opasnosti, tamo gde ih niko ne moe zatititi, gde se krv proliva i meso razdire, bez amanibhavama da zaustavi bol i predupredi smrt. Ah, Ranihini! Ne skrivajte nepoverenje u mene. Sve vas znam." Blagim, paljivim glasom, koji nije sadravao ni pobunu ni izvinjenje, vrhovna poglavarka ree: "Pa ipak si dola." "Da", povue se grivenarka Jadinka u umornu gorinu. "Dola sam. Pobegla sam, preivela i dola. Znam da smo ujedinjeni protiv Zuboe, iako ste nas izdali." Poglavar Verement gnevno se ukoi, ali Elena ga jednim pogledom zaustavi i ree Jadinki, i dalje blago i paljivo: "Izdali - na koji nain?" "Ah, Ranjani ne zaboravljaju. Po pripovestima ouvanim u Ljudomu iz doba monog Kelenbhrabanala poznajemo Zubou i ratove drevnih poglavara. Kada je Zuboa gradio vojske u Donjoj zemlji, drevni poglavari uvek su dolazili na stari megdan severno od Ravnica Ra i reke Lunjinstana i borili se na Domajinom Sunovratu na bi li prepreili Zuboi put na Gornju Zemlju. Na taj nain su uvani Ranihini, jer neprijatelj nije mogao da okrene zube prema Ravnicama Ra sve dok se bori protiv poglavara. A u znak priznanja, Ranjani su naputali svoje bregove da se bore sa poglavarima. Ali vi...! Zuboa marira, a vaa vojska je ovde. Ravnice Ra ostavljene su bez zatite i odbrane." "Bila je to moja zamisao." Zbog njenog nestrpljenja Troj zazvua otrije nego to je nameravao. "Iz kog razloga?" Opasni izazov titrao je u njenom tihom glasu. "Mislim da su razlozi bili dovoljno valjani", odvrati on. Gonjen unutranjom potrebom da se uveri da nije pogreio, hitro je govorio. "Razmisli. U pravu si - svaki put u prolosti kada Kletnik digne vojsku, poglavari su odlazili da se bore protiv njega na Domajinom Sunovratu. I svaki put su izgubili. Potiskivani su. Postoji premnogo prilaza sa Donje Zemlje. A poglavari su bili predaleko od zaliha i podrke. Naravno, valjano su se borili - a to skida deo pritiska sa Ravnica Ra, jer je Kletnik zauzet na drugoj strani. Ali poglavari gube. Dok eovojna biva iseckana u parie, a ratovnija mora trkom da se povlai da bi odrala goli ivot dovoljno dugo da se moe pregrupisati i ponovo povesti istu bitku od poetka, ali dalje prema zapadu blie Veselkamenu. A to nije sve. Ovog puta moe se desiti da Kletnik die vojsku vie prema severu - na Sarangravskoj Ravnici, severno od Putnikovog Tesnaca. To nije inio nikada ranije. Ali ranije su dinovi uvek istili severni Sarangrav. Ovaj put...", on se lecnu na pomisao o dinovima, "...ovaj put je drugaije. Ukoliko nam vojska bude marirala dole do vas dok Kletnik ide severno od Planine Groma prema Veselkamenu, neemo moi da ga spreimo da napadne Konak. Veselkamen bi mogao pasti. Zato sam doneo odluku. ekamo ovde. Nemoj me pogreno shvatiti - ne naputamo vas. Zapravo, ne mislim da ste u velikoj opasnosti. Gledaj, pretpostavimo da Kletnik ima vojsku od pedeset hiljada - ili ak stotinu hiljada. Koliko e mu biti potrebno da osvoji Ravnice Ra?" "Nee to uiniti", siknu Jadinka izmeu zuba. 71

Vrhovnik klimnu. "A ak i da uini, bile bi mu potrebne godine. Previe ste dobri lovci - ne moe vas pobediti na vaem terenu. Vi i Ranihini traete mu u krug oko trupa i svaki put kada okrenu lea preklaete par tuceta. ak i ako vas brojano nadmauje u odnosu pedeset naprema jedan, naprosto ete poslati Ranihine u planine i seckati ga Bog zna koliko. Bie mu potrebne godine da to izvede. ak i pod pretpostavkom da mu mi ne napadnemo pozadinu. Ne, sve dok ne pobedi poglavare, ne sme dozvoliti sebi da vas dirne. Zbog toga sve vreme mislim da e poi prema severu." Zastao je i suoio svoje razloge sa Jadinkom. Deklamovanje pravaca sopstvenog razmiljanja smirilo ga je; znao je da mu je logika ispravna. I grivenarka bee prisiljena da to prizna. Poto je jedno vreme razmiljala o objanjenju, ona uzdahnu: "Ah, vrlo dobro. Vidim tvoje razloge. Ali ne dopadaju mi se takve ideje. Previe se olako igra opasnou za Ranihine." Umorno se okrenula Eleni, "Pouj me, vrhovna poglavarko", ree ona sivim, praznim glasom. "Rei u svoju poruku, jer umorna sam i moram otpoinuti, pa neka se zgodi ta god mu drago. Doputovah ovamo sa Lomnik Bregova koji okruuju i tite Kletnikov Tabor. Napustila sam to mesto uasa kada videh silnu vojsku kako se sputa od Bregova. Marirala je pravo dokle god oko dosee prema Domajinom Sunovratu i Oborini reke Zemljospusta. Bila je to vojska nesmiljena i bezbrojna - nisam joj mogla ni pretpostaviti veliinu i nisam ekala da prebrojavam. Sa etiri uzlara u pratnji pobegla sam da prenesem vest poglavarima." Juni put, uzdahnu Troj za sebe. Mozak mu smesta primi obavetenje; vrste slike Ubojnih Zaravni i Domajinog Sunovrata ispunie mu um. On poe da proraunava napredak poglavara Kletnika. "Ali neki neprijatelji znali su moj cilj. Gonili su nas. Crni vetar okomio se na nas i iz njega izletahu strana, ogavna stvorenja nalik pticama grabljivicama. Moji uzlari izgubljeni su da bih ja mogla pobei - pa me odagnae daleko sa puta, ka severu na granicu Sarangrava. Znala sam da je opasnost silna. Ali znala sam i da vojska prijatelja ili poglavara ne eka na Gornjoj Zemlji da pomogne Ranihine. Senka mi pree preko srca. Gotovo da sam odustala od cilja i prepustila poglavare njihovom usudu. Ali borila sam se protiv Sarangrava, da ivoti mojih uzlara ne budu uludo izgubljeni. Preko drevnog bojnog polja, kroz bogatu slavu Andelejna, zatim preko mranih ravnica juno od velike ume nalik Morinmosu, ali mranije i usnulije - tako sam se probijala ne bi li vaa zamisao dobila priliku. To bee moja poruka. Postavljajte pitanja kakva elite, a zatim me oslobodite, jer moram otpoinuti." Sa tihim dostojanstvom, vrhovna poglavarka se podie drei ezlo zakona pred sobom. "Grivenarko Jadinko, bezmerno si zaduila Domaju. Teku si cenu platila da bi nam prenela vest i mi emo uiniti sve to je u naoj moi da ukaemo poast toj rtvi. Molim te, pouj me. Nikada ne bismo mogli okrenuti lea Ranihinima i Ranjanima. Da tako uinimo, morali bismo prestati da budemo to jesmo. Samo nas jedno uverenje dri podalje od vas. U dubini due verujemo da je ovo konani rat protiv Zuboe. Ukoliko padnemo, niko nee preostati da se ponovo bori. A nemamo snagu drevnih poglavara. Molim te, ne zameraj nam preotro. Biemo prisiljeni da platimo mnogo puta da bismo se mogli uporediti sa tobom." Drei ezlo u visini oiju, pognula se u ranjanski naklon. Bledi osmeh zatitra Jadinkinim usnama - zabavljalo ju je Elenino oponaanje tenog ranjanskog pozdrava - a onda uzvrati naklon da pokae kako to treba izvesti. "Meu Ranjanima pria se i to da su poglavari uljudni. Sada i ja to znam. Postavljajte pitanja. Odgovarau kako znam." Vrhovna poglavarka ponovo sede. Troj je eleo da progovori, ali mu ona nije dala doputenje. Grivenarki Jadinki ree: "Jedno pitanje prvo mi je na srcu. ta je sa Andelejnom? Nai izviai nisu javili ni za kakvo zlo u tim krajevima, ali oni nemaju tvoje oi. Jesu li Bregovi slobodni od kobi?" Nalet ozlojeenosti napree miie Trojevih ramena. Oseao je elju, hitnju, da pone da propituje grivenarku. Ali shvatao je taktinost Eleninog pitanja. Bregovi Andelejna u predanjima Ranjana predstavljali su sliku raja; razgovor o njima olakae muke Jadinkinom srcu. U znak odgovora, njena turobna gorina na trenutak popusti. Oi joj se ispunie suzama koje potekoe preko slabanog osmeha na usnama. "Bregovi su slobodni", ree ona prosto. agor pun olakanja prostruja Zabranom, a nekoliko poglavara zadovoljno klimnu. To nije bila stvar u kojoj je grivenarka mogla pogreiti. Vrhovna poglavarka uzdahom iskaza zahvalnost. Kada je dopustila vrhovniku da pone sa pitanjima, uinila je to sa pogledom kojim ga je molila da bude blag.

72

"U redu", ree Troj i die se na noge. Srce mu je napregnuto kucalo od bojazni, ali nije obraao panju na to. "Shvatio sam da ne zna kolika je Kletnikova vojska. To prihvatam. Ali moram znati koliku ima prednost. Pre tano koliko dana si videla da mu vojska naputa Lomnik Bregove?" Grivenarki nije bilo potrebno da se prebrojava. Hitro je odvratila: "Dvadeset dana." Na trenutak, vrhovnik ju je bez oiju posmatrao iza sunanih naoara, zanemeo od zapanjenosti. Onda proapta: "Dvadeset dana?" U mozgu mu se vrtelo. "Dvadeset?" Silovitou koja mu je kidala srce, njegova predstava Kletnikove vojske sunu napred trideset pet milja - pet dana. Raunao je da e dobiti vest o pokretima poglavara Kletnika za petnaest dana. Prouavao je Ranjane; znao je do u milju koliko je jedan grivenar u stanju da putuje dnevno. "Oh, Boe moj." Jadinka je morala da stigne do Veselkamena za petnaest dana. Nedostajalo mu je pet dana. Pet dana manje za mariranje dugo preko tri stotine kilometara...! A vojska poglavara Kletnika bie u Sredinjim Zaravnima za deset dana. I ne znajui kako se naao u takvom poloaju, on zatee sebe sa licem u rukama, kao da ne moe da podnese pogled na ruevine svoje divne strategije. Oamueno, kao da je re o stvari bez ikakvih posledica, shvati da je bio u pravu u jednom: prizivanje Kovenanta tano se poklopilo sa polaskom Kletnikove vojske. Taj plan izazvao je napad Opakog. Ili sve je delovalo u suprotnom smeru? Da li je poglavar Kletnik nekako predvideo prizivanje? "Kako...?" Na trenutak nije umeo da otkrije ta to eli da pita, pa je glupo ponovio: "Kako...?" "Pitaj", zatrai Jadinka meko. On zau upozorenje u njenom glasu, opasnost da joj povredi ponos posle iscrpljujue kunje. To ga natera da digne glavu, da je pogleda. Piljila je u njega, a ruke su joj se trzale kao da udi da istrgne borbenu vrpcu iz kose. Ali morao je da postavi pitanje, morao je da bude siguran... "ta ti se desilo? Zbog ega ti je bilo potrebno toliko dugo?" "Skrenuta sam sa puta", ree ona kroz zube, "prema severu, na ivicu Sarangrava." "Blagi Boe", uzdahnu Troj slabano. Oseao je kako ga Jadinka gleda, oseao je na sebi sve oi Zabrana. Ali nije mogao da misli; mozak mu je bio nepokretan. Poglavar Kletnik bio je na samo tri dana mara od Morinmosa. Grivenarka prezrivo frknu i okrenu se vrhovnoj poglavarki. "Da li je to ovek koji e voditi vae ratnike?" upita ona gorko. "Molim te, oprosti mu", odvrati Elena. "Mlad je u Domaji i u nekim stvarima ne vidi jasno. Ali odabrao ga je Ranihin. Kada doe as, iskazae pravu vrednost." Jadinka slee ramenima. "Imate li jo pitanja?" ree ona umorno. "Okonala bih ovo." "Mnogo si nam saoptila. Vie nemamo sumnji u pogledu pokreta poglavara Kletnika i moemo da mu odredimo brzinu. Prestaje samo jedno pitanje. Tie se sastava Zuboine vojske. Kakva je bia ine?" Jadinkin glas se ukoi od gorine i ona otro ree: "Govorila sam o vetru i zlu u vazduhu koje mu je oborilo uzlare. U vojski videh pragrdane, jamnike, silne trupe krea, velike krilate zveri nalik lavovima koje i tre i lete, kao i mnogo drugih opakih stvorenja. Imaju oblija pasa, konja i ljudi, ali nisu ono na ta lie. Sjali su silnom izopaenou. Mom srcu deluju kao ljudi i zveri Domaje koje je izopaio Zuboa." "To je delo Kamena Zlozemlja", promrmlja vrhovna poglavarka. Ali grivenarka Jadinka nije zavrila. "Jo sam jednu stvar videla. Nisam mogla pogreiti, jer marirao je na elu i zapovedao pokretima horde. Upravljao je stvorenjima uz pomo opake zelene svetlosti i nazivao sebe Ljudosea. Bio je to din." Na trenutak tiina poput groma oinu Zabran. Izjava privue Trojevu panju, upali mu oganj uasa u grudima. Dinovi! Zar ih je poglavar Kletnik pokorio? Ve? Onda se menik Morin die na noge i glasom ravnim od uverenja ree: "Nemogue. Kamenbrat je drugi naziv za odanost i veru. Jesi li besomuna?" U trenutku, odaja zaamori protestima protiv same pomisli da bi se din mogao pridruiti Opakom. Misao je bila previe neverovatna da bi se dopustila; bacala je osnovna verovanja u histeriju. Stoernici se otro pobunie, a nekolicina u optem meteu poe da vie da Jadinka lae. Dvojica znanstvozornika preuzee Morinovo pitanje i pretvorie ga u optubu: Jadinka je bila pod vlau Besomuka. Zbunjenost obuze ak i poglavare. Trevor i Loerija prebledeli su od straha; Verement je kevtao na Mhorama; Elena i Kalindril delovali su oamueno; Amatin briznu u suze. U istoj akustici Zabrana galama je brzo postajala sve vea, pojaavala je samu sebe, prisiljavala svaki glas da bude jo otriji i divljiji. Halabuka je nosila prizvuk panike. Ukoliko se dinovi mogu prisiliti 73

da slue Opaiji, onda nita nije sigurno, bezbedno; izdaja vreba svuda. ak je i na pljosnatim licima krvne garde bio izraz neverice. Pa ipak, suoena sa svim protestima i uvredama, grivenarka Jadinka vrsto je stajala, isprsila se bleskom ponosa i gneva u oima. Sledeeg trenutka Kovenant stie do nje. Vitlajui pesnicama prema okupljenima, on zaurla: "Vatru mu paklenu! Zar ne vidite da govori istinu?" Glas mu nije imao nikakvog dejstva. Ali neto iz njegovog povika prodre u balakliju Kvana. Stari veteran dobro je znao Ranjane; upoznao je Jadinku u vreme njene mladosti. On skoi na noge i povika: "Mir!" Uhvaeni uvebanim vojnikim reagovanjem, stoernici skoie u stav mirno. Onda je izgleda Elena shvatila ta se deava oko nje. Ona uspostavi kontrolu ognjenim udarom ezla i uzavrelim povikom: "Stidim se!" Kao oparena, uzavrela od straha i gaenja, tiina usplamte u znak odgovora na njen povik. Ali ona je doeka strasno, dostojanstveno, kao da je u opasnosti neto dragoceno. "Melenkurion abatha! Zar smo do ovoga doli? Zar nas strah tako poniava? Pogledajte! Pogledajte je. Ako niste uli istinu u njenom glasu, onda je sada pogledajte. Prisetite se zaveta mira i pogledajte je. Sedmice mu! Kakvo zlo vidite? Ne - neu da ujem nikakvo protivureenje da se zlo moe preruiti. U Zabranu smo Veselkamena. Ovo je vee poglavara. Nijedan Besomuk ne bi ovde mogao da izusti la i izdajstvo. Da ima zla u grivenarki, razabrali biste ga." Kada vide da je uspostavila kontrolu nad skupom, ona produi tie. "Prijatelji moji, mi smo iznad toga. Ne znam znaenje grivenarkinih novosti. Moda je Opaki zarobio i slomio dina moima Kamena Zlozemlja. Moda je u stanju da stvori opake jamnike u kojem god liku poeli, pa je Jadinki pokazao lanog dina, znajui kako e nam nauditi pripovest o kamenbratu izdajici. Moramo dobiti odgovore na ta pitanja. Ali ovde stoji grivenarka Jadinka od Ranjana, iscrpljena izvrenjem pomoi koju niti moemo dostii, niti uzvratiti. Oistite srca od svih primisli protiv nje. Ne smemo joj naneti takvu nepravdu." "Istina." Troj se teko die na noge. Mozak mu je ponovo radio. Stideo se svoje slabosti - a kao produetak toga, stideo se i slabosti stoernika. Sa zakanjenjem se prisetio da poglavari Kalindril i Amatin nisu bili u stanju da se probiju u Sarangravsku Ravnicu - a Jadinka ju je ipak preivela da bi mogla da doe i upozori Veselkamen. I nije mu se dopadalo da pomilja kako se Kovenant poneo bolje od njega. "U pravu si." Pogledao je Ranjanku u oi. "Grivenarko, moji stoernici i ja dugujemo ti izvinjenje. Ti zasluuje bolje - naroito od nas." Ubacio je otrov u rei za ui stoernika. "Rat polae breme na plea ljudi, ne marei mnogo da li su spremni za to ili ne." Nije ekao na odgovor. Okrenu se Kvanu i ree: "Balaklijo - zahvaljujem ti se zato ti si sauvao prisustvo duha. Hajde da se potrudimo da se ovako neto nikada ne ponovi." Onda je seo i povukao se iza sunanih naoara da pokua da smisli neki nain da spase svoje borbene planove. Kvan naredi: "Voljno!" Stoernici ponovo sedoe sa postienim izrazima - pa ipak, na neki nain odluniji nego pre. To kao da je oznailo kraj neega runog. Grivenarka Jadinka i prapoglavar Kovenant pogurie se, umorno se oslonie jedno o drugo kao da trae meusobnu podrku. Vrhovna poglavarka zausti, ali je Jadinka prekide tihim glasom. "Ne elim vie izvinjenja. Otpusti me. Moram otpoinuti." Elena tuno klimnu. "Grivenarko Jadinka, idi u miru. Sva gostoljubivost Veselkamena tvoja je koliko god poeli da ostane. Ne uzimamo olako uslugu koju si nam uinila. Ali, molim te, pouj me. Nikada nismo nipodatavali Ranjane. A vrednost Ranihina za Domaju van svake je mere. Mi ne zaboravljamo. ivela, grivenarko! Neka cvet amanibhavama nikada ne nestane. iveli, Ranjani! Neka vam Ravnice Ra budu uvek hitre pod stopama. iveli, Ranihini! Repu nebeski, grivo sveta." Jo jednom se naklonila Jadinki na ranjanski nain. Grivenarka Jadinka uzvrati gest i doda tradicionalni oprotajni pozdrav; dodirnula je elom bridove aka, naklonila se i rairila ruke kao da ogoljuje srce. Svi poglavari zajedno uzvratie naklon. Onda se okrenula i pola prema visokim vratima. Kovenant poe sa njom, nespretno je koraao pored nje, kao da istovremeno eli da je uzme za ruku i boji se toga. Na vrhu stepenita zastadoe i okrenue se jedno drugom. Kovenant ju je gledao sa oseanjima od kojim kao da su mu nabrekle kosti izmeu oiju. Naprezao se da progovori. "ta mogu - ima li iega to mogu da uinim - da bih od tebe ponovo napravio Veselicu?" 74

"Mlad si, a ja sam stara. Ovo putovanje uzelo mi je mnogo toga. Malo mi je leta preostalo. Ne postoji nita." "Moje vreme ima drugaiju brzinu. Nemoj mi zavideti na ivotu." "Ti si Kovenant Prstenoa. Ima mo. Kako da ti ne zavidim?" Pognuo se pred njenim pogledom; posle kratke pauze ona dodade: "Ranihini i dalje ekaju tvoju naredbu. Nita nije okonano. Sluili su ti na Planini Groma i ponovo e ti sluiti - sve dok ih ne oslobodi." Kada je otila kroz vrata, ostao je zagledan u ruke kao da ga njihova praznina boli. Ali trenutak potom sabrao se i siao stepenitem da ponovo sedne na svoje mesto. Izvesno vreme u Zabranu je bila tiina. Okupljeni ljudi gledali su poglavare, a poglavari su mirno sedeli i okretali umove jedni prema drugima ne bi li pomeali svoju odlunost i snagu. To je delovalo smirujue na skup. Bilo je to deo poglavarskog tajanstva i svi ljudi Domaje, Kamendolci i Drvograani, verovali su poglavarima. Sve dok je Vee sposobno za meanje i vostvo, Veselkamen nee biti bez nade. ak je i vrhovnik Troj dobio titraj ohrabrenja iz tog vezivanja koje nije mogao da podeli. Veza se najzad raskide uz gotovo ujni prasak iz pravca poglavara Verementa, a vrhovna poglavarka Elena die glavu prema skupu. "Prijatelji moji, ratnici, sluge Domaje", ree ona, "vreme je odluke. Pripreme i nakanjivanja gotovi su. Rat marira prema nama i mi ga moramo doekati. U ovoj stvari, glavni izbor delanja poiva na vrhovniku Hailu Troju. On e zapovedati ratovnijom, a mi emo ga podravati najbolje to umemo, onako kako budu zahtevale potrebe Domaje. Ali jedna stvar nam je naroito bitna - taj din po imenu Ljudosea. Na to pitanje mora se odgovoriti." Verement grubo ree: "Kamen ne objanjava. Nije dovoljan. Dinovi su jaki - da, jaki i mudri. Oduprli bi se Kamenu ili ga izbegli." "Slaem se", ree Loerija. "Dinovi primorci poznaju opasnosti Kamena Zlozemlja. Lake je poverovati da su napustili Domaju u potrazi za izgubljenim Domom." "Bez zlatanike?" usprotivi se Trevor nelagodno. "Malo verovatno. I to nije - ono to je Mhoram video." Poglavari se okrenue Mhoramu i on posle jednog trenutka ree: "Ne, to nije ono to sam video. Molimo se da sam video pogreno - ili da sam pogreno shvatio ono to sam video. Ali bilo dobro ili zlo, itava stvar trenutno prevazilazi nae moi. Znamo da e Korik i poglavari Hirim i etra uiniti sve to mogu za dinove. A sada ne moemo poslati nove snage u Primorje da provere kako se dinovi mogu naterati da vode Kletnikovu vojsku. U dubini due verujem da emo doznati odgovor pre nego to to eli iko od nas." "Vrlo dobro", uzdahnu vrhovna poglavarka. "ujem te. Podelimo sada meu sobom breme rata." Obazrela se po Veu, odmerila svakog lana pred odgovornostima koje su ih ekale. Onda ree: "Poglavare Trevore - poglavarko Loerija - vama predajem odbranu Veselkamena. Va zadatak bie da se starate za ljude koji su u ratu ostali bez doma - da stvarate zalihe i ojaavate odbranu pred svakom moguom opsadom - da vodite poslednju bitku za Domaju ukoliko mi ne uspemo. Prijatelji moji, poujte me. Teko je breme koje vam dajem. Onima koji ostanu ovde moda e na kraju biti potrebno vie snage nego svima ostalima - jer, ukoliko mi padnemo, onda se vi morate boriti do poslednjeg bez predaje i oaja. Biete u istom onakvom procepu kakav je naterao Kevina na Obesveenje. Zaklinjem vas da izdrite. Domaja ne sme ponovo biti osuena na takav nain." Troj klimnu za svoj raun; izbor je bio dobar. Poglavarka Loerija borie se svim silama, pa ipak nee preduzimati akcije koje bi joj ugrozile kerke. A poglavar Trevor radie preko granica sopstvenih moi uveren da ne ini toliko koliko mogu drugi. utke su prihvatili zaduenje vrhovne poglavarke, a ona pree na druge stvari. "Posle odbrane Veselkamena, naa glavna briga moraju biti Znanstvigor i Trotgard. Znanstvigor se mora ouvati. A Trotgard se mora drati koliko god je to mogue - kao utoite za beskunike, ljude ili zveri - i kao znak da ni na koji nain ne uzmiemo pred Opakim. Unutar Doline dve reke, Trotgard se moe odbraniti, iako to nee biti lako. Poglavare Kalindril - poglavarko Amatin - taj teret stavljam na vaa plea. Sauvajte Trotgard da drevni naziv Kura Plenetora, Jadin Kamena, ne postane novo ime za nae obeanje Domaji." "Samo trenutak", prekide je vrhovnik Troj uz oklevanje. "To ostavlja samo tebe, Mhorama i Verementa za polazak sa mnom. Mislim da e mi biti potrebno vie od toga." 75

Elena razmisli na trenutak. Onda ree: "Poglavarko Amatin, hoe li sama prihvatiti breme Trotgarda? Trevor i Loerija pruie ti pomo na svaki mogu nain." "Vodimo rat", odvrati Amatin prosto. "Besmisleno je da se bunim da nisam dovoljna. Moram nauiti da budem dovoljna. Znanstvozornici e mi pomoi." "Bie dovoljna", odvrati vrhovna poglavarka sa osmehom. "Vrlo dobro. Preostali poglavari Kalindril, Verement, Mhoram i ja - poi e sa ratovnijom. Jo dve stvari, a onda e govoriti vrhovnik. Najpre menik Morin." "Vrhovna poglavarko." Morin se die da primi zadatke od nje. "Morine, ti si menik. Ti e zapovedati krvnom gardom kao to zahteva tvoj zavet. Molim te, daj vrhovniku Troju sve krvne gardiste koji se mogu odvojiti od odbrane Veselkamena." "Da, vrhovna poglavarko. Dve stotine e se pridruiti snagama vrhovnika." "To je dobro. Sada imam za tebe jo jedan zadatak. Moraju se poslati jahai u svaki kamendol i drvograd u Sredinjim i Junim Zaravnima, kao i u bregove iza njih. Svi ljudi koji ive na putu Opakog moraju biti upozoreni i mora im se ponuditi utoite ukoliko odaberu da napuste domove. A od svih koji obitavaju du junog puta ratovnije mora se zatraiti pomo - hrana za ratnike, da bi lake marirali, nosei manji teret. Sama aliantha nee biti dovoljna za toliko mnotvo." "Bie uinjeno. Krvna garda poi e pre zalaska sunca." Elena klimanjem glave izrazi zadovoljstvo. "Nijedna hvala nije dovoljna za krvnu gardu. Vi dajete novo ime slubi bez mane. Dok god ljudi izdravaju u Domaji, biete pameni po vernosti." Lako se naklonivi, menik sede. Vrhovna poglavarka poloi ezlo zakona pred sebe, sede i dade znak vrhovniku Troju. On duboko udahnu, a zatim se kruto die na noge. I dalje je pipao, oprobavao. Ali ponovo je imao zahvat nad situacijom; ponovo je jasno razmiljao. Ve kada poe da govori, stadoe da mu iskrsavaju nove zamisli. "Nemam nameru da traim vreme na izvinjavanja zbog zbrke u koju sam nas uvalio. Sagradio sam strategiju na zamisli da emo dobiti vest o Kletnikovom mariranju za petnaest dana. Sada nam nedostaje pet dana. To je sve u vezi sa time. Veini od vas je u optim crtama poznato ta imam na umu. Koliko sam mogao da vidim, drevni poglavari imali su dva problema prilikom borbe protiv Kletnika - prostu iscrpljenost, zbog voenja borbe tako daleko od Domajinog Sunovrata, i teren. Sredinje Zaravni pogoduju sveijoj i veoj vojsci. Moja zamisao bila je da pustim Kletnika da sam pree pola puta dovde i da se sukobim sa njim na zapadnom kraju doline Mithila, tamo gde reka Mithil obrazuje junu granicu Andelejna. Onda emo se povlaiti jugozapadno i vui Kletnika za sobom do Usudovog Pribega. U svim predanjima to je mesto na koje su vojske beale kada bi bile nadvladane. Ali, u stvari, to je vraki dobro mesto za suprotstavljanje vojski veoj i broj od tebe. Teren - taj tesnac izmeu planina - daje ogromnu prednost strani koja doe prva, ukoliko stigne da se ukopa pre nego to neprijatelj stigne. Pa, bila je to lepa zamisao. Sada smo u drugaijem ratu. Nedostaje nam pet dana. Kletnik e stii u dolinu Mithila za deset dana. Pa e se okrenuti prema severu i prisiliti nas da se borimo u Sredinjim Zaravnima kada to on poeli. Ukoliko uopte budemo morali da se povlaimo, zavriemo u Trotgardu." Zastao je na trenutak, napola oekujui oajno jeanje. Ali veina ljudi ga je naprosto paljivo gledala, a nekoliko poglavara imalo je poverenje u oima. Njihovo pouzdanje ga dirnu. Morao je da proguta iznenadnu knedlu u grlu pre nego to je uspeo da nastavi. "Postoji jedan nain na koji to jo moemo uiniti. Ima da bude pakleno - ali je ipak mogue." Onda je na trenutak ustuknuo. Pakao je bio blaga re za ono to e ratnici morati da mu pretrpe. Kako je mogao traiti da to uine, kada je on bio kriv za pogrean proraun zbog koga je sve to postalo neophodno? Kako...? Ali Elena ga je stameno posmatrala. Od poetka je podravala njegovu elju da komanduje ratovnijom. A sada je bio vrhovnik. On, Hail Troj. Tonom punim besa prema izuzetnosti onoga to trai, on ree: "Evo. Prvo. Imamo devet dana. Bespogovorno jemim da e Kletnik stii do zapadnog kraja doline Mithila do kraja devetog dana poev od sada. To je jedna od stvari za koje je dobro kada nema oi. Umem da odmerim takve stvari. U redu? Devet dana. Moramo stii tamo pre toga i blokirati dolinu. "Morine, dve stotine tvojih krvnih gardista moraju krenuti noas. Kalindrile, ti ide sa njima. Na Ranihinima moete da stignete za sedam dana. Morate tamo zaustaviti Kletnika. Borilare, koliko ima onih velikih splavova na jezeru?" Iznenaen, srdonik Borilar odvrati: "Tri, vrhovnie." 76

"Koliko ratnika i konja mogu poneti?" Borilar se bespomono obazre prema Kvanu. Balaklija odvrati: "Svaki splav ponee dva eovoda i njihove bojne stoernike - etrdeset dva ratnika i konji. Ali pretovarivanje e biti opasno." "Ukoliko ide splavom do Andelejna, koliko brzo moe stii sa tim eovodovima do doline Mithila?" "Ukoliko ne bude nezgoda - za deset dana. Korienjem splavova moe se utedeti deset dana." "U redu. Imamo dvanaest eovojni konjice - dve stotine etrdeset eovodova. Borilare, treba mi sto dvadeset takvih splavova. Kvane, ti si zaduen za to. Mora povesti svih dvanaest eovodova sa konjima, i Verementa, niz reku Mithil to je pre mogue - da pomogne Kalindrilu i krvnoj gardi da zadrite Kletnika da se ne probije. Ti e nam obezbediti neophodno vreme. Poni." Balaklija Kvan progovori par rei stoernicima i njih dvanaestorica skoie i obrazovae stroj iza njega kada je pohitao iz Zabrana. Borilar pogleda vrhovnu poglavarku sa izrazom nemirne neodlunosti, ali mu ona klimnu. Nervozno trljajui ruke kao da eli da ih zagreje, on napusti odaju i povede sa sobom sve lilianrile. "Drugo", ree Troj. "Ostatak eovojni marirae pravo prema jugu odavde do Usudovog Pribega. To je neto manje od tri stotine milja." On pozva preostale stoernike da ustanu i direktno im se obrati. "Mislim da treba da objasnite ovo svojim podreenima. Moramo stii do Usudovog Pribega za dvadeset osam dana. A to e biti dovoljno tek u sluaju da balaklija izvede sve to sam smislio za njega. To e biti laki deo ovoga rata." U pozadini uma mislio je: deset milja dnevno za dvadeset osam dana. Dobri Boe! Polovina e ih poumirati pre nego to stignemo do Junih Zaravni. Na trenutak je prouavao stoernike i pokuavao da im proceni hrabrost. Onda ree: "Prva stoernice Amorin." Prva stoernica iskorai i odvrati: "Vrhovnie." Bila je to niska, razbacana, mrgodna ena grubih crta koje kao da su oblikovane u glini previe tvrdoj i suvoj za detaljan rad. Ali bila je prekaljeni veteran ratovnije - jedan od nekoliko preivelih iz eovoda kojim je zapovedao Kvan na pohodu za ezlom zakona. "Pripremi ratovniju. Mariramo u zoru. Obrati naroitu panju na raneve. Neka budu to je mogue laki. Ukoliko mora, upotrebi sve ostale konje za vuu kola. Ako ne stignemo na vreme do Usudovog Pribega, Veselkamenu nee mnogo koristiti poslednjih par stotina konja. Kreni." Prva stoernica Amorin otro zapovedi stoernicima. Salutirajui zajedno poglavarima, oni pooe za njom iz Zabrana. Troj je gledao sve dok nisu otili i dok se vrata nisu zatvorila za njima. Onda se okrenuo vrhovnoj poglavarki. Uz napor, on prisili sebe da kae: "Zna da nikada ranije nisam zapovedao u ratu. Zapravo, nikada nisam zapovedao niemu. Poznajem samo teoriju - samo mentalne vebe. Ulae mnogo poverenja u mene." Ukoliko je osetila vanost onoga to je rekao, nije dala znak. "Ne boj se, vrhovnie", odvrati ona vrsto. "Svi vidimo tvoju vrednost za Domaju. Nisi nam pruio razloga da sumnjamo u ispravnost tvog zapovedanja." Nalet zahvalnosti oduze Troju glas. Pozdravio ju je vojniki, a zatim seo i oslonio ruke na sto da se ne bi tresao. Trenutak kasnije, vrhovna poglavarka Elena ree preostalim uesnicima skupa: "Ah, prijatelji moji, ima mnogo toga da se uini, a no e biti prekratka za sve nae potrebe. Nije as za duge govore i savetovanja. Dajmo se svi na posao. U zoru u govoriti Konaku i ratovniji. Srdonie Torme." "Vrhovna poglavarko", odvrati Torm ustro. "Mislim da postoje naini na koje moe uiniti splavove postojanijim, bezbednijim za konje. Molim te, uini to. I poalji sve ljude koje moe odvojiti da pomognu srdoniku Borilaru u gradnji. Prijatelji moji, breme ovog rata je na nama. Zapnimo sada svim silama za Domaju. Ukoliko smrtna put to moe izvesti, moramo pobediti." Uspravila se, digla ezlo. "Budite ilog srca. Ja sam Elena, kerka Lene, vrhovna poglavarka po izboru Vea i nosilac ezla zakona. Moja je zapovest. Govorim u prisustvu samog Veselkamena." Naklonila se skupu i napustila Zabran kroz jedna od privatnih vrata, a sledili su je razliitim putevima ostali poglavari. Odaja se brzo praznila dok su ljudi urili za svojim poslovima. Troj ustade i poe prema stepenitu. Ali putem ga presrete Kovenant. "U stvari", ree Kovenant kao da govori Troju neku tajnu, "nisi uopte ti taj 77

u koga imaju poverenja. Kao to nemaju poverenja ni u mene. Re je u studentu koji te je pozvao. U njega su uloili zalog poverenja." "Zauzet sam", ree Troj kruto. "Imam posla. Pusti me." "Sluaj!" zahtevao je Kovenant. "Pokuavam da te upozorim. Ukoliko moe to da saslua. To e se i tebi desiti. Jednog dana, ponestae ti ljudi koji bi izmarirali i sopstvena srca samo da tvoje zamisli upale. A onda e videti da si ih gonio kroz sve to ni zbog ega. Mar od tri stotine milja - blokiranje dolina - tvoje ideje. Isplaene i protraene. itava tvoja divna taktika nee vredeti ni zaralog prokletstva. Ah, Troje", uzdahnu on umorno. "Sva ta odgovornost napravie od tebe novog Kevina Zemljoguba." Umesto da susretne Trojev napeti pogled, on se okrete i odluta iz Zabrana kao da jedva zna ili mari kuda ide. 12. U RAT Neposredno pred zoru Troj pojaha kroz vratnice Veselkamena u smeru jezera u podnoju Steg Vodopada. Polutama praskozorja zamraivala mu je vid, zaslepljivala ga poput izmaglice unutar uma. Nije mogao da vidi kuda ide, jedva da je mogao da razazna ui svoga ata. Ali nije bio u opasnosti: jahao je Merila, Ranihina koji je odabrao da ga nosi. Pa ipak, dok je kaskao prema zapadu pod visokim junim zidom Konaka, imao je oseaj neizvesnosti, poput oveka koji pokuava da odri ravnoteu na pretankoj grani drveta. Proveo je dobar deo noi u preispitivanju odluka koje je doneo na ratnom veu i one su ga plaile. Predao je poglavare i ratovniju stazi uskoj i opasnoj poput zaljuljanog ueta. Ali nije imao izbora. Morao je ili da ide napred ili da se ostavi zapovedanja, da ga prepusti Kvanovim vrednim, ali nematovitim rukama. Zato i i pored bojazni nije oklevao. Nameravao je da pokae itavoj Domaji da je vrhovnik sa dobrim razlogom. Vreme je bilo tesno. Ratovnija je morala da krene na mar prema jugu to je pre mogue. Zbog toga je pustio da ga Meril nosi kroz unutranju maglu. Putajui da Ranihin bira put, pourio je prema plavom jezeru na kom su se gradili splavovi. Pre nego to je obiao poslednje iroko podnoje brega, proao je izmeu rasutih strojeva vojnika koji su drali konje. Mukarci i ene pozdravljali su ga dok je prolazio, ali nije mogao da prepozna nikoga. Drao je desnu ruku kao znak praznog uzvraanja i jahao niz krcati put bez rei. Ukoliko mu strategija doivi neuspeh, ti ratnici - i dve stotine krvnih gardista koji su ve sledili poglavara Kalindrila prema reci Mithil - prvi e platiti njegovu greku. Naao je ivicu jezera po rici Vodopada i zaposlenom zvuku graditelja splavova, pa je smesta skliznuo sa Merilovih lea. Prvu senovitu priliku koja mu je prila poslao je u potragu za balaklijom Kvanom. Nekoliko trenutaka potom Kvanovo vrsto oblije pojavi se iz magle, a pratio ga je mravi ovek sa ezlom - poglavar Verement. Troj se obrati direktno balakliji. Oseao se nelagodno kada je trebalo da daje nareenja jednom poglavaru. "Koliko splavova je spremno?" "Sada ih je u vodi tri i dvadeset", odvrati Kvan. "Na pet jo nema rhadamaerlskih krma, ali zadatak e biti gotov do izlaska sunca." "A ostatak?" "Srdonik Borilar i graditelji splavova obeali su da e svih sto dvadeset biti dovreno do sutranje zore." "Prokletstvo! Ode nam jo jedan dan. Pa, ne moete ih ekati. Poglavaru Kalindrilu bie potrebna pomo pre toga." On brzo napravi kratak proraun, a zatim produi: "alji splavove niz reku u grupama po dvadeset - odjednom po dva eovoda. Ti idi prvi. I - poglavare Veremente, hoe li poi sa Kvanom?" Verement odgovori otrim klimanjem glave. "Dobro. Sada, Kvane, neka tvoja grupa smesta krene. Zadui koga god hoe da zapoveda drugom eovojnom - reci im da te slede u novoj grupi im bude gotovo jo dvadeset splavova. Neka ratnici koji kreu poslednji pokuaju da pomognu graditeljima splavova - da im ubrzaju posao." Njegova lina magla raiavala se sada kada je sunce poinjalo da izlazi. Kvanov bedem lica izbrazdan starou video se sve otrije i Troj na trenutak zauta, napola preneraen onim to je zshtevao od prijatelja. Onda grubo zatrese glavom i prisili se da nastavi. 78

"Kvane, ti ima najgori zadatak u itavom ovom prokletom poslu. Ti i oni krvni gardisti sa Kalindrilom. Ti mora da uini da ovaj moj plan upali." "Ukoliko je uopte mogue, uiniemo to." Kvan je govorio vrsto, gotovo olako, ali njegovo iskustvo u mranim, oajnikim poduhvatima davalo je toj izjavi ubedljivost. Troj urno produi: "Mora zadrati Kletnikovu vojsku u toj dolini. ak i kada tamo bude imao celokupne trupe, biete brojano slabiji u odnosu deset naprema jedan. Mora zadrati Kletnika, a ipak zadrati i dovoljan deo snaga u ivotu da ih odvede do Usudovog Pribega." "Razumem." "Ne, ne razume. Najgore ti jo nisam rekao. Mora zadravati Kletnika osam dana." "Osam?" prasnu Verement. "Ti se ali!" Otro se kontroliui, Troj ree: "Izraunaj sam. Moramo da mariramo sve do Usudovog Pribega. Bie nam potrebno toliko vremena tek da stignemo. Osam dana jedva da e nam dati vremena da dospemo na mesto." "Mnogo trai". ree Kvan lagano. "Ti si ovek koji to moe uiniti. A istina je da e te ratnici bolje slediti u takvoj situaciji nego to bi mene. Sa tobom e raditi dvojica poglavara, plus svi krvni gardisti koje je ostavio Kalindril. Niko te ne moe zameniti." Kvan je to sasluao u tiini. I pored toga to se isprsio, inilo se da okleva. Troj se nae prema njemu i napeto proapta kroz huk Steg Vodopada: "Balaklijo, ako uspe da izvede to to traim od tebe, kunem se da u pobediti u ovom ratu." "Kune se?" ponovo se umea Verement. "Da li Opaki zna da ga vezuje svojim zavetima?" Troj nije obraao panju na poglavara. "Ozbiljno mislim. Ukoliko mi zadobije tu priliku, neu je protraiti." Mrgodni, ratoborni smeak dirnu Kvanove usne. "ujem te", ree on. "Osetio sam tvrdu ruku tvoje vetine kada si pridobio zapovednitvo nad ratovnijom ispred mene. Vrhovnie, dobie svojih osam dana ukoliko su uopte u granicama ostvarljivosti ljudske volje i miia." "Dobro!" Kvanovo obeanje prui Troju besmisleni oseaj olakanja, kao da vie nije sam na tanunoj grani. "Dobro. Kada bude zaposlio Kletnika u dolini Mithila, mora ga potisnuti prema jugu. Poteraj ga u june bregove - to dalje, to bolje. Dri dolinu zatvorenu sve dok ne bude imao dovoljno vojske u bregovima da te napadne sa te strane. Onda pojuri kao sam avo pravo prema Usudovom Pribegu." "To e mnogo kotati." "Ne toliko koliko bi kotalo da pustimo tu vojsku da ide prema severu dok smo mi na jugu." Kvan mrano klimnu, a Troj produi: "I ne toliko koliko bi kotalo da Kletnik stigne do Pribega pre nas. ta god da se desi, to moramo izbei. Ukoliko ne moe da ga zadri osam dana, mora pronai gde se nalazimo i povesti ga na nas umesto prema Usudovom Pribegu. Pokuaemo da ga sami povuemo poslednji deo puta prema jugu." Kvan ponovo klimnu, a crte lica mu se zategoe. Da bi ga opustio, Troj ree suvo: "Naravno, bilo bi bolje kada bi ga naprosto sam porazio i spasao nas neprilika." Balaklija zausti da odgovori, ali ga poglavar Verement prekide. "Ukoliko je to tvoja elja, treba da odabere za svoj zadatak nekog drugog, a ne ostarelog ratnika i poglavara bez Ranihina." Troj se upravo spremao da odgovori, kada zau kopita kako stiu prema njemu iz smera Veselkamena. Sada je sunce poelo da se die - svetlost je igrala po plavoj vodi koja se slivala preko vrha Vodopada - i magle njegovog vida poe da nestaje. Kada se okrenuo, razaznao je krvnog gardistu Ruela kako jae prema njemu. Ruel zaustavi Ranihina dodirom ruke i ree bez silaenja: "Vrhovnie, ratovnija je spremna. Vrhovna poglavarka Elena te eka." "Stiem", odgovori Troj i ponovo se okrete Kvanu. Na trenutak, balaklijin pogled vrsto je odgovarao na njegov. Rastrzan izmeu odanosti i reenosti, on promrmlja: "Tako mi Boga, zaradiu ono to uini za mene." Vinuvi se na Merilova lea, on krenu. Poao je tako naglo da samo to nije naleteo na grivenarku Jadinku. Stajala je u blizini i gledala Merila kao da oekuje da otkrije da je Troj povredio Ranihina. Nenamerno je poterao ata pravo na nju. Ali ona kroi u stranu im je zaustavio Ranihina. 79

Njeno prisustvo ga iznenadi. Pozdravio ju je, a zatim je ekao da progovori. Oseao je da je zasluila svu ljubaznost koju joj je mogao pruiti. Dok je gladila Merilovu glavu rukama punim ljubavi, rekla je kao da neto objanjava: "Obavila sam svoj udeo u ovom ratu. Neu vie nita initi. Stara sam i neophodno mi je da otpoinem. Ii u tvojim splavovima do Andelejna, a odatle u sama kui." "Vrlo dobro." Nije mogao da joj ne da odobrenje da ide splavom, ali je oseao da je to samo priprema za ono to je imala da kae. Posle teke pauze, ona nastavi: "Ovo mi vie nee biti potrebno." ustrim pokretom istrgla je borbenu strunu iz kose, oklevala, a zatim je pruila Troju. Lagano je rekla: "Neka meu nama bude mir." Zbog toga to nije mogao da smisli prikladan odgovor, on prihvati strunu. Ali to ga acnu, kao da je nije vredan. Gurnuo ju je za pojas, pa je, slobodnih ruku, uputio grivenarki svoje najbolje oponaanje ranjanskog naklona. Naklonila mu se zauzvrat, pokazala mu pokretom da krene dalje. Ali kada je poao, doviknula mu je: "Reci Kovenantu Prstenoi da mora poraziti Zubou. Ranihini su se propeli njemu u ast. Oni ga trae. Ne sme dopustiti da padnu." Onda je nestala, izgubila se sa vidokruga u magli. Pomisao na Kovenanta ostavi mu gorak ukus u ustima, ali ga on potisnu. On pusti Kvana da izvikuje naredbe sa Jadinkom kraj sebe i potera Merila u otri kas uz stazu prema kapiji Veselkamena. Dok je iao, sunce poe da mu spaljuje poslednje zaostatke nejasnoe vida. Ogromni, isklesani zidovi Konaka postadoe vidljivi; blistali su u novom svetlu ivom veliajnou od koje se oseao istovremeno i mali i odluan. U njemu je nazreo odsjaje prave dubine sopstvene spremnosti da se rtvuje za Domaju. Sada je mogao samo da se nada da e ono to je imao da ponudi biti dovoljno. Postojala je samo jedna stvar koju nije mogao da oprosti Kovenantu. Bilo je to Nevernikovo odbijanje da se bori. Onda se uspeo uz poslednju padinu i otkrio da su se poglavari okupili pred kapijom, nad dugom, postrojenom masom ratovnije. Pred prizorom ratovnije osetio je nalet ponosa. Ta vojska bila je njegova - alatka koju je on oblikovao, oruje koje je on otrio i koje je umeo da nosi. Svaki ratnik stajao je na svom mestu u eovodu; svaki eovod drao je mesto oko lepravog stega svoje eovojne; a trideset osam eovojni rasprostrlo se u podnoju Poglavarevog Konaka poput ljudskog prekrivaa. Vie od petnaest hiljada metalnih grudnih ploa odraavalo je vatru sunca. Svi ratnici bili su na nogama osim stoernika i treine bojnih stoernika. Ti oficiri jahali su da bi nosili stegove i marevske doboe i da bi prenosili poruke i zapovesti po ratovniji. Troj je bio otro svestan da njegovoj vojski nedostaje neko sredstvo za trenutnu komunikaciju. Bez takve opreme oseao se ranjivije nego to je bio spreman da prizna. Da to popravi, razvio je mreu jahaa koji su se mogli tokom bitke prebacivati sa mesta na mesto. Osim toga, uvebao je oficire da rade sa sloenim kodovima signala, bakljama i zastavicama, da bi se poruke bar u nekim okolnostima mogle primati vidom. Ali nije bio zadovoljan. Hiljade i hiljade ivota bile su mu u akama. Dok je prelazio pogledom podreene, grana drveta kao da se tresla na vetru. Okrenuo se od ratovnije i preao pogledom one koji su sedeli na atovima pred kapijom. Samo su Trevor i Loerija bili odsutni. Poglavari Mhoram i Amatin bili su tu, sa dvadeset krvnih gardista, aicom ezlonoa i obluara, svim znanstvozornicima koji su se zatekli u poseti i sa prvom stoernicom Amorin. Kovenant je sedeo na sedlu od prijanjka na leima jednog veselkamenskog mustanga. A pored njega bila je vrhovna poglavarka, Mira, njena zlatna ranihinska kobila, doprinosila je da izgleda vie nego ikada kao usredsreena junakinja, plemenita prilika poput one legendarne kraljice za koju je Berek vodio svoj veliki rat. Bila je nagnuta prema Kovenantu, sluala ga sa zanimanjem - gotovo sa oboavanjem - u svakoj crti svoje prilike. Taj prizor razgnevi Troja. Njegova oseanja prema vrhovnoj poglavarki bila su smetena; nije ih mogao uklopiti ni u jednu jednostavnu vrstu. Ona je bila poglavarka koja ga je nauila znaenju vida. A dok je uio da vidi, poduavala ga je Domaji, uvodila ga u nju sa takvom blagom radou da je uvek mislio o Domaji i njoj zajedno, kao da ju je ona lino sabirala. Kada je uvideo opasnost koja je pretila Domaji - kada je poeo da traga za nainom da slui onome to je video - bila je jedna od onih koji su udahnuli ivot njegovim zamislima. Shvatila je potencijalnu vrednost njegove vetine u taktici, imala poverenja u nju; dala je 80

njegovom glasu mo zapovesti. Zbog nje je sada izdavao izuzetno rizine zapovesti i vodio ratovniju zarad cilja za koga se ne bi stideo ni da umre. Pa ipak je Kovenant delovao neosetljivo, imuno na nju. Odavao je utisak umorne gorine. Brada mu je zatamnjivala itavo lice, kao da hoe da potvrdi kako nema ni jotu verovanja u svom imenu. Izgledao je kao nevernik, jeretik. inilo se da njegovo prisustvo poniava vrhovnu poglavarku, da joj pomrauje domajsku lepotu. Raznorazne mrgodne misli proletale su Trojevim umom, ali jedna je bila najbitnija. I dalje je postojalo neto to je eleo da kae Kovenantu - ne zbog toga to je Kovenant mogao da ima koristi ili to je to eleo, ve zbog toga to on, Troj, nije hteo da ostavi ni senku sumnje u Kovenantovom umu. Vrhovnik je ekao dok se Elena nije okrenula da progovori sa Mhoramom. Onda je zaustavio Merila kraj Kovenanta. Bez uvoda rekao je direktno: "Moram neto da ti kaem pre nego to poemo. elim da zna da sam govorio protiv tebe pred Veem. Rekao sam im ta si uinio Trelovoj kerci." Kovenant die obrvu. Posle pauze, on ree: "A onda si otkrio da ve znaju sve o tome." "Da." Na trenutak se pitao kako Kovenant to zna. Onda produi: "Zato sam zahtevao da znam zbog ega se baku sa tobom. Rekao sam im da ne mogu dopustiti sebi da trae vreme i snagu za rehabilitovanje ljudi nalik tebi kada treba da se brinu za Kletnika." "I ta su uzvratili?" "Izmiljali su opravdanja za tebe. Rekli su mi da zloini ne potiu samo od ravih ljudi. Rekli su mi da dobar ovek ponekad ini zlo zbog bola u dui. Kao Trel. A Mhoram mi je rekao da otrica tvoga neverovanja see u oba smera." "I to te iznenauje?" "Da! Rekao sam im..." "Trebalo je to da oekuje. Ili ta si mislio, zbog ega postoji taj zavet mira? To je posveenje opratanju gubavcima - Kevinu i Trelu. Kao da oprotaj nije jedina stvar od koje gubavac ili zloinac nikada ne moe imati koristi." Troj je piljio u Kovenantovo sivo, ispijeno lice. Kovenantov ton ga je zbunjivao. inilo se da su mu rei gorke, ak cinine, ali iza njih se oseao titraj bola, nagovetaj osude samoga sebe, kakav nije oekivao da uje. Ponovo je bio rastrzan zbog ludila Nevernikove tvrdoglavosti i zapanjenosti pred silinom Kovenantovog bola. Nejasni stid natera ga da oseti kako bi trebalo da se izvini. Ali nije se mogao prisiliti da ode toliko daleko. Umesto toga umorno je uzdahnuo i rekao: "Mhoram je isto tako rekao da bi trebalo da budem strpljiv sa tobom. Strpljenje. Voleo bih kada bih ga imao. Ali injenica je..." "Znam", promrmlja Kovenant. "injenica je da si poeo da otkriva koliko je strana sva ta odgovornost. Obavesti me kada bude poeo da se osea promaeno. Zajedno emo patiti." To je ujelo Troja. "Neu propasti!" Kovenant dvosmisleno iskrivi lice. "Onda me obavesti kada bude uspeo i ja u ti estitati." Uz napor, troj proguta gnev. Nije bio raspoloen da bude popustljiv prema Kovenantu, ali zarad samoga sebe - i zbog Elene - pre nego zbog Nevernika, on ree: "Kovenante, stvarno ne shvatam u emu je tvoj problem. Ali ako ikada budem mogao da uinim neto za tebe, uiniu to." Kovenant ga nije gledao u oi. Sarkastian prema samom sebi, Nevernik promrmlja: "Verovatno e mi to biti potrebno." Troj slee ramenima, a zatim premesti teinu da bi poslao Merila prema prvoj stoernici Amorin. Ali onda vide srdonika Torma kako ustro koraa prema njima od dveri Konaka. On zadra Merila i stade da eka obluara. Kada je Torm kroio izmeu njihovih atova, on pozdravi obojicu, a onda se okrete Kovenantu. Uobiajeno veselje njegovog izraza bilo je ogrnuto ozbiljnou kada je rekao: "Prapoglavaru, mogu li da govorim?" Kovenant se namrgodni na njega ispod obrva, ali nije odbio. Posle kratke stanke Torm ree: "Uskoro e napustiti Veselkamen i moda e proi jo etrdeset godina pre nego to se ponovo vrati. Moda u ja i iveti jo etrdeset godina - ali to nije sigurno. A i dalje sam tvoj dunik. Prapoglavaru Kovenante, mogu li ti dati dar?" On posee u odoru i izvadi glatki, zaobljeni kamen ne vei od njegovog dlana. Izgled kamena zapanji vrhovnika. Delovao je kao da je proziran, ali nije mogao da vidi kroz njega; inilo se da se otvara u nesluene dubine poput rupe u vidljivom tkanju Tormove ruke, vazduha i tla. Preneraen, Kovenant upita: "ta je to?" 81

"To je orkrest, retki deli jedine stene koja je srce zemaljsko. Zemna mo silna je u njemu i moe ti posluiti na mnogo naina. Hoe li ga primiti?" Kovenant je piljio u orkrest kao da ima neeg surovog u Tormovoj ponudi. "Ne elim ga." "Ne nudim ti ga zbog toga to ti nedostaje", ree Torm. "Ima belo zlato i nisu ti potrebni moji darovi. Ne, nudim ti ga u znak potovanja prema starom prijatelju Birinairu koga si oslobodio iz ognja to ga je gutao. Nudim ti ga iz zahvalnosti za hrabro delo." "Hrabro?" promumla Kovenant hrapavo. "Nisam to uinio za njega. Zar ne zna?" "Delo je uinjeno tvojom rukom. Niko u Domaji ne bi mogao da izvede takav in. Hoe li ga primiti?" Kovenant lagano posee i uze kamen. Kada mu se levica zatvorila oko njega, on promeni boju, poprimi srebrni sjaj njegove venane burme. Kada je to video, on ga brzo ugura u dep pantalona. Onda proisti grlo i ree: "Ukoliko ikada... ukoliko ikada budem imao priliku... vratiu ti ga." Torm se nasmei. "Zahvalnost je kao gutljaj sa planinskog potoka. Prapoglavaru, u dubini due verujem da si iza grmljavine svojih obrva neobino uglaen ovek." "Sada zbija ale sa mnom", odvrati Kovenant turobno. Srdonik se nasmeja na to kao da je re o izvanrednoj ali. Gipkim korakom se udaljio da bi ponovo uao u Konak. Vrhovnik Troj se namrti. inilo se da svi u Veselkamenu vide neto to on sam ne moe da opazi. Da izbegne tu misao, on potera Merila kasom od Kovenanta prema svojoj vojski. Prva stoernica Amorin pridruila mu se neto dalje niz breg, pa su zajedno proveli kratko vreme u razgovoru sa stoernicima-konjanicima opremljenim doboima. Troj je odbrojavao ritam koraka koji je eleo da zadaju i proverio da su ga nauili napamet. Bio je bri od ritma kojem ih je nauio i nije eleo da mu vojska zaostaje. U pozadini uma besneo je zbog odugovlaenja koje je spreavalo vojsku da poe. Sunce je do tog trenutka dobrano izgrejalo; ratovnija je ve propustila zoru. Raspravljao je o terenu pred njima sa prvom stoernicom kada amor proe vojskom. Svi ratnici okrenue se prema ogromnom Konaku. Poglavari Trevor i Loerija konano su stigli. Stajali su na kuli koja je branila kapije Veselkamena. Izmeu sebe drali su sveanj plave tkanine. Kada su poglavari zauzeli mesta, stanovnici Konaka poee da se pojavljuju na junom zidu. Stali su uurbano da se tiskaju po balkonima i bedemima, ispunili su prozore, nagurali se po ivici visoravni. Glasovi su im se valjali puni iekivanja. Vrhovnik Troj ostavi Amorin sa vojskom i pojaha nazad uz breg da zauzme mesto sa poglavarima dok su se Trevor i Loerija zaposili oko visokog jarbola za zastavu na vrhu kule. Krv mu se iznenada uzburka od oduevljenja i on oseti elju da podvrisne nekakav bojni pokli, da zavitla neki siloviti izazov u lice Opakom. Kada su Trevor i Loerija bili spremni, oni mahnue vrhovnoj poglavarki Eleni. Na njihov znak, ona obode petama Miru i odgalopira od svojih pratilaca u sedlima. Zaustavila se na kratkom rastojanju odatle, izmeu zida Konaka i glavnog dela ratovnije. Poterala je Miru u uskom krugu sa ezlom zakona dignutim visoko nad glavom i povikala ratnicima i stanovnicima Veselkamena: "iveli!" Njen razgovetni pokli odjekivao je liticom poput fanfara i smesta mu je odgovorio zastraujui povik bezbrojnih glasova: "ivela!" "Prijatelji moji, narode Domaje", povikala im je, "as je kucnuo. Rat nam se primakao i mariramo mu u susret. Poujte me svi! Ja sam vrhovna poglavarka, nosilac ezla zakona - zakleta i posveena slubi Domaji. Na moju zapovest, mariraemo u bitku protiv Sivog Krvnika - da odmerimo snagu protiv njegove, zarad Zemlje. Poujte me! Ja, Elena, kerka Lenina, kaem: nemojte se plaiti! Budite jakog srca i ponosite ruke. Ukoliko smo za to sposobni, pobediemo!" Kada je visoko digla ezlo, uhvatila je rani sunev zrak. Kosa zablista oko nje poput venca, a zlatna kobila Ranihina nosila ju je poput ponude irokome danu. Na trenutak delovalo je kao da se rtvuje i Troj se gotovo zagui od straha da je ne izgubi. Ali nije bilo nieg rtvenog u stamenom zvonu njenog glasa dok se obraala ljudima Veselkamena. "Nemojte pogreiti. Opasnost je silna - najtea kob naega doba. Moda e biti izgubljeno sve to smo ikada videli, uli ili osetili. Ukoliko treba da ivimo - ukoliko Domaja treba da ivi - moramo preoteti ivot Opakom. Taj je zadatak bio preteak za drevne poglavare, koji behu pre nas.

82

Ali, kaem, nemojte se plaiti! Nadolazea bitka naa je velika kunja, mera naih dua. To nam je prilika da se u potpunosti iskupimo za obesveenje koje unitava ono to voli. To nam je prilika da uobliimo hrabrost, slubu i veru iz samog srca stene usuda. ak i ako padnemo, neemo oajavati. Pa ipak, ne verujem da emo pasti." Uzela je ezlo u jednu ruku i zamahnula njime pravo prema nebesima, a iz njegovog kraja izbi blistavi oganj. "Poujte me svi!" kliknu ona. "Posluajte Posvetu dobu rata!" Onda otvori grlo i zapeva pesmu koja je pulsirala poput koraka doboa. Prijatelji! Drugovi! Ponositi narode Domaje! Rat nam se primakao; Krv, bol i smrt nadomak su ruke. Skupa emo se suprotstaviti smrtnoj kunji. Prijatelji i drugovi, setite se Mira! Ponavljajte Zavet svakim dahom. Sve do kraja i oprosta Vremena neemo doneti besa ni oaja, nee biti strasti mrnje, opakosti, klanja, niti Obesveenja u slubi Domaje. Borimo se da izleimo, prekalimo, popravimo... da Zemlju od jada oslobodimo; za zdravlje, dom, drvo i kamen, za lomni cvet i sjaj lepote i reka bistrih i krasnih udaramo; i neemo posustati, dati da glave u prah i pepeo odu izgubiti veru, srce, nadu i smelost. Udaramo dok Domaju ne oslobodimo zla i bola, dok zavet ne ispunimo. Neka silni talas zla ne dozove oaj! Setite se Mira: hrabra smrt! Mi smo ponositi uvari Domaje! Kada je dovrila, okrenula je Miru, stala licem prema straarskoj kuli. Sa ezla zakona poslala je prema nebu pucketavo, silno, razgranato stablo munje. Na taj znak, poglavarka Loerija baci zaveljaj u vazduh, a poglavar Trevor silovito potee ue jarbola. Prkosna ratna zastava Veselkamena raskrili se i stade da iba na planinskom vetru. Bio je to ogromni steg, dvaput vii od poglavara koji ga je dizao i bio je razgovetno plav, boje stega vrhovnog polgavara, sa jednom otrom crnom linijom preko sredine. Dok je leprao i udarao, silovit poklik die se od ratovnije i ponovi se na krcatim zidovima Veselkamena. Vrhovna poglavarka Elena na trenutak je odravala ezlo u plamenu. Onda uutka iskazivanje moi. Kada vika zamre, ona pogleda u grupu jahaa i vrsto viknu: "Vrhovnie Troje! Krenimo!" Troj smesta natera Merila da ipi prema ratovniji. Kada je bio sam pred jahaima, on salutira svojoj prvoj podreenoj oficirki i ree tiho, da obuzda uzbuenje: "Prva stoernice Amorin, moe poeti." Ona mu uzvrati pozdrav i okrete ata prema vojsci. "Ratovnijo!" povika. "Mir!" U irokom naletu, ratnici stadoe mirno. "Doboari, pozor!" Udarai ritma koraka digoe palice. Kada je digla pesnicu u vazduh, oni poee da udaraju; skupa su lupali ritam kojem ih je Troj nauio. 83

"Ratnici, mar!" Kada je izdala zapovest, ona spusti pesnicu. Blizu esnaest hiljada ratnika krenu po ritmu doboa. Troj je gledao njihovu preciznost sa knedlom ponosa u grlu. Pokraj Amorine, krenuo je sa svojom vojskom niz put prema reci. Ostali jahai sledili su ga u blizini. Zajedno su odravali korak sa ratovnijom dok je marirala prema zapadu pod visokim junim zidom Veselkamena. 13. KAMENI VRTOVI MAERLA Jahai i ratovnija u maru skupa dooe putem do irokog kamenog mosta koji je prelazio Belicu nedaleko prema jugu od jezera. Kada izbie na most, zaue mnogobrojne ohrabrujue poklike konjanika i graditelja splavova na jezeru; ali vrhovnik Troj nije pogledao u tom smeru. Sa vrha luka gledao je niz reku: tamo je video kako poslednji splavovi prve eovojne balaklije Kvana zalaze za okuku i nestaju sa vidika. Bili su samo mali deo Trojeve vojske, ali bili su kljuni. Rizikovali su ivote u skladu sa njegovim nareenjima, a sudbina Domaje ila je sa njima. Uz oseaj ponosa i strepnje, gledao je sve dok nisu nestali na putu da prime udeo krvoprolia koji im je pripisao. Onda je oprezno prejahao most. Iza njega, put je skretao prema jugu i poinjao da se izvija sve dalje od visoravni Konaka prema posnim travnatim terenima koji su se pruali izmeu Veselkamena i Trotgarda. Dok je prolazio podnojem bregova, Troj je brojao zubljonoe i obluare u pratnji da bi se uverio da ratovnija ima pun udeo podrke lilianrila i rhadamnaerla. Tokom tog postupka, on ugleda jednog izdvojenog obluara kako putuje na konju za grupom jahaa. Trel. Moni obluar drao se zaelja grupe, ali nije ni pokuavao da sakrije lice ili priliku. Kada ga ugleda, Troj se lecnu od nelagode. On zastade i saeka vrhovnu poglavarku. Mahnu ostalim jahaima da ga obiu i tiho ree Eleni: "Jesi li znala da i on ide sa nama? Jesi li se sloila?" Vrhovna poglavarka Elena upitno ga pogleda, na ta on odgovori tako to je klimnuo prema Trelu. Kovenant zastade sa Elenom i kada je Troj klimnuo okrete se da pogleda iza sebe. Kada ugleda Trela, on zajea. Veina jahaa sada je obila Elenu, Troja i Kovenanta i Trel jasno vide kako ga njih troje gleda. Zastao je tamo gde se zatekao - jo udaljen dvadeset pet jardi - i uzvratio Kovenantov pogled otrim, bolnim zurenjem. Na trenutak, svi su ostali gde su se zatekli i napeto gledali jedni u druge. Onda Kovenant opsova sebi u bradu, dograbi uzde svoga konja i poe putem prema Trelu. Banor poe za Nevernikom, ali ga vrhovna poglavarka zaustavi hitrim pokretom. "Nije mu potrebna zatita", ree ona tiho. "Nemoj sumnjom vreati Trela." Kovenant stade ispred Trela i dva oveka zapiljie se jedan u drugoga. Onda Kovenant neto progovori. Troj nije mogao da uje ta je rekao, ali obluar uzvrati zakrvavljenim pogledom. iroka prsa nadimala su mu se ispod tunike kao da je zadihan. I njegov odgovor bio je neujan. U Trelovim udovima videla se silovitost, elja za delanjem; Troj je to jasno video. Nije shvatao Eleninu tvrdnju da je Kovenant bezbedan. Dok je gledao, on joj proapta: "ta je Kovenant rekao?" Elena odvrati kao da nije mogue da je pogreila: "Prapoglavar obeava da mi nee nauditi." To iznenadi Troja. eleo je da zna zbog ega je Kovenant pokuao da uverava Trela na takav nain, ali nije mogao da smisli nain da upita Elenu kakva je veza izmeu nje i Trela. Umesto toga on zapita: "Kako je Trel odgovorio?" "Trel ne veruje u obeanje." Troj utke estita Trelu na zdravom razumu. Trenutak kasnije, Kovenant tre konja i kasom se vrati niz put. Slobodnom rukom neprekidno je gladio bradu. Ne gledajui Elenu, odbrambeno slee ramenima i ree: "Pa, ovek ima valjanih razloga." Onda potera konja galopom da stigne ostale jahae. Troj je eleo da saeka Trela, ali ga vrhovna poglavarka vrsto povede za sobom kada je pola za Kovenantom. Iz potovanja prema obluaru, Troj se nije okretao. Ali kada ratovnija u podne prekide mar radi obroka i odmora, Troj vide da Trel jede sa ostalim rhadamaerlima. 84

Do tog vremena, vojska je izala iz podnoja bregova u prijatnije travnjake zapadno od Belice. Troj je odmerio rastojanje koje su preli i upotrebio ga za preliminarno odmeravanje koraka koji je zadao za mar. Za sada je brzina delovala dobro. Ali na dnevni mar uticali su mnogi inioci. Vrhovnik provede deo popodneva sa prvom stoernicom Amorinom raspravljajui kako da uskladi uestalost i trajanje stanki za odmor sa takvim promenljivim veliinama kao to su teren, ve preeno rastojanje i stanje zaliha. eleo je da je pripremi za svoje odsustvo. Bilo mu je drago to moe da razgovara o borbenom planu; bio je ponosan na njega, kao da je re o delu objektivne lepote. Pobeeni narodi tradicionalno su beali do Usudovog Pribega, ali on je nameravao da ga pretvori u mesto pobede. Plan mu je spadao u onu vrstu drskog stratekog poteza kakav je samo slepac mogao stvoriti. Ali posle izvesnog vremena Amorin uzvrati pokretom prema ratovniji i mrgodnim reima: "Jedan dan takvog hoda nije nita posebno. Dobrom ratniku moda ak ni pet dana ne bi predstavljalo muku. Ali dvadeset ili trideset - za to vreme ovakav mar mogao bi da ubije." "Znam", odvrati Troj paljivo. Bojazan mu se ustro vrati. "Ali nismo imali izbora. ak i ovom brzinom, previe ratnika i krvnih gardista izginue da nam kupe neophodno vreme." "ujem te", zakrguta Amorin. "Odraemo brzinu." Kada se vojska zaustavi radi noenja, Mhoram, Elena i Amatin pooe izmeu blistavih logorskih vatri, pevali su pesme i pripovedali vesele prie dinova da osokole srca ratnika. Dok ih je gledao, Troj oseti otru alost zbog toga to e proi dugi dani pre no to poglavari ponovo budu mogli da pomognu Amorini da popravi raspoloenje ratovnije. Ali razdvajanje je bilo neophodno. Vrhovna poglavarka Elena imala je nekoliko razloga za posetu Znanstvigoru. Ali Veseldrvo se nije nalazilo na putu; nije se moglo dopustiti da ratnici u maru preu i to dodatno rastojanje. Zbog toga se poglavari i ratovnija rastadoe sledeeg popodneva. Tri poglavara, koje su pratili Kovenant, Troj, dvadeset krvnih gardista i znanstvozornici skrenue jugozapadnim putem prema Trotgardu i Veseldrvu. A prva stoernica Amorin povede ratovniju sa zubljonoama i obluarima gotovo prema jugu, pravo prema Usudovom Pribegu. I Troj je imao posla u Znanstvigoru i bio je prisiljen da ostavi Amorin da sama zapoveda vojskom. Tog popodneva, jesenje nebo se zamrai kada se kini oblaci teko pokrenue prema zapadu. Dok je davao prvoj stoernici poslednja uputstva, vid mu je bio zamuen; morao je da pilji po zlokobnoj izmaglici. "Dri korak", ree on kratko. "Teraj jo bre kada stigne do lakeg terena iza Sivke. Ukoliko moe da utedi neto vremena, neemo morati toliko da zapinjemo kod Poslednjih Bregova. Ako ti krvni gardisti koje je poslala vrhovna poglavarka budu u stanju da obave posao, trebalo bi da putem bude obilnih zaliha. Stii emo vas u Sredinjim Zaravnima." Glas mu je bio napregnut od svesti sa kakvim e sve tekoama morati da se suoi. Amorin odgovori klimanjem koje je izraavalo njenu vrstu reenost. Poe laka kia. Trojev vid toliko se zamrai da vie nije mogao da razazna pojedinane prilike u nakupljenoj ratovniji. Napregnuto je salutirao prvoj stoernici, a ona se okrete da povede ratnike ukoso prema putu. Poglavari i znanstvozornici ispustie pokli ohrabrenja, ali Troj mu se nije pridruio. Poveo je Merila do vrha golog brdaca, pa je tamo stajao abonosnog maa dignutog u kii sve dok itava vojska ne proe poput senke kroz maglu pod njim. On ree sebi da ratovnija nee u bitku bez njega - da e njegovi ratnici samo marirati dok im se ne pridrui. Ali nije osetio olakanje na tu misao. Ratovnija je bila njegovo orue, njegov nain da slui Domaji; kada se vratio ostalim jahaima, oseao se nespretno, iaeno, gotovo raskomadano, kao da ga je samo vetina Ranihina drala u ravnotei. Ostatak dana jahao je obavijen dobro mu poznatom osamljenou slepih. Kiica se nastavila tokom itavog popodneva, cele noi i veim delom sledeeg dana. I pored nagomilane debljine oblaka, nije jako padalo; ali kia je zaklanjala sunevo svetlo i muila Troja zamraivanjem vida. Usred noi, dok je spavao pod vlanim pokrivaima koji su se, inilo se, pripijali uz njega poput pokrova, iz sna ga tre divlje, neobjanjivo uverenje da e vreme biti oblano kada bude stupio u bitku kod Usudovog Pribega. Bili su mu potrebni sunevo svetlo i jasnoa. Ukoliko ne bude mogao da vidi...! Digao se potiten i nije povratio uobiajeno samopouzdanje sve dok kini oblaci konano ne odoe prema istoku i dopustie da mu se sunce vrati. Pre podne sledeeg dana poglavarska druina doe nadomak reke Maerl. Putovali su bre otkako su napustili ratovniju i kada su stigli do reke, severne granice Trotgarda, bili su na pola puta do Veseldrva. Maerl je tekla iz visova Zapadnik planina i ila najpre prema severoistoku, zatim prema jugoistoku, da se 85

ulije u Sivku, postane deo nje i poe istono prema Oparnici. Iza Maerle nalazila se oblast u kojoj su poglavari usredsredili napore da zalee pustoenja izazvana Obesveenjem i ratom. Trotgard je poev od poslednjih godina Kevina Zemljoguba nosio ime Kura Plenetor, Jadin Kamen, sve dok ga nisu prekrstili kada su novi poglavari dali zavet slubi posle Obesveenja. U to vreme, oblast je bila u potpunosti spaljena i ogoljena. Tu se odigrala poslednja velika bitka izmeu poglavara i Opakog i ostavila za sobom sve spaljeno, uniteno, natopljeno sprenom krvlju, gotovo bez plodnog tla. Neke stare pripovesti govorile su da se Kura Plenetor dimio i jeao stotinu godina posle te poslednje bitke. A pre etrdeset godina reka Maerl i dalje je tekla mutna od erodiranog i neplodnog mulja. Ali sada joj je u struji preostao samo trag neisti. I pored svih ogranienja razumevanja, poglavari su iz drugog Kruga mnogo nauili o leenju oteene zemlje i sada je Maerl nosila samo blagu izmaglicu neistoe. Zbog vekova prethodne erozije, poivala je u guduri nalik pukotini preko lica zemlje. Ali padine gudure blaili su duboko ukorenjena trava i bunje, a zdravo drvee dizalo je krune visoko iznad klisure. Maerl je ponovo bila iva reka. Zagledana u nju sa ivice gudure, druina zastade radi trenutka uivanja. Elena, Mhoram i Amatin zajedno blago zapevae deo poglavarskog zaveta. Onda odgalopirae niz padinu i preko gaza, tako da su kopita Ranihina i konja veselo, glasno pljuskala dok su prelazili u Trotgard. Ta oblast pruala se izmeu Zapadnik planina i reka Maerl, Sivke i Rila. Unutar tih granica dejstvo poglavarskog staranja oitovalo se svuda, u svemu. Pokolenja poglavara pretvorile su Jadin Kamen u zdrav, umovit kraj, iroku, breuljkastu zemlju gajeva, proplanaka i dolina. itave travnate padine oivljavalo je sitno plavo i uto cvee. Dvadesetinama milja juno i zapadno od jahaa bujna aliantha i duboka trava bili su puni zlatolistih zlatana i drugog drvea, treanja, jabuka i bele lipe, bujnih hrastova, brestova i bukvi ovenanih jesenjom slavom. A vazduh koji je decenijama posle bitke i dalje odjekivao udarima i vriskom rata sada je bio toliko ist i prozraan da se inilo da blista od ptijeg poja. To je Troj prvi put video kada mu se zaeo vid; to je upotrebila Elena da ga podui znaenju vida. Dok je sada jahao na Merilovim leima pod blistavim suncem sjajne okoline Trotgarda, oseti se slobodnije od brige nego dugo pre toga. Kada poglavarska druina zae u rano popodne, predeo oko njih se promeni. Izmeu stabala i kroz zelenilo stadoe da se probijaju gomile nabacanog stenja; iskrzane gromade nekoliko puta vie od jahaa pomaljale su glave iz zemlje, a manje kamenje zaraslo u mahovinu i liajeve lealo je na sve strane. Ubrzo se inilo da druina jae po drevnim ostacima raznesene planine, visokog, nepokornog vrhunca koji se dizao iz bregova Kura Plenetora sve dok ga neka ogromna sila nije raznela u paramparad. Pribliavali su se kamenim vrtovima Maerla. Troj nikada nije naao vremena da prouava vrtove, ali je znao da se o njima govori da predstavljaju mesto na kome su najbolji metri suru-pa-maerla stvorili najponositija dela. Iako je proteklih godina mnogo puta jahao tim prolazom kroz nebrojeno stenje, nije mogao da kae gde poinju sami vrtovi. Izuzev ravnomernog porasta koliine krhotina rasutih ili pobodenih po travi, nije mogao da pronae odreenu promenu ili granice sve dok druina nije izbila na breg iznad iroke doline. Onda je najzad bio siguran da se nalaze u jednom od vrtova. Najvei deo dugake, visoke brdske padine bio je gusto prekriven kamenjem, kao da je nekada bio srce drevnog raskomadanog vrhunca. Stenje je bilo sakupljeno i nagomilano na sve strane, dizalo se po ogromnim hrpama ili u obliku masivnih, usamljenih gromada, tako da je bukvalno jedino isto tlo na strmoj padini bio putni prolaz. Nijedna stena niti gromada nije bila uglaana, isklesana niti oblikovana ni na koji nain, iako su pojedinano rasuto kamenje i nakupine kamenja delovali kao da su sa njih poskidani mahovina i liajevi. inilo se da su svi odabrani zbog prirodne grotesknosti. Umesto da poivaju ili lee na tlu, trali su, irili se, mrgodili, uali, zijali, propinjali, puzali i razmetali se poput lude, nagurane gomile troglodita prestravljenih ili oduevljenih zbog toga to diu sve vazduh. Na putu prema dolini put je vijugao izmeu neobinih oblija kao da je izgubljen u sumanutoj umi, tako da su tokom silaenja ratnici neprekidno bili u senci jednog ili drugog izmuenog oblija. Troj je znao da nagomilana udesa te brdske padine nisu prirodna; napravili su ih ljudi iz nekog razloga koji nije mogao da pojmi. Tokom prethodnih putovanja, nikada se nije dovoljno zanimao da bi postavio pitanje o njihovom znaenju. Ali sada se nije pobunio kada vrhovna poglavarka Elena predloi da druina poe da pogleda delo iz daljine. Sa druge strane travnatog dna doline nalazilo se jo jedno brdo, strmije i vie od onog sa kojim je 86

bilo suoeno. Put je skretao levo i iao dnom doline, ne obraajui panju na vie brdo. Elena predloi da se jahai uspnu uz to brdo da pogledaju vrtove. Obraala se svim pratiocima, ali joj je pogled bio na Kovenantu. Kada se ovaj sloi uz neodreeno sleganje ramena, reagovala je kao da je izrazio volju svih jahaa. Prednji deo brega bio je previe strm za konje i zato su okrenuli desno i stali da kaskaju dolinom sve dok nisu nali mesto na kom e skrenuti i uspeti se na breg sa zadnje strane. Dok su jahali, Troj poe da osea blagu napetost iekivanja. elja vrhovne poglavarke da pokae prizor Kovenantu izazvala je u njemu zanimanje. Prisetio se drugih iznenaenja - kao to je dvorana darova, koja ga nije zanimala sve dok ga Mhoram nije praktino odvukao tamo. Breg je na vrhu imao ogoljeno ispupenje. Jahai ostavie konje i peke preoe poslednje rastojanje. Kretali su se hitro, jer su delili Elenino raspoloenje, i uskoro izbie na vrh. Sa druge strane doline kameni vrt leao je otvoren pred njima, izloen poput bareljefa. Sa tog rastojanja lako su videli da sve to ispremetano stenje obrazuje jedinstvenu aru. Od izmuenog kamena tvorci vrta napravili su iroko lice - prostranu priliku iskrivljenih, izjedenih i izvitoperenih crta. Zbog neravnosti stenja lice je delovalo nateeno i izoblieno; oi su mu bile iskrzane poput dubokih rana, a putni prolaz zasecao ga je poput besciljne brazgotine. Ali i pored toga, na licu se protezao osmeh neizmernog veselja. Neoekivanost svega toga prenerazi Troja i on stade da se tiho, razdragano smeje. Iako su poglavari i znanstvozornici oigledno bili upoznati sa vrtom, lica su im delila izraz zadovoljstva, kao da je izloeni razdragani osmeh zarazan. Vrhovna poglavarka Elena pljesnu rukama ne bi li zadrala nalet sree, a oi poglavara Mhorama blistale su od britkog zadovoljstva. Samo se Kovenant nije nasmejao, klimnuo, niti je pokazao ikakav drugi izraz zadovoljstva. Lice mu je bilo ispijeno poput olupine. U oima mu je bio nespokojni, iscrpljeni izraz, a desnica mu se poigravala sa prstenom na nain koji je naglaavao dva nedostajua prsta. Trenutak potom on proguna kroz amor druine: "Pa, dinovi su svakako ponosni na vas." Ton mu je bio dvosmislen, kao da istovremeno pokuava da kae dve protivurene stvari. Ali pominjanje dinova zaseni sve drugo to je moda mislio. Osmeh poglavarke Amatin zatitra, a nagli ispitivaki sjaj sevnu ispod Mhoramovih obrva. Elena mu prie i zausti da neto kae, ali pre nego to je mogla da pone, on produi: "Nekada sam poznavao takvu enu." Upinjao se da zvui nehajno, ali glas mu je bio nespretan. "U leprozarijumu." Troj zajea u sebi, ali se uzdra. "Bila je prava lepoti... razume se, tada je nisam poznavao. A ona nije imala svojih slika, ili ako ih je i imala nije elela da ih pokae. Ne verujem da je vie mogla podneti da stoji ispred ogledala. Ali doktori su mi rekli da je nekada bila divna. Njen osmeh je bio... ak i kada sam je upoznao, jo je mogla da se smei. Izgledalo je upravo ovako." On klimnu prema kamenom vrtu, ali nije ga pogledao. Usredsredio se na seanja. "Bila je klasian sluaj." Kada je produio, ton mu postade otriji i gori. Razgovetno je naglaavao rei, kao da imaju nazubljene ivice. "Bila je izloena lepri kao dete na Filipinima ili tamo negde - mislim da su joj roditelji bili tamo stacionirani sa vojnim trupama - i uhvatilo ju je upravo kada se venala. Prsti na nogama postali su joj neosetljivi. Trebalo je da odmah ode kod doktora, ali nije. Bila je jedna od onih koje nikako ne moe da prekine. Nije mogla da nae vremena da se odvoji od mua i prijatelja da bi se brinula zbog hladnih nonih prstiju. Zbog toga ih je konano i izgubila. Kod lekara je najzad otila kada su noge poele da joj se toliko gre da je jedva hodala, pa su konano shvatili ta joj je i poslali je u leprozarijum, a lekari su tamo morali da joj amputiraju prste. To joj je zadalo neto nevolja - teko je koraati kada nema prste na nogama - ali je ona bila nezaustavljiva. Ubrzo je ponovo bila sa muem. Ali nisu mogli da imaju dece. Kriminalno je ludilo za gubavce koji imaju neto mozga da imaju dece. Njen mu je to shvatao - ali je ona i dalje elela decu i tako se on konano razveo od nje. To ju je zabolelo, ali preivela je. Nedugo potom, imala je posao, nove prijatelje i novi ivot. I ponovo se nala u leprozarijumu. Ovog puta, obamrla su joj dva prsta na rukama. To ju je stajalo posla. Bila je sekretarica i prsti su joj bili neophodni. Osim toga, razume se, njen ef nije eleo da za njega rade gubavci. Ali kada joj je bolest ponovo zaustavljena, nauila je kako da kuca bez korienja tih mrtvih prstiju. Onda se preselila u novi kraj, nala novi posao, jo novih prijatelja i produila da ivi kao da se apsolutno nita nije desilo. 87

Otprilike u to vreme - ili su mi bar tako rekli - u njoj se zaela strast prema narodnim igrama. Nauila je neto o tome tokom putovanja u detinjstvu i sada joj je to postalo hobi, njen nain da stvara nove prijatelje i da im govori da ih voli. Sa arenim haljinama i osmehom, bila je..." Zastao je, a onda je gotovo smesta produio. "Ali dve godine potom ponovo je stigla u leprozarijum. Nije imala ba najbolji oslonac i preesto je padala. I nije uzimala dovoljno lekova. Ovog puta izgubila je desnu nogu ispod kolena. Vid je poinjao da joj se muti, a desna ruka bila joj je prilino obogaljena. Po licu su poele da joj rastu guke, a kosa joj je opadala. im je nauila kako da hrama na vetakoj nozi, zapoela je da dri gubavcima lekcije iz narodnih igara. Lekari su je dugo zadravali, ali konano ih je ubedila da je puste. Zaklela se da e ovaj put bolje paziti na sebe. Nauila je lekciju, rekla je, i nee se nikada vratiti. Zadugo se i nije vraala. Ali to nije bilo zbog toga to joj to nije bilo potrebno. Deo po deo otkidala je komade sebe. Kada sam je upoznao, bila je ponovo u leprozarijumu zbog toga to ju je dom za nezbrinute izbacio. Nije joj preostalo nita osim osmeha. Proveo sam mnogo vremena u njenoj sobi i gledao je kako lei u krevetu - sluao je kako pria. Pokuavao sam da se naviknem na zadah. Lice joj je delovalo kao da su je doktori svako jutro tukli motkama, ali je i dalje imala taj osmeh. Razume se, veina zuba je nestala - ali se osmeh nije izmenio. Pokuala je da me ui da igram. Terala me je da stanem tamo gde je mogla da me vidi, a onda mi je govorila gde da stavim stopala, kada da skoim, kako da pokreem noge." Ponovo je zastao. "A u meuvremenu imala je obiaj da mi pria kako je imala bogat ivot. Mora da je imala itavih etrdeset godina." Iznenada se nagao prema tlu, dograbio kamen i zavitlao ga svom snagom prema nasmeenom licu kamenog vrta. Dobaaj mu je bio daleko prekratak, ali nije zastao da gleda kako se kamen kotrlja u dolinu. Okrenuo se na drugu stranu i hrapavo zareao: "Ako ikada dohvatim tog njenog mua, zavrnuu mu prokletu iju." Onda je dugakim koracima otiao sa uzvienja prema konjima. U trenutku, naao se na svom atu i odgalopirao nazad prema putu. Banor ga je sledio iz blizine. Troj duboko udahnu, pokua da se otrese dejstva Kovenantove prie, ali nije mogao da smisli nita to bi rekao. Kada pogledao Elenu, vide da se stapa sa Mhoramom i Amatin, kao da joj je potrebna njihova podrka da podnese ono to je ula. Trenutak potom Mhoram ree naglas: "Prapoglavar Kovenant je prorok." "Da li je izrekao sudbinu Domaje?" upita Amatin bolno. "Ne!" Elenino poricanje bilo je silovito, a Mhoram takoe uzdahnu: "Ne." Ali Troj vide da je Mhoram mislio na neto drugo. Onda se stapanje okona i poglavari se vratie konjima. Uskoro je druina ponovo bila na putu i jahala za Kovenantom u smeru Veseldrva. Tokom ostatka popodneva, Troj je bio previe uznemiren reakcijom poglavara na Kovenanta da bi se opustio i uivao u putovanju. Ali sledeeg dana on nae naina da primiri neodreenu uznemirenost. Do u tanine predstavio je sebi razdvojeno napredovanje ratovnije - zamislio je krvnu gardu koja je jahala sa poglavarom Kalindrilom, konjike eovodove koji su putovali splavovima i galopirali kopnom, ratnike koji su marirali za Amorinom. Na njegovoj mentalnoj mapi Domaje ti razliiti pokreti imali su namernu simetriju koja je u njemu izazivala zadovoljstvo na neki sutinski nain. Nedugo potom poeo je da se osea bolje. A i Trotgard mu je pomagao. Juno od kamenih vrtova sloj plodnog tla postajao je deblji i plodniji, tako da u bregovima kroz koja je druina jahala goli kamenovi nisu virili kroz travu i cvee. Umesto toga, gustii bunja i iroki potezi uma rasli su na sve strane, prekidali padine i reito se izvijali preko obronaka i dolova. Pod blistavim nebom i jesenjim balzamom Trotgarda Troj odloi ia sebe nesigurnost u pogledu Kovenanta poput runog sna. U tom trenutku, ak ga ni problem veza nije uznemiravao. Obino ga je vie brinula nemogunost da prenese poruke Kvanu nego neznanje o tome ta se desilo Korikovoj misiji. Ali bio je na putu prema Veseldrvu. Vrhovna poglavarka Elena dala mu je re da Znanstvigor radi na njegovom problemu. Nadao se da su prouavaoci ezla otkrili reenje za njega. To vee uivao je u pesmi i razgovoru poglavara oko logorske vatre. Mhoram je bio povuen i nerazgovorljiv, sa neobino zloslutnim izrazom u oima, a Kovenant je mrgodno i utljivo piljio u ugarke vatre. Ali vrhovna poglavarka Elena sva je titrala od dobrog raspoloenja. Sa Amatinom je irila veselo i 88

razdragano raspoloenje kroz druinu sve dok se nije inilo da ak i najmrgodniji znanstvozornici poinju da kipe od oseanja. Troj pomisli kako nikada nije izgledala draesnije. Pa ipak je otiao u slepilo leaja sa bolom u srcu. Nije mogao odagna svest da je Elena iskazivala blistavost zarad Kovenanta, a ne zbog njega. Smesta je usnio kao da eli da pobegne nepostojanju vida. Ali u najmraanijem delu noi bez meseine prenue ga otri glasovi i topot kopita. Kroz mrano osvetljenje ugaraka vatre vide kako u sreditu logora stoji jedan krvni gardista na Ranihinu. Ranihin se puio na hladnom vazduhu; vatreno je galopirao da stigne do poglavara. Menik Morin i poglavar Mhoram ve su stajali kraj Ranihina, a vrhovna poglavarka Elena urila je iz svojih pokrivaa sa poglavarkom Amatin iza sebe. Troj baci pregrt granja u vatru. Iznenadni sjaj dade mu priliku da bolje osmotri krvnog gardistu. Prljavtina tekog boja iarala mu je lice, a po razderotinama odore imao je tragove skorele krvi. Lagano je sjahao, kao da je umoran ili da okleva. Troj oseti kako mu ravnotea iznenada titra, kao da mu je grana drveta njegovih napora za Domaju poskoila pod nogama. Prepoznao je krvnog gardistu. Bio je to Runik, jedan od pripadnika Korikove misije ka Primorju. 14. RUNIKOVA PRIPOVEST Na trenutak Troj je pipao oko sebe, pokuavao da povrati ravnoteu. Runik ne bi trebalo da bude tu; bilo je prerano. Samo je dvadeset tri dana prolo od odlaska Korikove misije. ak ni najmoniji Ranihin nije mogao odgalopirati do Primorja i nazad za to vreme. Zato je Runikov dolazak znaio.... znaio... Pre nego to je vrhovna poglavarka mogla da progovori, Troj zatee sebe kako postavlja pitanje priguenim glasom: "ta se desilo? ta se desilo?" Ali Elena ga zaustavi jednom otrom reju. Video je da nije propustila da shvati znaenje Runikovog prisustva. Stajala je sa ezlom zakona vrsto ukopanim u tlo, a lice joj je bilo puno ognja. Pokraj nje, na Kovenantovom licu bio je izraz prepun gaenja, kao da mu se ve smuilo ono to je oekivao da uje. Delovao je kao ovek koji eli da zna da li je na smrt bolestan ili ne kada je hrapavo upitao krvnog gardistu: "Jesu li mrtvi?" Runik nije obraao panju ni na Kovenanta ni na Troja. Klimnuo je najpre meniku Morinu, a zatim se neprimetno nakloni vrhovnoj poglavarki. I pored ravnodunosti, u njegovom dranju primeivao se prisenak oklevanja, izvesna nevoljnost koja natera Troja da zajei od iekivanja. "Govori, Runie", ree Elena ozbiljno. "Kakve nam vesti donosi?" A posle nje Morin ree: "Govori da te poglavari uju." Pa ipak Runik nije poinjao. Jedva vidljiv u pozadini njegovog pogleda bio je bol - izraz koji Troj nikada nije oekivao da e videti kod jednog krvnog gardiste. "Slatki Isuse", jeknu on. "Pa koliko je loe?" Onda Mhoram progovori. "Runie", ree blago, "pohod ka Primorju poveren je u ruke krvnoj gardi. Teko je to breme, jer ste pre svega zavetovani ouvanju ivota poglavara. Nije tvoja krivica ukoliko su se zavet i pohod sukobili i naloili da se jedno ili drugo odloi. Ne moe biti nikakve sumnje u krvnu gardu, kakav god da nam te usud donosi sa takvim tragovima bitke u vreme pomraenja meseca." Runik je oklevao jo jedan trenutak. Onda ree: "Vrhovna poglavarko, dolazim iz dubina Sarangravske ravnice - iz Putnikovog Tesnaca i iz pohoda prema Primorju. Meni, Prenu i Poribu sa mnom Korik ree: 'Vratite se vrhovnoj poglavarki. Recite joj sve - sve vesti o bojnom stoerniku Hoerkinu, svim mukama Ranihina, svim napadima zlokota. Recite joj o padu poglavarke etre.'" Amatin zajea iz dubine grla, a Mhoram se ukoi. Ali Elena je drala Runika sa napetim izrazom na licu. "'Ona e znati kako da saslua tu pripovest o dinovima i Besomucima. Recite joj da misija nee propasti.' 'Pest i vera', odvratismo nas trojica. 'Neemo propasti.' Ali etiri dana borili smo se protiv Sarangrava i Pren pade kao rtva probuenog zlokota. Onda smo se izborili za prolaz do zapadnog dela ravnice i tamo ponovo doli do svojih Ranihina. Najboljom brzinom pojahali smo prema Veselkanmenu. Ali kada zaosmo u Grimerdor, napadoe nas vuci i pragrdani, iako im ne videsmo tragova dok smo ili prema istoku. Porib i njegov Ranihin padoe da bih ja mogao pobei, a ja onda pojahah dalje. 89

Onda sam se zapadno od Grimerdora sreo sa izviaima ratovnije i saznao da Izopaenje marira i da vrhovna poglavarka jae prema Veseldrvu. I tako sam se okrenuo od Veselkamena i poao u potragu da bih vas zatekao ovde. Vrhovna poglavarko, ima mnogo toga to moram rei." "Posluaemo te", ree Elena. "Doi." Okrenula se i prila logorskoj vatri. Tamo je sela sa Mhoramom i Amatin kraj sebe. Na njen znak, Runik sede naspram nje i dopusti jednom znanstvozorniku koji je poznavao vetine iscelitelja da mu oisti rane. Troj nagomila drva na vatru da bi bolje video, a zatim se smesti u blizinu poglavara, na suprotnoj strani od Kovenanta. Trenutak potom Runik poe da govori. Najpre mu je pripovedanje bilo kratko i nespretno. Krvnoj gardi nedostajao je dar dinova za prianje; zaobilazio je kljune teme i nije obraao panje na stvari koje su mu sluaoci morali znati. Ali poglavari su ga paljivo ispitivali. A Kovenant je uporno ustrajao na pojedinostima. Povremeno se inilo da eli da omete pripovedanje, da odloi trenutak kada e morati da mu uje ishod. Postepeno dogaaji tokom pohoda poee da se pojavljuju u uoblienom obliku. Troj je napeto sluao. Nije mogao da vidi nita van neposredne svetlosti logorske vatre; nita mu nije odvlailo panju. I pored ravnoe Runikovog glasa, vrhovniku se inilo da vidi ono to je sluao, kao da se itav pohod odigrava u vazduhu pred njim. Pohod se probio istono kroz Grimerdor, a zatim je tri dana jahao po kii. Ali nikakva kia nije mogla zaustaviti Ranihine, a i nije posredi bila velika oluja. Osmog dana pohoda, kada se oblaci razbie i pustie sunevu svetlost da se vrati na zemlju, Korik i njegova grupa naoe se na vidiku Planine Groma. Ova je ravnomerno rasla dok su jahali po suncu. Preli su dvadeset pet milja severno od nje i kasno popodne stigli do velike litice Domajinog Sunovrata. Bili su na jednoj od njegovih najviih taaka i mogli su da bace pogled na Donju zemlju sa visine vee od etiri hiljade stopa. Ovde je Domajin Sunovrat bio tako okomit kao da je Donja zemlja odseena sekirom. A pod njim, iza breuljkastog, travnatog poteza ueg od pet milja, leala je Sarangravska Ravnica. Bila je to vlana zemlja, isprugana vodenim tokovima poput isturenih vena u tkivu tla, obrasla bujnim obiljem rastinja i puna pritajenih opasnosti - udnovatih, podlih zverki koje su se mnoile po vodama i plaile oveka; lukavih, starih, polutrulih vrba i empresa koji su pevali tihe pesme sposobne da opine neoprezne; ustajale, otrovne lokve, u tolikoj meri prekrivene sluzavom masom, muljem i biljem plitkog korena da su delovale kao vrsto tlo; bujno cvee, divno oroeno bistrim tenostima od kojih su ljudska bia mogla poludeti; varljivi potezi suvog tla koji su se naglo pretvarali u ivi pesak. Sve to bilo je poznato krvnoj gardi. Koliko god zlokobna u ljudskim oima ili nepogodna za ljudski ivot, Sarangravska Ravnica nije bilo prirodno zla. Pre je, zbog tame koja je snila pod njom, bila naprosto opasna - divlje utoite za neisti Domaje, izvitoperene plodove zla drevne prolosti. Dinovi, koji su umeli da budu oprezni, uvek su bili u stanju da slobodno putuju Ravnicom i drali su staze otvorene i za druge putnike, tako da, normalno, prelazak Sarangrava nije predstavljao veliki rizik. Ali sada je jo neto susretalo pogled pohoda. Usnulo zlo se mekoljilo; ruka Izopaenja bila je na delu i budila drevne, naopake stvorove. Opasnost je bila silna i poglavar Hirim bee uasnut. Ali ni poglavari ni krvna garda nisu bili iznenaeni. Poglavari Kalindril i Amatin - krvni gardisti Morin i Koral - izvestili su o toj opasnosti. A iako uasnut, poglavar Hirim nije predloio da pohod izbegne opasnost tako to e pojahati prema severu i oko Sarangravske ravnice, na stotinu milja od puta. Zbog toga su se u zoru devetog dana spustili niz Domajin Sunovrat, koristei stazu za konje koju su drevni poglavari nainili u ogromnoj litici i pojahali istono preko travnatih bregova prema glavnom prolazu dinova kroz Sarangrav. Vazduh je bio primetno topliji i gui nego nad Domajinim Sunovratom. Odisao je kao da je ispunjen nevidljivim, vlanim vlaknima i inilo se da ostavlja za sobom neto u pluima kada se izdahne. Onda kroz travu poee da se pojavljuju bunovi i nisko, iskrivljeno grmlje. A sama trava rasla je sve via i vlanija. U neravnomernim razmacima zalutale, skrivene lokve vode pljuskale su pod kopitima Ranihina. Uskoro se pojavi iskrivljeno, liajevima prekriveno drvee i rairi mahovinom obavijeno granje. Raslo je sve gue i vie kako je pohod zalazio u Sarangrav. Posle nekoliko trenutaka, jahai zaoe u travnati prolaz koji je leao izmeu dve neustalasane bare i skretao neto prema severu od istonog pravca u dunglu koja je ve delovala neprobojno. Ranihini usporie do opreznijeg koraka. Naglo se naoe do grudi u slonovskoj travi. Kada se jahai obazree, nisu videli ni traga prolazu dinova. Ravnica se zatvorila poput eljusti. 90

Ali krvni gardisti su znali da je takav nain Sarangrava. Samo je put ispred njih bio vidljiv. Ranihini pooe dalje, razmiui travu irokim grudima. Kako se dungla zgunjavala, prolaz dinova se suavao sve dok nije doao trenutak kada su mogli da jau samo po troje uporedo - svaki poglavar sa krvnim gardistima na bonim poloajima. Ali slonovska trava se povukla i dopustila im da se kreu boljom brzinom. Napredovanje im je bilo buno. Uznemiravali su Ravnicu i dok su putovali dizali su talase, budili i izazivali graju sa obe strane. Ptice i majmuni brbljali su na njih; male, krznate ivotinje koje su jaukale poput hijena izbile bi iz trave pred njima i utekle; a onda dungla ustupi mesto mranim, smrdljivim barama, vodenim pticama sa perjem duginih boja, koje su jezivo kretale po vazduhu. Iznenadni pljusci odjekivali su po ustajalim barama; bleda, neodreeno ljudska oblija minula bi sa vidika ispod talasa. Tokom itavog jutra pohod je sledio vijugavu stazu koju su paljivi dinovi napravili u davno prolim vremenima. Nikakva opasnost nije pretila, ali su Ranihini ipak bili sve napetiji. Kada se jahai zaustavie pored plitkog jezera da se odmore, atovi im postadoe jo uznemireniji. Nekoliko ih je tiho frktalo; ui su im bile nauljene i napete, menjale su poloaj otrim trzajima, gotovo se tresle. Jedan od njih najmlai pastuv koji je nosio krvnog gardistu Tula - neritmino je udarao kopitom. Poglavari i krvna garda pojaae oprez i pojahae niz prolaz dinova. Preli su jo dve milje kada Sil pozva krvne gardiste da pogledaju poglavara Hirima. Poglavarevo lice bilo je zajapureno kao da ima jaku groznicu. Znoj mu se kotrljao niz obraze i hrapavo je disao, gotovo dahtao da doe do vazduha. Oi su mu svetlucale. Ali nije bio sm. I poglavarka etra zajapurila se i poela teko da die. Onda ak i krvna garda otkri da ima problema sa disanjem. Vazduh je delovao nabreklo. Opirao se uvlaenju u plua, a kada bi se jednom naao u njima, zakaio bi se tamo movarnim prstima, poput zahvata ivog peska. Oseaj se naglo pogoravao. Iznenada svi umovi Ravnice prestadoe. Bilo je onako kao to je ispriao poglavar Kalindril. Ali at poglavarke Amatin nije bio Ranihin. Poverivi se velikim konjima, pohod nastavi put. Jahai su se lagano kretali. Ranihini su koraali glava napregnutih prema napred, nauljenih uiju, drhtavih nozdrva. Znojili su se, iako vazduh nije bio topao. Na taj nain su preli nekoliko stotina jardi - usiljeno su prolazili kroz tvrdoglavi, lepljivi vazduh i tiinu. Posle toga, dungla se povue sa obe strane. Prolaz dinova poivao je du travnate grbine poput nasipa izmeu dve nepokretne bare. Jedna od njih bila je plava i blistava, odraavala je nebo i popodnevno sunce, ali je druga bila mrana i smrdljiva. Pohod je bio na pola puta preko grbine kada zvuk otpoe. Poeo je tiho, vlano i slabo, poput jeanja oveka na samrti. Ali inilo se da dopire iz mrane bare. On opini jahae. Dok su ga sluali, zvuk lagano poe da raste. Dizao se po visini i snazi - postajao rastrzani vrisak - odjekivao nad barama. Nastavljao se sve vii i sve glasniji. Kroz njega poglavari skupa povikae: "Melenkurion abatha! Duroc minas mil khabaal! Ali jedva su se mogli uti. Onda mladi Ranihin koji je nosio Tula izgubi kontrolu. Prestravljeno je zanjitao, okrenuo se i vinuo prema plavoj bari. Kada je skoio, Tul se baci na bezbednost trave. Ranihin pljusnu u vodu do grudi. Smesta ispusti bolni njisak koji je gotovo dostigao vritanje u vazduhu. Mahnito se bacakajui, on se iupa iz bare i utee zapadno, nazad niz prolaz dinova. Zavijanje postade jo vie. Ostali Ranihini razbie se i pojurie. Propinjali su se, okretali, toptali za uteklim bratom. Trzaj njihovog polaska izbaci iz sedla poglavara Hirima i on se spase tamne bare samo time to se doekao na ezlo. Poglavarka etra smesta skoi sa ata da mu se pridrui. I Sil, Cerin i Korik sjahae. Kada je skoio, Korik naredi ostalim krvnim gardistima da zatite Ranihine. Runik i njegovi drugovi pripili su se za konje. Ranihini su sledili povreenog pastuva. Dok su jezdili, zavijanje iza njih zamre, a vazduh poe da se proiava. Ali jo tokom izvesnog rastojanja krvni gardisti nisu bili u stanju da povrate kontrolu nad atovima. Ranihini su trali irokom stazom koja im je bila nepoznata; krvni gardisti znali su da su sili sa prolaza dinova. Onda Ranihin u vostvu preskoi jedno uzvienje i bez ikakve opomene ulete u movaru. Ali ostali veliki konji uspeli su da se bezbedno zaustave. Krvni gardisti sjahae i uzee uad od prijanjka iz raneva. 91

Do trenutka kada Korik, Cerin, Sil, Tul i poglavari stigoe do njih, slobodni Ranihini ve su bili zauzeti izvlaenjem srodnika iz ivog blata. Videvi da su ostali Ranihini nepovreeni, poglavari se okrenue pastuvu koji je skoio u baru. Ovaj je stajao po strani, grizao zubima i trzao u agoniji glavom sa jedne na drugu stranu. Pod dlakom itavi udovi i stomak bili su mu prekriveni plikovima i opekotinama. Krv je brizgala iz povreda. Kroz neke od njih videla se kost. I pored odlunosti u oima, jeao je od bola. Poglavari su bili duboko dirnuti. U Hirimovim oima videle su se suze, a etra je gorko klela. Ali nisu mogli uiniti nita. Nisu bili Ranjani. A nisu ni mogli da nau amanibhavame, te mone trave utog cvea koje su isceljivale konje, ali su kod ljudi izazivale ludilo. Mogli su samo da zatvore ui za bolove pastuva i pokuaju da razmotre kako da nastave pohod. Ubrzo su svi ostali Ranihini bili bezbedni na vrstom tlu. Lako su se otarasili movarnog blata, ali se nisu mogli otresti stida zbog panike. Oi su im pokazivale da smatraju da su se osramotili. Ali kada zaue jeanje povreenog brata, oni naulie ui. Povlaili su noge i njukama gurali jedan drugog. Najstariji polako ode i okrenu se Tulovom atu. Na trenutak, njih dvojica su optili, prislonjenih gubica. Nekoliko puta mlai Ranihin klimnu glavom. Onda se stari Ranihin prope; digao se visoko u drevnom Ranihinskom iskazivanju poasti. Kada se spustio, on silovito udari sa oba prednja kopita glavu povreenog brata. Mlai konj jednom zadrhta od siline udarca i pade mrtav. Ostali Ranihini nemo su gledali. Kada se najstariji okrete od palog konja, oni tihim njitanjem izrazie odobravanje i tugu. Na svoj nain i krvna garda nije ostala nedirnuta. Ali vrhovna poglavarka prepustila je nevolju dinova u njihove ruke. Korik ree poglavarima: "Moramo ii. Pohod eka. Tul moe da jae sa Doarom." "Ne!" povika poglavarka etra. "Neemo voditi Ranihine dublje u Sarangravsku Ravnicu." A poglavar Hirim ree: "Prijatelju Korie, svakako zna koliko i mi o toj sili koja nam zabranjuje da preemo Ravnicu. Svakako zna da ta sila, da bi nas zaustavila, mora najpre da nas vidi. Mora nas osetiti i znati gde smo." Korik klimnu. "Onda isto tako mora znati i da nije laka stvar osetiti prisustvo ljudskih bia. Mi smo samo obian ivot meu mnogim vrstama Sarangrava. Ali Ranihini nisu obini. Jai su od nas - ivotna sila jae plamti u njima. Njihovo prisustvo na ovom mestu lake je videti od naeg. Moe biti da je ta sila protiv nas podeena na njih. Opaki je dovoljno mudar da razvije takvu strategiju. Iz tog razloga, moramo putovati bez Ranihina." "Pohod zahteva njihovu brzinu", ree Korik. "Nemamo vremena da idemo peke." "Znam", uzdahnu Hirim. "Ako ne bude nezgoda, proveemo najmanje pun Meseev ciklus na takvom putovanju. Ali jahanje oko Sarangrava bi nam isto tako oduzelo mnogo vremena." "Prema tome, moramo projahati. Moramo se boriti." "Da projaemo, kako da ne", siknu etra. "Ne umemo da se borimo protiv takve stvari - ili bismo ve stupili u boj. Rei u ti otvoreno, Korie - ukoliko se ponovo sretnemo sa tom odbojnicom, izgubiemo vie od Ranihina. Ne! Moramo ii drugim putem." "Kojim?" Na trenutak poglavari su gledali jedno drugo. Onda poglavarka etra ree: "Napraviemo splav i prebroditi Putnikov Tesnac." Krvni gardisti bili su iznenaeni. ak i zaljubljenici u plovljenje, dinovi, radije su ili Sarangravskom Ravnicom nego da se prepuste udima te reke. Korik ree: "Moe li se to izvesti?" "Mi emo to uiniti", odvrati etra. Videvi snagu njene odlunosti, krvni gardisti rekoe sebi: "Uiniemo to." A Korik ree: "Onda moramo silno pouriti, dok su Ranihini jo sa nama." I tako poe velika trka Ranihina, u kojoj su se ranjanski konji iskupili za sramotu. Kada su svi jahai uzjahali, oni paljivo pooe nazad do pravog puta prolaza dinova. Ali onda Ranihini bacie u vetar sve osim najprostijeg opreza. Najpre kasom, zatim galopom, jezdili su prema zapadu, van opasnosti Sarangrava. Nije to bila brzina za prelaenje velikih rastojanja, niti laki korak koji je uvao snagu. Bio je to galop koji je prevazilazio najveu brzinu obinih konja. I nije usporavao niti posustajao. U punom naletu, Ranihini izbie iz Sarangravske Ravnice podno zida Domajinog Sunovrata pre izlaska Meseca. Onda okrenue malo istono od junog pravca du litice. 92

Na otvorenom tlu trk im postade ei. Gruba podnoja bregova Domajinog Sunovrata presecala su im put poput izguvanih nabora u zemlji, prisiljavala ih da se bacaju nanie, a zatim sa naporom uspinju nesigurnim padinama po dvadeset puta na milju. A prema jugu teren se pogora. Trava je lagano nestajala sa padina, pa su Ranihini toptali po golom stenju, ljunku i nanosima paradi stenja. Mesec je bio gotovo pun i pod njegovom svetlou Planina Groma, drevni Gravin Trendor, videla se na pozadini neba. Ve je dominirala junim obzorjem, a kako je pohod napredovao, dizala je krunu sve vie i vie. U njenoj senci Ranihini su nadvladavali i no i podnoje bregova. Teko su disali, penili, preznojavali se i izuzetno naprezali, ali nisu posustajali ni na as, ve ih je svetlo dana doekalo na ne vie od pet milja od Putnikovog Tesnaca. Sada poee da se sapliu i kliu po padinama, prskajui penom sa gubica, gulei kou sa nogu. Pa ipak su odbijali da posustanu. Pre podne desetog dana digoe se na vrh jednog pregiba i sruie u usku dolinu meu nogama Planine Groma - dolinu Putnikovog Tesnaca. Sa desne strane, pri podnoju planine, nalazilo se izvorite reke. Tamo je smrdljiva, crna voda uz riku eruptirala podno okomite litice. Bila je to preobraena Oparnica Andelejna. Ta divna reka ulazila je u Planinu Groma kroz Podlaevu Klisuru, zatim zaranjala u dubine zemlje, gde je tekla kroz naputena Jazbinita i plodita Demonije, kroz rupe za otpatke jamnika, groblja, smetlita i jezera kiseline, izluevine zakopanih kobi. Kada je izbijala gusta, uljasta i smrdljiva u podnoju Gravin Trendora, nosila je otpadne vode iz katakombi, zagaenje vekova prljavog iskoriavanja. Od Planine Groma do Davilje, velike movare, nita nije ivelo po obalama Putnikovog Tesnaca sa izuzetkom Sarangravske Ravnice koja je najgue rasla sa obe strane Tesnaca, cvetajui od crne vode. Ali visoko na bokovima doline bila su dva ili tri tanka potoka bistre vode, koji su hranili travu, grmlje i neto drvea, tako da je samo dno doline bilo golo. Tamo Ranihini najzad otpoinue. Uz drhtanje i frktanje, oni zagnjurie gubice u potok da piju. Poglavari nisu obraali panju na sopstveni umor, ve smesta pooe u potragu za amanibhavamom. Ubrzo se etra vrati sa dvostrukom pregrti trave za iscelivanje konja. Njome je nahranila Ranihine, dok joj je Hirim doneo jo. Tek kada su svi veliki konji pojeli neto amanibhavama, poglavari dopustie sebi da se odmore. Onda krvna garda posveti panju gradnji splava. Jedina stabla dovoljno otporna da rastu u dolini bila su tikova, a u oblinjoj uvali tri najblia bila su mrtva. Gvozdena debla pokazivala su ta im se desilo; kada su prerasla odreenu veliinu, korenovi su im doprli dovoljno duboko da dotaknu tlo natopljeno vodama reke i tako su se osuili. Koristei sekirice i uad od prijanjka krvni gardisti uspee da obore stabla. Svako su isekli na etiri dela priblino iste duine. Kada su otkotrljali trupce do mrtve obale Tesnaca, poeli su da ih vezuju jedan za drugi trakama od prijanjka. Posao je bio spor zbog veliine i teine tikovih trupaca, a krvna garda je radila paljivo da bi bila sigurna da e splav biti bezbedan. Ali bilo ih je petnaestorica i ravnomerno su napredovali. Ubrzo posle podneva splav je bio dovren. Kada pripremie nekoliko motki za upravljanje, behu spremni da nastave put. I poglavari su se pripremili. Posle trenutka stapanja, oni uputie ceremonijalni pozdrav Ranihinima. Onda su sili na obalu Putnikovog Tesnaca i zamolili Korika da porine splav. Dvojica krvnih gardista privrstie uad za splav, dok se ostali rasporedie sa strane. Zajedno su digli masivne tikove trupce i svalili splav u vodu. On stade da se bacaka u estokoj struji, ali uad ga je sigurno drala. Cein i Sil skoie na njega da vide kako e se drati. Kada su dali odobrenje, Korik uputi znak poglavarima da krenu ispred njega. Poglavarka etra skoi na splav i smesta se dade na posao da zaglavi ezlo izmeu sredinjih debla kako bi mogla da koristi njegovu silu za krmanjenje. Poglavar Hirim ju je sledio, kao i ostali krvni gardisti, sve dok na obali nisu ostala samo dvojica koji su drali uad. Poglavarka etra poe tiho da peva, prizivajui zemnu mo kroz ezlo. Kada je bila spremna, ona klimnu Koriku. Na njegovu zapovest, poslednja dvojica krvnih gardista skoie na splav kada ga struja otre. Splav uroni, stade da se okree; kljuala voda okrete ga prema sreditu reke. Ali onda poglavarka etra uhvati ravnoteu. Sila njenog ezla poivala je poput krme od zlatanike u rukama dina. Splav joj se opirao, ali onda se polako smirio. Uputila ga je niz glavni tok bujice i nekoliko trenutaka potom pohod je hitao iz doline nazad u zagrljaj Sarangravske Ravnice. 93

Osloboen stege doline, Putnikov Tesnac polako se rairi, uspori. Onda poe da krivuda i da se izliva u vodotokove Sarangrava, a najgori deo struje proe. Ostatak popodneva, poglavarka etra ostala je na zadnjem delu splava i vodila ga po crnoj vodi. Reno korito skretalo je i vijugalo kako je Putnikov Tesnac postajao upleteniji u tkanje Sarangravske Ravnice. Bone struje ulivale su se u glavni tok i izlivale iz njega, a stenovite ade pokrivene pramenovima dungle poee da proviruju iz vode. Kada korak Tesnaca postade usporen, ona upotrebi ezlo da gura splav; bilo joj je potrebno napredovanje da bi upravljala kanalima. Do veeri bila je veoma umorna. Onda etvorica krvnih gardista preuzee motke i poee da guraju splav kroz sumrak u no, kada su samo njihove oi vine mraku mogle da vide dovoljno dobro da bezbedno pokreu splav. Poglavarka etra pojede obrok koji je poglavar Hirim pripremio za nju na maloj lilianrilskoj vatri, a zatim utonu u san i pored zadaha i prodorne vlage reke. Ali u zoru vratila se poslu i nastavila da upravlja Putnikovim Tesnacom uz pomo ezla. Meutim, ubrzo joj poglavar Hirim utee u pomo. Naizmenino su pokretali sprav tokom itavog dana, a preko noi otpoinue dok je krvna garda koristila motke. Na taj nain pohod je napredovao niz Putnikov Tesnac sve do veeri dvanaestog dana. Tokom tih dana, nebo je bilo vedro, a sunevo svetlo puno leptirova. Splav je dobro napredovao. Ali te noi oblaci zaklonie mesec, a kia stade da natapa poglavare, da im krade san. Kada ih Korik pozva u poslednjoj tmini pred zoru, oni oboje smesta zbacie pokrivae i digoe se na noge. Korik pokaza u no. U tami dunglom prekrivene ade pred splavom videla se slaba svetlost. Treptala je i nestajala poput nejake vatre loene mokrim drvetom, ali nije otkrivala nita. Dok se splav primicao adi, poglavari su napeto gledali. Onda etra proapta: "To je vetaka svetlost. Nije prirodna za Sarangrav." Krvni gardisti se sloie. Nijedna svetlea zverka niti insekat Ravnice nisu izlazili po kii. "Zaustavite na adi", apnu etra. "Moramo videti tvorca te svetlosti." Korik dade zapovesti. Krvni gardisti na motkama pokrenue splav tako da zaplovi prema glavnini ostrvca. Kada se naoe na deset jardi od obale, Doar i Pren skliznue u vodu. Oni doplivae do ade, a zatim nestadoe u grmlju. Krmano okrete splav tako da je plutao niz struju na rastojanju od jednog skoka do obale. Ostrvo je bilo dugako i usko. Kada je pohod doplovio gotovo na dohvat nisko obeenih grana, svetlo postade jasnije vidljivo. Bio je to tanuni plamen - slabano titranje nalik ognju baklje. Ali nije otkrivalo nita oko sebe izuzev senku stabala koja su promicala izmeu njega i splava. Kada ga je splav proao za odreeno rastojanje, svetlo se ugasi. Oboje poglavara se trgoe, digoe ezla, ali ne rekoe ni re. Krvni gardisti na kormilu nalegoe se na motke sve dok stranica splava ne udari u obalu. Gotovo smesta Doar i Pren skoie na trupce, nosei meu sobom izoblieno ljudsko telo. Krmano smesta uputi splav u glavni kanal. Poglavar Hirim nae se da upali lilianrilski tap. U kii baklja je nejasno svetlela, ali je otkrila oveka. Lice i udovi bili su mu isprugani prljavtinom i blatom, prekriveni usirenom krvlju iz brojnih sitnih rana, posekotina i ogrebotina. Okruene blatom i krvlju, beonjae su mu blistale. Njegova odea, isto kao rane i blato po njemu, govorila je o dugotrajnoj borbi da preivi Ravnicu. Ostaci uniforme visili su mu u dronjcima. Samo je jedan deo njegove opreme ostao nedirnut. Nosio je izbrazdanu metalnu grudnu plou, utu ispod prljavtine, sa crnim, dijagonalnim znakom preko sredine. "Sedmice mu!" ree poglavarka etra. "Stoernik!" Ona uhvati oveka za ramena. Ali onda se tre kao da ju je ovek oprio. "Melenkurion! Stoernie", kriknu ona, "ta ti je to uinjeno? Telo ti je kao led!" ovek nije dao nikakav znak da ju je uo. Stajao je tamo gde su ga postavili Doar i Pren, a glava mu je visila na stranu. Dah mu je bio plitak. Nije se pomerio ni na kakav nain, osim to je treptao u dugim razmacima. Ali etra nije ekala odgovore. "Hirime", ree ona, "ovaj ovek se smrzava!" dohvatila je pokriva i bacila ga preko njega. Poglavar Hirim pretvori baklju u vatru. Tamo je prokuvavao kameni kotli vode sve dok je nije dovoljno oistio, dok je etra smetala oveka kraj vatre. Ona mu dohvati glavu da bi mu na silu nalila neto kladenice izmeu usana. Hladnoa njegove koe pekla joj je prste. 94

Ona i Hirim obmotae ruke u ebad da bi se zatitili, a onda poloie oveka kraj vatre i skinue mu rite. Oprali su ga vruom vodom. Kada je bio ist, etra izvadi iz odore kamenu posudicu sa glinom vidarkom i razmazae malo lekovitog blata preko najgorih rana. Zora stie uz kiu. Na svetlu, krvni gardisti videe ishod rada poglavara. ovekova koa liila je na put lea. Glina vidarka leala mu je nemona na ranama. Hladnoa u njemu nije bila smanjena. Pa ipak, disao je i treptao. Kada ga poglavari pokrie i digoe u sedei poloaj, on sklopi oi, a voda potee iz njih poput suza. irila mu se preko obraza i obrazovala zrnca leda u bradi. "Sedmice mu! Sedmice mu!" jeala je poglavarka etra. "Mrtav je, a ipak ivi. ta mu je to uinjeno?" Poglavar Hirim nije odgovarao. Posle izvesnog vremena Korik progovori u ime krvnih gardista. "To je Hoerkin, stoernik ratovnije. Zapovedao je prvim eovodom desete eovojne. Vrhovna poglavarka poslala ga je sa ljudima do dinova u Primorje." "Da", promrmlja Hirim. "Seam se. Kada mu se eovod nije vratio, vrhovna poglavarka poslala je Kalindrila i Amatin da probaju da uu u Sarangrav. Dvadeset jedan ratnik - stoernik Hoerkin i njegovi podreeni - svi su izgubljeni. Kalindril i Amatin nisu nali ni traga od njih." Poglavarka etra obrati se oveku. "Hoerkine. Stoernie Hoerkine. uje li me? Govori! Ja sam etra, drubenica Verementova, poglavarka Vea Veselkamena. Zahtevam da odgovori." Hoerkin najpre nije odgovorio. Onda mu se vilice pokrenue i tihi zvuk dopre mu iz usta. "Ja sam ahamkara, dveri. Poslat sam..." Glas mu nestade u naletu suza. "Poslat? Dveri?" ree etra. "Hoerkine, govori!" inilo se da je stoernik ne uje. Sedeo je u tiini, dok su mu suze obrazovale nanos leda u bradi. Onda poglavar Hirim naredi: "Ahamkara, odgovaraj!" Hoerkin proguta i progovori. "Ja sam ahamkara, dveri. Poslat sam da budem svedok..." Zastao je, ali je produio trenutak kasnije. "Poslat sam da budem svedok propasti dinova." U ime svih krvnih gardista Korik ree: "Lae!" A poglavarka etra skoi na Hoerkina. Ne obazirui se na bol, ona mu uhvati lice u ake i povika: "Opaki!" On jeknu i otre joj se iz zahvata. Sakrivi lice u trupce splava, jecao je poput deteta. Zgroena, etra se povue od njega. Zaustavila se pokraj poglavara Hirima i ekala. Dugi trenuci proli su pre nego to se Hoerkin pokrenuo. Onda se digao u preanji poloaj. Suze su mu se i dalje slivale u bradu. "... propast dinova. Bilo ih je trojica, braa jednog roenja. Predskazanje kraja. Slue Sotonsrce Duomora." Ponovo je stao. Trenutak potom Korik ree: "To ne moe biti. To je nemogue. Dinovi Primorci su kamenbraa Domaje." Hoerkin ne odgovori. Upiljen u trupce splava, sedeo je poput mrtve gline. Ali uskoro je opet progovorio. "... mora. Imenovani su Ljudosea, Sotonpest... i jo jedan koji ne treba da bude imenovan." Jo jednom je progutao. "To su tri Besomuka." Izvesno vreme itav pohod bio je nem. Onda i Hirim i etra poee se upinjati da nagnaju Hoerkina da kae jo neto. Ali on im ostade van dohvata, nem. Konano poglavarka etra ree Hirimu: "Kako prima te rei? Kakvo znaenje vidi?" "ujem istinu", ree poglavar Hirim. "Predskazanje kraja." Korik ree: "Ne. Zaveta mi, to je nemogue." Poglavar Hirim hitro ree: "Ne kuni se ovde zavetom." Ukor mu je bio ispravan. Krvna garda nije bila nesvesna njegovog znaenja. Korik nije ponovo progovorio. Ali poglavarka etra ree: "Slaem se sa Korikom. Pomisao da bi Besomuk mogao ovladati ma kojim dinom prevazilazi poimanje. Ukoliko se mo Opakog prostire toliko daleko, zato nije porobio dinove u prolosti?" 95

Poglavar Hirim joj odgovori: "To je istina. Besomuci nisu dovoljni. Oni nisu objanjenje. Ali sada poglavar Kletnik poseduje Kamen Zlozemlja. Nije bilo tako u doba drevnih poglavara. Moda Besomuci i Kamen zajedno..." "Hirime, govorimo o dinovima! Da ih je zadesilo takvo zlo, javili bi nam!" "Da", ree poglavar Hirim. "Kako je to uinjeno?" "Uinjeno?" "Kako su spreeni? ta im je uinjeno?" "Njima?" ree poglavarka etra. "Postavi neposredbnije pitanje. ta je uinjeno Hoerkinu? ta je uinjeno nama?" "Tako postupa Opaki. U bici kod Vitog Drvograda - tako nam je reeno - on je povredio asnicu Lauru i dete Pietena da bi pomogli unitenju onoga to su voleli." "Upotrebljeni su kao mamac za zamku. Hirime, namamljeni smo!" Nije ekala na odgovor. Skoila je na zadnji deo splava, zabila ezlo izmeu trupaca, zapoela pesmu. Sila poe kroz tikovinu; splav poe napred kroz kiu. "Pridrui mi se!" povika ona poglavaru Hirimu. "Moramo pobei odavde." Poglavar Hirim umorno se die na noge. "Kod Vitog Drvograda, zamka je bila potpuna i bez Laure i Pietena. Bili su samo razmetanje - ruganje - bespotrebni." Dok je govorio, dah poe da mu se napinje u grudima. Miii vrata zategoe se od napora udisanja. Ni krvna garda nije mogla lako da die. U nekoliko trenutaka, Hirim pade na kolena, drei se za grudi. Poglavarka etra dahtala je od napora koji joj je donosio svaki dah. inilo se da kia koja je padala po reci ne pravi nikakav zvuk. Onda stoernik Hoerkin skoi na noge. Izmeu usana zaori mu se tiho, bolno jeanje. Zvuk je bio uasan. Glava mu se zabaci, a jeanje stade da narasta dok se ne pretvori u vrisak. Bio je to isti onaj vrisak koji je izazvao paniku Ranihina. Korik je prvi povratio snagu meu krvnim gardistima. On smesta obori stoernika sa splava. Hoerkin potonu poput kamena. Glas se smesta uutkao. Pa ipak se gustoa vazduha samo poveala. Stezala se oko pohoda poput pesnice. Poglavar Hirim uz napor se pope na noge. On prodahta Doaru: "Jesi li ti ugasio vatru? Hoerkinovu vatru?" "Ne", ree Doar. "Nestala je kada smo poloili ruke na njega." "Sedmice mu!" ree Hirim. "To ste bili vi! Krvna garda! A ne Ranihini! Da zla sila slua vas! Mo zaveta!" Krvni gardisti nisu imali odgovora. Zavet nije bio neto to se moglo skrivati ili poricati. Al ipoglavarka etra bila je iznenaena. Snaga joj nestade sa splava. Na Korikovu zapovest, etiri kormilara preuzee motke i poee da guraju splav prema severnoj obali Tesnaca. eleo je da doekaju napad na tlu, samo ako mogu. Zapovedio je kormilarima da se staraju za splav, a zatim naredio ostalim krvnim gardistima da brane poglavare. U tom trenutku, reka eruptira. Voda nemo suknu u vis, baci splav u vazduh, prevrte ga. Za eksplozijom, crni pipak ibnu iz vode. Stade da se izvija, uplie, dograbi poglavarku etru. Veina krvnih gardista zaronila je i uklonila se sa puta padajuem splavu. Ali Sil i poglavar Hirim bili su pravo pod njim. Sa Prenom i Tulom, Korik otpliva do mesta na kom je uhvaena poglavarka etra. Ali crna voda ih je zaslepljivala; nisu mogli da vide nita, da nau nita. inilo se da reka nema dna. Korek donese odluku. Pohod ka Primorju bio je u njegovim rukama. Tonom koji nije doputao odbijanje, on naredi krvnim gardistima da napuste Tesnac. Ubrzo je stajao na severnoj obali, na ivici dungle. Najvei deo krvnih gardista bio je sa njim. Sil i poglavar Hirim su ih pretekli. Poglavar je bio nepovreen; Sil ga je zatitio od splava. Dalje niz reku dvojica kormilara vezivala su splav, dok su druga dvojica ronila da nau zalihe druine. Nije bilo ni traga od Cerina i poglavarke etre. Hirim je ozbiljno kaljao - progutao je neto smrdljive vode - ali se die na noge i zadahta: "Spasite je!" 96

Ali krvni gardisti se ne pomerie da posluaju. Pohod prema Primorju bio je u njihovim rukama. A znali su da je Cerin i dalje iv. Pozvao bi ih da su ikako mogli pomoi. "Pokuao sam", dahtao je Hirim. "Ali ne umem da plivam. Oh, bezvredni!" Uhvatie ga grevi. iroko je zabacio ruke i kriknuo u kiu: "etra!" Blesak sile srui mu se iz ezla kroz vodu prema dnu reke. Onda se sruio u Silovo naruje. inilo se da mu je udar bio delotvoran. Reka oko take nestanka poglavarke etre poe da kljua. Previranje vode odasla navie mlazeve krvi i parad crnog mesa. Para se podie iz toka. Duboko dole u Putnikovom Tesnacu nakratko se videlo sevanje plave boje. A onda zvuk poput udara groma potrese tlo. Reka zasikta poput muenika. A zgusnutost vazduha se prekide. Nestala je kao da je sprana sa Sarangrava. Krvni gardisti su znali da je Cerin mrtav. Samo se jedan znak borbe poglavarke etre vrati do njih. Porib ga vide prvi i zaroni u reku da ga uzme. Nemo ga je poloio u ruke poglavara Hirima - ezlo poglavarke etre. Izmeu metalom okovanih krajeva bilo je u potpunosti saeeno i krto. Prelomilo se u Hirimovom zahvatu poput granice. Poglavar se otre Silu i sede uz drvo. Dok su mu se suze slivale niz obraze, grlio je komade etrinog ezla. Ali opasnost nije bila okonana. Zarad zaveta, Korik ree poglavaru: "Zlokot nije mrtav. Ovde je samo povreen. Moramo nastaviti." "Nastaviti?" ree Hirim. "Nastaviti? etra je mrtva. Kako mogu da nastavim? Od samog poetka sam se plaio da je va zavet glas koji zlo Sarangrava moe da uje. Ali nisam rekao nita." U njemu je bilo gorine. "Verovao sam da biste vi rekli za to da su mi strahovi bili opravdani." Krvni gardisti ponovo nisu odgovorili. Nisu znali bez sumnje ili mogunosti greke da je zlokot svestan njihovom prisustva. A tolika ispoljavanja moi nisu bila ono to se inilo da jesu. U znak potovanja prema poglavarevom bolu, krvna garda ga ostavi samog dok su pripremali splav da produe put. Kormilari su uspeli da spasu motke i hranu, najvei deo prijanjka i lilianrilskih tapova, ali nijedno ebe niti komad odee. Sam splav bio je nedirnut. Onda se Korik obrati Runiku, Prenu i Poribu i zapovedi im da prenesu vesti o pohodu vrhovnoj poglavarki Eleni. Njih trojica to prihvatie bez pitanja, ali su ekali da pohod krene pre nego to e zapoeti put prema zapadu. Kada su sve stvari bile spremne, Korik i Sil digli su poglavara Hirima izmeu sebe i odveli ga kao da je dete niz obalu do splava. inilo se da mu je zlo. Moda se razboleo od rene vode koju je progutao. Dok su kormilari gurali splav u sredite Putnikovog Tesnaca, on promrmlja za sebe: "Nije ovo kraj. Bie bola i smrti od kojih e ovi izgledati sitno. Hirime, Hulov sine, ti si kukavica." Onda je pohod otiao. Runik, Pren i Porib zajedno zaoe u dungli Sarangravske Ravnice. Vatra je zamrla i ostavila ugarke, a bez njenog svetla Troj nije video nita - nita to bi se suprotstavilo prizorima smrti i bola u njegovom umu. Znao je da ima pitanja koja bi trebalo postaviti Runiku, ali u tami nisu mu se inila vana. Prenerazio se na pomisao da se etrin pad odigrao pre deset dana; inio mu se previe neposredan za toliki protok vremena. Poglavari pored njega nepomino su sedeli, kao da su oamueni ili da se stapaju; i Kovenant je utao - previe dirnut da bi govorio. Ali posle izvesnog vremena Elena ree sa drhtajem oseanja u glasu: "Ah, Veremente! Kako e to podneti?" Oi su joj bile vidljive samo kao uareno ugljevlje. U tami odavale su utisak usredsreenosti i nepodnoljive silovitosti. Poglavar Mhoram lagano zapeva: Smrt prolazi... stvara prostor za ivot i vreme za ivot. Mrzi umiranje i ubijanje, ne smrt. Miruj, srce: ne raspravljaj se. Zadri mir i bol i budi mirno. 97

15. VESELDRVO Druina vrhovne poglavarke stie u Znanstvigor u predvee estog dana. Tokom poslednjih milja, put je lagano silazio u niziju Trotgarda; i upravo kada je sunce poelo da zalazi za Zapadnik planine, jahai zaoe u iroku dolinu dve reke. Tamo su se Ril i Luralin spajale u obliku irokog slova V, pridruivale se jedna drugoj u uem kraju doline, sa leve strane jahaa. Reka Luralin, koja je tekla gotovo prema istoku ispod njih, izvirala je sa bistrih vrela visoko u ivoj steni planina iza uvarevog Procepa i imala je takvu mo istote da ju je inila neunakaenu sva krv, raskomadano meso i saeena zemlja koji su upropastili Kura Plenetor. A sada, pokolenjima posle Obesveenja, tekla je istom kristalnom neumrljanou koja joj je i dala drevno ime Luralin. Sa druge strane doline bila je reka Ril, juna granica Trotgarda. Poput Maerl, dugi rad poglavara silno je popravio Ril i voda koja je tekla iz Doline dve reke vie nije zasluivala naziv Sivka. U sreditu doline, unutar iroke sredinjice renog V, nalazilo se Veseldrvo, grad-drvo Znanstvigora. Bio je to ogromni i iroki banjan. Prizvan i ojaan novim znanjem iz drugog Kruga, kao i ezlom zakona, porastao je do visine monog hrasta, ispustio korene debele poput uadi sa grana irokih poput prolaza - korene koji su obrazovali nova stabla sa novim granjem i novim korenovima - i irili se u dolinu sve dok sredinje jezgro prvog drveta nije bilo okrueno sa est drugih, isprepletanih, svako deo drugoga, a plod istog semena. Jednom kada se tih sedam stabala diglo, oblikovatelji drveta spreavali su da jo viseih korenova dodirne zemlju, a umesto toga uplitali su debele svenje u odaje i prostorije - domove i uionice uenika i uitelja Znanstvigora. Tri spoljanja drveta bila su isprepletana na slian nain pre nego to im je korenje dodirnulo tlo, tako da su sada njihova stabla sadravala upljine dovoljno prostrane za dvorane za sastanke i biblioteke. Na zatienim jutrima tla ispod drvea bili su vrtovi i polja za vebanje, prostor za trening prouavatelja kako ezla, tako i maa. A nad glavnim, masivnim granama drvea, manje grane bile su izmenjene i oblikovane u obitavalita lisnatih krovova i otvorene platforme. Veseldrvo je bilo napredan grad: plodne nizije Trotgarda obilato su ga snabdevale; a Znanstvigor je sada bio zauzetiji nego ikada u istoriji. Znanstvozornici i uenici ezla i maa obavljali su sve poslove po gradu - kuvanje, obradu zemlje, stoarstvo, ienje - ali mu nisu bili jedini itelji. Tu je ivela i grupa lilianrila da bi se starala o samom drvetu. Posetioci su stizali iz svih krajeva Domaje. Naselja su slala izaslanike da tragaju za znanjem znanstvozornika; zubljonoe su dolazile da prouavaju drvo; obluari su koristili Veseldrvo kao obitavalite iz koga e posetiti kamene vrtove. A poglavari su tu radili da bi ispunili svoj zavet Domaji. Kada jahai spustie pogled na njega, njegovo iroko, sjajno lie odrazi narandasto-crvenu vatru sunca, tako da je izgledalo da ponosito plamti nad senkama koje su se irile dolinom. Druina uzvrati radosnim poklikom na taj prizor. Privukavi pete atovima, stadoe da galopiraju niz padinu prema gazu preko Luraline. U vreme kada je Veseldrvo raslo, poglavari su vodili rauna o njegovoj odbrani. Napravili su samo dva gaza prema dolini, po jedan preko svake reke. A gazovi su se nalazili pod vodom; bilo ih je potrebno podii pre nego to su se mogli upotrebiti. itava druina vrhovne poglavarke izuzev Kovenanta posedovala je neophodno znanje i vetinu i zato se Troj nejasno iznenadi kada se Elena zaustavi na obali i ozbiljnim glasom zamoli Trela da otvori gaz. Troj shvati da ukazuje poast obluaru, ali nije znao zato. Njen gest produbi tanstvenost koja je pratila Trela. Ne gledajui je u oi, Trel sjaha i prie obali Luraline. Najpre se inilo da ne zna tajnu gaza. Troj je nauio par brzih rei na nekom neobinom jeziku i dva pokreta koji su dizali dno reke, ali Trel nije upotrebio nita od toga. Stajao je na obali kao da se predstavlja dubokom toku i poeo da peva zvonku, tajanstvenu pesmu. Ostatak druine gledao ga je u zanemeloj tiini. Troj nije mogao da razume rei pesme, ali im je oseao dejstvo. Imale su starinski, podzemni, peinski prizvuk, kao da ih peva temeljno stenje doline. Na trenutak poele da se zaplae od njih. Ali uskoro se Trelova pesma zaustavi. U tiini, on die ruke - a ravna stena gaza podie se sa dna reke. Prekidala je vodu u delovima sa kanalima meu njima, tako da nije pregraivala tok. Do trenutka kada je bila spremna za prelaz, bila je suva kao da nikada nije bila potopljena. Pognute glave, Trel se vrati do svog ata. 98

Kada je poslednji konj preao reku i kada je itava druina bila u dolini, gaz se zatvori sam od sebe, bez ijednog uobiajenog signala. Troj je bio oduevljen. On se priseti Trelovog napada na Kovenanta i pomisli kako je Nevernik imao sree to je iv. On poe da osea kako bi bilo pametno da rei Trelovu zagonetku pre nego to napusti Trotgard. Ali trenutno nije mogao da uini nita. Poslednji sumrak curio je iz doline kao da rene struje odnose svetlo i zato je morao da se usredsredi da bi odrao dodir sa sopstvenim poloajem. Znanstvozornici su upalili baklje, ali njihov plamen nije mogao da zameni sunce. Napeto usredsreen, jahao je izmeu poglavara Mhorama i Ruela preko doline prema Veseldrvu. Druinu vrhovne poglavarke srete na tlu pokraj drveta znanstvozornika grupa za dobrodolicu. Oni pozdravie poglavare uz sveano dostojanstvo i izgrlie se sa svojim drugovima koji su se vratili iz posete Poglavarevom Konaku. Vohovniku Troju, koga su dobro znali, uputie posebni pozdrav dobrodolice. Ali kada ugledae Kovenanta, svi se okrenue prema njemu. Isprsivi se kao da doekuju nekakvu inspekciju, pozdravie ga i rekoe u jedan glas: "iveo, nosioe belog zlata! Ti koji si imenovam prapoglavarom Tomasom Kovenantom, Nevernikom i Prstenoom. Dobro doao u Veseldrvo! Ti si klju i stoer naeg doba u Domaji - uvar divlje magije to unitava mir. Poastvuj nas prihvatanjem naeg gostoprimstva." Troj je oekivao neki neugodni sarkazam od Kovenanta. Ali Nevernik odvrati stegnutim, postienim glasom: "Vae me gostoprimstvo poastvuje." Znanstvozornici se naklonie u znak odgovora, a njihov voa kroi napred. Bio je to stari, naborani ovek sa upalim oima i pogrbljenim dranjem - posledica decenija pognutog prouavanja. "Ja sam Korimini", ree on. "Najstariji Znanstvigora. Govorim u ime svih tragaa za znanstvom, kako ezla, tako i maa. Prihvatanje poklona poastvuje nudioca. Budi nam dobro doao." Dok je govorio, on isprui ruku da pomogne Kovenantu da sjae. Ali Kovenant je ili pogreno razumeo taj gest, ili je intuitivno poao korak dalje. Umesto da skoi sa konja, on ustro skide burmu sa levice i spusti je u Koriminijev isprueni dlan. Najstarijem zastade dah; izraz zapanjenosti rairi mu oi. Gotovo smesta okrenuo se da pokae prsten ostalim znanstvozornicima. Uz prigueno, zapanjeno mrmljanje ini, nalik tihim odlomcima molitve, oni se okupie oko Koriminija da gledaju belo zlato i da ga dodiruju drhtavim prstima. Ali dodiri su im bili kratki. Ubrzo se Korimini vrati Kovenantu. Oi Najstarijeg bile su vlane od oseanja, a ruka mu se tresla dok je pruao prsten nazad Neverniku. "Prapoglavaru Kovenante", ree on uz naglaeno drhtanje, "ti nas prevazilazi. Bie nam potrebno mnogo pokolenja da uzvratimo ovu poast. Zapovedi nam da bismo mogli da te sluimo." "Ne treba mi sluba", odvrati Kovenant mrano. "Treba mi alternativa. Naite neki nain da spasete Domaju bez mene." "Ne razumem te u potpunosti", ree Korimini. "itava naa mo posveena je ouvanju Domaje. Ukoliko ti i to moe pomoi, biemo zadovoljni." Okrenuvi se uoptenije poglavarskoj druini, on produi: "Hoete li sada ui u Veseldrvo sa nama? Pripremili smo vam hranu i razonodu." Vrhovna poglavarka Elena zahvalno prihvati i lako se vinu sa Mirinih lea. Ostali jahai spremno sjahae. Grupa uenika smesta istra iz senki drveta da se pozabavi konjima. Onda je druina otpraena kroz prsten stabala prema sredinjem drvetu. Mnoge svetlosti pojavljivale su se po itavom Veseldrvu i njihov udrueni sjaj oslabio je nejasnost Trojevog vida. Bio je u stanju da sa pouzdanjem koraa uz poglavare i da ponosito die pogled prema granama poznatog grada. Na neki nain, oseao je da je ovde vie kod kue nego u Poglavarevom Konaku. U Veseldrvu je nauio da vidi. Osetio je da Veseldrvo odgovara i vrhovnoj poglavarki. To dvoje bilo je za njega nerazdvojno povezano. Godilo mu je njeno pravedno dostojanstvo, sjaj blagog autoriteta i njena laka skladnost kada se vinula iz iroke lestve sredinjeg stabla. Pod njenim uticajem, naao je snage da uputi Kovenantu koju re podstreka kada je Nevernik ustuknuo pred penjanjem uz drvo. "Ne shvata", odvrati Kovenant neodreeno. "Bojim se visine." Sa izrazom krutog nemira prisilio je ruke da uhvate preke lestvi. Banor zauze poloaj odmah iza Kovenanta da bi on bio odgovoran za bezbednost prapoglavara. Ubrzo su se popeli u visinu prvih grana. Troj se lako peo na drvo za njima. Od glatkog, snanog drveta preki inilo mu se da stisak ne moe da mu popusti; gotovo se inilo da ga diu, kao da ga je Veseldrvo eljno. Posle nekoliko trenutaka naao se visoko na drvetu i zakoraio od lestvi prema jednoj od glavnih grana grada. Oblikovatelji Veseldrva tako su 99

digli banjan da su mu gornje povrine bile ravne, a nivo niz koga je Troj sada koraao bio je dovoljno irok da na njemu tri ili etiri oveka mogu naporedo bezbedno stajati. Dok je iao, mahao je u znak pozdrava ljudima koje je poznavao - veini znanstvozornika maa i nekolicini uenika ije su porodice ivele u Poglavarevom Konaku. Procesija poglavara prela je raskre na kome se sastavljalo nekoliko grana i uputila se prema jednom od spoljanjih stabala. U tom stablu bila je obrazovana prostrana dvorana, a kada Troj ue u nju, otkri da je odaja nametena za gozbu. Prostorija je bila blistava od lilianrilskih baklji; dugaki stolovi izmeu kojih je bila prostirka od mahovine pokrivali su pod; a uenici svih doba urno su se kretali na sve strane, sa rukama punim posluavnika sa vrevima i zdelama iz kojih se puilo. Tamo se Troju pridrui Driniok, Starac maevnik znanstvozornika i vrhovnikov prvi borbeni uitelj. Osim kutravih obrva, Driniok nije izgledao kao ratnik; tanki, pauiji udovi i prsti nisu delovali dovoljno vrsto da bi rukovali bilo maem, bilo lukom. Ali tri poglavara i tri etvrtine Trojeve ratovnije vebali su pod vremenim Starcem maevnikom; a preplanule podlaktice bile su mu izbrazdane mnogim belim borbenim oiljcima. Troj toplo pozdravi svog mentora, a onda, poto su najpre stajali zajedno u zahvalnici za hranu uobiajenoj u Domaji, oni prionue na gozbu. Hrana Veseldrva bila je jednostavna, ali izvrsna - izvanrednim ukusom nadoknaivala je ono to joj je nedostajalo u sloenosti - i svi poglavari i znanstvozornici behu obilno poslueni mesom, pirinem, sirom, hlebom, voem i kladenicom. Zagrejana sjajem dobrodolice Veseldrva, druina vrhovne poglavarke jela je sa oduevljenjem i pri tom je sve vreme razgovarala i alila se sa domainima i uurbanim uenicima. A onda, kada je sa jelom bilo gotovo, vrhovna poglavarka Elena predsedavala je zabavom koju su pripremili uenici. Prvaci maa demonstrirali su gimnastiku i rukovanje noevima, a uenici ezla govorili su sloenu pripovest izvuenu iz drevne prie dinova o Bagunu Nepodnoljivom i Telmi Dvopest koja ga je pripitomila. Troj je nikada pre nije uo i vrlo mu se dopala. Oklevao je da napusti to prijatno i zadovoljno raspoloenje i zato nije pratio poglavare kada su napustili dvoranu sa znanstvozornicima da porazgovaraju sa njima u vezi sa vestima koje je Runik doneo iz Sarangravske Ravnice. Umesto toga, prihvatio je Driniokov poziv i poao da provede no u domu vremenog Starca-maevnika. Visoko na jednom spoljanjem deblu u odaji od isprepletanog lia i grana, on i Driniok dugo su sedeli, pili kladenicu i razgovarali o ratu. Drinioka je uzbudila neminovnost bitke i zarekao se da ga samo potreba Veseldrva za snanom odbranom spreava da mu se pridrui u maru sa ratovnijom. Kao i uvek, brzo je shvatao Trojeve zamisli i kada je vrhovnik najzad poao u krevet jedina neposredna mrlja na njegovom linom zadovoljstvu bila je misterija Trela. Povetarac u granama uljuljka ga u ugodan san i probudio se rano sledeeg jutra pun raspoloenja pred novim danom. Zabavilo ga je, ali ne i iznenadilo kada je otkrio da mu je domain ustao i otiao pre njega; poznavao je strogi vremenski raspored Znanstvigora. Oprao se i odenuo, navukao duboke izme preko uvijaa i paljivo podesio eonu traku i sunane naoari. Posle brzog doruka proveo je nekoliko minuta u glaanju grudne ploe i blistavog abonosnog maa. Kada je bio valjano opremljen kao vrhovnik poglavarske ratovnije, on napusti Driniokove odaje, ode do sredinjeg debla i stade da se penje prema straarskoj kuli Veseldrva. Na maloj platformi na najviim granama drveta on se pridrui dvojici uenika na straarskoj dunosti. Dok je izmenjivao ale sa njima, udisao je otri jesenji vazduh i prouavao Dolinu dve reke nadugako i nairoko. Na zapadu mogao je videti na planinama snene kape. Nije bio oprezan, niti je tragao za opasnou. Voleo je plodne bregove Trotgarda i eleo je da ih uvrsti u umu tako da ih nikada ne zaboravi. Ukoliko neto treba da ga obori tokom predstojeeg rata, eleo je da bude siguran do samog kraja, smrti ili slepila, da je zaista video ovo mesto. I dalje je bio na straarnici kada je zauo signal za okupljanje Znanstvigora. Smesta je napustio dvojicu uenika i poao niz drvo. Ubrzo je stigao do iroke udubine bez krova koja je predstavljala mesto za okupljanje. Visoko na drvetu, na okviru etiri teke bone grane koje su izbijale na sve etiri strane iz sredinjeg stabla, oblikovatelji Veseldrva ispleli su ogromnu mreu korenova banjana i rasporedili ih oko sredinjeg stabla. Ovi su obrazovali prostrano udubljenje koje su drale etiri bone grane i koje su sami korenovi ukotvili za svako od est spoljanjih stabala. Ishod je bio viancome, mesto okupljanja dovoljno prostrano da primi polovinu grada. Ljudi su sedeli po korenovima i putali noge da im vise kroz praznine u mrei. 100

Te praznine retko su kada bile vee od jedne kvadratne stope, ali su inile viancome neugodnim iskustvom za novake. Meutim, ljudi Veseldrva ili su i ak trali po mrei. Vrhovnik Troj, sa opreznim, paljivim stopama slepca, bio je u stanju da pouzdano koraa na veoj daljini od sredinjeg stabla da bi se pridruio Drinioku i drugim znanstvozornicima maa tamo na pola puta uz jednu stranu udubljenja. Poglavarka Amatin ve je bila tu, napeto razgovarajui sa skupinom znanstvozornika ezla i naprednih studenata. Veina krvnih gardista bila je rasporeena po ivicama mree, a pokraj njih ravnomerno su priticali stanovnici Veseldrva. Kada se Troj pridruio Drinioku, on opazi kako poglavar Mhoram ide preko udubljenja prema Amatini. Ukoliko je viancome izazivao ikakvu uznemirenost u Mhoramu, ovaj to nije pokazivao; gordo je koraao od korena do korena sa ezlom u pregibu ruke. Uskoro vrhovna poglavarka Elena stie u pratnji Starca-ezlaa Asurake. Troj je bio u odreenoj meri iznenaen; oekivao je da je prati Korimini, Najstariji Znanstvigora. Ali kada Korimini ue u udubljenje, sa sobom je vodio prapoglavara Kovenanta. Troj vide ta se dogodilo. Znanstvigor je vie potovao Kovenanta nego Elenu i zbog toga je najvia poast gostoprimstva Veseldrva, poziv Najstarijeg, pripala Neverniku. To je jedilo Troja; nije mu se dopadalo da vidi kako poniavaju vrhovnu poglavarku u korist Kovenanta. Ali uteio se posmatranjem bolesnog izraza uz koji je Kovenant gledao mreu i ponor ispod nje. Ubrzo potom svi znanstvozornici naoe se na mestima. Strane viancoma i grane nad njima bile su krcate ljudima Veseldrva. Kovenant se priljubio za koren jedne nosee bone grane, a Banor je zatitniki uao u njegovoj blizini. Poglavari i vrhovnik Troj sedeli su u ratrkanoj grupi sa Starcima znanstvozornicima, okrenuti prema jugu, a Korimini je stajao pred njima i gledao skup sa dostojanstvenim dranjem. Kada se svi umirie i utiae, puni iekivanja, on zapoe sa ceremonijalom okupljanja. On i vrhovna poglavarka izmenie obredne pozdrave i otpevae jedno drugom obredne pesme koje su smatrali odgovarajue za namenu skupa. Njihovo stameno smenjivanje isplete nad viancomom oseanje iekivanja puno potovanja, obavi sve ljude zajedno kao da ih tka u mranu i velianstvenu istoriju Domaje. Pod utiskom ceremonije, Troj je gotovo bio u stanju da zaboravi da je pola od svega reenog i otpevanog bilo usmereno da poastvuje nosioca belog zlata. Ali Kovenant nije delovao kao da mu se ukazuje poast. Sedeo je nespretno ukoen, kao da mu je uz kimu prislonjen iljak noa. Kada je okonana poslednja pesma, Korimini se utke zagleda u Kovenanta i prui Neverniku priliku da progovori. Ali Najstariji se gotovo lecnu od sevanja oima kojim mu je Kovenant uzvratio. On se okrete i ree: "Vrhovna poglavarko Elena, poglavare Mhorame, poglavarko Amatin, vrhovnie Troju, budite dobro doli u viancome Veseldrva. Mi smo pripadnici Znanstvigora, tragai za Kevinovim znanstvom i njegove sluge. Okupili smo se da vam ukaemo poast - i da vam ponudimo pomo u vidu sveg naeg znanja u ime nastupajueg rata. Ouvanje Domaje i znanstva u vaim je rukama, kao to su tajanstvo Domaje i znanstva u naim. Ukoliko postoji ijedan nain na koji bismo vam mogli pomoi, samo ga imenujte, a mi emo uloiti svu snagu da ga ostvarimo." Uz dubok naklon, vrhovna poglavarka Elena formalno odvrati: "Okupljanje Znanstvigora poastvuje nas, a ja sam poastvovana to govorim pred narodom Veseldrva." Troj pomisli kako ju je retko kada video toliko blistavu. "Najstariji, Starci, znanstvozornici, prouavaoci maa i ezla, prijatelji Domaje - prijatelji moji, u ime svih poglavara, zahvaljujem vam. Nikada neemo biti poraeni dok je takve vernosti u Domaji. Prijatelji moji, postoje stvari o kojima bih elela da govorim. Nemam na umu opasnosti koje ovaj rat donosi Veseldrvu. Znanstvo maa nee zanemariti vau odbranu. A poglavarka Amatin ostae sa vama da uini sve to jedan poglavar moe kako bi zatila Dolinu dve reke." Klicanje zapoe po ivicama udubine, ali ga ona zaustavi zapovednikim pogledom i produi: "Dalje, ne govorim o kamendolcima i drvograanima koji e biti uniteni u ratu - ili o ljudima koji e ostati bez krova nad glavom. Znam da e oni koje ovaj rat lii svega ovde nai svu udobnost, utehu i naknadu koju ljudsko srce moe zatraiti ili pruiti. To je sigurno i ne zahteva molbu. Jo vie, ne govorim o neophodnosti ovladavanja Kevinovim znanstvom. Uloili ste sve moi u to i mnogo postigli. Jo ete toga ulagati i postizati. Sve te stvari sigurne su u rukama vae vernosti. Ali postoje dva pitanja o kojima moram govoriti." Promena kadence njenog glasa pokazivala je da se pribliila srcu razloga koji ju je doveo u Veseldrvo. "Drugo se tie stranca koji je posetio Poglavarev Konak. Ali prvo pitanje je ono koje vam je postavljeno pre godinu dana - na zahtev vrhovnika Haila Troja." Ona prui Troju priliku da govori, ali on to odbi zavrtevi glavom i ona produi: "Nadamo se da je Znanstvigor 101

pronaao nain da govori i slua poruke na velikom rastojanju. Vrhovnik veruje da bi takvo sredstvo bilo od silne vrednosti u ratu." Koriminijev zadovoljni pogled otkri odgovor jo pre nego to ga je izgovorio. "Vrhovna poglavarko, otkrili smo nain." Trojevo srce bre zakuca na tu vest i on dohvati balak svog maa. Njegov borbeni plan iznenada je izgledao bez greke. iroko se smeio kada je Najstariji nastavio: "Nekoliko naih najboljih uenika i znanstvozornika posvetili su se toj potrebi. A njima su pomogli znanstvozornici lilianrila. Sa zubljonoama i dvojicom uenika, Starac-ezla Asuraka otkrio je da se poruke mogu govoriti i primati preko lomilialora, vrhovnog drveta lilianrila. Zadatak je teak i zahteva snagu - ali mu je dorastao svaki poglavar sviknut zemnoj moi." On klimnu Starcu-ezlau i ree: "Asuraka e vas poduiti potrebnom znanju. Pripremili smo tri tapa lomilialora u tu svrhu. Nismo mogli uiniti vie, jer vrhovno drvo veoma je retko." Lomilialor. Troj je uo za njega. Bio je to lilianril paralelan orkrestu - mono belo drvo poreklom sa Jedinog Drveta od koga je Berek Troprst nainio ezlo zakona. Zubljonoe su ga koristile - kao obluari orkrest da izvedu probu istine. Za lomilialor govorilo se da predstavlja probu vernosti - ukoliko proveravani uveliko ne nadmauje snagu probaa. Neke stare prie o Kovenantovoj prvoj poseti Domaji govorile su da je Nevernik proao probu istine zadatu na Vitom Drvogradu. A Viti Drvograd je potom bio uniten. Kada se Troj die i pridrui Eleni u zahvaljivanju Znanstvigoru za ono to su postigli, on pogleda na drugu stranu da vidi kako je Kovenant primio Koriminijevu vest. Iz nekog razloga, Nevernik je bio na nogama. Nesigurno se njiui, u strahu od pada, on promrmlja: "Lomilialor. Proba istine. Zar ete tome verovati?" Vreli odgovor skoi Troju u usta, ali neto u vezi sa Kovenantovim izgledom uutka ga. Troj zakloni vid rukom, podesi sunane naoari i zatim ponovo pogleda. Neobinost je i dalje bila tu. inilo se da se Kovenantova prsa talasaju poput uzburkane vode. Bio je vrst, ali neto mu je pomeralo sredite grudi, inilo da titra poput privienja. Troj je ve jednom ranije video to dejstvo. Hitro se obazreo prema vrhovnoj poglavarki. Gledala ga je sa pitanjem na licu. Nita je nije vitoperilo. Talasanje nije diralo nikoga drugog u viancomu. A inilo se da ga je ak i Kovenant nesvestan. Ali krvna garda oko udubljenja napeto je stajala, a sm Banor drao se Kovenantovog boka u poloaju spremnom za skok koji mu je poricao ravnoduni izraz. Onda Troj vide da se izvitoperena oblast odvaja od Kovenanta i lenjivo lebdi prema vrhovnoj poglavarki. Onaj drugi pot kada ga je video, to se pojavilo na toliko kratko vreme, takvom nestalnou, da ga je konano odbacio kao varku vida, pogreno razumevanje. Ali sada je znao o emu je re. Odluno je klimnuo Koriminiju. "Izvinite na upadici. Zaboravio sam ta sam hteo da kaem." Ne ekajui na odgovor, on se obrati Eleni. Nadao se da e ga shvatiti i pored paljive nemarnosti tona. "Zato ne nastavi? Bilo je jo neto o emu si elela da govori Znanstvigoru." Dok je govorio, napravio je nekoliko koraka prema njoj, kao da je posredi prirodno izraavanje poputanja. Rubom pogleda pratio je kako privienje lebdi prema njoj. Okrenuo se da mu prie. Pogledao je Kovenanta na nain koji mu je doputao da napravi jo dva koraka i primetio: "Zna, moglo bi se ispostaviti da nam je to tvoje belo zlato ipak vredelo za neto." Prizvuk uzbuenja probi mu se u glas. Sledeeg trenutka je skoio. Napravio je tri nagla koraka i bacio se na uskomeanu distorziju vazduha. Ova pokua da mu pobegne, ali on je uhvati ba na vreme. Naleteo je na nju razornim udarcem i oborio je na mreu drei je u rukama. Borila se - oseao je nevidljive ruke i noge - ali je drao zahvat. Stegao je jae sve dok oblije ne prestade da se odupire i nepomino lee. Kada se digao na noge, lako je digao lagani, mlitavi teret u rukama. "U redu, prijatelju moj", zakripa on zubima. "Pokai se. Ili da pozovem vrhovnu poglavarku da ti zagolica rebra ezlom zakona?" Kovenant je piljio u Troja kao da je vrhovnik izgubio razum. Ali poglavarka Amatin napeto ga je posmatrala, a vrhovna poglavarka poe napred kao da hoe da mu podri pretnju. Zaori se nalet visokog, mladalakog smeha. "Ah, vrlo dobro", ree bestelesni glas sav treptav od veselja. "Zarobljen sam. Ima iznenaujui vid. Oslobodi me - neu pobei." 102

Vazduh se iznenada uskomea i Amok postade vidljiv u Trojevom zahvatu. Bio je to isti onaj protivureni drevni mladi koji se pojavio pred Veem poglavara u Veselkamenu. "ivela, vrhovna poglavarko!" ree on veselo. Kada ga je Troj pustio, on joj se raspoloeno nakloni, a zatim se okrete i ponovi naklon svom zarobljivau. "iveo, vrhovnie! Pronicljiv si - ali grub. Zar je to gostoprimstvo Veseldrva?" Veselje mu je ispunjavalo glas, brisalo svaku zamerku iz njegovih rei. "Snaga ti nije bila potrebna. Ovde sam." "Pakla mu", promrmlja Kovenant. "Pakla mu." "Zaista?" ree Amok sa deakim osmehom koji kao da mu je osvetljavao nasmejane kovrde kose. "Pa, nije na meni da to kaem. Ali dobro sam nainjen. Ti nosi belo zlato. Zarad tebe sam se vratio." Svi ljudi Veseldrva digli su se na noge kada se Amok pojavio, a znanstvozornici su sada stajali u spremnom krugu oko vrhovnika i njegovog zarobljenika. I Korimini i Asuraka postavljali su zbunjena pitanja vrhovnoj poglavarki. Ali Elena se obrati poglavarki Amatin. Kroivi u krug, Amatin upita Amoka: "Kako to?" Amok odvrati: "Poglavarko, belo zlato prevazilazi moju svrhu. Osetio sam znak spremnosti kada je oiveo kril Lorika. Otiao sam u Veselkamen. Tamo sam saznao da kril nisu probudili poglavari Kevinovog znanstva. Uplaih se da sam pogreio. Ali sada sam proputovao Domaju i video opasnost. I saznao za belo zlato, koje je probudilo Lorikov kril. To pokazuje mudrost mog stvaranja. Iako uslovi mog ivota nisu ispunjeni, vidim potrebu i pojavljujem se." "Jesi li se izmenio?" upita Amatin. "Hoe li nam sada dati svoje znanje?" "Ja sam ono to jesam. Potujem belo zlato, ali sam nepromenjen." "Ko je to?" upita Korimini. Odgovorom Starcima vrhovna poglavarka Elena dade Amatini trenutak da se pripremi. "To je Amok, nosilac znanja to eka. Nainio ga je vrhovni poglavar Kevin da... da odgovara na odreena pitanja. Kevin je smatrao da e oni koji dolaze za njim biti spremni za Amokovo znanje kada budu ovladali krilom. Ali mi nismo ovladali krilom. Ne znamo pitanja." Na to, dah zapanjenosti proe Znanstvigorom. Ali Troj vide da su znanstvozornici smesta shvatili situaciju bolje od njega. Oi su im blistale od mogunosti koje on nije shvatao. Na klimanje Koriminija, dvojica Staraca, Asuraka i Driniok, zaoe u krug i stadoe sa obe strane poglavarke Amatin, stavivi svoje znanje u njenu slubu. Ona im klimnu, a zatim die zadubljeno lice prema Amoku i ree: "Strane, ko si ti?" "Poglavarko, ono sam to vidi", odvrati Amok tajanstveno. "Onima koji me znaju nije potrebno moje ime." "Ko te je stvorio?" "Vrhovni poglavar Kevin, sin Lorika sina Damelona sina Bereka Srdomila, poglavara-rodioca." "Zato si stvoren?" "ekam. I odgovaram." inilo se da deakov otvoreni osmeh ismeva neispravnost Amatininog pitanja. Iznerviran Amokovim postavljanjem zagonetki, Driniok se umea: "Deae, nosi li znanje koje pripada ratnom znanstvu?" Amok se nasmeja. "Stare, bio sam star kada je pradeda pradede tvog pradede bio beba. Da li izgledam kao ratnik?" "Nije me briga za starost", odreza Starac-maevnik. "Ponaa se kao dete." "Ja sam ono to jesam. Ponaam se onako kako sam stvoren da se ponaam." Kada je poglavarka Amatin ponovo progovorila, napeto je naglaavala rei: "Amoe, ta si ti?" Bez oklevanja, Amok odvrati: "Ja sam sedmi Krug znanstva vrhovnog poglavara Kevina." Odgovor baci zapanjenu tiinu po itavom skupu. Oba Starca jeknue, a Korimini je morao da se osloni o Elenino rame. Nalet divljih oseanja oinu Eleninim licem. Mhoramove oi sevnue iznenadnom vizionarskom vatrom. A Amatin je zinula, zaprepaena ili zgroena onim to je otkrila. ak i Troj, koji nije posvetio itav ivot tajanstvima Krugova, naglo oseti da je izgubio ravnoteu, kao da mu je neto nepojmljivo izbilo nesigurni oslonac. A onda se neravnomerni uzvik veselja zaori meu uenicima. Znanstvozornici se oduevljeno natisnue napred, kao da ele da se dodirivanjem Amoka uvere u njegovo postojanje. Kroz amor, Troj zau Elenu kako klie: "Sedmice mu! Spaseni smo!" I Kovenant ju je uo. "Spaseni?" zarea on kroz graju. "Ne znate ak ni ta je sedmi Krug!" 103

Elena nije obraala panju na njega. Nasmeila se u zahvalnoj estitki poglavarki Amatin, a zatim digla ruke da umiri skup. Kada se red u odreenom meri vratio u viancome, ona ree: "Amoe, zaista si dobro nainjen. Mudro si odabrao to nam se vraa. Sada nas Opaki ne nadmauje onoliko koliko on misli." Uz napor, Korimini se prisili da se priseti dugog iskustva sa nedostupnosti Krugova. Tankim, drhtavim glasom je rekao: "Ali i dalje ne znamo pitanja koja otkrivaju to znanje." "Nai emo ih", odvrati Elena. Otra odlunost odzvanjala joj je u glasu. Posle pauze da bi se pribrala, poglavarka Amatin vrati se propitivanju. "Amoe, Krugovi koje smo otkrili sadre razliita znanja o mnogim stvarima. Da li je tako i sa sedmim Krugom?" inilo se da Amok smatra da je to pronicljivo pitanje. Naklonio joj se koliko god mu je to dozvoljavao penuavi duh i rekao: "Poglavarko, sedmi Krug ima mnogo naina upotrebe, ali ja sam samo jedan odgovor." "Kakav si odgovor." "Ja sam put i vrata." "Kako to?" "To je moj odgovor." Poglavarka Amatin pogleda prema Eleni i Mhoramu radi predloga, a Troj iskoristi priliku da upita: "Put i vrata prema emu?" Uz kikot, Amok odvrati: "Onima koji me znaju moje ime nije potrebno." "Da, seam se", zarea Troj. "A meu onima koji te ne poznaju, imenovan si Amokom. Zato ne smisli neto drugo?" "Smisli neko drugo pitanje", odvrati mladi veselo. Troj se povue, osujeen, a trenutak potom poglavarka Amatin bila je spremna da nastavi. "Amoe, znanje predstavlja put i vrata prema moi. Zemna mo odgovara onima koji joj znaju ime. Koliko je velika mo sedmog Kruga?" "Ona je vrhunac Kevinovog znanstva", ree Amok lukavo, kao da pravi prefinjenu alu. "Moe li se upotrebiti za savladavanje Opakog?" "Mo je mo. Upotreba joj je u rukama korisnika." "Amoe", ree Amatin, a zatim stade da okleva. inilo se da se gotovo plai sledeeg pitanja. Ali napregla je svoju reenost i izgovorila ga: "Da li sedmi Krug sadri znanje o obredu Obesveenja?" "Poglavarko, Obesveenju nije neophodno znanje. Ono spremno dolazi u svaku ruku koja to eli." Poglavari uzdahnue, zatim se okrenue Asuraki i upitae Starca-ezlaa za savet. Asuraka prenese pitanje Drinioku, ali ovaj je bio van svog elementa i nije joj mogao ponuditi nita. Gonjena naglim porivom, ona se orkete Koriminiju. Njih dvoje razgovaralo je jedan trenutak priguenim tonovima. Kada se Asuraka vrati Amoku, ona uz oklevanje ree: "Amoe, ostali Krugovi poduavaju znanju koje se tie moi. Jesi li ti mo sedmog Kruga?" "Ja sam put i vrata." "Nosi li samu mo u sebi?" bila je uporna ona. Na trenutak, inilo se da Amok prouava ispravnost njenog pitanja. Onda prosto ree: "Ne." "Jesi li uitelj?" "Ja sam put i..." Iznenada poglavarki Amatin pade na pamet nova ideja i ona prekide Amoka. "Ti si vodi." "Da." "Stvoren si da nas podui poloaju nekog znanja ili moi?" "Ah, moe biti da se tako zgodi. Mnoge se stvari ue, ali retki naue." "Gde je ta mo?" "Tamo gde sve takve moi treba da budu - skrivena." "ta je ta mo?" Uz smeh, mladi odvrati: "Postoji vreme za sve stvari." Onda dodade: "Onima koji me znaju moje ime nije potrebno." Amatin se poguri i okrete vrhovnoj poglavarki. Sitno lice imalo joj je izraz napetosti, kao da je priznala poraz. Oko nje, skup Znanstvigora uzdahnu dok su ljudi delili njeno razoaranje. Ali vrhovna poglavarka odgovori Amatini tako to je smireno kroila napred i ukopala ezlo zakona ispred Amoka. Glasom mekim i samopouzdanim, ona ree: "Amoe, hoe li me voditi?" Uz neoekivanu ozbiljnost, Amok se nakloni. "Vrhovna poglavarko, da. Ako belo zlato doputa." 104

"Ne trai doputenje od mene", ree Kovenant brzo. Ali niko ga nije sluao. Vrhovna poglavarka nasmei se i upita: "Kuda emo ii?" Mladi ne progovori, ali klimnu u optem pravcu Zapadnik planina. "A kada emo ii?" "Kada god vrhovna poglavarka poeli." On zabaci glavu i ponovo stade da se smeje kao da isputa viak dobrog raspoloenja. "Pomisli na mene i pridruiu ti se." Dok se smejao, paljivo je rairio ruke i nestao. Ili mu je mo bila jaa nego pre, ili se hitrije kretao; Troj ne uspe da uhvati njegov poslednji titraj. Vrhvnik otkri da neobino ali zbog Amokovog pojavljivanja. Ubrzo potom, okupljanje Znanstvigora se prekide. Znanstvozornici i prouavaoci ezla pohitae da ponu da analiziraju ono to se desilo, a Driniok naredi svim uenicima i sadruzima uiteljima da pou na polja za vebanje. Elena, Mhoram i Amatin krenue sa Koriminijem i Starcem-ezlaem Asurakom do njihove glavne biblioteke. Nekoliko trenutaka potom u udubljenju ostae samo Troj, Kovenant i Banor. Troj oseti da bi trebalo da porazgovara sa Kovenantom; bilo je stvari koje je morao razumeti. Ali plaio se da nee biti u stanju da obuzda raspoloenje i zbog toga je otiao i pustio Banora da pomae Kovenantu da se ispetlja iz mree. eleo je da razgovara sa vrhovnom poglavarkom, da je pita zbog ega je uinila tako olaku ponudu Amoku. Ali nije upravljao svojim oseanjima. Ispentrao se iz viancoma i otiao jednom od glavnih grana prema Driniokovim odajama. U trpezariji Starca-maevnika pojeo je malo hleba i mesa i ispio prilinu koliinu kladenice u naporu da razbije mrani oseaj opasnosti koji je u njemu izazivao Amok. Zamisao da bi Elena mogla negde odlutati sa mladiem za skrivenom i verovatno beskorisnom moi kada je bila oajniki potrebna na drugom mestu terala ga je da besno krgue zubima. Srce mu je jealo od predoseaja da e je izgubiti. Domaja e je izgubiti. U potrazi za ravnoteom, ispio je veliku koliinu kladenice. Ali ova ga nije primirila; mozak mu se vrteo kao da ga ibaju opaki vetrovi. Rano popodne otiao je u potragu za poglavarima, ali jedan znanstvozornik uskoro mu ree da su se izolovali sa Asurakom i prouavali komunikacione tapove od lomilialora. Zato se spustio na zemlju, zviznuo Merilu i odjahao od Veseldrva sa Ruelom uz bok. eleo je da poseti grob uenika koji ga je prizvao. Kovenant je rekao: Nisi uopte ti taj u koga imaju poverenja. Posredi je uenik koji te je pozvao. Troju je bilo potrebno da razmisli o tome. Nije to mogao tek tako odbaciti. Jedan od razloga zbog kojih nije verovao Kovenantu bilo je to to je Nevernika najpre prizvao Drul Stenotoac na zahtev poglavara Kletnika. Ima li priroda prizivaa ikakve veze sa vrednou prizvanoga? Dalje, Kovenant je pominjao tog uenika na neobian nain, kao da zna neto o mladiu to Troju nije bilo poznato. Troj poe na mesto prizivanja u nadi da e mu njegova fizika okolina, konkretni poloaj u Trotgardu, olakati nejasne strahove i predoseanja. Bilo mu je neophodno da povrati samouverenost. Znao je da nee izazvati Eleninu odluku da sledi Amoka ukoliko ne veruje u sebe. Ali kada je stigao na mesto groba, tamo je zatekao Trela. Krupni obluar kleao je pored travnate humke kao da se moli. Kada je zauo da se Troj pribliava, iznenada je digao glavu, a lice mu je bilo toliko nabreklo bolom da je Troj u trenutku zanemeo. Nije mu padao na pamet nijedan razlog zbog koga bi Trel trebalo da bude ovde i da ali. Pre nego to je Troj mogao da sabere misli da bi zatraio objanjenje, Trel skoi i pohita prema svome atu koga je privezao u blizini. "Trele...!" zausti Troj da ga zove, ali Ruel se mirno umea: "Vrhovnie, pusti ga." Troj se iznenaeno okrete krvnom gardisti. Ruelovo lice bilo je smireno kao i uvek, ali neto u nainu na koji su mu oi sledile Trela kao da je izraavalo neeljeno saoseanje. Troj paljivo ree: "Zato? Ne shvatam." "To mora pitati vrhovnu poglavarku", odvrati Ruel bez oseanja. "Pitam tebe!" zarea vrhovnik pre nego to je mogao da suzdri bes. "Svejedno." Uz napor, Troj ovlada sobom. Ruelovo dranje govorilo je jasno poput rei da dela prema uputstvu vrhovne poglavarke i da joj ne bi otkazao poslunost u vezi sa tim ni zbog ega to joj ne ugroava ivot. "U redu", ree Troj kruto. "Uiniu to." Okrenuvi Merila, on zakaska za Trelovim konjem koji je jurio u galopu nazad prema Veseldrvu. 105

Ali kada je ponovo uao u Dolinu dve reke i priao drvetu, otkrio je da ga Driniok nestrpljivo eka. Poglavari su izjavili da e napustiti Veseldrvo sledeeg jutra i Starac-maevnik je eleo da Troj razgovara o odbrani grada sa svim znanstvozornicima i uenicima posveenim mau. Bila je to odgovornost koju Troj nije mogao zanemariti i zbog toga se obratio okupljenim izuavaocima maa dok mu se lina magla pretvarala u suton, a potom u nono slepilo. Nije ni pokuao da vidi ono o emu je govorio; preao je na strategiju Doline pravo iz seanja. Ali kada je zavrio, otkrio je da je izgubio priliku da porazgovara sa poglavarima. inilo mu se da u tami nema ni hrabrosti kao to nema vid. Posle predavanja otiao je do Driniokovog doma i podelio sa Starcem-maevnikom obrok pun nesvarivih nakupina utanja. Onda je rano otiao u krevet; nije mogao vie da trpi zamueni poluvid baklji. Driniok je potovao to raspoloenje i ostavio ga na miru. U slepoj izdvojenosti beskorisno je piljio u tamu i pokuavao da povrati ravnoteu. Bio je ubeen da e izgubiti Elenu. udeo je da razgovara sa njom, da je razuveri, da je zadri uz sebe. Ali sledeeg jutra, kada su se svi jahai odmah posle zore okupili sa konjima na junoj strani Drveta, on otkri da ne moe da suoi vrhovnu poglavarsku sa svojim strahovima. Dok je kraljevski sedela na Mirinim leima, zraila je sa previe sabranosti, previe linog autoriteta. Nije mogao da joj se suprotstavlja niti da je izaziva. A dok je bila okruena sa toliko ljudi, nije joj mogao postavljati pitanja o Trelu. Bojazan mu je bila previe lina da bi je obznanio toliko javno. Upinjao se da zauzme misli drugim stvarima dok ne bude imao priliku da porazgovara sa nekim. Odluno je prelazio pogledom druinu jahaa. Pored Ranihina iza poglavara stajala su dvadesetorica krvnih gardista - menik Morin, Terel, Banor, Ruel, Rumnik i jo petnaestorica. Korik e oigledno ostati sa poglavarkom Amatin u Veseldrvu. Osim njih, u grupi je bilo samo jo njih petoro: vrhovna poglavarka Elena, poglavar Mhoram, Kovenant, Troj i Trel. Kada ugleda obluara, Troj ponovo oseti elju da mu se obrati. Neprikriveni bol u Trelovom izrazu bio je napregnut od nemira, kao da oekuje neku Eleninu odluku sa stepenom agonije koji je iznenaivao Troja. Ali vrhovnik se uzdra i pored sve vee uznemirenosti. Vrhovna poglavarka obrati se poglavarki Amatin i Najstarijem Koriminiju. "Prijatelji moji", ree ona ozbiljnim glasom, "vama preputam staranje za Veseldrvo. Dobro ga uvajte! Drvo i Znanstvigor dva su velika dostignua novih poglavara - dva simbola nae slube. Ukoliko je to mogue izvesti, moraju biti sauvani. Upamtite da treba da budete budni i nadgledajte Sredinje Zaravni. Ako rat doe do vas, ne smete ga doekati nespremni. I upamtite da ukoliko Veseldrvo ne moe biti spaseno, znanstvo svejedno mora biti ouvano, a Poglavarev Konak upozoren. Znanstvigor i Krugovi moraju u sluaju potrebe nai bezbednost u Veselkamenu. Sestro Amatin, veliko je to breme. Ali polaem ga na tvoja plea bez straha. Ono te ne nadilazi. A pomo Koriminija, Najstarijeg, te Asurake i Drinioka, Staraca, ima bezmernu vrednost. Ne verujem da e ratovnija pasti u ovom ratu. Ali morate biti pripremljeni za sve sluaje, pa i za najgori. Neete doiveti neuspeh. Vi zasluujete ovo poverenje." Poglavarka Amatin na trenutak zatrepta da ukloni suze i nemo se nakloni vrhovnoj poglavarki. Onda Elena die glavu prema Veseldrvu i progovori glasnije da bi je uli na drvetu. "Prijatelji! Drugovi! Ponositi narode Domaje! Rat nam se primakao. Zajedno emo se suprotstaviti kunji smrti. Sada je vreme razdvajanja, kada svi branioci Domaje moraju krenuti na sopstvene, odvojene zadatke. Ne poelite da zamenite svoj tuim. Sva vernost i sluba jednaki su, podjednako vredni i opasni u ovom asu kunje. I ne alite zbog rastanka. Na nama je najvea slava naeg doba - poastvovani smo prilikom da damo sve od sebe za Domaju. To je proba smrti, prilika da najzad pokaemo da zavreujemo ono to sluimo. Neka vam srce bude bodro. Ukoliko vam kunje ovog rata prevazilaze snage, ne oajavajte. Uloite svu snagu, zadrite mir i ne oajavajte. Visoko drite hrabrost i veru! Bolje je pasti i umreti u miru nego ponovo obesvetiti Domaju. Prijatelji moji, poastvovana sam to sam delila ivot sa vama." Visoko u Veseldrvu prodorni glas povika: "ivela vrhovna poglavarka i ezlo zakona!" A svi ljudi po drvetu i na zemlji odgovorie: "ivela! ivela vrhovna poglavarka!" Elena se duboko nakloni Veseldrvu i rairi ruke u tradicionalnom oprotajnom gestu. Onda je okrenula Miru prema jahaima i obratila se poglavaru Mhoramu.

106

"A sada, Mhorame, moj najverniji prijatelju, mora poi. Ti i vrhovnik Hail Troj morate se pridruiti ratovniji da je povedete u rat. Odluila sam. Sada u vas napustiti i slediti Amoka do sedmog Kruga Kevinovog znanstva." Nasuprot sebi samom, Troj zajea i stee Merilovu grivu kao da hoe da se zadri da ne padne. Ali vrhovna poglavarka nije obraala panju na njega. Umesto toga, ona ree Mhoramu: "Zna da to ne inim da izbegnem breme rata. Ali takoe zna da si iskusniji i spremniji za bitku. A zna i da nam ishod ovog rata moda nee pruiti mogunost da otkrijemo taj Krug. A Krug nam opet moe obezbediti pobedu koja bi nam na drugi nain bila oduzeta. Ne mogu uiniti drugaije." Jedno vreme poglavar Mhoram napeto ju je gledao. Kada je najzad progovorio, glas mu je bio hrapav od potisnutih protesta. "uvaj se, vrhovna poglavarko. ak i sedmi Krug nije dovoljan." Elena ga je gledala u oi, ali pogled joj je delovao neusredsreeno. Druga dimenzija njenog vida bila je tako izraena da se inilo da ga uopte ne vidi. "Moda nije bio dovoljan za Kevina Zemljoguba", odvrati ona tiho, "ali bie dovoljan za mene." "Ne!" pobuni se Mhoram. "Opasnost je prevelika. Ili ta sila uopte nije mogla da pomogne Kevinu, ili je opasnost bila toliko velika da se plaio da je upotrebi. Nemoj rizikovati." "Jesi li to video?" upita ona. "Govori li to na osnovu vizije?" Uz napor, Mhoram prisili sebe da kae: "Nisam video. Ali oseam to u srcu. Doi e do smrti zbog toga. Ljudi e ginuti." "Prijatelju moj, previe si paljiv prema svim rizicima izuzev prema sopstvenim. Kada bi ti drao ezlo zakona umesto mene, sledio bi Amoka na kraj sveta. A ljudi bi ipak ginuli. Mhorame, pitaj svoje srce - da li zaista veruje da se budunost Domaje moe izvojevati ratom? Za Kevina nije bilo tako. Ne smem propustiti priliku koja bi me mogla nauiti drugom nainu da pruim otpor Opakom." Mhoram pognu glavu, previe dirnut da bi odgovorio. U tiini, oni stopie misli i trenutak potom nestade mu napetosti sa lica. Kada je ponovo digao pogled, usmerio ga je pravo prema Kovenantu i Troju. Tiho je rekao: "Onda, ukoliko mora ii, molim te, nemoj ii sama. Povedi nekoga sa sobom - nekoga ko ti moe pomoi." Tokom jednog divljeg trenutka Troj pomisli da e ga vrhovna poglavarka upitati hoe li da poe sa njom. I pored odgovornosti u ratovniji, usne su mu ve obrazovale odgovor - da - kada ona ree: "Evo moje elje. Prapoglavaru Kovenante, hoe li me pratiti? elim da podelim ovaj pohod sa tobom." Nespretno, kao da ga je njen zahtev postideo, Kovenant ree: "Da li zaista misli da u ti biti od koristi?" Blagi osmeh dirnu Elenine usne. "Svejedno." On se na trenutak zagleda u prostranstvo njenih oiju. Onda naglo skrenu pogled i slee ramenima. "Da. Poi u." Troj jedva da je uo stvari koje su potom izgovorene - poslednje formalne rei Elene i Koriminija, kratku znanstvigorsku pesmu ohrabrenja, razmenu oprotaja. Kada mu se vrhovna poglavarka poslednji put obrati, jedva da se prisilio da nakloni glavu u znak odgovora. Sa da i dalje smrznutim na usnama gledao je kraj ceremonije i video kako Elena i Kovenant zajedno jau prema zapadu, a prate ih samo Banor i menik Morin. Oseao je kao da je paralisan usred pada - vikao je: izgubiu te! Poglavar Mhoram mu prie blizu i progovori. Ali on se nije ni pokrenuo sve dok, usred oaja, nije opazio da Trel nije poao za Kovenantom i vrhovnom poglavarkom. Iznenada mu se savlaivanje prekide. ustro se okrenuo Trelu, upravo na vreme da vidi kako obluar istre teke pesnice iz kose, trza uzde konja i galopom polazi prema gazu preko Luralin, severno od Veseldrva. Troj poe za njim. Meril sevnu ispod drveta i stie Trela po suncu iza grada. Troj naredi obluaru da stane, ali Trel nije obraao panju na njega. Vrhovnik smesta naredi Merilu da zaustavi Trelovog konja. Meril jednom kratko, zapovedniki zanjita, a konj stade tako otro da Trel gotovo izlete iz sedla. Kada obluar prisili glavu da se digne i pogleda Troja, oi mu se ispunie suzama i on zadahta kao da se lagano gui. Ali Troj nije vie imao vremena za obazrivost. "ta to radi?" zarea on. "Kuda si poao?" "Veselkamen", zakreketa Trel. "Ovde nema niega za mene." "Pa? Poli smo prema jugu - zar to ne zna? Ti ivi u Junim Zaravnima, zar ne? Zar ne eli da pomogne u odbrani sopstvenog doma?" Troj nije eleo to da pita, ali nije naao rei za pravo pitanje. "Ne." 107

"Zato ne?" "Ne mogu da se vratim. Ona je tamo - ne mogu to da podnesem. Posle ovoga!" Kada Trel zajea odgovor, poglavar Mhoram dojaha do njih. On smesta zausti da govori, ali ga Troj prekide divljakim pokretom. "Ona?" upita vrhovnik. "Ko? Tvoja kerka?" Kada Trel nemo klimnu, Troj ree: "ekaj trenutak. ekaj trenutak." Zbunjivale su ga stvari koje nije znao; morao je nai odgovor. "Ne shvatam. Zbog ega nee da se vrati kui - svojoj kerci? Bie joj potreban." "Melenkurion!" jeknu Trel. "Ne mogu! Kako mogu da joj pogledam u oi - da joj odgovaram na pitanja - posle ovoga? Nemoj me muiti!" "Vrhovnie!" Mhoramov glas bio je otar i opasan - upozorenje, gotovo pretnja. "Pusti ga. Nee ti pomoi nita od onoga to ti moe rei." "Ne!" usprotivi se Troj. "Moram da znam. Trele, sluaj me. Moram da znam. Veruj mi, shvatam ta osea prema njemu." inilo se da Trel vie ne uje Troja. "Ona je odabrala!" dahtao je on, "odabrala!" Svaljivao je rei kroz stegnute zube kao da e prsnuti od njih. "Odabrala je njega - njega!" "Trele, odgovori mi. ta si radio tamo napolju jue? Na onom grobu? Trele!" Re grob probi se kroz Trelovu strast. On naglo obavi ruke oko grudi, pognu se napred. Kroz suze, ibao je Troja oima. "Ti si budala!" prosikta. "Slepac! Protraila je ivot." "Protraila?" zinu Troj. "Protraila?" Radi se o ueniku koji te je prizvao. Da li je Kovenant bio u pravu? "Moda", ree Mhoram mrano. Ovoga puta ton mu privue Trojevu panju. Troj se upilji u Mhorama pogledom otealim od uasa. "Imao je obilate razloge da poseti taj grob", nastavi poglavar. "Tamo je sahranjena Atiaran, drubenica Trelova. Poginula je u inu koji te je prizvao u Domaju. Dala je ivot u pokuaju da vrati prapoglavara Kovenanta - ali nije uspela. Tvoje prisustvo na ovom mestu posledica je njenog bola zbog koga je napustila mir i njene gladi za osvetom." Mhoramovo objanjenje prevazilo je granice Trelove izdrljivosti. Bol mu iskrivi crte. On obode konja silovitim udarcem peta i ovaj smesta skoi u prestravljeni galop prema gazu preko Luralin. Ali inilo se da Troj ak i ne vidi kako ide. Vrhovnik se otro okrete i otkri da i dalje moe da razazna Elenu, Kovenanta i dvojicu krvnih gardista kako jau zapadno iz Doline. Amok je ve bio meu njima i veselo je koraao pokraj vrhovne poglavarke. Atiaran, drubenica Trelova? Drubenica Trelova? Bila mu je ena? Znao je za Atiaran - previe je sluao o Kovenantu da bi znao da je to ena koja je vodila Kovenanta od kamendola Mithil prema Andelejnu i reci Oparnici. Ali nije znao da joj je Trel mu. To je skrivano od njega. Onda napravi korak dalje. Kovenant je silovao Trelovu kerku - Atiaraninu kerku - kerku ene koja...! "Kovenante! Kopilane jedan!" zaurla Troj. "ta si uinio?" Ali znao je da ga jahai ne mogu uti na tom rastojanju: zvuk dveju reka brisao je udaljene povike. Kruti nalet bespomonosti prigui mu pobunu, tako da mu se glas prelomi i utonu u tiinu. Nije bilo nikakvo udo da Trel nije mogao da se vrati kui i suoi se sa kerkom. Kako je mogao da joj kae da je vrhovna poglavarka odabrala prijateljstvo, a ne osvetu prema oveku koji ju je silovao? Troj nije shvatao kako je mogla da uini tako neto Trelu. Jo jedan trenutak proe pre nego to je shvatio ostatak onoga to je Mhoram rekao. Poginula je u inu... Atiaran je bila njegov priziva, a ne neki zaneseni ili neznalaki uenik. I to je skrivano od njega. Bio je ishod i posledica njenog neodgovorivog bola. Nisi ti... da li je Kovenant bio u pravu? Jesu li mu svi planovi bili samo posledica delovanja oaja, pokrenutog izuzetnou Atiaranine smrti? "Vrhovnie." Ton poglavara Mhorama bio je ozbiljan. "To nije valjano uinjeno. Trelov bol dovoljno je veliki." "Znam", ree Troj kroz bol svoga srca. "Ali zato mi niste rekli? Svi ste znali za ovo." "Vee je zajedniki odluilo da ti se to znanje ne otkrije. Videli smo samo tetu u tome da se podeli sa tobom. eleli smo da te potedimo bola. I nadali smo se da e nauiti da veruje prapoglavaru Kovenantu." "Sanjali ste", zajea Troj. "Taj kopilan misli da je sve ovo samo neka vrsta mentalne igre. A to neverovanje samo je blef. Misli da moe da se izvue tek tako. Ne moete mu verovati." Mrano je doterao razmiljanje do zakljuka. "A ne moete verovati ni meni - inae biste mi jo ranije rekli sve ovo. 108

Pokuavala je da prizove njega. Koliko je vama poznato, ja sam samo surogat." Pokuao je da zvui razlono, ali glas mu je podrhtavao. "Pogreno si me razumeo", ree Mhoram paljivo. "Ne, nisam pogreno razumeo." Mogao je da oseti smrtonosne sile na delu oko sebe - odabirale su, manipulisale, odreivale. Morao je da se napne da bi izrekao: "Mhorame, desie joj se neto strano." Pogledao je poglavara, zatim se okrenuo na drugu stranu; nije mogao da podnese samilost u Mhoramovom pogledu. On potapa Merilov vrat i potera Ranihina kasom oko istone strane Veseldrva. Izbegavao je znanstvozornike koji su ekali, izbegavao da im poeli zbogom. Grubo mahnuvi krvnim gardistima i poglavaru Mhoramu da ga slede, pojahao je pravo od Veseldrva prema junom gazu. Jedva je ekao taj rat. eleo je da se urno baci u njega. 16. USILJENI MAR Pa ipak, ak ni u tom raspoloenju nije mogao da pree gaz preko Rila na izlazu iz Trotgarda, a da ne zaali. Voleo je suncem okupanu divotu Veseldrva, jednostavno prijateljstvo znanstvozornika; nije eleo da ih izgubi. Ali se nije osvrtao. Nije mogao da shvati zbog ega je Elena odbacila pravedni gnev i bol Trela, drubenika Atiaraninog. A sada je osetio, na nain osnovniji nego ikada do sada, da e morati da se dokae u tom ratu. Morae da dokae da je plod nade, a ne oajanja. Morae da pobedi. Ukoliko to ne uni, onda je vie od greke; onda je aktivno zlo - deo izdajstva pokrenut protiv Domaje nasuprot sopstvenoj ljubavi ili elji - gori od Kovenanta, jer Kovenant je bar pokuao da izbegne poloaj od poverenja. Ali on, Hail Troj, hotimice je traio poverenje, odgovornost, zapovednitvo... Ne, ta misao bila je nepodnoljiva. Morao je da pobedi, morao je da pobedi. Kada je preao vrh junog brega, usporio je Merila do ugodnijeg putnog koraka i dopustio Mhoramu i preostaloj osamnaestorici krvnih gardista da ga stignu. Onda je rekao kroz zube, gutajui glas da bi izbegao optubu prema Mhoramu: "Zbog ega ga vodi? Silovao je Trelovu kerku." Mhoram blago odvrati: "Vrhovnie Troje, prijatelju moj, mora shvatiti da je vrhovna poglavarka imala malo izbora. Put njene dunosti uzan je i posejan opasnostima. Ona mora traiti sedmi Krug. A prapoglavara Kovenanta mora povesti sa sobom - zbog belog zlata. Sa ezlom zakona mora se postarati da prsten ne dopadne u ruke poglavara Kletnika. A ukoliko se okrene protiv Domaje, mora biti kraj njega - da se bori protiv njega." Troj klimnu za sebe. To je bilo razmiljanje koje je mogao shvatiti. On se naglo strese, suzbi nagonsko protivljenje. Uz naopor, razdvojio je zube i uzdahnuo: "Rei u ti neto, Mhorame. Kada zavrim sa ovim ratom - kada budem mogao da se okrenem i kaem sebi da je jadna Atiaran zadovoljna - uzeu nekoliko godina odmora. Sedeu u Andelejnu i neu mrdnuti ni mii sve dok ne budem video svetkovinu prolea. Inae nikada neu moi da oprostim sebi to je onaj prokleti Kovenant bio sreniji od mene." Ali mislio je sreniji na drugi nain. Iako je sada shvatao da drugaiji izbor nije bio mogu, bolela ga je pomisao da je Elena izabrala Kovenanta, a ne njega. Meutim, ukoliko ga je Mhoram razumeo, poglavar je sa taktom sledio ono to je izrekao, a ne ono to je mislio. "Ah, ukoliko pobedimo..." Mhoram se smeio, ali ton mu je bio ozbiljan, "...nee biti sm. Pola Domaje bie u Andelejnu kada sledei put mlad mesec bude pao u sredinju no prolea. Malo onih koji sada ive je videlo ples utvara Andelejna." "Pa, imam nameru da tamo budem prvi", promrmlja Troj, pokuavajui da odri taj razgovor. Ali nije mogao da se uzdri da ga ne okrene na temu Kovenanta. "Mhorame, zar mu ne zamera? Posle onoga to je uinio?" Glatko i otvoreno, poglavar Mhoram ree: "Nemam posebnih vrlina zbog kojih bih mu mogao zameriti. ovek mora imati snage da bi mogao da sudi slabosti drugih. Nisam toliko moan." Taj odgovor iznenadi Troja. Na trenutak je piljio u Mhorama i nemo pitao: da li je to istina? Veruje li u to? Ali video je da Mhoram zaista veruje. Zbunjen, Troj se okrete. Okrueni krvnom gardom, on i poglavar Mhoram sledili su krivinu koja ih je vodila u optem smeru istoka-jugoistoka da bi se sreli sa ratovnijom. Kako su dani prolazili, Troj je bio u stanju da sve vie i vie upravlja misli prema svojoj vojsci u maru. Pitanja poee da mu se roje umom. Jesu li naselja du puta bila u stanju da snabdeju ratnike sa 109

dovoljno hrane? Da li je prva stoernica Amorin bila u stanju da odri korak? Takve brige omoguavale su mu da odloi u stranu svoje razoaranje, oseaj gubitka. Postao je drugi ovek - manje slepi, nesigurni stranac u Domaji, a vie vrhovnik ratovnije Poglavarevog Konaka. Ta promena ga je smirivala. Oseao se samopouzdanije sa tim vidom sebe samog. eleo je da pohita, ali se opirao iskuenju jer je hteo da uini ovo putovanje to je mogue lake za Ranihine. Pa ipak, do kraja tog dana, osmog otkako je napustio Veselkamen, on, poglavar Mhoram i krvni gardisti ostavie za sobom cvetnu ivotnost Trotgarda. ak i brzinom koja nije pokrivala vie od sedamnaest milja dnevno, zemlja kojom su jahali hitro se menjala. Na istoku i jugoistoku od njih bila je tegobnija oblast Sredinjih Zaravni. inilo se da su u toj irokoj oblasti vrste stene Zemlje bile blie povrini tla nego u Trotgardu. Zaravni su odravale ivot, a da ga nisu ohrabrivale, odravale su narod koji je bio vrst, ilav. Veina mukaraca i ena koji su inili ratovniju dolazila je iz naselja sa Sredinjih Zaravni. Bilo je to tradicionalno istinito - i to iz dobrog razloga. U svim velikim ratovima za Domaju vojske Opakog udarale su kroz Sredinje Zaravni da priu Veselkamenu. Zbog toga su te Zaravni podnosile najvei deo udara zlobe poglavara Kletnika. Narod Zaravni to je pamtio i slao je sinove i keri u Znanstvigor da se ue vetinama maa. Kada se ulogorio za tu no, Troj postade silovito svestan koliko mu ratnici lino zavise od njega. Domovi i porodice bili su im izloeni na milost i nemilost njegovog uspeha ili promaaja. Na njegovu zapovest trpeli su lagani pakao tog usiljenog mara. I znao je da e rat poeti sutra. Do tog vremena, predstrae vojske poglavara Kletnika stii e do zapadnog kraja doline Mithila i sresti se sa balaklijom Kvanom i poglavarima Kalindrilom i Verementom. Onda e mukarci i ene poeti da ginu - njegovi ratnici. eleo je da bude sa njima, eleo je da ih odri u ivotu, ali nije mogao. A mar prema Usudovom Pribegu nastavljae se i nastavljati, drobie ratovniju poput mlinskog toka neutaive nude. Ubrzo se Troj prui ispod pokrivaa i prisloni lice uz zemlju kao da je to jedini nain na koji moe da odri ravnoteu. Proveo je najvei deo noi u proverama svakog delia borbenog plana i pokuajima da uveri sebe da nije napravio nijednu greku. Sledeeg jutra osetio se pun hitnje i otkrio da ga svaki put kad se zaboravi pouruje Merilov korak. Zato se okrenuo Mhoramu i zatraio od poglavara da mu pria, da mu skree panju. U znak odgovora, poglavar lagano pree u ravnomerni, napola pevuckavi ton i poe da pripoveda Troju o raznim legendarnim ili slavnim delovima Domaje koji su se pruali izmeu njih i Usudovog Pribega. Naroito je pripovedao stare prie o Jedinoj umi, monom estaru koji je prekrivao itavu Domaju u pradavna doba pre vremena Bereka Troprsta, sa svojim umnicima i silovitim neprijateljima, Besomucima. Za vekova tokom kojih je drvee jo bilo budno, govorio je on, umnici su mu hrabrili svest i vodili odbranu protiv turyje, mokshe i samadhija. Ali sada, ako stare prie kazuju istinu, u Domaji nije preostalo drugih aktivnih ostataka ili delova Jedine ume i njenih umnika izuzev mranih dubina Garotinog estara i Kaeroila Divogornika. A niko od onih koji su zali u Garotin estar, zarad dobra ili zla, nikada se nije vratio. Ta mrana uma pruala se blizu linije mara ratovnije, iza Poslednjih Bregova. Onda je Troj izvesno vreme govorio o sebi i svojim reakcijama na Domaju. Oseao je da je blizak sa poglavarom Mhoramom i to mu je omoguavalo da razgovara sa njime o nainu na koji vrhovna poglavarka Elena u sebi otelotvoruje njegov oseaj za Domaju. Postepeno se oputao i vraao sposobnost da kae sebi: nije bitno ko me je prizvao. Ja sam onaj koji jesam. Uiniu to. I zato nije bio samo iznenaen kada su on i Mhoram sredinom popodneva sustigli naporni mar ratnika. Bio je okiran. Ratovnija je kasnila gotovo pola dana u odnosu na predvieno vreme. Ratnici su ga doekali uz zaustavljanje i pokli koji pree u tiinu kada shvatie da vrhovna poglavarka nije sa njime. Ali Troj nije obraao panju na njih. On odjaha pravo do prve stoernice Amorin i zakevta: "Spora si! Ubrzaj ritam! Ovom brzinom, zakasniemo tano jedan i po dan!" Dobrodolica na Amorininom licu smesta se surva u jad i ona se u trenutku okrete doboarima. Uz sveopte, tegobno jeanje ratnici ubrzae korak, pourie da uslie zahtev doboa sve dok nisu gotovo trali. Onda vrhovnik Troj poput mlatila projaha napred i nazad pored kolona, stade da ojaava novi ritam svojim gnevnim prisustvom. Kada vide da jedan eovod neznatno zaostaje, on se izdra u lice mladog doboara: "Boga mu! Neu da izgubim ovaj rat zbog tebe!" Udarao je ritam pored uva postienog stoernika, sve dok ga doboar nije tano oponaao. 110

Tek kada mu se oseaj preneraenosti povue, on vide ta je devet dana tekog mara uinilo ratovniji. Onda poele da povue otrinu. Ratnici su ozbiljno patili. Gotovo svi su hramali na ovaj ili onaj nain, neravnomerno su se vukli i pored neugodnog bola posekotina, istegnutih miia i ugruvanih kostiju. Mnogi su bili toliko umorni da su prestali da se znoje, a pregrejana i zajapurena lica bila su im prekrivena prainom, od ega su poprimili pouteli i sumanuti izgled. Veem broju njih ramena su krvarila od rana izazvanih trenjem remenja ranaca. I pored upornosti, marirali su nepravilno, kao da jedva mogu da se prisete postojanog reda kakav su uvebali pre devedeset milja, kod Veselkamena. A kasnili su. Jo su se nalazili na sto osamdeset milja od Usudovog Pribega. Do trenutka kada su se dovukli, zadihani, u logor za tu no, Troj gotovo pomahnita od elje da nae neki nain da ih spase. Oseao je da gola odlunost nee biti dovoljna. im su pratee zubljonoe i obluari upalili vatre, poglavar Mhoram krenu da uini to moe za ratovniju. Iao je od eovoda do eovoda, pomagao kuvarima. U svakom kotlu njegova plava vatra izazivala je neko dejstvo na hranu, pojaavala je, uveavala joj zdravlje i ivotnost. A kada je obrok bio gotov, on poe kroz itavu ratovniju, stade da iri melem svog prisustva - razgovarao je sa ratnicima, pomagao im sa uvojima i zavojima, alio se sa onima koji su mogli da smognu dovoljno snage da se nasmeju. Dok je poglavar to inio, Troj se sastade sa svojim oficirima, stoernicima i bojnim stoernicima. Poto im je objasnio odustvo vrhovne poglavarke Elene, on se posveti problemu mara. Bolno im je predstavio okolnosti zbog kojih je taj napor postao toliko neodloan, toliko nepopustljivo neophodan. Onda je posvetio panju posebnim pojedinostima. Organizovao je smensku dunost sa konim vreama sa vodom da bi ove neprekidno bile dodavane po kolonama zarad pregrejanih ratnika. Uredio je da raneve mukaraca i ena raskrvavljenih ramena nose konji. Naredio je da svi oficiri-konjanici izuzev doboara jau na smenu, da bi najiscrpljeniji ratnici mogli da se odmore na konjima; a tim oficirima rekao je da dok ne jau prikupljaju alianthu za uesnike mara. Sve dunosti izvianja i snabdevanja prebacio je na krvnu gardu i na taj nain oslobodio jo konja za pomo ratnicima. Onda je poslao stoernike i bojne stoernike nazad na njihova mesta. Kada su otili, prva stoernica Amorin prie da govori sa njim. Njeno pljosnato, strogo lice bilo je napeto od neke mrane izjave i on je brzo preduhitri. "Ne, Amorin", ree on, "neu postaviti drugoga na tvoje mesto." Ona pokua da se pobuni, a on pouri blae: "Znam da sam zvuao kao da te optuujem zbog toga to kasnimo. Ali to je samo zbog toga to, zapravo, optuujem sebe. Ti si jedina za taj posao. Ratovnija te potuje - kao to potuje Kvana. Ratnici imaju poverenja u tvoje iskustvo i potenje." Mrano je zakljuio: "Posle svega ovoga, nisam siguran ta misle o meni." Njena sumnja u sebe smesta nestade. "Ti si vrhovnik. Ko se usuuje da ti postavlja pitanja?" Ton joj je nagovetavao da e svako ko eli da ga izazove morati najpre da se pozabavi njome. Ta odanost ga je dirnula. Nije bio potpuno siguran da je zasluuje. Ali nameravao je da je zaslui. Progutavi oseanja, on odvrati: "Niko mi nee postavljati pitanja sve dok budemo drali korak. A odraemo ga." Sebi je dodao: obeao sam Kvanu. "Povratiemo vreme koje smo izgubili - i to emo uiniti ovde, u Sredinjim Zaravnima. Teren postaje gori juno od Crne reke." Prva stoernica klimnu glavom kao da mu veruje. Kada ga je napustila, on ode do svojih pokrivaa i provede no u borbi protiv line tame svoga mozga u potrazi za nekom alternativom za svoju nedoumicu. Ali nije mogao da smisli nita to bi uinilo taj usiljeni mar nepotrebnim. Kada je zaspao, usnio je ratnike kako epaju prema severu kao da je to otvoreni grob. Sledeeg jutra, kada se kolone ratovnije promekoljie, slabo napee, zaepae u pokret preko Zaravni poput dugog, mranog jeanja, vrhovnik Hail Troj stade da marira sa njima. Ostavio je Ranihina, zapoeo lupanje doboa, proverio ga i poao sam po ritmu. Dok je marirao, probijao se gore i dole po ratovniji, poseivao svaki eovod, hrabrio svakog stoernika po imenu, trzao ratnike iz obamrle iscrpljenosti sopstvenim prisustvom i brigom - i pored vlastite fizike neuvebanosti upinjao se da prui primer koji bi mogao pomoi vojski. Na zavretku jednog dana meu kolonama bio je toliko iscrpljen da je jedva stigao do malog logora koji je delio sa poglavarom Mhoramom i prvom stoernicom Amorin pre nego to je promrmljao neto o umiranju i svalio se u san. Ali sledeeg dana uz napor se digao i ponovio predstavu, skrivajui bol izmeu saoseanja koje je iskazivao na ovaj ili onaj nain prema ratnicima ratovnije. Marirao je sa svojom vojskom etiri dana preko Sredinjih Zaravni. Posle svakog dana provedenog pri sopstvenom surovom ritmu hoda oseao je da je preterao - da je itav usiljeni mar nemogu i da mora odustati. Ali svake noi Mhoram je pomagao u kuvanju vojne hrane i zatim kretao meu ratnike da podeli 111

hrabrost sa njima. A dvaput tokom ta etiri dana ratovnija naie na krvnu gardu koja je uvala velike zalihe hrane - snabdevanje koje su pripremili stanovnici Sredinjih Zaravni. Svea i obilna hrana bila je iznenaujue delotvorna; vraala je izdrljivost ratnicima koji vie nisu verovali da su u stanju da idu napred. Na kraju etvrtog dana na nogama - trinaestog dana mara - Troj najzad dopusti sebi da misli da se stanje ratovnije upostojilo. Peaio je vie od etrdeset milja. U strahu da uini bilo ta to bi moglo naruiti krhku ravnoteu njegove vojske, planirao je da nastavi sopstveni mar. I Mhoram i Amorin ubeivali su ga da prestane - brinula ih je njegova iscrpljenost, okrvavljena stopala i nestabilno dranje - ali on odbi sve razloge. U srcu se stideo da jae dok su mu ratnici prisiljeni da peae. Ali sledeeg jutra okusio je jo goru sramotu. Kada ga je probudila svetlost zore, ispetljao se iz pokrivaa da bi otkrio da Amorin stoji pred njim. Mranim glasom izvestila ga je da je ratovnija napadnuta tokom noi. Izvesno vreme posle ponoi izviai krvne garde javili su da je vezane konje napao opor krea. Uzbuna je smesta proglaena u itavom logoru, ali samo su stoernici i bojni stoernici na konjima bili u stanju da brzo odgovore na nju. Sa krvnom gardom, pourili su da odbrane konje. Zatekoe se suoeni sa ogromnim oporom velikih, utih vukova - najmanje deset dvadesetina krea. Krvni gardisti na Ranihinima doekali su prvi nalet, ali bili su brojano slabiji u odnosu deset prema jedan. A oficiri iza njih stigli su peke. Miris krea izazvao je paniku meu konjima, tako da ih nije bilo mogue uzjahati, niti poterati van opasnosti. Jedan Ranihin, pet konja i gotovo tuce stoernika i bojnih stoernika pogibe pre nego to su Amorin i poglavar Mhoram bili u stanju da dovoljno delotvorno mobiliu odbranu da oteraju vukove. A pre nego to su krei odbijeni, njih dvadesetina ili vie probila se pokraj oficira i napala deo logora u kome su neki ratnici, oamueni iscrpljenou, i dalje spavali. Desetina tih mukaraca i ena ostala je da lei mrtva ili osakaena u svojim pokrivaima kada su krvni gardisti i Mhoram unitili vukove. uvi to, Troj se sledi. Besno i osujeeno stegavi pesnice, on upita: "Zato me niste probudili?" Ne gledajui ga u oi, prva stoernica odvrati: "Govorila sam ti, tresla te, vikala ti u uvo. Ali nisam mogla da te razbudim. Nuda je bila hitna i zbog toga sam otila da pomognem." Posle toga, Troj vie nije marirao. Nije nameravao da dopusti da ga slabost ponovo izda. Na Merilovim leima jahao je sa Ruelom po tragu krea; a kada se uverio da vukovi nisu deo vee vojske, vratio se da zauzme mesto na elu ratovnije. S vremena na vreme kaskao je oko vojske kao da je spreman da je brani goloruk. Krei ponovo napadoe te noi, i opet sledee noi. Ali oba puta vrhovnik Troj je bio spreman za njih. Iako je bio slep u tami, nemoan da se bori, prouavao je teren i paljivo birao logorita pre mraka. Pobrinuo se za zatitu konja, isplanirao odbranu. Onda je postavio zasede sa krvnim gardistima, strelcima, vatrama. Mnogi krei behu pobijeni, a ratovnija vie nije trpela gubitaka. Posle tog treeg napada vukovi ih ostavie na miru. Ali onda je imao drugih razloga za brigu. Tokom jutra esnaestog dana mara zid crnih oblaka doe sa istoka prema ratnicima. Pre podneva do njih stigoe naleti vetra, mrsili su im kosu, povijali visoku travu Zaravni. Vetar se pojaa kako su se spoljanji rubovi oluje primicali. Uskoro kia poe da ih iba iz sve mranijeg neba. Silovita tmina oblaka obeavala je ubistveni pljusak. Delotvorno je zaslepila Troja. Sve zubljonoe i obluari upalili su vatre da bi obezbedili svetlost za ouvanje celine ratovnije pred silinom pljuska. Ali glavno telo oluje nije stiglo toliko daleko na zapad; inilo se da je usmerilo sredite na taku neto prema istoku, a kada je zauzelo poloaj, ostalo je nepokretno. Ratnici su marirali po ivicama nevremena. Neravnomerna i muna kia koja ih je ibala iz paklenih dubina oluje nije im nanosila mnogo zla, ali duh im je svejedno patio. Svi su oseali zlu silu koja je gonila nalet. Nije im bio potreban Troj da im objasni da je sve to gotovo sigurno usmereno na trupe balaklije Kvana. Do trenutka kada se oluja rasula kasno sledeeg dana, Troj je izgubio gotovo itav eovod. Negde u tami i strahu pred onim to je zadesilo Kvana, bezmalo dvadesetina manje izdrljivih ratnika izgubila je hrabrost; usred sveg klizanja i upinjanja ratovnije prosto su polegali po blatu i poginuli. Ali bilo ih je samo osamnaest. Blizu esnaest hiljada mukaraca i ena preivelo je oluju i nastavilo mar. A zarad ivih, vrhovnik Troj otvrdnu srce pred mrtvima. Jaui Merila kao da nema granice njegovoj 112

hrabrosti, vodio je vojsku prema jugu, prema jugu, i nije dozvoljavao da mu obogaljujui ritam koraka posustane makar na tren. A onda, tri dana kasnije - dan posle punog meseca - ratovnija je morala da prepliva Crnu reku. Ta reka obrazovala je granicu izmeu Sredinjih i Junih Zaravni. Tekla je severoistono iz Zapadnik planina i ulivala se u Mithil na mnogo dvadesetina milja prema Andelejnu. Stara predanja govorila su da joj je u trenutku izbijanja Crne reke ispod velike litice Ulom-Kamena, istonog lica Melenkuriona Nebozora, voda bila crvena poput najistije srane krvi. Ali iz Ulom-kamena Crna reka je tekla kroz sredite Garotinog estara. Pre nego to proe kroz Poslednje bregove prema Zaravnima, tekla je pokraj Doline Veala, drevnog gubilita umnika. Vode koje je ratovnija morala da pree bile su crvenkasto-crne, kao ispunjene neobinim muljem. Tokom itave istorije Domaje, Crna reka meu Poslednjim Bregovima Mithila nikada nije podnosila most ili gaz; naprosto je odnosila svaki napor da se preko nje napravi put. Ratnici nisu imali drugog izbora nego da plivaju. Dok su se peli na junu obalu, delovali su isceeno, kao da im je mrana glad toka isisala neku sutinsku izdrljivost ili posveenost iz kostiju. I dalje su marirali. Vrhovnik im je zapovedao da idu napred i oni su marirali. Ali sada su se kretali kao izubijane, prazne olupine gonjene besmislenim vetrom preko neutabanog sargasa Junih Zaravni. S vremena na vreme inilo se da ih samo samotna vatra Trojeve volje i dalje dri da teturavo gaze napred, da se upinju. A u Junim Zaravnima ekala ih je jo jedna tekoa. Ovde je teren postajao neravniji. U jugozapadnom uglu Sredinjih Zaravni samo je debela kriva Poslednjih Bregova razdvajala Garotin estar od Zaravni. Ali juno od Crne reke, ta brda pretvarala su se u planine - strmi klin nazubljenih vrhova sa iljkom u reci, istonom ivicom u vratu boce Usudovog Pribega, a zapadnim krajem kod Kukavijeg Dola, gde se Garotin estar otvarao prema Junik Pustarama etrdeset milja jugozapadno od Usudovog Pribega. Linija mara ratovnije zalazila je sve dublje i dublje u grubo pobre u podnoju tih planina. Posle dva dana borbe protiv tih brda ratnici su izgledali kao oivljeni mrtvaci. Jo nisu mnogo zaostajali u odnosu na predvieni ritam, ali oigledno je bilo samo stvar vremena kada e poeti da padaju usred hoda. Kada sunce poe da zalazi i prekri Trojev vid maglom, vrhovnik donese odluku. Stanje ratnika cepalo mu je srce; oseao je da mu je vojska zapala u jednu vrstu krize. Ratovnija je i dalje bila na pet dana od Usudovog Pribega, pet uasnih dana. A on nije znao gde je Kvan. Bez ikakvog znanja o balaklijinom poloaju i stanju, ikakvog znanja o vojski poglavara Kletnika, Troj se nije mogao pripremiti za ono to ga je ekalo. A inilo se da mu vojska vie nije sposobna ni za kakve pripreme. Kucnuo je as da dela. Iako je ratovnija jo bila milju daleko od kraja planiranog mara, zaustavio ju je za tu no. A dok su se ratnici iscrpljeno petljali sa poslovima podizanja logora, on pozva poglavara Mhorama u stranu. U sutonu, jedva da je mogao da razazna poglavareve crte, ali se usredsredio na njih svom odlunou, upinjao se da prenese Mhoramu jainu molbe. "Mhorame", uzdahnu on, "mora da postoji neto to moe da uini za njih. Neto - bilo ta to bi im pomoglo da se saberu. Neto to moe uiniti sa ezlom, otpevati, ili staviti u hranu, neto. Mora da postoji!" Poglavar Mhoram je iz blizine prouavao vrhovnikovo lice. "Moda", ree on trenutak potom. "Postoji jedno sredstvo koje bi moglo biti donekle delotvorno protiv dodira Crne reke. Ali ustezao sam se da ga upotrebim, jer jednom kada se to uini ne moe se ponoviti. Jo smo dugim danima udaljeni od Usudovog Pribega - a potreba ratnika za snagom tokom borbe bie silna. Zar pomo ne bi trebalo zadrati do tog vremena?" "Ne!" Troj pokua da natera Mhorama da mu uje dubinu ubeenja. "Sada je vreme. Snaga im je potrebna sada - u sluaju da bude neophodno da se bore pre nego to stignu do Pribega. Ili za sluaj da zatreba da tre da bi tamo stigli na vreme. Ne znamo ta se deava sa Kvanom. A posle ove veeri nee imati novu priliku sve dok borba ne pone." "Kako to?" upita poglavar paljivo. "Zbog toga to polazim izjutra. Idem na Kevinov Vidikovac - elim da bacim pogled na Kletnikovu vojsku. Moram tano da znam koliko nam vremena Kvan daje. A ti ide sa mnom. Ti si jedini koji ume da koristi onaj komunikacioni tap od vrhovnog drveta." Mhoram je delovao iznenaeno. "Da ostavimo ratovniju?" hitro, tiho upita. "Da li je to mudro?" 113

Troj je bio ubeen. "Moram to uiniti. Bio sam... predugo u neznanju. Sada moram da znam. Odavde nadalje ne smemo dozvoliti da nas Kletnik iznenadi. A ja sam..." on iskrivi lice prema magli, "...ja sam jedini koji vidi dovoljno daleko da moe da kae ta Kletnik radi." Trenutak potom on dodade: "Zbog toga ga zovu Kevinov Vidikovac. ak je i njemu bilo potrebno da zna u ta se uputio." Poglavar naglo pree rukom preko napetosti svog lica i klimnu. "Vrlo dobro. Bie uinjeno. Evo pomoi koja se moe pruiti. Svaki obluar nosi malu koliinu gline vidarke. A zubljonoe imaju retki drveni prah koji nazivaju rilinlur. Nadao sam se da sauvam ta sredstva za leenje borbenih rana. Ali bie stavljena u hranu veeras. Moli se da budu dovoljna." Bez daljih pitanja, on se okrete da d uputstva zubljonoama i obluarima. Uskoro su ti ljudi ili kroz logor i stavljali u svaku kazan za hranu bilo glinu vidarku, bilo rilinlur. Svaki kotao dobio je samo pregrt; svaki ratnik pojeo je samo siunu koliinu. Ali zubljonoe i obluari znali su kako da izvuku najvie iz drvenog praha i gline. Pesmama i inima napravili su svoj dar ratnicima snaan i delotvoran. Ubrzo posle jela ratnici pospae; mnogi su se prosto svalili na tlo i izgubili svest. Prvi put tokom dugog marevskog povreivanja njih nekoliko nasmeilo se u snu. Kada se Mhoram vratio vrhovniku Troju posle obroka, gotovo da se i sm smeio. Onda Troj poe da daje prvoj stoernici Amorin uputstva za bitku kod Usudovog Pribega. Kada su raspravili sve o prehrani i poslednjoj fazi mara, oni poee da razgovaraju o samom Pribegu. I pored njegove samouverenosti, ona je na to mesto gledala sa uasom. U svim ratovima Domaje bilo je to mesto na koje su vojske beale poto su im sve nade unitene. Mrana, drevna predanja govorila su kako gavranovi, ugnedeni visoko na padinama uskog procepa nad nagomilanim kamenjem i gromadama sa njegovih ivica, graku za mesom pobeenih. Ali Troj nikada nije sumnjao u taj deo plana. Usudov Pribeg bio je idealno mesto za borbu male vojske oprotiv vee. Neprijatelj se mogao namamiti u kanjon i savladavati deo po deo. "U tome je lepota svega toga", ree Troj uvereno. "ovoga puta ima da okrenemo Kletnikove karte protiv njega - prihvatiemo njegovu kletvu i pretvoriti je u blagoslov. Jednom kada Kvan stigne, imaemo ruku pomonicu. Kletnik moda nee ni znati da smo tamo sve dok za njega ne bude prekasno. Ali ak i ako bude znao, ipak e morati da se bori protiv nas. Ne sme dopustiti da nam okrene lea. Ti samo treba", dodade on, "da odri korak sledeih pet dana." Amorinino strogo mrgoenje podseti ga koliko bi nemogui mogli biti tih pet dana. Ali izjutra oseti da je bio u pravu. Zahvaljujui okrepljujuem dejstvu rilinlura i gline vidarke, ratnici mu doekae jutarnji zov sa obnovljenom odlunou u oima i neim nalik na snagu u udovima. Kada se uspeo na oblinji breg da im se obrati, oni se sjatie oko njega i uskliknue tako da mu se u grudima stee od ponosa. eleo je da ih sve zagrli. Okrenuo se ratovniji lea okrenutih suncu na izlasku, a kada je mogao da im razazna lica kroz linu maglu, on poe. "Prijatelji moji", povika on, "poujte me! Idem na Kevinov Vidikovac da vidim ta Kletnik radi, tako da mi je ovo verovatno poslednja prilika da vam se obratim pre nego to borba bude poela. A elim da vas valjano upozorim. Poslednja dvadeset dva dana bilo nam je prilino lako. Ali sada je prostiji deo okonan. Od sada emo morati da ponemo da zaraujemo platu." Nemirno je rizikovao tu turobnu alu. Ukoliko su ga ratnici razumeli, mogli bi se malo opustiti, otresti se jednog dela bola i brige, pribliiti jedno drugom. Ali ukoliko mu u reima uju podsmevanje, ukoliko ih njegov mrani humor uvredi - onda su za njega izgubljeni. Osetio je neizmerno olakanje i zahvalnost kada vide da su se mnogi ratnici nasmeili. Nekolicina ih se ak naglas nasmeja. Od njihovog odgovora iznenada oseti da je divno u skladu sa njima - u skladu sa svojom vojskom, oruem sopstvene volje. Smesta se ponovo pouzdavao u podreene. Hitro je nastavio. "Kao to znate, samo smo na pet dana od Usudovog Pribega. Ostalo nam je jo skoro tano etrdeset osam milja hoda. Posle svega to ste uinili, trebalo bi da budete u stanju da to izvedete kao od ale. Ali jo ima nekoliko stvari koje bih hteo da kaem o tome. Najpre, treba da znate da ste ve postigli vie od ijedne vojske u istoriji Domaje. Nijedna ratovnija nije ovoliko brzo marirala na ovoliku daljinu. Zbog toga je svako od vas ve heroj. Ne razmeem se injenice su injenice. Vi ste ve sada najbolji. Ali heroji ili ne, posao nam nije gotov dok ne pobedimo. Zbog toga idemo na Usudov Pribeg. To je savreno mesto za klopku - jednom kada stignemo tamo, moemo da se sukobimo sa vojskom pet puta veom od nas. A samim tim to smo stigli tamo - to smo ovako povukli Kletnikovu vojsku prema jugu 114

ve smo spasli dvadesetine kamendolova i drvograda u Sredinjim Zaravnima. Za veinu vas to znai da ste spasli sopstvene domove." Zastao je u nadi da pusti svoje samopouzdanje da dopre u srca ratnika. Onda ree: "Ali moramo stii do Pribega na vreme. Balaklija Kvan oekuje da nas tamo zatekne. On i njegova eovojna avolski se bore da bi nam pruili ovih pet dodatnih dana. Ukoliko ne stignemo do Pribega pre njih, svi e izginuti. Bie tesno. Ali mogu vam saoptiti injenicu da nam je balaklija ve kupio tri od tih pet dana. Svi ste videli onu oluju pre est dana. Znate ta je to bilo - napad na balaklijinu eovojnu. To znai da je pre est dana i dalje drao Kletnikovu vojsku u dolini Mithila. A vi poznajete balakliju Kvana. Znate da taj ne bi dopustio da se obina dva dana ispree izmeu nas i pobede. Bie tesno. Neemo imati mnogo odmora. Ali jednom kada se naemo u Pribegu, ne plaim se ishoda." Na to, stoernici zapoee da kliu u znak odgovora na Trojeve rei, a on je nemo stajao u ovacijama, pognute glave, prihvatao ih je samo zbog toga to ga je hrabrost tih povika, hrabrost njegove vojske, sveg prevladala. Kada klicanje zamre i kada se ratovnija ponovo utia, on hrapavim glasom ree u tiini: "Prijatelji moji, ponosim se svima vama." Onda se okrenuo i gotovo otrao sa brega. Poglavar Mhoram sledio ga je kada je skoio na Merilova lea. U pratnji Ruela, Terela i jo osmorice krvnih gardista, njih dvojica odgalopira od ratovnije. Troj je otro gonio ata dok mu se vojska nije izgubila sa vidika u bregovima za njim. Onda uspori Merila do kasa koji je mogao pokriti rastojanje do kamendola Mithil i Kevinovog Vidikovca za tri dana. Sa Mhoramom kraj sebe kaskao je istono preko grubih Zaravni. Posle izvesnog vremena poglavar tiho ree: "Vrhovnie Troje, dirnuo si ih." "Naopake si shvatio", odvrati Troj glasom ogrubelim od oseanja. "Oni su to uinili meni." "Ne, prijatelju moj. Postali su ti veoma odani." "To su odani ljudi. Oni... U redu, da, znam na ta misli. Odani su mi. Ukoliko ih ikada budem prevario - ukoliko makar napravim neku normalnu ljudsku greku - oseae se izdani. Znam. Usredsredio sam previe njihove hrabrosti i nade na sopstvene planove. Ali ukoliko stignemo na vreme do Pribega, vredee sveg rizika." Poglavar Mhoram se sloi klimanjem glave. Posle pauze on ree: "Ali izveo si svoj deo. Prijatelju moj, moram ti rei ovo. Kada sam prvi put shvatio tvoju nameru da ovakvom brzinom marira prema Usudovom Pribegu, osetio sam da je taj zadatak nemogu." "Zato si me onda pustio da to uinim?" planu Troj. "Zbog ega si sve do sada ekao da neto kae?" "Ah, vrhovnie", odvrati poglavar, "sve to se ostavi, a da se i ne pokua, nemogue je." Troj se na to okrete Mhoramu. Ali kada je susreo poglavarev ispitivaki pogled, on shvati da Mhoram ne bi tek tako pokrenuo takvo pitanje. Prisilivi se da se opusti, on ree: "Ne oekuje zapravo da budem zadovoljan takvim odgovorom." "Ne", odvrati poglavar prosto. "Govorim samo da izrazim potovanje prema onome to si uinio. Verujem ti. Slediu tvoje vostvo u ovom ratu prema svakoj opasnosti." Nalet zahvalnosti naglo ispuni Trojevo grlo i bio je prisiljen da stegne zube da se ne bi budalasto nasmeio. Da odgovori na Mhoramovo poverenje, on proapta: "Neu te izdati." Ali kasnije, kada su mu se oseanja povukla, uznemirilo ga je kada je otkrio koliko je takvih obeanja dao. inilo se da se ire sa svakim novim razvojem u maru. Njegov govor ratovniji bio je samo jedna u nizu takih tvrdnji. Sada je oseao da je dao lino jemstvo uspeha praktino itavoj Domaji. Uterao je sebe u oak - mesto gde su poraz i izdaja postajali isto. Prosta pomisao na neuspeh natera mu bilo na vrtoglavo udaranje u glavi. Ukoliko je to bila ona vrsta razmiljanja koja je nadahnula Kovenantovo neverovanje, onda je Troj video da u njoj ima odreenog smisla. Ali on je imao divljako ime za nju; nazivao ju je kukavilukom. On silom potisnu misao i posveti panju Junim Zaravnima. Na veem rastojanju od planina teren se donekle izravnavao i otvarao u iroke poteze otre, ilave trave pomeane sa nakupinama sive bujadi i jesenje pocrvenelog vresa. Nije to bila plodna zemlja - Troju je reeno da u itavim Junim Zaravnima ima samo pet kamendolova - ali njeno nerastrono zdravlje bilo je ivotno i snano poput zdepastih, miiavih ljudi koji su iveli u njoj. Neto u njenoj otrini odgovaralo mu 115

je, kao da je samo tle pogodno za rat. Ravnomerno je jahao, odravao otri ritam koraka uvajui Merilovu snagu za tegobni trk od Kevinovog Vidikovca do Usudovog Pribega. Ali druge noi njegovo samopouzdanje doive udarac. Ubrzo posle izlaska meseca poglavar Mhoram iznenada skoi budan i tako silovito vrisnu da se Troju krv sledila. Troj stade da pipa prema njemu kroz mrak, ali ovaj obori vrhovnika ezlom i stade da ispaljuje silovite udare sile u neranjiva nebesa kao da ga ova napadaju. Ludilo ga sasvim obuze. Nije se zaustavio sve dok ga Terel ne uhvati za ruke i povikao mu u lice: "Poglavaru! Izopaenje e te videti!" Izuzetnim naporom, Mhoram ovlada sobom, uutka svoju silu. Onda Troj nije mogao da vidi nita. Morao je da eka u slepoj napetosti dok najzad nije uo Mhorama kako uzdie: "Prolo je. Hvala ti, Terele." Poglavar je zvuao potpuno izmodeno. U Troju su vrvela pitanja, ali Mhoram ili nije eleo ili nije mogao da odgovori na njih. Silina vizije ostavila ga je oamuenog i drhtavog. Jedva da je mogao da prisili usne da obrazuju nekoliko rei koje je izgovorio da primiri Troja. Vrhovnik nije bio ubeen. Zahtevao je svetlo. Ali kada Ruel naloi logorsku vatru, Troj vide blistavu vrelinu rastrzanosti i opasnosti u Mhoramovim oima. Zaustavljala ga je, poricala njegovu ponudu podrke ili utehe. Bio je prisiljen da ostavi poglavara u surovom, prorokom bolu. Ostatak noi Troj je leao budan, nemirno je ekao. Ali kada zora doe i vid mu se povrati, on vide da je Mhoram nadvladao krizu. Grozniavost pogleda zamenilo mu je tvrdo svetlucanje nalik upozorenju da je opasno izazivati ga - svetlucanje koje podseti Troja na sliku u Dvorani darova naslovljenu "Pobeda poglavara Mhorama". Poglavar nije nudio nikakvo objanjenje. U tiini su pojahali u susret treem danu. Na obzorju ispred njih, Troj je razaznavao tanki, crni prst Kevinovog Vidikovca, iako je dolina kamendola Mithil i dalje bila udaljena dvadeset dve milje. Posle napora te noi bio je jo vie pritisnut eljom da se popne na Vidikovac i vidi vojsku poglavara Kletnika. U tom prizoru sagledae sudbinu svog borbenog plana. Ali nije gonio Ranihina brzinom veom od one najpogodnije za putovanje. Zbog toga je dolina ve bila puna veernjih senki kada on i Mhoram stigoe do reke Mithil i stadoe da je slede uzvodno prema vencu Junika. Kroz linu izmaglicu samo je nazreo kamendol Mithil. Sa vrha tekog kamenog mosta preko reke pogledao je juno du istone obale i nejasno razaznao mranu, oblu nakupinu kamenih kuica. Onda mu nestade i poslednje prodornosti vida i bio je prisiljen da ujae u naselje po oseaju. Kada Troj i njegovi pratioci sjahae unutar okruglog, otvorenog sredita kamendola, poglavar Mhoram tiho se obrati narodu koji je iziao da ih pozdravi. Ubrzo se kamendolcima pridrui grupa od njih petoro sa velikim kotlom obluka. Postavili su ga na platformu u sreditu kruga, odakle mu se topli sjaj i sve, zemni miris proirie na sve strane. Svetlo omogui Troju da nejasno vidi. U grupi od petoro bili su tri ene i dvojica mukaraca. etvoro ih je bilo sedokoso, staro i dostojanstveno, ali inilo se da jedan ovek tek to je proao srednje doba. Gusta, tamna kosa bila mu je proarana sedom, a preko niskog, monog tela nosio je tradicionalnu kamendolsku tuniku sa neobinom arom nalik ukrtenim munjama na ramenima. Imao je trajno urezan izraz gorine na licu, kao da se u njemu neto slomilo rano u ivotu i zagoralo mu sve ukuse koje je oprobao. Ali i pored gorine i srazmerne mladosti, njegovi pratioci ukazivali su mu potovanje. On se prvi obrati. "iveo, Mhorame, sine Variolov, poglavaru Vea Veselkamena. iveo, vrhovnie Troje. Budite dobro doli u kamendol Mithil. Ja sam Triok, sin Tulera, prvi u Krugu staraca kamendola Mithil. Nije na obiaj da ispitujemo goste pre nego to im gostoprimstvo oisti zamor putovanja. Ali ovo su opasna vremena. Krvna garda donese nam vesti o ratu. Kakva vas muka nagoni ovamo?" "Trioe, tvoja dobrodolica poastvuje nas", odvrati poglavar Mhoram. "A jo smo poastvovani i time to nas poznaje. Nismo se nikada sreli." "To je istina, poglavaru. Ali ja sam izvesno vreme uio u Znanstvigoru. Upoznat sam sa poglavarima i poglavarskim prijateljima..." On klimnu ka Troju. "Onda, Trioe, starci i narode kamendola Mithil, moram vam rei da je rat zaista zapoeo u Domaji. Vojska Sivog Krvnika marira po Junim Zaravnima da bi stupila u boj protiv ratovnije Veselkamena kod Usudovog Pribega. Doli smo kako bi se vrhovnik Troj mogao popeti na Kevinov Vidikovac i prouavati pokrete neprijatelja."

116

"Mora biti da ima izuzetan vid, ukoliko moe da gleda toliko daleko - iako je reeno da je vrhovni poglavar Kevin sagledavao itavu Domaju sa Vidikovca. Ali to nije naa briga. Molim vas da prihvatite dobrodolicu kamendola Mithil. Kako vas moemo usluiti?" Uz osmeh, poglavar Mhoram odgovori: "Topao obrok bio bi bogata dobrodolica. Ve mnogo dana jedemo logorsku hranu." Na to, jo jedan pripadnik kruga staraca kroi napred. "Poglavare Mhorame, ja sam Teres, drubenica Slenova. Na dom je prostran, a Slen, moj suprug, ponosi se svojim kuvanjem. Hoete li jesti sa nama?" "Rado, Teres, drubenice Slenova. Poastvuje nas." "Prihvatanje dara poastvuje nudioca", odvrati ona ozbiljno. U pratnji ostalih staraca ona povede Mhorama i Troja iz sredita kamendola. Dom joj je bio prostrana, ravna graevina oblikovana od jedne ogromne kamene gromade. Unutra je sve blistalo od obluaka. Posle nekoliko ceremonijalnih predstavljanja, Troj i Mhoram naoe se za dugakim, kamenim stolom. Obrok koji im je izneo Slen potpuno mu je opravdavao ponos. Kada su svi gosti pojeli svoj udeo i kada su sklonjeni kameni tanjiri i vrevi, poglavar Mhoram ponudi da odgovori na pitanja staraca. Teres zapoe optim pitanjem o ratu, ali pre nego to je stigla mnogo da kae, Triok je prekide. "Poglavaru, ta je sa vrhovnom poglavarkom Elenom? Da li je dobro? Da li se bori u ovom ratu?" Neto previe plaho u Triokovom tonu ljutnulo je Troja, ali on prepusti odgovore Mhoramu. Poglavar odvrati: "Vrhovna poglavarka je dobro. Otkrila je znanje o jednom od skrivenih Krugova Kevinovog znanstva i lino je pola u potragu za Krugom." Zvuao je oprezno, kao da ima nekog razloga da ne veruje Trioku. "A ta je sa Tomasom Kovenantom, Nevernikom? Krvna garda kae da se vratio u Domaju." "Vratio se." "Ah, da", ree Triok. inilo se da je svestan Mhoramovog opreza. "A ta je sa Trelom, drubenikom Atiaraninim? Mnogo godina bio je obluar kamendola Mithil. Kako izlazi nakraj sa ovim ratom?" "U Veselkamenu je, gde mu vetine slue odbrani Konaka." Triokovo dranje smesta se izmeni. "Trel nije sa vrhovnom poglavarkom?" otro upita on. "Ne." "Zato ne?" Na trenutak Mhoram je ispitivao pogledom Triokovo lice. Onda ree kao da neto rizikuje: "Prapoglavar Tomas Kovenant, Nevernik i Prstenoa, jae sa vrhovnom poglavarkom." "Sa njom?" kriknu Triok i skoi na noge. "Trel je to dozvolio?" On gorko oinu Mhorama pogledom, a onda se okrete i izlete iz kue. Njegova estina ostavi neugodnu tiinu u odaji, a Teres tiho progovori da je ublai. "Nemoj se vreati, poglavaru. ivot mu je pun muka. Moe biti da zna deo njegove prie." Mhoram klimnu, uveri Teres da se nije uvredio. Ali Triokovo ponaanje uznemirilo je vrhovnika Troja; ivo ga je podsetilo na Trela. "Ne znam", ree on mrgodno. "ta se njega tie vrhovna poglavarka?" "Ah, vrhovnie", ree Teres tuno, "ne bi mi bio zahvalan to govorim o tome. Ja..." Otri Mhoramov pogled je uutka. Troj se okrete Mhoramu, ali ga poglavar nije gledao u oi. "Pre prvog prizivanja prapoglavara Kovenanta u Domaju", ree Mhoram paljivo, "Triok je bio zaljubljen u kerku Trela i Atiaran." Troj jedva suzdra povik. eleo je da prokune Kovenanta; inilo se da nema kraja teti koju je naneo Kovenant. Ali uzdrao se zarad domaina. Jedva da je uo kada je Mhoram upitao: "Da li je Trelova kerka dobro? Ima li naina na koji joj mogu pomoi?" "Ne, poglavaru", uzdahnu Teres. "Zdravlje njenog tela je jako, ali um joj je nesiguran. Uvek je verovala da e Nevernik doi po nju. Zatraila je od Kruga staraca - zatraila je doputenje da se uda za njega. Ne moemo nai iscelitelja koji je u stanju da joj dirne bolest. Plaim se da bi joj ti samo jo vie okrenuo misli prema njemu." Mhoram turobno prihvati njen sud. "ao mi je. Taj neuspeh me boli. Ali poglavari znaju samo jednog Neomeenog iscelitelja sa dovoljnim moima za takvu nevolju - a ta ena napustila je dom i nestala jo pre etrdeset godina, pre bitke kod Vitog Drvograda. ao nam je to smo tako malo korisni u tolikoj nevolji." 117

Rei mu za sobom ostavie tiinu. Tokom vremena koje otprilike odgovara priguenom uzdahu gledao je u svoje stegnute ruke. Ali onda se tre iz premiljanja i ree: "Starci, kako ete izai nakraj sa ovim ratom? Jeste li se pripremili?" "Da, vrhovni poglavaru", odvrati jedna ena. "Imamo malo razloga da se plaimo unitenja domova i zato emo se skrivati po planinama ukoliko doe rat. Pripremili smo zalihe hrane za sluaj takve nevolje. Iz planine emo napadati one koji pokuaju da osvoje kamendol Mithil." Mhoram klimnu, a trenutak potom Teres ree: "Poglavare, vrhovnie, hoete li da provedete no kod nas? Biemo poastvovani da vam ponudimo postelje. A moda ete moi da govorite pred okupljanjem naih ljudi?" "Ne", ree Troj naglo. A onda, uvi sopstvenu neljubaznost, ublai ton. "Hvala vam, ali ne. Moram da nastavim ka Vidikovcu - to je pre mogue." "ta e videti? No je mrana. Moe se ugodno ispavati ovde, pa ipak stii na Kevinov Vidikovac pre jutra." Ali Troj bee nepopustljiv. Bes prema Kovenantu samo mu je poveavao nestrpljivost; imao je snaan oseaj pritiska, neumitne krize. Uglaena, vrsta podrka poglavara Mhorama uskoro zadovolji kamendolce u uverenju da je ta odluka neophodna i ubrzo se on i Troj dadoe na put. Troj primi kotli obluka od staraca da mu osvetljava put, ostavi sve krvne gardiste izuzev Terela i Ruela da paze na Ranihine i dre strau po dolini, a zatim brzo poe pokraj Mithila u no. Troj nije video nita izvan osnovnog sjaja obluka, ali kada je bio siguran da su se nali van dometa uha onih iz kamendola, on ree Mhoramu: "Znao si za Trioka pre ove veeri. Zato mi nisi rekao?" "Nisam znao opseg njegovog bola. Zato bih te optereivao? Pa ipak, sada mi na srcu lei misao da sam neispravno postupio prema njemu. Trebalo je da mu priem otvoreno i da imam poverenja da e podneti moje rei. Moja panja samo mu je uveala bol." Troj je zauzeo suprotno stanovite. "Uopte ne bi morao da bude paljiv da nije onog prokletog Kovenanta." Ali Mhoram je samo utke koraao dolinom. Skupa su se probijali juno u pobra okolnih planina, zatim zaokrenuli prema severu, uz istone padine. Na planinskoj padini putovanje postade teko. Terel je vodio poglavara Mhorama, a Troj ih je sledio sa Ruelom za leima. Dok se peo uz put, nije video nita od svog poloaja - za njega, blistanje obluka bilo je okrueno mranom maglom - ali je lagano poeo da osea promenu u vazduhu. Topli jesenji vazduh noi Junih Zaravni postade sveiji, rei; srce poe da mu bije od njega. Do trenutka kada se popeo par hiljada stopa, znao je da zalazi u planine u kojima su ve pali prvi zimski snegovi. Ubrzo potom, on i njegovi drugovi napustie otvorenu planinsku padinu i poee da se probijaju kroz procepe, pukotine i skrivene doline. Kada su ponovo stigli na otvoren prostor, nali su se na ispustu na licu obronka i kretali se istono pod ogromnim masivom vrha. Taj ispust odveo ih je do osnovice dugakog, kamenog stuba Vidikovca koji se psotepeno suavao prema visini. A onda, pentrajui se po vazduhu poput samotnih prilika iz sna, oni pooe otkrivenim stepenitem stuba. Posle novih pet stotina stopa naoe se na ograenoj platformi Kevinovog Vidikovca. Troj oprezno poe preko poda Vidikovca i sede leima oslonjen o ogradu. Znao je na osnovu opisa da se nalazi na vrhu stuba, izdignutog na visinu od etiri hiljade stopa pravo iznad podnoja jednog vrhunca u Vencu i nije eleo da prui slepilu priliku da ga izda. ak i dok je sedeo sa vrstim kamenom izmeu sebe i ponora, imao je snaan oseaj prisustva bezdana. Njegovo ulo za okolinu otro je osealo nepostojanje ma kakvog smirujueg zaklona, zatvorenog prostora ili granica. Ovo je bilo nalik gubljenju usred neutabanih nebesa i on je reagovao kao slepac - strahom i oseajem neizleive izdvojenosti. Stavio je kotli sa oblukom na pod ispred sebe da bi bar nejasno video trojicu pratilaca. Onda je oslonio obe ruke o kamen pored sebe kao da hoe da se uzdri od pada. Lagani vetri naie na Vidikovac sa divovske planinske litice na junoj strani, a vazduh je nosio predukus zime od koga Troj uzdrhta. Kako je pono prolazila kroz tamu, on poe nasumce da govori, kao da eli da zagreje bdenje zvukom sopstvenog glasa. Trenutni oseaj lebdenja, praznine, podsetio ga je na poslednje trenutke na onom svetu koga je Kovenant neprekidno nazivao "stvarnim" - na trenutke tokom kojih su mu stan progutali plamenovi i prisilili ga da visi na sve slabijim prstima sa prozorskog okvira, dok se pod njim irio duboki pad i smrskavanje na betonu. Govorio je nasumino o tom svetu sve dok ivosti seanja ne nestade. Onda ree: "Prijatelju Mhorame, podseti me - podseti me da ti ponekad kaem kako sam zahvalan - za sve." Postideo se zbog toga 118

to je takvu stvar rekao naglas, ali ta oseanja bila su previe vana da bi ih ostavio neizgovorena. "Ti, Elena, Kvan i Amorin - svi ste mi neverovatno dragoceni. A ratovnija - mislim da bih bio spreman da skoim odavde kada bi to bilo potrebno za ratovniju." Ponovo je zautao, a vreme je prolazilo. Iako je drhtao na ledenom vetru, njegove rei umirile su ga. Pokuao je da okrene misli borbi koja ga je ekala, ali neznani vidik koji je vrebao u nadolazeem danu preovlaivao mu je mozgom i ometao sva predvianja i planove. A bleda no oko njega ostala je neizmenjena, neprodorna poput haosa. Bilo mu je potrebno da zna gde stoji. Uini mu se da iz daljine uje slabe udarce kopita. Ali nijedan njegov pratilac nije reagovao na njih; nije bio siguran da je ita uo. Bilo mu je potrebno da na neki nain skrene sebi panju. Zareao je, napola Mhoramu, a napola za sebe: "Mrzim zore. Sa noima mogu da se snaem. Dre me - neto su sa ime imam iskustva, ako nita drugo. Ali zore! Ne mogu podneti ekanje na ono to u videti." Onda naglo upita: "Da li je nebo vedro?" "Vedro je", ree Mhoram blago. Troj uzdahnu od olakanja. Na trenutak, bio je u stanju da se opusti. Tiina ponovo obuhvati Vidikovac. ekanje se nastavljalo. Postepeno, Trojeva drhtavica stade da se pogorava. Kamen na koji se naslonio i dalje je bio hladan, neprijemiv na njegovu telesnu toplotu. eleo je da ustane i da koraa, ali se nije usuivao. Oko njega, Mhoram, Ruel i Terel stajali su mirno poput kipova. Posle izvesnog vremena, nije vie mogao da se uzdri da ne pita poglavara da li je primio neku poruku od Elene. "Da li je pokuala da uspostavi vezu sa tobom? Kako je?" "Ne, vrhovnie", odgovori Mhoram. "Vrhovna poglavarka ne nosi sa sobom nijedan tap lomilialora." "Ne?" Novost prenerazi Troja. Sve do tog trenutka nije shvatao koliko se uzdao u Mhoramovu mo da uspostavi vezu sa Elenom. eleo je da zna da je bezbedna. A kao poslednji izvor snage, raunao je na mogunost da je pozove. Ali sada mu je bila potpuno izgubljena kao da je ve mrtva. "Ne?" Iznenada se oseao toliko slepo da nije mogao da vidi Mhoramovo lice, kao da nikada nije zaista video Mhoramovo lice. "Zato?" "Bilo je samo tri komada vrhovnog drveta. Jedan je otiao na Poglavarev Konak, a jedan je ostao u Veseldrvu, tako da bi Znanstvigor i Veselkamen mogli zajedno delati kako bi se odbranili. Jedan tap je preostao. Dat je u moje ruke za korienje u ovom ratu." Trojev glas pucketao je od pobune. "ta to vredi?" "U sluaju nude biu u stanju da govorim sa Veseldrvom i Poglavarevim Konakom." "Ah, ti budalo." Troj nije znao da li govori Mhoramu ili sebi. Toliko stvari skrivano je od njega. Pa ipak, nikada mu nije palo na pamet da pita ko ima tapove. Klonio se itave te teme dok ne ugleda vojsku poglavara Kletnika, dok ne bude znao kakva pomo e mu biti potrebna. "Zato mi nisi rekao?" Umesto odgovora, Mhoram ga je samo gledao. Ali kroz izmaglicu Troj nije mogao da proita poglavarov izraz. "Zato mi nisi rekao?" ponovi on gore. "Koliko jo ima toga to mi nisi rekao?" Mhoram uzdahnu. "to se tie lomilialora - nisam ti govorio zbog toga to nita nisi pitao. tapovi nisu alatka koju bi ti mogao koristiti. Napravljeni su za poglavare i mi smo ih upotrebili onako kako smo smatrali za shodno. Nije nam palo na pamet da bi tvoje elje mogle biti drugaije." Zvuao je povueno, umorno. Prvi put Troj primeti koliko je poglavar bio nepristupaan itavog dana. Protrese ga nalet drhtavice. Onaj Mhoramov san od sino - ta je znaio? ta je to poglavar saznao to ga je uinilo toliko drugaijim nego obino? Troj iznenada oseti ukus uasa. "Mhorame", poe on. "Mhorame..." "Miruj, vrhovnie", apnu Mhoram. "Neko nailazi." Troj se smesta die na noge i uhvati za Ruelovo rame da se zadri. Iako je naprezao ui, nije mogao da uje nita osim slabog povetarca. "Ko je to?" Jedan trenutak, niko nije odgovarao. Kada Ruel progovori, glas mu je zvuao udaljeno i bez strasti poput samog mraka. "To je Tul, koji je delio Korikov pohod do dinova Primoraca." 17. TULOVA PRIA Trojevo srce uzdrhta i poe snano da bije. Tul! Oseao je kako mu bilo udara u slepoonicama. Korikov pohod! Posle oka Runikovih novosti, potisnuo je sve misli o dinovima, odbijao da dopusti sebi da 119

misli na njih. Usredsredio se na rat, usredsredio na ono gde je neto mogao preduzeti. Ali sada mu se misli uskomeae. Dinovi! Gotovo smesta poe da rauna. Nije ga bilo u Veselkamenu dvadeset pet dana. Pohod prema Primorju krenuo je osamnaest dana pre toga. Bilo je to gotovo dovoljno vremena, gotovo dovoljno. Dinovi nisu mogli da putuju toliko brzo kao krvni gardista na Ranihinu - ali sigurno nisu daleko zaostali. Sigurno... Troj je shvatao kako je Tul doao ovamo. Imalo je smisla. Ostali krvni gardisti vodili su dinove, a Tul je poao ispred njih da javi ratovniji da je pomo na putu. Sa ratom u Domaji i poglavarem Kletnikom koji marira, dinovi ne bi poli za Veselkamen, uopte ne bi ili prema severu. Poli bi juno, oko Sarangravske Ravnice ako ve ne kroz nju. Krvna garda poznavala je Trojev ratni plan; znala bi ta treba da uini. Nala bi trag vojske poglavara Kletnika iznad Domajinog Sunovrata juno od Planine Groma i sledila ga - pored Morinmosa, kroz dolinu Mithila, a potom jugozapadno prema Usudovom Pribegu. Nadali bi se da napadnu pozadinu poglavara Kletnika tokom bitke kod Pribega. A Tul, pokuavajui da obie vojsku poglavara Kletnika u potrazi za ratovnijom, prirodno bi krenuo juno da zaobie Venac Junika prema Usudovom Pribegu. Ta trasa dovela bi ga gotovo na prag kamendola Mithil. Sigurno...! Kada se Tul popeo sa stepenita i kroio na Vidikovac, Troj je bio toliko eljan da uje vesti da je preskoio sva uvodna pitanja. "Gde su?" rei su mu izletale toliko brzo da jedva da je mogao da ih uoblii. "Koliko su daleko iza tebe?" U nejasnoj svetlosti obluka, nije mogao da razazna Tulovo lice. Ali video je da ga krvni gardista ne gleda. "Poglavaru", ree Tul, "zaduio me Korik da prenesem vesti vrhovnoj poglavarki. Uz ula i Vejla zaduio me je..." Na trenutak, ravni glas mu se zagrcnu. "Ali krvna garda u kamendolu rekla mi je da je vrhovna poglavarka otila u Zapadnik planine sa Amokom. Moram preneti vesti tebi. Hoe li ih sasluati?" I pored uzbuenja, Troj oseti neto neobino u Tulovom tonu, neto to je zvualo poput bola. Ali nije mogao da eka objanjenje za to. Pre nego to je poglavar Mhoram mogao da odgovori, Troj ponovi: "Gde su oni?" "Oni?" ree krvni gardista. "Dinovi! Koliko su iza tebe?" Tul se namerno okrete od njega da se suoi sa Mhoramom. "Sasluaemo te", ree Mhoram. Glas mu je bio napet od uasa, ali je govorio vrsto, bez oklevanja. "Ovaj rat je u naim rukama. Govori, krvni gardisto." "Poglavaru, oni... nismo mogli... dinovi...." Iznenada, uobiajene ravnodunosti nestade iz Tulovog glasa. "Poglavaru!" Re je odzvanjala bolom toliko otrim da ga krvni gardista nije mogao zatomiti. Njegov zvuk zapanji Troja. Bio je naviknut na osobeni, tuinski nedostatak oseanja svih krvnih gardista. Odavno je prestao da oekuje da izraze ono to oseaju - bukvalno je zaboravio da ak imaju oseanja. A nije bio spreman za bol; toliko je predviao dobre vesti da je gotovo mogao da ih okusi. U trenutku, pre nego to su bilo on ili poglavar Mhoram mogli ita rei, uopte reagovati, Terel poe prema Tulu. Izmahnuvi tako hitro da je Troj jedva video udarac, on udari Tula preko lica. Udarac teko odjeknu u praznom vazduhu. Tul se smesta ukoi, stade mirno. "Poglavaru", poe ponovo, sada bezizraajno poput noi, "sa ulom i Vejlom bio sam zaduen da prenesem vesti vrhovnoj poglavarki. Pre zore dvadeset etvrtog dana pohoda - u zoru posle mladog meseca - napustili smo Koerkri i poli prema jugu, kao to nas je Korik zaduio, ne ne bismo li zatekli vrhovnu poglavarku u borbi kraj Usudovog Pribega. Ali zbog probuenog zla bili smo prisiljeni da putujemo peke oko Sarangrava i na taj nain je otilo dvanaest dana. Prili smo preblizu Lomnik Bregovima i Vejl i ul padoe kao rtve izviaa i branilaca Izopaenja. Ali ja sam izdrao. Sa Ranihinom utekoh do Domajinog Sunovrata i Gornje Zemlje, po tragu vojske Izopaenja. U pokuaju da je obiem, jahao sam kroz bregove do Venca Junika i na taj nain stigao na domet dovikivanja od kamendola Mithil - tih osam dana Ranihin je trao bez odmora. Poglavaru...", on ponovo zamuca, ali je smesta ponovo ovladao sobom. "Moram ti govoriti o pohodudo Primorja i zlom usudu koji je zadesio Lelej." "Sluam te", ree Mhoram bolno. "Ali oprosti mi - moram sesti." Poput starca, spustio se niz ezlo da bi seo lea oslonjenih na zid ograde. "Nedostaje mi snage da stojim pred takvim vestima." Tul sede naspram poglavara sa druge strane kotlia sa oblukom, a Troj takoe sede, kao da ga je Tulov pokret prisilio na to. Poslednji ostaci vida bili su mu prikovani za krvnog gardistu. Trenutak potom Mhoram ree: "Runik nas je stigao u Trotgardu. Govorio nam je o Hoerkinu i poglavarki etri, kao i o zlokotu Sarangrava. Nema potrebe da ponovo pria o tim stvarima." 120

"Vrlo dobro." Tul se okrete poglavaru, ali lice mu je bilo zaklonjeno tamom. Troj nije mogao da mu vidi oi; inilo se da nema oiju, usta, niti ikakvih crta lica. Kada poe pripovest, glas kao da mu je bio glas slepe noi. Ali govorio je svoju priu jasno i saeto, kao da ju je mnogo puta ponavljao tokom putovanja od Primorja. A dok je govorio, Troj se priseti da je re o najmlaem krvnom gardisti - haruaiju, ne starijem od samog Troja. Tul je doao u Veselkamen da zameni jednog od krvnih gardista koji je poginuo tokom pokuaja poglavara Mhorama da izvidi Lomnik Bregove. Zbog toga je jo bio sve pod zavetom. Moda je to objanjavalo neoekivano iskazivanje oseanja i sposobnost da pripoveda priu na nain koji su sluaoci mogli razumeti. Posle smrti poglavarke etre i krvnog gardiste Cerina, u Sarangravskoj Ravnici itavog toga dana padala je kia. Bila je hladna i neumitna i kodila je pohodu, jer poglavar Hirim se razboleo od rene vode koju je progutao, a kia mu je pogoravala bolest. Krvni gardisti nisu je mogli olakati - nisu mu mogli pruiti ni topline, ni sklonita. U prevrtanju splava izgubljeni su svi pokrivai. A smrdljiva voda Putnikovog Tesnaca uinila je jo tete; pokvarila je svu hranu izuzev one koja je drana u vrsto zatvorenim posudama; unitila je lilianrilske tapove, tako da vie nisu mogli da gore naspram kie; ak je obojila i odeu, tako da su odora poglavara Hirima i odea krvne garde postale crne. Pre kraja dana poglavar vie nije imao snage ni da pokree splav ni da upravlja njime. Groznica mu je ispunila oi, a usne mu postae modre i drhtave od hladnoe. Sedeo je u sreditu splava i grlio ezlo kao da hoe da se ogreje. Tokom noi poeo je da bunca. Glasom koji se penio kroz vodu to mu se slivala niz lice, govorio je o sebi kao o neprijatelju i muitelju, naizmenino se proklinjao i molio. Povremeno je plakao poput deteta. Delirijum bee surov prema njemu, poniavao ga je kao da je beskoristan i bez ikakve vrednosti. A krvna garda nije mogla uiniti nita da mu pomogne. Ali najzad pre zore kia se prekide, a nebo razvedri. Onda Korik naredi da se splav pritera uz obalu. Iako je bilo opasno tako se zaustavljati po mraku, on posla polovinu krvnih gardista u umu da tragaju za drvetom za vatru i alianthom. Kada ga je Sil nahranio akom blagovnjaa, poglavar se dovoljno oporavio da prizove oganj svog ezla. Pomou njega, Korik upali vatru i pretvori je u ravnomerni blesak blizu sredita splava. Onda kormilar odgurnu splav u no i pohod produi svojim putem. Tokom tog dana, lagano su izili iz Sarangrava. Kako su se milje nizale, Putnikov Tesnac postajao je sve iri i plii, razdvajao se u sve vie kanala kako su se ade i hrpe mulja umnoavale. Ti kanali bili su varljivi - plitki, zagraeni hrpama mulja, prepuni trulih debala i panjeva - i napor upravljanja kroz njih jo vie uspori splav. A oko njega, dungla se postepeno menjala. Vegetacija Sarangrava ustupala je mesto drugim vrstama rastinja: visokom, tamnom drveu ije su se grane irile oko golih debala, viseoj mahovini, svim moguim vrstama paprati, grmlju koje se dralo za goli kamen tankim korenovima-prstima i inilo se da pije iz reke kroz lie i granje. Vodene zmije preplivavale su put splavu. A zadah Tesnaca lagano je nestajao u vonju nakupljenog vlanog raspadanja i ustajalosti. Tako je pohod zaao u Davilju, Veliku Movaru. Kako su napredovali, Korik je drao splav u severnim prolazima. Na taj nain mogao je da otpone put prema severoistoku - prema Primorju - a da izbegne srce Davilje. Kada se spusti no, bili su sreni zbog toga to je nebo bilo vedro; po tom munom kanalu, tmina bez zvezda u potpunosti bi zaustavila pohod. Pa ipak su se jo nalazili u jednoj od manje tekih oblasti Davilje; vode su i dalje tekle preko dubokog mulja i blata. Istono, prema srcu Velike Movare, vode su lagano tonule u tlo i stvarale neprekidno ivo blato dvadesetinama milja u svim pravcima, tamo gde je mulj gotovo neprimetno tekao i previrao. Ali u drugim stvarima nisu imali toliko sree. Groznica je sada besnela u poglavaru Hirimu. Iako ga je Sil nahranio alianthom i napojio ga prokuvanom vodom, stanje mu je bilo sve loije. Ve je izgledao mravije i tresao se kao da mu se u kosti zavukla oduzetost. A bez njega - bez moi njegovog ezla - pohod nije mogao pobei iz Davilje. Kormilar je bio prisiljen da dri splav u najdubljoj vodi jer im je blato movare usisavalo motke. Kada bi trupci dodirnuli to lepljivo blato, krvna garda ne bi bila u stanju da oslobodi splav. 121

ak i u sreditu kanala napredovanje im je bilo ugroeno neobinim drveem Davilje. To drvee dinovi su nazivali muljohodima. I pored visine i irokog raspona grana, korenje mu nije bilo ukotvljeno u vrstom tlu. Umesto toga, dralo se uspravno u mulju i inilo se da se kree sa skrivenim, nevidljivim tokovima movare. Prolazi koji su iz daljine izgledali otvoreni bili su zatvoreni kada splav stigne do njih; pojavljivali su se kanali koji su ranije bili nevidljivi. Vie no jednom drvee se pomeralo jedno prema drugom dok je splav prolazio izmeu njega, kao da pokuava da ga zarobi. Sve te stvari pogoravale su se kako su dani prolazili. Nivo vode u kanalu opadao je. Kako je pohod iao prema severu i istoku, movara je gutala sve vei i vei deo reke i splav je tonuo u mulj. Krvni gardisti nisu mogli da nau izlaz. Davilja im nije doputala da se probijaju prema severu i vrstom tlu. Iako su sve vreme bili na pola milje do obine barutine koja je okruivala Movaru, nisu mogli da je dosegnu. Terali su splav du granice, neumorno radili danju i nou, zastajali samo da prikupe alianthu i ogrevno drvo. Ali nisu mogli da pobegnu. Bila im je potrebna mo poglavara Hirima - a on je bio izgubljen u delirijumu. Oi su mu bile prekrivene sasuenim slojem nalik skorenoj peni i u ivotu su ga drale jedino blagovnjae i prokuvana voda kojima ga je kljukao Sil. Tokom popodneva osanaestog dana pohoda trupci splava dodirnue blato. Iako je tanki sloj vode i dalje blistao meu drveem, splav vie nije plovio. Kaljuga ga je zaustavila i pored svih napora kormilara i poela da ga vue dublje u movaru, pokretana laganim tokom barutine. Korik nije verovao da ima nade. Ali Sil se nije slagao. Dokazivao je da u bolesnom telu poglavara Hirima opstaje neugasli duh. Oseao ga je pod rukom na poglavarevom elu; neto u Hirimu odupiralo se groznici. Tokom dugog dnevnog bdenja hranio je taj duh blagovnjaama i prokuvanom, bljutavom vodom. I tako predvee poglavar poe da se oporavlja. Deo suve zajapurenosti napusti mu lice; poeo je da se znoji. Dok mu je drhtavica nestajala, disanje mu postade lake. Do asa kada je pala no mirno je spavao. Ali inilo se da je prekasno poeo da se oporavlja. Duboko u mranoj noi, zahvat blata odneo je splav u otvoreno polje bez drvea. Tamo se struja okretala, vraala u samu sebe, obrazovala polagani vrtlog tek toliko irok da uhvati sve etiri strane splava i da pone da ga vue nadole. A krvna garda nije mogla da uini nita. Ovde su sva snaga i vernost gubili vrednost; ovde nikakav zavet nije imao smisla. Misija je bila u rukama poglavara Hirima, a on je bio preslab. Ali kada ga je Korik probudio, oi poglavara behu razborite. Sluao je dok mu je Korik govorio o nevolji pohoda. Onda je posle izvesnog vremena rekao: "Koliko daleko moramo otii da bismo pobegli?" "Milju, poglavaru." Korik pokaza pravac glavom. "Toliko daleko? Prijatelju Korie, jednoga dana mora mi ispriati kako smo zapali u takav kripac." Uz uzdah se primakao vatri i poeo da jede zalihu alianthe. Nije ni pokuao da se digne dok nije sve pojeo. Onda se uz Silovu pomo pridigao na noge nasred splava koji se polako okretao i stao na mesto. Oslonjen o krvnog gardistu, gurnuo je ezlo izmeu trupaca u blato. Odlomak pesme izvi mu se izmeu zuba; ezlo poe da mu pulsira u rukama. Izvesno vreme napor mu je bio nedelotvoran. Sila mu je rasla u ezlu, pojaavala se pod komandom nesigurne snage, ali je splav svejedno tonuo sve dublje u Movaru. Zadah raspadanja i smrti postade gui. Poglavar Hirim zajea od napora i prikupi jo snage. Poeo je da naglas peva. Plave varnice skoie sa drveta ezla, suknue u mulj. Uz buan, mljackav zvuk splav se oslobodi vrtloga i odvue u stranu. Okreui se oko vira, on poe prema severu. Poglavar Hirim dugo je gonio splav. Onda je stigao do muljohoda na severnoj strani vira. Tamo krvni gardisti dobacie uad od prijanjka do drvea ispred njih, upotrebie konopce da privuku splav. Hirim smesta prekide silu i svali se nauznak. Sil ga odnese nazad do sredita splava. im ga je poloio pokraj ugaraka vatre, ovaj usnu. Ali sada krvnoj gardi vie nije bila potrebna njegova pomo. Bacali su uad od prijanjka i potezali, teglili splav izmeu drvea. Napredovanje im je bilo lagano, ali nisu posustajali. A kada mulj postade tako gust da im uad popuca od naprezanja, oni je vezae izmeu stabala i napustie splav. Sil je nosio poglavara Hirima privezanog za lea i kretao se kroz barutinu povlaei se du ueta dok su ostali krvni gardisti bacali nove konopce ispred sebe i odvezivali one iza. Onda najzad, u svetlosti zore, blato bee zamenjeno mekom, vlanom glinom, drvee ustupi mesto nakupinama trske i movarne trave i krvni gardisti poee da oseaju vrsto tlo pod golim stopalima. Na taj nain izbie iz irokog pojasa barutina koji je okruivao Davilju. I daljini ispred sebe videli su strme bregove koji su obrazovali junu granicu Primorja. Pohod je izgubio tri dana. 122

Pa ipak, krvni gardisti ne zamerie poglavaru Hirimu na vremenu odvojenom za kuvanje toplog obroka od poslednjih zaliha. Poglavar bee iznuren i upropaen; nekada oblo lice bilo mu je koato poput vujeg. Bili su mu neophodni hrana i odmor. A pohod e brzo napredovati preko Primorja prema Koerkriju. Ukoliko se ukae potreba, krvna garda je mogla nositi poglavara Hirima. Poto je obedovao, poglavar se uz jeanje die na noge i poe prema bregovima. Zadao je lagan ritam koraka; morao je da se odmara esto i dugo. Krvna garda ubrzo vide da e im tom brzinom biti potreban itav dan da preu pet milja do bregova. Ali poglavar odbi ponudu da mu pomognu. "urba?" ree on. "Nemam ja srca za urbu." A glas mu je sadravao gorinu koja ih je iznenadila, sve dok ih Korik ne podseti na ono to su uli od stoernika Hoerkina i kakav je bio odgovor poglavara. Hirim je oigledno verovao u Hoerkinovo proroanstvo koje se ticalo propasti dinova. Pa ipak se poglavar tokom itavog dana upinjao da doe do bregova, a sledeeg dana je zapeo da se penje po bregovima kao da se promenio preko noi, ponovo otkrio oseaj za hitnju. Kolutajui oima na tegobnu padinu gonio se napred, upinjao da se penje do granica snage koja mu se vraala. Kada je najzad preao vrh brega, on i svi krvni gardisti zastadoe da pogledaju Primorje. Zemlja koju su poglavari dali za dom dinovima bee prostrana i lepa. Ograniena bregovima sa juga, planinama sa zapada i Morem novoroenog sunca sa istoka, predstavljala je zelenu luku i utoite za brodolomnike putnike. Ali iako su koristili Domaju - sejali su talasavi predeo svim vrstama letine, sadili nepregledne vinograde, gajili itave ume posebnih sekvoja i tikovih stabala od kojih su pravili ogromne brodove - nisu je naseljavali. Bili su to zaljubljenici u more i vie su voleli da grade obitavalita po liticama kamenite obale, etrdeset milja daleko od mesta na kome je pohod sada stajao. Tokom doba Damelona Dinoljuba, kada su Bezemljai bili brojniji, irili su se du itave obale, gradili domove i naselja po itavoj istonoj strani Primorja. Ali broj im se lagano smanjivao i sada je tu ivela samo treina nekadanjeg broja. Pa ipak to behu dugoveki, veseli ljudi zaljubljeni u pripovedanje, a nedostatak dece surovo ih je pogaao. Zbog polagane usamljenosti napustili su rasute domove na severu i jugu Primorja i obrazovali jednu zajednicu - grad na morskoj litici gde su mogli podeliti malobrojnu decu i duge pripovesti. I pored drevnog obiaja dugih imena - imena koja su pripovedala priu imenovane stvari svoj grad nazvali su prosto Koerkri, Lelej. Tamo su iveli jo od mladosti poglavara Kevina. Zagledan po zemlji dinova, poglavar Hirim tiho zajea. "Korie! Moli se da je Hoerkin lagao! Moli se da mu je poruka bila la! Ah, moje srce!" Uhvatio se za grudi obema rukama i trkom poao niz blagu padinu prema Primorju. Korik i Sil hitro ga stigoe, zavukoe mu ake ispod miki. Nosili su ga izmeu sebe tako da je mogao lake da se kree. Na taj nain pohod otpoe putovanje prema Leleju. Poglavar Hirim trao je na taj nain itavog dana i zaustavljao se samo kada bi mu bol u grudima postajao neizdriv. A krvna garda je znala da ima dobar razlog za to. Poglavar Mhoram je rekao: Dvadeset dana. Ovo je bio dvadeseti dan misije. Sledee zore, kada se poglavar Hirim prenu iz iznurenog sna, on prezrivo odgurnu Korika i Sila i potra sam. Njegova brzina uskoro dovede misiju do zapadnog kraja vinograda dinova. Korik posla Doara i ula izmeu leja u potragu za nekim znakom. Ali ovi prijavie da su dinovi koji su obraivali taj vinograd otili u urbi. Stvar je bila jasna. Motike i grabulje dinova, visoke poput oveka, leale su razbacane po lozi sa iljcima i zupcima i dalje sa tragovima rada, a nekoliko konih vrea u kakvima su dinovi obino nosili hranu i stvari bilo je baeno na tlo i ostavljeno. Bezemljai su oevidno primili neku vrstu signala i smesta su bacili ono to su radili da uzvrate na poziv. Tragovi u otkritoj zemlji vinograda ili su im u smeru Koerkrija. Tog dana, pohod je prolazio kroz vinograde, lugove tikovih stabala, polja. Rasute alatke i hrana su posvuda govorile istu priu. Ali sledeeg dana doe kia koja obrisa tragove nogu i znakove rada. Krvna garda nije vie mogla da zakljuuje na osnovu takvih stvari. Tokom noi, kia se okona. U laganom povetarcu krvni gardisti mogli su da osete morsku so. inilo se da vedro nebo obeava vedar dan, ali zora dvadeset treeg dana imala je crveni prisenak sa zlokobnom primesom zelenog i nije primirila poglavara. Kada je pojeo blagovnjae koje mu je ponudio Sil, nije se digao. Umesto toga, obavio je ruke oko kolena i pognuo glavu kao da se boji. Zarad pohoda, Korik progovori: "Poglavaru, moramo dalje. Lelej je blizu." Poglavar ne podie glavu. Glas mu je bio priguen izmeu kolena. "Jesi li neosetljiv na strah? Zar ne zna ta emo nai? Ili te to ne dira?" 123

"Mi smo krvna garda", odvrati Korik. "Da", uzdahnu poglavar Hirim. "Krvna garda. A ja sam Hirim, sin Hulov, poglavar Vea Veselkamena. Zavet sam dao za slubu Domaji. Trebalo je da poginem umesto etre. Da mi je bilo njene snage." Naglo je skoio na noge. Rairio je ruke i povikao rei drevnog obreda: "'Mi smo novi zatitnici Domaje - govornici zemne moi. Zavetovani i posveeni... posveeni... Neemo otpoinuti..." Ali nije mogao da dovri. "Melenkurion!" zajeao je i dograbio crnu odoru na grudima. "Melenkurion Nebozore! Pomozi mi!" Koriku bee muka da progovori, ali ga je pohod prisiljavao. "Ukoliko dinovima treba pomoi, to moramo uiniti mi." "Pomoi?" jeknu poglavar Hirim. "Nema njima pomoi!" Pognuo se, dograbio ezlo. Drao ga je tokom nekoliko drhtavih udisaja, grabio kao da pokuava da iscedi iz njega hrabrost. "Ali postoje i druge stvari. Moramo saznati... Vrhovnoj poglavarki mora biti reeno kakva je sila poinila ovu grozotu!" Preko oiju mu je bila senka, a kapci su im bili crveni kao od panike. Drhtavo se okrenuo i poao prema Koerkriju. Sada pohod nije urio. Paljivo se kretao prema moru, pazio da ne upadne u zasedu. Pa ipak, jutro brzo proe. Pre podneva, krvni gardisti i poglavar stigoe do visokog svetionika Koerkrija. Svetionik je bio visoki iljak od kamena koji se dizao na poslednjem i najviem brdu pre obalske litice. Dinovi su ga sagradili da im vodi brodove lutalice i neko je uvek bio tu da odrava usmereni svetlosni snop signalne vatre. Ali dok se krvna garda primicala uz brdo podnoju iljka, videli su da je vatra ugaena. Nijedan titraj svetlosti niti pramen dima nije dopirao iz kupole na vrhu tornja. Na stepenitu svetionika naoe krv. Bila je suva i crna, dovoljno stara da se odupre spiranju kie. Ka Korikovu zapovest, Vejl potra uz strme stepenice u iljak. Ostali krvni gardisti ekali su i gledali prema Koerkriju i Moru novoroenog sunca. U podnevnom suncu pod vedrim nebom, More je bilo blistavo od odsjaja, a van vidika, ispod ivice litice, talasi su prigueno grmeli o dokove i nasipe Leleja. Tamo, poput konice u litici, bio je grad dinova. Svi domovi, dvorane i prolazi, svi ulazi i straare bili su mu uklesani u kamen obale. A bio je divovski. Imao je dvorane gde se moglo sakupiti pet stotina dinova za sabore i za prie koje su se pripovedale danima; imao je dokove za po osam ili deset monih brodova dinova; imao je ognjita i domove za sve preostale Bezemljae. Pa ipak nije pokazivao ni znaka nastanjenosti. Zadnji deo Leleja, strana koja je gledala prema kopnu, izgledao je naputeno. Iznad nje ponekad bi kliknuo pokoji galeb. A ispod je tuklo more. Ali nikakav ivot nije se otkrivao. Meutim, Koerkri je bio sagraen tako da bude okrenut Moru. Krvna garda se i dalje nadala da e tamo nai dinove. Onda Vejl sie iz svetionika. Obratio se direktno poglavaru Hirimu. "Jedna ena-din je tamo." Pokazao je kupolu iljka trzajem glave. "Mrtva je." Trenutak potom, on ree: "Ubijena je. Lice i vrh glave su joj nestali. Mozak joj je nestao. Prodran." Svi krvni gardisti zagledae se u poglavara Hirima. Piljio je u Vejla crvenih oiju. Mravo lice mu se iskrivilo. Iz grla su mu dopirali nejasni zvuci nalik reanju. Zglavci su mu bili beli na ezlu. Bez rei, okrenuo se i poeo da silazi prema glavnom ulazu Leleja. Onda Korik podeli zapovesti. Od jedanaest krvnih gardista, Vejlu, Doaru, ulu i jo dvojici naredio je da ostanu kod svetionika da straare, upozore ih ukoliko zatreba i da produe pohod ukoliko ostali padnu. Trojicu je poslao na sever da ponu da pretrauju Koerkri sa tog kraja. A sa Tulom i Silom sledio je Hirima. Ta trojica povedoe poglavara od glavnog ulaza prema junom kraju grada. Njih etvorica zajedno se uvukoe u Lelej sa june strane. Ulaz koji su odabrali bio je tunel koji je vodio pravo kroz liticu i lagano se sputao. Ili su njime do kraja, gde se otvarao u bedem nad morem nezaklonjen odozgo. Sa te take mogli su da vide najvei deo prednje strane gradske litice. Bedemi poput onog na kome su stajali naizmenino behu istureni i uvueni du stenovitog zida nekoliko nivoa ispod njih, to je gradu davalo vornovat izgled. Mogli su da zavire u mnoga od tih ispupenja sve tamo do mesta na severu gde im je itav grad nestajao sa vidika iza ispupenja u litici. Dole u visini mora, malo prema jugu u odnosu na tu izboinu, nalazio se iroki nasip izmeu dva dugaka kamena keja. 124

Nasip i kejovi behu naputeni. Nita se nije kretalo ni po jednom bedemu. Osim zvukova mora, grad je bio nem. Ali kada poglavar Hirim otvori visoka kamena vrata i ue u nastambu iza njih, on nae dva dina kako lee u lokvi sasuene krvi. Obe lobanje bile su im razvaljene i prazne, kao da su kosti raznesene iznutra. U sledeoj skupini odaja bilo je jo tri dina, a u sledeoj jo tri, jedan od njih dete - svi mrtvi. Leali su po lokvama sopstvene krvi, a krv je poprskala sve okolo kao da je neko gazio po njoj dok je jo bila svea. Svi, ukljuujui i dete, pobijeni su tako to su im glave rasprsnute. Ali nisu se raspadali. Nisu bili dugo mrtvi - ne vie od tri dana. "Tri dana", ree Korik. A poglavar Hirim gorko ree: "Tri dana." Nastavili su potragu. Pogledali su u svaku nastambu du bedema sve dok se nisu obreli pravo nad nasipom. U svakom skupini odaja nali su jednog, dva ili tri dina, sve pobijene na isti nain. I niko izuzev najmlae dece nije pokazivao nikakvog znaka otpora ili borbe. Nekoliko najmlaih tela bilo je iskrivljeno i mahnito zgreno; svi ostali leali su kao da ih je smrt prosto pogodila tamo gde su stajali ili sedeli. Kada tragai zaoe u okruglu dvoranu za sastanke, otkrie da je prazna. Divovska kuhinja iza nje takoe je bila prazna. Vatre u pei pretvorile su se u pepeo, ali kuvari ne behu pobijeni na tom mestu. Prizor prenerazi poglavara Hirima. Uz jeanje, on ree: "Otili su do domova da umru! Znali su kakva im opasnost preti - i otili su kuama da je ekaju. Nisu se borili - niti beali - niti poslali po pomo. Melenkurion abatha! Samo deca - kakav ih je to uas zadesio?" Krvni gardisti nisu imali odgovor. Nisu znali za zlo dovoljno mono da izvede takav pokolj bez ikakvog otpora. Dok je izlazio iz dvorane, poglavar Hirim neskriveno je plakao. Sa tog bedema on i krvni gardisti probie se nanie kroz nivoe Koerkrija. Poli su zakrivljenim stepenitem koje se sputalo nazad prema litici, a zatim ponovo prema Moru. Na sledeem nivou ponovo pooe da gledaju po odajama. I ovde su svi dinovi bili mrtvi. Svuda bee isto. Bezemljai su otili u lina obitavalita da umru. Onda hitnja zahvati krvne gardista i poglavara. Oni poee da ure. Poglavar je skakao niz visoke stepenice, trao bedemima da gleda odaje. U crnim odorama, njih etvorica letela su nanie poput gavranova ponoi, primala pripovest prolivene krvi i raznesenih lobanja. Kada se naoe na vie od polovine puta nanie kroz Lelej, Korik ih zaustavi. Zapazio je promenu u vazduhu grada. Ali razlika je bila jedva primetna; na trenutak nije mogao da je prepozna. Onda potra u najblie obitavalite, pohita do samotnog poginulog dina u zadnjoj odaji, dodirnu lokvu krvi. Taj din ubijen je kasnije; nekoliko kapi krvi i dalje je bilo vlano. Moda je krvnik i dalje bio u gradu i tragao za poslednjim rtvama. Poglavar Hirim odjednom proapta: "Moramo brzo do najnieg nivoa. Ukoliko uopte ima preivelih dinova, bie ih tamo." Korik klimnu. Tul potra napred da izvia dok su ostali pohitali ka stepenitu i stali da se sputaju niz njega. Na svakom nivou zastali bi tek toliko da nau jednog dina, provere stanje krvi. Onda bi pojurili nanie. Krv je ravnomerno postajala sve vlanija. Dva nivoa iznad keja pronaoe dete ija je put jo zadravala ostatke topline. Sledei nivo istraivali su opreznije. A u jednom sobi otkrie dina sa ije je raznesene lobanje jo kapala poslednja krv. Uz veliki oprez prikradali su se niz poslednje stepenite. Stepenice su se otvarale prema irokom prostranstvu stenja, osnovici dva keja i poetku nasipa meu njima. Plima je bila niska, a voda bee mirna - talasi su se razbijali daleko ispod nasipa - ali zvuk je ipak ispunjavao vazduh. ak i ovde, krvna garda i poglavar nisu mogli videti iza velikog ispupenja litice sa severne strane keja. To ispupenje i prema moru okrenuta juna okuka Koerkrija obrazovali su plitak zaton oko nasipa. Ravno podnoje grada poivalo je u popodnevnoj senci litice, a nezagrejani kamen bio je vlaan od vodenog praha. 125

Niko se nije kretao po pristanitima niti po stazi koja je ila sa junog kraja grada prema severu oko krivine litice. U podnoje litice iza staze i prednjeg dela keja bili su uklesani mnogobrojni otvori. Na svima su se nalazila kamena vrata da more ne bi ulazilo za vreme bure. Ali veina vrata bila je otvorena. Vodila su u radionice - visoke odaje po kojima su dinovi izraivali daske i uad za brodove. Poput dvorana za sastanke i kuhinja i ta mesta bila su naputena. Ali, za razliku od zapadnih vinograda i polja, radionice nisu naputene na brzinu. Sav alat visio je po nosaima na zidovima; sa stolova i klupa bili su poieni ostaci rada; ak su i podovi bili isti. Dinovi zaposleni na ovom mestu pozabavili su se spremanjem radionica pre neg to su otili kui da umru. Ali jedna manja vrata u blizini junog kraja keja bila su vrsto zatvorena. Poglavar Hirim pokua da ih otvori, ali na njima nije bilo ruke, a on nije mogao da se uhvati za glatki kamen. Korik i Tul zajedno im prioe. Oni zabie prste u pukotine vrata i potegoe ih. Uz kripavi zvuk, poput bolnog jeanja, ova se otvorie prema napolje i pustie senovitu svetlost u odaju iza sebe. Prostorija je bila je gola; u njoj se nije nalazilo nita izuzev niskog kreveta uz boni zid. Bila je neosvetljena, a vazduh u njoj ustajalo je vonjao. Na podu uz zadnji zid sedeo je din. Iako je sedeo sa kolenima privuenim ispred sebe, bio je visok kao krvni gardista. Upiljene oi odraavale su mu svetlost i svetlucale. Bio je iv. Plitki dah pokretao mu je grudi, a tanki trag pljuvake slivao mu se iz ugla usta u osedelu bradu. Ali nije napravio ni pokret kada etvorka ue u eliju. Ni treptaj niti titranje pogleda ne pokazae da ih je video. Poglavar Hirim sreno pohita prema njemu, zatim zastade kada vide uasnuti pogled na licu dina. Korik prie dinu, dodirnu golu ruku kojom je obgrlio kolena. Din nije bio hladan; nije bio novi Hoerkin. Korik protrese ruku dina, ali din nije odgovarao. Sedeo je i slepo, otvorenih usta piljio kroz vrata. Korik upitno pogleda poglavara. Kada Hirim klimnu, Korik pljesnu dina po licu. Glava mu se tre od udarca, ali ovaj ne prodre u njega. Bez treptaja, on ponovo die glavu, nastavi da pilji. Korik se spremi da udari jo jednom, jae, ali ga poglavar Hirim zaustavi. "Nemoj ga povrediti, Korie. Zatvoren je za nas." "Moramo doi do njega", ree Korik. "Da", ree Hirim. "Da, moramo." On prie blie dinu i viknu: "Kamenbrate! Pouj me! Ja sam Hirim, sin Hulov, poglavar Vea Veselkamena. Mora me uti. U ime svih Bezemljaa - u ime prijateljstva i Domaje - preklinjem te! Otvori ui za mene!" Din nije odgovorio. Lagano disanje nije mu se menjalo; prazni pogled nije se prenuo. Poglavar Hirim napravi korak nazad, stade da prouava dina. Onda ree Koriku: "Oslobodi mu jednu ruku." Protrljao je kraj ezla, a kada je sklonio ruku, plavi plamen izbi sa metala. "Okuau kaamoru vatru bola." Korik shvati. Kaamora je bila obred kojim su se dinovi proiavali od bola i besa. Bili su neosetljivi na bilo koju vrstu obine vatre, ali su od plamenova oseali bol, a taj bol koristili su kada im je bilo potrebno da ovladaju sobom. Korik hitro odvoji ruku dina iz stiska i povue je nazad tako da je aka ostala pruena prema poglavaru Hirimu. Tiho jeei: "Kamena mu i mora, kamenbrate! Kamena mu i mora!" Hirim pojaa snagu poglavarskog ognja. Postavio je plamen pravo ispod ake dina i obavio mu prste vatrom. Najpre se nita nije deavalo; obred nije delovao. Prsti dina nepokretno su visili u plamenu, a plamen ih nije sagorevao. Ali potom se trgoe, pokrenue, stegoe. Din gurnu aku dublje u vatru, iako su mu se prsti grili od bola. Onda naglo, duboko, drhtavo udahnu. Glava mu se zabaci, udari o zid, pade napred na kolena. Pa ipak, jo nije povlaio ruku. Kada je ponovo digao glavu, oi su mu bile pune suza. Drhtavo, zadihano, povukao je ruku. Bila je nepovreena. Poglavar Hirim smesta ugasi vatru. "Kamenbrate", zajea tiho. "Kamenbrate. Oprosti." Din je piljio u ruku. Vreme je prolazilo dok je lagano postajao svestan svog poloaja. Najzad je prepoznao poglavara i krvne gardiste. Iznenada se trgao, maio obema rukama za slepoonice, jeknuo: 126

"iv?" Pre nego to je poglavar Hirim mogao da odgovori, on nastavi: "A ta je sa ostalima? Mojim narodom?" Poglavar Hirim stee ezlo radi oslonca. "Svi mrtvi." "Ah!" zajea din. Ruke mu padoe na kolena i on zavali glavu uza zid. "Oh, narode moj!" Suze su mu se slivale niz obraze poput krvi. Poglavar i krvni gardisti nemo su ga gledali, ekali ga. Najzad mu se bol olaka, suze se prekidoe. Kada je digao glavu sa zida, promrmljao je kao poraen: "Ostavio me je poslednjeg." Uz vidljiv napor, poglavar Hirim se prisili da upita: "Ko to?" Din oajno odgovori: "Doao je ubrzo... doao je ubrzo poto smo saznali za usud trojice brae brae iz jednog roenja - predskazanja kraja kamenbrata Damelona. Ovog prolea - ah, zar je bilo tako nedavno? Potrebno je vie vremena. Trebalo bi da su protekle godine. Ovog prolea - ovog - najzad smo saznali da je drevno usnulo zlo Sarangrava budno. Pomislili smo da poaljemo glasnika da upozori Poglavarev Konak..." Na trenutak, zaguio ga je bol u grlu. "Onda smo izgubili brau. Izgubili ih. Ustali smo u susret jednom izlasku sunca, a njih nije bilo. Nikoga nismo poslali poglavarima. Kako smo mogli podneti da im kaemo da nam je nada izgubljena? Ne. Umesto toga smo tragali. Tragali smo od Visova Junika do Ubojnih Zaravni i dalje. Tragali smo tokom itavog leta. Nita. U oaju, tragai se vratie u Lelej, Koerkri, poslednji dom Bezemljaa. Onda se vratio poslednji traga - Jedrana Vilokosa, ija utroba donese trojke na svet. Zbog toga to im je bila mati, tragala je i kada su svi ostali odustali i poslednja se vratila. Putovala je do samih Lomnik Bregova. Okupila je sav narod i ispriala nam usud trojke pre nego to je umrla. Rane zadobijene tokom potrage..." On ponovo zajea. "Sada sam poslednji. Ah, narode moj!" Kada je kriknuo, pokrenuo se, osovio na noge, uspravno stao uz zid. Nadnosei se nad sluaocima, zabacio je glavu i poeo da peva staru pesmu Bezemljaa. Sada smo Bezemljai, lieni korena, roda i poroda. Iz drugih tajanstava zadovoljstva rairismo jedra da vratimo se svojim putem; ali vetrovi ivota nisu duvali kako smo hteli i zemlja iza mora bee izgubljena Bila je duga, kao i sve pesme dinova. Ali on otpeva samo jedan deo. Ubrzo je zamukao, a brada mu se spustila uz grudi. Poglavar Hirim ponovo upita: "Ko je to?" Din odgovori nastavkom pripovesti. "Onda je stigao. Predskazanje kraja i Doma pretvoreno u bedu i jad. Tada smo uvideli istinu. Videli smo je ranije - u svetlija vremena, kada je znanje moglo biti od neke koristi - ali smo je poricali. Videli smo sopstveno zlo i nismo ga priznavali, mislili smo da emo moi da naemo put do Doma i da ga izbegnemo. Budale! Kada smo ga ugledali, znali smo istinu. Usled ludosti, sve slabijeg semena, strasti i elje za Domom, postali smo ono to smo mrzeli. Videli smo istinu u njemu. Srca nam se pretvorie u pepeo i poosmo u nastambe - ove male odaje koje smo zalud nazivali domovima." "Zato niste pobegli?" "Neki jesu - nekih etvoro ili petoro koji nisu znali dugo ime oajanja - ili ga nisu uli. Ili su mu bili previe nalik da bi sudili. Zlo Sarangrava ih je uzelo - nema ih vie." Gonjen drevnom strau krvne garde, Korik ree: "Zato se niste borili?" "Postali smo stvar koju mrzimo. Bolje je da smo mrtvi." "Svejedno!" ree Korik. "Da li je to odanost dinova? Da li se sva obeana vernost svodi na ovo? Zaveta mu, dine! Unitavate sebe i putate zlo da ivi! ak ni Kevin Zemljogub nije bio toliko slab." Ponesen oseanjima, zaboravio je na panju, a i svi ostali krvni gardisti behu iznenaeni. Nagli glas iza njih bio je hladan od prezira; sekao je po njima poput zimskog vetra. Okrenue se i videe da drugi din stoji u dovratku. Bio je mnogo mlai od dina unutra, ali je podseao na starijeg dina. Glavna razlika bila je u preziru koji mu je ispunjavao lice, mahnitao u oima, krivio usne kao da e ih raspui. U desnoj ruci stezao je vreli zeleni kamen. Ovaj je blistao smaragdnom silinom koja mu je sjala kroz prste. Dok ga je stezao, ovaj se gusto puio. 127

Zaudarao je na sveu krv; bio je poprskan njom od glave do pete. A unutar njega, pripijeno za kosti, bilo je mono prisustvo koje nije odgovaralo njegovom obliju. Blistalo mu je iza oiju velikom silom zla i opakosti. "Hmm", ree on prezrivim tonom, "poglavar i trojica krvnih gardista. Ba sam zadovoljan. Mislio sam da e moj prijatelj u Sarangravu pokupiti sve poput vas - ali vidim da u lino imati to zadovoljstvo. Ah, ali niste u potpunosti nepovreeni, zar ne? Crnilo se uvuklo u vas. Da li ste izgubili prijatelje zbog moga prijatelja?" On se nasmeja uz kripavi zvuk, poput stenovitih gromada u sudaru. Poglavar Hirim kroi napred, isprui ezlo, hrabro ree: "Ne prilazi, Besomue turiya. Ja sam Hirim, poglavar Vea Veselkamena. Melenkurion abatha! Duroc minas mill khabaal! Neu te propustiti." Din se lecnu kada poglavar Hirim izusti rei moi. Ali onda se ponovo nasmeja: "Ha! Mali poglavar! Zar ti je to granica znanstva? Zar ne moe da prie blie do sedam Rei? Loe ih izgovara. Ali moram priznati - prepoznao si me. Ja sam turiya Herem. Ali sada imamo nova imena, moja braa i ja. To su Ljudosea i Sotonpest. A ja sam imenovan Koljidrugom." Na to, stari din teko zajea. Besomuk baci pogled po eliji i ree zadovoljnim tonom: "Ah, eno ga. Mali poglavaru, vidim da si govorio sa Mlatiakom Brodogradom. Da li ti je rekao da mi je otac? Oe, zbog ega ne poeli sinu dobrodolicu?" Krvni gardisti ne pogledae prema starom dinu. Ali uli su Brodogradov bol i razumeli ga. Neto u dinu se slomi. On ispusti divljaki urlik. Skoivi pokraj etvorke, on napade Koljidruga. Prsti mu dohvatie Besomukovo grlo. Izbacio ga je iz dovratka na stenje pristanita. Koljidrug i ne pokua da raskine oev stisak. Opirao se naletu dok mu se noge ne rastavie. Onda je digao zeleni kamen i pomerio ga prema Brodogradovom elu. Pesnica i kamen prooe kroz lobanju starijeg dina u mozak. Brodograd vrisnu. Ruke mu se opustie, telo omlitavi. Visio je na taki sile koja mu je probila glavu. udovino se smeei, Besomuk je jedan dugi trenutak drao oca u tom poloaju. Onda stee pesnicu. Duboki smaragd blesnu; kamen raznese prednji deo Brodogradove lobanje. Ovaj pade mrtav, prskajui krvlju stenu. Koljidrug stade da gaca stopalima po sve iroj lokvi. inilo se da ne obraa panju na etvorku, ali nije bilo tako. Kada Korik i Tul pooe da ga napadnu, on izmahnu rukom i zavitla udar sile na njih. Pobio bi ih pre nego to bi stigli do vrata, ali poglavar Hirim se baci, ubaci ezlo izmeu njih. Kraj ezla uhvati udar. Eksplodirao je takvom silinom da je prepolovio ezlo i bacio sva etiri oveka na zadnji zid elije. Od udara se obeznanie. ak ni zavet nije mogao da potedi krve gardiste od ovog usuda. Korik se prvi osvestio. Sluh mu se vrati pre vida i dodira i on poe da slua. Zvuk Mora u uima mu je rastao, postajao silovit. Ali taj zvuk nije bio zvuk talasa u oluji; bio je vie nasumian, opakiji. Kada mu se vid vrati, iznenadio se to moe da vidi. Oekivao je tminu oblaka. Ali rano zvezdano svetlo sjalo je kroz dovratak sa vedrog nonog neba. Napolju se More oburvavalo i udaralo preko pristanita i uz nasip kao podbadano mamuzama. A munje su skakale u nebo, praene takvom grmljavinom da je oseao prskanje u grudima. Kroz vodeni prah zavijao je silovit vetar. Pa ipak je nebo bilo vedro. Na moru je bio bajamo. Onda drugaija munja udari navie u nebesa - udar zelen poput usijanog smaragda. Doprla je sa nasipa. Pogledavi u tamu, Korik razazna oblije Besomuka, Koljidruga. Ovaj je stajao na donjem kraju nasipa, toliko blizu plimi da su mu se talasi lomili o kolena. Svojim kamenom je izbacivao zelene udare prema nebu i vitlao rukama kao da zapoveda buri. Na nasipu iza njega bila su tri mrtva oblija - trojica krvnih gardista koje je Korik poslao na severni kraj grada. Izvesno vreme Korik nije shvatao ta to radi Koljidrug. Ali onda primeti da se more iza pristanita kree u saglasju sa rukama Koljidruga. Kako je din-Besomuk mahao i pravio pokrete, tako su se talasi dizali, propinjali, slamali i sabirali. Jo dalje, stanje je bilo gore. Lagano, uz silno nabiranje i drhtanje, masivni zid vode dizao se iz okeana. Koljidrugove zelene munje blistale su mu preko lica dok se dizao, zabacivao vrh sve vie i vie. A kako je rastao, kretao se prema litici. Besomuk je prizivao cunami. 128

Korik se okrete da probudi drugove. Sil i Tul uskoro su bili budni i svesni. Ali poglavar Hirim nepomino je leao, a krv mu je kapala iz ugla usta. Sil brzo pree rukama preko poglavarevog tela i prijavi da Hirim ima nekoliko slomljenih rebara, ali ne i druge povrede. Korik i Sil zajedno su ga trljali po zglavcima, pljeskali po vratu. Kapci mu najzad zatitrae i on se osvesti. Najpre nije mogao da pojmi Korikove vesti. Ali kada je pogledao u no, on shvati. Sve vei plimski talas ve je bio visok kao polovina litice, a komeanje mu je u tmini imalo mraan, zlokoban prisenak. Sadravao je dovoljno mrnje da raznese Lelej. Kada se poglavar Hirim okrete od njega, lice mu bee napregnuto od uasne reenosti. Morao je da vie da bi se uo nad rikom talasa, vetrom i grmljavinom. "Moramo ga zaustaviti! ini nasilje prema Moru! Ukoliko uspe - ukoliko iskrivi More prema svojoj elji - zakon koji ga uva bie raskinut. Ono e sluiti Opakog kao jo jedan Besomuk!" Korik odgovori: "Da!" U krvnim gardistama oseao se bes. Ne bi posluali nijednu drugu odluku. Pa ipak se Sil dovoljno priseti opreza da kae: "On ima Kamen Zlozemlja." "Ne!" Poglavar Hirim traio je po podu komade svog ezla. Kada ih je naao, zatraio je prijanjka. Tul mu dade podugaak komad. On ga upotrebi da povee dva komada ezla, spojivi metalne krajeve. Drei taj nespretni instrument, on ree: "To je samo deo Kamena! Sam Kamen Zlozemlja - mnogo je vei! Ali ni u najgorim snovima nismo nasluivali da bi se Opaki mogao usuditi da izree komade Kamena za svoje sluge. Majstorstvo mora da mu je... mora da mu je veoma veliko. Na taj nain bio je u stanju da potini dinove - Besomuci i Kamen zajedno, Kamen osnauje Besomuke, a Besomuci koriste kamen! A ostali Ljudosea, Sotonpest - takoe poseduju komade Kamena. uje li, Korie?" "ujem", odvrati Korik. "Vrhovna poglavarka bie upozorena." Poglavar Hirim klimnu. On se lecnu od bola u rebrima. Ali je onda iziao iz elije na urlajui vetar. Korik, Sil i Tul smesta su ga sledili. Pred njima, Koljidrug je delao u ekstazi moi. Iako i dalje na izvesnom rastojanju od pristanita, cunami se nadnosio nad njega, ukradeno oblije delovalo je patuljasto u poreenju sa talasom. Sada mu je pevao, prizivao ga. Rei su mu se usecale kroz halabuku oluje: Doi, more! Sluaj mene! Poi gore! Sukni dole! Tresni stene! Kamen zdrobi! Srce robi: duu smrskaj: mesom prskaj: pukni svo! Mrtvih do neba Jedi mesto hleba! Doi, more! Poi gore! A more je odgovaralo, uzdizalo se sve vie. Sada se vrh talasa penio i ibao u visini gornjih grudobrana Koerkrija. Krvna garda elela je da smesta napadne, ali poglavar Hirim ih zadra. Da ga Koljidrug ne uje, uobliio je ustima rei: "Ja moram zadati prvi udarac." Onda je krenuo do pristanine stene svom brzinom koju su mu doputala povreena rebra. Kada je etvorka pola prema nasipu, ve se inilo da se ogromni vodeni zid nadnosi nad njih. Samo ga je mo Koljidrugovog Kamena drala uspravnog. Dok su mu se primicali, bio je previe obuzet razmetanjem sopstvene moi da bi ih osetio. Ali u poslednjem trenutku upozorio ga je nekakav instinkt. Naglo se okrenuo i zatekao poglavara Hirima na nekoliko jardi od sebe. Uz divlji urlik on die blistavu pesnicu da uputi udar na poglavara. 129

Ali dok je Besomuk podizao ruku, poglavar Hirim skoi preko poslednjeg rastojanja koje ih je razdvajalo. Poglavar udari navie privezanim komadima svog ezla. Metalni krajevi pogodie Koljidrugovu ruku pre nego to je udar bio spreman. Dve sile sudarie se u besku zelenog i plavog. Koljidrugova vea snaga poterala je silu poput munje itavom duinom ruku poglavara Hirima u glavu i telo. Zelena vatra zaplamte u njemu, saee mu mozak i srce. Kada se plamen ugasi, ovaj se srui. Ali sudar je sagoreo Koljidrugovu aku, a trzaj mu je odbacio ruku. On izgubi kamen. Ovaj pade, otkotrlja se od njega preko pristanita. Trojica krvnih gardista smesta skoie; zajedno su udarili Besomuka svom snagom. I u tom napadu zavet im najzad doe do ispunjenja. Din-Besomuk bio je mrtav pre nego to mu se oblije svalilo u vodu. Pa ipak su mu jo jedan dugi trenutak krvni gardisti upuivali udarce, gonjeni vikom sopstvenog besa i gaenjem. Onda ih pljesak slane vode ohladi i oni videe da oluja poinje da slabi. Poto vie nije bio gonjen Kamenom, vetar je prestajao. Munje se prekidoe. Posle nekoliko poslednjih odjeka, grmljavina zamre. Plimski talas stvarao je zvuk poput lavine dok se svaljivao nazad u more. Prskao je vodenim kapima lica krvnih gardista, a njegovi talasi prekrie im butine. Onda je nestao. Zajedno su pourili nazad do poglavara Hirima. Ovaj se i dalje se drao ivota, ali bio je gotovo na kraju; udar Besomuka duboko ga je sagoreo. One duplje bile su mu prazne, a izmeu upljih kapaka tanak zeleni dim dizao se prema zvezdanoj svetlosti. Kada ga Sil die u sedei poloaj, ruke su mu grabile oko njega kao da tragaju za ezlom i on slabano ree: "Nemojte... nemojte dirati... uzimati..." Nije to mogao izgovoriti. Srce mu prepue od napora. Uz jeanje, umro je na Silovim rukama. Izvesno vreme, krvni gardisti stajali su nad njim u tiini, upuivali mu onoliko potovanja koliko su mogli. Ali nisu imali rei. Ubrzo Korik poe i uze Koljidrugov komad Kamena Zlozemlja. Bez volje koja bi ga pokretala, bio je taman; tek bi tu i tamo zasvetlucao po povrini. Ali povreivao mu je ruku dubokom i avetinjskom hladnoom. On ga stee pesnicom. "Odneemo ga vrhovnoj poglavarki", ree on. "Moda i drugi Besomuci imaju takvu mo. Vrhovna poglavarka mogla bi upotrebiti tu mo da ih porazi." Sil i Tul klimnue. U ruevinama pohoda nije im preostala nikakva druga nada. "Onda smo poslali nazad prema domu tela poginulih drugova", ree Tul blago. "Nije bilo potrebe za urbom - znali smo da njihovi Ranihini mogu nai bezbedan prolaz severno od Sarangrava. A kada je taj zadatak okonan, vratili smo se do petorice koja je drala strau kraj svetionika. Korik zadui dvojicu da odu do Poglavarevog Konaka svom moguom brzinom, tako da bi Veselkamen mogao biti upozoren. A zbog toga to je procenio da je rat ve poeo - da vrhovna poglavarka verovatno marira po Junim Zaravnima sa ratovnijom - ja sam zaduen, a ul i Vejl sa mnom, da prenesem ove vesti juno, putem kojim sam stigao. Sa Silom i Doarom, Korik preuze breme Kamena Zlozemlja, kako bi mogao biti bezbedno prenet do Veselkamena za poglavare." Krvni gardista najzad uuta. Troj je dugo sedeo i slepo piljio u stenu pred sobom. Oseao se gluvo i obamrlo - previe okiran da bi uo slabi lahor koji je duvao oko Kevinovog Vidikovca, previe zapanjen da bi osetio hladnou planinskog vazduha. Mrtvi? - upita on nemo. Svi mrtvi? Ali inilo mu se da nita ne osea. Bol u njemu bio je tako dubok da ga nije bio svestan. Ali kada doe as, dovoljno se sabrao da digne glavu, pogleda na drugu stranu prema poglavaru Mhoramu. Nejasno je video poglavara. elo mu je bilo napeto od bola, a oi su mu krvarile suzama. Uz napor, Troj doe do glasa. Bio je kripav od oseanja dok je pitao: "Da li je to ono to si video prole noi? Da li je to ono?" "Ne." Mhoramov odgovor bio je naprasit. Ali nije bio naprasit od besa; bio je naprasit od napora da potisne jecanje. "Video sam krvnu gardu kako se bori u slubi Opakog." Nastala je duga pauza od koje je srce pucalo pre nego to Tul ree kroz stisnute zube: "To nije mogue." "Nije trebalo da diraju Kamen", uzdahnu poglavar slabano. "Nije trebalo...!" Troj poele da postavi pitanja Mhoramu, da ga pita ta je time mislio. Ali onda iznenada shvati da vidi jasnije. Magla mu se dizala. 130

Smesta se digao na kolena, okrenuo, oslonio grudi o ivicu ograde. Nagonski je pritegao sunane naoari na licu. Po ivici istonog obzorja svitanje je ve otpoelo. 18. USUDOV PRIBEG Troj smesta skoi u uspravan poloaj da se suoi sa suncem. Drugovi su stajali sa njim u napetoj tiini, kao da nameravaju da podele s njim ono to bude video. Ali znao je da ak ni krvna garda ne moe da se nosi sa njegovim mentalnim vidom. Nije obraao panju na njih. Sva svest bila mu je obuzeta postepenim razotkrivanje zore. Najpre je video samo sve slabiju sivu i ljubiastu tminu. Ali onda direktni zraci sunca zahvatie platformu i njegova okolina poe da die glavu iz izmaglice. Nad dugakim ponorom senke on primi prvi vizualni oseaj irokog, otvorenog vazduha u kome je Kevinov Vidikovac stajao kao na vrhu mranog prsta to optuuje nebesa. Na zapadu, preko rastojanja previe velikog za ma koji vid izuzev njegovog, on vide kako suneva svetlost dira tanke snene vrhove na planinskom vencu koji je razdvajao June Zaravni od Garotinog estara. A dok se sunce pelo sve vie, razaznavao je dugaku krivu vrhova koji su ili najpre ka jugu, a zatim prema zapadu iz doline kamendola Mithil ka Usudovom Pribegu. Onda svetlost dosee bregove koji su obrazovali istonu granicu Zaravni izmeu Kevinovog Vidikovca i Andelejna. Sada je mogao da sledi itav tok reke Mithil prema sverozapadu i zatim severu, sve do mesta gde se pridruivala Crnoj Reci. Oseao se neobino uzvieno i mono. Pogled mu nikada ranije nije razabirao toliko toga i on shvati kako mora da se oseao vrhovni poglavar Kevin. Stajati na Vidikovcu bilo je kao boravak na vrhuncu Zemlje. Ali sunce se i dalje dizalo. Poput plime svetlosti, preplavljalo je Zaravni, spiralo mu poslednje ostatke slepila. Od onoga to ugleda zatetura se tamo gde je stajao. Uas mu ispuni oi poput naleta lavine. Bilo je gore od svega to je zamiljao. Najpre je razaznao ratovniju. Vojska tek to mu je poela da marira; potezala se prema jugu du planinskog venca. Jedva da je video ita vie od mrlje u podnoju bregova, ali mogao je da joj proceni brzinu. I dalje je bila dva dana od Usudovog Pribega. Snage balaklije Kvana bile su blie njemu, a dalje od Pribega. Ali konjanici su se kretali bre. Nagonski, trenutno im proceni broj; smesta je znao da su desetkovani. Nestalo je preko treine od dve stotine krvnih gardista, a od dvanaest Kvanovih eovojni preostalo je manje od polovine. Hitali su nepravilno, gotovo u samrtnom begu. Za petama im je mahnitala divovska horda krea - najmanje deset hiljada divljih utih vukova. Najmoniji meu njima, najsilnijih dve hiljade, nosili su crne jahae - pragrdane. Osedlani krei trali su u zbijenim klinovima, a pragrdanski metri znanstva sa vrhova klinova vitlali su bujice mrane sile na svakog jahaa koji bi im dopao na dohvat. U naporu da kontrolie brzinu, da se uzdri od najistijeg bega, poneki eovod okretao bi se u pravilnim razmacima. Dvadeset ili etrdeset ratnika bacili bi se na uti zid da uspore nalet krea. Troj je video bleske plavog ognja u tim poduhvatima; Kalindril i Verement bili su ivi. Ali dva poglavara nisu bila dovoljna. Ratnici su brojano bili beznadeno slabiji. A ve su bili poprilino iza reke Mithil u trci prema Usudovom Pribegu. ak i ako ne budu trali bre, stii e do Pribega pre nastupajue ratovnije. Kvan nije bio u stanju da dobije poslednji dan koji je bio neophodan uesnicima mara. Pa ipak, ak ni to nije bilo najbolniji prizor. Iza vukova stizala je glavnina Kletnikove armije. Ta glavnina bila je blia Kevinovom Vidikovcu od ostalih i Troj ju je video sa jezivom jasnoom. Din koji im je stupao na elu bio je najmanji od njenih uasa. Za dinovim leima marirale su nepregledne kolone jamnika - najmanje dvadeset hiljada snanih, nezgrapnih itelja stenjaka. Iza njih hitao je jednak broj pragrdana, grabio na sve etiri radi vee brzine. Kroz njihove redove, stotine zastraujuih, lavovima nalik grifona naizmenino su trale i letele. A za demonijskim sojem stizala je uzavrela, mrana vojska tako ogromna da Troj nije mogao ak ni da joj nasluti broj: ljudi, vukovi, putnimi, umske zveri, stvorenja iz Ravnice, svi su zraili bezdanom krvoednou koja ih je prikupila - mirijade izvitoperenih, pobesnelih stvorenja, izopaenih rukotvorina poglavara Kletnika i Kamena Zlozemlja. 131

Vei deo te ogromne vojske ve je preao Mithil gonei balakliju Kvana i njegove ratnike. Kretao se takvom grozniavom brzinom da jedva da se nalazio na tri dana od Usudovog Pribega. A bio je tako moan da se nijedna zaseda, koliko god dobro smiljena, nije mogla nadati da e im nauditi. Ali zasede nee ni biti. Ratovnija nije znala u kakvoj je opasnosti i nee stii do Pribega na vreme. Poput nazubljenih komada stene, te injenice tukle su vrhovnika Troja dok ga nisu oborile na kolena. "Blagi Boe!" zajea on oajno. "ta sam to uinio?" Lavina otkria obori ga. "Blagi Boe. Blagi Boe. ta sam to uinio?" Iza njega, poglavar Mhoram pitao ga je sa sve veom hitnjom: "ta je to? ta vidi? Vrhovnie, ta vidi?" Ali Troj nije mogao da odgovori. Svet se vrteo oko njega. Kroz vrtoglavicu sopstvenih ula, bespomoni um bio mu je u stanju da obuhvati samo jednu misao: bila je to njegova greka, sve je to bilo njegova greka. Zaludnost Korikovog pohoda, kraj dinova, neizbeni pokolj ratovnije - za sve je to on bio kriv. On je zapovedao. A kada mu se propast zapovednitva okona, Domaja e biti bez odbrane. Sluio je Opakog od samog poetka, a da to nije ni znao, a ono za ta je Atiaran, drubenica Trelova, dala ivot bilo je gore od niega. "Gore", zajea on. Osudio je svoje ratnike na smrt. A oni su bili samo poetak naplate koju e poglavar Kletnik izvui zbog njegove pogrene procene. "Blagi Boe." Poele da urlie, ali grudi su mu bile previe pune uasa; nije bilo prostora za krike. Nije shvatao kako vojska Opakog moe biti toliko velika. Prevazilazila je najuasnije none more. Divlje se digao na noge. Grabio je rukama grudi, pokuavao da iupa dovoljno vazduha iz svog neizrecivog promaaja za makar jedan krik. Ali ga nije mogao dobiti; plua su mu bila zaguena ruevinama. Nagla, buna navala bespomonosti urlala mu je u uima i on posrnu napred. Nije shvatio da je pokuao da skoi dok ga Terel i Ruel ne uhvatie za noge i povukoe nazad preko ograde. Onda oseti kako mu obrazi gore. Poglavar Mhoram ga je amarao. Kada se trgao, poglavar ga privue blie sebi i povika mu u bezoko lice: "Vrhovnie! Haile Troju! Pouj me! Shvatam - vojska Opakog je ogromna. A ratovnija nee stii do Usudovog Pribega na vreme. Mogu da pomognem!" Oamueno, nagonski, Troj pokua da ispravi sunane naoari na licu i otkri da su nestale. Izgubio ih je preko ivice Kevinovog Vidikovca. "Sluaj me!" viknu Mhoram. "Mogu da poaljem poruku. Ukoliko su Kalindril ili Verement u ivotu, mogu me uti. Oni mogu upozoriti Amorin." On dograbi Troja za ramena i prsti mu se zabie u njih u pokuaju da dohvate Trojeve kosti. "Sluaj me! U stanju sam da to uinim. Ali moram imati razloga, nade. Ne mogu - ukoliko je beskorisno. Odgovaraj!" zahtevao je kroz stegnute zube. "Ti si vrhovnik. Nai nadu! Ne ostavljaj ratnike da umru!" "Ne", proapta Troj. On pokua da se iupa iz Mhoramovog stiska, ali poglavarovi prsti bili su prejaki. "Nema naina. Kletnikova vojska je prevelika." Poele da se zaplae, ali ga Mhoram nije putao. "Otkrij nain!" besneo je poglavar. "Bie pobijeni! Mora ih spasti!" "Ne mogu!" povika Troj u naglom besu. Otra nemogunost Mhoramovog zahteva dirnu skriveni izvor u njemu i on povika: "Kletnikova vojska previe je prokleto velika! Nae snage stii e tamo prekasno! Jedini nain da bar jo malo preive jeste da pojure pravo kroz Pribeg i da nastave sve dok ne popadaju! Tamo nieg nema - samo Pustare, Pustinja, hrpe ruevina i...!" Iznenada mu se srce zgri. inilo mu se da se Kevinov Vidikovac ljulja pod njim i on dograbi Mhorama za lanke da bi se zadrao. "Slatki Isuse!" proapta on. "Postoji jedna mogunost!" "Reci je!" "Postoji jedna mogunost", ponovo Troj zapanjenim tonom. "Isuse." Uz napor, on prisili panju da mu se usredsredi na Mhorama. "Ali to e morati ti da uradi." "Onda u to uraditi. Reci mi ta mora biti uinjeno." Jedan dugi trenutak oseaj odlaganja pogubljenja zapanjivao je Troja, nadmaivao potrebu za delanjem, gotovo ga oamuivao. "Bie gadno", promrmlja on za sebe. "Boe! Ima da bude gadno." Ali uporni Mhoramov stisak i dalje ga je drao. Govorei polako da bi pomogao sebi da se sabere, on ree: "To e morati ti da izvede. Nema drugog naina. Ali prvo mora da se probije do Kalindrila ili Verementa." Probojni Mhoramov pogled ispitivao je Troja. Onda Mhoram pomoe vrhovniku da se digne na noge. Poglavar tiho upita: "Da li su Kalindril i Verement u ivotu?" "Da. Video sam im oganj. Moe li doi do njih? Oni nemaju ono vrhovno drvo." 132

Mhoram se mrgodno nasmei. "Koju poruku da im prenesem?" Sada Troj poe da prouava Mhorama. Oseao se udno ranjiv bez sunanih naoara, kao da je izloen zameranju, ak i gnuanju, ali je otro video Mhorama. Ono to je ugledao vrati mu pouzdanje. Poglavarove oi blistale su opasnom sposobnou, a kosti lobanje imale su mu prisenak nepokornosti. Kontrast sa sopstvenom slabou postide Troja. On se okrete da ponovo pogleda preko zaravni. Teki pokreti hordi poglavara Kletnika nastavljali su se kao ranije i pred tim prizorom on oseti ponovnu navalu panike. Ali drao ju je pod sopstvenom silom zapovesti, stezao ju je da bi zaustavio stid. Onda konano ree: "U redu. Krenimo. Tule, ti bolje kreni nazad do kamendola. Neka Ranihini pou putem prema nama to je blie mogue. Oekuje nas dalek trk." "Da, vrhovnie." Tul bez glasa napusti Vidikovac. "A sada, Mhorame. Imao si ispravnu zamisao. Amorin mora biti upozorena. Mora da stigne do Pribega pre Kvana." Na pamet mu pade da Kvan moda vie nije iv, ali on potisnu taj strah. "Nije me briga kako e to izvesti. Mora da ima spremnu zasedu kada jahai stignu. Ukoliko ne..." Morao je da stegne eljust da bi spreio glas da mu ne zadrhti. "Moe li to preneti?" Uzdrhtao je na pomisao o mukama ratnika. Posle dvadeset petodnevnog mara morae da tre poslednjih pedeset milja - samo da otkriju da kunjama nije doao kraj. Okrenuvi se da se suoi sa Mhoramom, on upita: "Dakle?" Mhoram je ve izvadio tap od lomilialora iz odore i sada ga je vezivao preko ezla uzicom od prijanjka. Kada je privrstio tap, on ree: "Prijatelju moj, treba da napusti Vidikovac. Bie bezbedniji dole." Troj se pokori bez pitanja. Jo jednom je pogledao vojske da bi bio siguran da im je pravilno procenio brzine, zatim poele sreu poglavaru Mhoramu i poe da se sputa. Stepenite mu je pod rukama i nogama bilo klizavo, ali ga je smirivalo Ruelovo prisustvo odmah ispod njega. Uskoro je stajao na ispustu u podnoju Vidikovca i gledao navie ka plavom nebu prema poglavaru Mhoramu. Posle stanke koja se Troju, zbog sve tegobnije hitnje, inila nedopustivo duga, on zau delove pesme sa vrha stuba. Pesma je rasla u vazduhu, a zatim naglo zamukla. Odjednom oganj izbi oko poglavara Mhorama, progutavi itavu platformu Vidikovca i ispunivi vazduh utiskom drhtaja, kao da lice litice odjekuje rastegnutim i neujnim vriskom. Od bezvunog lelekanja Trojeve ui zaplamtee; on poele da ih pokrije i da sakrije glavu, ali se prisili da izdri. Nije skidao pogled sa Vidikovca. Jeka je bila milosrdno kratka. Nekoliko trenutaka poto je njen poslednji titraj zamro, Terel poe niz stepenite, napola nosei poglavara Mhorama. Troj se plaio da se poglavar povredio. Ali Mhoram je samo bio naglo iscrpljen - bila je to cena njegovog napora. Svi pokreti bili su mu slabani, nesigurni, a znoj mu se slivao sa lica, ali je uspeo da se bledo nasmei Troju. "Ne bih voleo da sam Kalindrilov neprijatelj", ree on bledo. "Jak je. alje ratnike Amorini." "Dobro." Trojev glas bio je ogrubeo od ljubavi i olakanja. "Ali ukoliko ne stignemo do Usudovog Pribega pre popodneva sutranjeg dana, sve e biti uzalud." Mhoram klimnu. On se osloni o Terelovo rame i poe da se tetura niz ispust sa Trojem i Ruelom iza sebe. Najpre su sporo napredovali zbog Mhoramove iscrpljenosti, ali nedugo potom stigoe do male doline uokvirene borovima i obilato zarasle u alianthu. Doruak od blagovnjaa preporodi poglavara Mhorama i posle toga bio je u stanju da se kree bre. Iza Mhorama i Terela, sa Ruelom za leima, Troj je putovao sa vetrom hitnje, pritiskom za to veu brzinu, koji je pretio da se pretvori u buru. Jedva je ekao da stigne do Ranihina. Kada sretoe Tula i ostale krvne gardiste na putu uz stazu, on smesta uzjaha Merila i potera Ranihina hitrim kasom nazad prema kamendolu Mithil. Nameravao je da projae pravo pored naselja na putu prema Zaravnima, gde su Ranihini mogli da tre. Meutim, kada se on i njegovi drugovi primakoe kamendolu, ugledae kako ih pored staze eka krug Staraca. Uz oklevanje, on se zaustavi i pozdravi ih. "iveo, vrhovnie Troje", odvrati Teres, drubenica Slenova. "iveo, poglavaru Mhorame. uli smo neke od vesti o ratu i znamo da morate uriti. Ali Triok, sin Tulerov, eli da prozbori sa vama." Kada ga je Teres predstavila, Triok kroi napred. "iveli, Starci kamendola Mithil", odvrati Mhoram. "Primite ponovo nau zahvalnost za gostoljubivost. Trioe, sine Tulerov, posluaemo te. Ali govori hitro - vreme nas je teko pritislo." 133

"Nije to velika stvar", ree Triok urno. "elim samo da zatraim izvinjenje zbog svog ranijeg ponaanja. Imam razloga za muku, kao to znate. Ali odrao sam zavet mira na zahtev Atiaran, drubenice Trelove, u vreme kada sam silno eleo da ga prekrim. Ne elim da joj sada ukaljam hrabrost. Nadao sam se da e obluar Trel ostati sa vrhovnom poglavarkom - da je zatiti." Rekao je to prkosno, kao da oekuje da mu Mhoram zameri. "Sada on nije sa njom - a ni ja nisam sa njom. Srce mu se plai toga. Ali kada bi to bilo mogue, povukao bih otrinu prema vama." "Nema potrebe za izvinjenjem", odgovori Mhoram. "Moja sopstvena nedovoljna vera te je izazvala. Ali moram ti rei da verujem da je Tomas Kovenant prijatelj Domaje. Breme njegovog zloina boli ga. Verujem da e traiti iskupljenje na strani vrhovne poglavarke." Zastao je, a Triok se nakloni na nain koji je govorio da prihvata poglavareve rei, iako nije uveren. Onda Mhoram produi: "Trioe, sine Tulerov, molim te prihvati moj dar - u ime vrhovne poglavarke, koju voli itava Domaja." On posee u odoru i izvadi tap od lomilialora. "Ovo je vrhovno drvo, Trioe. Bio si u Znanstvigoru i znae neke naine da se ono upotrebi. Ja ga vie neu koristiti." Rekao je to sa odlunou koja iznenadi Troja. "A tebi e biti potreban. Nazivaju me prorokom i vidovnjakom - govorim zato to znam, iako je sama svrha toga zatvorena za mene. Molim te da ga prihvati - zarad ljubavi koju delimo - i kao iskupljenje za moju sumnju." Triokove oi se razrogaie, a gr lica nakratko mu popusti. Troj na trenutak vide kako bi Troj izgledao da mu ivot nije bio uniten. On nemo primi tap iz Mhoramovih ruku. Ali kada uze vrhovno drvo, stara gorina dograbi mu crte i on oporo ree: "Moda u mu pronai namenu koja e te zaprepastiti." Onda se naklonio, a ostali Starci naklonie se sa njim i oslobodie put Mhoramu i Troju. Troj im salutira i iskoristi priliku. Nije imao vremena za Mhoramov neobini poklon i Triokova mrana obeanja. Umesto toga podbode Merila petama i galopom povede drugove iz doline kamendola Mithil. Za kratko vreme zaobili su zapadni obod planina i prebacili se u Zaravni. Dok je Troj prelazio pogledom svoje pratioce, iznenadio se kada je video da Tulov at moe da odri korak sa ostalima. Taj Ranihin jahan je proteklih osam dana kroz opasnost surovim brzinama i napor mu je naudio koraku. Ali bio je to Ranihin; glava mu je bila dignuta, oi ponosite, a zamrena griva na vratu poput zastave koja se plemenito napinje da se razmota. Na trenutak, Troj shvati zbog ega Ranjani ne jau. Ali nije inio ustupke Ranihinovoj iscrpljenosti. Tokom itavog dana trkom je predvodio druinu prema zapadu, nalik hitroj grmljavini. udeo je da se pridrui svojim ratnicima, da podeli sa njima borbu i oaj, da im pokae nain na koji se moe ukrasti pobeda iz zuba vojske poglavara Kletnika. Samo ga nuda za snom natera da se zaustavi tokom dela noi. Ruel ga probudi pre zore i on ponovo pojaha po osnovici Venca Junika. Kada mu dnevna svetlost vrati vid, ugledao je pred sobom litice u blizini Usudovog Pribega. Sada e ga pravi put prema Pribegu hitro voditi pod uglom sve blie predstraama vojske poglavara Kletnika. Ali nastavljao je napred. U blizini te horde krea i pragrdana nai e ono to je preostalo od eovojni na konjima. Opazio je Kvanove snage pre nego to je oekivao. Balaklija mora da je poveo jahae junom krivinom prema Pribegu da bi zadrao gonioce to je dalje mogue od marevskog pravca ratovnije. Ubrzo posle podneva, Troj i drugovi izbie na vrh visokog pobra to mu omogui da pogleda na neto vee rastojanje severno prema Zaravnima. A tamo, na samo milju daljine, ugleda desetkovane ostatke Kvanovih snaga u begu. Troj najpre oseti zadovoljstvo olakanja. Ugledao je balakliju Kvana kako jae pored svog stegonoe meu ratnicima. Najmanje est dvadesetina krvnih gardista galopiralo je sa eovojnom. A plave odore Kalindrila i Verementa behu jasno vidljive kroz mranu navalu begunaca. Ali onda Troj opazi kako se jahai kreu. Bili su gotovo potpuno poraeni. U zbijenoj masi, poput poteza panike na Zaravnima, gurali su i tiskali jedan drugoga, unezvereno se osvrtali na nain koji im je dovodio konje u neravnoteu, praskali od besa i prestraenih krika. Neki su bievali konje. Iza njih, krei su trali poput ute bure isprugane crnilom. Pa ipak, rastojanje izmeu ratnika i vukova ostajalo je isto. Trenutak kasnije, Troj shvati. Kvanova eovojna upinjala se da uspostavi brzinu koja tano odgovara lovakom koraku krea. Sami vuci nisu mogli da odre isti trk. Teina jahaa i velika daljina potere silila ih je da idu hitrim, kaskavim korakom lovakog opora. A Kvanovi ratnici upinjali su se da odre beg gotovo pravo ispred njuki vukova. Na taj nain 134

mamili su kree napred. Sa tako bliskom lovinom, vukovi nisu mogli ni da se odmore, niti da se okrenu u stranu. Kvanova strategija bila je prepredena - prepredena i kobna. Ni ratnici se nisu mogli odmoriti. Bili su ranjivi na svaki nalet brzine krea. A svaki ratnik koji bi iz bilo kog razloga ispao iz sedla smesta je bio rastrgnut u komade. Druga eovojna ve je izgubljena na taj nain. Ali ukoliko Kvan odri tu taktiku, eovojna u maru morae da zauzme poloaj u Usudovom Pribegu do kasnog popodneva. Vrhovnik se nije muio da proraunava verovatnou. Poterao je Merila napred. Ranihin potra svom snagom da se pridrui Kvanu. Kada ugledae Troja i poglavara Mhorama, ratnici ispustie hrapavi, suvi pokli. Kvan, Kalindril i Verement pohitae prema vrhovniku. Ali bilo je malo radosti u ponovnom susretu. Kada im se primakao, Troj vide da veina konja bukvalno spada sa nogu; samo ih je jo strah od vukova drao uspravne i u trku. A ni ratnici nisu bili u boljem stanju. Jahali su danima bez valjane hrane ili sna. Nije bilo nijednog bez povreda. Praina Zaravni bila im je prilepljena za lica i skorena na ranama, od ega su posekotine i razderotine izgledale kao prerano sazreli oiljci. Troj je morao da otrgne bolni pogled sa njih da bi pozdravio balakliju. Kroz grmljavinu kopita Kvan povika: "iveo, vrhovnie! Da valjanog susreta!" Kada Troj skrenu Merila na mesto pokraj njega, on dodade: "Nee biti osam dana, bojim se!" "Jesi li poslao vest Amorini?" viknu Troj. "Da!" "Onda je sve u redu! Sedam e biti dovoljno!" On pljesnu balakliju po ramenu, a zatim uspori Merila i pomea se meu ratnike. Praina, strah i napetost smesta se zakovitlae oko njega poput vrelog daha krea. Sada je mogao da uje borbeno reanje vukova i lave pragrdana. Oseao im je prisustvo kao da je re o njegovoj greki - kao da ih je stvorila njegova ludost. Pa ipak se silio da se smei ratnicima, da vie ohrabrenja kroz halabuku. Nije mogao dopustiti sebi samooptuivanje. Breme spasavanja ratovnije sada je poivalo na njegovim pleima. Nekoliko trenutaka potom nadoe navala kevtavih zapovesti pragrdana. Troj nasluti da e progonitelji okuati novi nalet. Hitro je bacio pogled napred, prema okomitim liticama Usudovog Pribega. Nisu bile dalje od dve milje. Tamo je zapadni kraj Venca Junika skretao prema severu da bi se sukobio sa jugoistonim uglom planinskog lanca koji je razdvajao June Zaravni od Garotinog estara, a izmeu ta dva venca bio je procep Usudovog Pribega. Uski kanjon pruao se poput posekotine u stenju, a njegova nepravilna duina predstavljala je jedini pristup Domaje Pustarama i Sivoj Pustinji. Trojev pogled skoi prema ulazu u kanjon. Poslednje eovojne u maru jo su pristizale u Pribeg. Ukoliko ne budu imali vremena, krei e ih stii izvan kanjona. Zaseda e propasti. Vrhovnik se prebrzo kretao da bi oklevao. Kada je bio siguran da je ratovnija videla Kvanove jahae, on potera Merila napred, dalje od krea i mahanjem ruke skrenu panju balaklije. Onda dade Kvanu signal rukom kojim je naredio eovojni da se okrene i napadne. Kvan nije oklevao; shvatio je neophodnost naredbe. I pored osakaenog stanja svojih snaga, on odasla otri, probojni zviduk koji privue na njega oi oficira. Signalima ruku, on dade uputstva stoernicima i bojnim stoernicima. Jahai gotovo smesta odgovorie. Spoljanji krajevi eovojne napravie krug, a ratnici u sreditu pokuae da se okrenu tamo gde su se zatekli. Mahnito su se borili da okrenu konje i suoe se sa vucima. Katastrofa smesta zadesi manevar. im su ratnici prestali da bee, krei uletee meu njih. itava prednja ivica Kvanovih snaga pade pod naletom; pragrdanski metri znanstva vitlali su gvozdenim buzdovanima i raspomamljeno sipali silu u obliku kiseline preko palih ljudi i konja. Njiska konja die se kroz halabuku urlika i jauka. iroki potez sivo-zelene paprati u trenutku postade krvavo crven. Ali naglo mnotvo leeva prekide napad krea. Njegovi predvodnici zaustavie se da ubijaju, razdiru i prodiru, a to unese pometnju meu vukove koji su ih sledili. Samo su pragrdanski klinovi terali pravo napred u uskomeano srce eovojne. Krvni gardisti pohitae da pomognu ratnicima. Tri poglavara i sami se bacie na najblie pragrdane. Ostali ratnici pregrupisali su se i udarali. A kroz sredite borbe vrhovnik Troj napadao je poput ludaka, kasapio sve vukove koji mu dou nadomak. 135

Izvesno vreme krei behu zadrani. Ratnici su se borili oajnikim besom, a hladni krvni gardisti razbijali su vukove u svim pravcima. Poglavari su zajedno razbijali jedan po jedan pragrdanski klin. Ali to je bilo dovoljno samo za desetinu pragrdana koji su jahali. Ostali se pregrupisae, poee nanovo da uspostavljaju red, koordinaciju meu kreima. Neki konji gubili su oslonac na klizavom tlu. Ostali bi izgubili kontrolu od straha, zbacivali jahae i gubili se sami u zaludnom bacanju meu vukovima. Troj vide da e morati uskoro da bee ukoliko ele da makar neko od ratnika preivi borbu. Probijao se prema poglavarima. Ali iznenada se itav opor krea zakovitla oko njega. Meril se okretao, izbegavao onjake i ritao se. Troj se borio najbolje to je mogao, ali od Merilovog bacakanja gubio je ravnoteu. Dvaput je gotovo ispao iz sedla. Vuk skoi na njega, a on se jedva spase tako to mu je zabio ma u trbuh. Onda mu Ruel dovede druge krvne gardiste u pomo. Usredsreenim napadom njih desetorica udari po oporu, razbi ga. Troj se ispravi, beskorisno pokua da ispravi nepostojee sunane naoari, zatim opsova sebe i ponovo potera Merila prema poglavarima. Dok je iao, on oinu pogledom Pribeg. Poslednji uesnici mara upravo su nestajali niz kanjon. "Uini neto!" zaurla on kada se naao blizu Mhorama. "Ovo je pokolj!" Mhoram se okrete i dozva povikom Kalindrila i Verementa, zatim se vrati vrhovniku. "Na moj znak!" povika on kroz halabuku. "Beite na moj znak!" Ne ekajui odgovor, on potera Ranihina galopom i pohita prema Pribegu sa ostalim poglavarima. Posle stotinu jardi, oni se razdvojie. Verement stade tano izmeu poprita okraja i Pribega, dok je Mhoram jurio pravo na sever, a Kalindril prema jugu. Kada su zauzeli poloaje, obrazovali su dugaki red preko prilaza Usudovom Pribegu. Zatim sjahae. Poglavar Verement die uspravno ezlo u sredini dok su Mhoram i Kalindril okretali ezla i vikali neobine ini kroz buku borbe. Dok su se pripremali, Troj se probi do Kvana i saopti mu ta je Mhoram rekao. Balaklija primi vest bez zastajkivanja. Oni se razdvojie, poee da se probijaju prema bokovima okraja i da ire zapovest. Troj se plaio da e Mhoramov povik doi prekasno. Sila devedeset dvadesetina pragrdana ustro je sreivala uskomeane kree. Dok se eovojna prikupljala za beg, pragrdani odvojie kree od razdiranja trupla, ponovo ih prikupie u borbene klinove i poterae na ratnike. U tom trenutku poglavar Mhoram dade signal ezlom. Jahai poterae konje trkom pravo prema Usudovom Pribegu. inilo se da izleu ispod prikupljene opruge sainjene od krea. Prednji ratnici ponovo padoe pod masivnim talasom krea. Ali ovog puta preostali ratnici nisu uzvratili borbom. Dali su oduka strahu konja i utekli. Nenadanost njihovog bega otvori procep izmeu njih i vukova, a procep se lagano poveavao kako su konji najzad nalazili oduka za sav prikupljeni uas. U nekoliko trenutaka Troj i Kvan sa poslednja tri eovoda i neto vie od stotinu krvnih gardista suknue sa obe strane poglavara Verementa. Dok su prolazili kraj njega, on die ezlo sa mesta na kome ga je zabio u zemlju u liniji izmeu Mhorama i Kalindrila, uhvati ga po jednom rukom za svaki kraj i die iza glave. Onda poslednji jaha pree liniju. Verement zamahnu ezlom i svom snagom udari u tlo linije. U trenutku, titravi zid sile izbi izmeu Mhorama i Kalindrila. Kada prvi krei naletee na njega, ovaj blesnu blistavim, plavim plamenom i baci ih nazad. Videvi da je zid izdrao, poglavar Mhoram skoi na Ranihina i pojuri za ratnicima. Poglavar Verement sledio ga je svom brzinom koju je mogao da mu prui snani mustang. Kada se primakoe Troju i Kvanu, Mhoram povika: "urno! Odbojnica ne moe dugo da dri. Pragrdani e je probiti! Beite!" Ratnicima nije bilo potrebno pourivanje, a Kvan pojuri za njima, poe da ih goni povicima prema Pribegu. Troj poe sa njim. Na trenutak, Mhoram i Verement bili su odmah iza njega. Ali poglavari iznenada stadoe. Istovremeno, svi krvni gardisti okretoe Ranihine i galopom se uputie nazad prema odbojnici. Preneraeno psujui, Troj se okrete da vidi ta se dogodilo. Poglavar Kalindril bio je na tlu u blizini zida. Nekoliko teko ranjenih ratnika palo je sa konja na par jardi od plavog ognja, a Kalindril je pokuavao da im pomogne. Brzo im je cepao odeu u trake i pravio zavoje i bandae. Nije dizao pogled da vidi opasnost. 136

Pragrdani su se ve spremali da napadnu zid. Poslali su najvei deo krea bez jahaa trkom oko krajeva vatre. Tri klina pragrdana krenu napred da napadne. Ostatak se nakratko povue i poe pregrupisanje u jedan jedini divovski klin. Troj obode Merila u galop i pridrui se krvnoj gardi koja je sledila Mhorama i Verementa. Poglavar Mhoram bio je na dvadeset jardi ispred Troja, ali nije mogao da stigne do Kalindrila na vreme. Tri klina pragrdana napadoe. Nisu pokuavali da probiju zid poglavara. Umesto toga, metri znanstva usresredie svu silu na jedno mesto. Uz otro zveanje, oni udarie gvozdenim buzdovanima jednim o drugi. Ogromni nalet tene sile pokulja iz udara, pljesnu u vatru odbojnice i proe kroz nju. U crnom, paleem brizganju, nagrizajua tenost pljusnu prema Kalindrilu. Pala je prekratko, nije ga dohvatila. Ali udarila je u tlo takvom silinom da je i njega i povreene ratnike bacila u vazduh poput mlitavih vrea. Kada ponovo padoe, ostae nepokretni. Tri klina smesta pourie u stranu, a novi, zasebni, nakupljeni klin zalete se prema zidu. Istovremeno, prvi krei obioe oba kraja vatre. Sledeeg trenutka, poglavar Mhoram baci se sa lea Ranihina i srui blizu Kalindrila. Hitri pogled rekao mu je da su ratnici mrtvi; silina udara ih je pobila. Usredsredio se na Kalindrila. Dodirujui poglavara sa obe ruke, on potvrdi ono to su mu oi rekle: ivot je i dalje titrao u Kalindrilu, ali mu srce nije kucalo. Onda Troj stie do Mhorama, a krvni gardisti se postavie da brane poglavare. Iz sedla, Verement je radio na zidu odbojnice, ojaavao ga pred napadom klina. Ali nije se mogao suprotstaviti petnaestini stotina pragrdana. Klin se kretao lagano, ali jedva da je bio na dvadeset jardi od vatre. A krei su sada kuljali sa obe strane zida, jurili prema krvnim gardistima i poglavarima. Krvni gardisti krenue da doekaju vukove, ali stotinu krvnih gardista nije moglo dugo zadravati pet hiljada vukova. "Beite!" kriknu Mhoram. "Odlazite! Spasavajte se! Ne smemo svi izginuti ovde!" Ali nije ekao da primeti da ga niko nije posluao. Umesto toga, ponovo se nagao nad palog poglavara. Drei donju usnu meu zubima, masirao je Kalindrilove grudi, u nadi da e mu povratiti bilo. Ali ovome je srce ostajalo nepokretno. Mhoram naglo duboko uvue dah, die pesnicu i jo jednom udari svom snagom po Kalindrilovim grudima. Udarac tre poglavarevo srce. Ono zadrhta, posrnu, zatim pree u tegobno kucanje. Mhoram povikom dozva Morila. Krvni gardista smesta skoi sa Ranihina, uze Kalindrila u ruke i ponovo skoi. Kada to vide, poglavar Verement se odvoji od zida odbojnice i poe prema Usudovom Pribegu. Mhoram i Troj uzjahae, pojurie od zida za njim. Krvna garda ih je sledila u zatitnom prstenu oko poglavara. Nekoliko trenutaka potom nakupljeni pragrdanski klin udari u zid i rascepi ga. Mrana, tena sila kidala je plavi oganj, trgala ga u komade i rasipala. U trenutku, ostatak krea pokulja za Ranihinima u begu. A vuci koji su zapljuskivali ivice zida izmenie pravac da presretnu jahae. Ali Ranihini su poveavali rastojanje. Veliki konji sa Ra promicali su kraj Verementa i grmeli prema Usudovom Pribegu. Pred njima, pod pozno popodnevnim senkama litice, balaklija Kvan gonio je poslednje ratnike u kanjon. Pomahnitali zbog bega tako mnogobrojne lovine, krei poee da zavijaju od besa i okrenue se da se srue na poglavara Verementa. Mustang mu je trao otro i hrabro. Ali ve je bio iscrpljen; krei su ga lagano pristizali. Pre nego to je preao polovinu rastojanja do Pribega, Troj vide da e izgubiti trku. On pozva pomo, ali krvna garda nije odgovarala. Zaostao je samo Tomin, krvni gardista direktno odgovoran za Verementa. Razjaren, Troj se okrete da se sam vrati, ali ga Mhoram zaustavi povikom: "Nema potrebe!" Tomin je ekao do poslednjeg mogueg trenutka - sve dok krei nisu poeli da besne za petama mustanga. Onda povue poglavara na sopstvenog Ranihina i ponese ga prema Pribegu. Gotovo smesta, mustang uz njisku pade pod lavinom vukova. Na trenutak, izmaglica senke litice u Trojevim oima postade jezivo crvena. Ali onda ga Merilov uporni trk iznese van domaaja krika, ponese pravo prema procepu u litici. Jurio je u sve dublju tminu procepa. Izuzev pukotine svetlosti pred sobom, nije video nita. Grmljavina kopita tukla ga je sa litica, a 137

kroz jeku dopiralo je otro, graktavo podsmevanje gavranova. On oseti kako mu se vode tmine zatvaraju nad glavom. Kada je izbio na drugi kraj Pribega i na nejasno, kasno svetlo dana, olakanje ga gotovo zaslepi. Poto je proao, prva stoernica Amorin ispusti prodorni zviduk i hiljade ratnika pojuri sa litica na obe strane procepa. I pored duge iscrpljenosti koja ih je slamala, trali su skladno, zauzimali mesta, obrazovali luk nad krajem kanjona, zatvarali klopku. Nekoliko trenutaka kasnije prvi krei uz zavijanje izletee iz Pribega i skoie na njih. Ali Amorina je pripremila osamnaest eovojni za doekivanje naleta. Luk se izvi, ali se ne prekide. Uz napor, Troj uspostavi kontrolu nad sobom. Sa jedne strane uo je kako poglavar Verement keve: "Putaj me! Jesam li dete da mora da me nosi?" Troj se mrgodno nasmei, a zatim potera Merila iza luka tako da moe da pomogne ratnicima ukoliko ih vuci nadvladaju. udeo je da vidi ishod zamke, ali tama Pribega kvarila mu je vidno polje. Meutim, ubrzo je mogao da uje kako zvuci borbe odjekuju iz tesnaca. Kroz galamu borbenog luka on razazna naglo, otro zavijanje kada je kree iz Pribega napala dvadesetina eovojni skrivenih po zidinama kanjona. Najpre je zavijanje sadravalo iznenaenje i bes, ali ne i strah; vuci nisu shvatali u kakvoj su se opasnosti nali. Pragrdani su bili mudriji. Zapovesti su im se otro usecale u bes vukova. A urlanje se uskoro izmeni. Na svoju preneraenost, krei poee da shvataju radost gavranova. A kevtanje pragrdana postade silovitije, vie oajniko. U uskom procepu, nisu mogli delotvorno upotrebiti borbene klinove, a bez tog fokusa moi bili su ranjivi na strele, koplja i baeno stenje. Zarobljeni u uzavreloj, zbunjenoj gomili vukova, klinovi poee da padaju. Kada klinovi popustie, strah i nesigurnost prodree u vuju e za krvlju. U iscepkanim gomilama krei se razbie, pokuae da pobegnu kroz kanjon. Ali nakupljena panika njihove brojnosti samo ih je ometala i inila pragrdane ranjivijim. A smrt je pljutala po njima kroz veselje gavranova. U ludom mahnitanju, podivljali od elje da se bore protiv neprijatelja koga nisu mogli da dohvate, krei poee da napadaju pragrdane. Nije pobegao nijedan vuk niti pragrdan. Kada je bitka bila gotova, itava prethodnica vojske Ljudosee leala je mrtva u Usudovom Pribegu. Jedan trenutak tiina polee po bojnom polju; ak i gavrani zamukoe. Onda hrapavo klicanje poe da odjekuje po kanjonu. Eovojna koja je zatvarala kraj Pribega glasno odgovori. A gavranovi poee da se sputaju na dno kanjona i da se goste demonijskim sojem i kreima. Troj lagano postade svestan da je prva stoernica Amorin pored njega. Kada joj se okrenuo, oseao je da se mahnito kliberi, ali nije mario, ak ni bez sunanih naoara. "estitam, Amorin", ree on. "Dobro si to uinila." Veernja magla na njegovom vidu ve je bila toliko gadna da je morao da je pita za povreene. "Izgubili smo samo nekolicinu ratnika", odvrati ona sa mrgodnim zadovoljstvom. "Borbeni plan ti je dobar." Ali njena hvala samo ga podseti na ostatak vojske poglavara Kletnika i muke koje su tek ekale ratovniju. On zavrte glavom. "Nije dovoljno dobar." Ali onda, umesto da joj objanjava na ta je mislio, on ree: "Prva stoernice, prenesi moje zahvaljivanje ratnicima. Neka obeduju i smeste se za no - danas vie nee biti borbe. Kada se budu sredili, odraemo vee." Amorinin pogled pokazivao je da ne shvata njegovo dranje, ali ga je pozdravila bez pitanja i pola da prenese nareenja. Njegova prazna magla smesta je proguta. Tama je duvala oko njega kao da jae na vetru povika ratovnije. On pozva Ruela i zatrai od njega da ga odvede do poglavara Mhorama. Zatekli su Mhorama pokraj male logorske vatre u zavetrini zapadnih planina. Leio je poglavara Kalindrila. Kalindrilu se vratila svest, ali koa mu je bila bleda poput alabastera i delovao je slabano. Mhoram mu je kuvao nekakvu orbu na logorskoj vatri i masirao ga dok se orba grejala. Poglavar Kalindril slabano pozdravi vrhovnika, a Troj mu odgovori sa zadovoljstvom. Bilo mu je drago da vidi da Kalindril nije smrtno ranjen; poglavar e mu biti neophodan. Bie mu potrebna sva sila do koje je mogao doi. Ali morao je da razmotri i druge stvari pre nego to bude razmiljao o potrebi za pomoi. Kada se uverio da je Kalindil na putu da se oporavi, on povue Mhorama u stranu radi linog razgovora. ekao je dok se nisu nali van dosega uiju onih u logoru ratovnije. Onda je umorno uzdahnuo: "Mhorame, nismo zavrili. Ne moemo se zaustaviti ovde." Bez prelaza, kao da nije promenio temu, on 138

produi: "ta emo da radimo sa poglavarom Verementom? Jedan od nas mora mu rei - o etri. Ja u, ukoliko eli. Verovatno to zasluujem." "Ja u to uiniti", promrmlja Mhoram kao iz daljine. "U redu." Troj oseti ivo olakanje to je osloboen te odgovornosti. "A sada, ta je sa onim - to nam je Tul ispriao? Ne dopada mi se zamisao da svima saoptimo... da je pohod..." Nije mogao da se prisili da izgovori rei: dinovi su mrtvi. "Ne verujem da e ratnici preiveti ono to ih eka ako saznaju ta se dogodilo sa pohodom. To je previe za njih. Dovoljno je loe to su tri dina obuzeli Besomuci. A ja lino morau da im kaem jo gore stvari od toga." Mhoram blago uzdahnu: "Zasluuju da znaju istinu." "Zasluuju?" Trojev duboki oseaj krivice pretvori se u bes. "Ono to zasluuju jeste pobeda. Boga mu, nemoj meni govoriti ta zasluuju! Malo je prekasno da pone da se brine o tome ta znaju ili ne znaju. Sve vreme smatrao si da treba da skriva stvari od mene. Bog zna koliko mi jo uasa nisi rekao. Jezik za zube o ovome." "Tu odluku donelo je Vee. Nijedna osoba nema pravo da zadrava znanje od druge. Niko nije dovoljno mudar." Mhoram je govorio kao da se bori sam sa sobom. "Prekasno je za to. Ukoliko hoe da govori o pravima - ti nema prava da mi uniti vojsku." "Prijatelju moj, jesi li... jesi li patio... da li te je skrivanje znanja povredilo?" "Otkud znam? Da si mi rekao istinu... o Atiaran... moda ne bismo bili ovde. Moda bih se plaio rizika. Ti mi reci da li je to dobro ili loe." Onda mu se gnev ublai. "Mhorame", preklinjao ga je. "Nalaze se na ivici. Ve sam ih doterao do ruba. A nismo zavrili. Naprosto, elim da ih potedim neega to bi ih toliko povredilo..." "Vrlo dobro", uzdahnu Mhoram tonom predaje. "Neu im govoriti o dinovima." "Hvala", ree Troj vatreno. Mhoram ga ispitivaki pogleda, ali on kroz tminu nije mogao da proita poglavarev izraz. Na trenutak se plaio da se Mhoram sprema da mu kae neto, da otkrije poslednje tajne o Trelu, Eleni i Kovenantu. Nije eleo da uje takve stvari - ne sada, kada je ve bio toliko preoptereen. Ali konano se poglavar nemo okrete i vrati prema Kalindrilu. Troj ga je sledio. Ali putem zastade da razgovara sa Terelom, koji je postrojavao krvnu gardu. "Terele, elim da poalje izviae do Junih Zaravni. Ne oekujem Kletnikovu vojsku pre sutranjeg podneva, ali ne bi trebalo da rizikujemo - a ratnici su previe umorni. No, ima jedna stvar. Ukoliko Kletnik, Ljudosea ili ko im ve zapoveda poalje izviae u ovom smeru, pobrini se da saznaju da smo ovde. Ne elim da imaju imalo sumnje o tome gde nas mogu nai. "Da, vrhovnie", ree Terel i udalji se da organizuje sve to je potrebno. Troj i Mhoram pooe do logorske vatre. Zatekli su poglavara Verementa kako hrani Kalindrila. Dok je prinosio kaiku sa orbom Kalindrilovim usnama, poglavar sokoljeg profila ravnomerno je govorio tihim, besnim tonom, kao da mu je ponos povreen; ali pokreti su mu bili blagi i nije prepustio zadatak Mhoramu. Nadnosio se nad Kalindrila sve dok ovome topla orba ne vrati boju u blede obraze. Onda se Verement die i zarea: "Bio bi manje neoprezan da nema Ranihina. Manji konj nauio bi te granicama sopstvene snage." To naopako ponavljanje Verementove stare optube prema samom sebi najednom nadvlada Mhorama. Jeanje mu se probi kroz zube, a oi ispunie suzama. Tokom tog trenutka inilo se da ga je snaga izdala i on doe do Verementa kao da pipa po slepom bolu. Ali onda se zaustavi i iskrivljeno nasmei na grubi izraz iznenaenja i brige na Verementovom licu. "Doi, brate moj", promrmlja on. "Moram da razgovaram sa tobom." Zajedno su otili u no i ostavili Troja da pazi na Kalindrila. Slabanim glasom, Kalindril upita: "ta se dogodilo? ta to mui Mhorama?" Uz teak uzdah Troj sede pokraj poglavara. Bio je prepunjen svim zlom koje je izazvao. Morao je da proguta nekoliko puta pre nego to je mogao da doe do glasa i kae: "Runik se vratio iz Korikovog pohoda. Poglavarka etra poginula je u Sarangravu." A onda je bio zahvalan to Kalindril nita ne govori. Nije verovao da bi mogao da izdri prekorevanje u vidu jo bola. Zajedno su sedeli u tiini dok se poglavar Mhoram nije vratio sam. Mhoram se bolno kretao, kao da su ga upravo prebili motkama. Put oko oiju bila mu je crvena i naduta, puna tuge. Ali same oi nosile su vrelu opasnost, a pogledi su mu bili poput koplja. Nita nije rekao 139

o poglavaru Verementu. Rei su bile nepotrebne; Mhoramov izraz otkrivao je kako je Verement primio vesti o smrti svoje ene. Da se primiri, Mhoram se dade na pripremanje hrane za Troja i sebe. Obrok im proe prekriven turobom, ali dok je jeo poglavar Mhoram lagano ovlada sobom, oputanjem skide bol sa lica. Da se usaglasi sa njim, vrhovnik Troj poe da traga za uverljivim tonom koji e mu biti neophodan kada pone veanje. Nije eleo da pokae da sumnja; nije eleo da mu vojska plaa zbog njegovih linih dilema i nesposobnosti. Kada se balaklija Kvan primae vatri i izjavi da su svi stoernici spremni, i Troj i Mhoram odgovorie mu odluno, smireno. Poglavar nabaca veliku gomilu drveta na vatru dok je Kvan dovodio oficire u irok krug oko nje. Ali i pored blistavog sjaja vatre, stoernici su Troju delovali magliasto i nematerijalno. Tokom jednog iracionalnog trenutka, plaio se da e se svi raspasti u privienja i nestati kada im bude rekao ta moraju da uine. Ali se suspregao. Balaklija Kvan i prva stoernica Amorin stajali su u blizini sa jedne strane poput stubova, a poglavar Mhoram gledao ga je sa druge. On se nakalja i otvori veanje. "Dakle, tu smo. I pored svega, postigli smo neto za ta bi svako od nas rekao da je nemogue. Pre nego to preemo na ono to nas eka, elim da vam se svima zahvalim za ono to ste uinili. Ponosan sam na vas - vie nego to u ikada moi da izrazim reima." Dok je govorio, morao je da se odupire iskuenju da sagne glavu, kao da se stidi svoje razotkrivene bezokosti. Bolno se pitao kako na stoernike deluje to gledanje na njega. No, prisilio se da dri dignutu glavu dok je govorio: "Ali moram vam otvoreno rei - nismo se jo ni primakli pobedi u ovom ratu. Dobro smo zapoeli, ali to je samo poetak. Stvari e biti gore..." Izgubio je glas na trenutak i morao je da se suspregne da bi ga povratio. "Nee ii onako kako sam planirao. Balaklijo Kvane... prva stoernice Amorin... uinili ste sve to ste mogli - sve to sam traio. Ali nee ii onako kako sam vam rekao da hoe. No, sve svojim redom. Potrebno je da podnesemo izvetaje. Balaklijo, hoe li ti prvi?" Kvan se nakloni i kroi napred u krug. etvrtasto, sedokoso lice bilo mu je isprugano prljavtinom, krvlju i premorom, ali otvoreni pogled nije mu zatitrao. Otvorenim, neizvetaenim jezikom opisao je sve to se dogodilo sa njegovim trupama otkako je napustio Veselkamen - opisao je putovanje splavom i odlazak u dolinu Mithila, tamonju blokadu, napredovanje bitke kako je Ljudosea, izopaeni din o kome je govorila grivenarka Jadinka, organizovao uzastopne pokuaje da probije poloaje branioca. Pet dana krvna garda, ratnici i dva poglavara izdravali su jamnike, kree, izvitoperena ovekolika stvorenja Kamena Zlozemlja, pragrdane. "Ali estog dana", produi Kvan, "Ljudosea lino poe na nas." Sada mu je glas izraavao zamor usled duge bitke i izgubljenih ratnika. "Uz silu koju ne imenujem prizvao je grdnu oluju protiv nas. Grozna stvorenja poput onih o kojima je govorila grivenarka Jadinka padala su na nas sa neba. Izazivala su strah meu naim atovima i tako smo potisnuti. Onda Ljudosea probi odbojnicu i posla kree i pragrdane da nas gone. Ponovo i smo se okretali da se borimo, tako da neprijatelj bude zadran - i svaki put bili smo nadvladani. esto smo slali jahae ispred sebe da prenesu upozorenje, ali svaki glasnik bio je pogubljen jata divljih kormorana napadala su ih sa neba i sve ih unitavala, iako su neki od njih bili krvni gardisti. Ipak smo se borili", zakljui on. "Najzad, evo nas ovde. Ali polovina krvnih gardista i osam eovojni su pobijeni. A konji su preli sve granice snage. Mnogi vie nikada nee nositi jahae, a svima su im neophodni dugi dani odmora. Preostala bitka mora se voditi peke." Kada je zavrio, vratio se na svoje mesto u krugu. Hrabrost mu je bila oevidna, ali dok je kretao, isturena ramena kao da su mu ve nosila svu teinu koju je mogao poneti. A zbog toga to Troj nije mogao da nae rei da izrazi potovanje i zahvalnost, nije rekao nita. On nemo klimnu prvoj stoernici Amorini. Ona ukratko opisa poslednjih nekoliko dana mara ratovnije, a zatim podnese izvetaj o trenutnom stanju vojske. "Voda i aliantha nisu obilni ovde, sa druge strane Usudovog Pribega. Ratovnija nosi hranu koja se moe rastegnuti na est dana - ne vie. Sami ratnici su ozbiljno povreeni zbog mariranja. ak je i nepovreene onesposobila iscrpljenost. Veliki broj ih ima rane po stopalima i ramenima - rane koje ne zarastaju. Tri dvadesetine najslabijih pomrlo je tokom poslednjeg trka prema Pribegu. Jo mnogo e ih pomreti ukoliko se ratovnija sada ne odmori." Od njenih rei Troj zajea u sebi; bile su pune nenamernih zamerki. On je bio vrhovnik. On je ponovo i ponovo obeavao pobedu ljudima koji su mu verovali. A sada... On oseti otru elju da ukori sebe, da kae stoernicima koliko se gadno preraunao. Ali pre nego to je mogao da pone, poglavar Kalindril progovori. Povreenog poglavara drala su dvojica krvnih gardista, ali bio je u stanju da uini svoj slabi glas dovoljno ujno. 140

"Mortam govoriti o sili koju balaklija Kvan nije imenovao. I dalje ne razumem kako je Opaki ovladao dinom - to prevazilazi moje poimanje. Ali Ljudosea je zaista din i posednut je ogromnom silom. Sa sobom nosi odlomak Kamena Zlozemlja." Poglavar Mhoram bolno klimnu. "Avaj, prijatelji moji", ree on, "mrano je ovo doba za Domaju. Opasnost i smrt opsedaju nas na svakom koraku, a zlo nadvladava sve odbrane. Znam kako je taj din - taj Ljudosea - okrenut protiv nas. To je postignuto uz udruenu mo Kamena i Besomuka. Nijedno od njih samo za sebe ne bi bilo dovoljno - dinovi su jaki i sigurni. Ali zajedno...! Ko bi se u Domaji mogao nadati da e izdrati? Zbog toga din nosi odlomak Kamena Zlozemlja, tako da mo Opakog ostane sa njim, a Besomukova volja poseduje dodatno oruje. Melenkurion abatha! Silno je to zlo." Na trenutak je nemo stajao, kao u oajanju, a jad ispuni stoernike kada su okusili veliinu opisanog zla. Ali onda se pribrao, a oi mu sevnue po krugu. "Pa ipak, uvek je tako sa Opakim. Neka vas poznavanje tog zla ne oslepi niti oslabi. Poglavar Kletnik pokuava da pretvori sve dobro u Domaji u zlo i opaiju. Na zadatak je jasan. Moramo nai snage da pretvorimo zlo i opaiju u dobro. Iz tog razloga se borimo. Ukoliko sada posustanemo, postaemo kao Ljudosea - neprijatelji Domaje i protiv sopstvene volje." Njegove ozbiljne rei primirie stoernike, pomogoe im da povrate odlunost. Meutim, pre nego to je Troj mogao da nastavi, poglavar Verement otro ree: "ta je sa dinovima, Mhorame? ta je sa pohodom? Koliko je jo dua ve izgubljeno u korist Opakog?" Verement je uao u krug sa druge strane Troja dok je poglavar Kalindril govorio. Oblaci na vidu spreili su Troja da vidi Verementov izraz, ali kada poglavar progovori, glas mu je bio otar od gorine. "Odgovori, Mhorame! Proroe i vidovnjae! Da li je i Hirim mrtav? Da li je ijedan od dinova u ivotu?" Troj primi Verementovu gorinu kao napad na ratovniju i upotrebi rei kao bieve da uzvrati udarac. "To nije naa briga. Nita ne moemo preduzeti povodom toga. Ovde smo zaustavljeni - ovde emo iveti ili umreti! Nije bitno ta se deava drugde." U srcu je znao da izdaje dinove, ali nije imao izbora. "Jedino moemo da se borimo. Da li me uje?" "ujem te." Poglavar Verement zamue kao da je shvatio Trojevu silovitopst, a vrhovnik ugrabi priliku da promeni temu. "U redu", ree on itavom krugu. "Najzad znamo kako stojimo. Sada u vam rei ta emo da uinimo povodom toga. Imam plan, a uz pomo poglavara Mhorama ostvariu ga." On se nape i otvoreno ree: "Moramo poi odavde. Ljudoseina vojska verovatno nee doi pre sutranjeg podneva. Do tog vremena, ve nas davno nee biti." Stoernici u trenutku zinue i zatreptae kada shvatie da im nareuje novi mar. Onda njih nekolicina naglas zajea, a ostali se trgoe kao da ih je oamario. ak i Kvan otvoreno zatrepta. Troj je eleo da pohita u objanjenja, ali se suzdrao sve dok Amorin nije kroila napred i pobunila se: "Vrhovnie, zbog ega tvoj raniji plan nee biti dovoljan? Ratnici su dali sve od sebe da stignu do Usudovog Pribegha kao to si zapovedio. Zato moramo da idemo?" "Zbog toga to je Kletnikova vojska previe prokleto velika!" Nije eleo da vie, ali na izvesno vreme nije mogao da se obuzda. "Pobili smo deset hiljada krea i par hiljada pragrdana. Ali ostatak vojske i dalje je tamo napolju. Nisu tri puta vei od nas - ili ak pet puta vei! Ljudosea je dvadeset puta brojniji od nas, dvadeset! Video sam." Uz napor, on obuzda besmisleni bes, potisnu ga. "Moj stari plan bio je dobar dok je trajao", produi on. "Ali naprosto nije uzimao u obzir da Kletnikova vojska moe da bude toliko velika. Sada se mogu dogoditi samo dve stvari. Ukoliko taj din bude slao ovamo vojske od po samo deset ili dvadeset hiljada odjednom, borba e trajati nedeljama. Ali mi imamo hrane samo za est dana - umreemo ovde od gladi. A ukoliko krene jednim velikim udarom, uspostavie kontrolu na oba kraja Pribega. Onda emo biti zarobljeni i moi e da nas pokupi kada god mu se prohte. A sada me sluajte!" povika on preneraenim stoernicima. "Nemam nameru da dozvolim da izginemo sve dok ima iega to mogu da uinim da to osujetim - bilo ega! A ima i jo jedna stvar, samo jedna! Imam jo jedan trik u ovoj igri i imam nameru da ga odigram makar morao da nosim svakog od vas na sopstvenim leima!" ibao je oima po krugu, pokuavao da ispuni bezoki pogled autoritetom, zapovedanjem, nekom vrstom moi koja e naterati ratovniju da ga poslua. "Mariraemo sutra u zoru." Tama mu je obuhvatala vid, ali u svetlosti vatre video je Kvanovo lice. Stari veteran borio se sa sobom, upinjao da nae snage za taj novi zahtev. Nakratko je zatvorio oi, a svi stoernici ekali su ga kao da im je hrabrost u njegovim rukama, tako da moe da je podri ili porekne onako kako on smatra za shodno. Ali glas mu je bio miran. 141

"Vrhovnie, kuda emo marirati?" "Za sada prema zapadu", odvrati vrhovnik ustro, "prema starim ruevinama. Nee biti previe gadno. Ukoliko sredimo stvari kako treba, moemo ii sporije nego to smo to inili do sada." "Hoe li nam rei svoj plan?" "Ne." Troj je bio u iskuenju da kae: ako vam kaem, toliko ete se prestraviti da me nikada neete slediti. Ali umesto toga je dodao: "elim to da zadrim za sebe za izvesno vreme - da sve pripremim. Moraete da mi verujete." Zvuao je sebi poput oveka koji pada sa drveta i dok pada vie ljudima iznad sebe da e ih stii. "Vrhovnie", ree Kvan kruto, "zna da u ti uvek verovati. Svi ti verujemo." "Da, znam", uzdahnu Troj. Preplavi ga nagli zamor i jedva je mogao da uje sopstveni glas. Ve je duboko pao otkako je napustio Veselkamen. Pogrene procene ogolile su mu sa zamisli svu ivotnost, liile ih sve moi da spasu. Pitao se koliko e mu jo stvari biti oteto pre nego to taj rat bude okonan. Proao je dugi trenutak pre nego to je mogao da nae dovoljno energije da kae: "Ima jo jedna stvar. To mora biti uinjeno - vie nemamo nikakvog izbora. Moramo ostaviti neke ljude iza sebe. Da pokuaju da dre Pribeg da nateraju Ljudoseu da misli da smo i dalje tu - da ga uspore. Bie to samoubistvo i zbog toga su mi potrebni dobrovoljci. Dve ili tri eovojne treba da budu dovoljne da stvar upali." Kvan i Amorin to neosetljivo primie; bili su ratnici, srodni sa takvom vrstom razmiljanja. Ali pre nego to je Troj mogao izrei ita vie, poglavr Verement skoi u krug. "Ne!" zakevta on i udari u tlo ezlom. "Niko nee biti ostavljen. Zabranjujem!" Sada je Troj mogao da ga vidi jasno. Mravo lice delovalo je otro kao da je odneto na brusilicu, a i oi su mu resko plamtele. Trojev vrat iznenada je bio suv poput kostiju. Uz tekou, on ree: "Poglavaru Veremente, ao mi je. Nemam izbora. Mar e pobiti ratnike ukoliko ne budu mogli da idu laganije. Zbog toga neko mora da im obezbedi vreme." "Onda u ja to uiniti!" Verementov ton bio je otar. "Ja u drati Usudov Pribeg. To je mesto koje mi odgovara." "Ne moe", usprotivi se Troj, gotovo zamucavi. "Ne mogu te pustiti. Bie mi potreban." Nemoan da podnese silinu Verementovog pogleda, on se okrete poglavaru Mhoramu za pomo. "Vrhovnik Troj govori istinu", ree Mhoram paljivo. "Smrt ti nee zaleiti bol. A bie silno potreban u danima koji su pred nama. Mora poi sa nama." "Sedmice mu!" kriknu Verement. "Zar me ne uje? Rekao sam da ostajem! etra, moja ena, je izgubljena! Ona koju sam voleo svom silinom, pa ipak je nisam voleo dovoljno. Melenkurion! Ne govori mi o tome ta ne mogu ili moram! Ostau. Nijedan ratnik nee biti ostavljen." Mhoram se umea: "Poglavaru Veremente, veruje li da si u stanju da porazi Ljudoseu?" Ali Verement nije odgovorio na to pitanje. "Izlei Kalindrila", ree on otro. "Biete mi potrebni obojica. I pozovi krvnu gardu iz Zaravni. Poinjem u zoru." Onda se okrete i krupnim koracima ode iz kruga u no. Njegov odlazak ostavi Troja zbunjenog i iscrpljenog. Oseao je da mu breme ratovnije ve visi na ramenima, povija mu lea i tera da se kree poput olupine. Zbunjeni premor nije ga inio pogodnim za govore i on naglo otpusti stoernike. Dok je to inio, oseao je da ih izdaje - da im je potreban da ih vodi, da im prui jaku linost oko koje e moi da se okupe. Ali nije imao snage. Otiao je do pokrivaa kao da se nada da e mu san doneti neku vrstu utehe. Smesta je utonuo u iscrpljenost i spavao je sve dok mu san ne postade nemogu - sve dok mu izlazak sunca ne ispuni mozak oblicima i bojama. Kada se digao, otkrio je da je prespavao svu buku koju je stvarala ratovnija dok je obarala logor i otpoinjala mar. Poslednje eovojne ve su epale na putu iz Usudovog Pribega. Gazili su poput bogalja po sunoj, od vreline izbledeloj zemlji Pustara Junika. Mrano psujui zbog sopstvene slabosti, on dohvati par zalogaja hrane koju mu je Ruel ponudio, a zatim pouri prema Pribegu. Tamo je zatekao Kalindrila i Mhorama sa malom grupom krvnih gardista. Poglavari su se popeli sa obe strane junog kraja procepa koliko god su mogli vie uz obruenu parad kamenja sve do nabacanih gromada nagomilanih uz zidove kanjona. Sa tih poloaja upotrebljavali su ezla na nain koji je bacao izmaglicu po vazduhu izmeu njih. Iza njih, u samom Usudovom Pribegu, poglavar Verement teturao je preko stenja i obruenih komada kamenja. Dok se kretao, pleo je ognjem svog ezla kao bakljom na pozadini tmine litica. Samo ga je Tomin pratio. 142

Troj pogleda poblie Kalindrila. Povreeni poglavar delovao je bledo i iscrpljeno, ali je sam stajao i vrsto nosio ezlo. Troj ga pozdravi, a zatim se uspe uz kamenje sa druge strane da se pridrui poglavaru Mhoramu. Poto je stigao do Mhorama, sedeo je i gledao dok se izmaglica micala i uobliavala. inilo se da se lagano obre poput ogromnog toka postavljenog na kraj Pribega. Okretanje ga je nosilo neposredno iznad obruenog kamenja i stenja, tako da je delotvorno zatvarao pod kanjona, a okretao se kao da visi na osovini izmeu Mhorama i Kalindrila. Iza njega, Troj je video samo prazni Pribeg - kosti pragrdana i vukova koje su oistili gavranovi - i samotnog poglavara koji se upinjao gore-dole po stranama kanjona dok mu je oganj skakutao poput svetlosti lutalice. Meutim, ubrzo i Mhoram i Kalindril okonae svoj tegobni posao. Zabili su ezla poput kotvi na ivicama izmaglice i naslonili se o zidove da se odmore. Poglavr Mhoram umorno pozdravi Troja. Posle trenutka oklevanja Troj klimnu prema Verementu. "ta to radi?" Mhoram sklopi oi i ree kao da odgovara Troju: "Napravili smo Re opomene." Dok je smiljao kako da drukije uoblii pitanje, Troj upita: "A ta to radi?" "Zatvara Usudov Pribeg." "Kako e da deluje? Vidim je. Nee iznenaditi Ljudoseu." "Tvoj vid je otar u nekim pogledima. Ja ne vidim Re." Troj nespretno upita: "Ima li tamo napolju ikoga - izuzev Verementa?" "Ne. Svi ratnici su otili. Izviai su pozvani nazad. Nijedan sada ne moe da proe tuda a da se ne sretne sa Rei." "Znai, izloio je sebe - zarobljen je tamo." "Da." Mhoram gnevno ugrize re. Troj se vrati prvom pitanju. "ta misli time da dobije? To je samoubistvo." Mhoram otvori oi i Troj oseti silinu poglavarevog pogleda. "Tako emo obezbediti vreme", ree Mhoram. "Govorio si o potrebi za vremenom." Onda uzdahnu i pogleda niz kanjon. "A poglavar Verement, drubenik etrin, doekae kraj mukama." Troj je oamueno pratio Verementa. Sokolji poglavar nije delovao poput oveka u potrazi za olakanjem. Kao posednut, bacao se gore i dole po ispreturanim ivicama procepa, probijao kroz oboreno kamenje, kosti bez mesa i opreznu tiinu gavranova. Iscrpljivao se. Korak mu je ve bio nesiguran i nekoliko puta je pao. Pa ipak je prekrio manje od treine Usudovog Pribega nevidljivim tkanjem ognja. Ali neka mo, neka neumorna vrstina volje, i dalje su ga gonili. Tokom itavog jutra nastavljao je neobino napredovanje du kanjona i zaustavljao se samo u retkim trenucima da primi vodu i blagovnjae od Tomina. Do prepodneva bio je napola gotov. Ali sada vie nije mogao da odri korak. Morao je da se oslanja o Tomina dok se teturao uz stenje i ponovo niz njega, a oganj ezla posustajao mu je i dimio se. Par gavranova spusti se iz visokih gnezda i poe da jedri oko njega kao da hoe da vidi koliko jo moe da izdri. Ali on je nastavljao; sila koja je plamtela u njemu nije se pokolebala. Na kraju je bio prisiljen da ostavi poslednje jarde Pribega neopletene. Tomin mu pokaza podizanje praine Ljudoseinog prilaska. Ubrzo, vodei talas utih vukova izbi na videlo. Poglavar Verement ostavi se posla, ispravi ramena; dao je Tominu konanu zapovest. Onda je iziao iz Usudovog Pribega da sretne vojsku Opakog. iroki front vukova hitao je prema njemu, iznenada eljan lovine. Ali naposletku oni zastadoe, poee da oklevaju. Nepokolebivi izazov njegovog poloaja zbunjivao ih je. Iako su silovito kljocali zubima i reali, nisu napadali. Okruili su dva oveka i uz zavijanje trali oko njih dok se ostatak vojske pribliavao. Ljudoseina vojska marirala je sa severoistoka dok joj mrana linija ne ispuni obzorje, a trupkanje mirijada nogu ne poe da trese tlo. Izgledalo je da horde Opakog prekrivaju itavu Zaravan, a njihov divovski broj inio je poglavara Verementa patuljastim, kao da stoji pored okeana. Kada din prie blie, utirajui vukove, da se suoi sa poglavarom i krvnim gardistom, ve sama njegova veliina uini da dvojica ljudi izgledaju jadno i beznaajno. Ali kada je din bio na deset jardi od njih, Verement mu pokretom preprei put. "Ne prilazi blie, Besomue moksha!" povika on hrapavo. "Znam te, Jehanume Ljudoseo! Odlazi nazad! Nazad do zla koje te je stvorilo! Poriem ti pravo na prolaz - ja, Verement, drubenik etrin, poglavar Vea Veselkamena! Ovuda nee proi!" 143

Ljudosea zastade. "Ah, poglavar", ree on i zagleda se u Verementa kao da je poglavar previe siuan da bi ga lako video. "Zapanjen sam." Lice mu je bilo izvitopereno, a pogled mu je odavao utisak ivog bola, kao da telo ne moe da mu prikrije povreivanje koje mu nanosi mahnito prisustvo unutar njega. Ali inilo se da mu glas usisava vazduh i pripija se uz njega poput ivog peska. Sadravao je samo prezir i pohotu kada je nastavio: "Jesi li doao da poeli dobrodolicu mom pokolju tvoje vojske? Ali, razume se, ti zna da je premala da bi bila nazvana vojskom. Borio sam se sa vama i sledio vas od Andelejna, ali nemojte misliti da ste me nadmudrili. Znam da elite da me sretnete u Usudovom Pribegu zbog toga to vam je vojska previe slabana da bi se borila drugde. Moda si doao da se preda - da mi se pridrui." "Govori kao budala", zakevta Verement. "Nijedan prijatelj Domaje nikada ti se nee predati niti pridruiti. Priznaj istinu i odlazi. Odlazi, kaem! Melenkurion abatha!" On naglo uhvati ezlo obema rukama i zavitla njime iznad glave. "Duroc minas mil khabaal!" Svim imenima zemne moi, zapovedam ti! Nema ovde pobede za Opakog!" Dok je Verement vikao rei, Besomuk se lecnu. Da se odbrani, on gurnu ruku u konu tuniku i izvadi glatki, zeleni kamen koji mu je ispunjavao pesnicu. Titravi smaragdni plamen poigravao mu je u dubinama i puio se poput uzavrelog leda. On ga stee, natera da se ee zadimi i uskliknu: "Veremente, drubenie etrin, stotinu milja gonio sam dva poglavara pred sobom poput mrava! Zbog ega veruje da mi sada moe pruati otpor?" "Zbog toga to si ubio etru, moju enu!" kriknu poglavar u besu. "Zbog toga to je nisam bio vredan itavog ivota! Zbog toga to te se ne plaim, Besomue! Slobodan sam od svih ogranienja! Nikakav strah niti ljubav ne omeuju mi snagu! Uzvraam ti mrnjom za mrnju, Besomue moksha! Melenkurion abatha!" ezlo mu se zavitla oko glave, a otro plavi udar sile briznu iz drveta na Ljudoseu. Istovremeno, Tomin polete napred sa prstima kao kandama i baci se na dinov vrat. Ljudosea primi napad lako, nemarno. Uhvatio je Verementov plavi udar Kamenom i zadrao ga tamo da gori poput plamena u kadionici. Gotovo smesta, plavi plamen postade duboko, zaslepljujue zelen, zablista sve vie. A drugom rukom, din uputi Tominu udarac koji ga prostre iza Verementa. Ljudosea stade da potiskuje vatru. Poglavarev bes ni ne zatitra. Izmahnuvi ezlom, on zabi metalni kraj poput koplja u brizganje vatre. Divlji, pucketavi zvuci dopirali su iz drveta dok se klobuilo i povijalo - ali je ezlo izdravalo. Verement je uzvikivao mone rei nad plamenom, ponovo ga pokoravao svojoj volji. Lagano se zeleno na ezlu pretvori u plavo. Kada ovlada njime, on ga ponovo zavitla na Besomuka. Ljudosea poe da se smeje. Verementov napad, ojaan delom snage samog dina, uhvati se za Kamen kao da mu je zelena stena fitilj. Onda gladno poe da raste sve dok stub smaragdne vatre ne poe da dosee visoko u vazduh. Uz smeh, Besomuk oinu tom vatrom Verementa. Ova mu raspara ezlo, jednim sevom saee delove u ugarke, preplavi ga. Ali zatim mu se plamen oblikova prema telu, dohvati ga, pripi se i poe da puzi po njemu poput korone. Ruke mu padoe, glava se spusti napred sve dok mu brada ne dirnu grudi, oi se zatvorie; visio je u vatri kao priboden. Ljudosea slavobitno kriknu: "A sad, Veremente, drubenie etrin! Gde ti je sada prkos?" Na trenutak, prezir mu se zaori, poe da odjekuje izmeu litica. Onda produi: "Poraen, koliko vidim. Ali pouj me, lutko. Moe biti da u te ostaviti u ivotu. Razume se, da zadobije ivot mora promeniti stranu. Ponavljaj ove rei: 'Oboavam poglavara Kletnika Opakog. On je jedina re istine.'" Usne poglavara Verementa ostale su stegnute. Unutar paraliueg ognja vilini miii napinjali su mu se dok je stezao eljust. "Izgovori to!" zaurla Ljudosea. Trzajem Kamena, on stee koronu oko Verementa. Jeanje agonije rascepi poglavarove usne. On poe da govori: "Oboavam..." Nije stigao dalje. Iza njega, Tomin skoi da obavi poslednju donost. Jednim udarcem noge, krvni gardista slomi kimu poglavara Verementa. Poglavar u trenutku pade mrtav. Tominovo lice bilo je ubitano zategnuto kada je ponovo nasrnuo na ljudoseu. Ovog puta, napad krvnog gardiste bio je tako brz i silovit da je probio Besomukovu odbranu. On uhvati Ljudoseu, zabi prste u vrat dina. Na trenutak, din nije mogao da ga otrgne. Ovaj mu je zabio prste u debeli vrat sa tolikim besom da Ljudosea nije mogao da mu raskine zahvat. 144

Ali onda Besomuk die Kamen da se njime pomogne. Jednim udarom spalio je Tominove kosti u telu i pretvorio ih u pepeo. Krvni gardista se srui u hrpu bezoblinog mesa. A onda, tokom izvesnog vremena, inilo se da je Ljudosea poludeo. Urlajui poput kataklizme skakao je i gazio Tominovo oblije sve dok okrvavljeni ostaci krvnog gardiste nisu bili ugaeni u travu. A potom odasla nepregledne horde vukova uz zavijanje u tesnac Usudovog Pribega. Gonjeni njegovim besom, ovi slepo pojurie niz kanjon i uletee u Re opomene. Prvi vuk koji je dirnuo Re aktivira je. U tom trenutku odjednom se uini da je stenje nakupljeno u zidovima eksplodiralo. Sila koju je tamo postavio Verement baci padine tesnaca nadole. Smrtonosna kia gromada i sitnijeg kamenja obrui se u kanjon i tako hitro zdrobi hiljade vukova da je opor imao vremena samo za jedan kevtaj uasa. Kada se praina razie, Ljudosea vide da je Pribeg sada blokiran, pretrpan obronjenim stenjem i kamenjem. Vojska bi mogla provesti dane u potucanju kroz ostatke. inilo se da ga je taj ishod smirio. Glad za osvetom nije mu naputala oi, ali mu je glas bio miran dok je uzvikivao zapovesti. Pozvao je grifone. Teko letei sa pragrdanima na leima ovi odoe u Pribeg da se bore protiv Verementove Rei. A za njima Ljudosea posla jamnike, spretne sa kamenjem, da raiste prolaz za ostatak vojske. Gonjena njegovom moi, stvorenja su radila sa mahnitim oajem. Mnogi grifoni behu uniteni zbog toga to su slepo naletali na Re. Dvadesetine jamnika ubie jedan drugoga u mahnitoj elji da poiste krhotine sa dna kanjona. Ali znanstvu vini pragrdani najzad skinue Re opomene. A jamnici obavie ogroman posao. Uz dovoljno vremena i u dovoljnom broju imali su snage i vetine da pomeraju planine. Sada su dizali i komadali nagomilano kamenje. Radili su tokom itave noi, a do zore raistili su prolaz irok deset jardi kroz sredite Pribega. Visoko drei Kamen, Ljudosea povede vojsku kroz kanjon. Na junog kraju Pribega otkri da ratovnije nema. Poslednji njegovi neprijatelji - mala grupa jahaa u kojoj su bila dva poglavara - galopirala je izvan njegovog domaaja. On zaurla kletve za njima, zakune se da e ih goniti do smrti. Ali onda njegove prodorne oi dina razaznae ratovniju, na sedam ili osam milja ispred jahaa. On im raspozna pravac mara - vide kuda su krenuli. I ponovo poe da se smeje. Zvon sarkazma i slavobitnosti odjekivao je o prazne litice Usudovog Pribega. Ratovnija je marirala prema Garotinom estaru. 19. RUEVINE PUSTARA JUNIKA U asu kada je vrhovnik Troj pojahao od Usudovog Pribega sa poglavarima Mhoramom i Kalindrilom i grupom krvnih gardista, on odloi u stranu uznemirenost, polusvesnu udnju da sakrije glavu. Nestao je i oseaj uasa koji ga je paralizovao kada je poglavar Verement umro. Potiskivao je te stvari tokom mraka noi, dok su se Mhoram i Kalindril borili da odre Re opomene. Sada se oseao neobino saeen. Bio je vrhovnik i vratio se svom poslu. Razmiljao je - odmeravao rastojanja, procenjivao meusobne odnose brzina, predviao brzinu osipanja ratovnije. Zapovedao je. Video je potrebu svoje vojske za vostvom kao da je to na neki nain uasno. Ispred njega, ratovnija je lagano skretala pema jugu da izbegne podnoje planine pred sobom, a preko tog lakeg terena ila je brzinom koja nije mogla pokriti vie od sedam milja dnevno. Ali uslovi mara ipak su bili uasni. Vojska je zalazila u sasuenu polupustinju Pustara Junika. Nijedan zaostatak niti nagovetaj jeseni nije vlaio sasueni vetar koji je duvao prema severu iz sune, beivotne Sive Pustinje. Najvei deo trave ve je nestao, a nekoliko potoia i reica koji su se slivali sa planine isparavali su pre nego to zau pet milja u Pustaru. A ak i juno od podnoja planine teren je bio teak - erodiran, neravan i iseen dugim vekovima duvanja jalovog vetra u nazubljene bregove, jarkove i ance. Ishod je bila otra, od vreline izbledela zemlja posednuta neobinom i neprijateljskom lepotom. Ratovnija je bila prisiljena da marira preko utabanog tla koje je pod nogama bilo tvrdo i neprijateljsko poput kamena, pa ipak je dizalo gustu prainu kao da ne predstavlja nita drugo osim praha. Na tri milje od Pribega, Troj i njegovi pratioci naioe na prvog mrtvog ratnika. Le drvograanina leao je izoblien na tlu poput rtve muenja. Iscrpljenost mu je zacrnela usne i jezik, a upiljene oi bile su mu pune praine. Troj je imao ludaki poriv da se zaustavi i sahrani ratnika. Ali bio je siguran u svoje 145

proraune; po toj paleoj vrelini, gubici ratovnije verovatno e se udvostruavati svakog dana. Nijedan od ivih nije mogao dopustiti odvajanje vremena i snage na brigu za mrtve. Do vremena kada je vrhovnik stigao vojsku, izbrojao je jo deset palih ratnika. Brojevi su mu se gonili po mozgu: jedanaest mrtvih prvog dana, dvadeset dva drugog, etrdeset etiri treeg - est stotina devedeset tri ljudska bia ubijena surovim zahtevima mara pre nego to stignu na odredite. A Bog sam zna koliko jo posle - on zatee sebe kako se pita hoe li ikada vie biti u stanju da usni. Ali prisili se da obrati panju kada mu Kvan i Amorin podnesoe raport o nastojanjima da odre ratnike u ivotu. Hrana je bila racionisana; svi vrevi sa vodom dopunjavani su na svakom potoku, koliko god malom; svaki stoernik i bojni stoernik iao je peke da bi konji mogli da nose najslabije mukarce i ene; Kvanovi preostali jahai isto su tako hodali, a povreeni konji nosili su raneve i pale ratnike; sve izvianje i prikupljanje vode obavljali su krvni gardisti. A svakom ratniku koji nije mogao dalje ostavljana je hrana i nareivano mu je da potrai bezbednost u planinama. Zapovednici nisu mogli uiniti vie nita. Sve to ispunjavalo je Troja bolom. Ali onda mu Kvan opisa koliko je malo ratnika odabralo da napusti mar i skrije se u brdima. Ta novost primiri Troja; oseao je da je istovremeno uasno i divno da je toliko mukaraca i ena spremno da ga sledi do samog kraja njegovih zamisli. Prikupio je pouzdanje da odgovori na neizbena pitanja Kvana i Amorine. Kvan pree bez okolienja na sr problema: "Da li nas Ljudosea sledi?" "Da", odvrati Troj. "Poglavar Verement zadobio nam je otprilike jedan dan. Ali din sada stie za nama - i stie brzo." Kvanu nije bilo potrebno da pita ta se dogodilo sa poglavarom Verementom. Umesto toga, on ree: "Ljudosea e se brzo kretati. Kada e nas stii?" "Negde sutra po podne. Najkasnije sutra uvee." "Onda smo izgubljeni", ree Amorin, a glas joj je podrhtavao. "Ne moemo bre. Ratnici su previe iznureni da se okrenu i bore. Vrhovnie", preklinjala ga je, "skini to sa mene. Daj mesto prvog stoernika drugome. Ne mogu podneti... ne mogu dati te zapovesti." Pokuao je da je smiri svojom samouverenou. "Ne brini. Jo nismo poraeni." Ali samom sebi vie je zvuao histerino nego samouvereno. Imao je naglu elju da vriti. "Neemo morati da mariramo bre. Naprosto emo jo malo okrenuti prema jugu, tako da stignemo do ruevina starog grada - 'Doriendor Korieva', kako ga zove Mhoram. Trebalo bi da stignemo tamo pre sutranjeg podneva." Osetio je da govori previe brzo. Prisilio se da uspori dok je objanjavao svoje namere. Onda je osetio olakanje kada je video mrgodno povlaivanje na licima oficira. Prva stoernica Amorin duboko, drhtavo uzdahnu kada je ponovo smogla hrabrost, a Kvanove oi zasvetlucae krvavim obeanjima za neprijatelja. On kratko upita: "Ko e zapovedati eovojnama koje moraju da ostanu?" "Dopusti meni", ree Amorin. "Na kraju sam snage za ovaj mar. elim da se borim." Balaklija otvori usta da joj odgovori, ali Troj ih zaustavi oboje jednim pokretom. Na trenutak je u umu odmeravao terete, traio taku ravnotee. Onda ree Kvanu: "Poglavari i ja ostaemo sa prvom stoernicom Amorin. Bie nam potrebno osam eovojni dobrovoljaca i svaki konj koji jo moe da stoji. Krvna garda e verovatno ostati sa nama. Ukoliko to obavimo kako valja, veina e nas preiveti." Kvan se namrgodi na tu odluku. Ali prihvatanje mu je bilo isto toliko iskreno koliko i nedopadanje. On ree Amorini: "Moramo nai one koji su spremni i pripremiti ih danas, tako da sutra ne gubimo vreme." U znak odgovora, prva stoernica pozdravi Kvana i Troja, a zatim odjaha u ratovniju. Drala se uspravnije nego to je to inila ve nekoliko dana, a njena spremnost pokaza Troju da je obavio ispravan izbor. On klimnu za njom u sarkastinoj estitki samom sebi to je bar neto uinio kako treba. Ali Kvan je i dalje imao pitanja. On kratko ree: "Izvini, vrhovnie - ali bili smo prijatelji i moram ti ovo rei. Zbog ega mi ne objasni zato sada mariramo? Ukoliko Usudov Pribeg nije borilite koje eli, moda e Doriandor Koriev posluiti. Zbog ega ovaj uasni mar mora da se nastavlja?" "Ne, neu objasniti. Ne jo." Troj je zadravao konani plan za sebe kao da utanjem i tajanstvenou moe da zadri uas. "A Doriendor Koriev nee posluiti. Tamo bismo se mogli boriti dan ili dva. Ali posle toga, Ljudosea bi nas okruio i naprosto pritisnuo. Moramo da uinimo neto bolje." Balaklija mrgodno klimnu. Trojevo odbijanje rastuivalo ga je poput izraavanja nepoverenja. Ali polo mu je za rukom da se suvo nasmei kada je rekao: "Vrhovnie, zar tvojim planovima nema kraja?" 146

"Da", uzdahnu Troj. "Da, ima. I stii emo tamo. A posle toga, Mhoram e morati da nas spase. Obeao je..." Zbog toga to nije mogao da gleda Kvanu u oi sa svim svojim nedostacima, on se okrete. Podbo je Merila petama i poao u potragu za poglavarima. eleo je da im objasni namere u vezi sa Doriendor Korievim i da pronae kakvu jo pomo Mhoram ili Kalindril mogu pruiti ratovniji. Tokom odmora tog dana i sledeeg jutra, on primi redovne raporte krvne garde o napretku Ljudosee. Vojska dina-Besomuka bila je ogromna i nespretna; prela je samo devet milja tokom dana posle prolaska kroz Usudov Pribeg. Ali nije se zaustavila tokom mrane noi, a samo se nakratko odmorila pre zore. Troj proceni da e din stii do Doriendor Korieva do popodneva. Od tog znanja poe da udi da potera ratovniju bre. Ali nije mogao. Previe ratnika napustilo je vojsku ili pomrlo te noi i sledeeg jutra. Na njegovu preneraenost, osipanje se utrostruilo. Litanija brojeva prolazila mu je kroz mozak - jedanaest, trideset tri, devedeset devet - tom brzinom, sam mar odnee etiri hiljade etiri rtve do kraja estog dana. A ivoti e se gubiti i u Doriendor Korievu. Bile su mu potrebne sloene jednaine da odmeri muke vojske. Nije pokuavao da je pouruje. Kao posledica toga, ratnici su mu bili samo na milju ispred Ljudosee kada pooe niz dugaku padinu prema ruevinama Doriendor Korieva. Drevni grad nalazio se na vrhu brega pod venom mrgodom planina, a sam breg stajao je na poetku venca prema jugu. Ruevine su se uzdizale na liniji koja je razdvajala, skrivala jednu od druge, istonu i zapadnu stranu Pustara Junika. U prolim dobima, kada je grad iveo i cvetao, savreno je zaposedao severni ugao te oblasti, a sada su niski, masivni ostaci utvrda svedoili o tome da su stanovnici grada znali vrednost svog poloaja. Prema predanjima ouvanim u Kevinovom Znanstvu, ti ljudi behu ratoborni; bio im je neophodan strateki poloaj. Poglavar Kalindril prevodio je ime kao "Glavno mesto" ili "Oaj neprijatelja". Predanja su govorila da je Doriendor Koriev vekovima bio glavni grad naroda koji je rodio Bereka Troprsta. To je bilo doba prevlasti Jedine ume u Domaji. Tada ne bee Pustara juno od planina; oblast je bila zelena i naseljena. Ali ubrzo je postala prenaseljena. Grupe ljudi iz te june zemlje lagano su prelazile u Domaju i poinjale da napadaju umu. Najpre su eleli samo drvnu grau za civilizaciju Doriendor Korieva. Onda su eleli polja za letinu. Potom su eleli domove. Uz nesvesnu pomo drugih doseljenika sa severa, najzad su uspeli da osakate Jedinu umu. Ali ta povreda imala je mnogo posledica. Sa jedne strane, obaranje drvea rainilo je zabranu koju je Kolos Oborine postavio preko Donje Zemlje. Osloboeni su Besomuci - oslobaanje koje je sa tvrdoglavom neizbenou dovelo do unitenja monarhije Doriendor Korieva u velikom ratu Bereka Troprsta. A sa druge strane, gubitak moda stotinu hiljada kvadratnih milja ume izmenio je prirodnu ravnoteu Zemlje. Svako oboreno drvo zabijalo je dublje neizbeni usud Glavnog mesta. Kako je drvee umiralo, june zemlje gubile su razvoe koje ih je uvalo od Sive Pustinje. Vekovima poto je razaranje Jedine ume postalo nepovratno, te zemlje pretvorie se u sune ruevine. Ali grad je bio pust od vremena Bereka, prvog poglavara. A sada, posle milenijuma vetra i praine, od Glavnog mesta nije preostalo nita izuzev uspravnih odlomaka njegovih zidova i zgrada, neke vrste zemaljske mape koju su obrazovali beskrvni ostaci njegove velianstvenosti. Vrhovnik Troj mogao je sakriti itavu vojsku po lavirintima prostora i prolaza. Iza delova zidova koji su se besmisleno pruali u nebo ratnici su danima mogli voditi gerilski rat protiv vojske sline veliine. Troj se uzdavao da Ljudosea to zna. Plan mu se otro oslanjao o njegovu sposobnost da ubedi dina da je ratovnija odabrala da postavi poslednje uporite u Doriendor Korievu, umesto sigurne smrti u Garotinom estaru. Vodio je vojsku u maru pravo uz dugaku padinu, a zatim u bezube vratnice glavnog mesta. Onda je proveo ratnike kroz grad i napolje na zapadnu stranu, gde su bili skriveni od Ljudosee grebenom na kome je stajao grad. Onda je dao Kvanu nareenja i onoliko ohrabrenja koliko je mogao. Zatim je pozdravio balakliju i gledao kako glavno telo ratovnije marira niz padinu. Kada je nestalo, on i njegovi doborovoljci vratie se do grada sa dva poglavara, prvom stoernicom Amorin, svim krvnim gardistima i svakim konjem dovoljno jakim da ponese jahaa. Meu ruevnim zidovima, on se obrati ratnicima iz osam eovojni koje su se ponudile da kupe ratovniji bekstvo iz Doriendor Korieva. Imao je oseaj suvoe i zategnutosti u grlu kada je poeo: "Svi ste dobrovoljci i zbog toga neu da se izvinjavam zbog onoga to inimo. Ali elim da budem siguran da znate zato to inite. Imam dva glavna razloga. Najpre, pruiemo ostalim ratnicima priliku da poveaju rastojanje 147

izmeu sebe i Ljudosee. Drugo, pomoi emo istiskivanje pobede u ovom ratu. Pripremam malo iznenaenje za Kletnikovu vojsku, a mi emo da pomognemo da upali. Delovi te vojske kreu se bre od drugih - ali ukoliko se previe raire, nee svi upasti u moju zamku. Zato emo ih okupiti na ovom mestu." On zastade da pogleda ratnike. Stameno su stajali pred njime sa izrazima obojenim svim moguim prelivima namrgoenosti, iscrpljenosti ili odlunosti, a same kosti kao da su im zraile smrtnou. Pred tim prizorom on poe da shvata Mhoramovu tvrdnju da zasluuju da znaju istinu; sluali su mu zapovesti samim duama. On grubo nastavi: "Ali ima jo jedna stvar. Ljudoseina vojska moda planira za nas neko iznenaenje. Mnogi od vas bili su sa balaklijom Kvanom tokom one oluje - znate o emu govorim. Taj din ima mo i namerava da je upotrebi. Mi emo mu pruiti priliku. Biemo meta, tako da ono to uini pogodi nas, a ne ostatak ratovnije. Mislim da to moemo preiveti - ukoliko izvedemo stvari kako treba." On se naglo okrete prema Amorin i naredi joj da razmesti eovojne po stratekim poloajima sa istone strane glavnog mesta. "Proverite linije povlaenja. Neu da mi se ljudi pogube po ovim lavirintima kada doe vreme da se izvuemo." Onda se obrati krvnoj gardi i zatrai da pou u izvianje iza grada, du grebena. "Moram smesta saznati ako Ljudosea pokua da nas opkoli." Terel klimnu i nekoliko krvnih gardista odjaha. Prva stoernica Amorin povede svoju eovojnu nazad preko Doriendor Korieva. Ostavili su sve konje, ukljuujui i Ranihine, na zapadnoj kapiji, pod straom nekoliko krvnih gardista. U pratnji ostalih krvnih gardista, Troj i dva poglavara pooe peke do istonog zida. Dok su prolazili kroz ruevine, poglavar Mhoram upita: "Vrhovnie, veruje li da Ljudosea nee pokuati da nas opkoli? Zbog ega bi postupio drugaije?" "Instinkt", odvrati Troj kratko. "Mislim da e veoma paziti da nas pusti da pobegnemo sa zapadne strane. uo si ga kako se smeje - tamo kod Usudovog Pribega - kada je video kuda smo krenuli. Mislim da u stvari eli da nas pritesni uz Garotin estar. On je Besomuk. Verovatno smatra da je zamisao da upotrebi tu umu protiv nas neizmerno zabavna." Onda je bio zahvalan to se Mhoram uzdrao od pitanja ta on sam misli o Garotinom estaru. Nije eleo da razmilja o tome. Umesto toga pokuao je da se usredsredi na raspored grada, tako da moe da se probije kroz njega i nou ukoliko to zatreba. Ali srce mu nije bilo posveeno zadatku. Ophrvavalo ga je previe drugih bojazni. Kada je stigao do istonog zida i popeo se uz obruene ostatke da proviri, ugledao je Ljudoseinu vojsku. Prilazila je poput velikog obezbojenja, tamne modrice preko izbledelog tla Pustare. Prednji kraj pruao joj se i severno i juno od ruevina. Bila je udaljena manje od milje. I bila je ogromna van svakog poimanja. Troj nije mogao da zamisli kako je poglavar Kletnik bio u stanju da stvori toliku vojsku. Prilazila je sve dok nije stigla do podnoja brega na kome je stajao Doriendor Koriev. Dok je gledao, Troj dohvati balak maa kao da je to jedina stvar koja ga uzdrava od panike. Nekoliko puta je pruio ruku da podesi sunane naoari koje vie nije imao. Taj pokret bio je poput nevoljne molitve ili preklinjanja. Ali nijedan poglavar nije ga gledao. Lica su im bila uperena prema Ljudosei. Troj gotovo uskliknu od oduevljenja kada din-Besomuk zaustavi vojsku u podnoju brega. Zaustavljanje proe kroz horde poput oka, kao da je sila koja ih je gonila udarila u zid. Vukovi su oseali miris plena; sada poee da zavijaju od osujeenosti to su se zaustavili. Pragrdani su mahnito kevtali. Izvitoperena ljudska bia jeala su, a jamnici su gladno poskakivali sa noge na nogu. Ali Ljudoseino zapovedanje sve ih je dralo. irili su se dok ne obrazovae spremni luk oko itave istone strane brega, a zatim stadoe da ekaju. Kada je bio zadovoljan poloajem svoje vojske, Besomuk napravi par koraka uz breg, poloi pesnice na bokove i sarkastino povika: "Poglavari! Ratnici! Znam da me ujete! Posluajte moje rei! Predajte se! Ne moete pobei - zarobljeni ste izmeu Pustinje i estara. Mogu vas obrisati sa lica Zemlje desetinom snage. Predajte se. Ukoliko mi se pridruite, moda u biti milosrdan." Na re milosrdan, graja protesta i gladi podie se iz vojske. ekao je da galama prestane pre nego to je nastavio: "Ukoliko odbijete, unitiu vas! Spaliu vam i razneti domove. Od Veseldrva u stvoriti kosturnicu, a Veselkamen u upotrebiti kao ubrite. Unitavau i sakatiti Domaju do sloma samog vremena! Sluajte me i oajavajte! Predajte se ili umrite!" 148

Na to, neodoljivi poriv zahvati vrhovnika; osujeenost i bes previrali su u njemu. Bez upozorenja, iskoio je na zid. Rairio je noge da se uvrsti i prkosno digao pesnice. "Ljudoseo!" povika on. "Gamadi! Ja sam vrhovnik Hail Troj! Ovde ja zapovedam! Pljujem ti u lice, Besomue! Ti si samo rob! A i tvoj gospodar samo je rob! Robuje gladi i gloe svoju bezvrednost kao staru kosku. Odlazi nazad! Ostavi Domaju! Mi smo slobodni ljudi. Oajanje je nemono nad nama. Ali ja u te nauiti oajanju ukoliko se usudi da se bori protiv mene!" Ljudosea zarea zapovest. Tuce struna na lukovima zazuja; strelice sunue pokraj Trojeve glave kada ga Ruel povue sa zida. Troj se zatetura kada je sleteo, ali ga Ruel zadra. Kada vrhovnik povrati ravnoteu, Mhoram ree: "Ozbiljno si rizikovao. ta si time dobio?" "Razbesneo sam ga", odvrati Troj nesigurno. "Ovo treba da bude izvedeno kako valja i ja u to da uradim. to se vie razbesni, bolje emo stajati." "Jesi li toliko siguran u to ta e uiniti?" "Da." Troj oseti udnu uverenost, ubeenje da se nee pokazati da grei sve do samog kraja. "Ve to ini - zaustavio se. Ukoliko se dovoljno razbesni, najpre e nas sam napasti. Vojska e mu i dalje stajati. To elimo." "Onda verujem da si uspeo", umea se poglavar Kalondril tiho. Gledao je preko zida dok je govorio. Mhoram i Troj mu se pridruie i videe na ta je mislio. Ljudosea se povlaio sve dok izmeu njega i brda ne ostade prazno, ravno tlo. Oko njega, vojska se komeala. Nekoliko hiljada pragrdana pokrenu se da obrazuje klinove sa metrima znanstva spremnim sa obe strane. Tamo su ekali dok je din-Besomuk ocrtavao iroki krug u praini koristei vrh jednog buzdovana metra znanstva. Onda Ljudosea naredi svima osim pragrdana da iziu iz kruga. Kada se prostor raistio, metri znanstva poee da rade. Napevajui u neritminom jednoglasju poput hipnotisanog hora pasa, pragrdani poterae svoje moi napred, u ruke metara znanstva. Metri znanstva uperie vrhove buzdovana u obod Ljudoseinog kruga i poee lagano da pomeraju gvoe napred i nazad. Nizak, zujavi zvuk postade ujan. Pragrdani su pevali sopstvenim opakim jezikom, a od njihove pesme ravno, utabano tle poe da podrhtava. Zujanje se lagano pojaavalo, kao da je u praini zarobljen roj ogromnih, mahnitih osa. A krug u zemlji poe vidljivo da pulsira. Stenje i zemlju obuhvati promena poput poveanja topline; vreli, crveni titraji nasumino su plesali po krugu, a povrina poe da mu previre. Zujanje postade silovitije, otrije. Proces je bio spor, ali uasna opinjenost inila je da posmatraima deluje hitro. Kako je dnevna svetlost poela da zamire na bolnom nebu, zujanje je zameni poput tegobnog jeanja samog tla. Besomukov krug je treptao i kljuao kao da je zemljite u njemu rastopljeno. Zvuk je muio Troja; grabio mu je ui, puzao mu po koi poput vai. Znoj mu ovlai bezoko elo. Izvesno vreme plaio se da e biti prisiljen da vriti. Ali pisak najzad izie iz opsega njegovih ula. Bio je u stanju da se okrene, da nakratko otpoine. Kada je vratio pogled na krug, otkrio je da su se pragrdani povukli iz njega. Ljudosea je tamo stajao sam. Demonski pogled zahvatao mu je lice dok je piljio u vrelo, crveno, uzavrelo tlo. U rukama je drao jednog metra znanstva. Ovaj je prestravljeno jeao, drao buzdovan, ali nije mogao da mu raskine zahvat. Uz smeh, Ljudosea podie metra znanstva iznad glave i zavitla ga u krug. Kada ovaj udari u tlo, vrisak mu zamre u blesku vatre. Preostao mu je samo buzdovan, lagano se topio na povrini. Kada je sunce zalo, Ljudosea poe da koristi svoj odlomak Kamena da preoblikuje istopljeno gvoe, da ga kuje u neto novo. Blago, kao da se plai da bi ga din-Besomuk mogao uti, Troj upita poglavare: "emo to? ta to radi?" "Pravi alatku", proapta Mhoram, "Neko sredstvo da povea ili usredsredi mo." Znaenje toga dade Troju oseanje mrgodnog zadovoljstva. Strategija mu je bila opravdana bar utoliko da e glavno telo ratovnije biti poteeno ovog posebnog napada. Ali znao je da takvo opravdanje nije dovoljno. Konana igra poivala mu je u trbuhu poput mrtvog tega. Oekivao je da izgubi zapovednitvo nad ratovnijom im je razotkrije; toliko e zgroziti ratnike da e se pobuniti. Posle tolikih obeanja pobede, oseao se kao lani prorok. Pa ipak mu je plan bio jedina nada ratovnije, jedina nada Domaje. Molio se da mu Mhoram bude dorastao. 149

Sa zalaskom sunca, vid ga izda. Bio je prisiljen da se oslanja na Mhoramovo izvetavanje o napredovanju Besomuka. U tami se oseao zarobljeno, lien zapovedanja. Mogao je da vidi samo amorfni, mutni sjaj rastopljene zemlje. Povremeno bi razaznao blesak i sevanje otre zelene boje preko crvenila, ali to mu nije nita znailo. Jedina uteha bila mu je u injenici da je za Ljudoseino pripremanje bilo potrebno vreme. Du zidova, sa obe njegove strane, eovojne prve stoernice Amorin nadgledale su Besomukove radove. Niko nije spavao; naperena pretnja Ljudoseine vojske sve je opinila. Izlazak meseca nije umanjio tminu; do mladog meseca ostalo je samo tri noi. Ali Besomukovo kovanje bilo je dovoljno sjajno da zamrai zvezde. Tokom itavog dugog bdenja Ljudosea nijednom nije napustio rastopljeni krug. Izvesno vreme posle ponoi izvadio je novonapravljeni skiptar i ohladio ga mahanjem nad glavom u kii iskara. Onda mu je na kraj uvrstio svoj komad Kamena. Ali kada je zavrio, ostao je pored kruga. Kako je no bledela prema danu, pravio je pokrete i pevao prema rastopljenom kamenu, ispredao ini iz njegove vrele siline. Ovaj mu je otro obasjavao pokrete, a Kamen je s vremena na vreme sevao preko njega, odavao zelene odsjaje zlobe. Ali sve to Troj nije mogao da razazna. Drao se svoje nade. U tami, prorauni su mu bili jedina preostala stvarnost i on ih je deklamovao kao brojanicu noi. Kada ga prvi prorez zore dodirnu sa istoka, osetio je neku vrstu oduevljenja. Tiho je zatraio Amorin. "Vrhovnie." Bila je odmah pokraj njega. "Amorin, sluaj. To udovite je napravilo greku - protrailo je previe vremena. Sada emo ga naterati da plati za to. Vodi ratnike odavde. Poalji ih za ratovnijom. ta god da se desi, taj din nee nas dobiti toliko mnogo koliko misli. Samo zadri po jednog ratnika za svakog dobrog konja kojim raspolaemo." "Moda bi trebalo da svi poemo", odvrati ona, "pre nego to Besomuk napadne." Troj se nasmei na tu ideju. Mogao je da zamisli Ljudosein bes kada bi prilikom napada otkrio da je Doriendor Koriev prazan. Ali znao je da jo nije zadobio dovoljno vremena. Odgovorio je: "elim da mu iscedim jo pola dana. Sa krvnom gardom i par stotina ratnika moi emo to da izvedemo. A sada, pokret." "Da, vrhovnie." Smesta je pola i ubrzo je mogao da uje kako se veina ratnika povlai. Ponovo je dograbio zid i zagledao se u izlazak sunca, ekajui da mu doe vid. Ubrzo postade svestan da se suni vetar sa juga pojaava. Onda mu se izmaglica die iz uma. Najpre je mogao da vidi ruevni zid, zatim padinu brega; najzad je opazio vojsku koja je ekala. Nije se pokrenula tokom noi. Nije joj bilo potrebno da se pokrene. Ljudosea je i dalje stajao posred kruga. Vatra tla je zamrla, ali pre nego to je nestala iskoristio je da obavije sebe u blistavu, prozranu auru sile. Unutar te sile, bio je uspravan poput ikone. Drao je skiptar kruto nad glavom; nije se micao; nije isputao ni zvuka. Ali kada ga sunevo svetlo dodirnu, vetar iznenada udari u estoko duvanje poput silovitog izdisanja kroz zube Pustinje. A pojaavao se u nepravilnim udarima kao kada poinje da duva iroko. Onda tihi povik jednog ratnika skrenu Trojevu panju sa Ljudosee. On okrete glavu i zagleda se u drelo sve jae bure. Sa jugoistoka, tamo gde se Venac Junika sretao sa Sivom Pustinom, prema Doriendor Korievu stizao je tornado. Njegov talasavi stub orao je pravo preko Pustare. Odavao je toliki utisak moi da proe nekoliko trenutaka pre nego to je Troj shvatio da nije re o onoj vrsti kovitlaca kakvu je poznavao. Nije sa sobom nosio ni kiu, ni oblake; bio je suv poput Pustinje. I nije nosio ni prainu ni pesak; bio je prozraan poput praznog vazduha. Uopte nije trebalo da bude vidljiv. Ali ista silina uinila ga je vidljivim za Haila Troja. Oseao je kako dolazi. Bio je toliko iv za njega da najpre nije mogao da pojmi injenicu da se tornado ne kree sa vetrom. Orkan je duvao pravo sa juga, divljaki otrzao prainu kako je nailazio. A tornado je zasecao dijagonalno preko njega, nije obraao panju na vetar, ve je urlao pravo prema Doriendor Korievu. Troj je piljio u njega. Praina mu je napunila usta, ali on nije bio svestan toga sve dok nije pokuao neto da vikne. A onda, grevito kaljui, otrgao je oi sa prizora. iroko ga smesta zakai. Kada je prestao 150

da gleda u tornado, zateturao se od siline vetra. Ruel ga uhvati. Okrenuo se oko krvnog gadriste i bacio prema poglavaru Mhoramu. Kada je stigao do Mhorama, povikao je: "ta je to?" "Neka nas Tvorac sauva!" odvrati Mhoram. Urlajui vetar otrzao mu je glas sa usana i Troj ga je jedva uo. "To je vrtlog strepnje." Troj pokua da potera rei kroz vetar do Mhoramovih uiju. "ta e da uini?" Viui pravo u Trojevo lice, Mhoram odgovori: "Izazvae u nama strah!" Sledeeg trenutka povukao je Troja za ruku i pokazao navie, prema vrhu tornada. Tamo su letela mnogobrojna mrana stvorenja, jahala gornje slojeve tornada. Tornado je ve preao vie od polovine rastojanja do Doriendor Korieva i Troj je otro video stvorenja. Bile su to optice velike poput krea. Imala su stisnuta, satanska lica poput slepih mieva, iroka orlovska krila i masivne, nazubljene kande. Dok su letele, dozivale su jedna drugu i otkrivale dvostruke nizove kukastih zuba. Krila su im tukla od poude. Bila su to najjezivija stvorenja koja je Troj ikada video. Dok ih je gledao, pokuavao je da se pripremi za borbu protiv njih - procenjivao im je brzinu, proraunavao vreme preostalo do nailaska, planirao odbranu. Ali mutile su mu um; nije mogao da pojmi postojanje koje ih je doputalo. Borio se da se pokrene, da dovoljno povrati ravnoteu da kae sebi da ve osea ukus vrtloga strepnje. Ali bio je paralisan. Glasovi su vikali oko njega. Imao je nejasni oseaj da horde Ljudosee radosno pozdravljaju vrtlog - ili su ga se i one plaile? Nije znao. Onda ga Ruel dograbi za ruku, otre od zida, povika mu u uvo: "Vrhovnie, doi! Moramo da organizujemo odbranu!" Troj nije mogao da se seti da je ikada ranije uo jednog krvnog gardistu kako vie. Ali ak i sada Ruelov glas nije zvuao panino. Troj oseti da u takvoj imunosti ima neeg jezivog. Pokuao je da se obazre, ali vetar je ibao ruevine tolikom prainom da su se sve pojedinosti izgubile. Oba poglavara su nestala. Ratnici su trali u svim smerovima, teturali se nasuprot vetru. Krvni gardisti pojavljivali su se na vidiku i nestajali poput zloduha. Ruel ponovo viknu na njega. "Moramo spasti konje! Poludee od straha!" Jedan izgubljeni trenutak, Troj poele da je vrhovna poglavarka Elena sa njim, da joj kae da to nije njegova greka. A onda naglo shvati da je napravio jo jednu greku. Ukoliko pogine, niko nee znati kako da spase ratovniju. Konani plan poginue sa njim i za posledicu svi mukarci i ene njegove vojske bie iskasapljeni. Ovo uvianje kao da ga je gurnulo poreko ruba. Pao je na kolena. iroko i praina su ga davili. Ruel povika: "Vrhovnie! Izopaenje napada!" Na re Izopaenje, potpuna lucidnost obuze Troja. Strah mu ispuni sve misli kristalnom otrinom. Smesta je shvatio da krvni gardista pokuava da ga raini; Ruelova nepopustiva vernost bila je svestan napad na njegovu sposobnost zapovedanja. Od tog uvianja oseti vrtoglavicu, ali reagovao je bistro, veto. Poslednji put se obazro oko sebe, video kako se jedna ili dve prilike i dalje kolebaju napred-nazad kroz modru agoniju praine. Ruel se pokretao da ga uhvati. Nad glavom, mrane ptice obruavale su se prema ruevinama. Troj uze kamen i die se na noge. Kada ga je Ruel dodirnuo, on iznenada pokaza iza krvnog gardiste. Ruel se okrete da pogleda. Troj ga udari u potiljak kamenom. Onda vrhovnik potra. Nije mogao da napreduje naspram vetra i zato se dao popreno na njega. Zidovi graevina uzdizali su se iz praine i nadnosili nad njim. Poao je prema kapiji. Bez upozorenja, naleteo je na prvu stoernicu Amorin. Dohvatila ga je, poela da ga udara povicima nalik na strah. Ali i ona je bila neko veran, neko ko mu nije pretio. On nalete na nju ramenom, baci je na tlo. Smesta je utekao u lavirint glavnog mesta. Nekoliko puta je pao kada je vetar iskakao na njega kroz neoekivane pukotine po zidovima. Ali silio se da ide dalje. Jasnoa njegovog uasa bila je potpuna; znao je ta mora da ini. Posle kratke, haotine borbe, naao je ono to mu je bilo potrebno. urno je izleteo na sredite ogromnog otvorenog prostora - bili su to ostaci jedne od dvorana za sastanke Doriandor Korieva. Na tom nezatienom prostranstvu, silina vetra otrovno ga je tukla. On joj poele dobrodolicu. Oseao je paradoksalno veselje od straha; sopstveni uas ga je oduevljavao. Stao je poput uzbuenog fanatika nasred otvorenog prostora i digao pogled da vidi koliko e jo dugo morati da eka. 151

Kada se obazre, srce mu poskoi. Jedna ptica bez napora je klizila prema njemu, kao da u potpunosti upravlja vetrom. Prilaz do njega bio joj je ist. Lakoa njenih pokreta izazivala je u njemu uivanje i on se pripremi da joj skoi u kande. Ali kada mu se primakla, on vide da ova u monim kandama nosi Ruelovo zgreno telo. Mogao je da vidi Ruelove ravne crte lica bez ikakvih oseanja. Krvni gardista delovao je kao da je izdan. Gr protrese Troja. Kada ptica sunu prema njemu, on se priseti ko je. Silina uasa galvanizovala mu je miie; dograbio je ma i udario. Njegov udarac raspoluti lobanju ptice. Njena teina ga preturi. Zelena krv briznu mu preko glave i ramena. Vrela krv gorela ga je poput kiseline i toliko je zaudarala na cvetnu esenciju da mu se smui. Uz prigueni krik, on se uhvati za elo, pokua da otrgne bol. Ali palea kiselina prodirala mu je eonu traku, sagorevala lobanju na putu ka mozgu. On izgubi svest. Probudio se u tiini i tmini noi. Posle dugog protoka vremena poput beskrajnog krika, digao je glavu. Vetar je nagomilao prainu na njega, a njegov pokret je poremeti. Ispunila mu je grlo, usta i plua. Ali on prigui gr kalja i poe da oslukuje u tami. Svuda oko njega Doriendor Koriev bio je miran poput mogile. Vetar i vrtlog su nestali i ostavili samo pononu prainu i smrt na svom tragu. Tiina je poput kobi poivala na ruevinama. Onda je morao da se zakalje. Dahui, krkljajui, digao se na kolena. Samom sebi zvuao je eksplozivno glasno. Pokua da upravlja silovitou sopstvenog kalja, ali nije mogao da se uzdri sve dok gr ne proe. Kada ovaj popusti, shvatio je da i dalje stee ma. Nagonski pojaa stisak na njemu. Proklinjao je svoje nono slepilo, a onda je rekao sebi da mu je tama jedina nada. U licu su mu udarali damari bola, ali nije obraao panju na to. Stajao je nepomino dok je razmiljao. Ovoliko dugo posle vrtloga, zakljuivao je, svi njegovi saveznici ili su mrtvi ili ih nema. Ukoliko ih vrtlog i ptice nisu pobili, onda ih je Ljudoseina vojska poistila iz ruevina. Zbog toga nisu mogli da mu pomognu. Nije znao koliko deo te vojske je zaostao na glavnom mestu. A nije mogao da vidi. Bio je ranjiv do dana. Samo ga je tama titila; nije mogao da se odbrani. Prva reakcija bila mu je da ostane tamo gde se zatekao i da se moli da ga nee otkriti. Ali shvatao je zaludnost tog plana. U najboljem sluaju samo bi odloio smrt. Kada zora doe, i dalje e biti sam protiv neznanog broja neprijatelja. Ne, jedina prilika bila mu je da se sada iskrade iz grada i da se izgubi u Pustari. Tamo moe da nae neki jarak ili rupu da se sakrije. Taj beg bio je mogu, jedva mogu, zbog toga to je imao jednu prednost; nijedno stvorenje Ljudosee izuzev pragrdana nije se moglo nou kretati kroz ruevine tako dobro kao on. A Besomuk sigurno nije ostavio pragrdane iza sebe. Bili su previe dragoceni. Ukoliko Troj bude mogao da se priseti nekadanjih vetina - svog oseaja za okolinu, pamenja terena - bie u stanju da se upravlja kroz grad. Morae da se uzda da ga sopstveni sluh upozori na neprijatelje. Poeo je tako to je tiho spustio ma u kanije. Onda je poeo da pipa da nae put po vrelom pesku. Bilo mu je potrebno da odredi gde se nalazi, a znao je samo za jedan nain da to uini. U blizini, ruke mu naoe deo tla koji je izgledao spaljeno. Zemlja koja mu se prilepila za prste zaudarala je na cvetnu esenciju. A usred tog poteza pronaao je Ruelovo iskrivljeno telo. Oseaj dodira rekao mu je da je Ruel gadno izgoreo. Mrana ptica mora da se zapalila kada je poginula pa je izgorela i ostavila za sobom le krvnog gardiste. Dodirivanje tog mesta izazvalo mu je muninu i on se povue. Teko se znojio. Znoj ga je pekao po opekotinama. No je bila vrela; zalazak sunca nije doneo olakanje ruevinama. Obavivi trbuh rukama, on se die na noge. Dok je nesigurno stajao na otvorenom, on pokua da izbaci Ruela i pticu iz misli. Bilo mu je neophodno da se priseti kako da postupa sa slepilom, kako da se orijentie u ruevinama. Ali nije mogao da odredi kojim putem je doao na taj otvoreni prostor. Maui rukama pred sobom poao je u potragu za zidom.

152

Noge mu nisu verovale tlu - nije mogao da stupa bezbedno - i zbog toga se nespretno kretao. Oseaj ravnotee napustio ga je. Lice ga je peklo, a znoj mu je palio one duplje. Ali on suspregnu usredsreenost i odmeri rastojanje. Posle dvadeset jardi stigao je do zida. Dodirnuo ga je pod uglom, spremno se poravnao prema njemu, a zatim krenuo du njega. Bila mu je potrebna pukotina koja e mu omoguiti da dodirne obe strane zida. Bilo kakva razlika u temperaturi izmeu strana rei e mu kojim pravcem je krenuo. Posle jo dvadeset jardi, stigao je do ugla. Okrenuo se pod pravim uglom i poeo da sledi novi zid. Drao ga se uporedo tako to je prelazio prstima preko kamena. Ubrzo se saplete po nekim otpacima i pronae ulaz. Zidovi su ovde bili debeli, ali mogao je da dodirne naspramne strane, a da ne rairi ruke. Obe strane bile su veoma tople, ali mu se uini da je temperatura neto via na strani okrenutoj nazad prema otvorenom prostoru. Taj smer bio je zapadni, zakljui on; popodnevno sunce svakako je zagrejalo zapadnu stranu zida. Sada je morao da odlui kuda e. Ako poe prema istoku, manje je verovatno da e naii na neprijatelje. Poto ga nisu ve nali, moda su ga obili i potraga e im ii od istoka prema zapadu za ratovnijom. Ali ukoliko postoji ikakva prilika da su mu prijatelji ili Meril ostali, to e biti na zapadnoj strani. inilo se da ta nedoumica nema razreenja. On zatee sebe kako vrti glavom i jei kroz zube. Smesta je ispunio grlo tiinom. Odluio je da krene zapadno prema Merilu. Dodatni rizik bio je bolji od bezbednog bekstva prema istoku - bekstva koje bi ga ostavilo samog u Pustari Junika, bez hrane, vode ili konja. Jo se nekoliko trenutaka oslanjao o neprirodnu vrelinu zida i duboko disao da se primiri. Onda je ustao, uhvatio oseaj za smer svom usredsreenou do koje je mogao da doe i poao pravo iz ruevne dvorane. Napredak mu je bio spor. Zbog nesigurnosti koraka stalno se teturao dalje od prave linije prema zapadu. Ali ispravljao je odstupanje to je bolje mogao i nastavljao. Bez oslonca zida, ravnotea mu je bila gora sa svakim korakom. Pre nego to je preao trideset jardi, tlo se zavrte oko njega i on pade na kolena. Morao je da suspregne grlo da ne bi zajecao. Kada se ponovo osovio na noge, zauo je tihi smeh - najpre jedan glas, zatim njih nekoliko. Bio je to surov zvuk, kao da je usmeren na njega. Malo se odbijao o zidove, tako da nije mogao da mu odredi poloaj, ali inilo se da dopire odnegde ispred njega. Sledio se tamo gde se zatekao. Bespomono se molio da ga tmina zatiti. Ali glas mu razbi tu nadu. "Gle, brao", ree on. "ovek - sam." Izgovor mu je bio nespretan, zaguen slinama, ali ga je Troj mogao razumeti. Lako je razabrao zlobu u tihom horu smeha koji mu odgovori. Progovorie i drugi glasovi. "ovek, da. Krvnik ga odneo!" "Gle. Kako lepa odea. Neprijatelj." "Ha! Pogledaj ponovo, budalo! Nije to ovek." "Nema oiju." "Da li je pragrdan?" "Ne - ovek, kaem. ovek bez oiju! To vam je neki aljivdina, brao." Svi glasovi ponovo se nasmejae. Troj ne zastade da se zaudi kako to da ga govornici vide. Okrenuo se i potrao putem kojim je stigao. Oni se smesta dadoe u poteru. uo je pljeskanje bosih stopala po kamenu, otro disanje. Brzo su ga prestigli. Neto mu prie, saplete ga. Kada je pao, trea stopala ga opkolie. "Polako, brao. Ne ubijajte brzo. Bie zabave za sve nas." "Ne ubij ga." "Ne ubij? Hou da ubijem. Da ubijem i jedem." "Din e hteti ovoga." "Poto se budemo zabavili." "Zato rei dinu, brao? On je pohlepan." "Uzima nam meso." "Zadrimo ovog za sebe, da." "Krvnik neka nosi dina." 153

"Njegovi dragoceni pragrdani. Tamo gde je opasno, ljudi moraju prvi." "Da. Brao, jeemo ovo meso." Troj se osovi na noge. Kroz brzo blebetanje glasova uo je moraju prvi i gotovo ponovo pao. Ukoliko su ova stvorenja bila prvi pripadnici Ljudoseine vojske koji su zali u glavno mesto...! Ali on potisnu znaenja te pomisli i dograbi ma. "Ma? Ho ho!" "Gle, brao. ovek bez oiju hoe igru." "Igraj!" Troj zau udar bia; struna mu udari oko zglavka. Ona uhvati i tre, baci ga sa nogu. Snane ruke oduzee mu ma. Meto ga udari u grudi, obori na lea. Ali grudna ploa ga je zatitila. Jedan glas jauknu: "Krvnie! Moja noga!" "Budalo!" doe odgovor. Zau se smeh. "Ubij ga!" Metalno oruje zaangrlja mu po grudnoj ploi, pade na tlo. Stade da grabi za njime po praini, ali ruke se naglo pojavie i odgurnue ga. Trgao se i ponovo digao na noge. Zauo je zviduk bia i struna ga oinu po lancima na nogama. Ali ovog puta nije pao. "Ne ubijajte ga jo. Gde je tu zabava?" "Nateraj ga da igra." "Da, brao. Da igra." "Igraj za nas, ovee bez oiju." Bi ga opee oko vrata. Zateturao se pod udarcem. Zbunjujua unakrsna vatra glasova se nastavljala. "Igraj, Krvnik te nosio!" "Zabavljaj nas!" "Zato zabava? Hou meso. Krvavo meso." "Din nas hrani peskom." "Igraj, kaem! Jesi li slep, ovee bez oiju? Da li te je sunce zaslepilo?" To blebetanje doeka glasan smeh. Ali Troj je nepomino stajao u svojoj preneraenosti. Sunce? pomisli on obamrlo. Onda je izabrao pogrean smer, istok umesto zapada; uleteo je pravo u ta stvorenja. Poele da vrisne. Ali nije imao snage za vritanje. Oseao je kako ga svetlost ivota naputa. Ruke su mu drhtale dok je pokuavao da ispravi sunane naoari." "Blagi Boe", zajea on. Oamueno, kao da ne zna ta radi, on prinese prste usnama i otro zviznu. Bi mu se omota oko struka i baci ga na tlo. "Igraj!" nespretno su vikali glasovi kao jedan. Ali kada se ponovo osovio na noge, zauo je zvuk kopita. A nekoliko trenutaka kasnije Merilovo njitanje prosee blebetave glasove. Dirnulo je Trojevo srce poput poklia truba. On tre glavu navie, a ui su mu tragale, pokuavale da odrede poloaj Ranihina. Glasovi se izmenie u povike besa dok su se kopita primicala. "Ranihin!" "Ubij ga!" "Meso!" Ruke dograbie Troja. On dohvati pesnicu koja je drala no. Ali onda mu zvuk kopita pohita u blizinu. Njegov udarac odbaci napadaa. Okrenuo se, pokuao da skoi na Merilova lea. Ali samo se ispreio na Merilovom put. Rame Ranihina ga udari, obori. Onda zau kako bose noge skau u napad. Bi je pucao, noevi fijukali. Meril je bio poteran od njega. Kopita su galopirala po kamenu dok se Ranihin povlaio. Uz likujue zavijanje, stvorenja se dadoe u poteru. Zvuci se povukoe. Troj se osovi na noge. Srce mu je tuklo u grudima; bol mu je otro udarao u licu. Zvuci potere kao da su pokazivali da je ostavljen sam. Ali nije se pokretao. Usredsredivi svu panju, pokuavao je da oslukuje kroz udaranje sopstvenog bola. Jedan dugi trenutak otvoreni prostor oko njega zvuao je prazno, nepomino. Mahnuo je rukama i nije dotakao nita. Ali onda zau otro udisanje. 154

Silovito je drhtao. eleo je da se okrene i potri. Ali prisilio se da odri poloaj. Usredsredio se, okrenuo svu panju prema zvuku. U daljini, druga stvorenja izgubila su Merila. Vraala su se; mogao je da ih uje. Ali bliski glas prosikta: "Ubiu te. Povredio si mi nogu. Krvnik ih odneo! Ti si moje meso." Troj je oseao prilazak stvorenja. Nadnosilo se nad njega poput slabog pritiska na licu. Struganje daha mu se pojaavalo. Sa svakim korakom, sve je otrije oseao okolinu. Napetost je bila muna, ali on se mirno drao. ekao je. Beskonano vreme je prolazilo. Iznenada oseti kako se stvorenje napinje da skoi. Istrgao je uzicu grivenarke Jadinke iz pojasa, omotao oko vrata napadaa i trgao kada je stvorenje naletelo. Uneo je svu snagu u trzaj. Skok stvorenja ga obori, ali je on drao uzicu, nalegao se na nju. Stvorenje se svali preko njega. Prebacio je teinu, popeo se na stvorenje. I dalje je vukao. Sada je mogao da oseti da je telo pod njime postalo mlitavo. Ali nije poputao stisak. Napinjui uzicu, udarao je i udarao glavom stvorenja o kamen. Dahtao je da bi doao do daha. Nejasno je uo kako ga ostala stvorenja napadaju. Nije poputao zahvat. Onda sila zapraska kroz vazduh. Oganj briznu oko njega. Zauo je povike i sudaranje maeva. Oglasie se strune lukova. Stvorenja zavritae, potrae, poee teko da padaju. Nekoliko trenutaka kasnije ruke digoe Troja. Uzeli su mu Jadinkinu uzicu iz ukoenih prstiju. Prva stoernica Amorin kriknu: "Vrhovnie! Vrhovnie! Tvorcu neka je hvala, bezbedan si!" Plakala je od olakanja. Zauo je Mhorama kako govori: "Prijatelju moj, priredio si nam veselu trku. Bez Merilove pomoi ne bismo te nali na vreme." Glas je bestelesno dopirao iz mraka. Troj najpre nije mogao da govori. Srce mu je prolazilo kroz krizu. Nateralo ga je da tako dahe da je jedva stajao. Zvuao je kao da pokuava da jeca. "Vrhovnie", ree Amorin, "ta ti se desilo?" "Sunce", zadahta on, "da li... sunce... sja?" inilo mu se da mu napor uobliavanja rei probada srce. "Vrhovnie? Ah, vrhovnie! ta ti je uinjeno?" "Sunce!" zakrklja on. Oajniki je eleo da ustraje u tom pitanju, ali mu je samo uspevalo da beskorisno udara nogom. "Sunce nam stoji nad glavama", odgovori Mhoram. "Preiveli smo vrtlog i njegova stvorenja. Ali sada Ljudoseina vojska ulazi u Doriendor Koriev. Moramo hitro otii." "Mhorame", hrapavo je kaljao Troj. "Mhorame." On se zatetura napred i pade u poglavareve ruke. Mhoram ga zadra umirujuim stiskom. Bez rei, poglavar ga je drao sve dok mu deo bola ne minu i dok nije bio u stanju da die malo lake. Onda Mhoram tiho ree: "Vidim da si ubio jednu od ptica Opakog. Valjano si se poneo, prijatelju moj. Poglavar Kalindril i ja smo preostali. Moda je sedamdeset krvnih gardista preivelo. Prva stoernica Amorin je ouvala aicu ratnika. Posle prolaska vrtloga svi Ranihini su se vratili. Spasli su mnogo konja. Prijatelju moj, moramo poi." Neto od Mhoramove smirenosti dosee Troja i on poe da uspostavlja kontrolu nad sobom. Nije eleo da bude na teret poglavaru. Lagano se povukao, stao na sopstvene noge. Pokrio je opreno elo kao da pokuava da sakrije bezokost i rekao: "Moram da ti kaem ostatak svog plana." "Moe li to da saeka? Moramo smesta da krenemo." "Mhorame", slomljeno zajea Troj, "ne mogu da vidim." 20. GAROTIN ESTAR Dva dana potom - ubrzo posle podneva onog dana kada se pojavljuje mladi mesec - poglavar Mhoram dovede ratovniju do Kukavijeg Dola, najjunije ivice Garotinog estara. U podnevnoj vrelini vojska je skrenula oko podnoja bregova uz teturanje i zanoenje poput mrtvaca i poela da marira nanie prema severu da bi se drhtavo zaustavila pred samim usnama kobnog estara. Ratnici su stajali na prostranoj, travnatoj ravnici - prvom zdravom zelenilu koje su videli otkako su napustili June Zaravni. Pred njima je bila uma. Moda na pola milje sa obe strane prema istoku i zapadu bile su planine, strmi i zlokobni vrhovi poput eljusti Garotinog estara. A iza njih bila je vojska Besomuka mokshe. Din-Besomuk divlje je gonio trupe. I pored odugovlaenja kod Doriendor Korieva, nije bio na rastojanju veem od dve milje. 155

To znanje pojaavalo je Mhoramov ledeni, umorni uas. Imao je toliko malo vremena da oproba plan vrhovnika Troja. Iz tog poloaja nije bilo bega niti ikakve nade izuzev onoga to je zamislio Troj. Ukoliko Mhoram ne bude uspean - i to brzo! - ratovnija e biti zdrobljena izmeu Besomuka i Garotinog estara. Pa ipak, sumnjao je da uopte moe uspeti, bez obzira na to koliko mu je vremena na raspolaganju. Posle godinu dana ili posle vie godina, mogao bi i dalje doivljavati neuspeh. Zahtev je bio toliko veliki... ak ni vrtlog strepnje nije uinio da se osea toliko bespomono. Pa ipak bi zadrhtao kada bi pomislio na vrtlog. Iako je Troj spasao bukvalno itavu ratovniju, mukarci i ene koji su ostali na glavnom mestu teko su platili za njihovo preivljavanje. Neto u poglavaru Kalindrilu oteeno je Ljudoseinim napadom. Naprezanje borbe protiv gorkog zla ponizilo ga je na neki nain, nauilo ga dubokom nepoverenju u samog sebe. Nije bio u stanju da se odupre strahu. Sada su mu bistre, blage oi bile zasenjene, bolne. Kada je meao misli sa poglavarom Mhoramom, delio je znanje i brigu, ali ne i snagu; vie nije verovao u sopstvenu snagu. Na svoj nain, i prva stoernica Amorin slino je patila. Tokom Besomukovog naleta, drala je poputajue ostatke svojih trupa na okupu prostom silinom sopstvene hrabrosti. Primala je uas ratnika na sebe. Svaki put kada bi neko od njih pao pod silu vrtloga ili umro u kandama ptica, pritezala je stisak na preivelima. A posle toga, kada je iroko proao, poela je mahnitu potragu za vrhovnikom Trojem. Ona izopaena, ovekolika stvorenja koja su pojurila u ruevine - neka sa kandama umesto prstiju, druga sa rascepljenim licima i udovima prekrivenim sisaljkama, trea sa dodatnim oima i rukama, svi izvitopereni na neki nain silom Kamena - ravnomerno su zauzimala sve vee i vee delove grada. Ali ona se probijala kroz njih kao da je re o obinim senima koje je opsedaju dok lovi. Zamisao da slede Merila bila je njena. Ali vrhovnikovo slepilo bilo je previe za nju. Njegov razlog bio je jasan. Nagrizajua krv ubijene ptice unakazila mu je lice i to sagorevanje rainilo je Domajin dar vida. Nijedan poglavar nije imao gline vidarke, rilinlura ili nekog drugog sredstva za isceljivanje kojim je mogao da se suprotstavi povredi. Kada je shvatila Trojevu muku, kao da se izgubila; nezavisna volja ju je napustila. Sve dok se nije ponovo pridruila ratovniji, prazno je sledila Mhoramove zahteve i uputstva, poput lutke iz koje je ispario sav autoritet. A kada je ponovo ugledala balakliju Kvana, prenela se na njega. Kada mu je ispriala za Trojev plan, bila je toliko oamuena da nije ak ni zastala. Sam vrhovnik nije rekao vie nita poto je opisao svoju konanu strategiju. Obavio se u slepilo i dopustio Mhoramu da ga stavi na Merilova lea. Nije pitao o Ljudoseinoj vojski, iako je samo brzina Ranihina spasla i njega i njegove drugove od zarobljavanja u gradu. I pored osujeene vriske koja se zaorila za jahaima, ponaao se poput invalida koji je okrenuo lice prema zidu. A i poglavar Mhoram je dosta prepatio. Posle bitke kod glavnog mesta, iscrpljenost i uas upili su ilave prste u pukotine i procepe njegove due, tako da nije mogao da ih se otrese. Pa ipak je pomagao prvoj stoernici i poglavaru Kalindrilu najbolje to je umeo. Znao je da im samo vreme i pobeda mogu zaleiti rane; ali prihvatao je one delove njihovog tereta koji su mu stizali na dohvat i uzvraao svom utehom kojom je mogao. Nije mogao da uini nita da olaka ok koji je Amorinin raport o vrhovnikovom konanom planu izazvao u Kvanu. Dok je govorila, balaklijina briga za nju ustupi mesto mranom uasu zbog sudbine ratnika. Izraz mu sevnu i on prasnu: "Ludilo! Svaki mukarac i ena bie pobijeni! Troje, ta je to bilo sa tobom? Sedmice mu! Troje... Vrhovnie!" Nespretno je oklevao pre nego to je izgovorio svoju misao, "...Jesi li besomuan? Prijatelju moj", jeknu on i uhvati Troja za ramena, "kako moe da razmilja o takvom ludilu?" Troj progovori prvi put otkako je napustio Doriendor Koriev. "Slep sam", ree upljim glasom, kao da to objanjava sve. "Ne mogu drugaije." Iupao se iz Kvanovih ruku i seo blizu vatre. Odredio je poloaj plamenova prema toplini i pogrbio se prema njima poput oveka koji prouava tajne ugljevlja. Kvan se okrete Mhoramu. "Poglavaru, prihvata li to ludilo? Znaie smrt za sve nas - i unitenje Domaje." Od Kvanovog protesta poglavara zabole srce. Ali pre no to je mogao da doe do rei za ma kakav odgovor, Troj naglo progovori. "Ne, nije tako", ree vrhovnik. "On zapravo ne misli da sam Besomuk." Glas mu je bio otar od unutranjeg bola. "On misli da je Kletnik imao udela u mom prizivanju - da je nekako uticao na Atiaran, tako da sam se ja pojavio umesto nekoga drugoga ko bi moda izgledao manje prijateljski." Naglasio je re izgledao, kao da je vid sam po sebi dovoljan razlog za nepoverenje. "Kletnik je eleo da mi poglavari veruju 156

zato to je znao kakav sam ovek. Blagi Boe! Nije vano koliko ga mrzim. Znao je da sam od one vrste ljudi koja se povlai u uglove gde je greka isto to i izdajstvo. Ali zaboravlja da vie nita nije do mene. Uinio sam svoj deo - doveo sam vas tamo gde vie nemate izbora. Sada Mhoram mora da vas spase. Zavisi od njega." inilo se da je Kvan rastrzan izmeu straha za ratovniju i brige za Troja. "ak i poglavar moe da doivi poraz", odvrati on mrano. "Ne govorim o poglavaru", zarea Troj. "Govorim o Mhoramu." U svom zamoru, poglavar Mhoram je udeo da to porekne, da odbije breme. On ree: "Vrhovnie, razume se da u uiniti sve to mogu. Ali ukoliko te je poglavar Kletnik izabrao za orue naeg unitenja ah, onda, prijatelju moj, nikakva pomo nee vredeti. Breme ovog plana najzad e ti se vratiti." "Ne." Troj je drao lice prema vatri, kao da tu oivljava kiselinske opekotine koje su ga oslepele. "Dao si itav ivot Domaji i dae ga i sada." "Opaki me dobro poznaje", uzdahnu Mhoram. "Ismeva me u snovima." Mogao je da uje jeku tog samoponiavanja, ali drao ju je na odstojanju. "Nemoj me pogreno shvatiti, vrhovnie. Ne beim od tog tereta. Prihvatam ga. Na Kevinovom Vidikovcu dao sam obeanje - a ti si se usudio na ovaj plan zbog tog obeanja. Nisi inio zlo. Ali moram rei ono to mi je na dui. Ti si vrhovnik. Verujem da ti se rukovanje ovim usudom konano mora vratiti." "Slep sam. Vie nita ne mogu da uinim. ak ni Kletnik ne moe vie da trai od mene." Od vreline vatre opekotine na licu bile su mu blede. Drao je ruke stegnute, a zglavci su mu bili beli. U oaju, Kvan pogleda Mhorama oima koje su pitale da li je bilo greka verovati Troju. "Ne", odgovori Mhoram. "Ne donosi sud o ovoj misteriji dok se ne okona. Do tog vremena, moramo imati vere." "Vrlo dobro", uzdahnu Kvan teko. "Ukoliko smo izdati, sada nam nema uzmaka. Bekstvom u Pustinju postigli bismo samo smrt. A Kukaviji Dol je u podjednakoj meri mesto za bitku kao i bilo koje drugo. Ratovnija se ne sme okrenuti sama protiv sebe nadomak poslednje bitke. Ostau sa vrhovnikom Trojem." Onda je otiao do pokrivaa da potrai san meu sopstvenim strahovima. Amorin je oamueno sledila taj primer i ostavila Kalindrila i Mhorama sa Trojem. Kalindril uskoro zapade u san. A Mhoram je bio previe iscrpljen da ostane budan. Ali Troj je sedeo pored ugaraka logorske vatre. Kada su se poglavarove oi sklopile, Troj je i dalje bio pogrbljen prema plamenovima poput hladne brojke koja trai nekakav oprotaj zbog sopstvene neosetljivosti. Vrhovnik je oigledno naao odgovor tokom dugog bdenja. Kada se Mhoram probudio sledeeg jutra, zatekao je Troja kako uspravno stoji ruku prekrtenih preko grudne ploe. Poglavar ga je paljivo prouavao, ali nije mogao da odredi kakav je to odgovor Troj otkrio. Blago je pozdravio slepca. Na zvuk Mhoramovog glasa, Troj se okrete. Drao je glavu blago iskoenu, kao da mu taj poloaj pomae da usredsredi sluh. Stari poluosmeh koji je obino nosio tokom godina u Veselkamenu nestao je, bio mu je izbrisan sa usana. "Pozovi Kvana", ree on glatko. "Hou da govorim sa njim." Kvan je bio u blizini; uo je Troja i smesta priao. Odmeravajui balakliju sluhom, Troj ree: "Vodi me. Hou da izvrim smotru ratovnije." "Troje, prijatelju moj", promrmlja Kvan, "nemoj se muiti." Troj je kruto stajao, sav napet od hitnje. "Ja sam vrhovnik. Hou da pokaem ratnicima da me slepilo nee zaustaviti." Mhoram oseti vreli nagovetaj suza, ali ih zadra. Iskrivljeno se nasmeio Kvanu, klimnuo odgovor na pitanje starog veterana. Kvan salutira Troju, hrabro prenebregavi vrhovnikovu nesposobnost da ga vidi. Onda je uzeo Troja za ruku i poveo ga do eovojni. Poglavar Mhoram je gledao kako napreduju izmeu ratnika - gledao Kvanov bol pun potovanja dok je vodio Trojevu uspravnu bespomonost od eovoda do eovoda. Podnosio je prizor najbolje to je mogao i treptanjem suzbijao bol sopstvenog srca. Na sreu, muenje nije dugo trajalo; Ljudoseina potera nije davala Troju vremena za punu smotru ratovnije. Ubrzo je Mhoram sedeo na svom Ranihinu, Driniju, sinu Hinarilovom, i jahao prema Kukavijem Dolu. Proveo je najvei deo tog dana pazei vrhovnika. Ali sledeeg jutra, dok se ratovnija konano pribliavala Garotinom estaru, bio je prisiljen da skrene panju od tog zadatka. Morao je da planira neki nain da odri obeanje. Pomeao je misli sa Kalindrilom, pa su zajedno pretraivali udrueno znanje i intuiciju za nekim kljuem Mhoramove dileme. U uasu, nadao se da e zadobiti hrabrost iz stapanja, ali bol Kalindrilovog nepoverenja prema sebi poricao mu je to. Umesto da primi snagu, Mhoram ju je dao. 157

Uz Kalindrilovu pomo pripremao je prilaz svom zadatku, spremao nizove moguih odgovora prema opasnosti i verovatnoi uspeha. Ali do podneva nije naao nita konano. Onda mu je ponestalo vremena. Ratovnija se teturavo zaustavila na samoj ivici Garotinog estara. A onda, licem u lice sa poslednjim ostacima svesti Jedine ume, poglavar Mhoram stade da kua punu gorinu svoje nesposobnosti. Mrani, atavistiki bes estara ostavljao ga je nedelotvornog; oseao se poput oveka bez prstiju. Prvo drvee nalazilo se na tuce jardi od njega. Poput nepravilnih stubova, pojavljivalo se naglo iz zemlje, bez grmlja ili bunja koje bi vodilo do njega i bez rastinja razbacanog po zelenilu na kome su stajali. Bilo je najpre retko. Koliko god mu je pogled dopirao, nije raslo dovoljno gusto da zakloni sunevu svetlost. Pa ipak se senka meu stablima produbljivala. U daljini, zamraena volja ume pretvarala se u gotovo opipljivo zabranjivanje prolaza. Oseao se kao da zaviruje u ponor. Ideja da bi se mogla postii ikakva nagodba sa takvim mestom inila mu se luda, tatina ispletena od sanjarija. Dugo je naprosto stajao pred estarom i piljio uz jeanje ledenog uasa u dui. Ali Troj nije pokazivao ni znaka oklevanja. Kada mu je Kvan rekao gde se nalazi, okrenuo je Merila i poeo da daje zapovesti. "U redu, balaklijo", zakevta on, "Da se pripremimo. Hranu za sve. Dokraji zalihe, ali neka bude brzo. Posle toga, povuci ratnike van domaaja strela i obrazuj luk oko Mhorama. Neka bude to je mogue vei, ali neka bude gust - ne elim da se Ljudosea probije kroz njega. Poglavaru Kalindrile, mislim da ti treba da se bori sa ratovnijom. I, Kvane - obratiu se ratnicima dok budu jeli. Objasniu im sve." "Vrlo dobro, vrhovnie." Kvan je zvuao daleko, povueno u skrovito uporite sopstvene hrabrosti; a crte lica bile su mu napregnute od odlunosti. Uzvratio je Trojevo slepo salutiranje, a zatim se okrenuo i dao poslednja nareenja Amorini. Zajedno su poli da obave poslednje pripreme ratovnije. Troj ponovo okrenu Merila. Pokuao je da se okrene prema Mhoramu, ali je promaio za nekoliko stopa. "Moda bi bilo bolje da pone", ree on. "Nema mnogo vremena." "ekau dok se ne bude obratio ratovniji." Mhoram sa tugom vide kako je Troj gnevno iskrivio lice kada je otkrio da je pogreno procenio poglavarev poloaj. "Potrebna mi je snaga. Moram je traiti neko vreme." Troj otro klimnu i okrete se kao da namerava da nadgleda pripreme ratovnije. Zajedno su ekali Kvanov signal. Poglavar Kalindril ostao je sa njima dovoljno dugo da kae: "Mhorame, vrhovna poglavarka ne sumnja u tvoju sposobnost da nosi breme ovoga vremena. Ona nije obian sudija linosti. Brate moj, tvoja vera bie dovoljna." Glas mu je bio blag, ali je nagovetavao da smatra kako njegova lina vera nije dovoljna. Kada je otiao od estara da zauzme poloaj sa ratnicima, ostavio je Mhorama da se bori sa upornim suzama. Ubrzo potom, Kvan raportira da je ratovnija spremna da uje Troja. Vrhovnik zatrai od Kvana da ga povede do mesta sa koga e moi da im se obrati, pa su zajedno urno otili. Poglavar Mhoram poe za njima. eleo je da uje vrhovnikov govor. Troj zastade unutar iroko razmetenog luka ratnika. Nije bilo potrebno da zatrai tiinu. Izuzev zvuka hranjenja, ratnici su bili mirni, previe iscrpljeni da govore. Marirali su i trpeli u praznom utanju tokom poslednja tri dana i sada su vakali hranu sa nekom vrstom zgroene beivotnosti, jeli kao da ih goni stara navika bez ikakvih ostataka izdrljivosti, elje. Pokretali su vilice, piljili suvim oima i delovali poput pranjavih kostura, golih, suvih kostiju oivljenih neijom tuom opsesijom. Mhoram nije mogao da zadri suze. Potekle su mu niz vilicu i poput toplog bola poele da prskaju po rukama kojima je drao ezlo. Pa ipak mu je bilo drago to vrhovnik ne moe da vidi ta su mu planovi uinili od ratovnije. Vrhovnik Hail Troj bio je okrenut pravo prema ratnicima, drao je glavu kao da daje svoje opekotine na pregled. Posaen na Merilovim leima, bio je sav ukoen od discipline - kruto je odbijao sopstvenu niskost. Kada je poeo da govori, glas mu je bio hrapav od protivurenih poriva, ali se smirivao kako je nastavljao. "Ratnici!" ree naglo. "Ovde smo. Pobedili ili izgubili, ovo je kraj. Danas e biti odluen ishod ovog rata. Poloaj nam je oajan - ali to znate. Do sada se Ljudosea nalazi na samo milju odavde. Zarobljeni smo izmeu njegove vojske i Garotinog estara. elim da znate da to nije sticaj okolnosti. Nismo se uspaniili i dojurili ovamo iz straha. Nismo doli ovde zato to nas je Ljudosea prisilio. Niste rtve. Doli smo ovamo po mojoj zapovesti. Ja sam doneo tu odluku. Kada sam bio na Kevinovom Vidikovcu, video 158

sam kolika je Ljudoseina vojska. Toliko je velika da kod Usudovog Pribega ne bismo imali izgleda. Zbog toga sam doneo odluku. Doveo sam nas ovde. Verujem da emo danas pobediti. Izazvaemo unitenje te horde - verujem u to. Doveo sam vas ovde zato to verujem u to. A sada dopustite da vam kaem kako emo to izvesti." Zastao je na trenutak i postao jo krui, jo uspravniji, kao da se napinje za ono to ima da kae. Onda je produio. "Boriemo se ovde protiv te vojske iz jednog razloga. Poglavaru Mhoramu potrebno je vreme. On e uiniti da ovaj moj plan proradi - a mi treba da ga uvamo dok ne bude spreman. Kada bude spreman..." inilo se kao da se Troj sav napeo, "...pojuriemo koliko nas noge nose pravo u Garotin estar." Ukoliko je oekivao povik, bio je iznenaen; ratnici su bili preslabi da bi se bunili. Ali amor groze proe kroz njih, a Mhoram vide uas na mnogim licima. Troj smesta nastavi: "Znam koliko to gadno zvui. Niko nije nikada do sada preiveo estar - niko se do sada nije vratio. Znam sve to. Ali Kletnika je teko pobediti. Naa jedina prilika jeste da uinimo neto to izgleda nemogue. Verujem da neemo izginuti. Dok se budemo borili, Mhoram e da prizove Kaeroila Divogornika, umnika. A Kaeroil Divogornik e nam pomoi. Dae nam slobodan prolaz kroz Garotin estar. On e poraziti Ljudoseinu vojsku. Verujem u to. elim da i vi poverujete. umnik nema razloga da nas mrzi - to znate. A ima sve razloge da mrzi Ljudoseu. Din je Besomuk. Ali jedini nain na koji Kaeroil Divogornik moe da dobije Ljudoseu jeste da nam da slobodan prolaz. Ako odjurimo u Garotin estar, a Ljudosea vidi da nismo povreeni - onda e nas slediti. On previe mrzi i nas i estar da bi propustio takvu priliku. Uspee. Jedini problem je prizivanje umnika. A to zavisi od poglavara Mhorama." On ponovo zastade i poe da odmerava rei pre nego to je nastavio: "Mnogi od vas znaju poglavara Mhorama due nego ja. Znate kakav je ovek. Uspee. Vi to znate. Dok ne uspe, jedino to treba da radimo jeste da se borimo - da ga drimo u ivotu dok radi. To je sve. Znam koliko e vam to biti teko. ujem... ujem koliko ste umorni. Ali vi ste ratnici. Nai ete snage. Verujem u to. ta god da se desi, biu ponosam da se borim sa vama. I neu se plaiti da vas povedem u Garotin estar. Vi ste istinski uvari Domaje." Zastao je i ekao na neku vrstu odgovora. Ratnici nisu zaklicali, niti su povikali ili zagalamili; neobini zahvat iznurenosti uutkavao ih je. Ali zajedno su se osovili na noge. Dvanaest hiljada mukaraca i ena ustalo je da salutira vrhovniku. inilo se da im uje pokret i da ga razume. Otpozdravio je jednom, kruto. Onda je okrenuo ponositog Ranihina i otkasao tamo gde je ostavio Mhorama. Iznenadio je Mhorama i poglavar ga ne presrete. Kretao se kao da ga u uspravnom poloaju dri krutost izuzetne nude; glas mu je podrhtavao kada je rekao praznom vazduhu na mestu gde se nalazio Mhoram: "Nadam se da shvata ta e se dogoditi ukoliko ne uspe. Neemo imati nikakvog izbora. I dalje emo morati da idemo u estar. I moliti se da nas umnik ne pobije dok Ljudosea ne krene za nama. Na taj nain svi emi izginuti, ali moda e i Besomuk sa nama." Mhoram pohita ka Troju. Ali Terel je bio blii vrhovniku i on progovori pre nego to je Mhoram mogao da ga zaustavi. "To neemo dopustiti", ree on bezoseajno. "To je samoubistvo. Ne govorimo o ratovniji. Ali mi smo krvna garda. Neemo dozvoliti poglavarima da izazovu sopstvenu smrt. Nismo uspeli da spreimo samounitenje vrhovnog poglavara Kevina. Neemo ponovo doiveti neuspeh." "Sluam te", odvrati Mhoram otro. "Ali taj trenutak jo nije doao. Prvo moram da radim." Okrenuo se Troju i rekao: "Prijatelju moj, hoe li ostati sa mnom dok budem pokuavao? Treba mi... imam potrebu za podrkom." inilo se da se Troj zanjihao na Merilovim leima. Ali uhvatio se za Ranihinovu grivu, zaustavio. "Samo mi reci ako ima ita to mogu da uinim." Ispruio je ruku, a kada je Mhoram uhvati, on skliznu sa Merilovih lea. Mhoram je na trenutak stezao tu ruku, onda je pusti. Poglavar pogleda prema ratovniji, vide da se ova priprema da doeka Ljudosein napad. Okrenuo je panju prema estaru. Uas mu stee srce. Plaio se da e ga Kaeroil Divogornik naprosto sasei tamo gde stoji zbog uvrede koju predstavlja njegov poziv - da e sasei itavu vojsku. Ali i dalje je bio sopstveni gospodar. Napravio je korak napred, digao ezlo visoko iznad glave i poeo obred obraanja umi. 159

"iveo, Garotin estare! umo Jedine ume! Neprijatelju naih neprijatelja! Garotin estare, iveo! Mi smo poglavari - protivnici tvojih neprijatelja i prouavaoci znanstva lilianrila. Moramo proi! Pouj, Kaeroile Divogornie! Mrzimo sekiru i plamen koji te povreuju. Tvoji neprijatelji nai su neprijatelji. Nikada nismo uneli otricu, sekiru ili vatru da te dotaknu - niti emo to ikada uiniti. umnie, pouj! Pusti nas da proemo!" Nije bilo odgovora. Glas mu je bez odjeka padao po travi i drveu; nita se nije micalo niti odgovaralo po mranim dubinama. Napregao je sva ula ne bi li uo ili video ma kakav znak, ali nita nije doekao. Kada je bio siguran u tiinu, on ponovi obred. Ponovo nije bilo odgovora. Posle treeg obraanja nema tmina estara kao da se poveala, kao da je postajala sve dublja i zlokobnija kako ju je preklinjao. Kroz nedodirljivost ume uo je prve vesele povike Ljudoseine vojske kada je opazila ratovniju. Gladni urlik uviestrui mu uas; zglavci mu pobelee dok mu se opirao. On vrsto zabi ezlo u travu i oproba drugi pristup. Dok se sunce ukoso sputalo kroz popodnevne asove, poglavar Mhoram trudio se da ga Garotin estar zauje. Koristio je sva umnikova imena ouvana u znanstvu Domaje. Pleo je molbe i napeve od svakog prizivanja i dozivanja znanog u Znanstvigoru. Menjao je uobiajenu upotrebu poznatih naina u nadi da e odbraviti tiinu. ak je upotrebio i napev prizivanja kojim je dozvao Kovenanta u Domaju, izmenio ga tako da mu odgovara i otpevao estaru. Nije bilo nikakvog dejstva. uma je ostala neprodorna, bez odgovora. A iza njega, poslednja bitka ratovnije poe. Kada Ljudoseine horde pojurie na njih, ratnici uzdigoe umorni pokli poput barjaka prkosa. Ali onda zautae, jer uvali su ostatke snage za borbu. Sa spremnim orujem okrenuli su se mahnitanju koje ih je napadalo sa Pustare. Besomukova vojska ubitano nalete na njih. Ispaljujui lukove iz blizine, oni pokuae da prekinu zalet napada. Ali ista brojnost hordi zapljusnu preko pobijenih pragrdana, jamnika i drugih stvorenja, pogazi ih nogama, zabi se u ratovniju. Prednji redovi bili su zdrobljeni napadom; hiljade opakih zveri probie se u srce ratovnije. Ali balaklija Kvan okupi jedan bok, a prva stoernica Amorin prikupi drugi. Prvi put otkako je napustila Doriandor Koriev inilo se da se sabrala. Odbacila je slabost volje i povela eovojne u pomo prednjim redovima. A poglavar Kalindril drao je poloaj u sreditu vojske. Vitlao je ezlom oko glave i sipao volebnu plavu silu u svim smerovima. Stvorenja su uzmicala pred njim; dvadesetine neorganizovanih pragrdana padale su pod njegovim ognjem. Onda Kvan i Amorin stigoe do njega sa obe strane. Iz nekog mesta duboko u sebi, iako su stigli do najtee iznurenosti, mukarci i ene Domaje izvlaili su snagu da uzvrate napad. Suoeni sa istim zlom izopaenih stvorenja poglavara Kletnika, ratnici otkrie da jo mogu da se odupiru. Ljubav duboko u srcima i gaenje prema stvorenjima potpuno su ih preplavili. Strasno su se bacali na neprijatelja. Stotine su ih u otkosima padale po zemlji, ali su odbili prvi Besomukov napad. Ljudosea je urlao nareenja; stvorenja se povukoe da se pregrupiu. Pragrdani pourie da obrazuju klin protiv poglavara Kalindrila, a ostatak vojske premesti se, dovede jamnike napred da podnesu udar sledeeg napada. U naporu da omete te pripreme, Kvan otpoe sopstveni napad. Ratnici skoie za zverima koje su se povlaile. Poglavar Kalindril i jedna eovojna istrae da spree obrazovanje pragrdanskog klina. Nekoliko mahnitih trenutaka bacali su demonijski soj u haos. Ali onda udari din-Besomuk, upotrebi Kamen da pomogne pragrdanima. Nekoliko udara smaragdne sile prisili Kalindrila da odstupi. Klin se smesta sastavi. Eovojna je bila primorana da se povue. Bila je to mrana i nema bitka. Posle prvog gladnog vriska napada Ljudoseina vojska borila se glupom, manijakom opakou. A ratnici nisu imali snage za vikanje ili krike. Samo su zvuk nogu, sudari oruja, jaukanje osakaenih i smrtno ranjenih i kevtanje naredbi probijali nemu napetost. Pa ipak je poglavar Mhoram oseao te priguene zvuke kao zagluujuu halabuku; inilo se da odjekuju njegovim uasom. Napor da ne obraa panju na borbu i da se usredsredi na sopstveni rad cedio mu je znoj iz samih kostiju, terao bilo da mu udara u slepoonicama poput zatvorenika. Kada tradicionalna imena i prizivanja ne uspee da dovedu umnika, on poe da koristi znake i arkanske simbole. Crtao je ezlom petouglove i krugove po travi, palio unutar njih vatre, pravio tajanstvene pokrete nad njima. Mrmorio je sebi u bradu lavirintske napeve. Sve je bilo beskorisno. Tiina tmine estara zvuala mu je u uima poput smeha. 160

Pa ipak, zvuci ubijanja ravnomerno su mu se primicali. Sva sranost ratnika nije bila dovoljna; bili su potisnuti. I Troj je uo povlaenje. Najzad vie nije mogao da se uzdri. "Blagi Boe, Mhorame!" proapta on napeto. "Iskasapie ih." Mhoram se okrete Troju u besu. "Misli li da nisam svestan toga?" Ali kada osmotri vrhovnika, on se zaustavi. Video je koliko je Troj na mukama. Od aoka znoja vrhovnikove opekotine opako su gorele; u njima su udarali damari bola. Ruke su mu besciljno pipale unaokolo, kao da je izgubljen. Bio je slep. I pored sve moi da isplanira i smisli, bio je nemoan da izvede makar i najprostiju zamisao. Poglavar Mhoram prebaci bes u drugi kanal. Uz njegovu pomo, on donese odluku. "Vrlo dobro, prijatelju moj", teko je dahtao. "Ima jo pokuaja koje treba oprobati, ali je moda samo jedan od njih dovoljno opasan da prui neku nadu za uspeh. Budi spreman. Ti mi mora zauzeti mesto ukoliko padnem. Predanja kau da je pesma koju nameravam da otpevam smrtonosna." Dok je koraao napred, on oseti novu smirenost. Suoen sa sopstvenim uasom, vide da je posredi bio samo strah. Upoznao se sa njegovim srodnikom kada je drugi Besomuk poloio ruke na njega. A znanje koje je tada stekao moglo je sada spasti ratovniju. Sa opasnou u oima, on poe prema estaru dok se nije naao meu prvim stablima. Tamo je upalio ezlo i digao ga iznad glave, paljivo ga klonei od grana. Onda je poeo da peva. Rei su mu nespretno dolazile na usne, a naglasci melodije kao da su promaivali ritam. Pevao je pesmu koju nijedan poglavar do tada nije izgovorio. Bila je jedna od mranih tajanstava Domaje, zabranjena zbog opasnosti koju je nosila. Pa ipak su rei pesme bile iste i jednostavne. Njihova opasnost poivala je drugde. Prema Kevinovom znanstvu, pripadale su kao najcenjenije blago umniku Jedine ume. umnik je ubijao sve smrtnike koji bi se usudili da ukaljaju te rei. Svejedno, Mhoram pusti glas i gordo zapeva: Granje se iri, a stabla rastu Kroz kiu, egu, sneg i led: iako vetrovi irokog sveta u zao as dunu a zemljotresi tresu i liticu lome, lie mi zeleno a mladice rastu. Jo od dana pre nego Zemlja bee stara, a Vreme poe ka usudu hod, umski svet go kamen kali, zaustavlja pranu pusto i smrt. Ja sam uporite Tvorca Zemlje: udiem sav izdahnuti dah i izdiem ivot to vee i lei. Kako mu je pesma zamirala u daljini, on zau odgovor. Muzika mu je daleko prevazilazila njegovu. inilo se da se sputa sa granja poput lia oroenog nezamislivom melodijom - da pada i trepti oko njega, tako da je piljio kao da je zaslepljen. Glas je imao laki, visoki, isti ton, poput ubora potoka, ali sila koju je nagovetavao ispunjavala ga je strahopotovanjem. Ali sekira i vatra ubijaju me. Znam za mrnju gordih aka. Odlazi da sauva crveni srca sok: Moja mrnja ne poznaje ni poinak ni milost. Zvon muzike zatalasa mu vid. Kada se proistio, on ugleda Kaeroila Divogornika kako koraa prema njemu preko livade. umnik bee visok ovek sa dugakom, belom bradom i lepravom sedom kosom. Nosio je odoru od najistijeg samita, a u pregibu ruke imao je vornovati drveni tap nalik skiptru. Ogrlica ljubiastih i belih orhideja oko vrata samo mu je pojaavala uzvieno dostojanstvo. Pojavio se iz sumraka estara kao da je 161

kroio iza vela, a izmeu stabala kretao se poput monarha. Ono mu se klanjalo dok je prolazio. Sa svakim korakom rasipao je kapljice melodije oko sebe kao da mu je itava linost natopljena pesmom. Iskriavi glas ublaavao mu je otrinu izraza. Ali oi mu nisu bile blage. Ispod gustih, sedih obrva, srebrna svetlost sjala je iz jabuica bez zenica i duica, a pogled mu je imao silinu fizikog sudara. I dalje pevuei refren pesme, on se priblii poglavaru Mhoramu. Pogled mu je nepomino drao Mhorama sve dok se nisu nali gotovo na dohvat ruke jedan drugom. Mhoram oseti da ga ovaj proverava. Zvuk muzike se nastavljao i neko vreme proe pre nego to shvati da mu se umnik obraa, da ga pita: "Ko se to usuuje da mi kalja pesmu?" Uz napor, Mhoram potisnu strahopotovanje da odgovori: "Kaeroile Divogornie, umnie i posluioe due Drveta, molim te da mi oprosti drskost. Nisam nameravao da vream ili kaljam. Ali moja nuda je silna i prevazilazi i strah i panju. Ja sam Mhoram, sin Variolov, poglavar Vea Veselkamena i branitelj Domajinog drveta i kamena. Traim dar, Kaeroile Divogornie." "Dar?" premiljao je umnik melodino. "Donosi mi vatru meu drvee, a onda trai dar? Budala si, Mhorame, sine Variolov. Ja se ne pogaam sa ljudima. Ne pruam milost darova nijednom stvorenju koje poznaje otricu ili plamen. Gubi se." Nije digao glas niti mu je pesma postala otrija, ali od siline njegove zapovesti Mhoram se zatetura. "umnie, pouj me." Mhopram se upinjao da mu glas bude smiren. "Upotrebio sam ovu vatru samo da ti privuem panju." On ugasi ezlo, spusti ga na tlo i uhvati kao da nae oslonac pred umnikovim odbijanjem. "Ja sam poglavar, sluga zemne moi. Otkako su poglavari nastali, svi su se zavetovali svim moima ouvanju Domaje i ume. Volimo i cenimo ume sveta. Nisam uinio nikakvo zlo ovom drveu niti u to ikada uiniti, iako odbija dar i osuuje Domaju na oganj i smrt." Pevuei kao za sebe, Kaeroil Divogornik ree: "Ne znam nita o poglavarima. Za mene ne predstavljaju nita. Ali znam ljude, smrtnike. Obred obesveenja nije zaboravljen u estaru." "Pa ipak me sasluaj, Kaeroile Divogornie." Mhoram je mogao da oseti kako ga zvuci bitke tuku u lea. Ali seao se ta je nauio o istoriji Jedine ume i ostajao je nepomian, miran. "Ne traim dar na koji ne mogu uzvratiti. umnie, nudim ti Besomuka." Na re Besomuk, Kaeroil Divogornik se izmeni. Rosni, svetlucavi oreol njegove muzike poprimi prizvuk besa. Oi mu se zamraie; njihova srebrna svetlost ustupi mesto olujnim oblacima. Izmaglica mu se irila iz oiju i lebdela prema obrvama. Ali nije rekao nita i Mhoram nastavi. "Ljudi Domaje vode rat protiv Opakog, drevnog unititelja drvea. Njegova silna vojska dognala nas je ovde i poslednja bitka trenutno besni u Kukavijem Dolu. Bez tvoje pomoi sigurno emo biti uniteni. Ali sa naom smru Domaja ostaje bez odbrane. Onda e unititelj drvea povesti rat protiv itave ume protiv drvea u divnom Andelejnu, protiv usnulog Grimerdora i nespokojnog Morinmosa. Na kraju e napasti estar i tebe. Mora biti poraen sada." inilo se da umnika nije dirnula ta molba. Umesto da odvrati na nju, on mrano zapevui: "Govorio si o Besomuku." "Vojskom koja nas upravo sada unitava zapoveda Besomuk, jedan od trojice onih koji su desetkovali Jedinu umu." "Prui mi dokaz da govori istinu." Poglavar Mhoram nije se usuivao da okleva. Iako je tle po kom je gazio bilo u potpunosti neutabano, neobeleeno bilo kojim znanstvom izuzev njegove sopstvene intuicije, on spremno odgovori: "On je Besomuk moksha, isto tako imenovan Jehanum i Ljudosea. U davno minula doba on i Turiya, njegov brat, nauili su mrnji prema drveu nekada prijateljsku Demoniju. Njegov brat Samadhi vodio je monarha Doriendora Korieva kada je taj ludi kralj pokuao da ovlada ivotom i smru Jedine ume." "Besomuk moksha", treperio je Kaeroil Divogornik lako, opasno. "Naroito sam gladan Besomuka." "Njihova mo sada je silno pojaana. Dele neprirodnu mo Kamena Zlozemlja." "Ne marim za to", odvrati umnik gotovo otro. "Ali ponudio si mi Besomuka. Kako se to moe izvesti, kada te ak i sada pobeuje?" Zvuci bitke neumitno su se primicali kako je ratovnija potiskivana. Sa svakim trenutkom koji je prolazio poglavar Mhoram uo je sve manje bitke, a sve vie klanja. I mogao je da oseti kako vrhovnik Troj teko die iza njega. Svom svojom teko izvojevanom smirenou on odgovori: "To je dar koji traim, Kaeroile Divogornie. Traim bezbedan prolazak za sve svoje ljude kroz Garotin estar. Taj dar izruie Besomuka mokshu u tvoje ruke. On i itava njegova vojska, svi njegovi pragrdani, jamnici i stvorenja bie 162

tvoji. Kada Besomuk bude video da beimo u Garotin estar, a nismo uniteni, sledie nas. Verovae da si slab - ili da te vie nema. Mrnja prema nama i drveu naterae i njega i svu njegovu silu u tvoju oblast." Trenutak koji je odzvanjao nudom u Mhoramovim uima proe dok je Kaeroil Divogornik razmiljao. Zvuci bitke govorili su da uskoro od ratovnije nee preostati nita to bi se moglo spasti. Ali Mhoram je gledao umnika i ekao. Najzad umnik klimnu. "To je vredna pogodba", pevao je lagano. "Ovo drvee eljno je da se ponovo bori. Spreman sam. Ali postoji mala cena koja se mora platiti za moju pomo - i za kaljanje moje pesme." Nalet Mhoramove nade iznenada ustupi mesto strahu i on se okrete da zaustavi vrhovnika Troja. Ali pre nego to je mogao da povie upozorenje, Troj grozniavo ree: "Onda u ja platiti! Plaam bilo ta. Vojsku mi kolju!" Mhoram se lecnu na neopozivo obeanje, pokua da se pobuni. Ali umnik lukavo ree: "Vrlo dobro. Prihvatam tvoje plaanje. Paljivo uvedi vojsku meu drvee." Troj je reagovao trenutno; okrenuo se, vinuo u Merilovo sedlo. Vodio ga je neki nagon; sleteo je na Ranihina bezbedno kao da moe da vidi. Smesta je odgalopirao u smeru bitke, viui svom snagom: "Kvane! Povlaenje! Povlaenje!" Ratovnija je propadala dok je vikao. Redovi ratnika bili su probijeni i Ljudoseina stvorenja krvolono su mahnitala meu njima. Vie od dve treine eovojni ve je palo. Ali neto u Trojevoj zapovesti galvanizovalo je ratnike za taj konani napor. Oni se odvojie, okrenue i potrae. Iznenadno bekstvo otvori nakratko procep izmeu njih i Ljudoseine vojske. Poglavar Kalindril smesta se potrudi da proiri procep. Dok ga je titio krug krvnih gardista, on oslobodi oganj munje koji se uhvati u travi i zapucketa ispred protivnika. Udar mu je naneo malo tete, ali su besomukove trupe na trenutak oklevale sa poterom. Koristei taj trenutak, on poe za ratnicima. Svi preiveli zajedno - jedva neto vie od deset eovojni - potra pravo prema Mhoramu. Kada vide da stiu, Mhoram ode da presretne Troja. Povukao je vrhovnika sa Merilovih lea - nije bilo bezbedno jahati pod granjem estara - uzeo ga za ruku i poveo prema drveu. Ratnici u begu bili su im gotovo za petama kada Mhoram i Troj ustro pooe u Garotin estar. Kaeroil Divogornik je nestao, ali pesma mu je ostala. inilo se da lako odzvanja sa svakog lista ume. Mhoram je oseao da ga vodi i poe za njom kao da se to podrazumeva. Iza njega, uo je kako ratnici troe iscrpljenost na poslednji juri prema utoitu ili smrti. uo je kako Kvan vie kao iz velike daljine da su sada svi preiveli meu drveem. Ali nije se obazirao. umnikova pesma ga je opinila. Dohvativi Troja za ruku i neprekidno se osvrui po tami, ustro je koraao stazom melodije. Sa Kalindrilom, Trojem, Kvanom, dve dvadesetine krvnih gardista, svim Ranihinima i vie od etiri hiljade ratnika, poglavar Mhoram na izvesno vreme ieze iz sveta ljudskog roda. Muzika mu je lagano izazivala preporod uzbunjene svesti, gonila ga u neku vrstu transa. Oseao je da je i dalje svestan svega, ali ga sada nita nije diralo. Video je otpoinjanje veeri u izmenjenoj tmini estara, ali nije oseao prolazak vremena. Kroz otvore izmeu drvea video je Zapadnik Planine. Po menjanju poloaja vrhova mogao je da proceni brzinu. inilo se da se kree bre od Ranihina u galopu. Ali nije oseao tegobe ili zamor putovanja. Dah pesme nosio ga je napred, kao da estar udie i njega i njegove pratioce. Bilo je to neobino, snoliko prolaenje, putovanje due, puno brzine koju nije mogao da iskusi i dogaaja koje nije mogao da oseti. Doe no - mesec je bio mlad - ali on nije izgubio stazu sa vidika. Neki nagovetaj svetlosti u travi i liu i pesma inili su mu put jasnim i on je pouzdano nastavljao, nedirnut ma kakvom potrebom za odmaranjem. umnikova pesma oslobodila ga je smrtnosti, optakala ga u bezbrinu smirenost. U neko doba tokom tmine zauo je kako se pesma menja. Izmena nije delovala na njega, ali joj je shvatio znaenje. Iako je uma gutala sve druge zvuke, tako da mu urlici, jaukanje i vritanje nisu dopirali do uiju, znao je da upravo dolazi do unitenja Ljudoseine vojske. Pesma je opisivala vekove ekanja u mrnji, bola zbog izgubljenih prostranih podruja sa srodnim stablima, doba laganog besa koji se uspinjao kroz sokove ume sve dok ga svaka grana i list nisu delili, preivljavali, udeli da delaju. A kroz to melodijsko pripovedanje dopirao je apat o smrti dok su se korenovi, kronje i debla spajali da drobe i kidaju. Protiv neizmernog estara ak je i Ljudoseina vojska bila siuna i nebranjena - triava uvreda zavitlana prema okeanu. Drvee je odbacivalo silu pragrdana, snagu jamnika i besni, pritenjeni, oajniki strah svih drugih stvorenja. Pod vostvom pesme Kaeroila Divogornika, jednostavno je podavilo napadae. 163

Plamenovi su ugaeni, nosioci seiva poklani, znanstvo i sila nadvladani. Onda je drvee ispilo krv i prodralo tela - obrisalo svaki trag neprijatelja u apoteozi drevnog i izuzetnog besa. Kada se pesma vratila ranijem smirenom lebdenju, inilo se da odie mranim zadovoljstvom i pobedom. Ubrzo potom - Mhoramu se bar inilo da je bilo ubrzo - umom proe tutnjava poput grmljavine. Najpre mu se uini da uje samrtniko koprcanje Ljudosee. Ali onda je video da zvuk ima potpuno drugi izvor. Daleko prema zapadu neka uasna sila izbila je u planinama. Crvena vatra bljuvala je iz jednog dela venca. Posle svake erupcije udar bi poeo da se valja estarom, a blistavi, izbaeni gasovi osvetljavali su nono nebo. Ali Mhoram je bio imun na to. Gledao je sve sa zanimanjem, ali pesma ga je obavila opinjenou i uvala od svih briga. I nije osetio brigu kada je shvatio da ratovnija nije iza njega. Izuzev poglavara Kalindrila, Troja, Amorine, balaklije Kvana i dvojice krvnih gardista, Terela i Morila, bio je sam. Ali nije oseao bojazan; pesma ga je ispunjavala mirom i poverenjem. Vodila ga je napred i napred kroz bezmernu no prema zori novoga dana. Sa povratkom svetlosti, otkrio je da se kree kroz umu po kojoj su bujale ljubiaste i bele orhideje. Njihove blage, iste boje slagale su se sa muzikom kao da su note koje je pevao Kaeroil Divogornik. Uljuljkivale su Mhorama u utehu melodije. Sa irokim, nesvesnim osmehom, putao je da ide, kao da mu je struja koja ga nosi lek za sve boljke. Njegova neobina brzina sada je bila oiglednija. Kroz procepe u liu nad glavom ve je mogao da vidi uparene iljke Melenkuriona Nebozora, najvieg vrha Zapadnik Planina. Mogao je da vidi visoku, golu visoravan Ulom Kamena kako se bitka koju je ovaj skrivao nastavljala. Erupcije i prigueno gruvanje odjekivali su iz dubina planine, a crveni udari sile pogaali su nebo u nepravilnim razmacima. Ali i dalje je bio nedirnut. Njegova brzina, njegova ushiujua, lagodna brzina, ispunjavala mu je srce veseljem. Preao je trideset ili etrdeset milja otkako je uao u estar. Oseao se spremno da hoda na taj nain zauvek. Ali dan proe uz istu bezvremenu nematerijalnost koja ga je nosila kroz no. Ubrzo je sunce bilo blizu zalaska, pa ipak on nije imao oseaj trajanja, nije sustizao zamor ili gladni, fiziki oseaj da je putovao itav dan. Onda se pesma ponovo izmeni. Postepeno ga vie nije vukla u letu prema napred. Kraj njenog treperenja ispuni ga tihom tugom, ali ga je prihvatio. Grmljavina erupcija Ulom Kamena sada je bila gotovo prema jugozapadu od njega. Cenio je da se on i njegovi pratioci nalaze u blizini Crne Reke. Pesma ih je odvela pravo kroz umu do visokog, golog brega koji je trao iz ume poput glatke izrasline. Iza njega uo je ubor vode - Crna Reka - ali samo brdo privue mu panju, povrati mu samosvest u odreenoj meri. Zemlja brega bila je u potpunosti beivotna, kao da je u davna doba natopljena sa previe smrti da bi ikada vie mogla da procveta. A odmah ispod njenog vrha sa blie strane stajala su dva kruta stabla poput straara, svedoka, razdvojena deset ili vie jardi. Bila su mrtva kao i breg - pocrnela, bez granja i lia, bez soka. Svakom mrtvom drvetu preostala je samo jedna grana. Pedeset stopa iznad tla drvee je dodirivalo jedno drugo, a grane su mu se preplitale da bi obrazovale preku izmeu stabala. Bila je to Golet Veala, drevno gubilite umnika. Ovde su, prema predanjima Domaje, Kaeroil Divogornik i njegova braa donosili presude u davno prolo doba, kada se Jedina uma jo borila za ivot. Ovde su pogubljivani Besomuci koji su doli umniku na dohvat. Sada je Besomuk moksha visio sa veala. Crni bes izobliio mu je lice, naduveni jezik virio mu je izmeu zuba poput izraza prezira, a oi su mu prazno piljile. Gr mrnje napinjao mu je i rastezao sve miie. Samrtna mahnitost bila mu je toliko silna da su mu mnogi krvni sudovi popucali i obojili kou tamnim krvoliptanjem. Dok je poglavar Mhoram gledao navie kroz sve gui sumrak, iznenada oseti umor i e. Nekoliko trenutaka proe pre nego to je opazio da je Kaeroil Divogornik u blizini. umnik je stajao na jednoj strani brega i tiho pevao, a oi su mu blistale crvenom i srebrnom svetlou. Pokraj Mhorama, vrhovnik Troj se promekolji kao da se budi i nejasno zapita: "ta je to? ta vidi?" Mhoram je morao da proguta nekoliko puta pre nego to je mogao da doe do glasa. "Ljudosea. umnik ga je pogubio." Otra napetost pree Trojevim licem, kao da se napree da vidi. Onda se nasmeio. "Hvala Bogu." 164

"Vredna pogodba", otpeva Kaeroil Divogornik. "Znam da ne mogu da pogubim Besomukov duh. Ali veliko je zadovoljstvo ubiti mu telo. Zadavljen je garotom." Oi su mu na trenutak crveno sevale, a onda ponovo preoe u srebro. "Nemojte zbog toga misliti da sam pogazio re. Vai ljudi su nepovreeni. Prisustvo tolikih nevernih smrtnika uznemiruje drvee. Da mu prekinem nelagodnost, poslao sam vae ljude van Garotinog estara prema severu. Ali zbog pogodbe i cene koju tek treba da platite, doveo sam vas ovde. Osmotrite kako izgleda osveta ume. Neto u njegovom jasnom glasu natera Mhorama da uzdrhti. Ali dovoljno je odrao prisebnost da upita: "ta se desilo sa Besomukovim Kamenom?" "Bilo je to veliko zlo", pevuio je ozbiljno umnik. "Unitio sam ga." Mhoram nemo klimnu. "To je dobro." Onda pokua da usredsredi panju na pitanje cene Kaeroila Divogornika. eleo je da dokae da od Troja ne treba traiti ispunjenje pogodbe; vrhovnik nije razumeo ta se trai od njega. Ali dok je Mhoram jo traio rei, Terel mu skrenu panju. Krvni gardista nemo pokaza uz reku. No je bila gotovo potpuna; samo su otvorena zvezdana svetlost i sjaj oiju Kaeroila Divogornika osvetljavali Golet Veala. Ali kada poglavar poe da sledi Terelovo pokazivanje, on ugleda dva drugaija svetla. Na velikoj daljini bio je vidljiv vatreni pakao Ulom Kamena. Tamonja silovitost kao da se primicala vrhuncu. Vatre su mahnito bljuvale, a mrana grmljavina valjala se nad estarom kao da se velike litice raspadaju. Drugo svetlo bilo je mnogo blie. Malo, mirno, belo svetlucanje sjalo je kroz drvee izmeu Mhorama i reke. Dok ga je ovaj gledao, ono se zakloni iza brega. Neko je putovao kroz Garotin estar po Crnoj Reci. Predoseanje obuze Mhorama i on odjednom shvati da se plai. Zaboravljeni nagovetaji i vizije iz prethodnih dana vratie mu se. On se hitro okrete umniku. "Ko to dolazi? Jesi li sklopio i druge pogodbe?" "Ukoliko i jesam", pevao je umnik, "one nisu tvoja briga. Ali ova dvojica prolaze po doputenju. Nisu govorili sa mnom. Putam ih zbog toga to svetlo koje nose ne predstavlja opasnost po drvee - i zbog toga to imaju mo koju moram potovati. Vezan sam zakonom postanja." "Melenkurion!", zajea Mhoram. "Tvorac neka nas sauva." On uhvati Troja za ruku i poe uz goli breg. Njegovi drugovi pourie za njim. Proao je veala, stigao na vrh brega i spustio pogled niz njega prema reci. Dva oveka pela su se prema njemu brdom sa rene obale. Jedan od njih nosio je blistavi kamen u desnoj ruci i drao pratioca levom. Kretali su se bolno, kao da se uspinju nasuprot teini ogoljenosti. Kada su se nali blizu vrha brega, pred oima itave Mhoramove druine, oni stadoe. Banor lagano die orkrest tako da osvetli vrh brega. On klimanjem glave pozdravi poglavare. Kada Tomas Kovenant shvati da ga svi ljudi na bregu gledaju, on odbi Banorov oslonac, stade sopstvenom snagom. Taj potez kotao ga je otrog napora. Dok je stajao, nesigurno se lelujao. Oi su mu piljile, nita ne videi - piljile bez cilja, pa ipak sa tolikom silovitou da se inilo da su mu ukrtene, kao da su toliko svesne sopstvene dvostrukosti da nisu u stanju da vide jednostruko. Ruke su mu stezale jedna drugu na grudima. Ali onda ga pogodi otri udar sa Ulom Kamena i on gotovo izgubi ravnoteu. Bio je prisiljen da prui troprstu aku prema Banoru. Taj pokret razgoliti mu levu pesnicu. Na domalom prstu, srebrni venani prsten vrelo je pulsirao. Trei deo: KRV ZEMLJE 21. LENINA KERKA Troj je neverovanje Tomasa Kovenanta nazvao blefom. Ali Kovenant nije igrao mentalnu igru. Bio je gubavac. Borio se za sopstveni ivot. Neverovanje mu je bilo jedina odbrana protiv Domaje, jedini nain da kontrolie jainu, potencijalno samoubistvo svog odgovora na Domaju. Oseao je da je izgubio sve ostale oblike samozatite. A bez samozatite zavrio bi poput starca koga je upoznao u leprozarijumu - obogaljen i smrdljiv preko svih granica podnoljivosti. ak bi i ludilo bilo bolje. Ukoliko bi poludeo, najzad bi bar bio izolovan od svesti o tome ta mu se deava, slep, gluv i neosetljiv na leinarsku bolest koja mu prodire meso. 165

Pa ipak, dok je jahao prema zapadu, sve dalje od Veselkamena, sa vrhovnom poglavarkom Elenom, Amokom i dvojicom krvnih gardista u potrazi za sedmim Krugom Kevina Zemljoguba, znao je da se menja. U udarima i trzajima, tlo se pokretalo ispod njega; neka mona, pritajena zemna mo menjala mu je lini teren. Nestabilni oslonac gurao ga je u provaliju. A oseao je nemo da bilo ta uradi u vezi sa tim. Najopasniji vid njegovog trenutnog poloaja bila je Elena. Njena bezimena unutranja sila, njeno poreklo i neobina osobina da joj je nemogue rei "ne" istovremeno ga je i odbijala i privlaila. Kada su napustili Dolinu dve reke, ve se psovao to joj je prihvatio poziv. Pa ipak, imala je snage da ga pokoleba. Uplitala mu je oseanja i izvlaila neoekivane niti pristanka iz tako nastalog vora. Nije bilo tako sa njegovim drugim pokoravanjima. Kada je poglavar Mhoram zatraio da poe sa ratovnijom, sloio se zbog toga to su mu alternative u potpunosti nedostajale. Hitno mu je bilo potrebno da nastavi da se kree, da i dalje traga za bekstvom. Slino razmiljanje nije ga opravdavalo kada ga je vrhovna poglavarka Elena zamolila da je prati. Znao je da jae sve dalje od razreenja nedoumice, bitke protiv poglavara Kletnika - da je izbegava kao kukavica. Ali u trenutku odluke nije ak ni razmiljao o odbijanju. A oseao je da je ona u stanju da ga privlai i dalje. Beznadeno, sasvim protivno onome to je njegovo ime govorilo, mogla ga je naterati da je sledi, ak i kada bi ila toliko daleko da ga poalje da sam napadne Opakog. Njena lepota, fiziki izgled, ponaanje prema njemu prodirali su mu deo po deo oklopa, izlagali osetljivo meso. Dok je putovao kroz otru jesen Trotgarda, posmatrao ju je napeto, uplaeno. Visoka i ponosita na leima Mire, svog Ranihina, izgledala je kao krunisana vestalka, nekako istovremeno mona i krhka - kao da bi mogla da mu polomi kosti jednim pogledom, a da ipak padne iz sedla na dodir jedne jedine baene pregrti blata. Opinjavala ga je. Kada se Amok pojavi ispred nje kao da se naglo materijalizovao iz praznog vazduha, ona se okrete da govori sa njim. Izmenili su pozdrave i poeli prijatno da askaju poput starih prijatelja dok je Veseldrvo nestajalo u daljini iza njih. Amokova uzdranost na temu Kruga nije mu spreavala radosnu govorljivost u drugim stvarima. Ubrzo je veselo pevao i priao kao da mu je jedina svrha bila da zabavlja vrhovnu poglavarku. Dok je Amok poveavao razmak od jutra, Kovenant je posmatrao predeo oko sebe. Grupa pohoda lagodno je jahala po niziji Trotgarda. Putovali su uz neznatno skretanje prema jugu od isto zapadnog pravca, u gruboj paraleli sa tokom reke Ril prema Zapadnik Planinama. Zapadni rub Trotgarda, i dalje na rastojanju od ezdeset ili ezdeset pet milja, bio je najmanje tri hiljade stopa vii od Doline dve reke i itava oblast lagano se uspinjala prema planinama. Grupa vrhovne poglavarke ve je prelazila na postepeni uspon. Kovenant je mogao da oseti oputeno uspinjanje dok su jahali kroz umoviti predeo sa jesenjim ukrasima, sav blistav od narandastih, utih, zlatnih, crvenih, lisnatih plamenova, a onda preko bujnih, travnatih padina bregova, gde je oiljke drevnih ratova Jadin Kamena obrisalo gusto novo meso vresa i pirevine, naraslo preko rana, zeleno od isceljenja. Jedva da je bio u stanju da nasluti poslednje nagovetaje oporavka Trotgarda. Pod prekrivkom rasta trave i drvea, sve povrede Kevinovog poslednjeg rata nisu bile uklonjene. S vremena na vreme jahai su prolazili pored gnojavih rana golih poteza koji su i dalje odbijali sve popravke, a neki bregovi nespretno su leali, poput loe nametenih slomljenih kostiju. Ali rad poglavara urodio je dobrim plodovima. Vazduh Trotgarda bio je miriljav, pun ivota. Samo je malobrojno drvee pokazivalo da mu korenje dopire do nekada obesveene zemlje. Novo Vee poglavara nalo je valjan nain da provede ivote. Zbog svega to je prepatio, Trotgard dirnu Kovenantovo srce. Otkrio je da mu se dopada, da ima poverenja u njega. U nekim trenucima dok je dan prelazio u popodne, on poele da nikuda ne ide. eleo je da luta Trotgardom - bez odredita, najbolje sam - bez ijedne primisli o Krugovima, prstenovima ili ratovima. Doekao bi otpoinak sa dobrodolicom. inilo se da je Amok valjan vodi za takve boravke. Nosilac sedmog Kruga kretao se bodrim, mladikim korakom koji je prikrivao injenicu da brzina koju je nametao nije bila lenjiva. A dobro raspoloenje nesavladivo mu je penualo. Pevao je duge pesme za koje je tvrdio da ih je nauio od vilinskih elohima - pesme toliko tuinske da Kovenant nije mogao da razlikuje ni rei ni reenice, a ipak toliko neobino sugestivne, toliko poput meseine u umi da su ga napola opinile. Amok je priao i tajne prie o zvezdama i nebesima, veselo je opisivao nebeski ples kao da je lino skakao po njemu. Veseli glas dopunjavao mu je isti, otri veernji vazduh i poar sunevog zalaska u drveu, oplitao sluaoce poput ini, mesmerizma. 166

Pa ipak je u sumraku Trotgarda naglo iezao, jednim pokretom uklonio se iz vidljivosti i ostavio grupu vrhovne poglavarke. Kovenant se tre iz sanjarenja. "Gde..." "Amok e se vratiti", odgovori Elena. U polutami, nije znao da li gleda u njega, kroz njega, mimo njega ili uprkos njemu. "Samo nas je ostavio za no. Doi, prapoglavaru", ree ona kada lako slete sa Mirinih lea. "Otpoinimo." Kovenant je sledio njen primer, prepustivi konja Banorovom staranju. Mira i ostala dva Ranihina odgalopirae, proteui noge posle celodnevnog hoda. Onda Morin ode do Rila po vodu dok je Elena poela da die logor. Izvadila je malu urnu obluka i upotrebila oganj-kamenove da skuva mali obrok za sebe i Kovenanta. Lice joj je sledilo pokrete ruku, ali udnovata onostranost njenog pogleda bila je usmerena prema silnim daljinama, kao da u zemnom svetlu ita o dogaajima sa druge strane Domaje. Kovenant ju je gledao; opinjavala ga je ak i izvoenjem najjednostavnijih rutina. Ali dok joj je prouavao vitko oblije, sigurne pokrete, razdvojeni pogled, pokuavao je da odri zahvat nad samim sobom, da povrati neto oseaja o tome kako stoji sa njom. Bila je misterija za njega. Od svih jakih i iskusnih ljudi Domaje, odabrala je ba njega da je prati. Silovao joj je majku - pa ipak je izabrala njega. U Zlatosinju ga je poljubila - od tog seanja srce ga zabole. Odabrala je njega. Ali ne iz besa ili elje za osvetom - ni iz kakvog razloga koji bi Trel odobravao. Video je u njenim osmesima, uo u glasu, oseao u dranju da ne namerava da mu nanese zlo. Onda zato? Iz kakve je tajne zaboravnosti ili strasti izvirala ta elja za njegovim drutvom? Morao je to saznati. Pa ipak se napola bojao odgovora. Posle veere, dok je sedeo i pio svoju porciju kladenice sa druge strane posude sa oblukom u odnosu na Elenu, on prikupi hrabrosti da je ispita. Oba krvna gardiste povukla su se iz logora i oseao je olakanje to ne mora da se koristi njihovim uslugama. Trljajui prstima bradu, pamtei opasnost od fizikih oseaja, poeo je tako to ju je pitao da li je ita saznala od Amoka. Bezbrino je zavrtela glavom, a kosa joj je pravila oreol oko glave u svetlosti obluka. "Sigurno smo na nekoliko dana od poloaja sedmog Kruga. Bie dovoljno vremena za ispitivanje Amoka." Prihvatio je to, ali ga nije zadovoljilo. On pojaa stisak na sebi i upita je zato je odabrala njega. Gledala je u njega ili kroz njega nekoliko trenutaka pre nego to je odvratila: "Tomase Kovenante, ti zna da te nisam ja odabrala. Nijedan poglavar Veselkamena nije te odabrao. Drul Stenotoac izveo je tvoje prvo prizivanje, a njega je vodio Opaki. Na taj nain, mi smo tvoje rtve, ba kao to si ti njegova. Moe biti da je onako kako poglavar Mhoram veruje - moda je posredi bio i izbor Tvorca Domaje. Ili moda mrtvih poglavara - moda sam vrhovni poglavar Kevin nosi nekakav uticaj sa druge strane groba. Ali ja nisam odabirala." Onda joj se ton izmeni i ona produi: "Pa ipak sam izabrala..." Kovenant je prekide. "Nisam na to mislio. Znam zato mi se ovo deava. To je zbog toga to sam gubavac. Normalna osoba naprosto bi se smejala... Ne, hou da kaem, zbog ega si zatraila da poem sa tobom - u potragu za sedmim Krugom? Sigurno je bilo drugih ljudi koje si mogla da odabere." Blago je odvratila: "Ne razumem tu bolest koja izaziva da bude... gubavac. Opisuje svet u kome su nevini podvrgnuti mukama. Zbog ega se ine takve stvari? Zato su dozvoljene?" "Stvari ovde nisu drugaije. Ili ta misli da se desilo Kevinu? Ali ti menja temu. elim da znam zato si me odabrala." Lecnuo se na seanje o Trojevom jadu kada je vrhovna poglavarka obznanila svoj izbor. "Vrlo dobro, prapoglavaru", ree ona oklevajuim tonom. "Ukoliko se na to pitanje mora odgovoriti, odgovoriu. Ima mnogo razloga za moj izbor. Hoe li da ih uje?" "Samo nastavi." "Ah, Nevernie. Ponekad mislim da vrhovnik Troj nije ba toliko slep. Istina - ti izbegava istinu. Ali pruiu ti svoje razloge. Najpre, pripremam se za prilike koje budunost moe doneti. Ukoliko naposletku poeli da upotrebi belo zlato, sa ezlom zakona bolje sam u stanju da ti pomognem nego iko drugi. Ne znam tajnu divlje magije - ali nema pouzdanije alatke od ezla. A ukoliko se ti na kraju okrene protiv Domaje, uz pomo ezla biu u stanju da ti se suprotstavim. Ne posedujemo nita drugo za ta se moemo nadati da e izdrati mo belog zlata. Ali ja tragam i za drugim ciljevima. Ti nisi ratnik - a ratovnija e se sukobiti sa velikom opasnou, gde se samo sila i borbena vetina mogu nadati da e ouvati ivot. Ne elim da rizikujem tvoju smrt. Mora ti se pruiti dovoljno vremena da nae sopstveni odgovor na sebe. A ja lino traim drutvo. Ni vrhovnik Troj ni poglavar Mhoram ne mogu se odvojiti od rata. Da li eli jo objanjenja?" 167

Osetio je nepotpunost njenog odgovora i prisilio se da je sledi i pored svog straha. Sa grimasom gaenja prema proimajuoj neprikladnosti svog ponaanja u Domaji, on odluno ree: "Drutvo? Posle svega to sam uinio. Neobino si popustljiva." "Nisam popustljiva. Ne donosim odluke bez dogovora sa sopstvenim srcem." Na trenutak bio je neposredno suoen sa znaenjima onoga to je rekla. Bilo je to ono to je istovremeno i eleo da uje i ega se plaio. Ali onda ga odvrati sloena nevoljnost, sainjena od saoseanja, uasa i samoosuivanja. Od nje mu je glas zazvuao grubo kada je rekao: "Slama Trelovo srce. I majino." Lice joj se ukoi. "Da li me optuuje zbog Trelovog bola?" "Ne znam. Sledio bi nas kada bi u sebi imao makar malo nade. Sada sigurno zna da ti i ne razmilja o tome da me kazni." Zastao je, ali prizor bola koji joj je zadao natera ga da ponovo progovori, da pohita da odgovori na njena uzvraanja, protivoptube koje jo nije ni izgovorila. "A to se tie tvoje majke - nemam pravo da govorim. Ne mislim o onome to sam joj uinio. To je neto to bar mogu da razumem. Bio sam u takvoj... oskudici... a ona je bila tako bogata. Ne, mislio sam na Ranihine - one Ranihine koji su svake godine odlazili u kamendol Mithil. Pogodio sam se sa njima. Pokuavao sam da naem neko reenje - neki nain da ne poludim u potpunosti. A oni su me mrzeli. Bili su ba kao Domaja - veliki, silni i uzvieni - i gadili su me se." Hrapavo je izgovorio rei gadili se, kao da odjekuju sa gubavac, neist prokaena! "Ali propeli su mi se - njih stotinu. Bili su prisiljeni... I zbog toga sam se pogodio sa njima. Obeao sam da ih neu jahati - da neu nijednog prisiljavati da me nosi. A njih sam naterao da obeaju... Pokuavao sam da naem nain da nateram svu tu veliinu, snagu, zdravlje i vernost da me ne prisile da poludim. Naterao sam ih da obeaju da uzvrate ukoliko ih ikada budem pozvao. I naterao sam ih da obeaju da e ti poseivati majku." "To obeanje i dalje ostaje." Izgovorila je to kao da se time duboko ponosi. On uzdahnu. "To je Jadinka rekla. Ali nije u tome stvar. Vidi li? Pokuavao sam da joj poaljem neto, da nekako popravim stvar. Ali to ne pali. Kada nekoga tako jako povredi, ne moe da eta unaokolo i da mu kupuje poklone. To je tato i surovo." Usta mu se iskrivie od gorkog ukusa onoga to je uinio. "Zapravo sam pokuavao da se sam oseam bolje. Kako god bilo, nije upalilo. Kletnik ume sve da izvitoperi. Do vremena kada sam doao do kraja pohoda za ezlom zakona, stvari su ile toliko ravo da me nikakva pogodba nije mogla spasti." Naglo mu ponestade rei. eleo je da kae Eleni da je ne optuuje, da ne moe da je optui - a istovremeno je jedan njegov deo ipak optuivao. Taj njegov deo oseao je da Lenin bol zasluuje vie odanosti. Ali inilo se da vrhovna poglavarka to razume. Iako ga njen onostrani pogled nije dirao, ona odvrati na njegovu misao: "Tomase Kovenante, ti ne razume u potpunosti Lenu, moju majku. Ja sam ena - ljudsko bie poput bilo koga drugog. A tebe sam odabrala da mi bude pratilac na ovom pohodu. Moj izbor svakako razotkriva i srce moje majke, kao i moje. Ja sam joj kerka. Od roenja ivela sam pod njenom negom i ona me je uila. Nevernie, nimalo me nije uila besu ili gorini prema tebi." "Ne!" jeknu Kovenant. "Ne." Ne! Ne i ona!" Vizija krvi pomrai mu vid - krvi na Leninim slabinama. Nije mogao da podnese pomisao da mu je ona oprostila, ona! Okrenuo se na drugu stranu. Oseao je da ga Elena gleda, oseao je kako njeno prisustvo posee prema njemu u naporu da ga privue nazad. Ali nije mogao da je pogleda u oi. Plaio se oseanja koja su je podsticala; nije ih ak imenovao ni pred samim sobom. Leao je pod pokrivaima lea okrenutih prema njoj sve dok nije pokrila obluak za no i spremila se da spava. Sledeeg jutra, ubrzo posle zore, Morin i Banor ponovo se pojavie. Sa sobom su vodili Miru i Kovenantovog konja. On ustade i pridrui se Eleni u jelu dok su im krvni gardisti pakovali pokrivae. Ubrzo potom ponovo su poli prema zapadu. Amok postade vidljiv pored vrhovne poglavarke. Kovenant nije bio raspoloen za nastavak Amokovog opsenarstva. A tokom noi doneo je odluku. Postojao je rizik kojeg se morao poduhvatiti - opasni gest kojim se nadao da povrati neku vrstu celovitosti. Pre nego to je mladi mogao da otpone, Kovenant se suspree da zadri iznenadno udaranje srca i upita Amoka ta zna o belom zlatu. "Mnogo i malo, nosioe", odgovori Amok uz smeh i naklon. "Reeno je da belo zlato izraava divlju magiju koja unitava mir. Ali ko je u stanju da opie mir?" Kovenant se namrti. "Igra igre reima. Postavio sam ti odreeno pitanje. ta zna o njemu?" 168

"Znam, nosioe? To je mala re - skriva ogromnost svoga znaenja. uo sam ono to mi je reeno i video ono to su mi oi gledale, ali samo ti nosi belo zlato. Zove li to znanjem?" "Amoe", utee Elena u Kovenantovu pomo, "da li je belo zlato na neki nain povezano sa sedmim Krugom? Da li je belo zlato izvoa ili klju tog Kruga?" "Ah, vrhovna poglavarko, sve stvari su povezane." inilo se da mladi uiva u sposobnosti da izbegava pitanja. "Sedmi Krug moe da ne obraa panju na belo zlato, a gospodar belog zlata moda nema koristi od sedmog Kruga - pa ipak su oboje mo, oblici i lica sile ivota. Ali nosilac mi nije gospodar. Zasenjuje me, ali ne pomrauje. Potujem ono to nosi, ali moja namena opstaje." Elenin odgovor bio je vrst. "Onda nema potrebe da mu izbegava pitanja. Govori ta si uo i saznao u vezi sa belim zlatom." "Govorim na svoj nain, vrhovna poglavarko. Nosioe, uo sam mnogo, a nauio malo u vezi sa belim zlatom. Ono predstavlja paradoks to spaja luk Vremena, nepokorni graninik postanja Zemlje, nedostajuu kost zemne moi, vrstinu vode i tenost kamena. Ono izraava divlju magiju koja unitava mir. O njemu tiho govore bhrathairi, a sa strahopotovanjem ga izriu elohimi, iako ga nikada nisu videli. Veliki Kelenbhrabanal sanja o njemu u svom grobu, a mrane peane gorgone gre se u bezglasnoj mori na dodir njegovog imena. Tokom svojih poslednjih dana vrhovni poglavar Kevin zalud je udeo za njim. Ono predstavlja bezdan i vrhunac usuda." Kovenant uzdahnu za sebe. Plaio se da e dobiti takav odgovor. Sada e morati da ide dalje, da gura pitanje pravo do ivice svoga uasa. U jadu i strahu on zarea: "Dosta - potedi me. Samo mi reci kako se belo zlato..." Na trenutak je zamucao. Ali seanje na Elenu ga je gonilo. "...kako da upotrebim taj prokleti prsten." "Ah, nosioe", nasmeja se Amok, "pitaj More novoroenog sunca ili Melenkuriona Nebozora. Propituj vatre Gorak Krembala ili humusno srce Garotinog estara. itava Zemlja zna. Belo zlato je uneseno meu nas kao sve druge sile - kroz strast i oajanje, iskreni izgovor srca." "Vatru mu paklenu", zarea Kovenant u naporu da prikrije olakanje. Nije mu se dopadalo da prizna sebi koliko mu je drago to e ostati neznalica u vezi sa tom temom. Ali to neznanje bilo mu je kljuno za samoodbranu. Sve dok nije umeo da upotrebi belo zlato, nije mogao biti okrivljen za usud Domaje. U tajnom i podmuklom delu srca rizikovao je pitanje samo zbog toga to se uzdao da e mu Amok dati odgovor koji nita ne razjanjava. Sada se oseao poput laova. ak i njegovi nasrtaji na sopstvenu celovitost bili su bezuspeni. Ali olakanje mu je bilo vee od gaenja prema samom sebi. To olakanje omogui mu da promeni temu, da okua normalan razgovor sa vrhovnom poglavarkom. Oseao se nespretno poput bogalja; nije nemarno razgovarao sa drugom osobom jo od pre poetka gubavosti. Ali Elena je odgovarala voljno, ak rado; dobrodolicom mu je doekala panju. Ubrzo nije vie morao da traga za pitanjima kojima e otpoinjati razgovor. Izvesno vreme, razgovor im je lebdeo okolinom Trotgarda. Dok su se peli prema zapadu kroz bregove, umovite krajeve i pustare, jesenji vazduh postajao je sve otriji. Ptice su se gonile po predelu uz spretno obruavanje i uzdizanje. Vesela suneva svetlost protezala se kao da bi svakog asa mogla da prsne u iskre i odsjaje. U njoj, boje jeseni postajale su zaslepljujue. A jahai poee da viaju sve vie ivotinja zeeva i veverica, zdepastih jazavaca, tu i tamo lisica. inilo se da itava atmosfera pogoduje vrhovnoj poglavarki Eleni. Kovenant postepeno shvati taj vid poglavarstva. Elena je bila kod kue u Trotgardu. Poistovetila se sa izleenjem Kura Plenetora. U toku njegovih pitanja izbegavala je samo jednu temu - svoja detinja iskustva sa Ranihinima. Neto u vezi sa jahanjem i inicijacijama u mladosti bilo je previe lino da bi se razmatralo pod golim nebom. Ali o drugim temama uzvraala je bez ustezanja. Doputala je da je navodi na razgovor o njenim godinama u Znanstvigoru, o Veseldrvu i Trotgardu, o Veselkamenu, poglavarstvu i moi. Osetio je da mu to ona pomae, poputa mu, sarauje, i bio je zahvalan. Posle izvesnog vremena nije se vie oseao osakaeno tokom pauza u razgovoru. Sledei dan proe na slian nain. Ali dan posle toga, taj oseaj neugroenosti poe da mu izmie. Izgubio je svoju sposobnost. Jezik poe da mu se koi od upamene samoe, a brada ga je nervirajue svrbela, kao podseanje na opasnost. Nemogue, pomisli. Nita od ovoga mi se ne deava. Odluno, gonjen boleu i svim disciplinama opstanka koje je izgubio, on potegnu pitanje o vrhovnom poglavaru Kevinu. "On me opinjava", ree ona, a srce mirnoe njenog glasa neobino zazvua poput zatija u oku oluje. "Bio je najvei od velikog roda Bereka Srdomila - poglavar najispunjeniji nadmoi u itavoj poznatoj 169

ili predanjima opisanoj istoriji Domaje. Njegova vernost Domaji i zemnoj moi nije znala ni za kaljanje, ni za neuspehe. Njegovo prijateljstvo sa dinovima bilo je tema za sjajnu pesmu. Ranihini su ga oboavali, a krvna garda dala je zavet zbog njega. Ukoliko je greio, bilo je to zbog prevelikog poverenja - pa ipak, kako se poverenje moe raunati u krivicu? Najpre, bee to u njegovu poast to je Opaki mogao da zadobije poglavarstvo od njega - poglavarstvo i pristup do srca. Nisu li Zubou osvedoile i potvrdile probe istine orkrestom i lomilialorom? Nevinost je veliana sopstvenom ranjivou. A nije bio slep. U uasnoj tajni svoje sumnje, odbio je poziv koji bi ga odveo u smrt kod Podlaeve Klisure. U srcem iskovanoj vidovitosti ili prorotvu donosio je odluke koje su uvale budunost Domaje. Obezbedio je opstanak dinova, Ranihina i krvne garde. Upozorio je ljude. A onda je sopstvenom rukom unitio... Tomase Kovenante, postoje oni koji veruju da je Obred obesveenja izrazio najveu mudrost vrhovnog poglavara Kevina. Malo ih je, ali su ubedljivi. Uobiajeno se smatra da se Kevin trudio da postigne paradoks istoe kroz unitenje - i nije uspeo, jer on i sva dela poglavara behu rainjeni, ali je Opaki opstao. Ali ti malobrojni dokazuju da je konano oajanje ili ludilo u kojim je Kevin izrekao Obred bilo neophodno rtvovanje, cena za mogue postizanje konane pobede. Dokazuju da su njegove pripreme i potom Obred - koji je prisilio i snage dobra i zla da zaponu rad ispoetka - izvedeni da nam omogue Zuboin poraz. U tom dokazivanju Kevin je predvideo nudu koja e prisiliti Opakog da prizove belo zlato u Domaju." "Mora da je bio jo lui nego to sam mislio", proguna Kovenant. "Ili mu se naprosto dopadalo obesveivanje." "Nijedno od toga, ini mi se", odvrati ona otro, ozbiljno. "Bio je to hrabar i vredan ovek gonjen do krajnjosti moi. Svako smrtno i neuvano srce bilo bi dovedeno do oajanja - iz tog razloga drimo se zaveta mira. A iz istog razloga Kevin me opinjava. On se zavetovao Domaji i uterao je u kripac - istim dahom ju je i potvrdio i porekao." Glas joj se die na unutranjem vetru oseanja. "Koliko mora da mu je bio silan bol? I koliko bi mu velika bila mo samo da je preiveo taj poslednji trenutak unitenja - da je, kada je video obesveenje i kada je uo radost Opakog, poiveo da zada samo jo jedan udarac! Tomase Kovenante, verujem da postoji neizmerna snaga u konanosti oajanja - snaga iznad svega zamislivog za duu koja nije doivela katastrofu. Verujem da bi vrhovni poglavar Kevin, samo da moe da progovori onostran groba, izrekao re kojom bi liio sri i same kosti Opaije poglavara Kletnika." "To je ludilo!" zajea Kovenant hrapavo. Elenin pogled titrao je na rubu usredsreenosti i on nije mogao da podnese da ga gleda. "Misli li da e te neko postojanje posle smrti iskupiti poto si naprosto zbrisala ivot sa Zemlje? Tano je to bila Kevinova greka. Kaem ti da se pri u paklu!" "Moda", ree ona blago. Na njegovo iznenaenje, oluja koju joj je nagovetavao glas prestala je. "Nikada neemo posedovati takvo znanje - i ne bi trebalo da nam bude potrebno dok god ivimo svoje ivote. Ali nalazim da ima opasnosti u verovanju poglavara Mhorama da te je Tvorac Zemlje odabrao da brani Domaju. U dubini due verujem da to ne vai za tebe. Meutim, ponekad sam mislila da moda nai mrtvi ive u tvom svetu. Moda vrhovni poglavar Kevin sada nespokojno luta tvojom Zemljom u potrazi za glasom koji bi mu ovde mogao izgovoriti re." Kovenant zajea; osetio je jad pred Eleninim objanjenjem. uo je vezu koju je povlaila izmeu Kevina Zemljoguba i njega. A od onoga to je podrazumevalo to srodstvo srce mu je drhtalo kao da ga napadaju moni naleti vetrova odbijanja. Dok su jahali napred, nova tiina meu njima blistala je poput belih oiju straha. To raspoloenje pojaavalo se tokom tog dana i sledeeg. Veliina stvari stavljenih na kocku oamuivala je Kovenanta; nije bio u stanju da se poigrava njima. Povukao se u tiinu kao da je to aura, oklop za neku posebnu ranjivost ili preobraaj. Nekakav mrani poriv poput seanja na nekadanje dane sa Atiaran gonio ga je da zaostane iza Elene i da jae iza nje. Za njenim leima, sledio je Amoka u gornje krajeve Trotgarda. Onda, estog dana, trinaestog otkako je napustio Veselkamen, ponovo se sabrao na izvestan nain. Gromovito se mrgodei, digao je glavu i ugledao kako se nad njim proteu Zapadnik Planine. Grupa vrhovne poglavarke Elene bliila se jugozapadnoj ivici Trotgarda, gde se reka Ril uspinjala u planine; a grebeni i snegovi venca ve su ispunjavali itavo nebo zapada. Trotgard je poivao razvijen iza njega poput dela poglavara izloenog pogledima; odraavao je sunevo svetlo kao da se uzda u ishod proveravanja. Kovenant se jo mranije namrgodi na njega i okrenu panju na drugu stranu. 170

Jahai su se kretali blizu ivice kanjona Rila. Tiho, neprekidno hitanje njenih voda, nevienih pod ivicom kanjona, davalo je Trotgardu dimenziju zvuka poput pevuenja planina i bregova ispod samog praga opaaja. Svi prizori imali su novu upeatljivost, zvon nagovetaja. Podseali su Kovenanta na to da se penje na jedno od najviih mesta u Domaji - a on nije voleo visine. Ali suspregao je mrgoenje da bi ukotvio nevoljne reakcije svog lica i vratio se do Elene. Ona mu uputi osmeh koji nije mogao da uzvrati, pa su zajedno pojahali prema planinama. Kasno tog popodneva zaustavili su se, napravili logor pokraj jezerca na ivici kanjona. Voda je uz pljuskanje stizala sa planinske padine pravo ispred njih i sakupljala se u kamenitom basenu pre nego to bi se prelila preko ivice prema reci Ril. To jezerce moglo je posluiti kao ugaoni mea Trotgarda. Neposredno prema jugu od njega bio je kanjon reke Ril; na zapadu, inilo se da planine naglo izbijaju iz zemlje, poput sleenog trenutka zasede; a Kura Plenetor poivao je zaklonjen prema severoistoku sa druge strane terena koji se polako sputao. Agresivna neumitnost planina ivo je protivureila tihoj opremi Trotgarda - i taj kontrast, uviestruen spokojnim zvukom nevidljive Ril, davao je itavom prizoru izgled iznenaenja, vid ili utisak naglosti. Atmosfera oko jezerca sadravala je gotovo opipljiv oseaj granice. Kovenantu se to nije dopadalo. Vazduh je sadravao previe sumranog vrebanja. Od toga se oseao izloeno. A jahai nisu bili prisiljeni da se tu zaustave; ostalo je jo dovoljno dnevnog svetla za dalje putovanje. Ali vrhovna poglavarka Elena odluila je da se ulogore pored jezerca. Otpustila je Amoka, poslala dvojicu krvnih gardista sa Ranihinima i Kovenantovim konjem, a onda postavila kotli sa oblukom na ravnu stenu u blizini jezerca i zamolila Kovenanta da je ostavi nasamo da bi mogla da se okupa. Frkui kao da ga sam vazduh ojauje, otiao je do zavetrine ispod jedne gromade gde mu je jezerce bilo van vidika. Sedeo je leima oslonjen o kamen, obgrlivi kolena, zagledan nanie prema Trotgardu. Nalazio je da su poumljeni bregovi postali naroito privlani kada je planinska senka poela da se sputa po njima. Vrhovi kao da su odisali otrom tminom koja je postepeno potapala ivost Trotgarda. Prostom veliinom i velianstvenou iskazivali su svoje pravo prvenstva. Ali njemu se vie dopadao Trotgard. Bio je nii i ljudskiji. Onda mu vrhovna poglavarka prekide premiljanje. Ostavila je odoru i ezlo zakona na travi pored obluka. Obmotana samo u jedno ebe i suei kosu jednim njegovim krajem, ona stie da mu se pridrui. Iako je ebe debelo visilo oko nje i otkrivalo jo manje od bujne figure nego odora, prisustvo joj je delovalo hitnije nego ikada. Prosto kretanje njenih udova dok je sedala pokraj njega ispoljavalo je uznemirujui uticaj na njega. Zahtevala je odgovore. Otkri da ga prsa ponovo bole, kao kod Zlatosinja. U naporu da se odbrani od nemogue nenosti, on se odbi od gromade i brzo ode do jezerca. Svrabe brade podseao ga je da je i njemu potrebno kupanje. Vrhovne poglavarke nije bilo na vidiku; Banor i Morin nisu se nalazili nigde u blizini. On baci odeu pored kotla sa oblukom i ode u jezerce. Voda je bila hladna poput snega, ali on ue u nju kao ovek koji se izlae kanjavanju i poe da trlja kou kao da je umrljan bojom. Napadao je kosu i obraze dok mu vrhovi prstiju ne zabridee, a zatim je zaronio sve dok plua ne poee da mu gore. Ali kada se izvukao iz vode i otiao do obluka radi toplote, on otkri da je samo pogorao tekoe. Oseao se nadraenije, gladnije, ali ne i istije. Nije mogao da pojmi Eleninu mo nad sobom, nije mogao da upravlja svojim odzivom. Bila je opsena, matarija; ne bi trebalo da ga toliko privlai. A ona ne bi trebalo da je toliko eljna da ga privlai. Ve je bio odgovoran za nju; njegov jedini in moi u Domaji osudio ga je na to. Kako je mogla da mu to ne zamera? Kreui se uz neumereno drhtanje, osuio se jednim pokrivaem, zatim ga prebacio preko kotlia da se sui i poeo da se oblai. Silovito je navlaio odeu, kao da se oprema za bitku - vezivao je, navlaio, zatvarao i zakopavao na sebe jake izme, majicu, vrste, zatitnike farmerke. Proverio je da li jo nosi perorez i orkrest srdonika Torma u depovima. Kada je bio valjano opremljen, vratio se kroz sumrak do vrhovne poglavarke. Trupkao je nogama da je upozori na svoj prilazak, ali trava mu je apsorbovala prikrivenu silovitost i nije pravio nita vie buke od iznervirane sablasti. Zatekao ju je kako stoji na malom rastojanju niz brdo od gromade. Gledala je prema Trotgardu sa rukama obavijenim oko prsa i nije mu se okrenula kada joj se primakao. Izvesno vreme stajao je dva koraka iza nje. Nebo je i dalje sadravalo previe ostatka sunevog sjaja da bi se videle zvezde, ali Trotgard je poivao pod preranom tamom planina. U sumraku, lice poglavarskog obeanja Domaji bilo je zaklonjeno velom i mrano. 171

Kovenant je vrteo prsten, okretao ga oko prsta kao da ga pritee u skladu sa nekom provalom. Voda iz mokre kose kapala mu je u oi. Kada je progovorio, glas mu je bio otar od osujeenosti koju nije mogao ni da olaka niti da potisne. "Vatru mu paklenu, Elena! Ja sam ti otac!" Nije dala ni znaka da ga je ula, ali trenutak posle ree tihim tonom punim premiljanja: "Triok, sin Tulerov, poverovao bi da si bio poastvovan. Ne bi to rado izrekao - ali njegovo srce izgovorilo bi te rei, ili bi sadravalo tu misao. Da nisi prizvan u Domaju, moda bi on se oenio Lenom, mojom majkom. I ne bi otiao u Znanstvigor, jer on nema elje za znanjem - smirenost kamendolskog ivota bila bi mu dovoljna. Ali da su on i Lena, moja majka, rodili dete koje e odrasti i postati vrhovna poglavarka Vea Veselkamena, oseao bi se poastvovano - istovremeno uzvieno i ponieno delom sebe u svojoj kerci. Posluaj me, Tomase Kovenante. Triok, sin Tulerov iz kamendola Mithil, moj je pravi otac - otac mog srca, iako nije gospodar moje krvi. Lena, moja mati, nije se udala za njega, iako ju je preklinjao da podeli ivot s njim. Nije elela nikakvo drugo deljenje - ivot tvog deteta zadovoljavao ju je. Ali iako nije elela da podeli svoj ivot, podelila je njegov. Starao se za nju i za mene. Zauzeo je mesto sina kod Trela, Leninog oca, i Atiaran, njene majke. Ah, bio je strog roditelj. Ljubav njegovog srca tekla je po isprekidanim kanalima - udnja i bol i, da, bes prema tebi bili su nesmanjivi u njemu, nalazili su nove puteve kada bi stari bili skrenuti ili pregraeni. Ali Leni, majci mojoj, i meni dao je svu oinsku nenost i posvetu. Sudi ga prema meni, Tomase Kovenante. Kada su me snovi o tebi oduzeli od Leninih misli - kada je Atiaran u muci izgubila sposobnost da mari za mene i kada je poela da priziva na sebe svu panju Trela, mua svoga - onda je Triok, sin Tulerov, stajao pokraj mene. On mi je otac." Kovenant pokua da obrie svoja oseanja otrovnou. "Trebalo je da me ubije kada je imao priliku." Produila je kao da ga nije ula. "titio mi je srce od nepravinih zahteva. Uio me je da jad i bes mojih roditelja i njihovih roditelja ne moraju da me unite ili ojade - da nisam ni uzrok ni lek njihovom bolu. Uio me je da je moj ivot samo moj - da mogu da podelim brigu i utehu rana, a da ne delim i same rane, bez napora da ovladam tuim ivotima. Uio me je tome - on koji je dao sopstveni ivot za Lenu, moju majku. On te se gnua, Tomase Kovenante. Pa ipak, bez njega kao mog oca i ja bih te se gnuala." "Jesi li zavrila?" zarea Kovenant kroz stegnute zube. "Koliko jo misli da mogu da podnesem?" Nije odgovorila naglas. Umesto toga, okrenula se prema njemu. Suze su joj klizile niz obraze. Obrisi su joj se ocrtavali pred sve mranijim prizorom Trotgarda kada je kroila prema njemu, skliznula mu rukama oko vrata i poljubila ga. Siknuo je, a njen dah ulete mu u plua. Bio je oamuen. Crna izmaglica ispunjavala mu je vid dok su joj se usne pripijale uz njegove. Onda na trenutak on izgubi kontrolu. Odgurnuo ju je kao da joj dah nosi zarazu. Kriknu: "Kopile!" i okrete se, svom snagom joj pogodi lice nadlanicom. Od udarca se zateturala. Skoio je za njom. Prsti su mu poput kandi dograbili pokriva, strgli joj ga sa ramena. Ali njegova nasilnost ne pokoleba je. Povratila je ravnoteu, nije se trgla niti odmakla. Nije se trudila da se pokrije. Visoko dignute glave, drala se uspravno i smireno; naga, stajala je pred njim kao da je neranjiva. Kovenant je bio taj ko je uzmakao. Povlaio se od nje kao da je se gadi. "Zar nisam poinio dovoljno zloina?" hrapavo je dahtao. "Zar nisi zadovoljna?" inilo se da joj odgovor izvire ist i bistar iz neobine onostranosti njenog pogleda. "Ne moe me silovati, Tomase Kovenante. Ovde nema zloina. Voljna sam. Odabrala sam te." "Nemoj!" zagrokta on. "Ne govori to!" On omota ruke oko prsa kao da sakrije rupu u sopstvenom oklopu. "Naprosto, ponovo pokuava da mi daje poklone. Pokuava da me potkupi." "Ne. Odabrala sam te. elim da delim ivot sa tobom." "Nemoj!" ponovi on. "Ne zna ta radi. Zar ne shvata koliko oajno si... si...?" Ali nije mogao da izgovori rei: mi potrebna. Zaguio se njima. eleo ju je, eleo ono to mu je nudila vie od svega. Ali nije to mogao izrei. Sputavala ga je strast osnovnija od elje. Nije napravila ni pokreta prema njemu, ali glas joj posee napred. "Kako te moja ljubav moe povrediti?" 172

"Vatru mu paklenu!" osujeeno je rairio ruke poput oveka koji razgoliuje runu tajnu. "Gubavac sam! Zar ne vidi?" Ali smesta je znao da ona to ne vidi, da ne moe da vidi jer joj nedostaje znanje ili gorina da pojmi stvar koju je nazivao gubavou. Pourio je da pokua da joj objasni pre nego to mu bude kroila blie, kada e biti izgubljen. "Gledaj. Gledaj!" Uperio je u svoje grudi jedan optuujui prst. "Zar ne shvata ega se plaim? Zar ne shvata ovu opasnost ovde? Bojim se da u postati novi Kevin! Najpre u poeti tako to u te voleti, onda u nauiti kako da koristim divlju magiju ili ta je ve, a onda e me Kletnik zarobiti u oajanje i tada u biti izgubljen. Sve e biti uniteno. To mu je sve vreme plan. Jednom kada ponem da volim tebe, Domaju ili bilo ta, on moe samo da sedne i da se smeje. Krvavog mu pakla, Elena! Zar ne vidi?" Sada se pokrenula. Kada mu je bila nadohvat ruke, ona zastade i isprui ruku. Vrhovima prstiju dodirnula mu je elo, kao da hoe da izglaa tminu koja se tamo prikupila. "Ah, Tomase Kovenante", blago je dahnula. "Ne mogu da podnesem da te gledam kada se tako mrti. Ne plai se, voljeni. Nee doiveti usud Kevina Zemljoguba. Sauvau te." Na njen dodir, u njemu se neto slomi. ista nenost njenog gesta sveg ga preplavi. Ali nije se slomilo njegovo suzdravanje; bila je to osujeenost. Nenost u znak odgovora sveg ga zapljusnu. Video je u njoj njenu majku i pred tim prizorom iznenada shvati da ga nije bes terao da bude nagao prema njoj, ne bes koji mu je toliko pomraivao ljubav, ve pre bol i gaenje prema samom sebi. Bol koji je naneo njenoj majci bio je samo sloeni nain da povredi samoga sebe - izraz njegove gubavosti. Nije morao da ponovi taj in. Bilo je nemogue, sve je bilo nemogue, ona nije ak ni postojala. Ali u tom trenutku nije mario. Bila mu je kerka. Blago se sagao, digao njen arav, obmotao joj ga oko ramena. Blago joj je drao lice u rukama, dodirivao joj slatko lice nemoguom ivou sopstvenih prstiju. Gladio je slani bol njenih suza palevima i neno je ljubio u elo. 22. ANUNDIVIAN YAJNA Sledeeg jutra napustili su Trotgard i pojahali u nepoznati teren planina. Pola milje unutar venca Amok ih povede do mosta od ive stene koji je premoavao usku klisuru Rila. Da ublai sopstveni strah od visina, kao i da smiri ata, Kovenant prevede konja na povocu do druge strane. Most je bio irok, a krvna garda stajala mu je na obe strane sa Ranihinima; nije imao tekoa. Odatle Amok povede grupu vrhovne poglavarke u uvueni prostor izmeu vrhova. Posle podnoja padina, staza naglo postade zahtevna - ila je po ivici provalija, nepravilna i spora. Bio je prisiljen na paljiviji korak dok je vodio jahae po dolinama pretrpanim i unitenim poput olupina uz varljiva klizita i obrueno kamenje koje je lealo uz litice, po prolazima i nakupinama odlomaka kao izbljuvane iz ive stene planine - niz ispuste koji su prelazili vremenom iznoena kamena proelja poput oiljaka. Ali nije pruao nikakve sumnje da zna put. Ponovo i ponovo iao bi prema jedinom moguem izlazu zatvorene doline, naao jedini put kojim konji mogu proi kroz obrueno kamenje, ili bi bez oklevanja otrkao do procepa koji je premoavao neprobojni vrhunac. Kroz grubo nabacane gromade i haos planine vodio je vrhovnu poglavarku nehajnou oveka koji ide lavirintom na koji se potpuno navikao. Tokom priblino itavog prvog dana inilo se da mu je jedini cilj postizanje to vee visine. Vodio je jahae navie sve dok se nije inilo da se hladnoa sliva na njih sa ledenih iljaka najviih vrhova. Rei vazduh davao je Kovenantu privid uspona na neku nepristupanu i nesmiljenu planinu i zato je prihvatio debelu poluodoru od Banora uz drhtanje koje nije izazivala samo hladnoa. Ali onda Amok promeni smer. Kao da je najzad postao zadovoljan ledenim vazduhom i nivoom planinskog predela, nije vie tragao za visinom. Umesto toga poeo je da sledi linu oaranost svog puta prema jugu. Umesto da zaroni dublje u Zapadnik Planine, kretao se uporesdo sa njihovim istonim granicama. Po danu je vodio pratioce du neoznaenog puta, a nou ih je ostavljao u zaklonjenim udolinama, procepima i utonima, gde je bilo neoekivanih krpica trave za konje, da se snalaze kako znaju i umeju sa drhtavicom i surovom hladnoom. inilo se da on sam ne osea hladnou. Dok mu je tanka odea leprala oko udova, gazio je napred u nepokolebivom veselju, kao da je neosetljiv na zamor i led. esto je morao da se zadrava da bi Ranihini i Kovenantov mustang mogli da dre korak sa njim. 173

Dvojica krvnih gardista bila su poput njega - na njih nije uticala ni hladnoa, ni visina. Ali oni su bili Haruai, roeni za ovakve planine. Nozdrve su im se irile pred magliastim dahom zore ili sumraka. Oi su im lutale preko suncem okupanih urvina, dolina tu i tamo ukraenih azurnim gorskim jezerima, drevnim gleerima rairenim po najviim planinskim prolazima, potocima napajanim snegom. Iako nisu nosili nita osim kratkih odora, nikada nisu drhtali niti cvokotali na studeni. iroka ela, ravni obrazi i samouvereno dranje nisu ukazivali na ubrzani rad srca, na uzbuenje krvotoka. Pa ipak, bilo je neega jasnog i strasnog u ivahnosti kojom su pazili na Elenu, Kovenanta i Amoka. Elena i Kovenant nisu bili tako imuni na hladnou. Njihova podlonost lukavo ih se drala, inila ih eljnim svakog novog dana napredovanja prema toplijem junom vazduhu. Ali pokrivai i dodatna odea bili su im topli. inilo se da vrhovna poglavarka nimalo ne trpi. A sve dok ona nije patila, ni Kovenant nije oseao bol. Bio je mirniji nego davno pre. Otkako su napustili Trotgard - otkako je doao do otkria koje mu je omoguilo da je voli, a da se ne gnua sebe - izbacio je iz uma sve ostalo i usredsredio se na kerku. Poglavar Kletnik, ratovnija, ak i sam pohod, bili su mu nematerijalni. Gledao je u Elenu, sluao je, oseao joj prisustvo sve vreme. Kada je bila raspoloena za razgovor, spremno ju je ispitivao, a kada nije, pruao joj je utanje. A u svakom raspoloenju bio joj je zahvalan, otro dirnut ponudom koju je uinila - ponudom koju je odbio. Nije mogao da ne bude svestan injenice da ona nije jednako zadovoljna. Nije se lako odluila na ponudu i inilo se da nije voljna da shvati njegovo odbijanje. Ali alost zbog toga to joj je zadao bol samo mu je poveavala panju prema njoj. Usredsredio se na nju kao to to moe samo ovek duboko upoznat sa samoom. A ona nije bila slepa na to. Posle prvih nekoliko dana putovanja po planini ponovo je bila oputena u njegovom drutvu, a osmesi su joj izraavali iskrenost oseanja koju ranije nije dozvoljavala sebi. Onda je oseao da je u skladu sa njom i rado je putovao uz nju. Povremeno je tepao svome konju kao da uiva to ga jae. Ali u danima koji su usledili lagano je obuze promena - promena koja nije imala nikakve veze sa njime. Kako je vreme prolazilo - kako su putovali blie poloaju sedmog Kruga - bila je sve zaokupljenija ciljem pohoda. ee je propitivala Amoka, napetije ga sasluavala. Kovenant je povremeno video u onostranom pogledu njenih oiju da razmilja o ratu - dunost od koje se udaljila - i povremeno bi joj hitnja sevnula kroz glas dok se upinjala da postavlja pitanja koja e otkljuati Amokovo tajanstveno znanje. Bilo je to breme u ijem noenju joj Kovenant nije mogao pomoi. Sam nije znao nijednu kljunu injenicu. Dani su prolazili; mesec se proirio do punog, a zatim poeo da opada prema poslednjoj etvrti, ali ona nije napredovala. Najzad ga elja da joj nekako pomogne navede na razgovor sa Banorom. Na neobian nain oseao se nesigurno sa krvnim gardistom - ne fiziki, ve emocionalno. Postojala je napetost usled neusaglaenosti izmeu njega i Banora. Kameni pogled Haruaija imao je uzvieni izgled oveka koji ne eli da se poniava izricanjem presude o pratiocima. A Kovenant je imao i druge razloge da se osea nelagodno sa Banorom. Vie nego jednom prisilio je Banora da podnese teret njegovog beskorisnog gneva. Ali nije se mogao okrenuti nigde drugde. Eleni je bio u potpunosti beskoristan. Poev jo od dana u Veselkamenu, bio je osetljiv na finu nijansu neslaganja u ponaanju krvne garde prema Amoku - neslaganja koje je potvreno, ali ne i objanjeno u Veseldrvu. Meutim, nije znao kako da prie toj temi. Izvlaenje informacija iz Banora bilo je teko; uobiajena rezerva krvnog gardiste ometala je ispitivanje. A Kovenant je bio reen da ne pita nita to bi moglo zazvuati kao povreda Banorove celokupnosti. Banor je ve dokazao vernost u Jazbinitu ispod Planine Groma. Kovenant poe tako to je pokuao da sazna zbog ega je krvna garda smatrala da treba poslati samo Banora i Morina da zatite vrhovnu poglavarku tokom pohoda. Bio je otro svestan svoje nespretnosti kada je primetio: "Zakljuujem da ne misli da smo u velikoj opasnosti na ovom putovanju." "Opasnosti, prapoglavaru?" Potisnuti napevni prizvuk Banorovog izgovora kao da je podrazumevao da onaj koga titi krvna garda ne treba ni da razmilja o opasnosti. "Opasnosti", ponovi Kovenant sa zrncem stare gorine. "To je ovih dana uobiajena re." Banor razmisli na trenutak, a onda ree: "Ovo su planine. Uvek ima opasnosti." "Kao na primer?" "Stenje se moe obruiti. Moe poeti oluja. Po ovim visovima lutaju tigrovi. Ovde love veliki orlovi. Planine... su" Kovenantu se uini da uje nagovetaj zadovoljstva u Banorovom tonu, "...opasne." "Onda zato... Banore, stvarno bih voleo da znam zbog ega ste vas dvojica jedini krvni gardisti ovde." "Zar nas je potrebno jo" 174

"Ukoliko nas napadnu - tigrovi, ili tagod? Ili ta ako doe do lavine? Da li je dvojica dosta?" "Mi poznajemo planine", odvrati Banor glatko. "Dovoljni smo." Ta tvrdnja nije bila neto emu se Kovenant mogao usprotiviti. Pokuao je da prie onome to je eleo na drugi nain, preko nastojanja da ga povue na osetljiv teren - teren koji bi radije izbegao. "Banore, oseam kako lagano poinjem da upoznajem vas, krvne gardiste. Ne mogu tvrditi da shvatam - ali vam bar prepoznajem posveenost. Znam kako izgleda. A sada imam oseaj da se ovde neto deava... neto... nesaglasno. Neto to ne prepoznajem. Ovde se penjemo po planinama, gde se svata moe desiti. Sledimo Amoka ko zna kuda, iako nemamo nikakvu predstavu o tome ta radi, a da i ne pominjemo zato. A ti si zadovoljan milju da je vrhovna poglavarka bezbedna kada su tu samo dvojica krvnih gardista da je tite. Zar nita niste nauili od Kevina?" "Mi smo krvna garda", odvrati Banor stameno. "Bezbedna je - bezbedna koliko god je to mogue." "Bezbedna?" pobuni se Kovenant. "Dvadesetina ili stotinu dvadesetina krvnih gardista ne bi je uinila bezbednijom." "Divim se tvom samopouzdanju." Kovenant se lecnu na sopstveni sarkazam, zastade na trenutak da razmotri svoja pitanja. Onda spusti glavu kao da namerava da udari po Banorovom otporu sopstvenim elom i ree otvoreno: "Veruje li Amoku?" "Verujem, vrhovni poglavaru?" Banorov ton nagovetavao je da je pitanje na neki nain besmisleno. "Nije nas poveo u opasnost. Odabrao je dobar prolaz kroz planine. Vrhovna poglavarka dala je glas da ga sledimo. Ne traimo vie." Kovenant je ipak oseao skriveno prisustvo neeg neobjanjenog. "Kaem ti, ne slae se", iznervirano je zareao. "uj. Malo je kasno doba dana za takve nesaglasnosti. Nekako mi je dosta svega toga - vie mi nimalo ne pomae. Ukoliko je i tebi svejedno, radije bih uo neto to ima smisla. Banore, ti... izvini. Ne mogu da ne primetim. Najpre neto to nisam razumeo, neto... neusklaeno... u vezi sa nainom na koji ste vi krvni gardisti reagovali na Amoka kada se pojavio u Veselkamenu. Vi ste... ne znam ta je to bilo. Kako god bilo, na Veseldrvu se niste polomili da pomognete Troju kada je uhvatio Amoka. A posle toga... samo dvojica krvnih gardista! Banore, to nema nikakvog smisla." Banor je bio nedirnut. "Ona je vrhovna poglavarka. Nosi ezlo zakona. Lako ju je odbraniti." Taj odgovor zaustavi Kovenanta. Nije bio uveren, ali nije mogao da smisli nain da ga zaobie. Nije znao za im traga. Intuicija mu je govorila da su mu pitanja vana, ali nije mogao da ih izrazi ili opravda na ikakav valjan nain. A na Banorovu nepokolebivu utljivost gledao je kao da je re o nekoj vrsti standarda prosuivanja, o paradoksalno linom i nezaobilaznom kriterijumu ispravnosti. Banor ga je inio svesnim da u njegovom sopstvenom praenju vrhovne poglavarke ima neeg to nije bilo u potpunosti iskreno. I zbog toga se povukao od Banora, vratio panju Eleni. Ona nije bila bolje sree sa Amokom, a izgled bekstva kojim je odisala kada se okrenula Kovenantu slagao se sa njegovim. Jahali su zajedno i skrivali sopstvene bojazni iza lakog razgovora o zajednikim mukama. Onda, posle jedanaeste veeri putovanja po planinama, ona mu iznese jedno miljenje. Kao da su joj nagaanja opasna, ona ree: "Amok nas vodi do Melenkuriona Nebozora. Sedmi Krug skriven je tamo." A sledeeg dana - osamnaestog otkako su napustili Veseldrvo i dvadeset petog od ratnog veanja poglavara ritam putovanja bio im je poremeen. Dan je svanuo hladan i turoban, kao da je sunce umrljano sivim pokrovom. Zadah nevolje ispunio je vazduh. Istrzani odlomci vetra ibali su napred i nazad po logoru dok su Elena i Kovenant jeli doruak, a iz velike daljine mogli su da uju ravni zvuk detonacija poput oglaavanja neprivezanog platna jedra na katarci. Kovenant je predviao oluju. Ali menik zavrte glavom u glatkom poricanju, a Elena ree: "Nije ovo olujno vreme." Zabrinuto je bacala pogled prema vrhovima dok je govorila. "Osea se bol u vazduhu. Zemlja je napadnuta." "ta se deava?" Nalet vetra rasu Kovenantov glas i on je morao viui da ponovi pitanje kako bi ga uli. "Da li e nas Kletnik ovde napasti?" Vetar promeni pravac i oslabi; bila je u stanju da odgovori normalno. "Neko zlo je poinjeno. Zemlja je napadnuta. Oseamo njeno odbijanje. Ali rastojanje je veoma veliko, a vreme je prolo od tada. Ne oseam nikakvu opasnost usmerenu prema nama. Moda Opaki ne zna ta inimo." Sa sledeim dahom glas joj otvrdnu. "Ali upotrebio je Kamen Zlozemlja. Omirii vazduh! U Domaji je zlo bilo na delu." 175

Kovenant poe da osea ta je mislila. tagod da je pokrenulo te oblake i uskomealo vetrove, nije bilo nesvesna prirodna silovitost oluje. inilo se da vazduh prenosi neujnu vrisku i nagovetaje trulei, kao da duva preko posledica gnusobe. A na podsvesnom nivou, gotovo nerazaznatljivo, visoki, strmi grebeni kao da su podrhtavali. Od atmosfere oseti potrebu za urbom. Ali iako joj se lice postavilo mrgodnim linijama, vrhovna poglavarka nije hitala. Dovrila je obrok, a zatim paljivo zapakovala hranu i obluak pre nego to je pozvala Miru. Kada se popela u sedlo, pozvala je Amoka. On se pojavi pred njom gotovo smesta i veselo joj se nakloni. Ona klimanjem glave obznani da ga je videla, a zatim upita moe li da objasni zlo u vazduhu. On zavrte glavom i ree: "Vrhovna poglavarko, ja nisam vidovnjak." Ali oi su mu otkrivale osetljivost na atmosferu; bile su blistave, a otri sjaj koji je vrebao iza njih prvi put je pokazivao da je sposoban za gnev. Meutim, trenutak kasnije on okrete lice u stranu, kao da ne eli da razotkriva nijedan privatni deo sebe. Uz pompezni gest pozvao je vrhovnu poglavarku da ga sledi. Kovenant se vinu u sedlo od prijanjka na svome atu i pokua da ne obraa panju na mranu atmosferu oko sebe. Ali nije mogao da se otme utisku da zemja pod njim podrhtava. I pored svih skoranjih iskustava i dalje nije bio pouzdan jaha - nije mogao da se otrese munog nepoverenja u konje - i brinuo se da bi mogao da ispuni proroanstvo svog straha od visine padanjem sa konja. Sreom, bio je poteen terasa i izloenih staza. Izvesno vreme Amokov put leao je po sredini nepravilnog procepa izmeu nadnesenih planinskih zidova. Dolina okruena sa svih strana nije iskuavala Kovenantovo nesigurno snalaenje s konjem. Ali prigueno brundanje vazduha i dalje se pojaavalo. Kada jutro proe, zvuk postade jasniji; odjekivao je poput trpkog jeanja o okomite zidine. U rano po podne Amok povede jahae oko poslednje okuke. Iza nje naioe na ogromni odron kamenja. Divovske, nazubljene razderotine stajale su jedna naspram druge visoko na zidovima, a nagomilana masa kamenja i stenja koja se obruila sa obe strane bila je nagomilana na visinu od nekoliko stotina stopa iznad dna doline. U potpunosti je zatvarala dolinu. To je bio izvor detonacija. U ogromnoj obruenoj gomili nije bilo pokreta; delovala je staro, kao da ju je planina obrazovala nekada davno. Ali izmueno kripanje i prskanje dopiralo je iz nje kao da joj se kosti lome. Amok poe napred, ali se jahai zaustavie. Morin je na trenutak prouavao prepreku, a zatim ree: "Neprolazna je. Obruava se. Moda bismo sa strane mogli pokuati peke. Ali teina Ranihina izazvae novo obruavanje." Amok je stigao do podnoja odrona i pozvao, ali Morin ree odluno: "Moramo nai drugi prolaz." Kovenant se obazre po dolini. "Koliko e biti potrebno?" "Dva dana. Moda tri." "Toliko loe? ovek bi pomislio da ovo putovanje nije ve dovoljno dugo. Jesi li siguran da nije bezbedno? Amok do sada nije pravio greke." "Mi smo krvna garda", ree Morin. A Banor objasni: "Taj odron mlai je od Amoka." "Hoe da kae da nije bio tu kada je uio ovu stazu? Prokletstvo!" promrmlja Kovenant. Od odrona njegova elja za urbom postade jo otrija. Amok im se vrati sa senkom ozbiljnosti na licu. "Moramo proi ovuda", ree on popustljivo, kao da objanjava neto jogunastom detetu. Morin ree: "Put je nesiguran." "To je istina", odvrati Amok. "Nema drugog." On se okrete vrhovnoj poglavarki i ponovi: "Moramo proi tuda." Dok su joj pratioci govorili, Elena je zamiljeno gledala gore-dole po odronu. Kada joj se Amok neposredno obratio, ona klimnu i odvrati: "Hoemo." Morin se smireno pobuni: "Vrhovna poglavarko." "Odabrala sam", odvrati ona, zatim dodade: "Moe biti da ezlo zakona moe da zadri obruavanje dok ne proemo."

176

Morin to prihvati uz bezoseajno klimanje. On povede kasom konja od odrona, da bi vrhovna poglavarka imala prostora za delanje. Banor i Kovenant su ga sledili. Trenutak potom, Amok im se pridrui. etiri oveka posmatralo ju je sa malog rastojanja. Nije obavljala sloene ili tegobne pripreme. Digla je ezlo i na trenutak sedela uspravna i visoka na Mirinim leima, okrenuta prema odronu. Iz Kovenantovog poloaja, plava odora i blistava dlaka Ranihina spajali su se na zamrljanoj sivoj pozadini kamenja i odlomaka. Ona i Mira delovale su sitno u dubokoj dolini okomitih zidova, ali spoj njihovih boja i oblija davao im je moan izgled, nalik ikoni. Onda se pokrenula. Pevajui tihu pesmu, ona prie podnoju odrona. Tamo je uhvatila ezlo za jedan kraj i drugi spustila do zemlje. Ono kao da je pulsiralo dok je jahala du prednje strane odrona i povlaila u zemlji liniju uporednu sa oborinom. Otila je sa Mirom do jednog zida, zatim nazad do drugog. I dalje dodirujui tlo ezlom, ona se vrati u sredite. Kada se ponovo okrenula odronu, ona die ezlo i kucnu jednom po liniji koju je nacrtala. Ustalasana mrea plavozelenih iskri potee uz odron sa njene linije. Blistale su poput pukotina sile po svakoj liniji ili ispupenju stene koje je virilo iz strmine. Trenutak potom one nestadoe i ostavie neodreeni miris u vazduhu, nalik mirisu orhideja. Prigueno jeanje oborine donekle zamre. "Doi", ree vrhovna poglavarka. "Moramo se smesta popeti. Re nee izdrati." Morin i Banor hitro pooe napred. Amok potra pored njih. Lako je drao korak sa Ranihinom. Dok je gledao navie, Kovenant oseti muninu poput predskazanja u utrobi. eljusni miii uplaeno mu se stegoe. Ali podbo je konja petama i pojahao uz jeeu oborinu. Stigao je krvne gardiste. Ovi zauzee mesta sa obe njegove strane i poee da slede Elenu i Amoka uz padinu. Druina vrhovne poglavarke pela se as na jednu, as na drugu stranu po klizitu. Uspon im je balansirao opasnou zadravanja sa rizikom neposrednog navaljivanja na nagib. Kovenantov mustang napinjao se svom snagom i njegovo naprezanje bilo je u suprotnosti sa glatkom silinom Ranihina. Kopita su im izbijala hrpe sitnog i krupnijeg kamenja niz oborinu, ali oslonac im je bio siguran, pouzdan. Nije bilo nezgoda. Nedugo potom, Kovenant je stajao na zaobljenom "V" vrha klizita. Nije bio spreman za ono to je lealo iza blokade. Automatski je oekivao da juni kraj doline podsea na severni. Ali sa vrha obruene gomile video je da su ogromne, nazubljene rane nad njime prevelike da bi ih objasnila lavina kao to je izgledalo sa severa. Odseeno negde pravo ispod njega, dno doline dramatino se sputalo. Dve lavine zasule su ponor. Juna strana padine bila je tri ili etiri puta dua od severne. Daleko ispod njega dolina se irila u travnato dno ukraeno tu i tamo borovima i potokom koji je izvirao iz jednog zida. Ali da stigne do tog primamljivog mesta morao je da se sputa vie od hiljadu stopa niz detonirajue talasanje klizita. On teko proguta. "Krvavog mu pakla. Moe li to da zadri?" "Ne", ree Elena otvoreno. "Ali ono to sam uinila smirie ga. A mogu preduzeti i druge stvari ukoliko iskrsne potreba." Uz otro klimanje, ona posla Amoka niz padinu. Banor ree Kovenantu da ostane blizu njega, a zatim polako povede Ranihina preko ivice za Amokom. Na trenutak, Kovenant se oseao previe paralisano proroanskim uasom da bi se pokrenuo. Suvo, stegnuto grlo i nespretni jezik nisu mogli da obrazuju rei. Vatru mu paklenu, mrmljao je nemo. Vatru mu paklenu. On napusti samog sebe, potera mustanga za Banorom. Jedan njegov deo znao je da ga Morin i Elena slede, ali nije obraao panju na njih. Pribio je oi za Banorova lea i pokuao da ih dri tamo tokom itavog spusta. Pre nego to je preao stotinu stopa, nesigurnost njegovog konja otera mu sve drugo iz uma. Ui ivotinje strigale su kao da e mustang uplaeno da skoi na svako novo groktanje unutar odrona. Potezao je i trzao uzde u naporu da upravlja konjem, ali mu je samo oteavao nevolju. uo je sebe kako tiho mrmlja: "Pomo. Pomo." Onda glasna tutnjava poput drobljenja gromade zadrhta vazduhom. Deo lavine poskoi i pokrenu se. Kamenje pod Kovenantom poe da klizi. Konj pokua da mu skoi od pokreta. On polete u stranu i poe pravo niz padinu. Skok mu samo pouri klizanje. Gotovo smesta, mustang je bio zaronjen u kamenje koje mu je sipalo preko kolena. 177

Borio se da pobegne nanie. Svaki trzaj poveavao je masu odlomaka koja se nagomilavala uz njega. Kovenant se mahnito drao sedla od prijanjka. Borio se da povue glavu konja u stranu, da potera ata ukoso iz glavne siline klizita. Ali mustang je sada dobro zagrizao. Nije mogao da ga okrene. Sledei skok zakopa ga do sapi u sve brem survavanju kamenja. Kovenant je uo Elenu kako prodorno vie. Dok je urlala, Banorov Ranihin skoi ispred njega. Orui kroz kamenje, on svali teinu na njegovog ata. Udar ga je gotovo izbacio iz sedla, ali je skrenuo konja. Pod Banorovim vostvom, Ranihin se odupre o konja i potera ga da se bori da poe prema litici. Ali lavina se ve preteko kretala. Mala gromada pogodi lea mustanga; konj pade. Kovenant se prui po padini van Banorovog domaaja. Kamenje ga je kotrljalo i kotrljalo, ali njemu na trenutak uspe da stane iznad njega. Uspeo se na noge, pokuao da poe preko klizita. Kroz sve jau riku obruavanja, on zau Morina kako vie: "Vrhovna poglavarko!" U sledeem trenutku ona sevnu kraj njega, jaui Miru pravo prema spoljanjem rubu klizita. Pedeset stopa ispod njega ona se baci u lavinu. Uz divlji krik zavitla ezlo zakona i udari u klizite. Vatra blesnu uz padinu. Poput iznenada stegnute pesnice, kamenje ispod Kovenanta prestade da se kree. Sopstveni zalet bacio ga je unatrag, ali on ponovo skoi na vreme da doe do Banora kada je krvni gardista doveo Ranihina na mali deo nepominog tla. Banor uhvati Kovenanta jednom rukom, baci ga preko Ranihinovih lea i potra niz padinu. Kada su stigli do srazmerno nepominog tla uz zid litice, Kovenant vide da ga je Elena spasla po cenu sopstvenog rizika. Zamrzavanje koje je upotrebila na klizajuim tonama lavine nije bilo dovoljno veliko da obuhvati i njen poloaj. I trenutak potom, zamrzavanje se prekide. Jo vei talas kamenja poe da se valja prema njoj. Nije imala drugu priliku da izmahne ezlom. Gotovo smesta, talas paradi kamena udari preko nje i Mire. Trenutak kasnije ona se pojavi niz padinu u odnosu na Miru. Ogromna snaga Ranihina u trenutku ju je zatitila. Ali lavina se nagomilala uz Mirina prsa. A Kovenantov mustang, i dalje se ludaki borei sa odronom, padao je prema Ranihinu. Kovenant nagonski pokua da potri nazad u lavinu da pomogne Eleni. Ali Banor ga zadra jednom rukom. On poe da se bori, onda stade kada dugako ue od prijanjka ibnu preko lavine i uhvati zglavak vrhovne poglavarke. Sa Ranihinom oslonjenim o zid ispod Kovenanta i Banora, menik Morin bacio je konopac i lepljiva koa uhvatila je Elenu. Ona je smesta reagovala. "Bei!" viknu Miri, zatim dohvati ezlo i odgurnu se o tok paradi kamenja dubok do pojasa dok ju je Morin izvlaio u bezbednost. Iako je velika kobila bila izubijana i okrvavljena, imala je druge namere. Uz izuzetan napor, ona se izvue sa puta mustanga. Kada se konj njitei skotrljao kraj nje, ona se okrete i uhvati mu uzde zubima. Jedan napeti trenutak drala je konja, dizala ga na noge, zatim ga baci u smeru zida. Onda ih lavina ponese niz strminu. Nagli pokret potpuno je zatrpa. Uz urlik brzine, masa klizita pokulja preko nje. Mustang se nekako odrao na nogama i nastavio da se batrga niz padinu. Ali Mira se nije ponovo pojavila. Kovenant se drao za stomak kao da e da povrati. Ispod njega Elena je vikala: "Mira! Ranihine!" Strast u njenom glasu sledi ga. Prolo je nekoliko trenutaka pre nego to je shvatio da je njegovo spasavanje odnelo njegove drugove vie od dve treine niz klizite. "Doi" ree Banor ravnim glasom. "Ravnotea je poremeena. Bie jo obruavanja. Ovde smo ugroeni." Naprezanje mu nije ak ni ubrzalo dah. Kovenant otupelo sede iza Banora dok mu je Ranihin birao put du zida prema vrhovnoj poglavarki i Morinu. Elena je delovala slomljeno, smodeno bolom. Kovenant je eleo da je obgrli, ali krvna garda nije mu pruila priliku za to. Banor ga povede niz padinu, a Morin ga je sledio sa vrhovnom poglavarkom koja je sva ispranjena jahala za njegovim leima. Nali su Amoka kako ih eka na travi na dnu doline. Oi su mu sadravale neto to je podsealo na brigu kada se pribliio vrhovnoj poglavarki i pomogao joj da sjae. "Izini", rekao je tiho. "Naneo sam ti bol. ta sam mogao da uinim? Nisam nainjen da budem koristan u takvoj nudi." "Onda se gubi", odvrati Elena otro. "Ne treba mi vie danas." Amokov pogled se skupi kao da ga je vrhovna poglavarka udarila. Ali hitro ju je posluao. Uz naklon i mahanje, uklonio se sa videla. 178

Otpustivi ga sa grimasom, Elena se okrete odronu. Nagomilano kamenje sada je kripalo i pucalo glasnije, nagovetavajui svakog asa nova obruavanja, ali ona nije obraala panju na opasnost, ve je klekla u podnoju obruene gomile. Nagla se napred kao da izlae lea biu, a suze su joj se slivale niz lice dok je naricala: "Avaj, Ranihine! Avaj, Mira! Moja greka te je ubila." Kovenant pouri do nje. eleo je da je obgrli, ali njen bol ga je spreavao. Uz napor, on ree: "To je moja greka. Ne krivi sebe. Trebalo bi da bolje jaem." Uz oklevanje posee i pogladi je po vratu. Kao da je njegov dodir pretvorio bol u bes. Nije se ni pokrenula, ali je vrisnula na njega: "Ostavi me! Stvarno si ti kriv. Nije trebalo da alje Ranihine Leni, mojoj majci." Trgao se kao da ga je udarila. Njegov nagonski bes smesta usplamte. Panika pada ispunila mu je vene ognjilom koje odmah planu. Njena ustra osuda u trenutku ga je izmenila. Kao da se mir njegovih poslednjih dana naglo pretvorio u nezadovoljstvo i nasilnost gubavca. Zanemeo je od besa. Drhtei, okrenuo se i otiao. Ni Banor ni Morin nisu ga sledili. Ve su bili zauzeti leenjem posekotina i razderotina na svojim Ranihinima i njegovom mustangu. On ustro minu pokraj njih, produi niz dolinu poput pareta lomnog besa to bespomono lepra na povetarcu. Posle izvesnog vremena, mukle detonacije klizita poee da zamiru iza njega. I dalje je koraao. Miris trave pokuavao je da ga zaara, a iz skupina borova mamili su ga smirujui apat i tmina, blagi, tihi, slatki poinak. Nije obraao panju na njih, koraao je trzavim, mehanikim korakom. Gusti bes komeao mu se u mozgu, gonio ga napred. Opet! - jaukao je za sebe. Svaka ena koju je voleo...! Kako moe takva stvar da se dogodi dvaput u istom ivotu? Nastavio je dalje sve dok nije preao gotovo milju. Onda se zatee pokraj uboravog potoka. Ovde je dno doline bilo neravno sa obe strane toka. Tragao je po njemu sve dok nije naao jarak prekriven travom iz koga nije mogao da vidi nijedan deo severnog kraja doline. Tamo se bacio na stomak da gloe staru kost svoga besa. Vreme je prolazilo. Uskoro senke preoe dolinu kako se sunce kretalo u susret veeri. Sumrak otpoe da curi na tlo izmeu litica. Kovenant se preokrenu na lea. Najpre je sa nekakvim mrgodnim zadovoljstvom posmatrao kako se tama uspinje uz istoni zid. Oseao je da je spreman za no izdvojenosti i gubitka. Ali seanja na Doanu vratie mu se dvostrukom snagom. Njihov ujed die ga u sedei poloaj. Ponovo zatee sebe kako otvorenih usta pilji u surovost svoje samoobmane, zlobu koja ga je otrgla od Doan - zarad ega? Vatru mu paklenu! - zajea on. Od tmine mu se inilo da poinje da slepi od besa. Kada ugleda Elenu kako ide prema jarku do njega, inilo mu se da koraa kroz izmaglicu gubavosti. Skrenuo je pogled na drugu stranu od nje, pokuavao da primiri pogled na sve slabijoj svetlosti istone litice; a dok mu je lice bilo okrenuto, ona se primae, sede na travu pokraj njegovih nogu. Mogao je ivo da joj oseti prisustvo. Najpre nije govorila. Ali kada je i dalje odbijao da je pogleda u oi, ona blago ree: "Voljeni. Napravila sam ti kip." Sa naporom je okrenuo glavu. Video ju je kako se naginje napred sa osmehom punim nade na usnama. Obe ruke pruale su mu beli predmet koji kao da je napravljen od kosti. Nije obraao panju na njega; oi su mu ibale njeno lice kao da mu je neprijatelj. Moleivim tonom produila je: "Oblikovala sam je od Mirinih kostiju. Spalila sam je - da joj uinim onoliko poasti koliko mogu. Onda sam joj od kostiju nainila ovo. Za tebe, voljeni. Molim te, prihvati." Bacio je pogled na skulpturu. I protiv volje ova mu zaokupi zanimanje. Najpre mu se uinilo da je previe debela da bi bila napravljena od ijedne konjske kosti. Ali onda vide da su etiri kosti na neki nain stopljene i oblikovane. Uzeo je rad iz njenih ruku da ga pogleda poblie. Lice ga je zanimalo. Crte su mu bile manje otvorene nego u drugim kipovima raenim ukotavanjem koje je video. Bilo je mravo, suvo i neprodorno - proroko lice, napeto od svrhovitosti. Predstavljalo je nekoga koga je poznavao, ali proao je jedan trenutak pre nego to je prepoznao crte. Onda, oprezno, kao da se plai da e pogreiti, on ree: "To je Banor. Ili neki drugi krvni gardista." "ali se sa mnom", odvrati ona. "Nisam toliko lo vajar." U osmehu joj se oseala neobina glad. "Voljeni, izvajala sam tebe." Lagano, bes mu zamre. Na kraju krajeva, bila mu je kerka, ne ena. Imala je pravo na svaku zamerku koja joj se prohte. Nije mogao da ostane ljut na nju. Paljivo je spustio kip na travu, a zatim posegao prema njoj i uzeo je za ruke dok je sunce zalazilo. 179

eljno mu je ula u zagrljaj i izvesno vreme pripijala se uz njega kao da joj je naprosto drago to odlae njihov bes za njima. Ali osetio je kako joj se napetost tela postepeno menja. Njena ljubav kao da je postajala mrana, gotovo puna hitnje. Neto napregnuto uini joj udove tvrdim, natera joj prste da ga grabe poput kandi. Glasom koji je drhtao od strasti, ona ree: "I ovo bi Zuboa unitio." Digao je obraz iz njene kose, pomerio se tako da moe da joj vidi lice. Prizor ga sledi. I pored sve slabije svetlosti, njeno lice izazva u njemu ok poput potapanja u polarno more. Onostranost njenog vida, dodatna dimenzija njene moi, usredsredila se, koncentrisala sve dok nije postala ia neeg divljeg i neobuzdanog. Uasna mo mahnitala joj je iz oiju. Iako joj pogled nije bio uperen na njega, probijao ga je poput besa. Kada ga nestade, ostavio je krvavu skramu preko njega. Bio je to pogled apokalipse. Nije mogao da smisli nikakvo drugo ime za njega nego mrnja. 23. ZNANJE Prizor ga, teturavog, izbaci iz jarka dalje od nje. Imao je problema da se odri u uspravnom poloaju; zanosio se kao da ga je olujni vetar negde oborio. Zau njen slabi povik: "Voljeni!" ali nije mogao da se okrene. Od prizora srce mu je poelo da se pui poput suvog leda i bilo mu je neophodno da nae mesto gde e moi da se uhvati za bolno mesto i da jaue sam. Izvesno vreme dim mu je zaklanjao samosvest. Naleteo je na Banora i pao kao da je naleteo na gromadu. Sudar ga iznenadi. Banorove pljosnate crte imale su snagu osude. Nagonski se trgao. "Ne diraj me!" nasrnuo je u drugom smeru, teturajui je kroz no sve dok nije ostavio strmi breuljak izmeu sebe i krvnog gardiste. Tamo je seo na travu, obavio ruke oko grudi i svesno poeo da se trudi da zaplae. Nije mogao. Njegova slabost, veita gubavost, zabravila je taj emocionalni kanal; proveo je previe vremena u oduavanju oputanja bola. A osujeenost zbog neuspeha uini ga divljanim. Bio je do vrha napunjen starim, nerazreenim besom. ak i u samoobmani nije mogao da izbegne klopku sopstvene bolesti. Skoivi na noge, stegao je pesnice prema nebu poput nasukane i samotne galije koja ispaljuje topove na neranjivi okean u beskorisnom prkosu. Prokletstvo! Ali onda mu se samosvest povrati. Bes mu postade gorko hladan kada je progutao povik, zatvorio taj ispust za svoj gnev. Oseao je da se budi iz slepog sna. Doteran do krajnjosti, reao je izmeu zuba i otiao prema potoku. Nije se muio da skine odeu. Silovito se bacio pravo na lice u vodu kao da roni za nekom vrstom spaljivanja rana ili oslobaanja u lednikoj studeni toka. Nije mogao da izdri hladnou due od jednog trenutka; palila ga je po itavoj puti, grabila mu srce poput gra. Dahui, skoio je na noge i drhtavo stao na kamenitom koritu potoka. Voda i vetri odailjali su mu halapljivi bol kroz kosti, kao da im je hladnoa progutala sr. On izie iz potoka. Sledeeg trenutka ponovo je video Elenin pogled, osetio kako mu probada seanje. Zaustavio se. Jedna iznenadna pomisao odagna hladnou. Iskrsla mu je na videlo praktino potpuno razvijena kao da je sazrevala danima u tami njegovog uma i ekala da bude spremna. Shvatio je da ima pristup novoj vrsti pogodbe - dogovoru ili kompromisu donekle slinom, ali daleko nadmonijem od onoga koji je napravio sa Ranihinima. Oni su bili previe ogranieni; nisu mu mogli zadovoljiti uslove, ispuniti ugovor koji je sainio radi svoga preivljavanja. Ali osoba sa kojom se sada mogao pogoditi gotovo je idealno pogodovala da mu pomogne. Bilo je moda mogue da da kupi iskupljenje od vrhovne poglavarke. Smesta je video tekoe. Nije znao ta sedmi Krug sadri. Morae da upravlja Eleninim apokaliptinim porivom prema nepredvidljivoj budunosti u smeru nesigurnog cilja. Ali taj poriv bio je neto to je mogao upotrebiti. inio ju je lino monom - monom i ranjivom, zaslepljenom opsesijom - a ona je drala ezlo zakona. Moda bi mogao da je navede da zauzme njegovo mesto, da mu zauzme mesto na cilju mahinacija poglavara Kletnika. Moda bi mogao navesti njenu ekstravagantnu strast da zameni belo zlato na stoeru usuda Domaje. Ukoliko bude mogao da je navede da preuzme gorku odgovornost koja je tako neizbeno usmerena na njega, onda e biti slobodan. To e mu skinuti glavu sa panja samoobmane. A 180

sve to je trebalo da uini zauzvrat bilo je da se stavi Eleni na raspolaganje na nain koji e joj usredsrediti unutranju silu umesto da je rasipa - da je dri pod kontrolom do odgovarajueg trenutka. Bila je to skuplja nagodba od one koju je napravio sa Ranihinima. Nije mu doputala da ostane pasivan; zahtevala je da joj pomae, da manipulie njome. Ali bila je opravdana. Tokom pohoda za ezlom zakona borio se naprosto da preivi nemogue uverljiv san. Sada je jasnije shvatao pravu opasnost. Toliko je vremena prolo otkako je pomislio da je sloboda mogua, da mu se srce gotovo zaustavilo od zadovoljstva koje je donosila ta zamisao. Ali posle prvog uzbuenja on otkri da silovito drhti. Odea mu je bila potpuno mokra. Dok ga je svaki pokret boleo, on poe prema jarku i vrhovnoj poglavarki. Zatekao ju je kako utueno i zamiljeno sedi pokraj blistave logorske vatre. Imala je jedan pokriva preko odore; ostali su bili raireni pored vatre radi toplote. Kada je uao u jarak, ona radosno die pogled. Nije mogao da je pogled u oi. Ali inilo se da ona ne primeuje jad iza njegovim plavih usana i napetog ela. Dograbila je topli pokriva za njega i povukla ga blie vatri. Nekoliko tihih primedbi bilo joj je puno brige, ali nije mu postavljala nikakva pitanja sve dok vatra nije odagnala najgori deo drhtavice. A onda, stidljivo, kao da pita gde stoji u odnosu sa njime, ona posee i poljubi ga. Uzvratio joj je milovanje usana, a taj pokret kao da ga je preneo preko neke unutranje ograde. Otkrio je da sada moe da je gleda. Blago se smeila; prodrljiva silina njenog pogleda ponovo se izgubila u onostranosti. inilo se da prihvata poljubac zdravo za gotovo. Zagrlila ga je, zatim je sela pokraj njega. Trenutak potom, upitala je: "Da li te je iznenadilo kada si saznao da sam toliko nasilna?" Pokuao je da se izvini. "Nisam naviknut na takve stvari. Nisi me upozorila na vreme." "Izvini, voljeni", ree ona puna krivice. Onda produi: "Jesi li se razoarao... onim to si video u meni?" Razmiljao je izvesno vreme pre nego to odgovori: "Mislim da bih odmah pao mrtav kada bi me ikada pogledala na taj nain." "Bezbedan si", toplo ga je uveravala. "ta ako promeni miljenje?" "Tvoja sumnja me boli. Voljeni, deo si mog ivota i mog daha. Veruje li da te mogu odbaciti u stranu?" "Ne znam u ta da verujem." Ton mu je izraavao ojaenost, ali on je ponovo zagrli da da protivteu tome. "Snovi su kao... kao kada si rob. Snovi izlaze iz svakog tvog dela nad kojim nema kontrolu. Zbog toga... zbog toga je ludilo jedina opasnost." Bio joj je zahvalan to ne pokuava da se raspravlja sa njime. Kada mu je drhtavica isterana iz kostiju, on postade neodoljivo sanjiv. Poto ga je smestila u krevet i ugodno ga obavila pokrivaima pokraj logorske vatre, jedina stvar koja ga je spreavala da joj poveruje u potpunosti bilo je ubeenje da mu pogodba sadri neto nepoteno. Najveim delom zaboravio je to ubeenje tokom sledea tri dana. Panja mu je bila zaklonjena slabom groznicom koju je izgleda uhvatio zbog svog skoka u potok. Grozniave mrlje pojavile su mu se po uporno bledim obrazima; elo mu je bilo lepljivo od znoja i hladnoe; oi su mu svetlucale kao da je zahvaen tajnim uzbuenjem. S vremena na vreme zadremao bi na leima svog izubijanog ata i probudio se da zatekne sebe kako delirino bunca. Nije uvek mogao da se priseti ta je rekao, ali bar jednom je manijaki navaljivao da je jedini nain da mu bude dobro da ostane veito budan. Nikakav antiseptik nije mogao da isceli rane zadobijene u snovima. Nevini ne sanjaju. Kada nije mrmljao u polusnu, bio je zaokupljen samim putovanjem. Grupa vrhovne poglavarke bliila se nekoj vrsti odredita. Jutro posle obronjavanja svanulo je u otrom sunevom sjaju - bistroj ivosti poput iskupljenja za nevolje od prethodnog dana. Kada se Amok pojavi da povede vrhovnu poglavarku, Elena zazvida kao da zove Miru, a drugi Ranihin odgovori na prizivanje. Kovenant ga je, sa zapanjenou na licu, gledao kako galopira dolinom. Vernost Ranihina prema sopstvenom izboru prevazilazila je sve predstave ponosa i odanosti. Prizor ga podseti na prethodnu pogodbu - pogodbu za koju su i Elena i Jadinka rekle da je se veliki konji jo pridravaju. Ali onda se uspentrao na mustanga i druge stvari zaoe mu u misli umrljane groznicom. Jedva da je zadrao dovoljno svesti da Banorovoj brizi poveri Elenin dar izraen ukotavanjem. Kada su jahai poli za Amokom iz doline, Kovenant prvi put opazi Melenkurion Nebozor. Iako se jo nalazila na mnogo milja gotovo jugoistono od njega, planina je uzdizala vrhove-blizance okovane ledom iznad neravnog obzorja venca, a lednici su joj blistali plavom bojom na suncu kao da su u njima 181

ukopane azurne stope neba. inilo se da je Elenino nagaanje bilo ispravno: Amokov krivudavi, okolini put dosledno je teio prema ogromnom Nebozoru. Nestalo ga je gotovo trenutno kada Amok povede jahae u zavetrinu sledee litice, ali kako je dan odmicao pojavljivao se sa sve veom uestalou. Do sledeeg podneva preovlaivao je jugoistonim obzorjem. Ali nou se planine nisu okretale oko Kovenanta. Nije mogao da vidi Melenkurion Nebozor. A posle veernjeg obroka groznica mu donekle popusti. Osloboen tih zahteva i iscrpljivanja svoje oslabele usredsreenosti, on odredi neke opte uslove svoje pogodbe. Nije mu bio potreban njen pristanak; znao je to i prekorio sebe zbog toga. Jednom kada je slast nadanja nestala i zamenila se groznicom i strahom, on poe da udi da joj kae o emu je razmiljao. A njena panja prema njemu jo je pogoravala udnju. Kuvala mu je posebne orbe i jela za ozdravljenje; skretala sa puta da bi mu donela alianthe. Ali njegova oseanja prema njoj su se promenila. Bilo je lukavstva i laskanja u njegovim odgovorima na njenu nenost. Plaio se ta bi se dogodilo kada bi joj rekao svoje misli. Dok je leao budan kasno te noi i grozniavo se tresao, imao je gadan ukus racionalizacije u ustima. Stid ili poverenje nisu ga spreavali da objasni ta ini. eljusti su mu bile zabravljene upornom nudom za opstankom, besom protiv sopstvene smrti. Najzad mu se groznica prekide. Kasno po podne treeg dana - dvadeset prvog otkako je grupa vrhovne poglavarke napustila Veseldrvo - obli ga nagli nalet znoja i zategnuta unutarnja struna kao da se prekide. Oseti kako se najzad oputa. Te noi zaspao je dok je Elena jo raspravljala o neznanju ili nesposobnosti razumevanja koji su je spreavali da sazna ita od Amoka. Dugi, zdravi san povrati mu oseaj zdravlja i sledeeg jutra bio je u stanju da bolje obraa panju na svoj poloaj. Jaui pokraj Elene, ispitivao je pogledom Melenkurion Nebozor. Ovaj je stajao nad njim poput zatitnika i zatvarao itavu jugoistonu zoru. Uz slabu navalu uvianja, on proceni da e grupa vrhovne poglavarke verovatno tamo stii pre nego to se dan okona. Paljivo ju je pitao o Nebozoru. "Mogu ti rei malo toga", odvrati ona. "To je najvia planina u Domaji, a ime joj deli jedan od sedam Krugova. Ali Kevinovo znanstvo otkriva malo toga o njoj. Moda ima drugog znanja u drugim Krugovima, ali prvi i drugi sadre samo malo nagovetaja i pominjanja. A u nae doba poglavari nisu sami saznali nita u vezi sa tim mestom. Niko nije priao ovoliko blizu Nebozoru otkako su se ljudi vratili u Domaju posle Obreda obesveenja. U dubini due verujem da ti ogromni vrhovi oznaavaju mesto moi - mesto koje prevazilazi ak i Gravin Trendor. Ali nemam dokaza za to verovanje izuzev udnog utanja Kevinovog znanstva. Melenkurion Nebozor je jedno od najviih mesta u Domaji - pa ipak prvi i drugi Krug ne sadre znanje o njemu izuzev nekoliko starih mapa, dela jedne pesme i dve nerazjanjene reenice koje, ukoliko im prevod nije pogrean, govore o zapovesti i krvi. I tako", ree ona, "moj neuspeh da odbravim Amoka nije u potpunosti iznenaujui." To ju je navelo na ponovno razmiljanje o sopstvenom neznanju i ona utonu u utanje. Kovenant pokua da smisli nain da joj pomogne. Ali taj napor podseao je na pokuaj gledanja kroz kameni zid; posedovao je jo manje potrebnog znanja. Ukoliko je nameravao da ispuni sopstvenu stranu nagodbe, morao je da to uini na neki drugi nain. Intuitivno je verovao da e mu se prilika ukazati. U meuvremenu, pripremio se da eka da ih Amok dovede do planine. Konani prilazak odigrao se skorije nego to je oekivao. Amok ih povede pored dugog rasela izmeu dva zatupasta vrha, a zatim zakrivljenim prolazom koji je nastavljao da se sputa dok je skretao prema istoku. Do podneva izgubili su na visini vie od dve hiljade stopa. Onda se prolaz okona i ostavi ih na prostranoj, ravnoj, goloj visoravni pokraj padine velike planine. Visoravan se pruala prema istoku i jugu oko Melenkuriona Nebozora dokle god je Kovenantovo oko moglo da dosegne. Ravno tlo delovalo je poput pozornice, osnovice za petnaest ili dvadeset hiljada stopa uparenih vrhova. A istono od visoravni uopte nije bilo planina. Ranihini su bili eljni trka posle dugih dana sapetog uspona i zato su zakaskali po ravnom kamenu. Sa iznenaujuom hitrinom Amok se drao ispred njih. Smejao se dok je trao i ak jo pojaavao brzinu. Ranihini preoe na punu duinu koraka, poee ozbiljno da galopiraju, ostavljajui Kovenantovog mustanga iza sebe. Ali Amokov skakutavi korak svejedno ih je nadmaivao. Veselo je vodio jahae najpre prema istoku, a zatim ka jugu niz sredite visoravni. 182

Kovenant ih je sledio oputenijim korakom. Uskoro je prolazio du lica prvog vrha. Visoravan je ovde bila iroka nekoliko stotina jardi i pruala se prema jugu sve dok ne bi zaokrenula prema zapadu van vidika iza osnovice drugog vrha. Vrhovi su se spajali jedan sa drugim na nekoliko hiljada stopa iznad visoravni, ali linija spoja izmeu njih ostajala je jasna, kao da su dve strane razliitog sastava. Na mestu gde je ta linija dodirivala visoravan, u ravnom kamenu pojavljivao se procep. Ta prskotina pruala se pravo du visoravni sve do njene istone ivice. Ispred Kovenanta, Ranihini su okonali galop u blizini ivice pukotine. Sada je Elena lagano ila du nje prema spoljnjoj ivici visoravni. Kovenant okrete mustanga u tom smeru i pridrui joj se. Zajedno su sjahali i on lee na stomak da gleda u ponor. Na etiri hiljade stopa ispod okomite litice mrana, isprepletana uma pruala se dokle god pogled dopire. uma se uzdizala nad neravnim terenom gusto zarasla prekrivka drvea obavijala je podnoje Zapadnik Planina kao da hoe neto da prikrije, da obezbedi utehu privatnosti krutog i neposrednog jada. A severozapadno preko tog pokrivenog prostranstva tekla je crveno-crna reka koja se slivala sa ivice pukotine. Neujna na tom rastojanju, zapenuano je izbijala iz stene i usecala put kroz srce ume. Reka je delovala poput povrede ume, posekotine na mrgodnom zelenom licu. Ta brazgotina davala je povreenom, krutom licu izgled opakosti, kao da ono sanja da rastrgne udove neprijatelja koji ga je povredio. Elena objasni prizor Kovenantu. "To je Crna Reka", ree ona strasno. Bila je prvi novi poglavar koji je ikada ugledao taj prizor. "Sa ovog mesta, ona tee stotinu pedeset milja i vie da se spoji sa Mithilom na putu prema Andelejnu. Govori se da joj se izvor nalazi duboko ispod Melenkurion Nebozora. Stojimo na Ulom Kamenu, istonom prilazu ili vratnicama velike planine. A ispod nas je Garotin estar, poslednja uma Domaje po kojoj jo hoda umnik - gde osakaena svest Jedine ume jo dri vezu sama sa sobom." Na trenutak je udisala otri vazduh. Onda je dodala: "Voljeni, verujem da nismo daleko od sedmog Kruga." On se odgurnu od ivice i nesigurno osovi na noge. Vetar iz ponora kao da je nosio vrtoglavicu na njega. ekao je dok se nije naao na nekoliko dugih koraka od ivica pre nego to je odvratio: "Nadam se. Koliko nam je poznato, rat bi do sada mogao biti gotov. Ukoliko Trojevi planovi nisu upalili, Kletnik je moda na pola puta do Veselkamena." "Da. I ja sam osetila taj strah. Ali moje verovanje ostaje da budunost Domaje nee biti izvojevana ratom. A ta bitka nije u naim rukama. Imamo drugog posla." Kovenant je prouavao daljinu u njenim oima, odmeravao rizik da je uvredi, a zatim rekao: "Da li ti je palo na pamet da moda nee biti u stanju da otvori Amoka?" "Razume se", odvrati ona otro. "Nisam slepa." "ta e onda da uini, ukoliko ne progovori?" "Drim ezlo zakona. To je moan klju. Kada nas Amok odvede do sedmog Kruga, neu biti bespomona." Kovenant skrenu pogled sa kiselim izrazom na licu. Nije verovao da e biti toliko lako. Pokraj Elene vratio se du pukotine do dvojice krvnih gardista i Amoka. Popodne jo nije sasvim prolo, ali senka Melenkuriona Nebozora ve se protezala preko Ulom Kamena. Senka je zgrunjavala prirodnu polutamu procepa, tako da je ovaj poivao poput raseline tame preko visoravni. Na najirem mestu nije imao vie od dvadeset stopa, ali inilo se da je neizmerno dubok, kao da see pravo do dubokih korenova planine. Gonjen naglim porivom, Kovenant baci kamiak u rascep. Ovaj poe da odskakuje od zida do zida na putu nanie; izbrojao je dvadeset dva udara srca pre nego to je pao toliko daleko da ga nije mogao uti. Nagonski se drao na bezbednom odstojanju od pukotine kada je poao prema Banoru i Morinu. Dvojica krvnih gardista raspakovali su hranu i Kovenant i Elena napravie laki obrok za sebe. Kovenant je jeo polako, kao da pokuava da odloi sledeu etapu pohoda. Predviao je samo tri mogunosti - uz planinu, niz pukotinu, preko procepa - a sve su mu delovale gadno. Nije eleo da se bavi bilo kojom vrstom uspinjanja ili skakanja; prosta blizina ponora inila ga je nervoznim. Ali kada vide da ga vrhovna poglavarka eka, on se priseti uslova svoje pogodbe. Dovrio je ono to je jeo i pokuao da se pripremi za ono to je Amok imao na umu, tagod to bilo. vrsto drei ezlo zakona, Elena se okrete svom vodiu. "Amoe, spremni smo. ta treba da uinimo sa Ranihinima? Hoe li da jaemo ili hodamo?" "To je tvoj izbor, vrhovna poglavarko", ree Amok sa smekom. "Ukoliko Ranihini ostanu, onda nee biti potrebni. Ukoliko odu, bie prisiljena da ih ponovo pozove." "Znai da moramo hodati da bismo te sledili?" "Sledili? Nisam govorio nita o naputanju ovog mesta." 183

"Da li je sedmi Krug ovde?" upita ona hitro. "Ne." "Onda je na drugom mestu." "Da, vrhovna poglavarko." "Ukoliko je na drugom mestu, moramo ii do njega." "To je istina. Sedmi Krug ne moe da ti se donese." "Da bismo otili do njega, moramo hodati ili jahati." "I to je istina." "Koje od toga?" Dok je sluao tu izmenu rei, Kovenant oseti tiho divljenje zbog naina na koji je Elena uspevala da osujeti Amokovu dvosmislenost. Prethodno iskustvo kao da ju je nauilo kako da pritesni mladia. Ali sledeim odgovorom pobegao joj je. "To je tvoj izbor", ponovi on. "Odlui i idi." "Hoe li nas voditi?" "Ne." "Zato ne?" "Delam u skladu sa svojom prirodom. inim ono za ta sam stvoren." "Amoe, nisi li ti put i dveri do sedmog Kruga?" "Da, vrhovna poglavarko." "Onda nas mora voditi." "Ne." "Zato ne?" ponvoo je pitala. "Jesi li udljiv?" Kovenant zau prizvuk oajanja u njenom glasu. Amok odvrati sa blagim prekorom: "Vrhovna poglavarko, stvoren sam za namenu kojoj sluim. Ukoliko delujem svojeglavo, mora traiti od mog tvorca da to objasni." "Drugim reima", umea se Kovenant teko, "zaglavljeni smo bez ostala etiri Kruga. To je Kevinov nain zatite - tagod bio. Bez nagovetaja koje je sa takvom mudrou postavio u ostalim Krugovima, suoeni smo sa praznim zidom." "Lorikov kril je oiveo", ree Amok. "To je predviena re. A Domaja je u opasnosti. Zbog toga sam omoguio pristup do sebe. Ne mogu uiniti nita vie. Moram ispunjavati svoju svrhu." Vrhovna poglavarka pretraivala ga je pogledom jedan trenutak, onda ozbiljno ree: "Amoe, jesu li moji pratioci na neki nain nepohodni za tvoju svrhu?" "Tvoji pratioci moraju se sami starati za sebe. Ja sam put i dveri. Ne ocenjujem tragae." "Amoe..." bila je sva napeta, a usne su joj se tiho micale kao da deklamuje listu moguih izbora, "...postoje li uslovi koje treba ispuniti - pre nego to nas povede dalje?" Amok se nakloni u znak potvrde njenog pitanja i odgovori uz kikot: "Da, vrhovna poglavarko." "Hoe li nas povesti do sedmog Kruga kada uslovi budu ispunjeni?" "To je svrha mojeg stvaranja." "Koji su uslovi?" "Postoji samo jedan. Ukoliko eli vie, mora ih smisliti bez moje pomoi." "Koji ti je uslov, Amoe?" Mladi je avolasto gledao iskosa u Elenu. "Vrhovna poglavarko", ree on tonom razuzdanog veselja, "mora imenovati silu sedmog Kruga." Zinula je prema njemu na trenutak, onda uskliknu: "Melenkurion! Zna da mi nedostaje to znanje." Biio je nedirnut. "U tom sluaju, moda je dobro to Ranihini nisu otili. Oni e te odneti do Veselkamena. Ukoliko tamo stekne mudrost, moda e se vratiti. Nai e me ovde." Uz naklon izluujue nehajnosti, mahnuo je rukama i nestao. Ona je piljila za njime i stezala ezlo kao da namerava da udari prazni vazduh njegovog osustva. Leima je bila okrenuta Kovenantu; nije mogao da vidi ta joj se deava sa licem, ali napetost njenih ramena izazivala je u njemu strah da joj se oi privlae u iu. Na tu misao, krv poe da mu udara u slepoonicama. Posegao je rukom, pokuao da je prekine ili da joj skrene panju. Od njegovog dodira hitro se okrenula prema njemu. Lice joj je delovalo izmravelo - koa joj je bila napeta preko blede napregnutosti lobanje - i delovala je zapanjeno, kao da je upravo otkrila sposobnost za 184

paniku. Ali nije mu pola u naruje. Zaustavila se, namerno zatvorila oi. Kosti njenih eljusti, obraza i ela usredsredie se na njega. Osetio je kako mu se u glavi otvara bezdan. Nije shvatao oseaj crnila, otvaranja. Elena je stajala pred njim u senci Melenkuriona Nebozora poput ikone od blistave kosti odevene u plavo; ali iza nje, iza vrstog kamena Ulom Kamena, tmina se irila poput pukotine preko cisterne njegovih misli. Prskotina je pokuavala da ga usisa; gubio se. Oseaj je dopirao iz Elene. On iznenada shvati. Pokuavala je da stopi um sa njegovim. Uplaeno sevanje pogleda blesnu preko crne vrtoglavice koja ga je praznila. Ono oseti opasnost po sebe; ukoliko se prepusti stapanju, saznae istinu o njemu. Nije mogao dozvoliti sebi takav skok, nikada ga nije smeo dopustiti. Jeei: Ne! - on se tre, zatetura od nje unutar sebe. Pritisak popusti. On otkri da mu se i telo povlai. Uz napor, zaustavio se, digao glavu. Elenine oi bile su irom otvorene od razoaranja i jada i ona se bolno osloni na ezlo zakona. "Izvini, voljeni", dahnu ona. "Traila sam vie nego to si spreman da prui." Na trenutak, ostala je nepokretna, pruala mu priliku da odgovori. Onda zajea: "Moram da razmislim", pa se okrete. Oslanjajui se o ezlo, lagano je pola du pukotine prema spoljanjoj ivici visoravni. Uzdrman, Kovenant sede pravo na kamen i uhvati glavu akama. Protivurena oseanja su ga rastrzala. Bio je preneraen ovim uskim bekstvom i besan na sopstvenu slabost. Da se spase, povredio je Elenu. Pomisli kako bi trebalo da poe do nje, ali neto u usredsreenoj izdvojenosti njene prilike upozoravalo ga je da se ne mea. Izvesno vreme piljio je prema njoj sa bolom u srcu. Onda se die na noge, mrmljajui u nemarni vazduh: "Trebalo je da bude toliko poten da nam kae - bar pre nego to je izgubila Ranihina." Na njegovo iznenaenje, menik odgovori: "Amok dela u skladu sa zakonom postanja. Ne moe prekriti zakon naprosto da izbegne bol." Kovenant zabaci ruke u gaenju. Beskorisno praskajui, on ode preko visoravni. Proveo je ostatak popodneva u nespokojnom koraanju sa mesta na mesto preko Ulom Kamena u potrazi za nekim nagovetajem nastavka Amokovog traga. Posle izvesnog vremena dovoljno se smirio da shvati Morinovu primedbu o Amoku. Morin i Banor bili su zatoenici sopstvenog zaveta; mogli su sa pravom govoriti o nunosti nepopustljivog zakona. Ali to to su krvni gardisti saoseali sa Amokom bio je samo jo jedan klin u poklopac kovega usuda pohoda vrhovne poglavarke. Kovenantova nedelotvornost bila je jo jedan takav klin. Mogao je da uje kako ga sada naduvana glupost njegove pogodbe ismeva. Kako je mogao da pomogne Eleni? Nije dovoljno znao ni da pojmi o emu Amok govori. Iako mu je nespokojno koraanje pokrilo irok deo visoravni, nije saznao nita to bi bilo od ma kakve vanosti. Goli kamen bio je poput njegove nedelotvornosti - nesvodiv i vezujui. Dok se poslednje sunevo svetlo pretvaralo u prah na nebu, on okrete korake prema odsjaju obluka koji je oznaavao logor vrhovne poglavarke. Premiljao je poznatu pomisao da mu zaludnost vodi samo postojanje. Zatekao je Elenu pokraj kotla sa oblukom. Delovala je istovremeno i iznureno i ubijeno, kao da joj je pritisak na nju drobio individualnost, povijao je prema obliku njene poglavarske dunosti. Odlunost je blistala u izbruenoj patini njenih kostiju. Prihvatala je sve vidove svog bremena. Kovenant nespretno proisti grlo. "ta ima? Jesi li uspela da nae reenje?" Udaljenim glasom, ona upita: "Koliko ti je poznavanje borbenog plana vrhovnika Troja?" "Poznato mi je u optim crtama ta namerava - nita posebno." "Ukoliko mu plan nije doiveo neuspeh, bitka je poela jue." Razmiljao je jedan trenutak, a onda je paljivo upita: "Gde nas to ostavlja?" "Moramo ispuniti Amokov uslov." Pokretom je izrazio svoje nerazumevanje. "Kako?" "Ne znam. Ali verujem da se to moe uiniti." "Nedostaju ti etiri Kruga." "Da", uzdahnu ona. "Kevin je oigledno eleo da zadobijeno sedmi krug tek kada ovladamo sa prvih est. Ali Amok je ve prekrio tu nameru. Iako je znao da nismo pojmili Lorikov kril, ipak nam se vratio. Video je da je Domaja u opasnosti i vratio se. To pokazuje odreenu slobodu - odreeno pravo odluivanja. Nije jednoznano vezan zakonom u svakoj taki." Ona zastade, a posle stanke Kovenant ree: "Onako uzgred, rekao bih da ga to ini opasnim. Zato bi nas vukao sve dovde ukoliko je znao da emo se zaglaviti - ako nije eleo da te odvue od rata?" 185

"Amok ne eli izdaju. Ne ujem u njemu nikakvu zlobu." Da prodre u njenu zamiljenost, on zarea: "Mogue te je prevariti. Ili moda zaboravlja da je Kevin prihvatio Kletnika kao poglavara?" Elena vrsto odgovori: "Moda prvih est Krugova ne sadre ime ove sile. Moda poduavaju samo nainu na koji se Amok moe naterati da sam izgovori njeno ime." "U tom sluaju..." "Amok nas je doveo jer je na neki nain mogue da ispunimo njegov uslov." "Ali moe li da pronae prava pitanja?" "Moram. Kakav drugi izbor postoji za mene? Ne mogu sada da se pridruim ratovniji." Glas joj je sadravao mranu konanost, kao da izrie presudu nad samom sobom. Rano sledeeg jutra, pozvala je Amoka. On se pojavi uz deaki osmeh. Dohvatila je ezlo zakona obema rukama i oslonila ga o stenu ped sobom. U zori podno Melenkuriona Nebozora otpoeli su dvoboj za pristup sedmom Krugu. Dva dana se vrhovna poglavarka Elena upinjala da izvue dragoceno ime od Amoka. Tokom drugog dana, silna oluja prikupi se na jugoistonom obzorju, ali ne stie do Ulom Kamena i niko nije obraao panju na nju. Dok je Kovenant sedeo i vrteo prsten oko prsta, nespokojno koraao oko boraca ili uz mrmljanje odlazio da izbegne napor, ona je ispipavala Amoka svim pitanjima koja je mogla da smisli. Ponekad je radila sistematino; ponekad intuitivno. Razraivala je ideje da ih on potvrdi ili porekne. Prisiljavala ga je da izgovara odgovore sve due i due. Vodila ga je kroz naporna ponavljanja poznatih terena i svom preciznou gurala prema neznanim. Gradila je logike zamke za njega, pokuavala da ga pritesni protivurenostima. Traila je naina da stopi um sa njegovim. Bilo je to poput dvoboja protiv vodenog bazena. Svako seenje i udarac njenih pitanja dirali su ga kao da je pljusnula po jezercetu ravnim krajem otrice. Odgovori su mu pljeskali na svako pitanje. Ali kada se upinjala da ga uhvati na zamku svoje nude, prolazila je kroz njega i nije ostavljala ni traga. Postepeno je dozvoljavao sebi da joj uzvraa smehom, ali uglavnom joj je odgovarao na pitanja uobiajenim veselim izbegavanjem. Njen trud nije postizao nikakav uspeh. Do zalaska sunca drhtala je od osujeenosti, potisnutog besa i psihike iscrpljenosti. Sama vrstina Ulom Kamena kao da joj se podsmevala. Uvee, Kovenant ju je smirivao u skladu sa uslovima pogodbe. Nije govorio nita o sopstvenim strahovima, bespomonosti, sve veoj uverenosti da je Amok neprodoran; nije ba nita govorio o sebi. Umesto toga, poklanjao joj je najbolju panju, usredsredio se na nju svim izvorima koje je posedovao. Ali svi njegovi napori nisu mogli da dirnu srce njene nevolje. Uila je da nije dorasla nudi Domaje, a to je bio bol za koga nije bilo utehe. Kasno nou prigueno je krgutala, kao da kripi zubima da bi se uzdrala da ne zaplae. A ujutro treeg dana - trideset drugog otkako je napustila Veselkamen - primakla se kraju izdrljivosti. Pogled joj je bio iznuren i prazan i sadravao je oprotej sa svime. Hrapavim glasom Kovenant je upita ta namerava da uini. "Moliu." Glas joj je imao hrapav, izmuen prizvuk. Izgledala je krhko poput kostura - same hrabre, lomne kosti ispreene na putu nekome ko je, i pored sve deake veselosti, bio nesavladiv poput lavine. Pritisak poput uzbune u glavi ree Kovenantu da joj se kriza primakla. Ukoliko joj Amok ne odgovori na molbe, mogla bi se okrenuti poslednjem izvoru neobine unutarnje snage. Silovitost te mogunosti prestravi ga. Zastao je na samom rubu da je zamoli da se zaustavi, da odustane od pokuaja. Ali seao se pogodbe; mozak mu je jurio za alternativama. Prihvatao je njenu tvrdnju da odgovor na Amokovo pitanje mora da je pristupaan. Ali verovao je da ga ona nee nai; prilazila je problemu sa pogrene strane. Pa ipak, inilo se da je to jedina strana. utirajui otpatke koji su mu zaguili um, on pokua da zamisli drugaije pristupe. Dok su mu se misli upinjale da dosegnu neku vrstu spasonosne intuicije, vrhovna poglavarka Elena zauze mesto i prizva Amoka. Mladi se smesta pojavi. Pozdravio ju je uz kieni naklon i rekao: "Vrhovna poglavarko, kako ti glase elje za danas? Hoemo li odloiti sueljavanje i skupa zapevati vesele pesme?" "Amoe, pouj me." Glas joj je kripao. Kovenant je uo dubine samokanjavanja u njoj. "Vie neu da se igram igara potrage sa tobom." Ton joj je istovremeno izraavao ponos i oajanje. "Nuda Domaje ne doputa vie odugovlaenja. U daljini je ve rat - krvoprolie i smrt. Opaki marira protiv svega to je Kevin pokuavao da zatiti kada je stvarao Krugove. To ustrajanje na uslovima je lana odanost njegovoj nameri. Amoe, preklinjem te. U ime Domaje, povedi nas do sedmog Kruga." 186

Njena molba kao da ga je dirnula i odgovor mu je bio neuobiajeno ozbiljan. "Vrhovna poglavarko, ne mogu. Ono sam za ta sam nainjen. Ukoliko pokuam da to uinim, prestau da postojim." "Onda nas naui putu da bismo ga mogli sami slediti." Amok zavrte glavom. "I onda u prestati da postojim." Na trenutak, zastala je kao da je poraena. Ali u tiini, ramena joj se ispravie. Naglo je digla ezlo zakona i postavila ga vodoravno ispred sebe, poput oruja. "Amoe", naredila je, "postavi ruke na ezlo." Mladi bez trzaja pogleda u autoritet njenog lica. Lagano je posluao. Ruke mu se lako oslonie izmeu njenih na drvo izrezbareno runama. Ona ispusti visok, neobiak krik. Vatra se smesta rascveta du ezla; hromno zeleni plamenovi otvorie se iz itavog drveta. Plamen je prelazio preko njenih i Amokovih ruku; tamo se pojaavao kao da im se hrani na prstima. Hujao je dubokom silinom i zraio otru aromu, poput vonja prisile. "Amoe Kevinovog porekla!" kliknu ona kroz hujanje. "Putu i dveri prema sedmom Krugu! Silom ezla zakona - u ime vrhovnog poglavara Kevina, sina Lorikovog koji te je stvorio - zaklinjem te. Reci mi ime sile sedmog Kruga!" Kovenant oseti silinu njene zapovesti. Iako nije bila upravljena na njega - iako on nije dodirivao ezlo - oseti muninu od napora da izgovori ime koje nije znao. Ali Amok ju je gledao ne trepui, a glas mu se jasno usee kroz oganj ezla. "Ne, vrhovna poglavarko. Neosetljiv sam na prisilu. Ne moe me dodirnuti." "Sedmice mi!" povika ona. "Neu dopustiti poricanje!" besnela je kao da koristi gnev da bi zadrala vrisak. "Melenkurion abatha! Reci mi ime!" "Ne", ponovi Amok. Ona mu divlje istrgnu ezlo iz ruku. Oganj se prikupi, poraste, a zatim glasno briznu ka nebu poput udara groma. On slee ramenima i nestade. Dugi, preneraeni trenutak, vrhovna poglavarka sleeno je stajala, piljila u mesto sa koga je nestao Amok. Onda drhtaj proe kroz nju i ona se okrete Kovenantu kao da na ramenima nosi teinu itave planine. Lice joj je delovalo poput divljine. Napravila je dva teturava koraka i zastala da bi se oslonila o ezlo. Pogled joj je bio prazan; sva silina bila joj je usredsreena prema unutra, protiv nje same. "Nisam uspela", zajea. "Osudila sam." Bes joj iskrivi usta. "Osudila sam Domaju na propast." Kovenant nije mogao da podnese taj prizor. Zaboravivi sve beskorisne misli, on pouri da kae: "Mora da postoji jo neto to moemo uiniti." Odgovorila je sa jezivom blagou. Neno, gotovo mazno, rekla je: "Veruje li u belo zlato? Moe li ga upotrebiti da ispuni Amokov uslov?" Glas joj je imao prizvuk ludila. Ali sledeeg trenutka njena strast buknu prema napolje. Svom snagom tresnula je ezlom o Ulom Kamen i kriknula: "Pa onda uini tako!" Sila koju je razuzdala natera irok deo visoravni da se zaljulja poput udarenog splava. Kamen poskoi, zatim zaroni; glatki talasi sile zakotrljae se kroz njega iz ezla. Ljuljanje baci Kovenanta sa nogu. On se zatetura, pade prema procepu. Gotovo smesta, Elena uspostavi kontrolu nad sobom. Trgla je nazad silu ezla, viknula na krvne gardiste. Ali Banorovi refleksi bili su bri. Dok se stena i dalje ljuljala, on se bezbedno ukopa nogama u nju i uhvati Kovenanta za ruku. Na trenutak, Kovenant je bio previe preneraen da radi bilo ta drugo osim da mlitavo visi u Banorovom zahvatu. Silovitost vrhovne poglavrke preplavljala ga je, sprala sve drugo iz njegove svesti. Ali onda primeti bol Banorovog zahvata na ruci. Mogao je da oseti neto proroko u drevnoj snazi kojom ga je Banor stegao, zadrao u ivotu. Krvni gardista je imao gvozdeni zahvat, sigurniji od stenja Ulom Kamena. Kada zau Elenu kako jei: "Voljeni! Jesam li te povredila?" ve je poluglasno mrmljao. "ekaj. Stani. Shvatio sam." Oi su mu bile zatvorene. Otvorio ih je i optkrio da ga Banor dri u uspravnom poloaju. Elena je bila u blizini; zabacila je ruke oko njega i skrila lice na njegovom ramenu. On ree: "Shvatio sam." Nije obraala panju na njega, ve je poela da mumla izvinjenja u rame. Da je zaustavi, on otro ree: "Zaboravi. Mora da gubim um. Trebalo je da ovo shvatim jo pre nekoliko dana." Najzad ga je ula. Pustila ga je i zakoraila unazad. Poharano lice joj se ukoi. Zaustavila je dah izmeu zuba, provukla ruku kroz kosu. Lagano se ponovo pretvarala u poglavarku. Glas joj je bio nesiguran, ali lucidan kada ree: "ta si saznao?" 187

I Banor pusti Kovenanta, pa je Nevernik nesigurno stajao na sopstvenim nogama. Noge mu nisu verovale kamenu, ali on skupi kolena i pokua da ne obraa panju na taj oseaj. Problem je bio u njegovom mozgu; sve predstave su mu se pomerile. eleo je da govori brzo, da olaka Eleninu tegobnu hitnju. Ali nedostajalo mu je previe tragova. Morao je da prie sopstvenoj intuiciji polagano, tako da bi mogao da sakupi sve niti. Pokua da razbistri glavu tako to ju je zatresao. Elena se lecnu kao da je podsea na njen izliv. Napravio je smirujui pokret prema njoj i okrenuo se da se suoi sa krvnim gardistima. Napeto je prouavao prazni metal njihovih lica, tragao za nekim titrajem ili nijansom dvostrukosti, skrivenih namera, koji bi mu potvrdio intuiciju. Ali njihove drevne, besane noi kao da nisu skrivale nita, nisu otkrivale nita. Oseti trenutak panike na pomisao da moda grei, ali je on potisnu i upita to je mirnije mogao: "Banore, koliko si star?" "Mi smo krvna garda", odvrati Banor. "Na zavet je dat u mladosti Kevinovog vrhovnog poglavarstva." "Pre obesveenja?" "Da, prapoglavaru." "Pre nego to je Kevin otkrio da mu je Kletnik zapravo neprijatelj?" "Da." "A ti lino, Banore? Koliko si star?" "Bio sam meu prvim Haruaima koji su uli u Domaju. Delio sam prvo davanje zaveta. "To je bilo pre mnogo vekova." Kovenant zastade pre nego to upita: "Koliko dobro se sea Kevina?" "Lagano", upozori ga Elena. "Ne podsmevaj se krvnoj gardi." Banor ne odrazi njenu brigu. Nepopustljivo je odgovorio Neverniku: "Mi ne zaboravljamo." "Pretpostavljam da ne", uzdahnu Kovenant. "Kako je to pakleni nain ivota." Na trenutak gledao je u stranu, prema planini, u potrazi za hrabrou. Onda sa naglom otrinom nastavi: "Znao si Kevina kada je napravio Krugove. Znao si ga i sea se. Bio si sa njime kada je dao prvi Krug dinovima. Bio si sa njim kada je sakrio drugi u one proklete katakombe ispod Planine Groma. Koliko puta si dolazio ovamo sa njime, Banore?" Krvni gardista za nijansu podie jednu obrvu. "Vrhovni poglavar Kevin nije putovao do Ulom Kamena ili Melenkurion Nebozora." Taj odgovor poljulja Kovenanta. "Nijednom?" Pobuna mu izlete pre nego to je mogao da je zaustavi. "Govori li mi da nikada ranije nisi bio ovde?" "Mi smo prvi krvni gardisti koji su kroili na Ulom Kamen", odvrati glatko Banor. "Onda kako...? ekaj. Stani." Kovenant je piljio kao da mu se vrti, a zatim se lupi po elu nadlanicom. "Tako je. Ukoliko je Krug neka vrsta prirodne pojave - poput Kamena Zlozemlja - ukoliko nije ostavljena ovde - Kevin nije morao da dolazi ovamo da bi znao za njega. Mogao je da mu kae Lorik ili neko drugi. Lorik je mogao da kae bilo kome." Duboko je uzdahnuo da se pribere. "Ali svi koji su mogli da znaju izginuli su tokom obesveenja. Izuzev tebe." Banor zatrepta na Kovenanta kao da mu rei nemaju nikakvog znaenja. "Sluaj me, Banore", nastavi on. "Mnoge stvari konano poinju da imaju smisla. Ponaali ste se neobino - kada se Amok pojavio u Veselkamenu onaj prvi put. Ponaali ste se neobino kada se pojavio u Veseldrvu. I pustili ste vrhovnu poglavarku da ga lino sledi u planine sa samo dvojicom krvnih gardista da je tite. Samo dvojicom, Banore! A kada smo zavrili zaglavljeni na ovoj prokletoj steni, Morin je imao smelosti da se izvinjava u ime Amoka. Vatru mu paklenu! Banore, trebalo je bar da kaete vrhovnoj poglavarki ono to znate o tom Krugu. Kakva vam je to odanost?" Elena ponovo upozori Kovenanta. Ali ton joj se promenio; njegovo razmiljanje zainteresovalo ju je. "Mi smo krvna garda", ree Banor. "Ne moe potezati sumnje protiv nas. Mi ne znamo Amokovu nameru." Kovenant zau blagi naglasak koji je Banor stavio na re znamo. Na sopstveno iznenaenje, oseti elju da uhvati Banora za re, bez obzira na to ta su krvni gardisti znali. Ali on se prisili da upita: "Ne znate, Banore? Kako moete da ne znate? Previe ste mu verovali da bi bilo tako." Banor se usprotivi kao i pre toga. "Ne verujemo mu. Vrhovna poglavarka odabrala je da ga sledi. Mi ne traimo vie." 188

"avola ne traite." Napor za samoprinudom uinio ga je okrutnim. "I prekini da me tako prazno gleda. Vi ljudi doli ste u Domaju i dali zavet da ete tititi Kevina. Zakleli ste se da ete ga braniti ili bar dati ivot za njega, poglavare i Veselkamen sve dok samo vreme ne doe do kraja, ako ve ne zauvek, jer zato biste inae bili lieni ak i prostog potenog spavanja? Ali taj jadni, slomljeni ovek vas je nadmudrio. Zapravo vas je spasao kada je unitio i sebe i sve ostalo u ta je veselo verovao. I zato, eto vas, visite sa svog zaveta u praznom prostoru kao da su svi razlozi sveta iznenada nestali. A onda! Onda dobijate drugu priliku da ispunite zavet kada stiu novi poglavari. Ali ta se deava? Amok se pojavljuje ni iz ega, i jo traje rat protiv Kletnika lino - a ta vi radite? Putate Kevinovu tvorevinu da odvede vrhovnu poglavarku kao da je to sasvim bezbedno i kao da ona nema pametnija posla. Da ti kaem neto, Banore. Moda je istina da ba ne poznajete Amoka. Mora da ste od Kevina nauili neku vrstu nepoverenja. Ali sigurno je kao pakao da razumete ta Amok radi. I slaete se!" Nagla opakost sopstvenog glasa zaustavi Kovenanta na trenutak. Osetio se potresen moralnim sudovima koje je sagledao u Banoru. Hrapavim glasom on nastavi: "Ili zato je rizikujete zbog neega stvorenog rukom jedinog oveka koji je ikada uspeo da baci senku na vau neporonost?" Bez opomene, Amok se pojavi. Dolazak mladia tre Kovenanta, ali on ga primi kao znak da je na pravom putu. Uz teak uzdah, on ree: "Zbog ega u ime zaveta, ili bar prostog prijateljstva, niste rekli vrhovnoj poglavarki o Amoku kada se prvi put pojavio?" Banorov pogled nije zatitrao. Svojim poznatim, nespretnim, atonalnim naglaskom, on odvrati: "Prapoglavaru, videli smo obesveenje. Videli smo plodove opasnog znanstva. Znanstvo nije znanje. Znastvo je oruje, ma ili koplje. Krvna garda ne koristi oruje. A no moe da se okrene i povredi ruku koja ga nosi. Pa ipak, poglavari ele znanstvo. Oni ine vredna dela uz njegovu pomo. Zbog toga se ne suprotstavljamo, iako ga ne diramo, niti mu sluimo. Vrhovni poglavar Kevin napravio je krugove da ouva znanstvo - i da smanji opasnost od mogunosti da mu oruje upadne u nespremne ruke. To odobravamo. Mi smo krvna garda. Ne govorimo o znanstvu. Govorimo samo ono to znamo." Kovenant nije mogao da nastavi. Oseao je da je ve previe umnogostruio uvrede protiv Banora. I dirnulo ga je ono to je Banor rekao, i pored ravnog tona krvnog gardiste. Ali Elena je dovoljno saznala da nastavi njegovo razmiljanje. Glas joj je bio istovremeno tih i zapovedniki kada je rekla: "Menie - Banore - krvna garda mora se sada odluiti. Poujte me. Ja sam Elena, vrhovni poglavar po izboru Vea. Ovo je pitanje odanosti. Hoete li sluiti mudrost mrtvog Kevina, ili ete sluiti mene? U prolosti sluili ste dvoje, mrtve i ive. Oboje ste sluili dobro. Ali ovde morate odabrati. U nudi Domaje vie nema srednjeg puta. Bie krvi i optubi po svima nama ukoliko dopustimo da Izopaenje prevagne." Banor se lagano okrete meniku. Jedan dugi trenutak gledali su jedan drugoga u tiini. Onda se Morin okrete vrhovnoj poglavarki sa dostojanstvenim pogledom u oima. "Vrhovna poglavarko", ree on, "mi ne znamo ime sile sedmog Kruga. uli smo mnoga imena - neka lana, druga mrtva. Ali jedno ime uli smo samo izgovarano apatom od strane vrhovnog poglavara Kevina i Vea. To ime je Sila zapovesti." Kada Amok zau ime, stade da klima sve dok nije izgledalo da mu kosa plee od veselja. 24. SPUTANJE DO KORENA ZEMLJE Kovenant otkri da se preznojava. I pored ledenog vetria, elo mu je bilo mokro. Vlaga mu je izazivala svrab u bradi, a hladan znoj tekao mu je niz kimu. Morinova predaja ostavila ga je sa oseajem neobine ispranjenosti. Na trenutak, gledao je prema suncu kao da ga pita zbog ega ga ne zagreje. iljci Melenkuriona pruali su se prema jutru poput prstiju koji pokuavaju da zaklone sunce. Njihovi snegom prekriveni vrhovi blistavo su hvatali svetlost; od odraenog sjaja Kovenantu su suzile oi. Masivni kamen vrhunaca ga je straio. ustro trepui, prisilio je pogled da mu se okrene nazad prema vrhovnoj poglavarki. Kroz svoju zaslepljenost suncem inilo mu se da moe da vidi samo njenu smeu, plavo proaranu kosu. Svetliji uvojci blistali su kao uglaani. Ali kada je zatreptao, vid mu se razbistri. Razaznao joj je lice. Oivelo je od osmeha. Novo ivotno zadovoljstvo osvetlilo joj je izraz povraenom nadom. Nije govorila, ali usne joj obrazovae jednu re: Voljeni. 189

Kovenant oseti da ju je izdao. Morin i Banor stajali su iza nje gotovo rame uz rame. Nita u napetom poloaju njihove ravnotee niti u oputenoj spremnosti njihovih ruku nije izraavalo iznenaenje ili alost zbog odluke koju su doneli. Pa ipak, Kovenant je znao da su iz osnova izmenili karakter slube poglavarima. On je to iscedio iz njih. Poele da moe da se izvini na neki nain koji bi imao smisla za krvne gardiste. Ali nije bilo niega to im je mogao rei. Bili su previe apsolutni da prihvate ikakav gest izvinjenja. Njihova samotna veza sa zavetom nije mu pruala nikakav put kojim bi im mogao prii. Nijedno izvinjenje nije bilo dovoljno. "Sila zapovesti", jeknu on slabano. "Smiluj mi se." Nemoan da podnese prizor Eleninog slavobitnog, zahvalnog osmeha punog olakanja ili Amokovog cerenja, on se okrete i umorno ode preko visoravni prema ivici Ulom Kamena, kao da stopala ponovo pokuavaju da mu dokue vrstinu kamena. Kretao se uporledo sa procepom, ali se drao na bezbednom rastojanju. im je bio u stanju da vidi materijalni potez Garotinog estara ispod ruba litice, on zastade. Tamo je ostao, nadajui se istovremeno i da e Elena doi do njega i da nee. Sve jai vetar iz ume duvao mu je u lice i prvi put posle mnogo dana bio je u stanju da razazna miris godinjeg doba. Otkrio je da je jesen Domaje zaobila za ugao, preputovala godinji krug od radosti prema tuzi. Vazduh vie nije blistao od obilja i plodnosti, vesele ili mrgodne zrelosti. Sada je vetar imao ukus napadne ivice zime - predskazanje promene, obeanje dugih noi, ogolelosti i hladnoe. Dok je mirisao vazduh, shvati da Garotin estar nije zahvatila jesenja promena boja. Razaznavao je crna stanita po kojima je drvee ve izgubilo lie, ali nikakvi ukrasi nisu bledeli tminu estara. Ovaj je prelazio bez meustanja ili cifranja iz leta u zimu. Osetio je razlog oima i nosom; gnevno stezanje svesti stare ume crplo joj je svu snagu i volju i nije ostavljalo ni sposobnost, niti elju da trai vreme na puko iskazivanje sjaja. Onda zau korake iza sebe i prepozna Elenin hod. Da predupredi ono to je elela da mu kae ili da ga pita, on ree: "Zna, tamo odakle dolazim, ljude koji su to inili umi nazivali su pionirima - naroiti soj junaka, poto se umesto ubijanja drugih ljudskih bia usredsreuju na unitavanje same prirode. U stvari, znam ljude koji tvrde da svi nai drutveni nemiri potiu od puke injenice da nam nije preostalo vie nita za pionirske poduhvate." "Voljeni", ree ona blago, "nije ti dobro. ta ti to nedostaje?" "Nedostaje?" Nije mogao da se natera da je pogleda. Usta su mu bila puna pogodbe i morao je teko da proguta pre nego to je uspeo da kae: "Ne obraaj panju na mene. Ja sam kao ona uma tamo dole. Ponekad izgleda ne mogu da se uzdrim od priseanja." U tiini, osetio je koliko ju je taj odgovor malo zadovoljio. Brinula se za njega, elela da ga razume. Ali ponovno roenje nade povratilo joj je hitnju dunosti. Znao je da joj sada nije preostalo dovoljno vremena da ga istrauje. Mrko je klimnuo kada je rekla: "Moram da idem - nuda Domaje teko me je pritisla." Onda dodade: "Hoe li ostati ovde - i ekati moj povratak?" Najzad je naao snage da se okrene i da je pogleda. Susreo se sa ozbiljnim izrazom njenog lica, izmetenom onostranou pogleda, i mrgodno rekao: "Da ostanem? I da propustim ponovno rizikovanje vlastitog vrata? Besmislica. Nisam imao takvu priliku jo od kako sam bio u Planini Groma." Sarkazam mu je bio otriji nego to je nameravao, ali inilo se da ga je prihvatila. Nasmeila se, lako ga dodirnula po ruci prstima jedne ake. "Doi onda, voljeni", ree ona. "Krvni gardisti su spremni. Moramo krenuti pre nego to nam Amok postavi nove prepreke na put." Pokuao je da joj uzvrati osmeh, ali nesigurni miii lica protumaili su mu pokuaj kao grimasu. Gunajui zbog neuspeha, poao je sa njom nazad prema krvnim gardistima i Amoku. Dok su koraali, gledao ju je postrance, skriveno je procenjivao. Napor poslednja tri dana bio je potisnut u pozadinu; vrsti korak i odlune crte lica izraavali su joj novu odlunost, snagu. Povratak nade omoguio joj je da odbaci prostu iscrpljenost. Ali zglavci su joj bili napeti kada je dohvatila ezlo, a glava joj je bila isturena pod gladnim uglom. inila je da Kovenantova pogodba nespokojno poiva u njemu, kao u neodgovarajuem i nemirnom grobu. U umu, i dalje je mogao da oseti ljuljanje Ulom Kamena. Bio mu je potreban sigurniji oslonac; nita ga nije moglo spasti ako ne bude mogao da odri ravnoteu. Nejasno je opazio da su menik i Banor zaista spremni za put. Vezali su sve zalihe u zaveljaje i privezali ih za lea vrpcama od prijanjka. A Amok je sav iskrio od raspoloenja; vizije kao da su mu poskakivale po veseloj kosi. Njih trojica zadadoe Kovenantu otar oseaj nespremnosti. Nije se oseao 190

doraslim onome to je poivalo ispred grupe vrhovne poglavarke. Bilo bojazni poe da hita kroz njegovo umorno raspoloenje. Postojalo je neto to je morao uiniti; bilo mu je potrebno da pokua da povrati celovitost na neki nain. Ali nije znao kako. Gledao je vrhovnu poglavarku kako se oprata sa Ranihinima. Pozdravili su je radosno, topui nogama i njitei od zadovoljstva pred izgledom aktivnosti posle tri dana strpljivog ekanja. Zagrlila je svakog velikog konja, zatim koraknula unazad, dohvatila ezlo i pozdravila ih na ranjanski nain. Ranihini odgovorie treenjem griva. Gledali su je gordim, nasmejanim oima kada im se obratila. "Ponositi Ranihini - prva ljubavi moga ivota - zahvaljujem vam za slubu. Bili smo poastvovani. Ali sada moramo za izvesno vreme produiti peice. Ukoliko preivimo put, pozvaemo vas da nas odnesete nazad u Veselkamen - u pobedi ili porazu, bie nam potebna iroka lea vae snage. Trenutno, budite slobodni. Jurite zemljama svojih srca i eljama kopita. A ako se dogodi da vas ne pozovemo - onda, ponositi Ranihini, recite srodnicima za Miru. Spasla mi je ivot na klizitu i dala sopstveni za manjeg konja. Recite svim Ranihinima da se Elena, kerka Lenina, vrhovna poglavarka po izboru Vea i nosilac ezla zakona, ponosi vaim prijateljstvom. Vi ste rep nebeski, griva sveta." Digavi ezlo, ona kliknu: "Ranihini! iveli!" Veliki konji odgovorie njitanjem koje je odjekivalo sa lica Melenkuriona Nebozora. Onda se okrenue i odgalopirae, vodei sa sobom Kovenantovog mustanga. Kopita su im udarala po kamenu poput valjanja ognja dok su jurili prema severu i van vidika iza krivine planine. Kada se Elena ponovo okrete pratiocima, oseaj gubitka jasno joj se pokazivao na licu. Tunim glasom, rekla je: "Doite. Ukoliko moramo da putujemo bez Ranihina, putujmo barem brzo." Smesta se sa iekivanjem okrenula Amoku. Drevni mladi odvrati kitnjastim naklonom i poe veselo prema mestu na kom se litica Nebozora spajala sa rascepom visoravni. Kovenant se potee za bradu i bespomono pogleda kako Elena i Morin slede Amoka. A onda, naglo poput jecaja, on uskliknu: "ekajte!" prsti desne ruke upleli su mu se u bradu. "Stanite." Vrhovna poglavarka upitno ga pogleda. On ree: "Treba mi no. I malo vode. I ogledalo, ukoliko ga imate - ne elim da preseem grkljan." Elena ree ravnim glasom: "Prapoglavaru, moramo poi. Izgubili smo mnogo vremena - a Domaja je u nudi." "Vano je", zarea on. "Imate li no? Otrica moga peroreza nije dovoljno dugaka." Na trenutak ga je prouavala kao da njegovo ponaanje predstavlja misteriju. Onda, lagano, klimnu Morinu. Menik skide zaveljaj, otvori ga i izvadi kameni no, konu meinu sa vodom i plitku zdelu. To dade Neverniku. Kovenant smesta sede na kamen, ispuni zdelu i poe da vlai bradu. Mogao je da oseti prisustvo vrhovne poglavarke dok je stajala pravo ispred njega - gotovo je okusio napetost sa kojom je drala ezlo - ali se usredsredio u utrljavanje vode u dlaice. Srce mu je lupalo kao da se poduhvatio neega opasnog. Imao je iv oseaj onoga ega se liava. Ali bio je prisiljen naglim uverenjem da mu je pogodba lana ukoliko ga ne bude dovoljno kotala. Kada je digao no, uinio je tako da zapeati svoj kompromis sa sudbinom. Elena ga zaustavi. Tihim, otrim glasom, ona ree: "Tomase Kovenante." Nain na koji je to izgovorila prisili ga da digne glavu. "U emu je hitnost toga?" Kontrolisala je otrinu time to je tiho govorila, ali iznerviranost joj se jasno oseala u glasu. "Protraili smo tri dana u kanjenju i neznanju. Da li se sada ismeva nudi Domaje? Da li je to namerna elja da sprei uspeh ovog pohoda?" Gnevni odgovor skoi mu na usne. Ali uslovi pogodbe zahtevali su da ga potisne. On ponovo sae glavu, pljusnu jo vode na bradu. "Sedi. Pokuau da ti objasnim." Vrhovna poglavarka sede ukrtenih nogu ispred njega. Nije mogao da je lagodno pogleda u oi. I nije eleo da gleda prema Melenkurionu Nebozoru; ovaj je stajao previe otro, hladno, iza nje. Umesto toga gledao je ruke dok se igrao kamenim noem. "U redu", ree nespretno. "Ja nisam od onih osoba to putaju brade. Svrbe me. I od njih izgledam kao fanatik. One... Ovu sam pustio da raste iz jednog razloga. Ona je nain dokazivanja - nain za takvo prikazivanje da ak i neko toliko tvrdoglav i uopte uzev smuen kao ja moe to da vidi - kada se probudim u stvarnom svetu i otkrijem da nemam bradu koju sam putao, onda u zasigurno znati da je sve ovo samo halucinacija. To je dokaz. etrdeset ili pedeset dana brade ne nestaje tek tako. Osim ukoliko je nikada nije ni bilo." 191

I dalje je piljila u njega. Ali ton joj se izmenio. Shvatila je bitnost tog razotkrivanja. "Zbog ega onda sada eli da je ukloni?" Drhtao je od pomisli na rizik koga se poduhvata. Ali bila mu je potrebna sloboda, a njegova pogodba obeavala je da e mu je doneti. Upinjui se da ukloni strah od otkrivanja iz glasa, rekao joj je onoliko od istine koliko je mogao da dopusti. "Napravio sam drugi dogovor - poput onoga koji sam imao sa Ranihinima. Vie ne pokuavam da dokaem da Domaja nije stvarna." U pozadini svog uma, preklinjao je: molim te, ne pitaj me vie nita. Ne elim da te laem. Ispitivala ga je pogledom. "Veruje li, onda... da li prihvata Domaju?" U olakanju, gotovo je naglas uzdahnuo. Mogao je da je pogleda u oi da bi odgovorio na to. "Ne. Ali voljan sam da prekinem da se prepirem oko toga. Toliko si uinila za mene." "Ah, voljeni!" dahnu ona sa iznenadnom napetou, "nisam uinila nita - samo sam sledila srce. U okviru poglavarskih dunosti, sve bih uinila za tebe." inilo mu se da vidi strast za sobom u samom tonu njene koe. eleo je da se nagne napred, da je dodirne, poljubi, ali se ustezao zbog prisustva krvnih gardista. Umesto toga, pruio joj je no. Predavao joj se i ona je to znala. Sjaj zadovoljstva ispunio joj je lice kada je uzela no. "Ne plai se, voljeni", proapta. "Sauvau te." Paljivo, kao da obavlja obred, primakla mu se i poela da mu brija bradu. Nagonski se lecnuo kada ga je otrica prvi put dodirnula. Ali stegao je zube i povukao se u mir, zatvorio usta, rekao sebi da je bezbedniji u njenim rukama nego u sopstvenim. Mogao je da oseti smrtonosnost otre ivice dok mu je prelazila preko koe - prizivala je slike zagaenih rana i gangrene - ali zatvorio je oi i ostao nepokretan. No mu je povlaio bradu, ali otrina seiva spreavala je da se povlaenje pretvori u bol. I uskoro mu njeni prsti naoe stegnute miie vilice. Pomilovala ga je po gru da ga primiri. Uz napor, otvorio je oi. Srela mu je pogled kao da se smei kroz izmaglicu ljubavi. Blago mu je zavalila glavu i oistila bradu sa vrata glatkim, pouzdanim potezima. Onda je zavrila. ivo je oseao golu kou na vazduhu, pa protrlja lice rukama, uivajui u sveem dodiru svojih obraza i vrata. Ponovo poele da poljubi Elenu. Da joj odgovori na osmeh, on ustade i ree: "Sada sam spreman za polazak. Idemo." Ona dohvati ezlo zakona, lako skoi na noge. Tonom izuzetnog veselja, ona ree Amoku: "Hoe li nas sada povesti do sedmog Kruga?" Amok je sa smekom pozva prstom, kao da je zove na igru i ponovo krenu prema mestu na kome je rascep Ulom Kamena nestajao pod Melenkurionom Nebozorom. Morin hitro ponovo spakova zaveljaj i postavi se iza Amoka; Elena i Kovenant sledili su menika; Banor je preuzeo zaelje. U takvom poretku poeli su poslednju etapu pohoda za Silom zapovesti. ustro su preli visoravan. Amok ubrzo stie do spoja litice i rascepa. Tamo mahnu pratiocima, sreno se nasmei i skoi u pukotinu. Kovenant jeknu i protiv volje i pouri sa Elenom do ivice. Kada su provirili u usko crnilo ponora, videli su Amoka kako stoji na ispustu uz suprotni zid. Ispust je poinjao na petnaest ili dvadeset stopa ispod njih i par stopa ispod visa planine. Nije bio jasno vidljiv. Prazni kamen i senovita tmina pukotine obrazovali su bezoblini ponor. inilo se kao da Amok stoji na tami koja vodi u tamu. "Vatru mu paklenu!" zajea Kovenant kada je pogledao dole. Ve je oseao vrtoglavicu. "Zaboravite. Naprosto zaboravite da sam to uopte pominjao." "Doite!" ree Amok veselo. "Sledite me!" Glas mu se uo kroz udaljeni, podzemni klokot reke. Nemarnim korakom poao je u planinu. Tmina ga u trenutku proguta. Morin baci pogled na vrhovnu poglavrku. Kada je klimnula, on skoi u pukotinu, slete tamo gde se Amok nalazio trenutak ranije. Zatim napravi jedan korak u stranu i stade da eka. "Nemojte da ste smeni", promrmlja Kovenant kao da govori vlanom, sveem strujanju vazduha koje je izbijalo iz procepa. "Nisam ja krvni gardista. Sainjen sam od obine krvi i obinog mesa. Vrti mi se kad se popnem na stolicu. Ponekad imam vrtoglavicu i kada prosto stojim." Vrhovna poglavarka nije ga sluala. Ona promrmlja nekoliko drevnih rei u ezlo i poe napeto da gleda kako se ono razbuktava u plamen. Onda je zakoraila u tamu. Morin je uhvati kada su joj noge dodirnule ispust. Ona proe kraj njega i smesti se tako da svetlost ezla obasjava skok Kovenantu. Nevernik otkri kako ga Banor gleda uz zanimanje. 192

"Idi napred", ree Kovenant. "Daj mi vremena da sakupim hrabrosti. Stii u te za godinu ili dve." Ponovo se znojio i od toga ga je svrbela izgrebana koa obraza i vrata. On die pogled prema planini da se pribere, obrie dejstvo ponora iz uma. Bez upozorenja, Banor ga uhvati otpozadi, die i ponese prema procepu. "Ne diraj me!" prasnu Kovenant. Pokuavao je da se oslobodi, ali Banorov zahvat je bio previe jak. "Do avola! Ja...!" Glas mu se die u vrisak kada ga Banor gurnu preko ivice. Morin ga spretno uhvati i postavi, razrogaenog i uzdrhtalog, na ispust pored Elene. Trenutak kasnije, Banor skoi, a menik obie Kovenanta i Elenu da stane izmeu nje i Amoka. Kovenant im je gledao pokrete kroz maglu oamuenosti. Otupelo se oslonio leima o vrsti kamen i zapiljio u bezdan kao u grobnicu. Prolo je neko vreme pre nego to je opazio smirujui dodir vrhovne poglavarke po miici. "Ne diraj me", ponavljao je besciljno. "Ne diraj me." Kada je pola, sledio ju je automatski, okrenuvi lea sunevom svetlu i otvorenom nebu iznad procepa. Trljao je levim ramenom kameni zid i drao se blizu Elene, ostajao pokraj njenog svetla. Blistanje ezla bacalo je zelenkasti oreol iznad grupe vrhovne poglavarke i grubo odraavalo mrana, ljuspasta zrnca kamena. Osvetljavalo je Amokov put ne obasjavajui tamu pred njime. Ispust - nikada iri od tri stope vodio je neprekidno nanie. Nad njim, tavanica procepa lagano se irila, poprimala razmere peine. A sam procep irio se kao da se prua du ogromne upljine unutar jezgra Melenkuriona Nebozora. Kovenant je oseao zjapei procep u steni planine kao da ga ovaj mami, zavodljivo nagovorava da prihvati sanjivi zaborav vrtoglavice, da prikloni poverenje dubinama bezdana. On se vre pritisnu o kamen i upi oima u Elenina lea. Oko njega, tmina i nagomilana masa pritiskali su ivice svetlosti ezla. A za leima mogao je da uje kako se uzdiu leinarska krila njegovog linog usuda. Postepeno je shvatao da zalazi u krizu. Pod zemljom! Otro je itao na svoju nesrenu sudbu. Nije mogao da zaboravi kako je pao u provaliju pod Planinom Groma. To iskustvo dovede ga licem u lice sa neuspehom starog kompromisa, pogodbe sa Ranihinima. Vatru mu paklenu! Oseao je da nije uinio nita da se pripremi za muno lomatanje po peinama. Ispred njega, vrhovna poglavarka sledila je Morina i Amoka. Ovi su se prilagodili njenom koraku, a ona je ila to je bre mogla po uskom ispustu. Kovenant je imao muka da odri korak sa njom. Njena brzina poveavala mu je napetost; izazivala mu je oseaj da pukotina iri eljusti oko njega. Prestraeno je dahtao niz ispust. To mu je zahtevalo punu usredsreenost. Nije imao naina da odmeri trajanje ili rastojanje - nije imao niega ime bi procenio vreme izuzev prikupljanja sopstvenog straha, napetosti i umora - ali postepeno se karakter tavanice peine menjao. rila se poput kupole. Posle izvesnog vremena, Elenina vatra osvetljavala je samo mali luk na kamenu. Oko njega, sablasna oblija naseljavala su tminu. Onda gruba krivina stene u krugu svetlosti ezla postade vornovata i izbrazdana, poput laganog stezanja mrtenja na elu peine. Najzad mrgoenje ustupi mesto stalaktitima. Tada se gornji slojevi vazduha nabrae iskrivljenim, starim stubovima i iljcima - naperenim kopljima i pogreno ukucanim klinovima - obeenim lamijkama - laganim, migoljeim izraslinama unutranjeg znoja planine. Neki od njih imali su pljosnata lica koja su u odlomcima odraavala oganj ezla, bacala ga poput intarzije u zabaenu utrobu peine. Drugi su se naginjali prema ispustu kao da se silno napinju da udare po glavama ljudske uljeze. Tokom izvesnog rastojanja stalaktiti su se podebljavali, postajali dui, sloeniji, sve dok nisu ispunili kupolu peine. Kada Kovenant sabra dovoljno snage da digne pogled preko ivice provalije, uini mu se da gleda u plavo osvetljenu, crnu, naopaku umu - gusti lug vornovatog i zlokobnog starog drvea sa korenjem u tavanici. Ono je stvaralo utisak da je mogue izgubiti se na jedinoj stazi ispusta. Oseaj mu je pojaa teturavi strah. Kada se Elena naglo zaustavi, gotovo da ju je obgrlio rukama. Iza nje, u velurnoj svetlosti ezla, video je da se masivni stalaktit nekada otkinuo, poleteo nanie i povezao sa rubom ispusta. Stalaktit je tamo udario kao da je silovito zakucan na to mesto. I pored drevnosti, inilo se da drhturi od snage udarca. Izmeu stalaktita i zida ostao je samo uski prolaz. Amok se zaustavio pred tim uskim procepom. ekao je dok se pratioci nisu skupili u njegovoj blizini. Onda, govorei preko ramena gotovo glasom najdubljeg potovanja, on ree: "Pogledajte Dveri Damelona - ulaz prema Sili zapovesti. Iz ovog razloga, izmeu ostalih, niko ne moe prii Sili u mom odsustvu. Znanje ovog otkljuavanja nije sadrano ni u jednom Krugu vrhovnog poglavara Kevina. A svako 193

ko okua Dveri Damelona bez tog odbravljivanja nee nai Silu. Lutae zauvek izgubljen i bez traga po pustoi iza njih. A sada me poujte. Proite hitro kroz prolaz kada bude otvoren. Nee dugo ostati otvoren." Elena napeto klimnu. Iza nje, Kovenant joj se naglo osloni o rame desnom rukom. Iznenada je imao neodoljivo oseanje da mu je ovo poslednja prilika da se okrene, da povue ili raini odluke koje su ga dotle dovele. Ali prilika - ukoliko je to bila prilika - proe isto onako brzo kako je i dola. Amok prie Dverima. Uz lagane, sveane pokrete, mladi isprui desnu ruku, dodirnu crnu plou procepa kaiprstom. U tiini je drao prst u toj taki, u visini grudi. Fina, filigranska mrea stade da raste u vazduhu. Poev od vrha Amokovog prsta, istanana mrea svetlosti irila se prema napolje u ravni procepa. Poput ptijeg leta koji se postepeno kristalie i postaje vidljiv, prostirala se dok nije ispunila itave Dveri. Amok zapovedi: "Doite", i hitro kroi kroz mreu. Nije prekinuo istanane niti svetlosti. Umesto toga, nestao je kada ih je dodirnuo. Kovenant mu nije video ni traga na ispustu iza Dveri. Morin poe za Amokom. I on nestade kada je doao u dodir sa mreom. Onda vrhovna poglavarka poe napred. Kovenant je ostao sa njom. I dalje ju je drao za rame; plaio se da se razdvoji od nje. Ona gordo kroi u procep. Drao ju je i sledio. Kada dodirnu blistavu mreu, lecnu se, ali nije osetio bol. Brzo golicanje poput trenutnog prolaenja mrava prostruja mu koom kada je preao prolaz. Mogao je da oseti Banora odmah iza sebe. Zatekao se kako stoji na mestu drugaijem od onoga to je oekivao. Dok se obazirao, mrea poe da bledi, nestaje. Ali ezlo zakona i dalje je gorelo. Osvrnuvi se prema procepu, mogao je da vidi ispust, stalaktite i provaliju. Ali sa ove strane Dveri Damelona provalija nije postojala. Umesto toga, tu se pruao prostrani kameni pod po kome su stalaktiti i stalagmiti stajali poput nespretnih kolonada, a arena tavanica pogrbila se nad otvorenim prostorom. Prigueni mir ispunjavao je vazduh; trenutak proe pre nego to Kovenant shvati da vie ne uje tiho pozadinsko klokotanje reke Melenkuriona Nebozora. Pokretom kojim je pokazao sve oko sebe, Amok formalno ree: "Pogledajte Prijemnu dvoranu Korena Zemlje. Ovde se u davno zaboravljenim vekovima periodino dizalo jezero bez sunca da sretne one to su u potrazi za njegovim vodama. Kako zemna mo nestaje iz znanja smrtnika, Prijemna dvorana je neoroena. Pa ipak, ona zadrava mo lavirinta da zavede one nespremnog srca i uma. Svi koji uu bez valjanog odbravljivanja Dveri Damelona bie zauvek izgubljeni za ivot, upotrebu i ime." Uz smeak se okrenuo Eleni: "Vrhovna poglavarko, pojaaj svetlo ezla na trenutak." inilo se da mu je pogodila nameru. Ispravila se kao da predvia strahopotovanje; inilo se da joj oduevljenje blista na elu. Uz obredno mrmljanje udarila je krajem ezla o kamen. ezlo blesnu i udar ognja briznu prema tavanici. Od ishoda tog ina Kovenantu se zavrte. Navala vatre zaiskri reakcijom u svim stalaktitima i stalagmitima. U trenutku su postali svetlucavi i puni odraza. Svetlost je upalila svaki stub, vibrirala je, zvonila u zaslepljujuim navalama napred-nazad po peini. Plamtela im je u oi sa svih strana sve dok mu se ne uini da je zarobljen pod kupolom ogromnog zvona svetlosti. Pokuao je da pokrije oi, ali odzvanjanje mu se nastavi u umu. Jeei, u slepoj potrazi za osloncem, on poe da tone. Onda Elena ugasi ezlo. Zveee svetlosti nestade, njena jeka ode u daljinu poput vibriranja roga. Kovenant otkri da se naao na kolenima sa rukama zatisnutim preko uiju. Uz oklevanje, on die pogled. Svi odrazi su nestali; stubovi su se vratili preanjoj gruboj poluosvetljenosti. Dok mu je Elena pomagala da se osovi, slabano je mrmljao: "Tako mu pakla. Tako mu pakla." ak i njeno neno lice i pljosnate, nezapanjene crte krvne garde nisu mogli da se suprotstave njegovom oseaju da vie ne zna gde je. A kada Amok povede grupu vrhovne poglavarke napred, Kovenant nastavi da se tetura kao da ne moe da nae oslonac na stenju. Kada su napustili opasnu peinu, vreme i rastojanje zbunjujue su prolazili za njega. Mrenjaa mu je zadrala skakutavo blistanje koje ga je dezorijentisalo. Video je da se vrhovna poglavarka i Amok sputaju niz nagib koji se pruao izvan dosega svetlosti ezla poput produene obale, plae pod kolonadom koju je povlaenje podzemnog mora ostavilo na suvu. Ali stopala nisu mogla da mu prate njihov trag. Oi su mu govorile da ih Amok vodi pravo niz nagib, ali oseaj ravnotee beleio je promene smera, izmene visine i ugla sputanja. Kad god bi zatvorio oi, gubio je sve utiske o pravilnosti puta; teturao se po neravnoj povrini vijugave staze. 194

Nije imao predstavu o tome kuda je ili koliko daleko putovao, kada Elena zastade radi kratkog obroka. Nije znao koliko je trajalo zaustavljanje, niti koju je daljinu prepeaio kada se zavrilo. Sva ula bila su mu iaena. Kada se vrhovna poglavarka ponovo zaustavila i rekla mu da otpoine, on se spusti niz stalagmit i zaspa bez pitanja. U snovima je lutao poput jednog od izgubljenih koji se nesreno usudio da okua Dveri Damelona u potrazi za Korenom Zemlje - mogao je da uje vriskave, bolne jauke gubitka, kao da to on plae za saputnicima, plae za sobom - i probudio se u potpunoj zbunjenosti. Od mraka mu se uinilo da je neko povadio osigurae u njegovoj kue dok je leao, okrvavljen i bespomoan, na podu pored stoia za kafu. Obamrlo je poeo da pipa za telefonskom slualicom, u nadi da je Doana jo nije spustila. Ali onda mu pipavi prsti prepoznae grau kamena. Uz prigueno jeanje, skoio je na noge u ponoi ispod Melenkuriona Nebozora. Gotovo smesta, ezlo buknu. U plavoj svetlosti Elena se die da ga uhvati slobodnom rukom i vrsto stegne. "Voljeni!" promrmlja ona. "Ah, voljeni. vrsto se dri. Tu sam." Bolno ju je grlio, pritiskao lice u njenu slatku kosu sve dok nije uspeo da smiri bol, da povrati kontrolu nad samim sobom. Onda ju je lagano pustio. Upinjao se da izrazi zahvalnost osmehom, ali ovaj mu se razbi i rasu u parad po licu. Otrim, hrapavim glasom, on ree: "Gde smo?" Iza njega, Amok e zvonko: "Stojimo na Krilu prilaza. Uskoro emo stii do Stepenita Korena Zemlje." "Koje..." Kovenant pokua da razbistri glavu. "... Koje je vreme?" "Vreme nema meru pod Melenkurionom Nebozorom", odvrati mladi nepopustljivo. "Oh, krvavog mu pakla." Kovenant zajea na jeku koju je uo u Amokovom odgovoru. Preesto su mu govorili da je belo zlato stoer svoda Vremena. Elena mu utee u pomo. "Sunce se diglo do prepodneva", ree ona. "Ovo je trideset trei dan naeg putovanja iz Veselkamena." Kao naknadnu misao, dodala je: "Veeras je mlad mesec." Mlad mesec, promrmlja on gorko za sebe. Milosti - uasne stvari deavaju se kada nema meseca. Pragrdani su napali utvare Andelejna - Atiaran mu nikada nije oprostila. inilo se da mu vrhovna poglavarka sagledava misli kroz lice. "Voljeni", ree ona smireno, "nemoj biti toliko ubeen u zlu sudbu." Onda se okrenula i poela da priprema novi obrok. Dok ju je gledao - i video odlunost i linu silinu nagovetene ak i u nainu na koji je izvodila taj jednostavni posao - Kovenant stee zube i outa o pogodbi. Jedva da je mogao da jede hranu koju mu je dala. Od napora utanja oseao se zlo; zadravanje pasivne lai kao da mu je vezivalo utrobu u vor, inilo hranu nesvarivom. Pa ipak je oseao da umire od gladi. Da olaka prazninu, prisilio je sebe da proguta neto suvog hleba i dimljenog mesa i sira. Ostatak je vratio Eleni. Gotovo da je osetio olakanje kada je ponovo pola za Amokom u tamu. Tupo je krenuo za njom. U neko doba prethodnog dana grupa vrhovne poglavarke ostavila je za sobom Prijemnu dvoranu. Sada su putovali irokim, bezoblinim tunelom nalik putu kroz kamen. Elenino svetlo lako je dosezalo tavanicu i zidove. Povrine su im bile neobino glatke, kao da ih je dugim vekovima trljalo neto hrapavo i mono. Od te glatkoe tunel je delovao poput cevi ili arterije. Kovenant je oseao nepoverenje prema njemu; napola je oekivao da kroz njega pokulja gusta krv nalik na lavu. Dok je iao, nervozno se igrao prstenom, kao da mu taj mali krug predstavlja zalogu samokontrole. Elena ubrza korake. Mogao je da joj vidi po leima da je goni sve vea elja da stigne do Sile zapovesti. Tunel se najzad izmeni. Pod mu po uskoj krivoj skrenu na levo, a desni zid mu se prekide, otvori prema novom procepu. Ta pukotina smesta se pretvori u ponor znatne irine. Kamena izboina poda suzi se sve dok nije bila iroka jedva deset stopa, a zatim se razdvoji u grube, strme stepenice kako je zakrivljavala nanie. Za nekoliko trenutaka grupa vrhovne poglavarke nae se na stepenitu koje se zavojito sputalo oko sredinjeg tunela prema bezdanu. Mnogo stotina stopa pod njim vilinski crveni odsjaj osvetljavao je dno ponora. Kovenant se oseti kao da viri u pakao. Seao se gde je ranije video takvu svetlost. Bila je to kamena svetlost - izraeni sjaj stenja poput onog koji su jamnici koristili pod Planinom Groma. 195

Spust ga pogodi poput vrtoglavice. Posle tri kruga oko tunela, u glavi mu se zavrte. Samo su ga Elenino stameno svetlo i njegova otra usredsreenost dok se batrgao po nepravilnim stepenicama spreavali da se ne svali naglavce preko ivice. Ali bio je mrano reen da ne trai pomo ni od Elene ni od Banora. Nije mogao dozvoliti sebi vie zaduivanja; ono bi ponitilo pogodbu, okrenulo plaanje protiv njega. Ne! mrmljao je u sebi dok se teturao stepenicama. Ne. Dosta je toga. Ne budi tako prokleto bespomoan. Sauvaj neto za pogaanje. Produi. Iz daljine, uo je sebe kako dahe: "Ne diraj me. Ne diraj me." Podbode ga udar munine. Miii mu se napee kao da se priprema za pad. Ali obgrlio je grudi i drao se Eleninog svetla kao oslonca. Oganj je poskakivao nad njom poput jezika hrabrosti. Lagano, plavo osvetljenje poprimi crvenu nijansu, dok se probijalo nanie prema odsjaju ponora. Sputao se mrano, mehaniki; poput lutke bez sopstvene volje koraao je niz nepravilne stepenice predodreenog kraja. Krug po krug, primicao se izvoru kamene svetlosti. Uskoro je oganj ezla postao nepotreban zbog crvenog osvetljenja i vrhovna poglavarka Elena ga ugasi. Pred njom, Amok poe da se kree hitrije, kao da je nestrpljiv, ljubomoran zbog svih odugovlaenja koja su odlagala razreenje njegovog postojanja. Ali Kovenant ga je sledio sopstvenim korakom, delotvorno nesvestan bilo ega drugog izuzev zavojitog stepenita i nametljive vrtoglavice. Prelazio je poslednje rastojanje kroz visoko plavljenje kamene svetlosti, oamuen kao da hoda u snu. Kada je stigao do ravnog dna, napravi par drvenastih koraka prema jezeru, zatim stade, prekri oi pred dubokim, vilinskim, crvenim svetlom i zadrhta kao da mu ivci poigravaju na samoj ivici histerije. Ispred njega, Amok sveano objavi: "Pogledaj, vrhovna poglavarko! Jezero Korena Zemlje koje nikad nije ugledalo sunce! Nikada upoznati sa nebesima sok i nektar silnog Melenkuriona Nebozora, gospodara planina! Ah, pogledaj ga! Duge godine moje svrhe dole su gotovo do cilja." Rei su mu jasno odjekivale, kao da ih prate dvadesetine lakih, kristalnih glasova. Uvukavi drhtavi dah, Kovenant otvori oi. Stajao je na blagoj obali mrtvog jezera koje se prualo pred njim dokle god pogled dosee. Kamena tavanica bila je visoka, skrivena u senkama, ali jezero je bilo svuda osvetljeno kamenom svetlou koja je plamtela na ogromnim stenovitim gromadama uzdignutim iz jezera poput stubova ili korenova planine to poseu dole u vodu. Ti stubovi ili korenovi bili su ravnomerno rasporeeni uzdu i popreko po peini; pravilno su se ponavljali na ogromnom rastojanju. Njihova kamena svetlost i drhtava mirnoa jezera davali su itavom mestu izgled hrama, i pored njegove veliine. Koren Zemlje bio je mesto koje je obine smrtnike inilo poniznim i pobonim. Od njega se Kovenant oseti poput svetogra u osveenom i dostojanstvenom hramu planine. Jezero je bilo toliko mirno - sadravalo je toliki utisak teine, masivnosti - da je vie delovalo poput tene bronze nego kao voda: teni pokriva za nedokuive bezdane Zemlje. Kamena svetlost blistala je na njemu kao da je uglaano. "Da li je to...?" zausti Kovenant, a zatim se zaustavi kada pitanje poe lako da mu odjekuje nad vodom, da se nanovo uspostavlja u daljini bez ikakvog slabljenja. Nije mogao da se prisili da nastavi. ak je i tiho povlaenje njegovih izama po kamenu odjekivalo kao da nosi neku vrstu prorokog znaenja. Ali Amok veselo primi pitanje. "Da li je Sila zapovesti ovde, u Korenu Zemlje?" Jeka se smejala dok se on smejao. "Ne. Koren Zemlje samo uestvuje. Srce sedmog Kruga poiva iza njega. Moramo prei na drugu stranu." Vrhovna poglavarka Elena postavi sledee pitanje paljivo, kao da se i ona skruila pred licem zastraujueg jezera. "Kako?" "Vrhovna poglavarko, put e biti obezbeen. Ja sam put i dveri - nisam te doveo do neprolaznog kraja. Ali upotreba puta bie u tvojim rukama. Ovo je poslednja proba. Dozvoljeno mi je da kaem samo jednu re: ne dodiruj vodu. Koren Zemlje silan je i otar. Ne bi primio smrtno meso." "ta moramo uiniti sada?" pitala je ona tiho da smanji jeku na najmanju meru. "Sada?" zakikota se Amok. "Samo da eka, vrhovna poglavarko. Vreme nee biti dugo. Pogledaj! Put se ve primie." Stajao je leima okrenut jezeru, ali dok je govorio pokazivao je iza sebe jednom rukom. Kao da mu odgovara na signal, barka se pojavi na vidiku iza jednog stuba na izvesnom rastojanju od obale. Barka je bila prazna. Bilo je to usko, drveno plovilo, iljato na oba kraja. Izuzev linije blistave, odraavajue pozlate du bokova i po klupama, bila je neukraena - isto, jednostavno delo, glatko sainjeno od lakog, smeeg drveta i dovoljno dugo da se u njega smesti petoro. Ali bilo je nezauzeto; niko nije veslao, niti upravljao. Ne napravivi ni talasi, ono se skladno okrenu oko stuba i kliznu prema obali. Pa ipak u 196

sakramentalnom vazduhu Korena Zemlje, to nije delovalo neobino; bila je to valjana i prirodna osobina jezera bronze. Kovenant nije bio iznenaen to vidi da ne nosi vesla. Gledao je kako se pribliava kao da je re o oruu strave. Od njega oseti kako ga burma svrbi na prstu. Hitro je bacio pogled na ruku, napola oekujui da vidi kako je prsten zasvetleo ili promenio boju. Srebrni metal delovao je neobino ivo u kamenoj svetlosti; teko mu je visio na ruci, golicao mu kou. Ali nije otkrivao nita. "Milosti", dahnu on kao da se obraa neposredno belom zlatu. Onda se lecnuo kada mu se glas splete u laganu jeku, proiri kroz mnotvo kristalnih ponavljanja. Amok mu se smejao, a bistri naleti veselja pridruie se mimikriji. Vrhovna poglavarka Elena bila je sada previe obuzeta Korenom Zemlje da bi obraala panju na Kovenanta. Stajala je na obali kao da ve moe da oseti miris Sile zapovesti i ekala poput akolita na praznu barku. Uskoro, plovilo stie do nje. Ono tiho kliznu pramcem uz suvu padinu i zaustavi se kao da je spremno, kao da iekuje. Amok ga pozdravi dubokim naklonom i onda lako skoi na palubu. Stopala mu nisu izazivala nikakav zvuk dok su gazila po daskama. Otiao je na dalji kraj plovila i seo sa rukama na ogradi, smeei se poput monarha. Menik Morin sledio je Amoka. Sledea u barku ue vrhovna poglavarka Elena i sede na dasku u blizini sredita, drei ezlo zakona preko kolena. Kovenant vide da je red doao na njega. Drhtavo je koraao niz obalu do drvenog pramca. Iekivanje mu je tuklo u slepoonicama, ali on ga potisnu. Uhvatio se za ogradu obema rukama i popeo u plovilo. izme su mu tutnjale i odjekivale po daskama. Kada sede, inilo se da ga je okruilo lupanje neprilinih bremena. Banor gurnu barku u jezero i smesta skoi na palubu. Do trenutka kada je seo, barka se zaustavi. Poivala je kao da je stopljena sa uglaanom vodom na nekoliko stopa od obale. Jedan trenutak niko se nije pokretao, niti govorio. Sedeli su zaustavljenog daha, zamukli i ekali da se javi ista ona sila koja je dovela lau i da je ponovo ponese. Ali plovilo je ostalo nepokretno - uvreno poput kadionice za crvenu, nepominu povrinu jezera. Impuls u Kovenantovoj glavi postade otriji. On otro poe da prkosi jeci. "ta emo sada?" Na njegovo iznenaenje, barka skliznu napred nekoliko stopa. Ali ponovo stade kada jeka njegovog glasa zamre. Grupa vrhovne poglavarke ponovo je bila zadrana, zarobljena. Piljio je zapanjeno oko sebe. Niko nije govorio. Video je kako misli napinju miie na Eleninom vratu. Pogledao je jednom Amoka, ali sreni osmeh mladia toliko ga je zbunio da smesta otre pogled. Bol napetosti poe da mu deluje nepodnoljivo. Banorov neoekivani pokret ga uplai. On se okrete i vide da se krvni gardista digao na noge. Digao je dasku svoga sedita iz leita. Za veslo! - pomisli Kovenant. On oseti nagli nalet uzbuenja. Banor je drao dasku u obe ruke, oslonio se o bok barke i pripremio da vesla. im je kraj daske dodirnuo vodu, neka sila je dohvati, smesta mu je istre iz zahvata. Povuena je pravo nadole u jezero. Nije bilo pljeska niti talasa, ali daske nestade poput kamena baenog u njegove dubine. Banor je gledao za njom i digao jednu obrvu kao da apstraktno razmilja o vrsti snage koja moe tako lako da istrgne neto od krvnog gardiste. Ali Kovenant nije bio toliko miran. On slabano zinu: "Vatru mu paklenu." Barka se ponovo pokrenu napred. Ila je nekoliko jardi dok jeke Kovenantove zapanjenosti ne nestade. Onda stade, ponovo zauze spokojnu nepokretnost. Kovenant se okrete Eleni, ali nije bilo potrebno da izrazi pitanje glasom. Lice joj je blistalo od razumevanja. "Da, voljeni", dahnu ona u olakanju i trijumfu. "Vidim." A kada barka ponovo poe da klizi preko jezera, ona produi: "To zvuk naih glasova pokree barku. To je korienje Amokovog naina. Plovilo e samo potraiti odredite. Ali da bi nas nosilo, mora ga pokretati naa jeka." Istina njenog opaaja smesta postade oevidna. Dok joj je bistri glas bacao odraze poput talasa preko Korena Zemlje, barka je lako klizila kroz vodu. Upravljala je sama od sebe izmeu stubova kao da sledi ilu sopstvene svrhe. Uskoro Stepenite Korena Zemlje nestade sa vidika. Ali kada je prestala da govori - kada su prefinjeni odjeci uz zvon utonuli u tiinu - plovilo se ponovo zaustavi. Kovenant zajea u sebi. Iznenada se uplaio da e od njega traiti da govori, da pomogne pokretanje barke. Plaio se da e biti prisiljen da oda pogodbu ukoliko bude prinuen na bilo kakav dui govor. U 197

samoodbrani, on okrete zahtev pre nego to ga je iko mogao usmeriti na njega. "Dakle, reci neto", zarea on na Elenu. Laki, dvosmisleni osmeh dirnu joj usne - odgovor ne njemu, ve nekom spokojnom unutranjem vidu. "Voljeni", odvratila je meko, "neemo imati tekoa. Ima mnogo toga to nije reeno izmeu nas. Postoje tajne, tajanstva i izvori moi u tebi koje samo nejasno nazirem. A na neki nain ni ja nisam govorila o sebi. Ovo je valjano mesto za otvaranje srca. Priau ti o onom jahanju na Ranihinu koje je povelo mladu kerku Lene iz kamendola Mithil do Venca Junika i tamo na velikom, tajnom konjskom obredu Ranihina nauilo je... nauilo je mnogim stvarima." Skladnim pokretom digla se na noge i okrenula Kovenantu. Postavila je ezlo zakona vrsto na daske i digla glavu prema tavanici peine Korena Zemlje. "Prapoglavaru Tomase Kovenante", ree ona, a jeka se irila oko nje poput mree blistave kamene svetlosti, ispreplitala se sa uglaanom vodom. "Nevernie i nosioe belog zlata, Prstenoo, voljeni - moram ti ispriati o ovome. Znao si Miru. U mladosti, dola je do Lene, moje majke, u skladu sa obeanjem Ranihina. Ponela me je u susret velikom dogaaju mog detinjstva. Ti si ga izazvao i bez svog znanja. Pre nego to se ovaj rat okona u dobru ili zlu, moram ti rei ta su izazvala tvoja obeanja." Imaj milosti prema meni! - kriknu on u tvrdoglavoj nesposobnosti srca. Ali bio je previe otupeo, previe zaplaen jezerom i odjecima da bi je zaustavio. Sedeo je u nemom uasu i sluao kako mu Elena pria pripovest iskustva sa Ranihinima. A sve to vreme, plovilo ih je nosilo okolinim, tajnim kursom izmeu stubova jezera, putalo ih da plivaju na zvonu njenog glasa kao da ih prevozi do neke uasne obale. Njena pustolovina odigrala se kada joj je Lena, njena majka, dozvolila trei put u ivotu da jae Ranihina. Tokom prethodne dve godinje posete kamendolu Mithil, naloene obeanjem Ranihina Kovenantu Prstenoi, stari konj sa Ravnica Ra udno je zakolutao oima na malu devojicu kada ju je Trel, njen deda, digao na njegova iroka lea. A sledee godine mlada Mira zauzela je mesto starog pastuva. Kobila je gledala Elenu onim pogledom odlune namere koji je osoben za sve Ranihine - a Elena, osetivi ponudu Ranihina, iako je nije razumela, rado se predade Miri. Nije se osvrtala kada ju je kobila ponela daleko od kamendola Mithil u planine Venca Junika. itav dan i no Mira je galopirala i nosila Elenu daleko prema jugu po planinskim stazama i preko prolaza neznanih narodu Domaje. Na kraju tog vremena stigle su do visoke udoline, travnate udubine koja se svila izmeu okomitih litica, sa nepravilnim gorskim jezerom napajanim iz izvora u blizini njenog sredita. To jezerce bilo je tajanstveno, jer mu tamne vode nisu odraavale sunevu svetlost. A samu dolinu bilo je predivno pogledati, jer je sadrala stotine Ranihina - stotine ponositih, sjajnih pastuva i kobila sa zvezdom na elu - okupljenih na jednom mestu za retki i tajni obred konja. Ali Elenino udo brzo se pretvorilo u strah. Kroz hor divljih, njitavih pozdrava, Mira je odnela malu devojicu do jezera, a zatim je stresla na tlo i udjurila u meavi kopita. A ostali Ranihini poee trkom da obilaze dolinu. Najpre su kaskali u svim smerovima, gurali jedan drugoga i promicali pokraj deteta kao da su jedva u stanju da izbegnu da je ne zdrobe. Ali postepeno im se korak ubrzavao. Nekoliko Ranihina napusti kloparavu gomilu da pije na jezeru, a zatim ponovo sunu u gomilu kao da im je tamna voda mahnito uzavrela u venama. Dok je sunce prolazilo iznad glave, veliki konji jurili su i dilitali se, pili iz jezera, ponovo hitali da potre u neopomirljivoj mahnitosti plesa ludila. A Elena je stajala meu njima, ivota ugroenog divljim telima i sevanjem kopita - sleena od uasa. U svom strahu mislila je da e je u trenutku na smrt izgaziti ako se samo trgne. Dok je tako stajala - obavijena vrelinom, grmljavinom i bezdanim strahom konanim poput kraja ivota - izgubila je svest na izvesno vreme. I dalje je stajala kada oi najzad poee da joj vide; bila je uspravna i skamenjena u poslednjem sjaju veeri. Ali Ranihini vie nisu trali. Okruili su je; okrenuli su se prema njoj, prouavali je sa silinom prinude u oima. Neki su joj bili toliko blizu da je udisala njihov vreli, vlani dah. eleli su da uini neto - mogla je da oseti kako navaljivanje njihovih volja udara po njenom nepokretnom strahu. Lagano, drvenasto, bez izbora, poela je da se kree. Prila je gorskom jezeru i pila. Vrhovna poglavarka naglo prekide pripovedanje i poe da peva - drhtavu, besnu i nespokojnu pesmu koja je bacala talasie strasti po vazduhu Korena Zemlje. Iz razloga koji je Kovenant mogao da nasluti samo nagonski, ona pree u Tubalicu poglavara Kevina kao da je re o njenoj linoj i neizleivoj jadikovki. Gde je sila ouvanja lepote pred raspadom ivota? 198

Odbrane istine pred iskvarenou? Vernosti to osigurava pred sporim kaljanjem haosa to kvari sve? Kako nas je Opaija uinila toliko sitnim? Zbog ega samo stenje ne brizne u vazduh zarad sopstvenog proienja ili se u prah raspe od stida? Dok je jeka bola pesme hitala preko jezera, ona pogleda Kovenanta u oi prvi put otkako je poela pripovest. "Voljeni", ree tihim, treperavim glasom, "bila sam preobraena - povraena u ivot. Na dodir tih voda, slepilo ili neznanje mog srca je otpalo. Strah mi se otopio i ja sam se pridruila ujedinjenju Ranihina. U trenutku vizije, shvatila sam - sve. Videla sam da sam u poast tvom obeanju dovedena na obred Kelenbhrabanala, Oca Konja - obred Ranihina koji se provodi jednom u svakom pokolenju da prenese i prui podstreka njihovom velikom predanju, pripovesti o smrti monog Kelenbhrabanala u eljustima Zuboe Rastrgaa. Videla sam da je unezverena strka Ranihina njihov zajedniki bol i bes zbog Oevog kraja. Jer Kelenbhrabanal bee Otac konja, Pastuv prvog krda. Ravnice Ra bile su njegov posed i zatiena oblast. On je poveo Ranihine u njihov veliki rat protiv vukova Zuboe. Ali rat se nastavljao bez razreenja, a zadah prolivene krvi i rastrgnutog mesa postade bolest u nozdrvama Pastuva. Zbog toga je otiao do Zuboe. Stao je ispred Rastrgaa i rekao: 'Neka se ovaj rat okona. Oseam miris tvoje mrnje - znam da mora imati rtve, inae e u svojoj strasti prodrati samoga sebe. Ja u ti biti rtva. Zakolji mene i pusti moj narod da ivi u miru. Zadovolji mrnju na meni i okonaj ovaj rat.' I Zuboa se sloio. I tako je Kelenbhrabanal ogolio grlo zubima Rastrgaa i natopio zemlju svojom rtvom. Ali Zuboa nije odrao re - vuci su ponovo napali. Ranihini su bili bez voe, slomljenog srca. Nisu se mogli dobro boriti. Preostali Ranihini bili su prisiljeni da pobegnu u planine. Nisu se mogli vratiti voljenim Ravnicama dok nisu zadobili slubu Ranjana i uz njihovu pomo oterali vukove. Zbog toga svako pokolenje Ranihina odrava obred da ouva pripovest o Pastuvu - da zadri isto seanje na sav ponos na njegovo samoportvovanje, sav bol zbog njegove smrti i bes na Opaiju koja ga je izdala. Zbog toga piju vode to ujedinjuju umove i udaraju o tlo izuzetnost svoje strasti tokom jednog dana i jedne noi. I zato, kada sam okusila vodu gorskog jezera, trala sam, plakala i besnela sa njima tokom itave duge svetkovine te noi. Srce, duu, um i sve ostalo zavetovala sam snu o Zuboinoj smrti." Dok ju je sluao, oiju upijenih u njeno lice, Kovenant oseti kako i njega stee nepopustiva tuga. Bila je ena koja mu se ponudila. Sada je shvatao njenu strast, pojmio opasnost u kojoj je bila. A njen onostrani pogled privlaio se u iu; ve je mogao da oseti kako joj plamenovi gore u uglovima vida. Njegov uas pred tom iom dade mu snage da progovori. Glasom rastrzanim izmeu straha i ljubavi, on istre iz sebe hrapavo: "Ne razumem samo ta Kletnik dobija od svega ovoga." 25. SEDMI KRUG Jedan dugi trenutak vrhovna poglavarka Elena stezala je ezlo zakona i gledala u njega. ia joj je pucketala negde na rubu pogleda; spremala se da ibne i udari ga. Ali inilo se da se onda prisetila ko je on. Lagano, strast joj se zatamni u licu, zae za unutranji veo. Spustila se na sedite u amcu. Tiho, opasno, pitala je: "Od svega ovoga? Pita li ta poglavar Kletnik dobija od ovoga to sam ti ispriala?" Odgovorio joj je sa drhtavom ustrinom. Ne marei vie za bezgranini opseg implikacija kojima su mu odjeci umnoavali glas, on pouri da prui objanjenje, da bar na taj nain ublai neiskrenost svog poloaja. "I to. Sama si rekla - ta stara, nepodnoljiva pogodba koju sam napravio sa Ranihinima stavila te je tu gde si. Bez obzira na to ta sam uinio tvojoj majci. I to. Ali zapravo razmiljam o ovom trenutku. Prizvala si me i nalazimo se na putu prema sedmom Krugu - a ja elim da saznam ta Kletnik dobija od svega ovoga. On ne bi protraio ovakvu priliku." "Ovo nije deo njegovih namera", odvrati ona hladno. "Izbor da te prizovem bio je moj, ne njegov." 199

"Tano. On tako i radi. Ali ta te je nateralo da odlui da me pozove? Hou da kaem, osim injenice da si nameravala da me u svakom sluaju pozove u ovom ili onom trenutku zbog toga to imam prostu nesreu da nosim burmu od belog zlata i da mi nedostaju dva prsta. ta te je nateralo da odlui tada kada si to uinila?" "Dukkha Putnim pruio nam je nova saznanja o moi Zuboe." "Nova saznanja, avola!" zakreketa Kovenant. "Misli li da je to bila sluajnost? Kletnik ga je opustio." On povika re pustio, a njeni odjeci zagalamie oko njega poput tegobnih znaenja. "Pustio je tog jadnog, napaenog avola zbog toga to je tano znao ta e da uini povodom toga. I eleo je da ja budem tada u Domaji, tano u to vreme, ni pre ni kasnije." Vanost onoga to je govorio prodre u nju; ona poe da ga slua ozbiljno. Ali glas joj je i dalje bio neobavezujui kada je upitala: "Zato? Na koji nain to slui njegovim namerama?" Na trenutak je beao od onoga na ta je mislila. "Otkud ja znam? Kada bih znao, moda bih mogao nekako da se borim protiv toga. Na stranu zamisao da bi trebalo da unitim Domaju..." Ali Elenina ozbiljna panja ga zaustavi. Zbog nje, prikupio je hrabrost. "Dobro, pogledaj ta se dogodilo zbog mene. Uinio sam neto sa Lorikovim krilom - zbog toga se Amok pojavio - zbog toga e ti pokuati da odbravi sedmi Krug. Sve se uklapa kao satni mehanizam. Da si me pozvala ranije, onda bismo doli do ove take u trenutku kada ne bi bila pod takvim pritiskom da upotrebi znanstvo koje ne razume. A da se sve desilo kasnije, ti uopte ne bi dola ovamo - bila bi previe zauzeta voenjem rata. A to se mene tie", on teko proguta i skrenu pogled na jedan trenutak, a zatim napravi korak blie korenu pogodbe, "...ovo je jedini nain na koji se mogu osloboditi. Da su stvari ile drugim putem, bilo bi daleko vie pritiska na mene - sa svih strana - da nauim da upotrebljavam ovaj prsten. A Doana... Ali na ovaj nain skrenuta ti je panja - misli o sedmom Krugu umesto o divljoj magiji ili emu ve. A Kletnik ne eli da nauim za ta slui belo zlato. Mogao bih ga upotrebiti protiv njega. Zar ne vidi? Kletnik nas je smestio upravo ovamo, gde se sada nalazimo. Pustio je dukkhu da bismo se sada nali ovde. Mora da ima razloga. On voli da unitava ljude pomou stvari koje im izazivaju nadu. Na taj nain moe da ih natera na skrnavljenje - nije udo to je mlad mesec." Bio je napeto svestan naina na koji je ugrozio dobijenu bitku kada je blago zakljuio: "Elena, sedmi Krug bi mogao biti najgora stvar koja se do sada desila." Ali njen odgovor bio je spreman. "Ne, voljeni. Ne verujem u to. Vrhovni poglavar Kevin stvorio je ove Krugove u vreme pre nego to mu je mudrost zapala u oajanje. Zuboina ruka nije u njima. Moe biti da je Sila zapovesti opasna - ali nije zla." Njena tvrdnja nije ga ubedila. Ali nije imao srca da se buni. Jeka mu je previe naglaavala ak i najprostije rei. Umesto toga, mrgodno je gledao u njena stopala dok se ekao oko burme. Kada odjeci zamree - kada amac lagano skliznu i zaustavi se u vodi - on oseti da je prokockao priliku za ispravnost. Izvesno vreme nijedan glas se ne die da pokrene amac. Kovenant i Elena utke su sedeli i prouavali line misli. Ali onda ona ponovo progovori. Tiho, strasno, recitovala je rei Tubalice poglavara Kevina. amac ponovo kliznu napred. Ubrzo potom amac zaobie jo jedan stub i Kovenant zatee sebe kako pilji u visoki, iskriavi, nemi vodopad pred sobom. Njegov gornji kraj nestajao je u senkama tavanice peine. Ali bujice koje su mu se beumno slivale niz neravnu povrinu hvatale su kamenu svetlost na hiljadama blistavih taaka, tako da je vodopad podseao na kaskadu vrelih, bogatih, crvenih dragulja. amac je glatko otklizio na Eleninom deklamovanju prema stenovitom keju sa jedne strane vodopada i skliznuo na mesto. Amok smesta skoi iz plovila i stade da eka pratioce na ivici Korena Zemlje. Ali na trenutak nisu ga sledili. Sedeli su oarani blistavilom i tiinom vodopada. "Doi, vrhovna poglavarko", ree mladi. "Sedmi Krug je blizu. Moram okonati svoje bivstvovanje." Ton mu se slagao sa neeljenom ozbiljnou njegovog dranja. Elena nejasno zavrte glavom, kao da se prisea sopstvenih ogranienja, zamora i nedostatka znanja. A Kovenat pokri oi da zatvori uznemirujue beumno survavanje i blistanje vodopada. Ali onda Morin kroi na kej, a Elena poe za njim uz uzdah. Steui ogradu obema akama, Kovenant se ispe iz plovila. Kada mu se Banor pridrui, grupa vrhovne poglavarke bila je potpuna. Amok ih je trezveno posmatrao. inilo se da je ostario tokom vonje amcem. Veselje mu je nestalo sa lica i ostavilo drevne kosti bez ikakve protivurenosti. Usne su mu se micale kao da eli da progovori. Ali nije izgovarao nita. Poput oveka u potrazi za osloncem, nakratko je pogledao svakoga od pratilaca. Onda 200

se okrenuo, poao neobino tekim korakom prema vodopadu. Kada je stigao do prvog mokrog stenja, on se pope uz njega i kroi u vodu koja se obruavala. Nogu iroko razmaknutih pod teinom vodopada, on se obazre prema pratiocima. "Ne plaite se", ree kroz nemu bujicu. "Ovo je samo voda kakvu poznajete. Mo Korena Zemlje potie iz drugog izvora. Doite." Uz pozivajui pokret, on nestade ispod vodopada. Na to, Elena se ukoi. Blizina sedmog Kruga ispunjavala joj je lice. Odbacivi iznurenost, pohitala je za Morinom prema vodopadu. Kovenant ju je sledio. Izmoden, iscrpljen, pun nepojmljivog uasa, ipak nije mogao sada da zastane. Dok se Elena provlaila kroz kaskadu i nestajala sa videla, on se uspravi uz mokri haos stenja i poe da gaca prema vodopadu. Vodeni prah polete mu u lice. Ali on se i dalje kretao da izbegne Banorovu pomo. Zadravajui dah, zaronio je u vodu kao da je posredi lavina. Ona ga gotovo sravni; tukla ga je poput nakupljene teine samoobmane. Ali kada se ispravio naspram nje - kada ga je vodopad natopio, ispunio mu usta i ui - on oseti jedan deo njegove ivotnosti. Napadao ga je poput nevoljnog pranja, proienja obavljenog kao poslednji preduslov Sile zapovesti. Trljao ga je kao da hoe da mu zdere kosti. Ali silina vode nije mu pogaala lice i grudi. Razgolitila mu je sve nerve, ali nije uspevala da proisti sr njegove nesposobnosti. Trenutak potom on ispuza bolan i nepreobraen u tamu iza vodopada. Drhtavo je zavrteo glavom, frknuo vodu iz usta i nosa. Ruke su mu govorile da se nalazi na ravnom kamenu, ali ovaj je delovao neobino, istovremeno i suvo i klizavo. Opirao se vrstom kontaktu sa dlanovima. A nije mogao da vidi nita, nije uo povlaenje nogu ni apat pratilaca. Ali ulo mirisa silovito mu je reagovalo. Zatekao se na vazduhu toliko nabijenom silinom da je ova potapala sve ostale mirise njegovog ivota. Natapala ga je poput zadaha gangrene, palila ga poput zaudaranja sumpora, ali nije imala nikakve slinosti ni sa njima, niti sa bilo kojim drugim mirisom koji je poznavao. Bila je poput uglaanog, ogromnog prostranstva Korena Zemlje - poput neizmernosti peine osvetljene stenjem - poput neprekidne, zasenjene teine vodopada - poput odjeka - poput besmrtne stamenosti Melenkuriona Nebozora. Svodila mu je nespokojnu svest na razmere pukog kratkog seva. Bio je to miris zemne moi. Nije ga mogao podneti. Spustio se na kolena pred njim, ela oslonjenog o hladni kamen i vrata pokrivenog stisnutim rukama. Onda zau duboki zvuk paljenja kada Elena osvetli ezlo zakona. Lagano je digao glavu. Ujedi vazduha ispunjavali su mu oi suzama, ali on ih otera treptanjem i obazre se. Nalazio se u tunelu koji se pruao, prav i neosvetljen, dalje od vodopada. Niz njegovo sredite - iz daljine, a prema vodopadu - tekao je mali potok, ui od jedne jarde. ak i u plavoj svetlosti ezla, tenost tog potoka bila je crvena poput svee krvi. To je bio izvor mirisa - izvor opasne moi Korena Zemlje. Mogao je da mu vidi koncentrisanu mo. Osovio se na noge, zabatrgao prema zidu tunela; eleo je da se nae to je dalje mogue od potoka. izme su mu klizile po crnom, kamenom podu kao da je prekriven ledom. Morao je da se upinje da odri ravnoteu. Ali stigao je do zida, oslonio se o njega. Onda je pogledao prema Eleni. Gledala je niz tunel kao da je izgubila dah. Ushieni, oduevljeni izraz ispunjavao joj je lice i inilo se da je via, stasa uzdignutog dranjem ezla zakona - kao da je oganj ezla hranio vatru unutar nje, blistanje poput vizije pobede. Delovala je kao svetenica, uesnica svetog i delotvornog obreda koja se primie okultnom terenu svoje sile. Same pukotine njenog onostranog pogleda bile su pretrpane oduevljenim i divljim mogunostima. Terale su Kovenanta da zaboravi na neprijatnu silinu vazduha, da zaboravi suze koje su mu se slivale iz oiju poput plaa i da zakorai da je upozori. Smesta je izgubio oslonac i jedva uspeo da izbegne pad. Pre nego to je mogao da proba ponovo, zau Amoka kako govori: "Doite. Kraj je na dohvat ruke." Govor mladia zvuao je sablasno poput prizivanja mrtvih, a vrhovna poglavarka Elena poe niz tunel da odgovori na njegovo prizivanje. Kovenant se brzo obazre, zatee Banora iza sebe. On uhvati Banora za ruku kao da eli da zatrai: Zaustavi je! Zar ne vidi ta e da uini? Ali nije to mogao da izgovori: napravio je pogodbu. Umesto toga, odbaci se od njega, pohita prema Eleni. Nije mogao da nae oslonac za noge. izme su mu klizale po kamenu; inilo se da je izgubio oseaj za ravnoteu. Ali mrko se batrgao napred. Snanim naporom volje smanjio je silinu koraka, manje ih otro povlaio po tlu. Za posledicu, stekao je donekle kontrolu nad pokretima, traio naina da odri korak sa vrhovnom poglavarkom. 201

Ali nije uspeo da je stigne. A nije mogao ni da gleda kuda se zaputila; koraci su mu zahtevali previe usredsreenosti. Nije digao pogled dok se prodorni miris nije tako naglo pojaao da je gotovo opet pao na kolena. Suze su mu tako silno tekle iz oiju da je oseao da su nepopravljivo zamuene, liene ie. Ali miris mu je govorio da je stigao do izvora crvenog potoka. Kroz suze, video je kako bukti Elenin oganj. Istisnuo je vodu iz oiju, zadobio trenutak ili dva u kome je mogao da razazna okolinu. Stajao je iza Elene u iroj peini na kraju tunela. Pred njime, postavljena u zid od crnog kamena poput izloene rudne ice, nalazila se hrapava, nagnuta ploa mokre stene. itava ta ravan je svetlucala; njeno zraenje vitoperilo mu je nedelotvorni vid, davalo mu utisak da pilji u privienje, titranje vrstog materijala postojanja. Ispreila mu se poput porozne membrane u osnovici vremena i prostora. Od vrha do dna, krvarila je vlagom koja je kapala niz nagib, sakupljala se u grubom koritu i oticala po sreditu tunela. "Pogledajte", ree Amok tiho. "Pogledajte Krv Zemlje. Ovde ispunjavam svrhu svog stvaranja. Ja sam sedmi Krug znanstva vrhovnog poglavara Kevina. Sila prema kojoj sam put i dveri nalazi se ovde." Dok je govorio, glas mu se produbljivao i praznio, postajao stariji. Umorno breme godina povijalo mu je ramena. Kada je nastavio, inilo se da je svestan nude za urbom, potrebe da govori pre nego to mu stara imunost na vreme istekne. "Vrhovna poglavarko, obrati panju. Vazduh ovog mesta me rainjava. Moram sada dokrajiti svoju namenu." "Onda govori, Amoe", odvrati ona. "Sluam te." "Ah, slua", ree Amok tunim glasom, punim premiljanja, kao da ga njen odgovor baca u teke misli. "emu korist od sluanja, ukoliko se to ne ini mudro?" Onda se sabrao. Jaim glasom je rekao: "Ali pouj, onda, bilo da izie na dobro ili na zlo. Ispunjavam zakon svog nastanka. Moj tvorac ne moe vie zahtevati od mene. Vrhovna poglavarko, gledaj Krv Zemlje. Ovo je vatreni i sutastveni sok planinske stene - zemna mo koja die vrhunce i dri ih visoko. On ovde krvari - moda zbog toga to ga velika teina Melenkuriona Nebozora cedi iz guste stene - ili zbog toga to je planina voljna da ogoli krv svoga srca za one kojima je potrebna i koji je mogu nai. ta god da je uzrok, posledica ostaje. Svaka dua koja popije Krv Zemlje stie Silu zapovesti." Sreo je oima njen napeti pogled i nastavio: "Ova Sila retka je i mona - i puna rizika. Jednom kada se uzme krv, mora se upotrebiti hitro - da njena snaga ne uniti onoga ko pije. A niko ne moe izdrati vie od jednog ispijanja - nikakva smrtna ila i kost ne mogu istrpeti vie od jednog jedinog gutljaja. Previe je to silna tenost da bi je zadrala posuda bilo kakve puti. Pa ipak, takve opasnosti ne objanjavaju zbog ega se vrhovni poglavar Kevin nije sam okoristio Silom zapovesti. Jer ta Sila predstavlja mo da se postigne ma koji eljeni in - da se izda bilo koja zapovest kamenu, zemlji, travi, drvetu, vodi i ivotnoj puti i da se ta zapovest izvri. Ukoliko onaj ko ispije kae Melenkurionu Nebozoru: 'Zdrobi se i srui', veliki vrhunci u trenutku e posluati. Ukoliko onaj ko ispije kae ognjenim lavovima Planine Groma: 'Ostavite svoje gole padine, napadnite i razruite Ridek Ton', ovi e se smesta dati svim snagama da posluaju. Ova Sila moe da postigne sve to poiva u okviru zapoveenog. Pa ipak, vrhovni poglavar Kevin nikada se nije okoristio njom. Ne znam sve namere koje su mu vodile srce kada je odabrao da ne okua Krv Zemlje. Ali moram objasniti, ako mogu, dublje opasnosti Sile zapovesti." Amok je govorio tonom sve dublje, sablasne praznine, a Kovenant je oajniki sluao, kao da se bolnim, izudaranim prstima dri za ivicu ponora Amokovih rei. Vrele stvari tukle su mu po venama, a suze su mu poput reica ognja nezaustavljivo tekle niz oznojene obraze. Oseao je da ga miris Krvi Zemlje gui. Prsten ga je uasno svrbeo. Nije mogao da odri ravnoteu; oslonac mu je neprekidno izmicao. Pa ipak, ula su mu nadilazila sve to. Preplavljeni oseaji protezali su mu se kao da su najzad uspeli da proture glavu iznad vode. Dok je Amok govorio o dubljim opasnostima, Kovenant postade svestan novog prisustva u peini. Kroz vonj Krvi on poe da osea miris neega pogrenog, neega zlog. To je podmuklo puzalo kroz preovlaujui miris poput nejasnog prkosa koji je, inilo se, uspevao i pored ogromne sile kojoj se suprotstavljao, podsecao je, izdavao. Ali nije mogao da mu pronae izvor. Ili je sama Sila zapovesti na neki nain bila lana, ili je zlo bilo drugde i lagano se probijalo kroz gusti vazduh. Nije znao ta je od toga istina. 202

inilo se da niko drugi ne primeuje slabano zaudaranje zla. Posle kratke, umorne stanke, Amok nastavi objanjenje. "Prva od tih opasnosti - prva, ali moda ne i najvea - jedno je veliko ogranienje Sile. Ona nema nikakve vlasti nad bilo ime to nije prirodni deo Zemljinog postanja. Zato nije mogue zapovediti Opakom da prestane bojevanje. Nije mogue zapovediti mu smrt. iveo je pre no to je iskovan luk Vremena - Sila ga ne moe prisiliti ni na ta. Ve to samo moda je zaustavilo Kevina. Moda nije pio Krvi zbog toga to nije mogao da smisli kako da okrene zapovest protiv Opakog. Ali postoji jo jedna, neprimetnija opasnost. Ovde svaka dua dovoljno hrabra da pije moe dati Zapovest - ali malo je onih koji mogu da predvide ishod onoga to su otpoeli. Kada ga takve bezmerne sile razuzdaju po Zemlji, svako postignue moe se okrenuti protiv onoga ko ga je postigao. Ukoliko onaj koji pije zapovedi unitenje Kamena Zlozemlja, moda e zlo Kamena preiveti i ostati slobodno da zagadi itavu Domaju. Ovde onaj koji pije, ako nije istovremeno i prorok, rizikuje da izda samog sebe. Ovde poivaju mogunosti obesveenja koje je ak i vrhovni poglavar Kevin u svom oajanju ostavio usnule i nedirnute." Zadah neispravnosti rastao je u Kovenantovim nozdrvama, ali ga i dalje nije mogao prepoznati. A nije mogao ni da se usredsredi na njega; grozniavo je eleo da postavi Amoku jedno pitanje. Ali senovita atmosfera stezala mu je grlo, koila ga. Dok se Kovenant borio za dah, neto se dogaalo sa Amokom. Tokom govora, tom mu je postao stariji i vie mrtvaki. A sada, u pauzi poto je izgovorio poslednju reenicu, on se naglo tre, kao da je unutar njega prsla neka zapeta struna. Zateturao se jedan korak prema koritu Krvi. Trenutak proe pre nego to je mogao da se ispravi, da ponovo digne glavu. Pogled pun straha, bola ili alosti razrogaio mu je oi, a oko njih bore starosti vidljivo su se irile, kao da mu se koa guva. Meka put njegovih obraza nestajala je; sedina mu proe kosom. Poput suvog sunera, upijao je prirodnu meru godina. Kada je ponovo progovorio, glas mu je bio slabaan i prazan. "Ne mogu vie nita rei. Moje vreme je okonano. Zbogom, vrhovna poglavarko. Ne izdaj Domaju." Kovenant grevito jeknu pitanje. "ta je sa belim zlatom?" Amok odvrati preko velikog ponora godina: "Belo zlato postoji van svoda Vremena. Ne moe mu se zapovedati." Jo jedna unutranja struna prekide se u njemu; on se zanese blie koritu. "Pomozite mu!" zakreketa Kovenant. Ali Elena samo die ezlo zakona u nemom, vilinskom pozdravu. Uz napinjanje trzavo od vremenosti, Amok se uspravi. Suze su mu tekle po naboranoj mrei obraza kada je digao lice prema tavanici peine i slomljenim glasom povikao: "Ah, Kevine! ivot je sladak, a ja sam iveo toliko kratko! Zar moram da preminem?" Tree kidanje uzdrma ga poput odgovora na njegovu molbu. Sruio se kao da mu se kosti raspadaju i upao u korito. U jednom kratkom trenutku, Krv mu rastvori meso i vie ga nije bilo. Kovenant bespomono zajea: "Amoe!" Kroz zamuenje nedelotvornih suza, piljio je u crveni, lagani potok Krvi Zemlje. Neravnotea je kuljala na njega iz kamena, pela mu se u miie poput vrtoglavice. Izgubio je sve oseaje o tome gde se nalazi. Da se primiri, on posegnu da uhvati Elenu za rame. Rame joj je bilo toliko tvrdo i napeto, toliko usredsreeno, da je delovalo poput gole kosti ispod tkanine odore. Bila je napeta na granici sopstvenog vrhunca; strast joj je bila opipljiva pod njegovim dodirom. To ga zgrozi. I pored vrtoglavice koja mu je remetila um, on otkri izvor bezimenog zaudaranja neispravnosti. Zlo je bilo u Eleni, u samoj vrhovnoj poglavarki. inilo se da nije svesna toga. Tonom jedva kontrolisanog uzbuenja, ona ree: "Amok je nestao uloga mu je ispunjena. Sada vie ne sme biti odugovlaenja. Zarad itave Domaje, moram piti i zapovediti." U Kovenantovim uima zvuala je prepunjeno gladnim zakljucima - tako krcata nudom, dunostima i namerama kao da e se raspasti. Uvianje ga dohvati poput vlane ruke na vratu, prisili iznutra da padne na kolena. Kada mu je koraknula izvan zahvata, krenula prema koritu Krvi, on oseti da mu je iupala poslednju odbranu. Elena! jeao je nemo. Elena! Krici su mu bili krici propasti. Na trenutak, kleao je u sebi kao da je u zahvatu vizije. Vrtoglavo je sagledao sve izraene naine na koje je bio odgovoran za Elenu - sve naine na koje je izazvao da ona postane onakva kakva je, ta je i da se 203

zatekne gde je. Uzrok je bila njegova dvostrukost - njegova nasilnost, zaludnost, nuda. I prisetio se apokalipse skrivene u njenom pogledu. To je bilo zlo. Od toga oajno zadrhta. Gledao ju je kroz zamuenje suza. Kada je vide kako se naginje prema koritu, sve u njemu prkosno skoi po klizavoj steni i on hrapavo viknu: "Elena! Nemoj! Ne ini to!" Vrhovna poglavarka stade. Ali nije se okrenula. itav gr njenih lea pretvori se u jedno pitanje: zato? "Zar ne vidi?" jeknu on. "Sve je to Kletnikova spletka. Manipulisani smo - ti si manipulisana. Neto strano e se dogoditi." Izvesno vreme, ostala je nepokretna, dok je on oseao bol. Onda, tonom dostojanstvene uverenosti, ona ree: "Ne mogu propustiti ovakvu priliku da sluim Domaji. Upozorena sam. Ukoliko je ovo najbolje to je Zuboa mogao da smisli da nas porazi, to je istovremeno i na najbolji nain da udarimo protiv njega. Ne plaim se da odmerim volju protiv njegove. A ja drim ezlo zakona. Zar nisi nauio da je ezlo zakona nepogodno za njegove ruke? Ne bi nam ga uruio da je na bilo koji nain bilo pogodno za njegovu upotrebu. Ne. Ovo ezlo mi je jemstvo. Poglavar Kletnik ne moe da se okoristi mojom vizijom." "Tvojom vizijom!" Kovenant preklinjui isprui ruke prema njoj. "Zar ne vidi ta je to? Zar ne vidi odakle potie? Potie od mene - od one paklene pogodbe sa Ranihinima. Pogodbe koja nije uspela, Elena!" "Pa ipak izgleda da si se pogodio bolje nego to si mislio. Ranihini su odrali obeanje - dali su zauzvrat vie nego to si mogao bilo da predvidi, bilo da kontrolie." inilo se da mu je njen odgovor blokirao grlo, a ona u njegovo utanje ree: "ta te je izmenilo, Nevernie? Bez tvoje pomoi ne bismo stigli na ovo mesto. Na Ulom Kamenu pruio si pomo bez ogranienja ili naplate, iako te je moj gnev ugrozio. A sada me zadrava. Tomase Kovenante, nisi ti toliko bojaljiv." "Bojaljiv? Vatru mu paklenu! Ja sam prokleta kukavica!" Jedan deo besa mu se vrati i on stade da praska kroz znoj i suze koji su mu se slivali u usta: "Svi gubavci su kukavice. Moramo da budemo!" Najzad mu se okrenula, pogledala ga u ii, ognjenim pokoljem svog pogleda. Njegova silina otre mu ravnoteu i on se razbijeno prui po kamenu. Ali ponovo se osovio. Gonjen strahom od nje i za nju, on se usudi da se usprotivi njenoj moi. Stao je slabano, ostavio se sebe i zaronio. "Manipulacija, Elena", zarea on. "Govorim o manipulaciji. Zar ne shvata ta to znai? Znai upotrebu ljudi. Njihovo krivljenje tako da odgovaraju namerama koje nisu sami odabrali. Manipulacija. Ne Kletnikova - moja! Manipulisao sam tobom, koristio te. Rekao sam ti da sam napravio novu pogodbu - ali nisam ti rekao kakvu. Koristio sam - koristio sam tebe da otkaim sebe. Obeao sam sebi da u uiniti sve to mogu da ti pomognem da nae ovaj Krug. A zauzvrat takoe sam obeao sebi da u uiniti sve to mogu da te nateram da preuzme moje odgovornosti. Pazio sam te i pomagao ti da bi, kada stigne ovde, izgledala upravo tako - da bi sama izazvala Kletnika, a da i ne zastane da promisli ta ini - da bi sve ono to zadesi Domaju bilo tvoja greka umesto moje. Da bih ja mogao da pobegnem! Pakla mu i krvi, Elena! uje li me? Kletnik e nas sigurno dohvatiti!" inilo se da je ula samo deo onoga to je izrekao. Okrenula je probojnu iu pravo prema njemu i rekla: "Da li je bilo ijednog trenutka kada si me voleo?" U agoniji pobune, napola je vrisnuo: "Naravno da sam te voleo!" Onda je ovladao sobom, uloio svu snagu u preklinjanje. "Nije mi ni palo na pamet da bih mogao da te upotrebim sve do... sve do posle obruavanja. Kada sam poeo da shvatam za ta si sposobna. Voleo sam te pre toga. Volim te sada. Jedino to sam kopilan bez savesti i iskoristio te, to je sve. Sada alim." Svim silama svoga glasa, preklinjao ju je: "Elena, molim te, nemoj da pije tu stvar. Zaboravi Silu zapovesti i vrati se u Veselkamen. Pusti Vee da odlui ta da uini u vezi sa ovim." Ali nain na koji joj je pogled napustio njegovo lice i stao da ee zidove peine ree mu da je nije dosegao. Kada je progovorila, samo je potvrdila njegov neuspeh. "Ne bih zavreivala poglavarstvo ukoliko sada ne bih delala. Amok nam je ponudio sedmi Krug zbog toga to je video da hitnost nude Domaje prevazilazi uslove njegovog postanja. Zuboa se sada okrenuo na Domaju - upravo vodi rat - upravo sada, ugroeni su Domaja, ivot i sve ostalo. Dok mi je ma kakva mo oruja, neu mu to dozvoliti!" Glas joj se umeka i ona dodade: "A ukoliko si me voleo, kako mogu da se ne trudim da ti pomognem u bekstvu? Nije bilo potrebe da tajno napravi pogodbu. Volim te. elim da ti sluim. To to eli samo pojaava ono to moram uiniti." Ponovo se okrenuvi prema koritu, digla je buktavi oganj ezla visoko iznad glave i povikala poput bojnog poklia: "Melenkurion abatha! Dobro se pazi, Zuboo! Dolazim da te unitim!" 204

Onda zastade kod Krvi Zemlje. Kovenant se mahnito zabatrga prema njoj, ali noge mu ponovo izletee ispod njega i on tresnu poput udara nesposobnosti. Kada je spustila lice do korita, on povika: "To nije dobar odgovor! ta je bilo sa zavetom mira?" Ali krik mu nije probio njeno uzbuenje. Bez oklevanja, stameno je uzela gutljaj Krvi i progutala ga. Smesta je skoila na noge, stala uspravno i kruto kao da je posednuta. inilo se da se njie, iri poput naduvane ikone. Oganj ezla spustio se sa drveta na njene ake. U trenutku joj je iz itavog tela briznuo plamen. "Elena!" Kovenant zapuza prema njoj. Ali silina njenog plavog, pucketavog blistanja odbaci ga poput estokog vetra. Jednim udarom obrisao je suze iz oiju da bi je jasnije video. Unutar ognja koji ju je obavijao bila je nepovreena i divlja. Dok je plam buktao oko nje, obavijao je od glave do pete u ognjene pokrove, ona die ruke, okrenu lice nagore. Jedan siloviti trenutak stajala je nepokretna, zarobljena u ognju. Onda progovori kao da izrie rei od plamena. "Doi! Okusila sam Krv Zemlje. Mora se pokoriti mojoj volji. Zidovi smrti ne mogu prevladati. Kevine, sine Lorikov! Doi!" Ne! - zaurla Kovenant, ne! Nemoj! Ali ak mu je i unutranji krik bio preplavljen jednim silnim glasom koji zadrhta i zajea kroz vazduh tako divovski da se inilo da ga uje ne uima, ve itavom povrinom tela. "Budalo! Okani se!" Siloviti talasi gneva izlivali su se iz glasa. "Ne ini to!" "Kevine, pouj me!" povika Elena preobraenim glasom. "Ne moe odbiti! Krv Zemlje te prisiljava. Odabrala sam tebe da izvri moju zapovest. Kevine, doi!" Moni glas ponovi: "Budalo! Ne zna ta ini!" Ali trenutak kasnije okolina peine silovito se izmeni, kao da se grobnica otvorila prema njoj. Talasi agonije poee da se valjaju vazduhom. Kovenant se trzao na svaki nalet. Oslonio se tamo gde je kleao i digao pogled. Sablast Kevina Zemljoguba ocrtavala se u bledoj svetlosti pred Elenom. Pored njega delovala je patuljasto - sama peina delovala je patuljasto. Monumentalno uspravan i neutean, vie je bio vidljiv kroz kamen nego unutar peine. Uzdizao se nad Elenom kao da ini deo same planinske stene. Imao je usta poput posekotine, oi pune posledica obesveenja, a na elu mu je bio zavoj koji kao da je pokrivao neku smrtnu ranu. "Pusti me!" zajea. "Poinio sam dovoljno zla za jednu duu." "Onda mi slui!" kriknu ona u ekstazi prema njemu. "Nudim ti zapovest da se iskupi za to zlo. Ti si Kevin, sin Lorikov, gubitnik Domaje. Poznaje oajanje do samog dna - okusio si punu au jada. To su znanje i snaga kojima niko iv nije ravan. Vrhovni poglavare Kevine, zapovedam ti da stupi u bitku sa poglavarom Kletnikom Opakim i da ga porazi! Uniti Zubou! Silom Krvi Zemlje, zapovedam ti." Sablast je zgroeno pogleda i die pesnice kao da namerava da je udari. "Budalo!" grozno ponovi. Sledeeg trenutka, udar poput treskanja poklopca kripte uzdrma peinu. Poslednji udar gneva potrese grupu vrhovne poglavarke; Elenin plamen bi ugaen poput slabane svee; tmina preplavi peinu. Onda Kevina nestade. Prolo je mnogo vremena. Kada Kovenant povrati svest, neko vreme umorno je poivao oslonjen na ruke i kolena, uivajui zbog tame, ponovnog smanjenja peine i odsustva sablasti. Ali najzad se priseti Elene. Osovi se na noge i pokua da je dohvati glasom: "Elena? Doi. Elena? Hajdemo odavde." Najpre nije bilo odgovora. Onda zablista plavi oganj kada je Elena upalila ezlo. Sedela je na tlu poput olupine. Kada mu je okrenula ispranjeno, iznureno lice, video je da je kriza prola. in zapovesti istroio joj je sve uzbuenje. Priao joj je, blago joj pomogao da ustane. "Doi", ree on ponovo. "Hajdemo." Oamueno je zavrtela glavom i rekla iscrpljenim glasom: "Nazvao me je budalom. ta sam to uinila?" "Nadam se da nikada neemo otkriti." Gruba ivica saoseanja uini da zazvui otro. eleo je da se pobrine za nju, a nije znao kako. Da joj prui vremena i samoe da prikupi snagu, on napravi korak od nje. Dok se turobno osvrtao po peini, on opazi Banora, primeti slabani izraz iznenaenja na njegovom licu. Neto u tom neuobiajenom izrazu izazva nalet bojazni u Kovenantu. inilo se da je upereno u njega. Pokua da nae objanjenje pitanjem: "Bio je to Kevin, je li?" 205

Banor klimnu; zamiljeno iznenaenje zadra mu se na licu. "Pa, bar nije bio onaj prosjak - sada bar znamo da me za ovo nije odabrao Kevin." Banorov pogled i dalje se nije menjao. Od njega Kovenant poe da se osea neugodno izloen, kao da u vezi sa njim ima neeg nepotenog, to on sam ne shvata. Zbunjeno se okrenuo vrhovnoj poglavarki. Iznenada, nemi udar poput urlika kamena potrese peinu, natera je da drhti i poskakuje kao u zemljotresu. Kovenant i Elena izgubie oslonac, popadae po podu. Morinov upozoravajui povik ravno odjeknu: "Kevin se vraa!" Onda se zakopana grobnica ponovo otvori; Kevinovo prisustvo opet poe da odzvanja Kovenantovom koom. Ali ovog puta sablast je donela sa sobom gnusni zadah trulei i ruine esencije, a u pozadini njenog prisustva ula se duboka tutnjava drobljenja kamena. Kada Kovenant die glavu sa zaljuljanog tla, vide Kevina unutar kamena - besno naperenog, dignutih pesnica. Vreli zeleni sjaj ispunjavao mu je jabuice oiju, odailjao mu smrdljivu paru uz elo; smaragdna svetlost kapala je sa njega kao da se upravo iskobeljao iz ivog blata. "Budalo!" vrisnu u paroksizmu gneva. "Prokleta izdajnice! Prekrila si zakon smrti da bi me prizvala - razuzdala si bezmerne mogunosti za delanje zla na Zemlji - a Opaki me je savladao lako kao da sam dete! Kamen Zlozemlja me prodire. Bori se, budalo! Zapoveeno mi je da te unitim!" Uz urlik poput mnotva demona, on se prui da dograbi Elenu. Nije se ni pokrenula. Bila je zgroena, sleena posledicom svoje velike smelosti. Ali Morin je reagovao u trenutku. Uz povik: "Kevine! Stani!" on joj skoi u pomo. inilo se da je sablast ula Morina - ula ga i prepoznala ko je. Staro seanje dirnu Kevina i on poe da okleva. Oklevanje dade Morinu vremena da doe do Elene, da je gurne iza sebe. Kada Kevin zbaci nesigurnost, prsti mu se sklopie oko Morina umesto oko vrhovne poglavarke. Dohvatio je krvnog gardistu i digao ga u vazduh. Kevinova ruka lako je prola kroz stenu, ali Morin nije mogao. On uasnom silinom tresnu o tavanicu. Udar ga iupa iz Kevinovog zahvata. Ali taj udar bio je dovoljan. Menik pade mrtav poput slomljene granice. Prizor prenu Elenu. Smesta je shvatila u kakvoj je opasnosti. Hitro je zavitlala ezlom oko glave. Njegov oganj dijamantski zablista i vreli, plavi udar oinu pravo prema Kevinu. Udar ga pogodi poput fizikog udarca, odbaci ga korak nazad kroz kamen. Ali on se otrese njegovog dejstva. Uz duboki urlik bola krenuo je napred, ponovo zamahnuo prema njoj. Mahnito viui: "Melenkurion abatha!" ona mu doeka napad ezlom. Plameni vrak prostreli mu dlan. Ponovo se trgao, uhvatio spaljene prste i zajeao. U tom trenutku povlaenja ona poe da vie udne vradbine u ezlo i triput zavitla njegovim sjajem oko sebe, okrui se titom sile. Kada sablast ponovo pokua da je dohvati, nije mogla da je stegne. On joj stisnu tit, a smaragdno zlo kapalo mu je sa prstiju, ali nije mogao da je dodirne. Kad god bi joj nagrizao odbranu, popravila bi je silom ezla. Urlajui osujeeno i u besu, on promeni taktiku. Povukao se unazad, skupio pesnice i tresnuo njima u tlo peine. Kamen silovito poskoi. Udar baci Kovenanta dole, zavitla Banora prema suprotnom zidu. Jeee drhtanje poput gra muenja oinu planinu. Zidovi peine se zanesoe; tutnjava slomljenog kamenja ispuni vazduh; sila je urlala. Pukotina se pojavi u tlu pravo ispod Elene. Pre nego to je postala svesna njenog postojanja, ova poe da se otvara. Onda, poput pohlepnih eljusti, irom se otvori. Vrhovna poglavarka Elena upade u ponor. Kevin skoi za njom i nestade sa vidika. Urlici su mu odjekivali sa litice poput vritanja ludaka. Ali i kada su nestali, bitka im se nastavi. Poglavarski oganj vrelo je brizgao u peinu. Grmljavina izmuenog stenja tukla je du tunela, a peina se njihala sa jedne na drugu stranu poput munine u utrobi melenkuriona Nebozora. U svom uasu, Kovenant pomisli da itava utvrda planine samo to se nije sruila. Onda je trgnut na noge, dignut u uspravan poloaj Banorovim rukama. Krvni gardista dograbi ga prstima punim prisile i povika na njega kroz tutnjavu: "Spasi je!" 206

"Ne mogu!" Bol njegovog odgovora prisili ga da urla. Banorov zahtev utrljavao je toliko soli u ranu njegove sutinske nemoi da jedva da je mogao da ga podnese. "Ne mogu!" "Mora!" Banorov stisak nije ostavljao mogunosti za drugaiji izbor. "Kako?" maui praznim akama pred Banorovim licem, on kriknu: "Ovim?" "Da!" Krvni gardista uhvati Kovenantovu levu ruku, prisili ga da je pogleda. Na domalom prstu, prsten mu je divlje sevao, pulsirao silom i svetlou poput monog instrumenta koji jedva eka da bude upotrebljen. Na trenutak, piljio je u srebrnastu burmu kao da ga je izdala. Onda zaboravi na bekstvo, zaboravi na sebe, ak i na to da nije umeo da upotrebi divlju magiju, i oajniki se iupa od Banora i zatetura prema pukotini. Poput oveka koji u bezrukoj nemoi udara o nepopustljivi usud, on skoi za vrhovnom poglavarkom. 26. GOLET VEALA Ali doiveo je neuspeh pre nego to je i poeo. Nije umeo da se pripremi za bitku kakva je besnela pod njim. Kada je proao ivicu pukotine, zakai ga udar sile poput erupcije iz procepa. Bio je bespomoan protiv njega; on mu ugasi svest poput slabanog plamena. Onda se tokom izvesnog vremena valjao po tmini - jurio slepom, jaukavom prazninom koja se ljuljala i rasprskavala nad njim dok se on teturao poput broda rasklimanog trupa. Nije bio svestan niega osim sile koja ga je tukla. Ali neto mu uhvati ruku, zadra ga. Najpre je pomislio da je stisak ruke Elenin da ga dri sada kao to ga je drala i pazila one noi posle prizivanja. Ali kada se otresao tmine, ugleda Banora. Krvni gardista ga je izvlaio iz pukotine. Taj prizor - to opaanje sopstvenog neuspeha - potpuno ga raini. Kada ga Banor osovi na noge, stajao je nahereno usred urlanja bitke - detonacija, dubokog, jeavog kripanja izmuenog kamena, glasnog odronjavanja kamena - poput ispranjene gromade, brodskog trupa bez tereta to usisava smrt kroz razderotinu ispod linije gaza. Nije se opirao niti postavljao pitanja kada ga Banor napola ponese iz peine Krvi Zemlje. Tunel je bio neosvetljen, izuzev odraenog blistanja bitke, ali Banor se sigurno kretao du crnog kamena. Za nekoliko trenutaka doveo je svoj teturavi zalet do vodopada. Tamo je digao Nevernika u ruke i poneo ga poput deteta kroz teinu vodopada. U kamenoj svetlosti Korena Zemlje, Banor se kretao uz jo veu hitnju. Pourio je do amca koji je ekao, postavio Kovenanta na jedno sedite, a zatim skoio na palubu poto je odgurnuo amac na uglaano jezero. Bez oklevanja, poeo je da recituje neto na maternjem jeziku Haruaija, a amac stade da se probija izmeu stubova hrama. Ali napori mu nisu odveli amac daleko. Posle nekoliko stotina jardi, pramac poe da se okree u smeru suprotnom od eljenog. On prestade da govori, a amac smesta skrenu na jednu stranu. Postepeno je dobijao brzinu. Uhvatila ga je bujica. Stojei u sreditu Kovenantovog pogleda koji nita nije video, Banor malo podie jednu obrvu, kao da nazire nevolje ispred njih. Tokom dugih trenutaka ekao je da postepeni porast toka otkrije odredite. Onda u daljini opazi ta je izazvalo struju. Daleko ispred plovila kamena svetlost sevala je du linije u jezeru nalik pukotini koja se protezala van vidnog polja sa obe strane. U tu pukotinu Koren Zemlje hitao je i izlivao se u nemim vodopadima. Reagovao je sa glatkom delotvornou, kao da se za takvu probu pripremao tokom dugih stolea slube. Najpre je dograbio namotani prijanjak iz zaveljaja; njime je vezao Kovenanta za amac. U znak odgovora na neodreeno pitanje na Kovenantovom licu, on odvrati: "Bitka Kevina i vrhovne poglavarke otvorila je pukotinu na dnu Korena Zemlje. Moramo se spustiti vodenim tokom i potraiti otvor na dnu." Nije ekao na odgovor. Okrenuo se, odupro nogama, dohvatio jedan zlatni bok i odvalio ga. Pomou tog dugakog, zakrivljenog komada drveta kojim je poeo da balansira kao motkom za upravljanje, okretao se da odmeri rastojanje amca od vodopada.

207

Rub pukotine bio je sada na manje od stotinu jardi i amac je hitro klizio prema njemu, uhvaen sve jaim usisavanjem. Ali Banor izvri jo jednu pripremnu radnju. On se nae ka Kovenantu i tiho ree: "Prapoglavaru, mora upotrebiti orkrest." Glas mu je odjekivao zapovednitvom kroz tiinu. Kovenant ga pogleda bez razumevanja. "Mora. U depu ti je. Izvadi ga." Na trenutak, Kovenant je i dalje piljio. Ali najzad naredba krvnog gardiste dobre do njega kroz otupelost. Lagano je gurnuo ruku u dep i izvadio glatki, prozrani kamen. Drao ga je nespretno u desnici, kao da ne moe valjano da ga uhvati sa samo dva prsta i palcem. Vodopad se sada pruao pravo ispred amca, ali Banor je govorio smireno, vrsto: "Dri kamen u levoj ruci. Dri ga iznad glave, tako da nam osvetljava put." Kada Kovenant spoji orkrest sa uznemirenim prstenom, iz sredita kamena briznu prodorna, srebrna svetlost. Plamtela je du stranice amca u Banorovim rukama, pomraivala okolnu kamenu svetlost. Kada Kovenant otupelo die pesnicu, podie kamen poput baklje, krvni gardista odobravajue klimnu. Lice mu je imalo zadovoljan izraz, kao da su ispunjeni svi uslovi zaveta. Onda pramac amca pade. Banor i Kovenant pooe bujicom Korena Zemlje u mrane dubine. Voda je divlje previrala i talasala se. Ali na jednom kraju pukotina se otvarala prema drugoj peini. Vodopadi su skretali kako su se sputali i tukli po pukotini kao po ogromnom jazu ili kanalu. Pod svetlou orkresta Banor na vreme vide kojim putem voda tee. On odgurnu amac tako da ovaj jurnu niz bujicu. Posle toga, amac poe da se vitla niz mahniti vodotok u dugoj mori talasanja, nazubljenog stenja, uskih, naglih, zastraujuih slapova, bliske smrti. Bujica se bacakala, grmela, jurila od peine do peine kroz lavirinte procepa, tunela i raselina u bezdanoj utrobi Melenkuriona Nebozora. Mnogo puta plovilo je nestajalo pod silovitom uzburkanou bujice, ali svaki put bi ga njegovo mono drvo - drvo u stanju da izdri Koren Zemlje - ponovo iznosilo na povrinu. A mnogo puta Banor i Kovenant behu okupani slapovima koji su ih udarali odozgo, ali voda ih nije povredila - ili je tokom pada izgubila mo, ili su je ve razredili drugi podzemni izvori i jezera. Kroz sve to, Kovenant je visoko drao orkrest. Neka poslednja nesvesna izdrljivost drala mu je stegnute prste i dignutu ruku. A stamena svetlost kamena osvetljavala je put barke tako da je, ak i u najotrijoj histeriji bujice, Banor bio u stanju da upravlja, da izbegava stenje i orsokake, da se odbija po okukama - da uva sebe i Nevernika. Silovitost bujice uskoro mu je rasparala motku, ali on je zameni drugom stranom ograde. Kada je i ona nestala, upotrebio je dasku sedita kao krmilo. Napet i bez zbunjivanja, proveo je putovanje kroz konanu krizu. Bez ikakve opomene, barka jurnu niz iroki tok u peinu na kojoj se nije video izlaz. Voda se opako penila u potrazi za odukom, a pritisak vazduha je rastao, svakog trenutka postajao sve divljaniji. Hitri vrtlog uhvati plovilo, poe da ga okree u krug i vue nadole pod masivnim dotokom vode. Barka je bespomono ponirala. Banor se probi do Kovenanta. Obavio je noge oko Kovenantovog struka, oteo mu orkrest. Steui kamen kao da hoe da se odri uz njegovu pomo, Banor stee drugu ruku preko Kovenantovog nosa i usta. Drao je taj poloaj kada barka potonu. Survavajua teina vode povue ih pravo nadole. Pritisak ih je stezao dok u Banorovim oima ne poee da udaraju damari, a ui su mu hujale kao da e pui. Mogao je da oseti kako Kovenant pokuava da vriti u njegovom zahvatu. Ali drao je stisak u krajnjosti poslednje vernosti - drao je blistavu snagu orkresta jednom rukom, a drugom zadravao Kovenanta da ne die. Onda su usisani u boni tunel, izlaz. Sav pritisak zarobljenog vazduha smesta ih baci navie. Kovenant se omlitavi; Banorova plua su gorela. Ali zadrao je dovoljno budnosti da se ispravi kada se voda oslobodila. U visokom, zakrivljenom brizganju, ona iznese dva oveka u procep Ulom Kamena i zavitla ih u otvoreno jutro Crne Reke i Garotinog estara. Na trenutak, sunce, slobodno nebo i uma vrteli su se oko Banora, a ognjevi poputenog pritiska teturali su mu se preko vidnog polja. Onda mu se snaga zaveta vrati. Obavio je obe ruke oko Kovenanta i otro trgao, od ega Nevernikova plua ponovo poee da rade. Uz silovito siktanje, Kovenant poe ustro, grozniavo da die. Izvesno vreme proe pre nego to je pokazao ikakav znak svesti, pa ipak prsten mu je sve vreme srebrno blistao kao da ga odrava. Najzad otvori oi i zagleda se u Banora.

208

Smesta je poeo slabano da se koprca u vezama od prijanjka. Banor mu je delovao poput dinija koji nadgleda proklete. Ali onda se opusti. Shvatio je gde se nalazi - kako je stigao dotle - ta je ostavio za sobom. I dalje je prazno piljio dok je Banor razvezivao konopce koji su ga drali uz barku. Nad ramenom krvnog gardiste video je veliku liticu Ulom Kamena - a iza nje Melenkurion Nebozor - sve manje kako je barka plovila niz reku. Iz procepa se probijao gusti, crni dim i kuljao u naletima koje su povremeno naglaavali odsevi borbe duboko unutar planine. Prigueni udari besa trgali su ivu stenu, izazivali haos razaranja u grobnici vekova. Kovenant oseti kao da lebdi na talasu sile i unitenja. Sa strahom je pogledao prsten. Preneraeno otkri da ovaj jo titra poput poklia svrhovitosti. Nagonski ga je pokrio desnom rukom, sakrio ga. Onda se okrenuo napred u barci, leima prema Banoru i Ulom Kamenu, kao da eli da zatiti sramotu od podrobnijeg ispitivanja. Sedeo je tamo pogrbljen, slabaan i zagledan u jadu tokom brzog napredovanja dana. Nije se obraao Banoru, nije mu pomagao da je odsue kada bi zatrebalo, nije se osvrtao. Bujica koja se izlivala iz Ulom Kamena digla je crnu Reku gotovo do visine poplave, a lako plovilo Korena Zemlje nepokolebljivo je plutalo strujom izmeu mranih zidova ume. Jutarnje sunce svetlucalo je i plesalo po tamnoj vodi, odbijalo se u Kovenantove oi - ali on je piljio bez treptanja, kao da mu je istroen ak i zatitni refleks kapaka. Posle toga, nita mu se vie nije mealo u pogled koji nije video. Natopljenu hranu koju mu je dao Banor jeo je automatski, sa levom rukom skrivenom izmeu butina. Podne i po podne neprimeeno prooe, a kada doe vee i dalje je sedeo na seditu, steui prsten uz grudi kao da hoe da se zatiti od konanog probadanja shvatanja. Onda, dok se sumrak zgunjavao oko njega, on postade svestan muzike. Vazduh estara bio je pun pevuenja, pesme bez rei - vilinske melodije koja kao da je narastala poput strasti iz slabanih grla svih listova. Otro je odudarala od udaljenog, olujnog vrhunca Melenkuriona Nebozora, pesme silovitosti koja je tukla Ulom Kamen i terala ga da podrhtava. Lagano je digao glavu da slua. Pesma estara imala je prizvuk poputanja, kao da namerno ustee moni bes melodije, tedi ga. U svetlu orkresta vide kako Banor vodi barku prema visokom bregu bez drvea koji se dizao na pozadini nonog neba u blizini june obale. Brdo je bilo pusto, lieno ivota, kao da mu je sposobnost da prehranjuje ak i najtvrdokornije biljke nepopravljivo saeena. Pa ipak, inilo se da je ono izvor pesme estara. Melodija koja je lutala niz reku sa brda zvuala je poput skupine zadovoljnih furija. Posmatrao je brdo bez radoznalosti. Nije mu preostalo snage da mari o takvim mestima. Sva slabana normalnost bila mu je usredsreena na zvuke bitke iz Melenkuriona Nebozora - i na zahvat kojim je skrivao prsten. Kada Banor priveza barku i uhvati ga za desni lakat da mu pomogne da izie na obalu, Kovenant se nalee na krvnog gardistu i drvenasto poe da ga sledi. Banor poe uz goletni breg. Bez pitanja, Kovenant stade da se batrga uz njega. I pored iznurenosti, brdo mu privue panju. Mogao je da mu oseti mrtvilo pod stopalima, kao da tetura preko lea. Pa ipak, bila je to zadovoljna smrt; atmosfera joj je oteala od pokolja neprijatelja. Od utelotvorene mrnje zglavci su ga boleli dok se peo. Poeo da se znoji i drhti kao da na ramenima nosi teinu zloina. A onda, blizu vrha brda, Banor ga zaustavi. Krvni gardista die orkrest. U njegovom svetlu, Kovenant vide veala iza vrha brega. Jedan din visio je na njima. A izmeu njega i veala - upiljeni u njega kao da predstavlja usredsreenu moru - bili su ljudi, ljudi koje je znao. Poglavar Mhoram uspravno je stajao u odori ukaljanoj tragovima bitke. Drao je ezlo levom rukom, a mravo lice bilo mu je napregnuto od vizije. Iza njega bili su poglavar Kalindril i dvojica krvnih gardista. Poglavar je u blagim oima imao mrani pogled promaaja. Kvan i Amorin bili su sa njim. A sa Mhoramove desne strane, oslonjen o poglavarevu desnu ruku, bio je Hail Troj. Troj je izgubio naoare i eonu traku. Bezoka koa njegove lobanje bila je napregnuta kao da pokuava da vidi. Nakrivio je glavu, micao je sa jedne na drugu stranu da usredsredi sluh. Kovenant intuitivno shvati da je Troj izgubio vid roen u Domaji. Sa tim ljudima bio je jedan ovek koga Kovenant nije znao. Bio je to onaj peva - visoki, sedokosi ovek sa blistavim srebrnim oima koji je pevuio za sebe kao da zasipa zemlju rosom melodije. Kovenant bez razmiljanja nasluti da je to Kaeroil Divogornik, umnik Garotinog estara. Neto u pogledu pevaa - neto otro, pa ipak neobino puno potovanja - prizva Nevernika pameti. Najzad je opazio strah na licima koja su ga gledala. Odgurnuo se od Banorovog oslonca, primio teinu svih svojih bremena na sopstvena ramena. Jedan trenutak, gledao je bojazan pred sobom toliko napetim 209

pogledom da ga elo zabole. Ali onda, ba kad se pripremio da progovori, otra detonacija sa Ulom Kamena potrese mu kosti, izbaci ga iz ravnotee. Kada je posegao prema Banoru, izloio je sramotu svoga prstena. Suoivi se sa Mhoramom i Trojem to je neposrednije mogao, on zajea: "Izgubljena je. Izgubio sam je." Ali lice mu se iskrivi i rei slomljeno ispadoe izmeu usana, poput komada njegovog srca. Njihovo izgovaranje kao da je pomrailo muziku, uinilo da priguena tutnjava Ulom Kamena postane jaa. Svaki udar bitke oseao je kao unutranji udarac. Ali mrtvilo pod njegovim nogama postajalo je za njega sve primetnije i primetnije. A obeeni din visio je pred njim sa neposrednou na koju nije mogao da ne obraa panju. Poe tog asa da shvata da se nalazi pred ljudima koji su preiveli sopstvene muke. On se lecnu, ali ne pade, kada poee protesti - kada Troj ispusti prigueni jauk: "Izgubljena? Izgubljena?" a Mhoram upita slomljenim glasom: "ta se dogodilo?" Pod nonim nebom beivotnog brega - osvetljenog zvezdama, dvostrukim blistanjem oiju Kaeroila Divogornika i vatrom orkresta - Kovenant je stajao oslonjen o Banora poput obogaljenog svedoka protiv sebe samoga i mucavim reenicama opisivao muke vrhovne poglavarke Elene. Nije pominjao iu njenog pogleda, strast koja ju je gutala. Ali ispriao je sve ostalo - svoju pogodbu, Amokov kraj, prizivanje Kevina Zemljoguba, Elenin usamljeni pad. Kada je zavrio, odgovorila mu je zgroena tiina koja mu je odjekivala u uima poput osude. "ao mi je", zakljui on kroz tiinu. Prisilivi se da do kraja ispije gorki talog sopstvene nedelotvornosti, on dodade: "Voleo sam je. Spasao bih je da sam mogao." "Voleo?" promrmlja Troj. "Sama?" Glas mu je bio previe rastrojen da bi izraavao stepen njegovog bola. Poglavar Mhoram naglo pokri oi, pognu glavu. Kvan, Amorin i Kalindril zajedno su stajali kao da ne mogu da izdre sami ono to su uli. Jo jedan udar sa Ulom Kamena potrese vazduh. On tre Mhoramovu glavu navie i ovaj pogleda Kovenanta sa suzama koje su mu se slivale niz obraze. "Kao to sam rekao", bolno je jeknuo. "Ludilo nije jedina opasnost u snovima." Na to, Kovenantovo lice se iskrivi. Ali nije imao vie ta da kae; bil mu je uskraeno ak i olakanje saglasnosti. Meutim, inilo se da je Banor uo neto drugo u poglavarevom tonu. Kao da eli da ispravi nepravdu, on prie Mhoramu. Dok je koraao, izvadio je iz zaveljaja Kovenantov kip izraen ukotavanjem. Pruio je delo Mhoramu. "Vrhovna poglavarka dala mu je ovo na dar." Poglavar Mhoram vrsto primi kip, a oi mu zasjae sa naglim razumevanjem. Shvatio je vezu izmeu Elene i Ranihina; shvatio je ta je znailo davanje takvog dara Kovenantu. Nalet plaa zapljusnu mu lice. Ali kada je proao, ostavio mu je samosavlaivanje netaknuto. Iskrivljene usne zauzee svoj stari, topli poloaj. Kada se ponovo okrenu Kovenantu, on blago ree: "Dragocen je to dar." Banorova neoekivana podrka i Mhoramov gest utehe dirnue Kovenanta. Ali nije imao snage za ma koga od njih. Pogled mu je bio prikovan na Haila Troja. Vrhovnik je bezoko treptao pod ponovnim udarcima uvianja, a unutar njega kuvala se bura. inilo se da vidi Elenu u svom umu - da je se prisea, proba joj lepotu, uiva svu mo vida kojoj ga je nauila. inilo se da joj sagledava beskorisni, samotni kraj. "Izgubljena?" zajea dok mu je bes narastao. "Izgubljena? Sama?" Odjednom prasnu. Uz mrani urlik, poe da besni na Kovenanta: "Da li to zove ljubavlju?! Gubave! Nevernie!" bljuvao je rei kao da su najgore psovke koje zna. "Sve to je za tebe samo igra! Mentalni trikovi. Izvinjenja. Ti si gubavac! Moralni gubavac! Toliko si sebian da ne moe da voli nikoga osim sebe. Ima mo za sve, a ne koristi je. Upravo si joj okrenuo lea kada si joj bio potreban. Ti... ogavni... gubave! Gubave!" Vikao je tolikom silinom da su mu se miii vrata zgrili. Vene u slepoonicama napele su se i pulsirale kao da e prsnuti od gnuanja. Kovenant oseti istinu te optube. Pogodba ga je izloila takvim napadima, a Troj mu je pogodio srce ranjivosti kao da mu je neki proroki uvid vodio slepilo. Kovenantova desnica trzala se u zaludnim odbrambenim pokretima. Ali levica mu je bila stegnuta uz grudi kao da eli da zadri svoju sramotu na tom jednom mestu. Kada Troj zastade da se sabere za novi napad, Kovenant ree slabano: "Neverovanje nema nikakve veze sa time. Bila mi je kerka." "ta?!" "Moja kerka." Kovenant je to izgovarao kao optubu. "Silovao sam Trelovo dete. Elena mu je bila unuka." 210

"Tvoja kerka." Troj je bio previe zapanjen da bi vikao. Podrazumevanja onoga to je uo ljuljala su ga poput odsjaja izopaenosti. Zajeao je kao da su Kovenantovi zloini toliko brojni da ne moe da ih dri sve odjednom u umu. Mhoram mu se paljivo obrati. "Prijatelju moj - to je znanje koje sam zadrao pred tobom. Zadravanje ti je zadalo nenamerni bol. Molim te, oprosti mi. Vee se plailo da e to znanje kod tebe izazvati gnuanje prema Neverniku." "Prokleto tano", dahtao je Troj. "Prokleto tano." Iznenada, nakupljene strasti briznue mu u akciju. Voen sigurnim porivom, on hitro posee, ote Mhoramu ezlo. Okrenuo se jednom da dobije zalet i usmerio razorni udarac ezlom pravo na Kovenantovu glavu. Neoekivanost napada iznenadi ak i Banora. Ali on se povrati, skoi za Trojem, udari ga dovoljno da mu poremeti ravnoteu zamaha. Kao posledica, samo je vrh ezla zakaio Kovenantovo elo. Ali i to ga odbaci i zakotrlja unazad po bregu. Zaustavio se, digao na kolena. Kada je prineo ruke glavi, otkri da obilato krvari iz rane na sreditu ela. Oseao je kako stara mrnja i smrt pritiu u njega iz saeene zemlje. Krv mu se slivala niz obraze poput pljuvake. Sledeeg trenutka, Mhoram i Kvan stigue do Troja. Mhoram mu otre ezlo; Kvan mu zadra ruke. "Budalo!" reao je poglavar. "Zaboravlja zavet mira. Odanost je obaveza!" Troj se borio protiv Kvana. Bes i oajanje ukaljali su mu lice. "Nisam ja dao nikakav zavet. Putaj me!" "Ti si vrhovnik ratovnije", ree Mhoram opasno. "Zavet mira vezuje. Ali ukoliko ne moe da se uzdri od ubijanja iz tog razloga, uzdri se zbog toga to je vojska Opakog unitena. Ljudosea visi mrtav i obeen na Goleti Veala." "Da li to zove pobedom? Desetkovani smo! emu pobeda koja je toliko kotala?" Trojev bes dizao se poput plaa. "Bolje bi bilo da smo izgubili! Onda bar ne bi bilo takvo traenje!" Od strasti u grlu jecao je za vazduhom kao da se gui od smrada Kovenantove pokvarenosti. Ali to ne dirnu poglavara Mhorama. On uhvati Troja za grudnu plou i protrese ga. "Onda se uzdri jer vrhovna poglavarka nije mrtva." "Nije?" zadahta Troj. "Nije mrtva?" "ak je i sada ujemo kako se bori. Razume li zvuk? Dok sluamo, ona se suprotstavlja mrtvom Kevinu. ezlo je odrava - a on nema onoliku mo kao to je ona verovala. Ali dokaz njenog opstanka je ovde, u samom Neverniku. Ona ga je prizvala - ostae u Domaji do njene smrti. Tako je bilo kada ga je Drul Stenotoac prvi put prizvao." "I dalje se bori?" Troj zinu na tu pomisao. inilo se da je smatra konanim dokazom Kovenantovog izdajstva. Ali onda se okrete Mhoramu i kriknu: "Moramo joj pomoi!" Na to, Mhoram se lecnu. Talas bola pree mu preko lica. Napetim glasom, upita: "Kako?" "Kako?" penio se Troj. "Ne pitaj mene kako. Ti si poglavar! Moramo joj pomoi!" Poglavar se uspravi, uhvati ezlo da se osloni. "Udaljeni smo pedeset milja od Ulom Kamena. No i dan proli bi pre nego to bi nas ma koji Ranihin mogao preneti do podnoja litice. Onda bi Banor morao da nas vodi u planinu tragom bitke. Moda je dejstvo bitke unitilo sve prilaze. Moda bi i nas unitili. Pa ipak, kada bismo i stigli do vrhovne poglavarke, ne bismo imali ta da joj ponudimo osim slabane snage dvojice poglavara. Uz ezlo zakona, uveliko nas nadmauje. Kako da joj pomognemo?" Bili su okrenuti jedan prema drugom, kao da su uperili um prema umu preko Trojeve bezokosti. Mhoram ne ustuknu pred vrhovnikovim besom. Bol nesposobnosti jasno mu se iskazivao na licu, ali nije ni poricao, niti psovao sopstvenu slabost. Iako je Troj drhtao od hitnje, morao je da okrene zahtev na drugu stranu. On se okrenu Kovenantu. "Ti!" vikao je slomljeno. "Ukoliko si prevelika kukavica da ita uini sam, prui bar meni priliku da joj pomognem! Daj mi prsten!... Mogu da ga osetim odavde. Daj mi ga! Hajde, kopilane. To joj je jedina prilika." Kleei na mrtvoj, saeenoj praini Goleti, Kovenant die pogled prema Troju kroz krv u oima. Izvesno vreme nije bio u stanju da odgovori. Trojevo zaklinjanje kao da se svaljivalo na njega poput odrona kamenja. Ono mu obori poslednju odbranu i ogoli konanu sramotu. Trebalo je da bude u stanju da spase 211

Elenu. Imao je mo; pulsirala mu je poput rane na burmi. Ali nije je upotrebio. Neznanje nije bilo izgovor. Tvrdnja da je nesposoban nije ga vie pokrivala. Ispranjena atmosfera Goleti izazivala mu je bol u grudima dok se dizao na noge. Iako je jedva video kuda ide, poao je uz breg. Od napora glava ga je bolela kao da su mu se cepke kostiju zabile u mozak, a srce mu je drhtalo. Nemi glas vikao je u njemu: - Ne! Ne! Ali on nije obraao panju na njega. Troprstom akom poeo je da petlja oko prstena. inilo se da mu se ovaj opire - imao je muka da ga uhvati - ali kada se pribliio Troju, najzad ga stre sa prsta. Vlanim glasom, kao da su mu usta puna krvi, on ree: "Uzmi ga. Spasi je." Poloio je burmu na Trojevu aku. Dodir treptavog prstena uzbudi Troja. On stee prste oko njega, okrete se, bez straha potra na vrh brda. Hitro je potraio uima, odredio smer Ulom Kamena, okrenuo lice prema bitki. Poput titana, zavitlao je pesnicom prema nebesima; sila planu iz belog zlata kao da odgovara na njegovu strast. Bezbojnim glasom povika: "Elena! Elena!" Onda se visoki, beli peva nae kraj njega. Muzika poprimi pretei ton koji proiri nevoljnu nepokretnost poput izmaglice preko vrha brda. Svi se sledie, izgubie mo kretanja. U nepominosti, Kaeroil Divogornik die vornovati skiptar. "Ne", treperio mu je glas, "ne mogu dozvoliti ovo. A ti zaboravlja cenu koja mi se duguje. Moda e, kada nedostojno ovlada divljom magijom, da je iskoristi da opozove cenu." On dodirnu skiptrom Trojevu dignutu pesnicu; prsten se srui na tlo. Kada je pao, sva vrelina i nalet sile nestadoe iz njega. Delovao je poput obinog metala kada je pogodio beivotnu zemlju, zakotrljao se uz muziku i zaustavio kod Kovenantovih nogu. "Neu to dozvoliti", produi peva. "Obeanje je nepovratno. U ime Jedinog Drveta i Jedine ume u ime estara to nikome ne prata - zahtevam plaanje svoje pomoi." Sveanim pokretom, poput zvuka udaljenih rogova, on dodirnu skiptrom Trojevu glavu. "Bezoki, obeao si plaanje. Traim tvoj ivot." Poglavar Mhoram nape se da se pobuni. Ali pevaeva nepokretnost ga je drala. Nije mogao da uini nita drugo nego da posmatra kako Troj poinje da se menja. "Traim da mi bude uenik", pevuio je peva. "Bie Kaer-Kaveral, moj pomonik i oslonac. Od mene e nauiti umnikove vetine sa korenom i granom, semenom, sokom, listom i svim ostalim. Zajedno emo ii estarom, a ja u te uiti pesmama drvea, imenima svih starih, ponositih, budnih uma i drevnog umarstva misli i raspoloenja. Dok drvee opstaje, upravljaemo zajedno, hrabriti svaku novu mladicu i usmeravati osvetu ume na svaku mrsku ljudsku upadicu. Zaboravi budalastu prijateljicu. Ne moe joj pomoi. Kaer-Kaverale, ostani ovde i slui!" Pesma je menjala Trojevo oblije. Noge su mu lagano srasle. Stopala poee da mu isputaju korenje u zemlju. Odea mu se pretvori u gustu, tamnu mahovinu. Preobrazio se u stari panj sa uzdignutom poslednjom granom. Iz pesnice poee da mu se razvijaju zeleni listovi. Peva lagano zakljui: "Zajedno emo vratiti ivot na Golet Veala." Onda se okrenuo poglavarima i Kovenantu. Srebrni sjaj njegovih oiju se pojaa, pomrai ak i vatru orkresta; on otpeva tonom rosne sveine: Sekira i vatra ubijaju me. Znam za mrnju gordih aka. Odlazi da sauva crveni srca sok: Moja mrnja ne poznaje ni poinak ni milost. Dok su rei treperile izmeu njih, on ieze u muzici kao da ga je ova optoila i prela izvan vidljivosti. Ali upozoravajua melodija i dalje je ostala iza njega poput jeke u vazduhu, ponavljala mu je i ponavljala zapovest sve dok nije nestala svaka mogunost da bude zaboravljena. Polako, poput prilika koje kruto teturaju iz sna, ljudi na vrhu brega ponovo poee da se pokreu. Kvan i Amorin pourie do mahovinom prekrivenog panja. Bol im ispuni lica. Ali pretrpeli su mnogo toga, previe se otro borili tokom svojih dugih kunji. Nije im preostalo snage za uas ili pobunu. Amorin je piljila kao da ne moe da shvati ta se dogodilo, a suze su blistale u starim Kvanovim oima. On uzviknu: "iveo, vrhovnie!" ali glas mu je zvuao slabano i nejasno na Goleti i on vie ne prozbori. Iza njih, poglavar Mhoram se poguri. Ruke su mu drhtale kada je digao ezlo u nemom oprotaju. Poglavar Kalindril mu se pridrui, pa su zajedno stajali kao da se oslanjaju jedan na drugog. Kovenant otupelo pade na kolena da podigne prsten. 212

Posegao je za njime poput akolita, glave nagnute do zemlje, a kada mu se prsti sklopie oko njega, on ga namae na domali prst. Onda, sa obe ruke, pokua da obrie krv iz oiju. Ali dok je prinosio ruku, udar sa Ulom Kamena potrese vazduh. Planina zajea kao da je bolno ranjena. Udar ga baci licem prema zemlji. Crnilo mu ispuni ostatke vida kao da ga preplavlja iz pustone Goleti. A iza sebe uo je kako udar urla poput opakog likovanja demona. Dugi potres proe estar, a za njim stie otegnuti zvuk slamanja, kao da se drobi itava litica Ulom Kamena. Ljudi su se kretali; glasovi su se dozivali sa jedne na drugu stranu. Ali Kovenant nije mogao da ih uje jasno. Buka mu je preplavila ui, mucavi, mnogostruki urlik veselja. A zvuk se primicao. Postajao je sve glasniji i neposredniji sve dok mu nije preplavio bubne opne, premaio granicu fizike prijemivosti i vritao mu pravo u mozak. Posle toga, glasovi poee da ga doseu zamueni; nekako ih je hvatao izmuenim sluhom. Banor ree: "Ulom Kamen se raspada. Bie velike poplave." Poglavar Kalindril ree: "Bar e neko dobro proizai iz svega toga. Mnogo e pomoi da se poiste Jazbinita ispod Planine Groma." Poglavar Mhoram ree: "Osmotrite - Nevernik odlazi. Vrhovna poglavarka je pala." Ali te stvari su ga zaobilazile; nije mogao da ih zadri. Crna zemlja Goleti Veala dizala mu se u lice poput otelotvorenja ponoi. A oko nje, obuhvatajui je, gutajui i nju i njega, urlik demona dizao se sve vie i vie, ispunjavao mu lobanju, prsa i udove kao da mu melje u prah same kosti. Urlikanje ga preplavi i on odgovori krikom koji ne napravi nikakav zvuk. 27. GUBAVAC Vriska se pela, postajala sve glasnija kako je bila napetija i bolnija. Oseao je kako mu razara barijere razumevanja, menja mu teren postojanja. Najzad mu se uini da je udario u nju; pao je na nju kao sa velike visine, tako da se razbio na njenoj neumitnoj povrini. Trgao se od siline udarca. Kada je shvatio da ponovo nepomino lei, mogao je da oseti kako mu neka vrstina hladno pritiska lice i grudi. Postepeno je uvideo da je povrina vlana, lepljiva. Mirisala je na usirenu krv. Taj opaaj prenese ga preko granice. Otkrio je da moe da pravi razliku izmeu ravnog, gorkog, nepodnoljivog pitanja spolja i nepravilnog bola u sopstvenoj glavi. Uz agoniju napora, pokrenu jednu ruku da obrie slepljenu krv iz oiju. Onda ih je muno otvorio. Vid mu uplovi u iu poput gadno umazanih soiva, ali posle izvesnog vremena poeo je da razaznaje delove okoline. Bilo je mnogo bezdunog, utog svetla. Noge sofe poivale su nekoliko stopa postrance, naspram debelog, odbrambenog tepiha. Leao je pruen na podu pokraj stoia za kafu kao da je pao sa pogrebne platforme. Levom rukom stezao je neto tvrdo uz uvo, neto to je okrutno vriskalo. Kada je pokrenuo ruku, otkri da dri telefonsku slualicu. Iz nje je dopiralo vriskanje - prodorno jeanje prekinute veze. Sam telefon leao je na podu neposredno izvan domaaja. Dugi, otupeli trenutak minuo je pre nego to se dovoljno opovratio da se upita pre koliko vremena je Doana spustila slualicu. On zajea, otkotrlja se na stranu i die pogled prema zidnom satu. Nije mogao da proita vreme; oi su mu i dalje bile previe zamuene. Ali kroz jedan prozor video je prvo svetlo nelagodne zore. Bio je bez svesti pola noi. Digao se na noge, a zatim se ponovo zgrio dole dok mu je bol odzvanjao glavom. Plaio se da e ponovo izgubiti svest. Ali posle izvesnog vremena, buka se raisti, nestade u optem pitanju telefona. Bio je u stanju da se digne na kolena. Tamo je zastao, obazirui se po kontrolisanoj urednosti dnevne sobe. Doanina slika i njegova oljica kafe stajali su upravo tamo gde ih je ostavio na stolu. Udar njegove glave o ivicu stola nije ak ni prosuo kafu. Utoite poznatog mesta ne prui mu utehu. Dok je pokuavao da se usredsredi na namernu urednost sobe, pogled mu je neprekidno klizio nazad prema krvi - suvoj, gotovo crnoj - koja se usirila na tepihu. Mrlja mu je naruavala bezbednost poput ira. Da se skloni od nje, sabrao se i digao na noge. Soba poe da se okree oko njega kao da ga je uhvatila vrtoglavica, ali on se zadra na postavljenom naslonu sofe i trenutak potom ve je povratio najvei deo ravnotee. Paljivo, kao da se plai da ne uznemiri 213

demona, vratio je slualicu na leite, a zatim duboko uzdahnuo kada je pisak odseen iz vazduha. Jeka je nastavljala da mu zvoni u levom uvu. Remetila mu je ravnoteu, ali ju je on prenebregao najbolje to je umeo. Poe da ide po kui kao slepac, da se probija od oslonca do oslonca - od sofe preko dovratka do radnog stola kuhinje. Onda je morao da napravi nekoliko koraka bez oslonca da stigne do kupatila, ali uspeo je da pree to rastojanje bez pada. Oslonio se na lavabo i ponovo zastao. Kada je povratio dah, automatski je pustio vodu i nasapunjao ruke - prvi korak obreda ienja, kljuni deo njegovih odbrana protiv povratka u nekadanje stanje. Izvesno vreme trljao je ruke ne diui glavu. Ali najzad pogleda u ogledalo. Prizor sopstvenog lica zaustavi ga. Piljio je u sebe bolnim, izmuenim oima i prepoznao lice koje je izvajala Elena. Nije stavila ranu na elo svoga kipa, ali posekotina je samo upotpunjavala sliku koju je napravila. Video je svetlucanje kosti kroz usirenu krv koja mu je zacrnela elo i obraze, proirila se oko oiju, naglaavala ih, zasenjivala uasnim nagovetajima. Rana i krv na sivom, mravom licu uinie da lii na lanog proroka, izdajnika sopstvenih najlepih snova. Elena! - jeknu hrapavo. ta sam uinio? Nesposoban da istrpi pogled na sopstveni lik, on se okrenu i otupelo zagleda po kupatilu. U fluorescentnom osvetljenju, porcelan kade i hromirani metal njene opasne opreme blistali su kao da nemaju nikakve veze sa plaem. Prazna povrina kao da im je tvrdila da su bol i gubitak nestvarni, nebitni. Piljio je dugo u njih, odmeravao im prazninu. Onda je othramao iz kupatila. Mrano, odluno, ostavio je elo neoieno, nedirnuto. Nije se odvaio na poricanje uptube ispisane po njemu. RENIK Ahamkara: Hoerkin, "Dveri" Ahana: slikarka, erka Hane Alem-vino: napitak dinova Aliantha: blagovnjae Amanibhavam: trava za leenje konja, otrovna za oveka Amatin: poglavarka, erka Matinova Amok: tajanstveni vodi i sluga drevnog Znanstva Amorin: prvi stoernik, kasnije balaklija Anundivian yajna: "izgubljena" ranjanska vetina vajanja kostiju Asensa: Kamendolka, sestra Atiaran Asuraka: ezlonoa iz Znanstvigora Atiaran, drubenica Trelova: Kamendolka, majka Lene Aussat Befylam: jheherrin u liku deteta Balaklija: drugi po rangu zapovednik ratovnije Banas Nimoram: Svetkovina prolea Ban: Krvni gardista, dodeljen poglavaru Trevoru Banor: Krvni gardista, dodeljen Tomasu Kovenantu Baradakas: ezlonoa Vitog Drvograda Berek Troprst: Srdomil, osniva reda poglavara, prvi drevni poglavar Besomuci: tri drevne sluge poglavara Kletnika Bezemljai: dinovi Bhrathair: narod sa kojim su se sretali Dinovi lutalice Birinair: ezlonoa; kasnije srdonik Poglavarevog Konaka Blagovnjaa: aliantha, hranljivi plod koji se moe nai po itavoj Domaji Borilar: Zubljonoa i srdonik Poglavarevog Konaka Braba: Ranihin, Korikov at Cerin: Krvni gardista, dodeljen poglavarki etri 214

asnik: voa Drvograana initelj: jheherrinsko ime za poglavara Kletnika initeljev Tron: Kletnikov Tabor Damelon Dinoljub: Drevni vrhovni poglavar, sin Bereka Troprsta Davilja: Velika movara Demonija: Plodite pragrdana i Putnima Dharmakshetra: "Nadmaiti neprijatelja hrabrou", putnimsko ime Doar: krvni gardista Dobrana: ranjanska uzlarka Dolina Veala: mesto za pogubljenja u Garotinom estaru Dolina dve reke: sedite Veselkamena Dom: prvobitna otadbina dinova Domaja: uopte uzev, oblast oznaena na Mapi Donja zemlja: zemlja istono od Domajinog Sunovrata Drevni poglavari: poglavari pre obreda Obesveenja Drini: Ranihin, at poglavara Mhorama, drebac Hinarila Driniok: starac-maevnik Znanstvigora Drul Stenotoac: jamnik, kasnije voa jamnika, nalaza ezla zakona Drvograd: naselje na drvetu Drvograanin: stanovnik naselja na drvetu Dukkha: "rtva", putnimsko ime Dura Bokovila: mustang, at Tomasa Kovenanta Duomor: ime koje su dinovi nadenuli poglavaru Kletniku Dinovi: Bezemljai, drevni prijatelji poglavara Dinov sabor: savetovanje dinova Elena: vrhovna poglavarka tokom prvog napada poglavara Kletnika; kerka Lene Elohim: narod sa kojim su se sretali dinovi lutalice Eovod: dvadeset ratnika sa stoernikom Eovojna: dvadeset eovoda sa vojevnikom Fael Befylam: jheherrin u obliku zmije Faer: drubenica Kalindrila Gart: vrhovnik ratovnije Poglavarevog Konaka Glina vidarka: blato koje isceljuje Gorak Krembal: Uboj Plampepel Gornja zemlja: zemlja zapadno od Domajinog Sunovrata Gravin Trendor: Planina Groma Grdani: tvorci Demonije Grifon: krilata zver nalik lavu Griva: Ranihin Grivenanje: ceremonija proglaenja za grivenara Grivenar: najvii in Ranjana Hail Troj: vrhovnik ratovnije vrhovne poglavarke Elene Haruai: rasa od koje vodi poreklo krvna garda Herem: Besomuk, Koljidrug, turiya Hirim: poglavar, sin Hula Hoerkin: stoernik Hovor: krvni gardista, dodeljen poglavaru Loeriji Hurin: Ranihin, Terelov at 215

Hurn: ranjanski uzlar Imoiran, drubenica Tomalova: Kamendolka Irin: ratnik tree ratovnijske eovojne Iscelitelj: lekar Izopaenje: ime koje su Krvni gardisti dali poglavaru Kletniku Jadin-Kamen: oblast Trotgarda pre obnavljanja Jadinka: grivenarka, nekada po imenu Veselica Jain: ranjanski grivenar Jamnici: zla stvorenja koja prebivaju pod Planinom Groma Jazbinite: dom jamnika pod Planinom Groma Jazbinmost: ulaz u katakombe ispod Planine Groma Jedina uma: drevna uma koja je pokrivala najvei deo Domaje Jedino Drvo: mistino drvo od koga je napravljeno ezlo zakona Jedrana Vilokosa: ena-din,ena Mlatiake Brodograda, majka trojki Jehanum: Besomuk, Ljudosea, moksha Jerkin: Kamendolac, Triokov pratilac Jheherrin: Meki; ivi nusproizvod Kletnikovih naopakih oblikovanja Jolenida: erka Loerije Kaamora: sud tuge Dinova uz pomo vatre Kaer-Kaveral: uenik za umnika u umi Morinmos Kaeroil Divogornik: umnik Garotinog estara Kalindril, drubenik Faerin: poglavar Kam: ranjanski grivenar Kamen Zlozemlja: kamen pronaen pod Planinom Groma, izvor sile zla Kamenbrat, Kamensestra: imena od milja izmeu ljudi i dinova Kamendol: kameno naselje Kamendolac: onaj ko ivi u kamenom naselju Kelenbhrabanal: otac konja u legendama Ranihina Kevin Zemljogub: sin Lorika Zloupokojitelja, poslednji vrhovni poglavar loze drevnih poglavara Kevinovo Znanstvo: uenje o moi koje je ostavio Kevin u sedam Krugova Kiril Trendor: odaja moi duboko pod Planinom Groma, Srce Groma Kladenica: blago, osveavajue pie Kletnikov Tabor: dom Opakog Kolos: drevna kamena figura koja uva Gornju Domaju Koljidrug: din-Besomuk, Herem, turiya Koral: krvni gardista, dodeljen poglavarki Amatin Korik: krvni gardista, zapovednik prvobitne vojske Haruaija. Korimini: Najstariji Znanstvigora Kresh: divlji, dinovski uti vukovi Kril: zaarani ma Lorika, tajna za nove poglavare, probuen dejstvom moi Tomasa Kovenanta Krol: krvni gardista Krug: jedinica Kevinovog znanstva Krug staraca: voe Kamendola Krvna garda: branitelji poglavara Kura Kvelenir: Lomnik-Bregovi Kura Plenetor: oblast nekada zvana Jadin-kamen, a kasnije Trotgard Kvan: stoernik treeg eovoda ratovnije, kasnije balaklija, pa vrhovnik Kvirel: Kamendolac, Triokov pratilac 216

Lal: ranjanski uzlar Laura: asnik iz Vitog Drvograda Lelej: Koerkri, grad dinova Lena: Kamendolka, erka Atiaran i Trela; majka Elene Lilianril: znanstvo drveta ili metri znanstva drveta Lita: ranjanski grivenar Loerija drubenica Trevorova: poglavarka Lomilialor: vrhovno drvo, drvo moi Lor-liaril: zlatanika Ljudosea: din-Besomuk, Jehanum, moka Ljudom: osnovno obitavalite Ranjana Ma: ogranak Kevinovog znanstva koji se prouava u Znanstvigoru Maliner: drvogradski asnik, sin Veinina Marni: Ranihin, Tuvorov at Menik: komandir krvne garde Melenkurion abatha: fraza prizivanja moi Meril: Ranihin, at Haila Troja Metar znanstva: voa pragrdana Mhoram: poglavar, kasnije vrhovni poglavar, sin Variola Moksha: Besomuk, Jehanum, Ljudosea Mira: Ranihin, Elenin at Mlatiaka Brodograd: din, otac trojki Morin: menik krvne garde, zapovednik u prvobitnoj vojsci Haruaija Moril: krvni gardista, dodeljen poglavarki Kalindril Murin, Odonin drubenik: Kamendolac Neomeeni: prouavaoci znanstva osloboeni uobiajenih odgovornosti Nevernik: Tomas Kovenant Obluak: oganj-kamenovi koji se znanstvom kamena mogu naterati da sjaje Obluar: metar znanstva kamena Odaja drvensrca: drvograansko mesto za susrete Odbojnica: snaga koja odbija, zid sile Odona, drubenica Murinova: Kamendolka Ognjeni lavovi: vatreni tok Planine Groma Oganj-kamenovi: obluak Omurnil: drvogradska asnica, erka Murnile Opaki: poglavar Kletnik Opaija: sila zla Opustoenje: era unitenja u Domaji, posle Rituala Obesveenja Orkrest: kamen moi Ozondrea: poglavarka, kasnije vrhovna poglavarka, erka Zondreje Padrias: drvogradski asnik, sin Milov Peane gorgone: udovita koja opisuju dinovi Pieten: drvogradsko dete koga je povredila sluinad poglavara Kletnika, sin Soranalov Ples utvara: Svetkovina prolea "Pobeda poglavara Mhorama": Ahanina slika Pobre: zaravan iznad Veselkamena Poglavar: metar Kevinovog znanstva ezla i maa Poglavar Kletnik: neprijatelj Domaje Poglavar-rodilac: Berek Troprst 217

Poglavarev Konak: Veselkamen Poglavarev oganj: vatra sa ezla koju koriste poglavari Pohod: potraga za izbavljenjem ezla zakona Porib: krvni gardista Prapoglavar: titula data Tomasu Kovenantu Pragrdani: Demonijski nakot, zla stvorenja obdarena moima Pren: krvni gardista Prianjak: lepljiva koa Proba istine: provera iskrenosti lomilialorom ili orkrestom Prothal: vrhovni poglavar, sin Dviliana Prstenoa: ranjansko ime za Tomasa Kovenanta Prvi krug Kevinovog znanstva: osnovno znanje koje je za sobom ostavio poglavar Kevin Prvi stoernik: trei po rangu zapovednik ratovnije Pul: ranjanski uzlar Putnim: staratelji putevnika, demonijski soj, ali protivnici pragrdana Ranjani: narod koji slui Ranihine Ranihini: veliki, slobodni konji zaravni Ra Ratno znanstvo: znanje o "Mau" u Kevinovom znanstvu Ratovnija: vojska Poglavarevog Konaka Re opomene: mona, razorna odbojnica Rhadhamaerl: znanstvo kamena ili metri znanstva kamena Riddek Tome: Kletnikov Tabor Rilinlure: lekovita drvena praina Ritual neomeenja: ceremonija proglaenja za Neomeenog Ritual Obesveenja: in oajanja kojim je vrhovni poglavar Kevin unitio drevne poglavare i razruio najvei deo Domaje Roge Befylam: jheherrin u vidu jamnika Ruel: krvni gardista dodeljen Hailu Troju Runik: krvni gardista Rusta: ranjanski uzlar Samadhi: Besomuk, eol, Sotonpest Sedam Krugova: riznica znanja koju je stavio poglavar Kevin Sedam Rei: rei moi Sil: krvni gardista, dodeljen poglavaru Hirimu Sila zapovedi: sedmi Krug Kevinovog znanstva Sivi Krvnik: ravniarsko ime za poglavara Kletnika Slen, drubenik Terasin: Kamendolac Soranal: drvogradski asnik, sin Tilera Sotonpest: din-Besomuk, eol, samadhi Sotonsrce Duomor: ime koje su dinovi dali poglavaru Kletniku Srce Groma: peina-izvor moi u Planini Groma Srdomil: Berek Troprst Srdosolja Penosled: din, prijatelj Tomasa Kovenanta Srdonik Poglavarevog Konaka: posluitelj zaduen za svetlost, toplinu i gostoljubivost Starac-maevnik: glavni znanstvozornik Maa u Znanstvigoru Steg-vodopad: vodopad kod Veselkamena Steg-oganj: vatra upozorenja kod Veselkamena Steg vrhovnog poglavara: zastava vrhovnog poglavara Stoernik: zapovednik eovoda Sunaar: najnii ranjanski in Suru-pa-maerl: vetina rada sa kamenom Sveti Opklon: Dvorana za veernju slubu u Veselkamenu 218

Svetkovina prolea: Ples utvara Andelejna za vreme mladog Meseca u sredinjoj noi prolea eol: Besomuk, Sotonpest, samadhi etra, drubenica Verementova: poglavarka ul: krvni gardista umnik: zatitnik uma Domaje Tamaranta, drubenica Variolova: poglavarka, erka Eneste Teras, drubenica Slenova: lanica Kruga staraca Kamendola Mithil, erka Anorije Terel: krvni gardista, dodeljen poglavaru Mhoramu, zapovednik prvobitne vojske Haruaija Tomal: kamendolski metar Tomin: krvni gardista, dodeljen poglavaru Verementu Torm: obluar i srdonik Poglavarevog Konaka Trel, drubenik Atiaranin: obluar Kamendola Mithil, otac Lene Trevor, drubenik Loerijin: poglavar Triok: Kamendolac, sin Tulerov Tul: krvni gardista Turiyya: Besomuk, Herem, Koljidrug Tuvor: menik krvne garde, zapovednik u prvobitnoj vojsci Haruaija Tvorac: legendarni poglavar vremena i gospar Domaje, neprija telj poglavara Kletnika Ukotavanje: vajanje kostiju Utvare Andelejna: stvorenja od ive svetlosti koja izvode Ples na Svetkovini prolea Uzlar: drugi in kod Ranjana Uzlanje: ceremonija proglaenja za uzlara Vajanje kostiju: drevna vetina Ranjana, ukotavanje Van: ranjanski uzlar Variol Vidovnjak, drubenik Tamarantin: poglavar, kasnije vrhovni poglavar, sin Pentila, otac Mhoramov Vejl: krvni gardista Velant: nekadanji vrhovni poglavar Vrhovno drvo: lomilialor, potie od Jedinog Drveta Verement, drubenik etrin: poglavar Veselica: ranjanska sunaarka Veseldrvo: sedite Znanstvigora Veselkamen: Poglavarev Konak, planinski grad poglavara Viancome: mesto za susrete u Veselkamenu Vojevnik: zapovednik eovojne Vrh Ognjenih lavova: Planina Groma Vrhovni poglavar: voa Vea poglavara Vrhovnik: zapovednik ratovnije Zabran: sala za veanje u Poglavarevom Konaku Zakon smrti: odvajanje ivih i mrtvih Zavet: zakletva slube poglavarima koju su dali krvni gardisti Zavet mira: zakletva naroda Domaje protiv nepotrebnog nasilja Zemljorod: titula data najpre Bereku Troprstu Zemna mo: izvor sve moi u Domaji Zlatan: drvo nalik na javor, zlatnih listova Zlatanika: drvena graa koja sadri silu, pravi se od stabala zlatana Zlatosinj: jezero na pobru iznad Veselkamena Znanstvigor: trotgardska kola u Veseldrvu gde se prouava Kevinovo Znanstvo Znanstvorod: demonijska laboratorija sila 219

Znanstvozornik: uitelj u Znanstvigoru Zubljonoa: metar znanstva drveta Zuboa Rastrga: ranjansko ime za poglavara Kletnika ezlo: ogranak Kevinovog znanstva koji se prouava u Znanstvigoru ezlo zakona: nainio ga je Kevin od Jedinog Drveta ilan: ranjanski uzlar

220