1.

ZLATNI DEAK
Izila je iz radnje i ugledala svog malog sina kako se igra nasred trotoara, tano na
putu sivom, ispijenom mukarcu koji je koraao ulicom poput kakve mehanike olupine.
Srce joj je na trenutak zadrhtalo. Onda je skoila napred, epala sina za ruku i uklonila
ga s puta zla.
ovek je proao ne osvrui se. Kada mu ugleda lea, ona siknu: "Gubi se! Odlazi
odavde! Treba da se stidi!"
Tomas Kovenant nastavi da koraa, ujednaeno poput satnog mehanizma navijenog
do kraja, kome je to jedina svrha. Sam sebi on odvrati: "Da me bude stid? Stid? Lice mu
se potom izoblii u divlju grimasu. Ne zaboravi! Ti si neist prokaena!
Video je da se ljudi kraj kojih je prolazio, ljudi koji su ga poznavali, ija su mu imena,
kue i rukovanja bili znani - sklanjaju u stranu ostavljajui mu irok prolaz. Neki ak kao
da su zadravali dah. Njegovo unutarnje urlanje prestade. Ovim ljudima nije bio potreban
drevni obred upozorenja. Usredsredio se na obuzdavanje gra koji mu iznenada izoblii
lice i pustio prave tokie svoje volje da ga korak po korak ponesu dalje.
Dok je koraao, neprestano je prelazio pogledom gore-dole po svom telu, proveravao
da li su mu se na odei pojavile kakve neoekivane poderotine ili ispupenja, pregledao
ake u potrazi za ogrebotinama, traio potvrdu da se nita nije dogodilo s oiljkom koji
mu se protezao od desnog dlana preko mesta gde su mu se nekada nalazili mali i domali
prst. Mogao je da uje lekare kako govore: "VPE, gospodine Kovenante. Vizuelni
pregled ekstremiteta. Zdravlje vam od toga zavisi. Svi ti mrtvi nervni zavreci nikada vie
nee ponovo oiveti - neete ni biti svesni kada se povredite, ako ne steknete naviku da
samog sebe zagledate. Neprestano to initi - sve vreme samo na to mislite. Narednog puta
moda neete imati sree."
VPE. Ta tri slova zaokupila su mu ceo ivot.
Lekari! - pomisli on sarkastino. Ali bez njih moda ne bi ni ovoliko poiveo. Nije
imao pojma u kakvoj se opasnosti naao. Nebriga o samom sebi mogla bi ga stajati glave.
Posmatrajui preneraena, zaplaena ili zaboravna lica - bilo je mnogo zaboravnih,
iako je grad bio mali - koja su prolazila pored njega, alio je to ne moe biti siguran da
mu izraz lica odraava odgovarajui prezir. Ali nervi u njegovim obrazima kao da su bili
tek neodreeno ivi, iako su ga lekari uveravali da je to samo privid osoben za sadanju
fazu njegove bolesti, i on nikada nije mogao zaboraviti na barikadu koju je postavio
izmeu sebe i sveta. Poput ena koje su svojevremeno reile da porazgovaraju o
njegovom romanu u svojim knjievnim klubovima i ustuknule od njega kao da su
ugledale omanju sablast ili demona, i sada je osetio iznenadni izdajniki bol usled
gubitka. Grubo ga je potisnuo pre no to je ovaj uspeo da ga izbaci iz ravnotee.
Pribliavao se svom odreditu, cilju potvrivanja ili sveanog proglaenja do koga mu
je bilo veoma stalo. Ve je mogao da vidi natpis dva bloka ispred sebe: Telefonska
kompanija Bel. Prepeaio je dve milje od Nebeske farme do grada u nameri da plati
raun za telefon. Mogao je, razume se, novac da poalje potom, ali poeo je taj in da
shvata kao vid predaje, povlaenja pred sve izraenijim liavanjem kome je bio izloen.
Dok je bio na leenju, njegova ena, Doan, razvela se od njega - uzela njihovog
maloletnog sina i odselila se iz drave. Jedina stvar za koju je on, Tomas Kovenant, bio
zainteresovan, a kojom se ona usudila da rukuje, bila su kola; i njih je uzela. Veinu
odee je ostavila. Zatim su njegovi najblii susedi, koji su iveli na pola milje od njega na

obe strane, poeli glasno da izraavaju svoje albe zbog njegovog prisustva meu njima;
a kada je odbio da proda imanje, jedan od njih odselio se iz okruga. Zatim, tri nedelje po
njegovom povratku kui, prodavnica kolonijalne robe - upravo je prolazio pored nje,
izlozi su joj bili pretrpani dreavim oglasima - poela je da mu dostavlja namirnice, bilo
da ih je poruio ili ne, i, kako je pretpostavljao, nastavie to da ini bez obzira na to da li
e ih on plaati ili ne.
Sada je koraao pored suda, iji su stari, sivi stubovi izgledali ponosni zbog svog
tereta od pravde i zakona - bila je to zgrada u kojoj je, preko zastupnika, razume se, bio
lien porodice. ak je i ulazno stepenite bilo uglaano kako bi zgradu titilo od mrlja
ljudskog taloga koji je puzao uz i niz njega, traei pravdu. Zahtev za razvod povoljno je
reen poto nijedan milosrdni zakon ne moe da natera enu da podie svoje dete pored
oveka kakav je on. Da li je bilo suza? - pitao je uspomenu na Doan. Da li si bila
hrabra? Da li ti je laknulo? Kovenant se odupro elji da pobegne pred opasnou.
Pogledavi u pravcu razjapljenih dinovskih glava na vrhovima stubova suda, uinilo mu
se da izraavaju neko udno gaenje, kao da se spremaju da povrate na njega.
Gradi nije brojao vie od pet hiljada stanovnika i zato nije imao ni veliko poslovno
sredite. Kovenant proe ispred robne kue kroz iji je izlog ugledao nekoliko
gimnazijalki koje su se raspitivale za cenu biuterije. Oslanjale su se o tezgu u izazovnim
poloajima i Kovenant oseti da mu se i protiv njegove volje steglo grlo. Uhvatio je sebe
kako zamera devojkama na tako izazovnim bokovima i grudima - oblinama namenjenim
milovanjima drugih mukaraca, a ne njegovim. On je bio impotentan. Usled propadanja
nerava, njegova seksualna mo postala je samo jo jedan od amputiranih delova. Bila mu
je uskraena ak i mogunost da olaka poudu; mogao je do besvesti u sebi da doarava
elje, ali nije bio u stanju nita da preduzme. Bez ikakvog upozorenja, odjednom se setio
svoje ene i seanje na nju gotovo je pomrailo sunevu svetlost, trotoar i ljude ispred
njega. Ugledao ju je u jednom od onih neprozirnih nonih ogrtaa koje joj je kupio, dok
joj se grudi izazovno ocrtavaju ispod tankog materijala. Srce mu je zavritalo: Doan,
kako si to mogla da uini? Zar je bolesno telo vanije od svega ostalog?
Obuhvativi rukama svoja ramena poput davitelja, potisnuo je seanje. Takve misli
predstavljale su slabost koju sebi nije mogao da dopusti; morao ih je izbiti iz glave. Bolje
je biti ogoren, pomisli on. Ogorenost preivljava. Izgleda da je jo samo nju bio u
stanju da iskusi.
Obeshrabren, otkri da je prestao da se kree. Stajao je nasred trotoara stisnutih
pesnica, dok su mu se ramena tresla. Grubo natera sebe da se ponovo pokrene. Ve pri
prvom koraku sudario se s nekim.
Neist prokaena.
Na trenutak je ugledao neto uto-smee; osoba na koju je naleteo kao da je bila
odevena u prljavu, crvenkasto-smeu odoru. Ipak nije zastao da se izvini. Nastavio je da
koraa kako ne bi morao da se suoi sa strahom i gnuanjem tog graanina. Posle sasvim
kratkog vremena, njegovi koraci ponovo postadoe prazni i mehaniki.
Upravo je prolazio kraj ureda kompanije za elektrodistribuciju - koja je bila poslednja
u nizu razloga zbog kojih je lino doao da plati raun za telefon. Pre dva meseca poslao
je ek elektrodistribuciji - suma je bila zanemarljiva; troio je krajnje malo elektrine
energije - ek mu je vraen. U stvari, koverat nije ni bio otvoren. Na priloenoj cedulji
stajalo je da je nepoznata osoba platila njegove trokove za struju za najmanje godinu
dana unapred.

Posle borbe sa samim sobom, shvatio je da ako se ne odupre slinim nastojanjima

okoline, uskoro uopte nee imati razloga da zalazi meu ljude. I zato je danas peke
prevalio dve milje do grada kako bi lino platio raun za telefon - da bi pokazao ostalima
kako ne namerava da dopusti da ga lie ljudskosti. Besan to su ga izoptili, traio je
naina da im prkosi, da brani prava svoje obine, smrtne krvi.
I to lino, pomisli on. A ta ako je zakasnio? Ako je raun ve plaen? Zbog ega je
onda lino dolazio?
Na tu pomisao srce mu zadrhta. Na brzinu je ponovio VPE, a zatim vratio pogled na
obeeni znak Telefonske kompanije Bel, udaljene pola bloka od njega. Dok je iao dalje,
svestan pritiska da se odupre teskobi, primetio je da mu kroz um promie melodija koja
prati njegove korake. Potom se prisetio i rei:
Zlatni deae sa stopom od pamuka,
Daj da ti pomognem usred tvojih muka.
Ako te poguram stii e k'o san
Ali ba si ti eprtljav deran!
Ta poskoica se podsmeljivo kikotala u njegovom umu, a njen grubi ritam nasrtao je
na njega poput uvreda, praen laganom striptiz muzikom. Pitao se postoji li kakva
gojazna boginja negde na tajanstvenim nebesima vaseljene, koja oblikuje njegovu
burlesknu sudbu: Ako te poguram (poruga) stii e k'o san - ali ba si ti eprtljav deran!
(bolno ismevanje). Oh, pa u redu, zlatni deae.
Ipak nije bio u stanju da se podrugivanjem oslobodi ove misli, jer je nekada i on bio
neka vrsta zlatnog deaka. Bio je sreno oenjen. Imao je sina. U ekstazi i neznanju
napisao je roman koji se godinu dana zadrao na svim bestseler listama. On mu je
omoguio da sada ne oskudeva u novcu.
Bio bih jo imuniji, pomisli on, da sam bio svestan da piem jednu takvu knjigu.
Ali on to nije znao. U vreme kada je jo pisao knjigu nije ak ni verovao da e za nju
pronai izdavaa - bili su to dani neposredno poto se oenio Doanom. Ni ona ni on nisu
razmiljali o novcu ili uspehu. Njegovu matu zapalila je ista iskra stvaralatva; a topla
arolija njenog ponosa i gorljivosti podsticali su ga da plamti poput elektrinog luka, i to
ne nekoliko sekundi ili delia sekundi, ve itavih pet meseci, divlje isputajui energiju
koja je izgleda ni iz ega stvorila taj predeo zemlje pukom silom svoga sjaja - brda i
litice, drvee povijeno pod snanim naletima vetra, ljude mranih strasti, sve je to predala
postojanju ona bela munja koja je zaparala nebesa vinuvi se iz gromobrana njegovog
pisanija. Kada je zavrio, oseao se tako isceen i zadovoljan kao da je celokupnu
ivotnu ljubav izrazio tim jednim inom.
Nisu to bila laka vremena. Graenje visina i provalija bilo je veoma muno, tako da je
svaka re koju je napisao poprimala oblik sasuene, crne krvi. A on nije bio ovek koji je
voleo visine; nesputani izlivi oseanja nisu bili osobeni za njega. Ali ovo je bilo
velianstveno. Usredsreivanje na takvu estinu bila je jedna od najistijih stvari koje su
mu se ikada dogodile. Stameni jedrenjak njegove due bezbedno je savladao duboki i
opasni okean. Kada je poslao rukopis, uinio je to s nekom vrstom spokojnog poverenja.
Za vreme tih meseci dok je pisao, a potom ekao, iveli su od njene plate. Ona,
Doana Maht Kovenant, bila je tiha enica o kojoj su vie izraavale njene oi i ten nego
rei koje je govorila. Koa joj je imala neki zlatni ton usled kojeg je delovala toplo i

dragoceno poput silfa ili sukube radosti. Ali ona nije bila ni krupna ni snana, tako da
Tomas Kovenant nije prestajao da se udi to ih ona oboje izdrava krotei konje.
Izraz kroenje, meutim, nije ba na pravi nain oslikavao njenu vetinu u postupanju
sa ivotinjama. U njenom radu nije bilo ispitivanja snage, nisu postojali estoki pastuvi
divljih oiju kojima pena ide na nozdrve. Kovenantu se inilo da ona ne kroti konje; ona
ih je zavodila. Od njenog dodira oputali su im se zgreni miii. Njen mrmoravi glas
smanjivao im je napetost u uglovima uiju. Kada bi se popela na gola lea, stisak njenih
nogu bledeo je estinu njihovog nerazumnog straha. Kada god bi joj konj izmakao
kontroli, ona bi jednostavno skliznula s njegovih lea i ostavila ga na miru dok ne izduva
gr divljatva koji ga je obuzeo. Zatim bi ponovo poela rad s tom ivotinjom. Na kraju
bi ga povela u estok galop po Nebeskoj farmi, kako bi konju pokazala da se moe
napregnuti do krajnjih granica ne suprostavljajui se njenoj vlasti.
Posmatrajui je, Kovenanta se oseao utueno pred njenom vetinom. ak i poto ga
je nauila da jae, nije uspeo da prevlada strah od konja.
Njen posao nije bio naroito unosan, ali prehranjivao je nju i njenog mua, sve do
onog dana kada su dobili od izdavaa pismo u kome Kovenanta obavetavaju da e mu
objaviti roman. Toga je dana Doan odluila da je dolo vreme za dete.
Usled uobiajenog kanjenja pri izdavanju knjiga, morali su jo skoro godinu dana da
ive od predujma na raun Kovenantovih tantijema. Doan je nastavila da radi na ovaj ili
onaj nain sve dok je bila sigurna da to nee ugroziti bezbednost deteta koje je nosila.
Kada joj je telo reklo da je kucnuo as, napustila je posao. Tog trenutka, njen se ivot
okrenuo prema unutra, u toj meri se usredsredila na noenje bebe da je njen pogled
okrenut prema svetu esto ostajao prazan i osenen iekivanjem.
Poto se deak rodio, Doan je objavila da e se zvati Roder, po njenom ocu i po ocu
njenog oca.
Roder! - zarea u sebi Kovenant dok se pribliavao vratima telefonske kompanije. To
mu se ime nikada nije dopadalo. Ali ljubav i ponos koje je osetio kada je ugledao detinje
lice svoga sina, tako brino i lepo izvajano, ljudsko i savreno, prostrelili su mu srce
bolom - da, bio je ponosan, to je kao otac uestvovao u toj tajni. A sada njegov sin vie
nije bio s njim - otiao je sa Doanom, a on ak nije znao ni gde se nalaze. Zato nije
mogao da zaplae?
Narednog trenutka neko ga povue za rukav. "Hej, gospodine," zau jedan plaljivi,
uurbani glasi. "Hej, gospodine." Okrenuo se s povikom koji mu je zastao u grlu - Ne
dodiruj me! Neist prokaena! - ali zaustavilo ga je lice deaka koji ga je uhvatio za
rukav i koji ga nije putao. Deak nije imao vie od osam ili devet godina - nema sumnje
da je bio suvie mali da bi se toliko uplaio. Lice mu je bilo musavo, bledo-sivo od straha
i uzdravanja, kao da je bio primoran da uini neto to ga je uasavalo.
"Hej, gospodine", poe on tiho, a zatim ga ponizno zamoli jo tiim glasom: "Izvolite.
Uzmite." Potom tutnu neki stari list hartije u Kovenantovu ukoenu aku. "Rekao mi je
da vam dam ovo. Treba da proitate ta pie. Molim vas, gospodine."
Kovenantovi prsti se nevoljno sklopie oko hartije. On? razmiljao je glupo zurei u
deaka. On?
"On." Deak upre drhtavim prstom u pravcu iz koga je stigao Kovenant.
Kovenant se osvrnu i ugleda starca u prljavoj, ukastoj odori koji je stajao pola bloka
odatle. Mrmljao je, gotovo pevuio neku nejasnu, glupavu melodiju; usta su mu bila
otromboljena, a usne i vilice mu se nisu pomerale kako bi oblikovale ono to je mrmljao.

Dugaka, raupana kosa i brada vijorili su mu se oko glave na laganom povetarcu. Lice
mu je bilo okrenuto prema nebu; inilo se da zuri pravo u sunce. U levoj aci drao je
drveno ane kakvo nose prosjaci. Desnom je stezao dugaak drveni tap, na ijem vrhu
je bio privren znak na kome je pisalo: "uvaj se."
uvaj se?
U jednom udnom trenutku, sam taj znak kao da je zraio opasnost usredsreenu na
Kovenanta. Kroz taj znak prolazile su opasnosti usmerene prema njemu, uasne opasnosti
plovile su kroz vazduh put njega, vritei poput leinara. A meu njima, gledajui u
njegovom pravcu kroz vrisak, bile su oi - dva oka poput onjaka, trula i smrtonosna.
Posmatrala su ga s postojanom, hladnom i gladnom zluradou, usredsreenom na njega
kao da je on i samo on predstavljao crkotinu za kojom su tragale. Pakost je iz njih kapala
poput otrova. U tom je trenutku zadrhtao od neobjanjivog straha koji ga je obuzeo.
uvaj se!
Ali to je bio samo znak, samo slepev proglas privren za drveni tap. Kovenant se
strese, a vazduh pred njim se raisti.
"Treba to da proitate", ponovi deak.
"Ne dodiruj me", promrmlja Kovenant kako bi mu ovaj pustio ruku. "Ja sam gubav."
Ali kada se okrenuo, deaka vie nije bilo.
2. "ZA TEBE NEMA NADE"
Onako zbunjen, brzo je osmotrio ulicu, ali deaka vie nigde nije bilo. Kada je
okrenuo lea starom prosjaku, ugledao je vrata na kojima je bilo ispisano pozlaenim
slovima: Telefonska kompanija Bel. Taj je prizor bio dovoljan da zaboravi sve to mu je
od njega u meuvremenu odvraalo panju i da se zgri od iznenadnog straha. ta ako...
Ovamo se uputio; doao je ovamo lino da bi se zaloio za svoje ljudsko pravo da sam
plaa vlastite raune. Ali ta ako...
Stresao se. Bio je gubav; nije mogao sebi da dozvoli bilo kakve pretpostavke.
Nesvesno je gurnuo list hartije u dep. Proao je VPE sa nemilosrdnom odlunou.
Zatim se napeo i krenuo prema vratima.
Neki je ovek urno iziao kroz vrata i gotovo naleteo na njega, a onda ga je
prepoznao i povukao se, a lice mu je iznenada posivelo od bojazni. Ovaj sudar prekinuo
je Kovenantovo kretanje i on umalo nije naglas povikao: gubavac, neist prokaena!
Ponovo je stao i dozvolio sebi kratku pauzu. Taj je ovek bio Doanin advokat pri
razvodu - niska, mesnata individua sva pretvorena u ljubazan i prijatan osmeh u emu su
advokati i svetenici pravi majstori. Kovenantu je ova stanka bila potrebna da se povrati
od oajanja koje se oitovalo u advokatovom pogledu. I protiv njegove volje bilo ga je
sramota to je on uzrok tog oajanja. Na trenutak nije mogao da se seti zbog ega je
uopte doao u grad.
Ali skoro u istom asu u njemu je poelo tiho da kljua. Sram i bes bili su u njemu
neraskidivo povezani. Neu dozvoliti da mi to ine, zakreta on. U pakao! Nemaju na to
prava. Pa ipak, nije tako lako mogao iz misli da odagna izraz advokatovog lica. To
gnuanje predstavljalo je svrenu stvar, poput gubavosti - njegova opravdanost i
ispravnost nisu se mogli dovesti u sumnju. Iznad svega ostalog onaj ko je oboleo od gube
ne sme zaboraviti pogubnu stvarnost injenica.
Dok je tako nepomino stajao, Kovenant pomisli kako bi trebalo da napie pesmu.

To su blede smrti koje ljudi

pogreno nazivaju svojim ivotima:
jer svi mirisi zelenih stvari koje rastu,
svaki dah je samo isputanje daha groba.
Tela se trzaju poput leeva-marioneta,
a pakao se eta smejui se...
Smeh - koje otroumno opaanje. Vatru mu paklenu.
Da li sam za to kratko vreme utroio smeh namenjen itavom svom ivotu?
Osetio je da je upravo sam sebi postavio veoma vano pitanje. Smejao se kada mu je
roman bio prihvaen - smejao se senkama dubokih i tihih misli koje su se talasale poput
morskih struja na Roderovom licu - smejao se kada mu je knjiga izila iz tampe smejao se zbog njenog prisustva na bestseler listama. Hiljade stvari velikih i malih
ispunjavale su ga radou. Kada ga je Doana upitala ta u svemu tome nalazi toliko
smeno, uspeo je tek da joj kae kako sa svakim dahom u sebe uvlai ideje za narednu
knjigu. Plua su mu se nadimala od mate i energije. Svaki put kada bi bio razdraganiji
no to bi to mogao da zadri u sebi, poeo bi da se kikoe.
Roder je imao est meseci kada se roman proslavio, a est meseci posle toga
Kovenant zbog neeg jo nije poeo ponovo da pie. Imao je suvie ideja. Kao da nije
mogao da se odlui.
Doana nije odobravala ovo neproduktivno preobilje. Spakovala je Rodera i ostavila
mua u tek kupljenoj kui, sa novoureenom kancelarijom u maloj, dvosobnoj brvnari
koja je gledala na potok u umi to je ispunjavala stranji deo Nebeske farme - ostavila ga
je, izriito mu naredivi da pone ponovo da pie dok ona bude s Roderom u poseti kod
roaka.
To je bio poetak pada, trenutak kada je stena poela da se kotrlja ka njegovim
stopalima od pamuka - najpre uz zagluujua upozorenja, a potom udarom koji ga je
pogodio tako snano kao kada hirurg zasee mesto napadnuto gangrenom. uo je ta
upozorenja, ali se na njih nije obazirao. Nije shvatao njihovo znaenje.
Ne, radije no da potrai uzrok toj potmuloj tutnjavi, mahnuo je Doani sa aljenjem i
nemim potovanjem. Znao je da je ona bila u pravu, da nee ponovo poeti da radi ako
izvesno vreme ne ostane sam; divio se njenoj sposobnosti da deluje ak i u trenutku kada
se njemu srce cepalo usled tekog tereta koji se na njega svalio zbog njihovog
razdvajanja. I tako kada ju je ispratio na avion, a kada je ovaj nestao s druge strane
njegovih obzorja, vratio se na Nebesku farmu, zakljuao se u kancelariju, ukljuio
elektrinu pisau mainu i napisao posvetu za svoj naredni roman:
"Za Doanu, koja je bila moj uvar mogueg."
Prsti stadoe nesigurno da mu klize preko tipki i tek iz treeg pokuaja mu poe za
rukom da bez greke otkuca ovu jednu jedinu reenicu. Ali nije bio dovoljno mudar da
predvidi nadolazeu oluju.
Nije obraao panju ni na prigueni bol u zglavcima i zglobovima; samo bi lupnuo
koji put stopalom da odagna trnce koje je sve jae oseao u njima. A kada je otkrio
neosetljivu ruiastu mrlju na desnoj aci u blizini korena malog prsta, naprosto ju je
istisnuo iz misli. Dvadeset etiri asa posle Doaninog odlaska, ve je dobrano ogrezao u
stvaranje zapleta nove knjige. Slike su mu se slivale kroz matu poput slapova. Prsti su

mu petljali, zaplitali se i kod najjednostavnijih rei, ali mata je bila nepokolebljiva. Nije
smeo nijednu misao da propusti da bi oistio malu ranu koja se irila u sreditu one
ruiaste mrlje.
Doan se sa Roderom vratila iz posete roacima posle tri nedelje. Nije primetila nita
neobino dok nije palo vee i Roder otiao na spavanje, a ona se nala u muevljevom
zagrljaju. Prozori i vrata na kui bili su zatvoreni jer je Farmom hujao hladni zimski
vetar. U mirnom vazduhu dnevne sobe, osetila je slabi, sladunjavo bolesni zadah
Kovenantove infekcije.
Mesecima kasnije, dok je zurio u antiseptike zidove svoje sobe u leprozarijumu,
proklinjao je sebe to nije stavio jod na aku. Nije ga muilo to to je izgubio dva prsta.
Hirurki zahvat kojim su mu amputirali deo ake predstavljao je samo mali simbol udara
koji ga je odvojio od ivota, izbacio iz vlastitog sveta kao da je neka vrsta malignog
zagaenja. A kada ga je desna aka bolela usled seanja na izgubljene delove, taj bol je
predstavljao samo ono to je i trebalo da predstavlja. Ne, proklinjao je svoju
lakomislenost, jer ga je liila poslednjeg Doaninog zagrljaja.
Ali dok ju je te poslednje zimske veeri drao u naruju, nije ni pretpostavljao da je
tako neto mogue. Tiho joj priajui o svojoj novoj knjizi, stezao ju je uz sebe, u tom
trenutku zadovoljan to osea njeno vrsto telo uz svoje, to mu nozdrve golica njena
svee oprana kosa i to moe da gleda sjaj njene topline. Njena iznenadna reakcija ga je
prenerazila. Pre no to je i shvatio ta ju je uznemirilo, ona je ve bila na nogama, vukui
ga sa sofe. Drala je izmeu njih podignutu njegovu desnu ruku, pokazujui mu na
infekciju. A glas joj je kripao od besa i zabrinutosti.
"Oh, Tome! Zato ne vodi rauna o sebi?"
Posle toga nije vie oklevala. Zamolila je kominicu da ostane sa Roderom, a zatim
je odvezla mua kroz slabi februarski sneg do ambulante za hitne sluajeve u bolnici.
Nije se odvajala od njega dok ga nisu smestili i odredili vreme operacije.
Prvobitna dijagnoza glasila je - gangrena.
Doan je skoro sve vreme narednog dana kada ga nisu ispitivali provela s njim u
bolnici. A sledeeg jutra, u est sati, Tomas Kovenant je iz svoje sobe prebaen u salu
radi operacije na desnoj aci. Osvestio se tri asa kasnije u bolnikom krevetu bez dva
prsta. Izvesno vreme je jo bio pod dejstvom narkoze, tako da mu Doan nije nedostajala
negde do podneva.
Ali ona tog dana uopte nije dola da ga poseti. A kada se narednog jutra pojavila u
njegovoj sobi, bila je nekako drugaija. Koa joj je bila bleda, kao da joj se krv gomilala
u srcu, a eone kosti samo to joj nisu probile kou. Pogled joj je bio unezveren kao u
ulovljene ivotinje. Pravila se da ne primeuje njegovu ispruenu aku. Glas joj je bio tih,
usiljen; morala je da prisiljava sebe da mu udeli ak i tako zanemarljiv deo sebe. Ostavi
da stoji to je mogla dalje od njega, prazno zurei kroz prozor prema bljuzgavim ulicama,
saoptila mu je novosti.
Lekari su otkrili da ima lepru.
Potpuno pometen usled iznenaenja, izustio je: "ali se."
A onda se okrenula prema njemu, plaui. "Ne izigravaj budalu! Lekar je rekao da e
ti on to saoptiti, ali ja mu nisam dala, kazala sam mu da u to ja uiniti. Razmiljala sam
o tebi. Ali ne mogu - ne mogu to da podnesem. Dobio si lepru! Zar ne zna ta to znai?
ake i stopala e ti istruliti i otpasti, noge i ruke e ti se iskriviti, a lice pretvoriti u gljivu.
Posle izvesnog vremena oi e ti se ispuniti irevima, to e ti oslabiti vid, a ja to neu

moi da podnesem - tebi e biti svejedno, jer nita nee moi da osea, proklet da si. I oh, Tome, Tome! Zarazno je."
"Zarazno?" Kao da nije shvatao na ta je mislila.
"Da!" prosikta ona. "Veina ljudi je dobija jer..." na trenutak se zagrcnula usled straha
koji ju je neterao da ovako burno reaguje - "jer su bili izloeni kao deca. Deca su mnogo
prijemivija od odraslih. Roder - ne smem da rizikujem - moram Rodera zatiti od
toga!"
Ve je bila istrala iz sobe kada je on konano odgovorio: "Da, svakako." ta je drugo
mogao da kae. I dalje nita nije shvatao. Um mu je bio prazan. Tek mnogo nedelja
kasnije poeo je da shvata koliki deo njega je Doana raznela svojom strau. Tada se
jednostavno prestravio.
etrdeset osam asova posle operacije hirurg koji ju je izvrio izjavio je da je
Kovenant sposoban da putuje i poslao ga u leprozarijum u Luizijani. Dok su se vozili od
aerodroma do leprozarijuma, lekar koji ga je saekao askao je o raznim spoljnim
vidovima gubavosti. Mycobacterium leprae otkrio je Armauer Hensen 1874. godine, ali
se prouavanje bacila uvek loe zavravalo usled greke istraivaa koji se nisu drali
prva dva od etiri Kohova koraka prilikom vrenja analiza: niko nije bio u stanju da
vetakim putem uzgaji dotini mikroorganizam i niko nije mogao da otkrije kako se on
prenosi. Meutim, izvesna moderna istraivanja dr O. A. Skisnesa sa Havaja, izgleda da
obeavaju. Kovenant ga je povrno sluao. Mogao je da oseti apstraktne vibracije uasa
koje su izbijale iz rei lepra, ali one nisu bile ubedljive. Uticale su na njega poput pretnje
izreene na nekom stranom jeziku. Pored pretnje, same te rei nita mu nisu saoptavale.
Posmatrao je lekarevo ozbiljno lice isto kao to je zurio u Doanu koju je zahvatila
neshvatljiva strast, i nita nije odgovarao.
Ali kada su Kovenanta smestili u sobu u leprozarijumu - jednu kvadratnu eliju s
belim, jednostavnim krevetom i antiseptikim zidovima - lekar je promenio taktiku.
Iznenada je rekao: "Gospodine Kovenant, vi izgleda ne shvatate o emu ja govorim.
Poite za mnom. elim neto da vam pokaem."
Kovenant krenu za njim u hodnik. Dok su koraali njime, lekar nastavi: "Dobili ste
ono to nazivamo primarni sluaj Hansenove bolesti - priroeni sluaj koji, kako izgleda,
nema vlastito rodoslovlje. Osamdeset posto sluajeva u ovoj zemlji otpada na ljude imigrante i njima sline - koji su bili izloeni bolesti kao deca u drugim zemljama, sa
tropskom klimom. Bar znamo gde su je navukli, ako ve ne znamo zato i kako.
Razume se, i primarna i sekundarna mogu dalje da se razvijaju istim optim tokom.
Ali pravilo je da ljudi iz skupine sekundarnih sluajeva dolaze iz sredina u kojima je
Hansenova bolest rasprostranjenija nego ovde. Ve pri pojavi prvih simptoma njima je
jasno od ega su se razboleli. to znai da imaju bolje izglede da na vreme potrae
pomo.
elim da vam predstavim jo jednog naeg pacijenta. Pored vas on je sada jedini iz
skupine primarnih sluajeva. Ranije je u izvesnom smislu iveo kao pustinjak - sam,
daleko od ljudi u planinama Zapadne Virdinije. Uopte nije znao ta ga je snalo sve dok
vojska nije pokuala da stupi s njim u vezu - kako bi mu saoptila da mu je sin poginuo u
ratu. Kada je oficir ugledao oveka, smesta je pozvao hitnu pomo. A ovi su ga poslali k
nama."

Lekar se zaustavio ispred vrata istovetnih onima koja su vodila u Kovenantovu eliju.
Pokucao je, ali nije saekao odgovor. Gurnuo je vrata, uhvatio Kovenanta za lakat i uveo
ga u sobu.
Kada je Kovenant prekoraio prag, nozdrve mu zapahnu prodoran smrad, zadah nalik
na onaj koji se iri oko istrulelog mesa to lei u latrini. Bio je jai od karbonske kiseline
i masti koje je trebalo da ga prigue. Dopirao je od skvrene prilike koja je u grotesknoj
pozi sedela na belom krevetu.
"Dobar dan", ree lekar. "Ovo je Tomas Kovenant. Dobio je primarni oblik
Hansenove bolesti, ali izgleda ne shvata u kakvoj se opasnosti naao."
Pacijent je lagano podigao ruke kao da namerava da zagrli Kovenanta.
Od aka su mu ostali naduveni patrljci, komadi ruiastog, bolesnog mesa bez prstiju,
proarani brazgotinama i irevima iz kojih su kroz nanete lekove probijale ute
izluevine. Visile su na tankim, obruastim rukama poput nezgrapnih tapova. Iako su
mu noge bile prekrivene bolnikom piamom, liile su na vornovato drvo. Vie nije
imao polovinu jednog stopala, bilo mu je izglodano, a tamo gde se nekada nalazilo drugo
stopalo zjapila je otvorena rana.
Pacijent tada pokrenu usne u nameri da neto kae i Kovenant podie pogled prema
njegovom licu. inilo se da njegove tupe, kataraktine oi predstavljaju sredite erupcije.
Koa njegovih obraza bila je belo-ruiasta kao kod albina; nadimala mu se oko oiju i
curela iz njih u talasima, potocima, kao da je zagrevana do take topljenja; a ti talasi bili
su oivieni debelim bradaviastim ispupenjima.
"Ubij se", zahripa on uasnim glasom. "Bolje nego da ovako ivi."
Kovenant se otrgnu lekaru. Izjuri u hodnik i ceo sadraj stomaka izrui po istim
zidovima i podu poput mrlje svetogra.
Tako je odluio da preivi.
Tomas Kovenant proveoje u leprozarijumu vie od est meseci. Vreme je provodio
lunjajui hodnicima poput kakve zauene utvare, vebajui VPE i ostale vetine koje e
mu pomoi da preivi, izdravajui s napadnom voljom duge razgovore sa lekarima,
sluajui predavanja o lepri, terapiji i rehabilitaciji. Uskoro je shvatio da lekari veruju
kako je psihologija pacijenata klju za tretiranje gubavosti. eleli su da ga utee. Ali on je
odbijao da govori o sebi. Negde duboko u njemu uveavalo se vrsto jezgro
nepomirljivog besa. Doao je do zakljuka da usled nekog gorkog trika nerava jae osea
ona dva prsta koja je izgubio nego one preostale. Desnim palcem je stalno posezao za
onim odseenim prstima i neugodno i iznenaeno se trzao kada bi napipao oiljak.
Pomo lekara liila mu je na taj trik. Ono nekoliko njihovih sterilnih slika nade pogaale
su ga poput pipkanja bezprste mate. I tako su se razgovori, isto kao i predavanja,
zavravali kao dugaki govori koje su strunjaci drali o problemima s kojima se on,
Tomas Kovenant, suoavao.
Nedeljama je bio bombardovan slinim govorima, dok nije i nou poeo da ih sanja.
Saveti su preplavili opustoeno igralite njegova uma. Umesto pria i strasti, sanjao je
bombastine govore.
"Gubavost je", sluao je iz noi u no, "moda jedna od najneobjanjivijih ljudskih
nesrea. Predstavlja tajnu kao i ona udna, tanana razlika koja razdvaja ivu od neive
materije. Oh, poneto i znamo o njoj: nije fatalna; ne moe se preneti ni na koji poznati
nain; deluje tako to unitava nerve, naroito u udovima i u ronjai oka; izaziva
deformitete, uglavnom stoga to smanjuje sposobnost tela da se zatiti oseajui i

reagujui na bol; ishod ove bolesti moe biti potpuna nesposobnost, krajnja deformacija
lica i udova i slepilo; neizleiva je, budui da se nervi koju odumiru ne mogu oporaviti.
Takoe znamo da se, u gotovo svim sluajevima, uz pravilno leenje DDS-om - diaminodifenil-sulfonom - i pojedinim novim sintetikim antibioticima moe spreiti irenje
bolesti, kao i da se, kada se jednom zaustavi odumiranje nerava, pravilnim leenjem i
terapijom, obolenje moe drati pod kontrolom do kraja pacijentovog ivota. Meutim,
ne znamo zato ili kako se odreena osoba razboli. Koliko smo uspeli da dokaemo,
pojavljuje se niotkuda i bez ikakvog razloga. A kada se razbolite, nema nade da ete se
izleiti."
Rei koje je sanjao nisu bile preterane - mogle su doslovce poticati sa bilo kog od
mnogobrojnih predavanja ili razgovora - ali je njihovo jednolino odzvanjanje zvualo
poput neeg u toj meri nepodnoljivog da nikada nije trebalo da bude izgovoreno.
Bezlini lekarev glas je nastavljao: "Tokom mnogih godina prouavanja saznali smo da
Hansenova bolest stvara pacijentu dva jedinstvena problema - meusobno povezane
tekoe koje se ne javljaju ni kod jedne druge bolesti, tako da mnogo vie panje treba
obratiti na mentalno stanje obolelih od lepre nego na fiziko.
Prvi problem vezan je za va odnos sa ostalim ljudskim biima. Za razliku od
leukemije danas, ili tuberkuloze u prolom veku, lepra nije, niti je ikada bila, 'poetina'
bolest koja se moe romantizovati. Stvari s njom stoje upravo suprotno. ak i u
drutvima koja mnogo manje mrze svoje bolesne od nas Amerikanaca, gubavce su uvek
prezirali i plaili ih se - odricali su ih se ak i njihovi najvoljeniji, a za sve je kriv redak
bacil ije ponaanje niko ne moe da predvidi niti da kontrolie. Gubavost nije fatalna i
sredoveni bolesnik moe oekivati da kao gubavac proivi jo trideset, pa ak i pedeset
godina. Ta injenica, udruena sa sve veom nesposobnou koju bolest donosi,
uslovljava da je obolelima od lepre, vie nego svim ostalim bolesnicima, oajniki
potrebna ljudska podrka. Zapravo, sva drutva osuuju svoje pripadnike obolele od lepre
na izolovanost i oajanje - igou ih kao zloince, degenerike, izdajnike i razbojnike odbaene od ljudi jer nauka nije uspela da rasvetli tajnu ove bolesti. U svim zemljama i u
svim kulturama sveta obolelog od lepre smatraju personifikacijom svega onoga ega se
ljudi privatno i javno plae i ega se gnuaju.
Ljudi na ovaj nain reaguju iz nekoliko razloga. Prvo, oboleli od ove bolesti porune i
oko njih se iri zadah koji je van svake sumnje neprijatan. I drugo, uprkos ve mnogim
pokolenjima medicinskih istraivanja, ljudi ne mogu da poveruju da neto tako upadljivo,
runo i tajanstveno nije zarazno. injenica da ne moemo da odgovorimo na pitanja
vezana za bacil samo pojaavaju njihov strah - nismo sigurni da se bolest ne iri dodirom,
putem vazduha, hrane, vode ili ak saaljenja. U nedostatku bilo kakvog prirodnog,
dokazivog objanjenja ove bolesti, ljudi je objanjavaju na drugaije naine, koji su svi
redom nepovoljni - kao dokaz zloina, nemorala, perverzije, dokaza Boje osude, kao
uasni znak izvesne psihike, duhovne ili moralne izopaenosti ili krivice. Te stoga
uporno ostaju pri tome da je bolest prelazna, uprkos dokazima da je sasvim neznatno
zarazna, ak i kada su u pitanju deca. Mnogi od vas e morati da ive sasvim bez pomoi
drugih ljudi koji bi s vama poneli taj teret.
To je jedan od razloga to ovde toliko panje pridajemo davanju saveta; elimo da
vam pomognemo da nauite da se nosite sa usamljenou. Mnogi pacijenti koji odu iz
ovog instituta ne doive punu starost. Ne uspeju da savladaju ok kada shvate da su
odbaeni i izgube motive koji su u stanju da ih odre u ivotu; zanemare samotretmane i

pretvore se u aktivne ili pasivne samoubice; tek mali broj ih se vrati ovamo na vreme.
Oni pacijenti koji preive pronau negde nekog ko je voljan da im vrati volju za ivotom.
Ili negde u sebi pronau snagu da istraju.
Meutim, kojim god putem poli, jedna stvar se nikada nee izmeniti: od sada pa dok
ne umrete, gubavost e predstavljati najveu pojedinanu injenicu vaeg postojanja.
Upravljae celokupnim vaim ivotom. Od trenutka kada se probudite do asa kad
zaspite moraete svu svoju panju da usmeravate na uglove i otre ivice ivota. Ne smete
ni asa da se opustite. Ne smete pokuati da se odmarate sanjarei, panja vam ne sme ni
na trenutak popustiti. Sve to uzrokuje modrice, udara, gori, lomi se, grebe, to je
nazubljeno, to bode, ili oslabljuje, moe vas osakatiti, onesposobiti ili ak ubiti. A
razmiljanje o tome kakav vam je ivot uskraen moe vas odvesti u oajanje i navesti na
samoubistvo. Viao sam i to."
Kovenantu je bilo ubrzano kucalo, a aravi su mu se usled znoja prilepili za udove.
Glas iz none more ostao je nepromenjen - uopte se nije trudio da ga uasne, niti je
uivao u njegovom strahu - ali rei su sada postale mrane poput mrnje, a iza njih se
prostirala jedna ogromna svea rana ispraznosti.
"To nas dovodi do drugog problema. Zvui jednostavno, ali uveriete se da moe biti
poguban. Veina ljudi u velikoj meri se oslanja na ulo dodira. U stvari, nain na koji
reaguju na stvarnost svodi se na dodir. U stanju su da posumnjaju u ono to vide ili uju,
ali kada neto dodirnu onda znaju da je to stvarno. Nije nimalo sluajno to najdublje
delove samih sebe - svoja oseanja - opisujemo pomou izraza ula dodira. Tune prie
diraju naa oseanja. Nepovoljne situacije nas nadrae ili povrede. To neizbeno proizlazi
iz injenice da smo bioloki organizmi.
Morate se boriti i promeniti to usmerenje. Vi ste inteligentna stvorenja - svaki od vas
ima mozak. Iskoristite ga. Iskoristite ga da prepoznate opasnosti koje vas vrebaju.
Iskoristite ga da preivite."
A onda se probudio sam u krevetu natopljenom znojem, razrogaenih oiju, stisnutih
usana i zuba koji su zadravali jecaje. San za snom, iz nedelje u nedelju, ustrojstvo se
pomaljalo. Dan za danom morao je sam sebe da oine besom kako bi napustio
nedelotvorno utoite svoje elije.
Ali to nije uticalo na njegovu osnovnu odluku. Sreo je pacijente koji su ve nekoliko
puta bili u leprozarijumu - opsednute povratnike koji nisu bili u stanju da zadovolje
osnovni zahtev onoga to ih je muilo, potrebu da se dre ivota ne traei zauzvrat nita
zbog ega je vredno iveti. Njihova ciklina degeneracija ukazala mu je na to da se u
komarima koji su ga muili nalazi sirov materijal neophodan da preivi. Iz noi u no,
nemilosrdno su ga suoavali sa okrutnim i neizleivim zakonom gubavosti; nanosili su
mu udarac za udarcem, pokazujui mu da samo potpunim predavanjem tom zakonu moe
da se odbrani od gnoja, trulei i slepila. U petom i estom mesecu svog boravka u
leprozarijumu, uvebavao je VPE i ostale vebe manijakom priljenou. Zurio je u
prazne antiseptike zidove svoje elije kao da je hipnotisan njima. A u nekom uglu uma
brojao je asove izmeu uzimanja lekova. Svaki put kada bi pogreio, preskoio otkucaj
svog odbrambenog ritma, poastio bi sebe kletvama.
Posle sedmog meseca, ubedio je i lekare da njegova marljivost nije prolazna. Imali su
razloga da veruju kako je dalje napredovanje bolesti kod njega zaustavljeno. Poslali su ga
kui.

Kada se u kasno leto vratio u svoj dom na Nebeskoj farmi, mislio je da je na sve
spreman. Pripremio se na to da Doan s njim nee stupiti ni u kakvu vezu, da e ga
negdanji prijatelji i saradnici sa strahom i gnuanjem izbegavati - iako su sline uvrede i
dalje kod njega izazivale vrtoglavu muninu besa i samodvratnosti. Meutim, kada je
video sve one stvari koje su nekada pripadale Doani i Roderu, a koje nisu poneli sa
sobom, i prazne tale u kojima je Doana ranije drala konje, njegovo ranjeno srce kao da
je napala korozija - ali ve je bio nauio da se suprotstavlja slinim stvarima koje su mu
nanosile bol.
Pa ipak, nije bio ba pripravan na sve to ga je snalo. Naredni ok koji je doiveo nije
oekivao. Poto je dva-tri puta pregledao prispelu potu kako bi se uverio da od Doane
nije stiglo nijedno pismo i poto je preko telefona razgovarao sa advokatom koji mu je
vodio poslove - pri emu je osetio njeno nezadovoljstvo i uzbuenje - otiao je do
brvnare u umi i seo da proita ono to je trebalo da bude poetak njegove nove knjige.
Slepo siromatvo napisanog ga je zaprepastilo. Nazvati ono to je do tada uradio
smenim i naivnim predstavljalo bi ist kompliment. Teko da je mogao i poverovati da
je odgovoran za to oholo smee.
Te je noi ponovo proitao svoj prvi roman, bestseler. Zatim je krajnje oprezno
zapalio vatru u ognjitu i spalio i roman i zapoeti rukopis. Vatra! - pomislio je.
Proienje. Ako ne napiem vie nijednu re, bar u osloboditi svoj ivot tih lai. Mata!
Kako sam mogao biti u toj meri samozadovoljan? I dok je tako posmatrao stranice kako
se pretvaraju u pepeo, spalio je s njima i sve misli o daljnjem pisanju. Prvi put je shvatio
bar deli onoga to su lekari govorili; morao je da izbije iz glave matu. Nije sebi mogao
da dozvoli da mata, da zamisli Doanin lik, radost, zdravlje. Ako se bude muio
nedokuivim eljama, zaboravie da se dri zakona koji mu je omoguio da preivi.
Mata ga je mogla ubiti, navesti ga, zavesti ili trikom naterati na samoubistvo: kada uvidi
ega e sve morati da se lii, zapae u oajanje.
Kada se vatra ugasila, utabao je pepeo stopalom kao da je time hteo da zapeati jedno
razdoblje ivota.
Narednog jutra poeo je da organizuje svoj novi ivot.
Prvo je pronaao staru britvu. Njena dugaka otrica od nerajueg elika svetlucala je
poput pei za hlaenje stakla na fluorescentnoj svetlosti u kupatilu; namerno ju je
zadrao, nasapunao lice, oslonio kukavike kosti o lavabo i prislonio ivicu uz grlo. Kao
da je uz jabuicu prislonio hladnu liniju vatre, istananu pretnju krvi, gangrene i
reaktivirane leproznosti. Ako mu se oskaena aka omakne ili zgri, posledice mi mogle
biti krajnje opasne. Ali svesno je preuzeo taj rizik kako bi se disciplinovao, kako bi to
bolje shvatio osnovne uslove kojih se morao drati ako je eleo da preivi, kako bi
naterao sebe na pokornost. Brijanje tom otricom zaveo je kao lini obred, svakodnevno
suoavanje sa vlastitim stanjem.
Iz istog je razloga poeo svuda sa sobom da nosi i otar perorez. Kad god bi osetio da
mu panja poputa, kada bi osetio da ga ugroavaju seanja, nade ili ljubav, vadio bi no
i isprobavao njegovu otricu na zglavku.
Poto se obrijao, dao se na sreivanje kue. Doveo ju je u red, ispremetao nametaj
kako bi na najmanju moguu meru sveo mogunost da se udari u kakav ugao, tvrdu ivicu,
skrivenu prepreku; uklonio je sve to je moglo da ga saplete, nanese mu modricu ili ga
navede na pogrean put, tako da je ak i u mraku mogao bezbedno da se kree po
sobama; preuredio je kuu tako da je veoma nalikovala na eliju u kojoj je boravio u

leprozarijumu. Sve to je bilo riskantno, ubacio je u gostinsku sobu; kada je zavrio,

gostinsku sobu je zakljuao i bacio klju.
Posle toga otiao je do brvnare, pa je i nju zakljuao. Zatim je povadio osigurae kako
se stare instalacije ne bi sluajno zapalile.
Na kraju je oprao znoj sa aka. Trljao ih je snano kao da je opsednut time; nije
mogao drugaije - fiziki utisak neistoe bio je suvie estok.
Gubavac, neist prokaena.
Jesen je proveo balansirajui na ivici ludila. U njemu se sve vreme kuvalo kao da mu
je picar zaboden meu rebra i stalno ga podbada. Oseao je nezasitnu potrebu za snom,
ali joj se nije mogao prepustiti, jer je sve vreme sanjao kako ga nagriza neto to je
predstavljalo pravu moru; uprkos otupelosti izgleda da je oseao da ga neto polako
izjeda. A dok je bio budan morao je da se suoava sa opakim i nepopravljivim
paradoksom. Bez podrke i ohrabrenja od strane drugih ljudi, nije verovao da moe da
podnese teret svoje borbe protiv uasa i smrti; pa ipak, taj uas i smrt su objanjavali,
inili razumljivim, gotovo opravdavali odbijanje na koje je kod ljudi nailazilo i koje mu
je uskraivalo bilo kakvu podrku ili ohrabrenje. Njegova je borba predstavljala proizvod
istih strasti koje su uslovile i to da bude odbaen. Mrzeo je i samu pomisao na to ta bi
mu se dogodilo ako ne bi uspeo u toj borbi. Mrzeo je sebe to je morao da vojuje unapred
izgubljen i beskonaan rat. Ali nije mogao da mrzi ljude koji su ga osudili na potpunu
moralnu osamljenost. Oni su samo delili njegov vlastiti strah.
U nemogunosti da se izbavi iz zaaranog kruga nedoumice koja mu se nametnula,
jedina stvar koja ga je smirivala bila je zajedljivost. Drao se svoje ogorenosti i besa kao
da su mu oni sidro koje ga spaava da ne utone u ludilo; bes mu je bio potreban da bi
preiveo da se uhvati za neto vrsto kao za kakvo uporite u ivotu. Bilo je dana kada je
iao od svitanja do svitanja ne mogavi da se oslobodi besa.
Ali vremenom ak je i ta strast poela da gubi snagu. Prokaenost je postala deo
njegovog zakona; predstavljala je neprikosnovenu injenicu, isto toliko stvarnu i prisilnu
kao to su sila tee, poast i neosetljivost. Ako ne uspe da slomi sam sebe kako bi se
uglavio u kalupe svojih injenica, nee uspeti ni da preivi.
Kada je gledao u daljinu, inilo mu se da je drvee koje je delilo njegovo imanje od
autoputa tako daleko da nita ne bi moglo da premosti taj jaz.
Tu protivurenost nije umeo da razrei. Prsti su mu se zgrili u nemonom besu, tako
da se umalo nije posekao za vreme brijanja. S jedne stran,e bez strasti nije mogao da se
bori - a s druge, pak, sve njegove strasti vraale su mu se poput bumeranga. to je jesen
vie odmicala to je on manje proklinjao nemogunosti koje su ga zarobljavale. Tumarao
je umama iza Nebeske farme - taj visoki, vitki mukarac divljeg pogleda, mehanikog
koraka i bez dva prsta na desnoj aci. Svaka prepreka na putu, otri kamen, strma padina
podseali su ga da mu ivot zavisi od opreznosti, da je potrebno samo malo nepanje, pa
da se tiho, ni od koga oaljen i bezbolno rei svih nedaa.
Kada bi dodirnuo koru drveta i nita ne bi osetio, samo bi se jo vie rastuio. Jasno je
predviao kraj koji e ga snai; srce e mu postati neosetljivo kao i telo, a tada e zauvek
biti izgubljen.
Pa ipak, kada je saznao da je neko platio njegov raun za struju, iznenada je dobio
priliku da se na neto usredsredi, kao da je uspeo da identifikuje neprijatelja. Taj
neoekivani poklon iznenada mu je stavio do znanja ta se dogaa. Ljudi iz grada ne

samo da su ga izbegavali, ve su se trudili da ga lie svakog izgovora da se pojavi meu

njima.
Kada je to prvi put shvatio, reagovao je tako to je otvorio prozor i povikao u zimu:
"Samo napred! Do avola, niste mi potrebni!" Ali ishod nije bio tako jednostavan da bi
ga mogao oduvati razmetanjem. Dok se zima povlaila pred ranim proleem u martu,
ubedio je sam sebe da neto mora preduzeti. Kao i svi drugi i on je bio ljudsko bie; u
ivotu ga je odravala lina sranost. Nije nameravao da stoji po strani i odobrava ovo
odbacivanje.
I tako, kada je primio naredni raun za telefon, skupio je hrabrost, briljivo se obrijao,
obukao odeu od vrstog materijala, ugurao stopala u udobne i nepropustljive izme i
krenuo u grad udaljen dve milje da lino plati raun za telefon.
Na kraju je stigao do vrata Telefonske kompanije Bel dok mu je oko glave sve titralo
od uznemirenosti kao da ju je zavukao u neki vlaan oblak. Izvesno vreme stajao je
ispred vrata sa mesinganim natpisom, razmiljajui
To su blede smrti...
i pitajui se o smehu. Zatim se pribrao, gurnuo vrata poput naleta vetra i zakoraio
prema devojci na alteru kao da ga je ona izazvala na dvoboj.
Spustio je ake na dasku altera kako bi smirio njihovo podrhtavanje. Na trenutak mu
zubi divlje blesnue. Zatim ree: "Zovem se Tomas Kovenant."
Devojka je bila uredno obuena i drala je ruke prekrtene ispod grudi, pridravajui
ih tako da su samo jo vie dolazile do izraaja. Naterao je sebe da podigne pogled do
njenog lica. Tupo je zurila pored njega. Dok je tragao nee li na njenom licu ugledati
kakav drhtaj odvratnosti, ona skrenu pogled ka njemu i ree: "Izvolite."
"elim da platim raun", odvrati on, razmiljajui. Ona ne zna, jo nije ula.
"Svakako, gospodine", ree ona. "Koji je va broj?"
On joj saopti i ona lenjo ode u drugu prostoriju da proveri dokumentaciju.
Usled iekivanja dok je bila odsutna grlo mu se steglo. Morao je neim da se zabavi,
neim da zaokupi panju. Iznenada je posegao u dep i izvukao list hartije koji mu je dao
deak. Trebalo bi ovo da proitate. Preao je nekoliko puta akom preko njega kako bi ga
ispravio, a zatim se zagledao u ono to je bilo napisano.
Stari odtampani tekst je glasio: Stvaran ovek - stvaran u svakom pogledu koji
prepoznajemo kao stvaran! - odjednom se nae izopten iz sveta i smeten u fiziku
situaciju koja je, u stvari, nemogua: zvuci imaju miris, mirisi boju i dubinu, prizori
kakvou, dodiri su preliveni katranom i imaju oplatu od drveta. Tamo ga jedan bestelesni
glas obavetava da je doveden na to mesto kao prvak iz svog sveta. Mora uestvovati u
dvoboju na ivot i smrt sa prvakom iz jednog drugog sveta. Ako bude poraen, umree, a
njegov svet - stvarni svet - bie uniten, jer mu nedostaje unutranja snaga da preivi.
ovek odbija da poveruje u ono to mu je reeno. Brani se da on to ili sanja ili
halucinira i odbija da se bori na ivot i smrt poto mu ne preti nikakva "prava" opasnost.
Nepokolebljiv je u svojoj odluci da ne poveruje u istinitost situacije u kojoj se naao, te
se ni ne brani kada ga napadne prvak s drugog sveta.
Pitanje: da li se ovek ponaa hrabro ili kukaviki? To je osnovno pitanje etike.
Etika! - frknu Kovenant. Ko li samo, do avola, izmilja ovakve stvari?

U narednom trenutku vratila se devojka sa upitnim izrazom lica. "Tomas Kovenant?

Sa Nebeske farme? Na va je raun, gospodine, uloeno dovoljno novca da se pokriju svi
trokovi za nekoliko meseci. Da nam niste nedavno poslali povei ek?"
Kovenant posrnu kao da ga je neko udario, a zatim se zadra za dasku altera,
nagnuvi se na stranu poput nasukane galije. Nesvesno je zguvao hartiju u aci. U glavi
mu se zavrtelo, uo je rei kako mu odzvanjaju u uima: doslovce sva drutva osuuju,
denunciraju, odbacuju - za tebe nema nade.
Usredsredio je panju na hladna stopala i zglavke koji su ga boleli dok se borio da ne
plane. Krajnje oprezno, na ta je ve bio navikao, spustio je izguvani list hartije na alter
ispred devojke. Trudei se da zvui to prirodnije, on ree: "Znate, nije zarazno. Od mene
je neete dobiti - nemate se ega plaiti. Nije zarazno. Osim za decu."
Devojka zatrepta, kao da ju je zadivio irinom svojih misli.
Zatim se pogrbio, priguujui bes u grlu. Okrenuo se to je dostojanstvenije mogao i
iziao na sunce, pustivi vrata da se za njim zalupe. Paklene mu vatre! - zaklinjao se u
sebi. Paklene mu vatre i krvavog prokletstva.
Zanosei se od besa, on pree pogledom uz i niz ulicu. Sa mesta na kome je stajao
mogao je da vidi svu preteu duinu grada. U pravcu Nebeske farme nalazile su se
naikane male radnje poput zuba s obe strane puta. Usled jarkog sunca oseao se ranjiv i
usamljen. Brzo je pregledao ake traei ogrebotine ili oguljena mesta, a zatim je urno
navukao dugaku rukavicu. Stao je nesigurno da se kree po trotoaru, jer su mu stopala
bila ukoena; inilo mu se da je cement klizav od oajanja. Mislio je da je veoma hrabro
od njega to nije potrao.
Posle svega nekoliko trenutaka pred njim se pomolio sud. Na trotoaru ispred njega
stajao je stari prosjak. I dalje je zurio u sunce, i dalje je neto besmisleno mrmljao.
Njegov znak, uvaj se, bio je beskoristan, poput zakasnelog upozorenja.
Kada mu se Kovenant pribliio, zapanjio se koliko je starac izgledao lien svega.
Prosjaci, fanatici, sveti ljudi, proroci apokalipse nisu pristajali toj ulici obasjanoj suncem;
namrteni, potcenjivaki pogledi kamenih stubova nisu sadrali nimalo popustljivosti
prema slinim minulim zanosima. A ono malo novia koje je sakupio nije bilo dovoljno
ni za jedan obrok. Taj prizor izazva kod Kovenanta samilost. Gotovo i protiv svoje volje
on zastade ispred starca.
Prosjak ne napravi nikakav pokret, niti prekide da posmatra sunce; ali glas mu postade
jai i iz nerazumljivog mrmljanja izdvoji se jedna prepoznatljiva re:
"Daj."
To se nareenje izgleda odnosilo na Kovenanta. Kao na zapovest on ponovo spusti
pogled prema iniji. Taj zahtev, napor prinude, ponovo ga razbesni. Nita ti ne dugujem sreza on u sebi.
Pre no to je mogao da se povue, starac ponovo progovori.
"Upozorio sam te."
Ta tvrdnja pogodi Kovenanta poput groma iz vedra neba, podseti ga na intutivni zbir
svih njegovih iskustava iz prole godine. Istog asa se iz njegovog besa rodila odluka.
Iskrivivi lice u grimasu, on nesigurnim prstima posegnu za svojom burmom.
Nikada ranije nije skinuo burmu od belog zlata; iako se razveo, i uprkos injenici da
mu se Doan nije uopte javljala, prsten je i dalje nosio. Bio je njegova ikona. Podseao
ga je na to gde je nekada bio i gde se naao posle toga - na obeanje koje je dao i nije
odrao, izgubljeno drugarstvo, bespomonost - i na njegovu zakrljalu ovenost. Sada

ga je strgnuo s prsta leve ake i spustio u iniju. "Ovo vredi vie od nekoliko novia",
ree on i krenu.
"ekaj."
Ta re bila je izgovorena tako autoritativnim glasom da je Kovenant ponovo stao.
Stajao je mirno, obuzdavajui bes, dok nije osetio ovekovu aku na svojoj miici. Tada
se okrenuo i zagledao u plave oi koje su prazno gledale kao da i dalje prouavaju tajne
vatru na suncu. Starac je bio veoma moan.
Obuze ga iznenadna nesigurnost, izvestan oseaj srodstva sa stvarima koje nije
razumeo, to uznemiri Kovenanta. Ali on ipak odgurnu starca od sebe. "Ne dodiruj me.
Gubav sam."
Pogled kojim je neodreeno bludio kao da ni njega uopte nije primeivao, kao da nije
postojao ili kao da su te oi bile slepe; ali starev glas bio je jasan i siguran.
"Nalazi se u paklu, sine moj."
Ovlaivi usne jezikom, Kovenant odgovori: " Ne, stare. Ovo je normalno - ljudska
bia ovako izgledaju. Nitavno." Kao da je citirao zakon gubavih, pomisli: nitavnost je
ustanovljena karakteristika ivota. "Tako izgleda ivot. Ja samo manje truam o
injenicama od veine ljudi."
"Tako mlad - a ve toliko ogoren."
Ve due Kovenanta nije ni u ijem glasu zauo odjeke naklonosti, tako da ga je
stareva simpatija duboko dirnula. Bes se povukao, ostavivi mu grlo stegnuto i
bespomono. "Hajde, stare", ree on. "Nismo mi stvorili svet. Nae je samo da ivimo u
njemu. Svi smo u istom amcu - na ovaj ili onaj nain."
"Misli?"
Ne saekavi odgovor prosjak ponovo poe da zapeva. Nije dao Kovenantu da ode
dok ponovo nije prekinuo pesmu. A onda mu glas poprimi novi kvalitet, postade
agresivan i na taj nain je uspeo da iskoristi Kovenantovu neoekivanu ranjivost.
"Zato ne unititi sebe?"
Kovenantovim grudima rairi se oseanje kao da ga neto pritiska, da mu stee srce.
Bledoplave oi isputale su neku vrstu opasnosti u njegovom pravcu. Preplavi ga teskoba.
eleo je da se otrgne od lica tog starca, da izvri VPE, da se uveri da je s njim sve u redu.
Ali nije mogao; prazni pogled ga je prikovao za mesto. Konano je uspeo da mu
odgovori: "To bi bilo suvie lako."
Njegov odgovor ne naie na suprotstavljanje, ali njegova uznemirenost je i dalje rasla.
Pod pritiskom stareve volje, stajao je nad ponorom svoje budunosti i gledao s visine na
zupaste, neobuzdane opasnosti - gruba prokletstva koja su se gomilala ispod njega.
Upoznao je razne mogue naine na koje je oboleli od lepre mogao da umre. Ali ovaj ga
je prizor smirio. Predstavljao je neku vrstu kamena temeljca neeg poznatog u jednoj
fantastinoj situaciji; vratio ga je na poznato tle. Otkrio je da se moe odbraniti od svog
straha i rei: "Mogu li neto da uinim za tebe? Hrana? Prebivalite? Moe dobiti sve to
ja imam."
Kao da je Kovenant izgovorio neku odluujuu lozinku, stareve oi prestadoe da
zrae opasnost.
"Uinio si suvie. Ovakve i sline poklone vraam onome ko mi ih udeli."
Zatim isprui iniju prema Kovenantu.
"Uzmi prsten. Budi to jesi. Ne mora da propadne."

Glas mu vie nije bio zapovedniki. Kovenantu se sada inio nean i zaklinjui.
Oklevao je, pitajui se kakve veze ovaj starac ima s njim. U svakom sluaju morao je da
mu odgovori. On uze prsten i vrati ga na prst leve ake. Zatim ree: "Nema toga ko ne
propadne. Ali ja u preiveti - iveu koliko god to budem mogao."
Starac se opusti, kao da je upravo prebacio teret proroanstva ili naredbe na
Kovenantova plea. Glas mu je sada bio slabaan.
"Bie kako bude."
Ne izustivi vie ni re, on se okrenu i udalji. Oslanjao se o svoj tap poput kakvog
iscrpljenog proroka, onemoalog usled kazivanja onoga to je video. Po trotoaru su udno
odjekivali udarci koje je proizvodio njegov tap, kao da je drvo bilo tvre od cementa.
Kovenant je zurio za odorom boje zemlje koja je leprala na vetru i kosom koja se
vijorila dok starac nije zavio za ugao i nestao. Zatim se stresao i obavio VPE. Pogled mu
se zaustavio na venanom prstenu. Kao da mu je sada labavo visio na prstu, kao da mu je
bio prevelik. Propast, pomisli on. Ostavljen je depozit. Moram neto uiniti pre no to mi
preseku odstupnicu.
Izvesno vreme ostao je da stoji na mestu na kome se zatekao i pokuao da smisli ta da
preduzme. Odsutno je podigao pogled prema stubovima suda, prema njihovim kamenim
glavama. Imale su nemaran pogled, a usne su im se grile od odvratnosti urezane u stalnu
pretnju, prinudne i koja e doveka ostati nezavrena. One su mu pruile ideju. Proklevi
ih u sebi, on nastavi trotoarom. Odluio je da poseti svog advokata, da od njega zatrai da
ena koja se brinula o njegovim ugovorima i finansijama pronae pravni nain da se
odupre ovoj mranoj milostinji koja ga je spreavala da doe u grad. Neka povue ta
plaanja, pomisli on. Nije mogue da oni mogu da plaaju moje dugove - bez moje
saglasnosti.
Advokatova kancelarija nalazila se u zgradi na uglu poprene ulice s druge strane
puta. Hod od nekoliko minuta dovede Kovenanta do ugla i jedinog semafora u gradu.
Osetio je potrebu da pouri, da obavi ono to je odluio pre no to ga nepoverenje u
advokate i drutveni mehanizam ne ubedi da je njegova odlunost prava budalatina.
Morao je da savlada poriv da ne pree ulicu dok se ne pojavi zeleno svetlo.
Signal nikako da se promeni, ali na kraju se ipak upalilo zeleno za pravac kojim je
krenuo. On zakorai na kolovoz.
Pre no to je napravio tri koraka, zauo je sirenu. Crvena svetla su treperila, policijska
kala su pojurila iz bone u glavnu ulicu. Klizala su se i krivudala usled velike brzine u
zaokretu, a onda su se usmerila pravo na Kovenanta.
On se ukopao kao da ga je stegla neka nevidljiv pesnica. eleo je da se pokrene, ali
mogao je samo da stoji onako obeen, zarobljen, zagledan u gubicu pomahnitalih kola.
Na trenutak je zauo divlju kripu konica. Zatim su ga smrvila.
Dok je padao, imao je neki neodreen oseaj da je pao prerano, da jo nije udaren. Ali
on tu nita nije mogao; bio je suvie uplaen, uplaen da e biti pregaen. Posle onolike
samozatite, da ovako umre! A onda je postao svestan silovitog crnila koje se nahodilo
iza suneve svetlosti, obasjanih izloga robne kue i kripe guma. Svetlost i asfalt naspram
njegove glave kao da nisu predstavljali nita vie od slika na crnoj pozadini; a sada se ta
pozadina uvrstila, posegnula za njim i oborila ga. Kroz sunevu svetlost prodrla je tama
poput hladnog zraka noi.
Pomislio je da ga ponovo mui nona mora. Apsurdno, uo je starog prosjaka kako
govori: Budi to jesi. Ne mora da propadne.

Tama se razlila, preplavila dan, tako da je jedina stvar za koju je Kovenant zacelo
znao da je vidi bio jedan jedini crveni zrak to je dolazio sa policijskog automobila crveni snop, topao, jasan i smrtonosan, koji mu je probio elo poput koplja.
3. POZIV NA IZDAJU
Izvesno vreme, koje je mogao da meri samo otkucajima srca, Kovenant je ostao da
lebdi u tami. Ona crvena, probadajua svetlost predstavljala je jedinu postojanu taku u
Vaseljeni koja kao da je kljuala oko njega. Oseao je da bi mogao da opazi sveopte
kretanje neba i zemlje, samo kada bi znao u kom pravcu da usmeri pogled; ali tama i
topao crveni zrak na njegovom elu spreavali su ga da se okrene, tako da je morao da
pusti struje koje su se kovitlale oko njega da promaknu neviene.
Pod pritiskom razjarene svetlosti jasno je oseao svaki otkucaj pulsa u slepoonicama,
kao da je njegov um udarima ekia istiskivao iz njega ivot, ne srce. Otkucaji su bili
spori - suvie spori za sve ono to je opaao. Nikako nije mogao da shvati ta se dogaa s
njim. Ali svaki udarac bi ga protresao kao da je napadu izloen sam njegov mozak.
Krvavo koplje svetlosti iznenada zatreperi, a onda se raspoluti. Kretao se ka svetlosti ili se svetlost pribliavala njemu. One dve uarene take bile su oi.
U narednom trenutku zauo je smeh - prodorno, kretavo kliktanje puno trijumfa i
starog prkosa. Glas je bio graktav kao da dolazi od kakvog zlogukog petla koji
nagovetava zoru u paklu; Kovenantov puls uzdrhta od tog zvuka.
"Uspeo sam!" zakikota se glas. "Ja! Moj je!" ponovo zakreta glas i pretvori se u
smeh.
Kovenant je sada bio dovoljno blizu da razabere oi. U njima nije bilo ni beonjaa, ni
zenica; crvene kugle ispunjavale su one duplje i svetlost u njima previrala je poput lave.
Toplota koja je iz njih izbijala bila mu je sada tako blizu da je Kovenantovo elo poelo
da gori.
Oi tada blesnue i kao da zapalie vazduh oko sebe. Plamenovi se rairie unaokolo,
stvarajui zaslepljujui oreol oko Kovenanta.
Nalazio se u nekoj dubokoj stenovitoj peini. Njeni zidovi upijali su i zadravali
svetlost, tako da je peina ostajala osvetljena i posle samo jednog sevanja oiju. Stena je
bila glatka, ali izlomljena u stotine nepravilnih faceta, kao da je peinu neko izdubio
hirovito zamahujui noem. Svuda unaokolo po zidovima peine zjapili su ulazi. Visoko
iznad njegove glave krov se skupljao u gusti roj stalaktita, ali pod je bio ravan i uglaan
kao da je njime prolo nebrojeno stopala. Svetlost se odbijala i prolazila kroz stalaktite
iznad njegove glave, tako da je roj vrveo crvenim sjajem.
U peini je neopisivo zaudaralo; prevladavao je neki kiselkasti miris izmean sa
bolesno slatkastim vonjem - koji je poticao od zapaljenog sumpora nanetog preko trulog
mesa koje se puilo. Kovenant oseti muninu od toga, kao i od pojave bia ije su ga oi
drale zarobljenim.
Na niskoj kocki u sreditu peine ualo je stvorenje dugakih, koatih udova,
ogromnih i tekih aka kao lopate, uskog, povijenog torza i glave nalik na onu koja se
oblikuje na drvenom ovnu. Poto je uao, kolena su mu dopirala gotovo do visine uiju.
Jednom akom podupirao se o stenu ispred sebe; drugom je stezao dugaak drveni tap
okovan metalom i izrezbaren s kraja na kraj sloenim arama. Njegova iscerena usta bila
su ukoena od smeha, a u crvenim oima inilo se da kljua kao u magmi.

"Ha! Uspeo sam!" zakreta on ponovo. "Dozvao ga. Moja mo. Sve ih pobila!" Dok je
tako kretavo blebetao, gladno je balavio. "Poglavar Drul! Gospodar! Ja!"
Stvorenje skoi na noge i stade da mahnito poskakuje od ponosa. Sve se vie
pribliavao svojoj rtvi, a Kovenant oseti neobuzdano gnuanje.
Drei ezlo obema akama blizu sredine, stvorenje povika: "Ubiti te! Uzeti tvoju
mo! Slomiti njih sve! Biti Poglavar Drul!" Zatim podie tap kao da e njime udariti
Kovenanta.
Peinu tog asa ispuni jo jedan glas. Bio je dubok, odzvanjao je, dovoljno snaan da
bez po muke ispuni vazduh, i delovao nekako mrtvaki, kao da je progovorila kakva
provalija. "Nazad, Stenotocu!" naredi on. "Ovaj ulov je suvie veliki za tebe. Zahtevam
da ga preda meni."
Stvorenje podie lice prema tavanici i povika: "Moj! Moje ezlo! Video si. Ja sam ga
dozvao. Video si!"
Kovenant krenu za crvenim pogledom navie, ali ne uspe da razazna nita osim
isprepletane, vrtoglave igre nagomilanih kamenih iljaka.
"Nisi to izveo sam", ree onaj duboki glas. "ezlo je suvie tvrd orah za tebe. Unitio
bi ga istog asa im bi se makar malo razbesneo da te nisam uputio u neke naine
njegove upotrebe. A moja pomo nije besplatna. Dalje ini ta ti je volja. Za sebe traim
samo njega. On pripada meni."
Stvorenje se potom malo smiri kao da se setilo da je jo u izvesnoj prednosti za koju
onaj drugi ne zna. "Moje ezlo", promrmlja on mrano. "Imam ga. Sada nisi bezbedan."
"Da ti to meni moda ne preti?" natuti se duboki glas i opasnost koja je od njega
pretila izbi blie povrini. "Budi na oprezi i danju i nou, Drule Stenotocu! Blii ti se
Sudnji dan. uvaj se! Poeo sam!"
Zaulo se neko potmulo struganje, kao da se veliki zubi taru jedan o drugi, zatim
prostor izmeu Kovenanta i Drula ispuni ledela magla, koja stade da se zgunjava,
kovitla i postaje sve neprobojnija dok ne sakri Drula od Kovenantovog pogleda. U
poetku je ta magla gorela svetlou zapaljenog kamenja, ali za vreme kovitlanja crvena
boja je izbledela i pretvorila se u vlano, uobiajeno sivilo magle. Odvratan smrad istopio
se u slai miris - miris eterinog ulja, miris pogreba. Uprkos slepilu usled magle,
Kovenant oseti da se vie ne nalazi u Drulovoj peini.
Ta mu promena nije donela nikakvo olakanje. Strah i zbunjenost su ga ispijali, tako
da mu se inilo da tone u nonu moru. Taj bestelesni glas ga je plaio. Dok je magla
duvala oko njega, noge mu se zatresoe i povie i on pade na kolena.
"Dobro ini to si ponizan", zau se glas. Njegovo mrtvilo zaprepasti Kovenanta
kome se uini da se naao pred kakvim groznim ubicom. "Nema nade niti pomoi za
oveka tvoje sudbine. Moj ti Neprijatelj nee pomoi. On je taj koji te je izabrao za ovaj
usud. A kada on izabere, on ne daje, on uzima." Kroz glas promae izvesno sirovo
zadovoljstvo koje uz put oea Kovenantove nerve. "Da, dobro ini to se meni moli.
Mogu te osloboditi tvoga tereta. Moje je da ti podarim zdravlje i snagu, samo ako
zatrai. Jer otpoeo sam svoj napad na ovu epohu i budunost pripada meni. Neu
ponovo propasti."
Glas je potpuno paralisao Kovenantov um. Ali ponuda da ozdravi uspela je da pronae
put do njega i srce mu poskoi. Jasno ga je oseao kako poskakuje u njegovim grudima,
oseao je kako mu se srce bori protiv tereta straha. No, i dalje je bio suvie zbunjen da bi
bilo ta odgovorio.

Glas nastavi, ne obazirui se na to to on ne progovara: "Kevin je bio budala, senilan,

neodluan. Svi su oni budale. Pogledaj sebe, puzave. Moni vrhovni poglavar Kevin, sin
Lorika i prapraunuk Bereka, poglavara-rodioca koga mrzim, stajao je upravo na mestu na
kome ti sada klei i mislio da me moe unititi. Otkrio je moje crtee, do izvesne mere
dokuio moj stvarni lik - pa ipak sam dugi niz godina sedeo desno od stare budale u
Veu, na mestu na koje me je on sam postavio ni ne sanjajui odakle mu preti opasnost - i
na kraju je shvatio ko sam. Onda je izmeu nas izbio rat, rat koji je razneo zapad i
zapretio ak i njegovom dragocenom Konaku. Razorna mo bila je na mojoj strani i on je
to znao. Kada je njegova vojska bila poraena i njegova mo oslabila, prepustio se
oajanju - i tako postao moj. Mislio je da jo moe sasvim da me raini. I tako se sastao
sa mnom u peini iz koje sam tebe spasao - u Kiril Trendoru, Srcu Groma.
Drul Stenotoac ne zna kakva je to crna stena na kojoj stoji. A to nije jedina stvar koju
ne zna - ali nita neu rei o svojim vanijim planovima. Na izvestan nain on me dobro
slui, mada toga i nije svestan. Kao to e i ti, bez obzira na to da li to eli ili ne, i kao
to mi slue oni bojaljivi poglavari. Za sada neka tapkaju u mraku svojih plitkih tajni,
pitajui se da li sam iv i plaei se toga. Nisu jo ovladali ni sedmim delom Kevinovog
znanstva, pa ipak se u svom ponosu usuuju da sebe nazivaju Zemljorodima, slugama
Mira. Suvie su slepi da bi uoili koliko su oholi. Ali ve u ih ja nauiti pameti.
Istinu govorei, za njih je ve suvie kasno. Doi e oni do Kiril Trendora, a ja u ih
nauiti stvarima koje e im due zaviti u crno. Sve se slae. Tamo sam se sreo sa
Kevinom i on me je u svom oajanju izazvao. Prihvatio sam izazov. Budala! Od smeha
sam jedva izgovarao rei. Mislio je da me tim arolijama moe rainiti.
Ali Mo koja me dri postoji od nastanka Vremena. I tako, kada me je Kevin izazvao
da oslobodim sile koje e pretvoriti Zemlju i sve njene proklete stvorove u prah, prihvatio
sam. Da, i smejao sam se do pred sam kraj, dok s njegovog lica nije nestalo sumnje. Taj
ludi poduhvat razorio je razdoblje Drevnih poglavara - ali ja sam i dalje tu. Ja! Slepi
Kevin i ja smo zajedno stajali u Kiril Trendoru. Zajedno smo izgovorili Obred
Obesveenja. Ah, kakva budala! Ve je bio moj rob, a da toga i nije bio svestan. Ponosan
na svoje Znanstvo, nije znao da me je tokom te kataklizme spasao sam Zakon kome je
sluio, mada su gotovo svi njegovi ljudi nali u njoj smrt, a isto tako veliki broj njegovih
radova nestao.
Istina, izvesno vreme bio sam zaustavljen, hiljadu godina sam proveo grickajui svoje
elje poput prebijenog pseta. Za to jo moram da se naplatim - za to i za druge stvari
moram jo da izravnam raune. Ali nisam bio uniten. A kada je Drul pronaao ezlo i
prepoznao ga, te kada nije uspeo da ga upotrebi, ponovo sam iskoristio priliku. Meni e
pripasti budunost ovog ivota koju u po volji da proerdam ili zadrim. I zato mi se
moli, ulizice. Odbaci usud koji ti je namenio moj Neprijatelj. Nee imati jo mnogo
prilika za tako neto."
Magla i vazduh ispunjen miomirisnim uljem kao da su oslabili Kovenanta, kao da mu
je snaga isisana iz krvi. Ali srce je nastavilo da mu kuca i on se njega uhvatio kako bi se
odbranio od straha. Obmotao je ruke oko grudi i povio se gotovo do tla, pokuavi da
sprei drhtavicu koja ga je obuzela usled hladnoe. "Kakav usud?" primorao je sebe da
izgovori. Glas mu je zazvuao jadno i izgubio se u magli.
"Namenio ti je ulogu mog poslednjeg dumanina. Izabrao je tebe - tebe, ulizice, koji u
akama dri mo kakvu ranije nije drao nijedan smrtnik - izabrao te je da me uniti.
Ali uverie se da mnome nije tako lako ovladati. Poseduje mo - divlju magiju koja ti u

ovom trenutku spasava ivot - ali nikada nee saznati u emu se ona sastoji. Na kraju,
ipak nee biti u stanju da mi se suprotstavi. Ne, ti si rtva njegovih iekivanja i ja te ne
mogu osloboditi smru - bar ne za sada. Ali mi tu snagu moemo okrenuti protiv njega i
potpuno ga liiti Zemlje."
"Zdravlje?" Kovenant s mukom podie pogled s tla. "Pomenuo si zdravlje."
"Od ega god eli da ozdravi, puzave. Samo mi se pomoli dok jo imam strpljenja."
Ali zadovoljstvo koje se osealo u tom glasu postalo je preterano. Kovenantova
estina stade da izvire kroz ranu. On poe da se bori. Podigavi se iz kleeeg poloaja,
on pomisli: ne. Nisam puzavac. krguui zubima kako bi spreio drhtanje, on upita: "Ko
si ti?"
Kao da je osetio da je pogreio, glas postade blai. "Imao sam mnoga imena", ree.
"Za Poglavare Veselkamena, ja sam Poglavar Kletnik Opaki; za Dinove Primorce,
Sotonsrce i Duomor. Ranjani me nazivaju Zuboom. U snovima Krvne garde ja sam
Izopaenje. A narodi Domaje zovu me Sivi Krvnik."
Kovenant razgovetno ree: "Nema veze."
"Budalo!" zagrme glas i svojom snagom zalepi Kovenanta za stenu. Leao je ela
priljubljenog uz kamen i sav uasnut ekao da ga bes tog glasa zbrie. "Niti ita
preduzimam, niti izbegavam ita da preduzmem oko tvog pridobijanja. Ali ovo ti neu
zaboraviti. Vidim da sam ti povredio ponos svojim prezirom. Puzave! Nauiu ja ve
tebe pravom znaenju prezira pre no to zavrim. Ali ne sada. To mi se ne uklapa u ono
to sam zamislio. Uskoro u biti dovoljno jak da iznudim iz tebe divlju magiju, a onda
e nauiti na svojoj koi da moj prezir nema granica i da za moje elje nema dna.
Ali ve sam protraio dovoljno vremena. Vratimo se sada mom cilju. Sada me dobro
sluaj, puzave. Imam za tebe jedan zadatak. Odnee poruku u Veselkamen - Veu
Poglavara.
Rei e Veu Poglavara i Vrhovnom Poglavaru Protholu, sinu Dvilijanovom, da je
raspon njihovih dana u Domaji najvie jo sedam puta po sedam godina, poev od
vremena sadanjeg. Pre no to ti dani budu odbrojani, ja u upravljati ivotom i smru. A
kao dokaz da govorim istinu, reci im i ovo: Drul Stenotoac, jamnik iz Planine Groma,
pronaao je ezlo Zakona, koga je Kevin izgubio pre deset puta po sto godina tokom
Obreda Obesveenja. Reci im da je zadatak njihovog pokolenja da povrate ezlo. Bez
njega, nee moi da mi se odupru ni sedam godina, tako da u potpunu pobedu ostvariti
ranije za est puta po sedam godina.
A to se tie tebe, puzave: potrudi se da tano prenese ovu poruku. Ako je ne
iznese pred Vee, onda e sva ljudska bia Domaje biti mrtva pre no to proe deset leta.
Ti to ne razume - ali kaem ti, Drul Stenotoac ima ezlo, a to je neto ega se treba
plaiti. Ako ne urui poruku, on e kroz dve godine zauzeti presto u Poglavarevom
Konaku. Jamnici se ve okupljaju na njegov poziv; Moi ezla odazivaju se i vukovi i
pragrdani iz Demonije. Ali najgora poast ne preti od rata. Drul je poeo da kopa sve
dublje i sada posee za mranim korenima Planine Groma - Gravin Trendora, Vrha
Vatrenih Lavova. A u dubini Zemlje zakopana je kob suvie mona i uasna da bi ijedan
smrtnik mogao njom da upravlja. Ona bi od Vaseljene zauvek napravila pakao. Drul traga
upravo za takvim zlom. Dao se u potragu za Kamenom Zlozemlja. Ako njime
zagospodari, nesrea e se sruiti kako na male tako i na velike dok Vreme ne padne.
Nemoj propustiti da preda moju poruku, puzave. Sreo si Drula. Da li prieljkuje da
umre od njegove ruke?"

Glas zastade, a Kovenant stisnu glavu rukama, pokuavi da utia odjek rei koje je
izgovorio Kletnik. Ja ovo samo sanjam, pomisli on. Sanjam! Ali usled slepila magle
oseao se kao u klopci, zatvoren u ludilu. Poeo je da drhti od puste elje da utekne i
zagreje se. "Odlazi! Ostavi me na miru!"
"Samo jo neto", ree Kletnik, "poslednje upozorenje. Ne zaboravi koga najvie treba
da se plai. Morao sam da se zadvovoljavam ubijanjem i muenjem. Ali sada sam
razradio plan, kreem. I neu stati dok ne iskorenim svu nadu sa Zemlje. Ne isputaj to iz
vida i oajavaj!"
To oajavaj ostalo je jo izvesno vreme da visi u vazduhu dok se oko njega pojaavalo
kripanje, poto su vee gromade izmeu sebe mlele manje kamenje. Zvuk se obrui na
Kovenanta, proe iznad njega i udalji se, ostavivi ga na kolenima sa glavom izmeu
ruku i uma potpuno praznog usled panike. Ostao je tako ukoen na istom mestu sve dok
kripanje nije zamrlo i vetar poeo drugaije da mrmori kroz novu tiinu. Tek je tada sa
strahom otvorio oi i ispred sebe ugledao stenu obasjanu suncem.
4. KEVINOV VIDIKOVAC
Ispruio se na tlu i dugo ostao tako da lei, dobrodolicom pozdravljajui toplinu
sunca to mu je prodirala do kostiju u koje se uvukla hladna magla. Vetar oko njega
zvidukao je tihu monodiju, ali ga nije dodirivao; uskoro poto se okonala drama
izazvana prolaskom Kletnika, zauo je pev udaljenih ptica. Leao je napomian i duboko
disao, prikupljajui snagu - zahvalan suncu to sija i nonoj mori to se okonala.
Na kraju se, meutim, prisetio da se u njegovoj neposrednoj blizini u trenutku kada se
dogodila nesrea na ulici zateklo nekoliko ljudi. Bili su neobino tihi; i sam grad kao da
je zamukao. Policijska kola mora da su ga tee povredila nego to je toga bio svestan.
Teskoba gubavca natera ga da se podigne na kolena i osloni o ake.
Shvatio je da se nalazi na nekoj glatkoj kamenoj ploi. Bila je nepravilno krunog
oblika, iroka deset stopa i okruena zidom visokim tri stope. Nad njim se nadnosilo
niim narueno plavetnilo neba. Prostiralo se nalik na kupolu od ivice do ivice zida, kao
da je ploa na neki nemogu nain lebdela na nebesima.
Ne. Knedla mu zastade u grlu. Gde...?
Zatim se zau zadihani glas: "Zdravo!" Nije mogao da odredi odakle dolazi; zvuao je
nekako neodreeno usled udaljenosti, nalik na halucinaciju. "Zdravo!"
Srce stade da mu poskakuje u grudima. ta je ovo?
"Ti na Kevinovom vidikovcu! Da li ti je neto potrebno?"
Do avola, ta je sada ovo?
Iznenada je zauo struganje iza sebe. Miii mu se zgrie; bacio se ka zidu i u trenu
okrenuo, prislonivi lea uz njega.
Nasuprot njemu, s druge strane provalije od slobodnog vazduha naspram zida,
uzdizala se planina. Njeni obronci polazili su uglavnom sa nivoa stena, a zavravali se
vrhom obasjanim suncem koji je jo bio prekriven snegom i nalazio se visoko iznad
njega; vrletne litice ispunjavale su polovinu vidika sa ploe. Njegov prvi utisak bio je da
se obronak nalazi veoma blizu, ali ve trenutak kasnije shvatio je da moda ne bi mogao
ni da dobaci kamen do nje.
U zidu je postojao procep i to tano u pravcu planine. Tihi zvuk struganja kao da je
dopirao pravo iz tog procepa.

eleo je da pree preko ploe i potrai izvor umova. Ali srce mu je suvie snano
lupalo; nije mogao ni da se pokrene. Plaio se onoga to je mogao da ugleda.
Zvuk se sada uo iz vee blizine. Pre no to je uopte mogao ita da preduzme, neka
devojka promoli glavu i ramena kroz pukotinu, poduprevi se rukama o stenu. Kada ga je
ugledala, zastala je da mu uzvrati pogled.
Njena dugaka, gusta kosa - smea, proarana vlasima boje svetlog meda - vijorila se
oko nje na povetarcu; koa joj je bila veoma preplanula, a u tamnoplavo tkanje njene
haljine bili su na ramenima utkani beli listovi. Dahtala je i bila rumena u obrazima, kao
da se do njega uspela tekom mukom, ali je ipak presrela Kovenantov pogled sa iskrenim
uenjem i zanimanjem.
Izgledalo je kao da nema vie od esnaest godina.
Otvorenost njenog znatieljnog pogleda samo jo vie pojaa njegov nemir. Zurio je u
nju kao da je kakva prikaza.
Posle kraeg oklevanja ona zadahta: "Kako si?" Zatim uzbueno nastavi. "Nisam
znala da li e biti bolje da sama odmah doem ili da prvo potraim pomo. Sa brda sam
ugledala neki sivi oblak iznad Kevinovog vidikovca na kome kao da se vodila bitka.
Videla sam te kako stoji, a onda pada. Nisam znala ta da preduzmem. A onda sam
pomislila, bolje je odmah pruiti makar i malu pomo, nego veliku prekasno. I tako sam
dola." Zatim je uutala, da bi ve u sledeem trenutku ponovo upitala: "Kako si?"
Kako sam?
Kola su ga udarila...!
ake su mu bile samo izgrebane i u modricama, kao da je njima ublaio pad. Od udara
ga je pomalo bolela glava. Ali odea mu nigde nije bila iscepana, nigde nije primeivao
ni najmanji znak da su ga kola udarila i da ga je udarac odbacio preko kolovoza.
Ukoenim prstima stisnuo je grudi, stomak i noge, ali nigde nije osetio nikakav
probadajui bol. Izgleda da nije bio ozbiljnije povreen.
Ali ta kola mora da su ga negde udarila.
Pa onda?
Zurio je u devojku kao da njene rei nisu imale nikakvo znaenje.
Suoena s njegovim utanjem, skupila je snagu i uspentrala se kroz pukotinu, te se
nala pred njim, dok se iza nje uzdizala planina. Primetio je da na sebi ima tamnoplavu
ensku koulju nalik na tuniku, u struku stegnutu belim konopcem. Na nogama je nosila
sandale uvezane oko zglavaka. Bila je vitka, lepo graena; njene dopadljive oi bile su
irom otvorene, odraavajui bojazan, nesigurnost, nestrpljivost. Nainila je dva koraka
prema njemu kao da je neka pretea prilika, a zatim je kleknula kako bi iz to vee blizine
ispitala zato je gleda tako zapanjeno kao da nita ne shvata.
ta li je ovo, do avola?
Oprezno, s puno potovanja, ona ga upita: "Kako bih mogla da ti pomognem? Stranac
si ovde, u Domaji - to mi je jasno. Borio si se s oblakom zla. Naredi mi." Njegovo utanje
ju je izgleda obeshrabrilo. Spustila je pogled. "Zar ne eli da razgovara sa mnom?"
ta se to sa mnom dogaa?
U narednom trenutku, ona se zagrcnu od uzbuenja, pokazavi sa strahopotovanjem
prema njegovoj desnoj aci. "Troprst! Zar su legende oivele?" uenje obasja njeno
lice. "Berek Troprst!" zadahta ona. "Je li to istina?"

Berek? U prvi mah nije mogao da se seti gde je ve uo to ime. A onda mu je sinulo.
Berek! Sav u panici shvatio je da nona mora nije gotova, ve da su i ova devojka i
poglavar Kletnik Opaki deo istog iskustva.
Ponovo je ugledao tamu kako se puzavo primie iza blistavog plavog neba. Nadnela
se nad njim i zalepetala prema njegovoj glavi leinarskim krilima.
Gde...?
Nespretno, kao da su mu zglobovi napola ukoeni od straha, on se podie na noge.
Istog asa ispod njega se rasprostre nepregledan predeo i nasrnu na njegov vid poput
toljage veselja i uasa. Nalazio se na kamenoj platformi etiri hiljade stopa ili ak vie
iznad tla. Ptice su klizile i kruile ispod njega. Vazduh je bio ist i jasan poput kristala;
posmatran kroz njega, veliki potez okolnog predela izgledao je neizmerno velik, tako da
su ga oi zabolele kada je pokuao celog da ga obuhvati. Brda su se protezala u daljinu
neposredno ispod njega; ravnice su se odmotavale u pravcu obzorja na obe strane; jedna
reka, srebrnasto se presijavajui na sunevoj svetlosti, pravila je okuku izlazei izmeu
brda s njegove leve strane. Sve je bilo obasjano proleem, kao da je tek roeno s rosom
toga jutra.
Krvavog mu pakla!
Od visine ga je uhvatila vrtoglavica i on posrnu. Leinarska krila tame lupala su ga po
glavi. Od visinske bolesti zemlja poe da se ljulja pod njim.
Nije znao gde se nalazi. Nikada ranije nije bio ovde. Kako je dospeo ovamo? Udarila
su ga policijska kola i Kletnik ga je dopremio ovamo. Kletnik ga je dopremio ovamo?
Dopremio me ovamo?
Nepovreenog?
Okrenuo se uasnut prema devojci i planini. U tri drhtava koraka stigao je do pukotine
u tom ardaku. I tada se uverio da se nalazi na vrhu tananog kamenog iljka - dugakog
najmanje pet stotina stopa - koji se nakrivo uzdizao iz osnove stene poput ukruenog
prsta koji optuuje nebo. U gornju povrinu stuba bile su useene stepenice, strme poput
sputenih lestvica od konopca.
U jednom vrtoglavom trenutku on tupo pomisli: moram se izvui odavde. Nita od
ovoga mi se ne dogaa.
A onda se cela ludost situacije odbi od njega, pogodi ga, doletevi iz vrtoglavog
vazduha nalik na kondorove kande. On posrnu; drelo se razjapi pod njim. On poe u
sebi da vriti:
Ne!!
Dok je posrtao, devojka ga uhvati za ruku, povukavi ga unazad. On se zanese i
stropota na kamenu podlogu ardaka, privue kolena uz grudi, pokri glavu.
Ludost! - povika on u sebi, nerazumljivo.
U lobanji mu se tama migoljila poput munine. Predelom njegova uma goreli su
prizori ludila.
Kako?
Nemogue!
Prelazio je ulicu. Oajniki se hvatao za to. Bilo je upaljeno zeleno svetlo.
Gde?
Udarila su ga policijska kola.
Nemogue!
Krenula su pravo na njega i udarila ga.

I nisu ga povredila?
Lud. Poeo sam da ludim ludim ludim.
I nisu ga povredila?
Nona mora. Nita od ovoga se ne dogaa, ne dogaa, ne dogaa.
Kroz divlji kovitlac bede to ga je obuzela neija aka iznenada stee njegovu. Stisak
je bio vrst i izraavao je hitnju; kao da ga je zakailo sidro.
Nona mora! Ja sanjam. Sanjam!
Ta misao protutnja kroz njegovu paniku poput otkrovenja. Sanjam! Razume se da je
sanjao. Divlje onglirajui, on poe da prikuplja pojedinosti. Udarila su ga policijska kola
- od udarca je izgubio svest. Potres. Moda je u nesvesti ostao satima - danima. A za to
vreme, dok nije bio pri svesti, on je sanjao.
To je bio pravi odgovor. Uhvatio se za njega kao za aku kojom je devojka stezala
njegovu. To mu je malo smirilo vrtoglavicu, pojednostavilo njegov strah. Ali ni taj
odgovor mu nije bio dovoljan. Tama se i dalje rojila oko njega kao da je bio strvina koju
je Kletnik ostavio za sobom.
Kako?
Kako to da sanja takve snove?
Nije mogao ak ni da misli o tome; ako nastavi, poludee. Pobegao je od slinih
pitanja kao da su mu ve poele i kosti od njih da trule.
Ne razmiljaj o tome. Ne pokuavaj da razume. Ludilo - ludilo predstavlja jedinu
opasnost. Preivi! Nastavi. Uini neto. Ne osvri se.
Naterao je sebe da otvori oi; kada je uspeo da usredsredi pogled na sunevu svetlost,
tama je poela da se povlai, da nestaje u pozadini da bi na kraju ostala da lebdi iza njega
kao da eka da se on okrene i suoi se s njom, padne joj u zamku.
Devojka je kleala pored njega. Obema akama drala je njegovu osakaenu desnu
aku, a u oima joj je blistala zabrinutost poput suza. "Beree", promrmlja ona bolno
kada im se pogledi sretoe, "oh, Beree. Kakva te je to bolest snala? Ne znam ta da
preduzmem."
Ve je dovoljno uinila - pomogla mu je da ovlada sobom, da se odupre privlanoj sili
opasnih pitanja na koja nije umeo da odgovori. Ali prsti su mu bili kruti; delimino
uopte nije oseao njen dodir. Zatim se malo podigao i seo, mada mu se od tog napora
zavrtelo. "Imam lepru", ree on slabim glasom. "Ne dodiruj me."
Ona oklevajui olabavi stisak, kao da nije bila sigurna da on misli ono to je rekao,
kao da nije sigurna da on zna ta govori.
On povue aku s naporom, ali to je ispalo dosta grubo jer je bio slab.
Ona zagrize donju usnu, brino. Zatim se povukla i sela leima okrenuta naspramnom
zidu, kao da se uplaila da ga je neim uvredila.
Ali mogao je da primeti da je zaokupljena njime. Nije uspela dugo da uti. Posle
nekoliko trenutaka, neno je upitala: "Zar niko ne sme da te dodirne? Nita loe nisam
mislila. Ti si Berek Troprst, poglavar-rodilac. Ne vidim da te je spopala neka bolest. Ne
mogu da podnesem da se toliko mui."
"Imam lepru", ponovi on, pokuavi da prikupi snagu. Ali izraz njenog lica reito mu
je govorio da ta re njoj nita ne znai. "Bolestan sam - razboleo sam se. Ti ni ne sluti
kako je to opasna bolest."
"Ako te dodirnem, hou li se i ja... 'razboleti'?"

"Ko to zna?" A onda, gotovo ne verujui svojim oima i uima, on upita: "Zar ne zna
kakva je to bolest?"
"Ne", odvrati ona i na licu joj se ponovo javi malopreanji zaueni izraz. "Ali ne
plaim se."
"Treba da se plai!" odbrusi on. Razbesnelo ga je devojino neznanje ili je moda u
pitanju bila nevinost. Iza njenih rei uo je krila koja su lepetala kao luda. "To je bolest
od koje se raspada. Raspada se dok ti prsti, palevi, ake, stopala, ruke i noge ne istrunu
i otpadnu. Usled nje oslepi i poruni."
"Moe li se izleiti? Moda poglavari..."
"Nema leka."
eleo je da nastavi, da ispljune bar deo gorine koju je Kletnik ostavio u njemu. Ali
bio je suvie iscrpen da bi se mogao razbesneti. Morao je da se odmori i razmisli, da
istrai u emu se sve sastoji njegova nedoumica.
"Kako onda mogu da ti pomognem? Ne znam ta da preduzmem. Ti si Berek Tro..."
"Nisam", uzdahnu on. Devojka neto zausti, a on na njeno zaprepaenje ponovi:
"Nisam."
"Ko si onda? Ima znak - tvoja aka, jer legenda kae da se Berek Zemljorod moe
vratiti. Jesi li poglavar?"
Jednim umornim pokretom on je sprei da mu dalje postavlja pitanja. Morao je da
razmisli. Ali kada je sklopio oi i oslonio glavu o ardak, osetio je kako se u njemu
skuplja strah. Morao je da se pokrene, krene napred - utekne du staze sna.
On ponovo usredsredi pogled na devojino lice. Prvi put je tada primetio da je lepa.
ak i njen strah, nain na koji se hvatala za njegove rei, bio je lep. A i uopte se nije
plaila gubavaca.
Posle jo jednog trenutka oklevanja, on ree: " Ja sam Tomas Kovenant."
"Tomas Kovenant?" Izgovorila mu je ime krajnje nespretno. "udno ime - udno ime
koje odgovara tvojoj udnoj odei. Tomas Kovenant." Zatim mu se lagano naklonila.
Neobino, pomisli on neno. Jednon drugom bili su neobini. Jo nije bio naisto s
im e morati da se nosi u ovom snu. Morae da otkrije na emu je. Ravnajui se po
devojinom ponaanju, on upita: "Ko si ti?"
"Ja sam Lena", odvrationa formalno, "ker Atairane. Moj otac je Trel, obluar
rhadhamaerla. Na se dom nalazi u Kamendolu Mithil. Da li si bio u Kamendolu?"
"Nisam." Hteo je da je pita ta je to Kamendol, ali palo mu je na pamet vanije pitanje.
"Gde..." Re mu zastade u grlu kao da je ustupak tami. "Gde se nalazimo?"
"Na Kevinovom vidikovcu." Skoivi lako na noge, ona rairi ruke prema zemlji i
prema nebu. "Pogledaj."
Zakrgurtavi zubima u znak reenosti, Kovenant se okrenu i kleknu uz obod ardaka.
Oslonivi grudi o obod, natera sebe da pogleda.
"Ovo je Domaja", ree Lena radosno, kao da ju je pogled na okolno tlo uzbuivao.
"Prostire se daleko van domaaja pogleda na sever, zapad i istok, mada se u starim
pesmama kae da je vrhovni poglavar Kevin ovde stajao i video itavu Domaju i sve
njene ljude. I tako je ovo mesto dobilo naziv Kevinov vidikovac. Zar je mogue da ti to
ne zna?"
Uprkos hladnom povetarcu, Kovenant se znojio. Usled vrtoglavice mu je bubnjalo u
slepoonicama i samo zahvaljujui vrstoj ivici kamena priljubljenoj uz njegovo srce
uspevao je da ostane pribran. "Nita ne znam", zajea on u ponor pod njim.

Lena ga zaplaeno okrznu pogledom, a zatim se ponovo zagleda u Domaju. Pokazavi

vitkom rukom prema severozapadu, ona ree: "Ono tamo je reka Mithil. Pored nje se
nalazi na Kamendol, ali zaklanja ga ova planina. Ona dolazi iz planinskog venca Junika
koji se prua iza nas, da bi se zatim spojila sa Crnom rekom. Ona predstavlja severnu
granicu Junih zaravni, gde zemljite nije mnogo plodno i gde ivi malo ljudi. U Junim
zaravnima postoji samo pet Kamendolova. Ali u ovim brdima koja se proteu ka severu
ivi neto Drvograana.
Istono od tih brda nalaze se ravnice Ra." Glas joj zaiskri kada nastavi: "To je dom
divljih slobodnih konja, Ranihina, i njihovih negovatelja Ranjana. Galopiraju i po pedeset
milja preko Ravnica i nee da slue nikome koga sami ne izaberu.
Ah, Tomase Kovenante", uzdahnu ona, "moj je san da vidim te konje. Veina mojih
sunarodnika je suvie zadovoljna - ne putuju i mnogi nisu videli nita osim Drvograda.
Ali ja elim da hodim ravnicama Ra i da vidim konje kako galopiraju."
Posle due pauze, ona nastavi: "Ove planine sainjavaju oblast Junika. Iza njih su
pustare i Siva pustinja. Tamo nema ni ivota ni prolaza; cela Domaja prostire se na sever,
zapad i istok od nas. A mi stojimo na Kevinovom vidikovcu, gde je stajao najvei od
starih poglavara tokom poslednje bitke, pre no to je nastupilo Opustoenje. Na se narod
toga sea, te izbegava strau kao mesto loeg predskazanja. Ali moja majka Atiaran
dovela me je ovamo kako bi me uila o Domaji. Za dve godine biu dovoljno stara da
pohaam Znanstvigor i da sama uim, kao i moja majka. Zna li da je", ree ona
ponosno, "moja majka uila sa znanstvozornicima?" Pogledala je Kovenanta kao da
oekuje da to na njega ostavi snaan utisak. A onda je spustila pogled i promrmljala: "Ali
ti si poglavar i sve to zna. Slua me samo zato da bi mogao ismejati moje neznanje."
Pod uticajem arolije njenog glasa i pod pritiskom vrtoglavice, na trenutak je imao
viziju kako mora da je izgledala Domaja poto je Kevin izveo ritual obesveenja. Iza
svetlog jutra video je ogoljena brda, razrovano tle, obilne vode kako se razlivaju iz
renog korita, a preko svega toga gustu tminu tiine - nigde ptica, insekata, ivotinja,
nigde ljudi, nieg ivog to bi podiglo makar kakav list, zamrmorilo, zarealo ili prst
pomaklo da popravi tetu. Znoj mu tada potee u oi i zamagli vid poput suza. Povukao
se od tog prizora i ponovo seo, oslonivi se leima o zid. "Ne", promrmlja on obrativi se
Leni i u isto vreme pomislivi: ti to ne razume. "Istroio sam sav svoj smeh - odavno."
Kao da je sada shvatao kojim putem mora krenuti napred, kako bi izbegao mrano
ludilo to je lebdelo nad njim. Za vreme te kratke vizije Opustoenja, pronaao je stazu
sna, usputne prelaze, tako da nee morati da postavlja niti da odgovara na odreena
pitanja, te ree: "Moram poi do Vea poglavara."
Video joj je na licu da eli da ga upita zbog ega. Ali kao da je osetila da na nema
prava da se raspituje o njegovim namerama. Pomenuvi Vee samo je potvrdio da je bila
u pravu to se tie njegovog poloaja. Ona krenu ka stepenitu. "Doi", ree. "Moramo
poi do Kamendola. Tamo emo nai naina da te prebacimo u Veselkamen." Po izrazu
na njenom licu zakljuio je da bi volela da poe s njim.
Ali pri pomisli na silaenje niz stepenice sav se stresao. Kako da ih savlada? Nije
mogao ak ni da pogleda preko ivice ardaka, a da mu se ne zavrti u glavi. Kada Lena
ponovi: "Doi", on odmahnu glavom. Nije imao hrabrosti. S druge, pak, strane, morao je
da se pozabavi neim. Na Lenino iznenaenje, on upita: "Pre koliko vremena je dolo do
Opustoenja?"

"Ne znam", odvrati ona staloeno. "Ali ljudi iz Junih zaravni vratili su se preko
planina iz golih Pustara pre dvanaest pokolenja. Kae se da ih je Vrhovni poglavar Kevin
upozorio - da su zato pobegli na vreme i iveli u izgnanstvu u divljini s kojom su se
hrabro uhvatili ukotac, kao i sa rhadhamaerl predanjem tokom pet stotina godina. To je
naslee koje se ne zaboravlja. Kada navri petnaest godina svako od nas polae Zavet
Mira i ivimo zarad ivota i lepote Domaje."
Jedva da ju je uo; nije ga ba naroito zanimalo ono to je govorila. Ali bio mu je
potreban zvuk njenog glasa da ga smiri dok je u sebi sakupljao snagu. S naporom je
doao do jo jednog pitanja koje je nesmetano mogao da postavi. Duboko uzdahnuvi, on
ree: "ta si radila u planinama - zato si bila tako visoko da si mogla da me ovde vidi?"
"Ispitivala sam kamenje", odvrati ona. "Uim suru-pa-maerl. Poznaje li tu vetinu?"
"Ne", ree on izmeu dva daha. "Priaj mi o tome."
"To je vetina koju uim od Asense, majine sestre, a ona ju je nauila od Tomala,
najboljeg Majstora u naem Kamendolu. On je takoe izvesno vreme uio u
Znanstvigoru. Suru-pa-maerl je vetina pravljenja slika od kamenja bez obrade i
oblikovanja. Hodam brdima i tragam za oblicima oblutaka i kamenja. Kada otkrijem
oblik koji razumem, ponesem ga kui i naem mu mesto, usklaujui ga i povezujui sa
ostalim oblicima dok ne nastane novi oblik.
Ponekad, kada sam veoma hrabra, izglaam neravnine kako bi spojevi ispali vri.
Na taj nain ponovo uspostavljam slomljene tajne Zemlje i ljudima darujem lepotu."
Kovenant neodreeno promrmlja: "Mora da je to teko - smisliti oblik, pa tek onda
pronai kamenje koje se u njega uklapa."
"Ne radi se to tako. Ja posmatram kamenje i tragam za oblicima koji se ve nalaze u
njima. Ja ne traim od Zemlje da mi da konja. Vetina se sastoji u tome da ovek naui da
vidi ta je Zemlja izabrala da ponudi. Moda e to biti konj."
"Voleo bih da vidim tvoj rad", Kovenant nije vodio rauna o tome ta govori.
Stepenite ga je pozivalo poput zavodljivog lica zaborava, u kom gubavci smetnu s uma
da treba voditi rauna o samozatiti, o svojim akama i stopalima, svojim ivotima.
Ali on je sanjao. Da bi se san produio trebalo mu se predati i tei uporedo s njim dok
se ne zavri. Morao je sii ako je hteo da preivi. Ta je potreba prevagnula nad svim
ostalim stvarima.
Iznenada, grei se, on stade na noge. Posadivi se vrsto u sredite kruga, prestao je
da obraa panju na planinu i nebo, na bezdan pod sobom, i stao estito da se zagleda.
Drhtei, opipao je one jo ive nerve da bi video da li ga negde neto boli ili iga,
pretraio je odeu u potrazi za ispupenjima, poderotinama, pregledao ukoene ake.
Morao je da ostavi to stepenite za sobom.
Mogao je uspeno da ga savlada jer sve je ovo bio samo san - nije ga moglo ubiti - a i
zato to vie nije mogao da podnese svu tu tamu to mu lepee oko uiju.
"uj me", obrecnu se on na Lenu. "Ja moram poi prvi. I nemoj tako zbunjeno da me
gleda. Rekao sam ti da imam lepru. ake i stopala su mi ukoeni - nita ne oseam. Ne
mogu da se uhvatim za neto. A ba nisam ni - ljubitelj visina. Mogao bih pasti. Ne elim
da se nae poda mnom. Ti..." On se lecnu, a zatim grubo nastavi: "Bila si dobra prema
meni, a od toga sam se ve odvikao."
Ona se trgnu zbog njegove grubosti. "Zato si ljut? ime sam te uvredila?"
Time to si bila dobra prema meni, odbrusi on u sebi. Lice mu je bilo sivo od straha
kada se okrenuo, spustio na kolena i ake i natrake provukao kroz pukotinu.

U naletu prvog uzbuenja spustio je noge na stepenice zatvorenih oiju. Ali nije smeo
da krene dalje zatvorenih oiju; navika koju je stekao kada je oboleo od lepre da
posmatra sebe i potreba da mu sva ula budu budna bile su suvie jake. Meutim, kada je
otvorio oi, od visine mu se zavrtelo u glavi. Stoga se trudio da mu pogled ostane
prikovan za stenu pred njim. Ve pri prvom koraku shvatio je da mu najvea opasnost
preti od ukoenosti stopala. Usled ukoenosti aka nije znao da li se dovoljno vrsto
uhvatio za kamen, tako da jo pre no to je preao pedeset stopa ve je tako vrsto stezao
ivice da su ga ramena zabolela. Ali ake je mogao da vidi, da vidi da su poloene na
stenu, da je bol koji je oseao u zglavcima i laktovima stvaran. Stopala, meutim, nije
mogao da vidi - sve dok ne bi spustio pogled. Tek kada bi u lanku osetio pritisak od
teine vlastitog tela, mogao je biti siguran da mu se stopalo nalazi na stepeniku. Svaki
korak nanie predstavljao je isto nagaanje. Ako oseti iznenadno savijanje noge, morae
da se uhvati rukama i da spusti na nevidljivi stepenik vei deo stopala. Pokuao je da
udara stopalima napred ne bi li pomou proizvedenog zvuka zakljuio da li mu se palevi
nalaze uz ivicu narednog stepenika; ali kada bi promaio, potkolenicama ili kolenima
udario bi o uglove kamenja, pa bi od otrog bola gotovo pokleknuo.
Sputajui se stepenik po stepenik, zurei u ake dok mu se znoj slivao niz elo,
proklinjao je sudbu zbog koje je izgubio dva prsta - dva prsta koji bi ga mogla spasti ako
stopala otkau. Kao dodatak tome, nedostatak polovine desne ake stvarao mu je utisak
da se njome slabije dri, da mu se teina premeta na levu stranu stepenita. Da bi to
nadoknadio, stalno je pomalo zahvatao desnim stopalom na tu stranu, te usled toga i
promaivao stepenike.
Nikako nije uspevao da odagna znoj iz oiju. Zaslepljivao ga je, ali plaio se da
oslobodi jednu aku i obrie elo, plaio se ak i da zatrese glavom, da ne bi izgubio
ravnoteu. Muili su ga grevi u leima i ramenima. Morao je da krgue zubima kako ne
bi poeo da doziva upomo.
Kao da je osetila ta se s njim dogaa, Lena povika: "Pola puta!"
On nastavi da puzi nanie, stepenik po stepenik.
Nemono je primetio da se kree sve bre. Miii su ga izdavali - pritisak kome su bila
izloena njegova kolena i laktovi postao je suvie veliki - bio je primoran da se zaustavi i
odmori, mada ga je uas to ga je ispunjivao terao da nastavi, da zavri ve jednom s tim
silaenjem. U jednom ludom trenutku ak je pomislio da se jednostavno okrene i skoi,
sa nadom da je dovoljno blizu da se doeka na padinu brda i preivi. A onda je zauo
zvuk Leninih koraka koji su se primicali njegovoj glavi. Poeleo je da posegne navie i
uhvati je za lanke, natera je da ga spase. Ali onda mu se ak i ta nada uini jalova i on
ostade na istom mestu drhtei.
Teko je disao kroz stisnute zube, tako da gotovo nije uo Lenin povik:
"Tomase Kovenante! Dri se! Jo samo pedeset stepenika!"
Uz drhtaj od koga se umalo nije odvojio od stene on nastavi da silazi.
Poslednje korake napravio je u glasnom haosu koji su pravili grevi i znojavo slepilo a onda se naao na tlu, leei u podnoju Vidikovca i dahui od bolova u udovima.
Dugo je proveo leei zaklonjenog lica i oslukujui vazduh koji je u naletima ulazio u
njegova plua i izlazio iz njih poput jecaja - sluao je dok se taj zvuk nije utiao i on bio u
stanju tie da die.

Kada je konano podigao pogled, ugledao je plavo nebo, dugaki, crni prst Kevinovog
Vidikovca kako pokazuje put podnevnog sunca, uznoseu padinu brda i Lenu koja se
nadnosila nad njim tako da mu je kosom gotovo dodirivala lice.
5. KAMENDOL MITHIL
Kovenant se oseao udno proien, kao da je proao kroz neko teko iskuenje,
preiveo obredno suenje sa nesvesticom kao sudijom. Stepenite je ostavio za sobom.
Osetio je olakanje i bio je ubeen da je pronaao pravi nain da se suprotstavi toj pretnji
ludila, potrebi za stvarnim i razumljivim objanjenjem situacije u kojoj se obreo, a koja
ga je sa svih strana okruila na Kevinovom vidikovcu. Podigao je pogled prema
blistavom nebu, bez oblaka, neokaljanom leinarima.
Kreni dalje, naredi on sam sebi. Ne razmiljaj o tome. Preivi.
Pomislivi na to, on se zagleda u Lenine meke, smee oi i vide da se ona smei.
"Je li ti dobro?" upita ga ona.
"Pa", otee on, "na to pitanje nije lako odgovoriti." Pokuaj da to ipak uini nagna ga
da sedne. Zatim se zagleda u ake i na vrhovima prstiju i petama otkri krv. Dlanovi su mu
bili svee izgrebani, a kada je dotakao kolena, potkolenice i laktove kao da je u njima
zapalio vatru.
Ne obraajui panju na bol u miiima, on se uspravi. "Lena, ovo je vrlo vano",
ree. "Moram oprati ruke."
Ona takoe ustade, ali bilo mu je jasno da ga nije razumela. "Pogledaj!" On zamahnu
akama ispred nje. "Imam lepru. Nita od ovoga ne oseam. Nita me ne boli." Kako je
ona i dalje izgledala zbunjena, on nastavi. "Tako sam izgubio i prste. Povredio sam se i
rana se zagnojila, pa su morali da mi iseku deo ake. Moram negde nai sapun i vodu."
Dodirnuvi oiljak na njegovoj desnoj aci, ona upita: "Bolest ti je ovo uinila?"
"Da!"
"Na putu za Kamendol ima jedan potok", ree Lena, "a blizu njega i gline vidarke."
"Hajdemo." Kovenant joj odreito dade znak da ga povede. Prihvatila je njegovu
urbu samo klimnuvi u znak slaganja i smesta krenula stazom.
Ova se protezala prema zapadu od osnove Kevinovog Vidikovca du jedne izboine u
strmoj padini planine sve do uske gudure. Kreui se nezgrapno usled ukoenih miia,
Kovenant je sledio Lenu uz guduru, a zatim je odvano krenuo za njom niz grubo
stepenite useeno u stranu otrog useka koji se dalje granao u planinu. Kada su stigli do
dna tog useka, nastavili su du njega tapkajui po sitnom kamenju, dok se komad neba
iznad njih sve vie suavao to su se ivice useka vie pribliavale. Okruio ih je bogat,
vlaan miris, a hladne senke postajale su sve dublje dok Lenina tamna tunika nije postala
nejasna u tmini pred Kovenantom. A onda je usek otro zavio nalevo i bez upozorenja se
proirio u jednu malu, suncem obasjanu dolinu kroz ije je sredite proticao iskriavi
potok i koju su oiviavali visoki borovi razbacani po travi.
"Evo", ree Lena sa srenim osmehom na licu. "ta bi moglo bolje da te izlei od
ovoga?"
Kovenant zastade da pogleda dolinu pred sobom i ostade zateen. U duinu se nije
protezala vie od pedeset stopa i na njenom udaljenom kraju potok je ponovo skretao
nalevo i nestajao izmeu dva uspravna zida. U ovom siunom depu smetenom u
nepreglednoj planini, otrgnutom iz predela koji je sve sebi podreivao ispod Kevinovog

Vidikovca, tle je bilo prijatno zeleno i sunano, a vazduh sve i topao - ispunjen mirisom
borova, to je podseao na prolee. Dok je udisao vazduh ovog mesta, Kovenant je osetio
u grudima bol koji ga je podsetio na njegovu bolest.
Da bi umanjio pritisak u grudima, on krenu napred. Trava pod njegovim nogama bila
je tako gusta i gipka da ju je oseao putem zategnutih tetiva u kolenima i listovima. Kao
da ga je hrabrila da poe prema potoku, prema proienju ozleda.
Bio je siguran da e voda biti ledena, ali to ga se nije ticalo. Ruke su mu bile previe
obamrle da bi brzo osetile hladnou. unuvi na ravni kamen kraj potoka, on ih zaroni u
struju i poe da trlja jednu o drugu. Zglavci mu smesta osetie sveinu, ali su mu prsti bili
neodreeni u pogledu vode; nimalo ga nije bolelo grubo trljanje sopstvenih posekotina i
ogrebotina.
Bio je napola svestan da je Lena otila od njega uz potok, izgleda u potrazi za neim,
ali bio je previe zauzet da bi se upitao ta to ona radi. Posle snanog trljanja odmorio je
ruke i zavrnuo rukave da pogleda laktove. Bili su crveni i izudarani, ali koa nije bila
proseena.
Kada je zadigao nogavice pantalona, otkrio je da su mu listovi i kolena jo vie
izubijani. Bezbojna mesta uboja ve su poela da tamne i uskoro e biti crna; ali vrsta
tkanina pantalona izdrala je, a koa je i tu bila itava. Na svoj nain, modrice su za njega
bile opasne koliko i posekotine, ali ih nije mogao srediti bez lekova. Pomuio se da
prigui bojazan i vratio panju rukama.
Krv mu je i dalje curila sa dlanova i vrhova prstiju, a kada ju je sprao, ugleda
prljavtinu duboko u nekim posekotinama. Ali pre nego to je ponovo poeo pranje Lena
se vrati. Skupljene ake bile su joj pune gustog, smeeg blata. "Ovo je glina vidarka",
ree ona sa puno potovanja, kao da govori o neem retkom i monom. "Mora je staviti
na sve povrede."
"Blato?" Podozrivost gubavca u njemu uzdrhta. "Potreban mi je sapun, a ne jo vie
prljavtine."
"Ovo je glina vidarka", ponovi Lena. "Ona isceljuje." Prila je i pruila mu blato.
Uini mu se da u njemu vidi siune odsjaje zlata.
Prazno je gledao, zgroen milju da stavi blato preko posekotina.
"Mora ga upotrebiti", bila je uporna ona. "Ja znam ta je to. Zar ne shvata? To je
glina vidarka. uj. Moj otac je Trel, obluar rhadhamaerla. On radi sa oganjkamenovima, a leenje preputa isceliteljima. Ali on je rhadhamaerl. On poznaje kamenje
i zemlju. I on me je nauio da se postaram za sebe kada za to postoji potreba. Nauio me
je znacima po kojima se moe prepoznati i mestima po kojima se moe nai glina
vidarka. Ovo je zemlja koja isceljuje. Mora je upotrebiti."
Blato? Piljio je. U moje povrede? Hoe li ti to da me osakati?
Pre nego to je mogao da je zaustavi, Lena kleknu pred njega i pljesnu mu pregrt
blata na golo koleno. Kada je oslobodila ruku, poe da mu razmazuje glinu po listu. Onda
je prikupila ostatak i nanela ga na njegovo drugo koleno i list. Dok mu je blato poivalo
na nogama, zlatno svetlucanje kao da je jaalo, postajalo blistavije.
Vlana zemlja bila je svea i smirujua i kao da mu je blago milovala noge, upijajui
bol iz modrica. Gledao je paljivo. Olakanje koje mu je odailjala kroz kosti prualo mu
je zadovoljstvo kakvo nikada ranije nije osetio. Zbunjen, on otvori ake Leni, pusti je da
razmae glinu vidarku preko svih posekotina i uboja.

Odjednom, oputanje poe da hrli u njega preko laktova i zglavaka. Osetio je udno
golicanje u dlanovima, kao da se glina vidarka uputila kroz posekotine u nerve,
pokuavajui da ih oivi. Slino golicanje zaigra po svodovima njegovih stopala. Gledao
je svetlucavo blato sa nekom vrstom strahopotovanja u oima.
Brzo se suilo; njegove svetlosti nestade, ona pree u smeu boju. Posle nekoliko
trenutaka Lena mu ga trljanjem skide sa nogu. Onda vide da su modrice gotovo nestale bile su u poslednjem, poutelom stepenu zaleenja. Zaronio je ruke u potok, sprao blato,
pogledao prste. Ponovo su bili itavi. I dlanovi su se zaleili, a ogrebotine na
podlakticama potpuno nestale. Bio je toliko zapanjen da je na trenutak mogao samo da
pilji otvorenih usta u ruke i misli: vatru mu paklenu. Vatru mu paklenu i krvavo
prokletstvo. ta mi se to deava?
Posle duge tiine, on proapta: "To nije mogue."
Umesto odgovora, Lena se iroko nasmei.
"ta je toliko smeno?"
Pokuavajui da oponaa njegov ton, ona ree: "Potreban mi je sapun, a ne jo
prljavtine." Onda se nasmejala, a ikanje joj je blistalo u oima.
Ali Kovenant je bio previe zapanjen da bi skrenuo panju. "Ozbiljno govorim. Kako
je to mogue?"
Lena spusti pogled i tiho odgovori: "U zemlji je mo - mo i ivot. To mora da zna.
Atiaran, moja majka, kae da takvih stvari kao to je glina vidarka, takvih sila i tajni, ima
svuda po zemlji - ali mi smo slepi za njih jer ne delimo dovoljno toga, niti sa Domajom
niti jedni sa drugima.
"Ima i - drugih stvari kao ova?"
"Mnogo. Ali ja znam samo nekoliko. Ako poe do Vea, moda e te Poglavari
svemu nauiti. Ali doi..." ona se lako podie na noge, "...evo jo jedne. Jesi li gladan?"
Kao da ga je aktiviralo njeno pitanje, oseaj praznine otvori se u njegovom stomaku.
Koliko ve ima otkako je jeo? Namestio je nogavice, spustio rukave i digao se na noge.
uenje mu je bilo jo vee kada je otkrio da su mu bolovi gotovo u potpunosti nestali iz
miia. Vrtei glavom u neverici, sledio je Lenu prema jednom od rubova doline.
Pod senkom drvea ona stade kraj vornovatog buna visokog do pojasa. Lie mu je
bilo rasporeeno i zailjeno kao kod draa, ali meu njim su bili rasuti sitni, hromno
zeleni cvetovi, a ugnedeni pod nekim listovima stajali su gusti grozdovi plavozelenih
plodova veliine borovnice.
"Ovo je aliantha", ree Lena. "Mi je zovemo blagovnjaa." Otkinula je sa grozda etiri
ili pet bobica i pojela ih, a onda je pljucnula semenke u aku i bacila ih iza sebe. "Kau da
bi ovek mogao da pree Domaju uzdu i popreko, jedui samo blagovnjae, i da se vrati
kui jai i bolje uhranjen nego pre. One su veliki dar Zemlje. Cvetaju i donose plod
tokom svih godinjih doba. Nema dela Domaje u kome ne rastu - osim, moda, na istoku,
na Ubojnim zaravnima. A i najilavije su od svih biljaka - poslednje ugibaju i prve
ponovo narastaju. Sve mi je to rekla moja majka, kao deo znanstva naeg naroda. Jedi",
ree ona i prui Kovenantu grozd bobica, "jedi i iri semenke po Zemlji, tako da aliantha
napreduje."
Ali Kovenant nije posegao za plodovima. Bio je izgubljen u udu, u neodgovorivim
pitanjima o neobinoj moi Domaje. Za trenutak nije mislio na opasnost.
Lena je osmotri njegov neusredsreeni pogled, a onda uze jednu bobicu i gurnu mu je
u usta. On refleksno progrize opnu; usta mu se smesta ispunie lakim, slatkim ukusom

nalik na zrelu breskvu, blago pomeanu sa solju i limunom. U sledeem trenutku

halapljivo je jeo, tek tu i tamo se prisetivi da ispljune semenke.
Jeo je sve dok na grmu nije ponestalo bobica, a onda poe da trai drugi. Ali Lena
spusti ruku preko njegove da ga zaustavi. "Blagovnjae su jaka hrana", ree ona. "Nije ti
potrebno mnogo. A i ukus je bolji ako jede polako."
Ali Kovenant je bio jo gladan. Nije mogao da se seti da je ikada toliko udeo za
hranom kao sada za tim voem - oseaj gladi nikada nije bio tako iv, tako obavezujui.
Otrgao je ruku kao da namerava da je udari, a onda se naglo zaustavio.
ta je to? ta se deava?
Pre nego to je mogao dalje da sledi to pitanje, postao je svestan novog oseaja sveobuhvatne pospanosti. Tokom jednog trenutka skliznuo je bez ikakvog prelaza iz gladi
u silovito zevanje, od koga mu se uini da je do vrha ispunjen umorom. Pokua da se
okrene i zatetura se.
Lena je govorila: "To ini glina vidarka, ali nisam to oekivala. Kada su rane
smrtonosne, glina vidarka donosi san da ubrza zaceljenje. Ali posekotine na tvojim
rukama nisu smrtonosne. Ima li rana koje mi nisi pokazao?"
Da, pomisli on kroz novo zevanje. Na smrt sam bolestan.
Spavao je jo pre nego to se sruio na travu.
Kada je lagano stao da se budi, najpre je postao svestan Lenine vrste butine koja mu
je podupirala glavu poput jastuka. Postepeno je dokuivao i druge stvari - senke drvea
poprskane odsjajima sve nieg sunca, miris borovine, apat vetra, gustu travu u kojoj mu
je poivalo telo, zvuk pesme, nepravilno golicanje koje mu je dolazilo u dlanove i
nestajalo poput kakvog atavizma - ali toplina njegovog obraza na Leninom krilu inila se
vanija. Izvesno vreme, njegova jedina elja bila je da obuhvati Lenu u naruje i zaroni
joj lice u butine. Odupirao se tako to je sluao njenu pesmu.
Blagim i nekako naivnim glasom, pevala je:
Ima neeg u lepoti
to nie iz due posmatraa
Poput cveta: lomno jer mnoge su propasti
koje mogu unititi lepotu
ili posmatraa i neprolazno
- jer lepota moe umreti,
ili posmatra moe umreti,
ili svet moe umreti,
ali dua u kojoj raste cvet preivljava.
Glas ga je drao u prijatnoj zaaranosti koju nije eleo da okona. Posle stanke pune
mirisa borovine i aptavog vetra, rekao je blago: "Dopada mi se."
"Zar? Ba mi je drago. Sroio ju je metar Tomal za ples kada se enio Imoiran,
kerkom Moiraninom. Ali poesto je lepota pesme u pevanju, a ja nisam pevaica.
Moda e veeras Atairan, mati moja, pevati za Kamendol. Onda e uti pravu pesmu."
Kovenant nije odgovorio. Leao je nepomino, elei samo da se gnezdi u svom
jastuku to je due mogue. Golicanje u dlanovima kao da ga je teralo da zagrli Lenu, pa
je mirno leao, uivajui u elji i pitajui se gde bi naao hrabrost.

Onda je ponovo poela da peva. Melodija je zvuala poznato, a iza nje zauo je lepet
tamnih krila. Iznenada je shvatio da ga veoma podsea na melodiju "Zlatnog deaka."
Iao je plonikom prema uredima telefonske kompanije - Telefonske kompanije Bel;
to ime bilo je ispisano zlatnim slovima na vratima - da lino plati raun.
Trgao se iz Leninog krila, skoio na noge. Magla nasilja zamraila mu je vid. "Kakva
je to pesma?" upita hrapavo.
Uplaeno, Lena odgovori: "Nikakva pesma. Samo sam pokuavala da izmislim
melodiju. Zar to ne valja?"
Ton njenog glasa ga je smirio - zvuala je tako naputeno, tako oajno usled njegovog
ustrog gneva. Nije uspevao da nae rei, a magla se razie. Nikakve svrhe, pomislio je.
Nema nikakve svrhe da joj to oduzimam. Ispruivi ruke, pomogao joj je da stane na
noge. Pokuao je da se nasmei, ali njegovo ukoeno lice moglo je samo da napravi
grimasu. "Kuda emo sada?"
Lagano, bol je nestajao iz njenih oiju. "udan si ti, Tomase Kovenante", ree ona.
Suvo je uzvratio: "Nisam znao da je toliko loe."
Jedan trenutak stajali su i gledali jedno drugo u oi. Onda ga je iznenadila kada je
pocrvenela i oborila pogled. U glasu joj pojavi novo uzbuenje kada je rekla: "Ii emo u
Kamendol. Zapanjie moju majku i mog oca." Veselo se okrenula i otrala niz dolinu.
Bila je gipka, laka i skladna dok je trala, a Kovenant ju je gledao i razmiljao o
udnim novim oseanjima koja su se pokretala u njemu. Imao je neoekivani oseaj da bi
ta Domaja mogla da mu prui ini kojima bi mogao da odagna impotenciju, neko
ponovno roenje koga bi se mogao drati ak i kada povrati svest, poto Domaja i sve
njene sumanute posledice nestanu u movari napola upamenih snova. Takva nada nije
zahtevala da Domaja bude stvarna, fiziki realna i nezavisna od njegovih nesvesnih,
nekontrolisanih kolopleta sna. Ne, gubavost je bila neizleiva bolest, i ako ve nije
poginuo u nesrei, morae da ivi sa tom injenicom. Ali bi san mogao da izlei ostale
posledice. Mogao bi. Dao se za Lenom sa novim zamahom u koraku i eljom u venama.
Sunce se dovoljno spustilo na nebu da ostavi donju polovinu doline u senci. Pred
sobom, mogao je da vidi Lenu kako ga poziva, pa ju je sledio uz potok, uivajui u
gipkosti trave pod nogama dok je koraao. Oseao se nekako vii nego pre, kao da je
glina vidarka uinila vie od prostog zaleenja posekotina i ogrebotina. Dok se primicao
Leni, inilo mu se da prvi put vidi neke pojedinosti na njoj - prefinjenost uiju kada bi
zabacila kosu iza njih - nain na koji joj meka tkanina tunike prijanja uz grudi i bokove vitki struk. Od pogleda na nju, golicanje u dlanovima postade mu jae.
Nasmeila mu se, a zatim ga povela kraj potoka iz doline. Ili su nepravilnim
prolazom izmeu zidova od golog kamena, koji su se dizali nad njima sve dok se uski
prorez neba nije naao na stotinu stopa visine. Staza je bila kamenita i Kovenant je morao
neprekidno da gleda u stopala kako bi odrao ravnoteu. Prolaz mu se zbog napora uini
dugaak, ali posle dve stotine jardi on i Lena dooe do useka koji se peo udesno od
potoka. Uspeli su se u usek i poli du njega. On se uskoro zaravnao, a zatim se dugo
postepeno sputao, ali bio je toliko zakrivljen da Kovenant nije mogao da vidi kuda vodi.
Najzad usek jo jednom skrenu i zavri se, ostavivi Kovenanta i Lenu na planinskoj
padini visoko iznad rene doline. Gledali su put zapada prema zalazeem Suncu. Reka je
izlazila iz planine sa njihove leve strane i tekla u ravnice na desnoj strani. Preko doline se
pruao ogranak planinskog venca, ali se ubrzo sputao u zaravni na severu.

"Ovo je Mithil", ree Lena, "a ono je Kamendol Mithil." Kovenant ugleda siunu
nakupinu kuica severno od njih, na istonoj obali reke. "Nije mnogo daleko", ree Lena,
"ali staza vodi preko doline, a zatim nazad du reke. Sunce e ve zai kada stignemo do
naeg Kamendola. Doi."
Kovenant je jedan neprijatni trenutak gledao niz padinu planine - i dalje preko dve
hiljade stopa nad dolinom - ali je onda ovladao sobom i stao da sledi Lenu prema jugu.
Planinska padina se ravnomerno sputala i uskoro je put poivao meu travnatim
padinama, iza mrgodnih stenovitih stubova, kraj rupa i procepa, po lavirintima ratrkanog
stenja. A kako se staza sputala, vazduh je postajao dublji, meki i manje kristalan. Mirisi
se lagano izmenie, postae zeleniji; borovi i topole ustupili su mesto travnatom
zemljitu. Kovenant je oseao kako ivi sa svakim stepenom promene, svakom
pojedinou sve manje visine. U uzbuenju njegove nove probuenosti, spust je brzo
proao. Pre nego to je bio spreman da napusti planine, staza se svila niz izdueni breg, a
zatim spustila severno du njega.
Mithil je bio uzan i ustar tamo gde mu se put pridruivao i govorio je vlanom
uurbanou, glasom punim zvona i mrmora. Ali kako je reka prilazila zaravnima, irila
se i usporavala, postajala filozofskija u svom tihom apatu obuzetom sobom. Lagano je
romorila svoju dugu pripovest dok je ila u pohod moru.
Opinjen rekom, Kovenant lagano postade svestan smirujue punoe Domaje. Nije
bila re o neuhvatljivom predelu snova; Domaja je delovala vrsto, podlono
potvrivanju. Posredi je bila iluzija, razume se - trik njegovog povreenog i postradalog
uma. Ali iluzija koja ga je neobino smirivala. inilo se da mu ne obeava koraanje u
uas, haos - da je ova Domaja dosledna, shvatljiva, da e, jednom kada ovlada njenim
zakonima, njenim neobinim injenicama, biti u mogunosti da bez povreda koraa
stazama svoga sna i da zadri vezu sa stvarnou. Od takvih misli gotovo da je oseao
ushienje dok je sledio Lenina vitka lea, uznjihano mamljenje njenih bokova.
Dok je Kovenant lutao neznanim oseanjima, dolina Mithila utonu u senku. Sunce
sie iza zapadnih planina, a iako je svetlo i dalje obasjavalo udaljene zaravni, gusti veo
tame zgunjavao se u dolini. Pred njegovim oima, rub senke protegao se visoko uz
planinu s desne strane, peo se poput gladne plime obalama dana. U sumraku, on oseti
kako mu se opasnost oprezno primie, iako nije znao ta je posredi.
Onda i poslednji planinski greben utonu u tamu i odsjaj zaravni poe da bledi.
Lena stade, dodirnu Kovenantovu ruku, pokaza. "Vidi", ree ona, "ono je Kamendol
Mithil."
Stajali su vrh dugakog, laganog brega, a u njegovom podnoju bila su okupljena
zdanja naselja. Kovenant je video kue sasvim jasno, iako su svetla ve slabano sjala iza
nekih prozora. Izuzev velikog, otvorenog kruga u sreditu naselja, Kamendol je delovao
tako nasumce ratrkan kao da se ne tako davno skotrljao niz planinu. Ali utisak je bio
ublaen glatkim odsjajem kamenih zidova i ravnih krovova. A kada je poblie pogledao,
Kovenant vide da Kamendol zapravo nije neorganizovan. Sve graevine bile su okrenute
prema sreditu.
Nijedna od njih nije imala vie od jednog sprata i sve su bile od kamena, sa ravnim
kamenim ploama za krovove; ali bile su prilino raznolike po veliini i obliku - neke su
bile okrugle, druge kvadratne ili pravougaone, a neke toliko nepravilne od vrha do
osnove da su vie liile na uplje stene nego na graevine.

Dok su Kovenant i Lena gledali prema Kamendolu, ona ree: "Pet puta po stotinu
ljudi iz Junih zaravni ivi ovde - rhadhamaerli, pastiri, stoari, zemljoradnici i oni koji
su metri. Ali samo je Atiaran, moja mati, bila u Znanstvigoru." Pokazala je i dodala:
dom moje porodice je ovamo - najblie reci."
Idui zajedno, ona i Kovenant obioe Kamendol da bi doli do njenog doma.
6. LEGENDA O BEREKU TROPRSTU
Tmina se zgunjavala nad dolinom. Ptice su se prikupljale da otpoinu tokom noi po
drveu u podnoju bregova. Izvesno vreme pevale su i glasno se dozivale, ali uskoro
njihova visoka graja pree u tihi, zadovoljni mrmor. Dok su Lena i Kovenant prolazili iza
spoljanjih kua Kamendola, ponovo su uli kako reka u daljini neto premilja za svoj
raun. Lena je bila utljiva, kao da razmilja o nekom uzbuenju ili veselju, a Kovenant
je previe utonuo u zvukove sumraka oko sebe da bi ita govorio. Nastupajua no kao da
je bila prepuna blagih veza - melema za samotnost tame. Tako su u tiini stigli do
Leninog doma.
Bila je to pravougaona graevina, masivnija od veine ostalih u Kamendolu, ali sa
istim uglaanim odsjajem zidova. Toplo, uto svetlo zrailo je iz prozora. Dok su se Lena
i Kovenant primicali, neka krupna prilika proe ispred jednog prozora i ode prema daljoj
sobi.
Na uglu kue, Lena zastade da uzme Kovenanta za ruku i stegne je pre nego to ga je
povela do vrata.
Ulaz je bio zastrt tekom zavesom. Odmakla ju je i uvela ga u kuu. Tamo je zastala.
On se ustro obazreo i primetio da se odaja u koju su uli protee itavom dubinom kue,
ali da u svakom zidu ima dvoje vrata zastrtih zavesama. Sredite su zauzimali kameni sto
i klupe dovoljno prostrane da prime est ili osam ljudi. Ali odaja je bila toliko velika da
sto nije preovlaivao.
Urezane u kamene zidove oko sobe, stajale su police, pune kamenih vreva i posuda,
od kojih su neke oigledno sluile za kuvanje i sluenje jela, dok namenu drugih
Kovenant nije mogao da pogodi. Nekoliko kamenih stolica stajalo je du zidova. A toplo,
uto svetlo ispunjavalo je prostoriju, blistalo po glatkim povrinama i odraavalo
neobine boje i are kamena.
Svetlo je poticalo od vatri u nekoliko kamenih kotlia, po jednom u svakom uglu
odaje i jednom na sreditu stola; ali nije bilo titraja vatre - svetlo je bilo stameno poput
njegovih kamenih izvora. A sa svetlom je stizao miris koji je podseao na svee
raskopanu zemlju.
Poto je Kovenant ovla preao pogledom po odaji, panju mu privue njen dalji kraj.
Tamo se, na ploi od kamena, uza zid, nalazio ogromni granitni kotao, visok upola koliko
ovek. A nad kotlom, napregnuto zagledan u njegov sadraj, stajao je ogroman ovek,
prilika silna poput stuba, vrsta poput stene. Lea su mu bila okrenuta Leni i Kovenantu i
inilo se da nije svestan njihovog prisustva. Nosio je kratku, smeu tuniku sa smeim
pantalonama ispod nje, ali lisnati motiv utkan u materijal na njegovim ramenima bio je
jednak Leninom. Pod tunikom, njegovi masivni miii napinjali su se i rastezali dok je
okretao kotao. Ovaj je delovao izuzetno teko, ali Kovenant je napola oekivao da ga taj
ovek digne preko glave da bi prosuo sadraj.

Nad kotlom je poivala senka u koju blistavilo sobe nije prodiralo, a neko vreme
ovek je gledao u tu tamu, prouavao je dok je okretao kotao. Onda poe da peva. Glas je
bio previe tih da bi Kovenant mogao da razazna rei, ali dok je sluao on oseti neku
vrstu prizivanja u zvuku, kao da sadrina kotla poseduje neku mo. Jedan trenutak nita
se nije deavalo. Onda senka poe da bledi. Kovenantu se najpre uini da su se svetla u
sobi izmenila, ali ubrzo vide kako iz kotla poinje da se pomalja nova svetlost. Sjaj je
rastao i produbljivao se i najzad snano zablista, uini da sva ostala svetla deluju tanuno.
Uz konani apat nad svojim delom, ovek se uspravi i okrete. U novom sjaju inio se
ak vii i iri nego ranije, kao da su mu udovi, ramena i razvijene grudi crpli snagu,
stamenost, iz svetlosti; a elo mu je bilo rumeno od vreline kotla. Videvi Kovenanta,
iznenaeno se zagleda. Uznemiren pogled uvue mu se u oi, a desna ruka dotae mu
gustu, riastu kosu. Onda je pruio ruku, dlanom napred, prema Kovenantu, i rekao Leni:
"Pa, keri, dovodi gosta. Ali ja se seam da si danas ti zaduena za nau
gostoprimljivost." udna mo koja je postojala prethodnog trenutka nestala je iz
njegovog glasa. Zvuao je kao ovek koji ne govori mnogo sa ljudima. Ali iako se strogo
obratio kerki, u osnovi je delovao oputeno. "Zna da sam za danas obeao jo obluka,
a Atiaran, mati tvoja, pomae pri dolasku na svet novog deteta Odone, drubenice
Murinove. Gosta e uvrediti naa gostoljubivost - jer nemamo spreman obrok da
poelimo dobrodolicu kraju njegovog dana." Pa ipak, dok je stavljao primedbu Leni,
njegove oi oprezno su odmeravale Kovenanta.
Lena pognu glavu, pokuavajui, Kovenant je bio siguran, da deluje pogrueno zarad
oca. Ali trenutak kasnije ona pohita preko sobe i zagrli krupnog oveka. On se blago
nasmei njenom podignutom licu. Onda je, okrenuvi se Kovenantu, obznanila: "Trele,
oe moj, dovodim stranca u Kamendol. Nala sam ga na Kevinovom Vidikovcu." ivahni
sjaj blistao je u njenim oima, iako se trudila da joj glas zvui formalno.
"Tako", odvrati Trel. "Stranac - toliko vidim. I pitam se kakav ga je posao odveo na to
zloguko mesto."
"Borio se sa sivim oblakom", odgovori Lena.
Zagledan u tog otvorenog, ilog oveka, ija je miiava ruka sa takvom vrstom
blagou poivala na Leninom ramenu, Kovenant je oekivao da se ovaj nasmeje na tako
besmislenu izjavu - ovek koji se bori protiv oblaka. Trelovo prisustvo delovalo je vrsto
i zemljano, poput potvrde zdravog razuma koji je svodio moru o Kletniku na nestvarnost
koja joj je i priliila. I zato se Kovenant nae izbaen iz ravnotee kada je uo kako Trel
savreno ozbiljno pita: "Ko je pobedio?"
Pitanje prisili Kovenanta da nae novi oslonac. Nije bio spreman da se bavi seanjima
na poglavara Kletnika - ali istovremeno je oseao nejasno ubeenje da ne bi mogao da
slae Trela. Otkri da mu se grlo osuilo i nespretno odgovori: "Preiveo sam."
Trel jedan trenutak nita nije rekao, ali kroz utanje Kovenant oseti da je njegov
odgovor uveao ovekov nemir. Trelove oi skrenue u stranu, a zatim se vratie na
sabesednika kada je rekao: "Shvatam. A kako ti je ime, strane?"
ustro, Lena se nasmei Kovenantu i odgovori umesto njega: "Tomas Kovenant.
Kovenant od Kevinovog Vidikovca."
"ta, devojko?" upita Trel. "Jesi li proroica, da moe da govori umesto nekoga ko
je vii od tebe?" A onda ree Kovenantu: "Pa, Tomase Kovenante od Kevinovog
Vidikovca - ima li ti i drugih imena?"

Kovenant je ve bio spreman da odgovori odreno kada je uhvatio eljno zanimanje za

pitanje u Leninim oima. Zastao je. Jednim skokom dokuivanja, shvatio je da je on za
nju uzbudljiv kao da je zaista Berek Troprst - da su ga za njenu e za tajanstvima i
moima, sveznajuim poglavarima i bitkama po oblacima, njegova neobinost i
neobjanjivo pojavljivanje na Vidikovcu uinili nalik otelotvorenju velikih dogaaja iz
junake prolosti. Poruka njenog pogleda iznenada je bila jasna; u napetosti svoje
radoznalosti ona se drala nade da e joj se on razotkriti, dati joj da baci pogled na njegov
visoki poziv da bi je primirio zbog mladosti i neznanja.
Ta zamisao ispuni ga je udnim odjecima. Nije bio naviknut na takvo laskanje;
prualo mu je oseaj moi na koji nije bio naviknut. Hitro potrai neku visokoparnu titulu
koju bi mogao dati sebi, neko ime kojim bi mogao zadovoljiti Lenu, a da se ne predstavi
lano Trelu. Onda dobi nadahnue. "Tomas Kovenant", ree on kao da se die da
odgovori na izazov. "Nevernik."
Smesta je osetio da se tim imenom izloio veem broju izazova nego to je trenutno
mogao odmeriti. Usled tog ina oseti se uobraeno, ali Lena ga nagradi ozarenim
pogedom, a Trel dostojanstveno prihvati izjavu. "Pa, Tomase Kovenante", odvrati on,
"dobrodoao u Kamendol Mithil. Molim te, prihvati gostoprimstvo ovog doma. Moram
sada da odnesem obluak kao to sam obeao. Moda e se ena moja, Atiaran, ubrzo
vratiti. A ukoliko je podseti, Lena e se moda setiti da ti ponudi osveenje dok mene
nema."
Dok je govorio, Trel se ponovo okrenuo kamenom kotlu. Obavio je ruke oko njega i
digao ga sa postolja. Dok mu se igra crvenih i utih plamenova odraavala u kosi i bradi,
on ponese kotao prema vratima. Lena pouri ispred njega da pridri zavesu, i trenutak
potom Trela vie nije bilo, dok Kovenant ostade sa seanjem na kratki pogled u
unutranjost kotla. Bio je pun sitnih, okruglih kamenova nalik finom ljunku, a svi oni
kao da su plamteli.
"Prokletstvo", proapta Kovenant. "Koliko je teka ta stvar?"
"Tri oveka ne bi mogli da dignu kotao ni kada je prazan", odvrati Lena ponosito. "Ali
kada obluak gori, moj otac ga lako die. On je obluar od rhadhamaerla, duboko u
znanstvu kamena.
Kovenant je piljio u nju jedan trenutak, zgranut Trelovom snagom.
Onda Lena ree: "Sada ti moram ponuditi osveenje. Hoe li se oprati ili okupati?
Jesi li edan? Imamo dobre kladenice."
Njen glas ponovo pokrenu titraje Kovenantovih ivaca. Njegovo instinktivno
nepoverenje prema Trelovoj moi rasu se pred shvatanjem da on ima i sopstvenu mo.
Ovaj svet ga je prihvatao; posveivao mu je vanost. Ljudi poput Trela i Lene bili su
spremni da ga uzmu onoliko ozbiljno koliko on to eli. Samo je trebalo da se i dalje
kree, da sledi staze sna prema Veselkamenu - tagod to bilo. Osetio je vrtoglavicu od
izgleda koji su mu bili na raspolaganju. Na vrhuncu zaleta, odluio je da uestvuje u
sopstvenoj vanosti, da uiva dok traje.
Da prikrije nalet novih oseanja, rekao je Leni da bi eleo da se opere. Ona ga povede
iza zavese u drugu odaju, gde se voda neprekidno slivala iz proreza u zidu. Klizna ustava
od kamena slala je vodu bilo u lavor za umivanje bilo u veliku kadu, oboje od kamena.
Lena mu pokaza fini pesak koji je mogao da koristi kao sapun, a onda ga ostavi. Voda je
bila hladna, ali on zaroni u nju ruke i glavu gotovo u ushienju.

Kada je zavrio, obazre se za pekirom, ali nije video nijedan. Eksperimentiui,

nadneo je ruku iznad blistavog kotla koji je osvetljavao prostoriju. Topla, uta svetlost
brzo mu je osuila prste, a on se potom nadneo nad kotao, trljao vodu sa lica i vrata, tako
da mu je uskoro ak i kosa bila suva. Silom navike, izvrio je VPE, ispitujui gotovo
nevidljive tragove tamo gde su mu ruke bile povreene. Onda je odgurnuo zavesu sa puta
i ponovo uao u sredinju odaju.
Otkrio je da se Leni pridruila jo neka ena. Dok se vraao, uo je Lenu kako govori:
"Kae da nita ne zna o nama." Onda ga druga ena pogleda i on smesta pogodi da je to
Atiaran. Lisnati motiv na ramenima njene dugake, smee haljine bio je izgleda neka
vrsta porodinog znaka; nisu mu bili potrebni takvi znaci da bi zapazio pripadnost istoj
porodici u nainu na koji je starija ena dodirivala Lenino rame, ili u slinosti dranja.
Ali tamo gde je Lena bila svea i vitkih linija, puna nenaruene sveine, Atiaran je
delovala sloeno, gotovo protivureno samoj sebi. Svoju meku povrinu i punu figuru
nosila je kao branu vrstoj snazi iskustva unutar nje, kao da ivi sa svojim telom na
osnovu stare i teke nagodbe. A njeno lice nosilo je znakove te nagodbe; elo joj se inilo
prerano prekriveno linijama, a duboke, krupne oi kao da su se otvarale prema unutra, ka
umornom bojitu sumnji i teskobnih premiljanja. Gledajui u nju preko kamenog stola,
Kovenant oseti dvostruki utisak turobne brige - posledicu znanja i strahova pred vie toga
nego to znaju drugi ljudi - i nesvesne lepote koja bi preporodila njeno lice samo kada bi
se nasmeila.
Posle kratkog oklevanja, starija ena dodirnu srce i die ruku prema Kovenantu kao
to je to uinio Trel. "iveo, goste, i dobro doao. Ja sam Atiaran, drubenica Trelova.
Govorila sam sa Trelom i sa Lenom, keri svojom - nema potrebe da mi se predstavlja,
Tomase Kovenante. Neka ti je ugodno u naem domu."
Setivi se svog ponaanja - i novosteene odlunosti - Kovenant odvrati: "Poastvovan
sam."
Atiaran se blago nakloni. "Prihvatanje ponuenog poastvuje nudioca. A ljubaznost je
uvek dobrodola." Onda, kao da je ponovo oklevala, nesigurna kako da nastavi. Kovenant
je gledao kako se stari sukobi vraaju u njene oi, pomislivi kako bi taj pogled imao
izuzetnu mo kada ne bi bio okrenut prema unutra. Ali uskoro je donela odluku i rekla:
"Nije obiaj naih ljudi da zamaraju goste tekim pitanjima pre obeda. Ali hrana nije
spremna" - bacila je pogled prema Leni - "a ti si za mene stran, Tomase Kovenante, stran
i uznemirujui. Govorila bih sa tobom ako mogu, dok Lena priprema neto od hrane to
nam je na raspolaganju. ini mi se da nosi nunost koja ne bi trebalo da eka."
Kovenant neodreeno slee ramenima. Osetio je drhtaj uznemirenosti kada je pomislio
na njena pitanja i pripremio se da pokua da odgovori na njih, a da ne izgubi novosteenu
ravnoteu.
Tokom stanke, Lena poe da hoda po sobi. Prilazila je policama da uzme tanjire i
zdele za sto i pripremala neka jela na kamenoj ploi koju je odozdo grejala inija
obluka. esto je okretala oi prema Kovenantu dok se kretala, ali on to nije svaki put
primeivao. Atiaran mu je obuzela panju.
Najpre je nesigurno promrmljala: "Jedva da znam kako da ponem. Tako je mnogo
prolo, a ja sam nauila toliko malo od onoga to poglavari znaju. Ali to to imam mora
biti dovoljno. Niko ne moe da me odmeni." Ispravila je ramena. "Mogu li da ti vidim
ruke?"
Setivi se Lenine prve reakcije, Kovenant podie desnu ruku.

Atiaran obie oko stola sve dok nije bila dovoljno blizu da ga dotakne, ali to nije
uinila. Umesto toga, poe da mu ispituje lice. "Troprst. Kao to je Trel rekao. A neki
kau da e se Berek Troprst, Srdomil i Rodilac poglavarski, vratiti u Domaju kada se za
to ukae potreba. Zna li za te stvari?"
Kovenant osorno odvrati: "Ne."
I dalje zagledana u njegovo lice, Atiaran ree: "Tvoja druga ruka?"
Zbunjen, digao je levicu. Spustila je oi na nju.
Kada ju je videla, siknula je, ugrizla se za usnu i koraknula unazad. Na trenutak, inila
se neobjanjivo prestravljena. Ali ovladala je sobom i upitala uz tiho podrhtavanje glasa:
"Od kog metala je taj prsten?"
"ta? Ovo?" Njena reakcija je zaprepastila Kovenanta, a u svom iznenaenju on se
zagleda u sloeno seanje na Doanu kako govori: Ovim prstenom te venavam, i starog
prosjaka u ukastoj odori kako uzvraa: Budi to jesi, budi to jesi. Tama mu zapreti.
Zauo je sebe kako odgovara kao da je neko drugi, neko ko nije imao nikakve veze sa
gubavou i razvodom: "To je belo zlato."
Atiaran zajea i stavi ruke na slepoonice kao da osea bol. Ali ponovo je ovladala
sobom i bleda hrabrost doe u njene oi. "Samo ja", ree ona, "samo ja u itavom
Kamendolu Mithil znam znaenje ovoga. ak i Trel ne poseduje to znanje. A ja znam
premalo. Odgovori, Tomase Kovenante - da li je to istina?"
Trebalo je da ga bacim, promrmlja on gorko. Gubavac nema pravo da bude
sentimentalan.
Ali Atiaranino uzbuenje ponovo mu privue panju. Odavala je utisak da vie zna o
tome ta mu se deava nego on sam - da je uplovio u svet koji je, na neki mutni, zlokobni
nain, pripremljen za njega. Njegov stari bes je rastao. "Razume se da je istina", zarea
on. "ta je s tobom? Pa to je samo prsten."
"To je belo zlato." Atiaranin odgovor zvuao je izgubljeno, kao da je upravo doivela
veliku nesreu.
"Pa ta?" Nije mogao da shvati ta je uznemirilo tu enu. "To nita ne znai.
Doana..." Doana ga je vie volela od utog zlata. Ali to je nije spreilo da se razvede.
"To je belo zlato", ponovi Atiaran. "Poglavari pevaju drevnu pesmu-znanstvenicu o
nosiocu belog zlata. Seam se samo jednog dela; ide ovako:
A onaj ko nosi belo zlato divlje magije
Taj je paradoks Jer on je sve i nita,
Heroj i budala,
Moan, bespomoan I jednom rei istine ili izdajstva,
Spae ili prokleti Zemlju
Jer on je lud i normalan,
Hladan i strastan,
Izgubljen i naen.
Zna li tu pesmu, Kovenante? Nema belog zlata u Domaji. Zlato nikada nije
pronaeno na Zemlji, iako se kae da ga je Berek znao i spevao pesme. Ti dolazi sa
drugog mesta. Kakva te uasna svrha dovodi ovamo?"

Kovenant oseti kako ga pretrauje oima ne bi li nala neki propust, nekakav

nedostatak koji bi razotkrio la pred njenim strahom. Ukoio se. Ima mo, rekao je
Opaki, divlju magiju - ali nikada nee znati ta je to. Zamisao da je njegova burma neka
vrsta talismana izazivala je u njemu muninu, poput mirisa ruine esencije. Osetio je
divlju elju da vie. Nita od svega ovoga se ne deava! Ali znao je samo za jedan
odgovor koji je vredeo: ne razmiljaj o tome, sledi put, preivi. Susreo je Atiaran na
njenom sopstvenom tlu. "Sve svrhe su uasne. Imam poruku za Vee poglavara."
"Kakvu poruku?" zahtevala je da zna.
Posle oklevanja od samo jednog trenutka, zareao je: "Sivi Krvnik se vratio."
Kada je ula da Kovenant izgovara to ime, Lena ispusti kamenu zdelu koju je nosila i
pobee u majino naruje.
Kovenant je stajao i mrtio se na razbijenu zdelu. Tenost koja je bila u njoj svetlucala
je na glatkom kamenom podu. Onda je uo Atiaran kako jei u stravi: "Otkud ti to zna?"
Pogledao ju je i video kako se dve ene grle poput dece kojima je zapretio demon iz
njihovih najstranijih snova. Gubavac, neist prokaena! - pomisli gorko. Ali dok je
gledao, Atiaran kao da je ovrivala. eljust joj se stegla, unezvereni pogled stegao. I
pored sveg straha, bila je jaka ena koja umiruje dete - i priprema se da presretne
opasnost. Ponovo je upitala: "Otkud ti to zna?"
Nagnala ga je da se osea kao da se brani, pa je odgovorio: "Sreo sam ga na
Kevinovom Vidikovcu."
"Ah, avaj!" jeknu ona i zagrli Lenu. "Avaj za mlade na ovome svetu! Usud Domaje
poiva na njima. Pokolenja e umirati u agoniji, a za one koji ive postojae samo rat,
uas i bol! Avaj Leno, keri moja. Roena si u zlo vreme i za tebe nee biti mira niti
spokoja kada bitka doe. Ah, Leno, Leno."
Njen bol dirnu nebranjenu taku u Kovenantu i grlo mu odeblja. Glas joj je ispunio
njegovu linu predstavu Opustoenja Domaje tubalicom kakvu nikada ranije nije uo.
Prvi put je osetio da Domaja sadri neto dragoceno to je u opasnosti da bude
izgubljeno.
Ta meavina saoseanja i gneva jo mu vie zatee ivce. Titrao je jo otrijim tonom,
treperio. Kada pogleda Lenu, vide da se iz njene panike ve diglo novo strahopotovanje
prema njemu. Nesvesna ponuda u njenim oima plamtela je i vie ga uznemiravala no
ikad.
Drao se mirno dok Atiaran i Lena nisu lagano pustile jedna drugu. Onda upita: "ta
zna o svemu ovome? O onome to mi se deava?"
Pre nego to je Atiaran mogla da odgovori, jedan glas pozva pokraj kue: "ivela!
Atiaran, keri Tiarane. Trel Obluar ree nam da je tvoj posao za danas gotov. Doi i
pevaj za Kamendol!"
Na trenutak, Atiaran je mirno stajala i dolazila sebi. Onda uzdahnu: "Ah, posao mog
ivota upravo je poeo", i okrete se prema vratima. Drei odmaknutu zavesu, ona ree u
no: "Jo nismo jeli. Doi u kasnije. Ali posle okupljanja moram govoriti sa Krugom
staraca."
"Bie im reeno", odgovori glas.
"Dobro", ree Atiaran. Ali umesto da se vrati do Kovenanta, ostala je na vratima i jo
neko vreme gledala u tamu. Kada je najzad spustila zavesu i okrenula je Kovenantu, oi
su joj bile vlane i u njima je stajao pogled za koji je najpre pomislio da predstavlja
poraz. Ali onda je shvatio da se ona samo prisea poraza. "Ne, Tomase Kovenante", ree

ona tuno, "nita ne znam o tvojoj sudbini. Moda bih znala, da sam ostala due u
Znanstvigoru - da sam imala snage. Ali tamo sam prevazila sopstvene granice i vratila se
kui. Znam deo starog znanstva koje Kamendol Mithil i ne nagaa, ali to je premalo. Sve
to se mogu setiti za tebe jesu nagovetaji o divljoj magiji koja unitava mir:
divlja magija urezana u kamenu svakom,
sadrana da je belo zlato razuzda ili usmeri...
ali znaenje takvih navoda, ili tokova tih vremena, ja ne poznajem. To je dvostruki
razlog da te odvedem pred Vee." Onda se zagleda pravo u njegovo lice i dodade: "Rei
u ti otvoreno, Tomase Kovenante - ukoliko si doao da izda Domaju, samo se poglavari
mogu nadati da te zaustave."
Da izdam? To je bila jo jedna sasvim nova pomisao. Trebalo je da proe trenutak pre
nego to je shvatio ta Atiaran govori. Ali pre nego to je mogao da se pobuni, Lena se
umea umesto njega: "Majko! Borio se protiv sivog oblaka na Kevinovom Vidikovcu.
Videla sam. Kako moe da sumnja u njega?" Njena odbrana zaustavi njegovu ratobornu
reakciju. Bez ikakve namere, stavila ga je na lano tlo. Nije dospeo dovde da se bori
protiv poglavara Kletnika.
Trelov povratak zaustavi odgovor koji bi Atiaran moda dala. Veliki ovek stajao je u
dovratku jedan trenutak, gledajui izmeu Atiaran, Lene i Kovenanta. On naglo ree:
"Tako. Dolo je teko vreme za nas."
"Da, Trele, muu moj", promrmlja Atiaran. "Teko vreme."
Onda mu pogled uhvati krhotine kamene posude na podu. "Teko vreme, zaista",
blago prekori on, "kada se kameno posue razbija, a parad ostavlja da ga drobe noge."
Ovoga puta Lena se ozbiljno postidela. "Izvini, oe. Uplaila sam se."
"Nije vano." Trel joj prie i poloi krupne ake, lake od ljubavi, na njena ramena.
"Neke rane se mogu zaceliti. Danas se oseam snano."
Na to, Atiaran se zahvalno zagleda u Trela, kao da se upravo poduhvatio nekog
herojskog zadatka.
Na Kovenantovo nerazumevanje, ona ree: "Sedi, goste na. Hrana e uskoro biti
spremna. Doi, Leno." Njih dve poee da se maju oko kamena za kuvanje.
Kovenant je gledao dok je Trel poinjao da prikuplja komadie slomljene posude.
Obluarev glas blago je brundao, pevao drevnu podzemnu pesmu. On neno odnese
komadie do stola i stavi ih kraj lampe. Onda je seo. Kovenant sede pokraj njega, pitajui
se ta e se dogoditi.
Pevajui peinsku pesmu kroz stegnute zube, Trel poe da sklapa odlomke kao da je
kotli slagalica. Stavljao je pare po pare na njegovo mesto i svako je ostajalo tamo gde
ga je stavio bez ikakvog lepka koji bi Kovenanta video. Trelovi pokreti bili su puni
napora, dodir mu je bio blag na svakom komadiu, ali kotli kao da je brzo rastao u
njegovim rukama, a parii su se savreno uklapali, ostavljali samo mreu finih, crnih
linija da obeleavaju pukotine. Uskoro su svi komadii bili na mestu.
Onda njegov duboki ton pree u novu lestvicu. Poeo je da miluje kamenu posudu
prstima i gde god bi dodir proao, crna znamenja loma nestajala su kao obrisana. Lagano
je pokrio milovanjem svaki in posude. Kada je dovrio spoljanjost, poeo je da gladi
unutranju povrinu. Najzad je digao posudu i preao dodirima podnoje. Paljivo je
okretao kotli meu prstima obe ruke i proveravao da nita nije propustio. Onda je

prestao da peva, blago spustio posudu i sklonio ake. Bila je potpuna i vrsta kao da
nikada nije isputena.
Kovenant odvoji pogled pun strahopotovanja sa posude i okrete ga ka Trelovom licu.
Obluar je delovao iscrpljeno od napora, a napregnuti obrazi bili su mu izbrazdani
suzama. "Popravljanje je tee od razbijanja", promrmlja on. "Ovo ne mogu da uinim
svakog dana." Umorno je presavio ruke na stolu i poloio glavu na njih.
Atiaran je stala iza mua i poela da mu masira teke miie ramena i vrata, oiju
punih ponosa i ljubavi. Neto u njenom izrazu navede Kovenanta da oseti kako dolazi iz
vrlo siromanog sveta, gde niko ne zna ili ne mari da popravlja kamene posude. Pokua
da kae sebi da sanja, ali nije eleo da to slua.
Posle neme pauze pune potovanja prema Trelovom delu, Lena poe da postavlja sto.
Uskoro je Atiaran donela inije sa hranom sa kamena za kuvanje. Kada je sve bilo
spremno, Trel podie glavu i umorno ustade. Sa Atiaran i Lenom stajao je kraj stola.
Atiaran ree Kovenantu: "Obiaj je naeg naroda da ustanemo pre jela, u znak potovanja
prema Zemlji, iz koje dolaze ivot, hrana i mo." I Kovenant ustade, oseajui se
nespretno i neodgovarajue. Trel, Atiaran i Lena zatvorie oi i pognue glave na
trenutak. Onda su seli. Kada je i Kovenant to uinio, poeli su da raspodeljuju hranu.
Bio je to obilan obrok: bilo je tu hladne usoljene govedine prekrivene sosom koji se
puio, divljeg pirina, suvih jabuka, crnog hleba i sira; Kovenantu je dat visok vr pia
koje je Lena zvala kladenica. Taj napitak bio je bistar i prozraan kao voda, blago
penuav i neodreeno je mirisao na alianthu; ali imao je ukus finog piva kome je
uklonjena sva gorina. Kovenant je slistio prilinu koliinu pre nego to je shvatio da ono
dodaje jo otrije vibracije njegovim ve ustreptalim ivcima. Mogao je da oseti kako se
zatee. Bio je prepun neuobiajenih pritisaka. Uskoro je postao nestrpljiv da doeka kraj
obroka, nestrpljiv da napusti kuu i rairi se po nonom vazduhu.
Ali Lenina porodica jela je lagano, a nad njima kao da je visio nekakav veo. Jeli su sa
takvom odlunou kao da taj obrok oznaava kraj sve njihove zajednike sree. U tiini,
Kovenant shvati da je to posledica njegovog prisustva. On ih je uznemiravao.
Da olaka sebi, pokuao je da povea znanje o svome poloaju. "Imam pitanje", ree
kruto. Jednim pokretom obuhvatio je itav Kamendol. "Nema drveta. Ima mnogo stabala
po itavoj dolini, ali ne vidim da makar malo koristite drvo. Da li je drvee sveto ili tako
neto?"
Posle kratkog oklevanja Atiaran odvrati: "Sveto? Znam za tu re, ali njeno znaenje
mi je nejasno. U Zemlji je Mo, u drveu, rekama, zemljitu i kamenu, i mi je potujemo
zbog ivota koji prua. Zato smo dali zavet mira. Da li to pita? Ne koristimo drvo zbog
toga to je znanstvo drveta, lillianrill, izgubljeno za nas, a nismo se potrudili da ga
nanovo zadobijemo. U progonstvu naih ljudi, kada je Opustoenje zadesilo Domaju,
izgubljene su mnoge dragocene stvari. Na narod zadrao je znanje rhadhamaerla u
planinskom vencu Junika i po Pustarama, i to nam je omoguilo da izdrimo. inilo se
da nam znanstvo drveta ne pomae i zaboravljeno je. Sada kada smo se vratili u Domaju,
znanstvo kamena nam je dovoljno. Ali drugi su zadrali lillianrill. Videla sam Viti
Drvograd, u bregovima daleko prema severu i istoku od nas, i to je pristalo mesto njegov narod shvata drvo i cveta. Ima neto trgovine izmeu Kamendola i Drvograda, ali
ne trguje se drvetom i kamenom."

Kada je zastala, Kovenant oseti razliku u novom utanju. Trenutak je proao pre nego
to je bio siguran da moe da uje udaljeni amor glasova. Ubrzo Atiaran to potvrdi,
rekavi Trelu: "Ah, okupljanje. Obeala sam da u pevati veeras."
Ona i Trel zajedno ustadoe, a on ree: "Tako. A onda e govoriti sa Krugom staraca.
Ja u obaviti neke pripreme za sutra. Vidi...", pokazao je u sto, "bie lep dan - nema
senke preko srca kamena."
Gotovo nasuprot sebi, Kovenant pogleda tamo gde je Trel pokazao. Ali nije mogao da
vidi nita.
Primetivi njegov zbunjeni pogled, Atiaran ree blago: "Nemoj biti iznenaen,
Tomase Kovenante. Niko osim Rhadhamaerla ne moe da predvidi vreme u kamenovima
na takav nain. A sada poi sa mnom i ja u ti pevati legendu o Bereku Troprstu." Dok je
govorila, digla je kotao sa oblukom sa stola da ga ponese sa sobom. "Leno, hoe li
oprati kameno posue?"
Kovenant se die na noge. Bacivi pogled na Lenu, video je kako joj se lice krivi u
alostivoj poslunosti; oigledno je elela da poe sa njima. Ali i Trel vide njen izraz i
ree: "Prati naeg gosta, Leno, keri moja. Neu imati toliko posla da ne mogu da se
pobrinem za posue."
Zadovoljstvo je smesta preobrazi i ona poskoi da se obesi oko oevog vrata. On joj
na trenutak uzvrati zagrljaj, a zatim je spusti na pod. Ona se ispravi, iznenada
pokuavajui da deluje edno, i prie majci.
Atiaran ree: "Trele, nauie kerku da misli da je kraljica." Ali uzela je Lenu za
ruku da pokae da se ne ljuti, pa su zajedno prole kraj zavese. Kovenant ih je spremno
sledio i izaao iz kue u zvezdanu no sa oseajem oputanja. Pod otvorenim nebom bilo
je vie mesta za samoposmatranje.
Bilo mu je neophodno ispitivanje. Nije mogao da shvati, da razumno objasni svoje
rastue uzbuenje. Kladenica koju je ispio kao da je obezbedila iu za njegovu energiju;
poskakivala mu je u venama poput mahnitog satira. Osetio se neobjanjivo ugroen
nadahnuem, kao da je pre rtva nego izvor sopstvenog sna. Belo zlato! Misle li oni da
sam lud?
Moda je i bio lud. Moda je u tom trenutku lutao u demenciji, muei sebe lanim
tugama i zahtevima, nametanjem privida. Takve stvari deavale su se gubavcima.
Nisam! - povika on u sebi, gotovo vrisnu naglas. Znam razliku - znam da sanjam.
Prsti mu se trznue od elje za nasiljem, ali je uvukao svei vazduh duboko u plua i
ostavio sve iza sebe. Znao je kako da preivi san. Ludilo je bilo jedina opasnost.
Dok su zajedno hodali izmeu kua, Lenina glatka ruka okrznu njegovu. Koa mu
ustrepta na dodir.
amor ljudi brzo je postajao glasniji. Uskoro Lena, Atiaran i Kovenant stigoe do
kruga i zaoe u okupljalite stanovnika Kamendola.
Bilo je osvetljeno desetinama kotlia sa oblukom koje su ljudi nosili u rukama i pri
toj rasveti Kovenant je mogao da vidi sasvim jasno. Mukarci, ene i deca okupili su se
na rubu kruga. Kovenant je nagaao da se bukvalno itav Kamendol sjatio da uje
Atiaran kako peva. Veina ljudi bila je nia od njega - i prilino nia od Trela - i imala je
tamnu kosu, smeu ili crnu, opet kao Trel. Ali bili su od zdepaste sorte, irokih ramena, a
ak i ene i deca odavali su utisak fizike snage; vekovi rada sa kamenom oblikovali su
ih da odgovaraju svom poslu. Kovenant oseti isti onaj nejasni strah koji je osetio pred

Trelom. Izgledali su prejako, a on nije imao nita osim udnovatosti da ga zatiti ako se
okrenu protiv njega.
Zabavljali su se meusobnim razgovorom, oigledno ekajui Atiaran, i niim nisu
odavali da primeuju Kovenanta. Nevoljan da privue panju na sebe, drao se spoljnih
rubova okupljalita. Lena zastade sa njime. Atiaran joj je dala kotli sa oblukom, a onda
otila kroz guvu prema sreditu kruga.
Poto je preao pogledom po skupu, Kovenant skrenu panju na Lenu. Stajala je sa
desne strane, a vrh njene glave bio je na in ili dva iznad njegovog ramena; kotli sa
oblukom drala je obema rukama uz struk, tako da joj je svetlost naglaavala grudi.
Oigledno je bila nesvesna efekta, a njega dlanovi ponovo zasvrbee neodoljivom i
zastraujuom eljom da je dotakne.
Kao da je osetila njegove misli, digla je pogled prema njemu sa sveanom blagou na
licu, od koje mu srce poskoi kao da je preveliko za rebra koja su ga drala. Nespretno je
odvojio pogled, upravivi ga ka krugu, ali nita ne videi. Kada je vratio pogled na nju,
inilo se da radi upravo ono to je i on radio - pretvarala se da gleda drugde. Stegao je
vilice i prisilio se da eka da se neto dogodi.
Uskoro skup postade tih. U sreditu otvorenog kruga Atiaran je stajala na niskom
kamenom podijumu. Naklonila je glavu skupu, a ljudi uzvratie utke, podigavi kotlie
sa oblukom. Svetla kao da su se prikupila oko nje poput oreola.
Kada su se kotlii spustili i kada je poslednji titraj tiskanja skupa prestao, Atiaran
poe: "Veeras se oseam starom - seanja mi se ine zamuena i ne seam se svih
pesama koje bih volela da pevam. Ali ono ega se seam pevau i ispriau vam priu,
kao to sam vam priala ranije, tako da moete da podelite onaj deo znanstva koji
posedujem." Na to, skupom proe tihi smeh - vesela poast Atiaraninom nadmonom
znanju. Ostala je da uti, glave pognute ne bi li skrila strah koji joj je znanje donelo, sve
dok ljudi ponovo nisu uutali. Onda je digla pogled i rekla: "Pevau vam legendu o
Bereku Troprstu."
Posle poslednje kratkotrajne stanke, smestila je pesmu u tiinu dobrodolice poput
grubog i retkog dragulja.
U ratu ljudi odu k'o senke boje to po travi linu,
Ostavivi ivote u zelenom kraju:
Dok Zemlja narie u grimiznom sjaju,
Snovi ljudi, zvezde i apat bespomono minu.
U crvenoj senci sred plama i jada,
U crvenoj lokvi to pod njim je skrita,
Berek skota anje poput zrelog ita
Al' uvar sveg lepog poslednji je sada.
Poslednji u senci poraza da mine,
Poslednji da kua ponor oajanja,
I pusti oruje da lei sred granja
Svoju troprst aku sa bitke da skine.
Livadama Domaje dumanin je stao

Izdajnik sad drsko hoda tu za njime,

A Berek je beao ispred gadne plime
Dok Planinom Groma nije zaplakao.
Beree! Zemljorode! - pomozi, prikloni
Bojnu pomo protiv mrskoga tog gada!
Zemlja daje i klicanju Moi zvoni,
Odzvanja, Zemljorode! Pomozi i pokloni,
Domaju potedi od smrti i jada.
Kovenant uzdrhta od pesme, kao da ova skriva neku sablast koju bi trebalo da
razabere. Ali Atiaranin glas ga je opinio. Nijedan instrument nije joj pomagao u
pevanju, ali pre nego to je dovrila i prvi stih, znao je da joj i nije potreban. Jasna nit
melodije bila je protkana neoekivanim sazvujima, nagovetenim harmonijama, jekom
nemih glasova, tako da se sa svakim rastuim motivom inilo kao da se iri u tri ili etiri
pevaice, grla odvojenih i sjedinjenih s pesmom.
Poela je molskom lestvicom od koje je pozlaena, draguljima zvezda ukraena no
treptala poput pogrebne pesme; a kroz nju duvao je crni vetar gubitka, u kome stvari
slavljene i potovane u itavom Kamendolu kao da zatreptae i ugasie se. Dok je sluao,
Kovenant oseti da itav skup plae sa pesmom, narie kao u jedan glas u nemoj tuzi pod
silinom pevaa.
Ali alopojka joj nije dugo ostala u glasu. Posle stanke koja se otvorila prema noi
poput otkrovenja, Atiaran pree u hrabri refren: "Beree! Zemljorode!" i promena je
ponese visoko u dursku lestvicu koja bi bila previe prodorna za bilo koji glas manje
nabrekao nagovetajima, manje vrsto istkan od njenog. Oseajni naboj skupa nije
jenjavao, ali se u trenutku iz tuge rodila radost i zahvalnost. A dok se Atiaranina
poslednja nota orila iz njenog grla poput odavanja poasti planinama i zvezdama, ljudi
digoe kotlie sa oblukom i zvonko uzviknue:
"Beree! Zemljorode! iveo!"
A onda, lagano, poee da sputaju svetla i da se tiskaju napred, prilazei blie
Atiarani da uju njenu priu. Zajedniki poriv bio je toliko jednostavan i jak da i
Kovenant napravi nekoliko koraka pre nego to se pribra. Iznenada se obazre oko sebe usredsredi oi na blage, treptave zvezde, oseti varljivi vonj obluka. Zajednika reakcija
Kamendola preplaila ga je; nije smeo da dozvoli sebi da se izgubi u njoj. eleo je da se
okrene i ode, ali morao je da uje priu o Berekovu i zato je ostao tamo gde jeste.
im su se ljudi smestili, Atiaran otpoe.
"Bee jednom da se nikad ne vrati veliki rat u najstarijim danima, u doba koje
obeleava poetak seanja ljudske vrste - pre nego to su roeni drevni poglavari, pre
nego to Dinovi preoe preko Mora novoroenog sunca da stvore druinu Kamenbrae
- vreme pre zaveta mira, pre Opustoenja i poslednje bitke vrhovnog poglavara Kevina.
Bilo je to vreme kada su Grdani koji slue Demoniju bili napredna i uzviena rasa, a
jamnici su kovali i topili divne metale da trguju njima u otvorenom prijateljstvu sa svim
narodima Domaje. U to vreme, Domaja je bila jedna velika nacija, a njom su vladali Kralj
i Kraljica. Bili su divan par, bogat ljubavlju i au, i mnogo godina drali su zamah u
slozi i miru.

Ali posle izvesnog vremena senka pade po srcu kralja. Okusio je mo nad ivotom i
smru onih koji su ga sluili i nauio da je eli. Uskoro gospodarenje za njega postade
udnja, neophodna kao hrana. Noi je provodio u mranim pohodima za jo veom moi,
a danju je koristio tu mo, postajui sve eljniji i suroviji kako ga je obuzimala vea
udnja.
Ali Kraljica pogleda svoga supruga i uasnu se. elela je samo da se zdravlje i
blagostanje poslednjih godina ponovo vrate. Ali nikakav nagovor, nikakav uticaj njene
moi nisu mogli da raskinu zagrljaj surovosti koji je poniavao kralja. I najzad, kada je
videla da e dobro Domaje sigurno umreti ukoliko njen suprug ne bude zaustavljen, ona
raskinu sa njime i suprotstavi mu sopstvene moi.
Onda doe do rata u Domaji. Mnogo koji su osetili ujed Kraljevog bia stadoe uz
Kraljicu. A mnogi koji su mrzeli smrt i voleli ivot takoe joj se pridruie. Glavni meu
njima bee Berek - najjai i najmudriji od svih Kraljiinih prvaka. Ali strah od Kralja
spustio se po Domaji i itavi gradovi digoe se da se bore za njega, ubijajui da zatite
sopstveno ropstvo.
Bitka se rairila preko cele Domaje i jedno vreme inilo se da bi Kraljica mogla
pobediti. Njeni junaci bili su silni, a nijedan nije bio moniji od Bereka, za koga se
govorilo da je parnjak svakom Kralju. Ali dok je bitka besnela, jedna senka, sivi oblak sa
istoka, pade preko trupa. Kraljiini branioci bili su pogoeni u samo srce i snaga ih
napusti. Ali njeni neprijatelji naoe mo ludila u senci. Zaboravili su na ovenost sekli su i gazili, grizli, kidali, sakatili i napredovali sve dok navala sivila nije preplavila
junake, i Berekovi drugovi jedan po jedan predadoe se oaju i smrti. I tako je bitka
trajala sve dok Berek nije ostao poslednji preiveli meu onima koji su mrzeli senku.
Ali on se borio i dalje, ne hajui za sopstvenu sudbinu i za brojnost neprijatelja, i due
su padale mrtve pod njegovim maem poput jesenjeg lia na vetru. Najzad sam kralj,
ispunjen strahom i ludilom senke, izazva Bereka i oni se sukobie. Mono je udarao
Berek, ali je senka skretala njegov ma. I tako je bitka bila ujednaena sve dok jedan
udarac Kraljeve sekire ne zasee Berekovu aku. Onda Berekov ma pade na zemlju i on
se obazre - obazre se i vide senku, i sve hrabre drugove mrtve. Vrisnuo je silnim krikom
oajanja i, okrenuvi se, pobegao sa bojita.
I tako je trao, smrt ga je lovila, a seanja na senku bila su na njemu. Tri dana je trao
- bez prestanka, bez odmora - i tri dana su Kraljeve trupe bile iza njega poput ubilake
zveri, dahui za krvlju. Na izmaku snaga i na vrhuncu oajanja popeo se na Planinu
Groma. Uspevi se uz kamenitu padinu, bacio se na vrh ogromne stene i zaplakao: 'Avaj
za Zemlju. Zbaeni smo i nema prijatelja koji e nas iskupiti. Lepota e potpuno nestati iz
Domaje.'
Ali stena na kojoj je leao odvrati: 'Postoji Prijatelj za srce koje ima mudrosti da ga
vidi.'
'Kamenje mi nije prijatelj', povika Berek. 'Vidi, moji neprijatelji pljakaju Domaju, a
nijedan drhtaj ne trza tlo ispod njihovih gnusnih nogu.'
'Moda je i tako', ree stena. 'ivi su koliko i ti i neophodno im je tlo na kom e
stajati. Pa ipak, postoji Prijatelj za tebe u Zemlji, ukoliko zavetuje duu njenom
ozdravljenju.'
Onda se Berek podie na steni i pogleda neprijatelje koji su mu bili blizu. Zavetovao
se, zapeativi zavet krvlju osakaene ruke. Zemlja odvrati grmljavinom; sa planinskih
visova dooe ogromni ognjeni lavovi, prodirui sve na svome putu. Kralj i sve njegove

trupe bili su uniteni, a samo Berek ostade da stoji nad stihijom na steni slinoj visokom
brodu na moru.
Kada je stihija prola, Berek je odao poast ognjenim lavovima Planine Groma,
obeavi potovanje, povezanost i slubu za Zemlju kako od sebe, tako i od svih
pokolenja koje e doi za njim u Domaju. Nosei prvu zemnu mo, nainio je ezlo
zakona od grane Jedinog Drveta i njom poeo isceljenje Domaje. U svoje vreme, Bereku
Troprstu dato je ime Srdomil i on postade poglavar-rodilac, prvi od drevnih poglavara.
Oni koji su sledili njegv put napredovali su u Domaji tokom dve hiljade godina."
Jedan dug trenutak vladala je tiina nad skupom kada je Atiaran zavrila. Onda svi
zajedno, kao da im je bilo tuklo jedinstvenim otkucajima, stanovnici Kamendola poee
da se slivaju napred, pruajui ruke da je dodirnu i odaju poast. Rairila je ruke da zagrli
to vei broj prijatelja, a oni koje nije mogla da dosegne grlili su jedni druge, delei
jedinstvo zajednikog odziva.
7. LENA
Sam u noi - sam jer nije mogao da deli spontani poriv za grljenjem u Kamendolu Kovenant se najednom oseti kao da je u klopci, ugroen. Pritisak tame stegao mu je
plua; inilo se da ne moe da doe do dovoljno vazduha. Zahvatila ga je klaustrofobija
gubavca, gubavev strah od gomile, od nepredvidljivog ponaanja. Berek! - frknuo je u
sebi pun zajedljivog nemira. Ti ljudi eleli su da bude junak. Uz kruti trzaj gaenja,
okrenuo se od skupa i zaputio pun jarosti izmeu kua kao da su mu stanovnici
Kamendola naneli smrtnu uvredu.
Berek! Grudi su mu se grile na tu misao. Divlja magija! Bilo je to smeno. Zar ti ljudi
nisu znali da je gubavac? Nita za njega nije bilo nemogunije od te vrste junatva koju
su pripisivali Bereku Troprstu.
Ali poglavar Kletnik je rekao: On eli da ti bude moj konani neprijatelj. Odabrao je
tebe da me uniti.
U silovitoj zbunjenosti, nazreo je kraj prema kome ga je staza njegovog sna moda
vodila; video je sebe neodoljivo uvuenog u sukob sa Opakim.
Bio je u klopci. Razume se da nije mogao da glumi junaka u nekom tamo sanjanom
ratu. Nije mogao toliko da se zaboravi; zaborav je predstavljao samoubistvo. Pa ipak, nije
mogao ni da utekne tom snu, a da ne proe kroz njega, nije mogao da se vratiti u
stvarnost bez buenja. Znao je ta e se desiti ukoliko stane i pokua da ostane normalan.
Ve i na ovako malom rastojanju od svetlosti skupa osetio je tamnu no kako udara
prema njemu, krui na irokim krilima po nebu nad njegovom glavom.
Zaustavio se uz trzaj, zateturao da bi se naslonio na zid, dohvatio elo akama.
Ne mogu - zadahta on. Sve njegove nade da bi ova Domaja mogla odagnati njegovu
nemo, na neki nain zaleiti njegovo bolno srce, raspala se u pepeo.
Ne mogu da nastavim.
Ne mogu da stanem.
ta mi se deava?
Iznenada zau korake koji su trali ka njemu. Poskoio je, uspravio se i video Lenu
kako hita da mu se pridrui. Dok je prilazila, zamasi njenog kotlia sa oblukom bacali su
ludake senke po njenoj figuri. Posle jo nekoliko dugih koraka, usporila je, a zatim se

zaustavila, drei kotli podignut tako da moe jasno da ga vidi. "Tomase Kovenante",
upita oprezno. "Zar ti nije dobro?"
"Ne", obrecnuo se na nju. "Nije mi dobro. Nita nije dobro, i nije bilo jo od..." rei na
trenutak zastadoe u njegovom grlu, "od kako sam se razveo." Zajapureno ju je gledao,
izazivajui je da upita ta je to razvod.
Nain na koji je drala svetlo ostavljao je najvei deo njenog lica u tami; nije mogao
da vidi kako je primila njegov izliv. Ali kao da ju je navodila neka unutranja
saoseajnost. Kada je progovorila, nije pogoravala njegov bol grubim pitanjima ili
saaljenjem. Blago je rekla: "Znam mesto gde moe da bude sam."
Otro je klimnuo. Da! Oseao je da njegovi uznemireni ivci samo to ne puknu. Grlo
mu je otealo od nasilja. Nije eleo da bilo ko vidi ta mu se deava.
Blago, Lena dodirnu njegovu ruku i povede ga od Kamendola prema reci. Pod
slabanom svetlou zvezda stigli su do obale Mithila, a zatim skrenuli nizvodno. Posle
pola milje, stigli su do starog kamenog mosta koji je blistao vlanim, crnim odrazom, kao
da se upravo digao iz vode radi Kovenanta. Sugestivnost te misli natera ga da se zaustavi.
Video je prelaz kao neku vrstu praga; krize su vrebale u tamnim bregovima iza dalje
obale. Iznenada upita: "Kuda idemo?" Plaio se da ako pree most nee biti u stanju da
raspozna sebe kada se bude vratio.
"Na drugu stranu", ree Lena. "Tamo moe da bude sam. Nai ljudi ne prelaze esto
Mithil - govori se da zapadne planine nisu prijateljske, da je zlo Usudovog Pribega koji
lei iza njih iskrivilo njihov duh. Ali ja sam ila po itavoj zapadnoj dolini, u potrazi za
kamenom za suru-pa-maerl slike, i nije me zadesilo nikakvo zlo. U blizini ima jedno
mesto gde te niko nee uznemiravati."
I pored sveg izgleda drevnosti, most je u Kovenantovim oima delovao nesigurno.
Spojevi bez maltera delovali su slabano, na okupu samo usled mranih, varljivih senki
zvezdane svetlosti. Kada je kroio na most, oekivao je da mu se noga oklizne, da
kamenje zadrhti. Ali lukovi su bili mirni. Na vrhu prelaza zastao je da se nagne na niski
boni zid i spusti pogled u reku.
Voda je crno tekla pod njim, gunala dugu molitvu zarad oprotaja u moru. A on je
gledao u nju kao da od nje trai hrabrost. Zar nije mogao naprosto da ne obraa panju na
stvari koje ga ugroavaju, da zaboravi suprotstavljene nemogunosti, ludilo svog poloaja
- da se vrati u Kamendol i pretvara se sa zadovoljnom prepredenou da je on Berek
Troprst, ponovo roeni.
Nije mogao. Bio je gubavac; postojale su neke lai koje nije mogao izgovoriti.
Sa otrim trzajem munine otkri da je udarao pesnicom o zid. Trgao je ake uvis,
pokuao da vidi da li se povredio, ali nejasne zvezde nisu mu pokazivale nita.
Iskrivivi lice, okrenuo se i siao za Lenom na zapadnu obalu Mithila.
Uskoro su stigli do cilja. Lena je neko vreme vodila Kovenanta pravo prema zapadu,
zatim uz strmi breg nadesno, pa niz iskrzani procep ponovo prema reci. Paljivo su se
probijali neravnim tlom procepa kao da odravaju ravnoteu po probijenoj kobilici broda;
njen izlomljeni trup dizao se sa obe njihove strane, suavao im vidokrug. Dva stabla
virila su sa strane poput katarki, a u blizini reke trup se sputao prema pojasu glatkog
peska koji je nestajao prema ravnoj stenovitoj izboini koja je virila prema reci. Mithil je
rogoborio oko te stene, kao da ga uznemiruje kratko saimanje njegovih obala, a zvuk je
klizio procepom poput morskog vetra to zavija kroz nasukanu olupinu.

Lena se zaustavi na peskovitom dnu. Kleknuvi, iskopala je plitku jamu u pesku i

ispraznila kotli sa oblukom u njega. Oganj-kamenovi davali su vie svetla iz otvorene
jame, tako da se dno procepa osvetlilo utilom, i Kovenant uskoro oseti mirnu toplinu
obluka. Dodir sjaja kamenja inio ga je svesnim da je no svea, prikladna za sedenje
kraj vatre. unuo je pored obluka uz drhtaj slian poslednjem slabanom stresanju pred
neizbeni napad histerije.
Poto je prosula obluak u pesak, Lena poe prema reci. Tamo gde je stajala na
ispustu, svetlo jedva da ju je dosezalo, a oblije joj je bilo tamno; ali Kovenant vide da joj
je lice okrenuto nebu.
Sledio je njen pogled uz crno proelje planine i video da izlazi Mesec. Srebrni sjaj
bledeo je zvezde du ruba stene, tamnio dolinu senkom; ali uskoro senka proe procepom
i meseina pade na reku, dajui joj izgled starog srebra. A kada se pun Mesec die iza
planina, zahvatio je Lenu i bacio belu izmaglicu poput milovanja preko njene glave i
ramena. Stojei mirno kraj reke, drala je glavu okrenutu prema Mesecu, a Kovenant ju
je gledao sa udnovatom, mrgodnom ljubomorom, kao da se ustremila ka ponoru koji
pripada samo njemu.
Konano, kada je meseina prela reku i dola do istone doline, Lena spusti glavu i
vrati se krugu obluka. Ne sreui Kovenantov pogled, upita blago: "Da odem?"
Dlanovi su svrbeli Kovenanta kao da eli da je lupi zbog samog predloga da moda
ostane. Ali istovremeno se plaio noi; nije eleo da se suoi sam sa njom. Nespretno se
digao na noge, napravio nekoliko koraka od nje. Mrtei se prema masivu procepa, borio
se da zvui neutralno kada je pitao: "ta hoe?"
Njen odgovor, kada je doao, bio je tih i siguran. "elim da saznam vie o tebi."
Zatreptao je, povio glavu kao da su ga kande zahvatile iz vazduha. Onda se ponovo
naglo uspravio.
"Pitaj."
"Jesi li oenjen?"
Na to se silovito okrenuo, kao da mu je zabola no u lea. Pod vrelim nemirom
njegovih oiju i njegovih iskeenih zuba zastala je, oborila pogled i okrenula glavu.
Videvi njenu nesigurnost, osetio je da ga je njegovo lice ponovo izdalo. Nije eleo
reee krivljenje svojih crta. eleo je da se suzdri, da se ne odaje na taj nain - ne pred
njom. Pa ipak je ona oteavala njegovu nevolju vie od svega drugog na ta je do sada
naiao. Upinjui se da uspostavi kontrolu nad sobom, zareao je: "Da. Ne. Nije bitno.
emu pitanje?"
Pod njegovim uagrenim pogledom, Lena se spustila na pesak, sela na stopala pokraj
obluka i stala da ga gleda iskosa, ispod obrva. Poto nita nije odmah uzvratila, on poe
da koraa gore-dole po pojasu peska. Dok je hodao, okretao je i silovito trzao burmu.
Trenutak potom, Lena odgovori kao da je to nevano: "Ima jedan ovek koji eli da
me vena. To je Triok, sin Tulerov. Iako nisam njegovih godina, zavetovao mi se, tako da
neu uiniti drugi izbor kada za to doe vreme. Ali kada bih sada bila njegove starosti,
bila bih udata za njega. Oh, dobar je on ovek na svoj nain - dobar stoar, hrabar u
odbrani svog stada. I vii je od veine. Ali ima previe uda u svetu, previe moi koju
treba upoznati i lepote koju treba deliti sa drugima i stvarati - a ja jo nisam videla
Ranihine. Ne bih mogla da se udam za stoara koji za enu ne eli nita vie od jedne
suru-pa-maerl. Radije bih ila u Znanstvigor kao to je to uinila Atiaran, mati moja, i

ostala bih i ne bih pokleknula na kakve god probe da me stavi Znanstvo, sve dok ne
postanem poglavarka. Kau da takve stvari mogu da se dese. Da li i ti misli tako?"
Kovenant jedva da ju je uo. U svom uzbuenju koraao je peskom, razgnevljen i
saseen neeljenim seanjima na Doanu. Pokraj njegove izgubljene ljubavi, Lena i
srebrna no Domaje kao da su gubili na znaaju. Praznina njegovog sna iznenada postade
vidljiva njegovom unutranjem pogledu, poput nezaklonjene divljine, novi obrt pustoi
gubavosti. Ovo nije bila stvarnost - bilo je to muenje koje je nametnuo sebi u
podsvesnoj, nevoljnoj pobuni protiv bolesti i gubitka. Sebi samom je zajeao: da li
prokaenost ovo ini? Da li je odbaenost takav ok? Tako mu pakla! Ne elim to vie.
Oseao je da je na samom rubu vritanja. U naporu da uspostavi kontrolu nad sobom,
spustio se na pesak leima okrenut Leni i obgrlio kolena koliko god je vre mogao. Ne
marei za nemir u glasu, upitao je: "Kako se tvoj narod venava?"
Gotovo nehajnim tonom ona ree: "To je prosta stvar, kada ovek i ena odaberu
jedno drugo. Poto se dvoje sprijatelje, ukoliko ele da se uzmu to kau Krugu staraca. A
starci ekaju da proe jedno godinje doba da bi se uverili da je prijateljstvo dvoje
sigurno, bez skrivene ljubomore ili lanih obeanja koji bi ih skrenuli sa njihovog puta u
kasnijim godinama. Onda se Kamendol okupi u sreditu, a stariji uzmu dvoje za ruke i
pitaju: 'elite li da delite ivot, u radosti i tuzi, radu i odmoru, miru i borbi, da obnovite
Domaju?'
Dvoje odgovaraju: 'ivot sa ivotom, biramo da podelimo blagoslove i slubu
Domaji.'"
Jedan trenutak, njen zvezdani glas zastao je u dubokom potovanju. Onda je nastavila:
"Kamendol povie zajedno: 'Dobro je! Neka bude ivota, radosti i moi dok godine traju!'
Onda se dan provodi u veselju, a novi sadruzi ue ljude novim igrama, plesovima i
pesmama, tako da se srea Kamendola obnavlja, a meusobne veze i srea ne nestaju u
Domaji."
Nakratko je zastala pre nego to e produiti: "Venanje Atiaran, matere moje, sa
Trelom, ocem mojim, bilo je veliki dan. Starci koji nas poduavaju mnogo su puta
govorili o tome. Svaki dan tokom sezone provere, Trel se peo na planine, tragao
zaboravljenim putevima i izgubljenim peinama, skrivenim gudurama i novostvorenim
procepima za orkrestom - dragocenom stenom sa mnogim moima. Jer u to vreme bila je
sua na Junim zaravnima i ivot Kamendola grcao je u gladi.
A onda, u vee pre venanja, naao je blago - pare orkresta manje od pesnice. A u
vreme radosti, kada su izgovorene obredne rei, on i Atiaran, mati moja, spasli su
Kamendol. Dok je ona pevala duboku molitvu Zemlji - pesmu znanu u Znanstvigoru, ali
davno zaboravljenu meu naim ljudima - on je uzeo orkrest u ruke u zdrobio ga snagom
prstiju. Kada se kamen raspao u prainu, grmljavina odjeknu meu planinama, iako nije
bilo oblaka, a jedna munja iskoi iz praine u njegovoj ruci. Plavo nebo smesta je
pocrnelo od olujnih oblaka i kia poe da pada. I tako je glad prekinuta, a Kamendolci su
se smeili danima to e doi kao ponovo roeni."
Iako je stezao noge svom snagom, Kovenant nije mogao da ovlada vrtoglavim besom.
Doana! Lenina pria uinila mu se kao podrugivanje njegovim bolovima i grekama.
Ne mogu...
Jedan trenutak, donja vilica zadrhta mu od napora da progovori. Onda je skoio na
noge i pohitao prema reci. Kada je preao kratko rastojanje, pognuo se i dograbio kamen
iz peska. Skoivi na ispust, zavitlao je kamen prema vodi svom snagom.

Ne mogu!...
Odgovorio mu je slabani pljusak, ali zvuk namah zamre pod besciljnom tubalicom
reke, a talasi su ve bili minuli.
Najpre blago, Kovenant ree reci: "Dao sam Doani izme za jahanje kao venani
poklon." A onda, divlje tresui pesnicama, povikao je: "izme za jahanje! Da li te moja
nemo iznenauje?"
Neviena, ne razumevajui, Lena se die i poe prema Kovenantu, jedne ruke pruene
kao da eli da primiri nasilje zgrbljeno u njegovim leima. Ali zastala je na nekoliko
koraka od njega, traei pravu stvar koju bi rekla. Trenutak potom, proaptala je: "ta se
desilo sa tvojom enom?"
Kovenantova ramena se trgoe. Grubim glasom ree: "Nema je."
"Kako je umrla?"
"Ne ona - ja. Napustila me je. Razvela se. Ostavila. Kada mi je bila potrebna."
Zgroena, Lena se pitala: "Zato bi se takva stvar desila dok jo ima ivota?"
"Nisam iv." ula je kako se bes penje u njegov glas. "Ja sam gubavac. Neist
prokaena. Gubavci su runi i prljavi. I odvratni."
Njegove rei ispunile su je uasom i pobunom. "Kako to moe biti?" Zajeala je. "Ti
nisi - odvratan. kakav je to svet kada sme sa tobom tako da postupa?"
Miii mu poskoie jo vie u ramenima, kao da su mu ruke stegnute na vratu nekog
demona-muioca. "Stvaran. To je stvarnost. injenica. Ona vrsta stvari koja te ubija ako
ne poveruje u nju." Sa gestom odbijanja prema reci, jeknuo je: "Ovo je mora."
Lena usplamte naglim besom. "Ne verujem u to. Moe biti da je tvoj svet takav - ali
Domaja - ah, Domaja je stvarna."
Kovenantova lea stegoe se i zastadoe i on ree sa neprirodnom mirnoom:
"Pokuava li ti da me izludi?"
Njegov zlokobni ton zgranuo ju je, prestravio. Jedan trenutak, njena hrabrost
posustade; osetila je da se reka i procep sklapaju oko nje poput eljusti klopke. Onda se
Kovenant naglo okrete i udari bolni amar preko njenog lica.
Od siline udarca zateturala se prema svetlu obluka. Sledio ju je hitro, lica iskrivljenog
u divlje cerenje. Kada je povratila ravnoteu i bacila poslednji jasan, prestravljen pogled
na njega, bila je sigurna da namerava da je ubije. On te pomisli se ukoila. Stajala je
glupo i bespomono dok joj se pribliavao.
Kada je stigao do nje, dograbio je rukama prednji deo njene runike i rascepio tkaninu
poput gaze. Nije mogla da se pokrene. Jedan trenutak je piljio u nju, u njene visoke,
savrene dojke i kratke gaice, sa mrgodnim trijumfom u oima, kao da je upravo
razotkrio neku podlu zaveru. Onda joj je dograbio rame levom rukom i rascepio gaice
desnom, prisilivi je da legne dok ju je otkrivao.
Sada je elela da se odupre, ali udovi nisu hteli da joj se pokrenu; bila je bespomona
u svojoj patnji.
Trenutak kasnije svalio je teret svoje teine na njene grudi i slabine joj prostreli divlja,
bela vatra koja probi njeno utanje i natera je da vrisne. Ali ak i dok je vriskala znala je
da je za nju prekasno. Neto to je njen narod smatrao darom bilo joj je oteto.
Ali Kovenant se nije oseao kao otima. Vrhunac ga je preplavio kao da je upao u
Mithil tenog besa. Guei se od strasti, gotovo se obeznanio. Onda se inilo kao da
vreme protie kraj njega, a on je mirno leao tokom trenutaka koji su, to se njega ticalo,

mogli biti i sati - sati tokom kojih se njegov svet mogao sruiti, jer niko nije obraao
panju na njega.
Najzad se setio mekoe Leninog tela pod sobom, osetio slabe drhtaje njenog jecanja.
Sa naporom se podigao i stao na noge. Kada ju je pogledao u svetlosti obluka, video je
krv na njenim slabinama. Naglo, glavu mu zahvati vrtoglavica, neravnotea, kao da je
provirio preko ruba ponora. Okrenuo se i pohitao teturavim, nemirnim korakom prema
reci, pruio se po steni i povratio sadrinu utrobe u vodu. A Mithil obrisa bljuvotinu isto
kao da se nita nije desilo.
Leao je nepokretno na steni dok ga je preplavljivala iscrpljenost prenapregnutih
ivaca. Nije uo da se Lena die, kupi ostatke odee, govori ili penje iz izlomljenog
procepa. Nita nije uo izuzev duge tubalice reke - nita nije video izuzev pepela
sagorele strasti - nita nije oseao izuzev vlanosti stene na svome obrazu, nalik na suze.
8. ZORA PORUKE
Tvrde kosti stene lagano izvedoe Tomasa Kovenanta iz snova o bliskim zagrljajima.
Izvesno vreme plutao je na sve jaim strujama zore - okruen asketskom, tek dovoljnom
posteljom kraj preispitujue samoposveenosti reke, uz svee mirise dana, prolamajue
kliktaje ptica koje su se otiskivale ka nebu. Dok mu se svest vraala, oseao je da je u
miru, u skladu sa okolinom; ak mu se i nepopustljiva tvrdoa kamena inila pogodnim,
odgovarajuim delom itavog jutra.
Njegova prva seanja o prethodnoj noi bila su o orgazmu, silovitom, olakavajuem
poputanju i zadovoljstvu tako dragocenom da je bio spreman da da duu u bescenje ne bi
li takve stvari pretvorio u deo svoga stvarnog ivota. Jedan dug trenutak radosti ponovo
je proivljavao taj oseaj. Onda se setio da je povredio Lenu da bi ga dobio.
Lena!
Preturio se, seo u zori. Sunce se jo nije diglo iznad planina, ali se dovoljno svetla
odraavalo iz doline da vidi da je vie nije bilo.
Ostavila je vatru da plamti u pesku uz procep podalje od njega. Uz trzaj digao se na
noge i stao da pretrauje pogledom procep i obe obale Mithila za nekim tragom nje - ili,
njegova mata napravi skok, Kamendolaca u potrazi za osvetom. Srce mu je tuklo; sve te
ljude snane poput stena nee zanimati njegova objanjenja ili izvinjenja. Tragao je za
znacima potere poput begunca.
Ali zora je bila nedirnuta kao da uopte ne sadri ljude, zloine ili elje za
kanjavanjem. Postepeno, Kovenantova panika se povue. Posle poslednjeg obaziranja,
poeo je da se priprema za sve ono to ga eka.
Znao je da smesta treba da poe, da pouri du reke prema srazmernoj bezbednosti
ravnice. Ali bio je gubavac i nije mogao tako lako da se poduhvati usamljenih putovanja.
Morao je da se organizuje.
Nije mislio o Leni; instinktivno je znao da ne sme sebi da dozvoli da misli o njoj.
Povredio je njeno poverenje, povredio poverenje Kamendola; to je bilo najblie to je
smeo da prie svom sinonjem besu. Bila je to prolost, nepopravljiva - i nestvarna, kao i
sam san. Sa naporom od koga je uzdrhtao, odloio ju je iza sebe. Gotovo sluajno, na
Kevinovom Vidikovcu otkrio je odgovor na sva takva ludila: nastavi da ide, ne ramiljaj
o tome, preivi. Taj odgovor je sada bio jo neophodniji. Njegov "berekovski" strah od
prethodne veeri inio se prilino nevaan. Nalikovanje na legendarnog junaka bilo je

samo deo sna, a ne obavezujua injenica ili zahtev. I to je odloio za sobom. Odluno je
na sebi obavio paljivu proveru i VPE.
Kada je bio siguran da nema skrivenih povreda, niti opasnih ruiastih taaka, otiao
je do kraja ispusta. I dalje se tresao. Bilo mu je potrebno vie discipline, smirivanja; ruke
su mu se tresle kao da ne moe da se smiri bez uobiajenog obreda brijanja. Ali perorez u
njegovom depu nije valjao za brijanje. Trenutak potom, duboko je uzdahnuo, dograbio
rub stene i bacio se, skupa sa odeom, u vodu da se okupa.
Struja ga je zavodljivo povlaila, pozivala ga da otplovi pod plavim nebom u proleni
dan. Ali voda je bila previe hladna; mogao je da podnese hladnou tek toliko da na
trenutak zaroni i protrese se u struji. Onda se uspentrao na stenu i ustao, otresajui kapi sa
lica. Voda mu se sa kose neprekidno slivala u oi, na trenutak ga zaslepivi za injenicu
da Atiaran stoji na pesku kraj obluka. Posmatrala ga je ozbiljnim, vrstim pogledom.
Kovenant se sledi, dok je sa njega curilo, kao da je uhvaen usred kakvog prekraja.
Jedan trenutak, on i Atiaran odmeravali su jedno drugo preko peska i stene. Kada je
poela da govori, on se sav skupi iznutra, oekujui da ona pone da ga grdi, kune, baca
kletve. Ali samo je rekla: "Doi do obluka. Mora se osuiti."
Iznenaeno je ispitivao njen ton svom moguom napetou sopstvenih ula, ali nije
mogao da uje nita izuzev odlunosti i tihe tuge. Iznenada je pogodio da ona ne zna ta
se desilo sa njenom kerkom.
Duboko diui da bi upravljao naporom svoga srca, on prie i sklupa se kraj obluka.
Um mu je hitao za neverovatnim nagaanjima, ne bi li objasnio Atiaranino dranje; ali
lice je drao uz toplinu i ostajao je utljiv, nadajui se da e ona rei neto na osnovu
ega bi znao kako stoje stvari sa njom.
Ona promrmlja skoro istog trenutka: "Znala sam gde u te nai. Pre nego to sam se
vratila sa razgovora sa Krugom staraca, Lena je rekla Trelu da si ovde."
Zastala je, a Kovenant prisili sebe da upita: "Da li ju je video?"
Znao je da je to sumnjivo pitanje. Ali Atiaran odgovori prosto: "Ne. Otila je da
provede no sa prijateljicom. Samo je doviknula poruku dok je prolazila kraj nae kue."
Onda je tokom nekoliko dugih trenutaka Kovenant sedeo nepokretno i bez glasa,
zapanjen znaenjem onoga to je Lena uinila. Samo je doviknula! Najpre su njegovim
mozgom prolazile misli olakanja. Bio je bezbedan - to jest, bar privremeno. Lena mu je
utanjem omoguila dragoceno vreme. Jasno, ljudi iz te Domaje bili su spremni da se
rtvuju...
Posle drugog trenutka, shvatio je da se nije rtvovala za njega. Nije mogao da zamisli
da se brinula za njegovu linu bezbednost. Ne, odabrala je da ga zatiti zato to je
berekovska figura, nosilac poruke poglavarima. Nije elela da mu cilj omete osveta
Kamendola. To je bio njen doprinos odbrani Domaje od poglavara Kletnika, Sivog
Krvnika.
Bio je to junaki doprinos. I pored svoje discipline, straha, on razabra nasilje koje je
Lena uinila prema sebi zarad njegove poruke. inilo mu se da je vidi zgrenu, nagu, iza
stene u podnoju planine tokom itave turobne noi, kako se prvi put u svom mladom
ivotu kloni rairenih ruku svoje zajednice - nosei bol i stid povreenog tela, sama da joj
ne bi zahtevali odgovor, zbog njega. Neeljeno seanje na krv po njenim slabinama poe
da se komea u njemu.
Ramena mu se stegoe da bi priguio tu misao. Kroz stegnute zube, dahnuo je sebi,
moram da stignem pred Vee.

Kada se primirio, mrgodno je pitao: "ta su starci rekli?"

"Malo su toga mogli da kau", odvrati ena ravnim glasom. "Rekla sam im ta znam o
tebi - i o opasnosti po Domaju. Sloili su se da te moram odvesti do Poglavarevog
Konaka. Zarad toga sam sada dola do tebe. Vidi..." pokazala je dva zaveljaja kraj
nogu, "...ja sam spremna. Trel, moj suprug, dao mi je blagoslov. Boli me to moram poi,
a da ne prenesem ljubav Leni, keri svojoj, ali prilike su hitne. Nisi mi rekao itavu
poruku, ali oseam da je poev od ovoga dana svako oklevanje rizino. Starci e
razmiljati o odbrani Zaravni. Mi moramo poi."
Kovenant srete njen pogled i ovoga puta shvati tunu odlunost u njima. Plaila se i
nije verovala da e uspeti da se vrati porodici. Iznenada oseti saaljenje prema njoj. Ne
shvatajui u potpunosti ono to govori, pokua da je primiri: "Stvari nisu tako rave kao
to su mogle biti. Jedan jamnik naao je ezlo zakona, a koliko sam shvatio ne zna kako
da ga upotrebi. Poglavari treba nekako da mu ga otmu."
Ali njegov pokuaj predstavljao je promaaj. Atiaran se ukoila i rekla: "Onda ivot
Domaje zavisi od nae brzine. Avaj to ne moemo dobiti pomo Ranihina. Ali Ranjana
se malo tiu deavanja u Domaji, a nijednog Ranihina niko nije jahao izuzev poglavara i
krvne garde jo od samog poetka vremena. Moramo peke, Tomase Kovenante, a
Veselkamen je trista milja daleko. Da li ti je odea suva? Moramo poi."
Kovenant je bio spreman; morao je da se ukloni sa tog mesta. Digao se na noge i
rekao: "Odlino. Poimo."
Meutim, pogled koji mu je Atiaran uputila dok je ustajao sadravao je neto
nereeno. Tihim glasom, kao da eli da se ponizi, rekla je: "Ima li poverenja u mene kao
vodia, Tomase Kovenante? Ne zna me. Ja sam pretrpela neuspeh u Znanstvigoru."
Njen ton nije nagovetavao tu nepouzdanost, ve da on ima pravo da joj sudi. Ali on
nije bio u poloaju da sudi bilo kome. "Verujem ti", zarea on. "Zato ne? Sama si
rekla..." Zastao je, zatim se prisilio da nastavi. "Sama si rekla da sam doao da spasem
Domaju ili da joj donesem prokletstvo."
"Istina", uzvrati ona jednostavno. "Ali nema zadah sluinadi Sivog Krvnika. Srce mi
govori da je sudbina Domaje da ti pokloni poverenje, za dobro ili zlo."
"Onda poimo." Uzeo je zaveljaj koji je Atiaran digla prema njemu i uvukao ramena
u njegove vezove. Ali pre nego to je stavila sopstveni zaveljaj na sebe, klekla je kraj
obluka u pesku. Preavi rukom preko vatrenog kamenja, poela je tiho da pevui - blagi
napev koji je zvuao jadno u njenim ustima, kao da je nesviknuta na njega - i pod njenim
talasavim pokretima uto svetlo nestade. Za trenutak kamenje se svede na bledo sivilo
ljunka, kao da ga je uspavala, a toplina mu se rasu. Kada se ohladilo, prikupila ga je u
kotli, pokrila i smestila u zaveljaj.
Prizor podseti Kovenanta na sve stvari koje nije znao o svome snu. Kada se Atiaran
digla na noge, on ree: "Postoji samo jedna stvar koja mi je potrebna. elim da mi pria
- da mi pria sve o Znanstvigoru, poglavarima i svemu to bi me moglo zanimati." Onda
je, zbog toga to nije mogao da joj prui razlog za svoje zanimanje, bedno dovrio: "Tako
e nam bre proi vreme."
Sa ispitivakim pogledom u oima, ona smesti zaveljaj na ramena. "udan si ti,
Tomase Kovenante. Mislim da si previe eljan obavetenja o mom neznanju. Ali ono to
znam ispriau ti - iako, da nije tvoje odore i naina govora, nikada ne bih poverovala da
si potpuni stranac u Domaji. A sada doi. Du naeg puta jutros ima blagovnjaa u obilju.

Sluie nam umesto doruka. Hranu koju nosimo moramo zadrati zarad neprilika koje
nas mogu zadesiti putem."
Kovenant klimnu i poe za njom kada je poela da se uspinje iz procepa. Osetio je
olakanje to se ponovo kree i to brzo odmiu. Uskoro su sili do reke i pribliili se
mostu.
Atiaran krupnim koracima izbi pravo ka mostu, ali kada je dospela na vrh luka zastala
je. Trenutak poto joj se Kovenant pridruio, ona pokaza na sever du Mithila, prema
dalekim ravnicama. "Rei u ti otvoreno, Tomase Kovenante", primeti ona, "ne
nameravam da idem pravo prema Poglavarevom Konaku. Konak je severozapadno od nas
na tri stotine milja, tamo dokle pogled see preko Sredinjih Zaravni Domaje. U tom
pravcu, po kamendolovima i drvogradima ive mnogi narodi i moe se dogoditi da
pronaemo i puteve i pomo koji bi nas odveli na mesto gde moramo stii. Ali ne
moemo se nadati konjima. Oni su retki u Domaji i malobrojni su ljudi izuzev onih u
Veselkamenu koji znaju za njih.
Srce mi kae da bismo mogli utedeti vreme ako putujemo prema severu, preko
Mithila, dok ne zaokrene ka istoku i tako sve do zemlje Andelejna, iji su prelepi bregovi
cvet sve krasote na Zemlji. Tamo emo stii do reke Oparnice i moe se desiti da
pronaemo amac koji bi nas preneo preko te slatke struje, zapadno od Trotgarda, tamo
gde se obeanja poglavarska ispunjavaju, sve do veliajnog Veselkamena samog,
Poglavarevog Konaka. Svi su putnici blagosloveni strujama Oparnice i nae putovanje
e se svriti ranije ako naemo nekog ko e nas prevesti. Ali moramo proi na pedeset
milja od Planine Groma - Gravin Trendora." Kada je izgovorila drevno ime, kao da je
drhtaj proeo njen glas. "ezlo zakona naeno je tamo i nigde vie, i ja ne elim da
priem blie pogrenom nosiocu takve moi ak ni koliko iznosi rastojanje do
Andelejna."
Zastala je na trenutak, uz oklevanje, a zatim nastavila: "Bie bezgranine tuge ako
hudi jamnik zadobije prsten koji nosi - zli su brzi da razulare sile poput divlje magije.
Plaim se da pragrdani jo ive pod Planinom Groma. To su stvorenja veta u znanstvu i
belo zlato nije im nedokuivo.
Ali vreme nas pritiska hitnjom i moramo ga utedeti gde moemo. A postoji i drugi
razlog za prolazak Andelejnom u ovo doba godine - ukoliko pourimo. Ali ne bih da
govorim o tome. Videe i radovati se, ukoliko nas zlo ne zadesi na naem putu."
Prikovala je oi za Kovenanta, okrenula svu njihovu unutarnju snagu na njega, tako da
mu se uini, kao i prethodne veeri, da traga za njegovim slabostima. Uplaio se da e mu
na licu otkriti noanje nedelo, pa je morao da se prisili da izdri njen pogled, sve dok
nije rekla: "Sada mi reci, Tomase Kovenante. Hoe li ii kuda te povedem?"
Istovremeno se oseajui postieno i olakano, odgovorio je: "Uinimo to. Ja sam
spreman."
"To je dobro." Klimnula je i ponovo krenula prema istonoj obali. Ali Kovenant je
proveo jedan trenutak pogleda sputenog prema reci. Njena blaga alopojka kao da je bila
puna odjeka, a ovi kao da su jeali na njega uzvienom ironijom: Da li te moja nemo
iznenauje? Oblak briga zamrai mu lice, ali on se pribra, protrlja prsten i dugim
koracima poe za Atiaran, ostavljajui Mithil da tee sopstvenim putem kao struja
zaborava na granici smrti.
Dok se sunce pelo iznad istonih planina, Atiaran i Kovenant ili su prema severu,
nizvodno kraj reke prema otvorenim ravnicama. Napre su putovali utke. Kovenant je bio

zauzet kratkim pohodima u bregove sa desne strane, prikupljajui alianthe. Njihov blagi
ukus breskve bio mu je otro prijatan kao i ranije; prefinjena esencija soka pretvarala je
glad i ukus u uzbudljive oseaje. Uzdravao se da ne pobere sve bobice sa nekog buna esto je morao da skrene podalje od Atiaraninog strogo pravolinijskog puta da bi prikupio
dovoljno hrane da se zasiti - a semenke je verno razbacivao, kao to ga je Lena nauila.
Onda je morao da kaska da bi stigao Atiaran. Na taj nain, preli su gotovo milju, a kada
se nahranio, dolina je postala primetno ira. Napravio je poslednji izlet - ovaj put do reke
da se napije - a onda je pourio da zauzme poloaj kraj Atiaran.
Neto u njenim crtama kao da je trailo od njega da ne postavlja pitanja, i zato je
uutkivao sebe vebama preivljavanja. Onda se trudio da ponovo dostigne mehaniki,
satni korak koji ga je odneo tako daleko od farme Utoite. Atiaran je izgledala pomirena
sa peaenjem od tri stotine milja, ali on nije. Oseao je da e mu biti potrebne sve
vetine gubavca da hoda makar i jedan dan, a da se ne povredi. Ritmom koraka borio se
protiv neuravnoteenosti situacije.
Znao je da e konano morati da objasni Atiaran posebnost opasnosti po sebe. Mogla
bi mu zatrebati njena pomo, ili bar razumevanje. Ali ne jo - ne jo. Nije imao dovoljno
kontrole.
No, posle izvesnog vremena, ona promeni smer i poe da zavija od reke ka
severoistonom pobreju. Tako blizu planina, brda su bila strma i vijugava, a ona kao da
nije ila nikakvom stazom. Iza nje, Kovenant se pentrao i teturao stenovitim, iskrivljenim
padinama, iako je prirodni poloaj zemljita neprekidno pokuavao da ih skrene prema
zapadu. Vrat poe da ga boli od teine zaveljaja, a pod lopaticama na leama oseao je
drhtaje koji su nagovetavali greve. Uskoro je teko dahtao i gunao zbog Atiaraninog
budalastog odabira pravca.
Sredinom prepodneva, zastala je da bi se odmorili na silaznoj padini visokog brega.
Ostala je da stoji, ali Kovenantovi miii tresli su se od napora i on se srui na tlo kraj
nje, teko diui. Kada se malo povratio, zadahtao je: "Zato nismo poli okolo, severno
pokraj ovih bregova, pa onda prema istoku? Da pritedimo sebi sve ovo pentranje goredole?"
"Dva razloga", ree ona. "Pred nama je dug prolaz prema severu kroz ove bregove lak za hodanje, tako da emo utedeti vreme. A osim toga..." Zastala je dok se obazirala,
"... mogli bismo da se otarasimo neega. Otkako smo preli most, u meni je strah da nas
slede."
"Slede?" Kovenant se tre. "Ko?"
"Ne znam. Moglo bi biti da su uhode Sivog Krvnika ve oko nas. Pria se da njegove
najvie sluge, njegovi Besomuci, ne mogu umreti dok on ivi. Nemaju sopstvenih tela, a
njihovi duhovi lutaju sve dok ne nau ljudsko bie kojim mogu ovladati. Zato se
pojavljuju u liku ljudskom ili ivotinjskom, kako ve prilika dopusti, i more ivot po
Domaji. Ali ja se nadam da nas nee slediti kroz ove bregove. Jesi li se odmorio?
Moramo ii."
Poto je podesila haljinu pod vezovima zaveljaja, ponovo je krenula niz padinu.
Trenutak kasnije, Kovenant stenjui poe za njom.
Tokom ostatka prepodneva, morao je da sili sebe da izdri pred licem iscrpljenosti.
Noge su mu obamrele od napora, a teina na leima kao da mu je sputavala disanje, tako
da je dahtao kao da se gui. Nije imao snage za takav napor; nespretno se njihao i teturao
gore-dole po bregovima. esto su ga samo izme i vrste pantalone spasavale od

povreda. Ali Atiaran se glatko kretala pred njim; jedva da je uopte pravila nepotrebne
pokrete ili pogrene korake, a pogled na nju vukao ga je napred.
No, konano se spustila u dugaku guduru koja je ila prema severu dokle god je
pogled dopirao, poput useka u bregovima. Mali potok tekao je sreditem prolaza i oni se
zaustavie kraj njega da piju, umiju se i otpoinu. Ovog puta oboje su skinuli zaveljaje
sa lea i bacili ih na tlo. Duboko brekui, Kovenant se pruio na lea zatvorenih oiju.
Neko vreme jednostavno se odmarao, oslukivao sopstveno grubo disanje sve dok se
ovo nije ublailo i dok kroz njega nije mogao da uje tiho zvidukanje vetra. Onda je
otvorio oi da bi u sebe upio okolinu.
Zatekao je sebe kako gleda prema Kevinovom Vidikovcu, tamo na visini od etiri
hiljade stopa.
Vidik je bio neoekivan; digao se u sedei poloaj kao da eli da pogleda paljivije.
Vidikovac je bio neto prema severoistoku od njega i izdizao se prema nebu sa litice
poput optuujueg prsta. Sa tog rastojanja, kamen je delovao crno i zlokobno i inilo se
kao da visi nad prolazom kojim e on i Atiaran hodati. Podsetio ga je na Opakog i tamu.
"Da", ree Atiaran, "to je Kevinov Vidikovac. Tamo je stajao Kevin Zemljogub,
vrhovni poglavar i nosioc ezla, naslednik Bereka Troprsta, u poslednjoj bitki protiv
Sivog Krvnika. Kau da je tamo dokuio poraz i ludi bol. U tami koja je obujmila
njegovo srce, on - najmoniji prvak svih doba u Domaji - ak i on, vrhovni poglavar
Kevin, zakleti Zemljorod, doneo je Opustoenje, kraj svih stvari u Domaji tokom mnogih
pokolenja. Nije dobro znamenje to si bio tamo."
Dok je govorila, Kovenant se okrenuo prema njoj i otkri da ona ne gleda u visinu
prema steni, ve u sebe, kao da premilja kako bi se ona ponela na Kevinovom mestu.
Onda se naglo pribrala i ustala. "Ali tome nema pomoi", ree ona. "Na put lei pod
senkom Vidikovca tokom mnogo milja. A sada moramo da pourimo." Kada je Kovenant
zajeao, naredila je: "Hajde. Ne smemo ii sporo, jer moemo na kraju zakasniti. Put nam
je sada laki. A ako e to pomoi tvojim koracima, priau ti o Domaji."
Posegavi za zaveljajem, Kovenant upita: "Da li nas i dalje slede?"
"Ne znam. Niti sam ula, niti videla ikakav znak. Ali srce mi ne da mira. Oseam
neto loe na naem putu ovoga dana."
Kovenant navue zaveljaj i krivei lice zatetura se u uspravan poloaj. I njemu srce
nije davalo mira, iz nekih vlastitih razloga. Ovde pod Kevinovim Vidikovcem hujanje
vetra zvualo je poput lepeta dalekih leinarskih krila. Namestivi vezove zaveljaja na
bolna ramena, on se povi pod teinom i poe sa Atiaran dnom prolaza.
Najveim delom usek je bio prav i glatke povrine, iako nigde nije bio iri od petnaest
stopa. Ipak, pokraj uskog potoka bilo je prostora da Atiaran i Kovenant koraaju uporedo.
Dok su putovali, zastajui pored svake retke alianthe da uberu i pojedu koju bobicu,
Atiaran je popunjavala neke od irokih praznina u Kovenantovom poznavanju Domaje.
"Teko je umeti priati o tome", poe ona. "Sve je deo svega i svako pitanje na koje
mogu da odgovorim die tri nova na koja ne mogu. Moje znanje ogranieno je na ono to
svi brzo naue u prvim godinama na Znanstvigoru. Ali rei u ti ono to mogu.
Sin Bereka Srdomila bio je Damelon Dinoljub, a njegov sin je Lorik Zloupokojitelj,
koji je obuzdao opakost Demonije i uinio je nemonom." Dok je govorila, glas joj je
preao u kadencu koja podseti Kovenanta na njeno pevanje. Nije nabrajala suve
injenice; pripovedala je priu koja je bila od jedinstvenog znaaja za nju, za Domaju. "A
Kevin, koga nazivamo Zemljogubom vie iz saaljenja nego iz prezira prema njegovom

oajanju, bee sin Lorika i vrhovni poglavar namesto njega kada se ezlo nasleivalo.
Tokom hiljadu godina, Kevin stajae na elu Saveta i proiri zemljorodstvo poglavara
dalje od svega dotad znanog u Domaji, zbog ega bee silno potovan.
U ranim godinama, bio je mudar koliko i moan i uen. Kada vide prve nagovetaje da
drevna senka ivi, zagledao se daleko u mogunosti koje nosi budunost i ono to je
ugledao prui mu razloga za strah. Zato on prikupi sve znanstvo u Sedam krugova:
Sedam krugova znanstva drevnog
Zatite Domaje, njen zid i vrata...
i sakri ga, tako da njegovo znanje ne nestane iz Domaje ak i ako on i drevni poglavari
padnu.
Mnogo, mnogo dugih godina Domaja je i dalje ivela u miru. Ali tokom tog vremena
Sivi Krvnik podie se preruen u prijatelja. Na neki nain, oi Kevinove behu zaslepljene
i on prihvati svoga neprijatelja kao prijatelja i poglavara. I iz tog razloga, poglavari i sva
dela njihova nestadoe sa Zemlje.
Ali kada izdajstvo Kevina donese poraz i unitenje i dok je Domaja leala pod kobi
tokom mnogih pokolenja i poela da se zaceljuje, ona pozva ljude koji su iveli krijui se
u Pustarama i Visovima Severnika. Lagano, oni se vratie. Kako su godine prolazile i
kue i naselja postajali sigurni, ljudi poee da putuju, da istrauju Domaju u potrazi za
poluzaboravljenim predanjima. I kada konano hrabrou svojom nadvladae ume
Dinovske, oni stigoe u staru zemlju Primorsku i otkrie da su Dinovi, Kamenbraa
naroda Domaje, preiveli obred obesveenja.
Mnoge pesme, stare i nove, hvale vernost Dinova - sa valjanim razlogom. Kada
Dinovi saznae da su se ljudi vratili u Domaju, oni se dadoe na velike pute, idui preko
itave Domaje do svakog novog Kamendola i Drvograda, poduavajui ljude prii o
Kevinovom porazu i obnavljajui staro Kamenbratstvo. A onda, uzevi sa sobom ljude
koji odabrae da pou, Dinovi zavrie putovanje u Veselkamenu, bezvremenom graduzamku koji isklesae u steni planine za vrhovnog poglavara Damelona, kao jemstvo veze
meu njima.
U Veselkamenu, Dinovi dadoe poklon okupljenom narodu. Razotkrie Prvi krug,
osnovnu zalihu poetaka Kevinovog znanstva, jer on ga je poverio Dinovima pre
poslednje bitke. A ljudi prihvatie Krug i posvetie mu se, zaklevi se zemljorodstvu i
odanosti Moi i lepoti Domaje.
Jo jednoj stvari su se zavetovali - miru, ravnotei sa sobom samim koja e zatititi
Domaju od razarajuih oseanja kao to su ona koja izludee Kevina. Jer bilo je jasno
svima okupljenima da je mo uasna stvar i da znanje o moi pomuuje sagledavanje
mudrosti. Kada zadobie Prvi krug, uplaie se novog Obesveenja. Zbog toga se
zavetovae da e ovladati Znanstvom tako da bi mogli isceliti Domaju - i da e ovladati
sobom, tako da ne zapadnu u bes i oajanje koje uini Kevina najgorim dumaninom sebe
samoga.
Ti zaveti behu preneseni svim ljudima Domaje, i svi se ljudi zaklee. Onda je
nekolicina odabranih u Veselkamenu za veliko delo odnela Prvi krug do Kura Plenetora,
Prugan Kamena, gde je naneta najvea teta od poslednje bitke. Nazvae zemlju
Trotgard, uvar zaveta, kao jemstvo njihovog obeanja o isceljenju, i osnovae

Znanstvigor - mesto uenja gde su eleli da ponovo ovladaju znanjem i moima drevnih
poglavara i da se posvete zavetu mira."
Atiaran zamuknu; i ona i Kovenant hodali su prolazom u tiini obojenoj aptajima
potoka i povremenim dozivanjem ptica. Otkrio je da mu je njena pria zaista pomagala da
odri ritam koraka. Nekako je zbog nje zaboravljao na sebe, zaboravljao na otri bol u
ramenima i nogama. A njen glas kao da mu je ulivao snagu; pria joj je bila poput
obeanja da nikakvo iscrpljivanje u korist Domaje nee biti zaludno.
Posle izvesnog vremena zatraio je da nastavi. "Moe li da mi pria o
Znanstvigoru?"
Otra silina njenog odgovora iznenadila ga je. "Da li me podsea na to da sam od
svih ljudi najmanje vredna da govorim o takvim stvarima? Ti, Tomase Kovenante,
Nevernie i nosioe belog zlata - da li me ti prekoreva?"
Mogao je samo glupo da pilji u nju, nesposoban da sagleda godine borbe koje su
ispunjavale njene duboke oi.
"Nije mi potrebnio tvoje podseanje."
Ali trenutak kasnije ponovo se okrenula napred, licem prema severu. "Sada mi zaista
zamera", ree ona. "Previe me boli to itav svet zna ono to sama toliko dobro znam.
Poput grene ene, ne uspevam da poverujem u nevinost drugih. Molim te, oprosti mi zasluuje bolji odnos od ovoga."
Pre nego to je mogao da odgovori, krenula je dalje. "Na ovaj nain opisujem
Znanstvigor. On se die u Trotgardu, u Dolini dve reke, i zajednica je za uenje i
prouavanje. Do tog mesta idu svi oni koji to ele i tamo se posveuju zemljorodstvu i
Znanstvu drevnih poglavara.
To Znanstvo duboka je stvar, kojom jo nije ovladano i pored godina i napora
uloenih u to. Najglavniji problem je prevoenje, jer jezik drevnih poglavara nije poput
naeg i rei koje su proste na jednom mestu teke su na drugom. A posle prevoenja,
Znanstvo se mora razjasniti, a potom se mora nauiti vetina njegovog korienja. Kada
sam...", nakratko je zastala, "...kada sam uila tamo, Znanstvozornici koji su me
poduavali rekoe mi da itav Znanstvigor nije jo proao ni povrinu Kevinovog
monog znanja. A to znanje samo je sedmina itavog, prvi Krug od sedam."
Kovenant zau nesvesnu jeku Kletnikovog prezira u njenim reima i to ga natera da
slua jo paljivije.
"Najlake za prevoenje", nastavi ona, "bee Ratno znanstvo, nauk borbe i odbrane.
Ali tu je neophodno mnogo vetine. Zbog toga se jedan deo Znanstvigora bavi iskljuivo
onima koji slede Ma i pridruuju se Ratovniji Poglavarevog Konaka. Ali nije bilo ratova
u nae vreme i tokom mojih godina u Znanstvigoru Ratovnija je brojala jedva dve hiljade
mukaraca i ena.
Zbog toga je glavni zadatak Znanstvigora poduavanje i prouavanje jezika i znanja
Zemne moi. Najpre nove sluaoce poduavaju istoriji Domaje, molitvama, pesmama i
predanjima - svemu to je znano o drevnim poglavarima i njihovoj borbi protiv Sivog
Krvnika. Oni koji time ovladaju postaju znanstvozornici. Oni poduavaju druge ili
tragaju za novim znanjem i moi u Prvom krugu. Cena takvog ovladavanja visoka je takvu istotu, odlunost, dubinu i hrabrost zahteva Kevinovo Znanstvo da ima onih",
rekla je kao da je reena da ne tedi sopstvena oseanja, "koji ne mogu da odgovore tom
zadatku. Ja sam otpala kada mi je srce uzdrhtalo od onoga to sam nauila - kada su me
Znanstvozornici naveli da pogledam, samo malim delom, u Opaiju Sivog Krvnika. To

nisam mogla podneti i zato sam raskinula zavet i vratila se u Kamendol Mithil da ono
malo to sam saznala iskoristim za svoj narod. A sada, kada sam toliko zaboravila, dola
je moja kunja."
Duboko je uzdahnula, kao da ju je bolelo to to mora da razmilja o sopstvenoj
sudbini. "Ali to nije vano. U Znanstvigoru, oni koji slede i ovladavaju i Maem i
ezlom, koji zadobiju mesto u Ratovniji meu Znanstvozornicima i oni koji se ne okrenu
da bi sledili snove u izdvojenosti, kao to to ine Neomeeni - ta hrabra srca stiu naziv
poglavara i oni se pridruuju Veu koje vodi zaceljenje i zatitu Domaje. Izmeu sebe,
oni odabiraju vrhovnog poglavara, da dela za sve kao to to Znanstvo zahteva:
I jednog vrhovnog poglavara da zakon nosi
Da uva neokaljanu sutinu zemne moi.
Za mog boravka u Znanstvigoru, vrhovni poglavar bee Variol, drubenik Tamarantin,
sin Pentilov. Ali bio je star, ak i za poglavara, a poglavari ive due od drugih ljudi - a
nai Kamendolci nisu imali vesti iz Veselkamena ili Znanstvigora mnogo godina. Ne
znam ko sada vodi Vee."
Ne razmiljajui, Kovenant ree: "Prothal, sin Dvilijanov."
"Ah!" uzviknu Atiaran. "On me poznaje. Kao Znanstvozornik poduavao me je prvim
molitvama. Seae se da nisam uspela i nee imati poverenja u moje poslanstvo."
Zavrtela je glavom u bolu. Onda, posle jednog trenutka razmiljanja, dodala je: "A ti si to
znao. Sve zna. Zbog ega eli da me postidi usled nepotpunosti mog znanja? To nije
dobro."
"Vatru mu paklenu!" zarea Kovenant. Njena zamerka iznenada ga je razgnevila. "Svi
u itavoj ovoj stvari, ti i..." ali nije mogao da se prisili da izgovori Lenino ime, "... i svi
ostali neprekidno me optuujete da sam neka vrsta prikrivenog strunjaka. Kaem ti,
pojma nemam ni o jednoj prokletoj stvari u vezi sa svim ovim sve dok mi neko ne
objasni. Nisam ja va vraiji Berek."
Atiaran ga sumnjiavo pogleda - plod duge, otre sumnje prema sebi samoj - i on u
znak odgovora oseti poriv da se na neki nain dokae. Zastao je, uspravio se nasuprot
teini svoga zaveljaja. "Ovo je poruka poglavara Kletnika Opakog: 'Rei e Veu
Poglavara i Vrhovnom Poglavaru Prothalu, sinu Dvilijanovom, da je raspon njihovih
dana u Domaji najvie jo sedam puta po sedam godina, poev od vremena sadanjeg. Pre
no to ti dani budu odbrojani, ja u upravljati ivotom i smru.'"
Naglo se zaustavio. Njegove rei kao da su lepetale prolazom poput gavrana i on oseti
vreli stid gubavca u obrazima, kao da je ukaljao itav dan. Na trenutak okruivala ga je
potpuna tiina - ptice su zautale kao da su gromom skinute sa neba, a potok kao da nije
imao nijednog pokreta. U podnevnoj vrelini, njegova put bila je klizava od znoja.
Tokom tog trenutka, Atiaran je zgroeno piljila u njega. Onda je vrisnula:
"Melenkurion abatha! Ne izgovaraj to sve dok ne mora! Ne mogu nas zatititi od takvih
zala."
Tiina uzdrhta, proe; potok ponovo poe da avrlja, a ptica prolete u visini. Kovenant
obrisa elo nemirnom rukom. "Onda prekini da se odnosi prema meni kao da sam neto
to nisam."
"Kako mogu?" odvrati ona teko. "Zatvoren si za mene, Tomase Kovenante. Ne mogu
te videti."

Upotrebila je re videti kao da misli na neto to nije shvatala. "Kako to misli, ne

moe me videti?" upita on oporo. "Stojim pravo ispred tebe."
"Zatvoren si za mene", ponovila je. "Ne znam da li je u tebi sadrano dobro ili zlo."
Nesigurno je zatreptao prema njoj, a onda shvatio da mu je nesvesno dala priliku da
joj ispria o sopstvenoj gubavosti. Prihvatio se prilike: sada je bio dovoljno besan da
obavi taj posao. "Zlo, razume se. Ja sam gubavac."
Na to Atiaran zajea kao da joj je upravo priznao zloin. "Onda avaj za Domaju, jer ti
ima divlju magiju i moe nas sve rainiti."
"Hoe li da prekine s time?" Digao je levu pesnicu i zakrgutao: "To je samo prsten.
Da me podsea na sve ono bez ega sam prisiljen da ivim. Nije nita vie - divlja magija
- od obine stene."
"Zemlja je izvor sve moi", proapta Atiaran.
Sa naporom, Kovenant se uzdra da vikom ne prospe svoju osujeenost na nju.
Govorila je kao da njega nema, reagovala na njega kao da mu rei znae neto to on nije
nameravao. "Zastani na trenutak", ree on. "Da isteramo to na istac. Rekao sam sam zlo.
Ne zna ta to znai? Zar na ovom svetu nema ni bolesti?"
Jedan trenutak, njene usne oblikovale su re bolesti. Onda joj iznenadni strah zgri
lice, a pogled joj skoi preko Kovenantovog levog ramena.
Okrenuo se da vidi ta ju je to prestravilo. Nije otkrio nita iza sebe; ali kada je preao
pogledom zapadnu ivicu prolaza, zauo je zvuk kotrljanja. ljunak i zemlja padali su u
procep.
"Gonilac!" viknu Atiaran. "Tri!"
Njena hitnja dade mu zamah; okrenuo se i dao za njom niz prolaz koliko je bre
mogao.
U trenutku je zaboravio slabost, teinu zaveljaja, vruinu. Grabio je za Atiaran
treim korakom, kao da moe da uje gonioca nad rubom prolaza. Ali ubrzo njegova
plua kao da su se cepala od napora i on poe da gubi ravnoteu. Kada se zateturao,
njegovo lomno telo zamalo da se srui na tlo.
Atiaran povika: "Tri!" ali on se zaustavi i drhtavo okrenu da bi se suoio sa
progoniteljem.
Prilika u skoku sevnu preko ruba useka i srui se pred njega. Skoio je u stranu pred
naletom i digao ruke da se odbrani od zamahnute ruke figure.
Napada u naletu zakai noem gornju povrinu Kovenantovih prstiju. Onda pade na
tlo i otkotrlja se, pa se die na noge sa leima uz istoni zid useka; i dalje je drao no,
kojim je pretei mahao pred sobom.
Suneva svetlost kao da je sve otro usecala u Kovenantovo vidno polje. On vide
neravnine zida, senke koje su se pruale pod njima poput razjapljenih usta.
Napada je bio mladi snane grae i tamne kose - van svake sumnje Kamendolac,
iako vii od veine. No mu je bio od kamena, a u ramena tunike bio mu je utkan
porodini znak, ara u vidu ukrtenih munja. Bes i mrnja napregli su mu crte kao da e
mu se lobanja raspasti. "Besomue!" vrisnu on. "Silovatelju!"
Priao je, izmahujui noem. Kovenant je bio prisiljen da se povlai, sve dok se nije
obreo u potoku, do kolena u ledenoj vodi.
Atiaran je trala prema njima, iako je bila predaleko da se umea izmeu Kovenanta i
noa.

Krv je navirala iz gornjeg dela Kovenantovih prstiju. Bilo mu je udaralo u

posekotinama, udaralo u vrhovima prstiju.
Zauo je Atiaranin otri povik: "Trioe!"
No zasee blie. Video ga je jasno kao da mu je urezan u one jabuice.
Bilo mu je tuklo u vrhovima prstiju.
Mladi se pripremi za ubilaki skok.
Atiaran opet povika: "Trioe! Jesi li lud? Dao si zavet mira!"
U vrhovima prstiju?
Dograbio je ruku, zapiljio se u nju. Ali pogled mu je iznenada bio zamuen
zaprepaenjem. Nije mogao da pojmi ta se deava.
To je nemogue, dahtao je u najpotpunijem zaprepaenju. Nemogue.
Njegovi utrnuli, gubavi prsti plamteli su od bola.
Atiaran se priblii dvojici mukaraca i zastade, baci zaveljaj na tlo. Kao da je
nametnula Trioku uasno uzdravanje; silovito se tresao tamo gde je stajao. Kao da se
gui od strasti, on siknu: "Ubij ga! Besomuk!"
"Zabranjujem!" ciknu Atiaran. Silina njene naredbe pogodi Trioka poput fizikog
udarca. On se zatetura jedan korak, a zatim zabaci glavu i ispusti hrapavi urlik
osujeenosti i besa.
Njen glas otro se zasee u zvuk. "Odanost je obaveza. Dao si zavet. eli li da
navue prokletstvo na Domaju?"
Triok uzdrhta. Jednim grevitim pokretom silovito je bacio no, tako da mu se ovaj do
balaka zabi u tlo kraj nogu. Silovito napregnut, prosiktao je na Atiaran: "On je silovao
Lenu. Sino."
Kovenant nije mogao da shvati situaciju. Bol je bio oseaj, blistav, koji su njegovi
prsti zaboravili; nije imao odgovora na njega osim: Nemogue. nemogue. Neprimeena,
krv mu se slivala, crvena i ljudska, niz zglavak.
Gr mu proe licem. Tama se prikupljala u vazduhu oko njega; atmosfera prolaza
kljuala je kao da je puna lepetavih krila, kandi koje su grabile prema njegovom licu.
Zagroktao je: "Nemogue."
Ali Atiaran i Triok su bili obuzeti jedno drugim, njihove oi su ga izbegavale poput
kune izrasline. Kada Triokove rei prodre do nje, ona se srui na kolena, prekri lice
akama i spusti elo do tla. Ramena su joj se tresla kao da jeca, iako nije isputala ni
glasa; a nad njenim oajanjem on gorko ree: "Naao sam je u brdima kada je prvo
dananje sunce dotaklo ravnicu. Ti zna moju ljubav prema njoj. Primetio sam je na
okupljanju i nisam bio srean zbog naina na koji ju je taj stranac opsenio. Srce mi se
cepalo to ju je toliko dirnuo ovek ije dolaske i odlaske niko nee nikada dokuiti. I
zato sam, kasno sino, pitao Trela, supruga tvoga, i saznao da je odluila da spava sa
prijateljicom - Teres, kerkom Anorijinom. Onda sam se raspitao kod Teres - a ona nije
znala nita o Leninim namerama. Onda senka straha pade na mene - jer kada je ko od
naih ljudi bio laov? Proveo sam itavu no u potrazi za njom. A sa prvim svetlom
naao sam je, pocepane odore i umrljanu krvlju. Pokuala je da pobegne od mene, ali bila
je slaba od hladnoe, bola i tuge i trenutak kasnije bila mi je u naruju i rekla mi ta - ta
je ovaj Besomuk uinio.
Onda sam je odveo do Trela, oca njenog. Dok se on starao o njoj, ja sam poao, u
nameri da ubijem stranca. Kada sam te video, sledio sam vas, jer sam verovao da je moja
namera i tvoja - da si ga odvela u brda da ga uniti. Ali ti hoe da ga spase - njega, koji

je silovao Lenu, tvoju kerku! Kako li ti je izopaio srce? Zabranjuje? Atiaran,

drubenice Trelova. Bila je dete tolike lepote da je ovek mogao zaplakati od radosti
samo zato to je vidi - a slomljena je bez ikakve grie savesti ili obzira. Odgovori mi.
Kakve veze imaju zaveti sa nama?"
Divlji, besni zamah mranih krila prisili Kovenanta da se pogne sve dok nije zaronio u
potok. Slike su se rojile njegovim mozgom - seanja na leprozarijum, na doktore kako
govore: Ne moe se nadati. Udarila su ga policijska kola. Otiao je u grad da plati
telefonski raun - da lino plati telefonski raun. Glasom nestvarnim od uasa proaptao
je: "Ne moe da bude stvarno."
Lagano, Atiaran die glavu i rairi ruke, kao da otvara grudi prodornom pritisku sa
neba. Lice joj je bilo isklesano grem, a oi tamni krateri bola, zagledani prema unutra,
prema povreenoj ljudskosti. "Trele, pomozi mi", dahnu ona slabano. Onda joj glas
prikupi snagu, a od njenog oaja kao da vazduh oko nje poe da odie bolom. "Avaj!
Avaj za mlade na ovom svetu! Zato je toliko teko poneti breme mrnje? Ah, Leno,
keri moja! Shvatam ta si uinila. Razumem. Hrabro je to delo, vredno hvale i ponosa!
Oprosti mi to ne mogu da budem sa tobom u ovoj kunji."
Ali posle izvesnog vremena njen pogled ponovo se okrete spoljnjem svetu. Nesigurno
se digla na noge i teturavo stala pre nego to je grubo zahripala: "Odanost je obaveza.
Zabranjujem ti osvetu."
"Hoe da ode nekanjen?" pobuni se Triok.
"Domaja je u opasnosti", odgovori ona. "Neka ga poglavari kazne." Njen glas postade
otriji od ukusa krvi. "Oni e znati ta da misle o strancu koji napada nevine." Onda se
slabost vrati. "Ova stvar me prevazilazi. Trioe, seti se zaveta." Dograbila se za ramena,
uplela prste u lisnatu aru odore kao da eli da zadri tugu.
Triok se okrete Kovenantu. Na mladievom licu bilo je neto slomljeno - razbijena ili
unitena sposobnost za zadovoljstvo, radost. Zareao je proklinjuim glasom: "Dobro
sam te upamtio, Nevernie. Sreemo se ponovo." Onda je iznenada poao. Ubrzavao je
sve dok nije trao, nogama je stresao bol o tvrdo tlo prolaza. Trenutak potom stigao je do
mesta gde je zapadni zid skretao i onda ga nije bilo na vidiku, nestao je iz useka u
brdima.
"Nemogue", mrmljao je Kovenant. "Ne moe se desiti. Nervi se ne regeneriu." Ali
prsti su ga boleli kao slomljeni bolom. Oevidno se nervi u Domaji regeneriu. Poele da
vrisne prema tami i uasu, ali inilo se da je izgubio svu kontrolu nad grlom, glasom,
samim sobom.
Kao iz daljine koju je gnuanje ili alost inila ogromnom, Atiaran ree: "Napravio si
pusto od mog srca."
"Nervi se ne regeneriu." Kovennatovo grlo bilo je stegnuto kao da e povraati, ali
nije mogao ni da vrisne. "Ne ine to."
"Da li te to oslobaa?" upita ona tiho, gorko. "Da li to opravdava tvoj zloin?"
"Zloin?" zauo je re poput noa zabijenog meu lepetava krila. "Zloin?" Krv mu je
curila iz posekotina kao da je normalan ovek, ali tok se ravnomerno smanjivao. Sa
naglim grem, uspostavio je kontrolu nad sobom, vrisnuo bedno: "Boli me!"
Zvuk njegovog jauka prodrma ga, odgurnu kovitlavu tamu za jedan korak unazad.
Bol! Ta nemogunost prebrodila je ponor za njega. Bol je bio za zdrave ljude, ljude iji
su nervi ivi.
Ne moe biti. Razume se da ne moe. To je dokaz - dokaz da je sve san.

Odjednom, oseti snaan poriv da se zaplae. Ali bio je gubavac i previe je vremena
proveo u zauzdavanju takvih emocionalnih kanala. Gubavci ne smeju sebi da dozvole
tugu. Grozniavo se tresui, zaronio je poseenu ruku u potok.
"Bol je bol", reala je Atiaran. "ta predstavlja tvoj bol za mene? Poinio si crno delo,
Nevernie - nasilniko i grubo, bez ikakvog saoseanja i obzira. Zadao si mi bol kakav
nikakva krv niti vreme nee sprati. Ah, Leno, keri moja...! Ah, molim se da te poglavari
kazne - kazne!"
Tekua voda bila je ledena i bistra. Trenutak potom, prsti poee da ga peku od
hladnoe, a bol se irio navie preko zglavaka do lanka. Crvenilo mu se slivalo iz
posekotina u potok, ali hladna voda uskoro zaustavi krvarenje. Dok je gledao kako mu
struja isti povredu, tuga i strah pretvorie mu se u bes. "Zato bih iao? Nita od svega
ovoga nije bitno... ba me briga za tu vau dragocenu Domaju."
"Sedmice mi!" Atiaranin otri ton kao da je klesao rei u vazduhu. "Ii e u
Veselkamen, pa makar morala da te vuem korak po korak itavim putem."
Digao je ruku da je pogleda. Triokov no zasekao ju je isto poput brijaa; nije bilo
zacepljenih ivica koje bi skrile prljavtinu ili usporile zarastanje. Ali posekotina je
dosegla kost na dva srednja prsta, a krv je odatle jo curkala. Ustao je. Prvi put otkako je
napadnut, pogledao je Atiaran.
Stajala je na dva koraka od njega, ruku skupljenih preko srca, kao da je njegovo
kucanje povreuje. Gledala ga je zgaeno, a lice joj je bilo zategnuto nagovetajima
silovite, grube snage. Mogao je videti da je spremna da se bori protiv njega da bi ga
odvela do Veselkamena ukoliko je to neophodno. Postidela ga je, oteavala njegovu
ozlojeenost. Ratoborno je mahnuo ranom prema njoj. "Potreban mi je zavoj."
Jedan trenutak, pogled joj postade ei, kao da se sprema da se baci na njega. Ali
onda je ovladala sobom, progutala ponos. Otila je do zaveljaja, otvorila ga i izvadila
traku bele tkanine koju je pocepala na odgovarajuu duinu kada se vratila do Kovenanta.
Paljivo mu drei ruku, pregledala je ranu, klimnula zbog njenog stanja, a onda mu
vrsto vezala meku tkaninu preko prstiju. "Nemam gline vidarke", rekla je, "a nema
vremena da je traim. Ali posekotina izgleda dobro i isto e se zaceliti."
Kada je zavrila, vratila se zaveljaju. Zabacivi ga na ramena, rekla je: "Doi.
Izgubili smo puno vremena." Ne bacivi ni pogled na Kovenanta, stade da se sputa
prolazom.
Jedan trenutak ostao je tamo gde se zatekao, oprobavajui bol u prstima. U povredama
je oseao vrelo prisustvo, kao da je no i dalje u rani. Ali sada je imao odgovor. Tama se
donekle povukla i on je mogao da se obazre bez panike. Pa ipak, jo se plaio. Sanjao je
zdrave nerve; nije shvatao da je bio toliko blizu kolapsa. Bespomoan, leei negde bez
svesti, bio je u zahvatu krize - krize sposobnosti da preivi. Da bi je nadvladao bie mu
potrebno svako parence discipline ili vrstine koje je mogao nai.
Gonjen naglim porivom, pognuo se i pokuao da izvue Triokov no iz zemlje
desnom rukom. Njegov polustisak skliznuo je kada je pokuao da iupa no pravo
vukui za drku, ali pomerajui ga napred-nazad uspeo je da ga rasklima, oslobodi. itav
no bio je oblikovan i uglaan iz jedne ravne cepke kamena, ruke uvezane u kou radi
sigurnijeg zahvata i sa seivom koje je delovalo dovoljno otro da se njime mogao brijati.
Oprobao ju je na levoj podlaktici i otkrio da je skinula dlaice glatko kao da je koa
nasapunjana.
Gurnu no za pojas. Onda je zabacio zaveljaj i dao se za Atiaran.

9. JEHANUM
Pre nego to se popodne svrilo, zahvati ga turobno, hipnotiko pulsiranje bola.
Vezovi njegovog zaveljaja zaustavljaju su mu kolanje krvi u rukama, uviestruavali bol
njegove ake; od vlanih arapa dobio je uljeve na koje su njegovi noni prsti bili
estoko i nemogue osetljivi; zamor mu je miie uinio nespretnim, kao da su od olova.
Ali Atiaran se neprekidno, neosetljivo kretala ispred njega po prolazu, a on ju je sledio
kao da ga vue privlana sila njene volje. Oi mu nita nisu videle od zamora; izgubio je
oseaj za vreme, za kretanje, za bilo ta izuzev bola. Jedva da je bio svestan kada je
zaspao i zahvatio ga je razdvojen, bezlini oseaj iznenaenja kada ga je konano
probudilo drmusanje.
Naao se leei u sumraku na tlu prolaza. Poto ga je probudila, Atiaran mu prui
iniju vrue orbe. Oamueno je gutao. Kada je inija ostala prazna, uzela ju je i pruila
mu veliku bocu kladenice. Stade da guta i ovu tenost.
Iz njegovog stomaka, kladenica kao da je odailjala dugake, smirujue prste koji su
mu milovali i oputali svaki bolni mii, omekavali ih sve dok nije osetio da vie ne
moe da sedi. Namestio je zaveljaj kao jastuk, a onda legao da ponovo spava. Poslednje
to je video pre nego to su mu se oi sklopile bila je Atiaran koja je sedela u senci sa
druge strane kotlia sa oblukom, nespokojnog lica okrenutog severu.
Sledei dan svanuo je vedar, hladan i sve. Atiaran najzad uspe da probudi Kovenanta
dok je tama nestajala sa neba. Bolno je seo, trljajui lice kao da je obamrlo tokom noi.
Proao je jedan trenutak pre nego to se prisetio nove osetljivosti nerava; onda je povio
ake, zagledan u njih kao da ih nije video nikada ranije. Bile su ive, ive.
Odgurnuo je pokriva da otkrije noge. Kada je stisnuo prste kroz izme, bol uljeva
otro mu odgovori. Noni prsti bili su mu isto tako ivi kao i prsti ruku.
Utroba mu se bolesno tre. Zajeavi, upitao se, koliko dugo - koliko dugo e ovo da
potraje. Nije verovao da moe jo mnogo da izdri.
Onda se setio da nije imao pokriva kada je legao da spava prethodne noi. Atiaran
mora da ga je rasprostrla preko njega.
Trgao se i izbegao njen pogled tako to je odrvenelo odepao do potoka da se umije.
Gde je nalazila hrabrosti da ini takve stvari za njega? Kada je pljusnuo hladnu vodu
preko obraza, otkrio je da je se ponovo plai.
Ali nije se ponaala kao da mu preti. Dala mu je hranu, proverila zavoj na njegovoj
povreenoj aci i spremila logor, kao da je Kovenant teret na koji se ve privikla. Samo
linije oko njenih oiju koje su oznaavale besanu no i turobni poloaj njenih usta
pokazivali su da se suzdrava.
Kada je bio spreman da krene, odluno je proao VPE, a zatim prisilio ramena da uu
u vezove zaveljaja i krenuo za Atiaran niz prolaz kao da su njena kruta lea zahtev koji
ne moe da odbije.
Pre nego to je dan proao, postao je strunjak za ta lea. Nikada nisu poputala;
nikada nisu doputala sumnju u pogledu autoriteta, nikada nisu dozvoljavala ni
najobinije saoseanje. Iako su mu se miii koili sve dok nisu postali neosetljivi poput
kostiju, iako ga je bolni gr u ramenima terao da se pogrbi pod zaveljajem, poput
bogalja, iako su milje oteavale stanje njegovih bolnih nogu sve dok nije poeo da se
tetura poput oveka koga su napali leinari - njena lea prisiljavala su ga poput
ultimatuma: produi dalje ili poludi; ne dozvoljavam druge mogunosti. A on nije mogao

da joj se suprotstavi. Koraala je pred njim poput kakve prilike iz none more, a on ju je
sledio kao da ona dri kljueve njegovog postojanja.
Kasno tog jutra izili su iz prolaza i nali se na padini brega prekrivenog vresom, koja
se pruala gotovo pravo prema severu od visokog, turobnog prsta Kevinovog Vidikovca.
Prema zapadu mogli su videti June Zaravni; a im se prolaz zavrio, potok je skrenuo u
tom smeru, tekui prema nekom dalekom spoju sa Mithilom. Ali Atiaran je vodila
Kovenanta i dalje prema severu, krivudajui meu izdrobljenim stenama i preko
neutabanih ledina ogranienih zdesna bregovima.
Prema zapadu, travnati krajevi ravnica bili su oteali od bujadi, crvenkasti u sunevoj
svetlosti. A prema istoku, bregovi su se mirno dizali, dosezali nekoliko stotina stopa vie
od staze koju je Atiaran birala po njihovim padinama. Na tom sredinjem terenu, vres se
smenjivao sa irokim otkosima livadarke. Padine bregova bile su pune cvea i leptirova
oko gustih uba iblja i nakupina vieg drvea - hrastova i platana, pokojeg bresta i nekog
zlatolistog drvea - Atiaran ga je nazivala "zlatan" - nalik javoru. Sve boje - drvee, vres,
paprat, aliantha, cvee i beskrajno azurno nebo - zraili su radou prolea, bujnim i
plodnim ponovnim roenjem sveta.
Ali Kovenant nije imao snage da uestvuje u takvim stvarima. Bio je slep i gluv od
iscrpljenosti, bola, nerazumevanja. Poput kanjenika, rezao je popodnevom na Atiaranin
nalog.
Najzad dan doe do kraja. Kovenant dokraji poslednju milju obamrlim teturanjem,
iako nije izgubio svest na nogama kao prethodnog dana; a kada je Atiaran zastala i bacila
zaveljaj, sruio se u travu poput poseenog drveta. Ali njegovi prenapregnuti miii
tresli su se kao ispunjeni uasom: nije ih mogao primiriti bez napinjanja. U nevoljnom
nemiru, pomogao je Atiaran da raspakuje pokrivae dok je pripremala veeru. Tokom
obroka, sunce je zalazilo nad ravnicom, prugajui travnati teren senkama i ljubiastom
bojom; a kada su zvezde izile, legao je i posmatrao ih, pokuavajui da se opusti uz
pomo kladenice.
Najzad je utonuo u san. Ali njegovi snovi bili su nemirni. Sanjao je da satima hoda
pustinjom, dok ga je sarkastini glas pozivao da uiva u sveini trave. Ta slika opsesivno
je kolala njegovim umom, sve dok nije osetio da se znoji od gneva. Kada je dola zora da
ga probudi, doekao ju je kao uvredu svojoj normalnosti.
Otkrio je da mu noge ve postaju otpornije, a poseena ruka gotovo se u potpunosti
zacelila. Otvoreni bol stao je da jenjava. Ali nervi nisu bili nita manje ivi. Mogao je da
opipa krajeve arapa, mogao je da oseti lahor na prstima. Sada je neposrednost tih
neobjanjivih oseaja poela da u njemu izaziva bes. Bili su to dokazi zdravlja, ivotnosti
- celovitosti bez koje je uio da ivi tokom dugih, bednih meseci - i inilo se da ga
vraaju u prolost svojim stranim znaenjem. Kao da su poricali realnost njegove
bolesti.
Ali to je bilo nemogue. Jedno je ili drugo, dahtao je estoko. Ne oboje. Ili sam
gubavac ili nisam. Ili se Doana razvela od mene, ili nikada nije ni postojala. Nema
srednjeg puta.
Uz napor koji ga je naterao da zakrgue zubima, ponovio je sebi: ja sam gubavac. Ja
sanjam. To je injenica.
Nije mogao da podnese drugu mogunost. Ukoliko je sanjao, mogao je da sauva
normalnost, da preivi, izdri. Ali ako je Domaja stvarna, prava - ah, onda je duga
agonija gubavosti bila san i on je ve bio lud, bez ikakve nade.

Svako verovanje bilo je bolje od toga. Bolje je boriti se za normalnost koja se bar
moe prepoznati nego predati se "zdravlju" koje prevazilazi sva objanjenja.
Prevakavao je takve teko svarljive misli miljama dok je koraao iza Atiaran, ali
svaki argument vraao ga je na poetni poloaj. Tajna njegove gubavosti bila je
sveukupna i nju je mogao podneti, prihvatiti kao injenicu. Odreivala je njegov odgovor
na sva ostala pitanja vezana za verovanje.
Nagonila ga je da koraa za Atiaraninim leima kao da je spreman da je napadne na
bilo kakvu provokaciju.
Ipak, imao je jednu korist od te nedoumice. Njeno neposredno prisustvo i opipljivost
izgradili su neku vrstu zida izmeu njega i neobinih strahova i postupaka koji su ga
ugroavali ranije. Odreena seanja na nasilje i krv nisu se vraala. A bez stida koji bi ga
podbadao, njegov gnev ostajao je neto skriveno, neto ime se moglo upravljati. Nije ga
silio da se pobuni protiv Atiaraninog nepopustljivog vostva.
Tokom tog treeg dana, njeno uspravno, neumoljivo oblije nije popustilo u prisili. Uz
nagibe i niz padine, preko livada i gustia - du zapadnog ruba pobreja - vukla ga je
napred nasuprot njegovom zapenjenom umu i nepodlonoj puti. Ali rano tog popodneva
ona naglo zastade i obazre se kao da je zaula udaljeni krik straha. Njena neoekivana
bojazan uznemiri Kovenanta, ali pre nego to je stigao da je upita ta se dogodilo, ona
ponovo mrgodno poe napred.
Neko vreme potom ponovila je predstavu. Ovog puta, Kovenant vide da je njuila
vazduh kao da lahor donosi vrludavi zadah zla. Omirisao je i sam, ali nije osetio nita.
"ta je bilo?" upita on. "Da li nas ponovo slede?"
Nije ga pogledala. "Volela bih da je Trel ovde", dahnula je rasejano. "Moda bi on
znao zbog ega je Domaja tako nespokojna." Bez objanjenja, ponovo je urno krenula
prema severu.
Te veeri zaustavila se ranije nego obino. Kasno tokom popodneva primetio je da
traga za neim, nekom vrstom znaka u travi i drveu; ali nita nije rekla ime bi objasnila
svoje ponaanje, tako da nije mogao da uini nita drugo nego da je gleda i sledi. Onda je
bez ikakve opomene otro skrenula nadesno i zala u plitku dolinu izmeu dva brega.
Morali su da prou ivicom doline da bi obili iroki potez kupinjaka koji je prekrivao
najvei deo njene povrine; a posle stotinak jardi naili su na iroku, gustu ikaru na
severnom bregu. Atiaran krenu da obilazi ikaru, a onda neoekivano nestade u njoj.
Nejasno se udei, Kovenant ode do mesta na kom je nestala. Onda je uspeo da
razazna tanku stazu koja je vodila u ikaru. Morao je da ide postrance da bi proao uskom
stazom meu gustim stablima, ali posle dvadeset stopa dospeo je na otvoren prostor
slian kakvoj odaji urasloj u sredite gustia.
Prostor je bio proaran svetlou koja se probijala kroz zidove obrazovane od mladica
gusto zbijenih u grubom pravougaoniku; a kroz njih duvao je slabani vetri i komeao
lie. Ali isprepletene grane i listovi tvorili su vrst krov odaje. Bila je dovoljno prostrana
da prui udobnost za troje ili etvoro ljudi, a du svakog zida protezale su se travnate
hrpe poput postelja. U jednom uglu stajalo je krupno drvo sa upljim sreditem u koje su
ugraene police, a na njima su bili sloeni lonii i boce nainjeni i od drveta i kamena.
itavo mesto odisalo je dobrodolicom i dobrim raspoloenjem.
Kada se Kovenant obazre, Atiaran odloi zaveljaj na jednu biljnu postelju i naglo
ree: "Ovo je putevnik." Kada je okrenuo prema njoj lice puno pitanja, ona uzdahnu i

produi: "Mesto odmora za putnike. Ovde su hrana, pie i san za sve koji naiu ovim
putem."
Otila je da pogleda sadraj polica, a njen posao prisili Kovenanta da zadri pitanja do
trenutka kada bude pristupanija. Ali dok je popunjavala zalihe u zaveljaju i pripremala
obrok, sedeo je i razmiljao da nije mnogo verovatno da e za njega ikada biti
pristupana; ali nije bio raspoloen da ostane u neznanju. I zato, poto je obedovao i
poto se Atiaran spremila za no, upita je to je mogao blae: "Reci mi malo vie o ovom
mestu. Moda e mi to jednom biti potrebno."
Drala je lice i dalje okrenuto od njega i neko vreme utke leala u sve veoj tami.
Kao da je ekala da joj doe hrabrost; a kada je najzad progovorila, samo uzdahnu:
"Pitaj."
Njeno odugovlaenje uinilo ga je naglim. "Ima li mnogo mesta kao to je ovo?"
"Mnogo ih je po itavoj Domaji."
"Zato? Ko ih je postavio?"
"Poglavari su naloili da budu napravljena. Veselkamen je samo jedno mesto, a ljudi
ive u mnogima - zbog toga su poglavari traili naina da pomognu putnicima, tako da
ljudi mogu lake da stignu do Veselkamena i jedni do drugih."
"A ko se stara o njima? Tu ima svee hrane."
Atiaran ponovo uzdahnu, kao da ju je razgovor sa njime zamarao. No se
produbljivala; nije mogao da vidi nita od nje osim senke kada je umorno objasnila:
"Meu sojem iz Demonije koji je preiveo Opustoenje bilo je onih koji su se sa
zahvalnou seali Lorika Zloupokojitelja. Oni se okrenue protiv pragrdana i zatraie
od poglavara da im daju neku slubu, iskupljenje za grehe njihove vrste. Ta stvorenja,
Putnimi, staraju se o putevnicima - pomau drveu da raste, nabavljaju hranu i pie. Ali
veza izmeu ljudi i Putnima krhka je i ti nee videti nijednog. Oni slue iz sopstvenih
razloga, a ne iz ljubavi prema nama - obavljaju jednostavne poslove da iskupe zlo
monog znanstva."
Tama u odaji sada je bila potpuna. I pored ljutnje, Kovenant je bio spreman da spava.
Postavio je samo jo jedno pitanje: "Kako si nala ovo mesto? Postoji li mapa?"
"Nema mape. Putevnici su blagoslov koji putnik prihvata gde god ga nae - znak
zdravlja i gostoljubivosti Domaje. Mogu se nai kada su potrebni. Putnimi ostavljaju
znake u okolnom predelu."
Kovenantu se uini da je razabrao prizvuk potovanja u njenom glasu, koji se sudarao
sa njenim oklevanjem. To ga je podsetilo na njeno neprekidno breme unutranjih sukoba
- na njen oseaj line slabosti pred neodlonom potrebom Domaje, njenu elju da ga
istovremeno kazni i zatiti. Ali uskoro je zaboravio takve stvari dok mu je slika putevnika
ispunjavala matu. Uljuljkan mirisom svee trave na kojoj je leao, lako je kliznuo u san.
Tokom noi vreme se promenilo. Jutro je dolo turobno pod tekim oblacima na
neravnomernom vetru sa severa, a Kovenant ga doeka estokim mrgoenjem koje mu je
poput tega visilo na elu. Probudio se pre nego to ga je Atiaran pozvala. Iako je vrsto
spavao u bezbednosti putevnika, oseao se umorno kao da je itavu no proveo viui na
sebe.
Dok je Atiaran pripremala doruak, izvadio je Triokov no, a onda je pretraio police i
naao ane za vodu i malo ogledalo. Nije mogao da nae sapun - Putnimi su se
oigledno oslanjali na fini pesak kakav je koristio u Atiaraninom domu. I zato se

pripremio da se brije bez sapunice. Triokov no nespretno mu je stajao u desnoj ruci i on

nije mogao da se otrese jezivih prizora seenja sopstvenog vrata.
Da ovlada hrabrou, stao je da se prouava u ogledalu. Kosa mu je divlje trala; sa
upavom bradom liio je na nedoraenog proroka. Usne su mu bile tanke i stegnute,
poput uklesanih usana itaa sudbine, a nespokoj mu se oitavao u upalim oima. Da
upotpuni sliku bio je potreban samo mali dodatak sumanutosti. Tiho promumlavi: "Sve u
svoje vreme", prineo je no obrazu.
Na njegovo iznenaenje, no je glatko preao preko koe i posekao dlaice; nije
morao da ih ponovo pree. Ubrzo je Kovenant obavio brijanje koje se inilo valjano, ako
nita drugo bar u poreenju sa prethodnim stanjem, i nije se povredio. Sarkastino
klimnuvi prema odrazu, on odloi seivo u zaveljaj i poe da jede doruak.
Uskoro su on i Atiaran bili spremni da napuste putevnik. Pokazala mu je da poe
ispred nje; on isprednjai nekoliko koraka po stazi, a onda stade da vidi ta to ona radi.
Kada je izila iz odaje, digla je glavu prema lisnatoj tavanici i tiho rekla: "Zahvaljujemo
vam za ovaj putevnik. Davanje ovog poklona poastvuje nas, a prihvatanjem uzvraamo
poast davaocu. Odlazimo u miru." Onda je pola za Kovenantom iz ikare.
Kada su stigli do otvorene doline, otkrie da su se mrani oblaci nagomilali nad njima
sa severa. Napregnuto, Atiaran pogleda nebo, onjui vazduh; inilo se da je uznemiruje
dolazea kia. Zbog njene reakcije Kovenantu se uzavreli olujni oblaci uinie nekako
zlokobni, a kada je ona naglo okrenula niz dolinu da nastavi put ka severu, on je pourio
za njom, viui: "ta se deava?"
"Zlo sustie bedu", odvrati ona. "Zar ne osea miris? Domaja je nespokojna."
"ta nije u redu?"
"Ne znam", promrmlja ona tako tiho da je jedva uspeo da je uje. "U vazduhu je
senka. A ova kia...! Ah, Domajo!"
"ta nije u redu s kiom? Zar nemate kia na prolee?"
"Ne sa severa", odgovori ona preko ramena. "Prolee u Domaji dolazi sa jugozapada.
Ne, ova kia dolazi pravo sa Gravin Trendora. Opaki jamniki nosilac ezla oprobava
mo - oseam to. Zakasnili smo."
Napregla je korake u kandama vetra, a Kovenant nahrupi za njom. Kada mu prve
kine kapi pogodie elo, on upita: "Zar to ezlo zaista upravlja vremenom?"
"Drevni poglavari nisu ga koristili za to - nisu eleli da poine nasilje prema Domaji.
Ali ko zna ta takva mo moe da postigne?"
Onda ih pogodi puna estina oluje. Vetar je gonio kiu prema jugu kao da nebo biuje
i njih i svako nezatieno ivo bie. Uskoro su padine bile natopljene opakom silinom.
Vetar je trgao drvee, upao, ibao travu; oborio je dnevno svetlo sa bregova, zakopao
zemlju u natprirodnu svetlost. U nekoliko trenutaka, Atiaran i Kovenant bili su
natopljeni, dahtali su kroz bujicu. Odravali su pravac suoivi se da mranom
pomamom, ali uopte nisu mogli da vide teren; teturali su se niz padine, bespomono
lutali po strujama dubokim do struka, naglavce srljali kroz gustie; silili su se da koraaju
nasuprot vetru kao da su to struje nekog nagrizajueg limba, nekog ponora koji bez
ikakve milosti juri niotkuda ni prema emu. Pa ipak je Atiaran uspravno grabila napred,
bezobzirnom odlunou, a strah da je izgubi drao je teturavog Kovenanta za njenim
petama.
Ali brzo se iscrpljivao. Dodatnim naporom od koga ga je zabolelo u grudima, on stie
Atiaran, dograbi je za rame, povika joj u uvo: "Stani! Moramo da stanemo!"

"Ne!" odvrati mu ona krikom. "Previe smo zakasnili! Ne smem!"

Njen glas jedva da je stigao do njega kroz zavijanje vetra. Poela je da se otima i on
pojaa stisak na njenoj odori, viui: "Nema izbora! Izginuemo!" Kia je surovo udarala;
jedan trenutak zamalo je izgubio zahvat. Obujmio ju je drugom rukom i povukao njeno
lice preko koga se slivalo blie sebi. "Sklonite!" povika on. "Moramo stati!"
Kroz vodu, lice joj je poprimilo izgled utopljenika dok je odgovarala: "Nikada! Nema
vremena!" Brzim prebacivanjem teine i zamahom ruku oslobodila se njegovog zahvata,
oborila ga na tle. Pre nego to je mogao da se povrati, dograbila ga je za desnu ruku i
poela da ga vue dalje kroz travu i blato, teglei ga kao bespotrebno breme nasuprot
otporu oluje. Njeno povlaenje bilo je tako oajniko da ga je odvukla nekoliko jardi pre
nego to je mogao da se povrati i digne na noge.
Kada se pribrao, njen stisak skliznu mu sa ruke i ona se odvoji od njega. Uzviknuvi:
"Tako mi pakla, ima da stanemo!" skoio je za njom. Ali ona ga je izbegla i teturavo
potrala od njega nasuprot oluji.
Povodei se, krenuo je za njom. Nekoliko dugih trenutaka, klizao je i puzao, po kii
koja ga je ibala, za njenim nedodirljivim leima, u besnoj elji da je dohvati. Ali neki
unutranji izvor galvanizovao je njenu snagu van svega sa im se mogao nositi; uskoro
mu korak popusti. Kia ga je ibala, tako da se oseao kao da pokuava da tri dnom
talasa koji se razbija o obalu.
Onda ga siloviti udar gurnu i on se otkliza niz breg sa licem prepunim blata. Kada je
ponovo digao pogled kroz kine kapi i prljavtinu, Atiaran je nestala u mranoj oluji kao
da se prestravila njega, kao da se uasava njegovog dodira.
Borei se da stane na sopstvene noge, Kovenant zaurla prema silovitim oblacima:
"Vatru mu paklenu! Ne moete mi to uiniti!"
Bez opomene, ba kada je njegov bes doao do vrhunca, ogromni beli blesak
eksplodira kraj njega. Osetio je da mu je munja pogodila levu ruku.
Udar ga baci uz brdo sa desne strane. Neodreeno dugo leao je oamuen, svestan
samo siline detonacije i plamteeg bola u ruci. Njegova burma kao da je gorela. Ali kada
se dovoljno oporavio da moe da pogleda, nije video nikakve tragove na prstima, a bol je
nestao dok je jo pokuavao da mu odredi izvor.
Zavrteo je glavom i digao se u sedei poloaj. Nigde oko njega nije bilo nikakvih
tragova udara. Neodreeno je bio svestan da se neto promenilo, ali u svojoj zbunjenosti
nije mogao da odredi ta je to.
Bolno se uspentrao na noge. Posle samo jednog trenutka, opazio je Atiaran kako lei
na padini dvadesetak jardi ispred njega. U glavi mu se vrtelo od zbunjenosti, ali je
oprezno poeo da ide ka njoj, usredsreen na odravanje ravnotee. Leala je na leima,
oigledno nepovreena i gledala ga dok se pribliavao. Kada je stigao do nje, zbunjeno je
rekla: "ta si to uinio?"
Zvuk njenog glasa pomogao mu je da usredsredi panju. Uspeo je da kae bez
zamuckivanja: "Ja? Nisam - nita."
Atiaran se lagano pridie na noge. Stojei pred njim, prouavala ga je ozbiljno,
nesigurno, dok je govorila: "Neto nam je pomoglo. Vidi, oluja je slabija. A vetar se
promenio - sada duva kao to bi trebalo. Gravin Trendor vie ne preti. Uputi zahvalnicu
Zemlji, Nevernie, ako ovo nije tvoje delo."

"Razume se da nije", promrmlja Kovenant. "Ja ne upravljam vremenom." Nije bilo

otrine u njegovom tonu. Bio je pometen nesposobnou da sam prepozna promenu
vremena.
Atiaran je kazala jednostavnu istinu. Vetar je promenio smer i prilino oslabio. Kia je
ravnomerno padala, ali bez besa; sada je to bila samo dobra, valjana prolena kia.
Kovenant ponovo zavrte glavom. Oseao se neobino nesposoban da shvati. Ali kada
Atiaran blago ree: "Da poemo dalje?", on razabra nesvesni prizvuk potovanja u
njenom glasu. inilo se da veruje da je zapravo on neto uinio oluji.
Kruto promumla: "Naravno", i nastavi da je sledi.
Ostatak tog dana koraali su kroz istu kiu. Kovenantov oseaj mentalne turobnosti
opstajao je i jedini spoljanji uticaji koji su prodirali do njega bili su vlaga i hladnoa.
Najvei deo dana za njega je neprimeeno proao u dugom, natopljenom napredovanju
spram hladnoe. Pred vee, dovoljno se povratio da mu bude drago to je Atiaran nala
novi putevnik, pa je paljivo proverio telo da nema nekih skrivenih povreda dok mu se
odea suila na obluku. Ali i dalje je oseao oamuenost pred onim to se dogodilo.
Nije se mogao otresti udnog utiska da je ona sila koja je izmenila mahnitanje oluje, ta
god bila, izmenila i njega.
Sledei dan je svanuo vedar, otar i velianstven, i on i Atiaran napustili su putevnik
rano u novu prolenu zoru. Posle napora prethodnog dana, Kovenant oseti da je otro
svestan radosne sveine vazduha i iskriavosti vlage na travi, odsjaja na vresu i punoe
ukusa blagovnjaa. Domaja oko njega pogodila ga je kao da sve do tada nijednom nije
primetio njenu lepotu. Njena ivotnost inila se neobino opipljiva za njegova ula.
Oseao je da moe da vidi kako se prolee plodi u drveu, travi, cveu, da uje uzbueno
dozivanje ptica, da omirie mladost pupoljaka i istou vazduha.
Onda iznenada Atiaran zastade i obazre se oko sebe. Grimasa gaenja i brige zatee
joj crte dok je okuavala povetarac. Napeto je okretala glavu, kao da pokuava da odredi
poloaj izvora opasnosti.
Kovenant je sledio njen primer, i dok je to inio, njime proe drhtaj prepoznavanja.
Mogao je da oseti kako u vazduhu zaista ima neeg pogrenog, neeg lanog. To se nije
dizalo iz njegove neposredne blizine - mirisa drvea, trave i cvea - ve je vrebalo negde
iza tih mirisa poput neega nespokojnog, van pravog mesta, neprirodnog, u daljini.
Nagonski je osetio da je to vonj zla - hotimini vonj bolesti.
Trenutak kasnije, lahor promeni smer; vonja nestade. Ali taj miris zla izotrio mu je
ula; kontrast je ojaao njegov oseaj ivota u okolini. Intuitivnim skokom shvatio je
promenu koja se odigrala unutar njega, u njegovu korist. Na neki nain koji ga je u
potpunosti zapanjio, njegova ula stekla su uvid u novu dimenziju. Pogledao je travu,
omirisao njenu sveinu - i video njeno zelenilo, njen ivot koji je bujao, njenu valjanost.
Skoivi pogledom na oblinju alianthu, upio je u sebe oseaj moi, zdravlja, koji ga je
oamutio.
Njegove misli kovitlale su se, pipale, zatim se iznenada razbistrile oko slike zdravlja.
Video je zdravlje, oseao miris prirodne valjanosti i ivotnosti, uo istinsku bujnost
prolea. Zdravlje je bilo vidljivo oko njega kao da je duh Domajinog ivota postao
opipljiv, otelotvoren. Bilo je to kao da je bez ikakvog upozorenja kroio u potpuno
razliitu Vaseljenu. ak je i Atiaran - koja je posmatrala njegovu opinjenost sa
zbunjenim iznenaenjem - bila oevidno zdrava, iako je njen ivot bio uslonjen
nemirom, iscrpljenou, bolom, odlunou.

Tako mi pakla, mumlao je u sebi. Da li je moja gubavost ovako oigledna za nju?

Zato onda ne shvata...? Okrenuo se pred njenim pogledom, traio neki nain da proveri
svoje oi i njene. Trenutak potom, opazio je u blizini vrha brega stablo zlatana sa kojim
neto izgleda nije bilo u redu. U svakom pogledu koji je mogao da prepozna, da odredi,
drvo se inilo normalno, zdravo, pa ipak je skrivalo neki oseaj unutarnjeg truljenja,
neoekivani trzaj bola, pred njegovim pogledom. Pokazavi prema njemu, upitao je
Atiaran ta vidi.
Trezveno je odvratila: "Nisam od lillianrilla, ali vidim da taj zlatan umire. Neka poast
nagrizla mu je srce. Zar nikada ranije nisi video takve stvari?"
Zavrteo je glavom.
"Pa kako onda ivi svet sa koga dolazi?" Zvuala je preneraena milju o mestu gde
je samo zdravlje nevidljivo.
Sleganjem ramenima otarasio se njenog pitanja. eleo je da je izazove, da je pita ta
vidi u njemu. Ali onda se setio njenih rei: Ti si zatvoren za mene. Sada je shvatio njenu
primedbu, a shvatanje mu je donelo oseaj olakanja. Privatnost njegove bolesti bila je
nedirnuta, bezbedna. Ponovo joj je mahnuo prema severu, a kada je ona trenutka potom
krenula, poao je za njom sa zadovoljstvom. Zadugo se zaboravio pred prizorom tolikog
zdravlja.
Postepeno, dok se dan kretao preko popodneva ka sumraku i sputanju noi,
prilagodio se vienju zdravlja iza boja i oblika sa kojima su se sretale njegove oi. Jo
dvaput mu nozdrve uhvatie varljivi vonj neispravnosti, ali ga nije mogao nai nigde u
blizini potoka kraj koga je Atiaran odabrala da podigne logor. Pomislio je kako e bez
njega moi mirno da spava.
Ali nekako se ruiasti san o zdravlju i lepoti due pretvorio u moru u kojoj su sablasti
zbacivale tela i otkrivale da su gadne, trule, zavidljive. Bilo mu je drago to se probudio,
drago ak i zbog toga to e rizikovati da se obrije bez ogledala.
estog dana, zadah zla postade neprekidan i jaao je dok su se Atiaran i Kovenant
probijali severno du bregova. Kratki proleni pljusak pokvasio im je odeu usred
prepodneva, ali nije sprao zadah iz vazduha. Taj miris izazivao je nemir u Kovenantu,
pojaavao strah sve dok mu se nije inilo da mu se ledena otrica uasa nadnosi nad srce.
Pa ipak, nije uspevao da raspozna zadah, da mu odredi mesto. Bio je sve otriji oko
njega, iza vonja trave, miriljave paprati i alianthe, iza draesti bregova punih ivota,
poput zaudaranja trulog lea odmah iza granice osetljivosti njegovih nozdrva.
Najzad ga vie nije mogao trpeti utke. Priao je do Atiaran i upitao: "Osea li taj
miris?"
Ne obazrevi se, teko je odvratila: "Da, Nevernie. Oseam ga. Postaje mi jasno."
"ta to znai?"
"Znai da idemo prema opasnosti. Zar nisi to oekivao?"
Pomislivi: Vatru mu paklenu - Kovenant postavi pitanje na drugaiji nain. "Ali
odakle dolazi? ta ga izaziva?"
"Otkud znam?" uzvrati ona. "Nisam proroica."
Kovenant se zadra na samoj granici besnog odgovora. Sa naporom se uzdrao. "Onda
ta je to?"

"Ubistvo", odvrati Atiaran glatko i ubrza korak da bi se odvojila od njega. Ne trai od

mene da zaboravim, kao da su govorila njena lea, i on stade zapenjeno da koraa za
njima. Hladna bojazan privukla mu se blie srcu.
Do sredine popodneva oseaj neispravnosti se izotravao na gotovo svakom koraku.
Oi su mu vrludale tamo-amo po bregovima, kao da je oekivao da svakog trenutka
ugleda izvor zadaha. Nosnice su ga bolele od neprekidnog uvlaenja mirisa. Ali nije
mogao da opazi nita - nita izuzev Atiaraninog vrludavog puta preko udubljenja,
jarkova, dolina i ispusta bregova, nita izuzev zdravog drvea, gustia, cvea i zelene
trave, ukrasa prolea Zemlje, nita izuzev sve jae pretnje neega zlog u vazduhu. Bila je
to otra pretnja i on nejasno oseti da bi njen uzrok vredelo oplakivati.
Taj oseaj neko vreme se pojaavao bez razreenja. Ali odjednom promena
zategnutosti Atiaraninih lea upozori Kovenanta da se pripremi, samo trenutak pre nego
to je siknula na njega da stane. Upravo je prela vrh brega, tako da je mogla da vidi
udubinu sa druge strane. Jedan trenutak stajala je sleena, blago pognuta i zagledana
negde dole. Onda stade da tri niz breg.
Kovenant pohita za njom. U tri duga koraka stigao je do take na kojoj se zaustavila.
Ispred njega, na dnu udubine, stajala je usamljena ikara sa drveem poput ostrvca na
irokoj istini. Nije mogao da vidi da neto nije u redu. Ali ulo mirisa uurbano mu je
rogoborilo, a Atiaran je jurila pravo prema ikari. Potrao je za njom.
Zastala je tik pred istonom stranom ikare. Grozniavo drhtei, obazrela se oko sebe
sa izrazom uasa i mrnje, kao da eli da ue u ikaru, a nema za to hrabrosti. Onda je
povikala zgroeno: "Putnime? Melenkurion! Ah, tako mi Sedmice, kakvo zlo!"
Kada je Kovenant stigao do nje, samo je zurila u nemom kriku prema drveu. Drala
je obe ake preko usta, a ramena su joj se tresla.
im je pogledao prema ikari, ugledao je usku stazu koja je vodila kroz nju. Naglo je
poao napred, zaronio izmeu drvea. U pet koraka naao se na otvorenom prostoru
veoma nalik ostalim putevnicima koje je video. Ova odaja bila je okrugla, ali je imala iste
zidove od drvea, krov od prepletenih grana, postelje i police.
Ali zidovi su bili poprskani krvlju, a nasred tla leala je jedna prilika.
Kovenant zinu kada vide da prilika nije ljudska.
Njene opte crte izgledale su ovekolike, ali je trup bio neprirodno dugaak, a udovi
kratki, podjednake duine, to je nagovetavalo da je stvorenje moglo i da stoji uspravno i
da tri na rukama i nogama. Ali lice mu je bilo potpuno strano za Kovenanta. Dugaki,
savitljivi vrat povezivao je bezdlaku glavu sa telom; dva zailjena uha virila su blizu vrha
lobanje sa obe strane; usta su bila tanka poput obinog proreza u mesu. I nije bilo oiju.
Dve razjapljene nozdrve okruene debelom, mesnatom membranom ispunjavale su
sredite lica. Glava nije imala drugih crta.
Proteran kroz sredite grudi stvorenja - pribivi ga za zemlju - stajao je dugaak
gvozdeni iljak.
Odaja je toliko zaudarala na nasilje da se samo u dva udisaja Kovenant gotovo poeo
da gui. eleo je da pobegne. Bio je gubavac; za njega su bile opasne ak i mrtve stvari.
Ali prisilio je sebe da ostane dok nije razaznao jedan utisak. Kada je ugledao stvorenje,
prva pomisao bila mu je da se Domaja otarasila neega gnusnog. Ali dok je prikupljao
hrabrost, njegove oi i nos ga ispravie. Neispravnost koja mu je preplavila ula poticala
je od ubistva - od iljka - a ne od stvorenja. Njegova koa imala je ton povreenog
zdravlja; ono je bilo prirodno, ispravno - valjan deo ivota Domaje.

Guei se od zadaha zlodela, Kovenant se okrete i pobee.

Kada je izbio na sunevu svetlost, vide da Atiaran ve ide prema severu i da je gotovo
napustila udubljenje. Nije bilo potrebno goniti ga da pouri za njom; kosti su mu odisale
eljom da ostavi to je mogue vee rastojanje izmeu sebe i osakaenog putevnika.
urio je u njenom pravcu kao da mu onjaci krguu za petama.
Ostatak dana, oseao je olakanje to ostavlja milje iza sebe. Rub neprirodnog mirisa
lagano se mutio dok su hitali napred. Ali nije nestajao ispod odreenog nivoa. Kada su on
i Atiaran bili prisiljeni zamorom i mrakom da se zaustave za no, razabrao je da je
teskoba i dalje ispred njih - da se ubica Putnima opako kree prema severu pred njima.
inilo se da Atiaran deli njegovo uverenje; upitala ga je ume li da koristi no koji je
nosio.
Poto ga je san neko vreme izbegavao, prisilio je sebe da je upita: "Zar nije trebalo da
ga - sahranimo?"
Odgovorila je tiho sa senovitog kreveta naspram slabog svetla obluka: "Ne bi nam
bili zahvalni zbog meanja. Postarae se na sopstveni nain. Ali strah me je da ne raskinu
vezu sa poglavarima - zbog ovoga."
Ta misao u Kovenantu izazva jezu koju nije umeo da objasni, i on ostade da lei bez
sna tokom pola noi pod hladnim izrugivanjem zvezda.
Sledei dan svanu na umanjene zalihe namirnica putnika. Atiaran je planirala da
dopune zalihe u putevniku prethodnog dana, tako da sada nisu imali kladenice i preostalo
im je malo hleba i osnovne hrane. Meutim, nije bilo opasnosti da e ostati gladni - du
njihovog puta bilo je blagovnjaa u izobilju. Ali morali su da pou bez tople hrane koja
bi ih okrepila posle hladne, neudobne noi. I morali su da putuju u istom pravcu u kom je
poao ubica Putnima. Kovenant zatee sebe kako gnevno gazi u zoru, kao da je osetio da
je ubistvo bilo namenjeno njemu. Prvi put u nekoliko dana dozvolio je sebi da misli na
Drula i poglavara Kletnika. Znao je da bi svaki od njih bio u stanju da ubije Putnima, ak
da ga ubije sa radou. A Opaki je u svakom sluaju znao gde se on nalazi.
Ali dan je proao bez ravih dogaaja. Nejasna, neprekidna teskoba u vazduhu nije se
pogoravala, a aliantha je bila obilna. Kako su milje prolazile, Kovenantov gnev izgubi
otrinu. Prepustio se razmiljanju o zdravlju oko sebe, gledao sa nesmanjenim divljenjem
drvee, velianstvene hrastove i uzviene brestove, smirujue kronje zlatana, fine
filigrane mimoze, sone mladice leske - smirene, drevne obrise brda koja su leala poput
usnulih glava po sve niem zemljitu Zapadnih ravnica. Takve stvari davale su mu novi
oseaj pokreta i mirovanja, rastuih mladica i mirnoe stenja Domaje. U kontrastu,
prljavtina smrti koja je ila pred njima izgledala je istovremeno bedno - beznaajna
pokraj prostrane i obilne ivosti brda - i zlo, poput surovosti malog deteta.
Sledeeg jutra, Atiaran promeni smer, skrenuvi malo prema istoku, tako da su se ona
i Kovenant jedno vreme peli u srce bregova. Ili su vijugavim putem, drei se potom
uglavnom dolina koje su vrludale prema severu izmeu bregova. A kada je sunce bilo
dovoljno nisko da baci istone padine bregova u senku, putnici pred sobom ugledae Viti
Drvograd.
Prilikom prilaska Kovenant je doao u priliku da dobro osmotri naselje-stablo sa
oveeg rastojanja preko iroke istine. Procenio je da je drvo visoko blizu etiri stotine
stopa, a da u osnovici ima dobrih trideset. Nije bilo granja na drvetu do visine od
etrdeset ili pedeset stopa, a tamo su se naglo ogromne grane irile vodoravno od debla i
obrazovale poluoval sa zaravnjenim vrhom. itavo drvo imalo je tako gustu kronju i

lie da je najvei deo naselja bio skriven; ali Kovenant je mogao da vidi nekoliko lestava
izmeu granja i du debla; a inilo mu se da po nekim gustim nakupinama veih grana
moe da razazna oblike nastambi. Ako se makar i jedan ovek kretao kroz lie, bio je
tako dobro skriven da ga nije mogao razaznati.
"Ovo je Viti Drvograd", ree Atiaran, "dom ljudi lillianrilla, kao to je Kamendol
Mithil dom onih sa rhadhamaerlom. Bila sam ovde jednom, prilikom povratka iz
Znanstvigora. Drvograani su prijatan narod, iako ne razumem njihovo znanstvo drveta.
Oni e nam obezbediti odmor i hranu, a moda i pomo. Reeno je: 'Idi do rhadhamaerla
po istinu, a do lillianrilla za savet.' Moja potreba za savetom bolno poiva na meni.
Doi."
Povela je Kovenanta preko istine do osnovice velikog stabla. Morali su da obiu
deblo grube kore sve do severoistone obline, a tamo su nali veliki prirodni otvor u
stablu. upljina koja se tu otvarala nije izgledala velika; bila je duboka tek tolika da primi
zavojito stepenite. Nad prvom debelom granom nalazio se jo jedan otvor, od koga su
lestve poinjale put navie.
Prizor natera Kovenanta da zadrhti starim strahom od visine, gotovo zaboravljenim
posle kunje na stepenicama Kevinovog Vidikovca. Nije eleo da se penje tim lestvama.
Ali inilo se da nee morati da se penje. Otvor u deblu bio je zatvoren tekim drvenim
dverima i nije bilo nikoga da ih otvori. Zapravo, itavo mesto delovalo je previe mirno i
mrano za ljudsko naselje. Prikupljao se sumrak, ali nije bilo kunih svetiljki da se
probiju kroz senku koja se zgunjavala, a veernja dozivanja porodica nisu naruavala
tiinu.
Kovenant baci pogled na Atiaran i vide da je zbunjena. Poloivi ruke na ipke dveri,
rekla je: "Ovo nije dobro, Tomase Kovenante. Kada sam poslednji put bila ovde, bilo je
dece na istini, ljudi po stepenicama i nije bilo dveri na ulazu. Neto nije u redu. Pa ipak,
ne oseam veliko zlo. Ovde nema vie zla nego drugde du naeg puta."
Nainivi korak unazad od dveri, digla je glavu i pozvala: "iveo! Viti Drvograde! Mi
smo putnici, ljudi Domaje! Na put je dug - naa budunost mrana! ta se zbilo sa
vama?" Kada nije doao nikakav povik u znak odgovora, ona gnevno nastavi: "Bila sam
ovde i ranije! U tim danima, govorilo se da gostoprimljivosti Drvograana nema ravne!
Da li je to vae prijateljstvo prema Domaji?"
Iznenada zaue laki, viestruki pad iza sebe. Okrenuvi se, otkrie da ih je okruilo
sedam ili osam ljudi koji su u rukama stezali glatke drvene bodee. Kovenant i Atiaran
nagonski ustuknue jedan korak. Dok su ljudi prilazili, jedan od njih ree: "Znaenje
prijateljstva menja se sa vremenom. Videsmo tamu i usmo mrane vesti. elimo da
budemo sigurni u strance."
Baklja je plamtela u rukama oveka koji je progovorio. Kroz njen odsjaj Kovenant
baci prvi pogled na Drvograane. Svi su izgledali visoki, vitki i gipki, plave kose i svetlih
oiju. Bili su odeveni u ogrtae umskih boja, a tkanina kao da im je prijanjala uz udove
kako ne bi zapinjala po granama. Svako od njih nosio je iljati bode od uglaanog drveta
koji je mutno svetlucao u sjaju baklje.
Kovenant je sav bio kao izgubljen, ali Atiaran prikupi odoru oko sebe i dostojanstveno
odgovori: "Onda budite sigurni, ja sam Atiaran, drubenica Trelova iz Kamendola Mithil.
Ovo je Tomas Kovenant, Nevernik i nosilac poruke poglavarima. Dolazimo u
prijateljstvu i nevolji, traimo bezbednost i toplinu. Nisam znala da je va obiaj da
zarobljavate strance."

ovek koji je nosio baklju priao je i ozbiljno joj se naklonio.

"Kada budemo sigurni, zamoliemo vas za oprotaj. A dok taj trenutak ne doe,
morate poi sa mnom do mesta gde ete biti provereni. Videsmo udnovate znake, a sada
ih vidimo jo i vie." On klimnu prema Kovenantu. "Neemo napraviti greku, niti u
poverenju, niti u sumnji. Hoete li poi za mnom?"
"Vrlo dobro", uzdahnu Atiaran. "Ali sa vama se ne bi tako postupalo u Kamendolu
Mithil."
ovek odvrati: "Neka Kamendolci okuaju nae nevolje pre nego to iskau prezir
prema naoj opreznosti. A sada, sledite me." On poe napred da otvori dveri.
Na tu naredbu, Kovenant se lecnu. Nije bio spreman da se pentra po drvetu u tami.
Dovoljno bi bilo gadno i po danu, kada je mogao da vidi ta radi, ali ve mu i sama misao
da se poduhvati tog pentranjna po mraku natera bilo da mu poput ekia udara u elu. On
napravi korak dalje od Atiaran i ree sa drhtajem u glasu koga nije moga da zatomi:
"Zaboravite."
Pre nego to je stigao da reaguje, dva oveka mu dograbie ruke. Pokuao je da se
otrgne, ali su ga oni zadrali, digli mu ruke u svetlosti baklje. Jedan napeti trenutak,
Drvograani su piljili u njegove ake - u prsten na levici i brazgotinu na desnici - kao da
je kakva vrsta zloduha. ovek sa bakljom zarea: "Dovedite ga."
"Ne!" viknu Kovenant. "Ne shvatate. Ne snalazim se u visinama. Pau." Dok su ga
povlaili prema dverima, on dreknu: "Vatru mu paklenu! Pokuavate da me ubijete!"
Njegovi zarobljivai u trenu stadoe. Zauo je niz povika, ali ih u zbunjenoj, gnevnoj
panici nije razumeo. Onda voa ree: "Ako se ne penje dobro, onda neemo traiti da se
penje."
Sledeeg trenutka, kraj Kovenanta pade kraj konopca. U istom asu, dvojica drugih
vezae mu zglavke za ue. Pre nego to je shvatio ta se deava, konopac poskoi i zatee
se. Odignut je u vazduh poput kakve bespomone vree.
Uinilo mu se da je zauo Atiaranin povik pobune, ali nije bio siguran. Zajeavi u
sebi: Prokletog mu pakla! - napeo je ramena da se suprotstavi zatezanju i divlje se upiljio
navie, prema tami. Nije mogao da uje nikoga kako vue konopac - u poslednjem titraju
baklje, ue kao da se protezalo u bezdan - i od toga oseti dvostruki strah.
Onda svetlosti ispod njega nestade.
Sledeeg trenutka slabano utanje lia kaza mu da je stigao u visinu prvih grana.
Video je uti odsjaj kroz gornji otvor stepenita u drvetu. Ali konopac ga je i dalje teglio
nagore u visine naselja.
Od sopstvenih pokreta poeo je lagano da se njie, tako da se u neravnomernim
razmacima eao o lie. Ali to je bio njegov jedini dodir sa drvetom. Nije video svetla,
niti uo glasove; potpuno crne mase monih bonih grana klizile su glatko pokraj njega
kao da ga konopac vue u nebo.
Uskoro u oba ramena poee otro da mu udaraju damari, a ruke mu utrnue. Glave
iskrenute navie, otvorenih usta je piljio u neosvetljeni uas i jeao kao da ga dave. Vatru
mu paklenu! Ahh!
Onda se bez ikakve opomene njegovo kretanje prekide. Pre nego to je mogao da se
pripremi, baklja zaplamte i on se nae u nivou trojice ljudi koji su stajali na vodoravnoj
grani. U nagloj svetlosti izgledali su jednako kao i ljudi koji su ga uhvatili, ali jedan od
njih imao je oko glave mali venac od lia. Ostala dvojica jedan trenutak su odmeravala

Kovenanta, a onda posegoe, dograbie ga za koulju i povukoe prema grani. im mu

vrsta grana zakai noge, konopac se olabavi i pusti mu ruke da padnu.
Zglavci su mu jo bili vezani, ali on pokua da se uhvati za jednog od ljudi, da se
zadri od padanja sa grane. Ruke su mu bile mrtve; nije mogao da ih pokrene. Tama se
protezala pod njim poput gladne zveri. Jeknuvi, bacio se prema ljudima, napeo se da ih
natera da ga spasu. Grubo su ga dohvatili. Odbio je da dri sopstvenu teinu, prisilivi ih
da ga nose i vuku niz granu sve dok nisu doli do irokog otvora u deblu. Tamo je
sredite stabla bilo izdubljeno u oblik prostrane odaje, a Kovenant se teko srui na pod,
drhtei od olakanja.
Iznenada oko njega zapoe rastua struja ivosti. Nije obraao panju na nju; drao je
oi zatvorene da se usredsredi na vrstu punou poda i na bol od krvi koja mu se vraala
u ake i ruke. Bol je bio oajan, ali ga je on trpeo u napregnutoj tiini. Uskoro u akama
oseti trnce, a prsti su mu postali odebljali, vreli. Savijao ih je, grio kao kande. Kroz
zube, mrmljao je u otrom ritmu svoga srca: Vatru mu paklenu. Pakla mu i krvi.
Otvorio je oi.
Leao je na uglaanom drvetu u sreditu bezbrojnih koncentrinih krugova stabla
drveta. Zbog godova ostatak sobe kao da se usredsredio na njega, kao da je bio opruen
posred mete. Ruke su mu bile neprirodno neosetljive, ali ih on prisili da ga odgurnu u
sedei poloaj. Onda pogleda ake. Zglavci su mu nosili duboke ureze od konopca, ali
nisu krvarili.
Kopilad!
Digao je glavu i mrgodno se obazreo.
Odaja je imala nekih dvadeset stopa u preniku i inilo se da popunjava itavu
unutranjost debla. Jedini otvor bio je onaj kroz koji se uteturao, a napolju je video samo
tamu; ali odaja je bila blistavo osvetljena bakljama smetenim u zidove - bakljama koje
su gorele bez dima i kao da se nisu troile. Uglaani zidovi blistali su kao podmazani, ali
tavanica, visoko iznad poda, bila je od hrapavog, nedirnutog drveta.
Pet Drvograana stajalo je u upljini oko Kovenanta - tri mukarca, ukljuujui i onog
koji je nosio veni od lia, i dve ene. Svi su bili odeveni u sline ogrtae koji su im se
pripijali uz tela, iako su boje bile razliite, i svi su bili vii od Kovenanta. Njihova visina
delovala je pretei i zato se on lagano die na noge, sputajui zaveljaj sa ramena dok je
ustajao.
Trenutak kasnije, ovek koji je predvodio Kovenantove zarobljivae na zemlji ue u
odaju, a pratila ga je Atiaran. Delovala je nepovreeno, ali umorno i utueno, kao da su
joj penjanje i nepoverenje iscrpli svu snagu. Kada je ugledala Kovenanta, pokrenula se da
zauzme mesto kraj njega.
Jedna od ena ree: "Samo dvoje, Soranale?"
"Da", odvrati Atiaranin uvar. "Gledali smo i nije bilo drugih dok su prelazili junu
istinu. A nai izviai nisu javili nita o prisustvu drugih stranaca u brdima."
"Izviai?" upita Atiaran. "Nisam znala da su meu narodima Domaje potrebni
izviai."
ena napravi korak napred i odvrati: "Atiaran, drubenice Trelova, narod Kamendola
Mithil znan nam je jo od naeg povratka u Domaju u novom dobu. A meu nama ima
onih koji se seaju tvoje posete. Znamo prijatelje, kao i vrednost prijateljstva."
"Na kakav smo onda nain zasluili ovakav odnos?" upita Atiaran. "Doli smo u
potrazi za prijateljima."

ena nije neposredno odgovorila na Atiaranino pitanje. "Zbog toga to smo svi narod
Domaje", ree ona, "i zbog toga to je opasnost za nas opasnost za sve, pokuau da ti
olakam aoku nae neljubaznosti njenim razjanjenjem. Mi u ovoj odaji drvensrca
asnici smo Vitog Drvograda - voe smo naeg naroda. Ja sam Laura, kerka Anamare.
Ovde prisutni su jo i..." svakoga je pojedinano oznaila klimanjem glave, "... Omurnil,
kerka Murnila, Soranal, sin Tilera, Padrias, sin Mila, Maliner, sin Veinina i Baradakas,
Zubljonoa lillianrilla." Ovaj poslednji bio je ovek koji je nosio veni od lia. "Doneli
smo odluku da ne ukaemo poverenje i pruiemo razloge.
Vidim da ste nestrpljivi." Dodir oporosti ogrube joj glas. "Pa, neu vas zamarati
punom pripoveu o vetru poasti koji s vremena na vreme duva preko nas od Gravin
Trendora. Neu opisivati besne oluje, niti vam pokazati telo ptice sa tri krila koja je
uginula na vrhu naeg Drvograda, niti u raspravljati o istinitosti glasina o ubistvu koje su
nam dole do uiju. Sedmice mi! Postoje gnevne pesme koje bi trebalo otpevati - ali ih
neu sada pevati. Rei u vam ovo: sve sluge Sivog Krvnika nisu mrtve. Nae je
verovanje da je Besomuk bio meu nama."
Ime donese prizvuk zla koji natera Kovenanta da se naglo obazre, pokuavajui da
utvrdi odakle vreba opasnost. Jedan trenutak nije shvatao. Ali onda je primetio kako se
Atiaran ukrutila na Laurine rei - video je vor koji je poskoio na sreditu njene vilice,
osetio kako joj se strah pojaao, iako nije rekla nita - i shvatio. Drvograani su se plaili
da su on i ona Besomuci.
Ne razmiljajui, zareao je: "To je smeno."
asnici nisu obraali panju na njega. Posle kratke pauze, Soranal nastavi Laurino
objanjenje. "Pre dva dana, u najvie sunce po podneva, dok su se nai ljudi bavili svojim
vetinama i poslovima, a deca igrala po viim granama drveta, jedan stranac doe u Viti
drvograd. Dva dana ranije, poslednja zla oluja sa Planine Groma naglo se prekinula i
pretvorila u dobru - i na dan kada je doao stranac naa su srca bila zadovoljna, jer mislili
smo da je bitka o kojoj nita nismo znali izvojevana u korist Domaje. Imao je izgled
Kamendolca i rekao je da mu je ime Jehanum. Poeleli smo mu dobrodolicu
gostoprimljivou koja predstavlja radost Domaje. Nismo videli razloga da sumnjamo u
njega iako su deca beala od njega sa neuobiajenim kricima i strahom. Avaj za nas mlai su videli jasnije od starijih.
Zaao je meu nas sa mranim nagovetajima i opaijom u ustima, stalno se pomalo
rugao naim vetinama i obiajima. A mi nismo mogli da mu odgovorimo. Ali seali smo
se Mira i nismo tada nita uinili.
U to vreme, nagovetaji Jehanuma pretvorie se u otvoreno proricanje usuda. Zato ga
najzad pozvasmo do odaje drvensrca na skup asnika. uli smo rei koje je odabrao da
govori, rei pune zluradosti i prezira prema Domaji. Onda nae oi pronikoe dublje i mi
mu ponudismo probu lomillialora."
"Ti zna za veledrvo, lomillialor, zar ne, Atiaran?" prozbori Baradakas prvi put.
"Mnogo je u njemu toga nalik na orkrest kod rhadhamaerla. Ono je izdanak Jedinog
drveta, od koga je nainjeno samo ezlo zakona."
"Ali nismo imali prilike da izvedemo probu", nastavi Soranal. "Kada je Jehanum
ugledao vrhovno drvo, skoio je od nas i pobegao. Dali smo se u poteru, ali nas je
iznenadio - bili smo previe puni spokoja, nespremni za takva zla - a njegova brzina
daleko je prevazilazila nau. Pobegao nam je i poao prema istoku."

Uzdahnuo je kada je zakljuio: "U toku onog jednog dana koji je proao poeli smo sa
ponovnim uenjem odbrane Domaje."
Posle kratke pauze Atiaran tiho ree: "Sasluala sam vas. Izvinite zbog mog gneva govorila sam u urbi i neznanju. Ali sada svakako vidite da nismo prijatelji Sivog
Krvnika."
"U tebi vidimo mnogo toga, Atiaran, drubenice Trelova", ree Laura, oiju
prikovanih za Kamendolku, "mnogo tuge i mnogo hrabrosti. Ali tvoj sadrug zatvoren je
za nas. Moe biti da emo morati da zadrimo tog Tomasa Kovenanta kao zarobljenika."
"Melenkurion!" prosikta Atiaran. "Da se niste usudili! Zar ne znate? Zar ga niste
pogledali?"
Na to, amor olakanja proe meu asnicima, amor koji je naglasio njihovu
napetost. Kroivi prema Atiaran, Soranal prui desnu ruku, dlana okrenutog napred, u
pozdravu dobrodolice, i ree: "Videli smo - videli i uli. Verujemo ti, Atiaran,
drubenice Trelova. Izgovorila si ime koje nijedan Besomuk ne bi zazvao da spase
druga." Uzeo ju je za ruku i povukao dalje od Kovenanta, prema sreditu odaje.
Bez nje kraj ramena, Kovenant se iznenada oseti izloeno, ranjivo. Prvi put, shvatio je
koliko je poeo da zavisi od njenog prisustva, njenog voenja, ako ve ne podrke. Ali
nije bio raspoloen da pasivno doekuje pretnje. Pripremio se na vrhovima prstiju,
spreman da se pokrene u bilo kom pravcu, a oi su mu se hitro kretale preko lica koja su
ga gledala sa blistavih zidova odaje.
"Jehanum je predvideo mnoge stvari", ree Laura, "ali naroito vam treba rei jednu.
Rekao je da veliko zlo u liku Bereka Troprsta ide prema nama brdima sa juga. A ovde..."
uperila je bledu ruku na Kovenanta, a glas joj se digao dok je govorila, "ovde je potpuni
stranac u Domaji - bez pola desnice, a na levici nosi prsten od belog zlata. Bez sumnje
nosi poruke poglavarima - poruke ili usud!"
Sa prizvukom usrdne molbe, Atiaran ree: "Nemojte na sebe uzimati da sudite. Setite
se zaveta. Niste poglavari. A mrane rei mogu biti i upozorenja i proroanstva. Hoete li
verovati rei Besomuka?"
Baradakas ovlano slee ramenima. "Ne sudimo mi poruci. Naa proba je za oveka."
Posegao je iza sebe i digao glatki drveni tap dug tri stope sa koga je oljutena sva kora.
Drao ga je za sredinu blago, sa potovanjem. "Ovo je lomillialor." Kada je izgovorio to
ime, drvo zablista kao da mu se glatka povrina ovlaila rosom.
ta je to, do avola? - pokua Kovenant da se usredsredi na ono to e doi.
Ali sledei potez Zubljonoe ipak ga je iznenadio. Baradakas izmahnu tapom i baci
ga prema Neverniku.
Ovaj se trgnu u stranu i posegnu za lomillialorom desnicom. Ali nije imao dovoljno
prstiju da bi ga brzo uhvatio; tap mu iskliznu i pade na pod sa drvenim treskom koji se
inio neprirodno glasan u tiini odaje.
Jedan trenutak, svi su bili mirni, sleeni dok su upijali znaenje onoga to su videli.
Onda, u jedan glas, asnici izgovorie presudu sa svom konanou smrtne kazne.
"Veledrvo ga odbija. On ne pripada Domaji."
10. SVETKOVINA PROLEA

Skladnim pokretom, Baradakas izvue iz ogrtaa tojagu i podie je dok se kretao

prema Kovenantu.
Kovenant je reagovao nagonski, odbrambeno. Pre nego to je Zubljonoa mogao da ga
dosegne, on se sae i dograbi tap lomillialor levom rukom. Kada je Baradakas zamahnuo
tojagom prema njegovoj glavi, on udari Zubljonoinu ruku tapom.
U pljusku belih iskara, tojaga se razlete u paramparad. Baradakas polete unazad kao
da ga je odbacila eksplozija.
Silina udarca podrhtavala je Kovenantovom rukom sve do lakta, a prsti mu u trenutku
obamree. tap poe da mu klizi iz ruke. Zinuo je na njega, pomislivi: ta, do avola..."
Ali onda ga povratie nemo zaprepaenje asnika i opruena prilika Zubljonoe. Da
me proveravaju? - zareao je u sebi. Kopilad. Uzeo je tap u desnu ruku, drei ga za
sredinu kao to je to inio Baradakas. Svetlucavo drvo delovalo je klizavo; davalo mu je
utisak kao da e iskliznuti, kao da mu curi iz stiska, iako se, zapravo, nije pomeralo. Kada
ga je vrsto uhvatio, sevajui oima obazreo se po asnicima, uloivi u pogled sav bes
koji su u njemu raspirili njihovi postupci. "Zato mi sada ne ispriate jo jednom o tome
kako me ova stvar odbija?"
Soranal i Laura stajali su oko Atiaran, a Maliner je bio naspram njih kraj suprotnog
zida. Omurnil i Padrias nagli su se nad opruenim Zubljonoom. Dok ih je Kovenat
gledao, Atiaran se mrgodno suoi s njim. "U staro doba", ree ona, "dok je vrhovni
poglavar Kevin verovao Sivom Krvniku, ovaj je dobio dragocene darove u vidu orkresta i
lomillialora. Pria kae da su darovi uskoro izgubljeni - ali dok ih je Sivi Krvnik
posedovao, nisu ga odbijali. Mogue je da Opaija nosi masku istine. Moda divlja
magija nadilazi istinu."
Mnogo ti hvala! - natuti se Kovenant na nju. ta to pokuava da mi uini?
Tankim glasom, Laura odvrati: "Tako glasi pria. Ali mi smo samo Drvograani - a ne
poglavari. Takve nas stvari prevazilaze. Nikada u seanjima naeg naroda nije proba
istine oborila Zubljonou lillianrila. Kako glasi pesma? - 'On e spasti ili prokleti Zemlju.'
Molimo se da nas ne snae prokletstvo zbog naeg nepoverenja." Ispruivi nesigurnu
ruku prema Kovenantu u pozdravu dobrodolice, ona ree: "iveo, Nevernie! Oprosti
nam zbog naih sumnji i budi dobro doao u Viti Drvograd."
Na trenutak Kovenant ju je gledao sa gorkim odgovorom koji mu je krivio usne. Ali
kada se sreo sa njenim pogledom, otkrio je da moe da razabere iskrenost njenog
izvinjenja. Pun protivurenih htenja, on promrmlja: "Zaboravi."
Laura i Soranal naklonie se kao da je prihvatio izvinjenje. Onda se okrenue ka
Baradakasu koji se oamueno pridizao. Trljao je lice rukama kao da je prekriveno
pauinom, ali je uveravao Omurnil i Padriasa da je nepovreen. Uz meavinu uenja i
zbunjenosti u oima, i on pozdravi Kovenanta.
Kovenant odvrati mrgodnim klimanjem. Nije ekao da Zubljonoa zatrai; pruio je
lomillialor Baradakasu i bilo mu je drago to se otarasio tog uznemirujueg, nesigurnog
dodira.
Baradakas prihvati tap i nasmei se na njega iskrivljeno, kao da ovaj predstavlja
svedoanstvo njegovog poraza. Onda ga gurnu u ogrta. Uputivi osmeh i Kovenantu, on
ree: "Nevernie, nae prisustvo na ovom mestu vie nije neophodno. Nisi jeo, a zamor
usled putovanja poiva svom teinom na tebi. Hoe li prihvatiti gostoprimstvo moje
kue?"

Poziv iznenadi Kovenanta; trenutak je oklevao, pokuavao da odlui da li da veruje

Zubljonoi ili ne. Baradakas je delovao mirno, prijateljski, ali osmeh mu je bio sloeniji
od Laurinog izvinjenja. Ali tada Kovenant shvati da je, ukoliko je re o pitanju poverenja,
bezbedniji sa Baradakasom nasamo nego sa svim asnicima skupa. Kruto ree: "ini mi
ast."
Zubljonoa se nakloni. "Prihvatanjem ponuenog poastvuje nudioca." Obazre se po
ostalim Drvograanima, a kada ovi klimnue u znak slaganja, okrete se i izie iz odaje
drvensrca.
Kovenant baci pogled na Atiaran, ali ona je ve tiho razgovarala sa Soranalom. Bez
daljeg oklevanja, on kroi na iroku granu pokraj Baradakasa.
No nad velikim drvetom sada je bila posuta svetlima - domaim ognjitima
Drvograana. Osvetljavale su prostor izmeu grana daleko u dubinu, ali nisu dosezale do
tla. I protiv volje, Kovenant stee Baradakasovo rame.
"Nije daleko", ree Zubljonoa tiho. "Samo do sledee grane. Ii u za tobom - nee
pasti."
Tiho kunui izmeu zuba, Kovenant dograbi preagu lestvi. eleo je da se povue, da
ode nazad u vrstinu odaje drvensrca, ali spreavali su ga ponos i bes. A preage pod
njegovim prstima delovale su sigurno, gotovo lepljivo. Kada Baradakas poloi umirujuu
ruku na njegova lea, on nespretno stade da se penje.
Kao to je Baradakas obeao, sledea grana nije bila daleko. Uskoro je Kovenant
stigao do drugog irokog izdanka. Na nekoliko koraka od stabla ovaj se ravao, a na ravi
poivao je dom Zubljonoe. Drei se za Baradakasova ramena kao oslonac, on stie do
vrata i pree prag kao da ga je oduvao nalet olakanja.
Nalazio se u ugodnom obitavalitu od dve odaje u potpunosti obrazovanom od granja
drveta. Isprepletane deblje grane tvorile su delove poda i sve zidove, ukljuujui i
pregradu izmeu soba. A tavanica je bila kupola od granica i lia. Du jednog zida prve
sobe, iroka kolena od drveta urastala su u odaju kao stolice, a naspram njih stajao je
leaj. Mesto je imalo topao, ist izgled, izgled posveenosti znanstvu, koji se Kovenantu
uinio nejasno uznemirujui, kao podseanje da bi Zubljonoa mogao biti opasan ovek.
Dok je Kovenant razgledao odaju, Baradakas postavi baklje po svim zidovima i pripali
ih tako to je protrljao ruke nad njihovim krajevima, tiho mrmljajui dok je to inio.
Onda je na trenutak neto obavljao u daljoj sobi, a zatim se vratio nosei u rukama
pladanj natovaren krikama hleba i sira, bogatim grozdovima i drvenim vrem. Postavio
je mali, tronogi sto izmeu dve stolice, odloio pladanj na njega i pokretom ruke pokazao
Kovenantu da sedne.
Pred prizorom hrane, Kovenant otkri da je gladan; protekla dva dana nije jeo nita
osim alianthe. Gledao je kako se Baradakas na trenutak nagao nad hranu. Onda je i sam
seo. Sledei primer domaina, napravio je sendvie od sira i groa izmeu kriki sveeg
hleba i edno se prihvatio vra sa kladenicom. U prvoj urbi jela nije govorio nita,
uvajui panju za hranu.
Ali nije zaboravio ko mu je domain i ta se desilo izmeu njih.
Prepustivi kladenicu Kovenantu, Baradakas je uklonio ostatke obroka. Kada se
vratio, poto je odloio hranu u daljoj sobi, rekao je: "A sada, Nevernie, na koji nain ti
mogu pomoi?"

Kovenant povue krupan gutljaj kladenice, a onda odvrati to je nemarnije mogao:

"To mi ti reci. Bio si spreman da mi raspoluti glavu - tamo dole. A izgleda da si dobio
poprilian udar od onog... od onog veledrva. Zbog ega si me pozvao ovamo?"
Na trenutak, Baradakas je oklevao, kao da razmilja koliko treba da kae. Onda je
otiao u zadnju sobu, uzeo glatki tap dug gotovo est stopa i seo na krevet naspram
Kovenanta. Dok je govorio, stao je da glaa tap od belog drveta mekom krpom. "Mnogo
je razloga, Tomase Kovenante. Bilo ti je neophodno mesto za poinak, a moj dom blii je
odaji drvensrca od ijednog drugog - za onoka ko ne voli visine. A ni ti ni ja nismo
potrebni za razmatranje saveta i pomoi koje e se odigrati noas. Atiaran zna Domaju ona e rei sve to treba u vezi sa vaim putem. A i Soranal i Laura sposobni su da joj
prue svaku pomo koju bi mogla da zatrai."
Osmotrivi preko sobe Zubljonoine zaposlene ruke i svetle, prodorne oi, Kovenant
stee udan oseaj da se proba nastavlja - da je susretom sa lomillialorom tek otpoela
Baradakasova provera. Ali kladenica je opustila njegove strahove i napetosti; nije vie
oseao bojazan. Mirno ree: "Ispriaj mi jo."
"Takoe sam eleo da moja ponuda gostoprimstva bude izvinjenje. Bio sam spreman
da te povredim, a to krenje mog zaveta mira nalae da bude ispravljeno. ak i da se
pokazalo da si sluga Sivog Krvnika, bilo bi dovoljno da te zarobimo. A povreda je mogla
uskratiti priliku poglavarima da te ispitaju. Prema tome, nainio sam pogreku. Ta greka
je postala jo vea kada si digao lomillialor i kada me je udario njegov oganj. elim da
popravim svoju ludost."
Kovenant raspozna Zubljonoinu iskrenost, ali oseaj da je i dalje proveravan
produbio se umesto da ga nestane. Gledao je domaina u oi kada je rekao: "Jo mi nisi
odgovorio na pitanje."
Glasom bez ikakvog iznenaenja, Baradakas se usprotivi: "Zar ima i drugih razloga?
ta to vidi u meni?"
"I dalje me proverava", zarea Kovenant.
Zubljonoa lagano klimnu. "Moda. Moda to i inim." Digao se na noge i oslonio
jedan kraj tapa na pod, dok je dovravao glaanje. Onda ree: "Vidi, Tomase
Kovenante - napravio sam tap za tebe. Kada sam poinjao, verovao sam da je za mene.
Ali sada znam da je drugaije. Uzmi ga. Mogao bi ti posluiti kada savet i pomo pretrpe
neuspeh." Na kratko pitanje u Kovenantovim oima odvratio je: "Ne, ovo nije vrhovno
drvo. Ali je svejedno dobro. Dopusti mi da ti ga uruim."
Kovenant zavrte glavom. "Dovri probu."
Iznenada, Baradakas die tap i zadade snaan udarac drvetu pod nogama. Na
trenutak, itava grana zadrhta kao da je proao nalet vetra; manje grane stresoe se, a
nastamba poe da poskakuje poput ivera na gnevnom talasu. Kovenant se uplai da se
drvo rui i dograbi stolicu u oekivanju pada. Ali siline gotovo u trenutku nestade.
Baradakas usmeri svetle oi prema Kovenantu i proapta: "Onda me pouj, Nevernie.
Nijedna proba istine nije vea od onoga ko je zadaje. A ja sam osetio tvoju mo. U svim
seanjima lillianrilla, nijednog Zubljonou nije udarilo vrhovno drvo. Mi smo prijatelji
Jedinog drveta, ne njegovi protivnici. Ali pokraj tebe slab sam poput deteta. Ne mogu
silom izvui istinu iz tebe. I pored moje probe, ti bi mogao biti lino Sivi Krvnik, koji je
doao da pretvori sav ivalj Domaje u pepeo."
Uvreen tim nagovetajem, Kovenant zarea: "To je smeno."

Baradakas kroi blie, zaputi ispitivaki pogled duboko u Kovenantove oi. Kovenant
poe da se mekolji; oseao je da Zubljonoa istrauje u njemu delove koje je on eleo da
zatiti, da zadri skrivene. ta mi je uinio taj kopilan Krvnik, upita se gorko. Nisam ba
bio eljan da mu budem potrko.
Odjednom, Baradakasove oi rairie se i on polete unazad preko odaje kao da je
ugledao neto zapanjujue mono. Zaustavio se na leaju i sedeo tamo jedan trenutak dok
je gledao kako mu ruke drhte na tapu. Onda paljivo ree: "Istina je. Jednog dana moda
u biti dovoljno mudar da znam na ta se mogu osloniti. A sada mi je potrebno vremena
da shvatim. Verujem ti, prijatelju moj. U odsudnom trenutku nee nas prepustiti smrti."
"Evo." Ponovo je ponudio tap. "Za nee da prihvati moj dar?"
Kovenant nije odmah odvratio. I on se tresao i morao je da se obuzda pre no to je
uspeo da izgovori bez drhtaja u glasu: "Zato? Zbog ega mi veruje?"
Zubljonoine oi zablistae kao da je ovaj na rubu suza, ali se smeio dok je
odgovarao: "Ti si ovek koji zna vrednost lepote."
Kovenant je na trenutak piljio u taj odgovor, a onda je skrenuo pogled. Obuze ga
sloeni stid; oseao se neisto, ukaljano pred licem Baradakasovog poverenja. Ali onda
se pribra. Produi dalje. Preivi. Kakve veze ima poverenje sa ovim? Otrim pokretom
posegao je i prihvatio tap.
Ovaj mu je delovao isto u rukama, kao da je oblikovan od najzdravijeg drveta uz
najprivrenije posveivanje. Dohvatio ga je i stao da prouava pogledom, kao da mu
palica moe obezbediti nevinost koja mu je nedostajala.
Ubrzo potom, i sam se iznenadio kada je iroko zevnuo. Nije znao da je toliko
umoran. Pokuao je da potisne zamor, ali je napor samo izazvao novo zevanje.
Baradakas odvrati blagim osmehom. Digao se sa postelje i pokaza Kovenantu da
legne.
Kovenant nije nameravao da spava, ali im se naao u vodoravnom poloaju sva
kladenica koju je ispio kao da mu je pojurila u glavu i on zatee sebe kako lebdi na lahoru
u visini drveta. Uskoro je vrsto zaspao.
Spavao je krepkim snom, koji su remetila samo seanja na Zubljonoine napete,
ispitivake oi i oseaj da mu lomillialor klizi izmeu prstiju, koliko god ih vrsto stezao.
Kada se probudio sledeeg jutra, ruke su ga bolele kao da se itave noi rvao sa anelom.
Kada je otvorio oi, zatekao je Atiaran kako sedi na drugoj strani odaje i eka. im je
videla da je budan, ustala je i prila mu blie. "Hajde, Tomase Kovenante", ree ona.
"Ve smo izgubili zoru ovog dana."
Kovenant ju je prouavao jedan trenutak. Pozadina njenog lica sadravala je sve
dublju senku iscrpljenosti i on zakljui da je najvei deo noi provela u razgovoru sa
asnicima. Ali inila se nekako smirena onim to je s njima podelila i ula, a blistanje
njenog pogleda bilo je gotovo optimistiko. Moda je sada imala neku vrstu nade.
Odobravao je sve to je moglo da smanji njeno neprijateljstvo prema njemu, te je
skoio iz kreveta kao da deli njen optimizam. I pored bola u rukama, osetio se izuzetno
osveeno, kao da je okolina Drvograda koristila sopstvenu gostoprimljivost, dobrotu, da
mu pomogne da otpoine. ustrim pokretima umio se, obrisao debelim slojem lia, a
onda proverio da nema povreda i sredio odeu. Na tronogom stoiu leala je vekna
hleba, a kada je odlomio pare za doruak, otkri je da je zgotovljena od hleba i mesa
peenih zajedno. vaui, otiao je da pogleda kroz prozor.

Atiaran mu se pridruila i zajedno su gledali kroz granje prema severu. U daljini,

videli su reku koja je tekla gotovo pravo prema istoku, a iza nje brda su se prostirala sve
do obzorja. Ali jo neto osim reke razdvajalo je ta severna brda od onih kraj kojih su
putnici hodali jo od kako su napustili Kamendol Mithil. Zemlja iza reke kao da je
blistala u jutarnjem suncu, kao da spokojno tle tee preko grebenja - kao da tajna stena
Domaje nabira povrinu, otkrivajui sebe onima koji je mogu oitati. Sa visoke
drvogradske osmatranice, Kovenant oseti da gleda u neto to nadilazi ak i njegovu
novu sposobnost vienja.
"Tamo", ree Atiaran blago, kao da govori o svetilitu, "tamo je Andelejn. Zubljonoa
je dobro izabrao dom za takav vidik. Ovde reka Mithil tee prema istoku pre nego to
ponovo okrene severno ka Gravin Trendoru i Oparnici. A iza nje su Bregovi Andelejna,
bogatstvo Domaje koje srcu donosi spokoj. Ah, Kovenante, ve i to to ih vidim daje mi
hrabrost. A Soranal mi je rekao za prolaz koji e omoguiti ostvarivanje mog najdraeg
sna - uz dobru sreu i lepu brzinu, mogli bismo videti ono to e pretvoriti vei deo mog
ludila u mudrost. Moramo poi. Jesi li spreman?"
Ne, pomisli Kovenant. Ne da se pentram po ovom drvetu. Ali je klimnuo. Atiaran mu
donese zaveljaj i dok je izlazila iz Zubljonoinog doma, on navue vezove na ramena, ne
obraajui panju na bol u rukama. Onda uze tap koji mu je dao Baradakas i pripremi se
da rizikuje glavu sputanjem sa Drvograda.
Stablo je bilo samo tri ili etiri koraka daleko, ali dubina od dve stotine stopa do tla
sledi mu krv u ilama, natera ga da uz oklevanje zastane dok su mu prvi naleti
vrtoglavice glodali odlunost. Ali kada je stao na vrata Zubljonoinog doma, zauo je
povik mladih glasova i video decu kako jurcaju po granama nad njime. Neki od njih
gonili su druge i u poteri skakali sa grane na granu tako bezbrino kao da ponor ne moe
da im naudi.
Sledeeg trenutka, dvoje dece, deak i devojica, sletee na granu pred Kovenanta sa
ogranka na gotovo dvadeset stopa veoj visini. Devojica je veselo gonila deaka, ali on
izbee njen dodir i otra iza Kovenanta. Iz tog sklonita veselo je povikao: "Ja sam
bezbedan! Juri drugoga! Ja sam bezbedan!"
Ne razmiljajui, Kovenant ree: "Bezbedan je."
Devojica se nasmeja, napravi se kao da e se baciti napred, a onda pohita za nekim
drugim. Deko smesta skoi prema stablu i stade da se uspinje uz lestve prema
igralitima na veoj visini.
Kovenant duboko udahnu, dograbi tap da odri ravnoteu i zakorai dalje od vrata.
Nespretno se zanosio i upinjao da dospe do srazmerne bezbednosti stabla.
Posle toga oseao se bolje. Kada je gurnuo tap meu vezove zaveljaja, mogao je da
uhvati lestve obema rukama, a onda ga primiri bezbedni dodir preaga. Pre nego to je
preao polovinu rastojanja, srce mu vie nije tuklo i bio je u stanju da toliko veruje svom
zahvatu da je mogao da se obazre oko sebe po nastambama i ljudima kraj kojih je
prolazio.
Najzad je stigao do najniih grana i sledio Atiaran niz stepenite do tla. Tamo su se
okupili asnici da bi se oprostili. Kada je ugledao Baradakasa, Kovenant uze tap u ruke
da mu pokae da ga nije zaboravio i iskrivi lice u odgovor na Zubljonoin osmeh.
"Pa, nosioci poruke", ree Laura posle kratke pauze, "rekli ste nam da je sudbina
Domaje na vaim pleima i mi vam verujemo. alosti nas to to vam ne moemo olakati
breme - ali sudimo da niko ne moe zauzeti vae mesto u ovoj stvari. Ono malo pomoi

to smo mogli ve smo dali. Preostaje nam samo da branimo domove i da se molimo za
vas. elimo vam dobru brzinu zarad itave Domaje. A radi vas samih pouriemo vas da
stignete na vreme za Svetkovinu. Silna su znamenja nade za sve one koji vide taj praznik.
Atiaran, drubenice Trelova, idi u miru i spokoju. Seti se puta kome te je Soranal
nauio i nemoj skrenuti.
Tomase Kovenante, Nevernie i strane u Domaji - budi to jesi. U asu tame, seti se
Zubljonoinog tapa. A sada poite svojim putem."
Atiaran odvrati formalno kao da dovrava obred. "Idemo, seajui se Vitog Drvograda
kao utoita, pomoi i nade." Naklonila se, dodirnuvi dlanovima elo, a zatim rairivi
ruke. Nesigurno, Kovenant je sledio njen primer. asnici uzvratie gest otvaranja srca
ceremonijalnom odlunou. Onda Atiaran krupnim koracima zagrabi ka severu, a
Kovenant je krenu za njom poput lista ponesenog njenom odlunou.
Nijedno od njih nije se obazrelo. Poinak i obnavljanje u prijatnom naselju na drvetu
uinili su ih ustrim, dali im podstrek za napredovanjem. Oboje su na svoj nain bili
eljni da stignu do Andelejna i znali su da je Jehanum napustio Viti Drvograd prema
istoku, a ne severu. urili su napred du sve bogatijih brda i rano tog popodneva prispee
do obale Mithila.
Preli su ga, gazei po irokim pliacima. Pre nego to je ula u vodu, Atiaran izu
sandale, a neko polusvesno uvianje natera Kovenanta da izuje izme i arape. Kada je
osetio prve bogate mirise Bregova, nekako je shvatio da je morao da pree Mithil
bosonog da bi bio spreman, da je pranje nogu u njegovoj struji bilo neophodno da
prilagodi put otrijoj sutini Andelejna. A kada je kroio na severnu obalu, otkrio je da
moe da oseti njenu ivotnost kroz stopala; sada su mu ak i tabani bili osetljivi na
zdravlje Domaje.
Toliko mu se dopadao snani oseaj Bregova pod nonim prstima da mu se naprosto
gadilo da ponovo navue izme, ali je uskratio sebi zadovoljstvo da bi mogao da dri
korak sa Atiaran. Onda ju je sledio stazom kojoj ju je nauio Soranal - lagodnim putem
kroz sredite Andelejna - hodao je i udio se promeni koja je zahvatila zemlju otkako su
preli reku.
Oseao je promenu sasvim jasno, ali se inilo da ova nadilazi pojedinosti koje su je
sainjavale. Drvee je uglavnom bilo vie i deblje od junih srodnika; bujna i
mnogobrojna aliantha ponekad je prekrivala itave bregove otrim zelenilom; uzviice i
dolje obilovale su aromatinom travom; cvee se povijalo na povetarcu tako prirodno kao
da je pre samo nekoliko trenutaka veselo iskoilo iz hranljivog tla; male umske ivotinje
- zeevi, veverice, jazavci i slino - skakutale su po okolini, tek neodreeno stavljajui do
znanja da su svesne ljudskih bia. Ali stvarna razlika je nadilazila to. Bregovi Andelejna
nosili su istiji oseaj zdravlja do svih Kovenantovih ula, od svega to je do tada iskusio.
Oreol ispravnosti ovde je bio toliko moan da on poe da ali to potie sa sveta gde je
zdravlje neopipljivo, neodreeno, razaznatljivo samo po nagovetajima. Izvesno vreme
pitao se kako bi izdrao povratak, buenje. Ali lepota Andelejna brzo ga je naterala da
zaboravi takve brige. Bila je to opasna draest - ne zbog toga to je izgledala varljiva, ve
zato to je mogla zavesti. Ubrzo su bolest, VPE, Opaija i bes bili zaboravljeni, izgubljeni
u protoku zdravlja, satkanom od niza prizora oko njega.
Opkoljen Bregovima, okruen tako opipljivom i posebnom ivotnou, Kovenant je
sve vie bivao iznenaen time to Atiaran ne eli da se zadri malo due. Dok su peaili
preko talasavog predela, prodirali milju za miljom dublje u Andelejn, eleo je da zastane

za svako novo otkrovenje, svaku novu dolinu, prolaz ili udubinu, da upije ono to je
video - da je grabi oima sve dok ne postane njegov deo, neodvojiv, bezbedan pred
svakom nadolazeom silom. Ali Atiaran je gurala dalje - rano je ustala, retko zastajala,
urila do kasno u no. Oi su joj bile okrenute prema daljini, a zamor koji je rastao iza
njenih crta kao da nije mogao da dosegne povrinu. Oevidno su ak i ovi Bregovi za nju
bledeli pred oekivanjem nerazjanjene "Svetkovine". Kovenant nije imao izbora nego da
nagoni sebe za njom; njena volja nije doputala odlaganje.
Njihova druga no van Vitog Drvograda bila je tako blistava i vedra da nisu morali da
se zaustave sa zalaskom sunca i Atiaran nastavi hod gotovo do ponoi. Posle veere,
Kovenant je neko vreme sedeo i gledao nebo i prelepe zvezde. Sve tanji meseev srp
stajao je visoko na nebu i njegovo belo srebro odailjalo je na tle samo nagovetaj
sablasne svetlosti koja je osvetljavala njegovu prvu no u Domaji. Nemarno je primetio:
"Bie mlad mesec za dva dana."
Na to, Atiaran se otro zagleda u njega, kao da je posumnjala da je razotkrio neku
njenu tajnu. Ali nije rekla nita, a on nije znao da li je reagovala na seanje ili
predvianje.
Sledei dan poe blistavo kao i prethodni. Sunevo svetlo prekrilo je rosu draguljima,
sjalo poput dijamanata po travi i liu; vazduh sve poput prvog daha Zemlje nosio je
preko Bregova mirise alianthe i tise, dah zlatana i boura. Kovenant je posmatrao te stvari
sa svojevrsnim blaenstvom u srcu i iao za Atiaran prema severu kao da je naao
duevni mir. Ali rano tokom po podneva dogodilo se neto to mu je pomrailo svu
radost, ujelo ga do sri kostiju. Dok je putovao prirodnom stazom izmeu bregova
prekrivenih drveem, koraajui sa finim oseajem gipkosti trave pod nogama,
neoekivano je kroio na busen trave koji mu se uini opak poput jame sa ivim peskom.
Nagonski se tre i skoi unazad tri koraka. Oseaja opasnosti smesta nestade. Ali
njegovi nervi upamtie ga od tabana du itave noge.
Bio je toliko iznenaen, toliko povreen, da nije ni pomislio da zovne Atiaran.
Umesto toga, oprezno je priao taki na kojoj je osetio opasnost i dirnuo je vrhom noge.
Ali ovoga puta nije osetio nita izuzev bujne trave Andelejna. Pognuvi se, preao je
rukama preko trave po jard u svim pravcima. Ali ta god da je probudilo njegov oseaj
neispravnosti sada je nestalo i posle trenutne zbunjenosti on ponovo poe napred. Najpre
je svaki korak pravio oprezno, oekujui novi udar. Ali zemlja je izgledala isto onako
puna iste, treptave ivosti kao ranije. Ubrzo, on zakaska da bi stigao Atiaran.
Pred vee, ponovo oseti ujed neispravnosti, kao da je zagazio u kiselinu. Ovoga puta
reagovao je silovitim grem; posrnuo je napred kao da skae pred udarom munje, a jauk
se otre izmeu njegovih zuba pre nego to je mogao da se zaustavi. Atiaran se trei
vrati do njega i zatee ga na sve etiri u travi kako upa vlati u gnevnim pregrtima.
"Ovde!" krgutao je zubima, udarajui po busenju pesnicom. "Tako mi pakla! Bilo je
ovde."
Atiaran prazno zatrepta prema njemu. Skoio je na noge, uperivi optuujui prst u tle.
"Zar nisi osetila? Bilo je tu. Vatru mu paklenu!" Prst mu se tresao. "Kako si ga
propustila?"
"Nisam osetila nita", odvrati ona ravnim glasom.
Uzdrhtao je i pustio ruku da padne. "Osetio sam se kao... kao da sam zakoraio u ivi
pesak... ili kiselinu... ili..." setio se ubijenog Putnima, "...ili ubistvo."

Lagano, Atiaran klee pokraj take koju je pokazao. Jedan trenutak ju je prouavala
pogledom, a onda je dodirnu rukama. Kada je ustala, ona ree: "Nita ne oseam..."
"Nestalo je", umea se on.
"...Ali ja ne posedujem vetinu rhadhamaerla", nastavi ona. "Jesi li to osetio i pre?"
"Jednom. Ranije."
"Ah", uzdahnu ona, "kako bih volela da sam poglavarka i da znam ta da preduzmem.
Mora biti da je neko zlo na delu u dubini Zemlje - silno zlo, zaista, ako Bregovi
Andelejna nisu u potpunosti bezbedni. Ali to zlo je jo novo, ili slabo. Ne ostaje dugo.
Moramo se nadati da ga moemo preduhitriti. Ah, slabosti! Naa brzina postaje sve
nedovoljnija, sa svakim danom koji proe."
vrsto je zategla haljinu oko sebe i dugim koracima pola u vee. Ona i Kovenant
putovali su bez zaustavljanja sve dok se no nije zgusnula oko njih, a sve tanji Mesec
naao visoko meu zvezdama.
Sledeeg dana, Kovenant je sve ee oseao greve zla u travi. Dvaput tokom jutra, a
etiri puta tokom po podneva i veeri, jedna ili druga noga sa naglom estinom trgle bi
mu se sa busenja i do trenutka kada je Atiaran zastala da provedu no, njegovi ivci celim
potezom od nogu do korena zuba bili su bolni i titravi. Snano je oseao da su te bolesne
take povrede, ak izdajstvo Andelejna, gde su svi drugi dodiri, svaka linija i preliv neba,
drvea, trave i bregova bili mirisavi od bogatstva. Ti napadi, udari, ujedi uinie ga i
protiv njegove volje svesnim samog tla, kao da su same osnove Zemlje baene u senku
sumnje.
Petog dana posle Vitog Drvograda, poe sve ree da osea pogrenost u travi, ali su
napadi iskazivali jaanje opakosti. Ubrzo posle podneva, pronaao je taku zla koja nije
nestala poto ju je prvi put dodirnuo. Kada je ponovo spustio nogu na nju, osetio je drhtaj
kao da je nagazio bolno mesto u tlu. Od titraja njegova noga je brzo trnula, a vilice su ga
bolele od stezanja zuba, ali nije se povukao. Pozvavi Atiaran, klekao je na travu i
dodirnuo zemnu ranu rukama.
Na njegovo iznenaenje, nita se nije dogodilo.
Atiaran i sama opipa tlo, a onda ga namrgoeno pogleda. Ni ona nije osetila nita.
Ali kada je oprobao taku stopalom, otkrio je da je bol jo tamo. Grebao mu je mozak,
isterivao kapi znoja na elu, izvlaio mu urlik iz grla. Dok mu se bol irio kroz kosti,
aljui hladnu obamrlost uz nogu, on poe da prolazi prstima ispod potpetice izme. Ali
aka mu i dalje nije nita oseala; samo su mu noge bile osetljive na opasnost.
Gonjen naglim porivom, izuo je jednu izmu, skinuo arapu i stavio golu nogu na
taku zla. Ovog puta, neslaganje je bilo jo vie iznenaujue. Mogao je da oseti bol
nogom obuvenom u izmu, ali ne i golom. A ipak su mu oseaji bili savreno jasni;
neispravnost se dizala iz tla, a ne iz izme.
Pre nego to je mogao da se zaustavi, dograbio je drugu izmu i arapu i bacio ih od
sebe. Onda se teko sruio da sedne na travu i glavu u kojoj su mu udarali damari uhvatio
sa obe ruke.
"Nemam sandale za tebe", ree Atiaran kruto. "Bie ti potrebna obua pre nego to se
ovo putovanje zavri."
Kovenant jedva da ju je uo. Otro je razabrao opasnost, odredio pretnju koja ga je
nesvesno muila danima.

Da li e to tako izvesti, Kletnie? - zareao je u sebi. Najpre mi nervi oive. Onda me

Andelejn natera da zaboravim - zatim odbacujem izme. Da li to hoe? Da mi obori sve
odbrane tako da ne mogu da se zatitim? Da li e tako da me uniti?
"Moramo da produimo", ree Atiaran. "Odlui ta e."
"Da odluim? Pakla mu krvavog!" Kovenant se sa trzajem die na noge. Sav zapenjen,
on zakrguta zubima: "Nije to tako lako." Onda je poao da ponovo obuje izme i arape.
Preivi.
Gurnuo je stopala u izme kao da su one neka vrsta oklopa.
Ostatak dana trzao se pred svakim nagovetajem bola u zemlji i turobno sledio
Atiaran, sa napregnutim pogledom u oima, upinjui se da ouva vlast nad sobom, oseaj
za sebe. A kako se bliilo vee, izgledalo je da njegova borba daje rezultate. Posle
naroito opakog napada tokom kasnog popodneva, udari zla prestadoe. Nije znao hoe li
se vratiti ili ne, ali bar je za neko vreme bio slobodan od njih.
Ta no je bila mrana od oblaka i Atiaran je bila prisiljena da napravi logor ranije
nego obino. Pa ipak, ona i Kovenant imali su malo odmora. Laka, ravnomerna kia
natapala im je pokrivae i drala ih budne veim delom noi, zgrene u elji za
sklonitem pod nekom vrbom zbijene kronje.
Ali sledee jutro - esto na njihovom putu iz Vitog Drvograda - svanulo je blistavo i
puno radosti Andelejna. Atiaran ga doeka sa hitnjom i iekivanjem u svakom pokretu; a
nain na koji je pourivala Kovenanta kao da je iskazivao vie prijateljstva, vie
drugarstva od bilo ega to je uinila jo od poetka njihovog puta. Njena elja za
brzinom bila je zarazna; Kovenantu je bilo drago da je podeli, jer ga je spreavala da
misli o mogunosti novih napada neispravnosti. Poeli su dnevno putovanje gotovo
kaskajui.
Dan je bio kao stvoren za putovanje. Vazduh je bio sve, sunce isto i ohrabrujue;
put je bio prav i vodoravan; gipka trava je sa svakim dugim korakom nosila Atiaran i
Kovenanta napred. A njena zarazna elja nagonila ga je da kaska za njom milju za
miljom. Polovinom dana, usporila je korak da bi putem jela blagovnjae; ali ak je i tada
postizala dobru brzinu, a kada se vee primaklo ponovo je pretvorila njihov korak u kas.
Onda ju je neutabana staza u koju su je uputili Drvograani dovela do kraja iroke
doline. Posle kratke pauze dok je proveravala pravac, pola je pravo uz dugaku, blagu
padinu brega koja je, inilo se, ila prema istoku u dugakom luku. Odabrala je put prav
kao strela koji ju je proveo ravno izmeu dva stabla zlatana podjednake visine na stotinak
stopa iznad doline, a Kovenant je sledio njen naporni kas uz brdo bez ikakvih pitanja. Bio
je previe umoran i bez daha da bi postavljao pitanja.
I tako su se uspeli uz tu padinu - Atiaran je kaskala nagore visoko podignute glave i
kose koja se vijorila, kao da je pred sobom videla zvezdane vratnice nebesa, a Kovenant
se teturao i dahtao za njom. Za njihovim leima, Sunce je zalazilo uz dugi izdisaj nalik
isputanju dugo zadravanog daha. A pred njima padina kao da se nastavljala sve do
neba.
Kovenant je bio potpuno zbunjen kada je Atiaran izbila na vrh brda, naglo stala,
dograbila ga za ramena i okrenula se oko njega u krugu, viui radosno: "Tu smo! Stigli
smo na vreme!"
Izgubio je ravnoteu i pao na travu. Jedan trenutak leao je i dahtao, sa jedva dovoljno
snage da gleda u nju. Ali ona ga nije bila svesna. Oi su joj bile prikovane za istoni
obronak brega kada povika glasom kratkog daha usled iscrpljenosti, uzbuenja i

oboavanja: "Banas nimoram! Ah, radosno srce! Radosno srce Andelejna. Doivela sam
ovaj trenutak."
Zateen opinjenou njenog glasa, Kovenant se die na noge i stade da sledi njen
pogled kao da oekuje da ugleda otelotvorenu duu Andelejna.
Nije mogao da se uzdri da ne zajei u prvom naletu razoaranja. Nije video nita to
bi objanjavalo Atiaranino ushienje, nita to bi bilo zdravije ili dragocenije od
nebrojenih prizora Andelejna kraj kojih je projurila ne obraajui panju. Pod njima,
trava se sputala u glatku, iroku udubinu smetenu izmeu bregova, poput kakve posude
za pie nonog neba. Poto je sunce zalo, oblici udubine nisu bili jasno vidljivi, ali
zvezdana svetlost bila je dovoljna da pokae da nema drvea niti grmlja, nikakvog
naruavanja glatkoe udubine. Izgledala je tako pravilno kao da je povrina trave posuta
peskom i uglaana. Te noi, zvezde su delovale naroito veselo, kao da ih je tama koju je
ostavio Mesec izazivala da dostignu novi sjaj. Ali Kovenant je oseao da takve stvari nisu
dovoljna nagrada za zamor koji mu je prodirao u same kosti.
Meutim, Atiaran nije promaklo njegovo jeanje. Uzevi ga za ruku, ona ree:
"Nemoj mi jo suditi", i povue ga napred. Pod granama poslednjeg drveta na rubu
udubine bacila je zaveljaj i sela uz stablo, lica okrenutog nizbrdo. Kada joj se Kovenant
pridruio, ona ree blago: "Zauzdaj ludo srce, Nevernie. Stigli smo na vreme. Ovo je
Banas Nimoram, mlad mesec tokom sredinje noi prolea. U mom pokolenju nije bilo
takve noi, vremena tako retke lepote. Nemoj suditi Domaju po sopstvenim merilima.
ekaj. Ovo je Banas Nimoram, svetkovina prolea - najlepi obred od svih blaga na
Zemlji. Ukoliko ne uznemiri vazduh gnevom, videemo ples utvara Andelejna." Dok je
govorila, glas joj je odzvanjao bogatim sazvujima kao da peva; a Kovenant oseti silinu
onoga to je obeala, iako nije shvatao. Nije bilo vreme za pitanja i on se pripremi da
eka na poetak predstave.
ekanje nije bilo teko. Najpre mu je Atiaran dodala hleb i poslednje ostatke
kladenice, tako da su mu jelo i pie olakali deo iznurenosti. Onda, kako se no
produbljivala, on otkri da vazduh koji dotie do njih iz udubine ima bujno, osveavajue
dejstvo. Kada ga je uzeo duboko u plua, uini mu se da mu rasplie brige i strahove i sve
osim sebe ostavlja za sobom, diui ga u stanje spokojne spremnosti. Opustio se na
blagom povetarcu, udobnije namestio uz drvo. Atiaranino rame toplo je dodirivalo
njegovo, kao da mu je oprostila. No se produbljivala, zvezde su blistale u oekivanju, a
lahor je dizao pauinu i prainu sa Kovenantovog srca - i ekanje mu nije padalo teko.
Prvo treptanje svetla doe poput drhtaja odlunosti i dovede celu no u iu. Preko
itave irine udubine on ugleda plamen poput svetlosti svee - siuan u daljini, pa ipak
iv, titravo ut i narandast, tako jasan kao da dri sveu u rukama. Osetio je udnovatu
uverenost da rastojanje nije bitno; da je plamen pred njime na travi, ne bi bio vei od
njegovog dlana.
Kada se utvara pojavila, Atiaranin dah napeto zaita izmeu njenih zuba, a Kovenant
sede uspravnije da bi bolje video.
Jasno ocrtanim, krunim pokretom, plamen poe nanie po udubljenju. Nije bio ni na
pola puta prema dnu kada druga vatra stie na severni rub. Jo dve utvare uoe sa juga a onda, previe naglo da bi se prebrojavala, itava vojska plamenova poe iz svih pravaca
da ucrtava sopstvene puteve ka udubljenju. Neki su promicali na deset stopa sa jedne ili
druge strane Kovenanta i Atiaran, ali inilo se da su nesvesni posmatraa; sledili su spore
krugove kao da je svaki od njih sam u Bregovima, nezavistan od bilo kog blistanja osim

sopstvenog. Pa ipak, svetla su im se slivala, obrazujui kupolu od zlata kroz koju su se

zvezde jedva videle; a na trenutak inilo se da neke utvara prave lukove i okreu se jedna
oko druge, kao da dele dobrodolicu na putu prema sreditu.
Kovenant je gledao to silno kretanje koje je dovlailo u udubinu hiljade plamenova to
su lebdeli u visini ramena i jedva se usuivao da die. Sav preplavljen uenjem, osetio
se poput tajnog gledaoca koji posmatra neki okultni in koji nije predvien za ljudske oi.
Dograbio se za grudi kao da prilika da gleda Svetkovinu do kraja zavisi od potpune tiine
njegovog disanja, kao da se plai da bi bilo kakav zvuk mogao povrediti vilinsko
okupljanje, preplaiti i oterati utvare.
A onda promena proe okupljenim plamenovima. U nebo se die visoka, svetlucava
pesma bez rei, melodija radosti. Iz sredita udubine zasebno obrtanje utvara pretvorilo se
u zraei, kruni ples. inilo se da je svaka utvara najzad nala mesto i ogromnoj ari
nalik na toak koja je ispunjavala polovinu udubine, i taj toak poe da se okree oko
sredita. Ali u sreditu nije bilo svetla; toak se okretao na osovini otrog crnila koje je
odbijalo blistanje utvara.
Dok se pesma irila u no, veliki krug se okretao - svaki plamen plesao je tajnu,
nezavisnu igru, razliitu po pokretima i zanoenju - svaki plamen drao je mesto u
itavom liku dok se ovaj okretao. A u prostoru izmeu unutranje osovine i spoljanjeg
ruba okretalo se jo krugova, tako da je itav toak bio ispunjen mnotvom manjih
tokova koji su se svi okretali. Nijedna utvara nije dugo drala poloaj. Plamenovi su
neprekidno tekli kroz pokretnu aru, tako da su tokom okretanja toka pojedinane utvare
plesale od jednog mesta do drugog, sad bi se njihale po rubu, sad bi kruile po sredinjim
prstenovima, sada bi se okretale oko osovine. Sve utvare neprekidno su se kretale i
menjale mesto, ali ara se nikada nije prekidala - nikakva pukotina ni pogrean korak nisu
razdvojili toak, makar na tren - i svaki plamen istovremeno se inio savreno sam, u
tajanstvenom lutanju za nekom linom sudbinom kroz ples, i savreno uklopljen u celinu.
Dok su plesali, svetla su im jaala, sve dok zvezde nisu izbledele sa neba, a no se
povukla, poput udaljenog posmatraa Svetkovine.
A lepota i udo Plesa naterae Kovenanta da suspregne bol pun enje.
Onda nova promena zae u svetkovinu. Kovenant nije shvatio sve dok mu Atiaran ne
dodirnu ruku; njen znak odasla drhtaj svesti kroz njega i on vide da se toak utvara
lagano krivi. Ostatak toka zadrao je oblik, a crno sredite nije se pokrenulo. Postepeno,
krug koji se obrtao spljoti se dok su se spoljanje utvare vie primicale posmatraima.
Uskoro je rastue ispupenje nepogreivo pokazivalo prema Kovenantu.
Kao odgovor, uini mu se da jae osea njihovu pesmu - izotrenu, strasnu odu
mrtvima, alopojku nabijenu oseanjima poput zapevanja, a istovremeno bezoseajnu
poput uzvienog, bezlinog potvrivanja. Njihovi plamenovi koji su mu prilazili
ispunjavali su ga strahopotovanjem i oduevljenjem, tako da se sav zgurio u sebi, ali nije
mogao da se pomeri. Krug za krugom, utvare su se pruale prema njemu, a on stee
rukama kolena, ostavi da sedi mirno, stegnutog srca i nem pred vilinskim plesaima.
Posle nekoliko trenutaka, vrh tog dugakog ispusta iz kruga stajao je nad njim i on
vide da mu se svaki plamen klanja dok plee pokraj njega. Onda se rub produetka nae,
a brzina plesaa smanji, kao da treba da prui priliku svakoj utvari da se zadri u
njegovom drutvu. Uskoro su mu vatre prolazile nadohvat ruke. Onda duga ruka plesa
usplamte, kao da je izmeu plesaa doneta odluka. Najblia utvara pokrenu se napred da
se spusti na njegovu burmu.

On se tre, oekujui da ga oganj sagori, ali nije bilo bola. Plamen se zakai za prsten
kao za fitilj svee i on oseti nejasno kroz prst sazvuja pesme svetkovine. Dok se utvara
drala prstena, plesala je i poskakivala kao da se tamo uzbueno hrani. A boja joj se
lagano promeni iz usplamtele narandastoute u srebrnastobelu.
Kada je preobraaj bio potpun, utvara blesnu i odlete, a sledea zauze njeno mesto.
Sledio je niz novih oganja - svaki je plesao oko prstena dok nije poprimio srebrnu boju; a
kako mu je napetost poputala, niz se smenjivao sve bre. Ubrzo kolona blistavo belih
utvara gotovo da dosee ostatak plesa. Svaki novi plamen ustro je prilazio belom zlatu
Kovenantovog prstena, kao da je eljan nekog ispunjenja, nekog vrhunca sopstvenog
bia.
Pre nego to je prolo mnogo vremena, njegova oseanja postadoe previe jaka da bi
mu dopustila da sedi. Digao se na noge, drei prsten tako da ga utvare mogu obasjati ne
sputajui se.
Atiaran je stajala kraj njega. Imao je oi samo za preobraaj koju je njegov prsten
nekako omoguio, ali ona je gledala na drugu stranu, preko plesa.
Ono to je tamo ugledala nagna je da mu zarije prste u ruku poput kandi oajanja.
"Ne! Sedmice mu! To se ne sme desiti!"
Njen povik prigrabi mu panju; pogled mu skoi preko udubine.
"Tamo! To je znaenje zla koje su osetile tvoje noge!"
Ono to je ugledao nateralo ga je da se zatetura kao da je dobio udarac po srcu.
Sa severoistonog ruba u udubinu ispunjenu zlatnom svetlou upadao je klin tame,
grobno crn i neprobojan za svetlost, poput mrestilita noi. Klin se zarivao uskim putem
prema plesu i kroz pesmu plamenova nosio je zvuk nalik armiji okrvavljenih nogu koja
juri preko iste trave. Odluno, bolno, dosegao je unutranjost, ne gubei formaciju. U
nekoliko trenutaka, vrh tmine zasee ples i poe da tone prema njegovom sreditu.
Uasnut, Kovenant opazi da ples nije zastao niti se prekinuo. Na prvi dodir klina,
pesma utvara napusti vazduh kao da je istrgnuta svetogrem, ne ostavljajui nikakav
zvuk iza sebe osim uma nalik ubistvu u pokretu. Ali ples se nije zaustavio. Plamenovi su
se i dalje okretali kao da su nesvesni toga to im se dogaa, bespomoni. Sledili su
kruenje koje ih je nosilo na put klina i nestajali kao da padaju u bezdan. Nijedna utvara
nije izila iz tame.
Gutajui svu svetlost koja bi ga dotakla, crni klin se zabijao u Svetkovinu.
"Svi e umreti!" zajea Atiaran. "Ne mogu da stanu - ne mogu da pobegnu. Moraju
plesati dok ples ne bude gotov. Sve e pomreti - sve utvare, sva blistava svetlost Domaje!
To ne sme da bude. Pomozi im! Kovenante, pomozi im!"
Ali Kovenant nije znao kako da pomogne. Bio je kao ukoen. Od prizora crnog klina
osetio je muninu kao da preko procepa obamrlosti posmatra kako mu prste prodire
ludak - oseao je muninu, bes i nemo, kao da je predugo ekao da bi se odbranio i sada
nema ake kojima bi mogao da se suprotstavi. Triokov no iskliznu mu izmeu obamrlih
prstiju i nestade u tami.
Kako...?
Jedan trenutak, Atiaran ga je besomuno trzala. "Kovenante! Pomozi im!" vrisnu mu u
lice. Onda se okrenula i pojurila u dolinu da presretne klin.
Utvare...!
Njeni pokreti prekinue sleenost njegovog straha. Dograbivi Baradakasov tap,
povio se ispod plamenova i pohitao za njom, drei se pognuto da bi se sklonio sa puta

utvarama. Kao da mu je ludilo ubrzavalo noge; stigao je Atiaran pre nego to je prela
pola puta prema osovini. Odgurnu je iza sebe i pohita prema prodiruem klinu, gonjen
slepim ubeenjem da mora stii do sredita pre crnila.
Atiaran ga je sledila, viui za njime: "Dobro se uvaj! To su pragrdani! Zli nakot
Demonije!"
Jedva da ju je uo. Bio je usredsreen na mahnitu elju da stigne do sredita plesa. Da
bi postigao veu brzinu, trao je uspravnije, trgavi glavu u stranu svaki put kada bi mu
neka utvara blesnula blizu oiju.
Poslednjim naletom probio se u prazno sredite toka.
Zaustavio se. Sada je bio dovoljno blizu da vidi kako je klin sainjen od visokih,
mnogobrojnih stvorenja, tako crne puti da nikakva svetlost nije mogla zasvetlucati ili
zasijati sa njihove koe. Kako su bespomone utvare naletale na klin, napadai su ih
prodirali.
Pragrdani se privukoe blie. Vrh njihovog klina predstavljala je usamljena prilika,
krupnija od ostalih. Kovenant je mogao jasno da je vidi. Izgledala je poput Putnima koji
je izrastao krupan i opak - dugaki trup, kratki udovi jednake duine, iljate ui visoko na
glavi, oi bez lica gotovo sasvim ispunjene razjapljenim nozdrvama. Njegova usta u
obliku proreza kljocnula bi poput klopke svaki put kada bi se pribliila neka utvara.
Sline su se slivale iz njegovih nozdrva sa obe strane glave. Kada se Kovenant suoio sa
njim, nos mu uzdrhta kao da je nanjuio novu lovinu i on zaurla prema ostalim
stvorenjima otegnutim laveom nalik na dozivanje. itav klin eljno se baci napred.
Atiaran stie do Kovenanta i povika mu u uvo: "Tvoja ruka! Pogledaj ruku!"
Trgao je levicu. Jedna utvara i dalje mu je bila pripijena za prsten - belo je blistala bezbrino plesala.
Sledeeg trenutka, predvodnik pragrdana probi se u sredite plesa i stade. Napadai su
se tiskali rame uz rame iza voe. Mrani, surovi i nakazni, skupa su se cerili i gutali
bespomone utvare.
Kovenant zadrhta kao da mu se srce pretvorilo u pesak. Ali Atiaran mahnito uzviknu:
"Sada! Udari ih sada!"
Tresui se, kroio je napred. Nije imao pojma ta da radi.
Odjednom, prvi pragrdan izvue dugi no otrog, krvavo crvenog seiva. Uasna
silina zraila je sa otrice; i protiv svoje volje, Kovenant i Atiaran se lecnue.
Pragrdan die ruku da udari.
Gonjen instinktom, Kovenat unese belu, plamteu utvaru u lice pragrdana. Sa urlikom
bola, stvorenje odskoi unazad.
Iznenadno shvatanje proe Kovenanta. U trenutku je dodirnuo kraj tapa plamteom
utvarom. Sa bleskom, odvani beli plamen rascveta se na tapu, zasenivi zlato njihovog
plesa i izazivajui silu pragrdana. Njihov voa jo malo ustuknu.
Ali odjednom je povratio odlunost. Skoivi napred, zario je krvavo crveni no pravo
u srce belog ognja.
Sila se sudarala u sreditu plesa. No pragrdana blistao je poput vrele mrnje, a tap je
divlje bletao. Njihov sudar je bacao iskre kao da se vazduh zapalio krvlju i munjama.
Ali pragrdan je bio majstor. Njegova sila ispunjavala je udubinu dubokim, tutnjavim
zvukom, poput drobljenja stena pod visokim pritiskom. U narednom silovitom naletu,
Kovenantova vatra se ugasi.

estina gaenja baci njega i Atiaran poleuke u travu. Sa slavobitnim reanjem,

pragrdan se pripremi za ubilaki skok.
Kovenant ugleda kako mu crveni no prilazi i sav se zgri sa senkom smrti u umu.
Ali Atiaran se uspentra na noge, viui: "Melenkurion abatha! Melenkurion abatha!"
Glas joj je zvuao krhko pred pobedom pragrdana, ali ih je ona doekala punom snagom,
poela da se bori sa rukom voe koja je drala no. Na trenutak mu potisnu udarac.
A onda, iza nje iz pravca zapada, na njen povik doe odgovor. Gvozdeni glas pun besa
povika: "Melenkurion abatha! Binas mill Banas Nimoram Khabaal! Melenkurion abatha!
Abatha Nimoram!" Zvuk se probi kroz Kovenantovu paniku i on skoi da pomogne
Atiarani. Ali ni zajedno nisu mogli da zadre pragrdana; ponovo ih je hitnuo na zemlju. U
istom trenutku on se baci na njih.
U pola puta zaustavi ga gromadno oblije koje je skoilo preko njih da bi ga
dohvatilo. Na trenutak njih dvoje se divlje borilo. Onda pridolica ote krvavo crveni no i
zari ga u srce stvorenja.
Provala urlika zaori se od pragrdana. Kovenant zau um kao kada mnogo dece tri.
Digavi pogled, video je reku sitnih ivotinja kako se slivaju u udubinu - zeevi, jazavci,
lasice, krtice, lisice, nekoliko pasa. Sa nemom odlunou, bacali su se na pragrdane.
Utvare su se rasipale. Dok su se Atiaran i Kovenant dizali na noge i poslednji plamen
izie iz udubine.
Ali pragrdani su ostali, a usled njihove veliine napad ivotinja izgledao je kao obina
neprijatnost. U nagloj tami, stvorenja kao da su se irila, kao da ih je svetlost sputavala,
prisiljavala da dre zbijene redove. Sada su se razdvojili. Desetine otrica koje su kljuale
poput lave iskoie poput jedne i u jezivom jedinstvu poee da kolju ivotinje.
Pre nego to je Kovenant mogao da pojmi sve to se desilo, masivna prilika koja ih je
spasla okrete se i prosikta: "Idite! Severno prema reci. Oslobodio sam utvare. Sada emo
obezbediti vreme za vae bekstvo. Idite!"
"Ne!" zadahta Atiaran. "Ti si jedini ovek. ivotinje nisu dovoljne. Moramo ti pomoi
u borbi."
"Ni zajedno nismo dovoljni!" povika on. "Zar zaboravljate svoj zadatak? Morate stii
do poglavara - morate! Drul mora platiti za ovo skrnavljenje! Idite! Ne mogu vam pruiti
mnogo vremena!" A zatim, uzviknuvi: "Melenkurion abatha!" okrenu se poput vihora i
skoi usred naleta, obarajui pragrdane svojim monim pesnicama.
Zastajkujui samo da podigne Baradakasov tap, Atiaran potra prema severu. A
Kovenant ju je sledio, jurio kao da noevi pragrdana udaraju po njegovim leima. Zvezde
su im pruale dovoljno svetlosti. Uspeli su se uz padinu, ne obazirui se da vide da li su
progonjeni, ne marei za zaveljaje koje su ostavili za sobom - plaei se da misle o bilo
emu drugom izuzev o potrebi za to veim rastojanjem. Kada su preli rub udubine,
zvuci pokolja naglo se utiae. Nisu uli poteru. Ali trali su i dalje - trali i nisu zastali
sve dok ih usred koraka nije uhvatio kratki vrisak pun agonije i osujeene snage.
Na taj zvuk, Atiaran pade na kolena i obori elo na zemlju, otvoreno plaui: "Mrtav
je!" naricala je. "Neomeeni je mrtav! Avaj za Domaju! Sve moje staze su zlo, a
unitenje ispunjava svaki moj izbor. Od samog poetka navukla sam zlo na nas. Sada vie
nee biti Svetkovina, a krivica je moja!" Ona die lice prema Kovenantu i zajeca: "Uzmi
tap i udari me, Nevernie!"
Kovenant se prazno zagleda u lokve bola koje su joj bile oi. Obamro je od bola, tuge
i neutaenog besa i nije shvatao zbog ega ona krivi sebe. Sagao se za tap, a onda ju je

uzeo za ruku i digao na noge. Utuen i prazan, vodio ju je u no sve dok nije isplakala
oajanje i dok nije mogla sama da stoji. I sam je eleo da plae, ali u dugotrajnoj borbi
protiv bede gubavosti zaboravio je kako i sada je samo mogao da nastavi da hoda. Kada
je Atiaran povratila kontrolu nad sobom i otrgla se od njega, bio je svestan da ga optuuje
za neto. Tokom itave besane noi njihovog puta prema severu nije mogao da uini nita
oko toga.
11. BEZEMLJAI
Postepeno no poe da se tetura kao oamuena i besciljno zaluta u oblani dan hramala je bespuem prelaznog razdoblja kao da nije znano gde se svrava pustara tmine,
a gde poinje pepeo dana. Niski oblaci inili su se puni bola - napeti i nespokojni od
nakupljene tuge - pa ipak su bili bez ikakvog naboja, nesposobni da prospu kiu, kao da
je sam vazduh previe napregnut da pusti suzu. A kroz zoru, Atiaran i Kovenant kretali su
se teko, neravnomerno, poput odlomaka prekinute tubalice.
Dolazei dan nije doneo nikakvu promenu, nije izmenio nain na koji su beali - bez
uasa, jer je njihova sposobnost za strah bila iscrpena - pravo prema severu. Dan i no
nisu bili nita drugo nego maske, klovnovske odore, preko neprekidne senke na srcu
Domaje. Nisu mogli ni naslutiti kolika je teta naneta tom srcu. Mogli su samo prosuditi
sopstveni bol - i tako su kroz dugu, tegobnu no i dan koji su sledili prolazak Svetkovine
koraali progonjeni onim emu su bili svedoci, neosetljivi za bilo ta drugo, kao da su u
njima ugaeni ak i glad, e i iscrpljenost.
Te noi, njihova tela dooe do granice izdrljivosti i oni se slepo sruie u san,
nesposobni da i dalje mare kakva im je potera na tragu. Dok su spavali, nebo nae neto
olakanja za napetost. Plave munje ibale su brda; grmljavina je jeala u dugo
potiskivanom bolu. Kada se putnici probudie, sunce je stajalo nad njima, a odea im je
bila natopljena kiom od prethodne noi. Ali Sunevo svetlo i jutro nisu mogli da obriu
oiljke sa njihovih ranjenih seanja. Podigli su se na noge poput leeva - jeli su alianthu,
napili se iz potoka - i ponovo poeli da hodaju kao u samrtnom gru.
Pa ipak su vreme, aliantha i vazduh Andelejna lagano radili na njihovom ponovnom
oivljavanju. Postepeno, Kovenantove umorne misli se pokrenue; spori uas pokolja
povukao se i dopustio poznatijem bolu da mu grize utrobu. Mogao je da uje Atiaran
kako vie: Kovenante, pomozi im! i od tog zvuka krv mu se ledila od nemoi.
Utvare, utvare! - jeao je mutno, kao iz daljine, samome sebi. Bile su tako divne - a on
je bio tako nemoan da ih spase.
Pa ipak je Atiaran verovala da je sposoban da ih spase; oekivala je neko iskazivanje
moi - poput Lene i Baradakasa i svih ostalih koje je sretao, videla ga je kao ponovo
roenog Bereka Troprsta, gospodara divlje magije. Ima mo, rekao je Opaki. Nikada
nee ni saznati ta je to. Nije znao; kako je mogao? Kakve veze ima magija, pa ak i
snovi, sa njime?
Pa ipak su utvare odavale poast njegovom prstenu kao da su prepoznale njegovu
izgubljenu ljudskost. On ih je izmenio.
Posle izvesnog vremena, rekao je, ne nameravajui da govori naglas: "Spasao bih ih,
samo da sam mogao."
"Ima mo." Atiaranin glas bio je tmuran, mrtav, kao da vie nije sposobna za tugu ili
bes.

"Kakvu mo?" ree on bolno.

"Zar nosi belo zlato ni zbog ega?"
"To je samo prsten. Nosim ga... nosim ga zato to sam gubav. Nita ja ne znam o
moi."
Nije ga pogledala. "Ne vidim. Zatvoren si za mene."
Na to, poeleo je da se pobuni, da povie, da je dograbi za ramena i drekne joj u lice:
zatvoren? Pogledaj - pogledaj me! Ja nisam Berek! Nisam heroj. Muka mi je od toga. Ali
nije imao snage. I bio je preteko povreen - povreen isto toliko Atiaraninim
nemoguim zahtevom kao i sopstvenom bespomonou.
Kako...?
Utvare!
Kako je mogue da mi se ovo deava?
Trenutak je proao dok je ponovo projeao to pitanje. Onda je uzdahnuo u sebi:
Trebalo je da znam - trebalo je da ujem opasnost po sebe u Atiaraninom pevanju
predanja o Bereku, da je vidim u Andelejnu, oseti u odbijanju izama. Ali bio je gluv,
slep, neosetljiv. Bio je toliko obuzet kretanjem napred, ostavljanjem ludila iza sebe, da
nije obraao panju na ludilo prema kom je teila staza njegovih snova. Njegov san eleo
je da on bude junak, spasilac; zbog toga ga je zavodio, nosio sa sobom - gonio ga napred
ne bi li potrao, ne obazirui se na sopstveni ivot, da spase utvare, Domaju, opsenu. Tu
je jedina razlika izmeu Atiaran i poglavara Kletnika bila u tome to mu je Opaki eleo
da ne uspe.
Nikada nee znati ta je to. Razume se da nikada nee znati. Bes mu je ispunjavao
utrobu ispod zamora. Sanjao je - to je bio odgovor za sve, za nemogue zahteve koje je
Domaja postavljala pred njega, kao i za nemogunost same Domaje. Znao je u emu je
razlika izmeu stvarnosti i sna; bio je normalan.
Bio je gubavac.
Pa ipak su utvare bile tako divne. Poubijane su...
Ja sam gubavac!
Tresui se, poeo je VPE. Vatru mu paklenu! Kakve veze imaju sa mnom utvare,
divlja magija i Berek prokleti Troprst? inilo se da mu je telo itavo - nije mogao da vidi
povrede, odea mu je bila izguvana, premda itava - ali kraj ezlonoinog tapa bio je
zacrnjen silom pragrdana. Tako mu pakla! Ne mogu mi to uiniti!
Besom odagnavajui zamor, epao je kraj Atiaran. Nije ga gledala, kao da uopte nije
razabirala njegovo prisustvo; a tokom itavog tog dana ostavio ju je na miru kao da se
plaio kako e ona uzvratiti ukoliko joj prui prilku da ga optui. Ali kada su se te veeri
zaustavili, hladnoa noi i otrina zvezda naterae ga da poali gubitak pokrivaa i
obluka. Da odvue panju od prazne neudobnosti, poduhvatio se poluzaboravljenih
nastojanja da naui to vie o Domaji. Kruto ree: "Reci mi neto o onome - kogod to bio
- to nas je spasao. Tamo nazad."
Duga tiina prola je pre nego to Atiaran ree: "Sutra." Glas joj je bio bez zraka
svetla, neoobasjan bilo im izuzev obamrlou i porazom. "Pusti me. Do sutra."
Kovenant klimnu u tami. Ona je oteala od hladnoe i lepetavih krila, ali njoj je
mogao odgovoriti lake nego to je mogao uzvratiti Atiaraninom tonu. Dugo se tresao
kao da se sprema da zaali svaki san koji je zahvatao bedno oveanstvo i najzad utonu u
tegoban san.

Sledeeg dana, devetog posle Vitog Drvograda, Atiaran ispria Kovenantu o

Neomeenom, glasom ravnim poput zdrobljene stene, kao da je dosegla taku na kojoj za
nju nije nita predstavljalo ono to je izgovorila, kako se izrazila. "Postoje oni u
Znanstvigoru", govorila je, "koji otkrivaju da ne mogu da rade za Domaju ili znanstvo
drevnih poglavara u drutvu blinjih - poglavara ili znanstvozornika, sledbenika ezla ili
maa. Oni koji imaju neku sopstvenu viziju koja ih prisiljava da tragaju za njom u
izdvojenosti. Ali njihova potreba za samoom ne odvaja ih od ljudi. Oni se podvrgavaju
obredu neomeenja i oslobaaju se svih zajednikih zahteva da bi tragali za sopstvenim
znanstvom uz blagoslov poglavara i potovanje svih onih koji vole Domaju. Jer poglavari
su davno nauili da elja za samoom ne mora biti sebina, ukoliko je takvom ne uine
oni koji je ne oseaju.
Mnogi Neomeeni vie se nikada ne vrate. Ali prie su narasle oko onih koji nisu u
potpunosti iezli. Za neke se pria da znaju tajne snova, za druge da se bave dubokim
misterijama u vetini isceljenja, za tree da su prijatelji sa ivotinjama, da govore njihov
jezik i da ih dozivaju u pomo u trenucima preke potrebe.
Takav jedan Neomeeni nas je spasao..." Njen glas u trenutku zadeblja, "...izuavalac
utvara i prijatelj sitnog umskog zverinja. Znao je vie o Sedam krugova nego to su moje
ui ikada ule." Tiho je zajeala. "Moan ovek, a da bude tako saseen. On je oslobodio
utvare i spasao nam ivote. Kako bih volela da toliko vredim. Sedmice mu! Nikada pre se
nijedno zlo nije usmerilo na utvare Andelejna. Ni Sivi Krvnik lino nije se nikada usudio
- a reeno je da ni sam Obred obesveenja nije imao moi da ih dodirne. Sada mi na srcu
lei da vie nikada nee plesati."
Posle teke pauze produila je: "Nije vano. Sve stvari se okonavaju, u iskrivljenju ili
smrti. Tuga pripada onima koji se i nadaju. Ali taj Neomeeni je dao ivot da bi ti, tvoja
poruka i tvoj prsten stigli do poglavara. To emo izvesti, da bi rtva dobila smisao."
Ponovo je na trenutak zautala, a Kovenant se upita: da li je to razlog? Da li zbog toga
ivimo? Da bismo ponitili smrt drugih? Ali nita nije rekao i Atiaranine misli ubrzo
doepae natrag na temu. "Ali Neomeeni. Neki su sanjari, neki iscelitelji, neki dele ivot
sa ivotinjama. Neki idu pod zemlju da bi razotkrili tajne jamnika, drugi prouavaju
znanstvo Demonije - kakvo ve znanje vodi linu viziju Neomeenog. ak sam ula da
se apue kako neki Neomeeni slede predanje o Kaeroilu Divogorniku iz Garotinog
estara i postaju umnici. Ali opasna je to misao, ak i kada se samo proape.
Nikada ranije nisam videla Neomeenog. Ali sam sluala obred neomeenja. Peva se
himna." Turobno je stala da recituje:
Slobodan
Neomeen
Ispoveen
Slobodan
Sanjaj da e u stvarnost prei san
Oi zatvori dok ne ugleda dan
Nemo prorotvo ispevaj van
I budi
Slobodan
Neomeen
Ispoveen

Slobodan.
Ima jo, ali se u svojoj slabosti ne mogu setiti - moe biti da vie nikada neu pevati
nijednu pesmu." Zategla je haljinu oko ramena kao da se kroz nju probija ledeni vetar i
vie nita nije rekla itavog dana.
Te noi, kada su se ulogorili, Kovenant opet nije mogao da spava. Nevoljno je leao
budan i ekao da se pojavi srp mladog meseca. Kada se ovaj najzad die iznad Bregova,
njega zgrozi kada je video da ovaj vie nije srebrnastobeo, ve crven - boje krvi i
Drulovih oiju boje lave.
Bojio je Bregove neispravnou, davao noi prisenak grimiza, kao da je krvavi znoj
bacio sjaj preko grmlja, drvea, trave i obronaka, kao da je itav Andelejn podvrgnut
muenju. Pod njim, povreeno tle treptalo je kao da se trese.
Kovenant je piljio u njega, ne mogavi da sklopi oi. Iako je svim srcem eleo
drutvo, stegao je zube i odbio da probudi Atiaran. Sam i drhtav, sa Baradakasovim
tapom stegnutim u oznojenim rukama, sedeo je sve dok Mesec nije zaao, a onda spavao
na rubu oaja sve do zore.
A etvrtog dana posle noi plesa on je bio taj koji je odreivao brzinu njihovog
putovanja. Poveavao je brzinu sve vie i vie kako je dan prolazio, kao da se plai da ih
krvavi Mesec sustie.
Kada su se zaustavili da provedu no, dao je Atiaran tap i nagnao je da sedi i da eka
Mesec. Ovaj se pojavi iza obzorja u grimiznoj izmaglici, podigavi se u nebesa poput
krvavog srpa. Bio je primetno puniji nego prethodne noi. Gledala ga je kruto, steui
tap, ali nije povikala. Kada je okusila njegovu neispravnost, rekla je bez glasa: "Nema
vie vremena", i okrenula lice u stranu.
Ali kada je jutro dolo, ponovo je uzela na sebe odreivanje njihove brzine. Pod
pokrovom osakaenog Meseca kao da je dostigla novu odlunost i sada je gonila sebe kao
da je tera neka kletva ili bievanje koje je golom odlunou odbijalo logiku poraza.
inilo se da veruje da je izgubila sve za sebe i za Domaju, pa ipak je nain na koji je
hodala pokazivao da bol moe da bude isto toliko otar podstreka kao i bilo ta drugo.
Kovenant ponovo zatee sebe kako uri to vie moe ne bi li odrao korak sa njenim
silovitim leima.
Prihvatio je njenu brzinu u ime sloenog straha; nije eleo da ga dostignu sile koje su
u stanju da napadnu utvare i oboje mesec krvlju. Ali pazio je na VPE i druge oblike
sopstvene zatite. Da je mogao da nae ma kakvu otricu osim peroreza, brijao bi se
pomou nje.
Proveli su sledei dan, deo noi i jutro sledeeg dana teturajui se napred na samom
rubu trka. Kovenant je drao brzinu to je bolje mogao, ali dugi dani i besane noi iscrpli
su mu ivotne sokove, uinili mu korake neravnomernim, a miie neposlunim. Sve se
vie i vie oslanjao o tap, nesposoban da odri ravnoteu bez njega. A ak i bez njega
moda bi padao da su takvim korakom ili po nekoj drugoj oblasti. Ali otra bit
Andelejna ih je odravala. Zdravi vazduh isceljivao im je plua, gusta trava primala je
poput jastuka njihove bolne zglobove, zlatan ih je branio od sunca, blagovnjae su
prskale od energije u njegovim ustima. I najzad, blizu podneva estog dana, on i Atiaran
isteturae se preko vrha brega i na dnu padine pred sobom ugledae reku Oparnicu.
Plava pod azurnim nebom, meandrirala je iroka, tiha i spora gotovo pravo prema
istoku preko njihovog puta poput oznake ili granice dostignua. Dok je skretala i tekla

izmeu Bregova imala je sjaj mladosti, iskru skrivenog zadovoljstva koja je mogla
prsnuti u smeh istog trenutka kada je neko zagolica po nekom grebenu. A voda joj je bila
ista, bistra i svea poput ponude krtenja. Kada je ugleda, Kovenant oseti silovitu elju
da zaroni u nju, kao da taj tok ima mo da spere njegovu smrtnost.
Ali panja mu bi skrenuta gotovo trenutno. Na izvesnom rastojanju prema zapadu,
kreui se uzvodno sreditem reke, nalazio se amac sa nekom visokom prilikom na
krmi. U istom trenutku kada to ugleda, Atiaran otro povika, poe da mae rukama, a
zatim potra niz padinu, dozivajui sa mahnitim prizvukom u glasu: "iveo! Pomo!
Vrati se! Vrati se!"
Kovenant je poao za njom sa manje hitnje. Pogled mu je bio prikovan za amac.
Jednim zamahom pramca ovaj se okrete prema njima.
Atiaran ponovo zabaci ruke u vazduh, jo jednom povika, a onda se srui na tlo. Kada
je Kovenant stigao do nje, sedela je kolena privuenih uz grudi, a usne su joj se tresle kao
da e joj se lice raspasti. Grozniavo je piljila prema sve bliem amcu.
Kako se ovaj primicao, Kovenant poe da primeuje sa sve veim iznenaenjem
koliko je visoka prilika za krmom. Pre nego to se amac naao na stotinak stopa od njih,
bio je siguran da je krmano dvaput vii od njega. I nije mogao da vidi nikakvo pogonsko
sredstvo. inilo se da plovilo nije nita drugo do dinovski amac za veslanje, ali nije
bilo draa za vesla, niti vesala, niti motki za guranje. Razjapio je usta prema amcu dok
je ovaj klizio sve blie.
Kada se naao na trideset stopa od njih, Atiaran se die na noge i povika: "iveo,
Kamenbrate! Dinovi Primorci drugo su ime za prijateljstvo! Pomozi nam!" amac je
produio da klizi prema obali, ali krmano nije govorio; ubrzo Atiaran dodade apatom
koji je samo Kovenant mogao uti: "Preklinjem te."
Din je i dalje utao dok je prilazio. Pri samom kraju okrenuo je krmu tako da je
pramac amca poao ravno prema obali. A onda, upravo pre nego to e plovilo naleteti,
svalio je svu teinu na krmu. Pramac se die iz vode i bezbedno se smesti na par jardi od
Atiaran i Kovenanta. Trenutak potom, din je stajao pred njima na travi, nudei im
pozdrav dobrodolice.
Kovenant zavrte glavom u udu. Oseao je da nije mogue da bilo ko bude toliko
veliki; din je merio najmanje dvanaest stopa. Ali kamena vrstina dinovog prisustva
protivureila mu je. Din mu je pogaao ula onoliko opipljivo koliko bi to uinio pad po
grubom kamenju.
ak i za nekoga ko je visok dvanaest stopa, delovao je nabijen vorovima miia,
poput oivelog hrasta. Bio je odeven u teki koni prsnik i uvijae i nije nosio oruje.
Kratka brada, kruta poput gvoa, trala mu je sa lica. A oi su mu bile sitne, duboko
usaene i pune ara. Ispod njegovih obrva, uzdignutih nad oima poput zidova tvrave,
pogled mu je prodorno blistao, kao da zrai njegove skrivene misli. Pa ipak, i pored
upeatljive pojave, odavao je utisak dobroudnosti koja je protivureila svemu tome,
neizmerno dobrog raspoloenja.
"ivela, Kamensestro", ree on mekim, treperavim tenorom koji je zvuao previe
lako i blago za tako miiav vrat. "U emu je tvoja hitnja? Moja je pomo voljna, ali ja
sam izaslanik i moja misija doputa malo odlaganja."
Kovenant je oekivao da Atiaran u jednom naletu izbaci molbu; oklevanje sa kojim je
susrela ponudu dina uznemirilo ga je. Jedan dugaak trenutak grickala je usne kao da
vae buntovno meso, tragajui za reima koje e dovesti na jedan ili drugi nain do

izbora koji je mrzela. Onda, oiju oborenih kao u sramu, nesigurno promrmlja: "Kuda
ide?"
Na njeno pitanje, oi dina sevnue, a glas mu zaklokota poput izvora vode iz stene
kada je rekao: "Moje odredite? Ko je toliko mudar da zna sopstveni cilj? Ali krenuo sam
za - ne, to ime je preduga pria za vreme kao to je ovo. Idem do Poglavarevog Konaka,
kako ga zovete vi ljudi."
I dalje oklevajui, Atiaran upita: "Kako ti je ime?"
"To je druga duga pria", odvrati din i ponovi: "U emu je tvoja hitnja?"
Ali Atiaran je tvrdoglavo ustrajala: "Tvoje ime."
Ponovo blistanje izbi ispod masivnih obrva dina. "U imenima je skrivena mo. Ne
elim da me priziva iko osim prijatelja."
"Tvoje ime!" zajea Atiaran.
Na trenutak din neodluno zastade. Onda ree: "Vrlo dobro. Iako moja misija nije
laka, odgovoriu zarad prijateljstva izmeu moga i tvoga naroda. Ukratko, ime mi je
Srdosolja Penosled."
Naglo, neki otpor, neka mrnja prema sostvenoj odluci sruie se u Atiaran, kao da je
najzad poraena poverenjem dina. Digla je glavu, pokazavi Kovenantu i Penosledu
skreni krajolik iza svojih oiju. Sa tekom odlunou, uputila je pozdrav dobrodolice.
"Neka bude tako. Srdosoljo Penoslede, Kamenbrate i izaslanie dinova, zaduujem te
silom tvog imena i velikim zavetom vere koji je uinjen izmeu Damelona Dinoljuba i
tvog naroda, da povede ovog oveka, Tomasa Kovenanta, Nevernika i stranca u Domaji,
u bezbednosti do Vea poglavara. On nosi poruku veu sa Kevinovog Vidikovca. Dobro
ga pazi, Kamenbrate. Ja ne mogu da idem dalje."
ta? - zinu Kovenant. U iznenaenju, gotovo da se naglas pobunio. Da se odrekne
osvete? Ali uzdrao se, dok su mu se misli kovitlale, i saekao da zauzme poloaj koji e
moi da shvati.
"Ah, suvie si brza u prizivanju tako ponositih imena", ree din blago. "Prihvatio bih
tvoj nalog i bez njih. Ali pozivam te da nam se pridrui. U Poglavarevom Konaku
ekaju isceljenja kakva su drugde retka. Zar nee da poe? Oni koji te ekaju ne bi se
pobunili protiv takvog boravka - ne, ako bi te videli ovakvu kakvu te ja sada vidim."
Gorina iskrivi Atiaranine usne. "Jesi li video mladi Mesec? To potie od poslednjeg
isceljenja koje sam potraila." Kada je produila, glas joj posive od prezira prema samoj
sebi. "Zaludan je zadatak koji sam ti poverila. Ve sam izazvala njegov neuspeh. Bilo je
ubistava u svim mojim izborima otkako sam postala vodi ovom oveku, takvih
ubistava..." Zagrcnula se na ui onoga to je videla i morala je silovito da proguta pre
nego to je produila. "Zbog toga to nas je staza koju sam odabrala vodila preblizu
Planini Groma. Proao si pokraj tog mesta. Mora da si video zlo koje je tamo na delu."
Kao iz daljine, din ree: "Video sam."
"Poli smo svesno prema tom zlu, umesto da putujemo preko Sredinjih zaravni. A
sada je prekasno za sve. On - Sivi Krvnik se vratio. Odabrala sam takav put jer sam elela
isceljenje za samu sebe. ta e biti sa poglavarima ako sada zatraim da mi pomognu?"
Da odustane od osvete? - zaudio se Kovenant. Nije mogao da shvati. Potpuno se
okrenuo prema njoj i stao da joj prouava lice, pokuavajui da joj sagleda zdravlje, duh.
Izgledala je kao da je u stisku razorne bolesti. Crte su joj se istanjile i postale otrije;
duboke oi bile su joj zasenjene, zastrte tamom; iz usana joj je nestala sva krv. A
uspravno, sredinom njenog ela, pruala se duboka linija poput rascepa u lobanji - delo

neotklonjivog oajanja. Tu su bila urezana bespua linog bola, koja je drala samo
istom snagom volje, i povreda koju je nanela sebi zato to je tako postupila.
Najzad Kovenant razabra moralnu borbu koja ju je razdirala, trostruki sukob izmeu
mrnje prema njemu, njenog straha za Domaju i gaenja prema sopstvenoj slabosti sukob ija joj je veliina iscrpla sve skrivene izvore, svela je na potuno osiromaenje. Taj
prizor mu postide srce, natera ga da obori pogled. Ne razmiljajui, posee prema njoj i
ree glasom punim protivurenih molbi: "Nemoj se predati."
"Da se predam?" jeknu ona od besa i povue se od njega. "Da sam se predala, probola
bih te tu gde stoji!" Iznenada, gurnula je ruku u odoru i izvukla kameni no nalik onome
to ga je Kovenant izgubio. Kada ga je pokazala, ona siknu: "Od Svetkovine - otkako si
dozvolio smrt utvara - ovaj no vapi za tvojom krvlju. Druga zlodela da odloim u stranu.
Govorim o onima koje si poinio prema meni. Ali to...! Da dopusti takvo
skrnavljenje...!"
Divljaki je hitnula no u tle, tako da se zabio do balaka u travu kraj Kovenantovog
stopala. "Pazi!" povika ona i u tom trenutku glas joj naglo postade gladak, smiren.
"Ranila sam Zemlju umesto tebe. Uklapa se. Malo sam ta drugo inila otkako si zaao u
Domaju.
A sada pouj moju poslednju re, Nevernie. Putam te da ode, jer me ta odluka
nadilazi. Donoenje na svet dece u Kamendolu ne ini me pogodnom za takve izbore. Ali
neu meati sopstvene elje u nadu Domaje - koliko god ta nada bila jadna. Upamti da
sam povukla ruku - odrala sam svoj zavet."
"Jesi li?" upita je on, gonjen sloenim porivom saoseanja i bezimenog gneva.
Uperila je drhtavi prst prema nou. "Nisam te povredila. Dovela sam te ovde."
"Povredila si sebe."
"Takav je moj zavet", dahnu ona kruto. "A sada, zbogom. Kada se bude bezbedno
vratio na sopstveni svet, upamti ta je to zlo."
eleo je da se pobuni, da raspravlja, ali njena oseanja su ga prevladala i on outa
pred silinom njene odlunosti. Pod prinudom njenog pogleda, sagao se i iupao no iz
trave. Lako je iziao. Napola je oekivao da vidi krv kako curi iz zaseka koji je nainila u
busenu, ali gusta trava sklopila se oko uboda, potpuno ga sakrivi poput oprotaja.
Nesvesno, on oproba otricu palcem, oseti njenu opipljivost.
Kada je ponovo digao pogled, vide da se Atiaran penje uz breg i odlazi, kreui se
neravnomernim korakom bogalja.
To nije pravo! - htede da povie za njenim leima. Imaj milosti! Saaljenja! Ali jezik
mu je suvie odebljao od bola njenog povlaenja; nije mogao da govori. Oprosti bar sebi.
Zategnutost njegovog lica dala mu je ogavan utisak da se ceri. Atiaran! - zajea on u sebi.
Zbog ega smo toliko nemoni?
U njegov bol neno se umea glas Dina: "Hoemo li da poemo?"
Utueno, Kovenant klimnu. Otrgao je oi od Atiaraninih bolnih lea i zadenuo no za
pojas.
Srdosolja Penosled pokaza mu da se popne u amac. Kada se Kovenant prebaci preko
ograde i sede na klupu na pramcu - jedino sedite na trideset stopa dugakom plovilu koje
je bilo dovoljno malo za njega - Din kroi na palubu, odgurnuvi se istovremeno sa
obale. Onda je otiao do iroke, plitke krme. Stojei na njoj, dograbio je kormilo. Nalet
sile potee kroz trup. Pokrenuo je plovilo sa rene obale u maticu i ubrzo se kretao
zapadno meu Bregovima.

im je zauzeo mesto, Kovenant se sa ukusom bola u grlu okrete da bi gledao Atiaran

kako napreduje uz padinu brega. Ali tok sile koji je pokretao amac zadavao je brzinu
otru poput trka i za nekoliko trenutaka rastojanje svede Atiaran na smeu mrlju u
bujnom zelenilu Andelejna, koje je donosilo zaborav. Otrim naporom prisilio je oi da je
ostave i naterao sebe da umesto toga potrai pogledom izvor pokretake sile amca.
Ali nije mogao da opazi takav izvor. amac je iao glatko protiv struje kao da ga vue
neka riba. Nije imao nikakvog pogona koji je on mogao razaznati. Pa ipak, nervi su mu
bili osetljivi na energiju koja je tekla kroz trup. Nerazgovetno je upitao: "ta pokree ovu
stvar? Ne vidim nikakav motor."
Penosled je stajao na krmi, lica okrenutog uzvodno, sa visokim kormilom pod levicom
i desnicom dignutom visoko u rene lahore; neto je pevuio, neku vrstu napeva na jeziku
koji Kovenant nije razumeo - pesmu sa slanim prizvukom talasa koji se razbijaju o obalu,
poput ukusa mora. Trenutak posle Kovenantovog pitanja nastavio je talasavu pesmu. Ali
uskoro se jezik promeni i Kovenant ga razabra kako peva:
Kamen i more duboko su u ivotu,
Dva nepromenljiva simbola sveta:
Trajnost u poinku i trajnost u pokretu;
Uesnici sile to veno traje.
Onda Penosled zastade i pogleda Kovenanta; dobro rapoloenje iskrilo mu se pod
neprobojnim obrvama. "Strane u Domaji", ree on. "Zar te ta ena nije niemu nauila?"
Kovenant se ukruti u seditu. Ton Dina kao da je poniavao Atiaran, poricao cenu
koju je morala da plati; njegovo blago, neprobojno elo i pogled pun veselja inili su se
nepristupani saoseanju. Ali njen bol bio je iv u Kovenantu. Bila je liena toliko
normalne ljudske ljubavi i topline. Glasom krutim od besa, on odvrati: "Ona je Atiaran,
drubenica Trelova iz Kamendola Mithil, i uinila je mnogo vie nego da me samo
poduava. Provela me je bezbedno pokraj Besomuka, ubijenog Putnima, okrvavljenog
Meseca, pragrdana - da li bi ti to mogao da uini?"
Penosled ne odgovori, ali osmeh mu se veselo rairio preko lica, podigavi kraj
njegove brade kao u podrugljivom pozdravu.
"Tako mi pakla!" usplamte Kovenant. "Misli li da laem? Ne bih se poniavao da te
laem."
Na to, Dinovo veselje prsnu u visoki, penuavi smeh od koga mu se zabacila glava.
Kovenant je gledao, sav naroguen od besa, dok se Penosled smejao. Kratko vreme je
trpeo uvredu. Onda skoio sa sedita i die tap da udari Dina.
Penosled ga zaustavi smirujuim pokretom. "Polako, Nevernie", ree on. "Hoe li se
oseati viim ako ja sednem?"
"Pakla mu i krvi!" zaurla Kovenant. Divlje zamahnuvi rukama, on udari u daske na
dnu krajem tapa koji su zacrneli pragrdani.
amac poskoi kao da je udarac izazvao greve u reku. Zateturavi se, Kovenant
dograbi ogradu da ne bude baen u vodu. U trenutku, gr proe, ostavljajui suncem
osvetljeni tok isto onoliko mirnim kao i ranije. Ali on nastavi da stee ogradu tokom
nekoliko dugih otkucaja srca, dok su mu ivci igrali, a prsten teko pulsirao.
Kovenante, zareao je da primiri sebe, bio bi smean da nisi toliko - smean. Uspravio
se i stajao napetih nogu sve dok nije poput delata dograbio svoja oseanja oko vrata.

Onda okrenu pogled prema Penosledu, proveri dinov oreol. Ali nije mogao da oseti
nikakvo zlo; Penosled je delovao zdravo poput prirodnog granita. Smean! - ponovi u
sebi Kovenant. "Ona zasluuje potovanje."
"Ah, oprosti mi", ree din. Jednim trzajem, spustio je kormilo tako da je mogao da ga
dri pod mikom u sedeem poloaju. "Nisam nameravao da izrazim nepotovanje. Tvoja
odanost izaziva olakanje u meni. A ja znam kako da cenim ono to je postigla." Seo je
na krmu i naslonio se na kormilo tako da su mu oi bile samo stopu iznad Kovenantovih.
"Da, a isto tako i kako da alim za njom. Nema nikoga, ni oveka, ni dina, ni Ranihina,
koji bi te doveo do - do Poglavarevog Konaka bre od mene."
Onda mu se osmeh vrati. "Ali ti, Tomase Kovenante, Nevernie i strane u Domaji - ti
previe lako usplamti. Smejao sam se kada sam te video jer si liio na petlia koji preti
Ranihinu. Trai se, Tomase Kovenante."
Kovenant dvostruko obuzda bes i ree: "Da li je zaista tako? Prebrz si u donoenju
suda, dine."
Novi vodoskok smeha briznu iz Penosledovih grudi. "Hrabro reeno! Eto nove stvari
u Domaji - ovek koji optuuje dina za urbu. Pa, u pravu si. Ali zar nisi znao da nas
ljudi smatraju...", ponovo se nasmejao, "...promiljenim narodom? Ja sam odabran za
izaslanika zbog toga to su kratka ljudska imena, koja liavaju nosioce toliko istorije,
moi i znaenja, za mene laka nego za veinu mojih sunarodnika. Ali sada se ini da su
previe laka." Jo jednom je zabacio glavu i ispustio bujicu najdubljeg veselja.
Kovenant se mrgodio prema dinu kao da mu je nerazumljivo sve njegovo veselje.
Onda se sa naporom sabrao, bacio tap na dno amca i seo na pramac, okrenut napred,
prema zapadu i popodnevnom suncu. Penosledov smeh zvuao je zarazno, sadravao je
boju jednostavne radosti, ali mu se on odupirao. Nije mogao dozvoliti da bude rtva
novih zavoenja. Ve je izgubio vei deo sebe nego to se mogao nadati da e ponovo
zadobiti.
Nervi se ne regeneriu. Ponavljao je te rei kao da su privatna litanija, ikona njegovog
ugroenog ja. Dinovi ne postoje. Znam razliku.
Idi dalje, preivi.
Grizao je usne kao da e mu taj bol pomoi da odri ravnoteu, da zadri bes pod
kontrolom.
Za njegovim leima, Srdosolja Penosled ponovo poe blago da peva. Njegova pesma
vila mu se kroz grlo poput dugakog rta prema moru, dizala se i sputala poput
prikupljanja plime, a vetrovi daljina duvali su kroz njene arhaine rei. U odreenim
razmacima, vraale su se na refren:
Kamen i more su duboko u ivotu...
a onda bi ponovo odlutale. Zvuk dugog izbivanja podseti Kovenanta na umor i on se
skupi na pramcu da otpoine.
Penosledovo pitanje vrati ga iz tumaranja po mislima. "Da li si pripoveda, Tomase
Kovenante?"
Odsutno je odvratio: "Bio sam, nekada."
"I odustao? Ah, tuna je to pria u tri rei, najtunija od svih koje si mi mogao rei.
Ali ivot bez pria je poput mora bez soli. Kako preivljava?"

Kovenant prekrsti ruke preko ograde i osloni bradu o njih. Kako se amac kretao,
Andelejn se neprekidno otvarao pred njim poput pupoljka; ali on nije obraao panju na
to, usredsreen umesto toga na tubalicu vode oko pramca. Nesvesno, stegao je pesnicu
preko prstena. "Preivljavam."
"Jo jedna?" odvrati Penosled. "U jednoj rei, pria jo tunija od prve. Ne govori vie
- jednom rei e me rasplakati."
Ukoliko je din nameravao da nanese neku uvredu, Kovenant nije uspevao da je
razabere. Penosled je zvuao kao da ga napola ika, a napola saosea. Kovenant slee
ramenima i nastavi da uti.
Nekoliko trenutaka kasnije din nastavi: "Pa, ovo je za mene loa novost. Nae
putovanje nee biti lako, a ja sam se nadao da bi ti mogao da olaka milje nekom
priom. Ali nije vano. Sudim da ionako ne bi priao nikakve vesele prie. Besomuci.
Pobijeni Putnimi i utvare. Pa, poneto od toga me ne iznenauje - nai stari esto su
pretpostavljali da Duomor nee tako lako umreti kao to se jadni Kevin nadao. Kamena
mu i mora! itavo to obesveenje - unitavanje i otimanje - zarad lane nade. Ali mi
imamo izreku i ona smiruje nau decu - ono malo koliko ih ve ima - kada plau za
svojim narodom, za domom i za drutvom ljudi koje smo izgubili; kaemo: radost je u
uima koje sluaju, a ne u ustima koja govore. Svet ima malo pria koje su same po sebi
dobre, a mi moramo imati vesele ui da bismo se oduprli Opaiji. Slava neka je Tvorcu!
Stari Damelon Dinoljub znao je vrednost dobrog smeha. Kada smo stigli u Domaju, bili
smo previe ophrvani bolom da bismo se borili za pravo da preivimo."
Dobar smeh, uzdahnu Kovenant turobno. Jesam li se ja nasmejao dovoljno za itav
ivot u ono malo vremena?
"Vi ljudi ste jedna nestrpljiva gomila, Tomase Kovenante. Misli li da okoliam?
Nimalo - urno prelazim na sutinu. Poto si odustao od pripovedanja pria i poto
izgleda da nijedan od nas dvojice nije dovoljno srean da podnese prepriavanje
sopstvenih doivljaja - onda mi nema druge do da sam pripovedam. Ima snage u priama
- preporoda srca i ovrenja miica - a ak je i dinovima neophodna snaga kada se
poduhvate zadatka kao to je moj."
Zastao je, a Kovenant, koji nije eleo da ovaj prekine - glas dina kao da se preplitao
sa tokom vode oko amca u smirujuu preu - izgovori u tiinu: "Priaj."
"Ah", odvrati Penosled, "to nije bilo tako loe. Popravlja se nasuprot samom sebi,
Tomase Kovenante. No, dobro. Obraduj ui i veselo sluaj, jer ja nisam dobavlja tuge iako se u trenucima delanja neemo povui pred injenicama. Ako bi od mene zatraio da
ovde skrenem tvoj tok, zahtevao bih od tebe svaku pojedinost tvoga puta pre nego to
napravim tri koraka u Bregove. Skretanje je opasno i previe esto postaje nemogue ve preeni put se izgubi, ili se putnik izmeni bez nade za oporavak.
Ali mora shvatiti, Nevernie, da je odabir prie stvar svesnog izbora. Stari jezik
dinova predstavlja vrelo pria, a za prepriavanje nekih meu njima potrebni su dani.
Jednom, kao dete, uo sam tri puta uzastopce priu o Bagunu Nepodnoljivom i Telmi
Dvopest koja ga je ukrotila - a to je pria koja zavreuje smeh - ali prolo je devet dana
pre nego to sam to shvatio. Meutim, ti ne govori jezikom dinova, a prevoenje je dug
poduhvat, ak i za dina, tako da se problem odabira pojednostavljuje. Ali duhovno blago
naeg ivota u Primorju, otkako nai brodovi naoe Domaju, sadri mnogo puta po
mnogo pria - pria o vladavini Damelona Dinoljuba, Lorika Zloupokojitelja i Kevina,
koga sada nazivaju Zemljogubom - pria o izgradnji, uklesivanju u planinu Veselkamena,

asne stene, 'Spomen-rukotvorine o jedinstvu i odanosti u venom kamenu vremena',

kako je nekada pevao Kevin, najmonije delo koje dinovi stvorie u Domaji, hram za
nae ljude da ga pogledaju i prisete se ta moe da bude dostignuto - prie o putovanju
koje nas je spaslo Obesveenja i o mnogim isceljenjima novih poglavara. Ali odabir je
ponovo lak jer si ti stranac. Ispriau ti prvu priu Dinova Primoraca - Pesmu
Bezemljaa."
Kovenant se obazre oko sebe po blistavom plavom spokoju Oparnice i smesti se da
slua Penosledovu priu. Ali pripovedanje nije smesta poelo. Umesto da otpone priu,
din se vrati drevnom napevu, zamiljeno pletui melodiju tako da se razvijala poput
putovanja reke prema moru. Dugo je pevao i pod dejstvom njegovog glasa Kovenant
poe da drema. Previe je iscrpljenosti proteklo kroz njegove kosti da bi mu panja bila
stalno napeta. Dok je ekao, oslanjao se o pramac poput umornog plivaa.
Ali onda modulacija izotri napev dina. Melodija poprimi otrije crte i pretvori se u
tubalicu. Uskoro je Penosled pevao rei koje je Kovenant mogao da razume.
Mi smo Bezemljai Izgubljeni putnici sveta.
U zemlji iza Mora izlazeeg sunca
iveli smo, imali domove i rasli
razvijali jedra na vetru
ne marei za opasnost i gubitke.
Mi smo Bezemljai
Od doma i ognjita
svetih kamenih obitavalita koja izradie nae ruke
razvili smo jedra pred vetrom sa zvezda
i poneli ivot zemljama preko sveta
ne brinuvi se za opasnost i gubitke.
Mi smo Bezemljai Izgubljeni putnici sveta.
Od pustinjske obale do stenovitog grebena,
doma ljudi i umskih zemalja vilenjaka na kraj mora
od sna do sna razvijali smo jedra
i smeili se na dugu naeg gubitka
Sada smo Bezemljai,
lieni korena, roda i poroda.
Iz drugih tajanstava zadovoljstva
rairismo jedra da vratimo se svojim putem
ali vetrovi ivota nisu duvali kako smo hteli
i zemlja iza mora bee izgubljena.
"Ah, kamena mu i mora! Zna li za staro predanje-znanstvenicu o ranjenoj dugi,
Tomase Kovenante? Kae se da u najdrevnija vremena prolosti na Zemlji nije bilo
zvezda na nebu. Nebesa su bila praznina koja nas je razdvajala od vene Vaseljene

Tvorca. Tamo je iveo on sa nebrojenom blistavom decom i hodili su uz muziku igre i

radosti.
Dok su se doba kretala od venosti prema venosti, Tvorac poele da stvori novu stvar
zarad srenih srca dece. On se spusti do velikih kovanica i kotlova svoje moi, pa je
kuvao, udarao ekiem i bacao zaboravljene ini. A kada je zavrio, okrenuo se nebesima
i hitnuo mistino delo na nebo - i gle! Duga je irila ruke preko Vaseljene.
Na trenutak, Tvorac bee zadovoljan. Ali onda paljivo pogleda dugu - a tamo, visoko
u titravoj traci, ugleda ranu, pukotinu u lepoti koju je nainio. Nije znao da ga je njegov
Neprijatelj, demonski duh mraka i bola koji je puzao utrobom ak i njegove Vaseljene,
video na poslu i bacio ini u malter njegovog dela. I tako je sada duga, dok je stajala na
nebu bila pokvarena.
Obuzet jadom, Tvorac se vrati do radionice da nae lek za svoje delo. Ali dok je radio,
njegova deca, njegova nebrojena blistava deca, naoe dugu i ispuni ih ushienje pred
njenom lepotom. Zajedno su se uspeli u nebesa i stali veselo da skau po luku, da igraju
radosne igre po njegovim bojama. Visoko na traci otkrie ranu. Ali nisu je shvatili.
Radosno pevajui, zaplesali su kroz ranu i nali se u naem nebu. Taj novi, neosvetljeni
svet jo im se vie dopao i oni su se premetali po nebu sve dok se ono ne zaiskri od
veselja igre.
Kada ih je ta zabava zamorila, pokuali su da se vrate u svoju Vaseljenu svetlosti. Ali
vrata su bila zatvorena. Jer Tvorac je otkrio delo Neprijatelja - uzrok rane - i u besu
njegov um se zamraio. Ne razmiljajui, strgao je dugu sa nebesa. Sve dok mu se gnev
nije okonao nije shvatio da je zarobio decu u naem nebu. I tako su tu ostali, zvezde da
navode putnike naih noi, sve dok Tvorac ne istera Neprijatelja iz svoje Vaseljene i nae
naina da vrati decu kui.
Tako bee i sa nama, Bezemljaima. U naoj davno izgubljenoj stenovitoj domovini
iveli smo i cvetali meu svojima, a kada smo nauili da putujemo morem, samo smo jo
vie napredovali. Ali u razdraganosti svoga veselja, zdravlja i lutanja, izdali smo sebe i
poneli se budalasto. Sagradili smo dvadeset valjanih brodova, svaki od njih dovoljno
veliki da bude zamak za vas ljude, i dali zavet meu sobom da emo oploviti i otkriti
itavu Zemlju. Ah, itavu Zemlju! U dvadeset brodova, dve hiljade dinova oprostilo se
sa blinjima, obeavi da e doneti u priama svako lice mnogostrukog sveta - a onda
pooe u sopstveni san.
Dinovi su plovili od mora do mora, kroz buru i zatije, e, glad i obilje, izmeu
grebena i obala, uivajui u ugrizima slanog vazduha, dahu mornarskog ivota i venoj
borbi sa okeanom, "trajnou u pokretu" - i u oduevljenju u vezivanju novih naroda u
mreu lutanja.
Tri broda su izgubljena posle pola pokolenja. Stotinu dinova odabra da ostane i ivi
ivot sa umskim vilenjacima Elohimima. Dve stotine izgibe u ratnoj slubi Bhrathaira,
koje gotovo unitie peane gorgone iz velike pustinje. Dva broda se nasukae i
propadoe. A kada su prva deca roena na putu dovoljno odrasla da i sama postanu
mornari, petnaest brodova okupilo se radi veanja i okrenulo misli Domu - jer su shvatili
ludost zaveta i osetili zamor od borbe protiv mora.
I tako podesie jedra prema zvezdama i potraie Dom. Ali bili su spreeni. Poznati
putevi vodili su ih u neznane okane i nepoznate opasnosti. Bure su ih gonile sve dok nisu
zaboravili gde su, dok im bievanje uadi nije odralo ruke do kostiju, a talasi se dizali
protiv njih kao da ih mrze. Jo pet brdova je izgubljeno - iako je olupina jednog od njih

naena, a mornari sa drugoga spaseni sa ostrva na kome su doiveli brodolom. Kroz led
koji ih je drao u zahvatu tokom mnogih godinjih doba, ubijajui ih na stotine - kroz
zatija koja su ih zbliila smrti od gladi - oni su opstajali u borbi za ivot i za Dom. Ali
nesree obrisae sve znanje o njihovim putevima, sve dok vie nisu zaboravili gde su i
kuda idu. Kada su stigli do Domaje, bacie kotve. Manje od hiljadu dinova kroilo je na
kamenite obale Primorja. U oajanju, okanili su se razmiljanja o Domu.
Ali prijateljstvo vrhovnog poglavara Damelona Dinoljuba ih obnovi. On vide
predskazanje nove sree u svom monom znanstvu i na njegovu re srca dinova se
primirie. Nainili su Primorje svojim stanitem, zakleli se odanosti poglavarima - i
poslali tri broda u potragu za Domom. Od tog vremena - tokom vie od tri puta po tri
hiljade godina - uvek je bilo brodova sa Dinovima na moru, koji su na smenu tragali za
zemljom, dok su tri nova stajala spremna kada bi se stari vratili, ruku praznih i
bezuspenih. I dalje smo Bezemljai, izgubljeni u lavirintu budalastog sna.
Kamena mu i mora. Mi smo dugovean narod u poreenju sa vama ljudima - ja sam
roen na brodu tokom kratkog putovanja koje nas je spaslo od Opustoenja, a moje
pradede bile su meu prvim lutalicama. A imamo toliko malo dece. Retko koja ena rodi
vie od jednog deteta. Tako da nas je sada samo pet stotina i naa ivotnost se suava sa
svakim pokolenjem.
Ne moemo da zaboravimo.
Ali u starom predanju-znanstvenici deca Tvoreva imaju nade. On stavlja dugu u nae
nebo posle proiavajuih kia, kao obeanje zvezdama da e nekako, jednog dana, nai
naina da ih vrati kui.
Ako elimo da preivimo, moramo nai Dom koji smo izgubili, zemlju naeg srca iza
Mora izlazeeg sunca."
Tokom Penosledove prie, sunce je tonulo dok nije dolo do kasnog popodneva; a
kada je zavrio, zalazak sunca ve je poeo na obzorju. Oparnica je tu tekla sa zapada, a
svaki oganj se odraavao vilinskom, narandasto zlatnom slavom na njenom uglaanom
licu. U bezdanim nebesima oganj je zraio i gubitak i proricanje, dolazeu no i obeani
dan, tminu koja e proi; jer kada dou pravi kraj dana i svetlosti, nee biti blistanja da ga
uine zadivljujuim, nee biti spektakla, prelepog ognja ili radosti, niega u ta bi srce
pogledalo izuzev raspadanja i sivog pepela.
Usred plamsaja, Penosled ponovo die glas i zapeva sa olovnim bolom:
Rairismo jedra da vratimo se svojim putem
ali vetrovi ivota nisu duvali kako smo hteli
i zemlja iza mora bee izgubljena.
Kovenant se podupre i okrete da pogleda dina. Penosledovo elo bilo je visoko
dignuto, sa vlanim prugama blistave zlatno-narandaste vatre prefinjeno iscrtanim niz
njegove obraze. Dok je Kovenant gledao, odraena svetlost poprimi crvenkasti preliv i
poe da nestaje.
Blago, din ree: "Smej se, Tomase Kovenante - smej se za mene. Radost je u uima
koje sluaju."
Kovenant zau prigueno, nezahtevno titanje i molbu u Penosledovom glasu, a
njegov uzdrani bol zajea u znak odgovora. Ali nije mogao da se smeje: nije u sebi imao

smeha bilo kakve vrste. Uz gr gaenja prema ogranienjima koja su ga obogaljila, uini
grub pokuaj u drugom smeru. "Gladan sam."
Jedan trenutak Penosledove senovite oi blesnue kao da ga je neto ujelo. Ali onda je
zabacio glavu i stao da se sam smeje za sebe. Njegovo veselje kao da mu je izviralo pravo
iz srca i uskoro je proteralo svu napetost i suze sa njegovog lica.
Kada je preao u tiho kikotanje, on ree: "Tomase Kovenante, ne volim da budem
nagao - ali verujem da si mi prijatelj. Sruio si mi ponos, a to bi bila lepa usluga ak i da
ti se nisam smejao ranije.
Gladan? Razume se da si gladan. Hrabro reeno. Trebalo je da ti ponudim hranu ranije
- ima onaj prozrani pogled oveka koji je danima jeo samo alianthu. Neki stari
vidovnjaci kau da odricanje proiava duu - ali ja kaem, sigurno da e da proiava
duu kada ve telo nema drugog izbora.
Sreom, ja sam dobro opskrbljen hranom." On gurnu nogom prema Kovenantu obilno
popunjenu konu vreu i pokaza mu da je otvori. Kada je Kovenant razlabavio vezove,
naao je unutra usoljenu govedinu, sir, stari hleb i vie od deset mandarina velikih kao
dve pesnice, kao i konu meinu koju je jedva mogao da podigne. Da se rei tekoa, on
se najpre lati voa, spravi so iz grla krikama mandarine, a zatim prionu na ostalo jelo.
Onda upravi panju prema meini.
"To je alem-vino", ree Penosled. "Moan je to napitak. Moda bi trebalo da... ne, to
te vie gledam, prijatelju moj, vidim sve vie iscrpljenosti. Samo pij iz meine. Pomoi e
ti da otpoine."
Nakrenuvi meinu, Kovenant otpi malo alem-vina. Nalikovalo je na blagi viskija i
mogao je da oseti miris njegove jaine; ali ukus mu je bio blag i nije grizao niti pekao.
Ispio je nekoliko slasnih gutljaja i smesta se osetio duboko okrepljen.
Paljivo je zatvorio meinu, vratio hranu u vreu, a onda sa naporom odgurao meinu
nazad na dohvat Penosledu. Alem-vino je plamtelo u njegovom trbuhu i on oseti da e
uskoro biti spreman za novu priu. Ali kada je legao u trup ispod pramanih dasaka,
sumrak na nebu se pretvorio u kristalnu tamu i zvezde izioe samotne, poput rasute
dece. Pre nego to je i shvatio da drema, ve je zaspao.
Bio je to nemiran san. Obamrlo se teturao izmeu bolesnih prizora prepunih meseca
na samrti, klanja i bespomone unakaene puti, da bi se odjednom naao se prostrt nasred
ulice blizu prednjeg branika policijskih kola. Krug graana okupio se oko njega. Imali su
oi od kremena, a usta su im bila rastegnuta u zajedniki gr osude. Svi su bez izuzetka
pokazivali njegove ruke. Kada je digao ake da ih pogleda, video je da su prekrivene
crvenkastim, leproznim mrljama.
Onda mu prioe dvojica tamnoputih, u belo odevenih ljudi i utovarie ga na nosila.
Video je ambulantna kola u blizini. Ali ljudi ga nisu odmah odneli do njih. Mirno su
stajali, drei ga u visini pojasa kao da ga pokazuju gomili.
Jedan policajac kroi u krug. Oi su mu bile obojene prezirom. On se nae na
Kovenanta i ree ozbiljnim glasom: "Izleteo si mi na put. To je bila greka. Trebalo bi da
te je sram." Njegov dah zapahnu Kovenanta zadahom trulei.
Iza policajca, neko podie glas. Bio je prepun smirujuih tonova, poput glasa
Doaninog advokata. On ree: "To je bila greka."
U savrenom saglasju, svi graani povratie lokve krvi na plonik.
Ne verujem u ovo, pomisli Kovenant.

Odjednom, umirujui glas zaprede: "On ne veruje u nas." Nemi urlik stvarnosti,
besomuna odbrana injenica zaori se iz gomile. Tukla je Kovenanta sve dok se nije
zgrio pod njom, prezren i bez odgovora.
Onda graani u jedan glas povikae: "Mrtav si. Bez zajednice ne moe iveti. ivot je
u zajednitvu, a ti nema zajednice. Ne moe iveti ako nikoga nije briga." Sazvuje
njihovih glasova stvaralo je zvuk poput drobljenja, ruenja. Kada su prestali, Kovenant
oseti da se vazduh u njegovim pluima pretvorio u ljunak.
Sa uzdahom zadovoljstva, umirujui glas ree: "Nosite ga u bolnicu. Izleite ga.
Postoji samo jedan dobar odgovor na smrt. Izleite ga i izbacite ga napolje."
Dva oveka ga ubacie u bolnika kola. Pre nego to su se vrata zalupila, video je
kako se graani rukuju meusobno, smee dok estitaju jedni drugima. Posle toga,
bolnika kola se pokrenue. Digao je ruke i video da mu se crvenkaste mrlje ire uz
podlaktica. Gledao je sebe u uasu i jeao: vatru mu paklenu, vatru mu paklenu, vatru mu
paklenu!
Ali onda penuavi glas blago ree: "Ne plai se. To je samo san." Smirivanje se
prostre po njemu poput pokrivaa. Ali nije ga mogao osetiti prstima, a bolnika kola
nastavila su da idu. Traei pokriva, grabio je prazni vazduh sve dok mu zglavci nisu
pobeleli od usamljenosti.
Kada je osetio da vie ne moe da trpi bol, bolnika kola se prevrnue i on ispade iz
nosila u nitavilo.
11. BEZEMLJAI
Postepeno no poe da se tetura kao oamuena i besciljno zaluta u oblani dan hramala je bespuem prelaznog razdoblja kao da nije znano gde se svrava pustara tmine,
a gde poinje pepeo dana. Niski oblaci inili su se puni bola - napeti i nespokojni od
nakupljene tuge - pa ipak su bili bez ikakvog naboja, nesposobni da prospu kiu, kao da
je sam vazduh previe napregnut da pusti suzu. A kroz zoru, Atiaran i Kovenant kretali su
se teko, neravnomerno, poput odlomaka prekinute tubalice.
Dolazei dan nije doneo nikakvu promenu, nije izmenio nain na koji su beali - bez
uasa, jer je njihova sposobnost za strah bila iscrpena - pravo prema severu. Dan i no
nisu bili nita drugo nego maske, klovnovske odore, preko neprekidne senke na srcu
Domaje. Nisu mogli ni naslutiti kolika je teta naneta tom srcu. Mogli su samo prosuditi
sopstveni bol - i tako su kroz dugu, tegobnu no i dan koji su sledili prolazak Svetkovine
koraali progonjeni onim emu su bili svedoci, neosetljivi za bilo ta drugo, kao da su u
njima ugaeni ak i glad, e i iscrpljenost.
Te noi, njihova tela dooe do granice izdrljivosti i oni se slepo sruie u san,
nesposobni da i dalje mare kakva im je potera na tragu. Dok su spavali, nebo nae neto
olakanja za napetost. Plave munje ibale su brda; grmljavina je jeala u dugo
potiskivanom bolu. Kada se putnici probudie, sunce je stajalo nad njima, a odea im je
bila natopljena kiom od prethodne noi. Ali Sunevo svetlo i jutro nisu mogli da obriu
oiljke sa njihovih ranjenih seanja. Podigli su se na noge poput leeva - jeli su alianthu,
napili se iz potoka - i ponovo poeli da hodaju kao u samrtnom gru.
Pa ipak su vreme, aliantha i vazduh Andelejna lagano radili na njihovom ponovnom
oivljavanju. Postepeno, Kovenantove umorne misli se pokrenue; spori uas pokolja

povukao se i dopustio poznatijem bolu da mu grize utrobu. Mogao je da uje Atiaran

kako vie: Kovenante, pomozi im! i od tog zvuka krv mu se ledila od nemoi.
Utvare, utvare! - jeao je mutno, kao iz daljine, samome sebi. Bile su tako divne - a on
je bio tako nemoan da ih spase.
Pa ipak je Atiaran verovala da je sposoban da ih spase; oekivala je neko iskazivanje
moi - poput Lene i Baradakasa i svih ostalih koje je sretao, videla ga je kao ponovo
roenog Bereka Troprsta, gospodara divlje magije. Ima mo, rekao je Opaki. Nikada
nee ni saznati ta je to. Nije znao; kako je mogao? Kakve veze ima magija, pa ak i
snovi, sa njime?
Pa ipak su utvare odavale poast njegovom prstenu kao da su prepoznale njegovu
izgubljenu ljudskost. On ih je izmenio.
Posle izvesnog vremena, rekao je, ne nameravajui da govori naglas: "Spasao bih ih,
samo da sam mogao."
"Ima mo." Atiaranin glas bio je tmuran, mrtav, kao da vie nije sposobna za tugu ili
bes.
"Kakvu mo?" ree on bolno.
"Zar nosi belo zlato ni zbog ega?"
"To je samo prsten. Nosim ga... nosim ga zato to sam gubav. Nita ja ne znam o
moi."
Nije ga pogledala. "Ne vidim. Zatvoren si za mene."
Na to, poeleo je da se pobuni, da povie, da je dograbi za ramena i drekne joj u lice:
zatvoren? Pogledaj - pogledaj me! Ja nisam Berek! Nisam heroj. Muka mi je od toga. Ali
nije imao snage. I bio je preteko povreen - povreen isto toliko Atiaraninim
nemoguim zahtevom kao i sopstvenom bespomonou.
Kako...?
Utvare!
Kako je mogue da mi se ovo deava?
Trenutak je proao dok je ponovo projeao to pitanje. Onda je uzdahnuo u sebi:
Trebalo je da znam - trebalo je da ujem opasnost po sebe u Atiaraninom pevanju
predanja o Bereku, da je vidim u Andelejnu, oseti u odbijanju izama. Ali bio je gluv,
slep, neosetljiv. Bio je toliko obuzet kretanjem napred, ostavljanjem ludila iza sebe, da
nije obraao panju na ludilo prema kom je teila staza njegovih snova. Njegov san eleo
je da on bude junak, spasilac; zbog toga ga je zavodio, nosio sa sobom - gonio ga napred
ne bi li potrao, ne obazirui se na sopstveni ivot, da spase utvare, Domaju, opsenu. Tu
je jedina razlika izmeu Atiaran i poglavara Kletnika bila u tome to mu je Opaki eleo
da ne uspe.
Nikada nee znati ta je to. Razume se da nikada nee znati. Bes mu je ispunjavao
utrobu ispod zamora. Sanjao je - to je bio odgovor za sve, za nemogue zahteve koje je
Domaja postavljala pred njega, kao i za nemogunost same Domaje. Znao je u emu je
razlika izmeu stvarnosti i sna; bio je normalan.
Bio je gubavac.
Pa ipak su utvare bile tako divne. Poubijane su...
Ja sam gubavac!
Tresui se, poeo je VPE. Vatru mu paklenu! Kakve veze imaju sa mnom utvare,
divlja magija i Berek prokleti Troprst? inilo se da mu je telo itavo - nije mogao da vidi

povrede, odea mu je bila izguvana, premda itava - ali kraj ezlonoinog tapa bio je
zacrnjen silom pragrdana. Tako mu pakla! Ne mogu mi to uiniti!
Besom odagnavajui zamor, epao je kraj Atiaran. Nije ga gledala, kao da uopte nije
razabirala njegovo prisustvo; a tokom itavog tog dana ostavio ju je na miru kao da se
plaio kako e ona uzvratiti ukoliko joj prui prilku da ga optui. Ali kada su se te veeri
zaustavili, hladnoa noi i otrina zvezda naterae ga da poali gubitak pokrivaa i
obluka. Da odvue panju od prazne neudobnosti, poduhvatio se poluzaboravljenih
nastojanja da naui to vie o Domaji. Kruto ree: "Reci mi neto o onome - kogod to bio
- to nas je spasao. Tamo nazad."
Duga tiina prola je pre nego to Atiaran ree: "Sutra." Glas joj je bio bez zraka
svetla, neoobasjan bilo im izuzev obamrlou i porazom. "Pusti me. Do sutra."
Kovenant klimnu u tami. Ona je oteala od hladnoe i lepetavih krila, ali njoj je
mogao odgovoriti lake nego to je mogao uzvratiti Atiaraninom tonu. Dugo se tresao
kao da se sprema da zaali svaki san koji je zahvatao bedno oveanstvo i najzad utonu u
tegoban san.
Sledeeg dana, devetog posle Vitog Drvograda, Atiaran ispria Kovenantu o
Neomeenom, glasom ravnim poput zdrobljene stene, kao da je dosegla taku na kojoj za
nju nije nita predstavljalo ono to je izgovorila, kako se izrazila. "Postoje oni u
Znanstvigoru", govorila je, "koji otkrivaju da ne mogu da rade za Domaju ili znanstvo
drevnih poglavara u drutvu blinjih - poglavara ili znanstvozornika, sledbenika ezla ili
maa. Oni koji imaju neku sopstvenu viziju koja ih prisiljava da tragaju za njom u
izdvojenosti. Ali njihova potreba za samoom ne odvaja ih od ljudi. Oni se podvrgavaju
obredu neomeenja i oslobaaju se svih zajednikih zahteva da bi tragali za sopstvenim
znanstvom uz blagoslov poglavara i potovanje svih onih koji vole Domaju. Jer poglavari
su davno nauili da elja za samoom ne mora biti sebina, ukoliko je takvom ne uine
oni koji je ne oseaju.
Mnogi Neomeeni vie se nikada ne vrate. Ali prie su narasle oko onih koji nisu u
potpunosti iezli. Za neke se pria da znaju tajne snova, za druge da se bave dubokim
misterijama u vetini isceljenja, za tree da su prijatelji sa ivotinjama, da govore njihov
jezik i da ih dozivaju u pomo u trenucima preke potrebe.
Takav jedan Neomeeni nas je spasao..." Njen glas u trenutku zadeblja, "...izuavalac
utvara i prijatelj sitnog umskog zverinja. Znao je vie o Sedam krugova nego to su moje
ui ikada ule." Tiho je zajeala. "Moan ovek, a da bude tako saseen. On je oslobodio
utvare i spasao nam ivote. Kako bih volela da toliko vredim. Sedmice mu! Nikada pre se
nijedno zlo nije usmerilo na utvare Andelejna. Ni Sivi Krvnik lino nije se nikada usudio
- a reeno je da ni sam Obred obesveenja nije imao moi da ih dodirne. Sada mi na srcu
lei da vie nikada nee plesati."
Posle teke pauze produila je: "Nije vano. Sve stvari se okonavaju, u iskrivljenju ili
smrti. Tuga pripada onima koji se i nadaju. Ali taj Neomeeni je dao ivot da bi ti, tvoja
poruka i tvoj prsten stigli do poglavara. To emo izvesti, da bi rtva dobila smisao."
Ponovo je na trenutak zautala, a Kovenant se upita: da li je to razlog? Da li zbog toga
ivimo? Da bismo ponitili smrt drugih? Ali nita nije rekao i Atiaranine misli ubrzo
doepae natrag na temu. "Ali Neomeeni. Neki su sanjari, neki iscelitelji, neki dele ivot
sa ivotinjama. Neki idu pod zemlju da bi razotkrili tajne jamnika, drugi prouavaju
znanstvo Demonije - kakvo ve znanje vodi linu viziju Neomeenog. ak sam ula da

se apue kako neki Neomeeni slede predanje o Kaeroilu Divogorniku iz Garotinog

estara i postaju umnici. Ali opasna je to misao, ak i kada se samo proape.
Nikada ranije nisam videla Neomeenog. Ali sam sluala obred neomeenja. Peva se
himna." Turobno je stala da recituje:
Slobodan
Neomeen
Ispoveen
Slobodan
Sanjaj da e u stvarnost prei san
Oi zatvori dok ne ugleda dan
Nemo prorotvo ispevaj van
I budi
Slobodan
Neomeen
Ispoveen
Slobodan.
Ima jo, ali se u svojoj slabosti ne mogu setiti - moe biti da vie nikada neu pevati
nijednu pesmu." Zategla je haljinu oko ramena kao da se kroz nju probija ledeni vetar i
vie nita nije rekla itavog dana.
Te noi, kada su se ulogorili, Kovenant opet nije mogao da spava. Nevoljno je leao
budan i ekao da se pojavi srp mladog meseca. Kada se ovaj najzad die iznad Bregova,
njega zgrozi kada je video da ovaj vie nije srebrnastobeo, ve crven - boje krvi i
Drulovih oiju boje lave.
Bojio je Bregove neispravnou, davao noi prisenak grimiza, kao da je krvavi znoj
bacio sjaj preko grmlja, drvea, trave i obronaka, kao da je itav Andelejn podvrgnut
muenju. Pod njim, povreeno tle treptalo je kao da se trese.
Kovenant je piljio u njega, ne mogavi da sklopi oi. Iako je svim srcem eleo
drutvo, stegao je zube i odbio da probudi Atiaran. Sam i drhtav, sa Baradakasovim
tapom stegnutim u oznojenim rukama, sedeo je sve dok Mesec nije zaao, a onda spavao
na rubu oaja sve do zore.
A etvrtog dana posle noi plesa on je bio taj koji je odreivao brzinu njihovog
putovanja. Poveavao je brzinu sve vie i vie kako je dan prolazio, kao da se plai da ih
krvavi Mesec sustie.
Kada su se zaustavili da provedu no, dao je Atiaran tap i nagnao je da sedi i da eka
Mesec. Ovaj se pojavi iza obzorja u grimiznoj izmaglici, podigavi se u nebesa poput
krvavog srpa. Bio je primetno puniji nego prethodne noi. Gledala ga je kruto, steui
tap, ali nije povikala. Kada je okusila njegovu neispravnost, rekla je bez glasa: "Nema
vie vremena", i okrenula lice u stranu.
Ali kada je jutro dolo, ponovo je uzela na sebe odreivanje njihove brzine. Pod
pokrovom osakaenog Meseca kao da je dostigla novu odlunost i sada je gonila sebe kao
da je tera neka kletva ili bievanje koje je golom odlunou odbijalo logiku poraza.
inilo se da veruje da je izgubila sve za sebe i za Domaju, pa ipak je nain na koji je
hodala pokazivao da bol moe da bude isto toliko otar podstreka kao i bilo ta drugo.

Kovenant ponovo zatee sebe kako uri to vie moe ne bi li odrao korak sa njenim
silovitim leima.
Prihvatio je njenu brzinu u ime sloenog straha; nije eleo da ga dostignu sile koje su
u stanju da napadnu utvare i oboje mesec krvlju. Ali pazio je na VPE i druge oblike
sopstvene zatite. Da je mogao da nae ma kakvu otricu osim peroreza, brijao bi se
pomou nje.
Proveli su sledei dan, deo noi i jutro sledeeg dana teturajui se napred na samom
rubu trka. Kovenant je drao brzinu to je bolje mogao, ali dugi dani i besane noi iscrpli
su mu ivotne sokove, uinili mu korake neravnomernim, a miie neposlunim. Sve se
vie i vie oslanjao o tap, nesposoban da odri ravnoteu bez njega. A ak i bez njega
moda bi padao da su takvim korakom ili po nekoj drugoj oblasti. Ali otra bit
Andelejna ih je odravala. Zdravi vazduh isceljivao im je plua, gusta trava primala je
poput jastuka njihove bolne zglobove, zlatan ih je branio od sunca, blagovnjae su
prskale od energije u njegovim ustima. I najzad, blizu podneva estog dana, on i Atiaran
isteturae se preko vrha brega i na dnu padine pred sobom ugledae reku Oparnicu.
Plava pod azurnim nebom, meandrirala je iroka, tiha i spora gotovo pravo prema
istoku preko njihovog puta poput oznake ili granice dostignua. Dok je skretala i tekla
izmeu Bregova imala je sjaj mladosti, iskru skrivenog zadovoljstva koja je mogla
prsnuti u smeh istog trenutka kada je neko zagolica po nekom grebenu. A voda joj je bila
ista, bistra i svea poput ponude krtenja. Kada je ugleda, Kovenant oseti silovitu elju
da zaroni u nju, kao da taj tok ima mo da spere njegovu smrtnost.
Ali panja mu bi skrenuta gotovo trenutno. Na izvesnom rastojanju prema zapadu,
kreui se uzvodno sreditem reke, nalazio se amac sa nekom visokom prilikom na
krmi. U istom trenutku kada to ugleda, Atiaran otro povika, poe da mae rukama, a
zatim potra niz padinu, dozivajui sa mahnitim prizvukom u glasu: "iveo! Pomo!
Vrati se! Vrati se!"
Kovenant je poao za njom sa manje hitnje. Pogled mu je bio prikovan za amac.
Jednim zamahom pramca ovaj se okrete prema njima.
Atiaran ponovo zabaci ruke u vazduh, jo jednom povika, a onda se srui na tlo. Kada
je Kovenant stigao do nje, sedela je kolena privuenih uz grudi, a usne su joj se tresle kao
da e joj se lice raspasti. Grozniavo je piljila prema sve bliem amcu.
Kako se ovaj primicao, Kovenant poe da primeuje sa sve veim iznenaenjem
koliko je visoka prilika za krmom. Pre nego to se amac naao na stotinak stopa od njih,
bio je siguran da je krmano dvaput vii od njega. I nije mogao da vidi nikakvo pogonsko
sredstvo. inilo se da plovilo nije nita drugo do dinovski amac za veslanje, ali nije
bilo draa za vesla, niti vesala, niti motki za guranje. Razjapio je usta prema amcu dok
je ovaj klizio sve blie.
Kada se naao na trideset stopa od njih, Atiaran se die na noge i povika: "iveo,
Kamenbrate! Dinovi Primorci drugo su ime za prijateljstvo! Pomozi nam!" amac je
produio da klizi prema obali, ali krmano nije govorio; ubrzo Atiaran dodade apatom
koji je samo Kovenant mogao uti: "Preklinjem te."
Din je i dalje utao dok je prilazio. Pri samom kraju okrenuo je krmu tako da je
pramac amca poao ravno prema obali. A onda, upravo pre nego to e plovilo naleteti,
svalio je svu teinu na krmu. Pramac se die iz vode i bezbedno se smesti na par jardi od
Atiaran i Kovenanta. Trenutak potom, din je stajao pred njima na travi, nudei im
pozdrav dobrodolice.

Kovenant zavrte glavom u udu. Oseao je da nije mogue da bilo ko bude toliko
veliki; din je merio najmanje dvanaest stopa. Ali kamena vrstina dinovog prisustva
protivureila mu je. Din mu je pogaao ula onoliko opipljivo koliko bi to uinio pad po
grubom kamenju.
ak i za nekoga ko je visok dvanaest stopa, delovao je nabijen vorovima miia,
poput oivelog hrasta. Bio je odeven u teki koni prsnik i uvijae i nije nosio oruje.
Kratka brada, kruta poput gvoa, trala mu je sa lica. A oi su mu bile sitne, duboko
usaene i pune ara. Ispod njegovih obrva, uzdignutih nad oima poput zidova tvrave,
pogled mu je prodorno blistao, kao da zrai njegove skrivene misli. Pa ipak, i pored
upeatljive pojave, odavao je utisak dobroudnosti koja je protivureila svemu tome,
neizmerno dobrog raspoloenja.
"ivela, Kamensestro", ree on mekim, treperavim tenorom koji je zvuao previe
lako i blago za tako miiav vrat. "U emu je tvoja hitnja? Moja je pomo voljna, ali ja
sam izaslanik i moja misija doputa malo odlaganja."
Kovenant je oekivao da Atiaran u jednom naletu izbaci molbu; oklevanje sa kojim je
susrela ponudu dina uznemirilo ga je. Jedan dugaak trenutak grickala je usne kao da
vae buntovno meso, tragajui za reima koje e dovesti na jedan ili drugi nain do
izbora koji je mrzela. Onda, oiju oborenih kao u sramu, nesigurno promrmlja: "Kuda
ide?"
Na njeno pitanje, oi dina sevnue, a glas mu zaklokota poput izvora vode iz stene
kada je rekao: "Moje odredite? Ko je toliko mudar da zna sopstveni cilj? Ali krenuo sam
za - ne, to ime je preduga pria za vreme kao to je ovo. Idem do Poglavarevog Konaka,
kako ga zovete vi ljudi."
I dalje oklevajui, Atiaran upita: "Kako ti je ime?"
"To je druga duga pria", odvrati din i ponovi: "U emu je tvoja hitnja?"
Ali Atiaran je tvrdoglavo ustrajala: "Tvoje ime."
Ponovo blistanje izbi ispod masivnih obrva dina. "U imenima je skrivena mo. Ne
elim da me priziva iko osim prijatelja."
"Tvoje ime!" zajea Atiaran.
Na trenutak din neodluno zastade. Onda ree: "Vrlo dobro. Iako moja misija nije
laka, odgovoriu zarad prijateljstva izmeu moga i tvoga naroda. Ukratko, ime mi je
Srdosolja Penosled."
Naglo, neki otpor, neka mrnja prema sostvenoj odluci sruie se u Atiaran, kao da je
najzad poraena poverenjem dina. Digla je glavu, pokazavi Kovenantu i Penosledu
skreni krajolik iza svojih oiju. Sa tekom odlunou, uputila je pozdrav dobrodolice.
"Neka bude tako. Srdosoljo Penoslede, Kamenbrate i izaslanie dinova, zaduujem te
silom tvog imena i velikim zavetom vere koji je uinjen izmeu Damelona Dinoljuba i
tvog naroda, da povede ovog oveka, Tomasa Kovenanta, Nevernika i stranca u Domaji,
u bezbednosti do Vea poglavara. On nosi poruku veu sa Kevinovog Vidikovca. Dobro
ga pazi, Kamenbrate. Ja ne mogu da idem dalje."
ta? - zinu Kovenant. U iznenaenju, gotovo da se naglas pobunio. Da se odrekne
osvete? Ali uzdrao se, dok su mu se misli kovitlale, i saekao da zauzme poloaj koji e
moi da shvati.
"Ah, suvie si brza u prizivanju tako ponositih imena", ree din blago. "Prihvatio bih
tvoj nalog i bez njih. Ali pozivam te da nam se pridrui. U Poglavarevom Konaku

ekaju isceljenja kakva su drugde retka. Zar nee da poe? Oni koji te ekaju ne bi se
pobunili protiv takvog boravka - ne, ako bi te videli ovakvu kakvu te ja sada vidim."
Gorina iskrivi Atiaranine usne. "Jesi li video mladi Mesec? To potie od poslednjeg
isceljenja koje sam potraila." Kada je produila, glas joj posive od prezira prema samoj
sebi. "Zaludan je zadatak koji sam ti poverila. Ve sam izazvala njegov neuspeh. Bilo je
ubistava u svim mojim izborima otkako sam postala vodi ovom oveku, takvih
ubistava..." Zagrcnula se na ui onoga to je videla i morala je silovito da proguta pre
nego to je produila. "Zbog toga to nas je staza koju sam odabrala vodila preblizu
Planini Groma. Proao si pokraj tog mesta. Mora da si video zlo koje je tamo na delu."
Kao iz daljine, din ree: "Video sam."
"Poli smo svesno prema tom zlu, umesto da putujemo preko Sredinjih zaravni. A
sada je prekasno za sve. On - Sivi Krvnik se vratio. Odabrala sam takav put jer sam elela
isceljenje za samu sebe. ta e biti sa poglavarima ako sada zatraim da mi pomognu?"
Da odustane od osvete? - zaudio se Kovenant. Nije mogao da shvati. Potpuno se
okrenuo prema njoj i stao da joj prouava lice, pokuavajui da joj sagleda zdravlje, duh.
Izgledala je kao da je u stisku razorne bolesti. Crte su joj se istanjile i postale otrije;
duboke oi bile su joj zasenjene, zastrte tamom; iz usana joj je nestala sva krv. A
uspravno, sredinom njenog ela, pruala se duboka linija poput rascepa u lobanji - delo
neotklonjivog oajanja. Tu su bila urezana bespua linog bola, koja je drala samo
istom snagom volje, i povreda koju je nanela sebi zato to je tako postupila.
Najzad Kovenant razabra moralnu borbu koja ju je razdirala, trostruki sukob izmeu
mrnje prema njemu, njenog straha za Domaju i gaenja prema sopstvenoj slabosti sukob ija joj je veliina iscrpla sve skrivene izvore, svela je na potuno osiromaenje. Taj
prizor mu postide srce, natera ga da obori pogled. Ne razmiljajui, posee prema njoj i
ree glasom punim protivurenih molbi: "Nemoj se predati."
"Da se predam?" jeknu ona od besa i povue se od njega. "Da sam se predala, probola
bih te tu gde stoji!" Iznenada, gurnula je ruku u odoru i izvukla kameni no nalik onome
to ga je Kovenant izgubio. Kada ga je pokazala, ona siknu: "Od Svetkovine - otkako si
dozvolio smrt utvara - ovaj no vapi za tvojom krvlju. Druga zlodela da odloim u stranu.
Govorim o onima koje si poinio prema meni. Ali to...! Da dopusti takvo
skrnavljenje...!"
Divljaki je hitnula no u tle, tako da se zabio do balaka u travu kraj Kovenantovog
stopala. "Pazi!" povika ona i u tom trenutku glas joj naglo postade gladak, smiren.
"Ranila sam Zemlju umesto tebe. Uklapa se. Malo sam ta drugo inila otkako si zaao u
Domaju.
A sada pouj moju poslednju re, Nevernie. Putam te da ode, jer me ta odluka
nadilazi. Donoenje na svet dece u Kamendolu ne ini me pogodnom za takve izbore. Ali
neu meati sopstvene elje u nadu Domaje - koliko god ta nada bila jadna. Upamti da
sam povukla ruku - odrala sam svoj zavet."
"Jesi li?" upita je on, gonjen sloenim porivom saoseanja i bezimenog gneva.
Uperila je drhtavi prst prema nou. "Nisam te povredila. Dovela sam te ovde."
"Povredila si sebe."
"Takav je moj zavet", dahnu ona kruto. "A sada, zbogom. Kada se bude bezbedno
vratio na sopstveni svet, upamti ta je to zlo."
eleo je da se pobuni, da raspravlja, ali njena oseanja su ga prevladala i on outa
pred silinom njene odlunosti. Pod prinudom njenog pogleda, sagao se i iupao no iz

trave. Lako je iziao. Napola je oekivao da vidi krv kako curi iz zaseka koji je nainila u
busenu, ali gusta trava sklopila se oko uboda, potpuno ga sakrivi poput oprotaja.
Nesvesno, on oproba otricu palcem, oseti njenu opipljivost.
Kada je ponovo digao pogled, vide da se Atiaran penje uz breg i odlazi, kreui se
neravnomernim korakom bogalja.
To nije pravo! - htede da povie za njenim leima. Imaj milosti! Saaljenja! Ali jezik
mu je suvie odebljao od bola njenog povlaenja; nije mogao da govori. Oprosti bar sebi.
Zategnutost njegovog lica dala mu je ogavan utisak da se ceri. Atiaran! - zajea on u sebi.
Zbog ega smo toliko nemoni?
U njegov bol neno se umea glas Dina: "Hoemo li da poemo?"
Utueno, Kovenant klimnu. Otrgao je oi od Atiaraninih bolnih lea i zadenuo no za
pojas.
Srdosolja Penosled pokaza mu da se popne u amac. Kada se Kovenant prebaci preko
ograde i sede na klupu na pramcu - jedino sedite na trideset stopa dugakom plovilu koje
je bilo dovoljno malo za njega - Din kroi na palubu, odgurnuvi se istovremeno sa
obale. Onda je otiao do iroke, plitke krme. Stojei na njoj, dograbio je kormilo. Nalet
sile potee kroz trup. Pokrenuo je plovilo sa rene obale u maticu i ubrzo se kretao
zapadno meu Bregovima.
im je zauzeo mesto, Kovenant se sa ukusom bola u grlu okrete da bi gledao Atiaran
kako napreduje uz padinu brega. Ali tok sile koji je pokretao amac zadavao je brzinu
otru poput trka i za nekoliko trenutaka rastojanje svede Atiaran na smeu mrlju u
bujnom zelenilu Andelejna, koje je donosilo zaborav. Otrim naporom prisilio je oi da je
ostave i naterao sebe da umesto toga potrai pogledom izvor pokretake sile amca.
Ali nije mogao da opazi takav izvor. amac je iao glatko protiv struje kao da ga vue
neka riba. Nije imao nikakvog pogona koji je on mogao razaznati. Pa ipak, nervi su mu
bili osetljivi na energiju koja je tekla kroz trup. Nerazgovetno je upitao: "ta pokree ovu
stvar? Ne vidim nikakav motor."
Penosled je stajao na krmi, lica okrenutog uzvodno, sa visokim kormilom pod levicom
i desnicom dignutom visoko u rene lahore; neto je pevuio, neku vrstu napeva na jeziku
koji Kovenant nije razumeo - pesmu sa slanim prizvukom talasa koji se razbijaju o obalu,
poput ukusa mora. Trenutak posle Kovenantovog pitanja nastavio je talasavu pesmu. Ali
uskoro se jezik promeni i Kovenant ga razabra kako peva:
Kamen i more duboko su u ivotu,
Dva nepromenljiva simbola sveta:
Trajnost u poinku i trajnost u pokretu;
Uesnici sile to veno traje.
Onda Penosled zastade i pogleda Kovenanta; dobro rapoloenje iskrilo mu se pod
neprobojnim obrvama. "Strane u Domaji", ree on. "Zar te ta ena nije niemu nauila?"
Kovenant se ukruti u seditu. Ton Dina kao da je poniavao Atiaran, poricao cenu
koju je morala da plati; njegovo blago, neprobojno elo i pogled pun veselja inili su se
nepristupani saoseanju. Ali njen bol bio je iv u Kovenantu. Bila je liena toliko
normalne ljudske ljubavi i topline. Glasom krutim od besa, on odvrati: "Ona je Atiaran,
drubenica Trelova iz Kamendola Mithil, i uinila je mnogo vie nego da me samo

poduava. Provela me je bezbedno pokraj Besomuka, ubijenog Putnima, okrvavljenog

Meseca, pragrdana - da li bi ti to mogao da uini?"
Penosled ne odgovori, ali osmeh mu se veselo rairio preko lica, podigavi kraj
njegove brade kao u podrugljivom pozdravu.
"Tako mi pakla!" usplamte Kovenant. "Misli li da laem? Ne bih se poniavao da te
laem."
Na to, Dinovo veselje prsnu u visoki, penuavi smeh od koga mu se zabacila glava.
Kovenant je gledao, sav naroguen od besa, dok se Penosled smejao. Kratko vreme je
trpeo uvredu. Onda skoio sa sedita i die tap da udari Dina.
Penosled ga zaustavi smirujuim pokretom. "Polako, Nevernie", ree on. "Hoe li se
oseati viim ako ja sednem?"
"Pakla mu i krvi!" zaurla Kovenant. Divlje zamahnuvi rukama, on udari u daske na
dnu krajem tapa koji su zacrneli pragrdani.
amac poskoi kao da je udarac izazvao greve u reku. Zateturavi se, Kovenant
dograbi ogradu da ne bude baen u vodu. U trenutku, gr proe, ostavljajui suncem
osvetljeni tok isto onoliko mirnim kao i ranije. Ali on nastavi da stee ogradu tokom
nekoliko dugih otkucaja srca, dok su mu ivci igrali, a prsten teko pulsirao.
Kovenante, zareao je da primiri sebe, bio bi smean da nisi toliko - smean. Uspravio
se i stajao napetih nogu sve dok nije poput delata dograbio svoja oseanja oko vrata.
Onda okrenu pogled prema Penosledu, proveri dinov oreol. Ali nije mogao da oseti
nikakvo zlo; Penosled je delovao zdravo poput prirodnog granita. Smean! - ponovi u
sebi Kovenant. "Ona zasluuje potovanje."
"Ah, oprosti mi", ree din. Jednim trzajem, spustio je kormilo tako da je mogao da ga
dri pod mikom u sedeem poloaju. "Nisam nameravao da izrazim nepotovanje. Tvoja
odanost izaziva olakanje u meni. A ja znam kako da cenim ono to je postigla." Seo je
na krmu i naslonio se na kormilo tako da su mu oi bile samo stopu iznad Kovenantovih.
"Da, a isto tako i kako da alim za njom. Nema nikoga, ni oveka, ni dina, ni Ranihina,
koji bi te doveo do - do Poglavarevog Konaka bre od mene."
Onda mu se osmeh vrati. "Ali ti, Tomase Kovenante, Nevernie i strane u Domaji - ti
previe lako usplamti. Smejao sam se kada sam te video jer si liio na petlia koji preti
Ranihinu. Trai se, Tomase Kovenante."
Kovenant dvostruko obuzda bes i ree: "Da li je zaista tako? Prebrz si u donoenju
suda, dine."
Novi vodoskok smeha briznu iz Penosledovih grudi. "Hrabro reeno! Eto nove stvari
u Domaji - ovek koji optuuje dina za urbu. Pa, u pravu si. Ali zar nisi znao da nas
ljudi smatraju...", ponovo se nasmejao, "...promiljenim narodom? Ja sam odabran za
izaslanika zbog toga to su kratka ljudska imena, koja liavaju nosioce toliko istorije,
moi i znaenja, za mene laka nego za veinu mojih sunarodnika. Ali sada se ini da su
previe laka." Jo jednom je zabacio glavu i ispustio bujicu najdubljeg veselja.
Kovenant se mrgodio prema dinu kao da mu je nerazumljivo sve njegovo veselje.
Onda se sa naporom sabrao, bacio tap na dno amca i seo na pramac, okrenut napred,
prema zapadu i popodnevnom suncu. Penosledov smeh zvuao je zarazno, sadravao je
boju jednostavne radosti, ali mu se on odupirao. Nije mogao dozvoliti da bude rtva
novih zavoenja. Ve je izgubio vei deo sebe nego to se mogao nadati da e ponovo
zadobiti.

Nervi se ne regeneriu. Ponavljao je te rei kao da su privatna litanija, ikona njegovog

ugroenog ja. Dinovi ne postoje. Znam razliku.
Idi dalje, preivi.
Grizao je usne kao da e mu taj bol pomoi da odri ravnoteu, da zadri bes pod
kontrolom.
Za njegovim leima, Srdosolja Penosled ponovo poe blago da peva. Njegova pesma
vila mu se kroz grlo poput dugakog rta prema moru, dizala se i sputala poput
prikupljanja plime, a vetrovi daljina duvali su kroz njene arhaine rei. U odreenim
razmacima, vraale su se na refren:
Kamen i more su duboko u ivotu...
a onda bi ponovo odlutale. Zvuk dugog izbivanja podseti Kovenanta na umor i on se
skupi na pramcu da otpoine.
Penosledovo pitanje vrati ga iz tumaranja po mislima. "Da li si pripoveda, Tomase
Kovenante?"
Odsutno je odvratio: "Bio sam, nekada."
"I odustao? Ah, tuna je to pria u tri rei, najtunija od svih koje si mi mogao rei.
Ali ivot bez pria je poput mora bez soli. Kako preivljava?"
Kovenant prekrsti ruke preko ograde i osloni bradu o njih. Kako se amac kretao,
Andelejn se neprekidno otvarao pred njim poput pupoljka; ali on nije obraao panju na
to, usredsreen umesto toga na tubalicu vode oko pramca. Nesvesno, stegao je pesnicu
preko prstena. "Preivljavam."
"Jo jedna?" odvrati Penosled. "U jednoj rei, pria jo tunija od prve. Ne govori vie
- jednom rei e me rasplakati."
Ukoliko je din nameravao da nanese neku uvredu, Kovenant nije uspevao da je
razabere. Penosled je zvuao kao da ga napola ika, a napola saosea. Kovenant slee
ramenima i nastavi da uti.
Nekoliko trenutaka kasnije din nastavi: "Pa, ovo je za mene loa novost. Nae
putovanje nee biti lako, a ja sam se nadao da bi ti mogao da olaka milje nekom
priom. Ali nije vano. Sudim da ionako ne bi priao nikakve vesele prie. Besomuci.
Pobijeni Putnimi i utvare. Pa, poneto od toga me ne iznenauje - nai stari esto su
pretpostavljali da Duomor nee tako lako umreti kao to se jadni Kevin nadao. Kamena
mu i mora! itavo to obesveenje - unitavanje i otimanje - zarad lane nade. Ali mi
imamo izreku i ona smiruje nau decu - ono malo koliko ih ve ima - kada plau za
svojim narodom, za domom i za drutvom ljudi koje smo izgubili; kaemo: radost je u
uima koje sluaju, a ne u ustima koja govore. Svet ima malo pria koje su same po sebi
dobre, a mi moramo imati vesele ui da bismo se oduprli Opaiji. Slava neka je Tvorcu!
Stari Damelon Dinoljub znao je vrednost dobrog smeha. Kada smo stigli u Domaju, bili
smo previe ophrvani bolom da bismo se borili za pravo da preivimo."
Dobar smeh, uzdahnu Kovenant turobno. Jesam li se ja nasmejao dovoljno za itav
ivot u ono malo vremena?
"Vi ljudi ste jedna nestrpljiva gomila, Tomase Kovenante. Misli li da okoliam?
Nimalo - urno prelazim na sutinu. Poto si odustao od pripovedanja pria i poto
izgleda da nijedan od nas dvojice nije dovoljno srean da podnese prepriavanje
sopstvenih doivljaja - onda mi nema druge do da sam pripovedam. Ima snage u priama

- preporoda srca i ovrenja miica - a ak je i dinovima neophodna snaga kada se

poduhvate zadatka kao to je moj."
Zastao je, a Kovenant, koji nije eleo da ovaj prekine - glas dina kao da se preplitao
sa tokom vode oko amca u smirujuu preu - izgovori u tiinu: "Priaj."
"Ah", odvrati Penosled, "to nije bilo tako loe. Popravlja se nasuprot samom sebi,
Tomase Kovenante. No, dobro. Obraduj ui i veselo sluaj, jer ja nisam dobavlja tuge iako se u trenucima delanja neemo povui pred injenicama. Ako bi od mene zatraio da
ovde skrenem tvoj tok, zahtevao bih od tebe svaku pojedinost tvoga puta pre nego to
napravim tri koraka u Bregove. Skretanje je opasno i previe esto postaje nemogue ve preeni put se izgubi, ili se putnik izmeni bez nade za oporavak.
Ali mora shvatiti, Nevernie, da je odabir prie stvar svesnog izbora. Stari jezik
dinova predstavlja vrelo pria, a za prepriavanje nekih meu njima potrebni su dani.
Jednom, kao dete, uo sam tri puta uzastopce priu o Bagunu Nepodnoljivom i Telmi
Dvopest koja ga je ukrotila - a to je pria koja zavreuje smeh - ali prolo je devet dana
pre nego to sam to shvatio. Meutim, ti ne govori jezikom dinova, a prevoenje je dug
poduhvat, ak i za dina, tako da se problem odabira pojednostavljuje. Ali duhovno blago
naeg ivota u Primorju, otkako nai brodovi naoe Domaju, sadri mnogo puta po
mnogo pria - pria o vladavini Damelona Dinoljuba, Lorika Zloupokojitelja i Kevina,
koga sada nazivaju Zemljogubom - pria o izgradnji, uklesivanju u planinu Veselkamena,
asne stene, 'Spomen-rukotvorine o jedinstvu i odanosti u venom kamenu vremena',
kako je nekada pevao Kevin, najmonije delo koje dinovi stvorie u Domaji, hram za
nae ljude da ga pogledaju i prisete se ta moe da bude dostignuto - prie o putovanju
koje nas je spaslo Obesveenja i o mnogim isceljenjima novih poglavara. Ali odabir je
ponovo lak jer si ti stranac. Ispriau ti prvu priu Dinova Primoraca - Pesmu
Bezemljaa."
Kovenant se obazre oko sebe po blistavom plavom spokoju Oparnice i smesti se da
slua Penosledovu priu. Ali pripovedanje nije smesta poelo. Umesto da otpone priu,
din se vrati drevnom napevu, zamiljeno pletui melodiju tako da se razvijala poput
putovanja reke prema moru. Dugo je pevao i pod dejstvom njegovog glasa Kovenant
poe da drema. Previe je iscrpljenosti proteklo kroz njegove kosti da bi mu panja bila
stalno napeta. Dok je ekao, oslanjao se o pramac poput umornog plivaa.
Ali onda modulacija izotri napev dina. Melodija poprimi otrije crte i pretvori se u
tubalicu. Uskoro je Penosled pevao rei koje je Kovenant mogao da razume.
Mi smo Bezemljai Izgubljeni putnici sveta.
U zemlji iza Mora izlazeeg sunca
iveli smo, imali domove i rasli
razvijali jedra na vetru
ne marei za opasnost i gubitke.
Mi smo Bezemljai
Od doma i ognjita
svetih kamenih obitavalita koja izradie nae ruke
razvili smo jedra pred vetrom sa zvezda
i poneli ivot zemljama preko sveta

ne brinuvi se za opasnost i gubitke.

Mi smo Bezemljai Izgubljeni putnici sveta.
Od pustinjske obale do stenovitog grebena,
doma ljudi i umskih zemalja vilenjaka na kraj mora
od sna do sna razvijali smo jedra
i smeili se na dugu naeg gubitka
Sada smo Bezemljai,
lieni korena, roda i poroda.
Iz drugih tajanstava zadovoljstva
rairismo jedra da vratimo se svojim putem
ali vetrovi ivota nisu duvali kako smo hteli
i zemlja iza mora bee izgubljena.
"Ah, kamena mu i mora! Zna li za staro predanje-znanstvenicu o ranjenoj dugi,
Tomase Kovenante? Kae se da u najdrevnija vremena prolosti na Zemlji nije bilo
zvezda na nebu. Nebesa su bila praznina koja nas je razdvajala od vene Vaseljene
Tvorca. Tamo je iveo on sa nebrojenom blistavom decom i hodili su uz muziku igre i
radosti.
Dok su se doba kretala od venosti prema venosti, Tvorac poele da stvori novu stvar
zarad srenih srca dece. On se spusti do velikih kovanica i kotlova svoje moi, pa je
kuvao, udarao ekiem i bacao zaboravljene ini. A kada je zavrio, okrenuo se nebesima
i hitnuo mistino delo na nebo - i gle! Duga je irila ruke preko Vaseljene.
Na trenutak, Tvorac bee zadovoljan. Ali onda paljivo pogleda dugu - a tamo, visoko
u titravoj traci, ugleda ranu, pukotinu u lepoti koju je nainio. Nije znao da ga je njegov
Neprijatelj, demonski duh mraka i bola koji je puzao utrobom ak i njegove Vaseljene,
video na poslu i bacio ini u malter njegovog dela. I tako je sada duga, dok je stajala na
nebu bila pokvarena.
Obuzet jadom, Tvorac se vrati do radionice da nae lek za svoje delo. Ali dok je radio,
njegova deca, njegova nebrojena blistava deca, naoe dugu i ispuni ih ushienje pred
njenom lepotom. Zajedno su se uspeli u nebesa i stali veselo da skau po luku, da igraju
radosne igre po njegovim bojama. Visoko na traci otkrie ranu. Ali nisu je shvatili.
Radosno pevajui, zaplesali su kroz ranu i nali se u naem nebu. Taj novi, neosvetljeni
svet jo im se vie dopao i oni su se premetali po nebu sve dok se ono ne zaiskri od
veselja igre.
Kada ih je ta zabava zamorila, pokuali su da se vrate u svoju Vaseljenu svetlosti. Ali
vrata su bila zatvorena. Jer Tvorac je otkrio delo Neprijatelja - uzrok rane - i u besu
njegov um se zamraio. Ne razmiljajui, strgao je dugu sa nebesa. Sve dok mu se gnev
nije okonao nije shvatio da je zarobio decu u naem nebu. I tako su tu ostali, zvezde da
navode putnike naih noi, sve dok Tvorac ne istera Neprijatelja iz svoje Vaseljene i nae
naina da vrati decu kui.
Tako bee i sa nama, Bezemljaima. U naoj davno izgubljenoj stenovitoj domovini
iveli smo i cvetali meu svojima, a kada smo nauili da putujemo morem, samo smo jo
vie napredovali. Ali u razdraganosti svoga veselja, zdravlja i lutanja, izdali smo sebe i

poneli se budalasto. Sagradili smo dvadeset valjanih brodova, svaki od njih dovoljno
veliki da bude zamak za vas ljude, i dali zavet meu sobom da emo oploviti i otkriti
itavu Zemlju. Ah, itavu Zemlju! U dvadeset brodova, dve hiljade dinova oprostilo se
sa blinjima, obeavi da e doneti u priama svako lice mnogostrukog sveta - a onda
pooe u sopstveni san.
Dinovi su plovili od mora do mora, kroz buru i zatije, e, glad i obilje, izmeu
grebena i obala, uivajui u ugrizima slanog vazduha, dahu mornarskog ivota i venoj
borbi sa okeanom, "trajnou u pokretu" - i u oduevljenju u vezivanju novih naroda u
mreu lutanja.
Tri broda su izgubljena posle pola pokolenja. Stotinu dinova odabra da ostane i ivi
ivot sa umskim vilenjacima Elohimima. Dve stotine izgibe u ratnoj slubi Bhrathaira,
koje gotovo unitie peane gorgone iz velike pustinje. Dva broda se nasukae i
propadoe. A kada su prva deca roena na putu dovoljno odrasla da i sama postanu
mornari, petnaest brodova okupilo se radi veanja i okrenulo misli Domu - jer su shvatili
ludost zaveta i osetili zamor od borbe protiv mora.
I tako podesie jedra prema zvezdama i potraie Dom. Ali bili su spreeni. Poznati
putevi vodili su ih u neznane okane i nepoznate opasnosti. Bure su ih gonile sve dok nisu
zaboravili gde su, dok im bievanje uadi nije odralo ruke do kostiju, a talasi se dizali
protiv njih kao da ih mrze. Jo pet brdova je izgubljeno - iako je olupina jednog od njih
naena, a mornari sa drugoga spaseni sa ostrva na kome su doiveli brodolom. Kroz led
koji ih je drao u zahvatu tokom mnogih godinjih doba, ubijajui ih na stotine - kroz
zatija koja su ih zbliila smrti od gladi - oni su opstajali u borbi za ivot i za Dom. Ali
nesree obrisae sve znanje o njihovim putevima, sve dok vie nisu zaboravili gde su i
kuda idu. Kada su stigli do Domaje, bacie kotve. Manje od hiljadu dinova kroilo je na
kamenite obale Primorja. U oajanju, okanili su se razmiljanja o Domu.
Ali prijateljstvo vrhovnog poglavara Damelona Dinoljuba ih obnovi. On vide
predskazanje nove sree u svom monom znanstvu i na njegovu re srca dinova se
primirie. Nainili su Primorje svojim stanitem, zakleli se odanosti poglavarima - i
poslali tri broda u potragu za Domom. Od tog vremena - tokom vie od tri puta po tri
hiljade godina - uvek je bilo brodova sa Dinovima na moru, koji su na smenu tragali za
zemljom, dok su tri nova stajala spremna kada bi se stari vratili, ruku praznih i
bezuspenih. I dalje smo Bezemljai, izgubljeni u lavirintu budalastog sna.
Kamena mu i mora. Mi smo dugovean narod u poreenju sa vama ljudima - ja sam
roen na brodu tokom kratkog putovanja koje nas je spaslo od Opustoenja, a moje
pradede bile su meu prvim lutalicama. A imamo toliko malo dece. Retko koja ena rodi
vie od jednog deteta. Tako da nas je sada samo pet stotina i naa ivotnost se suava sa
svakim pokolenjem.
Ne moemo da zaboravimo.
Ali u starom predanju-znanstvenici deca Tvoreva imaju nade. On stavlja dugu u nae
nebo posle proiavajuih kia, kao obeanje zvezdama da e nekako, jednog dana, nai
naina da ih vrati kui.
Ako elimo da preivimo, moramo nai Dom koji smo izgubili, zemlju naeg srca iza
Mora izlazeeg sunca."
Tokom Penosledove prie, sunce je tonulo dok nije dolo do kasnog popodneva; a
kada je zavrio, zalazak sunca ve je poeo na obzorju. Oparnica je tu tekla sa zapada, a
svaki oganj se odraavao vilinskom, narandasto zlatnom slavom na njenom uglaanom

licu. U bezdanim nebesima oganj je zraio i gubitak i proricanje, dolazeu no i obeani

dan, tminu koja e proi; jer kada dou pravi kraj dana i svetlosti, nee biti blistanja da ga
uine zadivljujuim, nee biti spektakla, prelepog ognja ili radosti, niega u ta bi srce
pogledalo izuzev raspadanja i sivog pepela.
Usred plamsaja, Penosled ponovo die glas i zapeva sa olovnim bolom:
Rairismo jedra da vratimo se svojim putem
ali vetrovi ivota nisu duvali kako smo hteli
i zemlja iza mora bee izgubljena.
Kovenant se podupre i okrete da pogleda dina. Penosledovo elo bilo je visoko
dignuto, sa vlanim prugama blistave zlatno-narandaste vatre prefinjeno iscrtanim niz
njegove obraze. Dok je Kovenant gledao, odraena svetlost poprimi crvenkasti preliv i
poe da nestaje.
Blago, din ree: "Smej se, Tomase Kovenante - smej se za mene. Radost je u uima
koje sluaju."
Kovenant zau prigueno, nezahtevno titanje i molbu u Penosledovom glasu, a
njegov uzdrani bol zajea u znak odgovora. Ali nije mogao da se smeje: nije u sebi imao
smeha bilo kakve vrste. Uz gr gaenja prema ogranienjima koja su ga obogaljila, uini
grub pokuaj u drugom smeru. "Gladan sam."
Jedan trenutak Penosledove senovite oi blesnue kao da ga je neto ujelo. Ali onda je
zabacio glavu i stao da se sam smeje za sebe. Njegovo veselje kao da mu je izviralo pravo
iz srca i uskoro je proteralo svu napetost i suze sa njegovog lica.
Kada je preao u tiho kikotanje, on ree: "Tomase Kovenante, ne volim da budem
nagao - ali verujem da si mi prijatelj. Sruio si mi ponos, a to bi bila lepa usluga ak i da
ti se nisam smejao ranije.
Gladan? Razume se da si gladan. Hrabro reeno. Trebalo je da ti ponudim hranu ranije
- ima onaj prozrani pogled oveka koji je danima jeo samo alianthu. Neki stari
vidovnjaci kau da odricanje proiava duu - ali ja kaem, sigurno da e da proiava
duu kada ve telo nema drugog izbora.
Sreom, ja sam dobro opskrbljen hranom." On gurnu nogom prema Kovenantu obilno
popunjenu konu vreu i pokaza mu da je otvori. Kada je Kovenant razlabavio vezove,
naao je unutra usoljenu govedinu, sir, stari hleb i vie od deset mandarina velikih kao
dve pesnice, kao i konu meinu koju je jedva mogao da podigne. Da se rei tekoa, on
se najpre lati voa, spravi so iz grla krikama mandarine, a zatim prionu na ostalo jelo.
Onda upravi panju prema meini.
"To je alem-vino", ree Penosled. "Moan je to napitak. Moda bi trebalo da... ne, to
te vie gledam, prijatelju moj, vidim sve vie iscrpljenosti. Samo pij iz meine. Pomoi e
ti da otpoine."
Nakrenuvi meinu, Kovenant otpi malo alem-vina. Nalikovalo je na blagi viskija i
mogao je da oseti miris njegove jaine; ali ukus mu je bio blag i nije grizao niti pekao.
Ispio je nekoliko slasnih gutljaja i smesta se osetio duboko okrepljen.
Paljivo je zatvorio meinu, vratio hranu u vreu, a onda sa naporom odgurao meinu
nazad na dohvat Penosledu. Alem-vino je plamtelo u njegovom trbuhu i on oseti da e
uskoro biti spreman za novu priu. Ali kada je legao u trup ispod pramanih dasaka,

sumrak na nebu se pretvorio u kristalnu tamu i zvezde izioe samotne, poput rasute
dece. Pre nego to je i shvatio da drema, ve je zaspao.
Bio je to nemiran san. Obamrlo se teturao izmeu bolesnih prizora prepunih meseca
na samrti, klanja i bespomone unakaene puti, da bi se odjednom naao se prostrt nasred
ulice blizu prednjeg branika policijskih kola. Krug graana okupio se oko njega. Imali su
oi od kremena, a usta su im bila rastegnuta u zajedniki gr osude. Svi su bez izuzetka
pokazivali njegove ruke. Kada je digao ake da ih pogleda, video je da su prekrivene
crvenkastim, leproznim mrljama.
Onda mu prioe dvojica tamnoputih, u belo odevenih ljudi i utovarie ga na nosila.
Video je ambulantna kola u blizini. Ali ljudi ga nisu odmah odneli do njih. Mirno su
stajali, drei ga u visini pojasa kao da ga pokazuju gomili.
Jedan policajac kroi u krug. Oi su mu bile obojene prezirom. On se nae na
Kovenanta i ree ozbiljnim glasom: "Izleteo si mi na put. To je bila greka. Trebalo bi da
te je sram." Njegov dah zapahnu Kovenanta zadahom trulei.
Iza policajca, neko podie glas. Bio je prepun smirujuih tonova, poput glasa
Doaninog advokata. On ree: "To je bila greka."
U savrenom saglasju, svi graani povratie lokve krvi na plonik.
Ne verujem u ovo, pomisli Kovenant.
Odjednom, umirujui glas zaprede: "On ne veruje u nas." Nemi urlik stvarnosti,
besomuna odbrana injenica zaori se iz gomile. Tukla je Kovenanta sve dok se nije
zgrio pod njom, prezren i bez odgovora.
Onda graani u jedan glas povikae: "Mrtav si. Bez zajednice ne moe iveti. ivot je
u zajednitvu, a ti nema zajednice. Ne moe iveti ako nikoga nije briga." Sazvuje
njihovih glasova stvaralo je zvuk poput drobljenja, ruenja. Kada su prestali, Kovenant
oseti da se vazduh u njegovim pluima pretvorio u ljunak.
Sa uzdahom zadovoljstva, umirujui glas ree: "Nosite ga u bolnicu. Izleite ga.
Postoji samo jedan dobar odgovor na smrt. Izleite ga i izbacite ga napolje."
Dva oveka ga ubacie u bolnika kola. Pre nego to su se vrata zalupila, video je
kako se graani rukuju meusobno, smee dok estitaju jedni drugima. Posle toga,
bolnika kola se pokrenue. Digao je ruke i video da mu se crvenkaste mrlje ire uz
podlaktica. Gledao je sebe u uasu i jeao: vatru mu paklenu, vatru mu paklenu, vatru mu
paklenu!
Ali onda penuavi glas blago ree: "Ne plai se. To je samo san." Smirivanje se
prostre po njemu poput pokrivaa. Ali nije ga mogao osetiti prstima, a bolnika kola
nastavila su da idu. Traei pokriva, grabio je prazni vazduh sve dok mu zglavci nisu
pobeleli od usamljenosti.
Kada je osetio da vie ne moe da trpi bol, bolnika kola se prevrnue i on ispade iz
nosila u nitavilo.
13. VEERNJA
Kada je kroio izmeu skladnih eljusti, Kovenant vrsto stegnu tap levom rukom.
Ulaz je nalikovao kakvom tunelu, vodei ispod kule prema otvorenom dvoritu izmeu
nje i glavnine Konaka; bio je osvetljen samo nejasnom, odraenom sunevom svetlou
sa oba kraja. U kamenu nisu postojali ni prozori ni vrata. Jedini otvori bili su mrani
tuneli pravo iznad njih, koji su, izgleda, sluili nekoj nameni u odbrani Veselkamena.

Kopita konja odjekivala su na glatkom kamenu, ispunjavala tunel poput zveketa rata, pa
je ak i lako kuckanje Kovenantovog tapa odzvanjalo unaokolo, kao da neke utvarne
seni stupaju na oklevajui korak iza njega niz grlo Konaka.
Onda eovod ue u suncem obasjano dvorite. Ovde je ivi kamen bio izdubljen do
visine ulaza, tako da je prostor irok gotovo koliko i kula stajao otvoren prema nebu
izmeu visokih, golih zidova. Dvorite je bilo ravno i poploano, ali u njegovom sreditu
nalazio se iroki potez zemljita iz koga je rastao stari zlatan, a po jedan mali vodoskok
iskrio se sa svake strane drevnog stabla. Pozadi se nalazilo jo kamenih kapija poput one
u osnovici kule, koje su takoe bile otvorene. To je bio jedini ulaz u Konak sa nivoa tla,
ali u pravilnim razmacima iznad dvorita drveni prelazi premoavali su otvoreni prostor
izmeu kule i pravougaonih otvora na unutranjem licu Konaka. Pored toga, dvoja vrata
sa svake strane tunela omoguavala su pristup kuli.
Kovenant baci pogled uz glavninu Konaka. Senke su poivale po junim i istonim
zidovima dvorita, ali visine su jo blistale u punom sjaju popodnevnog sunca, a iz tog
ugla Veselkamen se inio dovoljno visok da obezbedi temelje za nebesa. Na trenutak,
dok je gledao, strahopotovanje ga nagna da poeli da je, poput Penosleda, naslednik
Poglavarevog Konaka - da na neki nain moe da zadri taj velianstveni prizor za sebe.
eleo je da tu pripada. Ali, kada je prvobitno dejstvo Veselkamena na njega prolo,
poeo je da se odupire toj elji. Bilo je to samo jo jedno zavoenje, a on je ve izgubio
previe lomne, a toliko neophodne nezavisnosti. Tvrdim mrgoenjem zatomio je
potovanje, pritisnuo akom prsten. injenica da je ovaj skriven smirivala ga je.
Tu je poivala jedina nada koju je mogao da zamisli, jedino reenje njegove
protivurene nedoumice. Dogod skriva prsten, mogao je preneti poruku poglavarima,
zadovoljiti neodlonu potrebu da ide dalje, a istovremeno izbei opasna oekivanja,
zahtev za moi koji nije mogao da ispuni. Penosled - a i Atiaran, moda i protiv svoje
volje - pruili su mu odreenu slobodu izbora. Sada je moda mogao da se sauva ukoliko uspe da izbegne dalja zavoenja i ako mu din ne oda tajnu.
"Penoslede", poe on, a onda se zaustavi. Dva oveka su prilazila njemu i dinu iz
glavnog dela Konaka. Podseala su na straare. Njihova pljosnata, neitljiva lica nisu
odavala nikakve znake mladosti ili starosti, kao da im je odnos prema vremenu nekako
dvosmislen; odavali su takav utisak vrstine u Kovenantovim oima da mu panja skrenu
sa dina. Ravnomerno su se kretali preko dorita, kao da su sainjeni od oivotvorene
stene. Jedan od njih pozdravi Penosleda, a drugi se zaputi dugim koracima prema
Tomasu Kovenantu.
Kada stie do Kovenanta, on se neprimetno nakloni i ree: "Ja sam Banor od krvne
garde. Zaduen sam za tebe. Odveu te na pripremljeno mesto." Glas mu je bio
nespretan, kao da mu se jezik nije mogao opustiti u nareju Domaje, ali kroz njegov ton
Kovenant je mogao da razabere krutost koja je zvuala kao nepoverenje.
To i vrsti, nametljivi oreol krvnog gardiste naglo izazvae u njemu nemir. On
pogleda prema Penosledu i vide da ovaj upuuje drugom krvnom gardisti pozdrav pun
potovanja i starog prijateljstva. "iveo, Korie!" ree Penosled. "Krvnoj gardi donosim
poast i odanost dinova Primoraca. Ovo su teka vremena i ponosni smo to u njima
moemo ubrojati krvnu gardu meu prijatelje."
Ravnim glasom, Korik odvrati: "Mi smo krvna garda. Tvoje odaje su spremne, tako da
moe otpoinuti. Doi."

Penosled se nasmei. "Ba dobro to je tako. Prijatelju moj, vrlo sam umoran." Sa
Korikom, uputio se prema kapiji.
Kovenant poe za njima, ali mu Banor preprei put snanom rukom. "Ti e poi za
mnom", ree krvni gardista ravno.
"Penoslede!" pozva Kovenant nesigurno. "Penoslede! Saekaj."
Preko ramena, din odvrati: "Poi za Banorom. Mir s tobom." inilo se da nije
svestan Kovenantove uznemirenosti; njegov ton izraavao je samo zahvalno olakanje,
kao da su mu odmor i Veselkamen bili jedini u mislima. "Sreemo se opet - sutra."
Kreui se kao da podrazumeva poverenje prema krvnoj gardi, poao je za Korikom o
glavni deo Konaka.
"Tvoje mesto je u kuli", ree Banor.
"U kuli? Zato?"
Krvni gardista slee ramenima. "Ako postavi to pitanje, bie ti odgovoreno. Ali sada
mora poi za mnom."
Jedan trenutak, Kovenant je gledao Banora u oi i tamo video sposobnost krvnog
gardiste, njegovu spretnost i spremnost da izvri nareenje po svaku cenu. Taj prizor jo
vie zaotri Kovenantov nemir. ak i oi Soranala i Baradakasa, kada su ga prvi put
zarobili, mislei da je Besomuk, nisu sadravale tako smireno i posveeno obeanje
prinude, nasilja. Drvograani su bili otri zbog svoje uobiajene blagosti, ali Banorov
pogled nije skrivao nikakav nagovetaj nekakvog zaveta mira. Pokoleban, Kovenant
skrenu pogled. Kada Banor poe prema jednim od vrata kule, sledio ga je nesigurno i
uznemireno.
Vrata se otvorie dok su se pribliavali i zatvorie iza njih, iako Kovenant nije mogao
da vidi ko ili ta ih pokree. Dooe na zavojito stepenite sa praznim sreditem, uz koje
se Banor ravnomerno peo dok posle stotinak ili vie stepenika nije stigao do novih vrata.
Iza njih, Kovenant se nae u haotinom lavirintu prolaza, stepenita, vrata, koji uskoro u
potpunosti pomutie njegov oseaj za pravac. Banor ga je vodio as tamo, as ovamo u
nepravilnim razmacima, gore i dole nebrojenim stepenitima, najpre irokim, pa zatim
uskim hodnicima, sve dok on nije poeo da se plai da ne bi bio u stanju da odatle izie
bez vodia. S vremena na vreme, nazreo bi druge ljude, pre svega krvne gardiste i
ratnike, ali nije susreo nikoga od njih. Najzad, Banor zastade usred neega to je naizgled
predstavljalo hodnik sa slepim zavretkom. Kratkim gestom, on otvori skrivena vrata.
Kovenant poe za njim u prostranu odaju za dnevni boravak sa balkonom pozadi.
Banor je ekao dok Kovenant nije na kratko pogledao sobu, a onda ree: "Pozovi me
ukoliko ti je ita potrebno", i izie zatvorivi vrata za sobom.
Jedan trenutak, Kovenant se i dalje ogledao oko sebe; pravio je mentalni popis
nametaja da bi znao gde su opasni uglovi, ispusti, rubovi. Soba je sadrala krevet,
kupatilo, sto postavljen hranom, stolice - jedna od njih bila je prekrivena raznom odeom
- i tapiseriju na jednom zidu. Ali nita od toga nije predstavljalo neposrednu opasnost i
njegov pogled se ubrzo ponovo okrete vratima.
Na njima nije bilo ruke, drke, kvake, vrpce za otvaranje - nijednog sredstva pomou
kojeg bi mogao da ih otvori.
ta, kog avola...?
Gurnuo ih je ramenom, pokuao da ih dograbi za ivicu i povue; nije mogao ni da
mrdne teki kamen.

"Banore!" Jednim trzajem, njegov rastui strah pretvori se u bes. "Krvavog mu

prokletstva! Banore. Otvori ta vrata!"
Gotovo smesta, kamena vrata se otvorie prema unutra. Banor je ravnoduno stajao u
dovratku. Ravne oi nisu mu sadravale nikakav izraz.
"Ne mogu da otvorim vrata", zarea Kovenant. "ta je to? Neki zatvor?"
Banorova ramena se neprimetno digoe. "Zovi ovo kako god eli. Mora ostati ovde
dok poglavari ne budu spremni da poalju po tebe."
"'Sve dok poglavari ne budu spremni.' A ta da radim u meuvremenu? Naprosto da
sedim i mislim?"
"Jedi. Odmaraj se. Radi ta god eli."
"Rei u ti ta elim. Neu da ostanem ovde i da poaavim od ekanja na efove tih
tvojih poglavara. Doao sam ovde ak od Kevinovog Vidikovca da govorim sa njima.
Rizikovao sam..." Sa naporom, on se zaustavi. Video je da njegovo penuanje ne ostavlja
nikakav utisak na krvnog gardistu. On dograbi bes obema rukama i kruto ree: "Zbog
ega sam zatvorenik?"
"Donosioci poruka mogu biti prijatelji ili neprijatelji", odvrati Banor. "Moda si sluga
Opaije. Mi se staramo za bezbednost poglavara. Krva garda ti nee dozvoliti da ih
ugrozi. elimo da te proverimo pre nego to ti dozvolimo da se slobodno kree."
Vatru mu paklenu, prokle Kovenant u sebi. Ba mi je to trebalo. Iznenada mu se inilo
da je soba iza njega puna mranih, grabljivih misli kojima se toliko trudio da okrene lea.
Kako da se odbrani pred njima ako ne ide napred? Ali nije mogao da podnese da stoji
tamo gde je bio, dok su mu svi strahi izloeni ravnodunom Banorovom pogledu. On
prisili sebe da se okrene. "Reci im da ne volim da ekam." Drhtei, priao je stolu i digao
kamenu boicu kladenice.
Kada je uo kako su se vrata zatvorila, povukao je dug gutljaj kao in prkosa. Onda,
zuba stegnutih oko blagog pivskog ukusa kladenice, on se ponovo ogleda po sobi,
sevajui oima oko sebe kao da izaziva mrane zloduhe da iziu iz sklonita i da
napadnu.
Ovog puta, tapiserija mu privue panju. Bila je gusto tkana u razliitim bojama,
meu kojima su preovlaivali otro crveno i nebesko plavo, i posle kratkog posmatranja
on shvati da prikazuje legendu o Bereku Troprstu.
Istaknuta u sreditu stajala je figura Bereka u stilizovanom poloaju koji je spajao
borbu i lepotu. Oko tog osnovnog motiva bili su izraeni prizori koji su priali povest
Poglavara-rodioca - njegovu neukaljanu odanost Kraljici, Kraljevu pohlepnu potragu za
moi, Kraljiino odbacivanje sopstvenog mua, Berekova dostignua u ratu, sakaenje
njegove ruke, njegovo oajanje na Planini Groma, pobedu ognjenih lavova. itava celina
predstavljala je spasenje, iskupljenje dostignuto na samoj ivici unitenja ispravnou kao da se Zemlja sama umeala, da joj se moglo verovati da e se umeati, da ispravi
moralnu neravnoteu rata.
Oh, krvavog mu pakla! - zajea u sebi Kovenant. Zar moram to da podnosim?
Steui kamenu flau kao da je to jedina vrsta stvar u sobi, on poe prema balkonu.
Kroio je u dovratak, oslonio se na kamen. Iza ograde balkona zjapio je ponor od tri ili
etiri stotine stopa do podnoja planine. Nije se usuivao da iskorai na balkon;
nagovetaji vrtoglavice ve su mu grizli utrobu muninom. Ali on natera sebe da gleda
dovoljno dugo da bi mogao da prepozna okolinu.

Balkon se nalazio na istonom proelju kule i gledao je u iroku oblast zaravni. Kasno
popodnevno sunce bacalo je senku uzvienja prema istoku poput boanskog tita, a u
priguenom svetlu iza senke zaravni su se inile raznolike i raznobojne. Plavkasti
travnjaci, uzorana mrka polja i svetlozeleni zasadi smenjivali su se prema obzorju, a
meu njima suncem posrebrene niti potoka tekle su prema istoku i jugu; nakupine naselja
irile su lomnu mreu obitavalita preko polja; ljubiasta vres i siva bujad leala je u
irokim potezima prema severu. Sa desne strane, Kovenant je mogao da vidi Belicu kako
krivuda prema Trotgardu.
Prizor ga podseti kako je stigao na to mesto - seti ga na Penosleda, Atiaran, utvare,
Baradakasa, ubijenog Putnima - vrtoglavica seanja uzvera se iz podnoja planine prema
njemu. Atiaran ga je krivila za pokolj utvara. Pa ipak, odrekla se sopstvene elje za
osvetom, pravednog gneva. Toliko joj je naneo zla...
Povukao se nazad u odaju, teturavo seo za sto. Ruke su mu se toliko tresle da nije
mogao da pije iz boce. Spustio ju je na sto, stegao obe pesnice i stisnuo zglavke preko
tvrdog prstena koji je drao skrivenog na srcu.
Neu da razmiljam o tome.
Mrtenje nalik na krivljenje same lobanje dograbi mu elo.
Nisam Berek.
Drao se toga sve dok zvuk opasnih krila nije stao da se povlai, a vrtoglavi bol u
njegovoj utrobi da jenjava. Onda je otvorio ukoene prste. Ne obraajui panju na
njihovu nemoguu osetljivost, poeo je da jede.
Na stolu je naao razne vrste hladnog mesa, sireva i voa, sa puno crnog hleba. Jeo je
odluno, drvenastim pokretima, poput lutke koja dela na osnovu naredbi njegove volje,
sve dok nije prestao da osea glad. Onda je svukao odeu i okupao se, paljivo se trljajui
i pregledajui telo da bi se uverio da nema skrivenih rana. Stao je da bira izmeu odee
koja je ostavljena za njega i najzad naao bledoplavu odoru koju je mogao da zatvori
vezivanjem dovoljno sigurno da sakrije prsten. Koristei Atiaranin no, paljivo se
obrijao. Potom, istom drvenastom odlunou, oprao je noenu odeu u kadi i rairio je
po naslonima stolica da se sui. Sve to vreme, misli su mu ile u ritmu:
Neu...
Nisam...
Dok je radio, vee se primicalo Veselkamenu, a kada je zavrio stavio je stolicu na
balkonski ulaz tako da je mogao da sedi i posmatra sumrak ne suoavajui se sa visinom.
Ali tama kao da se irila iz neosvetljene sobe po itavom svetu, kao da je njegova odaja
izvor noi. Nedugo potom, prazni prostor za njegovim leima kao da je vrveo leinarima.
Oseao je u dubini srca da previe mahnito eli da pobegne tom snu.
Kucanje na vratima ga tre, ali morao je da se probija kroz tamu da odgovori na njega.
"U... uite." U trenutnoj zbunjenosti, maio se za kvaku koje nije bilo. Onda se vrata
otvorie prema sjaju koji ga je zaslepio.
Najpre je mogao da vidi samo tri prilike, jednu malo pozadi uz zid spoljanjeg
hodnika, a dve na vratima. Jedna od njih drala je po jedan plamtei drveni tap u svakoj
ruci, a drugi je ispod ruku nosio po kotli obluka. Od bletanja izgledalo je kao da se
nadnose nad njega iz polusenke i on kroi nazad, naglo mirkajui.
Kao da je njegovo povlaenje bilo dobrodolica, dvojica mukaraca uoe u sobu. Iza
njih, jedan neobino hrapav i tih glas ree: "Smemo li unutra? Ja sam poglavar
Mhoram..."

"Razume se", umea se vii od dvojice glasom izbrazdanim i vornovatim od starosti.

"Njemu je potrebno svetlo, zar ne? Od tame se srce gri. Kako moe da primi svetlo ako
ne uemo? A kada bi neto znao, umeo bi sam da se zatiti. Razume se. A nas se nee ba
nagledati. Previe posla. Treba jo ii i na veernju. Moda vrhovni poglavar ima
posebna uputstva. Ve kasnimo. Jer ne zna nita. Razume se. Ali smo brzi. Od tame se
srce gri. Obrati panju, mladiu. Ne moemo se vraati tek da bismo iskupili tvoje
neznanje."
Dok je ovaj govorio, trzajui rei poput lenjih slugu sa poda svojih grudi,
Kovenantove oi se razbistrie. Pred njim, vii ovek se razlui u uspravnu, ali prastaru
priliku, uskog lica i sa bradom koja mu je visila poput pocepane zastave gotovo do
pojasa. Imao je drvogradski ogrta oivien plavim i veni od lia oko glave.
Njegov neposredni pratilac inio se jedva neto starijim od deaka. Mladi je bio
odeven u smeu kamendolsku tuniku sa plavilom utkanim u ramena poput naramenica, a
lice mu je bilo isto, veselo. Smeio se na starca sa izrazom zabavljanja i ljubavi.
Dok je Kovenant prouavao par, ovek iza njih ree opominjue: "On je gost,
Birinaire." Starac zastade kao da se prisea pravila ponaanja i Kovenant pogleda iza
njega u poglavara Mhorama. Poglavar je bio vitak ovek otprilike Kovenantove visine.
Nosio je dugaku odoru boje stega vrhovnog poglavara sa trakom crnom poput katrana, a
u desnoj ruci je drao dugaak tap.
Onda starac proisti grlo. "Ah, vrlo dobro", proguna on. "Ali to trai vremena, a mi
kasnimo. Treba postaviti Veernju. Pa pripreme za Vee. Razume se. Ti si gost. Budi
nam dobro doao. Ja sam Birinair, Zubljonoa lillianrilla i srdonik Poglavarevog
Konaka. Ovo tene to se kliberi je Torm, obluar rhadhamaerla i isto tako srdonik
Poglavarevog Konaka. A sada pouj. Pazi." Uz najvie dostojanstvo, poao je prema
krevetu. Nad njime u zidu je bio otvor za baklju. "Ove su napravljene za mlade neznalice
kao to si ti", ree Birinair i gurnu upaljeni kraj jednog tapa u otvor. Plamen zamre; ali
kada je uklonio tap, plamen se gotovo smesta vrati. On postavi neupaljeni kraj u otvor, a
zatim pree preko sobe da stavi drugi tap u suprotni zid.
Dok je zubljonoa bio zauzet, Torm spusti jedan kotli na sto, a drugi na stalak pokraj
lavora za pranje. "Pokrij ih kada bude eleo da spava", ree on laganim glasom.
Kada je zavrio, Birinair primeti: "Od tame se srce gri. uvaj je se, goste."
"Ali ljubaznost je kao kada pije sa planinskog potoka", promrmlja Torm, smeei se
kao na neku skrivenu alu.
"Tako je", ree Birinair i napusti sobu. Torm zastade da namigne Kovenantu i da
apne: "Nije on tako teak svat kao to bi mogao da misli." Onda je i on otiao,
ostavljajui Kovenanta nasamo sa Mhoramom.
Mhoram zatvori vrata iza njih i Kovenant prvi put dobro zagleda jednog poglavara.
Mhoram je imao izvijena usta koja su zraila ovenou, a osmeh pun ljubavi prema
srdonicima lebdeo mu je na usnama. Ali dejstvo osmeha stajalo je u protivtei sa
njegovim oima. Bile su to opasne oi - sivo-plavih duica poprskanih zlatom - koje kao
da su prodirale kroz izgovore sve do tajne sri predumiljaja koje su ovi sadrali - oi
koje kao da su i same skrivale neto mono i neznano, kao da bi Mhoram bio u stanju da
iznenadi i samu sudbinu ako bi bio doveden do poslednjeg uporita. A izmeu tih opasnih
oiju i ljubaznih usta etvrtasta otrica nosa posredovala je poput kormila koje je
upravljalo plovidbom njegovih misli.

Onda Kovenant primeti Mhoramov tap. Krajevi su mu bili okovani metalom poput
ezla zakona, koje je nazro u Drulovim vornovatim prstima, ali nije bilo rezbarija kakve
su naglaavale ezlo. Mhoram ga prebaci u levu ruku dok je desnicom upuivao
Kovenantu pozdrav dobrodolice. Onda je prekrstio ruke na grudima, drei tap u
upljini ispod lakta.
Usne mu iskrivi meavina zabavljanja, stidljivosti i opreznosti dok je govorio.
"Dopusti da ponem ispoetka. Ja sam Mhoram, sin Variolov. Budi dobro doao u
Veselkamen, Tomase Kovenante, Nevernie i nosioe poruke. Birinair je srdonik i
glavni lillianrill Poglavarevog Konaka - ali svejedno ima vremena pre Veernje. Zbog
toga sam doao - iz nekoliko razloga. Najpre, da ti poelim dobrodolicu, drugo, da
odgovorim na pitanja stranca u Domaji i tree, da te upitam za cilj koji te dovodi veu.
Izvini ukoliko delujem suvie formalno. Stranac si, i ja ne znam kako da ti odam poast."
Kovenant je eleo da odgovori. Ali jo je bio zbunjen tamom; nije imao dovoljno
vremena da proisti glavu. Zatreptao je prema poglavaru na trenutak, a onda rekao tek da
popuni tiinu: "Onaj va krvni gardista mi ne veruje."
Mhoram se suvo nasmei. "Banor mi je rekao da veruje da te drimo kao zatvorenika.
To je takoe razlog to sam odluio da razgovaram sa tobom veeras. Nije na obiaj da
ispitujemo goste pre nego to otpoinu. Ali moram da ti kaem re ili dve u vezi sa
krvnom gardom. Kako bi bilo da sednemo?" On uze stolicu za sebe i sede sa tapom
preko kolena tako prirodno kao da je ovaj deo njega.
Kovenant sede za sto, ne skidajui pogled sa Mhorama. Dok se smetao, poglavar
nastavi: "Tomase Kovenante, rei u ti otvoreno: pretpostaviu da si prijatelj - ili bar da
nisi neprijatelj - sve dok ne bude proveren. Gost si i zasluuje valjan odnos. A mi smo
dali i zavet mira. Ali ti si za nas stranac isto toliko koliko i mi za tebe. A krvni gardisti su
dali zavet koji ni u kom pogledu nije kao na zavet. Zakleli su se da e sluiti poglavare i
Veselkamen - da e nas tititi pred svakom opasnosti snagom vernosti." Uzdahnuo je kao
iz daljine. "Ah, poniavajue je biti sluen na taj nain - prkosei vremenu i smrti. Ali
pustimo to. Moram ti rei dve stvari. Preputeni obavezama zaveta, krvni gardisti bi te
sasekli istog trenutka kada bi digao ruku protiv ma kog poglavara - da, i protiv ma kog
stanovnika Veselkamena. Ali Vee poglavara im je naredilo da te uzmu u zatitu. Radije
nego da prekre tu naredbu - radije nego da dozvole da te zadesi ma kakvo zlo - Banor ili
bilo koji drugi krvni gardista ivot bi dao za tvoju odbranu."
Kada je Kovenantovo lice stalo da odraava sumnju, poglavar ree: "Uveravam te u
to. Moda bi za tebe bilo dobro kada bi pitao Banora u vezi sa krvnom gardom. Njegovo
nepoverenje moda te nee uznemiravati - jednom kada ga bude shvatio. On potie iz
naroda Haruai koji ivi visoko u Zapadnik-planinama, iza prolaza koje sada zovemo
uvarevim procepom. U prvim godinama vrhovnog poglavarstva Kevina, sina
Lorikovog, oni dooe u Domaju - dooe i ostadoe da daju zavet ravan zaklinjanju koje
vezuje ak i bogove." Na trenutak, kao da je bio izgubljen u razmiljanju o krvnoj gardi.
"Bili su narod vrele krvi, snanih sokova i plodan, uzgajan za oluju i bitku - a sada
zavetovanom odanou pretvoren u askete, bez ena i ostareo. Rei u ti, Tomase
Kovenante - njihova posveenost ima nepredvidljivu cenu: takvo jednoumlje ne pada im
lako, a jedino zadovoljstvo im je ponos neprekinute, iste slube. Na kraju, meutim,
dokuiti gorinu sumnje..." Mhoram ponovo uzdahnu, a onda se postieno nasmei.
"Raspitaj se o Banoru. Ja sam premlad da ti ispriam priu kako treba."

Premlad? - upita se u sebi Kovenant. Koliko si star? Ali nije postavio to pitanje; plaio
se da bi pria koju bi Mhoram mogao ispriati bila isto onako zavodljiva kao i
Penosledova pripovest o Bezemljaima. Trenutak kasnije, on sabra delie panje i ree:
"Moram da govorim sa Veem."
Mhoram ga pogleda pravo u oi. "Poglavari e se prikupiti sutra da uju i tebe i
Srdosolju Penosleda. eli li da govori sada?" Poglavareve oi poprskane zlatom kao da
su plamtele od usredsreenosti. Neoekivano, on upita: "Jesi li neprijatelj, Nevernie?"
Kovenant se tre u sebi. Mogao je da oseti Mhoramov ispitivaki pogled kao da mu
njegova vrelina pali um. Ali bio je odluan da izdri. "Ti si vidovnjak i prorok. Ti reci
meni."
"Da li me je Kvan tako nazvao?" Mhoramov osmeh bio je obezoruavajui. "Pa,
pokazao sam proroku domiljatost kada sam dopustio da me uznemiri najobiniji crveni
mesec. Moda te je zapanjila moja govornika mo." A onda odgurnu u stranu tiho
omalovaavanje samog sebe i napeto ponovi: "Jesi li neprijatelj?"
Kovenant uzvrati pogled poglavaru, nadajui se da su mu oi vrste, nepopustljive.
Neu, mislio je. Nisam... "Nisam prema vama nita po sopstvenom izboru. Imam...
poruku za vas. Ovako ili onako, primoravan sam da je donesem ovamo. A putem su se
odigrale neke stvari koje bi vas mogle zanimati."
"Reci mi", uzvrati Mhoram sa blagom hitnjom.
Ali njegov pogled podseti Kovenanta na Baradakasa - na Atiaran - na vremena kada
su govorili: Zatvoren si - mogao je da vidi Mhoramovo zdravlje, njegovu opasnu
hrabrost, njegovu ivotnu ljubav prema Domaji. "Ljudi me to stalno pitaju", promrmlja
on. "Zar ti ne moe da kae?"
Trenutak kasnije, odgovorio je sebi: razume se da ne. ta oni znaju o gubavosti? Onda
razabra razlog koji je stajao iza Mhoramovog pitanja. Poglavar je eleo da ga uje kako
govori, eleo njegov glas da bi razluio istinu od lai. Mhoramove ui umele su da
razlikuju iskrenost ili neispravnost odgovora.
Kovenant se obazre prema seanju na Kletnikovu poruku, a onda se okrete na drugu
stranu u samoodbrani. "Ne - priuvau je za Vee. Jednom je dovoljno za takve stvari.
Jezik e mi se pretvoriti u pesak ako budem morao da je izgovorim dvaput."
Mhoram klimnu kao da to prihvata. Ali gotovo smesta upita: "Objanjava li tvoja
poruka kaljanje Meseca?"
Nagonski, Kovenant pogleda preko balkona.
Tamo, jedrei muno nad obzorjem poput broda zaraenog kugom, poivao je krvlju
ukaljan Mesec. Njegov odsjaj obujmio je zaravni poput kakve krvave utvare. Nije mogao
da obuzda drhtaj u glasu kada odvrati: "To nam se on pokazuje - to je sve. Samo nam
pokazuje ta ume." Duboko u grlu, vikao je: Vatru mu paklenu! Kletnie! Utvare su bile
bespomone! ta radi na bis, siluje decu?
"Ah", zajea poglavar Mhoram, "ovo nam dolazi u ravo vreme." Kroio je sa sedita
i navukao drvenu pregradu preko ulaza na balkon. "Ratovnija broji manje od dve hiljade.
Krvnih gardista je samo pet stotina - bedno za bilo koji zadatak izuzev odbrane
Veselkamena. A ima samo pet poglavara. Od tih, dvojica su stari, na samoj granici moi,
a nijedan nije ovladao sa vie od najmanjeg dela Kevinovog prvog kruga. Slabiji smo
nego ijedan zemljorod u svim dobima Domaje. Zajedno bismo jedva uspeli da nateramo
krljavu travu da raste na Kura Plenetoru.

Bilo nas je vie", objasni on i vrati se na sedite, "ali u poslednjem pokolenju gotovo
svi najbolji iz Znanstvigora odabrali su obred neomeenja. Ja sam prvi koji je proao
proveru u petnaest godina. Avaj, mui me pomisao da e nam sada biti potrebna dodatna
snaga." Stezao je tap sve dok mu se zglavci nisu zabeleli, a na trenutak njegove oi nisu
skrivale nepriliku u kojoj se naao.
Mrgodno, Kovenant uzvrati: "Onda reci prijateljima da se dobro pripreme. Nee vam
se dopasti ono to imam da kaem."
Ali Mhoram se lagano opusti, kao da nije uo Kovenantovo upozorenje. Prst po prst,
popustio je stisak sve dok mu tap nije nedirnut rukama leao u krilu. Onda se blago
nasmeio. "Tomase Kovenante, nisam ba bez ikakvih razloga pretpostavio da nam nisi
neprijatelj. Nosi tap lillianrilla i no rhadhamaerla - da, a tap je video borbu protiv
jakog neprijatelja. A ja sam ve priao sa Srdosoljom Penosledom. Drugi su imali
poverenja u tebe. Ne mislim da bi mogao da se probije dovde bez poverenja."
"Vatru mu paklenu!" usprotivi se Kovenant. "Sve si to naopake shvatio." Bacao je
rei poput kamenova na svoju lanu sliku. "Prisilili su me da doem. Nije to bilo moja
zamisao. Nisam imao nikakvog izbora jo otkako je ova stvar poela." Prstima je dirnuo
grudi da se podseti da je jedan razlog ipak imao.
"Protiv volje", ree Mhoram blago. "Znai da postoji dobar razlog da nosi ime
'Nevernik'. No, pustimo to. Sasluaemo tvoju priu sutra na Veu. No, bojim se da sam
pruio malo prilike za tvoja pitanja. Ali vreme za Veernju je dolo. Hoe li poi sa
mnom? Ako eli, moemo govoriti uz put."
Kovenant smesta klimnu. I pored umora, bio je eljan prilike da bude aktivan, da
neim zaokupi misli. Neugodnost propitivanja bila je jedva neto manja od neprijatnosti
pitanja koja je eleo da postavi o belom zlatu. Kako bi izbegao sloene ranjive take, on
ustade i ree: "Povedi me."
Poglavar se nakloni u znak da ga je uo i smesta poe ispred Kovenanta u hodnik
pored sobe. Tamo su nali Banora. On je stajao uza zid u blizini vrata, ruku nemarno
prekrtenih preko grudi, ali je krenuo da im se pridrui kada su Mhoram i Kovenant uli u
hodnik. Gonjen naglim porivom, Kovenant ga presrete. Pogleda Banora u oi, gurnu
krvnog gardistu u grudi krutim prstom i ree: "Ni ja ne verujem tebi." Onda se u
gnevnom zadovoljstvu ponovo okrenu poglavaru.
Mhoram je zastao dok je Banor uao u Kovenantovu sobu da uzme jednu baklju. Onda
krvni gardista zauze poloaj jedan korak iza Kovenantovog levog ramena, a poglavar
Mhoram ih povede niz hodnik. Uskoro se Kovenant ponovo izgubio; sloenost kule
zbunjivala ga je potpuno poput lavirinta. Ali ubrzo stigoe do hodnika koji kao da se
zavravao slepim zidom od kamena. Mhoram dodirnu kamen krajem tapa i ovaj se
pokrenu prema unutra, otvorivi se nad dvoritem izmeu kule i glavnine Konaka. Od tih
dveri protezao se prelaz do otvora oivienog stubovima.
Kovenant baci pogled na razjapljeni bezdan dvorita i povue se. "Ne", promrmlja on,
"zaboravite. Ja u lepo da ostanem ovde, ako nemate nita protiv." Krv mu poput stida
pojuri u lice, a potoi znoja slio mu se hladno niz lea. "Nisam dobar na visini."
Poglavar ga je radoznalo posmatrao jedan trenutak, ali nije dovodio u pitanje njegovu
reakciju. "Vrlo dobro", ree samo. "Ii emo drugim putem."
Preznojen napola od olakanja, Kovenant je sledio Mhorama dok je ovaj iao nazad
jednim delom puta, a onda krenuo sloenim spustom do jednih vrata u osnovici kule.
Tamo su preli preko dvorita.

Onda se Tomas Kovenant prvi put naao u glavnom telu Veselkamena.

Oko njega, Konak je bio blistavo osvetljen bakljama i oblukom. Zidovi su mu bili
dovoljno visoki i iroki za dinove, a njihova prostranost davala je snaan kontrast
teskobnosti kule. U prisustvu tolikog isklesanog, velianstvenog i ivog granita, tolike
mase planinske stene koja je premoavala takve otvorene, osvetljene hodnike, osetio je
otro svoju slabost, bednu, lomnu ljudskost. Ponovo je osetio da su ga tvorci
Veselkamena prevazili.
Ali Mhoram i Banor nisu delovali slabo pred njim. Poglavar je gazio napred kao da su
ti hodnici njegov prirodni element, kao da njegova ponizna put cveta u slubi sveg tog
drevnog sjaja. A Banorova lina vrstina kao da je narasla, kao da je unutar sebe nosio
neto to se gotovo izjednaavalo sa trajnou Veselkamena. Izmeu njih, Kovenant se
oseti napola bestelesno, lien neke sutinske stvarnosti.
Reanje mu skoi na usne, a ramena mu se pogrbie dok je guio te misli. Mrgodnim
naporom, prisilio je sebe da se usredsredi na povrinske pojedinosti oko sebe.
Krenuli su nanie hodnikom koji je iao pravo, ali sa postepenim zavojima, kao da je
uklesan prema prostiranju zrnaca stene - prema srcu planine. Iz njega, sporedni hodnici
granali su se u razliitim razmacima, neki su pravo sekli izmeu litice i litice, a drugi su
samo povezivali sredinji hodnik sa spoljanjim prolazima. Kroz te hodnike, sve vei broj
mukaraca i ena slivao se u sredinji hodnik, a svi su ili, pogodi Kovenant, na
Veernju. Neki su nosili titnike i trake ratnika; drugi kamendolsku i drvogradsku odeu
koja je bila poznata Kovenantu. Neki mu se uinie na izvestan nain povezani sa
lillinrillom i rhadhamaerlom; ali mnogi su se, izgleda, bavili prozainijim zanimanjima
odravanja grada - kuvanjem, ienjem, graenjem, opravkama, etvom. Rasuto po
gomili bilo je nekoliko krvnih gardista. Mnogi ljudi su klimali i smeili se sa
potovanjem poglavaru Mhoramu, a ovaj je uzvraao pozdrave u svim smerovima, esto
pozdravljajui po imenu one koji su ga oslovljavali. Ali iza njega, Banor je nosio baklju i
koraao nepopustljivo kao da je sam u Konaku.
Kako se guva zgunjavala, Mhoram prie zidu sa leve strane, a onda stade na jednim
vratima. Otvorivi ih, okrenu se Banoru i ree: "Moram poi do vrhovnog poglavara.
Odvedi Tomasa Kovenanta do mesta meu ljudima u Svetom Opklonu." Kovenantu je
dodao: "Banor e te sutra dovesti do Zabrana u odgovarajue vreme." Uz pozdrav, on
ostavi Kovenanta sa krvnim gardistom.
Sada je Banor vodio Kovenanta kroz Veselkamen. Posle odreenog rastojanja, hodnik
se svravao, cepajui se pod pravim uglom prema levoj i desnoj strani na lukove oko
irokog zida, a u taj vezni hodnik ljudi su se slivali iz svih pravaca. Vrata dovoljno velika
da propuste dinove presecala su zakrivljeni zid u pravilnim razmacima; kroz njih su
ljudi hitro prolazili, ali bez nereda ili guve.
Sa svake strane svih vrata stajao je po jedan obluar i ezlonoa; a kada se Kovenant
primakao jednim vratima, mogao je da uje kako uvari vrata govore: "Ako ima zla na
tvom srcu, ostavi ga ovde. Nema mesta za njega unutra." Tu i tamo bi neko od ljudi
posegao i dodirnuo uvara kao da mu predaje nekakav teret.
Kada je stigao do vrata, Banor dade baklju ezlonoi. ezlonoa je zagasi tako to je
otpevuio deo pesme i sklopio ruke nad plamenom. Onda je vratio tap Banoru, a krvni
gardista ue u Opklon sa Kovenantom iza sebe.
Kovenant se nae na balkonu koji je kruno opasivao unutranjost ogromne upljine.
U njoj nije bilo rasvete, ali se osvetljenje slivalo unutra sa svih otvorenih vrata, a nad

balkonom na kome je Kovenant stajao bilo ih je est drugih i do svih su vodila

mnogobrojna otvorena vrata. Mogao je da vidi sasvim jasno. Balkoni su stajali u
uspravnim redovima kao u amfiteatru, a pod njima, na preko stotinu stopa nie, nalazilo
se ravno dno upljine. Na jednoj strani stajala je uzdignuta pozornica, a ostatak dna je bio
pun ljudi. I balkoni su bili puni, ali srazmerno bez guve; svako je imao ist pogled
prema pozornici.
Nagla vrtoglavica zalepeta prema Kovenantovoj glavi iz okolnog vazduha. Uhvatio se
za ogradu u visini prsa, oslonio napaeno srce na nju. Veselkamen je izgledao pun
vrtoglavica; gde god da poe, morao je da se suoava sa liticama, procepima, ponorima.
Ali ograda je bila od smirujueg granita. Grlei je, suzbio je strah, digao pogled da bi
skinuo oi sa dna Opklona.
Bio je nejasno iznenaen kada je otkrio da upljina nije otvorena prema nebu;
zavravala se zaobljenom kupolom nekoliko stotina stopa iznad najvieg balkona.
Pojedinosti na tavanici bile su nejasne, ali mu se uinilo da moe da razazna figure
uklesane u kamen, dinovska oblija koja su nejasno plesala.
Onda svetlosti poee da nestaju. Jedna po jedna, vrata su se zatvarala, a tama je
ispunjavala upljinu poput nanovo stvorene noi. Uskoro je Opklon bio zaptiven bez
ikakve svetlosti, a u praznini tihi zvuci kretanja i disanja ljudi irili su se poput nemirnog
duha. Crnilo kao da je izdvojilo Kovenanta. Oseao se neukotvljeno, kao da je baen u
daleki svemir, dok je masivni kamen Konaka visio nad njim kao da je itava njegova
silna tonaa navaljena upravo na njegova lea. I protiv svoje volje, on se nae prema
Banoru, dodirnu vrstog krvnog gardistu ramenom.
Onda plamen zatrepta na pozornici - dva plamena, baklja lillianrilla i kotli obluka.
Svetlosti su im bile siune u ogromnoj upljini, ali su otkrivale Birinaira i Torma koji su
stajali sa po jedne strane pozornice, drei svoje vatre. Iza svakog srdonika nalazile su
se dve prilike u plavoj odori - poglavar Mhoram sa prastarom enom iza Birinaira, kao i
neka ena i jedan starac odeven u plavo. Njegovo uspravno dranje poricalo je starost
koju su mu odavali seda kosa i brada. Intuitivno, Tomas Kovenant pogodi: to je on vrhovni poglavar Prothal.
ovek podie ezlo i udari njegovim metalnim delom tri puta o kamenu pozornicu.
Drao je glavu visoko dignutu dok je govorio, ali mu je glas podseao da je star. I pored
ponositog dranja i vrstog duha, bilo je reumatinog bola starosti u njegovom glasu dok
je govorio: "Ovo je veernja sluba Poglavarevog Konaka - drevnog Veselkamena,
rukom dinova isklesanog odredita svega onoga u ta verujemo. Budite dobro doli, vi
jakih srca i slabih, svetli i tamni, krv, kost i ila, um i dua, u dobru ili zlu. Mir neka bude
sa vama i u vama. Ovo vreme je posveeno slubi u ime Zemlje."
Njegovi pratioci odvratie: "Neka bude isceljenja i nade, srca i zaviaja za Domaju i
za sve ljude u slubi Zemlje - za vas pred nama, vas, neposredne uesnike u zemnoj moi
i znanstvu, lillianrile i rhadhamaerle, uitelje, znanstvozornike i ratnike - i za vas nad
nama, vas ljude i svagdanje nosioce ognjita i letine ivota - i za vas meu nama, vas
dinove, krvnu gardu, strance - i za vas odsutne Ranihine, Ranjane, Kamendolce i
Drvograane, svu brau i sestre zajednikog zaveta. Mi smo poglavari Domaje. Neka ste
dobro doli i budite to jeste."
Onda poglavari zapevae u tami Svetog opklona. Vatre srdonika su bile male u
ogromnom, visokom, pretrpanom svetilitu - male, pa ipak, i pored skromnih razmera,
otre, blistave, poput neukaljane hrabrosti. I u toj svetlosti poglavari zapevae himnu:

Sedam krugova znanstva drevnog

Zatita Domaje, zid i vrata:
I jedan vrhovni poglavar da zakon nosi
Da uva neokaljanu bit zemne moi.
Sedam Krugova da pobede zlo
Kobi za zlehude stvorove noi:
I jedan isti poglavar da nosi ezlo
Da titi Domaju od Kletnikove izdajnike moi
Sedam vrsta pakla za izdatu grudu,
Za izdajnike Domaje, ljude i skote:
I jedan hrabri poglavar da prkosi usudu
Da odagna crnu poast od cveta lepote.
Dok je jeka njihovih glasova nestajala, vrhovni poglavar Prothal ponovo progovori.
"Mi smo novi uvari Zemlje - sledbenici i pomonici zemne moi; zavetovali smo se i
zakleli da emo povratiti Kevinovo znanstvo i da emo isceliti Zemlju od svega to je
ogoljeno ili neprirodno, nakazno, bez osnova ili izopaeno. I isto tako zakleti i posveeni,
u jednakoj ravnotei sa svim ostalim zadacima i obeanjima - zakleti nasuprot svim
htenjima koje nam namee nae nametljivo ja, zakleti zavetu mira. Jer uzdranost je
jedino jemstvo koje moemo dati da neemo ponovo obesvetiti zemlju."
Ljudi koji su stajali pred pozornicom odvratie u jedan glas: "Neemo ponovo
obesvetiti Domaju, iako nas napor ovladavanja sobom trese na lozi ivota. Niti emo
poinuti dok senka nae nekadanje ludosti ne bude dignuta sa srca Domaje, a tamu
nadvlada rast i ivot."
A Prothal se vrati: "Ali nema drhtaja u slubi Domaji. Sluba omoguuje slubu, ba
kao to poniznost veno pokree uslunost. Moi emo da idemo od znanja do znanja i
do jo veliajnijeg znanja, ako se hrabrost dri, i posveenost dri, i ako mudrost ne
potpadne pod senku. Mi smo novi uvari Domaje - sledbenici i pomonici zemne moi.
Jer neemo otpoinuti
niti skrenuti sa puta,
izgubiti veru
ili odustati
sve dok Sivka ne postane Plava
a Ril i Maerl budu mlade i iste
kao drevna Luralin.
Na to itav skup uzvrati pevanjem istih rei, stih po stih, za vrhovnim poglavarom; a
mnogostruki glas zajednice odzvanjao je svetim Opklonom kao da je njegov reumatini
glas otvorio slavinu neke skrivene, podzemne strasti. Dok je taj moni zvuk trajao,
Prothal ponizno sae glavu.
Ali kada se okona, on zabaci glavu i rairi ruke kao da hoe da ogoli grudi osudama.
"Ah, prijatelji moji!" povika on. "Pomonici, sledbenici Domaje - zbog ega smo doiveli

takav neuspeh u razjanjavanju Kevinovog znanstva? Ko je meu nama na bilo koji nain
unapredio znanje naih predaka? Drimo prvi Krug u rukama - itamo njegov tekst, a
najveim delom i razumemo rei - pa ipak ne prodiremo u tajne. Neka greka u nama
spreava nas, neka lana naklonost, neko pogreno delanje, neki osnovni amalgam naih
htenja. Ne sumnjam da je nae stremljenje isto - to je stremljenje vrhovnog poglavara
Kevina - a pre njega Lorika, Damelona i Srdomila - ali je mudrije, jer mi vie nikada ne
bismo u ludom oajanju digli ruku protiv Domaje. Ali ta onda? Gde greimo, kada ne
moemo dokuiti ono to nam je dato?"
Jedan trenutak poto mu je glas zadrhtao i prekinuo se, svetilite je bilo tiho, a
praznina je treptala poput plaa, kao da su u njegovim reima ljudi razabrali sebe,
prepoznali greke koje je opisao kao sopstvene. Ali onda se die novi glas. Srdosolja
Penosled ree ponosito: "Moj poglavaru, nismo stigli do samog kraja. Istina, posao naih
ivota bio je dokuivanje i prikupljanje znanja naih predaka. Ali na rad otvara nam
vrata budunosti. Naa deca i njihova deca bie na dobitku jer nismo izgubili srce, jer su
vera i hrabrost najvei darovi koje moemo dati naslednicima. A Domaja sadri tajanstva
o kojima nita ne znamo - tajanstva puna kako nade, tako i opasnosti. Budite vesela srca,
Kamenbrao. Vaa vera dragocenija je od svih stvari."
Ali nemate vremena! - zajea u sebi Kovenant. Vera! Deca! Kletnik e vas unititi. U
njemu, njegova predstava o poglavarima zakovitla se, promeni. Oni nisu bili nadmona
bia, tvorci sudbine; bili su smrtnici poput njega samog, upoznati sa nemoi. Kletnik e
ih unititi...
Tokom jednog trenutka pustio je ogradu kao da namerava da vikne poruku usuda
okupljenim ljudima. Ali vrtoglavica se smesta probi kroz njegov otpor, udari ga iz
praznine. Teturajui, naleteo je na ogradu, a onda poleteo nazad da se uhvati za Banorovo
rame.
- da je raspon njihovih dana u Domaji najvie Morae da im proita smrtnu presudu.
"Vodi me odavde", jeknu hrapavo. "Ne mogu to podneti."
Banor ga pridra, povede. Naglo, vrata se otvorie prema blistanju spoljanjeg
hodnika. Kovenant napola pade kroz dovratak. Bez ijedne rei, Banor ponovo pripali
baklju na jednoj od plamteih zublji usaenih u zid. Onda uze Kovenanta za ruku da mu
prui oslonac.
Kovenant otre ruku. "Ne diraj me", zadahta nerazgovetno. "Zar ne vidi da sam
bolestan?"
Ni titraj oseanja nije zasenio Banorov ravnoduni izraz. Ravnoduno se okrenuo i
poveo Kovenanta od svetog Opklona.
Kovenant ga je sledio, nagnut napred i drei se za stomak kao da pati od munine. da je raspon - Kako da im pomogne? Nije umeo ni sebi samom da pomogne. Zbunjen i
oajnog srca, odepao je do sobe u kuli i stajao glupo dok je Banor vraao baklju u dra,
zatvorivi vrata za sobom poput presude. Onda se dohvati za slepoonice kao da mu se
um cepa na pola.
Nita od svega ovoga se ne deava, jeao je. Kako mi to rade?"
Grei se u sebi, okrenuo se da pogleda tapiseriju, kao da bi ova mogla da sadri
nekakav odgovor. Ali ona mu je samo oteavala nevolju, vreala ga poput reskog udarca.
Krvavog mu pakla! Berek - zajea. Mislite li da je to tako lako? Mislite li da je dovoljno
obino ljudsko oajanje, da e ukoliko se oseate dovoljno ravo neto kosmiko ili bar

udotvorno obavezno doi i spasti vas? Prokleti bili! Pa on e ih unititi! U stvari ste i svi
vi skupa gubavci, neist prokaena, a ak niste ni svesni toga!
Prsti mu se zgrie poput divljih kandi i on skoi napred, stavi da upa tapiseriju kao
da pokua da strgne najcrnju la sa kamena sveta. Teka tkanina nije htela da se pocepa u
njegovom zahvatu bez polovine prstiju, ali ju je svukao sa zida. Uklonivi silovito zastor
sa ulaza na balkon, on izvue tapiseriju u no umrljanu grimizom i svali je preko ograde.
Padala je poput mrtvog lista zime.
Nisam Berek!
Zadihan od napora, ue natrag u sobu i vrati pregradu pred okrvavljenom noi. Zbacio
je odoru sa sebe, navukao sopstveni ve, zatim pogasio vatre i popeo se u krevet. Ali
meki, isti dodir pokrivaa koji je osetio na koi nije mu pruio utehu.
14. VEE POGLAVARA
Probudio se u turobnoj izmaglici slinoj pritisku olujnog oblaka, nekakvom crnom
komeanju i urlanju bele vatre. Mehaniki poe da obavlja pripreme za Vee - oprao se,
pregledao, obukao, ponovo obrijao. Kada mu je Banor doneo posluavnik sa hranom, jeo
je kao da mu je porcija spremljena od praine i ljunka. Onda je zatakao Atiaranin no za
pojas, dohvatio Baradakasov tap levom rukom i seo lica okrenutog zidu da eka poziv.
Konano se Banor vrati da mu kae da je vreme dolo. Nekoliko trenutaka Kovenant
je nepomino sedeo, posmatrajui krvnog gardistu napola odsutnim oima i pitajui se
kako bi mogao da smogne hrabrosti da nastavi sa snom. Oseao je da mu se lice iskrivilo,
ali nije mogao biti siguran.
- da je raspon Zavri sa tim.
On dodirnu tvrdi, skriveni metal prstena da bi se primirio, a zatim uspravi oklevajue
kosti. Zagledan u vrata kao da predstavljaju prag opasnosti, odepao je kroz njih i poao
niz hodnik. Za Banorovim nepopustljivim leima iziao je iz kule, najpre preko dvorita,
a zatim unutra i nanie kroz poploane i neobino izraene prolaze Veselkamena.
Najzad stigoe kroz blistavo osvetljene hodnike duboko u planini do dvoja zasvoenih
drvenih vrata. Bila zatvorena, a uvali su ih krvni gardisti; du oba zida stajale su kamene
klupe, neke po meri oveka, druge dovoljno velike za dinove. Banor klimnu straarima.
Jedan od njih povue vrata i otvori ih, dok je drugi pokazao Banoru i Kovenantu da uu.
Banor povede Kovenanta u sobu za veanje poglavara.
Zabran je bio ogromna, sputena, kruna odaja sa visokom, zasvoenom tavanicom i
nizovima sedita preko tri etvrtine prostora. Vrata kroz koja je Kovenant uao nalazila
su se priblino u visini najviih sedita, ba kao i dvoje preostalih vrata - na drugoj strani
odaje. Pod najniim redom sedita bila su tri nivoa: na prvom, nekoliko stopa ispod
galerije, stajao je zaobljeni kameni sto, koji je kruio oko tri etvrtine odaje, sa otvorom
prema velikim vratima i mnogim stolicama oko spoljanje ivice; ispod toga, unutar
prostora koji je zatvarao sto u obliku slova C, nalazio se ravni pod Zabrana; i konano, na
sreditu poda, poivao je iroki, okrugli otvor popunjen oblukom. uti sjaj oganjkamenova podravale su etiri ogromne baklje lillianrilla, koje su plamtele bez dima i
troenja u draima oko spoljanjeg zida.
Kada ga Banor povede niz stepenice prema otvorenom kraju stola, Kovenant osmotri
ljude u odaji. Srdosolja Penosled sedeo je u njegovoj blizini, uz sto, na masivnoj kamenoj

stolici; gledao je Kovenanta kako napreduje stepenicama, uputivi smeak dobrodolice

svom nekadanjem putniku. Iza njega, jedini ljudi za stolom bili su poglavari. Pravo
nasuprot Kovenantu, za proeljem stola, sedeo je vrhovni poglavar Prothal. Njegovo
ezlo poivalo je na kamenu pred njim. Prastari mukarac i ena bili su na po nekoliko
stopa sa svake njegove strane; na jednakom rastojanju od ene sa leve strane bio je
poglavar Mhoram; a nasuprot Mhoramu, niz sto iza starca, sedela je sredovena ena.
etiri pripadnika krvne garde smestili su se svako iza jednog poglavara.
U Zabranu su bila jo samo etiri oveka. Iza vrhovnog poglavara, blizu vrha galerije,
sedeli su srdonici, Birinair i Torm, rame uz rame, kao da dopunjuju jedan drugoga. A
odmah iza njih bila su jo dvojica, jedan od njih ratnik sa dvostrukom crnom dijagonalom
preko titnika, a drugi Tuvor, menik krvne garde. Sa tako malo ljudi u njemu, Zabran je
delovao ogromno, uplje i grobno.
Banor odvede Kovenanta do usamljene stolice ispod nivoa poglavarskog stola i sa
druge strane jame sa oblukom naspram vrhovnog poglavara. Kovenant ukoeno sede i
obazre se. Oseao je da je neprijatno daleko od poglavara; plaio se da e morati da
dovikuje poruku. Zato ga iznenadi kada Prothal ustade i blago ree: "Tomase Kovenante,
dobrodoao u Vee poglavara." Njegov reumatini glas dosee Kovenanta tako jasno kao
da stoje rame uz rame.
Kovenant nije znao kako da odvrati; nesigurno, dodirnuo je desnom pesnicom grudi, a
zatim pruio ruku sa dlanom otvorenim i okrenutim napred. Dok su mu se ula
prilagoavala Zabranu, on poe da zapaa prisutnost, zraeu linost i sposobnost
poglavara. Odavali su mu utisak da rado ispunjavaju ozbiljne zavete, da imaju iroku, pa
ipak zajedniku posveenost. Jedino je Prothal stajao i gledao Kovenanta u oi. Izgled
sede starosti vrhovnog poglavara donekle je menjala krutost njegove brade i uspravnost
dranja; oigledno je bio jo snaan. Ali oi su mu bile pohabane iskustvom asketizma,
odricanja, koje je gurano toliko daleko da se inilo da mu je nagrizlo put - kao da je star
ve toliko dugo da ga sada samo mo kojoj se posvetio uva od propadanja.
Dva poglavara koja su bila uz njega nisu izgledala toliko ouvana. Imala su potamnelu
kou sa tragovima starosti i slabanu kosu; naginjala su se nad sto kao da se upinju protiv
drevnosti kostiju ne bi li nainili razliku izmeu meditacije i sna. Poglavara Mhorama
Kovenant je ve znao, iako je sada Mhoram delovao otrije, opasnije, kao da mu drutvo
njegovih prijatelja poglavara pojaava sposobnosti. Ali petog poglavara Kovenant nije
znao; sedela je vrsto i usredsreeno za stolom, sa otvorenim, iskrenim licem prikovanim
na njega poput prkosa.
"Dozvoli da se predstavimo pre nego to ponemo", promrmlja vrhovni poglavar. "Ja
sam Prothal, sin Dvilijanov, vrhovni poglavar prema odluci Vea. Sa moje desne strane
su Variol, drubenik Tamarantin i sin Pentilov, nekada vrhovni poglavar..." dok je
govorio, dvoje prastarih poglavara digoe lica uklesana vremenom i nasmeie se
privatno jedno drugom, "...i Ozondrea, kerka Zondreje. Sa moje leve strane, Tamaranta,
drubenica Variolova i kerka Eneste, i Mhoram, sin Variolov. Ti zna dina Primorca,
Srdosolju Penosleda, a upoznao si srdonike Poglavarevog konaka. Iza mene su jo
Tuvor, menik krvne garde, i Gart, vrhovnik ratovnije Poglavarevog Konaka. Svi imaju
pravo da prisustvuju Veu poglavara. Da li ima prigovor?"
Prigovor? Kovenant glupo zavrte glavom.
"Onda emo poeti. Na je obiaj da odamo poast onima koji dou pred nas. Kako
tebi moemo odati poast?"

Kovenant ponovo zavrte glavom. Ne elim nikakvu poast. Tu sam greku ve

jednom napravio.
Posle ispitivake pauze, vrhovni poglavar ree: "Vrlo dobro." Okrenuvi se prema
dinu, on die glas: "iveo i dobro doao, dine Primore, Srdosoljo Penoslede,
Kamenbrate i naslednie odanosti Domaji. Bezemljai su blagoslov Domaji.
Kamen i more duboko su u ivotu.
Dobro doao zdrav ili povreen, u obilju ili kobi - trai ili daj. Bilo kome zahtevu
emo udovoljiti dok je u nama ivota i moi da ispunimo potrebu. Ja sam vrhovni
poglavar Prothal; govorim u prisustvu samog Veselkamena."
Penosled ustade da uzvrati pozdrav. "iveo, poglavare i Zemljorode. Ja sam Srdosolja
Penosled, izaslanik dinova Primoraca u Veu poglavara. Istina mog naroda je u mojim
ustima i ja ujem odobravanje drevnog, svetog kamena predaka...
iva stena Zemlje
isto prijateljstvo
Mea vernosti i odanosti u
Venom kamenu vremena.
Sada je vreme za dokazivanje i mo odanosti. Kroz Dinove ume, zaravnicu
Sarangrejva i Andelejn nosim vam ime drevnih obeanja." Onda dela formalnosti nestade
iz njegovog dranja i on dodate sa veselim pogledom prema Kovenantu. "A nosim i
druge stvari. Moj prijatelj Tomas Kovenant obeao je da e o mom putovanju biti
spevana pesma." On se blago nasmeja. "Ja sam din Primorac. Nemojte praviti kratke
pesme za mene."
Njegova duhovitost izvue kikot iz poglavara Mhorama, a Prothal se blago nasmei;
ali Ozondreino strogo lice kao da nije bilo sposobno za smeh, a inilo se da ni Variol ni
Tamaranta nisu uli dina. Penosled ponovo sede, a Ozondrea gotovo smesta ree, kao da
je nestrpljiva: "Koje je tvoje poslanstvo?"
Penosled sede uspravno u stolici, dok su mu ruke napeto gladile kamen stola.
"Poglavari moji - kamena mu i mora! Ja sam din. Ovakve stvari ne padaju mi lako, iako
su za mene lake nego za ikoga od moje vrste - i zbog tog razloga ja sam odabran. Ali u
se potruditi da urno govorim.
Molim vas da me shvatite. Zadatak mi je saoptavan na Dinovom saboru tokom deset
dana. Nije bilo vremena za traenje. Kada je potrebno poimanje, sve prie moraju biti
ispriane u celini. urba je za beznadne, kaemo mi - a jedva da je dan proao otkako
sam shvatio da ima istine u onom to je reeno. Tako da moj zadatak sadri mnogo onoga
to trenutno ne biste poeleli da ujete. Morate znati istoriju mog naroda - sva putovanja i
gubitke koji su nas doveli dovde i sve susrete naih naroda od tog doba - ukoliko ete me
sasluati. Mi smo Bezemljai, zalutale due i sa usudom malobrojnog neobnavljanog
semena. eljni smo rodne zemlje. Pa ipak, jo od vremena Damelona Dinoljuba nismo
napustili nadu, iako se Duomor lino okrenuo protiv nas. Pretraivali smo mora i ekali
da zla predskazanja dou i prou."
Penosled zastade da zamiljeno pogleda Kovenanta, a zatim produi: "Ah, poglavari
moji, predskazivanje je neobino. Toliko toga se kae - a toliko malo postane jasno.

Damelon nam nije prorekao Dom, ve pre svretak, razreenje gubitka. Pa ipak je to bilo
dovoljno za nas - dovoljno.
Dakle. Jednu nadu smo nali za sebe. Kada prolee stie u Primorje, nai brodovi
vratie se iz potrage i rekoe da su na samoj granici prostora kojim su tragali naili na
ostrvo koje se granii sa drevnim okeanima kojima smo nekada plovili. Stvar nije
sigurna, ali sledei pohod moe poi pravo do tog ostrva i pogledati iza njega radi
sigurnijih znakova. Tako bismo mogli da se ponovo snaemo u lavirintu mora."
Prothal klimnu, a kroz savrenu akustiku Zabrana, Kovenant zau slabano ukanje
odore vrhovnog poglavara.
Delujui kao da se pribliava kljunom trenutku zadatka, Penosled produi. "A drugu
nam je nadu dao Damelon Dinoljub, vrhovni poglavar i Srdomilov sin. U srcu njegovog
predskazanja behu sledee rei: nae izgnanstvo okonae se kada nae seme vrati
plodnost i kada se okrene opadanje naeg potomstva. Na taj nain nada raa nadu, jer bez
ikakvog proricanja moemo zadobiti sranosti i hrabrosti zbog svakog poveanja broja
nae retke, voljene dece. I gle! Te noi kada su se brodovi vratili, Jedrana Vilokosa, udata
za Mlatiaku Brodograda, odvedena je do kreveta, gde je rodila - ah, kamena mu i mora,
poglavari moji! Obogaljuje mi jezik prianje ovoga bez pune mere duge zahvalnosti
dinova. Kako moe biti radosti za ljude koji sve izgovaraju kratko? Ponosita ena,
Vilokosa istih udova, rodila je tri sina." Ne mogavi vie da se uzdri, on pree u pesmu
punu silovitog udara talasa i mirisa soli.
Kovenant iznenaeno vide da se poglavarka Ozondrea smei, a oi joj vlano uhvatie
zlatni sjaj obluka - reit svedok radosti zbog novosti dina.
Ali Penosled se naglo zaustavi. Uz pokret prema Kovenantu, on ree: "Moje izvinjenje
- ti ima u rukama druge stvari. Moram da preem na sr zadatka. Ah, prijatelju moj",
ree on Kovenantu, "zar ni sada nee da se nasmeje za mene? Moram da upamtim da
nam je Damelon obeao svretak, ne povratak Domu - iako ja ne mogu da zamislim
nikakav drugi svretak izuzev Doma. Moe biti da stojim u sumraku dinova."
"uti, Kamenbrate", prekide ga poglavarka Tamaranta. "Ne navlai zlo na svoj narod
izgovaranjem tih rei."
Penosled uzvrati sranim smehom. "Ah, moja zahvalnost, poglavarko Tamaranta. I
tako mudre stare dinove opominje mlada ena. itav moj narod e se smejati kada im
budem ovo ispriao."
Tamaranta i Variol izmenie osmehe i vratie se poloaju koji je podseao na
meditaciju ili dreme.
Kada je prestao da se smeje, din ree: "Dakle, poglavari moji. Na samu sr, onda.
Kamena mu i mora! Sve mi se vrti u glavi od tolike urbe. Doao sam da zatraim
ispunjenje drevne ponude. Vrhovni poglavar Lorik Zloupokojitelj obeao je da e nam
poglavari dati poklon kada nam sazri nada - poklon da nam poboljati izglede za povratak
Domu."
"Birinaire", ree poglavarka Ozondrea.
Visoko na galeriji iza Prothala, stari Birinair ustade i odvrati: "Naravno. Nisam
zaspao. Nisam ja tako mator kao to izgledam, zna. ujem te ja."
Sa irokim osmehom, Penosled doviknu: "iveo, Birinaire! Srdonie Poglavarevog
Konaka i ezlonoo lillianrilla. Mi smo stari prijatelji, dinovi i lillianrilli."
"Nema potrebe da vie", odvrati Birinair. "ujem te. Stari prijatelji iz doba vrhovnog
poglavara Damelona. Nikada ne bee drugaije."

"Birinaire", umea se Ozondrea, "sea li se dara koji je Lorik obeao dinovima?"

"Dara? Kako da ne? Nita ne fali mom seanju. Gde je to pae, moj uenik? Naravno.
lor-liaril. Zlatanika, tako je zovu. Eto. Kobilice i kormila za brodove. Pravi put - nikada
ne izdaje. A jaka kao kamen", ree on Tormu, "nasuprot tebi, rhadhamaerlu, to se stalno
kliberi. Seam se."
"Moe li to da uini?" upita Ozondrea tiho.
"Da uinim?" ponovi Birinair, oevidno zbunjen.
"Moe li da napravi kobilice i kormila od zlatanike za dinove? Da li je znanje
izgubljeno?" Okrenuvi se Penosledu, poglavarka Ozondrea upita: "Koliko brodova e
vam biti potrebno?"
Uz kratki pogled pema Birinairovom uspravnom ponosu, Penosled zadri veselje i
jednostavno odvrati: "Sedam. Moda pet."
"Moe li se to uiniti?" upita ponovo Ozondrea Birinaira, razgovetno, ali bez ljutnje.
Kovenantov prazni pogled iao je od govornika do govornika, kao da priaju na nekom
stranom jeziku.
Srdonik izvadi malu plou i pisaljku iz odore i poe da proraunava, mrmljajui za
svoj raun. Grebanje njegove pisaljke moglo se uti po itavom Zabranu, sve dok on ne
die glavu i ree kruto: "Znanje i dalje postoji. Ali nije lako. Najbolje to moemo da
uinimo. Naravno. I vreme - trebae vremena. Bodach glas, trebae vremena."
"Koliko?"
"Najbolje to moemo da uinimo. Ukoliko budemo radili na miru. Nije moja greka.
Nisam izgubio najponositije znanje lillianrilla. etrdeset godina." Naglim apatom,
dodao je Penosledu: "ao mi je."
"etrdeset godina?" blago se nasmeja Penosled. "Ah, hrabro reeno, Birinaire,
prijatelju moj. etrdeset godina. To meni ne izgleda tako dugo." Okrenuvi se vrhovnom
poglavaru Prothalu, on dodade: "Moj narod ne zna kako da vam zahvali. ak i na jeziku
dinova nema dovoljno dugih rei. Tri milenijuma nae odanosti nisu dovoljni da odue
sedam kobilica i kormila od zlatanike."
"Ne", pobuni se Prothal. "Sedamdeset puta po sedam darova od zlatanike nisu nita u
poreenju sa velikim prijateljstvom dinova Primoraca. Samo e pomisao da smo
pomogli va povratak Domu moi da popuni prazninu koju e ostaviti va odlazak. A
naa pomo udaljena je etrdeset godina. Ali poeemo smesta i moe se desiti da neki
novi uvid Kevinovog znanstva skrati to vreme."
Kao jeka ponovivi: "Smesta", Birinair ponovo sede.
etrdeset godina? - uzdahnu Kovenant. Nemate etrdeset godina.
Onda Ozondrea ree: "Dogovoreno?" Najpre je pogledala Penosleda, a zatim
vrhovnog poglavara Prothala. Poto su joj obojica klimnuli, ona se okrete Kovenantu i
ree: "Onda preimo na stvar sa ovim Tomasom Kovenantom." inilo se da joj glas
pogaa atmosferu popt udaljene grmljavine.
Smeei se da popravi Ozondreinu neposrednost, Mhoram ree: "Sa strancem zvanim
Nevernik."
"I to sa dobrim razlogom", dodade Penosled.
Rei dina zazvonie na uzbunu u Kovenantovom oblanom nemiru i on se otro
zagleda u Penosleda. U uvuenim oima dina i isturenom elu video je vanost te
primedbe. Sasvim jasno, kao da otvoreno moli, Penosled rekao: Obznani belo zlato i

koristi ga da pomogne Domaji. Nemogue, odvratio je Kovenant. Unutranjost oiju bila

mu je vrela od bespomonosti i gneva, ali lice mu je bilo kruto poput mermerne ploe.
Odjednom, Ozondrea upita: "Naena je tapiserija iz tvoje sobe. Zato si je bacio?"
Ne gledajui je, Kovenant odgovori: "Uvredila me je."
"Uvredila?" Glas joj uzdrhta od neverice i gaenja.
"Ozondrea", opomenu je Prothal blago. "On je stranac."
I dalje je prkosno odmeravala Kovenanta, ali je zautala. Jedan trenutak, niko se nije
kretao niti govorio; Kovenant je imao neprijatan oseaj da poglavari mentalno
raspravljaju izmeu sebe kako da postupe sa njim. Onda Mhoram ustade, obie oko kraja
kamenog stola i vrati se unutar kruga sve dok ponovo nije bio naspram Ozondrei. Zatim
je seo na ivicu stola sa tapom u krilu i prikovao pogled na Kovenanta.
Kovenant se oseti izloenijim Mhoramovom ispitivakom pogledu nego ikad.
Istovremeno, osetio je da je Banor kroio blie njemu, kao da predvia napad na
Mhorama.
Suvo, poglavar Mhoram ree: "Tomase Kovenante, mora nam oprostiti opreznost.
Oskrnavljeni Mesec svedoi o zlu u Domaji koje jedva da smo oekivali. Bez ikakve
opomene, najozbiljnija proba naeg doba pojavljuje se na nebu i mi smo opasno ugroeni.
Pa ipak, neemo prerano da ti sudimo. Mora dokazati da si zao - ukoliko si zao." Gledao
je Kovenanta, traei nekakav odgovor, neko potvrivanje, ali Kovenant je samo prazno
uzvraao pogled. Blago slegavi ramenima, poglavar produi: "Dakle. Moda bi bilo
dobro da pone sa porukom."
Kovenant se lecnu, pognuvi glavu poput oveka koga saleu kraguji. Nije eleo da
izdeklamuje tu poruku, nije eleo da se prisea Kevinovog Vidikovca, Kamendola Mithil.
Utroba ga je bolela od seanja na vrtoglavicu. Sve je bilo nemogue. Kako je mogao da
odri svoju napaenu normalnost ako razmilja o takvim stvarima?
Ali Kletnikova poruka imala je snagu prinude. Predugo ju je nosio u umu poput rane
da bi je se sada odrekao. Pre nego to je stigao da podigne ma kakvu odbranu, saletela ga
je poput gra. Tonom neizrecivog prezira, on ree: "Ovo su rei poglavara Kletnika
Opakog.
'Kazae Veu Poglavara i Vrhovnom Poglavaru Protholu, sinu Dvilijanovom, da je
raspon njihovih dana u Domaji najvie jo sedam puta po sedam godina, poev od
vremena sadanjeg. Pre no to ti dani budu odbrojani, ja u upravljati ivotom i smru. A
kao dokaz da govorim istinu, reci im i ovo: Drul Stenotoac, jamnik iz Planine Groma,
pronaao je ezlo Zakona, koga je Kevin izgubio pre deset puta po sto godina tokom
Obreda Obesveenja. Reci im da je zadatak njihovog pokolenja da povrate ezlo. Bez
njega, nee moi da mi se odupru ni sedam godina, tako da u potpunu pobedu ostvariti
ranije za est puta po sedam godina.
A to se tie tebe, puzave: potrudi se da tano prenese ovu poruku. Ako je ne
iznese pred Veem, onda e sva ljudska bia Domaje biti mrtva pre no to proe deset
leta. Ti to ne razume - ali kaem ti, Drul Stenotoac ima ezlo, a to je neto ega se treba
plaiti. Ako ne urui poruku, on e kroz dve godine zauzeti presto u Poglavarevom
Konaku. Jamnici se ve okupljaju na njegov poziv; Moima ezla odazivaju se i vukovi i
pragrdani iz Demonije. Ali najgora poast ne preti od rata. Drul je poeo da kopa sve
dublje i sada posee za mranim korenima Planine Groma - Gravin Trendora, Vrha
Vatrenih Lavova. A u dubini Zemlje zakopana je kob suvie mona i uasna da bi ijedan
smrtnik mogao njom da upravlja. Ona bi od Vaseljene zauvek napravila pakao. Drul traga

upravo za takvim zlom. Dao se u potragu za Kamenom Zlozemlja. Ako njime

zagospodari, nesrea e se sruiti kako na male tako i na velike dok Vreme ne padne.
Nemoj propustiti da preda moju poruku, puzave. Sreo si Drula. Da li prieljkuje da
umre od njegove ruke?'" Kovenantovo srce uzdrhta silinom gaenja prema tim reima,
tonu. Ali jo nije bio gotov. "'Jo neto, poslednje upozorenje. Ne zaboravi koga najvie
treba da se plai. Morao sam da se zadvovoljavam ubijanjem i muenjem. Ali sada sam
razradio plan, kreem. I neu stati dok ne iskorenim svu nadu sa Zemlje. Ne isputaj to iz
vida i oajavaj!'"
Kada je zavrio, uo je kako strah i gaenje plamte Zabranom, kao da ih je zapalio
njegov nevoljni govor. Vatru mu paklenu, vatru mu paklenu! - jeao je on u sebi,
pokuavajui da oisti pogled od tame iz koje je iskoio Kletnikov prezir. Neisti!
Prothal je pognuo glavu i stezao ezlo kao da eli da iscedi iz njega hrabrost. Iza
njega, Tuvor i vrhovnik Gart stajali su u poloaju pripravnosti za borbu. Neobino, Variol
i Tamaranta njihali su se na svojim mestima kao da dremaju, kao da su nesvesni onoga
to je reeno. Ali Ozondrea je zinula na Kovenanta kao da joj je zabio no u srce.
Nasuprot njoj, Mhoram je uspravno stajao, visoko podignute glave i sklopljenih oiju,
tapa oslonjenog o vrsti pod; a tamo gde je metal dodirivao kamen buktao je vreli, plavi
plamen. Penosled se pogurio u seditu; njegove ogromne ruke stezale su kamenu stolicu.
Ramena mu uzdrhtae, a stolica se iznenada polomi.
Na taj zvuk, Ozondrea pokri lice rukama i ispusti bolni povik: "Melenkurion abatha!"
Sledeeg trenutka spusti ruke i ponovo pogleda Kovenanta okamenjenim, zgranutim
pogledom. A on povika: Neisti! - kao da se slae sa njom.
"Smej se, Kovenante", proapta Penosled hrapavo. "Upravo si nam rekao kraj svih
stvari. Sada nam pomozi. Smej se."
Kovenant turobno odvrati: "Ti se smej. 'Radost je u uima koje sluaju.' Ja to ne mogu
initi."
Na njegovo zaprepaenje, Penosled se zaista nasmeja. Digao je glavu i ispustio
prigueni, nejasni zvuk koji je podseao na jecaj; ali trenutak potom zvuk se opustio,
proistio, polako poprimio prizvuk nepokolebivog veselja. Taj uasni napor zgrozi
Kovenanta.
Dok se Penosled smejao, prvi ok zaprepaenja proe Vee. Postepeno, Prothal die
glavu. "Bezemljai su blagoslov Domaje", promrmlja on. Mhoram se pognu, a vatra
izmeu njegovog tapa i poda se ugasi. Ozondrea zavrte glavom, uzdahnu, proe akama
kroz kosu. Kovenant ponovo oseti neku vrstu mentalnog stapanja izmeu poglavara; bez
rei, kao da su se uzeli za ruke, podelili snagu izmeu sebe.
Sedei sam i bedan, Kovenant je ekao da ponu da ga pitaju. A dok je ekao, upinjao
se da ponovo obuhvati sva odbijanja od kojih mu je ivot zavisio.
Konano, poglavari ponovo upravie panju na njega. Put Prothalovog lica kao da je
visila od umora, ali su mu oi ostale stamene, odlune. "A sada, Nevernie", ree on
blago, "mora nam ispriati sve to ti se dogodilo. Moramo znati kako se ostvaruju
Kletnikove pretnje."
Sada, ponovi Kovenant u sebi, vrpoljei se u stolici. Jedva se odupirao elji da se
uhvati za prsten. Mrana seanja tukla su mu oko uiju, pokuavala da mu obore odbranu.
Ubrzo su svi u Zabranu gledali u njega. Bacajui rei kao da odbacuje neispravne cigle,
on poe:

"Dolazim sa... nekog drugog mesta. Doveden sam do Kevinovog Vidikovca - ne znam
kako. Najpre sam video Drula - onda me je Kletnik ostavio na Vidikovcu. inilo se da
znaju jedan drugoga."
"A ezlo zakona?" upita Prothal.
"Drul je imao ezlo - sve izrezbareno, sa metalnim krajevima kao tvoje. Ne znam ta
je to bilo."
Prothal sleganjem ramenima odbaci sumnju; a Kovenant turobno prisili sebe da opie
bez prekomernog ukljuivanja sebe, ne pominjui Lenu, Trioka ili Baradakasa, dogaaje
sa puta. Kada je progovorio o ubijenom Putnimu, Ozondrein dah siknu izmeu njenih
usana, ali drugi poglavari nisu reagovali.
A onda, poto je Kovenant pomenuo posetu zlog stranca, moda Besomuka, Vitom
Drvogradu, Mhoram ga napeto upita: "Da li je stranac koristio neko ime?"
"Rekao je da se zove Jehanum."
"Ah. A koja mu je bila namera?"
"Otkud znam?" zarea Kovenant, pokuavajui da sakrije la ratobornou. "Ne
poznajem nikakve Besomuke."
Mhoram neobavezujue klimnu, a Kovenant nastavi da izlae priu o svom i
Atiaraninom napredovanju kroz Andelejn. Tvrdoglavo je izbegavao pominjanje zla koje
ga je napadalo kroz izme. Ali kada je doao na Svetkovinu prolea, pokoleba se.
Utvare...! - nemo je patio. Bes i uas te noi i dalje su bili u njemu, jo ivi u
njegovom bolnom srcu. Kovenante, pomozi im! Kako mogu? To je ludilo! Nisam - nisam
Berek."
Uz napor od koga ga je grlo bolelo kao da su rei previe otre da prou kroz njega, on
ree: "Svetkovinu su napali pragrdani. Mi smo pobegli. Neke utvare spasao je jedan jedan Neomeeni, kako je Atiaran rekla. Onda je Mesec postao crven. Zatim smo otili
na reku i sreli Penosleda. Atiaran je odluila da se vrati nazad kui. Koliko u jo, do
avola, morati da trpim ovo?"
Neoekivano, poglavarka Tamaranta die klimavu glavu. "Ko e poi?" upita prema
tavanici Zabrana.
"Jo nije odlueno da e bilo ko ii", odvrati Prothal blagim glasom.
"Besmislica", mrknu ona. Zabacivi tanki pramen kose iza uha, prisilila je stare kosti
da se usprave. "Ovo je previe vano da bismo bili odve oprezni. Moramo delati.
Razume se da mu verujem. Ima ezlonoin tap, zar ne? Koji ezlonoa bi mu dao tap
bez sigurnog razloga? A pogledajte kakav je - jedan kraj mu je zacrnjen. Borio se sa njim
- na Svetkovini, ukoliko ne greim. Ah, jadne utvare. Bilo je to zlo, zlo." Pogledavi
preko na Variola, ona ree: "Doi. Moramo se pripremiti."
Variol se uspe na noge. Uzevi Tamarantu za ruku, napustio je Zabran kroz jedna od
vrata iza vrhovnog poglavara.
Posle utanja punog potovanja prema starim poglavarima, Ozondrea usmeri pogled
na Kovenanta i upita: "Kako si dobio taj tap?"
"Baradakas - ezlonoa - mi ga je dao."
"Zato?"
Njen ton kresnu njegov gnev. On razgovetno ree: "eleo je da se izvini to me je
uznemirio."
"Kako si ga naveo da ti veruje?"
Prokletstvo! "Proao sam njegovu prokletu probu istine."

Paljivo, poglavar Mhoram upita: "Nevernie - zbog ega je ezlonoa Vitog

Drvograda poeleo da te proveri?"
Kovenant ponovo oseti da je primoran da lae. "Jehanum ga je uznemirio. Proveravao
je svakoga."
"Da li je proverio Atiaran?"
"ta mislite?"
"Mislim", umea se Penosled vrsto, "da za Atiaran, drubenicu Trelovu iz
Kamendola Mithil, nije bila potrebna nikakva proba istine da bi pokazala vernost."
Ta tvrdnja izazva pauzu, tokom koje su se poglavari zgledali kao da su doli do
nekakve granice. Onda vrhovni poglavar Prothal ozbiljno ree: "Tomase Kovenante, ti si
stranac i mi nismo imali vremena da upoznamo tvoje naine. Ali neemo ti prepustiti da
sam prosuuje o tome ta je ispravno. Jasno je da si govorio neistinu. Zarad Domaje,
mora odgovoriti na naa pitanja. Molim te, reci nam zbog ega je ezlonoa Baradakas
podvrgao probi istine samo tebe, a ne i Atiaran, tvoju pratilju."
"Neu."
"Onda nam reci zbog ega Atiaran, drubenica Trelova, nije odabrala da te prati
dovde. Retkost je da se osoba roena u Domaji zaustavi nadomak Veselkamena."
"Neu."
"Zbog ega odbija?"
Kovenant se besno upilji u ispitivae. Sedeli su nad njim poput sudija koji u rukama
dre mo da prokau. eleo je da se brani povicima, kletvama; ali napete oi poglavara
zaustavie ga. Nije mogao da vidi prezir na njihovim licima. Gledali su ga u besu, strahu,
nemiru, sa povreenom ljubavi prema Domaji, ali bez prezira. Veoma blago, on ree:
"Zar ne shvatate? Pokuavam da izbegnem da vam ispriam jo veu la. Ukoliko
nastavite da me gurate - svi emo patiti."
Vrhovni poglavar sretnu njegov nemirni, moleivi pogled, a onda umorno uzdahnu:
"Vrlo dobro. Ti nam oteava stvari. Sada moramo doneti odluku. Molim te, napusti
Zabran. Uskoro emo te pozvati."
Kovenant ustade, okrenu se na peti, poe uz stepenice prema velikim vratima. Jedino
je zvuk njegovih izama po kamenu oznaavao tiinu sve dok nije gotovo stigao do vrata.
Onda zau kako Penosled govori jasno kao da njegovo sopstveno srce izgovara rei:
"Atiaran, drubenica Trelova, krivila je tebe za pokolj utvara."
On se sledi, ekajui u praznom uasu da din nastavi. Ali Penosled nije rekao nita.
Drhtei, Kovenant proe kroz vrata i nespretno poe da sedne na jednu od stolica du
zida. inilo mu se da je njegova tajna toliko krhka da je pravo udo da je i dalje
nedirnuta.
Nisam...
Kada je digao pogled, otkri da Banor stoji pred njim. Lice krvnog gardiste bilo je
lieno ma kog izraza, ali nije delovalo kao da ne sadri prezir. Njegova ravnoduna
dvosmislenost inila se sposobna za bilo kakav odziv, a sada je nagovetavala sud
Kovenantovoj slabosti, njegovoj bolesti.
Gonjen gnevom i osujeenou, Kovenant promrmlja u sebi: produi dalje. Preivi.
"Banore", zarea on, "Mhoram izgleda misli da bi trebalo da se bolje upoznamo. Rekao
mi je da te pitam o krvnoj gardi."
Banor slee ramenima kao da u njega ne moe prodreti nikakvo pitanje.

"Tvoj narod - Haruai...", Banor klimnu, "...ivi gore u planinama. Doli ste u Domaju
kada je Kevin bio vrhovni poglavar. Koliko je to bilo davno?"
"Vekovima pre Obesveenja." Tuinski ton krvnog gardiste kao da je nagovetavao da
jedinice vremena poput godina i decenija nemaju nikakvo znaenje. "Dve hiljade
godina."
Dve hiljade godina. Pomislivi na dinove, Kovenant ree: "Zbog toga vas je preostalo
samo pet stotina. Otkako ste stigli u Domaju poeli ste da odumirete."
"Krvnih gardista uvek je bilo pet stotina. Takav je zavet. Haruaija ima vie." Dao je
imenu pevuckavi prizvuk koji se slagao sa njegovim glasom.
"Vie?"
"Oni ive u planinama kao i nekad."
"Onda kako - govori to kao da nisi bio tamo vrlo dugo." Banor ponovo blago klimnu.
"Kako odravate svojih pet stotina na ovom mestu? Nisam video nikakve..."
Banor ga ravnoduno prekinu. "Kada neko iz krvne garde pogine, njegovo telo se alje
u planine kroz uvarev prolaz, a drugi Haruai dolazi da zauzme njegovo mesto u
zavetu."
Pogine? - upita se Kovenant. "Zar od tada nisi bio kod kue? Zar ne poseuje svoje...
Ima li enu?"
"Svojevremeno."
Banorov ton nije se menjao, ali neto u njegovoj bezoseajnosti natera Kovenanta da
oseti kako je to pitanje vano. "Svojevremeno?" zanimao se dalje. "ta joj se dogodilo?"
"Umrla je."
Nekakav instinkt opomenu Kovenanta, instinkt pobuen zaaranou Banorovom
tuinskom, nepopustljivom stamenou. "Kada... pre koliko vremena je umrla?"
Bez titraja neodlunosti krvni gardista odvrati: "Dve hiljade godina."
ta! Jedan dugi trenutak Kovenant je zapanjeno piljio, apui sebi kao da se plai da
bi ga Banor mogao uti: Pa to je nemogue. To je nemogue. U naporu da uspostavi
kontrolu nad sobom, on glupo zatrepta. Dve...? ta je to?
Pa ipak, i pored njegove zapanjenosti, Banorova tvrdnja sadravala je ubedljivost.
Ravni glas zvuao je kao da je nesposoban za la, ak i za pogreno razumevanje. On
ispuni Kovenanta uasom, munim saoseanjem. U naglom dokuivanju on nazre
vanost Mhoramovog opisa, sada su zavetovanom odanou uinjeni asketama, bez ena
i starim. Ogoljeni - kako moe biti ikakve granice ogoljenosti koja traje ve dve hiljade
godina? "Koliko", zakreketa on, "koliko si star?"
"Doao sam u Domaju sa prvim Haruaima, kada je Kevin bio mladi vrhovni
poglavar. Skupa smo prvi put izgovorili zavet slube. Zajedno smo zazvali zemnu mo da
bude svedok naeg posveenja. Sada se ne vraamo zaviaju dok ne poginemo."
Dve hiljade godina, promumla u sebi Kovenant. Sve dok ne poginemo. To je
nemogue. Nita od svega toga se ne dogaa. Zbunjeno, on pokua da kae sebi da je ono
to je uo slino osetljivosti njegovih ivaca, novi dokaz Domajine nemogunosti. Ali
nije mu se inilo kao dokaz. Ganulo ga je, kao da je saznao da Banor pati od neke retke
vrste gubavosti. Sa naporom, on jeknu: "Zato?"
Banor glatko odvrati: "Kada smo doli u Domaju, videli smo uda - dinove,
Ranihine, Veselkamen - poglavare takve moi da su odbili da vode rat protiv nas sve dok
ne budemo uniteni. Kao odgovor na na izazov, dali su Haruaima poklone tako

dragocene..." On zastade, inilo se da na trenutak razmilja o linim seanjima. "Zbog

toga smo dali zavet. Nismo mogli izravnati takvu velikodunost ni na koji drugi nain."
"Da li je to va odgovor na smrt?" Kovenant se borio sa saoseanjem, pokuavao da
svede ono to je Banor izgovorio na shvatljive razmere. "Da li tako stvari idu u Domaji?
Kadgod si u nevolji, naprosto uini ono nemogue? Kao Berek?"
"Dali smo zavet. Zavet je ivot. Izopaenje je smrt."
"Ali dve hiljade godina?" pobuni se Kovenant. "Prokletstvo. To nije ak ni poteno.
Zar ne misli da ste dovoljno dali?"
Bez izraza, krvni gardista ree: "Ne moe nas izopaiti."
"Da vas izopaim? Nemam nameru da vas izopaujem. to se mene tie, moete da
nastavite da sluite te poglavare sve dok ne puknete. Govorim o tvom ivotu, Banore!
Koliko dugo obavlja tu slubu ne pitajui se ak ni emu sve to? Ponos, ili u najmanju
ruku normalnost to zahtevaju. Vatru mu paklenu!" Nije mogao da pojmi kako je makar i
najnormalniji ovek mogao da ostane lien poriva za samoubistvo pred licem tolikog
postojanja. "Nije to kao pravljenje salate - ne moe tek tako da ga promea. Vi ste ljudi.
Niste roeni za besmrtnike."
Banor ravnoduno slee ramenima. "ta znai besmrtnost? Mi smo krvna garda. Mi
znamo samo za ivot ili smrt - zavet ili Izopaenje."
Trenutak proe pre nego to se Kovenant setio da je Izopaenje ime koje je krvna
garda dala poglavaru Kletniku. Onda zajea: "Razume se da shvatam. ivite verno zbog
toga to je vaa ista, bezgrena sluba potpuno i neporecivo neukaljana bilo kakvom
prljavtinom ili teinom obinih ljudskih slabosti. Ah, te prednosti istog ivota."
"Mi to ne znamo." Banorov nespretni ton udno je odjekivao. "Kevin nas je spasao.
Kako smo mogli pretpostaviti ta mu je na srcu? Sve nas je poslao u planine - u planine.
Postavljali smo pitanja, ali je on dao nareenje. Zaduio nas je naim zavetom. Nismo
znali razlog zbog koga ne bismo posluali. Kako smo mogli znati? Stajali bismo uz njega
tokom Obesveenja - stajali ili bili osujeeni u tome. Ali on je spasao nas - krvnu gardu.
Nas koji smo se zakleli da emo mu sauvati ivot po svaku cenu."
Spasao, uzdahnu bolno Kovenant. Mogao je da oseti nehotinu surovost Kevinovog
ina. "I tako, sada ne znate da li su sve te godine ivljenja bile ispravne ili pogrene", ree
on kao iz daljine. Kako to podnosite? "Moda vas va zavet ismeva."
"Nema optube koja moe makar podii i prst protiv nas", ustvrdi Banor. Ali na
trenutak njegova ravnodunost zazvuala je za nijansu neodlunije.
"Ne, sve to inite sami sebi."
U znak odgovora, Banor zatrepta, kao da ni optube ni oprotaj ne nose nikakvo
znaenje pred drevnim vienjem njegove posveenosti.
Trenutak kasnije, jedan od straara pozva Kovenanta u Zabran. Strepnja mu stee srce.
Njegovo uasnuto saoseanje sa Banorom iscrplo mu je hrabrost; nije se oseao
sposobnim da se suoi sa poglavarima, da odgovori na njihove zahteve. Uspeo se na noge
kao da e pasti, a onda je stao da oklevao. Kada mu Banor mahnu da poe, urno je
rekao: "Reci mi jo jednu stvar. Kada bi ti ena jo bila iva, da li bi otiao da je vidi i
onda se vratio ovamo. Da li bi mogao..." Zastao je. "Da li bi mogao to da podnese?"
Krvni gardista je, ne obarajui oi, izdrao njegov ispitivaki pogled, ali inilo se da
misli prolaze poput senki iza njegovog lica pre nego to tiho ree: "Ne."
Teko diui, kao da osea muninu, Kovenant odepa kroz vrata i niz stepenice
prema utom rtveniku jame sa oblukom.

Prothal, Mhoram, Ozondrea, etiri krvna gardiste, etiri posmatraa - svi su ostali
onako kako ih je ostavio. Pod zloslutnim iekivanjem njihovih oiju seo je na samotnu
stolicu ispod poglavarskog stola. Tresao se kao da oganj-kamenovi zrae hladnou, a ne
toplotu.
Kada je vrhovni poglavar progovorio, starost je zazveketala u njegovom glasu
naizgled jo gore nego pre. "Tomase Kovenante, ako smo pogreno postupali sa tobom
zamoliemo te za oprotaj kada za to doe trenutak. Ali moramo razreiti sumnju u tebe.
Prikrio si mnogo toga to moramo znati. Meutim, u jednoj stvari mogli smo da se
sloimo. Tvoje prisustvo u Domaji vidimo na sledei nain:
Dok je prebivao pod Planinom Groma, Drul Stenotoac je naao izgubljeno ezlo
zakona. Bez iije pomoi, bile bi mu potrebne mnoge godine da ovlada njime. Ali
poglavar Kletnik Opaki saznao je za Drulovo otkrie i iz nekog sopstvenog razloga sloio
se da podui jamnika korienju ezla. Oigledno, nije oteo ezlo od Drula. Moda je
bio previe slab. Ili se plaio da koristi alatku koja nije stvorena za njegovu ruku. Ili
moda ima neki strani cilj koji ne moemo da naslutimo. Ali opet je jasno da je poglavar
Kletnik naveo Drula da upotrebi ezlo da bi te prizvao u Domaju - ezlo zakona jedino
ima toliko mo. A Drul nije mogao da zapone i izvede takav poduhvat bez pomoi
najdubljeg znanja. Doveden si u Domaju po elji poglavara Kletnika. Moemo se samo
moliti da su na delu bile i druge sile."
"Ali to nam ne kazuje zato", ree Mhoram napeto. "Ako je jedina namera poglavara
Kletnika bila prenoenje poruke, nije mu bio potreban neko van Domaje - i nije imao
nikakve potrebe da te titi od Drula, kao to je uinio kada te je preneo na Kevinov
Vidikovac i kao to verujem da je pokuao da uini kada je poslao Besomuka da te skrene
sa puta prema Andelejnu. Ne, ti si na jedini vodi prema pravim namerama Opakog.
Zbog ega je prizvao nekoga izvan Domaje? I zato tebe? Na koji nain slui njegovim
namerama?"
Zadihano, Kovenant stee vilice i ne ree nita.
"Dozvoli da ti predstavim stvari na drugi nain", bio je uporan Prothal. "Pria koju si
nam ispriao sadri dokaze istine. Malo ivih ljudi zna da su Besomuci nekada bili
nazvani Herem, eol i Jehanum. A mi znamo da je jedan Neomeeni prouavao utvare
Andelejna tokom mnogo godina."
I protiv volje Kovenant se priseti beznadne hrabrosti ivotinja koje su pomagale
Neomeenom da ga spase u Andelejnu. Bacale su se u sopstvenu pogibiju sa oajnikom
i uzaludnom estinom. Stegao je zube, pokuavajui da zatvori ui seanjima na njihovo
umiranje.
Prothal produi bez stanke. "I znamo da je proba istine lomillialorom pouzdana ukoliko onaj koga proveravaju ne nadilazi probaa."
"Ali to zna i Opaki", odreza Ozondrea. "Mogao je znati da jedan Neomeeni ivi i
bavi se prouavanjem u Andelejnu. Mogao je da pripremi ovu priu i naui te njoj.
Ukoliko je to uinio", naglasi ona mrano, "onda su stvari o kojima si odbio da govori
tano one na kojima bi tvoja pria pala. Zato te je ezlonoa Vitog Drvograda
proveravao? Kako je proba izvedena? Protiv koga si se borio tim tapom? Kakav je
instinkt okrenuo Atiaran, drubenicu Trelovu, protiv tebe? Plai se da odgovori zbog
toga to emo onda videti delo ruku Opakog."
Dostojanstveno, vrhovni poglavar zazveketa: "Tomase Kovenante, mora nam dati
neki znak da je tvoja pria istinita."

"Znak?" zajea Kovenant.

"Prui nam dokaz da treba da ti verujemo. Izrekao si rei usuda nad naim ivotima. U
to verujemo. Ali moda je tvoja namera da nas zavede sa prave odbrane Domaje. Daj
nam neki znak, Nevernie."
Kroz drhtanje, Kovenant oseti kako su se neprobojne okolnosti njegovog sna stegle
oko njega, poriui svaku elju za nadom ili nezavisnou. Uspentrao se na noge, napeo
da doeka krizu uspravan. Kao poslednje uporite, zarea na Penosleda: "Reci im.
Atiaran je krivila sebe zbog onoga to se desilo na Svetkovini. Zato to nije obraala
panju na upozorenja. Reci im."
Usplamteo je na Penosleda, elei da din podri njegovu poslednju priliku za
samostalnou, i posle trenutka ozbiljnosti din ree: "Moj prijatelj Tomas Kovenant
govori istinu, na svoj nain. Atiaran, drubenica Trelova, verovala je da je ono najgore
sama izazvala."
"Svejedno!" odreza Ozondrea. "Moda je krivila sebe zbog toga to ga je dovela na
svetkovinu - zbog toga to mu je omoguila - njen bol ga ne opravdava." A Prothal
ustraja slabim glasom: "Tvoj znak, Kovenante. Neophodnost donoenja suda poiva na
nama. Mora izabrati izmeu Domaje i Domajine Opaije."
Kovenante, pomozi im!
"Ne!" zadahta on hrapavo i okrete se naglo da pogleda vrhovnog poglavara. "Nije to
bila moja greka. Zar ne vidite da Kletnik ba eli da uinite ovo?"
Prothal ustade, osloni teinu na ezlo. Njegov poloaj kao da mu je irio mo dok je
govorio. "Ne, ne vidim. Zatvoren si za mene. Trai da ti verujemo, ali odbija da
pokae da si dostojan poverenja. Ne. Zahtevam znak koji nam odbija. Ja sam Prothal,
sin Dvilijanov, vrhovni poglavar po odluci Vea. Zahtevam."
Jedan dugi trenutak Kovenant je ostao neodluan. Oi mu padoe na jamu sa
oblukom. Kovenante, pomozi im! Zajeavi, on se seti koliko je Atiaran platila da ga
dovede do mesta na kome sada stoji. Njen bol nita ne dokazuje. Kao protivteu uo je
Banora kako govori. Dve hiljade godina. ivot ili smrt. Ne znamo. Ali lice koje je video
u oganj-kamenovima pripadalo je njegovoj eni. Doana! - vikao je. Zar je bolesno telo
bilo vanije od svega?
Rascepio je koulju kao da eli da ogoli srce. Sa pareta prijanjka na grudima strgao je
burmu, nabio je na domali prst, digao levicu poput prkosa. Ali nije bio prkosan. "Ne
umem da ga upotrebim!" povika izgubljeno, kao da je prsten i dalje simbol venanja, a ne
talisman divlje magije. "Ja sam gubavac!"
Zapanjenost stade da odzvanja Zabranom, da zvei promenama u vazduhu. Srdonici i
Gart bili su zaprepaeni. Prothal zavrte glavom kao da pokuava da se probudi prvi put u
ivotu. Intuitivno shvatanje probi se poput talasa na Mhoramovo lice i on se die na noge
u krutoj panji. Zahvalno se smeei, i Penosled ustade. I poglavarka Ozondrea pridrui
se Mhoramu, ali nije bilo olakanja u njenom pogledu. Kovenant je mogao da vidi kako
se probila kroz tiskanje zbunjenosti do sutine situacije - mogao da vidi kako misli,
spae ili prokleti, spae ili prokleti. inilo se da je jedino ona od svih poglavara
shvatila da ak i taj znak nije dovoljan.
Najzad, vrhovni poglavar ovlada sobom. "Sada najzad znamo kako da ti odamo
poast", uzdahnu on. "Prapoglavare Tomase Kovenante, Nevernie i nosioe belog zlata,
budi dobro doao i budi to jesi. Oprosti nam, jer nismo znali. Tvoja je divlja magija to
unitava mir. A mo je u svim vremenima uasna stvar."

Poglavari pozdravie Kovenanta kao da istovremeno ele da ga prizovu i odbrane se

od njega, a onda zajedno poee da pevaju:
Divlja magija urezana je u kamenu svakom,
sadrana da je belo zlato razuzda ili usmeri...
zlato, retki metal, to ne raa se u Domaji,
kojim ne moe vladati, ograniiti ga, potisnuti
zakonom kojim je stvorena Domaja
(jer Domaja je divna,
poput sna jake due o miru i saglasju,
a Lepota nije mogua bez ureenosti
dok je zakon koji je rodio Vreme
tek samokontrola Tvorca Domaje).
Pre je to klju, mea, osa
rasula iz koga je stvoreno Vreme,
a sa Vremenom i Zemlja,
a sa Zemljom oni koji na njoj ive:
divlja magija spregnuta u svakoj estici ivota,
razuzdana ili usmerena zlatom
(to ne raa se u Domaji),
jer mo je kotva kapije ivota
to se protee i ovladava Vremenom:
a belo - belo zlato,
ne abonosno, uno, krvavo il' zeleno,
jer belo je boja kosti
tvar mesa
ureenost ivota.
Ta mo je paradoks,
jer Mo ne postoji bez Zakona,
a divlja magija nema Zakona;
jo je belo zlato paradoks,
jer govori u ime kosti ivota,
ali nije deo Domaje.
A onaj ko nosi belo zlato divlje magije
i taj je paradoks,
jer on je sve i nita,
heroj i budala,
moan, bespomoan,
i jednom rei istine ili izdajstva,
spae ili prokleti Zemlju.
Jer on je lud i normalan,
hladan i strastan,
Izgubljen i naen.

Bila je to sloena pesma, sa neobinim harmonijama, bez razreenja u sazvujima koja

e uspokojiti sluaoce. A u njoj je Kovenant mogao da uje leinarska krila Kletnikovih
rei: Poseduje mo, ali nikada nee saznati u emu se ona sastoji. Na kraju ipak nee
biti u stanju da mi se suprotstavi. Kada se pesma okonala, on se upita da li je njegova
borba posluila Kletnikovim manipulacijama ili ih je omela. Nije znao da kae. Ali
mrzeo je istinu u Kletnikovim reima i plaio je se. Umeao se u tiinu koja je usledila
posle himne poglavara. "Ne umem da ga upotrebim. Ne elim da nauim. Ne nosim ga
zbog toga. Ako mislite da sam neka vrsta otelotvorenog iskupljenja - to je la. Ja sam
gubavac."
"Ah, prapoglavare Kovenante", uzdahnu Prothal kada su poglavari i Penosled ponovo
seli, "dopusti mi da ponovo kaem, molim te, oprosti nam. Sada shvatamo mnogo toga zbog ega si prizvan - zbog ega je zubljonoa postupio prema tebi tako kako jeste - zbog
ega je Drul Stenotoac pokuao da te zarobi tokom Svetkovine prolea. Molim te da za
uzvrat shvati da je znanje o tom prstenu neophodno za nas. To to podsea na Bereka
Troprsta nije bez svoje cene. Ali, na alost, mi ne umemo da ti kaemo kako da upotrebi
belo zlato. Avaj, premalo smo upueni u znanstvo koje ve posedujemo. A ja se plaim
da bi nam divlja magija izmicala ak i kada bismo drali i pojmili svih sedam Krugova i
Rei. Poznavanje belog zlata dolo nam je preko drevnih proroanstava - predskazanja,
kao to je rekao Srdosolja Penosled, koja mnogo kau, ali malo toga razjanjavaju - ali ne
pojmimo nita u vezi sa divljom magijom. Svejedno, proroanstva su vrlo jasna o tvojoj
vanosti. I zato te imenujem 'prapoglavarom', deliocem svim stvari Vea sve dok se ne
rastanemo. Moramo ti verovati."
Koraajui napred-nazad po bridu protivurenih htenja, Kovenant zarea: "Baradakas
je otprilike rekao istu stvar. Tako mu pakla! Vi me uasavate. Kada pokuam da budem
odgovoran, pritiskate me - a kada padnem, vi... Ne postavljate prava pitanja. Nemate ni
najblau predstavu o tome ta je gubavac i ak vam ne pada na pamet da se raspitate.
Zato me je Kletnik odabrao za ovo. Zato to ne mogu... prokletstvo! Zato me ne pitate o
mestu odakle stiem? Moram vam rei. Svet sa koga stiem ne dozvoljava nikome da ivi
osim po njegovim sopstvenim uslovima. Ti uslovi... ti uslovi protivuree vaima."
"Koji su to uslovi?" upita vrhovni poglavar paljivo.
"Da je va svet san."
U zapanjenoj tiini zabrana, Kovenant iskrivi lice, lecnu se kada slike poee da ga
saleu - stubovi sudnice, stari prosjak, njuka policijskih kola. San! - grozniavo zadahta.
Nita od svega ovoga se ne deava...!
Onda Ozondrea prasnu. "ta? San? Hoe da kae da ti sanja? Veruje li da spava?"
"Da!" On oseti slabost od straha; ovo razotkrivanje liilo ga je tita, izloilo napadu.
Ali nije ga mogao povui. Bilo mu je potrebno da povrati neku vrstu iskrenosti. "Da."
"Zaista!" zarea ona. "Bez sumnje to objanjava pokolj na svetkovini. Reci mi,
Nevernie - smatra li to morom, ili tvoj svet uiva u takvim snovima?"
Pre nego to je Kovenant mogao da odvrati, poglavar Mhoram ree: "Dosta, sestro
Ozondrea. On mui samoga sebe - dovoljno."
Sevajui oima, zautala je, a trenutak potom Prothal ree: "Moe biti da bogovi
imaju takve snove. Ali mi smo smrtnici. Moemo se samo suprotstavljati ili predati.
Ovako ili onako, nestajemo. Da li si poslat da nam se ruga zbog toga?"
"Da vam se rugam?" Kovenant nije mogao da nae rei kojima bi odvratio. Glupo
dograbi tu misao troprstom akom. "Ba je obratno. On se ruga meni." Kada ga svi

poglavari pogledae sa nerazumevanjem, on naglo povika: "Mogu da osetim bilo u

prstima! Ali to je nemogue. Imam bolest. Neizleivu bolest. Moram - moram da naem
nain da ne poludim. Krvavog mu pakla! Ne elim da izgubim razum zbog toga to neki
savreno poteni karakter u snu trai neto od mene to ne mogu dati."
"Pa, moe biti da je i tako." Prothalov glas je sadravao prizvuk tuge i saoseanja, kao
da je sluao poricanje ili odbacivanje normalnosti nekog duboko potovanog vidovnjaka.
"Ali mi emo ti svejedno verovati. Gorak si, a gorina je znak brige. U to imam
poverenja. A ono to govori slae se i sa starim proroanstvom. Plaim se da dolazi
vreme kada e biti poslednja nada Domaje."
"Zar ne shvatate?" zajea Kovenant, nesposoban da potisne bol u glasu. "To Kletnik
eli da mislite."
"Moda", ree Mhoram zamiljeno. "Moda." A onda, kao da je doneo neku odluku,
on okrenu estinu pogleda pravo na Kovenanta. "Nevernie, moram te pitati da li si se
suprotstavljao poglavaru Kletniku. Ne govorim o Svetkovini. Kada te je preneo od Drula
Stenotoca do Kevonovog Vidikovca - da li si mu se suprotstavio?"
Pitanje uini da se Kovenant naglo oseti krhko, kao da se prekinula nit njegovog
otpora. "Nisam znao kako." Umorno je ponovo seo u osamu stolice. "Nisam znao ta se
deava."
"Sada si prapoglavar", promrmlja Mhoram. "Vie nema potrebe da sedi tamo."
"Uopte nema potrebe za sedenjem", popravi ga Prothal sa naglom otrinom. "Ima
puno posla koji treba obaviti. Moramo razmiljati, pokuavati i planirati - ta god da
uinimo u ovom iskuenju, odluku moramo doneti brzo. Ponovo emo se sresti veeras.
Tuvore, Garte, Birinaire, Torme - pripremite sebe i podreene. Donesite veeras do Vea
sve misli o stategiji kojima raspolaete. I recite itavom Konaku da je Tomas Kovenant
imenovan za prapoglavara. On je stranac i gost. Birinaire - smesta poni sa radom za
dinove. Banore, mislim da vie nema potrebe da prapoglavar ostane u kuli." Zastao je da
se obazre, pruivi svima priliku da govore. Onda se okrenuo i napustio Zabran.
Ozondrea ga je sledila, a poto je uputio Kovenantu jo jedan formalni pozdrav, i
Mhoram izae.
Nemo, Kovenant se peo za Banorom kroz visoke prolaze i stepenita sve dok nisu
stigli do njegovih novih odaja. Krvni gardista ga uvede u niz soba. Imale su visoke
tavanice, osvetljene odraenom sunevom svetlou kroz nekoliko irokih prozora,
obilato opremljene hranom i kladenicom i neukraene. Kada Banor izie, Kovenant
pogleda kroz jedan prozor i otkri da se njegove odaje nalaze u severnom zidu
Veselkamena, sa pogledom na grube zaravni i severnu liticu visoravni. Sunce je bilo u
zenitu, ali malo junije od Konaka, tako da su prozori bili u senci.
Otiao je od prozora, priao poluavniku sa hranom i pojeo lagani obrok. Onda je
nalio bocu kladenice, koju je poneo do spavae sobe. Tamo je naao jedan istureni
prozor. Soba je odavala utisak privatnosti, mira.
Kuda da ide odatle? Nije bilo potrebno da bude mudrac ili prorok da bi znao da ne
moe ostati u Veselkamenu. Tu je bio previe ranjiv.
Seo je u kamenu senicu da razmilja o Domaji pod sobom i da se pita ta je uinio sa
sobom.
15. VELIKI IZAZOV

Te noi, kada je Banor uao u odaje da pozove Tomasa Kovenanta na veernji susret
sa poglavarima, zatekao ga je kako sedi unutar senice koju je obrazovao istureni prozor
njegove spavae sobe. U svetlosti Banorove baklje Kovenant je delovao ispijeno i
prozrano, kao da se napola vidi kroz senku. One duplje bile su mu tamne od iscrpljenih
oseanja; usne su mu bile sive, beskrvne; koa na njegovom elu imala je pepeljav ton.
Drao je ruke preko grudi kao da pokuava da smiri bol u srcu - gledao je zaravni kao da
eka izlazak Meseca. Onda je primetio krvnog gardistu i usne mu se povukoe, ogolie
zube.
"Jo mi ne veruje", ree on iznurenim glasom.
Banor slee ramenima. "Mi smo krvna garda. Nama je belo zlato beskorisno."
"Beskorisno?"
"Ono je znanje - oruje. Mi ne koristimo oruje."
"Ne koristite?" ponovi Kovenant turobno. "Kako branite Domaju bez oruja."
"Mi..." Banor zastade kao da trai u jeziku Domaje re koja e odgovarati njegovoj
misli, "...smo dovoljni."
Kovenant je razmiljao jedan trenutak, a onda se vinu iz senice. Stojei pred Banorom,
on ree blago: "Bravo." Zatim podie tap i napusti odaje.
Ovog puta je obraao vie panje putu koji je birao Banor i nije izgubio oseaj za
pravac. Najzad e moda biti u stanju da se snae bez Banorovog vostva. Kada su stigli
do ogromnih drvenih dveri Zabrana, sreli su Penosleda i Korika. Din pozdravi
Kovenanta pokretom ruke i irokim osmehom, ali kada je progovorio glas mu je bio
ozbiljan. "Kamena mu i mora, prapoglavaru Kovenante! Drago mi je to nisi odabrao da
pokae kako sam greio. Mada ne shvatam itavu tvoju nedoumicu. Ali verujem da si se
prihvatio valjanog rizika - zarad itave Domaje."
"Ba si mi ti dobar sagovornik", odvrati Kovenant prazno. Njegov sarkazam bio je
odbrambeni refleks; izgubio je toliko drugih oklopa. "Koliko su ve dugo dinovi
izgubljeni? Ne verujem da bi ti prepoznao rizik ni da te utne."
Penosled se zakikota. "Hrabro reeno, prijatelju moj. Moe biti da dinovi nisu dobri
savetnici - sve nae godine ba nam i ne idu u prilog. Pa ipak si olakao moj strah za
Domaju."
Beskorisno iskrivivi lice, Kovenant zae u Zabran.
Odaja za veanje bila je isto onako blistavo osvetljena i akustiki savrena kao i ranije,
ali se broj ljudi u njoj izmenio. Tamaranta i Variol su bili odsutni, a rasut po galeriji bio
je vei broj posmatraa - rhadhamaerla, lillianrilla, ratnika, znanstvozornika. Po jedan
krvni gardista sedeo je iza Mhorama i Ozondree; a Tuvor, Gart, Birinair i Torm bili su na
mestima iza vrhovnog poglavara.
Penosled zauze ranije mesto i pokaza Kovenantu da sedne na stolicu pokraj njega uz
poglavarski sto. Iza njega, Banor i Korik sedeli su u niem redu galerije. Posmatrai se
gotovo smesta utiae; ak se prekinulo i utanje odee. Ubrzo su svi ekali da vrhovni
poglavar pone.
Prothal je sedeo neko vreme kao da bludi mislima pre nego to se umorno osovio na
noge. Drao se uspravno, oslonjen o ezlo, a kada je progovorio glas mu je staraki
egrtao u grudima. Ali bez greke je proao ceremoniju odavanja poasti Penosledu i
Kovenantu. Din odgovori sa veseljem koje je skrivalo njegov napor da bude kratak. Ali
Kovenant odbaci formalnosti mrgoenjem i odmahivanjem glave.

Kada je zavrio, Prothal ree, ne gledajui u oi sadruge poglavare: "Postoji obiaj

meu novim poglavarima - obiaj koji je poeo u doba vrhovnog poglavara Vejana, pre
stotinu godina. Sastoji se u sledeem: kada vrhovni poglavar posumnja u svoju
sposobnost da ispuni oekivanja Domaje, on moe doi pred Vee i predati vrhovno
poglavarstvo. Onda svaki poglavar koji to izabere moe zatraiti to mesto za sebe." Sa
naporom, Prothal nastavi vrstim glasom: "Sada predajem vostvo. Kamenom i korenom,
iskuenje ovih vremena je preveliko za mene. Prapoglavare Tomase Kovenante,
dozvoljeno ti je da zatrai za sebe mesto vrhovnog poglavara ukoliko to eli."
Kovenant se netremice zagleda Prothalu u oi, pokuavajui da odvagne namere
vrhovnog poglavara. Ali nije mogao da otkrije dvosmislenost u Prothalovoj ponudi.
Blago odvrati: "Zna da ga ne elim."
"Pa ipak, traim da ga prihvati. Ti nosi belo zlato."
"Zaboravi", ree Kovenant. "Nije to tako lako."
Trenutak potom Prothal lagano klimnu. "Shvatam." Okrenuo se ostalim poglavarima.
"Da li vi elite mesto vrhovnog poglavara?"
"Ti si vrhovni poglavar", usprotivi se Mhoram. A Ozondrea dodade: "Ko drugi?
Nemoj da traimo vreme na budalatine."
"Vrlo dobro", Prothal se isprsi. "Kunja i usud ovog vremena poivaju na mojim
pleima. Ja sam vrhovni poglavar Prothal i odlukom Vea moja volja odluuje. Neka se
niko ne plai da me sledi, ili da me krivi ukoliko moje odluke ne budu valjane."
Nevoljni trzaj proe Kovenantovim licem, ali on nita ne ree; ubrzo Prothal sede i
ree: "Razmotrimo sada ta nam valja initi."
U tiini, poglavari su mentalno optili jedni sa drugima. Onda se Ozondrea okrete
Penosledu. "Kamenbrate, reeno je: 'Kada te mnoge stvari pritisnu, najpre se seti
prijateljstva.' Zarad svog naroda, treba da se vrati u Primorje to je pre mogue.
Dinovima mora biti reeno sve to proistekne odavde. Ali cenim da vodeni put kroz
Andelejn vie nee biti bezbedan za tebe. Daemo ti pratnju da ide sa tobom do ume
Grimerdor i Severnih zaravni sve dok ne proe Domajin Sunovrat i Sarangravsku
ravnicu."
"Hvala vam, poglavari moji", uzvrati formalno Penosled, "ali to nee biti neophodno. I
sam sam malo razmiljao o tome. Tokom lutanja, moj narod je nauio izreku Bhrathaira:
'Onaj ko eka da mu ma padne na vrat, sigurno e izgubiti glavu.' Verujem da je najbolja
usluga koju mogu uiniti svom narodu uestvovanje u vaim delima, kakva god da
preduzmete. Molim vas, dopustite da vam se pridruim."
Vrhovni poglavar Prothal se nasmei i nakloni u znak da je sasluao. "Srce mi se
nadalo da e tako biti. Budi dobro doao u naoj kunji. U opasnosti i na muci, dinovi
Primorci osnauju nas i mi im ne moemo spevati dovoljno zahvalnosti. Ali tvoj narod ne
sme ostati neupozoren. Poslaemo druge glasnike."
Penosled se zauzvrat nakloni, a onda poglavarka Ozondrea nastavi i pozva vrhovnika
Garta.
Gart ustade i predade raport: "Poglavarko, uinio sam kako si traila. Steg-oganj sada
gori povrh Veselkamena. Svi koji ga vide upozorie narod i proiriti vest o ratu juno,
istono i zapadno. Do jutra, svi koji ive severno od Oparnice i zapadno od Grimerdora
bie spremni, a oni koji ive blizu reke poslae brze amce u Sredinje zaravni. Dalje e
se upozorenje iriti sporije.

Poslao sam izviae sa smenama prema Grimerdoru i Andelejnu. Ali proi e est
dana pre nego to primimo jasne vesti iz ume. A iako niste to zatraili, poeo sam
pripreme za opsadu. Sveukupno je sada na delu hiljadu tri stotine mojih ratnika. Dvadeset
eovoda su u stanju pripravnosti."
"To je dobro", ree Ozondrea. "Upozorenje koje mora biti preneto do Primorja
poveravamo tebi. Poalji onoliko ratnika koliko proceni da je neophodno da osigura taj
zadatak."
Gart se nakloni i sede.
"A sada." Ona klimnu kao da tom kretnjom eli da je oisti od drugih razmiljanja.
"Provela sam vreme prouavajui priu prapoglavara Kovenanta o njegovom putovanju.
Prisustvo belog zlata objanjava mnogo toga. Ali i dalje mnoge stvari zahtevaju
razmiljanje - oluje koje se kreu prema jugu, ptica sa tri krila, gnusni napad na utvare
Andelejna, okrvavljenost Meseca. Po mom miljenju, znaenje tih stvari je jasno."
Naglo, ona pljesnu dlanom po stolu kao da su joj bili neophodni zvuk i bol da bi
mogla da govori. "Drul Stenotoac je ve naao svoju kob - kamen Zlozemlja ili neko
drugo smrtonosno zlo. Sa ezlom zakona, dovoljno je moan da poremeti godinja
doba!"
Tiho jeanje die se sa galerije, ali Prothal i Mhoram nisu delovali iznenaeno. Pa
ipak, opasno svetlucanje pojaalo se u Mhoramovim oima kada je blago rekao:
"Razjasni, molim."
"Svedoanstvo sile je neporecivo. Znamo da Drul ima ezlo zakona. Ali ezlo je
neutralna alatka. Ono je izrezano iz Jedinog Drveta za slubu Zemlje i zakona Zemlje. Pa
ipak je ono to se dogodilo neprirodno, pogreno. Moete li zamisliti snagu volje koja je
u stanju da toliko izopai ezlo da izopai jednu pticu? No, moda ludilo daje Drulu tu
volju. Ili moda sada Kletnik upravlja ezlom. Ali razmislite - roenje ptice sa tri krila je
najsitniji od tih zlih znakova. Na vrhuncu, u nekadanje doba, poglavar Kletnik nije se
usuivao da napadne utvare. A to se tie oskrnavljenog Meseca - samo najmranija i
najuasnija drevna proroanstva govore o takvim stvarima.
Smatrate li da je to odluujui dokaz da poglavar Kletnik poseduje ezlo? Ali
razmislite - sa manje napora nego to zahteva izopaenje Meseca, mogao bi lako da nas
potisne u smrt. Ne bismo se mogli suprotstaviti tolikoj moi. Pa ipak se tako... tako trai.
Da li bi upotrebio silu u tako sitnu svrhu - protiv utvara, kada je mogao lako da uniti
nas? A da je mogao, da li bi izopaio Mesec koristei ezlo zakona - alatku koja nije
stvorena za njegovu ruku, koja se pri svakom dodiru suprotstavlja njegovom
ovladavanju?
Kada bi poglavar Kletnik upravljao ezlom, cenim da ne bi uinio ono to je uinjeno,
a moda ne bi to ni mogao - ne, dok mi ne budemo uniteni. Ali ukoliko sam Drul dri
ezlo, to nije dovoljno. Nijedan jamnik nije dovoljno moan da izvede takva zlodela bez
istovremene upotrebe sile i ezla i kamena. Jamnici su stvorenja slabe volje, kao to
znate. Njih je lako pokolebati, lako porobiti. I nemaju znanstvo za izazivanje nebesa.
Zbog toga su uvek bili najgori deo Kletnikovih armija.
Ukoliko ispravno sudim, onda je i sam Opaki na Drulovoj milosti koliko i mi. Usud
ovog vremena poiva na sumanutim hirovima jednog jamnika.
To zakljuujem zbog toga to jo nismo napadnuti."
Prothal turobno klimnu Ozondrei, a Mhoram nastavi nit njenog zakljuivanja. "Zato se
poglavar Kletnik pouzdaje u nas da emo ga spasti i prokleti sebe. Na neki nain, njegov

plan je da nas odgovor na poruku prapoglavara Kovenanta navede da skoimo u zamku

koja e drati i nas i njega. Glumio je prijateljstvo sa Drulom da bi se zatitio dok mu
planovi ne urode plodom. I poduavao je Drula kako da koristi novopronaenu mo na
naine koji e zadovoljiti jamnikovu glad za vlau, a da nas ne ugroze neposredno. Zbog
toga pokuava da obezbedi da mi pokuamo da otmemo ezlo zakona iz Drulovih ruku."
"I prema tome", zakevta Ozondrea, "bilo bi najistije preduzeli kada bismo napravili
takav pokuaj."
"Kako to?" usprotivi se Mhoram. "Poruka glasi: 'Bez njega, nee moi da mi se
odupru ni sedam godina.' On nam prorie skoriji kraj ako ne budemo pokuali, ili ako
pokuamo pa ne uspemo, nego ako uopte ne budemo pokuali."
"ta dobija takvim proricanjem? ta drugo do nau trenutnu smrt? Njegova poruka
samo je mamac lane nade da nas zavede u ludilo."
Ali Mhoram odvrati navodom: "'Drul Stenotoac ima ezlo, a to je neto ega se treba
plaiti. Ako ne urui poruku, on e kroz dve godine zauzeti presto u Poglavarevom
Konaku.'"
"Ali poruka je uruena!" bila je uporna Ozondrea. "Upozoreni smo. Moemo se
pripremiti. Drul je ludak i njegovi napadi e imati mane koje izaziva ludilo. Moe biti da
emo mu otkriti slabost i pobediti. Sedmice mu! Veselkamen nee pasti dogod je krvne
garde. A dinovi i Ranihini e nam pritei u pomo." Okrenuvi se vrhovnom poglavaru,
ona stade da ga nagovara: "Prothale, nemoj slediti mamac ovog pohoda. To je obino
privienje. Paemo pod senku i Domaja e sigurno umreti."
"Ali ako uspemo", usprotivi se Mhoram, "ukoliko zadobijemo ezlo, onda nam se
izgledi produuju. I bez proricanja poglavara Kletnika, sa ezlom bismo mogli zadobiti
dovoljno zemne moi da prevagnemo u ratu. A ako to i ne uspemo, bar emo imati vie
vremena da tragamo za drugim nainima da se spasemo."
"Kako moemo uspeti? Drul ima i ezlo zakona i kamen Zlozemlja."
"I nije gospodar nijednoga."
"Dovoljno je gospodar! Pitajte utvare za razmere njegove moi. Pitajte Mesec."
"Pitajte mene", zarea Kovenant, lagano se podiui na noge. Jedan trenutak je
oklevao, rastrzan izmeu straha od Drula i uasa ta e biti sa njim ako poglavari ne pou
u potragu za ezlom. Imao je ivu predstavu zlobe iza Drulovih oiju boje lave. Ali
razmiljanje o ezlu pomoglo mu je da se odlui. Oseao je da je zadobio izvestan uvid u
logiku svoga sna. ezlo ga je dovelo u Domaju; ezlo e mu biti potrebno da pobegne.
"Pitajte mene", ree on ponovo. "Mislite li da nemam ulog u ovome?"
Poglavari nisu odgovorili i Kovenant je bio prisiljen da sam iznese razloge. Tokom
premiljanja, uspeo je da nae samo jednu krhku nadu. Sa naporom, on iznese stvar.
"Prema vama, Kletnik me je odabrao. Ali na Kevinovom Vidikovcu on je govorio o meni
kao da me je odabrao neko drugi - 'moj Neprijatelj', rekao je. O kome je govorio?"
Zamiljeno, vrhovni poglavar odvrati: "Ne znam. Ve smo rekli ranije da se nadamo
da su u tvom odabiru uestvovale i druge sile. Moda i jesu. Nekoliko naih najstarijih
predanja govori o Tvorcu - Tvorcu Zemlje - ali mi nita ne znamo o takvom biu. Samo
znamo da smo mi smrtni, ali Kletnik nije - na neki nain, on prevazilazi krv i meso."
"Tvorac", promrmlja Kovenant. "U redu." Uznemirujue seanje na starog prosjaka
koji mu se obratio kraj sudnice na trenutak blesnu u njemu. "Zato je odabrao mene?"
Prothalove oi pune samoodricanja nisu zatitrale. "Ko zna? Moda iz istog razloga iz
koga te je odabrao poglavar Kletnik."

Taj paradoks razgnevi Kovenanta, ali on nastavi kao da mu protivurenost daje

nadahnue. "Onda je taj... Tvorac... takoe eleo da ujete Kletnikovu poruku. Vodite
rauna o tome."
"Eto!" poskoi Ozondrea. "To je la koju sam traila - onaj konani mamac.
Podgrevajui nadu za neznanom pomoi, poglavar Kletnik trai naina da se obezbedi da
emo se latiti tog ludakog pohoda."
Kovenant nije skretao pogled sa vrhovnog poglavara. Gledao je Prothala ravno u oi,
pokuavao da prodre kroz eroziju dugog asketizma u njegov um. Ali Prothal mu je
uzvraao pogled bez uzmicanja. Linije po uglovima njegovih oiju kao da su tamo
urezane samoodricanjem. "Poglavarko Ozondrea", ree on ravnim glasom, "da li tvoje
prouavanje daje i neke znakove nade?"
"Znaci? Predskazanja?" Glas joj je oklevajue zvuao u Zabranu. "Nisam Mhoram.
Kada bih bila, pitala bih Kovenanta kakve je snove imao u Domaji. Ali vie mi se
dopadaju praktine nade. Vidim samo jednu: sasvim je malo vremena utroeno. Verujem
da nijedna druga kombinacija sluajnosti i izbora nije mogla dovesti Kovenanta ovamo
toliko brzo."
"Vrlo dobro", odvrati Prothal. Njegov pogled, prepleten sa Kovenantovim, u trenutku
se izotri, i u njemu Kovenant najzad vide da je vrhovni poglavar ve doneo odluku.
Sluao je raspravu samo da bi pruio sebi poslednju priliku da nae alternativu.
Nespretno, Kovenant spusti pogled, pogrbi se u stolici. Kako mu je to samo polazilo za
rukom? - promrmlja bescljno u sebi. Odakle potie sva ta hrabrost?
Jesam li ja jedina kukavica...?
Trenutak kasnije vrhovni poglavar prikupi plavu odoru oko sebe i die se na noge.
"Prijatelji moji", ree, glasa otealog od starosti, "Dolo je vreme za odluku. Moram
odabrati put koji e zadovoljiti nae potrebe. Ukoliko iko ima misli koje moraju biti
reene, neka govori sada." Niko nije progovorio, a Prothal kao da je crpao ponos i
dostojanstvo iz tiine. "Poujte onda volju Prothola, sina Dvilijanovog, vrhovnog
poglavara po volji Vea - i neka mi Domaja oprosti ako pogreim ili doivim neuspeh. U
ovom trenutku odreujem budunost Zemlje.
Poglavarko Ozondrea, tebi i poglavarima Variolu i Tamaranti poveravam odbranu
Domaje. Zaduujem te da uini sve to ti nalau mudrost i dalekovidost da sauva ivot
ijem smo se odravanju zavetovali. Upamti da e uvek biti nade dok Veselkamen stoji.
Ali padne li Veselkamen, onda e sva doba i sav rad poglavara, od Bereka Srdomila do
naeg pokolenja, doi do kraja, i Domaja vie nikada nee upoznati slinog.
Poglavar Mhoram i ja emo poi u potragu za Drulom Stenotocem i za ezlom
zakona. Sa nama e poi din Srdosolja Penosled, prapoglavar Tomas Kovenant, onoliko
pripadnika krvne garde koliko menik Tuvor ceni da moe odvojiti od odbrane
Veselkamena i jedan eovod ratovnije. Na taj nain neemo ii naslepo i nezatieni ka
usudu - ali glavnina sile Poglavarevog Konaka ostae za odbranu Domaje ukoliko
doivimo neuspeh.
ujte i posluajte. Pohod kree sa prvim svetlom dana."
"Vrhovni poglavaru!" pobuni se Gart, skoivi na noge. "Zar nee saekati neku re
od mojih izviaa? Mora nadvladati Grimerdor da bi proao ka Planini Groma. Ukoliko
je uma ukaljana sluinadima Drula ili Sivog Krvnika, vai ivoti bie slabo obezbeeni
dok moji izviai ne utvrde pokrete neprijatelja."
"To je istina, vrhovnie", ree Protha. "Ali koliko emo vremena izgubiti?"

"est dana, vrhovni poglavaru. Onda emo znati koliku silu zahteva prelazak
Grimerdora."
Neko vreme Mhoram je sedeo sa podbratkom u rukama, odsutno zagledan u jamu sa
oblukom. Ali onda se digao i rekao: "Stotinu krvnih gardista. Ili svaki ratnik koga
Veselkamen moe dati. Video sam to. Ima pragrdana u Grimerdoru - i vukova na hiljade.
Oni love po mojim snovima." Glas kao da mu je ledio vazduh u Zabranu poput vetrova
gubitka.
Ali Prothal smesta progovori, odupirui se inima Mhoramovog glasa. "Ne, Garte. Ne
moemo odugovlaiti. Opasnosti Grimerdora jesu prevelike. ak i Drul Stenotoac
zacelo shvata da nas najbolji put prema Planini Groma vodi kroz umu i severno od
Andelejna. Ne, ii emo junim putem - oko Andelejna, onda istono kroz Morinmos do
zaravni Ra, pre no to okrenemo severno prema Gravin Trendoru. Znam - to se ini kao
dug put, pun bespotrebnih milja, za pohod koji mora aliti za gubitkom svakog dana. Ali
taj juni put e nam omoguiti da dobijemo pomo Ranjana. Na taj nain e svi stari
neprijatelji Opakog uzeti udela u naem pohodu. Moda emo pomrsiti konce Drulu.
Ne, moj izbor je jasan. Pohod polazi sutra i jae prema jugu. Govorio sam. Neka svako
ko osea neku sumnju progovori sada."
Tomas Kovenant, koji je sumnjao u sve, oseti Prothalovu odlunost i dostojanstvo
tako silno da nije rekao ni re.
Onda Mhoram i Ozondrea ustadoe, a sledio ih je smesta i Penosled; za njima, itav
skup se die na noge. Svi se okrenue vrhovnom poglavaru Prothalu, a Ozondrea podie
glas da kae: "Melenkurion Nebosklon neka te pazi, vrhovni poglavaru. Melenkurion
abatha! Sauvaj i pobedi! Seme i stena, neka tvoja namera cveta. Neka te nijedno zlo ne
zaslepi niti napadne - ni strah, ni slabost, ni spokoj, ni radost, ni bol neka ne oslabe tvoj
al zbog neispravnog. Kukaviluk je neoprostiv, opaija nemona. Nebosklon pazi, a
Zemni koren kali. Melenkurion abatha! Minas mill khabaal!"
Prothal pognu glavu, a galerija i poglavari odvratie pozdravom kao jedan, dizanjem
ruke u nemom blagoslovu.
Onda, lagano i u poretku, ljudi poee da naputaju Zabran. Istovremeno, Prothal,
Mhoram i Ozondrea izioe kroz zasebna vrata.
Kada su poglavari otili, Penosled se pridrui Kovenantu i oni pooe skupa uz
stepenice, dok su ih sledili Banor i Korik. Poto su izili iz Zabrana, Penosled stade da
okleva, razmiljajui o neemu, a onda upita Kovenanta: "Prijatelju moj, hoe li mi
odgovoriti na jedno pitanje?"
"Misli li da sam ostavio neto nedoreeno?"
"Kada je re o tome, ko zna? Vilinski Elohimi imaju izreku: 'Srce se veseli tajni to ne
zavreuje rei.' Ah, to je narod pun smeha. Ali..."
"Ne", presee ga Kovenant. "Dosta sam propitivan." On poe prema svojim odajama.
"Ali nisi ni uo moje pitanje."
Okrenuo se. "Zato bih? eleo si da pita ta je Atiaran imala protiv mene."
"Ne", odvrati Penosled, blago se smejui. "Neka se tvoje srce veseli toj tajni do kraja
vremena. Moje pitanje je sledee. Kakve si snove imao otkako si doao u Domaju? ta si
sanjao one noi u mom amcu?"
ustro, Kovenant odgovori: "Gomila mojih ljudi - pravih ljudi - pljuvala je krv na
mene. A jedan od njih je rekao: 'Ima samo jedan dobar odgovor na smrt.'"
"Samo jedan? Koji je to odgovor?"

"Okreni joj lea", odreza Kovenant dok je grabio niz hodnik. "Prokai je."
Penosledovo dobroudno veselje stade da mu odzvanja u uima, ali on je koraao dalje
sve dok vie nije mogao da uje dina. Onda pokua da se priseti puta do svojih odaja. Uz
malo Banorove pomoi, naao je sobe i zatvorio se u njih, jedino se potrudivi da pripali
jednu baklju pre nego to je zatvorio vrata pred krvnim gardistom.
Otkrio je da je neko u njegovom odsustvu zatvorio prozore kapcima pred zlokobnim
svetlom Meseca. Gonjen nekim naopakim porivom, on odkrinu jedan od njih. Ali krvavi
predeo vreao mu je oi poput zadaha leine i on ponovo zalupi kapak. Onda je dugo pre
nego to je legao odmeravao koracima pod i raspravljao sa sobom, dok ga zamor konano
ne prevlada.
Kada se primaklo jutro i kada je Banor poeo da ga drmusa ne bi li ga probudio, on
stade da se odupire. eleo je da nastavi da spava kao da e u snu nai oprotaj. Nejasno
se seao da se upravo sprema da zapone putovanje daleko opasnije nego ono koje je
upravo zavrio i njegova iznurena svest jeala je u pobuni.
"Doi", ree Banor. "Ako budemo suvie odugovlaili, propustiemo prizivanje
Ranihina."
"Goni se u pakao", promumla Kovenant. "Zar ti nikada ne spava?"
"Krvna garda ne spava."
"ta?"
"Nijedan krvni gardista nije usnio otkako su Haruai dali zavet."
Uz napor, Kovenant se pridie u sedei poloaj. Jedan trenutak je krmeljivo virio
prema Banoru, a onda promrmlja: "Pa vi ste ve u paklu."
Tuinska glatkost Banorovog glasa nije zatitrala kada je uzvratio: "Nema razloga da
nam se ruga."
"Razume se da nemam", zarea Kovenant, izlazei iz kreveta. "Naravno, trebalo bi da
uivam to o mojoj samostalnosti sudi neko kome ak ni san nije potreban."
"Mi ne sudimo. Mi smo oprezni. Zadueni smo za poglavare."
"Kao Kevin - koji se ubio. I poneo za sobom manje-vie sve." Ali im je napravio tu
primedbu, iznenada se postide. U svetlosti vatre, priseti se cene vernosti krvne garde.
Lecnuvi se od hladnoe kamenog poda, on ree: "Zaboravi. Govorim tako u
samoodbrani. Ruganje je, izgleda, moj jedini odgovor." Onda je pourio da se opere,
obrija i obue. Posle brzog obroka, pobrinuo se za no i ezlo i najzad klimnuo krvnom
gardisti da je spreman.
Banor ga odvede u dvorite kod starog stabla zlatana. Izmaglica noi i dalje je mutila
vazduh, ali zvezde su nestale, a Sunce oigledno samo to nije poelo da se raa.
Neoekivano, on oseti da uzima udela u neemu to ga prevazilazi. Oseaj je bio
neobian i on pokua da ga odagna razlonim razmiljanjem dok je sledio Banora kroz
tunel, izmeu ogromnih, vornovatih vratnica kule, u susret osvitu.
A tamo, u blizini zida nedaleko od kapije, prikupila se druina koja se spremila u
pohod. Ratnici treeg eovoda sedeli su na konjima u polukrugu iza vrhovnika Kvana, a sa
njihove leve strane stajalo je devet krvnih gardista koje je predvodio menik Tuvor.
Unutar polukruga bili su Prothal, Mhoram i Srdosolja Penosled. Din je zadenuo za pojas
buzdovan dugaak poput oveka i stavio oko vrata plavu maramu koja je razdragano
leprala na jutarnjem vetru. U blizini su stajala tri oveka koja su drala tri konja
osedlana prijanjkom. Iznad svih njih, proelje Veselkamena bilo je natrpano ljudima.
Stanovnici grada-planine ispunili su svaki balkon i terasu, svaki prozor. A okrenuta

prema okupljenoj druini stajala je poglavarka Ozondrea. Drala je glavu visoko, kao da
izaziva svoju odgovornost da pokua da je nagna da se pogne.
Onda Sunce izbi nad istonim obzorjem. Ono dohvati gornji rub visoravni, na kom je
plamtela plava vatra upozorenja; sputalo se niz zid sve dok nije izdiglo steg vrhovnog
poglavara iz polutame kao da pali baklju. Zatim je osvetlilo crveni barjak, a potim novu
belu zastavu.
Klimnuvi prema novoj zastavi, Banor ree: "Ta je za tebe, prapoglavaru. Znak belog
zlata." Onda ode da zauzme mesto meu krvnim gardistima.
Tiina poinu na druini sve dok Sunevo svetlo ne dodirnu tlo, bacajui zlatni odsjaj
na lanove pohoda. im joj svetlo dosee noge, Ozondrea poe da govori kao da je
nestrpljivo ekala na taj trenutak, a bol u srcu stade da skriva osornim glasom. "Nisam
raspoloena za ceremonije, Prothale. Pozovi Ranihine i poi. Budalatina ovog
poduhvata nee postati manja usled odugovlaenja i velikih rei. Nema vie ta da
kae. Dobro sam pripremljena za zadatak i odbrana Domaje nee posustati dogod sam
iva. Hajde - zovi Ranihine."
Prothal se blago nasmei, a Mhoram ree sa osmehom: "Sreni smo to imamo tebe,
Ozondrea. Nikome drugom ne bih poverio Variola, svoga oca i Tamarantu, svoju majku."
"Ruga mi se na svoj rizik!" prasnu ona. "Nisam raspoloena - nisam raspoloena,
uje li?"
"ujem. Zna da ti se ne rugam. Sestro Ozondrea, uvaj mi se."
"Ja se uvek uvam. A sada idite, pre no to sasvim izgubim strpljenje."
Prothal klimnu Tuvoru, a deset krvnih gardista se okrete i rairi, tako da je svako od
njih bio okrenut prema izlazeem Suncu bez ikoga da mu zaklanja vidik. Jedan po jedan,
svaki krvni gardista die ruku do usana i ispusti prodoran zviduk koji je odjekivao uz zid
Konaka u vazduhu zore.
Oni ponovo zazvidae, pa potom i trei put, a svaki poziv zvuao je silovito i
samotno poput plaa srca. Ali na poslednji zviduk odgovorie udaljeno njitanje i
duboka tutnjava monih kopita. Sve oi se u oekivanju okrenue prema istoku,
mirkajui u jutarnjem blistanju. Jedan dugi trenutak nita se nije pojavljivalo, a tutnjava
zemlje je bestelesno dopirala do druine, poput mistinog ukazivanja. Ali onda konji
postadoe vidljivi pred Sunevim diskom, kao da su se otelotvorili iz nebeske vatre.
Uskoro Ranihini napustie pravac prema Suncu. Bilo ih je deset - divlje i silne
ivotinje. Bile su to ogromne, miiave zveri, irokih prsa, ponositih vratova, sa neto od
grubog etvrtastog oblika mustanga. Imali su dugake, leprave grive i repove, dranje
ravno poput viska, oi pune nespokojne inteligencije. Vranci, dorati, arci, galopirali su
prema krvnim gardistima.
Kovenant je dovoljno znao o konjima da vidi da su Ranihini linosti koliko i ljudi, a
svi su delili jednu crtu: belu zvezdu na sreditu ela. Dok su se primicali sa zorom koja
im je plamtela za sapima, delovali su poput otelotvorene Domaje - sama sutina zdravlja i
moi.
Njitei i zabacujui glave, oni se zaustavie pred krvnim gardistima. A krvni gardisti
im se duboko naklonie. Ranihini su udarali kopitama i tresli grivom kao da se
razdragano smeju jednostavnom ljudskom iskazivanju potovanja. Trenutak potom Tuvor
im se obrati: "iveli, Ranihini! Trkai Domaje, ponositi nosioci! Suneva puti i grivo
neba, drago nam je to ste posluali na poziv. Moramo poi na dugi put od mnogo dana.
Hoete li nas nositi?"

U znak odgovora, dva konja klimnue glavom, a nekoliko drugih poe da poskakuje u
krug poput drebaca. Onda pooe napred i svaki od njih prie odreenom krvnom
gardisti i gurnu ga gubicom kao da ga zove da ga pojae. To su krvni gardisti i uinili,
iako su konji bili neosedlani i bez uzda. Jaui na golim leima, krvni gardisti povedoe
Ranihine kasom oko druine i nanizae se pokraj ratnika u sedlima.
Kovenant oseti da polazak druine tek to nije usledio i nije eleo da propusti priliku.
Koraknuvi blie Ozondrei, on upita: "ta ovo znai? Odakle su stigli?"
Poglavarka se okrete i odgovori mu gotovo radosno, kao da joj je drago svako
skretanje panje: "Naravno - ti si stranac. Dakle, kako da ti ukratko objasnim stvar?
Razmisli - Ranihini su slobodni, neukroeni, a dom im je na zaravnima Ra. O njima se
staraju Ranjani, ali niko ih ne jae ako ne odaberu sami jahaa za sebe. To je slobodan
izbor. A kada jednom Ranihin odabere jahaa, veran mu je kroz vatru i kroz samu smrt.
Malobrojni se nau meu odabranima. Tamaranta je jedini ivi poglavar koju je
blagoslovio ranihinski at - Hinaril je ponosito nosi - premda ni Prothal ni Mhoram jo
nisu izvrili probu. Prothal nije to eleo. Ali podozrevam da je jedan od njegovih razloga
za putovanje prema jugu da prui Mhoramu priliku da bude odabran.
Nije vano. Jo od doba vrhovnog poglavara Kevina narasla je veza izmeu Ranihina i
krvne garde. Iz mnogih razloga, od kojih mogu da pretpostavim samo neke, nijedan
pripadnik krvne garde nikada nije ostao neodabran.
A to se tie dananjeg dolaska Ranihina - to prevazilazi moja objanjenja. Oni su
stvorovi zemne moi. Na neki nain, svaki Ranihin zna kada e ga njegov jaha pozvati da, zna, i nikada ne proputa da odgovori. Ovde su Hurin, Braba, Marni i ostali. Pre deset
dana zauli su poziv koji je do naih uiju stigao tek jutros - a posle vie od etiri stotine
milja stigli su svei poput zore. Kada bismo mogli da im budemo ravni, Domaja ne bi
bila u takvoj opasnosti."
Dok je govorila, Prothal i Mhoram popee se na konje, a ona zavri sa priom, povevi
Kovenanta prema njegovom mustangu. Pod uticajem njenog glasa, priao je ivotinji bez
oklevanja. Ali kada je stavio nogu u uzengiju sedla od prijanjka oseti gr oklevanja. Nije
voleo konje, nije im verovao; njihova snaga bila je previe opasna. Povukao se i otkrio da
mu ruke drhte.
Ozondrea ga je radoznalo gledala; ali pre nego to je mogla ita rei, amor
iznenaenja proe druinom. Kada je digao pogled, Kovenant ugleda tri stare prilike
kako jau prema njima - poglavari Variol i Tamaranta, te srdonik Birinair. Tamaranta je
sedela na ogromnom Ranihinu kestenjaste boje, sa nasmejanim oima.
Naklonivi im se sa lea svoga konja, vrhovni poglavar Prothal ree: "Drago mi je to
ste doli. Potreban nam je va blagoslov pre nego to poemo, ba kao to je Ozondrei
potrebna vaa pomo."
Tamaranta se nakloni zauzvrat, ali na njenim naboranim usnama stajao je lukavi
poluosmeh. Letimino je prela druinu pogledom. "Dobro si odabrao, Prothale." Onda
ponovo spusti stare oi na vrhovnog poglavara. "Ali grei to se nas tie. Polazimo sa
tobom."
Prothal stade da se buni, ali Birinair se srano umea: "Razume se. ta bi drugo?
Pohod bez ezlonoe, ba!"
"Birinaire", ree Prothal prekorno, "tvoj rad za dinove svakako zahteva tvoje
prisustvo."

"Zahteva? Razume se. to se tie toga - zato", ljutnu se on, "to se tie toga - ne.
Stidim se da to kaem. Dao sam sve naredbe. Ne. Drugi su sposobniji. Ve su godinama."
"Prothale", bila je uporna Tamaranta, "ne zabranjuj. Stari smo - razume se da smo
stari. A put e nam biti dug i teak. Ali ovo je veliki izazov naeg vremena - jedini slavan
i ponosit poduhvat u kome emo ikada moi da uzmemo udela."
"Zar je odbrana Veselkamena tako mala stvar?"
Variol tre glavu kao da je Prothalovo pitanje bilo podsmeh. "Veselkamen pamti da
nam nije polo za rukom da povratimo makar i deli Kevinovog Znanstva. Od kakve
pomoi moemo uopte da bude nae prisustvo? Ozondrea je vie nego dovoljna. Bez
ovog pohoda, nai ivoti bie zalud protraeni."
"Ne, poglavari moji. Ne protraeni", promrmljao je. Smetenog izraza, on pogleda
Mhorama radi podrke. Mhoram se iskrivljeno nasmei i ree: "ivot je valjano skovan.
Mukarci i ene stare da bi neko bio dovoljno mudar da poduava mlade. Neka pou."
Posle jo jednog trenutka oklevanja, Prothal odlui: "Poite, onda. Sve ete nas
poduavati."
Variol se nasmei Tamaranti, a ona mu uzvrati pogled sa visokih lea Ranihina. Lica
su im bila puna zadovoljstva i smirenog iekivanja, koje su delili u nemom venanju
svojih oiju. Gledajui ih, Kovenant naglo dograbi uzde i pope se u sedlo. Srce mu je
uplaeno tuklo, ali prijanjak mu gotovo smesta dade oseaj sigurnosti koji mu olaka
bojazan. Sledei primer Prothala i Mhorama, on gurnu tap ispod leve butine, gde ga je
drao prijanjak. Onda je stegao mustanga kolenima i stao da se trudi da suzbije bes.
ovek koji mu je drao konja dodirnu Kovenantovo koleno da mu privue panju.
"Ime joj je Dura - Dura Bokovila. Konji su retki u Domaji. Dobro sam je dresirao. Dobra
je kao Ranihin", razmetao se on, a onda je spustio oi kao da se postideo svog
preterivanja.
Kovenant mrgodno odvrati: "Ne elim Ranihina."
ovek to shvati kao pohvalu Duri i sav zablista od zadovoljstva. Dok se udaljavao,
dodirnuo je dlanovima elo i rairio ruke u znak pozdrava.
Sa novog poloaja Kovenant stade da gleda druinu. Nije bilo tovarnih konja, ali uz
svako sedlo bila je pripojena vrea sa namirnicama i alatom, a Birinair je iza sebe imao
debeo sveanj lilianrillskih tapova. Krvni gardisti nisu bili natovareni, ali Penosled je
nosio ogromnu vreu preko ramena i delovao je spremno da putuje brzo poput bilo kog
konja.
Ubrzo potom, Prothal se pridie u stremenima i doviknu druini: "Prijatelji moji,
moramo krenuti. Pohod je hitan, a vreme nae kunje teko nas pritiska. Neu pokuavati
da vam dirnem srca dugim reima ili da vas vezujem stranim zavetima. Budite to jeste
do granice moi. I upamtite zavet mira. Idemo u opasnost, a moda i u rat - boriemo se
ako iskrsne potreba. Ali Domaji nee biti uinjena usluga besnim krvoproliem. Setite se
zakona:
Ne povredi gde dranje je dovoljno;
ne rani gde povreda je dovoljna;
ne sakati gde rana je dovoljna;
i ne ubij gde je sakaenje dovoljno;
Najvei ratnik je onaj koji ne mora da ubija.

Onda vrhovni poglavar okrenu konja da mu lice bude prema Veselkamenu. Izvukao je
ezlo, izmahnuo tri puta oko glave i digao ga u nebo. Sa njegovog kraja briznu bletavi
plavi plamen. Onda doviknu Konaku:
"iveo, Veselkamene!"
itavo stanovnitvo Konaka odvrati jednim monim povikom od koga se srce treslo:
"iveo!"
Ta oda iz nebrojenih grla polete preko bregova; sam vazduh zore kao da je poigravao
poau i pozdravom. Nekoliko Ranihina veselo zanjita. U odgovor na to, Kovenant
stee zube pred naglim stezanjem u grlu. Oseao se manje vredan uz sve to.
Onda Prothal okrete konja i potera ga kasom niz padinu. Ubrzo, druina se postavi na
mesto iza njega. Mhoram povede Kovenanta na poloaj iza Prothala, ispred Variola i
Tamarante. etiri krvna gardista ila su sa obe strane poglavara. Kvan, Tuvor i Korik
jahali su ispred Prothala, a iza su stupali Birinair i eovod. Dugim, kaskavim koracima
Penosled doe izmeu Mhorama i Kovenanta, gde je trkao lagodno kao da su mu takva
putovanja sasvim prirodna.
U takvom poretku druina koja je krenula u pohod za ezlom zakona napusti
Poglavarev Konak sa prvim sunevim svetlom novog dana.
16. NA TRAGU KRVI
Tomas Kovenant je proveo sledea tri dana u akutnom otkrivanju jahakih bolova.
Sedei na tankoj koi, oseao se kao da jae na golim leima; tvrda, fizika injenica
Durine kime pretila je da ga pretesterie. Kolena kao da su mu bila iupana iz
zglobova; butine i listovi boleli su ga i drhtali od napora da se dri na atu - taj bol
postepeno mu se irio do lea i uz njih; a vrat ga je titio od udara Durinih naglih skokova
kada je ova prelazila prepreke po terenu. Povremeno je ostajao na konju samo zato to
mu sedlo od prijanjka nije doputalo da padne. A nou su ga zgreni miii toliko boleli
da nije mogao da zaspi bez blagotvornog dejstva alem-vina.
Kao posledicu toga, gotovo da nije primeivao predeo kojim su prolazili, ba kao ni
vremenske prilike ili raspoloenje druine. Nije obraao panju ili je odbijao svaki
pokuaj da ga uvuku u razgovor. Sav je bio obuzet bolnim oseajem da je prelomljen
napola. Ponovo je bio prisiljen da prepozna samoubilaku prirodu sna, onoga to mu je
inila podsvesna tama njegovog uma.
Ali dinovo alem-vino i nemogue zdravlje Domaje dejstvovali su u njemu i pored
njegovih patnji. Miii su mu ovravali da bi podneli zahteve Durinih lea. A ni ne
znajui to, popravljao se kao jaha. Uio se kako da se kree sa atom umesto da mu se
opire. Kada se probudio posle tree noi, otkrio je da mu fiziki bol vie nije najvaniji
oseaj.
Do tog vremena, druina je ostavila za sobom obraeni kraj oko Veselkamena i prela
u talasave zaravni. Ulogorili su se usred grube ravnice; a kada Kovenant poe da se
obazire, predeo sa kojim se sreo njegov pogled bio je kamenit i tegoban.
Svejedno, oseaj napredovanja vrsto se ustoliio u njemu, ponovo mu pruio utisk
bezbednosti. Poput toliko drugih stvari, Veselkamen je bio iza njega. Kada mu se
Penosled obratio, bio je u stanju da mu odgovori bez silovitosti.
Na to, din primeti Mhoramu: "Kamena mu i mora, poglavaru moj! Verujem da je
Tomas Kovenant odabrao da se ponovo ukljui u ivot. Mora biti da je to dejstvo alem-

vina. iveo, prapoglavare Kovenante. Dobro doao u nau druinu. Zna li ti, poglavare
Mhorame, da dinovi imaju jednu drevnu priu o ratu koga je prekinulo alem-vino? Da li
bi voleo da je uje? Mogao bih da ti je ispriam za jedno pola dana."
"Stvarno?" zakikota se Mhoram. "A hoe li biti dovoljno samo pola dana ako je pria
dok ti tri, a mi jaemo?"
Penosled se iroko nasmeja. "Onda mogu zavriti do sutranjeg zalaska sunca. Tako
kaem ja, Srdosolja Penosled."
"uo sam tu priu", ree vrhovni poglavar Prothal. "Ali pripoveda me je uveravao da
alem-vino u stvari nije razreilo sukob. Stvarna uzda bio je razgovor dinova. Kada su
dinovi zavrili sa zapitkivanjem o razlozima rata, borci su sluali ve toliko dugo da su
zaboravili odgovor."
"Ah, vrhovni poglavaru", zakikota se Penosled, "nisi ti razumeo. Re je bila o
dinovima koji su pili alem-vino."
Ratnici koji su sluali priu prsnue u smeh, a Prothal se nasmei kada se okrenuo da
uzjae konja. Uskoro je pohod bio na putu, a Kovenant doe na mesto kraj Mhorama.
Sada je tokom jahanja Kovenant razabirao galamu koju je druina pravila putujui.
Poglavari i krvni gardisti bili su gotovo neprekidno utljivi, zauzeti; ali kroz topot kopita
mogao je da uje razgovor i odlomke pesama ratnika. Pod Kvanovim vostvom, zvualo
je kao da su puni pouzdanja, a povremeno ak veseli, kao da se raduju to e najzad
podvrgnuti probi godine provedene u prouavanju Maa.
Neto kasnije poglavar Mhoram iznenadi Kovenanta, rekavi mu bez ikakvih uvoda:
"Prapoglavaru, kao to zna, ima pitanja koja ti Vee nije postavilo. Mogu li ih sada ja
pitati? Voleo bih da saznam vie o tvom svetu."
"Mom svetu." ponovi Kovenant grubo. Nije eleo da pria o tome; nije imao elju da
ponavlja muenje sa Vea. "Zato?"
Mhram slee ramenima. "Zbog toga to u bolje znati ta da oekujem od tebe u
vreme opasnosti ako te bolje poznajem. Ili zato to bi me razumevanje tvog sveta moglo
nauiti da se prema tebi ispravno postavim. Takoe sam pitao iz obinog prijateljstva."
Kovenant je mogao da razabere otvorenost u Mhoramovom glasu i to razorua
njegovo odbijanje. Dugovao je poglavarima i sebi neku vrstu iskrenosti. Ali taj dug bio je
gorak za njega i on nije mogao da nae naina da izrazi sve stvari koje je trebalo rei.
Instinktivno je poeo da ih nabraja u sebi. Imamo rak, infarkt, tuberkulozu, multiplu
sklerozu, uroene deformitete, gubavost - imamo alkoholizam, venerine bolesti,
odavanje drogi, silovanje, pljaku, ubistvo, prebijanje dece, genocid - ali nije mogao
podneti glasno izgovaranje zala koje je moglo potrajati u nedogled. Trenutak kasnije
uzdigao se u stremenima i mahnuo rukom preko neravnog predela.
"Verovatno ti sve to vidi bolje od mene - ali ak i ja mogu rei da je ovo divno. ivo
je - ivo na nain na koji treba da bude ivo. Ovaj soj trave ut je, krut i tanak - ali mogu
da vidim da je zdrav. On pripada ovde, ovoj vrsti tla. Tako mu pakla! Mogu ak da vidim
koje je doba godine gledajui u zemlju. Mogu da vidim prolee.
Tamo odakle stiem to ne vidimo - ako ne poznaje godinje cikluse bilja, ne moe
da razazna prolee od leta. Ako nema... nema standard za poreenje, ne moe da
prepozna... ali svet je divan... ono to je preostalo od njega, to nismo unitili." Slike
farme Utoite iskrsnue neodoljivo u njegovom umu. Nije mogao da se suzdri od
turobnosti u glasu kada je zakljuio: "I mi imamo lepotu prirode. Nazivamo je 'pejsa'."
"'Pejsa'", ponovi Mhoram. "Ta re mi je strana - ali mi se ne dopada kako zvui."

Kovenant se oseti udnovato potreseno, kao da se upravo obazro preko ramena i

otkrio da stoji preblizu provalije. "To znai da je lepota neto posebno", zabrunda on.
"Zgodna je, ali moemo da ivimo i bez nje."
"Bez?" Mhoramov pogled opasno blesnu.
A iza njega Penosled zapanjeno uzdahnu: "ivot bez lepote? Ah, prijatelju moj! Kako
se onda odupirete oajanju?"
"Mislim da to uopte ne inimo", proguna Kovenant. "Neki od nas su naprosto
tvrdoglavi." Zatim je zautao. Mhoram mu vie nije postavljao pitanja i on je jahao,
preivljavajui tvrdokorne misli, sve dok vrhovni poglavar Prothal nije proglasio
zaustavljanje radi odmora.
Kako je dan napredovao, Kovenantovo utanje kao da je lagano zarazilo itavu
druinu. Putnike pesme i poalice eovoda postepeno preoe u tiinu; Mhoram je
radoznalo gledao Kovenanta postrance, ali nije pokuavao da obnovi razgovor; a
Prothalovo lice bilo je mrano kao kod krvnih gardista. Posle izvesnog vremena,
Kovenant shvati razlog njihovog uzdravanja. Veeras e biti prva no punog
okrvavljenog Meseca.
Proe ga drhtavica. Ta no bie neka vrsta probe za Drulovu mo. Ako jamnik moe
da odri crveni zahvat ak i kada je Mesec pun, onda e poglavari morati da priznaju da
ne postoji granica njegovoj moi. A takva mo mogla bi da stvara armije i gotovo sigurno
je ve obezbedila razbojnike da pothranjuju Drulov poriv za pljakanjem. Onda e
druina morati da se bori za prolaz. Kovenant se uz drhtanje seti kratkog susreta sa
Drulom u peini Kiril Trendora. Poput svojih saputnika, potpao je pod dejstvo uasa pred
onim to bi im no mogla otkriti.
Samo su Variol i Tamaranta delovali nedirnuto zajednikim raspoloenjem. Ona kao
da je napola spavala i nemarno je jahala, poveravajui Ranihinu da je dri u uspravnom
poloaju. Njen mu sedeo je uspravno, sa stamenom rukom na uzdama, ali usta su mu
bila mlitava, a oi neusredsreene. Delovali su krhko; Kovenantu se inilo da moe da
vidi lomnost njihovih kostiju. Ali jedino su oni od itave druine, izgleda, bili mirni pred
nadolazeom noi - mirni ili pak nisu shvatali.
Jahai se ulogorie pre sumraka na severnoj strani nepravilnog brega, delom
zaklonjeni od povetarca koji je uglavnom dolazio sa jugozapada. Vazduh je postao
hladan poput povratka zime, a vetar je nosio studen u srca putnika. U tiini, neki ratnici
su hranili i timarili konje, dok su drugi kuvali obrok nad vatrom koju je Birinair zapalio
pomou jednog od svojih lillianrillskih tapova i neto prikupljenog drveta. Ranihini su
zajedno odgalopirali da provedu no u nekoj tajnoj igri ili obredu, ostavljajui konje
sapete, krvne gardiste na strai i ostale lanove druine skupljene u ogrtaima oko vatre.
Kako je poslednji sunev zrak nestao iz vazduha, povetarac pree u ravnomeran vetar.
Kovenant zatee sebe kako prieljkuje onu prisnost kojom je poeo dan. Ali nije umeo
sam da nadoknadi njeno odsustvo; morao je da saeka dok se vrhovni poglavar Prothal
nije digao da odgovori na oekivanja pohoda.
vrsto posadivi tap, on poe da peva veernju himnu Veselkamena. Mhoram mu se
pridrui, a sledili su ga Variol i Tamaranta, i uskoro je itav eovod bio na nogama i
dodavao pesmi glas iz mnogih grla. Stajali su tamo pod tegobnim nebom, dvadeset pet
dua koje su pevale poput svedoka:
Sedam vrsta pakla za izdatu grudu,

Za izdajnike Domaje, ljude i skote:

I jedan hrabri poglavar da prkosi usudu
Da odagna crnu poast sa cveta lepote.
Smelo su digli glasove, a njihova melodija bila je kontrapunktirana tenorskim
titranjem Penosledovog napeva. Kada su zavrili, ponovo su seli i poeli da razgovaraju
tihim glasovima, kao da je himna bila sve to im je nedostajalo da povrate hrabrost.
Kovenant je sedeo zagledan u stegnute pesnice. Ne skidajui pogled sa njih, znao je
kada je Mesec poeo da izlazi; osetio je naglo koenje oko sebe kada se prvi grimizni
odsjaj pojavio na obzorju. Ali samo je grizao usnu i nije dizao pogled. Njegovi sadruzi su
napeto disali; crveni odblesak polako se produbljivao i pretvarao u srce vatre; ali on samo
napree pogled, ne miui se, kao da prouava nain na koji mu se bele zglavci.
Onda je zauo bolni apat poglavara Mhorama: 'Melenkurion', i znao je da je Mesec u
potpunosti crven, obojen kao da je njegovo kaljanje dovreno - okrvavljen kao da je
nono nebo proseeno do samog srca. Osetio je kako mu svetlost dodiruje lice, a obraz
mu se tre kao u gaenju.
Sledeeg trenutka odnegde se zau udaljeni jauk poput krika pobune. Odzvanjao je u
ledenom vazduhu poput oajanja. I protiv svoje volje, Kovenant pogleda preko krvlju
oblivene ravnice; na trenutak je oekivao da druina skoi na taj krik ne bi li pritekla u
pomo. Ali niko se nije pokrenuo. Krik mora da je ispustila neka ivotinja. Nakratko
bacivi pogled na oskrnavljeni puni Mesec, opustio je stisak i ponovo spustio oi.
Kada mu je pogled doao do prstiju, uasnuto vide da je meseina dala njegovom
prstenu crvenkasti odsjaj. Metal je delovao kao da je zaronjen u krv. Njegovo unutranje
srebro upinjalo se da se pokae kroz grimiz, ali krvavo svetlo kao da ga je natapalo,
lagano guilo, krivilo belo zlato.
Instinktivno je shvatio. Tokom jednog zakasnelog otkucaja srca sedeo je mirno,
urlajui nema i beskorisna upozorenja prema svome ja koje nita nije sumnjalo. Onda je
skoio na noge, uspravan i krut kao da ga je Mesec trzajem digao u stojei poloaj - ruku
stegnutih uz bokove, stisnutih pesnica.
Iza njega, Banor ree: "Ne boj se, prapoglavaru. Ranihini e nas upozoriti ako vukovi
budu predstavljali neku opasnost."
Kovenant okrenu glavu. Krvni gardista posegnu prema njemu smirujuom rukom.
"Ne diraj me!" prosikta Kovenant.
Trgao se od Banora. Na trenutak, dok mu je srce tuklo, primetio je kako je grimizni
Mesec uinio da Banorovo lice izgleda poput ovrsle lave. Onda opaki oseaj zla
eksplodira pod njegovim nogama i on posrnu prema vatri.
Kada je pao na tle, bacio se dalje, ne marei ni za ta drugo osim za silovitu telesnu
elju da izbegne napad. Poto se otkotrljao jedan krug, noge mu uletee meu zapaljeno
granje.
Ali im Kovenant pade, Banor skoi. Kada je Kovenant uleteo u vatru, krvni gardista
je bio samo korak daleko od njega. Dohvatio je Kovenantov zglavak u gotovo istom
trenutku i trgao ga lako poput deteta iz plamenova, pridigavi ga na noge.
Pre nego to je ak i povratio ravnoteu, Kovenant se okrete Banoru i dreknu u lice
krvnom gardisti: "Ne diraj me!"
Banor pusti Kovenantov zglavak, povue se jedan korak.

Prothal, Mhoram, Penosled i svi ratnici bili su na nogama. Piljili su u Kovenanta

iznenaeno, zbunjeno, gnevno.
On iznenada oseti malaksalost. Noge su mu se tresle; pao je na kolena kraj vatre.
Mislei: 'vatru mu paklenu' i 'prokleti Kletnik mi je to uinio, preuzima vlast nada mnom,
prokletstvo!' - uperio je nesigurni prst u tlo koje ga je ujelo. "Ovde", jeknu on. "Bilo je
ovde. Osetio sam ga."
Poglavari su smesta reagovali. Dok je Mhoram dozivao Birinaira, Prothal pouri
napred i nagnu se nad taku koju je pokazao Kovenant. Tiho gunajui za svoj raun,
dodirnuo je mesto vrhovima prstiju poput lekara koji opipava ranu. Onda su mu se
pridruili Mhoram i Birinair. Birinair odgurnu vrhovnog poglavara u stranu, uze
lillianrilll tap i zabi jedan kraj u neispravno mesto. Okreui tap izmeu dlanova,
napeto se usredsredio na svoje voljeno drvo.
"Na trenutak", promrmljao je Prothal, "na trenutak sam osetio neto - nekakvo seanje
u Zemlji. Onda je nestalo pod mojim dodirom." On uzdahnu. "Bilo je uasno."
Birinair ponovi kao odjek: "Uasno", govorei sam sa sobom dok se usredsreivao.
Prothal i Mhoram su ga gledali dok su mu se ruke tresle od starosti ili osetljivosti. Naglo,
on povika: "Uasno! Ruka Krvnika! Usudio se da to ini?" Otrgao se tako naglo da se
zateturao i bio bi pao da ga Prothal nije zadrao.
Na trenutak, Prothal i Birinair pogledae jedan drugoga u oi kao da pokuavaju da
podele neko znanje koje se nije moglo izraziti glasom. Onda se Birinair oslobodi toga.
Obazirui se unaokolo kao da vidi parad dostojanstva rasutu svuda oko sebe, mrgodno je
rogoborio: "Mogu sam da stojim. Jo nisam tako star." Posle kratkog pogleda upuenog
Kovenantu, nastavio je glasnije: "Mislite da sam mator. Naravno. Mator i blesav. Gura se
u pohod kada treba da odmara kosti kraj kamina. Kao klada." Pokazavi na Nevernika,
zakljuio je: "Pitajte ga. Pitajte."
Kovenant se digao na noge dok je panja druine bila na ezlonoi i gurnuo ruke u
depove da sakrije blesak prstena. Dok je Birinair pokazivao prema njemu, on die
pogled sa tla. Muni oseaj zlih slutnji grio mu se u utrobi kada se prisetio napada u
Andelejnu, kao i onoga to je usledilo posle njih.
Prothal ree vrsto: "Korakni ponovo tamo, prapoglavare."
Krivei lice, Kovenant napravi korak i nagazi na raniju taku. Kada mu je noga
dodirnula tlo, on se lecnu u iekivanju, pokua da se pripremi za oseaj da je na toj
jednoj taki zemlja postala nesigurna, bez osnova. Ali nita ga nije ujelo. Kao u
Andelejnu, zlo je nestalo, ostavljajuu u njemu oseaj da je tanka prekrivka bezbednosti
stavljena preko bezdana.
U odgovor na nemo pitanje poglavara, zavrteo je glavom.
Posle pauze Mhoram ree ravnim glasom: "Osetio si ovo i ranije."
Uz napor, Kovenant prisili sebe da kae: "Da. Nekoliko puta - u Andelejnu. Pre
napada na Svetkovinu."
"Ruka Sivog Krvnika te je dotakla", frknu Birinair. Ali nije mogao da odri optubu.
Njegove kosti kao da su se prisetile svoje starosti i on se umorno pogrbi, nasloni na tap.
Tonom samoprekora, kao da se izvinjava, promrmljao je: "Naravno. Mlai. Da sam samo
mlai." Okrenuo se od druine i progurao do svoje postelje izvan kruga.
"Zato nam nisi rekao?" upita Mhoram otro.
Od tog pitanja Kovenant iznenada oseti stid, kao da mu se prsten vidi kroz tkaninu
pantalona. Ramena mu se zgrbie, ugurae ruke jo dublje u depove. "Nisam... na

poetku nisam eleo da znate ta... koliko Drul i Kletnik misle da sam vaan. Posle
toga...", zatvorenih oiju se prisetio krize u Zabranu, "...mislio sam o drugim stvarima."
Mhoram to prihvati uz klimanje, a trenutak potom Kovenant produi: "Ne znam ta je
to. Ali primam ga samo preko izama. Ne mogu da ga dodirnem - bilo akama, bilo
stopalima."
Mhoram i Prothal izmenie poglede izmenaenja. Ubrzo, vrhovni poglavar ree:
"Nevernie, razlog tih napada prevazilazi moje znanje. Zato te izme ine osetljivim na
zlo? Ne znam. Ali Mhoram ili ja moramo biti uz tebe u svako doba, da bi mogao da
reaguje bez oklevanja." Preko ramena, dodao je: "Menie Tuvore. Stoernie Kvane.
Jeste li uli?"
Kvan stade mirno i odvrati: "Da, vrhovni poglavaru." A iza kruga Tuvorov glas meko
ree: "Bie napada. uli smo."
"Pripravnost e biti neophodna", ree Mhoram mrano, "i postojana srca e se bez
uzmaka suoiti sa naletom pragrdana, vukova i jamnika."
"Tako je", ree najzad vrhovni poglavar. "Ali takve stvari e se zbiti kada za to doe
as. Sada moramo otpoinuti. Moramo prikupiti snagu."
Lagano, druina polega. Pevuei napev dinova, Penosled se prui po tlu sa rukom
oko kone uture sa alem-vinom. Dok su krvni gardisti postavljali strae, ratnici rairie
ebad za sebe i poglavare. Kovenant polusvesno poe da spava, kao da osea da ga
druina prouava, i bilo mu je drago zbog pokrivaa koji su mu pomagali da sakrije
prsten. Onda je dugo leao budan u noi, jer mu je bilo previe hladno da bi spavao;
ebad nije zadravala hladnou koja je zraila iz prstena.
Ali sve dok konano nije zaspao, mogao je da uje Penosledovo pevuenje i da vidi
Prothala kako sedi krag ugaraka vatre. Din i vrhovni poglavar skupa su drali strau, dva
stara prijatelja Domaje koji su delili zajedniko bdenje pred neumitnom sudbinom.
Sledei dan svanuo je siv i turoban - pokriven oblacima poput pepela na nebu - a
Kovenant mu pojaha u susret pognut u sedlu kao da mu je oko vrata vezan teg. Prsten mu
je izgubio crvenu boju kada je Mesec zaao; ali ta mu je boja ostala u umu, a prsten ga je
naizgled vukao nanie poput kakvog bezrazlonog zloina. Bespomono, shvatio je da
mu je nametnut pakt koji nije odabrao, nije ga mogao odabrati. Dokaz se inio neoboriv.
Poput Meseca, potpadao je pod udar zlodela poglavara Kletnika. Njegova volja nije bila
potrebna; konci koji su ga vukli bili su dovoljno jaki da nadvladaju svaki otpor.
Nije shvatao kako je to moglo da mu se desi. Da li su njegova elja za smru, njegov
zamor ili oajanje gubavca bili toliko jaki? U ta se pretvorila njegova uporna elja da
preivi? Gde su mu se deli bes, estina? Da li je toliko dugo sa njime bilo postupano kao
sa rtvom da je sada mogao da se ponaa samo kao rtva, ak i prema samom sebi?
Nije imao odgovora. Ni u ta nije bio siguran osim u strah koji ga je preplavio kada se
druina zaustavila u podne. Otkrio je da ne eli da sie sa Durinih lea.
Nije verovao tlu, uasavao se dodira s njim. Izgubio je osnovno poverenje: njegova
vera da je zemlja postojana - vera toliko oigledna, neprekidna i neophodna da je sve do
tog trenutka bila nesvesna - bila je potresena. Slepo, utljivo blato pretvorilo se u mranu
aku koja je zlokobno tragala za njime i samo njime.
Svejedno, bacio se iz sedla, prisilio sebe - spustio nogu na tlo i osetio ugriz. Od
opakosti oseaja svi mu se ivci zgrie i jedva je mogao da stoji dok je gledao kako
Prothal, Mhoram i Birinair pokuavaju da uhvate ta je osetio. Ali promaili su u
potpunosti; beda tog dodira tla povukla se istog trenutka kada je odskoio od nje.

To vee, tokom veere, ponovo je osetio ujed. Kada je poao na spavanje, sakrivi
prsten od Meseca, drhtao je kao u groznici. Ujutro estog dana digao se posivelog lica i sa
obogaljenim pogledom u oima. Pre nego to je stigao da uzjae Duru ponovo je ujeden.
I ponovo tokom jednog od zaustavljanja druine radi odmora.
I ponovo istog trenutka kada je smogao dovoljno oajanja da sjae na kraju jahanja tog
dana. Oseaj zla bio je poput novog klina u poklopcu njegovog kovega. Ovog puta, ivci
su mu reagovali toliko silovito da se sruio na tlo poput kakve predstave zaludnosti.
Morao je dugo da lei nepomino pre nego to je nanovo uspeo da uspostavi kontrolu nad
udovima, a kada se najzad digao na noge, trzao se i lecao od straha pri svakom koraku.
Patetino, patetino, dahtao je u sebi. Ali nije mogao da nae dovoljno gneva da to
prevazie.
Sa brigom u oima, Penosled ga upita zato ne skine izme. Kovenant je morao da
razmilja jedan trenutak pre nego to se setio zato. Onda je promrmljao: "One su deo
mene - one su deo naina na koji moram da ivim. Nije mi preostalo - mnogo tih delova.
A pored toga", dodade bledo, "ako ne budem i dalje imao te napade, kako e Prothal da ih
raspozna?"
"Nemoj da ini takve stvari za nas", odvrati Mhoram napeto. "Kako bismo mogli da
traimo tako neto?"
Ali Kovenant samo slee ramenima i ode da sedi pored vatre. Te veeri nije mogao ni
da pogleda hranu - sama pomisao na hranu izazivala je muninu u njegovim bolnim
ivcima - ali je probao nekoliko alianthi sa grma u blizini logora i otkrio da deluju
smirujue. Pojeo je pregrt bobica, odsutno razbacujui semenke onako kako ga je Lena
uila, pa se vratio vatri.
Kada je druina dovrila obrok, Mhoram sede pokraj Kovenanta. Ne gledajui ga,
poglavar upita: "Kako da ti pomognemo? Da napravimo nosila tako da ne mora da
dodiruje tlo? Ili postoji i neki drugi nain? Moda bi ti neka Penosledova pria olakala
srce. uo sam da se dinovi razmeu kako bi i sam Opaki postao zemljorod kada bi ga
naterali da saslua priu o Bagunu Nepodnoljivom i Telmi Dvopest - toliko su te prie
lekovite." Mhoram naglo okrete lice pravo prema Kovenantu, i Kovenant vide da je
poglavarevo lice puno saoseanja. "Vidim tvoj bol, prapoglavaru."
Kovenant obori glavu da izbegne Mhoramov pogled, a onda proveri da mu je leva
aka bezbedna u depu. Trenutak potom on ree kao iz daljine: "Priaj mi o Tvorcu."
"Ah", uzdahnu Mhoram, "ne znamo mi da li Tvorac ivi. Nae znanje o takvom biu
potie iz najsenovitijih zakutaka naih najstarijih predanja. Znamo Opakog. Ali Tvorca
ne znamo."
Onda Kovenanta, kao iz daljine, iznenadi kada je uo kako se umeala poglavarka
Tamaranta: "Razume se da znamo. Ah, ludosti mladih. Mhorame, sine moj, jo nisi
prorok. Mora nauiti tu vrstu hrabrosti." Lagano je skupila prastare udove i digla se na
noge, oslonjena o tap. Retka, seda kosa visila joj je u pramenovima oko lica dok je
prilazila krugu oko vatre i lomno mrmljala: "Vidovnjatvo i prorotvo nisu saglasni.
Prema Kevinovom Znanstvu, samo je Srdomil, Poglavar-rodilac, istovremeno bio i
vidovnjak i prorok. Nie due ne uspevaju da dokue taj paradoks. Zbog ega, ne znam.
Ali kada je Kevin Zemljogub u srcu doneo odluku da prizove Obred Obesveenja, on je
spasao krvne gardiste, Ranihine i dinove zato to je bio vidovnjak. A zbog toga to nije
bio prorok, nije uspeo da vidi da e poglavar Kletnik preiveti. Nii ovek od Bereka.
Razume se da Tvorac ivi."

Pogledala je Variola radi potvrde, a ovaj klimnu, ali Kovenant nije umeo da kae da li
to on potvruje ili drema. Ali Tamaranta mu klimnu kao da ju je Variol podrao. Digavi
glavu nonom nebu i zvezdama, prozborila je glasom lomnim od duboke starosti.
"Razume se da Tvorac ivi", ponovi ona. "Kako bi moglo biti drugaije? Suprotnosti
zahtevaju jedna drugu. Inae se gubi sva razlika i preostaje samo rasulo. Ne, ne moe biti
Opaije bez Postanja. Bolje je upitati se kako je Tvorac zaboravio na to kada je stvarao
Zemlju. Jer ako nije zaboravio, onda su Postanje i Opaija postojali skupa u jednom biu,
a on to nije znao.
Evo ta nam kau najstarija predanja: u beskonanost pre nego to je Vreme stvoreno
doao je Tvorac poput radnika u svoju radionicu. A poto je u prirodi stvaranja da tei
savrenstvu, Tvorac se sav posvetio tom zadatku. Najpre je sazdao svod Vremena, kako
bi svoje delo postavio na mesto na kome e postojati - a za kamen temeljac tog svoda
iskovao je divlju magiju, tako da Vreme moe da se odupire haosu i da izdri. Onda je
ispod svoda stvorio Zemlju. Radio je vekovima, gradio i razgraivao, isprobavao i
proveravao, odbacivao i ponovo isprobavao i proveravao da njegovo delo, jednom kada
ga zavri, ne bi moglo da mu zamera. A kada Zemlja bee ugodna njegovom oku, doneo
je porod stanovnika Zemlje, bia koja u svojim ivotima ostvaruju njegovu elju za
savrenstvom - i nije propustio da im da sredstva da i sama tee savrenstvu. Kada je
zavrio, bio je ponosan kako to samo mogu biti oni koji stvaraju.
Avaj, nije razumeo Opaiju, ili ju je smetnuo s uma. Shvatao je zadatak tako to je
pomiljao da je jedino savren rad potreban za stvaranje savrenstva. Ali kada je zavrio i
kada je njegov ponos okusio prvo zadovoljstvo, pogledao je poblie Zemlju, elei da
uiva u prizoru - i prenerazio se. Jer, gle! Skrivene duboko u Zemlji, bez ikakve njegove
elje ili stvaranja, poivale su kobi unitenja, sile dovoljno mone da razore njegovo
remek-delo u prainu.
Onda je shvatio, ili se prisetio. Moda je zatekao samu Opaiju kraj sebe kako mu
skree ruku. Ili je video zlo u sebi. Nije vano. Osetio je mahniti bol i srueni ponos. U
gnevu se uhvatio ukotac sa Opaijom, bilo u sebi ili van sebe, i u besu je bacio Opakog
dole, iz beskraja kosmosa na Zemlju.
Avaj! Na taj nain je Opaki bio zarobljen u Vremenu. I na taj nain Tvorevo delo
postade svet Opakog koga je ovaj mogao muiti kako mu drago. Jer i sam zakon
Vremena, osnova sile koja je omoguila postojanje svoda, dela u korist poglavara
Kletnika, kako ga mi sada zovemo. Taj zakon kae da se nijedno delo ne moe rainiti.
Obesveenje se ne moe rainiti - kaljanje se ne moe povui. Moe se preiveti ili
zaleiti, ali ne poricati. Zato je poglavar Kletnik napao zemlju, a Tvorac ga nije mogao
zaustaviti - jer Tvorac je bio taj koji je doveo Opaiju.
U tugi i poniznosti, Tvorac vide ta je uinio. Da muke Zemlje ne bi bile u potpunosti
beznadne, pokuao je da pomogne svome delu na okoline naine. Naveo je Poglavararodioca da izradi ezlo zakona - oruje protiv Opaije. Ali sam zakon stvaranja Zemlje ne
dozvoljava nita vie. Kada bi Tvorac pokuao da uutka poglavara Kletnika, taj in bi
unitio Vreme - a onda bi Opaki bio ponovo osloboen prema beskraju, slobodan da ini
sve gnusne stvari koje poeli."
Tamaranta stade. Ispriala je priu jednostavno, bez rastue reitosti, uzbuenja ili ma
kog znaka strasti koji bi prevazilazio njenu vremenost. Ali na trenutak njen tanuni, stari
glas ubedi Kovenanta da je Vaseljena na kocki - da je njegova borba samo mikrokosmos
unutar daleko veeg sukoba. Tokom tog trenutka, napeto je ekao ta e dalje rei.

Ubrzo potom, ona obori glavu i okrete naborani pogled pravo prema njemu. Gotovo
apatom, rekla je: "Tako smo doli do najvee kunje. Divlja magija je ovde. Jednom
jedinom reju na svet moe biti rascepljen do samog srca. Nemojte pogreiti",
podrhtavao je njen glas. "Ako ne moemo pridobiti ovog Nevernika za sebe, Zemlja e
skonati u ruevinama." Ali Kovenant nije umeo da kae da li joj je glas drhtao zato to
je bila stara, ili zato to se plai.
Izlazak Meseca bio je blizu; otiao je na poinak da izbegne promenu prstena. Sa
glavom ispod pokrivaa, gledao je u tamu i razabrao kada se Mesec digao po
okrvavljenom odsjaju koji je rastao na njegovoj burmi. Metal se inio zamrljaniji nego
prethodne dve noi. Drao je njegov pokriveni pogled poput ini; a kada je najzad
zaspao, bio je iscrpljen kao da su ga iznurili sasluavanjem.
Sledeeg jutra mu je uspelo da stigne do Durinih lea bez napada - zbog ega je
zabrundao je u olakanju bez ikakvog stida. Onda Prothal prekri naviku i ne naredi
zaustavljanje u podne. Razlog je postao jasan kada su jahai izbili na vrh padine i kada je
Oparnica izbila na videlo. Izjahali su iz neravne doline i preplivali na konjima preko
reke pre nego to su stali da se odmore. A tamo Kovenant opet nije napadnut kada je
spustio nogu na tlo.
Ali ostatak dana bio je u turobnoj suprotnosti sa tom nerazjanjivom potedom.
Nekoliko milja posle Oparnice druina prvi put naie na jedan putevnik. Prisetivi se
Kovenantove prie o ubijenom Putnimu, Prothal posla dvojicu krvnih gardista, Korika i
Terela (koji je uvao poglavara Mhorama) u putevnik. Ispitivanje je bilo potrebno samo
kao potvrda. ak je i Kovenant u bolnom stanju mogao da vidi zaputenost, zadah
nekorienja; zeleno utoite putnika postalo je mrko i ukvareno. Kada su se Korik i
Terel vratili, mogli su da jave samo ono to je druina ve znala: o putevniku se niko nije
starao.
Poglavari su doekali to otkrie mranih lica. Oevidno, plaili su se da e ubistvo
koje je Kovenant opisao navesti Putnime da okonaju slubu. Ali nekoliko ratnika
zabrunda preneraeno i zgroeno, a Penosled zakrguta zubima. Kovenant se obazre na
dina i na trenutak vide Penosledovo lice usplamtelo od besa. Taj izraz je brzo nestao, ali
je ostavio Kovenanta uzdrmanog. Neoekivano, osetio je da je bezgranina odanost
dinova Domaji opasna; prebrzo je sudila.
I tako je na druinu krajem sedmog dana pala senka, senka koju je Mesec mogao samo
oteati, krvav i oskrnavljen, dok je bojio no poput svesti o neizbenoj propasti. Samo je
Kovenant iskusio neto olakanja; jo jednom, njegovo privatno zlo koje se unjalo oko
njega ostavilo ga je na miru. Ali sledei dan dovede jahae nadomak Andelejna. Put im
se pruao preko pribreja na jugozapadnoj strani i ak i kroz mlitavo, sivo vreme,
bogatstvo Andelejna je blistalo poput najponositijeg dragulja Zemlje. Od njega druina
oseti da su im kosti lake; delovalo je na pohod kao iva slika onoga to je Domaja bila
pre Obesveenja.
Kovenantu je bila neophodna ta nema uteha kao i bilo kom drugom, ali mu je ostala
zakinuta. Dok je obedovao doruak, zlo iz zemlje ponovo ga je ujelo. Prethodni dan kao
da je samo uviestruio silovitost napada; bio je zgusnut od opakosti, kao da ga je pauza
ozlojedila, pojaala mu gnev. Oseaj zla ostavi ga svog teturavog.
Tokom jednog zaustavljanja za odmor, ponovo je pogoen.

A te veeri, dok je spremao sebi obrok od aliaathe, jo jednom je pogoen. Ovog puta
zlo ga je oinulo tako opako da se obeznanio na izvesno vreme. Kada je povratio svest,
leao je u Penosledovim rukama poput deteta. Nejasno je oseao da je imao greve.
"Izuj izme", napeto mu je nareivao Penosled.
Obamrlost je popunjavala Kovenantovu glavu poput izmaglice, zaklanjala mu
reakcije. Ali je smogao dovoljno svesti da upita: "Zato?"
"Zato? Kamena mu i mora, prijatelju moj! Kada tako upita, kako da ti odgovorim?
Pitaj samog sebe. ta dobija to trpi takvo zlo?"
"Sebe", promrmlja on slabano. eleo je da se prosto opusti u rukama dina i da zaspi,
ali se i borio protiv te elje, otimao se Penosledu sve dok ga din nije stavio na noge
pokraj Birinairove lillianrill vatre. Jedan trenutak morao je da se dri poput starca za
Penosledovu ruku kako ne bi klonuo, ali mu onda jedan od ratnika prui njegov tap i on
se osloni na njega. "Pruanjem otpora."
Ali u kostima je znao da ne prua otpor. Oseao je da su slabane, kao da se tope pod
naporom. izme su mu postale uplji simbol nepomirljivosti koju vie nita nije oseao.
Penosled stade da se buni, ali ga Mhoram zaustavi. "To je njegov izbor", ree poglavar
blago.
Posle izvesnog vremena, Kovenant zapade u grozniav san. Nije znao da je neno
odnesen do kreveta, nije znao da ga je Mhoram pazio tokom itave noi i da je video
crveni odsjaj njegove burme.
Pao je u izvesnu krizu dok je spavao i probudio se sa oseajem da je izgubljen, da je
njegova sposobnost da izdri konano stigla do kraja, da se kocka najzad okrenula protiv
njega. Grlo mu je bilo izbrazdano poput bojnog polja. Kada je prisilio oi da se otvore,
naao se ponovo opruen u Penosledovim rukama. Oko njega, druina je bila spremna da
uzjae za put predvien za taj dan.
Kada je video da su se Kovenantove oi otvorile, Penosled se nae nad njega i tiho
ree: "Radije u te nositi u rukama nego da gledam kako pati. Lake mi je bilo nae
putovanje do Poglavarevog Konaka nego kad te ovako gledam."
Deo Kovenanta povrati se i pogleda dina. Na Penosledovom licu videla se napetost,
ali to nije bila napetost od zamora. Vie je podseala na pritisak koji mu je rastao u umu pritisak od koga tvrava njegovog ela kao da se ispupila. Kovenant je glupo zurio
prema njemu jedan dugi trenutak pre nego to je shvatio da je to saoseanje. Prizor
njegovog bola terao je Penosledovo bilo da udara u dinovim slepoonicama.
Dinovi? - uzdahnu Kovenant u sebi. Jesu li svi ovakvi? Gledajui to saimanje
oseanja, on promrmlja: "ta je to 'penosled?'"
Din kao da nije primetio nebitnost tog pitanja. "'Sledbenik' je kompas", ree on
jednostavno. "Te je tako 'penosled' - "morski kompas'."
Kovenant poe slabano da se mie, pokuavajui da se iskobelja iz ruku dina. Ali
Penosled ga je drao, utke mu zabranjujui da spusti noge na tlo.
Poglavar Mhoram se umea. Sa mranom odlunou u glasu on ree: "Spusti ga."
"Spusti", ponovi Kovenant kao odjek.
Nekoliko odgovora proe ispod Penosledovih tekih obrva, ali on samo ree: "Zato?"
"Odluio sam", odvrati Mhoram. "Ne idemo sa ovog mesta dok ne shvatimo ta se
deava sa prapoglavarom Kovenantom. Previe sam odlagao taj rizik. Smrt se prikuplja
oko nas. Spusti ga." Oi mu opasno sevnue.

Penosled je i dalje oklevao, dok ne vide kako vrhovni poglavar Prothal klimanjem
podrava Mhorama. Jedan trenutak, njegove ruke zatitniki su poivale na
Kovenantovim ramenima. Onda se povukao.
"A sad, prapoglavaru", ree Mhoram, "daj mi ruku. Zajedno emo stajati dok ne oseti
zlo i dok ga ja ne osetim kroz tebe."
Na to se trzaj slabane panike uzmigolji iz Kovenantovog srca. Video je sebe
odraenog u Mhoramovim oima, video sebe kako izgubljeno stoji sa svim onim to mu
je oduzeto ispisanim na licu. Taj gubitak ga je prenerazio. U tom siunom, odraenom
licu naglo je dokuio da bi, ako se napadi nastave, neizbeno nauio da uiva u oseaju
uasa i gaenja koji su mu zadavali. Otkrio je granicu u lepoti odbojnosti, a Mhoram je
traio od njega da rizikuje prelazak preko nje.
"Doi", pozva poglavar ispruene desne ruke. "Moramo shvatiti to zlo ako elimo da
mu se suprotstavimo."
Beznadeno ili u oajanju, Kovenant prui ruku. Njihovi dlanovi se dodirnue;
dohvatili su jedan drugom paleve. Oseao je da su njegova dva prsta slabani, beznadni
za Mhoramovu nameru, ali stisak poglavara bio je vrst. Sa rukom u ruci poput boraca,
stajali su kao da e se porvati sa nekim gorkim zloduhom.
Napad usledi skoro smesta. Kovenant povika, uzdrhta kao da mu same kosti blebeu,
ali nije odskoio. U prvom trenutku, zadrao ga je Mhoramov vrsti stisak. Onda
poglavar zabaci ruku oko Kovenanta, pritisnu ga uz grudi. Silina Kovenantove nevolje
oinu Mhorama, ali se on zadra gde je bio, krguui zubima.
Naglo, kao to je i doao, napad proe. Uz groktaj, Kovenant se pognu u
Mhoramovim rukama.
Mhoram ga je drao na nogama sve dok se on nije pokrenuo i poeo da dri sopstvenu
teinu. Onda ga, lagano, poglavar pusti. Jedan trenutak, lica su im se inila neobino
slina; imala su isti progonjeni izraz, isti preznojeni, prazni pogled. Ali ubrzo Kovenant
ispusti drhtavi uzdah, a Mhoram se isprsi - i slinosti nestade.
"Bio sam budala", uzdahnu Mhoram. "Trebalo je da znam - to zlo je Drul Stenotoac,
koji potee moi ezla da te nae. Moe da oseti tvoje prisustvo preko dodira tvojih
izama na zemlji, jer su one razliite od svega to je stvoreno u Domaji. Na taj nain zna
gde si ti, pa tako i gde smo mi.
Pretpostavljam da si bio nedirnut onog dana kada smo preli Oparnicu zato to je
Drul oekivao da poemo ka njemu rekom i tragao je za nama po vodi, a ne na zemlji.
Ali uvideo je greku i jue povratio dodir sa tobom."
Poglavar zastade, pruivi priliku onome to je rekao da prodre do Kovenanta. Onda je
zakljuio: "Prapoglavaru, zarad bezbednosti svih nas - zarad Domaje - ne sme nositi
izme. Drul ve previe zna o naim pokretima. Njegove sluge su oko nas."
Kovenant nije odvratio. inilo se da su mu Mhoramove rei iscrple i poslednju
kapljicu snage. Kunja je bila preteka za njega; uz uzdah obeznanio se u poglavarevim
rukama. I tako nije video kako su paljivo njegove izme i odea uklonjeni i spakovani u
vree na Durinim leima - kako su mu blago poglavari oprali udove i odenuli ga u odoru
od bele svile - s kakvom je tugom prsten skinut sa njegovog prsta i stavljen na novo pare
prijanjka preko njegovog srca - kako ga je neno nosio Penosled na rukama tokom dugog
mara tog dana. Leao je u tami poput rtvovanja; mogao je da uje kako mu zubi
gubavosti prodiru meso. Oko njega se irio vonj prezira, koji se uhvatio njegove nemoi.

Ali usne su mu bile povijene u smireni osmeh, izraz ponosa, kao da je najzad nauio da
voli raspadanje.
Nastavio je da se smei kada se probudio kasno te noi i zatekao sebe kako gleda u
iroko, sablasno lice Meseca. Lagano, njegov osmeh se rairi u zategnutu grimasu, izraz
sree ili mrnje. Ali onda Mesec zakloni Penosledova ogromna masa. Ogromni dlanovi
dina, svaki veliki poput Kovenantovog lica, neno su mu gladili glavu i kad je dolo
vreme ta panja je imala dejstvo. Oi su mu izgubile sablasni izgled, lice mu se opustilo,
odlutalo iz muenja u poivanje. Uskoro je duboko uronio u manje opasan san.
Sledeeg dana - desetog dana pohoda - probudio se smiren, kao da su ga protivureni
zahtevi drali u obamrlom zagrljaju ili zamrznutog. Preplavio ga je oseaj potpune
otupelosti, kao da vie nema srca da se stara o sebi. Pa ipak, bio je gladan. Pojeo je veliki
doruak i prisetio se da se zahvali Drvograanki koja je izgleda na sebe uzela zadatak da
mu ga pripremi. Novu odeu primio je uz turobno sleganje ramena, primetivi u
utljivom, mranom sarkazmu kako mu je ipak bilo lako da se trai - i kako je bela odora
obgrlila njegovu mravu priliku kao da je roen za nju. Onda se, sav obamro, popeo na
Duru.
Njegova druina ga je gledala kao da se plae da bi mogao da padne. Bio je slabiji
nego to je to pojmio; bila mu je potrebna krajnja usredsreenost da se odri u sedlu, ali
je ipak uspeo da to uini. Postepeno, sudeonici pohoda poee da veruju da nije u
opasnosti. Meu njima, jahao je kroz sunev sjaj i topli proleni vazduh cvetnim
rubovima Andelejna - jahao oslabljen i nemaran, kao da je utamnien izmeu
nemogunosti.
17. KRAJ U VATRI
Te noi, druina se ulogorila u uskoj dolini izmeu dve stenovite padine na pola milje
od gustih travnjaka Andelejna. Ratnici su bili veseli, povratili su prirodno raspoloenje
posle napetosti iz prethodna dva dana, pa su prepriavali prie i pevali pesme utljivoj
publici sainjenoj od poglavara i krvnih gardista. Iako poglavari nisu uestvovali u tome,
inilo se da im je drago da sluaju i nekoliko puta ulo se kako se Mhoram i Kvan
zajedno kikou.
Ali Kovenant nije delio razdraganost eovoda. Teka ruka praznine zaklopila je
poklopac njegovih uvstava i on se oseao izdvojeno, nedodirljivo. Konano je poao na
poinak pre nego to su ratnici okonali sa poslednjom pesmom.
Probudila ga je neto kasnije ruka na njegovom ramenu. Otvorivi oi, ogledao je
Penosleda kako se nagao nad njim. Mesec je gotovo zaao. "Ustaj", proapta din.
"Ranihini su doneli vest. Vuci nas love. pragrdani moda nisu daleko za njima. Moramo
poi."
Kovenant sanjivo zatrepta prema dinovom licu prekrivenom tamom. "Zato? Zar nas
nee slediti?"
"Pouri, prapoglavaru. Terel, Korik i moda treina Kvanovog eovoda ostae ovde u
zasedi. Oni e razbiti opor. Doi."
Ali Kovenant je bio uporan. "Pa ta? Naprosto e se sakupiti i ponovo nas slediti.
Pusti me da spavam."
"Prijatelju moj, iskuava moje strpljenje. Ustaj, pa u ti objasniti."

Uz uzdah, Kovenant se otkotrlja iz pokrivaa. Dok je zatezao pojas odore, obuvao

sandale i proveravao da li je poneo tap i no, njegova drvogradska pomonica prikupi
mu postelju i spakova je. Onda je dovela Duru do njega.
Usred utljive hitnje druine, on uzjaha, a zatim poe sa Penosledom prema sreditu
logora, gde su poglavari i krvna garda ve bili na konjima. Kada su ratnici bili spremni,
Birinair pogasi poslednje ugarke vatre i kruto se uspentra na konja. Trenutak kasnije,
jahai se okrenue i pojurie uskom dolinom, birajui put po neravnom terenu pod
poslednjom crvenom svetlou Meseca.
Tle pod Durinim kopitama delovalo je kao da je sainjeno od krvi koja se lagano iri i
Kovenant dograbi prsten da ga skloni pred grimiznom svetlou. Oko njega, druina se
kretala u stegnutoj napetosti utanja; svaki tihi, metalni zvon maa bio je trenutno
priguivan, svaki dah utiavan. Ranihini su bili beumni poput senki, a na njihovim
irokim leima krvni gardisti su sedeli poput kipova, veno na oprezu i spremni.
Onda Mesec zae. Tama je predstavljala oputanje, iako kao da je poveavala
opasnost njihovog bekstva. Ali itavu druinu su okruili i vodili Ranihini, a ti moni
konji birali su put koji je drao druge atove bezbedno izmeu njih.
Poto su prole dve ili tri milje, raspoloenje druine se donekle popravilo. Nisu uli
nikakvu poteru, nisu osetili opasnost. Najzad Penosled dade Kovenantu objanjenje koje
je obeao.
"To je jednostavno", proapta din. "Poto rasture vukove, Korik i Terel e odvui
poteru sa naeg traga. Poi e pravo za Andelejn, istono prema Planini Groma, sve dok
potera ne bude zavedena. Onda e okrenuti i ponovo nam se pridruiti."
"Zato?" upita Kovenant tiho.
Poglavar Mhoram preuze objanjenje. "Sumnjamo da Drul moe da shvati nau
nameru." Kovenant nije mogao da oseti poglavarevo pristustvo tako jako kao
Penosledovo, tako da je Mhoramov glas zvuao bestelesno u tami, kao da sama no
govori. Takav utisak kao da je pretvarao njegove rei u la, kao da je bez potvrde
fizikog prisustva ono to je poglavar govorio bilo zaludno. "Na pohod najveim delom
mora da mu se ini budalast ili aav. Poto on dri ezlo, ludi smo to mu se
pribliavamo. Ali ako svejedno mislimo da mu priemo, onda je na juni put
budalatina, jer je dug, a njegova mo raste svakodnevno. Oekivae da poemo istono
prema njemu, ili juno prema Usudovom Pribegu i bekstvu. Korik i Terel e pruiti
Drulovim izviaima razloga da poveruje da se okreemo u napad. Ukoliko postane
nesiguran u pogledu toga gde smo, nee pogoditi nau pravu nameru. Traie nas u
Andelejnu i trudie se da pojaa odbranu na Planini Groma. Verujui da smo se okrenuli
da ga napadnemo, takoe e poverovati da smo ovladali moima tvog belog zlata."
Kovenant je na trenutak razmiljao pre nego to upita: "ta e Kletnik uiniti tokom
svega toga?"
"Ah", uzdahnu Mhoram, "to je pitanje. Na tome poiva sudbina naeg pohoda - i
Domaje." Dugo je utao. "U snovima, vidim ga kako se smeje."
Kovenant se lecnu kada se setio Kletnikovog razornog smeha i uuta. I tako su se
jahai prikradali kroz tamu, poveravajui se nagonima Ranihina. Kada je svanula zora,
ostavili su zasedu za vukove daleko za sobom.
Druini su bila potrebna jo etiri dana napornog jahanja, po petnaest milja dnevno, da
doe do reke Mithil, june granice Andelejna. Punih ezdeset milja, pohod je iao prema
jugoistoku bez ikakvih nagovetaja o tome ta je snalo Korikovu grupu. Sveukupno je

samo osam ljudi napustilo druinu. Ali nekako se bez njih inilo da se pohod smanjio i
oslabio. Briga vrhovnog poglavara i njegovih pratilaca tutnjala je u udarima kopita
njihovih atova i odjekivala kroz tiinu koja je poivala meu njima poput prazne nosiljke.
Sada je nestao spokoj u pogledu kojim su ratnici posmatrli Andelejn, nikada udaljeniji
od milje sa leve strane. Od zore do sutona sve oi prouavale su istono obzorje, ali nita
nisu videle osim praznine u kojoj se Korikovi ratnici nisu pojavljivali. Stalno iznova,
Penosled bi se odvojio od druine da otkaska na najblii breg i zagleda se u daljinu; a
onda bi se vratio zadihan i nemiran, dok je druini preostajalo da zamilja more koje su
objanjavale Korikovo odsustvo.
Svi su se preutno slagali oko toga da nikakav broj vukova nije dovoljan da savlada
dvojicu pripadnika krvne garde, koji su jo jahali na Ranihinima Hurinu i Brabi. Ne,
Korikova grupa mora da je pala u ruke male vojske pragrdana - tako je zakljuivala
druina, iako je Prothal verovao da je Korik moda bio prisiljen da jae mnogo milja da
bi naao reku ili neko drugo sredstvo da zbaci vukove sa traga. Rei vrhovnog poglavara
bile su pametne, ali su se nekako pod okrvavljenim Mesecom inile prazne. I pored njih,
stoernik Kvan iao je na dunosti sa smru est ratnika na licu.
Svi jahai bili su obavijeni tamom kada su, pred sumrak etvrtog dana, stigli do obale
Mithila.
Neposredno na njihovoj levoj strani kako su se primicali reci stajalo je strmo brdo kao
granica Andelejna. uvalo je severnu obalu; druina je mogla da pree njegovo podnoje
da bi ula u Andelejn jaui u koloni po jedan du reke. Prothal je radije izabrao taj
pravac nego da plivaju snanom strujom Mithila. Dok je iza njega bio samo Tuvor, vodio
je druinu istono du gole obale. Sudeonici pohoda sledili su ga jedan po jedan. Uskoro
je itava druina prelazila ivicu brda.
Ratrkani na takav nain, bili su ranjivi. Dok se brdo uzdizalo nad njima, padina mu je
postala gotovo okomita, a kameniti vrh se nadnosio nad stazom pokraj reke poput
tvrave. Jahai su se kretali sa glavama dignutim nagore, otro svesni opasnosti svog
poloaja.
Jo su prelazili kada zaue povik pozdrava sa vrha brda. Meu stenama postade
vidljiva jedna prilika. Bio je to Terel.
Jahai radosno odgovorie na njegov pozdrav. urno su preli podnoje brda i nali se
u irokoj, travnatoj dolini gde su konji - dva Ranihina i pet mustanga - pasli na izvesnom
rastojanju od reke.
Mustanzi su bili iznureni. Noge su im slabano podrhtavale, a vratovi su im bili
obeeni; jedva da su imali dovoljno snage da jedu.
Pet. Kovenant ponovi. Bio je slepo uveren da je pogreno prebrojao.
Korik je silazio sa vrha brda. Pratilo ga je pet ratnika.
Uz gnevni povik, Kvan skoi sa konja i potra prema krvnom gardisti. "Irin!" upita on.
"Gde je Irin? Sedmice mu! ta joj se desilo?"
Korik nije odgovorio sve dok nije stajao sa svojom grupom pred vrhovnim
poglavarom Prothalom. Uinili su se Kovenantu kao neobina skupina: pet ratnika punih
protivurenog uzbuenja, hrabrosti, bola; i jedan krvni gardista smiren poput patrijarha.
Ako je Korik oseao ikakvo zadovoljstvo ili bol, nije to pokazivao.
U jednoj ruci drao je poveliki zaveljaj, ali nije smesta progovorio o njemu. Umesto
toga pozdravi Prothala i ree: "Vrhovni poglavaru. Dobro si. Jesu li vas progonili?"
"Nismo videli nikakvu poteru", odvrati Prothal ozbiljno.

"Dobro je. Izgleda da smo uspeli."

Prothal klimnu, a Korik zapoe priu. "Sreli smo se sa vukovima i potrudili se da ih
rasturimo. Ali bili su to krei..." napravio je zvuk kao da pljuje, "...kojih se nije lako
otresti. Zato smo ih poveli prema istoku. Nisu hteli da zau u Andelejn. Zavijali su za
nama, ali nisu hteli da uu. Gledali smo sa rastojanja sve dok nisu okrenuli prema severu.
Onda smo pojahali na istok.
Posle jednog dana i noi, skrenuli smo sa puta i poli prema jugu. Ali naili smo na
pljakae. Bili su moniji nego to smo mislili. Bili su to zajedno pragrdani i jamnici, a sa
njima i jedan grifon."
Korikova publika zaamori u iznenaenju i jadu, a krvni gardista zastade da izgovori
neto to je zvualo kao duga kletva na tonalnom maternjem jeziku Haruaija. Onda je
produio: "Irin je platila nae bekstvo. Ali skrenuti smo daleko sa puta. Stigli smo na ovo
mesto neposredno pre vas."
Uz gnevno irenje nozdrva, digao je zaveljaj. "Jutros smo nad sobom videli sokola.
udno je leteo. Ustrelili smo ga." Posegao je u zaveljaj i izvadio telo ptice. Nad opakim
kljunom imala je samo jedno oko, ogromnu, ludaku kuglu na elu.
Zapljusnula je druinu zlobom koja je zraila iz nje. Soko je bio pogrean, naopak,
bie koga je stvorilo zlo zarad zla - koga je od samog roenja izvitoperila sila to se
usuivala da krivi prirodu. Prizor zastade u Kovenantovom grlu, izazva u njemu nadraaj
za povraanjem. Jedva je uo Prothala kako govori: "Ovo je delo kamena Zlozemlja.
Kako bi ezlo zakona moglo da napravi ovakav zloin, ovakav uas? Ah, prijatelji moji,
to je delo naeg neprijatelja. Pogledajte paljivo. Milost je oduzeti ivot takvim
stvorenjima." Naglo, vrhovni poglavar se okrenu u stranu, optereen bremenom novog
saznanja.
Kvan i Birinair spalili su deformisanog sokola. Uskoro, ratnici koji su poli sa
Korikom poee da priaju i stvori se potpunija slika njihova prethodna etiri dana.
Panja je naravno bila usredsreena na borbu u kojoj je stradala Irin iz eovoda. Ranihin
Braba prvi je osetio zadah opasnosti i upozorio Korika. Ovaj je smesta poveo grupu u
gusto bunje da saekaju nailazak napadaa. Oslukujui sa uhom oslonjenim o zemlju,
procenio je da je re o meovitoj skupini pragrdana i jamnika bez konja - jamnici nisu
imali sposobnost pragrdana da tiho koraaju - ukupno ne vie od petnaest nih. I zato
Korik upita sebe u kom mu smeru poiva sluba; da sauva sadruge kao branioce
poglavara, ili da nanese zlo neprijateljima poglavara. Krvni gardisti zavetovali su se
zatiti poglavara, ne Domaje. Odabrao je da se bori zato to je procenio da je njegova
grupa dovoljno jaka, uzevi u obzir iznenaenje, da ispuni obe dunosti bez gubitaka
ivota.
Njegova odluka ih je spasla. Kasnije su otkrili da bi ostali zarobljeni u gutaru da nisu
napali; panika konja otkrila bi njihovo sklonite.
Tama je bila gusta, posle zalaska Meseca, druge noi poto je Korikova grupa
napustila druinu, a napadai su se kretali bez svetla. ak i otre oi krvnih gardista nisu
mogle da razaznaju nita vie osim senovitih obrisa neprijatelja. A vetar je duvao izmeu
dve grupe, tako da Ranihini nisu mogli da osete prave razmere opasnosti.
Kada napadai stigoe do otvorenog terena, Korik dade znak grupi; ratnici pojurie iz
gutara iza njega i Terela. Ranihini smesta prestigoe ostale, tako da su Korik i Terel
upravo dospeli do neprijatelja kada zaue prestravljenu njisku konja. Okrenuvi se, krvni
gardisti videe kako se svih est ratnika bori sa paninim atovima - a nad njih se nanosi

grifon. Grifon je bio stvorenje nalik lavu sa velikim krilima koja su mu omoguavala da
leti na kratkim rastojanjima. Prestravio je konje, obruavajuai se na jahae. Korik i Terel
pojurie prema sadruzima. A iza njih stigoe pljakai.
Krvni gardisti bacie se na grifona, ali u vazduhu, sa nogama oboruanim kandama
okrenutim nadole, nije imao ranjivih taaka koje su mogli dosegnuti bez oruja. Onda se
napadai oborie na grupu. Ratnici se prestrojie da bi odbranili konje. Usred okraja,
Korik se pripremio na Brabinim leima da skoi na grifona u prvom pogodnom trenutku.
Ali kada mu se prilika ukazala, Irin se ubaci ispred njega. Nekako je uspela da otme
dugaki ma jamnika. Grifon je, meutim, dograbi kandama i dok ju je rastrzao u
komade ona mu odrubi glavu.
Sledeeg trenutka na njih jurnu ih jo jedna skupina napadaa. Konji ratnika bili su
suvie uplaeni za bilo ta drugo osim bega. I zato Korikova grupa utee, udarivi prema
istoku i severu sa neprijateljem za petama. Do trenutka kada su se otresli potere bili su
toliko oterani u dubinu Andelejna da nisu mogli da se pridrue Prothalu sve do etvrtog
dana.
Rano te veeri, ponovo okupljena druina podie logor. Dok su pripremali veeru,
hladan vetar lagano se dizao sa severa. Najpre je delovao osveavajue, pun miomirisa
Andelejna. Ali kako se bliio izlazak Meseca, izotrio se uz gotovo opipljiv zaokret, sve
dok nije brisao kroz dolinu. Kovenant je oseao ukus njegove neprirodnosti; ve je i
ranije iskusio neto slino. Poput bia terao je tamne nakupine oblaka prema jugu.
Kako je vee odmicalo, inilo se da niko ne namerava da spava. Potitenost je
narastala u druini kao da je vetar sav nabrekao oajanjem. Na suprotnim stranama
logora, Penosled i Kvan odmeravali su koracima nemir. Veina ratnika uala je u
utuenim poloajima, besciljno se igrajui oruje. Birinair je sa neprikrivenim
nezadovoljstvom darao po vatri. Prothal i Mhoram stajali su dignutih glava prema vetru,
kao da pokuavaju da ga oitaju ivcima lica. A Kovenant je sedeo glave pognute pod
meavom seanja.
inilo se da samo Variola i Tamarantu nije zahvatila potitenost. Ruke u ruci, dva
starostavna poglavara sedela su i piljila u vatru sa sanjalakim, dremuckavim pogledima,
a svetlost plamena titrala je po njihovim elima poput ispisa.
Oko logora, krvni gardisti stajali su vrsto poput stenja.
Konano, Mhoram glasno izrazi zajedniki oseaj druine: "Neto se deava - neto
zlo. Ovo nije prirodan vetar."
Pod oblacima, istono obzorje zablista crvenilom meseine. S vremena na vreme,
Kovenantu se inilo da vidi narandasti titraj u grimizu, ali nije mogao biti siguran. U
potaji je prouavao prsten i otkrivao isti takav povremeni narandasti sev pod
preovlaujuom krvlju. Ali nije rekao nita. Previe se stideo Drulovog zahvata nad
sobom.
Oluja jo nije dolazila. Vetar je i dalje duvao, sav obuzet crvenim mrmljanjem i starim
ledom, ali nije donosio druini nita osim oblaka i obeshrabrenja. Najzad, veina ratnika
nemirno zadrema, drhtei pred rezanjem vetra dok je ovaj nosio etvu oaja prema
Usudovom Pribegu i Junik-pustarama.
Nije bilo zore; oblaci su priguili izlazee Sunce. Ali druinu je podigla promena u
vetru. On je oslabio i postao topliji, lagano skretao prema zapadu. Ali nije delovao
zdravije - samo malo prikrivenije. Nekoliko ratnika izvue se ispod pokrivaa drei se
za maeve.

Druina je obedovala na brzinu, gonjena neodreenim iekivanjem koje je donosio

vetar. Stari ezlonoa Birinair prvi je shvatio. Dok je vakao zalogaj hleba, iznenada se
uspravio kao da ga je neko oamario. Podrhtavajui od usredsreenosti, namrtio se
prema istonom obzorju, a onda je ispljunuo hleb na tlo. "Gori!" prosikta on. "Vetar.
Oseam zadah. ta? Oseam zadah - gori - drvo!"
"Drvo!" zakuka. "Ah, usudili su se!"
Jedan trenutak, druina ga je utke gledala. Onda Mhoram prasnu: "Viti Drvograd je u
plamenu!"
Njegovi drugovi skoie. Krvni gardisti otrim zviducima dozvae Ranihine. Prothal
je siktao nareenja koja je Kvan ponavljao promuklim povicima. Neki ratnici pojurie da
osedlaju konje, dok su drugi uklanjali logor. Do trenutka kada je Kovenant bio obuen i u
Durinom sedlu, pohod je ve bio spreman za jahanje. Smesta su odgalopirali istono
pored Mithila.
Nedugo potom, konji poee da prave nevolje. ak i najsveiji nisu mogli da dre
korak sa Ranihinima, a mustanzi koji su bili sa Korikom u Andelejnu nisu povratili
snagu. Teren nije dozvoljavao brzinu; bio je previe neravan. Prothal posla dvojicu
krvnih gardista napred kao izviae. Ali posle toga bio je prisiljen da krene sporije; nije
smeo dopustiti da mu deo trupa zaostane. Pa ipak, iao je najbre to je mogao. Bilo je to
muno jahanje - Kovenantu se inilo da uje Kvana kako krgue zubima - ali tu nije bilo
nikakve pomoi. Mrgodno, Prothal je zadravao svee konje.
Do podneva stigli su do gaza preko Mithila. Sada su mogli da vide dim na junoj
strani, a zadah paljevine bio je jak u vazduhu. Prothal naredi zaustavljanje da pokvase
konje. Onda jahai pohitae dalje, silei najslabije atove da negde nau nove izvore snage
i brzine.
Posle nekoliko milja, vrhovni poglavar bio je prisiljen da jo vie uspori napredovanje;
izviai se nisu vratili. Mogunost da su napadnuti iz zasede uklesala se u njegovo elo, a
oi su mu svetlucale kao da mu jabuice sadre delie granita. Usporio je jahae do
obinog hoda i poslao napred jo dvojicu krvnih gardista.
Ova dvojica su se vratila pre nego to je druina prela jednu milju. Javili su da je Viti
Drvograd mrtav. Oblast oko njega bila je naputena; tragovi su ukazivali na to da su prva
dva izviaa odjahala prema jugu.
Mrmljajui: Melenkurion! - sebi u bradu, Prothal povede jahae kasom napred sve dok
nisu stigli do ostataka naselja na drvetu.
Unitenje je bilo avolsko delo. Vatra je svela prvobitno drvo na zadimljene stubove
nie od stotinu stopa, a unakaeno deblo bilo je rascepljeno od vrha do dna, ostavljajui
dve polovine blago nakrivljene jednu prema drugoj. Tu i tamo, plamenovi bi izbili u
blizini njihovih vrhova. Na sve strane oko osnovice drveta leevi su prekrivali tlo, kao da
je zemlja odve puna mrtvih da primi i stanovnitvo naselja. Druga tela Drvograana,
neizgorela, bila su razbacana uglavnom juno preko istine.
Du tog poteza prema jugu nekolicina mrtvih jamnika bila je opruena u borbenim
poloajima. Ali u blizini drveta nalazilo se samo jedno telo koje nije bilo ljudsko - jedan
mrtvi pragrdan. Leao je na leima, okrenut rascepljenom deblu; njegovo telo crno poput
uglja bilo je isto toliko iskrivljeno koliko i gvozdeno ezlo koje je jo stezao u rukama. U
blizini je leala teka gvozdena ploa od blizu deset stopa u preniku.
Zadah mrtvog, spaljenog mesa unakazio je okolnu istinu. Seanje na drvogradsku
decu uskomealo se u Kovenantovoj utrobi. inilo mu se da e povratiti.

Prizor kao da je prenerazio poglavare, zapanjio ih saznanjem da ljudi za koje se oni

brinu mogu biti tako pobijeni. Trenutak potom menik Tuvor rekonstruisao je tok bitke.
Narod Vitog Drvograda nije imao nikakvih izgleda.
Kasno prethodnog dana, procenio je Tuvor, velika grupa jamnika i pragrdana ugaenost istine je potvrivala da je skupina bila veoma velika - opkolila je drvo. Drali
su se van dometa strelica. Umesto da direktno napadnu Drvograane, poslali su napred
nekolicinu svojih - gotovo sigurno pragrdane - pod okriljem gvozdene ploe. Zatieni na
taj nain, pragrdani su potpalili drvo.
"Bedna vatra", umeao se Birinair. Pribliivi se drvetu, kucnuo ga je tapom. Pare
ugljena otpade i otkri belo drvo pod sobom. "Jaka vatra guta sve", promrmlja on.
"Zamalo da preive. Ovo je dobro drvo. Napravi samo malo slabiju vatru - i drvo
preivljava. Oni smeli - oni samo malo jai. Broj ne znai nita. Snaga se rauna. Razume
se. Slabana ansa. Ili da je ezlonoa znao. Da je bio spreman. Mogao je da pripremi
drvo - da ga ojaa. Mogli su preiveti. Ah! Trebalo je da budem ovde. Ne bi to uinili sa
drvetom o kome se ja staram."
Jednom kada je vatra otpoela, nastavio je da objanjava Tuvor, napadai su
jednostavno odapinjali strelice da spree gaenje poara - i ekali da oajni Drvograani
pokuaju bekstvo. Zato je linija neizgorelih tela ila prema jugu; to je bio smer odabran
za bekstvo. A onda, kada je vatra postala prevelika da bi Drvograani i dalje pruali
otpor, pragrdanski metar znanstva rascepio je drvo da ga u potpunosti uniti i da strese
preivele sa grana.
Ponovo progovori Birinair: "Nauio je. Odmazda. Budala - nije ovladao sopstvenom
moi. Drvo ga je oborilo. Dobro drvo. ak i u poaru, nije bilo mrtvo. ezlonoa - hrabar
ovek. Udario nazad. I - i pre Obesveenja lillianrill je mogao spasti od smrti ono to je
preostalo." Naroguio se kao da izaziva nekoga da mu se usprotivi. "Ne vie. To ne
mogu." Ali trenutak kasnije njegove oholosti nestade i on tuno okrete lea da gleda
uniteno drvo kao da ga nemo moli da mu oprosti.
Kovenant nije podvrgavao pitanjima Tuvorovu analizu; oseao se previe zgroeno
zadahom koji ga je okruivao, otealim od krvi. Ali inilo se da Penosled nije pogoen na
takav nain. On mrano ustvrdi: "Ovo nije Drulovo delo. Nijedan jamnik nije majstor
ovakve vetine. Vetar i oblaci da prikriju znake napada, ukoliko se napad sprema.
Gvozdena zatita donesena ovamo sa ko zna kolikog rastojanja. Napad sa toliko malo
traenja snage. Ne, ruka Duomora je ovde od poetka do kraja. Kamena mu i mora!"
Bez upozorenja, glas mu se prekide i on se okrete, reei napev dinova da se primiri.
U tiini, Kvan upita: "Ali zato ovde?" U glasu mu se oseao prizvuk panike. "emu
napad na ovo mesto?"
Neto u Kvanovom tonu, neki nagovetaji histerije meu hrabrim, ali neiskusnim,
zgroenim mladim ratnicima, prizva Prothala iz divljine kojom su mu lutale misli.
Odgovarajui vie na Kvanova oseanja nego na njegovo pitanje, vrhovni poglavar
ozbiljno ree: "Stoernie Kvan, ovde treba obaviti mnogo posla. Konji e se odmoriti,
ali mi moramo raditi. Moraju se iskopati grobnice za mrtve. Posle njihovog poslednjeg
udesa ne bi bilo valjano da ih stavimo na lomau. Daj eovodu naredbu. Iskopajte grobove
na junoj istini - ovde." Pokazao je travnati potez stotinak metara od rascepljenog
drveta. "A mi..." on pokaza na svoje drugove poglavare. "Mi emo odneti mrtve do
njihovih grobova."
Penosled prekide napev. "Ne. Ja u nositi. Dopustite mi da iskaem potovanje."

"Vrlo dobro", odvrati Prothal. "Mi emo pripremiti hranu i razmotriti poloaj."
Klimnuvi, poslao je Kvana da izda naredbe eovodu. Onda, okrenuvi se Tuvoru, zatraio
je da se postave strae. Tuvor primeti da osam krvnih gardista nije dovoljno da se
nadgleda svaki mogu prilaz na otvorenom prostoru velikom poput te istine, ali ako
poalje Ranihine da idu zasebno po okolnim brdima, moda mu nee biti potrebno da
zatrai pomo eovoda. Posle kratke pauze menik upita ta da se radi sa izviaima kojih
jo nema.
"ekaemo", odvratio je Prothal teko.
Tuvor klimnu i ode da se sporazume sa Ranihinima. Oni su stajali u grupi u blizini,
gledajui vrelim oima spaljena tela oko drveta. Kada im je Tuvor priao, okupili su se
oko njega kao da su eljni da uine ta god zatrai i trenutak kasnije pojurili su preko
istine, rasuvi se u svim pravcima.
Poglavari sjahae, raspakovae vree sa hranom i stadoe da pripremaju obrok na
maloj lillianrill vatri koju im je pripalio Birinair. Ratnici odvedoe konje uz vetar od
drveta, skidoe im sedla i otimarie ih. Onda eovod krenu da pone kopanje.
Paljivo se starajui da ne kroi ni na jednog mrtvog, Penosled prie drvetu i dohvati
gvozdenu plou. Bila je neobino teka, ali ju je on podigao i izneo van prstena tela.
Onda je neno poeo da slae tela na plou, koristei je kao sanke da odvlai leeve do
njihovih grobova. vorovi oseanja poskakivali su i gomilali se po njegovom isturenom
elu, a oi su mu sevale opasnom priljenou.
Izvesno vreme, Kovenant je bio jedini pripadnik druine koji nije imao nikakav
zadatak. Ta injenica ga je uznemiravala. Zadah mrtvih - meu njima negde i Baradakas,
bolno je mislio, Baradakas i Laura i deca, deca! - natera ga da se seti Vitog Drvograda
kakav je ostavio pre vie dana: visok i ponosit, bogat ivotom ispravnih ljudi.
Bilo mu je potrebno neto da se odbrani.
Gledajui druinu, primetio je da ratnicima nedostaju alatke za kopanje. Poneli su sa
sobom svega po dva aova i lopate; veina je pokuavala da kopa rukama ili maevima.
On prie drvetu. Rasuto oko debla stajalo je mnogo nagorelih grana, od kojih su neke jo
u srcu bile vrste. Iako je morao da bira put izmeu mrtvih - dok je iz blizine prizor sveg
tog mesa poput rastopljenog voska razmazanog preko ugljenisanih kostiju povreivao
njegovu utrobu - prikupio je granje koje nije mogao da prelomi preko kolena. Odneo ga
je od drveta, a zatim upotrebio kamendolski no da ga sastrue i izdelje u koleve. Od
toga rada ruke i bela odora postali su mu crni, a no se nespretno krivio u njegovom
stisku, ali je on ustrajao.
Koleve je podelio ratnicima i pomou njih bili su u stanju da kopaju bre. Umesto
zasebnih grobova, kopali su aneve, svaki dovoljno dubok i dugaak da primi deset ili
vie mrtvih. Koristei Kovenantove koleve, ratnici poee da dovravaju grobove bre
nego to je Penosled mogao da donosi leeve.
Kasno po podne, Prothal pozva druinu na jelo. Do tog vremena, bila je sahranjena
gotovo polovina nastradalih. Niko nije oseao elju da uzima hranu sa pluima punim
vazduha koji je zaudarao i oiju bolnih od unakaene puti, ali je vrhovni poglavar bio
uporan. Kovenantu se to inilo udno sve dok nije probao hranu. Poglavari su pripremili
hranu razliitu od svega to je do tada okusio u Domaji. Njen ukus pojaavao mu je glad,
a kada ju je progutao, smirivao mu je bol. Bio je to njegov prvi obrok od prethodnog dana
i on sa iznenaenjem shvati da prodrljivo jede.

Veina ratnika zavrila je sa obrokom, a Sunce se spremalo da zae kada ih na noge

die udaljeni pokli pozdrava. Najjuniji straar odgovori i trenutak kasnije dvojica
nestalih krvnih gardista galopom ue na istinu. Ranihini su im bili natopljeni znojem.
Sa sobom su doveli dvoje ljudi: jednu enu i deaka otprilike uzrasta
etvorogodinjaka, oboje Drvograane, oboje sa tragovima preivljene bitke.
Pria izviaa bila je brzo ispripovedana. Stigli su do opustele istine i otkrili juni
smer pokuaja bekstva Drvograana. A videli su i neke dokaze da moda nisu pobijeni
svi ljudi. Poto je neprijatelj nestao - tako da nije bilo hitnje da jau nazad i upozore
poglavare - odluili su da potrae preivele. Obrisali su znakove, tako da napadai koji bi
se vratili ne mogu da ih nau, i pojahali prema jugu.
Rano tog popodneva zatekli su enu i dete kako mahnito bee i ne pomiljaju na
oprez. inilo se da su oboje nepovreeni; dete nije davalo nikakve znakove razuma, a
ena je lutala izmeu lucidnosti i beslovesnosti. Prihvatala je krvne gardiste kao
prijatelje, ali nita nije mogla da im kae. Meutim, u jednom od trenutaka normalnosti,
ubeivala ih je da jedan Neomeeni iscelitelj ivi na milju ili dve odatle. Nadajui se da
e neto saznati od ene, izviai je povedoe do peine iscelitelja. Ali peina je bila
prazna - i inilo se da je prazna mnogo dana. Tako su izviai vratili dvoje preivelih do
Vitog Drvograda.
Dvoje je sada stajalo pred poglavarima: ena je stezala ruku deteta koje nikako nije
reagovalo. Deak ih je gledao bez ikakve radoznalosti; nije razaznavao lica, niti je
reagovao na glasove. Kada mu je aka iskliznula iz enine, ruka mu mlitavo pade uz bok;
nije se odupirao, niti pokoravao kada ju je ponovo dohvatila. Njegove neusredsreene oi
inile su se neprirodno tamne, kao da su pune crne krvi.
Pogled na maliana ubode Kovenanta poput noa. Deak je mogao predstavljati
budunost njegovog sopstvenog sina, Rodera - sina koji mu je oduzet, otet kao da mu je
gubavost unitila ak i oinstvo. Deca! Kletnie? - dahnuo je. Decu?
Kao u nekon nejasnom odgovoru na njegove misli, ena iznenada ree: "To je Pieten,
sin Soranala. On voli konje."
"Istina je", odvrati jedan od izviaa. "Jahao je preda mnom i stalno je gladio
Ranihina po vratu."
Ali Kovenant nije sluao. Gledao je enu. Zbunjeno je prebirao po olupini koju je
borba ostavila od njenog lica, kroz posekotine, opekotine i modrice. Onda uz oklevanje
ree: "Laura?"
Sunce je zalazilo, ali nije bilo zalaska. Oblaci su zacrneli obzorje, a kratki sumrak brzo
se pretvarao u no. Ali kako je Sunce zalazilo, vazduh je postajao sve gui i sparniji, kao
da se tama znoji u iekivanju.
"Da, znam te", ree ena izmuenim glasom. "Ti si Tomas Kovenant, Nevernik i
nosilac belog zlata. U liku Bereka Troprsta. Jehanum je govorio istinu. Veliko zlo je
dolo." Naglaavala je rei sa izuzetnom panjom, kao da ih odmerava na rubu maa. "Ja
sam Laura, kerka Anamarina, asnik Vitog Drvograda. Nai izviai mora da su
pobijeni. u..."
Ali nije uspela da nastavi; ravnotea je izdade i ona pree u hrapavo jeanje koje se
neprekidno ponavljalo: "Uhn, uhn, uhn, uhn..." kao da joj se veza izmeu mozga i grla
prekinula, ostavljajui je da se mahnito bori sa nesposobnou da govori. Oi su joj
plamtele suludom usredsreenou, a ruke su joj se tresle dok je pokuavala da oblikuje
rei. Ali nita nije izlazilo izmeu njenih drhtavih usana osim: "Uhn, uhn, uhn."

Krvni gardista-izvia ree: "Takva je bila kada smo je nali. Jednog asa moe da
govori. Trenutak kasnije, meutim, ne moe."
uvi to, Laura se silovito napregnu i potisnu histeriju, odbacujui ono to je izvia
rekao. "Ja sam Laura", ponovila je, "Laura - od asnika Vitog Drvograda. Nai izviai
mora da su pobijeni. Ja sam Laura, ja sam Laura", bila je uporna. "uvajte se..." Glas joj
ponovo pree u jeanje. "Uhn, uhn."
Panika joj je rasla. "u - uhn, uhn, uhn. u - uhn, uhn. Ja sam Laura. Vi ste poglavari.
Morate Da - uhn, uhn. Zas - uhn, uhn, uhn." Dok se borila, Kovenant se obazre po
druini. Svi su napeto gledali u Lauru, a u oima Tamarante i Variola bile su suze. "Neka
neko uini neto", promrmlja on bolno. "Neko."
Naglo je izgledalo kao da Laura poinje da se raspada. Drei se za vrat slobodnom
rukom, ona vrisnu: "Morate me sasluati!" i posrnu.
Kada joj kolena popustie, Prothal koraknu napred i uhvati je. Silovito ju je dograbio
za nadlaktice i drao uspravnu pred sobom. "Stani", naredi on. "Stani. Ne govori vie.
Sluaj i koristi glavu da odgovara."
Pogled nade blesnu u Laurinim oima i ona se opusti sve dok je Prothal nije stavio na
noge. Onda je ponovio uzela dete za ruku.
"Dobro", ree vrhovni poglavar ravnim glasom, zagledan duboko u njene napaene
oi. "Ti nisi luda. Um ti je bistar. Neto ti je uinjeno."
Laura ivahno klimnu. Da.
"Kada je tvoj narod pokuao da pobegne, ti si zarobljena."
Klimnula je, da.
"Ti i dete."
Da.
"Neto je uinjeno i sa njime?"
Da.
"Zna li ta je to bilo?"
Zavrtela je glavom: ne.
"Da li je isto uinjeno sa oboje?"
Ne.
"Pa", uzdahnu Prothal. "Oboje ste zarobljeni umesto da vas ubiju. A pragrdanski
metar znanstva vam je neto uinio."
Laura klimnu, da, drhtei.
"Povredio vas."
Da.
"Izazvao tekoe koje sada ima kada govori."
Da!
"Sada se tvoja sposobnost da govori javlja i nestaje."
Ne!
"Ne?"
Prothal zastade da razmisli na trenutak, a Kovenant se ubaci: "Vatru mu paklenu!
Naterajte je da to napie."
Laura zavrte glavom, podie slobodnu ruku. Ova se nekontrolisano tresla.
Naglo, Prothal ree: "Onda postoje odreene stvari koje ne moe da kae."
Da!
"Postoji neto to napadai ne ele da kae."

Da!
"Onda..." Vrhovni poglavar zastade kao da jedva moe da poveruje svojim mislima.
"Onda su napadai znali da e te neko pronai - mi ili drugi koji stignu prekasno da
pomognu Vitom Drvogradu."
Da!
"Zato si pobegla juno, prema Banjanovom Drvogradu i Junik-Kamendolovima."
Klimnula je, ali njeno ponaanje je ukazivalo da je propustio sutinu.
Gledajui je, on promrmlja: "Sedmice mu! Ovo ne vredi. Za ovakvo ispitivanje treba
vremena, a srce mi govori da ga imamo malo. ta je uinjeno sa deakom? Kako su
napadai mogli znati da emo mi - ili ma ko drugi - stii ovim putem? Kakvo bi znanje
ona mogla da poseduje? Znanje ijeg bi se prepriavanja plaio pragrdanski metar? Ne,
moramo nai drugi nain."
Rubom pogleda, Kovenant vide da Variol i Tamaranta razmetaju postelje kraj
logorske vatre. Njihovi postupci na trenutak mu skrenue panju sa Laure. Oi su im
sadravale tuan i neobino tajanstven pogled. Nije mogao da ga dokui, ali iz nekog
razloga podsetio ga je da su znali kakva e biti Prothalova odluka u pogledu pohoda pre
nego to je ta odluka doneta.
"Vrhovni poglavaru", ree Birinair ukoeno.
Usredsreen na Lauru, Prothal odvrati: "Da?"
"Ono mlado tene od obluara, Torm, dao mi je rhadhamaerlski poklon. Zamalo da
pomislim da mi se ruga. Smejao se zato to nisam pae poput njega. Bila je to glina
vidarka."
"Glina vidarka?" ponovi Prothal iznenaeno. "Ima je malo?"
"Imam? Naravno. Nisam lud, zna. Drim je vlanu. Torm je pokuao da me
poduava. Kao da ja nita ne znam."
Ovladavi nestrpljenjem, Prothal ree: "Molim te, donesi je."
Trenutak kasnije, Birinair prui Prothalu malu kamenu posudu punu vlanog,
iskriavog blata - gline vidarke. "Pazite se", promrmlja Kovenant sa sloenim seanjima
u glasu, "to e je uspavati." Ali Prothal nije oklevao. U tami osvetljenoj samo vatrom
lillianrilla i poslednjim ugarcima rascepljenog drveta, on izvadi neto gline vidarke.
Njene zlatne trunke odrazie svetlost vatre i zablistae. Neno je razmazao blato preko
Laurinog ela, obraza i grla.
Kovenant je tek ovla bio svestan da poglavar Mhoram vie ne obraa panju na
Prothala i Lauru. Pridruio se Variolu i Tamaranti i inilo se da raspravlja sa njima.
Leali su jedno uz drugo na leima, drei se za ruke, a on je stajao nad njima kao da
pokuava da odagna senku. Ali njih to nije diralo. Kroz njegove proteste, Tamaranta ree
blago: "Bolje je ovako, sine moj." A Variol promrmlja: "Jadna Laura. To je sve to
moemo uiniti."
Kovenant se otrim pogledom obazre po druini. Ratnike kao da je opinilo ispitivanje
asnice, ali Penosledove uvuene oi sevale su posebnim fokusom preko istine kao da
pletu opasne vizije. Kovenant okrete lea Lauri sa zloslutnom hladnoom koja mu se pela
uz kimu.
Prvi dodir gline vidarke samo je umnogostruio njenu nevolju. Lice joj se ukoilo od
patnje, a gr poput predstrae smrti protee joj se preko usana u bezvuni krik. Ali onda
je protrese otri gr i kriza proe. Pala je na kolena i stala da plae od olakanja kao da joj
je no uklonjen iz uma.

Prothal kleknu pokraj nje i obgrli je utoitem svojih ruku, ekajui bez rei da joj se
vrati samokontrola. Trebalo je da proe jedan trenutak da potisne plakanje. Onda se sabra
i povika: "Beite! Morate beati! Ovo je zaseda! Zarobljeni ste!"
Ali njeno upozorenje stiglo je prekasno. U istom trenutku, Tuvor se treim korakom
vrati sa straarskog mesta, a sledio ga je gotovo istovremeno i drugi krvni gardista.
"Pripremite se za napad", ree menik glatko. "Opkoljeni smo. Ranihini su odseeni i
nisu mogli da nas upozore. Doi e do bitke. Jedva da imamo vremena da se
pripremimo."
Kovenant nije mogao da shvati neposrednost onoga to je uo. Prothal dreknu
nareenja; logor poe da se raiava. Ratnici i krvni gardisti skoie u jo prazne
aneve, posakrivae se u upljoj osnovici drveta. "Ostavite konje", naredi Tuvor.
"Ranihini e se probiti da ih zatite ukoliko je to mogue." Prothal poveri Lauru i dete
Penosledu, koji ih ostavi same u grobnici i pokri ih gvozdenom ploom. Onda Prothal i
Mhoram uskoie u najjuniji anac. Ali Kovenant je i dalje stajao gde se zatekao.
Smeteno je gledao Birinaira kako svodi logorsku vatru na najobinije ugarke, a onda se
smeta uz spaljeno deblo drveta. Kovenantu je bilo potrebno vreme da shvati ta je
uinjeno Lauri. Njene muke su ga oamutile.
Najpre joj je dato znanje koje je moglo spasti poglavare - a onda je onemoguena da
prenese to znanje. A njeni napori da ih upozori samo su doprineli neuspehu, jer su naveli
poglavare da pokuaju da je razumeju umesto da odjau. Pa ipak, to to joj je uinjeno
bilo je bespotrebno, suvino; klopka bi uspela i bez toga. U svakoj pojedinosti njene
bede, Kovenant je mogao da uje Kletnikov smeh.
Banorov dodir po ramenu ga tre. Krvni gardista ree tako ravnim glasom kao da
govori koje je doba dana: "Doi, prapoglavaru. Mora se zakloniti. Neophodno je da to
uini."
Neophodno? Nemo, Kovenant poe da urla: Zna li ta joj je uinio?
Ali kada se okrenuo, video je Variola i Tamarantu kako i dalje lee kraj poslednjih
ugaraka vatre, a titila su ih samo dvojica krvnih gardista. ta - zinuo je. Izginue!
Istovremeno, drugi deo njegovog mozga bio je uporan: On i meni ini istu stvar.
Potpuno istu stvar. Okrenuvi se ka Banoru, on zagrokta: "Ne diraj me. Vatru mu paklenu
i krvavo prokletstvo. Zar nikada nee nauiti?"
Bez oklevanja, Banor podie Kovenanta, okrenu ga i baci u anac. Tamo jedva da je
bilo mesta za njega; Penosled je popunjavao ostatak groba, uei da mu ne bi virila
glava. Ali i Banor se ugura u raku za Kovenantom i smesti se sa rukama preko svog
tienika.
Onda se tiina puna bola i drhtaja straha spusti na logor. Najzad svest da je dolo do
napada dopre do Kovenanta. Srce mu poskoi; znoj stade da mu se sliva sa ela; nervi su
mu pitali kao da su razgolieni. Siva munina koja poe da mu ispunjava vrat poput
blata gotovo ga natera da povrati. Pokuao je da je proguta, ali nije mogao. Ne! - zadahta
u sebi. Ne tako. Neu!
Potpuno isto, tano ono to se desilo sa Laurom.
Gladni vrisak procepi vazduh. Za njime doe bat koraka prilaska. Kovenant rizikova
da proviri preko ruba rake i vide da je istina okruena crnim oblijima sa vrelim oima
od lave. Kretala su se polako, doputajui ulogorenim prilikama mogunost da okuse
sopstveni kraj. A teko maui krilima u vazduhu neposredno iza linije koja im se
pribliavala lebdelo je mrano oblije neke zveri.

Kovenant se tre. U strahu, posmatrao je napad poput prognanika, iz daljine.

Kako su jamnici i pragrdani obrazovali prsten oko istine - usredsreujui napad na
bespomono logorite - njihov zid se zgunjavao, svakim korakom smanjivao mogunost
da se druina probije kroz njihove redove. Njihov prilazak lagano je postajao sve glasniji;
gazili su tlom kao da pokuavaju da zdrobe travu. A tihi vetar amora polako postade
ujan - blago reanje, siktanje kroz stegnute zube, krkljanje, veselo, slinavo roktanje duvao je nad grobovima poput izdisaja popunjenog ostacima unakaenih ivota. Jamnici
su dahtali poput ludaka muenjem navedenih na zaljubljenost u ubijanje; nosna ula
pragrdana vlano su siktala. A iza ostalih zvukova, uasan u svojoj utianosti, dopirao je
lepet grifonovih krila, dobujui posmrtni mar.
Sapeti konji poee da njite. Otri uas zvuka die Kovenanta na noge i on ostade da
gleda dovoljno dugo da vidi kako mustanzi nisu povreeni. Sve ui prsten razdvojio se da
ih obie, a dva jamnika izdvojie se iz napada na ih razuzda, odvede. Konji su se
histerino borilim, ali snaga jamnika ih je nadvladala.
Onda se napadai naoe na manje od stotinu stopa od grobnica. Kovenant se sagnu
to je nie mogao. Jedva se usuivao da die. itava druina bila je bespomona po
rakama.
Sledeeg trenutka, zaori se urlik napadaa. Nekoliko jamnika povika: "Samo pet?"
"Svi ti konji?"
"Prevareni!"
U besu zbog malobrojnosti rtvi, gotovo treina njih odvojila se iz redova i navalila na
logorsku vatru.
U trenutku druina smoe priliku.
Ranihini zanjitae. Njihov zajedniki zod uzdrhta u vazduhu poput orenja truba.
Skupa su grmeli sa istoka prema zarobljenim konjima.
Birinair iskorai iza rascepljenog drveta. Sa punim zamahom tapa i povikom udario
je upaljeno drvo. Stablo se rasprsnu plamenom, baci zaslepljujuu svetlost na napadae.
Prothal i Mhoram iskoie zajedno iz najjunijeg anca. ezla su im blistala plavim
poglavarskim ognjem. Viui, "Melenkurion!" usmerili su mo protiv stvorenja. Najblii
jamnici i pragrdani u strahu ustuknue pred plamenovima.
Ratnici i krvni gardisti poiskakae iza drvea, pojurie iz upljine drveta.
A iza njih se pojavi ogromno oblije Srdodolje Penosleda i povika tajanstveni ratni
pokli dinova.
Uz urlike bola i besa, vatru, brze udarce i sudar oruja, bitka otpoe.
Druina je bila brojano nadmaena u odnosu deset na jednog.
Bacajui pogled sa prizora na prizor, Kovenant stade da prati poetak okraja. Krvni
gardisti se smesta razdvojie, dvojica da brane svakog poglavara, dok je jedan stajao
pokraj Buirinaira, a drugi, Banor, titio anac u kome je stajao Kovenant. Ratnici brzo
obrazovae grupe od po petoro. uvajui lea jedni drugima; upinjali su se da proseku
put kroz redove neprijatelja i da se ponovo izdvoje. Mhoram je napadao po bojnom polju,
pokuavajui da otkrije zapovednike ili metre znanstva neprijatelja. Prothal je stajao u
sreditu bitke da prui druini uporinu taku. Vikao je upozorenja i naredbe oko sebe.
Ali Penosled se borio sam. Razgoropadio se usred napada poput ludaka, udarao
pesnicama, utirao, bacao sve to mu je bilo na domaaju. Njegov ratni pokli pretvorio
se u dugi, prodorni vrisak besa; dugi koraci su ga neprekidno drali tamo gde je bitka
najgua. Najpre je delovao dovoljno mono da savlada itav napad sasvim sam. Ali

uskoro se osetila silna snaga jamnika. Skakali su na njega u gomilama; etvorica ili
petorica bili su u stanju da ga obore. On bi se podigao u trenutku, bacao tela oko sebe
poput lutaka. Ali bilo je jasno da bi bio izgubljen ako bi ga dovoljno jamnika skupa
napalo.
Variol i Tamaranta nisu bili u nita manjoj opasnosti. Leali su nepokretno pod
napadom, a etiri krvna gardista neverovatno su se upinjala da ih zatite. Neki napadai
okuae strele; krvni gardisti su ih odbijali nadlanicama. Usledila su koplja, a potom
jamnici napadoe maevima i buzdovanima. Bez oruja i bez ikakve pomoi, krvni
gardisti su uzvraali brzinom, ravnoteom, vetinom, savreno odmerenim udarcima ruku
i nogu. inili su se nemogue uspeni. Uskoro je mali prsten mrtvih i onesveenih
jamnika okruio dvoje poglavara. Ali poput Penosleda bili su ranjivi, morali bi da budu
ranjivi na usredsreeni napad.
Na Prothalovu naredbu, jedna grupa ratnika poe da pomogne etvorici krvnih
gardista.
Kovenant okrete pogled.
Zatee Mhorama kako se upustio u udno nadmetanje protiv trideset ili etrdeset
pragrdana. Svi pragrdani u napadu - bilo ih je malo u odnosu na jamnike - obrazovali su
napadaki klin iza svog najvieg pripadnika, metra znanstva - klin koji im je
omoguavao da usredsrede celokupnu mo u predvodnika. Metar znanstva vitlao je
sabljom sa ognjenim seivom, a Mhoram mu je suprotstavljao plameno ezlo. Od sudara
sila vrcale su vrele iskre koje su zasenjivale i prile vazduh.
Onda nalet bitke poe prema Kovenantovom ancu. Prilike stadoe da skau na njega.
Banor se borio poput dervia da ga odbrani od kopalja. Trenutak kasnije, jedna ratnica
pritee mu u pomo. Bila je to Drvograanka koja je dodeljena Kovenantu. Ona i Banor
grozniavo su se borili da ga odre na ivotu.
Skupio je ruke na grudima kao da eli da zatiti prsten. Prsti mu nesvesnio dohvatie
metal.
Kroz tamno sevanje nogu nazreo je Prothala, video je da je vrhovni poglavar pod
napadom. Koristei usijano ezlo poput koplja, nosio se sa grifonom. Krila zveri gotovo
su ga obarala sa nogu, ali je on drao poloaj i zarivao plavi oganj navie. Ali na grifonu
je jahao jo jedan pragrdanski metar znanstva. Stvorenje je koristilo crni buzdovan da
zaustavi udare vrhovnog poglavara.
Dok je Kovenant gledao, bezizlaznost borbe je rasla. Prilike su padale, dizale se i
ponovo padale. Krv je prskala po njemu. Preko istine, Penosled se die na noge ispod
horde jamnika, ali je trenutak potom ponovo bio preplavljen. Prothal je pao na jedno
koleno pod udruenom silom napadaa. Klin pragrdana neprekidno je potiskivao
Mhorama unazad; dvojica krvnih gardista koji su bili sa njim davali su sve od sebe da mu
zatite lea.
Kovenant je imao utisak da mu je grlo ispunjeno peskom.
Dvoje ratnika ve su pali meu jamnike oko Variola i tamarante. U jednom trenutku,
jednog krvnog gardistu zatee, sa Tamarantom za leima, napad tri jamnika sa kopljima.
Krvni gardista prebi prvo koplje udarcem ruke i skoi visoko iznad drugog da utne
njegovog nosioca u lice. Ali ak i njegova ogromna brzina nije bila dovoljna. Trei
jamnik zakai ga po ruci. Smesta zamahnuvi, prvi zgrabi dugakim prstima lanak
krvnog gardiste. Njih dvojica rastegnue zarobljenika izmeu sebe, a njihov drug
zamahnu kopljem u trbuh protivnika.

Kovenant je gledao, ukoen od bespomonosti, kako se krvni gardista napeo protiv

jamnika, privukao dovoljno blizu jednog drugog da se izmigolji sa puta koplja. Njegov
vrh zakai mu lea. On pade na tlo i otkotrlja se. Ali srednji jamnik potkai ga udarom
noge tako silovitim da ga odbaci od Tamarante.
Kriknuvi slavobitno, jamnik se baci napred sa kopljem visoko podignutim u obe ruke
da probode leeu poglavarku.
Tamaranta!
Opasnost u kojoj se nala prevazie Kovenantov strah. Ne razmiljajui, vinuo se iz
bezbednosti anca i pojurio prema njoj. Bila je tako stara i krhka da nije mogao da se
uzdri.
Drvograanka kriknu: "Dole!" Njegovo naglo pomaljanje iznad tla skrenulo joj je
panju, dalo njenom protivniku metu. Kao ishod toga, propustila je da uzvrati udarac, i
ma joj raspori bok. Ali Kovenant je nije video. Ve je trao prema Tamaranti - i ve je
previe kasnio.
Jamnik suknu kopljem nanie.
U poslednjem trenutku krvni gardista spase Tamarantu skoivi preko nje i zaustavivi
koplje sopstvenim leima.
Kovenant se baci na jamnika i pokua da ga probode kamenim noem. No se iskrivi
u njegovoj troprstoj aci; samo je uspeo da ogrebe lopaticu stvorenja.
No ispade iz njegovih iskrivljenih prstiju.
Jamnik se okrete i obori ga na zemlju jednim zamahom. Udarac ga je oamutio na
trenutak, ali ga Banor spase tako to je napao stvorenje. Jamnik se suprotstavio kao da je
uzdignut, nadahnut, uspehom protiv mrtvog krvnog gardista. Otresao se Banorovih
udaraca, uhvatio ga u dugake, snane ruke i poeo da ga stee. Banor je udarao jamnika
po uima i oima, ali je pomahnitalo stvorenje samo pojaavalo stisak.
Nedozreli bes stade da kljua u Kovenantovim uima. I dalje napola oamuen,
zateturao se prema ukoenom obliju Tamarante i dograbio ezlo koje je lealo kraj nje.
Nije se ni pokrenula, a on je nije pitao za odobrenje. Okreui se, zavitlao je ezlom
divlje oko glave i spustio ga punom snagom na potiljak jamnikove glave.
Bela i crvena sila blesnue u nemoj eksploziji. Jamnik u trenutku pade mrtav.
Plamen na trenutak zaslepi Kovenanta, ali je prepoznao muni crveni odsjaj bleska.
Kada mu se oi razbistrie, zinuo je na svoje ake, na prsten. Nije mogao da se seti kada
ga je izvadio ispod prijanjka na grudima. Ali stajao mu je na domalom prstu i crvenkasto
pulsirao pod uticajem Meseca skrivenog oblacima.
Drugi jamnik nasrnu iz bitke prema njemu. Nagonski je izmahnuo ezlom prema
stvorenju. Ovaj se srui u blistavom blesku koji je bio u potpunosti grimizan.
Pred tim prizorom, njegov stari bes silovito provali. Um mu se isprazni pred nasiljem.
Urlajui: "Kletnie!" kao da je Opaki pred njim, navalio je u najgui okraj. Vitlajui
oko sebe poput ludaka, oborio je jo jednog jamnika, pa jo jednog, pa jo jednog. Ali
nije pazio kuda ide. Posle treeg udarca upao je u anac. Onda je zadugo leao u grobnici
poput mrtvaca.
Nad njim, bitka je grozniavo plamtela. Nije mogao da proceni koliko je napadaa
pobijeno ili onesposobljeno. Ali dolo je do izvesnog preokreta; druina je promenila
taktiku. Prothal je utekao od grifona da priskoi u pomo Penosledu. A kada se din
ponovo digao na noge, on se okrete, dok se sa njega slivala krv, da se bori protiv grifona,

dok se Prothal udruio sa Mhoramom protiv pragrdana. Banor se drao nad Kovenantom;
ali Kvan je okupio preivele iz eovoda da stanu oko Variola i Tamarante.
Trenutak kasnije, Ranihini ispustie prodorni povik. Oslobodivi konje, bacili su se u
bitku. A dok su njihova kopita i zubi drobili jamnike, Prothal i Mhoram su skupa mahali
plamteim ezlima da zaustave udarce metra znanstva. Njegova vrela sablja rasprta se u
parad lave, a povratni udar sile obori samog pragrdana. U trenutku, stvorenja
pregrupisae klin da nau novog predvodnika. Ali najjai je pao i oni stadoe da
odstupaju.
Na drugoj strani bitke, Penosled je iznenadio grifona. Zver je napadala ratnike oko
Variola i Tamarante. Sa urlikom, Penosled skoi u vazduh i obuhvati rukama telo grifona
u samrtni zagrljaj. Njegova teina obori ga na tlo; borili su se i kotrljali po travi klizavoj
od krvi. Pragrdan koji je jahao bio je zbaen, a Kvan mu odrubi glavu pre nego to je
stigao da digne buzdovan.
Grifon uasno kriknu od besa i bola, pokuavi da se izvije u Penosledovom stisku i
da ga dohvati kandama i zubima. Ali ovaj ga je stezao svom silinom, utke se napevi
pred njegovim bacakanjem i upinjui se da ga ubije pre nego to mu protivnik bude u
stanju da se okrene i da ga razdere.
Najveim delom je uspeo. Mahnito se napregao i pojaao stisak, zauvi ubrzo kako
su se kosti buno oglasile u vratu stvorenja. Grifon siknu poslednji urlik i omlitavi. Jedan
trenutak, Penosled je poivao pokraj njegovog tela, hrapavo dahui. Onda se usteturao
na noge. elo mu je bilo rascepljeno kandom sve do kosti.
Ali nije se zaustavio. Briui krv iz oiju, pojurio je i bacio se punom duinom na
zbijeni klin pragrdana. Njihova formacija srui se pod udarcem.
Pragrdani smesta odabrae da bee. Pre nego to je Penosled mogao da se uspne na
noge, razbeali su se, nestali u tami.
Njihov poraz kao da je zaustavio ludu hrabrost jamnika. Nespretna stvorenja vie nisu
bila u stanju da se suprotstavljaju ognju poglavara. Panika se rairi meu njima pred
sevanjem iz uglaanih ezla; bleskovima je palila ognjila straha u njihovim srcima.
Krik neuspeha zaori se napadom. Jamnici poee da bee.
Uz oajne urlike, ratrkae se na sve strane od usplamtelog drveta. Trali su uz
groteskne trzaje vornovatih zglobova, ali njihova snaga i snaga udova davali su im
brzinu. Posle nekoliko trenutaka i poslednji meu njima pobegao je sa istine.
Penosled pojuri za njima. Urlajui kletve dinova, gonio je begunce kao da sve
namerava da ih pogazi. Brzo je nestao u tami i uskoro se vie nije mogao uti. Ali s
vremena na vreme iz noi je dopirao slabani krik kada bi stigao nekog jamnika u
bekstvu.
Tuvor upita Prothala da li da se neki krvni gardista pridrui Penosledu, ali vrhovni
poglavar zavrte glavom. "Dosta smo uinili", zadahtao je. "Seti se zaveta mira."
U iscrpljenosti i olakanju, druina je neko vreme stajala u tiini koju je podvlailo
teko disanje njenih pripadnika i jeanje onesposobljenih jamnika. Niko se nije ni
pokrenuo; u Kovenantovim uima, ta tiina je zvuala poput molitve. Nesigurno se
izvukao iz anca. Obazrevi se staklastim pogledom, odmerio je cenu bitke.
Jamnici su bili prostrti oko logora u zgrenim gomilama - njih blizu stotinu, mrtvih,
umiruih i onesveenih - a krv im je leala svuda poput samrtne rose. Bilo je deset
mrtvih pragrdana. Pet ratnika nee vie jahati sa eovodom, a nijedan od Kvanovih
podreenih nije izbegao povredi. Ali od krvnih gardista pao je samo jedan.

Sa jeanjem koje mu je protivureilo, vrhovni poglavar Prothal ree: "Imali smo

sree."
"Sree?" ponovi Kovenant poput odjeka u zbunjenoj neverici.
"Imali smo sree." Naglasak gneva pojaavao je reumatino egrtanje Prothalovog
glasa. "Zamisli da smo svi izginuli. Zamisli ovakav napad tokom punog Meseca. Seti se
da Drul, dok su mu misli okrenute ovamo, ne poveava odbranu pod Planinom Groma.
Platili smo..." Glas mu se zagrcnuo na trenutak, "...platili smo tek malo za svoje ivote i
za nadu."
Kovenant nita nije odvratio jedan trenutak. Od prizora nasilja vrtelo mu se u glavi.
Svi Drvograani bili su mrtvi - jamnici - pragrdani - ratnica koja je odabrala da se stara
za njega. Nije joj ak ni saznao ime. Penosled je poubijao... on sam je poubijao pet...
pet...
Drhtao je, ali je morao da govori, morao je da odbrani sebe. Oseao je muninu od
uasa.
"Penosled je bio u pravu", hrapavo je zakripao. "Ovo je Kletnikovo delo."
inilo se da ga niko ne uje. Krvni gardisti otili su do Ranihina i doveli ata palog
druga blizu vatre. Digavi oveka blago, posadili su ga na Ranihinova lea i vezali ga na
mesto konopcem od prijanjka. Onda mu skupa uputie nemi pozdrav i Ranihin
odgalopira, nosei mrtvog jahaa prema Zapadnik-planinama i uvarevom procepu kui.
"Kletnik je isplanirao itavu stvar."
Dok je Ranihin nestajao u noi, neki krvni gardisti stali su da lee povrede atova, dok
su se drugi vratili na straarsku dunost,
U meuvremenu, ratnici poee da se kreu meu jamnicima, ivi meu mrtvima. Sve
one koji nisu bili smrtno ranjeni digli su na noge i proterali iz logora. Ostale su
nagomilali na severnoj strani drveta za lomau.
"To znai dve stvari." Kovenant se upinjao da nadvlada drhtaje glasa. "Re je o istom
onom to radi i meni. Posredi je nauk - kao to se desilo Lauri. Kletnik nam govori ta
radi zato to je siguran da nam znanje nee pomoi. eli da iz nas izmuze sve oajanje za
koje smo kadri."
Uz pomo ratnika, Prothal pusti Lauru i Pietena iz njihove grobnice. Laura je delovala
iscrpljeno do krajnjih granica; samo to se nije sruila na zemlju. Ali mali Pieten pree
rukama preko okrvavljene trave, a onda poliza prste.
Kovenant se okrete jeei. "Druga stvar je da Kletnik zaista eli da navalimo na Drula.
Da izginemo ili ne. Prevarom je naveo Drula na ovaj napad da ne bi mogao da se
pozabavi odbranom. Znai da Kletnik zna ta inimo, makar Drul i ne znao."
inilo se da Prothala uznemiruju povremeni daleki krici, ali ih Mhoram nije
primeivao. Dok se ostatak druine posvetio svojim zadacima, poglavar je priao i klekao
pokraj Variola i Tamarante. Nagao se nad roditelje, a pod odorom umrljanom crvenilom
telo mu je bilo kruto.
"Kaem vam, sve je to deo Kletnikovog plana. Vatru mu paklenu! Zar me ne sluate?"
Naglo, Mhoram se die i okrenu Kovenantu. Kretao se kao da e da drekne kletvu na
Kovenanta. Ali oi su mu krvarile suzama, a glas mu je plakao dok je govorio: "Mrtvi su.
Variol i Tamaranta, moji roditelji - moji otac i majka, telo i dua."
Kovenant vide boju smrti na njihovoj staroj koi.

"Ne moe biti!" kriknu jedan ratnik. "Video sam. Nijedno oruje nije ih dodirnulo.
uvali su ih krvni gardisti."
Prothal pouri da pregleda dvoje poglavara. Dodirnuo im je srca i glave, onda se
pognu i uzdahnu: "Pa ipak."
I Variol i Tamaranta su se smeili.
Ratnici prekinue ono to su radili; utke, eovod odloi u stranu sopstveni umor i bol
stade naklonivi se u znak potovanja pred Mhoramom i njegovim mrtvima. Pognuvi se,
Mhoram die Variola i Tamarantu u ruke. Krhke kosti bile su im lake u njegovom
zagrljaju, kao da su izgubili teinu smrtnog ivota. Na njegovim obrazima suze su
narandasto svetlucale, ali su mu ramena bila mirna, nepotresena jecajima, da bi drao
roditelje.
Kovenantov um bio je zasenjen oblacima. Lutao je po magli, a rei kao da mu je oteo
vetar. "Hoete da kaete da smo... da sam... da smo...? Za dva lea?"
Mhoram nije pokazao nikakav znak da je uo. Ali mrtenje poput gra proe
Prothalovim licem, a Kvan smesta kroi do Nevernika, dograbi ga za lakat i proapta mu
u uvo: "Ako ponovo progovori, slomiu ti ruku."
"Ne diraj me", uzvrati Kovenant. Ali glas mu je bio bez ikakve jaine. Predao se,
kovitlajui se u izgubljenoj magli.
Oko njega, druina zauze obredno dranje. Ostavivi ezlo jednom ratniku, vrhovni
poglavar Prothal uze ezla mrtvih poglavara i die ih u ruke poput ponuda. A Mhoram se
okrete prema blistavom sjaju drveta sa Variolom i Tamarantom uspravnim u njegovom
zagrljaju. Tiina je bolno titrala. Posle dugog trenutka, on poe da peva. Njegova gruba
pesma zvuala je poput reke, a on je pevao jedva neto glasnije od toka vode meu tihim
obalama.
Smrt anje lepotu sveta,
prikuplja staru letinu da pouri novu.
Miruj, srce:
zadri mir.
Rast je bolji od raspadanja:
ujem seivo koje razdvaja ivot od ivota.
Miruj, miru:
zadri srce.
Smrt prolazi,
stvara prostor za ivot i vreme za ivot.
Mrzi umiranje i ubijanje, ne smrt.
Miruj, srce:
ne raspravljaj se.
Zadri mir i bol
i budi mirno.
Kada je zavrio, ramena mu uzdrhtae kao da nisu sposobna da odre teret, a da bar
jednom ne ispuste jecaj za mrtve. "Ah, Tvore!" viknu on oajnim glasom. "Kako da im
odam potovanje? U srce sam pogoen i guta me posao koji moram poiniti. Ti im mora
odati potovanje - jer oni su potovali tebe."

Na rubu svetlosti vatre, Ranihin Hinaril ispusti njisku poput bolnog krika. Velika
kobila se prope i zamaha po vazduhu prednjim nogama, a onda se okrete i odgalopira
prema istoku.
Onda Mhoram ponovo promrmlja:
Miruj, srce:
ne raspravljaj se.
Zadri mir i bol
i budi postojano.
Blago, poloio je Variola na travu i digao Tamarantu obema rukama. Uzviknuvi
hrapavo: "ivela!" - stavio ju je u procep plamteeg drveta. A pre nego to su plamenovi
stigli da zacrne njenu kou izjedenu starou, digao je Variola i posadio ga pokraj nje,
ponovo uskliknuvi: "iveo!" Njihov zajedniki osmeh mogao se videti na trenutak pre
nego to ga je plam zaklonio. I tako su skupa leali u unitenju.
Ve mrtvi, zajea Kovenant. Onaj krvni gardista je poginuo zbog njih. Oh, Mhorame!
Zbunjen, nije umeo da razlikuje bol i bes.
Sada suvih oiju, Mhoram se okrenu druini, a pogled mu se inio usredsreen na
Kovenanta. "Prijatelji moji, neka vam je mirno srce", ree uteno. "Zadrite mir umesto
bola. Variol i Tamaranta okonali su ivote. Ko bi to mogao da im porekne? Znali su
vreme svoje smrti. Oitali su kraj ivota u pepelu Vitog Drvograda i bilo im je milo to
nam mogu posluiti poslednjim snom. Odabrali su da privuku napad na sebe da bismo mi
mogli iveti. Ko sme da kae da izazov sa kojim su se suoili nije silan? Setite se zaveta i
zadrite mir."
Skupa itav eovod napravi gest otvaranja srca u znak oprotaja, irom razmaknutih
ruku kao da se otkriva mrtvima. Onda Kvan povika: "iveli!" - i povede ratnike nazad na
posao gomilanja jamnika i sahranjivanja Drvograana.
Poto je eovod otiao, vrhovni poglavar Prothal ree Mhoramu: "ezlo poglavara
Variola. Sa oca na sina. Uzmi ga. Ukoliko preivimo pohod i dostignemo vreme mira,
ovladaj njime. Bee to ezlo vrhovnog poglavara."
Mhoram ga primi, naklonivi se.
Prothal zastade na trenutak, neodluan, a onda se okrete Kovenantu. "Upotrebio si
ezlo poglavarke Tamarante. Upotrebi ga ponovo. Otkrie da e ti vie pomoi da
iskoristi prsten nego tvoj tap ezlonoe. Lillianrilli delaju na drugaije naine od
poglavara, a ti si prapoglavar, Tomase Kovenante."
Setivi se crvenog bleska koji je besneo sa tog drveta da bi ubijao i ubijao, Kovenant
ree: "Spali ga."
Dah opasnosti stee Mhoramov pogled. Ali Prothal blago slee ramenima, odnese
ezlo poglavarke Tamarante do vatre i postavi ga u procep drveta.
Jedan trenutak, metalni krajevi ezla blistali su kao da su napravljeni od bakarne
patine. Onda Mhoram povika: "Pazite na drvo!" Brzo, druina se odmaknu od plamteih
stubova.
ezlo otro prasnu kao da se kidaju nekakve veze. Plavi plamen briznu u procepu, a
rascepljeno drvo srui se na tle u pariima, raspadajui se kao da mu je srce konano
ubijeno. Hrpa drveta mahnito je plamtela.

Iz daljine, Kovenant zau Birinaira kako frke: "Nevernikovo maslo", kao da je to

kletva.
Ne diraj me, promrmlja on u sebi.
Plaio se da razmilja. Oko njega, tama je lepetala poput kragujevih krila sazdanih od
ponoi. Uasi mu pripretie; oseao je da ga progone zlodusi. Nije mogao da podnese
okrvavljenost prstena, nije mogao da podnese to u ta se pretvorio. Traio je neto oko
sebe kao da eli da se potue.
Neoekivano, Srdosolja Penosled se vrati.
Isteturao je iz noi poput otelotvorenog masakra - ikona pogubljenja. Svuda je bio
zamazan krvlju, a dobar deo toga bila je njegova sopstvena. Rana na elu prekrivala mu
je lice mranim, vlanim odsjajem, a kroz tu mrlju njegove uvuene oi delovale su
zasieno i jadno. Krpice mesa jamnika jo su mu visile sa prstiju.
Pieten pokaza na dina i iskrivi lice u osmeh koji mu otkri zube. Laura ga smesta
dohvati za ruku i povue prema leaju koji su im spremili ratnici.
Prothal i Mhoram brino pooe prema dinu, ali on se progura pokraj njih prema
vatri. Kleknuo je pored plamena kao da je njegovoj dui potrebno da se zgreje, a kada se
spustio na kolena jeanje mu je zvualo poput stene koja se cepa nadvoje.
Kovenant ului priliku i primae se dinu. Penosledovo izraavanje bola dovelo je
njegov smeteni, besni jad do take kada ga je morao izraziti reima. On lino pobio je pet
jamnika, pet...! Prsten mu je bio pun krvi. "Pa", zareao je, "to mora da je bilo zabavno.
Nadam se da si uivao."
Sa druge strane logora, Kvan pretei zasikta. Prothal prie Kovenantu i blago ree:
"Nemoj ga muiti. Molim te. To je kaamora, vatra alosti. Zar noas nije bilo dovoljno
bola?"
Ubio sam pet jamnika! - kriknu Kovenant u sebi u osujeenom besu.
Ali Penosled progovori kao da ga je zaarala vatra i da ne moe da ih uje. Glas mu je
imao otar prizvuk; klekao je pred vatru u poloaju alosti.
"Ah, brao i sestre, jeste li me videli? Jeste li videli, narode moj? Doli smo do ovoga.
Dinovi, nisam sam. Oseam vas u sebi, vau volju u svojoj. Ne biste se poneli drugaije
- ne biste osetili drugo do onoga to sam ja osetio, ne bi vas boleo drugi bol nego mene.
Ovo je posledica. Kamena mu i mora! Sve nas je manje. Izgubljeni Dom i slabo seme
uinili su nas sitnijim nego to smo bili. Ostajemo li verni, ak i sada? Ah, verni? Narode
moj, narode moj, a ako postojanost vodi do ovoga? Pogledajte me! Mislite li da mi se
treba diviti? Zaudaram na mrnju i bespotrebno ubijanje." Ledeni vetar dunu kroz
njegove rei. Zabacivi glavu, poeo je tihi napev.
Njegova tubalica se nastavljala sve dok Kovenant ne oseti da je doveden na rub
vritanja. eleo je da zagrli ili da utne dina samo da bi ga naterao da prekine. Prsti su
ga svrbeli sve veom mahnitou. Prekini! - jeao je u sebi. Ne mogu to da podnesem.
Trenutak kasnije, Penosled sagnu glavu i zauta. Dugo je ostao nepokretan, kao da se
priprema. Onda silovito upita: "Ko je izgubljen?"
"Vrlo malo ljudi", odgovori Prothal. "Imali smo sree. Tvoja hrabrost dobro nas je
posluila."
"Ko?" zajea Penosled bolno.
Sa uzdahom, Prothal imenova pet ratnika, krvnog gardistu, Variola i Tamarantu.
"Kamena mu i mora!" kriknu din. Uz gr ramena, gurnuo je ruke u vatru.

Ratnici zinue; Prothal se sav ukoi kraj Kovenanta. Ali bila je to dinova kaamora i
niko se nije usuivao da se umea.
Penosledovo lice se iskrivilo u agoniji, ali se drao mirno. Oi kao da su mu nabrekle
u dupljama; pa ipak je drao ruke u vatri kao da plamen moe da zalei, ili bar zapee krv
na njima, da spali, ako ve ne da ublai mrlju protraenih ivota. Ali bol mu se ocrtavao
na elu. estoko, srano bilo usled bolova je probilo krastu na njegovoj rani; nova krv
kapala mu je oko oiju i niz obraze u bradu.
Dahui, vatru mu paklenu, vatru mu paklenu! Kovenant se progura od Prothala.
Ukoeno je priao blizu dinu koji je kleao. Uz estoki napor od koga je zvuao
otrovno, iako mu to nije bila namera, rekao je: "Sada neko stvarno treba da ti se smeje."
Njegova isturena glava jedva da je bila u visini dinovog ramena.
Jedan trenutak, Penosled nije davao nikakav znak da je uo. Ali onda mu se ramena
opustie. Sa laganim naporom, gotovo kao da okleva da prekine sa muenjem samog
sebe, izvukao je ruke. Bile su nepovreene - iz nekog razloga, meso mu je bilo
neosetljivo na plamen - ali krv je nestala sa njih; delovale su isto kao da su dobro
istrljane oprotajem.
Prsti su mu jo bili ukoeni od bola i on ih bolno savi pre nego to je okrenuo
okrvavljeno lice Kovenantu. Kao da mu upuuje osudu, sreo je Nevernikov napeti pogled
i upitao: "Zar ti nita ne osea?"
"Oseam?" zajea Kovenant. "Ja sam gubavac."
"ak ni za malog Pietena? Za dete?"
Njegova optuba natera Kovenanta da poeli da ga obgrli rukama, da prihvati njegovo
strano saoseanje kao neku vrstu odgovora na svoju nedoumicu. Ali znao je da to nije
dovoljno, znao je u najdubljoj sri gubavosti da to nije moglo biti dosta. "I mi smo ubijali
njih", zakreketa on. "Ja sam ubijao - nisam nita drugaiji od njih."
Naglo se okrenuo, otiao u tamu da sakrije stid. Bojno polje bilo je valjano i
odgovarajue mesto za njega; nozdrve su mu bile neosetljive na zadah smrti. Posle
izvesnog vremena, zateturao se, zatim je legao meu mrtve, na krv okruenu rakama i
pogrebnim lomaama.
Deca! On je bio razlog njihove vriske i agonije. Kletnik je napao Drvograd zbog
njegovog prstena od belog zlata. Ne ponovo - neu - glas mu je bio prazan od plakanja.
Vie nikada neu ubiti.
18. RAVNICE RA
I pred bojnog polja - i pored oporog dima vatre, mesa i sile - i pored bliskih raka, gde
su mrtvi bili sahranjeni poput hrpa sprene agonije, nagomilani umorno u tle poput
prikupljenog bola za koji je samo zemlja mogla nai neku upotrebu ili oprotaj - i pored
sopstvenog unutarnjeg rastrzanog i izgaenog tla - Kovenant je spavao. Tokom onog to
je preostalo od noi, ostali preiveli u bici naporno su radili da sahrane ili spale razliite
mrtve, ali Kovenant je spavao. Nemirna podsvest dizala se unutar njega poput veno
nabrajanog VPE i on je proveo poinak prepriavajui u snu taj kruti krug: leva ruka od
ramena do zglavka, leva aka dlan i nadlanica, svaki prst, desna ruka, raskopaj koulju,
grudi, leva noga...
Probudio se da sretne zoru koja je imala sva odlija neudobne grobnice. Drhtei od
glave do pete, otkrio je da je sahranjivanje okonano; sve rake bile su popunjene,

pokrivene zemljom, i na svakoj je bila posaena mladica koju je Birinair negde naao.
Sada je veina ratnika nespretno leala na tlu, iscrpljeno tragajui u sebi za nekom vrstom
snage. Ali Prothal i Mhoram bili su zauzeti kuvanjem obroka, a krvni gardisti su se
zaokupili pregledom i pripremanjem konja.
Blesak gaenja proe Kovenantovim licem - gaenja zbog toga to nije obavio svoj
deo posla. Pogledao je svoju odoru; svila je bila kruta i crna od zgruane krvi.
Odgovarajua odea za gubavca, pomislio je, prokaenika.
Znao je da je poslednji trenutak za njega da donese odluku. Morao je da odredi gde
stoji u nemoguoj nedoumici. Oslonjen na tap u zagrobnom svitanju, oseao je da je
doao do kraja izbegavanja. Izgubio je sve zatitne navike, izgubio naviku da sakriva
prsten - i prolio je krv. Navukao je usud na Viti Drvograd. Bio je toliko zaokupljen
begom od ludila da nije primeivao ludilo prema kome ga je vodio beg.
Morao je da se neprekidno kree; to je nauio. Ali i kretanje je postavljalo isti
neprobojni problem. Uestvuj i poludi. Ili odbij da uestvuje i poludi. Morao je da
donese odluku, da negde nae kamen temeljac i da se uhvati za njega. Nije mogao da
prihvati Domaju - a nije mogao ni da je porekne. Bio mu je neophodan odgovor. Bez
njega, bie zarobljen poput Laure - prisiljen da uz muziku Kletnikove radosti izgubi sebe
da bi izbegao da izgubi sebe.
Onda Mhoram die pogled sa meanja i vide gaenje i nemir na Kovenantovom licu.
Blago, poglavar ree: "ta te mui, prijatelju moj?"
Jedan trenutak, Kovenant je zurio u Mhorama. Poglavar je izgedao kao da je ostario
preko noi. Dim i prljavtina bitke obeleili su mu lice, naglasili brazde na njegovom elu
poput naglog pogoranja zamora i raspadanja. Oi su mu izgledale mrane od
iscrpljenosti. Ali usne su mu zadrale dobrotu, a njegovi pokreti, iako prekriveni tako
pocepanom i okrvavljenom odorom, bili su ravnomerni.
Kovenant se nagonski tre pred tonom kojim je Mhoram rekao prijatelju moj. Nije
mogao da dozvoli sebi da bude iiji prijatelj. A uzdrao se i od poriva da upita ta je
uzrokovalo da Tamarantin tap postane tako silovit u njegovim rukama. Plaio se
odgovora na to pitanje. Da sakrije lecanje, grubo se okrenuo i otiao da potrai
Penosleda.
Din je sedeo leima oslonjen o poslednji uspravni, ugaeni komad Vitog Drvograda.
Prljavtina i krv zamraili su mu lice; koa mu je imala boju procepa u srcu drveta. Ali
rana na elu preovlaivala je njegovim izgledom. Razderano meso visilo mu je preko
obrva poput listova bola, a kroz ranu su curile kapljice svee krvi, kao da se probijaju iz
pukotine njegove lobanje. Desnom rukom obgrlio je veliku meinu sa alem-vinom, a oi
su mu sledile Lauru koja je pazila malog Pietena.
Kovenant prie dinu; ali pre nego to je mogao da progovori, Penosled ree: "Jesi li
ih pogledao? Zna li ta im je uinjeno?"
Pitanje podie crnu jeku u Kovenantovom umu. "Znam za nju."
"A Pieten? Mali Pieten? Dete?"
Kovenant nespretno slee ramenima.
"Razmiljaj, Nevernie!" Glas mu je bio pun uskovitlanih maglutina. "Ja sam
izgubljen. Ti moe da shvati."
Uz napor, Kovenant odvrati: "Ista stvar. Upravo ono to je uinjeno i nama. I Lauri."
Trenutak kasnije turobno dodade: "I jamnicima." Penosledove oi pobegoe u stranu, a
Kovenant nastavi: "Svi emo samo unitavati - sve ono to elimo da sauvamo. Sutina

Kletnikovog metoda. Pieten je poklon za nas - primer onoga ta emo uiniti Domaji ako
pokuamo da je spasemo. Kletnik ima toliko poverenja. A proroanstva poput toga se
sama ispunjavaju."
Na to, Penosled se zagleda u Kovenanta kao da mu je Nevernik upravo uputio kletvu.
Kovenant pokua da gleda dina u oi, ali neoekivani stid ga natera da obori glavu.
Gledao je u travu koju su spalile razliite sile. Nagorelost trave bila je neobina. Neka
mesta nisu delovala toliko neispravno koliko druga - oevidno je poglavarski oganj
nanosio manje bitna oteenja nego mo pragrdana.
Trenutak potom Penosled ree: "Zaboravlja da postoji razlika izmeu proroka i
vidovnjaka. Sagledavanje budunosti nije prorotvo."
Kovenant nije eleo da razmilja o tome. Da promeni temu, on upita: "Zato nisi
stavio malo gline vidarke na elo?"
Ovog puta Penosled skrenu pogled. Kao iz daljine, on ree: "Nije ni malo ostalo."
Ruke su mu se otvarale i zatvarale u gestu bespomonosti. "Drugi su umirali. I drugima je
bila potrebna glina vidarka da spasu ruke i noge. I..." glas mu na trenutak zatitra. "I
pomislio sam da bi se moglo pomoi malom Pietenu. On je samo dete", bio je uporan
Penosled, digavi pogled sa optubom koju Kovenant nije mogao da shvati. "Ali jedan
jamnik je umirao lagano - u takvom bolu." Nova kapljica krvi probi se sa njegovog ela i
poe da mu se sliva niz obrvu. "Kamena mu i mora!" zajea on. "Nisam to mogao da
izdrim. Srdonik Birinair odvojio je za mene neto gline vidarke, uprkos svim ranama
koje je trebalo leiti. Ali ja sam je dao jamniku. Ne Pietenu - jamniku. Zbog bola."
Naglo, on zabaci glavu i povue dug gutljaj alem-vina. Nadlanicom je obrisao krv sa
ela.
Kovenant je napeto gledao dinovo unakaeno lice. Zbog toga to nije mogao nai
drugih rei za svoje saoseanje, on upita: "Kako su ti ruke?"
"Moje ruke?" Penosled je na trenutak delovao zbunjeno, ali se onda seti. "Ah,
kaamora. Prijatelju moj, ja sam din", objasni on. "Obina vatra ne moe me povrediti.
Ali bol - bol nas poduava mnogim stvarima." Trzaj gaenja prema samom sebi pree mu
preko usana. "Pria se da su dinovi sagraeni od granita", promumla on. "Nemoj se
brinuti za mene."
Gonjen naglim porivom, Kovenant odvrati: "U delovima sveta sa koga ja dolazim
postoje sitne starice koje sede pokraj puta i itavog dana kuckaju komade granita malim
gvozdenim ekiima. Potrebno je dugo vreme - ali one konano razbiju velike komade u
male."
Penosled nakratko razmisli pre nego to je odvratio: "Da li je to proroanstvo,
prapoglavaru?"
"Ne pitaj me. Ne bih prepoznao proroanstvo ni da padne preko mene."
"Ni ja", ree Penosled. Mrani osmeh die mu uglove usta.
Ubrzo potom, Mhoram sazva druinu na obrok koji su pripremili on i Prothal. Kroz
izmaglicu potisnutog jeanja, ratnici se uspentrae na noge i pooe prema vatri.
Penosled se teturavo uspravi. Kovenant je sledio Lauru i Pietena da bi neto pojeo.
Prizor i miris hrane iznenada prizvae u Kovenantu potrebu za odlukom. Bio je
prazan, upalj od gladi, ali kada je posegao da uzme malo hleba, video je kako mu je ruka
ukaljana krvlju i pepelom. Ubijao je - hleb mu ispade iz prstiju. Sve je ovo pogreno,
mrmljao je. Jelo je vrsta priznavanja - predavanja fizikoj stvarnosti Domaje. To nije
smeo da dozvoli.

Moram da razmislim.
Praznina u njemu titila ga je svojim zahtevima, ali on ih je odbijao. Ispio je gutljaj
kladenice da proisti grlo, a onda se okrenuo od vatre sa gestom odbijanja. Poglavari i
Penosled ga upitno pogledae, ali nisu nita prozborili.
Bilo mu je neophodno da podvrgne sebe probi, da otkrije odgovor koji e mu povratiti
sposobnost da preivi. Uz grimasu, odluio je da gladuje sve dok ne otkrije ono to mu je
potrebno. Moda e u gladi postati dovoljno razborit da rei osnovne protivurenosti
svoje nedoumice.
Sve naputeno oruje raieno je sa istine i prikupljeno u gomilu. On mu prie i
stade da trai sve dok nije naao Atiaranin kameni no. Onda je, gonjen mranim
porivom, priao konjima da vidi da li je Dura povreena. Kada je shvatio da je nedirnuta,
osetio je nejasno olakanje. Nije eleo da pod bilo kojim okolnostima bude prisiljen da
jae Ranihina.
Ubrzo potom, ratnici dovrie obrok. Umorno su se pokrenuli da nastave pohod.
Kada je Kovenant pojahao Duru, zauo je krvne gardiste kako otro zvide
Ranihinima. Poziv kao da je na trenutak visio u vazduhu. A onda, iz raznih smerova oko
istine, ogromni konji stigoe galopom - grive i repovi vijorili su kao usplamteli, kopita
tutnjala u dugim, monim koracima u ritmu trka - devet jurinika oznaenih zvezdom,
brzih i silnih poput ivotnog bila Domaje. Kovenant je u njihovom ponositom njitanju
uo uzbuenje zbog povratka kui, prema ravnicama Ra.
Ali pripadnici pohoda koji su tog jutra napustili mrtvi Viti Drvograd imali su malo
ponosa ili nostalgije za domom u svom dranju. Kvanov eovod sada je bio manji za est
ratnika, a preiveli su bili ispijeni zamorom i bitkom. inilo se da nose sopstvene senke
na licima dok su jahali severno prema reci Mithil. Konje bez jahaa poveli su sa sobom
da prue odmor slabijim atovima. Meu njima, Srdosolja Penosled je koraao kao da na
pleima dri teret svih izginulih. U pregibu jedne ruke nosio je Pietena, koji je zaspao
im se Sunce ukazalo na istonom obzorju. Laura je jahala iza poglavara Mhorama,
drei mu se za peeve odore. Izgledala je pogureno i lomno iza njegovog mrgodnog lica
i uspravnog dranja, ali je on delio sa njom iznureni izraz, izgled neizraene tuge. Pred
njima je iao Prothal, a njegova ramena govorila su istom onom nepokolebivom snagom
koju je Atiaran koristila da natera Kovenanta da hoda od Kamendola Mithil sve do reke
Oparnice.
Kovenant se nejasno pitao koliko e jo morati da sledi izbor drugih ljudi. Ali ostavio
se te misli i pogledao krvne gardiste. Oni su bili jedini pripadnici druine koji nisu
izgledali povreeni bitkom. Kratke odore visile su im, dodue, u dronjcima; bili su prljavi
kao i svi ostali; jedan od njih je poginuo, a nekoliko ih je ranjeno. Branili su poglavare,
naroito Variola i Tamarantu, sve do granica izdrljivosti; ali krvni gardisti su bili
neumorni i neustraivi, bez ikakve alosti. Banor je jahao na ivahnom Ranihinu bez
uzda pokraj Kovenanta i pazio ga nepotkupljivim okom.
Konji druine mogli su da idu samo laganim, teturavim hodom, ali ak je i taj slabani
korak doveo jahae do gaza na Mithilu pre podneva. Ostavivi atove da se napoje i da
pasu, svi osim krvnih gardista zaronili su u struju. Trljajui se finim peskom sa dna reke,
sprali su sa sebe krv, prljavtinu, bol smrti i duge noi u irokoj struji Mithila. ista koa
i oi pojavie se ispod prljavtine bitke; manje rane koje nisu zaleene glinom vidarkom
otvorie se i prokrvarie dok nisu postale iste; parad iscepane odee otplovi van
domaaja. Meu ostalima, Kovenant je udarcima izbeleo odoru, istrljao i zgrebao mrlje sa

puti kao da pokuava da se otarasi dejstva ubijanja. I ispio je velike koliine vode da bi
utolio bolnu prazninu gladi.
A onda, kada su ratnici bili gotovi, prili su konjima da uzmu novu odeu iz vrea.
Poto su se obukli i ponovo uzeli oruje, stali su kao straari dok su se menik Tuvor i
krvna garda kupali.
Krvni gardisti uspeli su da uu u reku i da iziu iz nje bez pljuskanja, a prali su se bez
uma. Posle nekoliko trenutaka bili su odeveni u nove odore i nanovo na leima
Ranihina. Ranihini su se osveili tako to su preli u Andelejn i valjali se po travi dok su
se njihovi jahai kupali. Sada je druina bila spremna za putovanje. Vrhovni poglavar
Prothal dade znak i druina pojaha prema istoku junom obalom reke.
Ostatak dana bio je lak za jahae i njihove konje. Pod kopitima je bila meka trava, sa
jedne strane bistra voda, miriljava ivotnost u vazduh, a bliski prizor samog Andelejna
kao da je pulsirao silovitim sokom. Ljude Domaje isceljivao je ve i sam prizor Bregova.
Ali dan je bio teak za Kovenanta. Bio je gladan, a ivotna sutina Andelejna samo ga je
jo vie izgladnjivala.
Klonio je pogled od njega to je bolje mogao, odbijajui taj prizor kao to je odbijao
hranu. Njegovo mravo lice bilo je pokriveno krutim linijama, a oi uplje od odlunosti.
Sledio je dvostruku stazu: njegovo telo tvrdoglavo je jahalo Duru, drei poloaj u
druini; ali umom je lutao po ponorima, a njihova mrana, prazna nitavnost ga je
vreala.
Neu...
eleo je da preivi.
Nisam...
S vremena na vreme, aliantha je poivala na samom njegovom putu poput linog
poziva Domaje, ali on nije poputao zavoenju.
Kovenante, mislio je. Tomase Kovenante. Gubave, neisti prokaena. Kada ga drhtaj
gladi natera da se pokoleba, setio se Drulovog okrvavljenog stiska na prstenu i njegova
odlunost se uvrsti.
S vremena na vreme, Laura ga je gledala sa smru Vitog Drvograda u oima, ali se on
samo vre obuzdavao i jahao dalje.
Vie nikada neu ubijati.
Morao je da dobije nekakav odgovor.
Te noi, otkrio je da je promena preplavila njegov prsten. Sada su svi dokazi da se
suprotstavlja crvenoj navali potpuno nestali. Burma mu je plamtela potpuno grimiznim
sjajem pod vladavinom Meseca, plamtela mu je hladno na ruci kao u pohlepnom
odgovoru na Drulovu mo. Sledeeg jutra, poeo je jahanje za taj dan kao ovek rastrzan
izmeu suprotnih polova ludila.
Ali u podnevnom povetarcu oseao se ukus leta. Vazduh je otoplio i zamirisao
zrelou zemlje. Cvee je poverljivo cvetalo, a ptice eretavo pevale. Kovenanta je
lagano obuzimala klonulost. Mlitavost je poputala konce njegove volje. Samo ga je
navika da jae drala na Durinim leima; otupeo je za takva sloena razmiljanja. Jedva
da je primetio kada je reka poela da skree prema severu i da se udaljava od druine i
kada su bregovi poeli da bivaju vii. Te noi je duboko spavao, bez snova, a sledeeg
dana jahao je otupelo i bez briga.
Bio je kao u nekom polusnu. Nesvesno je lutao po divljini; nalazio se u opasnosti, a to
nije ni znao. Otupelost je bila prvi korak neizbene logike, zakon gubavosti. Sledea je

bila gangrena, zadah trulog ivog mesa tako uasan da ga ni neki lekari nisu mogli
podneti - zadah koji je opravdavao odbacivanje gubavaca na nain kome se nisu mogli
suprotstaviti nikakvo saaljenje ili nepostojanje predrasuda. Ali Kovenant je putovao
snom sa umom punim sanjanja.
Kada je poeo da se oporavlja - rano popodne treeg dana posle Vitog Drvograda,
osamnaestog otkako je druina napustila Veselkamen - zatekao je sebe zagledanog u
umu Morinmos. Druina je stajala na poslednjem vrhu brega pre nego to je zemlja
potpadala pod mranu zatitu drvea.
Morinmos je poivao u podnoju brega poput mora koje je prigrlilo kopno; rubovi su
mu grabili padine kao da je drvee steglo obronke korenovima i odbilo da se povue.
Mrano, raznoliko zelenilo ume irilo se do obzorja na severu, istoku i jugu. Imalo je
pretei izgled; inilo se kao da izaziva pohod da pokua da proe kroz njega. Vrhovni
poglavar Prothal zastade na vrhu brda, pa je dugo gledao u umu, odmeravajui vreme
potrebno za jahanje oko Morinmosa sa tajanstvenim opasnostima drvea.
Najzad je sjahao. Obazreo se po jahaima, a oi su mu bile pune mogueg besa dok je
govorio. "Sada emo se odmoriti. Onda emo ujahati u Morinmos i neemo stati sve dok
ne stignemo do druge strane - putovanje od skoro itavog dana i noi. Tokom tog jahanja,
ne smemo pokazati nikakvo seivo niti napraviti ma kakvu iskru. ujete li? Svi maevi
da budu u koricama, sve strele u tobolcima, svi noevi skriveni u odei, svi vrhovi koplja
povezani. A svaka iskra ili titraj vatre ugaeni. Neu da bude greaka. Morinmos je
divljaniji od Grimerdora - i niko ne zalazi u tu umu bez straha. Drvee je patilo
vekovima i nije zaboravilo srodstvo sa Garotinim estarom. Molite se da nas svejedno ne
zdrobi." Zastao je, pregledajui druinu sve dok nije bio siguran da su ga shvatili. Onda
dodade blae: "Mogue je da u Morinmosu jo postoji umnik - iako je to znanje
izgubljeno posle Obesveenja."
Nekoliko ratnika nape se na re umnik. Ali Kovenant, koji tek to je iziao iz
obamrlosti, nije oseao nita od strahopotovanja koje se, izgleda, oekivalo od njega. On
upita kao jednom ranije: "Da li vi oboavate drvee?"
"Oboavamo?" Prothal je delovao zbunjeno. "Re mi je nejasna."
Kovenant se upilji u njega.
Trenutak kasnije vrhovni poglavar produi. "Pita li da li potujemo ume? Razume
se. Drvee je ivo, a u svim ivim biima ima zemne moi, u svakom kamenu i zemlji,
vodi i drvetu. Svakako shvata da smo mi sluge te moi. Mi se staramo za ivot u
Domaji." Osvrnuo se ka umi, a onda nastavio: "Zemna mo uzima mnogo oblika izmeu
drveta i kamena. Kamen je temeljac sveta, a koliko mi razumemo - ma kako to bilo
oskudno - taj oblik moi nema svest o samom sebi. Ali drvo je drugaije.
U svoje vreme, u najmranijoj, izgubljenoj daljini prolosti, gotovo itava Domaja bila
je Jedina uma - jedna mona uma od Trotgarda i Melenkurion Nebozora sve do
Sarangravske ravnice i Primorja. I ta uma je bila budna. Poznala je novi ivot koji su
ljudi doneli u Domaju i poelela mu dobrodolicu. Oseala je bol kada su ljudi - slepi,
budalasti trenuci u drevnoj istoriji Domaje - sekli i spaljivali drvee da naprave mesta na
kome e ploditi svoju ludost. Ah, teko je ponositi se ljudskom istorijom. Pre nego to se
lagano uvianje proirilo umom, tako da je svako drvo znalo za opasnost, stotine milja
ivota bile su unitene. Po naem raunu, za to delo bilo je potrebno mnogo vremena vie od hiljadu godina. Ali drveu to mora da se inilo kao naglo ubistvo. Na kraju tog
razdoblja preostala su samo etiri mesta u Domaji gde se dua ume jo zadrala -

preivela, drhtava u svom stranom bolu - i odluila da se odbrani. Potom su mnogo

vekova poiveli Dinove ume, Grimerdor, Morinmos i Garotin estar, a njihova svest je
opstajala pod negom umnika. Pamtili su, a nijedan ovek, grdan ili jamnik koji se
usudio da zae u njih nije preiveo.
Sada su ak i ta doba prolost. Ne zmamo da li umnici jo ive - iako bi samo budala
poricala da Kaeroil Divogornik jo kroi Garotinim estarom. Ali svest koja je
omoguavala drveu da uzvrati udarce nestaje. Poglavari su branili ume otkako je Berek
Troprst prvi put uzeo ezlo zakona - nismo doputali da drvee nestaje. Pa ipak, njegov
duh posustaje. Razdvojen i rasparan, zajedniki duh uma umire. A slava sveta postaje
manja no to je bila."
Prothal zastade na trenutak pre nego to je zakljuio. "U znak pokornosti prema
preostalom duhu i potovanja prema zemnoj moi mi traimo doputenje da toliko
mnotvo zae odjednom u umu. A jednostavna je opreznost to neemo ni najmanje da
joj naudimo. Duh nije mrtav. A mo Morinmosa mogla bi zdrobiti hiljadu hiljada ljudi
ako drvee bude probueno bolom."
"Ima li i drugih opasnosti?" upita Kvan. "Hoe li nam biti potrebno oruje?"
"Ne. Sledbenici poglavara Kletnika naneli su silno zlo umama u ranije doba. Moda
je Grimerdor izgubio mo, ali Morinmos se sea. A noas je mlad mesec. ak ni Drul
Stenotoac nije toliko lud da naredi trupama da zau u Morinmos u to doba. A Opaki
nikada nije bio takva budala."
Tiho, jahai sjahae. Neki ljudi eovoda hranili su konje, dok su drugi pripremali brzi
obrok. Uskoro je itava druina jela osim Kovenanta. A posle obroka, dok su krvni
gardisti straarili, pripadnici pohoda polegae da se odmore pred dugo putovanje kroz
umu.
Kada su se ponovo digli i bili spremni za put, Prothal dugim koracima ode na vrh
brda. Povetarac je tamo bio jai; leprao je njegovom odorom sa crnom lentom kada je
podigao ezlo i glasno podviknuo: "iveo, Morinmose! umo Jedine ume! Neprijatelju
naih neprijatelja! Morinmose, iveo!" Glas mu izgubljeno utonu u prostranstvo ume,
bez odjeka. "Mi smo poglavari - dumani tvojih neprijatelja i prouavatelji znanstva
lillianrilla! Moramo da proemo!
Pouj, Morinmose! Mi mrzimo sekiru i vatru koji te povredie! Tvoji neprijatelji su
nai neprijatelji. Mi nikada nismo uneli seivo, sekiru, plamen ili vatru da te dirnemo niti emo to ikada uiniti. Morinmose, pouj! Pusti nas da proemo!"
Njegov povik nestade u dubinama ume. Najzad je spustio ruke, a onda se okrenuo i
vratio druini. Uzjahao je konja, jo jednom ozbiljno pogledao jahae. Na njegov znak,
pojahali su prema vornovatim rubovima Morinmosa.
inilo se da padaju u umu poput kamena. Jedan trenutak, jo su krivudali padinom
brega iznad drvea; ve u sledeem prodirali su u mrane dubine, a suneva svetlost se
sklopila iza njih poput nedostinih dveri. Birinair je iao na elu druine, sa tapom
ezlonoe poloenim na lea konja; na zaelju je jahao menik Tuvor na ranihinskom
pastuvu Marniju - jer Ranihini nisu imali ega da se plae pred starodrevnim gnevom
Morinmosa, a Marni je mogao da vodi Birinaira ukoliko ostareli srdonik zaluta. Iza
Tuvora su stupali Prothal i Mhoram, sa Laurom za Mhoramovim leima; a iza njih bili su
Kovenant i Penosled. Din je jo nosio usnulo dete. Potom su sledili Kvan i eovod,
zbijeni meu krvnim gardistima.

Bilo je dovoljno prostora da prou. Drvee sa kronjama proaranim tamom i

crvenosmeim deblima bilo je iroko razmaknuto, ostavljajui mesta izmeu sebe za
sitnije rastinje i ivotinje; jahai su se probijali bez tekoa. Ali drvee nije bilo visoko.
Dizalo se petnaestak ili dvadeset stopa na zdepastim deblima, a zatim se irilo u stranu
vornovatim, povijenim granama otealim od lia, tako da je druina bila u potpunosti
obavijena tminom Morinmosa. Grane su se preplitale meu sobom sve dok se nije inilo
da svako drvo stoji ruku teko oslonjenih o ramena srodnika. A sa grana su visile velike
zavese i trake mahovine - mrane, guste, vlane mahovine koja se slivala odozgo poput
lagane krvi uhvaene i zamrznute dok je isticala. Mahovina je visila pred jahaima kao da
pokuava da ih skrene, da im preprei put. A po dubokom, mahovinom prekrivenom tlu
konjska kopita nisu pravila ni zvuka. Jahai su ili tiho kao da su prevedeni u privienje.
Nagonski izbegavajui mrani dodir mahovine, Kovenant je kiljio u veni sumrak
ume. Koliko je uspevao da razabere u svim pravcima, bio je okruen grotesknom
srdbom mahovine, granja i debala. Ali iza granica neposrednih ula mogao je da vidi jo
- da vidi, namirie, a u tiini ume i da uje - usnulo srce drvea. Tu su stabla premiljala
o tamnim seanjima - irokom, pupeem prskanju samosvesti, kada je duh drvea
veliajno poivao na stotinama milja bogate zemlje; otrom udaru bola, uasa i neverice
koji se irio poput talasa na okeanu sve dok i najudaljeniji listi Domaje nije zadrhtao,
kada je poeo pokolj drvea, kada su korenje, granje i sve ostalo bivali sasecani i gutani
sekirama i plamenom, a debla odvlaena; o strci i agoniji ivotinja, koje su takoe ginule
ili su ostajale bez doma, zdravlja i nade; i o istoj pesmi umnika, ija je melodija
poduavala o tajnom, gnevnom zadovoljstvu drobljenja, uzvraanja udaraca siunim
ljudima i kuanju njihove krvi na korenju; o laganoj slabosti koja je okonala ak i tu
silovitu radost i ostavila drvee bez iega izuzev sopstvenih krutih seanja i oaja dok je
posmatralo kako mu bes uranja u san.
Kovenant je oseao da drvee ne zna nita o poglavarima i prijateljstvu; poglavari su
bili odve novi u Domaji da bi bili upameni.
Ne, nego je slabost, nedostatak duha, propustila jahae - slabost, tuga, bespomoni
san. Tu i tamo, mogao je da uje drvee koje je jo bilo budno i koje je udelo za krvlju.
Ali bilo ga je premalo, premalo. Morinmos je mogao samo da sanja, lien snage zbog
sopstvene drevne smrtnosti.
aka mahovine ga zakai i ostavi mu vlagu na licu. Obrisao je kapi kao da su kiselina.
A onda je sunce zalo za Morinmosom i ak je i ta slaba svetlost nestala. Kovenant se
nagao napred u sedlu, sada sav napet, uplaen da e se Birinair izgubiti ili da e se
uteturati u zavesu od mahovine i uguiti. Ali kako je tmina curila u vazduh kao da kaplje
sa granja koje ih je okruivalo, promena zahvati umu. Postepeno, na deblima je rastao
srebrni sjaj - rastao i jaao kako je no ispunjavala umu, sve dok svako drvo nije titralo u
tmini poput izgubljene due. Srebrno svetlo bilo je dovoljno jako da osvetli jahaima put.
Preko titravih likova odsjaja, prostirke mahovine visile su poput senki u bezdanu - crne
rupe u praznini - dajui drveu izbrazdani, gubavi izgled. Ali druina se zbila i jahala
dalje kroz no osvetljenu samo odsjajem drvea i crvenim plamom Kovenantovog
prstena.
Oseao je kako drvee uasnuto mumla na uvredu koju je predstavljala njegova
burma. Njen treptavi, crveni odsjaj ga je uasavao. Prsti mahovine dodirivali su mu lice
mekim, ispitivakim pipanjem. Stegao je ruke preko srca, pokuavajui da se uvue u

sebe, da se skupi i proe neprimeen - jahao je kao da nosi sekiru ispod odore i da se
uasava da je drvee ne otkrije.
Dugo jahanje proticalo je poput daranja po rani. Neprekidno titranje se najzad slilo u
jedno i druina je konano jahala kroz sivilo dana. Kovenant uzdrhta, obazre se unutar
sebe. Od onoga to je video zaneme. Oseao je da je posuda njegovog besa prepuna tame.
Ali bio je zahvaen u mreu nereivih okolnosti. Tama je bila aa koju nije mogao ni
da ispije ni da odbaci.
A drhtao je od gladi.
Jedva se uzdravao da ne pone da uzvraa udarce vlanom grebanju mahovine.
Druina je i dalje putovala venim sumrakom Morinmosa. Svi su bili utljivi,
prigueni granjem koje ih je gutalo; a u presienoj tiini, Kovenant se oseao izgubljeno
kao da se izgubio u drevnoj umi koja je prekrivala itavu Domaju. Sa nejasnim besom,
saginjao se i izbegavao dodire mahovine. Vreme je prolazilo, a on je oseao sve jau
elju da vriti.
Onda, konano, Birinair mahnu ezlom iznad glave i ispusti slabani povik. Konji
shvatie; zateturae se u umorni trk pokraj snanih koraka Ranihina. Jedan trenutak,
drvee kao da se povue, kao da se sklanjalo pred ludilom druine. Onda jahai izbie na
sunce. Naoe se pod podnevnim nebom na padini koja se lagano sputala prema reci to
im je poivala pravo na putu. Birinair i Marni su ih nepogreivo doveli do gaza na
Lunjinstanu.
Hrapavo viui od olakanja, ratnici podbodoe atove i druina pohita niz padinu
silovitim galopom. Ubrzo, konji pljusnue u struju, prskajui sebe i zadovoljne jahae
sveim kapima Lunjinstana. Na junoj obali, Prothal naredi zaustavljanje. Prolaz kroz
Morinmos bio je okonan.
Jednom kada je stala, druina okusi cenu prolaska. Bdenje bez hrane oslabilo je
jahae. Ali konji su bili u gorem stanju. Drhtali su od iscrpljenosti. Poto im se dugi trk
okonao, vratovi i lea im se pognue; jedva da su imali snage da jedu ili piju. I pored
rzavog hrabrenja Ranihina, dva mustanga iz eovoda sruie se postrance u travu, a drugi
su stajali unaokolo na nesigurnim nogama poput drebaca. "Odmor - odmor", ree
Prothal glasom punim reumatinog nemira. "Danas ne idemo dalje." Koraao je izmeu
konja, dodirivao ih starim rukama i pevuio pesmu za jaanje.
Samo su Ranihini i krvni gardisti bili bez traga zamora. Penosled spusti malog Pietena
u Laurine ruke, a onda se umorno svali poleuke u krutu travu. Otkako je druina
napustila Viti Drvograd, bio je neprirodno utljiv; izbegavao je da govori kao da se plai
da e ga glas izdati. Sada se inilo da osea sve tegobe puta bez podrke pria i smeha.
Kovenant se pitao hoe li ikada ponovo uti dina kako se smeje.
Mrgodno je posegao da uzme tap sa Durinih lea i prvi put primetio ta je Morinmos
uinio sa njegovom belom odorom. Bila je poprskana i iarana tamnozelenim mrljama tragovima mahovine.
Mrlje je primio kao uvredu. Mrtei se, obazreo se po druini. Ostali jahai mora da su
je spretnije izbegavali; na njima nije bilo nimalo zelenih ispisa mahovine. Jedini izuzetak
bio je poglavar Mhoram; svako rame njegove odore nosilo je tamnu traku poput
amblema.
Kovenant grubo protrlja zelenu boju. Ali ona je bila suva i vrsto upijena. Tama mu je
mrmljala u uima poput udaljenog uma lavine. Ramena mu se pogrbie kao daviteljeva.

Okrenuo se od lanova pohoda, zagazio u reku. Stegavi ruke oko odore, pokuao je da
skine mrlje ume.
Ali tragovi su postali deo tkanine, bili su neizbrisivi; drali su se njegove odore,
ispisali je poput karte, mape neznanih oblasti. U napadu osujeenosti, stade da udara reku
pesnicama. Ali struja obrisa talase kao da nikada nisu ni postojali.
Stajao je uspravan u struji dok je sa njega sve kapalo. Srce mu je naporno radilo u
grudima. Na trenutak je oseao da njegov gnev mora da se prelije preko ruba ili da se
razbije na samom dnu.
Nita od ovoga se ne deava - vilica mu je podrhtavala. Ne mogu to podneti.
Onda je zauo slabani uzvik iznenaenja druine. Trenutak kasnije, Mhoram tiho
naredi: "Kovenante. Doi."
Sikui pobunu protiv toliko stvari da nije mogao sve ni da ih nabroji, on se okrenu.
Svi pripadnici pohoda bili su okrenuti na drugu stranu od njega, a panja im je bila
posveena neemu to nije mogao videti zbog vode u oima.
Mhoram ponovi: "Doi."
Kovenant obrisa oi, gacajui doe do obale i pope se iz reke. Probijao se izmeu ljudi
eovoda dok se sa njega sve slivalo, sve dok nije stigao do Prothala i Mhorama.
Pred njima je stajala neka udna ena.
Bila je tanka i sitna - visoka tek Kovenantu do ramena - i odevena u tamnosmeu
tuniku koja joj je ostavljala gole ruke i noge. Koa joj je bila toliko preplanula da je
poprimila boju zemlje. Dugaka crna kosa bila joj je vezana u rep tekim konopcem.
Efekat je bio otar, ali ga je ublaavao mali venac od utog cvea oko njenog vrata. I
pored svoje visine, stajala je ponosito, prekrtenih ruku i nogu malo rastavljenih, kao da
bi mogla da zabrani druini ulazak u ravnice Ra samo kada bi to htela. Gledala je kako
Kovenant prilazi kao da eka na njega.
Kada je zastao i pridruio se Mhoramu i Prothalu, digla je ruku i uputila im nespretni
pozdrav dobrodolice, kao da to za nju nije prirodan pokret. "iveo, Prstenoo", ree ona
istim, rzavim glasom. "Belo zlato je znano. Odajemo poast i tvoje smo sluge. Budi
dobro doao."
Stresao je vodu sa ela i upiljio se u nju.
Poto ga je pozdravila, okrenula se sa obrednom odmerenou prema svakom od
ostalih. "iveo, vrhovni poglavare Prothale. iveo, poglavare Mhorame. iveo,
stoernie Kvane." Svako od njih joj je otpozdravio, kao da je prepoznaju za sebi ravnu.
Onda ree: "Ja sam grivenarka Lita. Vidimo vas. Govorite. Ravnice Ra nisu otvorene
za svakoga."
Prothal napravi korak napred. Digavi ezlo, prineo ga je obema akama elu i duboko
se naklonio. Na to, ena se slabano nasmei. Digavi sopstvene dlanove uz elo,
odgovorila je istim naklonom. Ovog puta, pokreti su joj bili glatki, prirodni. "Ti nas
zna", ree ona. "Dolazi iz daleka, ali nisi neznalica."
Prothal odvrati: "Znamo da su grivenari prvi staratelji Ranihina. Meu Ranjanima, vi
ste najcenjeniji. A ti zna nas."
Sada je stajao blizu nje, a blaga pogurenost njegove starosti nagla ga je prema njoj.
Njena smea koa i njegova plava odora naglaavali su jedno drugo kao zemlja i nebo.
Ali ona je jo zadravala dobrodolicu. "Ne", uzvrati ona. "Ne znam. Dolazite iz daleka.
Neznani."
"Pa ipak, govori naa imena."

Slegla je ramenima. "Mi smo oprezni. Posmatramo vas otkako ste izili iz Morinmosa.
uli smo ta priate."
Mi? - upita se Kovenant prazno.
Polako, njene oi preoe preko druine. "Poznajemo one to ne spavaju - krvnu
gardu." inilo se da nije srena to ih vidi. "Oni odvode Ranihine u opasnost. Ali sluge
smo. Dobro su doli." Onda joj se pogled spusti na dva pala konja, a nozdrve joj
uzdrhtae. "urili ste?" upita ona, ali ton joj je govorio da e prihvatiti malo opravdanja
za stanje mustanga. Na to, Kovenant shvati zbog ega je oklevala da poeli dobrodolicu
poglavarima, iako mora da su joj bili znani, bar preko predanja ili po uvenju; nije elela
da ma ko od onih to zlostavljaju konje zae u ravnice Ra.
Vrhovni poglavar odgovori sa dostojanstvom. "Da. Zuboa ivi."
Lita se u trenutku pokoleba. Kada joj se oi okrenue prema Kovenantu, bile su
nabijene nagovetajima udaljenog straha. "Zuboa", jeknu ona. "Neprijatelj Domaje i
Ranihina. Da. Belo zlato zna. Prstenoa je ovde." Naglo, njen ton otvrdnu. "Da spase
Ranihine da ne budu rastrgnuti." Pogledala je Kovenanta kao da trai od njega obeanja.
Nije mogao da joj da nijedno. Besno je stajao dok je sa njega kapalo, previe natopljen
glau da odvrati odricanjem, slaganjem ili stidom. Uskoro se ona zbunjeno povue. Rekla
je Prothalu: "Ko je on? Kakva vrsta oveka?"
Sa dvosmislenim osmehom, Prothal ree: "To je prapoglavar Tomas Kovenant,
Nevernik i nosilac belog zlata. Stranac je u Domaji. Ne sumnjaj u njega. Preokrenuo je
bitku u nau korist kada su nas napale sluge Zuboe - jamnici i pragrdani, i grifon
oploen negde u nekom neznanom bezdanu zla."
Lita klimnu neobavezujue, kao da nije shvatila sve njegove rei. Ali onda ree:
"urba postoji. Ni sa kakvim delanjem protiv Zuboe ne sme se odugovlaiti niti se ono
sme spreavati. Bilo je i drugih znakova. Zveri rastrgai pokuavale su da zau u
Ravnice. Vrhovni poglavare Prothale, budi dobro doao u Ravnice Ra. Pohitajte svom
brzinom do Ljudoma. Moramo veati."
"Vaa dobrodolica nas poastvuje", odvrati vrhovni poglavar. "Uzvraamo poast
prihvatanjem. Stii emo do Ljudoma prekosutra - ako konji preive."
Na njegove oprezne rei Lita se lako nasmeja. "Otpoinuete uz gostoljubivost
Ranjana pre nego Sunce po drugi put zae. Nismo sluili Ranihine ba bez ikakvog
znanja. Uzlari! Gore! Evo ogleda za vae grivenanje."
Odjednom se pojavie etiri prilike; iznenada su ustale iz trave u labavom polukrugu
oko druine kao da su iznikle iz tla. Njih etvoro, tri mukarca i jedna ena, bili su tanani
poput grivenarke Lite i kao ona odeveni u smee preko preplanule koe; ali nisu nosili
cvee, a oko zglavaka su im bili omotani kratki konopci.
"Doite, uzlari", ree Lita. "Nemojte se vie unjati oko ovih jahaa. uli ste kada sam
im poelela dobrodolicu. Sada se pobrinite za njihove konje i za njihovu bezbednost.
Moraju stii do Ljudoma pre noi sledeeg dana." etiri Ranjana koraknue napred, a
Lita ree Prothalu: "Ovo su moji uzlari - ilan, Hurn, Dobrana i Rusta. Oni su lovci. Dok
naune naine Ranihina i znanja grivenara, tite ravnice od opasnih zveri. Mnogo sam
vremena provela sa njima - umee da se pobrinu za vae atove."
Uz uglaeno klimanje druini, uzlari odmah prioe konjima i poee da ih
pregledaju.

"A sada", nastavi Lita, "ja moram poi. Vest o vaem dolasku mora prei ravnicu.
Sunaari se moraju pripremiti za vas. Sledite Rustu. On je najblii grivenanju. iveli,
poglavari! Obedovaemo skupa u vee novog dana."
Ne ekajui na odgovor, grivenarka se okrenu prema jugu i otra. Hitala je
iznenaujuom brzinom; posle nekoliko trenutaka izbila je na vrh brega i nestala sa
vidika.
Gledajui je kako ide, Mhoram ree Kovenantu: "Kau da grivenar moe da tri sa
ranihinom - kratko vreme."
Iza njih uzlar Hurn proguna: "Kau - i istina je."
Mhoram se okrete uzlaru. Ovaj je stajao kao da eka da progovori. Delovao je prilino
slino Liti, iako mu kosa nije izrasla toliko dugo, a crte su mu imale otar izgled. Kada je
privukao panju poglavara Mhorama, on ree: "Postoji trava koja e zaleiti vae konje.
Moram vas napustiti da je donesem."
Blago, poglavar odvrati: "Znanje je tvoje. Uini kako je najbolje."
Hurnove oi se rairie, kao da nije oekivao blage rei od ljudi koji zlostavljaju
konje. Onda je, nesiguran u svoje pokrete, pozdravio Mhorama na poglavarski nain.
Mhoram uzvrati ranjanskim naklonom. Hurn se nasmei i upravo se spremao da otri
kada Kovenant naglo upita: "Zbog ega ne jaete? Imate sve te Ranihine."
Mhoram se hitro pokrenu da zadri Kovenanta. Ali teta je ve nanesena. Hurn se
upilji kao da je uo svetogre, a njegovi snani prsti strgnue konopac sa zglavka i
zategoe ga izmeu pesnica poput garote. "Mi ne jaemo."
"Pazi, Hurne", ree uzlar Rusta blago. "Grivenarka im je poelela dobrodolicu."
Hurn se obazre na svog druga, a onda grubo ponovo veza konopac oko zglavka.
Okrenuo se od druine i uskoro nestao kao da je iezao u zemlji.
Dograbivi Kovenanta za ruku, Mhoram ree ozbiljnim glasom: "Ranjani slue
Ranihine. To je osnovni cilj njihovih ivota. Nemoj ih vreati, Nevernie. Oni se brzo
naljute - a najsmrtonosniji su lovci u itavoj Domaji. Moglo bi ih biti stotinu nadomak
moga glasa, a ti nikada ne bi primetio. Ukoliko bi poli da te ubiju, poginuo bi nita ne
slutei."
Kovenant oseti silinu upozorenja. inilo se da je ono naselilo okolnu travu oima koje
su zlobno virile. Osetio se izloeno, kao da je njegova odora sa zelenom mapom meta
smrtonosnih namera skrivenih u zemlji. Ponovo je drhtao.
Dok je Hurn bio odsutan, ostali uzlari su radili sa konjima - timarili ih, navodili ih da
uzmu vode i hrane. Pod njihovim rukama, veina mustanga se primirila. Zadovoljni to
su im atovi u dobrim rukama, poglavari odoe da porazgovaraju sa Kvanom i Tuvorom; a
oko njih, ratnici poee da pripremaju hranu.
Kovenant prokune mirise. Leao je na krutoj travi i pokuavao da gledanjem u nebo
primiri prazninu koja ga je glodala. Iznurenost ga je zahvatala i on odrema izvesno
vreme. Ali uskoro ga tre novi miris koji natera glad da pone da mu grize utrobu.
Dopirao je iz hrpe bogatih cvetova sa stabljikama nalik paprati koje su konji vakali trave za isceljivanje koje im je uzlar Hurn doneo. Ukusni vonj cvea doara na trenutak
Kovenantu sliku njega samog kako se pruio na ruke i kolena i vae poput konja, i on
proguna sa potisnutom divljinom: "Prokleti konji jedu bolje od nas."
Uzlar Rusta se udno nasmei i ree: "Ta trava je otrovna za ljude. To je
amanibhavam, cvet zdravlja i ludila. Konje isceljuje, ali mukarce i ene... ah, oni joj nisu
dorasli."

Kovenant odvrati sevanjem oiju i pokua da prigui jeanje gladi. Oseao je naopaku
elju da okusi travu; slasno je pevala njegovim ulima. Ali mu je pomisao da je gurnut
tako nisko bila gorka i on je vario njenu oporost umesto hrane.
Biljke su oevidno inile uda konjima. Uskoro su se ovi normalno hranili i pojili - a
delovali su dovoljno vrsto da ponovo ponesu jahae. lanovi pohoda dovrie obrok, a
onda spakovae zalihe. Uzlari izjavie da su konji spremni za putovanje. Ubrzo su se
jahai nali na junom putu prema niskim breiljcima Ra, sa Ranjanima koji su lako
kaskali pokraj njih.
Pod kopitima konja travnati tereni su se valjali i promicali poput blagih talasa, odajui
druini utisak brzine. Jahali su preko krute trave uz kratke, niske padine i niz njih, du
plitkih dolina izmeu gustia i umaraka pokraj potoia, preko irokih zaravni. Bila je to
neravna zemlja. Osim verne alianthe, po terenu nije raslo drugo voe niti kultura ma koje
biljke osim amanibhavama. Pa ipak su ravnice delovale kao da su pune osnovne ivotne
sile, kao da je niske, hitre breuljke obrazovao puls tla, a da je kruta trava dovoljno
bogata da prehrani bilo ta to moe da podnese njenu hranljivost. Kada sunce poe da
zalazi, vres po padinama bregova ljubiasto zablista. Krda antilopa izioe iz ume da
piju na potocima, a gavranovi su se galamdijski jatili nad irokim cicanim drveem
razbacanim po zaravnima.
Ali jahai su najvei deo panje poklanjali Ranihinima. Bilo da su galopirali poput
slavobitnih barjaktara ili skupa kaskali u veernjoj igri, veliki konji odavali su izgled
velianstvenosti, kao da je samo tlo po kome su grmeli ponosno na njihovo postojanje.
Dozivali su u otroj radosti nosae krvnih gardista, a ovi ratni konji poigravali su se
svojim kopitima, kao da ne mogu da se uzdre od oduevljenja to su se vratili kui.
Onda su Ranihini bez jahaa odjurili, puni vesele krvi i neobuzdane energije, njitei dok
su trali. Njihovo dozivanje golicalo je vazduh ivotnou.
Uskoro Sunce zae na zapadu, poelevi zbogom Ravnicama narandastim
plamenom. Kovenant ga je gledao kako odlazi sa mrgodnim zadovoljstvom. Oseao je
zamor od konja - zamor od Ranihina, Ranjana, krvnih gardista, poglavara i pohoda,
zamor od nespokoja ivota. eleo je tamu i san, i pored okrvavljenog plama prstena,
novog mladog meseevog srpa i kragujskih krila uasa.
Ali kada je Sunce zalo, Rusta ree Prothalu da e druina morati da produi sa
jahanjem. Postojala je opasnost, rekao je. Drugi Ranjani su ostavili upozorenja u travi.
Druina e morati da jae sve dok ne bude bezbedna - jo nekoliko milja. I tako su
putovali dalje. Kasnije, Mesec se die, a njegova tanka cepka pretvori no u krv,
dozivajui jezivi odgovor Kovenantovog prstena i njegove gladne due.
Onda Rusta uspori jahae, upozori ih da ute. Onoliko kradomice koliko je to bilo
mogue, zaokolie junom stranom brega i zastadoe neposredno ispod vrha. Druina
sjaha, ostavi nekoliko krvnih gardista da paze na konje i poe za uzlarima na vrh brega.
Zemlja prema severu leala je niska i ravna. Uzlari su neko vreme provirivali prema
njoj, a onda pokazae. Kovenant se borio sa zamorom oiju i grimiznom tminom sve dok
mu se nije uinilo da vidi jednu tamnu mrlju kako se kree juno preko zaravni.
"Krei", proapta Hurn. "uti vukovi - Zuboin soj. Preli su Lunjinstan."
"ekajte nas", dahnu Rusta. "Biete bezbedni."
On i ostali uzlari nestadoe u noi.

Nagonski, druina se zbila i bolnim oima stala da pilji kroz slabano crveno svetlo
koje kao da je curilo poput znoja iz pokretne tame ravnice. Napeto, utke su stajali, jedva
diui.
Pieten je sedeo u Laurinim rukama, budan poput posmrtnog bdenja.
Kovenant je kasnije saznao da je opor brojao petnaest velikih utih vukova. Pleke su
im sezale oveku do pojasa; imali su krupne eljusti, nanizane zakrivljenim zubima za
kidanje, i ute, prodrljive oi. Radosno su sledili trag dva ranihinska drebeta koja su
titili samo pastuv i njegova kobila. Predanja Ranjana kau da je dah takvih krea
dovoljno vreo da saee zemlju, a po travi ostavljaju trag bola gde god ih odvede njihovo
lutanje. Ali Kovenant je sada video samo tamu kako se primie, sve veu iz trenutka u
trenutak.
Onda se njegovim nesigurnim oima uini da se pozadina opora nakratko uskomeala
u pometnji; a kada su vukovi produili, uinilo mu se da moe da vidi dve ili tri crne
take kako nepokretno lee u ravnici.
opor se ponovo uskomea. Ovog puta, tiinu procepi nekoliko otrih urlika
iznenaenja i straha. Otro reanje iznenada se zagui. Sledeeg trenutka, opor pohita
pravo prema druini, ostavivi jo pet taaka iza sebe. Ali sada je Kovenant bio siguran
da su take mrtvi vuci.
Jo tri krea pade. Sada je mogao da vidi tri prilike kako skau od mrtvih i tre za
preivelima.
Nestali su u senkama u podnoju brega. Iz tame dopree zvuci borbe - besno reanje,
kljocanje eljusti koje su promaile cilj, krckanje kostiju.
Onda tiina ponovo preplavi no. Napetost druine postade otrija, jer nisu mogli nita
da vide; senka stie gotovo do vrha brega na kome su stajali.
Iznenada ue bat mahnitog trka. Iao je pravo prema njima.
Prothal skoi napred. Digao je ezlo, a sa njegovog vrha usplamte plavi oganj.
Iznenadna svetlost otkri usamljenog krea koji je hrlio prema njima sa mrnjom u oima.
Tuvor stie do Prothala trenutak pre Penosleda. Ali din produi napred da presretne
napad vuka.
Onda, bez opomene, uzlarka Dobrana iskoi iz skrovita pravo ispred vuka. Izvela je
pokret glatko kao da plee. Dok je ustajala, nagli trzaj oslobodi njen konopac. Kada je
kre skoio na nju, ona nabaci omu konopca oko njegovog vrata i spretno koraknu u
stranu, okrenuvi se dok je to inila da bi se uprla nogama. Silina napada vuka kada je
naleteo na njenu omu slomi mu vrat. Trzaj je odie sa nogu, ali se ona lako otkotrlja na
stranu, i dalje poteui konopac, i stade na noge u poloaj da dovri krea ako je ovaj jo
iv.
Eovod je posmatrao njenu predstavu uz tihi amor divljenja. Ona baci pogled prema
njima i stidljivo se nasmei u plavoj svetlosti Prothalovog ezla. Onda se okrenula da
pozdravi ostale uzlare kada ovi iskoie iz senke brda. Bili su nepovreeni, dok su vukovi
bili mrtvi.
Spustivi ezlo, Prothal se nakloni ranjanskim uzlarima. "Valjano uinjeno", ree on.
Oni mu se naklonie zauzvrat.
Kada je ugasio ezlo, crvena tmina se vrati na vrh brega. U krvavoj svetlosti, jahai
ponovo pooe ka konjima. Ali Banor zakorai do mrtvog vuka i skide Dobranin
konopac sa njegovog vrata. Drei omu u borbenom poloaju, on je zategnu.

"Dobro oruje", ree uz nespretnu ravnodunost. "Ranjani su obavili valjan posao

njime u danima kada se vrhovni poglavar Kevin otvoreno borio protiv Opaije." Neto u
njegovom tonu podseti Kovenanta da su krvni gardisti bili pohotni mukarci bez ena ve
dve hiljade godina.
Onda, gonjen nekim mranim porivom, Banor zatee miie, a konopac se prekide.
Neprimetno slegavi ramenima, on baci komade na mrtvog krea. Njegov pokret imao je
konanost proroanstva. Ne bacivi pogled na uzlarku Dobranu, napustio je vrh brega da
uzjae Ranihina koji ga je odabrao.
19. PRSTENOIN IZBOR
Uzlar Rusta obavesti Prothala da su, prema ranjanskom obiaju, mrtvi rastrgai
Ranihina ostavljeni leinarima. Ranjani nisu imali elju da odaju poast kreima ili da
vreaju Zemlju sahranjujui ih, a pogrebne lomae su predstavljale opasnost od poara za
Ravnicu. I zato su jahai mogli da se odmore im su im se konji sklonili od zadaha smrti.
Uzlar je vodio druinu prema jugu sve dok nije bio siguran da noni vetar nee doneti
nemir ivotinjama. Onda se druina ulogorila.
Kovenant je nemirno spavao kao da lei sa vrhom koplja naslonjenim na stomak; a
kada je zora dola, oseao se tako nedelotvorno kao da je itavu no proveo pokuavajui
da uzvrati udarac gladi. Kada mu je nos ponovo osetio miris otrovnog amanibhavama, od
tog oseaja oi mu zasuzie kao da je primio udarac.
Nije verovao da e jo dugo moi da se dri na nogama. Ali jo nije imao odgovor koji
mu je bio potreban. Nije doao ni do kakvog novog uvida, a zeleni runi rad Morinmosa
na njegovoj odori bio je neitljiv. Nepogreivi nagon mu je govorio da e nai ono to mu
je nedostajalo u krajnjosti gladi. Poto su mu sadruzi jeli i pripremili da ponovo putuju,
turobno se popeo na Durina lea i jahao sa njima. Oi su mu s vremena na vreme
besmisleno curile, ali nije plakao. Oseao je da je sav nabijen strau, ali je nije mogao
pustiti van sebe. Tuga njegove gubavosti nije doputala takva olakanja.
Kao suprotnost hladnom pepelu njegovog raspoloenja, dan je bio veseo, pun
blistavog sunca nezaklonjenog oblacima i toplog povetarca prema severu, dubokog neba i
talasavih bregova. Uskoro se ostatak druine prepustio arima Ravnice - vradbini
istkanoj ponositim lutanjem Ranihina. Opet i opet, moni konji su kaskali ili se trkali kraj
njih, bacajui postrance pogled na jahae sa smehom u oima i otrim, titravim poklicima
u grlima. Njihovo prisustvo dodalo je poletnost dugim koracima uzlara i kako je jutro
promicalo, Dobrana i ilan zapevae zajedno:
Tri, Ranihine:
galopiraj, igraj se...
jedi, pij, nek ti sjajna dlaka blista.
Ti si sr zemlje.
Nee te uzda krotiti ni tobom upravljati...
nee te kanda ni onjak bez kazne stii;
ni kap konjske krvi bez trave to lei.
Mi smo Ranjani, roeni da sluimo:
grivenar timari,
uzlar te titi,

Ljudom ognjite i san kali...

noge nam ne nose srca daleko.
Kopita ovenana travom, zvezde na elu;
sapi i tetivo, ti zemni cvete:
kraljevski Ranihine, galopiraj, tri...
mi sluimo repu nebeskom, grivi sveta.
uvi pesmu, Ranihini stadoe da poskakuju oko druine i po okolini, trei glatko
kao da zemlja tee pod njihovim nogama.
U Penosledovim rukama, Pieten se promekolji i otrese se sna za taj dan da bi gledao
Ranihine sa prisenkom enje u praznim oima. Prothal i Mhoram su oputeno sedeli u
sedlima, kao da prvi put otkako su napustili Veselkamen oseaju da je druina bezbedna.
A niz Kovenantovo lice suze su tekle kao kapi po zidu.
U njegovoj praznini, vrelina sunca ga je zbunjivala. Glava kao da mu je usplamtela, a
od tog oseaja mu se inilo da je dignut u nesigurne visine, gde su silni ponori vrtoglave
trave kljocali zubima za njegovim petama poput vukova. Ali prijanjak sedla drao ga je
na Durinim leima. Posle izvesnog vremena, zadremao je i zaao u san gde je plesao,
plakao i vodio ljubav na naredbe satirinog lutkara.
Kada se probudio, bila je sredina popodneva, a najvei deo obzorja pred njima
prekrivale su planine. Druina je dobro napredovala. Zapravo, konji su sada kaskali, kao
da im ravnice pruaju vie energije nego to mogu da zadre u sebi. Na trenutak,
pomislio je na Ljudom gde e ga, predviao je, pogreno i bezvredno potovanje prema
njegovom venanom prstenu ponuditi Ranihinima kao budueg jahaa. To je svakako bio
jedan od Prothalovih razloga to su odabrali da posete Ravnice Ra pre nego to se
priblie Planini Groma. Poastvujte prapoglavara, Prstenou. Ah, u pakao! Pokuao je da
zamisli sebe kako jae Ranihina, ali njegova mata naprosto nije mogla da napravi taj
korak; vie od svega drugog izuzev Andelejna, ogromni, opasni konji prepuni zemne
moi predstavljali su sutinu Domaje. A Doana je bila krotiteljka konja. Iz nekog
razloga, u nosu ga je neto zapeklo na tu misao i on pokua da obuzda suze stezanjem
zuba.
Ostatak popodneva proveo je u posmatranju planina. Ove su rasle pred druinom kao
da se vrhovi lagano propinju na prste. Zaokreui u daljinu prema jugozapadu i
severoistoku, venac nije izgledao tako visok kao planine iza Kamendola Mithil, ali je bio
neravan i otar, kao da su mu visoki vrhovi razbijeni da bi postali zlokobni, neprobojni.
Kovenant nije znao ta se nalazi iza tih planina i nije eleo da zna. Njihova neprobojnost
pruala mu je nepojmljivo smirenje, kao da se nalaze izmeu njega i neega to ne bi
mogao da podnese da vidi.
Sada su se bre odizale dok je druina jahala prema njima laganim trkom. Sunce je
zaranjalo u zapadne zaravni kada su jahai zali u podnoje strmoglavog ispusta
planinskog venca. Lea su im bila oblivena narandastom i ruiastom bojom dok su
prelazili poslednji uspon koji ih je doveo do iroke, ravne istine u podnoju litice.
Bio je to, najzad, Ljudom.
Podnoje litice na poslednjih dve stotine pedeset ili tri stotine stopa otro se naginjalo
ka unutra du irokog proelja u obliku poluovala, ostavljajui peinu nalik dubokoj,
okomitoj udubini u steni. Duboko u unutranjosti peine, gde su bili zatieni od
vremenskih neprilika, pa ipak izloeni sveem vazduhu, stajali su okrugli atori

ranjanskih porodica. A na prednjem delu, pod zatitom litice, bila je zajednika oblast,
otvoren prostor i vatre gde su Ranjani zajedno kuvali, razgovarali i plesali kada nisu bili
na Ravnicama sa Ranihinima. itavo mesto se inilo surovo, kao da pokolenja Ranjana
nisu za sebe izvojevala dobrodolicu u stenju; jer Ljudom je bio samo sredite, poetak za
nomadski narod koji je lutao po Ravnicama.
Sedamdesetak Ranjana se okupilo da gleda prilazak druine. Gotovo svi su bili
sunaari, mladi i stari Ranjani, kao i drugi kojima je bila potrebna bezbednost i sigurna
postelja. Za razliku od uzlara i grivenara, nisu imali konopce za borbu.
Ali tu je bila i Lita i lakim korakom je izila da doeka druinu sa tri druga Ranjana za
koje je Kovenant pretpostavio da su takoe grivenari; nosili su venie od utog cvea
poput njenog, a konopce su drali u kosi umesto na zapeu. Druina se zaustavi, a
Prothal sjaha pred grivenarima. Naklonio im se na ranjanski nain, a oni zauzvrat izrazie
gestovima dobrodolicu. "iveli opet, poglavari iz daleka", ree Lita. "iveo Prstenoa,
vrhovni poglavar, din i krvna garda. Budite dobro doli na ognjite i postelju Ljudoma."
Na njen pozdrav, sunaari nagrnue ispod litice. Kako su jahai silazili sa konja,
svakog je pozdravljao sunaar koji je nosio kiticu upletenog cvea. Pokretima obrednog
dostojanstva privrstili su kitice na desni zglavak gostiju.
Kovenant sie sa Dure i otkri kako ispred njega stoji istovremeno stidljiva i ponosita
Ranjanka stara ne vie od petnaest ili esnaest godina. Imala je lepu, crnu kosu koja joj je
obgrlila ramena i meke, smee oi. Nije se smeila: inilo se da je puna strahopotovanja
to pozdravlja Prstenou, nosioca belog zlata. Paljivo je pruila ruke da poloi cvee na
njegovo zapee.
Od vonja tog cvea zateturao se, zamalo povratio. Kitica je bila ispletena od
amanibhavama. Njegov miris palio mu je nos poput kiseline, inio da se oseti toliko
gladan da samo to ne povrati parad praznine. Nije mogao da zaustavi suze koje su mu
tekle iz oiju.
Sa licem punim sveane ozbiljnosti, sunaarska devojka die ruke i dodirnu njegove
suze kao da su dragocene.
Iza njega, Ranihini krvnih gardista su galopirali u slobodu Ravnica. Uzlari su odvodili
konje druine da ih istimare, a jo Ranjana je trkom stizalo na istinu u znak odgovora na
novost o dolasku pohoda. Ali Kovenant nije skidao pogled sa devojke, piljei u nju kao
da je ona neka vrsta hrane. Devojka najzad odgovori na njegov uporni pogled: "Ja sam
sunaarka Veselica. Uskoro u imati dovoljno znanja da se pridruim uzlarima." Posle
kratkog oklevanja, dodala je: "Ja treba da brinem za tebe dok si ovde gost." Poto on nita
nije odvratio, urno je dodala: "Drugi bi te rado sluili ako ne prihvata moju
dobrodolicu."
Kovenant je utao jo jedan trenutak, obuzdavajui beskorisni bes. Ali onda je
prikupio dovoljno snage za konano odbijanje. "Nita mi nije potrebno. Ne diraj me."
Rei su mu vreale grlo.
Ruka mu dodirnu rame. Obazreo se i otkrio Penosleda kraj sebe. Din spusti pogled na
Kovenanta, ali se obraao bolu odbijanja na Veseliinom licu. "Ne budi tuna, mala
sunaarko", promrmlja on. "Kovenant Prstenoa nas kua. On ne govori iz srca."
Veselica se zahvalno nasmei Penosledu, a onda ree sa naglom drskou: "Nisam ja
tako mala, dine. Tvoja veliina te je prevarila. Jo malo pa sam stigla do uzlanja."
inilo se da je bio potreban trenutak da njeno eretanje dopre do Penosleda. Onda se
njegova kruta brada tre. Iznenada, poeo je da se smeje. Njegovo veselje je raslo;

odjekivalo je o liticu nad Ljudomom sve dok se nije inilo da i sama planina deli njegovo
veselje, a zarazni zvuk se irio sve dok se svi u njegovoj okolini nisu smejali i ne znajui
zbog ega. Jedan dugi trenutak, oko njega se irila bura kao da mu oduvava otpatke sa
due.
Ali Kovenant se okrete, nesposoban da izdri bunu teinu dinovog veselja. Vatru
mu paklenu, zareao je. Pakla mu i krvi. ta mi to radi? Nije doneo nikakvu odluku, a
sada se inilo da se potroila i njegova sposobnost za samoporicanje.
I zato je, kada se Veselica ponudila da ga povede do njegovog mesta na gozbi koju su
pripremili sunaari, samo otupelo krenuo za njom. Odvela ga je pod glomazni ispust
litice do sredinje istine sa logorskom vatrom koja je gorela u njenom srcu. Najvei deo
druine ve je uao u Ljudom. Bile su tu jo dve vatre, a Ranjani su podelili druinu u tri
grupe: krvna garda je sedela oko jedne vatre; Kvan i njegovih etrnaest ratnika oko
druge, a u sredite Ranjani su pozvali Prothala, Mhorama, Penosleda, Lauru, Pietena i
Kovenanta da se pridrue grivenarima. Kovenant je seo prekrtenih nogu na glatki
kameni podu, na suprotnom kraju kruga od Prothala, Mhorama i Penosleda. etiri
grivenara sela su pored poglavara, a Lita se smestila blizu Kovenanta. Ostatak kruga
popunjavali su uzlari koji su stigli iz Ravnica sa grivenarskim uiteljima.
Veina sunaara bila je zauzeta oko vatri za kuvanje dublje u peini, ali po jedan je
stajao iza svakog gosta i ekao da ga slui. Veselica je posluivala Kovenanta i pri tom je
pevuila laku melodiju koja ga podseti na jednu drugu pesmu koju je nekada uo.
Ima neeg u lepoti
to nie iz due posmatraa
Poput cveta.
Pod dimom upaljenog drveta i vonjem kuvanja uinilo mu se da moe osetiti
Veseliinu istu, travnatu miriljavost.
Dok je mlitavo sedeo na kamenu, poslednji odsjaji sunca pleli su narandastu boju i
zlato po svodu poput strasnog oprotaja. Onda je sunce nestalo. No se rairila
ravnicama; logorske vatre pruale su jedinu svetlost u Ljudomu. Vazduh je bio pun urbe
i tihog razgovora poput povetarca sa brega punog mirisa Ranihina. Ali hrana koje se
Kovenant uasavao nije odmah dola. Najpre su neki uzlari plesali.
Njih troje izvodilo je taku unutar kruga gde je sedeo Kovenant. Plesali su oko vatre
sa visokim, propinjuim pokretima i pevali rzavu pesmu uz sloeni ritam pljeskanja
sunaara. Glatki pokreti udova, nagle provale plesa, tamna boja koe, sve je to inilo da
izgleda kao da oivljava puls Ravnica, kao da ga plesai ubrzavaju kako bi ga ljudsko
oko moglo videti. Uz to, neprekidno su saginjali tela, tako da je vatra bacala senke nalik
konjima po zidovima i svodu.
Povremeno bi plesai skoili blizu Kovenantu i on je tada mogao da uje njihovu
pesmu:
Kopita ovenana travom, zvezde na elu;
sapi i tetivo, ti zemni cvete:
kraljevski Ranihine, galopiraj, tri.
Mi sluimo repu nebeskom, grivi sveta.

Javio mu se utisak da rei i ples izraavaju neko tajno znanje, neku viziju koju je eleo
da podeli s drugima. Taj oseaj mu je bio odbojan; otrgao je oi sa plesaa prema
uarenim ugarcima vatre. Kada se ples zavrio, produio je da pilji u srce vatre sa
pogledom prepunim nejasne uznemirenosti.
Onda sunaari donee hranu i pie u krugove. Koristei iroke listove kao tanjire,
nagomilali su kuvano meso i divlje krompire pred goste. Obrok je bio zamirisan retkim
biljkama koje su Ranjani koristili u kuvanju i uskoro lanovi pohoda navalie na gozbu.
Zadugo su jedini zvuci u Ljudomu poticali od sluenja i hranjenja.
Usred gozbe, Kovenant je sedeo poput zakrljalog drveta. Nije uzeo nita od onoga to
mu je Veselica nudila. Piljio je u vatru; u njoj je bio jedan ugarak koji je crveno plamteo,
poput nonog sjaja njegovog prstena. U umu je vrio svojevrstan VPE, prouavao udove
s kraja na kraj; a srce mu se treslo u ubeenju da e iznenada otkriti neku sasvim
neoekivanu gubavu taku. Delovao je kao da e se raspasti.
Posle izvesnog vremena, ljudi ponovo poee da govore. Prothal i Mhoram su vratili
lisnate tanjire sunaarima i skrenuli panju na grivenare. Kovenant uhvati odlomke
njihovog razgovra. Raspravljali su o njemu - o poruci koju im je doneo, o ulozi koju je
igrao u sudbini Domaje. Njihov fiziki spokoj neobino je odudarao od ozbiljnosti
njihovih rei.
Pokraj njih, Penosled je opisivao Laurine i Pietenove muke jednom grivenaru.
Kovenant se mrtio na vatru. Nije mu bilo potrebno da spusti pogled da bi video
krvavu promenu koja mu je obuzela prsten; mogao je da oseti zraenje zla sa metala.
Sakrio je burmu ispod pesnice i drhtao.
Kameni svod se nadnosio nad njim poput surovog krila otkrovenja, kao da eka
trenutak njegove najvee bespomonosti da se baci na njegov izloeni vrat. Bio je
bezdano gladan.
Poinjem da ludim, mrmljao je prema plamenovima.
Sunaarka Veselica ga je nagovarala da jede, ali on nije reagovao.
Na drugoj strani kruga Prothal je objanjavao naume uesnika pohoda. Grivenari su
pometeno sluali, kao da imaju muka da vide vezu izmeu zala iz daljine i Ravnica Ra.
Zato im je vrhovni poglavar priao o tome ta je uinjeno Andelejnu.
Pieten je piljio praznim i neusredsreenim pogledom u no, kao da eka izlazak
Meseca. Pokraj njega, Laura je tiho razgovarala sa uzlarima oko sebe, zahvalna na
ranjanskoj gostoljubivosti.
Dok je Penosled opisivao pojedinosti uasa koji su zadesili dvoje preivelih sa Vitog
Drvograda, elo mu se napreglo od napora da zadri oseanja.
Vatra je sjala poput vrata iza kojih eka nepodnoljiva opasnost. Kovenantov vrat bio
je krut od ranjivosti, a oi su mu prazno piljile, poput vorova u drvetu.
Zelene mrlje na njegovoj odori obeleavale su ga poput upozorenja koje je govorilo:
gubavac, neist prokaena.
Bliio se kraju VPE. Iza njega je bila nemogunost verovanja da je Domaja stvarna.
Ispred njega je bila nemogunost verovanja da nije stvarna.
Iznenada, Veselica ue u krug i suoi se sa njime, sa rukama na bokovima i oima
koje su sevale. Stajala je malo rastavljenih nogu, tako da je video okrvavljene ugarke
vatre izmeu njenih butina.
Digao je pogled prema njoj.

"Mora jesti", grdila ga je. "Ve si polumrtav." Ramena su joj se ispravila, zategla
tuniku preko njenih grudi. Podsetila ga je na Lenu.
Prothal je govorio: "Nije nam ispriao sve to se desilo na Svetkovini. Unitavanje
utvara nije spreeno - pa ipak, mi verujemo da se on na neki nain borio protiv pragrdana.
Njegova pratilja krivila je i sebe i njega zbog zla koje je zadesilo ples."
Kovenant je drhtao. Kao Lena - pomislio je. Lena?
Tmina skoi na njega poput kandi vrtoglavice. Lena?
Jedan trenutak, pogled su mu zamraili urlanje i mrane vode. Onda je skoio na noge.
To je uinio Leni - to je uinio? Gurnuo je devojku u stranu i skoio prema vatri. Lena!
Zamahnuvi tapom kao sekirom, udario je po plamenovima. Ali nije mogao da se
odbrani od seanja, nije mogao da ih odbaci. tap se iskrivi od siline udarca, izlete mu iz
ruku. Iskre i ugljevlje se rasprtae, razletee u svim pravcima. To joj je uinio! Maui
polupesnicom prema Prothalu, on kriknu: "Greila je! Nisam mogao drugaije!" - a
mislio je: Leno! ta sam to uinio? - "Ja sam gubav!"
Oko njega, ljudi poskakae na noge. Mhoram hitro prie Kovenantu, prui ruku da ga
obuzda. "Lagano, Kovenante", ree on. "U emu je stvar? Mi smo gosti."
Ali jo dok se bunio, Kovenant je znao da Atiaran nije greila. Video je sebe kako
ubija tokom bitke kod Vitog Drvograda i u ludosti pomilja da je ubijanje za njega neto
novo, neto bez presedana. Ali nije re bila o neemu u ta se iznenada izmetnuo; tako je
bilo od poetka sna, od poetka. Skokom uvianja, video je da nema razlike izmeu
onoga to su pragrdani uinili sa utvarama i onoga to je on uinio Leni. Sluio je
poglavara Kletnika od prvog dana u Domaji.
"Ne!" siknu on kao da se kuva u kiselini. "Ne. Neu to vie initi. Neu vie da budem
rtva. Nee na mene da ekaju deca." Tresao se od siline besa dok je vritao na sebe:
silovao si je! Smrdljivi, prokleti kopilane!
Oseao se slabano, kao da mu uvianje onoga to je uinio nagriza kosti.
Mhoram napeto ree: "Nevernie! ta nije u redu?"
"Ne!" ponovi Kovenant. "Ne!" Pokuavao je da vie, ali glas mu je zvuao udaljeno,
obogaljeno. "Neu... da podnosim... ovo. Nije u redu. Preiveu! Da li me ujete?"
"Ko si ti?" siknu grivenarka Lita kroz stegnute zube. Brzim trzajem glave, zamahom
zapea, izvukla je konopac iz kose i drala ga u borbenom poloaju.
Prothal joj uhvati ruku. Njegov stari glas egrtao je autoritetom i dostojanstvom.
"Oprosti, grivenarko. Ova stvar te prevazilazi. On dri divlju magiju to unitava mir.
Moramo oprostiti."
"Oprostiti?" Kovenant pokua da vikne. Noge su ga izdale, ali nije pao. Banor ga je
otpozadi drao uspravnog. "Ne moete mi oprostiti."
"Trai li ti da bude kanjen?" upita Mhoram u neverici. "ta si to uinio?"
"Da li traim?" Kovenant se upinjao da se priseti neega. Onda je otkrio. Znao je ta
da radi. "Ne. Zovi Ranihine."
"ta?" siknu Lita srdito. A svi Ranjani ponovie njen protest.
"Ranihini. Pozovi ih."
"Jesi li ti lud? Pripazi se, Prstenoo. Mi smo Ranjani. Mi ne zovemo - mi sluimo. Oni
dolaze kad ih je volja. Nisu oni za tvoje pozive. I ne dolaze nou."
"Zovi, kad ti ja kaem! Ja! Zovi ih!"

Neto u njegovoj uasnoj hitnji je pokoleba. Stala je da okleva, upiljivi se u njega u

zbunjenom besu, pobuni i neoekivanoj samilosti, a onda se okrenula na peti i dugim
koracima izila iz Ljudoma.
Oslonjen o Banora, Kovenant se istetura ispod nepodnoljive teine planine. Druina i
Ranjani poli su za njim poput traga zgromljene uvreenosti. Iza njih, crveni mesec
upravo je izbio iznad planinske padine; a daleke Ravnice, vidljive iza podnoja planine
ispred Ljudoma, ve su bile zapljusnute grimizom. Okrvavljena poplava kao da je brisala
crte zemlje, pretvarala stenje, zemlju i travu u raspadanje i gorku krv.
Ljudi se rairie sa obe strane zaravni tako da je otvoreni teren bio osvetljen logorskim
vatrama.
Lita je koraala kroz no, idui prema Ravnicama sve dok se nije obrela blizu
naspramne ivice istine. Kovenant je stao i zagledao se u nju. Nesigurno, ali odluno,
oslobodio se Banorovog oslonca - stajao je sam poput galije posle brodoloma to ju je
plima ostavila naherenu nemogue visoko na grebenu. A onda, kreui se odrvenelim
pokretima, poao je prema Liti.
Ispred njega, okrvavljeni predeo meseine poivao je poput mrtvog mora, povlaio ga
u sebe kako je priticao sa svakim stepenom meseevog izlaska. Prsten mu je hladno
plamteo. Oseao je da je on magnetna stena. I nebo i zemlja podjednako su bili obojeni
grimizom, a on je koraao napred kao da je pol prema kome se okretala crvena no - kao
da su on i njegov prsten sila koja goni plimu naopake noi. Uskoro se zaustavio na
sreditu otvorene zaravni.
Prekriva tiine obujmi posmatrae.
Ispred njega, grivenarka Lita rairi ruke kao da priziva tamu prema sebi. Naglo, ona
otro kriknu. "Kelenbhrabanal marushyn! Rushyn hynyn kelenkoor rillynarunal! Ranyhin
Kelenbhrabanal!" Onda je jednom zviznula. Zvuk odjeknu o litice poput vriska.
Jedan dug trenutak tiina je guila zaravan. Prkosnim koracima, Lita poe nazad
prema Ljudomu. Dok je prolazila kraj Kovenanta, ona prasnu: "Pozvala sam." Trenutak
potom ve je bila iza njega i on se sam suoi sa opsadom meseine.
Ali ubrzo se razlee tutnjava kopita. Ogromni konji grmeli su u daljini; zvuk je
narastao kao da se sama brda valjaju prema Ljudomu. Pribliavalo se na desetine
Ranihina. Kovenant napregnu kolena da bi se odrao uspravno. Srce kao da mu je bilo
preslabo da nastavi da kuca. Bio je neodreeno svestan neme napetosti posmatraa.
Onda dalja ivica zaravni kao da poe crveno da narasta i na istinu izbi talas Ranihina
- gotovo stotinu jurinika koji su galopirali rame uz rame prema Kovenantu poput zida.
Povik zaprepaenja i divljenja dopre od Ranjana. Samo su retki meu najstarijim
grivenarima ikada videli toliko Ranihina.
A Kovenant je znao da gleda najponositiju put Domaje. Plaio se da e ga izgaziti.
Ali tutnjavi zid skrenu na levu stranu, trei oko njega sve dok nije bio potpuno
okruen. Sa grivama i repovima koji su leprali, zvezdama na elu to su hvatale svetlo
vatre dok su oni sevali kraj njega, stotinu Ranihina grmelo je po travnjaku i okruivalo
ga. Zvuk njihovih kopita grmeo mu je u uima.
Krug im se suavao dok su trali. Vrtoglava silina zahvati njegov strah, stade da ga
okree u krug sa njima kao da pokuava da okrene lice prema svima odjednom. Srce mu
je bolno udaralo. Nije mogao da se okree dovoljno brzo da odri korak sa njima. Od
napora se zateturao, izgubio ravnoteu, pao na kolena.

Ali sledeeg trenutka bio je ponovo uspravan, sa nogama ukopanim naspram

vrtoglavice njihovog kruenja, a lice mu se iskrivilo kao da vriti - krik izgubljen u
grmljavini ranihinskih kopita. Ruke su mu bile rairene kao da se opiru naspramnim
zidovima noi.
Lagano, muno, krug se zaustavi uz toptanje i rzanje. Ranihini se okrenue prema
unutranjosti kruga i prema Kovenantu. Oi su im kolutale, a nekolicini se videla pena na
gubicama. U prvi mah nije mogao da razume njihova oseanja.
Od posmatraa dopre nagli krik. Prepoznao je Laurin glas. Okrenuo se i video Pietena
kako tri prema konjima, dok se Laura upinjala da ga stigne, predaleko da bi ga uhvatila.
Dete je iznenadilo svakoga; svi su gledali Kovenanta. Sada je Pieten stigao do kruga i
stao da se provlai izmeu mahnitih nogu Ranihina.
Izgledalo je da e zasigurno biti zgaen. Glava mu nije bila vea od njihovih kopita, a
konji su udarali nogama, poskakivali. Onda Kovenant ugrabi priliku. Nagonskim
skokom, dograbio je Pietena ispod jednog od konja.
No, njegova aka bez polovine prstiju nije mogla da zadri stisak; Pieten mu izlete i
prui se po zemlji. Dete smesta skoi na noge. Bacilo se na Kovenanta i stalo da ga udara
svom snagom.
"Oni te mrze!" besnelo je. "Odlazi!"
Meseina je padala na zaravan kao da skae sa padina planine. U grimiznom sjaju,
Pietenovo sitno lice delovalo je poput pustoi.
Dete se borilo, ali ga Kovenant die sa tla, stisnu ga uz grudi obema rukama. Drei
Pietena u zagrljaju, digao je pogled prema Ranihinima.
Sada je shvatao. U prolosti, bio je previe zauzet razmiljanjem kako da ih izbegne, te
nije mogao da primeti na koji nain reaguju na njega. Nisu mu pretili. Ti veliki borbeni
atovi bili su prestravljeni - prestravljeni od njega. Njihove oi su beale od njegovog lica,
oko sebe su prskali penom. Miii njihovih nogu i grudi su podrhtavali. Pa ipak su kao u
agoniji prilazili. Njihova stara uloga se preokrenula. Umesto da biraju jahae, predavali
su se njegovom izboru.
Gonjen nekim porivom, on odvoji levu ruku od Pietena i prui hladno crveni prsten
prema jednom od konja. Ovaj se tre i pognu kao da je Kovenant bacio na njega zmiju,
ali je ostao na svome mestu.
Kovenant ponovo dograbi Pietena. Otpor deteta sada je bio slabiji, kao da ga je
Kovenantovo grljenje lagano davilo. Ali Nevernik ga je i dalje drao. Divlje je piljio
prema Ranihinima i lelujao se kao da ne moe da odri ravnoteu.
Ali ve je doneo odluku. Video je da Ranihini prepoznaju njegov prsten. Steui
Pietena uz srce poput kacige, povikao je glasom hrapavim poput jecaja: "ujte! Da
napravim jednu nagodbu s vama. Dobro upamtite. Vatru mu paklenu! Dobro upamtite.
Nagodbu. ujte. Ne mogu da podnesem - raspadam se. Raspadam." Stisnuo je Pietena.
"Vidim - vidim ta vam se deava. Plaite se. Mene se plaite. Mislite da sam neka vrsta...
dobro. Slobodni ste. Ne biram ni jednog od vas."
Ranihini su ga gledali u strahu.
"Ali morate da uinite neke stvari za mene. Morate da se povuete!" Taj krik zamalo
mu oduze poslednji ostatak snage. "Vi... Domaja..." Dahtao je, molio: Ostavite me na
miru! "Ne traite toliko." Ali znao je da mu je potrebno jo neto od njih u zamenu za
njegovo obuzdavanje, neto vie od njihove spremnosti da trpe njegovo neverovanje.

"ujte - ujte. Ako mi zatrebate, bolje doite. Da ne moram da budem junak. Dobro
upamtite." Oi su mu krvarile suzama, ali nije plakao.
"I... i ima jo jedna stvar. Jo jedna. Lena..." Lena! "Jedna devojka. Ona ivi u
Kamendolu Mithil. Kerka Trela i Atiaran. Hou... hou da jedan od vas poe do nje.
Noas. I svake godine. Na poslednju no punog meseca pre sredine prolea. Ranihini su
ono... o emu ona sanja."
Otresao je suze iz oiju i video da ga Ranihini gledaju kao da su shvatili sve to je
pokuao da kae.
"A sada idite", dahnu on. "Imajte milosti prema meni."
Uz nagli, gromki, jedinstveni njisak, svi Ranihini se propee oko njega, zamahae
kopitima po vazduhu iznad njegove glave kao da daju obeanja. Onda se okrenue,
njitei od olakanja, i pojurie od Ljudoma. Meseina kao da ih nije doticala. Preoe
ividu zaravni i nestadoe kao da su sa dobrodolicom doekani u naruje zemlje.
Skoro smesta, Laura stie do Kovenanta. Lagano, prepustio joj je Pietena. Uputila mu
je dug pogled koji nije umeo da proita, a onda se okrenula. Sledio ju je, gazei kao da je
preoptereen komadiima samog sebe. Mogao je da uje zapanjenost Ranjana zapanjenost prejaku da bi osetili ma kakvu uvredu onim to je uinio. Prevaziao ih je;
mogao je to da uje. "Propeli su se pred njim", leteo je apat. Ali nije mario. Bilo mu je
muka na neki izopaeni nain od oseaja da nije ovladao niim, da nita nije dokazao,
nita reio.
Lord Mhoram iskorai da bi mu se pridruio. Kovenant nije uzvrati Mhoramov
pogled, ali je razabrao prizvuk uenja u poglavarovom glasu kada ovaj ree:
"Prapoglavaru - ah! Nikada smrtnom mukarcu ili eni nije ukazana takva poast. Mnogi
su doli do ravnice, ponueni su Ranihinima - i odbijeni. A kada je ponuena poglavarka
Tamaranta, moja mati, pet Ranihina je dolo da je pogleda - pet. Bila je to vea poast
nego to je ona mogla sanjati. Nismo te mogli uti. Jesi li ih odbio? Odbio?"
"Odbio", zabrunda Kovenant. Oni me mrze.
Promakao je pokraj Mhorama i odepao u Ljudom. Nesigurnim pokretima, poput
broda slomljene kobilice, poao je prema najblioj kuvarskoj vatri. Ranjani su mu pravili
mesta, gledali sa strahopotovanjem na licima kako prolazi. Nije mario. Stigao je do vatre
i dograbio prvu hranu koju je video. Meso mu iskliznu iz troprste ake i zato ga je
dograbio levicom i stao da ga prodire.
Jeo je bez izraza, gutao hranu u krupnim zalogajima i uzimao jo pregrtima. Onda je
poeleo da popije neto. Obazreo se, otkrio da Penosled stoji u blizini sa vrem alem-vina
patuljastim u njegovoj ogromnoj aci.
Kovenant uze vr i isprazni ga. Onda je obamrlo stajao bez pokreta i ekao dejstvo
alem-vina.
Ono brzo stie. Uskoro, izmaglica poe da mu ispunjava glavu. Sluh mu je delovao
uplje, kao da slua Ljudom sa dna bunara. Znao je da e se obeznaniti - gladno je eleo
da se obeznani - ali pre nego to je izgubio svest, bol u grudima ga natera da kae: "Dine
- potrebni su mi prijatelji."
"Zato smatra da ih nema?"
Kovenant zatrepta i vide sve to je uinio u Domaji. "Ne budi smean."
"Onda ipak veruje da smo stvarni."
"ta?" Kovenant je pokuavao da rukom bez prstiju uhvati znaenje rei dina.

"Misli da moemo da ti ne oprostimo", objasni Penosled. "Ko bi ti radije oprostio od

tvog sna?"
"Ne", ree Nevernik. "Snovi - nikad ne oprataju."
Onda je izgubio svetlost vatre i Penosledovo toplo lice i oteturao se u san.
20. PITANJE NADE
U san je odlutao lecajui se, oekujui more. Ali nije ih bilo. Kroz nejasne uspone i
padove svog lutanja - kao da su mu ak i tokom sna ula bila svesna Domaje - imao je
oseaj da ga neko posmatra iz daljine. Pogled usmeren na njega bio je pun bojazni i
dobrote; podsetio ga je na starog prosjaka koji ga je naterao da proita ogled o
"fundamentalnom pitanju etike."
Kada se probudio, otkrio je da je Ljudom blistav od sunca.
Zasenjena tavanica peine bila je mrana, ali svetlo koje se odraavalo od poda naselja
kao da je razbijalo titeu teinu kamena. A Sunce je dospelo dovoljno duboko u Ljudom
da kae Kovenantu da se probudio u rano popodne toplog dana pred samo leto. Leao je
blizu zadnjeg zida peine u atmosferi spokoja. Pokraj njega sedeo je Srdosolja Penosled.
Kovenant zatvori oi na trenutak. Oseao je da je preiveo kunju. I imao je
neizotreni oseaj da e njegova pogodba delovati. Kada je ponovo digao pogled, pitao
je: "Koliko sam dugo spavao?" - kao da je upravo dignut iz mrtvih.
"iveo i dobro doao, prijatelju moj", odvrati din. "Kod tebe moje alem-vino deluje
slabo. Prespavao si samo no i jutro."
Dok se uz uivanje protezao, Kovenant ree: "Veba. Toliko to radim - postajem
strunjak."
"Retka vetina", zakikota se Penosled.
"Pa, ne ba. Ima vie nas gubavaca nego to moda misli." Naglo se namrtio, kao da
je ulovio sebe u nepromiljenom prekraju obeanog obuzdavanja. Da bi izbegao da bude
ozbiljno shvaen, dodao je alosnim tonom: "Mi smo svuda."
Ali njegov pokuaj da napravi alu kao da je samo zbunio dina. Trenutak potom
Penosled lagano ree: "Jesu li ostali... 'gubavci' nije dobro ime. Previe je kratko da opie
takve kao to si ti. Ne znam tu re, ali moje ui ne uju nita u njoj osim surovosti."
Kovenant ustade i odgurnu pokrivae. "U stvari, nije surova." Tema kao da ga je
postidela. Dok je govorio, nije mogao da pogleda Penosleda u oi. "Re je o besmislenom
nesrenom sluaju - ili 'pravednoj kazni'. Da je surova, deavala bi se ee."
"ee?"
"Svakako. Kada bi gubavost bila in surovosti - Boga ili koga ve - ne bi bila tako
retka. Zato bi se zadovoljio sa nekoliko hiljada kada moe da ima milione?"
"Nesreni sluaj", promrmlja Penosled. "Pravda. Prijatelju moj, zbunjuje me. Govori
sa takvom urbom. Moda Opaki na vaem svetu ima samo ogranienu mo da se
suprotstavi Tvorcu."
"Moe biti. Nekako, ne ini mi se da moj svet dejstvuje na takav nain."
"Pa ipak si rekao... zar ne... da su gubavci posvuda."
"To je bila ala. Ili metafora." Kovenant se jo jednom potrudi da pretvori sarkazam u
humor. "Nikad nisam umeo da ih razlikujem."
Penosled ga je prouavao jedan dugi trenutak, a onda paljivo upita: "Prijatelju moj,
da li se ti ali?"

Kovenant pogleda dina u oi sa sarkastinim mrgoenjem. "Oevidno, ne."

"Ne razumem takvo raspoloenje."
"Ma, ne brini se." Kovenant ugrabi priliku da izbegne taj razgovor. "Daj da naemo
neto hrane. Gladan sam."
Na njegovo olakanje, Penosled poe blago da se smeje. "Ah, Tomase Kovenante",
kikotao se, "sea li se naeg renog putovanja prema Poglavarevom Konaku? Oigledno
u mojoj ozbiljnosti ima neto to te ogladnjuje." Posegavi na jednu stranu, podigao je
posluavnik sa hlebom, sirom i voem i bocu kladenice. A onda je nastavio da se tiho
smeje kada se Kovenant bacio na hranu.
Kovenant je neko vreme poteno jeo pre nego to je poeo da se obazire. Onda ga je
zapanjilo kada je video da je peina prepuna cvea. Kite i buketi leali su na sve strane,
kao da je preko noi svaki Ranjanin podigao vrt krcat belim kandilicama i zelenilom.
Belo i zeleno ublaili su otrinu Ljudoma, prekrili kamen poput fine tkanine.
"Iznenaen si?" upita Penosled. "To cvee je tebi u ast. Mnogi Ranjani su lutali
itave noi da bi prikupili cvee. Dirnuo si srce Ranihina i Ranjani nisu ostali bez
divljenja - i zahvalnosti. udo nevieno je dolo za njih - stotinu Ranihina se ponudilo
jednom oveku. Ranjani ne bi menjali takav prizor ni za sam Andelejn, ini mi se. I tako
uzvraaju poast onoliko koliko je u njihovoj moi."
Poast? - ponovi Kovenant u sebi poput jeke.
Din se udobnije namesti i ree kao da poinje dugu pripovest: "Tuno je to nisi
video Domaju pre Obesveenja. Tada bi ti Ranjani ukazali poast koja bi zasenila sve
tvoje dane. Sve stvari su u to doba bile uzvienije, ali ak i meu poglavarima malo je
bilo divota koje su se mogle uporediti sa velikom vetinom Ranjana. 'Ukotavanje', tako
su je zvali - anundivian yajna, na jeziku drevnih poglavara. Bee to vajanje kostiju. Od
kostura sa ravnica Ra koje su oistili leinari i vreme Ranjani su pravili figure retke
radosti i lepote. U njihovim rukama - pod dejstvom njihovih pesama - kosti su se povijale
i rastakale poput gline da bi bile neobino preraivane, tako da su od bele sri
izgubljenog ivota Ranjani stvarali znakove ivota. Nikada nisam osmotrio te figure, ali
pria o njima ouvana je meu dinovima. U bedi i opadanju, dugim pokolenjima gladi,
skrivanja i potucanja bez doma koji zadesie Ranihine i Ranjane sa Obesveenjem,
vetina vajanja kostiju je izgubljena."
Glas mu se utia kada je zavrio, a trenutak potom on poe tiho da peva:
Kamen i more su duboko u ivotu...
Okruilo ga je utanje prepuno panje i potovanja. Sunaari u njegovoj blizini
zastadoe da ga sluaju.
Ubrzo potom, jedan od njih mahnu prema istini i Kovenant, sledei pogledom njegov
pokret, spazi Litu kako ustrim koracima grabi preko istine. Pratio ju je poglavar
Mhoram koji je jahao na divnom arcu. Prizor oraspoloi Kovenanta. On dokraji
kladenicu da nazdravi Mhoramu.
"Da", ree Penosled, "mnogo toga se jutros odigralo. Vrhovni poglavar Prothal je
odabrao da se ne ponudi. Rekao je da bi njegovim starim kostima vie pogodovao manji
at - a time je mislio, ini mi se, da se plai da bi njegove 'stare kosti' predstavlajle uvredu
za Ranihina. Ali ne bi bilo dobro potcenjivati njegovu snagu."

Kovenant zau bujicu nagovetaja koja je jurila kroz Penosledove rei. Kao iz daljine,
on ree: "Prothal e se povui posle ovog pohoda - ukoliko bude uspean."
Oi dina se nasmeie. "Da li je to proroanstvo?"
Kovenant slee ramenima. "Zna to isto koliko i ja. Provodi isuvie vremena u
razmiljanjima kako nije ovladao Kevinovim Znanstvom. On smatra da je promaio cilj. I
to e misliti ak i ako donese ezlo zakona."
"Stvarno proroanstvo."
"Nemoj da se smeje." Kovenant se pitao kako da objasni odjeke koje je u njemu
pobudila injenica da je Prothal odbio da oproba sreu sa Ranihinom. "Dobro, nego priaj
mi o Mhoramu."
Sreno, Penosled ree: "Poglavara Mhorama, sina Variolovog, danas je odabrao
Hinarila od Ranihina, koji je takoe nosio Tamarantu, drubenicu Variolovu. Pazi! Nju
veliki konji pamte sa mnogo poasti. Ranjani kau da nikada ranije jedan Ranihin nije
nosio dva jahaa. Zaista, doba uda je dolo u Ravnice Ra."
"uda", promumla Kovenant. Nije mu se svialo da se priseti straha sa kojim su se svi
ti Ranihini suoili sa njim. Zagledao se u bocu kao da ga je prevarila zato to je prazna.
Jedna od oblinjih sunaarki poe prema njemu nosei vr. Prepoznao je Veselicu.
Prilazila je izmeu cvetova, a onda je stala. Kada je videla da je gleda, oborila je oi.
"Napunila bih tvoj vr, ali se plaim da te ne uvredim. Mislie da sam dete."
Kovenant se namrti na nju. Delovala je na njega poput prekora i on se ukruti tamo
gde je sedeo. Uz napor od koga je zazvuao hladno formalno, on ree: "Zaboravi ono
sino. Nije to bila tvoja greka." Nespretno je ispruio bocu prema njoj.
Prila je i nalila mu kladenice, dok su joj se ruke lagano tresle.
On razgovetno ree: "Hvala ti."
Jedan trenutak gledala ga je irom otvorenih oiju. Onda joj lice ispuni izraz olakanja
i ona se nasmei.
Njen osmeh ga podseti na Lenu. Odlunim pokretom, kao da je ona teret koji on vie
ne odbija da nosi, pokazao joj je da sedne. Sela je prekrtenih nogu u podnoju njegove
postelje, sva blistajui zbog poasti koju joj je ukazao Prstenoa.
Kovenant pokua da smisli neto da joj kae; ali pre no to je naao ono to je eleo,
on ugleda stoernika Kvana kako dugim koracima ulazi u Ljudom. Kvan mu je prilazio
isprsivi se, kao da se bori protiv Kovenantovog pogleda, a kada se primakao Neverniku,
ekao je samo jedan trenutak pre nego to je postavio pitanje. "Brinuli smo se. ivotu je
potrebno hrane. Jesi li dobro?"
"Dobro?" Kovenant oseti da poinje da mu se vrti od druge flae kladenice. "Zar ne
vidi? Ja tebe vidim. Zdrav si kao dren."
"Ti si zatvoren za nas", ree Kvan, kruto poput prekora. "Ono to mi vidimo nisi ti."
Ta dvosmislena izjava kao da je zahtevala mrgodan odgovor, ali Kovenant se obuzda.
Slegao je ramenima, a onda rekao: "Jedem", kao da ne eli da polae pravo na previe
zdravlja.
inilo se da je Kvan prihvatio taj odgovor onako kako je dat. Klimnuo je, blago se
naklonio i otiao.
Gledajui ga kako odlazi, Veselica jeknu: "On te ne voli." Ton joj je izraavao
zapanjenost pred stoernikovom drskou i lakomislenou. inilo se da pita kako se

ovaj usuuje da se tako osea - kao da je predstava od prethodne noi uzdigla Kovenanta
na nivo Ranihina.
"Ima on razloga", odgovori Kovenant glatko.
Veselica je delovala nesigurno. Kao da posee za opasnim znanjem, ona upita hitro:
"Zbog toga to si - to si 'gubavac'?"
Mogao je da vidi njenu ozbiljnost. Ali oseao je da je ve previe priao o gubavcima.
Takvo prianje je izvrtalo njegovu nagodbu. "Ne", ree, "on naprosto misli da sam
namor."
Na to se namrtila kao da je bila u stanju da razabere njegovu sloenu neiskrenost.
Jedan dugi trenutak prouavala je pod kao da koristi kamen da bi odmerila njegovu
dvolinost. Onda se digla na noge i napunila Kovenantovu flau do vrha iz vra. Dok se
okretala, rekla je tiho: "Ti stvarno misli da sam dete." Otila je uz prkosno i uplaeno
njihanje bokovima, kao da veruje da rizikuje sopstveni ivot tako bezobraznim
ponaanjem prema Prstenoi.
Gledao je u njena mlada lea i pitao se o ponosu ljudi koji slue druge - i o
unutranjim uslovima koji su toliko oteavali izgovaranje istine.
Sa Veselice, njegov pogled pree na spoljnju ivicu Ljudoma, gde su Mhoram i Lita
zajedno stajali na suncu. Gledali su jedno u drugo - ona smea poput oraha, on u plavoj
odori - i raspravljali poput zemlje i neba. Kada se usredsredio na njih, mogao je da
razazna ta govore.
"Hou", ubeivala ga je ona.
"Ne, posluaj me", odvrati Mhoram. "Samo e naneti bol - i njemu i sebi."
Kovenant ih je nespokojno posmatrao iz svee, mrane peine. Mhoramu je noskobilica davao izgled oveka koji se bez posrtanja suoava sa stvarima; Kovenant je bio
ubeen da ni sam zaista ne eli ono protiv ega je Mhoram, ma ta to bilo.
Rasprava se brzo svrila. Grivenarka Lita okrenu se od Mhorama i dugim koracima se
zaputi u dubinu naselja. Prila je Kovenantu i u potpunosti ga prenerazila spustivi se na
kolena i naklonivi elo kamenu pred njim. Sa dlanovima na podu pored glave, ona ree:
"Tvoj sam sluga. Ti si Prstenoa, gospodar Ranihina."
Kovenant zinu prema njenom potiljku. Jedan trenutak nije je shvatao; u iznenaenju,
nije mogao da zamisli oseanje dovoljno mono da natera grivenarku da se toliko duboko
pogne. Iznenada oseti da mu je lice puno srama. "Ne elim slugu", zarea on. Ali onda
vide kako se Mhoram nesreno mrti iza nje. Sabrao se, nastavio blae: "ast tvoje
slube me prevazilazi."
"Ne!" usprotivila se, ne diui glavu. "Videla sam. Ranihini su se propeli u tvoju ast."
Oseao se kao da je u klopci. inilo se da nema naina da prekine njeno poniavanje,
a da je ne uini svesnom da se poniava. Toliko je vremena iveo bez takta ili asti. Ali
obeao je da e se obuzdavati. A na putu koji je prevalio od Kamendola Mithil okusio je
posledice doputanja ljudima Domaje da se odnose prema njemu kao da je neka vrsta
mitske figure. Uz napor, mrgodno odvrati: "Svejedno. Nisam ja naviknut na takve stvari.
U mom svetu, ja sam - samo mali ovek. Oseam se nelagodno zbog tvoje poasti."
Blago, Mhoram uzdahom izrazi olakanje, a Lita die glavu da zapanjeno upita: "Da li
je to mogue? Zar mogu da postoje takvi svetovi gde ti nisi meu velikanima?"
"Veruj mi na re." Kovenant povue dug gutljaj iz boce.
Oprezno, kao da se plai da nije ozbiljno mislio to to je rekao, ona se die na noge.
Zabacila je glavu i protresla povezanu kosu. "Kovenante Prstenoo, bie kako si izabrao.

Ali mi ne zaboravljamo da su se Ranihini propeli tebi u poast. Ukoliko postoji ma kakva

usluga koju moemo da uinimo, samo je obznani. Moe nam narediti bilo koji stvar
koja ne dira Ranihine."
"Ima jedna stvar", ree on, zagledan u kamenu tavanicu peine. "Pruite dom Lauri i
Pietenu."
Kada je bacio pogled na Litu, video je da se ova smeje. Otro zarea: "Ona je jedan od
asnika Vitog Drvograda. A on je samo dete. Dovoljno su toga preturili preko glave da
bi zasluivali malo ljubaznosti."
Mhoram se blago umea: "Penosled je ve razgovarao sa grivenarima. Sloili su se da
se staraju o Lauri i Pietenu."
Lita klimnu. "Takve naredbe su lake. Kada Ranihini ne bi od nas traili vie, veinu
dana bismo provodili u snu." Jo se smeei, ostavila je Kovenanta i otkaskala napolje na
sunce.
I Mhoram se smeio. "Izgleda - bolje, prapoglavare. Jesi li dobro?"
Kovenant vrati panju kladenici. "Kvan me je pitao istu stvar. Otkud znam? Pola
vremena ovih dana ne mogu da se setim ni kako se zovem. Spreman sam za putovanje,
ako si na to ciljao."
"Dobro je. Moramo da poemo to je pre mogue. Prijatno je odmarati se ovde, na
bezbednom. Ali moramo napred ako elimo da ouvamo takva bezbedna mesta. Rei u
Kvanu i Tuvoru da izvre pripreme."
Ali pre nego to je poglavar mogao da ode, Kovenant ree: "Reci mi neto. Zato smo
tano doli ovde? Dobio si Ranihina - ali smo izgubili etiri ili pet dana. Mogli smo
izbei Morinmos."
"eli li da porazgovaramo o taktici? Verujemo da smo stekli prednost time to smo
otili tamo gde nas Drul ne oekuje i to smo mu dali vremena da reaguje na poraz kod
Vitog Drvograda. Nadamo se da e poslati vojsku. Ukoliko bismo stigli prebrzo, armija
bi mogla jo biti u Planini Groma."
Kovenant se opirao uverljivosti ove zamisli. "Planirali ste da doemo ovamo znatno
pre no to smo napadnuti kod Vitog Drvograda. Planirali ste to sve vreme. elim da znam
zato."
Mhoram direktno odgovori na Kovenantovo pitanje, ali mu se lice zatee kao da
oekuje da se Kovenantu nee dopasti njegov odgovor. "Kada smo donosili planove u
Veselkamenu, video sam da e ovo da proizae na dobro."
"Video si?"
"Ja sam vidovnjak. Vidim stvari - povremeno."
"I?"
"I dobro sam video."
Kovenant nije bio spreman da gura to pitanje dalje. "Mora da je to mnogo zabavno."
Ali u tonu mu je bilo malo sarkazma i Mhoram se nasmeja. Smeh je naglaavao dobrotu
koja mu se ocrtavala u usnama. Trenutak kasnije, bio je u stanju da kae bez gorine:
"Radije bih video vie takvog dobra. Tako ga je malo ovih dana."
Kada je poglavar otiao da pripremi druinu, Penosled ree: "Prijatelju moj, ima nade
za tebe."
"Stvarno", isceri se Kovenant. "Dine, kada bih bio velik i jak kao ti, za mene bi uvek
bilo nade."
"Zato? Veruje li da je nada edo jaine?"

"Zar nije? Odakle crpi nadu ako ne iz moi? Ako greim - do avola! Ima puno
gubavaca koji zbunjeni jurcaju svetom."
"Kako se procenjuje snaga?" upita Penosled uz ozbiljnost koju Kovenant nije
oekivao.
"ta?"
"Ne dopada mi se nain na koji govori o gubavcima. U emu je vrednost tvoje snage
ako ti je neprijatelj jai?"
"Pretpostavlja da postoji nekakav neprijatelj. Mislim da je to malo previe lako. Nita
mi se ne bi vie dopadalo nego... nego da mogu da optuim nekog drugog... nekog
neprijatelja koji me je napao. Ali to je samo jo jedan nain za samoubistvo. Odricanje od
odgovornosti da drim sebe u ivotu."
"Ah, u ivotu", usprotivi se Penosled. "Ne, razmiljaj dalje, Kovenante. ta ti uopte
vredi mo ako to nije mo da nadvlada smrt? Ukoliko polae nade u bilo ta manje,
onda se moe desiti da te nada navede na pogrean put."
"Pa?"
"Ali mo da nadvlada smrt je odluka. Ne moe biti ivota bez smrti."
Kovenant shvati da je to injenica. Ali takav argument nije oekivao od dina. Nagnao
ga je da poeli da izie iz peine na sunce. "Penoslede", proguna on i die se iz kreveta,
"opet si razmiljao." Ali oseao je napregnutost Penosledovog pogleda. "Dobro. Dakle, u
pravu si. Reci mi, gde onda, do avola, crpe nadu?"
Lagano, din se podie na noge. Uzdizao se nad Kovenantom sve dok mu glava nije
gotovo dotakla tavanicu. "Iz vere."
"Suvie dugo se bake sa ljudima - postaje previe ustar. 'Vera' je prekratka re. Na
ta si mislio?"
Penosled poe da bira put izmeu cvetova. "Mislio sam na poglavare. Razmisli,
Kovenante. Vera je nain ivota. Oni su se u potpunosti posvetili sluenju Domaji. I
zakleli su se zavetom mira - posvetili se sluenju velikih ciljeva ivota na sasvim
odreeni nain, reeni da radije izaberu smrt nego da se predaju razornoj moi strasti koja
je zaslepila vrhovnog poglavara Kevina i donela Obesveenje. Hajde - veruje li da bi
poglavar Mhoram ikada mogao da oajava? To je sutina zaveta mira. Nikada nee
oajavati, nikada nee uiniti ono to oaj zahteva - ubijati, skrnaviti, unitavati. I nikada
nee pokleknuti, jer e ga odrati njegovo poglavarstvo, njegova sluba Domaji. Sluba
obezbeuje slubu."
"To nije isto to i nada." Sa dinom, Kovenant izie iz Ljudoma, obrevi se na
osunanoj zaravni. Blistavo svetlo natera ga da pogne glavu, a kada je to uinio on
ponovo primeti mahovinom umrljanu odoru. Naglo se okrenuo prema peini. Zelenilo je
bilo rasporeeno meu kandilicama tako da podsea na mahovinaste linije po beloj svili.
Priguio je jeanje. Kao da izraava naelo, rekao je: "Najvanije od svega je
izbegavanje nepopravljive gluposti ili neograniene tvrdoglavosti."
"Ne", bio je uporan Penosled. "Poglavari nisu glupi. Pogledaj Domaju." Napravio je
irok pokret rukom, kao da oekuje od Kovenanta da sagleda itavu zemlju, od jedne
mee do druge.
Kovenantov pogled nije otiao toliko daleko. Ali mirkavo se zagledao iza zelene
zaravni prema Ravnicama. uo je udaljeno zvidanje krvnih gardista koji du dozivali
Ranihine i njihov njitavi odgovor. Primetio je ponosito divljenje sunaara koji su izili iz
peine jer su bili previe eljni da doekaju pojavljivanje Ranihina da bi ostali unutra.

Trenutak potom on nastavi: "Drugim reima, nada potie iz moi onoga emu slui, a ne
od tebe. Vatru mu paklenu, dine - zaboravlja ko sam ja."
"Zar?"
"Uostalom, ta te ini tolikim strunjakom za nadu? Ne primeujem da ima ita oko
ega bi trebalo oajavati."
"Ne?" usne dina se nasmeie, ali oi su mu bile tvrde ispod isturenih obrva, a oiljak
na elu ivo je blistao. "Zar zaboravlja da sam nauio da mrzim? Da li... ali pustimo to.
ta ako kaem da sluim tebe? Ja, Srdosolja Penosled, din Primorac, izaslanik svoga
naroda?"
Kovenant je u tom pitanju razabrao odjeke, poput udaljenog sudaranja debala, jedva
primetnog kroz visoki, tihi vetar, i trgao se. "Ne priaj kao neki prokleti mistik. Reci
neto to mogu da razumem."
Penosled se sae da dodirne Kovenantove grudi tekim prstom, kao da oznaava neko
mesto na njegovoj kartografisanoj odori. "Nevernie, ti dri sudbinu Domaje u rukama.
Duomor je krenuo protiv poglavara u isto ono vreme kada su se nai snovi o Domu
obnovili. Moram li ti objanjavati da ima mo da nas spase ili uini da postanemo
siroad sve dok nas ne zadesi ona sudba koja eka Domaju, kakva god bila?"
"Vatru mu paklenu!" prasnu Kovenant. "Koliko puta sam ti rekao da sam gubavac.
Sve je to greka. Kletnik se igra prljavih igara sa nama."
Din odvrati jednostavno i tiho: "Zato si onda iznenaen otkriem da sam razmiljao
o nadi?"
Kovenant srete Penosledov pogled ispod brazgotinom obeleenog ispusta njegovog
ela. Din ga je gledao kao da je nada Bezemljaa brod koji tone i Kovenanta zapee
njegova sopstvena nesposobnost da spase tu nadu. Ali onda Penosled ree, kao da dolazi
da izbavi Kovenanta: "Nemoj da se brine, prijatelju moj. Ova pripovest je jo prekratka
za ma koga od nas da bismo mogli da joj pogodimo svretak. Kao to kae, proveo sam
previe vremena sa urnim ljudima. Moj narod bi mi se silno smejao - din koji nema
dovoljno strpljenja za dugu priu. A poglavari poseduju mnogo toga to bi jo moglo da
iznenadi Duomora. Neka ti je lako srce. Moe biti da smo ti i ja ve dobili svoj udeo u
stranom toku ovih vremena."
Hrapavo, Kovenant ree: "Dine, previe pria." Penosledova sposobnost za blagost
prevazilazila je njegovu mo poimanja. Mrmljajui za svoj raun: vatru mu paklenu okrenuo se i poao u potragu za svojim tapom i noem. Iza zaravni mogao je da uje
zvuke pripreme; a u naselju sunaari su bili zauzeti pakovanjem hrane u jahae vree.
Druina se pripremala, a on nije eleo da kasni. Naao je tap i no poloene sa hrpom
njegove odee na kamenoj ploi usred cvea, kao na izlobi. Onda je pozvao jednu
rumenu, uurbanu sunaarku da mu donese vode, sapuna i ogledalo. Oseao je da duguje
sebi jedno brijanje.
Ali kada je postavio ogledalo tako da moe da ga koristi, otkrio je kako pred njim stoji
Pieten sa ozbiljnim izrazom na licu; a u ogledalu je iza sebe video Lauru. Pieten je piljio
u njega kao da je Nevernik neopipljiv poput pramena dima. A Laurino lice je delovalo
napregnuto, kao da prisiljava sebe da uini neto to joj se ne dopada. Nesreno je
provukla ruku kroz kosu, a onda rekla: "Ti si traio od Ranjana da nam ovde daju dom."
Slegao je ramenima. "Isto kao i Penosled."
"Zato?"

Njegov sluh razabra itave govore razliitih znaenja iza njenog pitanja. Drala je
njegov pogled u ogledalu i on joj u oima vide seanja na drvo u plamenu. Pitao je
paljivo: "Da li stvarno misli da e ti se pruiti prilika da uzvrati udarac Kletniku? Ili da
e moi da je iskoristi ako ti se i prui?" Spustio je pogled na Pietena. "Prepusti to
Mhoramu i Prothalu. U njih moe da ima poverenja."
"Naravno." Njen ton je reito govorio da nije u stanju da ne veruje u poglavare.
"Onda se prihvati posla koji ve ima. Tu je Pieten. Pomisli ta e mu se dogoditi - a
jo vie na to kroz ta ste ve proli. Neophodna mu je pomo."
Pieten zevnu kao da je ostao budan posle uobiajenog vremena za spavanje i ree:
"Oni te mrze." Zvuao je trezveno poput delata.
"Kako?" uzvrati Laura prkosno. "Jesi li ga posmatrao? Jesi li video kako sedi nou
budan? Jesi li video kako oima prodire mesec? Jesi li video kako uiva u ukusu krvi?
On vie nije dete." Govorila je kao da Pieten nije tu da je slua, a Pieten je sluao kao da
to ona deklamuje neku formulu bez ikakvog znaenja. "On je izdajstvo prerueno u oblik
deteta. Kako ja mogu da mu pomognem?"
Kovenant navlai lice i poe da nanosi sapun. Mogao je da oseti kako se Laurino
prisustvo upija u pozadinu njegovog vrata dok je utrljavao sapunicu u bradu. Najzad
proguna: "Probaj sa Ranihinima. On ih voli."
Kada je posegla preko njega da dohvati Pietenovu ruku i odvede dete, Kovenant
uzdahnu i prinese no bradi. Ruka mu je bila nemirna; ivo je predstavljao sebi kako se
see. Ali no je klizio preko njegove koe glatko kao da se sea da je Atiaran odbila da
ga povredi.
Do trenutka kada je zavrio, druina se ve prikupila pokraj Ljudoma. Pourio je da se
pridrui jahaima, kao da se plai da bi pohod mogao da se nastavi bez njega.
Upravo je trajalo poslednje podeavanje sedala i jahaih vrea i Kovenant se ubrzo
nae pokraj Dure. Stanje konja ga je iznenadilo. Svi su blistali od valjanog timarenja i
delovali su uhranjeno i odmorno, kao da se Ranjani staraju o njima ve polovinu prolea.
Neki od atova eovoda koji su bili najiscrpljeniji sada su kopali kopitom zemlju i radosno
tresli grive.
Kao da je itava druina zaboravila kuda ide. Ratnici su se zajedno smejali. Stari
Birinair je kvocao i grdio zbog naina na koji su Ranjani rukovali njegovim lillianrill
tapovima. Odnosio se prema Ranjanima kao prema razmaenoj deci i inilo se da malo
previe uiva da bi mogao to da sakrije iza maske dostojanstva. Mhoram je sa osmehom
sedeo na Hinarilu. A vrhovni poglavar Prothal je oputeno stajao kraj ata kao da se
otresao godina brige. Samo su krvni gardisti, koji su ve uzjahali i sada su ekali na
leima Ranihina, ostali ozbiljni.
Dobro raspoloenje druine uznemiri Kovenanta poput skrivene pretnje. Shvatao je da
ono delom potie od odmora i povratka samopouzdanja. Ali bio je siguran da je
nadahnuto i njegovim susretom sa Ranihinima. Kao i na Ranjane, na ratnike je to ostavilo
dubok utisak; njihova elja da u njemu vide novog Bereka bila je obrisana. Nosilac belog
zlata je pokazao da je on lino ovek koji neto predstavlja.
Ranihini su bili prestravljeni! - prasnu on u sebi. Videli su Kletnikov zahvat nada
mnom i bili su prestravljeni. Ali nije se pobunio naglas. Dao je obeanje da e se
uzdravati u zamenu za preivljavanje. I pored preutnog nepotenja zbog toga to je
dozvoljavao drugovima da veruju o njemu ono ta ele, utao je.

Dok su se jahai smejali i alili, grivenarka Lita doe pred njega, a sledilo ju je jo
nekoliko grivenara i velika grupa uzlara. Kada je privukla panju druine, ona ree:
"Poglavari su zatraili pomo u borbi protiv Zuboe Rastrgaa. Ranjani slue Ranihine.
Mi ne naputamo Ravnice Ra. To je ivot i dobro je to je tako - nita drugo neemo
traiti sve do samog kraja, kada itava Zemlja postane Andelejn, a ljudi i Ranihini ponu
da ive u miru bez vukova i gladi. Ali moramo pomoi protivnicima Zuboe kako god
umemo. To emo i uiniti. Poi u sa vama. Moji uzlari e nam se pridruiti ako tako
odaberu. Putem emo se starati o vaim konjima. A kada ih ostavite da biste nali
skrovite Zuboe pod zemljom, mi emo ih uvati. Poglavari, prihvatite tu uslugu kao
poast meu prijateljima i odanost meu saveznicima."
Uzlari Hurn, ilan, Dobrana i Rusta odmah kroie napred i izrazie elju da krenu
gde god ih grivenarka Lita povede.
Prothal se nakloni Liti na ranjanski nain. "Vrednost tvoje ponude je velika. Znamo da
su vaa srca sa Ranihinima. Kao prijatelji odbili bismo tu poast kada naa potreba kao
saveznika ne bi bila toliko velika. Usud ovih vremena sili nas da ne odbijemo nikakvu
pomo niti podrku. Vaa lovaka vetina silno e smanjiti tegobe naeg puta. Nadamo se
da emo vam odati uzvratnu poast - ako preivimo pohod."
"Ubijte Zubou", ree Lita. "To e nam pruiti dovoljno poasti do kraja naih dana."
Uzvratila je Prothalov naklon, a svi prikupljeni Ranjani joj se pridruie.
Onda se vrhovni poglavar nakratko obrati sadruzima. Trenutak potom, uesnici
potrage za ezlom zakona bili su u sedlima i spremni za jahanje. Predvoena
grivenarkom Litom i njenim uzlarima, druina otkaska od Ljudoma kao da su u naselju
Ranjana nali obilje hrabrosti.
21. PODLAEVA KLISURA
Prelazili su Ravnice prema severu puni samopouzdanja i dobrog raspoloenja. Du
puta nije se pojavila nikakva opasnost niti nagovetaj opasnosti. A Ranihini su jurili
travnatim predelima poput oivelih grbova, otelotvorenih izazova. Penosled je
pripovedao vesele prie, kao da eli da pokae da je doao do kraja prolaznih tegoba.
Kvan i njegovi ratnici uzvraali su poalicama i kalamburima. A Ranjani su ih zabavljali
predstavama lovakog umea. Druina je jahala do kasno u prvu no, prkosei
nespokojnom mesecu. A druge noi ulogorili su se na obali gaza preko Lunjinstana.
Rano sledeeg dana preoe gaz i okrenue severoistono uz irok prolaz izmeu
Lunjinstana i Morinmosa. Do sredine popodneva stigli su do istone granice ume.
Odatle je Lunjinstan, severna granica Ravnica, zaokretao vie prema istoku, a druina
produi prema severoistoku, udaljavajui se i od Morinmosa i od Ravnica Ra. Te noi,
spavali su na ivici otre, neprijateljske ravnice u kojoj ljudi nisu iveli a retki su preko nje
putovali svojom voljom. itava oblast severno od njih bila je iseena, izbrazdana i
pocrnela poput drevnog bojita, ogromno polje koga je unitilo preobilno prolivanje krvi.
Krljava trava, sitno drvee i pokoja rasuta aliantha tek su slabano zahvatali
nepopustljivu pustaru. Druina se nalazila juno od Planine Groma.
Kako je pohod zaokretao severozapadno preko te zemlje, Mhoram je priao
Kovenantu deo njene istorije. Ona se pruala istono do Domajinog Sunovrata i
obrazovala prirodni front napada vojski poglavara Kletnika u drevnim ratovima. Od
Oborine na reci Zemljospust sve do Planine Groma bio je otvoren teren du velike litice

Domajinog Sunovrata. Horde koje su polazile sa Kletnikovog Tabora mogle su se uspeti

na dvadesetinama mesta da bi donele bitku Gornjoj Zemlji. I tako su se prve velike bitke
u svim ratovima Domaje protiv Opakog odigravale na toj pustonoj ravnici. Vekovima i
vekovima, branitelji su se upinjali da zaustave poglavara Kletnika na Domajinom
Sunovratu i doivljavali neuspeh jer nisu mogli da zatvore sve puteve sa Ubojnih Zaravni
i Sarangravske Ravnice. Onda su vojske poglavara Kletnika odlazile prema zapadu du
Mithila i zadirale duboko u Sredinje Zaravni. U poslednjem ratu, pre nego to je Kevin
Zemljogub bio konano primoran da prizove obred Obesveenja, poglavar Kletnik se
probio kroz srce Sredinjih Zaravni i okrenuo prema severu da prisili poglavare da stupe
u odluujuu bitku na Kura Plenetoru, sada nazvanom Trotgard.
U prisustvu tolikih starih smrti jahai nisu putovali glasno. Ali tokom prvih nekoliko
dana pevali su pesme, a nekoliko puta su se vraali na predanje koje je pripovedalo o
Bereku i ognjenim lavovima sa Planine Groma. U toj pustari se borio Berek, patio zbog
smrti prijatelja i pretrpeo gubitak prstiju u boju. Ovde je dokuio oajanje i pobegao na
litice Gravin Trendora, Vrhunac ognjenih lavova. A tu je otkrio i zemljorodstvo i zemnu
mo. Bila je to smirujua pesma, a jahai su zajedno pevali njen refren kao da pokuavaju
da ga ostvare za sebe:
Beree! Zemljorode! - pomozi, prikloni
Bojnu pomo protiv mrskog gada!
Zemlja daje i klicanju Moi zvoni,
Odzvanja, Zemljorode! Pomozi i pokloni
Domaju oisti od krvave smrti i jada.
Bila im je neophodna njena uteha. Otro, pustono i unakaeno ratite kao da im je
govorilo da je Berekova pobeda bila iluzija - da se sve njegovo zemljorodstvo, njegovo
ezlo zakona i linija poglavara, njegova mona dela i dela njegovih naslednika svode na
aicu krljave trave, sprenog stenja i praine - da je prava istorija Domaje ispisana
ovde, po ogolelom zemljitu i kamenju to je poivalo poput ostataka grobnica izmeu
Ravnica Ra i Planine Groma, od Andelejna do Domajinog Sunovrata.
Atmosfera oblasti uzbudila je Penosleda. Gazio je pokraj Kovenanta sa izrazom
prikrivene hitnje, kao da potiskuje elju da pree u trk. A govorio je neprekidno, upinjao
se da popravi raspoloenje neprekidnim dotokom pria, predanja i pesama. Najpre su
njegovi napori prijali jahaima, smirivali njihovu sve dublju, gladnu turobnost poput
blagovnjaa zabave. Ali uesnici pohoda bili su na putu prema sumornom, crnom izgledu
Drula Stenotoca to se poput kobi nasadio u katakombama Planine Groma. Do etvrtog
dana posle gaza preko Lunjinstana Kovenant oseti da se davi u prianju dina; a kada bi
zapevali, glasovi ratnika su zvuali vie moleivo nego samouvereno - poput zvidanja
pred neizbenom noi.
Uz pomo Ranjana Prothal je nalazio brze prolaze preko neravnog terena. Dugo posle
zalaska sunca etvrtog dana - kada je sve puniji mesec stajao visok i zlokoban na nonom
nebu - pohod podie umorni logor na rubu Domajinog Sunovrata.
Sledeeg dana Kovenant se odupre iskuenju da ode i pogleda preko velike litice.
eleo je da baci pogled na Donju Zemlju, na Ubojne Zaravni i Sarangravsku Ravnicu oblasti kojih je prianje dina tokom poslednjih dana bilo prepuno. Ali nije imao nameru
da se izloi napadu vrtoglavice. Krhka postojanost njegove nagodbe nije pokrivala

nepotrebne rizike. I zato je ostao u logoru kada je veina njegovih drugova otila da
pogleda preko Domajinog Sunovrata. Ali kasnije, dok je druina jahala prema severu na
dobaaj kamenom od ruba, zatraio je od poglavara Mhorama da mu pria o velikoj litici.
"Ah, Domajin Sunovrat", odvrati Mhoram tiho. "Postoji pria, o kojoj nema
nagovetaja ni u najstarijim predanjima, da je rascep Domajinog Sunovrata izazvalo
skrnavljenje koje je zakopalo neizmerne kobi pod korenom Planine Groma. U kataklizmi
koja joj je potresla ak i samo srce, Zemlja se sa gaenjem grila pred zlom koje je bila
primorana da dri u sebi. A silina te pobune otcepi Gornju Zemlju od Donje, podie je
prema nebu. Tako da ova litica zadire duboko u venac Junik-planina, pokraj Oborine
reke Zemljospust, kroz srce Planine Groma, najmanje pet stotina milja u besplodnu zimu
Visova Severnika. Visina joj se menja od mesta do mesta. Ali prua se preko itave
Domaje i ne doputa nam da zaboravimo."
Hrapavi glas poglavara samo je pojaao Kovenantov nemir. Dok je druina jahala,
pogled mu je bio uperen prema zapadu, poveravao se pustari da mu prui utoite pred
njegovim nagonskim strahom od visina.
Pre nego to doe podne, vreme se promeni. Bez upozorenja, sa severa udari otar
vetar, sav naroguen od mranih, natprirodnih nagovetaja. Za samo nekoliko trenutaka
crni oblaci su vrveli nebom. Munje procepie vazduh; grmljavina je tutnjala poput
obruavanja stenja. A onda, pravo iz rasrenog neba, prosu se kia poput vrhunca besa ibala je divljakom snagom sve dok ta silina nije poelo da izaziva bol. Konji pognue
glave kao da uplaeno uzmiu. Bujice su ibale jahae, natapale ih, oslepljivale.
Grivenarka Lita posla uzlare napred u izvianje da spree da druina padne preko
Domajinog Sunovrata. Prothal podie ezlo sa blistavim ognjem na vrhu da pomogne
druini da se ne pogubi. Skupili su se u gomilu, a krvna garda je razmestila Ranihine oko
njih da preuzmu silinu napada.
U belim razotkrivanjima munja Prothalov oganj delovao je tanano i slabano, a
grmljavina je silovito odjekivala nad njim kao da eksplodira na dodir ludila. Kovenant se
pogrbio na Durinim leima, trzao se pred grmljavinom kao da je nebo od kamena koji
grmljavina razbija. Nije mogao da vidi uzlare, nije znao ta se deava oko njega;
neprekidno se plaio da e ga sledei Durin korak odneti preko ruba litice. Prikovao je
pogled na Prothalov oganj kao da ovaj moe da ga zadri da se ne izgubi.
Vetina i jednostavna izdrljivost Ranjana uvali su druinu, drali je na putu prema
Planini Groma. Ali putovanje je podsealo na put u ruenje samog neba. Jahai su mogli
da budu sigurni u pravac samo zbog toga to su bili prisiljeni da idu pravo u lice oluje.
Vetar im je ibao lica kiom sve dok im se nije inilo da su im oi proseene, a obrazi u
dronjcima. A hladna, vlana krutost udova lagano ih je paralisala poput samrtnog gra.
Ali oni su nastavljali kao da elima pokuavaju da obore kameni zid.
Puna dva dana probijali su se napred - oseajui kao da se raspadaju pod naletima
kie. Ali nisu znali ni za dan ni za no, nisu znali ni za ta osim neprekidne, silovite,
mrane, divljake, neumoljive oluje. Jahali su sve do iznemoglosti - odmarali se na
nogama do kolena u vodi i blatu, drei konje za uzde - jeli raskvaene zalogaje hrane
podgrejane na vatri lillianrilla koju je Birinair sa naporom odravao makar napola ivu prebrojavali se da provere da niko nije izgubljen - i ponovo jahali dok ih iscrpljenost ne
bi ponovo zaustavila. Povremeno su oseali da ih odrava jo jedino plavi Prothalov
oganj. Onda je poglavar Mhoram krenuo po druini. U uasnom sevanju, lice mu je
delovalo kao da ga je voda sprala sve dok nije ostavila samo bezoblinu olupinu; ali

priao je svakom uesniku pohoda i vikao kroz urlike vetra i kie, kroz razornu
grmljavinu: "Drul - oluju - na nas! Ali on - pogreio! Glavna silina - otila - zapadno.
Hrabro! Predskazanja - za nas!"
Kovenant je bio previe iscrpljen i bilo mu je odve hladno da bi odvratio. Ali uo je
velikodunu hrabrost u pozadini Mhoramovih rei. Kada je druina ponovo krenula
napred, mirkao je prema Prothalovom plamenu kao da zaviruje u kakvu misteriju.
Borba se nastavljala, produavala daleko iza take nepodnoljivosti. Tokom vremena,
ak i samo izdravanje postalo je apstraktno - ista zamisao, previe neopipljiva da bi
nosila ubeenje. ibanje i divljanje oluje sveli su jahae na bolno, drhtavo meso jedva
sposobno da se dri svojih atova. Ali Prothalova vatra i dalje je plamtela. Sa svakim
novim bleskom i udarcem, Kovenant se trzao u sedlu. Nita drugo nije eleo od ivota
osim prilike da legne u blato. Ali Prothalova vatra i dalje je gorela. Bila je poput vezova,
zarobljavala je jahae, vukla ih napred. U ludilu bujice od koje nije bilo bega Kovenant je
naprezao pogled kao da su mu ti vezovi prava dragocenost.
Onda prooe granicu. Bila je nagla, kao da se zid o koji su se bacali iznenada raspao
u blato. Za deset teturavih udara srca kraj oluje proe preko njih i oni se obree zadihani
u podnevu blistavom od sunca. Mogli su da uju nepogodu kako tutnji dok slepo hita iza
njih. Oko njih su bili ostaci potopa - razbacane lokve, potoci i barutine, gusto blato,
nalik ostacima bojnog polja. A pred njima je stajala ogromna, unakaena glava Planine
Groma: Gravin Trendor, Vrhunac ognjenih lavova.
Jedan dugi trenutak drao ih je poput uvara tiine - turoban, mraan i dostojanstven,
slian ispustu srca Zemlje. Vrh se nalazio prema severu i malo prema zapadu od njih.
Vii nego Kevinov Vidikovac nad Gornjom Zemljom, inilo se da klei na rubu
Sarangrava, sa laktovima oslonjenim na visoravan i glavom visoko iznad litice, suoen sa
nebom u udnom poloaju ponosa i molitve; uzdizao se na dvanaest hiljada stopa iznad
Putnikovog Tesnaca, koji se prostirao istono od njegovog podnoja. Padine su mu, od
razrovanog podnoja sve do uglaanog stenja vrha bile gole, neogrnute i nezatiene ma
kakvim drvetom ili travom pred olujama, snegovima, opsadom vremena, nosei umesto
toga gole litice isklesane poput faceta, neke crne poput opsidijana, a druge sive poput
pepela granitne vatre - kao da je kamen Planine previe gust, previe nabijen silom da
zadri ma kakvu nenu vrstu ivota.
Tamo, duboko u nedrima dinovske planine, nalazilo se odredite pohoda: Kiril
Trendor, Srce Groma.
Jo su bili deset milja od vrhunca, ali rastojanje je bilo varljivo. Ve je to izbrazdano
lice dominiralo severnim obzorjem; suoavalo se sa njima preko ivice Domajinog
Sunorvata poput zahteva koji se ne moe odbiti. Planina Groma! Tu je Berek Troprst
doao do velikog otkrovenja. Tu se pohod za ezlom zakona nadao da e povratiti
budunost Domaje. I tu je Tomas Kovenant tragao za oslobaanjem od nemoguih snova.
Druina je piljila prema okomitom stenju kao da joj ono pretrauje srca, postavlja joj
pitanja na koja nije sposobna da odgovore.
Onda se Kvan mrgodno nasmei i ree: "Sada smo bar dovoljno oprani za ovakav
posao."
Ta neskladnost prekide trans koji je drao jahae. Nekoliko ratnika prsnu u smeh kao
da se otresa napora od prethodna dva dana, a veina ostalih se zakikota, kao da izaziva
Drula ili ma kog neprijatelja da poveruje da ih je oluja oslabila. Iako su se gotovo ruili

od napora nalaenja puta kroz bujicu na sopstvenim nogama, i Ranjani su se smejali,

delei humor koji nisu u potpunosti razumeli.
Samo Penosled nije odvratio. Oi su mu bile prikovane za Planinu Groma, a obrve su
mu se nadnosile nad pogled kao da ga tite od neega previe sjajnog ili vrelog da bi se u
njega gledalao direktno.
Uesnici pohoda naoe srazmerno suvo brdace na kome su mogli da otpoinu, jedu i
nahrane atove; a Penosled je odsutno poao sa njima. Dok se druina smetala to je
mogue udobnije za to vreme, on je stajao po strani i piljio u planinu kao da ita tajne po
njenim brojnim procepima i liticama. Blago je poeo da peva za sebe:
Sada smo Bezemljai,
lieni korena, roda i poroda.
Iz drugih tajanstava zadovoljstva
rairismo jedra da vratimo se svojim putem,
ali vetrovi ivota nisu duvali kako smo hteli
i zemlja iza mora bee izgubljena.
Vrhovni poglavar Prothal pustio je druinu da se odmara koliko god je to smeo na
otvorenoj ravnici. Onda je opet krenuo u pozno po podne, drei se ruba Domajinog
Sunovrata kao da mu je to jedina nada. Pre oluje, Kovenant je saznao da jedini poznat
ulaz u katakombe Planine Groma vodi kroz zapadni ponor Oparnice - Podlaevu klisuru,
stenovitu gubicu koja je gutala reku samo da bi je ispljunula istono na Donjoj Zemlji, u
Putnikov Tesnac, preobraenu skrivenim, uzburkanim dubinama, struju sivu od izmeta i
otpada jamnika. I zato je Prothalova nada poivala u prilazu sa jugoistoka. Verovao je da
bi dolaskom do Planine Groma sa juga i odlaskom do Podlaeve klisure sa istoka druina
mogla neprimeena i neoekivana stii do zapadnog otvora klisure. Ali nije eleo da
preduzima nepotrebne rizike. Gravin Trendor poivao je opasno veliki na nebu i inilo se
da se ve uzdie prema druini kao da je sam vrhunac povijen prema obliku Drulove
opakosti. Prothal je pourivao umorne Ranjane da daju sve od sebe u biranju puta du
Domajinog Sunovrata; a jahai su ili i posle zalaska sunca.
Ali sve vreme dok je jahao bio je staraki pogrbljen u sedlu, sa glavom sagnutom kao
da priprema vrat za udarac sekire. inilo se da je utroio svu snagu u voenje sadruga
kroz oluju. Kad god bi progovorio, njegove duge godine egrtale su mu u vratu.
Sledeeg jutra sunce se pojavi poput rane u pepeljavom nebu. Sivi oblaci visili su nad
zemljom, a drhtavi vetar se slivao poput jeanja sa padina Planine Groma. Po pustari,
lokve kine vode poinjale su da smrde, kao da zemlja odbija da upije vlagu i ostavlja je
umesto toga da truli. A dok su se pripremali za jahanje, uesnici pohoda zaue nisku
tutnjavu poput marevskih doboa duboko u steni. Mogli su da osete njeno titranje u
stopama, u zglobovima kolena.
Bio je to ritam rata koji se prikupljao.
Vrhovni poglavar odgovori kao da je to izazov."Melenkurion!" ree razgovetno.
"Dignite se, prvaci Domaje! ujem bubnjanje Zemlje! Eto velikog poduhvata naih
dana!" Vinuo se na konja dok mu je plava odora leprala.
Stoernik Kvan uzvrati poklikom: "iveo, vrhovni poglavare Prothale! Ponosni smo
da te sledimo!"

Prothalova ramena se ispravie. Njegov konj naulji ui, die glavu, napravi nekoliko
skakutavih koraka, velianstveno poput Ranihina. Ranihini raspoloeno zanjitae na taj
prizor i druina ponosito pojaha za Prothalom, kao da su sa njima duhovi drevnih
poglavara.
Probijali su se prema padinama Planine Groma kroz neprekidnu skrivenu tutnjavu
doboa. Kada su nali stazu preko sve debljeg sloja otpadaka koji su okruivali planinu,
tutnjavi podzemni zov pratio ih je poput izdisaja Opaije. Ali kada su poli uz prvu
izubijanu padinu Vrhunca, zaboravili su bubnjeve; morali su da se usredsrede na uspon.
Podnoja su bila poput vornovatog kamenog ogrtaa koji je Planina Groma stresla sa
ramena u neko davno prolo doba, a zapadni put preko padina bio je teak. Svakog asa
jahai su bili prisiljeni da sjau i da vode atove niz varljiva brda ili preko sivih hrpa
ispreturanog, pepeljavog kamena. Tekoe koje je stvarao teren usporavale su
napredovanje i pored svega to su Ranjani inili da pronau najlake staze. Vrhunac kao
da se mrgodno uzdizao nad njima da bi posmatrao njihovu beznaajnu borbu. A sa litica
koje su se nadnosile povrh njih dolazio je ledeni vetar, hladan poput zime.
U podne, Prothal se zaustavi u dubokom useku koji se pruao planinskom padinom
poput posekotine. Tamo je druina poinula i jela. Dok se nisu kretali, mogli su jasno da
uju bubnjanje, a hladni vetar kao da ih je udarao sa litica nad njima. Sedeli su
neposredno obasjani suncem i tresli se - neki od hladnoe, drugi zbog bubnjeva.
Tokom stanke, Mhoram prie Kovenantu i predloi mu da se zajedno uspnu malo
dalje uz usek. Kovenant klimnu; bilo mu je drago to moe neim da se zaokupi. Sledio
je poglavara uz izoblienu kimu useka sve dok nisu doli do procepa u njegovom
zapadnom zidu. Mhoram zae u pukotinu; a kada je Kovenant zakoraio u nju iza
poglavara, pred njim se ukazao iroki, nagli vidik prema Andelejnu.
Sa visine pukotine - izmeu kamenitih zidova - oseao se kao da gleda Andelejn sa
kakvog prozora u padini Planine Groma. Bregovi su bogato poivali preko itavog
zapadnog obzorja, a njihova lepota oduzela mu je dah. Gladno je piljio sa oseajem
zastoja vremena, savrene stanke u grudima, poput brzog zahvata venosti. Bujno, isto
zdravlje Andelejna blistalo je poput zvezdane zemlje i pored sivog neba i potmule
borbene tutnjave. Osetio se udnovato nevoljno da die, da raskine trans, ali trenutak
potom plua poee da ga bole, traei vazduh.
"Evo Domaje", proapta Mhoram. "Mrana, mona Planina Groma nad nama.
Najmranije kobi i tajne Zemlje u katakombama podno naih nogu. Bojno polje za nama.
Sarangravska ravnica ispod nas. A ovde - dragoceni Andelejn, lepota ivota. Da. Ovo je
srce Domaje." Stajao je strasno, kao da osea da je u prisustvu neeg svetog.
Kovenant ga pogleda. "Znai, doveo si me ovamo da me ubedi da se vredi boriti za
ovo." Usta mu se iskrivie od gorkog ukusa srama. "eli neto od mene - neku izjavu
saveznitva. Pre nego to bude morao da se suoi sa Drulom." Jamnici koje je pobio
poivali su neprijatno i hladno u njegovom seanju.
"Razume se", odvrati poglavar. "Ali to te sama Domaja moli za saveznitvo." Onda
ree sa naglom strau: "Pogledaj, Tomase Kovenante. Upotrebi oi. Pogledaj sve to.
Pogledaj i osluni - uj bubnjeve. I posluaj mene. Ovo je srce Domaje. Nije to dom
Opakog. Nema tu mesta za njega. Oh, eli on mo kobi, ali njegov dom je na
Kletnikovom Taboru - ne ovde. Nema dovoljno dubine, dostojanstva, niti lepote za ovo
mesto, a i kada dela ovde, to je preko pragrdana ili jamnika. Vidi li to?"

"Vidim." Kovenant ravnoduno otrpe poglavarev pogled. "Ve sam napravio pogudbu
- sklopio 'mir', ako eli tako da ga zove. Vie nikada neu ubijati."
"Tvoj 'mir'?" ponovi Mhoram sloenim tonom. Lagano, opasnost se zatamni u
njegovim oima. "Pa, morae da me izvine. U vreme nevolja, neki poglavari se udno
ponaaju." Proao je kraj Kovenanta i poao nazad niz usek.
Kovenant je ostao jo jedan trenutak na prozoru, gledajui Mhorama kako ide. Nije
mu promaklo posredno poglavarevo pominjanje Kevina; ali pitao se kakvo je srodstvo
Mhoram video izmeu njega i Zemljoguba. Da li je poglavar verovao da je on sposoban
za takvu vrstu oajanja?
Gunajui u sebi, Kovenant se vrati do druine. Video je da ga ratnici odmeravaju
pogledima; pokuavali su da pogode ta se odigralo izmeu njega i poglavara Mhorama.
Ali nije mario za to kakva zloslutna predskazanja itaju u njemu. Kada je druina
produila, poveo je Duru uz rub useka, ne obraajui panju na pokretni ljunak koji ga je
vie puta oborio na ruke i kolena, ostavljao mu opasne ogrebotine i modrice. Razmiljao
je o Svetkovini prolea, o boju kod Vitog Drvograda, o deci, Lauri, Pietenu, Atiaran,
bezimenom Neomeenom, Leni, Trioku i ratnici koja je umrla da bi ga zatitila - upinjui
se pri tom da dokae sebi kako je pogodba bezbedna, kako nije dovoljno besan da ponovo
rizikuje borbu.
Tog popodneva, druina se sa mukom probijala preko tekog terena, lagano se penjui
dok se kretala prema zapadu. Nisu mogli ni pogled da bace na svoje odredite. ak i kada
se sunce nisko spustilo na nebu, a urlanje vode postalo udaljena pratnja udaranju
podzemnih bubnjeva, jo nisu bili u stanju da vide Klisuru. Ali onda su zali u golu,
zaklonjenu guduru u planinskoj padini. Iz te gudure se jedan procep, preuzak za konje,
odvajao pod uglom u stenje, a kroz njega su mogli da uju riku bujice. U toj guduri jahai
ostavie atove u rukama uzlara. Poli su peke niz procep dok je ovaj zaokretao uplaninu
i onda izbili na liticu ne vie od stotinu stopa iznad Podlaeve Klisure.
Vie nisu mogli da uju bubnjeve; rena bujica guila je svaki zvuk izuzev sopstvenih
polupovika. Zidovi ponora bili su visoki i goli i zatvarali su obzorje sa obe strane. Ali
kroz vodeni prah koji ih je prekrivao poput izmaglice videli su samo drelo ponora - uski
kameniti kanal koji je stezao reku sve dok se nije inilo da ova poinje da vriti, a divlje,
bele vode obojene sunevim zalaskom ibale su kao da se bore protiv sopstvene mahnite
urbe. Sa bezmalo itave milje prema zapadu reka se, uvijajui se, sputala niz Klisuru i
urila ispod druine u utrobu planine kao da je usisava bezdan. Iznad Klisure, zalazee
sunce visilo je nad obzorjem poput lopte krvi na olovnom nebu; njegova svetlost davala
je boju vatre nekolicini ilavih stabala koja su se upila u rubove ponora kao da su tu
ukorenjena po dunosti. Ali unutar Podlaeve Klisure nije bilo nieg izuzev vodenog
praha, golih kamenih zidova i izmuene vode.
Rika je preplavila Kovenantove ui, a stenje ovlaeno izmaglicom kao da je klizalo
ispod njegovih nogu. Jedan trenutak, litice su se ljuljale; mogao je da oseti kako se drelo
Planine Groma razjapilo da ga proguta. Onda se ustro povukao nazad u procep i ostao
naslonjen leima o stenu, dograbivi se za grudi i upinjui se da ne dahe.
Oko njega se neto odigravalo. uo je povike iznenaenja i straha koje su isputali
ratnici na kraju procepa, razabrao je Penosledov prigueni urlik. Ali nije se pokrenuo.
Pripio se uz stenu u izmaglici i urlanju reke sve dok mu se kolena nisu primirila, a vrisak
klizanja nestao mu iz nogu. Tek je tada poao da vidi ta je izazvalo nepriliku njegovih

drugova. Jednu ruku je drao na zidu, a drugom iao od ramena do ramena lanova
druine dok je napredovao.
Izmeu Kovenanta i litice Penosled se borio. Dvojica krvnih gardista drala su ga za
ruke, a on ih je udarao o zidove procepa i uagreno siktao: "Putajte me! Putajte me...!
Hou ih!" kao da eli da se baci u ponor.
"Ne!" Naglo, Prothal se obre pred dinom. Odraeno svetlo zalaska sunca zamrailo
mu je lice dok je stajao ocrtavajui se u odsjaju irom razmaknutih ruku i visoko
podignutog ezla. Bio je star i dostizao je samo polovinu visine dina. Ali narandastocrvena vatra kao da ga je irila, poviavala, popunjavala ga autoritetom. "Kamenbrate!
Saberi se! Sedmice mu! Jesi li besomuan?"
Na to, Penosled odbaci krvne gardiste. Dograbio je prednji kraj Prothalove odore,
digao vrhovnog poglavara u vazduh, pribio ga uza zid. U njegovo lice, din prosikta kao
da se gui od besa: "Besomuan? Da li me to optuuje?"
Krvni gardisti skoie prema Penosledu. Ali Mhoramov povik ih zaustavi. Prothal je
visio pribijen uz kamen poput pregrti starih krpa, ali oi mu nisu zatitrale. Ponovio je:
"Jesi li besomuan?"
Jedan uasni trenutak Penosled je drao vrhovnog poglavara kao da namerava da ga
ubije jednim monim stiskom pesnice. Kovenant pokua da smisli neto da kae, neki
nain da se umea, ali nije mogao. Nije imao predstavu o tome ta se desilo Penosledu.
Onda iza Kovenanta menik Tuvor ree razgovetno: "Besomuk? U jednom dinu
Primorcu? Nemogue."
Kao da ga je probola Tuvorova tvrdnja, Penosled poe grevito da kalje. Silovitost
reakcije presamiti njegovu vornovatu priliku. On spusti Prothala, a onda se srui
poleuke, uz snaan udar pade na suprotni zid. Lagano, njegov napad pree u tihi kikot
poput radosti histerije.
Kada je uo taj zvuk kroz jeanje reke, Kovenant oseti da mu koom prolaze trnci
poput sluzavog milovanja. Nije mogao da izdri. Gonjen eljom da sazna ta je to
zadesilo Penosleda, poao je napred da pogleda u Klisuru.
A tamo, sav napregnut pred svojom vrtoglavicom i bujicom urlanja reke, video je ta
je upalilo Penosleda. Ah, dine! - zajeao je. Da ubija...! Ispod njega i jedva na dvadeset
stopa iznad nivoa reke nalazio se uski prolaz poput terase u junom zidu Klisure. A du
te staze, uz ritam bubnjeva koji se nisu mogli uti, iz Planine Groma marirala je armija
jamnika. Predvoena klinom pragrdana, kolona za kolonom neskladnih stvorenja teturala
se iz planine i nespretno gazila terasom sa bleskom poude u oima boje lave. Hiljade su
ve napustile Jazbinite; a iza njih kolone su se nastavljale kao da Planina Groma bljuje
prema nebranjenoj Zemlji sve horde poasti koja su je nastanjivala.
Penoslede!
Jedan trenutak, Kovenantovo srce je tuklo ritmom dinovog bola. Nije mogao da
podnese pomisao da bi Penosled i njegov narod mogli izgubiti nadu za Dom zbog
ovakvih stvorenja.
Da li je ubijanje jedini odgovor?
Obamrlo, poluslepo, poeo je da trai nain na koji je Penosled mislio da dospe do
terase i do jamnika.
Naao ga je sasvim lako: delovao je jednostavno za svakog ko se ne plai visine. U
kamen junog zida bilo je urezano grubo, klizavo stepenite, od procepa sve do staze.

Nasuprot staze stajale su stepenice koje su ile od procepa sve do vrha Klisure. Bile su
sive, pohabane vodenim prahom i stare poput ive stene.
Poglavar Mhoram prie Kovenantu s lea. Glas mu se jedva uo kroz urlanje reke.
"Ovo je drevno Oko Podlaeve Klisure. Onaj deo prvog Kruga koji govori o ovom mestu
lako je razumljiv. Napravljen je radi dranja strae i skrivanja od izdajnika. Jer ovde, na
Podlaevoj klisuri, poglavar Kletnik Opaki otkrio je pravo lice vrhovnom poglavaru
Kevinu. Ovde je zadat prvi udarac otvorenog rata koji se okonao obredom Obesveenja.
Pre tog vremena Kevin Zemljogub je sumnjao u poglavara Kletnika i ne znajui zbog
ega - jer Opaki nije poinio nikakvo zlo koje je Kevin mogao otkriti - i ukazivao je
poverenje poglavaru Kletniku iz stida zbog nedostojne sumnje. A onda, kroz spletke
Opakog, do Vea poglavara doe poruka iz Demonije u Planini Groma. Poruka je traila
od poglavara da dou u Znanstvorod Demonije, u kripte za plodnju gde su stvarani
pragrdani, da se sretnu sa metrima znanstva, koji su tvrdili da su doli do dokuivanja
tajne moi.
Oevidno, poglavar Kletnik je nameravao da navede Kevina da ode na Planinu
Groma. Ali vrhovni poglavar je sumnjao i nije poao. Onda se postideo zbog sumnje i
umesto da sam poe poslao je neke od svojih najiskrenijih prijatelja i najjaih saveznika.
I tako je velika druina drevnih poglavara pola splavom, kao to je bio obiaj, niz
Oparnicu kroz Andelejn do Planine Groma. A tu, u grmljavini, prskanju i zlu Podlaeve
Klisure, iz zasede su ih napali pragrdani. Pobili su ih, a tela su im pobacana u bezdan
planine. Onda su iz katakombi izmarirale armije poput ove i Domaja je nespremna
gurnuta u rat.
Taj dugi sukob se produavao kroz bitke i bitke pretrpane smru. Vrhovni poglavar
Kevin hrabro se borio. Ali on je poslao prijatelje u zasedu. Uskoro je poeo ponone
susrete sa oajanjem - i nije bilo nade."
Zavodljiva, vrtoglava urba reke izvukla je iz Kovenanta sav otpor. Vodeni prah mu je
prekrio lice poput znoja.
Penosled je eleo da uini istu stvar - da skoi u krivudavi mamac Klisure - da se srui
na jamnike iz zasede.
Uz napor koji ga je naterao da zajei kroz stisnute zube, Kovenant se povue od Oka.
Dok se pribijao uza zid, on upita bez oevidnih oseanja: "Da li se jo smeje?"
inilo se da je Mhoram shvatio. "Ne. Sada sedi, tiho peva pesmu Bezemljaa i ne daje
od sebe nikakav znak."
Penoslede! - zajea u sebi Kovenant. "Zbog ega si zaustavio krvne gardiste? Mogao
je da povredi Prothala."
Poglavar se okrenuo od Podlaeve Klisure da se suoi sa Kovenantom. "Srdosolja
Penosled je moj prijatelj. Kako sam mogao da mu naudim?" Trenutak kasnije je dodao:
"Vrhovni poglavar nije bez ikakve odbrane."
Kovenant je bio uporan. "Moda Besomuk..."
"Ne." Mhoramovo ravno uverenje nije obznanjivalo nikakvu sumnju. "Tuvor je
govorio istinu. Nijedan Besomuk nema dovoljnu mo da ovlada dinom."
"Ali neto..." Kovenant je traio pravi izraz, "...neto mu zadaje bol. On... on ne veruje
u te predznake. On veruje da e... Drul... ili neto drugo... da sprei dinove da odu do
Doma."
Mhoramov odgovor bio je tako tih da je Kovenant morao da ga oita sa njegovih
krivih usana. "I ja verujem."

Penoslede!
Kovenant spusti pogled niz usek na dina. U tami, din je sedeo poput hrpe ljunka uz
jedan zid i tiho pevuio, zagledan u nevidljive predele kamena pred sobom. Ovaj prizor
izazva u Kovenantu navalu saoseajnog besa, ali ga on potisnu, stee svoju nagodbu.
Zidovi useka su se nadnosili nad njim, poput zaguljivog straha, mranih krila. Probio se
pored dina prema guduri.
Nedugo potom, druina se tu okupila radi veere. Jeli su uz svetlost jedne kiljave
lilllianrill baklje; a kada je sa obrokom bilo gotovo, pokuali su da malo odspavaju.
Kovenant je oseao da je odmor nemogu; oseao je kako se armije jamnika valjaju
poput unka koji plete smrt Domaje. Ali beskrajni urlik reke uljuljkao ga je dok se nije
opustio na golom tlu. Lako je zadremao, dok su bubnjevi rata odzvanjali u steni pod njim.
Kasnije, zatee sebe potpuno razbuenog. Crveni mesec je proao preko ruba Planine
Groma i sada se upiljio pravo prema guduri. Zakljuio je da je ve prola pono. Najpre
je pomislio da ga je Mesec probudio gotovo punim pogledom. Ali onda je shvatio da su
vibracije bubnjeva nestale iz stene. Obazro se i video da se Tuvor doaptava sa vrhovnim
poglavarom Prothalom. Sledeeg trenutka, Tuvor poe da budi spavae.
Uskoro su ratnici bili budni i spremni. Kovenant je zatakao no za pojas odore, a tap
uzeo u aku. Birinair je podigao u vazduh tap sa malim, titravim plamenom na vrhu, a u
tom nesigurno svetlu Mhoram i Prothal su stajali sa grivenarkom Litom, stoernikom
Kvanom i menikom. Mrane senke preletale su poput straha i odlunosti Prothalovim
licem. Glas mu je zvuao slabano od starosti dok je govorio: "Ovo nam je poslednji sat
pod otvorenim nebom. Isticanje Drulove armije okonalo se. Oni meu nama koji to hoe
moraju ui u katakombe Planine Groma. Moramo iskoristiti ovu priliku za ulazak, dok je
Drulova panja jo okrenuta njegovoj armiji - pre nego to shvati da nismo tamo gde
misli da jesmo.
Sada je trenutak za one koji ele da se ostave pohoda. U Jazbinitu ne moe biti ni
povlaenja, niti bekstva posle greke. Pohod je ve hrabro posluen. Nijedan od onih koji
ga sada napuste ne treba da se stidi zbog toga."
Paljivo, Kvan ree: "Da li se ti okree nazad, vrhovni poglavaru?"
"Ah, ne", uzdahnu Prothal. "Ruka ovih vremena poiva na meni. Ne smem da
uzmaknem."
Onda Kvan odvrati: "Moe li se eovod ratovnije Poglavarevog Konaka povui kada
vrhovni poglavar vodi? Nikad!"
A eovod ponovi kao jeka: "Nikad!"
Kovenant se upita gde je Penosled, ta e din uiniti. Za sebe, intuitivno je oseao da
nema izbora, da e ga njegov san osloboditi samo putem ezla zakona. Ili kroz smrt.
Sledeeg trenutka grivenarka Lita progovori Prothalu. Glava joj je bila zabaena, a
vitka prilika napeta kao da se priprema da eksplodira. "Dala sam re. Vai konji e biti
negovani. Uzlari e paziti na njih u nadi da ete se vratiti. Ali ja..." Zavrtela je vezanom
kosom kao da prkosi samoj sebi. "Ja u poi sa vama. Pod zemlju." Zaustavila je
Prothalov protest otrim pokretom. "Daje primer koji moram slediti. Kako bih mogla
ponovo stati pred Ranihina, ako sam toliko prela samo da bih se okrenula kada opasnost
postane najvea? A oseam jo neto osim toga. Ranjani znaju nebo, otvorenu zemlju.
Znamo vazduh i travu. Ne gubimo se u tami - Ranihini su nas nauili kako da budemo
sigurni. Oseam da u uvek znati put - prema napolje. Moda u vam biti potrebna, iako
sam daleko od Ravnica Ra i od same sebe."

Senke na Prothalovom licu uobliie se u grimasu, ali on tiho odvrati: "Zahvaljujem ti,
grivenarko. Ranjani su hrabri prijatelji Domaje." Bacivi pogled preko itave druine,
rekao je: "Poite onda. Ishod naeg pohoda eka na nas. ta god da nas zadesi - sve dok
ima ljudi koji e da pevaju, oni e pevati da je u ovom mranom asu Domaja bila dobro
voena. Sada budite to jeste do poslednejg trenutka." Ne ekajui odgovor, poao je sa
okrvavljene meseine u usek.
Ratnici su pustili Kovenanta da sledi dvojicu poglavara kao da mu daju poasni
poloaj. Prothal i Mhoram su ili rame uz rame; a kada su se primakli Oku, Kovenant
ugleda izmeu njih Penosleda kako stoji na rubu padine. Din se oslonio dlanovima o oba
zida. Lea su mu bila okrenuta poglavarima; piljio je u turobno, krvlju obojeno
komeanje reke. Njegovo ogromno oblije bilo je tamno naspram ljubiastog neba.
Kada su mu se poglavari primakli, on im ree kao da govori sa gudure: "Ja ostajem
ovde. Moja straa. uvau vas. Drulova armija vas nee zarobiti u Planini Groma dok
sam iv." Trenutak kasnije, dodao je kao da prepoznaje granicu: "Odavde neu oseati
zadah Jazbinita." Ali njegove sledee rei nosile su odjek starog humora dinova.
"Katakombe nisu pravljene da prime stvorenja veliine dinova."
"Dobro odabira", promrmlja Prothal. "Bie nam potrebna tvoja zatita. Ali ne ostaj tu
posle punog meseca. Ukoliko se do tada ne vratimo, izgubljeni smo i ti mora otii da
upozori ljude."
Penosled odgovori kao da uzvraa nekom drugom glasu: "Setite se zaveta mira. U
lavirintu u koji ste se zaputli to je linija vaih ivota. uva vas pred naumima Duomora,
skrivenim i divljim. Setite se zaveta. Moe biti da nada navodi na greke. Ali mrnja mrnja izopauje. Bio sam previe ustar sa mrnjom. Postao sam nalik onima koji mi se
gade."
"Imaj malo potovanja prema istini", prasnu Mhoram. Nagla otrina njegovog glasa
prenerazi Kovenanta. "Ti si Srdosolja Penosled od dinova Primoraca, Kamenbrat ljudi
Domaje. To ime ne moe ti biti oduzeto."
Ali Kovenant nije razabrao samosaaljenje u reima dina - samo prepoznavanje i
tugu. Penosled nije ponovo progovorio. Stajao je nepomino poput zidova o koje se
oslonio - stajao poput kipa isklesanog da popuni Oko.
Poglavari nisu proveli vie ni trenutka sa njim. No se ve bliila kraju, a oni su eleli
da zau u planinu pre dnevnog svetla.
Uesnici pohoda zauzee mesta. Prothal, Birinair i dvojica krvnih gardista sledili su
menika Tuvora. Zatim su ili Mhoram, Lita, Banor, Kovenant i Korik. Potom su stupali
stoernik Kvan, njegovih etrnaest ratnika i, najzad, etvorica krvnih gardista.
Bilo ih je samo dvadeset devetorica pred itavom neznanom moi Drula Stenotoca.
Razapeli su konopac od prijanjka od Tuvora do poslednjeg krvnog gardiste. U koloni
po jedan, poli su klizavim stepenitem u drelo Podlaeve Klisure.
22. KATAKOMBE PLANINE GROMA
Drulov Mesec zagoravao je no poput ispijanja ui. Pod njime, reka se bacala i
urlala po Podlaevoj Klisuri kao da je neko drobi. Vodeni prah i klizava i raskvaena
mahovina inili su da stepenite sa Oka postane varljivo poput ivog blata.
Kovenant se sav naroguio od zlih slutnji. Najpre, kada je na njega doao red za
sputanje, uas ga je paralisao. Ali kada se Banor ponudio da ga prenese, naao je u sebi

ponosa da sam krene. Kao dodatak konopcu od prijanjka, Banor i Korik drali su njegov
tap kao ogradu za njega. Poao je muno u Klisuru kao da se upinje da prilikom svakog
koraka zabravi stopala za kamen.
Stepenite se nepravilno sputalo sa litice prema zidu Klisure. Uskoro je druina
puzala ka bunom ponoru, a vodilo ju je samo svetlo Birinairove baklje. Grimizna pena
reke kao da je skakala na njih poput gladne poasti dok su se pribliavali prolazu. Svaki
korak bio je klizaviji od prethodnog. Iza sebe, Kovenant zau prigueni povik kada se
jedan ratnik okliznuo. Slabani krik prenosio je uas poput tetive luka. Ali ukotvljenje
konopca koje su pruali krvni gardisti bilo je sigurno; ratnik brzo povrati oslonac.
Spust se vukao dalje. Kovenant oseti kako lanci poinju da ga bole od sve vee
nesigurnosti nogu. Pokuao je da upije mislima pete u stenu, da ih uini delom kamena
pomou iste usredsreenosti. A tap je grabio sve dok mu dlanovi nisu bili toliko klizavi
od znoja da mu se inilo da mu se drvo otre iz stiska. Kolena stadoe da mu klecaju.
Ali Banor i Korik su ga drali. Rastojanje do prolaza bivalo je sve manje. Posle
nekoliko dugih, gadnih trenutaka, pretnja panike se povue.
Onda je stigao do srazmerne bezbednosti terase. Stajao je u sredini druine izmeu
zida Klisure i kanala reke. Iznad njega, procep neba poeo je da sivi, ali to osvetljenje
samo je naglaavalo tminu Klisure. Birinairova usamljena baklja treptala je kao da je
izgubljena u bespuu.
Uesnici pohoda morali su da viu da bi se sporazumeli u huci reke. Kvan otro dade
eovodu naredbu za mariranje. Ratnici proverie oruje. Sa nekoliko gestova i uz jedno ili
dva blaga klimanja glavom Tuvor obavi poslednje dogovore sa krvnom gardom.
Kovenant dograbi tap i proveri da je poneo kamendolski no - Atiaranin no. Imao je
nejasan oseaj da je neto zaboravio. Ali pre nego to je stigao da se priseti ta je to,
panju su mu odvukli povici.
Stari Birinair vikao je na vrhovnog poglavara Prothala. Jedan jedini put, inilo se da
srdonik ne mari za svoje mrgodno dostojanstvo. Nasuprot rici reke, isturio je naborano i
drhtavo lice prema Prothalu i kevtao: "Ne sme! Rizik!"
Prothal je odreno vrteo glavom.
"Ne moe voditi! Dopusti meni!"
Prothal ponovo nemo odbi.
"Naravno!" povika Birinair, napevi se da prenese odlunost preko zavijanja vode.
"Ne sme! Ja znam! Poznajem naine! Naravno! Jesi li dovoljno star da prouava? Znam
stare mape. Nisam budala, zna - makar izgledam star i...", na trenutak je zastao, "...i
beskoristan. Mora dopustiti meni!"
Prothal se napinjao da vie, a da ne zazvui ljutito. "Vreme je kratko! Ne smemo
odugovlaiti, Birinaire, stari prijatelju, a ja ne mogu preneti rizik ovog pohoda na drugog.
To je moje mesto."
"Budalo!" frknu Birinair, usuujui se na bilo kakvu drskost da bi dokazao svoj stav.
"Kako e videti?"
"Videti?"
"Naravno!" Srdonik je drhtao od sarkazma. "Ii e napred. Reskirati sve! Osvetliti
put ognjem poglavara! Budalo! Drul e te spaziti pre nego to stigne do Jazbinmosta!"
Prothal najzad shvati. "Ah, to je istina." Pogurio se, kao da ga je to uvianje povredilo.
"Tvoje svetlo je tie od moga. Drul bi sigurno osetio na dolazak ako bih upotrebio
ezlo." Naglo se okrenu na jednu stranu, sada gnevan. "Tuvore!" naredi on. "Srdoni

Birinair vodi! Osvetljavae nam put umesto mene. Dobro ga pazi, Tuvore! Ne dozvoli da
taj stari prijatelj ispata meni namenjene opasnosti."
Birinair se sabra, nanovo otkrivi dostojanstvo u odgovornosti. Ugasio je tap koji je
nosio i dao jednom ratniku da ga spakuje sa njegovim ostalim tapovima. Onda je
kresnuo jedan kraj ezla i na njemu iskoi plamen. Odsenim pokretom poziva digao je
plamen i ukoeno poao niz put prema drelu Planine Groma.
Terel i Korik smesta zaobioe ezlonou i zauzee istureni poloaj na dvadeset stopa
ispred njega. Druga dva krvna gardista stadoe odmah iza njega; a za njima su ili
zajedno Mhoram i Prothal, zatim jo dvojica krvnih gardista koje su sledili u koloni po
jedan grivenarka Lita, Kovenant i Banor. Sledei je marirao Kvan sa eovodom u koloni
po troje, ostavljajui poslednju dvojicu krvnih gardista da dre zaelje. U toj formaciji,
druina poe prema ulazu u katakombe.
Kovenant se nakratko osvrnu da bi uhvatio poslednji pogled na Penosleda u Oku. Ali
nije video dina; Klisura je bila odve puna tame. A put je zahtevao svu njegovu panju.
Uao je u stenu ispod Penosleda, ne mahnuvi mu niti mu uputivi neki znak u znak
oprotaja.
I tako se druina zaputila sa dnevnog svetla - sa sunca, neba, otvorenog vazduha, trave
i mogunosti povlaenja - i nastavila pohod u drelo Planine Groma.
Kovenant zae u to podruje noi kao da stupa u kakvu moru. Nije se napregao pred
ulazom u katakombe. Pribliio im se bez straha; olakanje to je preivo sputanje sa Oka
trenutno je izazvalo u njemu imunost na paniku. Nije rekao zbogom Penosledu; neto je
zaboravio; ali ti trzaji unutar njega bili su rasuti oseajem iekivanja, oseajem da e ga
njegova pogodba izneti iz tog sna sa netaknutim oseajem da izdri.
No, nebo nad glavom - otvorenost koje jedva da je bio svestan - bila je odrezana kao
sekirom, a zamenila ju je divovska, kamenita teina planine, tako silna da je ve i njen
oreol sve drobio pod sobom. U njegovim uima njena masa kao da je tutnjala poput
udaljene grmljavine. Urlanje reke pojaavalo se u drelu peine, postajalo senovito kao
da je stegnuti bol struje jo jednom stegnut u jo otriji i glasniji bol. Vodeni prah je bio
gust poput kie; pred druinom, Birinairov plamen goreo je slab i polutaman, a vlani
vazduh gotovo ga je gasio. A povrina puta bila je opasna, prepuna rupa i krupnijeg i
sitnijeg kamenja. Kovenant je napregao panju kao da oslukuje ne bi li uo prizvuk
razuma u bulanjenju svoga iskustva, a pod tom napetou nosio je poput kakvog tita
nadu da e pobei.
Na vie razliitih naina oseao je da mu je to jedina zatita. Druina je delovala
patetino slabo, bez ikakve odbrane pred jamnicima to nastanjuju mrak i pragrdanima.
Dok se teturao kroz tamu koju je naruavala samo usamljena taka Birinairove vatre,
slutio je da e druina biti uskoro otkrivena. Onda e biti javljeno Drulu, a skrivene snage
Jazbinita pokuljae napolje i armija e biti pozvana da se vrati - kakve je izglede imao
Penosled protiv tolikih hiljada jamnika? - i druina e biti zgaena popu aice drskih
mrava. A u tom trenutku razreenja ili smrti doi e njegovo sopstveno spasenje ili poraz.
Nije mogao da predstavi sebi nikakav drugi izlaz.
Uz te misli, koraao je kao da oslukuje ne bi li uo grmljavinu lavine.
Posle izvesnog rastojanja shvatio je da se zvuk reke menja. Put se pruao prema
unutranjosti gotovo vodoravno, ali je reka padala u dubine stene. Struja se pretvarala u
vodopad, survavanje u bezdan poput skoka u smrt. Zvuk se lagano povlaio dok je reka
treskala sve dalje i dalje od ruba provalije.

Sada je u vazduhu bilo manje vodenih kapljica da pomrauju Birinairovu vatru. Sa

manje vlage da ga pomuti, kameni zid je pokazivao vie osnovnog granita. Izmeu zida i
provalije Kovenant se drao umirujueg prisustva puta. Kada bi otro spustio nogu,
mogao je da oseti kako mu vrstina terase skae od pete sve do osnove kime.
Oko njega, peina je postala nalik na tunel, osim provalije sa leve strane. Borio se
protiv bojazni usredsreivanjem na sopstvene noge i ezlonoin tap. Reka se
bespomono sunovraala, a njena rika nestajala je poput prstiju koji grebu u potrazi za
izgubljenom svrhom. Uskoro je mogao da uje zvukove kretanja druine. Okrenuo se da
bi video otvor prema Klisuri, ali ili je put lagano skretao, ili se otvor izgubio zbog
rastojanja; nije video nita iza sebe osim noi isto tako nepomuene kao i crnilo ispred
njih.
No, posle izvesnog vremena osetio je da tama koja se nadnosila nad njima poinje da
gubi otrinu. Piljio je ispred sebe, pokuavao da izotri taj oseaj. Niko nije govorio;
druina je prigrlila tiinu kao da se plai da su sami zidovi sposobni da uju.
Ali ubrzo potom Birinair se zaustavi. Kovenant, Lita i poglavari se brzo pridruie
starom ezlonoi. Sa njim je stajao Terel.
"Jazbinmost je pred nama", ree krvni gardista. "Korik nadgleda. Ima straara."
Govorio je tiho, ali posle dugog utanja zvualo je kao da njegov glas ne mari ni za kakve
rizike.
"Ah, plaio sam se toga", proapta Prothal. "Moemo li im prii?"
"Kamena svetlost baca tamne senke. Straari stoje na mostu. Moemo se primai na
domet strele."
Mhoram tiho pozva Kvana, dok je Prothal pitao: "Koliko straara?"
Terel odvrati: "Dva."
"Samo dva?"
Krvni gardista neprimetno slee ramenima. "Dovoljni su. Izmeu njih se prua jedini
ulaz u Jazbinite."
Ali Prothal ponovo dahnu: "Samo dvojica?" inilo se da se trudi da prepozna opasnost
koju ne moe da vidi.
Dok je vrhovni poglavar razmiljao, Mhoram je brzo govorio sa Kvanom. Stoernik se
smesta okrete eovodu i ubrzo su kraj Terela stajala dva ratnika i skidala lukove. Bili su to
visoki, vitki Drvograani, a u bledoj svetlosti njihovi udovi jedva da su delovali dovoljno
snano da napnu krute lukove.
Prothal je oklevao jo samo jedan trenutak, gladei bradu kao da pokuava da izvue
nejasne utiske u svest. Ali onda je potisnuo nemir i otro klimnuo Terelu. ustrim
pokretima, krvni gardista povede dvojicu ratnika prema oslabljenoj noi pred njima.
Prothal napeto proapta druini: "Pazite se. Ne rizikujte bez moje naredbe. Srce mi
govori da nas ovde eka neka opasnost - neka udna opasnost koju Kevinovo Znanstvo
pominje - ali sada ne mogu da je se setim. Ah, pamenje! To znanje je tako mrano i
izdvojeno od svega to smo saznali posle Obesveenja. Razmislite, svi vi. Silno pazite."
Laganim hodom otiao je napred do Birinaira, a druina ga je sledila.
Sada je svetlo ravnomerno postajalo jasnije - narandasto crveni, kameniti odsjaj koji
je Kovenant video davno tokom kratkog susreta sa Drulom u Kiril Trendoru. Uskoro su
uesnici pohoda videli da peina posle nekoliko stotina jardi otro skree udesno, a da se
istovremeno tavanica tunela podie kao da se iza okuke nalazi neka ogromna dvorana.

Pre nego to su preli polovinu rastojanja, Korik im se pridrui da ih odvede do

bezbedne take. Putem je pokazao prema poloaju Terela i dvojice ratnika. Oni su se
popeli jednim delom uz desni zid i sada su kleali na ispustu na uglu okuke.
Korik povede druinu blie procepu reke sve dok nisu stigli do golog kamenog zida.
inilo se da ih provalija naputa - da nestaje pravo u steni koja je okretala put prema noi
- ali svetlost je sjala i preko te stene kao i kroz provaliju. Stena nije predstavljala zid, ve
zapravo ogromni kamen koji je stajao poput odkrinutih vrata pred ulazom u ogromnu
odaju. Terel je odveo dvojicu ratnika na poloaj odakle su mogli da odapnu strele preko
tog kamena.
Korik povede Prothala, Mhorama i Kovenanta preko senke koju je bacao kamen sve
dok nisu mogli da provire na levo iza njegove ivice. Kovenant zatee sebe kako gleda u
visoku peinu ravnog poda. Procep reke skretao je iza kamena i iao pod pravim uglom u
odnosu na prethodni pravac pravo kroz sredite dvorane, a onda je nestajao u daljem zidu.
I tako put vie nije iao uz reku. Ali nije bilo vie nikakvih otvora u drugoj polovini
peine.
Na toj taki, procep je bio irok najmanje pedeset stopa. Jedini put preko njega vodio
je preko masivnog mosta od ive stene koji je ispunjavao sredite dvorane.
Paljivo, Mhoram proapta. "Samo dvojica. Dovoljni su. Molite se za sigurno
nianjenje. Nee biti druge prilike."
Najpre, Kovenant nije video straare. Oi su mu se prikovale za dva stuba treptave,
vilinske, kamene svetlosti koji su poput straara stajali sa obe strane uzvienja mosta. Ali
on nagna sebe da pomnije osmotri most i ubrzo je razaznao dve crne prilike na samom
mostu, po jednu kraj svakog stuba. U tolikoj blizini kamene svetlosti bile su gotovo
nevidljive.
"Pragrdani", promrmlja vrhovni poglavar. "Sedmice mu! Moram se setiti! Zato nisu
jamnici? Zbog ega Drul trai pragrdane na takvu dunost?"
Kovenant jedva da je sluao Prothalove nespokojne rei. Kamena svetlost potpuno mu
je vezivala panju; inilo se da ga privlai na naine koje nije mogao ni da nasluti.
Nekom naopakom logikom svog treptanja naterala ga je da postane svestan burme.
Drulovski, moni sjaj nagnao mu je aku da ga zasvrbi oko prstena kao podseanje da mu
je obeanje bdenja doivelo neuspeh. Mrgodno je stegao pesnicu.
Prothal se sabra i teko ree Koriku: "Pokuaj. Samo moemo da ne uspemo."
Bez rei, Korik klimnu Terelu.
Zajedno, dve tetive tiho zabrujae.
Sledeeg trenutka, pragrdana nije bilo. Kovenant ih krajikom pogleda uhvati kako
padaju u procep poput crnih oblutaka.
Vrhovni poglavar uzdahom izrazi olakanje. Mhoram okrenu lea dvorani, uputi
pokret estitanja dvojici strelaca, a onda pouri do ostatka druine da da objanjenja i
naredbe. Od eovoda dopre tihi amor veselja i umovi olakanja borbene napetosti.
"Ne poputajte odbranu!" siknu Prothal. "Opasnost nije minula. Oseam to."
Kovenant je stajao na mestu gde se zatekao, zagledan u kamenu svetlost, steui
pesnicu. Deavalo se neto to nije shvatao.
"Prapoglavaru", ree Prothal tiho, "ta vidi?"
"Mo." Prekidanje ga je nerviralo. Glas mu je hrapavo grebao grlo. "Drul je ima
dovoljno da uz njega delujete luckasto." Digao je levu pesnicu. "Napolju je dan." Prsten
mu je blistao krvavo crveno, pulsirao ritmom kamene svetlosti.

Prothal se namrgodi na prsten i silovito se usredsredi. Usne su mu bile zategnute preko

zuba dok je mrmljao: "To nije u redu. Moram da se setim. Kamena svetlost ne moe to da
uini."
Mhoram se priblii i ree pre nego to je video ta se odigrava izmeu Kovenanta i
Prothala: "Terel nam se ponovo pridruio. Spremni smo za prelazak." Prothal klimnu, ne
obraajui panju. Onda Mhoram primeti prsten. Kovenant zau zvuk kao da Mhoram
kripi zubima. Poglavar posegnu i stegnu akom Kovenantovu pesnicu.
Trenutak kasnije, okrenuo se i dao znak druini. Kvan povede eovod sa krvnim
gardistima. Prothal je delovao rasejano, ali je poao sa Birinairom u dvoranu.
Automatski, Kovenant stade da ih sledi prema Jazbinmostu.
Tuvor i jo jedan krvni gardista pooe ispred vrhovnog poglavara. Prili su mostu,
proveravajui da li je prelaz zaista bezbedan pre nego to poglavari preu.
Kovenant je hodao napred kao u transu. Njegova opinjenost kamenom svetlou je
rasla. Prsten mu postade vru. Morao je da uloi prilian napor svesti da se upita zbog
ega mu je prsten krvav, a ne narandasto crven kao svetlei stubovi. Ali nije imao
odgovora. Oseao je da ga zahvata promena kojoj nije mogao da se odupire, niti je
mogao da je odmeri ili makar da je podvrgne analizi. Kao da mu je prsten mutio ula,
okretao ih oko njihove ose da bi zavirila u neznane dimenzije.
Tuvor i njegov drug krenue uz most. Prothal zadra druinu, i pored opasnosti od
ostajanja na otvorenoj svetlosti. Piljio je za Tuvorom i povlaio bradu rukom koja se
tresla od starosti.
Kovenant oseti kako opinjenost ovladava njime. Peina je poinjala da se menja. Na
pojedinim mestima kameni zidovi su delovali tanje, kao da samo to ne postanu prozirni.
Kvan, Lita i ratnici su isto tako postajali prozirni, pribliavali su se nematerijalnosti
utvara. Prothal i Mhoram su delovali vre, ali je Prothal treperio tamo gde je Mhoram
bio nepromenljiv. Samo krvni gardisti nisu davali nikakav znak da se rastau, da gube
sutinu u izmaglici - krvni gardisti i prsten. Kovenantovo sopstveno telo sada je delovalo
toliko neodreeno da se plaio da e prsten propasti kroz njega na kamen. Na njegov
drhtaj, Banor se podie - vrst, neumoljiv i opasan, kao da bi najobiniji dodir krvnog
gardiste mogao u vetar rasuti njegovo bie pretvoreno u oblak.
Prelazio je u nepostojanje. Pokuao je da dograbi sebe, ali mu prsti ostadoe prazni.
Tuvor je stigao do najvieg dela prelaza. inilo se da e se most sruiti pod njim - on
je delovao mnogo vre od kamena.
Onda je Kovenant ugleda - petlju titravog vazduha koja je obilazila sredite mosta,
pruala se preko itavog puta i zaokretala oko prolaza i ispod njega da bi se ponovo
vratila. Nije shvatao o emu je re, nita nije shvatao u vezi sa njom, osim da je mona.
Tuvor samo to nije zakoraio u nju.
Sa naporom poput gra, Kovenant stade da se bori, da se odupire zaaranosti. Neka
intuicija mu je govorila da e Tuvor poginuti. ak i gubavac! - preklinjao je sebe. Ovo
nije bilo deo njegove pogodbe; nije obeao da e stajati utke i gledati oveka kako gine.
Vatru mu paklenu! Onda, sa nanovo otkrivenim besom, ponovo je viknuo u sebi: vatru
mu paklenu!
"Stoj!" jeknu on. "Zar ne vidi?"
Prothal smesta viknu: "Tuvore! Ne mrdaj!" Okrenuvi se Kovenantu, upitao je: "ta je
to? ta vidi?"

Silovitost besa vrati deo vrstine njegovom pogledu. Ali Prothal je jo delovao opasno
nematerijalno. Kovenant tre svoj prsten, frknu: "Vrati ih ovamo. Jesi li slep? Nije to
kamena svetlost. Tamo ima jo neto."
Mhoram pozva Tuvora i njegovog pratioca. Ali Prothal je jedan dugi trenutak samo
piljio u Kovenanta u praznom strahu. Onda, naglo, udari ezlom o kamen i izbaci:
"Pragrdani! A kamena svetlost upravo tamo - kao sidro! Ah, slep sam, slep! Oni
odravaju silu!"
U neverici, Mhoram proapta: "Re opomene?"
"Da!"
"Da li je mogue? Da li je Drul u potpunosti ovladao ezlom? Moe li da prizove
toliku mo?"
Prothal se ve zaputio prema mostu. Preko ramena je odvratio: "Ima poglavara
Kletnika da ga podui. Mi nemamo takvu pomo." Trenutak kasnije, krupnim koracima
je iao uz most sa Tuvorom odmah iza njega.
Zaaranost ponovo zahvati Kovenanta. Ali sada ju je bolje poznavao i drao ju je gde
joj je mesto uz pomo psovki. Jo je mogao da vidi titravu petlju Rei kada joj se Prothal
primakao.
Vrhovni poglavar se polako pribliio i najzad stao na korak ispred Rei. Dohvativi
ezlo levom rukom, digao je desnicu sa dlanom napred poput gesta prepoznavanja. Uz
egrtavi kaalj, poeo je da peva. Neprekidno ponavljajui isti motiv, pevao je
tajanstveno na jeziku koji Kovenant nije razumeo - jeziku toliko starom da je zvuao sivo
i posedelo. Prothal je pevao blago, blisko, kao da zalazi u privatni odnos sa Reju
opomene.
Postepeno, nejasno, poput nadolazee magle, Re postade vidljiva za druinu. U
vazduhu nasuprot Prothalovom dlanu pojavila se nejasna traka crvenila, zgunjavala se,
poput dela neprimeene tapiserije. Bledo, obeeno crvenilo irilo se sve dok se veliki,
grubi krug nije nalazio naspram njegovog dlana. Uz izuzetnu panju - sve vreme pevajui
- digao je ruku da odmeri visinu Rei, kretao se postrance da prosudi njen oblik. Tako je,
deo po deo, druina videla barijeru koja im se ispreila. A kako je Kovenant sve vie
dovodio sebe u saglasje sa krutim besom, njegovo sopstveno vienje Rei je bledelo, sve
dok nije video samo onoliki njen deo koliko su videli i ostali.
Najzad, Prothal spusti ruku i prekide pesmu. Traka nestade. Napeto je siao sa mosta
kao da se dri uspravno samo zahvaljujui jednostavnoj snazi odlunosti. Ali pogled mu
je bio pun shvatanja i odmeravanja rizika.
"Re opomene", ozbiljno je ponovio, "koju je ovde postavila mo ezla zakona da
obavesti Drula ukoliko mu linija odbrane bude naruena - i da na prvi dodir srui
Jazbinmost." Njegov ton navodio je pogled da se obrui u procep. "To je delo silne moi.
Nijedan poglavar posle Obesveenja nije bio u stanju za takav poduhvat. A ak i kada
bismo imali mo da je rainimo, ne bismo nita time dobili, jer bi Drul bio upozoren. Pa
ipak, postoji jedan znak u nau korist. Takva Re se ne moe odravati bez neprekidne
panje. Mora se odravati, inae se raspada - iako ne dovoljno brzo za nau svrhu. To to
je Drul postavio pragrdane kao straare moda pokazuje da su mu misli negde drugde."
Divno! - zareao Kovenant otrovno u sebi. Sjajno! Ruke su ga svrbele jakom eljom
da nekoga zadavi.
Prothal nastavi: "Ukoliko su Drulove oi okrenute na drugu stranu, moglo bi znaiti da
moemo da povijemo, Re a da je ne prekinemo." Duboko je udahnuo, a onda ustvrdio:

"Verujem da se to moe uiniti. Ova Re nije tako ista i opasna kao to bi mogla biti."
Okrenuo se. "Ali se plaim za tebe, prapoglavare."
"Za mene?" Kovenant je reagovao kao da ga je vrhovni poglavar optuio za neto.
"Zato?"
"Plaim se da bi prosta blizina tvog prstena mogla rainiti Re. Zato mora proi
poslednji. A ak i tada bi se moglo desiti da budemo zarobljeni u katakombama, bez
mosta preko koga bismo izali napolje."
Poslednji? Iznenada je imao predstavu kako ostaje zaboravljen ili zarobljen na tom
mestu, kako mu taj duboki procep spreava bekstvo koje mu je bilo neophodno. eleo je
da se pobuni: pustite me da ja idem prvi. Ako ja mogu, svi mogu. Ali uvideo je ludost
takvog argumenta. Obuzdaj se, ubeivao je sebe. Ispuni pogodbu. Od straha je zvuao
gorko kada je zareao: "Krenite najzad s tim. Jednog dana e poslati ovamo nekog novog
straara."
Prothal klimnu. Poslednji put odmerivi Kovenanta pogledom, okrenuo se. On i
Mhoram pooe uz most da se pobrinu za Re.
Tuvor i Terel su ih sledili sa namotajima prijanjka koje su opasali poglavarima oko
struka i slepili ih za podnoje mosta. Na taj nain osigurani od ruenja mosta, Prothal i
Mhoram su se paljivo uspinjali sve dok nisu bili na dohvat ruke od Rei. Onda su
zajedno klekli i poeli da pevaju.
Kada je dno Rei postalo vidljivo u grimizu, oni postavie ezla uporedo sa njom na
kamen ispred nje. Onda, uz munu panju, otkotrljae ezla pravo ispod svetlucave sile.
Jedan bolni trenutak ostali su nepokretni u poloaju molitve kao da zaklinju drvo da ne
prekine struju koja je tekla kraj njihovih lica. Titraj od koga srce trne odazva se iz crvenih
velova. Ali poglavari su nastavili da pevaju - i uskoro se Re primirila.
Napevi se, poeli su najtei deo posla. Stali su da diu unutranje krajeve ezla.
Sa brzim uzdahom uenja i divljenja, druina vide kako se donja ivica Rei povija,
ostavljajui ispod sebe niski procep nalik ulazu u ator.
Kada je vrh procepa bio na vie od stopu visine, poglavari se sledie u tom poloaju.
Banor i jo dvojica krvnih gardista smesta potrae uz most, razmotavajui konopac dok
su to inili. Jedan po jedan, otpuzali su ispod procepa i odneli kraj konopca na bezbedno
tlo sa druge strane mosta.
im je Banor prikaio svoj kraj konopca, Mhoram uhvati Prothalovo ezlo. Vrhovni
poglavar otpuza ispod procepa, a onda je drao ezla za Mhorama. Do trenutka kada je
Mhoram ponovo zauzeo poloaj kraj Prothala, stari Birinair je ve bio tu, spreman da
proe. Iza njega u hitroj koloni po jedan proao je eovod, koga su sledili Kvan i Lita.
Na smenu, Tuvor i Terel skliznue ispod Rei i privrstie konopce za dvojicu
poglavara iza procepa. Onda, kreui se trkom, poslednje krvne gardiste obavie sredinji
spasilaki konopac oko Kovenanta i probie se ispod procepa.
Ostao je sam.
U hladnom znoju besa i straha poao je uz most. Imao je utisak da ga dva stuba
kamene svetlosti paljivo zagledaju. Silovito je poao uz most, psujui Kletnika i psujui
sebe zbog straha. Nije bacio nijedan pogled prema ponoru. Zagledan u procep ispod Rei,
usredsredio je gnev i primakao se titravoj tapiseriji moi. Dok se pribliavao, prsten mu
je pekao ruku. inilo se da most postaje tanji, kao da se rastapa ispod njega. Re postade
otrija, sve je vie preovlaivala njegovim vidnim poljem.

Ali on se i dalje drao besa. ak i gubavac! Stigao je do procepa, kleknuo ispred njega
i na trenutak pogledao kroz titranje prema poglavarima. Sa lica im se slivao znoj, a
glasovi su im podrhtavali u pesmi. Stegao je ruke oko Baradakasovog tapa i otpuzao u
procep.
Dok je prolazio ispod Rei, zauo je na trenutak visoko pitanje poput zavijanja
otpora. Tokom tog trenutka hladni crveni plamen izbi iz njegovog prstena.
Onda je bio na drugoj strani, a most i Re ostali su nedirnuti.
Oteturao se niz prelaz, skidajui sa sebe konopac od prijanjka. Kada je bio na
bezbednom, stajao je okrenut dovoljno dugo da vidi Prothala i Mhorama kako sklanjaju
ezla ispod Rei. Onda je poao iz dvorane Jazbinmosta u mrani tunel prolaza. Gotovo
smesta osetio je Banorovo prisustvo kraj ramena, ali nije zastao sve dok tama nasuprot
koje se gurao nije bila dovoljno gusta da deluje neprobojno.
Osujeeno i sa nagomilanim strahom, zajeao je: "Hou da budem sam. Zato me ne
ostavi na miru?"
Sa potisnutim napevnim prizvukom naglaska Haruaija, Banor odvrati: "Ti si
prapoglavar Tomas Kovenant. Mi smo krvna garda. Tvoj ivot nam je poveren."
Kovenant je piljio u neprozirnu tminu oko sebe i razmiljao o neprirodnoj vrstini
krvnih gardista. Kakvo im je to naelo vezivanja inilo put manje smrtnom od ive stene
u podnoju Planine Groma? Kratak pogled prema prstenu pokazao mu je da je njegov
okrvavljeni odsjaj gotovo u potpunosti nestao. Otkrio je da je ljubomoran na Banorovu
ravnodunost; njegova sopstvena neprekidna povodljivost ga je vreala. Gonjen porivom
opake intuicije, on odvrati: "To nije dovoljno."
Mogao je da predstavi sebi Banorovo neprimetno, reito sleganje ramenima, a da ga
ne vidi. U tami je prkosno ekao sve dok ga druina nije stigla.
Ali kada je ponovo stao da marira na svom mestu u koloni - kada ga je zaobiao bledi
Birinairov plamen i kada je poeo da hoda kao opinjen njegovim vostvom po
nevidljivim smerovima puta - no katakombi stutila se prema njemu poput nebrojenih
udnih posmatraa, nestrpljivih da ponu sa prolivanjem krvi, i on poe da trpi reakciju
na napetost. Ramena poee da mu drhte, kao da predugo visi na rukama, a hladna
okamina spusti mu se preko misli.
Re opomene je otkrivala da ih je poglavar Kletnik oekivao, da je znao da nee pasti
kao rtve Drulove armije. Drul nije mogao da obrazuje Re, a jo manje da je uini tako
osetljivom na belo zlato. Prema tome, sluila je namerama Opakog, a ne Drula. Moda je
bila neka vrsta probe - mera snage i dovitljivosti poglavara, pokazatelj Kovenantove
ranjivosti. Ali ta god bila, predstavljala je delo Opakog. Kovenant je bio siguran da je
Opaki znao sve - da je planirao, sreivao, inio neizbenim ono to se dogaalo sa
pohodom, svaki in i odluku. Drul je bio neznalica, lud, manipulisan; jamnik verovatno
nije mogao da shvati ni pola od onoga to je postigao pod Kletnikovom rukom.
Ali u svojim kostima Kovenant je znao sve te stvari od samog poetka. Nisu ga
iznenadile; pre ih je video kao znakove druge, vie sutinske pretnje. Ta sredinja
opasnost - opasnost koja mu je tako ledila um da se inilo da samo njegovo meso moe
da reguje drhtanjem - imala je veze sa njegovim prstenom od belog zlata. Jasno je video
opasnost zbog toga to je bio previe otupeo da bi se sakrio od nje. itava funkcija
kompromisa, nagodbe sa Ranihinima, bila je da dri nemogunost i stvarnost Domaje
razdvojene, jedno nasuprot drugom - nazad! Pustite me na miru! - da ih sprei da se
sudaraju jedno s drugim i da razaraju njegov neizvesni zahvat na ivotu. Ali poglavar

Kletnik je koristio njegov prsten da sa silovitim udarcem sukobi suprotna ludila koja je
tako oajniki morao da izbegava.
Razmislio je da li da baci prsten. Ali znao je da to ne bi mogao da uini. Burma je bila
previe oteala upamenom izgubljenom ljubavi, au i uzajamnim potovanjem da bi je
tek tako odbacio. A stari prosjak...
Ukoliko bi njegova pogodba doivela neuspeh, ne bi mu preostalo nita ime bi
mogao da se odbrani od tame - nikakva mo plodnosti ili doslednosti - nita izuzev
njegove sopstvene sposobnosti za tamu, njegovog nasilja, kadrosti da ubija. Ta
sposobnost je vodila - bio je previe obamro da bi se odupirao zakljuku - sigurno poput
gubavosti do unitenja Domaje.
Tu je njegova obamrlost izgleda postajala potpuna. Nije mogao da bolje od toga
odmeri situaciju. Mogao je samo da ide tragom Birinairovog plamena i da ponavlja
poricanja poput kakvog oajnog crkvenog aka, beznadno eljnog vere, dok pokuava da
prizove sopstvenu samostalnost.
Usredsredio se na to kuda gazi, kao da to predstavlja napor, a da je kamen nesiguran kao da bi Birinair mogao da ga povede preko ruba bezdana.
Postepeno se karakter njihovog nonog putovanja menjao. Najpre se izmenio oseaj
okolnog tunela. Iza tame, zidovi kao da su se s vremena na vreme otvarali prema drugim
tunelima, a u jednoj taki no poprimi neizmernu dubinu, kao da druina prolazi dnom
amfiteatra. Po tom slepom otvorenom prostoru Birinair je tragao za putem. Kada je
oseaj irokog praznog prostora nestao, on povede drugove u kameni hodnik toliko nizak
da je njegov plamen gotovo dodirivao tavanicu i toliko uzan da su morali da prolaze
jedan po jedan.
Onda ih stari srdonik povede zbunjujuim nizom zaokreta pravca, terena i dubine. Iz
niskog tunela otro su skrenuli i poli niz dugaki, strmi nagib bez ikakvih zidova koji su
se mogli razaznati. Dok su se sputali, skreui levo i desno kod meaa koje je izgleda
samo Birinair mogao da vidi, crni vazduh postade hladniji i nekako jeziviji, kao da nosi
jeku pragrdana. Hladnoa je nailazila u naglim naletima i depovima, duvala je preko
ponora i tunela koji su se otvarali nevieni sa obe strane prema sklonitina, jamama,
prolazima i velikim jamnikim dvoranama, sve to nevidljivo osim odjeka, naglog oseaja
prostora koji se javljao u tami.
Jo nie, nagli naleti promaje iznenada poee da smrde. Vazduh dubina kao da je
tekao nad stoleima nakupljene prljavtine, ogromnim hordama nesahranjenih mrtvaca,
davno naputenih laboratorija po kojima su se stvarale kobi. Na trenutke, zadah je
postajao tako gust da je Kovenant mogao da ga vidi u vazduhu. A iz oblinjih otvora
dopirali su hladni, udaljeni zvuci - egrtanje kamiaka dok padaju u neizmerne provalije;
povremeno tiho jeanje napregnutosti; neni, kristalni, zveckavi zvuci poput kuckanja
gvozdenih ekia; priguene zagrobne detonacije; i dugi, umorni uzdasi, iscrpljeno
izdisanje drevnih temelja planine. Kao da je sama tmina mrmljala dok je druina
prolazila.
Ali na kraju su stigli do izuvijanog stepenita uklesanog u kameni zid, sa
neosvetljenim, gladnim ponorima ispod njih. A posle toga, ili su kroz zavojite tunele,
dnom useka, preko otrih kamenih grebena nalik obroncima u unutranjosti planine, oko
jama sa jeanjem vode i zadahom raspadanja u njihovim dubinama, ispod dveri nalik
ulazima u groteskne sveane dvorane - skretali su, penjali se i traili smer u tami kao da
je re o opasnom limbu, neprolaznom i smrtonosnom, gde se menjala samo vrsta i jaina

opasnosti. Da bi naao dokaz o sopstvenoj stvarnosti, Kovenant se kretao sa prstima leve

ruke stegnutim preko srca u unutranjosti odore.
Tri puta se, na irokim, ravnim mestima koja su mogla biti dvorane, ispusti ili zaravni
na vrhuncima okruene provalijama, druina zaustavila i obedovala hladnu hranu pod
svetlou Birinairovog ezla. Svaki obrok predstavljao je pomo; prizor drugih lica oko
plamena, uzimanje opipljivih namirnica delovali su kao potvrda i ojaanje sposobnosti
druine da izdri. Jednom Kvan nagna sebe da oproba neku alu, ali mu je glas zvuao
tako uplje u veitoj ponoi da niko nije imao srca da odvrati. Posle svakog odmora
uesnici pohoda bi se ponovo odvano dali na put. I svaki put bi njihova prikupljena
vrstina jo bre isparila, kao da je tmina udie sa sve veom prodrljivou.
Kasnije ih stari Birinair izvede iz hladnih i provetrenim prolaza u zatvorene,
memljive, vrele tunele daleko od glavnine Jazbinita. Da bi smanjio opasnost od
otkrivanja, birao je put po delovima peina vie mrtvim od ostalih - tihim i naputenim,
sa malo preostalog sveeg vazduha. Ali atmosfera je samo podizala napetost druine.
Kretali su se kao da vrite bez glasa u predvianju neke slepe nesree.
Ili su i ili, sve dok Kovenant nije znao samo to da ne mariraju danima jer prsten jo
nije poeo da mu svetli zbog izlaska Meseca. Ali posle izvesnog vremena njegovo belo
zlato stade da blista poput grimiznog proroanstva. I daje su napredovali kroz ono za ta
je sada znao da predstavlja no. Nisu mogli sebi da dozvole san ili due odmore. Vrhunac
Drulove trenutne moi bio je samo jedan dan daleko.
Sledili su tunel sa zidovima koji kao da su stajali nadohvat Birinairove titrave vatre.
Terel se naglo vrati sa isturenog poloaja, izbivi iz tame da bi se pojavio pred starim
ezlonoom. Prothal i Mhoram, sa Litom i Kovenantom iza sebe, urno dooe do
Birinaira. Terelov glas sadravao je prizvuk hitnje dok je govorio: "Pragrdani prilaze moda njih pedeset. Videli su plamen."
Prothal zajea; Mhoram siknu psovku. Grivenarka Lita uz siktanje uvue vazduh i
poput bia izvue konopac iz kose kao da se sprema za susret sa tvari od koje su sazdane
ranjanske more.
Ali pre nego to je iko mogao da dela, stari Birinair kao da se prelomi poput suve
granice. Povikavi: "Za mnom!" okrenuo se na desno i odjurio u tamu.
Dvojica krvnih gardista smesta potrae za njim. Jedan trenutak poglavari su oklevali.
Onda Prothal povika: "Melenkurion!" i pohita za Birinairom. Mhoram poe da dovikuje
naredbe; druina skoi u borbenu gotovost.
Kovenant je trao za Birinairovom skakutavom vatrom. ezlonoin povik nije zvuao
poput panike. Taj krik: "Za mnom!" gonio je Kovenanta napred. Drao je oi na
Birinairovom svetlu, sledio ga u niski, gotovo bezvazduni tunel.
Birinair je trao niz tunel, i dalje korak ili dva ispred krvnih gardista.
Iznenada se zaori vreli zvuk poput praska munje; bez ikakve opomene, pokrov plave
vatre obujmi ezlonou. Zaslepljujui, blistav, pregradio je tunel od vrha do dna. Huktao
je poput pei. A Birinair je visio u njemu, rairenih udova, sleen, crta izoblienih u
agoniji. Pokraj njega, ezlo mu usplamte i pretvori se u pepeo.
Bez oklevanja, dvojica krvnih gardista se bacie na vatru. Ona ih obori nazad kao da
su naleteli na kameni zid. Oni skupa skoie na Birinaira, pokuavajui da ga izvuku iz
plamenog prekrivaa. Ali to nije imalo nikakvog dejstva; Birinair je visio tamo gde se
zatekao, sprena rtva u pauini plave vatre.

Krvni gardisti se pripremie da jo jednom skoe kada ih stie vrhovni poglavar.

Morao je da vie da bi se uo nad praskanjem sile. "Moje mesto!" vikao je, gotovo
vritao. "Umree! Pomozite Mhoramu!"
inilo se da je preao ivicu svesti. Lice mu je imalo izraz haosa. Rairenih ruku,
priao je napred i pokuao da obgrli Birinaira.
Vatra ga divljaki odbi. On pade i jedan dugi trenutak osta da lei licem prema
kamenu.
Iza njih, bitka je jaala. Pragrdani su obrazovali klin; ak i uz svu pomo krvne garde i
ratnika Mhoram jedva da je uspevao da se odri. Prvi nalet napada potisnuo je druinu;
Mhoram se povukao nekoliko jardi u tunel u kome je visio Birinair. Onda se tamo
ukopao. I pored Prothalovih krikova i urlanja vatre iza njega, drao je lice okrenuto
prema pragrdanima.
Prothal se tegobno podie. Glava mu je drhtala na starom vratu. Ali oi mu vie nisu
bile divlje.
Bio mu je potreban jedan trenutak da se sabere, jer je znao da ve previe kasni. A
onda, odmeravajui snagu, zavitlao je ezlom prema plavom sjaju.
Drvo nalete na njega uz zaslepljujui blesak. Jedan prazni trenutak, Kovenant nije
nita video. Kada mu se vid raistio, on otkri da ezlo zakona visi u plamenom pokrovu.
Birinair je leao u tunelu iza vatre.
"Birinaire!" povika vrhovni poglavar. "Prijatelju moj!" inilo se da veruje da bi
mogao da pomogne ezlonoi ako bi stigao do njega na vreme. Ponovo se bacio na
plamen i bio odbaen.
Pragrdani se opako dadoe u napad u gladnoj tiini. Dvojica iz Kvanovog eovoda
padoe dok se druina povlaila u tunel, a jo jedan pogibe sa gvozdenim kopljem u srcu.
Jedna ena je zamahnula preblizu klina i ruka joj bi odseena. Mhoram se borio protiv
metra znanstva sa sve veim oajem. Oko njega, krvna garda se borila veto, ali su
mogli da nau malo otvora u klinu.
Kovenant je virio kroz plavu prekrivku prema Birinairu. Na licu ezlonoe nije bilo
nikakvih tragova, ali je na njemu poivao razrogaeni pogled agonije, kao da je ostao iv
jedan trenutak poto mu je dua sprena. Ostaci ogrtaa visili su oko njega u spaljenim
dronjcima.
Za mnom!
To nije bila panika. Birinair je imao neku ideju. Njegov povik je odjekivao i silio.
Ogrta je visio oko njega.
Za mnom!
Kovenant je zaboravio neto - neto vano. Divlje, on krenu napred.
Mhoram se upinjao da udari jae. Snaga mu je igrala poput munje niz ezlo dok je
zadavao metru znanstva udarac za udarcem. Oslabljen gubicima, klin poe da se povlai.
Kovenant se zaustavi na nekoliko palaca od zida sile. Prothalov tap visio je okomito
u njemu poput meaa. Vatra kao da je vie upijala toplotu nego to ju je odavala.
Kovenant oseti kako se hladi i obamire. U zaslepljujuoj plavoj sili video je priliku za
rtvovanje, bekstvo.
Iznenada, pragrdanski metar znanstva ispusti kevtavi povik i formacija se rasturi.
Provukla se oko Mhorama i jurnula u tunel prema vatri, prema vrhovnom poglavaru na
kolenima. Mhoramove oi opasno blesnue, ali se nije okrenuo od borbe. Viknuo je
naredbu Kvanu i navalio na pragrdane jo silnijom snagom.

Kvan skoi iz borbe. Pohitao je da skine luk, namesti strelu i odapne je pre nego to
metar znanstva stigne do Prothala.
Kovenant nejasno zau kako vrhovni poglavar jei naspram mrtvog vazduha:
"Prapoglavaru! uvaj se!" Ali nije sluao. Burma mu je blistala kao da je ugroeni mesec
bio poput kamene svetlosti na Jazbinmostu - Re opomene.
Posegao je levom rukom, oklevao na trenutak, a onda je dograbio ezlo vrhovnog
poglavara.
Sila pokulja. Krvava vatra briznu iz njegovog prstena prema blistavoj plaveti. Urlik
vatre uskovitla se iznad nivoa ujnosti. Onda doe siloviti udar, nema eksplozija. Tle
tunela poskoi kao da mu je kobilica naletela na greben.
Plava pregrada raspade se u dronjke.
Kvan je zakasnio da spase Prothala. Ali pragrdan nije napao vrhovnog poglavara.
Skoio je preko njega prema Kovenantu. Svom snagom, Kvan nape luk i odape ga u lea
stvorenja.
Jedan trenutak, Kovenant je nepomino stajao, suludo oslukujui na jednu stranu, u
uasu zagledan u naglu tminu. Nejasna, narandasta vatra plamtela mu je na aci i ruci,
ali blistave plaveti je nestalo. Vatra mu nije zadavala bol, iako se najpre upila u njega kao
da je od suvog drveta. Bila je hladna i prazna i zamrla je u neravnomernim titrajima, kao
da ipak nije sadrao dovoljno topline da je nahrani.
Onda metar znanstvam sa Kvanovom strelom posred ramena nalete na njega i baci ga
na kamen.
Ubrzo potom, digao je pogled sa glavom punom izmaglice. Jedino svetlo u tunelu
poticalo je od Mhoramovog poglavarskog ognja dok je potiskivao pragrdane. Onda se i to
svetlo ugasi; pragrdani su bili razbijeni. Tuvor i krvna garda pooe za njima da ih spree
da dojave Drulu, ali Mhoram povika: "Pustite ih! Ve smo se razotkrili. Sada javljanje
pragrdana vie nije vano." Glasovi su jeali i cvileli u tami; uskoro dva ili tri ratnika
upalie baklje. Plamenovi su bacali neobine, nejasne senke po zidovima. Druina se
prikupi oko poglavara Mhorama i poe tamo gde je Prothal kleao.
Vrhovni poglavar drao je Birinairovo spreno oblije u rukama. Ali on odbaci
saoseanje i bol druine. "Produite", ree slabim glasom. "Otkrijte ta je to nameravao.
Ja u uskoro svriti opratanje." Kao da objanjava, dodao je: "Drao je moje mesto."
Mhoram metnu ruku punu sauea na rame vrhovnog poglavara. Ali opasnost
njihovog poloaja nije dozvoljavala da ostanu gde jesu. Drul je gotovo sigurno znao gde
se nalaze; energija koju su oslobodili ukazae na njih poput optuujueg prsta. "Zato?"
pitao se Mhoram glasno. "Zato je ovde bila tolika sila? To nije Drulovo delo." Nosei
jednu baklju, on poe niz tunel.
Iz svog leeeg poloaja na kamenu, Kovenant odvrati grotesknim, potresenim
glasom. Ali odgovarao je na neko drugo pitanje: "Zaboravio sam odeu - ostavio je
napolju."
Mhoram se nae nad njega. Osvetlivi mu lice bakljom, poglavar upita: "Jesi li
povreen? Ne shvatam. Zato je bitna tvoja stara odea?"
Pitanje kao da je zahtevalo itav svet objanjenja, ali Kovenant odvrati lako,
govorljivou svoje otupelosti i izmaglice.
"Razume se da sam povreen. itav moj ivot je jedna povreda." Jedva da je sluao
ta govori. "Zar ne shvata? Kada se budem probudio i kada se naem odeven u staru

odeu, a ne u ovu odoru umrljanu mahovinom i sve ostalo - to e biti dokaz da sam
stvarno sanjao. Da sve nije toliko smirujue, bio bih prestravljen."
"Ovladao si silnim moima", promrmlja Mhoram.
"Bila je to sluajnost. Samo se desilo. Pokuavao sam... pokuavao sam da pobegnem.
Da se spalim."
Onda ga napor obrva. Spustio je glavu na kamen i zaspao.
Nije dugo poivao; vazduh u tunelu bio je previe neprijatan, a u druini je bilo
isuvie ivosti. Kada je otvorio oi, ugleda Litu i nekoliko ratnika kako pripremaju obrok
nad niskom vatrom. Sa drhtavom opesmom na usnama i suzama koje su mu se slivale sa
oiju, Prothal je koristio plavu vatru da namesti patrljak ruke povreene ene.
Kovenant je gledao dok je ona trpela bol; tek kada joj je zglavak bio vrsto zavijen
dozvolila je sebi da se onesvesti. Posle toga okrenuo se na drugu stranu, uz muninu od
zajednikog bola. Digao se na noge, zateturao kao da ne moe da pronae oslonac i
oslonio se o zid. Tamo je stajao povijen nad bolnim stomakom sve dok se Mhoram nije
vratio, praen Kvanom, Korikom i jo dvojicom krvnih gardista.
Stoernik je nosio mali gvozdeni koveg.
Kada Mhoram stie do vatre, govorio je u tihom udu. "Sila je bila odbrana koju je
ovde postavio vrhovni poglavar Kevin. Iza ovog tunela poiva jedna odaja. U njoj smo
nali drugi krug Kevinovog Znanstva - drugi od sedam."
Lice vrhovnog poglavara Prothala ozari se nadom.
23. KIRIL TRENDOR
Prothal zadivljeno uze kovei. Prsti su mu petljali po bravicama. Kada je podigao
poklopac, bledi, sedefni odsjaj poput neukaljane meseine zablista iz kovega. Blistanje
je dalo njegovom licu izgled lepote dok je sputao ruku u kovei da izvadi drevni
svitak. Kada ga je podigao, druina vide da to svitak sija.
Kvan i eovod kleknue na jedno koleno ispred Kruga i naklonie glave. Mhoram i
Prothal su uspravno stajali kao da se susreu sa ispitivakim pogledom gospodara svojih
ivota. Posle trenutka zapanjenosti Lita se pridrui ratnicima. Samo Kovenant i krvna
garda nisu pokazivali nikakve znakove potovanja. Tuvorovi drugovi stajali su u poloaju
prividno nehajnog opreza, a Kovenant je bio neudobno naslonjen na zid i pokuavao da
uspostavi kontrolu nad nemirnim stomakom.
Ali nije bio slep na vanost svitka. Potajna nada borila se protiv njegove munine.
Priao joj je izdaleka. "Da li je Birinair znao - ta ete nai? Da li je to razlog?"
"Zato je potrao tamo?" Mhoram je govorio odsutno; celo njegovo bie, izuzev glasa,
bilo je posveeno svitku koji je Prothal drao poput monog talismana. "Moda je to
mogue. Znao je stare mape. Nema sumnje da su nam date u okviru prvog Kruga da
bismo, kada doe vreme, nali put ovamo. Moe biti da je njegovo srce videlo ono to
nae oi nisu."
Kovenant zastade, a onda upita, ponovo izdaleka: "Zato si pustio pragrdane da
pobegnu?"
Ovoga puta, inilo se da su poglavari razabrali koliko je ozbiljan. Uputivi mu
prodoran pogled, Prothal vrati svitak u kovei. Kada je poklopac zatvoren, Mhoram
kruto odvrati: "Nepotrebna smrt, Nevernie. Nismo doli ovde da ubijamo pragrdane.
Vie bismo povredili sebe nepotrebnim ubijanjem nego to bismo se izloili riziku ako

jo nekoliko neprijatelja ostane u ivotu. Borimo se kada je to neophodno, a ne iz

zadovoljstva ili besa. Zavet mira ne sme se prekriti."
Ali to nije bio odgovor na Kovenantovo pitanje. Uz napor, izneo je nade neposredno:
"Nije bitno. Taj drugi Krug - on vam udvostruava mo. Mogli biste da me poaljete
nazad."
Mhoramovo lice omeka, suoeno sa potrebom za smirenjem, za utehom pred
nemoguim zahtevima u tom pitanju. Ali njegov odgovor Kovenantu bio je odrean. "Ah,
prijatelju moj, ti zaboravlja. Nismo jo ovladali ni prvim Krugom - ni posle pokolenja
prouavanja. Najbolji u Znanstvigoru nisu uspeli da razotkriju sredinje misterije. Sada
nita ne moemo uiniti sa tim novim Krugom. Moda emo, ukoliko preivimo pohod,
neto nauiti iz drugog u godinama koje dolaze."
Onda je zastao. Na licu je imao izraz kao da bi eleo i dalje da govori, ali vie nije
priao, dok Prothal ne uzdahnu: "Reci mu sve. Sada ne smemo dopustiti nikakve opsene."
"Vrlo dobro", uzvrati Mhoram urno. "Zapravo, nae posedovanje drugog Kruga u
ova vremena je opasno. Jasno je iz prvog da je vrhovni poglavar Kevin pripremao
Sedmicu paljivim redosledom. Njegova namera bila je da drugi Krug ostane skriven sve
dok ne bude sasvim ovladano prvim. Oevidno, neki vidovi njegovog Znanstva nose
veliki rizik po one koji nisu najpre ovladali nekim drugim vidovima. I zato je sakrio
Krugove i zatitio ih silama koje se ne mogu probiti dok se ne ovlada ranijim Znanstvom.
Sada je njegova namera prekrena. Sve dok potpuno ne ovladamo prvim, mnogo emo
rizikovati ako pokuamo da upotrebimo drugi."
Isprsio se i duboko udahnuo vazduh. "Ne alimo se. I pored sve opasnosti, ovo otkrie
bi moglo predstavljati veliki trenutak naeg doba. Ali moda nee u potpunosti biti
blagoslov za nas."
Tihim glasom, Prothal dodade: "Nita ne optuujemo niti sumnjamo u bilo ta. Kako
je iko mogao znati ta emo nai? Ali usud Domaje sada dvostruko poiva nad naim
glavama. Ukoliko na kraju treba da porazimo poglavara Kletnika, moramo ovladati
silama za koje nismo spremni. I tako nas isti izvor ui nadi i nevolji. Nemoj nas pogreno
shvatiti - rado se prihvatamo tog rizika. Ovladavanje Kevinovim Znanstvom je glavna
svrha naih ivota. Ali moramo jasno staviti do znanja da postoji rizik. Vidim nadu za
Domaju, ali vrlo malo za sebe."
"ak i taj vidik je mraan", dodade Mhoram napregnuto. "Moe biti da nas je
poglavar Kletnik naveo ovamo da bi nas izdale moi kojima ne umemo da upravljamo."
Na to, Prothal otro pogleda Mhorama. A onda, lagano, vrhovni poglavar klimnu da se
slae. Ali lice mu nije izgubilo izraz oputanja, olakanja njegovog bremena, koje mu je
pruio prvi pogled na Krug. Pod njegovim dejstvom, inilo se da je dorastao tekoama
svog vremena. Sada e vreme vrhovnog poglavara Prothala, sina Dvilijanovog, biti
valjano upameno - ukoliko druina preivi pohod. Njegova odlunost gledala je napred
dok je zatvarao kovei drugog Kruga; pokreti su mu bili otri i odluni. Dao je
kovei Koriku, koji ga veza za gola lea trakama prijanjka i pokri ga tunikom.
Ali Kovenant je gledao na ostatke kratkovenog ustrojstva svoje nade, sruene poput
deije kuice za lutke, i nije imao vrstog tla na kome je mogao da ih sahrani. Bio je
pravie slab i umoran da bi mislio o tome. Dugo je stajao naslonjen tamo gde se zatekao,
glave pognute kao da pokuava da deifruje mapu na odori.
I pored opasnosti, druina se odmorila i jela u tunelu. Prothal je procenio da je
ostajanje na mestu gde su se nali bilo podjednako neizvesno kao i bilo ta drugo to su

mogli da uine; i zato je, dok su krvni gardisti drali strau, hrabrio drugove da otpoinu.
Onda je i sam legao, namestio glavu na ruke i inilo se da je smesta pao u dubok san,
tako silno miran i tih da je vie delovao kao priprema, a ne odmor. Sledei njegov primer,
najvei deo druine sklopio je oi, iako su usnuli tek plitkim snom. Ali Mhoram i Lita
ostadoe budni. On je gledao u nisku vatru kao da traga za vizijom, a ona je sedela
nasuprot njemu sa ramenima pogrbljenim pod tegobnom masom planine - nemona da se
odmori u podzemlju kao da nedostatak otvorenog neba i travnjaka vrea njenu ranjansku
krv. Oslonjen o zid, Kovenant ih je posmatrao, a onda je malo spavao dok napetost
njegovog prstena nije poela da slabi sa zalaskom Meseca.
Posle toga Prothal se prenu, budan i oprezan, i podie druinu na noge. im su svi
ponovo jeli, on ugasi logorsku vatru. Namesto nje, upalio je jednu od lillianrillskih baklji.
Ova se opasno lelujala i poskakivala u gustom vazduhu, ali je on radije koristio nju nego
tap da obasjava tunel. Uskoro su uesnici pohoda ponovo marirali. Nemoni da uine
drugaije, ostavili su mrtve da lee na kamenu odaje sa Krugom. Bila je to jedina poast
koju su mogli odati Birinairu i pobijenim ratnicima.
Ponovo su krenuli u tamu, a vodio ih je vrhovni poglavar kroz beskonane, crne
lavirinte prolaza u dubini stenja Planine Groma. Vazduh je postao gui, vreliji,
pogubniji. I pored povremenih uspona, njihov glavni smer vodio je nanie, prema
bezdanim temeljima planine, svakom nevienom, nemerenom miljom sve blie silnim,
sahranjenim, usnulim, tegobnim zlima, uasnim kostima Zemlje. Koraali su dalje i dalje
kao da su ih zaarali tmina i neprobojna no. Probijali su se u tekoj tiini, kao da su im
usne ukoene od potisnutog jeanja. Nisu mogli nita videti. To ih je pogaalo poput
najvee nesree.
Kada su se primakli ivom srcu Jazbinita, odreeni zvuci postadoe glasniji,
razgovetniji - udaranje nakovanja, brektanje pei, bolno jeanje. S vremena na vreme
proli bi kroz udar vrelog, vlanog vazduha, nalik na silom istisnuti dah iz masovnih
grobnica. A do njihove svesti se probi i novi um - zvuk bezdanog kljuanja. Dugo su se
primicali tom dubokom klokotanju, ne mogavi ni da naslute ta bi to moglo biti.
Kasnije su proli pored njegovog izvora. Put ih je vodio po rubu ogromne peine.
Zidovi su joj bili teskobno osvetljeni uzavrelim narandastim morem kamene svetlosti.
Duboko ispod njih poivalo je jezero istopljenog kamena.
Posle duge tame njihovog putovanja, blistava svetlost vreala im je oi. Rastua,
razjedajua vrelina jezera grabila ih je kao da pokuava da ih skine sa njihovog visokog
poloaja. Duboki zvuk kljuanja brektao je u vazduhu. Ogromni mlazevi magme brizgali
su prema tavanici, a zatim padali u jezero poput tornjeva koji se rue.
Nejasno, Kovenant zau kako neko govori: "Demonija je u danima vrhovnog
poglavara Lorika ovde odbacivala svoje neuspene pokuaje u rasploavanju. Govori se
da je gnusoba Demonije - i grdana koji su je opsluivali - prelazila sve granice. Navela ih
je na rasploavanje koje je stvorilo i pragrdane i Putnime. I naterala ih je da pobacaju sve
slabe i nepotpune u ponore poput ovog - toliko su se silno grozili nevienog nepostojanja
oiju."
Uz groktanje, on okrenu lice zidu i provue se iz peine do prolaza iza nje. Kada je
spustio ruke sa oslonca kamena, prsti su mu se trzali uz bokove kao da proverava stranice
koveia.
Prothal odlui da tu otpoinu, odmah iza peine kamene svetlosti. Druina je pojela
brzi, hladni obrok, a zatim nastavila u tamu. Posle tog prolaza, dvaput su skrenuli, poli

uz dugi nagib i posle dueg vremena zatekli se na ispustu iznad neke raseline. Njen usek
se sputao na njihovu levu stranu. Kovenant se probijao odsutno, vrtei glavom u naporu
da razbistri misli. Pragrdani su mu se kovitlali po mislima poput slika mrnje prema
samom sebi, poput zlih slutnji. Da li je osuen da vidi sebe ak i u takvim stvorenjima?
Ne. Stegao je zube. Ne. U svetlosti upamenog brizganja lave, poeo je da se plai da je
ve propustio priliku - priliku da padne...
Posle izvesnog vremena iscrpljenost ga ponovo zahvati. Prothal naredi pauzu radi
odmora na samom ispustu, a Kovenant iznenadi samoga sebe time to je gotovo zaspao
toliko blizu provalije. Ali vrhovni poglavar je sada hitao prema cilju i nije dozvolio
druini da se dugo odmara. Sa treptavom bakljom, ponovo je poveo uesnike pohoda
napred, kroz tamu prema tami.
Kako se putovanje vuklo dalje, njihova pomna panja poe da poputa. Pun mesec je
dolazio, a negde ispred Drul se pripremao za njih. Prothal se kretao kao da je eljan
poslednje kunje, vodei ih ispustom brzim koracima. Kao ishod toga, usamljeni
pragrdan sve ih je iznenadio.
Sakrio se u uskoj napuklini u zidu procepa. Kada je Kovenant proao tuda, on skoi na
njega, baci se svom teinom na njegove grudi. Njegovo tamno, bezoko lice bilo je prazno
od opakosti. Jo dok je bio u letu, on se mai za Kovenantovu levicu.
Silina napada obori Kovenanta unatrake prema procepu. Jedan titraj vremena nije bio
svestan te opasnosti. Pragrdan mu je zaokupio svu panju. Privukao je ruke blizu lica,
vlano mu njukajui oko prstiju kao da neto trai, a zatim je pokuao da zabije
Kovenantovu aku sa prstenom u krecava usta.
Kovenant se zatetura jo jedan korak; noga mu promai ispust. U tom trenutku, on
shvati da je ispod njega gladni ponor. Nagonski, zatvorio je pesnicu pred pragrdanom i
nije obraao panju na njega. Uhvativi se za tap svom snagom poluake, on gurnu
njegov kraj prema Banoru. Krvni gardista je ve posezao za njime.
Banor dohvati tap.
Deli sekunde Kovenant se drao.
Ali na njegovoj levici poivala je puna teina pragrdana. tap mu se otre iz zahvata.
Dok se stvorenje upinjalo da mu odgrize prsten, sunovratio se u procep.
Pre nego to je stigao da vrisne od uasa, tresnu ga sila poput stene, izbi mu vazduh iz
plua, ostavi ga da muno dahe dok se premetao. Stegnutih grudi i grei se kao da e
povratiti, nemoan da vikne, izgubio je svest.
Kada se digao posle udarca, borio se za vazduh sa licem u hrpi prljavtine. Leao je na
strmoj padini od kriljca, gline i kamenia, a obruavanje izazvano njegovim padom
pokrilo mu je lice. Jedan dugi trenutak nije mogao da se pokree osim da se gri i kalje.
Ti napori su ga potresali, ne oslobaajui ga.
A onda, sa drhtavim naporom, on se preturi, podie glavu. Iskaljao je prljavtinu i
otkrio da moe da die. Ali jo nije uspevao da vidi. Bio je potreban dugi trenutak da mu
ta injenica prodre do svesti. Proverio je lice, otkrio da su mu oi nepokrivene i otvorene.
Ali nisu primale nita izuzev potpune i oajne tame. Bilo je to kao da je oslepeo od
panike - kao da su mu optiki ivci obamrli od uasa.
Neko vreme zaista ga je uhvatila panika. Bez vida, oseao je kao da ga prazni vazduh
usisava, kao da se davi u ivom pesku. No je tukla oko njega golim krilima poput
leinara koji su se oborili na njegovo mrtvo meso.

Srce mu je udarima oznaavalo teke trzaje straha. Drhtao je, poivajui na kolenima,
naputen, lien oiju, svetlosti i razuma krajnjou uasa, a dah mu je grcao u grlu. Ali
kada prvi nalet panike minu, prepoznao ga je. Strah - bilo je to oseanje koje je poznavao,
deo uslova njegovog postojanja. A srce mu je i dalje kucalo. Uz zastajkivanje, kao da je
ranjeno, jo mu je odravalo ivot.
Iznenada, grevito, digao je pesnice i poeo da udara po kamenju sa obe strane glave,
treskao u ritmu bila kao da udarcima pokuava da istera racionalnost iz prljavtine. Ne!
Ne! Moram da preivim!
Ta tvrdnja ga primiri. Preivi! Bio je gubavac, priviknut na strah. Znao je kako da se
snae sa njim. Disciplina - disciplina.
Pritisnuo je rukama kapke; obojene take se pojavie na crnilu. Nije bio slep. Video je
tamu. Pao je daleko od jedinog svetla u katakombama; razume se da nije mogao da vidi.
Pakla mu i krvi.
Nagonski je protrljao ruke, lecajui se na modrice koje je naneo sebi.
Disciplina.
Bio je sam - sam - bez svetla, negde u podnoju ispusta, na procepu mnogo milja
udaljenim od najblieg otvorenog neba. Bez pomoi, prijatelja, spasa, za njega je
spoljanjost planine bila nedostina kao da je prestala da postoji. Sam beg je bio
nedostian osim ako...
Disciplina.
...osim ako ne nae neki nain da umre.
Vatru mu paklenu!
e. Glad. Povreda - gubitak krvi. Nabrajao je mogunosti kao da prolazi kroz VPE.
Mogao bi da padne kao rtva neke gnusobe rasploene u tom mraku. Ludilo, da. Bilo bi
to lako poput gubavosti.
Ponona krila tukla su mu oko uiju, vrtoglavo se kovitlala preko njegovog slepog
pejsaa noi. Ruke su mu nesvesno grabile oko glave, trgale za nekim nainom da ga
odbrane.
Prokletstvo!
Nita od svega ovoga mi se ne deava.
Disciplina!
Obuze ga detinjasta ideja. Dograbio ju je obema rukama kao da je re o viziji. Da!
Brzo je promenio poloaj, tako da je sedeo na kriljanom obronku. Petljao je po pojasu
sve dok nije naao Atiaranin no. Paljivo ga obuhvativi zahvatom bez polovine prstiju,
poeo je da se brije.
Bez vode ili ogledala, bio je opasno blizu toga da preree sebi vrat, a suvoa brade mu
je zadavala bol kao da koristi no da izdelje lice u novi oblik. Ali rizik i bol bili su deo
njega; u vezi sa njima nije bilo nieg nemogueg. Ukoliko se posee, prljavtina njegove
koe izazvae infekciju skoro trenutno. To ga je smirivalo poput iskazivanja njegove
linosti.
Na taj nain, naterao je tamu da se povue, da ukloni zube.
Kada je zavrio, ovladao je odlunou dovoljno da ispita svoj poloaj. eleo je da
zna na kakvom se mestu naao. Paljivo, ispitivaki, poeo je da pretrauje okolnu
padinu na rukama i nogama.

Pre nego to je preao tri stope preko ravnog kamena, naao je telo. Meso mu je bilo
meko kao da nije dugo mrtvo, ali grudi su mu bile hadne i klizave, a ruka mu se vratila
nazad, vlana i zaudarajui na trulu krv.
Trgao se prema padini, napregao se da ostane nepokretan dok su mu plua teko
disala, a kolena drhtala. Pragrdan - pragrdan koji ga je napao. Slomio je vrat prilikom
pada. ok tog otkria sledio ga je poput naglog otvaranja opasnih vrata; oseao je da je
okruen opasnostima koje nije mogao imenovati. Kako je to stvorenje znalo da napadne
ba njega? Da li je moglo stvarno da namirie belo zlato?
Onda prsten poe da mu blista. Krvavo zraenje preobrazilo ga je u traku mutne vatre
na njegovom domalom prstu, grimiznu lentu. Ali nije bacao svetlost - nije mu
omoguavao ak ni da vidi prst na kome je stajao. Zlokobno je blistao pred njim, izloen
oima skrivenim u tami, ali mu nije pruao nita izuzev uasa.
Nije mogao zaboraviti ta to znai. Drulov okrvavljeni Mesec dizao se pun nad
Domajom.
To ga natera da uzdrhti na kriljanoj padini. U vratu je imao oseaj da e povratiti,
kao da mu je stomak nakljukan uasom. ak mu se inilo da ga i nekontrolisano itanje
vlastitog disanja oznaava kao metu za napad kandama i zubima tako nevidljivim u tami
da nije mogao ni da ih predstavi sebi. Bio je sam, bespomoan, odbaen.
Ukoliko ne pronae neki nain da upotrebi mo prstena.
Trgao se od te misli u gaenju istog trenutka kada mu je pala na um. Ne! Nikad! Bio
je gubavac; njegova sposobnost da preivi zavisila je od potpunog prepoznavanja,
prihvatanja njegove sutinske nemoi. Nita ne bi moglo biti tako kobno za njega - nita
mu ne bi tako bolno unitilo telo i um - kao opsena moi. Mo u snu. A pre nego to umre
postao bi isto onako smrdljiv i deformisan kao onaj ovek u leprozarijumu.
Ne!
Bolje da se smesta ubije. Sve bi bilo bolje od toga.
Nije znao koliko se vremena pijano vrzmao po tami pre no to je zauo slabani zvuk udaljen, klizav i zloslutan, kao da je pono koja ga je okruivala poela tiho da die kroz
zube. Oamutila ga je poput udarca po srcu. Prezajui se u slepom strahu, pokua da je
odagna. Lagano, postajala je jasnija - tihi, sipljivi zvuk, slino priguenom izdisanju
mnogih grla. Zagadio je vazduh poput poasti, naterao mu kou da se najei.
Dolazili su po njega. Znali su gde je zbog njegovog prstena i dolazili su po njega.
Pred oima mu se pojavio hitri prizor Putnima sa gvozdenim iljkom u srcu. Zatvorio
je prsten u desnu ruku. Ali im je to uinio znao je koliko je to uzaludno. Mahnito je
poeo da pretrauje kriljac ne bi li naao neko oruje. Onda se setio noa. inio mu se
previe lagan da bi mu mogao pomoi. Ali on ga dograbi i poe, uzmahujui njime
desnom rukom, jedva svestan toga to trai.
Jedan trenutak petljao je oko sebe, ne obraajui panju na buku koju je pravio. Onda
mu prsti pronaoe tap. Banor mora da ga je bacio i on je pao kraj njega.
Sipljivi zvuk se primicao. Bio je to um mnogih bosih nogu koje se kliu preko
kamena. Dolazili su po njega.
tap! - bio je to tap ezlonoe. Baradakas mu ga je dao. U asu tame, seti se
ezlonoinog tapa. Kada bi mogao da ga pripali...
Ali kako?
Crni vazduh bio je prepun neprijatelja. Njihovi koraci kao da su klizili ka njemu
odozgo.

Kako? - oajniki je povikao u sebi, pokuavajui da natera tap da se upali istom

snagom volje. Baradakase!
Stopala su se i dalje primicala. Mogao je da uje hrapavo disanje iza njihovog
siktavog prilaska.
Goreo je za njega tokom Svetkovine prolea. Tresui se od hitnje, on pritisnu kraj
tapa uz okrvavljeni ugarak svoga prstena. Crveni plamen se smesta rascveta na drvetu,
postade bledonarandast i ut, blistavo sinu. Nagla svetlost ga je zaslepila, ali on skoi na
noge i podie tap iznad glave.
Stajao je na dnu dugake padine koja je ispunjavala polovinu dna procepa. Taj labavo
nagomilani kriljac spasao mu je ivot, jer je popustio pod udarom njegovog pada i
skotrljao ga nanie umesto da ga zadri tamo gde je tresnuo. Ispred i iza njega, obronci
procepa dizali su se u visinu daleko izvan domaaja njegovog plamena. U blizini,
pragrdan je leao iskrivljen na leima, crna koa mu je bila nakvaena krvlju.
Prema njemu se po dnu procepa usredsreeno tiskala nespretna druina jamnika.
Jo su bili trideset jardi daleko, ali ak i na tom rastojanju iznenadio ga je njihov
izgled. Nisu delovali kao drugi jamnici koje je video. Razlika nije bila samo u odei, iako
su ova stvorenja bila nakinureno i dreavo nagizdana poput kraljevske garde, elitne i
opscene. Bili su fiziki drugaiji. Bili su stari - prerano, neprirodno ostareli. Oi su im
bile upale, a dugaki udovi povijeni kao da su im kosti iskrivljene za kratko vreme. Glave
su im visile na vratovima koji su jo delovali dovoljno debelo da budu jaki i uspravni.
Njihove teke, zadebljane ruke drhtale su kao paralisane. Svi skupa su zaudarali na zlo,
na rtvovanje. Ali primicali su se napregnutom odlunou, kao da im je obeano mirenje
sa smru kada budu obavili taj poslednji zadatak.
Otresajui se iznenaenja, on pretei izmahnu tapom. "Ne dirajte me!" prosiktao je
kroz zube. "Nazad! Pogodio sam se...!"
Jamnici nisu davali znak da su ga uli. Ali ga nisu napali. Kada su mu bili gotovo na
dohvat ruke, rairili su se na obe strane, nespretno ga okruili. A onda, otvorivi put na
jednu stranu i zatvorivi ga na drugu, poterali su ga u smeru iz koga su doli.
im je shvatio da nameravaju da ga odvedu negde bez borbe, poeo je da sarauje.
Intuitivno je znao kuda su krenuli. Zbog toga se uz njihovo muno gonjenje lagano
zaputio du pocepa sve dok nije stigao do stepenita u kamenom zidu. Bio je to
primitivan put, grubo isklesan u kamenu, ali je bio dovoljno irok da se nekoliko jamnika
penje uz njega rame uz rame. Mogao je da zauzda vrtoglavicu hodajui blizu zida, daleko
od procepa.
Peli su se nekoliko stotina stopa pre nego to su stigli do otvora u zidu. Iako se
stepenite nastavljalo navie, jamnici ga poterae kroz taj otvor. Naao se u uskom tunelu
na ijem je kraju blistala kamena svetlost. Stvorenja su ga sada bre gonila, kao da ure
da stignu sa njime do gubilita.
A onda ga zapljusnu nalet vreline i zadah sumpora. Kroio je iz tunela u Kiril Trendor.
Prepoznao je uglaani kameni sjaj facetovanih zidova, vlani zadah poput sumpora
koji guta trulo meso, nekoliko ulaza, usplamtelu igru svetlosti po nakupljenim
stalaktitima visoko gore. Slika je bila iva u njemu kao da je upravo prevedena iz more.
Jamnici su ga uterali u odaju, a zatim stali iza njega da zatvore ulaz.
Po drugi put, sreo se sa Drulom Stenotocem.
Drul je uao na niskom prestolu u sreditu peine. Stezao je ezlo zakona u obe
ogromne ake, a Kovenant ga je najpre prepoznao tek po ezlu. Drul se izmenio.

Zahvatila ga je neka bolest. Kada je opazio Kovenanta, poeo je piskavo da se smeje. Ali
glas mu je bio slabaan, a smeh mu je imao prizvuk histerije. Nije se dugo smejao; inilo
se da je suvie iscrpljen da bi to izdrao. Poput jamnika koji su doterali Kovenanta, bio je
ostareo.
Ali ta god da im je naudilo, njemu je nanelo jo vie tete. Udovi su mu bili toliko
iskrivljeni da je jedva stajao; pljuvaka mu se nekontrolisano slivala niz mlohave usne; a
znojio se obilno, kao da vie ne moe da izdri vrelinu sopstvenog stanita. Stezao je
ezlo zakona na nain koji je izraavao silovitu posesivnost i oaj. Samo mu se oi nisu
izmenile. Sjale su crveno, bez duica i zenica, i inilo se da previru poput zlokobne lave,
eljne prodiranja.
Kovenant oseti neobinu meavinu samilosti i gaenja. Ali imao je samo trenutak
vremena da se pita ta se desilo sa Drulom. Onda je morao da se pripremi. Vrhovni
jamnik poe bolno da se tetura prema njemu.
Jeei od bola u udovima, Drul zastade na nekoliko koraka od Kovenanta. Odvojio je
jednu ruku sa ezla ukraenog prefinjenim runama da bi uperio prst u Kovenantovu
burmu. Kada je progovorio, neprekidno se drhtavo obazirao preko ramena, kao da se
obraa nekom nevidljivom posmatrau. Glas mu je bio izvitoperen i uniten kao i ruke i
noge.
"Moj!" zahroptao je. "Obeao si. Moj. Poglavar Drul, ezlo i prsten. Obeao si. Uini
ovo, rekao si. Uini ono. Nemoj zdrobiti. ekaj sada." Opako je otpljunuo. "Ubij kasnije.
Obeao si. Prsten ako uinim to si rekao. Rekao si." Zvuao je poput bolesnog deteta.
"Drul, poglavar Drul! Mo! Sada moja!"
Obilno slinei, posegao je za Kovenantovim prstenom.
Kovenant je reagovao u trenutnom gaenju. Plamteim tapom, zadao je brzi udarac,
odbio Drulovu ruku.
Pri udarcu, njegov tap se razlete u cepke kao da je Drulova put od usijanog eleza.
Ali Drul ispusti hroptavi urlik besa i tresnu krajem ezla zakona o pod. Kamen
poskoi pod Kovenantovim nogama; on se zatetura unazad i tresnu uz udar od koga mu
se uini da mu je stalo srce.
Leao je oamuen i bespomoan. Kroz potmulu huku u uima, uo je Drulov vrisak:
"Ubijte ga! Dajte prsten!" On se otkotrlja u stranu. Znoj mu zamuti vid; nejasno, vide da
su se jamnici ustremili na njega. Oseao je da mu je srce paralisano u grudima i nije
mogao da se digne na noge. Hropui da doe do vazduha, on pokua da otpuzi van
njihovog domaaja.
Prvi jamnik ga uhvati za vrat, a onda naglo zajea i preturi se na bok. Jo jedan jamnik
pade; ostali se zbunjeno povukoe. Jedan od njih preplaeno vrisnu: "Krvna garda!
Poglavare Drule, pomozi!"
"Budalo!" uzvrati Drul uz kaalj kao da su mu plua u dronjcima. "Kukavico! Ja sam
mo! Ubij ih!"
Kovenant se uspentra na noge, obrisa znoj sa oiju i otkri da kraj njega stoji Banor.
Odora krvnog gardiste visila mu je rastrgana sa ramena, a velika modrica iznad obrve
zatvorila mu je oko. Ali ruke su mu bile napete, spremne. Stajao je na vrhovima prstiju,
spreman da skoi u svakom pravcu. Ravne oi sadravale su mu potmuli odblesak bitke.
Kovenant oseti silan nalet olakanja, tako da mu je dolo da zagrli Banora. Posle duge,
mrane kunje, oseao je da je naglo spasen, gotovo iskupljen. Ali njegov mrgodni glas
nije sadravao oseanja: "Gde si, kog vraga, toliko dugo?"

Jamnici su prilazili napred lagano, preplaeni, i opkolili Kovenanta i Banora. Drul je

besneo na njih uz hrapavo dahtanje.
Nad njima, stalaktiti su veselo plesali.
Sa zapanjujuom ravnodunou, Banor odgovori da je nezgodno pao poto je ubio
pragrdana i da je izgubio svest. Onda nije mogao da nae Kovenanta u tami. Gonjen
vritavim Drulovim naredbama, jedan jamnik napade Kovenanta sa lea. Ali Banor se
okrete sa lakoom i udarcem noge obori stvorenje. "Plamen tvog tapa te je otkrio",
nastavi on. "Odabrao sam da te sledim." Zastao je da bi skoio na dva najblia napadaa.
Oni se urno povukoe. Kada je ponovo progovorio, njegov strani haruaijevski ton
sadravao je prizvuk konane iskrenosti. "Uzdrao sam se od pomoi, ekajui dokaz da
nisi neprijatelj poglavara."
Neto u ravnodunom licu bez svojeg ja, kojim se Banor okretao prema smrti, probi se
do Kovenanta. On odgovori bez jeda: "Izabrao si zgodno vreme da me proverava."
"Krvna garda zna za sumnju. Mi zahtevamo da budemo sigurni."
Drul prikupi snagu da besomuno vrisne: "Budale! Crvi! Uplaeni od samo dvojice!"
Otpljunuo je. "Hodite! Gledajte! Poglavar Drul ubija."
Jamnici se uklonie, a Drul bolno poe napred. Drao je ezlo zakona ispred sebe
poput sekire.
Banor poskoi, zadavi munjevito udarac nogom u Drulovo lice.
Ali i pored obogaljenog stanja, Drul Stenotoac bio je pun sile. inilo se da nije ni
osetio Banorov napad. U nespretnom besu, digao je ezlo da zada udarac koji e spriti
Banora i Kovenanta tamo gde stoje. Protiv te vrste moi koju je on nosio bili su
bespomoni.
Pa ipak, Banor se postavio ispred Kovenanta da primi udarac na sebe. Lecajui se,
Kovenant je ekao na bol koji e ga osloboditi.
Ali Drul je ve previe zakasnio. Propustio je priliku, zanemario druge opasnosti. Jo
dok je dizao ezlo, druina pohoda, koju su vodili menik Tuvor i vrhovni poglavar
Prothal, probi se u Kiril Trendor.
Delovali su izubijano, kao da su upravo proli kroz okraj sa Drulovim spoljnjim
odbranama, ali su bili itavi i vrstih ruku, a u odaju su uleteli poput odlunog talasa.
Prothal zaustavi Drulov udarac povikom punim autoriteta. Pre nego to su jamnici uspeli
da se priberu, eovod se obori na njih, potera ih iz peine. U trenutku, Drul je bio okruen
irokim prstenom ratnika i krvnih gardista.
Povlaio se lagano, sa zbunjenim izrazom, sve dok se nije naao u poluunju na
svome prestolu. Obazreo se po krugu kao da ne moe da shvati ta se dogodilo. Ali
njegove vornovate ake drale su ezlo stiskom turobnim poput smrti.
A onda, groteskno, njegove oi boje lave poprimie prepreden izraz. Trzavo klimajui
glavom preko ramena, prosiktao je bolnim glasom: "Hej - ovo je u redu. U redu. Bolje od
obeanja. Svi oni - ovde. Svi mali poglavari i beznaajna krvna garda - ljudska bia.
Spremni da ih zdrobim." Poeo je da se smeje, ali se zacenio od napada kalja. "Da
zdrobim!" siknuo je kada je ponovo uspostavio kontrolu nad sobom. "Da zdrobim svojom
moi." Iz vrata su mu dopirali zvuci poput lomljenja kostiju. "Mo. Mali poglavari.
Moni Drul. Bolje od obeanja."
Prothal se suoi ravno sa jamnikom. Pruio je ezlo Mhoramu i kroio prema prestolu
sa Tuvorom pokraj sebe. Stajao je uspravno; dranje mu je bilo smireno i isto.
Odravane godinama samoporicanja, oi mu nisu ni titrale niti plamtele. Kao suprotnost,

Drulove crvene duplje bile su ispijene iskustvom nebrojenih zasienja - halapljivom

navikom na mo. Kada je vrhovni poglavar progovorio, ak je i egrtanje njegovog
starog glasa zrailo autoritet i odlunost. Tiho je rekao: "Predaj se. Drule Stenotoe,
pouj me. ezlo zakona nije tvoje. Nije namenjeno tebi. Njegova snaga se mora koristiti
samo za zdravlje Domaje. Daj ga meni."
Kovenant se pokrenu da bi stao blizu vrhovnog poglavara. Oseao je da mora da bude
blizu ezla.
Ali Drul samo promrmlja: "Mo? Da je predam? Nikad." Usne su mu se i dalje
kretale, kao da se dogovara o nekim tajnim planovima.
Prothal je ponovo stao da ga nagovara: "Predaj ga. Radi sebe samog. Zar si slep za
samog sebe? Zar ne vidi ta ti se deava? Ta mo nije namenjena tebi. Ona te unitava.
Koristio si ezlo na pogrean nain. Koristio si kamen Zlozemlja. Takve sile su
smrtonosne. Poglavar Kletnik te je izdao. Daj ezlo meni. Trudiu se da ti pomognem."
Ali ta pomisao uvredi Drula. "Da pomogne?" zakaljao se. "Budalo! Ja sam poglavar
Drul! Gospodar! Mesec je moj. Mo je moja. Vi ste moji. Mogu da zdrobim! Starac mali poglavar. Putam te da ivi da me zasmeje. Pomo? Ne, igraj. Igraj za poglavara
Drula." Pretei je izmahnuo ezlom. "Zasmej me. Pustiu te da ivi."
Prothal se sabra i ree tonom naredbe: "Drole Stenotoe, pusti ezlo." Napravio je
jedan korak napred.
Uz trzaj poput gra histerije, Drul podie ezlo da udari.
Prothal pojuri napred, pokua da ga zaustavi. Ali Tuvor stie do jamnika prvi.
Dohvatio je kraj ezla.
Drhtei od besa, Drul udari okovanim krajem ezla u Tuvorovo telo. Krvava svetlost
blesnu. U tom trenutku meso menika postade prozirno; druina je mogla da vidi kako
mu kosti plamte poput suvih granica. Onda je pao, zateturavi se unazad, da bi se sruio
u Kovenantovo naruje.
Njegova teina bila je prevelika da bi je Nevernik zadrao; Kovenant pade na kamen
pod njom. Drei Tuvora u rukama, posmatrao je vrhovnog poglavara.
Prothal se uhvatio ukotac sa Drulom. Zgrabio je ezlo obema rukama da bi spreio
Drula da ga udari. Hrvali su se da bi zadobili vlast nad njim.
inilo se da je borba nemogua za Prothala. I pored oronulosti, Drul je zadrao neto
od snage jamnika. I bio je pun moi. A Prothal je bio star.
Sa Tuvorom u naruju, Kovenant nije mogao nita da uini. "Pomozi mu!" povika on
Mhoramu. "Poginue!"
Ali Mhoram okrenu lea Prothalu. Klekao je pored Kovenanta da vidi moe li da
pomogne Tuvoru. Dok je pregledao menika, rekao je hrapavo: "Drul pokuava da
ovlada ezlom uz pomo zlobe. Vrhovni poglavar ume da peva jae pesme nego to je
ta."
Zgroen, Kovenant povika: "Poginue! Mora mu pomoi!"
"Da mu pomognem?" Mhoramove oi opasno blesnue. Bol i napeto uzdravanje
izotrili su mu glas kada je rekao: "Ne bi doekao moju pomo sa dobrodolicom. On je
vrhovni poglavar. I pored mog zaveta..." Na trenutak se zagrcnuo sa grlom punim strasti,
"...zdrobio bih Drula." Upotrebio je Drulovu re, zdrobiti, takvom silovitou da je to
uutkalo Kovenanta.
Teko diui, Kovenant stade da posmatra borbu vrhovnog poglavara. Bio je
prestravljen opasnou, cenom koju su oba poglavara bila spremna da plate.

Onda bitka izbi oko njega poput erupcije. Jamnici su napadali Kiril Trendor iz
nekoliko smerova. Oigledno, Drul je uspeo da poalje neujni poziv; njegovi straari su
se odazvali. Prve sile koje su stigle do odaje nisu bile velike, ali ih je bilo dovoljno da
uposle itavu druinu. Samo se Mhoram nije ukljuio u borbu. Kleao je pokraj
Kovenanta i gladio lice menika, kao da ga je sledilo Tuvorovo umiranje.
Otro viui da nadjaa zveckanje oruja, Kvan je nareivao ratnicima da naprave
odbrambeni prsten oko prestola i poglavara. Gubici i iscrpljenost uzeli su danak od
eovoda, ali nepokolebljivi Kvan vodio je ljude kao da ga je nevolja poglavara uinila
neosetljivim na slabost. Izmeani sa krvnim gardistama, ljudi njegovog eovoda su
uzvraali, napadali, borili se, podsticani njegovim povicima.
Od sve vee opasnosti Kovenantu se zavrte u glavi. Prothal i Drul su se estoko borili
nad njim. Borba oko njega svakim trenutkom bivala je sve ustrija i mahnitija. Tuvor mu
je izdisao u naruju. A on nije mogao da uini nita oko svega toga, nije mogao da
pomogne nikome od njih. Uskoro e im odstupnica biti odseena i svi njihovi napori
ispae uzaludni.
Nije predvideo takav ishod pogodbe.
Drul je lagano potiskivao Prothala. "Igraj!" besneo je.
Tuvor uzdrhta; oi mu se otvorie. Kovenant spusti pogled sa Prothala. Tuvorove usne
se pokrenue, ali nije iziao nikakav zvuk.
Mhoram pokua da mu ublai muke. "Me boj se. Ovo zlo e biti prevladano - nalazi se
u rukama vrhovnog poglavara. A tvoje ime e biti upameno sa najviim poastima gde
god je na ceni poverenje."
Ali Tuvorov pogled bio je prikovan za Kovenanta i on uspe da proape jednu re:
"Istina?" itavo telo mu se napelo od napora, ali Kovenant nije znao da li je traio
obeanje ili presudu.
Pa ipak, Nevernik odgovori. Nije mogao da odbije krvnog gardistu, nije mogao da
porekne zahtev takve silne vernosti. Re mu se zaglavila u grlu, ali je on prisili da izie
napolje. "Da."
Tuvor ponovo zadrhta i izdahnu uz kratki roptaj, kao da se tetiva njegovog zaveta
otkinula. Kovenant ga dograbi za ramena, prodrma; nije bilo odgovora.
Na prestolu, Drul je prisilio Prothala da se spusti na kolena i sada je povijao vrhovnog
poglavara unazad da ga prelomi. U osujeenosti i besu, Kovenant zaurla: "Mhorame!"
Poglavar klimnu, skoi na noge. Ali nije napao Drula. Podigavi ezlo iznad glave,
gromko je povikao glasom koji se probio kroz jeku bitke: "Melenkurion abatha! Minas
mill khabaal!" S kraja na kraj, iz njegovog ezla briznu blistava vatra.
Sila rei tre Drula, odbaci ga unazad jedan korak. Prothal ponovo stade na noge.
Novi jamnici nadirali su u Kiril Trendor. Kvan i njegov eovod bili su potisnuti nazad
prema prestolu. Najzad, Mhoram im priskoi u pomo. ezlo mu je mahnito plamtelo
kada je napao. Oko njega, krvni gardisti su se borili poput vihora, skakali su i udarali
jamnike takvom brzinom da su se stvorenja sudarala jedna s drugim kada bi pokuala da
uzvrate udarce.
Ali Drulovi branitelji i dalje su nadolazili, slivali se u peinu. Druina poe da se davi
u rastuem pokolju.
Onda Prothal povika preko odaje: "Imam ga! Mesec je slobodan!"

Stajao je slavodobitno na prestolu, sa ezlom zakona u rukama. Drul je leao podno

njegovih nogu, jecav, poput odlomka stene. Izmeu greva bola, stvorenje je stenjalo:
"Daj ga nazad. Hou ga."
Prizor utera jamnicima strah u kosti. Trgli su se, pribili uza zidove odaje.
Osloboeni bitke, Kvan i njegovi ratnici se okrenue Prothalu i ispustie umorni
pokli radosti. Glasovi su im bili hrapavi i iscrpljeni, ali su slavili pobedu vrhovnog
poglavara kao da je upravo izvojevao budunost Domaje.
Pa ipak, nad njihovim glavama razigrana svetla Kiril Trendora nastavljala su svoje
vrtoglavo putovanje.
Kovenant baci pogled na prsten. Njegovo srebro i dalje je plamtelo krvlju. Moda je
Mesec i bio slobodan; on nije.
Pre nego to je jeka poklia zamrla - pre no to je iko stigao da se pokrene - novi zvuk
zaori se nad njima. Poeo je blago, a zatim se irio dok nije ispunio odaju poput
obruavanja tavanice. Bio je to smeh - smeh poglavara Kletnika, sav treptav od radosti i
neizrecive mrnje. Njegova poniavajua teina dominirala je nad svima, sahranjivala ih
u njihovoj bespomonosti; paralisala ih je, naizgled ih odsecala od sopstvenog daha i
otkucaja srca. Dok se prikupljala nad njima, bili su izgubljeni.
ak je i Prothal zastao. I pored pobede, delovao je staraki i nemono, a oi su mu
imale neusredsreen pogled, kao da se zagledao u sopstveni koveg. A Kovenant, koji je
poznavao taj smeh, nije mu se mogao odupreti.
Ali poglavar Mhoram se pokrenu. Skoivi na presto, on zavitla ezlom oko glave sve
dok vazduh nije zapitao, a plavo sevanje odskoilo navie prema nakupljenim
stalaktitima. "Onda se pokai, Opaki!" povikao je. "Ako si toliko siguran, suoi se sada sa
nama! Da li se plai da oproba sudbu sa nama?"
Smeh poglavara Kletnika rasprsnu se jo silovitijim prezirom. Ali Mhoramov prkos
razbio je njegove ini. Prothal dodirnu Mhoramovo rame. Ratnici dohvatie maeve,
postavie se u mrgodnoj spremnosti iza poglavara.
Novi jamnici ulazili su u odaju, iako nisu napadali. Kada ih je ugledao, Drul se die na
obogaljene ruke. Njegove krvave oi jo su kljuale, drale se mahnitosti i zlobe do
samog kraja. Uz kaalj, kao da e povratiti sopstveno srce, on zabrekta: "ezlo. Vi ne
znate. Ne umete da ga upotrebite. Budale. Nema spasa. Nikome. Ja imam armije. Imam
kamen." Divljakim naporom, nadjaao je smeh. "Kamen Zlozemlja. Moi i moi.
Zdrobiu. Zdrobiti." Mahnuvi slabanom rukom prema straarima, on vrisnu napregnutu
naredbu: "Zdrobi!"
Podigavi oruje, jamnici pokuljae napred.
24. PRIZIVANJE LAVOVA
Doli su u masi crvenih oiju mranih od prazne odlunosti. Ali inilo se da ih
bestelesni smeh poglavara Kletnika usporava. Gazili su kroz njega kao po ivom blatu i
taj teki prilaz pruio je druini vremena da reaguje. Na Kvanovu naredbu, ratnici
okruie Mhorama i Prothala. Dvojica krvnih gardista zauzee borbeni poloaj sa
eovodom.
Mhoram pozva Kovenanta.

Lagano, Kovenant podie glavu. Pogledao je drugove i uinilo mu se da su bedno

malobrojni. Pokuao je da se digne na noge. Ali Tuvor je bio preteak za njega. ak i u
smrti, masivna posveenost menika prevazilazila je njegovu snagu.
uo je grivenarku Litu kako vie: "Ovuda! Znam put!" Izmicala je izmeu jamnika
prema jednom od izlaza. Gledao ju je kako ide kao da je se ve odrekao. Nije mogao da
digne Tuvora zato to nije mogao da ga dobro uhvati desnom rukom; dva prsta nisu bila
dovoljna.
Onda ga Banor iupa ispod palog menika i gurnu ga prema zatitnikom prstenu
eovoda. Kovennant se opirao: "Ne moe ga ostaviti!" - ali Banor ga je gurao izmeu
ratnika. "ta to radi?" bunio se on. "Moramo ga poneti. Ako ga ne poalje nazad, nee
biti zamenjen." Okrenuo se da preklinje poglavare. "Ne moete ga ostaviti!"
Mhoramove usne se zategoe preko zuba. "Moramo."
Sa ulaza u tunel koji je odabrala Lita povika: "Ovde!" Zategla je konopac oko vrata
jednog jamnika i koristila telo stvorenja da se zatiti od napada. "Izlaz je ovamo!" No,
drugi jamnici se oborie na nju, naterae je da se povue.
U znak odgovora, Prothal upali staro ezlo, zamahnu njime i povede napad prema
njoj. Uz Mhoramovu pomo, progoreo je prolaz za drugove kroz zid jamnika.
Blistavi poglavarski oganj straio je stvorenja. Ali pre nego to je druina stigla do
tunela koji je odabrala Lita, klin pragrdana ulete uz urlanje u odaju sa oblinjeg ulaza.
Predvodio ih je moni metar znanstva, crn poput katakombi, maui gvozdenim
buzdovanom koji je delovao vlano od moi ili krvi.
Prothal povika: "Trite!" Uesnici pohoda pohitae niz tunel.
Pragrdani pojurie da ih stignu.
Druina je bila bra. Prothal i Mhoram stigoe do prolaza i razdvojie se da propuste
ostale.
Ali jedan ratnik odlui da pomogne drugovima da pobegnu. Iznenada se izdvojio iz
eovoda. Silovito vitlajui maem, bacio se na klin pragrdana.
Mhoram viknu i pohita nazad u odaju da mu pomogne. Ali metar znanstva odbaci
ratnika udarcem buzdovana i ovaj niice pade. Tamna vlaga ga pokri od glave do pete;
poeo je da vriti kao da je natopljen kiselinom. Mhoram jedva i sam izbee udarac
buzdovana i onda se povue do Prothala na ulazu u prolaz.
Tamo su pokuali da naprave uporite. Suprotstavili su blistavi plavi plamen
pragrdanima. Metar znanstva je udarao i udarao na njih; svaki udarac su zaustavljali
ezlima; mlazevi plamtee tenosti, na poetku plavi, da bi zatim brzo pocrneli, prtali su
na sve strane pri svakom sudaru. Ali klin se borio sa divljatvom koje je potiskivalo
poglavare korak po korak u tunel.
Kvan pokua da se suprotstavi tako to je naredio najjaim strelcima da odapnu strele
na metra znanstva. Ali strele su bile beskorisne. Zapalile bi se u crnoj sili pragrdana i
sagorele u pepeo.
Iza druine, Liti je nagon ka dnevnoj svetlosti pokazivao put uzmaka. Dozivala je
poglavare da krenu za njom. Ali oni to nisu mogli; nisu se usuivali da okrenu lea klinu.
Svaki udarac ih je potiskivao. I pored sve hrabrosti i odlunosti, bili su gotovo
iscrpljeni, a novi naleti buzdovana metra znanstva jo vie su ih oslabljivali. Sada je
njihov oganj imao manje estok blesak, a plamtei mlazevi su bre crneli. Bilo je jasno
da nee moi da izdre borbu. A niko u druini je nije mogao preuzeti umesto njih.

Mhoram naglo povika: "Nazad! Mesta!" Njegova hitnja nije doputala odbijanje; ak
je i krvna garda posluala.
"Kovenante!" povika Mhoram.
Kovenant poe napred sve dok se nije naao nadomak usplamtele bitke.
"Digni prsten!"
Gonjen Mhoramovom estinom, Nevernik podie levu ruku. Grimizni odsjaj je jo
kaljao srce njegove burme.
Metar znanstva primeti prsten, kao da je iznenada namirisao njegovo prisustvo.
Prepoznao je belo zlato i stao da okleva. Klin se zaustavi, iako metar znanstva nije
odustao od borbe.
"Melenkurion abatha!" naredi Mhoram. "Spali ih!"
Napola intuitivno, Kovenant shvati. On zamahnu na metra znanstva kao da e ispaliti
munju.
Kevui u naglom strahu, itav klin se tre.
U tom trenutku, poglavari se pokrenue. Uzviknuvi: "Minas mill khabaal!" razliitom
visinom u napola vriteem saglasju, vatrom su ocrtali jedno X koje je pregradilo tunel
od vrha do dna. Plamen toga X ostao je naas da visi u vazduhu; pre nego to je zamro,
Prothal ubaci ezlo uspravno u njega. Odjednom, zid plave vatre zablista u prolazu.
Urlajui od besa zbog Mhoramove varke, pragrdani skoie napred. Metar znanstva
silovito izmahnu buzdovanom prema plamenu. Vatreni zid se zatalasa i zaigra - ali nije
propustio klin.
Prothalu i Mhoramu bio je potreban samo trenutak da vide kako se njihova sila dri.
Onda su se okrenuli i potrali niz tunel.
Upirui se da doe do daha, Mhoram ree druini: "Stavili smo odbojnicu preko
tunela! Ali ona nee dugo izdrati. Nismo dovoljno jaki - ezlo vrhovnog poglavara bilo
je neophodno da bi se uopte napravila ma kakva odbojnica. A pragrdani su divlji. Drul
ih izluuje kamenom Zlozemlja." I pored hitnje, njegovim glasom proe drhtaj. "Sada
moramo trati. Moramo pobei - moramo! Sve to smo uinili nee vredeti nita ako ne
odnesemo u bezbednost i ezlo i Krug."
"Doite!" odvrati grivenarka. "Ja poznajem trave i nebo. Mogu vas voditi."
Prothal klimnu da se slae, ali pokreti su mu bili spori i pored potrebe za hitnjom. Bio
je iscrpljen, odagnat daleko preko normalnih granica svoje izdrljivosti. Dok mu je dah
egrtao duboko u grudima, kao da se gui u ispljuvku starosti, teko se naslonio na ezlo
zakona. "Poite!" zadahta on. "Trite!"
Dvojica krvnih gardista ga uzee za ruke i meu njima on se zatetura sporim trkom niz
prolaz. Okupljena oko njega, druina poe za Litom.
Najpre su ili lako. Tunel se retko granao; na svakom raskru, inilo se da Lita
nepogreivo zna koji smer sadri najvee obeanje dnevne svetlosti. Osvetljena otpozadi
Mhoramovim ezlom, hitala je napred kao da sledi svei trag slobode.
Posle napora bitke prsa u prsa, druina nae olakanje u prostom tranju bez
razmiljanja. Ono im je doputalo da usredsrede i ouvaju snagu. Osim toga, izlazili su,
kao da se lagano oslobaaju, iz podruja smeha poglavara Kletnika. Uskoro za leima
nisu mogli uti ni porugu, niti pretnju pogibije. Bar jednom, tiina im je bila prijatelj.
urili su napred gotovo punu milju. Poeli su da prelaze deo katakombi koji je bio
prepun malih peina, prolaza i skretanja, ali koji, ini se, nije sadravao velike dvorane,

raseline, radionice jamnika. Kroz sve te mnogostruke hodnike, Lita nije oklevala.
Nekoliko puta je pola putevima koji su lagano vodili navie.
Ali kako su se sloeni tuneli otvarali u ire i crnje puteve, gde Mhoramov plamen nije
osvetljavao zidove ni tavanice peina, katakombe postadoe neprijateljskije. Postepeno se
tiina menjala - izgubila je boju olakanja i poprimila utljivost zasede. inilo se da se
tama oko Mhoramovog svetla sve vie i vie zgrunjava. Na skretanjima i raskrima,
no je postajala sve dublja u njihovim izborima, zamraivala je Litin nagon. Ona poe da
okleva.
Iza nje, Prothal je bio sve manje sposoban da dri korak. Njegov hrapavi, itavi dah
postao je sve tei; ak i najumorniji uesnici pohoda mogli su da uju njegovo teko
disanje iza vlastitog dahtanja. Krvni gardisti sada su ga gotovo gotovo nosili.
Ipak, napredovali su kroz sumornu pono. Nosili su ezlo zakona i drugi Krug i nisu
mogli dozvoliti sebi da se predaju.
Onda su stigli do visoke peine u kojoj je nekoliko tunela obrazovalo raskre. Opti
pravac koga su se drali od Kiril Trendora nastavljao se jednim prolazom preko peine.
Ali Lita zastade u sreditu raskra kao da joj je neko povukao uzde da se zaustavi.
Tragala je oko sebe nesigurno, zbunjena brojnou mogunosti - i nekim intuitivnim
odbijanjem jedinog oiglednog izbora. Vrtei glavom kao da se opire, ona zajea: "Ah,
poglavari. Ne znam."
Mhoram siknu: "Mora! Nemamo druge prilike. Stare mape ne prikazuju ove puteve.
Odvela si nas daleko od onoga to nam je poznato." Dograbio ju je za ramena kao da
namerava da silom istisne odluku iz nje. Ali sledeeg trenutka panju mu je privukao
Prothal. Uz otro zacenjivanje od kalja, vrhovni poglavar se srui na pod.
Jedan krvni gardista hitro ga die u sedei poloaj, a Mhoram kleknu pored njega i
zagleda sa uz napetu brigu u njegovo staro lice. "Odmori se malo", promumla Mhoram.
"Naa odbojnica je davno probijena. Ne smemo gubiti vreme."
Izmeu naleta kalja, vrhovni poglavar odvrati: "Ostavi me. Uzmi ezlo i idi. Sa
mnom je gotovo."
Njegove rei prenerazie druinu. Kovenant i ratnici zaustavie dah da uju
Mhoramov odgovor. Vazduh je iznenada bio napet od straha da e Mhoram prihvatiti
Prothalovu rtvu.
Ali Mhoram nije rekao nita.
"Ostavi me", ponovi Prothal. "Daj mi ezlo i ja u braniti va uzmak koliko mogu. Idi,
rekoh. Star sam. Imao sam svoj trenutak trijumfa. Nita ne gubim. Uzmi ezlo i idi."
Kako poglavar i dalje nije nita uzvraao, on zaegrta preklinjuim glasom: "Mhorame,
posluaj me. Nemoj da moje stare kosti unite ovaj vani pohod."
"ujem te." Mhoramov glas je zvuao zadebljalo i bolno. On kleknu pognute glave.
Ali trenutak kasnije digao se na noge, zabacio glavu i poeo da se smeje. Bio je to
miran smeh - bez ikakve grozniavosti i prisile - smeh oputanja i nepostojanja oaja.
Druina je naas izgledala pometena, sve dok nije shvatila da nije posredi histerija. A
onda, i ne znajui zbog ega, svi se nasmejae u znak odgovor na to. Veselje im potee
srcima poput istog vetra.
Kovenant samo to ne opsova naglas zbog toga to nije mogao da podeli tu radost.
Kada su preli u blago kikotanje, Mhoram ree vrhovnom poglavaru: "Ah, Prothale,
sine Dvilijanov. Ba dobro to si star. Da te ostavim? Kako bih mogao da uivam
priajui Ozondrei o tvojim velikim poduhvatima bez tebe da se buni protiv mog

preterivanja?" Ponovo se veselo nasmejao. A onda, kao da se pribrao, vratio se tamo gde
je Lita zbunjeno stajala na sreditu peine.
"Grivenarko", ree blago, "dobro si uinila. Tvoj nagon je ispravan - prizovi ga se
sada. Odbaci sve sumnje. Ne plaimo se da te sledimo tamo gde te srce vodi."
Kovenant primeti da se ni ona nije pridruila smehu druine. Oi su joj bile nemirne;
naslutio je da je njena ustra krv bila uvreena Mhoramovom ranijom otrinom. Ali sada
je sa ozbiljnim izrazom klimnula poglavaru. "To je dobro. Ali moje misli ne veruju mom
srcu."
"Kako to?"
"Misli mi kau da moramo produiti kao to smo stigli. Ali srce eli da poemo
onuda." Pokazala je tunel iza njih, gotovo u pravcu iz koga su stigli. "Ne znam", zakljui
ona jednostavno. "Ovo je novo za mene."
Ali u Mhoramovom odgovoru nije bilo oklevanja. "Ti si grivenarka Lita od Ranjana.
Ti slui Ranihine. Poznaje travu i nebo. Veruj srcu."
Oklevajui samo trenutak, Lita poslua njegov savet.
Dvojica krvnih gardista pomogoe Prothalu da stane na noge. Drei ga izmeu sebe,
pridruili su se druini i poli za Litinim nagonom u tunel.
Prolaz je uskoro poeo lagano da se sputa i oni pooe dobrom brzinom niz njega.
Odravala ih je nada da njihovi gonioci nee pogoditi kuda su krenuli, tako da nee moi
ni da ih odseku niti da ih neposredno slede. Ali u sveoptoj tmini i tiini nisu imali
nikakvog smirujueg nagovetaja. Put im se nije granao, ali je iao tamo-amo kao da sledi
neku venu unutar planine. Najzad se otvorio prema prostranom prividu otvorenog
prostora i poeo da se uspinje uz strmu, izbrazdanu, stenovitu padinu preko niza
skretanja. Sada je druina morala da se s mukom uspinje.
Tekoe uspona usporavale su ih isto koliko i penjanje. to su vie ili, vazduh je
postajao hladniji i sve se vie inilo da pokraj njih u mraku duva vetar. Ali hladnoa i
vetar samo su naglaavali znoj koji je kapao sa njih i iscrpljenost njihovog disanja. Jedino
je krvna garda delovala neiznureno dugim danima naprezanja; stameno su gazili uz uspon
kao da je re o samo jo jednoj neznatnoj izmeni njihove posveenosti bez poinka. Ali
sadruzi su im bili vie smrtni. Ratnici i Kovenant poee da se teturaju u usponu poput
bogalja.
Konano Mhoram naredi zaustavljanje. Kovenant se srui u sedei poloaj sa leima
uz stenu, licem prema zacrnjenoj, bezmernoj peini. inilo mu se da mu se znoj ledi na
licu. Poslednji ostaci hrane i pia poli su od oveka do oveka, ali na tom sahranjenom
mestu i jedno i drugo kao da je izgubilo sposobnost da osvei - kao da je najzad ak i
samo preivljavanje osetilo strah u tmini katakombi. Kovenant je otupelo jeo i pio. Onda
je zatvorio oi da bi bar za neko vreme odsekao prazno crnilo. Ali video ga je bilo da su
mu oi zatvorene ili otvorene.
Neko vreme potom - Kovenant vie nije odmeravao trajanje - poglavar Mhoram ree
jetkim apatom: "ujem ih."
Korikov odgovor zvuao je uplje poput uzdaha iz grobnice. "Da. Slede nas. Ima ih
silno mnogo."
Poskoivi kao gromom oinuti, uesnici pohoda ponovo poee da se penju, silei se
preko granica izdrljivosti. Oteali su od oseaja promaenosti, kao da se kreu samo
zbog toga to ih Mhoramov plavi plamen vue navie, sili ih, preklinje, laska im,

nagovara ih, nadahnjuje, odbija da prihvati ita drugo osim izdrljivosti i samo
izdrljivosti. Odbacujui svaku potrebu osim neophodnosti bega, nastavili su da se penju.
Onda vetar poe da zavija oko njih i put im se izmeni. Pukotina se naglo suzi; naoe
se na uskom, zavojitom stepenitu urezanom u zid okomitog tunela. irina grubih
stepenica primorala ih je da se uspinju jedan po jedan. A vetar je vritao uz tunel kao da
bei iz katakombi u otrom uasu. Kovenant zajea kada je shvatio da e morati da
rizikuje jo jednu opasnu visinu, ali nalet vetra bio je toliko silovit da se inilo da je pad
nemogu. Povodei se dok mu se u glavi vrtelo, on se nape da ide uz stepenice.
Tunel se nastavljao pravo navie, a vetar je zavijao u bolu; druina se uspinjala kao da
je vazduh povlai za sobom. Ali kako se tunel suavao, silina vetra je rasla; vazduh poe
da struji kraj njih previe brzo da bi ga mogli udisati. Dok su dahtali navie, obuze ih
vrtoglavica od koje kao da im je sve lebdelo u glavama. inilo se da se tunel opasno njie
tamo-amo. Kovenant poe da ide na rukama i nogama.
Uskoro je itava druina puzala.
Posle bezvazdunog bola koji se beskoano prostirao oko njega, Kovenant se samo
oprui preko stepenica. Nije se kretao. Nejasno je uo glasove koji su pokuavali da
nadviu urlanje vetra. Ali nije uspevao da ih slua. Oseao je da je doao do ruba guenja
i samo je eleo da plae. Jedva da je mogao da razabere ta ga spreava da ak i u tom
trenutku ne iskae svoju bedu.
Ruke ga dograbie za ramena, podigoe na ravni kamen. Vukle su ga deset ili petnaest
stopa dnom uskog procepa. Onda vetar oslabi.
uo je kako Kvan isputa zagueni, dahtavi poklik radosti. Uz napor, digao je glavu.
Leao je u procepu tamo gde se ovaj otvarao na jednoj od istonih padina Planine Groma.
Iza ravnog, sivog prostranstva daleko ispod njega, dizalo se crveno Sunce.
U njegovim oamuenim uima i sami poklici zvuali su poput jecaja. Pojaavali su se
kako su se ratnici jedan po jedan peli kraj njega u zoru. Lita je ve skoila nekoliko stopa
od procepa i na kolenima je ljubila zemlju. Daleko, iza Sarangrava, iza svetlucave linije
Putnikovog Tesnaca i Velike Movare Sunce je kraljevski stajalo, ovenano crvenim
blistavilom.
Kovenant se die u sedei poloaj i osmotri poglavare da vidi njihovu pobedu.
Nisu delovali slavodobitno. Vrhovni poglavar sedeo je pogrbljen poput vree starih
kostiju, sa ezlom zakona preko kolena. Glava mu je bila pognuta i prekrivao je lice
obema akama. Pokraj njega, Mhoram je stajao nepokretan i mrgodan, a oi su mu bile
turobne poput pustare.
Kovenant nije shvatao.
Onda Banor ree: "Moemo se odbraniti ovde."
Mhoramov odgovor bio je mek i silovit. "Kako? Drul zna mnoge puteve. Ako ga
zaustavimo ovde, napae nas odozdo - odozgo. Moe da navali na nas sa hiljadama."
"Onda zatvorite ovaj otvor da ih zadrite."
Mhoramov glas postade jo meki. "Vrhovni poglavar nema ezlo. Ja ne mogu sam
staviti odbojnicu na otvor - nemam dovoljno moi. Veruje li da sam dovoljno jak da
sruim zidove ovog procepa? Ne - ak i kada bih bio voljan da povredim Zemlju na taj
nain. Moramo pobei. Tamo..." Pokazao je niz planinsku padinu drhtavom rukom.
Kovenant spusti pogled. Procep se otvarao u dno urvine koja se pruala pravo niz
padinu Planine Groma poput rane od noa. Po kimi tog proseka bile su razbacane i
ispreturane ogromne stene - pale gromade, komadi viih litica poput mrtvih odlomaka

planine. A zidovi su bili goli, na njih se nije moglo popeti. Uesnici pohoda bili bi
prisiljeni da se pola milje muno probijaju po dnu useka. Onda su se zidovi razdvajali i
urvina se svaljivala preko litice. Kada druina stigne do litice, tada e morati da pokua
da se probija po planinskim padinama dok ne nae drugi spust.
Kovenant jo nije shvatao. Zajeao je zbog tegobnosti urvine, ali bio je to put za
bekstvo. Mogao je da oseti sunevu svetlost na licu. Podigavi se na noge, promumlao je:
"Poimo."
Mhoram mu uputi pogled oteao od potisnutog bola. Ali nije ga glasno izrekao.
Umesto toga, kruto se obratio Kvanu i Koriku. Posle nekoliko trenutaka uesnici pohoda
pooe niz usek.
Napredovanje im je bilo smrtno sporo. Da bi se probili, morali su da se penju od stene
do stene, da se provlae izmeu nepravilnih gromada, da se tiskaju na rukama i nogama
kroz uske procepe izmeu ogromnih kamenih pesnica. A bili su slabi. Najjaim ratnicima
sve vreme je bila potrebna pomo krvne garde. Prothala su morali gotovo potpuno da
nose. On je stegao ezlo i lomno pipao po usponima. Kad god bi skoio sa stene, pao bi
na kolena; uskoro je prednja strana njegove odore bila isprskana krvlju.
Ubrzo Kovenant poe da shvata opasnost. Njihova brzina mogla je biti kobna.
Ukoliko je Drul znao druge pristupe padini, njegove sile bi mogle stii do kraja useka pre
druine.
Nije bio jedini u toj bojazni. Posle prvobitnog olakanja, ratnici poprimie progonjen
izraz. Uskoro su teko hodali, pentrali se, upinjali oborenih glava i pognutih lea kao da
im je teina svega to su ikada znali vezana oko vratova. Suneva svetlost im nije
dozvoljavala da zaborave na opasnost.
Poput proroanstva, strahovanja su im bila ispunjena pre nego to je druina prela i
pola puta niz usek. Jedan od ljudi eovoda ispusti slomljeni povik i pokaza nazad uz
planinu. Tamo su ugledali hordu pragrdana kako istrava iz otvora kroz koji su oni
nedavno izili.
Pokuali su da pohitaju niz zakrani usek. Ali pragrdani su se slivali za njima poput
crne poplave. Stvorenja kao da su skakala sa stene na stenu bez ikakve opasnosti ili
pogrenog koraka, kao da ih nosi nalet divljatva. Stizali su druinu munom brzinom.
A pragrdani nisu bili sami. U blizini kraja urvine iznenada se pojavie jamnici na vrhu
jednog zida. im su opazili uesnike pohoda, poeli su da bacaju uad preko ruba i da se
suljaju niz zid.
Druina je bila uhvaena poput skupine crvia u hvataljkama Drulove moi.
Zastali su tamo gde su se zatekli, paralisani okom. Jedan trenutak, Kvanov oseaj
odgovornosti za eovod popusti; stao je da se prazno obazire oko sebe i nije se pokrenuo.
Kovenant spuznu uz jednu gromadu. eleo je da vrisne na planinu da to nije poteno. Ve
je toliko preiveo, toliko pretrpeo, toliko toga izgubio. Gde je bio njegov izlaz za beg?
Zar je ovo bila cena pogodbe, njegovog uzdravanja? Bilo je to previe veliko. Bio je
gubav, nije bio stvoren za takve kunje. Glas mu se nekontrolisano tresao - pun
beskorisnog besa. "Nikakvo udo - to nas je pustio da uzmemo ezlo. Da bi sada gore
bolelo. Znao je da neemo pobei s njim."
Ali Mhoram povika naredbe tonom koji se usee u optu preneraenost. Nakratko je
potrao niz usek i uspentrao se na visoku, ravnu stenu, viu od ostalih u njenoj okolini.
"Evo mesta za nas! Doite!" naredi on. "Ovde emo okonati!"

Lagano, ratnici doepae do stene kao da su preoptereeni porazom. Mhoram i krvna

garda su im pomagali. Vrhovni poglavar Prothal popeo se poslednji, dignut izmeu
dvojice krvnih gardista. Mrmljao je: "Ne. Ne." Ali nije se odupirao Mhoramovim
naredbama.
Kada su se svi nali na steni, Kvanov eovod i krvna garda stadoe na njene ivice. Lita
im se pridrui, konopca zategnutog u rukama, ostavivi Prothala, Mhorama i Kovenanta u
prstenu poslednje odbrane druine.
Sada su pragrdani preli polovinu rastojanja do stene na kojoj je stajala druina. Iza
njih su stizale stotine jamnika, kuljali su iz otvora i hitali niz usek. A jo toliko ih se pelo
sa mesta na kome su uli u usek.
Odmeravajui Drulove trupe, Mhoram ree blago: "Hrabro, prijatelji moji. Dobro ste
se poneli. Hajde sada da okonamo tako hrabro da to upamte ak i nai neprijatelji. Ne
oajavajte. Mnoge su prilike izmeu poetka rata i pobede. Hajde da nauimo poglavara
Kletnika da nikada nee doiveti pobedu dok i poslednji prijatelj Domaje ne bude mrtav."
Ali Prothal proapta: "Ne. Ne." Lica okrenutog prema vrhu Planine Groma, ukopao je
noge i zatvorio oi. Sa laganom odlunou, digao je ezlo zakona i visinu srca i
dograbio ga u obe pesnice. "Mora biti mogue", jeknu on. "Sedmice mu! Mora." Zglavci
mu pobelee na tajnoj, prekrtenim runama prekrivenoj povrini ezla. "Melenkurione
Nebozore, pomozi mi. Ne prihvatam ovaj kraj." Obrve mu se lagano namrgodie nad
sklopljenim, upalim oima, a glava mu se saginjala sve dok mu brada ne dodirnu srce.
Izmeu njegovih bledih usana dopre aptava pesma bez rei. Ali glas mu je tako sipljivo
egrtao da mu je pesma vie liila na alopojku nego na prizivanje.
Drulove sile su se nezaustavljivo slivale odozdo i kuljale navie ka druini. Mhoram
ih je gledao sa grem bespomonosti na usnama punim ovenosti.
Iznenada, oajnika prilika blesnu mu u oima. Okrenu se, prostreli Kovenanta
uagrenim pogledom, proapta: "Postoji nain! Prothal pokuava da prizove ognjene
lavove. Ne moe da uspe - mo ezla je zatvorena, a mi nemamo znanja da je odbravimo.
Ali belo zlato moe osloboditi tu silu. To se moe uiniti!"
Kovenant se lecnu kao da ga je Mhoram izdao. Ne! - jeknu on u sebi. Pogodio sam
se...!
A onda, uz muni, vrtoglavi zaokret uvianja, on nazre plan poglavara Kletnika za
njega, nazre ta mu je Opaki pripremao. Ovde je poivao ubilaki udarac skriven iza svih
mahinacija, svih izgovora.
Pakla mu i krvi!
Ovde je bila udarna taka njegovih suprotstavljenih ludila. Ukoliko pokua da
upotrebi divlju magiju... ukoliko njegov prsten ima mo... Ali ako nema mo... Lecnuo se
pred zamahom i udarcem mranih vizija... druina pobijena... ezlo uniteno... hiljade
stvorenja mrtvo, sva ta krv na njegovoj dui, na njegovoj dui.
"Ne", jeknu ogrubelim glasom. "Ne trai to od mene. Obeao sam da vie neu ubijati.
Ne zna ta sam uinio... Atiarani... i... pogodio sam se da vie ne bih morao da ubijam."
Pragrdani i jamnici sada gotovo da su doli na domet luka. Strele eovoda bile su
nametene i spremne. Drulove horde usporie, poee da se pripremaju za poslednji skok
napada.
Ali Mhoramove oi nisu ostavljale Kovenanta. "Bie jo vie ubijanja ako to ne
uini. Veruje li da e se poglavar Kletnik zadovoljiti naom smru? Nikad! Ponovo e

ubijati, sve dok sav ivot bez izuzetka ne pripadne njemu da ga izopai ili uniti. Sav
ivot, uje li? Nee biti poteena ak ni ta stvorenja koja mu sada slue."
"Ne", ponovo zajea Kovenant. "Zar ne vidi? On upravo to eli. ezlo e biti
uniteno... ili e Drul biti uniten... ili mi... ta god se dogodi, on e pobediti. Bie
slobodan. Radi upravo ono to eli."
"Svejedno!" odvrati Mhoram grozniavo. "Mrtvi su mrtvi... samo se ivi mogu nadati
da se suprotstave Opaiji."
Vatru mu paklenu! Kovenant je traio odgovore poput oveka nesposobnog da istrpi
sopstvenu nevolju. Ali nije naao nijedan. Nikakva pogodba niti kompromis nisu
zadovoljavali njegovu potrebu. U svom bolu, divlje je vikao, bunio se, preklinjao:
"Mhorame! To je samoubistvo! Trai od mene da poludim!"
Opasnost u Mhoramovim oima nije se pokolebala. "Ne, Nevernie. Ne mora da
izgubi um. Postoje i drugi odgovori - druge pesme. Moe ih nai. Zato da Domaja
bude unitena zbog tvog bola? Spasi ili prokuni! Uzmi ezlo!"
"Prokletstvo!" Mahnito petljajui oko prstena, Kovenant povika: "Uini to sam!"
Strgao je burmu sa prsta i pokuao da je baci na Mhorama. Ali ludaki se tresao; prsti mu
se omakoe. Prsten pade na kamen, otkotrlja se.
Zabatrgao se za njim. inilo se da nema dovoljno prstiju da ga dohvati; ovaj skliznu
pokraj Prothalovih nogu. On se ponovo baci za njim - onda mu se noga omae, on pade i
tresnu elom o kamen.
Kao iz daljine, uo je odapinjanje lukova; bitka je poela. Ali on nije obraao panju.
Imao je utisak da mu je lobanja pukla. Kada je digao glavu, otkri da mu se vid poremetio;
video je dvostruko.
Mahovinom nanesena mapa na njegovoj odori neitljivo se razmazala u njegovim
oima. Sada je izgubio i ono malo izgleda koje je imao da je proita, da odgonetne
tajanstvene poruke Morinmosa. Video je dvojicu Mhorama dok je poglavar podizao
njegov prsten. Video je dvojicu Prothala nad sobom kako grabe ezlo i pokuavaju da
poslednjim naporom ivotne sile podvrgnu njegovu mo svojoj volji. Dvojica Banora
okrenue se od bitke prema poglavarima.
Onda se Mhoram nae nad Kovenanta. Poglavar izmahnu kao biem, dograbi mu
desni zglavak. Zahvat je bio tako silovit da on oseti kako mu kosti krckaju, tarui se jedna
o drugu. On ga natera da otvori ruku, a kada su dva prsta bila rairena i ranjiva, Mhoram
mu zabi prsten na kaiprst. Ovaj se zaglavi iza prvog lanka. "Ne mogu uzurpirati tvoje
mesto", zarea dvostruki poglavar. Ustao je i grubo povukao Kovenanta u stojei stav.
Uneo je dvostruko lice u Nevernikovo i prosiktao: "Sedmice mu! Ti se vie plai moi
nego slabosti."
Da! - jeao je u sebi Kovenant na bol u zglavku i glavi. Da! Hou da preivim!
Sada je odapinjanje lukova dolazilo onoliko esto koliko su brzo ratnici mogli da
pripremaju strele. Ali zaliha strela im je bila ograniena. A pragrdani u jamnici su se
drali podalje, izlaii se samo toliko da privuku vatru ratnika. Drulovoj sili se nije
urilo. Naroito se inilo da su pragrdani spremni da uivaju u laganom pogubljenju
druine.
Ali Kovenant nije mogao da usredsredi panju na takve stvari. Piljio je u agoniji u
Mhorama. inilo se da poglavar ima dvoje usta - usne zategnute preko umnogostruenih
zuba - i etvore oi, svako usplamtelo od strasti. Kako nije uspeo da smisli drugaiju

molbu, on posegnu slobodnom rukom za pojas, izvadi Atiaranin no i prui ga Mhoramu.

Kroz zube je preklinjao: "Bilo bi bolje da me ubije."
Lagano, Mhoramov stisak popusti. Usne mu omekae; vatre u njegovim oima
nestade. inilo se da mu se pogled okree ka unutra, a onda se lecnuo na ono to je
ugledao. Kada je progovorio, glas mu je bio poput praha. "Ah, Kovenante... oprosti mi.
Zaboravio sam se. Penosled... Penosled je ovo shvatao. Trebalo je da ga paljivije
sluam. Greka je traiti vie nego to si spreman da slobodno da. Na taj nain,
postajemo nalik onima koje mrzimo." Pustio je Kovenantov zglavak i napravio korak
unazad. "Prijatelju moj, ovo nije na tvojoj dui. Breme je nae i mi emo ga nositi do
kraja. Oprosti mi."
Kovenant nije mogao da odgovori. Stajao je iskrivljenog lica kao da e zaurlati. Oi su
ga bolele od dvostrukosti vida. Mhoramova milost ga je pogodila vie od ijednog
argumenta ili zahteva. Bedno se okrenuo Prothalu. Zar nije mogao negde nai snage za
taj rizik? Moda je u tom pravcu poivao put bega... moda je uas divlje magije bio cena
koju je morao platiti za slobodu. Nije eleo da ga ubiju pragrdani. Ali kada je digao ruku,
nije znao koja je od tih aka njegova, koje od ta dva ezla je pravo.
A onda, uz ravni zvuk, i poslednja strela je otila. Jamnici ispustie gromoglasni povik
zlobe i veselja. Na naredbu pragrdana, poee da se pribliavaju. Ratnici izvukoe
maeve, pripremie se za beskorisni kraj. Krvna garda je balansirala na vrhovima prstiju.
Drhtavo, Kovenant pokua da dohvati ezlo. Ali u glavi mu se vrtelo, a kovitlac tame
vrtoglavo je poskoio na njega. Nije mogao da prevazie strah; bio je uasnut osvetom
koju e gubavost oboriti na njegovu glavu zbog takve drskosti. Ruka mu pree polovinu
rastojanja i stade, u besprstoj nemoi zgrabi prazni vazduh.
Ah! izgubljeno je jeknuo u sebi. Pomozite mi!
"Mi smo krvna garda." Banorov glas bio je gotovo neujan u bunoj pohoti jamnika.
"Ne moemo dozvoliti takav kraj."
On vrsto uze Kovenanta za ruku i smesti je na ezlo zakona, na pola puta izmeu
Prothalovih napregnutih zglavaka.
inilo se da je mo eksplodirala u Kovenantovim grudima. Bezvuni udar, ok jai od
sluha, udari usek poput gra planine. Udarac obori uesnike pohoda sa nogu i razbaca sve
pragrdane i jamnike izmeu kamenih gromada. Samo se vrhovni poglavar odrao na
nogama. Glava mu se trgla unazad, a ezlo blesnu u njegovim rukama.
Jedan trenutak, u useku je vladala tiina - mir tako silovit da se inilo da je udar
ogluveo sve borce. A u tom trenutku, itavo nebo nad Gravin Trendorom pocrne od
neprobojnih olujnih oblaka.
Onda doe buka - duboku zvuni udar, kao da samo stenje planine vriti - a sledili su
ga dugi talasi vrelog, siktavog klokotanja. Oblaci se spustie sve dok nisu pokrili vrh
Planine Groma.
Ogromni, uti ognjevi poee da plamte na okruenom vrhu.
Neko vreme, druina i njeni napadai leali su u useku kao da se plae da se pokrenu.
Svi su piljili u vatre i olujne oblake.
Iznenada, plamenovi izbie kao erupcija. Uz riku kao da sam vazduh bukti, ognjevi
poee da jure poput ogromnih, gladnih zveri niz svaku padinu i obronak planine.
Vritei od straha, jamnici skoie i stadoe da bee. Njih nekolicina se ludaki baci o
zidove useka. Ali veina je obila stenu druine i beala nanie, pokuavajui da
prestigne ognjene lavove.

Pragrdani pooe drugim putem. Mahnitom hitnjom, pentrali su se uz usek prema

ulazu u katakombe.
Ali pre nego to su mogli da dospeju do bezbednog mesta, Drul se pojavi iz pukotine
nad njima. jamnik je puzao, previe obogaljen da bi stajao. Ali u pesnici je drao zeleni
kamen koji je zraio silovitim zlom kroz crnilo oblaka. Njegov vrisak nadjaa urlik
lavova:
"Zdrobi! Zdrobi!"
Pragrdani zastadoe, uhvaeni izmeu dva straha.
Dok su stvorenja oklevala, druina poe niz usek. Prothal i Kovenant bili su previe
iscrpljeni da se dre na nogama, i zato ih je krvna garda nosila, bacala ih od oveka do
oveka preko gromada, vukla preko ispreturanog dna urvine.
Ispred njih, jamnici poee da stiu do kraja useka. Neki od njih su trali tako slepo da
su padali preko ruba litice; drugi se rasue u oba smera po grebenu, vritei u nastojanju
da umaknu.
Ali iza druine pragrdani obrazovae klin i ponovo krenue nanie. Uesnici pohoda
jedva su bili u stanju da odravaju razmak u odnosu na klin.
Urlik vatrenog vazduha postade otriji, ei. Osloboene silom Vrhunca, gromade
poee da se kotrljaju sa litica. Ognjeni lavovi su se kretali poput rastopljenog kamenja,
skakali su niz padine kao da su roeni u srcu pakla. Daleko uz usek, inilo se da se
sveobuhvatno zavijanje njihove moi udvostruuje i utrostruuje sa svakim skokom
nanie. Udar spaljenog vazduha nasrnu preko njih poput glasnika, trubei o nadiranju
vatre i vulkanske gladi. Gravin Trendor se tresao iz samog temelja.
Kretanje niz usek postade lake kada se druina primakla donjem kraju i Kovenant
poe da se kree sam. Gonjen pogrenim vienjem, zagluenim sluhom, poterom koja ih
je stizala, on se otrese krvne garde. Kreui se ukoenih kolena poput lutke, posrtao je u
teturavoj, tvrdoglavoj pravoj liniji prema litici.
Ostali uesnici pohoda skrenue prema jugu po ivici useka. Ali on je iao pravo prema
litici. Kada je stigao do nje, noge jedva da su mu imale dovoljno snage da ga zadre.
Slabano se njiui, pogledao je u provaliju. Bila je duboka bar dve hiljade stopa, a litica
je bila iroka najmanje pola milje.
Nije bilo uzmaka. Lavovi e stii druinu pre nego to ova doe u bilo kakvu priliku
da se spusti sa druge strane litice - znatno pre.
Ljudi su vikali na njega, beskorisno ga opominjali; jedva da je mogao da ih uje kroz
urlajui vazduh. Nije obraao panju. I nije se plaio ponora; nije ga video dovoljno jasno
da bi se plaio.
Morao je da uini neto.
Zastao je na trenutak, prikupljao hrabrost. Onda je shvatio da e neki krvni gardista
verovatno pokuati da ga spase. eleo je da ostvari nameru dok je to jo mogue.
Bio mu je potreban odgovor na smrt.
Skinuvi prsten, vrsto ga je stegao u ruci bez polovine prstiju, a onda zamahnuo da ga
baci preko ruba litice.
Oi mu pooe za prstenom kada je izmahnuo rukom i on naglo stade, proet udarom
stida. Metal je bio ist. Pogled mu je i dalje video dva prstena, ali oba su bila srebrna;
obojenost je nestala iz njih.
Okrenuo se od litice i stao da traga uz usek za Drulom.

uo je Mhorama kako vie: "Banore! To je njegov izbor!" Krvni gardista hitao je ka

njemu. Na Mhoramovu naredbu ovaj se zaustavi na deset jardi od njega, i pored svog
zaveta. No, sledeeg trenutka, on odbaci naredbu i ponovo krenu ka Kovenantu.
Kovenant nije mogao da usredsredi pogled. Nazreo je plamene lavove kako skau
prema useku visoko gore po urvini. Ali njegovo vidno polje ispunjavao je klin pragrdana.
Nalazio se na samo tri koraka od njega. Metar znanstva ve je podizao buzdovan da
udari.
Nagonski, Kovenant pokua da se pokrene. Ali bio je previe spor. Jo se naginjao
kada Banor nalete na njega, odbaci ga sa puta.
Uz ludaki, slavodobitni kevtaj, kao da su iznenada ugledali nekakvu viziju, pragrdani
skoie poput jednog i poletee preko ruba litice. Dok su padali, povici su im se orili
opakim trijumom.
Banor die Kovenanta na noge. Krvni gardista ga je gurao prema ostatku druine, ali
se on oslobodi i zatetura nekoliko koraka uz padinu, napreui pogled prema procepu.
"Drul! ta se desilo sa Drulom?" Oi su ga izdavale. On zastade, nesigurno se zanjiha,
stade da besni: "Ne mogu da vidim!"
Mhoram urno stie do njega, a Kovenant ponovi pitanje, viui ga u poglavarevo
lice.
Mhoram blago odvrati: "Drul je tamo, u procepu. Sila kojom nije umeo da ovlada sada
ga unitava. On vie ne zna ta radi. Za koji trenutak ognjeni lavovi e ga progutati."
Kovenant se upinjao da ovlada glasom tako to ga je priguivao stezanjem eljusti.
"Ne!" prosikta on. "On je samo rtva kao i druge. Kletnik je ovo sve vreme planirao." I
pored stegnutih zuba, glas mu je zvuao slomljeno.
Mhoram mu dodirnu rame smirujuim pokretom. "Budi miran, Nevernie. Uinili smo
sve to smo mogli. Ne treba da optuuje sebe."
Iznenada, Kovenant otkri da mu je besa nestalo - da se raspao prainu. Oseao se
izudarano i uniteno i klonuo je na tlo kao da kosti vie ne mogu da ga dre. Oi su mu
delovale kao dronjci, poput jedara na brodu duhova. Ne marei vie ta ini, gurnuo je
burmu na domali prst.
Ostatak druine se kretao prema njemu. Odustali su od pokuaja da se bore; zajedno
su gledali primicanje ognjenih lavova. Pononi oblaci zasenili su itavu planinu, a kroz
tminu skakutave vatre su blistale i sjale poput zveri sunevog ognja. Skakale su sa zidova
u usek, a neke od njih su se bacale navie prema otvoru.
Poglavar Mhoram je najzad otrese zaaranosti. "Pozovite Ranihine", naredi Banoru.
"Krvna garda se moe spasti. Uzmite ezlo i drugi Krug. Pozovite Ranihine i beite."
Banor je jedan dugi trenutak gledao Mhorama u oi i odmeravao poglavarevu
naredbu. Onda je odbio vrstim glasom. "Jedan od nas e ii. Da odnese ezlo i Krug u
Poglavarev Konak. Ostali ostaju."
"Zato? Ne moemo se spasiti. Morate iveti - da sluite poglavare koji moraju
nastaviti ovaj rat."
"Moda." Banor lako slee ramenima. "Ko zna? Vrhovni poglavar Kevin nam je
naredio da odemo i mi smo posluali. Neemo ponoviti istu greku."
"Ali ova smrt je beskorisna!" povika Mhoram.
"Svejedno." Glas krvnog gardiste je bio bezlian poput eleza. Onda je dodao: "Ali ti
moe pozvati Hinarila. Uini tako, poglavaru."

"Ne", uzdahnu Mhoram sa umornim smekom shvatanja. "Ne mogu. Kako mogu da
ostavim toliko ljudi da umre?"
Kovenant je samo napola sluao. Oseao se poput olupine i traio je put izmeu
ostataka oseanja, u potrazi za neim vrednim spasavanja. A onda je jedan njegov deo
shvatio. Prineo je dva prsta desne ruke usnama i ispustio otar, prodoran zviduk.
itava druina upilji se u njega. inilo se da Kvan misli da je Nevernik izgubio
razum; Mhoramove oi su u skokovima donosile divlja nagaanja. Ali griverarka Lita
zabaci konopac visoko u vazduh i povika: "Ranihini! Griva sveta! On ih poziva!"
"Kako?" pobuni se Kvan. "Odbio ih je."
"Propeli su mu se u poast!" odvrati ona sa rzavim smehom. "Doi e."
Kovenant potpuno prestade da slua. Neto mu se deavalo i on se uspe na noge da to
doeka uspravan. Razmere njegovog poloaja su se menjale. U zamuenom pogledu,
njegovi prijatelji iz druine lagano su postajali vri i materijalniji - poprimali su
ustrojstvo ive stene. A sama planina sve je vie postajala poput dijamanta. inila se
nepromenljiva poput kamena temeljca itavog sveta. Oseao je kako velovi spadaju sa
njegovog vida; video je nezaklonjenu stvarnost Gravin Trendora u njenoj svekolikoj,
neumoljivoj moi. Bledeo je uz nju; meso mu se tanjilo, postajalo prozrano. Vazduh
gust poput dima duvao je kroz njega, ledio mu kosti. Grlo due zgri mu se u nemom
bolu. "ta mi se deava?"
Oko ruba litice, prema jugu, Ranihini su stizali galopom. Poput plamena nade,
prestizali su sputanje lavova. Odjednom, grubi kliktaj se prolomi od ratnika. "Spaseni
smo!" povika Mhoram. "Ima dovoljno vremena!" Sa ostatkom druine pohitao je da
sretne ustri nailazak Ranihina.
Kovenant oseti da je naputen. "ta mi se deava?" nejasno je ponavljao prema tvrdoj
planini.
Ali Prothal je jo bio uz njega. Kovenant zau vrhovnog poglavara kako govori
blagim glasom koji je ipak zvuao gromko poput grmljavine: "Drul je mrtav. On je te
prizvao i sa njegovom smru poziv se okonava. Tako deluju takve sile.
Zbogom, Nevernie! Budi to jesi! Silno si nam pomogao. Ranihini e nas spasti. A sa
ezlom zakona i drugim Krugom, neemo biti nemoni da se odbranimo od zla Opakog.
Samo hrabro. Oaj i gorina nisu jedine pesme na svetu."
Ali Kovenant je jeao u nemom bolu. Sve oko njega - Prothal, druina, Ranihini,
ognjeni lavovi i planine - postajali su previe materijalni. Preplavili su mu ula, prevazili
njegove oseaje i postali siva izmaglica. Pokuao je da ih dograbi, ali nije osetio nita.
Nije mogao da vidi; Domaja napusti opseg njegovih oiju. Bila je previe za njega i on je
izgubi.
25. PREIVELI
Siva magla kovitlala se oko njega jedan dugi, greviti trenutak. Onda je poela da se
rastae i on uskoro izgubi i nju. Vid mu se zamuti, kao da ga je neki surovi bog rastrljao
prstom. Otro je zatreptao, pokuao da posegne nagore da bi protrljao oi; ali neto meko
mu je dralo ruku. Oi su mu videle belinu.
Budio se, iako se vie oseao kao da zapada u pijanstvo.
Postepeno je postajao sposoban da razazna gde je. Leao je na krevetu sa cevastim
zatitnim ipkama sa strane. Beli aravi pokrivali su ga do grla. Sive zavese odvajale su

ga od ostalih pacijenata u sobi. Fluorescentna svetiljka prazno je zurila u njega sa

tavanice. Vazduh se slabo oseao na etar i sredstva za dezinfekciju. Dugme za pozive
visilo je kraj uzglavlja kreveta.
Nije oseao nijedan prst na rukama i nogama.
Nervi se ne regeneriu, razume se da ne, oni se ne...
To je bilo vano - znao je da je vano - ali iz nekog razloga za njega nije predstavljalo
nita. Srce mu je bilo previe uzavrelo od drugih oseanja da bi osetilo taj led.
Jedino mu je bilo vano da su Prothal, Mhoram i uesnici pohoda preiveli. Drao se
toga kao da je to dokaz normalnosti - dokaz da ono to mu se desilo, ono to je uinio,
nije proizvod ludila, samounitenja. Preiveo je; njegova pogodba sa Ranihinima postigla
je bar to. Uinili su tano ono to je poglavar Kletnik zatraio od njih - ali su preiveli.
Bar nije bio kriv i za njihove pogibije. Njegova nesposobnost da koristi prsten, da
poveruje u prsten, nije od njih napravila druge utvare. To mu je bila jedina uteha za ono
to je izgubio.
Onda je razaznao dve prilike koje su stajale u podnoju kreveta. Jedna od njih bila je
ena u belom - medicinska sestra. Dok je pokuavao da usredsredi pogled na nju, ona
ree: "Doktore... vraa mu se svest."
Doktor je bio sredoveni ovek u smeem odelu. Put ispod njegovih oiju je bila
mlohava, kao da je umoran od sveg ljudskog bola, ali usne ispod posedelih brkova bile su
blage. On prie Kovenantu pored kreveta, dodirnu na trenutak Kovenantovo elo, a onda
povue Kovenantove kapke i osvetli mu zenice malom svetiljkom.
Uz naporom, Kovenant usredsredi pogled na svetlost.
Doktor klimnu i skloni lampu. "Gospodine Kovenante?"
Kovenant proguta pljuvaku osuenim grlom.
"Gospodine Kovenante." Doktor prinese lice blizu njegovog i progovori tiho, smireno.
"Nalazite se u bolnici. Doneli su vas ovamo poto su na vas naletela policijska kola. Bili
ste bez svesti otprilike etiri asa."
Kovenant podie glavu i klimnu da pokae da je shvatio.
"Dobro", ree doktor. "Drago mi je to dolazite k sebi. A sada mi dopustite da na
trenutak porazgovaram sa vama.
Gospodine Kovenante, policajac koji je vozio ona kola kae da vas nije udario. Tvrdi
da se zaustavio na vreme - vi ste naprosto pali ispred njega. Prema pregledu koji sam
izvrio, bio bih sklon tome da se sloim sa njim. Ruke su vam malo izgrebane, a na elu
imate modricu - ali te stvari su se mogle dogoditi kada ste pali." Oklevao je na trenutak, a
onda je pitao: "Da li vas je udario?"
Smeteno, Kovenant zavrte glavom. Pitanje mu se inilo nebitno.
"Pa, pretpostavljam da ste se mogli onesvestiti od udarca u plonik. Ali zato ste
pali?"
Ni to nije izgledalo bitno. On odbaci pitanje, mahnuvi rukom. Onda je pokuao da se
digne u sedei poloaj u krevetu.
Uspeo je pre nego to je doktor stigao da mu pomogne ili da ga sprei; nije bio tako
slab kao to se plaio. Obamrlosti njegovih prstiju na rukama i nogama jo kao da je
nedostajala uverljivost, kao da e se oporaviti im se cirkulacija povrati.
Nervi se ne...
Trenutak potom glas mu se vrati i on zatrai odeu.

Doktor ga je prouavao iz bliza. "Gospodine Kovenante", ree on, "pustiu vas kui
ako to hoete. Pretpostavljam da bi trebalo da vas zadrim dan ili dva na posmatranju. Ali
stvarno nisam bio u stanju da pronaem da neto nije u redu sa vama. A vi bolje znate
kako se treba starati o gubavosti nego ja." Kovenantu nije promakao izraz gaenja koji
prelete sestrinim licem. "I, da budem savreno iskren...", doktorov ton naglo postade
otrovan, "...ne elim da se borim protiv osoblja da bih bio siguran da ste dobili pristojnu
negu. Mislite li da ste sposobni za odlazak?"
U znak odgovora, Kovenant poe da petlja nespretnim prstima po turobnoj, beloj,
bolnikoj odei koju je nosio.
Naglo, doktor prie ormariu i vrati se sa Kovenantovom odeom.
Kovenant je podvrgnu nekoj vrsti VPE. Bila je izguvana i pranjava od njegovog
pada na ulici; pa ipak, izgledala je tano onako kao kada ju je poslednji put nosio, tokom
prvih dana pohoda.
Tano kao da se nita od svega nije nikada desilo.
Kada se obukao, potpisao je otpusnu listu. Ruka mu je bila tako hladna da je jedva
uspeo da napie ime.
Ali uesnici pohoda su preiveli. Njegova pogodba je vredela bar za to.
Onda ga doktor odveze u invalidskim kolicima sve do izlaza za otpust bolesnika.
Izvan zgrade, doktor poe da govori kao da na neki posredni nain pokuava da se izvini
zbog toga to nije zadrao Kovenanta u bolnici. "Mora biti da je pravi pakao kad si
gubav", rekao je ustro. "Pokuavam da shvatim. To je kao... studirao sam u Hajdelbergu,
pre dosta godina, i za to vreme video sam mnogo srednjovekovne umetnosti. Naroito
religijske umetnosti. Gubavost me podsea na statue raspea napravljene u srednjem
veku. Tamo je prikazan Hrist na krstu, a njegove crte - njegovo telo, ak i lice predstavljene su tako nejasno da bi to mogao biti bilo ko, mukarac ili ena. Ali rane...
ekseri u akama i stopalima, koplje u boku, kruna od trnja... isklesane su i ak obojene u
neverovatno ivim pojedinostima. Pomislili biste da je umetnik razapeo model da bi
dobio tu vrstu realizma.
Mora da je tako kad si gubav."
Kovenant oseti doktorovo saoseanje, ali nije mogao da uzvrati na njega. Nije znao
kako.
Posle nekoliko minuta dooe ambulantna kola i odbacie ga nazad na farmu Utoite.
Preiveo je.
Stao je da koraao je dugim prilazom do svoje kue kao da mu je to jedina nada.
RENIK
Ahamkara: Hoerkin, "Dveri"
Ahana: slikarka, kerka Hane
Alem-vino: napitak dinova
Aliantha: blagovnjae
Amanibhavam: trava za leenje konja, otrovna za oveka
Amatin: poglavarka, kerka Matinova
Amok: tajanstveni vodi i sluga drevnog Znanstva
Amorin: prvi stoernik, kasnije balaklija
Anundivian yajna: "izgubljena" ranjanska vetina vajanja kostiju

Asensa: Kamendolka, sestra Atiaran

Asuraka: ezlonoa iz Znanstvigora
Atiaran, drubenica Trelova: Kamendolka, majka Lene
Aussat Befylam: jheherrin u liku deteta
Balaklija: drugi po rangu zapovednik ratovnije
Banas Nimoram: Svetkovina prolea
Ban: Krvni gardista, dodeljen poglavaru Trevoru
Banor: Krvni gardista, dodeljen Tomasu Kovenantu
Baradakas: ezlonoa Vitog Drvograda
Berek Troprst: Srdomil, osniva reda poglavara, prvi drevni poglavar
Besomuci: tri drevne sluge poglavara Kletnika
Bezemljai: dinovi
Bhrathair: narod sa kojim su se sretali Dinovi lutalice
Birinair: ezlonoa; kasnije srdonik Poglavarevog Konaka
Blagovnjaa: aliantha, hranljivi plod koji se moe nai po itavoj Domaji
Borilar: Zubljonoa i srdonik Poglavarevog Konaka
Braba: Ranihin, Korikov at
Cerin: Krvni gardista, dodeljen poglavarki etri
asnik: voa Drvograana
initelj: jheherrinsko ime za poglavara Kletnika
initeljev Tron: Kletnikov Tabor
Damelon Dinoljub: Drevni vrhovni poglavar, sin Bereka Troprsta
Davilja: Velika movara
Demonija: Plodite pragrdana i Putnima
Dharmakshetra: "Nadmaiti neprijatelja hrabrou", putnimsko ime
Doar: krvni gardista
Dobrana: ranjanska uzlarka
Dolina Veala: mesto za pogubljenja u Garotinom estaru
Dolina dve reke: sedite Veselkamena
Dom: prvobitna otadbina dinova
Domaja: uopte uzev, oblast oznaena na Mapi
Donja zemlja: zemlja istono od Domajinog Sunovrata
Drevni poglavari: poglavari pre obreda Obesveenja
Drini: Ranihin, at poglavara Mhorama, drebac Hinarila
Driniok: starac-maevnik Znanstvigora
Drul Stenotoac: jamnik, kasnije voa jamnika, nalaza ezla zakona
Drvograd: naselje na drvetu
Drvograanin: stanovnik naselja na drvetu
Dukkha: "rtva", putnimsko ime
Dura Bokovila: mustang, at Tomasa Kovenanta
Duomor: ime koje su dinovi nadenuli poglavaru Kletniku

Dinovi: Bezemljai, drevni prijatelji poglavara

Dinov sabor: savetovanje dinova
Elena: vrhovna poglavarka tokom prvog napada poglavara Kletnika; kerka Lene
Elohim: narod sa kojim su se sretali dinovi lutalice
Eovod: dvadeset ratnika sa stoernikom
Eovojna: dvadeset eovoda sa vojevnikom
Fael Befylam: jheherrin u obliku zmije
Faer: drubenica Kalindrila
Gart: vrhovnik ratovnije Poglavarevog Konaka
Glina vidarka: blato koje isceljuje
Gorak Krembal: Uboj Plampepel
Gornja zemlja: zemlja zapadno od Domajinog Sunovrata
Gravin Trendor: Planina Groma
Grdani: tvorci Demonije
Grifon: krilata zver nalik lavu
Griva: Ranihin
Grivenanje: ceremonija proglaenja za grivenara
Grivenar: najvii in Ranjana
Hail Troj: vrhovnik ratovnije vrhovne poglavarke Elene
Haruai: rasa od koje vodi poreklo krvna garda
Herem: Besomuk, Koljidrug, turiya
Hirim: poglavar, sin Hula
Hoerkin: stoernik
Hovor: krvni gardista, dodeljen poglavaru Loeriji
Hurin: Ranihin, Terelov at
Hurn: ranjanski uzlar
Imoiran, drubenica Tomalova: Kamendolka
Irin: ratnik tree ratovnijske eovojne
Iscelitelj: lekar
Izopaenje: ime koje su Krvni gardisti dali poglavaru Kletniku
Jadin-Kamen: oblast Trotgarda pre obnavljanja
Jadinka: grivenarka, nekada po imenu Veselica
Jain: ranjanski grivenar
Jamnici: zla stvorenja koja prebivaju pod Planinom Groma
Jazbinite: dom jamnika pod Planinom Groma
Jazbinmost: ulaz u katakombe ispod Planine Groma
Jedina uma: drevna uma koja je pokrivala najvei deo Domaje
Jedino Drvo: mistino drvo od koga je napravljeno ezlo zakona
Jedrana Vilokosa: ena-din,ena Mlatiake Brodograda, majka trojki
Jehanum: Besomuk, Ljudosea, moksha

Jerkin: Kamendolac, Triokov pratilac

Jheherrin: Meki; ivi nusproizvod Kletnikovih naopakih oblikovanja
Jolenida: kerka Loerije
Kaamora: sud tuge Dinova uz pomo vatre
Kaer-Kaveral: uenik za umnika u umi Morinmos
Kaeroil Divogornik: umnik Garotinog estara
Kalindril, drubenik Faerin: poglavar
Kam: ranjanski grivenar
Kamen Zlozemlja: kamen pronaen pod Planinom Groma, izvor sile zla
Kamenbrat, Kamensestra: imena od milja izmeu ljudi i dinova
Kamendol: kameno naselje
Kamendolac: onaj ko ivi u kamenom naselju
Kelenbhrabanal: otac konja u legendama Ranihina
Kevin Zemljogub: sin Lorika Zloupokojitelja, poslednji vrhovni poglavar loze drevnih
poglavara
Kevinovo Znanstvo: uenje o moi koje je ostavio Kevin u sedam
Krugova
Kiril Trendor: odaja moi duboko pod Planinom Groma, Srce Groma
Kladenica: blago, osveavajue pie
Kletnikov Tabor: dom Opakog
Kolos: drevna kamena figura koja uva Gornju Domaju
Koljidrug: din-Besomuk, Herem, turiya
Koral: krvni gardista, dodeljen poglavarki Amatin
Korik: krvni gardista, zapovednik prvobitne vojske Haruaija.
Korimini: Najstariji Znanstvigora
Kresh: divlji, dinovski uti vukovi
Kril: zaarani ma Lorika, tajna za nove poglavare, probuen dejstvom moi Tomasa
Kovenanta
Krol: krvni gardista
Krug: jedinica Kevinovog znanstva
Krug staraca: voe Kamendola
Krvna garda: branitelji poglavara
Kura Kvelenir: Lomnik-Bregovi
Kura Plenetor: oblast nekada zvana Jadin-kamen, a kasnije Trotgard
Kvan: stoernik treeg eovoda ratovnije, kasnije balaklija, pa vrhovnik
Kvirel: Kamendolac, Triokov pratilac
Lal: ranjanski uzlar
Laura: asnik iz Vitog Drvograda
Lelej: Koerkri, grad dinova
Lena: Kamendolka, kerka Atiaran i Trela; majka Elene
Lillianrill: znanstvo drveta ili metri znanstva drveta
Lita: ranjanski grivenar
Loerija drubenica Trevorova: poglavarka
Lomillialor: vrhovno drvo, drvo moi

Lor-liarill: zlatanika
Ljudosea: din-Besomuk, Jehanum, moka
Ljudom: osnovno obitavalite Ranjana
Ma: ogranak Kevinovog znanstva koji se prouava u Znanstvigoru
Maliner: drvogradski asnik, sin Veinina
Marni: Ranihin, Tuvorov at
Menik: komandir krvne garde
Melenkurion abatha: fraza prizivanja moi
Meril: Ranihin, at Haila Troja
Metar znanstva: voa pragrdana
Mhoram: poglavar, kasnije vrhovni poglavar, sin Variola
Moksha: Besomuk, Jehanum, Ljudosea
Mira: Ranihin, Elenin at
Mlatiaka Brodograd: din, otac trojki
Morin: menik krvne garde, zapovednik u prvobitnoj vojsci Haruaija
Moril: krvni gardista, dodeljen poglavarki Kalindril
Murin, Odonin drubenik: Kamendolac
Neomeeni: prouavaoci znanstva osloboeni uobiajenih odgovornosti
Nevernik: Tomas Kovenant
Obluak: oganj-kamenovi koji se znanstvom kamena mogu naterati da sjaje
Obluar: metar znanstva kamena
Odaja drvensrca: drvograansko mesto za susrete
Odbojnica: snaga koja odbija, zid sile
Odona, drubenica Murinova: Kamendolka
Ognjeni lavovi: vatreni tok Planine Groma
Oganj-kamenovi: obluak
Omurnil: drvogradska asnica, kerka Murnile
Opaki: poglavar Kletnik
Opaija: sila zla
Opustoenje: era unitenja u Domaji, posle Rituala Obesveenja
Orkrest: kamen moi
Ozondrea: poglavarka, kasnije vrhovna poglavarka, kerka Zondreje
Padrias: drvogradski asnik, sin Milov
Peane gorgone: udovita koja opisuju dinovi
Pieten: drvogradsko dete koga je povredila sluinad poglavara Kletnika, sin
Soranalov
Ples utvara: Svetkovina prolea
"Pobeda poglavara Mhorama": Ahanina slika
Pobre: zaravan iznad Veselkamena
Poglavar: metar Kevinovog znanstva ezla i maa
Poglavar Kletnik: neprijatelj Domaje

Poglavar-rodilac: Berek Troprst

Poglavarev Konak: Veselkamen
Poglavarev oganj: vatra sa ezla koju koriste poglavari
Pohod: potraga za izbavljenjem ezla zakona
Porib: krvni gardista
Prapoglavar: titula data Tomasu Kovenantu
Pragrdani: Demonijski nakot, zla stvorenja obdarena moima
Pren: krvni gardista
Prianjak: lepljiva koa
Proba istine: provera iskrenosti lomillialorom ili orkrestom
Prothal: vrhovni poglavar, sin Dviliana
Prstenoa: ranjansko ime za Tomasa Kovenanta
Prvi krug Kevinovog znanstva: osnovno znanje koje je za sobom ostavio poglavar
Kevin
Prvi stoernik: trei po rangu zapovednik ratovnije
Pul: ranjanski uzlar
Putnim: staratelji putevnika, demonijski soj, ali protivnici pragrdana
Ranjani: narod koji slui Ranihine
Ranihini: veliki, slobodni konji zaravni Ra
Ratno znanstvo: znanje o "Mau" u Kevinovom znanstvu
Ratovnija: vojska Poglavarevog Konaka
Re opomene: mona, razorna odbojnica
Rhadhamaerl: znanstvo kamena ili metri znanstva kamena
Riddek Tome: Kletnikov Tabor
Rillinlure: lekovita drvena praina
Ritual neomeenja: ceremonija proglaenja za Neomeenog
Ritual Obesveenja: in oajanja kojim je vrhovni poglavar Kevin unitio drevne
poglavare i razruio najvei deo Domaje
Roge Befylam: jheherrin u vidu jamnika
Ruel: krvni gardista dodeljen Hailu Troju
Runik: krvni gardista
Rusta: ranjanski uzlar
Samadhi: Besomuk, eol, Sotonpest
Sedam Krugova: riznica znanja koju je stavio poglavar Kevin
Sedam Rei: rei moi
Sil: krvni gardista, dodeljen poglavaru Hirimu
Sila zapovedi: sedmi Krug Kevinovog znanstva
Sivi Krvnik: ravniarsko ime za poglavara Kletnika
Slen, drubenik Terasin: Kamendolac
Soranal: drvogradski asnik, sin Tilera
Sotonpest: din-Besomuk, eol, samadhi
Sotonsrce Duomor: ime koje su dinovi dali poglavaru Kletniku
Srce Groma: peina-izvor moi u Planini Groma
Srdomil: Berek Troprst

Srdosolja Penosled: din, prijatelj Tomasa Kovenanta

Srdonik Poglavarevog Konaka: posluitelj zaduen za svetlost, toplinu i
gostoljubivost
Starac-maevnik: glavni znanstvozornik Maa u Znanstvigoru
Steg-vodopad: vodopad kod Veselkamena
Steg-oganj: vatra upozorenja kod Veselkamena
Steg vrhovnog poglavara: zastava vrhovnog poglavara
Stoernik: zapovednik eovoda
Sunaar: najnii ranjanski in
Suru-pa-maerl: vetina rada sa kamenom
Sveti Opklon: Dvorana za veernju slubu u Veselkamenu
Svetkovina prolea: Ples utvara Andelejna za vreme mladog Meseca u sredinjoj noi
prolea
eol: Besomuk, Sotonpest, samadhi
etra, drubenica Verementova: poglavarka
ul: krvni gardista
umnik: zatitnik uma Domaje
Tamaranta, drubenica Variolova: poglavarka, kerka Eneste
Teras, drubenica Slenova: lanica Kruga staraca Kamendola Mithil, kerka Anorije
Terel: krvni gardista, dodeljen poglavaru Mhoramu, zapovednik prvobitne vojske
Haruaija
Tomal: kamendolski metar
Tomin: krvni gardista, dodeljen poglavaru Verementu
Torm: obluar i srdonik Poglavarevog Konaka
Trel, drubenik Atiaranin: obluar Kamendola Mithil, otac Lene
Trevor, drubenik Loerijin: poglavar
Triok: Kamendolac, sin Tulerov
Tul: krvni gardista
Turiyya: Besomuk, Herem, Koljidrug
Tuvor: menik krvne garde, zapovednik u prvobitnoj vojsci Haruaija
Tvorac: legendarni poglavar vremena i gospar Domaje, neprija telj poglavara Kletnika
Ukotavanje: vajanje kostiju
Utvare Andelejna: stvorenja od ive svetlosti koja izvode Ples na Svetkovini prolea
Uzlar: drugi in kod Ranjana
Uzlanje: ceremonija proglaenja za uzlara
Vajanje kostiju: drevna vetina Ranjana, ukotavanje
Van: ranjanski uzlar
Variol Vidovnjak, drubenik Tamarantin: poglavar, kasnije vrhovni poglavar, sin
Pentila, otac Mhoramov
Vejl: krvni gardista
Velant: nekadanji vrhovni poglavar
Vrhovno drvo: lomillialor, potie od Jedinog Drveta

Verement, drubenik etrin: poglavar

Veselica: ranjanska sunaarka
Veseldrvo: sedite Znanstvigora
Veselkamen: Poglavarev Konak, planinski grad poglavara
Viancome: mesto za susrete u Veselkamenu
Vojevnik: zapovednik eovojne
Vrh Ognjenih lavova: Planina Groma
Vrhovni poglavar: voa Vea poglavara
Vrhovnik: zapovednik ratovnije
Zabran: sala za veanje u Poglavarevom Konaku
Zakon smrti: odvajanje ivih i mrtvih
Zavet: zakletva slube poglavarima koju su dali krvni gardisti
Zavet mira: zakletva naroda Domaje protiv nepotrebnog nasilja
Zemljorod: titula data najpre Bereku Troprstu
Zemna mo: izvor sve moi u Domaji
Zlatan: drvo nalik na javor, zlatnih listova
Zlatanika: drvena graa koja sadri silu, pravi se od stabala zlatana
Zlatosinj: jezero na pobru iznad Veselkamena
Znanstvigor: trotgardska kola u Veseldrvu gde se prouava Kevinovo Znanstvo
Znanstvorod: demonijska laboratorija sila
Znanstvozornik: uitelj u Znanstvigoru
Zubljonoa: metar znanstva drveta
Zuboa Rastrga: ranjansko ime za poglavara Kletnika
ezlo: ogranak Kevinovog znanstva koji se prouava u Znanstvigoru
ezlo zakona: nainio ga je Kevin od Jedinog Drveta
ilan: ranjanski uzlar