Donaldson Stiven MO OUVANJA Prevod: elmi Zvezdana Donaldson Stephen POWER THAT PRESERVES (THE), 1977.

Serija "Letopisi Tomasa Kovenanta Nevernika" (3) RUNE 1991. 1. OPASNOST U SNOVIMA Tomas Kovenant je govorio u snu. Ponekad je znao ta ini; iskidani delovi glasa nejasno su mu prodirali u ukoenost, kao iskre nevinosti. No, nije mogao da se uspravi - teina iscrpljenosti bila je prevelika. Buncao je kao milioni ljudi pre njega - zdravi i bolesni, istinski i lani. U njegovom sluaju nije bilo nikoga da ga uje. Ne bi bio usamljeniji ni da je ostao poslednji ivi spava. Kada ga je presekla prodorna zvonjava telefona, probudio se cvilei. Za trenutak, uspravljen u postelji, nije mogao da razlui telefon od sopstvenog uasa; oboje je odjekivalo kao oluja kroz njegov zamagljeni um. Onda je telefon ponovo zazvonio. Nagnao ga je da se, oznojen, izvue iz kreveta, primorao ga da se otetura u dnevnu sobu i prisilio ga da podigne slualicu. Utrnuli, bolesno hladni prsti klizili su po crnoj plastici, a kada ju je konano stegao, drao ju je uz slepoonicu kao pitolj. Nije imao ta da joj kae, pa je ekao u tami da se oglasi osoba sa druge strane. Javio se nesiguran enski glas. "Je li to gospodin Kovenant? Tomas Kovenant?" "Da", promrmljao je, pa prekinuo, pomalo iznenaen svime to je priznao tom jednom rei. "Ah, gospodine Kovenante", rekao je glas. "Ovde je Megan Roman." Poto joj nije odgovorio, dodala je pomalo jetko. "Va advokat, seate li se?" Nije se seao; nije znao nita o advokatima. Tupa izmaglica pomela je sve veze u njegovom seanju. Uprkos smetnjama na vezi, njen metalni glas zvuao je pomalo poznato; no, nije mogao da je prepozna. Nastavila je. "Gospodine Kovenante, ja sam va advokat ve dve godine. ta vam je? Jeste li dobro?" Poznati glas ga je uznemirio. Nije eleo da se seti ko je to. Glupo je promumlao: "To nema veze sa mnom." "Mora da se alite. Ne bih zvala da nema veze sa vama. Ni ja ne bih imala veze sa tim da se ne tie upravo vas." "Ne." Nije eleo da se seti. Sebe radi, upinjao se da objasni. "Zakon nema nikakve veze sa mnom. Ona ga je prekrila. Uostalom, ja... meni ne moe nita." "Bolje bi vam bilo da poverujete da moe. I bolje da me sasluate. Ne znam ta vam je, ali..." Prekinuo ju je. Bio je suvie blizu da se seti tog glasa. "Ne", ponovo je rekao. "Mene ne obavezuje. Ja sam - spolja. Odvojen. Meni ne moe nita. Zakon nije", zastao je na asak, tragajui kroz maglu za onim to je hteo da kae, "nije suprotan od Opaije." A onda je uprkos sebi prepoznao njen glas. Uprkos bestelesnoj neodreenosti telefonske linije, shvatio je ko mu govori. Elena. Munina poraza iscedila je iz njega otpor. "...ta govorite", govorila je. "Ja sam va advokat, Megan Roman. A ako mislite da vam zakon ne moe nita, onda me bolje sasluajte. Zato vas i zovem." "Da", bespomono je rekao. "Sluajte, gospodine Kovenante." Prestala je da sakriva bes. "Nije ba da mi se svia to sam va advokat. Trzam se od same pomisli na vas. No, dosad jo nisam ostavila klijenta, pa neu da ponem od vas. Saberite se i sasluajte me." "Da." Elena, tupo je jeao. Elena? ta sam ti to uinio? "Dobro. Evo kako stojimo. Taj... taj va nesreni izlazak u subotu uvee... doveo je stvari do vrhunca. To... jeste li morali da idete u noni klub, gospodine Kovenante? Zar ba u noni klub?" "Nisam hteo." Nije mogao da smisli bolje opravdanje. "Pa, ta je tu je. erif Liton se naotrio. Dali ste mu razlog da se okomi na vas. U nedelju uvee i jutros je razgovarao sa mnotvom ljudi. Ljudi sa kojima je bio u vezi govorili su sa drugim ljudima. Gradsko vee se sastalo u podne. Gospodine Kovenante, ovo se verovatno ne bi desilo da svima nije u seanju va poslednji dolazak u grad. I tada se puno prialo, ali uglavnom se sve stialo. Sada su se svi opet uznemirili. Ljudi trae da se neto preduzme. 1

Vee namerava da to i uini. Naa oprezna uprava izvrie komasaciju vae imovine. Farma 'Utoite' e verovatno postati zona za industrijsku gradnju. im se to desi, moraete da se selite. Verovatno e vam poteno platiti za imanje... ali u ovom okrugu neete moi da naete drugo prebivalite." "Ja sam kriv", rekao je. "Imao sam mo, a nisam znao kako da je upotrebim." Kosti su mu bile do sri ispunjene starom mrnjom i smru. "ta? Da li me sluate? Gospodine Kovenante, vi ste moj klijent - ma ta da to znai. Ne nameravam da stojim po strani i putam da vam se to deava. Bolesni ili ne, imate graanska prava kao i svako drugi. Postoje zakoni koji tite pojedince od... od proganjanja. Boriemo se. Sada hou", uprkos metalnim odjecima u telefonu razabrao je kako prikuplja snagu, "hou da doete u moju kancelariju. Danas. Razmotriemo situaciju, pronai emo nain da utiemo na odluku, ili emo podneti tubu, ili neto tree. Pretreemo sve detalje i napraviti plan. U redu?" Utisak namernog izlaganja opasnosti u njenom glasu za trenutak ga je dosegao. "Ja sam gubavac", rekao je. "Ne smeju me dirati." "Glavake e vas izbaciti! Prokletstvo, Kovenante, vi izgleda ne razumete ta se deava. Izgubiete svoj dom. Moemo se boriti - ali vi ste klijent i ne mogu da se borim bez vas." Od njene estine izgubio je zanimanje. Nejasna seanja na Elenu vitlala su se u njemu dok je govorio. "To nije dobar odgovor." Odsutno je sklonio slualicu sa uha i prekinuo vezu. Dugo je stajao i piljio u crni aparat. Neto u tom nepromenljivom obliku ga je podsealo na to da ga boli glava. Desilo mu se neto vano. Tek sad je uo advokata kako govori. Nedelja uvee i ovo jutro. Drvenasto se okrenuo i pogledao u zidni sat. Isprva nije mogao da usredsredi pogled; piljio je u njega kao da je slep. Konano je uspeo da razabere vreme. Popodnevno sunce u prozorima ga je potvrdilo. Spavao je vie od trideset sati. Elena, pomislio je. To na telefonu nije mogla biti Elena. Elena je mrtva. Njegova ker je mrtva. On je kriv za to. Osetio je iganje u elu. Bol mu je pulsirao u mozgu kao bolno blistavo svetlo. Sagnuo je glavu da bi ga nekako izbegao. Elena uopte nije postojala. Nikada nije postojala. Sve je to samo sanjao. Elena, zajeao je. Okrenuo se i oteturao ka krevetu. Dok se kretao, magla u mozgu postala je crvena. Kada je uao u spavau sobu, izbeio je oi pri pogledu na jastuk; zaustavio se. Jastunica je bila prekrivena crnim mrljama. Izgledale su kao trule, kao nekakva gljiva koja nagriza belu istou posteljine. Nagonski je podigao ruku ka elu. No, utrnuli prsti nita nisu otkrili. Bolest koja kao da mu je ispunila celu lobanju poela je da se smeje. Prazna utroba mu se grila od munine. Pritiskajui elo obema rukama, poao je, posrui, ka kupatilu. U ogledalu nad umivaonikom ugledao je ranu na elu. Za trenutak nije video sebe, nego samo ranu. Izgledala je kao guba, kao nevidljiva ruka gube koja mu stee kou na elu. Crna, skorena krv oiviavala je neravne ivice posekotine, delujui na bledoj koi kao duboka gangrena; krv i sukrvica su se cedili kroz pukotine u debelim krastama. Prosto je oseao infekciju kako mu se iri kroz lobanju pravo u mozak. Vreala mu je pogled kao da ve zaudara na bolest i groznu smrt. Strano drhtei, okrenuo je slavinu da napuni umivaonik. Dok je voda navirala, urno je prao ruke. No, prestao je kad je primetio prsten od belog zlata kako labavo stoji na domalom prstu. Setio se vrele moi koja je u njegovom snu pulsirala kroz taj metal. uo je Banora, krvnog gardistu koji mu je uvao ivot, kako vie: Spasi je! Mora! uo je sebe kako odgovara: Ne mogu! uo je povik Haila Troja: Gubave! Suvie si sebian da voli ikoga sem sebe. Trgao se kada se setio udarca koji mu je otvorio elo. Elena je umrla zbog njega. Ona nije ni postojala. Pala je u ponor, oajniki se borei sa prikazom Kevina Zemljoguba, koga je prizvala iz groba. Pala i poginula. ezlo zakona je izgubljeno. Trebalo je samo da podigne ruku pa da je spase. Ona uopte nije postojala. Sanjao ju je dok je leao onesveen od udarca glavom o stoi za kafu. Rastrzan izmeu suprotstavljenih uasa, zurio je u ranu kao da je to optuba protiv njega, dvosekla prijava. Vikala je na njega iz ogledala - proroanstvo bolesti privedeno je kraju. 2

Jeknuo je, okrenuo se i pourio do telefona. Petljao je sapunjavim, mokrim rukama dok je birao broj Doaninih roditelja. Moda je dola kod njih. Bila mu je ena; morao je da razgovara sa njom. Na pola okretanja broja zalupio je slualicom. Mogao je da je zamisli kako stoji pred njim, edna i zato surova. Sigurno veruje da je on odbio da razgovara kada mu je telefonirala u subotu uvee. Nee mu oprostiti zbog odbijanja na koje je bio primoran. Kako da joj kae da mu treba oprotaj, jer je pustio drugu enu da umre u njegovom snu? Pa ipak, trebao mu je neko - trebao mu je neko kome e zavapiti. Pomozi mi! Toliko je odmakao putem ka kraju lepre da vie nije mogao sam da se izvue. Nije mogao da pozove lekare iz leprozarijuma. Oni bi ga vratili u Luizijanu. Leili bi ga, obuavali i savetovali ga. Vratili bi ga u ivot kao da je njegova bolest jedini problem, kao da mudrost dosee samo do ispod koe - kao da su bol, aljenje i uas samo opsena, trikovi u ogledalu, nebitni u hromu, porcelanu i istim, belim, utirkanim bolnikim aravima i fluorescentnom svetlu. Prepustili bi ga nestvarnosti njegove strasti. Ustanovio je da promuklo iti, dahui kao da je vazduh u sobi suvie ustajao za njegova plua. Trebalo mu je... trebalo mu je... Grevito okreui brojeve, nazvao je informacije i zatraio broj nonog kluba u koji je otiao na pie u subotu uvee. Kad ih je dobio, javila se neka ena i rekla glasom punim dosade kako je Suzi Turston napustila klub. Pre nego to se setio da to pita, rekla mu je i gde pevaica ima sledei angaman. Ponovo je pozvao informacije, a onda mesto gde bi sada trebalo da nastupa Suzi Turston. Telefonistkinja u klubu ga je bez dodatnih pitanja povezala sa njenom garderobom. im je uo njen dubok, skitniki glas, promuklo je zabrzao. "Zato ste to uradili? Je li vas on nagovorio? Kako je uspeo? Hou da znam..." Grubo ga je prekinula. "Ko je to? Nemam pojma o emu, do avola, govorite. ta ste to sebi zamislili? Nemam ja nikakva posla sa vama." "Subota uvee. Uradili ste to u subotu uvee." "Brale, pojma nemam ni ko si. Nemam nita sa tobom. Hajde se malo nosi. Skini mi se sa telefona." "Jeste, u subotu uvee. On vas je nagovorio. Nazvali ste me 'Berek'." Berek Troprst - davni heroj iz njegovog sna. Ljudi u tom snu, ljudi Domaje, verovali su da je on ponovo roeni Berek Troprst - verovali su zato to mu je lepra odnela dva prsta sa desne ruke. "Onaj poludeli matori prosjak vam je rekao da me oslovite kao Bereka i vi ste to uinili." S druge strane je zavaladala duga tiina. "Oh, to si ti. Ti si onaj tip - ljudi u klubu su rekli da ima lepru." "Nazvali ste me Berek", zakretao je Kovenant kao da se gui u grobnom vazduhu kue. "Gubavac", dahnula je. "Prokletstvo! Mogla sam i da te poljubim. Brale, poteno si me uvrnuo. Strano lii na jednog mog drugara." "Berek", zareao je Kovenant. "ta...'Berek'? Pogreno si uo. Rekla sam 'Beret'. Beret Vilijams je moj prijatelj. Odavno se znamo. Od njega sam mnogo nauila. Stalno je bio bar trietvrt lud. Ionako je uvek izigravao klovna. Ba bi liilo na njega da doe da me slua, a da se ne javi. A ti si izgledao..." "On vas je nagovorio. Stari prosjak vas je naterao. Pokuava da mi napakosti." "Brale, ti ima lepru i u mozgu. Ne poznajem nikakvog prosjaka. Ionako imam dovoljno beskorisnih staraca. Hej, moda ti i jesi Beret Vilijams. Ovo lii na njegovu alu. Berete, proklet bio, ako mi smeta neto..." Kovenanta je opet spopala munina. Prekinuo je vezu i previo se napola. eludac mu je bio suvie prazan za povraanje; nije jeo punih etrdeset osam sati. Obrisao je znoj iz oiju utrnulim prstima i ponovo nazvao informacije. Poluosueni sapun sa prstiju poeo je da mu pee oi i magli vid dok je okretao dobijeni broj na drugom kraju zemlje. Kada je otar vojniki glas rekao "Ministarstvo odbrane", zatreptao je zbog vlage koja mu je ispunila oi kao da se stidi. "Dajte mi Haila Troja". I Troj je bio u njegovom snu. Tvrdio je da je stvaran, da potie iz stvarnog sveta, da nije tvorevina Kovenantove more. 3

"Hail Troj? Samo trenutak, gospodine." Kovenant je uo kratko ukanje papira. Onda se ponovo javio glas. "Gospodine, nemam na spisku nikoga pod takvim imenom." "Hail Troj", ponovio je Kovenant. "Radi u nekom vaem... u nekom vaem odeljenju za smiljanje. Imao je nesreu. Ako nije poginuo, dosad se sigurno ve vratio na posao." Vojni glas je izgubio na otrini. "Gospodine, ako je zaposlen tamo gde kaete, onda spada u zatieno osoblje. Ne bih vam mogao dati vezu sa njim, ak i da ga imam na spisku." "Samo mi ga dajte", zastenjao je Kovenant. "Razgovarae sa mnom." "Kako se zovete, gospodine?" "Ma, elee da me uje." "Moda hoe. Ipak moram da znam vae ime." "Oh, prokletstvo!" Kovenant je obrisao oi nadlanicom, a onda ponizno rekao. "Ja sam Tomas Kovenant." "Da, gospodine. Spojiu vas sa majorom Rolom. On e moi da vam pomogne." uo je prekopavanje, pa tiinu. U pozadini je naslutio niz metalnih otkucaja nalik na mrtvaki sat. Pritisak u njemu je rastao. Ranu na elu oseao je kao vrisak. Pritisnuo je slualicu na uvo i obgrlio se slobodnom rukom, ne bi li povratio samokontrolu. Kada je linija ponovo oivela, jedva se uzdrao da ne drekne. "Gospodine Kovenante", rekao je utiv, ulagivaki glas. "Ovde je major Rol. Ne moemo da pronaemo osobu sa kojom elite da govorite. Znate kako je, ovo je veliko odeljenje. Moete li mi rei neto vie o njemu?" "Zove se Hail Troj. Radi u nekom vaem odeljenju za smiljanje. Slep je." Rei su mu podrhtavale na usnama kao da se smrzava. "Slep, kaete? Gospodine Kovenante, pomenuli ste nesreu. Moete li mi rei ta se desilo sa tim Hailom Trojem?" "Samo mi dajte da priam sa njim. Je li tamo ili nije?" Major je malo oklevao. "Gospodine Kovenante, u naem odeljenju nema slepih ljudi. Moete li mi rei odakle vam ti podaci? Bojim se da ste vi rtva..." Kovenant je iznenada pobesneo i poeo da vie. "Pao je kroz prozor kad mu se zapalio stan i poginuo je! Nikad nije ni postojao!" Divljim trzajem je istrgao telefonski vod iz utikaa, okrenuo se i bacio aparat na zidni asovnik u dnevnoj sobi. Telefon je pogodio asovnik i pao na pod kao da je neosetljiv na povrede, ali asovnik se smesta raspao. "Mrtav je ve danima! Nikad nije ni postojao!" Obuzet besom, utnuo je i sruio stoi za kafu utrnulom, obuvenom nogom. Stoi se prevrnuo i razbio ram Doanine slike koja se nala na podu. Ponovo ga je utnuo i slomio mu jednu nogu. Preskoio je sofu i jurnuo do polica za knjige. Ruio ih je na pod jednu za drugom. Uredna soba gubavca za nekoliko trenutaka pretvorila se u pretei haos. Odmah je nastavio ka spavaoj sobi. Drhtavim prstima izvadio je perorez iz depa, otvorio ga i njime rasparao okrvavljeni jastuk. Dok je perje letelo kao zli sneg iznad kreveta i stoia, vratio je no u dep i izleteo iz kue. Poao je u umu iza farme, trei ka izdvojenoj kolibi u kojoj mu je bila kancelarija. Ako ne moe da govori o svojoj nevolji, moda e moi da je zapie. Dok je urio stazom, prsti su mu se ve pruali da iskucaju: pomozite mi pomozite pomozite pomozite! Ali kad je stigao do kolibe, ustanovio je da izgleda kao da je ve bio u njoj. Vrata su bila istrgnuta iz arki, a unutra su olupine pisaih maina leale razbacane usred haosa rasute dokumentacije i papira. Sve zajedno bilo je zamazano izmetom, a zaudaralo je i na mokrau. Isprva je piljio u sliku unitenja kao da ga je uhvatila amnezija. Nije se seao da je uinio ovo. U stvari, znao je da nije; ovo je bio vandalizam, napad na njega kao i poar u talama pre nekoliko dana ili nedelja. Neoekivana teta ga je zbunila. U jednom trenutku zaboravio je ta je upravo uinio u kui. Ja nisam nasilan ovek, tupo je pomislio. Nisam. A onda je skueni prostor kolibe skoio na njega sa svih zidova. Grudi mu je stegao oseaj guenja. Po trei put je poeleo da povrati, ali nije mogao. Daui kroz stegnute zube, pourio je u umu. Prvo je besciljno lutao, vodei upljine u kostima to je dublje mogao u umu, elei jedino da pobegne. Kada je predveerje ispunilo bregove i staze sumrakom, usmerio je korake ka gradu. Pomisao na 4

ljude privlaila ga je kao mamac. Dok se spoticao kroz proleno vee, srce su mu stegle udne, nerazumne navale nade. Povremeno bi pomislio da bi ga umirio prizor obinog lica, bez optuujueg izraza - da bi to dovelo pod kontrolu krajnosti poloaja u kome se naao. Bojao se da ugleda takvo lice. Ne bi mogao da podnese saznanje o mentalnom zdravlju takve osobe. Ipak se neravnomerno kretao kroz umu, kao leptir koji lepra u napola voljnoj elji za smru. Nije mogao da odoli hladnoj sireni ljudi, mamljenju i bolu svoje obine smrtne krvi. Pomozite! Trzao se kad god bi ga pogodila surova nada. Pomozite mi! No, kad se pribliio gradu - kad je izbio iz ume iza ratrkanih starih kua koje su zatitniki okruavale poslovno srce malog grada - nije smogao hrabrosti da prie blie. Jasno osvetljeni prozori, verande i prilazi delovali su neprolazno; morao bi da podnese suvie osvetljenja, suvie izlaganja da bi stigao do vrata, pa doekali ga dobrodolicom ili ne. No je bila jedini preostali pokriva njegove strane ranjivosti. Jeei od osujeenosti i potrebe, pokuao je da primora sebe na korak napred. Kretao se od kue do kue, traei neku, ma koju, koja bi mu ponudila makar najmanju mogunost utehe. Ali svetla su ga odbijala. Strahu koji ga je zadravao pridruila se i svest o nepristojnosti postupka uznemiravanja nespremnih ljudi u njihovom roenom domu. Nije mogao da se natura mukarcima i enama koji su iveli u utoitu iza bletavila. Nije mogao da podnese teinu novih rtava. Na taj nain - saginjui se i unjajui po ivicama zajednice kao zaludni duh, vampir nesposoban da prepada - proao je kraj kua i otiao kao to je i doao, isprekidanim putem do farme "Utoite" kao suvi list, troan do lomljivosti i pogodan za vatru. Tokom sledea tri dana ponekad bi poeleo da spali kuu, da je preda vatri - da je pretvori u lomau ili grobnicu svoje neisti. Mnogo ee, u manje divljanim raspoloenjima, eleo je da prosto presee vene - da ispusti krv i pusti da sa njom otee i njegova spora beda. No, nije mogao da skupi hrabrosti ni za jedno od toga. Rastrzan izmeu razliitih uasa, kao da je izgubio mo odluivanja. Ono malo snage volje to mu je ostalo troio je na odricanje od hrane i poinka. Uzdravao se od hrane zato to je jednom ve gladovao i ta glad mu je pomogla da se provue kroz umu samoobmana do saznanja koliko je uasno to to je uinio Leni, Eleninoj majci. Sada je hteo da postigne isto; eleo je da presee sve izgovore, opravdanja, stranputice i odbrane i da se suoi sa svojim stanjem u najgorem izdanju. Ako ne uspe u tome, svaki zakljuak do kojeg doe bie izdan od roenja, kao Elena, zbog njegove nesposobnosti da zakljuuje i razumeva. Borio se sa dubokom potrebom za odmorom zato to se bojao onoga to bi mu se moglo desiti u snu. Shvatio je da neduni ne spavaju. Krivica poinje u snovima. Nijedno odricanje ga nije nadmailo. Munina koja ga je neprestano vrebala u dubini eluca pomogla mu je da ne jede. Ni groznica zbog poloaja u kome se naao nije ga naputala. Drala ga je i uljala kao oklop; kao da mu je ojedala duu. Kad god bi mu zapretio nedostatak volje, izleteo bi iz kue kao zalutali vetar i miljama bi peaio po breuljcima uz i niz umovite obale Pravednikog potoka. A kad ne bi mogao da se razdrma kretanjem, ispruio bi se po izlomljenom nametaju u dnevnoj sobi, tako da mu bude neudobno, pa da ne zaspi dovoljno duboko za sanjanje. Za to vreme nije se niim starao o svojoj bolesti. Potpuno je zanemario VPE - vizuelni pregled ekstremiteta, od ega je zavisila njegova borba protiv lepre - i ostale navike samozatite, jer su izgubili svako znaenje. Nije uzimao lekove koji su jedno vreme spreili irenje bolesti. elo mu se zagnojilo; hladna utrnulost ga je nagrizala, napredujui uz nerve na akama i stopalima. Prihvatio je takve stvari, prenebregavao je opasnost. Bilo je prigodno; zasluio je to. Ipak, svake veeri zapadao je u isto grozniavo raspoloenje. U veernjem sumraku potreba za ljudima postajala je nepodnoljiva; izlazio je, pljujui i steui zube, u spoljni mrak oko kunih svetala u gradu. Jedno vee za drugim, pokuavao je da prie vratima kue, bilo koje kue. No, nije mogao da sakupi dovoljno hrabrosti da se priblii svetlu. Ljudi nadohvat ruke oko njega ostali su jednako nedostini kao da ive u nekom drugom svetu. Svake veeri se, odbaen, vraao u drutvo nezaleenog ispoljavanja svoje bolesti - i pulsirajueg bola koji mu je ispunjavao lobanju, jer se infekcija ela irila. Elena je umrla zbog njega. Bila mu je ker i voleo ju je. Ipak ju je poslao u smrt. Nikad nije ni postojala. Nije mogao da nae pravi odgovor. A onda, u etvrtak uvee, njegov pad se prekinuo. Tokom uzaludnog lutanja postao je svestan zvukova u tamnom vetru. Ton se dizao i sputao kao glas u oratorijumu, a u pauzama je uo pevanje. 5

Bestelesni u mraku, glasovi su nosili neujednaen prizvuk aljenja, kao da pozivaju na okupljanje ukletih dua - stihovi i hor koji su odgovarali jedni drugima na tugu. Elena je bila peva, ker u porodici pevaa. Nespretno se probijajui kroz mrano predgrae, pratio je nejasnu tugu melodije. Vodila ga je pored kua, oko grada, niz put, do golog polja koje je sluilo za parade kad god bi grad slavio neki nacionalni praznik. Nekoliko ljudi jo je urilo ka polju kao da kasne, a Kovenant ih je izbegao hodajui pored puta. Kad je stigao na poljanu, video je veliki ator. Stranice su bile podignute, tako da se iz njega irila iva svetlost. ator je bio pun ljudi. Upravo su seli na klupe posle pevanja, a nekoliko razvodnika je upuivalo zakasnele na poslednja slobodna sedita. Klupe su bile postavljene u gusto zbijenim redovima oko iroke bine u prednjem delu atora i tu su sedela tri oveka. Pred njima je stajala masivna govornica, a iza njih improvizovani oltar, urno sklepan od borovih dasaka i sumorno ukraen sa nekoliko nakrivljenih svea i tmurnim, ofucanim zlatnim krstom. Kad su se ljudi smestili na klupe, jedan od onih na bini - nizak i nabijen, obuen u crno odelo i belu koulju - ustao je i stao za govornicu. "Pomolimo se", rekao je zvunim, ubedljivim glasom. Svi prisutni su sagnuli glave. Kovenant je tamah hteo da zgaeno ode, ali tiha smirenost ovekovog glasa ga je zadrala. Nevoljno ga je sluao kako se sklopljenih ruku tiho moli za govornicom. "Dragi Isuse, Boe i Spasitelju - molim ti se, pogledaj due koje su se ovde okupile. Pogledaj u njihova srca, Gospode - vidi bol, patnju, usamljenost, tugu - da, i greh - i glad za Tobom u njihovim srcima. Utei ih, Gospode. Pomozi im, isceli ih. Naui ih miru i udu koje donosi molitva pravom imenu Tvojem. Amin." Ljudi su odgovorili u horu. "Amin." ovekov glas privukao je Kovenanta. Naslutio je u njemu neto to je zvualo kao iskrenost, kao obino saoseanje. Nije bio siguran; kao da je u snovima nauio koliko malo zna o iskrenosti. Ali nije otiao. Dok su ljudi podizali glave posle molitve, oprezno se pribliavao svetlu i doao dovoljno blizu da proita veliki natpis postavljen kraj puta. USKRNJE HODOAE ZA ZDRAVLJE Dr Sem B. Donson preporoditelj i iscelitelj od danas pa samo do nedelje Na bini je za govornicom stajao drugi ovek. Nosio je sveteniki okovratnik, a oko vrata mu je visio srebrni krst. Podigao je teke naoari koje su mu skliznule niz nos i osvrnuo se po okupljenima. "Osobita mi je ast", rekao je, "da pozdravim doktora Donsona i Metjua Logana. Oni su poznati u celoj zemlji po divnim bogosluenjima radi duhovnih potreba ljudi kao to smo mi. Ne moram vas podseati na to koliko nam je potreban preporod - koliko je mnogo onih meu nama koji treba ponovo da otkriju mo vere, naroito sada, pred Uskrs. Doktor Donson i gospodin Logan e nam pomoi da se vratimo u beskrajnu milost Boiju." Ponovo je ustao onaj niski u crnom. "Hvala, gospodine", rekao je. Svetenik je zastao, a onda napustio govornicu kao da je oteran - prekinut na samom poetku ulagivakog uvoda - a dr Donson je mirno nastavio. "Prijatelji, evo mog dragog brata po Hristu, Metjua Logana. uli ste njegovo divno, divno pevanje. Sada e vam itati Re Boiju. Brate Logane." Kad je priao govornici, Metju Logan se itavim ogromnim telom nadneo nad dr Donsona. Iako je izgledao kao da uopte nema vrat, glava posaena na iroka ramena bila je bar pola jarda iznad njegovog kolege. Dostojanstveno je listao debelu crnu Bibliju na govornici, naao ono to je eleo i sagnuo glavu da bi itao kao da se klanja Rei Boijoj. Poeo je bez uvoda. "'Ako povrgnete uredbe moje i dui vaoj omrznu zakoni moji i raskinete zavjet moj, i ja u vama uiniti ovo: pustiu na vas strah, suhu bolest i vruicu, koje e vam oi iskvariti i duu ucvijeliti; i zaludu ete sijati sjeme svoje, jer e ga jesti neprijatelji vai. I okrenuu lice svoje na suprot vama, i sjei e vas neprijatelji vai, i koji mrze na vas bie vam gospodari, i bjeaete kad vas niko ne tjera. Uiniu da nebo nad vama bude kao gvoe, a zemlja vaa kao mjed. Snaga e se vaa troiti uzalud, jer zemlja vaa nee raati roda svojega, i drveta po zemlji nee raati roda svojega. 6

Ako mi uzidete na suprot i ne htednete me sluati, dodau vam sedam puta vie muka prema grijesima vaim. Pustiu na vas zvijeri poljske, koje e vam djecu izjesti i stoku potrti i vas umaliti, i opustjee putovi vai. I ja u vama ii na suprot, i pustiu na vas ma, koji e osvjetiti moj zavjet; a kad se sleete u gradove svoje, tada u pustiti pomor meu vas, u biete predani u ruke neprijatelju.'" Dok je Metju Logan reao rei, Kovenant je osetio da ga zahvata njihova arolija. Obeanje kazne ga je pogodilo u srce; uhvatilo ga je u klopku kao da je ekalo u zasedi njegovu sivu, usukanu duu. Ukoeno, nesvesno, poao je ka atoru kao da ga sama kletva privlai. "'A ako me ni tako ne stanete sluati, nego mi uzidete na suprot, i ja u vama s gnjevom ii na suprot, i sedam puta vema karau vas za grijehe vae. I jeete meso od sinova svojih, i meso od keri svojih jeete. Mrzie moja dua na vas. Obratiu gradove vae u pusto, i razoriu svetinje vae, a vas u rasijati po narodima, i uiniu da vas gone s golijem maem; i zemlja e vaa biti pusta i gradovi vai raskopani. Tada e zemlji vaoj biti mile subote njezine za sve vrijeme dokle bude pusta'" Kovenant se zavukao pod ivicu atora i naao se kraj razvodnika u zadnjem delu atora. Razvodnik ga je nepoverljivo odmerio, ali nije ni pokuao da mu pronae sedite. Visoko na bini sa druge strane Metju Logan je stajao kao divlji patrijarh koji sputa odmazdu na pognute, ranjive glave ispod sebe. Kletva je pokrenula oluju u Kovenantu i on se uplaio da e kriknuti pre nego to se zavri. No, Metju Logan je tu zastao i ponovo prolistao Bibliju. Kad je naao novo mesto, proitao je znatno tie: "'Ko god, stoga, jede hljeb i pije au Gospodnju nedostojno, bie kriv to huli na krv i meso Gospodnje. Svako ko jede i pije ne tujui Gospoda svojega, taj jede i pije osudu nad sobom. Zato mnogi od vas bijahu slabi i bolesni, a neki i umree. Ako vaistinu procenimo sebe, nee nam se suditi nad glavama naim. Kada nam Gospod bude sudio, biemo isti i neemo deliti sudbinu sveta ostalog.'" Odluno je zaklopio Bibliju i mirno se vratio na svoje mesto. Dr Sem B. Donson se smesta naao na nogama. Sada je prosto zraio energijom; jedva je ekao da pone sa govorom. Vilice su mu podrhtavale od uzbuenja kad se obratio publici. "Prijatelji, kako su divne rei Boije! Kako brzo stiu do srca. Kako tee bolesne, poniene, slabe. I kako lako nagone i najistije da se trgnu. Sluajte, prijatelji! Sluajte re iz Apokalipse: 'ednome u dati iz izvora vode ive za badava. Koji pobijedi, dau mu sve, i biu mu Bog, i on e biti moj sin. A straljivcima i nevjernima i poganima i krvnicima, i kurvarima, i vraarima, i idolopoklonicima, i svima laama, njima je dijel u jezeru to gori ognjem i sumporom; koje je smrt druga.' udesne, udesne rei Boije. Ovde u jednom kratkom odlomku usmo dve velike pouke Biblije, Zakon i Molitvu, Stari Zavet i Novi. Brat Logan vam je itao najpre iz Starog Zaveta, iz dvaseset estog poglavlja tree knjige Mojsijeve. Jeste li ga uli, prijatelji? Jeste li ga sasluali uima srca svojega? To je bio glas Boga, svemoguneg Boga. On se ne prenemae reima, prijatelji. On ne ide izokola. On ne krije stvari finim reima i otmenim jezikom. Ne! On kae: ako budete greni, ako krite moje zapovesti, prepau vas i razboleti. Ogoliu zemlju i poslau vam bolest i pomor. A ako i dalje budete greni, nainiu od vas ljudodere i bogalje. 'Tada e zemlji vaoj biti mile subote njezine za sve vrijeme dokle bude pusta'. A znate li kakav je Zakon Boiji, prijatelji? Kratko u vam ga rei reima Apokalipse. 'Ne budi plaljivac, ni nevernik, ni neist'. Da ne govorimo o ubistvu, preljubi, vraanju, idolatriji, laima. Svi mi ovde smo dobri ljudi. Mi ne radimo takve stvari. Ali jeste li se ikada uplaili? Jeste ikada makar malo posumnjali u svoju veru? Jeste li ikada propustili da ostanete isti u srcu i umu? 'Tada e zemlji vaoj biti mile subote njezine za sve vrijeme dokle bude pusta.'" Apostol Pavle naziva ma maem. On kae 'Zato mnogi od vas bijahu slabi i bolesni, a neki i umree'. Ali Isus ide dalje. On kae 'Idite od mene, prokletnici, u oganj vjeni spremljen za avola i anele njegove.' ujem li to da se neki bune? ujem li neke od vas kako kau sebi 'Niko ne moe biti toliko dobar. Ljudi smo. Ne mogu biti savren'. U pravu ste! Naravno, u pravu ste. Ali Zakon gospodnji ne mari za vae izgovore. Ako ste hromi, ako imate artritis, ako slepite ili vam srce otkazuje, ako ste bogalji, ako imate multipleks sklerozu ili dijabetes ili bilo koju od kienih rei za greh, budite sigurni da je na vama kletva Boija. Ali ako ste zdravi, nemojte misliti da ste bezbedni! Samo imate sreu to Bog nije reio da vam 's gnjevom ide na suprot'. Ne moete biti savreni, prijatelji, a Zakon ne mari koliko ste se trudili. Umesto da govorite sebi kako ste zbilja pokuavali, sluajte Bibliju. Stari Zavet vam kae jasno kao dan 'Gubavac oboleli nosie odjeu iscepanu i kose na glavi putene i pokrie usnu gornju i vikae - prokaen, prokaen'."

Sada je potpuno zaokupio publiku. Kruni odjek njegovog glasa ih je sve skupio u sloenu grupu smrtnosti i slabosti. ak se i Kovenant zaboravio, zaboravio je da je uljez u atorskom svetilitu; uo je toliko linih stvari u propovedi da nije mogao odoleti. Bio je spreman da poveruje da je proklet. "Ah, prijatelji", nastavljao je dr Donson, "mraan je onaj dan u kome nas zadesi bolest, kada bol ili gubitak ili liavanje dou po svoje, kada ne moemo vie da se pretvaramo kako smo isti. Ali nisam vam jo rekao o molitvi. Seate li se da je Hrist rekao 'onaj ko izgubi ivot svoj za mene nai e ivot vjeni'? Seate li se da je sveti Pavle rekao 'Kada nam Gospod bude sudio, biemo isti i neemo deliti sudbinu sveta ostalog.' Jeste li uli svetog Jovana kako u Apokalipsi kae 'Koji pobijedi, dau mu sve, i biu mu Bog, i on e biti moj sin'? To je druga strana, prijatelji. Zakon je samo polovina svete poruke Boije. Druga polovina je istota, oprotaj, naslee, isceljenje - milost koja pristaje pravednom Bogu. Treba li da vas podsetim kako je Sin Boiji izleio svakoga ko ga je zamolio? ak i gubavce? Treba li da vas podsetim da je On visio na krstu podignutom u bedi i sramu da bi platio cenu naeg greha umesto nas? Treba li da vas podsetim da su klinovi probili njegove ake i stopala? Da mu je koplje probolo bok? Da je bio mrtav tri dana? Mrtav i u paklu? Prijatelji, on je to uinio iz samo jednog razloga. Zato da plati za sve nae kukavike, nevernike, neiste sabate, tako da moemo biti isceljeni. I svi vi moete biti isceljeni ako verujete u to, i prihvatate to, i volite Gospoda zbog toga. Sve to treba jeste da ponovite kao ovek ije dete je umiralo: 'Ja verujem; pomozi neverovanju mojemu!' Samo pet rei, prijatelji. Ako one dolaze iz srca, dovoljne su da se njima zadobije carstvo pravednih." Kao na znak, ustao je Metju Logan i poeo tiho da peva "Blagoslovena sigurnost, Isus je moj". Dr Donson je sklopio ruke. "Molite se sa mnom, prijatelji", rekao je. Sve glave u publici su se smesta sagnule. I Kovenant se pognuo, ali rana na elu ga je u tom poloaju strano pekla. Ponovo je podigao pogled ba kad je dr Donson nastavio. "Zatvorite oi, prijatelji. Iskljuite susede, decu, roditelje, supruge. Iskljuite sve to bi vas omelo. Pogledajte unutra, prijatelji. Pogledajte duboko u sebe i vidite bolest koja je tamo. Sluajte glas Boiji kako govori. 'Izmerih ti teinu, i videh da si potrebit.' Molite se sa mnom u svojim srcima. Isuse dragi, ti si jedina nada naa. Samo tvoja boanska milost moe izleiti bolest od koje kopni naa hrabrost, truli koren nae vere i koja nas kalja u oima tvojim. Polaemo srca naa pred tebe, Gospode. Pomozi nam da smognemo hrabrosti za tih pet tekih, tekih rei. 'Ja verujem; pomozi neverovanju mojemu!' Molimo ti se, Gospode Boe, daj nam hrabrosti da budemo isceljeni." Bez stanke je rairio ruke nad publikom i nastavio. "Oseate li njegov duh, prijatelji? Oseate li ga u svojim srcima? Oseate li prst njegovog pravednitva kako dotie bolesno mesto na vaoj dui i telu? Ako oseate, istupite napred, sada, i pustite me da se molim sa vama za zdravlje." Pognuo je glavu u nemoj molitvi dok je ekao da pokajnici slede njegov poziv. Kovenant se smesta uputio ka platformi. Razvodnik je nainio neodluan pokret kao da e ga zaustaviti, a onda se povukao kad je nekoliko prisutnih podiglo pogled. Kovenant je grozniavo proao celom duinom atora, uspeo se na binu uz grube drvene stepenice i zaustavio se pred dr Donsonom. Oi su mu gorele. "Pomozite mi", promuklo je apnuo. ovek je bio nii nego to je izgledalo izdaleka. Crno odelo bilo je usjajeno, a koulja prljava od duge upotrebe. Bio je neobrijan; krute, prosede ekinje prekrivale su mu vilice i obraze. Imao je nesiguran izraz lica - gotovo blizak strahu - kad se Kovenant postavio pred njega, ali to je brzo prikrio blagou. "Da ti pomognem, sine?" zvonko je rekao. "Samo Bog moe da ti pomogne. Ali ja u rado dodati svoje molitve uzviku svakog pokajnikog srca." vrsto je poloio ruku Kovenantu na rame. "Klekni, sine, i moli se sa mnom. Zajedno emo zamoliti Boga za pomo." Kovenant je eleo da klekne, eleo je da se potini vrstoj aroliji glasa i ruke doktora Donsona, ali kolena su mu bila ukoena od urbe i praznine. Bol u elu goreo je kao da mu kiselina nagriza mozak. Oseao je da e se onesvestiti ako se sagne. "Pomozite mi", ponovo je apnuo. "Ne mogu da podnesem." Lice dr Donsona se uozbiljilo im se Kovenant odupro. "Da li si se pokajao, sine?" ozbiljno je upitao. "Jesi li naao bolesno mesto, greh u svojoj dui? Da li istinski udi za boanskom milou Svemogueg?" "Bolestan sam", odgovorio je Kovenant kao da odgovara u litaniji. "Poinio sam zloin." "Da li se kaje? Moe li izgovoriti onih pet tekih rei sa iskrenim bolom u srcu?" Kovenentu se odjednom zgrila vilica. Kroz stegnute zube je rekao kao da jeca. "Pomozi mojem neverovanju." 8

"Sine, to nije dovoljno. Zna da to nije dovoljno." Ozbiljnost dr Donsona prerasla je u pravedni gnev. "Ne usuuj se da izaziva Boga. Kaznie te venim prokletstvom. Da li veruje? Da li veruje u zdravlje Boga jedinog?" "Ja..." Kovenant se borio da pomeri vilice, ali zubi su mu bili stegnuti kao da ih je oaj stopio u jedno. "Ja... ne verujem." uo je kako Metju Logan prekida pesmu. Nagli muk mu je odjeknuo u uima kao poruga. Bedno je dahnuo: "Ja sam gubavac." Po radoznalim licima punim iekivanja u prvim redovima publike video je da ga ljudi nisu uli, da ga nisu prepoznali. Nije se iznenadio; oseao je da su ga opsene uinile neprepoznatljivim. ak i u davna, zdrava vremena nije se mnogo druio sa religioznim sugraanima. No, dr Donson ga je uo. Oi su mu se pretei iskolaile i progovorio je tako tiho da ga je i Kovenant jedva uo. "Ne znam ko te je nagovorio na ovo, ali nee ti uspeti." Jedva da je za trenutak zastao pre nego to je ponovo progovorio tako da ga i narod pod atorom uje. "Nesrenie, ti si van sebe. Ta posekotina je inficirana i sigurno ima groznicu." Glas za publiku bio je pun saoseanja. "Srce me boli zbog tebe, sine. Bie potrebna velika mo molitve da se tvoj um oisti tako da glas Boiji dopre do tebe. Brate Logane, hoete li da odvedete ovog sirotog bolesnika u stranu i molite se sa njim? Ako Bog blagoslovi vae napore i oslobodi ga groznice, moe se vratiti po pokajanje." Krupne ake Metjua Logana su mu se sklopile oko miica kao kleta. Zabio je prste u miie kao da eli da mu slomi kosti. Prosto je odgurao Kovenanta napred, skoro ga sneo niz stepenice, pa du prolaza. uo je dr Donsona kako govori iza njega. "Prijatelji, hoete li mi se pridruiti u molitvi za ovu sirotu napaenu duu? Hoete li da pevate i molite se sa mnom za njegovo isceljenje?" Metju Logan mu je aputao na uvo. "Nismo jo pokupili priloge. Ako nas iim prekine, polomiu ti obe ruke." "Ne diraj me!" zareao je Kovenant. Grmaljevo ponaanje je otvorilo izvor gneva koji je dugo bio zapeaen u njemu. Pokuao je da se otme iz Loganovog stiska. "Dalje ruke od mene." Utom su stigli do kraja prolaza i provukli se ispod ivice atora napolje, u no. Logan je bez ikakvog napora odbacio Kovenanta od sebe. Kovenant se sapleo i pao pravo u prainu na poljani. Kada je podigao pogled, grmalj je stajao podboen, kao tamni div sa svetlou atora iza lea. Kovenant se bolno uspravio na noge, pribrao ono malo dostojanstva to mu je ostalo i otiao. Dok se spoticao po tami, uo je ljude kako pevaju Blagoslovena sigurnost, a onda se javio patetini deiji glas. "Gospode, hrom sam! Isceli me!" Kovenant je pao na kolena i zgrio se od gaenja. Potrajalo je dok nije smogao snage da se podigne i pobegne od okrutne pesme. Poao je kui glavnom ulicom, izazivajui ljude iz grada da ga jo vie povrede. No, sve radnje su bile zatovrene i ulica je bila pusta. Hodao je kao talas tame pod bledim ulinim osvetljenjem, kraj visokih, nadmonih divova na stubovima pred sudnicom - i neuznemiren je stigao do kraja grada na putu prema farmi "Utoite". Dve milje do farme preao je kao i sve etnje - mereno ritmom koraka, nejednakim mehanikim ritmom nalik na kucanje suvie navijenog asovnika. Glavna opruga za kretanje bila je odve zategnuta; okretala se prebrzo, urei da se ispravi. No, desila se promena u sili koja ga je vodila. Setio se mrnje. Kad je konano stigao do dugakog prilaznog puta ka farmi, po glavi je preturao divlje planove osvete. Pod hladnim svetlom zvezda video je teak dak naslonjen na potansko sandue. Tek posle nekoliko trenutaka setio se da je u daku hrana; lokalna bakalnica mu je isporuivala hranu dvaput nedeljno radije nego da se izloe riziku njegovog linog dolaska u kupovinu. Jue - u sredu - bio je dan za isporuku. Bio je toliko obuzet svojim upornim gladovanjem da je potpuno zaboravio na to. Podigao je dak, ne razmiljajui zato se uopte trudi, i poneo ga prilazom ka kui. Kada je zavirio u dak pod jasnim kuhinjskim svetlom, ustanovio je da je poeleo da jede. Osveta zahteva snagu; nije mogao niim da uzvrati svojim muiteljima ako bude bio preslab da se uspravno dri. Izvukao je iz vree paket ilera. Pakovanje je bilo malo zacepljeno na jednom kraju, ali nije obratio panju na otvor. Pocepao je celofan i bacio ga u stranu. Ileri su bili suvi i krti od izloenosti vazduhu. Uzeo je jedan i stavio ga na dlan, pa se zagledao u njega kao da je to lobanja koju je opljakao iz nekog starog groba. Smuilo mu se od 9

gledanja u hranu. Deo njega je udeo za istom smru od gladi i oseao je da ne moe da podigne ruku, da ne moe da zapone odluku o osveti. Naglo je podigao iler do usta i zagrizao. Neto otro mu se zaglavilo izmeu donje usne i gornjih desni. Duboko ga je zaseklo pre nego to je sigao da prekine grizenje. estoki udar bola mu se zario u lice. Jeknuo je i izvukao iler. Bio je pokriven krvlju. Krv mu je tekla niz bradu kao pljuvaka. Obema rukama je prelomio iler i naao u njemu stari ilet. Isprva je bio suvie zapanjen da reaguje. Zarala otrica izgledala je nerazumljivo; nije mogao da veruje da mu iz usta lije krv po rukama i podu. Tupo je pustio da mu iler ispadne iz prstiju. Okrenuo se i poao u haos rasturene dnevne sobe. Nesvesno je pogledao Doaninu sliku. Leala je licem navie pod ostacima stoia za kafu, a staklo u okviru bilo je prekriveno mreom pukotina. Gurnuo je stoi u stranu i podigao sliku. Doana mu se smeila iza pukotina kao da je uhvaena u mreu smrtnosti, a ne zna za to. Poeo je da se smeje. Poeo je tiho, ali uskoro je preao u divlji grohot. Voda mu je tekla iz oiju kao suze, ali i dalje se smejao, smejao se kao da e pui. Pri tom mu je krv prskala po rukama i Doaninoj slici i unitenoj sobi. Naglo je bacio sliku i pobegao od nje. Nije hteo da Doana vidi njegovu histeriju. Divlje se smejui, izjurio je iz kue u umu, jer iako je izgubio kontrolu nad sobom, bio je reen da se slomi to dalje od farme "Utoite". Kad je stigao do Pravednikog potoka, okrenuo se i poao uzvodno u brda, daleko od opasne privlanosti ljudi - onoliko brzo koliko su mu dozvoljavala utrnula, nespretna stopala - i celim putem se oajniki smejao. U nekom trenutku tokom noi se spotakao; kad se naao na zemlji, naslonio se na drvo da se malo odmori. Istog asa je zaspao i probudio se tek kad mu je jutarnje sunce zasijalo pravo u lice. Neko vreme nije mogao da se seti ko je i gde je. Vrela bela sunana svetlost spalila je sve to je imao u umu; oi su mu bile toliko zasenjene da nije razabirao okolinu. No, kad je uo piskavi krik straha, poeo je da se kikoe. Bio je preslab da se glasno smeje, ali kikotao se kao da je to jedino to mu je ostalo. Piskavi krik se ponovio. Podstaknut time, uspeo je da se glasnije nasmeje i poeo je da se uspravlja na noge. Od tog napora je oslabio. Morao je da prekine smeh kako bi doao do vazduha. Onda je ponovo uo krik; deiji krik uasa. Oslonio se na drvo i osvrnuo, kiljei kroz zaslepljenost suncem da bi nazro mejasne oblike drvea. Postepeno je uspeo da progleda. Nalazio se visoko na brdu u umi. Veina grmlja i grana propupela je zelenim prolenim liem. Nekoliko jardi odatle Pravedniki potok veselo je uborio niz kamenitu padinu i lunjao kroz drvee kao vedra srebrna traka. Pretean deo padine brda ispod njega bio je bez grmlja zbog kamenitog terena; nita mu nije zaklanjalo pogled nanie. Pogled mu je privukla mrlja boje u podnoju brega. S naporom je usmerio oi ka njoj. Ugledao je tkaninu, svetloplavu haljinu na detetu - devojici od moda etiri ili pet godina. Stajala je napola okrenuta ka njemu, lea pritisnutih uz crno, pravo deblo sruenog drveta. Izgledalo je kao da pokuava da se zavue u drvo, ali je neosetljivo deblo ne puta unutra. Sada je neprekidno vritala, a njen glas je preklinjao agoniju u njegovom umu. Dok je ciala, uasnuto je piljila u zemlju dve-tri stope pred sobom. Kovenant za trenutak nije video u ta devojica gleda, a onda je uhvatio tihi zveckavi zvuk i razabrao zlokobno smee kretanje zvearke. umska zvearka bila je sklupana na manje od jarda od golih nogu devojice. Glava joj se klatila kao da trai savreno mesto za napad. Sada je prepoznao njen uas. Pre nego to je uspeo da preko skorene krvi na usnama prevali uzvik, odgurnuo se od drveta i potrao nizbrdo. Strmina je izgladala beskonano dugaka, a Kovenantove noge nisu imale snage da ga podupru. Pri svakom koraku nanie miii su mu podrhtavali i gotovo je padao na kolena. No, drao ga je detetov nepodnoljivi strah. Nije gledao u zmiju. Zalepio je pogled za njene gole listove i usredsredio se na potrebu da stigne do nje pre nego to se zubi zvearke zariju u njih. Ostatak devojice samo je nejasno razabirao, kao da nije ni postojala osim onog to je u opasnosti. Svaki drhtavi krik ga je preklinjao da pouri.

10

Ali pri tom nije pazio na oslonac. Pre nego to je preao pola razdaljine, spotakao se i glavake sruio ni brdo, tumbajui se i udarajui po otrom kamenju. Za trenutak je uspeo da se zatiti rukama, ali onda je lupio pljotimice glavom o irok kamen na padini. Izgledalo mu je da propada u kamen, kao da mu lice zaranja u tamu. Tamna povrina stene se prelila preko njega kao talas; mogao je da oseti kako uranja u granitno srce stene. Ne! kriknuo je. Ne! Ne sada! Odupirao se svakim atomom snage, ali bio je nadvladan. Potonuo je u njega kao da se davi u kamenu. 2. SIN VARIOLOV Vrhovni poglavar Mhoram sedeo je u svojim privatnim odajama duboko u Veselkamenu. Jednostavni zidovi od srca kamena oko njega bili su toplo osvetljeni malim posudama obluka postavljenim u svakom uglu, a naokolo se irio slabi miris svee iskopane zemlje iz oganj-kamena znanstva. Ipak je oseao neprirodnu zimu koja je vladala zemljom. Uprkos odvanim vatrama koje su svuda posejali zubljonoe i obluari Poglavarevog Konaka, otra jeza se primetno uvlaila kroz planinski granit grada. Vrhovni poglavar Mhoram ju je oseao. Mogao je da oseti njen uticaj na raspoloenje Konaka kojeg su sagradili dinovi. Veselkamen se gotovo neprimetno grio od hladnoe. Prvi prirodni znaci prolea ve su kasnili itav meseev ciklus. Sredinja no prolea dolazila je za etrnaest dana, a Domaja je jo bila okovana ledom. Oko klinasto oblikovane planinske zaravni Konaka nije bilo mnogo snega; vazduh je bio suvie hladan za sneg. Napadao je Veselkamen neravnomernim, neobinim vetrom sa istoka, bacajui tanak sloj snega preko breuljaka u podnoju, zaslepljujui sve prozore Konaka debelim slojevima inja i zarobljavajui ledom jezero u podnoju Steg-vodopada. Mhoram nije morao da nanjui Opaiju koja je bacala taj vetar preko Domaje - i bez toga je znao odakle potie. Dolazio je iz Pustog Grobita, Kletnikovog tabora. Dok je sedeo u svojim odajama, nalaken na kameni sto i brade naslonjene na dlan, Vrhovni poglavar bio je svestan da vetar huji i kroz njegove misli. Pre deset godina rekao bi da je to nemogue; prirodni ritmovi vremena u Domaji ne mogu biti tako unakaeni. ak i pre pet godina, poto je imao vremena da ponovo i ponovo razmilja o gubitku ezla zakona, sumnjao bi da Kamen Zlozemlja moe doneti toliko moi poglavaru Kletniku. No, sada je vie znao i bolje razumeo. Boj Vrhovnog poglavara Elene protiv mrtvog Kevina Zemljoguba odigrao se pre sedam godina. ezlo zakona je u borbi sigurno bilo uniteno. Bez uroene podrke ezla poretku na Zemlji, moi izopaenja Opakog bila je uklonjena sa puta velika prepreka. Zakon smrti bio je prekren; Elena je prizvala drevnog poglavara Kevina odnekud iza groba. Mhoram nije mogao ni da nasluti sve nemerljive posledice tog proboja. Zatreptao je i usmerio pogled zlatno-pegavih oiju ka kipu koji je stajao na stolu dve stope od njegovog otrog nosa. Kost je beliasto svetlucala pod svetlou oganj-kamena. Kip je nainjen ukotavanjem - poslednje Elenino delo anundivian yaja. Krvni gardista Banor ga je sauvao i predao Mhoramu kada su se nali u Dolini Veala Garotinog estara. Predstavljao je vrlo detaljno izraeno poprsje, portret mravog, usukanog, nedokuivog lica, sa crtama napetim od proroke moi. Poto su se Mhoram i preiveli iz ratovnije vratili iz Garotinog estara u Veselkamen, Banor mu je ispriao o poreklu kotane skulpture. Zapravo, ispriao je sa neobino mnogo pojedinosti. Uobiajena uzdranost krvne garde pretvorila se gotovo u brbljivost; ta blagoglagoljivost opisa dala je Mhoramu prvi nagovetaj o dubokoj promeni koja se zaela u krvnoj gardi. Detaljni opis zauzvrat je doveo do velike promene u Mhoramovom ivotu. Nekom svojom neobinom logikom doneo je kraj moi predvianja Vrhovnog poglavara. Vie nije bio vidilac i prorok Vea poglavara. Zbog onoga to je nauio vie nije hvatao nagovetaje dalekih dogaaja u plesu vatre. Tajno saznanje koje je intuicijom stekao iz ukotanog kipa zatvorilo je oi njegovog predvianja. Bilo je i drugih posledica. Donelo mu je vie nade i straha nego to je ikada ranije osetio. Delom ga je otuilo od ostalih poglavara; zapravo, na neki nain ga je udaljilo od svih stanovnika Veselkamena. Kada 11

je hodao hodnicima Konaka, mogao je da vidi po saoseanju, bolu, sumnji i uenju u njihovim pogledima da su primetili njegovu odvojenost, njegovu voljnu izolaciju. No, vie ga je pogaala podvojenost koju je oseao izmeu sebe i ostalih poglavara - Kalindrila drubenika Faerinog, Amatin keri Matinove, Trevora sina Grojlovog i Loerije drubenice Trevorove. U svim zajednikim poslovima, u svim susretima tokom svakodnevnog ivota, ak i u stapanju umova koje je bilo velika snaga novih poglavara, bio je primoran da skriva tu munu nadu i strah, da ih dri daleko od njih. Jer nije im rekao svoju tajnu. Nije im rekao, iako nije imao opravdanja za takvo utanje osim strave. Nagonski, u koracima koje nije mogao da razazna, Elenin ukotani kip nauio ga je tajni obreda Obesveenja. Oseao je da ima dovoljno nade i straha u tom saznanju da mu traju celog ivota. Negde duboko u sebi verovao je da je Banor hteo da on stekne to saznanje, samo nije mogao da mu to otvoreno kae. Zavet krvne garde mnogo je ime ograniavao Banora. Tokom samo godinu dana na poloaju menika ispoljio je vie brige za opstanak poslavara nego ijedan krvni gardista pre njega. Vrhovni poglavar Mhoram nesvesno se trgao od tog seanja. Tajna koju je posedovao stajala ga je mnogo ega. Znanje je donosilo nadu, jer je objanjavalo sutinu poraza koji je pratio nove poglavare od samog poetka - od dana kada su primili od dinova Prvi krug Kevinovog znanstva i kada su poloili zavet mira. Ako bude upotrebljeno, saznanje bi moglo da oslobodi mo koja je ostala zaptivena u Krugovima uprkos trudu mnogih pokolenja poglavara i studenata u Znanstvigoru. Moglo bi da donese mudrost Kevinovog znanstva. Moglo bi ak i da pokae prapoglavaru Tomasu Kovenantu kako da upotrebi divlju magiju svog prstena od belog zlata. No, Mhoram je shvatao da je isto ono to ini mo Kevinovog znanstva u dobru jednako mono i u zlu. Da Kevin, sin Lorikov, nije imao tu naroitu sposobnost za mo, ne bi mogao da obesveti Domaju. Ako Mhoram podeli to saznanje sa ostalima, svaki poglavar koji poeli da prizove Obred nee biti primoran da se osloni na nagonsko nepoverenje u ivot. To saznanje je krilo Zavet mira. Na svoj uas, Mhoram je doao do zakljuka da je sam zavet, zapravo, bio bitno slepilo, nesposobnost koja je spreavala nove poglavare da prodru u srce Kevinovog znanstva. Kada su prvi poglavari, i cela Domaja sa njima, poloili zavet i izrazili svoje najvie ideale i najdublje poverenje u odricanju od svih nasilnih, unitavajuih strasti, svih ljudskih nagona za ubistvom, besom i prezirom, kada su se vezali zavetom, glupo su otcepili sebe od osnovne ivotne moi drevnih poglavara. Zato se Vrhovni poglavar Mhoram bojao da poveri svoju tajnu. Predstavljala je snagu koja se mogla upotrebiti jedino ako vladari poreknu najosnovnije obeanje u svom ivotu. To je bilo oruje koje je mogla upotrebiti samo osoba koja je odbacila sve odbrane protiv oajanja. A iskuenje da se oruje upotrebi bie snano, moda neodoljivo. Mhoramu nisu bili potrebni proroki snovi da bi predvideo koliku je opasnost poglavar Kletnik Opaki pripremao braniocima Domaje. Mogao je da je oseti u ledenom zimskom vetru. A znao je da je Trotgard ve napadnut. Opsada Veseldrva bila je u toku i sad, dok je on sedeo u svojim privatnim odajama i zlovoljno gledao u ukotani kip. Mogao je da okusi u sopstvenim ustima oajanje koje je dovelo vrhovnog poglavara Kevina do Kiril Trendora i Obreda Obesveenja. Mo je bila uasna i varljiva. Ako nije bila dovoljno velika da ispuni elje vladara, okretala se protiv ruku koje su je koristile. Sudbina vrhovnog poglavara Elene samo je ponavljala pouku Kevina Zemljoguba; on je posedovao daleko vie moi nego to se novi poglavari mogu uopte nadati da dosegnu, sada kad su izgubili ezlo zakona; a svim svojim silama nije postigao nita osim sopstenog neizbenog oajanja i unitenja Domaje. Mhoram se bojao da podeli sa ostalima tu opasnost otkrivanjem tajne. Bojao se i da pomisli kako je sad i on sam u toj opasnosti. Ipak, zadravanje saznanja bilo je protiv svakog delia njegove prirode. Duboko je verovao da odbijanje da se podeli znanje pogaa i onog ko ga odbija i onog kome se odbija. Zadravanjem tajne za sebe spreavao je Kalindrila, Amatin, Trevora, Loeriju i sve metre Znanstva i studente ezla da pronau u sebi snagu za odupiranje Obesveenje; postavio je sebe u lani poloaj sudije koji ih meri i nalazi da su potrebiti. Iz istog razloga se pre deset godina uno protivio odluci Vea da sakriju od Haila Troja saznanje o Eleninom poreklu. Ta odluka je oslabila Trojevu kontrolu nad sopstvenom sudbinom. Pa kako je on, Mhoram, mogao da podnese odgovornost da podeli svoju tajnu ako to deljenje dovodi do unitenja Domaje? Bolje da zlo naini Opaki nego poglavar. 12

Kada je zauo naglo kucanje na vratima, smesta je rekao "Napred". Oekivao je poruku, a po zvuku kucanja znao je ko je posetilac. Nije podigao zamiljen pogled sa kipa kada je vrhovnik Kvan uao u odaju i stao kraj stola. Kvan je utao i Mhoram je osetio da stari vrhovnik eli da ga pogleda u oi. Vrhovni poglavar je zadrao u sebi uzdah i podigao glavu. Na Kvanovom licu, istroenom od godina i izlaganja vazduhu, video je da vesti nisu onakve kakvima se nadao. Mhoram nije ponudio Kvana da sedne; video je da vrhovnik eli da stoji. Dovoljno esto su sedeli zajedno. Posle svega to su zajedno proli, bili su stari drugovi - iako je Kvan, dvadeset godina mlai od Mhorama, izgledao dvadeset godina stariji. Vrhovni poglavar esto je smatrao da je Kvanova neposredna, vojnika otvorenost melem za duu. Kvan je bio sledbenik Maa i nije imao nikakvih elja da sazna tajne ezla. Uprkos svojih sedamdeset godina, Kvan je ponosno nosio oznake svoje slube: utu plou na grudima sa dvostrukom crnom dijagonalnom prugom, utu traku oko glave i ma od ebanovine. vornovate ake su mu stajale na bokovima kao da su spremne da svakog asa potegnu oruje, ali blede oi su izgledale uznemireno. Mhoram je mirno susreo vrhovnikov pogled. "Pa, prijatelju?" "Vrhovni poglavaru", grubo je rekao Kvan, "doao je Znanstvigor." Mhoramu je bilo jasno da vrhovnik ima jo neto da kae. Pogledom je pozvao Kvana da nastavi. "Svi znanstvozornici i studenti bezbedno su doputovali iz Trotgarda", odgovorio je Kvan. "Biblioteke Znanstvigora i Krugovi su nedirnuti stigli ovamo. Svi posetioci i oni koji su ostali bez doma zbog napredovanja vojske Sotonpesta kroz Sredinje Zaravni doli su u potrazi za sklonitem. Veseldrvo je opkoljeno." Opet je zastao i Mhoram ga je tiho upitao. "Kakve vesti su znanstvozornici doneli o toj vojsci?" "Da je... ogromna, Vrhovni poglavaru. Zasula je Dolinu dve reke kao more. Din-besomuk Sotonpest nosi sa sobom... istu mo koju smo videli kod Ljudosee u bici kod Doriendor Korieva. Lako je preao ua Rila i Luralina. Veseldrvo e mu uskoro pasti u ruke." Vrhovni poglavar je pazio da u glasu ima dovoljno smirenosti da je suprotstavi Kvanovoj obeshrabrenosti. "Bili smo upozoreni, vrhovnie. Kada su se din-Besomuk i njegove horde uspeli uz Domajin Sunovrat na severu ravnica Ra, Ranjani su nam poslali poruku. Zato je Znanstvigor i sauvan." Kvan je stegao akom drku maa. "Poglavar Kalindril je ostao u Veseldrvu." Mhoram se trgao od bolnog iznenaenja. "Ostao je da brani grad na drvetu. Sa njim je pet eovojni pod komandom balaklijke Amorin... kao i starac-maevnik Driniok i stari ezlar Asuraka." Posle prvog udara vesti, zlatom proarane duice vrhovnog poglavara pretei su se usredsredile. "Vrhovnie, Vee je naloilo da Veseldrvo brane samo oni lilianrili koji ne mogu da podnesu da ga napuste. Vee je naloilo da se bitka za Domaju odigra ovde", udario je dlanom po stolu, "gde moemo uzeti najveu moguu cenu za svoje ivote." "Ti i ja nismo u Veseldrvu", otro je odvratio Kvan. "Ko bi tamo komandovao da je poglavar Kalindril zanemario svoj cilj? Amorin ne bi - i ti to zna. Vezani su zajedno cenom koju su platili kod Doriendor Korieva. Ne bi mogla ni da ga ostavi samog. Ne bi mogla ni da odbije pomo staraca." Branio je balaklijku Amorin otrim glasom, ali prekinuo je kada je Mhoram nervoznim pokretom odgurnuo u stranu sva pitanja o opasnosti. Neko vreme su zajedno utali. Vrhovnog poglavara je uhvatilo bolno predoseanje tuge, ali se savladao. Odsutno je spustio pogled na sto. "Je li vest preneta Faeri, drubenici Kalindrilovoj?" tiho je upitao. "Korimini, starac Znanstvigora, odmah je poao k njoj. On je uio Kalindrila i poznaje ih oboje ve mnogo godina. Izvinjava se to nije prvo posetio Vrhovnog poglavara." Mhoram je sleganjem ramena odbacio svaku potrebu za izvinjavanjem. Bolela ga je nemogunost da stupi u dodir sa Kalindrilom. Veseldrvo je bilo udaljeno est dana jahanja, a nije mogao da dozove Ranihina. Vojska Opakog potpuno je odsekla Veselkamen od ravnice Ra; svaki Ranihin koji bi pokuao da odgovori na poziv bio bi gotovo sigurno ubijen i pojeden. Vrhovni poglavar je mogao samo da eka - i da se moli da Kalindril i njegovi sadruzi napuste Veseldrvo pre nego to ih Sotonpest opkoli. Dve hiljade ratnika sa balaklijom ratovnije, dvoje poglavara znanstvozornika, jedan poglavar - cena Kalindrilove hrabrosti bi mogla biti ogromna. 13

No, ak i dok je mislio na to, Mhoram je znao da se Kalindril nije upravljao hrabrou. Poglavar samo nije mogao da podnese pomisao da e Veseldrvo nestati. Mhoram se u sebi nadao da e Sotonpest ostaviti drvo u ivotu - i da e ga radije koristiti nego da ga uniti. No, Kalindril nije delio njegovu nadu. Jo od kako se pokolebao u bici kod Doriendor Korieva, smatrao je sebe za oveka koji je obeastio poglavarsku dunost i izbegao da ispuni ono to je Domaja oekivala od njega. Smatrao je sebe za kukavicu. A sada je Veseldrvo, najarobniji poduhvat novih poglavara, bilo u opasnosti. Mhoram je ponovo uzdahnuo i neno dodirao ukotani kip. Duboko u sebi, spremao se za odluku. "Kvane, prijatelju", gorko je upitao, "ta smo postigli za ovih sedam godina?" Kao da je to znailo kraj zvaninog razgovora, Kvan se spustio u stolicu preko puta Mhorama i malo opustio ramena. "Uloili smo sve sile u pripremu za odbranu Veselkamena. Oporavili smo ratovniju koliko smo mogli - deset preivelih eovojni preraslo je u dvadeset pet. Doveli smo ovamo narod iz Sredinje Zaravni, sklonili ih sa puta Sotonpesta. Nakupili smo hranu, oruje, zalihe. Sivom Krvniku trebae vie od mora pragrdana i jamnika da slomi na otpor." "On ima vie, Kvane." Mhoram je nastavio da gladi neobino reito lice na poprsju anundivian yaja. "A izgubili smo krvnu gardu." "Ne naom krivicom." Kvanov bol zbog gubitka uinio je da zvui ljutito. Borio se rame uz rame sa krvnom gardom vie od ijednog ratnika u Domaji. "U vreme kada je zadatak u Primorju dat Koriku i krvnoj gardi, nismo mogli znati da je Sivi Krvnik napao dinove Kamenom Zlozemlja. Nismo mogli znati da e Korik pobediti Besomuka i da e pokuati da donese komad Kamena ovamo." "Nismo mogli znati", uplje je odvratio Mhoram. Na kraju krajeva, prestanak njegovih prorokih snova nije ispao veliki gubitak. Uprkos mnotvu strahova koje je sadravao, nije ni naslutio napad poglavara Kletnika na dinove. "Prijatelju, da li se sea ta nam je Banor rekao o ovom kipu?" "Vrhovni poglavaru?" "Izvestio je da ga je Elena, ker Lenina, nainila po liku Tomasa Kovenanta, Nevernika i nosioca belog zlata - i da je prapoglavar Kovenant pomislio kako predstavlja lice krvnog gardiste." Banor je takoe izvestio da ga je Kovenant primorao da kae Eleni ime Moi skrivene u Sedmom krugu, tako da je ispunila uslove za pribliavanje toj Moi. No, Mhoram se sada zanimao za slinost koju je Vrhovni poglavar Elena unela u svoje delo. To je bila poetna taka, zaetak od kojeg je putovao do dosezanja svog tajnog znanja. "Bila je istinski metar u vajanju kosti. Ne bi nesvesno omoguila takvu zabunu." Kvan je slegnuo ramenima. Mhoram se toplo nasmeio vrhovnikovom oklevanju da iznese miljenje van svojih sposobnosti. "Prijatelju moj", rekao je, "primetio sam slinost, ali nisam mogao da je razumem. Pomogla mi je Ahana, ker Hanina. Iako ne poznaje vetinu ukotavanja, ima oko umetnika. Shvatila je misao koju je Elena unela u ovo. Kvane, slinost izmeu prapoglavara Tomasa Kovenanta i Banora krvnog gardiste je u tome to obojica zahtevaju apsolutno znanje o sopstvenom ivotu. Za krvnu gardu to je bio njihov zavet. Zahtevali su od sebe ili istu, savrenu slubu zauvek ili nikakvu slubu. A Nevernik zahteva..." "On zahteva", kiselo ga je prekinuo Kvan, "da njegov svet bude stvaran, a na ne." Mhoramovu ozbiljnost za trenutak je ublaio kratkotrajan osmeh. "Ta potreba za apsolutnim znanjem je opasna. I Kevin je hteo pobedu ili unitenje." Vrhovnik je pogledao Mhorama u oi pre nego to je odgovorio. "Onda ne prizivaj ponovo Nevernika. Vrhovni poglavaru, on e prepustiti Domaju propasti da bi ouvao svoj 'stvarni' svet." Mhoram je podigao obrve i stegao usne. Znao je da vrhovnik nikada nije verovao Kovenantu, ali u ovim tekim vremenima sumnje su bile vanije i tee za odgonetanje. Pre nego to je stigao da odgovori, na vratima se zaulo urno kucanje i napeti apat straara. "Vrhovni poglavaru, brzo doite! Vrhovni poglavaru!" Mhoram je smesta ustao i poao ka vratima. U tih nekoliko koraka izbrisao je sve svoje matarije i usmerio misli na Veselkamen, tragajui za razlogom straareve uznemirenosti. Kvan je stigao do vrata korak pre njega i otvorio ih. Mhoram je urno iziao u blistavo, okruglo dvorite. itava zasvoena peina palate bila je jarko osvetljena bledoutom svetlou koja se probijala kroz kameni pod, ali Mhoram nije morao da gleda kroz vidikovce u zidovima peine da bi shvatio zato ga je 14

straar pozvao. Poglavar Amatin je stajala u sreditu neugasive svetlosti iz poda. Bila je okrenuta licem ka njemu, leima ka svojim odajama, kao da je ba ila kod njega kad ju je snala nevolja. U rukama je stezala lomilialor - komunikacioni tap koji je Veselkamen dobio od Znanstvigora pre sedam godina. Izgledala je kao tamna senka na osvetljenom podu, a u njenim rukama Veledrvo je gorelo bez plamena, kao uzana pukotina na pei. Sitne, hladne kuglice iskri vrcale su sa drveta. Mhoram je odmah shvatio da upravo prima poruku od onoga, ma ko to bio, ko dri drugi komunikacioni tap, onaj u Veseldrvu. Dograbio je svoje dugako, gvoem okovano ezlo sa tronoca pred vratima i poao preko dvorita ka Amatin. Iz iskustva je znao da je odailjanje i primanje lomilialor poruka iscrpljujui postupak. Bie joj potrebna njegova pomo. Nije imala fiziku snagu i znala je to; kada je poruka o vojski Opakog stigla do poglavara, prenela je na Kalindrila svoju odgovornost za Veseldrvo - koja joj je dodeljena zbog strasne ljubavi prema znanstvu - jer je verovala da joj nedostaje telesna vrstina da izdri duga naprezanja. No, u njenom sitnom, deijem telu i ozbiljnim oima krila se sposobnost saznanja i odanost uenju koju nijedan poglavar nije mogao da dostigne. Vrhovni poglavar esto je pomiljao da je Amatin najsposobnija u celoj Domaji da otkrije njegovu tajnu, a da je najmanje verovatno da e ba ona to uiniti. Sada, ocrtana na svetlom podu u dvoritu, izgledala je mravo i krhko - kao senka to je baca mo koju je drala u rukama. Drhtala je itavim telom i drala lomilialor ispruenom rukom kao da hoe da ga dri to dalje od sebe, a da ga ne ispusti. Progovorila je pre nego to je Mhoram stigao do nje. "Asuraka", dahnula je. "Asuraka govori." Glas joj je podrhtavao kao grana na vetru. "Sotonpest. Vatra. Vatra! Drvo! Ahh!" Dok je dahui govorila, uasnuto je zurila u Mhorama kao da kroz njega vidi plamen kako nagriza stablo Veseldrva. Mhoram se zaustavio nadohvat Veledrva i postavio svoje ezlo na pod kao da izdaje zapovest. Podigao je glas da bi prodro kroz njenu opinjenost. "Dri se, Amatin. ujem." Pognula je glavu, pokuavajui da izbegne ono to vidi, a rei su joj sletale sa usana kao da je neko bacio teku gromadu u vode njene due. "Vatra! Stablo gori. Drvo gori. Kamen! Lie, korenje, granje, sve je zahvaeno. Kalindril se bori. Bori se! Vriska - ratnici vrite. Juni hol gori! Ah, dome moj!" Mhoram se namrtio i stegao pesnicu oko sredine lomilialor tapa. Mo poruke ga je pogodila i protresla od glave do pete, ali i dalje je drao glatko drvo i ulivao u njega snagu svoje volje. Preko njega je dosegao Amatin i umirio je; uz njenu pomo obrnuo je za trenutak tok moi kroz Veledrvo. Borei se sa strujom Asurakinih oseanja, uspeo je da joj dovikne "Beite!" ezlarka ga je ula i odgovorila kroz Amatinine usne. "Da beimo? Ne moemo! Veseldrvo umire pod nama. Opkoljeni smo. Sve ostale grane gore. Dva stabla su u plamenu do vrha. Vriska! Vriska. Poglavar Kalindril stoji u viankomu i bori se. Sredinja debla gore. Mrea viankoma gori. Kalindrile!" "Voda!" Mhoram je gurnuo rei ka Asuraki kroz komunikacioni tap. "Pozovi reke! Potopi dolinu!" Za trenutak je Asurakin pritisak popustio, kao da je odvratila panju od tapa. Mhoram ju je urno pozvao. "Asuraka! ezlarko!" Uplaio se da je pala u vatru. Kada je nastavila poruku, zvuala je udaljeno, izgubljeno. "Poglavar Kalindril je pozvao reke - ranije. Sotonpest je skrenuo poplavu. On... Kamen Zlozemlja... " U slabi glas od kojeg su podrhtavale Amatinine usne prodro je novi ton uasa. "Ponovio je davnu smrt Kura Plenetora. Raznesene stene, krv, kosti i spaljena zemlja su se podigli iz dubine. Drevnim ostacima je okruio Veseldrvo i skrenuo vodu. Kako je to mogue? Je li Vreme probijeno? Jednim pokretom Kamena stolea leenja su precepljena nadvoje." Amatin se iznenada zgrila u drhtavom uzviku. "Kalindrile!" Lomilialor je istog asa zautao; mo je otila iz njega kao oterana ptica. Poglavar Amatin se zateturala i gotovo pala na kolena. Mhoram ju je uhvatio pod ruku da bi je zadrao na nogama. U iznenadnoj tiini dvorite je delovalo mrtvo i hladno kao grob. U vazduhu su se sjatili odjeci strepnje nalik na beumne udare crnih krila. Mhoramovi zglobovi na ruci kojom je stezao tap bili su beli i napeti. Onda je Amatin zadrhtala i pribrala se. Vrhovni poglavar se povukao i postao svestan drugih ljudi u dvoritu. Mogao je da ih oseti. Kvan je stajao nekoliko koraka iza njega, a nekoliko straara bilo je ratrkano oko ivice svetleeg poda. aica posmatraa plaljivo je gledala sa ograenih otvora u zidu peine. Vrhovni poglavar nije gledao u njih nego levo od sebe, gde je stajao Korimini, starac Znanstvigora, sa Faer, drubenicom Kalindrilovom. Starac je poloio obe naborane ruke na Faerina ramena. Suze su mu blistale 15

pod tekim kapcima, a dugaka bela brada podrhtavala je od bola. Faerino otvoreno lice bilo je prazno i bledo kao kotani kip. "Znai, mrtav je, Vrhovni poglavaru?" Tiho je upitala. "Smrt anje lepotu sveta", odgovorio je Mhoram. "Izgoreo je." "Sotonpest je Besomuk. Mrzi sve to je ivo i zeleno. Bio sam budala to sam verovao da e Veseldrvo biti poteeno." "Izgoreo", ponovila je. "Da, Faer." Nije naao rei kojima bi izrazio bol svoga srca. "Borio se da ouva Veseldrvo." "Vrhovni poglavaru, bilo je sumnje u njemu... ovde." Pokazala je svoje grudi. "Zaboravio je na sebe." Mhoram je osetio istinu u njenom glasu, ali nije mogao da ostavi takvu izjavu bez komentara. "Moda. Nije zaboravio Domaju." Poglavar Amatin je tiho zajeala, okrenula se i pourila ka svojim odajama. Faer nije obratila panju na nju. Nije gledala Mhorama u oi. "Je li to mogue?" Nije znao odgovor na to pitanje. Zato je odgovorio kao da ponavlja Asurakin uzvik. "Zakon smrti je bio prekren. Ko moe rei ta je sada mogue?" "Veseldrvo", zastenjao je Korimini. Glas mu je drhtao od starosti i tuge. "Hrabro je umro." "Zaboravio je sebe." Faer se uklonila od starevog dodira kao da joj njegova uteha ne moe koristiti. Okrenula je lea Vrhovnom poglavaru i ukoeno pola u svoje odaje. Korimini je za trenutak oklevao, ali poao je za njom, uzaludno briui suze. Mhoram je sa naporom odloio ezlo i ispravio prste zgrene kao kande. Mirno i vrsto, doneo je odluku. Usne su mu bile vrste i ukoene kad se obratio Kvanu. "Sazovi Vee", rekao je kao da oekuje vrhovnikovo protivljenje. "Pozovi znanstvozornike i sve rhadhamaerle i lilianrile koji ele da dou. Nema vie odlaganja." Kvan je shvatio ta znai takav glas. Otro je pozdravio Vrhovnog poglavara i smesta poeo da dovikuje naredbe straarima. Mhoram nije ekao da vrhovnik zavri posao. Uzeo je svoje ezlo u desnicu i poao sa osvetljenog poda niz hodnik koji je razdvajao poglavarske odaje od ostatka Veselkamena. Klimnuo je glavom straarima na drugom kraju hodnika, ali nije se zaustavio da odgovori na upitne poglede. Svi koje je sreo osetili su uznemirenost u atmosferi Veselkamena i oi su im bile pune strepnje. Nije obraao panju na njih. Uskoro e svi dobiti svoje odgovore. Pribrano se penjao kroz nivoe Poglavarevog Konaka ka Zabranu. Kako se vest o Asurakinoj poruci irila kroz zidove grada, oko Mhorama se okupljala urba. Uobiajeni poslovi ivota koji je pulsirao u kamenu, odjekujui ritmovima stanovnika Konaka, sada je prerastao u privid jednoglasja, kao da sam Veselkamen govori ljudima ta se desilo i kako da odgovore. Planinski kamen je na taj isti nain pomagao u organizovanju ivota svojih stanovnika ve pokolenjima, vekovima. Duboko u bolnom srcu Mhoram je znao da ak i tom kamenu moe doi kraj. Tokom mnogih razdoblja postojanja nikad nije bio opkoljen. Ali sada je poglavar Kletnik bio dovoljno moan. Mogao je da raskine masivne zidove i pretvori poslednje uporite Domaje u tucanik. Uskoro e i poeti da to pokuava. Kalindril je to svakako jasno shvatio. Dolo je vreme oajnikog rizika. Vrhovni poglavar ve je bio sit tete koju je Sotonpest nainio na dugom maru od Pustog grobita. Odabrao je svoj rizik. Nadao se da e okrenuti prekreni Zakon smrti u korist Domaje. Uhvatio je sebe kako uri, iako je znao da e morati da eka kada stigne u Zabran. Podstrekavao ga je pritisak odluke. Ipak, kada ga je iz bonog prolaza pozdravio Trel, smesta se zaustavio i okrenuo da saeka dolazak krupnog obluara. Trel, drubenik Atiaranin, imao je zahteve koje Mhoram nije mogao ni da odbije ni da izbegne. Trel je bio odeven po tradiciji Kamendolaca - preko svetlosmeih pantalona nosio je kratku tuniku sa porodinim simbolom, uzorkom u obliku belog lista, utkanim na ramenima - i bio je irok i miiav, to je graa tela tipina za ljude iz kamensela; no, Kamendolci su obino niski, a Trel je bio visok. Ostavljao je utisak ogromne fizike snage, to je bilo samo pojaano njegovom vetinom u znanstvu rhadhamaerla. Priao je vrhovnom poglavaru glave oborene u gestu stidljivosti, ali Mhoram je znao da nije stid to zbog ega Trel izbegava da gleda ljude u oi. Iza guste mase Trelove sedorie brade i obluarske grubosti 16

njegovog lica svetlucalo je drugo objanjenje. Mhoram je nehotice zadrhtao kao da je zimski vetar naao put kroz Veselkmen do njegovog srca. Kao i ostali rhadhamaerli, Trel je posvetio ivot sluenju kamena. Ali izgubio je enu, ker i unuku zbog Tomasa Kovenanta. Sam pogled na Kovenanta, pre sedam godina, naveo ga je da oteti stenu Konaka; zario je prste u granit kao da je meki od gline. Izbegavao je da gleda ljude u oi da bi time prikrio mrnju i bol koji su se sukobljavali u njemu. Obino je bio uzdran, udubljen u kamene poslove Konaka. No, sada je priao vrhovnom poglavaru sa izgledom ljutite reenosti. "Krenuo si u Zabran, vrhovni poglavaru", rekao je. Uprkos uzdranom ponaanju, u glasu mu se oseao udan prizvuk preklinjanja. "Da", odgovori Mhoram. "Zato?" "Trele, drubenie Atiaranin, zna razlog. Nisi gluv za potrebitost Domaje." "Ne znam", mirno odvrati Trel. Mhoram blago odmahnu glavom. "Zna da moram pokuati." Trel otrese ovu izjavu otrim pokretom ramena i ponovi. "Ne znam." "Trele, ja sam vrhovni poglavar Vea Veselkamena. Moram uiniti ono to mogu." "Znai, oglasie... oglasie pad Elene, keri moje keri." "Oglasiti?" Trelov izraz je iznenadio Vrhovnog poglavara. Podigao je obrve i saekao da mu Trel objasni. "Da!" Trel je poeo da objanjava. Glas mu je zvuao udno, kao da je u dugim, dubokim, podzemnim pesmama tokom slube rhadhamaerla izgubio bliskost sa ljudskim govorom; izgledalo je kao da se bori sa potrebom da vie. "Moja ena Atiaran rekla je... rekla je da je na ivima odgovornost da opravdaju rtve mrtvih. Inae njihova smrt ne bi imala nikakvog smisla. Ti e rainiti smisao Elene. Ne sme... ne sme odobriti njenu smrt." Mhoram je osetio istinu u Trelovim reima. Njegova odluka bi mogla podrazumevati potvrdu, ili bar prihvatanje Eleninog pada pod Melenkurion Nebozorom; a to e biti gorak zalogaj za Trela. Moda se time mogao objasniti nagovetaj straha koji se oseao u Trelovom govoru. No, Mhorama je dunost prema Domaji jasno obavezivala. "Moram pokuati" ree tiho i nastavi da ga Trel ne bi pogreno razumeo. "Vrhovni poglavar Elena je prekrila Zakon smrti. Kako bih mogao da odobrim njen postupak?" Trel je preao pogledom preko okolnih zidova, izbegavajui lice Vrhovnog poglavara, a tekim akama stezao je kukove kao da ih spreava da posegnu - kao da se pribojava ta bi njegove ruke mogle uiniti kad ih ne bi zauzdavao. "Da li voli Domaju?" Upitao je priguenim glasom. "Unitie je." Tada je doekao Mhoramov pogled, a oi pune bola gorele su mu vlanom vatrom. "Bilo bi bolje da sam... " naglo je odvojio ruke od bokova i pljesnuo dlanovima, a ramena su mu se povila kao da davi nekoga "...da sam zadavio na roenju moju ker Lenu." "Ne!" Mhoram je ponovio malo tie. "Ne." eleo je da obgrli Trela i da nekako utei obluara. No, nije znao kako da olaka Trelov teret; nije mogao da razrei ni svoje dvoumljenje. "uvaj mir, Trele", promrmljao je. "Seti se Zaveta." Nije mogao nita drugo da smisli. "Mir?" Trel je odgovorio bolnim podsmevanjem. Kao da vie nije video Vrhovnog poglavara. "Atiaran je verovala u mir. Mira nema." Polako se okrenuo i poao niz boni prolaz odakle je i doao. Mhoram je za trenutak gledao za njim niz prolaz. Dunost i oprez su mu govorili da bi trebalo odrediti ratnike da nadgledaju ovog obluara. No, nije mogao da mui Trela takvim pokazivanjem nepoverenja; takva presuda oslabila bi poslednje delie Trelove samokontrole. A on, Mhoram, video je mukarce i ene kako pobeuju patnju kakva je muila Trela. Ipak, obluar nije izgledao kao ovek koji e izboriti novu celinu iz ruevina ranijeg ivota. Mhoram je ozbiljno rizikovao time to nita ne preduzima. Kad je ponovo poao ka Zabranu, teina odgovornosti navalila se na njega. Nije se oseao dorastao broju usuda koje je nosio. Poao je niz dugaak, bakljama osvetljen hodnik, uspeo se uz zavojito stepenite i priao jednom od privatnih poglavarskih ulaza u Zabran. Zastao je na vratima da proceni koliko ljudi se ve sakupilo za Vee i gotovo odmah je uo poglavara Amatin kako se penje uz stepenite iza njega. Saekao ju je. Kada je stigla do odmorita na kome je stajao, video je da su joj oi oiviene crvenilom, a usne drhtave i napete. Poeleo je da odmah govori sa njom, ali je reio da se sukobi sa njenim oseanjima tek posle Vea. Ako ikada bude 17

odao svoje tajno saznanje, prvo e morati da pripremi teren. utke, saoseajno joj se osmehnuo, otvorio joj vrata i uao za njom u Zabran. Poli su stepenicama do poglavarskog stola, koji je stajao ispod nivoa ograenih galerija u visokoj, okrugloj dvorani Vea. Dvorana je bila osveteljna sa etiri velike lilianril baklje postavljene iznad galerija i otvorenom posudom obluka na podu, ispod i unutar stola u obliku slova "C". Kamene stolice za poglavare i njihove posebne goste ekale su du spoljnje ivice stola, okrenute ka otvorenom prostoru sa posudom obluka; u elu stola bila je stolica sa visokim naslonom za Vrhovnog poglavara. Na podu Zabrana, kraj posude sa oblukom, stajao je okrugli kameni sto u iju je sredinu bio dopola zabijen kratki srebrni bode. To je bio Lorikov kril, ostavljen tamo gde ga je Kovenant zabo pre sedam godina. Za to vreme poglavari nisu nali naina da ga izvade iz kamena. Ostavili su ga u Zabranu tako da svako ko poeli da prouava kril moe slobodno da mu prie. Nita na njemu nije se izmenilo osim prozirno belog dragog kamena oko kojeg su se stapali drka, titnici i dvosekla otrica. Kada su se Mhoram i Kalindril vratili iz pohoda u Garotin estar, zatekli su dragulj mrtav, bez svetlosti. Vrela vatra koju je Kovenant prizvao u njega sada je iilela. Stajao je blizu obluka kao dokaz uzaludnosti poglavara, ali Mhoram nije mislio na njega. Nije morao da se osvre kako bi saznao ko je stigao u Zabran; savrena akustika sale prenosila je do njega svaki um i mrmljanje. U prvom redu na galeriji, iznad i iza poglavarskih sedita, nalazili su se ratnici, vojevnici ratovnije, na mestima koja su ranije pripadala krvnoj gardi. Dvojica srdonika, obluar Torm i zubljonoa Borilar, sedeli su sa vrhovnikom Kvanom na zvaninom poloaju, visoko na galeriji iza stolice Vrhovnog poglavara. Nekoliko znanstvozornika smestilo se u redovima iznad stola; jo su na sebi imali umor i prainu od bekstva iz Veseldrva, ali bili su suvie napeti od vesti o padu drveta da bi propustili ovo Vee. A sa njima su bili i bukvalno svi lilianrili Poglavarevog Konaka. Spaljivanje drveta pogodilo je sve zubljonoe pravo u srce i dok su gledali pribliavanje Vrhovnog poglavara u oima im se video bol. Mhoram je stigao do svog sedita ali nije odmah seo. Kad je poglavar Amatin stigla do svog mesta na desnoj strani stola, osetio je otar bol pri pogledu na kameno sedite koje je pripadalo poglavaru Kalindrilu. Mogao je u seanju prizove i prisustvo ostalih koji su zauzimali stolicu Vrhovnog poglavara: Variola, Prothala, Ozondreu i Elenu od novih poglavara, Kevina, Lorika i Damelona od drevnih. Njihova lina veliina i hrabrost uinili su ga skromnim, jer shvatio je koliko je bio mali za noenje tolikih dunosti i gubitaka. Stajao je na prekretnici sudbine Domaje bez Variolovog vidovnjatva, Prothalove asketske snage, Ozondreine tvrdoglave nepomirljivosti ili Elenine vatre; i nije imao ni blizu toliko moi kao najslabiji poglavar u najslabijem veu koje su vodili Kevin, Lorik, Damelon ili Berek Srdomil, poglavar-rodilac. Pa ipak, niko od preostalih poglavara nije mogao da preuzme njegovo mesto. Amatin nije imala fiziku snagu. Trevor nije verovao u svoju sposobnost; smatrao je da nije dorastao ostalim poglavarima. Loerija je bila rastrzana izmeu ljubavi prema Domaji i elje da zatiti svoju porodicu. Mhoram je znao da je ve nekoliko puta bila na ivici da zatrai razreenje od poglavarstva, pa da pobegne sa kerima u srazmernu sigurnost Zapadnik-planina. Bez Kalindrila, vrhovni poglavar Mhoram bio je usamljeniji nego ikada pre. Morao je da se prisili da izvue stolicu i sedne. ekao je Trevora i Loeriju zadubljen u misli, sakupljajui duhovnu snagu. Konano, glavna vrata Zabrana su se otvorila i dvoje poglavara polo je niz iroke stepenice, pratei Koriminija, starca Znanstvigora. Kretao se polako i sa mukom, kao da mu je kraj Veseldrva iscrpao poslednju elastinost iz miia i ostavio ga u vlasti odmaklih godina; Trevor i Loerija su ga paljivo pridravali sa strane. Pomogli su mu da stigne do stolice pored Amatin, a onda su obili sto i zauzeli svoja mesta levo od Vrhovnog poglavara. Kada su seli, Zabran je utihnuo. Svi razgovori su prekinuti i posle kratkog ukanja nogu i mekoljenja tiina je ispunila toplo, uto svetlo baklji i obluka. Mhoram nije uo nita osim priguenog zvuka disanja. Polako se osvernuo po stolu i galerijama. Sve oi su bile uperene u njega. Pribrao se i postavio svoje ezlo na sto pre nego to je ustao. "Prijatelji i slubenici Domaje", mirno je rekao, "dobro doli na Vee poglavara. Ja sam Mhoram sin Variolov, Vrhovni poglavar po izboru Vea. Pred nama su ozbiljne nevolje i moramo preduzeti korake protiv njih. No, pre svega moramo poeleti dobrodolicu znanstvozornicima Znanstvigora. Korimini, stare Znanstvigora, budi u Poglavarevom Konaku kao kod kue, i ti i tvoj narod. Bezbedno si doveo u Veselkamen veliku kolu znanstva. Kako da ti se oduimo?" 18

Korimini je nesigurno ustao kao da hoe da primi pozdrave Vrhovnog poglavara, ali rasplinutost njegovog pogleda pokazivala je da su mu misli negde drugde. "Faer", poeo je drhtavim starakim glasom, "Faer me moli da se izvinim zbog odsustva Kalindrila, njenog mua. On nee moi da prisustvuje Veu." U glasu mu se oseala izgubljenost i postepeno je zautao kao da je zaboravio ta hoe da kae. Misli su mu postepeno izgubile dodir sa situacijom u kojoj se nalazio. Dok je stajao pred Veem, mo znanstva koja ga je toliko dugo uvala od starosti kao da ga je sada napustila. Zastao je i ponovo seo, besciljno mrmljajui, lutajui u umu kao ovek koji se trudi da razume jezik koji vie ne poznaje. Konano je naao re. "Veseldrvo." Ponovio je nekoliko puta, pokuavajui da je razume. Poeo je tiho da plae. Mhorama su oi pekle od suza. Brzim pokretom poslao je dvoje znanstvozornika da pomognu Koriminiju. Podigli su ga sa sedita i gotovo ga poneli izmeu sebe, uz stepenice prema visokim drvenim vratima. "Odvedite ga isceliteljima", promuklo je rekao Mhoram. "Naite mu mir. Sluio je Domaju hrabro, odano i mirno tokom vie godina od ikog ivog." Poglavari su ustali i odjednom su svi u Zabranu bili na nogama. Slono su dodirnuli desnom rukom srce i ispruili dlan ka Koriminiju u drevnom pozdravu. "iveo, Korimini", rekoe, "stare Znanstvigora. Nai mir." Dvoje znanstvozornika izvelo je Koriminija iz Zabrana i vrata su se zatvorila za njima. Ljudi na galerijama ponovo su seli, rastueni. Poglavari su pogledali Mhorama sa tugom u oima. "Ovo je lo znak", napeto je rekla Loerija. Mhoram se s naporom pribrao. "Svi znaci su loi u ovakva vremena. Opaija je nad Domajom. Zato smo poglavari. Ne bismo bili potrebni Domaji da ne postoji zlo protiv kojeg treba delovati." Amatin ga nije gledala u oi dok je odgovarala. "Ako je to naa svrha, onda joj ne sluimo." Od besa i bola njen glas je dobio prkosan prizvuk. Drala je dlanove rairene na stolu kao da pokuava da ih utisne u kamen. "Od svih poglavara samo je Kalindril podigao ruku u odbranu Veseldrva. Izgoreo je umesto mene." "Ne!" Vrhovni poglavar smesta ju je prekinuo. Nadao se da e pred Veem raspravljati o problemima na drugi nain, ali sad kad je Amatin progovorila nije mogao da se povue. "Ne, poglavaru Amatin. Nemoj primiti na svoja ramena odgovornost za smrt Kalindrila, drubenika Faerinog. Umro je na mestu koje je sam izabrao. Kada si verovala da vie nisi najpogodniji poglavar za nadzor nad Veseldrvom, iznela si svoje uverenje Veu. Vee je prihvatilo tvoje uverenje i zamolilo poglavara Kalindrila da ponese taj teret. U isto vreme, Vee je odluilo da se branitelji Domaje nee troiti u skupoj i beskorisnoj bici za Veseldrvo." Dok je govorio, napetost oko njegovih oiju pokazivala je koliko je teko, koliko uasno teko bilo doneti takvu odluku. "Dom Znanstvigora nije nainjen za rat i ne se mogao valjano braniti. Vee je odluilo da je za Domaju najvanije da sauvamo svoje snage i iskoristimo ih najbolje, ovde. Kalindril je izabrao", autoritet Mhoramovog glasa za trenutak je zadrhtao, "poglavar Kalindril, drubenik Faerin, izabrao je drugaije. Ti ne snosi krivicu za to." Video je protivljenje u njenom pogledu i pourio da joj odgovori. Nije hteo da ona glasno izgovori tu misao. "Osim toga, tvrdim ti da niko od nas ne snosi krivicu za mudro ili glupo, pobedu ili poraz, u nainu na koji smo izabrali da branimo Domaju. Mi nismo tvorci Zemlje. Njen konani kraj nije u naim rukama. I mi smo stvoreni, kao i cela Domaja. O nama se moe suditi samo po istoti naina na koji joj sluimo. Poto smo posvetili svu svoju mudrost i sve svoje snage odbrani Domaje, niko ne moe da podigne glas i optui nas. ivot ili smrt, dobro ili zlo - pobeda ili unitenje - od nas se ne trai da reavamo takve zagonetke. Neka Tvorac odgovara za usud svog dela." Amatin ga je prodorno pogledala i osetio je da odmerava izdvojeno, tajno mesto u njegovom srcu. Kada je progovorila, gotovo je aputala. "Znai li to da krivi Kalindrila? U njegovoj smrti nema 'sve mudrosti'." Promaaj njenog napora da razume zaboleo je Vrhovnog poglavara, ali otvoreno joj je odgovorio. "Nisi gluva, poglavaru Amatin. Voleo sam Kalindrila, drubenika Faerinog, kao brata. Nemam mudrosti, snage ni volje da ga okrivim." "Ti si Vrhovni poglavar. emu te tvoja mudrost ui?" "Ja sam Vrhovni poglavar", potvrdio je Mhoram. "Nemam vremena za okrivljavanje." Odjednom se i Loerija pridruila ispitivanju. "A ako nema Tvorca? Ili ako se o delu niko ne stara?" "Ko e onda da nam prigovori? Sami obezbeujemo znaenje svojih ivota. Ako sluimo Domaju onoliko isto koliko nam sposobnosti dozvoljavaju, ta se vie moe zahtevati od nas?" 19

"Pobeda", odgovorio mu je Trevor. "Pobeda, vrhovni poglavaru. Ako padnemo, sama Domaja e nas kriviti. Bie naputena. Mi smo joj poslednji zatitinici." Snaga njegovog napada pogodila je Mhorama. Jo nije imao hrabrosti da otvoreno odgovori: Bolje poraz nego obesveenje. Zato je uzvratio gorkim osmehom. "Poslednji, poglavaru Trevore? Ne. Haruai jo ive u svojim planinskim tvravama. Oni, na svoj nain, znaju ime zemne moi boje od svakog poglavara. Ranjani i Ranihini jo ive. Mnogi ljudi Junih i Severnih zaravni jo ive. Mnogi Neomeeni jo ive. Kaeroil Divogornik, umnik Garotinog estara, jo nije umro. A negde iza Mora novoroenog sunca jeste domovina dinova - da, i Elohima i Bhrathaira, o kojima su pevali dinovi. Oni e se odupreti poglavaru Kletniku i njegovoj vladavini nad Zemljom." "Ali Domaja, vrhovni poglavaru! Domaja e biti izgubljena! Opaki e je opustoiti s kraja na kraj." Mhoram je odjednom duboko uzdahnuo. "Sedmice mu! Ne, dogod preostane makar trun ljubavi i vere!" Zapiljio se Trevoru u oi sve dok se poglavarova pobuna nije ugasila. Onda se okrenuo ka Loeriji. No, prepoznao je u njoj delovanje uznemirujueg straha za keri i uzdrao se da ne dodirne njena rastrzana oseanja. Umesto toga, pogledao je Amatin i osetio olakanje to se dobar deo njene srdbe raspao. Doekala ga je izrazom punim nade. Nala je u njemu neto to joj je bilo potrebno. "Vrhovni poglavaru", rekla je tiho, "otkrio si nain na koji emo delovati protiv ovog usuda." Vrhovni poglavar je pojaao kontrolu nad sobom. "Postoji nain." Podigao je glavu i obratio se celom Zabranu. "Prijatelji, Sotonpest Besomuk spalio je Veseldrvo. Trotgard je sad u njegovim rukama. Uskoro e krenuti na nas. Ostalo je jo malo dana do poetka opsade Veselkamena. Ne moemo vie odlagati." Zlato u njegovim oima je planulo. "Moramo pokuati da prizovemo Nevernika." Na to je Zabran ispunila zaprepaena tiina. Mhoram je oseao talase iznenaenja, uzbuenja i uasa kako se izlivaju sa galerija pravo na njega. Iza lea mu je doprlo vatreno protivljenje vojevnika Kvana. No, utke je ekao sve dok poglavar Loerija nije prva dola do glasa. "To je nemogue. ezlo zakona je izgubljeno. Nemamo sredstva za takvo prizivanje." Blagi akordi njenog glasa jedva su prikrivali oporu sutinu. Mhoram je i dalje ekao, u nadi da e ostali poglavari odgovoriti Loeriji. Posle malo oklevanja, javio se Trevor. "Ali Zakon smrti je prekren." "A ako je ezlo uniteno", brzo je dodala Amatin, "onda se zemna mo, koja je bila sakupljena u njemu, rasula nad Domajom. Moda e nam biti dostupna." "Moramo pokuati", nastavio je Mhoram. "Bilo to dobro ili zlo, Nevernik je neraskidivo vezan za usud Domaje. Ako on nije ovde, ne moemo braniti Domaju." "Niti je unititi!" zareao je Kvan. Pre nego to je Mhoram stigao da odgovori, srdonik Borilar skoio je na noge. "Nevernik e spasti Domaju", urno je rekao. "Neobino poverenje, srdonie", progunao je Kvan. "Spae je", rekao je Borilar kao da se udi sopstvenoj smelosti. Pre sedam godina, kada je upoznao Kovenanta, bio je najmlai zubljonoa koji je ikada preuzeo dunost srdonika. Bio je neprestano svestan svog neiskustva, a pri tom jo i pun potovanja, to je zabavljalo njegovog prijatelja i kolegu srdonika, Torma. "Kada sam upoznao Nevernika, bio sam mlad, stidljiv... i uplaen." Torm se mangupski iscerio pri pomisli da Borilar vie nije mlad i plaljiv. "Prapoglavar Kovenant ljubazno je govorio sa mnom." Ponovo je seo, rumen od zbunjenosti. No, niko osim Torma se nije smeio, a Tormov osmeh uvek je bio neukrotiv. Izraavao je samo veselu naklonost, a ne podsmeh. Dubina Borilarovog ubeenja prekratila je, izgleda, sumnjiavost u Zabranu. Kada se poglavar Loerija ponovo javila, glas joj se izmenio. Ispitivaki je pogledala mladog srdonika pre nego to je postavila pitanje. "Kako emo izvesti taj pokuaj?" Mhoram je ozbiljno klimnuo glavom Borilaru u znak zahvalnosti, a onda se ponovo obratio poglavarima. "Ja u pokuati prizivanje. Ako me izda snaga, pomozite mi." Poglavari su utke zaklimali glavama. Mhoram se jo jednom osvrnuo po Zabranu pre nego to je seo, pognuo glavu i otvorio um za stapanje sa poglavarima. Uinio je to znajui da e morati da zatvori deo sebe i sprei Trevora, Loeriju i Amatin da vide njegovu tajnu. Trebala mu je uteha, podrka i snaga, a potpuno stapanje bi mu to pruilo; no, svaka lina slabost mogla bi da izloi saznanje koje je uvao. A poglavari e u stapanju videti da on zadrava neto za sebe. Zato e ga postupak mnogo stajati. Svako stapanje ga je iscrpljivalo jer je mogao da ouva svoju tajnu samo tako to bi vie davao nego primao. No, verovao je u stapanje. Od celokupnog znanstva novih 20

poglavara samo je ovo bilo iskljuivo njihovo; ostalo su primili kroz Krugove Kevina Zemljoguba. A kada bi se isto izvelo, stapanje je spajalo zdravlje i srce svakog poglavara u pomoi ostalima. Dogod bude posedovao traak ivota i mrvicu snage, Vrhovni poglavar nee odbiti da ih podeli. Kontakt se konano prekinuo. Mhoram je za trenutak oseao da nema dovoljno snage za spajanje; potrebe ostalih poglavara i njihova zabrinutost za njega ostali su mu na ramenima kao neprirodan teret. No, dovoljno je poznavao sebe i znao je da nije sposoban za predaju. Umesto toga posedovao je nagon za potpunim naprezanjem, koji ga je plaio kad god bi pomislio na obred obesveenja. Posle trenutka odmora ustao je i podigao ezlo. Nosei ga kao zastavu, poao je oko stola, do stepenica i niz njih ka podijumu oko posude sa oblukom. Kada je Mhoram stupio na pod, Torm je siao sa galerije da mu se priblii. Obluareve oi blistale su od veselosti i smeio se dok je govorio. "Bie ti poreban dalek vid da bi zadrao Nevernika." Pri tom je namignuo kao da se ali. "Ponor izmeu svetova je taman, a tama slabi srce. Postarau se za vie svetlosti." Vrhovni poglavar se nasmeio u znak zahvalnosti i srdonik je brzo priao da stane kraj posude obluka. Nagnuo se nad oganj-kamenove i kao da je smesta zaboravio ostale ljude u Zabranu. Ni ne pogledavi vie publiku, poeo je tiho da peva. Dubokim kamenim jezikom, poznatim samo onima posveenim u znanstvo rhadhamaerla, pesmom je prizivao oganj-kamenove, hrabrio ih, loio, dozivao u ivot njihovu uspavanu mo. Crveno-zlatni odsjaj obluka odslikavao se na njegovom licu kao odgovor. Mhoram je uskoro video da sjaj raste. Crvenkasti preliv nestajao je iz zlata; zlato je postalo istije, belje, vrelije; svei zemljani miris obluka prostrujao je Zabranom kao da ga kadi. Troje poglavara utke je ustalo, a ostali su im se pridruili u nemom izraavanju potovanja rhadhamaerlu i zemnoj moi. Pred njima je zraenje iz posude raslo sve dok Torm nije postao beo od svetlosti. Laganim, smirenim pokretom Vrhovni poglavar Mhoram uhvatio je ezlo obema rukama i podigao ga pred elo. Pesma prizivanja Nevernika poela je da mu tee kroz um dok je usmeravao misli na mo svoga ezla. Malo po malo, izbrisao je iz svesti ljude iz Zabrana, a zatim i sam Zabran. Ulivao je sebe u pravo, glatko drvo ezla sve dok nije bio svestan samo pesme, svetla - i neogranienih znaenja zemne moi koja je pulsirala kao ivotna tenost u neizmernom planinskom kamenu oko njega. Prikupio je koliko god je mogao niti tog pulsiranja, proveo ih kroz ezlo i izvukao iz potke i tkanja postojanja Veselkamena. Za to vreme je poluglasno pevao: Divlja magija urezana u kamenu svakom, Sadrana da je belo zlato razuzda ili usmeri... zlato, retki metal, to ne raa se u Domaji, kojim ne moe vladati, ograniiti ga, potisnuti zakon kojim je stvorena Domaja, ve je pre klju, mea, osa rasula iz koga je stvoreno Vreme. Niti su ga pronele kroz zlokobni vetar, dok mu je duh drhtao pod naletima pakosti; no, njegova svest glatko je prola iza njih, prola kroz sav vazduh, drvo, vodu i kamen sve dok nije izgledalo da se prodeva kroz sr tkanja koje ini stvarnost. U trenutku bez dimenzija vremena i prostora izgubio je pojam o sebi. Oseao je da pluta van granica stvaranja. Ali pesma i svetlo su ga zadrali i umirili. Uskoro su mu se misli usmerile kao kompas ka magnetu od belog zlata. Uhvatio je odsjaj prstena Tomasa Kovenanta. Nije mogao pogreiti: Nevernikovo prisustvo pokrivalo je asni metal kao oreol, vezivalo ga i zarobljavalo mu mo. A sam oreol odisao je patnjom. Vrhovni poglavar Mhoram posegnuo je ka tom prisustvu i poeo da peva: Budi to jesi, Nevernie, odgovori na poziv. ivot daje prie: smrt sve prekida. Obeanje je stvarno 21

i krati kletve istinom svojom: no, dua grena, slomljene vere i bezvernog puta, za sudbu mranu pokriva sve. Budi to jesi, Nevernie odgovori na poziv. Budi to jesi. Uhvatio je Kovenanta svojom pesmom i poao nazad ka Zabranu. Delotvornost pesme znatno mu je olakala teret i dala mu slobodu da se lako vrati sebi. Kada je otvorio oi u zaslepljujuoj svetlosti, gotovo je pao na kolena. Zapljusnula ga je nagla iscrpljenost; oseao se isprazno, kao da mu je dua rastegnuta da pokrije suvie veliko rastojanje. Neko vreme je nemono stajao, zaboravivi ak i da peva. No, ostali poglavari preuzeli su pesmu od njega i umesto njegove moi prizivanje su dovrila njihova ezla. Kada mu se povratio vid, ugledao je Tomasa Kovenanta, Nevernika i nosioca belog zlata, kako stoji napola stvaran u svetlu pred njim. No, prikaza nije prilazila blie, nije se materijalizovala. Kovenant je ostao na ivici fizikog prisustva; odbijao je da pree granicu. "Ne sad! Pustite me!" Zahtevao je gotovo nepostojeim glasom. Prizor Nevernikove patnje zgrozio je Mhorama. Kovenant je bio izgladneo, bio mu je oajniki potreban odmor, imao je duboku i potpuno zaputenu ranu na elu. itavo telo mu je bilo prekriveno modricama i ranama kao da je bio kamenovan, a deo usta bio mu je prekriven zgruanom krvi. No, ma koliko da su fizike povrede bile strane, padale su u zasenak pred psihikim stanjem. Uasnuti otpor lio je iz njega kao bolni znoj, a divlja vatra volje drala ga je van domaaja. Dok se borio protiv prizivanja, podsetio je Mhorama na dukhu, sirotog Putnima na kome je poglavar Kletnik isprobao bezbroj muenja Kamenom Zlozemlja. Opirao se poglavarima kao da ga vuku u kacu kiseline ili otrovnog uasa. "Kovenante!" Jeknuo je Mhoram. "Oh, Kovenante." Onako iscrpljen, plaio se da nee moi da zadri jecaje. "Ti si u paklu. Tvoj svet je pakao." Kovenant je ustuknuo. Glas Vrhovnog poglavara kao da ga je fiziki pogodio. No, sledeeg trenutka je ponovio zahtev. "Poalji me nazad! Potreban sam joj!" "I nama si potreban", promrmljao je Mhoram. Oseao se krhko, bespomono, kao da nema tetive i ligamente koji bi ga odrali uspravnog. Sada je razumeo zato je mogao da prizove Kovenanta i bez ezla zakona, i to razumevanje oseao je kao rupu bola probuenu u njegovom biu. Gotovo je oseao sopstveno rasipanje. "Potreban sam joj!" Ponovio je Kovenant. Od napora pri govoru, iz usta mu je potekla krv. "Mhorame, zar me ne uje?" Ta molba dirnula je Mhorama. Bio je Vrhovni poglavar; nije mogao, nije smeo da izneveri molbe njemu upuene. Primorao je sebe da sretne Kovenantov grozniavi pogled. "ujem te, Nevernie", rekao je. Glas mu je postao jai dok je govorio. "Ja sam Mhoram, sin Variolov, Vrhovni poglavar po izboru Vea. I nama si potreban. Prizvao sam te da pomogne Domaji u asu krajnje potrebe. Proroanstvo koje ti je poglavar Kletnik dao da nam prenese sada se ostvaruje. Ako ne uspemo, prepustiemo mu vlast nad ivotom i smru i svemir e se zauvek pretvoriti u pakao. Prapoglavaru Kovenante, pomozi nam! To sam ja, Mhoram, sin Variolov, ja sam te pozvao." Rei su uznemirile Kovenanta. Posrtao je i njihao se pod zvukom Mhoramovog glasa. No, njegov strani otpor nije se smanjio. Kada je povratio ravnoteu, ponovo je povikao. "Potreban sam joj, kaem ti! Ta zvearka e je ugristi! Ako me sad uzme, neu moi da joj pomognem." Negde duboko u sebi, Mhoram se udio to se Kovenant toliko opire prizivanju, a ne koristi mo prstena. No, tolika snaga odbijanja slagala se sa Mhoramovim tajnim znanjem. Nada i strah su se sukobljavali u Vrhovnom poglavaru i bilo mu je teko da sauva mirnou glasa. "Kovenante - prijatelju - molim te, sasluaj me. Sasluaj potrebu Domaje u mom glasu. Ne moemo te zadrati. Ima belo zlato - ima mo da nas odbije. Zakon smrti te ne vezuje. Molim te, sasluaj me. 22

Neu ti oduzeti mnogo vremena. Poto budem rekao svoje - ako jo bude eleo da ode - prekinuu prizivanje. Rei u... rei u ti kako da upotrebi mo belog zlata da nas porekne." Kovenant je ponovo ustuknuo od napada zvuka. No, kad se oporavio, nije ponovio zahtev. "Govori brzo", otro je rekao. "Ovo mi je jedina prilika - jedina prilika da se izvuem iz privienja na samom poetku. Moram da joj pomognem." Vrhovni poglavar Mhoram se pribrao, prikupio svu ljubav i sav strah za Domaju i ugradio ih u svoj glas. "Prapoglavaru, prolo je sedam godina od kako smo zajedno stajali u Dolini veala. Za to vreme smo se oporavili od nekih pretrpljenih gubitaka. No, poto... poto je ezlo zakona izgubljeno, Opaki je bio mnogo slobodniji. Stvorio je novu vojsku, beskrajnu kao more, i poao na nas. Ve je unitio Veseldrvo. Sotonpest Besomuk spalio je Veseldrvo i pogubio poglavara Kalindrila. Za nekoliko dana poee i opsada Poglavarevog Konaka. No, time se pria o naim nevoljama ne zavrava. Pre sedam godina mogli smo braniti Veselkamen od svakog neprijatelja koliko god dugo treba. Ali... sluaj me, prijatelju... izgubili smo krvnu gardu." Kovenant se zateturao kao da ga je pogodila kamena lavina, ali Mhoram nije prekinuo. "Kada je krvni gardista Korik poveo svoj odred ka dinovima u Primorje, strane sile otele su ivote poglavarima Hirimu i etri. Bez njih..." Mhoram je zastao. Setio se Kovenantovog prijateljstva sa dinom Srdosoljom Penosledom. Bilo mu je nepodnoljivo da mui Kovenanta priom o krvavom usudu dinova. "Bez njihove pomoi i saveta Korik je sa dvojicom drugova osvojio komad Kamena Zlozemlja. Nije shvatio opasnost. Trojica krvnih gardista ponela su komad sa sobom, namerni da ga donesu u Poglavarev Konak. No, Kamen Zlozemja strano je zlo u Domaji. Trojica krvnih gardista nisu bila upozorena - i Kamen ih je zarobio. Pod dejstvom njegove moi odneli su komad u Kletnikov Tabor. Verovali su da e se boriti sa Opakim, No, on ih je uinio svojim." Mhoram je opet izbegao da ispria celu priu. Nije mogao saoptiti Kovenantu da je zavet krvne garde bio ve izdat krenjem Zakona smrti - kao ni to da je fini metal estitosti Krvne garde posuknuo kada je Kovenant primorao Banora da otkrije ime Sile zapovesti. "Onda je", Mhoram se jo trzao kad god bi se setio proteklih dogaaja, "poslao njih trojicu da napadnu Veselkamen. Korik, Sil i Doar doli su ovamo sa zelenom vatrom u oima i Izopaenjem u srcima. Ubili su mnogo ratara i ratnika pre nego to smo shvatili ta im je uinjeno. Onda su menik Banor i krvni gardisti Terel i Rumnik otili u boj sa trojicom. Ubili su svoje drugove Korika, Sila i Doara i doneli njihova tela u Konak. Tada smo otkrili", Mhoram je s mukom progutao knedlu, "otkrili smo da je poglavar Kletnik svoj trojici odsekao dva prsta desne ake." Kovenant je bolno uzviknuo, ali Mhoram je ipak izgovorio do kraja promuklim glasom. "Unakazio je krvne gardiste kako bi liili na tebe." "Prestani!" Zajeao je Kovenant. "Prestani. Ne mogu da podnesem." Vrhovni poglavar je ipak nastavio. "Kada je menik Banor video da su Korik i njegovi drugovi izopaeni uprkos zavetu, on i cela krvna garda napustili su slubu. Vratili su se u planinski dom Haruaia. Rekao je da ih je Izopaenje pokorilo, i da ne mogu vie sluiti nikakav zavet. Prijatelju, bez njih, bez ezla zakona, bez neizmerne vojske naih tvrdorukih saveznika sigurno emo pasti. Samo divlja magija moe da se isprei izmeu nas i gladi poglavara Kletnika." Kad je Mhoram zavrio, Kovenantove oi izgledale su prazne kao pustinja. Vrelina groznice kao da mu je osuila suze. Otpor mu se za trenutak pokolebao i naas je gotovo dozvolio da se prenos u Zabran dovri. No, onda je podigao glavu i pogledao ostala seanja. Odbijanje se pojaalo; povukao se unatrag sve dok nije gotovo nestao u blistavoj svetlosti obluka. "Ne mogu, Mhorame", rekao je glasom kao da se gui. "Ne mogu. Zmija... ta devojica je potpuno sama. Odgovoran sam za nju. Niko sem mene ne moe da pomogne detetu." Odnekud visoko sa galerije Mhoram je osetio plimu besa kad je Kvanovo staro protivljenje Kovenantu planulo u rei. "Sedmice mu!" Prasnuo je. "On govori o odgovornosti." Kvan je posmatrao kako postaje star i nemoan da spase Domaju, a Kovenant nije ni stario ni delovao. Govorio je sa ratnikim oseanjem smrti, ratnikim oseanjem vrednosti rtvovanja nekoliko ivota radi spasavanja mnogih. "Kovenante, odgovoran si za nas!" Nevernik je patio od Kvanovog glasa kao i od Mhoramovog, ali nije se okrenuo da pogleda vrhovnika. Bolno je gledao Mhorama u oi dok je odgovarao. "Da, znam. Znam. Ja sam... odgovoran. Ali potreban sam joj. Nema nikoga drugog. Ona je deo mog sveta, mog stvarnog sveta. Vi niste... sada niste toliko stvarni. Sada ne mogu nita da vam dam." Lice mu se grevito iskrivilo, a otpor mu je rastao sve dok nije poeo da zrai iz njega kao agonija. "Mhorame, ona e umreti ako se ne vratim." 23

Oajnika strast u Kovenantovoj molbi lomila je Mhorama. Nesvesno je grizao usne, pokuavajui da fizikim bolom kontrolie tok sukobljenih oseanja. Ceo njegov ivot, sve duge odanosti, sada su se uzbunile u njemu. Ljubav za Domaju nagonila ga je da odbije Nevernika, da se bori kao da otima vlasnitvo nad Kovenantovom duom. No, iz istog vrela u njemu dizao se i drugi zahtev, nemogunost da porekne Kovenantovu samostalnost, Kovenantovo pravo da odabere sopstveni usud. Vrhovni poglavar je neko vreme oklevao, uhvaen u zamku protivurenosti. Onda je polako podigao glavu i obratio se i ljudima u Zabranu i Tomasu Kovenantu. "Niko ne moe biti primoran da se bori sa Opakim. Njemu se moe odupreti voljno ili nikako. Nevernie, oslobaam te. Okree se od nas da bi spasao jedan ivot u svom svetu. Neemo biti upropaeni takvom odlukom. A ako tama padne na nas, lepota Domaje e ipak opstati. Ako smo mi san - a ti sanja onda Domaja ne moe nestati, jer ti je nee zaboraviti. Nemoj se plaiti, prapoglavaru Tomase Kovenante. Idi s mirom." Osetio je pritisak protivljenja poglavara Loerije i dela ostalih gledalaca, ali odbio ih je zapovednikim pokretom. Jedan po jedan, poglavari su povukli mo svojih ezala, a Torm je smanjio plamen obluka. Kovenant je poeo da bledi kao da se rastvara u bezdanu van svoda Vremena. U tom trenutku vrhovni poglavar Mhoram setio se obeanja da e odati tajnu divlje magije. Nije znao moe li Kovenant jo da ga uje, ali uputio je apat ka bledeoj prilici. "Ti si belo zlato." Trenutak kasnije, shvatio je da Nevernika vie nema. Sav oseaj otpora i moi nestao je iz vazduha, a svetlo obluka se vratilo na normalu. Prvi put od poetka prizivanja Mhoram je razabrao oblike i lica ljudi oko sebe. No, prizor nije potrajao. Suze su ga zaslepile i nemono se oslonio o ezlo kao da ga samo njegovo vrsto drvo moe pridrati. Bio je pun bola zbog neobine lakoe kojom je prizvao Nevernika. Bez ezla zakona ne bi smeo biti sposoban da sam prizove Kovenanta; pa ipak, uspeo je. Znao je zato. Kovenant je bio toliko osetljiv na prizivanje zato to je na samrti. Kroz zavesu tuge uo je Trevora. "Poglavaru, kril... dragulj na krilu je oiveo. Plamti kao onda kada ga je Nevernik zabio u sto." Mhoram je zatreptao da ukloni suze. Teko se oslanjajui na ezlo, priao je stolu. U samoj sredini Lorikov kril stajao je kao mrtav krst - neprovidan i mraan kao da je izgubio svu sposobnost svetla. Mhorama je obuzeo divlji bol. Jednom rukom epao je drku srebrnog maa. Preko dragulja je proao kratkotrajni talas plaviastog svetla i opet nestao. "Sada u njemu nema ivota", tupo je rekao. Napustio je Zabran i poao u Sveti opklon da peva za Kovenanta, za Kalindrila i za Domaju. 3. SPAS Hladan vetar duvao je kroz Kovenantovu duu dok se borio da ustane iz kamena. Ledio ga je kao da mu je sr iz kostiju leala otvorena na udaru okrutnog leda - okrutnog i cininog, proetog onim slabim i bezdanim zelenim prelivom koji predstavlja suprotnost svemu zelenom to raste. No, to ga je polako napustilo i skliznulo u neku drugu dimenziju. Postao je svesniji kamena. Granitna nepopustljivost se sklapala oko njega; poeo je da osea guenje. Stao je da mlati rukama i nogama, pokuavajui da dosegne do povrine. Neko vreme nije bio siguran ak ni da li mu se udovi pokreu. Onda mu je zglobove zahvatio niz trzaja. Osetio je po laktovima i kolenima da udara o neto tvrdo. Lupao je rukama i nogama po padini. Iza priguenih udara koje je proizvodio uo je zvuk tekue vode. Sunce je istinski sijalo negde iza njega. Trzajem je podigao glavu. Isprva nije mogao da se orijentie. Preko vidnog polja tekao mu je potok; oseao je da ga gleda odozgo i da je strmina niz koju je tekao nemogue izvijena pod njim. Konano je shvatio da ne gleda nanie u potok. Leao je popreke na padini. Breg se dizao iznad njega zdesna, a sputao sleva. Okrenuo je glavu da bi potraio devojicu i zmiju. Nije mogao da usredsredi pogled. Neto belo bletalo mu je pred licem i spreavalo ga da gleda nizbrdo. Zauo je tanak, deiji glas tik pored sebe. "Gospodine? Jeste li dobro, gospodine? Pali ste." 24

Pokuavao je da gleda suvie daleko. S naporom je preneo pogled blie i konano ustanovio da sa razdaljine od nekoliko ina pilji u golu cevanicu. Na sunevoj svetlosti izgledala je bela i ista kao da je upravo miropomazana. No, ve se videlo oticanje. A u sredini otoka video je dve sitne crvene take nalik na dvostruki ubod iglom. "Gospodine?" Ponovo je reklo dete. "Jeste li dobro? Ugrizla me je zmija. Boli me noga." Ledena zima koju je ostavio za sobom prosto je jurnula na njega iz dubine uma. Poeo je da drhti. No, prisilio je sebe da zanemari hladnou i usmeri svu svoju panju na ona dva traga ujeda. Ne skidajui pogled sa njih, uspeo je da nekako sedne. Modrice su zareale na njega, a elo mu je bolno pulsiralo, ali nije obraao panju na bol, kao da nema nikakve veze sa njim. Privukao je devojicu drhtavim rukama. Zmijski ujed, tupo je pomislio. ta se radi sa zmijskim ujedom? "Dobro", rekao je i smesta prekinuo. Glas mu je drhtao i nije nimalo ulivao sigurnost, a grlo mu je bilo toliko suvo da nije mogao da ga kontrolie. S naporom je progutao pljuvaku i prigrlio tanke deije kosti na grudi. "Dobro je. Sve e biti dobro. Tu sam. Pomoi u ti." Zvuao je groteksno samom sebi - vampirski beskorisno. Od posekotine na usni i desnima nije mogao dobro da govori. I to je prenebregao. Nije imao snage da se brine i o tome. Grozniava izmaglica prljila mu je misli, tako da mu je bila potrebna sva snaga da se izbori sa njom i priseti se prve pomoi za zmijski ujed. Zurio je u tragove zuba sve dok se nije setio. Zaustavi cirkulaciju, rekao je samom sebi kao da je glup. Seci. Izvuci otrov. Gurnuo je sebe u pokret i potraio perorez. Kada ga je izvukao, spustio ga je na zemlju i poeo da kopa po mozgu punom ubreta u potrazi za neim to e posluiti kao podvez. Svoj kai nee moi da upotrebi jer nema naina da ga vrsto zategne. Devojica nije imala pojas na haljini. Njene pertle nisu izgledale dovoljno dugake. "Boli me noga", rekla je alostivo. "Hou moju mamu." "Gde ti je mama?" Progunao je Kovenant. "Tamo", pokazala je neodreeno niz potok. "Daleko. Tata me je istukao pa sam se iskrala." Kovenant je stegao devojicu jednom rukom da bi joj onemoguio pokrete i time spreio irenje otrova. Slobodnom rukom izvukao je pertlu iz leve cipele, ali ispostavilo se da je sva iskrzana i iskidana. Vatru mu paklenu, oajno je zastenjao. Suvie je odugovlaio. Drhtei, poeo je da izvlai desnu pertlu. Uskoro ju je drao u ruci, celu. "Dobro", nesigurno je rekao. "Sada... moram da uinim neto zbog tog ujeda. Prvo moram da ti podveem nogu - tako se otrov nee iriti. Onda u morati da ti malo zaseem nogu. Tako e otrov izai napolje i nee te toliko boleti." Trudio se de deluje smireno. "Jesi li ti hrabra devojica?" Odgovorila mu je sasvim ozbiljno. "Tata me je istukao, ali nisam plakala. Pobegla sam." Nije ostalo ni traga od njenog ranijeg uasa. "Ba fino", promrmljao je. Vie nije bilo odlaganja; otok je primetno rastao, a po beloj koi irila se plaviasta mrlja. Obmotao je pertlu iznad kolena povreene noge. "Stani na drugu nogu, tako da se ova opusti." Kada ga je posluala, vrsto je stegao pertlu sve dok nije tiho jeknula od bola. Onda je napravio vor. "Odlino. Stvarno si ti hrabra devojica." Nesigurnim rukama je podigao perorez i otvorio ga. Neko vreme uzmicao je od odluke da je posee. Suvie se tresao; suneva toplota nije prilazila ni blizu jeze koju je nosio u kostima. No, jasni tragovi zuba su ga naterali. Neno je podigao devojicu u krilo. Levom rukom podigao joj je nogu sve dok mu otok nije bio na svega desetak ina od lica. Nespretno je stezao perorez sa tri prsta desne ruke. "Ako ne bude gledala, moda nee ni osetiti", rekao je, nadajui se da ne lae. Mala se ponaala kao da joj je samo prisustvo odraslog rasprilo sve strahove. "Ne bojim se", ponosno je odgovorila. "Ja sam hrabra devojica." No, kad se Kovenant okrenuo tako da joj je desnim ramenom zaklonio pogled na nogu, epala ga je obema rukama za koulju i pritisla lice o njega. Negde duboko u sebi uo je Mhoramove rei. Izgubili smo krvnu gardu. Izgubili krvnu gardu. Izgubili. Oh, Banore! Jeknuo je u sebi. Zar je bilo tako strano? Stegao je zube sve dok ga vilice nisu zabolele, a rana na elu poela da pulsira. Bol ga je umirio. Drao ga je kao kolac proboden kroz mozak, privrujui ga za posao oko tragova zuba. Naglim pokretom dvaput je zarezao i nainio unakrsni rez na otoku preko crvenih tragova. 25

Devojica je tiho kriknula, ukoila se i grevito se uhvatila za njega. Za trenutak je uasnuto piljio u jarkocrvenu krv koja je navrla iz posekotine i potekla niz bledu nogu. Onda je bacio no kao da ga je opekao. epao je nogu obema rukama, prineo usne ujedima i snano povukao. Napor stezanja usana oko noge izazvao je bol u rani i krv mu se pomeala sa njenom u toku niz sve tamniji otok. I to je prenebregao. Svom snagom je sisao krv iz posekotine. Kada je zastao da uhvati dah, trljao je deiju nogu, pokuavajui da potisne krv ka zaseku. Onda je ponovo poeo da sisa. Spopala ga je munina od koje mu se zavrtelo u glavi. Zastao je, uplaen da e se onesvestiti. "Dobro je", dahtao je. "Gotovo je. Sada e sve biti u redu." Trenutak kasnije, shvatio je da devojica tiho plae glave zagnjurene u njegovo rame. Brzo se okrenuo, obgrlio je i privio uz sebe. "Sve e biti dobro", ponovio je stegnutog grla. "Sad u te odneti kod mame." Bio je siguran da nema snage ni da ustane, a kamoli da je ikuda odnese. No, znao je da je maloj i dalje potreban lekar; sigurno nije uklonio sav otrov. I rez koji je nainio morae da se previje. Nije bilo vremena za slabost. S naporom od kojeg se gotovo obeznanio bolno se podigao na noge i stao naheren na padini kao da e se sruiti. Dete mu je bolno mrcalo u naruju. Nije smeo da je pogleda, jer se bojao da e mu uzvratiti prekornim pogledom. Gledao je niz padinu dok se borio da dovede sebe u smirenije stanje. "Usta vam krvare", rekla je devojica kroz suze. "Da, znam", promrmljao je. No, taj bol nije bio gadniji od onog u elu ili modricama. Sve je to bio samo bol - privremen; uskoro e uminuti zbog lepre. Led u kostima ga je podsetio da se utrnulost ruku i nogu ve iri. Bol nije opravdavao slabost. Polako je savio jedno koleno i pustio da ga teina povue napred. Kao loe voena marioneta drvenasto se teturao niz brdo. Dok je stigao do drveta - koje je stajalo crno i pravo kao oznaka mesta gde je dete ugrizeno - tri puta je gotovo pao. Saplitao se o cipele; bez pertli koje bi ih drale na stopalima ometale su mu svaki korak. Za trenutak se naslonio na drvo, pokuavajui da se sredi. Onda je zbacio cipele. Nisu mu trebale. Stopala su mu bila dovoljno utrnula da ne osete povrede od bosonogog peaenja. "Jesi li spremna?" Dahnuo je. "Idemo." Nije bio siguran da je ispustio ikakav zvuk. U groznici koja mu je zamaglila misli uhvatio je sebe u mozganju kako je ivot loe smiljen; tereti se namenjuju pogrenim ljudima. Iz nekog tajanstvenog razloga verovao je da bi na Banorovom mestu naao drugaiji odgovor na Korikovo izopaenje. A Banor bi bio mnogo prikladniji za fiziki posao oko spasavanja ovog deteta. Onda se setio da mu Mhoram nije rekao nita o dinovima kada je priao o Korikovom zadatku. Pred oima mu je u brzoj asocijaciji preletela slika Doline veala. Ponovo je video dina kako visi sa umnikovih veala. ta se desilo sa dinovima? utke zijajui, kao da ga uma i potok i devojica koju je nosio zaprepauju, odgurnuo se od crnog drveta i poeo da se tetura du Pravednikog potoka, nekuda prema gradu. Dok je koraao, sa mukom je otvorio skorele usne. "U pomo!" Povikao je. Dete je reklo da su mu roditelji daleko, ali nije znao kakav je njen pojam o udaljenosti. Nije znao ni jesu li joj roditelji negde blizu potoka. Nije znao ak ni koliko je daleko od svoje farme; itava prethodna no predstavljala je bolnu prazninu u seanju. Obale potoka nudile su najpogodniji put ka gradu i nije imao drugu ideju nego da ide u tom pravcu. Devojica je oseala sve vei bol. Kad god bi pogledao njenu nogu, bila je sve crnja, a mala se trzala i cvilela pri svakom potresu od njegovog nesigurnog koraka. Povremeno bi zajeala traei roditelje, a svaki njen jecaj terao ga je da dahne kao proboden bajonetom. "U pomo!" No, izgleda da njegov glas nije imao znaaja, nikakve moi; padao je za njim u tiinu kao mrtvoroene. Od napora pri vikanju usta su ga sve vie bolela. Uskoro je osetio da mu usna otie kao devojicina noga i postaje tamna, ukoena i teka od bola. vre ju je prigrlio i zakrkljao sa mranom, beznadenom upornou. "U pomo! Pomozite mi!" Postepeno je poeo da se znoji pod vrelim suncem. elo ga je peklo, a vid mu se maglio. No, hladnoa u kostima ostala je nedirnuta. Vrtoglavica mu je naruavala ravnoteu i terala ga da se tetura kroz umu kao da ga goni neravnomeran vetar. Kad god bi stao na iljat kamen ili stenu, ovi su se zabijali dovoljno duboko u tabane da mu nanesu bol. Nekoliko puta su ga izdali zglobovi, pa je padao na kolena. No, svaki put bi ga tamna rana koju je nosio ponovo podizala i terala ga da nastavi hod i mrmljanje kroz otekle usne. "U pomo." 26

Otok mu se irio licem kao tumor. Vreli bodei bola probijali su mu glavu svaki put kad bi se zateturao. Kako je vreme odmicalo, oseao je da mu srce podrhtava i okleva izmeu svaka dva otkucaja, kao da se bori da podnese napor. Grozniava izmaglica postajala je sve gua, tako da je povremeno pomiljao da je izgubio vid. Nasumce se udaljio od sunevog bleska koji se prelamao na povrini vode; ali kada je potok prolazio kroz senku, izgledao je tako svee i lekovito da se jedva uzdravao da se ne stropota u njega i zagnjuri lice u taj melem. Ipak, neprestano je bio svestan da ne sme skrenuti sa najkraeg puta. Ako ne uspe da nae pomo za devojicu, sve to je ve uinio za nju bie beskorisno, besmisleno. Nije mogao da se zaustavi. Njena rana nee trpeti njegovu nitavnost. Na goloj cevanici video je suvie slinosti sa svojim sinom, Roderom. Uprkos kandama bola koje su ga rastrzale, teturao je dalje. Onda je zauo uzvike u daljini, nalik na ljude koji dozivaju nekog zalutalog. Naglo se zaustavio na ukoenim nogama i pokuao da se osvrne. No, izgleda da je izgubio kontrolu nad glavom. Besciljno se klatila na vratu, kao da joj je teina otoka poremetila ravnoteu, i nije mogao da se okrene u pravcu iz kojeg su dopirali uzvici. Devojica u njegovom naruju je bolno zacvilela. "Mama. Tata." Borio se sa crnim, gustim bolom kako bi izgovorio re: U pomo. No, nikakav zvuk mu nije silazio sa usana. Primorao je glasne ice da proizvedu nekakav zvuk. "Pomozite." Nije bio glasniji od apata. Protresao ga je zvuk nalik na promukle jecaje, ali nije znao dolazi li od njega ili od devojice. S naporom, gotovo slep, ispruio je ruke i podigao dete pred sebe kao da je nudi uzvicima. Zvuk se pretvorio u enski glas i uobliili se u rei. "Karen! Evo je! Ovamo! Oh, Karen! Mala moja!" Pribliavala mu se trei kroz lie i granje; zvuala je kao otrica zimskog vetra koji ga je sekao kroz duboku groznicu. Konano je mogao i da ih vidi. ena je urila nizbrdo, a za njom je teskobno trao mukarac. "Karen!" Povikala je ena. Devojica je pruila ruke ka eni i zajecala. "Mama! Mama!" Trenutak kasnije teret je bio istrgnut iz Kovenantovih ruku. "Karen! Oh, mala moja!" zajeala je ena kad je zagrlila devojicu. "Tako smo se uplaili. Zato si pobegla? Jesi li dobro?" Nije ni pogledala u Kovenanta. "Gde ste je nali? Jo jutros je pobegla i gotovo smo poludeli od straha." Nastavila je kao da osea potrebu za objanjavanjem. "Doli smo da malo kampujemo. Dejv je dobio slobodan dan u petak, pa smo reili da poemo na kampovanje. Nismo ni pomislili da e nam pobei." Sada je pristigao i mukarac, a ena se opet obratila devojici. "Oh, nevaljalice jedna! Jesi li dobro? Daj da te pogledam." Devojica je nastavila da jeca od bola i olakanja kad je ena ispruila ruke da je pregleda. Smesta je ugledala podvez, otok i zaseke. Tiho je kriknula i prvi put pogledala Kovenanta. "Ta se desilo? ta ste joj to uinili?" Naglo je zautala. Licem joj je preleteo izraz uasa. Ustuknula je prema mukarcu i vrisnula na njega. "Dejve! To je onaj gubavac! Onaj Kovenant!" "ta?" Mukarac se zapanjio. Obuzeo ga je pravedniki gnev. "ubre jedno!" Ratobrono je zareao i poao ka Kovenantu. Kovenant je pomislio da e ga udariti; gotovo je osetio udarac kako nailazi sa velikog rastojanja. Dok ga je posmatrao, izgubio je ravnoteu, zakoraio unazad i seo uz tresak. Crveni bol mu je zasenio oi. Kada se razbistrio, bio je pomalo iznenaen to nije ve utnut. Mukarac se zaustavio desetak stopa dalje; stajao je stegnutih pesnica, pokuavajui da ne pokae kako se plai da prie blie. Kovenant se trudio da progovori, da objasni kako je detetu jo potrebna pomo. No proao je dug, zbunjen trenutak pre nego to je uspeo da istisne rei preko usana. Govorio je ravnodunim glasom, u potpunoj suprotnosti sa svojim izgledom i oseanjima. "Ujela ju je zmija. Zvearka. Pomozite joj." Napor ga je iscrpao; nije mogao da nastavi. Utonuo je u utanje i mirno sedeo kao da bespomono eka nailazak lavine. Mukarac i ena poeli su da se udaljuju od njega, da gube vrstou, kao da se rastvaraju u kiselini njegove iscrpljenosti. Izdaleka je uo malu kako jei. "Ujela me zmija, mama. Noga me boli." Shvatio je da jo nije video lice devojice. No, vie nee imati prilike. Suvie mnogo se kretao sa zmijskim otrovom u ilama. Postepeno je zapadao u ok. "U redu, Mhorame", bezbojno je promumlao. "Doi i uzmi me. Sad je gotovo." 27

Nije znao je li govorio naglas. Nije mogao da uje sebe. Zemlja pod njim poela je da se talasa. Talasi su se kotrljali padinom i bacakali komadi tvrdog terena na kome je sedeo. Drao se za njega dogod je mogao, ali zemljano more bilo je suvie nemirno. Uskoro je izgubio ravnoteu i stropotao se unazad u zemlju kao u neiskopani grob. 4. OPSADA Dvanaest dana poto su i poslednja ugljenisana stabla Veseldrva sagorela, pretvorena u pepeo i zdrobljena pod nogama, Sotonpest Besomuk, desna ruka Sivog Krvnika, doveo je svoju ogromnu, groznu vojsku pred kamene kapije Poglavarevog Konaka. Pribliio im se polako, iako su njegove horde nadirale napred kao vukovi na povocu; obuzdavao je besomunost pragrdana, jamnika i ostalih bia kojima je zapovedao, tako da su svi itelji Trotgarda i predela izmeu Veseldrva i Severnih zaravni imali vremena da potrae sklonite u Konaku. To je uinio iz elje da se svi ljudi koje je nameravao da pobije okupe na jednom mestu. Svako poveanje stanovnitva Konaka smanjie njegovu izdrljivost, jer e isprazniti skladita hrane. A masa ljudi bie osetljivija na strah koji je donosio nego uvebani poglavarski ratnici. Bio je siguran u ishod opsade. Njegova vojska nije bila tako ogromna kao ona koju je njegov brat, moksha Ljudosea, izgubio u Garotinom estaru. Da bi osigurao kontrolu nad oblastima koje je osvojio, ostavljao je mnoge hiljade svojih bia iza sebe, du Lunjinstana i doline koja je inila junu granicu Andelejna, kao i irom Sredinjih zaravni. No, Opaki je u prethodnom ratu izgubio neto vie od treine snaga. Umesto vukova, krea i divljih grifona, Sotonopest je sa sobom vodio vie znanstvu vinih, krastavih, crnih, bezokih pragrdana i mnotvo gnusnih stvorenja koje je poglavar Kletnik odgajio u Velikoj movari, Davilji, u Sarangravskoj ravnici, u Ubojnim zaravnima i iprazima oko Podrivnice - odgajio i obezumio moima Kamena Zlozemlja. Osim toga, din-Besomuk je za sobom nosio mo koju poglavari Veselkamena nisu poimali. Zato je nameravao da odugovlai pribliavanje Konaku, te da time ubrza njegov neizbeni i konani pad. I tako, rano ujutro dvanaestog dana urlik koji protresao nebo proneo se kroz njegove horde kada su prvi put ugledali planinsku zaravan Veselkamena. Hiljade stvorenja poela su ludaki da jure ka njemu preko bregova u podnoju, ali on ih je zadrao batinom svoje moi. Upravljajui vojskom kao zelenim biem, potroio je itav dan na pribliavanje i postavljanje snaga u formaciju. Kada je dnevna svetlost konano iilila u noi, vojska se obmotala oko itavog predgorja Veselkamena, od najzapadnije ivice junih zidova do litica severozapadne visoravni. Logori su opasali Konak u irokom prstenu i tako spreili i bekstvo i spas i pohode po hranu i poslanstva do nekakvih saveznika. Te noi Sotonpest se gostio mesom zatoenika koji su uhvaeni tokom dugog mara od Domajinog Sunovrata. Da su ijedne oi iz Veselkmena mogle da prodru kroz masu oblaka koji su se sada stalno nadvijali nad Domajom, videle bi da je te noi bio mladi mesec sredinje noi prolea. Natprirodna zima Opakog stezala je Domaju ve etrdeset dva dana. Sotonpest se paljivo pridravao plana koji mu je saoptio gospodar pre polaska na mar kroz Gornju zemlju. Sledeeg jutra poao je pred straarnicu na klinastom spoju dugakih zidova Veselkamena. Nije obraao panju na zamreni rad dinova koji su stvorili splet uglova, doksata, prolaza i grudobrana na glatkim liticama; ono to bi primetilo tu lepotu odavno je unitio Besomuk u njemu. Ni ne pogledavi liticu i ratnike postrojene na prorezima grudobrana, proao je du podbra i zaustavio se pred ogromnom kamenom kapijom u podnoju kule na jugoistonoj strani - jedinim ulazom u Poglavarev konak. Nije se iznenadio to je kapija otvorena. Iako je strast dinova za rad u kamenu bila uutkana u njemu, zadrao je znanje o Konaku. Znao je da e se masivne, vrste vratnice, sve dok ostanu nedirnute, zatvoriti i zarobiti svakog ko se odvai da ue u tunel pod kulom. Kada se nau u tunelu, napadai e biti izloeni protivnapadu iz odbrambenih prozora ugraenih u krov prolaza. A iza tunela nije bilo nieg osim dvorita, otvorenog jedino ka nebu, sa novom kapijom - jo vrom od prve. U samu kulu se nije moglo ui drugaije osim po viseim mostovima iz glavnog Konaka ili kroz dvoje malih vrata iz dvorita. Poglavarev konak bio je valjano sagraen. Din-Besomuk nije prihvatio izazov otvorene kapije. Umesto toga, postavio se taman dovljno blizu kule da zaikava vine strelce i povikao uz kamene zidove glasom punim zlobe i veselosti. "iveli, poglavari! Slavni poglavari! Pokaite se, poglavarii! 28

Iziite iz zaklona svojih beskorisnih kokoarnika i doite da razgovaramo. Gledajte! Utivo sam doao da primim vau predaju!" Nije bilo odgovora. Kula, koja je dosezala tek do polovine visine samog Konaka, stajala je sa prozorima i grudobranima praznim kao da je naputena. Kroz vojsku Besomukovih nakaza pronelo se cviljenje i reanje kojim su molili za dozvolu da jurnu kroz otvorenu kapiju. "ujte me, poglavarii!" vikao je. "Pogledajte mreu moi koju sam omotao oko vas. Vai ivoti su mi u aci. Nema nade za vas, osim ako se predate na milost Opakom." Pragrdani su ovo propratili podsmeljivim kevtanjem, a Sotonpest se iscerio. "Govorite, poglavarii! Govorite ili umrite!" Trenutak kasnije na vrhu kule su se pojavile dve prilike - jedan ratnik i jedan poglavar u plavom ogrtau kojeg je Sotonpest prepoznao. Isprva nisu obraali panju na dina. Poli su do jarbola i podigli steg vrhovnog poglavara, azurnoplavi simbol Vea. Tek kada se steg prkosno zaleprao na ledenom vetru, prili su grudobranu i suoili se sa Besomukom. "ujem te!" Obrecnuo se poglavar. "ujem te, samadhi Besomue. Znam te, eole Sotonpesti. I ti zna mene. Ja sam Mhoram, sin Variolov, vrhovni poglavar po izboru Vea. Odlazi, Besomue! Vodi sa sobom svoje bolesne horde. Dodirnuo si me. Zna da me nee zastraiti." Od seanja koje je Mhoram probudio u dinovim oima blesnu bes, ali samo je poloio aku preko komada Kamena skrivenog pod kouhom i cinino se naklonio Mhoramu. "Znam te, Mhorame", odgovori on. "Kada sam spustio ruku na tebe u lavirintu Kura Kvelinira, upoznao sam te. Bio si suvie zaslepljen glupou i neznanjem da bi osetio mudro oajanje. Jesi li jo slep? Zar nema oiju da vidi kako je tvoj beskorisni kraj pod mojim rukama siguran koliko i svod Vremena? Jesi li zaboravio dinove? Jesi li zaboravio krvnu gardu? U ime Opakog, zdrobiu te ma gde se sakrio!" "Prazne rei", odvrati Mhoram. "Lako je biti hrabar na reima - ali bie ti malo tee da to i dokae. Melenkurion abatha! Odlazi, Besomue! Vrati se svome prokletom gospodaru pre nego to Tvorac zaboravi ogranienja i srui na tebe bezvremenu osvetu." Din se promuklo nasmeja. "Ne tei sebe laima, poglavariu. Svod Vremena e biti sruen ako Tvorac poeli da prodre kroz njega - a tada e poglavar Kletnik Opaki, Sotonsrce i Duomor, Izopaitelj i Razdira, biti slobodan nad celim svemirom! Ako se Tvorac usudi da podigne ruku, moja braa i ja gostiemo se njegovom duom! Predaj se, budalo! Naui da se plai dok puzanje jo moe da ti spase ivot. Moda u ti dozvoliti da me slui kao lini rob." "Nikada!" Smelo uzviknu vrhovni poglavar Mhoram. "Nikada ti se neemo pokloniti, dogod ijedan traak vere bije u Domaji. Zemna mo jo ima snage da ti se odupre. Traiemo je dok ne naemo naina da zbacimo i tebe i tvog gospodara i sva njegova zlodela. Tvoje pobede su uplje sve dok ostaje makar jedna dua sa dovoljno daha da uzvikne protiv tebe!" Podigao je ezlo i mahnuo njime tako da mu je plava vatra poigravala oko glave. "Odlazi, samadhi Besomue! Melenkurion abatha! Duroc minas mil khabaal! Nikada se neemo predati!" Sotonpest se trgao od snage sadrane u reima. No, trenutak kasnije skoio je napred svlaei kouh. Drei u aci komad Kamena Zlozemlja koji se puio, zavitlao je prema vrhovnom poglavaru zrak smaragdne sile. Istog asa stotine stvorenja naruilo je formacije i jurnulo ka otvorenoj kapiji. Mhoram je doekao napad svojim ezlom i poslao ga uvis, gde ga je njegova vatrena mo napala i unitila. Onda se sklonio iza proirenja na grudobranu. Preko ramena je pozvao vrhovnika Kvana. "Zatvori kapiju! Naredi strelcima da pobiju sve stvorove koji stignu do dvorita. Sa ovim protivnikom nema nenosti." Kvan je ve urio niz stepenite u sloene prolaze pod kulom, izvikujui nareenja dok je hitao da nadgleda okraj. Mhoram je pogledao dole da se uveri kako Sotonpest nije proao kroz kapiju, a onda je pourio za Kvanom. Posmatrao je okraj sa najvieg viseeg mosta preko dvorita. Snani drvogradski strelci upuivali su sa ispusta na obe strane dvorita hice u uzmuvana stvorenja, a zvuk oruja odjekivao je kroz tunele. krguui zubima nad prolivenom krvi, Mhoram je prepustio vinim Kvanovim rukama voenje okraja i preao drveni most do glavnog Konaka, gde su ga oekivali ostali poglavari. Kada je sreo ozbiljne poglede Trevora, Loerije i Amatin, obuzela ga je iznenadna malaksalost. Pretnje Sotonpesta bile su tako blizu istine. Ni on ni njegovi drugovi nisu bili dorasli korienju ak i ono malo moi i tajni koje su posedovali. A nije bio nita blie reenju tajnog znanja nego to onda kada je prizvao i izgubio Tomasa Kovenanta. Uzdahnuo je i pustio da mu se ramena opuste. "Nisam ni pomislio da 29

na svetu ima toliko pragrdana", rekao je da bi objasnio svoje ponaanje. No, te rei su samo dodirivale ono to je stvarno oseao. Ipak, nije mogao sebi da dozvoli toliku malaksalost. Bio je vrhovni poglavar. Trevor, Loerija i Amatin imali su svoje nesigurnosti, svoje potrebe koje nije mogao da zanemari; ve im je naneo dovoljno tete u linim dvoumljenjima svoga srca. Naterao je sebe da se uspravi i rekao im ta je video i uo od Besomuka i vojske poglavara Kletnika. Kada je zavrio, Amatin se gorko nasmeila. "Suprotstavio si se samadhi Besomuku. To je bilo vrlo odvano, vrhovni poglavaru." "Nisam eleo da ga obodrim injenicom da je bezbedan od nas." Na ovo se Loerija trgla. "Je li on zaista bezbedan?" Bolno je upitala. Mhoramov glas je ovrsnuo. "Nije bezbedan dogod postoje srce, kost ili zemna mo da mu se suprotstave. Kaem samo da ne znam kako da se borimo protiv njega. Neka sam otkrije moje neznanje." Kao mnogo puta ranije, Loerija je ponovo pokuala da razotkrije njegovu tajnu. "Pa ipak, dodirnuo si Lorikov kril i dao mu ivot. Tvoja ruka izvukla je iz dragulja plavi odsjaj. Zar u tome nema nade? Predanja kau da je kril Lorika Zloupokojitelja bio moan protiv izazova iz Demonije." "Odsjaj", odgovorio je Mhoram. ak i unutar svoga saznanja bojao se udne moi koja mu je dala da osvetli krilov prozirni dragulj. Nedostajala mu je hrabrost da objasni poreklo te snage. "Kakva je korist od toga?" Loerijino lice mu je odgovorilo trzajem punim zahteva i protivljenja, ali pre nego to je stigla da ih izgovori, uzvik iz dvorita privukao je panju poglavara. Vrhovnik Kvan je stajao na kamenim ploama, okruen leevima. Kada mu je Mhoram odgovorio, utke je pozdravio maem. Mhoram je uzvratio pozdrav, prihvativi Kvanovu pobedu, ali nije mogao da izbegne prizvuk tuge u glasu kada je rekao: "Prolili smo prvu krv u ovoj opsadi. Tako e ak i oni koji se protive zlu morati da nanose zlo rtvama tog zla. Prenesite leeve do gornjih bregova i spalite ih proiujuim vatrama, tako da njihova tela povrate nevinost u pepelu. Raspite im pepeo u Steg-vodopade, kao znak celoj Domaji da se gnuamo zla Opakog, a ne robova koje je nainio da mu slue." Vrhovnik se namrtio, nevoljan da oda toliku poast neprijatelju, ali odmah je izdao nareenja da bi izvrio Mhoramova uputstva. Ponovo pogrbljen, Mhoram se obratio ostalim poglavarima kako bi spreio dalje iskuavanje. "Din zna da ne moe probiti ove zidove maevima i kopljima. Ipak, nee dokono stajati i ekati da glad obavi njegov posao. Suvie je edan krvi. Napae nas. Moramo biti spremni. Moramo drati stalnu strau unutar kule - da se suprotstavimo svakoj sili koju povede na nas." "Ja u straariti", rekao je poglavar Trevor, spreman da preuzme svaku odgovornost koju bi smatrao da odgovara njegovim sposobnostima. Mhoram je to prihvatio klimanjem glave. "Pozovi nekog od nas kad se umori. I pozovi nas sve kada Sotonpest rei da napadne. Moramo ga videti na delu, pa emo moda nauiti kako da se branimo." Obratio se ratniku koji je stajao u blizini. "Stoernie, prenesi poruku srdonicima Tormu i Borilaru. Zamoli zubljonoe i obluare Poglavarevog konaka da podele strau sa poglavarima. I oni moraju nauiti kako da se branimo." Ratnik je salutirao i brzo se udaljio. Mhoram je spustio ruku Trevoru na rame i za asak ga vrsto stegao. Bacio je jo jedan pogled na zimom okovano nebo i poao sa balkona u svoje odaje. Nameravao je da otpoine, ali uznemirio ga je pogled na Elenin ukotani kip koji je neumorno stajao na stolu. Imao je fanatini, ranjivi pogled oveka izabranog da bude prorok, a koji potpuno grei u tome - pa umesto da govori eljnim uima rei nade koje su mu poverene, trai vreme propovedajui patnje i povratak u divljinu. Gledajui u poprsje, Mhoram je morao silom da se seti kako je Kovenant odbacio Domaju da bi spasao dete u svom svetu. Nevernikova sposobnost da odbije pomo desetinama hiljada ivota - itavoj Domaji - radi jednog jedinog ivota bila je dar koji ne treba uzimati olako. Mhoram je verovao da se velike ravnotee mogu pomeriti teinom samo jednog ivota. Ipak, lice biste izgledalo je u ovom trenutku napeto od pogreno upotrebljene svrhe - zasenjeno svim onim ljudima koji e umreti da bi jedna devojica preivela. Dok je gledao u to otelotvorenje Kovenantove sudbine, vrhovni poglavar Mhoram iznenada je opet osetio onu naglu strast koja mu je dala da izvue odsjaj iz Lorikovog krila. Oi su mu se ispunile opasnou i zgrabio je kip kao da namerava da vie na njega. Ali usne su mu se opustile i samo je tiho uzdahnuo. Sa oseanjima koja su mu se jo sudarala na licu, preneo je figuru anundivian yaja u Hol poklona i spustio je 30

na poasno mesto na jednom od grubih stubova, nalik na korenje u peini. Tek tada se vratio u svoje odaje i zaspao. Tik posle podneva probudilo ga je Trevorovo prizivanje. Dreme bez snova smesta je nestao i ve je bio na putu iz svojih odaja pre nego to je mladi ratnik koji je doneo poruku stigao da drugi put zakuca na vrata. urno je poao iz dubina Veselkamena ka grudobranima nad kapijom glavnog Konaka, gde je naiao na srdonika Torma. Zajedno su preli do kule i uspeli se stepenitem do vrha. Tu su nali Trevora, drubenika Loerijinog, sa vrhovnikom Kvanom i zubljonoom Borilarom. Kvan je stajao izmeu poglavara i srdonika kao da upija njihove razliite napetosti. itavo Trevorovo lice bilo je belo i zgreno od iekivanja, a Borilaru su ruke na ezlu drhtale od meavine straha i odlunosti; no, Kvan je drao ruke prekrtene na grudima i mrtio se kao da je izgubio sposobnost da se iznenadi od iega to uini sluga Sivog Krvnika. Kada im se pridruio Vrhovni poglavar, stari vrhovnik je pokazao tamnom, miiavom rukom, a ukrueni prst vodio je Mhoramov pogled, kao da optuuje, ka pragrdanima koji su se okupljali pred kapijom kule. Pragrdani su bili na dometu strela, ali niz crvenookih jamnika sa drvenim titovima zaklanjao ih je od povremenih strela koje su Kvanovi ratnici putali sa prozora kule. Iza zaklona, pragrdani su gradili. Radili su brzo i veto i graevina se brzo uobliavala. Mhoram je uskoro video da grade katapult. Uprkos ledenom gnevu Kletnikovog vetra, ruke na ezlu poele su da mu se znoje. Dok su pragrdani zatezali teku uad oko drvenih zupanika na zadnjem delu naprave, prebacivali ih preko snane sredinje grede i munjama crne moi privrivali veliku, zlokobnu gvozdenu posudu na kraj grede, shvatio je da postaje napet i priziva sve svoje znanstvo i snagu. Nagonski je znao da napadai nee bacati kamenje na Veselkamen. Demonijski nakot radio je bez uputstava Sotonpesta. On ih je posmatrao iz daljine, ali nije govorio niti se kretao. Kada se itava grupa uspentrala na katapult - podeavajui, zateui i privrujui - vrhovni poglavar Mhoram se smrknuto udio kako dobro grade bez oiju. No, izgleda da im oi nisu bile potrebne; nosevi su bili jednako precizni kao vid. Ubrzo je zavreni katapult stajao uspravljen pred kulom Veselkamena. Kroz logor se proneo hor kevtavih uzvika i stotinu pragrdana potralo je ka napravi. Obrazovali su klinove na obe strane da bi usmerili silu i postavili se tako da su njihovi metri znanstva stajali kraj ekrka. Koristei gvozdene ipke, dva metra znanstva poela su da okreu zupanike i tako zateu uad, polako savijajui unazad glavnu gredu katapulta. U poreenju sa njim izgledali su kao patuljci, ali usredsreujui snagu u klinovima mogli su da okreu zupanike i savijaju gredu. Dok se to deavalo, ostali pragrdani su se sakupili i nainili ogroman klin iza katapulta. Na pozadini od ugaenog snega izgledali su kao vrh koplja usmeren ka srcu Konaka. Deliem uma Mhoram je primetio da kraj njega stoji poglavar Amatin. Osvrnuo se traei Loeriju i video je na balkonu glavnog Konaka. Mahnuo joj je u znak odobravanja; ako neka nesrea pogodi kulu straaru, nee stradati svi poglavari. Podigao je obrve prema Kvanu i kada je vrhovnik klimnuo glavom, pokazujui da su ratnici spremni za sva iznenadna nareenja, ponovo se zagledao u pragrdane. Kada je glavna greda katapulta bila povuena unazad, obluar Torm kleknuo je na grudobran, irei ruke i pritiskajui dlanovima blagu krivinu zida. Priguenim, tuim glasom poeo je da peva pesmu o granitnoj izdrljivosti kamena. Tada je greda dostigla krajnju taku savijanja. Drhtei kao da e se svakog asa otrgnuti, stremila je ka kuli. Smesta su je uhvatili i privrstili gvozdenim kukama. iroka posuda bila je sputena tano pod ruke metra znanstva koji je stajao na vrhu najveeg klina. Uz reski zvuk, metar je udario posudu svojom ipkom. Mo je prostrujala kroz zbijena crna ramena; zraili su snagu dok je metar radio oko posude. Gusta, okrutna tenost, divlja kao vitriol koji podjednako rastvara drvo, meso i kamen, pljusnula je iz ipke, mrano svetlucajui, pravo u spremnu posudu. Vrhovni poglavar video je ljudska tela kako se raspadaju u pepeo od samog dodira takve tenosti. Okrenuo se da upozori Kvana. No, starom vrhovniku upozorenje nije bilo potrebno; i on je video ratnike kako umiru u demonijskoj kiselini. Pre nego to je Mhoram stigao da progovori, Kvan je vikao niz stepenice u kulu, nareujui ratnicima da se dre dalje od izloenih prozora i grudobrana. Tik pored Mhorama, krhka poglavarka Amatin poela je da drhti na vetru. Drala je ezlo prigrljeno kao da pokuava da njime otera hladnou.

31

Metrova tenost polako je punila posudu. Pljuskala je i talasala se kao crna lava, bacajui u vazduh ponone varnice; ali znanstvo pragrdana ju je obuzdavalo, dralo tamnu silu na okupu i spreavalo je da razori katapult. A onda je posuda bila puna. Pragrdani nisu oklevali. Spustili su kuke uz promukli, gladni krik. Greda se divlje bacila napred i estoko udarila o poprenu prepreku na kraju zamaha. Tamna masa vitriola, velika kao kamendolska kua, poletela je kroz vazduh i razbila se o kulu nekoliko desetina stopa ispod najvieg grudobrana. Kiselina se rasprsnula im je dodirla kamen. Uarena bez trunke svetlosti, spalila je planinski kamen kao ar crnog sunca. Torm je bolno kriknuo, a kamen se uvijao u agoniji pod Mhoramovim nogama. Skoio je napred. Sa Trevorom i Amatin kraj sebe, prizvao je plave poglavarske vatre iz ezla i bacio ih dole, na vitriol. Tri ezla su zajedno planula u susret kiselini. Poto pragrdani nisu mogli da je dopune, zaas se raspala i pala sa zida kao parad mrnje, prljei tlo pre nego to se ugasila. Ostavila je za sobom u kamenu dugaak oiljak re, ali nije prodrla kroz zid. Torm je zajeao i oteturao se sa grudobrana. Znoj mu je lio niz lice i meao se sa suzama, pa Mhoram nije znao plae li obluar od bola, tuge ili besa. "Melenkurion abatha!" Promuklo je uzviknuo. "Ah, Veselkamene!" Pragrdani su ve ponovo povijali katapult u poloaj za nov udarac. Mhoram je za trenutak bio zbunjen i bespomoan. Sa takvim katapultom, tolike hiljade pragrdana moi e da rastrgnu Poglavarev Konak komad po komad i pretvore ga u mrtvu ljaku. A onda je u njemu oiveo nagon za odranjem. "Ti udarci ne smeju stii do Konaka", ree Trevoru i Amatin. "Pridruite mi se. Uobliiemo odbojnicu." im su se udaljili od njega na obe strane da bi pripremili izmeu sebe to iru odbranu, znao je da ta taktika nee biti dovoljna. Tri poglavara mogu da odbiju najveu tetu nekoliko napada, ali nee moi da izdre napad petnaest ili dvadeset hiljada pragrdana. "Torme", otro je naredio, "Borilare!" Srdonik Torm smesta je poeo da doziva ostale obluare, ali Borilar je oklevao, nesigurno se osvrui kao da ga je hitnost situacije spreila da razmilja i sakrila od njega sopstveno znanstvo. "Mirno, zubljonoo", rekao je Mhoram da ga umiri. "Katapulti su nainjeni od drveta." Borilar se smesta okrenuo i odjurio. Kad je proao pored vrhovnika Kvana, povikao je "Strelci!" i nastavio da vie ka glavnom Konaku. "Zubljonoe! Donesite lor-liaril! Napraviemo strele!" Pragrdani su opasno brzo povili svoju napravu i poeli da pune posudu crnim vitriolom. Ispalili su sledei hitac trenutak poto se Tormovo pojaanje rhadhamaerla postavilo da pomogne kamenu. Na Mhoramovo nareenje, poglavari su napali hitac kiseline pre nego to je stigao do kule. ezla su im blesnula kada su podigli zid vatre na putu kojim bi prola kiselina. Tenost je pogodila vatru silinom koja je zdrobila odbojnicu. Crna kiselina se probila kroz njihovu mo i udarila o zid kule. Ipak, pri tom je izgubila mnogo snage. Kada je stigla do kamena, Torm i njegovi obluari mogli su da je podnesu. Razbila se o snagu koju su prizvali iz kamena i pala na zemlju u divljem plamenu, ostavljajui za sobom crne mrlje na zidu, ali bez ozbiljnije tete. Torm se okrenu da pogleda vrhovnog poglavara Mhorama. Divlji bes i napor zarumeneli su srdonikovo lice, ali otkrio je zube u osmehu koji je mnogo obeavao u buduoj odbrani Veselkamena. Poglavarima se pridruilo troje Kvanovih strelaca, a u stopu su ih pratila dvojica zubljonoa. Strelci su bili visoki drvogradski ratnici, ija je vitkost skretala panju sa snage zapetih lukova. Vrhovnik Kvan ih je pozdravio i upitao Borilara ta eli da uine. Umesto odgovora, Borilar je primio od zubljonoa est dugakih, tankih strela. Bile su paljivo optoene runama, uprkos tankoi, a na krajevima su bile ukraene lakim, smeim perjem. Srdonik je dao po dve svakom strelcu, govorei pri tom: "Ovo je lor-liaril, retko drvo koje dinovi zovu 'zlatanika'. Zato..." "Mi smo Drvograani", prekinula ga je ena koja je predvodila strelce. "Poznat nam je lor-liaril." "Dobro ih upotrebite", uzvratio je Borilar. "Ovo su jedine koje imamo pripremljene. Prvo udarite na jamnike." ena je pogledala Kvana da vidi ima li dodatnih nareenja, ali on je samo mahnuo ka grudobranu. Mirno i samouvereno, strelci su postavili strele, napeli lukove i naciljali katapult. 32

Pragrdani su ve zategnuli glavnu gredu i sada su ponovo punili gvozdenu posudu. "Sada", rekao je Kvan kroz zube. Tri tetive zu zazujale kao jedna. Jamnici u prvom redu odbrane smesta su podigli titove da presretnu strele. Istog asa kad su strele dodirnule drvo, pretvorile su se u plamen. Sila udara rairila je vatru po titovima, rasipajui iverje i ugarke po jamnicima. Skiei od iznenaenja i bola, klimatava stvorenja pobacala su titove i odskoila od vatre. Strelci su smesta ponovo napali. Strele su zazujale kroz vazduh i pogodile glavnu gredu katapulta, tik ispod posude. Lor-liaril je smesta eksplodirao i zapalio i crnu kiselinu. U iznenadnom poaru, mona tenost zdrobila je katapult i rasula uareno drvo na sve strane. Deo pragrdana i nekoliko jamnika nastradali su, a ostali su se puzei udaljili van domaaja strela, ostavljajui komae naprave da sagori. Drvograanka se sa divljim osmehom obratila Borilaru. "Lilianril daje gadne strele, srdonie." Borilar se trudio da izgleda smireno, kao da je naviknut na takve uspehe, ali morao je dvaput da proguta knedlu pre nego to je doao do glasa. "Tako izgleda." Vrhovni poglavar Mhoram spustio je ruku srdoniku na rame u znak pohvale. "Zubljonoo, ima li jo lor-liarila od koga bi se napravile takve strele?" Borilar je klimnuo glavom kao veteran. "Ima. Sva kormila i kobilice od zlatanike koje su nainjene za dinove... pre... to drvo se moe preoblikovati." "Zamoli zubljonoe da smesta ponu", tiho je rekao Mhoram. iroko nasmeen, Torm je stao pokraj Borilara. "Srdonie, nadmaio si me", rekao je, zadirkujui ga. "Rhadhamaerli nee poinuti dok ne nau naina da dostignu ovaj tvoj trijumf." Od tih rei Borilarova smirenost se rasplinula u izraz dubokog zadovoljstva. Napustio je kulu ruku pod ruku sa Tormom, praen ostalim zubljonoama i obluarima. Poto su se naklonili pred Kvanom i primili nekoliko rei pohvale, i strelci su otili. Vrhovnik i troje poglavara ostali su sami na kuli, tmurno zagledani jedni drugima u oi. Kvan je konano izgovorio misao koja im je svima bila na umu. "Ovo je mala pobeda. Vei katapulti mogli bi da napadaju sa razdaljine van domaaja strela. Vei klinovi imali bi dovoljnu snagu da probiju zidove. Ako nekoliko katapultova krene zajedno u napad, jedva bismo izdrali ak i prve hice." "A Kamen Zlozemlja jo nije upotrebljen protiv nas", promrmljao je Mhoram. Jo je mogao da oseti kako mu od snage koju je uloio u odbranu trepere zglavci i laktovi. Zamislio se i nastavio. "Osim u obliku ove strane zime i vetra." Za trenutk je stopio um sa Trevorom i Amatin, delei snagu sa njima i podseajui ih na ono to imaju. Poglavarka Amatin je uzdahnula. "Ja sam Drvograanka po krvi. Pomoi u srdoniku Borilaru u izradi strela. To je spor posao, a mnogi lilianrili imaju druge zadatke." "A ja u poi do Torma", rekao je Trevor. "Nemam znanstva u rhadhamaerlu, ali moda se nain borbe protiv ove demonijske kobi moe nai uz pomo oganj-kamenova." Mhoram se utke sloio i zagrlio dvoje poglavara. "Ja u ostati na strai", rekao je, "i pozvau Loeriju kada se umorim." Poslao je Kvana sa njima, tako da vrhovnik pripremi ratnike za sve ono to treba uiniti ako se zidovi otete. Kada je ostao sam, Vrhovni poglavar se okrenuo ka mranom logoru hordi Sotonpesta - stajao je ispod zalepranog stega, ve iskrzanog od otrog vetra, naslanjajui gvozdeni iljak ezla na kamen, i posmatrao neprijateljsko okruenje kao da u njegovim rukama lei ishod opsade. U sivom svetlu predveerja pragrdani su gradili novi katapult. Van domaaja strela sklapali su jau napravu, sposobnu da dobaci njihovu mo preko poveanog rastojanja. No, Vrhovni poglavar Mhoram nije nikoga pozvao u pomo. Kada je crna masa re bila hitnuta, morala je due da putuje; bila je due van domaaja svojih tvoraca. Mhoramova plava mo ju je presrela kada je bila na najvioj taci putanje. estoka munja poglavarske vatre zarila se u kiselinu, usporila je i izazvala podbaaj. Vitriol je ljutito i beskorisno pljusnuo i izdubeo u smrznutoj praini stranu rupu, nalik na raku. Pragrdani su se povukli do bletavih straarskih vatri koje su gorele po logoru radi pogreno roenih bia kojima je ipak bilo potrebno svetlo. Posle nekog vremena, Mhoram je obrisao znoj sa ela i pozvao poglavarku Loeriju da ga zameni. Tokom slepe noi jo tri katapulta su sagraena na bezbednoj razdaljini i dovuena da napadnu Veselkamen. Nijedan nije napao kulu; dva su usmerena na zidove glavnog Konaka sa severa, a jedan sa juga. No, branitelji su svaki put brzo reagovali. Naprezanje moi metara znanstva, koji su punili maine, 33

opipljivo je zrailo uz grudobrane, a to je upozoravalo Konak na svaki novi napad. Strelci su ekali sa lorliaril strelama, spremni da jurnu u odbranu. Svetlost za ciljanje dobijali su aljui strele u tlo blizu katapultova; pri iznenadnom plamenu unitili su dve nove pretee naprave kao to su unitili i prvu. Trea je, meutim, ostala van domaaja i napala juni zid sa poloaja kojeg ni Loerija nije mogla da dosegne. No, i ovaj napad je odbijen. U trenutku nadahnua, vojevnik je naredio da se cilja u kiselinu dok je letela prema Konaku. Strelci su poslali desetak strela u kiselinu, jednu za drugom, i uspeli da je razbiju, tako da je pala po kamenu u malim mrljama i nainila malo tete. Na sreu, te noi vie nije bilo napada. Iskoriene su sve nove strele od zlatanike, a postupak pravljenja novih bio je spor i teak. Tokom narednog dana opet nije bilo napada, iako su glasnici videli pragrdane kako u daljini grade katapulte. Nije nainjen nikakav pokret ka Veselkamenu sve do duboke pretponone tame. Tada je kroz Konak odjeknula uzbuna, odvajajui sve branitelje od posla ili odmora. U vetrom iskidanom svetlu strela zapaljenih kao baklje zabodene u zemlju, poglavari, zubljonoe, obluari, ratnici i metri znanstva ugledali su deset katapultova povijenih na poloaju van domaaja strelaca. Kroz kamen Konaka prostrujala su nareenja. Mukarci i ene urili da zauzmu svoja mesta. Zaas je pred svakim katapultom stajao ili poglavar ili grupa branilaca. Dok su posude punjene kiselinom, Veselkamen se spremao za suprotstavljanje sili. Na blesak movarno zelenog signala Sotonpesta, deset katapultova bacilo je teret. Odbrana je obavila Veselkamen svetlou toliko punom narandaste, ute i plave vatre sa zidova da je itava zaravan bletala u tami kao prkosni poar. Zdrueni na kuli, Mhoram i Amatin bacali su zrake moi koji su prepreili put dvema porcijama kiseline. Sa zaravni na vrhu Veselkamena poglavari Trevor i Loerija iskoristili su visinu da bi zadrali jo dve posude kiseline i izlili ih na zemlju. Jo dva napada odbile su strele srdonika Borilara. Koristei komad orkresta dobijenog od srdonika Torma i tap lomilialora poglavarke Amatin, grupe znanstvozornika podigle su prepreke koje su upile veinu siline iz jo dva katapulta, spreivi time ozbiljnu tetu. Ostala dva udara pragrdana presreli su obluari. Torm se sa jednim saborcem postavio na balkon tano pred jednim katapultom. Stajali su na dve strane kamene posude obluka i pevali duboku pesmu rhadhamaerla koja je polako dovela njihova smrtna tela u sklad sa rastuim zraenjem oganj-kamenova. Dok su pragrdani punili posudu katapulta, Torm i njegov sadrug spustili su ruke u obluak i potopili znanstvom zatiene ake u oganj-kamenove uz ivicu suda. ekali su u zlatnoj vrelini, pevajui kamenu pesmu, sve dok katapult nije hitnuo vitriol ka njima. U poslednji as bacili su pune ake obluka ka crnoj masi u letu. Dve sile su se sudarile tek nekoliko stopa iznad njihovih glava, a snaga sudara ih je sruila na pod balkona. Vlana ra kiseline smesta je pretvorila obluak u ugarke, ali mo rhadhamaerla iz oganj-kamenova zauzvrat je spalila kiselinu pre nego to je makar kap pala na Torma ili Veselkamen. Drugi par obluara nije bio tako uspean. Nisu uskladili pokret podizanja i zato je njihov obluak zaustavio tek polovinu vitriola. Obojica su umrla u tenosti koja je unitila veliki deo balkona. No, umesto da ponovo napadnu i lansiraju novu kiselinu kako bi zamorili odbranu Konaka, pragrdani su ostavili katapulte i povukli se - oito zadovoljni onim to su nauili o sranosti Veselkamena. Dok ih je gledao kako odlaze, Vrhovni poglavar Mhoram nosio je na licu izraz iznenaenja, a u srcu ledenu zebnju. Odbrana sigurno nije obeshrabrila pragrdane. Ako Sotonpest sada rei da promeni taktiku, to e biti zato to je odmerio slabost Veselkamena i naao bolji nain da se okomi na njega. Sledeeg jutra Mhoram je ugledao zaetak nove strategije Sotonpesta, ali tokom sledea dva dana nije uspeo da je razume. Besomukove horde prile su blie Veselkamenu i postavile se na jedva stotinak jardi od zidova, okrenute ka visoravni kao da oekuju da branitelji dobrovoljno skoe pravo njima u ralje. Pragrdani su se muvali izmeu sluzavih stvorenja i jamnika i obrazovali brojne klinove koji kao da su bili upereni u samo srce Veselkamena. Iza njih je stajao Sotonpest, na povelikoj istini, prvi put otvoreno pokazujui svoj Kamen. No, nije poeo nikakav fiziki napad, nije ponudio Konaku izbor da udari ili bude udaren. Umesto toga, njegova stvorenja pala su na sve etiri i gladno se zapiljila u Veselkamen, kao etvorononi grabljivci. Pragrdanski metri znanstva poboli su svoje motke u zemlju i poeli da kevu nekakvo zapevanje ili prizivanje koje je ledeni vetar u odlomcima nosio do Konaka. A samadhi Besomuk, eol i Sotonpest, stezao je svoj komad Kamena Zlozemlja tako da se puio kao kljuali led. Dok ih je gledao, Mhoram je mogao da oseti plimu moi sa svih strana; ispoljavanje snage zrailo je ka njemu sve dok mu se koa na obrazima nije zaarila uprkos ledenim ujedima vetra. No, opsaivai nisu 34

nita vie preduzeli. Ostali su na poloajima, divlje usredsreeni, krvniki namrteni kao da predoseaju krv rtava. Polako, muilaki, poeli su da deluju na tlo u podnoju. Iz nepominog zelenog bleska Kamena rairila se bogata smaragdna nijansa, popala po praini oko Sotonpestovih nogu i poela da pulsira u tlu. Okruila ga je, kucajui kao smrdljivo srce, a onda je stala da isputa krivudave pipke, nalik na zelene vene, kroz zemlju - ka Veselkamenu. Rasli su sa svakim divljim otkucajem i granali se sve dok nisu stigli do lea zgurenih hordi. U tom asu, crveni bol bolesno proaran zelenim propupeo je iz zabodenih vrhova motki metara znanstva. Kao i Sotonpestova smaragdna, bolesno crvena boja puzala je kroz zemlju poput arterije ili korena bola. Prosijavala je kroz sivi led na zemlji, ne topei ga, i irila se sa svakim otkucajem samadhijeve sredinje moi sve dok itav Veselkamen nije bio obmotan pulsirajuim sudovima. Ceo taj rast bio je spor i smrtonosan; pred vee, crveno-zeleno zlo jedva je prolo kraj nogu pragrdana; a posle duge, avetinjske noi svitanje je zateklo vene tek na pola puta do zidova. No, irenje je bilo neumitno i sigurno. Mhoram nije mogao da pone nikakvu odbranu protiv njega jer nije znao ta je to. Tokom sledea dva dana, strah od toga se rairio po itavom Poglavarevom konaku. Svi su poeli da govore apatom. Mukarci i ene urili su s mesta na mesto kao u strahu da e se kameni grad okrenuti protiv njih. Deca su iznenada poinjala da se trzaju i plau pri pogledu na dobro poznata lica. Napeta atmosfera straha i nerazumevanja nadvila se nad Veselkamen kao rairena krila obruenog leinara. Pa ipak, Mhoram nije shvatio ta se deava sve do veeri treeg dana. Onda se sluajno priblioio vrhovniku Kvanu neprimetno i neujno, a na dodir njegove ruke Kvan je panino odskoio i zgrabio ma. Kada je konano prepoznao Vrhovnog poglavara, vrhovnikovo lice postalo je pepeljasto od jada i on je zadrhtao kao preneraeni regrut. Jeknuvi od prosvetljenja, Mhoram je u trenutku razumeo ta se deava sa Veselkamenom. Strah od nepoznatog bio je samo povrinski sloj opasnosti. Kada je obgrlio Kvana da bi smirio njegovo drhtanje, video je da crveno-zeleni sudovi moi iz zemlje nisu samo fizika opasnost; predstavljali su, zapravo, nosa za sirovu emocinalnu snagu zlobe Opakog - direktan napad na volju Konaka, ru koja je ugrozila moralno tkanje otpora Veselkamena. Strah je rastao u srcu Poglavarevog konaka kao smrtonosna bolest. Pod uticajem tih avetinjskih vena poinjala je da truli hrabrost grada. Nije bilo odbrane. Lilianrili i rhadhamaerli mogli su da saine unutar zidova ogromne vatre za grejanje. Znanstvozornici su mogli da pevaju bespomono drhtavim glasovima hrabre pesme o odvanosti i pobedi. Ratovnija je mogla da veba i radi sve dok ratnicima ne ostane ni vremena ni snage za strah. Poglavari su mogli da lete kroz grad kao plavi sokolovi, nosei svetlost hrabrosti, podrke i nepomirljivosti kuda god prou, od sive zore do slepe noi i ponovo do sive zore. Konak nije bio dokon. Kako se vreme vuklo, optereeno strahom, provlaei kroz kruni kostur gotovo ujno klepetanje ogoljenih kostiju, uinjeno je sve to se moglo. Poglavari su preuzeli da se kreu svuda gde mogu sa upaljenim ezlima, tako da blistavi azur moe da se odupre krunjenju duha Veselkamena. No, krvavo zlo u podzemnim sudovima uveavalo je uticaj na grad. Zloudnost deset hiljada zlih srca guila je sav otpor. Uskoro je izgledalo da ak i planinski kamen visoravni jeca od straha. Kroz pet dana neke porodice su se zatvorile u svoje odaje i odbile da iziu; bojali su se da budu na otvorenom u gradu. Drugi su pobegli u oitu sigurnost gornjih bregova. Izbijale su divlje svae u kuhinjama, gde je svaki kuvar ili raznosa hrane mogao da doepa no i udari u iznenadnom napadu uasa. Da bi spreio takve ispade, vrhovnik Kvan morao je da postavi po eovod u svakoj kuhinji i trpezariji. No, iako ih je vodio kao da ima utavljenu kou uasa prebaenu preko ramena, nije mogao da sauva od panike ak ni svoje ratnike. O tome je konano morao da izvesti Vrhovnog poglavara, a kada je to uo, Mhoram je poao da dri strau na kuli. Usamljen, suoio se sa noi koja mu je pala za vrat kao teka zavesa oajanja - suoio se sa nepominom, smaragdnom gnusobom Kamena, sa bolesnom, crvenozelenom, tenom vatrom - i odmerio sopstveni strah u tiini svog srca. Da nije bio tako oajan, moda bi zaplakao od saoseanja sa Kevinom Zemljogubom, iju je nedoumicu sada razumeo sa strau koja ga je zasekla do dubine due. Dosta kasnije - poto je tama dodala svu svoju hladnou zimi poglavara Kletnika, a straarske vatre logora izbledele do ugljevlja u poreenju sa glasnom, dubokom, smrtonosnom pohlepom samadhija Besomuka, na kulu je dola Loerija, drubenica Trevorova, nosei malu posudu obluka koju je spustila 35

ispred sebe kada je sela na kamen, tako da je svetlost padala na njeno upalo lice. Kada je podigla glavu oi su joj pale u senku, ali Mhoram je ipak mogao da vidi kako su vlane od suza. "Moje keri" ...kao da ju je guio sopstveni glas... "moja deca... one... ti ih poznaje, Vrhovni poglavaru", rekla je kao da moli. "Zar to nisu deca kojom se roditelji moraju ponositi?" "Budi ponosna", neno je odgovorio Mhoram. "Roditelji i deca su uvek ponos jedni drugima." "Ti ih poznaje, Vrhovni poglavaru", bila je uporna. "Toliko ih volim da to ponekad predstavlja bol. One... Vrhovni poglavaru, one vie nee da jedu. Boje se hrane... vide u njoj otrov. Ovo zlo ih izluuje." "Svi smo izludeli, Loerija. Moramo istrajati." "Kako da istrajemo? Bez nade...? Vrhovni poglavaru, bilo bi bolje da ih nisam rodila." Mhoram je tiho i neno odgovorio na drugaije pitanje. "Ne moemo izii u juri protiv ovog zla. Ako ostavimo ove zidove, to e nam biti kraj. Nemamo drugog zaklona. Moramo istrajati." Loerijin glas je bio obliven suzama. "Vrhovni poglavaru, prizovi Nevernika." "Oh, sestro Loerija... to ne mogu. Zna da ne mogu. Zna da sam dobro odabrao kada sam prepustio Tomasa Kovenanta zahtevima njegovog sveta. Kakve god druge besmislice iskrivile istinski tok mog ivota, taj izbor nije bio ludost." "Mhorame!" Promuklo je preklinjala. "Ne. Loerija, razmisli ta trai. Nevernik je eleo da spase ivot na svom svetu. Tamo vreme drugaije tee. Prolo je sedam i etrdeset godina od kako je prvi put stupio u Veselkamen, a za sve to vreme nije ostario ni tri meseeva ciklusa. Moda su za njega proli samo trenuci od poslednjeg prizivanja. Ako ga ponovo dozovemo, moda e ga i to spreiti da spase dete kome je potreban." Pri pominjanju deteta, Loerijino lice se iznenada iskrivilo od besa. "Prizovi ga!" Prosiktala je. "ta meni znae njegova bezimena deca? Sedmice ti, Mhorame! Prizovi..." "Ne." Mhoram ju je prekinuo, ali jednako nenim glasom. "Neu. On mora imati slobodu nad sopstvenim usudom - to je njegovo pravo. Nemamo prava da mu to oduzmemo - ne, ak ni najvea potreba Domje ne opravdava takav in. On nosi belo zlato. Neka doe u Domaju kada on odlui. Neu da poreknem jedinu istinsku odvanost moga ivota." Loerijin bes se stiao isto onako brzo kao to se javio. Zajeala je trljajui ruke nad oblukom kao da je iz njih iezla i nada u toplotu. "Ove veeri moja najmlaa - Jolenida - a jo je gotovo beba - vrisnula je kada me je videla." Uz napor je podigla zamagljene oi ka Vrhovnom poglavaru. "Kako da istrajemo?" apnula je. Iako mu je srce krvarilo zbog nje, Mhoram je izdrao pogled. "Jedina druga mogunost je Obesveenje." Kad se zagledao u rastrzane crte njenog lica, osetio je sopstvenu potrebu kako se javlja, zahtevajui da podeli svoju stranu tajnu. Od toga mu je srce za trenutak zakucalo u iekivanju, jer znao je da e odgovoriti ako ga Loerija upita. "Mo je uasna stvar", dahnuo je da je upozori. Njene oi osvetlile su se iskrom nade. Nesigurno se uspravila na noge, pribliila lice njegovom i ispitivaki se zagledala. Prvo otvaranje najave isuilo mu je povrinu uma. No, ono to je videla ili osetila u njemu zaustavilo je Loeriju. Njegova hladna nedoumica priguila je svetlost u njenim oima i udaljila je od njega. "Ne, Mhorame", rekla je neobinim glasom sa samo blagim nagovetajem gorine. "Neu pitati. Verujem ti vie nego ikom. Govorie kada tvoje srce bude spremno." Mhoram je osetio da ga oi peku od zahvalnosti. "Hrabra si, sestro Loerija", rekao je uz nesiguran smeak. "Ne." Podigla je posudu obluka i udaljila se od njega. "To nije njihova krivica, ali moje keri me ine kukavicom." Otila je bez osvrtanja i ostavila Vrhovnog poglavara samog u avetinjskoj noi. Drei ezlo prigrljeno na grudima, okrenuo se i ponovo pogledao nepomino zeleno zlo Besomukovog Kamena. Kada je video zlokobno svetlo, ispravio je ramena i uspravio se, tako da je stajao kao simbol ili svedok nepovredivosti stene Veselkamena. 5. LOMILIALOR Teina smrtnosti koja je zarobila Kovenanta kao da ga je pritiskala sve dublje i dublje u tvdrokornu materiju tla. Oseao je da je odustao od disanja - da ga stenje i zemlja kroz koje je tonuo odsecaju od 36

kiseonika - ali nedostatak vazduha ga nije uznemirio; vie nije oseao potrebu za bolnim naporom disanja. Tonuo je nanie, bez pokreta i bez otpora, kao ovek koji pada u svoj usud. Crna zemlja oko njega polako se pretvarala u maglu i hladnou. Nije izgubila vrstou ni bezvazdunu teinu, ali bit joj se izmenila i postepeno postala potpuno crna magla, masivna i nerazluiva kao granitni blok. Uz to se pojaavala i hladnoa. Hladnoa, zima i magla obmotale su se oko njega kao vosak. Nije imao oseanje za vreme, ali u jednom trenutku postao je svestan ledenog vetra u magli. To mu je malo olakalo pritisak i oslobodilo ga stege. Onda se na izvesnoj udaljenosti iznenada pojavila pukotina. Kroz nju je ugledao bezdano nono nebo, bez ijedne zvezde. Iz pukotine je prodirao zrak zelenog svetla, hladnog i primamljujueg kao najokrutniji smaragd. Oblak sa pukotinom lebdeo je noen povetarcem sve dok nije preao iznad Kovenanta. Pri tom je ugledao, iza tekih oblaka, pun mesec - pun zelene snage; smaragdni krug zraio je zlo po nebesima. Bolesno zeleno svetlo ga je uhvatilo. Kada je pukotina kroz koju je video proletela povrh njega nekuda dalje, osetio je da i sam reaguje. Meseeva vlast, samostalnost, nisu se mogle porei: poeo je bez svoje volje da leti kroz maglu, po tragu pukotine. No, uplela se jo jedna sila. Za trenutak mu se uinilo da osea miris soka iz srca drveta, a kroz hladnou je zauo odlomke pesme: budi to jesi... odgovori... slomljene vere... Uhvatio se za njih i to mono prizivanje ga je zaustavilo. Tama u magli se ponovo sklopila oko njega i poeo je da tone u pravcu pesme. Sada se hladnoa stvrdnjavala pod njim, pa je oseao kako se sputa ka kamenoj ploi i da preko njega duva vetar. Bio je suvie smrznut da bi se pokretao, a samo oseanje vazduha u grudima govorilo mu je da ponovo die. Rebra i dijafragma su radili, automatski pumpali vazduh u i iz plua. Slepa, vlana, vetrovita no zadobila je jo jednu dimenziju, spoljanju granicu; davala je utisak da se zalepila samo za njega i ostavila ostatak sveta na sunevoj svetlosti. Uprkos oblaku, mogao je da oseti nagovetaj svetlosti u hladnom vetru negde iza sebe. Ledena kamena ploa pod njim postajala je sve vra i vra, sve dok nije osetio da lei na odru sa piramidom tame preko sebe. Poznata pesma ga je tu oslobodila. Neko vreme je uo samo zvidanje vetra i promukli, ukavi zvuk sopstvenog disanja dok se dah probijao izmeu oteklih usana i desni. Polako se smrzavao, tonuo u ledeno jedinstvo sa kamenom na kome je leao. Onda je zauo dahtanje tik pored sebe. "Sedmice mi! Uspeli smo." Onaj ko je govorio zvuao je iscrpljeno umorom i neobino bezvuno, usamljeno. Samo hujanje vetra podravalo je njegovo postojanje; da nije bilo toga, mogao je govoriti sam sa sobom u nesvatljivoj pustoi izmeu zvezda. Odgovorio mu je vedar glas pun zadovoljstva. "Da, prijatelju. Tvoje znanstvo nam je dobro posluilo. Nismo se uzalud trudili ova tri dana." "Moje znanstvo i tvoja snaga. I lomilialor vrhovnog poglavara Mhorama. Ali pogledaj ga. Povreen je i bolestan." "Zar ti nisam rekao da i on pati?" Vedri glas zazvuao je Kovenantu poznato. Pribliio mu je sunevu svetlost i zbijao maglu sve dok nije bila sva u njemu, a na licu je mogao da oseti hladni sjaj. "Rekao si mi", odgovorio je usamljeni glas. "A ja sam tebi kazao da je trebalo da ga ubijem kada mi je bio nadohvat ruke. No, sve to inim ispadne pogreno. Gledaj - ak i sada, Nevernik je na samrti kada stie na moj poziv." Drugi glas uzvratio je tonom blagog protivljenja. "Prijatelju, ti..." Prvi ga je prekinuo. "Ovo mesto je puno zlih vetrova. Ovde mu ne moemo pomoi." Kovenant je osetio da ga neko hvata za ramena. Uloio je napor da otvori oi. Isprva nita nije video; sunevo svetlo mu je zaklanjalo vidik. No, onda se neto pojavilo izmeu njega i sunca. Zaklonjen senkom, mirkao je od zaslepljenosti koja mu je mutila ula. "Budi se", rekao je prvi glas. "Hoe li me prepoznati?" "Verovatno nee. Nisi vie mladi, prijatelju." "Bolje je tako", promrmljao je ovek. "Poverovao bi da hou da uspem tamo gde sam jednom pogreio. Takav ovek je u stanju da razume odmazdu." "Loe misli o njemu. Ja sam ga blie poznavao. Zar ne vidi kolika je njegova potreba za milosrem?" 37

"Vidim. Ali i ja ga poznajem. iveo sam sedam i etrdeset godina sa Tomasom Kovenantom u uima. On prima milosre ak i sad, razumeo to ili ne." "Prizvali smo ga iz njegovog istinskog sveta. Je li to za tebe milosre?" "Da, milosre", odgovorio je grubo prvi glas. Drugi je posle nekoliko trenutaka uzdahnuo. "Da. I nismo mogli drugaije da izaberemo. Bez njega bi Domaja umrla." "Milosre?" Zastenjao je Kovenant. Usta su ga strano bolela. "Da!" Potvrdio je ovek koji se naginjao nad njega. "Dajemo ti novu priliku da se odupre zlu koje si pustio na Domaju." Kovenant je postepeno razabrao da ovek nad njim ima etvrtasto lice i iroka ramena Kamendolca. Crte lica nije mogao da razabere od senke, ali na ramenima debelog, krznom opervaenog kouha nosio je aru ukrtenih munja - iji je uzora Kovenant negde ve video. No, bio je jo suvie oamuen od magle i oka da bi pretraivao po seanju. Pokuao je da sedne. ovek mu je pomogao i pridrao ga u tom poloaju. Za trenutak je arao pogledom oko sebe. Ustanovio je da se nalazi na krunoj kamenoj platformi oivienoj niskim zidom. Iza ograde nije video nita osim neba. Hladna, plava praznina prikovala mu je pogled kao da ga priziva; slagala se sa njegovom prazninom. Morao je silom da otrgne pogled i usmeri ga na Kamendolca. Iz tog ugla, sunce je osvetljavalo ovekovo lice. Po prosedoj kosi i izboranim obrazima izgledalo je da ima preko pedeset godina, ali starost nije bila najupadljivija. itava njegova pojava ostavljala je protivrean utisak. Imao je stegnute usne sa izrazom gorine, kao da je jeo kiseli hleb toliko dugo da je zaboravio ukus slasti, ali oi su mu bile pune preklinjanja, kao da je proveo godine gledajui u nebo i molei sunce da ga ne oslepi. Taj ovek bio je duboko povreen i nije to lako podnosio. Kao da su rei tek prodirale kroz izmaglicu, Kovenant je zauo oveka kako govori trebalo da ga ubijem. ovek sa utkanim ukrtenim munjama na ramenima jednom je pokuao da ubije Kovenanta - a spreila ga je Atiaran, drubenica Trelova. Pozvala se na Zavet mira. "Triok?" Promuklo je jeknuo Kovenant. "Trioe?" ovek nije ni trepnuo od Kovenantovog bolnog pogleda. "Rekao sam ti da emo se ponovo sresti." Vatru mu paklenu, jeknuo je Kovenant u sebi. Pakla mu i krvi. Triok je voleo Lenu, ker Atiaraninu, pre nego to ju je Kovenant uopte sreo. Borio se da ustane na noge. Na stranoj hladnoi, bolni miii nisu mogli da ga nose; gotovo se onesvestio od napora. No, Triok mu je pomogao, a jo neko ga je pridrao s lea. Nesigurno je stajao, bespomono se drei za Trioka, i gledao preko ograde. Kamena platforma stajala je u praznom prostoru kao da lebdi na nebu, noena vetrom. U pravcu kuda je Kovenant gledao, mogao je da vidi skroz do najdaljeg obzorja, a to obzorje bilo je more sivih oblaka ustalasana, gusta masa praznine nalik na pokrov preko zemlje. Zateturao se korak blie ogradi i video da duboko more pokriva sve ispod njega. Platforma je stajala nekoliko stotina stopa iznad oblaka, kao da je to jedino mesto na svetu gde sunce jo sija. No, levo od njega se iz sivog mora pomaljalo planinsko predgorje. Kada je bacio preko ramena pogled na oveka koji ga je pridravao s lea, ugledao je i sa te strane jo jedno visoko predgorje; glatka litica prepreila mu je vidik, a sa obe njene strane planinski lanac se gubio u oblacima. Bio je ponovo na Kevinovom Vidikovcu, na vrhu kamenog stuba koji se negde dole, daleko od pogleda, spajao sa tom liticom. Za trenutak je bio odve iznenaen da bi osetio vrtoglavicu. Nije oekivao ovo; oekivao je da e ga ponovo prizvati u Veselkamen. Ko je u Domaji, osim poglavara, imao mo da ga prizove? U vreme kada ga je poznavao, Triok je bio stoar, a ne nosilac znanstva. Ko bi, osim Opakog, mogao da omogui takvo prizivanje? U tom asu mu je do svesti stigao prizor dugake padine, a vrtoglavica mu je oduzela poslednju snagu iz nogu. Da nije bilo ruku koje su ga drale, pao bi preko ograde. "Mirno, prijatelju", smirivao ga je Triokov sadrug. "Neu te pustiti. Nisam zaboravio koliko ne voli visine." Okrenuo je Kovenanta licem od zida, bez ikakvog napora. Kovenantu se glava nekontrolisano klatila, ali kada je Vidikovac prestao da se okree oko njega, primorao je sebe da pogleda Trioka. "Kako?" Promuklo je upitao. "Ko... odakle vam mo?"

38

Triokove usne su se izvile u grubom osmehu. "Zar ti nisam rekao da e razumeti osvetu?" Govorio je svom sadrugu. "Veruje da bih ak i sada prekrio zavet zbog njega." Onda je usmerio gorinu ka Kovenantu. "Nevernie, zasluio si odmazdu. Gubitak vrhovnog poglavara Elene je izazvao..." "Mirno, prijatelju", rekao je drugi ovek. "Doiveo je dovoljno bola za sada. Nemoj mu priati tune prie. Moramo ga preneti nekuda gde emo moi da mu pomognemo." Triok je ponovo pogledao Kovenantove povrede. "Da", umorno je uzdahnuo. "Oprosti mi, Nevernie. Proveo sam sedam i etrdeset godina sa ljudima koji ne mogu da te zaborave. Budi s mirom uvaemo te od zla to bolje umemo. I odgovoriemo na tvoja pitanja, ali prvo moramo da odemo odavde. Suvie smo izloeni. Sivi Krvnik ima mnogo oiju, a neke od njih su moda videle mo koja te je prizvala." Gurnuo je pod kouh gladak drveni tap i obratio se sadrugu. "Kamenbrate, moe li da ponese Nevernika niz ove stepenice? Imam ue, ako ti je potrebno." Njegov pratilac se tiho nasmejao. "Ja sam din, prijatelju. Nisam se okliznuo na kamenu jo od prvog morskog putovanja kojim sam postao mukarac. Tomas Kovenant bie siguran u mojim rukama." Din? Tupo je pomislio Kovenant. Tek tada je prvi put primetio veliinu ruku koje su ga pridravale. Bile su dvostruko vee od njegovih. Lako su ga okrenule i podigle kao da uopte nema teinu. Naao se lice u lice sa Srdosoljom Penosledom. Din kao da se nije mnogo izmenio od kako ga je Kovenant poslednji put video. Kratka, kruta, gvozdena brada bila je sivlja i dua, a duboke bore zabrinutosti prekrivale su mu elo na kome se jedva nazirao oiljak od rane koju je zadobio u bici kod Vitog Drvograda; ali duboko usaene oi jo su blistale ispod gustog svoda obrva kao ushieni dragulji, a usne su mu se neravnomerno izvile u osmeh dobrodolice. Gledajui ga, Kovenant nije mogao da pomisli nita drugo nego kako se nije oprostio od dina kada su se razdvojili kod Podlaeve Klisure. Penosled mu je bio prijatelj - a on mu to prijateljstvo nije uzvratio ak ni reima pozdrava. Stid ga je nagnao da otrgne oi sa Penosledovog lica. Preao je pogledom preko dinovog vornovatog tela, nalik na hrast. Zapazio je da su na Penosledu debela kona jakna i nogavice iskrzani i ofucani, a kroz mnoge poderotine su se videli oiljci iz borbi, stari i novi. Najnoviji su ga zaboleli kao da su urezani u njegovo sopstveno telo. "Penoslede", zastenjao je. "ao mi je." "Mirno, prijatelju", blago je odgovorio din. "Sve je prolo. Ne krivi sebe." "Vatru mu paklenu." Kovenant nije mogao da savlada slabost. "ta ti se desilo?" "Ah, to je duga pria, puna dodataka i izostavljanja. Saekau dok te odnesemo do mesta gde emo moi da ti pomognemo. Dovoljno si bolestan da sam pria prie o smrti." "Povreen si", nastavio je Kovenant, ali prodorni dinov pogled ga je prekinuo. "Tiina, Nevernie", naredio je din aljivom strogou. "Na ovakvom mestu neu da sluam nikakve tune prie." Neno je podigao povreenog oveka u naruje i obratio se Trioku. "Paljivo poi za mnom, kamenbrate. Na posao je tek poeo. Ako padne, morau da se trudim da te uhvatim." "Pazi ti na sebe", osorno je odvratio Triok. "Nisam ni ja nenavikao na kamen - ak ni na ovako leden kamen." "No, dobro. Pourimo koliko god moemo. Mnogo smo podneli da ovo postignemo, ti i ja. Ne smemo sada izgubiti prapoglavara." Ne ekajui odgovor, poao je niz grubo stepenite Kevinovog Vidikovca. Kovenant se okrenuo licem ka dinovim grudima. Vetar je imao visok, usamljeniki zvuk dok je zvidao oko litica i kovitlao se oko Penosleda; podsetio je Kovenanta na to da se Vidikovac nalazi na preko etiri hiljade stopa iznad predgorja. No, Penosledovo srce tuklo je sa pravednikom samouverenou, a ruke su delovale nesalomivo. Pri svakom koraku nanie kroz njega se pronosio blag udar, kao da se stopalo zalepilo za kameni stepenik. Kovenant vie nije imao dovoljno snage ak ni za strah. Tupo je sedeo na dinovim rukama dok se hujanje vetra pojaavalo, a Penosled silazio korak po korak u more oblaka. Uskoro je suneva svetlost nestala kao da je izgubljena zauvek. Vetar je postao suv i divalj, otar, suvie hladan da bi ga vlaga ublaila. Kovenant i Penosled sputali su se kroz mutan, neproziran vazduh, leden kao polarna magla - oblak debeo i gust kao pesnica stegnuta oko sveta. Pod njegovim pritiskom, Kovenant je osetio ledenice kako mu puu uz kimu ka poslednjoj ivotnoj toplini koja je u njemu ostala. Tako su dospeli do grebena u podnoju Kevinovog Vidikovca. Tamni ponor zjapio je tik pored njih kada je Penosled skrenuo desno i poao du grebena, ali din je sigurno koraao kao da ne zna ta je to pad. Ubrzo je napustio otvorenu ivicu litice i poeo da se probija uz planinsku stazu. Posle toga je iz 39

Kovenantovog uma nestao i poslednji trag napetosti. Slabost se otvorila u njemu kao grobljanska hrizantema, a izmaglica ga je uvukla u boleljiv, grozniav dreme. Neko vreme nije znao kuda Penosled ide. Prosto je oseao kako na smrt krvari u sivom vazduhu. Spokojstvo mu je okruilo srce kao komad leda. Vie nije razumeo o emu Penosled govori kada je ovaj urno proaptao. "Trioe, on se gubi. Moramo mu pomoi, sad ili nikad." "Da", sloio se Triok. "Donesi ebad i obluak!" uzviknuo je. "Moramo ga ugrejati." "To nije dovoljno. Bolestan je i ranjen. Moramo ga leiti." "Vidim", obrecnuo se Triok. "Nisam slep." "Pa ta da uradimo? Ja sam tu bespomoan - dinovi nemaju znanstva o hladnoi. Ona nam ne nanosi zlo." "Trljaj mu udove. Prenesi svoju snagu na njega. Moram da razmislim." Kovenant je osetio da ga strue neto grubo, ali led na njemu ostao je neosetljiv. Odsutno se pitao zato ga Penosled i Triok ne puste da spava. "Zar ovde nema gline-vidarke?" upitao je din. "Nekada je bilo", odgovorio je iz daljine Triok. "Lena... Lena ga je izleila ba na ovom mestu - kada je prvi put doao u Domaju. Ali ja nisam rhadhamaerl - ne oseam tajne ukuse i moi Zemlje. A pria se da se glina-vidarka... povukla... da se sakrila kako bi izbegla zlo koje je nad Domajom. Ili da ju je zima ubila. Ne moemo mu pomoi na taj nain." "Moramo mu pomoi. Smrznut je do kostiju." Kovenant je osetio da ga obru i umotavaju u ebad. Negde daleko u izmaglici uinilo mu se da vidi utu svetlost obluka. To ga je obradovalo; lepe e poinuti ako siva magla ne pokriva sve oko njega. "Moda mu mo Veledrva moe pomoi", nesigurno je rekao Triok. "Pa poni onda!" pourivao ga je din. "Nisam ezlonoa. Nemam znanstva lilianrila... prouavao sam te stvari samo godinu dana u Znanstvigoru... poto mi je vrhovni poglavar Mhoram dao lomilialor. Ne mogu da kontroliem toliku mo." "Svejedno! Mora da pokua." Triok se pobunio. "Proba istine Veledrvetom moe iscediti iz njega poslednju iskru ivota. ak i zdrav i itav mogao bi da padne na takvom ispitu." "A bez njega e sigurno umreti." Triok je neko vreme gunao u pola glasa. "Dobro", konano je kiselo rekao. "Dobro, kamenbrate. Vidi dalje od mene. Odravaj ga u ivotu. Moram da se pripremim." Kovenant je rastueno gledao kako se uto svetlo udaljava od njega u sivilo. Nije znao hoe li podneti taj gubitak. Ledena, uasna magla nije imala prava da nadvlada obluak u ravnotei Domaje. A nije bilo gline-vidarke. Tuga u njemu se pretvorila u bes. Pakla mu! Kletnie, pretio je u sebi, ne moe tako. Ne dam ti. Poela je da mu se vraa mrnja koju je uzalud traio noima po svetu. Snagom koju mu je dao bes, uspeo je da otvori oi. Nad njim je stajao Triok. Kamendolac je drao lomilialor tap kao da namerava da ga zabode pravo meu Kovenantove oi. Belo drvo toplo je sijalo u njegovim rukama i isparavalo se u ledenom vazduhu. Miris soka iz drveta pridruio se glinovitom mirisu obluka. Mrmljajui neto to Kovenant nije razmeo, Triok je sputao tap sve dok nije njime dodirnuo groznicu ugnedenu pod Kovenantovim elom. Isprva nije osetio nita osim dodira; lomilialor je neuspeno pulsirao na rani kao da je imun na njega. A onda je iskusio dodir iz drugog pravca. Iznenadni bol od vreline prosekao mu je led na levom dlanu, irei se od prstena na toj ruci. Probio se u njega i poeo da se iri kroz doruje. Bolelo ga je kao da mu otkida hladnou i meso sa kostiju, ali istovremeno mu je pruao i nekakvo divlje zadovoljstvo. Uskoro mu je cela leva ruka oivela od muenja. Pod vrelinom su mu se modrice probudile i vratile se iz mrtvih. Kada je ledeni zagrljaj tu bio probijen, poeo je da poputa i na drugim mestima. Toplina iz ebadi dosegla mu je do izubijanih rebara. Zglobovi na nogama titali su ga kao da su gurnuti u ivot. Ubrzo mu se probudio i bol u elu. Onda mu je Triok premestio vrh Veledrva sa ela na crnu oteklinu na usni. Smesta se javio razdirui bol, a Kovenant se bacio u njega kao u utoite. Svest mu se vraala vrlo polako, ali kada je otvorio oi znao je da je postao vri. Rane mu nisu bile isceljene; i elo i usta su ga boleli kao peati utisnuti u meso, a po itavom telu oseao je uboje. No, led mu vie nije glodao kosti. Otok na usni se smanjio, a vid mu se poboljao kao da su mu ona soiva oiena. 40

Ipak je osetio bol zbog utrnulosti koja se zadrala u akama i stopalima. Mrtvi nervi jo nisu ponovo stekli zdravlje koje je oekivao od Domaje. Ali bio je iv - bio je u Domaji - video je Penosleda. Ostavio je tugu zbog nerava za kasnije i osvrnuo se. Leao je u maloj, strmoj dolini u planinama ispod Kevinovog Vidikovca. Dok je bio bez svesti, okolno more oblaka povuklo se za nekoliko stotina stopa i sada je vazduh bio ispunjen lakim snegom kao tihim mrmljanjem. Ve ga je pokrivao debljinom od itavog ina. Neto u zvuku tog snega stavljalo mu je do znanja da je kasno popodne. Ali nije se brinuo zbog vremena. Bio je ve jednom u ovoj dolini, sa Lenom. Seanje na to bilo je u otroj suprtnosti sa onim to je video. Ovo je bilo tiho, travnato mesto proarano borovima nalik na visoke straare koji su uvali mir i ivahnim potokom koji je proticao kroz nju. No, sada se kroz sve deblji sneg pomaljala samo gola, jalova zemlja. Borovi su bili ogoljeni i ispucali od zime kakvu nisu mogli da preive; a umesto vode kroz dolinu je tekla pruga leda, kao stari oiljak. Kovenant se sa bolom upitao koliko e potrajati ovakvo vreme. Istog asa je zadrhtao od znaaja sadranog u tom pitanju i s naporom podigao izmodeno telo u sedei poloaj kako bi se nagnuo blie posudi sa oblukom. Pri tom je ugledao tri prilike kako malo dalje sede oko drugog obluka. Jedna od njih ga je primetila kako se kree i saoptila to ostalima. Triok je odmah ustao i poao ka Kovenantu. unuo je pred Nevernika i paljivo ga pogledao. "Bio si veoma bolestan", rekao je. "Moje znanstvo nije dovoljno da te isceli, ali vidim da vie ne umire." "Spasao si me", rekao je Kovenant to je odvanije mogao od bola u ustima i oseanja praznine. "Moda. Nisam siguran. Divlja magija deluje u tebi." Kovenant ga je gledao bez razumevanja i Triok je nastavio. "Izgleda da je lomilialor izazvao reakciju belog zlata iz tvog prstena. Sa takvom moi nadilazi svako iskuavanje pravednosti koje bih ti mogao pruiti." Moj prsten, tupo je pomislio Kovenant. Nije bio spreman da se nosi s tom milju, pa je i nju potisnuo u pozadinu. "Spasao si me", ponovio je. "Postoje stvari koje moram da znam." "Neka ih. Sada mora da jede. Mnogo dana nisi uzimao hranu." Osvrnuo se unaokolo. "Srdosolja Penosled ti donosi alianthu." Kovenant je zauo teke korake po smrznutom tlu. Trenutak kasnije Penosled je, tiho nasmeen, kleknuo kraj njega. Obe ruke su mu bile pune zelenkastih blagovnjaa. Kovenant se zagledao u alianthu. Oseao je da je zaboravio ta se ini sa njom; bio je toliko dugo gladan da je glad postala deo njega. No, nije mogao odbiti ponudu dinovog ljubaznog osmeha. Polako je posegnuo utrnulom rukom i uzeo jednu blagovnjau. Kada ju je gurnuo izmeu usana i zagrizao, na jeziku mu se rascvetao otar ukus soli i breskve, smesta pobivi sve razloge gladovanja. A kada ju je progutao, osetio je kako se hranljivost iri po njemu. Ispljunuo je semenku u dlan; kao da ispunjava obred, bacio ju je preko ramena. A onda je poeo da jede brzo, prodrljivo. Nije se zaustavio dok nije ispraznio Penosledove dlanove. Uzdahnuvi kao da eli jo, posejao je poslednju semenku za sobom. Din je zadovoljno klimnuo glavom i oputeno seo kraj obluka. Triok ga je sledio. "Neu zaboraviti ovo", tiho je rekao Kovenant kada su se obojica zagledala u njega. Nije mogao da smisli drugi nain kojim bi izrazio zahvalnost. Triok se smesta namrtio. "Da li nam on to preti?" upitao je Penosleda. Dinove duboko usaene oi ispitivaki su pogledale Kovenanta. Bledo se nasmeio. "Nevernik ima udan nain govora. Ne preti... ne preti nama." Kovenanta je zahvatio talas gorkog zadovoljstva zbog Penosledovog razumevanja. Pokuao je da mu uzvrati osmehom, ali spreio ga je otok na usni. Trgao se od napora i privukao ebad vre oko sebe. Osetio je dubinu hladnih odgovora iza pitanja koja je hteo da postavi. Nije znao kako da ih postavi. Triokova gorina i Penosledovi oiljci ispreili su se izmeu Kovenanta i onih koji su ga prizvali; bojao se da je on kriv za sve to bi mu ispriali ako to zatrai. Ipak je morao da sazna odgovore, morao je da zna na emu je. Prvi obrisi svrhe uobliavali su se u njemu. Nije mogao da zaboravi kako je ova dolina izgledala kada ju je prvi put video. A Mhoram ga je molio za pomo. Nespretno je poeo. "Nisam oekivao da se pojavim ovde. Mislio sam da e me Mhoram pozvati nazad. No, ak ni on nema ezlo zakona. Kako... kako ste uspeli?" Triok je odgovorio napetim glasom. "Mhoram, sin Variolov, vidovnjak i prorok Vea poglavara, doao je u Kamendol Mithil pre prolog rata - bitke protiv Ljudosee Besomuka. Tada mi je dao tap 41

lomilialora koji sam upotrebio danas - i tokom poslednja tri dana. Zbog tog poklona sam putovao u Znanstvigor, da izuavam upotrebu Veledrva. Tamo sam saznao za pad Vrhovnog poglavara Elene... ja..." Zastao je za trenutak da bi zauzdao strasti pre nego to je nastavio. "U godinama koje su sledile, ekao sam da se pokae razlog poklona vrhovnog poglavara. Tokom tog vremena borio sam se sa svojim narodom protiv razbojnika Sivog Krvnika. Onda nam se pridruio din Srdosolja Penosled i zajedno smo se borili po Junim Zaravnima. Zima u Domaji se pojaavala, a mi smo napadali, beali i ponovo napadali, inei bezmernom neprijatelju koliko god smo tete mogli. A tada je dola vest da je Veseldrvo palo - da je i sam Veselkamen opkoljen. Napustili smo bitke i vratili se u Kamendol Mithil i na Kevinov Vidikovac. Uz lomilialor Vrhovnog poglavara Mhorama, snagu Srdosolje Penosleda i znanstvo koje sam doneo iz Znanstvigora radili smo tri dana i konano te doveli u Domaju. To nije bilo lako postii." Triokov grubi glas palio je u Kovenantovom umu vizije oaja. Da bi se odupro, da bi ih kontrolisao do asa kada bude spreman, nastavio je da pita. "Ali kako? Mislio sam da samo ezlo zakona..." "Mnogo ta je bio srueno padom Vrhovnog poglavara Elene", uzvratio je Triok. "Domaja jo nije iskusila sve posledice tog zla. ezlo je omoguavalo izvesna ispoljavanja moi - a ograniavalo neka druga. Sada je to ogranienje nestalo. Zar ne osea zlokobnost ove zime?" Kovenant je klimnuo sa bolom u oima. Odgovornost za Elenin kraj pogodila ga je i navela ga da postavi drugaije pitanje. "To mi ne objanjava zato si to uinio. Posle Elene... i Lene... i Atiaran" - nije mogao da natera sebe na veu odreenost - "i svega ostalog... ima manje razloga od ikoga na ovom svetu da poeli moj povratak. ak i od Trela... moda Penosled moe da zaboravi, ali ti ne moe. Da si to imalo glasnije pomislio, osetio bih." Trioku su se vilice zgrile od gorine, ali imao je spreman otar dogvor, kao da ga je mnogo puta isprobavao. "Penosled zna da bude ubedljiv. Domaja je ubedljiva. Znaaj koji znanstvozornici vide u tebi je ubedljiv. A Lena, ker Atiaranina, jo ivi u Kamendol Mithilu. U poslednjim godinama ivota, Atiaran, drubenica Trelova, esto je govorila kako je dunost ivih da daju znaenje rtvama mrtvih. Ali ja elim da naem znaenje rtvama onih koji su ivi. Posle... posle zla koje si naneo Leni... sakrila se tako da se ne sazna za zlo... tako da slobodno odnese svoje proroanstvo poglavarima. Toj rtvi je potreban smisao, Nevernie." Uprkos samom sebi, uprkos oekivanju neprijateljstva i protivoptubi, Kovenant je poverovao Trioku. Elena ga je upozorila: opisala je veliinu Triokovih sposobnosti. Sada se pitao odakle je Triok crpao snagu. Taj ovek je nekad bio obian stoar bez ambicija. Devojka koju je voleo bila je silovana, a njena vanbrana ker odrasla je i zavolela silovatelja. Pa ipak, zbog njih je poao u Znanstvigor, prouavao opasno znanstvo za kojim nije imao ni elje ni sklonosti. Postao je gerilski borac radi Domaje. A sada je prizvao Kovenanta zbog potreba Domaje i sopstvenog grubog oseanja milosra. "Odrao si Zavet", promuklo je promrmljao Kovenant. Oduiu ti se i za ovo, Kletnie, mislio je za sebe. Triok je naglo ustao. Bore oko oiju postale su mu izraenije dok je ispitivao Kovenanta. "ta e uiniti?" tiho je upitao. "Pitaj me kasnije." Kovenant je bio posramljen to ne moe da uzvrati Trioku pogled. "Jo nisam spreman." Nagonski je stegao desnu ruku oko prstena, skrivajui ga od panje. "Ima vremena", promrmljao je Penosled. "Velika je tvoja potreba za poinkom." "Izaberi to pre", rekao je Triok. "U zoru moramo biti na putu." Brzo se udaljio kroz sve deblji sneg i pridruio se onoj dvojici pored druge posude obluka. "On je dobar ovek", tiho je rekao Penosled. "Veruj mu." Oh, verujem mu, pomislio je Kovenant. Kako da mu ne verujem! Uprkos toploj ebadi, ponovo je poeo da drhti. Kad se nagnuo jo blie blistavim oganj-kamenovima, primetio je zabrinut izraz na Penosledovom licu. Da bi predupredio izraz strepnje koji bi ga podsetio na to koliko je malo zasluio dinovu brigu, urno je rekao: "Jo ne znam ta se zbilo sa tobom. Dinovi su... ne znam ta im se desilo. A ti... ti si bio divljaki iskasapljen." Nastavio je, trudei se da ispita Penosleda. "Rei u ti neto smeno. Bojao sam se ta e uiniti... posle svega onoga kod Podlaeve klisure. Bojao sam se da e se vratiti svom narodu i... i da e ih ubediti da prekinu borbu, da odustanu. ta misli? Jesam li konano uspeo da ispriam priu kojoj e se i ti nasmejati?" No, odmah je video da nije. Penosled je pognuo glavu i rukom pokrio lice. Za trenutak su mu se miii na leima napeli kao da prstima stee sopstvene kosti u poloaj koje drugaije ne bi zauzele. "Radost je u uima koje uju", rekao je glasom priguenim od ruke. "Moje ui su suvie pune buke ubijanja." 42

Podigao je glavu i lice mu je izgledalo smireno. Samo je pritajena dubina u peinama oiju pokazivala koliko je povreen. "Jo nisam spreman da se tome smejem. Da sam sposoban za smeh, ne bih se ovako oseao - primoran da ubijam Duomorove spodobe." "Penoslede", tiho je rekao Kovenant, "ta ti se dogodilo?" Din je bespomono rairio ruke kao da ne zna odakle da pone priu. "Prijatelju, ja sam ono to vidi. Postoji pria koja je van domaaja, ak i mog, a ja sam din - iako e se setiti da me moj narod smatra vrlo turim u govoru. Kamena mu i mora! Kovenante, ne znam ta da kaem. Zna da sam se borio u pohodu za ezlom zakona. Kada se pokazalo da e se proroanstvo Damelona Dinoljuba o mom narodu izjaloviti, ustanovio sam da ne mogu prekinuti borbu. Zadao sam udarce koji se ne mogu zaustaviti. Zato sam ostavio Primorje, tako da svojim delovanjem barem pomognem Domaji. Ali nisam otiao poglavarima. Zastraivala me je pomisao na velianstvenu, retku lepotu Veselkamena, Poglavarevog konaka koji su stvorili dinovi. Nisam hteo da stojim u tim velianstvenim dvoranama dok Duomorove spodobe divljaju po Domaji. Iz tog razloga se borim i provodim dane sa ljudima koji se bore. Kada sam sreo Trioka, sina Tulerovog, i njegove sadruge... kada sam shvatio da on poseduje granu Veledrva, potomka Jedinog drveta od kojeg je nainjeno ezlo zakona... pridruio sam mu se. Tako sam nakupio ove oiljke i na kraju dospeo ovamo." "Predugo si bio sa ljudima", promrmljao je Kovenant. "Nita mi nisi rekao. ta...? Kako...? Ne znam ni odakle da ponem." "Onda ni ne poinji, prijatelju. Odmaraj se." Penosled je pruio ruku i neno dodirnuo Kovenantovo rame. "I ti si predugo bio meu... ljudima druge vrste. Potrebni su ti dani odmora, a bojim se da ih nee imati. Mora da spava." Kovenant se iznenadio od saznanja da je sposoban za san. Topla pospanost uvlaila se u njega iz ebadi i svetlosti obluka i irila se iz alianthe kroz krv. Sutra e bolje znati kakva pitanja da postavlja. Legao je na hladnu zemlju i povukao pokrivae do uiju. "Koliko e jo potrajati zima?" upitao je dok ga je Penosled uukavao. "Mirno, prijatelju", odgovorio je din. "Domajino prolee trebalo je da se rodi pre tri puna meseca." Kroz Kovenanta je proao ledeni drhtaj. Pakla mu krvavog, Kletnie, zakripao je zubima. Vatru mu paklenu! No, onako ispruen nije mogao da se odupre davnom umoru. Zaspao je gotovo istog asa, mislei: Vatru mu paklenu. Pakla mu i krvi. Leao je u crvenom, bezvidnom dremeu sve dok mu se neko vreme posle smrkavanja nije uinilo da uje glasove koji su ga postepeno razbudili. Bestelesni u njegovoj sanjivosti, govorili su preko njega kao da je beivotno telo. "Malo istine si mu rekao", govorio je Triok. Penosled je odgovarao. "Ima dovoljno bola za jedno srce. Kako sam mogao da mu kaem?" "Mora saznati. On je odgovoran." "Ne. Za to nije odgovoran." "Ipak, mora saznati." "ak i kamen e se slomiti ako se previe optereti." "Oh, kamenbrate. Kako e se opravdati ako se on okrene protiv Domaje?" "Mirno, prijatelju. Nemoj me muiti. Ve sam shvatio da za mene nema opravdanja." Kovenant je sluao, ne razumevajui. Kada su se glasovi udaljili iz njegove svesti, potonuo je u uskovitlane snove o svrhovitosti i divljim povracima. 6. ODBRANA KAMENDOLA MITHIL Kasnije ga je probudilo Penosledovo drmusanje. Din ga je cimao za rame sve dok se nije ispod ebadi promolio u tamu. U priguenoj svetlosti napola pokrivenih posuda obluka videlo se da je sneg prestao, ali zora je jo bila daleko. No je poklopila dolinu punu crnog vazduha. Vratio se pod ebad, posmapno mumlajui. "Odlazi. Pusti me da spavam." Penosled ga je ponovo prodrmao. "Ustani, prapoglavaru. Mora da jede. Uskoro emo krenuti." "U zoru", rekao je Kovenant. Ukoenost i bol u gornjoj usni naterali su ga da mumla, kao da mu se utrnulost iz aka i stopala proirila i na jezik. "Rekao je u zoru." 43

"Jerkin je javio da se straarske vatre pribliavaju Kamendol Mithil iz Junih Zaravni. Nee biti prijatelji - malo sveta sa juga usuuje se da nou pokae svetlo. A neko se penje prema nama i iz samog Kamendola. Neemo ostati ovde. Ustani." Podigao je Kovenanta u sedei poloaj i gurnuo mu u ruke iniju i vr. "Jedi." Kovenant je sanjivo otpio iz kamenog vra i ustanovio da je u njemu voda, ledena kao otopljeni sneg. Ledeni dodir gurnuo ga je ka budnom stanju. Drhtei, zavirio je u iniju. Naao je u njoj beskvasni hleb i blagovnjae. Brzo je poeo da jede kako bi umirio ledenu vodu u stomaku. Izmeu zalogaja je upitao: "Ako ti, kako je rekao... razbojnici... ako dolaze, zar nismo ovde bezbedni?" "Moda. Ali Kamendolci e se boriti za svoje domove. Oni su Triokov narod - moramo im pomoi." "Zar ne mogu lepo da se sklone u planine - dok razbojnici ne odu?" "Ranije su tako inili, ali Kamendol Mithil je mnogo puta napadan. Kamendolcima je dozlogrdila teta koju ti napadi nanose njihovim domovima. Ovog puta e se boriti." Kovenant je ispraznio iniju i primorao sebe da potegne iz vra. Od hladnoe vode zabolelo ga je grlo. "Ja nisam ratnik." "Seam se", odvratio je Penosled uz dvosmislen osmeh, kao da se ono ega se sea ne slae sa Kovenantovom izjavom. "uvaemo te od opasnosti." Uzeo je iniju i vr i strpao ih u ogromnu konu vreu. Onda je iz nje izvukao teki jagnjei kouh i pruio ga Kovenantu. "Ovo e ti dobro doi - iako se govori da nikakva odea ni vatra ne mogu odagnati hladnou ove zime." Dok je Kovenant oblaio kouh, din je nastavio. "ao mi je to nemam bolje obue za tebe, ali Kamendolci nose samo sandale." Izvukao je iz vree par debelih sandala i pruio ih Kovenantu. Kada je Kovenant odgurnuo ebad, prvi put je primetio koliko je povredio stopala. Bila su izgrebana i izubijana od prstiju do pete, pokrivena mrljama suve, skorene krvi; ostaci arapa visili su mu sa lanaka kao iskrzani ostaci opreme dvorske budale. Ali nije oseao bol; umrtvljenost nerava dosezala je dublje od povreda. "Nita ne brini", progunao je dok je skidao arape. "To je samo lepra." Zgrabio je sandale od Penosleda, navukao ih i zavezao uzice iza peta. "Jednog od ovih dana razumeu zato se uopte trudim da se zatitim." Ali znao je zato: to je zahtevao zaetak njegove svrhovitosti. "Trebalo bi da svrati u moj svet", progunao je, samo se delimino obraajui dinu. "Potpuno je bezbolan. Nee osetiti apsolutno nita." Tog asa ih je pozdravio Triok. Penosled je gipko ustao. Kada se Kovenant iskobeljao iz ebadi, Penosled ih je podigao i strpao u vreu. Sa vreom u jednoj ruci i posudom obluka u drugoj, poao je sa Kovenantom ka Kamendolu. Triok je stajao sa trojicom sadruga kraj uske jaruge kojom se zavravala dolina. Dok su im se Penosled i Kovenant pribliavali, razgovarali su priguenim, urnim glasovima. Onda je Triok brzo rekao: "Kamenbrate, nai izviai su se vratili iz Zaravni. Slen javlja da..." Naglo je prekinuo. Usne su mu se izvile u sarkastian osmeh. "Oprostite. Zaboravio sam na utivost. Moram vas upoznati." Okrenuo se ka jednom od pratilaca, demekastom starcu koji je glasno disao na mrazu. "Slene, drubenie Terasin, ovo je prapoglavar Tomas Kovenant, Nevernik i nosilac belog zlata. Nevernie, ovo je Slen, najbolji kuvar u celim Junim Zaravnima. Njegova ena Teras lan je Kruga staraca Kamendola Mithil." Slen je pozdravio Kovenanta, a ovaj mu je nespretno uzvratio, kao da su ga dah pun pare i utrnule ake spreavali da bude utiv. Onda se Triok okrenuo ostalim sadruzima - mukarcu i eni koji su liili kao da su blizanci. Delovali su vrlo borbeno, kao da su navikli na krvoprolie i nono ubijanje, i treptali su smeim oima gledajui Kovenanta kao ljudi koji su izgubili sposobnost da se iznenade. "Ovo su Jerkin i Kvirel", rekao je Triok. "Borili smo se zajedno od prvih dana ovog napada na Domaju." "Nevernie, kada smo din i ja uli priu o opsadi Veselkamena, bili smo zauzeti haranjem po velikoj bandi Krvnikovih spodoba u sreditu Junih Zaravni. Smesta smo otili od njih, pazei da zametnemo trag, tako da ne uzmognu da nas prate. Ostavili smo i izviae da paze na bandu. Sada su se izviai vratili da kau kako nas je banda isprva neuspeno lovila. Ali pre dva dana naglo su se okrenuli i pourili pravo ka dolini Mithila." 44

Triok je za trenutak zautao, pa nastavio. "Osetili su mo naeg truda na Kevinovom Vidikovcu. Melenkurion! Neka od njihovih spodoba ima oi." "Zato ovde vie nismo bezbedni", ree Penosled Kovenantu. "Ako su zbilja videli mo Veledrva, nee se smiriti dok ga ne zaplene za Duomora - i pogube njegovog nosioca." Slen se nakaljao, isputajui mlaz pare. "Moramo poi. Napae nas u zoru." Triok se sloio otrim klimanjem glave. "Spremni smo." Pogledao je Penosleda i Kovenanta. "Nevernie, moraemo putovati peice. Dani putovanja na konjskim leima nestali su iz Domaje. Moe li?" Kovenant je slegnuo ramenima na pitanje. "Malo je kasno da ponemo sa brigom ta mogu i ta ne mogu da podnesem. Penosled e me lako nositi - ako vas budem usporavao." "No, dobro." Triok je pritegnuo kouh, uzeo posudu obluka i podigao je nad glavom da bi osvetlio jarugu pred sobom. "Hajdemo." Kvirel je brzo pola napred u tamu jaruge, a Triok je krenuo za njom ispred Slena. Na dinov znak, Kovenant je poao za Slenom. Penosled je bio iza njega sa drugom posudom obluka, a Jerkin je preuzeo zatitnicu. Pre nego to je preao dvadeset jardi jaruge, Kovenant je znao da nije dovoljno snaan za putovanje. Miie mu je obuzela malaksalost, a ono malo energije koju je imao bila mu je potrebna da se odbrani od prodiranja hladnoe. Isprva je bio reen da istraje uprkos slabosti. No, do trenutka kada se dovukao na pola puta uz klisuru koja je vodila ka padini iznad Kamendola Mithil, shvatio je da nee moi dalje bez pomoi. Ako treba da ispuni svrhovitost koja mu je mrano rasla negde duboko u umu, morae da se navikne na prihvatanje pomoi. Daui, naslonio se na stenu. "Penoslede." Din se nagnuo nad njega. "Da, prijatelju." "Penoslede - ne mogu sam." Penosled je uzvratio kroz tihi smeh. "Ne mogu ni ja. Prijatelju, postoji uteha - u nekim prijateljstvima." Bez napora je podigao Kovenanta u naruje i poneo ga u polusedeem poloaju, tako da je Kovenant gledao napred. Iako mu je bila dovoljna jedna ruka da nosi Kovenantovu teinu, stavio je posudu sa oblukom Kovenantu u ruke. Topla svetlost pala je na Penosledov osmeh. "Ovo je opasno za mene. Moe se desiti da mi pree u opasnu naviku da budem od koristi." Kovenant je oporo promrmljao. "To zvui kao neto to bih pre ja rekao." Penosledov osmeh se proirio, ali Triok se osvrnuo uz upozoravajue mrtenje, pa din nita nije odgovorio. Malo kasnije, Triok je pokrio posudu sa oblukom. Na dinov znak, i Kovenant je uinio isto. Din je smestio posudu u svoju vreu. Bez svetla koje bi ih odalo, grupa se uzverala iz klisure na otvorenu padinu visoko iznad doline Mithila. Pod platom tame nisu videli nita osim udaljenih straarskih vatri koje su se dimile kao iskre u hladnom crnom pepelu. Kovenant nije mogao da proceni koliko su vatre udaljene, ali Penosled je oporo objasnio. "Velika banda. Napae Kamendol u zoru - ba kao to je Slen rekao." "Onda moramo pouriti", obrecnuo se Triok. Naglo je skrenuo ulevo, spretno se kreui neosvetljenim rubom grebena. Din je smesta poao za njim, krupnim koracima koji su lako sustizali Triokov brzi hod. Uskoro su sili sa grebena, preli na blae padine i poeli da se sputaju u dolinu. Kovenant je oseao kako se vazduh polako zgunjava. Sa toplim oblukom privijenim na grudi, poeo je da se osea snanije. Pokuao je da se seti kako je ova staza izgledala u prolee, ali seanja nisu dolazila; nije mogao da se otme utisku gole pustoi kako iz noi sija pravo na njega. Oseao je da bi se uasnuo kad bi video jednolina kamena lica planine, ili nametnutu beivotnost podbra, ili ogoljena stabla drvea, ili reku Mithil okovanu ledom. Jo nije bio spreman za uasnutost. Triok je, ispred njega, poeo da juri. Penosledov trk istresao je sve misli iz Kovenantovog uma i on je poeo da se ozbiljno usredsreuje na mranu no. Ustanovio je kako moe, gotovo se kreveljei od mirenja, da donekle prilagodi vid tami; oi su mu se, izgleda, priseale prodornosti steene u Domaji. Dok ga je Penosled urno nosio niz stazu, razabrao je visoke planinske litice sleva i dubinu doline zdesna. Posle nekog vremena uhvatio je slabe, blede odsjaje ledom stegnute reke. Onda se staza pribliila kraju doline i zaokrenula u irokom luku ka Mithilu. Kada je Penosled iziao iz krivine, Kovenant je ugledao prvo nejasno bledilo zore iza vrhova na istoku. 45

Tempo je postajao sve bri. Kako se zora probijala po nebu, Kovenant je nazirao senovite krpice snega kako se otkidaju pod batom Triokovih stopala. Ui su mu zvonile od Penosledovog silovitog disanja, a povremeno je mogao da uje reni tok kako kripi i jei kao da se bori sa teinom sopstveng leda. Uhvatila ga je elja da se izvue iz dinovog naruja, bilo da bi se odvojio od njegove urbe bilo da poe napred zbog svoje. A onda je Kvirel naglo usporila i stala. Triok i Penosled su je sustigli i nali je kako razgovara sa jo jednom Kamendolkom. ena je urno aputala: "Trioe, ljudi su spremni. Neprijatelj se pribliava. Mnogo ih je, ali izviai nisu videli ni jamnike ni pragrdane. Kako emo se boriti?" Dok je ona govorila, Kovenant se spustio na zemlju. Lupio je nogama da povrati krvotok u kolenima, a onda se pribliio Trioku kako bi uo ta je posredi. "Neko meu njima ima oi", odgovorio je Triok. "Love Veledrvo." "Tako kau i starci." "Upotrebiemo ga da ih namamimo. Ostau na ovom kraju Kamendola - daleko od njih, tako da moraju pretraiti sve kue zbog mene. Kue e im pokvariti formaciju i ispreiti se izmeu njih. Pomoi e nam sam Kamendol i iznenaenje. Kai ljudima da se prikriju na ovoj strani - iza zidova, u drugim kuama. Poi." ena se okrenula i potrala ka Kamendolu. Triok je poao za njom, sporije, dajui u hodu uputstva Jerkinu i Kvirel. Rame uz rame sa Penosledom, Kovenant je urio za njima, pokuavajui da smisli kako da se ouva u ivotu kada pone borba. Triok je bio uveren da su razbojnici u potrazi za lomilialorom, ali Kovenant je imao drugaije miljenje. Bio je spreman da poveruje kako je ova banda Kletnikovih spodoba dola po njega i belo zlato. Uzverao se, dahui, po dugoj uzbrdici tik iza Trioka, a kada su izbili na vrh ugledao je zgrbljene kamene oblike sela. U svetlu praskozorja razabrao je grub kruni oblik Kamendola; nepravilne kue, veina sa ravnim krovom i jednom jedinom prostorijom, stajale su okrenute vratima ka otvorenom sreditu, okupljalitu za stanovnike. U daljini, blizu ulaza u dolinu, videle su vatre razbojnika. Kretali su se bez zastajanja, kao da imaju u nozdrvama miris plena. Triok se zaustavio na trenutak i osvrnuo se kroz polumrak ka njima. "Ako i ovo poe naopako", ree Penosledu, "ostavljam Veledrvo i Nevernika tebi na brigu. Mora uiniti ono to ja ne mogu." "Ne sme poi naopako", odgovori Penosled. "Ne moemo to dopustiti. ta je to to ja mogu uiniti umesto tebe?" Triok je mahnuo glavom ka Kovenantu. "Oprosti mu." Ne saekavi odgovor, uputio se niz brdo. Kovenant je pourio da ga sustigne, ali umrtvljena stopala toliko su mu nesigurno klizala po snegu da nije mogao da se kree dovoljno brzo. Nije stigao Trioka sve dok se nisu nali gotovo u podnoju brda. Tu ga je Kovenant epao za ruku, zaustavio ga i dahnuo mu u lice. "Nemoj mi oprostiti. Nemoj zbog mene jo vie da naudi sebi. Samo mi daj oruje da mogu da se branim." Triok mu je odgurnuo ruku. "Oruje, Nevernie?" zareao je. "Koristi svoj prsten." Trenutak kasnije smirio se i savladao svoju gorinu. "Kovenante", tiho je rekao, "moda emo jednog dana nas dvojica uspeti da se razumemo." Posegnuo je pod kouh, izvukao kameni bode sa dugakim seivom i ozbiljno ga predao Kovenantu kao da su drugovi. Onda je urno otiao da se pridrui ljudima koji su zauzimali poloaje na ivicama sela. Kovenant se zagledao u no kao da je prikrivena otrovnica. Za trenutak nije znao ta e s njim; sad kad je imao oruje, nije mogao da zamisli da ga koristi. Imao je ve noeve sa skrivenim znaenjem. Upitno je pogledao Penosleda, ali din je gledao na drugu stranu. Napeto je posmatrao pribliavanje vatri, sa takvim vrelim, oduevljenim bleskom u oima kao da se prisea nekog krvoprolia. Kovenant se trgao u sebi. Premetao je no iz ruke u ruku, gotovo ga odbacio, a onda naglo otvorio jaknu i zatakao otricu za pojas. "ta sad?" upitao je, pokuavajui da prekine Penosledovu usredsreenost. "Hoemo li samo stajati ovde ili emo trati okolo u krugovima?" Din ga je otro pogledao, a lice kao da mu je potamnelo. "Oni se bore za svoje domove", rekao je pretei. "Ako ne moe da pomogne, bar se uzdri od podsmevanja." Odseno mu je mahnuo i zaao meu najblie kue. Jeknuvi od dinovog neobinog gneva, Kovenant je poao za njim u Kamendol. Veina ljudi sada je ve prestala da se kree - bili su nepomino pognuti iza zgrada na tom kraju sela. Kao da nisu obraali 46

panju na Kovenanta, pa je prolazio za Penosledom izmeu njih kao da se sprema da bude mamac razbojnicima. Penosled se zaustavio iza jedne od unutranjih kua. Imala je ravan krov, kao i veina okolnih zgrada, a kamena streha dosezala je dinu do brade. Kada mu se Kovenant pridruio, podigao je Nevernika i olako ga bacio na krov. Kovenant se naao niice u snegu. Smesta se podigao na kolena, pljujui, i ljutito se okrenuo ka dinu. "Tu e biti sigurniji", rekao je Penosled. Klimnuo je ka susednoj kui. "Ja u te uvati odande. Lezi. Samo to nisu stigli." Kovenant se nagonski bacio potrbuke. Kao da je to bio znak, osetio je priguenu tiinu kako se iri unaokolo. Ni jedan jedini zvuk nije doticao Kamendol osim tihog, sveprisutnog zvidanja vetra. Oseao se izloen na tom krovu. No, ak i od te visine vrtelo mu se u glavi; nije mogao ni da pogleda dole, a kamoli da skoi. urno je otpuzao dalje od ivice i ukoio se kad je uo koliku buku pravi. Iako su mu pokreti bili prigueni snegom, zvuali su glasno kao izdaja u optem miru. Za trenutak nije imao hrabrosti da se osvrne. Plaio se da e ugledati okrutna lica kako pilje u njega sa ivice krova. No, pulsiranje iekivanja napustilo je njegove slepoonice. Poeo je da proklinje samog sebe. Opruen na krovu, polako se okretao sve dok se nije smestio licem ka sreditu Kamendola. Na drugoj strani doline svetlo se izlivalo u vazduh kroz oblake nabijene sivilom. Oblaci su potpuno prekrivali nebo, a pod njihovom hladnom teinom dan je svitao pust i beivotan, neizleivo turoban. Kovenantu je od tog prizora bilo hladnije nego u crnoj noi. Sada je video, mnogo jasnije nego sa Kevinovog Vidikovca, da je ova stalna, koprenasta tmina neprirodna, naopaka - pokrov najlue zlobe poglavara Kletnika. Zgrozio se od sile koju je to oznaavalo. Kletnik je imao mo da iskrivi osnovni poredak Zemlje. Nee mu biti nimalo teko da uniti jednog obinog gubavca. Svaki pokuaj protivljenja predstavljao bi najobinije glupo majmunisanje. Kovenant je uhvatio no kao da e ga kamena otrica podsetiti na postojanost i ojaati mu istrajnost i vrstinu. No, udaljeni zveckavi zvuk, nesiguran na vetru, izbrisao mu je sve ostale misli. Naulivi ui, shvatio je da uje pribliavanje razbojnika. Zadrhtao je kad je uvideo da ni ne pokuavaju da se tiho kreu. itava dolina leala je otvorena pred njima i imali su gladnu samouverenost brojnih; dolazili su uz reku, zveckajui orujem, izazivajui Kamendolce da im se suprotstave. Kovenant se oprezno premestio u bolji poloaj, kako bi video preko ivice krova. Miii su mu podrhtavali, ali stegao je zube i opruio se u snegu, virei kroz polumrak prema sreditu sela sa napetou od koje ga je zabolela glava. Uskoro je zauo grlene uzvike i udar gvoa po kamenu kada su se razbojnici stutili na prve kue. No nita nije video; seoski krovovi zaklanjali su mu vidik. Pokuao je da obuzda disanje, tako da mu isparenja u dahu ne zaklone vidik i ne odaju mu poloaj. Kada je okrenuo glavu da pogleda okolo, otkrio je da dri pune ake snega, steui ga u led. Otvorio je dlanove, naterao prste da se isprave i poloio ruke pljotimice na kamen, kako bi bio spreman za pokret. Buni nailazak irio se udaljenim krajem sela i poeo da se kree ka unutra, napredujui du reke. Umesto da pokuaju da opkole Kamendolce i uhvate ih u klopku, razbojnici su postepeno proeljavali selo; prezreli su iznenaenje, manevriui tako da ljudi pobegnu prema uem kraju doline. Kovenant nije mogao da smisli objanjenje takve taktike osim divlje samouverenosti i prezira. Razbojnici su nameravali da sabiju sve ljude u konanu klopku na kraju doline, odgaajui time pokolj i otrei se na njega. Takva zlobna uverenost bila je zastraujua, ali Kovenant je u njoj naao olakanje. Ovakav pristup nije bio pogodan za zarobljavanje neega tako monog kao to je belo zlato. No, uskoro je naao jo jedno objanjenje. Dok je naprezao oi da prodre kroz praskozorje, ugledao je otar blesak zelenog svetla na udaljenom kraju sela. Trajao je samo trenutak, a potom je vazduh ispunila mrvea tutnjava - kao da se kameni blokovi rue jedan preko drugog. Toliko se prepao da je gotovo skoio na noge kako bi video ta se deava. No, smirio se im je razabrao prve spodobe kako ulaze u sredite Kamendola. Veina ih je po obliku podseala na ljude, ali crte su im bile iskrivljene, groteskno razbacane - kao da ih je na roenju spljeskala ogromna pesnica i izmenila ih do neprepoznatljivosti. Oi su bile izmetene i izobliene; nosevi i usta pomaljali su se iz koe iskrenute kao da je glina koju su stezali neki snani prsti; a 47

kod ponekog se sa celokupnog tkiva lica i glave cedila tenost kao da je itava koa jedna ogromna rana. Ni ostatak oblika nije bio zdraviji. Nekima su lea bila povijena pod neprirodnim uglom, drugi su imali viak ruku ili nogu, treima je glava bila izmeu lopatica ili nasred grudi. No, svi su imali jednu zajedniku crtu: zaudarali su na izopaenost kao da im je to ivotna krv postojanja; a mrnja prema svemu zdravom i pravom krivila im je pogled. Bez iega na sebi osim vrea sa hranom i traka za oruje, pojavili su se, reei i slinei, u otvorenom srcu Kamendola Mithil. Tu su se zaustavili sve dok im uzvici ostalih nisu dojavili kako je prva polovina sela pod njihovom kontrolom. Onda je visoka prilika sa izubijanim licem i tri ruke zareala naredbu razbojnicima oko sebe. Grupa se odmah premestila na otvoren prostor, vodei sa sobom tri gorostasna stvorenja drugaija od ostalih. Bili su slepi i bezdlaki kao da potiu od pragrdana, ali nisu imali ni ui ni noseve. Male glave nastavljale su se bez vrata na ogromna ramena. Ispod trupa ogromnog kao bure nicale su kratke stubaste noge, a ruke su im bile dovoljno dugake da dosegnu do zemlje. Unutranja strana ruku, od ramena do vrhova prstiju, bila im je prekrivena sisaljkama. Svi zajedo su poigravali pred Kovenantovim oima, kao da nose u sebi toliko zle moi da nezatiene oi ne mogu da im razaberu granice. Na nareenje, razbojnici su doveli trojku do kue na ivici kruga. Postavili su ih oko zgrade, i sva trojica su smesta prila zidovima, rairila ruke koliko su god mogla i zalepila se sisaljkama za glatki kamen. Izmeu njih je poela da se raa promukla, jeea mo. Sila koju su razvijali obuhvatila je kuu i stegla se oko nje kao oma. Kovenant ih je posmatrao sa tupim uasom. Sada je razumeo taktiku razbojnika: napali su na taj nain kako bi zatitili ovu trojku. Njihova mo se poveavala, razvijajui uljast zadah, ovravala je, mumlala, sve dok nije ugledao ue zelene sile kako tee izmeu njih oko kue i stee je neumitnom pomamom. Pomislio je da treba da vie Kamendolcima, da ih upozori na opasnost. No, bio je ukoen od uasa, potpuno suvih usta. Nije ni bio svestan da se podigao na laktove i kolena kako bi bolje video ta se deava. Prolo je nekoliko trenutaka. Vazduh je pucketao od napetosti kada je kamen kue poeo da tiho jei od pritiska. Kovenant je zurio kao da ga nema stena zove u pomo. A onda je oma eksplodirala u blesku zelene sile. Kua se zateturala i uruila, ostavljajui prostorije i nametaj zdrobljene u tucanik. Troje unititelja zakorailo je unatrag i slepo poelo da trai novi kamen za drobljenje. Iznenada se zauo enski vrisak - divlji krik besa. Kovenant ju je uo kako tri izmeu kua. Skoio je na noge i ugledao sedokosu enu kako trkom prolazi kraj strehe njegove kue, steui obema rukama dugaki no. U trenutku je prohujala pored njega ka sreditu Kamendola. Smesta je poao za njom. U dva koraka se bacio, kao hrpa ratimovanih udova, prema susednom krovu. Pri doskoku je izgubio ravnoteu, pao i skliznuo po snegu gotovo do ivice kue. No, uspeo je da se zaustavi i da trei poe ka sledeem krovu. Odatle je video enu kako izlee na otvoreno. Njen krik je upozorio razbojnike, ali nisu bili spremni za brzinu kojom se ena bacila na njih. U skoku je zamahnula noem iz sve snage i zarila ga do drke u grudi trorukog stvorenja koje je komandovalo napadom. Sledeeg trenutka drugo stvorenje ju je zgrabilo za kosu i odbacilo unazad. Izgubila je no i pala van Kovenantovog vidnog polja, pred neku kuu. Razbojnici su poli za njom, podignutih maeva. Kovenant je skoio na sledei krov. Ovog puta je sauvao ravnoteu pri doskoku, pretrao preko kamena i ponovo skoio. Okliznuo se na krovu kue koja mu je zaklanjala enu. Sada je imao preveliko ubrzanje; nije mogao da se zaustavi. U oblaku snega, preturio se preko ivice krova i tresnuo na zemlju kraj ene. Udar ga je oamutio. No, njegova iznenadna pojava zbunila je napdae, pa je najblie stvorenje ustuknulo nekoliko koraka, maui maem kao da pred sobom ima grupu ratnika. Tako je Kovenant uspeo da rastera crvenu maglu ispred oiju i podigne se na noge, dahui. Razbojnici su se razmahali orujem, pognuti u poloaj za borbu. No, kada su videli da su suoeni sa samo jednim napola oamuenim ovekom, neki od njih su promuklo opsovali, a drugi su poeli zlobno da se cere. Nekoliko ih je vratilo oruje u korice i polo napred, glumei preteranu opreznost, kako bi zarobili Kovenanta i staricu. Na to su se ostale spodobe kretavo zasmejale i jo nekoliko ih je prilo da vide ta se deava. 48

Kovenant se osvrtao na sve strane, traei izlaz. Nije naao nita; on i ena bili su sami protiv vie od dvanaestine izoblienih spodoba. Dah razbojnika nije se kondenzovao u hladnom vazduhu. Iako nisu nosili nita ime bi se zatitili od hladnoe, izgledali su kao da im neprirodna zima strano odgovara. Pribliavali su se kao da smeraju da i Kovenanta i enu ive pojedu. ena je iznenada zasiktala na njih, ali Kovenant nije obratio panju. Bio je usmeren na bekstvo. Iznenada se u njemu probudilo staro seanje. Prisetio se vremena kada je Mhoram uinio korisnim ak i nemono belo zlato. Dok su se bia primicala uz zavijanje, naglo je podigao ruku sa prstenom i zakoraio napred. "Nazad, prokleta kopiladi!" povikao je. "Nazad, ili u vas razneti!" Uzvik ili prsten, tek neto ih je prepalo; odskoili su nekoliko koraka i zgrabili oruje. Istog asa je uhvatio enu za ruku i potrao. Vukui je za sobom, stigao je do ugla zgrade, naglo zaokrenuo i jurnuo preko otvorenog prostora to je bre mogao. enina ruka mu je gotovo smesta iskliznula iz stiska; nije mogao vrsto da je dri akom bez pola prstiju. No, sada je i sama trala za njim. Odmah ga je sustigla i uhvatila ga za ruku, pomaui mu u sledeem zaokretu. Penei se od besa, razbojnici su krenuli u poteru. No, kada su uli u uliicu izmeu kua, sa jednog krova je skoio Penosled i glavake se stutio na njih. Stisnuti zidovima sa obe strane, nisu uspeli da ga izbegnu; jurnuo je pravo meu njih, zdrobio najblie i potisnuo ostale ka sreditu Kamendola. Tada su Triok, Kvirel i Jerkin poveli dvanaestinu Kamendolaca preko seoskih krovova. U zbrci koju je izazvao dinov napad, branioci su se bacili na razbojnike kao kia maeva i kopalja. Drugi ljudi su urili napred da presretnu spodobe koje su jo pretraivale kue. U Kamendolu se zaas rasplamsala bitka. Kovenant se nije zaustavio; vukui enu za sobom, trao je sve dok nije proao pored poslednjih kua. Tu je pruio korak, smerajui da tri to dalje uz dolinu. No, presreo ga je Slen. Promuklo dahui, okomio se na enu. "Ludo! Potpuno si izgubila razum." Onda je povukao Kovenanta. "Hajde. Hajde." Kovenant i ena poli su za njim, dalje od reke, neoznaenom stazom ka podbru. Nekoliko stotina jardi iznad sela naili su na hrpu kamenih gromada - drevne ostatke planinske lavine. Slen je veto birao put kroz stenje i uskoro su stigli do prostrane, skrivene peine. Nekoliko Kamendolaca straarilo je pred ulazom, a unutra su se deca, bolesni i nejaki skupili oko inija sa oblukom. Kovenant je bio u iskuenju da ue u peinu i podeli sa njima sklonite. No, tik pored ulaza nalazila se visoka, strma gomila kamenja sa zaravnjenim vrhom. Uspentrao se tamo da bi proverio moe li odozgo da vidi Kamendol. Sedokosa ena ga je lako pratila; uskoro su stajali zajedno, gledajui nanie u bitku za Kamendol Mithil. Iznenadio se kad je ustanovio koliko su visoko. Nije bio svestan koliko su se uspeli. Od vrtoglavice su mu zadrhtale noge i brzo se povukao sa ivice. Za trenutak se itava dolina okretala oko njega. Nije mogao da poveruje da je pre kratkog vremena skakao po krovovima; sama pomisao na tako neto bila je dovoljna da mu poremeti ravnoteu, ostavljajui ga na milost i nemilost visine. No, ena ga je uhvatila i pridrala. Snana potreba da posmatra borbu pomogla mu je da se odupre vrtoglavici. Nesvesno se pridravajui za enino rame, primorao je sebe da pogleda nanie. Isprva su oblaci i dnevna izmaglica zaklanjali bitku i spreavali ga da vidi ta se deava. No, kada se usredsredio, uspeo je da razabere dina. Penosled je bio najuoljiviji u guvi usred Kamendola. Brzo se premetao sa mesta na mesto i harao meu razbojnicima. Maui monim pesnicama kao maljevima, drobio je spodobe, sklanjao ih sa puta udarcima koji su izgleda bili dovoljno jaki da im otkinu glavu. No, bio je ozbiljno ugroen njihovom brojnou. Iako ga je kretanje titilo da ga razbojnici ne presretnu usredsreenim napadom, oni su bili naoruani, a on nije. Pred Kovenantovim oima nekoliko stvorenja uspelo je da potisne Penosleda prema jednom od unitavaa kamena. Tihi, meki glas ene bolno mu je pao na nervozu. "Tomase Kovenante, zahvaljujem ti", rekla je. "Moj ivot pripada tebi." Penoslede! - jeknuo je Kovenant u sebi. "ta?" Nije bio siguran je li ena ita zapravo rekla. "Ne treba mi tvoj ivot. ta te je uopte spopalo da onako izjuri napred?" "To nije lepo", tiho mu je odgovorila. "ekala sam te. Jahala sam tvog Ranihina." Znaenje njenih rei nije doprlo do Kovenanta. "Penosled e poginuti tamo dole - i to zbog tebe." "Rodila sam tvoje dete." ta? 49

Bez ikakvog upozorenja, njene rei su ga pogodile u lice kao ledena voda. Trgao je ruku sa njenog ramena i ustuknuo nekoliko koraka po steni. Vetar je promenio pravac i doneo iskidane zvuke bitke, ali nije ih uo. Prvi put je pogledao enu. Izgledalo je da je prela ezdesetu - dovoljno stara da mu bude mati. Oko plavih vena na slepoonicama koa joj je bila izbrazdana borama uzaludne nade. Imala je retku kosu. Nije video nita prepoznatljivo u otvorenom iekivanju njenih usana, ni u istroenoj vitkosti njenog tela, ni na izboranim rukama. Pogled joj je bio radoznao, oi okrugle i nekako neusredsreene, kao u zbunjenosti ili ludilu. No, ma koliko pomerene, bile su i krupne, kao oi ena za koje je tvrdila da su joj majka i ker. A na ramenima dugake plave haljine imala je utkanu aru belih listova. "Zar me ne poznaje, Tomase Kovenante?" tiho je upitala. "Nisam se promenila. Svi su hteli da me promene - Triok i Trel, moj otac i Krug staraca, svi hoe da se promenim. Ali ja neu. Jesam li se promenila?" "Ne", dahnuo je Kovenant. Sa muninom u ustima, shvatio je da gleda Lenu, enu koju je napao svojom poudom - majku ene koju je napao svojom ljubavlju - onu kojoj je bilo namenjeno obeanje nametnuto Ranihinima kada ih je napao svojim lanim pogodbama. Nasuprot ranijem besu, izgledala je suvie stara i suvie krhka da bi je povredio. Jedva je izgovorio rei kao da ih se grozi. "Nisi... nisi se promenila." Nasmeila se od olakanja. "Drago mi je. Trudila sam se da ostanem istinska. Nevernik zasluuje bar toliko." "Zasluuje", bespomono se zagrcnuo Kovenant. Zvuci bitke u Kamendolu Mithil ponovo su ga izazivali. "Vatru mu paklenu." Primorao je sebe da je pogleda u oi i njen osmeh se uskoro pretvorio u zabrinutost. Prila mu je i pruila ruku. Poeleo je da ustukne, ali ostao je miran dok mu je doticala usnu, a zatim gladila hladnu liniju oko rane na elu. "Bio si ozleen", rekla je. "Zar se Opaki usuuje da te napadne u tvom sopstvenom svetu?" Oseao je da bi trebalo da je udalji od sebe; po pogrenoj usmerenosti njenog pogleda videlo se da je u opasnosti od njega. urno je apnuo: "Ispostavlja se da je Atiaran bila u pravu. Domaja je na ivici unitenja, a ja sam kriv za to." Milovala ga je kao da eli da mu izgladi namrtene obrve. "Spae Domaju. Ti si Nevernik - novi Berek Troprst naeg doba." "Ne mogu ja nita da spasem... ne mogu da pomognem ak ni onima tamo dole. Penosled mi je prijatelj, a ne mogu da mu pomognem. Triok... Triok zasluuje sve to je u mojoj moi, a ja..." "Da sam ja din", prekinula ga je iznenadnom plahovitou, "ne bih traila pomo u ovakvom boju. A Triok..." neoekivano je zastala, kao da se spotakla o neeljeno shvatanje ta joj Triok znai. "On je stoar... zadovoljan je. On eli... ali ja se nisam izmenila. On..." Kovenant je zurio u uznemirenost od koje joj se lice iskrivilo. Za trenutak je izgledalo da joj se vid razbistrio, a elo joj se napelo od bliskosti okrutnih injenica. "Kovenante", bolno je apnula. "Nevernie?" "Da, znam", nehotice je promrmljao. "Bio bi srean ako pogine." Pruio je ruke i privukao je to je nenije mogao. Smesta ga je zagrlila i grevito se uhvatila za njega dok se kriza u njoj polako smirivala. No ak i dok joj je pruao utehu kako je znao i umeo, gledao je dole u Kamendol. Uzvici, krici i zvuci borbe nadjaali su njegova sopstvena rastrzana oseanja, sukobljeno saoseanje i uas pred Lenom. Kada se odvojila od njega, morao je da se primora da prepozna sreu koja joj je sad blistala u pogledu. "Tako mi je milo... moje oi se vesele to te vide. Trudila sam se... elela sam da budem dostojna. Oh, mora upoznati nau ker. Bie ponosan na nju." Elena! Kovenant je promuklo jeknuo. Nisu joj rekli... nije razumela... vatru mu paklenu. Za trenutak se zgrio od bola zbog bespomonosti, zbog nesposobnosti da govori. Na sreu, spasao ga je otar pokli iz Kamendola. Pogledao je dole i video ljude u sreditu sela, sa podignutim kopljima i maevima. Iza njih, preostali razbojnici spasavali su goli ivot bekstvom u otvorenu ravnicu. aica branilaca dala se u poteru, kako bi pobili to vie preivelih spodoba. Kovenant je smesta krenuo niz stenje. uo je Lenu kako dovikuje pobedonosnu vest Slenu i ostalima na ulazu u peinu, ali nije ekao ni nju ni njih. Potrao je kroz podbre kao da i sam bei - od Lene, ili od straha za Penosleda - nije tano znao. to je bre mogao, a da se na oklizne u snegu, urio je ka Kamendolu Mithil. 50

No, kada je utrao meu kue, spotiui se o saseene leeve, naglo se zaustavio. Svuda unaokolo sneg i kamenje bili su isprskani krvlju - blistavo rumenim mrljama, tekim otkosima crveno-sive tenosti zagaene zelenim prugama. Kamendolci - neki od njih rastrgnuti ud po ud - leali su pomeani sa nakotom stvorenja poglavara Kletnika. Panju su mu privukla izopaena lica i oblija tih bia. ak i u smrti, zaudarali su na odvratnost koju im je udahnuo onaj ko ih je stvorio i zgrozili su ga vie nego pragrdani ili krei ili pogreno obojeni mesec. Bili su u potpunosti rtve Kletnikovog hira. Od tog prizora i mirisa stegnula mu se utroba. Pao je na kolena u ugaeni sneg i povratio kao da eli da se oisti od srodstva sa ovim biima. Tu ga je sustigla Lena. Kada ga je videla, tiho je kriknula i obgrlila ga. "ta nije u redu?" jeknula je. "Oh, voljeni, ti si bolestan." Re voljeni u njenim ustima ubola ga je sa druge strane Eleninog izgubljenog groba. Naterala ga je da se nesigurno podigne na noge. Lena je pokuala da mu pomogne, ali odgurnuo je njene ruke. Proderao se pravo u njeno zabrinuto lice. "Ne diraj me. Nemoj." Rastrzanim pokretom je pokazao na tela rasejana unaokolo. "Oni su gubavi. Gubavci, kao ja. To Kletnik eli da uini sa svima." Usta su mu se krivila oko rei kao da se i tu osea munina. Nekoliko Kamendolaca okupilo se oko njega. I Triok je bio meu njima. Ruke su mu bile crvene, a iz rane na vilici lila je krv, ali kada je progovorio zvuao je samo gore i grublje. "Niemu ne slui rei da su bili stvoreni za ono to su bili. Ipak su prolivali krv, pustoili su, unitavali su. Neko ih je morao spreiti." "Oni su kao ja." Kovenant se dahui obratio Trioku kao da namerava da se baci za grlo Kamendolcu. Ali kad je podigao pogled video je Penosleda kako stoji iza Trioka. Din je preiveo stravinu borbu. Miii na rukama podrhtavali su mu od iscrpljenosti. Kouh mu je u krpama visio sa ramena, a preko grudi je nosio blistavo crvene opekotine - tragove sisaljki sa ruku unitavaa kamena. No, u duboko usaenim oima blistao mu je zadovoljan pogled, a na usnama je nosio nagovetaj divljeg osmeha. Kovenant se borio za dah u krvlju zasienom vazduhu Kamendola. Pogled na Penosleda izbacio ga je iz kontrole. "Okupi svoje ljude", promuklo je rekao Trioku. "Odluio sam ta mi je initi." Gr na Triokovim usnama nije jenjavao, ali pogled mu je smekao dok je ispitivaki gledao Kovenanta. "Takve odluke mogu malo da saekaju", kruto je odvratio. "Imamo druge dunosti. Moramo oistiti Kamendol Mithil - da oslobodimo nae kue od ove ljage." Okrenuo se i otiao. Uskoro su svi iole zdravi i snani ljudi bili u poslu. Prvo su sahranili tela poginulih roaka i prijatelja pod poasnim kamenim piramidama, visoko na istonim padinama doline. A kada je taj tuni posao obavljen, prikupili su leeve svih pobijenih spodoba i prevukli iskidanu i unakaenu masu niz reku, peko mosta na zapadnu obalu Mithila. Tu su naravili lomau kao ogroman signal upozorenja svim razbojnicima u Junim zaravnima i spalili mrtva stvorenja sve dok im se i kosti nisu pretvorile u beli pepeo. Tada su se vratili u Kamendol. istim snegom su oribali selo s kraja na kraj, sve dok nisu sprali svu prolivenu i zgruanu krv sa kua i sa zemlje u selu. Kovenant im nije pomagao. Posle svih napora bio je preslab za takav rad. Oseao se smireno, uspravno i strastveno, optereen novim granitom svoje svrhovitosti. Poao je na renu obalu sa Lenom, Slenom i Krugom staraca i tu pomagao u previjanju rana Kamendolaca. istio je i previjao rane, uklanjao seiva slomljenog oruja, odsecao zdrobljene prste ruku i nogu. Kada su ak i starci posustali, preuzeo je plavo-usijanu otricu i njome istio opekotine na Penosledovim grudima i leima. Prsti su mu pri tom drhtali i troprsta ruka mu je klizila sa drke noa, ali utiskivao je vatru u dinove vornovate miie sve dok i poslednja rana nije bila saeena. Penosled je duboko, drhtavo uzdahnuo od bola. "Hvala, prijatelju. To je dobra vatra. Uinio si da pomalo lii na kamoru. " No, Kovenant je odbacio otricu bez odgovora i poao da potopi drhtave ruke u ledenu vodu Mithila. Sve vreme se u njemu kovitlao gnev i rastao mu u dui kao spore puzavice koje poseu ka svireposti. Kasnije, kada su svi ranjenici previjeni, Slen i starci su spremili jelo za celo selo. Sedei u novoj istoi otvorenog sredita, ljudi su jeli ukusan paprika sa komadima hleba, sira i suenog voa. Kovenant im se pridruio. Tokom obroka, Lena ga je dvorila kao slukinja. No, on je drao oboren pogled i piljio u zemlju kako bi izbegao njeno lice i sva ostala lica; nije eleo da ga uznemire u procesu koji se odigravao u njemu. Sa hladnom odlunou pojeo je svaku trunku hrane koju su mu ponudili. Bila mu je potrebna snaga za postizanje svrhe. Posle jela Triok je napravo novi raspored radi zatite Kamendola. Poslao je izviae nazad u Zaravni, stvorio precizne planove za sluaj novog napada, zatraio dobrovoljce koji e preneti vest o biima 51

to unitavaju kamen do najbliih suseda Kamendola, tri milje odatle. Tek tada se posvetio pitanju Kovenantove odluke. Jerkin i Kvirel seli su uz Trioka kada se obratio selu. Pre nego to je poeo, pogledao je Penosleda koji je stajao malo dalje. Kovenant je odsutno primetio kako din umesto iskidanog kouha nosi prsluk od jagnjee koe. Nije mu se spajao na grudima, ali pokrivao mu je ramena i lea. Klimnuo je glavom na Triokovo nemo pitanje i ovaj je poeo. "Pa, dobro. Da vie ne odlaemo. Dovoljno smo se odmarali", dodao je grubim, sarkastinim glasom. "Prijatelji, ovde je prapoglavar Tomas Kovenant, Nevernik i nosilac belog zlata. Din i ja smo ga doveli u Domaju, bilo to dobro ili loe. Znate za znantsvo koje je raireno Domajom od onog dana pre sedam i etrdeset godina kada je Nevernik prvi put stigao u Kamendol Mithil sa Kevinovog vidikovca. Vidite da dolazi kao privid Bereka Troprsta, Srdomila i Poglavara-rodioca i da nosi sa sobom talisman divlje magije koja unitava mir. uli ste drevnu pesmu: I jednom rei istine ili izdajstva, spae ili prokleti Zemlju. Jer on je lud i normalan, hladan i strastan, Izgubljen i naen. Sada je meu nama da bi ispunio sva svoja proroanstva. Prijatelji, blagoslov u obliku bolesti moda ipak moe ispraviti zlo. Izdajstva ostaju mrska i u svakoj drugoj odedi. Ne znam jesmo li ovim doveli u Domaju ivot ili smrt, ali mnoga odvana srca uvala su nadu u Nevernikovo ime. Znanstvozornici iz Znanstvigora videli su predznake dobra u najtamnijim delima povezanim sa Kovenantovim imenom. Meu njima se govori da Vrhovni poglavar Mhoram nepokolebljivo veruje u to. Svako od vas mora odabrati svoju veru. Ja sam reio da podrim poverenje Vrhovnog poglavara." "I ja", tiho ree Penosled. "Poznavao sam i Mhorama, sina Variolovog, i Tomasa Kovenanta." Predznaci, prokletstvo! - progunao je u sebi Kovenant. Silovanje i izdaja. Osetio je da se Lena sprema na nekakvo javno ispovedanje. Da bi je spreio, naglo se podigao na noge. "To nije sve", zakripao je. "Tamaranta, Prothal, Mhoram i ko zna koliko drugih mislili su da me je za ovo odabrao Tvorac ili ve onaj ko je za sve ovo odgovoran. Teite se time, ako moete. Nije vano to je to samo drugi nain da se kae kako sam ja samog sebe odabrao. To nije tako blesavo. Tvorci su najbespomoniji ljudi na svetu. Moraju da rade nepodnoljive stvari - moraju da koriste tupava, nakazna, beskorisna sredstva kao to sam ja. Verujte mi, lake je lepo spaliti itav svet, pretvoriti ga u nevini ili isti ili bar mrtvi pepeo. Moda upravo to i radim. Kako bih inae..." S naporom se zaustavio. Ve je dovoljno esto ponavljao osnovno neverovanje kroz koje je posmatrao Domaju; nije bilo razloga da ponavlja kako je to opsena izleena iz njegove bezdane nesposobnosti za ivot. Prevaziao je potrebu za takvim izjavama. Sada je morao da se suoi sa posledicama. Da bi poeo, otvorio je srce. "Je li iko od vas video pukotinu u oblacima... nekako... pre nekoliko noi?" Triok se ukoio. "Videli smo je", grubo je uzvratio. "Jeste li videli mesec?" "Bio je pun." "Bio je zelen!" Prasnuo je Kovenant. Od jarosti mu je napukla otekla usna, pa mu je niz bradu potekao mlaz krvi. Obrisao ju je utrnulim prstima i smirio se na kamenom liku svoje svrhe. Nastavio je, ne osvrui se na poglede Kamendolaca. "Nije vano, nije to vano. Sluajte. Rei u vam ta treba da uradimo. Rei u vam ta vi treba da uradite." Pogledao je Trioka u oi. Triokove usne bile su bele od napetosti, ali oi su mu bile iskolaene kao da bi da pobegnu od onoga to je u njima. Kovenant se upiljio u njih. "Nai ete naina da dojavite Mhoramu da sam tu." Triok je za trenutak nesvesno zinuo. Onda se pribrao i kao da se spremao da se prodere na Kovenanta. Penosled se brzo umeao. "Prapoglavaru, zna li ta trai? Veselkamen je trista milja odavde. U najboljim vremenima, ak ni din ne bi stigao do visokih dvorana Poglavarevog konaka za manje od petnaest dana." 52

"A Zaravni vrve od razbojnika!" Prasnuo je Triok. "Odavde do spoja Crnke i Mithila jak odred bi mogao da se probije za dvadesetak dana. Ali iza toga - u Sredinjim zaravnima - nalaze se svirepi odredi Sivog Krvnika. itava Domaja od Andelejna do Poslednjih Bregova pod njihovom je kontrolom. Sa dvadeset hiljada ratnika ne bih mogao da se probijem do reke Oparnice ak ni za dva puta, ni za deset puta po pedeset dana." "Nita me se ne tiu ti..." poeo je Kovenant. Kvirel ga je mirno prekinula. "Osim toga, ne sme pozvati Ranihine u pomo. Spodobe Sivog Krvnika vole njihovo meso. Ranihini bi bili uhvaeni i pojedeni." "Nije me briga!" zapenio je Kovenant. "Svejedno mi je ta je za vas mogue ili nemogue. Ovde je sve nemogue. Ako ne ponemo odmah da inimo nemogue, bie prekasno. A Mhoram mora saznati." "Zato?" U Triokovom glasu jo je pucketao bes, ali sada je paljivije posmatrao Kovenanta, ispitujui kao da oekuje neto zlokobno kako nie iza njegove ratobornosti. Pod Triokovim pogledom Kovenant se osetio suvie posramljen da bi priznao kako je ve odbio Mhoramovo prizivanje. Mogao je da oseti bes kojim bi svi Kamendolci doekali takvo priznanje. Zato je odgovorio: "Zato to e to njemu biti vano. Ako bude znao gde sam... ako bude znao ta radim... bie mu vano. Znae ta da ini." "ta moe da uini? Veselkamen je opkoljen vojskom i nem je kao pustinja. Vrhovni poglavar Mhoram i celo Vee su zatoenici u Poglavarevom Konaku. Mi smo manje bespomoni od njih." "Trioe, napravie veliku greku ako ikada pomisli da je Mhoram bespomoan." "Nevernik govori istinu", umea se Penosled. "Sin Variolov je ovek mnogih mogunosti. Mnogo ta naizgled nemogue za njega je mogue." Na to se Triok zagledao u svoje ake, a onda otro klimnuo glavom. "ujem te. Moramo javiti Vrhovnom poglavaru. Ali ja jo ne znam kako da izvedemo tako neto. Mnogo ta izgleda mogue dinovima i nosiocima belog zlata, a za mene je nemogue." "Ima jedan od lomilialor tapova", dahnuo je Kovenant. "Oni su napravljeni radi komunikacije." Triok je razjareno zareao. "Rekao sam ti da nemam znanstva za takav posao. U Znanstvigoru nisam izuavao govor poruka." "Onda naui. Pakla mu! Zar si oekivao da e biti lako? Naui!" Kovenant je znao kako nepravedno postupa sa Triokom, ali hitnost svrhe koju je naao nije dozvoljavala ni premiljanje ni greku. Trenutak se otegao. Triok je, sav nesrean, prostrelio pogledom Kovenanta, a ake su mu se grile od besa i bespomonosti. Tada mu je Kvirel neto apnula i oi su mu se rairile od nade. "Moda", promrmljao je. "Moda moe biti tako." Pribrao se sa naporom i navukao na lice masku smirenosti. "Govori se"... progutao je knedlu... "govori se da jedan Neomeeni ivi u planinama koje tite June Zaravni od Garotinog estara. Ve... mnogo godina se junim selima pronose nesigurne vesti o tome. Priaju da on prouava sporo disanje planina - ili da neprekidno pilji preko Garotinog estara izuavajui Melenkurion Nebozor - ili da ivi na visini kako bi nauio jezik vetra. Ako postoji taj Neomeeni - ako uspemo da ga naemo - moda bi on mogao da iskoristi Veledrvo onako kako ja ne umem." amor uzbuenja proneo se krugom. Triok je duboko udahnuo i klimnuo svojim saputnicima. "Nainiu taj pokuaj." Glas mu se obojio sarkazmom. "Ako i to poe naopako, barem u znati da sam se trudio da ispunim tvoj izbor. Nevernie, kakvu poruku da poaljem Vrhovnom poglavaru Mhoramu i Veu u Veselkamenu?" Kovenant je odvratio pogled i podigao lice ka olovnom nebu. U dolinu je poeo da pada sneg; barunaste pahulje lebdele su na vetru kao delii magle, jo vie zamraujui dan. Izgledale su nekako rano, kao da predskazuju ozbiljnu meavu. Kovenant ih je za trenutak posmatrao kako se kovitlaju nad Kamendolom. Bio je bolno svestan Triokovog pitanja. Kruto je stajalo pred njim, sukobljeno sa nesreenom ivahnou novopronaene svrhe. Bojao se da odgovori na njega. Bojao se da uje sebe kako govori tako sulude stvari. Kada je spustio pogled na Kamendolce pune iekivanja, odgovorio je posredno, traei gorivo za hrabrost. "Penoslede, ta se desilo sa tvojim narodom?" "Prijatelju?" "Reci mi ta se desilo sa dinovima." Penosled se uvijao pred Kovenantovim mrtenjem. "Ah, prapoglavaru, nema potrebe za tim priama. Duge su za prianje i bolje bi posluile u neko drugo vreme. Sada smo zauzeti." 53

"Reci mi!" zasiktao je Kovenant. "Pakla mu krvavog, Penoslede! Hou sve da znam! Treba mi... sve, svaka prokleta podla stvar koju je Kletnik..." Triok ga je prekinuo bez upozorenja. "Dinovi su se vratili svom domu iza Mora novoroenog sunca." Kovenant se naglo okrenuo ka Trioku. La koju je izgovorio bila je toliko opipljiva da je dahtao od nje, a svuda okolo Kamendolci su piljili u Trioka. No, Triok je netremice doekao Kovenantov preneraeni pogled. Rana du vilice samo je naglaavala njegovu odlunost. Mirnim, oporim glasom koji je prosekao Kovenantovu povrinsku ljutnju do gneva to je rastao pod njom, Triok ree: "Poloili smo Zavet mira. Ne trai da hranimo tvoju mrnju. Domaji nee posluiti takve strasti." "To je sve to imam!" odgovori Kovenant promuklo. "Zar ne shvata? Nemam nita drugo. Nita! Takvo kakvo je, mora mi biti dovoljno." Triok odgovori ozbiljno, gotovo sa aljenjem. "Ne moe se mrnjom boriti protiv takvog neprijatelja. Znam to. Osetio sam to u srcu." "Vatru mu paklenu, Trioe! Nemoj meni da propoveda. Smuilo mi se od izigravanja rtve. Smuilo mi se da dobrovoljno ili bar tiho prilazim da spustim glavu na panj. Boriu se protiv ovoga." "Zato?" upita Triok uzdranim glasom. "Za ta e se boriti?" "Jesi li gluv koliko i slep?" Kovenant se obgrli rukama kako bi se smirio. "Mrzim Kletnika. Ne mogu vie da podnosim..." "Ne. Nisam ni gluv ni slep. Vidim i ujem da se sprema na borbu. Za ta e se boriti? Ima dovoljno stvari na tvom svetu koje e ti dati mrnju. Sada si u Domaji. Za ta e se boriti?" Pakla mu i krvi! - opsova Kovenant u sebi. ta e jo traiti od mene? No, Triokovo pitanje sukobilo ga je sa njim samim. Mogao je da odgovori: Mrzim Kletnika zbog onog to je uinio Domaji. Ali to bi zvualo kao priznavanje odgovornosti, a bio je suvie besan da bi poricao sopstvena ubeenja. Isto tako je bio odve besan da bi dao Trioku nekakav uteni odgovor. Uzvratio je krhkim glasom: "Uiniu to sebe radi. Tako bar mogu da verujem u sebe pre nego to potpuno izgubim razum." Taj odgovor je uutkao Trioka, a trenutak kasnije Penosled je bolno upitao: "Prijatelju, ta e uraditi sa svojom strau?" Sneg je postepeno postajao sve gui. Pahulje su mu poigravale pred oima kao zrnca mraka, a od naprezanja besnog pogleda nezaleeno elo mu je pulsiralo kao da mu je lobanja unakaena pukotinama. No, nije popustio, sada nije smeo da popusti. "Postoji samo jedan dobar odgovor nekome kao to je Kletnik." Uprkos besu, ustanovio je da ne moe da pogleda Penosleda u oi. "Kakav odgovor?" Kovenantovi prsti se nehotice zgrie u kande. "Idem da mu sruim Kletnikov Tabor pravo na glavu." uo je iznenaenje i nevericu Kamendolaca, ali nije obraao panju na njih. Sluao je samo Penosledov odgovor. "Znai li to da si nauio kako se koristi belo zlato?" Kovenant odvrati sa svom dubinom uverenja koje je mogao da prikupi. "Nai u nain." Dok je govorio, verovao je sebi. Mrnja e biti dovoljna. Kletnik nije mogao da mu je oduzme, nije mogao da je prigui ni da joj izmeni cilj. On, Tomas Kovenant, on je gubavac; on jedini u itavoj Domaji ima iskustvo i znanje za taj posao. Gledajui nekuda izmeu Penosleda i Trioka, obratio se obojici. "Moete da mi pomognete i moete da mi ne pomognete." Triok je smesta odgovorio. "Ja ti neu pomoi. Uiniu ta mogu da poaljem Vrhovnom poglavaru Mhoramu poruku o tebi - ali neu da uestvujem u tom kaljanju Mira." "To je divlja magija, Trioe", ree Penosled kao da moli u Kovenantovo ime, "divlja magija unitava Mir. uo si pesmu. Belo zlato nadilazi sve zavete." "Ja u moj ipak zadrati. Da nije bilo Zaveta, ubio bih Nevernika jo pre sedam i etrdeset godina. Neka se pomiri sa tim." "ujem te, prijatelju", tiho ree din. "Zasluio si Domaju kojoj slui." Okrenuo se Kovenantu. "Prapoglavaru, dozvoli mi da te pratim. Ja sam din - moda u ti biti od koristi. I... i ja udim da to bolnije udarim na Duomora koji je unesreio moje blinje. Znam ta je izazov. Video sam naine na koje se pretvaramo u ono to mrzimo. Dozvoli mi." Pre nego to je Kovenant stigao da odgovori, Lena je skoila na noge. "Dozvoli i meni!" Uzbieno je viknula. "Lena!" pobuni se Triok. 54

Nije obratila panju na njega. "elim da te pratim. Tako dugo sam ekala. Borila sam se da te budem dostojna. Rodila sam Vrhovnog poglavara i jahala Ranihina. Mlada sam i jaka. Oh, koliko elim da to delim sa tobom. Dozvoli mi, Tomase Kovenante." Vetar je tiho hujao izmeu kua, bacajui sneg Kovenantu u oi kao izmaglicu. Pahulje su mu padale na bolnu usnu kao komadii leda, ali ipak je klimanjem glave pokazao slaganje sa nakupljenim uzbuenjem. Dobra meava pokrie mu trag. Sneg je priguio seoske zvukove, tako da je izgledalo kao da govori samom sebi. "Hajdemo. Treba da naplatim stare dugove." 7. PORUKA ZA VESELKAMEN Iako su ga vilice bolele od neslaganja, Triok je izdao nareenja i poslao nekolicinu svojih sadruga da prikupe zalihe za Kovenanta, Penosleda i Lenu. U tom trenutku, izdavanje tih nareenja izgledalo mu je kao najtea stvar koju je ikada uinio. Uzdravanje koje je pre sedam i etrdeset godina omoguilo Kovenantu da preivi bledelo je u poreenju sa ovim. Postupci koji su doveli Kovenanta u Domaju sada su izgubili smisao. elja Lene, keri Atiaranine, da prati Nevernika pretvorila je sve Triokove duge godine odanosti u prah i pepeo, a sva njegova tedra ljubav bila je protraena. Ipak nije mogao da je odbije - nije mogao, iako je imao dovoljno vlasti da to uini. Pripadao je Krugu staraca Kamendola Mithil, a po staroj kamendolskoj tradiciji ak i brak i duga putovanja moraju biti odobreni od Kruga. Osim toga, bio je priznat za vou odbrane Kamendola Mithil. Mogao je da zapovedi Leni da ostane kod kue, a ako su mu razlozi dobri ceo Kamendol bi se borio da je zadri. Razlozi su mu bili dobri. Lena je stara, napola izgubljena. Usporavae Kovenantovo kretanje; moda e mu i ponovo ugroziti ivot, kao to je nedavno uinila. Ugroavae je svi neprijatelji od Kamendola Mithil do Kletnikovog Tabora. Upravo Kovenant je odgovoran za njeno stanje - on je neprestano iskretao njen ivotni put. A on, Triok, sin Tulerov - on ju je voleo. Ipak je izdao nareenja. Nikada nije voleo Lenu na nain koji bi mu omoguio da je kontrolie. U jednom trenutku bio je spreman da radi nje prekri Zavet mira, ali tokom veeg dela ivota pridravao ga se - opet zbog nje. Uinio je sve to je mogao da podigne njenu ker bez oseanja sramote i besa. Nije mogao sada da odbije cenu ljubavi kojoj se toliko potpuno posvetio. im je raskrstio sa tim iskuenjem, postao je neto smireniji. Negde suboko u srcu verovao je da, ako u Tomasu Kovenantu ima imalo nade za Domaju, ta nada zavisi od Kovenantove reakcije na Lenu. Za njega je najgora bila injenica da ne moe sam da prati Nevernika i pri tom pazi na Lenu. Imao je svoj posao, posao koji mu je bio priznat i oekivao se od njega. Kroz bolni gr vilica govorio je sebi da se moe osloniti na Srdosolju Penosleda. Grubim pokretom obrisao je sivi sneg iz oiju i pogledao dina. Penosled mu je uzvratio pogled i priao mu. "Budi miran u srcu, prijatelju", rekao je. "Zna da nisam lo saveznik. Uiniu ta mogu za oboje." "Budi veoma paljiv", dahnuo je Triok kroz zube. "Oi koje su videle na rad na Kevinovom Vidikovcu jo su otvorene. Nismo ih zatvorili u ovoj bici." Penosled se za trenutak zamislio nad tom reenicom. "Ako je to tano, onda se ti mora najvie uvati. Nosi svoje Veledrvo u opasnosti Junih zaravni." Triok je slegnuo ramenima. "Veledrvo ili belo zlato - svi moramo paljivo da stupamo. Ne mogu da poaljem sa vama nikoga od mojih." Din je klimnuo glavom. "Odbio bih da si mi ih ponudio. Bie ti potreban svaki ma. Planine u kojima e traiti Neomeenog udaljene su mnogo milja, a uz put te eka mnogo borbi." Triokov glas bio je pretvoren u otar apat zbog gra u vilicama. "Ne vodim sa sobom nikoga osim Kvirel i Jerkina." Penosled je zaustio da se pobuni, ali Triok ga je presekao. "Potrebna mi je mi brzina, to znai malo saputnika. A Kamendol Mithil sad je u najveoj opasnosti. Prvi put smo se otvoreno sukobili sa razbojnicima. Moi koju smo otkrili na Kevinovom Vidikovcu i silinom nae pobede ovde otvoreno smo objavili da nismo obini lutajui ratnici koji trae utoite u beivotnim kuama. Branili smo na Kamendol - mi smo nepobeeni narod. Zato e se neprijatelj vratiti na nas sa silinom koja e zaseniti ovu poslednju bandu. Ne, kamenbrate", gorko je zakljuio, "svaka ruka dorasla oruju mora ostati i zadrati ono to smo osvojili - da se ne bi neprijatelji sruili na Kamendol kao talas i unitili i poslednju kuu." 55

Trenutak kasnije Penosled je uzdahnuo. "ujem te. Ah, Trioe... ovo su zbilja teka vremena. Biu mirniji kada moj prijatelj Mhoram, sin Variolov, primi poruku o ovom to inimo." "Veruje li da u uspeti?" "Ko moe ako ne ti? Ima istrajnost i znanje, poznaje zaravni i planine - i razbojnike. Prihvatio si potrebu, mada ti noge eznu da pou drugim putevima. Oni koji prate elje svoga srca suoeni su sa mnogo istananijim opasnostima i izdajama. Na neki nain je dobro kad ostavi elju due svoje u drugim rukama." Govorio je zamiljeno, kao da u mislima poredi Triokov poloaj sa svojim sopstvenim. "Moe lako postii slanje poruke." "Ovim dobijam jo neto", odvratio je Triok, usta nehotice punih ui. "Teret milosra prelazi na tvoja lea. Moda e ga ti lake nositi." Penosled je ponovo uzdahnuo i blago se nasmeio. "Ah, prijatelju, ne znam ja nita o milosru. Moja potreba za njim je suvie velika." Penosledov osmeh pun aljenja probudio je u Trioku elju da se pobuni protiv dinovih rei. No, suvie dobro je razumeo meavinu gubitka i kajanja koji su optereivali Penosleda. Zato je uzvratio osmehom to je bolje mogao i pozdravio Penosleda iz dubine due. Onda se okrenuo da se i sam spremi za putovanje. Brzo je spakovao u ranac pokrivae, dodatni kouh, malu kamenu posudu obluka, zalihe suvog mesa, sira i voai no umesto onog koji je dao Kovenantu. Bilo mu je potrebno samo nekoliko trenutaka da naotri ma i privrsti lomilialor tap za pojas tunike ispod kouha. Ipak, kada se vratio u sredite Kamendola, zatekao je Kovenanta, Penosleda i Lenu spremne za polazak. Lena je nosila svoj oskudni prtljag u zaveljaju nalik na Triokov; Penosled je zalihe za sve troje sakupio u svoju konu vreu i lako ju je prebacio preko ramena; a Kovenant je na ranjavom licu imao izraz napregnutosti i osujeenosti, kao da ga samo povreda usta spreava da se nestrpljivo ali. U njegovom pogledu Triok je naslutio koliko je krhka mrnja o kojoj je Kovenant govorio. Nimalo nije liila na trajno oseanje. Triok je uzdrhtao. Proroansko nepoverenje govorilo mu je da odluka ili oseanje Tomasa Kovenanta nee biti dovoljni. No, zadrao je tu pomisao za sebe dok je uzvraao Penosledu poslednji pozdrav. Nije imao ta da mu kae. Ve trenutak kasnije din je sa svojim saputnicima nestao izmeu kua, na putu ka severu. Njihovi tragovi punili su se snegom i nestajali sve dok nije izgledalo da u Kamendolu Mithil vie nema znakova njihovog prolaska. Hrapavim glasom obratio se Jerkinu i Kvirel. "I mi moramo da poemo. Moramo izii iz doline dok se sneg odrava." Dvoje prijatelja klimnulo je glavom bez daljih pitanja. Na licima nisu imali nikakav izraz; izgledali su kao da je bitka iscedila iz njih sva oseanja - drali su kratka koplja kao da ih zanima jedino ubijanje neprijatelja. Triok je od njih primio neku vrstu smirenosti. Za njih on nije bio nosilac Veledrva ni tereta koji bi povio lea ak i poglavaru. Bio je samo ovek, ovek koji se bori za Domaju najbolje to ume, bez izigravanja mudrosti ili prorotva. Ta uloga pristajala je jednom stoaru u vreme rata i on ju je rado prihvatio. Podstaknut spremnou saputnika, poao je do ostalih staraca i ukratko raspravio sa njima predostonosti za sluaj buduih napada na Kamendol Mithil. Onda im je prepustio svoj dom i ponovo iziao na sneg kao da mu je to ivotna dunost. Bok uz bok sa Kvirel i Jerkinom, poao je iz sela severnim putem i bez skrivanja preao preko kamenog mosta na zapadnu stranu doline. Hteo je da to vie odmakne dok traje sneni pokriva, zato se drao najlakeg puta sve dok se nisu pribliili poetku ogranka planina koje su inile zapadni zid doline Mithila. Tu je siao sa puta i krenuo u predgorje koje se pelo ka vrhu ogranka. Nameravao je da zaobie vrhove na zapadu i jugu u irokom luku, gotovo do Usudovog Pribega, a zatim da zaokrene ka severu, ka izdvojenom planinskom lancu koji je uvao dolinu od Garotinog estara. Nije mogao da krene pravo na zapad. Na otvorenim Zaravnima svakako bi naili na razbojnike, a tada bi morali da bee kud god ih ovi poteraju. Zato je izabrao neravan teren predgorja. Vea visina pruie im i mogunost osmatranja i zaklon od neprijatelja. Ipak, dok se probijao uzbrdo kroz sneg, zazirao je od takvog izbora. Kroz predgorje e im biti potrebna dvadesetina dana da stignu do planina iza Usudovog Pribega; izgubie dvadeset dana pre nego to i ponu potragu za Neomeenim. Za to vreme Kovenant e sa svojim saputnicima stii do Domajinog Sunovrata, pa ak i dalje. Tako e poruka upuena poglavarima stii prekasno; Kovenant e biti van domaaja svakog osim Sivog Krvnika. 56

Sa tim strahom u srcu poeo je muno putovanje zaobilaska predgorja. Kada je sneg poeo da jenjava, kasno po podne, stigli su do prve zavetrine iza planinskog ogranka. Tu je naredio zaustavljanje. Umesto da se izlae riziku da ih vide - onako smee na sivoj pozadini snega ulogorio se i pustio da ga uspava duboki umor, koji ga je uvek pratio jo otkako je poeo da se bori. Jerkin ga je probudio neto posle smrkavanja. Poli su dalje, vaui komade suenog mesa da bi sauvali toplotu u kostima i spirajui so iz grla punim akama neukusnog snega. U tami ispod oblaka polako su napredovali. Svaka milja odvodila ih je sve dalje od bregova koje su dobro poznavali. Posle munog i neuspenog pokuaja da savladaju jednu strmu liticu, Triok je opsovao jezivo zatvoreno nebo i okrenuo se da silazi prema lakem terenu, blie Zaravni. Vei deo noi prelazili su nie bregove, ali kada su osetili pribliavanje zore ponovo su se vratili na veu visinu. urili su uzbrdo sve dok nisu stigli do visokog grebena sa kojeg se video podui deo puta kojim su stigli. Tu su se zaustavili. Dok je siva zora nakapavala vazduh u dan, otvorili su bezdimne posude sa oblukom i zgotovili topao obrok. Kad su ga zavrili, saekali su dok vetar nije pokrio sve tragove. Onda su postavili strau i zaspali. Na isti nain su se kretali i sledea dva dana - silazak u predgorje sa sumrakom, dugo, urno nono putovanje, povratak u visinu sa zorom, topao obrok i spavanje - a tokom ta tri dana nisu videli nikakav znak ivota - ljudi ili ivotinja, prijatelja ili neprijatelja; bili su sami u hladnom, sivom svetu pod zaboravljenim vetrom. Vukui se kao da ih je sneg napola obogaljio, probijali su se kroz ispucalu pusto prema Usudovom Pribegu. Pored nepredvidljivog kriputanja ili priguenih zvukova sopstvenog kretanja, nisu uli nita sem pucketanja prenapregnutog leda i zvidanja vetra koja su im odjekivala u uima, odbijena od neravnih bregova. U zoru etvrtog dana, dok su posmatrali kako vetar polako puni tragove koje su ostavili za sobom, ugledali su nejasne, rune, ute pokrete kako napreduju preko jednog od donjih prevoja u bregovima, hitajui navie, prema njima. Triok ih je nabrojao deset. "Krei!" Poluglasno je frknuo Jerkin. Kvirel je klimnula glavom. "Nas love. Sigurno su tokom noi proli niz vetar od nas." Triok je zadrhtao. Ljudi iz Junih zaravni nisu poznavali strane ute vukove; do pre nekoliko godina krei su iveli uglavnom u predelima severno od ravnice Ra, zadirui u Severne Zaravni kada ne bi mogli da se doepaju ranihinskog mesa. U velikoj bici kod Usudovog Pribega pobijeno ih je na hiljade. Ipak, ubrzo su opet povratili brojnost i sada su vrljali u svakom zakutku Domajegde se vie nije pruala ruka poglavara. Triok nikada nije morao da se bori sa kreima, ali video je za ta su sve sposobni. Pre godinu dana veliki opor unitio je itavo stanovnitvo Kamendola Glem, u kristalnim brdima blizu mesta gde se spajaju Mithil i Crnka; dok je hodao kroz opustoeno selo, Triok je nailazio samo na rastrgnutu odeu i okrajke kostiju. "Melenkurion!" Dahnuo je kada je procenio brzinu utih vukova. "Moramo brzo da se penjemo." Dok je ostalo dvoje spremalo zaveljaje, ispitivao je zemljite pred njima traei izlaz ili sklonite. No, uprkos divljini, bregovi i padine nisu nudili nita to bi predstavljalo prepreku vukovima; a Triok nije znao za neku peinu ili dolinu, ovako daleko od Kamendola Mithil, koju bi mogli da brane. Krenuo je navie. Sa Kvirel i Jerkinom iza sebe, poao je du grebena prema planinama. U zavetrini grebena sneg nije bio debeo. Dobro su napredovali dok su se penjali i spoticali ka najblioj planinskoj padini, ali ustanovili su da se ona die strmo pravo iz sledeeg brega, spreavajui beg u tom pravcu. Kada se i zapadna dolina kraj grebena podigla ka planini, Triok je skrenuo udesno, potrao nizbrdo, preao dolinu i probio se kroz smetove ka viem terenu na udaljenoj strani doline. Pre nego to je sa saputnicima stigao do vrha, predvodnik krea izbio je na prevoj iza njih i stravino urliknuo. Zvuk je pogodio Trioka izmeu lopatica kao udar bia. Zaustavio se, okrenuo i ugledao vukove kako se sruuju niz greben kao uta smrt, na jedva pet stotina jardi od njih. Od tog prizora nakostreila mu se kosa na glavi, a obrazi ukoeni od zime poeli su da mu se trzaju kao da pokuava da u strahu ogoli zube. Bez rei se okrenuo i ponovo navalio na uspon, bacajui se kroz sneg sve dok mu se nije uinilo da je okruen sopstvenim dahtanjem i lupanjem srca. Kada je stigao do vrha grebena, zastao je koliko da usredsredi pogled, a onda je osmotrio teren pred sobom. Iza ovog prevoja predgorja zemljite se u irokom polukrugu strmo sputalo u duboku udolinu sve do same ivice planina. Dolina je bila kupastog oblika, otvorena ka zaravnima samo kroz usku klisuru na severnom kraju. Pred Triokovim ispitivakim pogledom nije se nudila nikakva nada. No, tik uz prve planinske obronke, iza uske litice du ivice doline, nalazila se neravnomerna hrpa kamenih gromada, ostatak neke stare lavine. Triok je urno osmotrio da li se moe liticom stii do gromada. 57

"Idi!" urno je promrmljala Kvirel. "Ja u ih zadrati." "Dva dilita i jedan ma", odgovorio je Triok dahui. "Onda e ih biti sedam na nas dvojicu. Radije bih da te imam ivu." Pokazao je prstom. "Moramo prei onu liticu do stenja. Tamo emo udariti na kree odozgo. Hodi." Ponovo je poao napred, primoravajui umorne noge da koraaju to bre, a Kvirel i Jerkin su mu bili za petama. Kada su stigli do neravnog terena gde se greben stapao sa liticom, uspuzali su se do stene. Poto su se nali na litici, Triok je stao da oklevao. Ivica doline bila je prekrivena snegom, a on nije znao koliko je vrst kamen ispod tog tankog sloja. No, krei su zavijali uz brdo iza njih; nije imao vremena da zagrebe sneg. krguui zubima, pribio se uz greben i poao napred. Pod stopalima je oseao klizavost litice. Ispod snega, kamen je bio prekriven slojem leda. No, u ovoj neprirodnoj zimi ve se navikao na led. Kretao se kratkim, ravnomernim koracima, pazei da se ne oklizne. Kvirel i Jerkin zaas su se i sami nali na litici, a on je ve bio na pola puta do cilja. Iznenada je grebenom odjeknuo prigueni udar, nalik na lomljenje starih kostiju. Litica se zatresla. Triok je potraio uporita u kamenu i nije ih naao. Sve troje bili su suvie udaljeni od oba kraja litice koja su nudila sigurnost. Trenutak kasnije, litica je propala pod njihovom teinom. Padajui kao kamenje u lavini, bespomono su se tumbali niz strmi bok doline. Triok je gurnuo glavu meu kolena i kotrljao se to je bolje umeo. Sneg ga je titio od udara pri padu, ali je istovremeno i poputao pod njim, spreavajui ga da se zaustavi ili bar uspori. Nije mogao da uini nita drugo sem da se obgrli i pada. Sve vie snega, osloboeno ruenjem litice, klizilo je sa njim u dolinu, dodajui svoju teinu ukupnom ubrzanju kao da ga gura na dno. U divljoj vrtoglavici potpuno je izgubio oseaj dokle je pao i koliko je daleko od dna. Kada je tresnuo na ravno tlo, sila udara izbila mu je dah i ostavila ga oamuenog da se sneg gomila po njemu. Neko vreme je leao napola uguen pod snegom, ali kako mu je vrtoglavica poputala poeo je da se pribira. Podigao se na sve etiri. Dahtao je dok je razgonio tamu koja mu je zaklanjala pogled kao da mu oblaci slepih mieva lete pravo u lice. "Kvirel!" promuklo je zakretao. "Jerkine!" S naporom je razabrao Kvireline noge kako malo dalje vire iz snega. Iza nje je Jerkin leao na leima. Krvava rana na slepoonici naruivala mu je praznu belinu lica. Ni jedno se nije micalo. Triok je tog asa zauo grebanje kandi. Divlje zavijanje, nalik na pobedonosni stakato, nateralo ga je da otrgne pogled od Kvirel i Jerkina i pogleda navie, ka padini oko doline. Krei su divlje juriali prema njemu. Odabrali su plii i manje zavejan deo padine i trali su, puni lakomosti, prema palom plenu. Predvodnik je bio na samo desetak jardi od Trioka. Triok se istog asa pokrenuo. Ratno iskustvo smesta je prevladalo u njemu, pa je reagovao bez razmiljanja i oklevanja. Zgrabio je ma i stao uspravno, kao stojea meta za prvog vuka. Iskeenih zuba, raspaljenih crvenih oiju, skoio mu je pravo za grlo. Triok se sagnuo pod njega, izvio se i zario mu ma u trbuh. Vuk je proleteo pored njega i zabio se u sneg, leei mirno kao da se nabio na crvenu nit sopstvene krvi. No, zamah je Trioku istrgao ma iz smrznutih ruku. Nije imao vremena da povrati oruje. Sledei vuk se ve spremao da skoi na njega. Odbacio se ispod njega, okrenuo se u vazduhu i doekao na noge drei lomilialor tap. tap nije bio predvien da poslui kao oruje; oni koji su ga uobliili u Znanstvigoru predvideli su taj komad Veledrva za druge svrhe. No, njegova mo se mogla probuditi u plamen, a Triok nije imao drugu odbranu. Uzvikujui prizivanje neobinim jezikom poznatim samo lilianrilima, zavitlao je Veledrvo nad glavom i sruio ga na lobanju najblieg vuka. tap se pri dodiru rasplamsao kao buktinja natopljena smolom i celokupno vuije krzno prihvatilo je plamen kao da je od truda. Plamen tapa smesta je splasnuo, ali Triok je ponovo viknuo i zamahnuo na krea koji mu je ve skakao na grudi. Mo je ponovo planula. Vuk je pao mrtav, obavijen plamenom. Triok je udarao ponovo i ponovo. No, svaki plamsaj, svako neuobiajeno korienje moi Veledrva cedilo mu je snagu. Sa etiri krea koji su tinjali oko njega, dah mu je postao isprekidan, pred oima su mu poigravale tamne mrlje iscrpljenosti, a slabost mu je obuzimala udove kao gvozdeni okovi. Pet preostalih vukova pretei je kruilo oko njega. Nije mogao da se suoi sa svima odjednom. uto krzno mu se kostreilo pred oima; uasne crvene oi plamtele su nad iskeenim onjacima i ispruenim kandama. Za trenutak su ga izdali borbeni nagoni. 58

Tog asa ga je masa zavitlanog besa pogodila sa lea i oborila ga niice u ugaeni sneg. Snaga udarca ga je oamutila, a teina na leima prikovala ga je za zemlju. Mogao je samo da pogrbi ramena pred pretnjom koja mu se nadnela nad vrat. No, teina se nije pokretala. Leala mu je preko lopatica, nepomina kao smrt. Jo je stezao lomilialor. Grevitim naporom prevrnuo se na bok i zbacio sa sebe teko krzno. Oblila ga je krv - krv koja je tekla, jo pulsirajui, ispod koplja zabijenog tik ispod prednje noge. Nekoliko koraka dalje leao je jo jedan proburaeni kre. Preostala tri vuka su se povukla i opkolila Kvirel. Stajala je nad Jerkinom, vitlajui maem i psujui. Triok se sa mukom podigao na noge. Istovremeno se i Jerkin pomerio, trudei se da ustane. Uprkos rani na slepoonici, nagonski je potegao ma. Od tog prizora vukovi su zastali. Istog asa Triok je iupao koplje iz najblieg trupla i bacio ga pobedonosnom snagom meu rebra najblieg krea. Jerkin je nesigurno stajao, ali uspeo je da onesposobi vuka jednim nezgrapnim udarcem. ivotinja je odskoila na tri noge, ali on ju je sustigao i raspolutio joj lobanju. Poslednji kre ve je beao punom brzinom. Nije trao skiei, sa repom podvijenim pod noge, kao oterana dukela; jurnuo je pravo prema uskom izlazu iz doline kao da zna da tamo ima saveznike koje treba pozvati. "Kvirel!" dahnuo je Triok. Smesta je reagovala. Iupala je koplje iz najblieg vuka, odvagnula dralju u dlanu, nainila tri brza koraka i zavitlala ga za kreom u trku. Koplje je odletelo toliko visoko da se Triok uplaio da e podbaciti, a onda se obruilo nanie i pogodilo vuka u lea. Zver se sruila u uskovitlanu gomilu, prevrnula se u snegu nekoliko puta, prskajui krv na sve strane, zadrhtala i konano se smirila. Triok je postepeno shvatio da die u kratkim trzajima. Bio je toliko iscrpljen da je jedva ponovo uhvatio lomilialor. Kada mu je Kvirel prila, zagrlio ju je obema rukama, koliko da upije njenu snagu toliko i da joj pokae svoju zahvalnost i drugarstvo. Uzvratila mu je kratkim stiskom, kao da ju je tim gestom doveo u nepriliku. Onda su poli do Jerkina. utke su pregledali i previli Jerkinovu ranu. U nekoj drugoj situaciji Triok ne bi smatrao da je povreda opasna; bila je ista i plitka, a kost nije bila oteena. No, Jerkinu je trebalo vremena da se odmori i zalei - a Triok nije imao vremena. Obeana poruka sada je bila hitnija nego ikad. Nije im nita rekao. Dok je Kvirel pripremala jelo, pokupio je svo oruje i zatrpao sve kree i krv bitke pod gomile sivog snega. To nee prikriti dogaaj od paljivog pogleda, ali Triok se nadao da neprijatelju koji sluajno proe ivicom doline nee pasti na pamet da blie razgleda ba ovo mesto. Poto je zavrio, jeo je polako, prikupljajui snagu, a oi su mu letele preko doline kao da oekuje pragrdane ili neto jo gore da iznenada iznikne pravo iz zemlje. No, usne su mu postepeno zadobile naviknuti, natmureni izraz. Nije skretao panju na Jerkinovu povredu; mirno je rekao svojim sadrugovima da je odluio da napuste predgorje i rizikuju presecanjem pravo na zapad, ka planinama gde se nadao da e nai Neomeenog. Pri takvom riziku, jedina nada za uspeh leala je u brzini. Poto su prepakovali zalihe i oistili oruje, izili su dugim koracima iz doline kroz uzak severni otvor. Sada su, radi brzine, putovali danju. Napola vukui Jerkina izmeu sebe, Triok i Kvirel uporno su kasali ka zapadu, preko smrznute ravnice prema najistonijem ogranku planina. Dok su hodali, Triok se molio da padne sneg i pokrije im tragove. Pred kraj sledeeg dana nazreli su ogromnu oluju koja je besnela, dvadesetinu milja iroka, nad prilazima Usudovom Pribegu. Severno od tog oskrnavljenja planine, sprena vrelina Junik Pustara presrela je zimu Sivog Krvnika, a ishod je bila ogromna oluja koja se okretala du planinskih lanaca to su je zaustavljali na jugu i zapadu. Spoljanje ivice prikrivale su sile koje su besnele iznutra, ali ak i sa udaljenosti itavog dana hoda Triok je naslutio koliki je to uragan; kruni vetrovi strugali su po tlu kao da nameravaju da ogole kosti zemlje; meava gusta kao no; ledeni vazduh, dovoljno hladan da zamrzne krv u svakom, i najtoplijem zakutku srca. Leala je im je tano na putu. 59

Ipak je jo ceo sledei dan vodio Kvirel i Jerkina prema njoj, urei ka srcu oluje sve dok spoljanji vetrovi nisu poeli da im upaju odeu, a prvi snegovi im se vlano lepili za stranu okrenutu ka vetru. Jerkin je bio u groznom stanju - krv mu je curila kroz prenapregnute kraste na rani, odnosei mu snagu, a vrsto tkanje njegove izdrljivosti bilo je naeto i oputeno kao pokidano ue. No, Triok nije skretao. Nije mogao da pokua zaobilazak oluje, nije mogao da skrene na sever prema sreditu Junih zaravni da bi je obiao. Tokom prve noi posle bitke sa kreima video je straarske vatre na severoistoku. Pratili su ih. Prouavao ih je naredne noi i primetio je da se kreu pravo prema njemu, smanjujui rastojanje opasnom brzinom. Neki neprijatelj osetio je korienje lomilialora. Neki neprijatelj sada je poznavao njegov miris i gonio ga je kao rastui bes. "Ne moemo ih nadtrati", gorko je zakljuila Kvirel kad su se zbili jedno uz drugo pod krilom oluje radi odmora i jela. Triok nije odgovorio. Mogao je da uje Kovenantov kripavi glas. Ako ne ponemo odmah da inimo nemogue. Da inimo nemogue. Trenutak kasnije Kvirel je onjuila vetar. "I ne svia mi se ukus ovog vremena. Oseam meavu - dovoljno estok vetar da nam otkine meso sa udova." Nemogue, ponovio je Triok u sebi. Trebalo je da odgovori Neverniku. "Roen sam da gajim stoku. Ja nisam ovek koji ini nemogue stvari." Bio je umoran, star i glup. Trebalo je da uzme Lenu i povede svoj narod u bezbednu dubinu Junikovog Venca, trebalo je da obnovi drevno izgnanstvo, a ne da dopusti jednom nastranom tuincu da povije ceo Kamendol Mithil u oblik svoje uasne svrhe. Kvirel ga nije gledala. "Moramo se razdvojiti." "Razdvojiti", uplje je zajeao Jerkin. "Moramo pomeati tragove - da zbunimo ove", besno je pljunula u vetar, "tako da se ti probije na zapad." Nemogue. Re se ponavljala u Triokovom umu kao malaksala litanija. Kvirel je podigla pogled i vrsto ga osmotrila. "Moramo." A Jerkin je dodao kao odjek. "Moramo." Triok ju je pogledao, a bore oko oiju produbile su mu se kao da mu je ak i koa na licu uplaena. Za trenutak je pomerao usne bez zvuka. Onda je iskrivio lice. "Ne." Kvirel se ukoila od neslaganja, pa je nagnao sebe da joj objasni. "Ne bismo time nita postigli. Oni ne prate na trag - ne bi mogli tako brzo da prate trag. Vai tragovi ih ne bi odvukli u stranu. Oni prate Veledrvo." "Nemogue", nepoverljivo je odgovorila. "Ja ga ne oseam, iako mi je nadohvat ruke." "Nema oi za mo. Ako se razdvojimo, ostaviete me samog protiv njih." "Razdvojiti", opet je zajeao Jerkin. "Ne!" Trioku su usta bila puna srdbe. "Potrebni ste mi." "Ja vas usporavam", odgovorio je ranjenik praznim, pomirenim glasom. Lice mu je bilo bledo i upalo, promrzlo, poraeno. "Hajde!" Triok se podigao na noge, brzo prikupio svoje stvari i prebacio zaveljaj preko ramena, pa krenuo kroz vetar pravo prema srcu oluje. Nije se osvrtao, ali trenutak kasnije Kvirel je uhvatila korak sa njim zdesna, a Jerkin ih je sustigao, nesiguran u hodu, sleva. Zajedno su se probijali kroz meavu. Pre nego to su preli milju, spoticali su se uz vetar i sneg kao da ih je pobesneli vazduh napadao granitnim komadiima hladnoe. Sneg se hvatao po njima, a vetar se probijao kroz odeu kao da je sainjena od materijala tanjeg od gaze. Posle sledee milje izgubili su dnevno svetlo; zbrisao ga je sve gui sneg. Kvirel je pokuala da obezbedi neto svetlosti otvaranjem male posude obluka, ali vetar je podigao oganjkamenove i rasejao joj ih iz ruku kao kratkotrajni plamen dragulja. Kada su nestali, Triok je jedva mogao da razabere njene obrise kako se povijaju pod vetrom. Bila je suvie smrznuta ak i da opsuje zbog onog to joj se desilo. Jerkin se sruio na zemlju im su zastali i ve je bio gotovo zatrpan snegom. Sada kad ga nisu zaklanjali spoljanji vetrovi Triok je pred sobom video deo besnog urlikanja i vitlanja same oluje, uragan meave kako vriti od divljih sila koje su ga stvorile. Bes oluje napadao mu je ula kao ruenje planine. Pri prvom pogledu znao je da u njoj nije ostalo nita uspravno, nijedna ivotinja, ovek, din, drvo ni kamen; vrtloni vetrovi odavno su poravnali sve to se usudilo da podigne glavu nad neravnom linijom tla. Triok je morao da rukama zatiti oi. Nemogue je bila bleda re da opie napor hodanja kroz takvu oluju. No, to mu je bila jedina odbrana od gonilaca. Sakupio je svu preostalu snagu, pridigao Jerkina i pomogao ranjeniku da nastavi posrtanje. 60

Crni vetar i otri sneg obruavali su se na njega, udarali ga, juriali sa strane da mu izmaknu noge. Hladnoa ga je zaslepljivala, zagluivala, otupljivala; znao je da nije izgubio saputnike poto ga je Kvirel drala za kouh, a Jerkin se sve bespomonije teturao oslonjen na njega. No, i on sam se gubio i nije mogao to da sprei. Jedva je disao; vetar je hujao kraj njega tolikom silinom da je mogao da uhvati samo nedovoljnu koliinu vazduha. Jerkinova teina postala je nepodnoljiva. Ukrueno se zaustavio. Iz iste i neodlone potrebe za olakanjem, odgurnuo je Jerkina, primoravajui ga da hoda sam. Jerkin se zanjihao, oteturao nekoliko koraka niz vetar i iznenada nestao - iezao tako potpuno kao da su ga progutale eljusti meave. "Jerkine!" vrisnuo je Triok. "Jerkine!" Jurnuo je za prijateljem, pipajui i pruajui ruke za njim. Nejasni obris se za trenutak pokazao tik van domaaja. "Jerkine!" A onda je nestao, rasut u daljini kao aka suvog lia na divljem vetru. Potrao je za njim. Bio je jedva svestan Kvirelinog stiska na boku, vetra koji mu je zavijao za leima i skretao ga ka jugu, dalje od cilja. Strah za Jerkina odagnao mu je sve ostale misli. Odjednom vie nije bio nosilac nemoguih poruka za poglavare. Pod navalom oseanja postao je obini Triok, sin Tulerov, nekadanji stoar koji ne moe da napusti prijatelja. Trao je niz vetar traei Jerkina kao da mu ivot zavisi od toga. Sneg ga je bio u lea kao jedan strani udarac produen do muenja; vetar mu je cvileo i zavijao u utrnulim uima, umanjujui smisao svega; hladnoa mu je isisala snagu i oslabila ga kao da mu zamrzava krv u venama. Nije mogao da nae Jerkina. Nehotice je u tami projurio pored prijatelja - ili je Jerkin odnekud sakupio snagu da se okrene bokom prema vetru - ili je prosto pao i nestao pod snegom. Triok je vikao, trao i pipao, ne nalazei nita osim oluje. Kada je pokuao da okrene glavu ka Kvirel, ustanovio je da mu se na ramenima stvorio debeo sloj leda i zamrzao mu vrat u jedinom moguem poloaju. Sopstveni znoj se na njemu pretvarao u led. Nije mogao da se odupre udarima vetra. Ako ne nastavi da se muno spotie pod vetrom, pae da vie ne ustane. Nastavio je da hoda sve dok nije zaboravio Jerkina, Kovenanta i poruke, sve osim napora koraanja i Kvirelinog stiska na kouhu. Nije imao pojma kuda ide; nije iao nikuda osim protiv vetra, uvek protiv vetra. Oluja oko njega postepeno se utiala jer mu se led uhvatio i preko uiju. Milje su neprimetno promicale. Kada se tlo pod njim iznenada izvilo navie, spustio se na sve etiri. Talas utrnulosti i malaksalosti proeo ga je kao da izvire iz promrzlina na rukama i nogama. Neto mu je protreslo glavu, neto ga je udaralo sa strane. Isprva ga je titio led, ali uskoro se odvalio uz razdirui bol, kao da je sa njim otilo i uvo. Urlanje demona vetra zagluilo ga je i jedva je uo Kvirel kako vie. "Brdo! Predgorje! Penji se! Nai zaklon!" Bio je star, prestar za toliki napor. Bio je snani kamendolski stoar i nije nameravao da umre smrznut i beskoristan. Nesigurno se podigao na noge i zateturao uzbrdo. Oslonjen leima na vetar, napredovao je uz neravnu strminu. Nejasno je shvatao da su i vetar i meava sada slabiji, ali jo nita nije video; sada je i sama oluja bio opkoljena tamom noi. Kada je padina postala suvie strma da bi ga vetar gurao uz nju, okrenuo se u pravcu koji je traio najmanje napora i poao dalje, slepo se teturajui kroz sneg do kolena, putajui da ga meava vodi gde god joj se svidi. No, uprkos oluji i tami, ula su mu postepeno postala svesna nadnesenih kamenih zidova. Vetar je izgubio na snazi i pretvorio se u ledene udare i kovitlace, a Triok je, hramljui izmeu okomitih, primaknutih litica, proao u dolinu. No, jenjavanje snage oluje dolo je prekasno da ga spase. Dolina je bila pokrivena tekim sivim snegom koji mu je dopirao do pojasa, a bio je suvie iscrpljen da se probija kroz njega. Ponovo je osetio da pridrava sadruga; Kvirel mu se obesila o ramena kao iznurena smrtnost. Uskoro vie nije mogao dalje. Pao je u smet, dahui u sneg. "Vatra. Moram... vatra." No, ake su mu bile suvie promrzle, a ruke okovane ledom. Nije mogao da dohvati lomilialor tap, ne bi mogao da izvue plamen iz njega. Kvirel je ve izgubila obluak, a njegov je bio u rancu. Isto kao da su i to izgubili; nije mogao da skine zaveljaj sa ramena. Pokuao je da podigne Kvirel, ali nije uspeo. Donji deo lica bio joj je okovan ledom, a kapci su joj podrhtavali kao da pada u ok. "Vatra", dahnuo je Triok. Poeo je nezadrivo da jeca. Savladali su ga izgubljenost i iscrpljenost. Sneg se gomilao nad njim kao da nikad nee prestati. Od zaleenih suza zatvorile su mu se oi, a kada ih je silom otvorio, ugledao je kako mu se pribliava treperenje utog plamena. Tupo je piljio u njega. Plamen se njihao i klizao kao da sedi na fitilju nevidljive svee, sve dok mu nije priao toliko blizu lica da je mogao da oseti toplo zraenje na onim 61

jabuicama. Ali fitilja nije bilo. Plamen je stajao u vazduhu, pred licem i urno treperio kao da pokuava neto da mu kae. Nije mogao da se pomeri; oseao je da su mu led i iscrpljenost prikovali udove za tlo. No, kada je skrenuo pogled od plamena video ih je jo tri ili etiri kako poigravaju oko njega i Kvirel. Jedan joj je dodirnuo elo kao da pokuava da privue njenu panju. Poto nije uspeo, planuo je malo jae i smesta su se svi plamenovi urno udaljili nekuda u dolinu. Triok ih je posmatrao kao da mu odnose poslednju nadu. Hladnoa ga je obuzela kao dreme i poeo je da gubi svest. Bespomono se skljokao u mrak. Hladnoa, sneg i dolina su izbledeli, a umesto njih su se pojavila nejasna lica - Lena, Elena, Atiaran, Trel, Srdosolja Penosled, Tomas Kovenant. Svi su ga moleivo posmatrali, preklinjui ga da neto uini. Ako on ne uspe, njihova smrt nee imati nikakav smisao. "Oprostite mi", dahnuo je, ponajvie gledajui Kovenanta. "Oprosti." "Moda i hou", odvrati udaljeni glas. "Nee mi biti lako - ne eznem ba za ovakvim uljezima. Ali ti nosi redak znak. Vidim da bi trebalo barem da ti pomognem." Triok je s naporom ponovo usmerio pogled. Vazduh nad glavom bio mu je osvetljen poigravanjem plamena. Nisu mu bili vei od ake, a meu njima stajao je visok ovek odeven jedino u dugaki ogrta boje granita. Nekako je nespretno susreo Triokov pogled, kao da nije navikao na kontakte sa drugim oima osim svojih. No, na Triokovo promuklo "Pomo", odgovorio je odmah. "Da. Pomoi u ti. Ne boj se." Odlunim pokretom je kleknuo, otvorio Triokov kouh i tuniku i spustio mu na grudi topao dlan. Pri tom je tiho pevao, a Triok je odmah osetio kako se u njega uliva talas toplote. Puls mu se gotovo smesta umirio; disanje vie nije bilo grevito; pokretljivost mu se gotovo neverovatnom brzinom vratila u udove. ovek se tada okrenuo da pomogne Kvirel. Dok se Triok podigao na noge okruen poigravanjem plamenova, i ona je povratila svest. Sada je prepoznao plamenove; sluao je o njima u najsrenijim i najtunijim predanjima Domaje. Bile su to Utvare. Dok je stresao led sa glave, uo je kroz nalete vetra odlomke njihove kristalne pesme, muziku nalik na melodiju savrenog kvarca. Igrale su oko njega kao da mu postavljaju pitanja koja nikada nee moi da razume, a kamoli da odgovori na njih, a njihova svetla su ga oamutila, pa je stajao meu njima kao u transu. Pribrao se kad je visoki ovek poeo da podie Kvirel na noge. Okruen Utvarama, podigao ju je i pridrao dok nije uzmogla da sama stoji. Onda je za trenutak nesigurno prenosio pogled sa nje na Trioka. Kao da se pitao moe li da ih ostavi tu, bez dalje pomoi. No, gotovo odmah se odluio. Udaljeno zavijanje meave podizalo se i sputalo kao da se neka gladna olujna ivotinja upinje da prodre u dolinu. Uzdrhtao je. "Hodite. Kletnikova zima nije mesto za krv i meso." Kada se ovek okrenuo da poe ka gornjem kraju doline, Triok se naglo oglasio. "Ti si jedan od Neomeenih." "Da. Ipak vam pomaem." Glas mu je iezao istog asa kad se pojavio na neravnomernom vetru. "Nekad sam bio Drvograanin. Ruka ume je na meni. A ti" - dok je govorio snano se probijao kroz sneg pa je izgledalo da govori sam sa sobom, kao da je bio toliko dugo bez drutva da je zaboravio kako ljudi sluaju - "nosi lomilialor." Triok i Kvirel su se probijali za njim. Hodao je snano i odmorno, ali poto su ili kroz njegovu prtinu, mogli su da dre korak. Utvare su im osvetljavale put kristalnom muzikom sve dok se Triok nije osetio kao da hoda kroz neki zakutak Andelejna, zakratko oivljeno ovaploenje istog svetla i topline usred neprirodne zlokobnosti Sivog Krvnika. Ohrabren poigravanjem plamenova, mogao je da prevazie svoju iscrpljenost i prati pesmu Neomeenog: Slobodan, neomeen, ispoveen, slobodan... Sanjaj da e u stvarnost prei san, oi zatvori dok ne ugleda dan, nemo prorotvo ispevaj van... I budi slobodan, 62

neomeen, ispoveen, slobodan. Polako su napredovali do kraja doline. Bila je zatvorena ogromnom gomilom kamenja, ali Neomeeni ih je poveo neprimetnom stazom izmeu stenja. Njome su uli u strmu klisuru koja im se postepeno zatvarala nad glavama sve dok nisu zali u crnu peinu osvetljenu samo treperenjem Utvara. Peinske krivine postepeno su ih zaklonile od vetra i zime. Oko Trioka i Kvirel rasla je toplota i uskoro je sa odee poela da im kaplje voda. Pred sobom su videli novu svetlost. Konano su stigli do kraja peine, u dom Neomeenog. Tu se peina irila u prostranu odaju, ispunjenu svetlou i muzikom, sa dvadesetinama Utvara koje su plamsale i njihale se u vazduhu. Neke su kruile u sreditu odaje, druge su se zadravale kraj crnih zidova kao da osvetljavaju blistave useke u kamenu. Pod od grubog granita bio je proaran ispupenjima i sueljenim povrinama koje je Neomeeni oito koristio umesto stolica, stolova i kreveta. Zidovi i tavanica bili su crni kao opsidijan, prekriveni nepravilnim povrinama koje su odbijale svetlost kao bezbroj komadia razbijenog ogledala iz kojih bi svetlost Utvara oamutila posmatraa da povrine nisu bile nainjene od crnog kamena. Ovako je odaja bila topla i prijatna; pravo mesto za vidovnjaka koji ita rei uklesane u srce planine. Na ulazu u odaju Triok i Kvirel spustili su rance i kouhe i otvorili zaleenu odeu da bi ih proela toplota. Tada su prvi put paljivo pogledali svog spasioca. Bio je elav, osim bele potkovice na potiljku, a usta su mu bila zaklonjena zamrenom sedom bradom. Oko oiju je imao bore, toliko guste da je izgledalo kao da je pokolenjima kiljio u neitke poruke; taj utisak drevnosti bio je pojaan starakim bledilom koe, a oslabljen uspravnim dranjem tela. Triok je sada video da mu je ogrta nekada bio beo. Dobio je priguenu boju granita od dugih godina dodira sa peinskim zidovima. Sada, kod kue, kao da ga je prisustvo Kamendolaca jo vie uznemiravalo. Bacao je na njih uplaene i iznenaene poglede - ne ba kao da ih je smatrao za zlo, nego kao da se pribojava njihove trapavosti, kao da mu ivot zavisi od krhkih delova poda koje bi mogli da nagaze i polome. "Imam malo hrane", rekao je zagledan u barice koje su Triok i Kvirel ostavljali za sobom. "Ni za hranu nemam mnogo vremena." U tom asu kao da mu je preko lica prela stara uspomena... priseanje da narod Domaje ne doekuje tako goste. Triok je odjednom bio siguran da ovaj Neomeeni ivi u toj peini od pre njegovog roenja. "Nisam navikao", nastavio je ovek kao da bi eleo da se opravda. "Jedan ivot nije dovoljan. Kada sam ustanovio da ne mogu da odbijem Utvarama pomo - izgubio sam mnogo vremena. Uzvraaju mi kako mogu, ali mnogo... mnogo... kako da ivim do zavretka posla? Mnogo me stajete. Sama hrana mnogo staje." Dok se Triok pribirao na ulazu u peinu, setio se poruke za poglavare, pa mu se lice zgrilo u uobiajeno mrtenje. "Sivi Krvnik mnogo kota", gorko je odgovorio. Ta izjava uznemirila je Neomeenog. "Da", promrmljao je. Brzo se sagnuo i podigao veliki vr sa vodom i pokrivenu iniju sa suvim voem. "Ja... video sam neka dela Opakog. Ovde." Nejasno je mahnuo prema zidovima peine. U iniji je bilo malo voa, ali Triok i Kvirel su ga podelili. Dok je vakao svoj deo, Triok je ustanovio da se osea mnogo bolje. Iako mu je oskudna koliina hrane jedva ublaila glad, izgledalo mu je da preko koe upija ne samo toplotu, nego i okrepljenje od svetlosti Utvara. Zraenje plamenova delovalo je i na druge naine. Promrzline su mu postepeno nestale iz aka, stopala i uiju; krv i zdravlje ulili su se u njih kao da ih je obloio glinom-vidarkom. ak mu je i uobiajena gorina u ustima jenjala. No, i dalje je bio svestan svog poslanstva. Kada se uverio da je Kvirel povratila ravnoteu, zamolio ju je da se malo udalji tunelom i dri strau. "Hoe li potera doi ovamo?" napeto je upitala. "Ko zna?" Neomeeni ih izgleda nije sluao, pa je Triok nastavio. "Ali potrebna nam je pomo Neomeenog - a bojim se da emo ga teko ubediti. Ne smeju nas iznenaditi pre nego to makar pokuamo sa porukom." Kvirel je klimnula glavom, odobravajui tu opreznost, mada je oito verovala da ih nikakva potera nije sledila kroz meavu. Bez oklevanja je pokupila kouh i oruje i pola niz peinu sve dok je nije sakrila prva okuka. Neomeeni je sa upitnim izrazom gledao za njom. "uvae strau dok mi razgovaramo", odgovori mu Triok. 63

"Zar nam treba straa? U ovim planinama nema zlih bia - ne po ovoj zimi. ivotinje nee smetati." "Gone me neprijatelji", ree Triok. "Nosim svoje zlo - i Domajinu potrebitost." Tu se pokolebao i zautao. Prvi put je shvatio neizmernost svoje situacije. Stajao je lice u lice sa Neomeenim i sa Utvarama. U ovoj peini, okruen igrajuim plamenovima, Neomeeni je izuavao tajanstvena znanstva koja bi moda zapanjila i same poglavare. Trioka je obuzelo strahopotovanje; prepao se sopstvene drskosti. "Neomeeni", promrmljao je, "slubenie znanstva - nisam uljez svojom voljom. Ti si iznad mene. Samo veliina potrebitosti dovodi..." "Spasao sam ti ivot", osorno ree Neomeeni. "Ne znam nita o drugim potrebama." "Onda ti moram rei." Triok se pribrao i poeo. "Sivi Krvnik je nad Domajom..." Visoki ovek ga prekide. "Poznajem svoj posao. Proao sam obred neomeenja dok je Tamaranta bila starosta-ezlar Znanstvigora i ne znam nita vie. Osim upada Utvara... osim... to nisam mogao da odbijem... posvetio sam svoje oskudne moi ovde, tako da se bavim svojim poslom i vidim ono to nijedno oko ranije nije videlo. Ne znam nita drugo - ne. ak ni kako su Utvare oterane sa Andelejna, iako pominju pragrdane i... takav razgovor smeta." Triok je bio zapanjen. Nije ni znao da je Tamaranta, drubenica Variolova, ikada bila starosta-ezlar Znanstvigora, ali to je sigurno bilo desetinama godina pre nego to je Prothal postao Vrhovni poglavar u Veselkamenu. Ovaj Neomeeni mora da je bio van dodira sa Domajom tokom vie od etiri ili pet dvadesetina godina. Upitao je promuklim glasom, punim potovanja: "Neomeeni, ime se bavi?" oveku je preko lica preleteo izraz gaenja od objanjenja. "Rei... ne govorim o tome. Rei izdaju." Iznenada je priao zidu i neno dodirnuo jednu kamenu povrinu, kao da je miluje. "Kamen je iv. Da li vidi? Kamendolac si... da li vidi? Da, iv... iv i budan. Paljiv. Sve... sve to prolazi kroz Zemlju ili po njoj - sve to zemni kamen vidi... sve posmatra." Dok je govorio, obuzelo ga je oduevljenje. Uprkos nespretnosti, kad je jednom poeo nije znao da se zaustavi. Pribliio je lice kamenu sve dok se nije izbliza zagledao u crnu ravninu. "Ali taj... proces... postupak gledanja je spor. ivoti kao to je moj kratkotrajni su do uzaludnosti... Vreme... vreme!... se troi kao to se iri vienje... od spoljanjih povrina ka unutra. A to vreme se razlikuje. Neke vene prenose svoje zapaanja u koren planine za milenijum. Drugima treba milenijum milenijuma. Ovde", mahnuo je rukom oko sebe, ne pomerajui lice, "ovde se vidi itava drevna istorija Domaje. Vidi je onaj kome je posao da gleda. U ovim hiljadama povrina nalaze se hiljade opaanja svega to se desilo. Svega! Moj je posao da vidim... da otkrijem sistem... i da ouvam... tako da itav ivot Domaje bude poznat." Dok je Neomeeni govorio, glas mu je podrhtavao od oseanja. "Od kako su dole Utvare, prouavao sam sudbinu Jedine ume. Video sam je od kako je prvo seme niklo i postalo veliko Drvo. Video sam kako se budi... kako dolazi svesti... video sam mirnu zajednicu svesti u celoj Domaji. Video sam umnike kako se raaju i umiru. Video sam Kolosa Opadanja kako izvrava svoj posao. Ruka ume je na meni. Ovde", dodirnuo je povrinu u koju je gledao kao da je kamen pun patnje, "vidim ljude sa sekirama... ljude od zemlje sa otricama nainjenim od kostiju zemlje... vidim ih kako seku...!" Glas mu je upadljivo zadrhtao. "Ja sam Drvograanin. U ovom kamenu vidim obesveenje drvea. Ti si Kamendolac. Nosi redak komad Veledrva, dragocenog lomilialora." Naglo se okrenuo i zagledao se u Trioka, lica zaarenog od plahovitosti i oajanja. "Daj mi ga!" gotovo je zavapio. "Pomoi e mi da vidim." Prilazio je sve dok pruenim rukama nije gotovo dodirnuo Triokove grudi. "Moj ivot nije dovoljan za ovaj kamen." Triok nije morao da razmilja ni da govori. Ne bi postupio drugaije ni da mu je sam Kovenant stajao za leima; ne imati poverenja u Neomeenog bilo bi isto kao ne verovati poglavaru. Bez oklevanja je izvukao tap Veledrva i spustio ga Neomeenom u ruke. Tek tada je progovorio, vrlo tiho. "Neprijatelji koji me gone takoe ele ovaj lomilialor. Opasna je stvar koju sam ti dao." Neomeeni kao da ga nije uo. im je stegao prste oko tapa, zatvorio je oi i stresao se; kao da je rukama upijao jedinstvenu snagu Veledrva. A onda se ponovo vratio napolje. Nekoliko puta je duboko udahnuo da se smiri, sve dok nije pribrano pogledao Trioka. "Opasno", rekao je, "ujem te. Govorio si o potrebi Domaje. Da li ti je potrebna pomo u borbi protiv neprijatelja?" 64

"Potrebna mi je poruka." Iznenada se u Trioku probudila urba i on poe da vie. "itava Domaja je u ratu! ezlo zakona ponovo je izgubljeno, a uz to je prekren Zakon smrti! Kamendol Mithil napala su bia koja unitavaju kamen. Sam Veselkamen je opkoljen! Potrebna mi...!" "ujem te", ponovi visoki ovek. Malopreanja nespretnost je nestala; posedovanje Veledrva kao da mu je ulilo pouzdanje i sposobnost. "Ne boj se. I ja sam zakljuio da ti moram pomoi. Kai ta ti je potrebno." Triok je sa naporom povratio samokontrolu. "uo si Utvare", apnuo je. "Govorile su ti o pragrdanima... i o belom zlatu. Nosilac tog belog zlata je stranac u Domaji i sada se vratio. Poglavari to ne znaju. Moramo im javiti." "Da." Neomeeni je paljivo gledao Trioka. "Kako?" "U Znanstvigoru su tako obradili ovo Veledrvo da se kroz njega mogu prenositi poruke. Ja nemam znanstva za takav posao. Kamendolac sam i moje ruke nisu vine drvetu. Zato..." Neomeeni je mahnuo rukom u znak da je prihvatio Triokovo objanjenje. "Ko u Veselkamenu moe da uje takav govor?" "Vrhovi poglavar Mhoram." "Ne poznajem ga. Kako da ga dosegnem? Ne mogu mu uputiti svoje rei ako ga ne poznajem." Podstaknut urbom, Triok se dosetio. "On je sin Tamarante, drubenice Variolove. Poznavao si Tamarantu. Seanje na nju vodie tvoje misli ka njemu." "Da", zamiljeno ree Neomeeni. "Mogue je. Nisam... nisam je zaboravio." "Reci Vrhovnom poglavaru da se Tomas Kovenant vratio u Domaju i da smera napad na Sivog Krvnika. Reci mu da se Tomas Kovenant zarekao da e unititi Kletnikov Tabor." Neomeeni je iznenaeno rairio oi, ali Triok je nastavio. "Poruka se mora preneti odmah. Gone me. Meava nee smetati oima koje su videle Veledrvo u mojim rukama." "Da", opet ponovi visoki ovek. "Vrlo dobro... poeu. Moda e to privesti kraju ovo nametanje." Okrenuo se kao da time iskljuuje Trioka iz misli i poao ka sreditu peine. Okrenut ka ulazu u odaju, prikupio je Utvare oko sebe tako da je bio okruen svetlou i obema rukama podigao lomilialior tap pred lice. Poeo je tiho da peva... nenu melodiju, gotovo bez rei, koja je zvuala udno... kao pesma Utvara prebaena u ljudske tonove. Dok je pevao, zatvorio je oi i zabacio glavu sve dok mu elo nije bilo upravljeno ka tavanici. "Mhorame", mrmljao je u prekidima pesme. "Mhorame. Sine Variolov i Tamarantin. Otvori mi svoje srce." Triok je piljio u njega, napet i u transu. "Sine Tamarantin, otvori mi srce. Mhorame." Iz jezgra glatkog drveta postepeno se promaljalo blistanje moi. Sledeeg asa Triok zau korake iza sebe. Neto u tom zvuku privuklo mu je panju, neto zlokobno i smrtonosno, pa se okrenuo prema ulazu u odaju. Zauo je glas otar kao drobljenje kamena. "Odustani. Ne moe ti otvoriti srce. Uhvaen je u nau mo i vie nikada nee otvoriti srce." Na ulazu u peinu stajao je Jerkin, ludaki blistavih oiju. Trioku se zavrtelo u glavi. Jerkinova smrznuta odea bila je napola zderana i gde god se videla koa visila je u smrznutim dronjcima. Meava mu je oglodala lice i ake do kosti, ali iz rana nije tekla krv. U rukama je nosio Kvirel. Glava joj je landarala na slomljenom vratu. Kada je ugledao Jerkina, Neomeeni je odskoio kao da je udaren... uzmakao je i oteturao se do suprotnog zida peine, usta otvorenih u bezglasnom uasu. Utvare su smesta pobegle, vritei. "Jerkine!" Triok je zanemeo od smrti i zla koji su zraili iz mrtvaca. Prokrkljao je ime kao da e ga zadaviti. "Jerkine?" Jerkin se zasmejao hrapavim, odvratnim glasom. Divljaki veselo bacio je Kvirel na pod i zakoraio preko nje. "Najzad smo se sreli", zakripao je gledajui Trioka. "Naradio sam se za ovaj susret. Mislim da e mi ti platiti za toliki trud." "Jerkine?" Teturajui se u mestu, Triok je jasno video da bi ovek morao biti mrtav; oluja ga je suvie unakazila da bi mogao da preivi. No, sila oluje ga je pokretala, neka svirepost naina smrti drala ga je u pokretu. Predstavljao je oivljenu nonu moru. 65

Tog trenutka Neomeeni je savladao ok i pourio napred. Maui lomilialorom pred sobom kao da je ma, promuklo je uzvuiknuo: "Turiya Besomue! Neprijatelju drvea! Znam te... video sam te. Melenkurion abatha! Odlazi odavde. Tvoj ododir obesveuje i samu Zemlju." Jerkin se trgao od udara monih rei, ali nisu mu nakodile. "Bolje mrtve noge kao moje nego idiotarije kao tvoje", iskezio se. "Mislim da neu otii odavde dok ne okusim tvoju krv, ubre Neomeeno. Brzo se odluuje da rtvuje ivot nizata. Zato e ga sada dati meni." Neomeeni nije ni trepnuo. "Neu ti dati nita osim iskuavanja pravednosti lomilialorom. ak i ti ima razloga da zazire od toga, turiya Besomue. Veledrvo e te sagoreti do kosti." "Budalo!" nasmejao se Besomuk. "Toliko dugo si iveo ovde da si zaboravio znaenje moi!" Bez trunke straha zakoraio je prema dvojici ljudi. Triok otro uzviknu i zaboravi strah i zbunjenost. Izvukao je ma iz korica i skoio na Besomuka. Jerkin ga je bez napora gurnuo u stranu tako da se odsuljao po podu i lupio glavom o zid. Onda se turiya suoio sa Neomeenim. Triok je obnevideo od bola, uma oblivenog krvlju. Ledena agonija mu je vritala u grudima, na mestu gde ga je Besomuk udario. No, uspeo je da se odupre nesvestici i podigne na noge. Jo u mukama, ugledao je turiyu i Neomeenog kako se bore, obojica steui Veledrvo. Onda Besomuk likujui urliknu. Munje bolesne, crveno-zelene moi suknue uz ruke Neomeenog i smrskae mu grudi. Kada je Triok jurnuo u no, Besomuk je ve poeo da rastre svoju rtvu. itavo vreme se smejao. 8. ZIMA Sneg se kovitlao oko Tomasa Kovenanta kao opipljiva magla kada je napustio Kamendol Mithil u drutvu Srdosolje Penosleda i Lene, keri Atiaranine. Bio je na vrhuncu oseanja svrhe... inilo mu se da su svi sloeni besovi konano nali uspeno usredsreenje... i nestrpljivo je koraao zavejanim putem ka severu kao da vie nije svestan jo nezaleenog ela i usne, ozleenih nogu i isrpljenosti. Hodao je kao fanatik, nagnut napred, oslanjajui se na vetar. No, nije mu bilo dobro, nije mogao dugo da se pretvara da mu je dobro. Pahulje su urile ka njemu kao neni sivi komadii zlobe poglavara Kletnika, pokuavajui da isue ivotnu toplotu. Oseao se optereen Lenom. Majka njegove keri Elene stupala je ponosno kraj njega kao da ju je njegovo drutvo poastvovalo. Pre nego to su preli pola milje ka ulazu u dolinu, kolena su mu ve drhtala, a dah mu je isprekidano itao kroz bolne usne. Bio je primoran da stane i odmori se. Penosled i Lena su ga ozbiljno, zabrinuto pogledali. Ranija odluka da prihvata pomo sada ga je napustila; bio je suvie besan da bi ga nosili kao dete. Iskrivio je lice na upitni Penosledov pogled kojim mu je nudio pomo. Ni din nije bio zdrav... rane su ga bolele... i izgleda da je razumeo ta navodi Kovenanta na odbijanje. Ipak je tiho upitao. "Prijatelju, zna li put", zastao je kao da se prisea kratkog imena, "put do Pustog Grobita, Kletnikovog Tabora?" "To preputam tebi." Penosled se namrtio. "Ja znam put... urezan mi je u srce i ne mogu ga zaboraviti. Ali ako se razdvojimo..." "Ako se razdvojimo nemam nikakvih izgleda", zajedljivo promrmlja Kovenant. Poeleo je da izagna iz svog glasa prizvuk gube, ali bolest se suvie rairila u njemu da bi je priguio. "Da se razdvojimo? Otkuda sad razdvajanje?" Lena se pobunila pre nego to je Penosled stigao da odgovori. "Ne prizivaj takve stvari, dine. Neemo se razdvojiti. Ja sam se ouvala... neu se odvojiti od njega. Ti si star, dine. Zaboravio si kako izgleda davati ivot ivotu iz ljubavi... inae ne bi govorio o razdvajanju." Njene rei su na neki nain okrenule no zariven duboko u Penosledovo srce. "Da, star." No, trenutak kasnije uspeo je da se gorko nasmei. "A ti si svakako suvie mlada za mene, gospo Lena." Kovenant se trzao od svake njihove rei. Smilujte mi se, jeao je u sebi. Imajte milosti. Ponovo je krenuo napred, ali skoro smesta se spotakao o snegom pokrivenu neravninu puta. Lena i Penosled su ga sustigli sa obe strane i pridrali ga. Osvrnuo se prema njima. "Blagovnjaa. Potrebna mi je aliantha." 66

Penosled je klimnuo glavom i brzo se udaljio, kao da mu neki nagoni dinova tano govore gde da nae najbliu alianthu. Ali Lena je i dalje drala Kovenanta za ruku. Nije prebacila kapuljau preko glave i seda kosa joj je izgledala kao mokri sneg. Piljila je Kovenantu u lice kao da se uelela pogleda na njega. Trpeo je taj pogled koliko god je mogao. Onda je paljivo izvukao ruku iz njenih prstiju. "Ako hou da preivim sve ovo, moram nauiti da stojim sam." "Zato?" upitala je. "Svi smo voljni da pomognemo... a niko nije voljniji od mene. Dovoljno si prepatio u svojoj usamljenosti." Zato to imam samo sebe, odgovorio joj je u sebi. Nije mogao to i da joj kae. Bio je uasnut saznanjem koliko joj je potreban. Poto joj nije odgovorio, oborila je pogled za trenutak, dalje od groznice u njegovim oima, a onda ga ponovo pogledala oiju osvetljenih idejom. "Prizovi Ranihine." Ranihine? "Doi e ti. Dolazili su meni po tvom nareenju. Prolo je jedva ertdeset dana od kako je poslednji bio ovde. Dolaze svake godine na..." Zastala je i osvrnula se po snegu sa izrazom seanja na strah. "Na sredinju no prolea." Glas joj se toliko utiao da ju je Kovenant jedva uo. "Ove godine zimska hladnoa ne odlazi iz moga srca. Domaja je zaboravila prolee... zaboravila... Sunce nas je napustilo. Bojala sam se... bojala sam se da Ranihin vie nee doi... da su svi moji snovi lani. Ali pastuv je doao. Znoj i sneg su mu se smrzli na koi, a sa gubice mu je visio led. Dah mu se puio dok me je pozivao da ga uzjaem, ali ja sam mu se zahvalila iz dna srca i poslala ga kui. Prizvao je toliko seanja na tebe da nisam mogla da jaem." Prestala je da ga gleda i uutala se kao da je zaboravila zato govori. Ali kada je podigla glavu, Kovenant je video da joj je starako lice obliveno suzama. "Oh, dragi moj", tiho je rekla, "slab si i bolan. Prizovi Ranihine i jai ih kao to ti prilii." "Ne, Lena." Nije mogao da prihvati pomo kakvu bi mu pruili Ranihini. Nespretno je pruio ruku da joj obrie suze. Pod prstima nije osetio nita. "Napravio sam lou pogodbu sa njima. Ja pravim samo loe pogodbe." "Loe?" Upitala je kao da se zapanjila. "Ti si Tomas Kovenant, Nevernik. Kako ijedno tvoje delo moe biti loe?" Tako to dozvoljava da inim zloine. Ni to nije mogao da izgovori. Zato je reagovao kao da je probudila gnev u njemu. "Sluaj, ne znam za koga me ti smatra ovih dana; moda jo ima na umu Bereka Troprsta. Ja to nisam... nisam nikakav junak. Ja sam obian slomljeni gubavac i inim ovo zato to mi je dozlogrdilo da me ukaju u stranu. Sa tobom ili bez tebe, poeu da se svetim bez obzira na sva nakazna uda koja pokuaju da me spree. Uradiu to onako kako meni odgovara. Ako nee da hoda, moe odmah kui." Pre nego to je stigla da mu odgovori, postieno se okrenuo od nje i ugledao Penosleda kako snudeno stoji tik kraj njega. "A to je druga stvar", nastavio je gotovo bez pauze. "Dosta mi je i tog tvog groznog jada. Ili kai ta ti se stvarno desilo ili prestani da cmizdri." Poslednje rei je naglasio, otevi blagovnjae iz dinovih otvorenih dlanova. "Pakla mu i krvi! Ve mi je muka od svega." Besno gledajui dina, strpao je alianthu u usta i vakao je sa bespomonom ratobornou. "Ah, prijatelju", uzdahnuo je din. "Put koji si odabrao za sebe pravi je vodopad. Osetio sam ga i u sebi. Odnee te pravo do ivice i baciti te u bezdan iz kojeg nema povratka." Lena je ponovo dodirnua Kovenantovu miicu, ali on se otresao. Nije mogao da je pogleda. Jo je piljio u Penosleda. "Nisi mi rekao istinu." Okrenuo se i nastavio da prti sneg. Onako besan, nije mogao da oprosti sebi to ne razlikuje mrnju od bola. Blagovnjae koje su sakupljali Penosled i Lena odravale su ga u hodu vei deo popodneva, ali koraao je polako i neravnomerno. Snaga ga je konano izdala kada ih je Penosled poveo sa puta ka istoku, u predgorje iza ulaza u dolinu. Tada je ve bio suvie iscrpljen da bi brinuo o injenici da sneg jenjava. Samo je doklancao u zavetrinu brda i legao da spava. Kasnije, napola priseban, otkrio je da ga din nosi, ali bio je suvie umoran i da misli o tome. Probudio se neto posle svitanja sa prijatnim oseanjem toplote na licu i mirisom kuvanja u nozdrvama. Kada je otvorio oi, ugledao je Penosleda, nagnutog nad posudom obluka nekoliko stopa dalje, kako priprema jelo. Bili su u uskoj klisuri. Olovno nebo nadnosilo se nad njima kao poklopac mrtvakog kovega, ali u vazduhu nije bilo snega. Lena je leala kraj njega u dubokom, umornom dremeu. 67

"Nije vie mlada", tiho je rekao Penosled, "a hodali smo do pred zoru. Pusti je da spava." Mahnuo je ka klisuri i nastavio. "Ovde nas nee lako otkriti. Ostaemo do mraka. Bolje je da putujemo nou." Bledo se nasmeio. "Dui odmor ti nee koditi." "Neu da se odmaram", promumlao je Kovenant, iako je bio otupljen od slabosti. "Hou da idem dalje." "Odmaraj se", naredio je Penosled. "Bie ti lake da putuje kada ti se zdravlje popravi." Kovenant je nevoljno posluao. Nedostajalo mu je snage za raspravu. Dok je ekao jelo, pregledao se. Oseao se mirnije; vratio mu se deo vlasti nad sobom. Otok na usni se smanjio, a elo mu, izgleda, vie nije bilo upaljeno. Infekcija se po svemu sudei nije irila dalje od izubijanih tabana. Ali ake i stopala i dalje su mu bili neosetljivi kao da su ih promrzline postupno odgrizle od tela. Na gornjoj strani ake i risovima stopala jo je ostalo neto osetljivosti, ali u kostima mu se ve ukotvilo mrtvilo. Isprva je eleo da veruje kako je to stvarno zbog promrzlina, ali znao je da nije. Oi su mu jasno pokazivale da nije led to to mu preti. Guba se irila. Pod vladavinom poglavara Kletnika... pod sivom, zlokobnom zimom... Domaja vie nije imala moi da mu prui zdravlje. Zdravlje u snu! Znao je da je to oduvek bila la, da je lepra neizleiva jer se mrtvi nervi ne regeneriu, da je i prethodno nemogue oivljavanje prstiju na rukama i nogama bilo samo neoborivi dokaz da je Domaja san, opsena. Ipak ga je izostanak tog zravlja uzdrmao, poremetio tajnu, udnu neposlunost neizleivog tela. Ne vie, nemo je zurio. Sada mu je i to oduzeto. Tolika surovost bila je vie nego to je mogao da podnese. "Kovenante?" zabrinuto je upitao Penosled. "Prijatelju?" Kovenant se upiljio i u dina i potreslo ga je jo jedno saznanje. Penosled mu je bio zatvoren. Osim neumorne tuge koja se skupila iza dinovih oiju, Kovenant nije video nita od njegovog unutranjeg stanja, nije video je li mu je drug zdrav ili bolestan, ispravan ili pogrean. Vid ili prodornost steeni u Domaji bili su mu oduzeti, ubogaljeni. Mogao se nalaziti i u svom slepom, nepropusnom, povrinskom svetu. "Kovenante?" ponovio je Penosled. Nova injenica je neko vreme prevazilazila granice Kovenantovog razumevanja. Probao je... da, video je beskrajnu izopaenost kako progriza put ka zglobovima, ka srcu. Mogao je da nanjui mogunost gangrene u stopalima. Mogao je da oseti ostatke zmijskog otrova u usni, poslednje tragove upale na elu. Mogao je da vidi tragove Lenine starosti, Penosledove tuge. Mogao je da okusi zlokobnost koja je kovitlala ovu zimu preko Domaje... to je nesumnjivo mogao da oseti. I svakako je video zlo u razbojnicima u Kamendolu Mithil. Ali to nije bila nikakva majstorija; njihova pogrenost bila je toliko vidljiva da bi je i dete uoilo. Sve ostalo mu je bilo potpuno zatvoreno. Nije mogao da dokui Penosledov duh, Leninu zbunjenost, pogrenost snega. Tvrdoglavost koja bi morala biti oita u kamenim padinama pozadi bila je nevidljiva. Bio mu je uskraen ak i taj retki dar koji mu je Domaja dosad dva puta pruila. "Penoslede." Jedva se uzdrao da ne zajeca. "Ne vraa mi se. Ne mogu... ova zima... ne vraa mi se." "Tiho, prijatelju. ujem te. Video sam...", gorko se osmehnuo, "...video sam kako ova zima deluje na tebe. Moda bi trebalo da mi je drago to ne vidi kako deluje na mene." "Kako deluje?" zakripao je Kovenant. Penosled je slegnuo ramenima kao da mu smeta sopstveno stanje. "Ponekad... kada suvie dugo provedem bez zaklona na ovom vetru... ustanovim da se ne seam nekih dragocenih predanja dinova. Prijatelju, dinovi ne zaboravljaju prie." "Pakla mu i krvi." Kovenentu je glas grevito podrhtavao, ali nije uzviknuo ni promolio se ispod pokrivaa. "Spremi tu hranu", rekao je drhtavim glasom. "Moram da jedem." Bila mu je potrebna snaga iz hrane. Njegov cilj zahtevao je snagu. Nije se pitao ta smera da uini. Bio je prikovan za to kao da je guba gozdeni lanac. A ruke koje dre dizgine nalazile su se u Kletnikovom Taboru. urno i drhtavo pojeo je orbu koju mu je pruio Penosled, a onda se vratio pod pokriva kao da se prua na kamenu plou i primorao se na odmor, kako bi mirovao i uvao snagu. Kada su ga topla orba i davna potreba za oporavkom gurnuli u san, zaspao je jo se pretei mrtei prema praznom, sivom, oblanom nebu. Probudio se oko podneva i ustanovio da Lena jo spava. No, sada se privila uz njega, blago se smeei u snu. Penosleda nije bilo u blizini. 68

Kovenant se osvrnuo i ugledao dina kako uva strau blizu ulaza u klisuru. Mahnuo je kad je uhvatio Kovenantov pogled. Umesto odgovora Kovenant se paljivo odvojio od Lene i izvukao ispod pokrivaa. Privrstio je sandale na utrnule noge, pritegao jaknu i poao do dina. Sa mesta gde je sedeo Penosled mogli su se preko ivice klisure nadgledati svi prirodni prilazi. "Koliko smo daleko dospeli?" tiho je upitao malo kasnije. Dah mu se kondenzovao kao da su mu usta puna dima. "Obili smo najseverniju taku ovog predgorja", odgovorio je Penosled. Mahnuo je glavom preko levog ramena. "Kevinov Vidikovac je iza nas. Kroz ova brda stii emo do ravnica Ra za tri noi." "Trebalo bi da poemo", promumlao je Kovenant. "uri mi se." "Vebaj strpljenje, prijatelju. Neemo postii nita ako pourimo pravo razbojnicima u ruke." Kovenant se osvrnuo. "Zar Ranjani putaju razbojnike toliko blizu Ranihinima? Ili im se neto desilo?" "Moda. Nisam bio u dodiru sa njima, ali Ravnice su ugroene du celog Lunjinstana i Zemljospusta. Ranjani se netedimice rtvuju da zatite velike konje. Moda ih ima premalo da bi titili ove bregove." Kovenant je to primio to je mogao mirnije. "Penoslede", promrmljao je, "ta se desilo sa svom tom priljivou dinova po kojoj si bio onoliko poznat? Zapravo mi nisi ni rekao zato si toliko zabrinut. Da li zbog onih 'oiju' koje su te videle kako me priziva sa Triokom? Kad god te neto upitam, ponaa se kao da su ti usta vezana." Penosled se mutno osmehnuo. "iveo sam grubim ivotom. Vie me ne privlai zvuk sopstvenog glasa." "Je li to toliko tragino?" odugovlaio je Kovenant. "uo sam i gore stvari." "Moda", tiho je rekao Penosled, ali nije objanjavao dalje. Dinova utljivost budila je nova pitanja u Kovenantu i nekako napadala njegovo neznanje. Bio je siguran da su u pitanju ozbiljne stvari, da je ono to jo ne zna o sudbini Domaje uasno vano, ali seao se kako je cedio podatke iz Banora na zaravni kraj Ulom-kamena. Nije mogao da zaboravi posledice onoga to je uinio. Ostavio je na miru Penosledove tajne. Dole, u klisuri, Lenin san postajao je sve nemirniji. Uzdrhtao je kad je poela da se uvija u snu, poluglasno jecajui. Osetio je elju da sie do nje i sprei je da se bacaka u strahu koji bi mogao da joj slomi stare, krhke kosti; ali odupro se tome. Nije mogao da priuti sebi sve ono to je elela da mu znai. Ipak, kada se trgla i panino se osvrnula, kada je otkrila da se udaljio od nje... kada je prodorno kriknula, kao da je naputena... ve je bio na pola puta niz brdo, ka njoj. Tako ga je primetila. Podigla se ispod pokrivaa, pourila mu u susret i bacila mu se u naruje. Privila se uz njega tako da su joj jecaji bili prigueni njegovim ramenom. Desnom rukom... preostali prsti bili su utrnuli i nespretni kao da bi i njih trebalo amputirati... pogladio joj je sedu kosu. Pokuao je da je utei zagrljajem i time nadoknadi nedostatak odgovarajuih rei. Polako se pribirala. Kada je popustio zagrljaj, zakoraila je unazad. "Oprosti mi, voljeni", skrueno je rekla. "Uplaila sam se da si me ostavio. Ja sam slaba i glupa, inae ne bih zaboravila da si ti Nevernik. Zasluuje vie poverenja." Kovenant je nemo odmahnuo glavom, kao da eli da protivurei svemu, a ne zna odakle da pone. "Ali ne bih podnela da ostanem bez tebe", nastavila je. "U dugim noima... kada mi hladnoa zahvati grudi, pa ne mogu da je odagnam... kada me ogledalo lae da nisam ostala nepromenjena tebe radi... seala sam se tvog obeanja da e se vratiti. Nisam se kolebala, ne! Ali shvatila sam da ne mogu da podnesem tvoje odsustvo... ne ponovo. Zasluila sam... jesam... ali ne mogu da podnesem... da se sama unjam po noi i skrivam se kao da se stidim... ne opet." "Ne opet", dahnuo je Kovenant. U tom starakom licu sada je ponovo video Elenu, toliko lepu i izgubljenu da mu se srce grilo od ljubavi. "Sve dok sam u svemu ovome... neu nikuda ii bez tebe." Izgleda da je ula samo ogradu, a ne i obeanje. Na licu joj se ocrtavala patnja. "Mora li da ode?" "Da." Usta su mu jo bila ukoena pa mu je bilo teko da neno govori; pri izgovoru je stalno iznova povreivao tek obrazovane kraste. "Ja ne spadam ovamo." 69

Dahnula je od tih rei kao da ju je udario. Spustila je pogled sa njegovog lica. "Opet!" Promrmljala je isprekidano. "Ne mogu... ne mogu... oh, majko moja Atiaran! Volim ga. Bez aljenja sam mu dala ivot. Kada sam bila mlada, bolno sam elela da te pratim u Znanstvigor... da odvano uspem kako bi ti rekla 'U mom ivotu postoji znaenje, postoji moja ker'. elela sam da se udam za poglavara. Ali dobila sam... " Iznenada je obema rukama epala Kovenanta za jaknu i prila mu sasvim blizu, urno mu se unosei u lice. "Tomase Kovenante, hoe li se oeniti mnome?" Kovenant se uasnuto upiljio u nju. Uzbuena tom pomilju, urno je nastavila. "Hajde da se venamo! Oh, najdrai, to bi me oporavilo. Nosila bih svaki teret. Nije nam potrebna nam dozvola staraca... mnogo puta sam im govorila o svojim eljama. Znam obred, znam kako se daju obeanja... nauiu te. A din moe biti svedok sjedinjenja naih ivota." Pre nego to je Kovenant uspostavio kontrolu nad sopstvenim licem, nastavila je da moli. "Oh, Nevernie! Rodila sam ti ker. Jahala sam Ranihina kojeg si mi poslao. ekala sam...! Svakako sam pokazala dubinu ljubavi prema tebi. Oeni se mnome, voljeni. Nemoj me odbiti." Zgrio se od te molbe, oseao se glupo i neisto. Obuzet bolom, poeleo je da joj okrene lea, da je odgurne i ode. Neto u njemu ve je vikalo. Ti si luda, matora! Ja volim tvoju ker! ali obuzdao se. Ramena zgrenih kao da njima gui grubost sopstvene reakcije, uhvatio je Lenu za doruja i odvojio joj ruke od svoje jakne. Podigao ih je tako da su mu prsti bili tano pred njenim licem. "Pogledaj mi ruke", zakripao je. "Pogledaj mi prste." Divlje je zurila u njih. "Pogledaj bolest u njima. Nisu samo hladni... bolesni su, utrnuli od bolesti gotovo preko celih dlanova. To je moja bolest." "Zatvoren si mi", potiteno je rekla. "To je lepra, kaem ti! Tu je... ak i ako si slepa za nju, ipak je tu. I postoji samo jedan nain da je dobije. Produeno izlaganje. Moe je dobiti ako dovoljno dugo bude pored mene. A deca... kakav je to brak bez dece?" Nije mogao da izbrie oseanja iz glasa. "Deca su jo osetljivija. Lake je dobijaju... deca i... i starci. Kada sledei put nestanem iz Domaje ti e ostati i jedino to e sigurno naslediti od mene bie lepra. Kletnik e se postarati za to. Kao vrhunac svega, biu odgovoran i za zaraenost itave Domaje." "Kovenante... voljeni", apnula je Lena, "preklinjem te. Nemoj me odbiti." Oi su joj se ispunile suzama, rastrzane surovim naporom da vidi sebe onakvu kakva je stvarno. "Pogledaj, slaba sam i grena. Nisam ni vredna ni hrabra da sama preivim. Dala sam... molim te, Tomase Kovenante." Pre nego to je stigao da je sprei, pala je na kolena. "Preklinjem te... nemoj me posramiti pred itavim mojim ivotom." Odbrambeni bes nije delovao na nju. Grubo ju je podigao na noge kao da hoe da joj slomi vrat, ali onda ju je neno zagrlio, pazei da licem pokae svu nenost koju je mogao da prikupi. Za trenutak se oseao kao da u rukama dri dokaz kako je on... a ne poglavar Kletnik... odgovoran za bedu Domaje. Nije mogao da prihvati tu odgovornost, a da ne odbaci Lenu. Traila je od njega da zaboravi... Znao je da ga Penosled gleda. No, ak i da su Triok, Mhoram i Banor bili sa njim... ak i da su tu bili Atiaran i Trel... to ne bi promenilo njegov odgovor. "Ne, Lena", tiho je rekao. "Ne volim te dovoljno... nemam pravu vrstu ljubavi da bih se oenio tobom. Samo bih te varao. Ti si prelepa... prelepa. Nijedan drugi mukarac ne bi ekao da ga ti moli. Ali ja sam Nevernik, sea se? Postoji razlog to sam ovde." Bolesno je iskrivio usta u neto moda nalik na osmeh. "Ni Berek Troprst se nije oenio svojom kraljicom." Te rei su ga ispunile gaenjem. Oseao je da je ta la gora nego la o venanju... da bi svaka ponuena uteha naudila otroj istini. Ali kada je shvatila ta joj je rekao, zgrabila je osnovnu ideju i privila se uz nju. Brzo je zatreptala da osui suze i sa lica joj je nestao onaj straan napor savladavanja sopstvene zbunjenosti. Iznenada se smireno, stidljivo nasmeila. "Znai li da sam ja tvoja kraljica, Nevernie?" upitala je glasom punim uenja. Kovenant ju je grubo zagrlio da ne bi videla svirepost od koje mu se lice izobliilo. "Naravno." Silom je istisnuo rei kao da su suvie velike za njegovo bolno grlo. "Niko drugi me nije dostojan." Drao ju je, napola u strahu da e se sruiti ako je pusti, ali malo kasnije se sama povukla iz zagrljaja, sa pogledom koji ga je podsetio na njeno proleno devojatvo. "Hajde da kaemo dinu", rekla je kao da eli da objavi neto bolje od veridbe. Zajedno su se okrenuli i popeli, ruku pod ruku, uz klisuru prema Srdosolji Penosledu.

70

Kada su stigli do njega, videli su da mu je masivno lice jo vlano od suza, okovano sivim ledom koji mu je visio sa brade u ledenicama. Rukama je grevito stezao kolena. "Penoslede", iznenaeno je rekla Lena, "ovo je trenutak sree. Zato plae?" Trgao je ruke da otare led, a onda joj se nasmeio sa divnom toplinom. "Ti si suvie lepa, kraljice moja", neno joj je rekao. "Vie nego to mogu da izdrim." Zasijala je od zadovoljstva zbog tog odgovora. Ostarelo lice za trenutak joj je mladalaki porumenelo i pogledala je dina sa radou u oima. Onda se pribrala i trgla. "Ali ja sam nehatna. Spavala sam, a vi niste jeli. Moram da vam kuvam." Lako se okrenula i pourila nizbrdo prema Penosledovim zalihama. Din je pogledao ledeno nebo, a zatim Kovenantovo napeto lice. Duboke oi za trenutak su otro blesnule, kao da razume kroz ta je Kovenant proao. Upitao je jednako nenim glasom kao i Lenu. "Da li veruje u Domaju?" "Ja sam Nevernik. Ne mogu se promeniti." "Ne moe?" "Ja u"... Kovenant je pogurio ramena... "istrebiti poglavara Kletnika, prokletog Opakog. Zar ti to nije dovoljno?" "Oh, meni je dovoljno", odgovorio je Penosled sa iznenadnom estinom. "Meni nije potrebno nita vie. Ali tebi to nee biti dovoljno. U ta veruje... kakva je tvoja vera?" "Ne znam." Penosled je ponovo pogledao u nebo. Oi su mu bile sakrivene iza tekih obrva, ali osmeh mu je bio tuan, gotovo bespomoan. "Zato se bojim." Kovenent je mrano klimnuo glavom, kao da se slae. Ipak, da se u tom trenutku pred njim pojavio poglavar Kletnik, on, Tomas Kovenant, Nevernik i gubavac, pokuao bi da mu golim rukama iupa srce. Morao je da sazna kako se koristi divlja magija belog zlata. Nije mogao da nae odgovor u jelu koje je Lena pripremila za njega i Penosleda, ni u sivom ostatku popodneva, koje je proveo sklupan kraj oganj-kamenova sa Lenom sanjivo privijenom uz njega, ni u vlanom, bolesnom sumraku koji je konano priveo ekanje kraju. Kada ih je Penosled poveo ka istonom izlazu iz klisure, Kovenant je oseao da razume samo vetar koji je duvao kroz njega kao se podsmeva nemoi suneve svetlosti i toplote. Kasnije nije imao vremena da razmilja o tome. Svu panju mu je zaokupio napor neosetljivog spoticanja kroz zamraene bregove. Bilo mu je teko da putuje. Iscrpljivala ga je borba sopstvenog tela da se oporavi od povrede i nepokretnosti; iscrpljivala ga je otra hladnoa. Nije video kuda stupa, nije mogao da izbegne saplitanje, padanje, udaranje o neosetljivo kamenje i prainu. Ipak je nastavljao da hoda, da posre za Penosledom dok mu se znoj mrznuo na elu, a odea oteavala od slojeva leda. Drala ga je reenost. Vremenom je osetio ak i nejasno zadovoljstvo to su mu stopala utrnula, pa ne osea povrede koje nanosi samom sebi. Nije imao oseanje trajanja i napretka; merio je vreme po zastancima za odmor, po alianthi koju mu je Penosled neoekivano pruao iz tame. To ga je odravalo. Na kraju je ipak prestao da otire led sa nosa i usana, sa ela i iz fanatike brade; pustio je da mu siva hladnoa visi sa lica kao maska, kao da postaje zimska spodoba. Spoticao se za dinom. Kada se Penosled konano zaustavio, neposredno pred zoru, Kovenant se jednostavno sruio u sneg i zaspao. Kasnije, kada ga je din probudio za doruak, otkrio je Lenu kako spava kraj njega, sklupana od hladnoe. Usne su joj blago pomodrele i povremeno bi zadrhtala, nesposobna da se zagreje. Sada su joj se na licu jasno pokazivale godine, kao i u slabakim pokretima disanja otvorenih usta. Kovenant ju je paljivo probudio i naterao je da jede toplu hranu, sve dok nije izgubila ledenu nijansu usana, a vene na slepoonicama postale manje upadljive. Onda ju je, uprokos protivljenjima, vratio pod pokrivae i legao pored nje sve dok nije ponovo zaspala. Neto kasnije ustao je da dovri svoj doruak. Raunajui unazad, pretpostavio je da je din bio budan najmanje tri dana i noi. Zato je naglo rekao: "Rei u ti kad vie ne budem mogao da ostanem budan." Uzeo je posudu sa oblukom i udaljio se da promae zaklonjeno mesto odakle bi uvao strau. Tu je seo i gledao kako se nebo nakapava danjim svetlom, koje kao da je curkalo kroz krastu na staroj rani. Probudio se kasno po podne i ugledao Penosleda kako sedi kraj njega, a malo dalje je Lena spremala jelo. Trgao se i seo, proklinjui u sebi, ali njegova nemarnost izgleda nije nakodila ostalim saputnicima. 71

Penosled ga je pogledao smeei se. "Nemoj brinuti. Bili smo bezbedni... iako sam bio veoma umoran i spavao sam do podneva. Severno od nas je jelenja staza i neki tragovi su jo svei. Jeleni ne bi ostali ovde da ima i traga od razbojnika." Kovenant je klimnuo glavom. Dah mu se mrznuo na hladnoi. "Penoslede", promrmljao je, "neverovatno sam umoran od ove proklete smrtnosti." Sledee noi bilo mu je lake da hoda. Uprkos napredovanju neosetljivosti u akama i stopalima, vratio mu se deo snage. Dok ih je Penosled vodio ka istoku, planine su se udaljavale od njih ka jugu, a bregovi su postajali pitomiji. Sve zajedno, mogao je da dri korak. No, blae zemljite stvorilo je novi problem. Poto su bili manje zaklonjeni od vetra, esto su morali da hodaju pravo u ralje zimi poglavara Kletnika. Po tom vetru, Kovenantu kao da su se i najdublji slojevi odee pretvarali u led, te je koraao kao da mu to gloe kou do kosti, kao kostret. Ipak, na kraju mara mu je ostalo dovoljno snage da prvi uva strau. Din je postavio logor u udubljenju zaklonjenom sa istone strane niskim bregom; poto su jeli, Penosled i Lena su legli da spavaju, a Kovenant je zauzeo poloaj ispod mrtve, vornovate kleke tik ispod vrha brega. Odatle je posmatrao nanie svoje saputnike kako se odmaraju, kao da mu potpuno veruju. Bio je reen da ih ne izneveri ponovo. Ipak je znao, uprkos elji, da je slabo opremljen za takvu dunost. Kinjila ga je studena osakaenost ula koja kao da je predoseala propast... kao da njegove nesposobnost da vidi, uje, nanjui opasnost istovremeno daje podstrek toj opasnosti. I nije greio. Iako je bio budan, gotovo na oprezu... iako je dan poeo, ispunjavajui vazduh sivom, hladnom lapavicom... iako je napad doao sa istoka, uz vetar od njega... nije nita osetio dok nije bilo prekasno. Tek je zavrio krug po breuljku, osmatrajui teren oko udoline, i vratio se da sedne u slabi zaklon kleke, kada je konano postao svestan opasnosti. Neto blisko tralo je niz vetar; nad udolinom je odjednom nadvila napetost. Sledeeg trenutka iz snega oko Penosleda i Lene iznikle su tamne prilike. Dok je pokuavao da uzvikne upozorenje, prilike su napale. Skoio je na noge i pojurio u udolinu. Tamo se Penosled podigao na kolena i bacao u stranu tamne ljude. Lena se, uz prigueni krik, opirala teini napadaa koji su je prikovali pod pokrivaima. No, pre nego to je Kovenant stigao do nje, neko ga je udario s lea i oborio ga u sneg. Prevrnuo se i podvio noge, ali odmah su ga oko grudi i preko laktova obuhvatile ruke. Bio je bespomoan. Borio se, bacao se sa boka na bok, ali protivnik je bio suvie jak; nije mogao da raskine stisak. Zauo je ravan, tuinski glas. "Ostani miran ili u ti slomiti vrat." Pobesneo je od bespomonosti. "Pa slomi ga", dahtao je dok se otimao. "Samo nju pustite." Lena se panino odupirala, ciei od besa i bola to ne moe da se oslobodi. "Penoslede!" promuklo se proderao Kovenant. Zapanjen, video je da se din ne bori. Napadai su uzmaknuli, a on je nepokretno sedeo, ozbiljno zagledan u Kovenantovog protivnika. Kovenant je klonuo od jada. Napadai su grubo izvukli Lenu ispod pokrivaa. Ve su joj vezali ruke. Jo se borila, ali sada joj je jedini cilj, izgleda, bio da se oslobodi kako bi pritrala Kovenantu. Onda se oglasio Penosled, mirnim i preteim glasom. "Oslobodi ga." Poto ruke oko Kovenanta nisu popustile, din je nastavio. "Kamena mu i mora! Poalie ako mu naudi. Zar me ne poznaje?" "Dinovi su mrtvi", hladno je odgovorio glas kraj Kovenantovog uha. "Ostali su samo dinoviBesomuci." "Pustite me!" prosiktala je Lena. "Oh, pa pogledajte ga, budale! Je li on Besomuk?" Kovenantu nije bilo jasno je li mislila na njega ili na Penosleda. Njegov napada nije obraao panju na Lenu. "Videli smo... video sam Lelej. Putovao sam da vidim delo Besomuka." U Penosledovim oima zgusnula se senka, ali glas mu nije zadrhtao. "Dobro, onda mi nemoj verovati. Pogledaj njega, kako ti kae Lena, ker Atiaranina. On je Tomas Kovenant." Snane ruke naglo su okrenule Kovenanta. Naao se licem u lice sa krupnim ovekom ravnih oiju i zapovednikog dranja. Imao je na sebi samo kratak, tanak, proziran ogrta, kao da je neosetljiv na hladnou. Nekako se izmenio; obrve su mu bile izrazito bele na tamnoj koi; kosa mu je gotovo sasvim osedela; preko obraza su mu prelazile duboke bore kao erozija vremena. Ali Kovenant ga je ipak poznao. Bio je to Banor iz Krvne garde. 72

9. RANJANSKO SKLONITE Kovenant se zapanjio od pogleda na njega. Okruile su ga gipke, smee prilike, poneke ogrnute lakim ogrtaima obojenim tako da odgovaraju sivobelom snegu; prilazili su mu kao da ele da provere njegov identitet; nekoliko ih je napetim glasom promrmljalo "Prstenoa". Jedva ih je video. "Ali Mhoram je rekao..." Ali Mhoram je rekao da su izgubili Krvnu gardu. "Prapoglavaru Kovenante." Banor je pognuo glavu u lakom naklonu. "Oprosti moju greku. Dobro si preruen." "Preruen?" Kovenant nije imao pojma o emu to Banor govori. Mhoramov bol je bio tako pun ubeenja. Tupo je pogledao nanie kao da oekuje da e Banoru nedostajati dva prsta desne ake. "Kamendolska jakna. Sandale. Din kao saputnik." Banorove mirne oi pretraivale su Kovenantovo lice. "I zaudara na infekciju. Jedino je tvoje dranje prepoznatljivo." "Prepoznatljivo." Kovenant nije mogao da se obuzda. Ponovio je re zato to ju je Banor poslednju izgovorio. Borio se da uspostavi kontrolu nad sobom. "Zato nisi sa poglavarima?" "Zavet je izopaen. Vie ne sluimo poglavare." Kovenant je zinuo kao da je taj odgovor potpuno besmislen. Razumevanje mu je bilo zamagljeno zbunjenou. Je li Mhoram rekao neto o tome? Ustanovio je da mu kolena klecaju kao da zemlja podrhtava pod njim. Vie ne sluimo poglavare, tupo je ponovio u sebi. Nije znao ta te rei znae. Onda su do njega doprli zvuci Leninog otimanja. "Naudili ste mu", ljutito je dahtala. "Pustite me!" Uloio je napor da se pribere. "Pusti je", rekao je Banoru. "Zar ne shvata ko je ona?" "Je li din govorio istinu?" "ta? Je li on - ta?" Kovenant se od tolikog nepoverenja gotovo vratio u preanju tupost, ali Lene radi duboko je uzdahnuo i odupro se. "Ona je majka Vrhovnog poglavara Elene", zareao je. "Reci im da je puste." Banor je pogledao pored Kovenanta u Lenu. "Poglavari su govorili o njoj", zamiljeno je rekao. "Nisu mogli da je izlee." Slegnuo je ramenima. "Mnogo ta nisu mogli da izlee." Pre nego to je Kovenant stigao da odgovori, krvni gardista dao je znak svojim ljudima. Trenutak kasnije Lena se stvorila kraj Kovenanta. Odnekud ispod ogrtaa izvukla je kameni no i mahnula njime izmeu Banora i Kovenanta. "Ako si mu naudio", besnela je, "naplatiu to tvojom koom, stare." Krvni gardista ju je zaueno pogledao. Kovenant je pruio ruku ka njoj da je zadri, ali jo je bio suvie oamuen da bi smislio nain da je smiri i uveri. "Lena", beskorisno je promrmljao, "Lena." Kada im se pridruio i Penosled, Kovenant je pogledom zatraio pomo. "Ah, kraljice moja", tiho je rekao Penosled. "Seti se svog Zaveta mira." "Mira!" Gorko se obrecnula Lena. "Njima priaj o miru. Napali su Nevernika." "Ipak nam nisu neprijatelji. To su Ranjani." Trgla se i sa nevericom pogledala dina. "Ranjani? Oni koji se staraju o Ranihinima?" I Kovenant se iznenaeno upiljio. Ranjani? Nesvesno je pretpostavio da su Banorovi sadruzi takoe krvni gardisti. Ranjani su uvek pritajeno mrzeli krvnu gardu jer je mnogo Ranihina izgubilo ivot nosei krvne gardiste u bitke. Ranjani i krvna garda? Tlo pod njim poelo je primetno da se trza. Nita nije onako kako je on verovao; sve u Domaji ga je ili udilo ili uasavalo, samo ako bi mu kazali istinu. "Da." Penosled je uzvratio Leni. Sada je Kovenant i sam prepoznao Ranjane. Bilo ih je osam oko njega, mukaraca i ena. Bili su vitki i gipki, sa otrim licima lovaca i koom toliko tamnom od godina provedenih na otvorenom da je ak ni ova zima nije izbledela. Osim tankih ogrtaa, koji su sluili za kamuflau, bili su obueni na ranjanski nain onako kako ih je Kovenant zapamtio... kratke koulje i tunike koje su im ostavljale slobodne ruke i noge; bili su bosi. Sedam ih je imalo kratku kosu i konopac oko pojasa, to je bila osobina uzlara; osmi je bio opremljen kao grivenar, jer mu je dugaka crna kosa bila vezana konopcem i jer je oko ela nosio veni utog cvea. Ipak, bili su drugaiji; nisu liili na Ranjane kakve je poznavao pre etrdeset sedam godina. Najlake mu je bilo da uoi promenu u odnosu prema njemu. Tokom prve posete Domaji gledali su ga sa strahopotovanjem. Bio je Prstenoa, ovek pred kojim se propelo stotinu Ranihina. Ali sada su njihova ponosna, otra lica pokazivala ogorenost koja je ila do otvorenog besa, kao da je ugrozio njihovu ast izvrivi neko neizrecivo verolomstvo. 73

No, to nije bila jedina promena na njima. Dok je posmatrao stroge poglede oko sebe, postao je svestan mnogo znaajnije razlike, neega to nije mogao da razgranii. Moda je u njihovom dranju bilo manje samopouzdanja ili ponosa; moda su toliko esto napadani da su poeli da se po navici trzaju; moda je odnos od jednog grivenara na sedam uzlara, umesto na tri ili etiri kao to bi trebalo, ukazivao na velike gubitke meu voama, uiteljima znanstva o Ranihinima. U svakom sluaju izgledali su progonjeno, nekako naeto, kao da im neki nevidljivi vampir gloe sr hrabrosti. Dok ih je gledao, Kovenant je odjednom shvatio da oni trpe Banora i ak ga slede, zato to nemaju dovoljno samouverenosti da oteraju krvnog gardistu. Trenutak kasnije postao je svestan da Lena govori; sada je bila vie zbunjena nego besna. "Zato ste nas napali? Zar ne prepoznajete Nevernika? Zar se ne seate Domajine kamenbrae? Zar ne vidite da sam jahala Ranihina?" "Jahala!" zareao je grivenar. "Kraljice moja", tiho ree din, "Ranjani ne jau." "to se tie dinova", nastavio je ovek, "oni su izdajnici." "Izdajnici?" Kovenantu je krv pulsirala u slepoonicama, kao da je preblizu bezdanu skrivenom pod snegom. "Dinovi su ve dva puta vodili Zuboine razdirake vojske severno od ravnica Ra. Ta 'kamenbraa' poslala su dvadesetine hiljada zuba i kandi da razdiru Ranihine. Gledaj!" Gipkim pokretom izvukao je ue iz kose i zategao ga vrsto kao garotu. "Svako ranjansko ue crno je od krvi." Zglavci na prstima pobledeli su mu kao da se sprema da skoi na dina. "Ljudom je naputen. Ranjani i Ranihini su razbijeni. Dinovi!" Pljunuo je kao da mu se gadi ukus same rei. "Ti me ipak poznaje", obratio se Penosled Banoru. "Zna da ja nisam od one trojice to su pripali Besomucima." Banor je slegnuo ramenima. "Dvojica od trojice su mrtva. Ko moe rei da su Besomuci nestali?" "Ja sam din, Banore!" bio je uporan din, glasom punim preklinjanja, kao da je ta injenica jedini dokaz njegove odanosti. "Ja sam taj koji je prvi put doveo Tomasa Kovenanta u Veselkamen." Banor nije bio dirnut. "Kako onda da si jo iv?" Na to se Penosledu zamaglie oi. Odgovorio je piskavim glasom. "Bio sam odsutan iz Koerkrija... kada su moji sunarodnici prekratili svoje godine u Primorju." Krvni gardista podigao je obrve, ali nije se usuprotivio. Trenutak kasnije Kovenantu je postalo jasno da reenje ovog sukoba lei u njegovim rukama. Nije bio u stanju da se nosi sa takvim problemima, ali znao je da mora rei neto. S naporom se okrenuo ka Banoru. "Ne moe tvrditi da se ni mene ne sea. Verovatno ima none more o meni, ak i ako nikada ne spava." "Poznajem te, prapoglavaru Kovenante." Dok je govorio, Banor je irio nozdrve kao da mu smeta zadah bolesti. "I ti me zna", obratio se Kovenant grivenaru sa rastuom urbom. "Tvoj narod me zove Prstenoa. Ranihini su se propeli preda mnom." Grivenar je odvratio pogled od Kovenantovih upornih oiju i za trenutak mu je lice poprimilo izraz progonjenosti, kao da tragedija traje. "Ne govorimo o Prstenoi", tiho je rekao. "Ranihini su izabrali. Nije nae da raspravljamo o odlukama Ranihina." "Onda se povuci!" Kovenant nije nameravao da vie, ali bio je suvie ispunjen nejasnim strahovima da bi se obuzdavao. "Ostavi nas na miru! Vatru mu paklenu! I ovako imamo dovoljno nevolja." Od takvog tona u grivenaru se probudio ponos. "Zato si doao?" sveano je upitao. "Nisam 'doao'. Uopte ne elim da budem ovde." "ta ti je cilj?" Odgovorio je glasom punim zajedljivosti. "Nameravam da malo zavirim u Kletnikov Tabor." Te rei su protresle uzlare i zaulo se kako im vazduh iti kroz zube. Grivenar je epao oruje. Banorove oi su se istog asa ispunile divljom enjom, ali odmah mu se vratila smirena bezoseajnost. Zgledao se sa grivenarom pre nego to je progovorio. "Prapoglavaru, ti i tvoji saputnici morate sa nama. Poveemo vas na mesto gde e vie Ranjana moi da razmisli o vama." "Znai li da smo zarobljeni?" planuo je Kovenant. "Prapoglavaru, u mom prisustvu nijedna ruka se nee dii na tebe, ali ove stvari se moraju razmotriti." Kovenant se besno upiljio u Banorovu bezizraznost, a onda se obratio Penosledu. "ta misli?" 74

"Ne svia mi se takav odnos", ubacila se Lena. "Srdosolja Penosled je istinski prijatelj Domaje. Moja majka Atiaran sa toplinom je govorila o svim dinovima. A ti si Nevernik, nosilac belog zlata. Pokazuju nepotovanje. Hajde da ih ostavimo i poemo svojim putem." Penosled im je odgovorio oboma. "Ranjani nisu slepi. Banor nije slep. Kasnije e mnogo jasnije videti, a vredi traiti njihovu pomo." "U redu", promrmlja Kovenant. "Ionako nisam dobar borac." Kruto se obratio Banoru. "Poi emo sa vama." Zbog svega to se desilo izmeu njega i krvne garde, morao je da doda: "Bez obzira na to ta se ovde deava, ti si mi suvie esto spasavao ivot da bih sad prestao da ti verujem." Banor mu se opet plitko naklonio. Grivenar je smesta izdao uzlarima nekoliko nareenja. Dvojica su otila ravnim trkom ka severoistoku, drugo dvoje se udaljilo da zauzme izviake poloaje sa obe strane druine, a ostali su pokupili male rance iz skrovita oko udoline. Dok ih je posmatrao, Kovenant se ponovo zaudio lakoi i gipkosti kojom su se stapali sa okolinom. Kao da su ak i njihovi otisci u snegu nestajali pred njegovim oima. Dok je Penosled pakovao svoju konu vreu, uklonili su sve tragove svog prisustva u udolini. Izgledala je neuznemireno kao da niko nije zalazio u nju. Kovenant je uskoro peaio izmeu Lene i Penosleda u istom pravcu kuda su otila dvojica trkaa. Grivenar i Banor brzo su koraali pred njima, a preostalo troje grivenara bilo im je iza lea, kao straa. Izgledalo je da se otvoreno kreu, kao da se ne plae neprijatelja. Ipak, Kovenant se dvaput osvrnuo i video ih kako briu tragove koje su ostavili u sivim smetovima i na hladnom tlu. Prisustvo trojke spremne da ubija samo mu je poveavalo zbunjenost. Uprkos dugom iskustvu sa nepoverenjem, nije bio spreman na toliko neprijateljstvo Ranjana. Bilo je oito da su se deavale vane stvari... dogaaji o kojima nije imao pojma. To neznanje izazvalo je u njemu snano oseanje da se sudbuna Domaje kree u pravcu krize, prelomnog zapleta u kojem je njegova sopstvena uloga bila zamagljena i nejasna. Skrivaju injenice od njega. To oseanje stavljalo je pod sumnju itavo oporo zdanje njegove svrhe, kao da je podignuto na sporom ivom pesku. Morao je da postavi pitanja i sazna odgovore. Ali uznemiravala ga je neizgovorena pretnja ranjanskih uadi. A Banor...! Nije mogao da uoblii pitanja, ak ni u sebi. I bio je umoran. Ve je putovao itavu no i nije spavao od prehodnog popodneva. Prola su samo etiri dana od kako su ga prizvali. Dok se trudio da odri korak, ustanovio je da mu nedostaje snaga usredsreenosti za razmiljanje. Ni Lena nije bila u boljem stanju. Iako je bila zdravija od njega, bila je stara i nenavikla na hodanje. Postepeno je postao jednako zabrinut za nju koliko i umoran. Kada je poela da nalee na njega, mirno je rekao Banoru da mora da se odmori. Spavali su do sredine popodneva, a zatim nastavili put do duboko u no pre nego to su se ponovo ulogorili. Kovenant i Lena sada su se bolje drali. Hrana koju su im Ranjani davali bila je topla i okrepljujua. Uskoro poto je mutnosivi dan preao u olovnu no stigli su do kraja bregova, nadomak ravnice Ra. Tu su skrenuli ka severu, drei se neravnog tla u podnoju bregova radije nego da se otisnu u otvorenu, zaleenu izloenost ravnice. Ipak im je bilo lake da hodaju. Kovenant se vremenom dovoljno oporavio da pone sa postavljanjem pitanja. Kao i obino, bilo mu je teko da razgovara sa Banorom. Nepokolebljiva ravnodunost krvnog gardiste plaila ga je, esto ga je inila zlobnim ili besnim zbog obinog osujeenja; takva utljivost izgledala je potpuno imuna na razum... antiteza lepre. Sada su svi krvni gardisti napustili poglavare, Veselkamen i pobijanje smrti. Poglavarev Konak bez njih e pasti. Pa ipak, Banor je bio tu, iv, rame uz rame sa Ranjanima. Kada je Kovenant pokuao da postavlja pitanja, oseao je da vie ne poznaje oveka sa kojim razgovara. Banor je na prva oprezna ispitivanja odgovorio upoznajui Kovenanta sa Ranjanima... grivenarom Kamom i uzlarima Vanom, Lalom i Pulom... i uveravajui ga da e stii na odredite do sledee veeri. Objasnio je da ova grupa Ranjana predstavlja izviaku patrolu zaduenu da otkriva razbojnike du zapadnog ruba ravnica Ra; nali su Kovenanta i njegove saputnike pre sluajno nego po planu. Kada je Kovenant upitao za Jadinku, grivenarku koja je pre sedam godina donela u Veselkamen vesti o Ljudosei, Banor je mirno rekao da je umrla ubrzo po povratku kui. Posle toga Kovenant je morao silom da izvlai iz njega ono to je eleo da zna. Na kraju nije smislio nikakav uvijen nain da postavi pitanje. "Ostavili ste poglavare", nespretno je rekao. "Zato ste ovde?" "Zavet je pogaen. Kako smo mogli da ostanemo?" "Potrebni ste im. Nikada im niste bili potrebniji." 75

"Prapoglavaru, kaem ti da je zavet pogaen. Mnoge stvari su pogaene. Bio si tamo. Nismo mogli... prapoglavaru, ja sam sada star. Ja, Banor, menik krvne garde. Potrebni su mi san i toplo jelo. Iako sam othranjen za planine, ova hladnoa mi prodire u kosti. Nisam dostojan sluga Veselkamena... ne, ne za poglavare, iako nisu ravni Vrhovnom poglavaru Kevinu koji je otiao pre njih." "Zato si onda ovde? Zato niste lepo otili kui i zaboravili sve ovo?" Penosled se namrtio na Kovenantov ton, ali Banor je mirno odgovorio. "To mi je bio naum... kada sam napustio Poglavarev Konak. Ali ustanovio sam da ne mogu da zaboravim. Jahao sam suvie mnogo Ranihina. Nou sam ih video... trali su mi kroz snove kao vedro nebo i istota. Zar ih nisi posmatrao? Bez zaveta i poricanja smrti, oni su nadmaivali sudbinu krvne garde. Zato sam se vratio." "Samo zato to si vezan za Ranihine? Prepustio si poglavare i Veselkamen i sve ostalo paklu i krvi, a ovamo si doao zato to ne moe da se odrekne jahanja Ranihina?" "Ja ne jaem." Kovenant se upiljio u njega. "Doao sam da podelim posao sa Ranjanima. Nekolicina Haruaija... ne znam koliko... nekolicina ih je mislila kao i ja. Poznavali smo Kevina u vreme mladosti i slave i nismo mogli da zaboravimo. Terel je ovde, i Runik. Ima i drugih. Uimo Ranjane naim vetinama i uimo od njih negovanje velikih konja. Moda emo nauiti da se pomirimo sa porazom pre nego to umremo." Da se pomire, jeknuo je Kovenant. Banor! Obeshrabrila ga je jednostavnost objanjenja krvnog gardiste. Znai, tolika stolea slube bez mrlje i bez sna pretvorila su se u ovo. Nije vie ispitivao Banora; bojao se odgovora. Ostatak dana bio je van dodira sa svojim ciljem. Uprkos Lenine i Penosledove brige i prijateljstva, hodao je izmeu njih u mrzovoljnoj izdvojenosti. Od Banorovih rei utrnulo mu je srce. Te noi je spavao na leima, lica okrenutog navie, kao da ne veruje da e ikada vie videti sunce. Sledeeg jutra ipak se setio. Ubrzo posle svitanja, grupa grivenara Kama srela je jo jednog uzlara. ovek je bio na putu ka ivici ravnice, a u rukama je nosio dva mala buketa utog cvea. Sivi vetar patetino je tresao krhke latice. Poto je pozdravio grivenara Kama, poao je dalje na otvoreno, otro uzvikujui uz vetar rei na jeziku koji Kovenant nije razumeo. Ponovio je uzvik i stao sa ispruenim rukama kao da nudi cvee vetru. Uskoro su iz zaklona smrznute jaruge izila dva Ranihina, pastuv i kobila. Pastuvove grudi bile su prekrivene sveim tragovima kandi, a kobila je imala slomljen, upalj pogled, kao da je upravo izgubila mlado. Oboje su bili mravi kao kostur; glad im je iscedila ponos iz ramena i sapi, otkrila im rebra i pretvorila ispijene miie u poniznu golotinju. Izgledali su jedva sposobni da podignu glavu. Ipak su rzanjem pozdravili uzlara. Sapliui se, dokasali su do njega i odmah poeli da jedu cvee koje im je pruao. Hrana je nestala u tri zalogaja. Uzlar ih je brzo zagrlio i okrenuo se, oiju punih suza. Grivenar Kam dao je bez rei uzlaru uveli venac iz kose, kako bi Ranihini imali jo po zalogaj. "To je amanibhavam, lekovita trava ravnice Ra", kruto je objasnio Kovenantu. "To je ilava trava, ne propada na zimi tako lako kao to bi Besnik eleo. Odrae ih u ivotu... jo jedan dan." Dok je govorio, besno se zagledao u Kovenanta kao da je jadno stanje dvaju konja Nevernikovo delo. Grubo je mahnuo glavom prema uzlaru koji je hranio konje. "Danas je preao deset milja da bi naao to malo hrane za njih." Lice mu je odjednom sablasno upalo; izgledao je kao rtva neije kletve. Okrenuo se sa bolnim izrazom lica i ponovo poao ka severu, du ivice ravnice. Kovenant se setio; sada mu nije bilo teko da se seti svoje svrhe. Kada je poao za grivenarom, hodao je kao da se besno bori sa mrtvilom sopstvenih stopala. Tokom tog dana video je jo nekoliko Ranihina. Dvoje je bilo nepovreeno, ali svi su bili izgladneli i ponieni. Svi su bili blizu smrti od gladi. Leni je teko pao pogled na njih. Dok ih je gledala, nije bila zbunjena, nije bilo izvrtanja ili nejasnosti slike. Taj prizor ju je satirao. Kako je vreme odmicalo, oi su joj upale, kao da pokuavaju da se sakriju u lobanji, i dobile su teke podonjake. Tako je krhko izgledala dok je piljila pred sebe kao da joj i Kovenant izgleda nejasno... kao da ne primeuje nita sem isturenih rebara i mravih udova Ranihina. Kovenant ju je drao za ruku dok su hodali, vodio je i pridravao to je bolje mogao. Umor mu je postepeno postajao nevaan; kao da je ak i otar vetar koji se obruavao na njih iz ravnica izgubio na vanosti. Klancao je pored Kama kao divlji prorok koji dolazi da prenese Ranjanima lano proroanstvo. Sredinom popodneva stigli su do isturenih straa Kamovog odredita. Dvojica Ranjana iznikla su pred njima iz ogoljene ikare i pozdravili grivenara Kama na ranjanski nain - podizanjem ruku do glave, 76

rairenih dlanova i bez oruja. Kam je uzvratio naklon, kratko progovorio s njima tihim, dahtavim jezikom, a onda dao znak Kovenantu, Leni i Penosledu da pou za njim. "Moji uzlari uspeli su da sazovu samo jo tri grivenara", rekao je kad su odmakli dalje kroz brda, "ali etvoro e biti dovoljno." "Dovoljno?" upitao je Kovenant. "Ranjani e prihvatiti odluku etvoro grivenara." Kovenant je mirno izdrao Kamov pogled. Trenutak kasnije grivenar se okrenuo sa neobino obeshrabrenim izrazom lica, kao da se setio da Kovenantovo pravo potie od Ranihina. Sada je urno vodio druinu uzbrdo, sa sivim vetrom u lea. Popeli su se uz dve strme litice koje su pruale panoramski pogled na ravnice. Grubo otvoreno zemljite lealo je pred njima uniteno, spreno zimom i sivim snegom, naizgled osakaeno i beivotno. Grivenar Kam se ipak urno kretao dalje, ne obraajui panju na prizor. Poveo je saputnike pored litica u dolinu zgodno sklonjenu meu grubim bregovima i visovima. Dolina je bila velikim delom zaklonjena od vetra, a na padinama su se videle retke zasaene leje nezrelog amanibhavama. Sada se Kovenant seao ta je tokom ranijih prolazaka kroz dolinu Ra uo o amanibhavamu. Ta trava sadrala je retku lekovitu mo za konje, a za ljude je bila otrovna. Osim trave, u dolini su se nalazile jo samo etiri mrtve ikare na razliitim mestima du najstrmije padine. Grivenar Kam poao je pravo ka najguoj. Dok se pribliavao, iz ume mu je u susret izilo etvoro uzlara. Izgledali su napeto i krhko, to je navelo Kovenanta da primeti koliko su mladi; ak i dve starije devojke izgledale su kao da nisu bile spremne za grivenarstvo koje im je nametnuto. Nervozno su pozdravile Kama, a kada im je uzvratio naklon sklonile su se u stranu da ih propuste u ikaru. Kovenant je poao za Banorom u umu i ustanovio da se u njenom zadnjem delu nalazi uzak usek u padini. Usek se nije zatvarao, ali gornje ivice bile su toliko zakrivljene da Kovenant nije mogao da vidi vrh. Pod nogama je oseao sloj vlanog, mrtvog lia kako mu priguuje korake; prolazio je izmeu hladnih kamenih zidova beumno kao senka. Nozdrve mu je ispunio miris ustajale drevnosti, kao da je napalo lie ve pokolenjima trulilo u useku; uprkos vlazi, oseao je oko sebe irenje priguene toplote. Svi su utali. Steui utrnulom rukom Lenine ledene prste, hodao je za Banorom du useka koji je neravnomerno krivudao kroz stenje. Grivenar Kam se zaustavio. Kada ga je Kovenant sustigao, tiho je rekao, "Sada ulazimo u tajna mesta ranjanskih sklonita. Upozoravam te, Prstenoo. Ako odluimo da ne verujemo tebi i tvojim saputnicima, nee napustiti ovo mesto. Ovo je poslednje sklonite u itavoj dolini Ra i okolnim brdima. Ranjani su u svoje vreme imali nekoliko ovakvih skrivenih mesta za sklanjanje. U njima su grivenari negovali strane rane Ranihina i obuavali uzlare tajnim obredima grivenarstva. Ali jedno po jedno, sva sklonita...", Kam se upiljio u Kovenanta demonskim pogledom, "...sva su bila izdata. Iako smo ih uvali svim svojim vetinama, krei, pragrdani, jamnici... zlo meso u svim oblicima... svi su nali naa skrivena sklonita i opustoili ih." Posmatrao je Prstenou kao da trai neki znak koji bi obeleio Kovenanta kao izdajnika. "Zadraemo te tu... pobiemo tvoje saputnike... radije nego da dozvolimo izdaju ovog mesta." Ne davi Kovenantu vremena da odgovori, okrenuo se na peti i poao uz sledeu krivinu useka. Kovenant ga je pratio, mrano namrgoen. Iza okuke se naao u velikoj prostoriji. Bilo je polumrano, ali videlo se dovoljno dobro da bi razabrao nekoliko Ranihina kako stoje pored zidova. Jeli su oskudne snopove trave, a u zatvorenom prostoru zavrtelo mu se u glavi od otrog mirisa amanibhavama. Svi su bili povreeni... neki tako teko da su jedva stajali. Jedan je u borbi izgubio itavu stranu lica, drugi je jo krvario iz okrutne mree tragova kandi na bokovima, a ostalo dvoje su imali slomljene noge koje su mlitavo visile, sa groznim krajevima kosti koji su virili kroz raskinutu kou. Primetili su ga dok je mrano zurio u njih. Svi su se nemirno pokrenuli i bolno podigli glave, upirui u njega meke, tune oi. Za trenutak su ga gledali kao da bi trebalo da ga se boje, ali bili su suvie teko povreeni za strah. Onda su, u agoniji, ak i konji sa polomljenim nogama pokuali da se propnu. "Prestanite. Prestanite." Kovenant je jedva bio svestan da glasno jei. Ruke su mu se grile pred licem, kao da pokuavaju da odagnaju strani prizor. "Ne mogu da podnesem." Banor ga je vrsto uhvatio za ruku i povukao ga kroz prostoriju u sledei prolaz u kamenu. Noge su ga izdale posle nekoliko koraka, ali Banor ga je epao i poneo navie. Grevito se drei beskorisnim prstima za ramena krvnog gardiste, uspeo je da se okrene tako da ga pogleda. "Zato?" dahnuo mu je pravo u ravnoduno lice. "Zato su to uradili?" Banorovo lice i glas nisu nita otkrivali. "Ti si Prstenoa. Dali su ti obeanje." 77

"Obeanja." Kovenant je protrljao oi. Kroz seanje su mu proletela obeanja Ranihina. "Pakla mu i krvi." S naporom se odvojio od Banora. Drei se za zid useka, stegao je drhtave pesnice kao da pokuava iz njih da iscedi smirenost. Prsti su ga svrbeli od elje za grlom Opakog. "Treba ih ubiti!" promuklo je uzviknuo. "Treba ih osloboditi muka! Kako moete biti tako okrutni?" Grivenar Kam se pobunio. "Da li se tako radi u tvom svetu, Prstenoo?" Ali Banor je mirno odgovorio. "Oni su Ranihini. Ni ne pomiljaj da im ponudi milost. Kako ma koji ovek moe doneti odluku izmeu njihove smrti i bola?" Na to je Penosled pruio ruku i dodirao Banoru rame u znak potovanja. Kovenantu su se vilice grile da bi zadrale uzvike. Primetio je dinov pokret, okrenuo se i sumorno pogledao Penosleda. I din i Banor su prisustvovali njegovoj pogodbi sa Ranihinima pre etrdeset sedam godina, kada su se veliki konji prvi put propeli pred njim; Banor, Penosled, Mhoram i Kvan su moda poslednji preiveli iz pohoda za ezlom zakona, ali i to je bilo dovoljno. Mogli su da ga optue. Ranjani su mogli da ga optue. Jo nije znao za ta bi sve mogli da ga optue. Burma mu je labavo visila na domalom prstu; smrao je, pa se belo zlato klatilo kao da je beznaajno. Bila mu je potrebna njegova mo. Bojao se da bez moi nagaa stvari koje su od njega krili. Naglo je zakoraio ka Kamu i ubo ga ukoenim prstom u grudi. "Pakla mu", promrmljao je u odgovor na grivenarov besni pogled, "ako to ini samo iz ponosa, nadam se da e istrunuti od njega. Mogli ste ih odvesti na jug, u planine... mogli ste ih spasti od ovog. Ponos nije dovoljno dobar izgovor." Kamov pogled opet je potamneo od vampirski nastalog bola. "To nije ponos", tiho je odgovorio. "Ranihini su reili da ne idu." Kovenant mu je poverovao, iako to nije eleo. Nije mogao da posumnja u ono to je video u grivenaru. Povukao se, ispravio ramena i duboko udahnuo. "Onda mi bolje pomozi. Veruj mi, eleo to ili ne. Mrzim Kletnika isto koliko i ti." "To je mogue", odgovorio je Kam, povrativi estinu. "to se tie tebe, neemo protivureiti Ranihinima. Video sam... ne bih verovao da nisam video. Da se propnu! Onako povreeni! Ne mora nas se bojati, ali tvoji saputnici su neto drugo. to se tie ene...", uloio je napor da mirno govori, "...tu nisam nepoverljiv. Na licu joj se vidi ljubav prema Grivi. Ali ovaj din... on se mora dokazati." "ujem te, grivenaru", tiho je rekao Penosled. "Potovau tvoje nepoverenje to bolje mogu." Kam je izdrao dinov pogled, a onda se osvrnuo ka Banoru. Krvni gardista je neosetljivo slegnuo ramenima. Kam je klimnuo glavom i poveo grupu dalje niz usek. Pre no to je poao za njim, Kovenant je ponovo uhvatio Lenu za ruku. Nije podigla glavu, a u polumraku joj nije video oi, nego samo modrice pod njima. "Budi hrabra", rekao je to je nenije mogao. "Moda nee biti tako strano." Nije mu odgovorila, ali nije se ni oduprla kada ju je povukao dalje. Drao ju je kraj sebe i uskoro su zajedno izili iz drugog kraja prolaza. Usek se otvarao u skrivenu dolinu koja je delovala prostrano posle skuenog prostora na prilazu. Nad ravnom povrinom nabijene zemlje strmi zidovi su se vrsto dizali ka uskoj krpici nonog neba. Sama dolina bila je dugaka i duboka; savijala se u obliku slova "S", zavravajui se drugim usekom u brdima. Na nekoliko mesta du zidova doline nalazili su se isprani kameni stubovi i gomile stenja, a u uglovima i pukotinama oko tog ogromnog stenja, zaklonjeni od snega koji bi dopro sa otvorenog neba, stajali su atori Ranjana... nomadski domovi pojedinih porodica. Izgledali su jadno malobrojno. Grivenar Kam se oglasio uzvikom kada je uao u dolinu; kada su ga Kovenant i Lena pristigli, desetine Ranjana ve su se kretale od atora ka njima. Kovenant je bio neprijatno iznenaen to svi izgledaju jednako progonjeno kao Kam. Za razliku od Ranihina, nisu bili izgladneli. Ranjani su bili poznati po lovakoj vetini i oito su mogli da obezbede vie mesa za sebe nego trave za konje. Ipak, bili su napaeni. Svi osim dece i bolesnih nosili su oznake uzlara, iako je ak i Kovenantovo nevino i povrno oko videlo koliko su neki od njih nespremni za rad i opasnosti uzlarenja. To je potvrdilo njegovu raniju pretpostavku da je broj Ranjana opasno smanjen, usled zime ili rata. I svi su imali Kamov izmueni, neispavani pogled, kao da ne mogu da se odmaraju jer su im snovi ispunjeni uasom. Sada je Kovenant nagonski shvatio ta je to. Svi su, ak i deca, bili progonjeni krvavim izgledom istrebljenja Ranihina. Bojali su se da e svrha, cilj postojanja itavog naroda uskoro potpuno nestati iz Domaje. Ranjani su oduvek iveli za Ranihine i sada su verovali da e iveti tek toliko dugo da vide kako umire poslednji Ranihin. Dogod veliki konji odbijaju da napuste Zaravan, Ranjani su bili bespomoni da spree takav kraj. Samo ih je njihov tvrdoglavi, borbeni ponos uvao od oajanja. 78

Doekali su Kovenanta, Lenu i dina utanjem i praznim pogledima. Lena ih je jedva primetila, ali Penosled im se naklonio ranjanskim nainom i Kovenant je sledio njegov primer, iako je tim pokretom izloio pogledima svoj prsten. Nekoliko uzlara je zaamorilo pri pogledu na belo zlato, a neko od grivenara je gorko rekao: "Znai, istina je. Vratio se." Kada im je Kam rekao ta su uinili ranjeni Ranihini, neki su se zgrili od bolnog uenja, a ostali su ljutito zaamorili u pola glasa. Ipak su se svi naklonili Kovenantu; Ranihini su se propeli pred njim i Ranjani mu nisu mogli odbiti dobrodolicu. Onda su se sunaari, Ranjani premladi ili prestari ili suvie bolesni za uzlare, udaljili, a troje grivenara o kojima je Kam ranije govorio prilo je da se predstavi. Kada su izgovorili imena, grivenar Jain, mrgodna ena koja je maloas govorila, obratila se Kamu. "Je li bilo neophodno primiti i dina?" "On mi je prijatelj", smesta se obrecnuo Kovenant. "I Banor zna da mu se moe verovati, iako su krvni gardisti suvie bandoglavi da bi to glasno rekli. Ne bih stigao dovde da nije bilo Srdosolje Penosleda." "Precenjuje me", ironino je dodao Penosled. Grivenari su odmeravali Kovenantove rei kao da je taj kratki govor imao vie od jednog znaenja. Tu se ubacio Banor. "Srdosolja Penosled uestvovao je u pohodu za ezlom zakona sa Vrhovnim poglavarom Prothalom, prapoglavarom Kovenantom i grivenarkom Litom. U to vreme bio je vredan poverenja. Moda nije preostalo nita od starih vrednosti dinova." "Ni ti ne veruje u to", obrecnuo se Kovenant. Banor je podigao jednu obrvu. "Jesi li video Lelej, prapoglavaru? Je li ti Srdosolja Penosled rekao ta se desilo u primorskom domu dinova?" "Ne." "Onda si mu prerano poklonio poverenje." Kovenant se trudio da se savlada. "Zato mi ne kae ta je bilo?" "To nije moje mesto. Nisam se ja ponudio da te vodim do Pustog Grobita." Kovenant je zaustio da se pobuni, ali Penosled mu je umirujue spustio ruku na rame. Uprkos sukobljenim oseanjima koja su mu izborala elo i opasno se zgusnula u uvuenim oima, dinov glas bio je miran. "Je li obiaj Ranjana da ostave svoje goste da stoje na hladnoi, gladni, posle dugog putovanja?" Kam je pljunuo na zemlju, a umesto njega odgovorila je grivenarka Jain. "Ne, to nam nije obiaj. Pogledaj." Mahnula je glavom prema nastavku kanjona, gde su sunaari poslovali oko velike vatre pod zaklonom jednog od stubova. "Hrana e uskoro biti spremna. To je meso krea, ali moete ga mirno jesti mnogo puta je skuvano." Onda je uhvatila Lenu za ruku. "Hodi. Patila si pri pogledu na Ranihine. Znai da deli na bol. Uiniemo ta moemo da se oporavi." U Kovenantu su se uskomeali bespomonost i strah, ali nije mogao da se odupre toploti logorske vatre; bila je bolno potrebna njegovom promrzlom telu. Prsti su mu, onako utrnuli, jo dobili i promrzline celom duinom, sve do zglavaka. Znao je da e, ukoliko se ne postara za njih, uskoro biti u opasnosti od trovanja krvi ili gangrene. Boleo ga je napor samokontrole, ali ipak je poao ka vatri, za Lenom i Jain. to je tie mogao, zamolio je jednog sunaara za malo tople vode kako bi oprao noge. Uprkos utrnulosti, osetio je olakanje od zgrejanih nogu. Topla voda pomogla je da mu se kosti otope na toploti vatre. Ni noge mu nisu bile onako strano oteene kao to se plaio. Otekle su od infekcije, ali teta nije bila nita vea nego pre nekoliko dana. Iz nekog razloga, telo mu se odupiralo bolesti. Bilo mu je drago zbog otkria da nije u opasnosti da izgubi stopala. Hrana je bila gotova malo kasnije. Kamovih sedam uzlara selo je prekrtenih nogu oko vatre sa etvoro grivenara, Banorom, Penosledom, Lenom i Kovenantom, a sunaari su postavili pred njih tanjire od suvih, krtih listova banane. Kovenant se naao izmeu Lene i Banora. Hromi ovek, koji je mrmljao neto za sebe, posluio ih je gulaem i vrelim zimskim krompirima. Kovenant nije uivao u pomisli da jede kree... oekivao je da e meso biti smrdljivo i ilavo... ali bilo je toliko dugo kuvano, sa tako jakim travama, da je ostala samo slaba gorina. I bilo je vrue. Njegova elja za toplotom bila je nezasita. Jeo je kao da vidi pred sobom duge dane hladnoe i oskudice. Imao je dobar razlog. Bez pomoi, ni on ni njegovi saputnici nee moi da nau dovoljno hrane za put do Kletnikovog Tabora. Kao da se setio da je negde uo kako aliantha ne raste na Ubojnim zaravnima. Neprijateljstvo Ranjana predskazivalo im je zlo na vie naina. Iako se bojao, znao je da mora dopreti do sri tog neprijateljstva. 79

U hrani je traio protivotrov za strah, ali u vakanju i razmiljanju prekinuo ga je neobian ovek koji je neoekivano uao u sklonite. Doao je kroz dalji deo kanjona i poao pravo, otvoreno prema okupljenim mukarcima i enama. Po odei je pomalo podseao na Ranjane; koristio je iste tkanine za tanku koulju i pantalone, isti kouh. No, kouh mu je visio sa ramena tako da je spreavao slobodu pokreta vie nego to bi ijedan Ranjanin trpeo. I nije nosio konopac na sebi. Umesto te ranjanske oznake, imao je u jednoj ruci kratko koplje nalik na ezlo; a za pojas mu je bio zataknut otar drveni bode. Uprkos otvorenosti kojom se pribliavao, davao je utisak nesigurnog izazivanja, kao da iz nekog razloga veruje kako Ranjani mogu da mu se narugaju. Pogledom je plaljivo preletao po njima, kao da vie odskae nego prilazi onom to vidi. Oko njega je lebdeo oblak krvi koji Kovenant nije mogao da objasni. Bio je ist i nepovreen; ni koplje ni bode nisu pokazivali tragove skorog korienja. Ipak je neto u njemu govorilo o krvi, o ubijanju i gladi. Dok se ovek pribliavao vatri, Kovenant je shvatio da svi Ranjani sede nepomino ukoeni - ne miui se, ne jedui, ne gledajui stranca. Poznavali su tog oveka po neemu to im je zadavalo bol. Trenutak kasnije, ovek se svaalaki oglasio. "Jedete bez mene? I meni je potrebna hrana." Grivenarka Jain nije podigla pogled sa zemlje. "Zna da si nam dobro doao. Pridrui nam se ili uzmi hrane koliko ti je potrebno." "Jesam li stvarno dobro doao? Gde su pokreti i rei pozdrava? Pah! ak me ni ne gledate." Ali kada ga je Kam prostrelio pogledom ispod natutenih obrva, ovek se trgao i skrenuo pogled. "Pio si krv", tiho je rekla Jain. "Da!" brzo je odgovorio ovek. "I vi ste uvreeni. Nita vi ne razumete. Da nisam najbolji trka i negovatelj Ranihina u itavoj ravnici Ra, ubili biste me na mestu bez trenutka razmiljanja o datim obeanjima." "Nismo toliko prevrtljivi da zaboravimo obeanje", mrano je promrmljao Kam. Nepoznati nije obratio panju na te rei. "Sada vidim goste meu vama. Prstenoa lino. I din...", jetko je naglasio, "...ako me oi ne varaju. Jesu li i Besomuci dobro doli?" Kovenant se iznenadio kad je Banor progovorio pre nego to su Jain ili Kam stigli da odgovore. "On je Srdosolja Penosled." Tuinski naglasak krvnog gardiste imao je udan prizvuk estine, kao da saoptava kljunu injenicu. "Srdosolja Penosled!" Podsmehnuo se nepoznati, ali nije pogledao dina u oi. "Onda je gotovo sigurno da je Besomuk." "Mi nismo sigurni", rekao je Kam. ovek nije obratio panju na njega. "I Prstenoa... muilac konja. Je li i on besomuan? Dri se svog mesta... desna ruka krvne garde. Ovo je ponosna gozba... svi najokrutniji neprijatelji Raihina su na okupu. I dobro doli!" Na ovo je Jainin glas otvrdnuo. "I ti si dobro doao. Pridrui nam se... ili uzmi hrane koliko ti je porebno i idi." Sunaar je nesigurno poao ka nepoznatom, nosei list pun hrane. Ovaj mu ga je naglo oteo iz ruku. "Ii u. ujem kako tvoje srce porie tvoje rei. Nisam ponosan ni dovoljno dobro doao da jedem sa takvima." Smesta se sarkastino okrenuo na peti i poao u pravcu iz kojeg je doao. Trenutak kasnije napustio je sklonite jednako naglo kao to je i uao. Kovenant je ga je ispratio zbunjenim pogledom, a onda osmotrio grivenare, traei objanjenje. Sedeli su zagledani u hranu kao da ne mogu nikoga da pogledaju u oi. Ni Penosled, izgleda, nije razumeo ta se upravo desilo. Lena nije ni primetila; onako sedei, napola je zaspala. Kovenant je pogledao Banora. Krvni gardista se mirno suoio sa Kovenantovim pitanjem i odgovorio onom istom bezoseajnom estinom. "To je Pieten." "Pieten", sumorno je ponovio Kovenant. Penosled je promuklo ponovio. "Pieten!" "Njega i asnicu Lauru spasli smo u pohodu za ezlom zakona, u bici kod Vitog Drvograda. Sea li se? Lauru i malog Pietena su povredili..." "Seam se", gorko je odgovorio Kovenant. "Pragrdani su im neto uinili. Upotrebili su ih kao mamac. Ona... ona..." Seanje ga je uasnulo. Laura je bila uasno zloupotrebljena i sva njena ogromna hrabrost nije bila dovoljna da prevazie ono to joj je uinjeno. A dete, Pieten... i dete je bilo zloupotrebljeno.

80

Penosled je progovorio preko Kovenantovog uasa. "Poveli smo i asnu Lauru i Pietena do ravnica Ra i Ljudoma." Kovenant se setio da je din nosio Pietena u naruju. "Tu, na Prstenoin zahtev i... i moj... Ranjani su preuzeli brigu o Lauri i Pietenu." Banor je klimnuo glavom. "To je obeanje koje je pomenuo." "A Laura?" obeshrabreno je upitao Kovenant. "Umrla je dok je Pieten bio jo mali. Ono to joj je uinjeno prekratilo joj je ivot." "A Pieten?" Penosled je bio uporan. "ta su mu to pragrdani uinili?" Tiinu je prekinulo Kamovo mrmljanje. "On je lud." Jain mu se gorko suprotstavila. "On je najbolji trka i negovatelj Ranihina u itavoj ravnici Ra... kao to je i rekao." "On slui Ranihine", dodao je Banor. "Stara se o njima potpuno kao mnogi grivenari. Ali postoji...", za trenutak je traio pravu re, "...izopaenost u njegovoj ljubavi. On..." "Voleo je ukus krvi", prekinuo ga je Kovenant. U seanju je video Pietena... jedva etiri godine starog... u purpurnoj svetlosti bolesnog meseca. Pieten je umazao prste na okrvavljenoj travi, olizao ih i nasmeio se. Banor se sloio klimanjem glave. "On lie rane Ranihinima da bi ih oistio!" Uasnuto je rekao Kam. "Zbog njegove velike vetine sa Ranihinima", nastavio je Banor, "i zbog starih obeanja datih u vreme pohoda, Ranjani dele sa njim svoj ivot i posao. Ali boje ga se zbog divljanosti. Zato ivi sam. A ponaa se prema Ranjanima kao da su ga prognali." "Pa ipak se bori", dodala je Jain trenutak kasnije. "Videla sam kad je kopljem ubio tri krea koji su gotovo savladali Ranihina." "Bori se", promrmljao je Kam. "On je lud." Kovenant je duboko uzdahnuo kao da pokuava da udahne hrabrost. "A mi smo odgovorni... Penosled i ja... mi smo vam ga dali, znai mi smo odgovorni. Je li tako?" Na zvuk njegovog glasa Lena se promekoljila i pospano zatreptala, a Penosled mu je odgovorio. "Nije, prijatelju." Grivenarka Jain je odgovorila uznemirenim glasom: "Ranihini su te odabrali. Ne traimo da ih spase." "Nazovi to ponosom ako hoe", dodao je Kam. "Ranihini su vredni ponosa." "A odgovornost je moja", dodao je Penosled tako bolnim glasom da je Kovenant osetio bol pri sluanju. "Mene treba kriviti. Posle bitke kod Vitog Drvograda... kada je itav pohod znao kakva je bezimena strava priinjena detetu... ja sam mu uskratio glinu-vidarku koja bi ga moda izleila." Kovenant se seao i toga. Progonjen aljenjem zbog silnih jamnika koje je pobio, Penosled je poslednjom glinom-vidarkom olakao muke nekoj ranjenoj spodobi umesto da pomogne Pietenu. Pokuao je da se pobuni protiv dinove samooptube. "Nisi je uskratio. Samo si..." "Nisam je dao." Penosledov odgovor bio je konaan, kao odrezan. "Oh, pakla mu!" Kovenant se osvrnuo po grupi, traei nain da nekako savlada situaciju. Ali nije ga nalazio. Nehotice je probudio Lenu. Brzo je sela i upitala: "Voljeni, ta nije u redu?" Kovenant ju je utrnulim prstima uhvatio za ruku. "Nemoj da se brine. Samo pokuavam da shvatim ta se ovde deava." "Kraljice moja", ubacio se Penosled. Obrisao je usta, spustio lie na kome je stajala hrana i uspravio se na noge. Previsok u krugu Ranjana, iskoraio je da bi stao kraj vatre. "Kraljice moja, na problem je u tome to Ranjani pogreno sumnjaju u mene. Izrazili su potovanje prema tebi, Leni, keri Atiaraninoj, i prihvatili su prapoglavara Tomasa Kovenanta, Nevernika i Prstenou. Ali meni ne veruju." Lena je podigla pogled ka njemu. "Znai da su budale", dostojanstveno je rekla. "Ne." Penosled se bledo nasmeio. "Istina je da sam bio gost u Ljudomu i saputnik grivenarke Lite u pohodu za ezlom zakona. I istina je da me krvni gardista Banor poznaje. Borili smo se zajedno kod Vitog Drvograda. Ali oni nisu budale. Snaao ih je usud dinova i to nepoverenje zasluuje potovanje." Obratio se grivenarima. "Ipak, iako shvatam vau sumnju, teko mi je da je podnosim. Moje srce trai da odem sa mesta na kome mi ne veruju. Ne bi vam bilo lako da me zaustavite. Ali neu poi. Moje misli trae da ostanem sa svojim prijateljem Tomasom Kovenantom. Moda e vas on ubediti da me 81

prihvatite. Ali neu ga moliti za to. Moram se sam izboriti za vae poverenje. Trudiu se da razumem vau sumnju... tako da se neprijatelji Opakog, Duomora i Zuboe, ne dele meu sobom. Traite sve to elite." Grivenari su se otro zgledali i Kovenant je osetio da se opet stvara zategnuta atmosfera. Dinovo lice bilo je zlokobno mirno, kao da je svestan line krize i zna kako da se izbori sa njom. Ali Kovenant nita nije razumeo. Neprijateljstvo Ranjana i dalje ga je udilo. Sve ga je svrbelo da skoi u odbranu dina. Uzdrao se jer je shvatao zato Penosled hoe da se dokae - i jer je strano, uasno eleo da vidi kako e to din uiniti. Grivenari su se posavetovali bez ijedne rei, a onda je Jain ustala i preko vatre pogledala Penosleda. Iako nepozvan, Banor joj se pridruio. Za trenutak su ozbiljno posmatrali dina. Konano je Jain progovorila. "Srdosoljo Penoslede, Besnik je vian zlobi. Da bi se otkrile sve njegove prevare treba imati istu toliku spretnost. Ranjani tu spretnost nemaju. Kako onda da te isprobamo?" "Ispitajte moju prolost", odgovori Penosled ravnim glasom. "Bio sam van Koerkrija to su ga inovi izgradili kada su Besomuci spustili ruku na moj narod. Od tog vremena krstarim Domajom i napadam... ubijam razbojnike. Borio sam se uz Kamendolce u odbrani njihovih domova. Ja sam..." "Imaju stvorenja koja unitavaju kamen!" prekinula ga je Lena sa iznenadnom ustrinom. "Njihove ogromne, okrutne ruke razdiru domove i pretvaraju ih u ljaku. Bez snage ovog dina ne bismo sauvali ni jedan jedini uspravan kamen." "Lena!" Kovenant je hteo da zatape, da glasno pohvali njenu potvrdu, ali umesto toga ju je neno prekinuo, steui joj ruku sve dok nije ka njemu okrenula ljutiti pogled. "Nije mu potrebna naa pomo", rekao je kao da se boji da e joj od tolikog gneva stradati krhke kosti lica. "Moe sam da odgovara." Njen bes se postepeno pretvorio u bol. "Zato nas mue? Cilj nam je da spasemo i Ranihine. Ranihini nam veruju." Kovenant ju je umirivao to je bolje umeo. "Patili su. Odgovorni su i za same sebe." "I ja sam uestvovao u povratku Tomasa Kovenanta u Domaju", nastavio je Penosled. "Ni on ne bi sedeo ovde, nameran da pomogne Domaji, da nisam uliio svoju snagu." "To nije dovoljno", nemilosrdno je rekla Jain. "Besnik ne bi oklevao da ubije i svoje radi krupnijih ciljeva. Moda si sluio Kamendolcima u prizivanju kako bi ovo belo zlato palo u ruke Zuboi." "A nisi nam objasnio Lelej." Banorov glas bio je tih, uzdran, kao da potee vrlo osetljivo pitanje. Ali Penosled je to odgurnuo u stranu trzajem krupne glave. "Onda zaboravite moju prolost... zaboravite oiljke rizika koji mi pokrivaju kou. Mogue je da sam orue Opakog. Prosudite ono to vidite. Pogledajte me. Da li zaista verujete kako bi se Besomuk preruio u mene?" "Kako da odgovorimo?" promrmljala je Jain. "Nikada te nismo videli zdravog." Penosled je gledao Banora; pitanje je bilo upueno krvnom gardisti. Banor je odgovorio mirno i nepristrasno. "Dine, ne izgleda mi dobro. Mnoge stvari su iskrivljene po ovoj zimi... ali ti ne izgleda dobro. Postoji u tebi pouda koju ne razumem. Lii mi na Izopaenje." Grivenari su slono zaklimali glavama u znak slaganja. "Banore!" Penosled je teko disao. Ukoena smirenost se zaas razbila i lice mu se iskrivilo od muke. "Ne proklinji me tako kratkim reima. Moe biti da suvie liim na Pietena. Zadavao sam udarce koje ne mogu da opozovem ili spreim. A ti si video... na mojoj glavi lei krv dinova." Krv dinova? Kovenant je jeknuo. Penoslede! Sledeeg trenutka Penosled je povratio kontrolu nad sobom. "Ali poznavao si me, Banore. Vidi da mi nije namera da sluim Opakog. Ne bih mogao...!" Rei su mu se divlje otkidale sa usana. "Poznavao sam te", sloio se Banor. "A da li te sada poznajem?" Dinove ruke su se grile kao da se spremaju za nasilan odgovor, ali zadrao je smirenost. Ne isputajui Banorov pogled, kleknuo je kraj vatre. ak je i tako bio vii od Banora i grivenarke Jain. Miii su mu se napeli kad se nagnuo napred, a narandasti plamen se opasno odraavao sa duboko usaenih oiju. "Video si kaamoru, Banore", napeto je rekao, "obred vatre koji dinovi koriste u tuzi. Video si njen bol. Nisam spreman... ovo nije moje vreme za takve obrede. Ali neu se povui dok me ne prizna, Banore iz krvne garde." I dalje gledajui Banora u oi, gurnuo je obe pesnice u najusijaniji ar logorske vatre. Uzlari su od tog prizora glasno dahnuli, a ostali grivenari su skoili i pridruili se Jain. Kovenant ih je pratio kao da ga je din povukao na noge. Penosled se ukoio od agonije. Iako mu plamen nije gutao meso, bilo je jasno da ga uasno mui. Miii na elu grili su mu se i napinjali kao da e mu rastrgnuti lobanju; tetive na vratu su mu iskoile kao 82

uad; znoj mu je lio kao krv niz usijane obraze; usne su mu se zgrile u belu omu oko zuba. Ali pogled mu nije ni zatitrao. U mukama je zadravao zahtev svog bola. Banor mu je uzvraao pogled sa izrazom nepristrasne ravnodunosti na tuinskom licu. Uzlari su bili zgroeni. Muno su piljili u Penosledove ake. Grivenari su sa izrazom bola i straha gledali Banora i dina, pratei njihovo odmeravanje snage volje. Samo je Lena tiho kriknula i zagnjurila lice Kovenantu u rame. Ni Kovenant nije mogao da podnese prizor Penosledove patnje. Okrenuo se Banoru i dahnuo mu u uvo. "Odustani! Priznaj da ga poznaje. Vatru mu paklenu! Banore... prokleti sebinjaku! Tako si ponosan... poto je krvna garda propala ne moe podneti da prizna kako je igde ostalo imalo vernosti. Ili ti ili nita. Ali on je din, Banore!" Banor se nije ni pomerio, ali miii u vilici su mu poigravali. "Zar ti Elena nije bila dovoljna?" prosiktao je Kovenant. "Zar pokuava da naini od njega jo jednog Kevina?" Banor ove sede obrve su se za trenutak zgrile u ukoenom mrtenju. Onda je mirno progovorio. "Oprosti mi, Srdosoljo Penoslede. Verujem ti." Penosled je izvukao ruke. Bile su ukoene od bola. Privio ih je uz grudi, promuklo dahui. Banor se okrenuo ka Kovenantu. Bilo je neeg u njegovom dranju od ega se Kovenant zgrio, kao da je oekivao udarac krvnog gardiste. "I ti si izazvao pad Vrhovnog poglavara Elene", rekao je Banor krhkim glasom. "Ti si nas naterao da otkrijemo neizgovoreno ime, a nisi sam poneo teret tog imena. Zato je Zakon smrti prekren, a Elena je pala. Nisam ti prebacivao tada, i neu ni sad. Ali kaem ti ovo: uvaj se, prapoglavaru Kovenante! Dri suvie mnogo sudbina u svojim bolesnim rukama." "Znam to", promrmljao je Kovenant. Toliko se tresao da je morao obema rukama da obgrli Lenu kako bi se pridrao. "Znam to. To je jedina stvar koju sigurno znam." Nije mogao da pogleda Penosleda; bojao se dinovog bola, bojao se da se dinu nije dopalo njegovo uplitanje. Zato se oslonio na Lenu dok se u njemu reakcija na napetost pretvarala u bes. "Ali sada mi je dosta toga." Glas mu je zvuao suvie grubo, ali bilo mu je svejedno. Bio mu je potreban oduak. "Nisam vie voljan da molim za pomo. Sad u vam rei ta da radite. Grivenarka Lita je obeala da e Ranjani uiniti sve to elim. Stalo vam je do obeanja... odrite i ovo. Potrebna mi je hrana, koliko god moemo da ponesemo. Potrebni su mi vodii da nas to bre odvedu do Domajinog Sunovrata. Potrebni su mi izviai da nam pomognu u prelasku Ubojnih zaravni." Rei su mu se kotrljale izmeu zuba bre nego to je mogao da ih kontrolie. "Ako je Penosled obogaljen... pakla mu, to ete mu nadoknaditi!" "Zatrai jo i mesec", promrmljao je grivenar Kam. "Ne izazivaj me!" Vreli uzvici su mu navirali u grlo kao vatra; okrenuo se da baci plamen na grivenare, ali njihovi uplaeni pogledi su ga zaustavili. Nisu zasluivali toliki bes. Kao i Banor i Penosled, bili su rtve Opakog... rtve stvari koje on, Tomas Kovenant, nije uinio, koje nije hteo ili nije mogao da uradi, za Domaju. Opet je osetio podrhtavanje tla na kojem stoji. S naporom se ponovo okrenuo ka Banoru i pogledao ga u ostarele oi. "Ono to se desilo Eleni uopte nije tvoja krivica", promumlao je. "Ona i ja... smo to uinili zajedno. Ili sam to ja uinio njoj." Primorao se da poe do Penosleda. No, pri prvom pokretu Lena ga je uhvatila za ruku i cimnula ga da se okrene. Oslanjao se o nju, ne obraajui mnogo panje; sada ga je naterala da je pogleda. "Elena... moja ker... ta joj se desilo?" U oima joj se prelivao uas. Sledeeg trenutka se oajniki zakaila za njega, kao kandama. "ta joj se desilo?" Kovenant se upiljio u nju. Napola je zaboravio, nije hteo da se seti da ona nema pojma o Eleninom kraju. "Rekao je da je pala!" vrisnula je na njega. "ta si joj to uinio?" Drao ju je to je dalje mogao i izmicao. Odjednom mu je svega bilo dosta. Lena, Penosled, Banor, Ranjani... nije mogao da odjednom misli na sve. Okrenuo je glavu ka Penosledu, prenebregavi Lenu, i tupim pogledom zamolio dina za pomo. Ali Penosled nije ni primetio Kovenantovu skamenjenu, nemu molbu. Jo je bio obuzet sopstvenim bolom, trudei se da savije ukoene prste. Kovenant je oborio glavu i ponovo pogledao Lenu kao da je ona zid o koji mora da udari glavom. "Mrtva je", promuklo je rekao. "Ja sam kriv... ne bi se nala u toj zbrci da nije bilo mene. Nisam je spasao jer nisam znao kako." uo je uzvike iza lea, ali nisu delovali na njega. Gledao je Lenu. Znaaj izgovorenih rei polako je prodirao sve dublje. "Mrtva", ponovila je praznim glasom. "Kriv." Pred Kovenantovim oima svetlo razuma u njenom pogledu jenjavalo je i trnulo. "Lena", zajeao je, "Lena!" 83

Nije ga prepoznala. Prazno je piljila kroz njega kao da je dua u njoj umrla. Vika iza Kovenanta je jaala. Zauo je glasan uzvik tik iza sebe. "Izdati smo! Pragrdani i jamnici...! Pobili su straare!" Glas pun hitnje dopro je do njega. Tupo se okrenuo. Pred grivenarima i Banorom stajala je mlada uzlarka i gotovo cvokotala od straha. Iza nje, na ulazu u sklonite, borba je ve poela. Kovenant je uo kako iz pukotine odjekuju uzvici i stenjanje divlje bitke prsa u prsa. Sledeeg trenutka u kanjon je banula zbijena grupa jamnika, maui ogromnim maevima u monim, lopatastim akama. Jurnuli su na Ranjane uz prodornu riku. Pre nego to je Kovenant stigao da reaguje, Banor je uhvatio i njega i Lenu i poeo da ih vue ka drugom kraju doline. "Beite", govorio je dok ih je cimao napred. "Din i ja emo spreiti poteru. Preuzeemo vas... to pre budemo mogli. Beite na sever, pa na istok." Litice su se suavale sve dok se Kovenant i Lena nisu nali na ulazu u novu pukotinu u bregovima. Banor ih je gurnuo prema tamnoj raselini. "urite. Drite levo." Istog asa je nestao... otrao je pravo u bitku. Napola nesvesno, Kovenant je proverio da li za pojasom jo ima Triokov no. Neto u njemu udelo je da potri za Banorom, da se baci kao on u oienje okraja... da potrai oprotaj. vrsto je stegao Lenu za ruku i povukao je za sobom u usek. 10. PARIJA Iza prve krivine nestalo je ak i slabo svetlo logorskih vatri i vie nita nije video. Lena se kretala kao krpena lutka - prazna i trapava. Hteo je da se nasloni na njega, tako da mu ostanu obe slobodne ruke; ali kada je obmotao njene prste sebi oko miice, mlitavo su spali. Bio je primoran da pipa put levom rukom i vue Lenu osakaenom desnom. Zbog utrnulosti mu se inilo da e je svakog asa izgubiti. Vika ga je pratila kroz usek i svaki krik mu je poveavao urbu. Besno je psovao, pokuavajui da se time sauva od histerije. Kada se usek podelio, pratio je levi zid. Ovaj usek je u nekoliko koraka postao tako uzak da je morao da se kree poboke, vukui Lenu za sobom. Onda je poeo da se sputa. Uskoro je bio tako strm da su im se buavo lie i glina ponekad pomerali pod nogama. Onda se usek pretvorio u tunel. Kamen im se slio nad glavama, a pod se uzdigao sve dok tavanica nije postala tako niska da se Kovenant saginjao iz straha da e razbiti glavu. Plaio ga je opti mrak u prolazu. Oseao se kao da slepo pipa put kroz utrobu zemlje, oseao je da ga svaki korak moe odvesti u bezdan. Vie nije uo zvuke iz kanjona; ui su mu bile ispunjene sopstvenim koprcanjem. Ipak se nije zaustavio. Pritisak hitnje, pritisak slepog kamena koji mu se nadnosio nad potiljkom, gurali su ga napred. Lena i dalje nije davala znake ivota. Spoticala se, kretala kad je povue, tupo udarala o zidove tunela; ali ruka u njegovoj aci bila je nepokretna. Nije mogao da joj uje ak ni disanje. Cimao ju je za ruku kao maloumno dete. Konano se tunel zavrio. Bez ikakvog upozorenja, kamen je nestao i Kovenant se naao u ipraju. Stabljike i grane ibale su ga kao da im je neprijatelj. titei lice podlakticom, jurio je napred sve dok se nije naao na otvorenom, preznojen na ledenom vetru. No je bila vlana i ledena kao i obino, ali posle potpune tame u tunelu ispostavilo se da moe da poneto nazre. Stajao je sa Lenom pod visokom, nadnesenom liticom. ipraje i grmlje pokrivalo je najvei deo podnoja, ali iza njih tlo se sputalo, otvoreno, ka ravnici Ra. Stajao je pod ujedima vetra i pokuavao da razmotri situaciju. Tunel je sa ove strane bio dobro skriven iprajem i grmljem, ali Ranjani bi ipak trebalo da postave strae i tu. Gde su? Nikoga nije video, nita nije uo osim vetra. Doao je u iskuenje da doziva, ali spreila ga je ledena praznina noi. Ako su Ranjani poraeni, razbojnicima nee biti nimalo teko da pou za njim kroz tunel; jamnici i pragrdani sa lakoom savlauju takve tamne prolaze. Moda ga ve sada pragrdani posmatraju iz gutare. Na sever, pa na istok, rekao je Banor. Znao je da bi trebalo da poe, ali nije imao nita... ni hranu, ni pokrivae, ni vatru. Ako se Banor i din uskoro ne pojave, sa njim i Lenom je gotovo.

84

Ali Banor je rekao da e ih oni preuzeti. Prekasno je, promrmljao je da bi uvrstio sopstvenu odluku, prekasno je da se sad brinem o nemoguem. Od samog poetka sve je bilo nemogue. Sad samo idi. Bar nju skloni sa ovog vetra. Prebacio je Lenu levo od sebe, obgrlio ju je i poao ka severu kroz neprirodno uporni vetar. urio je to je vie mogao, pridravajui Lenu, plaljivo se osvrui da vidi prate li ih. Kada je stigao do procepa u brdima s leve strane, naao se pred tekom odlukom: Banor i Penosled e ga lake nai ako ostane na ivici ravnice, ali ako poe navie u bregove imae vie izgleda da nae zaklon i alianthu. Nakon bolnog trenutka razmiljanja, odluio se za brda. Morae da se osloni da lovake vetine svojih prijatelja; Lena mu je bila najvanija. ustro je napredovao kroz usek, napola nosei svoju saputnicu. Kada je proao prve prevoje, naiao je na plitku dolinu koja se protezala ka severu, to mu je dalo malo zaklona od vetra. Ali nije se zaustavio; nije bio dovoljno daleko od tunela. Umesto toga poveo je Lenu du doline, u bregove iza nje. Uz put je sluajno naiao na izmuenu alianthu. Imala je nekoliko bobica, ali samo njeno prisustvo malo ga je umirilo. Pojeo je dve bobice, a onda pokuao da nagovori Lenu da uzme ostale. No, ona niti je videla alianthu niti je ula njegove molbe; sva spoljanja ula bila su joj prazna. Pojeo je ostatak blagovnjaa da ne bi propale, a onda ostavio bun i poveo Lenu du doline ka drugom kraju. Dugo potom nije uspevao da nae lak put kroz brda. Uglavnom se batrgao ka severu, traei upotrebljive doline ili staze, ali teren ga je uporno skretao ka istoku, nizbrdo ka ravnici. Znoj mu se ponovo ledio u bradi, a miii su mu se polako koili pod ledenim ujedima vetra. Lena bi zadrhtala kad god bi je pogodio nalet vetra. Konano mu je postala najvanija njena potreba za zaklonom. Kada je u pustari pod sobom primetio tamniju senku nalik na jarugu, odustao je od brda i poao prema njoj. Nije se prevario. Naao je suvu vododerinu strmih obala. Zidovi su ponegde bili preko deset stopa visoki. Poveo je Lenu niz neravnomernu strminu u jarugu, pa u zavetrinu suprotnog zida i smestio je leima uz nabijenu zemlju. Dok ju je gledao kroz tamu, uplailo ga je njeno stanje. Sada je neprestano drhtala, a koa joj je bila hladna i vlana. Na licu nije imala ni traga razuma, nikakve svesti ko je ili ta joj se deava. Grubo joj je protrljao ake, ali ruke su joj ostale mlitave, kao da joj je hladnoa ispraznila kosti. "Lena", pozvao ju je... prvo neodluno, onda glasnije. "Lena!" Nije odgovorila. Mlitavo je sedela uz zid kao da e se radije smrznuti nego da prizna kako je ovek koga voli ubica. "Lena!" poeo je da preklinje. "Ne teraj me na to. Neu to ponovo da uradim." Nije odgovorila. Po nepravilnom jeanju i kripanju pri disanju nije se videlo da li ga je ula. Izgledala je trono kao smrznuti porcelan. Lica izvijenog u divlju grimasu, podigao je troprstu aku i snano je udario po licu... drugi put u ivotu. Glava joj je mlitavo pala u stranu i ponovo se okrenula ka njemu. Za trenutak joj je dah podrhtavao u pluima, a usne su joj drhtale kao da je od ledenog vazduha bole usta. Onda je naglo pruila ruke pretvorene u kande. Zarila mu je nokte u lice, oko oiju. vrsto ga je drala, ukopanih noktiju, spremna da mu iskopa oi. U trbuhu je osetio naglu muninu straha i trgao se, ali nije uzmakao. "Ubio si moju ker Elenu", rekla je mirno. "Da." Prsti su joj prodrli malo dublje. "Mogla bih da te oslepim." "Da." "Zar se ne boji?" "Bojim se." Ponovo je pomerila prste. "Zato se onda ne opire?" Iz levog obraza mu je potekla krv. "Zato to moram da razgovaram sa tobom... o onom to se desilo sa Elenom. Moram da ti kaem ta je uradila... i ta sam ja uradio... i zato sam to uradio. Nee ma sluati ako ne rei..." "Neu te sluati uopte!" Glas joj je podrhtavao od plaa. Divljim pokretom je povukla ruke i uzvratila mu udarac, svom snagom. Od bola su mu zasuzile oi. Kada je razbitrio vid, Lena je priljubila dlanove uz lice da bi priguila glasne jecaje. Nespretno ju je zagrlio. Nije se opirala. vrsto ju je drao dok je plakala i posle nekog vremena je sama pomerila glavu i zagnjurila mu lice u jaknu. Ali uskoro se ukoila i povukla. Obrisala je oi, odvraajui lice kao da se stidi trenutka slabosti. "Nije mipotrebna tvoja uteha, Nevernie. Ti joj nisi bio 85

otac. Oeva je dunost da voli svoju ker, a ti je nisi voleo. Nemoj pogreno razumeti moj nepostojani bol... neu zaboraviti ta si uinio." Kovenant se obavio rukama da bu savladao sopstveni bol. "Ne elim da zaboravi." Tog trenutka bi bio spreman da izgubi oi ako bi mu bol slepila omoguio da plae. "Ne elim da iko zaboravi." Ali bio je suvie prazan za suze; vlaga koja mu je zamaglila vid nije dolazila iz srca. Naglim pokretom se podigao na noge. "Hajde. Smrznuemo se ako ne nastavimo da hodamo." Pre nego to je stigla da odgovori, zauo je tree korake iza sebe. Naglo se okrenuo, maui rukama da odbije napad. Tamna prilika stajala je pred njim u jarugi. Bila je obmotana kouhom; nije mogao da joj razabere obrise. Ali imala je u desnoj ruci koplje nalik na ezlo. "Fuj!" otpljunu prilika. "Bili bi ve deset puta mrtvi da nisam reio da vas uvam." "Pieten?" Iznenaeno upita Kovenant. "ta ti radi ovde?" Lena je bila kraj njega, ali nije ga doticala. "Glup si koliko i nespretan", reao je Pieten. "Odmah sam video da te Ranjani nee tititi. Uzeo sam to na sebe. Kakva glupost te je predala u njihove ruke?" "ta se desilo u borbi?" U Kovenantu su se uzburkala pitanja. "ta je bilo sa Banorom i Penosledom? Gde su oni?" "Hodi", prekinuo ga je Drvograanin. "Crvlji nakot nije daleko. Moramo uriti ako ti je do ivota." Kovenant je zurio u Pietena. Nerviralo ga je njegovo ponaanje. Za trenutak je bezglasno pomerao vilice. Onda je ponovio sa prizvukom oajanja u glasu. "ta je bilo sa Banorom i Penosledom?" "Nee ih vie videti." Pieten je zvuao podrugljivo. "Nee vie nita videti ako odmah ne poe sa mnom. Nema hrane ni vetine. Ostani ovde i bie mrtav pre nego to preem milju." Ne ekajui odgovor, okrenuo se i pourio du jaruge. Kovenant je oklevao, neodluan jer su se u njemu uzburkala dva suprotna straha. Nije bio spreman da veruje Pietenu. Neki nagon u njemu je vikao: On pije krv; Kletnik mu je neto uinio i on voli ukus krvi! Ali on i Lena su bili suvie bespomoni. Nisu mogli da se staraju o sebi. Naglo je uhvatio Lenu za ruku i poao za Pietenom. Drvograanin koga su obuili Ranjani dozvolio je da ga Kovenant i Lena pristignu, ali onda je ubrzao kako bi spreio Kovenanta da postavlja pitanja. Brzo ih je poveo ka severu, iz vododerine u otvorene ravnice, pourujui ih kao da pred sobom ima jasan cilj. Kada su pokazali znakove umora, razdraeno im je naao alianthu. Sam nije pokazivao umor; kretao se snano i sigurno, uivajui u ritmu koraka. Povremeno bi se podrugljivo iskezio na Kovenanta i Lenu, podsmevajui im se zbog nesposobnosti da ga prate. Ili su za njim kao u transu, zaarani otrom zimom i ogromnom potrebom. Kovenant je istrajno odravao tempo, a Lena se trudila u korak sa njim, odbijajui svaki njegov pokuaj da joj pomogne. Njena nova, gorka nezavisnost kao da ga je odravala; prela je gotovo dve milje pre nego to je poela da slabi. A onda ju je snaga odjednom napustila. Kovenant je i sam bio umoran do kostiju, ali bolno je eleo da joj pomogne. Kada se po trei put spotakla i jedva povratila ravnoteu, povikao je nasuprot vetru. "Pietene, moramo se odmoriti. Potrebni su nam vatra i zaklon." "Nisi vrst, Prstenoo", podrugnuo se Pieten. "Zato te se toliko ljudi plai?" "Ne moemo dalje ovako." "Smrznuete se ako se tu zaustavite." Kovenant je jedva skupio snage da vie. "Znam! Hoe li nam pomoi ili ne?" Pietenov glas zvuao je neobino prijatno kada je odgovorio. "Biemo bezbedniji... preko reke. Nije daleko." urno je odmakao pre nego to je Kovenant stigao da ita upita. Kovenant i Lena su se potrudili da ga prate i otkrili su da je govorio istinu. Uskoro su stigli do obale tamne reke koja je tekla iz bregova na istok. Leala im je preko puta, pretei, kao struja crnog leda, ali Pieten je smesta skoio u nju i pregacao pravo na drugu obalu. Struja je bila jaka, ali nije mu dosezala preko kolena. Kovenant ga je psujui posmatrao kako ide. Nepoverenje mu se umnogostruilo od umora; nagorska opreznost gubavca zavijala je u njemu kao ranjena ivotinja. Nije poznavao ovu reku, ali pretpostavljao je da je to Lunjinstan, severna granica ravnice Ra. Bojao se da Banor i Penosled ne oekuju da on napusti ravnice... ako su jo ivi. Ali i dalje nije imao izbora. Drvograanin im je bio jedina prilika. "Hoete li tu ostati?" Rugao im se Pieten sa druge obale. "Stanite i umreete." 86

Vatru mu paklenu! Kovenant je besneo u sebi. Uhvatio je Leninu ruku, uprkos njenim pokuajima da se izvue, i poao niz obalu u reku. Nije osetio hladnou u stopalima, ali potkolenice kao da su mu gorele. Pre nego to je preao desetak jardi, kolena su ga bolela, a listove kao da mu je oglodala reka. Pokuao je da pouri, ali brzina toka i neravnine dna primoravale su ga da se spotie i tetura. vre je stegao Leninu ruku i gurao dalje, pogleda uprtog u drugu obalu. Kada se isteturao iz reke, noge su ga bolele kao da su obogaljene. "Proklet bio, Pietene", mumlao je. "Sada ne moemo bez vatre." Pieten se sarkastino naklonio. "Na tvoju zapovest, Prstenoo." Okrenuo se na peti i otrao lakim koracima u niska brda severno od reke, kao vilenjak koji mami u propast. Kovenant se teturao za njim i kada je dospeo na vrh brega video je da je Pieten ve zapalio vatru u narednoj udolini. Plamen je pucketao na suvom komadu zemlje obraslom trnjem i ibljem. Dok su se Kovenant i Lena sputali ka njoj, vatra se irila, demonski poskakujui sve vie i vie kao da tee kroz mrtvo drvo. urno su hitali ka plamenu. Lenu su u poslednjem trenutku izdale noge i pala je na kolena kao da je to jedini nain da sebe sauva od skoka u plamenove. Kovenant je rairio ruke nad toplotom, stojei na samoj ivici vatre i irei jaknu kao ministrant koji iekuje viziju. Dugo se nisu ni oglasili ni pomerili. Kada je toplota otopila led i probila se do Kovenantovog ela, kada je poela da mu izvlai vlagu u obliku pare iz odee, zakoraio je unazad i osvrnuo se. Pieten mu se nemilosrdno iskezio. Iznenada se osetio sateran u ugao, uhvaen u zamku; iz ko zna kojih neuhvatljivih razloga znao je da je u opasnosti. Bacio je pogled na Lenu, ali ona je bila obuzeta vatrom i neosetljiva na sve ostalo. Protiv volje, ponovo je pogledao Pietena. Imao je pogled kao u zmije, kao da pokuava da ga paralie. Morao je da se odupre. Zareao je bez razmiljanja. "To ti je bilo prokleto glupo." Trzajem ruke je pokazao vatru. "Ovoliki plamen bacie svetlost preko brda. Videe nas." "Znam." Pieten je olizao usne. "Zna", zajedljivo je promrmljao Kovenant. "Je li ti moda palo na pamet da bi nam vatra navukla na vrat itavu gomilu razbojnika?" Rei su mu izletele bez razmiljanja, ali im ih je izgovorio osetio je kako drhti od straha. "Zar mi nisi zahvalan?" zlobno se iscerio Pieten. "Naredi vatru... dam ti vatru. Zar to nije pravi nain pokazivanja odanosti Prstenoi?" "ta emo raditi ako nas napadnu? Ona i ja nismo u stanju da se borimo." "Znam." "Ti zna", ponovio je Kovenant. Gotovo je zamucao od naleta strepnje. "Ali razbojnici nee doi", odmah je nastavio Drvograanin. "Mrzim ih. Fuj! Oni ubijaju Ranihine." "Kako to misli, nee doi? Rekao si...", pretraivao je po seanju, "...rekao si da nisu daleko. Kako, do avola, misli da e nas promaiti kad imaju ovoliko svetlo?" "Ja neu da nas promae." "ta?" poeo je da vie od straha koji se uobliavao u njemu. "Vatru mu paklenu! Budi jasan!" "Prstenoo", uzvratio je Pieten sa iznenadnom plahovitou, "ove noi u ispuniti smisao celog svog ivota!" Sledeeg trenutka se opet mrtio. "Hou da nas nau, da! Hou da vide ovaj plamen i dou. Prijatelji Domaje... sluge konja - fuj! Mue Ranihine u ime vere. Pokazau ja njima veru." Kovenant je osetio da iza njega Lena skae na noge; mogao je da oseti kako se usmerava na Pietena. U toploti vatre osetio je ta je privuklo njenu panju. Miris krvi. "Hou da moj dobroinitelj din i Banor iz krvne garde stoje na onom bregu i budu svedoci moje vere." "Rekao si da su mrtvi!" zasiktala je Lena. "Rekao si da ih vie neemo videti." Kovenant je istog asa kriknuo. "To si bio ti!" Slutnje su se odjednom slile u jasno poimanje. "Ti si to uradio." U avetinjskoj svetlosti vatre prvi put je jasno sagledao svoju situaciju. "Ti si izdao sva ona sklonita!" Lenin pokret bacio ga je u akciju. Bio je korak ispred nje kada je skoila na Pietena. Ali Pieten je bio suvie brz za njih. Uperio je koplje i odupro se da doeka prvi napad.

87

Kovenant se zaustavio u skoku. Panino nespretno, uhvatio je Lenu i zadrao je da se ne natakne na Pietenovo oruje. Za trenutak se utke, besno otimala, a onda se smirila u njegovom stisku. Mokra seda kosa visila joj je preko lica kao znak ludila. Smrknut, postavio ju je iza sebe. Drhtao je, ali primorao se da pogleda Pietena. "Hoe da oni gledaju kako nas ubija." Pieten se pakosno nasmejao. "Zar nisu zasluili?" Oi su mu blesnule kao da negde duboko u njima besni munja ubistva. "Kada bi bilo po mome, poreao bih itav ranjanski narod oko ove udoline tako da vide koliko ih prezirem. Sluge Ranihina! Fuj! Oni su olo." "Besnik!" promuklo je zareala Lena. Kovenant ju je levom rukom drao iza sebe. "Izdao si ta sklonita... sva si ih izdao. Ti si jedini mogao to da uini. Ubio si straare i pokazao razbojnicima kako da uu. Nikakvo udo to zaudara na krv." "Prija mi." "Izdao si Ranihine!" besneo je Kovenant. "Povreeni Ranihini su pobijeni!" Na to je Pieten zakoraio napred, pretei vitlajui kopljem. "Pazi na jezik, Prstenoo!" Obrecnuo se. "Ne sumnjaj u moju veru. Ve sam se borio... i ubiu svako ivo bie koje podigne ruku na Ranihine." "To zove verom? U ovom sklonitu bilo je ranjenih Ranihina koji su sada iskasapljeni!" "Ranjani su ih ubili!" divlje je uzvratio Pieten. "Olo! Pretvaraju se da slue Ranihine, ali nisu ih odveli u sigurnost, na jug. Kakva je to odanost?" Lena je ponovo pokuala da skoi na Pietena, ali Kovenant ju je spreio. "Isti su kao ti... i taj din... i krvni gardista! Fuj! Gostite se ranihinskim mesom kao akali." Kovenant je jedva naterao Lenu da ga pogleda. "Idi!" urno je proaptao. "Tri. Bei odavde. Vrati se preko reke... pokuaj da nae Banora ili Penosleda. Ti mu nisi vana. Nee te goniti. On hoe mene." Pieten je uperio koplje. "Samo pokuaj da bei", zareao je, "i ubiu Prstenou na mestu, a tebe u juriti kao vuk." Pretnja je delovala ubedljivo. "U redu", jeknuo je Kovenant, "u redu." Ponovo se okrenuo ka Pietenu i pretei ga pogledao. "Sea li se pragrdana, Pietene? Vitog Drvograda? Vatre i pragrdana? Zarobili su te. Da li se sea?" Pieten je zurio u njega sa munjama u pogledu. "Zarobili su te. Uinili su ti neto. Isto kao i Lauri. Da li je se sea? Povredili su je iznutra, tako da je morala da pomogne u zamci za poglavare. to se vie trudila da se oslobodi, klopka je postajala sve stranija. Da li se sea? Tako isto je i sa tobom. Tako su te povredili da e... ti e unititi Ranihine. Sluaj me! Kada je poinjao ovaj rat, Kletnik je znao da nee moi da pobedi Ranihine ako ne nae neki nain da izda Ranjane. Zato je tebe povredio. Naterao te je da radi ono to on eli. Koristi te da kasapi Ranihine! I verovatno ti je dao posebna nareenja o meni. ta ti je rekao da uini sa mojim prstenom?" Svom snagom je bacao rei na Pietena. "Koliko si krvavih puta bio u Kletnikovom Taboru otkako je poela ova zima?" Pietenove oi su za trenutak izgubile usredsreenost. Mutno je mrmljao. "Moram mu ga odneti. Upotrebie ga da spase Ranihine." Sledeeg asa bes u njemu ponovo je narastao do usijanja. "Lae! Ja volim Ranihine! Vi ste kasapi, ti i onaj olo!" "Nije istina. Zna da nije istina." "Nije?" Pieten se oajniki nasmejao. "Misli li da sam slep, Prstenoo? Mnogo sam nauio na svojim... svojim putovanjima. Misli li da Ranjani zadravaju Ranihine ovde iz ljubavi?" "Ne mogu drugaije", odgovorio je Kovenant. "Ranihini nee da idu." Pieten ga nije uo. "Misli li da su krvni gardisti ovde iz ljubavi? Ti si budala! Banor je ovde zato to je izazvao smrt tolikog broja Ranihina da je postao izdajnik. Potrebna mu je izdaja, kao to je izdao poglavare. Oh, bori se on... oduvek se borio. ezne da vidi svakog Ranihina ubijenog uprkos borbi, da bi ispunio svoju potrebu. Fuj!" Kovenant je pokuao da ga prekine, da se pobuni, ali Pieten je urno nastavjao. "Misli li da je din ovde iz ljubavi? Ti si malouman... bolestan od poverenja. Penosled je ovde zato to je izdao svoj narod. Svi dinovi do poslednjeg, svi mukarci, ene i deca njegove vrste, lee mrtvi i truli u Primorju zato to ih je napustio! Radije je pobegao nego da ih brani. Izdaja mu se uvukla do sri kostiju i sada je ovde jer ne zna koga bi drugog izdao. Svi ostali sadrugovi su mu mrtvi." Penoslede! Kovenant je uasnuto kriknuo u sebi. Svi mrtvi? Penoslede! "A ti, Prstenoo... ti si najgori od svih. Ti prevazilazi moj prezir. Pitao si ega se seam." Kopljem je po Kovenantovim grudima iscrtavao are besa. "Seam se kako su se Ranihini propeli pred tobom. Seam se kako sam pokuao da te zaustavim. Ali ti si ve reio da ih izda. Vezao si ih obeanjima... obeanjima za 88

koja si znao da ih nee prekriti. Zato Ranihini ne mogu da potrae bezbednost u planinama. Okovani su obavezom koju si im ti nametnuo, ti! Ti si pravi kasapin, Prstenoo. Celog ivota sam ekao priliku da te ubijem." "Ne", jeknuo je Kovenant. "Nisam znao." Ali osetio je istinu u Pietenovoj optubi. Talasi zloina irili su se od njega na sve strane. "Nisam znao." Banore, jeao je u sebi. Penoslede! Pogled mu je zaklonila jarko narandasta magla nalik na sumporna isparenja. Kako je mogao da naini toliko zlo? eleo je samo da preivi... samo da iscedi preivljavanje iz presne mase samoubistava i ludila. Dinovi!... Izgubljeni kao Elena. A sada i Ranihini putuju istom krvavom stazom. Penoslede! Jesam li ti ja to uinio? Znao je da je bez odbrane, da ne moe uiniti nita ime bi spreio zarivanje koplja. Ali zurio je u bezdan sopstvenih dela i nije mogao da odvrati pogled. "Isti smo", apnuo je, ne znajui ta govori. "Kletnik i ja smo isti." Onda je postao svestan da ga vuku neije ruke. Lena ga je epala za jaknu i tresla ga je to je jae mogla. "Je li istina?" uzviknula je. "Umiru li zato to si ih naterao da obeaju kako e me posetiti svake godine?" Pogledao ju je u oi. Bile su pune odsjaja vatre; prisiljavale su ga da prizna jo jedan zloin. Uprkos opasnosti, nije mogao da joj uskrati istinu. "Ne." Grlo mu je bilo stegnuto i suvo od bola i uasa. "To je samo deo... ak i kad bi otili u planine, ipak bi mogli da stignu do tebe. Ja... ja...", glas mu je nanosio bol, "...naterao sam ih da obeaju kako e me spasti... ako ih ikada pozovem. Uinio sam to sebe radi." Pieten se nasmejao. Sa usana joj se otrgao krik besa i oajanja. Snagom gaenja odrugnula je Kovenanta i poela da tri iz udoline. "Stani!" dreknuo je Pieten za njom. "Ne moe pobei!" Okretao se dok je trala, pratei je vrhom koplja. Kovenant je jurnuo istog asa kad je Pieten zamahnuo rukom za hitac. Doepao se koplja, nalegao na Pietena, pokuao da mu otrgne oruje. Pieten je od napada uzmakao nekoliko koraka. Besno su se rvali, ali stisak Kovenantove troprste ake bio je preslab. Pieten je uspeo da divljim trzajem oslobodi koplje. Kovenant je pokuao da dohvati Pietenove ruke. Pieten ga je sruio drkom koplja i uperio vrh u njega. Kovenant se bacio na bok i uspeo da izbegne ubod, ali doekao se na jednu nogu i lanak mu se savio od teine. Zaulo se krckanje kostiju. uo ih je kako mu prodiru kroz meso dok je padao na zemlju, uo je sopstveni krik. Osetio je erupciju bola u nozi, ali nastavio je da se kotrlja, pokuavajui da izbegne ubode koplja. Kad se pruio na lea, ugledao je Pietena kako stoji nad njim, drei koplje upereno obema rukama kao bode. Tog asa Lena se bacila na Drvograanina. Sruila se na njega tolikom divljinom u slabakom telu da je posrnuo pod njom i ispustio koplje, koje je palo preko Kovenanta. Zgrabio ga je i pokuao da se osloni na njega i podigne na noge. Ali bol u lanku drao ga je prikovanog za zemlju. "Lena!" divlje je povikao. "Ne!" Pieten ju je jednim monim pokretom ruke skinuo sa sebe. Ponovo je skoila i izvukla iz ogrtaa no. Krhko lice izobliilo joj se od besa dok je zamahivala na Pietena. Izmakao je udarcima i brzo ustuknuo da bi povratio ravnoteu. Onda se divlje iskezio. "Ne!" kriknuo je Kovenant. Kada je Lena ponovo napala, Pieten ju je veto uhvatio za ruku u kojoj je drala no i odbio otricu. Polako joj je uvrtao ruku, primoravajui je da poklekne. Udarala ga je slobodnom rukom, ali i dalje ju je drao. Nije mogla da se odupre njegovoj snazi. Pala je na kolena. "Ranihini!" dahnula je Kovenantu. "Zovi Ranihine!" "Lena!" Koristei koplje, podigao se na noge, pao, pokuao da puzi napred. Polako, neumoljivo, Pieten ju je gurao unazad sve dok nije leala na zemlji, otimajui se. Onda je iz pojasa izvukao otri drveni bode. Jednim divljim zamahom zabio ga joj u trbuh, prikovao je za smrznuto tlo. Kovenantu je u glavi zazvonilo od uasa. Kao da se lomio iznutra; obuzet bolom, za trenutak je izgubio svest. 89

Kada je otvorio oi, pred njim je stajao Pieten. Lizao je krv sa ruku. Kovenant je pokuao da podigne koplje, ali Pieten mu ga je otrgao. "Sada, Prstenoo!" kriknuo je u zanosu. "Sada u te ubiti. Klekni... puzi preda mnom. Ostvari moje snove. Biu pravedan... pruiu ti priliku. Baciu koplje sa deset koraka. Moe se izmai... ako ti lanak dozvoli. Hajde. Uivau u tome." Lica iskrivljenog u keenju, udaljio se, okrenuo i odmerio koplje na dlanu. "Zar ne eli da ivi?" rugao se. "Klekni onda. Puzanje ti pristaje." Tupo, kao da ne zna ta ini, Kovenant je gurnuo u usta dva prsta desne ruke i tiho zviznuo. Istog asa se na vrhu brda pojavio Ranihin i poao galopom u udolinu. Bio je strano mrav, toliko iscrpljen dugom zimom da je izgledalo kao da mu samo smee krzno dri kosti na okupu. Ali trao je ka Kovenantu kao neukrotivi ponos. Pieten ga nije video kako prilazi. Bio je u transu, uzbuen krvlju. Zanesen, zabacio je ruku, izvio telo sve dok se miii nisu zategli... zanesen, bacio je koplje kao klin odmazde pravo Kovenantu u srce. Ranihin je skrenuo, projurio izmeu dvojice ljudi i pao, prevrui se kao vrea rastavljenih kostiju. Kada se smirio na boku, obojica su ugledala Pietenovo koplje kako mu viri iz okrvavljenog krzna. Prizor je pogodio Pietena kao udar haosa. Sa nevericom je piljio u ono to je uinio, kao da je nepojmljivo, nepodnoljivo. Opustio je ramena i iskolaio oi. Kao da su mu nedostajale rei za ono to je video. Usne su mu podrhtavale od besmislenog cviljenja, a miii u grlu trzali su mu se kao da ne moe da guta. Ako je i video Kovenanta kako muno pue prema njemu, nije to niim pokazao. Ruke su mu landarale sve dok se Kovenant nije propeo pred njim i zario mu obema rukama otri kamendolski no u grudi. Kovenant je izveo udarac kao da u obema rukama nosi mrnju. Od zamaha je posrnuo i pao preko Pietenovog lea. Krv koja je izvirala oko noa natopila mu je jaknu, ovlaila ruke, isprljala koulju. Nije obraao panju. Tim jednim udarcem kao da je potroio sav bes. Odrgurnuo se sa tela i otpuzao do Lene, vukui za sobom slomljeni lanak kao mlinski kamen bola. Kada je stigao do nje, video je da je jo iva. itava prednja strana ogrtaa bila joj je natopljena, a krv joj je klizila i izmeu usana; ali jo je bila iva. Uhvatio je koplje da ga izvue, ali od tog pokreta oteo joj se uzvik bola. S naporom je otvorila oi. Bile su bistre, kao da je konano osloboena zbunjenosti koja joj je obeleila ivot. Brzo je prepoznala Kovenanta i pokuala da se nasmei. "Lena", dahtao je. "Lena." "Volim te", odgovorila je glasom vlanim od krvi. "Nisam se izmenila." "Lena." Borio se da joj uzvrati osmeh, ali od toga mu se lice izobliilo kao da e vrisnuti. Pruila je ruku ka njemu, dodirla mu elo kao da bi da mu ukloni mrtenje. "Oslobodi Ranihine", apnula je. Ta molba joj je izvukla poslednju snagu. Umrla je sa mlazom krvi na usnama. Kovenant je piljio u mlaz kao da je to nagruje. Oi su mu grozniavo gorele, kao da su mu duplje iznutra prekrivene plikovima. Nikakve rei nisu mu padale na pamet, ali znao je ta se desilo. Silovanje, izdaja, sada ubistvo... sve im je to on uinio, poinio je sve zloine. Prekrio je obeanje dato posle bitke kod Vitog Drvograda, kada se zakleo da vie nikada nee ubiti. Dugo je razgledao utrnule prste kao da su neke beznaajne stvari. Samo je krv na njima bila vana. Onda se odgurnuo od Lene. Puzei kao podla strast, poao je ka Ranihinu. Njuka mu je bila prekrivena penom od bola, a bokovi su mu se grevito dizali i sputali. Ali mirno je gledao Kovenanta kako se pribliava, kao da se prvi put u ivotu ne plai nosioca belog zlata. Kada je stigao do njega, poao je pravo ka rani. Koplje je bilo duboko zariveno; isprva nije verovao da e ga izvui. Ali potrudio se obema rukama, laktova zarivenih u zadihana Ranihinova rebra. Konano se dralje otkinulo. Krv je pulsirajui tekla iz rane, ali konj se podigao na noge i stao klatei se od slabosti, njukajui Kovenanta kao da ga ubeuje da e preiveti. "U redu", promrmljao je, govorei napola za sebe. "Idi nazad. Idi... kai ostalima. Naa nagodba je zavrena. Nema vie nagodbi. Nema vie..." Vatra se raspadala u ugljevlje, a njegov glas se utiavao kao da gubi snagu zajedno sa njom. Vetar je nanosio na njega tamnu maglu. Trenutak kasnije uspeo je da se pribere. "Nema vie nagodbi. Reci im." Ranihin je stajao kao da nee da ga ostavi. "Idi", promuklo je ponovio. "Slobodni ste. Mora da im kae. U ime... u ime Kelenbhrabanala, Oca Konja. Idi." 90

Na zvuk tog imena Ranihin se bolno okrenuo i hramljui poao iz dolje. Kada je stigao do vrha brda, zastao je i jo jednom se osvrnuo. Kovenantu se za trenutak uinilo da ga nazire kako se propinje prema nonom nebu. Onda je nestao. Nije ekao, nije se odmarao. Prevaziao je potrebu da obraunava cenu svojih dela. Dohvatio je Pietenovo koplje i upotrebio ga kao taku da bi ostao uspravno. lanak mu je vritao od bola svaki put kad bi dodirnuo tlo, ali stegao je zube i odvukao se od vatre. im se odmakao od njene toplote, vlana odea poela je da mu se zamrzava. Nije imao pojma kuda se uputio, ali znao je da mora da ide. Pri svakom drhtavom udisaju kroz stegnute zube aputao je mrnja kao da je to pitanje. 11. OBRED OBESVEENJA Posle Loerijinog odlaska, Vrhovni poglavar Mhoram proveo je ostatak noi na kuli. Da bi se zagrejao na hladnom vetru povremeno je pozivao tok moi kroz svoje ezlo. Sa ledenim uasom je posmatrao kako ravaste vene zla pulsiraju oko Veselkamena kao bolesna, crveno-zelena lava koja kapljui prodire u hrabrost Konaka. Zla mo koja se irila iz Kamena samadhi Besomuka i motki pragrdana sablasno je osvetljavala no; estoke iskre podizale su se u nepravilnim razmacima kada bi napad naiao na otpor u kamenu podbreja. Iako se lagano kretala, gladna agonija napada sada je bila na tek nekoliko jardi od zidina Veselkamena. Mhoram je pod nogama oseao kako Konak jei u nemoj nepokretnosti, kao da udi da se povue iz avetinjske pretnje stranih vena. Ali nije zato Mhoram stajao cele duge noi izloen nesmirenom emernom vetru. Sa ma kog mesta u Konaku osetio bi napredovanje napada, kao to mu nisu trebale oi da bi znao koliko su se stanovnici grada primakli konanom slomu. Straario je zato to je mogao da se suprotstavi Sotonpestovoj moi samo ako je posmatra svim ulima i prima svim sposobnostima u svom njenom uasu. Kada je bio daleko od pogleda, strava se ruila na njega naizgled niotkuda, bacala mu senku na srce kao pogrebno zvono neobjanjivog usuda. Zbunjivala mu je misli, paralisala nagone. Dok je hodao kroz sale Veselkamena, gledao je lica siva od neartikulisanog straha, sluao je kroz stalni, prigueni amor jecaja decu kako uasnuto vrite pri pogledu na sopstvene roditelje, oseao je iscrpljenost krutog morala onih nekoliko postojanih koji su drali Kovak u ivotu... Kvana, troje poglavara, veine znanstvozornika, lilianrila i rhadhamaerla. Tada je teko mogao da savlada oseanje uzaludnosti, oseanje koje ga je teralo da napadne sopstvene prijatelje jer je njih krivilo za propast Domaje. Divlja beznadenost kretala se u njemu, probijala se ka povrini njegovih odgovora. A on je jedini od svih poglavara znao kako da tu beznadenost natera da donese plod. Jedino ovako usamljen na kuli-straari, sa Sotonpestovom vojskom razvijenom u podnoju, mogao je da raisti sa sobom, da shvati ta je uinjeno Veselkamenu. Zima i napad dobili su drugaije znaenje. Vie nije optuivao sebe; znao je da niko ne moe biti kriv to nije dorastao ovakvoj neverovatnoj zlobi. Unitenje je lake od ouvanja, a kada se unitenje dovoljno podigne, obini mukarci i ene ne mogu biti okrivljeni ako ne uspeju da odbace plimu. Zato je mogao da se odupre sopstvenoj sposobnosti za obesveenje. Oi su ga pekle od utog besa pred puzavim napadom, ali traio je odbranu. Ono to ga je najvie brinulo kod napada bila je njegova nepokolebljiva svirepost. Mogao je da vidi kako pragrdani odravaju svoj deo moi menjajui mesta, putajui da se svaki metar i svaki klin naizmenino odmore. Iz iskustva je znao da snaga poglavara Kletnika... njegova sopstvena ogromna mo koja je koristila Kamen Zlozemlja... moe da izludi itave vojske, da ih gurne u vee divljatvo nego to su tela u stanju da im podnesu. Ali Sotonpest je bio samo din, samo telo od smrtnih miia, kostiju i krvi. ak i din-Besomuk ne bi mogao da tako dugo odri toliko ogroman napor. Osim toga, dok je samadhi bio usmeren na napad, moglo bi se oekivati da e izgubiti barem deo kontrole nad svojom vojskom. Ipak je itava horda, legija za legijom, ostala rasporeena oko Veselkamena. Svaka spodoba je na svoj nain usmeravala pohlepnu volju na Konak. A smaragdno izlivanje samadhijeve moi nije ni zatreperelo. Oito je poglavar Kletnik podravao i vojsku i zapovednika nekom silom toliko neizmernom da je prevazilazila sve Mhoramove ranije pojmove o moi.

91

Nigde nije video nadu za Veselkamen osim u ceni ovog nepokolebljivog napora. Branioci e morati da se nadaju i mole da se Sotonpestove moi slome pre njihovih. Ako ne uspeju da istraju pred Besomukovim napadom, propali su. Kada se Mhoram vratio meu izdubljene kamene zidove u prvo sivo, mutno praskozorje, bio je spreman da se bori za tu istrajnost. Prigueni, zbijeni talas panike koji ga je pogodio dok je ulazio u Konak glavnim prolazom gotovo mu je slomio odluku. Mogao je da oseti kako ljudi iza zidova sa obe strane prolaza kripe zubima od straha. Sa udaljene galerije dopirali su uzvici; dve grupe su se okupile da se odbrane jedna od druge. Iza okuke je iznenadio grupu gladnih koji su pokuavali da opljakaju jedno od spremita hrane; ljudi su verovali da kuvari spremaju otrov za trpezarije. U njemu se ustalasao bes i jurnuo je napred, nameravajui da ih napadne tamo gde su se glupo nali. Ali pre nego to je stigao do njih, upaniili su se i pobegli od njega kao da je duh. Nagli odlazak ostavio je dvojicu Kvanovih ratnika pred spremitem kao da uvaju jedan drugog, a ne zalihe. ak i njih dvojica su uasnuto pogledala Mhorama. Savladao se, primorao zgrene usne na osmeh, uputio straarima nekoliko rei ohrabrenja. Onda je urno poao dalje. Sada je video da je Veselkamen na vrhuncu krize. Da bi mu pomogao, morao je da gradu prui neto vie od trenutaka privremene pomoi. Dok je urio kroz hodnike i niz stepenita, upotrebio je ezlo da prizove srdonika Torma i obluare. U nareenje je uloio sav svoj autoritet, tako da se to vie rhadhamaerla odupre panici i odazove se. Kada je stigao do blistavog poda u dvoritu oko kojeg su se nalazile odaje poglavara, osetio je kratku navalu olakanja jer je ustanovio da ga ve ekaju Torm i dvanaestina obluara i da ih pristie jo. Uskoro se prilian broj rhadhamaerla - gotovo svi metri znanstva kamena u Konaku - sakupio na svetlucavom kamenu, ekajui da ga uje. Vrhovni poglavar je za trenutak posmatrao ljude, trzajui se u sebi od njihovog jadnog stanja. Bili su obluari rhadhamaerla i patili su zajedno sa kamenom oko sebe. Onda je otro klimnuo glavom samom sebi. Ovo je bilo pravo mesto za poetak; ako ove ljude ubedi da su u stanju da se odupru Sotonpestovom zlu, oni e mnogo uiniti za ostatak grada. Nasmeio im se, ulaui napor od kojeg su mu se izvili miii lica. Torm je odgovorio udnim osmehom koji se brzo ponovo pretvorio u izraz zebnje. "Obluari", promuklo je poeo Mhoram, "suvie dugo smo svako za sebe podnosili male porcije ovog zla. Moramo da zajedniki uloimo snagu i stvorimo veliku odbranu." "Sluali smo tvoja nareenja", nadureno je promrmljao neko. "To je tano", uzvratio je Mhoram. "Do sada smo ulagali svu snagu da ohrabrimo ljude u Veselkamenu. Odravali ste svoje blistave vatre obluka, kao to sam naredio. Ali mudrost ne dolazi uvek lako. Sada vidim drugim oima. Paljivije sam sluao glas Konaka. Osetio sam da i sam kamen vie protiv ovog zla. Sada kaem da se moramo odupreti na drugi nain ako Veselkamen treba da izdri. Pogreno smo procenili svoj cilj. Domaja ne ivi za nas - mi ivimo za Domaju. Obluari, morate usmeriti svoje znanstvo u odbranu kamena. Ovde, na ovom mestu", dodirnuo je drkom ezla blistavi kamen, "drema mo koju moda samo rhadhamaerl moe da shvati. Upotrebite je. Upotrebite svako mogue znanstvo - uinite ovde, zajedno, sve to se moe uiniti, ali naite neki nain da zapeatite kamensrce Veselkamena protiv ovog okuenja. Ako Veselkamen ostane hrabar, ljudi e se postarati sami za sebe." Dok je govorio, shvatio je da je odavno trebalo to da pojmi. Ali strah ga je otupeo, ba kao to je zamrzao i obluare. Sada su i oni poeli da razumevaju. Stresali su se, udarali dlanom o dlan, osvrtali se oko sebe sa oima punim pre pripreme nego straha. Tormove usne izvile su se u onaj poznati osmeh. Bez oklevanja, Vrhovni poglavar Mhoram ostavio je obluare da sami nastave svoj posao. Dok se kroz tunel udaljavao od dvorita, oseao se kao ovek koji je otkrio novu magiju. Usmerio je korake ka jednoj od glavnih trpezarija, ijeg je glavnog kuvara znao kao ivahnog ljubitelja hrane nepodlonog strepnji i uasu; i dok je hodao, odailjao je nove pozive, ovog puta upuene ostalim poglavarima i zubljonoama srdonika Borilara. Amatin i Trevor su nervozno odgovorili, a Borilar je kroz zidove poslao napola maloduan znak. Ali prolo je podue vreme dok se nije javila Loerija, kao da je oamuena strahom. Mhoram se nadao da e rad rhadhamaerla moi uskoro da se oseti, tako da ljudi kao Loerija ne izgube potpuno glavu; penjao se kroz Konak prema trpezariji kao da se probija kroz divlji uas. 92

Kada se pribliio kuhinji, primetio je poznatu priliku kako se povlai u boni prolaz, oito pokuavajui da ga izbegne. Naglo je zaao za ugao i naao se lice u lice sa Trelom, drubenikom Atiaraninim. Krupni ovek izgledao je uzbueno. Proseda brada kao da mu je pucketala, upali obrazi bili su mu zaareni, a zamuene, grozniave oi gledale su na sve strane, izbegavajui Mhoramov pogled, kao da Trel nije mogao da ih kontrolie. Stajao je pred Mhoramovim ispitivakim pogledom kao da bi svakog asa mogao da se slomi i pobegne. "Obluaru Trele", paljivo je rekao Mhoram, "ostali rhadhamaerli prionuli su na posao protiv ovog zla. Potrebna im je tvoja snaga." Trelov pogled preleteo je Mhoramu preko lica kao udar besa. "Hoe da ouva Veselkamen tako da ostane nedirnut za Opakog." Re nedirnut ispunio je sa toliko gorine da je zvuala kao kletva. Od te optube Mhoramove usne su se stegle. "Hou da ouvam Konak radi njega samog." Trelov nestalni pogled imao je nezasit odsjaj, kao da se boji da e oslepeti. "Ne radim dobro sa ostalima", mrano je rekao malo kasnije. Onda je, bez prelaza, postao nametljiv. "Vrhovni poglavaru, reci mi svoju tajnu." Mhoram je bio iznenaen. "Tajnu?" "To je tajna moi. Moram da imam mo." "Radi ega?" Isprva se Trel zgrio pred pitanjem. Onda je pogledom ponovo udario Mhorama. "eli li da Veselkamen ostane nedirnut?" Opet mu je to nedirnut skliznulo sa usana kao u. Naglo se okrenuo i udaljio se. Mhoram je za trenutak osetio na vratu hladan dodir zle slutnje; posmatrao je Trelov odlazak kao da krupni obluar ostavlja za sobom trag nesree. Ali pre nego to je mogao da uhvati tano oseanje, atmosfera straha u Veselkamenu zamaglila ga je i zaklonila. Nije se usuivao da oda Trelu svoje tajno znanje. ak bi i obluar bio u stanju da izazove Obred Obesveenja. S naporom se prisetio svog cilja i ponovo poao ka trpezariji. Poto se zadrao, svi koje je prizvao ve su ga ekali. Stajali su besposleni meu naputenim stolovima u velikoj, praznoj sali i uzrujano ga posmatrali kako prilazi... kao da je on paradoksalno opasna nada, usud spasenja. "Vrhovni poglavaru", odmah je poeo glavni kuvar, priguujui strah ljutnjom, "ne mogu da kontroliem ove beskorisne ovce preruene u kuvare. Pola ih je pobeglo, a ostali nee da rade. Mau noevima i odbijaju da iziu iz okova gde su se posakrivali." "Onda im moramo obnoviti hrabrost." Uprkos strahu koji mu je zadao Trel, Mhoram je ustanovio da se sada lake smei. Pogledao je poglavare i zubljonoe. "Zar vi ne oseate?" Amatin je klimnula, oiju punih suza. Trevor se nasmeio. Pod nogama im se deavala promena. Promena je bila mala, gotovo neosetna. Ipak su uskoro ak i zubljonoe mogli da je osete. Bez toplote i bez svetla, grejala im je i osvetljavala srca. Srce Veselkamena se, jedva opipljivo, prisealo da je stvoreno od venog granita, a ne od tronog peara. Mhoram je znao da se ta promena ne osea u celom Konaku - da ni sva snaga rhadhamaerla nee biti dovoljna da odbije avetinjski strah od Sotonpestovog napada. Ali obluari su napravili prvi korak. Svako ko oseti promenu znae da je otpor jo mogu. Pustio je ostale da za trenutak okuse granit. Onda je poeo drugi deo plana. Zamolio je srdonika Borilara za svu lekovitu drvenu prainu... rilinlur... koju moe da obezbedi i poslao je ostale zubljonoe da pomognu glavnom kuvaru u obnavljanju posla. "Kuvajte bez prestanka", naredio je. "Ostale trpezarije su paralisane. Svi kojima treba hrana moraju je nai ovde." Borilar je bio sumnjiav. "Tolike koliine hrane zaas e nam potroiti sve zalihe rilinlura. Nee nam ostati nita za nastavak opsade." "Tako mora biti. Pogreili smo to smo uvali i delili snagu za budue opasnosti. Ako ne izdrimo ovaj napad, neemo imati budunost." Poto je Borilar jo oklevao, Mhoram je nastavio. "Ne plai se, srdonie. I sam Sotonpest e morati da se odmori posle ovolike upotrebe moi." Trenutak kasnije Borilar je shvatio mudrost odluke Vrhovnog poglavara. Poao je da poslua, a Mhoram se obratio ostalim poglavarima. "Prijatelji, na nas pada jo jedan zadatak. Moramo dovesti ljude ovamo kako bi jeli i oporavili se." 93

"Poalji ratovniju", odgovorila je Loerija. Na licu joj se jasno ocrtavao bol to je odvojena od keri. "Ne. Neki e se silom odupirati od straha. Moramo ih pozvati, navesti ih da poele da dou. Moramo zaboraviti sopstvene strepnje i poslati poruku kroz Konak kao pozivnicu, tako da ljudi ree da odgovore." "Ko e braniti Veselkamen... dok mi radimo ovde?" Upitao je Trevor. "Izazov je ovde. Ne smemo traiti svoju snagu na beskorisno straarenje. Dok ovaj napad traje, nee biti drugog. Hodite. Udruite moi sa mnom. Mi, poglavari, ne smemo dopustiti da duh Konaka bude ovako slomljen." Dok je govorio, izvukao je iz ezla blistavu i prozranu vatru. Usklaujui je sa kamenom okolinom, postavio ju je uz zid tako da je prodirala kroz kamen kao hrabrost, pozivajui sve ljude do kojih je dopirala da podignu glave i pou u trpezariju. Za leima je osetio Amatin, Trevora i Loeriju kako slede njegov primer. Poglavarske vatre pridruile su se njegovoj; umovi su im se udruili nad istim zadatkom. Uz njihovu pomo, odgurnuo je strepnju, rairio svoje neukrotivo uverenje, tako da poruka koja se od njega irila Veselkamenom nije nosila ni mrlju ni talog straha. Uskoro su ljudi poeli da odgovaraju. Upalih oiju, kao rtve nonih mora, ulazili su u trpezariju... prihvatali vrele posluavnike od glavnog kuvara i zubljonoa... sedali za stolove i poinjali da jedu. A poto bi jeli, odveli bi ih u oblinju salu, gde su ih znanstvozornici spajali da odvano pevaju pravo u lice porazu: Beree! Zemljorode!... pomozi, prikloni Bojnu pomo protiv mrskog gada! Zemlja daje i klik Moi zvoni, Odzvanja, Zemljorode! Pomozi, pokloni! Domaju oisti od smrti i jada! Dolazilo je sve vie i vie sveta privuenog muzikom, Poglavarima i samosveu granita Veselkamena. Podravajui jedno drugo, nosei decu, vukui prijatelje, borili su se sa strahom i dolazili jer su im najdublji nagoni srca reagovali na hranu, muziku, rilinlur, kamen... na poglavare i ivot Veselkamena. Posle prve navale, poglavari su se naizmenino odmarali kako im iscrpljenost ne bi pomutila uspeh. Kada je nestalo rilinlura, zubljonoe su spremili naroite vatre za kuvare koji su se vraali i dodavali svoje znanstvo pozivu poglavara. Kvanovi ratnici prestali su da se pretvaraju kako uvaju zidove i doli su da pomognu kuvarima... istili su stolove, prali posue, nosili zalihe iz spremita. Sada je grad naao naina da se odupre strahu i bio je reen da istraje. Sve zajedno, odgovorilo je manje od polovine itelja Veselkamena. Ali bilo ih je dovoljno. Odrali su Poglavarev Konak u ivotu kada je i vazduh koji su udisali zaudarao na zlo. etiri dana i etiri noi Vrhovni poglavar Mhoram nije napustio svoj poloaj. Poivao je i jeo da bi se odrao, ali ostao je na svom mestu kraj zida trpezarije. Posle nekog vremena, jedva je video i uo ljude koji su se kretali oko njega. Usmerio se na stenu, uvukao se u Veselkamen, do struje njegovog postojanja i bitke za vlasnitvom nad njegovim kamenivotom. Video je jasno kao sa straarnice da iva mo Sotonpesta tee oko spoljnih zidova a onda se zaustavlja... visi u mestu dok se Konak bori protiv nje. uo je prigueno jeanje kamena koji kao da se borio da se priseti ta je. Osetio je iscrpljenost obluara. Sve to je upijao u sebe i protiv zla Opakog postavio je svoju nesalomivu volju. I pobedio je. Neposredno pred zoru petog dana napad se slomio kao plimni talas koji se na puini uruava pod sopstvenom teinom. U dugom trenutku zbunjenosti Mhoram je osetio oduevljenje kako tee kroz stenu pod nogama i nije mogao da ga razume. Svuda unaokolo, ljudi su zurili pred sebe kao da ih je zbunio iznenadni pad pritiska. A onda su, poterani zajednikom pomisli, svi jurnuli ka spoljnim grudobranima da pogledaju opsadu. Zemlja pod njima se puila i podrhtavala kao ranjeno meso, ali zlobe koja ju je pogodila sada je nestalo. Sotonpestova vojska leala je po logoru, rasuta od iscrpljenosti. Samog dina-Besomuka nije bilo na vidiku. Sa svih zidova, s kraja na kraj, Veselkamen je eksplodirao od klicanja pobedi. Slabi, promukli, drhtavi, izgladneli glasovi su skandirali, plakali, pobedonosno vikali do promuklosti kao da je opsada slomljena. I Mhoramu su se oi zamaglile od olakanja. Kada se okrenuo da se vrati u Konak, zatekao je iza 94

sebe Loeriju, rasplakanu od sree, kako pokuava da odjednom zagrli sve tri keri. Kraj nje je likovao Trevor, bacajui uvis jednu od devojica koja se kikotala. "Poini sada, Mhorame", rekla je radosna Loerija. "Prepusti Konak nama. Znamo ta nam je initi." Vrhovni poglavar Mhoram nemo je klimnuo glavom u znak zahvalnosti i umorno poao u krevet. No, ak i tada se nije opustio sve dok nije osetio kako ratovnija zauzima odbrambene poloaje... kako grupe za potragu love po Konaku one najpogoenije preivele iz napada... kako red polako osvaja grad kao kad se mamut lagano izbavlja iz haosa. Tek tada je dopustio sebi da utone u spori puls utrobe grada i snom olaka svoje terete... siguran u stalnost kamena. Kada se sledeeg jutra probudio, Poglavarev Konak je povratio borbenu gotovost koliko god je bilo mogue. Vrhovnik Kvan mu je doneo posluavnik sa dorukom i za vreme jela ga obavestio o novostima u gradu. Zahvaljujui otroj obuci, kao i izuzetnoj pomoi nekoliko vojevnika i stoernika, ratovnija je uglavnom prola bez oteenja. Obluari su bili iscrpljeni, ali zdravi. Znanstvozornici i zubljonoe pretrpeli su samo pojedinane povrede od upanienih prijatelja. No, ljudi koji nisu odgovorili na pozive Vrhovnog poglavara nisu tako dobro proli. Grupe za potragu nale su nekoliko dvadesetina mrtvih, naroito u prizemnim stanovima kraj spoljnih zidova. Veina ljudi umrla je od ei, ali neke su i ubili strahom izlueni prijatelji ili susedi. Meu stotinama ostalih preivelih, etiri ili pet dvadesetina izgleda da je neizleivo poludelo. Poto je potraga zavrena, poglavar Loerija povela je isceliteljima sve one koji su fiziki ili psihiki povreeni, kao i one koji su se priseali da su poinili ubistvo. Sada je pomagala isceliteljima. Veselkamen se u svakom drugom pogledu brzo oporavljao. Konak je bio nedirnut. Mhoram ga je utke sasluao, a onda je saekao da stari vrhovnik nastavi. No, Kvan je namerno zautao, pa je Vrhovni poglavar morao da upita. "ta je sa Besomukovom vojskom?" Kvan se odjednom raestio. "Nisu se ni pomerili." To je bila istina. Sotonpestove horde su se povukle u logor i zapale u mirovanje, kao da se sila koja ih je oivljavala povukla. U narednim danima i dalje su mirovali. Kretali su se samo koliko da ouvaju stanje u logoru. Primali su crne tovare zaliha sa juga i istoka. Povremeno bi se kroz njih proneo neodreeni drhtaj moi... bezvoljni udar bia koji je drao pod kontrolom natmurene zveri. No, niko se nije primicao Konaku na domet glasa. Samadhi Besomuk nije se pojavljivao. Samo je neprekinuti lanac opsade pokazivao da poglavar Kletnik nije poraen. Tokom pet dana... deset... petnaest... neprijatelj je leao oko Veselkamena kao mrtva stvar. Isprva su neki optimistiniji stanovnici grada tvrdili da je duh napadaa slomljen. Vrhovnik Kvan nije verovao u to, a posle jednog dugog pogleda sa kule straare Mhoram se sloio sa starim prijateljem. Sotonpest je jednostavno ekao da Veselkamen potroi zalihe i oslabi, kako bi tada poao u novi napad. Kako su dani odmicali, Vrhovni poglavar Mhoram izgubio je volju za odmorom. Leao je napet u svojim odajama i oslukivao kako se raspoloenje u gradu pretvara u mrzovolju. Polako, dan za danom, Poglavarev Konak postajao je svestan svoje sudbine. Dinovi koji su izdubili Veselkamen iz planinskih stena pre vie hiljada godina, u Damelonovo vreme, nainili su ga neosvojivim; i svi njegovi stanovnici su od roenja iveli u uverenju da su dinovi uspeli u svojoj nameri. Zidovi su bili od granita, a kapije nesalomive. U tekim vremenima plodna polja u planinskom zaleu mogla su da obezbede Konaku hranu. No, Kletnikova nepredviena, nepredvidiva zima ostavila je polja ogoljena; usevi i plodovi nisu rasli, stoka i druge ivotinje nisu mogli da ive na ledenom vetru. A spremita su ve snabdevala grad od prirodnog poetka zime. Prvi put u svojoj dugoj istoriji narod Veselkamena bio je suoen sa glau. U prvim danima iekivanja poglavari su poeli otrije racionisanje hrane. Smanjivali su dnevno sledovanje hrane sve dok svi u Veselkamenu nisu bili stalno gladni. Stroije su organizovali trpezarije, kako se hrana ne bi traila. Ali te mere bile su upadljivo nedovoljne. Grad je imao vie hiljada stanovnika; ak i pri minimalnim sledovanjima svakodnevno su troili velike koliine zaliha. Ranije likovanje napustilo ih je kao voda koja istie u suvi pesak. ekanje je postalo prvo otupljujue, potom teko i zlokobno, kao zatomljena oluja, a zatim izluujue. Vrhovni poglavar Mhoram uhvatio je sebe kako prieljkuje naredni napad. Napadu bi mogao da se odupre. 95

Hladni, sivi dani puni napetosti poeli su da postepeno slabe dravniku obazrivost Veselkamena. Neki od ratara... ljudi kojima je zima oduzela zanimanje... odlutali su do visoravni oko Zlatosinja, unjajui se kao da se stide to u smrznutu zemlju seju uzaludne brazde semena. Poglavar Trevor je poeo da zanemaruje svoje dunosti. Povremeno je zaboravljao zato je postao poglavar, zaboravljao je podstrek koji ga je uinio poglavarem uprkos nedostatku samopouzdanja; izbegavao je redovne odgovornosti kao da se neobjanjivo plai neuspeha. Njegova ena Loerija ostala je odana poslu, ali kretala se kroz Konak rasejano, gotovo rastrojeno. esto je ostajala gladna kako bi njene keri imale vie hrane. Kad god bi srela Vrhovnog poglavara, streljala ga je pogledom sa udnim neprijateljstvom u oima. Kao i Loerija, poglavar Amatin se postepeno udaljavala. Svaki slobodan trenutak provodila je zadubljena u grozniava izuavanja Prvog i Drugog Kruga, toliko uporno tragajui za razreenjima misterija da bi joj elo, kada bi se vratila svojim redovnim dunostima, izgledalo bolno kao da je lupala glavom o sto. Nekoliko ezlonoa i obluara poelo je da na svakom koraku nosi vatru sa sobom, kao ljudi koji postepeno slepe. Dvadesetog dana ekanja vrhovnik Kvan je iznenada promenio sve svoje ranije odluke; bez savetovanja sa poglavarima, poslao je odred izviaa iz Konaka ka Sotonpestovom logoru. Niko se nije vratio. Besomukova vojska i dalje je leala oko srca Veselkamena kao neupotrebljeni okovi. Kvan se izjadao pred Vrhovnim poglavarom. "Ja sam budala", otro je rekao, "matora budala. Nai mi zamenu pre nego to toliko poludim da poaljem celu ratovniju napolje u smrt." "Ko te moe zameniti?" blago je uzvratio Mhoram. "Opaki upravo smera da izludi sve branioce Domaje." Kvan se osvrnuo kao da pogledom odmerava stravu patnje Veselkamena. "Uspee. Nije mu potrebno nikakvo oruje osim strpljenja." Mhoram je slegnuo ramenima. "Moda. Ipak mislim da je to nesigurna taktika. Poglavar Kletnik ne moe da predvidi veliinu naih skladita... ni stepen nae odlunosti." "Pa zato onda eka?" Vrhovnom poglavaru nisu bile potrebne vidovnjake moi da bi odgovorio na to pitanje. "Samadhi Besomuk eka znak... moda od nas, a moda od Opakog." Zadubljen u misli, Kvan se vratio svojim dunostima. Mhoram se vratio problemu koji je poeo da ga mui. Trei put je poao u potragu za Trelom. No, ponovo nije uspeo da pronae izmuenog obluara. Trel mora da se negde sakrio. Mhoram nije otkrio nikakav trag, nije osetio nikakvo zraenje, a nijedan rhadhamaerl nije u poslednje vreme video krupnog Kamendolca. Mhorama je bolela pomisao da se Trel negde krije, opinjen i izdvojen, grizui zaraeno meso sopstvenih muka. Ipak, Vrhovni poglavar nije imao vremena ni snage da pretrese sva privatna stanita u Veselkamenu zarad jednog nesrenog obluara. Pre nego to je okonao i ovlano pretraivanje, prekinula ga je grupa znanstvozornika koji su nerazumno reili da idu i pregovaraju o primirju sa Besomukom. Ponovo je morao da odloi problem Trela, drubenika Atiaraninog. Dvadeset etvrtog dana poglavar Trevor potpuno je zanemario svoje dunosti. Zatvorio se u svoje odaje kao pokajnik i odbijao je hranu i pie. Loerija nije mogla da izvue ni glasa od njega, a kada je Vrhovni poglavar razgovarao sa njim, nije rekao nita osim da njegovo sledovanje hrane daju njegovoj eni i kerima. "Sada mu ak i ja zadajem bol", promrmljala je Loerija, oiju punih suza. "Poto sam davala kerima deo moje hrane, on veruje da je lo mu i otac i da mora da se rtvuje." Oajniki je gledala Mhorama, kao da pokuava da proceni cenu abdikacije, a onda se urno udaljila pre nego to je stigao da joj odgovori. Dvadeset petog dana poglavar Amatin presrela je Mhorama i zahtevala, bez uvoda i objanjenja, da joj otkrije svoje tajno znanje. "Ah, Amatin", uzdahnuo je, "zar si toliko eljna tereta?" Smesta se okrenula i udaljila se, slomljena kao da ju je izdao. Kada je otiao da dri svoju usamljeniku strau na kuli, obuzelo ga je oseanje tuposti, kao da ju je zaista izdao; uskratio joj je opasno znanje kao da je procenio da je nesposobna da ga podnese. Ipak, nigde u sebi nije naao hrabrosti da preda ostalim poglavarima klju Obreda obesveenja. Klju je bio avetinjski, hipnotiki teak. Terao ga je da besni na Trevora, da udarcem zbrie Loeriji sa lica bol, da protrese krhka 96

Amatinina ramena sve dok ne razume, da prizove na Sotonpestovu glavu vatru skrivenih nebeskih sila... i spreavao ga je da govori. Dvadeset sedmog dana ispranjeno je prvo skladite. Glavni kuvar i najiskusniji iscelitelj zajedno su obavestili Mhorama da e bolesni i slabi za nekoliko dana poeti da umiru od gladi. Kada je poao u svoje odaje da se odmori, bilo mu je suvie hladno da bi zaspao. Uprkos toplom obluku, zima poglavara Kletnika dosezala je kroz kamene zidove do njega kao da je ledeni, neumorni vetar usmeren pravo na Mhoramove najosetljivije vibracije. Leao je irom otvorenih oiju, kao ovek u groznici bespomonosti i bliskog oajanja. Sledee noi ga je tik iza ponoi iz kreveta podigao iznenadni drhtaj uzrujanosti koji je prostrujao kroz zidove kao plamen na vrelom ugljevlju Konakovog iekivanja. Bio je na nogama pre nego to je ikakav poziv mogao stii; steui ezlo pobelelim prstima, urio je ka najviem istonom grudobranu glavnog Konaka. Usmerio se na Kvanovo natmureno prisustvo i naao je vrhovnika na balkonu koji je gledao na kulu straaru i noni gare Sotonpestove vojske. Kada mu se Mhoram pridruio, Kvan je ukoeno pruio ruku, kao predskazanje, ka istoku. Vrhovnom poglavaru taj gest nije bio potreban; prizor je vritao na njega iz tame kao blistava pretnja u vetru. Sa istoka se Veselkamenu pribliavala pukotina u oblacima, otvor koji se pruao na sever i jug koliko god je Mhoramov pogled dosezao. Pukotina je izgledala iroka, ogromna, ali oblaci iza nje bili su neprozirni kao i uvek. Bila je veoma upadljiva, jer je iz nje zraila svetlost zelena kao smrznuto srce zmaragda. Zbog sjaja je izgledala brza, ali kretala se preko ledom okovanih polja iza predgorja kao spora, neizbena plima. Zraila je zelene otkose svetlosti koji su preletali preko zemlje kao sjaj zla, bacajui nevidljive obrise u blistavilo i ponovo ih gasei. Mhoram je u oamuenoj tiini posmatrao kako pali Sotonpestovu vojsku i uri u podbreje oko visoravni. Kao zlokobni cunami, valjala se uzbrdo i pljusnula preko Konaka. Ljudi su zavritali kada su ugledali smaragdni pun mesec kako ih zlokobno posmatra kroz pukotinu. I sam Vrhovni poglavar se trgao, podigao ezlo kao da e oterati straan san. U uasnom trenutku dok se pukotina kretala iznad njih, mesec poglavara Kletnika vladao je praznim bezdanom neba bez zvezda kao nezaleiva rana, kao sakaenje samog Zakona nebesa. Smaragdna svetlost pokrivala je sve, davila svako srce i zapljuskivala svaku uspravnu stenu Veselkamena u ponavljani zeleni poraz. Onda je pukotina prola; bolesno svetlo sklizulo je dalje na zapad. Poglavarev Konak potonuo je u nepopravljivu tamu kao odlomljena litica. "Melenkurione!" Dahtao je Kvan kao da se gui. "Melenkurione!" Mhoram je postepeno postao svestan da je iskeen kao ludak sateran uza zid. No, dok se tama lomila i odjekivala oko njega, nije mogao da opusti crte; iskrivljenost mu se prilepila za lice kao iskeeni osmeh lobanje. Kao da je prolo mnogo napetog vremena dok se nije setio da zakilji kroz mrak ka Sotonpestovoj vojsci. Kada je konano primorao sebe da pogleda, video je da je vojska oivela. Izila je iz nelagodnog mirovanja i poela da se komea, kostreei se u mraku kao oivljena pohlepa. "Pripremi ratovniju", rekao je, savlaujui nehotino podrhtavanje otrog glasa. "Besomuk je dobio svoj znak. Napae." Vrhovnik Kvan se s naporom pribrao i napustio balkon, izvikujui naredbe u hodu. Mhoram je prigrlio ezlo na grudi i duboko, teko uzdahnuo. Isprva mu je vazduh podrhtavao u pluima i nije mogao da zbrie grimasu sa lica. Tek postepeno je izgladio miie i prebacio napetost na druga mesta. Misli su mu se okupljale oko odbrane Konaka. Pozivajui srdonike i ostale poglavare da mu se pridrue, poao je na kulu da prati ta samadhi Besomuk ini. Odatle je, u drutvu dvojice uzdrmanih straara, mogao da prati Besomukove poteze. Sotonpest je putao svoj komad Kamena Zlozemlja da slobodno plamti - oreol tene vatre - i ta blistavo zelena svetlost jasno ga je ocrtavala dok se kretao kroz svoje odrede, izvikujui nareenja kretavim, tuinskim jezikom. Bez urbe je okupljao pragrdane oko sebe sve dok se njihove ponone prilike nisu prostrle pod njegovim svetlom kao jezero crne vode. Onda ih je rasporedio u dva ogromna klina, po jedan sa svake strane, sa vrhovima njemu kraj ramena, okrenute ka Veselkamenu. U jezivoj svetlosti Kamena metri znanstva 97

izgledali su kao zla, zbijena mo, spremna i kobna. Talasi ostalih spodoba okupljali su se sa obe strane iza njih kada su poeli da prilaze Konaku. Pratei Besomukovu vatru, kretali su se otvoreno sa jugoistoka ka zabravljenoj i utvrenoj kapiji kule straare. Vrhovni poglavar Mhoram jo je vre stegao ezlo i pokuao da se pripremi za ono to e se desiti... ma ta to bilo. Iza lea je osetio dolazak poglavara Amatin i srdonika Borilara, a uskoro su stigli i Torm i Kvan. Ne skidajui pogled sa Sotonpestovog pribliavanja, vrhovnik je podneo izvetaj. "Odredio sam dve eovojne za kulu. Vie ne bi imalo svrhe - smetali bi jedni drugima. Polovina su strelci. Dobri su ratnici", nepotrebno je dodao, kao da uverava samog sebe, "i svi njihovi vojevnici i stoernici su veterani iz rata protiv Ljudosee. Strelci imaju lor-liaril strele. Poee na tvoj znak." Mhoram je klimnuo glavom. "Reci polovini strelaca da udare kada Sotonpest stigne na domet strela. Ostali neka ekaju moj znak." Vrhovnik se okrenuo da prenese nareenje, ali Mhoram ga je naglo epao za ruku. Vrhovnog poglavara obuzela je jeza dok je govorio. "Postavi vie strelaca na grudobrane iznad zlatanovog dvorita. Ako nekim stranmim zlom Sotonpest probije kapiju, braniocima kule bie potrebna pomo. I... postavi ratnike spremne da preseku visee prelaze iz Konaka." "Da, Vrhovni poglavaru." Kvan je bio ratnik i razumeo je neophodnost tih naredbi. Uzvratio je Mhoramu vrstim stiskom, nalik na oprotaj, i napustio vrh kule. "Da probije kapiju?" Borilar je zinuo kao da ga udi i sama pomisao. "Kako je to mogue?" "Nije mogue", hladno je uzvratio Torm. "Ipak moramo biti spremni." Mhoram je poloio ezlo na kamen kao zastavu i zagledao se u pribliavanje samadhi eola. Niko nije govorio dok je vojska marirala napred. Ve je bila na manje od sto jardi od kapije. Osim mrtvog tutnja bezbroj nogu po smrznutoj zemlji, kretala se u tiini, kao da se unja ka Konaku... ili kao da se, uprkos divljoj gladi, mnoga stvorenja plae onoga to Sotonpest smera da uini. Mhoram je osetio da je preostalo jo samo nekoliko trenutaka. Upitao je Amatin je li videla Trevora i Loeriju. "Ne." Odgovorila je upljim apatom, kao da priznaje odustanak. Trenutak kasnije roj strela slio se sa nekog od gornjih nivoa kule. Bile su nevidljive u tami i Sotonpest niim nije pokazao da zna da su odapete. Ali zraenje Kamena Zlozemlja pretvorilo ih je u plamen i oborilo pre nego to su stigle na trideset stopa od njega. Jo jedan roj, pa jo jedan, nisu imali nikakvog dejstva osim to su osvetlili prve redove Sotonpestove vojske, otkrivajui u jezivoj zelenoj i narandastoj svetlosti smrtonosni izgled njenih voa. Onda se samadhi zaustavio. Sa obe njegove strane, pragrdani su drhtali. Izdao je nareenja kretavim glasom. Klinovi su se zbili. Reei, jamnici i druge spodobe postavili su se u formacije, spremni za juri. Bez urbe i bez oklevanja, din-Besomuk stegao je pesnicu, tako da se iz komada Kamena izvila raznobojna para i podigla navie. Mhoram je oseao rast moi Kamena kako mu zrai pravo u lice u oholim talasima. Iznenada se munja sile izvila iz Kamena i udarila o zemlju tano pred jednim metrom znanstva. Munja se nastavila sve dok stena i zemlja nisu planuli zelenim plamenom, pucketajui kao drvo u vatri. Onda je samadhi pomerio munju, preveo je preko tla ka drugom metru znanstva irokim, sporim lukom. Njegova mo ostavljala je za sobom brazdu koja je gorela i dimila se, buktala i jeala u zemljanoj agoniji. Kada je luk zatvoren, opkolio je Sotonpesta sa obe strane - pokulrugom smaragdnog ugljevlja koje je stajalo pred njim kao oklop naslonjen na dva klina pragrdana. Priseajui se komeanja strepnje kojim je Ljudosea napao ratovniju kod Doriendor Korieva, Mhoram je preao preko kule i viknuo ka Konaku. "Napustite grudobran! Svi osim ratnika moraju u zaklon! Ne izlaite se makar vas samo nebo napalo!" Onda se vratio do poglavara Amatin. Ispod njega, dvoje ogromnih metara znanstva podigli su svoje motke i zabili ih u krajeve luka. Istog asa du brazde je poela da pulsira demonijska kiselina. Zeleni plamen postao je crn; pretvorio se u mehure koji su podrhtavali, prskali i izletali iz luka kao da je Sotonpest probio u zemlji venu Zemne krvi. Kada se vrhovnik Kvan vratio na kulu, Mhoram je ve znao da samadhi ne priziva strepnju. Besomukovo ponaanje ni po emu mu nije bilo poznato. I bio je sporiji nego to je Mhoram oekivao. Kada 98

su se pragrdani povezali sa lukom, Sotonpest je poeo da koristi Kamen. Iz njegovog uarenog srca izvukao je vatru koja je pokuljala na tlo i ulila se u brazdu luka. Ta sila se spojila sa crnom tenou pragrdana u smeu jezive moi. Uskoro su crnozeleni zmijski jezici svetla palacali u vazduhu itavom duinom brazde, dajui posmatraima utisak nasilja, kao da su napadnuti kameni temelji podbreja... kao da se Opaki drznuo da omalovai ak i neophodne kosti Zemlje. No, mo nije inila nita osim to je rasla. Jezici svetla skakali su sve vie, spajali se, postajali polako ali sigurno sve blistaviji i straniji. Njihova nasilnost rasla je sve dok Mhoram nije osetio da ivci u njegovoj koi i oima to vie ne mogu da podnesu... i nastavili da se poveavaju. Kada je svitanje poelo da nainje no iza Sotonpestovih lea, pojedinani jezici su se stopili u tri neprekidna pojasa koja su se bez zvuka kotrljala ka najdubljoj tami oblaka. Vrhovnom poglavaru grlo je bilo potpuno suvo; morao je da nekoliko puta proguta pljuvaku pre nego to je uspeo da progovori. "Srdonie Torme...", jo su mu rei zapinjale, "...napae kapiju. Ova mo e napasti kapiju. Poalji sve obluare koji su voljni da pomognu kamenu." Torm se trgao pri zvuku sopstvenog imena, a onda urno otiao kao da jedva eka da se skloni od zlokobnog plamsanja luka. Poglavar Amatin zabila je tanke prste u Mhoramovu miicu. Kvan je prekrstio ruke na grudima i borio se da ne pone da vie. Borilar je grozniavo prelazio rukama preko lica kao da pokuava da izbrie oseanje zla. ezlo mu je beskorisno lealo pred nogama. Vrhovni poglavar se molio za sve njih i borio se sa sopstvenim uasom. A onda je Besomuk naglo zavitlao Kamenom i uz urlik ulio jo snage u luk. Tri ogromne munje stopile su se i postale jedna. Zemlja se zatresla od grmljavine u odgovor na taj jedan ogromni blesak. Munja je smesta nestala, iako samadhi i pragrdani nisu povukli svoje moi iz luka. Grmljavina se nastavila; zemlju su protresali drhtaji. Kula je zaas zadrhtala kao da e joj se temelji otvoriti i progutati je. Grdno i muno, tlo podbreja poelo je da se pomera. Uvijalo se, trzalo, pucalo; kroz pukotine su se pomaljali komadi kamena. Na svoj uas, Mhoram je ugledao oblike ljudi, dinova i konja kako se promaljaju iz zemlje. Bili su grubi, nezgrapni, bezumni; bili su uoblieni kamen, drevni fosilizirani ostaci sahranjenih tela. Mhoramu je u uima odjeknulo seanje na Asurakin povik iz Veseldrva: Ponovio je davnu smrt! Stotine, a zatim hiljade kamenih oblika izvlailo se iz tla. Kroz ogromnu grmljavinu pucanja zemlje oslobaali su se iz grobova starih hiljadama godina i slepo se teturali ka kapijama Veselkamena. "Branite kulu!" povikao je Mhoram Kvanu. "Ali ne traite ivote! Amatin! Bori se ovde! Bei ako kula padne. Ja idem do kapije." Kada se okrenuo od ograde, sudario se sa srdonikom Tormom. Torm ga je uhvatio i zaustavio. Ipak, uprkos urbi Vrhovnog poglavara, proao je dug trenutak dok Torm nije uspeo da progovori. Konano je uspeo. "Tunel je branjen." "Ko?" obrecnuo se Mhoram. "Poglavar Trevor je naredio da svi ostali odu. On i obluar Trel dre kapiju." "Melenkurione!" dahnuo je Mhoram. "Melenkurione abatha!" Ponovo se vratio na ogradu. Dole su mrtva, bezglasna tela gotovo stigla do podnoja kule. Strele su letele na njih iz stotina lukova, ali vrhovi su se beskorisno odbijali od zemljanih oblika i bez uinka zapaljeni padali na zemlju. Oklevao je, mrmljajui za sebe u potpunoj zbunjenosti. Krenje Zakona smrti imalo je posledice vee od svega to je mogao da zamisli. Hiljade kvrgavih oblika ve se okupilo i mariralo, a svakog trenutka su se iz zemlje pomaljale hiljade novih, baenih u pokret kao izgubljene due i podlonih zapovestima moi eola Sotonpesta. No, onda je prva prilika poloila ruke na kapiju i Vrhovni poglavar Mhoram je skoio napred. Vitlajui ezlom, poslao je munju niz bok kule i pogodio mrtvaca na mestu. Na dodir poglavarske vatre, raspao se kao krenjak i pao u prainu. Poglavari Mhoram i Amatin su se smesta dali na posao svim silama. ezla su im zvonila i prila, sipajui plavu silu kao udarce ekia na oblike u pokretu pod sobom. Svaki udar pretvarao je mrtvace u pesak. Ali svakog koji padne zamenjivala je dvadesetina novih. Preko itavog podruja izmeu straarske kule i Sotonpestovog luka tlo se podizalo i propinjalo, bacajui u pokret nove oblike, kao bia izvuena iz 99

najdubljeg mulja beivotnog mora. Prvo po jedan, pa po deset, dvadeset, pedeset, stizali su do kapije i zbijali se uz nju. Mhoram je kroz kamen oseao kako raste pritisak na kapiju. Mogao je da oseti Trevorovu vatru i Trelovu monu podzemnu pesmu kako podupiru preklopljenu kapiju dok stotine, hiljade slepih, nemih oblika pritiska s druge strane, kotrlja se napred u beivotnoj nasilnosti kao lavina koja na neki nemogui nain iskae iz zemlje. Mogao je da oseti jeanje uzvaanja pritiska kao da se kosti kule drobe jedne o druge. A mrtvi su i dalje nailazili, epajui iz zemlje sve dok ih nisu izgledali brojni kao Besomukova vojska i nepobedivi kao kataklizma. Mhoram i Amatin su ih razbili na stotine... bez uinka. Torm je iza Vrhovnog poglavara bio na kolenima, opipavajui dlanovima bol kule i otvoreno jecajui. "Veselkamene! Oh, Veselkamene, avaj! Oh, Veselkamene, Veselkamene!" Mhoram se otrgao od bitke, uhvatio Torma za tuniku i povukao ga na noge. Proderao mu se pravo u lice. "Obluaru! Seti se ko si! Ti si srdonik Poglavarevog konaka!" "Nisam ja nita!" plakao je Torm. "Ah! Zemlja...!" "Ti si srdonik i obluar! Sluaj me... ja, Vrhovni poglavar Mhoram, nareujem ti. Posmatraj ovaj napad... naui da ga poznaje. Unutranja kapija ne sme pasti. Rhadhamaerli moraju ouvati unutranje kapije Veselkamena!" Osetio je promenu u napadu. Sotonpestov Kamen sada je bacao munje na kapiju. Amatin je pokuavala da se odupre, ali Besomuk je odgurnuo u stranu njene napore kao da nisu nita. Ipak, Mhoram je ostao sa Tormom, usmeravajui snagu u srdonika sve dok ovaj nije ponovo uspostavio kontrolu nad rukama i oima. "Ko e aliti kamen ako ne ja?" jeao je Torm. Mhoram je savladao elju da se izvie. "Ako ne preivimo, nee biti nikoga da oali ni vee tete." Sledeeg trenutka zaboravio je i Torma i sve ostalo osim nemih krikova koji su se prolamali kroz njega iz osnove kule. Kroz Trelov kretavi bes i jarost Trevorove vatre kapija je vritala u agoniji. Kamen se zatresao od ruilakog potresa. Ljudi na vrhu kule popadali su po podu. Negde izmeu neba i zemlje prolamala se stravina grmljavina, kao da je sam svod postojanja prelomljen nadvoje. Kapija se uvila ka unutra i pukla. Bujica mrtvog kamena ulila se u tunel pod kulom. "Branite kulu!" doviknuo je Mhoram Kvanu i Amatin. Potresi su se smirivali, pa je uspeo da se nesigurno uspravi. Vukui Torma za sobom, nastavio je da vie. "Hajde! Prikupi obluare! Unutranja kapija ne sme pasti!" Iako je kula jo podrhtavala, poao je niz stepenice. No, pre nego to je uspeo da sie, zauo je amor glasova, ljudskih krikova. Patnja nalik na bes protutnjala mu je preko uzburkane navale oseanja. "Kvane!" povikao je, iako ga je stari vrhovnik ve gotovo sustigao. "Ratnici napadaju!" Kvan je gorko klimnuo glavom kada je stao kraj Mhorama. "Zaustavi ih! Ne mogu se boriti sa ovim mrtvacima. Tu maevi ne koriste." Praen Tormom i Kvanom, Vrhovni poglavar je pourio niz stepenice, ostavljajui Amatin da odailje vatru sa ivice grudobrana. Kvan je siao pravo niz kulu, ali Mhoram je poveo Torma preko dvorita izmeu kule i Konaka, po najviem viseem prelazu. Odatle je video da su Trel i pogavar Trevor ve potisnuti iz tunela. Borili su se za ivot protiv sporog, slepog napredovanja mrtvih. Trevor je koristio silu kakvu Mhoram nikad ranije nije kod njega video, obarajui najblie napadae, brzo ih razbijajui, jednog za drugim, u pesak. A Trel je obema rukama drao veliki komad kapije. Koristio ga je kao mougu sa takvom divljom snagom da su ak i oblici pomalo nalik na konje i dinove padali pod njegovim udarcima. Ali dvojica ljudi nisu imali izgleda. Maevi, koplja i strele nisu delovali na oblija u pokretu; dvadesetine ratnika koji su skoili u tunel i dvorite bili su prosto zdrobljeni pod nogama; bilo je strano sluati njihove krike. Pred Mhoramovim oima mrtvi su potisnuli Trela i Trevora kraj starog drveta zlatanike ka zatvorenoj unutranjoj kapiji. Mhoram je povikao na ratnike na grudobranima ispod, nareujui im da ostanu van dvorita. Onda je pretrao do Konaka i jurnuo stepenitem ka niim nivoima. Zajedno sa Tormom stigao je do prvog podupiraa nad unutranjom kapijom taman na vreme da vidi kako se jamnici izlivaju iz tunela, provlae se izmeu mrtvih i napadaju bona vrata koja su bila jedini ulaz u kulu. Neki su odmah pali sa strelama u vratu ili trbuhu, a ostale je poseklo ono malo ratnika to je ostalo u dvoritu. Ali njihove debele, teke jakne titile su ih od veine kopalja i maeva. Ogromnom snagom i 100

poznavanjem kamenabacili su se na vrata. Ubrzo su iz tunela poela da izviru grozna bia. Vrhovni poglavar je video da sami ratnici ne mogu zadrati samadhijeve spodobe van kule. Za trenutak je silom odgurnuo iz misli Trevora i Trela, jamnike, ratnike, oivljenu mrtvu zemlju i suoio se sa odlukom koju je morao da donese. Ako Veselkamen treba da prui iole ozbiljan otpor, mora imati ouvanu ili kulu ili unutranju kapiju. Bez kapije, kula e i dalje spreavati Sotonpestu pristup dovoljno da odri Konak u ivotu; bez kule, kapija e jo moi da izoluje Sotonpesta napolju. Bez jedne od njih, Veselkamen e biti osvojen. Ali Mhoram nije mogao da se bori za obe, nije mogao da bude na dva mesta odjednom. Morao je da odabere gde da okupi odbranu Konaka. Odabrao je kapiju. Smesta je poslao Torma da prikupi obluare. Onda se usmerio na bitku u dvoritu. Zanemario je jamnike i zagledao se u rasklimatane mrtvace koji su gazili stablo zlatana i potiskivali Trela i Trevora ka zidovima. Dovikujui ratnicima oko sebe da spreme prijanjak, zavitlao je svoju poglavarsku vatru dole na oblija bez lica, drobei ih u pesak. On i Trevor zajedno su raistili prostor u kojem su zarobljeni ljudi mogli da nau spas. Straari su gotovo istog asa doneli dva ueta od prijanjka, uvrstili ih i bacili do Trevora i Trela. No, u toj kratkoj pauzi novi talas jamnika ujahao je u dvorite na ramenima mrtvaca i pridruio se napadu na vrata. Uz muan zvuk nalik lomljenju kostiju, istrgli su vrata sa arki, bacili u stranu kamene talpe i urliui jurnuli u kulu. Istog asa su ih presreli pouzdani ratnici vrstih ruku, ali brzina i snaga jamnika poneli su ih ka unutra. Kada je video slomljena vrata, Trel je besno kriknuo i pokuao da napadne jamnike. Gurnuo je u stranu ue od prijanjka i bacio se meu mrtvace kao da veruje da e se probiti izmeu njih i stii u pomo braniocima kule. Za trenutak je, svojom granitnom mougom i znanstvom rhadhamaerla, uspeo da probije prolaz i pree nekoliko koraka preko dvorita. Ali tada se ak i mouga slomila. Potonuo je pod ogromnom masom mrtvaca. Trevor je skoio za njim. Uz pomo Mhoramove vatre poglavar je stigao do Trela. Jedan mrtvac ga je teko tresnuo po nozi, ali zanemario je bol, uhvatio Trela za ramena i odvukao ga nazad. im je uspeo da ustane na noge, Trel je odgurnuo Trevora i pesnicama napao bezumne prilike. Trevor je zgrabio jedno ue prijanjka i obmotao ga nekoliko puta preko grudi. Onda se sa lea bacio na Trela. Provukao je ruke ispod Trelovih, uhvatio ezlo kao polugu preko obluarevih grudi i doviknuo ratnicima da ga podignu. Istog asa deset ratnika uhvatilo je ue i slono povuklo. Mhoram je titio obojicu dok su ih vukli uz zid i preko grudobrana na sigurno. Mrtvaci su grozno lupali na unutranju kapiju. Kroz krike bitke iz kule i nemi pritisak koji je brzo rastao na kapiji Vrhovni poglavar Mhoram se zagledao u Trela i Trevora. Obluar se iskobeljao iz Trevorovog stiska i ruku ratnika, naglo se ispravio i suoio sa Mhoramom kao da namerava da mu skoi za grlo. Lice mu je plamtelo od napora i besa. "Nedirnuta!" uasno je kretao. "Kula je izgubljena... nedirnuta da je eol slobodno koristi! To smera Veselkamenu? Onda bolje da ga sami unitimo!" Maui monim rukama da odbije svaki dodir, divlje se okrenuo i nestao u Konaku. Mhoramu su oi pretei plamtele, ali ugrizao se za usnu i uzdrao da ne pouri za obluarom. Trel se uasno iscrpeo i nije uspeo. Nije ga mogao kriviti to mrzi svoju nesposobnost; treba ga ostaviti na miru. Ali glas mu je zvuao kao da je zauvek izgubio mir. Razdiran iznutra, Mhoram je poslao dvojicu ratnika da nadgledaju Trela, a onda se okrenuo Trevoru. Poglavar je dahui stajao naslonjen na zadnji zid. Krv mu je tekla iz povreenog lanka; lice mu je bilo zamazano prljavtinom bitke i drhtao je kao da mu grudi pucaju od napora disanja. Ipak, kao da nije bio svestan bola, kao da uopte nije bio svestan sebe. Oi su mu blistale od stravinih prizora. "Osetio sam", dahnuo je kad je susreo Mhoramov pogled. "Znam ta je to." Mhoram je povikao traei iscelitelja, ali Trevor je jednim pokretom odbacio i samu pomisao da mu je potrebna pomo. Gledao je Vrhovnog poglavara kao da je ushien i ponavljao... "Osetio sam, Mhorame." Mhoram je kontrolisao svoju zabrinutost. "Osetio?" "Mo poglavara Kletnika. Mo koja omoguava sve ovo." "Kamen...", poeo je Mhoram.

101

"Kamen nije dovoljan. Ovo vreme... brzina kojom je postao ovako moan posle poraza kod Garotinog estara... snaga njegove vojske, iako je tako daleko od njegove komande... ovi mrtvi oblici, izvueni iz same zemlje tako neizmernom moi...! Kamen nije dovoljan. Osetio sam. ak ni poglavar Kletnik, Opaki, ne moe postati toliko nepobediv za sedam kratkih godina." "Pa kako onda?" dahnuo je Vrhovni poglavar. "Ovo vreme... ova zima. Ona podrava i vodi vojsku... oslobaa Sotonpesta... oslobaa i samog Opakog za druge poslove... za poslove oko Kamena. Poslove oko ovih mrtvih. Mhorame, da li se sea Drula Stenotoca i njegove moi nad vremenom... i nad mesecom?" Mhoram je klimnuo glavom. U njemu su rasli uenje i uas. "Osetio sam. Poglavar Kletnik ima ezlo zakona." Mhoramu se sa usana oteo krik, uprkos istovremenom ubeenju da je Trevor u pravu. "Kako je to mogue? ezlo je palo zajedno sa Vrhovnim poglavarom Elenom, tamo pod Melenkurion Nebozorom." "Ne znam. Moda je isto bie koje je ubilo Elenu donelo ezlo do Kletnikovog Tabora... moda sam mrtvi Kevin koristi ezlo u korist Kletnika, tako da Opaki ne mora lino da upotrebi mo koja ne odgovara njegovoj kontroli. Ali osetio sam ezlo, Mhorame... ezlo zakona, van svake sumnje." Mhoram je klimnuo glavom, trudei se da zadri u sebi zaprepaenje i strah koji kao da su bezgranino odjekivali u njemu. ezlo! U njemu je besnela bitka; nije imao ni vremena ni snage za ita drugo osim najhitnijih poslova. Poglavar Kletnik ima ezlo! Ako pone da misli o tako neem, moe ga zahvatiti panika. Oi su mu blesnule kada je stegao Trevorovo rame u gestu pohvale i prijateljstva, a onda se ponovo okrenuo ka dvoritu. Za trenutak se ulima probijao kroz galamu i zveku oruja, trudei se da obuhvati poloaj Veselkamena. Mogao je da oseti poglavarku Amatin na vrhu kule kako jo vitla vatru na mrtvace. Slabila je... dugotrajni napor odavno je prevaziao granice njene izdrljivosti... ali njena mona vatra i dalje je plamtela nanie; borila se kao da e do braniti kulu do poslednjeg daha. I taj trud je imao uinka. Iako nije mogla da zaustavi ni deseti deo klimatavih prilika, dosad ih je razbila toliko da su prilazi tunelu bili prekriveni rasutim peskom. Tako je manje mrtvaca moglo da se istovremeno probija napred; njen trud i suenje tunela usporavali su im napredovanje, usporavali su poveanje pritiska na unutranju kapiju. Ali iako se trudila, bitka je poela da se prenosi uz toranj, ka njoj. Nekoliko jamnika upravo je pokuavalo da proe kroz vrata. Sopstveni mrtvaci su im zapreili hodnike; dok su se borili za prolaz, bili su izloeni strelcima iz Konaka. Ali neprijatelj se nekako probio u kulu; Mhoram je uo buku borbe kako napreduje navie kroz prepletene prolaze u kuli. Uz veliki napor zanemario je sve ostalo oko sebe i usmerio se na kulu. Tada je kroz promukle naredbe, zveket oruja, uasne krike gladi i bola, trupkanje uurbanih koraka, osetio Sotonpestov napad na spoljanji zid kule. Besomuk je bacao divlje zrake moi Zlozemlja na izloene osmatranice i prozore; povremeno ak i na samu poglavarku Amatin; a pod zaklonom tih zraka njegove spodobe nabacivale su lestve na spoljanji zid i navirale kroz otvore. U kamenu pod nogama Vrhovni poglavar Mhoram mogao je da oseti kako unutranja kapija stenje. Brzo se okrenuo ka jednom od ratnika, napetoj Kamendolki. "Idi u kulu. Nai vrhovnika Kvana. Reci da mu nareujem da se povue iz kule. Reci da mora sa sobom povesti i poglavara Amatin. Poi." Salutirala je i otrala. Trenutak kasnije video ju je kako pretrava dvorite preko jednog od viseih mostova. Do tog trenutka ve se vratio bici. Zajedno sa poglavarom Trevorom koji je istrajno radio rame uz rame sa njim obnovio je napad na zemljani pritisak koji je rastao pred unutranjom kapijom Veselkamena. Dok je obluarska mo podrke vibrirala u kamenu pod njim, prikupio je svu naraslu surovost i bacio je da drobi mrtvace. Sada je jasno znao ta eli da postigne; hteo je da pokrije kamene ploe dvorita sa toliko peska da slepi, nespretni oblici nemaju vie vrst oslonac od koji bi se otiskivali. Trevorova pomo poveavala mu je uspenost, pa je drobio desetine i dvadesetine mrtvaca dok mu je ezlo brujalo u rukama, a vazduh oko njega se toliko zasitio plavom silom da je izgledao kao da zrai poglavarsku vatru. Pa ipak, dok se trudio i bacao vatru kao kosu kroz Sotonpestov grozni zasad, deo panje mu je bio usmeren preko viseih mostova. Traio je Kvana i Amatin. Neto kasnije pao je prvi most. Proreeni ostatak eovoda pojurio je po njemu iz kule, gonjen pobesnelim jamnicima. Strelci su poslali jamnike glavake u dvorite, a im su ratnici bili na sigurnom konopci mosta su preseeni. Drvena struktura se buno obruila nanie i razbila o zid kule. 102

Iz kule je odjekivala vreva bitke. Iznenada se na jednom od gornjih mostova pojavio vrhovnik Kvan. Glasno viui da bi ga uli, naredio je da se preseku svi visei mostovi osim dva najvia. Mhoram je povikao vrhovniku: "Amatin!" Kvan je klimnuo glavom i trkom se vratio u kulu. Sledea dva mosta brzo su pala, ali straari kod treeg su oklevali. Trenutak kasnije, na prelaz se isteturalo nekoliko povreenih ratnika. Pridravajui jedan drugog, nosei obogaljene, muno su napredovali ka konaku. A onda je iz kule jurnulo dvadesetak pobesnelih kamenroenih bia. Neosetljivi na strele i maeve, pobacali su ranjenike sa mosta i pojurili napred. Straari su istog trenutka odluno presekli uad. Svakog neprijatelja koji se promolio na vratima gde su se nalazili mostovi doekivali su i ubijali ili potiskivali rojevi strela. Vii mostovi padali su brzo jedan za drugim. Samo dva su ekala preivele iz kule. Sada je poglavar Trevor grevito dahtao kraj Vrhovnog poglavara, a i Mhoram je oseao da je oslabio. Ali nije imao vremena za odmor. Tormovi obluari nee moi sami da odre kapiju. Ipak, u odluujuim trenucima njegov plamen je izgubio estinu. Strah za Kvana i Amatin naruio mu je usredsreenost. Najradije bi poao po njih. Ratnici su neprekidno beali preko poslednja dva mosta, a on je posmatrao njihovo bekstvo stegnutog grla, eljan da im vidi i voe. Jo jedna dvadesetina bila je gotova. Potpuno je prestao da se bori kada se na izlazu na poslednji most pojavio samo Kvan. Kvan je povikao neto prema Konaku, ali Mhoram nije uspeo da razabere rei. Posmatrao je, zadranog daha, kako etiri ratnika jure prema vrhovniku. Onda se iza Kvana pojavila prilika u plavom ogrtau - Amatin. Ali nijedno od njih nije ni pokualo da pobegne. Kada su ratnici stigli do njih, oboje su ponovo nestali u kuli. Guei se od bespomonosti, Mhoram je piljio u prazan izlaz kao da samom snagom elje moe dovesti par napolje. Mogao je da uje Besomukove horde kako neprekidno nadiru navie. Trenutak kasnije ponovo se pojavilo etvoro ratnika. Izmeu sebe su nosili srdonika Borilara. Klatio im se na rukama kao da je mrtav. Kvan i Amatin ili su za etvorkom. Kada su svi dosegli Konak, pao je i poslednji most. U optoj galami bitke izgledalo je da se beumno sruio. Mhoramu se pogled za trenutak zamaglio. Ustanovio je da se svom teinom naslonio na Trevora; dok se borio za dah, nije mogao da stoji sam. No, poglavar ga je pridrao. Kada se nesvestica povukla, pogledao je Trevora u oi i bledo se nasmeio. Bez rei su se ponovo vratili odbrani kapije. Kula je bila izgubljena, ali bitka je jo trajala. Poto ih Amatinina vatra vie nije zadravala, mrtvaci su polako uspeli da probiju stazu kroz pesak. Silina napada opet je poela da raste. Oseanje zla koje se irilo od njih kroz podrhtavanje kamena sada se poveavalo. Vrhovni poglavar oseao je kako oko njega raste bol Veselkamena, sve dok nije izgledalo da dopire odasvud. Da nije bio neposredno suoen sa mrtvacima, pomislio bi da je Konak napadnut i sa drugih strana. No, postojea potreba zauzela mu je celokupnu panju. Jedina nada za Veselkamen bila je da se kapija zatrpa peskom pre nego to popusti. Osetio je da mu se sa lea pribliava Torm, ali nije se okrenuo sve dok se srdoniku nisu pridruili Kvan i poglavar Amatin. Onda je opustio mo i pogledao sve troje. Amatin je bila na granici izdrljivosti. Oi su joj izgledale neprirodno tamne na avetinjski bledom licu; kosa joj se lepila za lice u oznojenim pramenovima. Kada je progovorila, glas joj je drhtao. "Primio je udarac namenjen meni. Borilar... on... nisam na vreme videla samadhijev cilj." Mhoramu je bio potreban trenutak da sakupi dovoljno snage kako bi tiho upitao. "Je li mrtav?" "Ne. Iscelitelji... ivee. On je zubljonoa... nije bespomoan." Naslonila se na zid i skljokala se niz kamen kao da su joj tetive popucale. "Zaboravio sam da je on sa vama", promrmljao je Mhoram. "Stidim se." "Ti se stidi!" Kvanov grubo kretavi glas privukao je Mhoramovu panju. Vrhovnikovo lice i ruke bili su zamazani krvlju, ali izgledao je nepovreen. Nije mogao da susretne Mhoramov pogled. "Kula... izgubljena!" Glas mu je bio pun gorine. "Ja treba da se stidim. Nikakav vrhovnik ne bi dopustio... vrhovnik Hail Troj bi naao nain da je sauva." "Onda nai nain i pomozi nam", zastenjao je Torm. "Ova kapija nee izdrati."

103

Duboko oajanje u njegovom glasu privuklo je ka njemu poglede svih prisutnih. Suze su mu lile niz lice kao da nikada nee stati, a ake su mu se odsutno grile traei neto nepostojee u vazduhu, neto to se nee slomiti. Kapija pod njim jeala je kao da svedoi o dubini njegovog oaja. "Ne moemo", nastavio je. "Ne moemo. Kolika sila! Neka mi kamenovi oproste. Nisam... nismo dorasli tolikom naporu." Kvan se otro okrenuo i udaljio se, viui da se donesu trupci i da dou zubljonoe da podupru kapiju. Ali Torm izgleda nije uo vrhovnika. Dok je aputao, upirao je vlane oi u Mhorama. "Spreeni smo. Neto zlo nam prikrauje snagu. Ne razumemo... Vrhovni poglavaru, ima li ovde jo nekog zla? Nekog drugog zla osim tekog i mrtvog nasilja? Kao da ujem... kao da mi svekoliko ogromno stenje Veselkamena govori o zlu." Vrhovni poglavar Mhoram okrenuo je ula i upustio se u rezonancu sa utrobnim kamenjem Konaka kao da se stapa sa kamenom. Osetio je svu teinu samadhijeve sakupljene smrti kao da je nalegla pravo na njega; osetio je kapiju sopstvene due kako jei, odjekuje, pucketa. Za trenutak, kao iskra proroanstva, postao je Konak, preuzeo na sebe njegov ivot i njegov bol, iskusio uasnu mo koja je pretila da ga raspori... i jo neto, neto udaljeno, skriveno, strano. Kada je zauo urne korake kako mu se pribliavaju iz glavnog hodnika, znao je da je Torm naslutio istinu. Jedan od dvojice ljudi poslatih da uvaju Trela jurio je ka njemu i jedva se zaustavio. Lice mu je bilo belo od uasa, a od cvokotanja zuba jedva je uspevao da govori. "Vrhovni poglavaru, doi! On...! Konak! Oh, pomozi mu!" Amatin je rukama zaklonila glavu kao da vie ne moe da podnese. Ali Vrhovni poglavar je ostao pribran. "ujem te. Seti se ko si. Govori jasno." ovek je sa mukom nekoliko puta progutao knedlu. "Trel... poslao si... on rtvuje sebe. Unitie Zabran." Tormu se oteo promukli krik, a Amatin je zajeala. "Melenkurione!" Mhoram je zurio u ratnika kao da ne veruje sopstvenim uima. Ali verovao je; oseao je istinu u njima. Zgrozilo ga je strano saznanje da mu je i ovo znanje stiglo prekasno. Ponovo je pogreno predvideo, ponovo je propustio da pomogne Konaku. Rastrzan suprotstavjenim hitnjama, obratio se poglavaru Trevoru. "Gde je Loerija?" Prvi put od izbavljenja Trevorov zanos je poeo da kopni. Stajao je usred sopstvene krvi kao da ta povreda nije mogla da mu naudi, ali pominjanje eninog imena nanelo mu je bol kao da je stvorilo naprslinu u novosteenoj hrabrosti. "Ona", poeo je, pa zastao da proguta knedlu. "Napustila je Konak. Prole noi... povela je decu u brda... da nae skrovite. Tako da devojice budu bezbedne." "Sedmice mu!" zareao je Mhoram, besnei pre na svoje pogreke nego na Trevora. "Potrebna nam je!" Situacija u Veselkamenu bila je oajna, a ni Trevor ni Amatin nisu bili u stanju da nastave sa borbom. Mhoramu se za trenutak inilo da ne moe da razrei situaciju, da ne moe da donese odluku o Konaku. Ali on je bio Mhoram, sin Variolov, Vrhovni poglavar po izboru Vea. Ranije je rekao ratniku: Seti se ko si. Rekao je to i Tormu. Bio je Vrhovni poglavar Mhoram, nesposoban za predaju. Udario je ezlom po kamenu, tako da je gvozdeni vrh zazveao, i dao se na posao. "Poglavaru Trevore, moe li da dri kapiju?" Trevor ga je pogledao u oi. "Ne strahuj, Vrhovni poglavaru. Ako moe da se odri, ja u je odrati." "Dobro." Vrhovni poglavar je okrenuo lea dvoritu. "Poglavaru Amatin, srdonie Torme, hoete li mi pomoi?" Umesto odgovora, Torm je prihvatio Amatininu ispruenu ruku i pomogao joj da ustane. Mhoram je uhvatio prepadnutog ratnika za ruku i pourio u Konak. Dok je koraao niz hodnike ka Zabranu, zatraio je od ratnika da mu ispria ta se dogodilo. "On... to..." ovek je bezuspeno mucao. Ali onda kao da je iz Mhoramovog stiska izvukao snagu. "To me je nadmailo, Vrhovni poglavaru." "ta se desilo?" odluno je ponovio Mhoram. "Poli smo za njim kao to si naredio. Kad je shvatio da ga neemo ostaviti na miru, poeo je da nas psuje. Mi smo bili reeni da te posluamo, pa se konano okrenuo od nas, izgledao je slomljeno i odveo nas u Zabran. Tamo je priao velikoj posudi obluka i kleknuo pored nje. Dok smo ga gledali sa vrata, poeo ja da plae i da se moli, da preklinje. Vrhovni poglavaru, duboko u srcu siguran sam da je molio za mir. Ali nije ga naao. Kada je podigao glavu, videli smo... videli smo mu na licu gnuanje. On... obluak... iz oganj104

kamenova pokuljao je plamen. Vatra je sunula sa poda. Jurnuli smo ka njemu, ali plamen nas je spreio. Moj drug je izgoreo. Ja sam otrao po tebe." Od svake rei Mhoramu se ledilo srce, ali odgovorio je tako da umiri bol i kolebanje ispisane na ratnikovom licu. "On je prekrio Zavet mira. Izgubio je poverenje u sebe i pao u oajanje. Na njemu je senka Sivog Krvnika." Trenutak kasnije, ratnik je nesigurno upitao. "uo sam... pria se... da nije ovo delo Nevernika?" "Moda. I sam Nevernik je do izvesne mere delo poglavara Kletnika. Ali Trelovo oajanje delimino je i moje delo. I Trelovo sopstveno delo. Krvnikova ogromna snaga lei u tome to se slabosti nas smrtnika mogu okrenuti protiv nas samih." Govorio je to je mirnije mogao, ali pre nego to je stigao na sto jardi od Zabrana, poeo je da osea vrelinu plamena. Bio je siguran da je to izvor onog drugog zla koje je Torm iskusio. Vreli talasi obesveenja zraili su na sve strane iz odaje vea. Kada se pribliio visokim drvenim vratima, ustanovio je da se dime, gotovo zapaljena, a zidovi su svetlucali kao da je kamen blizu rastapanja. Teko je disao i trzao se od vreline ak i pre nego to je stigao do otvorenog prolaza i pogledao nanie u Zabran. Unutra je vladao pakao. Pod, stolovi, sedita... sve je besno buktalo, irei divlji plamen nalik na grmljavinu. Mhoramu je toplota oprila lice i kosu. Morao je da obrie suze pre nego to je uspeo da pogleda kroz poar do njegovog sredita. Tamo je Trel stajao u posudi obluka kao jezgro unitenja, plamtei i bacajui obema rukama ka tavanici ogromne vatrene lopte. itavo telo mu je plamtelo kao ovaploeno prokletstvo, belo usijanje uasa kojim je napadao kamen to ga je voleo, a nije mogao da ga spase. Njegova divlja snaga uzdrmala je Mhorama. Bio je suoen sa zaetkom Obreda Obesveenja. Trel je u sopstvenom oajanju pronaao tajnu koju je Mhoram tako oprezno uvao i sada je koristio tu tajnu protiv Veselkamena. Ako ga ne zaustave, kapija e biti samo prvi deo Konaka koji e popustiti, prva i poslednja karika u lancu unitenja koji e pretvoriti itavu zaravan u ljaku. Moraju ga zaustaviti. To je bilo najvanije. Ali Mhoram nije bio obluar, nije imao dovoljno znanstva kamena da bi se suprotstavio sili koja je omoguila ovu vatru. Okrenuo se Tormu. "Ti si rhadhamaerl!" povikao je kroz divljanje vatre. "Mora utiati ovaj oganj!" "Da ga utiam?" Torm je uasnuto piljio u plamen; imao je prepadnut izraz oveka koji prisustvuje unitavanju sopstvene najdrae ljubavi. "Da ga utiam?" Nije vikao; Mhoram je mogao da ga razume samo po pokretima usana. "Nemam snage da se merim sa ovim. Ja sam obluar rhadhamaerla, a ne ovaploena Zemna mo. On On e nas sve unititi." "Torme!" povikao je Vrhovni poglavar. "Ti si srdonik Poglavarevog konaka! Ti si jedini koji moe da pomogne!" "Kako?" bezglasno je upitao Torm. "Pratiu te! Dau ti moju snagu... poloiu svu svoju mo u tebe!" Srdonik je prepadnuto odvratio pogled od Zabrana i istom snagom volje upro ga u lice Vrhovnog poglavara. "Izgoreemo." "Izdraemo!" Torm je tokom dugog trenutka razmiljao o Mhoramovom zahtevu. Onda je zajeao. Nije mogao odbiti da se rtvuje za dobro kamena Konaka. "Ako si sa mnom", bezglasno je rekao kroz huk plamena. Mhoram se okrenuo ka Amatin. "Torm i ja idemo u Zabran. Ti nas mora uvati od vatre. Obavij nas svojom moi... zatiti nas." Rastrojeno je klimnula glavom i sklonila sa lica ovlaeni pramen kose. "Idite", tiho je rekla. "Sto se ve topi." Vrhovni poglavar je video da je ona u pravu. Pred njegovim oima sto se skljokao u magmu i potekao niz najnii nivo Konaka u baru kraj Trelovih nogu. Mhoram je prizvao svoju snagu i spustio dralje ezla Tormu na rame. Zajedno su se suoili sa Zabranom i saekali da Amatin isplete oko njih odbranu. To oseanje im je milelo po koi kao roj insekata, ali zadravalo je toplotu. Kada im je dala znak, poli su ka Zabranu kao da ulaze u pe. 105

Uprkos zatiti od Amatin, vrelina se zarila u njih kao pesnica unitenja. Tormova tunika poela je da se dimi. Mhoram je osetio da i njegov ogrta crni. Kosa, obrve, malje na rukama - sve je bilo spreno. Ali Vrhovni poglavar odgurnuo je iz misli vrelinu; usmerio se na ezlo i Torma. Mogao je da oseti kako srdonik peva, iako nije uo nita osim dubokog, pohlepnog urlikanja ognja. Podeavajui svoju silu u skladu sa Tormovom pesmom, pustio je da kroz nju teku sve njegove moi. Divlji plamen se postepeno povlaio dok su se kretali kroz njega, a komadi nesagorelog kamena pojavljivali su se kao oslonci pod Tormovim stopalima. Silazili su kao kroz pukotinu u paklu Trelovog besa. No, plamen se istog asa stapao za njima. Kako su se udaljavali od vrata, Amatinina zatita je slabila; udaljenost i plamen su joj smetali. Mhoram je oseao probade na mestima gde mu je ogrta goreo, a oi su ga toliko bolele da vie nita nije video. Tormova pesma sve je vie i vie liila na vrisak. Kada su stigli do nivoa na kome se nalazio obluak, gde je Lorikov kril jo stajao zariven u kamen, Mhoram je znao da e obojica izgoreti Trelu pred nogama ako ne odvoji svoju snagu od Torma i upotrebi je za zatitu. "Trele!" bezglasno je povikao. "Ti si obluar rhadhamaerla! Ne ini to!" Divljanje pakla za trenutak je popustilo. Trel ih je pogledao i kao da ih je video i prepoznao. "Trele!" Ali ve je pao predaleko u sopstveno unitenje. Upro je ukoeni, optuujui prst, a onda se pognuo u posudi i bacio na njih pune ake vatre. Istog asa kroz Mhorama je proteklo uzbuenje moi. Amatinina zatita se stabilizovala i uvrstila. Iako je snaga Trelovog napada odbacila Torma Mhoramu u ruke, vatra im nije naudila. A Amatinino iznenadno otkrie moi prizvalo je odgovor i u Vrhovnom poglavaru. Sa oima blistavim od oseanja nalik na radost, odbacio je sva samoobuzdavanja i okrenuo se svom tajnom saznanju o obesveenju. To saznanje sadralo je mo... mo koju poglavari nisu otkrili zbog Zaveta mira... mo koja se mogla koristiti za ouvanje isto kao i za unitenje. Oajanje nije bilo jedino oseanje koje ju je otvaralo. Mhoram je oslobodio svoj gnev i suprotstavio se unitenju Zabrana. Mo mu se jasno slivala u grudi i ruke i ezlo. Od moi su mu ak i meso i krv postali nalik na nepovredivu kost. Mo je zraila iz njega nasuprot Trelovom zlu. A priliv moi osnaio je i Torma. Srdonik se podigao na noge i prizvao svoje znanstvo; odupro se Trelu svom svojom i Mhoramovom energijom. Suprotstavljeni jedan drugom, stojei gotovo licem u lice, dvojica obluara prepletali su pokrete tajnog znanstva i pevali mone pesme rhadhamaerlskog prizivanja. Dok je vatra besnela kao da e im se Veselkamen sruiti na glave, zapovedali su plamenu i borili se, volja protiv volje, za vlast nad njim. Mhoramova podrka podstakla je Torma. Uz mo Vrhovnog poglavara koja je odjekivala u svakom njegovom tonu, rei i pokretu, obnavljajui ga, ispunjavajui ljubav prema kamenu, povio je obesveenje. Posle poslednjeg grevitog napora, Trel je pao na kolena i vatra je poela da jenjava. Izletela je iz Zabrana kao kad se plima povlai... isprva polako, pa bre kako se lomila snaga koja ju je prizvala. I vrelina se smanjila; svei, hladni vazduh strujao je oko Mhorama, odnekud iz ventilacije Konaka. Oprljenim oima vratio se vid. Za trenutak se uplaio da e od olakanja izgubiti svest. Plaui od tuge i radosti, poao je da pomogne Tormu da podigne Trela, drubenika Atiaraninog, iz posude obluka. Trel niim nije pokazivao da ih osea, da je svestan njihovog prisustva. Osvrtao se praznim oima i slomljeno mumlao. "Nedirnuto. Nema nieg nedirnutog. Nieg." Onda je pokrio glavu rukama i sklupao se na podu kraj Mhoramovih nogu, tresui se kao da eli da plae, a ne moe. Torm je pogledao Mhorama. Za trenutak su se gledali u oi, odmeravajui ono to su zajedno uinili. Tormovo lice imalo je spren izraz divljine, kao da se vie nikada nee osmehnuti. Ali kada je konano progovorio, oseanja su mu bila bistra i jasna. "aliemo za njim. Sav rhadhamaerl e aliti. Dolo je vreme bola." Sa vrha stepenica javio se uzbueni glas. "Vrhovni poglavaru! Mrtvi! Svi su se raspali u pesak! Sotonpest je iscrpao napad. Kapija stoji!" Mhoram se kroz suze osvrnuo po Zabranu. Bio je ozbiljno oteen. Poglavarski sto i stolice su se istopili, stepenice su bile nejednake, a veina donjih galerija bila je unakaena vatrom. Ali mesto je preivelo. Konak je preiveo. Klimnuo je glavom Tormu. "Vreme je." Oi su mu bile toliko zamagljene suzama da je video dve prilike u plavim ogrtaima kako silaze niz stepenite ka njemu. Obrisao je suze i video da uz Amatin stoji poglavar Loerija. Njeno prisustvo objasnilo je zatitu koja je spasla i njega i Torma; pridruila je svoju snagu Amatininoj. 106

Kada je stigla do njega, ozbiljno mu se zagledala u lice. Potraio je stid ili bol, ali naao je samo aljenje. "Ostavila sam ih sa Neomeenim kraj Zlatosinja", tiho je objasnila. "Moda e biti bezbedne. Vratila sam se... kad sam smogla hrabrosti." Onda joj je panju privuklo neto pored Mhorama. Lice joj je oivelo od uenja. Okrenula je i njega tako da je gledao ka stolu na kojem se nalazio Lorikov kril. Sto je bio neoteen. U samom sreditu dragulj krila blistao je istom, belom vatrom, svetao kao nada. Mhoram je uo neiji glas. "Prapoglavar Kovenant se vratio u Domaju." Ali vie nije znao ta se deava oko njega. Suze su mu zamraile sva ula. Sledei svetlo dragulja, pruio je ruku i uhvatio dralje krila. U dubokoj toplini osetio je istinu onog to je uo. Nevernik se vratio. Svom svojom novom moi stegao je kril i lako ga izvukao iz kamena. Seivo mu je bilo toliko otro da je drei no u ruci mogao da razabere seicu. Mo ga je uvala od vreline. Okrenuo se svojim sadruzima sa osmehom koji je izgledao kao zrak sunca na licu. "Prizovite poglavara Trevora", zadovoljno je rekao. "Imam... saznanje o moi koje elim da podelim sa vama." 12. AMANIBHAVAM Mrnja. To je bila jedina pomisao u Kovenantovom umu. Teina stvari koje nije znao skrila je sve ostalo. Mrnja. Drao se neodgovorenog pitanja dok se kopljem podtapao uzbrdo, preko ivice udoline, i epao nizbrdo kraj poslednjih ugaraka Pietenove vatre. Mrnja. Ubogaljeno stopalo vukao je po zemlji, struui raspukle kosti lanka jedne o druge sve dok mu po koi nisu izbili mueniki potoci znoja i odmah se smrzli na zimskom vetru. Ipak se drao koplja i hramao dalje, niz padinu, pa dijagonalno uz sledeu. Vetar ga je sekao po desnom obrazu, ali nije obraao panju na to; postepeno se okrenuo udesno zbog strmine brda, a ne zbog ikakve svesti o pravcu. Kada ga je nagib sledee padine ponovo okrenuo ka severu, dalje od ravnice Ra i jedinih prijatelja koje je imao, poao je du nje, hramao niz nju, lelujajui se na vetru kao osakaeni ludak, mislei samo: Mrnja. Atiaran, drubenica Trelova, rekla je da je na ivima da daju smisao rtvama mrtvih. Imao je itavu Domaju punu smrti kojima je trebalo dati smisao. Iza sebe je ostavio Lenu, ubijenu, u lokvi sopstvene krvi, sa drvenim seivom zarivenim u stomak. Elena je bila pokopana negde u utrobi Melenkurion Nebozora, mrtva u sopstvenoj apokalipsi zbog njegovih prorauna i njegovih promaaja. Nikada nije ni postojala. Ranihini su gladovali i bivali poklani. Banor i Penosled su moda mrtvi ili u oajnom poloaju. Pieten, Hail Troj, Trel i Triok - svi su njegova krivica. Niko od njih nije ni postojao. Njegov bol nije postojao. Nita nije bilo vano osim jednog konanog pitanja. Mumlao je duboko u grlu. "Mrnja?" Nita nije moglo da ima smisao bez odgovora na to pitanje. Uprkos viestrukim preruavanjima, prepoznao ga je kao ono pitanje koje mu je uobliilo ivot jo od dana kada je prvi put shvatio da je podreen zakonu lepre. Odvratnost, gaenje od samog sebe, strah, silovanje, ubistvo, gubavac, neist pogana - sve je to bilo isto. Vukao se u potrazi za odgovorom. Prvi put od kako se naao u Domaji bio je potpuno sam. Bolesno, sivo svitanje zateklo ga je kako postepeno napreduje ka severoistoku... grozniavo se otiskujui kopljem, drhtei na studenom vetru. Sumorna svetlost podstakla je, izgleda, neto u njemu. Zario se u plitku zavetrinu padine i pokuao da proceni sopstvenu situaciju. Ledeni vetar zavijao je oko njega dok je bolesnim i smrznutim prstima potezao nogavicu. Kada je uspeo da ukloni tkaninu, osetio je tupo iznaneenje od tamnog obezbojenja koe iznad lanka. Stopalo mu se nastavljalo na nogu pod nemoguim uglom, a kroz skorenu krv video je krajeve kosti kako proviruju kroz kaieve od sandala. 107

Povreda je izgledala gore nego to je mislio. Od bola mu je i koleno tupo pulsiralo, odailjui tupe talase kroz butinu do kuka, ali sam lanak bio je podnoljiv. Oba stopala bila su mu smrznuta do neosetljivosti. A bila su i izranjavljena i izubijana i bezbolno inficirana kao stopala hodoasnika. Tupo je pomislio da e verovatno izgubiti ono slomljeno. No, ta mogunost ga nije opteretila; bila je samo deo iskustva koje nije postojalo. Bilo je stvari koje bi trebalo da uini sebe radi, ali nije imao pojma koje su. Nije imao predstavu o bilo emu osim o dubokoj potrebi koja ga je vodila. Trebala mu je hrana, toplota, saznanje gde je i kuda ide. Ipak mu se ve silno urilo da krene dalje. Nita sem pokreta nije moglo da mu ouva cirkulaciju ivotne krvi... nita sem pokreta nije moglo da mu pribavi odgovor. Njegova potreba nije se mogla zadovoljniti nesigurnim ili polovinim odgovorom. S naporom se podigao, okliznuo se i pao, nesvesno kriknuvi od bola koji nije osetio. Za trenutak mu je zima grmela u uima kao grabljivac pun likovanja. Dah mu se skratio kao da su mu kande hladnoe ve iupale dunik i plua. Ipak je ponovo ukopao koplje u smrznutu zemlju, podigao se uz njega aku po aku sve dok nije stajao uspravno. Onda se jo jednom otisnuo dalje. S mukom se uzverao uz breg i dalje do niskog grebena koji mu se ispreio na putu kao omanji zid. Ruke su mu drhtale od napora noenja itavog tela, a ake su mu stalno klizile niz glatku drku koplja. Uspon ga je gotovo nadvladao. Kada je stigao do vrha, vazduh mu je uplje zvidao, ulazei i izlazei iz promrzlih plua, a od ledene vrtoglavice itav zimski predeo poeo je da se nesigurno klati. Zastao je da predahne, naslonjen na koplje. Tako je teko disao da je pomislio kako su mu se smrznuti znoj i dah toliko nakupili na licu da su poeli da ga gue. Ali kada je pokuao da ih ukloni, otrgao je sa lica zatitni sloj, ozledio kou i izloio hladnoi nove nerve. Ostavio je ostatak ledene maske nedirnut i ostao da dae sve dok mu se vid konano nije razbistrio. Grubo ogoljeno podruje pred njim bilo je toliko turobno, toliko podivljalo od Kletnikove okrutnosti, da je jedva podneo pogled na njega. Bilo je ledeno sivo i mrtvo od obzorja do obzorja pod mrtvo sivim oblacima... ne meko, prijatno sivilo od opsene praskozorja, od priguenih boja razlivenih jedna preko druge kao uteha ili raspoloenje, nego vie kao sivilo neutenosti i oaja, suprotstavljeno tupo i sirovo, mono i dosadno, sivo kao spaljeni ostaci boje, snage, krvi i kostiju. Sivi vetar nosio je sivu hladnou preko sivih smrznutih brda; sivi sneg nakupljao se u tanke slojeve u zavetrinama sivog zemljita; sivi led oiviio je crne, trone, gole grane drvea jedva vidljivog u daljini sleva, i okovao siv, turoban tok reke gotovo van domaaja pogleda zdesna; siva praznina lepila mu se za telo i duu. Poglavar Kletnik Opaki bio je svuda. Onda se za neko vreme setio svog cilja. Zario je smrznute zube u ledeni dah mraza i epajui poao sa grebena pravo prema izvoru zime. Napola oslepljen vetrom koji mu je duvao u susret, batrgao se ne obraajui panju na delimine zaklone i ratrkanu alianthu, krivudavo se probijao kroz brda, vukui smrznuto stopalo kao optunicu koju namerava da podigne protiv Opakog. No, seanje mu je postepeno bledelo, nestajalo iz svesti kao i sve ostalo osim ponavljanog pitanja mrnje. Neki nagovetaj nagona uvao ga je da se ne uputi ka reci, ali inae ga je potpuno napustio svaki oseaj pravca. Sa vetrom na desnom obrazu polako se probijao uzbrdo, uzbrdo, kao da je jedino penjanjem mogao da se odri u uspravnom poloaju. Kako je jutro odmicalo, poeo je sve ee da pada. Nije vie mogao da vrsto dri koplje; ake su mu bile suvie ukoene, suvie slabe, a tanak sloj leda uinio je koplje suvie klizavo. Sve ee je, uz krckanje leda i sopstvene dahtave krike, padao na zemlju. A posle nekoliko grevitih napora da nastavi, ostao je da lei niice na unitenom tlu, dok mu je dah krkljao u grlu, i pokuao da zaspi. No ubrzo se ponovo pokrenuo. Nije mu bio potreban san; njemu nije bilo mesto u jedinom usmerenom delu svesti. Teko dahui, pridigao se na kolena. Onda se, trapavo i naglo kao da pokuava samog sebe da uhvati na prepad, oslonio na slomljeni lanak. Bio je dovoljno utrnuo. Bol mu je pulsirao u ostatku noge, a stopalo mu se krivilo, ali lanak je bio dovoljno utrnuo. Ne gledajui vie odbaeno koplje, ispravio se, zateturao - i ponovo zahramao dalje. Dugo je nastavio tako, oslanjajui se na slomljeni lanak kao ravo upravljana marioneta kojom zapovedaju trapavi prsti. Nastavio je da pada; umesto stopala imao je dve grudve leda i nije mogao da odrava ravnoteu kada su padine postajale prestrme. A nagibi su postajali sve gori. Iz nekog razloga nesvesno je skretao ulevo, gde se tlo podizalo u susret crnom drveu; tako je sve ee i ee nailazio na uzbrdice i nizbrdice koje su mu delovale kao ponori, iako bi zdravom putniku bile sasvim blage. Penjao se 108

na rukama i kolenima, grebui po pustom tlu da nae uporite, i bespomono se kotrljao niz njih kao neki prokletnik. Posle svakog pada leao je niice u snegu kao pokajnik, a posle svakog odmora ponovo je posrtao ili puzao dalje, traei svoju linu i neizbenu apoteozu, iako je bio potpuno nesposoban da dospe do nje. Kako je dan odmicao u popodne, sve ee i ee je padao. Posle pada bi nepokretno leao i sluao kako mu vazduh zvidi ulazei i izlazei iz plua kao da je prelom lanka otetio i neku neophodnu kost u njemu, neku tvrdoglavu sposobnost istrajavanja... kao da ga je ak i utrnulost izdala, pokazala se na neki nain nedovoljna, prepustila ga ne milost i nemilost povredi. Postepeno je poverovao da e ga sopstveni san ipak ubiti. Negde sredinom popodneva okliznuo se, preturio i naao na leima. Nije imao snage da se okrene. Kao insekt proboden iodom, za trenutak se borio, a onda se prepustio snu izmodenosti... uhvaen u zamku izmeu tuanih nebesa i gvozdene zemlje. Snovi su mu se uskovitlali od nesvestice, ne pruajui mu nikakvu utehu. Stelno iznova preivljavao je udarac obema akama kojim je probo Pietena. Ali sada je tim udarcem probijao druga srca... Lauru, grivenarku Jadinku, Elenu, Doanu, enu koja je poginula titei ga u bici kod Vitog Drvograda... zato se nikad nije raspitao kako se zvala? U snu ih je sve pobio. Leali su unaokolo sa zracima svetla koji su im izvirali iz rana kao tonovi tuinske melodije. Pesma ga je muila, vukla... ali pre nego to je stigao da je uje, pred njim je iznikla nova prilika, naherena kao oteena laa. ovek je bio zaogrnut tajanstvom i nasiljem. Ruke su mu bile krvave, a u oima je nosio elju za ubistvima, ali Kovenant nije mogao da mu razabere lice. Ponovo je podigao no, ponovo ga je svom snagom zario u izloene grudi. Tek tada je shvatio da je taj ovek zapravo on sam. Zateturao se kao da se prazno nebo sruilo na njega i pao na grudi kako bi sakrio lice, zaklonio ranu. Kada se setio da lei u snegu, nesigurno se podigao na noge i othramao dalje u popodne. Uskoro je stigao do padine koju nije mogao da savlada. Bacio se na nju, hramao i puzao navie to je bolje mogao, ali bio je iscrpljen i obogaljen. Skrenuo je levo i oteturao du padine, traei mesto kuda e moi da se popne, ali onda je odjednom poeo da se kotrlja nizbrdo. Kada se sa treskom zaustavio u podnoju, neko vreme je zbunjeno mirovao. Mora da je preao vrh, a da to nije primetio. Ponovo se teko uspravio, dahui, i poao dalje. Ni sledee brdo nije bilo nita bolje, ali morao je da ga savlada. Kada vie nije mogao navie, ponovo je skrenuo levo, uvek levo i gore, iako ga je iz nekog udnog razloga to vodilo sve blie reci. Posle nekog vremena naiao je na trag u snegu. Neto u njemu znalo je da bi trebalo da se uplai, ali osetio je samo olakanje i nadu. Trag je znaio da je neko proao ovuda... i to nedavno, ili bi vetar izbrisao otiske. A taj neko bi mogao da mu pomogne. Bila mu je potrebna pomo. Bio je smrznut, izgladneo, nemoan. Pod pokoricom leda i krvi, lanak mu je jo krvario. Dostigao je vrhunac nemoi, nemogunosti, taku posle koje nije mogao da nastavi, nije mogao da se nada, da zamilja, veruje kako je mogu nastavak, ivot. Trebalo mu je da neko ili neto to je ostavilo taj trag odlui njegovu sudbinu umesto njega. Pratio je trag ulevo, nanie, u udolinu izmeu bregova. Drao je pogled na tragu neposredno pred sobom, plaei se da podigne oi i ustanovi da je ono to ostavlja trag van pogleda, van domaaja. Video je gde je taj neko padao, krvario, odmarao se, hramao dalje. Uskoro je stigao do sledeeg brda i poeo da pue uz njega du traga puzanja. Bio je oajan... sam i jadan kao nikada u Domaji. Konano je ipak shvatio istinu. Kada je trag zaokrenuo i otpuzao ulevo, pao niz padinu, vie nije mogao poricati da prati samog sebe, da je trag njegov, krug izmeu brda koja nije mogao da savlada. Uz promuklo jeanje preao je granicu. Napustila ga je i poslednja snaga. Otre varnice proletale su mu kroz tamni ponor pod sklopljenim kapcima, ali nije mogao da reaguje na njih. Pao je unazad i skliznuo niz brdo u plitak smet. No, ak i tada se muenje nastavilo. Pri padu je otkrio neto pod snegom. Dok je leao bespomono dahui, dok mu je srce podrhtavalo u grudima, obavio ga je miris. Uprkos hladnoi, privlaio mu je panju; podizao se, pikantan i zavodljiv, ulazio u njega pri svakom udisaju, navodio ga da reaguje. Pridigao se na drhtave ruke i obrisao sneg umrtvljenim prstima. Naao je travu koja je rasla pod smetom. Njen ilavi ivot nekako je odolevao; ak je i nekoliko utih cvetova propupelo pod teinom snega. Njihov otrar miris ga je obuzeo. Nije mogao da bere rukama, pa je razbio deo leda oko usta. Onda je spustio lice do trave, otrgao vlati zubima i pojeo ih. 109

Kada je progutao travu, njen sok mu je potekao pravo u miie kao snaga ludila. Iznenadni napad zatekao ga je nespremnog. Ba se naginjao da zagrize ponovo kada ga je obuzeo gr, pa se sruio ukoen i sklupan dok mu je sirova mo besnela kroz vene. U prvi mah je vrisnuo u agoniji. No, odmah se naao negde izvan sebe, u praznoj divljini gde nije postojalo nita osim zime i zla. Osetio je natprirodni napad poglavara Kletnika neim to nije bilo ni vid ni sluh ni dodir, nego neto kao spoj svih ula. A usred opaaja pogodila ga je misao, zarila se u njega kao da je to vrh koplja zime. Prepoznao je ono to nije razumeo. Bila je to magija. Otre varnice nadvladale su mu misli, a onda su se povukle. Magija: strana, natprirodna mo. Tako neto ne postoji, ne moe postojati. Ipak je bila deo Domaje. A njemu je bila uskraena. Ta pomisao se bolno okretala u njemu kao da su neke okrutne ruke uvrtale koplje. uo je Mhoramove rei. Ti jesi belo zlato. ta je to znailo? Nije imao mo. San je bio njegov, ali nije mogao da uestvuje u njegovoj ivotnosti. Njegova ivotnost dosad je bila san. Magija: mo. Izlivala se iz njega, a on nije mogao da je dodirne. Nemogue. Sa usudom Domaje zatvorenim u neizmenjivom krugu prstena od belog zlata, nije imao naina da spase sebe samog. Zahvaen zaetkom ubeenja, gde su prorotvo i ludilo postali nerazluivi, bacakao se oko suprotnosti i pokuavao da je obuhvati, da je sjedini sa sobom. A onda je to nestalo u oblaku otrih tuinskih iskri. Naao se na nogama, a da se nije seao kako se uspravio. Iskre su mu poigravale oko glave kao nema melodija. Divlje svetlo iz trave hujalo mu je kroz krv i muie, uzdiui hladnou i prazninu do poloaja vrhovnih svetenika koji prinose nesvetu rtvu. Nasmejao se beskrajnim mogunostima sopstvene uzaludnosti. Njegovi pokuaji da preivi sam bili su toliko glupi da su ga zabavljali. Umree smru gubavca. Smeh mu se popeo do piskavog kikotavog oduevljenja. Spoticao se, hramao, padao, dizao i ponovo hramao za muzikom prema tamnom drveu. Nasmejao bi se pri svakom padu, nesposoban da savada tajni humor itave situacije; od smrznute agonije koja mu je glodala lanak otimali su mu se kratki prodorni glasovi nalik na krike. Ali iako je sada ve jedva ekao kraj, eljan bilo kakvog praznog prokletnikog predaha, otre iskre su ga ipak nosile dalje. Napredovale su i uzmicale, podsticale ga, osvetljavale mu put kao plaviaste latice ilibara, navodile ga da ustane posle svakog pada i nastavi ka ivici ume. Posle nekog vremena poverovao je da mu to drvee peva. Iskre koje su ispunjavale vazduh padale su oko njega u nepravilnim razmacima, kao vlani, plavo-zeleni odsjaji pesme drveta. No, nije mogao ni da ih vidi ni da ih uje; primeivala ih je samo neumorna energija koju je nosio u krvi. Kada je onako izbezumljen pokuao da ih uzbere kao da su aliantha, povukle su se van njegovog domaaja, pozivajui ga dalje i dalje posle svakog pada, sve dok se nije naao meu prvim stablima crnim od zime. Dok se provlaio kroz poetak ume, osetio je neoekivano jenjavanje hladnoe. Dnevno svetlo zamiralo je na pepeljastom nebu iza njega, a pred njim nije bilo niega osim dubokog sivila guste ume. Ipak, hladnoa kao da je slabila umesto da ojaa sa dolaskom noi. epajui dalje, uskoro je otkrio da je sneg sve tanji kako se kretao sve dublje kroz drvee. Na nekoliko mesta je ak video i ivo lie. Mrano se dralo na granama, a samo drvee se dralo jedno drugog, preplitalo grane i naslanjalo jedno drugom na ramena kao pouzdani, snani, ranjeni ratni drugovi koji se meusobno pridravaju. Kroz sve tanji sneg provlaili su se ivotinjski tragovi od kojih mu se zavrtelo u glavi kada je pokuao da ih prati. I vazduh je postajao topliji. Postepeno se oko njega irilo prigueno svetlo. Neko vreme ga nije primetio dovoljno da se upita ta je to; hodao je kao ruevina kroz tuinsko svetlucanje i nije video da se utvarno bledo svetlo iri. No onda ga je po licu udario mokri busen mahovine, pa se trgao i postao svestan okoline. Stabla su bledo svetlucala, kao da se meseina tajanstveno prenela sa slepog neba u umu. Zbijala su se oko njega u trgove, uliice i avenije pauinaste iluminacije; stajala su sa svih strana kao bele oi uperene u njega. Sa grana su im visile nabrane, izuvijane zavese i uad vlane, crne mahovine. Tada ga je kroz ludilo spopao strah, kao uzvik drevnog umskog gneva zbog neosveenih ubistava drvea; okrenuo se da bei. Izgubljeno cvilei, odgurnuo je mahovinu i pokuao da tri, ali lanak se savijao pod njim pri svakom koraku. A i muzika ga je zadravala. Ranije prizivanje postalo je naredba, skreui ga protiv njegove volje tako da ga je ak i panini beg odveo dublje u umu, meu mahovinu i svetlo. Izgubio je svaku vlast nad sobom. Snaga trave obuzela ga je kao otrov; iskre su poigravale pred njim u plavo110

zelenim razmacima, vodei ga. Trao je kao progonjen, zapinjao i naletao na drvee, uplitao se u mahovinu, upajui kosu od straha. ivotinje su mu se sklanjale sa puta, a ui su mu odzvanjale od neutenog glasanja sova. Uskoro je bio iscrpljen. Miii nisu mogli da izdre dalje. Kada mu se cviljenje pretvorilo u paniku, veliki dlakavi leptir veliine ptice iznenada je izleprao odnekud izmeu grana, poeo da panino menja pravac i naleteo pravo na njega. Udarac ga je bacio na zemlju kao gomilu beskorisnih kostiju. Za trenutak se skljokao. Nije mogao da povrati dah, smiri se i ustane. Posle kratke borbe, sruio se na toplo busenje i predao se umi. Neko vreme iskre su lebdele nad njim kao da ih udi njegova nepokretnost. Onda su se razletele po dubini ume, ostavljajui ga obuzetog bolnim snovima. Dok je spavao, svetlo je narastalo sve dok stabla nisu poela da poseu prema njemu svojom svetlou, traei nain da ga usisaju, da oslobode tlo od njega, da ga izbriu svojim prastarim besom. Ali iako su se upinjala, nisu mu naudila. Uskoro se kroz granje i mahovinu zaulo pernato vitlanje. Taj zvuk kao da je sveo drvee do zlobne nerazumnosti; povuklo je pretnje kada je jato pauka poelo da se polako sputa na nepokretnog Kovenanta. Voeni iskrama, pauci su se razmileli po njemu kao da trae ivotnu taku u koju e zabosti aoke. Ali umesto da ga ubodu, okupili su mu se oko rana; zajedno su poeli da tkaju mree preko njega gde god je bio povreen. Ubrzo su mu oba stopala bila gusto obmotana biserno-sivim mreama. Krvarenje iz lanka bilo je zaustavljeno, a isturene slomljene kosti bile su mu paljivo zatiene. Jedna grupa pauka prekrila mu je svojim nitima promrzle obraze i nos, drugi su mu previjali ruke, a trei su mu premreavali elo, iako tamo nije bilo neke vidljive povrede. Onda su se svi razmileli isto onako brzo kao to su i doli. Kovenant je spavao dalje. Povremeno su ga zapljuskivali snovi, ali uglavnom je nepomino leao, pa mu je isprekidani puls postajao mirniji, a bespomono cviljenje nestajalo mu je iz daha. Onako umotan u sive mree, izgledao je kao prestarela aura u kojoj se raa neto novo. Mnogo kasnije te noi promekoljio se i ustanovio da otre iskre ponovo zaviruju u njega kroz zatvorene kapke. Jo je bio daleko od prisebnosti, ali tonovi njihove melodije dovoljno su ga razbudili da bi zauo ukanje koraka po travi. "Ah, milosti", uzdahnuo je nad njim glas starice. "Milosti. Znai, posle mira i tiine dolazi ovo. Prestala sam da razmiljam o tom poslu... a ipak moj poinak se zavrava ovim. Imaj milosti." Neiji dlanovi oistili su mu nene poveze sa glave i lica. "Da, vidim... zbog ovog me je uma pozvala iz dugog poinka. Povreen, bolestan od hladnoe. I jeo je amanibhavam. Ah, milosti. Kako se svet uplie kad se ak i Morinmos ustalasa zbog neeg ovakvog. Pa, trava je odrala ivot u njemu, bez obzira na cenu. Ali ne svia mi se kako mu izgledaju misli. Bie mi to teko iskuenje." Kovenant je uo rei, iako mu nisu prodrle do hladnog jezgra sna. Pokuao je da otvori oi, ali ostale su mu zatvorene kao da se boje onog to bi ugledale. Dok su ga pretraivale u potrazi za drugim povredama, stariine ruke ispunile su ga gnuanjem; ipak je nepomino leao, omamljen, opsednut ludakim snovima. Nije imao volje da joj se suprotstavi. Zato se povukao u sebe, sakrio se od nje do trenutka kad e moi da skoi, udari je i oslobodi se. "Milosti", ponavljala je starica, "milosti, zaista. Bolestan od hladnoe i slomljenog uma. Napustila sam taj posao. Gde da naem snage za njega?" Onda mu je vetim prstima ogolila levu aku i jeknula. "Melenkurione! Belo zlato? Ah, Sedmice mi! Kako mi je dopao ovakav teret?" Potreba da zatiti prsten dovela ga je blie svesti. Nije mogao da pomeri ruku, nije mogao ak ni da stegne pesnicu oko prstena, pa je pokuao da je zamaje. "Lena", zakrkljao je kroz ispucale usne, ne znajui ta govori. "Lena? Jesi li jo iva?" Uz napor je rasklopio one kapke. 13. ISCELITELJKA San mu je jo zastirao vid; isprva nije video nita sem zbijenog, zlokobnog svetla drvea. Ali ona je ugroavala njegov prsten. Bio je ljubomoran na svoje belo zlato. Spavao ili ne, nije nameravao da joj ga preda. Borio se da usmeri pogled, borio se da izie iz sklonita dovoljno daleko da joj odvue panju. Nean dodir njenog dlana otro mu je mree sa oiju, te je ustanovio da moe da je vidi. 111

"Lena?" ponovo je zastenjao. Pred njim je stajala tamna, blatnjava ena, kose nalik na zamrenu smeu travu, starakog lica nepravilnog i grubog oblika, kao da je nespretno izvajano od gline. Kapuljaa ofucanog mrkozelenog ogrtaa pokrivala joj je elo, a oi su joj bile smee kao meko blato, neoekivano i upadljivo smee, kao da su joj one jabuice bile ispunjene nekom linom odanou koja joj je osvetljavala zenice... kao da je u crnom, oblom prostoru izmeu uma i spoljanjeg sveta postojalo neto to je dala u zamenu za redak, ogroman teret moi. Ipak, dok ga je gledala, u njenim oima nije bilo pouzdanja ni sigurnosti; ivot koji joj je dao takav pogled bio je daleko iza nje. Sada je bila stara i plaljiva. Glas joj je zautao nalik na pucketanje drevnog pergamenta. "Lena?" "Jesi li jo iva?" "Jesam li...? Ne, ja nisam tvoja Lena. Ona je mrtva... ako je suditi po tvom izgledu. Milosti." Milosti, bezglasno je ponovio. "To je delo amanibhavama. Moda si ouvao ivot jedui ga - ali sigurno zna da je to otrov za tebe, hrana suvie mona za ljudsko telo." "Jesi li jo iva?" lukavo je ponovio. Time se preruio, zatitio onaj deo sebe koji je iziao iz skrovita i sna da bi zatitio prsten. Samo ga je ranjavost lica spreila da se nasmei nad sopstvenom prepredenou. "Moda i nisam", uzdahnula je ena, "ali nije vano. Ne zna o emu govori. Bolestan si od hladnoe i lud od otrova... i... ima jo neka bolest u tebi koju ne razumem." "Zato nisi mrtva?" Unela mu se u lice. "Sluaj me. Znam da je na tebi ruka zbunjenosti... ali sluaj me. Sluaj i pamti moje rei. Nekako si zaao u umu Morinmos. Ja sam... isceliteljka, Neomeena koja se posvetila radu leenja. Pomoi u ti... zato to ti je potrebna pomo, zato to belo zlato pokazuje da se u Domaji deavaju ozbiljne stvari... i zato to je uma smogla glas da me prizove tebe radi, iako to ni ja ne razumem." "Video sam kako te ubija." Grubo kretanje Kovenantovog glasa zvualo je kao uas i bol, ali duboko u sebi on je uivao u sopstvenoj lukavosti. Povukla je lice, ali niim drugim nije pokazala reakciju na ono to je upravo ula. "Dola sam ovamo iz... iz mog ivota... zato to je nemirni dreme ume odgovarao mojoj potrebi za odmorom. Ja sam isceliteljka i Morinmos mi to dozvoljava. I sada mi govori... zbilja ozbiljne stvari. Ah, milosti. U mom srcu stoji da i sam Kolos... pa, lutam okolo. Ve mnogo godina mi je ovde dom. Nauila sam da govorim samo sopstvenog zadovoljstva radi." "Video sam." "Zar me ne uje?" "Probo te je drvenim bodeom. Video sam krv." "Milosti! Zar je tvoj ivot tako nasilan? No, da ostavimo i to. Ne uje me... pao si predaleko pod amanibhavam. Bio nasilan ili ne, moram ti pomoi. Dobro je to mi oi nisu zaboravile posao. Vidim da si preslab da mi naudi, ma koji ti bio cilj." Slab, ponovio je u sebi. Rekla je istinu; bio je suvie nemoan ak i da stegne pesnicu kako bi zatitio burmu. "Jesi li se vratila da me progoni?" dahnuo je. "Da me okrivi?" "Priaj ako mora", ukavo je rekla, "ali ja te neu sluati. Pozabaviu se svojim poslom." Zastenjala je, podigla se na noge i ukoeno se udaljila od njega. "To je to", nastavio je, podstakut besmislenim unutranjim oduevljenjem. "To je to, je li? Vratila si se da me mui. Nisi zadovoljna to sam ga ubio. Gurnuo sam mu taj no skroz kroz srce, ali ti nisi zadovoljna. Hoe jo da me povredi. Hoe da poludim od razmiljanja o svemu onom za ta sam kriv. Obavio sam posao za Kletnika i dola si da me mui zbog toga. Ti i tvoja krv! Gde si bila kada je bilo vano ta se deava sa mnom? Zato nisi pokuala da mi se osveti kada sam te silovao? Zato si ekala sve dosad? Da si me onomad naterala da platim za to to sam uinio, moda bih ranije shvatio ta se deava. Kolika velikodunost! Okrutno. Oh, Lena! Uopte nisam shvatio ta ti inim sve dok nije bilo kasno, prekasno. Nisam znao. ta sad eka? Mui me! Potreban mi je bol!" "Potrebna ti je hrana", promrmljala je isceliteljka kao da joj se gadi. Jednom rukom mu je stegnula vilicu neobino vrstim zahvatom, a drugom mu je u usta ubacila dve-tri blagovnjae. "Progutaj seme. I ono e ti koristiti." Hteo je da ispljune alianthu, ali od njenog stiska morao je da vae i protiv volje. Drugom rukom mu je gladila grlo dok nije progutao, a onda mu je dala jo bobica. Uskoro ga je naterala da pojede nekoliko 112

zalogaja. Mogao je da oseti kako se hrana iri po njemu, ali iz nekog razloga vie je podsticala duboki san nego lukavost. Uskoro se vie nije seao ta govori. Nevoljna pospanost sijala je sa drvea pravo u njega. Nije mogao da se odupre kada ga je isceliteljka podigla sa trave. Stenjui od napora, odizala je mlitavo telo sve dok joj nije bio napola uspravljen u rukama. Onda ga je naslonila sebi na lea, prebacila mu ruke sebi preko ramena i uhvatila ga za podlaktice kao za drke na teretu. Stopala su se vukla za njim; klatario se na njenim pogurenim ramenima. Ipak je nosila njegovu teinu, teglila ga kao mrtav zveljaj u bledobelu no Morinmosa. Onako uspavanog, muno ga je vukla sve dalje i dalje u tajne dubine ume. Kako su se udaljavali od ivice ume, zalazili su u sve topliji vazduh i vee zdravlje... podruje u kome prolee nije prigueno zimom poglavara Kletnika. Lie se umnoavalo i irilo da zaogrne grane oko ptiijih gnezda; mahovina, trava i umske ivotinjice pojavljivali su se u sve veem broju. Na ovom mestu je vladao odbrambeni duh... opirao se hladnoi, podsticao rast, potvrivao prirodnu sklonost Morinmosa da pupi, stvara sok i raste. Izgledalo je kao da su se vratili drevni umnici i doneli sa sobom umi staru svest o sebi. No, ak i u ovom skrivenom srcu Morinmos nije bio neosetljiv na ruilki uticaj Opakog. Temperatura se podigla iznad take mrnjenja, ali nije se penjala dalje. Lie nije imalo prolenu bujnost; raslo je tanko, u tamnim, mranim busenima umesto u krepkom zelenilu. ivotinje su imale zimsku dlaku razapetu preko kostiju suvie iljatih za pravo prolee. Ako se umnik zbilja i vratio u Morinmos, nedostajala mu je mo prethodnika. Ne, pre je izgledalo kao da se monolitni Kolos jeseni izvukao iz dugog sna i pruio ruku u odbranu ume. A jo je bilo verovatnije da je Kaeroil Divogornik posegnuo iz sigurnosti Garotinog estara kako bi uinio ono to moe da sa velike razdaljine zatiti Mornimos. Ipak, jenjavanje zime bilo je blagodat za drvee i stanovnike ume. Odralo je u ivotu mnoga bia koja bi uginula meu prvima kada je poglavar Kletnik presreo prolee. To je bio jedan od razloga to je Neomeena isceliteljka teglila Kovenanta na leima. Odbrambeni duh nije samo trpeo njih dvoje; prizvao je nju radi njega. Nije mogla da odbije. Iako je bila stara i Kovenant joj je bio bolno teak, odravala se sisajui vlagu iz mahovine i probijala se ka domu skrivenom meu tajnama ume. Sjaj drvea pretoio se u prigueno sivilo zore pre nego to je zavrila putovanje u niskoj peini na ivici brda. Odgurnula je u stranu mahovinu koja je zaklanjala mali ulaz, ula i uvukla za sobom Kovenanta u skromnu jedinu prostoriju svog boravita. Peina nije bila velika. Bila je taman toliko visoka da se moe uspraviti u sreditu, a ovalni pod bio je jedva petnaestak stopa irok. Ali bila je udoban dom za jednu osobu. Meka glina zidova pruala je dovoljno udobnosti, kao i krevet od nagomilanog suvog lia. Bila je topla, zatiena od zime. A kada su se ostala svetla povukla, bila je osvetljena tajanstvenim prepletom korenja koje je pridravalo zidove i tavanicu. U ovoj podzemnoj bezbednosti mala kuhinjska vatra nije predstavljala opasnost po umu. Osim oskudnog ugljevlja koje ju je oekivalo uz jedan zid, imala je i malu posudu obluka. Umorno je zbacila Kovenanta na krevet, otvorila obluak i njegovom toplotom podstakla vatru. Onda je spustila starake kosti na pod i dugo tako ostala, odmarajui se. Jutro je ve prilino odmaklo kada je vatra poela da trne. Uzdahnula je i ustala da podstakne plamen i zgotovi sebi jelo. Pojela ga je ni ne pogledavi Kovenanta. Nije bio u stanju da jede vrstu hranu. Kuvala je i jela da sebi pribavi snagu, jer njen osobeni nain leenja zahtevao je snagu... toliko snage da je iscrpla svoje rezerve hrabrosti pre nego to je zala u srednje godine, pa je ostavila posao i povukla se u Morinmos da tu provede ostatak svojih dana. Prole su decenije... etiri ili pet, nije vie znala... od kako je pobegla; a tokom tog vremena ivela je u miru i spokojstvu sa godinjim dobima ume, verujui da su zadaci njenog ivota zavreni. No, ak se i Morinmos uznemirio da bi je vratio njenom poslu. Bila joj je potrebna snaga. Primorala je sebe da pojede obilan obrok, a onda je opet poinula. No, konano se pripremila da pone sa poslom. Postavila je posudu sa oganj-kamenovima na policu u zidu tako da je toplo uto svetlo padalo tano po Kovenantu. Jo je spavao i to ju je umirilo; nije elela da se suoi ni sa njegovim ludakim brbljanjem ni sa njegovim protivljenjem. Ali ponovo su je uplaile razmere njegove bolesti. Neto ga je proimalo sve do kostiju, neto to nije mogla da prepozna ni razume. Bilo je toliko nepoznato da ju je podsealo na stare none more u kojima je plaila sebe pokuavajui da izlei Opakog. Otvoren prelom lanka mogla je da razume; promrzle i ranjave ruke i stopala spadali su u njeno iskustvo i videla je da e moi i sami da se zacele, ako dovoljno dugo budu bili na toplom; obrazi, nos i ui, 113

ispucale usne sa udnim oiljkom sa jedne strane, neisto zaraslo elo, sve to nije bilo problem. Ali ono to je amanibhavam uinio sa njegovim umom bilo je sasvim drugaije. Od toga su mu se uspavane oi toliko grozniavo iskolaile da je kroz kapke mogla da vidi svaki trzaj i odblesak njegovih bolesnih snova; elo mu se naboralo od mrtenja usled bola ili besa; ake su mu bile zgrene u strane pesnice, tako da ne bi uspela da mu uzme belo zlato ak i da se usudila da ga dodirne. A osnovna bolest u njemu bila je neto sasvim drugo. Nasluivala je da je na neki nain prepletena sa njegovim ludilom. Plaila se da svojom moi dodirne to zlo. Da bi se umirila, poluglasno je pevuila staru pesmu. Kad stvari dou do kraja, malo je moi u meni: kao posuda to uva Sok svojih kostiju drim dok sr u njima kuva. Kad stvari dou do kraja, malo je snage u meni: tek alatka sam bedna. Rad je u ruci to dri, a ta je samo jedna. Kad stvari dou do kraja, nema ivota u meni. Samo sam neije breme: Posao traje dok hrabrosti ima: kao seme. Iako se tek borila da smogne sranost, poela je pripreme. Prvo je skuvala tanku orbu od vrele vode i sitnog praha koji je uzela iz kone kese to je spadala u njenu oskudnu imovinu. Time je nahranila Kovenanta, ne budei ga. To mu je produbilo san, uinilo ga dovoljno mirnim i nesvesnim da se ne bi mogao razbuditi ak i da mu ivot zavisi od toga. Tada, kada je bio potpuno nesposoban da joj se suprotstavi, poela je da ga svlai. Polako, koristei sopstveno oklevanje da produbi potpunost priprema, uklonila mu je svu odeu i oprala ga od glave do pete. Poto je sprala pauinu, prljavtinu, stari znoj i skorenu krv, paljivo ga je prepipala, neno ga razgledala kako bi se uverila da poznaje dubinu povreda. Postupak je potrajao, ali bio je prebrzo gotov za njenu nespremnu hrabrost. Jo oklevajui, izvukla je iz svojih stvari jednu od retkih kojima se ponosila... dugaku, veto izatkanu belu koulju, nainjenu od tkanine tanke i vrste, lake za noenje i pune topline. Dobila ju je pre vie desetina godina od velike tkalje iz Vitog Drvograda, iji je ivot spasla rizikujui svoj. Seanje na tu zahvalnost bilo joj je dragoceno, pa je dugo zadrala koulju u drhtavim starakim rukama. Sada je bila stara, stara i sama; nije joj bila potrebna gizdavost. Iskrzani ogrta dovoljno e joj dobro posluiti kao odea i dok je iva i posle toga. Sa reitim pogledom u tamnim oima, odnela je koulju do Kovenanta i paljivo ga obukla. Dah joj se skratio od napora pri pomicanju mlitavog, uspavanog tela, pa se ponovo odmorila, mrmljajui po staroj navici. "Ah, milosti, milosti. Ovo je posao za mlade... za mlade. Odmaram se i odmaram, ali ne postajem mlada. Pa, nije vano. Nisam dola u Morinmos radi potrage za mladou. Dola sam jer sam izgubila hrabrost da radim. Zar je nisam ponovo nala... za svo ovo vreme? Ah, ali vreme nije iscelitelj. Telo stari... a sada surova zima okiva svet... dok se hrabrost ne obnavlja. Milosti, milosti. Hrabrost pripada mladima, a ja sam stara... stara. Ipak, oito je da se deavaju ozbiljne stvari... ozbiljne i strane. Belo zlato! Sedmice mi! Belo zlato. A ova zima je delo Opakog, iako se Morinmos odupire. Ah, tu su neki strani ciljevi... teret ovog oveka navaljen je na mene zbog nekog stranog cilja. Ne mogu... ne smem da odbijem. Ne smem! Ah, milosti, toliko se bojim. Stara sam... ne moram da se bojim... ne, ne bojim se smrti. Ali bol. Bol. Imaj milosti... imaj milosti za mene, nemam hrabrosti za taj posao." 114

No, Kovenant je i dalje leao na njenom krevetu kao zahtev koji se ne moe odbiti, nainjen od slomljenih kostiju, krvi i uma, i poto je kratko odremala, ponovo se pribrala. "Pa, i to u morati da zanemarim. Ni gunanje nije iscelitelj. Morau to da zanemarim i da obavim svoj posao." Kruto se podigla na noge i pola do daljeg kraja peine gde je drala drva. ak i sada se duboko u sebi nadala da e ustanoviti kako nema dovoljno drveta; tako bi morala da traga po umi za opalim mrtvim granama i granicama pre nego to pone svoj glavni posao. Ali kamara drva bila je dovoljno velika. Nije se mogla praviti da to zahteva novo odlaganje. Prenela je najvei deo drva do vatre i suoila se sa poetkom posla. Prvo je uzela posudu obluka sa police iznad Kovenanta i napravila u sreditu vatre mesto za nju, tako da doda toplinu i svetlost postojeem aru. Onda je, dahui ve od pomisli na ono to smera, poela da priprema vatru. Loila ju je, podsticala suvim, tvrdim drvetom, sve dok se plamen nije podigao ka tavanici peine, a od vreline joj izbile grake znoja na starakim obrvama. A kada se vazduh ispunio tihim brujanjem plamena, povijajui ka unutra mahovinastu zavesu na ulazu, ponovo je uzela vreicu praha kojim je nainila orbu. Stegla je kesu u pesnici i opet stala da okleva, kolebajui se kao da sledei korak podrazumeva neraskidivu obavezu. "Ah, milosti", gorko je aptala. "Moram se setiti... moram se setiti da sam sama. Niko drugi se nee postarati za njega... samo ja. Moram raditi za dvoje. Zato pustinjaci ne isceljuju. Moram da obavim posao." Dahui od straha pred sopstvenom smelou, bacila je deli praha u razgorelu vatru. Oganj je smesta poeo da se menja. Plamen nije zamro, nego se izmenio, pretvorio energiju u manje vidljivi oblik. Svetlo se promenilo iz narandastog, utog i crvenog u smee, sve dublje smee, kao da se podie sa gline, a ne drveta. I dok je blistavilo plamena zamiralo, peinu je ispunio bogati miris. Isceliteljki je liio na razbijanje svee zemlje kako bi se posadilo seme... kao iva prikaza semena, pupoljaka i prolea... kao plodonosnost zelenila niklog iz bogatog tla. Mogla se izgubiti u tom smeem mirisu, zaboraviti zimu poglavara Kletnika i bolesnog oveka i sav bol. Ali to je bio deo njenog posla. Zbog ljubavi koju je oseala prema njemu, miris ju je privukao ka Kovenantu. Tu je ukopala noge i poslednji put zastala da se uveri u ono to je nameravala da uini. Nee mu dirati ni lice ni ruke ni stopala. Oni nisu bili bitni za oporavak, ne po cenu koju bi morala da plati. A bolest koju je nosio u umu bila je suvie sloena i raznolika da bi se njome pozabavila dok on nije fiziki dovoljno zdrav da podnese napor isceljenja. Zato je nadnela zemljani pogled nad njegov slomljeni lanak. Dok se usmeravala na tu povredu, svetlo vatre sve je vie postajalo smee, bogato, mono i izraajno, sve dok nije blistalo kao zraenje njenog pogleda imeu njenog lica i njegovog lanka. Ostatak peine utonuo je u mrak; uskoro je ostao samo mlaz svetlosti izmeu njene panje i njegovog bola. Protezao se izmeu njih, povezujui ih, postepeno sjedinjujui suprotstavljene take potrebe i moi. U vrelini i mirisu vatre postali su jedno bie, osloboeno izdvojenosti, potpuno. Slepo i nesigurno, kao da vie nije svesna sebe, poloila mu je ruke na lanak, ispitala ga dodirom sve dok nije nesvesno urezala u um taan ugao i poloaj preloma. Onda se povukla. Mo ju je apsorbovala, uinila da izgleda prolazno, nevano; postala je nevoljno orue svog rada, sidro i izvor veze koja ju je sjedinila sa njegovom ranom. Kada je veza postala dovoljno snana, povukla se od njega. Bez htenja ili svesti, zaustavila se da podigne teak glatki kamen koji joj je sluio kao tuak; bez htenja ili svesti, uhvatila ga je obema rukama kao teki dar, nudei ga Kovenantu. Onda ga je podigla visoko nad glavom. Zatreptala je, a smea veza jedinstva je zadrhtala. Svom snagom zamahnula je kamenom nanie i udarila po sopstvenom lanku. Kosti su prsle kao suvo drvo. Kroz nju je prostrujao bol... bol kao razdvajanje dua, njene i njegove. Kriknula je i sruila se na pod. Vreme se pretvorilo u dugu agoniju koja joj je zatvorila i zapeatila sva ostala vrata u umu. Leala je na podu, vatra je zamrla u mutan ar, miris prolea pretvorio se u prainu, avetinjske niti korenja sijale su i bledele. Nita nije postojalo osim razdirueg trenutka u kome je dosegnula Kovenantov bol... trenutka u kome je uzela sav njihov bol, i njegov i svoj, na sebe. No je prola i ponovo dola; i dalje je leala sklupana. Dah joj je drhtavo prolazio kroz mlitave usne, srce joj je podrhtavalo na ivici zastanka. Da je mogla povratiti svest koliko da odlui da umre, smesta bi to uinila. No, bol ju je zapeatio unutar nje same i vladao njome sve dok se nije pretvorio u sve to je znala o ivotu i smrti. 115

Konano je zatekla samu sebe kako razmilja da nije bilo ovako strano kada je bila mlaa. Stara mo nije je potpuno napustila, ali i najgori raniji poslovi nisu bili kao ovaj. Telo joj je bilo izmueno od gladi i ei. Ni to se ranije nije deavalo. Gde su ljudi koji bi trebalo da je paze... koji bi trebalo makar vode da joj daju kako ne bi umrla od ei pre kraja agonije? Gde su porodica i prijatelji koji su doveli bolesnika kod nje i koji rado ine sve to mogu da pomognu isceljenje? Sva ta pitanja s vremenom su je dovela do zakljuka da je sama, da se o njoj i o bolesniku niko ne stara. I on je ostao bez hrane i vode tokom celokupnog njenog posla; ak i ako je mo nije izdala, nije bio u stanju da izdri takvo liavanje. Moda je mrtav uprkos onome to je preivela njega radi. Uz napor od kojeg joj se iscrpljeno telo staraki treslo, podigla se sa poda. Zastala je da se odmori na sve etiri, teko dahui. Morala je da pribere sopstvene nejake ostatke pre nego to se suoi sa bolesnikom. Ako je umro, ekaju je muni poslovi. Morae da se probija kroz Kletnikovu zimu da odnese ono belo zlato poglavarima u Veselkamenu. I morae da ivi sa injenicom da je njena agonija bila agonija promaaja. Obe mogunosti su je ispunjavale stravom. Ipak, znala je da ak i ovo kratko odlaganje moe biti presudno, moe postati kobno. Zastenjala je i pokuala da ustane. Pre nego to je uspela da stane na noge, sa kreveta se neto pokrenulo ka njoj. Udar stopala ponovo ju je oborio na pod. Bolesnik se proteturao pored nje i probio kroz zavesu od mahovine dok se ona grila na nabijenoj zemlji. Iznenaenje ju je zabolelo vie od samog udarca; ovek je bio suvie slab da bi joj ozbiljno naudio. Grubost joj je podstakla energiju. Dahui poluglasne psovke, nekako se teturavo ispravila i odepala iz peine za njim. Dostigla ga je dvadesetak stopa od ulaza u peinu. Bledo presijavanje tri debla zaustavilo ga je u bekstvu. Povlaio se cvilei od straha, kao da su drveta divlje zveri koje ga ekaju u zasedi. "Bolestan si", umorno je promrmljala isceliteljka. "Shvati bar to ako ne razume nita drugo. Vrati se u krevet." Nesigurno se okrenuo da je pogleda. "Hoe da me ubije." "Ja sam isceliteljka. Ja ne ubijam." "Mrzi gubavce i pokuava da me ubije." Ludaki je iskolaio oi na unezverenom licu. "Ti uopte i ne postoji." Videla je da je praznina samo poveala zbunjenost od amanibhavama i neobjanjive bolesti u njemu; postali su toliko snani da vie nije mogla da ih razdvaja. Bila je preslaba da bi ga umirila; nije imala snage da je trai na rei ili nenost koji ne bi doprli do njega. Zato mu je prila korak blie i zabila mu ukoene prste u trbuh. Kada je pao na travu, pola je do najblie alianthe. Nije bila daleko od ulaza u peinu, ali bila je toliko iscrpljena da se gotovo ponovo onesvestila pre nego to je uspela da otkine i pojede nekoliko blagovnjaa. Ipak, njihova otra mo pritekla joj je u pomo im ih je progutala. Noge su joj ovrsle. Trenutak kasnije mogla je da odbaci semenke i uzbere nove bobice. Kada je pojela polovinu zrelih plodova, uzbrala je ostatak i ponela ga do Kovenanta. Pokuao je da puzei pobegne, ali zadrala ga je i naterala ga da jede. Onda je otila do velikog naramka mahovine koji je visio malo dalje i napila se njegove bogate zelene vlage. To ju je osveilo i dalo joj dovoljno snage da se rve sa bolesnim ovekom sve do peine i da ga kontrolie dok nije ponovo utonuo u san od prstohvata njenog praha. U drugoj situaciji moda bi ga saaljevala zbog grevite panike sa kojom je potonuo u novu bespomonost. No, bila je suvie umorna... i suvie puna straha zbog posla koji joj je jo predstojao. Nije znala kako da ga utei i nije ni pokuavala. Kada je zapao u nemiran dreme, samo je promrmljala:" Milost", i okrenula se od njega. I njoj se spavalo, ali bila je sama i morala je da ponese teret nege. Stenjui od bolova u starakim zglobovima, ponovo je naloila vatru oko obluka i pristavila jelo za sebe i za bolesnika. Dok se hrana grejala, pregledala mu je lanak. Tupo je klimnula glavom kada je videla da je ceo kao i njen. Bledi oiljci ve su nestajali. Uskoro e mu kosti biti vrste kao da nikad nisu ni bile slomljene. Gledajui u dokaz svoje moi, poelela je da moe da uiva u njoj. Ali odavno je izgubila sposobnost da uiva u ishodima svojih muka. Da je u mladosti shvatila koliko e je kotati ta odluka, sigurno nikad ne bi primila Obred Neomeenja, nikad se ne bi predala tajnoj moi koja je udela da se rodi u njoj. 116

No, nije lako izbei mo. Nije mogla znati cenu sve dok nije stigla do punog ostvarenja, a tada mo vie nije sluila onog ko je nosi. Nosilac je bio sluga. Nije bilo bekstva, nije bilo mira ni mirovanja kojima bi se izbegla cena, a nije mogla da nae zadovoljstvo u leenju. Sa predstojeim radom koji je leao pruen pred njom nije imala nita vie zadovoljstva nego izbora. Ipak, kada je nastavila kuvanje, ponovo je zapala u aljenje. "Neka proe", mrano je promrmljala. "Neka proe. Samo da bude uinjeno isto... bez promaaja." Bar e predstojei posao predstavljati potpuno drugaiji bol. Kada je hrana bila spremna, nahranila je sebe i Kovenanta, a onda mu je dala jo uspavljujue orbe, tako da se ne probudi da je ponovo udari. Onda je priguila vatru, vrsto se obmotala ofucanim ogrtaem i staraki zaspala naslonjena na hrpu lia koja je predstavljala krevet. U narednim danima se odmarala, negovala Kovenanta i pokuala da se priseti hrabrosti. Od njegove potrebe srce joj se grilo u starakim grudima. ak i dok je spavao, videla je kako mu um nestaje u unutranjim mukama. Kako je vraao snagu, njeni napici su postepeno gubili sposobnost da kontroliu njegov nemiran, snovima izmuen san. Poeo je da se bacaka rukama i mahnito brblja, kao ovek uhvaen u povesmo bunila. Ponekad bi se sa prstena oteli beli blesci gneva; ako bi isceliteljka sluajno gledala pravo u njih, razdirali su je kao glas patnje, preklinjui je da nastavi svoj rad. I sama uma se odazivala na njegovu patnju. Prodirala je u nju kao zahtev, prinuda jasna kao i prizivanje koje ju je na poetku odvelo do njega. Nije znala zato Morinmos brine; oseala je kako tom brigom miluje obraze kao dlan zapovesti, upozoravajui je. Njega je trebalo isceliti. Ako se to ne izvri na vreme, sr njegovog bia postae neizleiva. Konano je postala svesna vremena; po bletavilu sjaja drvea videla je da se negde iza neprozirnih oblaka kree tamni mesec, spremajui se za novu menu moi Opakog. Primorala je sebe da prekine sa oklevanjima, jednim po jednim, i da se ponovo suoi sa svojim poslom. Drugi put je izgradila visoki plamen i spremila svoj retki prah. Kada se tvrdo drvo razgorelo, postavila je hranu i vodu na policu iznad Kovenanta tako da, ako doe svesti pre nje, ne mora da trai ono to mu je potrebno. Zapala je u oseanje neumitnosti i verovala je da nee preiveti. "Milosti", mrmljala je dok je vatra rasla, "milosti." Izgovarala je re kao da sebi trai blagoslov. Uskoro je plamen ispunio peinu svetlou i toplotom, zapljuskujui izbledelu kou na obrazima isceliteljke. Dolo je vreme; mogla je da oseti mo kako prodire u nju kao neosetljivi ljubavnik, istovremeno krhko i zapovedniki, udei za prilikom da se ponovo probudi i uzme je... eljan, pa ipak nekako nedovoljan, star, kao da vie ne ume da se izbori sa onim to pamti o starim eljama. Za trenutak kao da je ostala bez krvi; sve miie joj je obuzela slabost, tako da joj je kona vreica ispala iz prstiju. Ipak, sagnula se da je podigne, zarila u nju drhtave prste i bacila prah u vatru, kao da je taj pokret poslednji, najbolji dokaz snage. Kada se rairio moni miris praha i obgrlio itavu peinu, otpoevi lagani preobraaj plamena, stala je Kovenantu kraj glave i ukoila nesigurna kolena. Piljei zemljanim pogledom u njegovo elo dok su se vrelina i svetlost vatre stapali sa njenom panjom, prela je preko svih granica volje i ponovo postala posuda moi. Peina oko nje tonula je u mrak dok se izmeu njenih zenica i njegovog bolesnog, poludelog uma gradila veza. Kovenant se na njene oi ukrutio i postao napet... ukoenog pogleda, izraenih vena na vratu, pobelelih zglobova... kao da mu njene moi obavijaju duu strahom. Drthtei, pruila je ruke, poloila mu dlanove na srce oluje pod elom. Sledeeg trenutka ustuknula je kao oparena. "Ne!" kriknula je. Zapljusnuo ju je uas i oprio je. "Previe trai!" Duboko u sebi borila se da povrati kontrolu, da potisne mo, da je porekne, da se vrati sebi kako ne bi bila unitena. "Ne mogu to da iscelim!" Ali njegovo ludilo obizelo ju je kao da je posegnuo i uhvatio je za ruke. Bespomono je zacvilela, vratila se i ponovo mu poloila dlanove na elo. Njegov uas jurnuo je u nju, ispunio je sve dok joj nije prodro kroz usne kao vrisak. Ipak nije mogla da se povue. To ludilo pulsiralo je kroz nju dok je tonula sve dublje, pokuavajui da ne gleda ta lei na dnu. A kada ju je na kraju naterao da gleda, nagnao je da vidi iznutra nadnesen izvor bolesti, znala je da je unitena. Otrgla je oprene ruke sa njegovog ela i otila da traga, da mahnito pretura po svojim stvarima. Jo vritei, naila je na dugaak, kameni kuhinjski no, zgrabila ga i naciljala u njegovo ranjivo srce. Leao je pod noem kao rtva ukaljana leprom. 117

No, pre nego to je stigla da mu ubodom oduzme ivot, da utopi njegov neisti bol u smrti, mnotvo blistavih, tuinskih iskri zaplovilo je kao muzika kroz vazduh oko nje. Popadale su po njoj kao rosa, zalepile se kao vlana melodija, zaustavile joj ruku; obuzdale su njenu mo i patnju, zadrale sve u njoj sve dok napeti, bezglasni krik nije bio okonan. Drale su je sve dok se nije slomila pod teretom stvari koje se ne mogu zadrati. Onda su je pustile da padne. Blistajui kao bol drvea, otpevale su nekuda u daljinu. 14. SAMO ONI KOJI MRZE Kovenant se prvi put probudio posle itave noi i dana. Jo je bio ukoen od potpunog sna i podigao se samo zbog zahteva strane ei. Kada je seo u krevetu od lia, ugledao je vr vode na polici nad sobom. Poto se dobro napio, video je da na polici stoji i inija sa voem i hlebom. Jeo je, ponovo pio i ponovo zaspao im se opet ispruio po toplom, suvom liu. Sledei put mlitavo je isplivao iz sna u stari, neni miris kreveta. Kada je otvorio oi, ustanovio je da kroz prigueno dnevno svetlo gleda u krov peine protkan korenjem. Okrenuo je glavu i osvrnuo se po zemljanim zidovima sve dok nije pronaao mahovinom zaklonjen ulaz koji je proputao to malo svetla. Nije znao gde se nalazi, ni kako je tu dospeo, ni koliko dugo je spavao. No, to neznanje ga nije uplailo. Oporavio se od straha. Snagom nepoznatog koje je lealo skriveno iza zavese odmora bio je siguran da ne treba da se plai. To oseanje jedino je preostalo u njemu. Bio je hladan, smiren, upalj - prazan i zato neuznemiren kao da je isto oienje ili apoteoza koje mu je zbrisalo strah takoe iscedilo i sve ostale strasti. Neko vreme se nije seao ni koja su to oseanja bila; izmeu njega i prolosti nije bilo niega osim sna i unitene struje nepotrebnog straha. Onda je uhvatio prvi slabi miris smrti u vazduhu. Nije bio jak, pa zato nije odmah reagovao na njega. Dok je proveravao i uverevao se, proteglio je od sna ukoene miie, osetivi kako se oivljeno gre. ta god da ga je dovelo ovamo, bilo je toliko davno da je njegovo telo to potpuno zaboravilo. Ipak, oporavak mu je doneo malo zadovoljstva. Prihvatio ga je sa potpunim i praznim poverenjem iz razloga koji su mu jo bili skriveni. Kada je bio spreman, spustio je noge sa kreveta i seo. Smesta je ugledao smeu staricu kako lei sklupana na podu. Bila je mrtva, sa krikom jo ukoenim na usnama i zgroenim pogledom zemljano smeih oiju. Na priguenom svetlu izgledala je kao ugaena hrpa zemlje. Nije znao ko je to - piljio je u nju u naporu da se priseti, a nije uspeo da se seti da ju je ikada video - ali nekako je imao utisak da je i ona umrla zbog njega. Sad je dosta, tupo je rekao samom sebi. Ostala seanja poela su da isplivavaju na povrinu kao mrtva morska trava i otpaci ivota. To se vie ne sme desiti. Za trenutak je spustio pogled na nepoznatu belu koulju, a onda je odgurnuo tkaninu u stranu kako bi pogledao lanak. Bio je slomljen, pomislio je uz tupo iznenaenje. Seao se da ga je slomio; seao se rvanja sa Pietenom, pada - seao se da se podtapao Pietenovim kopljem dok se prelom nije smrzao. A sada se nije video nikakav trag preloma. Oprobao ga je oslanjanjem na pod, napola oekujui da celovitost nestane kao opsena. Ustao je, poskoio s noge na nogu i ponovo seo. Pakla mu, pakla mu, mumlao je u sebi dok je vrio prvi VPE posle mnogo dana. Ustanovio je da je mnogo zdraviji nego to bi pomislio da je mogue. Povrede koje je naneo sopstvenim stopalima gotovo su potpuno nestale. Mrave ake lako su se savijale - iako su se pretvorile u kost i kou, pa je burma labavo visila na domalom prstu. Osim blage utrnulosti na vrhovima, ui i nos su mu se oporavili od promrzlina. ak i kosti su mu bile pune duboke, trajne toplote. No, ostalo se nije izmenilo. Obrazi su mu bili kruti kao i uvek. Preko ela je imao izboinu loe zaleenog oiljka; bio je osetljiv na dodir, kao da se ispod povrine strugao o lobanju. A osnovna bolest neumorno je glodala put uz ivce aka i stopala. Prsti su mu bili utrnuli do dlanova, a na nogama su mu ostali osetljivi samo risovi i zadnja povrina peta. Osnovni uslov njegovog postojanja ostao je nedirnut. Zakon lepre bio je urezan u njega, uklesan hladnim dletom smrti kao da je Kovenant nainjen od dolomita ili mermera, a ne od kostiju, krvi i ljudskosti. 118

Zato u dubini due nije bio nimalo dirnut izleenjem. Bio je gubavac i nije smeo da se izlae opasnostima oduevljenja. Kada je ponovo pogledao mrtvu staricu, setio se ta je radio pre nego to ga je zima otrgla od svesti; nosio je u sebi svrhu unitenja i mrnje ka istoku, ka Kletnikovom Taboru. Ta svrha sada je imala prizvuk ludila. Bio je lud kada se sam bacio u zimu, a bio je lud i to je verovao da e ikada uspeti da se suoi sa Opakim. Staza prolosti iza njega bila je prekrivena leevima, rtvama procesa koji ga je doveo do te svrhe procesa manipulacije kojim je poglavar Kletnik eleo da proizvede poslednju, kobnu pogreku neposrednog suoenja. Ishod te pogreke bila bi potpuna pobeda Opakog. Sada je znao ta treba. Umrla ena nauila ga je delu mudrosti. Nije mogao da se suoi sa Opakim iz istog razloga iz kojeg nije uspeo da se sam probije kroz Kletnikovu zimu: zadatak je bio nemogu, a smrtna ljudska bia - kada pokuaju nemogue - postiu samo sopstvenu smrt. Smrt gubavca - propisana i predviena za njega po zakonu bolesti koju nosi - ekala ga je negde nedaleko na ivotnom putu. Mogao je samo da ubrza putovanje prema tom kraju ako se lati nemoguih zadataka. A Domaja e biti potpuno izgubljena. Tog asa je shvatio da je za njega nesposobnost da se seti ta ga je dovelo ovamo, ta se sa njim tu desilo, zapravo blagodat, tolika milost da je bio zapanjen. Sada je bar delimino razumeo zato mu je Triok govorio o milosti novih mogunosti - i zato je Triok odbio da uestvuje u njegovom pohodu. Odloio je svrhu u stranu i osvrnuo se po peini u potrazi za odeom. Naao ju je na hrpi uz jedan zid, ali trenutak kasnije se predomislio. Predstavljala je deo neega to je sada eleo da izbegne. A belu koulju dobio je od mrtve starice kao deo i simbol mnogo vee rtve. Prihvatio ju je sa hladnom, smirenom, upljom zahvalnou. Ve je poeo da vezuje sandale kad je shvatio koliko i one zaudaraju na bolest. Tokom dana i dana hodanja infekcija je natopila kou i sad mu se gadilo da nosi neisti miris. Zavitlao je sandale meu ostalu odbaenu odeu. Doao je u ovaj san bosonog i znao je da e se iz njega vratiti opet bosonog i izubijanih tabana, bez obzira na to koliko pokuavao da se zatiti. Uprkos ponovo probuenoj opreznosti, reio je da se ne brine za stopala. Slabi miris smrti u vazduhu podsetio ga je da ne moe ostati u peini. vrsto se obmotao kouljom i izvirio napolje ne bi li ustanovio gde se nalazi. Napolju, pod sivim dnevnim oblacima, prizor ume dodao mu je jo jedan vrhunac upljeg iznenaenja. Prepoznao je Morinmos; jednom je ve proao kroz tu umu. Ovlano poznavanje geografije Domaje pomoglo mu je da otprilike odredi gde je, ali nije imao pojma kako je dotle dospeo. Poslednje to mu je ostalo u seanju bila je spora smrt na zimi poglavara Kletnika. Ovde se videlo vrlo malo zime. Crno drvee naslanjalo se jedno na drugo kao da je beskrajno ukorenjeno u prve sivkaste nagovetaje prolea; vazduh je bio pre sve nego otar, a ilava trava se razrasla preko istina izmeu drvea. Udisao je mirise ume dok je ispitivao svoje nerazumno povernje, a trenutak kasnije bio je siguran da se ni Morinmosa ne treba bojati. Kada se okrenuo da se vrati u peinu, imao je u glavi bar prve obrise predstojeeg puta. Nije ni pokuao da sahrani enu; nije imao alat za kopanje, a ni elju da nanese ikakvu povredu tlu ume. Nosio je njenu koulju i zato da joj iskae potovanje, ali nije mogao da smisli nikakav drugi gest kojim bi joj se oduio. eleo je da se izvini zbog onog to ini - zbog onog to je uinio - ali nije bilo naina da ga ona uje. Na kraju ju je odneo na krevet, namestio joj ukoene udove to je bolje mogao kako bi joj dao dostojanstven izgled. Onda je meu njenim stvarima potraio vreu i popakovao svu hranu koju je uspeo da nae. Posle toga je popio njene poslednje zalihe vode i ostavio vr da bi pritedeo na teini. Uz drhtaj aljenja, ostavio je i posudu obluka; znao je da e mu biti potrebna toplota, ali nije znao kako da se stara o njemu. No udno ostavljen nasred poda nije uzeo jer mu je bilo dosta noeva. Setio se Lene, pa je poljubio stariin hladni, bledi obraz. Onda se provukao kroz mahovinu iz peine, mrmljajui "Milost", kao da je ta re amajlija koju je stekao iz stariine rtve. Poao je pravo u dan svog novog saznanja. Nije oklevao u izboru pravca. Od ranije je znao da se tlo Morinmosa uglavnom sputa sa severozapada ka jugoistoku, prema ravnici Ra. Pratio je padine sa vreom preko ramena i sa praznim srcem - umirenim jer je bilo puno praznine, kao kod oveka koji se predao bezbojnoj budunosti. Pre nego to je preao dve milje, dnevno svetlo poelo je da jenjava, a no se spustila iz oblaka kao kia. No, sam Morinmos se potrudio da mu osvetli put. Posle dugog odmora nije mu bio potreban san. 119

Usporio je korak kako ne bi pri kretanju zakaio tamnu mahovinu i nastavio je dalje kroz umu koja je ostajala plamsava i budna. Ta drevna nelagodnost, to polusvesno seanje na bes i neizmerni bol nije bilo usmereno ka njemu - dugogodinja oseanja drvea kao da su se povlaila kada je on prolazio, putajui ga da ide - ali svejedno ih je oseao, uo ih je kao mrmljanje u povetarcu, kao da Morinmos die kroz stegnute zube. ula su mu ostala okrnjena, promrzla kao i pre krize sa Pietenom i Lenom, ali ipak je mogao da razabere koliko uma trpi zbog njega. Morinmos je bio svestan njegovog prisustva i njega radi ispoljio je posebnu koliinu trpeljivosti. Onda se setio da ni Garotin estar nije podigao ruku na njega. Setio se Kaeroila Divogornika i umnikovog nehotinog sledbenika. Iako je znao da je i sam patio i trpeo, mrmljao je "Milost" bledo svetleim stablima i pazio da koraa oprezno, izbegavajui sve to bi moglo da povredi drvee. Ta opreznost usporavala mu je napredovanje i u zoru se jo uglavnom prodevao izmeu drvea ka jugoistoku. No, sada je ponovo zalazio na posede zime. Vazduh je pucketao od mraza, a drvee je bilo golo. Umesto trave pojavila se gola zemlja. Kroz izmaglicu pred sobom nazirao je prve krpice snega. A kako je zora prelazila u muan dan, poeo je da shvata koliko je bela koulja velianstven dar. Bila je tanka i laka za noenje, ali od tkanine tople i udobne, toliko da je zadravala napade vetra. Zakljuio je da je to bolji poklon od bilo kakvog noa, ezla ili orkrest kamena. im je svetlost drvea oslabila na dnevnom svetlu, zaustavio se radi odmora i jela. No, nije mu bilo potrebno mnogo odmora, te je posle obroka od suvog voa ponovo bio u pokretu. Vetar je poeo da zavija i lepra oko njega. Za manje od milje ostavio je poslednji crni zaklon ume i iziao pravo na Kletnikovu neprekinutu zlobu. Divljina snega i hladnoe koja mu je presrela otupljena ula izgledala je nepromenjena. Sa ivica ume tlo je nastavljalo da se postepeno sputa, kroz blago ustalasane drevne bregove, sve do spore reke koja je jadno tekla ka severoistoku. A preko itavog prizora zima je rasprostrla sivo unitenje. Smrznuta zemlja tanjila se pod neumornim struganjem vetra i teinom smetova sve dok nije izgledala kao nepopravljiva neutenost i malodunost, abdikacija tla i mogue plodnosti. Uprkos beloj koulji i povraenoj snazi, Kovenant je oseao rezanje hladnoe, pa se pogrbio kao da mu na pleima lei teret itave Domaje. Za trenutak je kiljio uz vetar zasuzelim oima kako bi odabrao pravac. Nije znao gde se nalazi u odnosu na pliake gde je preao reku. No, bio je siguran da je ova reka zapravo Lunjinstan, severna granica ravnice Ra. Prostranstvo sleva izgledalo mu je nekako poznato. Ako ga ne varaju seanja na pohod za ezlom zakona, gledao je u Gaz Lunjinstan. Naslonjen na vetar, hramljui bosonog preko ogrubelog tla, uputio se ka Gazu kao da je to kapija ka njegovom izmenjenom cilju. No, udaljenost je bila vea nego to se inilo sa uzvienja kod ume, a vetar, sneg i padine ometali su mu pokrete. Minulo je podne pre nego to je preao poslednji prevoj zapadno od Gaza. Kada je preleteo pogledom preko vrha prevoja i dole prema prelazu reke, trgao se jer je na obali ugledao oveka. ovekovo lice bilo je zaklonjeno kapuljaom kamendolskog ogrtaa, ali gledao je pravo prema Kovenantu, podboen rukama kao da ve neko vreme oekuje Nevernikov nailazak. Oprez je nagnao Kovenanta da se brzo sagne i zakloni od pogleda. No, ovek je skoro istog asa osorno mahnuo rukom i povikao tonom nalik na iskrivljeni glas koji bi Kovenant moda i mogao da prepozna. "Hodi, Nevernie! Ne ume da se skriva ni bei. Ve itavu milju te gledam kako dolazi." Kovenant je oklevao, ali zbog uplje sigurnosti nije se plaio. Trenutak kasnije slegnuo je ramenima i poao ka Gazu. Dok je silazio niz padinu, drao je pogled na oveku koji ga je ekao, pokuavajui da otkrije ko je to. Isprva je mislio da ovek predstavlja deo izgubljenih dogaaja u umi i u stariinoj peini deo koji moda nikada nee moi da razume ni proceni. No, onda je razabrao uzorak utkan u ramena kamendolskog ogrtaa. ara je bila nalik na ukrtene munje,. "Triok!" poluglasno je dahnuo. Triok? Potrao je po neravnom tlu, pourio ka oveku, uhvatio ga za ramena. "Trioe." udno stezanje u grlu priguilo mu je glas. "Trioe? ta e ti ovde? Kako si stigao ovamo? ta se desilo?" Dok ga je Kovenant zasipao pitanjima, ovek je odvratio lice tako da mu je kapuljaa zaklanjala crte. Spustio je ake Kovenantu na doruja, otrgao mu ake sa ramena kao da mu se gadi njihov dodir. Ne skrivajui gnev, odgurnuo je Kovenanta. Ali kada je progovorio, reei glas zvuao je gotovo uzgredno. "Pa, prapoglavaru Kovenante, Nevernie i nosioe belog zlata", izgovorio je titule sa sarkastinim prizvukom u glasu, "nisi daleko dospeo tokom mnogih dana. Jesi li se dobro odmorio u Morinmosu?" 120

Kovenant je piljio u njega, trljajui zglobove; Triokov bes gotovo ih je opekao, kao kiselina. Bol ga je za trenutak naveo na sumnju, ali prepoznao je Triokov profil iza ivice kapuljae. Onako zbunjen, nije mogao da smisli razlog za Kamendolevu pizmu. "ta se dogodilo?" nesigurno je upitao. "Jesi li govorio sa Mhoramom? Jesi li naao tog Neomeenog?" Triok je i dalje drao lice okrenuto u stranu, ali prsti su mu se grili i krivili kao kande eljne nasilja. Talas tuge zbrisao je Kovenantovu zbunjenost. "Jesi li naao Lenu?" "Pratio sam te", rekao je Triok istom promuklom uzgrednou, "jer ne verujem u tvoj cilj - ni u tvoje saputnike. Vidim da nisam pogreio." "Jesi li naao Lenu?" "Tvoj hvalisavi pohod na Opakog troi saputnike koliko i vreme. Kako je din otiao od tebe? Jesi li ga ostavio", iskezio se, "u izopaenim zadovoljstvima Morinmosa?" "Lena?" Kovenant je bio uporan. Triokove ruke poletele su ka licu kao da namerava da sebi iskopa oi. Glas mu je bio priguen dlanovima, pa je zvuao poznatije. "Sa bodeom u trbuhu. I kraj nje ubijenog oveka." Poeo je divlje da drhti, ali brzo je spustio ruke, a glas mu je ponovo poprimio prizvuk zajedljive nezainteresovanosti. "Verovatno e traiti da poverujem kako su se meusobno poubijali." Kovenant je odgovorio sa praznim aljenjem. "Ja sam kriv. Pokuala je da me spase. Onda sam ja ubio njega." Oseao je da je objanjenje nepotpuno, pa je dodao. "Hteo je moj prsten." "Budala!" zareao je Triok. "Zar je verovao da e moi da ga zadri?" Nije dao Kovenantu vremena da odgovori. Sledee pitanje opet je postavio tihim glasom. "A din?" "Upali smo u zasedu. Ostao je u zatitnici - da bismo Lena i ja pobegli." Trioku se kroz stegnute zube oteo kratak smeh. "Veran do kraja", iskezio se. Sledeeg trenutka zgrio se od nekontrolisanog jecaja jer ga je izdala samokontrola - kao da je strani bol raskinuo veze koje su ga obuzdavale. No, odmah se vratio sarkazmu. Iskezio je zube na Kovenanta. "Dobro je to sam doao." "Dobro? Trioe, ta se desilo s tobom?" "Pa, zaista." mrknuo je kao da se bori sa suzama. "Izgubio si mnogo vremena na tom mestu tete i zavoenja. Sa svakim proteklim danom Opaki postaje sve moniji. Usko povezuje...", ponovo je iskezio zube na Kovenanta iz senke pod kapuljaom. "Tomase Kovenante, tvoj posao vie ne trpi odlaganje. Doao sam da te vodim u Pusto Grobite." Kovenant se upiljio u njega. Trebalo mu je malo vremena da ispita uplje jezgro i ustanovi da je i dalje siguran. Onda je usmerio svu panju ka Trioku, pokuavajui da prodre obogaljenim vidom kroz njega, kroz povrinu, tako da makar nasluti Triokovo unutranje stanje. No, smetali su mu zima i Triokova uznemirenost. Video je odvraeno lice, ukoene prste nalik na kande, ogoljene, bele, vlane zube, uskomeanost, ali nije mogao da prodre kroz njih. Kamendolac je bio obuzet nekim stranim grem. Kada je Kovenant progovorio, zahvatili su ga sauee, zbunjenost i samoodbrana. "Trioe, mora mi rei ta se dogodilo." "Moram li?" "Da." "Ti mi preti? Hoe li okrenuti divlju magiju protiv mene ako odbijem?" Triok se trgao kao da je zaista uplaen, a udno iskrivljena grimasa preletela mu je preko usana kao gr. Ali istog asa otro je slegnuo ramenima i okrenuo mu lea, tako da je bio okrenut pravo uz vetar. "Pa, pitaj." Da li pretim, ponovio je Kovenant Triokova pogrbljena ramena. Ne, ne. Neu da se to ponovo desi. Naneo sam dovoljno zla. "Pitaj!" "Jesi li...", jedva je izgovarao rei kroz stegnuto grlo, "...jesi li naao tog Neomeenog?" "Da!" "Je li on govorio sa Mhoramom?" "Ne!" "Zato?" "Nije uspeo!" Rei izgovorene u ledeni vetar odjekivale su gorinom i Kovenant je mogao samo da ponovi pitanje. "Trioe, ta se desilo?" 121

"Neomeeni nije imao snage da koristi lomilialor. Uzeo ga je od mene, a nije mogao da ga upotrebi. Jerkin i Kvirel su stradali - sve vie saputnika nestaje dok ti okleva i koleba se!" Oboje stradali. "Nisam... kako si me naao?" "To je skupa krv, Kovenante. Kada e se zasititi?" Zasititi? Trioe! Pitanje ga je povredilo, ali podneo ga je. Odavno je izgubio pravo da se vrea na ita to Triok kae. Jedva je ponovio pitanje. "Kako si me naao?" "ekao sam! Kuda bi inae otiao?" "Trioe." Kovenant se zaklonio prazninom svoje smirenosti. "Pogledaj me, Trioe." "Ne elim da te gledam." "Pogledaj me!" "Smuie mi se od prizora." "Trioe!" Kovenant mu je spustio ruku na rame. Triok se istog asa okrenuo i udario ga po obrazu. Udarac nije bio jak; Triok se brzo okrenuo, kao da pokuava da povue ruku. No, ipak je odbacio Kovenanta nekoliko stopa i sruio ga. Obraz mu je brideo od dubokog bola, kao od kiseline od koje su mu oi zasuzile. Jedva je video Trioka kako se trza, okree i poinje da bei, a onda se savladava i zaustavlja, ekajui na razdaljini od desetak jardi kao da oekuje da mu Kovenant zavitla bode u lea. Bol mu je besneo u glavi kao bujica crnih voda, ali Kovenant se primorao da sedne, zanemario vreli obraz i tiho progovorio. "Ne idem u Kletnikov Tabor." "Ne?" Triok se iznenaeno okrenuo ka njemu. "Ne." Kovenant je bio pomalo iznenaen sopstvenom uverenou. "Idem preko reke... pokuau da krenem na jug sa Ranjanima. Oni bi mogli..." "Usuuje se?" proderao se Triok. Pomodreo je od besa, ali nije nainio ni korak ka Kovenantu. "Oduzeo si mi moju ljubav! Moje drugove! Moj dom! Ubio si svakog ko mi je ita znaio u ivotu! A sad kae da e povui jedino obeanje kojim bi to opravdao? Nevernie! Zar misli da te neu ubiti zbog tolikog izdajstva?" Kovenant je slegnuo ramenima. "Ubij me ako hoe. Uopte nije vano." Bolno lice mu je ometalo usredsreenost, ali ipak je iza Triokovih pretnji primetio protivurenost. U Kamendolcu su se uravnoteili strah i bes, kao dva oveka uhvaena u klopku izmeu bekstva i napada, usmereni u razliitim pravcima. Negde unutar tih suprotnosti nalazio se Triok kakvog je Kovenant pamtio. Odupro se huanju u glavi i pokuao da objasni tako da ga Triok razume. "Moe me ubiti samo ako umirem i u svom svetu. Video si me... kada si me prizvao. Moda moe da me ubije. Ali ako zaista umirem, nije vano hoe li me ti ubiti ili ne. Ionako u poginuti. U snovima je tako. Ali pre nego to se odlui, pusti me da objasnim zato... zato ne idem u Kletnikov Tabor." Bolno se podigao na noge. eleo je da prie Trioku, da mu se zagleda u lice, ali Triokova sukobljena oseanja drala su ga na udaljenosti. "Nisam neduan. Znam to. Rekao sam ti da sam ja kriv, i zaista jesam. Ali nisam kriv za sve. Lena, Elena i Atiaran... i dinovi, Ranihini, Ranjani i krvna garda... i ti... nisam kriv za sve to. Svi ste donosili svoje odluke. Lena je donela svoju odluku kada je pokuala da me spase od kazne... kada sam je silovao. Atiaran je donela svoju odluku kada mi je pomogla da stignem do Veselkamena. Elena je donela svoju odluku kada je ispila Zemnu krv. Ti si doneo svoju odluku... odluio si da ostane veran Zavetu mira. Nita od toga nije samo moje delo." "Govori kao da mi postojimo", gorko je zareao Triok. "to se moje odgovornosti tie, i postojite. Ne mogu da upravljam svojim nonim morama. Neto u meni... ono to govori... i samo je rtva, kao i ti. Samo manje neduno. Ali sve to je uredio Kletnik. On... ili ono u meni to stvara san... od poetka je planirao sve ovo. Koristio me je, i konano sam shvatio za ta. On hoe moj prsten... hoe divlju magiju. I zna... zna!... ako me navede da se oseam dovoljno kriv, odgovoran i bedan, pokuau da se borim sa njim na njegovom terenu... pod njegovim uslovima. U takvoj borbi ne mogu da pobedim. Ne znam kako da pobedim. Zato on i hoe da pokuam. Na taj nain e svemu doi kraj. I meni, kao da sam se sam ubio. 122

Pogledaj me, Trioe! Pogledaj! Videe da sam bolestan. Ja sam gubavac. Guba je urezana u mene dovoljno jasno da je svi vide. A gubavci... lako vre samoubistvo. Jedino treba da zaborave zakon preivljavanja. Taj zakon je obina, sebina, praktina opreznost. Kletnik je gotovo uspeo da me navede da je zaboravim... zato bi i mogao da me ubije ako hoe. Ali ako jo imam ikakvog izbora, mogu ga iskoristiti samo ako se setim ko sam. Tomas Kovenant, gubavac. Moram zaboraviti te nemogue zamisli o nadoknaivanju onog to sam poinio. Moram da zaboravim krivicu i dunost i sve ono to ovih dana nazivam odgovornou. Moram prestati sa trudom da ponovo postanem neduan. Samoubistvo je makar i pokuati. A moje samoubistvo je jedini konaan, savreni nain na koji Kletnik moe da pobedi. Bez toga nee dobiti divlju magiju, a postoji mogunost da jednom negde naleti na neto to e moi da ga porazi. Zato ne idem... ne idem u Kletnikov Tabor. Umesto toga, uiniu neto jednostavno, sebino, praktino i oprezno. Starau se o sebi onako kako dolii jednom gubavcu. Idem u ravnicu da naem Ranjane. Prihvatie me. Ranihini... Ranihini verovatno ve idu na jug da se sklone u planine. Ranjani e me povesti sa sobom. Mhoram ne zna da sam tu, pa nee nita ni oekivati da uinim. Molim te da me razume, Trioe. Strano mi je ao zbog tebe... beskonano ao. Voleo sam Elenu i volim Domaju. Ali ako nastavim da se odravam u ivotu onako kako mogu... Kletnik ne moe pobediti. Ne moe pobediti." Triok je sa razdaljine namrteno sasluao ceo govor. Izgledalo je da mu ljutnja jenjava, ali nije je zamenilo razumevanje. Umesto toga, meavina lukavstva i oajanja nadvladala je u njemu elju za bekstvom, pa mu je glas zvuao poluhisterino. "Hajde, Nevernie... ne odluuj u urbi. Porazgovarajmo mirno o tome. Dopusti mi...", osvrnuo se kao da trai pomo, a onda je urno nastavio, "...gladan si i umoran. uma ti je naplatila visoku cenu... vidim to. Odmorimo se ovde neko vreme. Nismo u opasnosti. Zaloiu vatru... spremiu ti hranu. Razgovaraemo o tvojoj odluci dok jo moe da je izmeni." Zato, poeleo je da upita. Zato si se ovako promenio? Ali ve je znao previe objanjenja, a Triok se odmah pozabavio potragom za drvima kao da bi time da predupredi dalja pitanja. Zemlja na toj strani Lunjinstana nekada je bila umovita, pa je ubrzo prikupio veliko hrpu mrtvog granja i bunja koje je poslagao u zaklonu breuljka malo dalje od Gaza. Sve vreme je drao lice okrenuto od Kovenanta. Kada je bio zadovoljan koliinom drva, nadneo se nad hrpu skrivajui ruke, kao da iz nekog udnog razloga nee da Kovenant vidi kako je potpalio vatru. im su po granju poeli da se pronose plamenovi, postavio se sa druge strane vatre i pozvao Kovenanta da se priblii njenoj toploti. Kovenant je rado pristao. Koulja mu nije titila ruke i noge od hladnoe; nije mogao da odbije vatru. A nije mogao da odbije ni Triokovu elju da razgovaraju o odluci koju je doneo. Trioku je mnogo i odavno dugovao. Seo je kraj toplog zraenja vatre, nasuprot Trioku, i utke ga gledao kako priprema jelo. Dok je radio, Triok je mumlao za sebe glasom od kojeg je Kovenanta obuzela nelagodnost. Pokreti su mu delovali udno, kao da prikriva tajanstvene radnje oko hrane. Izbegavao je Kovenantov pogled, ali kad god bi Kovenant pogledao u stranu, oseao je Triokove oi kako kriom gledaju u njega i brzo skreu pogled. Trgao se kada je Triok iznenada progovorio. "Znai, odustao si od mrnje." "Odustao...?" Dotad jo nije razmiljao na taj nain. "Moda i jesam. To mi ne deluje kao pravi odgovor. Mislim, osim injenice da za nju nema mesta u... u zakonu lepre. Mrnja, ponienje, osveta... inim greku svaki put kada pustim da me obuzmu. Rizikujem ivot. Isto vai i za ljubav, ako te ba zanima. Ali i osim toga. ini mi se da na taj nain ne mogu pobediti Kletnika. Ja sam samo ovek. Ne mogu da mrzim... zauvek... kao on. I jo", borio se da formulie novo zapaanje, "moja mrnja nije ista. Izopaena je, jer deo mene uvek mrzi mene umesto njega. Uvek." Triok je postavio kamenu posudu na vatru da provri i odgovorio glasom punim jezivog ubeenja. "To je jedini odgovor. Pogledaj oko sebe. Zdravlje, ljubav, dunost... nita ne pomae protiv ove zime. Samo su oni koji mrze besmrtni." "Besmrtni?" "Naravno. Na kraju smrt oduzme sve ostalo. Kako bi inae Opaki i... i njegovi...", izgovorio je ime kao da ga plai, "...Besomuci istrajali? Oni mrze." Re izgovorena promuklim, reeim glasom bila je ispunjena besom i nasiljem, kao da je stvarno jedina re istine i nadmonosti. Do Kovenanta je dopirao miris kuvanog jela. Ustanovio je da je gladan... i da njegovo unutranje mirovanje pokriva ak i Triokove jezive izjave. Ispruio je noge i naslonio se na lakat. "Mrnja", tiho je uzdahnuo, svodei re na podnoljive razmere. "Je li to - to, Trioe? Mislim... mislim da sam sve ovo... san, opsenu, injenice, ma kako ih nazvao... da sam ih proveo traei dobar odgovor na smrt. Otpor, silovanje... podsmeh... ljubav... mrnja? Je li to to? Je li to tvoj odgovor?" 123

"Nemoj me pogreno razumeti", odgovorio je Triok. "Ja ne mrzim smrt." Kovenant se za trenutak zagledao u poigravanje plamena i dopustio da ga miris hrane podseti na dubok, siguran, prazan mir. Onda je rekao kao da nastavlja litaniju. "A ta mrzi?" "Mrzim ivot." Triok je urno sipao hranu u inije. Kada je oko vatre pruio Kovenantu njegov deo, ruka mu se tresla. Ali im se vratio na svoje zaklonjeno mesto iza vatre, ljutito se obrecnuo. "Misli li da nisam u pravu? Ti, Nevernie?" Ne. Ne. Kovenant nije mogao da podigne glavu i pobuni se protiv optube u Triokovom glasu. Mrzi me koliko god ti je potrebno, dahnuo je u pucketanje plamena i isparenja hrane. Ne elim da se iko vie rtvuje za mene. Ne podiui pogled, poeo je da jede. Hrana nije bila neukusna, ali imala je neki dodatni ukus koji je oteavao gutanje. No, kada je progurao niz grlo jedan zalogaj, ustanovio je da je topao i prijatan. Iz njega se polako irila sanjivost. Nekoliko trenutaka kasnije bio je pomalo iznenaen to je ve ispraznio iniju. Spustio ju je kraj sebe i pruio se na lea. Vatra kao da je postajala sve vea i sve toplija, tako da je jedva nazirao Trioka kako ga posmatra kroz stalni vrtlog i iskrenje ognja. Ve je zapao u dreme kada je Triok progovorio kroz vatrenu zavesu. "Nevernie, zato ne nastavi putovanje do Kletnikovog Tabora? Svakako ne veruje da e te Opaki pustiti da pobegne... poto se ve trudio da dovede do sukoba o kojem si govorio." "Nee mu se svideti to izmiem", uplje i uvereno je uzvratio Kovenant. "Ali verujem da je suvie zauzet drugim stvarima da bi me zaustavljao. A ako samo jednom uspem da mu izmaknem izmeu prstiju, pustie me... bar za neko vreme. Ve... ve sam mnogo uinio za njega. Jedino to jo eli od mene jeste prsten. Ako ga ne budem ugroavao njime, ostavie me na miru dok se bori sa poglavarima. A onda e biti prekasno. Otii u to dalje, koliko god Ranihini mogu da me povedu." "A ta je sa tim... tim Tvorcem...", Triok je jedva izgovorio re, "...za kojeg kau da te je takoe odabrao? Zar on nema vlasti nad tobom?" Sanjivost je samo produbila Kovenantovo samopouzdanje. "Njemu ne dugujem nita. On je mene odabrao... ja nisam birao ni ovo ni njega. Ako mu se ne svia ta radim, neka nae nekog drugog." "A ta je sa ljudima koji su poginuli ili propatili zbog tebe?" Triokov bes se vratio i sada je otkidao rei kao da prikazuju znaenje skinuto sa zidova Dvorane darova negde duboko u njemu. "Kako e im dati smisao koji su zasluili? Ako pobegne, oni e nestati u uzaludnoj smrti." Znam, uzdahnuo je Kovenant u blistavi plamen i vetar. Svi smo mi uzaludni, bili ivi ili mrtvi. Stajalo ga je napora da razgovetno govori kroz nadolazei san. "Kakav smisao u im pruiti ako izvrim samoubistvo? Nee mi zahvaliti to sam odbacio... neto to ih je toliko stajalo. Dok sam iv...", izgubio je nit i jedva se prisetio, "...dok sam iv, iva je i Domaja." "Zato to je to tvoj san!" Da. To je jedan od razloga. Kovenant je iskusio trenutak ukoenosti pre nego to je do njega dopro bes Triokovog odgovora. Brzo se podigao i zakiljio kroz vatru ka Kamendolcu. Nije znao ta da kae, pa je promrmljao, "Zato se ne odmori malo? Verovatno si premoren od ekanja na mene." "Odrekao sam se sna." Kovenant je zevnuo. "Ne budi smean. ta misli da si? Krvni gardista?" Umesto odgovora, Triok se napeto nasmejao, kao bi spreman za udarac. Od tog zvuka Kovenanta je obuzelo oseanje da neto nije kako treba, da ne bi smeo da bude tako uasno sanjiv. Trebalo bi da ima snage da se odgovorno suoi sa Triokovim mukama, ali jedva je drao otvorene oi. Protrljao je ukoeno lice. "Zato ne prizna? Boji se da u se iskrasti i pobei im prestane da me nadgleda." "Ne nameravam da te sada izgubim, Tomase Kovenante." "Ne bih... ti to priredio." Kovenant je zatreptao i ustanovio da lei obrazom na tvrdoj zemlji. Nije se seao da je opet legao. Probudi se, neubedljivo je rekao samom sebi. San kao da je padao na njega iz sivog neba. "I dalje ne znam kako si me naao", promumlao je, ali je zaspao pre nego to je uo zvuk sopstvenog glasa. inilo mu se da je bio izgubljen samo za trenutak kada je postao svestan gotovo neosetnog talasa tame koji je posezao ka njemu iz mraza, bezdan kao smrt. Donosio mu je slabe strane nagovetaje muzike koje je poznavao, ali nije ih se seao. Pevuili su oko njega u plavo-zelenim razmacima koje nije ni uo ni 124

video. Delovali su slabo, nestalno, kao glasovi koji prizivaju sa velike udaljenosti. Ali bili su uporni: bockali su ga, pevali mu, prizivali ga u svest. Igrali su slepo, bezglasno upozorenje na opasnost kroz njegovo ukoeno nerazumevanje. Iznenadio je samog sebe kad je uo sopstveno mrmljanje: drogirao me je. Pakla mu! Taj ludak me je drogirao. itava izjava nije imala nikakvog smisla. Kako je dospeo to tog zakljuka? Triok je poten ovek, otvoren i velikoduan u bolu... ovek koji se dri milosra i mira bez obzira na to koliko ga to stajalo. Drogirao me je. Odakle mu to ubeenje? Kovenant je utrnulim prstima prekopavao kroz nesvesticu, a srce mu je obuzelo vrsto oseanje opasnosti. Tama i zlo okupljali su se oko njega. Kroz san... kroz zelenkastu muziku... kao da je video plamsanje Triokove vatre. Kako je zapalio tu vatru? Kako me je naao? Uporne iskre pokuavale su da mu kau neto to nije uo. Triok je predstavljao opasnost. Triok ga je drogirao. Mora da ustane i pobegne... pobegne nekuda... pobegne u umu. Jedva je uspeo da sedne i sa naporom otvori oi. Gledao je pravo u priguenu vatru u poslednjem mrtvom svetlu veeri. Zima je hujala oko njega kao da je puna ui. Mogao je da namirie nailazak snega; poneka prljava pahulja ve se pojavljivala oko ivica pplamena. Triok je sedeo preko puta prekrtenih nogu, zurio u njega zlokobno zadimljenim oima. Kroz vazduh pred Kovenantom preletale su bledoplave iskre, fragmenti neujne pesme. Ve su promukle od ponavljanja: bei! bei! "ta je to?" pokuao je da strese uporni dodir sna. "ta to rade?" "Oteraj ih", odgovorio je Triok glasom punim straha i gaenja. "Otarasi ih se. Sada te ne moe uzeti." "ta je to?" Kovenant se nesigurno podigao na noge i drhtavo se ispravio, jedva zadravajui paniku u miiima. "ta se deava?" "To je glas umnika", jednostavno je odgovorio Triok, ali svaki ton u njegovom glasu odavao je odvratnost. Skoio je na noge i postavio se u poloaj kao da se sprema za poteru ako Kovenant pone da tri. "Garotin estar poslao je u Morinmos Kaer-Kaverala, ali on te ne moe uzeti. Ja", glas mu je drhtao, "ne mogu da to dozvolim." "Uzme? Dozvoli?" Opasnost je stegla srce Kovenantu sve dok nije jeknuo. Neto u njemu, neto ega se nije seao, govorilo mu je da veruje iskrama. "Drogirao si me!" "Zato da ne bi pobegao!" Trioka je obuzeo beli, ukoeni strah i poeo je da muca kroz izvijene usne. "Podstie te da me uniti. Ne moe da dosegne daleko od Morinmosa, ali podstie te... belo zlato!... Ah!" Glas mu se iznenada digao do krika. "Ne igraj se sa mnom! Ne mogu...! Uniti me i zavri s tim! Ne mogu da podnesem!" Krici su prodrli kroz Kovenantov uas. Strah se povukao i ustanovio je da saaljeva Kamendolca. Dahnuo je kroz dozive iskri. "Da te unitim? Zar ne zna da ti neu nita? Zar ne razume da nemam nikakvog prokletog pojma kako da upotrebim ovo... ovo belo zlato? Ne bih umeo da ti naudim ni da mi je to najdublja elja." "ta?" urliknuo je Triok. "I dalje? Zar sam te se uzalud plaio?" "Uzalud", zastenjao je Kovenant. Triok se mrano iskezio ispod kapuljae, zabacio glavu i poeo da se smeje. Kroz zube mu je nadirala zlokobna veselost, terajui muziku da uzdrhti kao da se uasava jo vie od njega. "Nemoan!" smejao se. "Na veselje mog gospodara! Nemoan!" Divlje se smejui, poao je ka Kovenantu. Nema pesma istog asa se bacila izmeu njih, ali Triok je nastavio ka svetlima. "Odlazite!" reao je. "I vi ete platiti zbog udela u ovome." Brzim pokretom epao je po jednu iskru u svaku ruku. Njihovo cviljenje zasvetlelo je u vazduhu kada ih je zdrobio prstima. Odzvanjajui kao razbijeni kristal, ostatak muzike je nestao. Kovenant je ustuknuo kao da mu je otrgnuta nevidljiva podrka. Podigao je ruke prema Trioku koji se pribliavao i spotakao se natrake. Ali ovek ga nije dodirnuo. Umesto toga udario je stopalom po smrznutom tlu. Zemlja se propela pod Kovenantom i bacila ga Trioku pred noge. 125

Tada je Triok zbacio kapuljau. Lice mu je bilo unakaeno promaenim mogunostima, unitenim verama i ljubavima, ali iza tih crta lobanja mu je sijala bledom zlobom. One jabuice bile su mu crne kao no, a zubi iskeeni kao da su eljni ukusa mesa. Nadneo se nad Kovenanta i iskezio se. "Ne, puzave. Neu te ponovo udariti. Prolo je vreme preruavanja. Moj gospodar e se naljutiti na mene ako ti sada naudim." "Gospodar?" zakrkljao je Kovenant. "Ja sam turiya Besomuk, zvani i Herem... i Koljidrug... i Triok." Ponovo se grozno nasmejao. "Ovo telo me je dobro sluilo, mada 'Triok' nije zadovoljan. uvaj se, puzave! Vie ne moram da se preruavam ovim telom i ovim mislima. Nemoan si. Ah, uivam u tome! Zato u ti dopustiti da me upozna onakvog kakav jesam. Ja sam pobio dinove u Primorju... ja sam ubio Neomeenog kada je pokuao da upozori onu budalu Mhorama... ja sam zarobio belo zlato! Brao! Sedeu desno od gospodara i vladau Vaseljenom!" Dok se naslaivao, posegnuo je pod ogrta i izvukao lomilialor tap. Mahao je njime Kovenantu pred licem i reao. "Vidi li ovo? Veledrvo! Pljujem ja na njega. Iskuavanje pravednosti mi nije doraslo." Zgrabio ga je obema rukama kao da e ga slomiti i povikao nad njim brze okrutne rei. Drvo se zapalilo, zaplamsalo za trenutak u crvenoj agoniji i pretvorilo se u pepeo. Besomuk je vedro zasiktao na Kovenanta. "Ovim oznaavam tvoj usud, kao to mi je nareeno. Brzo dii, puzave. Ostalo ti je samo nekoliko trenutaka." Kovenantu su miii drhtali kao da se zemlja jo uvija pod njim, ali sabrao se i nekako ustao. Bio je oamuen od uasa, bespomoan. Ipak je negde duboko u umu tragao za spasom. "Prsten", dahnuo je. "Zato samo ne uzme prsten?" U Triokovim oima blesnuo je crni odgovor. "Hoe li mi ga dati?" "Ne!" Oajniki je pomislio da bi, ako navede Trioka da neim iskae mo, Kaer-Kaveralova svetlosna pesma mogla da mu se vrati u pomo. "Onda u ti rei, puzave, da ne uzimam tvoj prsten zato to su nareenja mog gospodara izriita. On ne eli da ja steknem toliku mo. U drugim vremenima nije bio toliko strog i mogli smo da postupamo po svom nahoenju. Ali on zahteva... i... ja se pokoravam." "Pokuaj da ga uzme!" dahtao je Kovenant. "Budi sam vladar Vaseljene. Zato bi ga on dobio?" Za trenutak mu se uinilo da na Triokovom licu vidi neto nalik na aljenje. Ali Besomuk je samo zareao. "Zato to je Zakon smrti prekren i on nije sam. ak i sada na meni poivaju oi prinude... oi kojima se ne sme protiviti." Vratilo mu se gladno keenje. "Moda e ih i ti videti pre smrti... pre nego to ti moj brat i ja ivom iupamo srce iz grudi i pojedemo ga pred tvojim oima." Otro se nasmejao, a kao u odgovor tama oko vatre postala je gua. No je pocrnela kao da se nakuplja zloba, a onda se zgusnula i obrazovala odvojene prilike koje su zakoraile blie. Kovenant je uo kako ukaju hodajui po smrznutom tlu. Naglo se okrenuo i ustanovio da je okruen pragrdanima. Kada su na bezokim licima osetili njegov uasnuti pogled, zastali su za trenutak. iroke, slinave nozdrve zatreperile su im kao da njukaju traei tragove moi u vazduhu, dokaz divlje magije. Onda su jurnuli pravo na njega. Modrocrvene otrice su se nadnele nad njega kao da se prolamaju nebesa. Ali umesto da ga izbodu, prislonile su mu se na elo. Kroz njih su jurnuli crveni talasi uasa. Vrisnuo je i mlitavo pao pravo u ruke pragrdanima. 15. "POBEDA POGLAVARA MHORAMA" Napor izvlaenja mrtvih tela iz zemlje i njihovog bacanja na Veselkamen iscrpeo je samadhi Besomuka, iscedio ga sve dok vie nije bio u stanju da odrava toliko troenje snage. Video je kad su jamnici zderali steg Vrhovnog poglavara sa jarbola na vrhu kule. Znao je da je ovim napadom postigao bar deo ciljeva svog gospodara. Dok njegove snage dre kulu... dok tone peska blokiraju unutranju kapiju Konaka... dok zima dri ogoljenu visoravan iznad Veselkamena... poglavarima i njihovom narodu sudbina je zapeaena. Nee moi beskonano da jedu unutar kamenih zidina. Na kraju krajeva, din-Besomuk je znao da bi i samim strpljenjem lako pretvorio veliki Konak u smrdljivu raku ili grobnicu. Pustio je mrtve da se raspadnu u pesak. Ipak ga je razbesnelo to to nije uspeo da raznese unutranju kapiju, pa je dahtao od elje za odmazdom, iako mu je nedostajala snaga da sam napadne na zidove. Bio je Besomuk, pun nezasite ei za krvlju uprkos granicama koje je smrtnost postavila telu dina u kojem je boravio. I sve ostalo gonilo ga je 126

dalje. Vetar je bio pun neumitne prisile, zahteva koji nije doputao nikakav promaaj, ma koliko sitan ili beznaajan. Dok su se mrtvi raspadali, Sotonpest je naredio dugo zadravanoj vojsci da poe u napad. Sa urlikom od kojeg je vazduh uzdrhtao, divlje odjekujui od izdubljenih zidova, udarajui o grudobrane kao zavijanje zuba, kandi i gladnih seiva, vojska Opakog jurnula je napred. Preleteli su preko predgorja kao kretava, siva poplava i bacili se na Veselkamen. Napad su vodile iz kamena okoene spodobe poglavara Kletnika - ne zato to su mogle da savladaju granitne zidove i ograde, nego zato to ih je bilo za bacanje. U Besomukovoj vojsci bilo ih je dva puta po stotinu hiljada, a svakog dana pristizalo ih je jo, marirajui u bitku od Kletnikovog Tabora kroz Sredinjne zaravni. Zato ih je samadhi upotrebio da progutaju odbranu Konaka, titei na taj nain jamnike i pragrdane. Hiljade izopaenih stvorenja padalo je pod strelama, kopljima i dilitima baenim na njih, ali jo mnoge hiljade su napredovale dalje. A iza njih su dolazile snage koje su znale kako da naude Veselkamenu. Juri je u trenutku stigao do zidina. Pobesneli, kamenu vini jamnici nali su pogodna uporita u kamenu i uzverali se do najniih grudobrana i balkona. Moni klinovi pragrdana oistili su crnom kiselinom gornje grudobrane, a onda su oni kidisali navie po vrstim drvenim lestvama koje su druga stvorenja dovukla do zidina. Veselkamen je ubrzo bio napadnut du itavog junog i severnog zida. No, drevni dinovi koji su nainili Poglavarev konak sagradili su ga tako da se moe braniti od napada. ak i najnii grudobrani bili su visoko iznad tla; mogli su se zapeatiti, tako da napadai nemaju pristupa u grad; branioci su ih napadali sa viih nivoa. A vrhovnik Kvan vebao je ratovniju godinu za godinom, pripremajui je ba za ovakvu bitku. Pregrupisana odbrana Konaka bacila se u boj istog trenutka kad je gradom odjeknula uzbuna. Ratnici su ostavili sve druge zadatke i potrali na grudobrane; stvoreni su lanci da snabdevaju gornje nivoe strelama i ostalim orujem; uvebani eovodi juriali su na jamnike i pragrdane koji su prodrli na nie nivoe. Onda su pristigli znanstvozornici, zubljonoe i obluari. Znanstvozornici su odbijali napade pesmama moi, zubljonoe su palile lestve, obluari su podupirali zidove da podnesu snagu jamnika. Dok je zapovedao bitkom sa osmatranice na gornjim zidovima, Kvan je brzo video da bi njegovi ratnici lako odbili napad da ih nije bilo jedan na trideset ili vie - da nije svaki ratniki ivot bio vaan u njegovoj vojski, a tako nevaan u Besomukovoj. Ali ratovnija je bila nadjaana; bila joj je potrebna pomo. U odgovor na odlomke izvetaja koji su pristizali iz Zabrana - izvetaja o vatri, moi i ogromnom olakanju - poslao je hitnog glasnika da prizove poglavare u pomo Veselkamenu. Glasnik je naao Vrhovnog poglavara Mhorama, ali Mhoram nije uzvratio na Kvanov poziv. Dotakao mu je samo ivicu uma, jer ga je neno zadrao na udaljenosti, van sebe. Kada je uo kako jedan od straara objanjava glasniku ta se deavalo u vatrom unitenom Zabranu, pustio je da njegova svest o bici sklizne... da sve misli o trenutnoj opasnosti spadnu sa njega i prepustio se stapanju sa poglavarima. Sedeli su na neravnom podu oko posude sa oblukom, sa ezlima na kamenu pred sobom - Trevor i Loerija levo, Amatin desno od njega. U Mhoramovim drhtavim rukama kril je blistao vrelom potvrdom belog zlata. Ipak je jedva video svetlost; oi su mu bile sprene vrelinom i zaslepljene suzama olakanja koje nikako nisu prestajale. Kroz tihi dodir stapanja irio je snagu oko sebe i delio znanje koje ga je optereivalo vie nego to je i pomiljao. Rekao je ostalim poglavarima kako je uspeo da izvadi kril iz kamene kanije i zato mu nije sprio ranjivo telo. Mogao je da oseti kako se Amatin gri od onog to uje, kako se Trevor trese od bola koji je samo delimino poticao od povrede, kako Loerija procenjuje njegovo saoptenje kao to bi procenjivala novo oruje. Davao je sebe svakome od njih; pokazivao im je svoje uverenje, svoje razumevanje, svoju snagu. A u rukama je drao dokaz, kako ne bi sumnjali u njega. Sa takvim dokazom koji je sijao u unitenom Zabranu pratili su proces koji ga je doveo do tajnog znanja i delili strepnju koja ga je prisiljavala da uva tajnu. Na kraju je poglavar Amatin glasno izgovorila svoje pitanje. Bilo je preveliko za utanje; zahtevalo je govor, kako bi i sam Veselkamen mogao da ga uje. Nespretno je progutala knedlu pre nego to je zavitlala rei u neukaljanu akustiku odaje. "Znai, mi smo ti... mi sami... tokom tolikih pokoljenja sami poglavari su uskraivali sebi mo Kevinovog znanstva." "Da, poglavaru", apnuo je Mhoram, znajui da ga svi u Zabranu uju. "Zavet mira je spreavao..." "Da, poglavaru." Dah joj je za trenutak zadrhtao. "Onda, znai da smo izgubljeni." 127

Mhoram je osetio u njenim reima izgubljenost i dvoumljenje, pa se u sebi uspravio, navlaei na ramena autoritet Vrhovnog poglavara. "Ne." "Bez moi smo izgubljeni", odvratila je. "Bez Zaveta mira nismo oni koji jesmo i izgubljeni smo." "Tomas Kovenant se vratio", odgovorila je Loerija. Amatin je brzo sruila ovu nadu. "Svejedno. On ili nema moi ili njegova mo naruava mir kojim smo se borili da sluimo Domaji. Tako smo opet izgubljeni." "Ne", ponovio je Vrhovni poglavar. "Nismo izgubljeni. Mi... i prapoglavar Kovenant... moramo nai mudrost da steknemo i Mir i mo. Moramo sauvati nae saznanje ko smo, ili emo pasti u oaj kao to je pao Kevin Zemljogub, u Obesveenje. Istovremeno moramo ouvati saznanje o moi, ili neemo uspeti da to vie uinimo za Domaju. Moda e budui poglavari shvatiti da se moraju okrenuti od Kevinovog Znanstva - da moraju nai sopstveno znanstvo, znanstvo koje nije toliko pogodno za unitavanje. Mi nemamo vremena za takvu potragu. Znajui izazov ove moi, moramo se jo vie drati sebe, tako da ne izdamo Domaju." Njegove rei kao da su opkolile Zabran i prolo je neko vreme pre nego to je Amatin progovorila glasom punim bola. "Nudi nam stvari koje su u meusobnoj suprotnosti i govori nam da moramo ouvati oboje, postii oboje odjednom. Lako je dati takav savet." Vrhovni poglavar utke se trudio da im prenese svoje oseanje kako bi trebalo prevazii suprotnosti i nainiti celinu od njih; pustio je da se njegova ljubav prema Domaji, prema Veselkamenu, prema njoj, otvoreno uliju u njen um. Nasmeio se kad je uo tihi glas poglavara Trevora. "Moe se uiniti. Osetio sam neto nalik na to. To malo snage to mi se vratilo zbog potrebe Konaka postalo je u meni jae nego strah od neprijatelja Konaka." "Strah", potvrdila je Loerija kao odjek. "Strah... ili mrnja", dodao je Mhoram. Trenutak kasnije Amatin je poela tiho da plae od razumevanja. Zajedno sa Loerijom i Trevorom, Mhoram je obmotao hrabrost oko nje i drao je sve dok u njoj nije popustio strah od sopstvenih opasnosti, od sopstvene sposbnosti da obesveti Domaju. Onda je Vrhovni poglavar spustio kril i otvorio oi pred Zabranom. Iako je sve bilo zamueno i zamraeno, razabrao je srdonika Torma i Trela. Trel je jo bio zgren u sebe, izbegavajui uas onoga to je poinio. Torm se drao za glavu, sauestvujui u rhadhamaerlskom bolu sa muenjem due koje je moglo okrenuti obluara protiv voljenog kamena. utali su, a Mhoram je piljio u njih kao da je on kriv za Trelovo stanje. Pre nego to je uspeo da progovori, u Zabran je stigao novi glasnik od vrhovnika Kvana, zahtevajui panju. Kada je Vrhovni poglavar podigao pogled ka njemu, glasnik je ponovio Kvanov hitni poziv u pomo. "Uskoro", uzdahnuo je Mhoram, "uskoro. Reci mom prijatelju da emo doi kada budemo mogli. Poglavar Trevor je ranjen. Meni", kratkim pokretom pokazao je sprenu kou na glavi, "poglavaru Amatin i meni neophodna je hrana i odmor. Poglavar Loerija..." "Poi u", odluno je rekla Loerija. "Nisam se jo valjano borila za Veselkamen." Obratila se glasniku. "Odvedi me na mesto gde sam najpotrebnija, a onda prenesi odgovor Vrhovnog poglavara vrhovniku Kvanu." Smirenim pokretima, kao da je otkrie nove moi odgovorilo na njene najcrnje sumnje, popela se uz stepenice i pola za ratnikom nekuda ka junim zidinama Konaka. Dok se udaljavala, poslala je straare da pozovu iscelitelje i donesu hranu. Ostali poglavari neko vreme su bili sami i Torm je iskoristio priliku da upita Mhorama ta da se radi sa Trelom. Mhoram se osvrnuo po unitenim galerijama kao da pokuava da proceni koliko je izneverio Trela. Znao je da e biti potrebna pokolenja truda rhadhamaerla da se do izvesne mere povrati korisna ispravnost odaje i pogled mu se ponovo zamaglio od suza kada se obratio Tormu. "Treba ga odvesti isceliteljima. Moda e oni moi da mu povrate um." "emu bi to sluilo? Kako da podnese saznanje o onom to je poinio?" "Moramo mu pomoi da podnese. Ja mu moram pomoi. Moramo pokuati svako isceljenje, ma koliko teko bilo. Ja, koji sam ga izneverio, ne mogu mu sada odrei pomo." "Izneverio?" upitao je Trevor. Bol od rane povukao mu je krv iz lica, ali nije izgubio raspoloenje koje mu je pomoglo da uzme tolikog udela u odbrani Konaka. "ime? Nisi izazvao njegovo oajanje. Da si bio nepoverljiv prema njemu, ne bi postigao nita osim da potvrdi njegove strahove. Nepoverenje je samo sebi potvrda." 128

Mhoram je klimnuo glavom. "A ja sam bio nepoverljiv... nepoverljiv prema svima. Drao sam saznanje u tajnosti ak iako sam znao da je to pogreno. Srea da teta nije ispala i vea." "Ipak nisi mogao da sprei..." "Moda. A moda... da sam podelio sa njim svoje znanje, tako da je upoznao sve opasnosti... poznate... moda bi smogao snage da se seti sebe... da se seti da je obluar rhadhamaerla, onaj koji voli kamen." Torm se ukoeno sloio, ali saoseanje sa Trelom ga je nagnalo da doda. "Pogreio si, Vrhovni poglavaru." "Da, srdonie", odgovorio je Mhoram glasom punim nenosti. "Takav sam kakav sam... smrtni ovek. Imam jo... mnogo da uim." Torm je zatreptao i pognuo glavu. Ramena su mu bila toliko napeta da je izgledao besan, ali Mhoram je proao kroz mnoga iskuenja sa njime i znao je kako da ga razume. Trenutak kasnije u Zabran je urno ulo nekoliko iscelitelja. Doneli su dvoja nosila i u jednima paljivo izneli Trela. Poglavar Trevor iznet je na drugima uprkos glasnim protestima. Torm je poao za Trelom. Uskoro su Mhoram i Amatin ostali sami sa ratnikom koji im je doneo hranu i isceliteljem koji je neno nanosio blagi melem na opekotine Vrhovnog poglavara. im su mu obradili povrede, Mhoram je otpustio ratnika i iscelitelja. Znao je da e Amatin eleti da razgovara sa njim, pa joj je pripremio teren pre nego to je poeo da jede. Onda se okrenuo hrani. Iako premoren, prisilio se da jede kako bi obezbedio snagu i mogao da se vrati na posao. Poglavar Amatin je utala kao i on; prilagodila se ak i ritmu kojim je vakao, kao da je njegov primer jedina podrka koju ima u suoavanju sa ranije nezamislivom opasnou. Mhoram je shvatio da su je godine odanog izuavanja Kevinovih krugova ostavile potpuno nepripremljenu za ono to joj je saoptio; njeno poverenje u znanstvo drevnih poglavara bilo je neizmerno. Zato je jeo utke; kada je zavrio, ostao je da sedi i odmara se, ekajui da ona progovori i otvori mu srce. No, kada je postavila pitanje, bilo je potpuno neoekivano. "Vrhovni poglavaru", rekla je pokazujui glavom ka krilu, "ako se Tomas Kovenant vratio u Domaju... ko ga je prizvao? Kako su izveli takav poziv? I gde je on sada?" "Amatin...", poeo je Mhoram. "Ko osim Opakog moe da izvede tako neto?" "Postoji..." "A ako to nije delo poglavara Kletnika, gde se Kovenant pojavio? Kako nam moe pomoi ako nije ovde?" "Nee nam pomoi", odluno je rekao Mhoram da bi prekinuo bujicu pitanja. "Ako ikome moe biti od pomoi, pomoi e Domaji, a ne nama u ovoj opsadi. Postoje i druga mesta sa kojih moe pomoi Domaji... da, i drugi koji ga mogu prizvati. Mi i poglavar Kletnik nismo jedine moi. I sam Tvorac se moe odazvati na nevolju Domaje." Ispitivala ga je nesigurnim pogledom, pokuavajui da otkrije razlog tolike uverenosti. "Nemam toliko poverenja u tog Tvorca. ak i ako postoji takvo bie, Zakon koji uva Zemlju spreava... pa i predanja govore da ako Tvorac prelomi luk Vremena kako bi spustio ruku na Domaju, onda e i luku i svemu ostalom doi kraj i Opaki e biti slobodan." "Tako se pria", potvrdio je Mhoram. "Ne sumnjam u to. Ipak, sudbina svega stvorenog u rukama je Tvorca. Na trud je dovoljan za nas. Ne moemo da se zamaramo teretom koji pripada bogovima." Amatin je uzdahnula. "Govori vrlo uvereno, Vrhovni poglavaru. Kada bih ja izrekla takve rei, zvuale bi olako." "Onda ih ne govori. Priam ti o onom to mi daje hrabrost. Ti si drugaija osoba i ima drugaiju hrabrost. Seti se da si poglavar, sluga Domaje... seti se ljubavi koja te je okrenula ovom poslu i nemoj da je izneveri." "Da, Vrhovni poglavaru", odgovorila je zagledana u njega. "Ipak ne verujem toj moi koja omoguuje Obesveenje. Neu da rizikujem." Zagledala se iza njega i naterala ga da se okrene ka krilu. Beli dragulj plamteo je kao svetlo paradoksa, obeanje ivota i smrti. Polako je pruio ruku i dotakao dralje. Do sada mu je zanos splasnuo, pa je povukao ruku od vreline. Nakrivo se nasmeio. "Da", apnuo je, kao da se obraa otrici, "to je rizik. I ja se plaim." Paljivo je ispod ogrtaa izvukao komad tkanine; obazrivo je umotao kril i sklonio ga dok ne bude prenesen na mesto 129

gde e ga prouavati znanstvozornici. Onda je podigao pogled i ustanovio da i Amatin pokuava da se nasmei. "Hodi, sestro Amatin", obratio se njenoj hrabrosti, "predugo smo odlagali svoj posao." Zajedno su se vratili u bitku i sa poglavarom Loerijom prizivali vatru iz ezala da bi je bacali na horde Opakog. Kasno po podne im se, hramljui i umotan u zavoje, pridruio i Trevor. Do tog asa Veselkamen je ve preiveo najmahnitiji deo Sotonpestovog napada. Poglavari su dali ratovniji potrebnu podrku. Pod komandom tvrdoglavog Kvana ratnici su zadrali napad. Gde god su poglavari delovali, gubici meu braniocima gotovo su nestajali, a meu napadaima se uasno poveavali. U takvoj bici pragrdani nisu mogli da dobro usmere svoje moi. Sve u svemu, poglavari su uspeli da stvore prilian haos meu jamnicima i ostalim stvorenjima. Pre nego to je mrani dan jedva preao u vee, samadhi Besomuk povukao je svoje snage. Ali ovog puta nije pustio Konak da se odmara. Napadi su ponovo poeli ubrzo posle mraka. Zaklonjeni hladnom zimskom tamom, pragrdani su istravali da bace tenu jarost na grudobrane, a za njima su juriale zbijene ete spodoba opremljenih titovima i lestvama. Sada vie nije bilo nasuminih besnih napada, nekontrolisanih divljih pokuaja da se odjednom zauzme itav Konak. Umesto njih pojavili su se preciznost i cilj. Reei od gladi, horde su se pregrupisale tako da izmore Veselkamen to bre i to delotvornije. Tokom narednih dana borbe su tekle bez predaha. Sotonpest je kontrolisao napade tako da gubici ne budu vei od stalnog priliva pojaanja; ali nemilosrdno je odravao pritisak, ne dajui ratnicima ni trenutka odmora. Uprkos Kvanovim naporima da smenjuje eovojne i eovode kako bi se naizmenino odmarali, ratovnija je postajala sve umornija i umornija... a umorni ratnici lake ginu. One koji padnu nije imao ko da zameni. Ipak, ratovnija nije sama nosila teret bitke. Obluari, zubljonoe i znanstvozornici takoe su se borili. Ljudi koji nisu imali drugi vaan posao... beskuni ratari i stoari, umetnici, ak i starija deca... preuzeli su sve pomone poslove; donosili su strele i drugo oruje, drali strau, prenosili poruke. Tako je vie eovoda bilo osloboeno za bitku i odmor. Poglavari su urno delovali kad god bi Kvan zatraio njihovu pomo. Bili su moni i ubedljivi; svako na svoj nain, borili su se ilavom snagom ljudi koji znaju da su sposobni za obesveenje a ne nameravaju da dospeju do takve krajnosti. Zato je Poglavarev Konak istrajavao. Eovodi i eovojne su svakog dana ginuli; skladita hrane su se praznila; isceliteljske zalihe bilja i melema su ilele. Ljudima su se lica izborala od napetosti koja im je glodala tkivo sve dok im lobanje nisu ostale prekrivene samo pritiskom i iekivanjem. Ali Veselkamen je titio svoje stanovnike i zato su istrajavali. Poglavari su isprva usmerili panju na potrebe bitke. Nagonski su se sklanjali od sopstvenog opasnog znanja. Troili su snagu na rad i borbu radije nego da prouavaju poslednje pribeite. Ali kada su neprekidni udari napada odjekivali kroz Konak ve esti dan, Vrhovni poglavar Mhoram ustanovio je da je poeo da strepi od trenutka kada e Sotonpest promeniti taktiku - kada e Besomuk i njegov gospodar biti spremni da ponovo upotrebe Kamen i ezlo. Tokom sedme noi Mhoram je nemirno spavao, izmuen mutnim snovima nalik na senke ranijih vidilakih nonih mora. Vremenom je ponovo osetio da gotovo uje, negde duboko u dui, zvuk vriska jednog Neomeenog. Probudio se obliven znojem i pourio u visoravni da vidi je li se neto desilo Neomeenom sa Zlatosinja. Neomeeni je bio iv i zdrav, kao i Loerijine keri. Ali to nije donelo Mhoramu olakanje. U dubini kostiju ostala mu je jeza, kao odjek zime. Bio je siguran da je negde neko bio ubijen u mukama. Borei se protiv drhtavice uasa, pozvao je ostale poglavare na Vee, gde je prvi put postavio pitanje kako da upotrebe novo znanje protiv Opakog. Pitanje je u svima izazvalo drhtavicu neizgovorenog. Amatin se iskolaenih oiju upiljila u Vrhovnog poglavara, Trevor se trgao, Loerija se zagledala u ake... a Mhoram je osetio da njihove razliite reakcije govore isto... Zar misli da treba ponoviti delo Kevina Zemljoguba? Ali znao je da ne nameravaju da ga optue. ekao je i konano je Loerija smogla glas. "Kada si branio Zabran... radio si protiv tueg zla. Kako e kontrolisati tu mo ako je sam oslobodi?" Mhoram nije umeo da odgovori.

130

Ubrzo se Trevor nagnao da progovori. "Nemamo nita ime bismo kanalisali toliku mo. Srce mi govori da ezla nee biti dovoljna... nee imati snagu da upravljaju tolikom koliinom sile. Nedostaje nam ezlo zakona, a znam da nita drugo nije doraslo takvom zahtevu." "Osim toga", otro je dodala Amatin, "to znanje u koje si se usudio da poloi nadu nije bilo dovoljno Vrhovnom poglavaru Kevinu, sinu Lorikovom. Samo je povealo cenu njegovog oajanja. Ja sam... ja sam posvetila ivot njegovom znanstvu i govorim istinu. Takva mo je zamka i opsena. Ne moemo je kontrolisati. Udara ruku koja je nosi. Bolje je umreti u ime mira nego kupiti jedan dan ivota po cenu tolike opasnosti!" Mhoram ponovo nije imao odgovor. Nije mogao da navede razloge koji su ga naveli da postavi pitanje. Samo ga je ledena slutnja u kostima podsticala, govorei mu da su neznani uasi snali Domaju negde daleko od Veselkamena. Uto je Amatin gorko zakljuila: "Zar se boji da e nas prapoglavar Kovenant ipak Obesvetiti?" Nije mogao da porekne da se boji. Zato se Vee zavrilo bez zakljuaka i poglavari su se vratili u odbranu Konaka. Borbe su se nastavile bez predaha. Tokom etiri naredna dana poglavari su upravljali vatru iz ezala svom snagom i vetinom koju su imali... ratovnija je prevazila umor kao da se on moe savladati... a ostali narod Veselkamena inio je sve to se moe kako bi bacali sa zidina jamnike, pragrdane i kameni nakot. Ali Sotonpest nije posustajao. Nastavljao je napad kao da su mu gubici beznaajni, traio itave odrede spodoba da bi nainio ma i najmanju tetu zidinama. A cena koju je Poglavarev Konak plaao za istrajavanje rasla je iz dana u dan. Tokom petog dana Mhoram se povukao iz bitke kako bi utvrdio u kakvom je stanju grad. Pratio ga je vrhovnik Kvan i kada su videli stranu osiromaenost skladita hrane i prebrojali izgubljene ivote, Kvan je pogledao Mhorama pravo u oi. "Paemo", rekao je drhtavim glasom. "Makar ovaj Beosmuk vie ni prst ne podigao na nas, ipak emo pasti." Mhoram je uzvratio pogled starom prijatelju. "Koliko dugo emo izdrati?" "Trideset dana... u najboljem sluaju. etrdeset... ako uskratimo hranu bolesnima, ranjenima i nejakima." "Neemo uskratiti hranu nikom ivom." "Znai, trideset. I manje, ako moji ratnici izgube snagu i dopuste proboj preko zidova." Oborio je pogled. "Vrhovni poglavaru, je li dotle dolo? Je li ovo kraj... za nas... i za Domaju?" Mhoram mu je vrstim pokretom spustio ruku na rame. "Ne, prijatelju. Nismo stigli do kraja svojih snaga. A i Nevernik... nemoj zaboraviti na Tomasa Kovenanta." To ime vratilo je Kvanu ratobornost. "Ne bih ga zaboravio i da hou. On e..." "Polako, vrhovnie", mirno ga je prekinuo Mhoram. "Ne prenagljuj sa prorokovanjem usuda. Postoje tajne Zemlje o kojima nita ne znamo." "Zar mu jo veruje?" promrmljao je Kvan trenutak kasnije. Vrhovni poglavar nije oklevao. "Verujem da Opaija nije vrhunac ivota." Kvan ga je na to pogledao u oi kao da pokuava da nae izvor tih rei. Na licu mu se pokazao nagovetaj protivljenja ili molbe; ali pre nego to je stigao da progovori, doao je glasnik da ga pozove nazad u borbu. Smesta se okrenuo i udaljio. Mhoram je za trenutak posmatrao njegova uspravljena lea, a onda je urno poao da obie iscelitelje. Hteo je da sazna ima li poboljanja kod Trela, drubenika Atiaraninog. U dubokom, potmulom hodniku, koji su iscelitelji pretvorili u bolnicu za stotine povreenih, naao je krupnog obluara pruenog kao olupina na dueku nasred poda. Muila ga je snana modana groznica. Na Mhoramov uas, izgledao je kao olienje sudbine svih Kovenantovih rtvi... ispijena budunost koja iz zasede vreba itavu Domaju. Vrhovnom poglavaru zadrhtale su ruke. Bio je siguran da nema snage da posmatra dogaanje tog neizbenog unitenja. "Isprva smo ga smestili uza zid", tiho je objasnio jedan negovatelj, "tako da bude blizu kamena. Ali on se uasnuto povlaio od njega. Zato smo ga postavili ovamo. Ne oporavlja se... ali vie ne vriti. Nai napori da mu pomognemo su neizmerni." "Kovenant e mu pomoi", apatom je odvratio Mhoram, kao da je negovatelj rekao neto sasvim drugo. "Mora mu pomoi" Okrenuo se, drhtei, i pokuao da nae olakanje za svoj strah u bici za Veselkamen. 131

Sledee noi samadhi je promenio taktiku. Pod zaklonom noi odred jamnika suknuo je napred i uspuzao se do jednog od glavnih grudobrana, a kada su ratnici jurnuli da presretnu napad, dva klina pragrdana skrivena u mraku brzo su stvorila Odbojnicu preko krajeva grudobrana, pa su ratnici bili zarobljeni, bez mogunosti za bekstvo ili spas. Dva eovoda su bila uhvaena i pobijena pre nego to je poglavar Amatin uspela da slomi jednu odbojnicu. Isti postupak primenjen je istovremeno na nekoliko taaka du Konaka. Vrhovnik Kvan izgubio je preko osam dvadesetina ratnika pre nego to je shvatio cilj te taktike. Nisu hteli da prodru u Veselkamen, nego da pobiju branioce. Zato su poglavari bili prisiljeni da prime na sebe glavni teret odbrane od novih napada; odbojnica predstavlja ispoljavanje moi koju samo oni mogu na nadvladaju. Napadi su se nastavili sve dok je tama pokrivala prikradanje pragrdana, ne dajui poglavarima vremena da predahnu. A u svitanje je eol Sotonpest nastavio raniju strategiju napada. Posle etiri takve noi Mhoram i njegovi sadruzi bili su na ivici snage. Svaka odbojnica zahtevala je ogromno naprezanje dvoje poglavara; jedan ne bi mogao da se dovoljno brzo suprotstavi radu tri ili etiri dvadesetine pragrdana. U ovom trenutku Amatin je bila bleda i upljeg pogleda kao bogalj; Loerijini nekada vrsti miii sada su joj visili sa kostiju kao lanci smrtnosti; a Trevoru se pogled trzao od svega to bi video, kao da je i u najdubljoj bezbednosti Konaka okruen zlim duhovima. I sam Mhoram se oseao kao da mu je na srce nalegao ogroman teret. Svi su mogli da osete tanost Kvanovih mranih predvianja i bilo im je muno od toga. Tokom kratkog trenutka omamljenog polusna pred kraj etvrte noi Vrhovni poglavar uhvatio je sebe kako mrmlja "Kovenante, Kovenante", kao da pokuava da podseti Nevernika na dato obeanje. No, sledeeg jutra napadi su prestali. Vetar je donosio do Veselkamena tiinu nalik na utanje otvorenog groba. Sve spodobe su se vratile u logor, a u njihivom odsustvu Veselkamen je dahtao i drhtao kao izmueni zatvorenik izmeu udaraca biem. Mhoram je iskoristio priliku da jede, ali ubacivao je hranu u usta ne videi je i vakao je ne oseajui ukus. Negde duboko u sebi pokuavao je da premeri ostatak sopstvene izdrljivosti. Ipak je odmah reagovao kada mu je urno priao glasnik sa obavetenjem da se samadhi Besomuk sam pribliava Konaku. Zatien odredima strelaca od svakog napada neprijatelja koji su zauzeli kulu, Mhoram i ostali poglavari poli su do jednog od visokih blakona blizu istonog kraja Konaka i suoili se sa Sotonpestom. Din-Besomuk se sarkastino pribliavao, koopernim hodom i sa izrazom zadovoljstva. Ogromnom pesnicom stezao je svoj komad Kamena koji je izgledao studeno na mrazovitom vazduhu. Zaustavio se tik van dometa strela, iskezio se na poglavare i gromoglasno se proderao. "iveli, poglavari! Pozdravljam vas! Jeste li dobro?" "Dobro!" poluglasno je zareao Mhoram. "Neka prie pet koraka blie pa u mu pokazati njegovo dobro." "Moj gospodar se zabrinuo za vas!" nastavio je samadhi. "Strahuje da ste poeli da trpite zbog ovog nepotrebnog sukoba!" Vrhovnom poglavaru su oi blesnule od ovog ruganja. "Tvoj gospodar ivi od tuih patnji! Zar hoe da poverujemo kako je raskrstio sa Opaijom?" "Zaudio se i rastuio to mu se opirete. Zar i dalje ne vidite da je on jedina re istine u ovom naopakom svetu? On je jedina snaga... jedino pravo. Tvorac Zemlje je nedostojno i okrutno stvorenje! To znaju svi koji nisu zaslepljeni besmislicama. Svi koji nisu kukavice pred licem istine znaju da je poglavar Kletnik jedina istina. Zar vas patnje niemu nisu nauile? Zar vas Tomas Kovenant niemu nije nauio? Predajte se, kaem vam! Prekinite izopaenu patnju koju sami sebi prireujete... predajte se! Kunem vam se da ete biti ravni meni u slubi poglavaru Kletniku!" Uprkos stranom sarkazmu, Besomukov glas imao je neobinu ubedljivost. Mo Kamena bila mu je u reima, navodei sluaoce da mu se pokore. Dok je samadhi govorio, Mhoram je osetio da iz njega nestaje tkanje otpora, da mu same kosti ostaju izloene zimi. Grlo ga je bolelo od ukusa odustajanja i morao je muno da proguta pljuvaku pre nego to je odgovorio. "Samadhi eole", zakretao je, ponovo progutao i uneo u glas svu svoju odlunost. "Samadhi eole! Izaziva nas, ali mi nismo izazvani. Nismo slepi... vidimo da je tvoje ubeivanje puno svireposti. Odlazi! Slugeranjo Kletnikova! Vodi svoju vojsku munine i prezira... vrati se svom gospodaru. On je izazvao tvoje patnje... neka uiva u njima dok moe. ak i dok stojimo ovde, dani njegove moi su odbrojani. Kada ga 132

sustigne kraj, budi siguran da nee uiniti nita da ouva tvoje bedno postojanje. Odlazi, Besomue! Ne zanimaju me tvoje providne pogrde." Nadao se da e Besomuk odgovoriti gnevom, da e uiniti neto to e ga dovesti na domet strlecima. Ali Sotonpest se samo nasmejao. Reei od divljeg veselja, okrenuo se i uzvikom poslao svoje snage da obnove napad. I Mhoram se bolnim pokretom okrenuo da se suoi sa ostalim poglavarima. Ali oni ga nisu gledali. Zagledali su se u glasnika koji je drhtei stajao pred njima. Lice mu je bilo obliveno znojem uasa uprkos hladnoi, a miii u grlu su mu se zgrili i onemeli ga. utke je posegao pod tuniku i izvukao smotuljak tkanine. Ruke su mu se tresle dok ga je odmotavao. Trenutak kasnije u grozniavim rukama drao je kril. Dragulj na njemu bio je mraan kao smrt. Mhoramu se uinilo ga je uo uzdahe, jeanje, uzvike, ali nije bio siguran. U uima mu je grmeo uas od kojeg su ostali zvuci postali nejasni. Zgrabio je kril. Uasnuto piljei u njega, pao je na kolena kao da su mu noge odseene. Svom silom sopstvene elje zario je pogled u dragulj, pokuavajui da nae u njemu makar nagovetaj bleska. Ali metal mu je bio hladan pod prstima, a ivice seiva tupe. Slepa, prazna zima ispunila je i najdalje dubine dragog kamena. Nada u divlju magiju je izgubljena. Kovenant je nestao. Sada je Mhoram razumeo zato se Besomuk smejao. "Mhorame?" "Vrhovni poglavaru." "Mhorame!" Rei su dopirale do njega, molei ga za snagu, preklinjui ga, zahtevajui. Nije obraao panju. Stresao je dodir stapanja koji mu je dopro do uma. Proroanstvo uasa poelo je da se obistinjuje. Nije vie imao nita ime bi odgovorio na preklinjanja. "Ah, Vrhovni poglavaru!" U molbama je bilo i suza i oaja, ali nije imao ime da im uzvrati. Bio je samo nejasno svestan da ustaje na noge, da vraa glasniku kril. eleo je da mu ga sklone sa oiju kao da je to izdajnik, ali to oseanje zauzelo je samo deo njega. Ostatak je pritezao tanki plavi plat, kao da je jo dovoljno glup da poveruje kako e ga zatititi od hladnoe, i tupo se udaljio od grudobrana. uba kratke, krute kose koja mu je izrasla posle poara u Zabranu dala mu je izbezumljen izgled. Ljudi su poli za njim, preklinjui, zahtevajui, ali on je drao korak odrvenelim nogama i ostajao ispred njih kako ne bi video lica puna molbe. Nije mislio kuda se uputio sve dok nije stigao do grananja prolaza. Tu ga je teina odluke gotovo ponovo oborila na kolena - levo i dole u Konak, ili desno i napolje prema planinskoj visoravni. Skrenuo je desno zato to je ve znao da nema izbora. Kada je poao dugim putem uzbrdo, ljudi iza njega usporili su i pustili ga da ode. uo je njihov apat. "Ide do Neomeenog... do tumaa snova." Ali nije se tamo uputio; nije imao pitanja koja bi postavio proroku. Proroci su za ljude kojima razne vizije neto znae, ali sada su Vrhovnom poglavaru Mhoramu, sinu Variolovom, neto znaile samo one stvari koje e mu dati hrabrost. Ukoen od uasa, iziao je na vetar koji je hujao preko otvorene visoravni. Kroz ledeno zavijanje uo je bitku kako udara o zidine Konaka, horde napadaa kako se bacaju kao talasi na prkosnu, ali konano slomivu liticu. Ali ostavio je zvuk za sobom; to je bio samo simbol, usredsreenje uasnog usuda itave Domaje. Bez Tomasa Kovenanta...! Mhoram nije mogao da zavri misao. Hodao je navie kroz ogoljene bregove, sve dalje od Veselkamena, ka reci, pa du nje na sever, sa bezdanom u srcu na mestu gde bi trebalo da bude spas Domaje. Ovako, rekao je samom sebi, ovako se sigurno oseao Kevin Zemljogub kada je poglavar Kletnik zauzeo Kura Plenetor, inei uzaludnim sve odgovore osim Obesveenja. Nije znao kako se moe izdrati toliki bol. Posle nekog vremena shvatio je da stoji, smrznut na vetru, na bregu iznad Zlatosinja. Pod njim su dragocene, mone vode jezera leale nenamrekane uprkos udarima vetra. Iako je nebo nad njima bilo sivo kao pepeo kraja sveta, izgledalo je kao da sija od seanja na sunevu svetlost. Jasno je odraavalo bregove i udaljene planine, a kroz istu vodu mogao je da vidi nedostino kameno dno. 133

Znao je ta treba da uini; nedostajala mu je hrabrost, a ne mudrost. Poslednji zahtevi vere leali su razvijeni pred njim kao mapa zemlje koja vie ne postoji. Kada se smrznuto oteturao nanie ka jezeru, uinio je to zato to nije imao kuda drugde da ide. U Zlatosinju se nalazila Zemna mo. Poloio je ezlo na obalu, svukao ogrta i bacio se u jezero, molei se da mu ledene vode uine ono to nije mogao da uini sam sebi. Iako je ve bio utrnuo od hladnoe, voda kao da mu je istog asa oprila itavu kou, otrgla ga iz utrnulosti kao poar u nervima. Kada je skliznuo u dubinu nije ni pomiljao na plivanje, ali snaga Zlatosinja naterala ga je na delo i primorala ga da se grevito usmeri ka povrini. Izbio je iz vode hrapavo udiui vazduh, borei se za trenutak kako bi uhvatio dah u stranoj hladnoi, a onda je zaplivao ka obali gde je ostavio ogrta. Dok se verao uz obalu, oseao je da gori od hladnoe, ali primorao je sebe da se ne obue dok ledeni vetar nije pretvorio vodu na njemu u led i tako ga osuio. Tek tada je urno navukao ogrta preko ramena i prigrlio ezlo na grudi kako bi ga njegova topolota grejala tamo gde je bila najpotrebnija. Trebalo je neko vreme da ga proe grozniava drhtavica, a dok je ekao hrabrio je samog sebe, pripremajui se da okurai srce pred preprekama i strahom koji su ga ekali. Morao je da uini ono to je oito nemogue. Morao je da ubije samadhi Besomuka. Bie mu potrebna pomo. Reen da zaboravi sve ranije sumnje, okrenuo se jedinom moguem izvoru pomoi... jedinom pomoniku ija je vernost odgovorala njegovoj potrebi. Podigao je smrznutu ruku i triput prodorno zviznuo. Orkanski vetar kao da je razneo zvuk na komadie i smesta ga razbio. Na mestu gde je eho uobiajen njegov poziv je nestao bez odjeka ili odgovora; vetar ga je otrgao kao da bi da ga sprei, da ga uini neujnim. Ipak je prikupio poverenje i s mukom se uzverao uz brdo kako bi stajao i ekao na povoljnijem mestu na prevoju. Ispunila ga je napetost nalik na oajanje, ali gledao je u zapadne planine kao da u srcu nema ni sumnje ni strepnje. Prolo je nekoliko dugih trenutaka koji su mu izotrili napetost do take vritanja, a onda je ugledao tamnosmei pokret kako napreduje iz planina ka njemu. Srce mu je poskoilo uprkos teretu, pa se uspravio na vetru koji mu je zvidao oko uiju tako da dostojno doeka Ranihina koji mu je odgovorio na poziv. Od ekanja mu se krv gotovo smrzla u venama, ali Ranihin je konano stigao do bregova oko Zlatosinja i zanjitao u znak pozdrava. Mhoram je jeknuo od tog prizora. Da bi uzvratio na poziv, Ranihin je morao poi iz ravnice Ra pre vie dvadesetina dana... mora da je beao od Sotonpestove vojske kako bi preao pravo preko Sredinjih zaravni u Zapadnik planine, a onda se probijao kroz bespue izmeu zaleenih vrhova na severu do isturenog dela koji se izvijao ka istoku i zavravao na visoravni Veselkamena. Dugi napori surovog puta mnogo su stajali velikog pastuva. Koa mu je labavo visila sa mravih rebara, bolno je posrtao na oteklim zglobovima, a dlaka mu je izgledala jadno ofucana. Mhoram je ipak prepoznao Ranihina i pozdravio ga sa svim potovanjem koje je mogao da izrazi. "iveo, Drini, ponosni Ranihinu! Oh, kakvo hrabro delo! Ponosni sine ponosne majke. Tako mi Nebeskog repa i Grive sveta, ja sam...", grlo mu se steglo od oseanja i morao je da zavri apatom, "...ja sam poastvovan." Drini je pokuao da dokasa do Mhorama, ali kada je stigao do Vrhovnog poglavara naslonio je drhtavu glavu Mhoramu na rame, kao da mu treba oslonac da se ne bi sruio. Mhoram mu je obgrlio vrat, aputao mu rei pohvale i ohrabrenja, gladio mu smrznutu dlaku. Stajali su zajedno kao da, onako slabi svako na svoj nain, daju jedan drugom obeanje. Tek tada je Mhoram odgovorio na gurkanje Drinijevog neugasivog ponosa i skoio mu na lea. Grejui ezlom ogromnog konja, jahao je polako i odluno nazad ka Veselkamenu. Jahanje je potrajalo... a vreme se muno i bolno oteglo zbog slabosti Drinijevih miia i njegovog bolnog, iscrpljenog posrtanja. Dok su prolazili niz bregove, Mhoramu se vratio umor i on se prisetio svoje nedovoljnosti, svog otpljujueg uasa. Ali stupio je na pravu stazu svoje vere; stezao je kolenima Ranihina i uvrivao se u odluci da se ne okrene nekuda drugde. Drini mu je odgovorio na poziv. U mislima mu se irio deo Zlatosinjeve bistrine dok je pravio plan. Uto je drebac konano ishramao iz prostranog tunela koji je vodio u Poglavarev Konak. Udar kopita tiho je odjekivao od glatkih kamenih zidova i tavanice... odjekivao i pronosio se ispred Vrhovnog poglavara kao tiha najava njegovog povratka. Uskoro je osetio glasove kako po Konaku ire vest o njemu, objavljujui da se vratio na Ranihinu. Ljudi su ostavljali posao i urili ka glavnom prolazu iz tunela kako bi ga videli. 134

Poreali su se du puta, mrmljali u udu ili bolu kada bi ugledali Ranihina, napeto se doaptavali o izrazu usmerene opasnosti koji mu je blistao u oima. Ujahao je u Konak kao da ga nosi tiha struja uenja i nade. Poto je prejahao nekoliko stotina jardi du glavnih hodnika Veselkamena, ugledao je pred sobom ostale predvodnike grada... poglavare Trevora, Amatin i Loeriju, vrhovnika Kvana i dvojicu srdonika, Torma i Borilara. ekali su ga kao da su zajedno doli da bi mu iskazali poast. Kada se Ranihin zaustavio pred njima, nemo su pozdravili Vrhovnog poglavara i njegovog konja, kao da im nedostaju rei da izraze ono to oseaju. Za trenutak im je uzvratio pogled, prouavajui ih. Svako na svoj nain, svi su bili ispijeni, bolni, izmoreni bitkom. Posebno je Kvan izgledao izuzetno iscrpljeno. Njegovo otro, srezano, ostarelo lice imalo je uobiajen namrten izraz, kao da ga samo gr stalne ratobornosti dri na okupu. I Amatin je izgledala gotovo oajno; kao da je zbog fizike slabosti iscrpla moralnu izdrljivost. Borilaru je lice bilo obliveno suzama za koje je Mhoram znao da su izazvane nestankom Tomasa Kovenanta. Trevor i Loerija oslanjali su se jedno na drugo, nesposobni da sami stoje uspravno. Od svih njih samo je Torm bio smiren, a ta smirenost odavala je oveka koji je ve proao kroz sve line krize. Za njega nita nije moglo biti gore od Obesveenja kamena koje je iskusio u Zabranu... iskusio i savladao. Ostali su doekali Mhorama sa meavinom nade, strepnje, napetosti i beznaa na licima... izrazima koji su preklinjali da saznaju ta znai njegov povratak na Ranihinu. Uzvratio je na njihov nemi pozdrav klimanjem glave, a onda se s mukom spustio sa Drinijevih lea i priao im korak-dva blie. Odgovorio im je jedinim nainom za koji je imao dovoljno nage... autoritetom. Govorio je tiho, ali glas mu je bio grub od opasnosti. "ujte me. Ja sam Mhoram, sin Variolov, Vrhovni poglavar po izboru Vea. Doneo sam odluku. ujte me i pokorite se. Vrhovnie Kvane, Ranihinu Driniju je potrebna nega. Treba mu hrana i leenje... mora se brzo vratiti u snagu. Uskoro u ga opet jahati. Poglavari, srdonici, vrhovnie... moramo povratiti straarsku kulu Veselkamena. Kapija Konaka mora biti raiena. Uinite to brzo. Vrhovnie, pripremi konje za ratovniju. Pripremi sve konjanike i onoliko peaka koliko misli da treba... pripremi ih za napad na samadhi Sotonpesta. Napaemo im nam put bude raien." Video je da su zbunjeni njegovim naredbama, da su uasnuti stranim izgledom napada na Besomukovu vojsku. Ali nije im ponudio nikakvu pomo, nikakvo uveravanje. Kada kucne as umiranja za novootkriveni cilj, nadao se da e ostaviti za sobom ljude koji su sebi dokazali da mogu da izdre sve... voe koji su nauili da se snau bez njega. Ipak im nije mogao uskratiti objanjenje izdatih nareenja. "Prijatelji", nastavio je i dalje grubim glasom, "svetlo krila nas je izneverilo. Znate ta to znai. Tomas Kovenant je napustio Domaju... ili je pao u smrt... ili mu je oduzet prsten. U tome lei naa jedina nada. Ako je Nevernik iv... i dok divlja magija nije okrenuta protiv nas... moemo se nadati da e se ponovo doepati svog prstena. Moramo raditi u toj nadi. Mala je... ali u ovim vremenima sve nade su male. Nae je da izvuemo pobedu iz krvi i haosa oajanja. Moramo da delujemo. Opaki sigurno zna da je prapoglavar Tomas Kovenant izgubio belo zlato... ako ga je izgubio, a nije zarobljen, ni otiao iz Domaje. Zato misli na njega moraju neko vreme biti daleko od nas. Za to vreme moemo da se nadamo u uspeh protiv samadhi Besomuka. A ako poglavar Kletnik eli da sprei Nevernika da ponovo stekne prsten, moramo izdaleka pomoi prapoglavaru Kovenantu tako to emo primorati Opakog da nas ponovo pogleda." Nije mogao da podnese pogled na uasnuto preklinjanje koje je izobliilo lica njegovih prijatelja. Spustio je ruku Driniju na vrat i zakljuio kao da se obraa Ranihinu. "To je moj izbor. Ako moram, jahau sam protiv Sotonpesta, ali to se mora uiniti." Konano je Amatin uspela da progovori. "Melenkurione! Melenkurion abatha! Mhorame, zar nita nisi nauio od Trela, drubenika Atiaraninog... od krvne garde... od samog Kevina Zemljoguba? Reio si da izvri Obesveenje. Ovako emo nauiti da unitavamo one koje volimo!" Odgovor Vrhovnog poglavara Mhorama bio je pun autoriteta. "Vrhovnie, neu povesti sa sobom nijednog ratnika koji nije slobodno odluio da preuzme na sebe rizik. Mora objasniti ratovniji da nas je svetlo Lorikovog krila izneverilo." eznuo je da pouri svoje prijatelje, udeo da im prie, da ih zagrli, da im na neki nain pokae koliko ih voli i koliko su mu strano potrebni. Ali poznavao je sebe; znao je da e biti potpuno nesposoban da ih napusti ako prvo ne pokau pred njim i pred sobom nezavisnost... tako to e sami uzvratiti na njegove zahteve. I njegova sopstvena hrabrost bila je na samoj ivici; bio mu je potreban neki znak od njih kako bi 135

mogao da sledi pravu liniju vere. Zato se savladao grlei Drinija za trenutak, a onda se okrenuo i ukoeno se povukao u svoje odaje. Proveo je naredne dane sam, pokuavajui da se odmori... traei u sebi neki izvor koji bi mu omoguio da podnese nemoguu i beskorisnu odluku. Ali dua mu je bila grozniava. Temelji spokojstva koje ga je tako dugo odravalo postali su troni. Bilo da je leao, jeo, hodao po odaji ili itao, oseao je ogromnu prazninu u srcu Konaka, tamo gde bi trebalo da se nalazi vatra krila. Nije shvatao koliko ga je taj beli plamen naveo da se oslanja na Nevernika. Njegovo gaenje ostavilo ga je licem u lice sa uzaludnom smru... smru za njega, za Drinija, za svakog ko se usudi da ga prati... smru koja e sigurno skratiti opstanak Veselkamena. Zato je provodio mnogo vremena etvoronoke na podu, tragajui kroz kamen u naporu da oseti kakve su reakcije na njegova nareenja. Bez tekoa je razabrao odgovor ratovnije. Pripremali su nekoliko stotina konja smetenih u Konaku. Smene ratnika izvrene su tako da se oni koji su reili da prate Vrhovnog poglavara odmaraju i spremaju. Zato je teret odbrane od samadhijevih napada pao na manji broj ramena. Uskoro je otpor stigao do grozniavog vrhunca koji je odgovarao Mhoramovoj groznici. Njegova nareenja podstakla su neizbean pad ratovnije u hitnju i oajanje. Stezao je zube od tog bola i traio dalje po gradu poglavare. Ustanovio je da se poglavar Amatin povukla u biblioteke Znanstvigora, ali Trevor, Loerija i srdonik Torm bili su aktivni. Poglavar Trevor i Torm zajedno su sili u jednu od retko poseenih peina ispod kule. Tu su spojili svoja znanstva u obredu opasno slinom Trelovom unitenju Zabrana i poslali talas vreline kroz kamen pravo u prolaze kule. Podsticali su vatru itavog dana, podizali je protiv neprijatelja sve dok jamnici i ostale spodobe nisu poeli da naputaju kulu. A kada su najnii nivoi ostali prazni, poglavar Loerija povela je nekoliko eovoda u napad. Pod zaklonom noi iskoili su iz glavnog Konaka u pesak, preli preko dvorita i uli u kulu da orujem izbore put navie. U zoru treeg dana odneli su pobedu. Preko dvorita su prebaeni improvizovani visei mostovi i stotine strelaca pourilo je preko njih da pomogne u obezbeenju kule. Njihov uspeh doneo je Mhoramu dovoljno ponosa da mu olaka strepnje na neko vreme. Sumnjao je da e se kula odrati vie od dan ili dva, ali dan ili dva e biti dovoljno, ako se ostatak nareenja izvri jednako uspeno. Tokom treeg dana Amatin se vratila na posao. Provela je vreme u dubokom izuavanju odreenih drevnih delova Drugog Kruga koje Vrhovni poglavar Mhoram nikada nije shvatio i tamo je nala obrede i prizive koje je traila. Naoruana tim znanjem, pola je na grudobrane tik iznad dvorita, nainila u kamenu udne znake i simbole, isplela retke pokrete, pevala pesme na izgubljenom jeziku drevnih poglavara... i pod njom su se peani ostaci mrtvih polako razdvojili. Povukli su se dovoljno da dozvole otvaranje kapije, dovoljno da dozvole vojsci izlazak iz Veselkamena. Njen uspeh naterao je Mhorama da izie iz svojih odaja i posmatra. Kada je zavrila, sruila mu se u naruje, ali bio je toliko ponosan na nju da je olakanje u njemu nadvladalo zabrinutost. Kada su ga iscelitelji uverili da e se Amatin brzo oporaviti ako se bude dovoljno odmarala, ostavio ju je i poao u tale da obie Drinija. Naao je Ranihina koji je jedva liio na ofucanog, izmorenog konja na kojem je ujahao u Veselkamen. Dobra hrana i leenje povratili su svetlost u Drinijeve oi, obnovili mu telo, vratili miiima gipkost. Poeo je da poigrava i re pred Mhoramom, kao da mu pokazuje da je spreman. Sve to je podmladilo Mhorama. Bez oklevanja je rekao vrhovniku Kvanu da e sledeeg jutra izjahati protiv Besomuka. No, kasno te noi, dok su se Trevor, Loerija i Kvan borili protiv naroito divljeg niza napada, poglavar Amatin dola je u Mhoramove odaje. Nije govorila, ali od njenog bezbojnog, bolnog izgleda steglo mu se srce. Neto joj se desilo od prevelikog napora; iscrpela se toliko da je izgubila sposobnost odbrane, ostala izloena opasnostima i oseanjima za koja nije bila spremna ni sposobna. Ta ranjivost dala joj je izraz poniznosti, kao da je dola da se baci Mhoramu pred noge. Bez rei je podigla ruke ka Vrhovnom poglavaru. U njima je drala Lorikov kril. Prihvatio ga je, ne sputajui pogled sa njenog lica. "Ah, sestro Amatin", neno je apnuo, "trebalo bi da se odmara. Zasluila si..." Ali prekinuo ga je gr bola oko njenih oiju. Spustio je oi i prisilio se da pogleda kril. Duboko u dragulju ugledao je slabe smaragdne odsjaje. Amatin se bez rei okrenula i ostavila ga samog sa saznanjem da je Kovenantov prsten pao pod mo Opakog. 136

Kada je sledeeg jutra napustio svoje odaje, izgledao je kao ovek koji je proveo no uzalud se borei protiv sopstvenog prokletstva. Vie nije samouvereno hodao; kretao se kao da su mu kosti labave i povijene. I opasno obeanje izbledelo mu je iz pogleda, ostavljajui mu oi tupe i bolne. Nosio je kril pod ogrtaem i mogao je da oseti kako u njemu rei bolesno zeleno svetlo poglavara Kletnika. Znao je da e uskoro zelena hladnoa poeti da mu pee kou. Ali odavno je prestao da obraa panju na takve opasnosti. Vukao se napred kao da se sprema da izvri podlost koje se uasava. Pridruio se ratnicima u velikom ulaznom holu, blizu i dalje zatvorenih kapija Veselkamena. Bili su svrstani u eovode; jednim pogledom je procenio da ih ima oko dve hiljade; jedna eovojna konjanika i etiri peadijske... treina preostale ratovnije. Uzdrhtao je od tog prizora; nije oekivao da e biti odgovoran za tolike smrti. Ali ratnici su ga odvano pozdravili, pa je primorao sebe da uzvrati kao da veruje da e ih dobro voditi. Onda je nespokojno poao da im se stavi na elo, gde ga je oekivao Drini. Poglavari i vrhovnik Kvan bili su kraj Ranihina, ali proao je pored njih jer nije mogao da ih pogleda u oi, i pokuao da uzjae. Miii su ga izdali; bio je napola paralisan uasom i nije mogao da skoi dovoljno visoko da dosegne Drinijeva lea. Drhtei na ivici krika, grevito se oslonio na konja, tragajui u sebi za spokojstvom koje mu je bilo najvea uzdanica. Ipak nije mogao da skoi; Drinijeva lea bila su mu previsoka. udeo je da zamoli pomo. No, pre nego to je uspeo da protisne rei kroz stegnuto grlo, osetio je iza sebe Kvana i Kvanovu ruku na svom ramenu. Glas starog vrhovnika bio je promukao od urbe. "Vrhovni poglavaru, ovaj rizik oslabie Veselkamen. Treina ratovnije... dve hiljade protraenih ivota. Vrhovni poglavaru, zato? Zar si postao kao Kevin Zemljogub? Zar eli da uniti ono to voli?" "Ne!" Mhoram je aputao zato to stegnuto grlo nije proputalo glasniji zvuk. Rukama je preklinjao Drinija za snagu. "Ja ne... ne zaboravljam... ja sam Vrhovni poglavar. Staza vere je jasna. Moram da je pratim... zato to to nije oajanje." "Nauie nas oajanju... ako ne uspe." Mhoram je razabrao bol u Kvanovom glasu i primorao sebe da odgovori. Nije mogao da odbije Kvanovu potrebu; bio je suvie slab, ali nije mogao da je odbije. "Ne. Poglavar Kletnik ui oajanju. To je laki nauk nego hrabrost." Polako se okrenuo, pogledao u oi prvo Kvana pa ostale poglavare. "Laki nauk", ponovio je. "Zato namere oajanja i mrnje nikada ne mogu nadvladati Opaiju." Njegov odgovor samo je pojaao Kvanov bol. Gr uasa zahvatio mu je izraajno lice dok je slomljeno jeao. "Ah, poglavaru. Zato onda odlae? Zato strahuje?" "Zato to sam smrtan i slab. Ovaj put je jasan... ali ne i siguran. U svoje vreme bio sam vidovnjak i prorok. Sada... sada prieljkujem znak. elim da vidim." Govorio je jednostavno, ali gotovo istog asa njegova smrtnost i slabost postali su preveliki za njega. Pogled mu se zamaglio od suza. Ovaj teret nije mogao da nosi sam. Rairio je ruke i bacio se u zagrljaj ostalim poglavarima. Stapanje umova posegnulo je ka njemu, ulilo se u njega na talasu zajednike brige. Obavijen njihovim rukama i njihovim mislima, osetio je da ga tei njihova ljubav, da ga ispunjava kao voda posle duge ei, da hrani njegovu glad. Tokom opsade davao im je svoju snagu, a sada su mu je vraali. Poglavar Trevor mu je tiho i snebivljivo zaleio oteeno oseanje istrajnosti u slubi... postojanost koja je dolazila ne od onog koji slui nego od dragocenosti onoga emu se slui. Poglavar Loerija podelila je sa njim svoj nagon za zatitom, svoju sposobnost za bitku dece radi... radi voljenih koji ne mogu sami da se brane. A poglavar Amatin, iako jo slaba, dala mu je jasnu, nezamagljenu sutinu svog prouavanja, svoju mudrost znanstva... redak dar koji mu je, njega radi, pruila odvojeno od svog nepoverenja u oseanja. Tako stopljen sa njima poeo je da se oporavlja. Krv mu se vratila u vene; miii su mu se opustili; kosti su se prisetile vrstine. Prihvatio je poglavare duboko u sebe, a za uzvrat je podelio sa njima sva oseanja koja su uinila njegovu odluku neophodnom. Onda se oslonio na njihovu ljubav i pustio da ga ona umiruje. Njegova elja za stapanjem kao da nije imala dna, ali posle nekog vremena dodir je prekinut kretavim glasom tako punim neobinih treperenja da poglavari nisu mogli da ga ne sluaju. U dvoranu je uletela ena straar, zahtevaui panju, i kada su je pogledali poela je da vie. "Besomuk je napadnut! Njegova vojska... logor! Napali su ih. Putnimi! Ima ih malo... malo... ali Besomuk nema nikoga na toj strani, i ve su nainili veliku tetu. Odazvao je vojsku od Veselkamena da bi se borili protiv njih!" Vrhovni poglavar Mhoram smesta se okrenuo i u hodu naredio da se ratovnija spremi. uo je vrhovnika Kvana kako ponavlja njegova nareenja. Izmenili su pogled pun tekih posledica po Besomuka; a 137

onda je Kvan skoio na svog konja... vrstog planinskog mustanga. Mhoram je video kako na jednom krilu, zajedno sa ratnicima, uzjahuje i srdonik Borilar. Zaustio je da mu naredi da ostane; zubljonoe nisu borci. Ali onda se setio koliko je nade Borilar polagao u Tomasa Kovenanta i ostavio je srdonika na miru. Loerija je ve bila na putu u pomo braniocima kule, kako bi osigurala ratovniji mogunost povratka u Veselkamen. Trevor je poao ka kapiji. Samo je Amatin ostala da vidi blesak opasnosti u Mhoramovim oima. Kratko ga je zagrlila. "Izgleda da su Putnimi doneli istu odluku", promrmljala je. Mhoram se okrenuo i lako skoio Driniju na lea. Ranihin je zarzao; kroz hol su odjeknuli talasi ponosa i prkosa. Kada se ogromna kapija otvorila ka dvoritu, Mhoram je poterao Drinija kasom napred. Ratovnija se pokrenula za njim i Mhoram je na njenom elu izjahao u rat. U trenutku je projurio kroz kapiju, preko dvorita izmeu strmih nasipa peska i zemlje, u pravi tunel pod kulom. Drini se likujui protezao prod njim, uzbuen zdravljem, tranjem i mirisom bitke. Dok je prolazio kroz rasturene ostatke spoljanje kapije, Mhoram je ve isprednjaio ispred ratovnije. Iza kapije je za trenutak zaustavio Drinija kako bi se osvrnuo ka velianstvenom Konaku. Nije video ratnike na kuli, ali je osetio da su naikani iza grudobrana i prozora. Glatka stena kule, sa Veselkamenom koji se podizao iza nje kao krma ogromnog broda, uzvratila mu je granitnom istrajnou kao da predstavlja proroanstvo drevnih dinova... tajanstveno saznanje da su pobeda i poraz ljudski izrazi koji nemaju znaenje na jeziku planina. Tog trenutka su ispod kule galopom izili jahai i Mhoram se okrenuo da pogleda neprijatelja. Prvi put je sa zemlje gledao samadhijevu vojsku. Crnela se u ogoljenom polju oko njega kao oma u koju e dobrovoljno gurnuti vrat. Zakratko se prisetio drugih bitaka... Kiril Trendora, Usudovog pribega, Doriendor Korieva... kao da su to bile deije igre, obine senke u odnosu na boj koji ga je oekivao. Ali potisnuo ih je iz uma i usmerio panju na pokrete u predgorju pred sobom. Kao to je straarka rekla, napadai su se urno slivali od Veselkamena ka svom logoru. Bio je udaljen svega nekoliko stotina jardi i Mhoram je jasno video zato je samadhi opozvao svoje snage. DinaBesomuka napao je zbijen odred od deset ili petnaest dvadesetina Putnima. Nisu se uputili pravo na Sotonpesta, iako se i on borio protiv njih divljim blescima zelenog. Putnimi su navalili na nebranjenu pozadinu logora kako bi unitili zalihe hrane. Ve su uspeli da spale ogromna korita puna leeva i krvi kojima su se hranile spodobe poglavara Kletnika; i dok su odbijali napade Sotonpestovog kamena to su bolje mogli, napadali su i ostale zalihe i pretvarali u pepeo ogromne kamare nagomilanog mrtvog mesa. ak i da su se suoili samo sa Besomukom, ne bi imali izgleda da preive. Sa snagom dinova i komadom Kamena Zlozemlja... uz podrku ezla zakona... mogao je da porazi deset ili petnaest hiljada Putnima. A imao je i pomo itave vojske. Stotine pragrdana gotovo su stigle dovoljno blizu; hiljade ostalih stvorenja slivale su se u borbu sa svih strana. Putnimima je ostalo jo samo nekoliko trenutaka ivota. Ipak su se borili dalje, odupirali se samadhijevom smaragdnom zlu sa iznenaujuim uspehom. Kao i pragrdani, poticali su iz Demonije... metri mranog i monog znanstva kojem se nijedan poglavar nikada nije pribliio. A nisu protraili sedam i etrdeset godina tokom kojih su se krili. Pripremili su se za otpor Opaiji. Kevui tajanstvene rei moi, urno maui rukama, stresali su Besomukove munje i nastavljali da unitavaju svako korito i gomilu hrane do kojih su mogli da stignu. Sve to je Vrhovni poglavar Mhoram gotovo smesta uoio. Besni vetar ozleivao mu je lice, pekao mu oi, ali probijao se pogledom kroz izmaglicu kako bi video. I video je da, zbog Putnima, Sotonpestova vojska jo nije primetila ni njega ni ratovniju. "Vrhovnie", urno je rekao, "moramo pomoi Putnimima! Izdaj nareenja." Kvan je odmah povikao uputstva jahaima i vojevnicima etiri peadijske eovojne koje su izlazile iz tunela. Stotinu jahaa smesta se postavilo sa obe strane Vrhovnog poglavara. Ostalih dvesta svrstalo iza njih. Ne kvarei korak, peaci su preli u trk. Mhoram je dodirnuo Drinija i poao laganim galopom pravo niz predgorje, prema Besomuku. Neki dalji delovi logora ugledali su jahae pre nego to su preli treinu razdaljine. Promukli krici upozorenja razlegli su se sa svih strana; pragrdani, jamnici i kamena bia koji jo nisu poli u pomo dinuBesomuku sruili su se na ratovniju kao dronjava plima. Ali zbrka oko Putnima spreila je glavne Sotonpestove snage da uju uzbunu. Besomuk nije okrenuo glavu. Protivnapad iz Veselkamena stigao je gotovo do njega kada je uoio opasnost. U poslednjem trenutku vrhovnik Kvan povikao je nareenje i jahai su preli u puni galop. Mhoram je imao vremena da jo jednom osmotri situaciju. Snage oko samadhija jo su bile usmerene na Putnime. 138

Besomukova pojaanja bila su predaleko. Ako Kvanovi ratnici dovoljno snano napadnu i dovoljno brzo se probiju do Putnima, peadijska eovojna moi e da im zatiti pozadinu dovoljno dugo da jednom napadnu Besomuka i povuku se. Tako e neki ratnici moi da preive i vrate se u Konak. Mhoram je poterao Drinija napred brzinom koja e ga dovesti u prve redove jahaa to e se zariti u Sotonpestove nepripremljene horde. Sudarili su se snagom od koje se Vrhovni poglavar zateturao u sedlu. Konji su se propinjali i mahali kopitima. Maevi su sevali kao metalne munje. Krici iznenaenja, bola i besa protresali su vazduh kada su razbijeni odredi stvorenja poeli da padaju pod napadom. Naginjui konje ka napred, ratnici su se probijali ka Besomuku. Ali hiljade spodoba gmizale su izmeu njih i Sotonpesta. Iako su horde bile u pometnji, ista teina njihove brojnosti usporavala je juri ratovnije. Kada je to video, Kvan je izdao nova nareenja. Na njegov znak, ratnici oko Mhorama rairili su se na obe strane i raistili prostor izmeu sebe za jahae iza Vrhovnog poglavara. Tako su eovodi jurnuli napred. Kada su stigli do Mhorama, on je prizvao mo svog ezla. Plava vatra buknula je pred njim kao vrh koplja, raskidajui neprijateljske redove, dok je vodio drugi talas jahaa dublje u vrtlog Besomukove vojske. Za trenutak mu se uinilo da e uspeti. Ratnici su se zajedno sa njim lako probijali kroz neprijatelje. A pred njima se Sotonpest okrenuo od Putnima da presretne novi napad. Besomuk je urliknuo nareenja da bi preorganizovao vojsku, okrenuo svoje snage protiv ratovnije, bacio nekoliko besnih udara u tom pravcu. Mhoram je video da se razdaljina smanjuje. Besno je upravljao svoju poglavarsku vatru, borei se da stigne do Besomuka pre nego to mu neverovatan broj neprijatelja ne ugui ubrzanje. U tom asu jahai su naili na prepreku. Odred jamnika imao je vremena da izvri Besomukova nareenja; poreali su se tano na putu ratovnije, prepleli snane zemljokopake ruke i vrsto se uhvatili. Kada su jahai naili na njih, razbili su se. Snaga jamnika bila je tolika da se niz odrao. Konji su popadali. Jahai su se nali na zemlji, i ispred i iza zida. Juri ratovnije se okrenuo protiv nje same jer su se nadolazei konji spoplitali o prethodne i padali na njih. Samo je Mhoram ostao na konju. Drini se u poslednjem trenutku pribrao i skoio; lako je preao zid, udarajui jamnike po glavama dok ih je preletao. Zajedno sa jahaima koji su popadali iza jamnika Mhoram se suoio sa narastajuim klinom pragrdana. Jamnici su ga odsekli od ratovnije. Popadali konji dali su samadhijevim spodobama priliku za protivnapad. Pre nego to je Kvan stigao da organizuje ikakav napad na jamnike, njegovi ratnici borili su se za goli ivot. Okreui Drinija, Mhoram je ustanovio da mu jahai ne mogu pruiti pomo. Ako se vrati do njih, ako se sam suoi sa zidom, pragrdani e imati vremena da potpuno obrazuju klin; jahai e im biti preputeni na milost i nemilost. Smesta je poslao svoje jahae da napadnu jamnike. Onda se bacio na pragrdane kao munja poglavarske vatre. Bio je sam protiv nekoliko stotina crnih, ogavnih spodoba. Ali imao je otkrivenu tajnu znanstva Vrhovnog poglavara Kevina; nauio je da povezuje mo i bes; bio je moniji nego ikada ranije. Koristei svu snagu koju je ezlo moglo da podnese, razbio je formaciju kao udarni ovan, zdrobio i rasuo pragrdane kao ljunak. Drini se pod njim propinjao, izvijao i ritao, a on je obema rukama drao ezlo, vitlao oko sebe, slao otre munje da rue kao plavi bes oblacima naruenog neba, odjekujui kao zemljotres u napadu srdbe. Pragrdani su se povijali kao da nebo pada na njih, padali kao da im se zemlja propinje pod nogama. Vatrom se probijao kroz njih kao titan i nije stao sve dok nije stigao do dna niske udoline izmeu bregova. Tu se okrenuo i ustanovio da je potpuno izgubio ratovniju. Jahai su bili potisnuti; suoen sa nesavladivom preprekom, Kvan ih je verovatno poveo da se spoje sa peacima, pa da udruenim snagama pokuaju da spasu Vrhovnog poglavara. Na drugoj strani udoline stajao je Sotonpest i zurio u Mhorama. Drao je Kamen spreman za napad, a lice mu je bilo ispunjeno divljom pohlepom Besomuka. Ali okrenuo se, ne napadajui, i nestao iza prevoja, kao da je zakljuio kako su Putnimi ozbiljnija pretnja nego Vrhovni poglavar Mhoram. "Sotonpeste!" proderao se Mhoram. "Samadhi eole! Hodi i bori se! Jesi li kukavica kad se ne usuuje na rizik?" 139

Jo dok je vikao, udario je Drinija petama i poslao Ranihina u poteru za Sotonpestom. No, u trenutku dok mu je panja bila usmerena navie, preiveli pragrdani su se pribrali. Umesto da se povuku i obrazuju novi klin, bacili su se na njega. Nije mogao da zamahne ezlom; grabljive crne kande pruale su se ka njemu, hvatale ga za ruke, cimale mu ogrta. Drini se opirao, ali jedino je uspeo da se izmakne ispod Vrhovnog poglavara. Moram je izgubio oslonac i naao se pod gomilom pobesnelih crnih tela. Krvavocrvena demonijska seiva zamahivala su na njega. Ali pre nego to je ijedan strani no zario u njega, izazvao je erupciju snage koja je rasula pragrdane. Istog asa bio je na nogama, usmerenog ezla, drobei svako stvorenje koje mu se pribliilo... grozniavo traei svog konja. Ranihin je ve nestao iz udoline. Mhoram je odjednom ostao sam. Poslednji pragrdani su pobegli, ostavljajui ga sa mrtvima i umiruima. Umesto njih nastupila je strana tiina od koje mu se ledila krv. Ili je borba zavrena, ili je snani vetar odneo sve zvuke; nije uo nita osim dubokog, okrutnog glasa zime poglavara kletnika i sopstvenog promuklog disanja. Iznenadni prestanak buke i huke ukoio je i njega. eleo je da dozove Kvana, ali nije mogao da podigne glas kroz uasom stegnuto grlo... eleo je da zazvidi Driniju, ali nije mogao da natera sebe da prekine groznu tiinu. Bio je suvie omamljen stravom. Sledeeg trenutka shvatio je da ga je Besomuk uhvatio u klopku. Bacio se u trk, dalje od ratovnije, prema Putnimima, u nadi da e tim iznenadnim izborom uspeti da se probije iz klopke. Klopka je bila suvie potpuna da bi uspeo. Pre nego to je preao deset jardi, oko itave ivice udoline pojavila su se bezbrojna bia. Pokazala su mu se na stotine; stajala su nagnuta ka njemu, gladno kopajui zemlju, slinei u oekivanju ukusa njegove krvi i kostiju. Vetar je nosio grlene zvuke njihove gladi ka Mhoramu kao da su dali jezik oiveloj aveti zime. Bio je sam protiv njih. Povukao se do sredita udoline, urno tragajui du prevoja za nekom pukotinom ili slabim mestom u hordi koja ga je opkolila. Nije naao nita. A iako je slao ula to je dalje mogao, nije uspeo da nae ni traga ratovniji; ako su ratnici jo ivi, ako se jo bore, bili su izolovani od njega vrstom silom klopke. Kada je shvatio uzaludnost truda, okrenuo se ka unutra i povukao se u sebe kao da i time bei. Tu se suoio sa krajem svih svojih nada i itave svoje slube Domaji i ustanovio da ga unakaena, uasna vizija vie ne plai. Bio je borac, ovek stvoren da se bori za Domaju. Dogod ostaje neto za ta e se boriti, bie neosetljiv na strah. A neto je ostalo; sve dok on ivi, goree makar plamiak ljubavi prema Domaji. Borie se za to. Razvukao je ispucale usne u straan, pretei osmeh; oi su mu blesnule od vrelog, smirenog likovanja. "Hodite!" povikao je. "Ako je va gospodar suvie velika kukavica da se suoi sa mnom, hodite vi po mene! Ne elim da vam naudim, ali ako doete pred mene pruiu vam smrt!" Neto u njegovom glasu smesta ih je zaustavilo. Oklevali su, nelagodno se mekoljei. Ali gotovo istog asa stisak njihove zlobe stegao se kao eljusti. Na kretavi uzvik nareenja, poli su ka njemu sa svih strana kao lavina. Nije ih ekao. Bacio se u pravcu kuda je otiao Sotonpest, reen da progoni Besomuka dokle god bude imao snage. Ali neki nagon ili oseanje u poslednji as su ga zaustavili i skrenuli ga u stranu. Okrenuo se i doekao licem u lice taj deo lavine. Sada ga je jedino ograniavalo samo ezlo. To drvo su uobliili ljudi koji nisu razumeli Kevinovo znanstvo; nije bilo stvoreno da trpi silu koju je sada slao kroz njega. Ali nije imao vremena za oprez. Naterao je ezlo da prevazie samo sebe, terao ga je da se propinje i izvija od moi koju je bacalo na napadae. Plamen je postao neugasiv do usijanja; u bletavilu i sjaju seklo je neprijatelje kao mlaz sunane vatre. Za nekoliko trenutaka njihov ogroman broj ispunio mu je itavo vidno polje, iskljuio mu iz svesti sve osim tamnog napada. Nije video nita, nije oseao nita osim ogromnih talasa izoblienih demona koji su pokuavali da ga preplave, ne poznajui nita sem sopstvene ei za krvlju i njegovog plavog, plamenog gneva. Iako su se bacali na njega na dvadesetine i stotine, doekivao ih je, sekao ih i odbijao. Gazei kroz njihove leeve kao kroz more smrti, borio se sa besom u venama, sa neukrotivou u kostima, sa preteranim likovanjem u pogledu. Ipak su ga nadvladavali. Bilo ih je previe. Svakog asa neko e mu zabiti ma u lea i doi e mu kraj. Kroz divlju huku bitke uo je visok, udan krik pobede, ali jedva je bio svestan da ga je sam ispustio. 140

A onda je, neoekivano, kroz pukotinu izmeu napadaa ugledao plameno svetlo. Istog asa je nestalo, iezlo kao da ga nije ni bilo. Ali prepoznao ga je. Ponovo je uzviknuo i poeo da se probija ka njemu. Ne pazei na opasnost s lea, probio je pukotinu u lavini pred sobom. Onda je ponovo ugledao vatru. Bio je to plamen zubljonoe. Na ivici udoline srdonik Borilar i preostali Putnimi zajedno su se borili protiv Mhoramovih protivnika. Borilar je koristio svoje plameno ezlo kao malj, a Putnimi su ga podravali svojim moima. Zajedno su pokuavali nemogue... da spasu Vrhovnog poglavara. Kada ih je video, Mhoram je posrnuo; spazio je ogromna udovita kako pristiu da ih zdrobe i ta opasnost mu je naruila usredsreenost. Ali brzo se oporavio, jurnuo ka njima, maui ezlom dok nije poelo da mu vriti u rukama. Suvie mnogo spodoba zbilo se izmeu njega i spasilaca; nije mogao na vreme da stigne do njih. Dok se borio, posrui i kliui po krvi, video je Borilarovu smrt, video je razbijanje formacije Putnima. Gotovo je i sam pao od nesposobnosti da im pomogne. Ipak, svojom smru izazvali su smanjenje navale napadaa na tom mestu. Kroz to smanjenje probio se Ranihin Drini, propinjui se i jurei da spase svog jahaa. Divljom brzinom sjurio se u udolinu. Probijao se kroz spodobe, skakao preko njih, gurao ih s puta. Pre nego to su stigli da se ogranizuju i presretnu ga, Drini je stigao do Vrhovnog poglavara. Mhoram mu je skoio na lea. Iz tog poloaja usmerio je svoju mo na glave napadaa, a Drini se ritao i probijao nazad uz brdo. Zaas su preli ivicu i izbili na istiji teren iza nje. Dok je vodio Drinija napred, Mhoram je primetio ratovniju. Okupljena oko Kvana, probijala se ka Vrhovnom poglavaru. Jahai su juriali da razbiju neprijateljske redove, a za njima su ostali ratnici urili da iskoriste slobodan prostor. Ali bili su potpuno opkoljeni... malo, odvano ostrvo u moru Sotonpestove vojske. Muno su napredovali, uz ogromne gubitke. Vrhovni poglavar Mhoram znao je samo jedan delotvoran nain da im pomogne i poveo je Drinija bez trenutka oklevanja. Zajedno su poli za samadhi Besomukom. Sotonpest je bio samo pedesetak jardi od njih. Stajao je na breuljku sa kojeg je mogao da upravlja bitkom. Bio je sam; svi odredi bili su zauzeti na drugoj strani. Stajao je na vrhu brega kao monolit mrnje i unitenja, vodei svoju vojsku snagom zelenog zla. Drei spremno ezlo, Mhoram je poterao Ranihina u napad pravo u ralje zime... pravo na samadhija. Kada je bio na svega nekoliko koraka od protivnika, povikao je iz sveg glasa: "Melenkurion abatha! Duroc minas mil khabaal!" Svom snagom je sruio udar poglavarske vatre na Besomukovu ogromnu glavu. Sotonpest je odbio napad kao da je potpuno nevaan; prezrivo je zbrisao Mhoramovu plavu vatru iz vazduha jednim potezom Kamena i uzvratio munjom toliko punom hladne smaragdne sile da je prila vazduh kroz koji se kretala. Mhoram je osetio njenu mo i znao je da e ga ubiti ako ga pogodi. Ali Drini se pognuo brzim, glatkim pokretom koji je ponitio promenu ubrzanja. Munja je promaila, zarila se u stvorenja koja su progonila Vrhovnog poglavara i sva ih pobila. To je pruilo Mhoramu trenutak koji mu je bio potreban. Ispravio je Drinijev pravac i zabacio ezlo preko ramena. Pre nego to je samadhi stigao da oslobodi novi udar, Vrhovni poglavar obreo se pred njim. Koristei svu Drinijevu brzinu, svu snagu sopstvenog tela, sav strani gnev svoje ljubavi za Domaju, Mhoram je udario. Zakaio je ezlom Sotonpesta ravno preko ela. Od snage udara pao je iz sedla kao suvi list na vetru. ezlo mu se raspalo i razletelo u komadie, a on je tresnuo na zemlju zajedno sa kratkom kiom drvenog iverja. Bio je oamuen. Bespomono se prevrtao nekoliko stopa po smrznutoj zemlji, nesposoban da se zaustavi, nesposoban da uhvati dah. Um mu je za trenutak ostao prazan, a onda ga je zaboleo zajedno sa telom. Ruke i noge su mu utrnule, paralisane silom koja je proletela kroz njih. Pa ak i tako izgubljen, uspeo je da se zaudi onom to je postigao. Sotonpest se zateturao od njegovog udarca i pao unazad. Din-Besomuk se sruio niz dalju padinu breuljka. Uz greviti jecaj, Mhoram je ponovo prodisao. U rukama je oseao trnce; omamljujui bol mu je zatamnio vid. Pokuao je da se pokrene i trenutak kasnije je uspeo da se prevrne na bok. ake su mu ostale zgrene kao da su obogaljene, ali pokretima ramena i lakata uspeo je da se okrene na stomak, a onda se 141

odupro na laktove i podigao na kolena. Zastao je da se odmori dok mu je kroz prste strujao bol od povratka ivota. Zauo je zvuk tekih koraka, tekog disanja, i podigao pogled. Nad njim je stajao samadhi eol. Sotonpestu je krv lila niz elo u oi, ali umesto da ga zaslepi, kao da mu je samo pojaala divlji bes. Usne su mu bile izvijene u surovi osmeh; vlani zubi blistali su mu u zanosu oduevljenja. Izmeu prepletenih prstiju Kamen Zlozemlja goreo je i puio se kao da je na ivici apoteoze. Polako je podigao Kamen nad Mhoramovom glavom kao sekiru. Omamljen, oamuen... bespomoan kao rtveno jagnje... Mhoram je gledao kako se njegova smrt podie nad njim. U daljini je uo Kvana kako divlje, bespomono doziva. "Mhorame! Mhorame!" Negde sasvim blizu Drini je frktao i pokuavao da se podigne na noge. Sve ostalo utonulo je u tiinu. Kao da je itava bitka prekinuta usred pokreta kako bi svi videli Mhoramovo pogubljenje. A on je mogao samo da klei i ali to je protraio toliko ivota radi ovakvog kraja. Ipak, kada je trenutak kasnije nastupila promena u vazduhu, bila je toliko jasna, toliko snana i uzbudljiva, da ga je podigla na noge. I Sotonpest je zadrao udarac, zbunjeno zinuo ka nebu, a onda opustio pesnice i okrenuo se da urlikne kretave kletve ka istonom obzorju. U tom trenutku i Mhoram je mogao samo da zija i dahe. Nije verovao sopstvenim ulima, nije mogao da veruje dodiru vazduha na promrzlom licu. Kao da je osetio neto to je odavno nestalo iz ljudskog iskustva. Utom se Drini propeo, podigao na rairene noge i digao glavu da bi rzanjem pozdravio promenu. Glas mu je bio slab i priguen, ali Mhoramu je srce poskoilo kao od fanfara pobede. Dok su Sotonpest i njegova vojska bespomono piljili, vetar je slabio. Besomuk je poeo da hramlje, da se zanosi i povodi u vazduhu kao ranjena ptica, a onda je beivotno pao na zemlju. Prvi put od poetka neprirodne zime poglavara Kletnika nije bilo vetra. Samadhi Sotonpest izgubio je neku podrku ili podsticaj. Uz urlik gneva, Besomuk se ponovo okrenuo ka Mhoramu. "Budalo!" proderao se, kao da je Vrhovni poglavar likujui uzviknuo. "To je bilo samo jedno od mnogih oruja! Ipak u ispiti do dna krv iz tvog srca!" Teturajui se pod teretom sopstvenog gneva, ponovo je podigao pesnice da zavri konani udarac. Ali sada je Mhoram osetio vatru koja mu je gorela uz kou ispod ogrtaa. U trenutku oduevljenja shvatio ju je, nagonski znajui ta to znai. Dok mu se Kamen podizao nad glavom, raskinuo je ogrta i zgrabio Lorikov kril. Dragulj mu je plamteo u rukama kao metal u belom usijanju. Bio je do vrhunca ispunjen odjecima divlje magije; mogao je da oseti koliko je otar kada ga je uhvatio za drku. Ovo oruje bilo je dovoljno jako da podnese svaku mo. Pogledao je Sotonpesta u oi. Video je da strepnja i oklevanje nagrizaju Besomukov gnev, samadhi eolovu drevnu zlobu i ogromno poverenje u Kamen. Pre nego to je Sotonpest stigao da se odbrani, Vrhovni poglavar Mhoram skoio je i zario mu kril duboko u grudi. Besomuk je kriknuo u agoniji. Dok mu je Mhoram visio sa grudi, drei se obema rukama za drku, mlatarao je rukama kao da nema ta da udari, gde da utroi ogromnu snagu. Onda je pao na kolena. Mhoram je dotakao nogama zemlju i spremio se da odri stisak na krilu. Kroz otricu je uperio svu svoju mo, sve dublje i dublje ka srcu dina-Besomuka. Ali samadhi nije umirao. Suoen sa smru, naao je naina da se odupre. Obema rukama je stegao Kamen tik iznad Mhoramovog vrata. Poeo je da ga stee svom kamenom snagom tela jednog dina. Divlja snaga je isparavala i pulsirala kao otkucaji ledenog srca... srca koje panino radi, grei se i podrhtavajui da bi se izvuklo iz krize. Mhoram je osetio kako mu se otkucaji zavravaju u kimi. Drali su Sotonpesta u ivotu, borei se istovremeno da prigue mo koja je vodila kril. Ali Mhoram je otrpeo bol i nije popustio; upro se svom teinom na blistavu otricu, zario je dublje i jo dublje ka osnovnim ilama samadhijevog ivota. Postepeno je izgledalo kao da mu telo nestaje, bledi kao da je dovedeno u postojanje samo grubom silom, neomeenim duhom i neumoljivom voljom. Kamen mu je udarao iza lea kao narastajua katastrofa, a Sotonpestove grudi podizale su mu se pod rukama u ogromnim, isprekidanim, krvavim trzajima. A onda su ilce preseene. 142

Pulsirajui van granica kontrole, Kamen Zlozemlja se rasprsnuo, uruio se u sebe uz erupciju koja je sruila Mhorama i Sotonpesta i poslala ih da se nezaustvaljivo skotrljaju sa brda. Udar je zatresao zemlju i nainio rupu u zatiju bitke. Nastao je spori trenutak omamljenog uenja i odmah nestao u preplaenim kricima vojske Opakog. Trenutak kasnije vrhovnik Kvan i preiveli ostaci konjanike eovojne jurnuli su ka podnoju brega. Kvan je skoio sa konja i stao uz Vrhovnog poglavara. Mhoramu su preko okrvavljenog i osmuenog tela ostale samo krpe ogrtaa; eksplozija ga je raznela. Stezao je kril rukama toliko opeenim da su mu sa kostiju visili jedino pocrneli komadi mesa. Od glave do pete izgledao je kao olienje bola i slomljenosti. Ali bio je iv; jo je slabo, nesigurno disao. Kvan je stresao sa sebe strah, umor i oklevanje kao da su beznaajni. Uzeo je kril, umotao ga i zadenuo za pojas, a onda je brzo i paljivo podigao u naruje Vrhovnog poglavara. Zastao je da se osvrne. Video je u blizini Drinija kako trese glavom da bi se oslobodio posledica eksplozije. Video je vojsku Opakog kako se zbunjeno i desetkovano komea. Nadao se da e se bez Sotonpestovog vostva i ubeivanja raspasti, ali video je i da se pragrdani okupljaju i preuzimaju komandu nad stvorenjima oko sebe, reorganizujui horde. Uprkos teini Vrhovnog poglavara Kvan je potrao i skoio na Drinijeva lea. "Povlaenje!" doviknuo je ratovniji. "Vratite se u Konak! Sivi Krvnik je jo snaan!" Podbo je petama Drinija i poveo Ranihina punim galopom ka otvorenim kapijama Veselkamena. 16. KOLOS U tami je bilo pukotina, kada je Kovenant nejasno znao da u njega silom sipaju smrdljive tenosti. Hranile su ga uprkos odvratnom ukusu; tamniari su ga odravali u ivotu. Ali izmeu tih pukotina nita mu nije naruavalo jad, gubitak svega to je mogao da shvati ili prepozna. Bio je odvojen od samog sebe. Dreavo crveni nokat bola koji su mu pragrdani proturili kroz elo probio mu je linost, seanja, znanje i svest. Bio je u nadiru... zarobljen, pokoren, lien... i samo gvozdeni ubod u elu stajao je izmeu njega i poslednje praznine smrti. Zato se, kad je poeo da dolazi svesti, trzao ka njemu kao polusahranjeni le, trudei se da zbaci teret koji ga je sputavao kao stranice sopstvenog groba. Hladnoa se slivala u njega iz bezdana zime. Srce mu je muno radilo; protresala ga je drhtavica. Rukama je beskorisno grabio smrznutu prainu. Osetio je na leima udar grubih ruku. Neko strano lice pribliavalo mu se i udaljavalo. Neto ga je udarilo po grudima. Jeknuo je od snage udarca, ali pomogao mu je; kao da ga je oslobodio od napada histerije. Poeo je lake da die. U trenutku je postao svestan da udara potiljkom o zemlju. Jedva je uspeo da se zaustavi. Onda se usredsredio na pokuaj da progleda. eleo je da vidi, eleo je da nae bar neki odgovor na potpunost gubitka. I oi su mu bile otvorene... morale su biti, inae ne bi mogao da primeti tamnu priliku koja je reala nad njim. Ipak nije uspevao da je razabere. One jabuice bile su mu suve i slepe; nije video nita osim hladnog, potpunog sivila razmazanog oko tamnijeg sivila lica. "Dii se, Kovenante", zareao je promukli glas. "Ne koristi mi takav kakav si." Pogodio ga je novi udarac. Glava mu je mlitavo odletela u stranu. Kroz bol u obrazu osetio je da dahe na ledenom vetru. Bolno je zatreptao preko suvih oiju i suze su poele da mu vraaju u slepilo oblike i prostore. "Dii se, kad kaem!" Nekako je prepoznao glas, iako nije znao iji je. Ali nije imao snage da okrene glavu i pogleda jo jednom. Opruen na ledenoj zemlji, treptao je sve dok nije uspeo da usmeri pogled na visoku, monolitnu kameninu. Bila je dvadesetak jardi od njega, visoka oko etrdeset stopa... stub okamenjene lave uzdignut na postolju od stene, izoblien pri vrhu kao svedok nemog protesta. Dalje od njega nije video nita; stajao je na pozadini od oblaka kao da je uzdignut na ivici sveta. Isprva mu je izgledao kao znak sile, simbol Zemne moi podignut ili sputen ovde da oznai granicu protiv zla. Ali kada mu se vid razbistrio, kamen je postao plitak i sanjiv, prazan; dok je treptao, gledajui u njega, postao je nepokretan kao i svaka obina stena. Ako je i iveo, Kovenant nije mogao da to razabere. 143

Polako su mu se vraali delovi ostalih ula. Otkrio je da uje vetar kako divlje huji kraj njega kao reka preko brzaka; a iza njega se ula duboka, priguena tutnjava nalik na grmljavinu vodopada. "Dii se!" ponovio je promukli glas. "Moram li da te onesvestim batinama da bih te probudio?" Rei su bile propraene zajedljivim smehom kao da je u pitanju ala. Iznenada su mu grube ruke dohvatile ogrta i podigle ga sa zemlje. Jo je bio preslab da se dri na nogama, preslab ak i da podigne glavu. Naslonio se na neije grudi i dahtao od bola, pokuavajui da beskorisnim prstima uhvati tog nekog za ramena. "Gde...?" konano je jeknuo. "Gde...?" Opet ga je zagluio smeh. Smejala su mu se dva neprepoznatljiva glasa. "Gde?" obrecnuo se onaj neko. "Tomase Kovenante, preputen si meni na milost i nemilost. To je jedino gde koje je vano." Kovenant je uz ogroman napor podigao glavu i ustanovio da gleda pravo u Triokovo mrano mrtenje. Triok? Pokuao je da izgovori ime, ali glas ga je izdao. "Pobio si sve to mi je bilo drago. Razmisli o tome, Nevernie...", izgovorio je titulu sa ogromnim prezirom, "...ako hoe da zna gde si." Triok? "Tvoj dah je pun smrti i unitenja. Ah! Zaudara na njih." Triokovo lice zgrilo se od gaenja i ponovo je bacio Kovenanta na zemlju. Kovenant je teko pao, uz novi sarkastini smeh. Jo je bio suvie oamuen da bi pribrao misli. Triokovo gaenje delovalo je kao nareenje; ostao je pruen, zatvorenih oiju, nastojei da onjui samog sebe. Bilo je tano. Smrdeo je na lepru. Bolest u akama i stopalima je zaudarala, odajui trula isparenja van svih razmera sa fizikim obimom bolesti. A znaenje je bilo jasno. Neistoa u njemu, truljenje mesa se irilo... proirivalo kao da je zarazno, kao da je sada ak i njegovo telo postalo opasnost po opte zdravlje Domaje. Opasnost je na neki nain bila ak i vea od Kletnikove zime... ili je njegov zadah bio kruna svega, vrhunac namera poglavara Kletnika. Namere e biti potpuno ispunjene kada njegova bolest postane deo vetra, kada led i lepra zajedno iskorene poslednju ivotnost Domaje. Jednim nagonskim skokom razumeo je svoje oseanje lienosti. Otkrio je gubitak. Ne proveravajui oseaj pogledom, znao je da su mu uzeli prsten; mogao je da oseti njegovo odsustvo kao prazninu u srcu. Potezi Opakog su zavreni. Ubeivanje i izgovori koji su uobliili Kovenantova iskustva u Domaji sada su doneli plod. Kao kameno drvo, doneli su plod njegovog neizbenog kraja. Divlja magija sada je bila u rukama poglavara Kletnika. Kovenanta je zapljusnuo talas bola. Zgrozila ga je neizmernost nesree koja se sprema Domaji. Grudi su mu se zgrile od alosti i bio je na ivici plaa. Ali pre nego to je stigao da se oslobodi bola, Triok je ponovo bio nad njim. Kamendolac ga je uhvatio za koulju i protresao ga da su mu sve kosti zazveale. "Budi se!" divlje se proderao. "Vreme ti je kratko. Moje vreme je kratko. Ne mislim da ga traim." Kovenant za trenutak nije mogao da se odupre; praznina, nesvestica i bol su ga onesposobili. Ali sada je Triokova bezrazlona grubost izvukla iskre iz zapretanog ara Kovenantovog besa. Srdba ga je protresla i vratila mu kontrolu nad miiima. Izvio se u Triokovom stisku i uspeo da se rukom i nogom osloni na zemlju. Triok ga je pustio, pa se nesigurno podigao na noge, dahui. "Pakla mu i krvi! Ne diraj me, ti... Besomue!" Triok je zakoraio ka Kovenantu im se uspravio i jednim udarcem ponovo ga sruio u prainu. Nadnesen nad njim, vikao je pobesnelim glasom. "Nisam ja Besomuk! Ja sam Triok, sin Tulerov! ovek koji je voleo Lenu, ker Atiaraninu... ovek koji je preuzeo ulogu oca Elene, keri Lenine, jer si je ti napustio! Ne moe poricati nijedan udrac koji reim da ti nanesem!" Na to je Kovenant ponovo zauo smeh, ali i dalje nije mogao da prepozna odakle. Od Triokovog udarca glava mu je pucala od bola; to je izazivalo buku koja mu je ometala sluh. Ali kada je najgore prolo, oi su mu se konano razbistrile. Primorao je sebe da pogleda pravo Trioku u lice. Triok se ponovo promenio. Neobina kombinacija gaenja i gladi, besa i straha, sada je nestala; nije vie ostavljao utisak da lukavo koristi sopstvene patnje. Umesto tih izvrtanja sada je ostala ogromna gorina, bes van kontrole ogranienja koja je ranije sebi nametao. Bio je on i nije bio on. Raniji molbeni pogled... ravnotea i teret dugog poznavanja emera... pretopili su se u gnev. Obrve su mu se spojile u grubo 144

mrtenje; molbene bore oko oiju postale su duboke kao oiljci; obrazi su bili izbrazdani grimasama. Ipak, neto u njegovom pogledu poricalo je objekat srdbe; oi su mu bile blistave i mleno bele, kao da su zahvaene mrenom, i pulsirale su zaludnom estinom. Izgledao je kao da e oslepeti. Od pogleda na njega Kovenantu se uinilo da je njegov sopstveni bes nedovoljan, laan. Pred njim je bila jo jedna njegova rtva. Nije imao prava na gnev. "Trioe!" Jeknuo je, nesposoban da smisli ikakav odgovor. "Trioe!" Kamendolac je zastao, dajui mu vremena da se podigne na noge, a onda je pretei poao ka njemu. Kovenant se povukao korak-dva. Trebalo je da kae neto, neto to e prodreti kroz Triokovu gorinu ili je izmeniti. Ali misli su mu bile omamaljene; nekorisno su pipale okolo kao da su ostale obogaljene posle gubitka prstena. Triok je zamahnuo ka njemu. Zaustavio je udarac miicom i uspeo da se odri na nogama. Rei... bile su mu potrebne rei. "Vatru mu paklenu!" povikao je jer nije mogao da smisli nikakav drugi odgovor. "ta se desilo sa tvojim Zavetom mira?" "Mrtav je", promuklo je zareao Triok. "Mrtav je, sa drvenim bodeom u trbuhu!" Ponovo je zamahnuo i uzdrmao Kovenanta. "Zakon smrti je prekren i sav mir je sada uzaludan." Kovenant je povratio ravnoteu i nastavio da se povlai. "Trioe!" Dahtao je. "Nisam je ja ubio. Poginula je pokuavajui da spase moj ivot. Znala je da sam ja kriv, a ipak je pokuala da me spase. Borila bi se i protiv tebe kad bi nas videla ovakve! ta ti je taj Besomuk uinio?" Kamendolac je i dalje polako, pretei napredovao. "Ti nisi takav!" kriknuo je Kovenant. "itavog ivota si dokazivao da nisi takav!" Triok je naglo skoio i epao ga za grlo. Zabio mu je paleve u dunik. "Nisi video ono to sam ja video!" iskezio se. Kovenant se otimao, ali nije imao snagu ni priblinu Triokovoj. Grebao ga je i stezao, ali bez uinka. Od nedostatka vazduha poelo je da mu zuji u uima. Triok je sklonio jednu ruku, paljivo stegao pesnicu i udario Kovenanta posred ranjenog ela. Kovenant je posrnuo unazad i zamalo pao. Ali sa lea su ga uhvatile nove ruke, trgle ga navie, postavile ga na noge... ruke koje su ga opekle kao dodir kiseline. Otrgao se od njih i okrenuo se da vidi ko ga je opekao. U oi mu je tekla svea krv iz razbijenog ela, zaklanjajui mu pogled, ali otro ju je utrnulim prstima i uspeo da vidi dve prilike koje su ga se doepale. Zajedno su mu se smejale. Dah za dahom, njihovo podsmevanje bilo je potpuno usklaeno u stranom jedinstvu; zvuali su kao jedan glas iz dva grla. Bili su to Ranjani. U trenutku ih je ugledao i primio kao da su iskoili iz ponoi u blesku uasa. Prepoznao je u njima dvojicu uzlara iz grupe grivenara Kama, Lala i Vana. Bili su drugaiji. ak i nesigurnim pogledom video je da je u njih urezana promena, potpuno izmenjeno bie koje ih je zauzelo. Prezir i pohlepa progutali su njihov raniji zdravi duh. Samo neprijatni grevi koji su im krivili lica i nepotrebno nasilje u dranju pokazivali su da su ikada bili drugaiji nego sada. "Na prijatelj Triok govori istinu", rekli su zajedno, neusklaenim saglasjem koje se podsmevalo i Kovenantu i Trioku. "Na brat nije sa nama. Zaposlen je unitavanjem Veselkamena. Ali Triok e zauzeti njegovo mesto... za neko vreme. Uskoro. Mi smo turiya i moksha, Herem i Jehanum. Doli smo da uivamo u unitenju onoga to mrzimo. Ti nam nita ne znai, puzave... Nevernie." Ponovo su se nasmejali, jedan duh ili podstrek koji je izraavao prezir kroz dva grla. "Ipak, ti nas... zajedno sa naim prijateljem Triokom... zabavlja dok ekamo." Kovenant ih je jedva uo. Trenutak poto je razumeo ta im se desilo, video je jo neto, neto to ga je gotovo navelo da zaboravi Besomuke. Malo iza Vana i Lala stajale su jo dve prilike. Dvojica ljudi koje je najvie elo da vidi od kako se probudio u Morinmosu: Srdosolja Penosled i Banor. Pogled na njih ispunio ga je uasom. Penosled je bio prekriven sveim oiljcima preko starih, a Banorova seda kosa uokviravala je primetno ostarelo lice. Ali to je bilo beznaajno u poreenju sa jezivom injenicom da se nisu micali. Nisu ak ni okrenuli glave ka Kovenantu. Bili su paralisani, ukoeni i bespomoni od zelene sile koja je obigravala oko njih kao korona, obavijajui ih prinudom. Bili su nepokretni kao da je blistavo smaragno zelenilo iscedilo iz njih i dah. 145

A da su i mogli da pogledaju Kovenanta, ne bi ga videli. Oi su im bile kao Triokove, ali mnogo potpunije prekrivene. Iza belog slepila koje im je pokrivalo beonjae jedva su se videli obrisi duica i zenice. Banore! - kriknuo je Kovenant! Penoslede! Ah! Dok mu se telo njihalo na ukoenim zglobovima, grio se u sebi. Pokrio je glavu rukama kao da se titi od udarca. Banorov i Penosledov usud bili su nepodnoljiv ok. Nije mogao to da podnese. Povijao se u mestu kao da se zemlja pod njim mie. Utom ga je Triok ponovo uhvatio. Kamendolac ga je gurnuo u prainu i povio se nad njim. "Nisi jo video ono to sam ja video. Ne zna ta si uinio." Slab, bez prstena, bedan kakav je bio, Kovenant je i dalje uo Trioka, uo je unitavajui gnev kojim mu je govorio da jo ne zna najgore, da jo nije video najgore. To saznanje mu je bilo presudno. Gurnulo ga je duboko u strah, sve do mesta koje nije bilo dirnto ni zarobljavanjem ni uasom. Dovelo ga je do smirenosti koju je stekao u Morinmosu. Kao da se setio dela sopstvene linosti koji mu je dotad bio skriven. uma je neto izmenila u njemu, neto to mu niko nije mogao uzeti. Doepao se tog dara i zaronio u njega. Trenutak kasnije, podigao je glavu kao da je iziao iz tamnog tunela panike. Bio je preslab da se odupre Trioku; izgubio je prsten; krv mu je tekla u oi sa povreenog ela. Ali vie nije bio preputen strahu. Brzo trepui da razbistri vid, zagledao se u Trioka. "ta im se desilo?" "Nisi video!" grmeo je Triok. Ponovo je podigao pesnicu da udari Nevernika po licu. Ali pre nego to je zamahnuo, tihi glas je izgovorio jednu re. "Stani." Triok se trgao, trudei se da dovri udarac. "Dao sam ti vreme. Sada hou da on zna ta u uiniti." Nareenje je obuzdalo Trioka; nije udario. Drhtei, otrgao se od Kovenanta, okrenuo se i pokazao prema kamenom stubu. "Tamo!" povikao je. Kovenant se podigao na noge i obrisao oi. Na pola puta izmeu njega i kamene pesnice stajala je Elena! Ogrnuta u blistavo zeleni velur, drala se ponosno kao kraljica. Kao da je bila obavijena smaragdnom aurom; kada se nasmeila, itava njena pojava zablistala je kao dragulj. Odmah je, bez napora potvrivanja, pokazala da je gospodar situacije. Besomuci i Triok ekali su pred njom kao podanici pred vlastelinom. U desnoj ruci drala je dugako ezlo. Bilo je okovano metalom sa oba kraja, a izmeu iljaka bilo je prekriveno urezanim runama i boanskim simbolima. ezlo Zakona. udo njegove pojave nije Kovenantu znailo nita u poreenju sa udom Eleninog povratka. Voleo ju je i izgubio ju je. Njena smrt u rukama mrtvog Kevina Zemljoguba privela je kraju njegov drugi boravak u Domaji. A sada je stajala na jedva trideset stopa od njega. Smeila se. Protreslo ga je radosno uzbuenje. Ljubav koja mu je muila srce od njenog pada prostrujala je kroz njega sve dok nije pomislio da e eksplodirati. Krv mu je tekla iz oiju kao suze. Radost ga je zaguila tako da nije mogao da govori. Napola zaslepljen, napola u suzama, stresao je zamor i poao ka njoj kao da e joj se baciti pred noge i poljubiti joj stopala. Pre nego to je preao polovinu razdaljine, nainila je kratak pokret ezlom, a istog asa Kovenanta je pogodio udar sile. Istisnuo mu je dah iz plua i bacio ga na sve etiri. "Ne", rekla je tiho, gotovo neno. "Odgovoriu na sva tvoja pitanja pre nego to te ubijem, Tomase Kovenante, prapoglavaru i Nevernie... voljeni." Re voljeni rugala mu se sa njenih hladnih usana. "Ali nee me dotai. Nee mi prii blie." Ogromna teina nalegla mu je na ramena i prikovala ga za zemlju. Borio se za dah, ali kada je uspeo da uvue vazduh u plua zabolelo ga je kao da udie bolest. Sve oko njega zaudaralo je na njeno prisustvo. Ispunjavala je vazduh kao trule. U razmeri od koje se oseao kao patuljak zaudarala je kao on... kao... lepra. S mukom je podigao glavu i upiljio se u nju, dahui pod bolnim strujanjem rane. Uz osmeh nalik na zlobno keenje pruila je ka njemu levu ruku i otvorila aku, tako da je video da na dlanu dri njegovu burmu od belog zlata.

146

Elena! Bezglasno je dozivao. Elena! Oseao je da e se slomiti pod teretom nepodnoljivih okolnosti. Uzaludno preklinjui, posegnuo je ka njoj, ali ona mu se samo tiho nasmejala kao pred maskom nemoi glumljenoj njenog zadovoljstva radi. Prolo je nekoliko trenutaka pre nego to mu je bol dozvolio da je jasno sagleda, a dok je jeao bez razumevanja, prkosno je svetlela pred njim kao dua najistijeg smaragda. Ali vid mu se polako vraao. Kao ponovo roeni feniks, bila je oblivena zelenom ljupkou. Pa ipak, neim ga je podseala na Kevina Zemljoguba... na duh izvuen iz nemirnog groba naredbom neopisive okrutnosti. Lice joj je bilo smireno koliko god je mo to mogla da uini; zraila je likovanjem i propau. Ali oi su joj bile potpuno tamne, bez svetlosti. Kao da se nekim udnim grananjem, dvojnou, njen pogled slio na drugu stranu, daleko od opipljivih stvari oko nje. Kao da nije videla gde je, ko je i ta ini; pogled joj je bio usmeren nekuda drugde, ka tajni koja ju je potinjavala. Postala je sluga Opakog. ak i dok je stajala pred njim deei ezlo i prsten, oi poglavara Kletnika drale su je kao zmijski pogled. U njenoj oskrnavljenoj lepoti Kovenant je ugledao sudbinu Domaje. Bie joj ostavljena lepota, tako da poglavar Kletnik moe dublje da uiva u svom plenu... a bie pokvarena do sri. "Elena", prodahtao je, a onda je zastao, zgaen njenim zadahom. "Pogledaj me, Elena." Okrenula se od njega uz prezriv pokret glavom i prila korak blie kamenom stubu. "Trioe", olako je naredila, "odgovori Neverniku na pitanja. Ne elim da bude neobaveten. Njegovo oajanje bie lep poklon za gospodara." Triok je smesta priao blie i stao tako da ga Kovenant vidi bez truda da savlada pritisak koji ga je drao prikovanog za zemlju. Kamendolac se i dalje mrtio, nije opustio ni jedan jedini mii, ali u glasu kao da se nasluivao prizvuk aljenja. Poeo je grubo, kao da ita presudu: "Pitao si gde si. Ovo je Domajin Sunovrat. Iza tebe je Oborina reke Zemljospust i najseverniji kraj Junik planina. Pred tobom stoji kolos Oborine." Kovenant je dahnuo od tog saznanja kao da mu smeta u isprekidanim naporima da prodie. "Moda su ti poglavari...", Triok je prosiktao re poglavari u besu ili oaju, "...govorili o Kolosu. U davna vremena on je oliavao mo Jedine ume protiv njenih neprijatelja, tri Besomuka iz Gornje zemlje. Kolos je hiljadugoditima utao... od kako je ovek slomio duh ume. Ali moda si primetio da se turiya i moksha ne pribliavaju kamenu. Dok ijedan umnik ivi u ostacima ume, Kolos nee biti potpuno rainjen. Zato ostaje trun u oku Opakog. Elenina je namera da uniti taj kamen." Iza Kovenanta oba Besomuka zareala su od zadovoljstva pri toj pomisli. "Sve do sad to nije bilo mogue. Od kako je poeo rat, Elena je stajala ovde sa ezlom zakona kako bi podrala gospodareve vojske. Uz mo ezla drala je zimu nad Domajom, oslobaajui gospodara za druge ratne poslove. Ovo mesto je odabrano za nju kako bi bila spremna kada se Kolos probudi... i tako da moe da ga uniti ako se ne bude probudio." Glas mu je ogrubeo kao da je besan na Elenu. "U njemu jo ima Zemne moi. Ali uz ezlo i divlju magiju Elena e biti sposobna. Bacie Kolosa sa ove litice i pretvorie ga u ljunak. A kada vidi da nikakav drevni bastion, ma koliko pun Zemne moi i nepodloan izopaenju, ne moe da se suprotstavi gospodarevim slugama... tada e Elena, ena Kletnikova, da te ubije dok bude kleao u oajanju. Sve e nas ubiti." Trzajem glave pokazao je na Banora i Penosleda. Besomuci su se nasmejali u uasnom sazvuju. Kovenant se uvijao pod pritiskom koji ga je drao. "Kako?" To pitanje je moglo da znai mnogo ta, ali Triok ga je razumeo. "Zato to je Zakon smrti prekren!" zareao je. Glas mu je plamteo od besa; nije vie mogao da ga obuzdava. Gledao je Elenu kako se graciozno kree prema Kolosu, pripremajui se za suoenje, a glas mu je odjekivao za njom kao da se uprkos njenom primoravanju boji da je na neki nain obuzda. Oito je znao da je pokoren, da mu je neto uinjeno, i to znanje ga je ispunjavalo uasom. "Prekren!" ponovio je, gotovo urliui. "Kada je upotrebila Silu zapovesti da dovede Kevina Zemljoguba iz groba, prekrila je Zakon koji razdvaja ivot od smrti. Omoguila je gospodaru da prizove i nju nazad... i sa njom i ezlo zakona. Zato mu je sad sluga. A u njenim rukama ezlo slui njega... iako ga nee upotrebiti sam, kako ne bi podelio sudbinu Drula Stenotoca. Zato je sav Zakon podreen njegovoj volji! 147

Pogledaj je, Tomase Kovenante. Nije se promenila. U njoj jo ivi duh keri Lenine. ak i dok se priprema za ovo unitenje, sea se ko je bila i mrzi ovo to je postala." Ubrzano je disao kao da se bori sa gorinom. "Tako radi gospodar. Uskrsnuta je da bi uestvovala u razaranju Domaje... Domaje koju voli!" Vie se nije pretvarao da govori Kovenantu; zavitlao je glas za Elenom kao da samo tim delom sebe moe da joj se odupre. "Elena, ena Kletnikova", uasnuto je izgovorio ime, "sada ima belo zlato. Vie je sluga Opakog od ijednog Besomuka. U rukama turiye ili mokshe ta mo bi zaela pobunu. Svaki Besomuk bi sa belim zlatom zbacio gospodara ako moe i zauzeo presto u Kletnikovom taboru. Ali Elena se nee pobuniti. Nee koristiti divlju magiju da se oslobodi. Dozvana je iz mrtvih i njena sluba je ista!" Izgovorio je re ista kao da je to najgora uvreda koju je mogao da smisli. Ali Elena nije obraala panju na njega, sigurna u mo i pobedu. Samo se blago nasmeila, zabavljena njegovim deklamovanjem, i nastavila da se priprema. Okrenuta leima Kovenantu i Trioku, gledala je monolit. Nadnosio se nad njom kao da e se sruiti i zdrobiti je, ali njeno dranje nije nagovetavalo nikakvu opasnost. Drei ezlo i prsten, bila je jaa od svake moi u Domaji. Zraei silom, podigla je ruke sa ezlom zakona i belim zlatom. Rukavi su joj skliznuli sa ruku. Likujui i uzviena, poela je da peva napad na Kolosa Oborine. Pesma je vreala Kovenantove ui, pojaavajui oseanje bespomonosti. Nije mogao da podnese njenu nameru, a nije mogao ni da joj se suprotstavi; njena sila drala ga je na kolenima kao okovi ponienja. Iako je bio svega desetak jardi od nje, nije mogao da je dosegne, nije mogao da se suprotstavi njenoj nameri. Misli su mu ludaki letele, traei izlaz. Nije mogao da podnese unitenje Kolosa. Morao je da nae reenje. "Penoslede!" oajno je kriknuo. "Ne znam ta ti se deava... ne znam ta su ti uinili. Ali mora se odupreti! Ti si din! Mora da je zaustavi! Pokuaj da je zaustavi! Penoslede! Banore!" Besomuci su propratili njegove molbe sarkastinim cerekanjem, a Triok je zakretao, ne skidajui pogled sa Elene. "Ti si budala, Tomase Kovenante. Oni ti ne mogu pomoi. Suvie su snani da bi ih nadvladala... kao mene... a suvie slabi da vladaju. Zato ih je zatvorila silom ezla. ezlo rui sav otpor. To znai da se Zakon ne protivi Opaiji. Svi smo nadvladani bez mogunosti izbavljenja." "Ti ne!" urno je odvratio Kovenant. Borio se sa pritiskom sve dok mu se nije uinilo da e mu plua prsnuti, ali nije uspeo da se oslobodi. Bez prstena, oseao se obogaljeno kao da su mu ruke odseene. Bez njega, bio je lak kao praznina na terazijama Domajinog usuda. "Ti ne!" ponovio je. "ujem te, Trioe! Ti! Ona te se ne boji... tebe ne dri. Trioe! Zaustavi je!" Besomuci su se ponovo nasmejali. Ali ovog puta Kovenant je osetio napetost u njihovim glasovima. Borei se protiv okova, uspeo je da okrene glavu dovljno da bi pogledao Vana i Lala. Jo su stajali na bezbednoj razdaljini od Kolosa. Nisu ni pokuali da pomognu Kovenantu ili spree Elenu. Obojica su nastavila da se smeju kao da ne mogu da se savladaju. Ali jasno se razabirao njihov napor. Bili su ukoeni, belih usana; niz lica im se od napora slivao znoj. Svim dugim ponosom svog naroda Ranjani su se borili da se oslobode. Iza njih, Penosled i Banor takoe su se borili za slobodu. Obojica su nekako smogli snage da se pokrenu. Penosled je pognuo glavu i stezao akom lice kao da hoe da izmeni oblik lobanje. Banor je grio prste oputenih ruku; i lice mu se grilo, ogoljenih zuba. urno, oajno su se borili protiv Elenine moi. Njihove muke strano su padale Kovenantu... strano i bespomono se oseao. Kao i Ranjani, bili su iznad granica svojih sposobnosti. Pritisak se nakupljao u njima i zraio na sve strane. Bio je toliko jak da se Kovenant plaio da e im srca prepui. Mo ezla poveavala se da zdrobi svako preterivanje njihove samosvesti. Njihova uzaludnost bolela je Kovenanta vie od njegove sopstvene. Bio je ovrsnut, naviknut na nemo, ali Banor i Penosled to nisu bili. Strani prizor njihovog poraza gotovo ga je nagonio da bolno krikne. eleo je da vikne na njih, da ih preklinje da prestanu pre nego to im due izlude. Ali sledeeg asa proeo ga je talas nade jer je shvatio ta pokuavaju. Znali su da ne mogu pobei, pa nisu ni pokuavali. Hteli su da postignu neto drugo. Elena nije obraala panju na njih; usmerila se na pripremu za unitenje Kolosa. Zato nije troila snagu da ih dri zarobljene. Prosto je ostavila prinudu u vazduhu i okrenula im lea. Penosled i Banor privlaili su tu prinudu i koristili je... da je upotrebe. Dok su se din i krvni gardista borili da se oslobode, svom svojom snagom, Triok je trzao glavu, drhtao u groznici patnje, kljocao vilicama kao da pokuava da istrgne iz vazduha komade nadmoi... i poeo je da se kree ka Eleni. 148

Besomuci nisu ni pokuali da ga zaustave. Nisu mogli; otpor Ranjana nije im dao prostora za delovanje. Triok se grio pri kretanju kao da su mu kosti iaene i neprestano je dozivao. "Elena? Elena?" Ali kretao se; napredovao je ka njoj korak po korak. Kovenant ga je posmatao u agoniji napetosti. "Stani", otro je rekla pre nego to joj je priao na dohvat ruke. Klatei se na razmei suprotstavljenih zahteva, Triok se zaustavio. "Ako mi se odupre jo jedan korak", zareala je, "iupau ti srce iz tog jadnog starog tela i nahraniu njime Herema i Jehanuma, a ti e to gledati i moliti me da te pustim da umre." Triok je poeo da plae, tresui se od naleta jecaja. "Elena? Elena?" Ni ne pogledavi ga, nastavila je pesmu. Sledeeg trenutka neto joj je privuklo panju i odvratilo je od Kolosa. Naglo je okrenula lice ka zapadu. Iznenaenje i bes iskrivili su joj crte. Za trenutak je nemo zurila u ono to joj je zasmetalo. Onda je zamahnula ezlom zakona. "Poglavari uzvraaju udarac! Besno je urliknula. "Samadhi je ugroen! Usudili su se!" Kovenant je zinuo na ovu upuenost u opsadu Veselkamena. Ali nije imao vremena da misli o tome. "Kletnikove mi krvi!" besnela je. "Raznesi ih, Besomue!" U ezlu su se sakupljale neizmerne sile, rastui da budu baene u daljinu, u pomo samadhi eolu. U tom trenutku zanemarila je prisiljavanje ljudi oko sebe. Banor i Penosled su se oslobodii slepila. Zateturali su se, spotakli, preli u pokret. Besomuci su pokuali da reaguju, ali nisu mogli da se kreu dovoljno brzo zbog otpora Ranjana. Kovenant je osetio da mu pritisak na lea jenjava. Smesta se otkotrljao ispod njega. Skoio je na noge i bacio se ka Eleni. Ali jedino je Triok bio dovoljno blizu nje da iskoristi njenu omaku. Uz divlji uzvik, sruio je obe pesnice na njenu levu ruku. ake su mu prole kroz njeno prozirno telo i udarile prsten. Neoekivani udarac je otrgao vrsti metal sa njenih iznenaenih prstiju. Pao je. Triok se bacio za njim, pokrio ga jednom rukom i hitnuo ka Kovenantu pre nego to je pao na smrznutu zemlju. Elena je reagovala istog asa. Pre nego to je Triok stigao da se otkotrlja, da pokua da je izbegne, zamahnula je ezlom ka njemu i pogodila ga u lea. Mo je planula kroz njega i raznela mu kimu. Gotovo ne prekidajui pokret, ponovo je podigla ezlo, postavila ga u borbeni poloaj i okrenula se ka Kovenantu. Od pokreta ka njoj gotovo je promaio prsten. Proleteo je pored njega, ali uspeo je da skrene i skoi na njega, zgrabi ga pre nego to ga je Elena zaustavila. Sa burmom stegnutom u pesnici, spremio se da doeka napad. Za trenutak ga je posmatrala, a onda je odluila da se ne nosi sa njim. Jednim zamahom ezla ponovo je zarobila Penosleda i Benora, priguila pobunu Ranjana. Onda je spustila gard kao da joj vie nije potreban. Glas joj je podrhtavao od besa, ali bila je mirna. "Neu ga upotrebiti. On ni ne zna kako da probudi njegovu mo. Hereme, Jehanume... ostavljam ga vama." Dvojica Besomuka su se uasno uglas nasmejala od zadovoljstva i gladi. Zajedno su polako poli ka njemu. Naao se izmeu njih i Elene. Da ne bi opet ostao bez prstena, navukao ga je na domali prst. Smrao je; prsti su mu bili koati i prsten je nesigurno visio, kao da bi svakog asa mogao da spadne. A nikada mu nije bio potrebniji. Stegao je pesnicu oko njega i poeo da se povlai pred Besomucima. Negde duboko u sebi bio je siguran da Triok nije mrtav. Triok ga je prizvao; nestao bi iz Domaje onog asa kada Kamendolac umre. Ipak, Trioku je sigurno ostalo jo samo nekoliko trenutaka ivota. Kovenant nije znao kako, ali eleo je da uini te trenutke bitnim. Povlaio se pred Besomucima, ka Eleni. Stajala je mirno kraj Kolosa, posmatrajui ga. Na licu su joj bili uravnoteeni veselje i bes. Besomuci su mu polako prilazili korak po korak, gladno ispruenih ruku, sarkastino ga pozivajui da zaboravi otpor i pouri u zaborav njihovog zagrljaja. 149

Napredovali su; on se povlaio; ona je stajala u mestu, branei mu da je dotakne. Prsten mu je beivotno visio sa prsta kao da je nainjen od metala i uzaludnosti, niega vie... tailsman bez smisla u njegovim rukama. Narastajua plima pobune ispunila ga je beskorisnim kletvama. Vatru mu paklenu. Vatru mu paklenu. Pakla mu i krvi! Nagonski, ne znajui zato to ini, kriknuo je u sivi vetar. "umnie! Pomozi mi!" Istog asa, izuvijani vrh Kolosa je planuo. Za trenutak, dok su Herem i Jehanum jaukali, monolit je zablistao zelenom vatrom... plamenom boje propupelog lia i trave, zelenom koja nije imala nita zajedniko sa smaragdnim Kamenom zlozemlja poglavara Kletnika. Sirovi, plodni mirisi zapucketali su u vazduhu kao u naletu prolea. Iz ognja su iznenada ka Besomucima izbile dve munje. U blistavnom haosu iskri i moi, munje su pogodile Lala i Vana u grudi. Mo monolita prila im je srca sve dok smrtna tela Ranjana nisu sagorela, saeena do nitavila. Onda su munje pale, a plamen utihnuo. Herema i Jehanuma vie nije bilo. Iznenadni plamsaj i nestanak vatre uzdrmali su Kovenanta. Zaboravljajui na opasnost, tupo se osvrtao oko sebe. Ranjani su bili mrtvi. Jo krvi, jo ivota rtvovanih njegovoj nemoi. eleo je da krikne. Ne! Neki nagon ga je upozorio. Sagnuo se, a ezlo zakona mu je prohujalo pored glave. Odskoio je, okrenuo se, povratio ravnoteu. Elena je ila ka njemu. Drala je ezlo upereno obema rukama. Na licu joj je bilo ispisano ubistvo. Mogla ga je unititi udarom moi ezla, razneti ga na mestu okreui svoju mo protiv njega, ali bila je suvie pobesnela za takvu borbu. elela je da ga fiziki zdrobi, da ga prebije do smrti snagom sopstvenih ruku. Kada ju je pogledao u lice, nainila je pokret rukom ka Penosledu i Banoru, ni ne gledajui u tom pravcu. Skljokali su se kao marionete bez ica, pali na lice i ostali nepomini. Onda je podigla ezlo nad glavom kao sekiru i zamahnula na Kovenanta. Oajnikim pokretom ruke skrenuo je ezlo, pa ga je udarilo po ramenu umesto po glavi. Od snage uadara itava strana mu je ostala paralisana, ali posegnuo je za ezlom levom rukom, uhvatio ga i spreio je da ga povue za ovi udarac. Elena je brzo premestila ruke na ezlu i usmerila svoju teinu u drvo kako bi iskoristila njegovu odbranu. Pritiskajui ga po ramenu, oborila ga je na kolena. Oslonio se utrnulom rukom o zemlju, pokuavajui da joj se odupre, pokuavajui da se osloni o noge. Ali bio je preslab. Promenila je pravac pritiska tako da mu je sada gurala ezlo pravo pod grlo. Morao je da se obema rukama brani kako mu ne bi zdrobila grkljan. Polako, gotovo bez napora, povila ga je unazad. A onda ga je oborila na zemlju. Potiskivao je ezlo svom preostalom snagom, ali nije mogao da je zaustavi. Dah mu je bio preseen. Zakrvavljene oi pulsirale su mu u dupljama dok je piljio u njenu svirepost. Usmerila je pogled ka njemu kao da predstavlja hranu za najkvarniju glad njene bolesne due. Kao da je kroz nju video Opakog kako se likujui i prezrivo kezi. Ali u njenim oima razabrao je jo neto. Triok je govorio istinu. Iza divljeg pogleda osetio je poslednje nepokoreno jezgro njenog jecanja i otpora. Nije imao snage da se spase. Kad bi mogao da je mrzi, da doeka njen bes besom, moda bi mogao da izvede jedan grevit okret, jedan trzaj kojim bi osvojio jo trenutak ili dva ivota. Ali nije mogao. Bila mu je ker; voleo ju je. Jedino mu je ostajalo da umre ne krei veru u samog sebe. Poslednjim dahom i poslednjim otporom uspeo je da zaiti. "Ti uopte ne postoji." Od tih rei se razbesnela kao od konanog odricanja. U divljem besu popustila je pritisak za trenutak kako bi prikupila svu snagu i svu silu ezla za jedan udar kojim bi mu iskorenila odbranu ivota. Duboko je udahnula kao da uvlai neogranienu mo, a onda mu je svom teinom, miiima i snagom, itavim od Kletnika datim postojanjem, nalegla ezlo na grlo. Ali on je grevito stezao ezlo. Prstenom je pritiskao drvo. Kada je njena snaga dola u dodir sa belim zlatom, divlja magija rasprsla se kao otvoreni vulkan. ula su mu se zamraila od neizmernog udara. Ali nijedan plamen ni udarac nije ga dosegao; sva sila se vratila kroz ezlo na Elenu.

150

Nije je odbacilo od njega; to nije bila ta vrsta moi. Ali procepila je runama urezano drvo ezla kao bela zvezdana vatra, rastoila ezlo vlakno po vlakno kao da njegov Zakon nije nita sem okovanog svenja iveraka. Vazduh se protresao od otrog razdiranja. ak je i Kolos uzmakao od tog oslobaanja moi. ezlo zakona pretvorilo se u pepeo u rukama mrtve Elene. Vetar je istog asa minuo kao da mu je erupcija prostrelila grudi. Uz treperenje, udare i tihe krike stropotao se na zemlju i zamro kao da je demon zime ubijen jednim ubodom. Oko Elene se proirio vrtlog sile, narastao kao zloduh vetra sa njom u sreditu. Njena smrt joj se vratila; zakon koji je prekrila sada ju je ponovo isisavao iz ivota. Pred Kovenantovim oima... omamljenim i nerazumevajuim, gotovo zaslepljenim od pomilovanja... poela je da nestaje. Deo po deo, nestajala je u vrtlogu, prelazila u nitavilo. Ali dok je bledela i nestajala, gubila bolesno postojanje, nala je snage za konani krik. "Kovenante", dozvala je kao izgubljeni glas pustoi. "Voljeni! Udari i za mene!" A onda je nestala, ponovo upijena u smrt. Vir je postao bled, sve blei, sve dok nije iezao u neuznemirenom vazduhu. Kovenant je ostao sam sa svojim rtvama. Nevoljno, pomou neeg o emu nije imao pojma, uspeo je da se spase... i dozvolio je da mu prijatelji stradaju. Oseao se oieno, krhko, lien pobedonosnosti, kao da je svojim rukama ubio enu koju voli. Toliki ljudi su se rtvovali. Znao je da je Triok jo iv, pa se bolno podigao na noge i oteturao do oborenog Kamendolca. Trioku je dah krkljao u grudima kao mlaz krvi; uskoro e umreti. Kovenant je seo na zemlju i podigao Triokovu glavu sebi u krilo. Triokovo lice bilo je izoblieno silom koja ga je zdrobila. Ugljenisana koa ljutila mu se sa lobanje, a oi su mu bile sprene. Iz mltave crne rupe gde su mu nekada bila usta izlazili su laki oblaci dima kao poslednji trzaji due. Kovenant je obgrlio Triokovu glavu obema rukama i poeo da plae. Neto kasnije, Kamendolac je na neki nain osetio ko ga dri. Kroz smrt koja mu se zgunjavala u drelu borio se da progovori: "Kovenante." Glas mu je bio jedva ujan, ali Kovenant je savladao suze da bi odgovorio. "ujem te." "Ti nisi kriv. Ona je... osuena od roenja." Toliko je milosra mogao da pokae. Jo jedan trzaj i dim je nestao. Kovenant ga je drao i znao da vie nema ni traga ivota u njmu. Shvatio je da mu je Triok oprostio. Kamendolac nije bio kriv to mu njegov dar nije doneo utehu. Povrh svega ostalog, Kovenant je bio odgovoran i za usud Elenine smrti. Bila je ker zloina koji nikada nee moi da povue. Zato je mogao samo da sedi sa Triokovom nemom glavom u krilu i plae, ekajui na prestanak prizivanja, kraj koji e ga otrgnuti iz Domaje. Ali kraj nije dolazio. Ranije je uvek poinjao da nestaje im njegov priziva umre; ali sada je ostao tu. Prolazili su trenuci, a on i dalje nije nestajao. Postepeno je shvatio da ovog puta nee nestati, da iz razloga koje ne razume jo nije propustio priliku. Nije morao da prihvati Eleninu sudbinu. To nije bila poslednja re... ne jo. Kada su se Banor i Penosled promekoljili, zajeali i poeli da dolaze svesti, naterao je sebe da se pokrene. Paljivo, promiljeno, skinuo je burmu sa domalog prsta i natakao je na kaiprst obogaljene ruke, odakle je bilo manje verovatno da e skliznuti. Onda se, obuzet bolom i aljenjem, podigao na kosti koje mogu sve da podnesu i othramao da pomogne prijateljima. 17. UBOJNE ZARAVNI Banor se oporavio bre od Penosleda. Uprkos poodmaklim godinama jo je imao vrstinu haruaija; kada mu je Kovenant protrljao vrat i zglobove, izvukao se iz nesvestice i gotovo istog asa postao spreman. Pogledao je Kovenanta u suzne oi sa tipinom ravnodunou i zajedno su poli da vide ta mogu da uine za dina. 151

Penosled je jeei leao na zemlji, obuzet naknadnom groznicom. Od greva je iskezio zube, a ogromnim akama udarao se po grudima kao da pokuava da zdrobi neko strano mesto zla u sebi. Izgledalo je da e nauditi samom sebi. Zato je Banor seo na zemlju kraj dinove glave, oslonio mu se nogama na ramena i uhvatio ga za razmahane ake. Drao mu je ruke dok mu je Kovenant sedeo na grudima i udarao ga po iskeenom licu. Posle nekoliko trenutaka otpora Penosled je urliknuo. Divlje se uvijajui, prebacio je Banora na Kovenanta, sruio ga sa sebe i skoio na noge, dahui. Kovenant se povukao van domaaja Penosledovih pesnica. Din je treptao i zahtao, ali brzo se pribrao i prepoznao prijatelje. "Kovenante?" zastenjao je. "Banore?" Kao da se bojao da su postali Besomuci. "Penoslede", odgovorio je Kovenant stegnutog grla. Suze olakanja klizile su mu niz upale obraze. "Dobro si." Penosled se polako opustio kada je video da su mu prijatelji zdravi i itavi. "Kamena mu i mora!" tiho je prokleo, drhtei pri svakom udisaju. "Ah! Prijatelji... jesam li vam naudio?" Kovenant nije mogao da odgovori; zaguili su ga novi jecaji. Pustio je da Penosled vidi njegove suze; nije imao drugog naina da kae dinu ta osea. Trenutak kasnije, Banor je odogovorio umesto njega. "Dobro smo... koliko moemo biti. Nisi nam naneo nikakvu povredu." "A... a duh Vrhovnog poglavara Elene? ezlo zakona? Kako to da smo jo ivi?" "Nema ih." Kovenant se trudio da se savlada. "Uniteni su." Penosledovo lice bilo je puno sauea. "Ah, ne, prijatelju", uzdahno je. "Ona nije unitena. Smrt ne moe biti unitena." "Znam. Znam to." Kovenant je zakripao zubima i obgrlio se dok nije proao talas oseanja. Onda je poeo da se povlai i uspeo je da postigne kakav-takav mir. "Ona je mrtva... ponovo mrtva. Ali ezlo... ezlo je uniteno. Divljom magijom." Napola uplaen od reakcije prijatelja na to saoptenje, urno je dodao. "Nisam ja to uinio. To nije moje delo. Ona..." Nije dovrio. Setio se Moramovih rei. Ti jesi belo zlato. Kako da bude siguran da to nije njegovo delo? Ali to otkrie samo je zapalilo neobian sjaj u Banorovom mirnom pogledu. Haruai su oduvek smatrali da je oruje nepotrebno, da ak izopauje. Banoru je nestanak ezla doneo pre zadovoljstvo nego aljenje. A Penosled je slegnuo ramenima na svako objanjenje, kao da nije vano u poreenju sa prijateljevom nevoljom. "Ah, Kovenante, Kovenante", zastenjao je. "Kako moe da izdri? Ko moe da izdri tako neto?" "Ja sam gubavac", odvratio je Kovenant. Iznenadio je samog sebe to govori bez gorine. "Mogu sve da podnesem. Zato to ne oseam." Rairio je bolesne ruke jer su ga suze oito izdavale. "Ovo je san. Ne moe mi nita. Ja sam...", iskrivio je lice, prisetivi se uverenja koje je navelo Elenu da porekne Zakon smrti, "...ja sam neosetljiv." Umesto odgovora, dinove upale oi ispunile su se suzama. "I veoma si hrabar", rekao je promuklim glasom. "Daleko me prevazilazi." Dinovo aljenje gotovo je opet navelo Kovenanta na pla. Ali smirio se pomiljajui na pitanja koja e morati da postavi, stvari koje e morati da kae. eleo je da se nasmei Penosledu, ali obrazi su mu bili suvie ukoeni. Onda se osetio kao da je uhvaen u veitom promaaju, stalnoj nesposobnosti uzvraanja. Laknulo mu je to je morao da se okrene kada im je Banor skrenuo panju na vreme. Banor im je ukazao na odsustvo vetra. U borbi sa Elenom jedva je primetio promenu. Ali sada je mogao da oseti mirovanje atmosfere kao da je opipljiva. Ledeni bes poglavara Kletnika nestao je bar za neko vreme. A bez vetra koji bi ga nosio, pokriva sivih oblaka visio im je nad glavama, mrgodan i prazan, kao koveg bez lea. Vazduh je odmah delovao toplije. Kovenant je napola oekivao da na tlu vidi vlagu od topljenja zaleene zemlje, napola je oekivao da prolee odmah pone. U blagom mirovanju vaduha zvuk vodopada jasno je dopirao do njega. Banorova ula dosezala se dalje; oseao je neto to je Kovenant propustio. Trenutak kasnije poveo je Kovenanta i Penosleda do Kolosa da im pokae ta je naao. Sa bazaltnog monolita irilo se zraenje toplote. Ova toplota sadrala je istinsko obeanje prolea; mirisala je na pupoljke i zelenu travu, na alianthu, mahovinu i umsku ilovau. Kovenant je ustanovio da pod njenim uticajem moe da se opusti. Odloio je jad, strah, neispunjene potrebe i sa zahvalnou skliznuo da sedne leima naslonjen na uteni kamen. 152

Penosled je tragao okolo dok nije naao dak sa zalihama koje je poneo iz Ranjanskog sklonita. Izvukao je hranu i posudu obluka. On, Banor i Kovenant utke su jeli kraj Kolosove pesnice kao da su u zajednici... kao da prihvataju zaklon i toplotu kamena da bi mu ukazali ast. Nisu imali drugog naina da mu iskau zahvalnost. Kovenant je bio gladan; danima je iveo samo na demonijskom piu. Ipak je jeo i grejao se sa udnom poniznou, kao da ih nije zaradio i zasluio. Znao je duboko u srcu da unitenje ezla nije donelo Domaji nita vie od kratkog predaha, malog odlaganja konane pobede Opakog. A taj predah nije bio njegovo delo. Refleks koji je pokrenuo belo zlato bio je svakako jednako nesvestan, jednako nekontrolisan kao da se desio u snu. A za to je utroio jo jedan ivot. To saznanje ga je poniavalo. Jeo je i grejao se zbog sveg posla koji ga je oekivao... koji nijedno stvorenje u Domaji nije moglo da obavi umesto njega. Kada su pojeli sve voe, poeo je svoj posao, pitajui prijatelje kako su dospeli do Kolosa. Penosled se trgao od tog seanja. Prepustio je priu Banorovoj jezgrovitosti. Dok je Banor priao, din je istio i previjao Kovenantovo elo. Banor je u kratkim reenicama ispriao kako su Ranjani uspeli da odbiju napad na svoje sklonite, zahvaljujui dinovoj ogromnoj pomoi. Ali bitka je bila duga i strana i no je minula pre nego to su Banor i Penosled mogli da pou u portragu za njim i Lenom. ("Pragrdani!" promrmljao je Penosled, gledajui Kovenantovu ranu. "Ovo se nee zaleiti. Da bi te zarobili, stavili su znak na tebe.") Grivenari su pustili samo dvojicu uzlara, Vana i Lala, da pomognu u potrazi. Tokom te noi Ranihine je zahvatila promena. Na iznenaenje i radost Ranjana, veliki konji neoekivano su poli ka jugu, u planinska utoita. Ranjani su smesta krenuli za njima. Samo meavina uenja i brige za Prstenou navela ih je da daju neku pomo Banoru i Penosledu. I tako su njih etvorica poeli lov. Ali izgubili su previe vremena; vetar i sneg sakrili su tragove. Izgubili su ih juno od Lunjinstana i nisu mogli da nau ni traga od Kovnenanta. Konano su zakljuili da je sigurno naao nekoga ko ga je poveo ka istoku. Zajedno su pourili koliko su god mogli ka Oborini reke Zemljospust. Putovanje su usporavali i oteavali opori krea i razbojnika i etvorka se bojala da je Kovenant napustio Gornju zemlju pre vie dana. Ali kada su se pribliili Kolosu, naleteli su na odred pragrdana sa Besomukom Heremom-Triokom. Na svoj veliki uas, videli su da nose Nevernika, mlitavog kao da je mrtav. Napali su i pobili pragrdane. Ali nisu mogli da spree Herema da pozove pomo. Pre no to su stigli da ga poraze, da spasu Kovenanta i povrate prsten, na poziv je uzvratila mrtva Elena, nosei ezlo zakona. Bez napora je savladala svu etvoricu. Onda je dala Vana Heremu, tako da Triokove muke postanu stranije. Kada je stigao Jehanum, taj Besomuk je uao u Lala. Kovenant je znao nastavak. Banor i Penosled nisu znali nita o Leni. Nisu znali ta je usporilo Kovenantov dolazak na Zemljospust. Kada je Banor zavrio, Penosled je zareao u besnom gaenju. "Kamena mu i mora! Nainila me je neistim. Moram da se okupam... bie mi potreno itavo more da sperem ovu prisilu." Banor je klimnuo glavom. "I meni." Ali nijedan se nije pomerio, iako je reka Zemljospust bila omah iza niskog brdskog lanca. Kovenant je znao da mu se to stavljaju na raspolaganje; kao da su osetili koliko su mu potrebni. A imali su i svoja pitanja; ali nije bio spreman za stvari koje bi morao da kae. Posle kratke tiine bolno je upitao. "Triok me je prizvao... a on je mrtav. Zato sam jo tu?" Penosled je malo promozgao pre nego to je odgovorio. "Moda zato to je Zakon smrti prekren... moda te je taj zakon ranije slao iz Domaje kada bi umro onaj ko te je prizvao. Ili sam moda i ja imao udela u prizivanju." Da, uzdahnuo je Kovenant u sebi. Dugovao je Trioku mnogo manje nego to duguje Penosledu. Nije vie mogao da izbegava odgovornost; primorao je sebe da opie ta se desilo sa Lenom. Glas mu je bio turoban dok je govorio o njoj... o starici koja je ostala proburaena i nepokopana zato to se, onako izgubljena, vezala za oveka koji joj je naudio. A njena smrt bila je samo najnovija tragedija u njenoj porodici. Od prvog do poslednjeg, svi njeni su trpeli udarce zbog njega: obluar Trel, Atiaran, drubenica Trelova, Vrhovni poglavar Elena, sama Lena - sve ih je unitio. Te stvari su ga izmenile, nainile od njega drugaijeg oveka. To mu je omoguilo da postavi novo pitanje poto je ispriao svoju priu.

153

"Penoslede", uobliio je pitanje to je paljivije mogao, "to se mene ne tie. Ali Pieten mi je napriao strane stvari o tebi. Ili je hteo da zvue strano. Rekao je..." Ali nije mogao da izgovori rei. Bez obzira na to kako ih rekao, zvuae kao optuba. Din je uzdahnuo i nekako se skljokao. Zagledao se u prepletene prste kao da se negde izmeu njihove nenosti i grubosti krije tajna koju ne moe da otkrije, ali vie nije izbegavao pitanje. "Rekao je da sam izdao svoj narod... da su dinovi iz Primorja pobijeni do poslednjeg deteta od ruke turiye Besomuka zato to sam ih napustio. To je istina." Penoslede! - jeknuo je Kovenant. Prijatelju! Tuga je izvirala u njemu i gotovo ga ponovo navela na pla. "Mnogo ta je izgubljeno tog dana u Leleju", rasejano je rekao Banor. "Da." Penosled je zatreptao kao da pokuava da zadri suze, ali oi su mu bile suve, sprene kao zemlja. "Da, mnogo ta. Ja sam tek najmanje od svega. Ah, Kovenante, kako da ti priam o tome? Na ovom jeziku nema rei dovoljno dugakih za pripovest. Nema rei koje mogu da opiu ljubav za izgubljenu domovinu, ili patnju nestajanja semena, ili ponos... ponos u vernosti. Ta vernost bila je na jedini odgovor na izumiranje. Ne bismo mogli podneti nae opadanje da nismo imali ponos. Zato je moj narod... dinovi... a i ja, na neki nain... dinovi su bili obuzeti uasom... gnuanjem tako dubokim da im je utrnula ak i sr kostiju... kada su videli da im je ponos rastrgnut... otrgnut od njih kao trula jedra na vetru. Potonuli su od toga. Videli su znamenje svoje nade u Dom... trojicu brae... izmenjenih iz vernosti u najmonije zlo jednim malim potezom sile Opakog. Ko bi u Domaji mogao da se suprotstavi dinu-Besomuku? Tako su Bezemljai postali nain da se uniti ono na emu su zasnivali svoju istinitost. A u uasu pred propadanjem svoje vernosti, besmislica kojih su se pridravali tokom dugih stolea ponosa, bili su ucveljeni. Taj preokret nije ostavio u njima mesta za borbu ili otpor ili izbor. Radije nego da podnesu cenu svog promaaja... radije nego da rizikuju da ih jo vie bude pretvoreno u Duomorove sluge... oni su... oni su izabrali smrt. I ja sam... na svoj nain, bio isto tako uasnut. Ali ve sam video ono to oni nisu, do tog trenutka. Video sam kako postajem ono to sam mrzeo. Za razliku od ostalih u mom narodu, nisam bio iznenaen. Nije me uasnula vizija dinova-Besomuka. Uasnuo me je moj... moj sopstveni narod. Ah! Kamena mu i mora! Zgrozio sam se od njih. Besneo sam na njih... jurio sam kroz Lelej kao tamno more besa, urliui nad njihovom pedajom, besnei da izazovem makar iskru otpora u ovlaenom ugljevlju njihovih srca. Ali oni... oni su odlagali alate, gasili vatre, pripremali kue kao da se spremaju na odlazak..." Iznenada se prigueni bol izlio u krik. "Moj narod! Nisam mogao da podnesem! Napustio sam ih... pobegao sam da ne bih i ja pao u stravu kao oni. Zato su pobijeni. Ja, koji sam mogao da se borim sa Besomukom, napustio sam ih u najdubljoj i najcrnjoj potrebi." Nesposoban da se dalje uzdrava, podigao se na noge. Bolan, izmuen glas mu promuklo se probijao kroz grlo. "Neist sam. Moram da se operem." Ukoeno uspravljen, okrenuo se i oteturao ka reci. Bespomonost Kovenantovog gneva izbila je u obliku bola. I njegov glas se tresao kada se obratio Banoru. "Ako kae jednu jedinu re da ga optui, kunem se..." Prekinuo je na pola. Suvie esto je ve nepravedno optuivao Banora; krvna garda odavno je zasluila da se prema njima bolje ponaa. Ali Banor je samo slegnuo ramenima. "Ja sam haruai", rekao je. "Ni mi nismo neosetljivi. Izopaenje ima mnoga lica. Okrivljenje je mnogo primamljivije lice od ostalih, ali je ipak samo maska Opakog." Posle tolikog govora Kovenant je morao da ga paljivije pogleda. Neto se ispreilo izmeu njih, neto to nikada nije moglo da se otkloni, ak ni kod Doline veala ni u Ranjanskom sklonitu. Izgledalo je kao uobiajeno nepoverenje krvne garde, ali kada je pogledao Banora u oi osetio je da je u pitanju neto ozbiljno. Banor je nastavio nepromenjenim glasom. "Mrnja i osveta su takoe maske." Kovenant se zaprepastio koliko je krvni gardista ostario. Smrtnost mu se ubrzavala. Kosa i obrve bili su mu potpuno sedi; koa mu je delovala sparueno kao da je poela da vene; bore oko oiju izgledale su nekako konano, kao brazde smrti urezane u kou. Ipak, njegova mirna ravnodunost bila je potpuna kao i uvek. Nije izgledao kao ovek koji bi otkazao zakletu odanost poglavarima. "Prapoglavaru", rekao je smireno, "ta e sad da radi?" "Da radim?" Kovenant se trudio da govori kao krvni gardista, ali nije mogao da bez aljenja posmatra Banorovo starenje. "Jo me eka posao. Moram da idem u Kletnikov Tabor." 154

"Zbog ega?" "Moram da ga zaustavim." "Vrhovni poglavar Elena takoe je pokuala da ga zaustavi. Video si kako se to zavrilo." "Da." Kovenant se potpuno slagao sa Banorovom izjavom, ali nije se pokolebao. "Moram da naem bolji nain od njenog." "Da li si taj izbor nainio zbog mrnje?" Otvoreno je odgovorio. "Ne znam." "Pa zato onda ide?" "Zato to moram." To moram nosilo je teinu neporecive neophodnosti. Beg koji je zamislio po izlasku iz Morinmosa ne bi bio dovoljan. Potrebitost Domaje drala ga je kao oklop. "Uinio sam toliko pogrenih stvari. Moram pokuati da ih popravim." Banor je neko vreme razmiljao o tom odgovoru, a onda otvoreno upitao. "Da li zna kako da upotrebi divlju magiju?" "Ne", odgovorio je Kovenant. "Da." Oklevao je, ne zato to nije znao odgovor, nego zato to se nije usuivao da ga izgovori. Ali oseanje nereenih pitanja izmeu njega i Banora postalo je jasnije; re je bila o neem veem od nepoverenja. "Ne znam kako da je prizovem, kako da ita uinim sa njom. Ali znam kako da je pokrenem." ivo se seao kako ga je Banor preklinjao da pomogne Vrhovnom poglavaru Prothalu u prizivanju Ognjenih lavova u Planini groma. "Ako stignem do Kamena Zlozemlja... mogu neto da uinim." Glas krvnog gardiste je ogrubeo. "Kamen izopauje." "Znam." Jasno je razumeo na ta Banor misli. "Znam. Zato i moram da dospem do njega. On je uzrok... svega ovoga. Zato me je poglavar Kletnik koristio. Zato je Elena... uinila ono to je uinila. Zato mi je Mhoram verovao." Banor se nije protivio. "Hoe li doi do novog Obesveenja?" Kovenant je morao da se pribere pre nego to je odgovorio. "Nadam se da nee. Ja ga ne elim." Umesto odgovora krvni gardista je ustao. Ozbiljno se zagledao u Nevernika. "Prapoglavaru Kovenante, neu te pratiti u tom pohodu." "Nee?" Kovenant se pobunio. Duboko u sebi bio je siguran, raunao je na Banorovu pratnju. "Ne. Vie ne sluim poglavare." Kovenant je uzvratio grublje nego to je nameravao. "Dakle, odluio si da im okrene lea?" "Ne." Banor je mirno odbio optubu. "Pruiu onu pomo koju mogu. Predau ti sva znanja krvne garde o Ubojnim zaravnima, o Kura Kveliniru i Uboj Plampepelu. Ali Pusto Grobite, sedite Obesveenja... tamo neu ii. Najdublja elja krvne garde bila je da se bori sa Opakim u njegovom domu, u potpunoj slubi protiv Izopaenja. Ta elja nas je zavela. Ostavio sam se toga. Moje pravo mesto sada je sa Ranihinima i njihovim Ranjanima, u izgnanstvu u planinama." Kovenant kao da je osetio patnju iza ravnodunog govora... patnju koja ga je bolela kao to ga je uvek boleo razgovor sa ovim ovekom. "Ah, Banore", uzdahnuo je. "Zar se toliko stidi onoga to si bio?" Banor je podigao sede obrve kao da se primakao istini. "Ne stidim se", odsutno je rekao. "Ali tuan sam to je bilo potrebno toliko stolea da bismo nauili granice nae vredosti. Otili smo predaleko u ponosu i gluposti. Smrtnici ne bi trebalo da ostavljaju ene, san i smrt radi bilo kakve slube... da ne bi lice promaaja postalo suvie, neizdrljivo mrsko." Zastao je gotovo kao da okleva, a onda zakljuio. "Jesi li zaboravio da je Vrhovni poglavar Elena uklesala naa lica kao jedno u svoj poslednji rad ukotavanja?" "Nisam." Banor ga je dirnuo. Odgovorio je istovremeno potvrdom i obeanjem. "Neu nikada zaboraviti." Banor je polako klimnuo glavom. "I ja moram da se operem", iznenada je rekao i bez osvrtanja otiao ka reci. Kovenant ga je na trenutak gledao kako se udaljava, a onda je zavalio glavu, naslonio je na toplotu Kolosa i zatvorio bolne oi. Znao je da vie ne bi trebalo da odlae polazak, da poveava rizik svakim trenutkom koji tu provede. Poglavar Kletnik sigurno e znati ta se desilo; osetie iznenadno unitenje ezla i traie sve dok ne otkrije objanjenje; moda e ponovo izvui Elenu iz smrti da bi mu odgovorila na pitanja. Onda e poeti pripreme protiv Nevernika; Kletnikov Tabor bie branjen; bie odaslani odredi za potragu. Svako odlaganje moe se pretvoriti u poraz. Ali Kovenant nije bio spreman. Jo je morao da uini jedno priznanje... poslednje i najtee to ima da kae svojim prijateljima. Zato je sedeo, upijajui toplotu Kolosa kao podrku, dok je ekao da se Banor i 155

Penosled vrate. Nije hteo da ponese sa sobom teret jo jednog nepotenja kada napusti mesto na kome je umro Triok. Banor nije dugo bio odsutan. Vratio se zajedno sa Penosledom, obojica potpunio mokri, da se osue na toploti kamena. Penosled je povratio staloenost. Zubi su mu blesnuli kroz ukoenu, mokru bradu kao da jedva eka da poe... kao da je sreman da orujem prokri put kroz more protivnika radi samo jedne prilike da udari na Opakog. A Banor je natmureno stajao kraj dina. Bili su jednaki, uprkos razlici u veliini. Obojica su uzvratila Kovenantu pogled. U jednom trenutku osetio se rastrzan izmeu njih, kao da prestavljaju suprotne polove njegove dileme. Jo udnije od oseanja rastrzanosti bilo je uverenje koje je dolo sa njim. U jednom kratkom trenutku kao da je prvi put shvatio na emu je. Dok je utisak trajao, strah od protivljenja ili nesigurnosti prosto je spao sa njega. "Ima jo neto", rekao je obojici, "jo neto to moram da vam kaem." Nije hteo da vidi njihovu reakciju sve dok ne ispria celu pripovest, pa je sedeo zagledan u beivotni krug svoje burme dok je opisivao kako ga je Vrhovni poglavar Mhoram prizvao u Veselkamen i kako ga je on odbio. Govorio je to je saetije mogao, ne umanjujui nevolje u Veselkamenu koje je video, niti opasnost po devojicu zbog koje je odbio Mhoramovu molbu, niti histeriju koja ga je obuzela kada je vrio izbor. Dok je govorio, ustanovio je da ne ali to je tako odluio. To, izgleda, nije imalo veze ni sa aljenjem ni sa voljom; prosto nije bilo naina da drugaije odabere. Ali Domaja je imala mnogo razloga za aljenje... bezbroj razloga, po jedan za svaki izgubljeni ivot, po jedan za svaki dan trajanja zime, zato to nije predao i sebe i prsten Mhoramu u ruke. Objasnio je ono to je uinio da barem Banor i Penosled ne bi mogli da mu prebace zbog nepotenja. Kada je zavrio, ponovo je podigao pogled. Ni Banor ni Penosled isprva ga nisu gledali u oi; svako na svoj nain, bili su uznemireni onim to su uli. Konano je Banor uzvratio Kovenantu pogled i mirno rekao. "Skup izbor, Nevernie. Skup. Mnogo zla moglo je biti odvraeno..." Penosled ga je prekinuo. "Skupo! Moglo je!" Usne su mu se izvile u divljem osmehu koji se ogledao i u upalim oima. "Dete je spaseno! Kovenante... prijatelju... ak i ovako umanjen, ujem radost u takvom izboru. Tvoja hrabrost... kamena mu i mora! Zapanjen sam." Banor se nije pokolebao. "Zovi to hrabrou ako hoe. Svejedno je skupa. Domaja e krvariti jo mnogo godina, ma kakav bio ishod tvog pohoda u Kletnikov tabor." "Ne znam", ponovo je morao da kae Kovenant. Znao je, toliko ivo da mu je teko padalo. "Ne bih ni mogao drugaije. A... a ni ja tada nisam bio spreman. Sada sam spreman... spremniji." Nikada neu biti spreman, pomislio je. Nemogue je biti spreman za ovo. "Moda mogu da uinim neto to tada nisam mogao." Banor ga je jo trenutak gledao u oi, a onda kratko klimnuo glavom. "Hoe li sad poi?" bezizraajno je upitao. "Izopaenje e krenuti u potragu za tobom." Kovenant je uzdahnuo i podigao se na noge. "Da." Nije eleo da ostavi utenu toplotu Kolosa. "Spremni ili ne, hajde da ponemo." Hodao je izmeu Banora i Penosleda, a oni su ga poveli uz poslednji breg do mesta odakle je mogao da pogleda niz liticu Domajinog Sunovrata u Ubojne zaravni. Ponor kao da je iskoio iza brda, kao da je u zasedi ekao Kovenanta... odjednom se zatekao kako gleda preko ivice u dubinu od hiljadu stopa... ali zgrabio je obojicu prijatelja za ruke i duboko disao da bi savladao vrtoglavicu. Trenutak kasnije, iznenadnost vidika izbledela je i poeo je da primeuje pojedinosti. U podnoju brega, s leve strane, reka Zemljospust obruavala se nanie u urbi da se teko prelije preko ivice Sunovrata. Vreva njegove grmljavine bila je vieslojna. Na ovom mestu litica se razdvajala na etiri ili pet nejednakih stepenika, tako da se vodopad sputao postepeno, istovremeno i neusklaeno. Sa dna Oborine povijao se ka jugoistoku i beskrajnim pustarama Ubojnih zaravni. "Tamo", rekao je Banor, "tamo poinju iskuenja. Tamo Zemljospust postaje Podrivnica koja tee zagaena ka Moru. To je sumorna i odvratna voda, nepodesna za upotrebu svakome sem njenim sopstvenim naopakim iteljima. Ali neko vreme ti je to put. Pruie ti stazu kroz vei deo ovih opasnih zaravni. I odvee te juno od Kura Kvelinira. Ti zna", obratio se Penosledu, "da Ubojne zaravni ine iroku pustaru oko predgorja Pustog Grobita, gde se Kletnikov Tabor nadvija nad More. U toj pustari lei Kura Kvelinir, Lomnik Bregovi. Neki priaju da je te bregove stvorilo razlamanje planine... po drugima su oblikovane od ljake i ostataka ratnih jazbina, pei i odgajalita Izopaenja. Kako god da su nastali, predstavljaju lavirint koji spreava 156

pribliavanje svih neprijatelja. A u njima lei Gorak Krembal... Uboj Plampepel. Od jedne do druge litice Mora, pa oko predgorja, brani sredite Izopaenja lavom, tako da niko ne proe tuda i ne stigne do otvorenih eljusti Tabora. Spodobe Izopaenja ulaze i izlaze iz Pustog Grobita kroz tunele koji se otvaraju na tajnim mestima unutar Kura Kvelinira. Ali srce mi govori da ti taj prilaz nee odgovarati. Ne sumnjam da e din nai tunel u lavirintu. Ali na tom putu pred vama e stajati sve vojske Izopaenja. Neete proi. Rei u vam o prolazu kroz Lomnik Bregove, sa june strane. Tamo je najua taka Uboj Plampepela, gde lava tee u More kroz pukotinu na litici. Din e nai prelaz na tom mestu." Govorio je kao da raspravlja o pogodnoj putanji kroz planine, a ne pribliavanju onome ko je izopaio krvnu gardu. "Tim putem moda ete neprimeeni upasti u Pusto Grobite." Penosled je upijao podatke i klimao glavom. Paljivo je sluao Banora dok je potanko objanjavao put kroz lavirint Kura Kvelinira. I Kovenant je pokuao da slua, ali panja mu je lutala. Kao da ga je Zemljospust dozivao. Uporna vrtoglavica kvarila mu je usredsreenost. Elena, aptao je u sebi. Prizivao ju je u um, nadajui se da e ga njena slika umiriti. Ali smaragdno zraenje njene sudbine nagnalo ga je da se trgne i zastenje. Ne! Suprotstavio se napadu vrtoglavice. Ne mora biti tako. To je samo san. Mogu neto da uinim. Penosled i Benor su ga udno gledali. Grozniavo, panino ih je stezao. Nije mogao da odvoji pogled od vodopada. Pozivao ga je nanie kao arolija smrti. Duboko je udahnuo. Prst po prst, naterao je sebe da pusti prijatelje. "Hajde da krenemo", promrmljao je. "Ne mogu da podnesem dalje ekanje." Din je podigao vreu. "Spreman sam", rekao je. "Zalihe su nam tanke... ali nemamo gde da ih dopunimo. Moemo se samo nadati da u Donjoj zemlji pronaemo alianthu." Ne odvajajui pogled od Sunovrata, Kovenant se obratio Banoru. Nije mogao zamoliti krvnog gardistu da se predomisli. "Hoe li sahraniti Trioka? Zasluio je pristojan grob." Banor je klimnuo glavom. "Uradiu i jo poneto." Posegnuo je pod kratki ogrta i izvukao pocrnele metalne iljke sa krajeva ezla zakona. "Poneu ovo u Veselkamen. Kada mi kucne poslednji as, vratiu se u planinski dom haruaija. Uz put u svratiti u Veselkamen... ako se poglavari jo dre u Poglavarevom Konaku. Ne znam je li u ovom metalu ostalo jo neto vredno, ali moda e oni koji preive ovaj rat moi nekako da ga iskoriste." Hvala, utke je apnuo Kovenant. Banor je sklonio iljke i brzo se naklonio Kovenantu i Penosledu. "Traite pomo kuda god poli", rekao je. "Izopaenje nije potpuni gospodar ak ni u Ubojnim zaravnima." Pre nego to su stigli da mu uzvrate, okrenuo se i poao ka Kolosu. Dok je prolazio kraj vrha brega, dranje njegovih lea jasno im je reklo da se vie nikada nee videti. Banore! - zastenjao je Kovenant. Zar je bilo tako strano? Oseao se prazno, naputeno, kao da mu je oduzeta polovina podrke. "Polako, prijatelju", tiho je rekao Penosled. "On se oprostio od osvete. Uniteno mu je vie od dve hiljade godina verne slube... ali ipak je odabrao da ih ne izda. Takve odluke se ne donose lako. Ne vraaju se lako. Odmazda... ah, prijatelju, odmazda je najslai od svih tamnih slatkih snova." Kovenant je ustanovio da jo zuri u vodopad. Sloeno kretanje reke samo je po sebi bilo slatko. Stresao se. "Vatru mu paklenu." Praznina takve kletve odgovarala je njegovom stanju. "Hoemo li da kreemo ili neemo?" "Idemo." Kovenant je oseao dinov pogled na sebi iako ga nije video. "Kovenante... prapoglavaru... nema potrebe da trpi ovaj silazak. Zatvori oi i ja u te odneti dole kao sa Kevinovog vidikovca." Kovenant je jedva uo sebe kako odgovara. "To je bilo davno." Vrtoglavica mu je opet okretala glavu. "Ovo moram da uradim sam." Za trenutak je gotovo popustio u otporu i pao na kolena. Dok mu je munina isisavala mozak, shvatio je da je lake ui u nju nego pobei... da je jedini nain pobede nad vrtoglavicom taj da joj nae sredite. Negde u centru vrtloga bie oko, jezgro postojanosti. "Samo poi napred... tako da moe da me uhvati." Samo e u srcu vrtloga moi da nae vrsto tlo. Penosled ga je sumnjiavo pogledao, a onda poao niz rub litice blizu Oborine. Dok je Kovenant hramao za njim, otiao je do ivice, pogledao dole da nae najbolje mesto za silazak, a onda preao ivicu i nestao sa vidika.

157

Kovenant je za trenutak nesigurno stajao na ivici Domajinog Sunovrata. Oborina je zijala na njega sa svih strana; prizivala ga je kao olakanje u delirijumu. To je bio tako lak odgovor. Vrtoglavica mu je narastala, a nije znao kako da je savlada. Od tog porasta pulsirali su mu damari u ranjenom elu. Okretao se oko bola kao oko stoera i pritom ustanovio da zavodljiva panika stropotavanja jenjava. Izgledalo je da mu se obistinila nada u postojanje sredita vrtoglavice. Vrtlog se nije zaustavio, ali je popustio stisak i povukao se u pozadinu. Pulsiranje u elu polako se umirilo. Nije pao. Bio je slab kao izgladneli pokajnik... jedva sposoban da nosi sopstvenu teinu. Ali kleknuo je na ivicu i prebacio noge preko nje. Priljubljen za vrh litice rukama i trbuhom, poeo je da naslepo trai oslonac za noge. Uskoro je puzao unatrake niz Domajin Sunovrat kao da je to ponor njegove line budunosti. Silazak je potrajao, ali nije bio naroito teak. Penosled ga je titio celim putem niz izlomljenu liticu. Strmiji delovi bili su ublaeni dovoljnim brojem ispusta, pukotina i ilavog bunja, pa je ceo put bio prilino prohodan. Dinu nije bilo teko da pronae stazu kojom e i Kovenant moi da proe, a i Kovenant je vremenom stekao dovoljno samopouzdanja, tako da je poslednje delove do podbreja uspeo da pree sa manje pomoi. Kada je konano stigao do nieg tla, odvukao je iscrpljene nerve pravo do jezerca u podnoju Sunovrata i bacio se u ledenu vodu da spere nakupljene slojeve znoja od straha. Dok se Kovenant kupao, Penosled je napunio vr vodom i napio se pravo iz jezera. To e moda biti poslednja voda koju vide. Onda je pripremio posudu obluka za Kovenanta. Dok se Nevernik suio, upitao je Penosleda koliko e im trajati zalihe hrane. Din je iskrivio lice. "Dva dana. Tri ili etiri ako naemo alianthu u Ubojnim zaravnima. Ali daleko smo od Kletnikovog Tabora. ak i ako uletimo pravo u ruke Duomoru, imaemo dva ili tri gladna dana za sobom pre nego to nam on uini nepotrebnim svako osveenje." Tu se nasmeio. "Ali kau da gladan ovek svata naui. eka nas more mudrosti na ovom putu, prijatelju." Kovenant se stresao. Ve je imao iskustva sa glau. A sada je pred njim bila mogunost smrti od gladi; elo mu je bilo ponovo ranjeno; morae daleko da hoda na bosim nogama. Jedan po jedan, sticali su se uslovi za povratak u stvarni ivot. Dok je pritezao pojas na ogrtau, tmurno je mumlao. "Jednom sam uo Mhorama da kae kako mudrost ne dosee duboko ispod koe. Ili ve neto tako. to znai da su gubavci sigurno najmudriji ljudi na celom svetu." "Jesu li?" upitao je din. "Jesi li ti mudar, Nevernie?" "Ko zna? Ja sam... mudrost je esto precenjena." Na ovo se din jo ire nasmeio. "Moda i jeste... moda i jeste. Prijatelju, nas dvojica smo najmudriji u Domaji... mi koji peaimo nenaoruani i neiskupljeni pravo u naruje Opakom. Zaista, mudrost je kao glad. Moda je veoma fina... ali ko bi rado uestvovao u tome?" Uprkos odsustvu vetra, vreme je jo bilo zimsko. Kamene ivice jezera prekrivao je sloj leda od smrznutih kapljica Sunovrata, a Penosledov dah kondenzovao se na vlanom vazduhu. Kovenant je morao da se kree kako bi se zgrejao i ouvao hrabrost. "Nije fina", poluglasno je gunao. "Ali je korisna. Hajde." Penosled je spakovao obluak, prebacio vreu preko irokih ramena i poveo Kovenanta du reke, dalje od Sunovrata. No ih je zaustavila pre no to su preli tri ili etiri milje. Ali tada su ve napustili podbreje i poslednje ostatke ne-Ubojnih predela koji su se, nekada u davnoj istoriji Zemlje, protezali od Junik pustara na severu do Sarangrava i Davilje, Velike movare. Bili su u iprazima Podrivnice. Sivo, krto, mrtvo bunje i drvee... kleke i nekada divni tamarindi... izdizalo se iz osuenog mulja na obe strane vode, zauzimajui tlo koje je nekada bilo deo renog korita. Ali Podrivnica se suzila pre vie desetina ili stotina godina, ostavljajui sa obe strane delimino plodno blato... mulj u kojem su grupice ilavog drvea i grmlja nekako sastavljale kraj s krajem dok ih nije unitila neprirodna zima poglavara Kletnika. Tama se uvlaila u vazduh kao da curka iz zemlje i drvee se pretvorilo u utvarne oblike koji su uinili ipraje gotovo neprohodno. Kovenant je odustao od zamisli da se tu ulogore preko noi, jer je stvrdnuto blato bilo ustajalo, bolesno zaudaralo, a reka je stvarala klizave zvuke kao zaseda pred njima. Znao je da e biti bezbednije da putuju nou, ali bio je premoren i nije verovao da e din nai put u oblanoj tami. No, kasnije je ustanovio da se sa reke iri svetlo nalik na plamsavu patinu; itava vodena povrina mutno je svetlucala. Svetlo nije poticalo od vode nego od vrelih jegulja koje su skakale kroz vodeni tok. 158

Izgledale su gladno, sa vilicama naikanim zubima. Ali omoguavale su njemu i Penosledu da nastave putovanje. ak i pod zvezdanom svetlou jegulja nisu stigli mnogo dalje. Unitenje ezla naruilo je ravnoteu zime poglavara Kletnika; bez vetra koji bi ih podravao, zgusnuta energija oblaka se uruavala. U dubljem mrazu tame isputali su kiu sa slepog neba. Ubrzo su bujice padale kroz oteeni pokriva oblaka i razbijale se o Donju zemlju kao da se svod koji pridrava nebesa razbio. Pod takvim uslovima Penosled nije mogao da nae put. On i Kovenant nisu imali drugog izbora nego da se zgreju zgreni u blatu i pokuaju da odspavaju dok ekaju. Sa nailaskom zore kia je stala, pa su Kovenant i Penosled nastavili du Podrivnice u nejasnom jutarnjem svetlu. Tokom tog dana videli su poslednju alianthu; dok su prodirali u Ubojne zaravni, blato je postalo premrtvo za blagovnjae. Putnici su se odravali samo malim sledovanjima iz oskudnih zaliha. Uvee je ponovo poela kia i natopila ih sve dok im nije izgledalo kao da su do sri ispunjeni tamom. Sledeeg dana kroz pukotinu izmeu sivog drvea primetio ih je orao. Napravio je dva kruga nisko iznad njihovih glava, a onda odleteo, podrugljivo kretei glasom nalik na glas mrtvaca: "Penoslede! Rodopuste!" "Nali su nas", rekao je Kovenant. Din je besno otpljunuo. "Da. Sada e nas goniti." Naao je gladak kamen veliine dve Kovenantove pesnice i poneo ga sa sobom da gaa orla ako se bude opet pojavio. Tog dana se nije vratio, ali sledeeg... posle novog munog pljuska koji se sruio na Zaravni kao da e pretvoriti Domaju u zdruzgano more... ptica poglavara Kletnika dva puta je nainila krug nad njima, ujutro i po podne. Prvi put ih je izazivala sve dok Penosled nije pobacao svo kamenje koje je naao, a onda se obruila i opet zajedljivo rugala. "Rodopuste! Puzave!" Drugi put je Penosled imao jedan sakriven kamen. ekao je dok se orao nije obruio nanie, a onda ga zavitlao smrtonosnom snagom. Orao se spasao, odbivi udar krilima, ali odleteo je hramljui, jedva se odravajui u vazduhu. "uri", reao je Penosled. "Ta zla ptica vodila je poteru ka nama. Sada nisu daleko." urili su kroz iprag najveom brzinom koju je Kovenant mogao da odri na neosetljivim, izubijanim stopalima. Drali su se zaklona pod drveem to su vie mogli kako bi se sklonili od ptica-uhoda. Ta opreznost ih je donekle usporavala, ali najvei teret bio im je Kovenantov umor. Povreda i dogaaj sa Kolosom iscedili su mu neku osnovnu izdrljivost. Malo je spavao u hladnim, vlanim noima i oseao je da polako izgladnjuje na svom sledovanju hrane. Uporno utei, teturao se milju za miljom kao da ga samo strah od potere odrava u pokretu. A te veeri, na patinastim plamsajima svetlosti jegulja, pojeo je poslednji deo Penosledovih zaliha. "ta sad?" tiho je promrmljao kada je zavrio. "Moramo da se odriemo. Nema vie niega." Ah, pakla mu! - jeknuo je Kovenant u sebi. ivo se seao ta mu se desilo u umi iza farme "Utoite", kada je pohisterisao od praznine to ju je sam sebi nametnuo. Seanje ga je ispunilo ledenom stravom. Taj strah je zauzvrat prizvao druga seanja... o bivoj eni, Doani, i sinu, Roderu. Osetio je potrebu da pria Penosledu o njima... kao da su to duhovi koje e oterati im ih pomene pravim reima pravoj osobi. Ali pre nego to je naao rei, misli mu je razbio prvi napad potere. Bez upozorenja, odred majmunolikih bia naleteo je, lomei ikaru sa june strane Podrivnice. Bezglasno, kao napad none more, probili su se kroz kroz krhko drvee i svetlost jegulja. Izvukli su se na nisku obalu i zagazili preko reke prema plenu. Ili nisu znali za opasnost ili su je zaboravili. Bez ijednog uzvika ili krika, svi su nestali pod iznenadnim, vrelim kljuanjem plavo-zelene svetlosti. Niko se nije ponovo pojavio. Kovenant i Penosled odmah su krenuli dalje. Dok je trajalo nejasno svetlo, trudili su se da prevale to veu razdaljinu od mesta napada. Ubrzo zatim poela je kia. Padala je na njih kao kad se planina rui, inei no neprohodnom. Morali su da se zaustave. Pribili su se jedan uz drugog kao siroii pod jadnim zaklonom ogolelog drveta, pokuavajui da spavaju i nadajui se da ih potera po takvom vremenu nee pratiti. Posle nekog vremena Kovenant je zadremao. Bio je na ivici pravog, dubokog sna kada ga je Penosled prodrmao. 159

"Sluaj!" Kovenant nije uo nita osim neprekidnog pljutanja kie. Dinov sluh bio je otriji. "Podrivnica raste! Bie poplave." Pipajui put kao slepci, probijajui se kroz nevidljivo drvee i grmlje, klizajui se kroz vodu koja im je ve dopirala iznad lanaka, pokuali su da se uspnu iz ipraga na izdignuto zemljite. Posle dugog truda uspeli su da se izvuku iz starog renog korita. Ali voda je nastavila da raste, a teren nije. Sada je i Kovenant uo kroz kiu duboku tutnjavu poplave; izgledala je kao da se u mraku nadnosi nad njih. Spoticao se po blatnjavoj vodi do kolena i nije znao kako da se spase. Ali Penosled ga je vukao dalje. Neto kasnije, upali su u vododerinu. Zidovi jarka bili su klizavi i voda se ulivala u njega kao bujica mulja, ali din nije oklevao. Privezao je Kovenanta za sebe kratkim uetom od prijanjka i poeo da se probija kroz vododerinu. Kovenant se drao za Penosleda dok su savladavali put koji kao da je bio miljama dug. Konano je osetio da se penju. Zidovi jarka su se suzili. Penosled ga je povukao navie. Kada su izbili na otvorenu padinu gde im je tok vode jedva pokrivao stopala, zaustavili su se. Kovenant se, iscrpljen, sruio u blato. Kia je slabila i on je pao u tup san sve dok se nova siva zora nije prelila preko oblaka na istoku. Konano je otro ulepljeni san iz oiju i seo. Penosled ga je gledao kao da se zabavlja. "Ah, Kovenante", rekao je, "ba smo dobar par. Ti si sav blatnjav i ozbiljan, a bojim se da ni ja ne izgedam nita bolje." Zauzeo je ozbiljnu pozu. "ta misli?" Penosled je za trenutak izgledao vedro i berzbrino kao dete u igri. Kovenanta je od toga zabolelo srce. Otkada nije uo dina da se smeje? "Umij se", rekao je to je vedrije mogao, "izgleda glupavo." "Poastvovan sam", uzvratio je Penosled, ali nije se nasmejao. Veselost je nestala kada se okrenuo i pljusnuo malo vode preko lica. Kovenant je sledio njegov primer, iako je bio suvie umoran da bi se oseao prljavo. Umesto doruka otpio je tri gutljaja iz vra, a onda se nesigurno podigao na noge. U daljini je video nekoliko kronji kako se izdiu nad irokim, smeim talasima poplave. Nita drugo nije pokazivalo granice ipraja oko Podrivnice. U pravcu uz bujicu, kuda e on i Penosled sada morati da krenu, leao je dugaak lanac bregova. Gomilali su se u slojevima nad njim sve dok nisu izgledali visoki kao planine, a neravne padine delovale su pusto kao da su im sami koreni mrtvi ve eonima. Zajeao je od same pomisli. Premoreno telo ga je igalo, ali nije imao izbora; dolina Podrivnice vie nije bila prohodna. Bez iega za jelo osim oskudnih zaliha vode, poeli su da se penju. Uspon je bio blai nego to je prvobitno izgledao. Da je Kovenant bio sit i zdrav, ne bi mu uopte smetalo. Ali onako isrpljen, jedva se vukao uzbrdo. Zagaena rana na elu bolela ga je i vukla unazad kao teak teret zakaen pravo na lobanju. Gust, vlaan vazduh kao da mu se lepio za plua. Povremeno bi zatekao sebe kako lei izmeu kamenja, ne seajui se kako je izgubio stopala. Ipak, uz Penosledovu pomo, iao je dalje. Predvee tog dana izbili su na prevoj bregova i poeli sputanje. Od kako su napustili Podrivnicu, nisu videli nikakav trag poteri. Sledeeg jutra, posle none kie teke i gadne kao da su se i sami oblaci ukvarili, nastavili su silazak. Dok se Kovenantovo usukano telo privikavalo na glad, postajao je vri... ne snaniji, nego manje grozniav. Uspeo je da sie bez problema, a sa grebena su ili uglavnom na istok, pravo u ogoljeni predeo. Posle gladnog i sumornog podnevnog odmora dospeli su do avetinjske praume trnja. Zauzimala je donji deo iroke ravnice; gotovo itavu milju na putu im je stajalo mrtvo trnovito drvee sa granama nalik na ruke i sive bodljikave ice. itavo podruje izgledalo je kao uniteni vonjak u kome su uzgajani otri iljci i kuke za oruje; trnje je stajalo u nepravilnim redovima, kao da je zasaeno tako da bi ga se moglo negovati i brati. Ponegde su se u nizovima pojavljivale praznine, ali iz daljine Kovenant nije video od ega potiu. Penosled nije hteo da prelazi dolinu. Vii teren oiviavao je trnovitu pustaru sa obe strane, a ogoljeno drvee nije nudilo nikakav zaklon; dogod budu dole, bie lako vidljivi. Ali opet nisu imali izbora. Pustara se pruala daleko na sever i jug. Trebalo bi im vremena da zaobiu trnje... vremena za koje bi ih moda savladala glad ili sustigla potera. Poluglasno mumlajui, Penosled je razgledao itavo podruje to je dalje mogao, traei ikakav znak potere. Onda je poveo Kovenanta niz poslednju padinu, pravo u trnje. 160

Ustanovili su da su najnie grane drvea na nekih est ili sedam stopa iznad zemlje. Kovenant je mogao da se uspravno kree du vijugavih redova stabala, ali Penosled je morao da se saginje ili povija gotovo do zemlje kako bi spreio da mu trnje razdere trup ili glavu. Prebrzo kretanje sigurno bi ga povredilo. Zato su opasno sporo napredovali kroz pustaru. Gazili su po debeloj praini koja je pokrivala zemlju. Izgleda da sve kie iz proteklih noi nisu dotakle ovu dolinu. Beivotna prljavtina gledala je u oblake kao da ni godinama duga oluja ne bi mogla da utoli e ove drevne pustinje. Pri svakom koraku dizali su se oblaci koji su ih guili, uvlaili im se u plua i oi... i dizali se u nebo da objave njihovo prisustvo jasno kao dim. Uskoro su dospeli do jedne od praznina u trnju. Na svoje veliko iznenaenje, ustanovili su da je to jezerce blata. Vlani mulj se talasao u malom bazenu. Za razliku od mrtve praine svuda unaokolo, izgledalo je da jezero kipi od nekakvog blatnjavog ivota, ali bilo je hladno kao zimski vazduh. Kovenant se sklonio od njega kao da je opasno i pourio kroz trnje onoliko brzo koliko je Penosled mogao da ga prati. Bili su na pola puta do istonog kraja doline kada su zauli promukli uzvik daleko iza sebe. Naglo su se okrenuli i ugledali dve grupe razbojnika kako se sjuruju sa razliitih bregova. Spojili su se i jurnuli kroz trnje, zavijajui, eljni krvi svog plena. Kovenant i Penosled su se okrenuli i potrali. Kovenant je jurio na krilima straha. U prvom trenutku nije mislio ni na ta drugo osim na napor tranja, na pokrete nogu i plua. Ali ubrzo je shvatio da se udaljava od Penosleda. Dinu je pognutost ograniavala brzinu; nije mogao da koristi dugake noge jer bi se razderao o trnje. "Bei!" doviknuo je Kovenantu. "Ja u ih zadrati!" "Ni sluajno!" Kovenant je usporio i uskladio korak sa dinom. "Ostajemo zajedno." "Bei!" ponovio je Penosled, brzo maui rukom kao da pouruje Nevernika. Umesto odgovora, Kovenant je saekao svog prijatelja. uo je divlje povike potere kao da mu se zarivaju u lea, ali ostao je sa Penosledom. Ve je izgubio suvie ljudi koji su mu bili vani. Penosled se iznenada zaustavio. "Idi, kad kaem! Kamena mu i mora!" Kao da je pobesneo. "Zar stvarno misli da u podneti da te vidim kako mene radi naputa svoj cilj?" Kovenant se zaustavio i okrenuo. "Ni sluajno", ponovio je. "Bez tebe nisam ni za ta." Penosled se osvrnuo ka lovcima u trku. "Onda mora nekako upotrebiti svoje belo zlato. Ima ih previe." "Ne ako nastavi da ide! Pakla mu! Jo ih moemo pobediti." Din se okrenuo i pogledao Kovenanta. Za trenutak su mu se miii napeli kao da e krenuti dalje. Ali onda se ukoio; naglo je podigao glavu. Zapiljio se kroz granje nekuda u daljinu iza Kovenanta. Kovenanta je obuzeo nov uas. Okrenuo se da prati dinov pogled. Na istonoj padini iznad doline bili su pragrdani. U ogromnom broju su hitali ka pustari kao da gamiu, a u hodu su se skupljali u tri klina. Kovenant ih je jasno video kroz trnje. Kada su stigli do doline, zaustavili su se i poeli da mau motkama. Potpalili su mrtvo drvee du cele istone ivice ume. Trnje je smesta planulo. Vatra se irila uz tutnjavu i skakala sa drveta na drvo. Svako stablo pretvaralo se u baklju i irilo oganj dalje. Kovenant i Penosled zaas su ostali poarom odseeni od istone strane doline. Penosled je prenosio pogled od vatre ka poteri i nazad, a u oima ispod isturenih obrva plamteo mu je bes nalik na elju za bitkom. "Uhvaeni u zamku!" povikao je kao da ga je razbesnela bezizlaznost situacije. Ali njegov bes imao je drugo znaenje. "Pogreili su! Ja nisam toliko osetljiv na vatru. Mogu da se probijem i napadnem ih." "Ja jesam osetljiv", tupo je odvratio Kovenant. Posmatrao je narastanje dinovog besa sa oseanjem mune slutnje u elucu. Znao je kako bi trebalo da odgovori. Penosled je mnogo sposobniji da se bori protiv Opakog. Trebalo je da kae: "Uzmi moj prsten i idi. Smislie kako da ga upotrebi. Moe da proe pored pragrdana." Ali nije mogao da izgovori te rei. A strah da e Penosled sam zatraiti njegovu burmu prokljuao je u njemu i naterao ga da nae drugu mogunost. "Moe li da pliva u ivom pesku?" zakrkljao je. Din se zagledao u njega kao da je rekao neto nerazumljivo. "Blatne bare! Moemo se sakriti u jednu od njih... dok ne proe vatre. Ako moe da nas sauva od davljenja." 161

Penosled je i dalje zurio u njega. Kovenant se uplaio da je din suvie obuzet besom da bi razumeo ta mu se govori. Ali trenutak kasnije Penosled se pribrao. Otrim grem volje nadvladao je elju za borbom. "Da!" kratko je rekao. "Hodi!" Smesta je poao ka vatri. Jurili su da nau jezerce kljualog mulja blizu vatre pre nego to ih potera sustigne. Kovenant se bojao da e zakasniti; ak i kroz divlju grmljavinu poara uo je zavijanje gonilaca. Ali i plamen se kretao zastraujuom brzinom. Dok su stvorenja jo bila udaljena nekoliko stotina jardi, naleteo je na vrelinu ognja i skrenuo u stranu, traei jezerce. Nije mogao da nae nijedno. Od navale vreline pekle su ga oi, bio je napola slep. Nalazio se preblizu vatri. Plamen je napredovao kroz kronje ka njemu kao zver koja prodire svet. Pozvao je Penosleda, ali glas mu se nije ni uo u vrtlogu plamena. Din ga je uhvatio za ruku i povukao dalje. Trei povijen kao bogalj, uputio se ka jezercu tano pod zidom vatre. Granje i trnje kraj samog blata ve je cvetalo vrelim crvenim plamenom kao da ga je vatra vratila u ivot. Penosled je skoio u blato. Od ubrzanja potonuli su preko glave, ali din ih je potisnuo ka povrini ogromnom snagom nogu. Rastua vrelina istog asa im je oprila lica. Ali Kovenant se vie plaio blata. Za trenutak je panino pljuskao, a onda se setio da se u ivi pesak najlake tone ba otimanjem. Odupirui se nagonskoj panici, primorao je sebe da se umiri. Iza lea je oseao da Penosled ini isto. Samo su im glave virile iz blata. Nisu potonuli. Vatra je protutnjala iznad njih tokom nekoliko dugih trenutaka. Bol je parao Kovenantovo lice dok je leao u mulju, jedva se usuujui da die. Potpuna bespomonost kao da se poveavala dok je vatra prolazila. Kada oganj mine, on i Penosled ostae da blaeno plutaju i brane se to bolje umeju od tri klina pragrdana, a nee smeti ni ruke da pomere. Pokuao je da duboko udahne i dozove Penosleda. Ali dok je jo udisao ruke duboko u blatu uhvatile su ga za lanke i povukle nanie. 18. IZOPAENJE Oajniki se borio, pokuavjui da se vrati na povrinu. Ali blato mu je ograniavalo pokrete, ugibalo se od svakog njegovog napora, a ruke na lancima brzo su ga vukle nanie. Posegnuo je ka Penosledu, ali nije nita naao. Oseao je da je ve duboko ispod povrine jezerca. Oajniki je zadravao dah. Tvrdoglavi nagon za preivljavanjem terao ga je da nastavi borbu, mada je znao da iz ove ledene dubine nikada nee isplivati na povrinu. Opirui se mulju, povio se i posegnuo ka nogama kako bi dohvatio prste koji su ga uhvatili. Vukli su ga nanie... oseao je vlani stisak na lancima... ali ruke su mu prolazile kroz mesto gde bi ti prsti trebalo da budu, gde bi morali da budu. U tom asu kao da je osetio pulsiranje belog zlata. Ali to mu nije pruilo oseanje moi i nestalo je im je pokuao da umom posegne ka njemu. U pluima je poelo da mu nestaje vazduha. Pod kapcima su mu sevale crvene munje. Stao je divlje da zapomae. Ne ovako! Ne ovako! Sledeeg trenutka osetio je da menja pravac. Dok su mu plua pucala, ruke su ga povukle vodoravno, pa navie. Uz mokri zvuk isisavanja izvukle su ga iz blata na vlani, crni vazduh. Udisao je u drhtavim trzajima. Vazduh je bio ustajao i odvratan, kao u nekoj mokroj grobnici, ali znaio je ivot i zato ga je spremno gutao. Neko vreme su ga crvene are u mozgu spreavale da ita vidi. Ali kada se disanje svelo na obino dahtanje, uspeo je da oisti oi od blata i otvori ih, pokuavajui da ustanovi gde se nalazi. Bio je okruen potpunom tamom. Leao je na vlanoj ilovai. Kada se pomerio, levim ramenom je dotakao blatnjavi zid. Podigao se na kolena i posegnuo iznad glave; na dohvatu ruke naao je tavanicu. Izgleda da je bio uz jedan zid komore zakopane u ilovai. Zauo je vlaan glas kraj samog uva. "On ne vidi." Zvuao je sitno i preplaeno, ali Kovenant se trgao od iznenaenja, povukao se i dahui naslonio uz zid. "To je dobro", odgovorio je drugi bojaljivi glas. "Mogao bi da nam naudi." "To nije dobro. Dajte mu svetlo." Ovaj glas delovao je odlunije, ali i dalje je nervozno podrhtavao. 162

"Ne! Ne, ne." Kovenant je mogao da razabere osam ili deset glasova kako se bune. vri glas bio je uporan. "Ako neemo da mu pomognemo, nije trebalo ni da ga spasemo." "Naudie nam!" "Jo nije kasno. Udavite ga." "Ne." vri glas se raestio. "Odabrali smo ovaj rizik." "Oh! Ako Pravitelj sazna..." "Odabrali smo, kad kaem! Da spasemo i onda ubijemo... to bi potpuno liilo na Pravitelja. Onda bolje da nam naudi. Ja u...", glas je plaljivo zastao, "...ja u sam da mu dam svetlo ako moram." "Budite spremni!" uglas su se razgalamili ostali, irei bojazan oko Kovenanta. Trenutak kasnije zauo je udan, klizav zvuk nalik na onaj kad se tap zabode u blato. Mutno crvenkasto svetlo nalik na ilibar otvorilo se u tami na nekoliko stopa od njegovog lica. Svetlo je dopiralo od neobine blatnjave prilike koja je stajala na podu prostorije. Bila je visoka oko dve stope i izgledala je kao glineni kip stvoren nevetim dejim rukama. Mogao je da razabere nesrazmerne udove, ovlane, ispremetane crte lica, ali bez oiju, uiju, usta, nosa. Crvenkasti peati blata na smeoj prilici prigueno su se presijavali, dajui nejasno svetlo. Ustanovio je da se nalazi na kraju tunela. Kraj njega je bilo poveliko jezerce klobuavog blata, a iza njega su se zidovi, pod i tavanica stapali, zatvarajui prostoriju. Ali na drugom kraju tunel se protezao u mrak. Tu, na ivici svetla, stajalo je desetak ili vie niskih glinenih prilika nalik na onu pred njim. Nisu se kretali i nisu davali glasa od sebe. Izgledali su neivo, kao da ih je ostavilo za sobom ko zna kakvo bie koje je nainilo i tunel. Ali u tunelu nije bilo nikoga ili niega drugog to je moglo da govori. Kovenant je piljio u kvrgava stvorenjca i pokuavao da smisli ta da kae. Iznenada se blatno jezerce uskomealo. Tano pred Kovenantom iz njega se pojavilo jo nekoliko glinenih oblika, vukui za sobom dva ogromna stopala. Svetlucava prilika urno se povukla dalje niz tunel kako bi im nainila mesta. Brzo su izvukli Penosleda na pod tunela i uzmakli da se pridrue onima koji su stajali i posmatrali Kovenanta. Penosledova dinovska plua nisu ga izneverila; nije mu bilo potrebno vremena da se oporavlja. Brzo se ispravio u ogranienom prostoru i bacio se, iskeen, ka glinenim oblicima sa besom u pogledu i podignutom ogromnom pesnicom. Jedino svetlo se istog asa ugasilo. Uz glasne krike straha, glinena bia su pobegla niz tunel. "Penoslede!" brzo je povikao Penosled. "Oni su nas spasli!" uo je kako se din zaustavlja, uo ga je kako promuklo dahe. "Penoslede", ponovio je. "Dine!" Penosled je duboko udahnuo. "Prijatelju?" U tami mu je glas zvuao sputano, prepun suzbijenih oseanja. "Jesi li dobro?" "Dobro?" Kovenant je za trenutak bio na ivici histerije, ali savladao se. "Nisu mi naudili. Penoslede, mislim da su nas oni spasli." Din je jo malo dahtao, pribirajui samokontrolu. "Da", zastenjao je. "Da. A sad sam ih nauio da nas se plae." Okrenuo se niz tunel. "Oprostite mi, molim vas", rekao je. "Zaista ste nas spasli. Ja ne umem da se obuzdam... da, brzo se naljutim, suvie brzo. Ipak, iako niste nameravali, strano ste me uplaili. Odveli ste mog prijatelja, a mene ste ostavili. Plaio sam se da je mrtav... obuzelo me je oajanje. Banor iz krvne garde nam je rekao da traimo pomo kuda god stignemo. Budala kakav sam, nisam je traio tako blizu Duomorovog poseda. Kada ste poveli i mene, nisam mislio ni na ta sem na bes. Molim vas da mi oprostite." Iz tame mu je odgovarala samo prazna tiina." "Ah, ujte me!" nastavio je da doziva. "Spasli ste nas iz ruku Opakog. Nemojte nas sada ostaviti." Tiina je jo malo potrajala. "Opaija je delo Pravitelja", odgovorio je glas. "Nismo to nameravali." "Ne verujte im!" povikali su drugi glasovi. "Grubi su." Ali ukavi zvuk koraka ve se vraao ka Kovenantu i Penosledu i nekoliko glinenih prilika se osvetlilo u hodu, tako da je tunel bio ispunjen svetlom. Bia su se oprezno pribliavala i zaustavila se daleko od dinovog domaaja. "I mi molimo za oprotaj", rekao je voa to je vre mogao. "Ah, nemojte ", odvratio je Penosled. "Mogue je da ja sporo prepoznajem prijatelje... ali kada ih prepoznam, vie nema razloga da me se plae. Ja sam Srdosolja Penosled", progutao je knedlu kao da ga rei gue, "poslednji od dinova Primoraca. Moj prijatelj je Tomas Kovenant, prapoglavar i nosilac belog zlata." 163

"Znamo", rekao je voa. "uli smo. Mi smo jeherini... aussat jeherin Befylam. Imanje Pravitelja nema tajne koje jeherini ne mogu da saznaju. O vama se prialo. Pravljeni su planovi protiv vas. Jeherini su raspravljali i reili da vam pomognu." "Ako Pravitelj sazna", zadrhtao je jedan glas iza voe, "propali smo." "To je tano. Ako nasluti da smo pomogli, nee nas vie trpeti. Strahujemo za svoje ivote. Ali vi ste mu neprijatelji. A predanja kau..." Voa je naglo prekinuo i okrenuo se da se posavetuje sa ostalim jeherinima. Kovenant ih je zapanjeno gledao dok su se saaptavali. Izdaleka su svi izgledali slino, ali pri paljivijem pogledu videlo se da se razlikuju kao glineni kipovi razliite dece. Bili su raznih veliina, oblika, boja, plaljivosti, glasa. Ali svi su delovali neobino mekano. Prelivali su se i sakupljali pri hodu kao da ih na okupu dri samo tanka koa ili povrinski napon... kao da ih svaki potres ili udarac moe pretvoriti u hrpice bezoblinog blata. Posle kratke rasprave voa se vratio. Glas mu je drhtao kao da se boji sopstvene ujnosti. "Zato ste doli? Usudili ste se... koji vam je naum?" Penosled je odgovorio smrknuto, kako bi mu jeherini poverovali. "Naum nam je da unitimo poglavara Kletnika Opakog." Kovenant se trgao od te odvane izjave. Ali nije mogao da se usuprotivi. Kako bi drugaije opisao ono to smera? Jeherini su se opet posavetovali, a onda su objavili brzo i teskobno. "To je nemogue. Poite sa nama." Iznenadne rei zvuale su kao nareenje, iako je voin glas bio suvie drhtav da bi imao ikakav autoritet. Kovenant je poeleo da se pobuni... ne zato to nije eleo da sledi jeherine, nego zato to je eleo da zna zato smatraju da mu je naum nemogu. Ali preduhitrili su ga brzim udaljavanjem; pre no to je stigao da uoblii pitanje, polovina svetala ve je nestala a i ostala su se udaljavala. Penosled je slegnuo ramenima i dao Kovenantu znak da prvi poe niz tunel. Kovenant je klimnuo glavom. Uz umoran uzdah pogrnuo se i poao za jeherinima. Kretali su se neoekivano brzo. Prelivajui se i curkajui na svakom koraku, napola su kaskali, a napola tekli niz tunel. Kovenant nije mogao da ih sustigne. Onako povijenom, plua su ga bolela od ustajalog vazduha, a stopala su mu stalno klizala po glatkom blatu. Penosled se kretao jo sporije; niska tavanica terala ga je da puzi. Ali neki jeherini su ostali sa njima i vodili ih kroz krivine i raskrsnice prolaza. Uskoro je tunel poeo da se proiruje. Kako se poveavao broj i sloenost raskrsnica, tavanica se sve vie podizala. Uskoro je Kovenant mogao da se uspravi, a Penosled je hodao pognut. Sada su se bre kretali. Putovanje se oteglo. Kroz zamrene spojeve deonica na kojima su se tuneli preplitali sa zemljom, a putnici primeivali druga stvorenja kako sva ure u istom pravcu, kroz blato toliko vlano i gusto da je Kovenant jedva gacao kroz njega i svetlucave ile uglja koje su blistavo odraavale svetlo jeherina, tabanali su miljama i miljama najveom brzinom koju je Kovenant mogao da odri. Ali ta brzina nije bila velika i smanjivala se sa svakom preenom miljom. Ve dva dana bio je bez hrane, a gotovo deset dana bez pristojnog odmora. Skoreno blato pulsiralo mu je na elu kao groznica. A utrnule ruke i noge... neosetljivost koja nije imala veze sa hladnoom... neosetljivost se irila. Ipak je iao dalje. Nije se bojao da e se ubogaljiti; onako umornom, taj veiti strah gubavaca izgubio je mo nad njim. Stopala, glava, glad... stekli su se uslovi za povratak u sopstveni svet. Nije ga vodio strah od lepre. Imao je drugu pobudu. Uslovi puta postepeno su se poboljavali. Umesto blata, u tunelu se pojavila stena; vazduh je polako postajao laki, istiji; temperatura je postala umerenija. Sve to je pomagalo Kovenantu da se odri u pokretu. A kad god bi posrnuo, pomagali su mu Penosledova briga i ohrabrenja. Milju za miljom, nastavljao je kao da pokuava da o stenu otre nelagodnu neosetljivost stopala. Konano je zapao u polusan. Vie nije primeivao ni okolinu, ni vodie, ni sopstvenu iscrpljenost. Nije oseao Penosledovu ruku na ramenu kada bi ga povremeno usmeravao. Kada se iznenada naao zaustavljen u prostranoj, kamenom osvetljenoj peini punoj gamiuih bia, tupo je piljio u njih kao da pojma nema kako je tu dospeo. Veina bia drala se na bezbednoj udaljenosti od njega i Penosleda, ali nekoliko ih se privuklo blie, nosei glinene inije sa vodom i hranom. Dok su se pribliavali, zraili su nagonski strah. Svejedno su prili dovoljno blizu da im prue inije. Kovenant je pruio ruku da prihvati, ali din ga je zaustavio. 164

"Ah, jeherini", rekao je din zvanino, "poastvovani smo vaim gostoprimstvom. Kad bismo mogli, uzvratili bismo vam poast i prihvatili bismo je. Ali mi nismo kao vi... nai ivoti su drugaiji. Vaa hrana bi nam pre kodila nego koristila." Te rei donekle su protresle Kovenanta. Zavirio je u inije i ustanovio da je Penosled u pravu. Hrana je izgledala kaao rastoena glina i zaudarala je na staru trule, kao da se u njoj stoleima kiselilo mrtvo meso. Ali voda je bila svea i ista. Penosled ju je prihvatio uz naklon u znak zahvalnosti, duboko otpio i predao je Kovenantu. Kovenant je tada shvatio da je dinova vrea ostala izgubljena u trnovitoj pustari. Hladna voda u praznom elucu pomogla mu je da se oslobodi sanjivosti. Iskapio je iniju, uivajui u istoi vode kao da veruje da vie nikada nee okusiti ita isto. Kada je vratio iniju jeherinu koji je drhtei ekao, potrudio se da to bolje ponovi Penosledov naklon. Onda je poeo da mozga o situaciji u kojoj su se nali. U peini je ve bilo nekoliko stotina bia, a dolazilo ih je sve vie i vie. Kao i jeherini koji su ga spasli, svi su izgledali kao da su nainjeni od oivljenog blata. Bili su neobino oblikovani, kao udovino smena udovita; nisu imali nikakve ulne organe koje bi Kovenant prepoznao. Ipak je bio pomalo iznenaen kada je ustanovio da se javljaju u nekoliko razliitih tipova. Osim niskih uspravnih oblika koje je prvo video, bilo je jo dva-tri izrazita ivotinjska oblika, nalik na jadno nespretne pokuaje uobliavanja konja, vukova i jamnika u blatu, a postojala je i jedna udna zmijolika grupa oblika koji su puzali potrbuke. "Penoslede", promrmljao je. U njemu se kovitlala bolna intuicija. "Ko su oni?" "Nazivaju sebe na jeziku drevnih poglavara", paljivo je odgovorio Penosled kao da se dotie neega opasnog, "zavisno od oblika. Oni koji su nas spasli jesu aussat Befylam jeherini. Ostale Befylame vidi... fael Befylam...", pokazao je puzavce, "...i roge...", pokazao je bia nalik na jamnike. "Dok smo putovali, uo sam odlomke njihovih razgovora", objasnio je, ali nije nastavio. Kovenanta je uhvatila munina kada je naslutio ostatak. Ipak je bio uporan. "ta su oni?" Pod blatom koje mu je zatamnilo lice Penosledu su se zgrile vilice. Glas mu je podrhtavao. "Pitaj njih. Neka ti sami kau ako ele." Poeo je da se osvre po peini, izbegavajui Kovenantov pogled. "Kazaemo", rekao je hladan, nejasan glas. Jedan od fael Befylam jeherina ispuzao je malo prema njima. Vlano se uvijao preko kamena dok se kretao, a kada se zaustavio, leao je dahui i stenjui kao riba na suvom. U svakom pokretu ogledali su mu se suprotstavljeni odlunost i strah. Ali Kovenant nije bio zgaen. Srce mu se stezalo od saaljenja prema jeherinima. "Kazaemo", ponovio je puzavac. "Vi ste grubi... vi ste pretnja za sve nas." "Unitie nas", zacvilelo je nekoliko glasova. "Ali odluili smo da pomognemo." "Nismo odluili jednoglasno!" povikali su novi glasovi. "Odluili smo. Vi ste... predanja kau..."," Zbunjeno je zastao. "Prihvatamo ovaj rizik." Glas mu se ispunio naletom tuge. "Preklinjemo vas... nemojte se okrenuti protiv nas." Penosled je odgovorio mirno i vrsto. "Nikada neemo hotimice nakoditi jeherinima." Iz svih krajeva peine uzvratila im je tiina nalik na nevericu. Ali onda se oglasilo nekoliko glasova tonom umornog samozaborava. "Govori, onda. Reili smo." Puzavac se umirio. "Kazaemo. Odabrali smo. ovee sa belim zlatom, pitao si ta smo. Mi smi jeherini... meki... delo Pravitelja." Dok je govorio, kameno svetlo pulsiralo je u vazduhu kao tuga. "Pravitelj radi duboko u tvravi svog doma, stvara vojske. Uzima ivo meso onakvo kakvo vi znate i radi na njemu svojim moima, uobliavajui silu i zlo da slue njegovim naumima. Ali njegov rad ne odgovara uvek njegovim eljama. Ponekad je ishod ne snaga, nego slabost. Ponekad su njegova dela slepa... ili obogaljena... ili mrtvoroena. Taj nakot baca u ogromne movare ognjenog blata kako bi ga unitio." Peinu su ispunile vibracije uasnih priseanja. "Ali u tom bezdanu postoji jo jedna mo. Mi nismo pobijeni. U agoniji smo postali jeherini... meki. Izmenili smo se. Izpuzali smo iz dubina ponora." "Ispuzali", ponovili su glasovi. "U mranim peinama koje su nestale ak i iz Praviteljevog seanja..." "Nestale." "...produavamo svoj ivot." 165

"ivot." "Iz blata trnovitih pustara do samih zidova Praviteljevog mesta, lutamo kroz tlo i strah, traimo..." "Traimo." "...sluamo..." "Sluamo." "...ekamo..." "ekamo." "Povrina Zemlje nam je zabranjena. Pretvorili bismo se u prainu ako nas dotakne dnevno svetlo. A ne moemo da kopamo... ne moemo da nainimo nove tunele da nas odvedu odavde. Meki smo." "Izgubljeni." "I ne usuujemo se da izazivamo Pravitelja. ivimo u patnji... on se smei naoj poniznosti." "Izgubljeni." "Ipak smo zadrali oblik onoga to smo bili. Mi nismo...", glas je zadrhtao kao da se boji da e biti kanjen zbog ujnosti, "...nismo sluge Pravitelja." Stotine jeherina dahnulo je od strepnje. "Mnogi nai hodnici granie se sa Praviteljevim prolazima. Istraujemo zidove i sluamo. ujemo... Pravitelj nema tajni. uli smo njegovo neprijateljstvo prema vama, njegove namere protiv vas. U ime predanja raspravljali smo i odluili. Odluili smo da pruimo svaku pomo koju Pravitelj ne moe da otkrije." Kada je puzavac zavrio, svi jeherini su zautali i zagledali se u Kovenanta koji je traio prikladan odgovor. Neto u njemu nagonilo ga je da plae, da zagrli udovina stvorenja i plae. Ali njegova svrha vrsto je stajala u njemu. Oseao je da ne moe da se povije do nenosti, a da time ne pukne. Da unitim poglavara Kletnika, reao je u sebi. Da! "Ali ti...", promuklo je rekao, "...oni su rekli da je nemogue. Da ne moe biti." "Ne moe", zadrhtao je puzavac. "Praviteljevi prolazi ispod Kura Kvelinira su uvani. Sam Kura Kvelinir je lavirint. Vatre Gorak Krembala uvaju Praviteljev dom. Njegovi hodnici su prepuni zlobe i sluga. uli smo. Pravitelj nema tajni." "A ipak ste nam pomogli." Din je zvuao zamiljeno. "Izazivate Praviteljev bes. Niste to uinili iz nekog sitnog razloga." "To je tano." Onaj ko je to rekao kao da se plaio Penosledovih sledeih rei. "Sigurno moete da pruite jo neku pomo." "Da... da. O Gorak Krembalu ne govorimo... tamo nema niega. Ali poznajemo puteve Kura Kvelinira. A i... i na Praviteljevom mestu isto... ima neega. Ali..." Govornik je neodluno zautao. "Ali", odluno je nastavio Penosled, "takva pomo nije razlog za ono to ste nam ve pruili. Nisam gluv ni slep, jeherini. Neto drugo vas je navelo na ovaj poduhvat." "Predanje", dahnuo je govornik i brzo se udaljio da se posavetuje sa stvorenjima iza sebe. Usledila je aptava svaa tokom koje je Kovenant pokuavao da umiri oseanje narastajue krize. Iz ko zna kojeg razloga, nadao se da e stvorenja odbiti da govore o svom predanju. Ali kada se puzavac vratio, Penosled je bio uporan. "Reci nam." U peini je odjekivala uasnuta tiina, a kada je govornik plaljivo uzvratio: "Hoemo", zauo se hor prodornih uzvika. Nekoliko desetina jeherina se razbealo, nesposobno da podnese rizik. "Moramo. Nema drugog naina." Puzavac se pribliio jo nekoliko stopa i skljokao se na pod, dahui kao da ne moe da die. Ali trenutak kasnije podigao je glas i poeo da peva. Pesma je bila na udnom jeziku koji Kovenant nije razumeo, a prelivi su bili toliko nesigurni od straha da nije mogao da razabere ni melodiju. Ipak... vie po nainu na koji su jeherini sluali nego po samoj pesmi... osetio je deo njene moi, njenu privlanost za stvorenja. Iako nita nije razumeo, bio je dirnut. Pesma je bila kratka, kao da su je duga razdoblja patnje ili ponizne upotrebe svela na obian kostur. Kada je bila gotova, govornik se oglasio tihim glasom. "Predanje. Jedina nada za jeherine... jedini deo naih ivota koji nije delo Pravitelja, gola svrha. Govori da su daleki prethodnici jeherina, oni koje nije stvorio Pravitelj, i sami bili Pravitelji. Ali nisu bili neplodni kao on... kao mi. Nisu bili naterani da se mnoe na tuem mesu. Iz njihovih tela nicali su mladi koji su rasli i stvarali nove mlade. Tako se svet neprekidno obnavljao, vrst i npostojan. Tako neto se ne moe zamisliti. 166

Ali Pravitelji su imali nedostatke. Neki su bili slabi, neki slepi, neki neoprezni. Meu njima se rodio Pravitelj, neplodan i gorak, a oni nisu videli i nisu se uplaili onog to su uinili. Zato su pali pod njegovu vlast. Zarobio ih je, odveo u duboke ponore svog doma i iskoristio ih za poetak stvaranja svojih vojski. Mi smo poslednji ostaci tih pogrenih ne-Praviteljevih dela. Njihov poslednji ivot ouvan je u nama. Da bi bili kanjeni za njihove mane, osueni smo da puemo kroz hodnike... bedni, oprezni i uvek uplaeni. Blato je nae sunce, krv i bie, nae meso i dom. Strah je nae naslee, jer Pravitelj bi nas jednom reju oterao u smrt, nas koji ivimo u senci njegovog doma. Ali bili smo oprezni u ime nae jedine nade. Jer reeno je da ima onih koje Pravitelj nije nainio, a jo su slobodni... da jo donose mlade iz sopstvenih tela. Reeno je da kada doe vreme, raae se mladi bez mana... isto potomstvo, nepodlono Pravitelju i njegovim delima... bez straha. Reeno je da e taj jedan ist doi nosei simbole moi ka domu Pravitelja. Reeno je da e osloboditi jeherine ako se dokau... ako nae da su vredni... da e izboriti od Pravitelja osloboenje od straha i blata... ako... ako..." Puzavac nije mogao da nastavi. Glas mu se skljokao u tiinu i ostavio peinu da bolno iekuje odgovor koji bi je izbavio bede. Ali Kovenant nije mogao da se savije bez pucanja. Oseao je da su jeherini usmerili panju na njega. Oseao je kako ga bezglasno mole, preklinju. Jesi li ti taj isti? Ako ti pomognemo, hoe li nas osloboditi? Ali nije mogao da im prui odgovor koji su eleli. Njihova iva smrt zasluivala je istinit odgovor, a ne lanu nadu. Reio je da rtvuje njihovu pomo. Glas mu je bio grub; zvuao je besno. "Pogledajte me. I sami znate odgovor. Pod svim ovim blatom, ja sam bolestan, zaraen. I inio sam stvari... nisam ist. Izopaen sam." Tiina je potrajala jo koliko za udar srca... trenutak mirovanja dok se usmerena, drhtava nada oko njega raspadala. A onda se kroz brojne jeherine proneo piskavi jecaj oaja. Smesta je nestalo svetla. Vritei u mraku kao uklete due, stvorenja su se razbeala. Penosled je uhvatio Kovenanta da ga zatiti od napada. Ali jeherini nisu napali; beali su. Zvuk njihovih pokreta irio se peinom kao vetar gubitka i odmah zamirao. Uskoro je opet zavladala tiina i mlitavo pala pred noge Kovenantu i Penosledu... kao prazan pokrov, ostatak oskrnavljenog groba. Kovenantu su se grudi dizale u kratkim grevima nalik na jecaje, ali savladao je sebe da bi se stopio sa tiinom. Nije mogao da se povije; slomio bi se ako bi morao da povije vrstinu svoje odlunosti. Kletnie! Trzao se u sebi. Kletnie! Previe si okrutan. Oseao je da mu din nudi utehu kroz ruku na ramenu. eleo je da uzvrati, eleo je da neim pokae nasilnost svoje odluke. Ali pre nego to je stigao da progovori, tiina kao da je nestala i pretvorila se u zvuk tihog plaa. Zvuk je rastao dok ga je oslukivao. Usamljen i jadan, dizao se iz tame kao neizleivi bol od kojeg je prazan vazduh pulsirao. eleo je da ode do tog nekog, da ga nekako utei. Ali kada se pokrenuo, zaustavljen je reima ucveljene optube. "Oajanje je Praviteljevo delo." "Oprosti mi", zajeao je Kovenant. "Kako bih mogao da vas slaem?" Traio je pravi odgovor i nagonski nastavio. "Ali predanje se nije izmenilo. Nisam ga dotakao. Ne poriem vau vrednost. Vi ste dostojni. Samo to ja... ja nisam taj isti. On jo nije doao. Ja nemam veze sa vaom nadom." Nije bilo odgovora. Jecaji su jo odjekivali u vazduhu; jednom osloboen, neublaeni jad nije mogao da se zaustavi. Ali trenutak kasnije pojavio se blesak kamensvetla. Kovenant je prepoznao puzavca koji je govorio u ime jeherina. "Hodi", plakao je, "hodi." Drhtei od jada, okrenuo se i ispuzao iz peine. Kovenant i din su ga sledili bez oklevanja. U prisustvu tolikog jada utke su prihvatili sve to im je bilo namenjeno. Vodio ih je nazad u hodnike... dalje od ranijeg puta, navie kroz sloeni lanac prolaza. Uskoro su kameni zidovi ponovo postali hladni i u vazduhu se osetio slab miris sumpora. Neto kasnije... jedva vie od pola milje od peine... vodi se zaustavio. Drali su se na pristojnoj udaljenosti od stvorenja i ekali dok je pokuavalo da zaustavi jecaje. Bilo je bolno posmatrati njegove napore na slabom kamensvetlu, ali ekali su savladavajui sopstvena oseanja. Kovenant je bio spreman da eka koliko god bude bilo potrebno. Izgleda da je jeherinima mogao da ponudi samo strpljenje. Nisu dugo ekali. Savladao je svoj bol i progovorio stegnutog grla. "Ovaj tunel... zavrava se u Kura Kveliniru. Na svakom zaokretu birajte pravac prema vatri. Morate proi kroz Praviteljev prolaz. Bie uvan. 167

Iza njega uvek skreite od vatre. Naii ete na Gorak Krembal. Ne moete da ga preete... morate da ga preete. Iza njega su stene Praviteljevog mesta. Ulaz je uvan, ali nema kapije. U njemu je prepuno... ali ima tajnih prolaza... Pravitelj ima tajne prolaze koje njegove sluge ne koriste. U ulazu postoje vrata. Ne moete ih videti. Morate ih nai. Pritisnite jednom sredinu gornje grede. Nai ete mnogo prolaza i skrovita." Puzavac se okrenuo i poeo da se vue nazad niz tunel. Svetlo mu je zatitralo i zgaslo, ostavljajui Kovenanta i Penosleda u tami. Iz daljine praznog hodnika stvorenje je zajealo. "Pokuaj da veruje da si ist." A onda je zvuk bola minuo i vie ga nije bilo. Posle dugog trenutka utanja Penosled je dotakao Kovenantovo rame. "Prijatelju... jesi li dobro uo? Dao nam je dragocenu pomo. Da li se sea svega to je rekao?" Kovenant je u dinovom glasu osetio neto konano. Ali bio je previe obuzet gorkim iskuenjem sopstvenog nauma da bi se upitao ta taj glas znai. "Ti si zapamtio", kruto je odvratio. "Raunam na tebe. vodi me tamo." "Prijatelju... Nevernie", poeo je din nesigurno, pa prekinuo, odustajui od toga to je hteo da kae. "Hajde, onda." Uhvatio je Kovnenata za rame i okrenuo ga. "Uiniemo ta moemo." Nastavili su uz tunel. Posle dve otre okuke poeo je strmo da se penje i suava. Uskoro je Kovenant morao da se spusti na sve etiri. Penosled je disao tik iza njega, povremeno mu pomaui guranjem, a Kovenant se vukao i grebao navie, nastavljao da se spotie, a kamen je postajao sve tenji i tenji. A onda se tunel zavrio slepim zidom. Kovenant je poeo da pipa neosetljivim rukama. Nije naao nikakav prolaz... ali nije mogao da dohvati tavanicu. Kada je podigao pogled, video je visoko nad glavom daleki otvor ispunjen nejasnim crvenim svetlom. Stisnuti jedan uz drugog, uspeli su da se usprave na kraju tunela. Nejasni otvor bio je na dohvat ruke Penosledu. Paljivo je podigao Kovenanta i proturio ga kroz prozor. Kovenant se uspentrao na okomiti usek u kamenu. Puzei po dnu, poao je napred i izvirio u neto nalik na kratak hodnik bez krova. Zidovi su bili od glatkog kamena, desetinama stopa visoki. Izgledalo je kao da su grubo utesani u divlju, crnu, uarenu stenu... prolaz koji je besmisleno vodio od jednog do drugog slepog zida. Ali im su mu se oi privikle na svetlo, otkrio je spojeve na oba kraja prolaza. Svetlo je dopiralo sa nonog neba. Du jedne ivice zidova videlo se mutno crvenkasto svetlo... odsjaj daleke vatre. Vazduh je bio otar i pun sumpora; da nije bilo hladno, Kovenant bi pomislio da su ve blizu Uboj Plampepela. Kada se uverio da je prolaz prazan, tiho je pozvao Penosleda. Din je poskoio, proturio glavu i ramena kroz otvor i izmigoljio se napolje. Zaas je stajao kraj Kovenanta. "Ovo je Kura Kvelinir", apnuo je kad se osvrnuo, "Lomnik Bregovi. Ako nisam potpuno izgubio orijentaciju, daleko smo od prolaza o kojem je govorio Banor. Bez pomoi jeherina bilo bi nam stvarno teko da naemo put." Mahnuo je Kovenantu da ga prati. "Ostani iza mene. Ako nas otkriju, moram znati gde si." Klizajui se napred kao da je odmoran i spreman za unjanje, poao je ka plamenom odsjaju, a Kovenant je hramao za njim na bosim, neosetljivim nogama. Blizu kraja hodnika oprezno su se stisli uza zid. Kovenant je zadrao dah dok je Penosled virio iza ugla. Trenutak kasnije din mu je dao znak. Obojica su pourila u sledei prolaz, skreui ka crvenom sjaju na nebu. Ovaj hodnik bio je dui od prethodnog. Naredni su bili izuvijani i krivudavi; menjali su pravac, vraali se nazad, vijugali kroz crnu grubu stenu kao izmuene zmije. Kovenant je uskoro izgubio oseanje da napreduju. Bez uputstava jeherina pokuao bi da nadoknadi izgubjene razdaljine, ispravi oite greke. Ponovo je shvatio koliko mu je ivot od poetka zavisio od drugih ljudi. Atiaran, Elena, Lena, Banor, Triok, Mhoram, jeherini... bez njih ne bi nikuda stigao i nita postigao. Na njegovu grubost, bes i neopravdanu nesmotrenost uzvratili su mu odravajui ga u ivotu i dajui mu svrhu. A sada je potpuno zavisio od Srdosolje Penosleda. To za gubavca nije bio dobar znak. Klancao je dalje pod okriljem tekog znamenja. Ranu je oseao kao teret od kojeg nije mogao da podigne glavu; sumporasti vazduh kao da mu je isisavao snagu iz plua. Vremenom je poeo da se osea utrnulo i bezoseajno, kao da besciljno luta. Ipak je primetio pojaano svetlo iza otre okuke u jednom hodniku. Blesak je bio kratak... otvorio se i zatvorio kao vrata...ali nagnao ga je u oprez. Privio se uz dinove noge kao senka dok su se pribliavali uglu. 168

Iza okuke su dopirali grleni glasovi. Kovenant se zgrio od pomisli na poteru, a onda se smirio. Glasovima je nedostajala urba i oprez lovaca. Penosled je provirio iza ugla, a Kovenant se sagnuo ispod njega da pogleda i sam. Iza okuke, hodnik se otvarao u iroku prostoriju slabo osvetljenu dvama malim kamensvetlima, po jednim kraj svakog ulaza u otvoreni prostor. Kraj daljeg zida, na pola puta izmeu dva kamena, stajala je tamna grupa poluljudskih stvorenja. Kovenant ih je izbrojao deset. Drali su koplja i stajali oputeno ili umorno, meusobno razgovarajui tihim, promuklim glasovima. Onda ih se pet okrenulo ka zidu. Deo stene se otvorio i ispustio mlaz crvenog svetla. Kovenant je nazro dubok tunel iza otvora. Pet stvorenja prolo je kroz prolaz i zatvorilo kamen za sobom. Vrata su se zatvorila tako vrsto da ni traak svetla nije pokazivao postojanje tunela. "Smena strae", apnuo je Penosled. "Sreom nas je svetlo upozorilo." Poto su se vrata zatvorila, straari su se postavili pod tamni zid, tako da su bili gotovo nevidljivi, i zautali. Kovenant i Penosled su se povukli malo dalje od ugla. Kovenant je bio uzrujan; nije mogao da smisli nain na koji bi proli pored strae, ali onako iscrpljen uasavao se napora treganja kroz lavirint za novim prolazom. Ali Penosled nije oklevao. Prineo je usta uz Kovenantovo uvo i urno apnuo. "Ostani sakriven. Kada te pozovem, prei preko otvorenog prostora i skreni dalje od Uboj Plampepela. ekaj me iza jedne od okuka." Kovenantu je glava odzvanjala od strepnje. "ta e da uini?" Din se iscerio, ali na blatnjavom licu nije imao ni traga raspoloenja, a oi su mu gladno blistale. "Mislim da u raspaliti jednom-dvaput ove Praviteljeve spodobe." Pre nego to je Kovenant stigao da odgovori, vratio se do ugla. Penosled je obema rukama pretraivao zid dok nije naao ispupeno pare kamena. Istog asa napeo je miie i izboina mu je ostala u ruci. Za trenutak je izvirio iza ugla i odmah zavitlao kamen. Pao je uz reski udar na udaljenom kraju hodnika. Jedan straar doviknuo je nareenje ostalima. Zgrabili su koplja i poli ka izvoru buke. Penosled im je dao trenutak da se pokrenu, a onda se bacio na njih. Kovenant je skoio do ugla i ugledao Penosleda kako juria na straare. Gledali su na drugu stranu. Penosled je na svojim dugakim nogama prevalo razdaljinu u est tihih koraka. Primetili su ga samo trenutak pre nego to se sruio na njih kao lavina. Bili su krupni, snani borci, ali on je bio din. Bio je ogroman u odnosu na njih. Jedan zamah, dva, tri... jednog za drugim zdrobio je trojicu, udarajui ih u glavu ili grudi, i bacio se na etvrtog. Stvorenje je poelo da se povlai, pokuavajui da upotrebi koplje. Penosled mu je istrgao oruje iz ruku i razbio straaru glavu jednim zamahom dralje. Ali to je trajalo trenutak predugo; peti straar imao je vremena da stigne do ulaza u tunel. Vrata su se irom otvorila. Blesnulo je svetlo. Straar je nestao kroz crveno kameno grlo. Penosled je jurnuo ka otvoru. U desnoj ruci drao je koplje. U njegovoj pesnici izgledalo je jedva vee od strele, ali zamahnuo je preko ramena kao dilitom i bacio ga za straarom. Iz tunela je odjeknuo prigueni uzvik bola. Din se okrenuo ka Kovenantu. "Sada!" dreknuo je. "Tri!" Kovenant je poao, pokrenut dinovom hitnjom; ali nije mogao da tri, nije mogao da primora udove na tako brze pokrete. Prijatelj ga je dirnuo. Penosled je stajao u jasnom kamensvetlu sa okrvavljenim rukama i cerio se od uha do uha. Divlje oduevljenje izopailo mu je lice; radost mu je crveno blistala iz upalih oiju. "Penoslede?" apnuo je Kovenant kao da ga od tog imena boli grlo. "Dine?" "Idi!" povikao je din i okrenuo se ka tunelu. Jednim pokretom ruke je zalupio kamena vrata. Kovenant je stajao mirkajui u relativnoj tami dok je gledao Penosleda kako sakuplja tri preostala koplja, nosi ih do vrata, lomi ih i gura komade u pukotine oko vrata da bi ih blokirao. Kada je zavrio, udaljio se od zida. Tek tada je shvatio da ga Kovenant nije posluao. Smesta se ustremio na Nevernika i zgrabio ga za ruku. "Budalo!" prasnuo je i okrenuo Kovenanta ka daljem prolazu. "Zar mi se podsmeva?" Ali ruka mu je bila klizava od krvi. Stisak je popustio i sluajno odgurnuo Kovenanta koji se svom teinom zabio u kamen. Kovenant se skljokao niz zid, dahui da bi doao do vazduha. "Penoslede... ta ti se desilo?" 169

Penosled je stigao do njega, zgrabio ga za ramena i protresao. "Ne rugaj mi se. inim ovo za tebe!" "Nemoj zbog mene", pobunio se Kovenant. "Ne ini to zbog mene." Din se iskezio i podigao Kovenanta. "Budala si ako veruje da emo ikako drugaije preiveti." Nosei Nevernika pod rukom kao tvrdoglavo dete, poao je dugim koracima kroz lavirint ka Uboj Plampepelu. Sada je na svakoj raskrsnici skretao dalje od odsjaja vatre na nebu. Kovenant mu je landarao u rukama, zahtevajui da bude sputen; ali Penosled nije pristao sva dok nije ostavio za sobom tri okuke i isto toliko zaokreta. Onda se zaustavio i postavio Kovenanta na noge. Kovenant se zateturao i povratio ravnoteu. eleo je da vie na dina, da besni, da zahteva objanjenje. Ali nije imao rei. Uprkos samom sebi, razumeo je Srdosolju Penosleda. Poslednji Bezemlja zadao je udarce koji se ne mogu povui ili zaustaviti; Kovenant nije mogao da se pretvara kako ne razume. Ali srce ga je ipak bolelo. Bio mu je potreban neki drugi odgovor na sopstvenu nevolju. Prolo je nekoliko trenutaka pre nego to je zauo zvuk koji je privukao Penosledovu panju. Ali onda ga je razabrao... udaljene, ponovljene odjeke nalik na udaranje gredom po kamenu. Pretpostavio je ta je to: stvorenja Opakog pokuavala su da se probiju iz tunela u lavirint. Trenutak kasnije zauo je otar, prodoran zvuk i uzvike. Din mu je spustio ruku na rame. "Hodi." Kovenant je potrao da bi odrao korak sa Penosledom. Zajedno su urili kroz hodnike. Sada su zanemarili svu opreznost, nisu ni pokuavali da se zatite od onog to moda lei pred njima. Na svakoj raskrsnici lavirinta skretali su dalje od crvenog bleska, a na svakoj krivini ili okretu pribliavali su se vatri, dublje u gustu, otru atmosferu Gorak Krembala. Kovenant je sada oseao toplotu u vazduhu, zaguljivu vrelinu nalik na saiuu pustinju bez vetra. Kako je rasla, niz lea su mu se slivali potoii znoja. Promuklo je dahtao, spoticao se po neravnom kamenu, nastavljao da tri. Povremeno bi zauo uzvike potere kako odjekuju od zidova Kura Kvelinira. Kad god bi se spotakao, din ga je podizao i neko vreme nosio. To se deavalo sve ee i ee. Od iscrpljenosti i praznine obuzimala ga je vrtoglavica. Izubijao se od padanja sve dok nije bio prekriven modricama od glave do pete. Kada je naila, promena je bila toliko nagla da ga je gotovo otupela. Jednog treutka se spoticao kroz niz slepih hodnika, a sledeeg je bio na otvorenim obalama Uboj Plampepela. Upao je u svetlo i vrelinu lave i stao. Bregovi su se naglo zavravali; naao se na obali mrtvog pepela deset jardi od muno crvene reke rastopljenog kamena. Pod tamnom kupolom noi Uboj Plampepel je na obe strane skretao van domaaja pogleda. Kljuao je i puio se, aljui u vazduh blistave mlazeve lave i sumpora, kovitlajui se kao da ne tee nego kljua u mestu. Ipak, nije bilo nikakvog zvuka; tiina je nemo napala Kovenantov sluh, kao da je iznenada ogluveo. Oseao se kao da mu je meso sagorelo do kostiju, kao da se gui od vrelog sumpora, ali lava mu se udno prenosila preko oiju kao da je neujna... komarna pojava, neverovatno iva i nestvarna. Isprva je video samo nju kako se protee od pepeljaste obale do najdaljih granica oba obzorja. Ali kada je treptanjem uspeo da izbistri vrelinom zamagljen vid, video je da je lava manje od pedeset jardi iroka. Iza nje nije mogao da razabere nita osim uskog pojasa pepela. Vrelo crveno svetlo ostavljalo je sve drugo u tami, inei no na drugoj strani crnom i bezdanom kao otvorena usta pakla. Jeknuo je od prizora, od pomisli da Kletnikov tabor stoji pretei i skriven iza ove nepremostive vatre. Ovde su se svi njegovi naumi i bol pretvarali u nitavilo. Uboj Plampepel nisu mogli da preu. Tog asa se trgao i okrenuo od niza odjeka kevtanja. Oekivao je da ugleda spodobe kako se slivaju iz hodnika. Zvuk je zamro kada je potera skrenula u neki drugi hodnik. Ali nije mogla biti daleko. "Penoslede!" uzviknuo je Kovenant, a glas mu je drhtao od straha uprkos naporima da ga zauzda. "ta emo sada?" "Sluaj me!" Odgovorio je Penosled. Bio je obuzet grozniavom urbom. "Moramo da preemo odmah... pre nego to nas vide. Ako tebe vide... ako Duomor sazna da si preao... gonie te i na drugoj strani. Zarobie te." "Preao?" Kovenant je zinuo. "Ja?" "Ako nas ne vide, nee ni pretpostaviti ta smo uinili. Mislie da si negde drugde u lavirintu... traie te tamo, a ne u predgorju Pustog Grobita." "Da preem to? Jesi li poludeo? ta misli da sam?" Nije mogao da poveruje sopstvenim uima. Ranije je pretpostavljao da e on i Penosled nekako prei Uboj Plampepel, ali to je smatrao dok nije video 170

ovaj anac lave oko Kletnikovog prebivalita, nije shvatio stvarnu neizmernost prepreke. Sada je uvideo svoju glupost. Oseao je da e, ako prie jo dva koraka blie lavi, koa poeti da mu gori. "Ne", odgovorio je Penosled. Glas mu je bio pun reenosti. "Borio sam se da se pripremim. Moda u inei ovo moi da ponitim dugu tetu svog ivota pre nego to umrem. Prijatelju, preneu te preko." Smesta je podigao Kovenanta uvis i poseo ga na svoja iroka ramena. "Spusti me!" pobunio se Kovenant. "ta to, do avola, radi?" Din se okrenuo da pogleda plameni teni kamen. "Ne dii!" Otro je naredio. "Moja snaga e ti pomoi da izdri vrelinu, ali sprie ti plua ako udahne!" "Prokletstvo, dine! Spusti me! Ubie nas obojicu!" "Ja sam poslednji din", zareao je Penosled. "Izgbiu ivot kako ja odaberem." Pre nego to je Kovenant stigao ita da kae, Penosled se sjurio niz pepeljastu obalu ka lavi Uboj Plampepela. Sa poslednje ivice obale snano je odskoio preko rastopljenog kamena. Kada su mu stopala dotakla lavu, poeo je da tri svom svojom ogromnom snagom prema dalekoj obali. Kovenant je gotovo izgubio svest od naglog naleta jare. uo je udaljeno cviljenje, ali prolo je nekoliko trenutka pre nego to je shvatio da to dopire iz njegovog grla. Vatra ga je zaslepela, izbrisala mu iz oiju sve osim divljeg crvenila. Zarivala se u njega kao da mu otkida meso sa kostiju. Ali nije ga ubila. Izdrljivost se slivala u njega iz dina. Prsten ga je pekao na obogaljenoj aci kao da upija ovu stravu, olakavajui napor njegovom telu. Oseao je da din tone pod njim. Lava je bila gua od blata ili ivog peska, ali sa svakim korakom din je tonuo sve dublje u nju. Do trenutka kada je dugim koracima preao polovinu razdaljine, bio je utonuo preko kolena. Ipak nije posustajao. Njegova agonija penjala se kroz ramena do Kovenanta. Ipak je i dalje napredovao, napinjui svaki mii preko svih granica u naporu da stigne do druge obale. Kovenant je prestao da cvili kako bi zadrao dah, iako ga je Penosledov bol pekao jae od vreline lave. Pokuao je da umom posegne ka belom zlatu, da izvue iz njega snagu i time pomogne dinu. Ali nije mogao da razabere je li uspeo. Crvena vatra zamaglila mu je ula. U jo dva koraka Penosled je potonuo do pojasa. Zgrabio je Kovenanta za lanke i potisnuo ga navie, tako da mu je Nevernik stajao na ramenima. Kovenant se klatio na nesigurnom postolju, ali Penosledov stisak na lancima bio je elino vrst i drao ga uspravnog. Jo dva koraka... lava je stigla Kovenantu do grudi. Savladao je bol na trenutak da bi dahnuo preko neme vatre. "Seti se jeherina!" Onda je poeo da urlie, nesposoban da dalje trpi crvenu rastopljenu agoniju. Kovenant nita nije video, nije znao koliko daleko su stigli. Nadnesen nad lavom, zadravao je dah, savladavao se da se ne pridrui dinovom uasnom vrisku. Din je nastavio, potiskujui se izmuenim nogama kao da prolazi kroz vodu. Ali na kraju je nesigurno stao. Teina i bol lave su ga zaustavili. Nije mogao dalje. Poslednjim, uasnim naporom se izdigao, zaneo unazad, usmerio svu snagu u ramena. Izvijajui se toliko da je gotovo istrgao ruke iz ramena, bacio je Kovenanta ka obali. Kovenant je u luku preleteo kroz zaslepljujuu vatru, borei se protiv iznenadnog saiueg bola. Sleteo je na mrtvo ugljevlje pet stopa od Uboj Plampepela. Pepeo se ugnuo pod njim, popustio, upio deo udara. Borei se za dah, prevrnuo se i podigao na kolena. Nije nita video; bio je zaslepljen suzama. Otro je vlagu iz oiju neosetljivim prstima, urno zatreptao i naterao se da usmeri pogled. Deset ili vie stopa dalje u lavi, ugledao je jednu Penosledovu ruku nad povrinom. Za trenutak se beskorisno grila, pokuavajui da nae uporite u sumporovitom vazduhu. A onda je pola za dinom u rastopljene dubine. Penoslede! - nemo je kriknuo Kovenant. Nije imao dovoljno vazduha da glasno vrisne. Penoslede! Vrelina ga je divlje udarala. Kroz nalete toplote dopirali su nejasni uzvici... zvuk nadolazee potere. Pre nego to nas vide, tupo se prisetio Kovenant. Penosled je uinio ovo za njega da ga ne bi videli... tako da Kletnik ne bi znao daje on preao Uboj Plampepel. eleo je da ostane kleei na mestu dok se ne utopi u vrelini i bolu, ali nesigurno se podigao na noge. Penoslede! Prijatelju! Ukoeno se teturajui, preao je preko niskog, golog grebena i upao u plitak jarak sa druge strane. Smesta ga je sustigao nalet izmorenosti i prepustio se snu. Dugo je leao u sopstvenoj noi, sanjajui o nemoguem sunevom svetlu. 171

19. PUSTO GROBITE Probudio se sa oporim ukusom sumpora u ustima i pepelom u srcu. Isprva nije mogao da se seti gde je; nije mogao da prepozna unitenu zemlju na kojoj je leao, grebanje sumpora u grlu ni nebo bez sunca; nije mogao da se priseti razloga svoje usamljenosti. Kako iko moe da bude toliko sam, a da i dalje die? Ali posle nekog vremena poeo je da primeuje kroz sumpor miris znoja i bolesti. Znoj, promrmljao je. Lepra. Setio se. Polako se podigao u sedei poloaj u jarku, a onda se naslonio leima na krhki zid i pokuao da razmotri situaciju. Misli su mu rastrgano visile sa ostataka uma, iskidane olujom praznine i gubitka. Znao je da je izgladneo. To je u redu, rekao je samom sebi. Tako treba da bude. Stopala su mu bila izubijana, prekrivena posekotinama, a elo ga je bolelo kao da mu je kroz lobanju proboden bode. To je u redu. Tako treba da bude. Ali prljava koa nije bila opeena, a na blatom zamrljanoj koulji nije bilo tragova oteenja vrelinom. Neko vreme je nepokretno sedeo i pokuavao da razume kako to da je jo iv. Mora da ga je Penosled spasao od vreline usmeravajui snagu kroz njega, isto kao to su dinovi pokretali brodove usmeravajui snagu kroz kobilice od zlatanike. Zavrteo je glavom nad Penosledovom odvanou. Nije znao kako e produiti bez prijateljeve pomoi. Ipak nije prolio ni suzu za dinom. Oseao se nesposobnan za suze. Bio je gubavac i nije imao dodira sa radou ni tugom. Nimalo ravnoduno je zakljuio. Dogaaj kod Kolosa preveo ga je preko svih granica, izvukao je iz njega odgovore koje nije mogao da pojmi. Sada je oseao da se vratio u svoju osnovnu neosetljivost, ponovo dosegao kljunu taku postojanja. Zavrio je sa pretvaranjem da je ita vie od onog to stvarno jeste. Ali njegov posao nije bio gotov. Morao je da nastavi, da se suoi sa Opakim... da izvri, ako moe, svrhu koja ga je dovela ovamo. Jo nisu bili ispunjeni svi uslovi za osloboenje iz Domaje. U dobru ili zlu, morae da privede kraju Kletnikovu potragu za belim zlatom. I morae da to uini onako kao to bi radili Banor i Penosled... ravnoduno i besno, borei se i odbijajui da se bori, oboje istovremeno... jer shvatio je jo jedan razlog zato e morati da potrai Opakog. Okruen u sebi svim svojim rtvama, ustanovio je da jo ima samo jednu mogunost pred sobom. Ta mogunost je bila pobeda nad Opaijom. Samo ako porazi poglavara Kletnika moi e da prui smisao svim ivotima koji su rtvovani u njegovo ime, a da u isto vreme ouva sebe, neizleivu injenicu svog postojanja. Tomas Kovenant: Nevernik. Gubavac. Namerno je pogledao u prsten. Labavo je visio sa omravelog prsta... tup, zlatan i nedokuiv. Jeknuo je i poeo da se muno podie na noge. Nije znao zato je jo u Domaji iako je Penosled mrtav... i nije mario. Objanjenje je verovatno lealo negde u prekrenju Zakona smrti. Opaki moe sve. Kovenant je bio spreman da poveruje da je u stanitu poglavara Kletnika ukinut celokupan nekadanji Zemni zakon. Poeo je da se penje uz suprotnu stranu jarka. Nije imao nikakve pripreme da izvri, nikakve zalihe, ni planove, ni sredstva da priprema... nikakvog razloga zato ne bi jednostavno odmah poeo svoj zadatak. A to due bude odlagao, postae sve slabiji. Kada se pribliio vrhu brega, podigao je glavu da se osvrne. Tu je prvi put video Kletnikov tabor. Stajao je nekih pola milje dalje preko ispucane, gole ravnice mrtve zemlje i kamenja, mesta koje je ostavljeno uniteno i razrovano toliko dugo da je zaboravilo ak i mogunost ivota. Sa osmatranice na brdu... poslednjem uzvienju izmeu njega i Kletnikovog tabora... video je da se nalazi na ivici pregorja Pustog Grobita. Na nekoliko stotina jardi od njega tlo se na obe strane strmo sputalo u liticama koje su se meusobno pribliavale, pruajui se napred i spajajui se na samoj ivici predgorja. U daljini je uo talase kako se razbijaju o litice, a daleko iza klinova litica nazirale su se tamne, sivozelene vode Mora. Ali nije obratio mnogo panje na predeo. Sam Tabor privlaio mu je pogled kao magnet. Po onom to je sluao, pretpostavio je da se veina doma poglavara Kletnika nalazi pod zemljom, a sada je video da to mora biti tano. Predgorje se podizalo do visoke hrpe kamenja na vrhu, a tamo je stajao Tabor. Dve istovetne kule, visoke i vitke kao minareti, dizale su se nekoliko stotina stopa uvis, a izmeu njih je u nivou tla bila tamna otvorena rupa jedinog ulaza. Nije se videlo nita drugo od Kletnikovog prebivalita. Sa 172

prozora na vrhu kula poglavar Kletnik ili njegovi straari mogli su da osmatraju predgorje, Uboj Plampepel, ak i Lomnik bregove, ali ostatak boravita... uzgajalita, skladita, loita, barake, prestona dvorana... morali su biti pod zemljom, ukopani u stenu, dostupni samo kroz ona jedna vrata i tunele skrivene pod Kura Kvelinirom. Kovenant je piljio preko predgorja; tamni prozori kula uzvraali su mu mranim zurenjem kao bezdune oi, prazni i odvratni. Isprva je bio prosto opinjen prizorom, oamuen to se naao tako blizu ovog mesta. Ali kada je to oseanje izbledelo, poeo je da se pita kako da neprimeen stigne do Tabora. Nije verovao da su kule prazne kao to izgledaju. Opaki sigurno nije ostavio prilaze bez nadzora. A ako bude ekao no da ga prikrije, moe pasti sa litice ili u neku pukotinu. Neko vreme je mozgao o problemu, ne nalazei nikakav odgovor. Konano je odluio da mora da rizikuje. Situacija nije bila nita vie nemogua nego ranije. Teren koji je morao da pree bio je neravan i ispucao, prekriven gomilama ljake, hrpama pepela i pukotinama; moi e da nae zaklon na najveem delu puta. Poeo je tako to se vratio u jarak i poao njime na jug sve dok nije poeo da se sputa niz liticu. Sada je jasno video i uo okean, iako je sumpor iz lave jo maskirao miris soli u vazduhu; ali primeivao ga je samo koliko da izbegne opasnosti na litici. Odatle se ponovo uspeo na brdo i provirio preko njega da osmotri okolni teren. Na svoje veliko olakanje ugledao je nove jarke. Pruali su se od podnoja brda kao mrea oiljaka od erozije preko tog dela ravnice. Ako uspe da neprimeen stigne do njih, bie neko vreme bezbedan. Gorko je estitao sebi na umazanosti koulje, koja se sada lepo uklapala u boje unitenog tla. Za trenutak je prikupljao hrabrost i pribirao se. Onda je potrao, skotrljao se niz poslednju padinu i upao u najblii jarak. Bio je suvie plitak da bi se kretao uspravno, ali naizmeninim saginjanjem i puzanjem mogao je da se probije do mree. Posle toga je bre napredovao. No, iza vreline Uboj Plampepela vazduh je postao hladan i vlaan kao isparenja ustajale grobnice; upijao se u njega uprkos koulji, izazivao ledeno peenje znoja i isisavao mu ono malo snage. Teren je bio neravan, a dok je puzao, oseao je prigueno zlo kako mu pulsira u steni pod kolenima. Glad je bezdano zijala u njemu, ali nastavljao je dalje. Iza jaraka se neko vreme lako kretao, hramljui izmeu gomila ljake i pepela. Ali posle toga je nastupio ravan deo bez zaklona, proaran pukotinama i procepima. Kroz neke je dopiralo udaranje Mora; iz ostalih je izbijao smrdljivi vazduh, ventilacija Tabora. Morao je da se nezatien provue preko ravnice, trei izmeu irokih pukotina u tlu, bacajui se u vrtoglavom strahu preko rascepina to bi mu se nale na putu. Kada je konano dosegao podnoje grube, izdignute stene koja je vodila do kula, sruio se u zaklon jedne gromade i ostao leei, dahui, drhtei na vlanoj hladnoi, strahujui od zvuka pribliavanja strae. No, nije uo uzbunu, nikakve uzvike urne potere... nita osim sopstvenog promuklog disanja, grozniavih udara sopstvenog srca, udara talasa. Ili ga nisu videli ili mu je straa pripremala zasedu. Prikupio je ostatke snage i poeo da se vere uz stenje. Kako se penjao, obuzimala ga je malodunost. Slabost mu je ispunjavala glavu vrtoglavicom, inila neosetljive ruke nemonim da steu, noge nemonim da guraju. Ipak je nastavljao. Povremeno se zaustavljao uz lupanje srca kada bi uo... ili pomislio da uje... neko klizanje kamena ili ukanje odee koje je govorilo da mu se prikradaju. Ipak je primoravao sebe da nastavi. Oamuen, slab, sam, drhtav, ranjiv... upustio se u borbu koju je mogao da razume. Otiao je predaleko za bilo kakvu vrstu predaje. Sada je bio toliko visoko da je retko mogao sasvim da se sakrije od kula. Ali ugao je bio nepovoljan za straare koji moda stoje na prozorima. Zato je, dok je dahtao i vukao se uz poslednje uspone, manje brinuo o prikrivanju. Bile su mu potrebne sva panja i energija samo za pokretanje ruku i nogu, podizanje tela navie, navie. Konano se pribliio vrhu. Virei kroz pukotinu izmeu dve gromade, prvi put je izbliza video ulaz u Kletnikov tabor. Bio je gladak i simetrian, neukraen, savreno nainjen. Okrugli otvor bio je okruen potpornim stubovima isklesanim od kamena... izbrueno i uglaano utvrenje koje je obuhvatalo ulaz kao da vodi u svetu kriptu. Onako sjajno, tano je odraavalo oblano nebo, odbijalo besprekorno sivu sliku grudobrana. Pred preinom je stajao straar visok kao din. Imao je tri glave, tri para oiju tako da gleda na sve strane, tri miiave noge rasporeene tako da mu daju postojanost. Tri ruke bile su postavljene u poloaj pripravnosti. U svakoj je bila po jedna sablja, svaka je bila zatiena debelim konim trakama. Veliki koni 173

oklop titio mu je trup. Kovenant isprva nije primetio nikakav pokret koji bi pokazao da je straar iv. Ali kada je zatreptao, zapazio je odvratne ute oi. Neprestano su preletale preko vrha brega, traei neprijatelje. Kada su prele preko pukotine kroz koju je virio, trgao se kao da su ga otkrile. Ali ako ga je straar i primetio, nije to niim pokazao. Trenutak kasnije Kovenant se smirio. uvar je postavljen tako da nadgleda samo najblii prilaz peini, a ne celo predgorje; cela njegova putanja od Uboj Plampepela bila je van domaaja pogleda. Zato je bio bezbedan tu gde je. Ali ako eli da ue u Kletnikov tabor, morae da proe kraj straara. Nije imao pojma kako to da uini. Nije mogao da se bori protiv udovita. Nije mogao da smisli nain da ga nadmudri. A to je due ekao nekakvo nadahnue, strah i iscrpljenost postajali su sve vei. Da ne bi ostao na mestu sve dok ga strah ne paralie, otpuzao je potrbuke izmeu stena do nasipa kraj samog ulaza. Skriven iza grudobrana gotovo tano u sredini ispod kula bliznakinja, zgrio se da prigui disanje i pokuao da prikupi hrabrost za jedini pristup koji je mogao da smisli... da skoi sa grudobrana pravo u prilaz i pokua da bude bri od straara. Sada je bio toliko blizu udovitu da je bio siguran da ovaj osea njegov znoj, da uje kovitlanje njegove vrtoglavice i udare srca. Ipak nije mogao da se pomeri. Oseao se potpuno izloen pogledu sa kula, iako je bio van domaaja pogleda sa prozora; no, nije mogao da se pomeri. Bojao se. Kad se jednom pojavi... kada ga straar ugleda... Kletnikov tabor bie upozoren. Svi Penosledovi napori i rtve, sva pomo jeherina, bie u trenutku obezvreeni. Bie sam protiv celokupne odbrane Pustog Grobita. Prokletstvo! - dahtao je u sebi. Hajde, Kovenante! Ti si gubavac... trebalo je da se dosad ve navikne. Kletnikov tabor je veliko mesto. Ako proe pored straara, moda e neko vreme moi da izbegne zarobljavanje, moda e ak uspeti da nae tajna vrata o kojima je govorio jeherin. To ako bilo je vee od bilo kojeg drugog. Bio je zarobljen izmeu smrtnike nesposobnosti i neodoljive potrebe; odavno je izgubio sposobnost da sraunava gubitke i odmerava rizik. Oslonio se rukama o kamen i duboko udahnuo. Pre nego to je stigao da se pomeri, neto je naletelo na njega i sruilo ga. Otimao se, ali gvozdeni stisak mu je blokirao ruke iza lea. Neija teina mu je prikovala noge. Besan i prepadnut, pokuao je da vikne. Ruka mu se zalepila za lice. Bio je bespomoan. Napada je mogao jednim pokretom da mu slomi kimu. Ali ruke su ga i dalje samo drale... potvrujui vlast nad njim i ekajui da on popusti i preda se. Jedva je primorao miie da se opuste. Ruka mu nije oslobodila usta, ali iznenada se naao okrenut na lea. Ustanovio je da gleda pravo u toplo, isto lice Srdosolje Penosleda. Din mu je pokretom pokazao da uti, a onda ga je pustio. Kovenant je smesta zagrlio dina, stegao ga, privio se uz njegov snani vrat kao dete. Radost je kao svitanje sprala tamu sa njega, uzdigla ga u nadu kao da je to ista, bistra zora novog dana. Penosled mu je za trenutak uzvratio zagrljaj, a onda se oslobodio i tiho se odmakao. Kovenant je poao za njim, iako su mu oi bile toliko pune suza da je jedva video kuda ide. Din ga je poveo od grudobrana do dalje strane jedne od kula. Tu su bili skriveni od uvara, a tutnjava talasa prikrivala im je glasove. Din se smeio od uha do uha. "Oprosti mi, molim te", apnuo je. "Nadam se da ti nisam naudio. Traio sam te, ali te nisam video. Kada si stigao do grudobrana, nisam mogao da te pozovem, jer bih uzbunio onaj Kletnikov nakot. A bojao sam se da e, ako te iznenadim, odati svoje prisustvo." Kovenant je zatreptao da savlada suze. Glas mu je drhtao od radosti i olakanja. "Da ti oprostim? Prepao si me do kosti." Penosled se tiho nasmejao, jedva uzdravajui zadovoljstvo. "Ah, prijatelju, strano sam zadovoljan to te ponovo vidim. Bojao sam se da sam te izgubio u Uboj Plampelelu... bojao sam se da si zarobljen... bojao sam se... ah! Imao sam gomilu strahova." "Mislio sam da si mrtav." Kovenant je kratko zajecao, a onda se savladao i umirio. Brzo je obrisao oi kako bi pogledao dina. Penosled je izgledao divno zdravo. Bio je nag... izgubio je odeu u plamenu Uboja... a od glave do pete je bio zdrav i itav. Ranija napetost pogleda bila mu je zamenjena neim zdravijim, neim vedrim; oi su mu iz uvuenih duplji blistale od smeha. Bledi udovi sijali su mu od snage kao mermer; a osim nekoliko 174

sveih ogrebotina dobijenih pri veranju iz Uboj Plampepela do Tabora, ak i stari ratni oiljci su nestali, izbrisani vatrom koja ga je obnovila do sri. Nita na njemu nije pokazivalo kroz kakve je muke proao. Ipak, Kovenant je imao utisak agonije ili prolaznog bola koji je iz osnova promenio dina. Penosled je negde u Uboj Plampepelu doveo svoje najgore more do unitenja. Kovenant se umirio udiui morski vazduh. "Mislio sam da si mrtav", ponovio je. Dinova srea se nije umanjila. "I ja sam mislio. Ovaj ishod mi je neverovatan kao i tebi. Kamena mu i mora! Zakleo bih se da u umreti. Kovenante, Opaki nikada nee potpuno pokoriti svet u kome se deavaju ovakve stvari." To je tano, pomislio je Kovenant. U ovakvom svetu. "Ali kako... kako si uspeo?" upitao je. "ta se desilo?" "Nisam sasvim siguran. Prijatelju, mislim da nisi zaboravio kamoru, obrednu vatru bola kod dinova. Obina vatra ne moe da nakodi telu dina. Bol proiava, ali ne pee. Na taj nain Bezemljai povremeno daju oduka bolu svojih srca. Osim toga... iznenadie se kad uje da mislim kako mi je tvoja divlja magija pomogla do izvesne mere. Pre nego to sam te bacio sa ramena, osetio sam... nekakvu silu kako deli snagu sa mnom, ba kao to sam ja delio snagu sa tobom." "Vatru mu paklenu." Kovenant se upiljio u slepu zlatnu traku na prstu. Vatru mu paklenu i krvavog mu pakla. Ponovo se setio Mhoramoviih rei. Ti jesi belo zlato. Ali i dalje nije mogao da shvati ta je to Vrohvni poglavar hteo da kae. "A... osim toga", nastavio je din, "postoje tajne na Zemlji o kojima poglavar kletnik, Sotonsrce i Duomor, ni ne sanja. Zemna mo koja je govorila Bereku Troprstu sada ne uti. Moda govori drugim jezikom... moda su ljudi koji ive na Zemlji zaboravili njene puteve... ali nije priguena. Zemlja ne bi postojala da ne sadri dovoljno dobrog za suprotstavljanje kobima kao to je Kamen Zlozemlja." "Moda", zamislio se Kovenant. Jedva je uo samog sebe. Pomisao na prsten povukla je potpuno nov niz ideja. Nije eleo da ih prepozna, bilo mu je muno da govori o njima, ali trenutak kasnije se primorao na to. "Jesi li... jesi li siguran da nisi... da nisi oivljen... kao Elena?" Dinovo lice se osvetlilo od osmeha. "Kamena mu i mora! To ba lii na Nevernika." "Jesi li siguran?" "Ne, prijatelju", nasmejao se Penosled, "nisam siguran. Ne znam, niti me je briga. Samo mi je drago to imam jo jednu priliku da ti pomognem." Kovenant je primio Penosledov odgovor i pronaao svoju reakciju. Potrudio se da bude ravan dinu dok je govorio. "Onda hajde da preduzmemo neto dok jo moemo." "Da." Dinovo lice je postepeno postalo ozbiljno, ali nije izgubio oreol razdraganosti i bola. "Moramo. Sa svakim trenutkom odlaganja Domaja gubi nove i nove ivote." "Nadam se da ima plan." Kovenant se borio da suzbije strepnju. "Ne verujem da e nas onaj straar propustiti unutra ako ga lepo zamolimo." "Razmiljao sam malo o tome." Penosled je paljivo izneo svoja razmiljanja. Kovenant je malo razmislio. "To je vrlo dobro", rekao je. "Ali ta ako znaju da dolazimo? ta ako nas ekaju... tamo unutra?" Din je odmahnuo glavom i objasnio da je neko vreme oslukivao kroz kameni zid kula. Nije uo nita to bi ukazivalo na zasedu, nita to bi nagovestilo da u kulama ikoga ima. "Moda Duomor stvarno ne veruje da mu neko moe ovako prii. Moda je ovaj uvar jedina straa. Uskoro emo saznati." "Da, zaista", promrmljao je Kovenant. "Jedino to mrzim jesu iznenaenja. Nikada ne zna hoe li ti neko od njih unititi ivot." Penosled je smrknuto odgovorio: "Moda emo moi da uzvratimo ravnom merom i unitimo onoga ko unitava." Kovenant je klimnuo glavom. "Iskreno se nadam." Zajedno su se prikrali nazad do ulaza i tu se razdvojili. Po dinovim uputstvima, Kovenant se provukao izmeu gromada i ljake, pokuavajui da se to vie priblii prednjoj strani peine, a da ga ne primete. Kretao se u luku, to je opreznije mogao. Na kraju je ipak bio bar etrdeset jardi od opkopa. Razdaljina ga je plaila, ali nije bilo drugog naina. Nije pokuavao da se prounja pored uvara; eleo je samo da ga navede na oklevanje. Hajde, Kovenante, frknuo je. Obavi to. Ovo nije mesto za kukavice. 175

Duboko je udahnuo, jo jednom opsovao sebe kao da mu je to poslednja prilika i iziao iz sklonita. Smesta je osetio na sebi straarev pogled, ali pokuao je da ne misli na to, trudei se da stigne do peine sa makar neim nalik na oputenost. Steui ake iza lea, bezvuno zviduui kroz zube, koraao je kao da oekuje audijenciju u Kletnikovom taboru. Izbegavao je uvarev pogled. Piljenje je bilo dovoljno vrelo da ogoli njegov cilj, da ga otkrije kakav je u stvari. Koa ga je svrbela od gaenja. Ali kada je iziao iz pojasa ljake na uglaanu kamenu platformu prilaza, prisilio je sebe da pogleda udovite u lice. Nehotice se trgao i prestao da zvidue. Obuzela ga je strava od utog zla u uvarevom pogledu. Te oi kao da su ga prozrele kroz kou do due, kao da su znale sve o njemu i drale sve to znaju u potpunom preziru. U jednom trenutku prepao se da je ovo stvorenje sam Opaki. Ali znao je da nije. Kao i toliki razbojnici, ova spodoba je nainjena od izopaenog mesa... rtva Kamenrada poglavara Kletnika. A u njenom dranju primeivala se nesigurnost. Glumei razmetljivost, preao je platformu sve dok nije bio gotovo na domaaju uvarevog maa. Tu se zaustavio i namerno odmerio udovite. Kada ga je ispitao od glave do pete, ponovo ga je pogledao u oi i rekao sa svom drskou koju je uspeo da prikupi. "Nemoj rei Kletniku da sam tu. Hou da ga iznenadim." Kada je rekao iznenadim, naglo je izvukao ruke iza lea. Sa pruenim domalim prstom leve ruke na kojem je nosio prsten jurnuo je napred kao da e napasti uvara udarom divlje magije. uvar je odskoio u odbrambeni poloaj. Za trenutak je okrenuo sve tri glave prema Kovenantu. Istog asa Penosled je skoio preko grudobrana nad ulazom u Tabor. uvar mu je bio van domaaja; ali pri doskoku din se bacio napred, zakotrljao i izbio mu oslonac. Spodoba se sruila na gomilu. Penosled ga je smesta opkoraio. Bili su jednake veliine, moda je straar bio jai. Bio je i naoruan. Ali din ga je zasuo toliko snanim udarcima i toliko silno ga pritisnuo sopstvenim telom, da ovaj nije mogao da se brani. Poto je dobio dva snana udarca obema pesnicama za vrat, omlitavio je. Penosled je brzo zgrabio jedan od maeva da mu odrubi glavu. "Penoslede!" pobunio se Kovenant. Penosled se podigao sa onesveenog tela i pogledao Kovenanta, steui ma u aci. "Nemoj ga ubiti." Din je bio zadihan od napora. "Uzbunie Tabor im se osvesti." Lice mu je bilo mrano, ali ne i divlje. "Bilo je dosta ubijanja", promuklo je odgovorio Kovenant. "Mrzim to." Penosled ga je za trenutak gledao u oi. Onda je zabacio glavu i poeo da se smeje. Kovenanta je obuzela malaksalost od zahvalnosti. Kolena su mu gotovo popustila. "Tako je bolje", promrmljao je sa olakanjem. Naslonjen na zid kraj ulaza, odmarao se i uivao u dinovom raspoloenju. Penosled se postepeno smirio. "Vrlo dobro, prijatelju", tiho je rekao. "Smrt ovog bia dala bi nam vremena... vremena za koje bismo mogli da obavimo posao i pokuamo bekstvo. Ali bekstvo nam nikada nije bilo cilj." Bacio je ma preko pruenog uvara. "Ako nam njegova nesvest omogui da stignemo do cilja, smatrau da smo dobro uslueni. Neka se bekstvo postara samo za sebe." Gorko se nasmeio, a onda nastavio. "Ipak, na srcu mi lei da nekako bolje iskoristim ovaj oklop." Sagnuo se preko uvara, svukao mu odeu i pokrio koom svoju golotinju. "U pravu si", uzdahnuo je Kovenant. Nije nameravao da bei. "Ali nema razloga da i ti bude ubijen. Samo mi pomozi da naem ona tajna vrata... a onda bei odavde." "Da te ostavim?" Penosled je nametao nezgrapnu kou sa izrazom gaenja. "Kako da odem odavde? Ne bih da ponovo iskuavam Uboj Plampepel." "Skoi u More... otplivaj... ne znam." U Kovenantu je narastala hitnja; nisu imali vremena za raspravu na samom ulazu u Kletnikov tabor. "Samo me nemoj terati da budem odgovoran i za tebe." "Naprotiv", mirno je odgovorio din, "ja sam odgovoran za tebe. Ja sam te prizvao." Kovenant se trgao. "Ne brinem za to." "Ni ja", uzvrato je Penosled uz osmeh. "Ali ne svia mi se ovaj razgovor o naputanju. Prijatelju... poznate su mi takve situacije." Ozbiljno su se zgledali; u dinovom pogledu Kovenant je jasno video da ne moe preuzeti odgovornost za svog prijatelja ni donositi odluke u njegovo ime. Mogao je samo da prihvati Penosledovu 176

pomo i da mu bude zahvalan. Jeknuo je od bola zbog ishoda koji je oekivao. "Onda, hajdemo", obeshrabreno je rekao. Nee jo dugo trajati." Umesto odgovora, din ga je uhvatio za ruku da ga pridri. Rame uz rame, okrenuli su se ka mranom ulazu u peinu. Na njihovo iznenaenje, tama je nestala kada su proli kroz koprenu mraka. Iza nje su se nali na uem kraju hola u obliku jajeta. Bio je osvetljen hladnim svetlom kao da zeleni morski led plamti u njegovim zidovima; sve je izgledalo kao da e svakog asa planuti ledenom vatrom. Nehotice su zastali i zagledali se oko sebe. Simetrija i rad u kamenu bili su besprekorni. Na najirem mestu hol se otvarao u simetrine prolaze koji su vodili navie ka kulama, a pod na suprotnom kraju savreno se sputao, dajui iroko, zavojito stepenite u kamenu. Kamen se svuda pruao i stapao bez ivica, pukotina, spojeva; hol je bio tako glatko izveden, uglaan i ravan, tako neukaljan ukrasima, predmetima, grekama, kao da je idealna zamisao njegovog tvorca uklopljena u besprekorni kamen bez uplitanja ruku koje omanu i umova koji pogreno razumeju. Ovo oito nije bilo delo dinova; nedostajalo mu je sve to bi pokvarilo savrenu preciznost oblika, nedostajalo mu je za dinove tipino oduevljenje pojedinostima. Umesto toga, kao da je nadiao svaki trag smrtnosti. Bio je natprirodno savren. Kovenant je zijao. Penosled se odvojio da po bonim zidovima potrai vrata o kojima je govorio jeherin, a Kovenant je iziao u hol i naizgled besciljno poao ka zavojitom stepenitu. Ovde je bilo drevne magije, moi ouvane mrnjom i glau; mogao je da je oseti u votanom svetlu, u otrom, hladnom vazduhu, u savrenim zidovima. Ovo plameno, ledeno mesto bilo je dom poglavara Kletvika, sedite i koren njegove moi. itavo bezduno stanite govorilo je o njegovoj vlasti, njegovoj potpunoj i nenaruivoj vladavini. Ve sam ovaj hol stvarao je od njegovih neprijatelja patuljke i bube. Kovenant se setio da je uo kako Kletnik nee biti poraen dogod Pusto Grobite postoji. Sada je verovao u to. Kada je stigao do irokog zavojitog stepenita, ustanovio je da otvoreno sredite lii na ogroman bunar koji pri sputanju postepeno skree nazad u predgorje. Samo stepenite bilo je dovoljno iroko za petnaest ili dvadeset ljudi odjednom. Pratio je pogledom kruenje kroz osvetljeni otvor sve dok se nije nagnuo preko ivice da bi video to dalje; simetrija mu je silno podstakla vrtoglavicu, nerazumnu ljubav i uas od pada. Ali dokuio je tajnu vrtoglavice i nije pao. Pretraivao je bunar pogledom. Trenutak kasnije ugledao je neto to mu je naruilo opasnu opinjenost. Velika grupa pragrdana beumno je trala iz dubine. Brzo se povukao. "Bolje da pouri", doviknuo je Penosledu. "Dolaze." Penosled nije prekinuo ispitivanje zidova. Mrmljao je dok je pretraivao kamen rukama i oima, traio bilo kakav znak skrivenog ulaza. "Dobro je sakriven. Ne znam kako je mogue tako uobliiti kamen. Moj narod nije bio poetnik u ovoj vetini, ali o ovakvim zidovima mogli su samo da sanjaju." "Imali su previe i sopstvenih nonih mora", odbrusio je Kovenant. "Nai ga! Oni pragrdani se brzo pribliavaju." Setio se bia koje je izazvalo njegov pad pod Planinom groma i dodao. "Mogu da nanjue belo zlato." "Ja sam din", odgovorio je Penosled. "Kamenrad je mom narodu u krvi. Ova vrata se nee sakriti od mene." Tog asa je rukom napipao deo zida koji je delovao uplje. Brzo ga je prepipao i premerio, iako se na besprekornom kamenu nije nasluivao nikakav vidljiv znak postojanja vrata. Kada je odredio ulaz to je tanije mogao, pritisnuo je samu sredinu gornje ivice. Svetlucajui zelenim arama, u praznom zidu se pojavila gornja greda. Od nje do poda pruili su se dovraci kao da su tog asa stvoreni u kamenu, a izmeu njih su se vrata beumno otvorila ka unutra. Penosled je zadovoljno protrljao ruke i nasmejao se. "Na tvoju zapovest, prapoglavaru." Mahnuo je Kovenantu da prvi proe kroz vrata. Kovenant je pogledao ka stepenitu, a onda urno uao u malu odaju iza vrata. Penosled je poao za njim, saginjui se da izbegne gredu i nisku tavanicu. Brzo je zatvorio vrata i video ih kako se ponovo stapaju u savrenu stenu. Onda je poao ispred Kovenanta kroz hodnik koji se nastavljao na odaju. Ovaj prolaz bio je jasno i hladno osvetljen kao i hol napolju. Penosled i Kovenant videli su da se strmo sputa nanie, pravo ka dubinama predgorja. Gledajui niz njega, Kovenant se nadao da e ga odvesti tamo kuda je eleo da stigne; bio je suvie slab da se unja kroz itav Tabor u potrazi za svojim usudom. Nijedan od njih nije govorio; nisu hteli da ih pragrdani sluajno uju. Penosled je pogledao Kovenanta, slegnuo ramenima i poao niz tunel. 177

Zbog niske tavanice din je morao pognuto da hoda, ali je napredovao kroz hodnik to je bre mogao. Kovenant je drao korak naslonjen na njegova lea i putajui da mu sila tee vue onemoale noge korak po korak. Kao blizanci, braa meusobno spojena uprkos svim razlikama obinom pupanom vrpcom, povijali su se i teturali kroz stenje Pustog Grobita. Dok su silazili, Kovenant je nekoliko puta pao. Oseanje hitnje i straha raslo je u teasnom hodniku; ali to ga je vie iscrpljivalo nego osnaivalo, inei ga tromim kao da je ve poraen. Modra hladnoa isisavala ga je, uvlaila mu se u kosti kao plamen potpune jeze, okruivala ga sve dok nije poeo da se osea neobino prijatno u njoj... prijatno i sanjivo kao da je iscrpljeni putnik koji konano stie kui da se spusti pred ognjite koje mu pripada. Povremeno je primeivao duh mesta na kome se nalazi, neporecivu savrenost koja je nekako podsticala i osnaivala najbenje i najnezasitnije zlo. U ovom vazduhu prezir i prijatnost postajali su jedno. Kletnikov tabor bio je prebivalite bia koje razume savrenstvo... bia koje prezire ivot, ne zato to mu predstavlja ikakvu pretnju, nego zato to napadi smrtnosti vreaju osnovnu sr njegovog postojanja. U tim trenucima Kovenantova neosetljiva, ranjava stopala promaivala su kamen, te je padao je pravo Penosledu na lea. Ali nastavljali su da idu i konano su stigli do kraja tunela. Otvarao se u niz neukraenih, nenametenih odaja... neverovatno istih i simetrinih... koje nisu pokazivale nikakav znak da je ikada iko stanovao ili bi trebalo da stanuje u njima. Ipak je svuda blistalo hladno zeleno svetlo, a vazduh je bio hladan kao kristali leda. Penosledu se u bradi stvorio smaragdni grozd od zaleenog znoja i drhtao je uprkos uobiajenoj otpornosti na temperaturu. Iza stanova su nali niz stepenica koje su ih vodile nanie kroz prazne dvorane, prazne peine dovoljno velike da ugoste najstranije opasnosti, nenastanjene galerije sa kojih je govornik mogao da grmi pred hiljadama slualaca. Ni tu nisu nali trag iijeg boravka. Ceo ovaj deo Tabora bio je predvien za linu upotrebu poglavara Kletnika; tu nikada nije bilo nikakvih pragrdana ni drugih stvorenja. Penosled je pourivao Kovenanta kroz jezivo savrenstvo. Ili su sve nie, uvek nanie, tragajui za dubinama u kojima poglavar Kletnik uiva u Kamenu Zlozemlja. A oko njih je drevno zlo Pustog Grobita postajalo sve tee i sve bolnije na svakom sledeem nivou. Postepeno je Penosledu postalo toliko hladno da ga je obuzela drhtavica; a Kovenant se teturao uz njega kao da ga samo uporna elja da pronae najhladniji deo Tabora, taku potpunog leda, odrava da ne zaspi na mestu. Nagon koji ih je vodio nanie, kuda god se moglo, nije zakazao. Penosled je postepeno poeo da osea prisustvo Kamena; zraenje te kobi postalo je opipljivo za njegove bolne nerve. Konano su stigli do odmorita u zidu prazne nie. Tu je din naao nova skrivena vrata. Otvorio ih je kao i prva i provukao se kroz njih u okruglu dvoranu. Poto se i Kovenant uteturao preko praga, Penosled je zatvorio vrata i oprezno poao ka sredini prostorije. Kao i ostale dvorane koje su videli, ni ova nije imala nikakvih osobenosti osim ulaza. Izbrojali su osam irokih ulaza, savreno jednakih, na savreno jednakim rastojanjima du zida, zatvorenih savreno uklopljenim kamenim vratima. Din nije oseao prisustvo ivota u blizini, nikakvu aktivnost iza vrata. Ali svi nervi su ga vukli u pravcu Kamena. "Tamo", apnuo je Penosled i pokazao jedan od ulaza. "Tamo je prestona dvorana Pustog Grobita. Tamo Duomor dri Kamen Zlozemlja." Ni ne pogledavi prijatelja, poao je do vrata i poloio dlanove na njih kako bi proverio oseanje. "Da", dahnuo je. "Tu je." U njemu su se borili uas i likovanje. Prolo je nekoliko trenutaka pre nego to je shvatio da mu Kovenant ne odgovara. Odupro se o vrata da odmeri snagu. "Kovenante", rekao je preko ramena, "prijatelju, kraj je blizu. Dri se svoje hrabrosti jo samo trenutak. Provaliu kroz ova vrata. Tada mora smesta da utri u prestonu dvoranu. Idi do Kamena... pre nego to se uplete neka mo." Kovenant i dalje nije odogovarao. "Nevernie! Stigli smo do kraja. Nemoj sada posustati." Kovenant je odvratio avetinjskim glaom. "Ne mora se truditi da ih provali." Penosled se okrenuo i odskoio od vrata. Nevernik je stajao u sreditu dvorane. Nije bio sam. Metar znanstva pragrdana stajao je pred njim, a iz rairenih nozdrva dizala mu se para. U rukama je drao lance i okove. Penosled je uasnuto posmatrao kako zatvara okove oko Kovenantovih zglobova. Vukui za lanac, doveo ga je do vrata koja vode u prestonu dvoranu. 178

Din je zakoraio ka prijatelju, ali Kovenantov strani pogled ga je zaustavio. U tamnim, izgladnelim, pomodrelim Kovenantovim oima video je neto na ta nije mogao da uzvrati. Nevernik je pokuavao neto da mu kae, neto za ta nije imao rei. Penosled je ve razmatrao povredu koju su pragrdani naneli Kovenantu, ali nije mogao da dokui dubinu bede koja bi navela oveka da se preda demonijskom nakotu. "Kovenante!" pobunio se. Kovenant je namerno prestao da gleda dina... u jednom trenutku piljio je u njega, a u narednom naglo skrenuo pogled, povlaei za njim i dinove oi. Din se nesvesno okrenuo i ugledao drugog dina kako stoji na drugoj strani dvorane. Pridolica je stajao podboen i divlje se cerio. Penosled ga je smesta prepoznao; bio je to jedan od trojice brae koja su postala rtve Besomuka. Kao i Elena, bio je prizvan iz smrti da bi njegova izmuena dua sluila Duomoru. Pre nego to je Penosled stigao da reaguje, vrata ka prestonoj dvorani su se otvorila, a onda zatvorila za Kovenantom. Istovremeno su se sva ostala vrata naglo pootvarala i izlila kamena udovita u dvoranu. 20. NEVERNIK Penosled se brzo okrenuo i ustanovio da je opkoljen. Dvadesetine bia upale su u dvoranu; bilo ih je vie nego dovoljno da ga preplave, da ga sahrane samom svojom teinom ako odlue da ga ne ubiju orujem. Ali nisu ga napali. Rasporedili su se du zida, nagomilani u zbijene grupe kraj ulaza, kako im ne bi pobegao. Tu su se zaustavili. Stojei ispred zatvorenih vrata, spremno su se naginjali napred kao da ude da ga rastrgnu na komade. Ali prepustili su ga mrtvom dinu. Penosled se okrenuo da se suoi sa prikazom. Polako je naredovala, rugajui mu se zlokobnim osmehom. "iveo, Penoslede", reala je. "Rodopuste. Drue! Doao sam da ti estitam. Nije ti bilo dosta to si napustio na narod u trenutku usuda, tako da je itav zbrisan iz Domaje, nego si sada doveo ovog puzavca i njegovo nekorisno belo zlato u ruke Opakog, Sotonsrca i Duomora. Oh, sjajno uraeno! estitam ti i ponosim se tobom, drue!" Pljunuo je re drue kao da predstavlja vrhunsku uvredu. "Ja sam Koljidrug. Ja sam pobio odrasle i decu, sve dinove u Leleju. Gledaj plod svog ivota, Rodopuste. Gledaj i oajavaj!" Penosled je ustuknuo nekoliko koraka, ali ni trenutka nije skrenuo pogled sa mrtvog dina. "Odmazda!" cerio se Koljidrug. "Vidim je na tvom licu. Ne misli na oajanje... suvie si slep da shvati ta si uinio. Gospodara mi! ak ne misli ni na svog bednog prijatelja. Ima odmazdu u srcu, drue! Gleda me i veruje da, ako je sve drugo u tvom ivotu propalo, sada bar moe da ispuni najdublju elju svoga srca i rastrgne me ud po ud sopstvenim rukama. Budalo! Zar izgledam kao neko ko te se plai?" Dok je gledao prikazu u oi, Penosled je procenjivao svoj poloaj i premeravao razdaljine oko sebe. Koljidrugove rei su ga pogodile. Osetio je u njima slast odmazde. Poznavao je bes ubijanja, bedno, nevoljno oduevljenje od drobljenja tela sopstvenim rukama. Uzdrhtao je kao da iekuje i postavio snagu vornovatih miia tako da bude spreman za skok. "Iskuaj me onda", nastavio je mrtvi din. "Oslobodi strast koja te ispunjava. Zar veruje da e se opravdati preko mene? Zar si toliko slep? Drue! Nema niega to te moe opravdati. Makar prolio krvi dovoljno da opere Domaju od istoka do zapada, ne moe sprati zlo sa sebe. Kretenu! Matora budalo! Da te gospodar nije zauzdavao, obavio bi njegov posao umesto njega toliko brzo da on ne bi mogao da uiva u tome. Hajde, drue! Iskuaj me. Ve sam ubijen. Kako e me ponovo oterati u smrt?" "Pokuau", tiho je zareao Penosled, "na moj nain." Prikazino nepotrebno podbadanje reklo mu je ono to je eleo da zna. Spodobe su ga svakog asa mogle ubiti... ali ekale su dok se Koljidrug trudio da ga izazove. Znai da je Duomor jo eleo neto od njega; znai da je Kovenant jo iv, jo neporaen. Moda se poglavar Kletnik nadao da e iskoristiti Penosleda protiv Nevernika. No, Penosled je preiveo kamoru u Uboj Plampepelu. Namestio se, napetog tela. Ali kada je naglo skoio u pokret, nije napao Koljidruga. Potpunim naporom, svom snagom nogu, ustremio se na straare pred vratima prestone dvorane. Poklekli su pred snagom napada. Preleteo je preko njih, spojenih podlaktica, tako da je punom snagom napeteo na vrata. 179

Nisu bila nainjena da podnesu toliki udar. Uz otar krik rascepljenog kamena, povila su se ka unutra. Penosled je pao u pljusku komada stene, prevrnuo se i doekao na noge u prestonoj dvorani Pustog Grobita. Prostorija je bila iroka i okrugla kao i ona iz koje je dospeo, ali imala je manje vrata, a tavanica je bila mnogo via, kao da je to potrebno ogromnim silama koje u njoj obitavaju. Pred Penosledom je stajao ogroman presto; na omanjem uzvienju kraj suprotnog zida bio je uspravljen jeziv prastari kamen uoblien u eljusti sa otrim kukastim zubima, iskeenim za ujed i rastrzanje. Presto i njegovo postolje bili su jedini predmeti u Kletnikovom taboru koji nisu savreno uoblieni, potpuno uglaani. Delovali su nepopravljivo oteeni, izoblieni od vekovnog optereenja zlobom poglavara Kletnika. Izgledali su kao proroanstvo ili predoseanje krajnjeg usuda itavog savrenog kamena Pustog Grobita. Tano pred njima na podu je stajao Kamen Zlozemlja. Kamen nije bio onoliko ogroman koliko je Penosled oekivao; nije bio suvie veliki ni teak da ga ne bi mogao podii. Ali od njegovog zraenja zateturao se kao od udarca ogromne pesnice. Nije bio naroito blistav... prestonu dvoranu inio je tek neto svetlijom od ostalih prostorija... ali buktao je na postolju kao ovaploenje potpune hladnoe. Pulsirao je kao poludelo srce, odailjui neuhvatljive udare i varnice sile, divlje zraei mo izopaenja. Penosled se zagledao u blesak i zaustavio se kao da ve osea studeni smaragd kako mu pretvara kou u led. Za trenutak je piljio u Kamen, uasnut njegovom snagom, a onda su mu uzdrmana ula postala svesna jo jedne moi u prestonoj dvorani. Ta mo izgledala je udno potisnuta u poreenju sa Kamenom. Ali bila je samo prefinjenija, prituljenija - a ne slabija. Jo dok se okretao prema njoj, znao je da je to gospodar Kamena. Poglavar Kletnik. Pronaao je Opakog vie ulom dodira nego vida. Poglavar Kletnik bio je uglavnom nevidljiv, iako je odailjao neprozirnu prazninu u vazduh nalik na uspravnu senku oveka... ne senku prisustva nego odsustva, koja je pokazivala gde bi se nalazio da je fiziki materijalan... a oko senke je sijao oeol blistavo zelenog. Ispod nje se osealo ruino ulje. Stajao je kraj Kamena, leima okrenut vratima i dinu. A pred njim, licem ka Penosledu, bio je Tomas Kovenant. Bili su sami; pragdrani su napustili prestonu dvoranu poto su isporuili Nevernika. Kovenant kao da nije bio svestan lanaca koji su mu okivali ruke. Kao da se uopte nije otimao. Ve je bio u poslednjoj fazi gladovanja i smrzavanja. Bol mu se slivao niz smrale obraze kao nezdravi znoj; upalim, praznim oima gledao je poglavara Kletnika kao da mu je mo Opakog sakupljena u runoj rani na elu. Nijedan nije primetio Penosledov glasan upad; bili su usredsreeni jedan na drugog toliko da su zaboravili sve ostalo. Neto se deavalo izmeu njih... neto to Penosled nije razumeo. Ali video je ishod. Ba kada je usmerio panju na poglavara Kletnika i Kovenanta, Opaki je podigao ruku u oreolu i udario Kovenanta preko usta. Penosled je urliknuo i pojurio prijatelju u pomo. Nije preao ni dva koraka, a lavina spodoba sruila se kroz razbijena vrata i popadala po njemu. Oborili su ga na pod, prikovali ga svojom teinom, blokirali mu udove. Borio se divlje, iz sve snage, ali protivnici su bili brojni i jaki. Zaas su ga nadvladali. Odvukli su ga do bonog zida i tu ga okovali lancima toliko masivnim da nije mogao da ih raskine. Kada su ga spodobe ostavile i urno se udaljile iz dvorane, bio je bespomoan. Mrtvi din nije bio sa njima. Ispunio je ili promaio svoju svrhu; ponovo je bio odbaen. Ostavljen je na mestu odakle je mogao da posmatra poglavara Kletnika i Kovenanta... tako da e biti svedok njihovog sukoba. im su spodobe otile, Opaki ga je prvi put pogledao. Kada se blistavo zelena polusenka pomerila i okrenula ka njemu, ugledao je oi Opakog. Bile su jedini deo poglavara Kletnika koji se video kroz auru. Imao je oi nalik na zube, trule i ute... zube toliko pune zlobe da se Penosledu steglo grlo i odbilo da izgovori rei ohrabrenja koje je nameravao da dobaci Kovenantu. "uti", otrovno je rekao poglavar Kletnik, "ili u te spriti pre vremena." Penosled se nehotice povinovao. Zurio je kao da se gui od leda i posmatrao ih sa bespomonim besom u grlu. 180

Oi Opakog zadovoljno su zatreptale. Ponovo je obratio panju na Kovenanta. Kovenant je bio oboren Kletnikovim udarcem i sada je kleao, pokrivajui okovanim rukama lice u pokretu najpotpunije poniznosti. Prsti su mu izgledali potpuno neosetljivo; slepo ih je pritiskao na lice, nesposoban da opipa povredu, kao da umesto njih ima drvene tapove, ak nije mogao da oseti ni vlanu krv. Ali mogao je da oseti kako mu bolest gloe nerve, kao da je prisustvo poglavara Kletnika pojaava, ini neosetljivo unitenje opipljivim; znao je da je lepra sada u punom zamahu, da je krhki zastoj od kojeg mu je ivot zavisio sada prekinut. Bolest mu je prodrla u duu kao pipci bezoseajnosti, tragajui kao korenje za pukotinama u kamenu, za manama od kojih bi kamen mogao da se zdrobi. Bio je slab i umoran koliko god je mogue u nonoj mori od koje mu se srce nee zaustaviti. Ali kada je spustio okrvavljene ruke... kada mu je od brzog otrova Kletnikovog dodira usna pomodrela i otekla toliko da nije vie smeo da je dodiruje... kada je ponovo pogledao ka Opakom, nije bio ponizan. Nije bio poraen. Proklet bio, mrano je promrmljao. Proklet bio. Nije to tako lako. Namerno je sklopio tri prsta leve ruke oko prstena. Opaki ga je prostrelio pogledom, ali savladao se i rekao podrugljivim, oinskim glasom. "Hajde, Nevernie. Nemoj otezati ove neprijatnosti. Zna da mi ne moe nita. Samim svojim imenom sam nadmoniji od tebe. A imam i Kamen Zlozemlja. Mogu ovog trenutka da raznesem mesec, da prizovem najdavnije mrtve iz njihovih najdubljih grobova, da rairim unitenje po svom efu. Bez ikakvog napora mogu da otrnem svaki deli tvog tela iz njegovog leita i da rasejem ostatke tvoje due du celih nebesa." Pa, hajde, onda, promrmljao je Kovenant. "Ipak sam reio da se uzdrim. Ne nameravam da ti nanesem zlo. Samo predaj prsten u moje ruke i sve tvoje muke bie okonane. To je mala cena, Nevernie." Nije to tako lako. "A imam naina i da te nagradim. Ako eli da deli vlast nad Domajom, dozvoliu ti. Videe da nisam neprijatan gospodar. Ako eli da sauva ivot svog prijatelja Penosleda, neu se protiviti... iako se ogreio o mene." Penosled je zatresao lancima, pokuao da se pobuni, ali nije mogao da govori. "Ako eli zdravlje, i to mogu da ti pruim. Gledaj!" Mahnuo je rukom polusenke i preko Kovenantovih ula preleteo je drhtaj izoblienja. Istog asa povratilo mu se oseanje u ruke i noge; nervi su se smeta vratili u ivot. Dok su bujali, sve nevolje... sav bol i glad i slabost... spali su sa njega. Telo mu je kiptelo od pobednikog ivota. Nije bio dirnut. Smogao je glas i sa naporom prosiktao. "Ne brine mene zdravlje. Ti ti taj koji ui gubavce da mrze sami sebe." "Puzave!" prasnuo je poglavar Kletnik. Bez ikakvog prelaza, Kovenant je opet ostao leprozan i izgladneo. "Klei preda mnom! Naterau te da preklinje za makar najsitniji deli ivota! Zar gubavci mrze sebe? Znai da si mudar. Nauiu te pravoj razmeri mrnje!" Za trenutak se iz trulih oiju Opakog na Kovenanta izlila neutoljiva mrnja i Kovenant se pripremio za napad. Ali onda je poglavar Kletnik poeo da se smeje. Prezir je prosto zraio iz njega i talasao vazduh u prestonoj dvorani kao zvuk kamenih gromada koje se drobe jedna o drugu, pa je ak i tvrda stena poda delovala potuljeno kao movara. Nastavio je kada se smirio: "Bie mrtav preda mnom, puzave... beivotan kao le. A ipak me odbija. Odbija zdravje, vlast, ak i prijateljstvo. Zainteresovan sam... i obuzdavam se. Dau ti vremena da promisli o svom ludilu. Reci mi zato si toliko pun ludosti." Kovenant nije oklevao. "Zato to si mi odvratan." "To nije razlog. Mnogi ljudi veruju da me se gnuaju zato to se suvie boje da prezru glupost, nepromiljenost, izvetaenost, poniznost. Nisi me prevario. Reci mi zato, puzave." "Zato to volim Domaju." "Oh, sigurno!" narugao se poglavar Kletnik. "Ne mogu da verujem da si toliko blesav. Domaja nije tvoj svet... nema prava na tvoju malu vernost. Od poetka te je muila zahtevima koje nisi mogao da ispuni, poastima koje nisi zasluio. Predstavlja sebe kao oveka koji je do smrti odan u ime izgleda ili privida ili sluajne hrane... odan prljavoj odei i pesku. Ne, puzave. Nisi me ubedio. Opet ti kaem, reci mi, zato." Izgovorio je to zato kao da samo tom rei moe da uzdrma itavo Kovenantovo zdanje. Domaja je divna, dahnuo je Kovenant u sebi. Ti si ruan. Neko vreme je bio preslab da odgovori. Ali konano je izneo svoj odgovor. "Zato to ne verujem." 181

"Ne?" Opaki je blistao od radosti. "I dalje?" Nasmejao se pun savrenog zadovoljstva. "Puzave, neverovatno si patetian. Gotovo si me ubedio da te zadrim kraj sebe. Bio bi dobra luda da mi olaka terete." I dalje je nastavio da ga ispituje. "Kako je mogue da prezire ili voli ono u ta ne veruje?" "Svejedno." "Kako je mogue da ne veruje u ono to prezire ili voli?" "Ipak." Poglavar Kletnik se ponovo nasmejao. "Da li me ui varaju? Da li ti... poto je moj Neprijatelj uinio sve to mu je u moi da te povije... da li ti i dalje veruje da je ovo san?" "Ovo nije stvarno. Ali nije vano. Nije to u pitanju." "A ta jeste, puzave?" "Domaja. Ti." Opaki se ponovo nasmejao. Ali ovog puta veselje mu je bilo kratko i zlobno; zvuao je uznemireno, kao da u Kovenantu ima neega to ne moe da razume. "Zemlja i Nevera", podsmevao se. "Jadna, rastrojena duo! Ne moe imati oboje. Oni iskljuuju jedno drugo." Ali Kovenant je mislio drugaije; posle svega kroz ta je proao, znao je drugaije. Samo ako ih oboje potvrdi, ako prihvati oba pola suprotnosti, ako ih ouva u celini, uravnoteene, samo ako upravi sebe ne izmeu njih nego sa njima, moi e da ih ouva oboje, i Domaju i sebe, nai e mesto gde se seku uporedne linije njegove nemogue dileme. Sredite paradoksa. Na tom mestu lei razlog to mu se dogodila Domaja. Zato je utke zurio u praznu senku, smaragdni oreol i neizmernu mo Opakog. Ali u sebi je kripao zubima. Nije tano, Kletnie. Nisi u pravu. Nije to tako lako. Da je lako, odavno bih to otkrio. "Ali poinju da me zamaraju tvoje glupe tvrdnje", nastavio je poglavar Kletnik trenutak kasnije. "Moje strpljenje nije beskonano. Ostaviu po strani ovaj upad na moj posed. To je sitna stvar i lako se moe objasniti. Na neki meni nepoznat nain potkupio si nekoliko mojih robova, pa sam dvaput primio lane izvetaje o tvojoj smrti. Ali ostavimo to po strani. Iupau im duu iz kostiju, pa u saznati istinu. Odgovori mi na ovo, puzave." Priao je blie Kovenantu, koji je po njegovom glasu znao da je Opaki stigao do pravog pitanja. "Ova divlja magija nije deo tvog sveta. Naruava tvoje Neverovanje. Kako moe da koristi mo u koju ne veruje?" Tu je Kovenant naao objanjenje za uzdravanje poglavara Kletnika. Opaki je traio vreme u sasluavanju radije nego da mu otkine prst i tako uzme prsten zato to se bojao da je Kovenant savladao divlju magiju... da je preutao svoju mo, rizikovao smrt na Ubojnim zaravnima, u Uboj Plampepelu i Kura Kveliniru, da je dopustio da ga zarobe, kako bi iznenadio Opakog, uhvatio poglavara Kletnika u trenutku slabosti ili nepanje. Kletnik je imao razloga za taj strah. ezlo zakona bilo je uniteno. Kovenant je za trenutak pomislio da bi mu ta slutnja mogla pomoi, ali brzo je uvideo da nije u pravu. Sebe radi, da mu odbrana ne bi bila ugroena sopstvenom dvojakou, rekao je istinu. "Ne znam kako da je koristim." Glas mu se promuklo valjao preko otekle usne. "Ne znam kako da je prizovem. Ali znam da je u Domaji stvarna. Znam kako da je pokrenem. Znam kako da ti sruim ovu prokletu ledaru pravo na glavu." Opaki nije oklevao ni sumnjao. Kao da se proirio pred Kovenantovim oima dok je divlje grmeo. "Nee ti nita pokrenuti! Dovoljno sam trpeo tvoju drskost. Kae da si gubavac? Pokazau ti ja ta je guba!" Mo se sjatila oko Kovenanta kao hiljade hiljada pobesnelih zolja. Prazna senka Opakog pred je njim strano rasla, irila se navie sve vea i vea dok nije prema njoj izgledao kao patuljak, i on i Penosled, ak i itava prestona dvorana; ispunila je vazduh, dvoranu, itav Tabor. Osetio je da tone u njen bezdan. Uzviknuo je, traei pomo, ali nije bilo pomoi. Kao pogoena ptica, sunuo je nanie. Brzina pada grmela mu je u uima kao da pokuava da ga isisa iz samog sebe. Mogao je osetiti kamen o koji e se razbiti, nepodnoljivo daleko pod sobom. U praznini se zauo glas pun ruinog ulja. "Oboavaj me i spau te." U Kovenantu je narastao vrtoglavi uas. Crni vihor ga je bacao ka kamenu kao da je celokupna sila nebesa dola da ga zdrobi o nesalomivi granit usuda. Opaija mu je vritala u umu, zahtevajui pokoravanje, zahtevajui da ga zaspe kao samoubilaki paradoks vrtoglavice. Ali bio je dosledan i odbio je. Bio je gubavac; Domaja nije stvarna; nee ovako umreti. Svom krhkom snagom stegao je pesnicu oko prstena. 182

Pri prasku udara, u lobanji mu je eksplodirao bol. Usijana agonija urlikala mu je i jaukala kroz glavu, rastrui ga kao da mu kande kidaju tkivo mozga. Kletnik je jahao na bolu kao da je plimni talas, trudei se da se uspne na morski zid njegove reenosti ili da ih razbije. Ali bio je suvie neosetljiv da bi se slomio. ake i stopala bili su mu slepi, smrznuti; elo mu je ve bilo oguglalo na bol; a crni otok na usni bio mu je poznat. Zelena, jeziva hladnoa nije moga da povije vrstinu njegovih kostiju. Kao mrtvac, bio je ukoen od otpora. Poglavar Kletnik pokuao je da prodre u njega, da se stopi s njim. Ponuda je bila zavodljivo prijatna... izbavljenje od bola, osloboenje od duge nesree koju je pogreno zvao ivotom. Ali bio je oklopljen samim sobom tako da nije mogao da se okrene, ni da se preda. Bio je Tomas Kovenant, Nevernik i gubavac. Odbio je. Iznenada je bol spao u tamu. Nepravda, povreda, udar, napad - sve se pretvorilo u pepeo i razletelo kroz vazduh bez vetra. Umesto njih nastupila je njegova utrnulost, njegova neizleiva neosetljivost. U ogromnom, neosvetljenom bezdanu ustanovio je da vidi sebe. Stajao je usred niega, okruen niim; piljio je u sopstvene ruke kao da ih ne razume. Isprva su izgledale normalno. Bile su mrave kao tapovi, a dva amputirana prsta na desnoj ruci ostavljala su utisak gubitka, nepotpunosti, to ga je nateralo da zajei. Ali prsten je bio nedirnut; nepokretno mu je visio na kaiprstu, zlatni krug savren i neizbean kao da ima neko znaenje. Ali pred njegovim oima na rukama su se pojavile mutnocrvene pege... na prstima, na nadlanicama, na zglobovima. Polako su se irile i poele da se spajaju; ispupile bi se kao plikovi, a onda otvarale u ireve. Tenost je curila iz njih kako su rasle i irile se. Uskoro su mu obe ake bile prekrivene infekcijom. Postale su gangrenozne, trule; zadah raspadanja ivog, trulog mesa slivao se sa njih kao isparenja neke nagrizajue gljive, gadne i okrutne. A ispod infekcije poele su da trule i same kosti. Isisane, kvarne do sri, pritisnute tetivama iji su nervi odumrli i ostavili ih zauvek napete, zauvek zakaene jedno za drugo, kosti su se krivile, lomile i zamrzavale pod nemoguim uglom. U trulei i bolesti, ruke su sakatile same sebe. A crni, bolesni otok gangrene poeo je da napreduje ka dorujima. Isti pritisci, ista smrdljiva i nesavladiva napetost miia i tetiva... nepodloni volji zbog truljenja nerava... povili su mu podlaktice tako da su grozno visile sa lakata. Onda je gnoj poeo da izvire kao znoj iz upaljenih pora na nadlakticama. Kada je razgrnuo koulju, ustanovio je da su mu noge ve izobliene do kolena. Napad ga je uasnuo, potopio ga u jadu i samosaaljenju. Nosio je na sebi sopstvenu budunost, ishod svoje bolesti - poslednju stanicu na putu kojim je odlazio svaki gubavac koji ne izvri samoubistvo ili se dovoljno odluno bori da ostane iv. Gledao je pravo u ono to ga je isprva podstaklo da preivi, pre mnogo meseci u leprozarijumu, ali sada je to bilo na njemu, ivo i neizleivo. Lepra je bila u punom procvatu, a on vie nije imao za ta da se bori. Ipak, bio je na svom terenu. Poznavao je lepru kao da joj je ljubavnik; znao je da se to ne dogaa tako brzo, tako potpuno. Ovo nije bilo stvarno. I to nije bio ceo on. Ovo grozno, trulo nagrizanje nije bilo sr njegovog bia. Uprkos svemu to su doktori rekli... uprkos onome to je video na sebi - bio je vie od ovoga, vie od obinog gubavca. Ne, Kletnie! - gorko je dahnuo. Nije to tako lako. "Tome. Tome!" Povikao je prigueni glas. Bio mu je poznat... glas poznat i voljen kao zdravlje. "Odustani. Zar ne vidi ta nam ini?" Podigao je pogled i pred sobom ugledao Doanu. Drala je njihovog malog sina, Rodera, tako da je dete bilo napola prueno ka njemu kao ponuda. Oboje su bili isti kao kada ih je poslednji put video, tako davno; Doana je imala isti izraz rastrzanog bola, izraz koji ga je preklinjao da razume zato je ve odluila da se razvede od njega. Ali bila je neobjanjivo gola. Srce mu je zaplakalo kada je ugledao izgubljenu ljubav njenih bedara, nepokornost njenih grudi, blago njenog lica koje mu je bilo uskraeno. Dok ju je gledao, crvene mrlje poele su da se promaljaju kroz njenu toplu kou. Na grudima su joj se pojavili irevi; bolest joj je curila iz bradavica kao mleko. Roder je jadno cvileo u njenom naruju. Kada je okrenuo bespomonu deiju glavicu ka ocu, Kovenant je video da su mu oi ve zaarene i grozniave, napola zaslepljene leprom. Dve mutne crvene mrlje naruivale su mu obraze. Kletnie! - vrisnuo je Kovenant. Proklet bio! Onda je primetio druge prilike kako se guraju iza Doane. Mhoram je bio tu; Lena i Atiaran su bile tu; Banor i Hail Troj su bili tu. Mhoramu je itavo lice bilo pretvoreno u utu trule i otvorene ankrozne 183

rane; oi su mu vritale kroz infekciju kao da se dave u kaljuzi groznog zla. Leni je pootpadala sva kosa, a gola lobanja bila joj je prekrivena tuberkuloznim vorovima. Atiaranine oi nestale su pod mlenim slepilom. Izopaena oglodanost Banorovih udova potpuno ga je obogaljila. Trojevo bezoko lice bilo je pretvoreno u naboranu gangrenoznu masu, kao da mu je i sam mozak zaraen. A iza njih je stajalo jo ljidi koje je Kovenant upoznao u Domaji. Svi su bili smrtno bolesni, savladani i grozni od lepre. Iza njih se tiskalo jo nepregledno mnotvo bezbrojnih rtava... sav narod Domaje pokoen i bedan, gnusan sami sebi, uniten kao da je Kovenant doneo meu njih kugu potpune zaraznosti. Od tog prizora je eksplodirao. Gnev zbog njihove patnje prokljuao je u njemu kao lava. Vulkanski bes, tako dugo zakopan pod teinom sloenog zadatka, sada je izbljuvao u prazninu gejzir zelenog, plamenog gneva. Kletnie! - kriknuo je. Kletnie! Ne moe to da uini! "Uiniu", stigao je podrugljivi odgovor. "Ve inim." Prekini! "Daj mi prsten." Nikada! "Onda uivaj u onome to si doneo. Posmatraj! Dao sam ti sadruge. Usamljeni gubavac prepravio je svet po svom liku, tako da vie ne bude sam." Neu ti dopustiti! Opaki se sarkastino nasmejao. "Pomoi e mi pre nego to umre." "Nikada! Proklet bio! Nikada!" Bes je poneo Kovenanta... gnev vreo kao magma. Bes zbog gubavaca poneo ga je iznad svih granica. Jo jednom je pogledao sve neprebrojne rtve koje su se tiskale pred njim. Onda je poeo da se bori za slobodu kao novoroeni ovek koji se bori za osloboenje iz stare koe. Izgledalo mu je da stoji usred niega u bezdanu, ali znao je da fiziki jo klei na podu u prestonoj dvorani. Divljim naporom volje zanemario je sve utiske ula, sve privide koji su ga ometali da vidi gde se zbilja nalazi. Drhtei i neobuzdano se trzajui, nekako se podigao na mrave noge. Oi ovog tela bile su slepe, jo pod Kletnikovom kontrolom, ali Kovenant je besno zareao. "Vidim te, Kletnie." Nisu mu bile potrebne oi. Mogao je da oseti nervima u ukoenim obrazima zraenje moi oko sebe. Trebala su mu tri nesigurna, teturava koraka da oseti kako se Kletnik naglo izdie pred njim, urei da ga zaustavi. Pre nego to je Opaki stigao do njega, podigao je ruke i spustio pesnice... pravo na Kamen Zlozemlja. Istog asa kada je burma pogodila Kamen, u ruci mu je eksplodirao orkan moi. Munje zelene i bele vatre sevale su kroz vazduh i protresale ga kao oluja. Veo napada poglavara Kletnika smesta je rastrgnut i oduvan. Kovenant se naao na podu sa tornadom moi koji se izvijao sa obogaljene ake. Podigao se na noge. Jednim pokretom oslobodio je ruke kao da su okovi samo gomila lai. Kletnikova poluprovidna senka povila se u borbeni poloaj sa druge strane Kamena. Opaki je kolutao trulim oima kao da eli da ih zarije pravo Kovenantu u srce. "Budalo!" prodorno je urliknuo. "Puzave! Ja sam taj koji vlada ovde! Samo ja sam tvoj gospodar... i ja nareujem Kamenu! Unitiu te. Nee me se ni dotai!" Dok je vikao, izbacio je mlaz sile koji je pogodio Kovenantovu ruku i zario se duboko u srce prstena. Usred besne oluje belo zlato se izmenilo. Hladno zlo je natopilo metal i probilo se u prsten sve dok itavo zlato nije bilo narueno zelenim. Kovenant je opet osetio da pada iz prestone dvorane. Bez ikakvog prelaza naao se na Kevinovom Vidikovcu. Stajao je na kamenoj platformi kao titan i svojim stranim prstenom prizivao je novi Obred Obesveenja nad Domajom. Svo zdravlje nestalo je pred njim. Ogromna stabla zlatanike lomila su se i padala. Cvee je venulo. Aliantha se suila i pretvarala u prainu. Zemlja se pretvarala u pesak. Reke su se isuivale. Kamendoli i Drvogradi su se ruili. Glad i beskunitvo zahvatili su svaki oblik ivota koji je hodio zemljom. Bio je poglavar unitenja potpunijeg od svakog drugog, potpuno nepopravljivog. Nikada! Jednim naglim trzajem volje istrgao je zeleno iz prstena i vratio se u prestonu dvoranu. Burma je sada bila savreno srebrna, a razmahani vetar njegove moi nadmaivao je svekoliko smaragno znanje. 184

Gotovo se nasmejao. Kamen nije mogao da ga izopai; ve je bio mnogo bolesniji nego to bi ga ijedno izopaenje moglo nainiti. Zareao je na Opakog. "Imao si priliku. Upotrebio si svoju prljavu mo. Sada je red na mene. Ne moe me zaustaviti. Prekrio si previe Zakona. A ja sam van Zakona. On ne upravlja divljom magijom... ne upravlja ni mnome. Ali samo me je on mogao zaustaviti. Mogao si ga upotrebiti protiv mene. Sada samo ja... samo moja volja moe neto da znai." Teko je disao; nije imao dovoljno vazduha za svoj razbuktali gnev. "Ja sam gubavac, Kletnie. Mogu sve da podnesem." Opaki ga je smesta napao. Kletnik je poloio ruke na Kamen Zlozemlja, smestio svoju mo na pusirajue srce njegovog zla. Poslao je zelenu silu na Kovenanta. Pala je na njega teinom planine, nagomilala se na njega kao tone izlomljenog kamena. Isprva nije uspeo da usmeri prsten na nju, pa ga je odgurnula unazad. Ali onda je otkrio svoju greku. Pokuao je da koristi divlju magiju kao alat ili oruje, kao neto ime se moe upravljati. Ali Vrhovni poglavar Mhoram mu je rekao: Ti jesi belo zlato. To nije neto emu se nareuje, to se dobro ili loe koristi u zavisnosti od vetine. Sada kada se probudilo, bilo je deo njega, izraz njegove volje. Nije morao da ga usmerava ili cilja; samo se dizalo iz njegove krvi i kostiju, iz njegovog besa. Uzviknuo je i odbio napad, razbio ga u milion kapljica smrdljive groznice. Poglavar Kletnik je ponovo napao. Mo koja je prila vazduh poletela je ka Kovenantu, trudei se da prekine belu, nepokretnu oluju prstena. Njihov sudar odjeknuo je kroz prestonu dvoranu kao besni tutanj gromova, zelenog i belog bleska; udarale su i prodirale jedna drugu kao da su sve oluje sveta potpuno poludele. Njihova neizmernost zastraila je Kovenanta, pokuala da mu kao klizite izmakne uporite na odlunosti. Nije bio naviknut na mo, ni na bitku. Ali gnev zbog gubavaca, zbog Domaje, zbog rtava Opaije, drao ga je uspravno. A Neverovanje mu je pomagalo. Znao je sigurnije od svakog roenog u Domaji da poglavar Kletnik nije nepobediv.U ovom obliku Opaija nije imala potpunu stvarnost postojanja. Narod Domaje popustio bi pred licem Opaije jer je bio ubeen u nju. Kovenant nije. Nije bio preneraen; nije verovao da mora popustiti. Poglavar Kletnik je samo istureni deo njega... nije besmrtan, nije boanstvo. Pobeda je bila mogua. Zato se bacio u bitku telom i duom, krvlju i kostima. Nije mislio na poraz; cena po njega nije bila bitna. Poglavar Kletnik ga je potiskivao sve dok se nije naao leima uza zid tik pored Penosleda. Divljina Kamena nainila je oko njega pusto, rastrgla poslednje tragove toplote iz vazduha, bacala na njega ogromne avetinjske ledenice mrnje. Ali nije popustio. Divlja magija bila je gnevna i neizmerna, visoka kao Vreme i duboka kao Zemlja... sirova mo sputana jedino ogranienjima njegove volje. A njegova volja je rasla, podizala mu glavu, bujala na bogatoj sri njegovog besa. Iz asa u as postajao je sve vie dorastao napadu Opakog. Uskoro je mogao da se pokrene. Polako se udaljavao od zida, teturajui se ka neprijatelju kao kroz vihor. Bele i zelene munje parale su vazduh; eksplozije divljih udara meusobno su se sudarale. Plamena hladnoa poglavara Kletnika i Kovenantova oluja klale su i rastrzale jedna drugu, obnavljale se i ponovo napadale. U aru bitke Kovenant je pomislio da e se Pusto Grobite sigurno uruiti. Ali Tabor se drao; prestona dvorana se drala. Samo su se Kovenant i poglavar Kletnik tresli u gromovitoj tiini oluje moi. Iznenada je uspeo da odgurne poglavara Kletnika od Kamena. Istog asa je njegova bela vatra zaplamsala jo jae. Bez neposrednog kontakta, kontrola Opakog nad zelenom kobi izgubila je od savrenosti. Njegovi napori postali su grozniavi, nepravilni. Neveta sila ljuljala je presto, odvaljivala sa tavanice nepravilne kamene gromade, stvarala pukotine u podu. Sada je urlao na jeziku koji Kovenant nije razumeo. Nevernik je iskoristio priliku. Poao je napred, bacajui na Opakog kiu besnih udara i munja divlje magije, a onda naglo poeo da stvara zid moi izmeu poglavara Kletnika i Kamena. Poglavar Kletnik je vrisnuo, panino pokuao da povrati Kamen. Ali bilo je prekasno. Kovenantova sila u trenutku je okruila poglavara Kletnika. Svim besom svoje volje krenuo je da iskoristi prednost. Obruavao se kao soko i stezao mo oko Opakog. Poeo je grubo da prodire belinom u polusenku. Oreol poglavara Kletnika opirao se uz vrisak i pljusak iskri. Bio je vrst i izdrljiv; stresao je Kovenantove divlje udare kao da su samo igra, deija raspaljenost. Ali Kovenant je odbijao negaciju. Zaslepljujua divlja magija bacala je koplja i strele moi na smaragni blesak oreola, sve dok jedan ogromni blesak nije uspeo da ga procepi. 185

Eksplodirao je uz potres koji je uzdrmao presto kao zemljostres. Talasi potresa odjeknuli su u Kovenantovoj glavi, udarajui mu po bolnim i grozniavim kostima lobanje. Ali drao se svoje moi i nije dopustio da mu volja splasne. itava polusenka buknula je u plamen kao sloj zelenog ara, a dok je gorela, ispucala je, sljutila se i pala na pod u vrelim krpicama i komadiima. U Kovenantovom stisku poeo je da se pojavljuje poglavar Kletnik Opaki. Malo po malo postajao je materijalan, prelazio iz telesnog odsustva u prisustvo. Savreno oblikovani udovi, isti kao alabaster, polako su postajali vidljivi... stara, ogromna, lavovska glava, velianstveno okruena uzvitlanom sedom kosom i bradom... dostojanstveni trup pod ogrtaem, irok i vrst od snage. Samo mu se oi nisu promenile, ostajui bez nemilosrdnog, upeatljivog talasa otelovljenja; neprekidno su ibale Kovenanta kao zmijski zubi sa kojih se cedi otrov. Kada je postao potpuno prisutan, poglavar Kletnik je prekrstio ruke na grudima. "Sada me zaista vidi, puzave", grubo je rekao. U njegovom glasu nije bilo ni nagovetaja straha ili predaje. "Zar jo veruje da si moj gospodar? Budalo! Prevaziao sam tvoju jadnu mudrost ili verovanje davno pre detinjstva tvog sveta. Otvoreno ti kaem, puzave... Opaija kao moja jedini je istinski plod iskustva i sagledavanja. Vremenom nee postupiti nita drugaije od mene. Nauie da prezire ostala stvorenja... zbog malih zala koja pogreno nazivaju ljubavlju, verom, nadom i odanou. Nauie da je lake kontrolisati ih nego se uzdrati... lake i bolje. Nee drugaije postupiti. Postae senka onoga to sam ja... bie opak bez hrabrosti za opaiju. Nastavi, puzave. Uniti moje delo ako mora... ubij me ako moe... ali stigni do kraja! Umoran sam od tvojih jalovih zabluda." Uprkos svemu, Kovenant je bio dirnut. Otmeno dranje poglavara Kletnika, njegovo dostojanstvo i smirenost, govorili su vie od svake kletve ili prkosa. Uvideo je da jo mora da traga za odgovorima, bez obzira na sve to je otrpeo. Ali pre nego to je stigao da uzvrati, da uoblii oseanja i slutnje koje je poglavar Kletnik uzburkao u njemu, nagli udar jarosti rascepio je tiinu u prestonoj dvorani. Ogromna nevidljiva vrata otvorila su se iza njega; bez upozorenja, iza njegovih lea nale su se snane prikaze, besne i uasne. estina njihovog prisustva gotovo mu je razbila usredsreenost na dranje poglavara Kletnika. Ojaao je volju, pripremio se na ok, i okrenuo se. Naao se licem u lice sa visokim prilikama nalik na onu koju je video u peini Zemne Krvi pod Melenkurion Nebozorom. Nadnosile su se nad njega, jezive i mone; kao da je gledao u njih kroz kamen, a ne kroz odaju. Bile su to prikaze mrtvih poglavara. Prepoznao je Kevina Zemljoguba, sina Lorikovog. Kraj Kevina stajala su jo dvojica plaviastih ljudi za koje je nagonski znao da su Lorik Zloupokojitelj i Damelon Dinoljub. Bili su tu i Prothal, Ozondrea i grupa mukaraca i ena koje Kovenant nije poznavao i nije im uo imena. Sa njima je bila i Elena, ker Lenina. A iza i iznad svih njih uzdizala se jo jedna prilika, uzvieni ovek sa vrelim prorokim oima i obogaljenom akom: Berek Zemljorod, poglavar-rodilac. Svi su povikali u glas, kao grmljavina gnuanja... jedan glas gneva koji je potresao Kovenanta do sri kostiju. "Ubij ga! Ima tu mo. Nisu ti potrebne njegove izdajnike lai. U ime sve Zemlje i zdravlja, ubij ga!" Dubina njihovog gneva ulivala se u njega, zapljusnula ga ogromnom eljom. Svi su bili zakleti branioci Domaje. Njena slava bila im je najdublja potreba. Pa ipak, na ovaj ili onaj nain, poglavar Kletnik ih je sve nadmaio, sve ih je poslao u grob, a on je istrajao i nastavio da pustoi. Mrzeli su ga plamenom mrnjom koja je nadmaivala Kovenantov lini gnev. Ali umesto da ga navede da poslua, tolika plahovitost mu je zgasnula gnev i borbenu mo. Nasilje je iscurilo iz njega i ostavilo tugu zbog njih... toliku tugu da ju je jedva zadravao, jedva savladavao suze. Zasluili su da ih poslua; imali su pravo na toliki bes. Ali od njihovog zahteva razbistrile su mu se sopstvene slutnje. Setio se Penosledove ranije ei za ubijanjem. Morao je jo neto da uini, neto to se ne moe uiniti gnevom. Bes je dobar samo za borbu, za otpor. Sada bi mogao da mu potkopa ba ono to se borio da postigne. Odgovorio je poglavarima glasom promuklim od tuge. "Ne mogu da ga ubijem. On uvek preivi kada neko pokua da ga ubije. Sledei put se vraa snaniji nego ikada. To je opaija. Ne mogu da ga ubijem." 186

Takav odgovor ih je zaprepastio. Za trenutak su uzdrhtali od zapanjenosti i obeshrabrenosti. Onda se uasnuto oglasio Kevin. "Pustie ga da ivi?" Kovenant nije mogao otvoreno da odgovori, nije mogao da izgovori pravi odgovor. Ali drao se pravog puta svoje slutnje. Prvi put od kako je zapoeo boj sa Opakim, okrenuo se ka Srdosolji Penosledu. Din je stajao prikovan za zid, paljivo gledajui sve to se deava. Okrvavljeni lanci ruku i nogu pokazivali koliko se trudio da se oslobodi, a lice mu je izgledalo kao da je isueno svim onim to je morao da outi. Ali u osnovi je bio nepovreen, ceo. Duboko u uvuenim oima nasluivalo se da razume Kovenantovu nedoumicu. "Dobro si uinio, dragi prijatelju", apnuo je kada ga je Kovenant pogledao u oi. "Verujem odluci koju donese tvoje srce, ma kakva bila." "Ovde nema odluke", dahnuo je Kovenant, borei se da zadri suze. "Neu ga ubiti. Ionako bi se vratio. Neu da mi to bude na dui. Ne, Penoslede... prijatelju. Sada zavisi od tebe. Tebe... i njih." Pokazao je glavom ka plaviastim prikazama poglavara. "Radost je u uima koje uju... sea se? Ti si mi to rekao. Imam radosti koju treba da uje. Sluaj me. Pobedio sam Opakog... ovaj put. Domaja je bezbedna... za sada. Kunem se. Sada hou... Penoslede!" Neeljene suze zamaglile su mu pogled. "Hou da se nasmeje. Raduj se tome. Donesi radost u ovu krvavu dvoranu. Smej se!" Okrenuo se i povikao na poglavare. "Da li me ujete? Ostavite Kletnika na miru! Iscelite sebe!" Tokom dugog trenutka koji mu je gotovo slomio odlunost, u prestonoj dvorani se nije uo ni zvuk. Poglavar Kletnik je zraio prezirom na svog tamniara; poglavari su uasnuto stajali, ne razumevajui; Penosled je visio u lancima kao da je teret suvie veliki za njegova plea. "Pomozi mi!" kriknuo je Kovenant. Njegova molba polako je stigla do njih. Neko proroanstvo u njegovim reima dotaklo je srca onih koji su ga uli. Uasnim naporom, Srdosolja Penosled, poslednji din, poeo je da se smeje. Zvuk je isprva bio jeziv; grei se u okovima, Penosled je isputao smeh kao da je kletva. U tom obliku poglavari su mogli da mu se pridrue. Tihim glasovima upravili su ka poraenom Opakom izlive prezrivog ruganja, podsmeljive mrnje. Ali dok se Penosled trudio da se smeje, miii su mu se opustili. Gr u grlu i grudima je popustio, omoguivi istom vetru humora da mu iz plua razduva pepeo gneva i bola. Uskoro mu se u glasu pojavilo neto nalik na radost, neto nalik na istinsko veselje. Poglavari su uzvratili. Kako je postajao zdraviji, Penosledov smeh bio je i sve zarazniji; vukao je za sobom mrane prikaze. Poeli su da poputaju mrnju. Kroz njih je potekao isti humor, sakupljajui brzinu dok se kretao. Penosled je primao od njih radost, a oni su poeli da oseaju njegovo veselje. Za nekoliko trenutaka sav njihov prezir i podsmeh su nestali. Vie se nisu smejali da bi izrazili gnev na poglavara Kletnika; upte se nisu smejali njemu. Na sopstveno ogromno iznenaenje, smejali su se zbog iste radosti samog smeha, zbog pukog zadovoljstva i emocionalne razdraganosti radosti. Poglavar Kletnik se zgrio od tog zvuka. Trudio se da odri prkos, ali nije mogao. Uz krik pun bola i besa, pokrio je lice i poeo da se menja. Godine su spale sa njega. Kosa mu je potamnela, brada postala vra; podmlaivao se neverovatnom brzinom. Istovremeno je gubio vrstinu dranja. Telo mu se skupljalo i bledelo sa svakom izgubljenom godinom. Uskoro je ponovo bio mladi, jedva vidljiv. Promena se i dalje nije zaustavljala. Od mladia je postao dete, postajui sve mlai kako je nestajao. Za trenutak je bio rasplakana beba, dreei u drevnom oajanju. Onda je potpuno nestao. Dok su se smejali, poglavari su takoe bledeli. Kada je Opaki iezao, vratli su se u svoje prirodne grobove... duhovi koji su konano dobili neto sem muka od krenja Zakona smrti. Kovenant i Penosled su ostali sami. Kovenant je sada neobuzdano plakao. Savladao ga je napor obavljenog posla. Bio je preslab da podigne glavu, preumoran da dalje ivi. Ipak je morao da uini jo neto. Obeao je da e Domaja biti bezbedna. Morao je da osigura tu bezbednost. "Penoslede?" plakao je. "Prijatelju?" Glasom je preklinjao dina da ga razume; nije imao snage da izgovori ta mora da uini. "Ne strahuj za mene", odgovorio je Penosled. Zvuao je neobino ponosno, kao da ga je Kovenant neim izuzetno poastvovao. "Tomase Kovenante, prapoglavaru i Nevernie, hrabri nosioe belog zlata... ne elim nikakav drugi kraj. Uini ta god mora, prijatelju. Ja sam u Miru. Prisustvovao sam neverovatnoj prii." Kovenant je klimnuo glavom, onako zaslepljen suzama. Penosled je mogao da donosi sopstvene odluke. Deliem zamisli raskinuo je dinove lance, tako da Penosled moe bar da pokua bekstvo ako poeli. A onda se sva Kovenantova svest o prijatelju pretvorila u pepeo. 187

Dok se nesigurno teturao preko dvorane, pokuao je da ubedi sebe kako je pronaao svoj odgovor. Odgovor na smrt jeste da je iskoristi umesto da joj bude rtva... da je pokori i natera je da slui tvojim naumima i verovanjima. To moda nije dobar odgovor, ali nije imao bolji. Sledei nerve na licu, posegnuo je za Kamenom Zlozemlja kao da je to plod drveta saznanja ivota i smrti. im ga je dotakao, ponovo se razbudila iezla mo prstena. Neizmerna crveno-zelena vatra suknula je navie, izvila se iz Kamena i njegovog prstena kao kula dovoljno visoka da raskine nebesa. Kada je osetio da ta sila prodire kroz izmuenu koljku ili kanal njegovog bia, znao je da je naao svoju vatru, vatru kojoj je naklonjen kao jesenje lie ili stari rukopis. U srcu uskovitlane oluje kleknuo je kraj Kamena i obavio ga rukama kao ovek koji iekuje rtvovanje. Svea krv iz zatrovane usne tekla mu je niz bradu, padala na zeleno i odmah isparavala. Sa svakim trenutkom spoj dve sile stvarao je sve veu i veu mo. Kao beivotno i neukrotivo srce besa, Kamen Zlozemlja pulsirao je u Kovenantovim rukama, trudei se u bezumnom, automatskom refleksu da ga uniti kako ne bi bio uniten sam. A Kovenant ga je prigrlio na grudi kao odabrani usud. Nije mogao da uniti Izopaenje, ali mogao je makar pokuati da razbije ovu njegovu alatku; bez nje, svim preivelim ostacima Opakog trebae vekovi da povrate izgubljenu mo. Kovenant je grlio Kamen, predavao se njegovoj vatri i borio se poslednjim deliima reenosti da ga raskomada. Belo-zeleno, zeleno-belo, unitenje je raslo dok nije ispunilo prestonu dvoranu, dok nije eksplodiralo kroz kamen van utrobe Pustog Grobita. Kao borci uhvaeni u smrtonosni zagrljaj, smaragd i zlato blistali su i sevali, kovitlali se navie brzinom koju nikakav nezatieni granit ne moe da izdri. Zidovi su se povijali; otpadali su veliki komadi tavanice; slabije stenje se rastapalo i teklo kao voda. A onda je Tabor potresao gr. Zjapee pukotine su se pojavile u podovima, proirile se na zidove, kao da se upuuju u strmoglavi beg. Samo predgorje poelo je da se trese i jei. Priguene eksplozije slale su oblake otpadaka kroz pukotine i procepe. Uboj Plampepel poigravao je u brzim mlazevima. Kule su se pognule kao topole na estokom vetru. Uz prasak koji je ustalasao more, itavo sredite predgorja odletelo je u vaduh. U kii stenja, ostataka Tabora velikih kao kue i sela, otvorila se pukotina od temelja do vrha. Praene grmljavinom unitenja, razdvojene polovine preturile su se i u ogromnoj, velianstvenoj agoniji pale u More daleko jedna od druge. Okean se smesta sruio u brazdu sa istoka, a sa zapada se u nju ulila lava. Njihov susret zaklonio je parom i plamenim siktanjem kljuali kotao kraja Pustog Grobita, bes mora, kamena i vatre od kojeg su se tresla nebesa... zaklonio je sve osim moi koja je buktala iz sredita unitenja. Bila je zeleno-bela... neobuzdana, divlja... narastala je ka sopstvenom kraju. Ali belo je nadvladalo i pobedilo. 21. GUBAVEV KRAJ Tako je Tomas Kovenant odrao svoje obeanje. Dugo posle toga leao je u udobnom grobu zaborava; pokopan u potpunoj iscrpljenosti, lebdeo je kroz tamu... u slobodnoj niijoj zemlji izmeu ivota i smrti. Oseao je da je potpuno mrtav, neosetljiv kao smrt. Ali srce je nastavljalo da radi kao da mu nedostaje razum ili mudrost da stane kada vie nema razloga da nastavi. Iskidano, nesigurno, odravalo ga je u ivotu. A duboko u njemu... na mestu skrivenom i zatienom, unutar vrstog kotanog lema lobanje... zadrao je svest o sebi. Ta osnovna stvar jo ga nije izneverila, iako je izgledalo da polako otie u toplu, meku zemlju oko groba. eleo je odmor; zasluio je odmor. Ali osloboenje koje ga je dovelo u trenutni mrani mir bilo je suvie skupo. Nije mogao da se sloi. Penosled je mrtav, nemo je mrmljao. Nije mogao da pobegne od krivice. Nijedan odgovor nije pokrivao sve. Koliko god dugo iveo, nikada nee biti ist. Nije smatrao da e uspeti dugo da poivi. Ipak, neto u njemu se tvrdoglavo protivilo. To nije tvoja krivica, govorilo je. Nisi mogao da odluuje umesto njega. Iza odreene take, ova tvoja odgovornost samo je sloeniji oblik samoubistva. 188

Prihvatio je injenicu. Iz iskustva je znao da su gubavci osueni onog asa kada ponu da oseaju krivicu to imaju lepru, da su krivi to su oboleli. Moda su krivica i smrtnost, fiziko ogranienje, na kraju krajeva ista stvar... injenice ivota, nepopravljive protiv kojih se ne vredi buniti. Ipak, Penosleda vie nije biloi nikada nee moi da se vrati. Kovenant ga vie nikada nee uti kako se smeje. "Onda nai mir u drugoj nedunosti", rekao je glas iz tame. "Nisi ti odabrao taj zadatak. Nisi ga preduzeo po svojoj slobodnoj volji. Bio ti je nametnut. Krivica je na onome ko te je odabrao, a taj izbor je nainio onaj ko te je uzeo bez tvog znanja ili saglasnosti." Kovenant nije morao da pita ko to govori; prepoznao je glas. Pripadao je starom prosjaku koga je sreo pre prvog putovanja u Domaju... starcu koji ga je naterao da zadri burmu, i da proita ogled o osnovnom pitanju etike. Tupo je odgovorio. "Mora da si bio siguran u sebe." "Siguran? O, ne. Bio je to veliki rizik... rizik za svet koji sam stvorio... rizik ak i za mene. Da je moj neprijatelj osvojio divlju magiju belog zlata, oslobodio bi se sa Zemlje... unitio bi je kako bi mogao da se baci na mene. Ne, Tomase Kovenante. Rizikovao sam sa poverenjem u tebe. Ruke su mi bile vezane. Nisam mogao da dotaknem Zemlju kako bih je zatitio jer bih time unitio ono to sam eleo da ouvam. Samo je slobodan ovek imao nade da se suprotstavi mom neprijatelju, nade da ouva Zemlju." Kovenant je osetio u glasu saoseanje, potovanje, ak i zahvalnost. Ali nije bio ubeen. "Nisam bio slobodan. To nije bio moj izbor." "Ah, jesi bio... slobodan od mog ubeivanja, moje moi, moje elje da te uinim svojim oruem. Zar ti nisam rekao da je rizik bio ogroman? Onako bezizlazan, imao si mo izbora. Odabrao sam te za Domaju, ali nisam te primoravao da slui mom cilju u Domaji. Bio si slobodan da osudi Domaju, Zemlju, Vreme i sve ostalo, da si odabrao tako. Samo kroz taj rizik sam mogao da se nadam kako u ouvati ispravnost svog dela." Kovenant je u tami slegnuo ramenima. "Ipak, nisam bio slobodan. Ona pevaica... nazvala me je Berekom. Ono oivljavanje. Dete koje je ujela zmija. Moda si me ostavio slobodnog u Domaji, ali nisi me ostavio na miru u mom sopstvenom ivotu." "Ne", tiho je odvratio glas. "Nisam imao udela u tim dogaajima. Da sam ita uinio da te izmenim, bio bi moje orue... nekoristan. Bez slobode, ne bi savladao mog neprijatelja... bez nezavisnosti... bez vlasti nad sopstvenom odanou. Ne, previe sam rizikovao i onaj jedan put kada sam govorio s tobom. Niim drugim se nisam uplitao." Kovenantu se nije dopala pomisao na to da je bio toliko potpuno slobodan da uniti Domaju. Bio je tako blizu! Neko vreme je tupo mozgao u sebi, odmeravaui Tvorev rizik. Onda je upitao. "Zato si mislio da neu prosto popustiti... da neu u oajanju odustati?" Glas je smesta odgovorio: "Oajanje je oseanje kao i svako drugo. Navika oajanja upropauje, a ne samo oajanje. Ti si ve bio upoznat sa navikom i oajanjem... sa Zakonom koji i spasava i unitava. Tvoje saznanje o sopstvenoj bolesti uinilo te je mudrim." Mudrim, promrmljao je Kovenant u sebi. Mudrost. Nikako nije razumeo zato njegovo glupo srce i dalje kuca. "Osim toga, bio si tvorac na svoj nain. Ve si iskusio kako tvorac moe biti nemoan da izlei svoje delo. esto ba ta nemo ui delo da oajava." "A ta je sa tvorcem? Zato on ne oajava?" "Zato bi oajavao? Ako ne moe da podnese svet koji je stvorio, moe da napravi drugi. Ne, Tomase Kovenanta." Glas se tiho, tuno nasmejao. "Bogovi i tvorci suvie su moni i suvie nemoni da bi oajavali." Da, rekao je Kovenant u svojoj tuzi. Ali, dodao je gotovo iz navike, nije to tako lako. eleo je da glas ode, da ga ostavi samog u zaboravu. Ali, iako je utao, znao je da je jo tu. Lebdeo je neko vreme kraj njega, a onda se pribrao. "ta hoe?" upitao je. "Tomase Kovenante...", glas je bio nean, "...nevoljni moj sine, elim da ti poklonim neto... nagradu koja e izraziti moju neizrecivu zahvalnost. Tvoj svet tee po Zakonu, kao i moj. A po svakom Zakonu sam tvoj dunik. Spasao si moju Zemlju sa ivice propasti. Mogu da ti dam desetine dragocenih darova, a da ti i dalje budem duan." Dar? Kovenant je uzdahnuo u sebi. Ne. Nije mogao da se ponizi toliko da zatrai od Tvorca izleenje od lepre. Ve je gotovo odbio ponudu kada ga je obuzelo iznenadno uzbuenje. "Spasi dina", rekao je. "Spasi Penosleda." 189

Glas je odgovorio sa prizvukom neizrecive alosti. "Ne, Tomase Kovenante... ne mogu. Zar ti nisam rekao da bih razbio svod Vremena kada bih pokuao da provuem ruku kroz njega i dotaknem Zemlju? Bez obzira na veliinu zahvalnosti, ne mogu da uinim za tebe nita u Domaji ili na toj Zemlji. Kad bih mogao, nikada ne bih dozvolio da moj neprijatelj uini toliko zla." Kovenant je klimnuo glavom; shvatio je valjanost odgovora. Nastavio je posle trenutka praznine. "Onda nema niega to moe da uini za mene. Rekao sam Kletniku da ne verujem u njega. Ne verujem ni u tebe. Imao sam priliku da donesem vanu odluku. To je dovoljno. Nisu mi potrebni nikakvi pokloni. Pokloni su suvie laki... ne mogu da ih podnesem." "Ah! Ali zasluio si..." "Nita ja nisam zasluio." U Kovenantu je poeo da se budi slabi bes. "Nisi mi dao priliku da ita zasluim. Stavio si me u Domaju bez mog pristanka ili slaganja... ak i bez mog znanja. Sve to sam uinio bilo je da uoim razliku izmeu zdravlja i... i bolesti. Pa, to mi je dovoljno. Ali u tome nije bilo neke naroite vrline." Glas je polako dahnuo. "Ne budi ishitren kada sudi o tvorcima svetova. Hoe li ikada napisati priu u kojoj nijedan lik nema razloga da ti prebaci?" "Pokuau", uzvratio je Kovenant. "Pokuau." "Da", apnuo je glas. "Moda je to za tebe dovoljno. Ipak, mene radi, elim da ti dam poklon. Molim te da mi dozvoli." "Ne." Kovenant je odbio pre umorno nego neprijateljski. Nije mogao da smisli nita to bi prihvatio. "Mogu da te vratim u Domaju. Provee ostatak ivota u zdravlju i poastima, kako prilii velikom junaku." "Ne." Imaj milosti. Ne bih mogao da podnesem. "To nije moj svet. Ne pripadam tamo." "Mogu te nauiti da veruje kako su tvoja iskustva u Domaji bila stvarna." "Ne." Nije to tako lako. "Oterae me u ludilo." Glas je opet neko vreme utao pre nego to je rekao tonom otrim od bola. "Vrlo dobro. Onda me uj, Tomase Kovenante, pre nego to me ponovo odbije. Ovo moram da ti kaem. Kada su roditelji deteta koje si spasao shvatili ta si uinio, pourili su da ti pomognu. Bio si povreen i iscrpljen od gladi. Napor da spase dete ubrzao je delovanje otrova. Bio si u ozbiljnom stanju. Odneli su te u bolnicu na leenje. To leenje je ukljuilo i stvar koju iscelitelji na tvom svetu zovu 'antiviperin'. Tomase Kovenante, taj antiviperin se pravi od konjske krvi. Tvoje telo se gnua... alergian si na konjski serum. Reakcija je bila strana. Toliko si slab da nee preiveti. U ovom trenutku stoji na pragu sopstvene smrti. Tomase Kovenante... uj me." Glas mu je saoseajno aputao. "Mogu da ti dam ivot. U ovom asu potrebe, mogu da pruim tvom ranjenom telu snagu koja mu je potrebna da istraje." Kovenant neko vreme nije odgovarao. Negde u napola zaboravljenoj prolosti uo je da ima ljudi alerginih na antiviperin. Verovatno su lekari u bolnici morali da testiraju alerginost pre nego to primene punu dozu; on je, po svoj prilici, bio u toliko dubokom oku da nisu imali vremena za medicinske briljivosti. Za trenutak je razmatrao pomisao o smrti u njihovim rukama kao o obliku odmazde. Ali odbacio je zamisao, odbacio je samosaaljenje koje se krilo iza nje. "Radije bih da preivim", nejasno je promrmljao. "Ne elim da tako umrem." Glas se nasmeio. "Uinjeno je. ivee." Iz iste navike, Kovenant je uzvratio. "Verovau kada budem video." "Videe. Ali videe i jo neto. Taj dar nisi traio, ali dau ti ga, eleo to ili ne. Nisam traio tvoje slaganje kada sam te odabrao za Domaju i ne traim ga ni sada." Pre nego to je Kovenant stigao da se pobuni, osetio je da ga je glas napustio. Ponovo je bio sam u tami. Zaborav ga je tako udobno obavio da je gotovo poalio zbog odluke da ivi. Ali onda je neto oko njega ili u njemu poelo da se menja, podeava. Bez vida, sluha i dodira postao je svestan sunevog svetla, tihih glasova, lakog, toplog povetarca. Otkrio je da gleda nanie, kao sa visokog brega, pravo u Zlatosinj. iste vode jezera odraavale su duboki, plavi sjaj nebesa, a povetarac je neno mirisao na prolee. Bregovi oko Zlatosinja nosili su oiljke od Kletnikove neprirodne zime. Ali trava je ve poela da nie kroz hladnoom razderano tlo, a nekoliko otpornih prolenih cvetova odvano se njihalo na vazduhu. Komadi gole zemlje izgubili su sivo, smrznuto mrtvilo. Isceljenje Domaje je zapoelo. Stotine ljudi okupile su se oko jezera. Kovenant je gotovo odmah razabrao Vrhovnog poglavara Mhorama. Stajao je okrenut ka istoku preko Zlatosinja. Nije nosio ezlo. Ruke su mu bile debelo obmotane 190

zavojima. Levo od njega stajali su poglavari Trevor i Loerija, drei keri, a desno je bila poglavar Amatin. Svi su izgledali sveano zadovoljni, ali Mhoramov ozbiljni izraz ih je zasenjivao, svedoei reitije od njih o pobedi Domaje. Iza poglavara su stajali vrhovnik Kvan i srdonk Torm... Kvan sa vojevnicima svoje ratovnije, Torm sa svim zubljonoama i obluarima Poglavarevog Konaka. Kovenant je primetio da Trel, drubenik Atiaranin, nije meu njima. Nagonski je razumeo; Trel je doao do razreenja svojih linih nedoumica: ili je mrtav ili je otiao. Nevernik je ponovo ustanovio da ne moe da raspravom odbije oseanje krivice. Svuda oko jezera, iza poglavara, stajali su znanstvozornici i ratnici. A iza njih su bili preiveli iz Veselkamena... ratari, stoari, negovatelji konja, kuvari, zanatlije, metri... deca i roditelji, mladi i stari... sav narod koji je istrajao. Nije ih bilo mnogo, ali Kovenant je znao da ih je dovoljno; bie sposobni da otponu rad na obnavljanju. Dok je gledao, prili su blie Zalatosinju i zautali. Vrhovni poglavar Mhoram ekao je dok nisu svi bili spremni i puni panje. Onda je podigao glas. "Narode Domaje", vrsto je rekao, "okupili smo se ovde u slavu ivota. Neu vam pevati dugaku pesmu. Jo sam slab i niko od nas nije snaan. Ali ivi smo. Domaja je ouvana. Besna pobuna i rasulo vojske poglavara Kletnika pokazuju nam da je on pao. Divlji odjek boja u Lorikovom krilu pokazuje nam da se belo zlato sukobilo sa Kamenom Zlozemlja i da je izilo kao pobednik. To je dovoljan razlog za slavlje. Dovoljan? Prijatelji, dovoljan je za nas i nau decu, dogod bude trajalo ovo doba Domaje. U znak toga, doneo sam kril na Zlatosinj." Bolno je posegnuo pod ogrta i izvukao bode. Dragulj u njemu nije goreo svetlom ivota. "U njemu vidimo da se prapoglavar Tomas Kovenant, Nevernik i nosilac belog zlata, vratio u svoj svet, gde je veliki junak uoblien za nae spasenje. Pa, onako je kako mora biti, mada me srce boli zbog njegovog odlaska. Ipak, neka se niko ne plai da je on za nas izgubljen. Zar ne kau stara predanja da e se Berek Troprst ponovo vratiti? I zar obeanje nije odrano pojavom Nevernika? Takva obeanja se ne daju uzalud. Prijatelji... narode Domaje... Tomas Kovenant me je jednom pitao zato smo se toliko posvetili znanstvu Vrhovnog poglavara Kevina Zemljoguba. A sada, u ovom ratu, nauili smo opasnosti tog znanstva. Kao kril, to je mo sa dve otrice, pogodna za krvoprolie koliko i za ouvanje. Njena upotreba ugroava na Zavet mira. Ja sam Mhoram, sin Variolov, Vrhovni poglavar po izboru Vea. Objavljujem da se od danas pa nadalje neemo posveivati nijednom znanstvu koje iskljuuje Mir. Stvoriemo sopstveno znanstvo... boriemo se, traiti i uiti dok ne naemo znanstvo u kojem Zavet mira i ouvanje Domaje ive zajedno. uj me, narode! Sluiemo Zemljorodstvu na novi nain." Kada je zavrio, podigao je kril i bacio ga uvis. Bode je nainio luk, svetlucajui na sunevoj svetlosti, i pao u vodu na sredini Zlatosinja. Kada je pljusnuo u mone vode, planuo je i poslao oganj belog sjaja u dubine jezera. Onda je nestao zauvek. Vrhovni poglavar Mhoram gledao je kako nestaju krugovi na vodi. Potom je nainio likujui gest prizivanja i sav narod oko Zlatosinja zapevao je velianstvenu pesmu: iveo, Nevernie! uvaru i Kovenante, nezavetovana istino i kletvo zlima, prapoglavaru Davaoe, branioe ivota! iveo! Kovenante! Tvrdoruki nosioe divlje magije, belog zlata prazemlje slugo i poglavaru... Tvoja je mo ouvanja. Zapevaj, narode Domaje... Podigni se na pozdrav! Dri ast i slavu visoko do kraja dana: uvaj istu istinu koju osvoji on! iveo, Nevernie! Kovenante! iveo!

191

Podigli su ka njemu ezla, maeve i ruke i pogled mu se zamaglio od suza. Suze su izbrisale Zlatosinj sve dok se nije pretvorio u mrlju svetla pred njegovim licem. Nije hteo da ga izgubi. Pokuao je da razbistri vid, nadajui se da jezero nije nestalo. Ali onda je postao svestan suza. Umesto da mu ovlae obraze, tekle su mu iz uglova oiju niz vrat i ui. Udobno je leao na leima. Kada je ponovo usmerio pogled, povukao iu kao da pomera soiva, ustanovio je da je svetla mrlja pred njim, zapravo, ljudsko lice. ovek ga je dugo gledao, a onda se povukao u izmaglicu vetake svetlosti. Kovenant je postepeno shvatio da sa obe strane kreveta postoje svetlucave ipke. Leva aka bila mu je vezana za jednu od njih, kako ne bi pomerio iglu zabodenu u venu. Igla je preko prozirne cevice bila povezana sa bocom za infuziju koja mu je visila nad glavom. Vazduh se pomalo oseao na dezinfekciono sredstvo. "Da nisam video, ne bih verovao", rekao je ovek. "Nesrenik e stvarno preiveti." "Zato sam vas pozvala, doktore", rekao je enski glas. "Zar nita ne moemo da uinimo?" "Da uinimo?" obrecnuo se doktor. "Nisam tako mislila", poela je da se brani ena. "Ali on je gubavac! Ve mesecima tlai ljude u celom gradu. Niko ne zna ta da radi s njim. Neke sestre hoe... hoe da im se plati prekovremeno to se brinu o njemu. A pogledajte ga samo. Tako je upropaen. Samo sam mislila da bi za sve bilo bolje... kada bi ga..." "Sada je dosta." ovek je bio besan. "Sestro, ako ujem jo samo jednu re o tome, moete da traite drugi posao. Ovaj ovek je bolestan. Ako neete da pomaete bolesnim ljudima, naite sebi novo zanimanje." "Nisam mislila nita loe", durila se sestra dok je izlazila iz sobe. Kada je otila, Kovenant je neko vreme izgubio doktora iz vida; kao da se stopio sa neosetljivom izmaglicom osvetljenja. Kovenant je pokuao da raisti situaciju. I desna ruka mu je bila vezana, pa je leao u krevetu kao raspet. Ali veze ga nisu spreavale da proveri osnovne injenice o sebi. Stopala su mu bila hladna i neosetljiva. ake isto tako - utrnule i ledene. elo ga je grozno bolelo. Usna mu je bila zategnuta i vrela od otoka. Morao je da se sloi sa sestrom; bio je u groznom stanju. Onda je otkrio da je doktor opet u blizini. Izgledao je mlad i besan. U sobu je uao jo jedan ovek, stariji lekar koga se Kovenant setio da ga je leio prilikom ranijeg boravka u bolnici. Za razliku od mlaeg, ovaj doktor je nosio odelo umesto belog mantila. "Nadam se da imate dobar razlog to ste me pozvali", rekao je im je uao. "Ne izlazim iz crkve tek tako... naroito ne na Uskrs." "Ovo je bolnica", zagunao je mlai, "a ne prokleto uskrsnue. Naravno da imam dobar razlog." "ta vas mui? Je li mrtav?" "Ne. Upravo suprotno... preivee. Jednog trenutka je u alergijskom oku, umire jer mu je telo suvie slabo, zaraeno i otrovano da bi se borilo... a u sledeem... puls stabilan, disanje pravilno, pupilarne reakcije normalne, boja koe se poboljava. Rei u vam ta je to. To je prokleto udo, eto ta je." "Ma hajde", promrmljao je stariji. "Ne verujem u uda... a ne verujete ni vi." Bacio je pogled na karton, a onda i sam oslunuo Kovenantovo srce i plua. "Moda je samo tvrdoglav." Nagnuo se tik nad Kovenantovo lice. "Gospodine Kovenante", rekao je, "ne znam da li me ujete. Ako me ujete, imam vesti koje e vam moda biti vane. Jue sam priao sa Megan Roman... ona je va advokat. Rekla mi je da je gradsko vee odluilo da ne menja namenu vaeg zemljita. To to ste spasli devojicu... pa, dosta sveta se prilino zastidelo. Teko je oduzeti dom jednom junaku. Naravno, treba biti poten i rei da je Megan izvela neke male trikove. Ona je dobar advokat, gospodine Kovenante. Zakljuila je da e vee dvaput razmisliti o vaem proganjanju ako zna da e prestoniki asopis napraviti toplu ljudsku reportau o poznatom piscu koji spasava decu od zvearki. Nijedan od naih politiara nije bio eljan naslova kao to je 'Grad proganja junaka'. U svakom sluaju, injenica je da ete moi da zadrite svoju farmu." Stariji ovek se povukao. Trenutak kasnije, Kovenant ga je uo kako se obraa mlaem doktoru. "Jo mi niste rekli zato ste toliko razjareni." "Nije to nita", odgovorio je mlai dok su naputali sobu. "Jedna naa Florens Najtingejl je predloila da mu prekratimo muke." "Ko je to bio? Rei u glavnoj sestri da je premesti. Obezbediemo mu pristojnu negu." Glasovi su nestali i ostavili Kovenanta samog u krevetu. Mrano je razmiljao. udo. Eto ta je to bilo. 192

Bio je bolestan ovek, rtva Hansenove bolesti. Ali nije bio gubavac... ne samo gubavac. Zakon bolesti bio mu je urezan u nerve velikim, neizbrisivim slovima; ali on je bio vie od toga. Na kraju krajeva, nije izneverio Domaju. I imao je srce koje jo moe da pumpa krv, kosti koje jo mogu da ga nose; imao je sebe. Tomas Kovenant: Nevernik. udo. Uprkos otrom bolu u usni, nasmeio se u praznoj sobi. Osetio je osmeh na licu i bio je siguran u njega. Smeio se zato to je iv. RENIK Ahamkara: Hoerkin, "Dveri" Ahana: slikarka, erka Hane Alem-vino: napitak dinova Aliantha: blagovnjae Amanibhavam: trava za leenje konja, otrovna za oveka Amatin: poglavarka, erka Matinova Amok: tajanstveni vodi i sluga drevnog Znanstva Amorin: prvi stoernik, kasnije balaklija Anundivian yaja: "izgubljena" ranjanska vetina vajanja kostiju Asensa: Kamendolka, sestra Atiaran Asuraka: ezlonoa iz Znanstvigora Atiaran, drubenica Trelova: Kamendolka, majka Lene Aussat Befylam: jheherrin u liku deteta Balaklija: drugi po rangu zapovednik ratovnije Banas Nimoram: Svetkovina prolea Ban: Krvni gardista, dodeljen poglavaru Trevoru Banor: Krvni gardista, dodeljen Tomasu Kovenantu Baradakas: ezlonoa Vitog Drvograda Berek Troprst: Srdomil, osniva reda poglavara, prvi drevni poglavar Besomuci: tri drevne sluge poglavara Kletnika Bezemljai:dinovi Bhrathair: narod sa kojim su se sretali Dinovi lutalice Birinair: ezlonoa; kasnije srdonik Poglavarevog Konaka Blagovnjaa: aliantha, hranljivi plod koji se moe nai po itavoj Domaji Borilar: Zubljonoa i srdonik Poglavarevog Konaka Braba: Ranihin, Korikov at Cerin: Krvni gardista, dodeljen poglavarki etri asnik: voa Drvograana initelj: jheherrinsko ime za poglavara Kletnika initeljev Tron: Kletnikov Tabor Damelon Dinoljub: Drevni vrhovni poglavar, sin Bereka Troprsta Davilja: Velika movara Demonija: Plodite pragrdana i Putnima Dharmakshetra: "Nadmaiti neprijatelja hrabrou", putnimsko ime Doar: krvni gardista Dobrana: ranjanska uzlarka Dolina Veala: mesto za pogubljenja u Garotinom estaru 193

Dolina dve reke: sedite Veselkamena Dom: prvobitna otadbina dinova Domaja: uopte uzev, oblast oznaena na Mapi Donja zemlja: zemlja istono od Domajinog Sunovrata Drevni poglavari: poglavari pre obreda Obesveenja Drini: Ranihin, at poglavara Mhorama, drebac Hinarila Driniok: starac-maevnik Znanstvigora Drul Stenotoac: jamnik, kasnije voa jamnika, nalaza ezla zakona Drvograd: naselje na drvetu Drvograanin: stanovnik naselja na drvetu Dukkha: "rtva", putnimsko ime Dura Bokovila: mustang, at Tomasa Kovenanta Duomor: ime koje su dinovi nadenuli poglavaru Kletniku Dinovi: Bezemljai, drevni prijatelji poglavara Dinov sabor: savetovanje dinova Elena: vrhovna poglavarka tokom prvog napada poglavara Kletnika; kerka Lene Elohim: narod sa kojim su se sretali dinovi lutalice Eovod: dvadeset ratnika sa stoernikom Eovojna: dvadeset eovoda sa vojevnikom Fael Befylam: jheherrin u obliku zmije Faer: drubenica Kalindrila Gart: vrhovnik ratovnije Poglavarevog Konaka Glina vidarka: blato koje isceljuje Gorak Krembal: Uboj Plampepel Gornja zemlja: zemlja zapadno od Domajinog Sunovrata Gravin Trendor: Planina Groma Grdani: tvorci Demonije Grifon: krilata zver nalik lavu Griva: Ranihin Grivenanje: ceremonija proglaenja za grivenara Grivenar: najvii in Ranjana Hail Troj: vrhovnik ratovnije vrhovne poglavarke Elene Haruai: rasa od koje vodi poreklo krvna garda Herem: Besomuk, Koljidrug, turiya Hirim: poglavar, sin Hula Hoerkin: stoernik Hovor: krvni gardista, dodeljen poglavaru Loeriji Hurin: Ranihin, Terelov at Hurn: ranjanski uzlar Imoiran, drubenica Tomalova: Kamendolka Irin: ratnik tree ratovnijske eovojne Iscelitelj: lekar Izopaenje: ime koje su Krvni gardisti dali poglavaru Kletniku Jadin-Kamen: oblast Trotgarda pre obnavljanja Jadinka: grivenarka, nekada po imenu Veselica Jain: ranjanski grivenar Jamnici: zla stvorenja koja prebivaju pod Planinom Groma Jazbinite: dom jamnika pod Planinom Groma 194

Jazbinmost: ulaz u katakombe ispod Planine Groma Jedina uma: drevna uma koja je pokrivala najvei deo Domaje Jedino Drvo: mistino drvo od koga je napravljeno ezlo zakona Jedrana Vilokosa: ena-din,ena Mlatiake Brodograda, majka trojki Jehanum: Besomuk, Ljudosea, moksha Jerkin: Kamendolac, Triokov pratilac Jheherrin: Meki; ivi nusproizvod Kletnikovih naopakih oblikovanja Jolenida: erka Loerije Kaamora: sud tuge Dinova uz pomo vatre Kaer-Kaveral: uenik za umnika u umi Morinmos Kaeroil Divogornik: umnik Garotinog estara Kalindril, drubenik Faerin: poglavar Kam: ranjanski grivenar Kamen Zlozemlja: kamen pronaen pod Planinom Groma, izvor sile zla Kamenbrat, Kamensestra:imena od milja izmeu ljudi i dinova Kamendol: kameno naselje Kamendolac: onaj ko ivi u kamenom naselju Kelenbhrabanal: otac konja u predanjama Ranihina Kevin Zemljogub: sin Lorika Zloupokojitelja, poslednji vrhovni poglavar loze drevnih poglavara Kevinovo Znanstvo: uenje o moi koje je ostavio Kevin u sedam Krugova Kiril Trendor: odaja moi duboko pod Planinom Groma, Srce Groma Kladenica: blago, osveavajue pie Kletnikov Tabor: dom Opakog Kolos: drevna kamena figura koja uva Gornju Domaju Koljidrug: din-Besomuk, Herem, turiya Koral: krvni gardista, dodeljen poglavarki Amatin Korik: krvni gardista, zapovednik prvobitne vojske Haruaija. Korimini: Najstariji Znanstvigora Kresh: divlji, dinovski uti vukovi Kril: zaarani ma Lorika, tajna za nove poglavare, probuen dejstvom moi Tomasa Kovenanta Krol: krvni gardista Krug: jedinica Kevinovog znanstva Krug staraca: voe Kamendola Krvna garda: branitelji poglavara Kura Kvelenir: Lomnik-Bregovi Kura Plenetor: oblast nekada zvana Jadin-kamen, a kasnije Trotgard Kvan: stoernik treeg eovoda ratovnije, kasnije balaklija, pa vrhovnik Kvirel: Kamendolac, Triokov pratilac Lal: ranjanski uzlar Laura: asnik iz Vitog Drvograda Lelej: Koerkri, grad dinova Lena: Kamendolka, erka Atiaran i Trela; majka Elene Lilianril: znanstvo drveta ili metri znanstva drveta Lita: ranjanski grivenar Loerija drubenica Trevorova: poglavarka Lomilialor: vrhovno drvo, drvo moi Lor-liaril: zlatanika Ljudosea: din-Besomuk, Jehanum, moka Ljudom: osnovno obitavalite Ranjana Ma: ogranak Kevinovog znanstva koji se prouava u Znanstvigoru Maliner: drvogradski asnik, sin Veinina Marni: Ranihin, Tuvorov at 195

Menik: komandir krvne garde Melenkurion abatha: fraza prizivanja moi Meril: Ranihin, at Haila Troja Metar znanstva: voa pragrdana Mhoram: poglavar, kasnije vrhovni poglavar, sin Variola Moksha: Besomuk, Jehanum, Ljudosea Mira: Ranihin, Elenin at Mlatiaka Brodograd: din, otac trojki Morin: menik krvne garde, zapovednik u prvobitnoj vojsci Haruaija Moril: krvni gardista, dodeljen poglavarki Kalindril Murin, Odonin drubenik: Kamendolac Neomeeni: prouavaoci znanstva osloboeni uobiajenih odgovornosti Nevernik: Tomas Kovenant Obluak: oganj-kamenovi koji se znanstvom kamena mogu naterati da sjaje Obluar: metar znanstva kamena Odaja drvensrca: drvograansko mesto za susrete Odbojnica: snaga koja odbija, zid sile Odona, drubenica Murinova: Kamendolka Ognjeni lavovi: vatreni tok Planine Groma Oganj-kamenovi: obluak Omurnil: drvogradska asnica, erka Murnile Opaki: poglavar Kletnik Opaija: sila zla Opustoenje: era unitenja u Domaji, posle Rituala Obesveenja Orkrest: kamen moi Ozondrea: poglavarka, kasnije vrhovna poglavarka, erka Zondreje Padrias: drvogradski asnik, sin Milov Peane gorgone: udovita koja opisuju dinovi Pieten: drvogradsko dete koga je povredila sluinad poglavara Kletnika, sin Soranalov Ples utvara: Svetkovina prolea "Pobeda poglavara Mhorama": Ahanina slika Pobre: zaravan iznad Veselkamena Poglavar: metar Kevinovog znanstva ezla i maa Poglavar Kletnik: neprijatelj Domaje Poglavar-rodilac: Berek Troprst Poglavarev Konak: Veselkamen Poglavarev oganj: vatra sa ezla koju koriste poglavari Pohod: potraga za izbavljenjem ezla zakona Porib: krvni gardista Prapoglavar: titula data Tomasu Kovenantu Pragrdani: Demonijski nakot, zla stvorenja obdarena moima Pren: krvni gardista Prianjak: lepljiva koa Proba istine: provera iskrenosti lomilialoromili orkrestom Prothal: vrhovni poglavar, sin Dviliana Prstenoa: ranjansko ime za Tomasa Kovenanta Prvi krug Kevinovog znanstva: osnovno znanje koje je za sobom ostavio poglavar Kevin Prvi stoernik: trei po rangu zapovednik ratovnije Pul: ranjanski uzlar Putnim: staratelji putevnika, demonijski soj, ali protivnici pragrdana Ranjani: narod koji slui Ranihine 196

Ranihini: veliki, slobodni konji zaravni Ra Ratno znanstvo: znanje o "Mau" u Kevinovom znanstvu Ratovnija: vojska Poglavarevog Konaka Re opomene: mona, razorna odbojnica Rhadhamaerl: znanstvo kamena ili metri znanstva kamena Riddek Tome: Kletnikov Tabor Rilinlure: lekovita drvena praina Ritual neomeenja: ceremonija proglaenja za Neomeenog Ritual Obesveenja: in oajanja kojim je vrhovni poglavar Kevin unitio drevne poglavare i razruio najvei deo Domaje Roge Befylam: jheherrin u vidu jamnika Ruel: krvni gardista dodeljen Hailu Troju Runik: krvni gardista Rusta: ranjanski uzlar Samadhi: Besomuk, eol, Sotonpest Sedam Krugova: riznica znanja koju je stavio poglavar Kevin Sedam Rei: rei moi Sil: krvni gardista, dodeljen poglavaru Hirimu Sila zapovedi: sedmi Krug Kevinovog znanstva Sivi Krvnik: ravniarsko ime za poglavara Kletnika Slen, drubenik Terasin: Kamendolac Soranal: drvogradski asnik, sin Tilera Sotonpest: din-Besomuk, eol, samadhi Sotonsrce Duomor: ime koje su dinovi dali poglavaru Kletniku Srce Groma: peina-izvor moi u Planini Groma Srdomil: Berek Troprst Srdosolja Penosled: din, prijatelj Tomasa Kovenanta Srdonik Poglavarevog Konaka: posluitelj zaduen za svetlost, toplinu i gostoljubivost Starac-maevnik: glavni znanstvozornik Maa u Znanstvigoru Steg-vodopad: vodopad kod Veselkamena Steg-oganj: vatra upozorenja kod Veselkamena Steg vrhovnog poglavara: zastava vrhovnog poglavara Stoernik: zapovednik eovoda Sunaar: najnii ranjanski in Surupa-maerl:vetina rada sa kamenom Sveti Opklon: Dvorana za veernju slubu u Veselkamenu Svetkovina prolea: Ples utvara Andelejna za vreme mladog Meseca u sredinjoj noi prolea eol: Besomuk, Sotonpest, samadhi etra, drubenica Verementova: poglavarka ul: krvni gardista umnik: zatitnik uma Domaje Tamaranta, drubenica Variolova: poglavarka, erka Eneste Teras, drubenica Slenova: lanica Kruga staraca Kamendola Mithil, erka Anorije Terel: krvni gardista, dodeljen poglavaru Mhoramu, zapovednik prvobitne vojske Haruaija Tomal: kamendolski metar Tomin: krvni gardista, dodeljen poglavaru Verementu Torm: obluar i srdonik Poglavarevog Konaka Trel, drubenik Atiaranin: obluar Kamendola Mithil, otac Lene Trevor, drubenik Loerijin: poglavar Triok: Kamendolac, sin Tulerov Tul: krvni gardista Turiyya: Besomuk, Herem, Koljidrug 197

Tuvor: menik krvne garde, zapovednik u prvobitnoj vojsci Haruaija Tvorac: predanjarni poglavar vremena i gospar Domaje, neprija telj poglavara Kletnika Ukotavanje: vajanje kostiju Utvare Andelejna: stvorenja od ive svetlosti koja izvode Ples na Svetkovini prolea Uzlar: drugi in kod Ranjana Uzlanje: ceremonija proglaenja za uzlara Vajanje kostiju: drevna vetina Ranjana, ukotavanje Van: ranjanski uzlar Variol Vidovnjak, drubenik Tamarantin: poglavar, kasnije vrhovni poglavar, sin Pentila, otac Mhoramov Vejl: krvni gardista Velant: nekadanji vrhovni poglavar Vrhovno drvo: lomilialor, potie od Jedinog Drveta Verement, drubenik etrin: poglavar Veselica: ranjanska sunaarka Veseldrvo: sedite Znanstvigora Veselkamen: Poglavarev Konak, planinski grad poglavara Viancome: mesto za susrete u Veselkamenu Vojevnik: zapovednik eovojne Vrh Ognjenih lavova: Planina Groma Vrhovni poglavar: voa Vea poglavara Vrhovnik: zapovednik ratovnije Zabran: sala za veanje u Poglavarevom Konaku Zakon smrti: odvajanje ivih i mrtvih Zavet: zakletva slube poglavarima koju su dali krvni gardisti Zavet mira: zakletva naroda Domaje protiv nepotrebnog nasilja Zemljorod: titula data najpre Bereku Troprstu Zemna mo: izvor sve moi u Domaji Zlatan: drvo nalik na javor, zlatnih listova Zlatanika: drvena graa koja sadri silu, pravi se od stabala zlatana Zlatosinj: jezero na pobru iznad Veselkamena Znanstvigor: trotgardska kola u Veseldrvu gde se prouava Kevinovo Znanstvo Znanstvorod: demonijska laboratorija sila Znanstvozornik: uitelj u Znanstvigoru Zubljonoa: metar znanstva drveta Zuboa Rastrga: ranjansko ime za poglavara Kletnika ezlo: ogranak Kevinovog znanstva koji se prouava u Znanstvigoru ezlo zakona: nainio ga je Kevin od Jedinog Drveta ilan: ranjanski uzlar

198