Donaldson Stiven RAT ZLOZEMLJA Prevod: Ja i Zoran Donaldson Stephen ILLEARTH WAE (THE), 1977.

asa Kovenanta Neverni a" (2) RUNE 1990. Prvi deo: VESELKAMEN 1. "SNOVI LJUDI" Do trenut a ada je Tomas Kovenant stigao do ue, teret onoga to ga je zad esilo ve je postao nesno ljiv. Kada je otvorio vrata, ponovo se na ao u artografisanoj urednosti dnevne sobe. Sve je bilo upravo ona o a o je i ostavio - ba ao da se ni ta nije desilo, ao da nije proveo poslednja etiri sata u omi ili na drugom svetu na ome mu je bolest bila poni tena i pored injenice da su ta ve stvari nemogue, nemogue. Prsti na ru ama i nogama bili su mu u oeni i hladni; njihovi nervi bili su mrtvi. To se ni je moglo ni ada promeniti. Njegova dnevna soba - sve njegove sobe - bile su ta o organizovane, zastrte i postavljene da mo e bar da po u a da oseti bezbednost pred opasno u od udaraca, pose otina, ope lina, modrica oje bi ga mogle smrtno povredit i zbog toga to nije bio u stanju da ih oseti, da sazna da su se dogodile. Tamo, o stavljena na stoiu za afu ispred sofe, nalazila se njiga oju je itao prethodnog dana. itao ju je do je po u avao da odlui da li da rizi uje odlaza do grada. I dal je je bila otvorena na strani oja je za njega pre samo etiri sata imala potpuno drugaije znaenje. Govorila je: "...obli ovanje ne oherentne i vrtoglave tvari od oje su sat ani snovi predstavlja najslo eniji zadata oga se ove mo e poduhvatiti.. ." A na drugoj stranici pisalo je: "... snovi ove a pripadaju bogu..." Ti nije mogao podneti. Bio je iznuren ao da se pohod za ezlom za ona zaista odigrao - ao da je upravo pre iveo te a is u enja po ata ombama i na planins oj padini i odigrao nevol jnu ulogu u otimanju ezla za ona od ludog sluge poglavara Kletni a. Ali za njega bilo je samoubistvo da poveruje da su se te stvari desile, da se ta ve stvari mo gu de avati. Bile su nemogue, poput zdravlja ivaca oje je osetio do su se dogadjaj i odigravali o o njega ili unutar njega. Njegov opstana zavisio je od odbijanja da prihvati nemogue. Zbog toga to je bio iznuren i to nije imao druge odbrane, oti ao je u postel ju i usnio poput mrtvaca, bez snova i sm. Onda se to om dve nedelje teturao roz ivot od dana do dana ao u ne oj v rsti transa. Nije znao oli o mu je esto telefon zvonio, oli o esto su ga neprija teljs i raspolo eni ljudi zvali da bi mu pretili, napadali ga i psovali zbog toga t o se usudio da ode u grad. Obavio je prazninu o o sebe poput zavoja i nije inio n i ta, nije mislio ni ta, prepoznavao ni ta. Zaboravio je le ove i zanemario VPE (vizua lni pregled e stremiteta - tehni u nepre idnog samoposmatranja, ia o su ga do to ri nauili da mu od nje ivot zavisi). Najvei deo vremena provodio je u revetu. I do nije bio u revetu, u su tini je spavao. Do je hodao po sobama, nepre idno je t rljao prste o ivice stolova, dovrat e, naslone stolica, name taj, ta o da je delov alo ao da po u ava da obri e ne to sa ru u. Sve to bilo je ao da se s riva - ao da je za ao u emocionalnu hibernacij u ili pani u. Ali le inars a rila line nedoumice nepre idno su tu la po vazduhu u potrazi za njim. Telefons i pozivi postajali su be nji i vi e osujeeni; njegova nemu ta zatvorenost samo je podbadala one oji su ga zvali, us raivala im sva o delotvor no pra njenje neprijateljstva. A dubo o u srcu njegovog sna ne to poe da se menja. Sv e e e i e e budio se sa turobnim ubeenjem da je sanjao ne to ega se nije mogao setiti, nije usuivao da se seti. Posle dve nedelje njegov naroiti polo aj ponovo ga jae obuze. Prvi put je sa gledao svoj san. Bila je to mala vatra - ne oli o plamenova bez polo aja ili znaenj a, ali ne a o ista i apsolutna. Do je gledao u njih, oni preo e u blesa , po ar. A on je lo io vatru papirima - stranicama svojih ru opisa, tampanog bestselera i novog romana na ome je radio ada mu je ot rivena bolest. To je bila istina; spalio je oba dela. Po to je saznao da je gubav, po to se

Serija "Letopisi Tom

ena, D oana, razvela od njega i odvela mladog sina, Rod era, iz dr ave, po to je proveo e st meseci u leprozarijumu - njegove njige inile su mu se toli o slepe i samozado voljne, toli o razorne po njega, da ih je spalio i o anio se pisanja. Ali sada, do je gledao tu vatru u snovima, prvi put je osetio bol i oaj t o vidi delo svojih ru u uni teno. Uz trzaj, probudio se razrogaenih oiju i znojav i ot rio da jo uje puc etavu glad plamenova. D oanine tale bile su u po aru. Na mestu gde je ne ada dr ala onje nije bio me secima, ali znao je da tamo nema niega to se moglo upaliti samo od sebe. Bio je to vandalizam, osveta; eto ta je poivalo iza svih onih preteih telefons ih poziva. Suvo drvo mahnito je gorelo, bacalo se navi e u tamni bezdan noi. A u njemu on vide Viti Drvograd u plamenu. U seanju mogao je da oseti zadimljena mrtva nas elja na drvetu. Mogao je da oseti a o ubija Jamni e, spaljuje ih nemoguom silom oja ao da je besnela iz belog zlata njegove burme. Nemogue! Pobegao je od po ara, banuo nazad u uu i u ljuio sva svetla ao da su mu pr oste ele trine sijalice jedina za tita pred ludilom i tamom. Odmeravajui bedno oracima bezbednost dnevne sobe, setio se ta mu se desil o. I ao je - gubavac, neist pro a ena! - u grad sa farme Utoi te, na ojoj je iveo, da plati telefons i raun, da ga plati lino u zna potvrde svoje proste ljuds osti, nasuprot neprijateljstvu, odbojnosti i crnom milosru bli njih sugraana. Do je to in io, pao je ispred policijs ih ola... I na ao se na drugom svetu. Na mestu oje ni a o nije moglo postojati i na oje ni a o nije mogao otputovati a i da je postojalo; na mestu gde se gubavcim a vraalo zdravlje. To mesto nazivalo se "Domaja". Tamo su se prema njemu odnosili ao prema juna u, zbog njegove slinosti sa Bere om Troprstom, legendarnim poglavarem-rodio cem - i zbog njegovog prstena od belog zlata. Ali on nije bio juna . Izgubio je poslednja dva prsta desne ru e ne u borbi, ve u hirur om zahvatu; bili su mu amput irani zbog gangrene oja je do la sa poet om bolesti. A prsten mu je dala ena oja s e razvela od njega zato to je gubavac. Ni ta nije moglo biti manje istinito od Doma jinog verovanja u njega. A zbog toga to je bio u la nom polo aju, pona ao se sa pri riv enom neis reno u od oje se sada sav grio. Ni o od tih ljudi nije zaslu ivao njegovo nepo tenje. U sva om sluaju ne pogl avari, uvari zdravlja i lepote Domaje; ne Srdosolja Penosled, d in oji se sprijate ljio s njim; ne Atiaran, dru benica Trelova, oja ga je bezbedno dovela do Vesel a mena, planins og grada u ome su iveli poglavari; i ne, oh, ne njena er a Lena, oju je silovao. Lena! - ri nu on u sebi protiv svoje volje, udarajui obamrlim ru ama o b o ove do je oraao. Ka o sam ti mogao to uiniti? Ali znao je a o se to dogodilo. Zdravlje oje mu je dala Domaja iznenad ilo ga je. Posle meseci impotencije i potisnutog besa, nije bio spreman na iznen adni nalet vitalnosti. A ta vitalnost imala je i druge posledice. Zavela ga je u nepre idnu saradnju sa Domajom, ia o je znao da je ono to mu se de ava nemogue, san . Zbog tog zdravlja, odneo je poglavarima u Vesel amenu poru u usuda oju mu je dao najvei neprijatelj Domaje, poglavar Kletni Opa i. I po ao je sa poglavarima na pohod za ezlom za ona, Bere ovim ezlom sa runama, oje je izgubio vrhovni poglava r Kevin, poslednji drevni poglavar, u bit i protiv Opa og. Novi poglavari smatra li su da im je to oru je jedina nada protiv neprijatelja; i on im je protiv svoje volje, bez vere, pomogao da ga nanovo zadobiju. A onda se gotovo bez i a vog prelaza na ao u revetu grads e bolnice. Samo je etiri sata pro lo od nezgode sa policijs im olima. Njegova gubavost bila je ne izmenjena. Zbog toga to se inilo da je u osnovi nepovreen, do tor ga je poslao naza d ui do farme 'Utoi te'. A sada, prenut iz letargije, odmeravao je oracima osvetljenu uu ao da je ona ostrvo normalnosti u noi tame i haosa. Obmane! Bio je obmanut. Gadila mu s e i sama pomisao na Domaju. Zdravlje je za gubavce bilo nemogue; bio je to za on od oga mu je ivot zavisio. Nervi se ne regeneri u, a bez oseaja dodira nema odbrane pred povredama, infe cijama, raspadanjem i smrti - ni a ve odbrane osim nu nog za ona oji je nauio u leprozarijumu. Do tori su ga tamo nauili da bolest predstavlj

a definitivnu injenicu njegovog postojanja, i da e, u oli o se u potpunosti, srcem , umom i du om, ne posveti sopstvenoj za titi, neizbe no postati obogaljen i smrdljiv pre nego to mu doe gnusni raj. Taj za on sadr avao je logi u oja je sada delovala nepogre ivije nego i ad. Bio je zaveden, oli o god uslovno, samoobmanom; a posledice su bile smrtonosne . Sada je ve dve nedelje pro lo ot a o je u potpunosti izgubio ontrolu nad s vojim pre ivljavanjem, ot a o nije uzimao le ove, nije izveo nijedan VPE niti bilo oju drugu ve bu, nije se a ni brijao. Vrtoglava munina grila se u njemu. Do se proveravao, ne ontrolisano se tr esao. Ali inilo se da je ne a o izbegao povrede. Na puti mu se nisu videle ogre botine, ope otine, uboji, nijedna od obnih ru iastih taa a nanovo probuene gubavosti . Dahui ao da je upravo pre iveo zaranjanje u u as, dao se na posao da povrati ontrolu nad svojim ivotom. Brzo, sa hitnjom, uzeo je veli u dozu le a - DDS-a, diamino-difenil-sulf ona. Onda je oti ao u beli fluorescentni sjaj upatila, nao trio na ai u stari brija i prislonio duga o, o tro seivo uz vrat. Brijanje na ta av nain, sa seivom stegnutim sa dva prsta i palcem desnice, bilo je lini obred ome se nauio da bi disciplinovao i naterao na zamiranje svoju nepopustljivu ma tu. To ga je smirivalo gotovo nasuprot njemu samom. Opasnost od brit og metala oga je ta o nesigurno dr ao pomagalo mu je da se usredsredi, da se otarasi varljivih snova i nadanja, samozavaravanja i samoubila ih plodova svoga uma. Nije mogao zanemariti za on sopstvene gubavosti ada je bio toli o blizu to ga da se povredi, da zada sebi povredu oja bi mogla nanovo probuditi usnulo tru ljenje njegovih nerava, izazvati infe ciju i slepilo, glodati mu meso sa lica sv e do ne postane previ e gnusan za gledanje. Kada je obrijao dvonedeljnu bradu, na trenuta se prouavao u ogledalu. Ug leda sivog, mr avog ove a u pozadini ijih oiju je jahala guba poput u nog broda na hla dnom moru. Taj prizor mu dade obja njenje za njegovo samoobmanjivanje. Bilo je to delo njegovog podsvesnog uma - slepa posledica oajanja ili u avilu a mozga li enog svega emu je ne ada pridavao znaenje. Gnu anje njegovih bli njih ljuds ih bia nauilo ga je da se gnu a sebe, a taj samoprezir potpuno ga je obuzeo do je bio bespomoan pos le nesree sa policijs im olima. Znao je naziv za to: bila je to elja za samouni ten jem. Delovala je u njemu podsvesno da bi izbegla posledice bolesti, zbog toga to mu je svesni um bio toli o tvrdo orno posveen opstan u. Ali sada nije bio bespomoan. Bio je budan i upla en. Kada jutro onano do lo, pozvao je svog advo ata, Megan Roman - enu oja mu je vodila ugovore i starala se o finansijs im poslovima - i re ao joj ta se desil o sa D oaninim talama. Pre o veze la o je mogao da razabere njenu nelagodnost. " ta elite da uradi m, gospodine Kovenante?" "Ne a policija pone istragu. Ne a nau o je to uinio. Ne a se potrude da se to vi e ne ponovi." utala je to om jednog dugog, neprijatnog trenut a. Onda je re la: "Polici ja to nee uiniti. Nalazite se na teritoriji erifa Lajtona, a on ni prstom ne bi mrd nuo za vas. On je jedan od ljudi oji misle da vas treba najuriti iz o ruga. Ve d ugo je erif i poeo je da se pona a prilino za titni i prema svom 'o rugu'. Smatra da ste vi pretnja. Meu nama govorei, ne mislim da u njemu ima ma ar i malo vi e ovenosti neg o to mu je apsolutno neophodno da bi sva e dve godine bio ponovo izabran." Govorila je brzo, ao da eli da ga sprei da bilo ta a e. "Ali mislim da ga m ogu naterati da uradi ne to za vas. A o mu zapretim - a o mu a em da ete doi u grad d a dignete tu bu - mogu da ga primoram da se postara da se ova o ne to vi e ni ada ne d esi. Zna on svoj o rug. Mo ete da se ladite da ve zna o vam je potpalio tale." D oanine tale, odgovori Kovenant nemo. Ne volim onje. "Mo e da sprei te ljude da uine bilo ta vi e. A to e i uiniti - a o ga dobro zap a im." Kovenant prihvati to to mu je re la. inilo se da nema izbora. "Ne i ljudi iz o oline sluajno su po u avali da nau ne i legalni nain da vas

nateraju da se odselite. Ja sam im govorila da je to nemogue - ili bar da e ih pom uiti vi e nego to vredi truda. Mislim da mi je do sada veina verovala." Spustuio je slu alicu uz drhtanje. Napravio je pa ljiv VPE, proveravao telo od glave do pete ne bi li na ao zna ove opasnosti. Onda se dao na posao da povrati sve samoza titne navi e. To om ne ih nedelju dana, napredovao je. Koraao je artografisanom uredno u svoje ue poput robota neobino svesnog ma inerije unutar sebe, oji i pored ogranieni h programs ih fun cija traga za dobrim odgovorom na smrt. A ada bi napustio uu, po ao do puta da uzme namirnice ili satima lutao po umi po raj Rajterovog poto a i za farme 'Utoi te', retao se sa izuzetnom pa njom, proveravao sva i amen, granicu i dah vetra ao da sumnja da s rivaju ne a vo zlo. Ali postepeno je poeo da se obazire, i do je to inio deo njegove odlunosti poe da posustaje. April se spustio po umi - prvi znaci prolea oji je trebalo da m u izgledaju divno. Ali u neoe ivanim trenucima prizor ao da bi se naglo pomraio t ugom ada bi mu u seanje do lo prolee Domaje. U poreenju sa tim mestom, gde je samo z dravlje so ova i pupolja a bilo vidljivo, opipljivo, razaznatljivo po dodiru, mi risu i zvu u, uma ojom je sada oraao delovala je tu no izve taeno. Drvee, trava i breg ovi bili su bezu usni, bez dubine lepote. Mogli su samo da ga podsete na Andelej n i u us alianthe. Onda i druga seanja poe e da ga progone. Ne oli o dana nije mogao da istera iz misli enu oja je poginula za njega u bici od Vitog Drvograda. Ni ada joj nij e ni ime saznao, a je nije ni pitao zbog ega mu se posvetila. Bila je poput Atiar an, Penosleda i Lene; uzimala je za svr en in da on ima pravo na ta ve rtve. Poput Lene, o ojoj je razmi ljanja ret o ad mogao da podnese, naterala g a je da oseti stid; a sa stidom doe gnev - stari, poznati bes gubavca od oga je zavisio toli i deo njegove izdr ljivosti. Nisu imali prava na to! Ali potom se bes orisnost njegove strasti usmeri protiv njega i bio je prisiljen da recituje seb i ao da ita atehizam svoje bolesti: zaludnost je osobina oja odreuje ivot. Bol j e do az postojanja. U rajnjosti svoje moralne usamljenosti, nije imao drugih od govora. U ta vim trenucima nalazio je gor u utehu u psiholo im studijama u ojima je subje at bio li en svih ulnih ulaza, bio je uinjen slepim, gluvim, nemim i nepo retnim, a posledica je bila da je poeo da do ivljava najjezivije halucinacije. U ol i o se svestan, normalan ove ili ena mogao toli o prepustiti na milost i nemilost sopstvenom unutarnjem haosu, jedan odbaeni gubavac u omi sva a o bi imao san o ji je gori od haosa - san posebno stvoren da ga otera u ludilo. Ono to mu se desi lo bar nije u potpunosti prevazilazilo poimanje. Ta o je, na ovaj ili onaj nain, pre ivljavao dane do blizu tri nedelje posl e po ara. U pojedinim trenucima bio je gotovo svestan da nerazre ena napetost unutar njega narasta u smeru rize; ali ponovo i ponovo je potis ivao to saznanje, oda gnavao tu ideju besom. Nije verovao da bi mogao da pre ivi jo jedno is u enje; toli o se lo e sna ao sa prvim. Ali a ni oncentrisani vitriol njegovog besa nije bio dovoljno moan da ga bes onano dugo brani. Jednog etvrt a izjutra, ada se suoio sa sobom u ogledalu da bi se obrijao, riza se naglo uzdi e u njemu i ru a poe da mu se trese toli o o tro da je morao da baci brija u lavabo da bi izbegao da ne presee aortu. Dogaaji u Domaji nisu bili dovr eni. Zadobijanjem ezla za ona, poglavari su uinili tano ono to je poglavar Kletni i eleo da uine. To je bio samo prvi ora u Kl etni ovim splet ama - mahinacijama oje su poele ada je prizvao Kovenantov prste n od belog zlata u Domaju. On nee zavr iti do ne zadobije mo nad ivotom i smru na itav oj Zemlji. A da bi to uinio, Kletni u je bila potrebna divlja magija belog zlata. Kovenant je oajno gledao u ogledalo i po u avao da odr i zahvat nad sopstveno m stvarno u. Ali u svojim oima nije video ni ta to bi ga odredilo. Bio je obmanut jednom. To se moglo desiti ponovo. Ponovo? - ri nu on, glasom toli o oajnim da je zvuao poput plaa napu tenog d eteta. Ponovo? Nije mogao da ovlada ni onim to mu se desilo u prvoj samoobmani; a o je mogao ma ar da pre ivi drugu? Bio je na granici da pozove do tore u leprozarijumu - da ih pozove i pre linje ih! - ada je povratio deo nepomirljivosti gubavca. Ne bi toli o pre iveo d

a nije posedovao ne u vrstu temeljne sposobnosti da odbije poraz, a o ve ne oaj, i ta sposobnost sada ga zaustavi. ta bih mogao da im a em da mi poveruju? - zare a on . Ni sam ne verujem... Ljudi Domaje zvali su ga Neverni . Sada je ot rio da e morati da zaslu i ta j naziv postojala Domaja u stvarnosti ili ne. To om sledea dva dana upinjao se da ga zaslu i uz mranu odlunost oja je bila onoli o blizu hrabrosti oli o mu je to uop te bilo mogue. Napravio je samo jedan ompromis: po to mu se ru a toli o tresla, brijao se aparatom za brijanje, grubo g a je gurao pre o lica ao da po u ava da preobli uje crte. Izuzev toga, nije prizn avao ni ta. Nou mu je srce toli o primetno drhtalo da nije mogao da spava; ali je s tezao zube i snalazio se bez sna. Izmeu sebe i samoobmana postavio je zid DDS-a i VPE-a; ad god bi samoobmana zapretila da probije odbrambene linije, odagnao bi je psov ama. Ali subotnje jutro doe, a on jo nije mogao da uut a u as od oga su mu se ru e tresle. Onda najzad odlui da rizi uje jo jedan odlaza meu bli nja ljuds a bia. Bila m u je neophodna njihova stvarnost, njihova potvrda realnosti oju je shvatao, a i njihovo gnu anje prema njegovoj bolesti. Nije znao ni za a av drugi protivotrov za samoobmanjivanje; vi e nije mogao da bude sm suoen sa nedoumicom. 2. TROPRST

Ali ve i sama ta odlu a bila je puna straha i on nije poradio na njoj do nije palo vee. Najvei deo dana proveo je u i enju ue, ao da ne oe uje da e se vrati u nju. Onda se asno po podne obrijao ele trinim brijaem i pa ljivo istu irao. Zarad o preznosti, navu ao je par vrstih farmer i i u nirao na noge te e izme; ali pre o maji ce obu ao je o ulju, ravatu i sports u ja nu, ta o da mu ni o ne zameri neformal nost farmer i i izama. Novani - obino ta o bes oristan da ga nije nosio - smestio je u d ep ja ne. A u d ep pantalona gurnuo je mali, o tri perorez - no oji je iz navi e nosio sa sobom za sluaj da izgubi ontrolu nad odbrambenom oncentracijom i da mu zatreba ne to opasno to e mu pomoi da se ponovo usredsredi. Najzad, do je sunce z alazilo, po ao je duga im prilazom do puta, gde je isturio palac da stopira u smeru suprotnom od grada. Sledee mesto niz put nalazilo se na deset milja od farme "Utoi te" i bilo je vee od grada u ome je do iveo nesreu. Po ao je tamo jer je verovatnoa da e ga tamo pre poznati bila manja. Ali prvi problem bio mu je da obezbedi sigurnu vo nju. A o ga opazi ne i lo alni motorista, bie u nevolji od samog poet a. To om prvih ne oli o minuta ola su prolazila bez zaustavljanja. Putnici su piljili u njega ao da je ne a sitna na aza, ali nijedan voza nije usporio. K onano, do je poslednje svetlo sunca tonulo a smiraju, ogromni amion poe prema n jemu. Mahnuo je palcem, a amion se zaustavi odmah iza njega uz glasno si tanje vazdu nih onica. Popeo se do vrata, a voza mu po aza da ue u abinu. ove je va ao crnu, debelu cigaru, a vazduh u abini bio je gust od dima. Ali roz mranu izmaglicu Kovenant vide da je voza rupan i zdepast, sa otrombeljen im trbuhom i te om ru om oja se retala nad volanom poput lipa i la o o retala amion. Imao je samo tu jednu ru u; desni ru av bio mu je prazan i spojen pribad aom za rame. Kovenant je shvatao ta znai sa aenje i osetio je nalet saoseanja prema v ozau. "Kuda, bao?" upita rupni ove opu teno. Kovenant mu ree. "Nema problema", odvrati on na o levajui prizvu Kovenantovog tona. "Idem pravo tuda." Kada automats i menja stade da zavija roz zupani e, on ispljunu cig aretu roz prozor, onda pusti volan da se vrati na mesto i pripali novu cigaru. Do mu je ru a bila zauzeta, dr ao je volan trbuhom. Zeleno svetlo instrument-tabl e nije mu dosezalo do lica, ali ar cigarete obasjavao je masivne crte sva i put ada bi udahnuo. U naletu crvenila, lice mu je liilo na hrpu stenja. Sa pripaljenim novim dimom, polo io je ru u na volan poput sfinge i naglo poeo da pria. Imao je ne to odreeno na umu.

" ivi u o olini?" Kovenant nemarno ree: "Da." "Koli o dugo? Zna ljude?" "Na ne i nain." "Zna onog gubavca - onog Tomasa, a o li se zva e - Tomasa Kovenanta?" Kovenant se lecnu u tami abine. Da pri rije uznemirenost, prome oljio se u sedi tu. Zatim nespretno upita: " ta te zanima?" "Mene? Ni ta mene ne zanima. Samo sam u prolazu - vuem dupe tamo gde mi a u da odvezem teret. Ni ada pre nisam bio ovde. Ali tamo u gradu gde sam ruao uo sam da priaju o tom tipu. Pa ti lepo priupitam cavu za tezgom, a ona samo to mi nije u i probila. Jedno jedino pitanje - i odmah dobijem lepetu u uz ompletan obro . Zna t a je to gubavac?" Kovenant se prome olji. "Na ne i nain." "Bogami, gadno je to, ja da ti a em. Moja stara sve vreme ita te stvari u Bibliji. Prljavi prosjaci. Neist. Nisam znao da ima ta vih na aza po Americi. Ali to nam se pi e. Zna ta mislim?" " ta misli ?" upita Kovenant slaba no. "Mislim da ti gubavci treba da ostave po ten narod na miru. Recimo, tu cav u za tezgom. Ona je o ej, ma ar i sa motornja ustima, ali eto ti je, sva se upi a la zbog ne og tamo bolesnog opilana. Taj tip Kovenant treba malo da prestane da misli samo na sebe. Drugima nisu potrebni ta vi problemi. Treba da se nosi sa s vim ostalim gubavcima i da ostane sa somom, a po ten narod da pusti na miru. To ti je ista sebinost, da oe uje da se obini ljudi ao ti i ja nose sa svim tim. Zna ta mi slim?" Dim cigare u abini bio je gust poput tamjana i Kovenantu se od njega za vrte u glavi. Nepre idno se me oljio, ao da mu je neprijatno da sedi zbog neis r enosti polo aja. Ali od govora i slaba ne vrtoglavice poe da se osea osvetoljubivo. Na trenuta zaboravi saoseanje. Silovito je o retao burmu o o prsta. Do su se prim icali predgrau, on ree: "Po ao sam u noni lub - samo malo dalje uz put. Hoe da mi se p ridru i za pie?" Bez o levanja, amiond ija ree: "Bao, ima me. Ni ada ne propu tam fraj pience." Ali jo su se nalazili ne oli o semafora dale o od luba. Da popuni ti inu i zadovolji radoznalost, Kovenant upita vozaa ta mu se desilo sa ru om. "Izgubio je u ratu." Zaustavio je amion pred semaforom do je name tao ci garu meu usnama i rmanio stoma om. "Bili smo u patroli i u etali pravo na jednu od onih nagaznih mina. Rasturila je do avola itav vod. Morao sam da otpuzim do logor a. Trebalo mi je dva dana - malo sam ga ao ot aio, razume ? Nisam ba uve znao ta ra dim. Kad sam stigao do do e, bilo je pre asno da mi spasu ru u. Ma, do avola, i ne treba mi. Bar moja stara a e da mi ne treba - a ona do sada treba da zna." Za i otao se. "Za to ti ne trebaju dve ru e." Kovenant ma tovito upita: "Jesi li imao problema da dobije dozvolu za vo nju ove lae?" "Zeza se? Mogu ja bolje da teram ovo bepe stoma om nego ti sa etiri ru e i trezan." Na liberio se o o cigare, u ivajui u sopstvenoj duhovitosti. ove ova dobrodu nost dirnu Kovenanta. Ve je alio zbog svoje dvolinosti. Ali st id je u njemu uve izazivao bes, tvrdoglavost - uslovni refle s gubavca. Kada se amion par irao iza nonog luba, otvorio je vrata abine i s oio na zemlju ao da mu se uri da ute ne od ompanjona. To om vo nje po mra u zaboravio je oli o je viso o nad zemljom. Zahvati g a trenuta vrtoglavice. Sleteo je nespretno, gotovo pao. Stopala mu nisu osetila ni ta, ali s o izazva dodatni bol u lancima. Do je trajala vrtoglavica, zau vozaa a o govori: "Zna , s ontao sam da si ve uhvatio fore u piu ispred mene." Da bi izbegao ove ov ameni, radoznali pogled, Kovenant poe ispred njega o o nonog luba prema ulaznim vratima. Kada je zaobi ao ugao, Kovenant se gotovo sudario sa ne im otrcanim starce m sa tamnim naoarima. Starac je stajao leima oslonjen o zgradu, izgrebanog alajis anog aneta pru enom a prolaznicima i sluhom im sledio po rete. Dr ao je glavu viso o, ali je ova blago podrhtavala na tanu nom vratu; i pevao je "Bla enu zahvalnicu" pop ut napeva. Pod jednom ru om nosio je tap belog vrha. Kada se Kovenant povue od nje

ga, on neodreeno mahnu anetom u njegovom smeru. Kovenant je izbegavao prosja e. Seao se otrcanog fanati a oji mu se obra tio za uvod ili pripremu neposredno pre poet a halucinacije. Seanja ga uini e svesnim iznenadne napetosti u noi. Kroio je bli e slepcu i zagledao mu se u oi. Prosja ova pesma nije izmenila ton, ali ovaj o renu uho prema Tomasu Kov enantu i gurnu ga anetom u grudi. Kamiond ija stade iza Kovenanta. "Do avola", zare a on, "ima ih na sve strane . Kao bolest. Doi. Obeao si mi pie." Pod sjajem uline svetilj e, Kovenant je video da posredi nije onaj drugi prosja , fanati . Ali ove ovo slepilo svejedno ga je pogodilo. Saoseanje sa osa aen ima nahrupi u njega. Izvu av i novani iz ja ne, izvadio je dvadeset dolara i gurnu o ih u alajno ane. "Dvadeset ila!" prasnu voza. "Jesi li ti malo udaren, ili ta? Ne treba te bi pie, bao. Tebi treba uvar." Ne pre idajui pesmu, slepac ispru i vornovatu ru u, zgu va novanice i sa ri ih negde u ritama. Onda se o renu i ravnodu no otap a niz ploni , bezbedan u privatnom misticizmu slepih - a do je i ao, pevao je o "predznacima slave bo ans e". Kovenant je gledao a o mu lea nestaju u noi, a onda se o renuo pratiocu. Voza je bio za glavu vi i od Kovenanta, a svoju masu postojano je nosio na stamenim nogama. Cigara mu je blistala poput o a Drula Stenotoca. Drul, priseti se Kovenant, ludi jamni i sluga ili pion poglavara Kletni a . Drul je prona a ezlo za ona, a ono ga je uni tilo, ili je zbog njega uni ten. Njegova smrt oslobodila je Kovenanta iz Domaje. Kovenant zabi obamrli prst u amiond ijina prsa, zalud po u avajui da ga dota ne, da o usi njegovu stvarnost. "uj", ree on, "bio sam ozbiljan u vezi sa onim pie m. Ali treba da ti a em..." on proguta, a zatim se prisili da to izgovori, "... j a sam Tomas Kovenant. Onaj gubavac." Voza fr nu o o cigare. "Ja ta, bao. A ja sam Isus Hrist. A o si de intiran, samo reci. Ali nemoj da mi prodaje to sranje o gubavcima. Blentav si, i to ti je to." Kovenant se jo trenuta mrgodio na ove a. Onda odluno ree: "Pa, u sva om slua ju, jo nisam vorc. Bar za sada. Doi." Zajedno su oti li do ulaza u noni lub. Zvao se "Vrata". Saglasno sa imenom , mesto je imalo iro u, gvozdenu apiju nali na ulaz u Had. Kapija je bila osvet ljena bolesno zelenom svetlo u, ali u njenom sredi tu, obasjan belim refle torom, bio je veli i poster oji je nosio rei: Veeras poslednji put Najnovija peva a senzacija Ameri e SUZI TARSTON

Tu je bila i fotografija oja je po u avala da pri a e Suzi Tarston to privlan ijom. Ali blistavi sjaj tampe ostario je do nejasnog sivila. Kovenant napravi nad sobom ovla ni VPE, podbode hrabrost i zae u noni lub, zadr avajui dah ao da ulazi u prvi rug pa la. Klub je bio rcat; opro tajna predstava Suzi Tarston bila je dobro poseena. Kovenant i njegov pratilac zauze e jedina sedi ta do ojih su mogli da dou - za mali m stolom u blizini pozornice. Za stolom je ve sedeo sredoveni ove u izno enom odelu. Ne to u nainu na oji je dr ao a u nagove tavalo je da pije ve ne o vreme. Kada ga je Kov nant upitao da li je slobodno, inilo se da ih nije primetio. Piljio je prema pozo rnici o ruglim oima i delovao sveano poput ptice. Voza ga odbaci rat im gestom, a zatim o renu stolicu i zavali se ao da oslanja te inu trbuha na naslon. Kovenant zauze preostalo mesto i privue se uz sto da bi smanjio opasnost da ga za ai ne o o prolazi izmeu stolova. Gu va na oju nije bio navi nut ispuni ga uznemireno u. Nepo retno je sedeo, povlaei se u sebe. Strah od izlaganja tu ao mu je bilom i on se o tro napre e, dubo o di ui ao da odoleva napadu vrtoglavice; o ru en ljudima oji nisu obraali pa nju na nje ga, oseao se ranjivo. Mnogo je rizi ovao. Ali bili su to ljudi po spolja njosti nal i njemu. Potisnuo je elju da pobegne. Postepeno poe da shvata da njegov ompanjon e a da narui pia.

Oseajui se nejasno bolesno i nebranjeno, on di e ru u i privue pa nju elnera. Voza narui dupli vis i sa ledom. Uznemirenost na trenuta paralizova Kovenantov gl as, ali onda on prisili sebe da narui d in i toni . Smesta je za alio zbog te narud be; d in i toni bili su D oanino pie. Ali nije je promenio. Jedva da se uzdr ao da ne uzd ahne od ola anja ada je elner oti ao. Kroz stisa sopstvene napetosti oseti da je narud ba stigla gotovo udotvorn om brzinom. O renuv i se o o stola, elner polo i tri pia, meu ojima je bila i a a neega o je liilo na isti al ohol za sredovenog ove a. Voza di e a u, slisti polovinu svog pi rivi lice i promrmlja: " eerna vodica." ove sveanog izgleda jednim po retom izrui al ohol roz s a utavu Adamovu jabuicu. Deo Kovenantovog uma upita se da li e on na raju morati da plati za svu trojicu. Uz o levanje, o usio je d in sa toni om i gotovo se zagu io od provale naglo g besa. Limun u piu sna no ga podseti na alianthu. Patetino! - zare a on na sebe. Za aznu, ispio je ostata d ina i dao zna elneru da donese jo jedan. Iznenada je odl uio da se napije. Kada je stigla druga runda, elner ponovo donese tri pia. Kovenant je ru to gledao svoje ompanjone. Onda sva trojica ispi e pia ao da su se preutno u ljuili u nadmetanje. Bri ui usta nadlanicom, voza se na e napred i ree: "Bao, moram da te upozorim. R adi se o tvojoj lovi. Mogu da te natpijem sve do se ne sru i pod sto." Da pru i treem ove u prili u da ne to a e, Kovenant odvrati: "Mislim da e ovaj n a prijatelj izdr ati du e od obojice." " ta, ta av oveulja ?" U tonu amiond ije ulo se dobro raspolo enje, ponuda prija teljstva. "Nema izgleda. Nema ni a vih izgleda." Ali sveani ove nije priznao vozaevo prisustvo a ni treptajem oiju. Nepre id no je piljio u pozornicu ao u bezdan. Izvesno vreme, oseaj turobe pritis ao je sto. Kovenant ponovo narui, a par minuta asnije elner donese treu turu - jo tri pia. Ovaj put, voza ga zaustavi. alj ivim tonom, ao da na sebe preuzima odgovornost za Kovenanta, on tr e palcem a sr edovenom ove u i ree: "Nadam se da zna da za njega ne plaamo." "Jasna stvar." Kelner se dosaivao. "On ima stalnu narud bu. Plaa unapred." P rezir mu je s upio lice, spr ao ga poput pesnice oja mu se zatvara o o nosa. "Do lazi sva o vee samo da je gleda i da se naliva do ne ooravi." Onda mu ne o drugi dade signal i on nestade. Jedan trenuta , trei ove nije ni ta govorio. Lagano, svetla se pogasi e, a ti i na puna i e ivanja spusti se poput vela pre o rcatog luba. Onda usred ti ine ove ti ho za re eta: "Moja ena." Refle tor obasja pozornicu, a iza rila zavese pojavi se lubs i najavlj iva. Iza njega, muziari zauze e mesta - mali bend, nemarno odeven. Najavljiva zablista osmehom, zapoe priu. "Mene lino veoma rastu uje to veeras p edstavljam na u malu damu, jer to je poslednji put da je sa nama - to jest, bar za izvesno vreme. Poi e do mesta na ojima slavni ljudi postaju jo slavniji. Mi u 'Vr atima' neemo je s oro zaboraviti. Upamtite, najpre ste je ovde uli. Dame i gospodo , gospoica Suzi Tarston!" Svetlost refle tora obasja pevaicu do je izlazila nosei runi mi rofon. Bil a je odevena u o u - su nju oja joj je ostavljala noge gole i majicu bez ru ava na ojoj su se pre o grudi pru ale rese i isticale im po rete. Plava osa bila joj je rat o pod i ana, a oi tamne, o ru ene dubo im, upljim rugovima nali modricama. Im ala je punu i po eljnu figuru, ali lice ju je poricalo; imalo je izraz napu tenog de teta. istim, rh im glasom oji bi bio dobar za pre linjanje, pr osno je otpevala ne oli o ljubavnih balada ao da je re o protestnim pesmama. Pljesa posle sva e numere bio je gromoglasan i Kovenant se lecao na njegov zvu . Kada je sa grupom bilo gotovo i ada se Suzi Tarston povu la na pauzu, preznojavao se hladnim zno jem. inilo se da d in ne deluje na njega. Ali bila mu je potrebna ne a va pomo. S a oajni im izrazom, dade zna da se donese jo jedna tura. Na njegovo ola anje, elne r je brzo doneo pia. Kada je do usurio s o, voza se usredsreeno na e napred i ree: "Mislim da sam p rovalio tog opilana."

Sveani ove nije opa ao susede za stolom. On ponovo bolno za re eta: "Moja a."

en

Kovenant htede da sprei vozaa da ta o otvoreno govori o treem ove u, ali pre nego to je mogao da s rene temu, njegov gost nastavi: "On to radi iz inata, eto t a je." "Inata?" ponovi Kovenant bespomono poput je e. Propustio je vezu. Koli o je video, njihov sadrug - sva a o sreno, ili bar nerazdvojivo venan, sva a o bez d ece - ne a o je u sebi zaeo beznade nu strast prema eni-siroetu za mi rofonom. Ta ve stvari su se de avale. Rastrzan izmeu svoje sada ve tegobne vernosti i neuta ive elje, nije mogao ni ta drugo nego da mui samog sebe u potrazi za pra njenjem, da se napija do beslovesnosti, piljei u stvar oju nije ni mogao ni smeo imati. Sa ta vim mislima o ompanjonu za stolom, Kovenant na trenuta ostade zb unjen vozaevom opas om. Ali veli i ove gotovo smesta nastavi. "Ja ta. ta si mislio, da je zabavno ada si gubav? Misli da e prosto da je razdeli na sve strane. Za to b i bio jedini, razume ta hou da a em? Eto ta opilan misli. Veruj mi na re, bao. Proval o sam ga ja." Do je govorio, njegovo stenovito lice uzdizalo se pred Kovenantov im poput hrpe nasumce razbacanog amenja. "Eto ti ta radi, vue se tamo gde ga ne p oznaju, pa se rije, opa , da ni o ne sazna da je bolestan. Ta o je iri; ni o ne zn a, pa ne obraaju pa nju, i onda odjednom imamo epidemiju. A Kovenant se na to smeje ao lud. Inat, a em ti. Veruj mi na re. Nemoj da se ru uje sa ljudima a o ne zna o je tip sa ojim se ru uje ." Turobno, trei ove ree: "Moja ena." Ste ui venani prsten ao da ovaj ima mo da ga za titi, Kovenant napeto ree: "Mo d nije to posredi. Mo da mu trebaju ljudi. Jesi li i ada bio usamljen - do si vozi o tu lau sasvim sm, sat za satom? Mo da taj Tomas Kovenant ne mo e da podnese ivot a d a tu i tamo ne vidi druga lica. Jesi li razmi ljao o tome?" "Pa onda ne a se dr i gubavaca. Ka vo pravo ima da uznemirava po ten svet? M uni malo glavom." Da munem malo glavom? - Kovenant gotovo povi a. Vatru mu pa lenu! Pa ta mi sli da radim? Misli li da mi se dopada to sam ovde? Grimasa oju nije mogao da ont roli e zahvati mu lice. Sav zapenu an, narui jo pia. inilo se da al ohol deluje naopa e da mu poveava napetost umesto da je opusti. Ali bio je previ e besan da bi znao da li postaje pijan. Vazduh je ipeo bu om posetitelja 'Vrata'. Bio je svestan lju di iza sebe ao da se unjaju poput pragrdana. Kada pia doo e, nagao se da opovrgne vozaeve za lju e. Ali zaustavi ga zamraiva nje svetla za drugi niz pesama Suzi Tarston. Ojaeno, njihov ompanjon za stolom ponovo zagro ta: "Moja ena." Glas je poe o da mu se muti po ivicama; ta god da je pio, onano je poelo da deluje. U trenut u tame pre nego to se najavljiva pojavio, voza odvrati: "Hoe da a e d je ta cava tvoja ena?" Na to, ove zajea ao u agoniji. Posle brzog uvoda, Suzi Tarston ponovo sede ispod refle tora. Uz pis avu pratnju benda, glas joj poprimi malo jeda i ona zapeva o neveri mu araca. Posle dve numere, iz tamnih rana njenih oiju poe e da se slivaju lagane suze. Od zvu a njenih gnevnih tu balica Kovenantu se ste e grlo. O tro je alio to nije pijan. Voleo bi da zaboravi ljude, ranjivost i tvrdoglavi opstana - da zaborav i i da zaplae. Ali sledea pesma ga sa e e. Glave ta o zabaene da joj je beli vrat blistao na svetlosti, ona zapeva pesmu oja se zavr avala reima: Pusti me, srce... Tvoja ljubav ini me sitnim u sopstvenim oima. Ne elim sada da ti zadam bol, ali ono to oseam deo je mene: ono to eli pretvara u prah sve to imam... I zato pusti me, srce. Aplauz pos oi za petama poslednje note, ao da je publi a bila pervezno g ladna njenog bola. Kovenant vi e nije mogao da izdr i. O amuen bu om, bacio je dolare nije ih ni brojao - na sto i odgurnuo stolicu da pobegne.

Ali ada je po ao o o stola, pro ao je na pet stopa od pevaice. Ona ga iznena da ugleda. Ra iriv i ru e, ona radosno us li nu: "Beree!"

Kovenant se sledi, prenera en i u asnut. Ne! Suzi Tarston bila je van sebe. "Hej!" povi a ona, ma ui ru ama da uti a aplau z. "S lanjaj refle tor odavde! Na njega! Beree! Beree, du o!" Sa ta e iznad pozornice, vrela, bela svetlost zabi se u Kovenanta. Obujml jen bles om, o renuo je lice pevaici, ustro trepui, bolan od straha i besa. Ne! "Dame i gospodo, dobri ljudi, htela bih da upoznate mog starog prijatelj a, divnog ove a." Suzi Tarston bila je uzbuena i vesela. "Nauio me je polovini pesa ma oje znam. Narode, ovo je Bere ." Ona poe da pljes a za njega ada je re la: " Mo da e nam pevati." Publi a se raspolo eno pri ljui njenom pljes u. Kovenantove ru e sa ato su mahale o o njega, tragale za osloncem. I pore d napora da se obuzda, piljio je u svoju izdajnicu lica punog bola. Pljesa mu j e odzvanjao u u ima, izazivao mu vrtoglavicu. Ne! Jedan dugi trenuta previjao se pod pogledom Suzi Tarston. A onda, poput naleta ola anja, sva svetla u sali se popali e. Zbunjeni amor i ome anje publi e nad jaa odseni povi zapovedni og glasa: "Kovenante." Kovenant se o rete ao da hoe da se odbrani od napada. Na vratima je ugle dao dva ove a. Nosili su crne ape i smee uniforme, pi tolje u crnim futrolama, sreb rne zna e; jedan od njih bio je vi i od drugog. erif Lajton. Stajao je sa pesnicama na bo ovima. Do je Kovenant piljio u njega, on ga pozva sa dva prsta. "Ti, Kove nante. Doi ovamo." "Kovenant?" za evta voza. "Ti si stvarno Kovenant?" Kovenant se nespretno o renu, ao da se nalazi ispod poderanog platna, n e bi li se suoio sa ovim novim napadom. Kada je usredsredio oi na vozaa, on vide da je lice rupnog ove a zajapureno od napetosti. Trpeo je za rvavljeni pogled to je hrabrije mogao. "Re ao sam ti da jesam." "Sada u i ja da je zaradim!" zare a voza. "Svi emo da je zaradimo. ta je tebi, do avola?" Posetioci "Vrata" dizali su se na noge da bi videli ta se dogaa. Iznad nji hovih glava, erif povi a: "Ne dirajte ga!" i poe da se gura roz gomilu. Kovenant izgubi ravnote u u pometnji. Sapleo se, dobio u o o ne to poput pal ca ili ivice stolice i pruio se ispod stola. Ljudi su vi ali i ome ali se o olo. erif je urlao zapovesti roz salu. Ond a je jednim zamahom ru e odbacio sto iznad Kovenanta. Kovenant je oajno gledao sa poda. Udareno o o obilno mu je suzilo i izobl iavalo sve nad njim. On obrisa suze nadlanicom. Trepui i usredsreujui se svom estinom, on razazna dva ove a nad sobom - erifa i dos ora njeg sadruga za stolom. Malo se ljuljajui na s upljenim olenima, sveani ove mirno se zagleda u Ko venanta. Zamuenim i napregnutim glasom on izrui svoju presudu. "Moja ena je najbolj a ena na svetu." erif odgurnu ove a, zatim se na e nad Kovenanta i unese lice puno zuba. "Dos ta je bilo. Samo tra im da ti ne to pri aim, i zato nemoj da mi pravi probleme. uje ? Di i se." Kovenant oseti da je preslab da bi se po renuo i nije mogao da vidi jasn o. Ali nije eleo tu vrstu pomoi oju bi mu erif mogao pru iti. O renuo se i digao sa poda. Na ao se na nogama, gadno naheren na stranu; ali erif nije ni mrdnuo da mu pru i oslonac. On se osloni o naslon stolice i pr osno pogleda po zamu lim posmatr aima. inilo se da je d in najzad poeo da deluje. On se uspravi, namesti ravatu dosto janstvenim zamahom. "Polazi", naredi erif sa svog vi eg polo aja. Ali Kovenant se jo jedan trenuta nije po retao. Ia o nije mogao da bude siguran ni u ta od onoga to je video, stajao je gde se zate ao i izveo na sebi VPE . "Polazi", ponovi Lajton ravnim glasom. "Ne diraj me." Kada je VPE bio gotov, Kovenant se o rete i tmurno ot oraa

iz nonog luba. Napolju, na sve oj aprils oj noi, dubo o je udahnuo, primirio se. erif i nje gov zameni gonili su ga a slu benim olima. Njihovo crveno svetlo zlo obno je tr eptalo. Kada je bio za ljuan na zadnjem sedi tu iza za titne eline re et e, dva policajca sedo e u prednji deo. Do je zameni vozio u smeru farme 'Utoi te', erif je govorio roz re et u. "Dugo nam je trebalo da te naemo, Kovenante. Milerovi su prijavili da po u ava da stopira , pa smo za ljuili da namerava da oproba negde svoje tri ove. Samo nism o znali gde. Ali ovo je jo moj o rug, a ti si nevolja na dve noge. Nema za ona pr otiv tebe - ne mogu da te uhapsim zbog onoga to si uinio. Ali, bogami, to je bilo po vareno. Slu aj, zna . Meni je povereno da vodim rauna o ovom o rugu i nemoj to da zaboravi . Ne elim da te ova o lovim. Izvedi ponovo taj tos i ima da te or iram zbog naru avanja mira, neuljudnog pona anja i svega drugog to mogu da smislim. Kopa ?" Stid i bes borili su se u Kovenantu, ali nije mogao da nae nain da im da o du a. eleo je da povie roz re et u: Nije zarazno! Nije moja gre a! Ali grlo mu je bil o previ e stegnuto; nije mogao da pusti ri . Na raju je uspeo samo da promumla: "Pusti me napolje. Ii u pe e." erif Lajton odmeri ga izbliza, a zatim ree zameni u: "U redu. Pustiemo ga d a ide pe e. Mo da do ivi udes." Ve su bili dobrano van grada. Zameni zaustavi raj puta, a erif pusti Kovenanta. Na trenuta , stajali su zajedno u noi. erif ga je ibao pogledom ao da po u ava da mu odmeri sposobnost da ini zlo. Onda Lajton ree: "Idi ui. Ostani tamo." Vratio se u ola. Ova buno, ripav o o renu e i pojuri e prema gradu. Trenuta asnije, Kovenant is oi na put i vi nu za zadnjim svetlima: "Gubavac, neist pro a ena!" U tami bila su crvena poput rvi. inilo se da njegov ri nije nagrizao ti inu. Nedugo potom, on se o rete fa rmi 'Utoi te', oseajui se maju an, ao da mu se ono ne oli o zvezda na ote alom, crnom ne bu podsmeva. Imao je da pe ai deset milja. Staza je bila pusta. Kretao se roz prazni mu nali pre idu u njegovoj o olini; ia o se vraao roz otvoreni predeo, nije uo ni a vih zvu ova, nije bilo n onog dozivanja ptica ili inse ata. Od ti ine oseao se ao da je ogluveo i usamljen, ranjiv pred urnim le inarima iza lea. Bila je to halucinacija! Digao je taj protest poput pr osa; ali a i u nj egovim u ima ovaj je imao uplji prizvu oajanja, podjedna udeo poraza i inata. Kroz njega, mogao je da uje a o devoj a vie: Beree! poput sirene o mara. Onda put poe roz s upinu drvea oje odsee slabu svetlost zvezda. Nogama ni je oseao stazu; bio je u opasnosti da izgubi put, da upadne u ne u rupu ili da na leti na drvo i povredi se. Po u avao je da odr i ritam ora a, ali rizi je bio prev eli , i on najzad doe do toga da je mahao ru ama pred sobom i proveravao uda gaz i poput slepca. Do nije stigao do raja umar a, retao se ao da luta izgubljen u snu, obliven znojem i utrnuo od hladnoe. Posle toga, on zada sebi o tar ritam ora a. Podbadali su ga rici oji su hitali za njime: Beree! Beree! Kada je najzad, ne oli o dugih milja asnije, stig ao do prilaza farmi 'Utoi te', gotovo je trao. U svetili tu svoje ue, popalio je sva svetla i za ljuao vrata. Organizovana istoa njegovog ivotnog prostora o ru ivala ga je dogmom oja mu nije pru ala ni a vu u tehu. Pogled na sat u uhinji ree mu da te to je pro la pono. Novi dan, nedelja - da n oji su drugi ljudi obo avali. S uvao je afu, s inuo ja nu, ravatu i o ulju, za tim odneo olju oja se pu ila do dnevne sobe. Tamo je zauzeo mesto na sofi, namesti o D oaninu sli u na stoiu za afu ta o da je gledala pravo u njega i napeo se da pre grmi rizu. Bio mu je potreban odgovor. Izvori snage bili su mu potro eni i nije mogao vi e da produ i dosada njim putem. Beree! Devojin povi , sna ni pljesa publi e, amiond ijin bes, odje ivali su u njem u poput prigu enih drhtaja zemlje. Samoubistvo se nadnosilo nad njega iz svih prav aca. Bio je zarobljen izmeu luda e halucinacije i tegobnog pritis a bli njih ljuds i h bia. Gubavac, neist pro a ena! Dograbio se za ramena i obujmio sebe da bi primirio jeanje srca. Ne mogu to da podnesem! Ne a mi ne o pomogne!

Iznenada, telefon zazvoni - presee ga o tro poput letve. Ras limatano, pop ut labave zbir e izlomljenih ostiju, on s oi na noge. Ali onda zastade. Nedostaj ala mu je hrabrost da se suoi sa neprijateljstvom, letvama. Telefon ponovo zapis a. Dah mu zadrhta u pluima. inilo se da ga D oana pre oreva iza sta la uramljen e sli e. Jo jednom zvonjava, uporna poput pesnice. Zateturao se prema telefonu. Dograbio je slu alicu i pritisnuo je uz uvo d a bi je primirio. "Tome?" uzdahnu slaba ni, tu ni glas. "Tome - ja sam, D oana. Tome? Nadam se d a te nisam probudila. Znam da je asno, ali morala sam da zovem." Kovenant zastade, uspravan i rut, olena sastavljenih da ne bi pao. Vil ice su mu se micale, ali ni a av zvu nije izlazio. Grlo mu je bilo nateeno i zat voreno, zapretano oseanjima, a plua poe e da ga bole od nedostat a vazduha. "Tome? Jesi li tamo? Halo? Tome? Molim te, reci ne to. Moram da razgovaram sa tobom. Bila sam ta o usamljena. Nedo... nedostaje mi." Mogao je da uje napor u njenom glasu. Grudi su mu se te o nadimale, ao da se gu i. Iznenada probi blo u grlu i dubo o udahnu, a to je zvualo ao da je do tada jecao. Ali i dalje nije mogao da natera rei da izau iz njega. "Tome! Molim te! ta ti se de ava?" inilo se da mu je glas uhvaen u samrtni stisa . U oajnoj elji da ras ine sti sa , da odgovori D oani, obgrli njen glas, zadr i je na liniji, digao je telefon i p o ao nazad prema sofi - u nadi da e po ret ola ati gr oji ga je stegao, pomoi mu da n anovo uspostavi ontrolu nad sopstvenim mi iima. Ali o renuo se u pogre nom smeru i telefons i abl omotao mu se o o lan a. Kada se trgao napred, sapleo se i poleteo glavom prema stoiu za afu. elo mu tresnu pravo u ivicu stoia. Kada je pao na pod, inilo mu se da osea a o ovaj pos a uje. U trenut u, vid mu se zamrai. Ali i dalje je dr ao slu alicu uz uvo. To om tr enut a prazne nepominosti, jasno je uo D oanin glas. Postajala je uznemirena, besna. "Tome, ozbiljno govorim. Nemoj da mi ini ovo jo te e nego to ve jeste. Zar ne s hvata ? elim da govorim sa tobom. Potreban si mi. Reci ne to. Tome. Tome! Pro let bio , reci ne to!" A onda silovito urlanje u njegovim u ima zbrisa njen glas. Ne! - ri nu on . Ne! Ali bio je bespomoan. Nalet zvu a sti e poput mrane plime i odnese ga sa sobom . 3. PRIZIVANJE Silovita ri a lagano se uobliavala, menjala prazninu njegovog vidnog polj a. Ka o je zvu nadirao, potez sivo-zelene boje stade da se uzdi e sve do ga nije pre rivao poput obmotanog pre rivaa. Nijansa zelene bila mu je muna i on oseti a o se gu i u njenom blis om, slat astom, vla nom zadahu - mirisu ru ine esencije. Ali ton oji mu je ispunjavao u i postajao je usredsreeniji i sve vi i. Kapljice zlata r varile su na vidno polje roz zelenilo. Onda zvu postade me i i vi e nali napevu, i dalje viso , da bi se pretvorio u tiho ljuds o zapevanje. Zlato prisili zelen ilo da se povue. Ubrzo mu oi ispuni topli, poznati sjaj. Ka o se zvu sve vi e pretvarao u ens u pesmu, zlato se irilo i produbljival o - ljulju alo ga ao da ga blago nosi bujicom tog glasa. Melodija je preplitala svetlost, davala joj te sturu i obli , vrstinu. Nemoan da uini drugo, obgrlio je zv u , usredsredio se na njega usta rastegnutih u pobuni. Lagano, grlo oje je pevalo otvori se. Njegove harmonije postado e o trije, zahtevnije. Kovenant oseti a o ga sada ne to vue napred, goni plimom pesme. Bremen ita znaenjima, ona poprimi rei: Budi to jesi, Nevernie... Odgovori na zov. Jer ivot je onaj to daje: smrt o onava sve.

Obeanje je istina, a obi nestaju pred odr anim obeanjima: ali dubo a je letva du e pred pre r enim zavetom i bezvernim su njevanjem, jer usud tmine po riva sve. Budi to jesi, Nevernie... Odgovori na zov. Budi to jesi. Pesma ao da je posezala u njegovu unutra njost, budila seanja, prizivala l jude za oje je ne ada, u jednom od svojih proro ih raspolo enja, smatrao da imaju pravo da pred njega postavljaju zahteve. Ali odupirao se. utao je, uzdr avao se. Melodija ga je uvlaila u toplo zlato. Najzad svetlo poprimi obli . Sada je mogao da odredi njegov polo aj pred s obom; zapljus ivalo mu je vidno polje ao da gleda u sunce. Ali na poslednje rei pesme, svetlost izblede, izgubi blistavost. Do je glas pevao: "Budi to jesi", pr atilo ga je mnogo grla: "Budi to jesi!" Ta naredba protezala ga je poput zatezanj a strune do njenog onanog tona. Onda se izvor svetlosti u lopi u sli u i on je mogao da vidi iza njega. Prepoznao je mesto. Nalazio se u Zabranu, poglavars oj sali za veanje u s rcu Vesel amena. Njegovi redovi sedi ta pru ali su se iznad njega na sve strane prem a granitnoj tavanici dvorane. Iznenadilo ga je to se zate ao uspravan na dnu Zabrana. Taj polo aj pomeo m u je oseaj ravnote e i on se zatetura napred prema jami sa oblu om, izvoru zlatne sv etlosti. Oganj- amenovi goreli su pred njim, ne tro ei se pri tom, punili su vazduh mirisom sve e is opane zemlje. Sna ne a e uhvati e ga za obe ru e. Kada su ga zadr ali da ne padne, apljice rvi prsnu e na ameni pod na rubu jame sa oblu om. Povratio je ravnote u i grubo ri nuo: "Ne dirajte me!" Vrtelo mu se od zbunjenosti i besa, ali suspregao se do je prinosio ru u elu. Prsti mu se odvoji e od njega, pre riveni rvlju. Gadno se pose ao na ivici stoia. Na trenuta , piljio je u crvenu ru u. Kroz njegovu prenera enost, tih, vrst glas ree: "Ne a si dobro do ao u Domaju, prapoglavaru Tomase Kovenante, Nevernie i Prsteno o. Ja sam te pozvala do nas. Na a potreba za tvojom pomoi je silna." "Ti si me pozvala?" za re eta on. "Ja sam Elena", odvrati glas, "vrhovni poglavar po izboru Vea i nosioc ezl a za ona. Ja sam te pozvala." "Ti si me pozvala?" On lagano podi e oi. Gusta vlaga te la mu je iz oiju, a o da plae rvlju. "Ti si me zvala?" Osetio je a o se u njemu ne to lomi, ao da pr s a stenje, i njegovo samosavlaivanje se rasprsnu. Glasom tihog besa, on ree: "Raz govarao sam sa D oanom." Nejasno je video enu roz rv u oima. Stajala je iza amenog stola jedan n ivo nad njim i dr ala duga o ezlo u desnoj ruci. Za stolom je bilo i drugih ljudi, a iza njih, na galeriji Zabrana, nalazilo ih se jo mnogo. Svi su ga gledali. "Sa D oanom, da li shvata ? Govorio sam sa D oanom. Ona me je pozvala. Posle t oli o vremena. Kada mi je bila potrebna - potrebna. Nemate pravo." Pri upio je s nagu poput olujnog vetra. "Nemate pravo! Razgovarao sam sa D oanom!" Povi ao je sv om snagom, ali to nije bilo dovoljno. Glas mu nije mogao uta iti oseanja. "Sa D oanom ! Sa D oanom! Da li me ujete? Bila mi je ena!" ove oji je stajao po raj vrhovne poglavar e pohita o o iro og, otvorenog stola u obli u slova "C" i sti e do Kovenanta na ni em nivou. Kovenant prepozna ove ovo o ato lice, sa obilicom nosa izmeu izvijenih, ovenih usana i o trih, zlatom poprs anih, opasnih oiju. Bio je to poglavar Mhoram. Polo io je a u na Kovenantovu ru u i blago re ao: "Prijatelju moj. ta ti se dogodilo?" Kovenant divlja i zbaci poglavarevu ru u. "Ne diraj me!" stade on da besn

i u Mhoramovo lice. "Jesi li i gluv ao to si slep? Razgovarao sam sa D oanom! Pre o telefona!" Grevito se trgao, upinjui se da zahvati slu alicu iz praznog vazduha. " Potreban" - grlo mu se naglo ste e i on grubo proguta - "re la je da sam joj potre ban. Ja!" Ali glas nije imao snage da sa rije pla njegovog srca. Pljesnuo se po rvi na elu, po u avajui da obri e oi. U sledeem trenut u, dohvatio je u pesnicu Mhoramovu nebes i plavu odoru i prosi tao: "Po alji me nazad! Jo ima vremena! Samo a o budem mogao da se vratim do voljno brzo!" Iznad njega, ena pa ljivo progovori: "Prapoglavaru Kovenante, alosti me to uje m da ti je na e prizivanje nanelo zlo. Poglavar Mhoram re ao nam je sve to je znao o tvom bolu i mi ga ne poveavamo svojom voljom. Ali sudba nam je ta va da moramo. Nevernie, na a potreba je silna. Uni tenje Domaje nadnelo se nad nas." Odgurnuv i Mhorama da bi se suoio sa njom, Kovenant se penio: "Ba me briga z a tu pro letu Domaju!" Rei su mu stizale ta vom dahtavom brzinom da nije mogao ni da ih vie. "Ba me briga za to ta vam je potrebno. Mo ete svi da pocr ate to se mene t ie. Vi ste halucinacija! Bolest moga uma. Ne postojite! Po aljite me nazad! Morate me poslati nazad. Do jo ima vremena!" "Tomase Kovenante." Mhoram progovori autoritarnim tonom oji o rete Kove nanta. "Nevernie. Saslu aj me." Onda Kovenant vide da se Mhoram promenio. Lice mu je i dalje bilo isto blagost njegovih usta jo je uravnote avala nagove taj opasnosti u njegovim du icama po prs anim zlatom - ali sada je bio star, dovoljno star da bude Kovenantov otac. O o oiju i usta bile su mu bore, a osa mu je bila zapra ena sedim. Kada je progovor io, usne mu se is rivi e od samoprezira, a dubine njegovih oiju nespo ojno se us om e a e. Ali izdr ao je oganj Kovenantovog pogleda bez uzmicanja. "Prijatelju moj, ada bi izbor bio na meni, smesta bih te vratio na tvoj svet. Odlu a da te prizovemo bolno je donesena i ja bih je rado ra inio. Domaji ni je potrebna usluga oja se ne daje rado i dobrovoljno. Ali, prapoglavaru..." On dohvati Kovenantovu ru u da bi ga primirio, "... prijatelju moj, ne mo emo te vrat iti." "Ne mo ete?" zajea Kovenant sve vi im, histerinim tonom. "Nemamo znanstva za otpu tanje bremena. Ne znam a o je u tvom svetu - del uje neizmenjeno u mojim oima - ali etrdeset godina je pro lo ot a o smo zajedno staja li na padinama Planine Groma i ot a o si ti oslobodio ezlo za ona za na e ru e. To om dugih godina upinjali smo se da..." "Ne mo ete?" ponovi Kovenant o trije. "Upinjali smo se da upotrebimo silu ojom nismo mogli zagospodariti i zn anstvo u oje nismo uspeli da prodremo. etrdeset godina bilo je potrebno da nas d ovede dovde, da bismo mogli tra iti tvoju pomo. Do li smo do granice onoga to mo emo uini ti." "Ne!" o renuo se u stranu jer nije mogao da podnese is renost oju je vi deo na Mhoramovom licu i dre nuo na enu sa ezlom: "Po alji me nazad!" Na trenuta gledala je ravno u njega i odmeravala rajnjost njegovog zah teva. Onda je re la: "Pre linjem te da shvati . Pouj istinu u na im reima. Poglavar Mh oram govorio je otvoreno. ujem bol oji smo ti naneli. Nisam nedirnuta." Nalazila se na dvadeset ili trideset stopa od njega, iza jame sa oblu om i iza amenog st ola, ali glas joj se jasno prenosio do njega roz ristalnu a usti u Zabrana. "A li ne mogu ra initi tvoje prizivanje. A i ada bih imala tu mo, Domajina nevolja bi mi protivureila. Poglavar Kletni Opa i..." Zabaene glave, irom razmahnutih ru u, Kovenant zaurla: "Nije me briga!" Prisiljena na o tar ton, vrhovna poglavar a ree: "Onda se sam vrati. Ima mo. Ti nosi belo zlato." Uz ri , Kovenant po u a da je napadne. Ali pre nego to je mogao da napravi i ora , ne o ga uhvati otpozadi. Otimajui se i o reui, on se nae u zahvatu Banora, veno budnog rvnog gardiste oji ga je uvao to om prethodne halucinacije. "Mi smo rvna garda", ree Banor svojim bezvunim, tuins im naglas om. "Briga za poglavare u na im je ru ama. Ne dozvoljavamo ni a vo ugro avanje vrhovnog poglav ara." "Banore", pre linjao je Kovenant, "bila mi je ena." Ali Banor je samo gledao bez ijednog treptaja saoseanja.

Divlja i se bacajui svom te inom, uspelo mu je da se o rene u monom zahvatu rvnog gardiste, sve do ponovo nije bio suoen sa Elenom. Krv mu se rasipala sa ela do se baca ao. "Bila mi je ena!" "Dosta", naredi Elena. "Po alji me nazad!" "Dosta!" Udarila je o pod rajem ezla za ona o ovanim u gvo e i odjednom pla vi oganj briznu itavom njegovom du inom. Plamen je ivo bu tao, poput rascepa u t ani ni zlatne svetlosti, i dopustio s rivenoj moi da sine roz njega; a silina plamen a baci Kovenanta nazad u Banorove ru e. Ali njena ru a, tamo gde je dr ala ezlo, bi la je nedirnuta. "Ja sam vrhovna poglavar a", ree ona vrsto. "Ovo je Vesel amen Poglavarev Kona , a ne Kletni ov Tabor. Dali smo Zavet mira." Na njeno limanje glavom, Banor pusti Kovenanta i on se zatetura unatrag , a zatim se srui u hrpu po raj oblu a. Na trenuta je le ao na amenu i o tro dahtao. Onda se uzdigao u sedei polo aj. inilo mu se da mu je glava lonula od poraza. "Dob iete mir", zagro ta on. "Sve e vas uni titi. Jeste li re li etrdeset godina? Preostal o vam je jo samo devet. Ili ste zaboravili njegovo proroanstvo?" "Znamo", ree Mhoram tiho. "Mi ne zaboravljamo." Sa is rivljenim osmehom, on se na e da pogleda Kovenantovu ranu. Do je Mhoram to inio, vrhovna poglavar a Elena zagasi oganj ezla i ree oso bi oju Kovenant nije mogao da vidi: "Moramo se sada pobrinuti za ovo, u oli o el imo da se ma ar malo nadamo belom zlatu. Ne a dovedu zarobljeni a." Poglavar Mhoram ne no obrisa Kovenantovo elo, zaviri u pose otinu, a zatim ustade i poe da se dogovori sa ne im. Ostavljen nasamo, sa najveim delom rvi obri sanim iz oiju, Kovenant usredsredi bolni pogled da bi utvrdio gde se nalazi. Ne i jo neuga eni poriv za samoodr anjem natera ga da po u a da odmeri opasnosti o o sebe. Nalazio se na najni em nivou odaje sa sedi tima, a viso a, zasvoena tavanica uzdizala se nad njim, osvetljena zlatnim odsjajem oblu a i sa etiri veli e, bezdimne ba lj e lilianrila u zidovima. O o sredi ta Zabrana, na sledeem nivou, nalazio se ameni poglavars i sto za veanje u vidu tri etvrti ruga, a nad stolom i iza njega bila s u nanizana sedi ta galerije. Dvojica rvnih gardista stajala su na viso im, masivn im vratima glavnog ulaza, oja su d inovi napravili ta o da budu dovoljno veli a z a d inove, iznad i naspram sedi ta vrhovne poglavar e. Galerija je bila aroli o popunjena ratnicima ratovnije, znanstvozornicima iz Znanstvigora, sa ne oli o ezlono a i obluara odevenih u tradicionalne ogrtae, odn osno tuni e, i jo ne oli o rvnih gardista. Viso o iznad vrhovne poglavr e sedela su dva ove a oji se Kovenantu uini e poznati - obluar Torm, srdoni Poglavarevog Kon a a; i Kvan, bojni sto erni oji je pratio pripadni e pohoda za ezlom za ona. Sa n jima bila su jo dvojica - jedan od njih bio je ezlono a, sudei po drvograans om ogrtau i veniu od li a o o glave, verovatno drugi srdoni ; a jedan je bio meni rvnih gardist a. Kovenant se nejasno upita o je zauzeo taj polo aj ada su izgubili Tuvora u a ta ombama ispod Planine Groma. Pogled mu je lutao po Zabranu. Za stolom je stajalo sedam poglavara, ne raunajui vrhovnu poglavar u i Mhorama. Kovenant nije poznavao nijedno od njih. Mor a da su svi pro li probe i u li u Vee to om poslednjih etrdeset godina. etrdeset godina ? - nejasno se upita on. Mhoram je ostario, ali nije delovao etrdeset godina star ije. A Torm, oji jedva da je bio malo vi e od nasmejanog deaia ada ga je Kovenant u poznao, sada je izgledao dale o mlai nego to bi trebalo za srednje godine. Krvni g ardisti nisu se uop te izmenili. Razume se, zajea Kovenant u sebi, prisetiv i se ta se prialo o njihovoj starosti. Samo je Kvan po azivao uverljivu starost: bela, pror eena osa davala je ne ada njem sto erni u izgled ao da je prevalio ezdeseto ili ezdes et peto leto. Ali vrsta, zapovedni a ramena nisu mu bila pogrbljena. A otvorenost njegovog dr anja nije se promenila; mrgodio se na Neverni a sa potpuno jedna im, o tvorenim neodobravanjem a vog se Kovenant seao. Nigde nije video Prothala. Prothal je bio vrhovni poglavar to om pohoda i Kovenant je znao da je pre iveo poslednju bit u na padinama Planine Groma. Ali i sto ta o je znao da je Prothal bio dovoljno star da za etrdeset godina umre priro dnom smru. I pored bola, ot ri da se nada da je ne ada nji vrhovni poglavar preminu o ao to je i zaslu io, u miru i uz poasti. Uz gor o mentalno sleganje ramenima preselio je ispitiva i pogled na jedn og ove a za poglavars im stolom oji nije stajao. Ta osoba bila je odevena ao ra

tni , sa viso im izmnama me ih potpetica pre o crnih uvijaa, crnom bluzom bez ru a va ispod titni a za grudi is ovanog od ne og utog metala i sa utom tra om o o glave ; ali na titni u nalazila mu se dvostru a dijagonalna ozna a oja ga je predstavl jala ao vrhovni a, zapovedni a ratovnije, poglavars e vojs e. On nije gledao ni u oga. Sedeo je na amenom sedi tu, spu tene glave i oiju po rivenih jednom ru om, ao da je usnuo. Kovenant se o rete i pusti pogled da mu nasumce luta po Zabranu. Vrhovna poglavar a Elena tiho se dogovarala sa poglavarima po raj sebe. Mhoram je staja o i e ao po raj iro og stepeni ta oje je vodilo do glavnih dveri. A usti a dvorane prenosila je izme ane glasove sa galerije do Kovenanta, ta o da mu je vazduh amorio o o glave. Obrisao je rv pri upljenu na elu i pomislio na smrt. Vredelo bi, razmi ljao je. Na raju rajeva, vredelo bi pobei. Nije bio dov oljno vrst da se odr i ada su se a i snovi o retali protiv njega. Trebalo bi da pr epusti ivot ljudima oji su sposobni za to. Ah, vatru mu pa lenu, uzdahnu on. Vatru mu pa lenu. uo je iz daljine a o se veli e dveri Zabrana otvaraju. amor u vazduhu sme sta se pre ide; svi se o renu e i pogleda e prema vratima. Prisiljavajui se da utro i d eo snage oja je ilila, Kovenant se o rete da bi video o dolazi. Prizor ga grubo o inu, inilo se da mu oduzima i poslednje ostat e vrstine iz ostiju. Gledao je o rvavljenim oima a o dvojica rvnih gardista silaze niz stepe ni te i dr e uspravno izmeu sebe sivo-zeleno stvorenje sa oga je strah curio na sve strane. Ia o se nisu odnosili grubo prema njemu, stvorenje se treslo od u asa i gae nja. Njegova bezdla a o a bila je lizava od znoja. Imalo je op te ljuds e crte, al i telo mu je bilo neobino duga o, a udovi rat i, svi podjedna e du ine, ao da je p rirodno tralo na sve etiri roz nis e peine. Ali udovi su mu bili is rivljeni i bes orisni - izvitopereni ao da su mnogo puta lomljeni, a potom nisu sastavljeni. A ostata tela po azivao je zna e jo gorih povreda. Glava mu je bila najmanje ljuds a od svih crta. Na goloj lobanji nije bi lo oiju. Nad neravnim prorezom usta, na sredi tu lica, nalazile su se dve iro e, vla n e nozdrve oje su prepla eno drhturile po rubovima do je stvorenje mirisalo svoj polo aj. A itav zadnji deo njegove glave nestao je. Nad razderotinom bila je zelena membrana poput o ilj a, oja je pulsirala uz preostale delove mozga. Kovenant je smesta znao ta je to. Video je jednom ranije ta vo stvorenje - itavog tela, ali mrtvo, pru eno na tlu svog putevni a sa gvozdenim ilj om roz src e. Bio je to Putnim. Demonijs i soj, poput pragrdana. Ali za razli u od crn ih, monih srodni a, Putnimi su posvetili znanstvo slu bi Domaje. Ovaj Putnim bio je o rutno muen. Krvni gardisti doneso e stvorenje do dna Zabrana i prine e ga Kovenantu. I p ored dubo e slabosti, prisilio se da se digne na noge i zadr avao se dr anjem za zid sledeeg nivoa. inilo se da ve poprima ne e od dodatnih dimenzija vida tipine za Dom aju. Mogao je da prozre u unutra njost Putnima, da oima oseti ta mu je uinjeno. Video je muenje i izuzetni bol - video zdravo telo Putnima zgrabljeno pesnicom zla i v eselo zdrobljeno do tog obogaljenog obli a. Prizor mu je vreao oi. Morao je da ste gne olena da bi se odr ao na nogama. Hladna izmaglica letargije i oaja ispuni mu g lavu i bilo mu je drago zbog rvi oja mu je ispunjavala oi; tedela ga je pogleda na Putnima. Kroz maglu, uo je Elenu a o govori: "Prapoglavaru Kovenante, neophodno j e da te opteretimo ovim prizorom. Moramo te uveriti u na u nevolju. Prisila na e u nj e ostavlja nam malo izbora. Prapoglavaru, ovo jadno stvorenje dovelo nas je do odlu e da te prizovem o. Godinama smo znali da Opa i priprema svoju silu za mar protiv Domaje - vreme d ato njegovih proroanstvo postajalo nam je sve rae. Ti si nam preneo proroanstvo, a poglavari Vesel amena nisu sedeli s r tenih ru u. Od dana ada je poglavar Mhoram doneo ezlo za ona i drugi Krug Kevinovog Znanstva u Poglavarev Kona , trudili sm o se da iziemo na raj sa usudom. Uvi estruili smo ratovniju, prouavali svoju odbranu, uve bavali se u svim ve tinama i moima. Nauili smo ne e naine upotrebe ezla. Znanstvigo r je sa svom mudro u i posveeno u prouavao drugi Krug. Ali za etrdeset godina nismo ste

i znanje o namerama poglavara Kletni a. Posle preotimanja ezla za ona od Drula St enotoca, oblije Opa og napustilo je Kiril Trendor na Planini Groma i ubrzo se usto liilo u veli oj prestonoj dvorani Ridd e Toma, Kletni ovog Tabora, sred drevnog do ma Sivog Krvni a. Od tada, na i izviai nemoni su da prodru na teritoriju poglavara Kl etni a. Tamo deluju sile - sile i zlo - ali nismo mogli saznati ni ta o tome, ia o se poglavar Mhoram lino poduhvatio tog zadat a. Nije mogao da probije odbojnu mo Opa og. Ali po itavoj Domaji do lo je do mranih i opominjuih ome anja. Kre i sa isto a i Pragrdani sa Planine Groma, grifoni i ostala gnusna stvorenja sa Sarangravs e r avnice, Jamnici, slabo znani stanovnici Davilje, veli e movare - uli smo se da su se svi zaputili prema Ubojnim Zaravnima i Kletni ovom Taboru. Oni nestaju iza Lo mni -bregova i vi e se ne pojavljuju. Nije nam potrebna veli a mudrost da nas podui da Opa i priprema vojs u. Ali nam je ipa nedostajalo jasnije znanje. Onda nam je najzad znanje do lo. To om leta, na i izviai uhvatili su ovo stvorenje, ove slomlje ne ostat e Putnima, na zapadnim ivicama Grimerdors e ume. Doneseno je ovde da bis mo mogli po u ati da saznamo novosti od njega." "I zato ste ga muili da biste ot rili ta zna." Kovenantove oi bile su leplj ive od rvi i on ih je dr ao zatvorene, prepu tajui se bes orisnom gnevu i izmaglici. "Zar veruje da smo to uinili?" Vrhovna poglavar a zvuala je povreeno. "Ne. M i nismo Opa i. Ne bismo izdali Domaju na ta av nain. Postupali smo sa Putnimom to smo bla e mogli, a da ga ne pustimo. Re ao nam je svojom voljom sve to smo eleli da znamo. Sada nas pre linje da ga ubijemo. Nevernie, poslu aj me. Ovo je delo ru u po glavara Kletni a. On poseduje amen Zlozemlja. Ovo je delo te obi." Kroz sivilo svog uma, Kovenant zau a o se vrata ponovo otvaraju. Ne o sie niz stepeni te i stade da se do aptava sa Mhoramom. Onda Mhoram ree: "Vrhovna poglav ar o, donesena je glina vidar a za Neverni a. Pla im se da se njegove rane prote u m nogo dublje od te proste pose otine. Drugo je zlo na delu u njemu. Mora biti leen bez odlaganja." "Da, smesta", odvrati spremno vrhovna poglavar a Elena. "Moramo uiniti sv e to mo emo da ga izleimo." vrstim ora om, Mhoram poe a Kovenantu. Na pomisao o glini vidar i, Kovenant se odgurnu od zida, obrisa usirenu rv iz oiju. Ugledao je Mhorama a o dr i malu amenu posudu sa svetlim blatom popr s anim zlatnim is rama oje ao da su pulsirale u sjaju Zabrana. "S lanjaj tu stvar od mene", pro apta on. Mhoram je bio zapanjen. "To je glina vidar a, prapoglavaru. To je le ovi to tlo Zemlje. Ona e te povratiti." "Znam a o deluje!" Kovenantov glas bio je ripav od sveg vi anja i zvuao je sablasno i ispra njeno, poput riputa olupine. "Dobio sam je ranije. Stavlja mi t u stvar na glavu i pre nego to to i shvati oseaj dodira vraa mi se u prste na ru ama i nogama i ja poem o olo i ponem da si..." Jedva se zaustavio. "Da provreujem ljud e." uo je a o Elena blago a e: "Znam", ali nije obraao pa nju na nju. "To je prava la ", zare a on prema posudi, "ta stvar unutra. Od toga se oseam toli o zdravo da to ne mogu podneti." Dubo o je udahnuo, a onda grozniavo re ao: "Neu je." Mhoram je dr ao Kovenanta pogledom o trim od pitanja. A ada Kovenant ne po aza neodlunost, poglavar upita tiho, zapanjenim glasom: "Prijatelju moj, da li eli da umre ?" "Upotrebi to na onom ubogom avolu tamo", odvrati Kovenant turobno. "On im a pravo na to." Ne menjajui dire tnost pogleda, Mhoram ree: "Po u ali smo. Zna nas, Nevernie. Zna da ne bismo mogli da odbijemo zahtev toli e nevolje. Ali ovaj Putnim je van n a eg dosega. Na i iscelitelji ne mogu se ni prima nuti njegovim unutra njim ranama. A na dodir gline vidar e gotovo je umro." Kovenant i dalje nije popu tao. Iza njega, vrhovna poglavar a Elena nastavi ono to je Mhoram govorio. "a se ni ezlo za ona ne da usporediti sa silom oja je is rivila ovog Putnima. Ta va je na a u nja, prapoglavaru. Kamen Zlozemlja prevazilazi nas. Ovaj Putnim mnogo nam je re ao. Mnogo onoga to je bilo s riveno sada je j

asno. Ime mu je bilo dharma shetra, to na jezi u Putnima znai 'hrabro u pobediti nepr ijatelja.' Sada naziva sebe du ha - ' rtva'. Zbog toga to je njegov narod eleo znan je o Kletni ovim zlim namerama, uputio se u Kletni ov Tabor. Tamo je zarobljen is rivljen - i onda osloboen - za opomenu njegovom narodu, pretpostavljam. Mnogo nam je re ao. Nevernie, znamo da u vreme ada si prvi put uruio proroanstvo Opa og vrhovn om poglavaru Prothalu, sinu Dvilijanovom, i Veu poglavara, pre etrdeset godina, ni su bile poznate mnoge stvari oje su se ticale namera Sivog Krvni a. Za to je upoz orio poglavare da je Drul Stenotoac na ao ezlo za ona ispod Planine Groma? Za to je ele o da nas pripremi za na usud? Zbog ega je potpomagao Drulovu potragu za mranom moi, a zatim izdao Jamni a? Na ta pitanja sada je odgovoreno. Drul je posedovao ezlo, a uz njegovu pomo izvadio je za opanu ob, Kamen Zlozemlja. Uz te sile, Opa i je bio na Drulovoj milosti sve do Jamni ivi. Ali sa poglavarom Mhoramom i vrhovnim poglavarom Prothalom, ti si povrat io ezlo i o onao Drulovu pretnju. Na taj nain je Kamen dopao a a poglavara Kletni a. Znao je da je Kamen, s upa sa njegovim znanstvom i moi, vea sila od ezla za ona. I znao je da nismo gospodari a ni to malo moi oju posedujemo. To om etrdeset godina, nismo se odmarali. Govorili smo sa svim narodima D omaje. Znanstvigor je silno narastao, dajui nam neophodne ratni e, znanstvozorni e i poglavare. Rhadamaerli i lilianrili radili su do granica sopstvenih moi. I sv i su se posvetili prouavanju dva Kruga i ezla. Napredovalo se. Trotgard, gde su se poglavari zavetovali isceljenju Domaje, procvetao je i tamo smo uinili dela o o jima na i preci nisu ni sanjali. ezlo ispunjava mnoge zadat e. Ali srce na eg proma aja opstaje. Jer sve znanstvo, sve oli o poznavanje ezla i zemne moi dolazi nam od Kevi na, vrhovnog poglavara drevnih poglavara. A on je bio pora en - da, i jo gore nego pora en. Sada smo suoeni sa istim neprijateljem, silno ojaanim Kamenom Zlozemlja. A povratili smo samo dva od sedam Krugova u ojima je Kevin ostavio svoje znanstvo . A u su tini a i ta dva nas prevazilaze. Ne a slabost mudrosti ili nesposobnost d uha spreava nas da spoznamo njihovo tajanstvo. Pa ipa , bez ovladavanja nad ta dv a ne mo emo zadobiti ostale, jer je Kevin, mudar pred opasnostima nespremnog znanj a i moi, s rio Krugove sva i iza prethodnog, ta o da do uivanje jednog vodi do ot ria sledeeg. To om etrdeset godina, ta gre a nas se dr ala. A sada smo saznali da ni pogl avar Kletni nije bio zaludan. To smo saznali od ovog Putnima. Neprijatelj Domaj e uveavao je mo i vojs e sve do oblasti iza Lomni bregova nisu postale rcate od izopaenog ivota - nebrojenih jadnih, is rivljenih stvorenja poput du he, oje mo Kamena dr i u stanju po ornosti duha prema poglavaru Kletni u. Sazdao je za sebe s ilu opa iju od svega to je Domaja i ada doznala, razorniju od svega to se mo emo nad ati da emo osvojiti. Pri upio je tri Besomu a, svoje desne ru e, da zapovedaju nj egovim armijama. Mo e biti da su se te horde ve zaputile na nas. Zato smo te pozvali, prapoglavaru Kovenante, Nevernie i nosioe belog zlata . Ti si nam poslednja nada. Prizvali smo te, ia o smo znali da e to mo da nositi za tebe cenu prete u da bi je podneo. Zavetovali smo se na slu bu Domaji i nismo mogl i drugaije. Tomase Kovenante! Zar nam nee pomoi?" To om govora, mo i reitost njenog glasa narastali su, sve do nije gotovo pevala. Kovenant nije mogao odbiti da slu a. Njen ton ga dose e i o ivi sva njegova sea nja na lepote Domaje. Prisetio se opinjujueg plesa svet ovine prolea i bujnog, srcu ugodnog zdravlja bregova Andelejna, nespo ojnog, vol ebnog odsjaja Morinmosa, dos tojanstvenih, iro ih Ravnica Ra i silovitih Ranihina, veli ih onja. I prisetio s e a o je to ada osea , ada su ti ivi nervi u prstima, sposobni da diraju travu i amen. Od o trine svega toga srce ga zabole. "Nada te zavodi", zagro ta u mu posle Elenine molbe. "Ni ta ja ne znam o moi. To ima ne e veze sa ivotom, a ja sam ti ao mrtvac. ta misli da ivot predstavlja ? ivot je oseanje. Ja sam ga izgubio. Ja sam gubavac." Mo da bi ponovo poeo da besni, ali novi glas o tro se usee u njegovu pobunu: " Za to onda ne baci prsten?" O renuo se i na ao suoen sa ratni om oji je sedeo na raju poglavars og st ola. ove sie do dna Zabrana, gde se suoio sa Kovenantom sa ru ama na bo ovima. Na Kovenantovo iznenaenje, ove ove oi bile su pre rivene tamnim sunanim naoarima oje su

mu potpuno za lanjale oi. Iza naoara, glava mu se retala napeto, ao da sve proua va. inilo se da s riva ne u tajnu. Bez podr e oiju, slaba ni osmeh na njegovim usnama delovao je s riveno i nedo uivo, poput rei na stranom jezi u. Kovenant shvati nepri ladnost naoara - bile su udno van prirodne o oline u Zabranu - ali govorni ovo pitanje previ e ga je ubolo da bi se zaustavljao zbog n epri ladnosti. Kruto je odgovorio: "To mi je burma." ove odbaci taj odgovor uz sleganje ramenima. "Govori o eni u pro lom vremenu . Razdvojili ste se - ili razveli. Ne mo e sada imati ivot na oba naina. Ili se otara si prstena i dr i onoga za ta misli da je stvarno, ali se otarasi nje i obavi svoju du nost ovde." "Moju du nost?" Uvreda ove ovog suda pru i Kovenantu energiju da se usprotivi . "Ot ud ti zna ta mi je du nost?" "Ime mi je Hail Troj." ove se la o na loni. "Ja sam vrhovni ratovnije P oglavarevog Kona a. Posao mi je da utvrdim a o da iziemo na raj sa Kletni ovom v ojs om. "Hail Troj", dodade Elena lagano, gotovo uz o levanje, "dolazi sa tvog s veta, Nevernie." ta? Izjava vrhovne poglavar e ao da izvue tlo ispod Kovenantovih nogu. Iznen ada ga preplavi slabost ostiju. Vrtoglavica ga sveg obuze, ao da stoji na rubu litice i on se zatetura. Mhoram ga dohvati ada se te o srui na olena. Njegov po ret s renu pa nju rvnim gardistima oji su dr ali du hu. Pre neg o to su mogli da reaguju, Putnim se ote i s oi na Kovenanta, vri tei od besa. Da spase Kovenanta, Mhoram se o rete i zaustavi ezlom du hin nalet. Sled eeg trenut a, rvni gardisti ponovo uhvati e Putnima. Ali Kovenant ga nije video. K ada se Mhoram o renu od njega, on pade nauzna po raj jame sa oblu om. Oseti da j e slab, preplavljen oajanjem, ao da rvari na smrt. Na ne oli o trenuta a, on iz gubi svest. Probudio ga je dodir sve eg ola anja na elu. Glava mu je bila na Mhoramovom rilu i poglavar mu je blago razmazivao glinu vidar u pre o poseenog ela. Ve je mogao da oseti dejstvo blata. Smirujue milovanje irilo mu se sa ela u mi ie lica, opu talo napetost oja mu je stezala crte. Sanjivost navre u njemu do ga je isceljujua zemlja oslobaala, anodizovala nespo ojne veze njegovog duha. Kroz z amor, vide zam u halucinacije a o se uvija o o njega. Sa onoli o molbe oli o j e mogao da ulije u glas, on ree Mhoramu: "Vodi me odavde." inilo se da je poglavar shvatio. On vrsto limnu, a zatim se di e na noge i podi e Kovenanta sa sobom. Bez ijedne rei Veu, on im o rete lea i poe uz stepenicem na pola nosei Kovenanta iz Zabrana. 4. "MO E BITI IZGUBLJENO"

Kovenant jedva da je uo zatvaranje veli ih dveri za sobom; jedva da je uo p te bio svestan o oline. Pa nja mu je bila usmerena prema unutra, na napredovanje g line vidar e. inilo se da mu se ova iri o o lobanje i niz meso, smiruje ga do zrai unutar njega. Golicala ga je po o i i taj oseaja ubrzo mu pre ri lice i vrat. Isp itivao je to ao da je re o otrovu oji je uzeo da o ona ivot. Kada mu je dodir gline pro ao osnovicu vrata, on se zatetura i nije mogao da se povrati. Banor ga uze za drugu ru u. Poglavar i rvni gardista nosili su g a roz ameni grad, probijajui se u op tem pravcu navi e roz isprepletane nivoe Pogl avarevog Kona a. Najzad ga dovedo e do prostranog niza linih odaja. Blago ga odneso e do spavae sobe, polo i e ga na revet i razodenu e dovoljno da bi mu bilo udobno. Onda se Mhoram sa e blizu njega i ree smirujuim glasom: "To je mo gline vidar e. Kada deluje na te u ranu, donosi dubo san da ubrza zaceljenje. Sada e se dobro odmoriti. Previ e si dugo bio bez odmora." On i Banor o renu e se da odu. Ali Kovenant je oseao sve i, golicavi dodir blizu srca. On slaba no pozva Mho rama da se vrati. Bio je pun strave; nije mogao da podnese samou. Ne marei ta govor i - elei samo da zadr i Mhorama raj sebe - on upita: "Zbog ega me je taj - du ha na pao?" inilo se da je Mhoram ponovo shvatio. On primae drvenu stolicu uzglavlju

reveta i sede na nju. Tihim, vrstim glasom on ree: "To je te o pitanje, prijatelju moj. Du ha je muenjem izoblien da se ne mo e prepoznati i ja mogu samo da nagaam tu ne porive oji ga po reu. Ali mora se setiti da je to Putnim. Mnogo po olenja posle Obesveenja, ada su novi poglavari poeli da rade u Vesel amenu, Putnimi su slu ili D omaju - ne iz odanosti prema poglavarima, ve pre iz elje da se is upe pred Domajom zbog opasnih dela i mranog znanstva Pragrdana. Ta vo stvorenje jo ivi negde u dubi nama du he. Upr os svemu to mu je uinjeno - a i a o mu je du u porobio Kamen, ta o da sada ona slu i Opa om - ono se jo sea ta je i mrzi to to jeste. To je postupa pogl avara Kletni a u svim stvarima - da prisili neprijatelje da postanu ono to najvi e mrze i da uni te ono to najvi e vole. Prijatelju moj, nije mi prijatno da to a em. Ali u srcu verujem da te je du ha napao zbog toga to odbija da pomogne Domaji. Putnim zna mo oju poseduje - on je iz Demonije i najverovatnije bolje poznaje orist i mo belog zlata od bilo og poglavara. Sada je u bolu preveli om da bi te shvatio. Poslednji ostaci njegove linosti videli su mutno da ti... da ti odbija . Na trenuta , dovoljno se povratio da dela. Ah, prapoglavaru. Re ao si da je Domaja za tebe san - i da se pla i da ne p oludi . Ali ludilo nije jedina opasnost u snovima. Postoji i opasnost da bude izgu bljeno ne to to se ni ada ne mo e povratiti." Kovenant uzdahnu. Poglavar mu je pru io obja njenje oje je mogao da shvati. Ali ada se Mhoramov ravnomerni glas zaustavi, on oseti oli o mu je bio neopho dan - oli o blizu je bio rubu provalije oje se grozio. Pru io je ru u napolje, u prazninu o o sebe, i osetio a o su Mhoramovi prsti vrsto stegli njegove. Jo jedn om je po u ao da mu pru i obja njenje. "Bila mi je ena", uzdahnuo je. "Bio sam joj potreban. Ni ada - ni ada mi nee oprostiti to sam joj to uinio." Bio je toli o iscrpljen da vi e nije mogao da vidi Mhoramovo lice. Ali do ga je svest napu tala, oseao je na aci poglavarev stisa oji nije posustajao. Mhor amova pa nja smirivala ga je i on usnu. Potom je visio pod iro im nebom sna, merljivim samo oracima zvezda. inilo se da se iz mutnih nebesa spu taju i da ga napadaju nizovi mranih oblija. Poput le a, bio je nemoan da ih odbije. Ali uve bi jedna a a stezala njegovu i davala mu ute hu. Dr ala ga je poput sidra sve do mu se nije vratila svest. Le ao je mirno, ne otvarajui oi, i oprezno se oprobavao, ao da proverava ot e line. Od grudi nani e bio je omotan me im, istim po rivaima. Mogao je da oseti t a ninu no nim prstima. Hladno mrtvilo mrtvih ivaca nestalo je iz njih, zagrejano isce liteljs im sjajem oji mu je dosegao do same o tane sr i. Promena u prstima na ruci bila je jo oiglednija. Desna pesnica bila mu je stegnuta nad po rivaima. Kada je po renuo prste, mogao je da oseti materijal t an ine pod njima. Stisa na njegovoj levici bio je toli o vrst da je mogao da oseti bilo u zglavcima. Ali nervi se ne regeneri u... ne mogu da... Pro letstvo! - zajeao je. Oseaj dodira podbadao mu je srce poput straha. O n nevoljno pro apta: "Ne. Ne." Ali ton mu je bio pun zaludnosti. "Ah, prijatelju moj", uzdahnu Mhoram, "snovi su ti bili puni ta vih odbi janja. Ali ja ih ne shvatam. U tvom dahu ujem da si se opirao sopstvenom isceljen ju. A ishod mi je nejasan. Ne mogu da a em da li ti je poricanje donelo dobro ili zlo." Kovenant di e pogled prema Mhoramovom saoseajnom licu. Poglavar je i dalje sedeo raj reveta; njegovo gvo em o ovano ezlo bilo je naslonjeno na zid ta o da mu bude na dohvat ru e. Ali sada nije bilo ba lji u sobi. Suneva svetlost slivala s e roz veli u senicu raj reveta. Mhoramov pogled uini Kovenanta svesnim njihovih stisnutih a a. On pa ljivo i zvue prste. Onda se odi e na la tove i upita oli o dugo je spavao. Odmor posle vi anja u Zabranu uinio je da mu glas o tro zvei u grlu. "Sada je rano po podne", odvrati Mhoram. "Prizivanje je obavljeno sino." "Jesi li bio ovde - sve to vreme?" Poglavar se nasme i. "Ne. To om noi - a o to da a em? Pozvali su me odavde. Vrhovna poglavar a Elena sedela je sa tobom u mom odsustvu." Trenuta potom on dodade: "Razgovarae sa tobom veeras, u oli o si voljan."

Kovenant ne odvrati. Pominjanje Elene ponovo mu razbudi gnev i strah pre d inom oji ga je zazvao u Domaju. O prizivanju je razmi ljao ao o njenom delu; nj en glas ga je oteo D oani. D oana! - zajeao je on. Da pri rije nevolju, izi ao je iz r eveta, pri upio odeu i po ao u potragu za mestom gde e se umiti. U sledeoj odaji prona ao je amenu zdelu i adu vezane za niz uravnote enih amenih ustava oje su mu omoguavale da pusti vodu tamo gde eli. On napuni zdelu. K ada je zaronio a e u vodu, njena o tra hladnoa u oi novu vitalnost njegovih ivaca. On besno zaroni glavu u vodu i nije je dizao sve do od hladnoe ne poe e da ga bole sam e osti lobanje. Onda je oti ao odatle i stao, do je sa njega apalo, iznad toplo g otla oblu a po raj ade. Kada ga je zraenje oganj- amenova osu ilo, on uti a bol srca. Bio je gubavac i do sr i ostura poznavao je ivotnu va nost prepoznavanja injenica. D oana je za njega bila izgubljena: bila je to injenica, poput njegove bolesti, van i a ve mogunosti promene. Naljutie se zato to joj nije odgovorio i spustiti slu alicu, mislei da je on namerno odbio njen poziv, njen ponositi, hrabri napor da premosti usamljenost m eu njima. A on nije mogao da uini ni ta povodom toga. Ponovo je bio zarobljen u sops tvenoj halucinaciji. U oli o je nameravao da pre ivi, nije mogao sebi dozvoliti lu suz da ali nad izgubljenim nadama. Bio je gubavac; sve njegove nade bile su la ne. Bile su mu neprijatelji. Mogle su ga ubiti ta o to bi ga zaslepile pred smrtonos nom silom injenica. Bila je injenica da je Domaja halucinacija. Bila je injenica da je zaroblj en, uhvaen u pau ovu mre u sopstvene slabosti. Njegova gubavost bila je injenica. Us trajao je na tim stvarima do se slaba no bunio pred samim sobom: Ne! Ne mogu to d a podnesem! Ali hladna voda osu ila mu se na o i i zamenila ju je blaga, zemna topl ina oblu a. Oseaji su mu uzbudljivo jurili uz udove iz prstiju na ru ama i nogama. Sa divljim, tvrdoglavim pogledom, ao da bije glavom o zid, obavio je na sebi V PE. Onda je prona ao ogledalo od uglaanog amena i upotrebio ga da pregleda elo. Tamo nije bilo ni a vog zna a - glina vidar a u potpunosti mu je obrisala povre du. Pozvao je: "Mhorame!" Ali glas mu je poprimio ne eljeni prizvu pre linjan ja. Da bi se usprotivio tome, poeo je da navlai odeu. Kada se poglavar pojavio na u lazu, Kovenant ga nije pogledao u oi. On navue majicu i farmer e, u nira izme, a zati m poe do svoje tree sobe. Tamo pronae vrata oja su se otvarala prema bal onu. Sa Mhoramom iza sebe , roio je na otvoreni vazduh. Perspe tive se odjednom otvori e i njega dograbi gr v rtoglavice. Bal on je visio na polovini visine ju nog lica Vesel amena - vi e od hil jadu stopa iznad podno ja bregova oja su poivala uz osnovicu planine. Dubina ponor a ao da mu je neoe ivano zjapila pod nogama. Strah od visina zazuja mu u u ima; on obgrli ru ama amenu ogradu, pripi se uz nju, ste e je uz grudi. Najgori grevi proo e posle jednog trenut a. Mhoram ga upita ta nije u redu, a li on nije obja njavao. Dubo o di ui, uspravio se i stao leima pritisnut uz smirujui a men Kona a. Odatle je posmatrao prizor.

Ka o se seao, Vesel amen je ispunjavao duga i planins i venac oji je staj ao neposredno prema zapadu. U lesali su ga d inovi u planins om grebenu jo pre mnog o ve ova, u vreme drevnog poglavara Damelona D inoljuba. Nad Kona om bila je visor avan oja se na milju ili dve pru ala prema zapadu i severu, po raj Steg-vodopada, pre nego to e prerasti u razuene Zapadni planine. Vodopad je bio predale o da bi se video, ali u daljini re a Belica s retala je prema jugu i blago prema isto u od svog pravca u podno ju Steg vodopada. Iza re e prema jugozapadu, Kovenant razazna otvorene ravnice i bregove oji su vodili prema Trotgardu. U tom smeru nije video ni a vog zna a uzgajanja i li naseljenosti; ali istono od njega nalazila su se zrela polja, lugovi drvea, pot oci, naselja - svi su blistali pod suncem ao da se sme e zdravljem. Zagledan pre o njih, osetio je da je godi nje doba rana jesen. Sunce je stajalo na ju nom nebu, v azduh nije bio toli o topao a o se inilo, a povetarac oji je blago duvao uz lic e Vesel amena bio je zainjen zemnim obiljem jeseni. Godi nje doba Domaje - toli o razliito od prolenog vremena iz oga je istrgn ut - obnovilo mu je oseaj neslaganja, o trog i nemogueg prelaza. Podsealo ga je na mn

oge stvari, ali on prisili sebe da pone sa prethodnom veeri. Kruto je re ao: "Da l i ti je palo na pamet da je Kletni verovatno pustio onog jadnog Putnima samo da bi vas naveo da ne pozovete ovamo." "Sva a o", odgovori Mhoram. "To je nain Opa og. On eli da ti bude sredstvo na eg uni tenja." "Pa za to ste onda to uinili? Vatru mu pa lenu! Znate ta ja mislim o svemu t ome - dovoljno sam vam esto govorio. Ne elim - ne nameravam da budem odgovoran za ono to vas mo e zadesiti." Poglavar Mhoram sle e ramenima. "U tome je parado s belog zlata. Nada i oaj anje za nas idu zajedno. Ka o smo mogli odbiti rizi ? Bez sva e pomoi oju mo emo p ribaviti ili stvoriti, ne mo emo odgovoriti na mo poglavara Kletni a. Pouzdajemo se da na oncu nee o renuti lea Domaji." "Imali ste etrdeset godina da razmi ljate o tome. Do sada bi trebalo da zna te oli o malo zaslu ujem, ili ma ar i elim va e poverenje." "Mo da. Vrhovni Hail Troj razmi lja otprili e na taj nain - ia o ima mnogo t oga o tebi to on ne zna. Smatra da je vera u onoga o se toli o protivi ludost. I nije ubeen da emo izgubiti rat. Pravi smele planove. Ali ja sam uo smeh Opa og. Bi lo to dobro ili lo e, ja sam vidovnja i proro ovog Vea. Ja ujem - i opravdavam odl u u vrhovne poglavar e o prizivanju. Iz mnogih razloga. Tomase Kovenante, nismo ovde proveli godine u izdvojenosti, snivajui slat e snove o miru do poglavar Kletni raste i vue poteze protiv nas. Od tvog posle dnjeg trenut a u Domaji do dana njeg dana borili smo se da pripremimo odbrane. Izv iai i poglavari pre li su Domaju s raja na raj, povezivali ljude, upozoravali ih, gradili ono znanstvo oje posedujemo. Ja sam se drznuo da odem do Lomni -bregova i borio se on raj Uboj Plampepela - ali ne govorim o tome. Doneo sam saznanje o Besomucima. Nije nas samo Du ha nagnao da te prizovemo." a i na dire tnom snopu sunca, re Besomuci izazva u Kovenantu jezu oju ni je mogao da potisne. Prisetiv i se drugog Putnima oga je video, mrtvog, sa gvozde nim ilj om roz grudi - rtve Besomu a - on upita: " ta je bilo sa njima? ta si saznao ?" "Mnogo ili malo", uzdahnu Mhoram, "zavisno od upotrebe tog znanja. Nema gre e u pogledu va nosti tog saznanja - pa ipa nam njegova vrednost izmie. Do si bio poslednji put u Domaji, saznali smo da Besomuci jo postoje - d a ih, ao i njihovog gospodara, nije ra inio obred obesveenja to ga Kevin Zemljogub s vali na nas u oajanju. Ne to znanja o tim stvorovima dolazi nam iz starih predanja, znanstva prvog Kruga i uenja d inova. Znamo da su imenovani eol, Jehanum i Herem i da su iveli bez tela, hranei se du ama drugih. Kada je Opa i bio dovoljno moan da im da snagu, porobljivali su stvorenja ili ljude ta o to bi im u li u tela, potinili vo lju i oristili im tela da izvode namere gospodara. Preru eni u tue oblije, bili su dobro s riveni i na taj nain zadobijali poverenje meu svojim neprijateljima. Ta o su mnogi hrabri branitelji Domaje namamljeni u smrt u doba drevnih poglavara. Ali jo sam toga saznao. Tamo u blizini Kletni ovog Tabora pobeen sam - sil no nadjaan. Be ao sam pre o Lomni -bregova, a samo je ezlo Variola, oca mog, bilo iz meu mene i smrti i nisam mogao spreiti neprijatelja da polo i ru e na mene. Mislio s am da uestvujem u bici protiv vrhovnog me tra znanstva Pragrdana. Ali saznao sam saznao sam da je istina drugaija." Poglavar Mhoram zagleda se, ne videi, u dubine neba, priseajui se mranog, us redsreenog pogleda onoga to mu se de avalo. Trenuta potom nastavio je: "Neprijatelj mi be e Besomu - Besomu u telu Pragrdana. Dodir njegove ru e nauio me je mnogim stvarima. U najstarija vremena - van dosega na ih najdrevnijih predanja, a i pre n ejasnog vremena dolas a ljudi u Domaju i surove see Jedine ume - Kolos sa Oborine imao je i mo i svrhu. Stajao je na Domajinom Sunovratu poput neprolazne pesnice n ad Donjom Domajom i moima ume sa Gornje Domaje zaustavljao mrano zlo." On naglo pree u laganu pesmu nali tu balici, tihu, sporu himnu oja je pri povedala priu o Kolosu, a o su ga poglavari ne ada znali, pre no to je sin Variol ov ste ao novo znanje. U pritajenoj tuzi zbog izgubljene slave, pesma je opisiva la Kolosa Oborine - divovs i ameni monolit, dignut u vidu pesnice, oji je staj ao raj vodopada gde je re a Zemljospust sa Ravnica Ra postajala Podrivnica Uboj nih Zaravni. Jo od vremena oja su bila drevna pre nego to je Bere , poglavar-rodilac,

izgubio polovinu a e, Kolos je stajao na samotnoj, mr oj stra i nad liticom Zemljos pusta; a najstarija, te nagove tena predanja drevnih poglavara govorila su o vrem enu to om vladavine Jedine ume nad Domajom ada je divovs a pesnica posedovala mo da zabrani prolaz senci Opaije - posedovala je i nije posustala sve do pusto enje u me ru om tog neoe ivanog neprijatelja, ove a, nije zase lo predubo o da bi se zaus tavilo. Ali tada, razgnevljen i oslabljen po oljem drvea, Kolos rastvori svoju za branu i oslobodi sen u. Od tog vremena, od trenut a te prinudne predaje, Zemlja je lagano gubila mo, elju ili nadu da se brani. I ta o breme borbe protiv Opa og p ade na rasu oja je dovela sen u nad sebe, a itava Zemlja zavisila je od njenog i shoda. "Ali nije Kolos pru ao otpor Opaiji", nastavi Mhoram ada je pesma bila got ova. "Opaija je ob ljudi. Do la je sa njima u Domaju iz hladnog besa severa i glad ne raljevine juga. Ne, Kolos sa Oborine zatvarao je prolaz drugom neprijatelju - trojici brae, neprijateljima drvea i tla, oji su bili stari u Ubojnim Zaravnima pre nego to je poglavar Kletni tamo nadneo sen u. Bili su troj a, soj dat jedni m porodom iz utrobe njihove davno zaboravljene matere, a imena su im bila samadh i, mo sha i turiya. Mrzeli su Zemlju i sve to raste na njoj, ba ao to poglavar Kle tni mrzi sav ivot i ljubav. Kada je Kolos popustio svoju zabranu, oni doo e do Gorn je Domaje i u svojoj pohlepi za nasiljem i oajanjem brzo pado e pod vlast Opa og. O d tog vremena, oni su mu najvi e sluge. Izvodili su izdajni e inove za njega ada ni je smeo da po a e svoju ru u i borili se za njega ada nije hteo da vodi svoje voj s e. Samadhi, sada nazvan eol, be e onaj oji je ovladao srcem Bere ovog gospoda ra - eol po la prva e Domaje i natera Bere a, bez polovine a e i samog, do posledn jeg uzma a na padinama Planine Groma. Turiya i mo sha, Herem i Jehanum, behu oni oji namami e monu i vrstu Demoniju do njenih plodi ta i do poroda Pragrdana. Sada je troj a ponovo ujedinjena pod poglavarom Kletni om - ujedinjena je i vri ti za uni t enjem Domaje. Ali avaj - avaj zbog moga neznanja i slabosti. Ne mogu da predvidi m ta e uiniti. ujem njihove glasove, esto e od po ude za upanjem drvea i sa iganjem tl i njihova namera mi izmie. Domaja je u ta voj opasnosti zbog toga to su joj sluge slabe." Gruba reitost Mhoramovog tona ponese Kovenanta i pod njenim dejstvom uini mu se da mu blistavi sunev sjaj tamni u oima. Mrano, nevoljno, shvatio je smisao pr eteeg i surovog zla oje se uspuzalo uz duh Domaje, savladavalo njene nespremne b ranioce. A ada bi pogledao sebe, video je samo preds azanja zaludnosti. Drugi l judi oji su se bunili protiv sopstvene slabosti i prepu tali je njemu u asno su pat ili na ru ama njegove line neumanjive i neizleive nemoi. O tro - o trije nego to je name ravao - on upita: "Za to?" Mhoram se o renu od sopstvenih vizija i di e upitnu obrvu prema Kovenantu. "Za to ste slabi?" Poglavar primi ovo sa suvim osmej om. "Ah, prijatelju moj - zaboravio sa m da ti postavlja ta va pitanja. Navodi me na duge govore. ini mi se da mi ne bi bi o toli o potreban ada bih mogao da ti odgovaram rat o." Ali Kovenant nije popu t ao i posle rae stan e Mhoram ree: "Pa, ne mogu odbiti da odgovorim. Ali doi - e a n as hrana. Jedimo. Onda u ti dati odgovor a av mogu." Kovenant odbi. I pored gladi, nije eleo da popu ta dalje Domaji sve do se bolje ne obavesti na emu je. Mhoram ga je gledao jedan trenuta , a zatim odvrati odmerenim tonom: "A o je ono to a e istina - a o Domaja, Zemlja i sve ostalo nisu ni ta vi e od sna, pretnj e ludilom za tebe - svejedno mora jesti. Glad je glad, a moranje je moranje. Ka o inae...?" "Ne." Kovenant te o odbi tu pomisao. Na to, zlatne mrlje u Mhoramovim oima blesnu e, ao da odra avaju strast sunc a, i on ree ravnim glasom: "Onda sm odgovori na to pitanje. Odgovori i spasi nas. A o smo bespomoni i bez prijatelja, onda je to tvoje delo. Samo ti mo e prodreti u tajanstva oja nas o ru uju." "Ne", ponovi Kovenant. Shvatio je ta Mhoram govori i odbijao da to podnos i. Ne, odvrati on na vrelinu u Mhoramovom pogledu. To previ e podsea na bacanje ri vice na mene zato to sam gubav. Nije to moja gre a. "Oti ao si predale o."

"Prapoglavaru", odvrati Mhoram, razgovetno nagla avajui sva u re, "veli a je opasnost nad Domajom. Rastojanje me ne spreava." "Nisam na to mislio. Hteo sam da a em da si oti ao predale o u vezi sa onim to sam re ao. Ja nisam - obli ovatelj. Ne upravljam stvarima. I ja sam samo rtva. Znam samo ono to mi a e . eleo bih da znam zbog ega po u ava da prebaci odgovornost na mene. ta vas ini s abijim od mene? Imate ezlo za ona. Imate rhadamaerle i lilianrile. ta vas ini ta o pro leto slabim?" Vrelina lagano nestade iz poglavarevog pogleda. Pre rstiv i ru e ta o da m u je ezlo bilo pritisnuto uz grudi, on se is rivljeno nasme i. "Tvoje pitanje raste sa sva im postavljanjem. U oli o ponovo budem zatra io da upita , bojim se da za od govor nee biti dovoljno ni ta manje od prie d ina. Oprosti mi, prijatelju moj. Znam da se na a opasnost ne mo e polo iti na tvoju glavu. Sanjao ili ne - za nas nema ni a ve razli e. Moramo slu iti Domaju. A sada, najpre te moram podsetiti da su rhadamaerli i lilianrili drugo p itanje, razdvojeno od slabosti poglavara. Rhadamaerls o znanstvo amena i lilian rils o znanstvo drveta sauvali su iz ne ada njih vremena ljudi amendolova i drvogr ada. U izgnanstvu posle obreda Obesveenja, narodi Domaje izgubili su mnogo od bog atstva svojih ivota. Bili su te o li eni mnogo ega i mogli su se dr ati samo onog znans tva oje im je omoguavalo da opstanu. Na taj nain, ada su se vratili u Domaju, do veli su sa sobom one iji je posao u izgnanstvu bio da ouvaju i upotrebe znanstvo obluare rhadamaerla i ezlono e lilianrila. Posao je ezlono a i obluara da obogate ivot aselja - da bude topao zimi i obilan leti, u s ladu sa pesmom Domaje. Znanstvo Kevina Zemljoguba druga je stvar. To znanje briga je Znanstvigo ra i poglavara. Doba drevnih poglavara, pre nego to je poglavar Kletni stupio u otvoren rat protiv Kevina, sina Lori ovog, bilo je meu najhrabrijim, najlep im i najjaim meu svim dobima Domaje. Kevinovo Znanstvo bilo je silno od zemne moi i isto zbog slu be Domaji. Zdravlje i veselje cvetali su Domajom, a blistavi zemaljs i dragulj Ande lejna u ra avao je srce Domaje dragocenim drvetom i amenom. Bili su to dani... Pa ipa je svemu do ao raja. Oajanje pomrai Kevina i on obredom Obesveenja u ni ti ono to je voleo, u nameri da uni ti i Opa og. Ali pre raja dirnulo ga je proroa nstvo ili vidovnja tvo i on nae naina da spase veli i deo moi i lepote. Upozorio je d i nove i Ranihine a o bi ovi mogli da pobegnu. Naredio je rvnoj gardi da ode u b ezbednost. I ostavio je Znanstvo za asnija doba - s rio ga u sedam Krugova ta o da ne dopadne pogre nih ili nespremnih ru u. Prvi Krug dao je d inovima, a ada se izgnanstvo o onalo, oni ga predado e prvima meu novim poglavarima, precima ovog Vea. Sa svoje strane, ti poglavari smisli e Zavet mira i preneso e ga svim ljudima Domaje - zavet da e se uvati pred Kevinovom razornom strasti. I ti poglavari, na i preci, za le e sebe i svoje sledbeni e vernosti i slu bi Domaji i zemnoj moi. A sada, prijatelju moj, tebi je poznato da smo na li drugi Krug. Dvoj a sa dr i mnoga znanja i mnoge moi, a ada njima ovladamo, odve e nas do treeg Kruga. Na taj nain, ovladavanje e nas voditi sve do sve Kevinovo znanstvo ne bude na e. Ali ne u spevamo - ne uspevamo da prodremo. Ka o to da a em? Prevodimo jezi drevnih pogla vara. Uimo ve tine, obrede i pesme Znanstva. Prouavamo mir i posveujemo se ivotu Domaj e. Pa ipa , ne to nedostaje. Na ne i nain, ne to pogre no razumemo - nismo dovoljni. Sa mo deo moi tog znanja odgovara na na dodir. Ni ta ne saznajemo o drugim Krugovima a malo o sedam Krugova oji prizivaju zemnu mo. Ne to - prapoglavaru, to ne to u nama ne uspeva. Oseam to u srcu. Nismo dovoljni. Nismo dostigli majstorstvo." Poglavar zamu nu i stade da premi lja oborene glave i obraza oslonjenog o e zlo. Kovenant ga je gledao izvesno vreme. Toplina sunca i sve i povetarac ao da s u podvlaili Mhoramovu o tru presudu prema samom sebi. Sam Vesel amen prevazilazio j e veliinom ljude oji su iveli u njemu. Pa ipa poglavarev uticaj ili primer ojaa Kovenanta. Najzad je na ao hrabro sti da pita najva nije pitanje. "Za to sam onda ja ovde? Za to vas je pustio da me poz ovete? Zar ne eli belo zlato za sebe?" Ne di ui glavu, Mhoram ree: "Polavar Kletni jo nije spreman da te porazi. Di vlja magija ga prevazilazi. Umesto toga on se trudi da te natera da uni ti samoga s ebe. Video sam to." "Video?" ponovi Kovenant poput je e tiho, bolno.

"U sivim vizijama nazreo sam odsjaje srca Opa og. a i sada, poglavar Kle tni veruje da njegova mo nije dorasla divljoj magiji. Nije jo spreman da ti izie n a megdan. Seti se da je pre etrdeset godina Drul Stenotoac dr ao i ezlo i Kamen. U elji za vi e moi - u elji za svom moi - ispreio ti se na naine oje Opa i ne bi izabrao - na rasipni e ili budalaste naine. Drul je bio lud. A Kletni nije imao elje da ga pod uava mudrosti. Stvari su sada drugaije. Poglavar Kletni ne trai mo, ne rizi uje u oli o t o ne poma e njegovim ciljevima. Tra i posredan nain da te navede da uini ono to eli. U o i o doe do raja, a tobom i dalje ne bude ovladao, on e se boriti protiv tebe - al i samo a o bude siguran u pobedu. Do tog trenut a, trudie se da podjarmi tvoju vo lju ta o da odabere da udari protiv Domaje - ili da zadr i ru u i ne uestvuje u na oj od rani, a o bi on bio slobodan da nas uni ti. Ali nee napraviti otvoren potez protiv tebe. Pla i se divlje magije. Belo z lato nije vezano za onom Vremena i on mora spreiti njegovu upotrebu sve do ne bu de mogao znati da nee biti upotrebljeno protiv njega." Kovenant je uo istinu u Mhoramovim reima. Opa i mu je re ao uglavnom istu stvar, viso o na Kevinovom Vidi ovcu, ada se prvi put pojavio u Domaji. Stresao se pred ivim seanjem na prezir poglavara Kletni a - stresao i osetio hladnou, ao da iza iste suneve svetlosti Vesel amena duvaju vla ne izmaglice Opaije, natapaju mu du u slat astim zadahom ru ine esencije, ispunjavaju u i tutnjavom lavine na nivou nep osredno ispod ujnog. Zagledan u Mhoramove oi, znao je da i on mora da govori istin u, da odvrati to je is renije mogue. "Nemam izbora." a i to ga primora da pogne glavu u sramu, ali on se pris ili da izdr i poglavarev pogled. "Morau da to inim na taj nain. a i a o to nije dobar odgovor - a i a o ludilo nije jedina opasnost u snovima. a i a o bih poverovao u tu divlju magiju. Nemam pojma a o da je upotrebim." Uz napor, Mhoram se blago osmehnu. Ali ozbiljnost njegovih oiju zaseni mu osmeh. Izdr avao je Kovenantov pogled bez drhtaja, a ada je progovorio, glas mu je bio tu an. "Ah, prijatelju moj, ta e uiniti?" Ne riti a blagost pitanja ste e Kovenanta o o grla. Nije bio spreman na ta vo saoseanje. Uz te ou, on odgovori: "Pre iveu." Mhoram pola o limnu i trenuta potom o rete se nazad prema odaji. Kada je stigao do vrata, on ree: "Kasnim. Vee me e a. Moram da poem." Ali pre nego to je poglavar mogao da ode, Kovenant dovi nu za njim: "Zbog ega nisi ti vrhovni poglavar?" Po u avao je da nae ne i nain da se zahvali Mhoramu. "Zar te ovde ne cene?" Pre o ramena Mhoram prosto odvrati: "Moje vreme jo nije do lo." Onda je nap ustio sobu i pa ljivo zatvorio vrata za sobom. 5. DUKKHA Kovenant se ponovo o rete ju nom pogledu iz Vesel amena. Morao je da razmi sli o mnogim stvarima, a nije bilo jednostavnog naina da ih sve obuhvati. Ali inil o se da mu se ula ve utapaju u s lad sa Domajom. Mogao je da oseti mirise letine n a poljima istono od sebe - bila su gotovo spremna za etvu - i da vidi unutra nju zre lost udaljenog drvea. Ot rivao je jesen u nainu na oji mu je sunce milovalo lice. Ta vi oseaji nagla avali su uzbuenje u njegovim venama, ali su mu ometali napore da se jasno uhvati u o tac sa prili ama. Ni od jednog gubavca, pomisli on bolno, ni od jednog gubavca ne bi trebalo tra iti da ivi u ta o zdravom svetu. Pa ipa , nije ga mogao porei; bio je dirnut Mhoramovim obave tenjem o pogla vars im nedoumicama. Bio je dirnut Domajom i ljudima oji su joj slu ili - ia o je zbog njih izgledao ta o sitno u sopstvenim oima. On gor o napusti bal on i pree p ogledom poslu avni sa hranom postavljen za njega na amenom stolu u sredi tu dnevne odaje. Supa i gula jo su se pu ili i podseali ga na to oli o je gladan. Ne. Nije mogao dozvoliti sebi da pravi nove ustup e. Glad je bila poput zdravlja ivaca - opsena, var a, san. Ne mo e... Kucanje na vratima pre ide ga. Na trenuta , nepomino je stajao, neodluan. Nije eleo da razgovara ni sa im do ne bude imao jo vremena da razmisli. Ali isto

vremeno nije eleo ni da bude sm. Pretnja ludila uve je bila najgora ada je sm. Produ i dalje, ne osvri se, promrmlja gor o sebi, ao je a ponavljajui formu lu oja ga je u najboljem sluaju slu ila sa polovinim uspehom. Po ao je da otvori vrata. Na prilaznom hodni u stajao je Hail Troj. Bio je odeven ao to ga je Kovenant video ranije, sa sunanim naoarima vrsto na mestu; i ponovo je osmeja na njegovom licu delovao neodreeno tajanstveno i iz vinjavajue. O tri bol bojazni udru i se sa golicanjem Kovenantove rvi. Po u avao je da ne razmi lja o tom ove u. "Doi", ree Troj. Ton mu je bio pun naredbe. "Poglavari rade ne to to bi treba lo da vidi ." Kovenant sle e ramenima da bi pri rio drhtaj sopstvenih ramena. Troj mu je bio neprijatelj - Kovenant je to mogao da oseti. Ali doneu je odlu u ada je ot vorio vrata. On pr osnim oracima izie u hodni . U hodni u je zate ao Banora a o uva stra u raj njegovih vrata. Hail Troj poe hitrim, samouverenim oracima, ali Kovenant se o rete rvno m gardisti. Banor mu srete pogled i limnu; na trenuta gledali su jedan drugoga u oi. Banorovo pljosnato, smee, neitljivo lice nije se promenilo ni za trunicu, nij e ostarilo ni dan, bar oli o je Kovenant mogao da vidi. Do je stajao opu ten i s preman, rvni gardista zraio je fizi om vrstinom, opipljivom sposobno u, oja je vreala ili poni avala Kovenanta; pa ipa , Kovenant je oseao ne to izuzetno i tu no u Banorovo j bezvremenoj neprobojnosti. Za rvne gardiste govorilo se da su stari dve hiljade godina. Bili su us aeni u nepromenljivost dire tnim i zahtevnim Zavetom slu be poglavarima, do su svi ljudi oje su i ada znali - u ljuujui i dugove e d inove i vrhovnog poglavar Kevina , oji ih je naveo na zavet - padali i pretvarali se u prah. Zagledan sada u Banora, sa njegovim tuins im crtama, golim stopalima i r at om, smeom tuni om, Kovenant oseti a o ga pro ima nagli, intuitivni oseaj, ao da se prethodni nesvesni opa aj ristalisao. Koli o puta mu je Banor spasao ivot? Na trenuta , nije se mogao prisetiti. Osetio je neoe ivanu sigurnost da bi mu rvni gardista mogao rei ono to mu je neophodno da zna, da je iz izuzetnosti perspe tive duge dve hiljade godina, nepredvienim moima zaveta li en doma, sna i smrti, svih o je je i ada voleo, izvu ao znanje oje je Kovenantu bilo neophodno. "Banore..." poe on. "Prapoglavaru." Glas rvnog gardiste bio je bezoseajan poput vremena. Ali Kovenant nije znao a o da pita; nije mogao da uoblii mu u u rei oje ne bi zvuale poput napada na nemoguu vernost rvnog gardiste. Umesto toga, promrml jao je: "Znai, vratili smo se na ovo." "Vrhovna poglavar a odabrala me je da se staram o tebi." "Doi", pozva Hail Troj odseno. "Ovo treba da vidi ." Kovenant jo trenuta nije obraao pa nju na njega. On ree Banoru: "Nadam se nadam se da e bolje delovati nego pro li put." Onda se o renuo i po ao za Trojem. Zna o je da je Banor renuo za njim, ia o su rvni gardisti oraali bez uma. Hail Troj je nestrpljivo vodio Kovenanta prema unutra njosti roz nivoe Ko na a. ustro su prolazili roz zasvoene dvorane, povezujue hodni e i niz stepenice d o nisu stigli do mesta oje je Kovenant poznavao: duga og, ru nog prolaza o o Sve tog op lona, gde su stanovnici Vesel amena vr ili obrede. Sledio je Troja unutra roz jedna od mnogih dveri do bal ona oji je vis io u divovs oj peini. upljina je bila valj astog obli a, sa sedam bal ona u lesani h u zidove, ravnim podom sa pozornicom na jednoj strani i tavanicom u obli u up ole, previ e viso o iznad bal ona da bi se jasno videla. Op lon je bio polumraan; j edino osvetljenje poticalo je od etiri veli e ba lje lilianrila postavljene o o p ozornice. Banor zatvori dveri i odsee svetlost prilaznog hodni a; u tmini, Kovena nt se uhvati za ogradu radi bezbednosti pred dubinom upljine. Bio je ne oli o sto tina stopa iznad pozornice. Bal oni su bili gotovo prazni. Bilo je jasno da ceremonija oja je treba lo da se odigra, a va god bila, nije namenjena itavom stanovni tvu Vesel amena. Devet poglavara ve se nalazilo na pozornici. Stajali su u rugu, o renuti jedni prema drugima, a leima prema ba ljama; lica su im bila u senci i Kovenant

nije mogao da im razazna crte. "Ovo je tvoje delo", ree Troj napetim apatom. "Po u ali su sve ostalo. Ti si ih sramom naterao na ovo." Dvojica rvnih gardista sa ne om prili om meu sobom poo e prema pozornici. K ovenant se lecnu ada prepozna povreenog Putnima. Du ha se slaba no otimao, ali ni je mogao spreiti rvne gardiste da ga postave unutar ruga poglavara. "Nameravaju da oprobaju da ras inu zahvat Kamena Zlozemlja", produ i Troj. "Ovo je opasno. U oli o ne uspeju, mogao bi se pro iriti na ne oga od njih. Bie pr evi e iscrpljeni da se suprotstave." Stegav i ogradu obema ru ama, Kovenant je posmatrao prizor pod sobom. Dvoj ica rvnih gardista ostavi e du hu da drhturi u rugu i povu o e se do zida op lona . Jedan dugi trenuta poglavari su stajali u nemoj usredsreenosti, pripremajui se. Onda su digli glave, postavili ezla vrsto pred sebe na amen i poeli da pevaju. Hi mna im je odje ivala u op lonu ao da sama zasvoena tmina odgovara. Delovali su s itno u prostranoj dvorani, ali pesma im se ponosito dr ala, ispunjavala vazduh dos tojanstvom i svrhovito u. Kada su odjeci zamrli, Troj pro apta Kovenantu u uho: "U oli o ne to bude po l o a o ne valja, ti e platiti za to." Znam, ree Kovenant poput proro a. Morau da platim za sve. Kada ti ina najzad ponovo ispuni op lon, vrhovna poglavar a Elena ree jasni m glasom: Dharnma shetra Putnime, u oli o nas mo e uti roz zlo oje ti je uinjeno, p ouj. Po u avamo da odagnamo od tebe silu Kamena Zlozemlja. Molim te, pomozi nam. Du ha, pouj! Priseti se zdravlja i nade i pru i otpor ovom zlu!" Poglavari zajedno digo e ezla. Trojevi prsti posego e iz tame i dohvati e Kovenantovu ru u iznad la ta. Viui u jedan glas: "Melen urion abatha!" poglavari udari e ezlima o amen. Me tal zazvoni roz Sveti op lon poput sudara titova i plavi poglavars i oganj brizn u sa dignutog raja sva og ezla. Usijani plamenovi vrelo su bu tali, sjajem nadjaa vali svetlost ba lji. Ali ezlo za ona sve ih je pomraivalo svojim sjajem, plamtelo je poput jezi a munje. A oganj ezla stvarao je nis i zvu poput hujanja udaljenih olujnih vetrova. Jedno od manjih ezla lagano se povi prema du hinoj glavi. Spu talo se, a z atim se zaustavi sa plamenom prilino iznad glave Putnima, ao da je u toj ta i vat ra nai la na otpor. Kada poglavar-nosilac pritisnu nani e, vazduh izmeu du hine loba nje i ezla upali se; itav prostor je plamteo. Ali vatra je tamo bila zelena poput hladnog smaragda i pro dirala je plavi oganj poglavara. Trojevi prsti u opa e se poput and i u meso Kovenantove ru e. Ali Kovenant jedva da ih je oseao. Da bi presreli zeleni plamen, poglavari zapoe e vrsti antifonalni napev, or istei rei oje Kovenant nije razumeo. Glasovi su im udarali o zeleno, a ustri vetar njihove moi rastao je. Pa ipa , roz njega se moglo uti blebetanje glasa du he P utnima. Jedan po jedan, poglavari su dodavali oganj borbi nad du hinom glavom, sve do samo ezlo za ona nije ostalo neu ljueno. Ka o je nova mo dirala zeleno, zvu gladi i r enja ostiju uvi estruavao se u vazduhu, a zlo obna smaragdna vatra blis tala je sve monija, irila se poput pa la surovog leda da bi se uhvatila u o tac sa snagom poglavara. Ba lje lilianrila naglo utrnu e, ao da ih je pogasio moni vetar. Trojevi prsti se stego e. Onda se glas vrhovne poglavar e Elene di e nad pesmom poglavara. "Melen ur ion abatha! Duroc minas mil habaal!" Ona iro im zamahom ubaci ezlo za ona u boj. Na trenuta silina njenog napada sa e suprotstavljene vatre u jedinstvenu celinu. Plavo i zeleno posta e jedno i stado e da besne nad rugom poglavara, mahnit ajui i urlajui poput po ara. Ali sledeeg trenut a du ha vrisnu ao da mu se du a rastr e nadvoje. Siloviti oganj briznu poput olujnog obla a. Detonacija pogasi sve vatre u op lonu. Odjednom se tmina potpuna poput g roba zatvori nad poglavarima. Onda se dve male ba lje pojavi e u ru ama rvnih gardista. Slaba no svetlo p o azivalo je du hu a o le i na amenu po raj dva oborena poglavara. Ostali su st

ajali na svom mestu, oslonjeni o ezla ao da ih je o amutila njihova upotreba. Kada je ugledao pale poglavare, Troj uvue dah oji mu silovito si nu roz zube. inilo se da mu prsti po u avaju da ogole Kovenantovu ost. Ali Kovenant je t rpeo bol, gledao poglavare. Krvni gardisti hitro popali e etiri ba lje o o pozornice. Na dodir tople sv etlosti jedan poglavar - Kovenant prepozna Mhorama - strese o amuenost i le nu po raj oborenih sadruga. Na trenuta ih je pregledao ru ama, oristei oseaj dodira da utvrdi a va im je povreda nanesena; onda se o renu i na e nad du hom. O o njega treperila je ti ina prigu enog straha. Najzad se uspeo na noge i oslonio na ezlo. Govorio je tihim glasom, ali r ei su mu se prenosile roz itav op lon. "Poglavari Trevor i Amatin su dobro. Samo su izgubili svest." Onda je pognuo glavu. "Putnim du ha je mrtav. Ne a mu du a na jzad nae mir." "I oprosti nam", odvrati vrhovna poglavar a Elena, "jer nismo uspeli." Di ui u dubo om ola anju, Troj pusti Kovenanta. Kovenant iznenada oseti udar e bola u nadla tici. To ti tanje podseti ga da ga i a e bole. Jaina stis a na ogradi izazvala je greve u njima sve do nije poeo da osea ao da su osa aene. Bol je bio o tar, ali ga je on pozdravio. Video je smrt u slomljenim udovima Putnima. Modrice na ruci, bolna u oenost dlanova bili su do az ivota. On turobno ree: "Ubili su ga." "A ta si ti eleo da urade?" odvrati Troj sa spremnim gaenjem. "Da ga dr e u z arobljeni tvu, ivog i na mu ama? Da ga puste i odre nu se odgovornosti? Da ga hladn o rvno ubiju?" "Ne." "Onda je ovo tvoj jedini izbor. Bila je to jedina stvar oju su jo mogli po u ati." "Ne. Ne shvata ." Kovenant po u a da nae rei za obja njenje, ali nije mogao da n astaviti. "Ne shvata ta im Kletni radi." On povue zgrene prste sa ograde i napusti Op lon. Kada je stigao do odaja, i dalje je bio uzdrman. Nije mu palo na pamet d a zatvori vrata za sobom, a vrhovni ue rupnim oracima u prebivali te za njim, ne zamarajui se tra enjem dopu tenja. Ali Kovenant nije obraao pa nju na posetioca. Pri ao j e pravo poslu avni u sa hranom, digao boicu postavljenu pored inija oje su se jo pu il e i sna no potegao, ao da po u ava da zagasi toplinu sopstvene rvi. Kladenica u bo ci imala je la , sve , pivu nali u us; zapljusnula mu je utrobu, oistila pra inu sa unutarnjih prolaza. Is apio je bocu, a zatim je na trenuta nepomino stajao s lop ljenih oiju i is u avao oseaj pra njenja. Kada mu prozrana svetlost ola a deo stezanja u grudima, on sede za sto i poe da jede. "To mo e da sae a", ree Troj osorno. "Moram da govorim s tobom."

"Onda govori", ree Kovenant roz usta puna gula a. U inat upornoj nestrplji vosti posetioca, on nastavi da jede. Jeo je urno, ostvarivao svoju odlu u pre neg o to ga sumnja natera da za ali. Troj je na trenuta ruto odmeravao sobu oracima, a zatim sede nasuprot Kovenantu. Seo je ona o a o je i stajao - sa rutom uspravno u. Svetlucave, nepro bojne, crne naoari nagla avale su mu zategnutost mi ia obraza i ela. On pa ljivo ree: "Ti si ba re io da ote a ovo, je li? Re io si da svima ote ava posao." Kovenant sle e ramenima. Do se ladenica irila u njemu, on poe da se oporav lja od onoga to je video u Svetom op lonu. Istovremeno se priseti svog nepoverenj a prema Hailu Troju. Jeo je uz sve veu opreznost, gledao vrhovni a ispod obrva. "Da le, ja po u avam da shvatim", ree Troj suspregnutim tonom. "Bog zna da imam za to vee izglede nego i o na ovom mestu." Kovenant spusti drvenu vilju u i zagleda se ravno u Troja. "Ista stvar desila nam se obojici." Na oiglednu nevericu na Kovenantovom licu, on odvrati: "Oh, sve je savr eno jasno. Burma od belog zlata. izme, farmer e i majica. Priao si sa enom pre o telefona. A izvesno vreme pre toga - jesam li to dobro razumeo? - na tebe su naletela ne a va ola." "Policijs a ola", promrmlja Kovenant, zagledan u vrhovni a. "Vidi ? Prepoznajem sva u pojedinost. A i ti bi mogao isto sa mojom priom. Oboje sti emo sa istog mesta, istog sveta, Kovenante. Stvarnog sveta."

Ne, je nu Kovenant hrapavo. Ni ta od ovoga se ne de ava. "a sam i uo za tebe", produ i Troj, ao da e taj do az biti neoboriv. "itao s am - itali su mi tvoju njigu. Ostavila je na mene ja utisa ." Kovenant fr nu. Ali bio je uznemiren. Pre asno je spalio tu njigu; nepr estano ga je progonila. "Ne, stani. Ta tvoja pro leta njiga bila je bestseler. Proitale su je st otine hiljada ljudi. Po njoj je snimljen film. To to ja znam za nju ne znai da sam deo tvoje ma te. U stvari, moje prisustvo ovde do az je da nisi poludeo. Dva neza visna uma do ivljavaju isti fenomen." Re ao je to sa samouverenom ubeeno u, ali Kovenant se nije dao pomesti. "Do az?" promrmlja on. "Ba bi me zabavljalo da ujem ta jo smatra do azom." "Hoe li da uje a o sam dospeo ovamo?" "Ne!" Kovenant naglo postade silovit. "Hou da ujem za to ne eli da se vrati ." Na trenuta , Troj je sedeo mirno, o renuv i a Kovenantu sunane naoari. Onda s oi na noge i ponovo poe da odmerava sobu oracima. O renu se o tro na peti ada j e stigao na raj sobe i ree: "Dva razloga. Najpre, dopada mi se ovde. Koristan sa m za ne to za ta vredi biti oristan. Ulozi u ovom ratu su jedini u mom ivotu za oj e se vredi boriti. ivot Domaje je divan. Zaslu uje da opstane. Bar jednom mogu da ui nim ne to dobro. Umesto da traim vreme na etne rasporede, udarne potencijale prve i druge lase, stanja pripravnosti, parametre demoralizacije, nu learno izazivanje pogubnih geneti ih posledica", gor o je recitovao, "mogu da pomognem u odbrani p rotiv pravog zla. Svet sa oga dolazimo - 'pravi' svet - nije imao ta o jasne bo je, nije imao plavo, crno, zeleno i crveno, 'abonosno uno rvavo smaragdno'. Sivo je boja 'stvarnosti'. Zapravo..." ponovo se svalio u stolicu, a glas mu je vi e poprimio prizvu normalnog razgovora, "...do nisam stigao ovde nisam ni znao ta je to sivo. To j e drugi razlog." Digao je obe ru e i s inuo sunane naoari. "Slep sam." One duplje bile su mu prazne, bez jabuica, nije bilo a ni apa a i trepavi ca. Prazna o a rasla je u rupama gde je trebalo da mu se nalaze oi. "Ta av sam roen", nastavi vrhovni , ao da je mogao da vidi Kovenantovu z apanjenost. "Genets a na aza. Ali moji roditelji smatrali su da treba da me odr e u ivotu i do vremena ada su pomrli nauio sam razliite naine da dejstvujem sam za se be. I ao sam u posebne ole, dobijao posebnu pomo. Bilo je potrebno dodatnih ne oli o godina, jer veinu stvari morali su da mi itaju drugi, ali onano sam se probio r oz srednju olu i oled . Posle ega se moja jedino pravo obrazovanje sastojalo u prae nju prostornih odnosa u mojoj glavi. Na primer, mogao sam da igram ah bez table. A a o bi mi ne o opisao ne a vu sobu, mogao sam da proem roz nju a da ne naletim ni na ta. U tome sam bio dobar pre svega zato to sam na taj nain pre ivljavao. I ta o sam najzad dobio posao u strunom timu pri ministarstvu odbrane. ele li su ljude oji razumeju situaciju, a da ne mogu da je vide - ljude oji mogu d a oriste jezi da bi se pozabavili fizi im injenicama. Bio sam strunja za ratne i gre, hipoteti e situacije na ompjuteru, tu vrstu stvari. Bila mi je potrebna sam o tana verbalna informacija o topografiji, jaini trupa, opremi i rasporedu, mogunos tima snabdevanja - a onda prepustite igru meni. Uve sam pobeivao. A na ta se sve svodilo? Ni na ta. Bio sam na aza grupe i to je sve. Pazio sam se to sam bolje mogao. Ali to se tie mesta na om sam iveo, bio sa m poprilino na milosti onoga to sam uop te mogao da dobijem. I ta o sam iveo u apartm anu na devetom spratu, a jedne noi itava zgrada je izgorela. To jest, pretpostavlj am da je izgorela. Vatrogasci jo nisu stigli ada je po ar zahvatio moj apartman. N i ta nisam mogao da uinim. Vatra me je priterala uza zid i najzad sam izi ao roz pro zor. Visio sam na prozors om o viru do mi je vrelina gorela prste. Bio sam re en da ne pustim jer sam imao vrlo jasnu predstavu o tome oli o je devet spratova v iso o iznad tla. Nije bilo bitno. Posle izvesnog vremena, prsti vi e nisu mogli da izdr e. Sledea stvar oje sam postao svestan bila je da le im na neemu to je delovalo ao trava. Duvao je sve povetarac - ali u njemu je bilo dovoljno topline da pomi slim da mora da je dan. Jedina stvar oja je delovala pogre no bila je zadah izgor

elog mesa. Pretpostavljao sam da sam to ja. Onda sam uo glasove - bili su puni hi tnje, ljudi su urili da spree ne to. Na li su mene. Kasnije sam saznao ta se desilo. Mladi student iz Znanstvigora dobio je n adahnue u vezi sa delom drugog Kruga na ome je radio. Sve to desilo se pre o o p et godina. Mislio je da je prona ao nain da pomogne Domaji - zapravo, a o da prizo ve tebe. eleo je da po u a, ali znanstvozornici su mu zabranili. Previ e opasno. Poeli su da prouavaju njegovu ideju i poslali su glasni a u Vesel amen za poglavara o ji e im pomoi da odlue a o da provere njegovu teoriju. Elem, on nije hteo da e a. Napustio je Znanstvigor i uspeo se ne oli o mi lja uz zapadne bregove, Trotgarda sve do nije smatrao da je dovoljno dale o da bi radio na miru. Zatim je zapoeo obred. Znanstvozornici su ne a o osetili silu oju je oristio i po li su za njim. Ali za asnili su. Uspeo je - na odreeni nain. Ka da je zavr io, le ao sam tamo na travi, a on - spalio se i poginuo. Ne i znanstvozor nici misle da je uhvatio vatru oja je trebalo da ubije mene. Kao to su re li, bi lo je previ e opasno. Znanstvozornici su me primili, pazili me, stavili mi glinu vidar u na ru e - a i na one duplje. Nedugo potom, poeo sam da imam vizije. Boje i oblici stali su da me saleu iz - iz onoga na ta sam se ve navi ao. Taj obli, belonarand asti rug poeo je sva og dana da prolazi iznad mene - ali nisam znao ta je to. Nisam a znao ni da je 'obao'. Ali vizije su bile sve jae. Konano, Elena - bila je poglavar oj i je stigao iz Vesel amena, samo to tada nije bila vrhovna poglavar a - re la mi je da to ja uim da vidim svojim umom - ao da je moza poeo da mi vidi roz elo. Ni sam joj verovao, ali mi je po azala. Pri azala mi je a o se moj oseaj za odnose u prostoru po lapa sa onim to 'vidim' i a o mi se oseaj dodira sla e sa oblicima o o mene." Zastao je na trenuta , priseajui se. Onda je re ao sna no: "Rei u ti - ni ada ne razmi ljam o povrat u. Ka o i mogu? Ovde sam i mogu da vidim. Domaja mi je dala dar oji ne mogu otplatiti ni za tuce ivota. Dugujem previ e - prvi put ada sam s tao iznad Vesel amena i pogledao pre o doline u ojoj se spajaju re e Ril i Lura lin - prvi put u ivotu ada sam gledao - prvi put, Kovenante, ada sam uop te shvat io da ta vi prizori postoje - za leo sam se da u dobiti rat za Domaju. Bez proje tila i bombi, postoje i drugi naini za borbu. Bilo mi je potrebno izvesno vreme d a ubedim poglavare - onoli o oli o je trebalo da nadma im najbolje ta tiare ratovn ije. Onda su me proglasili za vrhovni a. Sada sam otprili e spreman. Te a strate i problem - predale o smo od najbolje odbrambene linije, Domajinog Sunovrata. A n emam ni vesti od izviaa. Ne znam ojim putem Kletni po u ava da nas napadne. Ali mo gu ga pobediti u po tenoj borbi. Jedva e am da se to desi. Da se vratim? Ne. Ni ada." Hail Troj govorio je ravnim glasom, ao da ne eli da izlo i oseanja pred slu a ocem. Ali Kovenant je mogao da uje prizvu odu evljenja u reima - titranje strasti p revi e nepo orno da bi bilo s riveno. Sada se Troj napeto na e prema Kovenantu, a uve spremno gnu anje vrati mu s e u glas. "U stvari, uop te te ne shvatam. Zna li ti da se itavo ovo mesto..." on po aza Vesel amen odsenim po retom, "...obre o o tebe? Belo zlato. Divlja magija oj a uni tava mir. Neverni oji je prona ao drugi Krug i dobavio ezlo za ona - protiv s voje volje, a o ujem. Znanstvigor i poglavari etrdeset godina su radili da te dob iju nazad. Nemoj me pogre no shvatiti - uinili su sve to je ljuds i mogue da pronau i druge naine za odbranu Domaje. Izgradili su ratovniju, raspameivali se od rada nad Znanstvom, rizi ovali vratove na stvarima ao to je Mhoramovo putovanje do Kletn i ovog Tabora. A imaju obzira. Uporni su na prihvatanju tvog dvostru og polo aja. Uporni su u tome da ne oe uju da ih spase . Samo ele da omogue divljoj magiji da pomo gne Domaji, ta o da ne bi mogli da zamere sebi zbog toga to su zanemarili moguu na du. Ali, a em ti - ne veruju da postoji i a va nada osim tebe. Ti poznaje poglavara Mhorama. Trebalo bi da ima ne u predstavu o tome oli o je to vrst ove . Ima taj ne u ilu u sebi oja do sada nije ni dota nuta. Slu aj me . On vri ti u snu. Snovi su mu toli o gadni. uo sam ga jednom. On... pitao sam ga s ledeeg jutra ta ga je opselo. Onim svojim tihim, prijatnim glasom re ao mi je da e Domaja umreti a o je ti ne spase . E pa, ja ne verujem u to - sa Mhoramom ili bez Mhorama. Ali on nije jedi ni. Vrhovna poglavar a Elena do pije, jede i spava zna samo za Neverni a. Divlj

a magija i belo zlato, Kovenant Prsteno a. Pone ad pomi ljam da je opsednuta. Ona... " Ali Kovenant vi e nije mogao da uti. Nije mogao podneti da bude odgovoran z a toli u posveenost. On se hrapavo ume a: "Za to?" "Ne znam. a te i ne poznaje." "Ne. Hou da a em, za to je ona vrhovni poglavar - umesto Mhorama?" "Za to je to bitno?" ree Troj ozlojeeno. "Vee je odabralo nju. Pre par godina - ada je umrla Ozondreja, vrhovna poglavar a. Sastavili su umove - mora da si primetio to om prethodnog borav a a o poglavari umeju da pome aju misli, da razmi l jaju zajedno - i ona je bila izglasana." Do je govorio, ozlojeenosti nestade iz njegovog tona. "Re li su da ima ne u posebno osobinu, ne i unutarnji plam oji j e ini najboljim voom za ovaj rat. Mo da ja i ne znam ta ima - ali znam da ne to ima. Ne mogue ju je odbiti. Borio bih se a i ama i vilju ama protiv Kletni a... I zato te ne razumem. Ti si mo da poslednji ivi ove oji je video svet ovin u prolea. I eto ti nje, izgleda ao sva dra est Domaje s upljena u jedno - pra tino te moli. A ti!" Troj tresnu o sto ru om i unese prazne duplje u Kovenanta. "Ti o dbija ." Naglo je pljesnuo nazad sunane naoare i ustro se digao od stola da bi ponov o stao da odmerava sobu oracima, ao da ne mo e da sedi pred Kovenantovom izopaeno u. Kovenant ga je gledao, besan na slobodu Trojevog suda - na poverenje oj e je ovaj imao u sopstvenu ispravnost. Ali Kovenant je u Trojevom glasu uo jo ne to, jedno drugaije obja njenje. Naslepo probajui, on upita: "Da li je i Mhoram zaljublj en u nju?" Troj se naglo o rete i uperi u Neverni a prst rut od optu bi. "Zna ta misli m? Ti si previ e cinian da bi video ovda nju lepotu. Previ e si jeftin. To ti se razvil o u tvom 'stvarnom' svetu, sa svim tim tantijemama oji ti se slivaju u d epove. P a ta a o si bolestan? To te ne spreava da se obogati . Dolaza ovde samo ti se isprea va na putu tancovanja novih bestselera. Za to bi se ti borio protiv Opa og? I sm si ao on." Pre nego to je vrhovni mogao da produ i, Kovenant hrapavo zare a: "Gubi se. Umu ni i gubi se." "Zaboravi. Ne nameravam da odem do mi ne pru i jedan..." "Gubi se." "... jedan valjan razlog za nain na oji se pona a . Ne nameravam da od etam i dopustim ti da uni ti Domaju samo zbog toga to poglavari imaju previ e obzira da bi se oslonili na tebe." "Dosta!" Kovenant se nae na nogama. Bol mu se usija pre nego to je mogao d a se obuzda. "Ima li ti ma ar i pojma ta je to gubavac?" "Ka ve to ima veze? Ni ta to nije gore nego ad nema oi. Nisi li ovde zdrav? " Pri upiv i svu silinu svoga bola, svoje mahnite alosti, Kovenant izjavi: "N e!" Mahnuo je ru ama. "Ovo zove zdravljem? To je la !" Taj povi vidljivo uzdrma Troja. Crna samouverenost njegovih sunanih naoar a zatitra; unutra nji oreol njegovog duha pomuti sumnja. Prvi put je delovao ao s lepac. "Ne shvatam", ree on me o. Samo se jo jedan trenuta suoavao sa naletovom Kovenantovog pogleda. Onda se o renuo i napustio sobu, reui se tiho, ao poni en. 6. VRHOVNA POGLAVARKA Kada doe vee, Tomas Kovenant je sedeo na svom bal onu da bi gledao zalaza sunca iza Zapadni -planina. Ia o leto te to je pro lo, na mnogim vrhovima video s e blesa sne ne beline. Do je sunce zalazilo iza njih, zapadno nebo sjalo je me avi nom hladnoe i vatre. Belo srebro odra avalo se sa snega pre o dna velianstvenog neba , plemeniti narand asto-zlatni prizor oji je punim jedrima brodio pre o obzorja. Kovenant ga je turobno posmatrao. Mrgoenje mu je stis alo elo poput pesnic e. Proveo je popodne u bes orisnom gnevu, ali posle izvesnog vremena bes prema T roju zamre meu ugarcima pobune to je doveden u Domaju. Sada je oseao hladnou u srcu,

oajnu i samotnu. Re enost oju je po azao pred Mhoramom, odlunost da pre ivi, inila mu se ohola - slaba na i baps a. A mr tenje mu je steglo elo ao da je o a lobanje odbij ala da prizna da je isceljena. Razmi ljao je o tome da s oi sa bal ona. Da izbegne strah od visine, morao bi da e a do nona tmina ne bude potpuna, a o vi e ne bi mogao da vidi tlo. Ali pos matrana na taj nain, zamisao ga je istovremeno i privlaila i odbijala. Vreala je nj egovu uve banost gubavca, ismevala sve ono to je ve pretrpeo da bi se odr ao u ivotu. G ovorila je o porazu gor om poput najjet ije ui. Ali je udeo za razre enjem nedoumice. Oseao se isceeno poput pustinje, a racionalizacije su la o dolazile. Glavna meu nj ima bila je tvrdnja da, budui da Domaja nije stvarna, ne mo e ni da ga ubije; smrt na ovom mestu samo bi ga oterala nazad u stvarnost u oju je mogao da poveruje. U svojoj usamljenosti, nije mogao da a e da li ta tvrdnja predstavlja hrabrost il i u avilu . Lagano su poslednji odsjaji sunca zapadali iza planina i blistanje nesta de sa neba. Tmina se irila iz sen i vrhova, zamraivala ravnice pred Kovenantom sve do nije mogao da ih razazna samo ao nelagodne, prostrte obli e pod nebesima. Zvezde se pojavi e i postepeno poe e da jaaju, ao da hoe da izbistre bezmerni prostor; ali praznine meu njima bile su preveli e, a mapa oju su inile bila je neitljiva. Svojim pra nim, besplodnim pogledom, inilo se da titraju ne pru ajui utehu. Kada je uo pristojno ucanje na vratima, njegova potreba za usamljeno u zajea zbog ometanja. Ali imao je on i drugih potreba. Otisnuo se i po ao da odgovori na ucanje. Kamena vrata la o se otvori e na be umnim ar ama i svetlo po ulja u sobu iz b listavo obasjanog hodni a, zaslepiv i ga ta o da na trenuta nije prepoznavao ni o ga od onih oji su stajali napolju. Onda jedan od njih ree: "Prapoglavaru Kovenan te, ne a si nam dobro do ao" glasom oji ao da se penu ao od dobrog raspolo enja. Kov enant prepozna Torma. "Budi dobro do ao i budi to jesi", ree Tormov pratilac pa ljivo, ao da se pla i da ne napravi gre u. "Mi smo srdonici Poglavarevog Kona a. Molimo te da prihvati d obrodo licu i i pozdrav." Kada se Kovenantove oi prilagodi e, on osmotri dva ove a. Tormov pratilac no sio je sivi drvograds i ogrta i imao je mali venac u osi - ozna u ezlono e. U ruci je dr ao ne oli o glat ih drvenih tapova za ba lje. Oba srdoni a bila su glat o izbr ijana, ali ezlono a je bio vi i i tanji od svog parnja a. Torm je imao zdepastu, mi iavu grau amendolca i nosio je tuni u boje blata i me e a ire. Ogrta njegovog pratioca bio je obrubljen poglavars om plavom; u ramena tuni e bile su mu ut ane plave na ramenice. Obema ru ama dr ao je mali, po riveni ameni otli. Kovenant je ispitivao Tormovo lice pogledom. Srdoni ove hitre oi i ustri os meh bili su trezveniji nego to ih je Kovenant pamtio, ali u osnovi neizmenjeni. K ao i Mhoram, nije po azivao dovoljno godina da to odgovara brojci etrdeset. "Ja sam Borilar", izde lamova Tormov pratilac, " ezlono a lilianrila i srdoni Poglavarevog Kona a. Ovo je Torm, obluar rhadamaerla i isto ta o srdoni Poglava revog Kona a. Od tame se srce ste e. Doneli smo ti svetlosti." Ali do je Borilar govorio, izraz zabrinutosti dirnu Tormovo lice i on r ee: "Prapoglavaru, jesi li dobro?" "Dobro?" promrmlja Kovenant nerazgovetno. "Na elu ti se pri upila oluja i ona ti zadaje bol. Da pozovem iscelitelja ?" " ta?" "Prapoglavaru Kovenante, ja sam tvoj du ni . Reeno mi je da si izla ui pogibel ji sopstveni ivot spasao mog starog prijatelja Birinaira iz ognja odbojnice pod P laninom Groma. To be e hrabro delo - ia o je do lo pre asno da mu izbavi ivot. Nemoj o levati da mi postavlja zahteve. Zarad Birinaira, uiniu za tebe sve to je u mojoj m oi." Kovenant zavrte glavom. Znao je da treba da ispravi Torma, da mu a e da s e drznuo da zae u tu vatru u nastojanju da rtvuje sebe, a ne da bi spasao Birinair a. Ali nedostajalo mu je hrabrosti. On tupo roi u stranu i pusti srdoni e u odaje . Borilar se smesta dade na paljenje ba lji; pa ljivo je prilazio otvorima p

o zidovima ao da po u ava da ostavi utisa valjanosti i ozbiljnosti. Kovenant ga je gledao na trenuta , a Torm ree sa pri rivenim osmehom: "Dobri Borilar je prest ravljen od tebe, prapoglavaru. Od olev e je slu ao predanja o Neverni u. A nije d ugo pro lo ot a o je postao srdoni . Njegov prethodni nadzorni u znanstvu lilianri la povu ao se sa du nosti da bi nadgledao dovr avanje obilica i rma od zlatani e oji se izrauju za d inove - ao to je obeao vrhovni poglavar Lori Zloupo ojitelj. Bo rilar smatra da je u nevreme optereen tom odgovorno u. Moj stari prijatelj Birinair nazvao bi ga tenetom." "Mlad je", ree Kovenant tmurno. Onda se o rete Tormu i prisili sebe da iz govori pitanje oje ga je najvi e brinulo. "Ali ti - ti si premlad. Trebalo bi da si stariji. etrdeset godina." "Prapoglavaru, videh pedeset devet leta. etrdeset jedno proe ot a o si do ao u Vesel amen sa d inom Srdosoljom Penosledom." "Ali nisi dovoljno star. Ne deluje ao da ti je vi e od etrdeset." "Ah", ree Torm i iro o se nasme i, "slu ba na em znanstvu i Vesel amenu odr ava na m mladost. Bez nas, ovi vrli hodnici is lesani ru ama d inova bili bi mrani, a zimi - istinu govorei - bili bi hladni. Ko mo e da ostari uz radosti ta vog posla?" On zadovoljno poe napred, spusti jedan otli na sto u dnevnoj sobi, a drug i raj reveta u spavaoj sobi. Kada je ot rio otlie, topli sjaj oblu a pridru i se s vetlosti ba lji i dade osvetljenju prebivali ta bogatiji i ne a o plemenitiji odsj aj. Torm sa zadovoljnim osmehom udahnu miris sve e zemlje. Zavr io je do je nje gov pratilac palio poslednju ba lju u spavaoj sobi. Pre nego to je Borilar mogao d a se vrati u dnevnu sobu, stariji srdoni roi bli e Kovenantu i pro apta: "Prapoglava ru, reci ne u re dobrom Borilaru. Mnogo e mu to znaiti." Trenuta asnije, Borilar pree sobu da bi ruto stao raj vrata. Delovao je poput odlunog a olita, re enog da ne za a e na veli oj du nosti. Najzad, njegova mla dala a usrdnost, ao i Tormova molba, dirnu e Kovenanta i on nespretno ree: "Hvala t i, ezlono o." Zadovoljstvo odjednom preobrazi Borilarovo lice. On po u a da odr i svoje do stojanstvo, da zauzda osmeh, ali ove iz predanja, Neverni i Prsteno a, obratio mu se i on prosu iz sebe: "Budi dobro do ao, prapoglavaru Kovenante. Ti e spasti Domaj u." Torm raspolo eno namignu prema sadrugu srdoni u, veselo i zahvalno se na lo ni Kovenantu i izgura ezlono u iz sobe. Kada izio e, Torm poe da zatvara vrata, zatim z astade, limnu ne ome na hodni u i ode ostaviv i vrata otvorena. Banor roi u sobu. Sreo je Kovenantov pogled oima oje ni ada ne spavaju oje su te ret o treptale - i re ao: "Sada e vrhovna poglavar a da govori sa to bom." "Oh, do vraga", zajea Kovenant. Uz prisena sete on pogleda bal on i no iz a njega. Onda poe sa rvnim gardistom. Do je oraao niz hodni , na brzinu je nad sobom izvr io VPE. Bila je to be s orisna ve ba, ali bila mu je neophodna navi a, a o ne iz drugog razloga, onda da ga podseti o je i ta predstavlja sredi nju injenicu njegovog ivota. Uinio je to name rno, ao stvar svesnog izbora. Ali sve to nije mu zadr alo pa nju. Kada je renuo, V esel amen ponovo ispolji stari uticaj na njega. Viso i, prefinjeni prolazi Kona a posedovali su neobinu mo uveravanja, spo sobnost da prenose ubeenje. U planins u liticu u lesali su ih nasmejani, u priu za ljubljeni preci Srdosolje Penosleda; i poput d inova i sami prolazi odavali su izg led neobuzdane i nenaru ive snage. Sada je Banor vodio Kovenanta u Vesel amen dubl je nego i ada ranije. Sa nanovo probuenim opa anjem, mogao je da oseti masivni ivi amen nad sobom; bilo je to ao da je u opipljivom dodiru sa samom apsolutnom te in om. A on raj sluha oji nije bio sasvim ujan, niti je bio ba u potpunosti sluh, mo gao je da nasluti grupe ljudi oji su spavali i radili po raznim mestima iza zid ova. inilo mu se da gotovo mo e da uje Vesel amen a o di e. Pa ipa , sve te bes rajne , nebrojene tone amena nisu delovale zastra ujue. Vesel amen je odavao utisa nena ru ive sigurnosti; planina je odbijala da mu dopusti strah od toga da e se sru iti. Onda on i Banor stigo e do polumranog hodni a oji su uvala dvojica rvnih g ardista i oji su stajali sa uobiajenom smirenom budno u sa sva e strane ulaza. U ho dni u nije bilo ba lji, ni i a vog drugog osvetljenja, ali sna ni odsjaj obasjavao

ga je sa suprotnog raja. Uz limanje svojim drugovima, Banor povede Kovenanta unutra. Na raju hodni a uo e u iro u, oblu salu pod viso im peins im svodom, sa ame nim podom ta o glat im ao da je ve ovima pa ljivo poliran. Iz tog poda dopiralo j e ja o, bledo uto svetlo; amen je sjao ao da je u njegovo stvaranje utro en omadi sunca. U sali nije bilo drugih izvora svetlosti. Ali ia o nije bio zaslepljujui na nivou poda, sjaj je brisao svu tamu. Kovenant je mogao jasno da sagleda peinu od dna do vrha. U ravnomernim razmacima uz zidove bili su nanizani ameni ispust i sa vratima iza njih oja su omoguavala pristup otvorenom prostoru iznad sale. Banor zastade na trenuta da bi pru io Kovenantu prili u da se obazre. Ond a poe bosonog po svetleem podu. Kovenant ga je uz o levanje sledio, u strahu da e o pei pete. Ali nije osetio ni ta roz izme osim mirne rezonancije moi. Izazivala mu je golicave titraje u nervima. Te ada se privi ao na dodir poda primetio je da su o o sale nanizana ir o o razma nuta vrata. Nabrojao ih je petnaest. Krvni gardisti stajali su po raj njih devet, a na ne oli o stopa na svetleem podu ispred sva ih od tih devet vrata nalazio se drveni trono ac. Na tri trono ca stajala su poglavars a ezla - a jedno od ezla bilo je ezlo za ona. Razli ovalo se od glat og drveta ostalih ezla po veoj deb ljini i slo enim runama urezanim izmeu gvo em o ovanih rajeva. Banor povede Kovenanta prema vratima iza ezla. Krvni gardista roi napred da ih doe a i pozdravi Banora limanjem glave. Banor ree: "Doveo sam prapoglavara Kovenanta vrhovnoj poglavar i." "e a ga." Onda stra ar preseli smirenu o tricu svoga pogleda na Kovenanta. "M i smo rvna garda. Mi uvamo poglavare. Ja sam Morin, meni rvne garde ot a o Tuvo r pogibe. Vrhovna poglavar a e razgovarati sa tobom nasamo. Ne pomi ljaj da joj nau di , Nevernie. Neemo to dozvoliti." Ne e ajui odgovor, Morin roi u stranu da ga pusti da prie vratima. Kovenant se upravo spremao da upita a o bi uop te mogao da naudi vrhovnoj poglavar i, ali ga Banor preduhitri. "Na ovom mestu", objasni rvni gardista, " poglavari odla u svoje breme. ezla ostavljaju ovde da bi otpoinuli iza onih vrata, z aboravljajui na brige o o Domaje. Vrhovna poglavar a silno te poastvuje time to e ov de govoriti s tobom. Bez ezla i uvara, pozdravlja te ao prijatelja na svom jedino m privatnom mestu. Prapoglavaru, ti nisi neprijatelj Domaje. Ali is azuje premalo po tovanja. Po tuj ovo." Jo jedan trenuta gledao je Kovenanta u oi da bi ista ao te rei. Onda je pr i ao i za ucao na vrata. Kada je vrhovna poglavar a otvorila, Kovenant je prvi put vide jasno. Od lo ila je plavu poglavars u odoru i umesto toga odenula dugu, svetlosmeu amendols u halju sa belom arom ut anom u ramena. Beli pojas vezan o o stru a nagla avao joj je figuru, a gusta osa, bogato smea sa bles om bledog meda, padala joj je pre o ramena i s rivala obli are na njima. Izgledala je mlae nego to je oe ivao - re ao b i da je u najgorem sluaju u ranim tridesetim godinama - ali lice joj je bilo sna no , a bela o a njenog ela i vrata znala je mnogo o o trini i disciplini, ia o se gotov o stidljivo nasme ila ada je ugledala Kovenanta. Ali iza is ustva odgovornosti i posveenosti u njenim crtama bilo je neega u dno poznatog. Delovala mu je neodreeno znano, ao da u pozadini svoga lica podsea na ne oga oga je poznavao. Taj utisa njene oi istovremeno su i pojaavale i poric ale. Bile su sive poput njegovih; ali ia o su se dire tno suoile s njim, imali su prisena ne og drugog mesta, ne u neusredsreenost, ao da to ona gleda ne to drugo - ao da ne e druge, su tins ije oi, oi njenog uma, gledaju u ne om drugom smeru. N jen pogled dirnuo je mesta u njemu oja dugo nisu uzvraala. "Molim te, ui", ree ona glasom poput bistrog izvora. Drvenastim po retima, Kovenant proe raj nje do njenih odaja, a ona zatvo ri vrata za njim i odsee svetlo iz sale. Predvorje joj je bilo jednostavno osvetl jeno sa po otliem oblu a u sva om uglu. Kovenant zastade u sredi tu odaje i obazre se. Prostor je bio go i neu ra en, nije sadr avao ni ta osim oblu a, ne oli o amenih s tolica i stola na ome se nalazila bela rezbarija; pa ipa , odaja je delovala ti ho i ugodno. To dejstvo poticalo je od svetla, za ljui on. Od toplog sjaja oblu a a je i goli amen delovao prijateljs i, pojaavao je su tins u sigurnost Vesel amena

. Bilo je to ao nai se u olevci - u u an u ru e stenja i uvan. Vrhovna poglavar a Elena po aza na stolicu. "Hoe li da sedne ? Volela bih da govorim sa tobom o mnogim stvarima." Ostao je na nogama i nije gledao u nju. I pored o ru enja te sobe, oseao je o tru neprijatnost. Elena je bila ona oja ga je prizvala i on joj nije verovao. Ali ada je do ao do glasa, on napola iznenadi sebe time to je izrazio jednu od svo jih najs rivenijih briga. Vrtei glavom, on promrmlja: "Banor zna vi e nego to govori ." Zate ao ju je nespremnu. "Vi e?" ponovi ona ao je a i poe da pipa naslepo. " ta je to re ao to ostavlja jo ne to s riveno?" Ali on je ve izre ao vi e nego to je nameravao. utao je i gledao je uglom oiju . "Krvna garda poznaje sumnju", produ i ona nesigurno. "Ot a o ih je Kevin Z emljogub za titio pred Obesveenjem i sopstvenim rajem, oseaju nepoverenje prema sop stvenoj vernosti, ia o se ni o ne bi usudio da podigne ma a vu optu bu protiv nji h. Govori li o tome?" Nije eleo da odgovori, ali njena dire tna pa nja ga je prisilila. "Ve predug o ive. Banor to zna." A onda, da izbegne tu temu, pri ao je stolu da pogleda rezbar iju. Bela statueta stajala je na abonosnoj osnovi. Bio je to Ranihin na zadnjim nogama, napravljen od materijala oji je delovao ao ost. Rad je bio li en pojedi nosti, ali ne om tajnom ve tinom izra avao je silinu veli ih mi ia, inteligenciju oiju, barja lepr ave grive. Ne prilazei mu, Elena ree: "To je moja ve tina - u o tavanje. Da li ti je ugod na? To je Mira, Ranihin oji me nosi." Ne to se us ome a u Kovenantu. Nije eleo da misli o ranihinima, ali uinilo mu se da je ot rio neslaganje. "Penosled mi je re ao da je ve tina u o tavanja izgublje na." "I jeste. Jedino ja u Domaji upra njavam tu ve tinu Ranjana. Anundivian yaja , imenovana jo i u o tavanje ili vajanje ostiju, izgubljena je meu Ranjanima to om njihovog izgnanstva na vencu Ju ni a - to om obreda Obesveenja. Ne govorim radi hva lisanja - blagoslovena sam mnogim stvarima. Kada sam bila dete, Ranihin me je od neo u planine. Nismo se vratili tri dana, ta o da je moja maj a mislila da sam m rtva. Ali Ranihin me je nauio mnogo - mnogo - to om uenja, povratila sam drevnu ve t inu. Znanstvo preobli ovanja suvih ostiju dopalo mi je ru u. Sada ga upra njavam ovde, ada me rad poglavars i izmori." Kovenant se dr ao leima o renut prema njoj, ali nije prouavao rezbariju. Slu a o joj je glas, ao da sva og trenut a oe uje da se izmeni u glas ne oga oga je p oznavao. Ton joj je vibrirao pri rivenim znaenjima. Ali nije mogao da ih razazna. On se naglo o rete da je pogleda u oi. I ponovo, ia o je bila suoena s njim, inilo se da gleda ili da misli na ne to drugo, ne to iza njega. Njen pomereni pogled uzne miravao ga je. Do ju je prouavao, mr tenje mu se produbljivalo, sve do nije poelo da nosi isceljenost njegovog ela poput rune od trnja. " ta eli ?" upita on. "Hoe li sesti?" ree ona tiho. "Ima mnogo toga o emu bih volela da govorim sa tobom." "Kao na primer?" O trina njegovog tona nije je naterala da se lecne, ali je progovorila jo t i e. "Nadam se da u nai naina da te pridobijem za pomo protiv Opa og." Premi ljajui misli pune samoprezira, on uzvrati: "Koli o si dale o spremna da ide ?" Na trenuta , onaj drugi fo us njenih oiju prie mu blizu, dirnu ga poput pl amenog jezi a. Krv mu po ulja u lice i on gotovo ustu nu jedan ora - toli o je sna no osetio u tom trenut u da je sposobna da ide dale o iza svega to je mogao da zamisli. Ali taj pogled proe pre nego to je mogao naslutiti o emu je re. Bez urbe se o renula na drugu stranu i na rat o oti la do jedne od susednih soba. Kada se vra tila, u ru ama je nosila drveni ove i o ovan potamnelim gvo em. Dr ei ove i ao da sadr i ne to dragoceno, ona ree: "Vee je posvetilo mnogo pa j temi. Ne i re o e: 'Ta av dar preveli i je za bilo oga. Ne a stoji na sigurnom mestu oli o god budemo mogli da izdr imo.' A drugi re o e: 'Nee ispuniti svrhu, jer on e poverovati da po u avamo da upimo njegovu pomo po lonima. Naljutie se na nas i

odbie.' Ta o je govorio poglavar Mhoram, ije je poznavanje Neverni a vee od iijeg. A li ja sam re la: 'On nam nije neprijatelj. Ne pru a nam pomo zato to ne mo e da nam pr u i pomo. Ia o nosi belo zlato, njegova upotreba nadilazi ga, ili mu je zabranjena. Ovo je oru je oje nadilazi nas. Mo da e on biti u stanju da ovlada njime i da nam p omgne ta vim oru jem, ia o ne mo e da upotrebi belo zlato. Posle mnogo premi ljanja i briga, moj glas je prevagnuo. Zbog toga Vee eli d a ti urui ovaj dar, da njegove sile ne bi le ale neis ori ene, nego da bi se o renule protiv Opa og. Prapoglavaru Kovenante, nije ovo la a ponuda. Pre etrdeset godina, nije b ila u ru ama Vea. Ali ezlo za ona otvorilo je vrata dubo o u Vesel amenu - vrata z atvorena jo od Obesveenja. Poglavari su se nadali da te odaje sadr e druge Krugove K evinovog Znanstva - ali tamo nije bilo Krugova. Pa ipa , meu mnogim stvarima zabo ravljene svrhe ili male moi naeno je ovo - ovo to ti nudimo." Ona na neobian nain pritisnu stranice ove ia i po lopac se otvori, ot riv i unu tra njost postavljenu adifom na ojoj je le ao rat i srebrni ma. Bila je to dvose l a o trica sa ravnim titni om i rebrastim bala om; bila je is ovana o o bistrog, belo g dragulja oji je zauzimao spoj izmeu o trice, titni a i bala a. Taj dragulj delovao je neobino be ivotno; nije odra avao svetlost, ao da je neosetljiv ili mrtav pred s va im obinim plamenom. Sa strahopo tovanjem u tihom glasu, Elena ree: "Ovo je ril Lori a Zloupo o jitelja, sina Damelona, sina Bere ovog. Ovim je ubio demonijs u mas u Besomu a m o e i izbavio Domaju od prve veli e pragrdans e opasnosti. Prapoglavaru Kovenante , Nevernie i Prsteno o, hoe li ga prihvatiti?" Lagano, pun opinjujueg straha gubavaca pred stvarima oje se u, Kovenant d i e ril sa adifenog le i ta. Kada ga je digao, ot ri da mu njegova uravnote enost delu je ugodno u ruci, ia o ga dva prsta i palac nisu mogli dobro uhvatiti. Pa ljivo op roba o tricu palcem. Bile su bez sjaja ao da ni ada nisu o trene - bez sjaja poput belom dragulja. "Mhoram je bio u pravu", ree on iz su ne, samotne otupelosti svoga srca. "N e elim po lone. Ve sam dobio vi e po lona nego to mogu podneti." Po loni! inilo mu se da su svi oje je i ada upoznao u Domaji po u avali da mu daju po lone - Penosled, Ranihini, poglavar Mhoram, a i Atiaran. Sama Domaja dala mu je nemogue zdravlje nerava. Ali po lon Lene, er e Atiaranine, bio je str a niji od svih drugih. Silovao ju je, silovao! A posle toga ona se s rivala da nje n narod ne bi ot rio ta se dogodilo i aznio ga. Delala je sa neobinim uzdr avanjem da bi on mogao slobodno da ode - da slobodno urui poglavarima zloslutno proroanstv o poglavara Kletni a. Pored tog samoporicanja, a je i Atiaranino po rtvovanje delo valo bledo. Leno! - ri nu on. Silovitost bola i samoprebacivanja usplamte e u njemu. "Ne elim ih vi e." Grmljavina mu pomrai lice. Dohvatio je ril obema pesnicama, seiva uperenog nani e. Grevitim po retom zabio je ma u srce stola, po u avajui da slomi zatu pastu o tricu o amen. Iznenadni blesa beline zaslepe ga poput trenut a sevanja. Kril mu se is tr e iz ru u. Ali nije po u ao da vidi ta mu se desilo. U trenut u se o renuo nazad p rema Eleni. "Neu vi e po lona! Ne mogu ih dopustiti sebi!" Ali ona ga nije gledala, nije slu ala. Dr ala je ru e uz usta do je piljila raj njega prema stolu. "Sedmice mu!" pro apta ona. " ta si to uinio?" ta...? On se o rete da pogleda. Seivo rila probilo je amen; bilo je zariveno u sto na pola puta do bala a. Njegov beli dragulj ble tao je poput zvezde. On postade nejasno svestan potmulog bola o o burme. Prsten mu je delovao vrelo i te o, gotovo istopljeno. Ali nije obraao pa nju na to; pla io se toga. Drhtav o je posegao da dodirne ril. Sila mu opr i prste. Vatru mu pa lenu! Trgao je ru u. O tri bol natera ga da zavue prste ispod druge ru e i da zaj ei. Elena mu se smesta o rete. "Jesi li se povredio?" upita ona usplahireno.

" ta ti se desilo?" "Ne diraj me!" zadahta on. Zbunjeno se trgla, zatim je stala i zagledala se u njega, rastrzana izmeu brige za njega i zapanjenosti pred usplamtelim draguljem. Trenuta potom otresl a se toga ao da odbacuje nerazumevanje i blago re la: "Nevernie - o iveo si ril." Kovenant se napregnu da joj bude ravan, ali mu je glas podrhtavao ada j e re ao: "Nema ni a ve veze. Ni ta vam nee vredeti. Kletni ima svu bitnu mo" "Ne poseduje belo zlato." "Do vraga sa belim zlatom!" "Ne!" odvrati ona silovito. "Ne govori ta ve stvari. Nisam ivela svoj ivot ni zbog ega. Moja maj a, i njena maj a pre nje, nisu ivele ni zbog ega!" Nije razumeo, ali njena iznenadna strast uut ala ga je. Oseao se zarobljen izmeu nje i rila; nije znao ta da a e ili radi. Bespomono je piljio u vrhovnu pogl avar u do su njena oseanja prerastala u rei. "Ka e da nema ni a ve veze - da ni ta ne vredi. Jesi li proro ? A a o jesi, ta a e da treba da uinimo? Da se predamo?" Na trenuta , njena samo ontrola zatitra i ona besno us li nu: "Ni ad!" Pomislio je da uje mr nju u njenim reima. Ali onda spus ti glas i zvu gaenja nestade. "Ne! Nema onoga u Domaji o e stati sa strane i dop ustiti Opa om da radi a o mu se prohte. U oli o moramo da patimo i umremo bez n ade, onda emo ta o uiniti. Ali neemo oajavati, ia o Neverni lino a e da to moramo ini i." Bes orisna oseanja migoljila su mu se licem, ali nije mogao da odgovori. Njegova sopstvena energija i ubeenje raspali su se u prah. a je i bol u aci gotovo nestao. S renuo je pogled od nje, a zatim se lecnuo pred o trim prizorom rila. L agano, ao da je ostario to om poslednjih ne oli o trenuta a, spustio se na stol icu. "Voleo bih", promrmlja on belo, prazno, "voleo bih da znam ta da radim." Na rubu svoje pa nje, bio je svesta da je Elena napustila odaju. Ali nije digao glavu do se nije vratila i stala ispred njega. U ruci je dr ala bocu laden ice i pru ala mu je. U slo enoj onostranosti njenog pogleda video je brigu oju nije zaslu ivao. Prihvatio je bocu i dobro potegao, u potrazi za melemom oji e mu ola ati parajui bol u elu - i za ne im nainom da pru i potporu hrabrosti oja ga je izdavala. U asavao se namera vrhovne poglavar e, a ve god da su bile. Bila je previ e saoseaj na, previ e je tolerisala njegovu nasilnost; davala mu je previ e manevars og prosto ra, a da ga nije oslobaala. I pored vrstine Vesel amena pod njegovim osetljivim no gama, bio je na nesigurnom terenu. Kada je ponovo progovorila posle rat e pauze, delovala je ao da je dov ela sebe do ta e ne e te o dostignute is renosti; ali nije bilo niega is renog u ne obja njenoj neusredsreenosti njenih oiju. "Izgubljena sam u ovoj stvari", ree ona. "I ma mnogo toga to ti moram rei, u oli o elim da budem otvorena i bez rivice. Ne elim da mi zameri zbog ma a vog neznanja u sebi - Domaju nee slu iti ni a vo pri rivanj e oje bi se asnije moglo nazvati drugim imenom. Pa ipa , hrabrost me izdaje i ne znam oje rei da upotrebim. Mhoram se ponudio da s ine ovu stvar sa mene, a ja sam odbila, jer sam verovala da je breme moje. Pa ipa , sada sam izgubljena i n e mogu da ponem." Kovenant se mrgodno o renu prema njoj, odbijajui bolom u elu da joj pru i ma a vu pomo. "Govorio si sa Trojem", ree ona uz o levanje, nesigurna u ta av pristup. "Da li je opisao svoj dolaza u Domaju?" Kovenant limnu bez popu tanja. "Nesreni sluaj. Ne o nespretno deri te - mladi student, a e on - po u ao je da me dobije." Elena se po renu ao da namerava da poe za tom idejom, ali se onda zausta vi, ponovo razmisli i o u a drugaiji prilaz. "Ne poznajem tvoj svet - ali vrhovni mi a e da se ta ve stvari tamo ne de avaju. Jesi li osmotrio poglavara Mhorama? Ili bala liju Kvana? Ili mo da srdoni a Torma? Ne oga od onih oje si upoznao pre etrdes et godina? Da li ti deluju - da su mladi?" "Primetio sam." Njeno pitanje uzbudi ga. Dr ao se pitanja starosti, po u ava jui da ga gleda ao nesaglasnost, propust u nepre idnosti njegove samoobmane. "Ne u lapa se. Mhoram i Torm su premladi. To je nemogue. Nisu stariji etrdeset godina ."

"I ja sam mlada", ree ona, ao da po u ava da mu pomogne da pogodi tajnu. A li suoena sa prizorom njegovog mrgodnog nerazumevanja povu la se pred s o om. Da mu odgovori, ona ree: "To je bilo istina sve vreme do je u Domaji postojalo ta v o znanstvo. Stari poglavari do ivljavali su silnu starost. Nisu bili ta o dugove i ao d inovi - jer je prirodni opseg ivota njihovog naroda ne to rai. Ne, uvala ih je slu ba zemnoj moi, osiguravala ih pred dobom oje je uveli o prevazilazilo njihove normalne godine. Vrhovni poglavar Kevin iveo je ve ovima ona o a o ljudi ive dece nijama. Ta o je i u dana nje vreme, ia o u manjoj meri. Ne oristimo svu mo Znanstv a. A ratno znanstvo ne uva svoje sledbeni e, ta o da samo Kvan i njegovi ratnici meu svim tvojim negda njim drugovima nose puno breme svojih godina. Ali oni od rhad amaerla i lilianrila, ao i poglavarii oji slede Kevinovo Znanstvo, stare spori je od ostalih. To je silan blagoslov, jer nam produ uje snagu. Ali on izaziva i bo l..." Zautala je na trenuta , uzdahnula tiho u sebi ao da se prisea stare rane. Ali ada je ponovo progovorila, glas joj je bio ist i ravnomeran. "Ta o je uve bilo. Poglavar Mhoram je iveo deset puta po sedam godina - pa ipa , jedva da nosi pedeset. A..." Ponovo se zaustavila i promenila smer. "Da li te iznenauje to uje da sam jahala Ranihina ao dete? Nema drugoga u Domaji o je imao ta vu sreu." Dovr io je ladenicu i digao se na noge da bi odmeravao odaju pred njom. T on ojim je pomenula Ranihine bio je pun nagove taja; osetio je u njemu iro e moguno sti nevolja. Vi e usled bojazni nego besa, zare ao je na nju: "Vatru mu pa lenu. Nas tavi s tim." Napregla se ao da se priprema za o r aj i re la: "Pripovest vrhovni a Hai la Troja o tvom prizivanju u Domaju mo da nije bila u potpunosti ispravna. Slu ala s am ga a o pria svoju priu i br a ne to za ta ja... mi... nismo smatrali da je dobro da ispravljamo. Dr ali smo tu stvar u tajnosti meu sobom. Prapoglavaru Kovenante." Zastala je da bi se sabrala, a zatim je pa ljivo dodala: "Haila Troja nije prizvao mladi student, nesvestan opasnosti sile. Prizi va je bio ne o oga si znao." Trio ! Kovenant zamalo izgubi tlo pod nogama. Trio , sin Tulerov, iz am endola Mithil, imao je razloga da mrzi Neverni a. Voleo je Lenu - ali Kovenant n ije mogao da podnese da naglas izgovori to ime. Grei se pred sopstvenim u avilu om , on izbe e Trio a ta o to je re ao: "Pijeten. To jadno dete - iz Vitog Drvograda. Pragrdani su mu ne to uinili. Da li je to bio on?" Nije se usuivao da pogleda vrhovn u poglavar u u oi. "Ne, Tomase Kovenante", ree ona blago. "To nije bio mu arac. Dobro si je z nao. Bila je to Atiaran, dru benica Trelova - ona oja te je vodila od amendola M ithil do susreta sa Srdosoljom Penosledom na reci Oparnici." "Vatru mu pa lenu!" zagro ta on. Na zvu njenog imena, on vide u umu Ati aranine dubo e oi, vide hrabrost ojom je poricala svoju strast protiv njega da b i slu ila Domaju. A uhvatio je i brzu, vizionars u sli u njenog lica do se spalji vala u po u aju da ga prizove - zaarano, gor o, bolna od plama svih unutra njih sagla sja oja je toli o o tro povredio. "Ah, do vraga", prodahta on. "Za to? Trebalo je.. . trebalo je da zaboravi." "Nije mogla. Atiaran, dru benica Trelova, vratila se u Znanstvigor pod sta re dane iz mnogo razloga, ali dva su bila najva nija. elela je da dovede... ne, elja je previ e sitna re. udela je da te dobije. Nije mogla da zaboravi. Ali da li te je elela za Domaju ili za sebe, ne znam. Bila je rastrzana ena i is reno verujem da su se obe gladi borile u njoj do poslednjeg trena. Ka o je moglo biti drugaije? R e la je da si dozvolio s rnavljenje svet ovine prolea, ia o je mene maj a uila dru gaijoj prii." Ne! - zajea Kovenant, oraajui povijeno ao da ga je pritisla te ina tame iza ela. Oh, Atiaran! "Njen drugi razlog dodiruje bol dugih godina i produ ene snage. Jer njen m u be e Trel, obluar rhadamaerla. Njihovo venanje be e valjano i veliajno u seanjima ame dola Mithil, jer ia o je prevazi la sopstvene moi to om mladosti u Znanstvigoru i n apustila ga u slabosti, bila je dovoljno ja a da ostane sa Trelom, suprugom svoj im.

Ali slabost, nepoverenje prema sebi, ostali su u njoj. Te a u nja njenog iv ota do la je i pro la, a ona je ostarila. Bolu oji si joj zadao dodat je jo jedan; s tarila je, a Trel, dru beni Atiaranin, nije. Znanstvo ga je odr avalo onostran godi na. Ta o da je posle toli o bola poela da gubi i supruga, ia o je njegova ljubav bila nepomuena. Bila mu je ena, pa ipa je postala dovoljno stara da mu bude maj a . I zato se vratila u Znanstvigor u tuzi i bolu - i u posveenosti, jer ia o je sumnjala u sebe, njena ljubav prema Domaji nije zatitrala. Pa ipa , na raju je zadesi zlo. U be stvu od sputavanja znanstvozorni a navu la je na sebe smrt. Na taj nain pre r ila je zavet mira i o onala ivot u oajanju." Ne! - pobuni se on. Ali seao se Atiaraninog gneva i cene oju je plaala da ga potisne, ao i zla oje joj je naneo. Pla io se da je Elena u pravu. O trijim glasom, oji ao da se nije slagao sa njenim reima, vrhovna poglav ar a nastavi: "Posle njene smrti, Trel je do ao u Vesel amen. On je jedan od najmon ijih meu svim rhadamaerlima i on je i sada ovde, daje ve tinu i znanstvo odbrani Do maje. Ali on poznaje gorinu i ja se pla im da njegov zavet nespo ojno poiva na njemu . Jer i pored sve blagosti, previ e je injen bespomonim. U dubini du e verujem da ne p ra ta. Nije bilo pomoi oju je mogao pru iti Atiarani - ili mojoj majci." Kroz bol svojih seanja, Kovenant po ele da se pobuni a o Trel, iro ih ramen a i udnovate moi, nije znao ni ta o pravoj prirodi bespomonosti. Ali njegov prigovor bio je ugu en zahvatom Eleninog glasa ada je ova izgovorila mojoj majci. Stajao j e mirno, pognut ao da e se prevaliti, i e ao da poslednja neizreciva tmina padne po njemu. "Ta o da sva a o shvata zbog ega sam jahala Ranihina ao dete. Sva e godin e, poslednjeg punog meseca pre sredi nje noi prolea, jedan Ranihin dolazi u amendol Mithil. Moja maj a smesta je shvatila da je to dar od tebe. I delila ga je sa m nom. Bilo joj je ta o la o da zaboravi da si je povredio. Nisam li ti re la da i ja izgledam mlae? Ja sam Elena, er a Lene, er e Atiaran, dru benice Trelove. Lena, moja maj a, ostala je u amendolu Mithil, jer uporno veruje da e joj se vratiti." Jo jedan trenuta mirno je stajao, zagledan u aru ut anu u ramena njene ha lje. Onda ga salete poplava ot rovenja i on shvati. Sruio se, s ljo ao u stolicu naglo ao da mu se ima prelomila. Trbuh mu je grgotao i on oseti nalet munine, po u avao je da povrati svoju prazninu. " ao mi je." Rei mu briznu e izmeu zuba ao da mu ih je iz grudi i upala hladna p esnica ajanja. Bile su neodgovarajue poput mrtvoroenadi, previ e mrtve da izraze ono to je oseao. Ali nije mogao da uini ni ta drugo. "Oh, Leno! ao mi je." Po ele da plae, li bio je gubav i zaboravio je a o. "Bio sam nemoan." Istisnuo je nazubljeno priznanje roz bolno grlo. "Zabo ravio sam a o to izgleda. Onda smo ostali sami. A ja sam se ponovo osetio ao m u arac, samo sam znao da nije istina, sve je bilo la no, sanjao sam, moralo je biti ta o, nije se moglo dogoditi ni na a av drugi nain. Bilo je to previ e. Nisam to mogao podneti." "Ne govori mi o nemoi", odvrati ona napregnuto. "Ja sam vrhovna poglavar a. Moram poraziti Opa og pomou strela i maeva." Ton joj je bio o tar; mogao je da uje a o roz njega te u druge rei, ao da govori: misli li da je obino obja njenje ili izvinjenje dovoljno da se sve popravi? A bez bolesne obamrlosti oja ga je oprav davala nije mogao ni da se raspravlja. "Ne", ree on drhtavim glasom. "Ni ta nije dovoljno." Lagano, te o, digao je glavu i pogledao. Sada je u njoj mogao da vidi esna estogodi nje dete oje je poznavao, njenu maj u. Imala je majinu osu, majinu figuru . Iza njene discipline, lice joj je bilo vrlo slino majinom. A na ramenima je nosi la, upleten u t aninu na pleima, istu onu belu lisnatu aru oju je nosila i Lena aru porodice Trela i Atiaran. Kada ju je pogledao u oi, video je da su i one vrlo sline Leninim. Blistal e su neim to nije bilo ni bes ni osuda; ao da su protivureile osudi oju je uo pre ne oli o trenuta a. " ta e sada da uini ?" ree on slaba no. "Atiaran je elela... elela da me poglav azne." Ona naglo napusti sedi te i ode iza njega. Ne no mu je polo ila ru e na stisnu to elo i poela da trlja, po u avajui da milovanjem odagna vorove i brazde. "Ah, Tomase

Kovenante", uzdahnu ona, sa neim nali na e nju u glasu. "Ja sam vrhovna poglavar a . Nosim ezlo za ona. Borim se za Domaju i neu ustu nuti ia o i lepota mo e umreti, i ja mogu umreti, i svet mo e umreti. Ali u meni ima previ e Lene, moje maj e. Nemoj se ta o mr titi na mene. Ne mogu to da podnesem." Njen me i, sve i, umirujui dodir ao da mu je palio elo. Mhoram je re ao da je sedela sa njim to om u nje od prethodne noi - sedela je, pazila ga i dr ala za ru u. Drhtavo se digao na noge. Sada je znao za to ga je prizvala. U vazduhu izmeu nj ih postojao je itav svet znaenja; itav njen ivot poivao je na njemu, izi lo to na dobro ili zlo. Ali sve je to bilo previ e; bio je isuvi e isceen i uzdrman da bi sve shvat io, da bi se sna ao sa svim tim. Kruto lice bilo mu je sposobno samo za grimase. N emo je napusti, a Banor ga povede nazad do njegovih odaja. U prebivali tu je pogasio ba lje, po rio otlie sa oblu om. Onda je izi ao na bal on. Mesec se dizao nad Vesel amenom. I dalje je bio mlad i pojavio se srebrn nad obzorjem, bojio je ravnice nenaru enim sjajem. On udahnu jesenji vazduh i nas loni se na ogradu, na trenuta imun na vrtoglavicu. a je i to bilo isceeno iz nje ga. Nije razmi ljao o s a anju. Razmi ljao je oli o je te o odbiti Elenu. 7. ORIKOVA MISIJA

Izvesno vreme pre zore probudi ga uporno lupanje na vratima. Sanjao je o pohodu za ezlom za ona - o svom prijatelju, Srdosolji Penosledu, oga je dru ina s a pohoda ostavila za sobom da uva pozadinu pre nego to je u la u ata ombe Planine G roma. Kovenant ga vi e nije video, nije znao da li je d in pre iveo tu opasnu du nost. K ada se probudio, srce mu je tutnjalo ao da lupanje na vratima predstavlja udarc e njegovog u asa. Obamrlo, o amuen od sna, ot rio je otli sa oblu om, a zatim od epao do dnevne sobe da odgovori na ucanje. Zate ao je ne og ove a a o stoji u blistavilu hodni a. Plava odora sa cr nim pojasom i duga o ezlo predstavljali su ga ao poglavara. "Prapoglavaru Kovenante", poe ove smesta. "Moram se silno izviniti zbog n aru avanja tvoga poin a. Od svih poglavara ja sam onaj oji najvi e ali zbog ta vog om etanja. U dubo oj sam ljubavi prema odmoru. Odmor i hrana, prapoglavaru - san i namirnice. Oni su izuzetni. Ia o ima onih oji bi re li da sam o usio toli o nam irnica da mi odmor vi e nije neophodan. Bez sumnje je ta vo razmi ljanje razlog to sa m izabran za ovo muno i uop te neprijatno putovanje." Ne tra ei dopu tenje, on nahrupi raj Kovenanta u sobu. Sme io se. Kovenant treptajem usredsredi zamueni pogled i osmotri ove a pobli e. Ovaj je bio niza i zdepast, oblog, bla enog lica, ali ozbiljnost njegovog izraza pre idale su vesele oi, ta o da je delovao poput nevaljalog heruvima. Izr az mu se nepre idno ome ao: rat i osmesi, liberenje, mr tenje, grimase gonili su se po povr ini njegovog su tins i dobrog raspolo enja. Sada je posmatrao Kovenanta pog ledom punim procenjivanja, ao da po u ava da odmeri Neverni ov odziv na ale. "Ja sam Hirim, sin Hulov", ree on glat o, "poglavar Vea, ao to vidi , i zalj ubljeni u sve vrste veselja, ao to mo da nisi propustio da primeti ." Oi su mu avolas to svetlucale. "Ispripovedao bih ti sve o svom pore lu i pro losti, pa bi me bolje upoznao - ali vreme mi je rat o. Jahanje Ranihina ostavlja posledice, ali ada sam se ponudio na njihov izbor nisam znao da e ta poast biti toli o tegobna. Mo da e pristati da me prati ?" Nemo, Kovenantove usne obrazova e rei: da pratim? "Bar do dvori ta - a o te ne mogu ubediti da ide dalje. Objasniu ti do se b ude pripremao." Kovenant je bio previ e o amuen da bi shvatio ta se to zahteva od njega. Pogla var je eleo da se obue i da poe ne uda. Da li je to bilo sve? Trenuta potom on doe do glasa i upita: "Za to?" Uz napor, Hirim navue izraz ozbiljnosti na lice. Ozbiljno je prouavao Kove nanta, a zatim ree: "Prapoglavaru, postoje stvari oje te o mogu da ti izgovorim. Mo da su i poglavar Mhoram i vrhovna poglavar a Elena govorili sa tobom. Oni ne ele

da se ovo znanje s riva od tebe. Ali brat Mhoram o leva da opi e sopstveni bol. A vrhovna poglavar a - u dubini du e oseam da se pla i da te po alje u opasnost." alosno se nasme io. "Ali ja nisam ta o nesebian. Slo ie se da me ima poprilino z razmatranje - a sva i deli je ne an. Hrabrost je za vit e. Ja sam mudriji. Mudrost nije ni dublja ni plia od o e - a moja je vrlo debela. Razume se, reeno je da is u e nja i te oe proi avaju duh. Ali uo sam a o d inovi a u da ima dovoljno vremena za pro uha ada telo nema drugog izbora." Kovenant je uo i to; to mu je Penosled re ao. On zavrte glavom da se otre se bolnih seanja. "Ne shvatam." "I to sa razlogom", ree poglavar. "Jo nisam prozbirio ni ta bitno. Ah, Hirim e", uzdahnu on sebi, "sa etost je ta o prosta re - pa ipa te nadilazi. Prapoglavar u, zar se nee obui? Moram ti ispriati novosti o d inovima, oje ti nee biti drage." Titraj bojazni u oi Kovenanta. Vi e nije bio sanjiv. "Reci mi." "Do se bude odevao." Psujui nemo, Kovenant po uri u spavaonicu i poe da navlai odeu. Poglavar Hirim govorio je iz druge sobe. Ton mu je bio pa ljiv, ao da ini svestan napor da bude sa et. "Prapoglavaru, ti zna za d inove. Srdosolja Penosled lino doveo te je do Vesel amena. Bio si prisutan u Zabranu ada je govorio pred Veem poglavara i re ao im da su do la i pro la preds azanja o nadi d inova za Domom oja je predvideo vrhovni poglavar Damelon." Kovenant je znao; ivo se toga seao. Ne ada, u vreme drevnih poglavara, d ino vi su bili putnici po moru, oji su zalutali. Iz tog razloga, nazvali su sebe Be zemlja i. Decenijama su lutali u potrazi za izgubljenom domovinom, ali je nisu na li . Najzad su do li do obala Domaje u oblasti znanoj ao Primorje, a tamo - gde im j e dobrodo licu i prijateljstvo po eleo Damelon - digli su mesto gde e iveti do ponovo ne budu ot rili drevni Dom. Od tog doba, pre tri hiljade godina, potraga im je bila besplodna. Ali D amelon D inoljub izre ao i je proroanstvo; predvideo je raj njihovom izgnanstvu. Kada su izgubili Dom, a mo da ba zbog toga, d inovi su poeli da propadaju. Ia o su izuzetno voleli decu, malo se dece raalo; seme im se nije obnavljalo. To om mnogih ve ova, broj im se lagano smanjivao. Damelon je prore ao da e se to promeniti, da e im seme povratiti vitalnost . Bilo je to njegovo preds azanje, njegov zna da e se izgnanstvo o onati, na dobr o ili zlo. Sa svoje strane, Damelonov sin, Lori , obeao je da e podr ati i uvrstiti to p roroanstvo. Re ao je da e njegovi poglavari, ada Damelonovo proroanstvo bude ispun jeno, snabdeti d inove monim obilicama i rmama od zlatani e za gradnju novih brod ova za putovanje ui. I ta o je Srdosolja Penosled dojavio Veu poglavara da je Jedrana Vilo osa , ena Mlati a e Brodograda, rodila troj e, tri sina - dogaaj bez presedana u Primorj u. A u isto vreme, izvia i brodovi vratili su se da a u a o su na li put oji bi mog ao odvesti d inove do Doma. Penosled je do ao do Vesel amena da zatra i ispunjenje obea nja vrhovnog poglavara Lori a. "To om etrdeset godina", nastavi poglavar Hirim, "lilianrili Poglavarevog Kona a zalagali su se da ispune to obeanje. Sedam obilica i rmila sada su goto vo zavr eni. Ali vreme nam hita za petama i opa o nas pritis a. Kada rat bude poeo, biemo nemoni da prebacimo zlatani u do Primorja. A bie nam potrebna pomo D inova da s e borimo protiv poglavara Kletni a. Pa ipa se mo e desiti da sva ta va pomo i sve nade ne uspeju. Mo e se desiti..." "Penosled", pre ide ga Kovenant. Petljao se sa pertlama na izmama. O tra br iga inila ga je nestrpljivim, punim hitnje. " ta je sa njim? Da li je...? ta mu se d esilo - posle pohoda?" Poglavarov ton postade jo pa ljiviji. "Kada su uesnici pohoda za ezlom za ona po li ui, ot rili su da je Srdosolja Penosled iv i nepovreen. Stigao je bezbedno do Andelejna i ta o izbegao Ognjene lavove. Vratio se svom narodu i od tog vremena dva puta je dolazio u Vesel amen da pomogne obli ovanje zlatani e i da podeli z nanje. Mnogi d inovi dolazili su i odlazili, puni nade. Ali sada, prapoglavaru..." Hirim zastade. U njegovom glasu bilo je tuge i turobe. "Ah, sada." Kovenant ustro ode nazad do dnevne sobe i pogleda poglavara u oi. "Sada?"

I njegov glas bio je nesiguran. "Sada je ve trea godina a o je ti ina popala po Primorju. Nijedan d in nije d o ao do Vesel amena - nijedan d in nije nogom roio na Gornju Zemlju." Da odgovori na iznenadni blesa Kovenantovog pogleda, on produ i: "Oh, nismo zaludno sedeli. God inu dana nismo inili ni ta - Primorje je udaljeno gotovo etiri stotine milja, a jedn ogodi nje utanje nije neuobiajeno. Ali posle te godine, poeli smo da se brinemo. Onda smo to om godinu dana slali glasni e. Nijedan se ni ada nije vratio. To om prol ea, poslali smo itav eovod. Dvadeset ratni a i njihov sto erni nisu se vratili. Zato je Vee odluilo da ne rizi uje vi e nijednog ratni a. U leto, poglavar K alindril i poglavar a Amatin pojahali su istono sa svojim rvnim gardistima u pot razi za prolazom. Vratila ih je nazad mrana i bezimena sila u Sarangravs oj ravni ci. Sestra Amatin poginula bi ada joj je onj pao, ali Kalindrilov Ranihin odne o je oboje u sigurnost. Ta o je sen a popala izmeu nas i na e drevne Kamenbrae, a us ud d inova je neznan." Kovenant zajea u sebi. Penosled mu je bio prijatelj - pa ipa nije a re a o ni zbogom d inu ada su se rastali. On oseti o tru alost. eleo je da ponovo vidi Pen osleda, eleo je da se izvini. Ali istovremeno je bio svestan Hirimovog pogleda na sebi. Poglavareve pr irodno vesele oi odavale su izgled bolne ozbiljnosti. Oigledno je imao ne a av raz log da ova o probudi Kovenanta pre zore. Uz trzaj ramenima, Kovenant potisnu tug u i ree: "I dalje ne razumem." Najpre se poglavar Hirim nije po olebao. "Onda u ti govoriti otvoreno. To om noi posle tvog prizivanja, poglavara Mhorama vizija je pozvala od tvog uzglav lja. Ru a sile popala je po njemu i on vide prizore oji mu rv u venamapretvori e u u as. Vide..." Onda se naglo o renuo. "Ah, Hirime", uzdahnu on, "ti si debela, slaboumna budala. ta ti ima da sanja o poglavarima i Znanstvu, o d inovima i hrabrim poduhvatima? Kada su ti ta ve misli prvi put za le u tu detinjastu glavu, trebalo je da te ozbiljno izdevetaju i po alju da uva ovce. Ta tvoja debelo o na, nesposobna l inost malo toga ini to je na ast Hulu, dru beni u Greninom, ocu tvome, oji se uzdao u to da te budalaste sanjarije nee s renuti sa puta." Pre o ramena blago je re ao: "Poglavar Mhoram vide a o smrt mar ira prema d inovima. Nije mogao da razazna lice te smrti. Ali video je da e u sluaju da im se ubrzo ne pomogne - ubrzo, mo da za dv adesetinu dana - sva a o biti uni teni." Uni teni? - ponovi Kovenant nemo poput je e. Uni teni? Onda renu ora dalj e. Da li je i to moja gre a? "Za to?" poe on, a zatim grubo proguta, "za to mi to pria ? a oe uje da uradim?" "Zbog vizije brata Mhorama Vee je donelo odlu u da po alje misiju do Primor ja - smesta. Zbog rata, ne mo emo odvojiti veli i deo snaga - ali Mhoram a e da je brzina neophodnija od snage. Zbog toga je vrhovna poglavar a Elena odabrala dvoj icu poglavara oje prihvati e Ranihini - etru, dru benicu Verementovu, ije je poznavan je Sarangravs e ravnice vee od iijeg, i Hirima, sina Hulovog, oji ima uzgredno po znavanje znanstva d inova. Za na u pratnju meni Morin odabra petnaest rvnih gardist a pod vostvom Kori a, Cerina i Sila. Vrhovna poglavar a poverila im je misiju ao i nama, ta o da e oni i u oli o mi padnemo produ iti da pomognu d inovima. Kori je meu najstarijim rvnim gardistima." inilo se da poglavar o oli a, i zbegava ne to to mu se nije mililo da a e. "Uz Tuvora, Morina, Banora i Terela, zapo vedao je prvobitnom vojs om haruaija oja je renula protiv Domaje - renula i na i la na vrhovnog poglavara Kevina, sa Ranihinima i d inovima, pa su njene pripadni e ljubav, uenje i zahvalnost toli o dirnuli da su se zavetovali slu bi ojom je stvor ena rvna garda. Sil je rvni gardista oji se posebno stara o meni, ao to Cerin uva poglavar u etru. Zatra io bih od njih da nas dobro uvaju", zabrunda Hirim ada s e vratio ali. "Ne elim da pogubim svu ovu put oju sam ta o radosno sticao." Osujeen, Kovenant o tro ponovi: " ta oe uje da uinim?" Hirim se lagano o rete da bi ga pogledao u oi. "Poznavao si Srdosolju Pen osleda", ree on. "Voleo bih da poe sa nama." Kovenant zapanjeno zinu na poglavara. Iznenada se oseao ao da e se obezna niti. Iz daljine je uo sebe a o slaba no pita: "Da li vrhovna poglavar a zna za to ?" Hirim se isceri. "Od njenog besa o a e mi se ispr iti na licu ada uje ta sam ti re ao." Ali trenuta docnije bio je ponovo ozbiljan. "Prapoglavaru, ne a em da

treba da nas prati . Mo da silno gre im to pitam. Ima mnogo toga to ne znamo u pogledu namera Opa og vezanih za ovaj rat - a od svega je najvee neznanje o smeru iz oga e napasti. Hoe li poi ju no od Andelejna ao to je to inio u ranije doba, a zatim napa sti severno roz Sredi nje Zaravni, ili e mar irati du Domajinog Sunovrata da nam prie sa isto a? To neznanje paralizuje nam odbranu. Ratovnija se ne mo e po renuti do ne bude znala odgovor. Vrhovni Troj vrlo je zabrinut. Ali u oli o poglavar Klet ni odlui da nas napadne sa isto a, onda e nas misija prema Primorju povesti pravo u njegove ru e. Iz tog razloga, bilo bi neopisivo glupo da nas belo zlato prati . Ne, da je mudro da ti poe sa nama, poglavar Mhoram ve bi govorio s tobom o tome. Pa ipa te pitam. Volim d inove iz dna du e, prapoglavaru. Dragoceni su za itav u Domaju. Izazvao bih a i gnev vrhovne poglavar e Elene da im pru im ma a vu pomo. " Prosta is renost poglavarove molbe dirnu Kovenanta. Ia o te to je upozna o ove a, ot rio je da mu se dopada Hirim, sin Hulov - da mu se dopada i da bi vol eo da mu pomogne. A d inovi su bili moan razlog. Nije mogao podneti pomisao na to d a bi Srdosolja Penosled, toli o pun ivota, smeha i razumevanja, mogao biti ubijen u oli o mu se ne pomogne. Ali taj razlog gor o je podseao Kovenanta da je manje sposoban za pomo od i oga u Domaji. A Elenin uticaj na njega i dalje je bio ja . Nije eleo da uini ni ta to bi je razljutilo, i ta to bi joj moglo pru iti dodatni razlog a ga mrzi. Bio je rastrzan; nije mogao da odgovori na is reno pitanje u Hirimovo m pogledu. Poglavarove oi naglo se ispuni e suzama. On s renu pogled, brzo trepui. "Zada o sam ti bol, prapoglavaru", ree on blago. "Oprosti mi." Kovenant je oe ivao da zau je ironiju, riti u u reima, ali Hirimov ton izra avao je samo jednostavnu tugu. Ka da se ponovo suoio sa Kovenantom, na usnama mu je bio slaba ni osmeh. "Onda dobro. Zar nee , a o ni ta drugo, bar poi sa mnom do dvori ta? Misija e se us oro tamo sa upiti da bi renula. Tvoje prisustvo rei e itavom Vesel amenu da si delao na osnovu izbor a, a ne iz neznanja." To Kovenant nije mogao odbiti; suvi e se stideo sopstvene su tins e nemoi, on a ga je suvi e ljutila. Silovito se dao u po ret i dugim oracima renuo iz prebiv ali ta. Smesta je zate ao Banora iza svoga la ta. Izmeu rvnog gardiste i poglava ra oraao je nani e roz hodni e i prolaze prema vratnicama Vesel amena. Postojao je samo jedan ulaz u Poglavarev Kona , a d inovi su ga izgradili valjano da brani grad. Na isturenom vrhu visoravni izdubili su amen ta o da obr azuje dvori te izmeu glavnine Kona a i stra ars e ule oja je uvala spolja nje vratnice . Te vratnice - d inovs e, u lebljene amene ploe oje su se mogle zatvoriti prema un utra da bi u potpunosti zapeatile ulaz - vodile su do tunela ispod ule. Tunel se otvarao prema dvori tu, a ulaz u Kona sa dvori ta branile su jo jedne dveri masivne i vrste poput prvih. Glavnina Kona a bila je povezana sa tornjem nizom drvenim p relaza obe enih u pravilnim razmacima iznad dvori ta, ali jedini pristup uli na niv ou tla bio je roz dvoje malih vrata sa sva e strane tunela. Na taj nain, neprija telj oji bi ostvario gotovo nemogu zadata provaljivanja roz spolja nje dveri pot om bi bio prisiljen da po u a isti poduhvat na unutra njim dverima do bi istovremen o bio pod udarom borbenih sredstava i sa stra ars e ule i iz glavnine Kona a. Dvori te je bilo poploano riljanim ploama, osim u sredi tu, gde je raslo staro stablo zlatana oga su napajala vrela sve e vode. Poglavar Hirim, Banor i Kovenant zate o e ostale pripadni e pohoda tamo, po raj drveta, pod sve bleom tamom neba. Z ora je poinjala da rudi. Drhtei na o trom vazduhu, Kovenant se obazre po dvori tu. U svetlosti odra enoj sa Kona a video je da su svi ljudi po raj drveta rvni gardisti, izuzev jedne p oglavar e, viso e ene. Stajala je licem o renuta Vesel amenu; Kovenant ju je jasn o video. Imala je rutu, gvozdeno-sivu osu oju je rat o podse la; a lice joj je bilo poput glave so ola - o trog nosa i o a, tan ih obraza. Oi su joj sadr ale o tri blesa nali lova om pogledu so ola. Ali iza tog bles a Kovenant razazna ne to to j e izgledalo ao bol e nje, udnju oju nije mogla ni zadovoljiti, niti potisnuti. Poglavar Hirim drugars i je pozdravi, ali ona nije obraala pa nju na njega, ve je i dalje zurila prema Kona u, ao da ne mo e da podnese da ga ostavi. Iza nje, rvni gardisti bili su zauzeti raspodeljivanjem tereta, pa ovan

jem zaliha u sve njeve uz pomo vrpci prijanj a. Ove su vezivali za lea da im ne bi o metale po rete. Ubrzo, jedan od njih - Kovenant prepozna Kori a - roi napred i o bznani poglavaru Hirimu da su spremni. "Spremni, prijatelju Korie?" Hirimov glas imao je aljiv prizvu . "Ah, vole o bih ada bih ja mogao da a em isto. Ali, Sedmice mu! Nisam ja ove prilagoen veli im opasnostima - podesniji sam da pljes am pobedama nego da ih lino stvaram. Da, moje ve tine le e u tom smeru. Da mi ti donese pobedu, ispio bih u njenu ast zdravicu oja bi te zapanjila. Ali ovo - ustro jahanje pre o Domaje, pravo u eljust o zna a vim pro drljivim opasnostima...! Mo e li nam rei ne to o tim opasnostima, Korie?" "Poglavaru?" "Dobro sam porazmislio o ovoj stvari, prijatelju Korie - a mo e zamisliti o li u mi je to te ou predstavljalo. Ali vidim da je vrhovna poglavar a poverila ovu misiju tvojim ru ama sa dobrim razlogom. Pouj ta sam pomi ljao - napore poput mojih ne bi trebalo traiti. Razmotri ovo. Od svih ljudi Vesel amena, samo su rvni gar disti videli Domaju pre Obesveenja. Znali ste lino Kevina. Sva a o o njemu znate d ale o vi e od nas. I sva a o znate dale o vi e o Opa om. Mo da znate a o on ceni rat. Mo da znate o opasnostima oje le e izmeu nas i Primorja vi e nego to nam mo e rei poglav r Kalindril." Kori neznatno sle e ramenima. "U dubini du e verujem", produ i Hirim, "da mo ete odmeriti opasnosti pred nam a bolje no ijedan poglavar. Trebalo bi da govorite o njima, da bismo se mogli pr ipremiti. Mo e biti da ne bi trebalo da is u avamo opasnosti Grimerdora ili Sarangra va, ve da umesto toga poja emo severno i o olo, i pored dodatnih dana." "Krvna garda ne poznaje budunost." Kori ov glas bio je bez i a vih oseanja , pa ipa Kovenant zau slaba ni naglasa na rei poznaje. inilo se da Kori upotreblja va tu re na drugi nain u odnosu na Hirima, u irem ili mo da vi e proro om smislu. Ali poglavar nije bio zadovoljan. "Mo da i ne. Ali niste delili Kevinovu v ladavinu, a da niste ni ta nauili. Pla ite li se da ne mo emo izdr ati znanje oje nosite ?" "Hirime, zaboravlja se", ume a se naglo poglavar a etra. "Zar je to tvoje po t ovanje prema nosiocima zaveta?" "Ah, sestro etra, ne razume . Moje po tovanje prema rvnoj gardi je bezgranino . Ka o bih mogao da oseam i ta drugo prema ljudima za letim pre o sva og ljuds og z aveta da me odr e u ivotu? A te ada bi mi obeali dobru hranu, bio bih u potpunosti njihov du ni . Ali ti sva a vidi na polo aj. Vrhovna poglavar a poverila je pohod u njihove ru e. U oli o ih opasnost prema ojoj ta o veselo idemo prisili na ta av izbor, rvna garda e radije nastaviti pohod nego da nas brani." Na trenuta , poglavar a etra prostreli Hirima o trim pogledom nali izrazu prezira. Ali ada je progovorila, njen glas nije mu se podsmevao. "Poglavaru Hir ime, nisi ti veseo. Veruje da sa ovim pohodom ja e i opstana d inova i tra i naina da sa rije strah za njih." "Melen urion Nebos lon!" zare a Hirim da bi se uzdr ao od smeha. "Samo po u av am da sauvam svoju finu i te o steenu o u od neoe ivanog napada. Poastvovalo bi te da podeli sa mnom ta o vrlu elju." "Miruj, poglavaru. Nemam du e za ale", uzdahnu etra i o rete se da nastavi p rouavanje Vesel amena. Poglavar Hirim ju je na rat o ut e posmatrao, a zatim ree Kori u: "Pa, ona ima manje tela za uvanje nego ja. Mo e biti da je fini duh rezervisan za zanemariv anu put. Moram o tome prozboriti oju sa d inovima - u oli o stignemo do njih." "Mi smo rvna garda", odgovori Kori glat o. "Stii emo do Primorja." Hirim baci pogled prema nonom nebu i ree tihim, zami ljenim glasom: "Pomozi i pri loni. Voleo bih da nas je vi e. D inovi su ogromni i a o su oni u nevolji - ne volja e biti ogromna." "Oni su d inovi. Nisu li oni dorasli sva oj nevolji?" Poglavar blesnu pogledom prema Kori u, ali nije odvratio. Us oro prie etri i tiho ree: "Hajde, sestro. Put nas zaziva. Putovanje je dugo i a o se nadamo da ga o onamo, moramo ga najpre zapoeti." "e aj!" li nu ona tiho, poput udaljenog ptijeg zova. Hirim ju je prouavao jo jedan trenuta . Onda se vrati Kovenantu. apatom ta o tihim da ga je Kovenant jedva uo, poglavar ree: " eli da vidi Verementa, mu a svog,

pre nego to poemo. Njihova je pria tu na, prapoglavaru. Njihov bra je uzbur an. Oboj e su ponositi - zajedno su otputovali do Ravnica Ra da se ponude Ranihinima. A R anihini - ah, Ranihini su odabrali nju, ali su njega odbili. Da le, oni biraju na sopstveni nain i njihove postup e ne umeju da objasn e a ni Ranjani. Ali to je unelo razli u izmeu njih dvoje. Brat Verement je vredan ove - pa ipa , sada ima razloga da veruje a o je manje vredan. A sestra etra ne mo e ni da prihvati ni da pore ne njegovu presudu nad samim sobom. A sada ova mis ija - Verement je imao sva o pravo da poe umesto mene, ali misija zahteva brzinu i izdr ljivost Ranihina. Zarad nje same, voleo bih da mo e ti da poe umesto nje." "Ja ne ja em Ranihina", odvrati Kovenant nesigurno. "Do li bi oni da ih pozove ", odgovori Hirim. Kovenant ponovo nije mogao da odgovori; pla io se da je to istina. Ranihin i su mu se zavetovali, a on im nije dao opro taj. Ali nije mogao da ja e ta o veli o g onja. Propeli su se pred njime u strahu i gaenju. Ponovo nije imao da ponudi H irimu ni ta osim pogleda svoje neme neodlunosti. Ne oli o trenuta a asnije on zau po rete iz drela Kona a iza sebe. Kada s e o renuo, video je dvoje poglavara a o grabe pre o dvori ta - vrhovna poglavar a Elena i ove oga jo nije upoznao. Od Eleninog dolas a uzdrhtao je; najednom, inilo se da je vazduh pun ril a, le inars ih nagove taja. Ali i ove raj nje privu ao mu je pa nju. Smesta je znao d a je to poglavar Verement. ove je previ e podseao na etru da bi bio ma o drugi. Ima o je istu ta vu rat u, o tru osu, iste crte so ola, isti gor i u us u ustima. Kr etao se prema njoj ao da namerava da se baci na nju. Ali zaustavio se na deset stopa. Oi mu ustu nu e pred njenim o trim pogledom; nije mogao da se prisili da je pogleda pravo u oi. Tihim glasom, re ao je: "Hoe li poi?" "Zna da moram." Zauta e. Ne marei za injenicu da ih posmatraju, stajali su razdvojeni. Ne a p roba volje ojoj rei nisu bile potrebne visila je meu njima. Izvesno vreme, stajal i su nepo retno, ao da odbijaju da naprave ma a av gest oji bi se mogao protu maiti ao ompromis ili predaja. "Nije eleo da doe", apnu Hirim Kovenantu, "ali ga je vrhovna poglavar a dov ela. Sada se stidi." Onda se poglavar Verement po renu. Naglo uspravi ezlo i baci ga prema etri . Ona ga uhvati i dobaci mu svoje ezlo. On uhvati njega. "Budi mi dobro, eno", ree on turobno. "Budi mi dobro, mu u", odvrati ona. "Za mene ni ta nee biti dobro do se ne vrati ." "Ni za mene, mu u moj", uzdahnu ona napeto. Bez ijedne druge rei, on se o renu na peti i po uri u Vesel amen. Na trenuta ga je gledala a o ide. Onda se i ona o renu i ruto poe iz d vori ta prema tunelu. Kori i drugi rvni gardisti sledili su je. Ubrzo Kovenant o sta sam sa Hirimom i Elenom. "Pa, Hirime", ree vrhovna poglavr a blago, "tvoja u nja mora poeti. alim zbo g toga to e biti toli o naporna za tebe." "Vrhovna poglavar o..." poe Hirim. "Ali sposoban si ti za to", produ i ona. "Nisi jo ni poeo da odmerava svoju p ravu snagu." "Vrhovna poglavar o", ree Hirim, "zamolio sam prapoglavara Kovenanta da n as prati." Ona se u oi. Kovenant oseti a o iz nje zrai navala napetosti; iznenada se inilo ao da blista opipljivom napregnuto u. "Poglavaru Hirime", ree ona tihim glaso m, " oraa po opasnom terenu." Ton joj je bio o tar, ali Kovenant je razabrao da to o na ne upozorava Hirima, da mu ne preti. Po tovala je ono to je uinio. I pla ila se. Onda se o renula Kovenantu. Pa ljivo, ao da se pla i da izrazi svoju ivu elju , upitala je: "Hoe li poi?" Svetlo Vesel amena bilo joj je za leima i nije mogao da joj vidi lice. Bi lo mu je drago zbog toga; nije eleo da zna da li je njen neobini pogled usredsreen na njega. Po u ao je da joj odgovori, ali na trenuta grlo mu je bilo ta o suvo da

nije mogao da napravi ni zvu . "Ne", ree onano. "Ne." Zarad Hirima, napravio je napor da a e istinu. "Ni ta ne mogu da uinim za njih." Ali do je to govorio, znao je da to nije cela istina . Odbio je da ide zbog toga to je Elena, er a Lenina, elela da ostane. Njeno ola anje bilo je opipljivo u tmini ao to je bila i njena napetost. "Vrlo dobro, prapoglavaru." Jedan dugi trenuta ona i Hirim bili su o renuti jed no prema drugom i Kovenant oseti struju njihovog nemog op tenja, njihovog mentalno g stapanja. Onda joj Hirim prie i poljubi je u elo. Ona ga zagrli, a zatim ga pust i. On se na loni Kovenantu i ode u tunel. Onda se i ona o rete od Kovenanta i ue u tunel roz jedna od malih vrata pored glavnog ulaza. Kovenant ostade sm. Dubo o je disao, po u avajui da se primiri ao da je upravo prebrodio saslu anje. I pored sve ine pras ozorja, znojio se. Na t renuta je ostao u dvori tu, nesiguran ta da radi. Ali onda zau zvi danje izvan Kona a - o tre, prodorne zvu e oji su odje ivali o zidove Vesel amena. Kori ov pohod pr izivao je Ranihine. Kovenant najednom pojuri u tunel. Van zasenjenog dvori ta, nebo je bilo svetlije. Na isto u, prvi rub sunca probio je obzorje. Jutro je i lo prema zapadu, a u njemu petnaestorica rvnih gard ista i dva poglavara jo jednom ponovi e zov. Pa jo jednom. Do je je a treeg poziva z amirala, vazduh se ispuni tutnjavom monih opita. Jedan drugi trenuta zemlja je drhtala u ritmu Ranihina, a vazduh je dub o o titrao. Onda sen a s liznu pre o podno ja bregova. Sedamnaest sna nih onja glat ih udova stizalo je silovito i ponosno prema Vesel amenu. Bele zvezde na elu del ovale su im poput pene na talasu do su galopirali prema jahaima oje su odabrali da slu e. Uz o tro nji tanje i sevanje opita, oni uspori e ora . U zna odgovora na to, rvni gardisti i dvoje poglavara na loni e se, a Ko ri povi a: " iveli, Ranihini. Putnici Domaje i ponositi nosioci! Suneva puti i neb es a grivo, drago nam je to ste nam odgovorili na poziv! Zlo i rat nadneli su se nad Domaju! Opasnost i tegobe oe uju neprijatelje Zubo e. Hoete li nas nositi?" Veli i onji za lima e i zafr ta e ada su pre li poslednjih ne oli o ora a d a glavama gurnu jahae i nagnaju ih da uzja u. U trenut u, svi rvni gardisti s oi e na lea Ranihina. Nisu oristili ni sedla ni uzde; Ranihini su voljno nosili jahae i odgovarali na pritisa olena i dodir ru e - a i na naredbu mislima. Ista neobina sposobnost sluha oja im je omoguavala da smesta odgovore svojim jahaima, gde god bili u Domaji - omoguavala im da predosete poziv dvadesetinu dana pre nego to se on zaista oglasi i da potre od Ravnica Ra da odgovore ao da samo trenuci, a ne t ri ili etiri stotine milja, razdvajaju jugoistoni ugao Domaje od ostalih oblasti isto ta o im je omoguavala da delaju sa jahaem ao da su jedna celina, savr eno jed instvo uma i ostiju. Poglavari etra i Hirim uzjaha e polaganije, a Kovenant ih je gledao stegnut og grla, ao da prihvataju izazov oji po sva om pravu pripada njemu. Penoslede, molim te... pomisli on. Molim te... Ali nije mogao da uoblii rei: oprosti mi. Onda zau povi iza i iznad sebe. O renuv i se nazad prema Vesel amenu, on u gleda jednu sitnu, vit u prili u a o stoji dignutih ru u na vrhu stra ars e ule - vrhovna poglavar a. Kada se dru ina na atovima o renula prema njoj, ona di e ezlo z a ona i iz njegovog vrha izvue siloviti plavi blesa oji je plamteo i bu tao dub o im nebom - himna moi oja je u njenim ru ama plamtela sa jezgrom stopljenog pla vog i belog oje se du plamena pretvaralo u najistiji azur. Tri puta je izmahnula e zlom, a oganj mu je delovao ta o blistavo da se inilo da putanja ostaje da mu se ocrtava na pozadini neba. Onda je us li nula: " iveli!" i mahnula ezlom prema napre d. Na trenuta ono blesnu itavom du inom, ta o da je neizmerni, usijani mlaz poglav ars og ognja su nuo prema nebu. U tom trenut u, bacala je toli o svetlosti po po dno ju Vesel amena da je a i sama zora bila nadjaana - ao da eli da po a e dru ini da j e dovoljno ja a da obri e usud ispisan u jutru. Poglavari odgovori e, nosei sopstvenu silu i izvraajui res i po li: " iveli!" A rvni gardisti povi a e ao jedan: "Pest i vera! ivela, vrhovna poglavar o!" Na trenuta , sva ezla bila su izdignuta u ognjevima. Onda svi poglavari u tuli e plamenove. Na taj signal, dru ina misije glat o o renu i odgalopira u izlaza sunca.

8. "TU BALICA POGLAVARA KEVINA" Polaza pohoda - i susret sa vrhovnom poglavar om Elenom od prethodne vee ri - ostavi e Kovenanta u dubo om nespo oju. inilo se da je izgubio ono malo nezavi snosti ili autentinosti oju je posedovao. Umesto da sm odredi a av e mu biti pol o aj i da potom dela prema tome, dozvolio je da ga po olebaju, zavedu jo su tins ije nego to om prvog is ustva sa Domajom. Ve je priznao Elenino pravo na njega i samo ga je to pravo spreilo da isto prizna i d inovima. Nije mogao nastaviti na taj nain. Kada bi to inio, us oro bi poeo da podsea na Haila Troja - ove a toli o obuzetog sposobno u vida da nije mogao da uvidi slepil o svoje elje da preuzme odgovornost za Domaju. To bi bilo samoubistvo za gubavca. A o bi do iveo neuspeh, umro bi. A a o bi uspeo, vi e ni ada ne bi bio u stanju da podnese obamrlost stvarnog ivota, gubavost. Znao je gubavce oji su umrli na taj nain, ali za njih smrt ni ada nije bila brza i ista. Kraj im je poivao iza smrdljiv e gadosti toli o ogavne da je oseao muninu ad god bi se setio da ta va trule posto ji. A to mu nije bio jedini razlog. To zavoenje odgovorno u bilo je Kletni ovo m aslo. Bio je to nain na oji je poglavar Kletni po u avao da obezbedi uni tenje Doma je. Kada se nesposobni ljudi late preveli ih bremena, posledice mogu jedino slu it i Opaiji. Kovenant nije sumnjao u Trojevu nesposobnost. Nije li ga u Domaju prizv ala Atiaran u oajanju? A to se njega lino tie - on, Tomas Kovenant, bio je nesposoba n za ori enje moi u toli oj meri ao da ta va stvar uop te ne postoji. Naprosto, nije bio adar. U oli o bi se pretvarao da je drugaije, itava Domaja postala bi samo j o jedan gubavac u ru ama poglavara Kletni a. Do trenut a ada je stigao do svojih odaja, znao je da e morati da uini ne t o, da preduzme ne to a o bi uspostavio uslove ojih e morati da se pridr ava. Morae d a pronae ne u neusagla enost, ne i neoborivi do az da je Domaja samoobmana. Nije mo gao da veruje svojim oseanjima; bila mu je neophodna logi a, do az isto ta o neiz be an ao i za on gubavosti. Izvesno vreme odmeravao je odaje oracima ao da pretra uje ameni pod u p otrazi za odgovorom. A onda, gonjen naglim porivom, trgao je vrata i zagledao se u hodni . Banor je bio tamo, uvao je stra u smireno ao da je smisao ivota van sva og pitanja. Kovenant ga ruto pozva u dnevnu sobu. Kada Banor stade ispred njega, Kovenant na brzinu ponovi u sebi ono to je znao o rvnoj gardi. Poticali su od rase Haruaija, oja je ivela na visovima Zapa dni -planina iza Trotgarda i van Domaje. Bili su ratoboran i plodan narod, ta o da je mo da bilo neizbe no da u odreenom trenut u svoje istorije po alju vojs u a isto u, prema Domaji. To su uinili to om ranih godina Kevinovog vrhovnog poglavarstva . Pe e i bez oru ja - Haruai nisu oristili oru je, ba ao to nisu oristili znanstvo; u potpunosti su se oslanjali na sopstvenu fizi u sposobnost - domar irali su do Vese l amena i izazvali Vee poglavara. Ali Kevin je odbio da se bori. Umesto toga, naveo je Haruaije na prijatel jstvo. Za uzvrat, uveli o su prevazi li njegove namere. Navodno su ih Ranihini, d i novi i sam Vesel amen - ao stanovnici planina, Haruai su izuzetno voleli amen i veli odu nost - dirnuli dublje od iega u njihovoj istoriji. Da odgovore na Kevinov o prijateljstvo, dali su zavet slu be poglavarima; a ne to izuzetno u njihovom posvei vanju ili jezi u prizvalo je zemnu mo i vezalo ih za njihov zavet, pr osei vremenu , smrti i mogunosti izbora. Pet stotina pripadni a njihove vojs e postalo je rvn a garda. Ostali su se vratili ui. Sada ih je i dalje bilo blizu pet stotina. Jer sva i rvni gardista oji pogine u bici bio je poslat na svom Ranihinu uz uvarev procep u Zapadni -planine i drugi Haruai do ao bi da zauzme njegovo mesto. Samo oni ija se tela nisu mogla po vratiti, ao Tuvor, biv i meni , nisu bili menjani. Prema tome, veli i nedostata istorije rvne garde bila je injenica da su pre iveli obred Obesveenja nedirnuti, ia o su Kevin, njegovo Vee i sva njegova dela uni teni. Verovali su mu. Kada im je naredio da odu u planine, ne obja njavajui svoj u nameru, poslu ali su. Ali posle toga videli su razlog da posumnjaju da li im je

slu ba u potpunosti verna. Dali su zavet; trebalo je da izginu sa Kevinom na Kiril Trendoru pod Planinom Groma - ili da ga spree da se tamo u oajanju sretne sa pogl avarom Kletni om, da ga spree da izgovori obred oji je doveo doba drevnih poglav ara do uni tenja. Bili su verni do rajnosti oja im je poricala smrtnost, pa ipa su do iveli neuspeh u zavetu da e za tititi poglavare po sva u cenu. Kovenant je eleo da pita Banora ta bi se desilo rvnoj gardi a o bi i ada poverovali da im je izuzetna vernost la na, da su u svom zavetu izdali i Kevina i sebe. Ali nije mogao da uoblii ta vo pitanje u rei. Banor je od njega zaslu ivao bol je postup e. A i Banor je izgubio enu - mrtva je ve dve hiljade godina. Umesto toga, Kovenant se usredsredi na traganje za neusagla eno u. Ali ubrzo vide da je nee nai ispitivanjem Banora. Svojim ravnim, tuins im g lasom, Banor je davao rat e odgovore oji su govorili Kovenantu ono to istovreme no i jeste eleo da uje i nije u vezi sa pre ivelim pripadnicima pohoda za ezlom za on a. Ve je znao ta se desilo sa Penosledom i poglavarem Mhoramom. Sada mu je Banor r e ao da se vrhovni poglavar Prothal, oji je vodio pohod, odre ao poglavarstva j o pre nego to se njegova dru ina vratila u Vesel amen. Nije mogao da zaboravi da je stari srdoni Birinair umro na njegovom mestu. A osetio je da je vraanjem ezla za o na ispunio svoju sudbinu, da je izveo sve to je sadr avao u sebi. Poverio je ezlo i drugi Krug Mhoramovom staranju i odjahao svome domu u Visovima Severni a. itelji Poglavarevog Kona a vi e ga ni ada nisu videli. I ta o je posle Mhoramovog povrat a Ozondreja preuzela vrhovno poglavars tvo. Sve do smrti, oristila je mo da nanovo izgradi Vee, pro iri ratovniju i sazda Veseldrvo, novi dom Znanstvigora. Posle povrat a u Vesel amen, Kvan - sto erni eovoda oji je pratio Protha la i Mhorama - ta oe je po u ao da se povue. Stideo se to je vratio ive samo polovinu svojih ratni a. Ali vrhovna poglavar a Ozondreja, znajui njegovu vrednost, odbila je da mu dozvoli da ode i on se ubrzo vratio svojim du nostima. Sada je bio bala l ija ratovnije, prvi oficir Haila Troja. Ia o mu je osa bila seda i ret a - ia o se inilo da su mu starost i tro enje ubla ili pogled - i dalje je bio sna ni, is reni o ve a av je uve bio. Poglavari su ga po tovali. U odsustvo Troja drage volje bi poverili Kvanu da vodi ratovniju. Kovenant gor o uzdahnu i pusti Banora da ode. Ta ve informacije nisu mu zadovoljavale potrebe. Bilo je jasno da nee nai la a re enja za svoju dilemu. U oli o je eleo do az da je posredi halucinacija, morae da ga sm stvori. Suoio se sa tom izvesno u uz bojazan. Svemu to je mogao da uini bilo je potreb no dugo vreme da donese ploda. Ne bi postalo do az, vrst i bez pu otina, do se h alucinacija ne o ona - do se ne vrati u stvarni ivot. U meuvremenu, malo bi mu pom oglo da se odr i. Ali nije imao izbora; nevolja mu je bila hitna. Imao je na raspolaganju tri la a naina da stvori onaan pre id: mogao je d a uni ti odeu, da baci perorez - jedinu stvar oju je imao u d epovima - ili da pusti bradu. Onda, ada se probudi i ot rije da je i dalje odeven, sa no em ili izbrija n, imae do az. Oiglednoj nesaglasnosti isceljenog ela nije verovao. Ranije is ustvo nater alo ga je da se pla i da e biti ponovo povreen neposredno pre raja halucinacije. Al i nije se mogao prisiliti da uini ne to u pogledu prve dve mogunosti. Pomisao da uni t i vrstu, dragu odeu terala ga je da se oseti previ e ranjivo, a uni tavanje ili bacanj e peroreza bilo je previ e nesigurno. Sve vreme psujui zbog toga to ga je mu a nater ala da se odre ne svih strogih navi a od ojih mu je zavisio opstana , odluio je da se ostavi brijanja. Kada je najzad pri upio hrabrosti da napusti odaje i ode do Kona a u pot razi za doru om, opipao je e inje na obrazima ao da predstavljaju izjavu pr osa. Banor ga povede do jedne od veli ih trpezarija Vesel amena, a zatim ga o stavi da sm jede. Ali pre nego to je zavr io, rvni gardista doe hitrim ora om do s tola. U pos ocima Banorovim nogu oitavala se dodatna napetost - zategnutost oja je neobino delovala ao uzbuenje. Ali ada se obratio Kovenantu, pljosnate, mrtve oi nisu mu izra avale ni ta, a potisnuto pevuc anje glasa bilo mu je ravnodu no ao i u ve . "Prapoglavaru, Vee tra i da doe do Zabrana. Stranac je u ao u Vesel amen. Pogla vari e se us oro sresti sa njime." Zbog Banorove poveane napetosti, Kovenant oprezno upita: "Koja vrsta stra

nca?" "Prapoglavaru?" "Da li je - da li je to ne o ao ja? Ili Troj?" "Ne." Zbunjen, Kovenant nije odmah opazio sigurnost Banorovog odgovora. Ali do je sledio rvnog gardistu iz trpezarije i nani e roz Vesel amen, poe da opa a jo ne t o u poricanju, ne to vi e od Banorove uobiajene samouverenosti. To Ne podsealo je na B anorov ustri ora ; bilo je na ne i nain napetije. Kovenant nije mogao da ga do ui. Do su se spu tali iro im, ru nim stepeni tem roz ne oli o nivoa Kona a, on prisili sebe da upita: " ta je to toli o hitno u vezi sa tim strancem?" Banor nije obratio pa nju na pitanje. Kada su stigli do Zabrana, ot rili su da su ih vrhovna poglavar a Elena, poglavar Verement i jo etiri poglavara prestigli. Vrhovna poglavar a bila je na s vom mestu na elu za rivljenog stola, a ezlo za ona le alo je na amenu po raj nje. S a njene desne strane sedela su dva mu arca, zatim dve ene. Verement joj je bio sa leve strane, iza dva prazna sedi ta. Osam rvnih gardista sedelo je iza njih u prv om redu galerije, ali ostata Zabrana bio je prazan. Samo su meni Morin i srdonic i Torm i Borilar bili na mestima iza vrhovne poglavar e. Ti ina puna i e ivanja popade po odaji. Na trenuta , Kovenant je napola oe iva o da Elena obznani poeta rata. Banor ga povede do sedi ta za poglavars im stolom jedno mesto ni e od poglav ara Verementa. Neverni se posadi na amenu stolicu, trljajui ru om et u nove brad e ao da oe uje da e Vee znati ta to znai. Oi poglavara bile su na njemu, a od njihovo g pogleda oseao se nelagodno. Oseao je udni stid zbog injenice da su mu vrhovi prsti ju osetljivi na dodir dlaica. "Prapoglavaru Kovenante", ree vrhovna poglavar a trenuta potom, "do e am o poglavara Mhorama i vrhovni a Troja, predstaviemo se. Napravili smo oma u u svoj oj gostoljubivosti. Dopusti mi da predstavim pripadni e Vea oje ne poznaje ." Kovenant limnu, jer mu je bilo drago zbog svega to e s renuti njene uznem irujue oi od njega, a ona poe sleva. "Ovo je poglavar Verement, dru beni etrin, oga si video." Verement se mrgodio na svoje ru e i nije bacio ni pogled na Kovenanta . Elena se o rete na desno. ove po raj nje bio je viso i razvijen; imao j e iro o elo, bistro lice uo vireno toplom plavom bradom i blagi izraz oji mu se s lagao sa licem. "Ovo je poglavar Kalindril, dru beni Faerin. Faer, ena njegova, ve li i je ve ta u drevnoj ve tini suru-pa-maerla." Poglavar Kalindril nasme i se Kovena ntu napola stidljivo i na loni se. "Pored njega", produ i vrhovna poglavar a, "nalaze se poglavari Trevor i L oerija." Poglavar Trevor bio je mr av ove oji je delovao nesigurno, ao da nije n aisto da li pripada poglavars om stolu; ali poglavar a Loerija, njegova ena, delov ala je vrsto i gospodstveno, svesna da sadr i mo. "Oni imaju tri eri oje vesele src a svih nas." Oba poglavara odgovori e osmesima, ali do je njegov bio istovremeno iznenaen i ponosan, njen je bio miran, samouveren. Elena za ljui: "Iza njih je poglavar a Amatin, er a Matinina. Pre samo go dinu dana pro la je provere Maa i ezla u Znanstvigoru i stupila u Vee. Rad joj je sad a posveen olama u Vesel amenu - poduavanju dece." Poglavar a Amatin se sa svoje st rane dostojanstveno na lonila. Bila je vit a, ozbiljna, bademastih oiju i gledala je Kovenanta ao da ga prouava. Posle stan e, vrhovna poglavar a otpoe obredne ceremonije dobrodo lice Neve rni u u Poglavarev Kona , ali ih pre inude im je poglavar Mhoram u ao u Zabran. Sti gao je roz jedna od privatnih vrata iza poglavars og stola. U ora u mu se vide o zamor, a u oima grozniava usredsreenost, ao da je proveo itavu no u rvanju protiv tame. Iznurenom, bilo mu je potrebno ezlo da bi se odr ao na nogama do je zauzimao mesto sa Elenine leve strane. Svi poglavari gledali su ga do je sedao, plit o di ui, a iz njihovih umova u njegov potee talas podr e. Njihova nema pomo lagano ga je ojaavala. Vrelog odsjaj a nestade mu iz pogleda i on poe da sagledava lica o o sebe. "Jesi li uspeo?" upita Elena blago. "Mo e li da izvue ril?" "Ne." Mhoramove usne obrazova e re, ali ne napravi e ni zvu a. "Dragi Mhorame", uzdahnu ona, "trebalo bi bolje da se pazi . Opa i nastupa

protiv nas. Potrebna nam je sva tvoja snaga za nadolazei rat." Kroz iznurenost, Mhoram se nasme i is rivljenim, ovenim osmehom. Ali nije pr ogovorio. Pre nego to je Kovenant mogao pri upiti odlunost da upita Mhorama ta se nad ao da e postii rilom, glavna vrata Zabrana otvori e se i vrhovni Troj ustrim ora o m sie stepeni tem do stola. Bala lija Kvan stizao je za njim. Do Troj ode da sedne naspram Kovenanta, Kvan se zaputi da se pridru i Morinu, Tormu i Borilaru. Troj i Kvan su oevidno upravo stigli iz ratovnije. Nisu stigli ni da otpa u maeve i anije su im turobno zvec ale o pod do su sedali. im su se na li na mestima, vrhovna poglavar a Elena otpoe. Govorila je blago , ali jasni glas savr eno joj se prenosio roz itav Zabran. "Pri upili smo se na ov aj nain bez najave zato to nam je stigao stranac. Krole, ti si zadu en za stranca. R eci nam o njemu." Krol je bio rvni gardista. On se di e sa sedi ta u blizini iro og stepeni ta o daje i ravnodu no pogleda u oi vrhovnu poglavar u Elenu da bi podneo izve taj. "Pro ao je po raj nas. Pre izvesnog vremena, pojavio se na dverima Vesel amena. Nijedan izvia niti stra ar nije video a o sti e. Pitao je da li su poglavari unutra. Kada mu je odgovoreno, odvratio je da bi vrhovna poglavar a elela da mu postavi pitanja. Nije ao drugi ljudi. Ali ne nosi oru je i ne namerava zlo. Odabrali smo da ga pro pustimo. e a vas." Glasom o trim poput li taja so ola, poglavar Verement upita: "Zbog ega izv iai i stra ari nisu obavili du nost?" "Stranac nam be e s riven od oiju", odvrati Krol ravnim glasom. "Na a budnost nije popustila." Njegov nepromenljivi glas ao da je potvrivao da budnost rvne garde ne dolazi u pitanje. "Ba dobro", ree Verement. "Mo da e nam se jednog dana itava vojs a Opa og poja viti na dverima, a mi emo jo spavati ada Vesel amen padne." Nameravao je da a e jo ne to, ali Elena se ume a vrstim glasom: "Uvedite stranc a." Kada rvni gardista na vrhu stepeni ta irom otvori viso e drvene dveri, Ama tin upita vrhovnu poglavar u: "Da li taj stranac dolazi na tvoj zahtev?" "Ne. Ali sada zaista elim da ga ispitam." Kovenant je gledao a o jo dvojica rvnih gardista dolaze u Zabran sa str ancem meu sobom. Bio je vita , prosto odeven u odoru rem boje, a po reti su mu b ili la i, teni. Ia o je bio viso gotovo ao Kovenant, inio se jedva dovoljno star za pun uzrast. Bilo je nagove taja dea og smeha u nainu na oji mu je ovrd ava osa p os a ivala do je silazio stepeni tem, ao da ga zabavljaju mere opreza preduzete protiv njega. Ali Kovenanta sve to nije zabavljalo. Novom dimenzijom svog vida v ideo je za to je Krol re ao da dea 'nije ao drugi ljudi'. Unutar njegove mlade, s ve e puti bile su osti oje ao da su zraile staro u - ne godinama - nisu bile ni sla be, ni nepouzdane - ve pre drevno u. Kostur mu je nosio tu starost, tu auru vremena, ao da je samo posuda za nju. Vi e je postojao za to nego upr os tome. Prizor une se pometnju u Kovenantova ula, oi su ga bolele od protivurenih utisa a u asa i veliajn osti do se naprezao da shvati. Kada dea sti e do dna Zabrana, on roi u blizinu jame sa oblu om i veselo se na loni. Viso im, mladim glasom on us li nu: " ivela, vrhovna poglavar o!" Elena ustade i dostojanstveno ree: "Strane, budi dobro do ao u Domaju - budi dobro do ao i budi to jesi. Mi smo poglavari Vesel amena, a ja sam Elena, er a Len ina, vrhovni poglavar po odluci Vea i nosilac ezla za ona. Ka o te mo emo poastvovati ?" "Uljudnost je poput gutljaja sa planins og poto a. Ve sam poastvovan." "Hoe li nas onda zauzvrat poastvovati svojim imenom?" Uz pogled pun smeha, dea odvrati: "Mo e se zbilja dogoditi da vam a em o s am." "Ne igraj se sa nama", ume a se Verement. "Ka o ti je ime?" "Meu onima oji me ne znaju, ime mi je Amo ." Elena obuzda Verementa hitrim pogledom, a zatim ree mladiu: "A a o si ime novan meu onima oji te znaju?" "Onima oji me znaju moje ime nije potrebno."

"Strane, mi te ne znamo." Glas joj poprimi o triji prizvu . "Ovo su vremena veli e opasnosti po Domaju i mi ti ne mo emo posvetiti ni vreme ni uljudnost. Zah tevamo da znamo o si." "Ah, onda se pla im da vam ne mogu pomoi", odvrati Amo sa nepopustljivim v eseljem u oima. Na trenuta , poglavari su ga gledali u oi uz ruto utanje. Verementove usn e su pobelele; Kalindril se zami ljeno mr tio; a Elena je bila o renuta mladiu obraza rumenih od blagog gneva, ia o joj oi nisu izgubile neobinu, pomerenu i u. Onda se po glavar a Amatin isprsi i ree: "Amoe, gde ti je dom? Ko su ti roditelji? Ka va ti j e pro lost?" Amo se la o o rete i neoe ivano na loni. "Dom mi je Vesel amen. Nemam ro ditelja. A pro lost mi je i iro a i us a, jer lutao sam svuda i e ao." Talas pro e Vee, ali ni o ne pre ide Amatin. Prouavajui mladia, ona ree: "Dom t i je Vesel amen? Ka o je to mogue? Mi te ne poznajemo." "Poglavari, bio sam odsutan. Gostio sam se sa Elohimima, jahao pe ane gorgo ne. Plesao sam sa Plesaima mora, zadir ivao hrabrog Kelenbhrabanala u njegovom gr obu i trampio izre e sa Sivom pustinjom. e ao sam." Ne oli o poglavara se prome olji, a u Loerijinim oima pojavi se blesa , a o da je prepoznala ne to mono u Amo ovim oima. Svi su ga pa ljivo gledali ada Amatin ree: "Pa ipa , sve to ivi ima pret e, srodni e sopstvene vrste. Amoe, o su ti rodit elji?" " ivim li?" "Izgleda da ne", zare a Verement. "Ni ta smrtno ne bi nam ta o is u avalo strp ljenje." "Mir, Veremente", ree Loerija. "Ovo je od silne va nosti." Ne s idajui oi sa Amo a, ona upita: "Jesi li iv?" "Mo da. Do imam svrhu, reem se i govorim. Moje oi gledaju. Da li je to ivot ?" Njegov odgovor zbuni poglavar u Amatin. Onda, ao da joj nesigurnost zad aje bol, ona ree: "Amoe, o te je stvorio?" Bez o levanja, Amo odvrati: "Vrhovni poglavar Kevin, sin Lori a, sina D amelonovog, sina Bere a Srdomila, poglavara-rodioca. Nemi udar zaprepa enja odje nu Zabranom. O o stola, poglavari prenera eno zin u e. Onda Verement pljesnu amen dlanom i si nu: "Sedmice mu! To tene nam se ruga." "Mislim da ne", odgovori Elena. Poglavar Mhoram umorno limnu i uzdahnu u zna slaganja. "Na e neznanje na m se ruga." Trevor brzo upita: "Mhorame, zna li Amo a? Jesi li ga video?" I poglavar a Loerija podr a pitanje, ali pre nego to je Mhoram uspeo da pri upi snagu za odgovor, poglavar Kalindril se na e da upita: "Amoe, za to si stvoren? Koja ti je svrha?" "e am", ree dea . "I odgovaram." Kalindril to prihvati sa turobnim limanjem glavom, ao da je re o nesreno odabranom za lju u i ne ree ni ta vi e. Posle stan e vrhovna poglavar a ree Amo u: "Ti nosi znanje i pru a ga ao odgovor na ispravna pitanja. Jesam li te dobro shvatila? " U zna odgovora, Amo se na loni i zatrese glavom ta o da mu vesela osa zaplesa o o glave poput smeha. "Ka vo je to znanje?" upita ona. "Sve ono znanje za oje mo e pitati i dobiti odgovor." Na to, Elena turobno baci pogled po stolu. "Pa, to sva a o nije bilo isp ravno pitanje", uzdahnu ona. "Mislim da e biti potrebno da upoznamo Amo ovo znanj e pre nego to budemo mogli da postavljamo ispravna pitanja." Mhoram je pogleda i limnu. "Izvrsno!" Verementov odgovor bio je pun pritajene opasnosti. "Znai, nezn anje uveava neznanje, a znanje ini samo sebe nepotrebnim." Kovenant oseti jainu Verementovog sar azma. Ali poglavar a Amatin nije ob ratila pa nju na to. Ona umesto toga upita mladia: "Za to si nam sada do ao?" "Osetio sam zna spremnosti. Lori ov ril je o iveo. To je ljuna re. Odgova ram ona o a o sam nainjen."

Kada je pomenuo ril, veliajnost i u as uljulj ani unutar Amo a ao da post ado e vidljiviji. Prizor lecnu Kovenanta. Da li je i ovo moja gre a? - zajea on. U ta sam se sada upetljao? Ali prizor je bio milosrdno rata ; Amo ovo dea o dobro ras polo enje us oro ga ponovo za loni. Kada je to pro lo, Mhoram se lagano di e na noge, oslonjen o ezlo poput starc a. Stajao je pored vrhovne poglavar e ao da se njoj obraa i re ao: "Onda ima - Am oe, pouj me. Ja sam proro i vidovnja ovog Vea. Govorim reima vizije. Nisam te vide o. Do ao si prebrzo. Mi nismo o iveli ril. To nije na e delo. Nedostaje nam znanstvo za ta vo delo." Amo ovo lice naglo se uozbilji, gotovo prestra i i prvi put po aza ne to od drevnosti njegove lobanje. "Nedostaje vam znanstvo? Onda pogre ih. Nisam ispunio s voju namenu. Moram renuti; inae u poiniti silno zlo." ustro se o renuo, varljivom brzinom proma ao izmeu rvnih gardista i jurnu o uz stepenice. Kada je bio na pola puta do vrata, svima u Zabranu izgubi se sa vidi a. Nestao je ao da su na trenuta s inuli oi sa njega i dopustili mu da se sa rije. Poglavari zapanjeno s oi e na noge. Na stepeni tu, rvni gardisti oji su se dali u poteru zastado e, ustro se obazre e i odusta e od potrage. "Hitro!" naredi Elena. "Tra ite ga! Naite ga!" "emu briga?" odvrati Krol ravno. "Nema ga." "Vidim i sama! Ali gde je nestao? Mo da je jo u Vesel amenu." Ali Krol samo ponovi: "Nema ga." Ne to u njegovoj sigurnosti podseti Koven anta na Banorovo pri riveno, neuobiajeno uzbuenje. Jesu li zajedno upetljani u ovo ? - upita se on. Svoju namenu? Rei su mu se nejasno ponavljale u umu. Svoju namen u? Kroz zbunjenost, zamalo da preuje Troja a o apue: "Uinilo mi se - na trenut a - uinilo mi se da ga vidim." Vrhovna poglavar a Elena nije obraala pa nju na vrhovni a. Dr anje rvne gard e ao da ju je zbunjivalo i ona sede da razmotri situaciju. Lagano ra iri o o sebe stapanje Vea, dovodila je umove ostalih poglavara jedan po jedan u spoj sa svoji m. Kalindril s lopi oi, pusti da mu se izraz smirenosti ra iri licem, a Trevor i Lo erija uhvati e se za ru e. Verement zavrte glavom dva ili tri puta, a zatim se po ori ada ga Mhoram blago dirnu po ramenu. Kada su bili isprepletani, vrhovna poglavar a ree: "Sva ' meu nama mora pr ouiti ovu stvar. Rat nam se prima ao i ne smemo biti nespremni pred ta vim tajans tvima. Ali tebi, poglavar o Amatin, dajem glavno prouavanje Amo a i njegovog tajn og znanja. U oli o se to mo e uiniti, moramo ga ispitati i ot riti njegove odgovore ." Poglavar a Amatin limnu sa odluno u na sitnom licu. A onda, poput razdvajanja mentalnih ru u, stapanje se o ona i napetost o ju je Kovenant mogao da oseti, ali ne i da joj se pridru i, i eze iz vazduha. U ti ini, poglavari digo e ezla i poe e da se razilaze. "Da li je to - to?" promrmlja iznenaeno Kovenant. "Da li je to sve to name ravate da uinite?" "Pazi se, Kovenante", upozori ga Troj tiho. Kovenant o inu vrhovni a pogledom, ali inilo se da je ovaj neprobojan zbog crnih naoara. Kovenant se o rete vrhovnoj poglavar i. "Da li je to sve?" bio je u poran on. "Zar a i ne elite da saznate ta se ovde de ava?" Elena se o rete ravno prema njemu. "Da li ti zna ?" "Ne. Razume se da ne." eleo je da doda, da se pobuni: ali Banor zna. Ali to je bilo ne to to jo nije mogao da a e. Nije imao pravo da prebacuje odgovornost na rvnog gardistu. "Onda nemoj toli o hitro donositi sud", odvrati Elena. "Ima ovde mnogo t oga to zahteva obja njenje, a mi moramo tragati za odgovorima na sopstveni nain a o hoemo da se nadamo da emo biti pripravni." Pripravni za ta? - po ele da upita. Ali nedostajalo mu je odlunosti da izazo ve vrhovnu poglavar u; pla io se njenog pogleda. Da izbegne tu situaciju, on o rzn u Banora i pohita iz Zabrana ispred poglavara i Troja. Ali ada je ponovo obreo u svojim odajama, nije na ao ola anje za svoju osu

jeenost. A u danima oji su usledili, nije se dogaalo ni ta to bi mo pru ilo ma a vo o la anje. Elena, Mhoram i Troj bili su odsutni iz njegovog ivota ao da ga namerno izbegavaju. Banor mu je na bes orisna pitanja odgovarao uljudno, rat o, ali odg ovori nisu pru ali svetlosti. Brada mu je rasla do nije postala gusta i puna, od nje je delovao poput neobuzdanog fanati a; ali to nije do azivalo ni ta, nije re ava lo ni ta. Pun mesec doe i proe, ali rat nije poinjao; nije stizala ni a va poru a od izvidni a, ni a vi znaci, ni a va ot ria. O o njega, Vesel amen je opipljivo podr htavao da bi napregao svu spremnost; gde god da poe, uo je apate napetosti, hitnje, u urbanosti, ali nisu se preduzimale ni a ve a cije. Ni ta. Lutao je miljama po Pog lavarevom Kona u ao da gazi lavirintom. Pio je neumerene oliine ladenice i spa vao snom mrtvaca, ao da se nada da ni ada nee biti vas rsnut. Povremeno je a spa dao na to da stoji na severnim grudobranima grada i gleda a o Troj i Kvan uve bav aju ratovniju. Ali ni ta se nije de avalo. Jedinu oazu u toj statinoj pusto i punoj osujeenosti pru ali su mu poglavar Ka lindril i njegova ena, Faer. Jednog dana, Kalindril povede Neverni a do linih odaj a sa druge strane sale svetleeg poda, a tamo mu Faer priredi gozbu od oje je got ovo zaboravio svoju mu u. Bila je to ila amendol a sa istins im darom za gostolj ubivost. Mo da bi i bio u stanju da zaboravi - ali ona je prouavala staru ve tinu sur u-pa-maerla, ao to je to Lena inila, a to je u njemu budilo previ e bolnih seanja. D ugo se nije viao sa Faer i njenim suprugom. Pa ipa , pre nego to je oti ao, Kalindril mu objasni ne to od posebnosti njeg ovog trenutnog polo aja u Vesel amenu. Vrhovna poglavar a ga je pozvala, ree Kalind ril, ada se Vee slo ilo da bi rat mogao da pone sva og trenut a, ada se sva o odla ganje poziva moglo po azati obno. Ali ostvarivanje ratnih planova vrhovni a Tro ja nije se moglo zapoeti do ovaj ne sazna ojim e od dva mogua puta napada renuti Kletni ova vojs a. Sve do vrhovni ne primi jasno obave tenje od izviaa, nee moi da dozvoli izlaganje eovodova. U oli o rizi uje nagaanje i odabere pogre no, doi e do a tastrofe. I zato je Kovenant prizvan u hitnji - pa ipa je sada prepu ten samom se bi, bez i a vih zadata a. Kao dodata na to, nastavio je poglavar, postojao je jo jedan razlog to je prizvan u trenut u oji se sada inio preran. Vrhovni Troj zahtevao je svim sila ma da bude prizvan. To iznenadi Kovenanta, sve do Kalindril nije objasnio Troje vo razmi ljanje. Vrhovni je verovao da poglavar Kletni raspola e nainom da opazi pr izivanje. I ta o se uz pomo prizivanja Kovenanta Troj nadao da podvrgne Opa og pr itis u, da ga prisili, zbog njegovog straha od divlje magije, da zapone napad pre nego to je spreman. Vreme je radilo u orist poglavara Kletni a, zbog toga to su njegove ratne rezerve dale o prevazilazile ono ime je raspolagalo Vee i, u oli o s e dovoljno dugo priprema, la o je mogao pris rbiti vojs u oju ni a va ratovnija ne bi mogla da pobedi. Troj se nadao da e doset a prizivanja Kovenanta naterati Opa og da pre ine pripreme. U stvari, objasni Kalindril blagim glasom, vrhovna poglavar a Elena i po glavar Mhoram izbegavali su Neverni a. Kovenant nije postavio to pitanje, ali ini lo se da je Kalindril razot rio ne e razloge njegove osujeenosti. Elena i Mhoram, sva o od njih na poseban nain, oseali su se toli o ume ani u Kovenantovu nedoumicu da su ga se lonili da mu ne bi ote avali nevolju. Osetili su, ree Kalindril, da nj ihove line zahteve smatra bolnijim od svih drugih. Mogunost da i on rene u Primor je upla ila je Elenu. A Mhoram je bio obuzet radom na rilu. Sve do ih rat ne li i izbora, uzdr avali su se od toga da mu se nameu oli o god je to mogue. Pa, Troj me je upozorio, promrmlja Kovenant u sebi ada je po ao od Kalind rila i Faere. Re ao je da imaju obzira. Trenuta potom on gor o dodade: bilo bi bolje ada bi svi ti ljudi prestali da mi ine usluge. Pa ipa je bio zahvalan Faeri i njenom mu u. Njihovi drugars i gestovi pom ogli su mu da prebrodi sledeih ne oli o dana, da dr i vrtoglavu tminu na mestu oje joj sleduje. Oseao je da truli iznutra, ali nije ludeo. Ali znao je da sve nee moi da podnese jo dugo. O olina Vesel amena bila je napeta poput vrpce oja samo to ne pu ne. Pritisa se dizao u njemu, rastao prema oajanju. Kada mu jednog dana Banor po uca na vrata, toli o se prepla io da je goto vo naglas ri nuo. Meutim, Banor nije do ao da obznani poeta rata. Svojim ravnim glasom upitao je da li bi Neverni hteo da poslu a jednu pesmu.

Pesmu, ponovi on otupelo poput je e. Na trenuta , bio je previ e zbunjen d a bi odgovorio. Nije oe ivao ta vo pitanje, a sva a o ne od rvnog gardiste. Ali onda grevito sle e ramenima. "Za to da ne?" Nije zastao da upita ta je izazvalo Banoro vu neuobiajenu ponudu. Namr ten, sledio je Banora iz svojih odaja. Banor ga je vodio navi e roz nivoe Vesel amena sve do se nisu na li vi e u p lanini nego i ada ranije. Onda iro i prolaz oji su sledili zao renu za ugao i ne oe ivano izbi na otvoreno svetlo sunca. Za li su u prostrani amfiteatar bez rova. Nizovi amenih sedi ta zao retali su nani e da bi obrazovali udubinu o o ravne sredi n je pozornice; a iza najvi eg reda ameni zid se dizao ne ih dvadeset ili trideset stopa i zavr avao ravninom platoa, tamo gde se planina sretala sa nebom. Popodnevn o sunce obasjavalo je amfiteatar, preplavljalo beliasti amen pozornice i sedi ta t oplinom i svetlo u. Sedi ta su poinjala da se popunjavaju ada stigo e Banor i Kovenant. Ljudi Ko na a svih zanimanja, u ljuujui i ratare, uvare i ratni e, ao i poglavari Trevor i Loerija sa svojim er ama, stigli su roz ne oli o otvora u zidu da bi zauzeli mesta o o udubine. Ali rvna garda obrazovala je poslednju zasebnu grupu. Koevna nt grubo proceni da ih ima stotina na sedi tima. To ga neodreeno iznenadi. Ni ada ranije nije na jednom mestu video toli o Haruaija. Po to se ne o vreme obazirao, on upita Banora: "Ka va je to pesma?" "Tu balica poglavara Kevina", odvrati Banor bez oseanja. Onda Kovenant oseti da je shvatio. Kevin, limnu od sebi. Razume se da s u rvni gardisti eleli da uju tu pesmu. Ka o bi i mogli da ne budu ivo zainteresova ni za sve to bi im moglo pomoi da shvate Kevina Zemljoguba? Jer Kevin je bio taj oji je pozvao poglavara Kletni a do Kiril Trendora da izgovori obred Obesveenja. Predanja su govorila da je Kevinovo srce pocrnelo od oajanja ada je video da ne mo e da porazi Opa og. Voleo je Domaju previ e silno d a bi dozvolio da padne u ru e poglavaru Kletni u. Pa ipa je do iveo neuspeh; nije mogao da je sauva. Rastrzan nerazre ivom nedoumicom, bio je prisiljen da o u a obred . Znao je da e razuzdavanje te obne sile uni titi poglavare i sva njihova dela i u na aziti Domaju s raja na raj, opusto iti je to om po olenja. Znao je da e on umr eti. Ali nadao se da e i poglavar Kletni umreti, da e ivot ada se najzad bude vra tio u Domaju biti osloboen Opaije. Odabrao je da radije is u a taj rizi nego da dop usti pobedu poglavara Kletni a. I zbog toga je izazvao Opa og da mu se pridru i na Kiril Trendoru. On i poglavar Kletni izgovorili su Obred i vrhovni poglavar Ke vin Zemljogub uni tio je Domaju oju je voleo. A poglavar Kletni nije umro. Izvesno vreme bio je potisnut, ali je pre iv eo, za tien za onom vremena oji ga je dr ao zarobljenog na Zemlji - ta o su govorila predanja. I ta o su sada itava Domaja i svi novi poglavari trpeli posledice Kevi novog oajanja. Nije bilo iznenaujue to to su rvni gardisti eleli da uju tu pesmu - niti to j e Banor pozvao Kovenanta da je i on uje. Do je ta o premi ljao, Kovenant uhvati traa plavila na suprotnoj strani a mfiteatra. On di e pogled i ugleda vrhovnu poglavar u Elenu a o stoji u blizini j ednog ulaza. I ona je elela da uje pesmu. Sa njom je bio vrhovni Troj. Kovenant oseti elju da im se pridru i, ali pre nego to je mogao da se odlui d a rene, pevaica ue u amfiteatar. Bila je viso a, bujna ena, jednostavno odevena u grimiznu odoru, sa zlatnom osom oja joj je poput is ara te la o o glave. Do j e silazila stepeni tem na pozornicu, publi a joj se di e na noge i tiho uputi pozdra v dobrodo lice. Nije ga uzvratila. Lice joj je nosilo izraz usredsreenosti, ao da ve osea pesmu. Kada je stigla do pozornice, nije progovorila, ni ta nije re la ao uvod, obja njenje ili predstavljanje pesme. Umesto toga, zauzela je mesto na sredi tu pozo rnice, pribrala se na trenuta do joj je pesma dolazila, a onda digla lice sunc u i otvorila grlo. Melodija joj je najpre bila napregnuta, tegobna i uglasta - samo nagove ta j zapretanih bolova i znaenja. Stajah na vrhuncu Zemlje:

Planini Groma. Lavovi njeni pune, plamtee grive ne dizahu joj vrh pre o obzorja ojima pogled moj zapoveda e; Ranihini, opita nesputanih ot a o vreme zapoe, galopirahu rado po elji mojoj; d inovi ila od gvo a iza roda sunevog u moru doo e mi u brodovlju, poput zam ova monom, i u lesa e mi zama u ivoj steni Zemlje i dado e ga iz istog prijateljstva: mea vernosti i odanosti u venom amenu vremena; poglavari pod vidi ovcem mojih delahu da nau i stvore proglas istins e namere Tvorca Zemlje, oga li i njegovoga dela sama silina te namere... silina u lesana u meso i ost Domaje venim za onom njene tvorbe: a o mogu stajati ta o, uz toli o lepote i sjaja pojmljenog podno ra irenih ru u... stajati ta o oi u oi sa Opa im, a ne osetiti u as?

Ali onda se pesma izmeni, ao da je pevaica otvorila unutra nje odaje da ob dare jaim zvonom njen glas. U viso im, uzdignutim potezima pesme stala je da daje svoju trenodiju - prosvetljenu i podvuenu sa toli o podrazumevanih znaenja, toli o nagove taja drugih, prateih glasova, da se inilo da ima u sebi itav hor oji orist i jedno grlo. Gde je sila ouvanja lepote pred raspadom ivota? Odbrane istine pred is vareno u? Vernost to osigurava pred sporim aljanjem haosa to vari sve? Ka o nas je Opaija uinila toli o sitnim? Zbog ega samo stenje ne brizne u vazduh zarad sopstvenog proi enja ili se u prah raspe od stida? Tvore! Kada si obesvetio ovaj hram zla tog se otresao baciv i ga na Zemlju, jesi li smatrao da ta lepota i istina treba da nestanu u potpunosti sa lica Zemlje? Jesi li mi obli ovao usud u Za on ivljenja? Jesam li bez delotvornosti i a ve? Moram li nadgledati, upravljati, obznaniti gor im li om izdajstva, potvrditi raspad sveta ovoga? Njena muzi a ti tala je vazduh poput ranjene pesme. A ada je zavr ila, ljud

Ah, Tvore! Gospodaru vremena i posednie zemlje! Jesi li smatrao da ta lepota i istina treba da nestanu u potpunosti sa lica Zemlje? Banor ustade, ia o nije uestvovao u pesmi. Ali Kovenant ostade na mestu, oseajui se sitno i bes orisno u sjedinjenju Vesel amena. Njihova oseanja dostigla s u vrhunac u refrenu, irila su o tri bol, a zatim ispunila amfiteatar talasom mira oji je proi avao i isceljivao oajanje pesme, ao da je ujedinjena snaga same pesme bi la dovoljan odgovor na Kevinov ri . Ljudi su se suprotstavljali oajanju ta o to s u od njega pravili muzi u. Ali Kovenant se oseao drugaije. Poinjao je da shvata opa snost oja je pretila Domaji. I zato je i dalje sedeo, gladio bradu i prazno gledao ispred sebe, tamo gde su ljudi ispunjavali amfiteatar, ostaviv i ga samog sa vrelim blistanjem sunca . Ostao je tamo, tiho mrmljajui za sebe, sve do nije postao svestan da se Hail T roj popeo do njega. Kada je digao pogled, vrhovni ree: "Nisam oe ivao da te zate nem ovde." Kovenant mrgodno odvrati: "Ja nisam oe ivaio da zate nem tebe." Ali te j e neodreeno razmi ljao o Troju. Po u avao je da se uhvati u o tac sa Kevinom. Kao da mo e da uje Kovenantove misli, vrhovni ree: "Sve se vraa na Kevina. O n je taj oji je stvorio sedam Krugova. On je nadahnuo rvnu gardu. On je izveo obred Obesveenja. A to nije bilo potrebno - ili nije bilo neizbe no. Ne bi bio pris iljen da ide toli o dale o da nije ve napravio svoju veli u gre u." "Svoju veli u gre u", promrmlja Kovenant. "Pustio je Kletni a u Vee, napravio od njega poglavara. Nije prozreo Klet ni ovu mas u. Posle toga bilo je pre asno. Do trenut a ada se Kletni razot rio i pre ao u otvoreni rat, imao je toli o vremena za sitna izdajstva da je postao n epobediv. U ta vim situacijama, mislim da veina obinih ljudi izvr e samoubistvo. Ali K evin nije bio obian ove - imao je previ e moi da bi bio to, ia o je delovala bes ori sno. Umesto toga, ubio je Domaju. Pre iveli su samo ljudi oji su imali vremena da pobegnu u izgnanstvo. Ka u da je Kevin shvatio ta je uinio - neposredno pre nego to je umro. Kletni mu se smejao. Umro je urlajui. Uglavnom, zbog toga je sada zavet mira toli o va an. Svi ga pola u - isto je toli o osnovan ao poglavars i zavet slu bovanju Domaji. Zajedno se svi unu da e ne a o istrpeti razorna oseanja - poput Kevinovog oajanja. Oni..." "Znam", uzdahnu Kovenant. "Znam sve o tome." Setio se Trio a, ove a oji je voleo Lenu u amendolu Mithil pre etrdeset godina. Trio je eleo da ubije Koven anta, ali Atiaran ga je spreila silom zaveta mira. "Molim te, ne govori vi e. I ova o mi je ve dovoljno te o." "Kovenante", produ i Troj ao da su i dalje na istoj temi, "ne shvatam zbo g ega nisi odu evljen to si ovde. Ka o 'stvarni' svet mo e da bude va niji od ovoga?" "To je jedini svet oji postoji." Kovenant se te o di e na noge. "Hajdemo o davde. Od ove vruine mi se vrti." Lagano su napustili amfiteatar. Vazduh Vesel amena po eleo im je dobrodo ao povrata sve om, sumranom ugodno u, a Kovenant ga je dubo o udisao, po u avajui da se pri bere. eleo je da pobegne od Troja, da izbegne pitanja oja je znao da e mu Troj postaviti. Ali vrhovni je delovao odluno. Posle ne oli o trenuta a on ree: "Slu aj, Kovenante. Po u avam da shvatim. Ot a o smo poslednji put razgovarali, proveo sam pola vremena u tim nastojanjima. Ne o mora da ima ne u predstavu ta da oe uje od tebe. Ali ja to naprosto ne vidim. Tamo nazad, ti si gubav. Nije li ovo bolje?" Mrano, odgovarajui to je rae mogue, Kovenant ree: "Nije stvarno. Ne verujem u to." Napola za sebe, on dodade: "Gubavci oji obraaju previ e pa nje na sopstvene sn ove ili ta ve ne ive dugo." "Isuse", promrmlja Troj. "Iz tvojih usta to zvui ao da je guba jedina st

i se

urno digo e na noge. S upa su pevali u bezdana nebesa:

var oja postoji." On razmisli na trenuta , a zatim htede da zna: "Ka o mo e da bud e toli o siguran da nije stvarnost?" "Zato to ivot nije ova av. Gubavci ne ozdravljuju. Ljudi bez oiju ne progle daju iznenada. Ta ve stvari se ne de avaju. Ne a o smo izdati. Na e line - na e line pot rebe za neim to nemamo - zavode nas u ovo. To je ludo. Pogledaj se. Hajde - razmis li ta ti se desilo. Eno te, zarobljenog izmeu devetospratnog ponora i vatre oja d ivlja - slep, bespomoan i na pragu smrti. Da li je toli o udno da pomisli da si se slomio? To jest", produ i on mrano, "pod pretpostav om da uop te postoji . Imam ideju u vezi sa tobom. Mora da sam te podsvesno izmislio da bih imao ne oga sa im u ras pravljati. Ne oga o e da mi govori da gre im." "Pro letstvo!" vi nu Troj. Uz ustar o ret, on dograbi Kovenantovu desnicu i ste e je u visini oiju izmeu njih dvojice. Glave pr osno isturene napred, on nape to ree: "Pogledaj me. Oseti moj stisa . Ovde sam. To je injenica. Stvarnost." Na trenuta , Kovenant je gledao Trojevu ru u. Onda je re ao: "Oseam te. I vidim te. a te i ujem. Ali to samo do azuje moje gledi te. Ne verujem u sve to. A sada me pusti." "Za to?!" Trojeve sunane naoari mrano su se nadnosile nad njime, ali Kovenant je pilj io u njih sve do se ne o renu e. Vrhovni postepeno popusti pritisa svog zahvata . Kovenant istr e ru u i poe drhtavog daha. Posle ne oli o dugih ora a, on ree: "Zb og toga to to mogu da osetim. A to ne smem da dopustim sebi. A sada me slu aj. Slu aj pa ljivo. Po u au da objasnim ta o da mo e da me shvati . Naprosto zaboravi da zna da nema mogueg naina na oji si mogao da stigne ova mo. Sve je to nemogue - ali naprosto zaboravi na to na trenuta . uj. Ja sam gubava c. Gubavost nije neposredno obna bolest, ali mo e da ubije posredno. Mogu samo... bilo oji gubavac mo e da ostane iv samo ta o to e se usredsrediti sve vreme, sva og trenut a, da se ne povredi... i da vodi rauna o povredama im do njih doe. Jedna st var... slu aj me. Jedna stvar oju gubavac ne sme da dozvoli jeste pu tanje uma da l uta. A o hoe da ostane iv. im pre ine da se usredsreuje i pone da razmi lja a o e sebi da pobolj a ivot, ili pone da razmi lja a av mu je ivot bio pre nego to se razboleo, il i ta bi radio samo ada bi se izleio, ili a a o bi ljudi naprosto prestali da se g ade gubavaca" - bacao je rei na Troja popud paradi amena - "onda mu se isto hvata ao da je ve mrtav. Ova... Domaja... predstavlja samoubistvo za mene. Ona je be stvo, a ja n e smem da dopustim sebi a ni da razmi ljam o be stvu, a jo manje da upadnem u jedno . Mo da slepac mo e da podnese taj rizi , ali gubavac ne mo e. U oli o se ovde predam, neu opstati ni mesec dana tamo gde se to stvarno rauna. Zbog toga to se moram vrat iti. Da li dospevam do tebe?" "Da", ree Troj. "Da. Nisam budala. Ali razmisli na trenuta . U oli o bi s e desilo... u oli o bi ne a o bilo istina da je Domaja stvarna... onda porie jedin u nadu. A to..." "Znam." "... to nije sve. Postoji jo ne to to ne uzima u obzir. Jedna stvar oja se n e u lapa u tu tvoju teoriju o halucinaciji jeste mo - tvoja mo. Belo zlato. Divlja magija. Taj tvoj pro leti prsten sve menja. Ovde nisi rtva. Ovo ti ne ine drugi. Ti si odgovoran." "Ne", zajea Kovenant. "e aj trenuta . Ne mo e ovo te ta o da porie . Odgovoran si za svoje snove, Ko venante. Kao i svi drugi." Ne! Ni o ne mo e da upravlja snovima. Kovenant po u a da ispuni sebe ledenom ubeeno u, ali srce mu sledi sasvim druga vrsta hladnoe. Troj navali sa do azivanjem. "Ima mnogo do aza da je belo zlato upravo o no ta poglavari a u za njega. Ka o su probijene odbrane drugog Kruga? Ka o su priz vani ognjeni lavovi na Planini Groma da vas spasu? Belim zlatom, eto a o. Ve si dobio lju za itavu stvar." "Ne." Kovenant se upinjao da pru i ne to snage svom odbijanju. "Ne. Nije to ta o. Ono to belo zlato ini u Domaji nema ni a ve veze sa mnom. To nisam ja. Ne mo gu da ga dirnem, da ga nateram da radi, utiem na njega. To je naprosto jedna od s

tvari oje mi se de avaju. Nemam ni a ve moi. Prema svemu to znam i to mogu da uinim u vezi s tim, ta divlja magija mogla bi sutra ili za pet se undi da se u ljui i da nas sve raznese. Mogla bi da runi e Kletni a za ralja Vaseljene hteo ja to ili ne. Nema to ni a ve veze sa mnom." "Da li je to injenica?" upita Troj gor o. "A po to nema moi, ni o ne mo e da te o rivljuje." Trojev ton pru i Kovenantu ne to na ta e usredsrediti gnev. "Ta o je!" planu o n. "Da ti a em ne to. Jedina osoba oja je u ivotu potpuno slobodna jeste nemona osob a. Kao ja. Ili ta misli da predstavlja sloboda? Neograniene sposobnosti? Neobuzdane mogunosti? Vatru mu pa lenu! Nemo je sloboda. Kada nisi sposoban ni za ta, ni o od tebe ni ta ne oe uje. Mo ima svoja ogranienja - a i vrhovna mo. Samo su nemoni slobod i. Ne!" si nu on da pre ine Trojevu pobunu. "Jo u ti ne to rei. Ti u stvari tra i o d mene da nauim a o da upotrebljavam divlju magiju da bih mogao da idem unao olo i da asapim ona jadna, bedna stvorenja iz Kletni ove vojs e. E, neu to da radim . Ne nameravam vi e da ubijam - a sva a o ne u ime neega to nije a ni stvarno!" "Ura!" promumla Troj napregnutim sar azmom. "Isuse slat i. ta se desilo s a ljudima oji imaju obiaj da veruju u stvari?" "Ogubaveli su i umrli. Nisi li slu ao onu pesmu?" Pre nego to je Troj mogao da odgovori, oni zaobio e ugao i stigo e na ras rsni cu na ojoj se sastavljalo ne oli o hodni a. Banor je stajao na ras rsnici ao d a ih e a. Zatvorio je hodni ojim je Kovenant nameravao da poe. "Odaberi drugi pu t", ree on bezizrazno. "S reni. Smesta." Troj nije o levao; po ao je udesno. Do se retao, hitro je upitao: "Za to? t a se de ava?" Ali Kovenant ga nije sledio. Vrhunac besa, osujeenost dubo a do ostiju, jo su ga dr ali. Zastao je gde se zate ao i o inuo rvnog gardistu pogledom. "S reni", ponovi Banor. "Vrhovna poglavar a ne eli da se sretnete." Iz sledeeg hodni a, Troj pozva: "Kovenante! Hajde!" Na trenuta , Kovenant je odr avao pr osni stav. Ali Banorov nepopustljivi pogled ga izduva. Krvni gardista je delovao imun na uvrede ili sumnje poput ame nog zida. Bes orisno mumlajui u bradu, Kovenant se dade za Trojem. Ali previ e je odugovlaio. Pre nego to se s rio u sledeem hodni u, ne i ove s tupi na ras rsnicu iz prolaza iza Banora. Bio je viso , nabijen i vrst poput stub a; prostrane grudi la o su mu nosile iro a, masivna ramena i preplanule ru e. Kor aao je oborene glave, ta o da mu je te a, rie-seda brada poivala na grudima poput vr emena; a lice mu je odavalo izgled ivotne snage iznenada u varene, zgru ane pod uti cajem ne a ve gorine. U naramenice smee amendols e tuni e bila mu je upletena ara u vidu belog li a. Kovenant se sledi; gr napetosti i straha dograbi mu utrobu. Prepoznao je amendolca. U mirnom mestu u sredi tu gra on oseti alost i saoseanje prema tom ove u ij i je ivot uni tio ao da je nesposoban za ajanje. Grabei nazad prema ras rsnici, Troj ree: "Ne shvatam. Za to ne bi trebalo da se sretnemo sa ovim ove om? To je rhadamaerl. Kovenante, ovo je..." Kovenant presee Troja. "Poznajem ga." Trelove oi o rvavljeno uhvati e Kovenanta, ao da su ih godine pritis a isp unile sa previ e rvi. "A ja poznajem tebe, Tomase Kovenante." Glas mu je napeto i zlazio; zvuao je zloupotrebljeno, grevito, ao da ga je zadugo sputavao u strahu d a e ga izdati. "Zar nisi zadovoljan? Jesi li do ao da nanese jo zla?" Kroz ri u rvi oja mu je tu la u u ima, Kovenant zau sebe a o drugi put g ovori: " ao mi je." " ao?" Trel se gotovo zagu i tom reju. "Da li je to dovoljno? Da li to podi e m rtve?" Na trenuta je drhtao ao da e se raspasti. Dah mu je dopirao u dubo im, h rapavim dahtajima. A onda je, grevito, zabacio sna ne ru e poput ove a to ras ida vez ove. S oio je napred u zahvatio Kovenanta o o grudi, digao ga sa poda. Uz silovit i urli obgrlio je Kovenanta, napeo se da mu polomi rebra. Kovenant po ele da ri ne, da zaurla svojim bolom, ali nije mogao da ispus ti ni zvu . Stisa Trelovih ru u isterivao mu je vazduh iz plua, zaustavljao srce . Oseao je a o se r i prema sopstvenoj unutra njosti, uni tava se sopstvenim pritis o

m. Nejasno je video Banora za Trelovim leima. Dvaput je Banor udario Trelova lea. Ali obluar je samo pojaavao stisa , divlje re ei. Ne o, Troj, povi a: "Trele! Trele!" Banor se o rete i povue za jedan ora . U jednom paninom trenut u Kovenant se upla i da ga rvni gardista napu ta. Ali Banoru je samo bilo potrebno prostora z a sledei napad. S oio je viso o u vazduh, a ada se sruio na Trela, prese ao je obl uara la tom po osnovici vrata. Trel se zatetura; stisa mu popusti. Nastavljajui i sti po ret, Banor drugom ru om za ai Trela ispod brade. O tri trzaj unazad izbaci T rela iz ravnote e. Kada se sru io, popustio je stisa na Kovenantu. Kovenant se te o srui na bo , ropui za vazduhom. Kroz o amueno dahtanje on zau roja a o vie, zau opomenu u Trojevom glasu. Digao je pogled na vreme da vidi Trel a a o se ponovo ustremljuje na njega. Ali Banor je bio br i. Kada se Trel bacio, Banor ga doe a dire tno, udari ga toli om silinom da se ovaj o rete unazad, tresn u o zid i pade na ru e i olena. Udar ga je o amutio. Masivna graa grila se od bola, a prsti mu nevoljno zagr abi e amen, ao da opaju za dahom. Stegli su se unutar poda ao da je posredi samo o ruta glina. U trenut u, obe pesnice behu mu stegnute usred amena. Onda uvue dubo , drhtav dah i istrgnu ru e iz poda. Piljio je u rupe oje je napravio; zgrozio se to vidi da je o tetio amen. Kada je digao glavu, silno je dahtao, ta o da su mu iro a prsa napinjala t aninu tuni e. Banor i Troj stajali su izmeu njega i Kovenanta. Vrhovni je dr ao podignut ma. "Priseti se zaveta!" naredi on o tro. "Priseti se emu si se za leo! Ne izdaj so pstveni ivot." Suze grunu e bez zvu a sa Trelovih oiju, do je ovaj piljio iza vrhovni a u Kovenanta. "Moj zavet?" zabre ta on. "On me tera na ovo. Ka av je zavet on dao? " Uz nagli napor, digao se na noge. Banor roi malo ispred Troja da se suprotstav i novom napadu, ali Trel nije ponovo pogledao Kovenanta. Di ui sa naporom, ao da z a njega nema dovoljno vazduha u Kona u, on se o rete i od epa niz jedan hodni . Obgrliv i nagnjeene grudi, Kovenant se po renu da bi seo uza zid. Od bola j e hrapavo a ljao. Troj je stajao u blizini, stegnutih usana i napet. Ali Banor je delovao u potpunosti neuznemireno; ni ta nije moglo iznenaditi njegovu potpunu sm irenost. "Isuse! Kovenante", ree Troj najzad. " ta taj ima protiv tebe?" Kovenant je e ao do nije na ao prazan prostor meu a ljanjem. Onda odgovori: "Silovao sam mu er u." " ali se!" "Ne." Dr ao je glavu pognutu, ali je pre izbegavao Banorove oi nego Trojeve . "Ni a vo udo da te zovu Neverni ." Troj je govorio tiho da bi odr ao ontro lu nad glasom. "Ni a vo udo da se ena razvela od tebe. Mora da si bio nepodno ljiv." Ne! - zadahta Kovenant. Ni ada joj nisam bio neveran. Ali nije digao gla vu, nije se potrudio da odgovori na nepravednost Trojeve optu be. "Pro let bio, Kovenante." Trojev glas bio je blag, usrdan. Zvuao je previ e besno da bi vi ao. Kao da vi e ne mo e da podnese da gleda Neverni a, on se o rete na peti i hitro ode odatle. Ali do je i ao, vi e nije mogao da uzdr i bes. "Bo e blagi! " dre nuo je. "Ne shvatam za to ga ne gurnete u ne u tamnicu i bacite lju! Iona o nam je dosta mu a!" Us oro se izgubio sa vidi a niz jedan hodni , ali glas je od je ivao za njim poput anateme. Ne o vreme potom Kovenant se di e na noge, obgrliv i bol u grudima. Glas mu je bio slaba an od napora da govori nasuprot bolu. "Banore." "Prapoglavaru?" "Ispriaj vrhovnoj poglavar i o ovome. Ispriaj joj sve - o Trelu i meni - i o Troju." "Da." "I, Banore..." Krvni gardista je ravnodu no e ao. "Ne bih to uinio opet - ta o napao devoj u. Povu ao bih to to sam uinio, sa mo da mogu."

Ali Banor nije odavao zna a da shvata ili mari za ono to pria Neverni . Posle izvesnog vremena, Kovenant produ i: "Banore, ti si ovde pra tino jedi na osoba oja nije bar po u ala da mi oprosti zbog neega." "Krvna garda ne pra ta." "Znam. Pamtim to. Zahvalan sam za to." Ru u obavijenih o o prsa da mu za dr e delove na o upu, on se vrati do svojih odaja. 9. ZLATOSINJ Jo jedno vee i no proo e bez glasa ili zna a od vojs e poglavara Kletni a - ni je bilo titraja lomaa upozorenja oje su poglavari pripremili svuda po Sredi njim i Severnim Zaravnima, izviai se nisu vraali, nije bilo preds azanja. Kovenant je ipa oseao porast napetosti u Vesel amenu; a o je napregnutost rasla, o olni prosto r gotovo je ujno podrhtavao od i e ivanja i Poglavarev Kona sve je o trije udisao, sv e opreznije ispu tao vazduh. a su i zidovi njegove sobe odavali oseaj neumitnosti. I ta o je proveo vee na svom bal onu, pio je ladenicu da ubla i bol u grudima i po smatrao neodreena oblija sumra a ao da su to vojs e oje se pri radaju, di u iz sam og tla da ga zapljusnu rvoproliem. Posle ne oli o boca finog, bistrog napit a, p oeo je da osea da samo oseaj dodira brade pod prstima stoji izmeu njega i delanja rata i ubijanja - oje nije mogao svariti. Do je spavao te noi, sanjao je o rvi - ranama prezasienim smru, osvetni im i rasipni im traenjem oje ga je u asavalo, jer je toli o ivo znao da je dovoljno sa mo ne oli o apljica iz zanemarene ogrebotine; nije bilo ni potrebe niti oristi od ovog lanja i asapljenja puti. Ali snovi su mu se nastavljali sve do najza d nije is oio iz reveta i oti ao da stoji na bal onu zore, jeei nad nagnjeenim rebrim a. Optoen napeto u Poglavarevog Kona a, po u ao je da se sabere a o bi nastavio lino zatoeni tvo - da sa me avinom bojazni i pr osa e a na onani poziv vrhovne poglavar e. Nije oe ivao da e smireno primiti njegov susret sa njenim dedom i bio je prisi ljen od prethodnog popodneva da se dr i svojih odaja, a o bi znala gde da ga nae. Pa ipa , ada je do lo, ucanje na vratima natera mu srce da pos oi. Prsti na ru am a i nogama su ga golicali - mogao je da oseti bilo u njima - zatee sebe a o pono vo te o di e, i pored bola u grudima. Morao je da proguta hitri u us gorine pre nego to je dovoljno ovladao sopstvenim glasom da bi mogao da odgovori na ucanje. Vrata se otvori e i Banor u e u odaju. "Vrhovna poglavar a eli da govori sa t obom", ree on bez oseanja. "Hoe li doi?" Da, promrmlja Kovenant u sebi. Razume se. Imam li izbora? Dr ei se za grudi da se ne bi trzao od bola, on poe iz svojih odaja niz hodni . Po ao je u smeru Zabrana. Oe ivao je da Elena namerava da javno izrazi bes - da ga natera ga se previja pred zajedni im neodobravanjem Vesel amena. Mogao je da izbegne Trela; ne bi ga o talo ni ta vi e od jednog trenut a prostog poverenja il i obzira. Ali Banor ga ubrzo s renu u druge hodni e. Pro li su mala, te a vrata s r ivena iza zavese u jednoj od dvorana za susrete i po li duga im, za rivljenim stepe ni tem u dublji deo Kona a, nepoznat Kovenantu. Stepeni te se zavr avalo nizom prolaza ta o nepravilnih i mranih da su ga toli o pomeli da vi e ni ta nije znao o tome gde se nalazi osim da je dubo o u ivoj steni Vesel amena - dublje od linih odaja pogla vara. Ali nedugo potom Banor se zaustavio, o renut praznom amenom zidu. U nej asnoj svetlosti jedne ba lje, on ra iri ru e prema zidu ao da ga izaziva i izgovo ri tri rei na jezi u oji mu je nespretno silazio iz usta. Kada je spustio ru e, posta e vidljiva vrata. Ona se po renu e prema unutra i pusti e rvnog gardistu i Kove nanta u viso u, blistavu peinu. Tvorci Vesel amena malo su toga uinili da obli uju ili obrade tuprostranu peinu. Dali su joj glada pod, ali su ostavili nedirnut grubi, sirovi amen njen ih zidova i tavanice; i nisu izmenili divovs e, grube stubove oji su se zdepast o uzdizali po njoj poput masivnih debala, pru ali se od poda da preuzmu na plea ter et tavanice. Meutim, itava peina bila je osvetljena ogromnim urnama oblu a sme tenim i zmeu stubova, ta o da su sve povr ine zidova i stubova bile jasno osvetljene. Izlo ena svuda po tim zidovima bila su umetni a dela. Sli e i tapiserije vi

sile su sa zidova; ogromne s ulpture i duborezi poivali su na postoljima izmeu stu bova i urni; manji omadi, rezbarije, statuete, ameno posue i dela suru-pa-maerl a poivala su na drvenim policama spretno pribijenim uz stubove. Oaran, Kovenant zaboravi zbog ega je tu doveden. Poe da se ree po dvorani i da gleda sa zanimanjem. Pa nju su mu najpre zarobila manja dela. Mnoga od njih de lovala su na ne i nain nabijena a cijom, neumitnom vrelinom, ao da su uhvaena u t renut u vas rsenja; ali razli e u materijalima i oseanjima bile su ogromne. Tamo gde je figura ene sa bebom od hrastovine za titni i pla ala nad bolom i povredama de ce, slini granitni predmet zraio je samouverenom snagom stvaranja; tamo gde uglaani plamen zlatani e ao da je te io navi e, blistanje suru-pa-maerla izra avalo je ugodn ost i pra tinu toplinu. Preovlaivale su studije dece, Ranihina i d inova; ali rasute izmeu njih bile su i mranije teme - opa i pragrdani, sna ni, priprosti jamnici, i l udi, srani Kevin oga je isto oajanje li ilo mogunosti prosuivanja i predvianja, ali ne i hrabrosti i samilosti. Meu njima bilo je malo opiranja prirode; upotrebljeni m aterijali nisu bili pogodni za ogledanje ili bu valizam. Umesto toga, razot riva li su srca svojih tvoraca puna razumevanja. Kovenant je posmatrao ao zaaran. Banor ga je sledio do se retao meu stubovima i posle izvesnog vremena rvni gardista ree: "Ovo je dvorana darova. Sve ovo napravili su narodi Domaje i p o lonili poglavarima. Ili Vesel amenu." Gledao je o o sebe oima oje nisu odavale oseanja. "Dati su iz po tovanja ili ljubavi. Ili da bi bili vieni. Ali poglavari ne ele ta ve darove. Ka u da ni o ne mo e da poseduje ta ve stvari. Blago potie iz Domaj e i pripada Domaji. Zbog toga se svi darovi po lonjeni poglavarima sme taju ovde, da bi ih mogao pogledati sva o o to po eli. Pa ipa , Kovenant razabra jedan prizvu dublje u Banorovom glasu. I pore d svoj jednolinosti, ao da je uobliavao titraj s rivene i neodgovorive strasti o ja je vezivala rvnu gardu za poglavare. Ali Kovenant je nije sledio, nije se me a o u nju. Sa mesta izmeu prvih stubova privue ga ogromna, gusta tapiserija obe ena o j edan zid. Prepoznao ju je. Bilo je to isto delo oje je ne ada po u ao da uni ti. Ba cio ju je iz svoje odaje na stra ars oj uli u napadu besa zbog prie o Bere ovom ivo tu - i na slepilo oje ga je videlo ao ponovo roenog Kevina. Nije mogao pogre iti. Tapiserija je bila iscepana po ivicama i imala je pa ljivo popravljenu razderotin u po sredi tu pre o napete, mirotvorne prili e Bere a Troprsta. U prizorima o o sr edi nje figure bilo je pri azano beznadno putovanje heroja prema svom oajanju na Pl anini Groma i prema ot riu zemne moi. Bere je sa tapiserije gledao Neverni a sa n agove tajima buduih dogaaja u oima. Kovenant se grubo o rete i trenuta asnije ugleda a o prema njemu ide vrhovna poglavar a Elena sa druge strane dvorane. Ostao je tamo gde se zate ao i gledao je. ezlo za ona u njenoj desnoj ruci uveavalo je vrstinu i veliajnost njenog ora a, ali leva ru a bila joj je otvorena u dobrodo lici. Odora ju je po rivala, a da joj nije s rivala ni bujnost, niti snagu po reta. Kosa joj je slobodno vis ila pre o ramena, a sandale su pravile aptave zvu ove po amenu. Tiho je re la: "Tomase Kovenante, budi dobro do ao u dvoranu darova. Zahva ljujem ti se to si do ao." Sme ila se ao da joj je drago to ga vidi. Taj osmeh protivureio je njegovim oe ivanjima i on mu nije verovao. Prouava o joj je lice, po u avao da joj razot rije prava oseanja. Njene oi ao da su tra ile p rouavanje. a i do su ga posmatrale, inilo se da gledaju iza njega, u njegovu unut ra njost ili roz njega, ao da prostor oji zauzima deli ne to u potpunosti razliito . On na trenuta pomisli da ga ona u stvarnosti, zaista, mo da uop te ne vidi. Pri av i, ona ree: "Dopada li ti se dvorana? Ljudi Domaje su dobri umetnici, zar ne?" Ali ada mu se prima la, ona zastade sa zabrinutim izrazom i upita: "To mase Kovenante, ima li bolove?" On ot ri da je ponovo ustro disao. Vazduh u dvorani inio mu se previ e razree n. Kada je slegao ramenima, nije mogao da zbaci sa lica bol oji je izazvao taj po ret. Elena mu pose e ru om prema grudima. On se napola lecnu, mislei da namerava da ga udari. Ali ona mu samo na trenuta blago dodirnu dlanom nagnjeena rebra, a zatim se o rete Banoru. "Krvni gardisto", ree ona o tro, "prapoglavar je povreen. Z a to nije odveden iscelitelju?"

"Nije tra io", odvrati Banor vrsto. "Tra io? Da li pomo treba da e a na tra enje?" Banor ravnodu no otrpe njen pogled i ni ta ne ree, ao da je smatrao da je nj egova ispravnost ne to to se samo po sebi razume. Ali pre or u njenom tonu izazva u Kovenantu neoe ivani trzaj. U Banorovu odbranu, on ree: "Ne treba mi - nije mi to bilo potrebno. On mi je spasao ivot." Ona uzdahnu, ne s idajui pogled sa rvnog gardiste. "Pa, mo e biti i da je ta o. Ali ne volim da vidim da si povreen." A onda, popustiv i, dodade: "Banore, pr apoglavar i ja ii emo do visova. Pozovi nas a o bude i a ve potrebe." Banor limnu, la o se na loni i napusti dvoranu. Kada se s rivena vrata zatvori e za njim, Elena se ponovo o rete Kovenantu . On se nagons i nape. Sada, promrmlja on u sebi. Sada e to uiniti. Ali po svemu s udei, njene iznerviranost je nestalo. I nije pominjala tapiseriju; inilo se da nij e svesna veze izmeu njega i tog dela. Bez iega drugog na licu osim nevinosti, ona ree: "Pa, Tomase Kovenante. Dopada li ti se dvorana? Nisi mi re ao." Jedva da ju je uo. I pored njenog prijatnog izraza, nije mogao da poveruj e da ga nee pre oriti zbog susreta sa Trelom. Ali onda vide a o joj se u obrazim a ponovo pojavljuje briga i po uri da se pri rije. " ta? Ah, dvorana. Ba mi se dopada. Ali, zar nije malo zabaena? ta vredi muze j a o ljudi ne mogu da dospeju do njega?" "itav Vesel amen zna put. Sada smo sami, ali u vreme mira - ili u vreme ada je rat udaljeniji - ovde uve ima ljudi. A ols a deca provode ovde mnogo vre mena i ue umetni e ve tine Domaje. Umetnici dolaze iz svih rajeva Domaje da podele sa drugima i uveaju sopstvene ve tine. Dvorana darova je zbog toga dubo a i s riven a, jer su d inovi oji izvaja e Kona cenili da je ta vo mesto pogodno - i zbog toga da bi, u oli o Vesel amen i ada padne, dvorana mogla biti s rivena i ouvana, za dobrobit budunosti." Na trenuta , i a njenog pogleda ao da mu je pri la bli e, a oi joj se nape e ao da namerava da mu progori lobanju da bi videla o emu razmi lja. Ali onda se o renul a sa blagim osmej om i po la a drugom zidu peine. "Dopusti mi da ti po a em drugo de lo", ree ona. "Sainila ga je jedna od na ih najblistavijih umetnica, Ahana, er a Han ina. Evo." Sledio ju je i zaustavio se sa njom pred ogromnom sli om u uglaanom o vir u od abonosa. Bilo je to mrano delo, ali blizu sredi ta blistala mu je jedna prili a oju je smesta prepoznao: poglavar Mhoram. Poglavar je stajao sam u praznini o ru enoj crnim, zlo obnim oblijima oja su se pripremala da se srue na njega poput p oplave, da ga u potpunosti potope. Jedino oru je bilo mu je ezlo, ali njime je pr o sno vitlao; a u oima imao je vreli, moni pogled izuzetnosti i trijumfa, ao da je unutar sebe ot rio ne u sposobnost da se uhvati u o tac sa opasno u, to ga je uinilo n epobedivim. Elena ree glasom punim po tovanja: "Ahana ovo naziva 'Pobeda poglavara Mhor ama'. Mislim da je ona proroica." Prizor Mhorama u ta vom ripcu boleo je Kovenanta i on ga prihvati ao pr e or. "uj", ree on. "Prestani da se ta o igra sa mnom. A o ima ne to da a e , reci. Ili rihvati Trojev savet i baci me iza brave. Ali nemoj mi ovo initi." "Da se igram? Ne shvatam." "Vatru mu pa lenu! Pre ini da izgleda toli o nevino. Dovela si me ovde da bi mi oitala zbog toga to sam naleteo na Trela. Pa, svr i ve jednom sa tim. Ne mogu da podnesem napetost." Vrhovna poglavar a mu doe a pogled sa ta vom otvoreno u da se o renuo u stra nu, gunajui u po daha da bi se pribrao. "Prapoglavaru." Ona mu polo i a u punu pre linjanja na ru u. "Tomase Kovena nte. Ka o mo e da poveruje u ta ve misli? Ka o nas mo e razumeti toli o malo? Pogledaj me. Pogledaj me!" Ona ga povue za ru u sve do joj se nije ponovo o renuo, suoio s e sa is reno u oju je izra avala sva om crtom lica. "Nisam te molila da doe ovamo da b ih te muila. elela sam da podelim sa tobom svoj poslednji sat u dvorani darova. Ov aj rat se prima ao - prima ao - i ja neu s oro ponovo stajati ovde. A to se tie vrh ovni a - od njega ne primam savete oji se tiu tebe. U oli o postoji rivica za t voj susret sa Trelom, onda je moja. Nisam ti jasno prenela upozorenje zbog svoji

h strahova. I nisam sagledala puni iznos opasnosti - inae bih re la svim rvnim g ardistima da spree va susret. Ne, prapoglavaru. Nemam rei pre ora za tebe. Ti treba da pre oreva mene. U grozila sam ti ivot i uni tila Trelu, dru beni u Atiaraninom, poslednje samopo tovanje. Nije mogao da isceli er u i enu. Sada e verovati da ne mo e da isceli ni sebe." Do je gledao u nju, Kovenant oseti da mu se nepoverenje raspada u prah. Dubo o je udahnuo da bi oistio ustajali vazduh iz plua. Ali po ret mu povredi reb ra. Bol ga natera da se upla i da e posegnuti prema njemu, i on hitro promrmlja: "N e diraj me." Na trenuta ga je pogre no shvatila. Prsti joj ods oi e sa njegove ru e, a on ostranost njenog pogleda pos oi po njemu sa opa o u od oje se lecnuo, prenera en i zb unjen. Ali ono to je ugledala ispravi joj pogre no razumevanje. i a njenog pogleda nap usti ga; ona lagano pru i ru u da bi mu polo ila dlan na grudi. "ujem te", ree ona. "Ali moram te dodirivati. Predugo si mi bio nada. Ne m ogu odustati od tebe." Uzeo ju je za zglava sa dva prsta i palcem desnice, ali je o levao tren uta pre nego to joj je s lonio dlan. Onda ree: " ta sada biva sa Trelom? Pre r io je zavet. Da li mu je i ta uinjeno?" "Avaj, mo emo da uinimo malo toga. Ono le i u njemu. Po u aemo da ga nauimo da se zavet oji je pre r io i dalje mo e ouvati. Ali nije mu namera bila da te povredi nije planirao taj napad. Poznajem ga i sigurna sam u to, Znao je da si u Vesel a menu, pa ipa nije po u avao da te nae. Ne, to ga je obuzeo bol. Ne znam a o e se o poraviti." Do je govorila, on ponovo vide da nije shvatio. Razmi ljao je o azni, a ne o leenju. Obgrliv i bolna rebra, on ree: "Previ e si blaga. Ima sva o pravo da me mr zi ." Ona mu uputi pogled blage ljutnje. "Ni Lena, mati moja, niti ja nismo te ni ada mrzele. To nam je nemogue. A ta bi to i vredelo? Bez tebe, mene ne bi bilo . Mo da bi se Lena udala za Trio a i rodila er u - ali ta er a bila bi druga osoba . Ne bih bila ona to jesam." Trenuta asnije, nasme ila se. "Tomase Kovenante, mal o je dece u istoriji Domaje oja su jahala Ranihina." "Pa, bar je taj deo upalio." On sleganjem ramena odbaci njen upitni pogl ed. Nije se oseao sposobnim da obja njava nagodbu oju je po u ao da napravi sa Ranih inima - ili nain na oji ga je ta pogodba izdala. Izmeu njih zavlada oseanje uzdr anosti. Elena se o renu od njega da bi se po novo zagledala u "Pobedu poglavara Mhorama." "Ta sli a me uznemirava", ree ona. "Gde sam ja? A o je Mhoram toli o te o ugro en, zbog ega mu nisam uz bo ? Ka o sam pala, ada je on ta o usamljen?" La o j e dodirnula sli u, pre la vrhovima prstiju pre o Mhoramovog samotnog, op oljenog, nepobedivog polo aja. "Negde u dubini du e sumnjam da e me ovaj rat prevazii." Ta misao je acnu. Iznenada je napravila ora u stranu od sli e, uspravil a se sa ezlom za ona oslonjenim o amen pred sobom. Zavrtela je glavom ta o da jo j je mr a i medena osa ibnula ao da joj vetar duva o o ramena i napeto je nula: "Ne! Videu a o se o onava! O onava!" Kada je ponovila o onava, udarila je u pod gvo em o ovanim rajem ezla. Trenu ta blistave, plave vatre zapali vazduh. Kamen pos oi pod Kovenantovim nogama i o n zamalo pade. Ali ona gotovo smesta ugasi svoju silu; ova proe poput trenutnog n aleta more. Pre nego to je mogao da povrati ravnote u, uhvatila ga je za ru u i pri dr ala. "Ah, mora mi oprostiti", ree ona sa pogledom oji je sadr avao smeh. "Zabora vljam se." Stao je na noge, po u ao da odredi da li mo e i dalje da veruje podu ili ne. Kamen je delovao bezbedno. "Sledei put me na vreme upozori", proguna on, "ta o da mogu da sednem." Vrhovna poglavar a prasnu u bistar smeh, zatim naglo uuta. "Ponovo te mol im za opro taj, Tomase Kovenante. Ali izraz ti je toli o unezveren i budalast." "Zaboravi", odvrati on. Ot rio je da mu se dopada zvu njenog smeha. "Mo d a je ismevanje jedini valjan odgovor." "Da li je to izre a iz tvog sveta? Ili si proro ?" "Pomalo od oboje."

"udan si. Me a mudrost i alu - izo ree im znaenje." "Da li je to injenica?" "Da, prapoglavaru Kovenante", ree ona la o, dobro raspolo ena. "To je injeni ca." Onda se inilo da se prisetila neega. "Ali moramo poi. Mislim da nas oe uju. A t i ni ad nisi video visove. Hoe li poi sa mnom?" Slegao je ramenima. Ona mu se nasme i i on poe za njom prema vratima dvoran e. "Ko nas oe uje?" upita on nemarno. Ona otvori vrata i proe ispred njega roz njih. Kada su se zatvorila za n jim, ona odgovori: "Htela bih da te iznenadim. Ali mo da to ne bi bilo upozorenje na vreme. Tamo je ove - ove oji prouava snove - ne bi li na ao istinu u njima. Jed an Neomeeni." Srce mu ponovo pos oi i on za titni i omota ru e o o bolnih grudi. Vatru mu pa lenu, zajea on u sebi. Tuma snova. Upravo ono to mi treba. Jedan Neomeeni spasao je njega i Atiaran od pragrdana to om svet ovine prolea. Izopaenom var om seanja, uo je samrtni ri Neomeenog u Eleninom jasnom glasu. I prisetio se Atiaranine turo bne upornosti ojom je tvrdila da na ivima poiva odgovornost da daju smisao rtvovan ju mrtvih. O trim gestom, on po aza Eleni da ga povede, zatim poe za njom, mrmljajui : vatru mu pa lenu, vatru mu pa lenu. Vodila ga je nazad roz nivoe Vesel amena sve do nije poeo da prepoznaje o olinu. Onda su renuli a zapadu, i dalje u usponu, i posle ne og vremena za li u viso i, iro i prolaz nali putu itavom du inom Kona a, oji se lagano uzdizao. Us oro mu sve manja masa amena o o njega i rastui jesenji miris vazduha re o e da pr ilaze nivou visoravni oja je nat riljavala Kona . Posle dva o tra zao reta, prola z se o ona i on se zatee na otvorenom, stojei na gustoj travi pod nebom bez po rova . Milju ili dve zapadno od njega nalazile su se planine. Sve povetarac oji je nagove tavao o trinu jesenji dirnu ga roz prepodnevno sunce - slabo duvanje puno uzrele zemlje i etve ao da raspola e moguno u preds azivanj a, proricalo je obilnu letinu i semenje spremno za odlaganje. Ali drvee visoravni i gornjih bregova uglavnom je bilo zimzeleno, pernate mimoze, viso i borovi i ir o i edrovi bez promene li a. A ilava trava nije izve tavala o promeni godi njeg doba. Gornji bregovi predstavljali su tajnu snagu Vesel amena. titili su ih str mi obronci na isto u i jugu, planine na severu i zapadu; zbog toga su bili bu va lno nedostupni, osim roz sam Poglavarov Kona . Onde su ljudi grada mogli smesti ti hranu i vodu da izdr e opsadu. Zbog toga je Vesel amen mogao opstati sve do su mu zidovi i apije neprobojni. "Da le, vidi ", ree Elena, "da su d inovi delali za dobrobit Domaje u svim po gledima. Do Vesel amen stoji, ovde ostaje na jedan bastion nade. Na svoj nain, Ko na je neprobojan za poraz ao to se to govori za Kletni ov Tabor - u starim pred anjima. To je od su tins og znaaja, jer ta predanja govore i da sen a Opaije ni ada nee biti u potpunosti proterana iz Domaje do opstaje Ridd e Tom, nedostupni posed poglavara Kletni a. Zbog toga je na dug prema d inovima dale o vei nego samo za nep opustivo prijateljstvo. Vei je od iega to mo emo platiti." Ton joj je bio zahvalan, ali pominjanje d inova baci sen u neraspolo enja na nju i Kovenanta. Ona se o rete od toga i povede ga severno uz padinu gornjih r ajeva. U tom smeru visoravan se dizala u nepravilne bregove; i ubrzo, njima sle va, na strani nasuprot padini, poe e da prolaze pored stada sto e oja se napasala. Gonii sto e ceremonijalno su pozdravljali vrhovnu poglavar u, a ona je odgovaral a utljivim na lonima. Kasnije, ona i Kovenmant preo e vrh brega sa oga su mogli da gledaju prema zapadu pre o itavih visova. Tamo, iza brze re e oja je te la ju no p rema Steg-vodopadima, bila su polja na ojima se itna i u uruzna letina talasala na povetarcu. A milju iza pa nja a, re e i polja stajale su planine, uzdizale se nepravilne i velianstvene iz polja. Vrhovi su im bili po riveni snegom, a zbog be le odore delovale su posedelo i uzvi eno - o tre, divljane i neu aljane. Haruaji su ive li prema zapadu i jugu na tom istom planins om vencu. Kovenant i vrhovna poglavar a produ i e prema severu, lagano s reui od obrona a prema reci do je Elena birala najla i put meu bregovima. inilo se da je zadovolj na zbog utanja meu njima i zbog toga su oboje i li bez rei. Kovenant je oraao ao da upija u sebe visove oima i u ima. ilavo zdravlje trave, ista, zdrava zemlja i devians

i amen, zrelost ita i u uruza - sve to mu je bilo ivo pred oima. Pesma i let ptic a delovali su mu poput svet ovine u vazduhu. A do su prolazili po raj jednog na roito viso og, uzvi enog bora, on oseti da gotovo mo e da uje uspon so ova u njemu. To om itave milje, zaboravio je na sebe od u ivanja u asnom letu Domaje. Onda poe nejasno da se pita oli o dale o Elena misli da ga vodi. Ali pre nego to je odluio da pre ine utanje pitanjem, pre li su vrh viso og brega i ona obja vi da su stigli. "Ah", ree ona uz radostan uzdah, "Zlatosinju! Ti jezers o vrelo i punioe re e - iveo mi, bistri ladene. Srcu mi se mili to te nanovo vidim." Gledali su nani e na planins o jezero, izvori te vodene mase oja je te la p rema Steg-vodopadu. I pored sve hitrine struje oja je jurila iz njega, bila je to mirna voda, bez ulaznih struja; sva voda mu je doticala iz izvora u njemu. A povr ina mu je bila ravna, prozrana i odra avala je svetlost poput uglaanog sta la. Uz vraala je je u planina i neba verno u bez mane, osli avala svet u sva oj pojedinosti . "Doi", ree Elena iznenada. "Neomeeni e tra iti da se o upamo u Zlatosinju." On a mu dobaci ustri osmeh i la o stra niz breg. Sledio ju je obinim hodom, ali gip a trava ao da ga je po urivala sve do nije as ao. Na rubu jezera ona baci ezlo ao da ga se odrie, prite e pojas odore i uz poslednje mahanje prema njemu zaroni u vo du. Kada je stigao do Zlatosinja, na trenuta ga prestravi ada je ot rio da je nestala. Sa tog rastojanja, odrazi su bili prozirni i ispod njih mogao je vi deti amenito dno jezera. Osim tmine poput dubo e sen e u njegovom sredi tu, razab irao je itavo dno u jasnim pojedinostima, ao da je itavo jezero dubo o samo ne ol i o stopa. Ali nije mogao da vidi Elenu. inilo se da je zaronila negde van postoj anja. Nagao se nad vodu da zaviri unutra, a zatim o tro roio unazad ada je prim etio da mu Zlatosinj ne odra ava li . Podnevno sunce bilo je ponovljeno roz njega ao da je nevidljiv. Sledeeg trenut a Elena probi vodenu povr inu dvadeseta jardi niz jezero. O tresla je vodu iz ose i pozvala ga da joj se pridru i. Kada vide iro o zijanje nje gove zapanjenosti, razdragano se nasme i. "Iznenauje li te Zlatosinj?" Piljio je u nju. Nije mogao da vidi nijedan njen deo ispod povr ine u ojo j je probila vodenu povr inu. inilo se da joj se fizi o bie zavr ava na vodenoj povr ini. Nad povr inom, pos a ivala je ao da gazi po vodi; ispod nje, dno jezera bilo je jasno vidljivo roz prostor oji je trebalo da zauzima. Uz napor, on za lopi ust a, a zatim joj dovi nu: "Re oh ti da me na vreme upozori !" "Doi!" ponovi ona. "Nemoj se brinuti. Nema opasnosti." Kada se nije po renuo, produ ila je. "Ovo je voda, ao i sva a druga - ali jaa. Ima ovde zemne moi. Put nam je previ e nepostojana za Zlatosinj. On nas ne vid i. Doi!" Oprezno se na e i zaroni a u u vodu. Prsti mu nestado e im su za li ispod povr ine . Ali ada ih je trgao nazad, bili su itavi i mo ri, a hladnoa ih je golicala. Gonjen oseajem iznenaenja i ot ria, on izu izme i arape, zavrnu nogavice pant alona i roi u jezero. Smesta je uleteo pre o glave. a i na ivici, jezero je bilo dubo o; jasnoa ojom je video dno zavela ga je. Ali hladna, mirisava voda dizala ga je i on br zo izlete na povr inu. Koprcajui se po vodi i fr ui, on stade da se obazire do ne ug leda Elenu. "Upozorenje na vreme!" Po u ao je da zvui ljutito i pored sve e, bujne hl adnoe. "Nauiu te ja ta je upozorenje na vreme!" Stigao je do nje u ne oli o hitrih z amaha i gurnuo joj glavu pod vodu. Smesta se ponovo pojavila, smejui se jo gotovo i pre nego to je digla glavu iznad vode. On se baci na nju, ali mu ona izmae i umesto toga gurnu njega. Zamah nuo joj je prema lancima i proma io. Kada je izronio, nije je bilo na vidi u. Oseti da ga povlai za stopala. Dubo o udahnuv i, uspravio se i zaronio za n jom. Prvi put je otvorio oi pod vodom i ot rio da dobro vidi. Elena je plivala r aj njega i sme ila se. Za trenuta sti e do nje i uhvati je o o stru a. Umesto da po u a da se otme, one se o rete, polo i mu ru e o o vrata i polju bi ga u usta. Sav vazduh mu naglo briznu iz plua ao da ga je utnula u povreena rebra. Ot

isnuo se od nje, zamlatarao prema povr ini. Uz a alj i dahtanje prebacio se pre o r uba jezera na mestu gde je ostavio izme i uspentrao da bi se s ljo ao na travu. Grudi su ga bolele ao da je ponovo povredio rebra, ali znao je da nije. Prvi dodir mone vode Zlatosinja obrisao mu je modrice, naprosto ih sprao, i one ga vi e nisu bolele. Ovo je bila druga vrsta bola; u naprezanju pod vodom ao da j e povredio srce. Le ao je i dahtao lica spu tenog u travu i posle izvesnog vremena disanje mu se umiri. Postao je svestan drugih oseaja. Hladni, o tri dodir vode uzbudio mu je i tavo telo; oseao se istije nego ijednom ot a o je saznao za gubavost. Sunce mu je bilo toplo na leima, a prsti su ga ivo golicali. Srce ga je bolelo ada mu se Elen a pridru ila na travi. Oseao je njene oi na sebi pre nego to ga je tiho upitala: "Jesi li srean u s vom svetu?" Uz naprezanje se o renuo i ot rio da je sela pored njega i blago ga gled ala. Nemoan da se odupre oseaju, dota ao je pramen njene mo re ose, protrljao ga meu prstima. Onda di e svoje sive, ispijene oi da bi joj uzvratio pogled. Od polo aja u om je bio glas mu nenamerno postade o tar. "Srea nema sa tim ni a ve veze. Ne ra zmi ljam o srei. Razmi ljam a o da pre ivim." "Da li bi mogao da bude srean ovde?" "To nije po teno. ta bi ti re la ada bih te ja to pitao?" "Re la bih - da." Ali trenuta asnije videla je ta je mislio i digla se. "Re la bih da srea poiva u slu bi Domaji. I re la bih da nema sree u vreme rata." Ponovo je legao u travu da ne bi morao da je gleda. Turobno je progunao: "Tamo oda le ja dolazim nema 'Domaje'. Ima samo 'zemlje'. Mrtve. I uve je rat." Posle rat e stan e re la je sa osmehom u glasu: "A o sam te dobro shvat ila, upravo se zbog ta vih rei bala lija Kvan ljuti na tebe." "Ni ta ja tu ne mogu. To je prosta injenica." "Ti silno po tuje injenice." Pa ljivo je uzdahnuo po raj svog bolnog srca pre nego to je odgovorio. "Ne. Mrzim ih. One su jedino to mi je preostalo." Blaga ti ina zavlada meu njima. Elena se ponovo spusti raj njega, pa su ne pomino le ali da bi ih sunce osu ilo. Toplina, miris trave inilo se da mu pru aju oseaj d obrostanja; ali ada je po u ao da se opusti i da potee sa tim, blo mu neugodno zat itra u grudima. Bio je previ e svestan Eleninog prisustva. Ali pola o je postao sv estan da ne a vea ti ina pre riva Zlatosinj. Sve ptice, a i povetarac, uut a e se, zan eme e. Izvesno vreme plit o je udisao i ispitivao o olni vazduh u ima. Elena rat o ree: "Dolazi", i poe da ponovo uzme ezlo. Kovenant se di e u sed ei polo aj i obazre. Onda ga zau - blagi, isti zvu poput flaute oji se irio nad Zlat osinjom, ia o nije bilo ni a vog izvora oji je mogao videti, ao da to sam vazd uh peva. Melodija se retala, pribli avala. Us oro je mogao da sledi rei. Slobodan Neomeen Ispoveen Slobodan... Sanjaj da e u stvarnost prei san: Oi zatvori do ne ugleda dan Nemo proro tvo ispevaj van... I budi Neomeen Ispoveen Slobodan. Sam Bez druga Dale ... Sam Pij gubita ad doe nam Do samoa ne stigne i proe o zna am A ti ina ne ti bude hram...

Al' Bez druga Dale Sam. Dubo o Bez dna Bes rajno Dubo o... Kona u dirni tajanstva u o o Gde dvorane bogatstva smeju se iro o Do izdajnici roz usud puze Po rvi Bezdano Bes rajno Dubo o "Ustani da ga pozdravi ", ree vrhovna poglavar a tiho. "On je Neomeeni. Prev azi ao je uenje Znanstvigora i renuo za linim doznavanjima otvorenim samo za njega. " Kovenant se di e, i dalje slu ajui pesmu. Imala je opinjujue svojstvo oje mu j e uut avalo pitanja i sumnje. Stajao je uspravno, glave dignute ao da jedva e a o no to e doi. A Neomeeni se ubrzo pojavi na vidi u na brdima severno od Zlatosinja. Prestao je da peva ada je ugledao Kovenanta i Elenu, ali pojava mu je i dalje zadr ala uticaj na njih. Nosio je duga u, lepr avu odoru oja ao da nije imal a sopstvenu boju; umesto toga, hvatala je prisen e o o sebe, ta o da mu je bila travnato zelena ispod stru a, azurna na ramenima, a stenje i snegovi planina tre ptali su mu sa desne strane. Nee ljana osa mu je plamtela odra avajui sunce. Stizao je pravo prema Kovenantu i Eleni i Kovenant us oro uzmognu da mu razazna lice - blage, androgine crte, sa duga om bradom, dubo im oima. Kada je sta o pred njih, on i vrhovna poglavar a ne izmeni e ni a av pozdravni obred. On joj n aprosto ree: "Ostavi nas", viso im, melodinim glasom, nali ens om. Ton mu nije izr a avao ni odbacivanje ni naredbu, ve pre ne to to je zvualo ao neophodnost i ona mu se po ori bez pitanja. Ali pre nego to je renula, ona ponovo polo i ru u na Kovenantovu ru u i is pitiva i mu se zagleda u lice. "Tomase Kovenante", ree ona uz tih titraj glasa, a o da ga se pla i, ili se pla i za njega. "Prapoglavaru. Kada budem morala da odem za rad ovog rata - hoe li me pratiti?" Nije je gledao. Stajao je ao da su mu no ni prsti u orenjeni u travi i gl edao u oi Neomeenog. Kada nije odgovorio ni posle izvesnog vremena, ona se pognu, ste e mu ru u, a zatim renu prema Vesel amenu. Nije se osvrtala. Us oro nestade s a vidi a iza brda. "Doi", ree Neomeeni istim tonom ojim je izra avao neophodnost. Ne e ajui na od govor, po ao je nazad putem ojim je stigao. Kovenant napravi dva nesigurna ora a napred, a zatim zastade ao da ga je dograbio gr bojazni. On otr e oi sa lea Neomeenog i sa hitnjom se obazre. Kada je o pazio arape i izme, on po uri prema njima, slete na travu i navue ih na noge. Nemirno m odluno u, ao da se odupire povlaenju ne e struje ili prinude, on u nira izme i vrsto h veza. Kada su mu noge bile bezbedne pred travom, on s oi i potra za tumaem snova. 10. PROROK I VIDOVNJAK Kasno sledee veeri poglavar Mhoram odgovori na ucanje na vrata svojih lini h odaja i zatee Tomasa Kovenanta a o stoji napolju, obrisa ocrtanih u tami poput oblija nevolje pred sjajem svetleeg poda. Imao je izgled li avanja i iscrpljenosti, ao da nije o usio hrane niti poinuo ot a o je oti ao do visova. Mhoram ga bez pit anja pusti u golu sobu i zatvori vrata, a ovaj ue i stade pred ameni sto u sredi t u odaje - sto oji je Mhoram doneo iz odaja vrhovne poglavar e, sa rilom Lori a

oji je jo bio usaen i plamteo u njemu. Sa pogledom na zgrenim mi iima Kovenantovih lea, Mhoram mu ponudi hranu, pie i li revet, ali Kovenant ih odbaci o trim sleganjem ramena i pored iscrpljenosti. R avnim i udno zatvorenim tonom, on ree: "Razbija glavu na toj stvari jo ot a o... ot a o je sve poelo. Zar se ni ada ne odmara ? Mislio sam da se vi, poglavari, odmarat e ovde dole... na ovom mestu." Mhoram pree sobu i stade naspram gosta. Kril je belo plamteo izmeu njih. B io je nesiguran u vezi sa tlom pod nogama; video je nevolju na Kovenantovom licu , ali njeni uzroci i posledice bili su mu s riveni, nejasni. Poglavar pa ljivo ree: "Zbog ega bih se odmarao? Nemam enu, niti dece. I otac i maj a bili su mi poglava ri, a Kevinovo Znanstvo jedina je ve tina oju sam nauio. Te o je odmarati se od ta vog rada." "A jo si i prisiljen na sve to. Ti si ovde proro i vidovnja . Jedini ti povremeno baca poglede na budunost, eleo to ili ne, bez obzira na to da li te nagon e da vri ti u snu ili ne, svejedno da li mo e da ih podnese ili ne." Kovenantov glas za grcnuo se na trenuta i on o tro zatrese glavom sve do nije ponovo bio u stanju d a govori. "Nije udo to ne mo e da se odmara . Iznenaen sam da uop te mo e da podnese sa "Nisam rvni gardista", odvrati Mhoram mirno. "Potreban mi je san, ao i drugim ljudima." " ta si ot rio? Zna li vrednost te stvari? Ka va je to pria o Amo u?" Mhoram je gledao Kovenanta pre o rila, a zatim se blago nasme io. "Hoe li s esti, prijatelju moj? Slu anje duga ih odgovora bie ti udobnije u oli o da odu a svojo j iznurenosti." "Nisam umoran", ree Neverni oigledno neis renim tonom. Sledeeg trenut a sr uio se pravo u stolicu. Mhoram sede, a ada se spustio, ot ri da se Kovenant smes tio pravo sa druge strane stola, ta o da im je ril stajao izmeu lica. Taj raspor ed obespo ojavao je Mhorama, ali nije bio u stanju da smisli drugaiji nain da pomo gne Kovenantu nego da slu a i govori; zato je ostao tamo gde je bio i usredsredio ostala ula na potragu za onim to mu je od vida za lanjao dragulj rila. "Ne, ja ne razumem Lori ov ma - i ne mogu da ga izvuem iz stola. Mogao bih da ga oslobodim razbijanjem amena, ali to ne bi slu ilo ni a voj svrsi. Ne bismo ste li znanje - ne bismo mogli da dirnemo samo oru je. Kada bi ril bio slobodan, ne bi nam pomogao. Ta nam je sila potpuno nova. Ne znamo a o se oristi. I ne dopada nam se razbijanje ni drveta ni amena u bilo oju svrhu. A to se tie Amo a - to je otvoreno pitanje. Poglavar a Amatin mogla bi bol je odgovoriti." "Ja pitam tebe." "Mogue je", ree Mhoram vrstim glasom, "da ga je stvorio Kevin da bi se bran io od samog rila. Mo da je ovde s rivena sila toli o opasna da bi u nepromi ljenim ili neprosveenim ru ama nanela veli og zla. U oli o je to istina, onda je mo da Amo ova svrha da nas upozori na nespremnost za ori enje sile i da nam vodi uenje." "Ne bi trebalo da zvui ta o uvereno ada govori ta ve stvari. To nije u red u. Zar nisi uo ta je re ao? 'Nisam ispunio svoju namenu.'" "Mo da zna da smo, u sluaju da smo preslabi da o ivimo ril, istovremeno nesp osobni da ga upotrebimo na ma oji nain, za dobro ili zlo." "U redu. Zaboravi. Naprosto, zaboravi da je to jo jedna od stvari oje sa m vam uinio bez i a vog pojma ta to, do avola, inim. Ne a stoji. Zbog ega misli da se dobri, stari Kevin Zemljogub, oji je, uostalom, i zapoeo sve ovo, unja iza svega t o se desi ao ne a av patrijarh i proverava da sluajno ne uinite ne to pogre no i razn esete sebe u paramparad? Ne, zaboravi. Znam ja i za pametnije od toga, ia o sam p roveo samo ne oli o nedelja ludei nad ovim, a ne etrdeset godina, poput vas ostali h. Reci mi ovo. ta je to ta o posebno od Kevinovog Znanstva? Zbog ega ste se toli o uspalili da ga sledite? U oli o vam je potrebna mo, za to ne renete da je sami ot rijete, umesto to traite itava po olenja savr eno po tenog naroda na gomilu nerazuml jivih Krugova? U ime normalnosti, Mhorame, a o ve ne zarad obine, proste orisnost i." "Prapoglavaru, ti me prevazilazi . ujem te, pa ipa ao da sam gluv ili sle p." "Ba me briga za to. Reci mi za to." "Nije to te o - stvar je jasna. Zemna mo je ovde, svejedno da li je njome

ovladano i a o se oristi. Domaja je ovde. A obi i zla - Kamen Zlozemlja, Opa i - ovde su, mogli mi da se branimo protiv njih ili ne. Ah, a o da govorim o tome? Pone ad je, prijatelju moj, najte e izgovoriti najprostije, jasne stvari." Zastao je na trenuta da razmisli. Ali roz ti inu os etio je nalet uzbuenja u Kovenantu, ao da Neverni grli rei meu njima i ne mo e da p odnese da se povu u. Mhoram ponovo poe da govori, ia o nije uobliio odgovore ta o da bude zadovoljan njima. "Gledaj na to ova o. Prouavanje Kevinovog znanja jedini je izbor oji mo em o prihvatiti. Sva a o shvata da ne mo emo oe ivati da nam se Zemlja obrati, ao to je to uinila Bere u Troprstu. Ta ve stvari ne de avaju se dvaput. Koli o nam god bila veli a hrabrost i oli o god silna nevolja, Domaja na taj nain nee biti ponovo sp asena. Pa ipa , zemna mo opstaje da bi se oristila u slu bi Domaji - u oli o smo s posobni za to. Ali ta mo - sva mo - u asna je. Ona sama od sebe ne titi od nano enja tet e, od pogre ne upotrebe. Kao to a e , mogli bismo te iti tome da oristimo zemnu mo na so pstveni nain. Ali rizi nas spreava. Prapoglavaru, dali smo zavet mira oji ne dopu ta polovina re enja. Pogledaj - oprosti mi, prijatelju moj, ali moram ti dati jasan primer - pogledaj sudbinu Atiaran, dru benice Trelove. Izazvala je sile oje su je prevazilazile i bila je u ni tena. Pa ipa , ishod je mogao biti gori. Mogla je da uni ti druge, ili da nanese zla Domaji. Ka o bismo mi, poglavari - mi oji smo se za leli da emo braniti sve zdravlje i lepotu - a o bismo opravdali ta ve rizi e? Ne, moramo delati na druge naine. U oli o treba da zadobijemo mo ojom emo braniti Zemlju, a da ipa ne ugrozimo samu Domaju, moramo vladati onim to inimo. A poglavar Kevin je u tu svrhu stvorio svoje Krugove - da bi oni oji dolaze za n jim mogli mudro dr ati mo." "Oh, dobro!" prasnu Kovenant. "Pogledaj a vo je dobro uinila njemu. Vatr u mu pa lenu! a i a o pretpostavimo da ete imati sree, mozga, ili ma ar prili e da naete svih sedam Krugova i da proni nete u njih, ta - rvavo mu pro letstvo! - ta e biti ada vam dobri, stari, mrtvi Kevin onano dopusti da zadobijete tajnu obred a Obesveenja? A to vam je ponovo jedina prili a da zaustavite Kletni a u ratu! Ka o ete to objasniti ljudima oji e za hiljadu godina morati da renu ni od ega samo zbog toga to vi niste mogli da ne ponavljate istoriju? Ili mislite da ete, ada riza doe, ne a o uraditi bolji posao od Kevina?" Govorio je hladno, ustro, ali mutna podstruja u njegovom glasu azivala j e Mhoramu da ne iznosi ono to mu je najbitnije na umu. inilo se da podvrgava pogla vara obredu pitanja, proba ga. Mhoram odvrati pa ljivo, nadajui se zarad samog Kove nanta da nee napraviti gre u. "Sada poznajemo opasnost. Znali smo je jo od ada su nam d inovi vratili pr vi Krug. Zato smo dali zavet mira - i odr aemo ga - da oajanje ni ada vi e ne ugrozi iv ot u Domaji. U oli o budemo dovedeni do ta e da moramo ili obesvetiti ili biti po ra eni, onda emo se boriti sve do ne budemo pora eni. Usud Zemlje bie u drugim ru ama ." "A ja ne inim ni ta osim to vam ote avam posao. Ve samo posedovanje ovog belog zlata di e mogunosti uni tenja a ve vam ni ada pre nisu padale na pamet - da i ne po minjemo injenicu da je bes orisno. Pre ovoga ovde nije bilo dovoljno moi da se ma ar malo zabrinete zbog oajanja, jer niste mogli da povredite Domaju sve i ada bi ste to eleli. Ali sada Kletni mo e dobiti moj prsten - ili ga ja mogu upotrebiti p rotiv vas - ali vas ni ada nee spasti." Kovenantove ru e zadrhta e na stolu, ao da po u ava da dograbi ne to. Prsti m u dohvati e jedni druge, naprego e se, a zatim uz trzaj razdvoji e da pipaju zasebno, besciljno. "U redu. Zaboravi i to. Upravo prelazim na stvar. Ka o, za ime svih b ogova, nameravate da vodite rat - rat, Mhorame, ne o r aje protiv s upine jamni a i pragrdana! - ada je sva o o je dovoljno stasao da nosi ma dao zavet mira? Ili postoje posebne odredbe, ao sitno ucani te st u na im ugovorima, oje izuzimaju rat od moralnih ogranienja, ili ma ar samo od prostog u asa rvi?" Mhoram je iz dubine du e eleo da a e Kovenantu da je preterao. Ali petljavo, besplodno trzanje njegovih ru u - jedne osa aene, do je druga nosila prsten pop ut o ova - ree Mhoramu da je uvreda sadr ana u Neverni ovim reima bila usmerena prem a unutra, prema njemu samom, a ne prema poglavarima Domaje. To opa anje uvea Mhoram ovu zabrinutost i on ponovo odgovori sa nepo olebljivim dostojanstvom.

"Prijatelju moj, ubijanja se uve treba u asavati. Mera je na e siu nosti to ga ne mo emo izbei. Ali moram te podsetiti na ne e stvari. uo si Bere ov redo - on predstavlja deo na eg zaveta. On nam nareuje: Ne povredi gde dr anje je dovoljno; ne rani gde povreda je dovoljna; ne sa ati gde rana je dovoljna; i ne ubij gde je sa aenje dovoljno; Najvei ratni je onaj oji ne mora da ubija.

to

A uo si i poglavara Prothala a o a e da Domaji nee slu iti besno rvoprolie. Time je dirnuo samo srce zaveta. iniemo sve to nam moi i ve tine dopu taju da odbranimo Domaju od Opaije. Ali neemo uiniti ni ta - Domaji, neprijateljima, jedno drugom - to n am nareuju crne strasti na ih srca, bol ili e za smru. Nije li ti to jasno, prapoglava ru? U oli o se moramo boriti i, da, ubijati, onda su nam jedina odbrana i opravd anje da se borimo da ne postanemo ao na neprijatelj. Tu je Kevin Zemljogub do iveo neuspeh - oslabilo ga je to oajanje, oje je snaga Opa og. Ne, moramo se boriti - ma ar samo zbog toga da bismo se za titili od gleda nja zla, ao to je Kevin gledao i bio ra injen. Ali a o povredimo sebe, Domaju, ili mrzimo neprijatelje - ah, nee biti zore noi na eg neuspeha." "To je sofizam." "Sofizam? Ne poznajem tu re." "Lu avi argumenti da opravdaju ono to si ve odluio. Racionalizacije. Rat u ime mira. Kao da zabijanjem maa u protivni a ne see obinu rv i meso oji imaju isto toli o prava da ive ao i ti" "Ti onda zaista veruje da nema razli e izmeu borbe za uni tenje Domaje i za njenu za titu?" "Razli e? Ka ve to veze ima sa tim? To je svejedno ubijanje. Ali nije bi tno. Zaboravi i to. Previ e dobro obavlja posao. A o ne budem mogao da nalazim rupe u tvojim odgovorima bolje od ovog, zavr iu ao..." Ru e poe e da mu se silovito tresu i on ih otr e sa videla, zabi ispod stola. "Zavr iu ta o to u se na smrt smrznuti, eto ta." Poguren u stolici, Kovenant utonu u bolnu ti inu. Mhoram oseti a o pritis a meu njima raste i za ljui da je do lo vreme da postavi sopstvena pitanja. Mrmljaj ui sebi u bradu ime sedam Krugova, on ree prijatnim tonom: "Uznemiren si, prijatel ju moj. Vrhovnu poglavar u te o je odbiti, zar ne?" " ta?" obrecnu se Kovenant. Ali trenuta asnije dodao je: "Da. Da, te o je . Ali nije re o tome. itavu Domaju je te o odbiti. Ta o se oseam od samog poet a. Nij e to posredi." Posle napete stan e, on produ i: "Zna li ta mi je jue uinila? Odvela me je do visova da vidim ovog Neomeenog - ove a oji tvrdi da razume snove. Bio sam tamo jedan dan ili vi e - ali ti si proro i vidovnja - ne moram tebi da priam o n jemu. Verovatno si i ao gore vi e od i oga, nisi se mogao uzdr ati, a o ni zbog ega dru goga onda zato to obine, ljuds e u i mogu da istrpe da uju samo odreenu oliinu prezira i podsmeha i nimalo vi e, bez obzira na to spava li ili ne. Prema tome, zna a o je . Zna a o te uhvati onim oima, dr i te i secira... ali ti si proro i vidovnja . Ve rovatno zna a i ta mi je re ao." "Ne", odvrati Mhoram tiho. "Re ao je - vatru mu pa lenu!" Zatresao je glavom ao da hoe da otrese vo du iz oiju. "Re ao je da sanjam istinu. Re ao je da sam vrlo srean. Re ao je da su ljudi sa ta vim snovima pravi neprijatelji Opaije - ne za on, ezlo za ona nije na pravljeno za borbu protiv Kletni a - ne, nego se divlja magija i snovi suprotsta vljaju Opaiji." Na trenuta , vazduh o o njega podrhtavao je od gaenja. "Re ao je i da ja ne verujem u to. To je bila silna pomo. Voleo bih ada bih znao jesam li h eroj ili u avica. Ne, ne odgovaraj na to. Nije to na tebi." Poglavar Mhoram nasme i se da ohrabri Kovenanta, ali Neverni je ve nastavl jao: "Ka o god bilo, imam verovanje - ta god ono vredelo. Samo to nije ba ono oje vi, narode, oe ujete od mene." Ponovo is u avajui, Mhoram ree: "Mo e biti da je ta o. Ali ja to ne vidim. Ne po azuje nam verovanje, nego neverovanje. U oli o je to vera, onda nije re o verov

anju u ne to, ve verovanju nasuprot neega." Kovenant ipi ao uboden. "To poriem! To to ne potvrujem Domaju ili tagod, to n e jurcam ao ne i razuzdani fanati i penim za prili om da se borim, ao to to ini Troj, ne znai da... Pretpostavimo da ima ne e pravde u nazivima i ozna ama oje vi ljudi vrtite o olo - pretpostavimo da uop te mo ete da pri aite ime svom tom raspo renom, ta ti ga ja znam, oje ne mogu a ni da izrazim, a amoli da ga do a em sebi. Neverovanje ne znai to." " ta znai?" "Znai..." Na trenuta , Kovenant zastade, zagu en reima ao da mu srce trpi n e u blo adu. Onda posegnu napred i za loni dragulj rila ru ama da mu ne sija u oi. Glasom naglo i u asno nabre lim nesposobno u da pusti suzu oja bi mu ola ala, on p ovi a: "Znai da moram da se uzdr avam - da odbacujem - da zadr im ne to za sebe! Zato to ne znam za to!" Sledeeg trenut a se ponovo sruio u stolicu i oborio glavu, s rio je u a e ao da se stidi. "'Za to'?" ree Mhoram blago. "Nije to ovde toli o te o i na taj nain razli uj e se od ' a o'. Ne a na a predanja nagove tavaju jedan odgovor. Govore o poet u Zemlj e, u vreme ubrzo posle roenja Vremena, ada je Tvorac Zemlje ot rio da mu je brat i Protivni , Opa i, una azio delo polaganjem silnih obi dubo o u njega. U gnev u i bolu, Tvorac je bacio Protivni a dole - sa nebesa Vaseljene na Zemlju - i za tvorio ga ovde ispod svoda Vremena. Ta o je, predanja a u, poglavar Kletni do ao u Domaju." Do je govorio, oseao je da ne odgovara na Kovenantovo pitanje - da je pi tanje imalo smer oji nije mogao da vidi. Ali produ io je, nudei Kovenantu jedini o dgovor oji je posedovao. "Jasno je da poglavar Kletni udi da uzvrati udarac svom bratu, Tvorcu. I najzad, posle ve ova bes orisnih ratova oje je vodio iz zlobe, iz elje da naudi tvorevini zbog toga to nije mogao da dodirne Tvorca, poglavar Kletni ot rio je nain da postigne cilj, da uni ti svod Vremena, oslobodi se izgnanstva i vrati se sv ome zabranjenom domu, zarad pa osti i zla. Kada mu je ezlo za ona, oje je izgubi o Kevin u vreme Obesveenja, stiglo u polje uticaja, ste ao je prili u da prebrodi ponor izmeu svetova - prili u da donese belo zlato u Domaju. Rei u ti prosto: namera je poglavara Kletni a da ovlada divljom magijom 'sidri tem svoda ivotnog to Vreme prelazi i prevladava' - i da pomou nje o ona Vreme, da bi pobegao iz zatoeni tva i preneo po udu na itavu Vaseljenu. Da to uini, mora da po razi tebe, mora da ti otme belo zlato. Onda e itava Domaja i Zemlja sigurno pasti. " Kovenant di e glavu, a Mhoram po u a da mu predvidi sledee pitanje. "Ali a o - a o Opa i namerava da postigne taj cilj? Ah, prijatelju moj, to ne znam. Bir ae naine oji toli o podseaju na na e line elje da neemo pru ati otpor. Neemo moi da mo razli u izmeu njegovih i tvojih usluga, sve do ne budemo li eni sva e pomoi izuz ev tebe, odabrao ti da nam pomogne ili ne." "Ali za to?" ponovi Kovenant. "Za to ja?" Mhoram ponovo oseti da mu odgovor ne le i u smeru Kovenantovog pitanja. Al i ga je ipa nudio, ponizno, znajui da je to jedino to mo e da pru i rastrzanom poseti ocu. "Prijatelju moj, u dubini du e verujem da te je odabrao Tvorac. To je na a n ada. Poglavar Kletni nauio je Drula da izvede prizivanje zato to je eleo belo zlat o. Ali Drulove a e bile su na ezlu, a ne ru e poglavara Kletni a. Opa i nije mogao da upravlja onim oga je prizvao. Da le, a o si odabran, odabrao te je Tvorac. Razmisli. On je Tvorac, stvoritelj Zemlje. Ka o bi mogao da bezbri no stoj i i gleda a o mu se delo uni tava? Pa ipa , ne mo e da pru i ru u i da nam pomogne ov de. Ta av je za on Vremena. U oli o probije svod da dirne Domaju svojom moi, Vrem e e se o onati i Opa i e biti slobodan. I zato se mora drugde suprotstavljati pogla varu Kletni u. Sa tobom, prijatelju moj." "Pro letstvo", promrmlja Kovenant. "Pa ipa , mora razumeti i ovo. On te ovde ne mo e dotai, da bi te poduio ili ti pomogao, iz istog razloga iz oga ne mo e da pomogne nama. Niti te mo e dotai ili ti pomoi u tvom svetu. U oli o to uini, nee biti slobodan. Postae njegovo orue, a tvoj prisustvo razbie svod Vremena, osloboditi Opaiju. I zato si odabran. Tvorac veruj e da e nas na raju tvoja slobodna volja i snaga spasti. U oli o gre i, stavio je o

ru je sopstvenog uni tenja u ru e poglavara Kletni a." Posle dugog utanja, Kovenant promrmlja: "avols i rizi ." "Ah, ali on je Tvorac. Ka o bi mogao da uini drugaije?" "Mogao bi da spali itavo mesto i da po u a ponovo. Ali pretpostavljam da ne misli da su bogovi toli o ponizni. Ili to naziva osiono u - da spali...? Nije bitno. ini mi se da se seam a o ne veruju svi poglavari u tog Tvorca ao ti." "To je istina. Ali do ao si meni. Odgovaram a o umem." "Znam. Ne obraaj pa nju na mene. Ali reci mi ovo. ta bi ti uinio na mom mestu ?" "Ne", ree Mhoram. Najzad je pomerio stolicu u stranu da bi mogao da pogle da Kovenanta u lice. Zagledan u nespo ojne crte Neverni a, on odvrati: "Na to neu odgovoriti. Ko to mo e da izjavi? Mo je u asna stvar. Ne mogu te proceniti odgovorom . Nisam jo prosudio ni sebe." Nepostojanost Kovenantovog izraza u trenut u se pretoi u ispitiva i pogled . Ali nije progovorio i posle izvesnog vremena Mhoram odlui da rizi uje jo jedno p itanje. "Tomase Kovenante, zbog egas sve to ova o prima ? Zbog ega si toli o povreen? Ka e da je Domaja san - obmana - da nismo zaista ivi. Onda se nemoj brinuti. Prihva ti san i smej se. Kada se probudi , bie slobodan." "Ne", ree Kovenant. "Razabrao sam ne to u onome to si re ao - poinjem da razu mem ovo. uj. itava ova riza je borba unutar mene. Ta o mi pa la, toli o dugo sam gubavac da poinjem da mislim da je nain na oji ljudi postupaju sa gubavcima oprav dan. I ta o postajem sopstveni neprijatelj, sopstveni Opa i - radim protiv sebe ada po u avam da se odr im u ivotu na taj nain to se sla em sa ljudima oji mi to toli o ote avaju. Zbog toga sanjam ovo. Katarza. Da razre im nedoumicu podsvesno, da bih b io u stanju da se snaem ada se probudim." Iznenada je ustao i poeo da odmerava oracima Mhramovu as ets u odaju sa opasnim sjajem u oima. "Naravno. To je to. Za to nisam ranije pomislio na to? Sve v reme sam govorio sebi da je ovo es apizam, samoubistvo. Ali to nije to - to uop te nije to. Zaboravi da gubim sva u navi u oja me dr i u ivotu. To je terapija snovi ma." Ali mu iznenada lice ste e bolna grimasa. "Vatru mu pa lenu!" napeto je za re ao. "To zvui ao pria oju sam spalio - ne ada, ada sam palio prie - ada sam jo i mao pria za paljenje." Mhoram zau oajni u promenu, raspad u pra inu, u Kovenantovom tonu i ustade da posegne prema posetiocu. Ali nije bilo potrebno da se po rene; Kovenant gotovo besciljno renu u njegovom pravcu, ao da je zalutao meu etiri zida odaje. Zastao je raj stola pored Mhorama i jadno se zagledao u ril. Glas mu je podrhtavao. "Ne verujem. To je samo jo jedan la nain da se umre. Ve ih poznajem previ e. " inilo se da se tetura, ia o je mirno stajao. Zaneo se i zadr ao na Mhoramov om ramenu. Na trenuta , dr ao se tamo, ela oslonjenog o Mhoramovu odoru. Onda ga Mh oram spusti u stolicu. "Ah, prijatelju moj, a o da ti pomognem? Ne razumem." Kovenantove usne su drhtale, ali uz vidljiv napor uspostavio je ontrolu nad glasom. "Samo sam umoran. Nisam jeo od jue. Taj Neomeeni - iscedio me je. Ba b i mi dobro do lo malo hrane." Prili a da uini ne to za Kovenanta pru i Mhoramu oseaj ola anja. Hitrim po reti ma izneo je bocu ladenice. Kovenant je ispi ao da po u ava da pre ine unutra nju s u u, a Mhoram ode do zadnjih odaja da nae hrane. Do je stavljao hleb, sir i gro e na poslu avni , on zau o tar, udaljeni povi ; glas mu uzvi nu ime sa hitnjom oja mu sledi srce. On spusti poslu avni i po uri da otvori vrata odaja. U naglom naletu svetlosti iz dvorane, on ugleda ratni a na terasi viso o nad sobom. Ratni je bio mlad - previ e mlad da bude hrana za rat, pomisli Mhoram turobno - oji je izgubio ontrolu nad sobom. "Poglavare Mhorame!" zbrza on. "D oi! Smesta! Zabran!" "Stoj!" autoritet Mhoramovog glasa pogodi mladia poput ugriza. On se lecn u, u oi, potisnu haotinu bujicu rei. Onda povrati sabranost. Kada to vide, poglavar ree bla e: "Slu am te. Govori." "Vrhovna poglavar a tra i da smesta doe do Zabrana. Glasni je stigao sa rav

nica Ra. Sivi Krvni mar ira." "Rat?" Mhoram je govorio blago da sa rije o tri predoseaj rvi. "Da, poglavare Mhorame." "Molim te, reci vrhovnoj poglavar i da... da sam te uo." Pazei na svoje dr anje, Mhoram se ponovo o renu Kovenantu. Neverni mu doe a oi vrelim, udno usredsreenim pogledom, ao da mu se lobanja cepa izmeu oiju. Mhoram upita prosto: "Hoe li doi?" Kovenant zadr a poglavarov pogled i ree: "Reci mi ne to, Mhorame. Ka o si ute ao - ada te je uhvatio onaj Besomu - od Kletni ovog Tabora?" Mhoram odgovori sa svesnom sabrano u, odbijanjem straha, to je delovalo popu t opasnosti u njegovim zlatom poprs anim oima. "Krvni gardisti sa mnom bili su po bijeni. Ali ada me je Besomu samadhi dirnuo, prepoznao me je ao to sam ja prep oznao njega. Upla io se." Na trenuta , Kovenant se nije micao. Onda obori pogled. Umorno je stavio amenu bocu na sto, prevrnuo je ta o da je zvecnula o ril. Na rat o je pogladi o bradu, zatim se digao na noge. Pred Mhoramovim pogledom delovao je poput tan e svee pre rivene izlivenim vos om - izbrazdan, loman i istro en. "Da", ree. "Elena je od mene zatrda ila istu stvar. ta god da to donese ma ome od nas. Dolazim." Nespretno je od epao na plamtei pod. Drugi deo: VRHOVNIK 11. RATNO VEE

Hail Troj bio je siguran u jednu stvar; i pored svega to je Kovenant govo rio, Domaja nije bila san. Video je to sa o trinom od oje ga je srce bolelo. U 'stvarnom' svetu nije bio prosto slep, bio je bez oiju od roenja. Nedost ajali su mu a i organi vida oji bi mu pru ili zamisao toga ta je vid. Sve do tajan stvenog dogaaja oji ga je otrgao izmeu dve suprotstavljene smrti i bacio ga na su ncem obasjanu travu Trotgarda, svetlo i tamno bili su mu podjedna o nerazumljivi . Nije znao da ivi u nenaru ivoj ponoi. Alat e ojima se snalazio u fizi oj o olini b ile su mu sluh, dodir i jezi . Oseaj za o olinu, osetljivost na oreol obje ata i odzvanjanje prostora prevoen je u rei do mu nije postao jedina mera on retnog sv eta. Bio je dobar strateg upravo zbog toga to su njegovi opa aji prostora i meudejst vujuih sila bili isti, nenaru eni ma a vim poznavanjem dana, noi, boja, blistanja il i privida. Prema tome, nije mogao da zami lja Domaju. Njegov raniji um nije sadr avao n epreraene materijale od a vih su bili sazdani ta vi snovi. Kada se obreo u Domaj i - ada ga je poglavar a Elena poduila da nalet oseaja oji ga je zbunjivao preds tavlja vid - to is ustvo bilo je u potpunosti novo. Nije mu nanovo uspostavilo n e to to je izgubio. Otvorilo se pred njime poput proro tva. Znao je da je Domaja stvarna. I znao je da joj budunost visi o niti njegove strategije u tom ratu. U ol i o poini gre u, onda je vi e blistavila i boje nego to je i ada mogao pojmiti bilo o sueno. I zato, ada mu je Ruel, rvni gardista oji mu je dodeljen da pazi na n jega, do ao do odaja i obavestio ga da je ranjans a grivenar a stigla sa Ravnica R a i donela vest o vojs i poglavara Kletni a, Troj oseti trenuta pani e. Poelo je - proba sveg uve bavanja, planiranja, nada. Kada bi verovao u Mhoramove prie o Tvo rcu, le ao bi i pomolio se... Ali ni ada nije nauio da se oslanja na bilo oga drugog izuzev na sebe. R atovnija i strategija bili su njegovi; on je bio stare ina. Zastao je te toli o d a opa e tradicionalni abonosni ma vrhovni a i da stavi tra u o o glave. Onda poe za Ruelom prema Zabranu. Do se retao, bio je zahvalan za sjaj ba lji po hodnicima. a i uz njiho vu pomo, vidi mu je bio mutan. Po danu, video je jasno, sa vi e detalja i na veu da ljinu a i od dale ovidih d inova. Sunce mu je pribli avalo udaljene stvari; povremen

o je oseao da poseduje vei deo Domaje od i oga drugoga. Ali no mu je vraala slepilo poput upornog podseanja na to oda le je do ao. Kada sunce zae, bio je izgubljen bez ba lji i vatri. Zvezdana svetlost nije mu ni dirala linu tminu, a mu je i pun mes ec bacao samo sivu mrlju pre o uma. Pone ad ga je usred noi nesposobnost vienja pla ila ao da je re o us raivanju suneve svetlosti i vida. Iz navi e je podesio tamne naoare. Nosio ih je toli o dugo, iz pa nje prema ljudima sa oima oji su morali da ga gledaju, da ih je oseao ao deo svog lica. A li ni ada ih nije video; nisu mu uticale na vid. Ni ta u rugu od est ina o o njegov ih duplji bez jabuica nije mu blo iralo mentalni vid. Da bi uspostavio ontrolu nad napeto u, gazio je prema Zabranu bez urbe. U j ednoj ta i, grupa sto erni a, zapovedni a eovoda, salutira mu i zatim otra napred do su im maevi zvec ali; nedugo potom poglavar Verement bodro sti e niz iro o stepeni t e i pohita raj njega. Ali on nije menjao ora do nije stigao do viso ih vrata odaje za veanje. Tamo je zate ao Kvana a o ga e a. Pogled na starog, nepo olebljivog bala liju ga lecnu. U toj mutnoj svetlo sti Kvan je zbog ret e, sede ose delovao lomno. Ali odseno je pozdravio Troja i raportirao da je svih pedeset sto erni a u Zabranu. Pedeset. Troj je sebi de lamovao brojeve ao da ponavlja obred omandova nja: pedeset eovojni, hiljadu eovoda; u upno dvadeset jedna hiljada ratni a; prv i sto erni Amorin, bala lija Kvan i on. Klimnuo je ao da uverava Kvana da e to bit i dovoljno. Onda je odmar irao do Zabrana da zauzme mesto za poglavars im stolom. O o njega, odaja je bila gotovo popunjena i veina voa nalazila se na mesti ma. Prostor je bio ta o dobro osvetljen da je sada mogao dobro da vidi. Vrhovna poglavar a sedela je sa tihom napeto u za elom stola; a izmeu nje i njega bili su Kal indril, Trevor, Loerija i Amatin, sva o od njih dr ao se line utnje. Ali Troj ih je poznavao i mogao je da pretpostavi deo njihovih misli. Poglavar a Loerija nadala se da i pored zahteva njenog poglavarstva ona i Trevor nee biti odabrani da napu ste Vesel amen i svoje er e. A njen suprug ao da se seao da je pao od napora bor be protiv zla u putnimu du hi - seao se se i pitao hoe li imati snage za taj rat. O Eleni Troj nije ni ta nagaao. Njena lepota zbunjivala ga je; nije eleo da misli da bi joj se ne to moglo desiti u tom ratu. Namerno je lonio pogled od nje. Sa njene leve strane, posle Mhoramove prazne stolice, bili su poglavar V erement i jo dve nezauzete stolice - mesta za poglavare etru i Hirima. Na trenuta , Troj zastade da se upita a o ide Kori ova misija. etiri dana posle njihovog od las a jedan izvia doneo je vest u Vesel amen da su za li u umu Grimerdor. Ali posle t oga, razume se, Troj je znao da ne mo e da oe uje novih vesti sve do ne prou dugi d ani posle raja pohoda, izi lo sve na dobro ili zlo. U tajnosti srca, sanjao je da e negde to om rata imati zadovoljstvo da vidi d inove a o mu mar iraju u pomo, a vod e ih Hirim i etra. Svi su mu nedostajali, etra oli o i Kori , Hirim oli o i d inov i. Pla io se da e mu biti neophodni. Iznad i iza vrhovne poglavar e, srdonici Torm i Borilar sedeli su na svoj im mestima sa bala lijom Kvanom i meni om Morinom. A iza poglavara, razme teni o o p rvih redova sedi ta na galeriji, bili su drugi rvni gardisti: Moril, Ban, Hovor, Koral i Ruel sa Trojeve strane; Terel, Tomin i Banor naspram njega. Veinu preostalih ljudi u Zabranu inili su sto ernici. Kao grupa, bili su nem irni, napeti. Veina ih nije imala ratnog is ustva i o tro su uve bavani pod njegovim zahtevnim pogledom. On zatee sebe a o se nada da e im ono to vide i uju na veu galva nizovati hrabrost, pretvoriti im napregnutopst u neprobojnost. Imali su ta ve u n je pred sobom... Od ne olicine znanstvozorni a u poseti Vesel amenu svi su bili prisutni, ao i najve tiji rhadamaerli i lilianrili Kona a. Ali Troj primeti da obluar Trel nije meu njima. Osetio je neodreeno ola anje - vi e zarad Trela nego Kovenanta. Ubrzo potom, Mhoram ue u Zabran, vodei Neverni a sa sobom. Kovenant je bio umoran - glad i iscrpljenosti bili su mu jasno vidljivi u ispijenom bledilu lic a - ali Troj vide da nije pretrpeo ni a ve stvarne povrede. A njegovo oslanjanje o Mhorama izra avalo je oli o u tom trenut u predstavlja malu pretnju prema pogl avarima. Troj se namr ti iza sunanih naoara i po u a da sprei ponovni nalet gaenja prema Kovenantu. Kada Mhoram posadi Kovenanta u sedi te i zatim obie do sopstvenog mesta sa Elenine leve strane, Troj obrati pa nju na vrhovnu poglavar u.

Sada je bila spremna da pone; i ao i uve , sva i njen po ret, sva i njen stav, oaravali su ga. Lagano se obazrela po stolu i pogledala sva og poglavara u oi. Onda jasnim, vrstim glasom ree: "Prijatelji moji, poglavari, znanstvozornici i slu benici Domaje, na as je ucnuo. Doneo nam dobro ili zlo, radost ili bol, usud j e nad nama. Sada nam je u ru ama sudbina Domaje, da je zadr imo ili izgubimo, a o nam snaga ve dopu ta. Vreme priprema se o onalo. Vi e ne gradimo niti planiramo za bu dunost. Sada idemo u rat. U oli o nam mo nije dovoljno silna da sauva Domaju, onda e mo pasti i a av god svet da doe, bie delo Opa og, a ne nas. Poujte me, porijatelji moji. Ne govorim da vam srca zamraim, ve da vas opom enem na la ne nade i eljne sne, oji bi mogli razuzlati vezove na e odlunosti. Mi smo prili a Domaje. Upinjali smo se da dostignemo vrednost. Sada nam se vrednost pod vrgava u nji. Poujte i ne poinite gre u. Ovo je proba onane odlu e." Na trenuta , za stala je da pogleda sva pa ljiva lica u Zabranu. Kada im je ugledala odlunost u oima , ona se odobravajue nasme i i tiho ree: "Ne bojim se." Troj limnu za sebe. U oli o su mu se ratnici oseali ao on, onda i nije imala nieg da se pla i. "A sada", ree vrhovna poglavar a Elena, "ujmo nosioca ovih vesti. Pustite grivenar u." Na njenu zapovest, dvojica rvnih gardista otvori e vrata i napravi e mesta za Ranjan u. ena je nosila tamnosmeu tuni u pod ojom su joj ru e i noge bile slobodne, a duga a, crna osa bila joj je privezana vrpcom u visini vrata. Ta vrpca i mala pletenica utog cvea o o vrata, sada tu no sparu ena posle dugih dana no enja, oznaavali su je ao grivenar u - pripadni a najvi eg ina svog naroda. Pratila ju je poasna str a a od etiri rvna gardista, ali je ona i la pred njima niz stepenice i ponosito nosi la iscrpljenost svog dugog putovanja. Pa ipa , i pored njenog hrabrog duha, Troj vide da jedva stoji. Vit i s lad njenih po reta bio je turoban, napregnut. Nije bila mlada. Oi, ve dugo srodne sa otvorenim nebom i rastojanjima, poivale su joj u finim borama starosti, a iscrpljenost ne oli o stotina milja visila joj je popu t olova u sr i ostiju, davala bledi ton preplanuloj boji njenih udova. U naglom naletu bojazni, Troj se ponada da nije stigla pre asno. Kada je si la do najni eg nivoa Zabrana i zastala pored jame sa oblu om, vrho vna poglavar a Elena di e se da je pozdravi. " ivela, grivenar o, najvi a meu Ranjanima , nesebinim pomonicima Ranihina! Budi dobro do la u Poglavarevom Kona u - budi dobro do la i budi to jesi. Ne a si dobro do la zdrava ili povreena, u blagostanju ili nema nju - tra i ili pru i. Na sva o ime oje zahteva udovoljiemo do je u nama ivota i moi. Ja sam vrhovna poglavar a Elena. Govorim u prisustvu samog Vesel amena." Troj prepozna obredni pozdrav prijateljima, ali grivenar a je mrano gleda la u Elenu, ao da ne eli da odvrati. Onda se o renula na desno i re la tihim, go r im glasom nimalo nali uobiajenom rzavom prizvu u Ranjana: "Poznajem te, poglav are Mhorame." Ne e ajui odgovor, produ ila je: "I znam tebe, Kovenante Prsteno o." Do ga je gledala, svojstvo gorine primetno joj se izmeni. Sada to nisu bili zamor, pora enost i staro ranjans o zameranje poglavarima zbog toga to uzimaju za pravo da ja u Ranihine, ve ne to drugo. "Zahtevao si da ti Ranihini dou nou, ada ih nijedan sm rtni ni a o ne sme zazivati. Pa ipa su odgovorili - stotina ponositih griva, v i e nego to je ijedno o o ranjans o videlo na jednom mestu. Propeli su ti se, u poas t Prsteno i. A ti ih nisi jahao." Glas joj je odavao isto po tovanje prema tom inu, st rahopo tovanje prema poasti oju su Ranihini u azali tom ove u. "Kovenante Prsteno io, da li me poznaje ?" Kovenant je napeto piljio, bolnog pogleda, ao da mu se elo cepa. Pro lo je ne oli o trenuta a pre nego to je hrapavo re ao: "Veselica. Ti si... bila si sun aar a Veselica. e ala si na... bila si u Ljudomu." Grivenar a mu uzvrati pogled. "Da. Ali ti se nisi izmenio. etrdeset jedno leto projahalo je po rej mene ot a o si posetio ravnice Ra i Ljudom i nisi hteo da jede hranu oju sam ti donela. Ali ti se ne menja . Bila sam tada dete, sunaar a , jedva da sam dostigla grivenanje - a sada sam umorna starica, dale o od doma, a ti si mlad. Ah, Kovenante Prsteno o, grubo si postupao sa mnom." O renuo joj se sa bolnim izrazom na licu; seanja oja je prizvala pe la s u ga. Trenuta potom digla je ru e do joj se dlanovi ne o renu e prema napolje u visini glave i na lonila mu se u tradicionalnom pozdravnom gestu Ranjana. "Koven

ante Prsteno o, poznajem te. Ali ti ne poznaje mene. Nisam sunaar a Veselica oja je pro la uzlanje i potom prouavala Ranihine, u dane ada je Ljudom bio pun pria o tvo m Pohodu - ada se grivenar a Lita vratila iz mranog podzemlja, po to je videla ogn jene lavove Planine Groma. I nisam uzlar a Veselica, oja postade grivenar a i p otom dou vest da poglavari tra e ranjans e izviae za pretragu Ubojnih Zaravni izmeu Do majinog Sunovrata i Lomni Bregova. Taj zahtev je usli en, ia o su isti poglavari znali da su Ravnice Ra i slu enje Ranihinima za Ranjane itav ivot - da, usli en, a gri venar a Veselica sa svojim uzlarima po la je da ga ispuni. Poduhvatila se izvianja zbog toga to je mrzela Zubo u Rastrgaa i zbog toga to se divila grivenar i Liti, oja se usudila da napusti sunevo svetlo zarad poglavara, ao i zbog toga to je po toval a Kovenanta Prsteno u, nosioca belog zlata, oji nije jahao ada se Ranihini prope e njemu u ast. Sada te grivenar e Veselice vi e nema." Kada je to re la, prsti joj se povi e u and e, a iscrpljene noge spusti e u n e to to je podsealo na borbeni polo aj. "Ja sam grivenar a Jadin a - ostarela nosilja puti one oja se zvala Veselica. Videla sam Zubo u a o mar ira, a svi uzlari moje g rupe su mrtvi." Onda se poguri, a ponosita glava joj lonu. "A ja sam do la ovde ja, ia o ni ada nije trebalo da napu tam rodne Ravnice. Do la sam ovde, poglavarima oji su re li da su prijatelji Ranihina, ni u oje drugo ime do bola." Do je govorila, poglavari su utali i itav Zabran gledao ju je sa napeto u pu nom bojazni, rastrzan izmeu po tovanja prema njenoj iznurenosti i elje da uje ta ima d a a e. Ali Troj joj zau u glasu opasne drhtaje. Ton joj je nosio prizvu optu be oj u jo nije jasno uobliila. Bio je upoznat sa mranim, potisnutim gnevom oji je ispun javao sve Ranjane ada bi ma oji ove imao smelosti, gotovo bogohulne drs osti, da poja e Ranihina. Ali nije ga shvatao. I bio je nestrpljiv da uje grivenar ine no vosti. inilo se da Jadin a osea rastuu napetost o o sebe. Umorno je roila od Koven anta i prvi put se obratila publici. "Da, reeno je da su nam poglavari prijatelji . Reeno je. Ali ja to ne znam. Dolazite na Ravnice Ra i dajete nam zadat e, ne ra zmi ljajui o bolu oji oseamo na brdima oja nam nisu dom. Dolazite na Ravnice i nud ite se veli odu nosti Ranihina ao da ste poast oju Grive treba da prihvate. A ad a vas prihvate, ao to je prihvaena rvna garda, pozivate Ranihine od nas, prema o pasnosti, tamo gde ih ni o ne mo e za tititi, gde se rv proliva i meso razdire, bez amanibhavama da zaustavi bol i predupredi smrt. Ah, Ranihini! Ne s rivajte nepoverenje u mene. Sve vas znam." Blagim, pa ljivim glasom, oji nije sadr avao ni pobunu ni izvinjenje, vrhov na poglavar a ree: "Pa ipa si do la." "Da", povue se grivenar a Jadin a u umornu gorinu. "Do la sam. Pobegla sam, pre ivela i do la. Znam da smo ujedinjeni protiv Zubo e, ia o ste nas izdali." Poglavar Verement gnevno se u oi, ali Elena ga jednim pogledom zaustavi i ree Jadin i, i dalje blago i pa ljivo: "Izdali - na oji nain?" "Ah, Ranjani ne zaboravljaju. Po pripovestima ouvanim u Ljudomu iz doba m onog Kelenbhrabanala poznajemo Zubo u i ratove drevnih poglavara. Kada je Zubo a grad io vojs e u Donjoj zemlji, drevni poglavari uve su dolazili na stari megdan sev erno od Ravnica Ra i re e Lunjinstana i borili se na Domajinom Sunovratu na bi l i prepreili Zubo i put na Gornju Zemlju. Na taj nain su uvani Ranihini, jer neprijate lj nije mogao da o rene zube prema Ravnicama Ra sve do se bori protiv poglavara . A u zna priznanja, Ranjani su napu tali svoje bregove da se bore sa poglavarima . Ali vi...! Zubo a mar ira, a va a vojs a je ovde. Ravnice Ra ostavljene su bez za tite i odbrane." "Bila je to moja zamisao." Zbog njenog nestrpljenja Troj zazvua o trije neg o to je nameravao. "Iz og razloga?" Opasni izazov titrao je u njenom tihom glasu. "Mislim da su razlozi bili dovoljno valjani", odvrati on. Gonjen unutra nj om potrebom da se uveri da nije pogre io, hitro je govorio. "Razmisli. U pravu si - sva i put u pro losti ada Kletni digne vojs u, poglavari su odlazili da se bor e protiv njega na Domajinom Sunovratu. I sva i put su izgubili. Potis ivani su. Postoji premnogo prilaza sa Donje Zemlje. A poglavari su bili predale o od zalih a i podr e. Naravno, valjano su se borili - a to s ida deo pritis a sa Ravnica Ra , jer je Kletni zauzet na drugoj strani. Ali poglavari gube. Do eovojna biva i

sec ana u parie, a ratovnija mora tr om da se povlai da bi odr ala goli ivot dovoljno dugo da se mo e pregrupisati i ponovo povesti istu bit u od poet a, ali dalje prema zapadu - bli e Vesel amenu. A to nije sve. Ovog puta mo e se desiti da Kletni di e vojs u vi e prema seve ru - na Sarangravs oj Ravnici, severno od Putni ovog Tesnaca. To nije inio ni ada ranije. Ali ranije su d inovi uve istili severni Sarangrav. Ovaj put...", on se l ecnu na pomisao o d inovima, "...ovaj put je drugaije. U oli o nam vojs a bude mar ir ala dole do vas do Kletni ide severno od Planine Groma prema Vesel amenu, neemo moi da ga spreimo da napadne Kona . Vesel amen bi mogao pasti. Zato sam doneo odl u u. e amo ovde. Nemoj me pogre no shvatiti - ne napu tamo vas. Zapravo, ne mislim da ste u v eli oj opasnosti. Gledaj, pretpostavimo da Kletni ima vojs u od pedeset hiljada - ili a stotinu hiljada. Koli o e mu biti potrebno da osvoji Ravnice Ra?" "Nee to uiniti", si nu Jadin a izmeu zuba. Vrhovni limnu. "A a i da uini, bile bi mu potrebne godine. Previ e ste do bri lovci - ne mo e vas pobediti na va em terenu. Vi i Ranihini traete mu u rug o o t rupa i sva i put ada o renu lea pre laete par tuceta. a i a o vas brojano nadma uje u odnosu pedeset naprema jedan, naprosto ete poslati Ranihine u planine i sec ati ga Bog zna oli o. Bie mu potrebne godine da to izvede. a i pod pretpostav om da mu mi ne napadnemo pozadinu. Ne, sve do ne pobedi poglavare, ne sme dozvoliti sebi da vas dirne. Zbog toga sve vreme mislim da e poi prema severu." Zastao je i suoio svoje razloge sa Jadin om. De lamovanje pravaca sopstve nog razmi ljanja smirilo ga je; znao je da mu je logi a ispravna. I grivenar a be e prisiljena da to prizna. Po to je jedno vreme razmi ljala o obja njenju, ona uzdahnu: "Ah, vrlo dobro. Vidim tvoje razloge. Ali ne dopadaju mi se ta ve ideje. Previ e s e ola o igra opasno u za Ranihine." Umorno se o renula Eleni, "Pouj me, vrhovna poglavar o", ree ona sivim, pr aznim glasom. "Rei u svoju poru u, jer umorna sam i moram otpoinuti, pa ne a se zgo di ta god mu drago. Doputovah ovamo sa Lomni Bregova oji o ru uju i tite Kletni ov Tabor. Nap ustila sam to mesto u asa ada videh silnu vojs u a o se spu ta od Bregova. Mar irala je pravo do le god o o dose e prema Domajinom Sunovratu i Oborini re e Zemljospus ta. Bila je to vojs a nesmiljena i bezbrojna - nisam joj mogla ni pretpostaviti veliinu i nisam e ala da prebrojavam. Sa etiri uzlara u pratnji pobegla sam da pren esem vest poglavarima." Ju ni put, uzdahnu Troj za sebe. Moza mu smesta primi obave tenje; vrste sli e Ubojnih Zaravni i Domajinog Sunovrata ispuni e mu um. On poe da proraunava napred a poglavara Kletni a. "Ali ne i neprijatelji znali su moj cilj. Gonili su nas. Crni vetar o om io se na nas i iz njega izletahu stra na, ogavna stvorenja nali pticama grabljivi cama. Moji uzlari izgubljeni su da bih ja mogla pobei - pa me odagna e dale o sa pu ta, a severu na granicu Sarangrava. Znala sam da je opasnost silna. Ali znala sam i da vojs a prijatelja ili poglavara ne e a na Gornjoj Zemlji da pomogne Ranihine. Sen a mi pree pre o srca. Gotovo da sam odustala od cilja i prepustila poglavare njihovom usudu. Ali bori la sam se protiv Sarangrava, da ivoti mojih uzlara ne budu uludo izgubljeni. Pre o drevnog bojnog polja, roz bogatu slavu Andelejna, zatim pre o mran ih ravnica ju no od veli e ume nali Morinmosu, ali mranije i usnulije - ta o sam se probijala ne bi li va a zamisao dobila prili u. To be e moja poru a. Postavljajte p itanja a va elite, a zatim me oslobodite, jer moram otpoinuti." Sa tihim dostojanstvom, vrhovna poglavar a se podi e dr ei ezlo za ona pred so bom. "Grivenar o Jadin o, bezmerno si zadu ila Domaju. Te u si cenu platila da bi n am prenela vest i mi emo uiniti sve to je u na oj moi da u a emo poast toj rtvi. Molim pouj me. Ni ada ne bismo mogli o renuti lea Ranihinima i Ranjanima. Da ta o uinimo , morali bismo prestati da budemo to jesmo. Samo nas jedno uverenje dr i podalje od vas. U dubini du e verujemo da je ovo onani rat protiv Zubo e. U oli o padnemo, ni o nee preostati da se ponovo bori. A nemamo snagu drevnih poglavara. Molim te, ne zameraj nam preo tro. Biemo prisiljeni da platimo mnogo puta da bismo se mogli upo rediti sa tobom." Dr ei ezlo u visini oiju, pognula se u ranjans i na lon. Bledi osmeh zatitra Jadin inim usnama - zabavljalo ju je Elenino opona anj

e tenog ranjans og pozdrava - a onda uzvrati na lon da po a e a o to treba izvesti . "Meu Ranjanima pria se i to da su poglavari uljudni. Sada i ja to znam. Postavlj ajte pitanja. Odgovarau a o znam." Vrhovna poglavar a ponovo sede. Troj je eleo da progovori, ali mu ona nij e dala dopu tenje. Grivenar i Jadin i ree: "Jedno pitanje prvo mi je na srcu. ta je sa Andelejnom? Na i izviai nisu javili ni za a vo zlo u tim rajevima, ali oni nema ju tvoje oi. Jesu li Bregovi slobodni od obi?" Nalet ozlojeenosti napre e mi ie Trojevih ramena. Oseao je elju, hitnju, da pone da propituje grivenar u. Ali shvatao je ta tinost Eleninog pitanja. Bregovi Andel ejna u predanjima Ranjana predstavljali su sli u raja; razgovor o njima ola ae mu e Jadin inom srcu. U zna odgovora, njena turobna gorina na trenuta popusti. Oi joj se ispun i e suzama oje pote o e pre o slaba nog osmeha na usnama. "Bregovi su slobodni", ree o na prosto. agor pun ola anja prostruja Zabranom, a ne oli o poglavara zadovoljno lim nu. To nije bila stvar u ojoj je grivenar a mogla pogre iti. Vrhovna poglavar a u zdahom is aza zahvalnost. Kada je dopustila vrhovni u da pone sa pitanjima, uinila je to sa pogledom ojim ga je molila da bude blag. "U redu", ree Troj i di e se na noge. Srce mu je napregnuto ucalo od bojaz ni, ali nije obraao pa nju na to. "Shvatio sam da ne zna oli a je Kletni ova vojs a . To prihvatam. Ali moram znati oli u ima prednost. Pre tano oli o dana si vide la da mu vojs a napu ta Lomni Bregove?" Grivenar i nije bilo potrebno da se prebrojava. Hitro je odvratila: "Dva deset dana." Na trenuta , vrhovni ju je bez oiju posmatrao iza sunanih naoara, zanemeo od zapanjenosti. Onda pro apta: "Dvadeset dana?" U mozgu mu se vrtelo. "Dvadeset?" Silovito u oja mu je idala srce, njegova predstava Kletni ove vojs e sunu napred trideset pet milja - pet dana. Raunao je da e dobiti vest o po retima poglavara K letni a za petnaest dana. Prouavao je Ranjane; znao je do u milju oli o je jedan grivenar u stanju da putuje dnevno. "Oh, Bo e moj." Jadin a je morala da stigne d o Vesel amena za petnaest dana. Nedostajalo mu je pet dana. Pet dana manje za mar iranje dugo pre o tri st otine ilometara...! A vojs a poglavara Kletni a bie u Sredi njim Zaravnima za dese t dana. I ne znajui a o se na ao u ta vom polo aju, on zatee sebe sa licem u ru ama, ao da ne mo e da podnese pogled na ru evine svoje divne strategije. O amueno, ao da j e re o stvari bez i a vih posledica, shvati da je bio u pravu u jednom: prizivanj e Kovenanta tano se po lopilo sa polas om Kletni ove vojs e. Taj plan izazvao je napad Opa og. Ili sve je delovalo u suprotnom smeru? Da li je poglavar Kletni n e a o predvideo prizivanje? "Ka o...?" Na trenuta nije umeo da ot rije ta to eli da pita, pa je glupo ponovio: "Ka o...?" "Pitaj", zatra i Jadin a me o. On zau upozorenje u njenom glasu, opasnost da joj povredi ponos posle isc rpljujue u nje. To ga natera da digne glavu, da je pogleda. Piljila je u njega, a ru e su joj se trzale ao da udi da istrgne borbenu vrpcu iz ose. Ali morao je d a postavi pitanje, morao je da bude siguran... " ta ti se desilo? Zbog ega ti je bi lo potrebno toli o dugo?" "S renuta sam sa puta", ree ona roz zube, "prema severu, na ivicu Sarang rava." "Blagi Bo e", uzdahnu Troj slaba no. Oseao je a o ga Jadin a gleda, oseao je na sebi sve oi Zabrana. Ali nije mogao da misli; moza mu je bio nepo retan. Pogl avar Kletni bio je na samo tri dana mar a od Morinmosa. Grivenar a prezrivo fr nu i o renu se vrhovnoj poglavar i. "Da li je to o ve oji e voditi va e ratni e?" upita ona gor o. "Molim te, oprosti mu", odvrati Elena. "Mlad je u Domaji i u ne im stvar ima ne vidi jasno. Ali odabrao ga je Ranihin. Kada doe as, is azae pravu vrednost." Jadin a sle e ramenima. "Imate li jo pitanja?" ree ona umorno. "O onala bih o vo." "Mnogo si nam saop tila. Vi e nemamo sumnji u pogledu po reta poglavara Klet

ni a i mo emo da mu odredimo brzinu. Prestaje samo jedno pitanje. Tie se sastava Zu bo ine vojs e. Ka va je bia ine?" Jadin in glas se u oi od gorine i ona o tro ree: "Govorila sam o vetru i zlu u vazduhu oje mu je oborilo uzlare. U vojs i videh pragrdane, jamni e, silne tr upe re a, veli e rilate zveri nali lavovima oje i tre i lete, ao i mnogo drugi h opa ih stvorenja. Imaju oblija pasa, onja i ljudi, ali nisu ono na ta lie. Sjali su silnom izopaeno u. Mom srcu deluju ao ljudi i zveri Domaje oje je izopaio Zubo a. " "To je delo Kamena Zlozemlja", promrmlja vrhovna poglavar a. Ali grivenar a Jadin a nije zavr ila. "Jo sam jednu stvar videla. Nisam mog la pogre iti, jer mar irao je na elu i zapovedao po retima horde. Upravljao je stvore njima uz pomo opa e zelene svetlosti i nazivao sebe Ljudosea. Bio je to d in." Na trenuta ti ina poput groma o inu Zabran. Izjava privue Trojevu pa nju, upal i mu oganj u asa u grudima. D inovi! Zar ih je poglavar Kletni po orio? Ve? Onda se meni Morin di e na noge i glasom ravnim od uverenja ree: "Nemogue. K amenbrat je drugi naziv za odanost i veru. Jesi li besomuna?" U trenut u, odaja za amori protestima protiv same pomisli da bi se d in moga o pridru iti Opa om. Misao je bila previ e neverovatna da bi se dopustila; bacala je osnovna verovanja u histeriju. Sto ernici se o tro pobuni e, a ne olicina u op tem mete u poe da vie da Jadin a la e. Dvojica znanstvozorni a preuze e Morinovo pitanje i pretv ori e ga u optu bu: Jadin a je bila pod vla u Besomu a. Zbunjenost obuze a i poglavare. Trevor i Loerija prebledeli su od straha; Verement je evtao na Mhorama; Elena i Kalindril delovali su o amueno; Amatin briznu u suze. U istoj a ustici Zabrana galama je brzo postajala sve vea, pojaavala je sam u sebe, prisiljavala sva i glas da bude jo o triji i divljiji. Halabu a je nosila p rizvu pani e. U oli o se d inovi mogu prisiliti da slu e Opaiji, onda ni ta nije sigur no, bezbedno; izdaja vreba svuda. a je i na pljosnatim licima rvne garde bio iz raz neverice. Pa ipa , suoena sa svim protestima i uvredama, grivenar a Jadin a vrsto je stajala, isprsila se bles om ponosa i gneva u oima. Sledeeg trenut a Kovenant sti e do nje. Vitlajui pesnicama prema o upljenima , on zaurla: "Vatru mu pa lenu! Zar ne vidite da govori istinu?" Glas mu nije imao ni a vog dejstva. Ali ne to iz njegovog povi a prodre u bala liju Kvana. Stari veteran dobro je znao Ranjane; upoznao je Jadin u u vreme njene mladosti. On s oi na noge i povi a: "Mir!" Uhvaeni uve banim vojni im reagovanjem, sto ernici s oi e u stav mirno. Onda je izgleda Elena shvatila ta se de ava o o nje. Ona uspostavi ontrolu ognjenim udarom ezla i uzavrelim povi om: "Stidim se!" Kao oparena, uzavrela od straha i gaenja, ti ina usplamte u zna odgovora n a njen povi . Ali ona je doe a strasno, dostojanstveno, ao da je u opasnosti ne to dragoceno. "Melen urion abatha! Zar smo do ovoga do li? Zar nas strah ta o poni ava ? Pogledajte! Pogledajte je. A o niste uli istinu u njenom glasu, onda je sada po gledajte. Prisetite se zaveta mira i pogledajte je. Sedmice mu! Ka vo zlo vidite ? Ne - neu da ujem ni a vo protivureenje da se zlo mo e preru iti. U Zabranu smo Vesel amena. Ovo je vee poglavara. Nijedan Besomu ne bi ovde mogao da izusti la i izdaj stvo. Da ima zla u grivenar i, razabrali biste ga." Kada vide da je uspostavila ontrolu nad s upom, ona produ i ti e. "Prijatel ji moji, mi smo iznad toga. Ne znam znaenje grivenar inih novosti. Mo da je Opa i z arobio i slomio d ina moima Kamena Zlozemlja. Mo da je u stanju da stvori opa e jamni e u ojem god li u po eli, pa je Jadin i po azao la nog d ina, znajui a o e nam naudit i pripovest o amenbratu izdajici. Moramo dobiti odgovore na ta pitanja. Ali ovd e stoji grivenar a Jadin a od Ranjana, iscrpljena izvr enjem pomoi oju niti mo emo d ostii, niti uzvratiti. Oistite srca od svih primisli protiv nje. Ne smemo joj nane ti ta vu nepravdu." "Istina." Troj se te o di e na noge. Moza mu je ponovo radio. Stideo se sv oje slabosti - a ao produ eta toga, stideo se i slabosti sto erni a. Sa za a njenjem se prisetio da poglavari Kalindril i Amatin nisu bili u stanju da se probiju u Sarangravs u Ravnicu - a Jadin a ju je ipa pre ivela da bi mogla da doe i upozori Vesel amen. I nije mu se dopadalo da pomi lja a o se Kovenant poneo bolje od njeg

a. "U pravu si." Pogledao je Ranjan u u oi. "Grivenar o, moji sto ernici i ja duguj emo ti izvinjenje. Ti zaslu uje bolje - naroito od nas." Ubacio je otrov u rei za u i s to erni a. "Rat pola e breme na plea ljudi, ne marei mnogo da li su spremni za to ili ne." Nije e ao na odgovor. O renu se Kvanu i ree: "Bala lijo - zahvaljujem ti se zato ti si sauvao prisustvo duha. Hajde da se potrudimo da se ova o ne to ni ada ne ponovi." Onda je seo i povu ao se iza sunanih naoara da po u a da smisli ne i nain d a spase svoje borbene planove. Kvan naredi: "Voljno!" Sto ernici ponovo sedo e sa postienim izrazima - pa ip a , na ne i nain odluniji nego pre. To ao da je oznailo raj neega ru nog. Grivenar a Jadin a i prapoglavar Kovenant poguri e se, umorno se osloni e jedno o drugo ao da tra e meusobnu podr u. Vrhovna poglavar a zausti, ali je Jadin a pre ide tihim glas om. "Ne elim vi e izvinjenja. Otpusti me. Moram otpoinuti." Elena tu no limnu. "Grivenar o Jadin a, idi u miru. Sva gostoljubivost Ve sel amena tvoja je oli o god po eli da ostane . Ne uzimamo ola o uslugu oju si nam uinila. Ali, molim te, pouj me. Ni ada nismo nipoda tavali Ranjane. A vrednost Ranih ina za Domaju van sva e je mere. Mi ne zaboravljamo. ivela, grivenar o! Ne a cvet amanibhavama ni ada ne nestane. iveli, Ranjani! Ne a vam Ravnice Ra budu uve hi tre pod stopama. iveli, Ranihini! Repu nebes i, grivo sveta." Jo jednom se na loni la Jadin i na ranjans i nain. Grivenar a Jadin a uzvrati gest i doda tradicionalni opro tajni pozdrav; d odirnula je elom bridove a a, na lonila se i ra irila ru e ao da ogoljuje srce. Svi poglavari zajedno uzvrati e na lon. Onda se o renula i po la prema viso im vratima. Kovenant poe sa njom, nespretno je oraao pored nje, ao da istovremeno eli da je uzme za ru u i boji se toga. Na vrhu stepeni ta zastado e i o renu e se jedno drugom. Kovenant ju je gledao sa oseanjima od ojim ao da su mu nabre le osti izmeu oiju. Naprezao se da progo vori. " ta mogu - ima li iega to mogu da uinim - da bih od tebe ponovo napravio Vesel icu?" "Mlad si, a ja sam stara. Ovo putovanje uzelo mi je mnogo toga. Malo mi je leta preostalo. Ne postoji ni ta." "Moje vreme ima drugaiju brzinu. Nemoj mi zavideti na ivotu." "Ti si Kovenant Prsteno a. Ima mo. Ka o da ti ne zavidim?" Pognuo se pred njenim pogledom; posle rat e pauze ona dodade: "Ranihini i dalje e aju tvoju naredbu. Ni ta nije o onano. Slu ili su ti na Planini Groma i pon ovo e ti slu iti - sve do ih ne oslobodi ." Kada je oti la roz vrata, ostao je zagled an u ru e ao da ga njihova praznina boli. Ali trenuta potom sabrao se i si ao stepeni tem da ponovo sedne na svoje me sto. Izvesno vreme u Zabranu je bila ti ina. O upljeni ljudi gledali su poglava re, a poglavari su mirno sedeli i o retali umove jedni prema drugima ne bi li po me ali svoju odlunost i snagu. To je delovalo smirujue na s up. Bilo je to deo pogla vars og tajanstva i svi ljudi Domaje, Kamendolci i Drvograani, verovali su poglav arima. Sve do je Vee sposobno za me anje i vostvo, Vesel amen nee biti bez nade. a j e i vrhovni Troj dobio titraj ohrabrenja iz tog vezivanja oje nije mogao da po deli. Veza se najzad ras ide uz gotovo ujni prasa iz pravca poglavara Verement a, a vrhovna poglavar a Elena di e glavu prema s upu. "Prijatelji moji, ratnici, s luge Domaje", ree ona, "vreme je odlu e. Pripreme i na anjivanja gotovi su. Rat m ar ira prema nama i mi ga moramo doe ati. U ovoj stvari, glavni izbor delanja poiva na vrhovni u Hailu Troju. On e zapovedati ratovnijom, a mi emo ga podr avati najbolj e to umemo, ona o a o budu zahtevale potrebe Domaje. Ali jedna stvar nam je naroito bitna - taj d in po imenu Ljudosea. Na to pit anje mora se odgovoriti." Verement grubo ree: "Kamen ne obja njava. Nije dovoljan. D inovi su ja i - da , ja i i mudri. Oduprli bi se Kamenu ili ga izbegli." "Sla em se", ree Loerija. "D inovi primorci poznaju opasnosti Kamena Zlozemlj a. La e je poverovati da su napustili Domaju u potrazi za izgubljenim Domom." "Bez zlatani e?" usprotivi se Trevor nelagodno. "Malo verovatno. I to ni je - ono to je Mhoram video."

Poglavari se o renu e Mhoramu i on posle jednog trenut a ree: "Ne, to nije ono to sam video. Molimo se da sam video pogre no - ili da sam pogre no shvatio ono to sam video. Ali bilo dobro ili zlo, itava stvar trenutno prevazilazi na e moi. Znamo da e Kori i poglavari Hirim i etra uiniti sve to mogu za d inove. A sada ne mo emo pos lati nove snage u Primorje da provere a o se d inovi mogu naterati da vode Kletni ovu vojs u. U dubini du e verujem da emo doznati odgovor pre nego to to eli i o od n as." "Vrlo dobro", uzdahnu vrhovna poglavar a. "ujem te. Podelimo sada meu sobo m breme rata." Obazrela se po Veu, odmerila sva og lana pred odgovornostima oje s u ih e ale. Onda ree: "Poglavare Trevore - poglavar o Loerija - vama predajem odbr anu Vesel amena. Va zadata bie da se starate za ljude oji su u ratu ostali bez d oma - da stvarate zalihe i ojaavate odbranu pred sva om moguom opsadom - da vodite poslednju bit u za Domaju u oli o mi ne uspemo. Prijatelji moji, poujte me. Te o je breme oje vam dajem. Onima oji ostanu ovde mo da e na raju biti potrebno vi e s nage nego svima ostalima - jer, u oli o mi padnemo, onda se vi morate boriti do poslednjeg bez predaje i oaja. Biete u istom ona vom procepu a av je naterao Kevi na na Obesveenje. Za linjem vas da izdr ite. Domaja ne sme ponovo biti osuena na ta av nain." Troj limnu za svoj raun; izbor je bio dobar. Poglavar a Loerija borie se svim silama, pa ipa nee preduzimati a cije oje bi joj ugrozile er e. A poglavar Trevor radie pre o granica sopstvenih moi uveren da ne ini toli o oli o mogu drug i. ut e su prihvatili zadu enje vrhovne poglavar e, a ona pree na druge stvari. "Posle odbrane Vesel amena, na a glavna briga moraju biti Znanstvigor i Tr otgard. Znanstvigor se mora ouvati. A Trotgard se mora dr ati oli o god je to mogue - ao utoi te za bes uni e, ljude ili zveri - i ao zna da ni na oji nain ne uzmiem o pred Opa im. Unutar Doline dve re e, Trotgard se mo e odbraniti, ia o to nee biti la o. Poglavare Kalindril - poglavar o Amatin - taj teret stavljam na va a plea. S auvajte Trotgard da drevni naziv Kura Plenetora, Jadin Kamena, ne postane novo ime za na e obeanje Domaji." "Samo trenuta ", pre ide je vrhovni Troj uz o levanje. "To ostavlja sam o tebe, Mhorama i Verementa za polaza sa mnom. Mislim da e mi biti potrebno vi e o d toga." Elena razmisli na trenuta . Onda ree: "Poglavar o Amatin, hoe li sama prihv atiti breme Trotgarda? Trevor i Loerija pru ie ti pomo na sva i mogu nain." "Vodimo rat", odvrati Amatin prosto. "Besmisleno je da se bunim da nisam dovoljna. Moram nauiti da budem dovoljna. Znanstvozornici e mi pomoi." "Bie dovoljna", odvrati vrhovna poglavar a sa osmehom. "Vrlo dobro. Preost ali poglavari - Kalindril, Verement, Mhoram i ja - poi e sa ratovnijom. Jo dve stva ri, a onda e govoriti vrhovni . Najpre meni Morin." "Vrhovna poglavar o." Morin se di e da primi zadat e od nje. "Morine, ti si meni . Ti e zapovedati rvnom gardom ao to zahteva tvoj zave t. Molim te, daj vrhovni u Troju sve rvne gardiste oji se mogu odvojiti od odb rane Vesel amena." "Da, vrhovna poglavar o. Dve stotine e se pridru iti snagama vrhovni a." "To je dobro. Sada imam za tebe jo jedan zadata . Moraju se poslati jahai u sva i amendol i drvograd u Sredi njim i Ju nim Zaravnima, ao i u bregove iza nji h. Svi ljudi oji ive na putu Opa og moraju biti upozoreni i mora im se ponuditi utoi te u oli o odaberu da napuste domove. A od svih oji obitavaju du ju nog puta rat ovnije mora se zatra iti pomo - hrana za ratni e, da bi la e mar irali, nosei manji ter et. Sama aliantha nee biti dovoljna za toli o mno tvo." "Bie uinjeno. Krvna garda poi e pre zalas a sunca." Elena limanjem glave izrazi zadovoljstvo. "Nijedna hvala nije dovoljna za rvnu gardu. Vi dajete novo ime slu bi bez mane. Do god ljudi izdr avaju u Domaj i, biete pameni po vernosti." La o se na loniv i, meni sede. Vrhovna poglavar a polo i ezlo za ona pred sebe, sede i dade zna vrhovni u Troju. On dubo o udahnu, a zatim se ruto di e na noge. I dalje je pipao, oprobav ao. Ali ponovo je imao zahvat nad situacijom; ponovo je jasno razmi ljao. Ve ada p oe da govori, stado e da mu is rsavaju nove zamisli. "Nemam nameru da traim vreme na izvinjavanja zbog zbr e u oju sam nas uv

alio. Sagradio sam strategiju na zamisli da emo dobiti vest o Kletni ovom mar iranj u za petnaest dana. Sada nam nedostaje pet dana. To je sve u vezi sa time. Veini od vas je u op tim crtama poznato ta imam na umu. Koli o sam mogao da vidim, drevni poglavari imali su dva problema prili om borbe protiv Kletni a - p rostu iscrpljenost, zbog voenja borbe ta o dale o od Domajinog Sunovrata, i teren . Sredi nje Zaravni pogoduju sve ijoj i veoj vojsci. Moja zamisao bila je da pustim K letni a da sam pree pola puta dovde i da se su obim sa njim na zapadnom raju dol ine Mithila, tamo gde re a Mithil obrazuje ju nu granicu Andelejna. Onda emo se pov laiti jugozapadno i vui Kletni a za sobom do Usudovog Pribega. U svim predanjima t o je mesto na oje su vojs e be ale ada bi bile nadvladane. Ali, u stvari, to je vra i dobro mesto za suprotstavljanje vojs i veoj i br oj od tebe. Teren - taj tesna c izmeu planina - daje ogromnu prednost strani oja doe prva, u oli o stigne da se u opa pre nego to neprijatelj stigne. Pa, bila je to lepa zamisao. Sada smo u drugaijem ratu. Nedostaje nam pet dana. Kletni e stii u dolinu Mithila za deset dana. Pa e se o renuti prema severu i prisiliti nas da se borimo u Sredi njim Zaravnima ada to on po eli. U oli o uop te budemo morali da se povlaimo, zavr iemo u Trotgardu." Zastao je na trenuta , napola oe ujui oajno jeanje. Ali veina ljudi ga je nap rosto pa ljivo gledala, a ne oli o poglavara imalo je poverenje u oima. Njihovo pou zdanje ga dirnu. Morao je da proguta iznenadnu nedlu u grlu pre nego to je uspeo da nastavi. "Postoji jedan nain na oji to jo mo emo uiniti. Ima da bude pa leno - ali je ipa mogue." Onda je na trenuta ustu nuo. Pa ao je bio blaga re za ono to e ratnici mor ati da mu pretrpe. Ka o je mogao tra iti da to uine, ada je on bio riv za pogre an proraun zbog oga je sve to postalo neophodno? Ka o...? Ali Elena ga je stameno posmatrala. Od poet a je podr avala njegovu elju da omanduje ratovnijom. A sada je bio vrhovni . On, Hail Troj. Tonom punim besa pr ema izuzetnosti onoga to tra i, on ree: "Evo. Prvo. Imamo devet dana. Bespogovorno j emim da e Kletni stii do zapadnog raja doline Mithila do raja devetog dana poev o d sada. To je jedna od stvari za oje je dobro ada nema oi. Umem da odmerim ta ve stvari. U redu? Devet dana. Moramo stii tamo pre toga i blo irati dolinu. "Morine, dve stotine tvojih rvnih gardista moraju renuti noas. Kalindri le, ti ide sa njima. Na Ranihinima mo ete da stignete za sedam dana. Morate tamo za ustaviti Kletni a. Borilare, oli o ima onih veli ih splavova na jezeru?" Iznenaen, srdoni Borilar odvrati: "Tri, vrhovnie." "Koli o ratni a i onja mogu poneti?" Borilar se bespomono obazre prema Kvanu. Bala lija odvrati: "Sva i splav p onee dva eovoda i njihove bojne sto erni e - etrdeset dva ratni a i onji. Ali preto varivanje e biti opasno." "U oli o ide splavom do Andelejna, oli o brzo mo e stii sa tim eovodovima do doline Mithila?" "U oli o ne bude nezgoda - za deset dana. Kori enjem splavova mo e se u tedeti deset dana." "U redu. Imamo dvanaest eovojni onjice - dve stotine etrdeset eovodova. Borilare, treba mi sto dvadeset ta vih splavova. Kvane, ti si zadu en za to. Mora p ovesti svih dvanaest eovodova sa onjima, i Verementa, niz re u Mithil to je pre mogue - da pomogne Kalindrilu i rvnoj gardi da zadr ite Kletni a da se ne probije. Ti e nam obezbediti neophodno vreme. Poni." Bala lija Kvan progovori par rei sto ernicima i njih dvanaestorica s oi e i obr azova e stroj iza njega ada je pohitao iz Zabrana. Borilar pogleda vrhovnu poglav ar u sa izrazom nemirne neodlunosti, ali mu ona limnu. Nervozno trljajui ru e ao da eli da ih zagreje, on napusti odaju i povede sa sobom sve lilianrile. "Drugo", ree Troj. "Ostata eovojni mar irae pravo prema jugu odavde do Usud ovog Pribega. To je ne to manje od tri stotine milja." On pozva preostale sto erni e da ustanu i dire tno im se obrati. "Mislim da treba da objasnite ovo svojim pod reenima. Moramo stii do Usudovog Pribega za dvadeset osam dana. A to e biti dovoljn o te u sluaju da bala lija izvede sve to sam smislio za njega. To e biti la i deo ov oga rata."

U pozadini uma mislio je: deset milja dnevno za dvadeset osam dana. Dobr i Bo e! Polovina e ih poumirati pre nego to stignemo do Ju nih Zaravni. Na trenuta je prouavao sto erni e i po u avao da im proceni hrabrost. Onda r ee: "Prva sto ernice Amorin." Prva sto ernica is orai i odvrati: "Vrhovnie." Bila je to nis a, razbacana, mrgodna ena grubih crta oje ao da su obli ovane u glini previ e tvrdoj i suvoj za detaljan rad. Ali bila je pre aljeni veteran ratovnije - jedan od ne oli o pre iv elih iz eovoda ojim je zapovedao Kvan na pohodu za ezlom za ona. "Pripremi ratovniju. Mar iramo u zoru. Obrati naroitu pa nju na raneve. Ne a b udu to je mogue la i. U oli o mora , upotrebi sve ostale onje za vuu ola. A o ne sti gnemo na vreme do Usudovog Pribega, Vesel amenu nee mnogo oristiti poslednjih pa r stotina onja. Kreni." Prva sto ernica Amorin o tro zapovedi sto ernicima. Salutirajui zajedno poglava rima, oni poo e za njom iz Zabrana. Troj je gledao sve do nisu oti li i do se vrata nisu zatvorila za njima. Onda se o renuo vrhovnoj poglavar i. Uz napor, on prisili sebe da a e: "Zna da ni ada ranije nisam zapovedao u ratu. Zapravo, ni ada nisam zapovedao niemu. Poznaj em samo teoriju - samo mentalne ve be. Ula e mnogo poverenja u mene." U oli o je osetila va nost onoga to je re ao, nije dala zna . "Ne boj se, v rhovnie", odvrati ona vrsto. "Svi vidimo tvoju vrednost za Domaju. Nisi nam pru io r azloga da sumnjamo u ispravnost tvog zapovedanja." Nalet zahvalnosti oduze Troju glas. Pozdravio ju je vojni i, a zatim seo i oslonio ru e na sto da se ne bi tresao. Trenuta asnije, vrhovna poglavar a Elena ree preostalim uesnicima s upa: "Ah, prijatelji moji, ima mnogo toga da se uini, a no e biti pre rat a za sve na e p otrebe. Nije as za duge govore i savetovanja. Dajmo se svi na posao. U zoru u govo riti Kona u i ratovniji. Srdonie Torme." "Vrhovna poglavar o", odvrati Torm ustro. "Mislim da postoje naini na oje mo e uiniti splavove postojanijim, bezbednij im za onje. Molim te, uini to. I po alji sve ljude oje mo e odvojiti da pomognu srdon i u Borilaru u gradnji. Prijatelji moji, breme ovog rata je na nama. Zapnimo sada svim silama za Domaju. U oli o smrtna put to mo e izvesti, moramo pobediti." Uspravila se, digla ezlo. "Budite ilog srca. Ja sam Elena, er a Lene, vrhovna poglavar a po izboru Vea i nosilac ezla za ona. Moja je zapovest. Govorim u prisustvu samog Vesel amena." Na lonila se s upu i napustila Zabran roz jedna od privatnih vrata, a sledili su je razliitim putevima ostali poglavari. Odaja se brzo praznila do su ljudi urili za svojim poslovima. Troj ustad e i poe prema stepeni tu. Ali putem ga presrete Kovenant. "U stvari", ree Kovenant ao da govori Troju ne u tajnu, "nisi uop te ti taj u oga imaju poverenja. Kao to n emaju poverenja ni u mene. Re je u studentu oji te je pozvao. U njega su ulo ili z alog poverenja." "Zauzet sam", ree Troj ruto. "Imam posla. Pusti me." "Slu aj!" zahtevao je Kovenant. "Po u avam da te upozorim. U oli o mo e to da s aslu a . To e se i tebi desiti. Jednog dana, ponestae ti ljudi oji bi izmar irali i sop stvena srca samo da tvoje zamisli upale. A onda e videti da si ih gonio roz sve t o ni zbog ega. Mar od tri stotine milja - blo iranje dolina - tvoje ideje. Isplaene i protraene. itava tvoja divna ta ti a nee vredeti ni zaralog pro letstva. Ah, Troje", uzdahnu on umorno. "Sva ta odgovornost napravie od tebe novog Kevina Zemljoguba." Umesto da susretne Trojev napeti pogled, on se o rete i odl uta iz Zabrana ao da jedva zna ili mari uda ide. 12. U RAT Neposredno pred zoru Troj pojaha roz vratnice Vesel amena u smeru jezer a u podno ju Steg Vodopada. Polutama pras ozorja zamraivala mu je vid, zaslepljival a ga poput izmaglice unutar uma. Nije mogao da vidi uda ide, jedva da je mogao da razazna u i svoga ata. Ali nije bio u opasnosti: jahao je Merila, Ranihina oji

je odabrao da ga nosi. Pa ipa , do je as ao prema zapadu pod viso im ju nim zidom Kona a, imao je oseaj neizvesnosti, poput ove a oji po u ava da odr i ravnote u na pretan oj grani d rveta. Proveo je dobar deo noi u preispitivanju odlu a oje je doneo na ratnom veu i one su ga pla ile. Predao je poglavare i ratovniju stazi us oj i opasnoj poput zaljuljanog u eta. Ali nije imao izbora. Morao je ili da ide napred ili da se ostavi zapove danja, da ga prepusti Kvanovim vrednim, ali nema tovitim ru ama. Zato i i pored bo jazni nije o levao. Nameravao je da po a e itavoj Domaji da je vrhovni sa dobrim r azlogom. Vreme je bilo tesno. Ratovnija je morala da rene na mar prema jugu to je pre mogue. Zbog toga je pustio da ga Meril nosi roz unutra nju maglu. Pu tajui da Ran ihin bira put, po urio je prema plavom jezeru na om su se gradili splavovi. Pre nego to je obi ao poslednje iro o podno je brega, pro ao je izmeu rasutih str ojeva vojni a oji su dr ali onje. Mu arci i ene pozdravljali su ga do je prolazio , ali nije mogao da prepozna ni oga. Dr ao je desnu ru u ao zna praznog uzvraanja i jahao niz rcati put bez rei. U oli o mu strategija do ivi neuspeh, ti ratnici i dve stotine rvnih gardista oji su ve sledili poglavara Kalindrila prema reci Mithil - prvi e platiti njegovu gre u. Na ao je ivicu jezera po rici Vodopada i zaposlenom zvu u graditelja splav ova, pa je smesta s liznuo sa Merilovih lea. Prvu senovitu prili u oja mu je pri l a poslao je u potragu za bala lijom Kvanom. Ne oli o trenuta a potom Kvanovo vrsto oblije pojavi se iz magle, a pratio ga je mr avi ove sa ezlom - poglavar Verement. Troj se obrati dire tno bala liji. Oseao se nelagodno ada je trebalo da daje naree nja jednom poglavaru. "Koli o splavova je spremno?" "Sada ih je u vodi tri i dvadeset", odvrati Kvan. "Na pet jo nema rhadama erls ih rma, ali zadata e biti gotov do izlas a sunca." "A ostata ?" "Srdoni Borilar i graditelji splavova obeali su da e svih sto dvadeset bit i dovr eno do sutra nje zore." "Pro letstvo! Ode nam jo jedan dan. Pa, ne mo ete ih e ati. Poglavaru Kalind rilu bie potrebna pomo pre toga." On brzo napravi rata proraun, a zatim produ i: " al ji splavove niz re u u grupama po dvadeset - odjednom po dva eovoda. Ti idi prvi . I - poglavare Veremente, hoe li poi sa Kvanom?" Verement odgovori o trim limanjem glave. "Dobro. Sada, Kvane, ne a tvoja grupa smesta rene. Zadu i oga god hoe da z apoveda drugom eovojnom - reci im da te slede u novoj grupi im bude gotovo jo dvad eset splavova. Ne a ratnici oji reu poslednji po u aju da pomognu graditeljima sp lavova - da im ubrzaju posao." Njegova lina magla ra i avala se sada ada je sunce poinjalo da izlazi. Kvanov b edem lica izbrazdan staro u video se sve o trije i Troj na trenuta zauta, napola pren era en onim to je zshtevao od prijatelja. Onda grubo zatrese glavom i prisili se da nastavi. "Kvane, ti ima najgori zadata u itavom ovom pro letom poslu. Ti i oni rv ni gardisti sa Kalindrilom. Ti mora da uini da ovaj moj plan upali." "U oli o je uop te mogue, uiniemo to." Kvan je govorio vrsto, gotovo ola o, al i njegovo is ustvo u mranim, oajni im poduhvatima davalo je toj izjavi ubedljivost. Troj urno produ i: "Mora zadr ati Kletni ovu vojs u u toj dolini. a i ada tam o bude imao celo upne trupe, biete brojano slabiji u odnosu deset naprema jedan. Mo ra zadr ati Kletni a, a ipa zadr ati i dovoljan deo snaga u ivotu da ih odvede do Usud ovog Pribega." "Razumem." "Ne, ne razume . Najgore ti jo nisam re ao. Mora zadr avati Kletni a osam dana ." "Osam?" prasnu Verement. "Ti se ali !" O tro se ontroli ui, Troj ree: "Izraunaj sam. Moramo da mar iramo sve do Usudovo g Pribega. Bie nam potrebno toli o vremena te da stignemo. Osam dana jedva da e n am dati vremena da dospemo na mesto." "Mnogo tra i ". ree Kvan lagano.

"Ti si ove oji to mo e uiniti. A istina je da e te ratnici bolje slediti u ta voj situaciji nego to bi mene. Sa tobom e raditi dvojica poglavara, plus svi r vni gardisti oje je ostavio Kalindril. Ni o te ne mo e zameniti." Kvan je to saslu ao u ti ini. I pored toga to se isprsio, inilo se da o leva. Troj se na e prema njemu i napeto pro apta roz hu Steg Vodopada: "Bala lijo, a o us pe da izvede to to tra im od tebe, unem se da u pobediti u ovom ratu." "Kune se?" ponovo se ume a Verement. "Da li Opa i zna da ga vezuje svojim za vetima?" Troj nije obraao pa nju na poglavara. "Ozbiljno mislim. U oli o mi zadobije tu prili u, neu je protraiti." Mrgodni, ratoborni sme a dirnu Kvanove usne. "ujem te", ree on. "Osetio sam tvrdu ru u tvoje ve tine ada si pridobio zapovedni tvo nad ratovnijom ispred mene. Vrhovnie, dobie svojih osam dana u oli o su uop te u granicama ostvarljivosti ljuds e volje i mi ia." "Dobro!" Kvanovo obeanje pru i Troju besmisleni oseaj ola anja, ao da vi e nij e sam na tanu noj grani. "Dobro. Kada bude zaposlio Kletni a u dolini Mithila, mora ga potisnuti prema jugu. Poteraj ga u ju ne bregove - to dalje, to bolje. Dr i dolinu zatvorenu sve do ne bude imao dovoljno vojs e u bregovima da te napadne sa te strane. Onda pojuri ao sam avo pravo prema Usudovom Pribegu." "To e mnogo o tati." "Ne toli o oli o bi o talo da pustimo tu vojs u da ide prema severu do smo mi na jugu." Kvan mrano limnu, a Troj produ i: "I ne toli o oli o bi o talo da Kletni stigne do Pribega pre nas. ta god da se desi, to moramo izbei. U oli o ne mo e da ga zadr i osam dana, mora pronai gde se nalazimo i povesti ga na nas umesto pre ma Usudovom Pribegu. Po u aemo da ga sami povuemo poslednji deo puta prema jugu." Kvan ponovo limnu, a crte lica mu se zatego e. Da bi ga opustio, Troj ree suvo: "Naravno, bilo bi bolje ada bi ga naprosto sam porazio i spasao nas nepri li a." Bala lija zausti da odgovori, ali ga poglavar Verement pre ide. "U oli o je to tvoja elja, treba da odabere za svoj zadata ne og drugog, a ne ostarelog ra tni a i poglavara bez Ranihina." Troj se upravo spremao da odgovori, ada zau opita a o sti u prema njemu iz smera Vesel amena. Sada je sunce poelo da se di e - svetlost je igrala po plavoj vodi oja se slivala pre o vrha Vodopada - i magle njegovog vida poe da nestaje. Kada se o renuo, razaznao je rvnog gardistu Ruela a o ja e prema njemu. Ruel zaustavi Ranihina dodirom ru e i ree bez sila enja: "Vrhovnie, ratovnij a je spremna. Vrhovna poglavar a Elena te e a." "Sti em", odgovori Troj i ponovo se o rete Kvanu. Na trenuta , bala lijin p ogled vrsto je odgovarao na njegov. Rastrzan izmeu odanosti i re enosti, on promrmlj a: "Ta o mi Boga, zaradiu ono to uini za mene." Vinuv i se na Merilova lea, on renu. Po ao je ta o naglo da samo to nije naleteo na grivenar u Jadin u. Stajala je u blizini i gledala Merila ao da oe uje da ot rije da je Troj povredio Ranihi na. Nenamerno je poterao ata pravo na nju. Ali ona roi u stranu im je zaustavio R anihina. Njeno prisustvo ga iznenadi. Pozdravio ju je, a zatim je e ao da progovor i. Oseao je da je zaslu ila svu ljubaznost oju joj je mogao pru iti. Do je gladila Merilovu glavu ru ama punim ljubavi, re la je ao da ne to obja njava: "Obavila sam svoj udeo u ovom ratu. Neu vi e ni ta initi. Stara sam i neopho dno mi je da otpoinem. Ii u tvojim splavovima do Andelejna, a odatle u sama ui." "Vrlo dobro." Nije mogao da joj ne da odobrenje da ide splavom, ali je o seao da je to samo priprema za ono to je imala da a e. Posle te e pauze, ona nastavi: "Ovo mi vi e nee biti potrebno." ustrim po ret om istrgla je borbenu strunu iz ose, o levala, a zatim je pru ila Troju. Lagano j e re la: "Ne a meu nama bude mir." Zbog toga to nije mogao da smisli pri ladan odgovor, on prihvati strunu. Ali to ga acnu, ao da je nije vredan. Gurnuo ju je za pojas, pa je, slobodnih ru u, uputio grivenar i svoje najbolje opona anje ranjans og na lona. Na lonila mu se zauzvrat, po azala mu po retom da rene dalje. Ali ada je po ao, dovi nula mu je: "Reci Kovenantu Prsteno i da mora poraziti Zubo u. Ranihini

su se propeli njemu u ast. Oni ga tra e. Ne sme dopustiti da padnu." Onda je nesta la, izgubila se sa vido ruga u magli. Pomisao na Kovenanta ostavi mu gora u us u ustima, ali ga on potisnu. O n pusti Kvana da izvi uje naredbe sa Jadin om raj sebe i potera Merila u o tri a s uz stazu prema apiji Vesel amena. Do je i ao, sunce poe da mu spaljuje poslednj e zaostat e nejasnoe vida. Ogromni, is lesani zidovi Kona a postado e vidljivi; bli stali su u novom svetlu ivom veliajno u od oje se oseao istovremeno i mali i odluan. U njemu je nazreo odsjaje prave dubine sopstvene spremnosti da se rtvuje za Domaju . Sada je mogao samo da se nada da e ono to je imao da ponudi biti dovoljno. Postojala je samo jedna stvar oju nije mogao da oprosti Kovenantu. Bilo je to Neverni ovo odbijanje da se bori. Onda se uspeo uz poslednju padinu i ot rio da su se poglavari o upili pr ed apijom, nad dugom, postrojenom masom ratovnije. Pred prizorom ratovnije osetio je nalet ponosa. Ta vojs a bila je njegov a - alat a oju je on obli ovao, oru je oje je on o trio i oje je umeo da nosi. Sv a i ratni stajao je na svom mestu u eovodu; sva i eovod dr ao je mesto o o lepr avo g stega svoje eovojne; a trideset osam eovojni rasprostrlo se u podno ju Poglavare vog Kona a poput ljuds og pre rivaa. Vi e od petnaest hiljada metalnih grudnih ploa odra avalo je vatru sunca. Svi ratnici bili su na nogama osim sto erni a i treine bojnih sto erni a. Ti oficiri jahali su da bi nosili stegove i mar evs e dobo e i da bi prenosili poru e i zapovesti po ratovniji. Troj je bio o tro svestan da njegovoj vojs i nedostaje ne o sredstvo za trenutnu omuni aciju. Bez ta ve opreme oseao se ranjivije nego to je bio spreman da prizna. Da to popravi, razvio je mre u jahaa oji su se mogli to om bit e prebacivati sa mesta na mesto. Osim toga, uve bao je oficire da rade sa s lo enim odovima signala, ba ljama i zastavicama, da bi se poru e bar u ne im o ol nostima mogle primati vidom. Ali nije bio zadovoljan. Hiljade i hiljade ivota bil e su mu u a ama. Do je prelazio pogledom podreene, grana drveta ao da se tresla na vetru. O renuo se od ratovnije i pre ao pogledom one oji su sedeli na atovima pr ed apijom. Samo su Trevor i Loerija bili odsutni. Poglavari Mhoram i Amatin bil i su tu, sa dvadeset rvnih gardista, aicom ezlono a i obluara, svim znanstvozornicima oji su se zate li u poseti i sa prvom sto ernicom Amorin. Kovenant je sedeo na s edlu od prijanj a na leima jednog vesel amens og mustanga. A pored njega bila je vrhovna poglavar a, Mira, njena zlatna ranihins a obila, doprinosila je da izgl eda vi e nego i ada ao usredsreena juna inja, plemenita prili a poput one legendar ne raljice za oju je Bere vodio svoj veli i rat. Bila je nagnuta prema Kovenantu, slu ala ga sa zanimanjem - gotovo sa obo av anjem - u sva oj crti svoje prili e. Taj prizor razgnevi Troja. Njegova oseanja prema vrhovnoj poglavar i bila su smetena; nije ih mogao u lopiti ni u jednu jednostavnu vrstu. Ona je bila poglavar a oja ga je nauila z naenju vida. A do je uio da vidi, poduavala ga je Domaji, uvodila ga u nju sa ta v om blagom rado u da je uve mislio o Domaji i njoj zajedno, ao da ju je ona lino sa birala. Kada je uvideo opasnost oja je pretila Domaji - ada je poeo da traga za nainom da slu i onome to je video - bila je jedna od onih oji su udahnuli ivot njeg ovim zamislima. Shvatila je potencijalnu vrednost njegove ve tine u ta tici, imala poverenja u nju; dala je njegovom glasu mo zapovesti. Zbog nje je sada izdavao i zuzetno rizine zapovesti i vodio ratovniju zarad cilja za oga se ne bi stideo ni da umre. Pa ipa je Kovenant delovao neosetljivo, imuno na nju. Odavao je utisa umorne gorine. Brada mu je zatamnjivala itavo lice, ao da hoe da potvrdi a o nema ni jotu verovanja u svom imenu. Izgledao je ao neverni , jereti . inilo se da n jegovo prisustvo poni ava vrhovnu poglavar u, da joj pomrauje domajs u lepotu. Raznorazne mrgodne misli proletale su Trojevim umom, ali jedna je bila n ajbitnija. I dalje je postojalo ne to to je eleo da a e Kovenantu - ne zbog toga to je Kovenant mogao da ima oristi ili to je to eleo, ve zbog toga to on, Troj, nije hte o da ostavi ni sen u sumnje u Kovenantovom umu. Vrhovni je e ao do se Elena nije o renula da progovori sa Mhoramom. Ond a je zaustavio Merila raj Kovenanta. Bez uvoda re ao je dire tno: "Moram ne to da

ti a em pre nego to poemo. elim da zna da sam govorio protiv tebe pred Veem. Re ao sa m im ta si uinio Trelovoj erci." Kovenant di e obrvu. Posle pauze, on ree: "A onda si ot rio da ve znaju sve o tome." "Da." Na trenuta se pitao a o Kovenant to zna. Onda produ i: "Zato sam z ahtevao da znam zbog ega se ba u sa tobom. Re ao sam im da ne mogu dopustiti sebi da trae vreme i snagu za rehabilitovanje ljudi nali tebi ada treba da se brinu za Kletni a." "I ta su uzvratili?" "Izmi ljali su opravdanja za tebe. Re li su mi da zloini ne potiu samo od rav ih ljudi. Re li su mi da dobar ove pone ad ini zlo zbog bola u du i. Kao Trel. A Mh oram mi je re ao da o trica tvoga neverovanja see u oba smera." "I to te iznenauje?" "Da! Re ao sam im..." "Trebalo je to da oe uje . Ili ta si mislio, zbog ega postoji taj zavet mira? To je posveenje opra tanju gubavcima - Kevinu i Trelu. Kao da opro taj nije jedina s tvar od oje gubavac ili zloinac ni ada ne mo e imati oristi." Troj je piljio u Kovenantovo sivo, ispijeno lice. Kovenantov ton ga je z bunjivao. inilo se da su mu rei gor e, a cinine, ali iza njih se oseao titraj bola, nagove taj osude samoga sebe, a av nije oe ivao da uje. Ponovo je bio rastrzan zbog ludila Neverni ove tvrdoglavosti i zapanjenosti pred silinom Kovenantovog bola. Nejasni stid natera ga da oseti a o bi trebalo da se izvini. Ali nije se mogao prisiliti da ode toli o dale o. Umesto toga umorno je uzdahnuo i re ao: "Mhoram je isto ta o re ao da bi trebalo da budem strpljiv sa tobom. Strpljenje. Voleo bih ada bih ga imao. Ali injenica je..." "Znam", promrmlja Kovenant. "injenica je da si poeo da ot riva oli o je st ra na sva ta odgovornost. Obavesti me ada bude poeo da se osea proma eno. Zajedno emo p titi." To je ujelo Troja. "Neu propasti!" Kovenant dvosmisleno is rivi lice. "Onda me obavesti ada bude uspeo i ja u ti estitati." Uz napor, troj proguta gnev. Nije bio raspolo en da bude popustljiv prema Kovenantu, ali zarad samoga sebe - i zbog Elene - pre nego zbog Neverni a, on ree : "Kovenante, stvarno ne shvatam u emu je tvoj problem. Ali a o i ada budem mogao da uinim ne to za tebe, uiniu to." Kovenant ga nije gledao u oi. Sar astian prema samom sebi, Neverni promrm lja: "Verovatno e mi to biti potrebno." Troj sle e ramenima, a zatim premesti te inu da bi poslao Merila prema prvoj sto ernici Amorin. Ali onda vide srdoni a Torma a o ustro oraa prema njima od dver i Kona a. On zadr a Merila i stade da e a obluara. Kada je Torm roio izmeu njihovih atova, on pozdravi obojicu, a onda se o rete Kovenantu. Uobiajeno veselje njegovog izraza bilo je ogrnuto ozbiljno u ada je re ao: "Prapoglavaru, mogu li da govorim?" Kovenant se namrgodni na njega ispod obrva, ali nije odbio. Posle rat e stan e Torm ree: "Us oro e napustiti Vesel amen i mo da e proi jo rdeset godina pre nego to se ponovo vrati . Mo da u ja i iveti jo etrdeset godina - ali o nije sigurno. A i dalje sam tvoj du ni . Prapoglavaru Kovenante, mogu li ti dati dar?" On pose e u odoru i izvadi glat i, zaobljeni amen ne vei od njegovog dlana . Izgled amena zapanji vrhovni a. Delovao je ao da je proziran, ali nije mogao da vidi roz njega; inilo se da se otvara u nesluene dubine poput rupe u vidljivo m t anju Tormove ru e, vazduha i tla. Prenera en, Kovenant upita: " ta je to?" "To je or rest, ret i deli jedine stene oja je srce zemaljs o. Zemna mo s ilna je u njemu i mo e ti poslu iti na mnogo naina. Hoe li ga primiti?" Kovenant je piljio u or rest ao da ima neeg surovog u Tormovoj ponudi. " Ne elim ga." "Ne nudim ti ga zbog toga to ti nedostaje", ree Torm. "Ima belo zlato i nis u ti potrebni moji darovi. Ne, nudim ti ga u zna po tovanja prema starom prijatel ju Birinairu oga si oslobodio iz ognja to ga je gutao. Nudim ti ga iz zahvalnost

i za hrabro delo." "Hrabro?" promumla Kovenant hrapavo. "Nisam to uinio za njega. Zar ne zna ? " "Delo je uinjeno tvojom ru om. Ni o u Domaji ne bi mogao da izvede ta av i n. Hoe li ga primiti?" Kovenant lagano pose e i uze amen. Kada mu se levica zatvorila o o njega, on promeni boju, poprimi srebrni sjaj njegove venane burme. Kada je to video, on ga brzo ugura u d ep pantalona. Onda proisti grlo i ree: "U oli o i ada... u oli o i ada budem imao prili u... vratiu ti ga." Torm se nasme i. "Zahvalnost je ao gutljaj sa planins og poto a. Prapogla varu, u dubini du e verujem da si iza grmljavine svojih obrva neobino uglaen ove ." "Sada zbija ale sa mnom", odvrati Kovenant turobno. Srdoni se nasmeja na to ao da je re o izvanrednoj ali. Gip im ora om se udaljio da bi ponovo u ao u Kona . Vrhovni Troj se namr ti. inilo se da svi u Vesel amenu vide ne to to on sam n e mo e da opazi. Da izbegne tu misao, on potera Merila asom od Kovenanta prema sv ojoj vojs i. Prva sto ernica Amorin pridru ila mu se ne to dalje niz breg, pa su zajedno pr oveli rat o vreme u razgovoru sa sto ernicima- onjanicima opremljenim dobo ima. Tro j je odbrojavao ritam ora a oji je eleo da zadaju i proverio da su ga nauili nap amet. Bio je br i od ritma ojem ih je nauio i nije eleo da mu vojs a zaostaje. U po zadini uma besneo je zbog odugovlaenja oje je spreavalo vojs u da poe. Sunce je do tog trenut a dobrano izgrejalo; ratovnija je ve propustila zoru. Raspravljao je o terenu pred njima sa prvom sto ernicom ada amor proe vojs om. Svi ratnici o renu e se prema ogromnom Kona u. Poglavari Trevor i Loerija onan o su stigli. Stajali su na uli oja je branila apije Vesel amena. Izmeu sebe dr ali su sve anj plave t anine. Kada su poglavari zauzeli mesta, stanovnici Kona a poe e da se pojavljuju n a ju nom zidu. Stali su u urbano da se tis aju po bal onima i bedemima, ispunili su prozore, nagurali se po ivici visoravni. Glasovi su im se valjali puni i e ivanja. Vrhovni Troj ostavi Amorin sa vojs om i pojaha nazad uz breg da zauzme mesto sa poglavarima do su se Trevor i Loerija zaposili o o viso og jarbola za zastavu na vrhu ule. Krv mu se iznenada uzbur a od odu evljenja i on oseti elju da podvrisne ne a av bojni po li, da zavitla ne i siloviti izazov u lice Opa om. Kada su Trevor i Loerija bili spremni, oni mahnu e vrhovnoj poglavar i Ele ni. Na njihov zna , ona obode petama Miru i odgalopira od svojih pratilaca u sed lima. Zaustavila se na rat om rastojanju odatle, izmeu zida Kona a i glavnog del a ratovnije. Poterala je Miru u us om rugu sa ezlom za ona dignutim viso o nad g lavom i povi ala ratnicima i stanovnicima Vesel amena: " iveli!" Njen razgovetni p o li odje ivao je liticom poput fanfara i smesta mu je odgovorio zastra ujui povi b ezbrojnih glasova: " ivela!" "Prijatelji moji, narode Domaje", povi ala im je, "as je ucnuo. Rat nam se prima ao i mar iramo mu u susret. Poujte me svi! Ja sam vrhovna poglavar a, nosi lac ezla za ona - za leta i posveena slu bi Domaji. Na moju zapovest, mar iraemo u bit u protiv Sivog Krvni a - da odmerimo snagu protiv njegove, zarad Zemlje. Poujte m e! Ja, Elena, er a Lenina, a em: nemojte se pla iti! Budite ja og srca i ponosite r u e. U oli o smo za to sposobni, pobediemo!" Kada je viso o digla ezlo, uhvatila je rani sunev zra . Kosa zablista o o nje poput venca, a zlatna obila Ranihina nosila ju je poput ponude iro ome danu. Na trenuta delovalo je ao da se rtvuje i Troj se gotovo zagu i od straha da je n e izgubi. Ali nije bilo nieg rtvenog u stamenom zvonu njenog glasa do se obraala l judima Vesel amena. "Nemojte pogre iti. Opasnost je silna - najte a ob na ega doba. Mo da e biti izg ubljeno sve to smo i ada videli, uli ili osetili. U oli o treba da ivimo - u oli o Domaja treba da ivi - moramo preoteti ivot Opa om. Taj je zadata bio prete a za dr evne poglavare, oji behu pre nas. Ali, a em, nemojte se pla iti! Nadolazea bit a na a je veli a u nja, mera na ih d u a. To nam je prili a da se u potpunosti is upimo za obesveenje oje uni tava ono to

voli. To nam je prili a da uobliimo hrabrost, slu bu i veru iz samog srca stene usu da. a i a o padnemo, neemo oajavati. Pa ipa , ne verujem da emo pasti." Uzela je ezlo u jednu ru u i zamahnula njime pravo prema nebesima, a iz njegovog raja izbi blistavi oganj. "Poujte me s vi!" li nu ona. "Poslu ajte Posvetu dobu rata!" Onda otvori grlo i zapeva pesmu oja je pulsirala poput ora a dobo a. Prijatelji! Drugovi! Ponositi narode Domaje! Rat nam se prima ao; Krv, bol i smrt nadoma su ru e. S upa emo se suprotstaviti smrtnoj u nji. Prijatelji i drugovi, setite se Mira! Ponavljajte Zavet sva im dahom. Sve do raja i oprosta Vremena neemo doneti besa ni oaja, nee biti strasti mr nje, opa osti, lanja, niti Obesveenja u slu bi Domaje. Borimo se da izleimo, pre alimo, popravimo... da Zemlju od jada oslobodimo; za zdravlje, dom, drvo i amen, za lomni cvet i sjaj lepote i re a bistrih i rasnih udaramo; i neemo posustati, dati da glave u prah i pepeo odu izgubiti veru, srce, nadu i smelost. Udaramo do Domaju ne oslobodimo zla i bola, do zavet ne ispunimo. Ne a silni talas zla ne dozove oaj! Setite se Mira: hrabra smrt! Mi smo ponositi uvari Domaje! Kada je dovr ila, o renula je Miru, stala licem prema stra ars oj uli. Sa ez la za ona poslala je prema nebu puc etavo, silno, razgranato stablo munje. Na ta j zna , poglavar a Loerija baci zave ljaj u vazduh, a poglavar Trevor silovito pot e e u e jarbola. Pr osna ratna zastava Vesel amena ras rili se i stade da iba na plan ins om vetru. Bio je to ogromni steg, dvaput vi i od poglavara oji ga je dizao i bio je razgovetno plav, boje stega vrhovnog polgavara, sa jednom o trom crnom lini jom pre o sredine. Do je lepr ao i udarao, silovit po li di e se od ratovnije i po novi se na rcatim zidovima Vesel amena. Vrhovna poglavar a Elena na trenuta je odr avala ezlo u plamenu. Onda uut a is azivanje moi. Kada vi a zamre, ona pogleda u grupu jahaa i vrsto vi nu: "Vrhovn ie Troje! Krenimo!" Troj smesta natera Merila da ipi prema ratovniji. Kada je bio sam pred ja haima, on salutira svojoj prvoj podreenoj oficir i i ree tiho, da obuzda uzbuenje: " Prva sto ernice Amorin, mo e poeti." Ona mu uzvrati pozdrav i o rete ata prema vojsci. "Ratovnijo!" povi a. "Mir!" U iro om naletu, ratnici stado e mirno. "Dobo ari, pozor!" Udarai ritma ora a digo e palice. Kada je digla pesnicu u vazduh, oni poe e d a udaraju; s upa su lupali ritam ojem ih je Troj nauio. "Ratnici, mar !" Kada je izdala zapovest, ona spusti pesnicu. Blizu esnaest hiljada ratni

a renu po ritmu dobo a. Troj je gledao njihovu preciznost sa nedlom ponosa u grlu. Po raj Amori ne, renuo je sa svojom vojs om niz put prema reci. Ostali jahai sledili su ga u blizini. Zajedno su odr avali ora sa ratovni jom do je mar irala prema zapadu pod viso im ju nim zidom Vesel amena. 13. KAMENI VRTOVI MAERLA Jahai i ratovnija u mar u s upa doo e putem do iro og amenog mosta oji je pre lazio Belicu nedale o prema jugu od jezera. Kada izbi e na most, zau e mnogobrojne oh rabrujue po li e onjani a i graditelja splavova na jezeru; ali vrhovni Troj nij e pogledao u tom smeru. Sa vrha lu a gledao je niz re u: tamo je video a o posl ednji splavovi prve eovojne bala lije Kvana zalaze za o u u i nestaju sa vidi a. Bili su samo mali deo Trojeve vojs e, ali bili su ljuni. Rizi ovali su ivote u s ladu sa njegovim nareenjima, a sudbina Domaje i la je sa njima. Uz oseaj ponosa i st repnje, gledao je sve do nisu nestali na putu da prime udeo rvoprolia oji im j e pripisao. Onda je oprezno prejahao most. Iza njega, put je s retao prema jugu i poinjao da se izvija sve dalje od visoravni Kona a prema posnim travnatim terenima oji su se pru ali izmeu Vesel ame na i Trotgarda. Do je prolazio podno jem bregova, Troj je brojao zubljono e i obluar e u pratnji da bi se uverio da ratovnija ima pun udeo podr e lilianrila i rhadamn aerla. To om tog postup a, on ugleda jednog izdvojenog obluara a o putuje na on ju za grupom jahaa. Trel. Moni obluar dr ao se zaelja grupe, ali nije ni po u avao da sa rije lice ili pr ili u. Kada ga ugleda, Troj se lecnu od nelagode. On zastade i sae a vrhovnu pogl avar u. Mahnu ostalim jahaima da ga obiu i tiho ree Eleni: "Jesi li znala da i on i de sa nama? Jesi li se slo ila?" Vrhovna poglavar a Elena upitno ga pogleda, na ta on odgovori ta o to je limnuo prema Trelu. Kovenant zastade sa Elenom i ada je Troj limnuo o rete se da pogleda i za sebe. Kada ugleda Trela, on zajea. Veina jahaa sada je obi la Elenu, Troja i Kovenanta i Trel jasno vide a o g a njih troje gleda. Zastao je tamo gde se zate ao - jo udaljen dvadeset pet jardi - i uzvratio Kovenantov pogled o trim, bolnim zurenjem. Na trenuta , svi su ostali gde su se zate li i napeto gledali jedni u dr uge. Onda Kovenant opsova sebi u bradu, dograbi uzde svoga onja i poe putem prem a Trelu. Banor poe za Neverni om, ali ga vrhovna poglavar a zaustavi hitrim po ret om. "Nije mu potrebna za tita", ree ona tiho. "Nemoj sumnjom vreati Trela." Kovenant stade ispred Trela i dva ove a zapilji e se jedan u drugoga. Onda Kovenant ne to progovori. Troj nije mogao da uje ta je re ao, ali obluar uzvrati za r vavljenim pogledom. iro a prsa nadimala su mu se ispod tuni e ao da je zadihan. I njegov odgovor bio je neujan. U Trelovim udovima videla se silovitost, elja za delanjem; Troj je to jas no video. Nije shvatao Eleninu tvrdnju da je Kovenant bezbedan. Do je gledao, o n joj pro apta: " ta je Kovenant re ao?" Elena odvrati ao da nije mogue da je pogre ila: "Prapoglavar obeava da mi n ee nauditi." To iznenadi Troja. eleo je da zna zbog ega je Kovenant po u ao da uverava Tr ela na ta av nain, ali nije mogao da smisli nain da upita Elenu a va je veza izmeu nje i Trela. Umesto toga on zapita: "Ka o je Trel odgovorio?" "Trel ne veruje u obeanje." Troj ut e estita Trelu na zdravom razumu. Trenuta asnije, Kovenant tr e onja i asom se vrati niz put. Slobodnom ru om nepre idno je gladio bradu. Ne gledajui Elenu, odbrambeno sle e ramenima i ree : "Pa, ove ima valjanih razloga." Onda potera onja galopom da stigne ostale jah ae. Troj je eleo da sae a Trela, ali ga vrhovna poglavar a vrsto povede za sobo m ada je po la za Kovenantom. Iz po tovanja prema obluaru, Troj se nije o retao.

Ali ada ratovnija u podne pre ide mar radi obro a i odmora, Troj vide da Trel jede sa ostalim rhadamaerlima. Do tog vremena, vojs a je iza la iz podno ja bregova u prijatnije travnja e zapadno od Belice. Troj je odmerio rastojanje oje su pre li i upotrebio ga za pre liminarno odmeravanje ora a oji je zadao za mar . Za sada je brzina delovala dob ro. Ali na dnevni mar uticali su mnogi inioci. Vrhovni provede deo popodneva sa p rvom sto ernicom Amorinom raspravljajui a o da us ladi uestalost i trajanje stan i za odmor sa ta vim promenljivim veliinama ao to su teren, ve preeno rastojanje i st anje zaliha. eleo je da je pripremi za svoje odsustvo. Bilo mu je drago to mo e da razgovara o borbenom planu; bio je ponosan na n jega, ao da je re o delu obje tivne lepote. Pobeeni narodi tradicionalno su be ali do Usudovog Pribega, ali on je nameravao da ga pretvori u mesto pobede. Plan mu je spadao u onu vrstu drs og strate og poteza a av je samo slepac mogao stvoriti . Ali posle izvesnog vremena Amorin uzvrati po retom prema ratovniji i mrgodnim reima: "Jedan dan ta vog hoda nije ni ta posebno. Dobrom ratni u mo da a ni pet dana ne bi predstavljalo mu u. Ali dvadeset ili trideset - za to vreme ova av mar moga o bi da ubije." "Znam", odvrati Troj pa ljivo. Bojazan mu se ustro vrati. "Ali nismo imali izbora. a i ovom brzinom, previ e ratni a i rvnih gardista izginue da nam upe neo phodno vreme." "ujem te", za rguta Amorin. "Odr aemo brzinu." Kada se vojs a zaustavi radi noenja, Mhoram, Elena i Amatin poo e izmeu blist avih logors ih vatri, pevali su pesme i pripovedali vesele prie d inova da oso ole srca ratni a. Do ih je gledao, Troj oseti o tru alost zbog toga to e proi dugi dani p re no to poglavari ponovo budu mogli da pomognu Amorini da popravi raspolo enje rat ovnije. Ali razdvajanje je bilo neophodno. Vrhovna poglavar a Elena imala je ne oli o razloga za posetu Znanstvigoru. Ali Veseldrvo se nije nalazilo na putu; ni je se moglo dopustiti da ratnici u mar u preu i to dodatno rastojanje. Zbog toga se poglavari i ratovnija rastado e sledeeg popodneva. Tri poglavara, oje su pratili Kovenant, Troj, dvadeset rvnih gardista i znanstvozornici s renu e jugozapadnim p utem prema Trotgardu i Veseldrvu. A prva sto ernica Amorin povede ratovniju sa zub ljono ama i obluarima gotovo prema jugu, pravo prema Usudovom Pribegu. I Troj je imao posla u Znanstvigoru i bio je prisiljen da ostavi Amorin da sama zapoveda vojs om. Tog popodneva, jesenje nebo se zamrai ada se i ni oblac i te o po renu e prema zapadu. Do je davao prvoj sto ernici poslednja uputstva, vid mu je bio zamuen; morao je da pilji po zlo obnoj izmaglici. "Dr i ora ", ree on ra t o. "Teraj jo br e ada stigne do la eg terena iza Siv e. U oli o mo e da u tedi ne to na, neemo morati toli o da zapinjemo od Poslednjih Bregova. A o ti rvni gardist i oje je poslala vrhovna poglavar a budu u stanju da obave posao, trebalo bi da putem bude obilnih zaliha. Stii emo vas u Sredi njim Zaravnima." Glas mu je bio nap regnut od svesti sa a vim e sve te oama morati da se suoi. Amorin odgovori limanjem oje je izra avalo njenu vrstu re enost. Poe la a i a . Trojev vid toli o se zamrai da vi e nije mogao da razazna pojedinane prili e u na upljenoj ratovniji. Napregnuto je salutirao prvoj sto ernici, a ona se o rete da p ovede ratni e u oso prema putu. Poglavari i znanstvozornici ispusti e po li ohrabrenja, ali Troj mu se nije pridru io. Poveo je Merila do vrha golog brda ca, pa je tamo stajao abonosnog maa di gnutog u i i sve do itava vojs a ne proe poput sen e roz maglu pod njim. On ree se bi da ratovnija nee u bit u bez njega - da e njegovi ratnici samo mar irati do im s e ne pridru i. Ali nije osetio ola anje na tu misao. Ratovnija je bila njegovo orue, njegov nain da slu i Domaji; ada se vratio ostalim jahaima, oseao se nespretno, i a eno gotovo ras omadano, ao da ga je samo ve tina Ranihina dr ala u ravnote i. Ostata da na jahao je obavijen dobro mu poznatom osamljeno u slepih. Ki ica se nastavila to om itavog popodneva, cele noi i veim delom sledeeg dana . I pored nagomilane debljine obla a, nije ja o padalo; ali i a je za lanjala sune vo svetlo i muila Troja zamraivanjem vida. Usred noi, do je spavao pod vla nim po ri vaima oji su se, inilo se, pripijali uz njega poput po rova, iz sna ga tr e divlje, neobja njivo uverenje da e vreme biti oblano ada bude stupio u bit u od Usudovog Pribega. Bili su mu potrebni sunevo svetlo i jasnoa. U oli o ne bude mogao da vidi

...! Digao se poti ten i nije povratio uobiajeno samopouzdanje sve do i ni oblac i onano ne odo e prema isto u i dopusti e da mu se sunce vrati. Pre podne sledeeg dana poglavars a dru ina doe nadoma re e Maerl. Putovali su br e ot a o su napustili ratovniju i ada su stigli do re e, severne granice Tr otgarda, bili su na pola puta do Veseldrva. Maerl je te la iz visova Zapadni pl anina i i la najpre prema severoisto u, zatim prema jugoisto u, da se ulije u Siv u, postane deo nje i poe istono prema Oparnici. Iza Maerle nalazila se oblast u oj oj su poglavari usredsredili napore da zalee pusto enja izazvana Obesveenjem i ratom . Trotgard je poev od poslednjih godina Kevina Zemljoguba nosio ime Kura Ple netor, Jadin Kamen, sve do ga nisu pre rstili ada su novi poglavari dali zavet slu bi posle Obesveenja. U to vreme, oblast je bila u potpunosti spaljena i ogolje na. Tu se odigrala poslednja veli a bit a izmeu poglavara i Opa og i ostavila za sobom sve spaljeno, uni teno, natopljeno spr enom rvlju, gotovo bez plodnog tla. Ne e stare pripovesti govorile su da se Kura Plenetor dimio i jeao stotinu godina po sle te poslednje bit e. A pre etrdeset godina re a Maerl i dalje je te la mutna o d erodiranog i neplodnog mulja. Ali sada joj je u struji preostao samo trag neisti. I pored svih ogranienj a razumevanja, poglavari su iz drugog Kruga mnogo nauili o leenju o teene zemlje i sa da je Maerl nosila samo blagu izmaglicu neistoe. Zbog ve ova prethodne erozije, poi vala je u guduri nali pu otini pre o lica zemlje. Ali padine gudure bla ili su du bo o u orenjena trava i bunje, a zdravo drvee dizalo je rune viso o iznad lisure . Maerl je ponovo bila iva re a. Zagledana u nju sa ivice gudure, dru ina zastade radi trenut a u ivanja. Ele na, Mhoram i Amatin zajedno blago zapeva e deo poglavars og zaveta. Onda odgalopir a e niz padinu i pre o gaza, ta o da su opita Ranihina i onja veselo, glasno plj us ala do su prelazili u Trotgard. Ta oblast pru ala se izmeu Zapadni planina i re a Maerl, Siv e i Rila. Unu tar tih granica dejstvo poglavars og staranja oitovalo se svuda, u svemu. Po olen ja poglavara pretvorile su Jadin Kamen u zdrav, umovit raj, iro u, bre ulj astu zem lju gajeva, proplana a i dolina. itave travnate padine o ivljavalo je sitno plavo i uto cvee. Dvadesetinama milja ju no i zapadno od jahaa bujna aliantha i dubo a trava bili su puni zlatolistih zlatana i drugog drvea, tre anja, jabu a i bele lipe, buj nih hrastova, brestova i bu vi ovenanih jesenjom slavom. A vazduh oji je decenij ama posle bit e i dalje odje ivao udarima i vris om rata sada je bio toli o ist i prozraan da se inilo da blista od ptijeg poja. To je Troj prvi put video ada mu se zaeo vid; to je upotrebila Elena da ga podui znaenju vida. Do je sada jahao na Merilovim leima pod blistavim suncem sjajne o oline Trotgarda, oseti se slobodnije od brige nego dugo pre toga. Kada poglavars a dru ina zae u rano popodne, predeo o o njih se promeni. Iz meu stabala i roz zelenilo stado e da se probijaju gomile nabacanog stenja; is rza ne gromade ne oli o puta vi e od jahaa pomaljale su glave iz zemlje, a manje amenj e zaraslo u mahovinu i li ajeve le alo je na sve strane. Ubrzo se inilo da dru ina ja e p o drevnim ostacima raznesene planine, viso og, nepo ornog vrhunca oji se dizao iz bregova Kura Plenetora sve do ga ne a ogromna sila nije raznela u paramparad. Pribli avali su se amenim vrtovima Maerla. Troj ni ada nije na ao vremena da prouava vrtove, ali je znao da se o njima govori da predstavljaju mesto na ome su najbolji me tri suru-pa-maerla stvorili najponositija dela. Ia o je prote lih godina mnogo puta jahao tim prolazom roz nebrojeno stenje, nije mogao da a e gde poinju sami vrtovi. Izuzev ravnomernog por asta oliine rhotina rasutih ili pobodenih po travi, nije mogao da pronae odreenu promenu ili granice sve do dru ina nije izbila na breg iznad iro e doline. Onda je najzad bio siguran da se nalaze u jednom od vrtova. Najvei deo duga e, viso e brds e padine bio je gusto pre riven amenjem, ao da je ne ada bio srce drevnog ras omadanog vrhunca. Stenje je bilo sa upljeno i nagomilano na sve strane, dizalo se po ogromnim hrpama ili u obli u masivnih, usamljenih gromada, ta o da je bu valno jedino isto tlo na strmoj padini bio put

ni prolaz. Nijedna stena niti gromada nije bila uglaana, is lesana niti obli ovana n i na oji nain, ia o su pojedinano rasuto amenje i na upine amenja delovali ao da su sa njih pos idani mahovina i li ajevi. inilo se da su svi odabrani zbog priro dne grotes nosti. Umesto da poivaju ili le e na tlu, trali su, irili se, mrgodili, uali zijali, propinjali, puzali i razmetali se poput lude, nagurane gomile troglodit a prestravljenih ili odu evljenih zbog toga to di u sve vazduh. Na putu prema dolini p ut je vijugao izmeu neobinih oblija ao da je izgubljen u sumanutoj umi, ta o da su to om sila enja ratnici nepre idno bili u senci jednog ili drugog izmuenog oblija. Troj je znao da nagomilana udesa te brds e padine nisu prirodna; napravil i su ih ljudi iz ne og razloga oji nije mogao da pojmi. To om prethodnih putovanja, ni ada se nije dovoljno zanimao da bi postav io pitanje o njihovom znaenju. Ali sada se nije pobunio ada vrhovna poglavar a E lena predlo i da dru ina poe da pogleda delo iz daljine. Sa druge strane travnatog dn a doline nalazilo se jo jedno brdo, strmije i vi e od onog sa ojim je bilo suoeno. Put je s retao levo i i ao dnom doline, ne obraajui pa nju na vi e brdo. Elena predlo i da se jahai uspnu uz to brdo da pogledaju vrtove. Obraala se svim pratiocima, ali joj je pogled bio na Kovenantu. Kada se o vaj slo i uz neodreeno sleganje ramena, reagovala je ao da je izrazio volju svih j ahaa. Prednji deo brega bio je previ e strm za onje i zato su o renuli desno i stali da as aju dolinom sve do nisu na li mesto na om e s renuti i uspeti se na breg sa zadnje strane. Do su jahali, Troj poe da osea blagu napetost i e ivanja. elja vrhovne poglavar e da po a e prizor Kovenantu izazvala je u njemu zanimanje. Pris etio se drugih iznenaenja - ao to je dvorana darova, oja ga nije zanimala sve do ga Mhoram nije pra tino odvu ao tamo. Breg je na vrhu imao ogoljeno ispupenje. Jahai ostavi e onje i pe e preo e posl ednje rastojanje. Kretali su se hitro, jer su delili Elenino raspolo enje, i us or o izbi e na vrh. Sa druge strane doline ameni vrt le ao je otvoren pred njima, izlo en poput bareljefa. Sa tog rastojanja la o su videli da sve to ispremetano stenje obrazu je jedinstvenu aru. Od izmuenog amena tvorci vrta napravili su iro o lice - prostranu prili u is rivljenih, izjedenih i izvitoperenih crta. Zbog neravnosti stenja lice je de lovalo nateeno i izoblieno; oi su mu bile is rzane poput dubo ih rana, a putni prol az zasecao ga je poput besciljne brazgotine. Ali i pored toga, na licu se protez ao osmeh neizmernog veselja. Neoe ivanost svega toga prenerazi Troja i on stade d a se tiho, razdragano smeje. Ia o su poglavari i znanstvozornici oigledno bili upoznati sa vrtom, lica su im delila izraz zadovoljstva, ao da je izlo eni razdragani osmeh zarazan. Vrh ovna poglavar a Elena pljesnu ru ama ne bi li zadr ala nalet sree, a oi poglavara Mh orama blistale su od brit og zadovoljstva. Samo se Kovenant nije nasmejao, limn uo, niti je po azao i a av drugi izraz zadovoljstva. Lice mu je bilo ispijeno po put olupine. U oima mu je bio nespo ojni, iscrpljeni izraz, a desnica mu se poigr avala sa prstenom na nain oji je nagla avao dva nedostajua prsta. Trenuta potom on proguna roz amor dru ine: "Pa, d inovi su sva a o ponosni na vas." Ton mu je bio dvosmislen, ao da istovremeno po u ava da a e dve protivurene stvari. Ali pominjanje d inova zaseni sve drugo to je mo da mislio. Osmeh poglavar e Amatin zatitra, a nagli ispitiva i sjaj sevnu ispod Mhoramovih obrva. Elena mu p rie i zausti da ne to a e, ali pre nego to je mogla da pone, on produ i: "Ne ada sam poz navao ta vu enu." Upinjao se da zvui nehajno, ali glas mu je bio nespretan. "U lep rozarijumu." Troj zajea u sebi, ali se uzdr a. "Bila je prava lepoti... razume se, tada je nisam poznavao. A ona nije i mala svojih sli a, ili a o ih je i imala nije elela da ih po a e. Ne verujem da je vi e mogla podneti da stoji ispred ogledala. Ali do tori su mi re li da je ne ada bila divna. Njen osmeh je bio... a i ada sam je upoznao, jo je mogla da se sme i. Izgledalo je upravo ova o." On limnu prema amenom vrtu, ali nije ga pogledao. Usredsredio se na seanja. "Bila je lasian sluaj." Kada je produ io, ton mu postade o triji i gori. Razgo

vetno je nagla avao rei, ao da imaju nazubljene ivice. "Bila je izlo ena lepri ao d ete na Filipinima ili tamo negde - mislim da su joj roditelji bili tamo stacioni rani sa vojnim trupama - i uhvatilo ju je upravo ada se venala. Prsti na nogama postali su joj neosetljivi. Trebalo je da odmah ode od do tora, ali nije. Bila je jedna od onih oje ni a o ne mo e da pre ine . Nije mogla da nae vremena da se odvo ji od mu a i prijatelja da bi se brinula zbog hladnih no nih prstiju. Zbog toga ih je onano i izgubila. Kod le ara je najzad oti la ada su noge poele da joj se toli o gre da je jedva hodala, pa su onano shvatili ta joj je i po slali je u leprozarijum, a le ari su tamo morali da joj amputiraju prste. To joj je zadalo ne to nevolja - te o je oraati ada nema prste na nogama - ali je ona bil a nezaustavljiva. Ubrzo je ponovo bila sa mu em. Ali nisu mogli da imaju dece. Kriminalno je ludilo za gubavce oji imaju ne to mozga da imaju dece. Njen mu je to shvatao - ali je ona i dalje elela decu i ta o se on onano razveo od nje. To ju je zabolelo, ali pre ivela je. Nedugo potom, imala je posao, nove prijatelje i novi ivot. I ponovo se na la u leprozarijumu. Ov og puta, obamrla su joj dva prsta na ru ama. To ju je stajalo posla. Bila je se retarica i prsti su joj bili neophodn i. Osim toga, razume se, njen ef nije eleo da za njega rade gubavci. Ali ada joj je bolest ponovo zaustavljena, nauila je a o da uca bez ori enja tih mrtvih prsti ju. Onda se preselila u novi raj, na la novi posao, jo novih prijatelja i produ ila da ivi ao da se apsolutno ni ta nije desilo. Otprili e u to vreme - ili su mi bar ta o re li - u njoj se zaela strast prema narodnim igrama. Nauila je ne to o tome to om putovanja u detinjstvu i sada j oj je to postalo hobi, njen nain da stvara nove prijatelje i da im govori da ih v oli. Sa arenim haljinama i osmehom, bila je..." Zastao je, a onda je gotovo smesta produ io. "Ali dve godine potom ponovo je stigla u leprozarijum. Nije imala ba najbolji oslonac i preesto je padala. I ni je uzimala dovoljno le ova. Ovog puta izgubila je desnu nogu ispod olena. Vid j e poinjao da joj se muti, a desna ru a bila joj je prilino obogaljena. Po licu su poele da joj rastu gu e, a osa joj je opadala. im je nauila a o da hrama na ve ta oj nozi, zapoela je da dr i gubavcima le cij e iz narodnih igara. Le ari su je dugo zadr avali, ali onano ih je ubedila da je puste. Za lela se da e ovaj put bolje paziti na sebe. Nauila je le ciju, re la je, i nee se ni ad a vratiti. Zadugo se i nije vraala. Ali to nije bilo zbog toga to joj to nije bilo po trebno. Deo po deo ot idala je omade sebe. Kada sam je upoznao, bila je ponovo u leprozarijumu zbog toga to ju je dom za nezbrinute izbacio. Nije joj preostalo ni ta osim osmeha. Proveo sam mnogo vremena u njenoj sobi i gledao je a o le i u revetu - s lu ao je a o pria. Po u avao sam da se navi nem na zadah. Lice joj je delovalo ao d a su je do tori sva o jutro tu li mot ama, ali je i dalje imala taj osmeh. Razum e se, veina zuba je nestala - ali se osmeh nije izmenio. Po u ala je da me ui da igram. Terala me je da stanem tamo gde je mogla da me vidi, a onda mi je govorila gde da stavim stopala, ada da s oim, a o da po r eem noge." Ponovo je zastao. "A u meuvremenu imala je obiaj da mi pria a o je imala bogat ivot. Mora da je imala itavih etrdeset godina." Iznenada se nagao prema tlu, dograbio amen i zavitlao ga svom snagom pr ema nasme enom licu amenog vrta. Dobaaj mu je bio dale o pre rata , ali nije zasta o da gleda a o se amen otrlja u dolinu. O renuo se na drugu stranu i hrapavo zare ao: "A o i ada dohvatim tog njenog mu a, zavrnuu mu pro letu iju." Onda je duga im oracima oti ao sa uzvi enja prema onjima. U trenut u, na ao se na svom atu i odgalo pirao nazad prema putu. Banor ga je sledio iz blizine. Troj dubo o udahnu, po u a da se otrese dejstva Kovenantove prie, ali nije mogao da smisli ni ta to bi re ao. Kada pogledao Elenu, vide da se stapa sa Mhoramo m i Amatin, ao da joj je potrebna njihova podr a da podnese ono to je ula. Trenuta potom Mhoram ree naglas: "Prapoglavar Kovenant je proro ." "Da li je izre ao sudbinu Domaje?" upita Amatin bolno. "Ne!" Elenino poricanje bilo je silovito, a Mhoram ta oe uzdahnu: "Ne." A

li Troj vide da je Mhoram mislio na ne to drugo. Onda se stapanje o ona i poglavari se vrati e onjima. Us oro je dru ina pono vo bila na putu i jahala za Kovenantom u smeru Veseldrva. To om ostat a popodneva, Troj je bio previ e uznemiren rea cijom poglavara na Kovenanta da bi se opustio i u ivao u putovanju. Ali sledeeg dana on nae naina da primiri neodreenu uznemirenost. Do u tanine predstavio je sebi razdvojeno napredo vanje ratovnije - zamislio je rvnu gardu oja je jahala sa poglavarom Kalindril om, onji e eovodove oji su putovali splavovima i galopirali opnom, ratni e oj i su mar irali za Amorinom. Na njegovoj mentalnoj mapi Domaje ti razliiti po reti i mali su namernu simetriju oja je u njemu izazivala zadovoljstvo na ne i su tins i nain. Nedugo potom poeo je da se osea bolje. A i Trotgard mu je pomagao. Ju no od amenih vrtova sloj plodnog tla posta jao je deblji i plodniji, ta o da u bregovima roz oja je dru ina jahala goli am enovi nisu virili roz travu i cvee. Umesto toga, gusti i bunja i iro i potezi uma ras li su na sve strane, pre idali padine i reito se izvijali pre o obrona a i dolova . Pod blistavim nebom i jesenjim balzamom Trotgarda Troj odlo i ia sebe nesigurnos t u pogledu Kovenanta poput ru nog sna. U tom trenut u, a ga ni problem veza nije uznemiravao. Obino ga je vi e bri nula nemogunost da prenese poru e Kvanu nego neznanje o tome ta se desilo Kori ovo j misiji. Ali bio je na putu prema Veseldrvu. Vrhovna poglavar a Elena dala mu j e re da Znanstvigor radi na njegovom problemu. Nadao se da su prouavaoci ezla ot ri li re enje za njega. To vee u ivao je u pesmi i razgovoru poglavara o o logors e vatre. Mhoram j e bio povuen i nerazgovorljiv, sa neobino zloslutnim izrazom u oima, a Kovenant je mrgodno i utljivo piljio u ugar e vatre. Ali vrhovna poglavar a Elena sva je titr ala od dobrog raspolo enja. Sa Amatinom je irila veselo i razdragano raspolo enje ro z dru inu sve do se nije inilo da a i najmrgodniji znanstvozornici poinju da ipe o d oseanja. Troj pomisli a o ni ada nije izgledala dra esnije. Pa ipa je oti ao u slepilo le aja sa bolom u srcu. Nije mogao odagna svest da je Elena is azivala blistavost zarad Kovenanta, a ne zbog njega. Smesta je usnio ao da eli da pobegne nepostojanju vida. Ali u najmraanije m delu noi bez meseine prenu e ga o tri glasovi i topot opita. Kroz mrano osvetljenje ugara a vatre vide a o u sredi tu logora stoji jedan rvni gardista na Ranihinu. Ranihin se pu io na hladnom vazduhu; vatreno je galopirao da stigne do poglavara. Meni Morin i poglavar Mhoram ve su stajali raj Ranihina, a vrhovna pogla var a Elena urila je iz svojih po rivaa sa poglavar om Amatin iza sebe. Troj baci pregr t granja u vatru. Iznenadni sjaj dade mu prili u da bolje osmotri rvnog gar distu. Prljav tina te og boja i arala mu je lice, a po razderotinama odore imao je t ragove s orele rvi. Lagano je sjahao, ao da je umoran ili da o leva. Troj oseti a o mu ravnote a iznenada titra, ao da mu je grana drveta nje govih napora za Domaju pos oila pod nogama. Prepoznao je rvnog gardistu. Bio je to Runi , jedan od pripadni a Kori ove misije a Primorju. 14. RUNIKOVA PRIPOVEST

Na trenuta Troj je pipao o o sebe, po u avao da povrati ravnote u. Runi ne bi trebalo da bude tu; bilo je prerano. Samo je dvadeset tri dana pro lo od odlas a Kori ove misije. a ni najmoniji Ranihin nije mogao odgalopirati do Primorja i nazad za to vreme. Zato je Runi ov dolaza znaio.... znaio... Pre nego to je vrhovn a poglavar a mogla da progovori, Troj zatee sebe a o postavlja pitanje prigu enim glasom: " ta se desilo? ta se desilo?" Ali Elena ga zaustavi jednom o trom reju. Video je da nije propustila da sh vati znaenje Runi ovog prisustva. Stajala je sa ezlom za ona vrsto u opanim u tlo, a lice joj je bilo puno ognja. Po raj nje, na Kovenantovom licu bio je izraz prepun gaenja, ao da mu se ve smuilo ono to je oe ivao da uje. Delovao je ao ove oji eli da zna da li je na s rt bolestan ili ne ada je hrapavo upitao rvnog gardistu: "Jesu li mrtvi?" Runi nije obraao pa nju ni na Kovenanta ni na Troja. Klimnuo je najpre meni

u Morinu, a zatim se neprimetno na loni vrhovnoj poglavar i. I pored ravnodu nost i, u njegovom dr anju primeivao se prisena o levanja, izvesna nevoljnost oja nate ra Troja da zajei od i e ivanja. "Govori, Runie", ree Elena ozbiljno. "Ka ve nam vesti donosi ?" A posle nje Morin ree: "Govori da te poglavari uju." Pa ipa Runi nije poinjao. Jedva vidljiv u pozadini njegovog pogleda bio je bol - izraz oji Troj ni ada nije oe ivao da e videti od jednog rvnog gardis te. "Slat i Isuse", je nu on. "Pa oli o je lo e?" Onda Mhoram progovori. "Runie", ree blago, "pohod a Primorju poveren je u ru e rvnoj gardi. Te o je to breme, jer ste pre svega zavetovani ouvanju ivota po glavara. Nije tvoja rivica u oli o su se zavet i pohod su obili i nalo ili da se jedno ili drugo odlo i. Ne mo e biti ni a ve sumnje u rvnu gardu, a av god da nam te usud donosi sa ta vim tragovima bit e u vreme pomraenja meseca." Runi je o levao jo jedan trenuta . Onda ree: "Vrhovna poglavar o, dolazim iz dubina Sarangravs e ravnice - iz Putni ovog Tesnaca i iz pohoda prema Primor ju. Meni, Prenu i Poribu sa mnom Kori ree: 'Vratite se vrhovnoj poglavar i. Reci te joj sve - sve vesti o bojnom sto erni u Hoer inu, svim mu ama Ranihina, svim na padima zlo ota. Recite joj o padu poglavar e etre.'" Amatin zajea iz dubine grla, a Mhoram se u oi. Ali Elena je dr ala Runi a sa napetim izrazom na licu. "'Ona e zna ti a o da saslu a tu pripovest o d inovima i Besomucima. Recite joj da misija nee pr opasti.' 'Pest i vera', odvratismo nas trojica. 'Neemo propasti.' Ali etiri dana borili smo se protiv Sarangrava i Pren pade ao rtva probuen og zlo ota. Onda smo se izborili za prolaz do zapadnog dela ravnice i tamo ponov o do li do svojih Ranihina. Najboljom brzinom pojahali smo prema Vesel anmenu. Ali ada zaosmo u Grimerdor, napado e nas vuci i pragrdani, ia o im ne videsmo tragova do smo i li prema isto u. Porib i njegov Ranihin pado e da bih ja mogao pobei, a ja onda pojahah dalje. Onda sam se zapadno od Grimerdora sreo sa izviaima ratovnije i saznao da I zopaenje mar ira i da vrhovna poglavar a ja e prema Veseldrvu. I ta o sam se o renuo od Vesel amena i po ao u potragu da bih vas zate ao ovde. Vrhovna poglavar o, ima mnogo toga to moram rei." "Poslu aemo te", ree Elena. "Doi." O renula se i pri la logors oj vatri. Tamo j e sela sa Mhoramom i Amatin raj sebe. Na njen zna , Runi sede naspram nje i do pusti jednom znanstvozorni u oji je poznavao ve tine iscelitelja da mu oisti rane. Troj nagomila drva na vatru da bi bolje video, a zatim se smesti u blizinu pogl avara, na suprotnoj strani od Kovenanta. Trenuta potom Runi poe da govori. Najpre mu je pripovedanje bilo rat o i nespretno. Krvnoj gardi nedostaj ao je dar d inova za prianje; zaobilazio je ljune teme i nije obraao pa nje na stvari oje su mu slu aoci morali znati. Ali poglavari su ga pa ljivo ispitivali. A Kovenan t je uporno ustrajao na pojedinostima. Povremeno se inilo da eli da omete pripoved anje, da odlo i trenuta ada e morati da mu uje ishod. Postepeno dogaaji to om pohod a poe e da se pojavljuju u uoblienom obli u. Troj je napeto slu ao. Nije mogao da vidi ni ta van neposredne svetlosti log ors e vatre; ni ta mu nije odvlailo pa nju. I pored ravnoe Runi ovog glasa, vrhovni u se inilo da vidi ono to je slu ao, ao da se itav pohod odigrava u vazduhu pred njim. Pohod se probio istono roz Grimerdor, a zatim je tri dana jahao po i i. A li ni a va i a nije mogla zaustaviti Ranihine, a i nije posredi bila veli a oluja . Osmog dana pohoda, ada se oblaci razbi e i pusti e sunevu svetlost da se vrati na zemlju, Kori i njegova grupa nao e se na vidi u Planine Groma. Ova je ravnomerno rasla do su jahali po suncu. Pre li su dvadeset pet mil ja severno od nje i asno popodne stigli do veli e litice Domajinog Sunovrata. B ili su na jednoj od njegovih najvi ih taa a i mogli su da bace pogled na Donju zeml ju sa visine vee od etiri hiljade stopa. Ovde je Domajin Sunovrat bio ta o o omit ao da je Donja zemlja odseena se irom. A pod njim, iza bre ulj astog, travnatog po teza u eg od pet milja, le ala je Sarangravs a Ravnica. Bila je to vla na zemlja, isprugana vodenim to ovima poput isturenih vena u t ivu tla, obrasla bujnim obiljem rastinja i puna pritajenih opasnosti - udnova tih, podlih zver i oje su se mno ile po vodama i pla ile ove a; lu avih, starih, pol utrulih vrba i empresa oji su pevali tihe pesme sposobne da opine neoprezne; usta

jale, otrovne lo ve, u toli oj meri pre rivene sluzavom masom, muljem i biljem p lit og orena da su delovale ao vrsto tlo; bujno cvee, divno oro eno bistrim tenosti ma od ojih su ljuds a bia mogla poludeti; varljivi potezi suvog tla oji su se n aglo pretvarali u ivi pesa . Sve to bilo je poznato rvnoj gardi. Koli o god zlo obna u ljuds im oima ili nepogodna za ljuds i ivot, Sarangravs a Ravnica nije bilo prirodno zla. Pre je, zbog tame oja je snila pod njom, bila naprosto opasna divlje utoi te za neisti Domaje, izvitoperene plodove zla drevne pro losti. D inovi, oj i su umeli da budu oprezni, uve su bili u stanju da slobodno putuju Ravnicom i dr ali su staze otvorene i za druge putni e, ta o da, normalno, prelaza Sarangrav a nije predstavljao veli i rizi . Ali sada je jo ne to susretalo pogled pohoda. Usnulo zlo se me oljilo; ru a Izopaenja bila je na delu i budila drevne, naopa e stvorove. Opasnost je bila silna i poglavar Hirim be e u asnut. Ali ni poglavari ni r vna garda nisu bili iznenaeni. Poglavari Kalindril i Amatin - rvni gardisti Mori n i Koral - izvestili su o toj opasnosti. A ia o u asnut, poglavar Hirim nije pred lo io da pohod izbegne opasnost ta o to e pojahati prema severu i o o Sarangravs e r avnice, na stotinu milja od puta. Zbog toga su se u zoru devetog dana spustili n iz Domajin Sunovrat, oristei stazu za onje oju su drevni poglavari nainili u og romnoj litici i pojahali istono pre o travnatih bregova prema glavnom prolazu d ino va roz Sarangrav. Vazduh je bio primetno topliji i gu i nego nad Domajinim Sunovratom. Odisao je ao da je ispunjen nevidljivim, vla nim vla nima i inilo se da ostavlja za sobo m ne to u pluima ada se izdahne. Onda roz travu poe e da se pojavljuju bunovi i nis o, is rivljeno grmlje. A sama trava rasla je sve vi a i vla nija. U neravnomernim razmacima zalutale, s rive ne lo ve vode pljus ale su pod opitima Ranihina. Us oro se pojavi is rivljeno, li ajevima pre riveno drvee i ra iri mahovinom obavijeno granje. Raslo je sve gu e i vi e a o je pohod zalazio u Sarangrav. Posle ne oli o trenuta a, jahai zao e u travnati prolaz oji je le ao izmeu dve neustalasane bare i s retao ne to prema severu od iston og pravca u d unglu oja je ve delovala neprobojno. Ranihini uspori e do opreznijeg ora a. Naglo se nao e do grudi u slonovs oj travi. Kada se jahai obazre e, nisu videli ni traga prolazu d inova. Ravnica se zatv orila poput eljusti. Ali rvni gardisti su znali da je ta av nain Sarangrava. Samo je put ispr ed njih bio vidljiv. Ranihini poo e dalje, razmiui travu iro im grudima. Ka o se d ungla zgu njavala, prolaz d inova se su avao sve do nije do ao trenuta ada su mogli da ja u samo po troje uporedo - sva i poglavar sa rvnim gardistima na bonim polo ajima. Ali slonovs a trava se povu la i dopustila im da se reu boljo m brzinom. Napredovanje im je bilo buno. Uznemiravali su Ravnicu i do su putovali d izali su talase, budili i izazivali graju sa obe strane. Ptice i majmuni brbljal i su na njih; male, rznate ivotinje oje su jau ale poput hijena izbile bi iz tr ave pred njima i ute le; a onda d ungla ustupi mesto mranim, smrdljivim barama, vod enim pticama sa perjem duginih boja, oje su jezivo re tale po vazduhu. Iznenadni pljusci odje ivali su po ustajalim barama; bleda, neodreeno ljuds a oblija minula bi sa vidi a ispod talasa. To om itavog jutra pohod je sledio vijugavu stazu oju su pa ljivi d inovi na pravili u davno pro lim vremenima. Ni a va opasnost nije pretila, ali su Ranihini ipa bili sve napetiji. Kada se jahai zaustavi e pored plit og jezera da se odmore, atovi im postado e jo uznemireniji. Ne oli o ih je tiho fr talo; u i su im bile naulj ene i napete, menjale su polo aj o trim trzajima, gotovo se tresle. Jedan od njih najmlai pastuv oji je nosio rvnog gardistu Tula - neritmino je udarao opitom. P oglavari i rvna garda pojaa e oprez i pojaha e niz prolaz d inova. Pre li su jo dve milje ada Sil pozva rvne gardiste da pogledaju poglavara Hirima. Poglavarevo lice bilo je zajapureno ao da ima ja u groznicu. Znoj mu se otrljao niz obraze i hrapavo je disao, gotovo dahtao da doe do vazduha. Oi su mu svetlucale. Ali nije bio sm. I poglavar a etra zajapurila se i poela te o da di e. Onda a i rvna garda ot ri da ima problema sa disanjem. Vazduh je delova o nabre lo. Opirao se uvlaenju u plua, a ada bi se jednom na ao u njima, za aio bi s

e tamo movarnim prstima, poput zahvata ivog pes a. Oseaj se naglo pogor avao. Iznenada svi umovi Ravnice prestado e. Bilo je ona o ao to je ispriao poglavar Kalindril. Ali at poglavar e Amatin nije bio Ranihin. Poveriv i se veli im onjima, p ohod nastavi put. Jahai su se lagano retali. Ranihini su oraali glava napregnutih prema na pred, nauljenih u iju, drhtavih nozdrva. Znojili su se, ia o vazduh nije bio topao. Na taj nain su pre li ne oli o stotina jardi - usiljeno su prolazili roz t vrdoglavi, lepljivi vazduh i ti inu. Posle toga, d ungla se povue sa obe strane. Prol az d inova poivao je du travnate grbine poput nasipa izmeu dve nepo retne bare. Jedna od njih bila je plava i blistava, odra avala je nebo i popodnevno sunce, ali je d ruga bila mrana i smrdljiva. Pohod je bio na pola puta pre o grbine ada zvu otpoe. Poeo je tiho, vla no i slabo, poput jeanja ove a na samrti. Ali inilo se da do pire iz mrane bare. On opini jahae. Do su ga slu ali, zvu lagano poe da raste. Dizao se po visini i snazi - postajao rastrzani vrisa - odje ivao nad b arama. Nastavljao se sve vi i i sve glasniji. Kroz njega poglavari s upa povi a e: " Melen urion abatha! Duroc minas mil habaal! Ali jedva su se mogli uti. Onda mladi Ranihin oji je nosio Tula izgubi ontrolu. Prestravljeno je zanji tao, o renuo se i vinuo prema plavoj bari. Kada je s oio, Tul se baci na bezb ednost trave. Ranihin pljusnu u vodu do grudi. Smesta ispusti bolni njisa oji je got ovo dostigao vri tanje u vazduhu. Mahnito se baca ajui, on se i upa iz bare i utee zapa dno, nazad niz prolaz d inova. Zavijanje postade jo vi e. Ostali Ranihini razbi e se i pojuri e. Propinjali su se, o retali, toptali z a ute lim bratom. Trzaj njihovog polas a izbaci iz sedla poglavara Hirima i on s e spase tamne bare samo time to se doe ao na ezlo. Poglavar a etra smesta s oi sa ata da mu se pridru i. I Sil, Cerin i Kori sjaha e. Kada je s oio, Kori naredi ostalim rvnim gardistima da za tite Ranihine. Runi i njegovi drugovi pripili su se za onje. Ranihini su sledili povr eenog pastuva. Do su jezdili, zavijanje iza njih zamre, a vazduh poe da se proi ava. Ali jo to om izvesnog rastojanja rvni gardisti nisu bili u stanju da povrate on trolu nad atovima. Ranihini su trali iro om stazom oja im je bila nepoznata; rvn i gardisti znali su da su si li sa prolaza d inova. Onda Ranihin u vostvu pres oi jedno uzvi enje i bez i a ve opomene ulete u m ovaru. Ali ostali veli i onji uspeli su da se bezbedno zaustave. Krvni gardisti sjaha e i uze e u ad od prijanj a iz raneva. Do trenut a ada Kori , Cerin, Sil, Tul i poglavari stigo e do njih, slobodni Ranihini ve su bili zauzeti izvlaenjem srodni a iz ivog blata. Videv i da su ostali Ranihini nepovreeni, poglavari se o renu e pastuvu oji je s oio u baru. Ovaj je stajao po strani, grizao zubima i trzao u agoniji glavom sa jedne na drugu stranu. Pod dla om itavi udovi i stoma bili su mu pre riveni pli ovima i ope otinama. Krv je brizgala iz povreda. Kroz ne e od njih videla se ost. I pored odlunosti u oima, jeao je od bola. Poglavari su bili dubo o dirnuti. U Hirimovim oima videle su se suze, a et ra je gor o lela. Ali nisu mogli uiniti ni ta. Nisu bili Ranjani. A nisu ni mogli da nau amanibhavame, te mone trave utog cvea oje su isceljivale onje, ali su od l judi izazivale ludilo. Mogli su samo da zatvore u i za bolove pastuva i po u aju da razmotre a o da nastave pohod. Ubrzo su svi ostali Ranihini bili bezbedni na vrstom tlu. La o su se otar asili movarnog blata, ali se nisu mogli otresti stida zbog pani e. Oi su im po azi vale da smatraju da su se osramotili. Ali ada zau e jeanje povreenog brata, oni nauli e u i. Povlaili su noge i nju urali jedan drugog. Najstariji pola o ode i o renu se Tulovom atu. Na trenuta , njih dvojica su op tili, prislonjenih gubica. Ne oli o puta mlai Ranihin limnu gla vom. Onda se stari Ranihin prope; digao se viso o u drevnom Ranihins om is az ivanju poasti. Kada se spustio, on silovito udari sa oba prednja opita glavu pov

reenog brata. Mlai onj jednom zadrhta od siline udarca i pade mrtav. Ostali Ranihini nemo su gledali. Kada se najstariji o rete od palog onj a, oni tihim nji tanjem izrazi e odobravanje i tugu. Na svoj nain i rvna garda nije ostala nedirnuta. Ali vrhovna poglavar a prepustila je nevolju d inova u njihove ru e. Kori ree poglavarima: "Moramo ii. Poh od e a. Tul mo e da ja e sa Doarom." "Ne!" povi a poglavar a etra. "Neemo voditi Ranihine dublje u Sarangravs u Ravnicu." A poglavar Hirim ree: "Prijatelju Korie, sva a o zna oli o i mi o toj s ili oja nam zabranjuje da preemo Ravnicu. Sva a o zna da ta sila, da bi nas zaust avila, mora najpre da nas vidi. Mora nas osetiti i znati gde smo." Kori limnu. "Onda isto ta o mora znati i da nije la a stvar osetiti prisustvo ljuds i h bia. Mi smo samo obian ivot meu mnogim vrstama Sarangrava. Ali Ranihini nisu obini. Jai su od nas - ivotna sila jae plamti u njima. Njihovo prisustvo na ovom mestu la e je videti od na eg. Mo e biti da je ta sila protiv nas pode ena na njih. Opa i je do voljno mudar da razvije ta vu strategiju. Iz tog razloga, moramo putovati bez Ra nihina." "Pohod zahteva njihovu brzinu", ree Kori . "Nemamo vremena da idemo pe e." "Znam", uzdahnu Hirim. "A o ne bude nezgoda, prove emo najmanje pun Meseev c i lus na ta vom putovanju. Ali jahanje o o Sarangrava bi nam isto ta o oduzelo m nogo vremena." "Prema tome, moramo projahati. Moramo se boriti." "Da proja emo, a o da ne", si nu etra. "Ne umemo da se borimo protiv ta ve stvari - ili bismo ve stupili u boj. Rei u ti otvoreno, Korie - u oli o se ponovo s retnemo sa tom odbojnicom, izgubiemo vi e od Ranihina. Ne! Moramo ii drugim putem." "Kojim?" Na trenuta poglavari su gledali jedno drugo. Onda poglavar a etra ree: "N apraviemo splav i prebroditi Putni ov Tesnac." Krvni gardisti bili su iznenaeni. a i zaljubljenici u plovljenje, d inovi, radije su i li Sarangravs om Ravnicom nego da se prepuste udima te re e. Kori ree: "Mo e li se to izvesti?" "Mi emo to uiniti", odvrati etra. Videv i snagu njene odlunosti, rvni gardisti re o e sebi: "Uiniemo to." A Kori ree: "Onda moramo silno po uriti, do su Ranihini jo sa nama." I ta o poe veli a tr a Ranihina, u ojoj su se ranjans i onji is upili z a sramotu. Kada su svi jahai uzjahali, oni pa ljivo poo e nazad do pravog puta prolaza d inova. Ali onda Ranihini baci e u vetar sve osim najprostijeg opreza. Najpre aso m, zatim galopom, jezdili su prema zapadu, van opasnosti Sarangrava. Nije to bila brzina za prela enje veli ih rastojanja, niti la i ora oji je uvao snagu. Bio je to galop oji je prevazilazio najveu brzinu obinih onja. I nije usporavao niti posustajao. U punom naletu, Ranihini izbi e iz Sarangravs e Ra vnice podno zida Domajinog Sunovrata pre izlas a Meseca. Onda o renu e malo istono od ju nog pravca du litice. Na otvorenom tlu tr im postade e i. Gruba podno ja bregova Domajinog Sunovrat a presecala su im put poput izgu vanih nabora u zemlji, prisiljavala ih da se baca ju nani e, a zatim sa naporom uspinju nesigurnim padinama po dvadeset puta na milj u. A prema jugu teren se pogor a. Trava je lagano nestajala sa padina, pa su Ranih ini toptali po golom stenju, ljun u i nanosima paradi stenja. Mesec je bio gotovo pun i pod njegovom svetlo u Planina Groma, drevni Gravi n Trendor, videla se na pozadini neba. Ve je dominirala ju nim obzorjem, a a o je pohod napredovao, dizala je runu sve vi e i vi e. U njenoj senci Ranihini su nadvladavali i no i podno je bregova. Te o su dis ali, penili, preznojavali se i izuzetno naprezali, ali nisu posustajali ni na as, ve ih je svetlo dana doe alo na ne vi e od pet milja od Putni ovog Tesnaca. Sada poe e da se sapliu i li u po padinama, prs ajui penom sa gubica, gulei o u sa nogu. Pa ipa su odbijali da posustanu. Pre podne desetog dana digo e se na vrh jednog pregiba i srui e u us u dolinu meu nogama Planine Groma - dolinu Putni ovog Tesnaca. Sa desne strane, pri podno ju planine, nalazilo se izvori te re e. Tamo je s mrdljiva, crna voda uz ri u eruptirala podno o omite litice. Bila je to preobra en

a Oparnica Andelejna. Ta divna re a ulazila je u Planinu Groma roz Podlaevu Klisu ru, zatim zaranjala u dubine zemlje, gde je te la roz napu tena Jazbini ta i plodi ta Demonije, roz rupe za otpat e jamni a, groblja, smetli ta i jezera iseline, izl uevine za opanih obi. Kada je izbijala gusta, uljasta i smrdljiva u podno ju Gravi n Trendora, nosila je otpadne vode iz ata ombi, zagaenje ve ova prljavog is ori ava nja. Od Planine Groma do Davilje, veli e movare, ni ta nije ivelo po obalama Putn i ovog Tesnaca sa izuzet om Sarangravs e Ravnice oja je najgu e rasla sa obe stran e Tesnaca, cvetajui od crne vode. Ali viso o na bo ovima doline bila su dva ili t ri tan a poto a bistre vode, oji su hranili travu, grmlje i ne to drvea, ta o da j e samo dno doline bilo golo. Tamo Ranihini najzad otpoinu e. Uz drhtanje i fr tanje , oni zagnjuri e gubice u poto da piju. Poglavari nisu obraali pa nju na sopstveni umor, ve smesta poo e u potragu za a manibhavamom. Ubrzo se etra vrati sa dvostru om pregr ti trave za iscelivanje onja . Njome je nahranila Ranihine, do joj je Hirim doneo jo . Te ada su svi veli i onji pojeli ne to amanibhavama, poglavari dopusti e sebi da se odmore. Onda rvna garda posveti pa nju gradnji splava. Jedina stabla dovoljno otp orna da rastu u dolini bila su ti ova, a u obli njoj uvali tri najbli a bila su mrtv a. Gvozdena debla po azivala su ta im se desilo; ada su prerasla odreenu veliinu, orenovi su im doprli dovoljno dubo o da dota nu tlo natopljeno vodama re e i ta o su se osu ili. Koristei se irice i u ad od prijanj a rvni gardisti uspe e da obore stabla. Sva o su ise li na etiri dela pribli no iste du ine. Kada su ot otrljali trupce do mr tve obale Tesnaca, poeli su da ih vezuju jedan za drugi tra ama od prijanj a. Posao je bio spor zbog veliine i te ine ti ovih trupaca, a rvna garda je r adila pa ljivo da bi bila sigurna da e splav biti bezbedan. Ali bilo ih je petnaest orica i ravnomerno su napredovali. Ubrzo posle podneva splav je bio dovr en. Kada pripremi e ne oli o mot i za upravljanje, behu spremni da nastave put. I poglavari su se pripremili. Posle trenut a stapanja, oni uputi e ceremon ijalni pozdrav Ranihinima. Onda su si li na obalu Putni ovog Tesnaca i zamolili Ko ri a da porine splav. Dvojica rvnih gardista privrsti e u ad za splav, do se ostali rasporedi e sa strane. Zajedno su digli masivne ti ove trupce i svalili splav u vodu. On stade da se baca a u esto oj struji, ali u ad ga je sigurno dr ala. Cein i Sil s oi e na njega da vide a o e se dr ati. Kada su dali odobrenje, Kori uputi zna poglavarima da renu ispred njega. Poglavar a etra s oi na splav i smesta se dade na posao da zaglavi ezlo izm eu sredi njih debla a o bi mogla da oristi njegovu silu za rmanjenje. Poglavar H irim ju je sledio, ao i ostali rvni gardisti, sve do na obali nisu ostala sam o dvojica oji su dr ali u ad. Poglavar a etra poe tiho da peva, prizivajui zemnu mo ro z ezlo. Kada je bila spremna, ona limnu Kori u. Na njegovu zapovest, poslednja dvojica rvnih gardista s oi e na splav ada ga struja otr e. Splav uroni, stade da se o ree; ljuala voda o rete ga prema sredi tu re e. Ali onda poglavar a etra uhvati ravnote u. Sila njenog ezla poivala je poput rme od zlatani e u ru ama d ina. Splav joj se opirao, ali onda se pola o smirio. Uputila ga je niz glavni to bujice i ne oli o trenuta a potom pohod je hitao iz doline nazad u zagrljaj Sarangravs e Ravnice. Osloboen stege doline, Putni ov Tesnac pola o se ra iri, uspori. Onda poe da rivuda i da se izliva u vodoto ove Sarangrava, a najgori deo struje proe. Ostata popodneva, poglavar a etra ostala je na zadnjem delu splava i vod ila ga po crnoj vodi. Reno orito s retalo je i vijugalo a o je Putni ov Tesnac postajao upleteniji u t anje Sarangravs e Ravnice. Bone struje ulivale su se u gl avni to i izlivale iz njega, a stenovite ade po rivene pramenovima d ungle poe e da proviruju iz vode. Kada ora Tesnaca postade usporen, ona upotrebi ezlo da gura splav; bilo joj je potrebno napredovanje da bi upravljala analima. Do veeri bila je veoma umorna. Onda etvorica rvnih gardista preuze e mot e i poe e da guraju splav roz sumr a u no, ada su samo njihove oi vine mra u mogle da vide dovoljno dobro da bezbedn o po reu splav. Poglavar a etra pojede obro oji je poglavar Hirim pripremio za n

ju na maloj lilianrils oj vatri, a zatim utonu u san i pored zadaha i prodorne v lage re e. Ali u zoru vratila se poslu i nastavila da upravlja Putni ovim Tesnacom uz pomo ezla. Meutim, ubrzo joj poglavar Hirim utee u pomo. Naizmenino su po retali sprav to om itavog dana, a pre o noi otpoinu e do je rvna garda oristila mot e. Na taj n ain pohod je napredovao niz Putni ov Tesnac sve do veeri dvanaestog dana. To om ti h dana, nebo je bilo vedro, a sunevo svetlo puno leptirova. Splav je dobro napred ovao. Ali te noi oblaci za loni e mesec, a i a stade da natapa poglavare, da im r ade san. Kada ih Kori pozva u poslednjoj tmini pred zoru, oni oboje smesta zbac i e po rivae i digo e se na noge. Kori po aza u no. U tami d unglom pre rivene ade pred splavom videla se sl aba svetlost. Treptala je i nestajala poput neja e vatre lo ene mo rim drvetom, al i nije ot rivala ni ta. Do se splav primicao adi, poglavari su napeto gledali. Onda etra pro apta: "To je ve ta a svetlost. Nije prirodna za Sarangrav." Krvni gardisti se slo i e. Nijedna svetlea zver a niti inse at Ravnice nisu i zlazili po i i. "Zaustavite na adi", apnu etra. "Moramo videti tvorca te svetlosti." Kori dade zapovesti. Krvni gardisti na mot ama po renu e splav ta o da za plovi prema glavnini ostrvca. Kada se nao e na deset jardi od obale, Doar i Pren s liznu e u vodu. Oni dopliva e do ade, a zatim nestado e u grmlju. Krmano o rete splav t a o da je plutao niz struju na rastojanju od jednog s o a do obale. Ostrvo je bilo duga o i us o. Kada je pohod doplovio gotovo na dohvat nis o obe enih grana, svetlo postade jasnije vidljivo. Bio je to tanu ni plamen - slaba n o titranje nali ognju ba lje. Ali nije ot rivalo ni ta o o sebe izuzev sen u stab ala oja su promicala izmeu njega i splava. Kada ga je splav pro ao za odreeno rastojanje, svetlo se ugasi. Oboje pogla vara se trgo e, digo e ezla, ali ne re o e ni re. Krvni gardisti na ormilu nalego e se na mot e sve do stranica splava ne udari u obalu. Gotovo smesta Doar i Pren s oi e n a trupce, nosei meu sobom izoblieno ljuds o telo. Krmano smesta uputi splav u glavni anal. Poglavar Hirim na e se da upali l ilianrils i tap. U i i ba lja je nejasno svetlela, ali je ot rila ove a. Lice i udovi bili su mu isprugani prljav tinom i blatom, pre riveni usirenom rvlju iz brojnih sitni h rana, pose otina i ogrebotina. O ru ene blatom i rvlju, beonjae su mu blistale. Njegova odea, isto ao rane i blato po njemu, govorila je o dugotrajnoj borbi da pre ivi Ravnicu. Ostaci uniforme visili su mu u dronjcima. Samo je jedan deo njegove opreme ostao nedirnut. Nosio je izbrazdanu met alnu grudnu plou, utu ispod prljav tine, sa crnim, dijagonalnim zna om pre o sredine . "Sedmice mu!" ree poglavar a etra. "Sto erni !" Ona uhvati ove a za ramena. Ali onda se tr e ao da ju je ove opr io. "Melen urion! Sto ernie", ri nu ona, " ta ti je to uinjeno? Telo ti je ao led!" ove nije dao ni a av zna da ju je uo. Stajao je tamo gde su ga postavili Doar i Pren, a glava mu je visila na stranu. Dah mu je bio plita . Nije se pome rio ni na a av nain, osim to je treptao u dugim razmacima. Ali etra nije e ala odgovore. "Hirime", ree ona, "ovaj ove se smrzava!" doh vatila je po riva i bacila ga pre o njega. Poglavar Hirim pretvori ba lju u vatru . Tamo je pro uvavao ameni otli vode sve do je nije dovoljno oistio, do je etra sme tala ove a raj vatre. Ona mu dohvati glavu da bi mu na silu nalila ne to laden ice izmeu usana. Hladnoa njegove o e pe la joj je prste. Ona i Hirim obmota e ru e u ebad da bi se za titili, a onda polo i e ove a raj va tre i s inu e mu rite. Oprali su ga vruom vodom. Kada je bio ist, etra izvadi iz odor e amenu posudicu sa glinom vidar om i razmaza e malo le ovitog blata pre o najgor ih rana. Zora sti e uz i u. Na svetlu, rvni gardisti vide e ishod rada poglavara. ove

ova o a liila je na put le a. Glina vidar a le ala mu je nemona na ranama. Hladnoa u nje mu nije bila smanjena. Pa ipa , disao je i treptao. Kada ga poglavari po ri e i digo e u sedei polo aj , on s lopi oi, a voda potee iz njih poput suza. irila mu se pre o obraza i obrazov ala zrnca leda u bradi. "Sedmice mu! Sedmice mu!" jeala je poglavar a etra. "Mrtav je, a ipa ivi. t a mu je to uinjeno?" Poglavar Hirim nije odgovarao. Posle izvesnog vremena Kori progovori u ime rvnih gardista. "To je Hoe r in, sto erni ratovnije. Zapovedao je prvim eovodom desete eovojne. Vrhovna pogl avar a poslala ga je sa ljudima do d inova u Primorje." "Da", promrmlja Hirim. "Seam se. Kada mu se eovod nije vratio, vrhovna po glavar a poslala je Kalindrila i Amatin da probaju da uu u Sarangrav. Dvadeset je dan ratni - sto erni Hoer in i njegovi podreeni - svi su izgubljeni. Kalindril i Amatin nisu na li ni traga od njih." Poglavar a etra obrati se ove u. "Hoer ine. Sto ernie Hoer ine. uje li me? Govo ri! Ja sam etra, dru benica Verementova, poglavar a Vea Vesel amena. Zahtevam da odg ovori ." Hoer in najpre nije odgovorio. Onda mu se vilice po renu e i tihi zvu dop re mu iz usta. "Ja sam aham ara, dveri. Poslat sam..." Glas mu nestade u naletu suza. "Poslat? Dveri?" ree etra. "Hoer ine, govori!" inilo se da je sto erni ne uje. Sedeo je u ti ini, do su mu suze obrazovale nanos leda u bradi. Onda poglavar Hirim naredi: "Aham ara, odgovaraj!" Hoer in proguta i progovori. "Ja sam aham ara, dveri. Poslat sam da budem svedo ..." Zastao je, ali je produ io trenuta asnije. "Poslat sam da budem svedo propasti d inova." U ime svih rvnih gardista Kori ree: "La e !" A poglavar a etra s oi na Hoer i na. Ne obazirui se na bol, ona mu uhvati lice u a e i povi a: "Opa i!" On je nu i otr e joj se iz zahvata. Sa riv i lice u trupce splava, jecao je poput deteta. Zgro ena, etra se povue od njega. Zaustavila se po raj poglavara Hirima i e a la. Dugi trenuci pro li su pre nego to se Hoer in po renuo. Onda se digao u prea nji p olo aj. Suze su mu se i dalje slivale u bradu. "... propast d inova. Bilo ih je trojica, braa jednog roenja. Preds azanje raja. Slu e Sotonsrce Du omora." Ponovo je stao. Trenuta potom Kori ree: "To ne mo e biti. To je nemogue. D inovi Primorci su amenbraa Domaje." Hoer in ne odgovori. Upiljen u trupce splava, sedeo je poput mrtve gline . Ali us oro je opet progovorio. "... mora. Imenovani su Ljudosea, Sotonpest... i jo jedan oji ne treba da bude imenovan." Jo jednom je progutao. "To su tri Besomu a." Izvesno vreme itav pohod bio je nem. Onda i Hirim i etra poe e se upinjati da nagnaju Hoer ina da a e jo ne to. Ali on im ostade van dohvata, nem. Konano poglavar a etra ree Hirimu: "Ka o prima te rei? Ka vo znaenje vidi ?" "ujem istinu", ree poglavar Hirim. "Preds azanje raja." Kori ree: "Ne. Zaveta mi, to je nemogue." Poglavar Hirim hitro ree: "Ne uni se ovde zavetom." U or mu je bio ispravan. Krvna garda nije bila nesvesna njegovog znaenja. Kori nije ponovo progovorio. Ali poglavar a etra ree: "Sla em se sa Kori om. Pomis ao da bi Besomu mogao ovladati ma ojim d inom prevazilazi poimanje. U oli o se m o Opa og prostire toli o dale o, za to nije porobio d inove u pro losti?" Poglavar Hirim joj odgovori: "To je istina. Besomuci nisu dovoljni. Oni nisu obja njenje. Ali sada poglavar Kletni poseduje Kamen Zlozemlja. Nije bilo ta

o u doba drevnih poglavara. Mo da Besomuci i Kamen zajedno..." "Hirime, govorimo o d inovima! Da ih je zadesilo ta vo zlo, javili bi nam! " "Da", ree poglavar Hirim. "Ka o je to uinjeno?" "Uinjeno?" "Ka o su spreeni? ta im je uinjeno?" "Njima?" ree poglavar a etra. "Postavi neposredbnije pitanje. ta je uinjeno Hoer inu? ta je uinjeno nama?" "Ta o postupa Opa i. U bici od Vitog Drvograda - ta o nam je reeno - on je povredio asnicu Lauru i dete Pietena da bi pomogli uni tenju onoga to su voleli." "Upotrebljeni su ao mamac za zam u. Hirime, namamljeni smo!" Nije e ala na odgovor. S oila je na zadnji deo splava, zabila ezlo izmeu tru paca, zapoela pesmu. Sila poe roz ti ovinu; splav poe napred roz i u. "Pridru i mi s e!" povi a ona poglavaru Hirimu. "Moramo pobei odavde." Poglavar Hirim umorno se di e na noge. "Kod Vitog Drvograda, zam a je bila potpuna i bez Laure i Pietena. Bili su samo razmetanje - ruganje - bespotrebni. " Do je govorio, dah poe da mu se napinje u grudima. Mi ii vrata zatego e se od napor a udisanja. Ni rvna garda nije mogla la o da di e. U ne oli o trenuta a, Hirim pade na olena, dr ei se za grudi. Poglavar a et ra dahtala je od napora oji joj je donosio sva i dah. inilo se da i a oja je padala po reci ne pravi ni a av zvu . Onda sto erni Hoer in s oi na noge. Izmeu usana zaori mu se tiho, bolno jean je. Zvu je bio u asan. Glava mu se zabaci, a jeanje stade da narasta do se ne pre tvori u vrisa . Bio je to isti onaj vrisa oji je izazvao pani u Ranihina. Kori je prvi povratio snagu meu rvnim gardistima. On smesta obori sto ern i a sa splava. Hoer in potonu poput amena. Glas se smesta uut ao. Pa ipa se gustoa vazduha samo poveala. Stezala se o o pohoda poput pesnic e. Poglavar Hirim uz napor se pope na noge. On prodahta Doaru: "Jesi li ti ugasio vatru? Hoer inovu vatru?" "Ne", ree Doar. "Nestala je ada smo polo ili ru e na njega." "Sedmice mu!" ree Hirim. "To ste bili vi! Krvna garda! A ne Ranihini! Da zla sila slu a vas! Mo zaveta!" Krvni gardisti nisu imali odgovora. Zavet nije bio ne to to se moglo s riva ti ili poricati. Al ipoglavar a etra bila je iznenaena. Snaga joj nestade sa splava. Na Kori ovu zapovest, etiri ormilara preuze e mot e i poe e da guraju splav p rema severnoj obali Tesnaca. eleo je da doe aju napad na tlu, samo a o mogu. Zapov edio je ormilarima da se staraju za splav, a zatim naredio ostalim rvnim gardi stima da brane poglavare. U tom trenut u, re a eruptira. Voda nemo su nu u vis, baci splav u vazdu h, prevrte ga. Za e splozijom, crni pipa ibnu iz vode. Stade da se izvija, uplie, dograb i poglavar u etru. Veina rvnih gardista zaronila je i u lonila se sa puta padajuem splavu. A li Sil i poglavar Hirim bili su pravo pod njim. Sa Prenom i Tulom, Kori otpliva do mesta na om je uhvaena poglavar a etr a. Ali crna voda ih je zaslepljivala; nisu mogli da vide ni ta, da nau ni ta. inilo se da re a nema dna. Kore donese odlu u. Pohod a Primorju bio je u njegovim ru ama. Tonom oji nije dopu tao odbijanje, on naredi rvnim gardistima da napuste Tesnac. Ubrzo je stajao na severnoj obali, na ivici d ungle. Najvei deo rvnih gard ista bio je sa njim. Sil i poglavar Hirim su ih prete li. Poglavar je bio nepovr een; Sil ga je za titio od splava. Dalje niz re u dvojica ormilara vezivala su splav, do su druga dvojica ronila da nau zalihe dru ine. Nije bilo ni traga od Cerina i poglavar e etre.

Hirim je ozbiljno a ljao - progutao je ne to smrdljive vode - ali se di e na noge i zadahta: "Spasite je!" Ali rvni gardisti se ne pomeri e da poslu aju. Pohod prema Primorju bio je u njihovim ru ama. A znali su da je Cerin i dalje iv. Pozvao bi ih da su i a o mo gli pomoi. "Po u ao sam", dahtao je Hirim. "Ali ne umem da plivam. Oh, bezvredni!" Uh vati e ga grevi. iro o je zabacio ru e i ri nuo u i u: " etra!" Blesa sile srui mu se iz ezla roz vodu prema dnu re e. Onda se sru io u Silovo naruje. inilo se da mu je udar bio delotvoran. Re a o o ta e nestan a poglavar e et re poe da ljua. Previranje vode odasla navi e mlazeve rvi i parad crnog mesa. Para se podi e iz to a. Dubo o dole u Putni ovom Tesnacu na rat o se videlo sevanje pla ve boje. A onda zvu poput udara groma potrese tlo. Re a zasi ta poput mueni a. A zgusnutost vazduha se pre ide. Nestala je ao da je sprana sa Sarangrava. Krvni gardisti su znali da je Cerin mrtav. Samo se jedan zna borbe poglavar e etre vrati do njih. Porib ga vide prv i i zaroni u re u da ga uzme. Nemo ga je polo io u ru e poglavara Hirima - ezlo pog lavar e etre. Izmeu metalom o ovanih rajeva bilo je u potpunosti sa e eno i rto. Prelomil o se u Hirimovom zahvatu poput granice. Poglavar se otr e Silu i sede uz drvo. Do su mu se suze slivale niz obraz e, grlio je omade etrinog ezla. Ali opasnost nije bila o onana. Zarad zaveta, Kori ree poglavaru: "Zlo ot nije mrtav. Ovde je samo povreen. Moramo nastaviti." "Nastaviti?" ree Hirim. "Nastaviti? etra je mrtva. Ka o mogu da nastavim? Od samog poet a sam se pla io da je va zavet glas oji zlo Sarangrava mo e da uje. Ali nisam re ao ni ta." U njemu je bilo gorine. "Verovao sam da biste vi re li za to da su mi strahovi bili opravdani." Krvni gardisti ponovo nisu odgovorili. Nisu znali bez sumnje ili mogunost i gre e da je zlo ot svestan njihovom prisustva. A toli a ispoljavanja moi nisu bi la ono to se inilo da jesu. U zna po tovanja prema poglavarevom bolu, rvna garda g a ostavi samog do su pripremali splav da produ e put. Kormilari su uspeli da spasu mot e i hranu, najvei deo prijanj a i lilian rils ih tapova, ali nijedno ebe niti omad odee. Sam splav bio je nedirnut. Onda se Kori obrati Runi u, Prenu i Poribu i zapovedi im da prenesu ves ti o pohodu vrhovnoj poglavar i Eleni. Njih trojica to prihvati e bez pitanja, ali su e ali da pohod rene pre nego to e zapoeti put prema zapadu. Kada su sve stvari bile spremne, Kori i Sil digli su poglavara Hirima i zmeu sebe i odveli ga ao da je dete niz obalu do splava. inilo se da mu je zlo. M o da se razboleo od rene vode oju je progutao. Do su ormilari gurali splav u sre di te Putni ovog Tesnaca, on promrmlja za sebe: "Nije ovo raj. Bie bola i smrti od ojih e ovi izgledati sitno. Hirime, Hulov sine, ti si u avica." Onda je pohod oti ao. Runi , Pren i Porib zajedno zao e u d ungli Sarangravs e Ravnice. Vatra je zamrla i ostavila ugar e, a bez njenog svetla Troj nije video n i ta - ni ta to bi se suprotstavilo prizorima smrti i bola u njegovom umu. Znao je da ima pitanja oja bi trebalo postaviti Runi u, ali u tami nisu mu se inila va na. P renerazio se na pomisao da se etrin pad odigrao pre deset dana; inio mu se previ e n eposredan za toli i proto vremena. Poglavari pored njega nepomino su sedeli, ao da su o amueni ili da se stapa ju; i Kovenant je utao - previ e dirnut da bi govorio. Ali posle izvesnog vremena E lena ree sa drhtajem oseanja u glasu: "Ah, Veremente! Ka o e to podneti?" Oi su joj b ile vidljive samo ao u areno ugljevlje. U tami odavale su utisa usredsreenosti i nepodno ljive silovitosti. Poglavar Mhoram lagano zapeva: Smrt prolazi... stvara prostor za ivot i vreme za ivot. Mrzi umiranje i ubijanje, ne smrt. Miruj, srce:

ne raspravljaj se. Zadr i mir i bol i budi mirno. 15. VESELDRVO Dru ina vrhovne poglavar e sti e u Znanstvigor u predvee estog dana. To om pos lednjih milja, put je lagano silazio u niziju Trotgarda; i upravo ada je sunce poelo da zalazi za Zapadni planine, jahai zao e u iro u dolinu dve re e. Tamo su se Ril i Luralin spajale u obli u iro og slova V, pridru ivale se j edna drugoj u u em raju doline, sa leve strane jahaa. Re a Luralin, oja je te la gotovo prema isto u ispod njih, izvirala je sa bistrih vrela viso o u ivoj steni planina iza uvarevog Procepa i imala je ta vu mo istote da ju je inila neuna a enu sva rv, ras omadano meso i sa e ena zemlja oji su upropastili Kura Plenetor. A sada, p o olenjima posle Obesveenja, te la je istom ristalnom neumrljano u oja joj je i da la drevno ime - Luralin. Sa druge strane doline bila je re a Ril, ju na granica Trotgarda. Poput Ma erl, dugi rad poglavara silno je popravio Ril i voda oja je te la iz Doline dve re e vi e nije zaslu ivala naziv Siv a. U sredi tu doline, unutar iro e sredi njice renog V, nalazilo se Veseldrvo, gr ad-drvo Znanstvigora. Bio je to ogromni i iro i banjan. Prizvan i ojaan novim znanjem iz drugog Kruga, ao i ezlom za ona, porastao je do visine monog hrasta, ispustio orene deb ele poput u adi sa grana iro ih poput prolaza - orene oji su obrazovali nova stab la sa novim granjem i novim orenovima - i irili se u dolinu sve do sredi nje jezg ro prvog drveta nije bilo o ru eno sa est drugih, isprepletanih, sva o deo drugoga, a plod istog semena. Jednom ada se tih sedam stabala diglo, obli ovatelji drveta spreavali su da jo viseih orenova dodirne zemlju, a umesto toga uplitali su debele sve nje u od aje i prostorije - domove i uionice ueni a i uitelja Znanstvigora. Tri spolja nja drv eta bila su isprepletana na slian nain pre nego to im je orenje dodirnulo tlo, ta o da su sada njihova stabla sadr avala upljine dovoljno prostrane za dvorane za sas tan e i bibliote e. Na za tienim jutrima tla ispod drvea bili su vrtovi i polja za v e banje, prostor za trening prouavatelja a o ezla, ta o i maa. A nad glavnim, masivn im granama drvea, manje grane bile su izmenjene i obli ovane u obitavali ta lisnati h rovova i otvorene platforme. Veseldrvo je bilo napredan grad: plodne nizije Trotgarda obilato su ga s nabdevale; a Znanstvigor je sada bio zauzetiji nego i ada u istoriji. Znanstvozo rnici i uenici ezla i maa obavljali su sve poslove po gradu - uvanje, obradu zemlj e, stoarstvo, i enje - ali mu nisu bili jedini itelji. Tu je ivela i grupa lilianrila d a bi se starala o samom drvetu. Posetioci su stizali iz svih rajeva Domaje. Nas elja su slala izaslani e da tragaju za znanjem znanstvozorni a; zubljono e su dola zile da prouavaju drvo; obluari su oristili Veseldrvo ao obitavali te iz oga e pos etiti amene vrtove. A poglavari su tu radili da bi ispunili svoj zavet Domaji. Kada jahai spusti e pogled na njega, njegovo iro o, sjajno li e odrazi narand ast o-crvenu vatru sunca, ta o da je izgledalo da ponosito plamti nad sen ama oje s u se irile dolinom. Dru ina uzvrati radosnim po li om na taj prizor. Privu av i pete atovima, stado e da galopiraju niz padinu prema gazu pre o Luraline. U vreme ada je Veseldrvo raslo, poglavari su vodili rauna o njegovoj odb rani. Napravili su samo dva gaza prema dolini, po jedan pre o sva e re e. A gazo vi su se nalazili pod vodom; bilo ih je potrebno podii pre nego to su se mogli upo trebiti. itava dru ina vrhovne poglavar e izuzev Kovenanta posedovala je neophodno znanje i ve tinu i zato se Troj nejasno iznenadi ada se Elena zaustavi na obali i ozbiljnim glasom zamoli Trela da otvori gaz. Troj shvati da u azuje poast obluaru , ali nije znao za to. Njen gest produbi tanstvenost oja je pratila Trela. Ne gledajui je u oi, Trel sjaha i prie obali Luraline. Najpre se inilo da ne zna tajnu gaza. Troj je nauio par brzih rei na ne om neobinom jezi u i dva po reta oji su dizali dno re e, ali Trel nije upotrebio ni ta od toga. Stajao je na obal i ao da se predstavlja dubo om to u i poeo da peva zvon u, tajanstvenu pesmu. Os

tata dru ine gledao ga je u zanemeloj ti ini. Troj nije mogao da razume rei pesme, a li im je oseao dejstvo. Imale su starins i, podzemni, peins i prizvu , ao da ih p eva temeljno stenje doline. Na trenuta po ele da se zaplae od njih. Ali us oro se Trelova pesma zaustavi. U ti ini, on di e ru e - a ravna stena gaza podi e se sa dna re e. Pre idala je vodu u delovima sa analima meu njima, ta o da nije pregraivala to . Do trenut a ada je bila spremna za prelaz, bila je s uva ao da ni ada nije bila potopljena. Pognute glave, Trel se vrati do svog ata. Kada je poslednji onj pre ao re u i ada je itava dru ina bila u dolini, gaz se zatvori sam od sebe, bez ijednog uobiajenog signala. Troj je bio odu evljen. On se priseti Trelovog napada na Kovenanta i pomis li a o je Neverni imao sree to je iv. On poe da osea a o bi bilo pametno da re i Tre lovu zagonet u pre nego to napusti Trotgard. Ali trenutno nije mogao da uini ni ta. Poslednji sumra curio je iz doline ao da rene struje odnose svetlo i zato je morao da se usredsredi da bi odr ao dodi r sa sopstvenim polo ajem. Znanstvozornici su upalili ba lje, ali njihov plamen ni je mogao da zameni sunce. Napeto usredsreen, jahao je izmeu poglavara Mhorama i Ru ela pre o doline prema Veseldrvu. Dru inu vrhovne poglavar e srete na tlu po raj drveta znanstvozorni a grupa za dobrodo licu. Oni pozdravi e poglavare uz sveano dostojanstvo i izgrli e se sa svoj im drugovima oji su se vratili iz posete Poglavarevom Kona u. Vohovni u Troju, oga su dobro znali, uputi e posebni pozdrav dobrodo lice. Ali ada ugleda e Kovenanta , svi se o renu e prema njemu. Isprsiv i se ao da doe uju ne a vu inspe ciju, pozdra vi e ga i re o e u jedan glas: " iveo, nosioe belog zlata! Ti oji si imenovam prapogla varom Tomasom Kovenantom, Neverni om i Prsteno om. Dobro do ao u Veseldrvo! Ti si l ju i sto er na eg doba u Domaji - uvar divlje magije to uni tava mir. Poastvuj nas prihva anjem na eg gostoprimstva." Troj je oe ivao ne i neugodni sar azam od Kovenanta. Ali Neverni odvrati stegnutim, postienim glasom: "Va e me gostoprimstvo poastvuje." Znanstvozornici se na loni e u zna odgovora, a njihov voa roi napred. Bio je to stari, naborani ove sa upalim oima i pogrbljenim dr anjem - posledica decenij a pognutog prouavanja. "Ja sam Korimini", ree on. "Najstariji Znanstvigora. Govori m u ime svih tragaa za znanstvom, a o ezla, ta o i maa. Prihvatanje po lona poastvu je nudioca. Budi nam dobro do ao." Do je govorio, on ispru i ru u da pomogne Kovena ntu da sja e. Ali Kovenant je ili pogre no razumeo taj gest, ili je intuitivno po ao ora dalje. Umesto da s oi sa onja, on ustro s ide burmu sa levice i spusti je u Kori minijev ispru eni dlan. Najstarijem zastade dah; izraz zapanjenosti ra iri mu oi. Gotovo smesta o r enuo se da po a e prsten ostalim znanstvozornicima. Uz prigu eno, zapanjeno mrmljanj e ini, nali tihim odlomcima molitve, oni se o upi e o o Koriminija da gledaju belo zlato i da ga dodiruju drhtavim prstima. Ali dodiri su im bili rat i. Ubrzo se Korimini vrati Kovenantu. Oi Najst arijeg bile su vla ne od oseanja, a ru a mu se tresla do je pru ao prsten nazad Neve rni u. "Prapoglavaru Kovenante", ree on uz nagla eno drhtanje, "ti nas prevazilazi . Bie nam potrebno mnogo po olenja da uzvratimo ovu poast. Zapovedi nam da bismo mog li da te slu imo." "Ne treba mi slu ba", odvrati Kovenant mrano. "Treba mi alternativa. Naite n e i nain da spasete Domaju bez mene." "Ne razumem te u potpunosti", ree Korimini. "itava na a mo posveena je ouvanju Domaje. U oli o ti i to mo e pomoi, biemo zadovoljni." O renuv i se uop tenije poglavars oj dru ini, on produ i: "Hoete li sada ui u Veseldrvo sa nama? Pripremili smo vam hra nu i razonodu." Vrhovna poglavar a Elena zahvalno prihvati i la o se vinu sa Mirinih lea. Ostali jahai spremno sjaha e. Grupa ueni a smesta istra iz sen i drveta da se pozaba vi onjima. Onda je dru ina otpraena roz prsten stabala prema sredi njem drvetu. Mno ge svetlosti pojavljivale su se po itavom Veseldrvu i njihov udru eni sjaj oslabio je nejasnost Trojevog vida. Bio je u stanju da sa pouzdanjem oraa uz poglavare i da ponosito di e pogled prema granama poznatog grada. Na ne i nain, oseao je da je ovde vi e od ue nego u Poglavarevom Kona u. U Veseldrvu je nauio da vidi.

Osetio je da Veseldrvo odgovara i vrhovnoj poglavar i. To dvoje bilo je za njega nerazdvojno povezano. Godilo mu je njeno pravedno dostojanstvo, sjaj bl agog autoriteta i njena la a s ladnost ada se vinula iz iro e lestve sredi njeg st abla. Pod njenim uticajem, na ao je snage da uputi Kovenantu oju re podstre a ada je Neverni ustu nuo pred penjanjem uz drvo. "Ne shvata ", odvrati Kovenant neodreeno. "Bojim se visine." Sa izrazom ru tog nemira prisilio je ru e da uhvate pre e lestvi. Banor zauze polo aj odmah iza Kovenanta da bi on bio odgovoran za bezbedno st prapoglavara. Ubrzo su se popeli u visinu prvih grana. Troj se la o peo na drvo za njima. Od glat og, sna nog drveta pre i inilo mu se da stisa ne mo e da mu popusti; gotovo se inilo da ga di u, ao da ga je Veseldr vo eljno. Posle ne oli o trenuta a na ao se viso o na drvetu i za oraio od lestvi pr ema jednoj od glavnih grana grada. Obli ovatelji Veseldrva ta o su digli banjan da su mu gornje povr ine bile ravne, a nivo niz oga je Troj sada oraao bio je dov oljno iro da na njemu tri ili etiri ove a mogu naporedo bezbedno stajati. Do je i a o, mahao je u zna pozdrava ljudima oje je poznavao - veini znanstvozorni a maa i ne olicini ueni a ije su porodice ivele u Poglavarevom Kona u. Procesija poglavara pre la je ras r e na ome se sastavljalo ne oli o grana i uputila se prema jednom od spolja njih stabala. U tom stablu bila je obrazovana p rostrana dvorana, a ada Troj ue u nju, ot ri da je odaja name tena za gozbu. Prost orija je bila blistava od lilianrils ih ba lji; duga i stolovi izmeu ojih je bila prostir a od mahovine po rivali su pod; a uenici svih doba urno su se retali na sve strane, sa ru ama punim poslu avni a sa vrevima i zdelama iz ojih se pu ilo. Tamo se Troju pridru i Drini o , Starac maevni znanstvozorni a i vrhovni ov prvi borbeni uitelj. Osim u travih obrva, Drini o nije izgledao ao ratni ; tan i, pauiji udovi i prsti nisu delovali dovoljno vrsto da bi ru ovali bilo maem, bilo lu om. Ali tri poglavara i tri etvrtine Trojeve ratovnije ve bali su pod vreme nim Star cem maevni om; a preplanule podla tice bile su mu izbrazdane mnogim belim borbeni m o iljcima. Troj toplo pozdravi svog mentora, a onda, po to su najpre stajali zajed no u zahvalnici za hranu uobiajenoj u Domaji, oni prionu e na gozbu. Hrana Veseldrva bila je jednostavna, ali izvrsna - izvanrednim u usom na do naivala je ono to joj je nedostajalo u slo enosti - i svi poglavari i znanstvozor nici behu obilno poslu eni mesom, pirinem, sirom, hlebom, voem i ladenicom. Zagreja na sjajem dobrodo lice Veseldrva, dru ina vrhovne poglavar e jela je sa odu evljenjem i pri tom je sve vreme razgovarala i alila se sa domainima i u urbanim uenicima. A on da, ada je sa jelom bilo gotovo, vrhovna poglavar a Elena predsedavala je zabav om oju su pripremili uenici. Prvaci maa demonstrirali su gimnasti u i ru ovanje n o evima, a uenici ezla govorili su slo enu pripovest izvuenu iz drevne prie d inova o Bag nu Nepodno ljivom i Telmi Dvopest oja ga je pripitomila. Troj je ni ada pre nije u o i vrlo mu se dopala. O levao je da napusti to prijatno i zadovoljno raspolo enje i zato nije pr atio poglavare ada su napustili dvoranu sa znanstvozornicima da porazgovaraju s a njima u vezi sa vestima oje je Runi doneo iz Sarangravs e Ravnice. Umesto to ga, prihvatio je Drini o ov poziv i po ao da provede no u domu vreme nog Starca-maevni a . Viso o na jednom spolja njem deblu u odaji od isprepletanog li a i grana, on i Drini o dugo su sedeli, pili ladenicu i razgovarali o ratu. Drini o a je uzbudil a neminovnost bit e i zare ao se da ga samo potreba Veseldrva za sna nom odbranom spreava da mu se pridru i u mar u sa ratovnijom. Kao i uve , brzo je shvatao Trojeve zamisli i ada je vrhovni najzad po ao u revet jedina neposredna mrlja na njegov om linom zadovoljstvu bila je misterija Trela. Povetarac u granama uljulj a ga u ugodan san i probudio se rano sledeeg j utra pun raspolo enja pred novim danom. Zabavilo ga je, ali ne i iznenadilo ada j e ot rio da mu je domain ustao i oti ao pre njega; poznavao je strogi vremens i ras pored Znanstvigora. Oprao se i odenuo, navu ao dubo e izme pre o uvijaa i pa ljivo p odesio eonu tra u i sunane naoari. Posle brzog doru a proveo je ne oli o minuta u gl aanju grudne ploe i blistavog abonosnog maa. Kada je bio valjano opremljen ao vrho vni poglavars e ratovnije, on napusti Drini o ove odaje, ode do sredi njeg debla i stade da se penje prema stra ars oj uli Veseldrva. Na maloj platformi na najvi im granama drveta on se pridru i dvojici ueni a n

a stra ars oj du nosti. Do je izmenjivao ale sa njima, udisao je o tri jesenji vazduh i prouavao Dolinu dve re e naduga o i na iro o. Na zapadu mogao je videti na planina ma sne ne ape. Nije bio oprezan, niti je tragao za opasno u. Voleo je plodne bregove Trotgarda i eleo je da ih uvrsti u umu ta o da ih ni ada ne zaboravi. U oli o ne to treba da ga obori to om predstojeeg rata, eleo je da bude siguran do samog raja, smrti ili slepila, da je zaista video ovo mesto. I dalje je bio na stra arnici ada je zauo signal za o upljanje Znanstvigor a. Smesta je napustio dvojicu ueni a i po ao niz drvo. Ubrzo je stigao do iro e udubine bez rova oja je predstavljala mesto za o upljanje. Viso o na drvetu, na o viru etiri te e bone grane oje su izbijale na sve etiri strane iz sredi njeg sta bla, obli ovatelji Veseldrva ispleli su ogromnu mre u orenova banjana i rasporedi li ih o o sredi njeg stabla. Ovi su obrazovali prostrano udubljenje oje su dr ale et iri bone grane i oje su sami orenovi u otvili za sva o od est spolja njih stabala. Ishod je bio viancome, mesto o upljanja dovoljno prostrano da primi polovinu gr ada. Ljudi su sedeli po orenovima i pu tali noge da im vise roz praznine u mre i. Te praznine ret o su ada bile vee od jedne vadratne stope, ali su inile viancome neugodnim is ustvom za nova e. Meutim, ljudi Veseldrva i li su i a trali po mre i. Vrhovni Troj, sa opreznim, pa ljivim stopama slepca, bio je u stanju da pou zdano oraa na veoj daljini od sredi njeg stabla da bi se pridru io Drini o u i drugim z nanstvozornicima maa tamo na pola puta uz jednu stranu udubljenja. Poglavar a Amatin ve je bila tu, napeto razgovarajui sa s upinom znanstvoz orni a ezla i naprednih studenata. Veina rvnih gardista bila je rasporeena po ivic ama mre e, a po raj njih ravnomerno su priticali stanovnici Veseldrva. Kada se Tro j pridru io Drini o u, on opazi a o poglavar Mhoram ide pre o udubljenja prema Amat ini. U oli o je viancome izazivao i a vu uznemirenost u Mhoramu, ovaj to nije po azivao; gordo je oraao od orena do orena sa ezlom u pregibu ru e. Us oro vrhovna poglavar a Elena sti e u pratnji Starca- ezla a Asura e. Troj j e bio u odreenoj meri iznenaen; oe ivao je da je prati Korimini, Najstariji Znanstv igora. Ali ada Korimini ue u udubljenje, sa sobom je vodio prapoglavara Kovenant a. Troj vide ta se dogodilo. Znanstvigor je vi e po tovao Kovenanta nego Elenu i zbog toga je najvi a poast gostoprimstva Veseldrva, poziv Najstarijeg, pripala Neverni u. To je jedilo Troja; nije mu se dopadalo da vidi a o poni avaju vrhovnu poglava r u u orist Kovenanta. Ali ute io se posmatranjem bolesnog izraza uz oji je Kove nant gledao mre u i ponor ispod nje. Ubrzo potom svi znanstvozornici nao e se na mestima. Strane viancoma i gran e nad njima bile su rcate ljudima Veseldrva. Kovenant se priljubio za oren jed ne nosee bone grane, a Banor je za titni i uao u njegovoj blizini. Poglavari i vrhovni Troj sedeli su u ra tr anoj grupi sa Starcima znanstvozornicima, o renuti prema j ugu, a Korimini je stajao pred njima i gledao s up sa dostojanstvenim dr anjem. Ka da se svi umiri e i uti a e, puni i e ivanja, on zapoe sa ceremonijalom o upljanja. On i vrhovna poglavar a izmeni e obredne pozdrave i otpeva e jedno drugom ob redne pesme oje su smatrali odgovarajue za namenu s upa. Njihovo stameno smenjiv anje isplete nad viancomom oseanje i e ivanja puno po tovanja, obavi sve ljude zajedno ao da ih t a u mranu i velianstvenu istoriju Domaje. Pod utis om ceremonije, Tro j je gotovo bio u stanju da zaboravi da je pola od svega reenog i otpevanog bilo usmereno da poastvuje nosioca belog zlata. Ali Kovenant nije delovao ao da mu se u azuje poast. Sedeo je nespretno u oen, ao da mu je uz imu prislonjen ilja no a. Kada je o onana poslednja pesma, Korimini se ut e zagleda u Kovenanta i pr u i Neverni u prili u da progovori. Ali Najstariji se gotovo lecnu od sevanja oima ojim mu je Kovenant uzvratio. On se o rete i ree: "Vrhovna poglavar o Elena, pog lavare Mhorame, poglavar o Amatin, vrhovnie Troju, budite dobro do li u viancome Ve seldrva. Mi smo pripadnici Znanstvigora, tragai za Kevinovim znanstvom i njegove sluge. O upili smo se da vam u a emo poast - i da vam ponudimo pomo u vidu sveg na eg znanja u ime nastupajueg rata. Ouvanje Domaje i znanstva u va im je ru ama, ao to su tajanstvo Domaje i znanstva u na im. U oli o postoji ijedan nain na oji bismo vam mogli pomoi, samo ga imenujte, a mi emo ulo iti svu snagu da ga ostvarimo." Uz dubo na lon, vrhovna poglavar a Elena formalno odvrati: "O upljanje Znanstvigora poastvuje nas, a ja sam poastvovana to govorim pred narodom Veseldrva.

" Troj pomisli a o ju je ret o ada video toli o blistavu. "Najstariji, Starci, znanstvozornici, prouavaoci maa i ezla, prijatelji Domaje - prijatelji moji, u ime svih poglavara, zahvaljujem vam. Ni ada neemo biti pora eni do je ta ve vernosti u Domaji. Prijatelji moji, postoje stvari o ojima bih elela da govorim. Nemam na u mu opasnosti oje ovaj rat donosi Veseldrvu. Znanstvo maa nee zanemariti va u odbran u. A poglavar a Amatin ostae sa vama da uini sve to jedan poglavar mo e a o bi za tila Dolinu dve re e." Klicanje zapoe po ivicama udubine, ali ga ona zaustavi zapovedni im pogled om i produ i: "Dalje, ne govorim o amendolcima i drvograanima oji e biti uni teni u ratu - ili o ljudima oji e ostati bez rova nad glavom. Znam da e oni oje ovaj r at li i svega ovde nai svu udobnost, utehu i na nadu oju ljuds o srce mo e zatra iti i li pru iti. To je sigurno i ne zahteva molbu. Jo vi e, ne govorim o neophodnosti ovladavanja Kevinovim znanstvom. Ulo ili s te sve moi u to i mnogo postigli. Jo ete toga ulagati i postizati. Sve te stvari si gurne su u ru ama va e vernosti. Ali postoje dva pitanja o ojima moram govoriti." Promena adence njenog glasa po azivala je da se pribli ila srcu razloga oji ju je doveo u Veseldrvo. " Drugo se tie stranca oji je posetio Poglavarev Kona . Ali prvo pitanje je ono o je vam je postavljeno pre godinu dana - na zahtev vrhovni a Haila Troja." Ona pr u i Troju prili u da govori, ali on to odbi zavrtev i glavom i ona produ i: "Nadamo se da je Znanstvigor prona ao nain da govori i slu a poru e na veli om rastojanju. Vrho vni veruje da bi ta vo sredstvo bilo od silne vrednosti u ratu." Koriminijev zadovoljni pogled ot ri odgovor jo pre nego to ga je izgovorio . "Vrhovna poglavar o, ot rili smo nain." Trojevo srce br e za uca na tu vest i on dohvati bala svog maa. Njegov borbeni plan iznenada je izgledao bez gre e. ir o o se sme io ada je Najstariji nastavio: "Ne oli o na ih najboljih ueni a i znanstv ozorni a posvetili su se toj potrebi. A njima su pomogli znanstvozornici lilianr ila. Sa zubljono ama i dvojicom ueni a, Starac- ezla Asura a ot rio je da se poru e mo gu govoriti i primati pre o lomilialora, vrhovnog drveta lilianrila. Zadata je te a i zahteva snagu - ali mu je dorastao sva i poglavar svi nut zemnoj moi." On limnu Starcu- ezla u i ree: "Asura a e vas poduiti potrebnom znanju. Pripremili smo tri tapa lomilialora u tu svrhu. Nismo mogli uiniti vi e, jer vrhovno drvo veoma je ret o." Lomilialor. Troj je uo za njega. Bio je to lilianril paralelan or restu mono belo drvo pore lom sa Jedinog Drveta od oga je Bere Troprst nainio ezlo za ona. Zubljono e su ga oristile - ao obluari or rest da izvedu probu istine. Za lo milialor govorilo se da predstavlja probu vernosti - u oli o proveravani uveli o ne nadma uje snagu probaa. Ne e stare prie o Kovenantovoj prvoj poseti Domaji govor ile su da je Neverni pro ao probu istine zadatu na Vitom Drvogradu. A Viti Drvograd je potom bio uni ten. Kada se Troj di e i pridru i Eleni u zahvaljivanju Znanstvigoru za ono to su postigli, on pogleda na drugu stranu da vidi a o je Kovenant primio Koriminijev u vest. Iz ne og razloga, Neverni je bio na nogama. Nesigurno se nji ui, u strahu od pada, on promrmlja: "Lomilialor. Proba istine. Zar ete tome verovati?" Vreli odgovor s oi Troju u usta, ali ne to u vezi sa Kovenantovim izgledom uut a ga. Troj za loni vid ru om, podesi sunane naoari i zatim ponovo pogleda. Neob inost je i dalje bila tu. inilo se da se Kovenantova prsa talasaju poput uzbur ane vode. Bio je vrst , ali ne to mu je pomeralo sredi te grudi, inilo da titra poput privienja. Troj je ve jednom ranije video to dejstvo. Hitro se obazreo prema vrhovno j poglavar i. Gledala ga je sa pitanjem na licu. Ni ta je nije vitoperilo. Talasan je nije diralo ni oga drugog u viancomu. A inilo se da ga je a i Kovenant nesvest an. Ali rvna garda o o udubljenja napeto je stajala, a sm Banor dr ao se Kovenant ovog bo a u polo aju spremnom za s o oji mu je poricao ravnodu ni izraz. Onda Troj vide da se izvitoperena oblast odvaja od Kovenanta i lenjivo l ebdi prema vrhovnoj poglavar i. Onaj drugi pot ada ga je video, to se pojavilo na toli o rat o vreme,

ta vom nestalno u, da ga je onano odbacio ao var u vida, pogre no razumevanje. Ali s ada je znao o emu je re. Odluno je limnuo Koriminiju. "Izvinite na upadici. Zaboravio sam ta sam h teo da a em." Ne e ajui na odgovor, on se obrati Eleni. Nadao se da e ga shvatiti i pored pa ljive nemarnosti tona. "Za to ne nastavi ? Bilo je jo ne to o emu si elela da gov ri Znanstvigoru." Do je govorio, napravio je ne oli o ora a prema njoj, ao da je posredi prirodno izra avanje popu tanja. Rubom pogleda pratio je a o privienje le bdi prema njoj. O renuo se da mu prie. Pogledao je Kovenanta na nain oji mu je dopu tao da napravi jo dva ora a i primetio: "Zna , moglo bi se ispostaviti da nam je to tvoje belo zlato ipa vrede lo za ne to." Prizvu uzbuenja probi mu se u glas. Sledeeg trenut a je s oio. Napravio je tri nagla ora a i bacio se na us o me anu distorziju vazduha. Ova po u a da mu pobegne, ali on je uhvati ba na vreme. Naleteo je na nju r azornim udarcem i oborio je na mre u dr ei je u ru ama. Borila se - oseao je nevidljive ru e i noge - ali je dr ao zahvat. Stegao j e jae sve do oblije ne prestade da se odupire i nepomino le e. Kada se digao na noge , la o je digao lagani, mlitavi teret u ru ama. "U redu, prijatelju moj", za ripa on zubima. "Po a i se. Ili da pozovem vrh ovnu poglavar u da ti zagolica rebra ezlom za ona?" Kovenant je piljio u Troja ao da je vrhovni izgubio razum. Ali poglava r a Amatin napeto ga je posmatrala, a vrhovna poglavar a poe napred ao da hoe da mu podr i pretnju. Zaori se nalet viso og, mladala og smeha. "Ah, vrlo dobro", ree bestelesni glas sav treptav od veselja. "Zarobljen sam. Ima iznenaujui vid. Oslobodi me - neu pobei." Vazduh se iznenada us ome a i Amo postade vidljiv u Trojevom zahvatu. Bio je to isti onaj protivureni drevni mladi oji se pojavio pred Veem poglavara u Ves el amenu. " ivela, vrhovna poglavar o!" ree on veselo. Kada ga je Troj pustio, on joj se raspolo eno na loni, a zatim se o rete i ponovi na lon svom zarobljivau. " iveo, vrhovnie! Pronicljiv si - ali grub. Zar je to gostoprimstvo Veseldrva?" Veselje m u je ispunjavalo glas, brisalo sva u zamer u iz njegovih rei. "Snaga ti nije bila potrebna. Ovde sam." "Pa la mu", promrmlja Kovenant. "Pa la mu." "Zaista?" ree Amo sa dea im osmehom oji ao da mu je osvetljavao nasmejan e ovrd e ose. "Pa, nije na meni da to a em. Ali dobro sam nainjen. Ti nosi belo zla to. Zarad tebe sam se vratio." Svi ljudi Veseldrva digli su se na noge ada se Amo pojavio, a znanstvo zornici su sada stajali u spremnom rugu o o vrhovni a i njegovog zarobljeni a. I Korimini i Asura a postavljali su zbunjena pitanja vrhovnoj poglavar i. Ali El ena se obrati poglavar i Amatin. Kroiv i u rug, Amatin upita Amo a: "Ka o to?" Amo odvrati: "Poglavar o, belo zlato prevazilazi moju svrhu. Osetio sam zna spremnosti ada je o iveo ril Lori a. Oti ao sam u Vesel amen. Tamo sam sazna o da ril nisu probudili poglavari Kevinovog znanstva. Upla ih se da sam pogre io. A li sada sam proputovao Domaju i video opasnost. I saznao za belo zlato, oje je probudilo Lori ov ril. To po azuje mudrost mog stvaranja. Ia o uslovi mog ivota nisu ispunjeni, vidim potrebu i pojavljujem se." "Jesi li se izmenio?" upita Amatin. "Hoe li nam sada dati svoje znanje?" "Ja sam ono to jesam. Po tujem belo zlato, ali sam nepromenjen." "Ko je to?" upita Korimini. Odgovorom Starcima vrhovna poglavar a Elena dade Amatini trenuta da se pripremi. "To je Amo , nosilac znanja to e a. Nainio ga je vrhovni poglavar Kevin d a... da odgovara na odreena pitanja. Kevin je smatrao da e oni oji dolaze za njim biti spremni za Amo ovo znanje ada budu ovladali rilom. Ali mi nismo ovladali rilom. Ne znamo pitanja." Na to, dah zapanjenosti proe Znanstvigorom. Ali Troj vide da su znanstvoz ornici smesta shvatili situaciju bolje od njega. Oi su im blistale od mogunosti o je on nije shvatao.

Na limanje Koriminija, dvojica Staraca, Asura a i Drini o , zao e u rug i s tado e sa obe strane poglavar e Amatin, staviv i svoje znanje u njenu slu bu. Ona im limnu, a zatim di e zadubljeno lice prema Amo u i ree: "Strane, o si ti?" "Poglavar o, ono sam to vidi ", odvrati Amo tajanstveno. "Onima oji me zn aju nije potrebno moje ime." "Ko te je stvorio?" "Vrhovni poglavar Kevin, sin Lori a sina Damelona sina Bere a Srdomila, poglavara-rodioca." "Za to si stvoren?" "e am. I odgovaram." inilo se da dea ov otvoreni osmeh ismeva neispravnost Amatininog pitanja. Iznerviran Amo ovim postavljanjem zagonet i, Drini o se ume a: "Deae, nosi li znanje oje pripada ratnom znanstvu?" Amo se nasmeja. "Stare, bio sam star ada je pradeda pradede tvog praded e bio beba. Da li izgledam ao ratni ?" "Nije me briga za starost", odreza Starac-maevni . "Pona a se ao dete." "Ja sam ono to jesam. Pona am se ona o a o sam stvoren da se pona am." Kada je poglavar a Amatin ponovo progovorila, napeto je nagla avala rei: "A moe, ta si ti?" Bez o levanja, Amo odvrati: "Ja sam sedmi Krug znanstva vrhovnog poglav ara Kevina." Odgovor baci zapanjenu ti inu po itavom s upu. Oba Starca je nu e, a Korimini je morao da se osloni o Elenino rame. Nalet divljih oseanja o inu Eleninim licem. Mhoramove oi sevnu e iznenadnom vizionars om vatrom. A Amatin je zinula, zaprepa ena i li zgro ena onim to je ot rila. a i Troj, oji nije posvetio itav ivot tajanstvima Kr ugova, naglo oseti da je izgubio ravnote u, ao da mu je ne to nepojmljivo izbilo ne sigurni oslonac. A onda se neravnomerni uzvi veselja zaori meu uenicima. Znanstvo zornici se odu evljeno natisnu e napred, ao da ele da se dodirivanjem Amo a uvere u njegovo postojanje. Kroz amor, Troj zau Elenu a o lie: "Sedmice mu! Spaseni smo!" I Kovenant ju je uo. "Spaseni?" zare a on roz graju. "Ne znate a ni ta je s edmi Krug!" Elena nije obraala pa nju na njega. Nasme ila se u zahvalnoj estit i poglavar i Amatin, a zatim digla ru e da umiri s up. Kada se red u odreenom meri vratio u viancome, ona ree: "Amoe, zaista si dobro nainjen. Mudro si odabrao to nam se vraa . Sa da nas Opa i ne nadma uje onoli o oli o on misli." Uz napor, Korimini se prisili da se priseti dugog is ustva sa nedostupno sti Krugova. Tan im, drhtavim glasom je re ao: "Ali i dalje ne znamo pitanja oj a ot rivaju to znanje." "Nai emo ih", odvrati Elena. O tra odlunost odzvanjala joj je u glasu. Posle pauze da bi se pribrala, poglavar a Amatin vrati se propitivanju. "Amoe, Krugovi oje smo ot rili sadr e razliita znanja o mnogim stvarima. Da li je t a o i sa sedmim Krugom?" inilo se da Amo smatra da je to pronicljivo pitanje. Na lonio joj se ol i o god mu je to dozvoljavao penu avi duh i re ao: "Poglavar o, sedmi Krug ima mno go naina upotrebe, ali ja sam samo jedan odgovor." "Ka av si odgovor." "Ja sam put i vrata." "Ka o to?" "To je moj odgovor." Poglavar a Amatin pogleda prema Eleni i Mhoramu radi predloga, a Troj is oristi prili u da upita: "Put i vrata prema emu?" Uz i ot, Amo odvrati: "Onima oji me znaju moje ime nije potrebno." "Da, seam se", zare a Troj. "A meu onima oji te ne poznaju, imenovan si Amo om. Za to ne smisli ne to drugo?" "Smisli ne o drugo pitanje", odvrati mladi veselo. Troj se povue, osujeen, a trenuta potom poglavar a Amatin bila je spremna da nastavi. "Amoe, znanje predstavlja put i vrata prema moi. Zemna mo odgovara oni ma oji joj znaju ime. Koli o je veli a mo sedmog Kruga?" "Ona je vrhunac Kevinovog znanstva", ree Amo lu avo, ao da pravi prefin jenu alu.

"Mo e li se upotrebiti za savladavanje Opa og?" "Mo je mo. Upotreba joj je u ru ama orisni a." "Amoe", ree Amatin, a zatim stade da o leva. inilo se da se gotovo pla i sled eeg pitanja. Ali napregla je svoju re enost i izgovorila ga: "Da li sedmi Krug sadr i znanje o obredu Obesveenja?" "Poglavar o, Obesveenju nije neophodno znanje. Ono spremno dolazi u sva u ru u oja to eli." Poglavari uzdahnu e, zatim se o renu e Asura i i upita e Starca- ezla a za savet. Asura a prenese pitanje Drini o u, ali ovaj je bio van svog elementa i nije joj mo gao ponuditi ni ta. Gonjena naglim porivom, ona se or ete Koriminiju. Njih dvoje r azgovaralo je jedan trenuta prigu enim tonovima. Kada se Asura a vrati Amo u, ona uz o levanje ree: "Amoe, ostali Krugovi poduavaju znanju oje se tie moi. Jesi li ti mo sedmog Kruga?" "Ja sam put i vrata." "Nosi li samu mo u sebi?" bila je uporna ona. Na trenuta , inilo se da Amo prouava ispravnost njenog pitanja. Onda pros to ree: "Ne." "Jesi li uitelj?" "Ja sam put i..." Iznenada poglavar i Amatin pade na pamet nova ideja i ona pre ide Amo a. "Ti si vodi." "Da." "Stvoren si da nas podui polo aju ne og znanja ili moi?" "Ah, mo e biti da se ta o zgodi. Mnoge se stvari ue, ali ret i naue." "Gde je ta mo?" "Tamo gde sve ta ve moi treba da budu - s rivena." " ta je ta mo?" Uz smeh, mladi odvrati: "Postoji vreme za sve stvari." Onda dodade: "Onim a oji me znaju moje ime nije potrebno." Amatin se poguri i o rete vrhovnoj poglavar i. Sitno lice imalo joj je i zraz napetosti, ao da je priznala poraz. O o nje, s up Znanstvigora uzdahnu do su ljudi delili njeno razoaranje. Ali vrhovna poglavar a odgovori Amatini ta o to je smireno roila napred i u opala ezlo za ona ispred Amo a. Glasom me im i samop ouzdanim, ona ree: "Amoe, hoe li me voditi?" Uz neoe ivanu ozbiljnost, Amo se na loni. "Vrhovna poglavar o, da. A o b elo zlato dopu ta." "Ne tra i dopu tenje od mene", ree Kovenant brzo. Ali ni o ga nije slu ao. Vrho vna poglavar a nasme i se i upita: "Kuda emo ii?" Mladi ne progovori, ali limnu u op tem pravcu Zapadni planina. "A ada emo ii?" "Kada god vrhovna poglavar a po eli." On zabaci glavu i ponovo stade da se smeje ao da ispu ta vi a dobrog raspolo enja. "Pomisli na mene i pridru iu ti se." Do se smejao, pa ljivo je ra irio ru e i nestao. Ili mu je mo bila jaa nego pre, ili se hitrije retao; Troj ne uspe da uhv ati njegov poslednji titraj. Vrhvni ot ri da neobino ali zbog Amo ovog pojavljivanja. Ubrzo potom, o upljanje Znanstvigora se pre ide. Znanstvozornici i prouav aoci ezla pohita e da ponu da analiziraju ono to se desilo, a Drini o naredi svim uenic ima i sadruzima uiteljima da pou na polja za ve banje. Elena, Mhoram i Amatin renu e sa Koriminijem i Starcem- ezla em Asura om do njihove glavne bibliote e. Ne oli o tr enuta a potom u udubljenju osta e samo Troj, Kovenant i Banor. Troj oseti da bi trebalo da porazgovara sa Kovenantom; bilo je stvari o je je morao razumeti. Ali pla io se da nee biti u stanju da obuzda raspolo enje i zbo g toga je oti ao i pustio Banora da poma e Kovenantu da se ispetlja iz mre e. eleo je d a razgovara sa vrhovnom poglavar om, da je pita zbog ega je uinila ta o ola u ponu du Amo u. Ali nije upravljao svojim oseanjima. Ispentrao se iz viancoma i oti ao je dnom od glavnih grana prema Drini o ovim odajama. U trpezariji Starca-maevni a pojeo je malo hleba i mesa i ispio prilinu o liinu ladenice u naporu da razbije mrani oseaj opasnosti oji je u njemu izazivao Amo . Zamisao da bi Elena mogla negde odlutati sa mladiem za s rivenom i verovatn

o bes orisnom moi ada je bila oajni i potrebna na drugom mestu terala ga je da bes no rgue zubima. Srce mu je jealo od predoseaja da e je izgubiti. Domaja e je izgubiti . U potrazi za ravnote om, ispio je veli u oliinu ladenice. Ali ova ga nije primi rila; moza mu se vrteo ao da ga ibaju opa i vetrovi. Rano popodne oti ao je u potragu za poglavarima, ali jedan znanstvozorni us oro mu ree da su se izolovali sa Asura om i prouavali omuni acione tapove od lo milialora. Zato se spustio na zemlju, zviznuo Merilu i odjahao od Veseldrva sa R uelom uz bo . eleo je da poseti grob ueni a oji ga je prizvao. Kovenant je re ao: Nisi uop te ti taj u oga imaju poverenja. Posredi je ue ni oji te je pozvao. Troju je bilo potrebno da razmisli o tome. Nije to mogao te ta o odbaciti. Jedan od razloga zbog ojih nije verovao Kovenantu bilo je to to je Neverni a najpre prizvao Drul Stenotoac na zahtev poglavara Kletni a. Ima l i priroda prizivaa i a ve veze sa vredno u prizvanoga? Dalje, Kovenant je pominjao tog ueni a na neobian nain, ao da zna ne to o ml adiu to Troju nije bilo poznato. Troj poe na mesto prizivanja u nadi da e mu njegova fizi a o olina, on ret ni polo aj u Trotgardu, ola ati nejasne strahove i predoseanja. Bilo mu je neophodno da povrati samouverenost. Znao je da nee izazvati Eleninu odlu u da sledi Amo a u oli o ne veruje u sebe. Ali ada je stigao na mesto groba, tamo je zate ao Trela. Krupni obluar leao je pored travnate hum e ao da se moli. Kada je zauo da se Troj pribli ava, izn enada je digao glavu, a lice mu je bilo toli o nabre lo bolom da je Troj u trenu t u zanemeo. Nije mu padao na pamet nijedan razlog zbog oga bi Trel trebalo da bude ovde i da ali. Pre nego to je Troj mogao da sabere misli da bi zatra io obja njenje, Trel s oi i pohita prema svome atu oga je privezao u blizini. "Trele...!" zausti Troj da ga zove, ali Ruel se mirno ume a: "Vrhovnie, pus ti ga." Troj se iznenaeno o rete rvnom gardisti. Ruelovo lice bilo je smireno a o i uve , ali ne to u nainu na oji su mu oi sledile Trela ao da je izra avalo ne eljen o saoseanje. Troj pa ljivo ree: "Za to? Ne shvatam." "To mora pitati vrhovnu poglavar u", odvrati Ruel bez oseanja. "Pitam tebe!" zare a vrhovni pre nego to je mogao da suzdr i bes. "Svejedno." Uz napor, Troj ovlada sobom. Ruelovo dr anje govorilo je jasno poput rei da dela prema uputstvu vrhovne poglavar e i da joj ne bi ot azao poslu nost u vezi s a tim ni zbog ega to joj ne ugro ava ivot. "U redu", ree Troj ruto. "Uiniu to." O renu Merila, on za as a za Trelovim onjem oji je jurio u galopu nazad prema Veseld rvu. Ali ada je ponovo u ao u Dolinu dve re e i pri ao drvetu, ot rio je da ga D rini o nestrpljivo e a. Poglavari su izjavili da e napustiti Veseldrvo sledeeg jutra i Starac-maevni je eleo da Troj razgovara o odbrani grada sa svim znanstvozornic ima i uenicima posveenim mau. Bila je to odgovornost oju Troj nije mogao zanemarit i i zbog toga se obratio o upljenim izuavaocima maa do mu se lina magla pretvarala u suton, a potom u nono slepilo. Nije ni po u ao da vidi ono o emu je govorio; pre ao je na strategiju Doline pravo iz seanja. Ali ada je zavr io, ot rio je da je izgubio prili u da porazgovara sa pog lavarima. inilo mu se da u tami nema ni hrabrosti ao to nema vid. Posle predavanj a oti ao je do Drini o ovog doma i podelio sa Starcem-maevni om obro pun nesvarivih na upina utanja. Onda je rano oti ao u revet; nije mogao vi e da trpi zamueni poluvid ba lji. Drini o je po tovao to raspolo enje i ostavio ga na miru. U slepoj izdvojeno sti bes orisno je piljio u tamu i po u avao da povrati ravnote u. Bio je ubeen da e iz gubiti Elenu. udeo je da razgovara sa njom, da je razuveri, da je zadr i uz sebe. Ali sle deeg jutra, ada su se svi jahai odmah posle zore o upili sa onjima na ju noj stran i Drveta, on ot ri da ne mo e da suoi vrhovnu poglavars u sa svojim strahovima. Do je raljevs i sedela na Mirinim leima, zraila je sa previ e sabranosti, previ e linog autoriteta. Nije mogao da joj se suprotstavlja niti da je izaziva. A do je bila o ru ena sa toli o ljudi, nije joj mogao postavljati pitanja o Trelu. Bojazan mu je bila previ e lina da bi je obznanio toli o javno. Upinjao se da zauzme misli dru

gim stvarima do ne bude imao prili u da porazgovara sa ne im. Odluno je prelazio pogledom dru inu jahaa. Pored Ranihina iza poglavara staj ala su dvadesetorica rvnih gardista - meni Morin, Terel, Banor, Ruel, Rumni i jo petnaestorica. Kori e oigledno ostati sa poglavar om Amatin u Veseldrvu. Osim n jih, u grupi je bilo samo jo njih petoro: vrhovna poglavar a Elena, poglavar Mhor am, Kovenant, Troj i Trel. Kada ugleda obluara, Troj ponovo oseti elju da mu se ob rati. Nepri riveni bol u Trelovom izrazu bio je napregnut od nemira, ao da oe uj e ne u Eleninu odlu u sa stepenom agonije oji je iznenaivao Troja. Ali vrhovni se uzdr a i pored sve vee uznemirenosti. Vrhovna poglavar a obrati se poglavar i Am atin i Najstarijem Koriminiju. "Prijatelji moji", ree ona ozbiljnim glasom, "vama prepu tam staranje za Ve seldrvo. Dobro ga uvajte! Drvo i Znanstvigor dva su veli a dostignua novih poglava ra - dva simbola na e slu be. U oli o je to mogue izvesti, moraju biti sauvani. Upamti te da treba da budete budni i nadgledajte Sredi nje Zaravni. A o rat doe do vas, ne smete ga doe ati nespremni. I upamtite da u oli o Veseldrvo ne mo e biti spaseno, znanstvo svejedno mora biti ouvano, a Poglavarev Kona upozoren. Znanstvigor i Kr ugovi moraju u sluaju potrebe nai bezbednost u Vesel amenu. Sestro Amatin, veli o je to breme. Ali pola em ga na tvoja plea bez straha. Ono te ne nadilazi. A pomo Koriminija, Najstarijeg, te Asura e i Drini o a, Starac a, ima bezmernu vrednost. Ne verujem da e ratovnija pasti u ovom ratu. Ali morate biti pripremljeni za sve sluaje, pa i za najgori. Neete do iveti neuspeh. Vi zaslu uj ete ovo poverenje." Poglavar a Amatin na trenuta zatrepta da u loni suze i nemo se na loni vrhovnoj poglavar i. Onda Elena di e glavu prema Veseldrvu i progovori glasnije da bi je uli na drvetu. "Prijatelji! Drugovi! Ponositi narode Domaje! Rat nam se prima ao. Zajed no emo se suprotstaviti u nji smrti. Sada je vreme razdvajanja, ada svi branioci Domaje moraju renuti na sopstvene, odvojene zadat e. Ne po elite da zamenite svoj tuim. Sva vernost i slu ba jedna i su, podjedna o vredni i opasni u ovom asu u nje. I ne alite zbog rastan a. Na nama je najvea slava na eg doba - poastvovani smo prili om da damo sve od sebe za Domaju. To je proba smrti, prili a da najzad po a emo da zavreujemo ono to slu imo. Ne a vam srce bude bodro. U oli o vam u nje ovog rata prevazilaze snage, ne oajavajte. Ulo ite svu snagu, zadr ite mir i ne oajavajte. Viso o dr ite hrabrost i v eru! Bolje je pasti i umreti u miru nego ponovo obesvetiti Domaju. Prijatelji moji, poastvovana sam to sam delila ivot sa vama." Viso o u Veseldrvu prodorni glas povi a: " ivela vrhovna poglavar a i ezlo za ona!" A svi ljudi po drvetu i na zemlji odgovori e: " ivela! ivela vrhovna poglava r a!" Elena se dubo o na loni Veseldrvu i ra iri ru e u tradicionalnom opro tajnom gestu. Onda je o renula Miru prema jahaima i obratila se poglavaru Mhoramu. "A sada, Mhorame, moj najverniji prijatelju, mora poi. Ti i vrhovni Hail Troj morate se pridru iti ratovniji da je povedete u rat. Odluila sam. Sada u vas na pustiti i slediti Amo a do sedmog Kruga Kevinovog znanstva." Nasuprot sebi samom, Troj zajea i ste e Merilovu grivu ao da hoe da se zadr i da ne padne. Ali vrhovna poglavar a nije obraala pa nju na njega. Umesto toga, ona ree Mhoramu: "Zna da to ne inim da izbegnem breme rata. Ali ta oe zna da si is usnij i i spremniji za bit u. A zna i da nam ishod ovog rata mo da nee pru iti mogunost da ot rijemo taj Krug. A Krug nam opet mo e obezbediti pobedu oja bi nam na drugi nain bila oduzeta. Ne mogu uiniti drugaije." Jedno vreme poglavar Mhoram napeto ju je gledao. Kada je najzad progovor io, glas mu je bio hrapav od potisnutih protesta. "uvaj se, vrhovna poglavar o. a i sedmi Krug nije dovoljan." Elena ga je gledala u oi, ali pogled joj je delovao neusredsreeno. Druga d imenzija njenog vida bila je ta o izra ena da se inilo da ga uop te ne vidi. "Mo da nij e bio dovoljan za Kevina Zemljoguba", odvrati ona tiho, "ali bie dovoljan za mene ." "Ne!" pobuni se Mhoram. "Opasnost je preveli a. Ili ta sila uop te nije mo gla da pomogne Kevinu, ili je opasnost bila toli o veli a da se pla io da je upotr ebi. Nemoj rizi ovati."

"Jesi li to video?" upita ona. "Govori li to na osnovu vizije?" Uz napor, Mhoram prisili sebe da a e: "Nisam video. Ali oseam to u srcu. D oi e do smrti zbog toga. Ljudi e ginuti." "Prijatelju moj, previ e si pa ljiv prema svim rizicima izuzev prema sopstve nim. Kada bi ti dr ao ezlo za ona umesto mene, sledio bi Amo a na raj sveta. A lju di bi ipa ginuli. Mhorame, pitaj svoje srce - da li zaista veruje da se budunost Domaje mo e izvojevati ratom? Za Kevina nije bilo ta o. Ne smem propustiti prili u oja bi me mogla nauiti drugom nainu da pru im otpor Opa om." Mhoram pognu glavu, previ e dirnut da bi odgovorio. U ti ini, oni stopi e misl i i trenuta potom nestade mu napetosti sa lica. Kada je ponovo digao pogled, us merio ga je pravo prema Kovenantu i Troju. Tiho je re ao: "Onda, u oli o mora ii, molim te, nemoj ii sama. Povedi ne oga sa sobom - ne oga o ti mo e pomoi." To om jednog divljeg trenut a Troj pomisli da e ga vrhovna poglavar a upi tati hoe li da poe sa njom. I pored odgovornosti u ratovniji, usne su mu ve obrazov ale odgovor - da - ada ona ree: "Evo moje elje. Prapoglavaru Kovenante, hoe li me p ratiti? elim da podelim ovaj pohod sa tobom." Nespretno, ao da ga je njen zahtev postideo, Kovenant ree: "Da li zaista misli da u ti biti od oristi?" Blagi osmeh dirnu Elenine usne. "Svejedno." On se na trenuta zagleda u prostranstvo njenih oiju. Onda naglo s renu p ogled i sle e ramenima. "Da. Poi u." Troj jedva da je uo stvari oje su potom izgovorene - poslednje formalne rei Elene i Koriminija, rat u znanstvigors u pesmu ohrabrenja, razmenu opro taja. Kada mu se vrhovna poglavar a poslednji put obrati, jedva da se prisilio da na l oni glavu u zna odgovora. Sa da i dalje smrznutim na usnama gledao je raj cere monije i video a o Elena i Kovenant zajedno ja u prema zapadu, a prate ih samo Ba nor i meni Morin. Oseao je ao da je paralisan usred pada - vi ao je: izgubiu te! Poglavar Mhoram mu prie blizu i progovori. Ali on se nije ni po renuo sve do , us red oaja, nije opazio da Trel nije po ao za Kovenantom i vrhovnom poglavar om. Iznenada mu se savlaivanje pre ide. ustro se o renuo Trelu, upravo na vrem e da vidi a o obluar istr e te e pesnice iz ose, trza uzde onja i galopom polazi prema gazu pre o Luralin, severno od Veseldrva. Troj poe za njim. Meril sevnu ispod drveta i sti e Trela po suncu iza grada . Troj naredi obluaru da stane, ali Trel nije obraao pa nju na njega. Vrhovni smest a naredi Merilu da zaustavi Trelovog onja. Meril jednom rat o, zapovedni i zanj i ta, a onj stade ta o o tro da Trel gotovo izlete iz sedla. Kada obluar prisili glavu da se digne i pogleda Troja, oi mu se ispuni e suz ama i on zadahta ao da se lagano gu i. Ali Troj nije vi e imao vremena za obazrivos t. " ta to radi ?" zare a on. "Kuda si po ao?" "Vesel amen", za re eta Trel. "Ovde nema niega za mene." "Pa? Po li smo prema jugu - zar to ne zna ? Ti ivi u Ju nim Zaravnima, zar ne? Z ar ne eli da pomogne u odbrani sopstvenog doma?" Troj nije eleo to da pita, ali nije na ao rei za pravo pitanje. "Ne." "Za to ne?" "Ne mogu da se vratim. Ona je tamo - ne mogu to da podnesem. Posle ovoga !" Kada Trel zajea odgovor, poglavar Mhoram dojaha do njih. On smesta zausti da govori, ali ga Troj pre ide divlja im po retom. "Ona?" upita vrhovni . "Ko? T voja er a?" Kada Trel nemo limnu, Troj ree: "e aj trenuta . e aj trenuta ." Zbunji vale su ga stvari oje nije znao; morao je nai odgovor. "Ne shvatam. Zbog ega nee da se vrati ui - svojoj erci? Bie joj potreban." "Melen urion!" je nu Trel. "Ne mogu! Ka o mogu da joj pogledam u oi - da joj odgovaram na pitanja - posle ovoga? Nemoj me muiti!" "Vrhovnie!" Mhoramov glas bio je o tar i opasan - upozorenje, gotovo pretnj a. "Pusti ga. Nee ti pomoi ni ta od onoga to ti mo e rei." "Ne!" usprotivi se Troj. "Moram da znam. Trele, slu aj me. Moram da znam. Veruj mi, shvatam ta osea prema njemu." inilo se da Trel vi e ne uje Troja. "Ona je odabrala!" dahtao je on, "odabra

la!" Svaljivao je rei roz stegnute zube ao da e prsnuti od njih. "Odabrala je nj ega - njega!" "Trele, odgovori mi. ta si radio tamo napolju jue? Na onom grobu? Trele!" Re grob probi se roz Trelovu strast. On naglo obavi ru e o o grudi, pogn u se napred. Kroz suze, ibao je Troja oima. "Ti si budala!" prosi ta. "Slepac! Pro traila je ivot." "Protraila?" zinu Troj. "Protraila?" Radi se o ueni u oji te je prizvao. D a li je Kovenant bio u pravu? "Mo da", ree Mhoram mrano. Ovoga puta ton mu privue Trojevu pa nju. Troj se upi lji u Mhorama pogledom ote alim od u asa. "Imao je obilate razloge da poseti taj gro b", nastavi poglavar. "Tamo je sahranjena Atiaran, dru benica Trelova. Poginula je u inu oji te je prizvao u Domaju. Dala je ivot u po u aju da vrati prapoglavara Ko venanta - ali nije uspela. Tvoje prisustvo na ovom mestu posledica je njenog bol a zbog oga je napustila mir i njene gladi za osvetom." Mhoramovo obja njenje prevazi lo je granice Trelove izdr ljivosti. Bol mu is r ivi crte. On obode onja silovitim udarcem peta i ovaj smesta s oi u prestravljen i galop prema gazu pre o Luralin. Ali inilo se da Troj a i ne vidi a o ide. Vrho vni se o tro o rete i ot ri da i dalje mo e da razazna Elenu, Kovenanta i dvojicu rvnih gardista a o ja u zapadno iz Doline. Amo je ve bio meu njima i veselo je or aao po raj vrhovne poglavar e. Atiaran, dru benica Trelova? Dru benica Trelova? Bila mu je ena? Znao je za A tiaran - previ e je slu ao o Kovenantu da bi znao da je to ena oja je vodila Kovenan ta od amendola Mithil prema Andelejnu i reci Oparnici. Ali nije znao da joj je T rel mu . To je s rivano od njega. Onda napravi ora dalje. Kovenant je silovao Trelovu er u - Atiaraninu er u - er u ene oja...! "Kovenante! Kopilane jedan!" zaurla Troj. " ta si uinio?" Ali znao je da ga jahai ne mogu uti na tom rastojanju: zvu dveju re a brisao je udaljene povi e. K ruti nalet bespomonosti prigu i mu pobunu, ta o da mu se glas prelomi i utonu u ti in u. Nije bilo ni a vo udo da Trel nije mogao da se vrati ui i suoi se sa er om . Ka o je mogao da joj a e da je vrhovna poglavar a odabrala prijateljstvo, a ne osvetu prema ove u oji ju je silovao? Troj nije shvatao a o je mogla da uini ta o ne to Trelu. Jo jedan trenuta proe pre nego to je shvatio ostata onoga to je Mhoram re ao. Poginula je u inu... Atiaran je bila njegov priziva, a ne ne i zaneseni ili ne znala i ueni . I to je s rivano od njega. Bio je ishod i posledica njenog neodgovo rivog bola. Nisi ti... da li je Kovenant bio u pravu? Jesu li mu svi planovi bili sa mo posledica delovanja oaja, po renutog izuzetno u Atiaranine smrti? "Vrhovnie." Ton poglavara Mhorama bio je ozbiljan. "To nije valjano uinjen o. Trelov bol dovoljno je veli i." "Znam", ree Troj roz bol svoga srca. "Ali za to mi niste re li? Svi ste zn ali za ovo." "Vee je zajedni i odluilo da ti se to znanje ne ot rije. Videli smo samo tet u u tome da se podeli sa tobom. eleli smo da te po tedimo bola. I nadali smo se da e nauiti da veruje prapoglavaru Kovenantu." "Sanjali ste", zajea Troj. "Taj opilan misli da je sve ovo samo ne a vrs ta mentalne igre. A to neverovanje samo je blef. Misli da mo e da se izvue te ta o . Ne mo ete mu verovati." Mrano je doterao razmi ljanje do za lju a. "A ne mo ete verova ti ni meni - inae biste mi jo ranije re li sve ovo. Po u avala je da prizove njega. Koli o je vama poznato, ja sam samo surogat." Po u ao je da zvui razlo no, ali glas m u je podrhtavao. "Pogre no si me razumeo", ree Mhoram pa ljivo. "Ne, nisam pogre no razumeo." Mogao je da oseti smrtonosne sile na delu o o sebe - odabirale su, manipulisale, odreivale. Morao je da se napne da bi izre a o: "Mhorame, desie joj se ne to stra no." Pogledao je poglavara, zatim se o renuo na drugu stranu; nije mogao da p odnese samilost u Mhoramovom pogledu. On potap a Merilov vrat i potera Ranihina a som o o istone strane Veseldrva. Izbegavao je znanstvozorni e oji su e ali, izbeg

avao da im po eli zbogom. Grubo mahnuv i rvnim gardistima i poglavaru Mhoramu da ga slede, pojahao je pravo od Veseldrva prema ju nom gazu. Jedva je e ao taj rat. eleo je da se urno baci u njega. 16. USILJENI MAR Pa ipa , a ni u tom raspolo enju nije mogao da pree gaz pre o Rila na izlaz u iz Trotgarda, a da ne za ali. Voleo je suncem o upanu divotu Veseldrva, jednosta vno prijateljstvo znanstvozorni a; nije eleo da ih izgubi. Ali se nije osvrtao. N ije mogao da shvati zbog ega je Elena odbacila pravedni gnev i bol Trela, dru beni a Atiaraninog. A sada je osetio, na nain osnovniji nego i ada do sada, da e morati da se do a e u tom ratu. Morae da do a e da je plod nade, a ne oajanja. Morae da pobedi. U oli o to ne uni, onda je vi e od gre e; onda je a tivno zlo - deo izdajstv a po renut protiv Domaje nasuprot sopstvenoj ljubavi ili elji - gori od Kovenanta , jer Kovenant je bar po u ao da izbegne polo aj od poverenja. Ali on, Hail Troj, ho timice je tra io poverenje, odgovornost, zapovedni tvo... Ne, ta misao bila je nepodno ljiva. Morao je da pobedi, morao je da pobedi . Kada je pre ao vrh ju nog brega, usporio je Merila do ugodnijeg putnog ora a i dopustio Mhoramu i preostaloj osamnaestorici rvnih gardista da ga stignu. O nda je re ao roz zube, gutajui glas da bi izbegao optu bu prema Mhoramu: "Zbog ega ga vodi? Silovao je Trelovu er u." Mhoram blago odvrati: "Vrhovnie Troje, prijatelju moj, mora shvatiti da je vrhovna poglavar a imala malo izbora. Put njene du nosti uzan je i posejan opasno stima. Ona mora tra iti sedmi Krug. A prapoglavara Kovenanta mora povesti sa sobom - zbog belog zlata. Sa ezlom za ona mora se postarati da prsten ne dopadne u ru e poglavara Kletni a. A u oli o se o rene protiv Domaje, mora biti raj njega da se bori protiv njega." Troj limnu za sebe. To je bilo razmi ljanje oje je mogao shvatiti. On se naglo strese, suzbi nagons o protivljenje. Uz naopor, razdvojio je zube i uzdah nuo: "Rei u ti ne to, Mhorame. Kada zavr im sa ovim ratom - ada budem mogao da se o r enem i a em sebi da je jadna Atiaran zadovoljna - uzeu ne oli o godina odmora. Sed eu u Andelejnu i neu mrdnuti ni mi i sve do ne budem video svet ovinu prolea. Inae ni ada neu moi da oprostim sebi to je onaj pro leti Kovenant bio sreniji od mene." Ali mislio je sreniji na drugi nain. Ia o je sada shvatao da drugaiji izbor nije bio mo gu, bolela ga je pomisao da je Elena izabrala Kovenanta, a ne njega. Meutim, u oli o ga je Mhoram razumeo, poglavar je sa ta tom sledio ono to je izre ao, a ne ono to je mislio. "Ah, u oli o pobedimo..." Mhoram se sme io, ali ton mu je bio ozbiljan, "...nee biti sm. Pola Domaje bie u Andelejnu ada sledei put mlad mesec bude pao u sredi nju no prolea. Malo onih oji sada ive je videlo ples ut vara Andelejna." "Pa, imam nameru da tamo budem prvi", promrmlja Troj, po u avajui da odr i ta j razgovor. Ali nije mogao da se uzdr i da ga ne o rene na temu Kovenanta. "Mhoram e, zar mu ne zamera ? Posle onoga to je uinio?" Glat o i otvoreno, poglavar Mhoram ree: "Nemam posebnih vrlina zbog ojih bih mu mogao zameriti. ove mora imati snage da bi mogao da sudi slabosti drugih . Nisam toli o moan." Taj odgovor iznenadi Troja. Na trenuta je piljio u Mhorama i nemo pitao : da li je to istina? Veruje li u to? Ali video je da Mhoram zaista veruje. Zbunj en, Troj se o rete. O ru eni rvnom gardom, on i poglavar Mhoram sledili su rivinu oja ih je vodila u op tem smeru isto a-jugoisto a da bi se sreli sa ratovnijom. Ka o su dani prolazili, Troj je bio u stanju da sve vi e i vi e upravlja mis li prema svojoj vojsci u mar u. Pitanja poe e da mu se roje umom. Jesu li naselja du p uta bila u stanju da snabdeju ratni e sa dovoljno hrane? Da li je prva sto ernica Amorin bila u stanju da odr i ora ? Ta ve brige omoguavale su mu da odlo i u stranu svoje razoaranje, oseaj gubit a. Postao je drugi ove - manje slepi, nesigurni stra nac u Domaji, a vi e vrhovni ratovnije Poglavarevog Kona a.

Ta promena ga je smirivala. Oseao se samopouzdanije sa tim vidom sebe sam og.

eleo je da pohita, ali se opirao is u enju jer je hteo da uini ovo putovanje to je mogue la e za Ranihine. Pa ipa , do raja tog dana, osmog ot a o je napustio Vesel amen, on, poglavar Mhoram i rvni gardisti ostavi e za sobom cvetnu ivotnost Trotgarda. a i brzinom oja nije po rivala vi e od sedamnaest milja dnevno, zemlj a ojom su jahali hitro se menjala. Na isto u i jugoisto u od njih bila je tegob nija oblast Sredi njih Zaravni. inilo se da su u toj iro oj oblasti vrste stene Zemlj e bile bli e povr ini tla nego u Trotgardu. Zaravni su odr avale ivot, a da ga nisu ohr abrivale, odr avale su narod oji je bio vrst, ilav. Veina mu araca i ena oji su inili ratovniju dolazila je iz naselja sa Sredi n jih Zaravni. Bilo je to tradicionalno istinito - i to iz dobrog razloga. U svim veli im ratovima za Domaju vojs e Opa og udarale su roz Sredi nje Zaravni da priu Vesel amenu. Zbog toga su te Zaravni podnosile najvei deo udara zlobe poglavara K letni a. Narod Zaravni to je pamtio i slao je sinove i eri u Znanstvigor da se ue ve tinama maa. Kada se ulogorio za tu no, Troj postade silovito svestan oli o mu ratnic i lino zavise od njega. Domovi i porodice bili su im izlo eni na milost i nemilost njegovog uspeha ili proma aja. Na njegovu zapovest trpeli su lagani pa ao tog usil jenog mar a. I znao je da e rat poeti sutra. Do tog vremena, predstra e vojs e poglavara Kletni a stii e do zapadnog raja doline Mithila i sresti se sa bala lijom Kvanom i poglavarima Kalindrilom i Verementom. Onda e mu arci i ene poeti da ginu - njegovi ratnici. eleo je da bude sa njima, eleo je da ih odr i u ivotu, ali nije mogao. A mar prema Usudovom Pribegu nastavljae se i nastavljati, drobie ratovniju poput mlins o g to a neuta ive nu de. Ubrzo se Troj pru i ispod po rivaa i prisloni lice uz zemlju ao da je to jedini nain na oji mo e da odr i ravnote u. Proveo je najvei deo noi u proverama sva og delia borbenog plana i po u ajima da uveri sebe da nije napravio nijednu gre u. Sledeeg jutra osetio se pun hitnje i ot rio da ga sva i put ad se zabora vi po uruje Merilov ora . Zato se o renuo Mhoramu i zatra io od poglavara da mu pria , da mu s ree pa nju. U zna odgovora, poglavar lagano pree u ravnomerni, napola pevuc avi ton i poe da pripoveda Troju o raznim legendarnim ili slavnim delovima Domaje oji su se pru ali izmeu njih i Usudovog Pribega. Naroito je pripovedao stare prie o Jedinoj umi, monom estaru oji je pre rivao itavu Domaju u pradavna doba pre vremena Bere a Troprsta, sa svojim umnicima i silovitim neprijateljima, Besomucima. Za ve ova t o om ojih je drvee jo bilo budno, govorio je on, umnici su mu hrabrili svest i vod ili odbranu protiv turyje, mo she i samadhija. Ali sada, a o stare prie azuju is tinu, u Domaji nije preostalo drugih a tivnih ostata a ili delova Jedine ume i nj enih umni a izuzev mranih dubina Garotinog estara i Kaeroila Divogorni a. A ni o od onih oji su za li u Garotin estar, zarad dobra ili zla, ni ada se nije vratio. Ta mrana uma pru ala se blizu linije mar a ratovnije, iza Poslednjih Bregova. Onda je Troj izvesno vreme govorio o sebi i svojim rea cijama na Domaju. Oseao je da je bliza sa poglavarom Mhoramom i to mu je omoguavalo da razgovara s a njime o nainu na oji vrhovna poglavar a Elena u sebi otelotvoruje njegov oseaj za Domaju. Postepeno se opu tao i vraao sposobnost da a e sebi: nije bitno o me je prizvao. Ja sam onaj oji jesam. Uiniu to. I zato nije bio samo iznenaen ada su on i Mhoram sredinom popodneva sust igli naporni mar ratni a. Bio je o iran. Ratovnija je asnila gotovo pola dana u odnosu na predvieno vreme. Ratnici su ga doe ali uz zaustavljanje i po li oji pree u ti inu ada shvati e da vrhovna poglavar a nije sa njime. Ali Troj nije obraao pa nju na njih. On odjah a pravo do prve sto ernice Amorin i za evta: "Spora si! Ubrzaj ritam! Ovom brzinom , za asniemo tano jedan i po dan!" Dobrodo lica na Amorininom licu smesta se surva u jad i ona se u trenut u o rete dobo arima. Uz sveop te, tegobno jeanje ratnici ubrza e ora , po uri e da usli e zah ev dobo a sve do nisu gotovo trali. Onda vrhovni Troj poput mlatila projaha napre d i nazad pored olona, stade da ojaava novi ritam svojim gnevnim prisustvom. Kad a vide da jedan eovod neznatno zaostaje, on se izdra u lice mladog dobo ara: "Boga

mu! Neu da izgubim ovaj rat zbog tebe!" Udarao je ritam pored uva postienog sto ern i a, sve do ga dobo ar nije tano opona ao. Te ada mu se oseaj prenera enosti povue, on vide ta je devet dana te og mar a uinilo ratovniji. Onda po ele da povue o trinu. Ratnici su ozbiljno patili. Gotovo svi su hramali na ovaj ili onaj nain, neravnomerno su se vu li i pored neugodnog bol a pose otina, istegnutih mi ia i ugruvanih ostiju. Mnogi su bili toli o umorni da su prestali da se znoje, a pregrejana i zajapurena lica bila su im pre rivena pr a inom, od ega su poprimili po uteli i sumanuti izgled. Veem broju njih ramena su rva rila od rana izazvanih trenjem remenja ranaca. I pored upornosti, mar irali su nep ravilno, ao da jedva mogu da se prisete postojanog reda a av su uve bali pre dev edeset milja, od Vesel amena. A asnili su. Jo su se nalazili na sto osamdeset milja od Usudovog Pribeg a. Do trenut a ada su se dovu li, zadihani, u logor za tu no, Troj gotovo p omahnita od elje da nae ne i nain da ih spase. Oseao je da gola odlunost nee biti dovo ljna. im su pratee zubljono e i obluari upalili vatre, poglavar Mhoram renu da uini to mo e za ratovniju. I ao je od eovoda do eovoda, pomagao uvarima. U sva om otlu njegova plava vatra izazivala je ne o dejstvo na hranu, pojaavala je, uveavala joj zdravlje i ivotnost. A ada je obro bio gotov, on poe roz itavu ratovniju, stade da iri melem svog prisustva - razgovarao je sa ratnicima, pomagao im sa uvojima i zavojima, alio se sa onima oji su mogli da smognu dovoljno snage da se nasmeju . Do je poglavar to inio, Troj se sastade sa svojim oficirima, sto ernicima i bojnim sto ernicima. Po to im je objasnio odustvo vrhovne poglavar e Elene, on se posveti problemu mar a. Bolno im je predstavio o olnosti zbog ojih je taj napor p ostao toli o neodlo an, toli o nepopustljivo neophodan. Onda je posvetio pa nju pose bnim pojedinostima. Organizovao je smens u du nost sa o nim vreama sa vodom da bi ov e nepre idno bile dodavane po olonama zarad pregrejanih ratni a. Uredio je da r aneve mu araca i ena ras rvavljenih ramena nose onji. Naredio je da svi oficiri- o njanici izuzev dobo ara ja u na smenu, da bi najiscrpljeniji ratnici mogli da se odm ore na onjima; a tim oficirima re ao je da do ne ja u pri upljaju alianthu za ues ni e mar a. Sve du nosti izvianja i snabdevanja prebacio je na rvnu gardu i na taj n ain oslobodio jo onja za pomo ratnicima. Onda je poslao sto erni e i bojne sto erni e nazad na njihova mesta. Kada su oti li, prva sto ernica Amorin prie da govori sa njim. Njeno pljosnat o, strogo lice bilo je napeto od ne e mrane izjave i on je brzo preduhitri. "Ne, Amorin", ree on, "neu postaviti drugoga na tvoje mesto." Ona po u a da se pobuni, a on po uri bla e: "Znam da sam zvuao ao da te optu ujem zbog toga to asnimo. Ali to je samo zbog toga to, zapravo, optu ujem sebe. Ti si jedina za taj posao. Ratovnija te po tuje - ao to po tuje Kvana. Ratnici imaju poverenja u tvoje is ustvo i po tenje." Mrano je za ljuio: "Posle svega ovoga, nisam siguran ta misle o meni." Njena sumnja u sebe smesta nestade. "Ti si vrhovni . Ko se usuuje da ti p ostavlja pitanja?" Ton joj je nagove tavao da e sva o o eli da ga izazove morati na jpre da se pozabavi njome. Ta odanost ga je dirnula. Nije bio potpuno siguran da je zaslu uje. Ali na meravao je da je zaslu i. Progutav i oseanja, on odvrati: "Ni o mi nee postavljati pit anja sve do budemo dr ali ora . A odr aemo ga." Sebi je dodao: obeao sam Kvanu. "Pov ratiemo vreme oje smo izgubili - i to emo uiniti ovde, u Sredi njim Zaravnima. Teren postaje gori ju no od Crne re e." Prva sto ernica limnu glavom ao da mu veruje. Kada ga je napustila, on ode do svojih po rivaa i provede no u borbi proti v line tame svoga mozga u potrazi za ne om alternativom za svoju nedoumicu. Ali n ije mogao da smisli ni ta to bi uinilo taj usiljeni mar nepotrebnim. Kada je zaspao, usnio je ratni e a o epaju prema severu ao da je to otvoreni grob. Sledeeg jutra, ada se olone ratovnije prome olji e, slabo nape e, za epa e u po ret pre o Zaravni poput dugog, mranog jeanja, vrhovni Hail Troj stade da mar ira sa njima. Ostavio je Ranihina, zapoeo lupanje dobo a, proverio ga i po ao sam po ritmu. Do je mar irao, probijao se gore i dole po ratovniji, poseivao sva i eovod, hrabr io sva og sto erni a po imenu, trzao ratni e iz obamrle iscrpljenosti sopstvenim p

risustvom i brigom - i pored vlastite fizi e neuve banosti upinjao se da pru i primer oji bi mogao pomoi vojs i. Na zavr et u jednog dana meu olonama bio je toli o isc rpljen da je jedva stigao do malog logora oji je delio sa poglavarom Mhoramom i prvom sto ernicom Amorin pre nego to je promrmljao ne to o umiranju i svalio se u sa n. Ali sledeeg dana uz napor se digao i ponovio predstavu, s rivajui bol izmeu saos eanja oje je is azivao na ovaj ili onaj nain prema ratnicima ratovnije. Mar irao je sa svojom vojs om etiri dana pre o Sredi njih Zaravni. Posle sva og dana provedenog pri sopstvenom surovom ritmu hoda oseao je da je preterao - da je itav usiljeni mar nemogu i da mora odustati. Ali sva e noi Mhoram je pomagao u uvanju vojne hrane i zatim retao meu ratni e da podeli hrabrost sa njima. A dvap ut to om ta etiri dana ratovnija naie na rvnu gardu oja je uvala veli e zalihe hr ane - snabdevanje oje su pripremili stanovnici Sredi njih Zaravni. Sve a i obilna h rana bila je iznenaujue delotvorna; vraala je izdr ljivost ratnicima oji vi e nisu ver ovali da su u stanju da idu napred. Na raju etvrtog dana na nogama - trinaestog dana mar a - Troj najzad dopusti sebi da misli da se stanje ratovnije upostojilo. Pe aio je vi e od etrdeset milja. U strahu da uini bilo ta to bi moglo naru iti rh u ravnote u njegove vojs e, p lanirao je da nastavi sopstveni mar . I Mhoram i Amorin ubeivali su ga da prestane - brinula ih je njegova iscrpljenost, o rvavljena stopala i nestabilno dr anje - a li on odbi sve razloge. U srcu se stideo da ja e do su mu ratnici prisiljeni da p e ae. Ali sledeeg jutra o usio je jo goru sramotu. Kada ga je probudila svetlost zore, ispetljao se iz po rivaa da bi ot rio da Amorin stoji pred njim. Mranim gla som izvestila ga je da je ratovnija napadnuta to om noi. Izvesno vreme posle ponoi izviai rvne garde javili su da je vezane onje n apao opor re a. Uzbuna je smesta progla ena u itavom logoru, ali samo su sto ernici i b ojni sto ernici na onjima bili u stanju da brzo odgovore na nju. Sa rvnom gardom , po urili su da odbrane onje. Zate o e se suoeni sa ogromnim oporom veli ih, utih vu ova - najmanje deset d vadesetina re a. Krvni gardisti na Ranihinima doe ali su prvi nalet, ali bili su b rojano slabiji u odnosu deset prema jedan. A oficiri iza njih stigli su pe e. Miri s re a izazvao je pani u meu onjima, ta o da ih nije bilo mogue uzjahati, niti pot erati van opasnosti. Jedan Ranihin, pet onja i gotovo tuce sto erni a i bojnih st o erni a pogibe pre nego to su Amorin i poglavar Mhoram bili u stanju da dovoljno d elotvorno mobili u odbranu da oteraju vu ove. A pre nego to su re i odbijeni, njih dvadesetina ili vi e probila se po raj oficira i napala deo logora u ome su ne i ratnici, o amueni iscrpljeno u, i dalje spa vali. Desetina tih mu araca i ena ostala je da le i mrtva ili osa aena u svojim po ri vaima ada su rvni gardisti i Mhoram uni tili vu ove. uv i to, Troj se sledi. Besno i osujeeno stegav i pesnice, on upita: "Za to me n iste probudili?" Ne gledajui ga u oi, prva sto ernica odvrati: "Govorila sam ti, tresla te, v i ala ti u uvo. Ali nisam mogla da te razbudim. Nu da je bila hitna i zbog toga sa m oti la da pomognem." Posle toga, Troj vi e nije mar irao. Nije nameravao da dopusti da ga slabost ponovo izda. Na Merilovim leima jahao je sa Ruelom po tragu re a; a ada se uveri o da vu ovi nisu deo vee vojs e, vratio se da zauzme mesto na elu ratovnije. S vre mena na vreme as ao je o o vojs e ao da je spreman da je brani goloru . Kre i ponovo napado e te noi, i opet sledee noi. Ali oba puta vrhovni Troj je bio spreman za njih. Ia o je bio slep u tami, nemoan da se bori, prouavao je teren i pa ljivo birao logori ta pre mra a. Pobrinuo se za za titu onja, isplanirao odbran u. Onda je postavio zasede sa rvnim gardistima, strelcima, vatrama. Mnogi re i b ehu pobijeni, a ratovnija vi e nije trpela gubita a. Posle tog treeg napada vu ovi ih ostavi e na miru. Ali onda je imao drugih razloga za brigu. To om jutra esnaestog dana mar a zid crnih obla a doe sa isto a pr ema ratnicima. Pre podneva do njih stigo e naleti vetra, mrsili su im osu, povija li viso u travu Zaravni. Vetar se pojaa a o su se spolja nji rubovi oluje primical i. Us oro i a poe da ih iba iz sve mranijeg neba. Silovita tmina obla a obeavala je ubistveni pljusa . Delotvorno je zaslep ila Troja. Sve zubljono e i obluari upalili su vatre da bi obezbedili svetlost za ou

vanje celine ratovnije pred silinom pljus a. Ali glavno telo oluje nije stiglo t oli o dale o na zapad; inilo se da je usmerilo sredi te na ta u ne to prema isto u, a ada je zauzelo polo aj, ostalo je nepo retno. Ratnici su mar irali po ivicama nevremena. Neravnomerna i muna i a oja ih j e ibala iz pa lenih dubina oluje nije im nanosila mnogo zla, ali duh im je svejed no patio. Svi su oseali zlu silu oja je gonila nalet. Nije im bio potreban Troj da im objasni da je sve to gotovo sigurno usmereno na trupe bala lije Kvana. Do trenut a ada se oluja rasula asno sledeeg dana, Troj je izgubio goto vo itav eovod. Negde u tami i strahu pred onim to je zadesilo Kvana, bezmalo dvade setina manje izdr ljivih ratni a izgubila je hrabrost; usred sveg lizanja i upinj anja ratovnije prosto su polegali po blatu i poginuli. Ali bilo ih je samo osamnaest. Blizu esnaest hiljada mu araca i ena pre ivelo je oluju i nastavilo mar . A zarad ivih, vrhovni Troj otvrdnu srce pred mrtvima. Ja ui Merila ao da nema granice njegovoj hrabrosti, vodio je vojs u prema jugu, pr ema jugu, i nije dozvoljavao da mu obogaljujui ritam ora a posustane ma ar na tr en. A onda, tri dana asnije - dan posle punog meseca - ratovnija je morala da prepliva Crnu re u. Ta re a obrazovala je granicu izmeu Sredi njih i Ju nih Zaravni. Te la je sev eroistono iz Zapadni planina i ulivala se u Mithil na mnogo dvadesetina milja pr ema Andelejnu. Stara predanja govorila su da joj je u trenut u izbijanja Crne re e ispod veli e litice Ulom-Kamena, istonog lica Melen uriona Nebozora, voda bila crvena poput najistije srane rvi. Ali iz Ulom- amena Crna re a je te la roz sre di te Garotinog estara. Pre nego to proe roz Poslednje bregove prema Zaravnima, te l a je po raj Doline Ve ala, drevnog gubili ta umni a. Vode oje je ratovnija morala da pree bile su crven asto-crne, ao ispunjene neobinim muljem. To om itave istorije Domaje, Crna re a meu Poslednjim Bregovima Mithila ni ada nije podnosila most ili gaz; naprosto je odnosila sva i napor da se pre o nje napravi put. Ratnici nisu imali drugog izbora nego da plivaju. Do su se peli na ju nu obalu, delovali su isceeno, ao da im je mrana glad to a isisala ne u su tins u izdr ljivost ili posveenost iz ostiju. I dalje su mar irali. Vrhovni im je zapovedao da idu napred i oni su mar ir ali. Ali sada su se retali ao izubijane, prazne olupine gonjene besmislenim ve trom pre o neutabanog sargasa Ju nih Zaravni. S vremena na vreme inilo se da ih sam o samotna vatra Trojeve volje i dalje dr i da teturavo gaze napred, da se upinju. A u Ju nim Zaravnima e ala ih je jo jedna te oa. Ovde je teren postajao neravn iji. U jugozapadnom uglu Sredi njih Zaravni samo je debela riva Poslednjih Bregov a razdvajala Garotin estar od Zaravni. Ali ju no od Crne re e, ta brda pretvarala s u se u planine - strmi lin nazubljenih vrhova sa ilj om u reci, istonom ivicom u vratu boce Usudovog Pribega, a zapadnim rajem od Ku avijeg Dola, gde se Garotin estar otvarao prema Ju ni Pustarama etrdeset milja jugozapadno od Usudovog Pribega . Linija mar a ratovnije zalazila je sve dublje i dublje u grubo pobre u podno ju tih planina. Posle dva dana borbe protiv tih brda ratnici su izgledali ao o ivljeni mr tvaci. Jo nisu mnogo zaostajali u odnosu na predvieni ritam, ali oigledno je bilo s amo stvar vremena ada e poeti da padaju usred hoda. Kada sunce poe da zalazi i pre ri Trojev vid maglom, vrhovni donese odlu u. Stanje ratni a cepalo mu je srce; oseao je da mu je vojs a zapala u jednu vrs tu rize. Ratovnija je i dalje bila na pet dana od Usudovog Pribega, pet u asnih d ana. A on nije znao gde je Kvan. Bez i a vog znanja o bala lijinom polo aju i stanj u, i a vog znanja o vojs i poglavara Kletni a, Troj se nije mogao pripremiti za ono to ga je e alo. A inilo se da mu vojs a vi e nije sposobna ni za a ve pripreme. Kucnuo je as da dela. Ia o je ratovnija jo bila milju dale o od raja planiranog mar a, zaustavio ju je za tu no. A do su se ratnici iscrpljeno petljali sa poslovima podizanja l ogora, on pozva poglavara Mhorama u stranu. U sutonu, jedva da je mogao da razaz na poglavareve crte, ali se usredsredio na njih svom odluno u, upinjao se da prenese Mhoramu jainu molbe. "Mhorame", uzdahnu on, "mora da postoji ne to to mo e da uini za n ih. Ne to - bilo ta to bi im pomoglo da se saberu. Ne to to mo e uiniti sa ezlom, otpev ili staviti u hranu, ne to. Mora da postoji!"

Poglavar Mhoram je iz blizine prouavao vrhovni ovo lice. "Mo da", ree on tre nuta potom. "Postoji jedno sredstvo oje bi moglo biti done le delotvorno proti v dodira Crne re e. Ali ustezao sam se da ga upotrebim, jer jednom ada se to uin i ne mo e se ponoviti. Jo smo dugim danima udaljeni od Usudovog Pribega - a potreba ratni a za snagom to om borbe bie silna. Zar pomo ne bi trebalo zadr ati do tog vre mena?" "Ne!" Troj po u a da natera Mhorama da mu uje dubinu ubeenja. "Sada je vreme . Snaga im je potrebna sada - u sluaju da bude neophodno da se bore pre nego to st ignu do Pribega. Ili za sluaj da zatreba da tre da bi tamo stigli na vreme. Ne zna mo ta se de ava sa Kvanom. A posle ove veeri nee imati novu prili u sve do borba ne p one." "Ka o to?" upita poglavar pa ljivo. "Zbog toga to polazim izjutra. Idem na Kevinov Vidi ovac - elim da bacim p ogled na Kletni ovu vojs u. Moram tano da znam oli o nam vremena Kvan daje. A ti ide sa mnom. Ti si jedini oji ume da oristi onaj omuni acioni tap od vrhovnog drveta." Mhoram je delovao iznenaeno. "Da ostavimo ratovniju?" hitro, tiho upita. "Da li je to mudro?" Troj je bio ubeen. "Moram to uiniti. Bio sam... predugo u neznanju. Sada m oram da znam. Odavde nadalje ne smemo dozvoliti da nas Kletni iznenadi. A ja sa m..." on is rivi lice prema magli, "...ja sam jedini oji vidi dovoljno dale o d a mo e da a e ta Kletni radi." Trenuta potom on dodade: "Zbog toga ga zovu Kevinov Vidi ovac. a je i njemu bilo potrebno da zna u ta se uputio." Poglavar naglo pree ru om pre o napetosti svog lica i limnu. "Vrlo dobro . Bie uinjeno. Evo pomoi oja se mo e pru iti. Sva i obluar nosi malu oliinu gline vida e. A zubljono e imaju ret i drveni prah oji nazivaju rilinlur. Nadao sam se da s auvam ta sredstva za leenje borbenih rana. Ali bie stavljena u hranu veeras. Moli se da budu dovoljna." Bez daljih pitanja, on se o rete da d uputstva zubljono ama i obluarima. Us oro su ti ljudi i li roz logor i stavljali u sva u azan za hranu bilo glinu vidar u, bilo rilinlur. Sva i otao dobio je samo pregr t; sva i ratni poj eo je samo siu nu oliinu. Ali zubljono e i obluari znali su a o da izvu u najvi e iz dr venog praha i gline. Pesmama i inima napravili su svoj dar ratnicima sna an i delot voran. Ubrzo posle jela ratnici pospa e; mnogi su se prosto svalili na tlo i izgub ili svest. Prvi put to om dugog mar evs og povreivanja njih ne oli o nasme ilo se u s nu. Kada se Mhoram vratio vrhovni u Troju posle obro a, gotovo da se i sm sm e io. Onda Troj poe da daje prvoj sto ernici Amorin uputstva za bit u od Usudovo g Pribega. Kada su raspravili sve o prehrani i poslednjoj fazi mar a, oni poe e da ra zgovaraju o samom Pribegu. I pored njegove samouverenosti, ona je na to mesto gl edala sa u asom. U svim ratovima Domaje bilo je to mesto na oje su vojs e be ale po t o su im sve nade uni tene. Mrana, drevna predanja govorila su a o gavranovi, ugne de ni viso o na padinama us og procepa nad nagomilanim amenjem i gromadama sa njeg ovih ivica, gra u za mesom pobeenih. Ali Troj ni ada nije sumnjao u taj deo plana. Usudov Pribeg bio je ideal no mesto za borbu male vojs e oprotiv vee. Neprijatelj se mogao namamiti u anjon i savladavati deo po deo. "U tome je lepota svega toga", ree Troj uvereno. "ovog a puta ima da o renemo Kletni ove arte protiv njega - prihvatiemo njegovu letvu i pretvoriti je u blagoslov. Jednom ada Kvan stigne, imaemo ru u pomonicu. Kletn i mo da nee ni znati da smo tamo sve do za njega ne bude pre asno. Ali a i a o bu de znao, ipa e morati da se bori protiv nas. Ne sme dopustiti da nam o rene lea. Ti samo treba", dodade on, "da odr i ora sledeih pet dana." Amorinino strogo mrgoenje podseti ga oli o bi nemogui mogli biti tih pet dana. Ali izjutra oseti da je bio u pravu. Zahvaljujui o repljujuem dejstvu rilinl ura i gline vidar e, ratnici mu doe a e jutarnji zov sa obnovljenom odluno u u oima i ne m nali na snagu u udovima. Kada se uspeo na obli nji breg da im se obrati, oni se sjati e o o njega i us li nu e ta o da mu se u grudima ste e od ponosa. eleo je da ih sve zagrli. O renuo se ratovniji lea o renutih suncu na izlas u, a ada je mogao da i

m razazna lica roz linu maglu, on poe. "Prijatelji moji", povi a on, "poujte me! I dem na Kevinov Vidi ovac da vidim ta Kletni radi, ta o da mi je ovo verovatno po slednja prili a da vam se obratim pre nego to borba bude poela. A elim da vas valja no upozorim. Poslednja dvadeset dva dana bilo nam je prilino la o. Ali sada je pr ostiji deo o onan. Od sada emo morati da ponemo da zaraujemo platu." Nemirno je rizi ovao tu turobnu alu. U oli o su ga ratnici razumeli, mogl i bi se malo opustiti, otresti se jednog dela bola i brige, pribli iti jedno drugo m. Ali u oli o mu u reima uju podsmevanje, u oli o ih njegov mrani humor uvredi - o nda su za njega izgubljeni. Osetio je neizmerno ola anje i zahvalnost ada vide da su se mnogi ratnic i nasme ili. Ne olicina ih se a naglas nasmeja. Od njihovog odgovora iznenada oset i da je divno u s ladu sa njima - u s ladu sa svojom vojs om, oruem sopstvene vol je. Smesta se ponovo pouzdavao u podreene. Hitro je nastavio. "Kao to znate, samo smo na pet dana od Usudovog Pribeg a. Ostalo nam je jo s oro tano etrdeset osam milja hoda. Posle svega to ste uinili, t rebalo bi da budete u stanju da to izvedete ao od ale. Ali jo ima ne oli o stvari oje bih hteo da a em o tome. Najpre, treba da znate da ste ve postigli vi e od ijedne vojs e u istoriji Domaje. Nijedna ratovnija nije ovoli o brzo mar irala na ovoli u daljinu. Zbog tog a je sva o od vas ve heroj. Ne razmeem se - injenice su injenice. Vi ste ve sada najb olji. Ali heroji ili ne, posao nam nije gotov do ne pobedimo. Zbog toga idemo na Usudov Pribeg. To je savr eno mesto za lop u - jednom ada stignemo tamo, mo em o da se su obimo sa vojs om pet puta veom od nas. A samim tim to smo stigli tamo to smo ova o povu li Kletni ovu vojs u prema jugu - ve smo spasli dvadesetine am endolova i drvograda u Sredi njim Zaravnima. Za veinu vas to znai da ste spasli sops tvene domove." Zastao je u nadi da pusti svoje samopouzdanje da dopre u srca ratni a. O nda ree: "Ali moramo stii do Pribega na vreme. Bala lija Kvan oe uje da nas tamo zat e ne. On i njegova eovojna avols i se bore da bi nam pru ili ovih pet dodatnih dana . U oli o ne stignemo do Pribega pre njih, svi e izginuti. Bie tesno. Ali mogu vam saop titi injenicu da nam je bala lija ve upio tri od tih pet dana. Svi ste videli onu oluju pre est dana. Znate ta je to bilo - napad na bala lijinu eovojnu. To znai da je pre est dana i dalje dr ao Kletni ovu vojs u u dolini Mithila. A vi poznajete bala liju Kvana. Znate da taj ne bi dopustio da se obina dva dana ispree izmeu nas i pobede. Bie tesno. Neemo imati mnogo odmora. Ali jednom ada se naemo u Pribegu, ne pla im se ishoda." Na to, sto ernici zapoe e da liu u zna odgovora na Trojeve rei, a on je nemo stajao u ovacijama, pognute glave, prihvatao ih je samo zbog toga to ga je hrabro st tih povi a, hrabrost njegove vojs e, sveg prevladala. Kada licanje zamre i ada se ratovnija ponovo uti a, on hrapavim glasom ree u ti ini: "Prijatelji moji, pon osim se svima vama." Onda se o renuo i gotovo otrao sa brega. Poglavar Mhoram sledio ga je ada je s oio na Merilova lea. U pratnji Ruel a, Terela i jo osmorice rvnih gardista, njih dvojica odgalopira od ratovnije. Tr oj je o tro gonio ata do mu se vojs a nije izgubila sa vidi a u bregovima za njim . Onda uspori Merila do asa oji je mogao po riti rastojanje do amendola Mithi l i Kevinovog Vidi ovca za tri dana. Sa Mhoramom raj sebe as ao je istono pre o grubih Zaravni. Posle izvesnog vremena poglavar tiho ree: "Vrhovnie Troje, dirnuo si ih." "Naopa e si shvatio", odvrati Troj glasom ogrubelim od oseanja. "Oni su to uinili meni." "Ne, prijatelju moj. Postali su ti veoma odani." "To su odani ljudi. Oni... U redu, da, znam na ta misli . Odani su mi. U ol i o ih i ada budem prevario - u oli o ma ar napravim ne u normalnu ljuds u gre u - oseae se izdani. Znam. Usredsredio sam previ e njihove hrabrosti i nade na sopstve ne planove. Ali u oli o stignemo na vreme do Pribega, vredee sveg rizi a." Poglavar Mhoram se slo i limanjem glave. Posle pauze on ree: "Ali izveo si svoj deo. Prijatelju moj, moram ti rei ovo. Kada sam prvi put shvatio tvoju name

ru da ova vom brzinom mar ira prema Usudovom Pribegu, osetio sam da je taj zadata nemogu." "Za to si me onda pustio da to uinim?" planu Troj. "Zbog ega si sve do sada e ao da ne to a e ?" "Ah, vrhovnie", odvrati poglavar, "sve to se ostavi, a da se i ne po u a, ne mogue je." Troj se na to o rete Mhoramu. Ali ada je susreo poglavarev ispitiva i po gled, on shvati da Mhoram ne bi te ta o po renuo ta vo pitanje. Prisiliv i se da se opusti, on ree: "Ne oe uje zapravo da budem zadovoljan ta vim odgovorom." "Ne", odvrati poglavar prosto. "Govorim samo da izrazim po tovanje prema o nome to si uinio. Verujem ti. Slediu tvoje vostvo u ovom ratu prema sva oj opasnosti ." Nalet zahvalnosti naglo ispuni Trojevo grlo i bio je prisiljen da stegne zube da se ne bi budalasto nasme io. Da odgovori na Mhoramovo poverenje, on pro apt a: "Neu te izdati." Ali asnije, ada su mu se oseanja povu la, uznemirilo ga je ada je ot r io oli o je ta vih obeanja dao. inilo se da se ire sa sva im novim razvojem u mar u. Njegov govor ratovniji bio je samo jedna u nizu ta ih tvrdnji. Sada je oseao da je dao lino jemstvo uspeha pra tino itavoj Domaji. Uterao je sebe u o a - mesto gde s u poraz i izdaja postajali isto. Prosta pomisao na neuspeh natera mu bilo na vrtoglavo udaranje u glavi. U oli o je to bila ona vrsta razmi ljanja oja je nadahnula Kovenantovo ne verovanje, onda je Troj video da u njoj ima odreenog smisla. Ali on je imao divlj a o ime za nju; nazivao ju je u avilu om. On silom potisnu misao i posveti pa nju J u nim Zaravnima.

Na veem rastojanju od planina teren se done le izravnavao i otvarao u iro e poteze o tre, ilave trave pome ane sa na upinama sive bujadi i jesenje pocrvenelog vresa. Nije to bila plodna zemlja - Troju je reeno da u itavim Ju nim Zaravnima ima samo pet amendolova - ali njeno nerastro no zdravlje bilo je ivotno i sna no poput z depastih, mi iavih ljudi oji su iveli u njoj. Ne to u njenoj o trini odgovaralo mu je, ao da je samo tle pogodno za rat. Ravnomerno je jahao, odr avao o tri ritam ora a u vajui Merilovu snagu za tegobni tr od Kevinovog Vidi ovca do Usudovog Pribega. Ali druge noi njegovo samopouzdanje do ive udarac. Ubrzo posle izlas a mese ca poglavar Mhoram iznenada s oi budan i ta o silovito vrisnu da se Troju rv sle dila. Troj stade da pipa prema njemu roz mra , ali ovaj obori vrhovni a ezlom i stade da ispaljuje silovite udare sile u neranjiva nebesa ao da ga ova napadaju . Ludilo ga sasvim obuze. Nije se zaustavio sve do ga Terel ne uhvati za ru e i povi ao mu u lice: "Poglavaru! Izopaenje e te videti!" Izuzetnim naporom, Mhoram ovlada sobom, uut a svoju silu. Onda Troj nije mogao da vidi ni ta. Morao je da e a u slepoj napetosti do najzad nije uo Mhorama a o uzdi e: "Pro lo je. Hvala ti, Terele." Poglavar je zvuao p otpuno izmo deno. U Troju su vrvela pitanja, ali Mhoram ili nije eleo ili nije mogao da odg ovori na njih. Silina vizije ostavila ga je o amuenog i drhtavog. Jedva da je mogao da prisili usne da obrazuju ne oli o rei oje je izgovorio da primiri Troja. Vrhovni nije bio ubeen. Zahtevao je svetlo. Ali ada Ruel nalo i logors u vatru, Troj vide blistavu vrelinu rastrzanosti i opasnosti u Mhoramovim oima. Zau stavljala ga je, poricala njegovu ponudu podr e ili utehe. Bio je prisiljen da os tavi poglavara u surovom, proro om bolu. Ostata noi Troj je le ao budan, nemirno je e ao. Ali ada zora doe i vid mu se povrati, on vide da je Mhoram nadvladao rizu. Grozniavost pogleda zamenilo mu je tvrdo svetlucanje nali upozorenju da je opasno izazivati ga - svetlucanje oje podseti Troja na sli u u Dvorani darova naslovljenu "Pobeda poglavara Mhoram a". Poglavar nije nudio ni a vo obja njenje. U ti ini su pojahali u susret treem danu. Na obzorju ispred njih, Troj je razaznavao tan i, crni prst Kevinovog Vi di ovca, ia o je dolina amendola Mithil i dalje bila udaljena dvadeset dve milj e. Posle napora te noi bio je jo vi e pritisnut eljom da se popne na Vidi ovac i vidi

vojs u poglavara Kletni a. U tom prizoru sagledae sudbinu svog borbenog plana. A li nije gonio Ranihina brzinom veom od one najpogodnije za putovanje. Zbog toga j e dolina ve bila puna veernjih sen i ada on i Mhoram stigo e do re e Mithil i stado e da je slede uzvodno prema vencu Ju ni a. Kroz linu izmaglicu samo je nazreo amendol Mithil. Sa vrha te og amenog mosta pre o re e pogledao je ju no du istone obale i nejasno razaznao mranu, oblu na upinu amenih uica. Onda mu nestade i poslednje prodornosti vida i bio je prisil jen da uja e u naselje po oseaju. Kada Troj i njegovi pratioci sjaha e unutar o ruglog, otvorenog sredi ta am endola, poglavar Mhoram tiho se obrati narodu oji je izi ao da ih pozdravi. Ubrzo se amendolcima pridru i grupa od njih petoro sa veli im otlom oblu a. Postavili su ga na platformu u sredi tu ruga, oda le mu se topli sjaj i sve , zemni miris pro i ri e na sve strane. Svetlo omogui Troju da nejasno vidi. U grupi od petoro bili su tri ene i dvojica mu araca. etvoro ih je bilo sed o oso, staro i dostojanstveno, ali inilo se da jedan ove te to je pro ao srednje do ba. Gusta, tamna osa bila mu je pro arana sedom, a pre o nis og, monog tela nosio je tradicionalnu amendols u tuni u sa neobinom arom nali u r tenim munjama na rame nima. Imao je trajno urezan izraz gorine na licu, ao da se u njemu ne to slomilo r ano u ivotu i zagoralo mu sve u use oje je oprobao. Ali i pored gorine i srazmerne mladosti, njegovi pratioci u azivali su mu po tovanje. On se prvi obrati. " iveo, Mhorame, sine Variolov, poglavaru Vea Vesel amena. iveo, vrhovnie Tro je. Budite dobro do li u amendol Mithil. Ja sam Trio , sin Tulera, prvi u Krugu s taraca amendola Mithil. Nije na obiaj da ispitujemo goste pre nego to im gostoprim stvo oisti zamor putovanja. Ali ovo su opasna vremena. Krvna garda donese nam ves ti o ratu. Ka va vas mu a nagoni ovamo?" "Trioe, tvoja dobrodo lica poastvuje nas", odvrati poglavar Mhoram. "A jo smo poastvovani i time to nas poznaje . Nismo se ni ada sreli." "To je istina, poglavaru. Ali ja sam izvesno vreme uio u Znanstvigoru. Up oznat sam sa poglavarima i poglavars im prijateljima..." On limnu a Troju. "Onda, Trioe, starci i narode amendola Mithil, moram vam rei da je rat za ista zapoeo u Domaji. Vojs a Sivog Krvni a mar ira po Ju nim Zaravnima da bi stupila u boj protiv ratovnije Vesel amena od Usudovog Pribega. Do li smo a o bi se vrho vni Troj mogao popeti na Kevinov Vidi ovac i prouavati po rete neprijatelja." "Mora biti da ima izuzetan vid, u oli o mo e da gleda toli o dale o - ia o je reeno da je vrhovni poglavar Kevin sagledavao itavu Domaju sa Vidi ovca. Ali t o nije na a briga. Molim vas da prihvatite dobrodo licu amendola Mithil. Ka o vas m o emo uslu iti?" Uz osmeh, poglavar Mhoram odgovori: "Topao obro bio bi bogata dobrodo lic a. Ve mnogo dana jedemo logors u hranu." Na to, jo jedan pripadni ruga staraca roi napred. "Poglavare Mhorame, j a sam Teres, dru benica Slenova. Na dom je prostran, a Slen, moj suprug, ponosi se svojim uvanjem. Hoete li jesti sa nama?" "Rado, Teres, dru benice Slenova. Poastvuje nas." "Prihvatanje dara poastvuje nudioca", odvrati ona ozbiljno. U pratnji ost alih staraca ona povede Mhorama i Troja iz sredi ta amendola. Dom joj je bio pros trana, ravna graevina obli ovana od jedne ogromne amene gromade. Unutra je sve b listalo od oblua a. Posle ne oli o ceremonijalnih predstavljanja, Troj i Mhoram n ao e se za duga im, amenim stolom. Obro oji im je izneo Slen potpuno mu je opravd avao ponos. Kada su svi gosti pojeli svoj udeo i ada su s lonjeni ameni tanjiri i vrevi, poglavar Mhoram ponudi da odgovori na pitanja staraca. Teres zapoe op tim pit anjem o ratu, ali pre nego to je stigla mnogo da a e, Trio je pre ide. "Poglavaru, ta je sa vrhovnom poglavar om Elenom? Da li je dobro? Da li s e bori u ovom ratu?" Ne to previ e plaho u Trio ovom tonu ljutnulo je Troja, ali on prepusti odgo vore Mhoramu. Poglavar odvrati: "Vrhovna poglavar a je dobro. Ot rila je znanje o jednom od s rivenih Krugova Kevinovog znanstva i lino je po la u potragu za Krugo m." Zvuao je oprezno, ao da ima ne og razloga da ne veruje Trio u. "A ta je sa Tomasom Kovenantom, Neverni om? Krvna garda a e da se vratio u Domaju."

"Vratio se." "Ah, da", ree Trio . inilo se da je svestan Mhoramovog opreza. "A ta je sa Trelom, dru beni om Atiaraninim? Mnogo godina bio je obluar amendola Mithil. Ka o izlazi na raj sa ovim ratom?" "U Vesel amenu je, gde mu ve tine slu e odbrani Kona a." Trio ovo dr anje smesta se izmeni. "Trel nije sa vrhovnom poglavar om?" o tr o upita on. "Ne." "Za to ne?" Na trenuta Mhoram je ispitivao pogledom Trio ovo lice. Onda ree ao da n e to rizi uje: "Prapoglavar Tomas Kovenant, Neverni i Prsteno a, ja e sa vrhovnom pog lavar om." "Sa njom?" ri nu Trio i s oi na noge. "Trel je to dozvolio?" On gor o o i nu Mhorama pogledom, a onda se o rete i izlete iz ue. Njegova estina ostavi neugodnu ti inu u odaji, a Teres tiho progovori da je ubla i. "Nemoj se vreati, poglavaru. ivot mu je pun mu a. Mo e biti da zna deo njegove prie." Mhoram limnu, uveri Teres da se nije uvredio. Ali Trio ovo pona anje uzne mirilo je vrhovni a Troja; ivo ga je podsetilo na Trela. "Ne znam", ree on mrgodno . " ta se njega tie vrhovna poglavar a?" "Ah, vrhovnie", ree Teres tu no, "ne bi mi bio zahvalan to govorim o tome. Ja ..." O tri Mhoramov pogled je uut a. Troj se o rete Mhoramu, ali ga poglavar nij e gledao u oi. "Pre prvog prizivanja prapoglavara Kovenanta u Domaju", ree Mhoram pa ljivo, "Trio je bio zaljubljen u er u Trela i Atiaran." Troj jedva suzdr a povi . eleo je da pro une Kovenanta; inilo se da nema ra ja teti oju je naneo Kovenant. Ali uzdr ao se zarad domaina. Jedva da je uo ada je Mhoram upitao: "Da li je Trelova er a dobro? Ima li naina na oji joj mogu pomoi?" "Ne, poglavaru", uzdahnu Teres. "Zdravlje njenog tela je ja o, ali um jo j je nesiguran. Uve je verovala da e Neverni doi po nju. Zatra ila je od Kruga sta raca - zatra ila je dopu tenje da se uda za njega. Ne mo emo nai iscelitelja oji je u stanju da joj dirne bolest. Pla im se da bi joj ti samo jo vi e o renuo misli prema n jemu." Mhoram turobno prihvati njen sud. " ao mi je. Taj neuspeh me boli. Ali pog lavari znaju samo jednog Neomeenog iscelitelja sa dovoljnim moima za ta vu nevolju - a ta ena napustila je dom i nestala jo pre etrdeset godina, pre bit e od Vitog Drvograda. ao nam je to smo ta o malo orisni u toli oj nevolji." Rei mu za sobom ostavi e ti inu. To om vremena oje otprili e odgovara prigu en om uzdahu gledao je u svoje stegnute ru e. Ali onda se tr e iz premi ljanja i ree: "S tarci, a o ete izai na raj sa ovim ratom? Jeste li se pripremili?" "Da, vrhovni poglavaru", odvrati jedna ena. "Imamo malo razloga da se pla i mo uni tenja domova i zato emo se s rivati po planinama u oli o doe rat. Pripremili smo zalihe hrane za sluaj ta ve nevolje. Iz planine emo napadati one oji po u aju d a osvoje amendol Mithil." Mhoram limnu, a trenuta potom Teres ree: "Poglavare, vrhovnie, hoete li d a provedete no od nas? Biemo poastvovani da vam ponudimo postelje. A mo da ete moi da govorite pred o upljanjem na ih ljudi?" "Ne", ree Troj naglo. A onda, uv i sopstvenu neljubaznost, ubla i ton. "Hvala vam, ali ne. Moram da nastavim a Vidi ovcu - to je pre mogue." " ta e videti? No je mrana. Mo e se ugodno ispavati ovde, pa ipa stii na Kevin Vidi ovac pre jutra." Ali Troj be e nepopustljiv. Bes prema Kovenantu samo mu je poveavao nestrpl jivost; imao je sna an oseaj pritis a, neumitne rize. Uglaena, vrsta podr a poglavara Mhorama us oro zadovolji amendolce u uverenju da je ta odlu a neophodna i ubrz o se on i Troj dado e na put. Troj primi otli oblu a od staraca da mu osvetljava pu t, ostavi sve rvne gardiste izuzev Terela i Ruela da paze na Ranihine i dr e stra u po dolini, a zatim brzo poe po raj Mithila u no. Troj nije video ni ta izvan osnovnog sjaja oblu a, ali ada je bio siguran da su se na li van dometa uha onih iz amendola, on ree Mhoramu: "Znao si za Trio a pre ove veeri. Za to mi nisi re ao?"

"Nisam znao opseg njegovog bola. Za to bih te optereivao? Pa ipa , sada mi na srcu le i misao da sam neispravno postupio prema njemu. Trebalo je da mu priem o tvoreno i da imam poverenja da e podneti moje rei. Moja pa nja samo mu je uveala bol. " Troj je zauzeo suprotno stanovi te. "Uop te ne bi morao da bude pa ljiv da nije onog pro letog Kovenanta." Ali Mhoram je samo ut e oraao dolinom. S upa su se probijali ju no u pobra o olnih planina, zatim zao renuli prema severu, uz istone padine. Na planins oj padini putovanje postade te o. Terel je v odio poglavara Mhorama, a Troj ih je sledio sa Ruelom za leima. Do se peo uz put , nije video ni ta od svog polo aja - za njega, blistanje oblu a bilo je o ru eno mranom maglom - ali je lagano poeo da osea promenu u vazduhu. Topli jesenji vazduh noi Ju n ih Zaravni postade sve iji, rei; srce poe da mu bije od njega. Do trenut a ada se p opeo par hiljada stopa, znao je da zalazi u planine u ojima su ve pali prvi zims i snegovi. Ubrzo potom, on i njegovi drugovi napusti e otvorenu planins u padinu i poe e da se probijaju roz procepe, pu otine i s rivene doline. Kada su ponovo stigli na otvoren prostor, na li su se na ispustu na licu obron a i retali se istono pod ogromnim masivom vrha. Taj ispust odveo ih je do osnovice duga og, amenog stuba Vidi ovca oji se psotepeno su avao prema visini. A onda, pentrajui se po vazduhu poput samotnih prili a iz sna, oni poo e ot rivenim stepeni tem stuba. Posle novih pe t stotina stopa nao e se na ograenoj platformi Kevinovog Vidi ovca. Troj oprezno poe pre o poda Vidi ovca i sede leima oslonjen o ogradu. Znao je na osnovu opisa da se nalazi na vrhu stuba, izdignutog na visinu od etiri hil jade stopa pravo iznad podno ja jednog vrhunca u Vencu i nije eleo da pru i slepilu p rili u da ga izda. a i do je sedeo sa vrstim amenom izmeu sebe i ponora, imao je sna an oseaj prisustva bezdana. Njegovo ulo za o olinu o tro je osealo nepostojanje ma a vog smirujueg za lona, zatvorenog prostora ili granica. Ovo je bilo nali gub ljenju usred neutabanih nebesa i on je reagovao ao slepac - strahom i oseajem ne izleive izdvojenosti. Stavio je otli sa oblu om na pod ispred sebe da bi bar nejas no video trojicu pratilaca. Onda je oslonio obe ru e o amen pored sebe ao da h oe da se uzdr i od pada. Lagani vetri naie na Vidi ovac sa divovs e planins e litice na ju noj strani , a vazduh je nosio predu us zime od oga Troj uzdrhta. Ka o je pono prolazila r oz tamu, on poe nasumce da govori, ao da eli da zagreje bdenje zvu om sopstvenog glasa. Trenutni oseaj lebdenja, praznine, podsetio ga je na poslednje trenut e na onom svetu oga je Kovenant nepre idno nazivao "stvarnim" - na trenut e to om ojih su mu stan progutali plamenovi i prisilili ga da visi na sve slabijim prsti ma sa prozors og o vira, do se pod njim irio dubo i pad i smrs avanje na betonu. Govorio je nasumino o tom svetu sve do ivosti seanja ne nestade. Onda ree: "Prijatelju Mhorame, podseti me - podseti me da ti pone ad a em a o sam zahvalan - za sve." Postideo se zbog toga to je ta vu stvar re ao naglas, ali ta oseanja b ila su previ e va na da bi ih ostavio neizgovorena. "Ti, Elena, Kvan i Amorin - svi ste mi neverovatno dragoceni. A ratovnija - mislim da bih bio spreman da s oim od avde ada bi to bilo potrebno za ratovniju." Ponovo je zautao, a vreme je prolazilo. Ia o je drhtao na ledenom vetru, njegove rei umirile su ga. Po u ao je da o rene misli borbi oja ga je e ala, ali ne znani vidi oji je vrebao u nadolazeem danu preovlaivao mu je mozgom i ometao sva predvianja i planove. A bleda no o o njega ostala je neizmenjena, neprodorna popu t haosa. Bilo mu je potrebno da zna gde stoji. Uini mu se da iz daljine uje slabe udarce opita. Ali nijedan njegov pratilac nije reagovao na njih; nije bio sigur an da je i ta uo. Bilo mu je potrebno da na ne i nain s rene sebi pa nju. Zare ao je, napola Mh oramu, a napola za sebe: "Mrzim zore. Sa noima mogu da se snaem. Dr e me - ne to su sa ime imam is ustva, a o ni ta drugo. Ali zore! Ne mogu podneti e anje na ono to u vide ti." Onda naglo upita: "Da li je nebo vedro?" "Vedro je", ree Mhoram blago. Troj uzdahnu od ola anja. Na trenuta , bio je u stanju da se opusti. Ti ina ponovo obuhvati Vidi ovac. e anje se nastavljalo. Postepeno, Trojeva drhtavica stade da se pogor ava. Kamen na oji se naslonio i dalje je bio hladan,

neprijemiv na njegovu telesnu toplotu. eleo je da ustane i da oraa, ali se nije u suivao. O o njega, Mhoram, Ruel i Terel stajali su mirno poput ipova. Posle izve snog vremena, nije vi e mogao da se uzdr i da ne pita poglavara da li je primio ne u poru u od Elene. "Da li je po u ala da uspostavi vezu sa tobom? Ka o je?" "Ne, vrhovnie", odgovori Mhoram. "Vrhovna poglavar a ne nosi sa sobom nij edan tap lomilialora." "Ne?" Novost prenerazi Troja. Sve do tog trenut a nije shvatao oli o se uzdao u Mhoramovu mo da uspostavi vezu sa Elenom. eleo je da zna da je bezbedna. A ao poslednji izvor snage, raunao je na mogunost da je pozove. Ali sada mu je bi la potpuno izgubljena ao da je ve mrtva. "Ne?" Iznenada se oseao toli o slepo da nije mogao da vidi Mhoramovo lice, ao da ni ada nije zaista video Mhoramovo lic e. "Za to?" "Bilo je samo tri omada vrhovnog drveta. Jedan je oti ao na Poglavarev Ko na , a jedan je ostao u Veseldrvu, ta o da bi Znanstvigor i Vesel amen mogli zaj edno delati a o bi se odbranili. Jedan tap je preostao. Dat je u moje ru e za o ri enje u ovom ratu." Trojev glas puc etao je od pobune. " ta to vredi?" "U sluaju nu de biu u stanju da govorim sa Veseldrvom i Poglavarevim Kona om ." "Ah, ti budalo." Troj nije znao da li govori Mhoramu ili sebi. Toli o st vari s rivano je od njega. Pa ipa , ni ada mu nije palo na pamet da pita o ima t apove. Klonio se itave te teme do ne ugleda vojs u poglavara Kletni a, do ne bu de znao a va pomo e mu biti potrebna. "Za to mi nisi re ao?" Umesto odgovora, Mhoram ga je samo gledao. Ali roz izmaglicu Troj nije mogao da proita poglavarov izraz. "Za to mi nisi re ao?" ponovi on gore. "Koli o jo i ma toga to mi nisi re ao?" Mhoram uzdahnu. " to se tie lomilialora - nisam ti govorio zbog toga to ni ta nisi pitao. tapovi nisu alat a oju bi ti mogao oristiti. Napravljeni su za pogl avare i mi smo ih upotrebili ona o a o smo smatrali za shodno. Nije nam palo na pamet da bi tvoje elje mogle biti drugaije." Zvuao je povueno, umorno. Prvi put Troj primeti oli o je poglavar bio nep ristupaan itavog dana. Protrese ga nalet drhtavice. Onaj Mhoramov san od sino - ta j e znaio? ta je to poglavar saznao to ga je uinilo toli o drugaijim nego obino? Troj iz nenada oseti u us u asa. "Mhorame", poe on. "Mhorame..." "Miruj, vrhovnie", apnu Mhoram. "Ne o nailazi." Troj se smesta di e na noge i uhvati za Ruelovo rame da se zadr i. Ia o je n aprezao u i, nije mogao da uje ni ta osim slabog povetarca. "Ko je to?" Jedan trenuta , ni o nije odgovarao. Kada Ruel progovori, glas mu je zvua o udaljeno i bez strasti poput samog mra a. "To je Tul, oji je delio Kori ov po hod do d inova Primoraca." 17. TULOVA PRIA Trojevo srce uzdrhta i poe sna no da bije. Tul! Oseao je a o mu bilo udara u slepoonicama. Kori ov pohod! Posle o a Runi ovih novosti, potisnuo je sve misli o d inovima, odbijao da dopusti sebi da misli na njih. Usredsredio se na rat, usre dsredio na ono gde je ne to mogao preduzeti. Ali sada mu se misli us ome a e. D inovi! Gotovo smesta poe da rauna. Nije ga bilo u Vesel amenu dvadeset pet dana. Pohod prema Primorju renuo je osamnaest dana pre toga. Bilo je to gotovo dovolj no vremena, gotovo dovoljno. D inovi nisu mogli da putuju toli o brzo ao rvni ga rdista na Ranihinu - ali sigurno nisu dale o zaostali. Sigurno... Troj je shvatao a o je Tul do ao ovamo. Imalo je smisla. Ostali rvni gar disti vodili su d inove, a Tul je po ao ispred njih da javi ratovniji da je pomo na p utu. Sa ratom u Domaji i poglavarem Kletni om oji mar ira, d inovi ne bi po li za Ves el amen, uop te ne bi i li prema severu. Po li bi ju no, o o Sarangravs e Ravnice a o ve ne roz nju. Krvna garda poznavala je Trojev ratni plan; znala bi ta treba da uini . Na la bi trag vojs e poglavara Kletni a iznad Domajinog Sunovrata ju no od Planine Groma i sledila ga - pored Morinmosa, roz dolinu Mithila, a potom jugozapadno prema Usudovom Pribegu. Nadali bi se da napadnu pozadinu poglavara Kletni a to o

m bit e od Pribega. A Tul, po u avajui da obie vojs u poglavara Kletni a u potrazi za ratovnijom, prirodno bi renuo ju no da zaobie Venac Ju ni a prema Usudovom Pribeg u. Ta trasa dovela bi ga gotovo na prag amendola Mithil. Sigurno...! Kada se Tul popeo sa stepeni ta i roio na Vidi ovac, Troj je bio toli o elj an da uje vesti da je pres oio sva uvodna pitanja. "Gde su?" rei su mu izletale tol i o brzo da jedva da je mogao da ih uoblii. "Koli o su dale o iza tebe?" U nejasnoj svetlosti oblu a, nije mogao da razazna Tulovo lice. Ali video je da ga rvni gardista ne gleda. "Poglavaru", ree Tul, "zadu io me Kori da prene sem vesti vrhovnoj poglavar i. Uz ula i Vejla zadu io me je..." Na trenuta , ravni glas mu se zagrcnu. "Ali rvna garda u amendolu re la mi je da je vrhovna pogla var a oti la u Zapadni planine sa Amo om. Moram preneti vesti tebi. Hoe li ih saslu a ti?" I pored uzbuenja, Troj oseti ne to neobino u Tulovom tonu, ne to to je zvualo po put bola. Ali nije mogao da e a obja njenje za to. Pre nego to je poglavar Mhoram mo gao da odgovori, Troj ponovi: "Gde su oni?" "Oni?" ree rvni gardista. "D inovi! Koli o su iza tebe?" Tul se namerno o rete od njega da se suoi sa Mhoramom. "Saslu aemo te", ree Mhoram. Glas mu je bio napet od u asa, ali je govorio vrst o, bez o levanja. "Ovaj rat je u na im ru ama. Govori, rvni gardisto." "Poglavaru, oni... nismo mogli... d inovi...." Iznenada, uobiajene ravnodu no sti nestade iz Tulovog glasa. "Poglavaru!" Re je odzvanjala bolom toli o o trim da ga rvni gardista nije mogao zatomiti. Njegov zvu zapanji Troja. Bio je navi nut na osobeni, tuins i nedostata oseanja svih rvnih gardista. Odavno je prestao da oe uje da izraze ono to oseaju bu valno je zaboravio da a imaju oseanja. A nije bio spreman za bol; toli o je p redviao dobre vesti da je gotovo mogao da ih o usi. U trenut u, pre nego to su bilo on ili poglavar Mhoram mogli i ta rei, uop te reagovati, Terel poe prema Tulu. Izmahnuv i ta o hitro da je Troj jedva video udara c, on udari Tula pre o lica. Udarac te o odje nu u praznom vazduhu. Tul se smesta u oi, stade mirno. "Poglavaru", poe ponovo, sada bezizra ajno poput noi, "sa ulom i Vejlom bio sam zadu en da prenesem vesti vrhovnoj poglavar i. Pre zore dvadeset etvrtog dana pohoda - u zoru posle mladog meseca - napustili sm o Koer ri i po li prema jugu, ao to nas je Kori zadu io, ne ne bismo li zate li vrh ovnu poglavar u u borbi raj Usudovog Pribega. Ali zbog probuenog zla bili smo pr isiljeni da putujemo pe e o o Sarangrava i na taj nain je oti lo dvanaest dana. Pri li smo preblizu Lomni Bregovima i Vejl i ul pado e ao rtve izviaa i branilaca Izopaenja . Ali ja sam izdr ao. Sa Ranihinom ute oh do Domajinog Sunovrata i Gornje Zemlje, po tragu vojs e Izopaenja. U po u aju da je obiem, jahao sam roz bregove do Venca J u ni a i na taj nain stigao na domet dovi ivanja od amendola Mithil - tih osam dan a Ranihin je trao bez odmora. Poglavaru...", on ponovo zamuca, ali je smesta ponovo ovladao sobom. "Mo ram ti govoriti o pohodudo Primorja i zlom usudu oji je zadesio Lelej." "Slu am te", ree Mhoram bolno. "Ali oprosti mi - moram sesti." Poput starca , spustio se niz ezlo da bi seo lea oslonjenih na zid ograde. "Nedostaje mi snage da stojim pred ta vim vestima." Tul sede naspram poglavara sa druge strane otlia sa oblu om, a Troj ta oe sede, ao da ga je Tulov po ret prisilio na to. Poslednji ostaci vida bili su mu pri ovani za rvnog gardistu. Trenuta potom Mhoram ree: "Runi nas je stigao u Trotgardu. Govorio nam je o Hoer inu i poglavar i etri, ao i o zlo otu Sarangrava. Nema potrebe da pono vo pria o tim stvarima." "Vrlo dobro." Tul se o rete poglavaru, ali lice mu je bilo za lonjeno ta mom. Troj nije mogao da mu vidi oi; inilo se da nema oiju, usta, niti i a vih crta lica. Kada poe pripovest, glas ao da mu je bio glas slepe noi. Ali govorio je svoju priu jasno i sa eto, ao da ju je mnogo puta ponavljao to om putovanja od Primorja. A do je govorio, Troj se priseti da je re o najmlae m rvnom gardisti - haruaiju, ne starijem od samog Troja. Tul je do ao u Vesel amen da zameni jednog od rvnih gardista oji je poginuo to om po u aja poglavara Mhor ama da izvidi Lomni Bregove. Zbog toga je jo bio sve pod zavetom. Mo da je to obja nj

avalo neoe ivano is azivanje oseanja i sposobnost da pripoveda priu na nain oji su slu aoci mogli razumeti. Posle smrti poglavar e etre i rvnog gardiste Cerina, u Sarangravs oj Rav nici itavog toga dana padala je i a. Bila je hladna i neumitna i odila je pohodu, jer poglavar Hirim se razboleo od rene vode oju je progutao, a i a mu je pogor aval a bolest. Krvni gardisti nisu je mogli ola ati - nisu mu mogli pru iti ni topline, ni s loni ta. U prevrtanju splava izgubljeni su svi po rivai. A smrdljiva voda Putn i ovog Tesnaca uinila je jo tete; po varila je svu hranu izuzev one oja je dr ana u v rsto zatvorenim posudama; uni tila je lilianrils e tapove, ta o da vi e nisu mogli da gore naspram i e; a je obojila i odeu, ta o da su odora poglavara Hirima i odea r vne garde postale crne. Pre raja dana poglavar vi e nije imao snage ni da po ree splav ni da uprav lja njime. Groznica mu je ispunila oi, a usne mu posta e modre i drhtave od hladnoe. Sedeo je u sredi tu splava i grlio ezlo ao da hoe da se ogreje. To om noi poeo je da bunca. Glasom oji se penio roz vodu to mu se slivala niz lice, govorio je o se bi ao o neprijatelju i muitelju, naizmenino se pro linjao i molio. Povremeno je p la ao poput deteta. Delirijum be e surov prema njemu, poni avao ga je ao da je bes oristan i bez i a ve vrednosti. A rvna garda nije mogla uiniti ni ta da mu pomogne . Ali najzad pre zore i a se pre ide, a nebo razvedri. Onda Kori naredi da se splav pritera uz obalu. Ia o je bilo opasno ta o se zaustavljati po mra u, o n posla polovinu rvnih gardista u umu da tragaju za drvetom za vatru i alianthom . Kada ga je Sil nahranio a om blagovnjaa, poglavar se dovoljno oporavio da prizove oganj svog ezla. Pomou njega, Kori upali vatru i pretvori je u ravnomerni blesa blizu sredi ta splava. Onda ormilar odgurnu splav u no i pohod produ i svoji m putem. To om tog dana, lagano su izi li iz Sarangrava. Ka o su se milje nizale, P utni ov Tesnac postajao je sve iri i plii, razdvajao se u sve vi e anala a o su se ade i hrpe mulja umno avale. Ti anali bili su varljivi - plit i, zagraeni hrpama mulja, prepuni trulih debala i panjeva - i napor upravljanja roz njih jo vi e uspo ri splav. A o o njega, d ungla se postepeno menjala. Vegetacija Sarangrava ustupal a je mesto drugim vrstama rastinja: viso om, tamnom drveu ije su se grane irile o o golih debala, viseoj mahovini, svim moguim vrstama paprati, grmlju oje se dr alo z a goli amen tan im orenovima-prstima i inilo se da pije iz re e roz li e i granje . Vodene zmije preplivavale su put splavu. A zadah Tesnaca lagano je nestajao u vonju na upljenog vla nog raspadanja i ustajalosti. Ta o je pohod za ao u Davilju, Veli u Movaru. Ka o su napredovali, Kori je dr ao splav u severnim prolazima. Na taj nain mogao je da otpone put prema severoisto u - prema Primorju - a da izbegne srce D avilje. Kada se spusti no, bili su sreni zbog toga to je nebo bilo vedro; po tom mun om analu, tmina bez zvezda u potpunosti bi zaustavila pohod. Pa ipa su se jo nalazili u jednoj od manje te ih oblasti Davilje; vode su i dalje te le pre o dubo og mulja i blata. Istono, prema srcu Veli e Movare, vode su lagano tonule u tlo i stvarale nepre idno ivo blato dvadesetinama milja u svi m pravcima, tamo gde je mulj gotovo neprimetno te ao i previrao. Ali u drugim stvarima nisu imali toli o sree. Groznica je sada besnela u poglavaru Hirimu. Ia o ga je Sil nahranio alianthom i napojio ga pro uvanom vodo m, stanje mu je bilo sve lo ije. Ve je izgledao mr avije i tresao se ao da mu se u osti zavu la oduzetost. A bez njega - bez moi njegovog ezla - pohod nije mogao pobei iz Davilje. Ko rmilar je bio prisiljen da dr i splav u najdubljoj vodi jer im je blato movare usis avalo mot e. Kada bi trupci dodirnuli to lepljivo blato, rvna garda ne bi bila u stanju da oslobodi splav. a i u sredi tu anala napredovanje im je bilo ugro eno neobinim drveem Davilje . To drvee d inovi su nazivali muljohodima. I pored visine i iro og raspona grana, orenje mu nije bilo u otvljeno u vrstom tlu. Umesto toga, dr alo se uspravno u mulj

u i inilo se da se ree sa s rivenim, nevidljivim to ovima movare. Prolazi oji su iz daljine izgledali otvoreni bili su zatvoreni ada splav stigne do njih; pojav ljivali su se anali oji su ranije bili nevidljivi. Vi e no jednom drvee se pomera lo jedno prema drugom do je splav prolazio izmeu njega, ao da po u ava da ga zaro bi. Sve te stvari pogor avale su se a o su dani prolazili. Nivo vode u analu opadao je. Ka o je pohod i ao prema severu i isto u, movara je gutala sve vei i vei deo re e i splav je tonuo u mulj. Krvni gardisti nisu mogli da nau izlaz. Davilja im nije dopu tala da se pro bijaju prema severu i vrstom tlu. Ia o su sve vreme bili na pola milje do obine ba ru tine oja je o ru ivala Movaru, nisu mogli da je dosegnu. Terali su splav du granic e, neumorno radili danju i nou, zastajali samo da pri upe alianthu i ogrevno drvo . Ali nisu mogli da pobegnu. Bila im je potrebna mo poglavara Hirima - a on je bi o izgubljen u delirijumu. Oi su mu bile pre rivene sasu enim slojem nali s orenoj peni i u ivotu su ga dr ale jedino blagovnjae i pro uvana voda ojima ga je lju ao Sil. To om popodneva osanaestog dana pohoda trupci splava dodirnu e blato. Ia o je tan i sloj vode i dalje blistao meu drveem, splav vi e nije plovio. Kaljuga ga j e zaustavila i pored svih napora ormilara i poela da ga vue dublje u movaru, po re tana laganim to om baru tine. Kori nije verovao da ima nade. Ali Sil se nije slagao. Do azivao je da u bolesnom telu poglavara Hirima opstaje neugasli duh. Oseao ga je pod ru om na p oglavarevom elu; ne to u Hirimu odupiralo se groznici. To om dugog dnevnog bdenja h ranio je taj duh blagovnjaama i pro uvanom, bljutavom vodom. I ta o predvee poglav ar poe da se oporavlja. Deo suve zajapurenosti napusti mu lice; poeo je da se znoj i. Do mu je drhtavica nestajala, disanje mu postade la e. Do asa ada je pala no m irno je spavao. Ali inilo se da je pre asno poeo da se oporavlja. Dubo o u mranoj noi, zahva t blata odneo je splav u otvoreno polje bez drvea. Tamo se struja o retala, vraala u samu sebe, obrazovala polagani vrtlog te toli o iro da uhvati sve etiri stran e splava i da pone da ga vue nadole. A rvna garda nije mogla da uini ni ta. Ovde su sva snaga i vernost gubili vrednost; ovde ni a av zavet nije imao smisla. Misija je bila u ru ama poglavara Hirima, a on je bio preslab. Ali ada ga je Kori probudio, oi poglavara behu razborite. Slu ao je do m u je Kori govorio o nevolji pohoda. Onda je posle izvesnog vremena re ao: "Koli o dale o moramo otii da bismo pobegli?" "Milju, poglavaru." Kori po aza pravac glavom. "Toli o dale o? Prijatelju Korie, jednoga dana mora mi ispriati a o smo za pali u ta av ripac." Uz uzdah se prima ao vatri i poeo da jede zalihu alianthe. N ije ni po u ao da se digne do nije sve pojeo. Onda se uz Silovu pomo pridigao na noge nasred splava oji se pola o o re tao i stao na mesto. Oslonjen o rvnog gardistu, gurnuo je ezlo izmeu trupaca u bl ato. Odloma pesme izvi mu se izmeu zuba; ezlo poe da mu pulsira u ru ama. Izvesno vreme napor mu je bio nedelotvoran. Sila mu je rasla u ezlu, pojaa vala se pod omandom nesigurne snage, ali je splav svejedno tonuo sve dublje u M ovaru. Zadah raspadanja i smrti postade gu i. Poglavar Hirim zajea od napora i pri up i jo snage. Poeo je da naglas peva. Plave varnice s oi e sa drveta ezla, su nu e u mulj. Uz buan, mljac av zvu spl av se oslobodi vrtloga i odvue u stranu. O reui se o o vira, on poe prema severu. Poglavar Hirim dugo je gonio splav. Onda je stigao do muljohoda na sever noj strani vira. Tamo rvni gardisti dobaci e u ad od prijanj a do drvea ispred njih, upotrebi e onopce da privu u splav. Hirim smesta pre ide silu i svali se nauzna . Sil ga odnese nazad do sredi ta splava. im ga je polo io po raj ugara a vatre, ovaj usnu. Ali sada rvnoj gardi vi e nije bila potrebna njegova pomo. Bacali su u ad od prijanj a i potezali, teglili splav izmeu drvea. Napredovanje im je bilo lagano, ali nisu posustajali. A ada mulj postade ta o gust da im u ad popuca od naprezanj a, oni je veza e izmeu stabala i napusti e splav. Sil je nosio poglavara Hirima prive

zanog za lea i retao se roz baru tinu povlaei se du u eta do su ostali rvni gardisti bacali nove onopce ispred sebe i odvezivali one iza. Onda najzad, u svetlosti zore, blato be e zamenjeno me om, vla nom glinom, drvee ustupi mesto na upinama trs e i movarne trave i rvni gardisti poe e da oseaju vrsto tlo pod golim stopalima. Na taj nain izbi e iz iro og pojasa baru tina oji je o ru ivao Davilju. I daljini ispred sebe videli su strme bregove oji su obrazovali ju nu gra nicu Primorja. Pohod je izgubio tri dana. Pa ipa , rvni gardisti ne zameri e poglavaru Hirimu na vremenu odvojenom za uvanje toplog obro a od poslednjih zaliha. Poglavar be e iznuren i upropa en; ne ada oblo lice bilo mu je o ato poput vujeg. Bili su mu neophodni hrana i odmor. A p ohod e brzo napredovati pre o Primorja prema Koer riju. U oli o se u a e potreba, rvna garda je mogla nositi poglavara Hirima. Po to je obedovao, poglavar se uz jeanje di e na noge i poe prema bregovima. Z adao je lagan ritam ora a; morao je da se odmara esto i dugo. Krvna garda ubrzo vide da e im tom brzinom biti potreban itav dan da preu pet milja do bregova. Ali p oglavar odbi ponudu da mu pomognu. " urba?" ree on. "Nemam ja srca za urbu." A glas mu je sadr avao gorinu oja ih je iznenadila, sve do ih Kori ne podseti na ono to su uli od sto erni a Hoer ina i a av je bio odgovor poglavara. Hirim je oigledno ve rovao u Hoer inovo proroanstvo oje se ticalo propasti d inova. Pa ipa se poglavar to om itavog dana upinjao da doe do bregova, a sledeeg dana je zapeo da se penje po bregovima ao da se promenio pre o noi, ponovo ot ri o oseaj za hitnju. Kolutajui oima na tegobnu padinu gonio se napred, upinjao da se penje do granica snage oja mu se vraala. Kada je najzad pre ao vrh brega, on i svi rvni gardisti zastado e da pogled aju Primorje. Zemlja oju su poglavari dali za dom d inovima be e prostrana i lepa. Ogranie na bregovima sa juga, planinama sa zapada i Morem novoroenog sunca sa isto a, pre dstavljala je zelenu lu u i utoi te za brodolomni e putni e. Ali ia o su oristili D omaju - sejali su talasavi predeo svim vrstama letine, sadili nepregledne vinogr ade, gajili itave ume posebnih se voja i ti ovih stabala od ojih su pravili ogrom ne brodove - nisu je naseljavali. Bili su to zaljubljenici u more i vi e su voleli da grade obitavali ta po liticama amenite obale, etrdeset milja dale o od mesta n a ome je pohod sada stajao. To om doba Damelona D inoljuba, ada su Bezemlja i bili brojniji, irili su se du itave obale, gradili domove i naselja po itavoj istonoj strani Primorja. Ali bro j im se lagano smanjivao i sada je tu ivela samo treina ne ada njeg broja. Pa ipa t o behu dugove i, veseli ljudi zaljubljeni u pripovedanje, a nedostata dece suro vo ih je pogaao. Zbog polagane usamljenosti napustili su rasute domove na severu i jugu Primorja i obrazovali jednu zajednicu - grad na mors oj litici gde su mog li podeliti malobrojnu decu i duge pripovesti. I pored drevnog obiaja dugih imena - imena oja su pripovedala priu imenovane stvari - svoj grad nazvali su prosto Koer ri, Lelej. Tamo su iveli jo od mladosti poglavara Kevina. Zagledan po zemlji d inova, poglavar Hirim tiho zajea. "Korie! Moli se da je Hoer in lagao! Moli se da mu je poru a bila la ! Ah, moje srce!" Uhvatio se za gr udi obema ru ama i tr om po ao niz blagu padinu prema Primorju. Kori i Sil hitro ga stigo e, zavu o e mu a e ispod mi i. Nosili su ga izmeu se be ta o da je mogao la e da se ree. Na taj nain pohod otpoe putovanje prema Leleju. Poglavar Hirim trao je na taj nain itavog dana i zaustavljao se samo ada b i mu bol u grudima postajao neizdr iv. A rvna garda je znala da ima dobar razlog za to. Poglavar Mhoram je re ao: Dvadeset dana. Ovo je bio dvadeseti dan misije. Sledee zore, ada se poglavar Hirim prenu iz iznurenog sna, on prezrivo o dgurnu Kori a i Sila i potra sam. Njegova brzina us oro dovede misiju do zapadnog raja vinograda d inova. K ori posla Doara i ula izmeu leja u potragu za ne im zna om. Ali ovi prijavi e da su d inovi oji su obraivali taj vinograd oti li u urbi. Stvar je bila jasna. Moti e i g rabulje d inova, viso e poput ove a, le ale su razbacane po lozi sa iljcima i zupcima i dalje sa tragovima rada, a ne oli o o nih vrea u a vima su d inovi obino nosili hr anu i stvari bilo je baeno na tlo i ostavljeno. Bezemlja i su oevidno primili ne u v rstu signala i smesta su bacili ono to su radili da uzvrate na poziv.

Tragovi u ot ritoj zemlji vinograda i li su im u smeru Koer rija. Tog dana, pohod je prolazio roz vinograde, lugove ti ovih stabala, polj a. Rasute alat e i hrana su posvuda govorile istu priu. Ali sledeeg dana doe i a oj a obrisa tragove nogu i zna ove rada. Krvna garda nije vi e mogla da za ljuuje na o snovu ta vih stvari. To om noi, i a se o ona. U laganom povetarcu rvni gardisti mogli su da ose te mors u so. inilo se da vedro nebo obeava vedar dan, ali zora dvadeset treeg dana imala je crveni prisena sa zlo obnom primesom zelenog i nije primirila poglava ra. Kada je pojeo blagovnjae oje mu je ponudio Sil, nije se digao. Umesto toga, obavio je ru e o o olena i pognuo glavu ao da se boji. Zarad pohoda, Kori progovori: "Poglavaru, moramo dalje. Lelej je blizu. " Poglavar ne podi e glavu. Glas mu je bio prigu en izmeu olena. "Jesi li neos etljiv na strah? Zar ne zna ta emo nai? Ili te to ne dira?" "Mi smo rvna garda", odvrati Kori . "Da", uzdahnu poglavar Hirim. "Krvna garda. A ja sam Hirim, sin Hulov, p oglavar Vea Vesel amena. Zavet sam dao za slu bu Domaji. Trebalo je da poginem umes to etre. Da mi je bilo njene snage." Naglo je s oio na noge. Ra irio je ru e i povi ao rei drevnog obreda: "'Mi s mo novi za titnici Domaje - govornici zemne moi. Zavetovani i posveeni... posveeni... Neemo otpoinuti..." Ali nije mogao da dovr i. "Melen urion!" zajeao je i dograbio cr nu odoru na grudima. "Melen urion Nebozore! Pomozi mi!" Kori u be e mu a da progovori, ali ga je pohod prisiljavao. "U oli o d inovi ma treba pomoi, to moramo uiniti mi." "Pomoi?" je nu poglavar Hirim. "Nema njima pomoi!" Pognuo se, dograbio ezlo . Dr ao ga je to om ne oli o drhtavih udisaja, grabio ao da po u ava da iscedi iz n jega hrabrost. "Ali postoje i druge stvari. Moramo saznati... Vrhovnoj poglavar i mora biti reeno a va je sila poinila ovu grozotu!" Pre o oiju mu je bila sen a, a apci su im bili crveni ao od pani e. Drhtavo se o renuo i po ao prema Koer rij u. Sada pohod nije urio. Pa ljivo se retao prema moru, pazio da ne upadne u z asedu. Pa ipa , jutro brzo proe. Pre podneva, rvni gardisti i poglavar stigo e do viso og svetioni a Koer rija. Svetioni je bio viso i ilja od amena oji se dizao na poslednjem i naj vi em brdu pre obals e litice. D inovi su ga sagradili da im vodi brodove lutalice i ne o je uve bio tu da odr ava usmereni svetlosni snop signalne vatre. Ali do se rvna garda primicala uz brdo podno ju ilj a, videli su da je va tra uga ena. Nijedan titraj svetlosti niti pramen dima nije dopirao iz upole na v rhu tornja. Na stepeni tu svetioni a nao e rv. Bila je suva i crna, dovoljno stara da se odupre spiranju i e. Ka Kori ovu zapovest, Vejl potra uz strme stepenice u ilja . Ostali rvni gardisti e ali su i gledali prema Koer riju i Moru novoroenog sunca. U podnevnom suncu pod vedrim nebom, More je bilo blistavo od odsjaja, a van vidi a, ispod ivice litice, talasi su prigu eno grmeli o do ove i nasipe Lelej a. Tamo, poput o nice u litici, bio je grad d inova. Svi domovi, dvorane i pro lazi, svi ulazi i stra are bili su mu u lesani u amen obale. A bio je divovs i. I mao je dvorane gde se moglo sa upiti pet stotina d inova za sabore i za prie oje s u se pripovedale danima; imao je do ove za po osam ili deset monih brodova d inova; imao je ognji ta i domove za sve preostale Bezemlja e. Pa ipa nije po azivao ni zna a nastanjenosti. Zadnji deo Leleja, strana oja je gledala prema opnu, izgledao je napu teno. Iznad nje pone ad bi li nuo po oji galeb. A ispod je tu lo more. Ali ni a av ivot nije se ot rivao. Meutim, Koer ri je bio sagraen ta o da bude o renut Moru. Krvna garda se i dalje nadala da e tamo nai d inove. Onda Vejl sie iz svetioni a. Obratio se dire tno poglavaru Hirimu. "Jedna ena-d in je tamo." Po azao je upolu ilj a trzajem glave. "Mrtva je." Trenuta poto m, on ree: "Ubijena je. Lice i vrh glave su joj nestali. Moza joj je nestao. Pro d ran."

Svi rvni gardisti zagleda e se u poglavara Hirima. Piljio je u Vejla crvenih oiju. Mr avo lice mu se is rivilo. Iz grla su mu dopirali nejasni zvuci nali re anju. Zglavci su mu bili beli na ezlu. Bez rei, o re nuo se i poeo da silazi prema glavnom ulazu Leleja. Onda Kori podeli zapovesti. Od jedanaest rvnih gardista, Vejlu, Doaru, ulu i jo dvojici naredio je da ostanu od svetioni a da stra are, upozore ih u oli o zatreba i da produ e pohod u oli o ostali padnu. Trojicu je poslao na sever da p onu da pretra uju Koer ri sa tog raja. A sa Tulom i Silom sledio je Hirima. Ta tro jica povedo e poglavara od glavnog ulaza prema ju nom raju grada. Njih etvorica zajedno se uvu o e u Lelej sa ju ne strane. Ulaz oji su odabrali bio je tunel oji je vodio pravo roz liticu i lag ano se spu tao. I li su njime do raja, gde se otvarao u bedem nad morem neza lonjen odozgo. Sa te ta e mogli su da vide najvei deo prednje strane grads e litice. Bed emi poput onog na ome su stajali naizmenino behu istureni i uvueni du stenovitog z ida ne oli o nivoa ispod njih, to je gradu davalo vornovat izgled. Mogli su da zav ire u mnoga od tih ispupenja sve tamo do mesta na severu gde im je itav grad nesta jao sa vidi a iza ispupenja u litici. Dole u visini mora, malo prema jugu u odnos u na tu izboinu, nalazio se iro i nasip izmeu dva duga a amena eja. Nasip i ejovi behu napu teni. Ni ta se nije retalo ni po jednom bedemu. Os im zvu ova mora, grad je bio nem. Ali ada poglavar Hirim otvori viso a amena vrata i ue u nastambu iza nj ih, on nae dva d ina a o le e u lo vi sasu ene rvi. Obe lobanje bile su im razvaljene i prazne, ao da su osti raznesene iznutra. U sledeoj s upini odaja bilo je jo tri d ina, a u sledeoj jo tri, jedan od nji h dete - svi mrtvi. Le ali su po lo vama sopstvene rvi, a rv je poprs ala sve o olo ao da je ne o gazio po njoj do je jo bila sve a. Svi, u ljuujui i dete, pobijen i su ta o to su im glave rasprsnute. Ali nisu se raspadali. Nisu bili dugo mrtvi - ne vi e od tri dana. "Tri dana", ree Kori . A poglavar Hirim gor o ree: "Tri dana." Nastavili su potragu. Pogledali su u sva u nastambu du bedema sve do se nisu obreli pravo nad nasipom. U sva om s upini odaja na li su jednog, dva ili tri d ina, sve pobijene na isti nain. I ni o izuzev najmlae dece nije po azivao ni a vog zna a otpora ili bor be. Ne oli o najmlaih tela bilo je is rivljeno i mahnito zgreno; svi ostali le ali s u ao da ih je smrt prosto pogodila tamo gde su stajali ili sedeli. Kada tragai zao e u o ruglu dvoranu za sastan e, ot ri e da je prazna. Divovs a uhinja iza nje ta oe je bila prazna. Vatre u pei pretvorile su se u pepeo, ali uvari ne behu pobijeni na tom mestu. Prizor prenerazi poglavara Hirima. Uz jeanje, on ree: "Oti li su do domova d a umru! Znali su a va im opasnost preti - i oti li su uama da je e aju. Nisu se bo rili - niti be ali - niti poslali po pomo. Melen urion abatha! Samo deca - a av ih je to u as zadesio?" Krvni gardisti nisu imali odgovor. Nisu znali za zlo dovoljno mono da izv ede ta av po olj bez i a vog otpora. Do je izlazio iz dvorane, poglavar Hirim nes riveno je pla ao. Sa tog bedema on i rvni gardisti probi e se nani e roz nivoe Koer rija. Po l i su za rivljenim stepeni tem oje se spu talo nazad prema litici, a zatim ponovo pr ema Moru. Na sledeem nivou ponovo poo e da gledaju po odajama. I ovde su svi d inovi b ili mrtvi. Svuda be e isto. Bezemlja i su oti li u lina obitavali ta da umru. Onda hitnja zahvati rvne gardista i poglavara. Oni poe e da ure. Poglavar j e s a ao niz viso e stepenice, trao bedemima da gleda odaje. U crnim odorama, nji h etvorica letela su nani e poput gavranova ponoi, primala pripovest prolivene rvi i raznesenih lobanja. Kada se nao e na vi e od polovine puta nani e roz Lelej, Kori ih zaustavi. Za pazio je promenu u vazduhu grada. Ali razli a je bila jedva primetna; na trenuta nije mogao da je prepozna. Onda potra u najbli e obitavali te, pohita do samotnog p oginulog d ina u zadnjoj odaji, dodirnu lo vu rvi.

Taj d in ubijen je asnije; ne oli o api rvi i dalje je bilo vla no. Mo da je rvni i dalje bio u gradu i tragao za poslednjim rtvama. Poglavar Hirim odjednom pro apta: "Moramo brzo do najni eg nivoa. U oli o uo p te ima pre ivelih d inova, bie ih tamo." Kori limnu. Tul potra napred da izvia do su ostali pohitali a stepeni tu i stali da se spu taju niz njega. Na sva om nivou zastali bi te toli o da nau jed nog d ina, provere stanje rvi. Onda bi pojurili nani e. Krv je ravnomerno postajala sve vla nija. Dva nivoa iznad eja pronao e dete i ja je put jo zadr avala ostat e topline. Sledei nivo istra ivali su opreznije. A u jednom sobi ot ri e d ina sa ije je ra znesene lobanje jo apala poslednja rv. Uz veli i oprez pri radali su se niz poslednje stepeni te. Stepenice su se otvarale prema iro om prostranstvu stenja, osnovici dva eja i poet u nasipa meu njima. Plima je bila nis a, a voda be e mirna - talasi su se razbijali dale o ispod nasipa - ali zvu je ipa ispunjavao vazduh. a i ovde, rvna garda i poglavar nisu mogli videti iza veli og ispupenja litice sa severne s trane eja. To ispupenje i prema moru o renuta ju na o u a Koer rija obrazovali su plita zaton o o nasipa. Ravno podno je grada poivalo je u popodnevnoj senci litice , a nezagrejani amen bio je vla an od vodenog praha. Ni o se nije retao po pristani tima niti po stazi oja je i la sa ju nog raj a grada prema severu o o rivine litice. U podno je litice iza staze i prednjeg dela eja bili su u lesani mnogobro jni otvori. Na svima su se nalazila amena vrata da more ne bi ulazilo za vreme bure. Ali veina vrata bila je otvorena. Vodila su u radionice - viso e odaje po ojima su d inovi izraivali das e i u ad za brodove. Poput dvorana za sastan e i uhin ja i ta mesta bila su napu tena. Ali, za razli u od zapadnih vinograda i polja, ra dionice nisu napu tene na brzinu. Sav alat visio je po nosaima na zidovima; sa stol ova i lupa bili su poi eni ostaci rada; a su i podovi bili isti. D inovi zaposleni na ovom mestu pozabavili su se spremanjem radionica pre neg to su oti li ui da umru. Ali jedna manja vrata u blizini ju nog raja eja bila su vrsto zatvorena. Poglavar Hirim po u a da ih otvori, ali na njima nije bilo ru e, a on nije mogao da se uhvati za glat i amen. Kori i Tul zajedno im prio e. Oni zabi e prste u pu otine vrata i potego e ih. Uz ripavi zvu , poput bolnog jeanja, ova se otvori e prema napolje i pusti e senovit u svetlost u odaju iza sebe. Prostorija je bila je gola; u njoj se nije nalazilo ni ta izuzev nis og r eveta uz boni zid. Bila je neosvetljena, a vazduh u njoj ustajalo je vonjao. Na podu uz zadnji zid sedeo je d in. Ia o je sedeo sa olenima privuenim ispred sebe, bio je viso ao rvni g ardista. Upiljene oi odra avale su mu svetlost i svetlucale. Bio je iv. Plit i dah po retao mu je grudi, a tan i trag pljuva e slivao m u se iz ugla usta u osedelu bradu. Ali nije napravio ni po ret ada etvor a ue u eliju. Ni treptaj niti titran je pogleda ne po aza e da ih je video. Poglavar Hirim sreno pohita prema njemu, zatim zastade ada vide u asnuti p ogled na licu d ina. Kori prie d inu, dodirnu golu ru u ojom je obgrlio olena. D in nije bio hl adan; nije bio novi Hoer in. Kori protrese ru u d ina, ali d in nije odgovarao. Sedeo je i slepo, otvore nih usta piljio roz vrata. Kori upitno pogleda poglavara. Kada Hirim limnu, K ori pljesnu d ina po licu. Glava mu se tr e od udarca, ali ovaj ne prodre u njega. Bez treptaja, on p onovo di e glavu, nastavi da pilji. Kori se spremi da udari jo jednom, jae, ali ga poglavar Hirim zaustavi. "Nemoj ga povrediti, Korie. Zatvoren je za nas." "Moramo doi do njega", ree Kori . "Da", ree Hirim. "Da, moramo." On prie bli e d inu i vi nu: "Kamenbrate! Pouj m e! Ja sam Hirim, sin Hulov, poglavar Vea Vesel amena. Mora me uti. U ime svih Bezem lja a - u ime prijateljstva i Domaje - pre linjem te! Otvori u i za mene!" D in nije odgovorio. Lagano disanje nije mu se menjalo; prazni pogled nije se prenuo.

Poglavar Hirim napravi ora nazad, stade da prouava d ina. Onda ree Kori u: "Oslobodi mu jednu ru u." Protrljao je raj ezla, a ada je s lonio ru u, plavi plamen izbi sa metala. "O u au aamoru - vatru bola." Kori shvati. Kaamora je bila obred ojim su se d inovi proi avali od bola i b esa. Bili su neosetljivi na bilo oju vrstu obine vatre, ali su od plamenova oseal i bol, a taj bol oristili su ada im je bilo potrebno da ovladaju sobom. Kori hitro odvoji ru u d ina iz stis a i povue je nazad ta o da je a a ostala pru ena prema poglavaru Hirimu. Tiho jeei: "Kamena mu i mora, amenbrate! Kamena mu i mora!" Hirim pojaa sn agu poglavars og ognja. Postavio je plamen pravo ispod a e d ina i obavio mu prste vatrom. Najpre se ni ta nije de avalo; obred nije delovao. Prsti d ina nepo retno su v isili u plamenu, a plamen ih nije sagorevao. Ali potom se trgo e, po renu e, stego e. D in gurnu a u dublje u vatru, ia o su mu se prsti grili od bola. Onda naglo, dubo o, drhtavo udahnu. Glava mu se zabaci, udari o zid, pad e napred na olena. Pa ipa , jo nije povlaio ru u. Kada je ponovo digao glavu, oi s u mu bile pune suza. Drhtavo, zadihano, povu ao je ru u. Bila je nepovreena. Poglavar Hirim smesta ugasi vatru. "Kamenbrate", zajea tiho. "Kamenbrate. Oprosti." D in je piljio u ru u. Vreme je prolazilo do je lagano postajao svestan s vog polo aja. Najzad je prepoznao poglavara i rvne gardiste. Iznenada se trgao, m a io obema ru ama za slepoonice, je nuo: " iv?" Pre nego to je poglavar Hirim mogao da odgovori, on nastavi: "A ta je sa ostalima? Mojim narodom?" Poglavar Hirim ste e ezlo radi oslonca. "Svi mrtvi." "Ah!" zajea d in. Ru e mu pado e na olena i on zavali glavu uza zid. "Oh, na rode moj!" Suze su mu se slivale niz obraze poput rvi. Poglavar i rvni gardisti nemo su ga gledali, e ali ga. Najzad mu se bol ola a, suze se pre ido e. Kada je digao glavu sa zida, promrmljao je ao pora en: "Os tavio me je poslednjeg." Uz vidljiv napor, poglavar Hirim se prisili da upita: "Ko to?" D in oajno odgovori: "Do ao je ubrzo... do ao je ubrzo po to smo saznali za usud trojice brae - brae iz jednog roenja - preds azanja raja amenbrata Damelona. Ovog prolea - ah, zar je bilo ta o nedavno? Potrebno je vi e vremena. Trebalo bi da su prote le godine. Ovog prolea - ovog - najzad smo saznali da je drevno usnulo zlo Sarangrava budno. Pomislili smo da po aljemo glasni a da upozori Poglavarev Kona . .." Na trenuta , zagu io ga je bol u grlu. "Onda smo izgubili brau. Izgubili ih. Us tali smo u susret jednom izlas u sunca, a njih nije bilo. Ni oga nismo poslali poglavarima. Ka o smo mogli podneti da im a emo da n am je nada izgubljena? Ne. Umesto toga smo tragali. Tragali smo od Visova Ju ni a do Ubojnih Zaravni i dalje. Tragali smo to om itavog leta. Ni ta. U oaju, tragai se v rati e u Lelej, Koer ri, poslednji dom Bezemlja a. Onda se vratio poslednji traga - Jedrana Vilo osa, ija utroba donese troj e na svet. Zbog toga to im je bila mati, tragala je i ada su svi ostali odustali i poslednja se vratila. Putovala je do samih Lomni Bregova. O upila je sav nar od i ispriala nam usud troj e pre nego to je umrla. Rane zadobijene to om potrage. .." On ponovo zajea. "Sada sam poslednji. Ah, narode moj!" Kada je ri nuo, p o renuo se, osovio na noge, uspravno stao uz zid. Nadnosei se nad slu aocima, zabac io je glavu i poeo da peva staru pesmu Bezemlja a. Sada smo Bezemlja i, li eni orena, roda i poroda. Iz drugih tajanstava zadovoljstva ra irismo jedra da vratimo se svojim putem; ali vetrovi ivota nisu duvali a o smo hteli i zemlja iza mora be e izgubljena Bila je duga, ao i sve pesme d inova. Ali on otpeva samo jedan deo. Ubrzo je zamu ao, a brada mu se spustila uz grudi.

Poglavar Hirim ponovo upita: "Ko je to?" D in odgovori nastav om pripovesti. "Onda je stigao. Preds azanje raja i Doma pretvoreno u bedu i jad. Tada smo uvideli istinu. Videli smo je ranije - u svetlija vremena, ada je znanje moglo biti od ne e oristi - ali smo je porical i. Videli smo sopstveno zlo i nismo ga priznavali, mislili smo da emo moi da naemo put do Doma i da ga izbegnemo. Budale! Kada smo ga ugledali, znali smo istinu. U sled ludosti, sve slabijeg semena, strasti i elje za Domom, postali smo ono to smo mrzeli. Videli smo istinu u njemu. Srca nam se pretvori e u pepeo i poosmo u nasta mbe - ove male odaje oje smo zalud nazivali domovima." "Za to niste pobegli?" "Ne i jesu - ne ih etvoro ili petoro oji nisu znali dugo ime oajanja - il i ga nisu uli. Ili su mu bili previ e nali da bi sudili. Zlo Sarangrava ih je uzel o - nema ih vi e." Gonjen drevnom stra u rvne garde, Kori ree: "Za to se niste borili?" "Postali smo stvar oju mrzimo. Bolje je da smo mrtvi." "Svejedno!" ree Kori . "Da li je to odanost d inova? Da li se sva obeana ver nost svodi na ovo? Zaveta mu, d ine! Uni tavate sebe i pu tate zlo da ivi! a ni Kevin Z emljogub nije bio toli o slab." Ponesen oseanjima, zaboravio je na pa nju, a i svi ostali rvni gardisti be hu iznenaeni. Nagli glas iza njih bio je hladan od prezira; se ao je po njima pop ut zims og vetra. O renu e se i vide e da drugi d in stoji u dovrat u. Bio je mnogo ml ai od d ina unutra, ali je podseao na starijeg d ina. Glavna razli a bila je u preziru oji mu je ispunjavao lice, mahnitao u oima, rivio usne ao da e ih raspui. U desnoj ruci stezao je vreli zeleni amen. Ovaj je blistao smaragdnom s ilinom oja mu je sjala roz prste. Do ga je stezao, ovaj se gusto pu io. Zaudarao je na sve u rv; bio je poprs an njom od glave do pete. A unutar njega, pripijeno za osti, bilo je mono prisustvo oje nije odgovaralo njegovom o bliju. Blistalo mu je iza oiju veli om silom zla i opa osti. "Hmm", ree on prezrivim tonom, "poglavar i trojica rvnih gardista. Ba sam zadovoljan. Mislio sam da e moj prijatelj u Sarangravu po upiti sve poput vas ali vidim da u lino imati to zadovoljstvo. Ah, ali niste u potpunosti nepovreeni, z ar ne? Crnilo se uvu lo u vas. Da li ste izgubili prijatelje zbog moga prijatelj a?" On se nasmeja uz ripavi zvu , poput stenovitih gromada u sudaru. Poglavar Hirim roi napred, ispru i ezlo, hrabro ree: "Ne prilazi, Besomue tur iya. Ja sam Hirim, poglavar Vea Vesel amena. Melen urion abatha! Duroc minas mill habaal! Neu te propustiti." D in se lecnu ada poglavar Hirim izusti rei moi. Ali onda se ponovo nasmeja : "Ha! Mali poglavar! Zar ti je to granica znanstva? Zar ne mo e da prie bli e do sedam Rei? Lo e ih izgovara . Ali moram priznati - prepoznao si me. Ja sam turiya Herem. A li sada imamo nova imena, moja braa i ja. To su Ljudosea i Sotonpest. A ja sam ime novan Koljidrugom." Na to, stari d in te o zajea. Besomu baci pogled po eliji i ree zadovoljnim t onom: "Ah, eno ga. Mali poglavaru, vidim da si govorio sa Mlati a om Brodogradom. Da li ti je re ao da mi je otac? Oe, zbog ega ne po eli sinu dobrodo licu?" Krvni gardisti ne pogleda e prema starom d inu. Ali uli su Brodogradov bol i razumeli ga. Ne to u d inu se slomi. On ispusti divlja i urli . S oiv i po raj etvor e, o n napade Koljidruga. Prsti mu dohvati e Besomu ovo grlo. Izbacio ga je iz dovrat a na stenje pr istani ta. Koljidrug i ne po u a da ras ine oev stisa . Opirao se naletu do mu se nog e ne rastavi e. Onda je digao zeleni amen i pomerio ga prema Brodogradovom elu. Pesnica i amen proo e roz lobanju starijeg d ina u moza . Brodograd vrisnu. Ru e mu se opusti e, telo omlitavi. Visio je na ta i sile oja mu je probila glavu. udovi no se sme ei, Besomu je jedan dugi trenuta dr ao oca u tom polo aju. Onda ste e pesnicu. Dubo i smaragd blesnu; amen raznese prednji deo Brodogradove loban je. Ovaj pade mrtav, prs ajui rvlju stenu. Koljidrug stade da gaca stopalima po sve iroj lo vi. inilo se da ne obraa pa nju na etvor u, ali nije bilo ta o. Kada Kori i Tul poo e da ga napadnu, on izmahnu ru om i zavitla udar sile na njih. Pobio bi ih pre

nego to bi stigli do vrata, ali poglavar Hirim se baci, ubaci ezlo izmeu njih. Kraj ezla uhvati udar. E splodirao je ta vom silinom da je prepolovio ezlo i bacio sva etiri ove a na zadnji zid elije. Od udara se obeznani e. a ni zavet nije mogao da po tedi rve gardiste od ovog usuda. Kori se prvi osvestio. Sluh mu se vrati pre vida i dodira i on poe da sl u a. Zvu Mora u u ima mu je rastao, postajao silovit. Ali taj zvu nije bio zvu ta lasa u oluji; bio je vi e nasumian, opa iji. Kada mu se vid vrati, iznenadio se to m o e da vidi. Oe ivao je tminu obla a. Ali rano zvezdano svetlo sjalo je roz dovrata sa vedrog nonog neba. Nap olju se More oburvavalo i udaralo pre o pristani ta i uz nasip ao podbadano mamuz ama. A munje su s a ale u nebo, praene ta vom grmljavinom da je oseao prs anje u g rudima. Kroz vodeni prah zavijao je silovit vetar. Pa ipa je nebo bilo vedro. Na moru je bio bajamo. Onda drugaija munja udari navi e u nebesa - udar zelen poput usijanog smara gda. Doprla je sa nasipa. Pogledav i u tamu, Kori razazna oblije Besomu a, Koljidr uga. Ovaj je stajao na donjem raju nasipa, toli o blizu plimi da su mu se talas i lomili o olena. Svojim amenom je izbacivao zelene udare prema nebu i vitlao ru ama ao da zapoveda buri. Na nasipu iza njega bila su tri mrtva oblija - trojica rvnih gardista o je je Kori poslao na severni raj grada. Izvesno vreme Kori nije shvatao ta to radi Koljidrug. Ali onda primeti d a se more iza pristani ta ree u saglasju sa ru ama Koljidruga. Ka o je d in-Besomu mahao i pravio po rete, ta o su se talasi dizali, propinjali, slamali i sabirali . Jo dalje, stanje je bilo gore. Lagano, uz silno nabiranje i drhtanje, mas ivni zid vode dizao se iz o eana. Koljidrugove zelene munje blistale su mu pre o lica do se dizao, zabacivao vrh sve vi e i vi e. A a o je rastao, retao se prema litici. Besomu je prizivao cunami. Kori se o rete da probudi drugove. Sil i Tul us oro su bili budni i svesni. Ali poglavar Hirim nepomino je l e ao, a rv mu je apala iz ugla usta. Sil brzo pree ru ama pre o poglavarevog tela i prijavi da Hirim ima ne oli o slomljenih rebara, ali ne i druge povrede. Kori i Sil zajedno su ga trljali po zglavcima, pljes ali po vratu. Kapci mu najzad zatitra e i on se osvesti. Najpre nije mogao da pojmi Kori ove vesti. Ali ada je pogledao u no, on shvati. Sve vei plims i talas ve je bio viso ao polovina litice, a ome anje mu je u tmini imalo mraan, zlo oban prisena . Sadr avao je dovoljno mr nje da raznese Lele j. Kada se poglavar Hirim o rete od njega, lice mu be e napregnuto od u asne re enosti . Morao je da vie da bi se uo nad ri om talasa, vetrom i grmljavinom. "Moram o ga zaustaviti! ini nasilje prema Moru! U oli o uspe - u oli o is rivi More prem a svojoj elji - za on oji ga uva bie ras inut. Ono e slu iti Opa og ao jo jedan Besom u !" Kori odgovori: "Da!" U rvnim gardistama oseao se bes. Ne bi poslu ali nij ednu drugu odlu u. Pa ipa se Sil dovoljno priseti opreza da a e: "On ima Kamen Zlozemlja." "Ne!" Poglavar Hirim tra io je po podu omade svog ezla. Kada ih je na ao, za tra io je prijanj a. Tul mu dade podugaa omad. On ga upotrebi da pove e dva omada e zla, spojiv i metalne rajeve. Dr ei taj nespretni instrument, on ree: "To je samo deo Kamena! Sam Kamen Zlozemlja - mnogo je vei! Ali ni u najgorim snovima nismo nasl uivali da bi se Opa i mogao usuditi da izre e omade Kamena za svoje sluge. Majstor stvo mora da mu je... mora da mu je veoma veli o. Na taj nain bio je u stanju da potini d inove - Besomuci i Kamen zajedno, Kamen osna uje Besomu e, a Besomuci orist e amen! A ostali - Ljudosea, Sotonpest - ta oe poseduju omade Kamena. uje li, Korie ?" "ujem", odvrati Kori . "Vrhovna poglavar a bie upozorena." Poglavar Hirim limnu. On se lecnu od bola u rebrima. Ali je onda izi ao i z elije na urlajui vetar. Kori , Sil i Tul smesta su ga sledili.

Pred njima, Koljidrug je delao u e stazi moi. Ia o i dalje na izvesnom ra stojanju od pristani ta, cunami se nadnosio nad njega, u radeno oblije delovalo je patuljasto u poreenju sa talasom. Sada mu je pevao, prizivao ga. Rei su mu se usec ale roz halabu u oluje: Doi, more! Slu aj mene! Poi gore! Su ni dole! Tresni stene! Kamen zdrobi! Srce robi: du u smrs aj: mesom prs aj: pu ni svo! Mrtvih do neba Jedi mesto hleba! Doi, more! Poi gore! A more je odgovaralo, uzdizalo se sve vi e. Sada se vrh talasa penio i ibao u visini gornjih grudobrana Koer rija. Krvna garda elela je da smesta napadne, ali poglavar Hirim ih zadr a. Da ga Koljidrug ne uje, uobliio je ustima rei: "Ja moram zadati prvi udarac." Onda je r enuo do pristani ne stene svom brzinom oju su mu dopu tala povreena rebra. Kada je etvor a po la prema nasipu, ve se inilo da se ogromni vodeni zid nadn osi nad njih. Samo ga je mo Koljidrugovog Kamena dr ala uspravnog. Do su mu se pri micali, bio je previ e obuzet razmetanjem sopstvene moi da bi ih osetio. Ali u posl ednjem trenut u upozorio ga je ne a av instin t. Naglo se o renuo i zate ao pogl avara Hirima na ne oli o jardi od sebe. Uz divlji urli on di e blistavu pesnicu da uputi udar na poglavara. Ali do je Besomu podizao ru u, poglavar Hirim s oi pre o poslednjeg ras tojanja oje ih je razdvajalo. Poglavar udari navi e privezanim omadima svog ezla. Metalni rajevi pogodi e Koljidrugovu ru u pre nego to je udar bio spreman. Dve sile sudari e se u bes u zelenog i plavog. Koljidrugova vea snaga poter ala je silu poput munje itavom du inom ru u poglavara Hirima u glavu i telo. Zelena vatra zaplamte u njemu, sa e e mu moza i srce. Kada se plamen ugasi, ovaj se srui. Ali sudar je sagoreo Koljidrugovu a u, a trzaj mu je odbacio ru u. On izg ubi amen. Ovaj pade, ot otrlja se od njega pre o pristani ta. Trojica rvnih gardista smesta s oi e; zajedno su udarili Besomu a svom sna gom. I u tom napadu zavet im najzad doe do ispunjenja. D in-Besomu bio je mrtav pr e nego to mu se oblije svalilo u vodu. Pa ipa su mu jo jedan dugi trenuta rvni gardisti upuivali udarce, gonje ni vi om sopstvenog besa i gaenjem. Onda ih pljesa slane vode ohladi i oni vide e d a oluja poinje da slabi. Po to vi e nije bio gonjen Kamenom, vetar je prestajao. Munje se pre ido e. Po sle ne oli o poslednjih odje a, grmljavina zamre. Plims i talas stvarao je zvu poput lavine do se svaljivao nazad u more . Prs ao je vodenim apima lica rvnih gardista, a njegovi talasi pre ri e im buti ne. Onda je nestao. Zajedno su po urili nazad do poglavara Hirima. Ovaj se i dalje se dr ao ivota, ali bio je gotovo na raju; udar Besomu a d ubo o ga je sagoreo. One duplje bile su mu prazne, a izmeu upljih apa a tana zele ni dim dizao se prema zvezdanoj svetlosti. Kada ga Sil di e u sedei polo aj, ru e su mu grabile o o njega ao da tragaju za ezlom i on slaba no ree: "Nemojte... nemojte dirati... uzimati..." Nije to mogao izgovoriti. Srce mu prepue od napora. Uz jeanje, umro je na Silovim ru ama. Izvesno vreme, rvni gardisti stajali su nad njim u ti ini, upuivali mu ono li o po tovanja oli o su mogli. Ali nisu imali rei. Ubrzo Kori poe i uze Koljidrug

ov omad Kamena Zlozemlja. Bez volje oja bi ga po retala, bio je taman; te bi tu i tamo zasvetlucao po povr ini. Ali povreivao mu je ru u dubo om i avetinjs om h ladnoom. On ga ste e pesnicom. "Odneemo ga vrhovnoj poglavar i", ree on. "Mo da i drugi Besomuci imaju ta v u mo. Vrhovna poglavar a mogla bi upotrebiti tu mo da ih porazi." Sil i Tul limnu e. U ru evinama pohoda nije im preostala ni a va druga nada . "Onda smo poslali nazad prema domu tela poginulih drugova", ree Tul blago . "Nije bilo potrebe za urbom - znali smo da njihovi Ranihini mogu nai bezbedan pr olaz severno od Sarangrava. A ada je taj zadata o onan, vratili smo se do petor ice oja je dr ala stra u raj svetioni a. Kori zadu i dvojicu da odu do Poglavarevog Kona a svom moguom brzinom, ta o da bi Vesel amen mogao biti upozoren. A zbog to ga to je procenio da je rat ve poeo - da vrhovna poglavar a verovatno mar ira po Ju nim Zaravnima sa ratovnijom - ja sam zadu en, a ul i Vejl sa mnom, da prenesem ove ves ti ju no, putem ojim sam stigao. Sa Silom i Doarom, Kori preuze breme Kamena Zlo zemlja, a o bi mogao biti bezbedno prenet do Vesel amena za poglavare." Krvni gardista najzad uuta. Troj je dugo sedeo i slepo piljio u stenu pre d sobom. Oseao se gluvo i obamrlo - previ e o iran da bi uo slabi lahor oji je duvao o o Kevinovog Vidi ovca, previ e zapanjen da bi osetio hladnou planins og vazduha. Mrtvi? - upita on nemo. Svi mrtvi? Ali inilo mu se da ni ta ne osea. Bol u njemu bi o je ta o dubo da ga nije bio svestan. Ali ada doe as, dovoljno se sabrao da digne glavu, pogleda na drugu stran u prema poglavaru Mhoramu. Nejasno je video poglavara. elo mu je bilo napeto od b ola, a oi su mu rvarile suzama. Uz napor, Troj doe do glasa. Bio je ripav od oseanja do je pitao: "Da li je to ono to si video - pro le noi? Da li je to ono?" "Ne." Mhoramov odgovor bio je naprasit. Ali nije bio naprasit od besa; b io je naprasit od napora da potisne jecanje. "Video sam rvnu gardu a o se bori u slu bi Opa og." Nastala je duga pauza od oje je srce pucalo pre nego to Tul ree roz stis nute zube: "To nije mogue." "Nije trebalo da diraju Kamen", uzdahnu poglavar slaba no. "Nije trebalo.. .!" Troj po ele da postavi pitanja Mhoramu, da ga pita ta je time mislio. Ali o nda iznenada shvati da vidi jasnije. Magla mu se dizala. Smesta se digao na olena, o renuo, oslonio grudi o ivicu ograde. Nagons i je pritegao sunane naoari na licu. Po ivici istonog obzorja svitanje je ve otpoelo. 18. USUDOV PRIBEG Troj smesta s oi u uspravan polo aj da se suoi sa suncem. Drugovi su stajali sa njim u napetoj ti ini, ao da nameravaju da podele s njim ono to bude video. Ali znao je da a ni rvna garda ne mo e da se nosi sa njeg ovim mentalnim vidom. Nije obraao pa nju na njih. Sva svest bila mu je obuzeta post epenim razot rivanje zore. Najpre je video samo sve slabiju sivu i ljubiastu tminu. Ali onda dire tn i zraci sunca zahvati e platformu i njegova o olina poe da di e glavu iz izmaglice. N ad duga im ponorom sen e on primi prvi vizualni oseaj iro og, otvorenog vazduha u ome je Kevinov Vidi ovac stajao ao na vrhu mranog prsta to optu uje nebesa. Na zapa du, pre o rastojanja previ e veli og za ma oji vid izuzev njegovog, on vide a o suneva svetlost dira tan e sne ne vrhove na planins om vencu oji je razdvajao Ju ne Zaravni od Garotinog estara. A do se sunce pelo sve vi e, razaznavao je duga u riv u vrhova oji su i li najpre a jugu, a zatim prema zapadu iz doline amendola Mit hil a Usudovom Pribegu. Onda svetlost dose e bregove oji su obrazovali istonu granicu Zaravni izmeu Kevinovog Vidi ovca i Andelejna. Sada je mogao da sledi itav to re e Mithil pre ma sverozapadu i zatim severu, sve do mesta gde se pridru ivala Crnoj Reci. Oseao s

e neobino uzvi eno i mono. Pogled mu ni ada ranije nije razabirao toli o toga i on s hvati a o mora da se oseao vrhovni poglavar Kevin. Stajati na Vidi ovcu bilo je ao borava na vrhuncu Zemlje. Ali sunce se i dalje dizalo. Poput plime svetlosti, preplavljalo je Zara vni, spiralo mu poslednje ostat e slepila. Od onoga to ugleda zatetura se tamo gde je stajao. U as mu ispuni oi poput n aleta lavine. Bilo je gore od svega to je zami ljao. Najpre je razaznao ratovniju. Vojs a te to mu je poela da mar ira; potezala se prema jugu du planins og venca. Jedva da je video i ta vi e od mrlje u podno ju bre gova, ali mogao je da joj proceni brzinu. I dalje je bila dva dana od Usudovog P ribega. Snage bala lije Kvana bile su bli e njemu, a dalje od Pribega. Ali onjanic i su se retali br e. Nagons i, trenutno im proceni broj; smesta je znao da su des et ovani. Nestalo je pre o treine od dve stotine rvnih gardista, a od dvanaest K vanovih eovojni preostalo je manje od polovine. Hitali su nepravilno, gotovo u s amrtnom begu. Za petama im je mahnitala divovs a horda re a - najmanje deset hiljada di vljih utih vu ova. Najmoniji meu njima, najsilnijih dve hiljade, nosili su crne jah ae - pragrdane. Osedlani re i trali su u zbijenim linovima, a pragrdans i me tri zna nstva sa vrhova linova vitlali su bujice mrane sile na sva og jahaa oji bi im do pao na dohvat. U naporu da ontroli e brzinu, da se uzdr i od najistijeg bega, pone i eovod o retao bi se u pravilnim razmacima. Dvadeset ili etrdeset ratni a bacili bi se n a uti zid da uspore nalet re a. Troj je video bles e plavog ognja u tim poduhvatim a; Kalindril i Verement bili su ivi. Ali dva poglavara nisu bila dovoljna. Ratnic i su brojano bili beznade no slabiji. A ve su bili poprilino iza re e Mithil u trci p rema Usudovom Pribegu. a i a o ne budu trali br e, stii e do Pribega pre nastupajue ra tovnije. Kvan nije bio u stanju da dobije poslednji dan oji je bio neophodan uesn icima mar a. Pa ipa , a ni to nije bilo najbolniji prizor. Iza vu ova stizala je glav nina Kletni ove armije. Ta glavnina bila je bli a Kevinovom Vidi ovcu od ostalih i Troj ju je video sa jezivom jasnoom. D in oji im je stupao na elu bio je najmanji od njenih u asa. Za d inovim leima mar irale su nepregledne olone jamni a - najmanje dvadeset hiljada sna nih, nezgra pnih itelja stenja a. Iza njih hitao je jedna broj pragrdana, grabio na sve etiri radi vee brzine. Kroz njihove redove, stotine zastra ujuih, lavovima nali grifona naizmenino su trale i letele. A za demonijs im sojem stizala je uzavrela, mrana voj s a ta o ogromna da Troj nije mogao a ni da joj nasluti broj: ljudi, vu ovi, put nimi, ums e zveri, stvorenja iz Ravnice, svi su zraili bezdanom rvo edno u oja ih je pri upila - mirijade izvitoperenih, pobesnelih stvorenja, izopaenih ru otvorina p oglavara Kletni a i Kamena Zlozemlja. Vei deo te ogromne vojs e ve je pre ao Mithil gonei bala liju Kvana i njegove ratni e. Kretao se ta vom grozniavom brzinom da jedva da se nalazio na tri dana o d Usudovog Pribega. A bio je ta o moan da se nijedna zaseda, oli o god dobro smi l jena, nije mogla nadati da e im nauditi. Ali zasede nee ni biti. Ratovnija nije znala u a voj je opasnosti i nee s tii do Pribega na vreme. Poput nazubljenih omada stene, te injenice tu le su vrhovni a Troja do ga nisu oborile na olena. "Blagi Bo e!" zajea on oajno. " ta sam to uinio?" Lavina ot ria obori ga. "Blagi Bo e. Blagi Bo e. ta sam to uinio?" Iza njega, poglavar Mhoram pitao ga je sa sve veom hitnjom: " ta je to? ta v idi ? Vrhovnie, ta vidi ?" Ali Troj nije mogao da odgovori. Svet se vrteo o o njega. K roz vrtoglavicu sopstvenih ula, bespomoni um bio mu je u stanju da obuhvati samo j ednu misao: bila je to njegova gre a, sve je to bilo njegova gre a. Zaludnost Kori ovog pohoda, raj d inova, neizbe ni po olj ratovnije - za sve je to on bio riv. O n je zapovedao. A ada mu se propast zapovedni tva o ona, Domaja e biti bez odbrane. Slu io je Opa og od samog poet a, a da to nije ni znao, a ono za ta je Atiaran, dru b enica Trelova, dala ivot bilo je gore od niega. "Gore", zajea on. Osudio je svoje ratni e na smrt. A oni su bili samo poet

a naplate oju e poglavar Kletni izvui zbog njegove pogre ne procene. "Blagi Bo e." Po ele da urlie, ali grudi su mu bile previ e pune u asa; nije bilo prostora za ri e. Nije shvatao a o vojs a Opa og mo e biti toli o veli a. Prevazilazila je naju asnije none more. Divlje se digao na noge. Grabio je ru ama grudi, po u avao da i upa dovoljno vazduha iz svog neizrecivog proma aja za ma ar jedan ri . Ali ga nije mogao dobit i; plua su mu bila zagu ena ru evinama. Nagla, buna navala bespomonosti urlala mu je u u ima i on posrnu napred. Nije shvatio da je po u ao da s oi do ga Terel i Ruel ne uhvati e za noge i povu o e nazad pre o ograde. Onda oseti a o mu obrazi gore. Poglavar Mhoram ga je amarao. Kada se trg ao, poglavar ga privue bli e sebi i povi a mu u bezo o lice: "Vrhovnie! Haile Troju! Pouj me! Shvatam - vojs a Opa og je ogromna. A ratovnija nee stii do Usudovog Prib ega na vreme. Mogu da pomognem!" O amueno, nagons i, Troj po u a da ispravi sunane naoari na licu i ot ri da su nestale. Izgubio ih je pre o ivice Kevinovog Vidi ovca. "Slu aj me!" vi nu Mhoram. "Mogu da po aljem poru u. U oli o su Kalindril il i Verement u ivotu, mogu me uti. Oni mogu upozoriti Amorin." On dograbi Troja za r amena i prsti mu se zabi e u njih u po u aju da dohvate Trojeve osti. "Slu aj me! U s tanju sam da to uinim. Ali moram imati razloga, nade. Ne mogu - u oli o je bes or isno. Odgovaraj!" zahtevao je roz stegnute zube. "Ti si vrhovni . Nai nadu! Ne o stavljaj ratni e da umru!" "Ne", pro apta Troj. On po u a da se i upa iz Mhoramovog stis a, ali poglavarov i prsti bili su preja i. "Nema naina. Kletni ova vojs a je preveli a." Po ele da se zaplae, ali ga Mhoram nije pu tao. "Ot rij nain!" besneo je pogla var. "Bie pobijeni! Mora ih spasti!" "Ne mogu!" povi a Troj u naglom besu. O tra nemogunost Mhoramovog zahteva d irnu s riveni izvor u njemu i on povi a: "Kletni ova vojs a previ e je pro leto ve li a! Na e snage stii e tamo pre asno! Jedini nain da bar jo malo pre ive jeste da pojur e pravo roz Pribeg i da nastave sve do ne popadaju! Tamo nieg nema - samo Pusta re, Pustinja, hrpe ru evina i...!" Iznenada mu se srce zgri. inilo mu se da se Kevinov Vidi ovac ljulja pod n jim i on dograbi Mhorama za lan e da bi se zadr ao. "Slat i Isuse!" pro apta on. "Pos toji jedna mogunost!" "Reci je!" "Postoji jedna mogunost", ponovo Troj zapanjenim tonom. "Isuse." Uz napor , on prisili pa nju da mu se usredsredi na Mhorama. "Ali to e morati ti da uradi ." "Onda u to uraditi. Reci mi ta mora biti uinjeno." Jedan dugi trenuta oseaj odlaganja pogubljenja zapanjivao je Troja, nadm a ivao potrebu za delanjem, gotovo ga o amuivao. "Bie gadno", promrmlja on za sebe. "B o e! Ima da bude gadno." Ali uporni Mhoramov stisa i dalje ga je dr ao. Govorei pola o da bi pomogao sebi da se sabere, on ree: "To e morati ti da izvede . Nema drugog n aina. Ali prvo mora da se probije do Kalindrila ili Verementa." Probojni Mhoramov pogled ispitivao je Troja. Onda Mhoram pomo e vrhovni u da se digne na noge. Poglavar tiho upita: "Da li su Kalindril i Verement u ivotu? " "Da. Video sam im oganj. Mo e li doi do njih? Oni nemaju ono vrhovno drvo." Mhoram se mrgodno nasme i. "Koju poru u da im prenesem?" Sada Troj poe da prouava Mhorama. Oseao se udno ranjiv bez sunanih naoara, ao da je izlo en zameranju, a i gnu anju, ali je o tro video Mhorama. Ono to je ugledao v rati mu pouzdanje. Poglavarove oi blistale su opasnom sposobno u, a osti lobanje im ale su mu prisena nepo ornosti. Kontrast sa sopstvenom slabo u postide Troja. On s e o rete da ponovo pogleda pre o zaravni. Te i po reti hordi poglavara Kletni a n astavljali su se ao ranije i pred tim prizorom on oseti ponovnu navalu pani e. Ali dr ao ju je pod sopstvenom silom zapovesti, stezao ju je da bi zaustavio stid. Onda onano ree: "U redu. Krenimo. Tule, ti bolje reni nazad do amendola. Ne a Ranihini pou putem prema nama to je bli e mogue. Oe uje nas dale tr ." "Da, vrhovnie." Tul bez glasa napusti Vidi ovac. "A sada, Mhorame. Imao si ispravnu zamisao. Amorin mora biti upozorena. Mora da stigne do Pribega pre Kvana." Na pamet mu pade da Kvan mo da vi e nije iv, al

i on potisnu taj strah. "Nije me briga a o e to izvesti. Mora da ima spremnu zas edu ada jahai stignu. U oli o ne..." Morao je da stegne eljust da bi spreio glas d a mu ne zadrhti. "Mo e li to preneti?" Uzdrhtao je na pomisao o mu ama ratni a. Pos le dvadeset petodnevnog mar a morae da tre poslednjih pedeset milja - samo da ot rij u da u njama nije do ao raj. O renuv i se da se suoi sa Mhoramom, on upita: "Da le?" Mhoram je ve izvadio tap od lomilialora iz odore i sada ga je vezivao pre o ezla uzicom od prijanj a. Kada je privrstio tap, on ree: "Prijatelju moj, treba da napusti Vidi ovac. Bie bezbedniji dole." Troj se po ori bez pitanja. Jo jednom je pogledao vojs e da bi bio sigura n da im je pravilno procenio brzine, zatim po ele sreu poglavaru Mhoramu i poe da se spu ta. Stepeni te mu je pod ru ama i nogama bilo lizavo, ali ga je smirivalo Ruel ovo prisustvo odmah ispod njega. Us oro je stajao na ispustu u podno ju Vidi ovca i gledao navi e a plavom nebu prema poglavaru Mhoramu. Posle stan e oja se Troju, zbog sve tegobnije hitnje, inila nedopustivo duga, on zau delove pesme sa vrha stuba. Pesma je rasla u vazduhu, a zatim naglo zamu la. Odjednom oganj izbi o o poglavara Mhorama, progutav i itavu platformu Vidi ovca i ispuniv i vazduh utis om drhtaja, ao da lice litice odje uje rastegnutim i neujnim vris om. Od bezvunog lele anja Trojeve u i zaplamte e; on po ele da ih po rije i da sa rije glavu, ali se prisili da izdr i. Nije s idao pogled sa Vidi ovca. Je a je bila milosrdno rat a. Ne oli o trenuta a po to je njen poslednji titraj zamro, Terel poe niz stepeni te, napola nosei poglavara Mhorama. Troj se pla io da se poglavar povredio. Ali Mhoram je samo bio naglo iscrp ljen - bila je to cena njegovog napora. Svi po reti bili su mu slaba ni, nesigurni , a znoj mu se slivao sa lica, ali je uspeo da se bledo nasme i Troju. "Ne bih vol eo da sam Kalindrilov neprijatelj", ree on bledo. "Ja je. alje ratni e Amorini." "Dobro." Trojev glas bio je ogrubeo od ljubavi i ola anja. "Ali u oli o n e stignemo do Usudovog Pribega pre popodneva sutra njeg dana, sve e biti uzalud." Mhoram limnu. On se osloni o Terelovo rame i poe da se tetura niz ispust sa Trojem i Ruelom iza sebe. Najpre su sporo napredovali zbog Mhoramove iscrpljenosti, ali nedugo pot om stigo e do male doline uo virene borovima i obilato zarasle u alianthu. Dorua o d blagovnjaa preporodi poglavara Mhorama i posle toga bio je u stanju da se ree b r e. Iza Mhorama i Terela, sa Ruelom za leima, Troj je putovao sa vetrom hitnj e, pritis om za to veu brzinu, oji je pretio da se pretvori u buru. Jedva je e ao da stigne do Ranihina. Kada sreto e Tula i ostale rvne gardiste na putu uz stazu, on smesta uzjaha Merila i potera Ranihina hitrim asom nazad prema amendolu Mi thil. Nameravao je da proja e pravo pored naselja na putu prema Zaravnima, gde s u Ranihini mogli da tre. Meutim, ada se on i njegovi drugovi prima o e amendolu, u gleda e a o ih pored staze e a rug Staraca. Uz o levanje, on se zaustavi i pozdra vi ih. " iveo, vrhovnie Troje", odvrati Teres, dru benica Slenova. " iveo, poglavaru M horame. uli smo ne e od vesti o ratu i znamo da morate uriti. Ali Trio , sin Tuler ov, eli da prozbori sa vama." Kada ga je Teres predstavila, Trio roi napred. " iveli, Starci amendola Mithil", odvrati Mhoram. "Primite ponovo na u zahv alnost za gostoljubivost. Trioe, sine Tulerov, poslu aemo te. Ali govori hitro - vre me nas je te o pritislo." "Nije to veli a stvar", ree Trio urno. " elim samo da zatra im izvinjenje zbo g svog ranijeg pona anja. Imam razloga za mu u, ao to znate. Ali odr ao sam zavet mi ra na zahtev Atiaran, dru benice Trelove, u vreme ada sam silno eleo da ga pre r im. Ne elim da joj sada u aljam hrabrost. Nadao sam se da e obluar Trel ostati sa vrhovnom poglavar om - da je za titi ." Re ao je to pr osno, ao da oe uje da mu Mhoram zameri. "Sada on nije sa njom - a ni ja nisam sa njom. Srce mu se pla i toga. Ali ada bi to bilo mogue, povu ao bih o trinu prema vama." "Nema potrebe za izvinjenjem", odgovori Mhoram. "Moja sopstvena nedovolj na vera te je izazvala. Ali moram ti rei da verujem da je Tomas Kovenant prijatel j Domaje. Breme njegovog zloina boli ga. Verujem da e tra iti is upljenje na strani

vrhovne poglavar e." Zastao je, a Trio se na loni na nain oji je govorio da prihvata poglava reve rei, ia o nije uveren. Onda Mhoram produ i: "Trioe, sine Tulerov, molim te prih vati moj dar - u ime vrhovne poglavar e, oju voli itava Domaja." On pose e u odoru i izvadi tap od lomilialora. "Ovo je vrhovno drvo, Trioe. Bio si u Znanstvigoru i znae ne e naine da se ono upotrebi. Ja ga vi e neu oristiti." Re ao je to sa odluno u ja iznenadi Troja. "A tebi e biti potreban. Nazivaju me proro om i vidovnja om govorim zato to znam, ia o je sama svrha toga zatvorena za mene. Molim te da ga p rihvati - zarad ljubavi oju delimo - i ao is upljenje za moju sumnju." Trio ove oi se razrogai e, a gr lica na rat o mu popusti. Troj na trenuta vi de a o bi Troj izgledao da mu ivot nije bio uni ten. On nemo primi tap iz Mhoramovi h ru u. Ali ada uze vrhovno drvo, stara gorina dograbi mu crte i on oporo ree: "M o da u mu pronai namenu oja e te zaprepastiti." Onda se na lonio, a ostali Starci na loni e se sa njim i oslobodi e put Mhoramu i Troju. Troj im salutira i is oristi prili u. Nije imao vremena za Mhoramov neob ini po lon i Trio ova mrana obeanja. Umesto toga podbode Merila petama i galopom po vede drugove iz doline amendola Mithil. Za rat o vreme zaobi li su zapadni obod planina i prebacili se u Zaravni. Do je Troj prelazio pogledom svoje pratioce, iznenadio se ada je video da Tul ov at mo e da odr i ora sa ostalima. Taj Ranihin jahan je prote lih osam dana roz opasnost surovim brzinama i napor mu je naudio ora u. Ali bio je to Ranihin; g lava mu je bila dignuta, oi ponosite, a zamr ena griva na vratu poput zastave oja se plemenito napinje da se razmota. Na trenuta , Troj shvati zbog ega Ranjani ne ja u. Ali nije inio ustup e Ranihinovoj iscrpljenosti. To om itavog dana tr om je pr edvodio dru inu prema zapadu, nali hitroj grmljavini. udeo je da se pridru i svojim ratnicima, da podeli sa njima borbu i oaj, da im po a e nain na oji se mo e u rasti pobeda iz zuba vojs e poglavara Kletni a. Samo ga nu da za snom natera da se zaustavi to om dela noi. Ruel ga probudi pre zore i on ponovo pojaha po osnovici Venca Ju ni a. Kad a mu dnevna svetlost vrati vid, ugledao je pred sobom litice u blizini Usudovog Pribega. Sada e ga pravi put prema Pribegu hitro voditi pod uglom sve bli e predstr a ama vojs e poglavara Kletni a. Ali nastavljao je napred. U blizini te horde re a i pragrdana nai e ono to je preostalo od eovojni na onjima. Opazio je Kvanove snage pre nego to je oe ivao. Bala lija mora da je poveo jahae ju nom rivinom prema Pribegu da bi zadr ao gonioce to je dalje mogue od mar evs og pravca ratovnije. Ubrzo posle podneva, Troj i drugovi izbi e na vrh viso og pobra t o mu omogui da pogleda na ne to vee rastojanje severno prema Zaravnima. A tamo, na s amo milju daljine, ugleda deset ovane ostat e Kvanovih snaga u begu. Troj najpre oseti zadovoljstvo ola anja. Ugledao je bala liju Kvana a o j a e pored svog stegono e meu ratnicima. Najmanje est dvadesetina rvnih gardista galop iralo je sa eovojnom. A plave odore Kalindrila i Verementa behu jasno vidljive roz mranu navalu begunaca.

Ali onda Troj opazi a o se jahai reu. Bili su gotovo potpuno pora eni. U z bijenoj masi, poput poteza pani e na Zaravnima, gurali su i tis ali jedan drugog a, unezvereno se osvrtali na nain oji im je dovodio onje u neravnote u, pras ali od besa i prestra enih ri a. Ne i su bievali onje. Iza njih, re i su trali poput ute bure isprugane crnilom. Pa ipa , rastojanje izmeu ratni a i vu ova ostajalo je isto. Trenuta as nije, Troj shvati. Kvanova eovojna upinjala se da uspostavi brzinu oja tano odgo vara lova om ora u re a. Sami vuci nisu mogli da odr e isti tr . Te ina jahaa i veli a daljina potere silila ih je da idu hitrim, as avim ora om lova og opora. A Kvano vi ratnici upinjali su se da odr e beg gotovo pravo ispred nju i vu ova. Na taj nain mamili su re e napred. Sa ta o blis om lovinom, vu ovi nisu mogli ni da se odmor e, niti da se o renu u stranu. Kvanova strategija bila je prepredena - prepredena i obna. Ni ratnici s e nisu mogli odmoriti. Bili su ranjivi na sva i nalet brzine re a. A sva i ratni oji bi iz bilo og razloga ispao iz sedla smesta je bio rastrgnut u omade. Dr uga eovojna ve je izgubljena na taj nain. Ali u oli o Kvan odr i tu ta ti u, eovojna u mar u morae da zauzme polo aj u Usudovom Pribegu do asnog popodneva.

Vrhovni se nije muio da proraunava verovatnou. Poterao je Merila napred. R anihin potra svom snagom da se pridru i Kvanu. Kada ugleda e Troja i poglavara Mhorama, ratnici ispusti e hrapavi, suvi po li. Kvan, Kalindril i Verement pohita e prema vrhovni u. Ali bilo je malo radosti u ponovnom susretu. Kada im se prima ao, Troj vide da veina onja bu valno spada s a nogu; samo ih je jo strah od vu ova dr ao uspravne i u tr u. A ni ratnici nisu bi li u boljem stanju. Jahali su danima bez valjane hrane ili sna. Nije bilo nijedn og bez povreda. Pra ina Zaravni bila im je prilepljena za lica i s orena na ranama , od ega su pose otine i razderotine izgledale ao prerano sazreli o iljci. Troj je morao da otrgne bolni pogled sa njih da bi pozdravio bala liju. Kroz grmljavinu opita Kvan povi a: " iveo, vrhovnie! Da valjanog susreta!" Kada Troj s renu Merila na mesto po raj njega, on dodade: "Nee biti osam dana, b ojim se!" "Jesi li poslao vest Amorini?" vi nu Troj. "Da!" "Onda je sve u redu! Sedam e biti dovoljno!" On pljesnu bala liju po ramen u, a zatim uspori Merila i pome a se meu ratni e. Pra ina, strah i napetost smesta se za ovitla e o o njega poput vrelog daha re a. Sada je mogao da uje borbeno re anje vu ova i lave pragrdana. Oseao im je prisus tvo ao da je re o njegovoj gre i - ao da ih je stvorila njegova ludost. Pa ipa se silio da se sme i ratnicima, da vie ohrabrenja roz halabu u. Nije mogao dopusti ti sebi samooptu ivanje. Breme spasavanja ratovnije sada je poivalo na njegovim plei ma. Ne oli o trenuta a potom nadoe navala evtavih zapovesti pragrdana. Troj nasluti da e progonitelji o u ati novi nalet. Hitro je bacio pogled napred, prema o omitim liticama Usudovog Pribega. Nisu bile dalje od dve milje. Tamo je zapadni raj Venca Ju ni a s retao prema sev eru da bi se su obio sa jugoistonim uglom planins og lanca oji je razdvajao Ju ne Zaravni od Garotinog estara, a izmeu ta dva venca bio je procep Usudovog Pribega. Us i anjon pru ao se poput pose otine u stenju, a njegova nepravilna du ina predsta vljala je jedini pristup Domaje Pustarama i Sivoj Pustinji. Trojev pogled s oi prema ulazu u anjon. Poslednje eovojne u mar u jo su pristizale u Pribeg. U oli o ne budu imali vremena, re i e ih stii izvan anjona. Zaseda e propas ti. Vrhovni se prebrzo retao da bi o levao. Kada je bio siguran da je rato vnija videla Kvanove jahae, on potera Merila napred, dalje od re a i mahanjem ru e s renu pa nju bala lije. Onda dade Kvanu signal ru om ojim je naredio eovojni da se o rene i napadne. Kvan nije o levao; shvatio je neophodnost naredbe. I pored osa aenog stan ja svojih snaga, on odasla o tri, probojni zvi du oji privue na njega oi oficira. Si gnalima ru u, on dade uputstva sto ernicima i bojnim sto ernicima. Jahai gotovo smesta odgovori e. Spolja nji rajevi eovojne napravi e rug, a ra tnici u sredi tu po u a e da se o renu tamo gde su se zate li. Mahnito su se borili da o renu onje i suoe se sa vucima. Katastrofa smesta zadesi manevar. im su ratnici prestali da be e, re i ulete e meu njih. itava prednja ivica Kvanovih snaga pade pod naletom; pragrdans i me tri z nanstva vitlali su gvozdenim buzdovanima i raspomamljeno sipali silu u obli u i seline pre o palih ljudi i onja. Njis a onja di e se roz halabu u urli a i jau a. iro i potez sivo-zelene paprati u trenut u postade rvavo crven. Ali naglo mno tvo le eva pre ide napad re a. Njegovi predvodnici zaustavi e se da ubijaju, razdiru i pro diru, a to unese pometnju meu vu ove oji su ih sledili. Samo su pragrdans i linovi terali pravo napred u us ome ano srce eovojne. Krvni gardisti pohita e da pomognu ratnicima. Tri poglavara i sami se baci e na najbli e pragrdane. Ostali ratnici pregrupisali su se i udarali. A roz sredi te borbe vrhovni Troj napadao je poput luda a, asapio sve vu ove oji mu dou nado ma . Izvesno vreme re i behu zadr ani. Ratnici su se borili oajni im besom, a hlad ni rvni gardisti razbijali su vu ove u svim pravcima. Poglavari su zajedno razb ijali jedan po jedan pragrdans i lin. Ali to je bilo dovoljno samo za desetinu

pragrdana oji su jahali. Ostali se pregrupisa e, poe e nanovo da uspostavljaju red, oordinaciju meu re ima. Ne i onji gubili su oslonac na lizavom tlu. Ostali bi i zgubili ontrolu od straha, zbacivali jahae i gubili se sami u zaludnom bacanju m eu vu ovima. Troj vide da e morati us oro da be e u oli o ele da ma ar ne o od ratni a pr e ivi borbu. Probijao se prema poglavarima. Ali iznenada se itav opor re a za ovitla o o njega. Meril se o retao, izbegavao onja e i ritao se. Troj se borio najbolje to j e mogao, ali od Merilovog baca anja gubio je ravnote u. Dvaput je gotovo ispao iz sedla. Vu s oi na njega, a on se jedva spase ta o to mu je zabio ma u trbuh. Onda mu Ruel dovede druge rvne gardiste u pomo. Usredsreenim napadom njih desetorica udari po oporu, razbi ga. Troj se ispravi, bes orisno po u a da ispravi nepostojee sunane naoari, zatim opsova sebe i ponovo potera Merila prema poglavari ma. Do je i ao, on o inu pogledom Pribeg. Poslednji uesnici mar a upravo su nestaj ali niz anjon. "Uini ne to!" zaurla on ada se na ao blizu Mhorama. "Ovo je po olj!" Mhoram se o rete i dozva povi om Kalindrila i Verementa, zatim se vrati vrhovni u. "Na moj zna !" povi a on roz halabu u. "Be ite na moj zna !" Ne e ajui o dgovor, on potera Ranihina galopom i pohita prema Pribegu sa ostalim poglavarima . Posle stotinu jardi, oni se razdvoji e. Verement stade tano izmeu popri ta o r a ja i Pribega, do je Mhoram jurio pravo na sever, a Kalindril prema jugu. Kada s u zauzeli polo aje, obrazovali su duga i red pre o prilaza Usudovom Pribegu. Zatim sjaha e. Poglavar Verement di e uspravno ezlo u sredini do su Mhoram i Kalindril o retali ezla i vi ali neobine ini roz bu u borbe. Do su se pripremali , Troj se probi do Kvana i saop ti mu ta je Mhoram re ao. Bala lija primi vest bez z astaj ivanja. Oni se razdvoji e, poe e da se probijaju prema bo ovima o r aja i da ire z apovest. Troj se pla io da e Mhoramov povi doi pre asno. Sila devedeset dvadesetina pragrdana ustro je sreivala us ome ane re e. Do se eovojna pri upljala za beg, pragr dani odvoji e re e od razdiranja trupla, ponovo ih pri upi e u borbene linove i pote ra e na ratni e. U tom trenut u poglavar Mhoram dade signal ezlom. Jahai potera e onje tr om pravo prema Usudovom Pribegu. inilo se da izleu is pod pri upljene opruge sainjene od re a. Prednji ratnici ponovo pado e pod masivnim talasom re a. Ali ovog puta preostali ratnici nisu uzvratili borbom. Dali su odu a strahu onja i ute li. Nenadanost njihovog bega otvori procep izmeu njih i vu ova, a procep se l agano poveavao a o su onji najzad nalazili odu a za sav pri upljeni u as. U ne oli o trenuta a Troj i Kvan sa poslednja tri eovoda i ne to vi e od stotinu rvnih gard ista su nu e sa obe strane poglavara Verementa. Do su prolazili raj njega, on di e ezlo sa mesta na ome ga je zabio u zemlju u liniji izmeu Mhorama i Kalindrila, u hvati ga po jednom ru om za sva i raj i di e iza glave. Onda poslednji jaha pree liniju. Verement zamahnu ezlom i svom snagom udari u tlo linije. U trenut u, titravi zid sile izbi izmeu Mhorama i Kalindrila. Kada prvi re i nalete e na njega, ovaj blesnu blistavim, plavim plamenom i baci ih nazad. Videv i da je zid izdr ao, poglavar Mhoram s oi na Ranihina i pojuri za ratni cima. Poglavar Verement sledio ga je svom brzinom oju je mogao da mu pru i sna ni m ustang. Kada se prima o e Troju i Kvanu, Mhoram povi a: " urno! Odbojnica ne mo e dugo da dr i. Pragrdani e je probiti! Be ite!" Ratnicima nije bilo potrebno po urivanje, a Kvan pojuri za njima, poe da ih goni povicima prema Pribegu. Troj poe sa njim. Na trenuta , Mhoram i Verement bi li su odmah iza njega. Ali poglavari iznenada stado e. Istovremeno, svi rvni gard isti o reto e Ranihine i galopom se uputi e nazad prema odbojnici. Prenera eno psujui, Troj se o rete da vidi ta se dogodilo. Poglavar Kalindril bio je na tlu u blizini zida. Ne oli o te o ranjenih r atni a palo je sa onja na par jardi od plavog ognja, a Kalindril je po u avao da im pomogne. Brzo im je cepao odeu u tra e i pravio zavoje i banda e.

Nije dizao pogled da vidi opasnost. Pragrdani su se ve spremali da napadnu zid. Poslali su najvei deo re a bez jahaa tr om o o rajeva vatre. Tri lina pragrdana renu napred da napadne. Ostat a se na rat o povue i poe pregrupisanje u jedan jedini divovs i lin. Troj obode Merila u galop i pridru i se rvnoj gardi oja je sledila Mhora ma i Verementa. Poglavar Mhoram bio je na dvadeset jardi ispred Troja, ali nije mogao da stigne do Kalindrila na vreme. Tri lina pragrdana napado e. Nisu po u avali da pro biju zid poglavara. Umesto toga, me tri znanstva usresredi e svu silu na jedno mesto . Uz o tro zveanje, oni udari e gvozdenim buzdovanima jednim o drugi. Ogromni nalet t ene sile po ulja iz udara, pljesnu u vatru odbojnice i proe roz nju. U crnom, paleem brizganju, nagrizajua tenost pljusnu prema Kalindrilu. Pala je pre rat o, nije ga dohvatila. Ali udarila je u tlo ta vom silinom da je i nj ega i povreene ratni e bacila u vazduh poput mlitavih vrea. Kada ponovo pado e, osta e nepo retni. Tri lina smesta po uri e u stranu, a novi, zasebni, na upljeni lin zalete se prema zidu. Istovremeno, prvi re i obio e oba raja vatre. Sledeeg trenut a, poglavar Mhoram baci se sa lea Ranihina i srui blizu Kali ndrila. Hitri pogled re ao mu je da su ratnici mrtvi; silina udara ih je pobila. Usredsredio se na Kalindrila. Dodirujui poglavara sa obe ru e, on potvrdi ono to su mu oi re le: ivot je i dalje titrao u Kalindrilu, ali mu srce nije ucalo. Onda Troj sti e do Mhorama, a rvni gardisti se postavi e da brane poglavare . Iz sedla, Verement je radio na zidu odbojnice, ojaavao ga pred napadom lina. A li nije se mogao suprotstaviti petnaestini stotina pragrdana. Klin se retao lag ano, ali jedva da je bio na dvadeset jardi od vatre. A re i su sada uljali sa ob e strane zida, jurili prema rvnim gardistima i poglavarima. Krvni gardisti ren u e da doe aju vu ove, ali stotinu rvnih gardista nije moglo dugo zadr avati pet hil jada vu ova. "Be ite!" ri nu Mhoram. "Odlazite! Spasavajte se! Ne smemo svi izginuti o vde!" Ali nije e ao da primeti da ga ni o nije poslu ao. Umesto toga, ponovo se n agao nad palog poglavara. Dr ei donju usnu meu zubima, masirao je Kalindrilove grudi , u nadi da e mu povratiti bilo. Ali ovome je srce ostajalo nepo retno. Mhoram naglo dubo o uvue dah, di e pesnicu i jo jednom udari svom snagom po Kalindrilovim grudima. Udarac tr e poglavarevo srce. Ono zadrhta, posrnu, zatim pree u tegobno uc anje. Mhoram povi om dozva Morila. Krvni gardista smesta s oi sa Ranihina, uze Kalindrila u ru e i ponovo s oi. Kada to vide, poglavar Verement se odvoji od zid a odbojnice i poe prema Usudovom Pribegu. Mhoram i Troj uzjaha e, pojuri e od zida za njim. Krvna garda ih je sledila u za titnom prstenu o o poglavara. Ne oli o trenuta a potom na upljeni pragrdans i lin udari u zid i rasce pi ga. Mrana, tena sila idala je plavi oganj, trgala ga u omade i rasipala. U tr enut u, ostata re a po ulja za Ranihinima u begu. A vuci oji su zapljus ivali i vice zida izmeni e pravac da presretnu jahae. Ali Ranihini su poveavali rastojanje. Veli i onji sa Ra promicali su ra j Verementa i grmeli prema Usudovom Pribegu. Pred njima, pod pozno popodnevnim sen ama litice, bala lija Kvan gonio je poslednje ratni e u anjon. Pomahnitali zbog bega ta o mnogobrojne lovine, re i poe e da zavijaju od bes a i o renu e se da se srue na poglavara Verementa. Mustang mu je trao o tro i hrabro. Ali ve je bio iscrpljen; re i su ga lagano pristizali. Pre nego to je pre ao polovinu rastojanja do Pribega, Troj vide da e iz gubiti tr u. On pozva pomo, ali rvna garda nije odgovarala. Zaostao je samo Tomin, r vni gardista dire tno odgovoran za Verementa. Razjaren, Troj se o rete da se sam vrati, ali ga Mhoram zaustavi povi om: "Nema potrebe!" Tomin je e ao do poslednjeg mogueg trenut a - sve do re i nisu poeli da bes ne za petama mustanga. Onda povue poglavara na sopstvenog Ranihina i ponese ga pr

ema Pribegu. Gotovo smesta, mustang uz njis u pade pod lavinom vu ova. Na trenuta , izmaglica sen e litice u Trojevim oima postade jezivo crvena . Ali onda ga Merilov uporni tr iznese van doma aja ri a, ponese pravo prema pro cepu u litici. Jurio je u sve dublju tminu procepa. Izuzev pu otine svetlosti pr ed sobom, nije video ni ta. Grmljavina opita tu la ga je sa litica, a roz je u d opiralo je o tro, gra tavo podsmevanje gavranova. On oseti a o mu se vode tmine z atvaraju nad glavom. Kada je izbio na drugi raj Pribega i na nejasno, asno sve tlo dana, ola anje ga gotovo zaslepi. Po to je pro ao, prva sto ernica Amorin ispusti prodorni zvi du i hiljade ratni a pojuri sa litica na obe strane procepa. I pored duge iscrpljenosti oja ih je slamala, trali su s ladno, zauzimali mesta, obrazovali lu nad rajem anjona, z atvarali lop u. Ne oli o trenuta a asnije prvi re i uz zavijanje izlete e iz Pribega i s oi e na njih. Ali Amorina je pripremila osamnaest eovojni za doe ivanje naleta. Lu s e izvi, ali se ne pre ide. Uz napor, Troj uspostavi ontrolu nad sobom. Sa jedne strane uo je a o p oglavar Verement eve: "Pu taj me! Jesam li dete da mora da me nosi ?" Troj se mrgodno nasme i, a zatim potera Merila iza lu a ta o da mo e da pomogne ratnicima u oli o i h vuci nadvladaju. udeo je da vidi ishod zam e, ali tama Pribega varila mu je vi dno polje. Meutim, ubrzo je mogao da uje a o zvuci borbe odje uju iz tesnaca. Kroz g alamu borbenog lu a on razazna naglo, o tro zavijanje ada je re e iz Pribega napal a dvadesetina eovojni s rivenih po zidinama anjona. Najpre je zavijanje sadr aval o iznenaenje i bes, ali ne i strah; vuci nisu shvatali u a voj su se opasnosti n a li. Pragrdani su bili mudriji. Zapovesti su im se o tro usecale u bes vu ova. A urlanje se us oro izmeni. Na svoju prenera enost, re i poe e da shvataju radost gavr anova. A evtanje pragrdana postade silovitije, vi e oajni o. U us om procepu, nisu mogli delotvorno upotrebiti borbene linove, a bez tog fo usa moi bili su ranjivi na strele, oplja i baeno stenje. Zarobljeni u uzavreloj, zbunjenoj gomili vu ov a, linovi poe e da padaju. Kada linovi popusti e, strah i nesigurnost prodre e u vuju e za rvlju. U isce p anim gomilama re i se razbi e, po u a e da pobegnu roz anjon. Ali na upljena pani a njihove brojnosti samo ih je ometala i inila pragrdane ranjivijim. A smrt je plj u tala po njima roz veselje gavranova. U ludom mahnitanju, podivljali od elje da s e bore protiv neprijatelja oga nisu mogli da dohvate, re i poe e da napadaju pragrd ane. Nije pobegao nijedan vu niti pragrdan. Kada je bit a bila gotova, itava prethodnica vojs e Ljudosee le ala je mrtva u Usudovom Pribegu. Jedan trenuta ti ina pole e po bojnom polju; a i gavrani zamu o e. Onda hrapa vo licanje poe da odje uje po anjonu. Eovojna oja je zatvarala raj Pribega gl asno odgovori. A gavranovi poe e da se spu taju na dno anjona i da se goste demonijs im sojem i re ima. Troj lagano postade svestan da je prva sto ernica Amorin pored njega. Kada joj se o renuo, oseao je da se mahnito liberi, ali nije mario, a ni bez sunanih naoara. "estitam, Amorin", ree on. "Dobro si to uinila." Veernja magla na njegovom vi du ve je bila toli o gadna da je morao da je pita za povreene. "Izgubili smo samo ne olicinu ratni a", odvrati ona sa mrgodnim zadovolj stvom. "Borbeni plan ti je dobar." Ali njena hvala samo ga podseti na ostata vojs e poglavara Kletni a i m u e oje su te e ale ratovniju. On zavrte glavom. "Nije dovoljno dobar." Ali ond a, umesto da joj obja njava na ta je mislio, on ree: "Prva sto ernice, prenesi moje za hvaljivanje ratnicima. Ne a obeduju i smeste se za no - danas vi e nee biti borbe. K ada se budu sredili, odr aemo vee." Amorinin pogled po azivao je da ne shvata njegovo dr anje, ali ga je pozdr avila bez pitanja i po la da prenese nareenja. Njegova prazna magla smesta je progu ta. Tama je duvala o o njega ao da ja e na vetru povi a ratovnije. On pozva Ruela i zatra i od njega da ga odvede do poglavara Mhorama. Zate li su Mhorama po raj male logors e vatre u zavetrini zapadnih plani

na. Leio je poglavara Kalindrila. Kalindrilu se vratila svest, ali o a mu je bila bleda poput alabastera i delovao je slaba no. Mhoram mu je uvao ne a vu orbu na lo gors oj vatri i masirao ga do se orba grejala. Poglavar Kalindril slaba no pozdravi vrhovni a, a Troj mu odgovori sa zado voljstvom. Bilo mu je drago da vidi da Kalindril nije smrtno ranjen; poglavar e m u biti neophodan. Bie mu potrebna sva sila do oje je mogao doi. Ali morao je da razmotri i druge stvari pre nego to bude razmi ljao o potre bi za pomoi. Kada se uverio da je Kalindil na putu da se oporavi, on povue Mhorama u stranu radi linog razgovora. e ao je do se nisu na li van dosega u iju onih u logoru ratovnije. Onda je u morno uzdahnuo: "Mhorame, nismo zavr ili. Ne mo emo se zaustaviti ovde." Bez prelaza , ao da nije promenio temu, on produ i: " ta emo da radimo sa poglavarom Verementom? Jedan od nas mora mu rei - o etri. Ja u, u oli o eli . Verovatno to zaslu ujem."

"Ja u to uiniti", promrmlja Mhoram ao iz daljine. "U redu." Troj oseti ivo ola anje to je osloboen te odgovornosti. "A sada, ta je sa onim - to nam je Tul ispriao? Ne dopada mi se zamisao da svima saop timo... d a je pohod..." Nije mogao da se prisili da izgovori rei: d inovi su mrtvi. "Ne veru jem da e ratnici pre iveti ono to ih e a a o saznaju ta se dogodilo sa pohodom. To je previ e za njih. Dovoljno je lo e to su tri d ina obuzeli Besomuci. A ja lino morau da im a em jo gore stvari od toga." Mhoram blago uzdahnu: "Zaslu uju da znaju istinu." "Zaslu uju?" Trojev dubo i oseaj rivice pretvori se u bes. "Ono to zaslu uju jeste pobeda. Boga mu, nemoj meni govoriti ta zaslu uju! Malo je pre asno da pone da se brine o tome ta znaju ili ne znaju. Sve vreme smatrao si da treba da s riva stva ri od mene. Bog zna oli o mi jo u asa nisi re ao. Jezi za zube o ovome." "Tu odlu u donelo je Vee. Nijedna osoba nema pravo da zadr ava znanje od dr uge. Ni o nije dovoljno mudar." Mhoram je govorio ao da se bori sam sa sobom. "Pre asno je za to. U oli o hoe da govori o pravima - ti nema prava da mi un i ti vojs u." "Prijatelju moj, jesi li... jesi li patio... da li te je s rivanje znanj a povredilo?" "Ot ud znam? Da si mi re ao istinu... o Atiaran... mo da ne bismo bili ovd e. Mo da bih se pla io rizi a. Ti mi reci da li je to dobro ili lo e." Onda mu se gnev ubla i. "Mhorame", pre linjao ga je. "Nalaze se na ivici. Ve sam ih doterao do rub a. A nismo zavr ili. Naprosto, elim da ih po tedim neega to bi ih toli o povredilo..." "Vrlo dobro", uzdahnu Mhoram tonom predaje. "Neu im govoriti o d inovima." "Hvala", ree Troj vatreno. Mhoram ga ispitiva i pogleda, ali on roz tminu nije mogao da proita pogla varev izraz. Na trenuta se pla io da se Mhoram sprema da mu a e ne to, da ot rije po slednje tajne o Trelu, Eleni i Kovenantu. Nije eleo da uje ta ve stvari - ne sada, ada je ve bio toli o preoptereen. Ali onano se poglavar nemo o rete i vrati prem a Kalindrilu. Troj ga je sledio. Ali putem zastade da razgovara sa Terelom, oji je po strojavao rvnu gardu. "Terele, elim da po alje izviae do Ju nih Zaravni. Ne oe ujem Kle ni ovu vojs u pre sutra njeg podneva, ali ne bi trebalo da rizi ujemo - a ratnici su previ e umorni. No, ima jedna stvar. U oli o Kletni , Ljudosea ili o im ve zapov eda po alje izviae u ovom smeru, pobrini se da saznaju da smo ovde. Ne elim da imaju imalo sumnje o tome gde nas mogu nai. "Da, vrhovnie", ree Terel i udalji se da organizuje sve to je potrebno. Tro j i Mhoram poo e do logors e vatre. Zate li su poglavara Verementa a o hrani Kalindrila. Do je prinosio a i u sa orbom Kalindrilovim usnama, poglavar so oljeg profila ravnomerno je govorio tihim, besnim tonom, ao da mu je ponos povreen; ali po reti su mu bili blagi i nije prepustio zadata Mhoramu. Nadnosio se nad Kalindrila sve do ovome topla or ba ne vrati boju u blede obraze. Onda se Verement di e i zare a: "Bio bi manje neopr ezan da nema Ranihina. Manji onj nauio bi te granicama sopstvene snage." To naopa o ponavljanje Verementove stare optu be prema samom sebi najednom nadvlada Mhorama. Jeanje mu se probi roz zube, a oi ispuni e suzama. To om tog tre nut a inilo se da ga je snaga izdala i on doe do Verementa ao da pipa po slepom b

olu. Ali onda se zaustavi i is rivljeno nasme i na grubi izraz iznenaenja i brige n a Verementovom licu. "Doi, brate moj", promrmlja on. "Moram da razgovaram sa tobo m." Zajedno su oti li u no i ostavili Troja da pazi na Kalindrila. Slaba nim glasom, Kalindril upita: " ta se dogodilo? ta to mui Mhorama?" Uz te a uzdah Troj sede po raj poglavara. Bio je prepunjen svim zlom oje je izazvao. Morao je da proguta ne oli o puta pre nego to je mogao da doe do glas a i a e: "Runi se vratio iz Kori ovog pohoda. Poglavar a etra poginula je u Saran gravu." A onda je bio zahvalan to Kalindril ni ta ne govori. Nije verovao da bi mog ao da izdr i pre orevanje u vidu jo bola. Zajedno su sedeli u ti ini do se poglavar Mhoram nije vratio sam. Mhoram se bolno retao, ao da su ga upravo prebili mot ama. Put o o oiju bila mu je crvena i naduta, puna tuge. Ali same oi nosile su vrelu opasnost, a p ogledi su mu bili poput oplja. Ni ta nije re ao o poglavaru Verementu. Rei su bile nepotrebne; Mhoramov izraz ot rivao je a o je Verement primio vesti o smrti sv oje ene. Da se primiri, Mhoram se dade na pripremanje hrane za Troja i sebe. Obro im proe pre riven turobom, ali do je jeo poglavar Mhoram lagano ovlada sobom, opu tanjem s ide bol sa lica. Da se usaglasi sa njim, vrhovni Troj poe da traga za uverljivim tonom oji e mu biti neophodan ada pone veanje. Nije eleo da po a e da su mnja; nije eleo da mu vojs a plaa zbog njegovih linih dilema i nesposobnosti. Kada se bala lija Kvan primae vatri i izjavi da su svi sto ernici spremni, i Troj i Mhora m odgovori e mu odluno, smireno. Poglavar nabaca veli u gomilu drveta na vatru do je Kvan dovodio oficir e u iro rug o o nje. Ali i pored blistavog sjaja vatre, sto ernici su Troju delov ali magliasto i nematerijalno. To om jednog iracionalnog trenut a, pla io se da e se svi raspasti u privienja i nestati ada im bude re ao ta moraju da uine. Ali se su spregao. Bala lija Kvan i prva sto ernica Amorin stajali su u blizini sa jedne stra ne poput stubova, a poglavar Mhoram gledao ga je sa druge. On se na a lja i otvori veanje. "Da le, tu smo. I pored svega, postigli smo ne to za ta bi sva o od nas re ao da je nemogue. Pre nego to preemo na ono to nas e a, elim da vam se svima zahvalim za ono to ste uinili. Ponosan sam na vas - vi e nego to u i ada moi da izrazim reima." Do je govorio, morao je da se odupire is u enju da sagne glavu, ao da se stidi svoje razot rivene bezo osti. Bolno se pitao a o na sto erni e deluje to g ledanje na njega. No, prisilio se da dr i dignutu glavu do je govorio: "Ali moram vam otvoreno rei - nismo se jo ni prima li pobedi u ovom ratu. Dobro smo zapoeli, ali to je samo poeta . Stvari e biti gore..." Izgubio je glas na trenuta i morao je da se suspregne da bi ga povratio. "Nee ii ona o a o sam planirao. Bala lijo Kv ane... prva sto ernice Amorin... uinili ste sve to ste mogli - sve to sam tra io. Ali n ee ii ona o a o sam vam re ao da hoe. No, sve svojim redom. Potrebno je da podnesemo izve taje. Bala lijo, hoe li t i prvi?" Kvan se na loni i roi napred u rug. etvrtasto, sedo oso lice bilo mu je isprugano prljav tinom, rvlju i premorom, ali otvoreni pogled nije mu zatitrao. O tvorenim, neizve taenim jezi om opisao je sve to se dogodilo sa njegovim trupama ot a o je napustio Vesel amen - opisao je putovanje splavom i odlaza u dolinu Mith ila, tamo nju blo adu, napredovanje bit e a o je Ljudosea, izopaeni d in o ome je go vorila grivenar a Jadin a, organizovao uzastopne po u aje da probije polo aje branio ca. Pet dana rvna garda, ratnici i dva poglavara izdr avali su jamni e, re e, izvi toperena ove oli a stvorenja Kamena Zlozemlja, pragrdane. "Ali estog dana", produ i Kvan, "Ljudosea lino poe na nas." Sada mu je glas iz ra avao zamor usled duge bit e i izgubljenih ratni a. "Uz silu oju ne imenujem pr izvao je grdnu oluju protiv nas. Grozna stvorenja poput onih o ojima je govoril a grivenar a Jadin a padala su na nas sa neba. Izazivala su strah meu na im atovima i ta o smo potisnuti. Onda Ljudosea probi odbojnicu i posla re e i pragrdane da n as gone. Ponovo i smo se o retali da se borimo, ta o da neprijatelj bude zadr an i sva i put bili smo nadvladani. esto smo slali jahae ispred sebe da prenesu upoz orenje, ali sva i glasni bio je pogubljen - jata divljih ormorana napadala su ih sa neba i sve ih uni tavala, ia o su ne i od njih bili rvni gardisti.

Ipa smo se borili", za ljui on. "Najzad, evo nas ovde. Ali polovina rvn ih gardista i osam eovojni su pobijeni. A onji su pre li sve granice snage. Mnogi vi e ni ada nee nositi jahae, a svima su im neophodni dugi dani odmora. Preostala b it a mora se voditi pe e." Kada je zavr io, vratio se na svoje mesto u rugu. Hrabrost mu je bila oevi dna, ali do je retao, isturena ramena ao da su mu ve nosila svu te inu oju je m ogao poneti. A zbog toga to Troj nije mogao da nae rei da izrazi po tovanje i zahvaln ost, nije re ao ni ta. On nemo limnu prvoj sto ernici Amorini. Ona u rat o opisa poslednjih ne oli o dana mar a ratovnije, a zatim podnes e izve taj o trenutnom stanju vojs e. "Voda i aliantha nisu obilni ovde, sa druge strane Usudovog Pribega. Ratovnija nosi hranu oja se mo e rastegnuti na est dana ne vi e. Sami ratnici su ozbiljno povreeni zbog mar iranja. a je i nepovreene onespos obila iscrpljenost. Veli i broj ih ima rane po stopalima i ramenima - rane oje ne zarastaju. Tri dvadesetine najslabijih pomrlo je to om poslednjeg tr a prema Pribegu. Jo mnogo e ih pomreti u oli o se ratovnija sada ne odmori." Od njenih rei Troj zajea u sebi; bile su pune nenamernih zamer i. On je bi o vrhovni . On je ponovo i ponovo obeavao pobedu ljudima oji su mu verovali. A s ada... On oseti o tru elju da u ori sebe, da a e sto ernicima oli o se gadno preraunao . Ali pre nego to je mogao da pone, poglavar Kalindril progovori. Povreenog poglava ra dr ala su dvojica rvnih gardista, ali bio je u stanju da uini svoj slabi glas d ovoljno ujno. "Mortam govoriti o sili oju bala lija Kvan nije imenovao. I dalje ne raz umem a o je Opa i ovladao d inom - to prevazilazi moje poimanje. Ali Ljudosea je z aista d in i posednut je ogromnom silom. Sa sobom nosi odloma Kamena Zlozemlja." Poglavar Mhoram bolno limnu. "Avaj, prijatelji moji", ree on, "mrano je o vo doba za Domaju. Opasnost i smrt opsedaju nas na sva om ora u, a zlo nadvlada va sve odbrane. Znam a o je taj d in - taj Ljudosea - o renut protiv nas. To je po stignuto uz udru enu mo Kamena i Besomu a. Nijedno od njih samo za sebe ne bi bilo dovoljno - d inovi su ja i i sigurni. Ali zajedno...! Ko bi se u Domaji mogao nada ti da e izdr ati? Zbog toga d in nosi odloma Kamena Zlozemlja, ta o da mo Opa og osta ne sa njim, a Besomu ova volja poseduje dodatno oru je. Melen urion abatha! Silno je to zlo." Na trenuta je nemo stajao, ao u oajanju, a jad ispuni sto erni e ada su o usili veliinu opisanog zla. Ali onda se pribrao, a oi mu sevnu e po rugu. "Pa ipa , uve je ta o sa Opa im. Ne a vas poznavanje tog zla ne oslepi niti oslabi. Po glavar Kletni po u ava da pretvori sve dobro u Domaji u zlo i opaiju. Na zadata je jasan. Moramo nai snage da pretvorimo zlo i opaiju u dobro. Iz tog razloga se bor imo. U oli o sada posustanemo, postaemo ao Ljudosea - neprijatelji Domaje i proti v sopstvene volje." Njegove ozbiljne rei primiri e sto erni e, pomogo e im da povrate odlunost. Meuti m, pre nego to je Troj mogao da nastavi, poglavar Verement o tro ree: " ta je sa d inovi ma, Mhorame? ta je sa pohodom? Koli o je jo du a ve izgubljeno u orist Opa og?" Verement je u ao u rug sa druge strane Troja do je poglavar Kalindril go vorio. Oblaci na vidu spreili su Troja da vidi Verementov izraz, ali ada poglava r progovori, glas mu je bio o tar od gorine. "Odgovori, Mhorame! Proroe i vidovnjae! Da li je i Hirim mrtav? Da li je ijedan od d inova u ivotu?" Troj primi Verementovu gorinu ao napad na ratovniju i upotrebi rei ao bie ve da uzvrati udarac. "To nije na a briga. Ni ta ne mo emo preduzeti povodom toga. Ovd e smo zaustavljeni - ovde emo iveti ili umreti! Nije bitno ta se de ava drugde." U sr cu je znao da izdaje d inove, ali nije imao izbora. "Jedino mo emo da se borimo. Da li me uje ?" "ujem te." Poglavar Verement zamue ao da je shvatio Trojevu silovitopst, a vrhovni ugrabi prili u da promeni temu. "U redu", ree on itavom rugu. "Najzad znamo a o stojimo. Sada u vam rei ta e mo da uinimo povodom toga. Imam plan, a uz pomo poglavara Mhorama ostvariu ga." On se nape i otvoreno ree: "Moramo poi odavde. Ljudoseina vojs a verovatno nee doi pre sutra njeg podneva. Do tog vremena, ve nas davno nee biti." Sto ernici u trenut u zinu e i zatrepta e ada shvati e da im nareuje novi mar . On da njih ne olicina naglas zajea, a ostali se trgo e ao da ih je o amario. a i Kvan o tvoreno zatrepta. Troj je eleo da pohita u obja njenja, ali se suzdr ao sve do Amori

n nije roila napred i pobunila se: "Vrhovnie, zbog ega tvoj raniji plan nee biti do voljan? Ratnici su dali sve od sebe da stignu do Usudovog Pribegha ao to si zapo vedio. Za to moramo da idemo?" "Zbog toga to je Kletni ova vojs a previ e pro leto veli a!" Nije eleo da vie , ali na izvesno vreme nije mogao da se obuzda. "Pobili smo deset hiljada re a i par hiljada pragrdana. Ali ostata vojs e i dalje je tamo napolju. Nisu tri puta vei od nas - ili a pet puta vei! Ljudosea je dvadeset puta brojniji od nas, dvades et! Video sam." Uz napor, on obuzda besmisleni bes, potisnu ga. "Moj stari plan bio je dobar do je trajao", produ i on. "Ali naprosto nije uzimao u obzir da Klet ni ova vojs a mo e da bude toli o veli a. Sada se mogu dogoditi samo dve stvari. U oli o taj d in bude slao ovamo vojs e od po samo deset ili dvadeset hiljada odjed nom, borba e trajati nedeljama. Ali mi imamo hrane samo za est dana - umreemo ovde od gladi. A u oli o rene jednim veli im udarom, uspostavie ontrolu na oba raja Pribega. Onda emo biti zarobljeni i moi e da nas po upi ada god mu se prohte. A sada me slu ajte!" povi a on prenera enim sto ernicima. "Nemam nameru da doz volim da izginemo sve do ima iega to mogu da uinim da to osujetim - bilo ega! A ima i jo jedna stvar, samo jedna! Imam jo jedan tri u ovoj igri i imam nameru da ga odigram ma ar morao da nosim sva og od vas na sopstvenim leima!" ibao je oima po rugu, po u avao da ispuni bezo i pogled autoritetom, zapove danjem, ne om vrstom moi oja e naterati ratovniju da ga poslu a. "Mar iraemo sutra u z oru." Tama mu je obuhvatala vid, ali u svetlosti vatre video je Kvanovo lice. Stari veteran borio se sa sobom, upinjao da nae snage za taj novi zahtev. Na rat o je zatvorio oi, a svi sto ernici e ali su ga ao da im je hrabrost u njegovim ru a ma, ta o da mo e da je podr i ili pore ne ona o a o on smatra za shodno. Ali glas m u je bio miran. "Vrhovnie, uda emo mar irati?" "Za sada prema zapadu", odvrati vrhovni ustro, "prema starim ru evinama. N ee biti previ e gadno. U oli o sredimo stvari a o treba, mo emo ii sporije nego to smo to inili do sada." "Hoe li nam rei svoj plan?" "Ne." Troj je bio u is u enju da a e: a o vam a em, toli o ete se prestraviti da me ni ada neete slediti. Ali umesto toga je dodao: " elim to da zadr im za sebe z a izvesno vreme - da sve pripremim. Moraete da mi verujete." Zvuao je sebi poput ov e a oji pada sa drveta i do pada vie ljudima iznad sebe da e ih stii. "Vrhovnie", ree Kvan ruto, "zna da u ti uve verovati. Svi ti verujemo." "Da, znam", uzdahnu Troj. Preplavi ga nagli zamor i jedva je mogao da uje sopstveni glas. Ve je dubo o pao ot a o je napustio Vesel amen. Pogre ne procene o golile su mu sa zamisli svu ivotnost, li ile ih sve moi da spasu. Pitao se oli o e m u jo stvari biti oteto pre nego to taj rat bude o onan. Pro ao je dugi trenuta pre n ego to je mogao da nae dovoljno energije da a e: "Ima jo jedna stvar. To mora biti ui njeno - vi e nemamo ni a vog izbora. Moramo ostaviti ne e ljude iza sebe. Da po u aj u da dr e Pribeg - da nateraju Ljudoseu da misli da smo i dalje tu - da ga uspore. Bie to samoubistvo i zbog toga su mi potrebni dobrovoljci. Dve ili tri eovojne tr eba da budu dovoljne da stvar upali." Kvan i Amorin to neosetljivo primi e; bili su ratnici, srodni sa ta vom vr stom razmi ljanja. Ali pre nego to je Troj mogao izrei i ta vi e, poglavr Verement s oi u rug. "Ne!" za evta on i udari u tlo ezlom. "Ni o nee biti ostavljen. Zabranjujem !" Sada je Troj mogao da ga vidi jasno. Mr avo lice delovalo je o tro ao da je odneto na brusilicu, a i oi su mu res o plamtele. Trojev vrat iznenada je bio su v poput ostiju. Uz te ou, on ree: "Poglavaru Veremente, ao mi je. Nemam izbora. Mar e pobiti ratni e u oli o ne budu mogli da idu laganije. Zbog toga ne o mora da im obezbedi vreme." "Onda u ja to uiniti!" Verementov ton bio je o tar. "Ja u dr ati Usudov Pribeg. To je mesto oje mi odgovara." "Ne mo e ", usprotivi se Troj, gotovo zamucav i. "Ne mogu te pustiti. Bie mi pot reban." Nemoan da podnese silinu Verementovog pogleda, on se o rete poglavaru Mho ramu za pomo. "Vrhovni Troj govori istinu", ree Mhoram pa ljivo. "Smrt ti nee zaleiti bol.

silno potreban u danima oji su pred nama. Mora poi sa nama." "Sedmice mu!" ri nu Verement. "Zar me ne uje ? Re ao sam da ostajem! etra, moja ena, je izgubljena! Ona oju sam voleo svom silinom, pa ipa je nisam voleo dovoljno. Melen urion! Ne govori mi o tome ta ne mogu ili moram! Ostau. Nijedan ra tni nee biti ostavljen." Mhoram se ume a: "Poglavaru Veremente, veruje li da si u stanju da porazi Lj udoseu?" Ali Verement nije odgovorio na to pitanje. "Izlei Kalindrila", ree on o tro. "Biete mi potrebni obojica. I pozovi rvnu gardu iz Zaravni. Poinjem u zoru." Ond a se o rete i rupnim oracima ode iz ruga u no. Njegov odlaza ostavi Troja zbunjenog i iscrpljenog. Oseao je da mu breme ratovnije ve visi na ramenima, povija mu lea i tera da se ree poput olupine. Zbun jeni premor nije ga inio pogodnim za govore i on naglo otpusti sto erni e. Do je t o inio, oseao je da ih izdaje - da im je potreban da ih vodi, da im pru i ja u linost o o oje e moi da se o upe. Ali nije imao snage. Oti ao je do po rivaa ao da se nad a da e mu san doneti ne u vrstu utehe. Smesta je utonuo u iscrpljenost i spavao je sve do mu san ne postade ne mogu - sve do mu izlaza sunca ne ispuni moza oblicima i bojama. Kada se digao, ot rio je da je prespavao svu bu u oju je stvarala ratovnija do je obarala lo gor i otpoinjala mar . Poslednje eovojne ve su epale na putu iz Usudovog Pribega. Gaz ili su poput bogalja po su noj, od vreline izbledeloj zemlji Pustara Ju ni a. Mrano psujui zbog sopstvene slabosti, on dohvati par zalogaja hrane oju m u je Ruel ponudio, a zatim po uri prema Pribegu. Tamo je zate ao Kalindrila i Mhorama sa malom grupom rvnih gardista. Po glavari su se popeli sa obe strane ju nog raja procepa oli o god su mogli vi e uz obru enu parad amenja sve do nabacanih gromada nagomilanih uz zidove anjona. Sa t ih polo aja upotrebljavali su ezla na nain oji je bacao izmaglicu po vazduhu izmeu n jih. Iza njih, u samom Usudovom Pribegu, poglavar Verement teturao je pre o s tenja i obru enih omada amenja. Do se retao, pleo je ognjem svog ezla ao ba lj om na pozadini tmine litica. Samo ga je Tomin pratio. Troj pogleda pobli e Kalindrila. Povreeni poglavar delovao je bledo i iscrp ljeno, ali je sam stajao i vrsto nosio ezlo. Troj ga pozdravi, a zatim se uspe uz amenje sa druge strane da se pridru i poglavaru Mhoramu. Po to je stigao do Mhorama, sedeo je i gledao do se izmaglica micala i uo bliavala. inilo se da se lagano obre poput ogromnog to a postavljenog na raj Pribeg a. O retanje ga je nosilo neposredno iznad obru enog amenja i stenja, ta o da je delotvorno zatvarao pod anjona, a o retao se ao da visi na osovini izmeu Mhoram a i Kalindrila. Iza njega, Troj je video samo prazni Pribeg - osti pragrdana i vu ova oje su oistili gavranovi - i samotnog poglavara oji se upinjao gore-dole po stranama anjona do mu je oganj s a utao poput svetlosti lutalice. Meutim, ubrzo i Mhoram i Kalindril o ona e svoj tegobni posao. Zabili su ezla poput otvi na ivicama izmaglice i naslonili se o zidove da se odmore. Poglavr Mhoram umorno pozdravi Troja. Posle trenut a o levanja Troj limnu prema Verementu. " ta to radi?" Mhoram s lopi oi i ree ao da odgovara Troju: "Napravili smo Re opomene." Do je smi ljao a o da dru ije uoblii pitanje, Troj upita: "A ta to radi?" "Zatvara Usudov Pribeg." "Ka o e da deluje? Vidim je. Nee iznenaditi Ljudoseu." "Tvoj vid je o tar u ne im pogledima. Ja ne vidim Re." Troj nespretno upita: "Ima li tamo napolju i oga - izuzev Verementa?" "Ne. Svi ratnici su oti li. Izviai su pozvani nazad. Nijedan sada ne mo e da p roe tuda a da se ne sretne sa Rei." "Znai, izlo io je sebe - zarobljen je tamo." "Da." Mhoram gnevno ugrize re. Troj se vrati prvom pitanju. " ta misli time da dobije? To je samoubistvo. " Mhoram otvori oi i Troj oseti silinu poglavarevog pogleda. "Ta o emo obezb editi vreme", ree Mhoram. "Govorio si o potrebi za vremenom." Onda uzdahnu i pogl eda niz anjon. "A poglavar Verement, dru beni etrin, doe ae raj mu ama."

A bie

Troj je o amueno pratio Verementa. So olji poglavar nije delovao poput ove a u potrazi za ola anjem. Kao posednut, bacao se gore i dole po ispreturanim ivica ma procepa, probijao roz oboreno amenje, osti bez mesa i opreznu ti inu gavrano va. Iscrpljivao se. Kora mu je ve bio nesiguran i ne oli o puta je pao. Pa ipa je pre rio manje od treine Usudovog Pribega nevidljivim t anjem ognja. Ali ne a m o, ne a neumorna vrstina volje, i dalje su ga gonili. To om itavog jutra nastavljao je neobino napredovanje du anjona i zaustavljao se samo u ret im trenucima da pr imi vodu i blagovnjae od Tomina. Do prepodneva bio je napola gotov. Ali sada vi e nije mogao da odr i ora . Morao je da se oslanja o Tomina do se teturao uz stenje i ponovo niz njega, a oganj ezla posustajao mu je i dimio s e. Par gavranova spusti se iz viso ih gnezda i poe da jedri o o njega ao da hoe d a vidi oli o jo mo e da izdr i. Ali on je nastavljao; sila oja je plamtela u njemu nije se po olebala. Na raju je bio prisiljen da ostavi poslednje jarde Pribega neopletene. Tomin mu po aza podizanje pra ine Ljudoseinog prilas a. Ubrzo, vodei talas utih vu ov a izbi na videlo. Poglavar Verement ostavi se posla, ispravi ramena; dao je Tomi nu onanu zapovest. Onda je izi ao iz Usudovog Pribega da sretne vojs u Opa og. iro i front vu ova hitao je prema njemu, iznenada eljan lovine. Ali naposl et u oni zastado e, poe e da o levaju. Nepo olebivi izazov njegovog polo aja zbunjivao ih je. Ia o su silovito ljocali zubima i re ali, nisu napadali. O ru ili su dva ove a i uz zavijanje trali o o njih do se ostata vojs e pribli avao. Ljudoseina vojs a mar irala je sa severoisto a do joj mrana linija ne ispun i obzorje, a trup anje mirijada nogu ne poe da trese tlo. Izgledalo je da horde O pa og pre rivaju itavu Zaravan, a njihov divovs i broj inio je poglavara Verementa patuljastim, ao da stoji pored o eana. Kada d in prie bli e, utirajui vu ove, da se s uoi sa poglavarom i rvnim gardistom, ve sama njegova veliina uini da dvojica ljudi izgledaju jadno i beznaajno. Ali ada je d in bio na deset jardi od njih, Verement mu po retom preprei p ut. "Ne prilazi bli e, Besomue mo sha!" povi a on hrapavo. "Znam te, Jehanume Ljudo seo! Odlazi nazad! Nazad do zla oje te je stvorilo! Poriem ti pravo na prolaz - j a, Verement, dru beni etrin, poglavar Vea Vesel amena! Ovuda nee proi!" Ljudosea zastade. "Ah, poglavar", ree on i zagleda se u Verementa ao da j e poglavar previ e siu an da bi ga la o video. "Zapanjen sam." Lice mu je bilo izvito pereno, a pogled mu je odavao utisa ivog bola, ao da telo ne mo e da mu pri rije povreivanje oje mu nanosi mahnito prisustvo unutar njega. Ali inilo se da mu glas usisava vazduh i pripija se uz njega poput ivog pes a. Sadr avao je samo prezir i pohotu ada je nastavio: "Jesi li do ao da po eli dobrodo licu mom po olju tvoje vojs e ? Ali, razume se, ti zna da je premala da bi bila nazvana vojs om. Borio sam se s a vama i sledio vas od Andelejna, ali nemojte misliti da ste me nadmudrili. Znam da elite da me sretnete u Usudovom Pribegu zbog toga to vam je vojs a previ e slaba n a da bi se borila drugde. Mo da si do ao da se preda - da mi se pridru i ." "Govori ao budala", za evta Verement. "Nijedan prijatelj Domaje ni ada t i se nee predati niti pridru iti. Priznaj istinu i odlazi. Odlazi, a em! Melen urion abatha!" On naglo uhvati ezlo obema ru ama i zavitla njime iznad glave. "Duroc m inas mil habaal!" Svim imenima zemne moi, zapovedam ti! Nema ovde pobede za Opa og!" Do je Verement vi ao rei, Besomu se lecnu. Da se odbrani, on gurnu ru u u o nu tuni u i izvadi glat i, zeleni amen oji mu je ispunjavao pesnicu. Titra vi smaragdni plamen poigravao mu je u dubinama i pu io se poput uzavrelog leda. On ga ste e, natera da se e e zadimi i us li nu: "Veremente, dru benie etrin, stotinu milja gonio sam dva poglavara pred sobom poput mrava! Zbog ega veruje da mi sada mo e pru ati otpor?" "Zbog toga to si ubio etru, moju enu!" ri nu poglavar u besu. "Zbog toga to je nisam bio vredan itavog ivota! Zbog toga to te se ne pla im, Besomue! Slobodan sam od svih ogranienja! Ni a av strah niti ljubav ne omeuju mi snagu! Uzvraam ti mr njom za mr nju, Besomue mo sha! Melen urion abatha!" ezlo mu se zavitla o o glave, a o tro plavi udar sile briznu iz drveta na L judoseu. Istovremeno, Tomin polete napred sa prstima ao and ama i baci se na d inov vrat. Ljudosea primi napad la o, nemarno. Uhvatio je Verementov plavi udar Kame

nom i zadr ao ga tamo da gori poput plamena u adionici. Gotovo smesta, plavi plam en postade dubo o, zaslepljujue zelen, zablista sve vi e. A drugom ru om, d in uputi Tominu udarac oji ga prostre iza Verementa. Ljudosea stade da potis uje vatru. Poglavarev bes ni ne zatitra. Izmahnuv i ezlom, on zabi metalni raj poput oplja u brizganje vatre. Divlji, puc etavi zvuci dopirali su iz drveta do se lobuilo i povijalo - ali je ezlo izdr avalo. Verement je uzvi ivao mone rei nad plamen om, ponovo ga po oravao svojoj volji. Lagano se zeleno na ezlu pretvori u plavo. Kada ovlada njime, on ga ponovo zavitla na Besomu a. Ljudosea poe da se smeje. Verementov napad, ojaan delom snage samog d ina, uh vati se za Kamen ao da mu je zelena stena fitilj. Onda gladno poe da raste sve d o stub smaragdne vatre ne poe da dose e viso o u vazduh. Uz smeh, Besomu o inu tom vatrom Verementa. Ova mu raspara ezlo, jednim sev om sa e e delove u ugar e, preplavi ga. Ali zatim mu se plamen obli ova prema telu, dohvati ga, pripi se i poe da puzi po njemu poput orone. Ru e mu pado e, glava se spusti napred sve do mu brada ne dirnu grudi, oi se zatvori e; visio je u vatri a o priboden. Ljudosea slavobitno ri nu: "A sad, Veremente, dru benie etrin! Gde ti je sad a pr os?" Na trenuta , prezir mu se zaori, poe da odje uje izmeu litica. Onda prod u i: "Pora en, oli o vidim. Ali pouj me, lut o. Mo e biti da u te ostaviti u ivotu. Razu me se, da zadobije ivot mora promeniti stranu. Ponavljaj ove rei: 'Obo avam poglavara Kletni a Opa og. On je jedina re istine.'" Usne poglavara Verementa ostale su stegnute. Unutar parali ueg ognja vilini mi ii napinjali su mu se do je stezao eljust. "Izgovori to!" zaurla Ljudosea. Trzajem Kamena, on ste e oronu o o Veremen ta. Jeanje agonije rascepi poglavarove usne. On poe da govori: "Obo avam..." Nije stigao dalje. Iza njega, Tomin s oi da obavi poslednju do nost. Jednim udarcem noge, rvni gardista slomi imu poglavara Verementa. Poglavar u trenut u pade mrtav. Tominovo lice bilo je ubitano zategnuto ada je ponovo nasrnuo na ljudoseu . Ovog puta, napad rvnog gardiste bio je ta o brz i silovit da je probio Besomu ovu odbranu. On uhvati Ljudoseu, zabi prste u vrat d ina. Na trenuta , d in ni je mogao da ga otrgne. Ovaj mu je zabio prste u debeli vrat sa toli im besom da Ljudosea nije mogao da mu ras ine zahvat. Ali onda Besomu di e Kamen da se njime pomogne. Jednim udarom spalio je T ominove osti u telu i pretvorio ih u pepeo. Krvni gardista se srui u hrpu bezobl inog mesa. A onda, to om izvesnog vremena, inilo se da je Ljudosea poludeo. Urlajui po put ata lizme s a ao je i gazio Tominovo oblije sve do o rvavljeni ostaci rvno g gardiste nisu bili uga eni u travu. A potom odasla nepregledne horde vu ova uz z avijanje u tesnac Usudovog Pribega. Gonjeni njegovim besom, ovi slepo pojuri e niz anjon i ulete e u Re opomene. Prvi vu oji je dirnuo Re a tivira je. U tom trenut u odjednom se uini da je stenje na upljeno u zidovima e splodiralo. Sila oju je tamo postavio Vereme nt baci padine tesnaca nadole. Smrtonosna i a gromada i sitnijeg amenja obru i se u anjon i ta o hitro zdrobi hiljade vu ova da je opor imao vremena samo za jedan evtaj u asa. Kada se pra ina razie, Ljudosea vide da je Pribeg sada blo iran, pretrpan ob ronjenim stenjem i amenjem. Vojs a bi mogla provesti dane u potucanju roz osta t e. inilo se da ga je taj ishod smirio. Glad za osvetom nije mu napu tala oi, al i mu je glas bio miran do je uzvi ivao zapovesti. Pozvao je grifone. Te o letei s a pragrdanima na leima ovi odo e u Pribeg da se bore protiv Verementove Rei. A za nj ima Ljudosea posla jamni e, spretne sa amenjem, da ra iste prolaz za ostata vojs e . Gonjena njegovom moi, stvorenja su radila sa mahnitim oajem. Mnogi grifoni behu uni teni zbog toga to su slepo naletali na Re. Dvadesetine jamni a ubi e jedan d rugoga u mahnitoj elji da poiste rhotine sa dna anjona. Ali znanstvu vini pragrda

ni najzad s inu e Re opomene. A jamnici obavi e ogroman posao. Uz dovoljno vremena i u dovoljnom broju imali su snage i ve tine da pomeraju planine. Sada su dizali i omadali nagomilano amenje. Radili su to om itave noi, a do zore ra istili su prolaz i ro deset jardi roz sredi te Pribega. Viso o dr ei Kamen, Ljudosea povede vojs u roz anjon. Na ju nog raju Pribeg a ot ri da ratovnije nema. Poslednji njegovi neprijatelji - mala grupa jahaa u o joj su bila dva poglavara - galopirala je izvan njegovog doma aja. On zaurla letv e za njima, za une se da e ih goniti do smrti. Ali onda njegove prodorne oi d ina razazna e ratovniju, na sedam ili osam mil ja ispred jahaa. On im raspozna pravac mar a - vide uda su renuli. I ponovo poe da se smeje. Zvon sar azma i slavobitnosti odje ivao je o prazne litice Usudovog P ribega. Ratovnija je mar irala prema Garotinom estaru. 19. RU EVINE PUSTARA JU NIKA U asu ada je vrhovni Troj pojahao od Usudovog Pribega sa poglavarima Mh oramom i Kalindrilom i grupom rvnih gardista, on odlo i u stranu uznemirenost, po lusvesnu udnju da sa rije glavu. Nestao je i oseaj u asa oji ga je paralizovao ada je poglavar Verement umro. Potis ivao je te stvari to om mra a noi, do su se Mh oram i Kalindril borili da odr e Re opomene. Sada se oseao neobino sa e en. Bio je vrhovn i i vratio se svom poslu. Razmi ljao je - odmeravao rastojanja, procenjivao meusob ne odnose brzina, predviao brzinu osipanja ratovnije. Zapovedao je. Video je potrebu svoje vojs e za vostvom ao da je to na ne i nain u asno. I spred njega, ratovnija je lagano s retala pema jugu da izbegne podno je planine pr ed sobom, a pre o tog la eg terena i la je brzinom oja nije mogla po riti vi e od se dam milja dnevno. Ali uslovi mar a ipa su bili u asni. Vojs a je zalazila u sasu enu polupustinju Pustara Ju ni a. Nijedan zaostata niti nagove taj jeseni nije vla io sasu eni vetar oji je du vao prema severu iz su ne, be ivotne Sive Pustinje. Najvei deo trave ve je nestao, a n e oli o potoia i reica oji su se slivali sa planine isparavali su pre nego to zau pe t milja u Pustaru. A a i ju no od podno ja planine teren je bio te a - erodiran, nera van i iseen dugim ve ovima duvanja jalovog vetra u nazubljene bregove, jar ove i a nce. Ishod je bila o tra, od vreline izbledela zemlja posednuta neobinom i neprijat eljs om lepotom. Ratovnija je bila prisiljena da mar ira pre o utabanog tla oje j e pod nogama bilo tvrdo i neprijateljs o poput amena, pa ipa je dizalo gustu p ra inu ao da ne predstavlja ni ta drugo osim praha. Na tri milje od Pribega, Troj i njegovi pratioci naio e na prvog mrtvog rat ni a. Le drvograanina le ao je izoblien na tlu poput rtve muenja. Iscrpljenost mu je za crnela usne i jezi , a upiljene oi bile su mu pune pra ine. Troj je imao luda i pori v da se zaustavi i sahrani ratni a. Ali bio je siguran u svoje proraune; po toj p aleoj vrelini, gubici ratovnije verovatno e se udvostruavati sva og dana. Nijedan o d ivih nije mogao dopustiti odvajanje vremena i snage na brigu za mrtve. Do vremena ada je vrhovni stigao vojs u, izbrojao je jo deset palih rat ni a. Brojevi su mu se gonili po mozgu: jedanaest mrtvih prvog dana, dvadeset dv a drugog, etrdeset etiri treeg - est stotina devedeset tri ljuds a bia ubijena surovi m zahtevima mar a pre nego to stignu na odredi te. A Bog sam zna oli o jo posle - on zatee sebe a o se pita hoe li i ada vi e biti u stanju da usni. Ali prisili se da obrati pa nju ada mu Kvan i Amorin podneso e raport o nas tojanjima da odr e ratni e u ivotu. Hrana je bila racionisana; svi vrevi sa vodom do punjavani su na sva om poto u, oli o god malom; sva i sto erni i bojni sto erni i a o je pe e da bi onji mogli da nose najslabije mu arce i ene; Kvanovi preostali jah ai isto su ta o hodali, a povreeni onji nosili su raneve i pale ratni e; sve izvian je i pri upljanje vode obavljali su rvni gardisti. A sva om ratni u oji nije m ogao dalje ostavljana je hrana i nareivano mu je da potra i bezbednost u planinama. Zapovednici nisu mogli uiniti vi e ni ta. Sve to ispunjavalo je Troja bolom. Ali onda mu Kvan opisa oli o je malo ratni a odabralo da napusti mar i s rije se u brdima. Ta novost primiri Troja; o

seao je da je istovremeno u asno i divno da je toli o mu araca i ena spremno da ga sl edi do samog raja njegovih zamisli. Pri upio je pouzdanje da odgovori na neizbe n a pitanja Kvana i Amorine. Kvan pree bez o oli enja na sr problema: "Da li nas Ljudosea sledi?" "Da", odvrati Troj. "Poglavar Verement zadobio nam je otprili e jedan da n. Ali d in sada sti e za nama - i sti e brzo." Kvanu nije bilo potrebno da pita ta se dogodilo sa poglavarom Verementom. Umesto toga, on ree: "Ljudosea e se brzo retati. Kada e nas stii?" "Negde sutra po podne. Naj asnije sutra uvee." "Onda smo izgubljeni", ree Amorin, a glas joj je podrhtavao. "Ne mo emo br e. Ratnici su previ e iznureni da se o renu i bore. Vrhovnie", pre linjala ga je, "s ini to sa mene. Daj mesto prvog sto erni a drugome. Ne mogu podneti... ne mogu dat i te zapovesti." Po u ao je da je smiri svojom samouvereno u. "Ne brini. Jo nismo pora eni." Ali samom sebi vi e je zvuao histerino nego samouvereno. Imao je naglu elju da vri ti. "Neem o morati da mar iramo br e. Naprosto emo jo malo o renuti prema jugu, ta o da stignemo do ru evina starog grada - 'Doriendor Kori eva', a o ga zove Mhoram. Trebalo bi da stignemo tamo pre sutra njeg podneva." Osetio je da govori previ e brzo. Prisilio se da uspori do je obja njavao s voje namere. Onda je osetio ola anje ada je video mrgodno povlaivanje na licima o ficira. Prva sto ernica Amorin dubo o, drhtavo uzdahnu ada je ponovo smogla hrabr ost, a Kvanove oi zasvetluca e rvavim obeanjima za neprijatelja. On rat o upita: " Ko e zapovedati eovojnama oje moraju da ostanu?" "Dopusti meni", ree Amorin. "Na raju sam snage za ovaj mar . elim da se bor im." Bala lija otvori usta da joj odgovori, ali Troj ih zaustavi oboje jednim po retom. Na trenuta je u umu odmeravao terete, tra io ta u ravnote e. Onda ree Kvanu : "Poglavari i ja ostaemo sa prvom sto ernicom Amorin. Bie nam potrebno osam eovojni dobrovoljaca i sva i onj oji jo mo e da stoji. Krvna garda e verovatno ostati sa nama. U oli o to obavimo a o valja, veina e nas pre iveti." Kvan se namrgodi na tu odlu u. Ali prihvatanje mu je bilo isto toli o is reno oli o i nedopadanje. On ree Amorini: "Moramo nai one oji su spremni i prip remiti ih danas, ta o da sutra ne gubimo vreme." U zna odgovora, prva sto ernica pozdravi Kvana i Troja, a zatim odjaha u ratovniju. Dr ala se uspravnije nego to je to inila ve ne oli o dana, a njena spremno st po aza Troju da je obavio ispravan izbor. On limnu za njom u sar astinoj estit i samom sebi to je bar ne to uinio a o treba. Ali Kvan je i dalje imao pitanja. On rat o ree: "Izvini, vrhovnie - ali b ili smo prijatelji i moram ti ovo rei. Zbog ega mi ne objasni za to sada mar iramo? U o li o Usudov Pribeg nije borili te oje eli , mo da e Doriandor Kori ev poslu iti. Zbog ega aj u asni mar mora da se nastavlja?" "Ne, neu objasniti. Ne jo ." Troj je zadr avao onani plan za sebe ao da utanj em i tajanstveno u mo e da zadr i u as. "A Doriendor Kori ev nee poslu iti. Tamo bismo se m i boriti dan ili dva. Ali posle toga, Ljudosea bi nas o ru io i naprosto pritisnuo. Moramo da uinimo ne to bolje." Bala lija mrgodno limnu. Trojevo odbijanje rastu ivalo ga je poput izra avan ja nepoverenja. Ali po lo mu je za ru om da se suvo nasme i ada je re ao: "Vrhovnie, zar tvojim planovima nema raja?" "Da", uzdahnu Troj. "Da, ima. I stii emo tamo. A posle toga, Mhoram e morat i da nas spase. Obeao je..." Zbog toga to nije mogao da gleda Kvanu u oi sa svim svojim nedostacima, on se o rete. Podbo je Merila petama i po ao u potragu za poglavarima. eleo je da im objasni namere u vezi sa Doriendor Kori evim i da pronae a vu jo pomo Mhoram ili Kal indril mogu pru iti ratovniji. To om odmora tog dana i sledeeg jutra, on primi redovne raporte rvne gar de o napret u Ljudosee. Vojs a d ina-Besomu a bila je ogromna i nespretna; pre la je samo devet milja to om dana posle prolas a roz Usudov Pribeg. Ali nije se zaust avila to om mrane noi, a samo se na rat o odmorila pre zore. Troj proceni da e d in s tii do Doriendor Kori eva do popodneva. Od tog znanja poe da udi da potera ratovniju br e. Ali nije mogao. Previ e rat

ni a napustilo je vojs u ili pomrlo te noi i sledeeg jutra. Na njegovu prenera enost , osipanje se utrostruilo. Litanija brojeva prolazila mu je roz moza - jedanaes t, trideset tri, devedeset devet - tom brzinom, sam mar odnee etiri hiljade etiri rtv e do raja estog dana. A ivoti e se gubiti i u Doriendor Kori evu. Bile su mu potrebn e slo ene jednaine da odmeri mu e vojs e. Nije po u avao da je po uruje. Kao posledica toga, ratnici su mu bili samo na milju ispred Ljudosee ada poo e niz duga u padinu prema ru evinama Doriendor Kori eva. Drevni grad nalazio se na vrhu brega pod venom mrgodom planina, a sam breg stajao je na poet u venca prema j ugu. Ru evine su se uzdizale na liniji oja je razdvajala, s rivala jednu od druge , istonu i zapadnu stranu Pustara Ju ni a. U pro lim dobima, ada je grad iveo i cveta o, savr eno je zaposedao severni ugao te oblasti, a sada su nis i, masivni ostaci utvrda svedoili o tome da su stanovnici grada znali vrednost svog polo aja. Prema p redanjima ouvanim u Kevinovom Znanstvu, ti ljudi behu ratoborni; bio im je neopho dan strate i polo aj. Poglavar Kalindril prevodio je ime ao "Glavno mesto" ili "Oaj neprijatelja". Predanja su govorila da je Doriendor Kori ev ve ovima bio glavni grad naro da oji je rodio Bere a Troprsta. To je bilo doba prevlasti Jedine ume u Domaji. Tada ne be e Pustara ju no od planina; oblast je bila zelena i naseljena. Ali ubrzo je postala prenaseljena. G rupe ljudi iz te ju ne zemlje lagano su prelazile u Domaju i poinjale da napadaju um u. Najpre su eleli samo drvnu grau za civilizaciju Doriendor Kori eva. Onda su eleli polja za letinu. Potom su eleli domove. Uz nesvesnu pomo drugih doseljeni a sa sev era, najzad su uspeli da osa ate Jedinu umu. Ali ta povreda imala je mnogo posledica. Sa jedne strane, obaranje drvea ra inilo je zabranu oju je Kolos Oborine postavio pre o Donje Zemlje. Osloboeni su Besomuci - oslobaanje oje je sa tvrdoglavom neizbe no u dovelo do uni tenja monarhije D oriendor Kori eva u veli om ratu Bere a Troprsta. A sa druge strane, gubita mo da s totinu hiljada vadratnih milja ume izmenio je prirodnu ravnote u Zemlje. Sva o obo reno drvo zabijalo je dublje neizbe ni usud Glavnog mesta. Ka o je drvee umiralo, j u ne zemlje gubile su razvoe oje ih je uvalo od Sive Pustinje. Ve ovima po to je raza ranje Jedine ume postalo nepovratno, te zemlje pretvori e se u su ne ru evine. Ali grad je bio pust od vremena Bere a, prvog poglavara. A sada, posle m ilenijuma vetra i pra ine, od Glavnog mesta nije preostalo ni ta izuzev uspravnih od loma a njegovih zidova i zgrada, ne e vrste zemaljs e mape oju su obrazovali be s rvni ostaci njegove velianstvenosti. Vrhovni Troj mogao je sa riti itavu vojs u po lavirintima prostora i prolaza. Iza delova zidova oji su se besmisleno pru al i u nebo ratnici su danima mogli voditi gerils i rat protiv vojs e sline veliine. Troj se uzdavao da Ljudosea to zna. Plan mu se o tro oslanjao o njegovu spo sobnost da ubedi d ina da je ratovnija odabrala da postavi poslednje upori te u Dori endor Kori evu, umesto sigurne smrti u Garotinom estaru. Vodio je vojs u u mar u prav o uz duga u padinu, a zatim u bezube vratnice glavnog mesta. Onda je proveo ratni e roz grad i napolje na zapadnu stranu, gde su bili s riveni od Ljudosee greben om na ome je stajao grad. Onda je dao Kvanu nareenja i onoli o ohrabrenja oli o je mogao. Zatim je pozdravio bala liju i gledao a o glavno telo ratovnije mar ira niz padinu. Kada j e nestalo, on i njegovi doborovoljci vrati e se do grada sa dva poglavara, prvom s to ernicom Amorin, svim rvnim gardistima i sva im onjem dovoljno ja im da ponese jahaa. Meu ru evnim zidovima, on se obrati ratnicima iz osam eovojni oje su se po nudile da upe ratovniji be stvo iz Doriendor Kori eva. Imao je oseaj suvoe i zategn utosti u grlu ada je poeo: "Svi ste dobrovoljci i zbog toga neu da se izvinjavam zbog onoga to inimo. Ali elim da budem siguran da znate za to to inite. Imam dva glavn a razloga. Najpre, pru iemo ostalim ratnicima prili u da poveaju rastojanje izmeu seb e i Ljudosee. Drugo, pomoi emo istis ivanje pobede u ovom ratu. Pripremam malo izne naenje za Kletni ovu vojs u, a mi emo da pomognemo da upali. Delovi te vojs e reu se br e od drugih - ali u oli o se previ e ra ire, nee svi upasti u moju zam u. Zato emo ih o upiti na ovom mestu." On zastade da pogleda ratni e. Stameno su stajali pred njime sa izrazima obojenim svim moguim prelivima namrgoenosti, iscrpljenosti ili odlunosti, a same osti ao da su im zraile smrtno u. Pred tim prizorom on poe da shvata Mhoramovu tvrdn

ju da zaslu uju da znaju istinu; slu ali su mu zapovesti samim du ama. On grubo nastav i: "Ali ima jo jedna stvar. Ljudoseina vojs a mo da planira za nas ne o iznenaenje. M nogi od vas bili su sa bala lijom Kvanom to om one oluje - znate o emu govorim. Ta j d in ima mo i namerava da je upotrebi. Mi emo mu pru iti prili u. Biemo meta, ta o da ono to uini pogodi nas, a ne ostata ratovnije. Mislim da to mo emo pre iveti - u oli o izvedemo stvari a o treba." On se naglo o rete prema Amorin i naredi joj da razmesti eovojne po stra te im polo ajima sa istone strane glavnog mesta. "Proverite linije povlaenja. Neu da m i se ljudi pogube po ovim lavirintima ada doe vreme da se izvuemo." Onda se obrat i rvnoj gardi i zatra i da pou u izvianje iza grada, du grebena. "Moram smesta sazna ti a o Ljudosea po u a da nas op oli." Terel limnu i ne oli o rvnih gardista odjaha. Prva sto ernica Amorin povede svoju eovojnu nazad pre o Doriendor Kori eva. Ostavili su sve onje, u ljuujui i Ranihine, na zapadnoj apiji, pod stra om ne oli o rvnih gardista. U pratnji ostalih rvnih gardista, Troj i dva poglavara poo e pe e do istonog zida. Do su prolazili roz ru evine, poglavar Mhoram upita: "Vrhovnie, veruje li da Ljudosea nee po u ati da nas op oli? Zbog ega bi postupio drugaije?" "Instin t", odvrati Troj rat o. "Mislim da e veoma paziti da nas pusti d a pobegnemo sa zapadne strane. uo si ga a o se smeje - tamo od Usudovog Pribega - ada je video uda smo renuli. Mislim da u stvari eli da nas pritesni uz Garo tin estar. On je Besomu . Verovatno smatra da je zamisao da upotrebi tu umu protiv nas neizmerno zabavna." Onda je bio zahvalan to se Mhoram uzdr ao od pitanja ta on sam misli o Garot inom estaru. Nije eleo da razmi lja o tome. Umesto toga po u ao je da se usredsredi na raspored grada, ta o da mo e da se probije roz njega i nou u oli o to zatreba. Al i srce mu nije bilo posveeno zadat u. Ophrvavalo ga je previ e drugih bojazni. Kada je stigao do istonog zida i popeo se uz obru ene ostat e da proviri, u gledao je Ljudoseinu vojs u. Prilazila je poput veli og obezbojenja, tamne modrice pre o izbledelog t la Pustare. Prednji raj pru ao joj se i severno i ju no od ru evina. Bila je udaljena manje od milje. I bila je ogromna van sva og poimanja. Troj nije mogao da zamisli a o j e poglavar Kletni bio u stanju da stvori toli u vojs u. Prilazila je sve do nije stigla do podno ja brega na ome je stajao Dorie ndor Kori ev. Do je gledao, Troj dohvati bala maa ao da je to jedina stvar oja ga uz dr ava od pani e. Ne oli o puta je pru io ru u da podesi sunane naoari oje vi e nije im ao. Taj po ret bio je poput nevoljne molitve ili pre linjanja. Ali nijedan pogla var nije ga gledao. Lica su im bila uperena prema Ljudosei. Troj gotovo us li nu od odu evljenja ada d in-Besomu zaustavi vojs u u pod no ju brega. Zaustavljanje proe roz horde poput o a, ao da je sila oja ih je goni la udarila u zid. Vu ovi su oseali miris plena; sada poe e da zavijaju od osujeenosti to su se zaustavili. Pragrdani su mahnito evtali. Izvitoperena ljuds a bia jeala su, a jamnici su gladno pos a ivali sa noge na nogu. Ali Ljudoseino zapovedanje s ve ih je dr alo. irili su se do ne obrazova e spremni lu o o itave istone strane breg a, a zatim stado e da e aju. Kada je bio zadovoljan polo ajem svoje vojs e, Besomu napravi par ora a uz breg, polo i pesnice na bo ove i sar astino povi a: "Poglavari! Ratnici! Znam da me ujete! Poslu ajte moje rei! Predajte se! Ne mo ete pobei - zarobljeni ste izmeu Pust inje i estara. Mogu vas obrisati sa lica Zemlje desetinom snage. Predajte se. U o li o mi se pridru ite, mo da u biti milosrdan." Na re milosrdan, graja protesta i glad i podi e se iz vojs e. e ao je da galama prestane pre nego to je nastavio: "U oli o odbijete, uni tiu vas! Spaliu vam i razneti domove. Od Veseldrva u stvoriti osturnic u, a Vesel amen u upotrebiti ao ubri te. Uni tavau i sa atiti Domaju do sloma samog vr emena! Slu ajte me i oajavajte! Predajte se ili umrite!" Na to, neodoljivi poriv zahvati vrhovni a; osujeenost i bes previrali su u njemu. Bez upozorenja, is oio je na zid. Ra irio je noge da se uvrsti i pr osno di

gao pesnice. "Ljudoseo!" povi a on. "Gamadi! Ja sam vrhovni Hail Troj! Ovde ja z apovedam! Pljujem ti u lice, Besomue! Ti si samo rob! A i tvoj gospodar samo je r ob! Robuje gladi i gloe svoju bezvrednost ao staru os u. Odlazi nazad! Ostavi D omaju! Mi smo slobodni ljudi. Oajanje je nemono nad nama. Ali ja u te nauiti oajanju u oli o se usudi da se bori protiv mene!" Ljudosea zare a zapovest. Tuce struna na lu ovima zazuja; strelice sunu e po raj Trojeve glave ada ga Ruel povue sa zida. Troj se zatetura ada je sleteo, al i ga Ruel zadr a. Kada vrhovni povrati ravnote u, Mhoram ree: "Ozbiljno si rizi ovao . ta si time dobio?" "Razbesneo sam ga", odvrati Troj nesigurno. "Ovo treba da bude izvedeno a o valja i ja u to da uradim. to se vi e razbesni, bolje emo stajati." "Jesi li toli o siguran u to ta e uiniti?" "Da." Troj oseti udnu uverenost, ubeenje da se nee po azati da gre i sve do s amog raja. "Ve to ini - zaustavio se. U oli o se dovoljno razbesni, najpre e nas s am napasti. Vojs a e mu i dalje stajati. To elimo." "Onda verujem da si uspeo", ume a se poglavar Kalondril tiho. Gledao je pr e o zida do je govorio. Mhoram i Troj mu se pridru i e i vide e na ta je mislio. Ljudosea se povlaio sve do izmeu njega i brda ne ostade prazno, ravno tlo. O o njega, vojs a se ome ala. Ne oli o hiljada pragrdana po renu se da obrazuje linove sa me trima znanstva spremnim sa obe strane. Tamo su e ali do je d in-Besomu ocrtavao iro i rug u pra ini oristei vrh jednog buzdovana me tra znanstva. Onda Lj udosea naredi svima osim pragrdana da iziu iz ruga. Kada se prostor ra istio, me tri znanstva poe e da rade. Napevajui u neritminom jednoglasju poput hipnotisanog hora pasa, pragrdani potera e svoje moi napred, u ru e me tara znanstva. Me tri znanstva uperi e vrhove buzdo vana u obod Ljudoseinog ruga i poe e lagano da pomeraju gvo e napred i nazad. Niza , zujavi zvu postade ujan. Pragrdani su pevali sopstvenim opa im je zi om, a od njihove pesme ravno, utabano tle poe da podrhtava. Zujanje se lagano pojaavalo, ao da je u pra ini zarobljen roj ogromnih, mahnitih osa. A rug u zemlj i poe vidljivo da pulsira. Stenje i zemlju obuhvati promena poput poveanja topline ; vreli, crveni titraji nasumino su plesali po rugu, a povr ina poe da mu previre. Zujanje postade silovitije, o trije. Proces je bio spor, ali u asna opinjenost inila je da posmatraima deluje hitr o. Ka o je dnevna svetlost poela da zamire na bolnom nebu, zujanje je zameni popu t tegobnog jeanja samog tla. Besomu ov rug je treptao i ljuao ao da je zemlji te u njemu rastopljeno. Zvu je muio Troja; grabio mu je u i, puzao mu po o i poput va i. Znoj mu ovla i bezo o elo. Izvesno vreme pla io se da e biti prisiljen da vri ti. Ali pisa najzad i zie iz opsega njegovih ula. Bio je u stanju da se o rene, da na rat o otpoine. Kada je vratio pogled na rug, ot rio je da su se pragrdani povu li iz n jega. Ljudosea je tamo stajao sam. Demons i pogled zahvatao mu je lice do je pil jio u vrelo, crveno, uzavrelo tlo. U ru ama je dr ao jednog me tra znanstva. Ovaj je prestravljeno jeao, dr ao buz dovan, ali nije mogao da mu ras ine zahvat. Uz smeh, Ljudosea podi e me tra znanstva iznad glave i zavitla ga u rug. Kad a ovaj udari u tlo, vrisa mu zamre u bles u vatre. Preostao mu je samo buzdovan , lagano se topio na povr ini. Kada je sunce za lo, Ljudosea poe da oristi svoj odloma Kamena da preobli uje istopljeno gvo e, da ga uje u ne to novo. Blago, ao da se pla i da bi ga d in-Besomu mogao uti, Troj upita poglavare: "emo to? ta to radi?" "Pravi alat u", pro apta Mhoram, "Ne o sredstvo da povea ili usredsredi mo." Znaenje toga dade Troju oseanje mrgodnog zadovoljstva. Strategija mu je bi la opravdana bar utoli o da e glavno telo ratovnije biti po teeno ovog posebnog napa da. Ali znao je da ta vo opravdanje nije dovoljno. Konana igra poivala mu je u trb uhu poput mrtvog tega. Oe ivao je da izgubi zapovedni tvo nad ratovnijom im je razot rije; toli o e zgroziti ratni e da e se pobuniti. Posle toli ih obeanja pobede, os eao se ao la ni proro . Pa ipa mu je plan bio jedina nada ratovnije, jedina nada Domaje. Molio se da mu Mhoram bude dorastao.

Sa zalas om sunca, vid ga izda. Bio je prisiljen da se oslanja na Mhoram ovo izve tavanje o napredovanju Besomu a. U tami se oseao zarobljeno, li en zapovedan ja. Mogao je da vidi samo amorfni, mutni sjaj rastopljene zemlje. Povremeno bi r azaznao blesa i sevanje o tre zelene boje pre o crvenila, ali to mu nije ni ta znail o. Jedina uteha bila mu je u injenici da je za Ljudoseino pripremanje bilo potrebn o vreme. Du zidova, sa obe njegove strane, eovojne prve sto ernice Amorin nadgledale su Besomu ove radove. Ni o nije spavao; naperena pretnja Ljudoseine vojs e sve j e opinila. Izlaza meseca nije umanjio tminu; do mladog meseca ostalo je samo tri noi. Ali Besomu ovo ovanje bilo je dovoljno sjajno da zamrai zvezde. To om itavog dugog bdenja Ljudosea nijednom nije napustio rastopljeni rug . Izvesno vreme posle ponoi izvadio je novonapravljeni s iptar i ohladio ga mahan jem nad glavom u i i is ara. Onda mu je na raj uvrstio svoj omad Kamena. Ali ad a je zavr io, ostao je pored ruga. Ka o je no bledela prema danu, pravio je po ret e i pevao prema rastopljenom amenu, ispredao ini iz njegove vrele siline. Ovaj m u je o tro obasjavao po rete, a Kamen je s vremena na vreme sevao pre o njega, oda vao zelene odsjaje zlobe. Ali sve to Troj nije mogao da razazna. Dr ao se svoje nade. U tami, proraun i su mu bili jedina preostala stvarnost i on ih je de lamovao ao brojanicu noi. Kada ga prvi prorez zore dodirnu sa isto a, osetio je ne u vrstu odu evljenja. Tiho je zatra io Amorin. "Vrhovnie." Bila je odmah po raj njega. "Amorin, slu aj. To udovi te je napravilo gre u - protrailo je previ e vremena. S ada emo ga naterati da plati za to. Vodi ratni e odavde. Po alji ih za ratovnijom. t a god da se desi, taj d in nee nas dobiti toli o mnogo oli o misli. Samo zadr i po j ednog ratni a za sva og dobrog onja ojim raspola emo." "Mo da bi trebalo da svi poemo", odvrati ona, "pre nego to Besomu napadne." Troj se nasme i na tu ideju. Mogao je da zamisli Ljudosein bes ada bi pril i om napada ot rio da je Doriendor Kori ev prazan. Ali znao je da jo nije zadobio d ovoljno vremena. Odgovorio je: " elim da mu iscedim jo pola dana. Sa rvnom gardom i par stotina ratni a moi emo to da izvedemo. A sada, po ret." "Da, vrhovnie." Smesta je po la i ubrzo je mogao da uje a o se veina ratni a povlai. Ponovo je dograbio zid i zagledao se u izlaza sunca, e ajui da mu doe vid. Ubrzo postade svestan da se su ni vetar sa juga pojaava. Onda mu se izmaglica di e iz uma. Najpre je mogao da vidi ru evni zid, zatim padinu brega; najzad je opazio vojs u oja je e ala. Nije se po renula to om noi. Nije joj bilo potrebno da se po rene. Ljudosea je i dalje stajao posred ruga. Vatra tla je zamrla, ali pre neg o to je nestala is oristio je da obavije sebe u blistavu, prozranu auru sile. Unuta r te sile, bio je uspravan poput i one. Dr ao je s iptar ruto nad glavom; nije se micao; nije ispu tao ni zvu a. Ali ada ga sunevo svetlo dodirnu, vetar iznenada u dari u esto o duvanje poput silovitog izdisanja roz zube Pustinje. A pojaavao se u nepravilnim udarima ao ada poinje da duva iro o. Onda tihi povi jednog ratni a s renu Trojevu pa nju sa Ljudosee. On o rete glavu i zagleda se u drelo sve jae bure. Sa jugoisto a, tamo gde se Venac Ju ni a sretao sa Sivom Pustinom, prema D oriendor Kori evu stizao je tornado. Njegov talasavi stub orao je pravo pre o Pust are. Odavao je toli i utisa moi da proe ne oli o trenuta a pre nego to je Troj shvatio da nije re o onoj vrsti ovitlaca a vu je poznavao. Nije sa sobom nosio ni i u, ni obla e; bio je suv poput Pustinje. I nije nosio ni pra inu ni pesa ; bio je prozraan poput praznog vazduha. Uop te nije trebalo da bude vidljiv. Ali ista silina uinila ga je vidljivim za Haila Troja. Oseao je a o dolazi. Bio je toli o iv za njega da najpre nije mogao da pojmi injenicu da se tornado ne ree sa vetrom. Or an je duvao pravo sa juga, divlja i otrzao pra inu a o je nailazio. A t ornado je zasecao dijagonalno pre o njega, nije obraao pa nju na vetar, ve je urlao pravo prema Doriendor Kori evu. Troj je piljio u njega. Pra ina mu je napunila usta, ali on nije bio svest

an toga sve do nije po u ao ne to da vi ne. A onda, grevito a ljui, otrgao je oi sa pri zora. iro o ga smesta za ai. Kada je prestao da gleda u tornado, zateturao se od s iline vetra. Ruel ga uhvati. O renuo se o o rvnog gadriste i bacio prema poglav aru Mhoramu. Kada je stigao do Mhorama, povi ao je: " ta je to?" "Ne a nas Tvorac sauva!" odvrati Mhoram. Urlajui vetar otrzao mu je glas s a usana i Troj ga je jedva uo. "To je vrtlog strepnje." Troj po u a da potera rei roz vetar do Mhoramovih u iju. " ta e da uini?" Viui pravo u Trojevo lice, Mhoram odgovori: "Izazvae u nama strah!" Sledeeg trenut a povu ao je Troja za ru u i po azao navi e, prema vrhu torn ada. Tamo su letela mnogobrojna mrana stvorenja, jahala gornje slojeve tornada. Tornado je ve pre ao vi e od polovine rastojanja do Doriendor Kori eva i Troj j e o tro video stvorenja. Bile su to optice veli e poput re a. Imala su stisnuta, sa tans a lica poput slepih mi eva, iro a orlovs a rila i masivne, nazubljene and e. D o su letele, dozivale su jedna drugu i ot rivale dvostru e nizove u astih zuba . Krila su im tu la od po ude. Bila su to najjezivija stvorenja oja je Troj i ada video. Do ih je gle dao, po u avao je da se pripremi za borbu protiv njih - procenjivao im je brzinu, proraunavao vreme preostalo do nailas a, planirao odbranu. Ali mutile su mu um; n ije mogao da pojmi postojanje oje ih je dopu talo. Borio se da se po rene, da dovoljno povrati ravnote u da a e sebi da ve osea u us vrtloga strepnje. Ali bio je paralisan. Glasovi su vi ali o o njega. Imao j e nejasni oseaj da horde Ljudosee radosno pozdravljaju vrtlog - ili su ga se i one pla ile? Nije znao. Onda ga Ruel dograbi za ru u, otr e od zida, povi a mu u uvo: "Vrhovnie, doi ! Moramo da organizujemo odbranu!" Troj nije mogao da se seti da je i ada ranije uo jednog rvnog gardistu a o vie. Ali a i sada Ruelov glas nije zvuao panino. Troj oseti da u ta voj imunost i ima neeg jezivog. Po u ao je da se obazre, ali vetar je ibao ru evine toli om pra inom da su se sve pojedinosti izgubile. Oba poglavara su nestala. Ratnici su trali u svim smerovima, teturali se nasuprot vetru. Krvni gardisti pojavljivali su se na vidi u i nestajali poput zloduha. Ruel ponovo vi nu na njega. "Moramo spasti onje! Poludee od straha!" Jedan izgubljeni trenuta , Troj po ele da je vrhovna poglavar a Elena sa n jim, da joj a e da to nije njegova gre a. A onda naglo shvati da je napravio jo jed nu gre u. U oli o pogine, ni o nee znati a o da spase ratovniju. Konani plan pogin ue sa njim i za posledicu svi mu arci i ene njegove vojs e bie is asapljeni. Ovo uvianje ao da ga je gurnulo pore o ruba. Pao je na olena. iro o i pr a ina su ga davili. Ruel povi a: "Vrhovnie! Izopaenje napada!" Na re Izopaenje, potpuna lucidnost obuze Troja. Strah mu ispuni sve misli ristalnom o trinom. Smesta je shvatio da rvni gardista po u ava da ga ra ini; Ruelova nepopustiva vernost bila je svestan napad na njegovu sposobnost zapovedanja. Od tog uvianja oseti vrtoglavicu, ali reagovao je bistro, ve to. Poslednji put se obazro o o sebe, video a o se jedna ili dve prili e i dalje olebaju nap red-nazad roz modru agoniju pra ine. Ruel se po retao da ga uhvati. Nad glavom, m rane ptice obru avale su se prema ru evinama. Troj uze amen i di e se na noge. Kada ga je Ruel dodirnuo, on iznenada po aza iza rvnog gardiste. Ruel se o rete da pog leda. Troj ga udari u potilja amenom. Onda vrhovni potra. Nije mogao da napreduje naspram vetra i zato se dao popreno na njega. Zidovi graevina uzdizali su se iz pra ine i nadnosili nad njim. Po a o je prema apiji. Bez upozorenja, naleteo je na prvu sto ernicu Amorin. Dohvatila ga je, poela da ga udara povicima nali na strah. Ali i ona je bila ne o veran, ne o o mu nije pretio. On nalete na nju ramenom, baci je na tl o. Smesta je ute ao u lavirint glavnog mesta. Ne oli o puta je pao ada je vetar is a ao na njega roz neoe ivane pu ot ine po zidovima. Ali silio se da ide dalje. Jasnoa njegovog u asa bila je potpuna; znao je ta mora da ini.

Posle rat e, haotine borbe, na ao je ono to mu je bilo potrebno. urno je izl eteo na sredi te ogromnog otvorenog prostora - bili su to ostaci jedne od dvorana za sastan e Doriandor Kori eva. Na tom neza tienom prostranstvu, silina vetra otrovno ga je tu la. On joj po ele dobrodo licu. Oseao je parado salno veselje od straha; so pstveni u as ga je odu evljavao. Stao je poput uzbuenog fanati a nasred otvorenog pro stora i digao pogled da vidi oli o e jo dugo morati da e a. Kada se obazre, srce mu pos oi. Jedna ptica bez napora je lizila prema n jemu, ao da u potpunosti upravlja vetrom. Prilaz do njega bio joj je ist. La oa n jenih po reta izazivala je u njemu u ivanje i on se pripremi da joj s oi u and e. Ali ada mu se prima la, on vide da ova u monim and ama nosi Ruelovo zgreno telo. Mogao je da vidi Ruelove ravne crte lica bez i a vih oseanja. Krvni gardis ta delovao je ao da je izdan. Gr protrese Troja. Kada ptica sunu prema njemu, on se priseti o je. Sili na u asa galvanizovala mu je mi ie; dograbio je ma i udario. Njegov udarac raspoluti lobanju ptice. Njena te ina ga preturi. Zelena rv briznu mu pre o glave i ramena. Vrela rv gorela ga je poput iseline i toli o je zaudarala na cvetnu esenciju da mu se smui. Uz prigu eni ri , on se uhvati za el o, po u a da otrgne bol. Ali palea iselina pro dirala mu je eonu tra u, sagorevala lo banju na putu a mozgu. On izgubi svest. Probudio se u ti ini i tmini noi. Posle dugog proto a vremena poput bes rajnog ri a, digao je glavu. Veta r je nagomilao pra inu na njega, a njegov po ret je poremeti. Ispunila mu je grlo, usta i plua. Ali on prigu i gr a lja i poe da oslu uje u tami. Svuda o o njega Doriendor Kori ev bio je miran poput mogile. Vetar i vrtlo g su nestali i ostavili samo pononu pra inu i smrt na svom tragu. Ti ina je poput ob i poivala na ru evinama. Onda je morao da se za a lje. Dahui, r ljajui, digao se na olena. Samom seb i zvuao je e splozivno glasno. Po u a da upravlja silovito u sopstvenog a lja, ali nije mogao da se uzdr i sve do gr ne proe. Kada ovaj popusti, shvatio je da i dalje ste e ma. Nagons i pojaa stisa na njemu. Pro linjao je svoje nono slepilo, a onda je re ao sebi da mu je tama jedin a nada. U licu su mu udarali damari bola, ali nije obraao pa nju na to. Stajao je nepomino do je razmi ljao. Ovoli o dugo posle vrtloga, za ljuivao je, svi njegovi saveznici ili su m rtvi ili ih nema. U oli o ih vrtlog i ptice nisu pobili, onda ih je Ljudoseina vo js a poistila iz ru evina. Zbog toga nisu mogli da mu pomognu. Nije znao oli o deo te vojs e je zaostao na glavnom mestu. A nije mogao da vidi. Bio je ranjiv do dana. Samo ga je tama titila; nije mogao da se odbrani. Prva rea cija bila mu je da ostane tamo gde se zate ao i da se moli da g a nee ot riti. Ali shvatao je zaludnost tog plana. U najboljem sluaju samo bi odlo i o smrt. Kada zora doe, i dalje e biti sam protiv neznanog broja neprijatelja. Ne, jedina prili a bila mu je da se sada is rade iz grada i da se izgubi u Pustari. Tamo mo e da nae ne i jara ili rupu da se sa rije. Taj beg bio je mogu, jedva mogu, zbog toga to je imao jednu prednost; nijed no stvorenje Ljudosee izuzev pragrdana nije se moglo nou retati roz ru evine ta o dobro ao on. A Besomu sigurno nije ostavio pragrdane iza sebe. Bili su previ e d ragoceni. U oli o Troj bude mogao da se priseti ne ada njih ve tina - svog oseaja za o olinu, pamenja terena - bie u stanju da se upravlja roz grad. Morae da se uzda da ga sopstveni sluh upozori na neprijatelje. Poeo je ta o to je tiho spustio ma u anije. Onda je poeo da pipa da nae put po vrelom pes u. Bilo mu je potrebno da odredi gde se nalazi, a znao je samo za jedan nain da to uini. U blizini, ru e mu nao e deo tla oji je izgledao spaljeno. Zemlja oja mu se prilepila za prste zaudarala je na cvetnu esenciju. A usred tog poteza prona ao je Ruelovo is rivljeno telo. Oseaj dodira re ao mu je da je Ruel gadno izgoreo. Mrana ptica mora da se zapalila ada je poginula pa je izgorela i ostavila za sob

rvnog gardiste. Dodirivanje tog mesta izazvalo mu je muninu i on se povue. Te o se znojio. Znoj ga je pe ao po ope otinama. No je bila vrela; zalaza sunca nije doneo ola an je ru evinama. Obaviv i trbuh ru ama, on se di e na noge. Do je nesigurno stajao na otvorenom, on po u a da izbaci Ruela i pticu iz misli. Bilo mu je neophodno da se priseti a o da postupa sa slepilom, a o da se orijenti e u ru evinama. Ali nije mogao da odredi ojim putem je do ao na taj otvor eni prostor. Ma ui ru ama pred sobom po ao je u potragu za zidom. Noge mu nisu verovale tlu - nije mogao da stupa bezbedno - i zbog toga s e nespretno retao. Oseaj ravnote e napustio ga je. Lice ga je pe lo, a znoj mu je palio one duplje. Ali on suspregnu usredsreenost i odmeri rastojanje. Posle dvadeset jardi stigao je do zida. Dodirnuo ga je pod uglom, spremn o se poravnao prema njemu, a zatim renuo du njega. Bila mu je potrebna pu otina oja e mu omoguiti da dodirne obe strane zida. Bilo a va razli a u temperaturi iz meu strana rei e mu ojim pravcem je renuo. Posle jo dvadeset jardi, stigao je do ugla. O renuo se pod pravim uglom i poeo da sledi novi zid. Dr ao ga se uporedo ta o to je prelazio prstima pre o amen a. Ubrzo se saplete po ne im otpacima i pronae ulaz. Zidovi su ovde bili debeli, ali mogao je da dodirne naspramne strane, a da ne ra iri ru e. Obe strane bile su veoma tople, ali mu se uini da je temperatura ne to vi a na strani o renutoj nazad prema otvorenom prostoru. Taj smer bio je zapa dni, za ljui on; popodnevno sunce sva a o je zagrejalo zapadnu stranu zida. Sada je morao da odlui uda e. A o poe prema isto u, manje je verovatno da e naii na neprijatelje. Po to ga nisu ve na li, mo da su ga obi li i potraga e im ii od isto a prema zapadu za ratovnijom. Ali u oli o postoji i a va prili a da su mu prijatelji ili Meril ostali, to e bi ti na zapadnoj strani. inilo se da ta nedoumica nema razre enja. On zatee sebe a o vrti glavom i j ei roz zube. Smesta je ispunio grlo ti inom. Odluio je da rene zapadno prema Meril u. Dodatni rizi bio je bolji od bezbednog be stva prema isto u - be stva oje b i ga ostavilo samog u Pustari Ju ni a, bez hrane, vode ili onja. Jo se ne oli o trenuta a oslanjao o neprirodnu vrelinu zida i dubo o disa o da se primiri. Onda je ustao, uhvatio oseaj za smer svom usredsreeno u do oje je m ogao da doe i po ao pravo iz ru evne dvorane. Napreda mu je bio spor. Zbog nesigurnosti ora a stalno se teturao dalj e od prave linije prema zapadu. Ali ispravljao je odstupanje to je bolje mogao i nastavljao. Bez oslonca zida, ravnote a mu je bila gora sa sva im ora om. Pre neg o to je pre ao trideset jardi, tlo se zavrte o o njega i on pade na olena. Morao j e da suspregne grlo da ne bi zajecao. Kada se ponovo osovio na noge, zauo je tihi smeh - najpre jedan glas, zat im njih ne oli o. Bio je to surov zvu , ao da je usmeren na njega. Malo se odbi jao o zidove, ta o da nije mogao da mu odredi polo aj, ali inilo se da dopire odneg de ispred njega. Sledio se tamo gde se zate ao. Bespomono se molio da ga tmina za titi. Ali glas mu razbi tu nadu. "Gle, brao", ree on. "ove - sam." Izgovor mu je bio nespretan, zagu en slinama, ali ga je Troj mogao razumeti. La o je razabrao z lobu u tihom horu smeha oji mu odgovori. Progovori e i drugi glasovi. "ove , da. Krvni ga odneo!" "Gle. Ka o lepa odea. Neprijatelj." "Ha! Pogledaj ponovo, budalo! Nije to ove ." "Nema oiju." "Da li je pragrdan?" "Ne - ove , a em. ove bez oiju! To vam je ne i aljivd ina, brao." Svi glasovi ponovo se nasmeja e. Troj ne zastade da se zaudi a o to da ga govornici vide. O renuo se i po trao putem ojim je stigao. Oni se smesta dado e u poteru. uo je pljes anje bosih stopala po amenu, o tr o disanje. Brzo su ga prestigli. Ne to mu prie, saplete ga. Kada je pao, trea stopala ga op oli e.

om le

"Pola o, brao. Ne ubijajte brzo. Bie zabave za sve nas." "Ne ubij ga." "Ne ubij? Hou da ubijem. Da ubijem i jedem." "D in e hteti ovoga." "Po to se budemo zabavili." "Za to rei d inu, brao? On je pohlepan." "Uzima nam meso." "Zadr imo ovog za sebe, da." "Krvni ne a nosi d ina." "Njegovi dragoceni pragrdani. Tamo gde je opasno, ljudi moraju prvi." "Da. Brao, je emo ovo meso." Troj se osovi na noge. Kroz brzo blebetanje glasova uo je moraju prvi i g otovo ponovo pao. U oli o su ova stvorenja bila prvi pripadnici Ljudoseine vojs e oji su za li u glavno mesto...! Ali on potisnu znaenja te pomisli i dograbi ma. "Ma? Ho ho!" "Gle, brao. ove bez oiju hoe igru." "Igraj!" Troj zau udar bia; struna mu udari o o zglav a. Ona uhvati i tr e, baci ga s a nogu. Sna ne ru e oduze e mu ma. Me to ga udari u grudi, obori na lea. Ali grudna ploa ga je za titila. Jedan glas jau nu: "Krvnie! Moja noga!" "Budalo!" doe odgovor. Zau se smeh. "Ubij ga!" Metalno oru je zaangrlja mu po grudnoj ploi, pade na tlo. Stade da grabi za njime po pra ini, ali ru e se naglo pojavi e i odgurnu e ga. Trgao se i ponovo digao n a noge. Zauo je zvi du bia i struna ga o inu po lancima na nogama. Ali ovog puta nije pao. "Ne ubijajte ga jo . Gde je tu zabava?" "Nateraj ga da igra." "Da, brao. Da igra." "Igraj za nas, ovee bez oiju." Bi ga opee o o vrata. Zateturao se pod udarcem. Zbunjujua una rsna vatra gl asova se nastavljala. "Igraj, Krvni te nosio!" "Zabavljaj nas!" "Za to zabava? Hou meso. Krvavo meso." "D in nas hrani pes om." "Igraj, a em! Jesi li slep, ovee bez oiju? Da li te je sunce zaslepilo?" To blebetanje doe a glasan smeh. Ali Troj je nepomino stajao u svojoj pren era enosti. Sunce? - pomisli on obamrlo. Onda je izabrao pogre an smer, isto umesto zapada; uleteo je pravo u ta stvorenja. Po ele da vrisne. Ali nije imao snage za vri tanje. Oseao je a o ga svetlost ivota napu ta. Ru e su mu drhtale do je po u avao da ispravi sunane naoari." "Blagi Bo e", zajea on. O amueno, ao da ne zna ta radi, on prinese prste usnama i o tro zviznu. Bi mu se omota o o stru a i baci ga na tlo. "Igraj!" nespretno su vi ali glasovi ao jedan. Ali ada se ponovo osovio na noge, zauo je zvu opita. A ne oli o trenut a a asnije Merilovo nji tanje prosee blebetave glasove. Dirnulo je Trojevo srce po put po lia truba. On tr e glavu navi e, a u i su mu tragale, po u avale da odrede polo aj R anihina. Glasovi se izmeni e u povi e besa do su se opita primicala. "Ranihin!" "Ubij ga!" "Meso!" Ru e dograbi e Troja. On dohvati pesnicu oja je dr ala no . Ali onda mu zvu opita pohita u blizinu. Njegov udarac odbaci napadaa. O renuo se, po u ao da s oi n a Merilova lea. Ali samo se ispreio na Merilovom put. Rame Ranihina ga udari, obor i.

Onda zau a o bose noge s au u napad. Bi je pucao, no evi fiju ali. Meril je bio poteran od njega. Kopita su galopirala po amenu do se Ranihin povlaio. Uz l i ujue zavijanje, stvorenja se dado e u poteru. Zvuci se povu o e. Troj se osovi na noge. Srce mu je tu lo u grudima; bol mu je o tro udarao u licu. Zvuci potere ao da su po azivali da je ostavljen sam. Ali nije se po re tao. Usredsrediv i svu pa nju, po u avao je da oslu uje roz udaranje sopstvenog bola. Jedan dugi trenuta otvoreni prostor o o njega zvuao je prazno, nepomino. Mahnuo je ru ama i nije dota ao ni ta. Ali onda zau otro udisanje. Silovito je drhtao. eleo je da se o rene i potri. Ali prisilio se da odr i p olo aj. Usredsredio se, o renuo svu pa nju prema zvu u. U daljini, druga stvorenja i zgubila su Merila. Vraala su se; mogao je da ih uje. Ali blis i glas prosi ta: "Ubiu te. Povredio si mi nogu. Krvni ih odneo! Ti si moje meso." Troj je oseao prilaza stvorenja. Nadnosilo se nad njega poput slabog pri tis a na licu. Struganje daha mu se pojaavalo. Sa sva im ora om, sve je o trije os eao o olinu. Napetost je bila muna, ali on se mirno dr ao. e ao je. Bes onano vreme je pro lazilo. Iznenada oseti a o se stvorenje napinje da s oi. Istrgao je uzicu grivenar e Jadin e iz pojasa, omotao o o vrata napadaa i trgao ada je stvorenje naletelo. Uneo je svu snagu u trzaj. S o stvorenja ga obori, ali je on dr ao uzicu, nalegao se na nju. Stvorenje se svali pre o njega. P rebacio je te inu, popeo se na stvorenje. I dalje je vu ao. Sada je mogao da oseti da je telo pod njime postalo mlitavo. Ali nije popu tao stisa . Napinjui uzicu, ud arao je i udarao glavom stvorenja o amen. Dahtao je da bi do ao do daha. Nejasno je uo a o ga ostala stvorenja napad aju. Nije popu tao zahvat. Onda sila zapras a roz vazduh. Oganj briznu o o njega. Zauo je povi e i sudaranje maeva. Oglasi e se strune lu ova. Stvorenja zavri ta e, potra e, poe e te o da u. Ne oli o trenuta a asnije ru e digo e Troja. Uzeli su mu Jadin inu uzicu iz u oenih prstiju. Prva sto ernica Amorin ri nu: "Vrhovnie! Vrhovnie! Tvorcu ne a j e hvala, bezbedan si!" Pla ala je od ola anja. Zauo je Mhorama a o govori: "Prija telju moj, priredio si nam veselu tr u. Bez Merilove pomoi ne bismo te na li na vre me." Glas je bestelesno dopirao iz mra a. Troj najpre nije mogao da govori. Srce mu je prolazilo roz rizu. Nater alo ga je da ta o dahe da je jedva stajao. Zvuao je ao da po u ava da jeca. "Vrhovnie", ree Amorin, " ta ti se desilo?" "Sunce", zadahta on, "da li... sunce... sja?" inilo mu se da mu napor uob liavanja rei probada srce. "Vrhovnie? Ah, vrhovnie! ta ti je uinjeno?" "Sunce!" za r lja on. Oajni i je eleo da ustraje u tom pitanju, ali mu je s amo uspevalo da bes orisno udara nogom. "Sunce nam stoji nad glavama", odgovori Mhoram. "Pre iveli smo vrtlog i nj egova stvorenja. Ali sada Ljudoseina vojs a ulazi u Doriendor Kori ev. Moramo hitro otii." "Mhorame", hrapavo je a ljao Troj. "Mhorame." On se zatetura napred i pad e u poglavareve ru e. Mhoram ga zadr a umirujuim stis om. Bez rei, poglavar ga je dr ao sve do mu d eo bola ne minu i do nije bio u stanju da di e malo la e. Onda Mhoram tiho ree: "Vi dim da si ubio jednu od ptica Opa og. Valjano si se poneo, prijatelju moj. Pogla var Kalindril i ja smo preostali. Mo da je sedamdeset rvnih gardista pre ivelo. Prv a sto ernica Amorin je ouvala aicu ratni a. Posle prolas a vrtloga svi Ranihini su se vratili. Spasli su mnogo onja. Prijatelju moj, moramo poi." Ne to od Mhoramove smirenosti dose e Troja i on poe da uspostavlja ontrolu n ad sobom. Nije eleo da bude na teret poglavaru. Lagano se povu ao, stao na sopstv ene noge. Po rio je opr eno elo ao da po u ava da sa rije bezo ost i re ao: "Moram d a ti a em ostata svog plana."

"Mo e li to da sae a? Moramo smesta da renemo." "Mhorame", slomljeno zajea Troj, "ne mogu da vidim." 20. GAROTIN ESTAR Dva dana potom - ubrzo posle podneva onog dana ada se pojavljuje mladi mesec - poglavar Mhoram dovede ratovniju do Ku avijeg Dola, najju nije ivice Garoti nog estara. U podnevnoj vrelini vojs a je s renula o o podno ja bregova uz teturanj e i zano enje poput mrtvaca i poela da mar ira nani e prema severu da bi se drhtavo zau stavila pred samim usnama obnog estara. Ratnici su stajali na prostranoj, travna toj ravnici - prvom zdravom zelenilu oje su videli ot a o su napustili Ju ne Zara vni. Pred njima je bila uma. Mo da na pola milje sa obe strane prema isto u i zapad u bile su planine, strmi i zlo obni vrhovi poput eljusti Garotinog estara. A iza n jih bila je vojs a Besomu a mo she. D in-Besomu divlje je gonio trupe. I pored odugovlaenja od Doriendor Kori e va, nije bio na rastojanju veem od dve milje. To znanje pojaavalo je Mhoramov ledeni, umorni u as. Imao je toli o malo vr emena da oproba plan vrhovni a Troja. Iz tog polo aja nije bilo bega niti i a ve n ade izuzev onoga to je zamislio Troj. U oli o Mhoram ne bude uspe an - i to brzo! ratovnija e biti zdrobljena izmeu Besomu a i Garotinog estara. Pa ipa , sumnjao je da uop te mo e uspeti, bez obzira na to oli o mu je vre mena na raspolaganju. Posle godinu dana ili posle vi e godina, mogao bi i dalje do i vljavati neuspeh. Zahtev je bio toli o veli i... a ni vrtlog strepnje nije uinio da se osea toli o bespomono. Pa ipa bi zadrhtao ada bi pomislio na vrtlog. Ia o je Troj spasao bu v alno itavu ratovniju, mu arci i ene oji su ostali na glavnom mestu te o su platili za njihovo pre ivljavanje. Ne to u poglavaru Kalindrilu o teeno je Ljudoseinim napadom. Naprezanje borbe protiv gor og zla ponizilo ga je na ne i nain, nauilo ga dubo om nepoverenju u samog sebe. Nije bio u stanju da se odupre strahu. Sada su mu bist re, blage oi bile zasenjene, bolne. Kada je me ao misli sa poglavarom Mhoramom, del io je znanje i brigu, ali ne i snagu; vi e nije verovao u sopstvenu snagu. Na svoj nain, i prva sto ernica Amorin slino je patila. To om Besomu ovog na leta, dr ala je popu tajue ostat e svojih trupa na o upu prostom silinom sopstvene hr abrosti. Primala je u as ratni a na sebe. Sva i put ada bi ne o od njih pao pod s ilu vrtloga ili umro u and ama ptica, pritezala je stisa na pre ivelima. A posle t oga, ada je iro o pro ao, poela je mahnitu potragu za vrhovni om Trojem. Ona izopaen a, ove oli a stvorenja oja su pojurila u ru evine - ne a sa and ama umesto prstiju, druga sa rascepljenim licima i udovima pre rivenim sisalj ama, trea sa dodatnim oima i ru ama, svi izvitopereni na ne i nain silom Kamena - ravnomerno su zauzimal a sve vee i vee delove grada. Ali ona se probijala roz njih ao da je re o obinim s enima oje je opsedaju do lovi. Zamisao da slede Merila bila je njena. Ali vrhovni ovo slepilo bilo je previ e za nju. Njegov razlog bio je jasan . Nagrizajua rv ubijene ptice una azila mu je lice i to sagorevanje ra inilo je Dom ajin dar vida. Nijedan poglavar nije imao gline vidar e, rilinlura ili ne og dru gog sredstva za isceljivanje ojim je mogao da se suprotstavi povredi. Kada je s hvatila Trojevu mu u, ao da se izgubila; nezavisna volja ju je napustila. Sve d o se nije ponovo pridru ila ratovniji, prazno je sledila Mhoramove zahteve i uput stva, poput lut e iz oje je ispario sav autoritet. A ada je ponovo ugledala ba la liju Kvana, prenela se na njega. Kada mu je ispriala za Trojev plan, bila je to li o o amuena da nije a ni zastala. Sam vrhovni nije re ao vi e ni ta po to je opisao svoju onanu strategiju. Oba vio se u slepilo i dopustio Mhoramu da ga stavi na Merilova lea. Nije pitao o Lju doseinoj vojs i, ia o je samo brzina Ranihina spasla i njega i njegove drugove od zarobljavanja u gradu. I pored osujeene vris e oja se zaorila za jahaima, pona ao se poput invalida oji je o renuo lice prema zidu. A i poglavar Mhoram je dosta prepatio. Posle bit e od glavnog mesta, is crpljenost i u as upili su ilave prste u pu otine i procepe njegove du e, ta o da nij e mogao da ih se otrese. Pa ipa je pomagao prvoj sto ernici i poglavaru Kalindril u najbolje to je umeo. Znao je da im samo vreme i pobeda mogu zaleiti rane; ali pr

ihvatao je one delove njihovog tereta oji su mu stizali na dohvat i uzvraao svom utehom ojom je mogao. Nije mogao da uini ni ta da ola a o oji je Amorinin raport o vrhovni ovom onanom planu izazvao u Kvanu. Do je govorila, bala lijina briga za nju ustupi mes to mranom u asu zbog sudbine ratni a. Izraz mu sevnu i on prasnu: "Ludilo! Sva i mu arac i ena bie pobijeni! Troje, ta je to bilo sa tobom? Sedmice mu! Troje... Vrhovn ie!" Nespretno je o levao pre nego to je izgovorio svoju misao, "...Jesi li besomua n? Prijatelju moj", je nu on i uhvati Troja za ramena, " a o mo e da razmi lja o ta vo m ludilu?" Troj progovori prvi put ot a o je napustio Doriendor Kori ev. "Slep sam", ree upljim glasom, ao da to obja njava sve. "Ne mogu drugaije." I upao se iz Kvanovih r u u i seo blizu vatre. Odredio je polo aj plamenova prema toplini i pogrbio se pre ma njima poput ove a oji prouava tajne ugljevlja. Kvan se o rete Mhoramu. "Poglavaru, prihvata li to ludilo? Znaie smrt za sv e nas - i uni tenje Domaje." Od Kvanovog protesta poglavara zabole srce. Ali pre no to je mogao da doe do rei za ma a av odgovor, Troj naglo progovori. "Ne, nije ta o", ree vrhovni . "On zapravo ne misli da sam Besomu ." Glas mu je bio o tar od unutra njeg bola. "On misli da je Kletni imao udela u mom prizi vanju - da je ne a o uticao na Atiaran, ta o da sam se ja pojavio umesto ne oga drugoga o bi mo da izgledao manje prijateljs i." Naglasio je re izgledao, ao da j e vid sam po sebi dovoljan razlog za nepoverenje. "Kletni je eleo da mi poglavar i veruju zato to je znao a av sam ove . Blagi Bo e! Nije va no oli o ga mrzim. Znao je da sam od one vrste ljudi oja se povlai u uglove gde je gre a isto to i izdajst vo. Ali zaboravlja da vi e ni ta nije do mene. Uinio sam svoj deo - doveo sam vas tamo gde vi e nemate izbora. Sada Mhoram mora da vas spase. Zavisi od njega." inilo se da je Kvan rastrzan izmeu straha za ratovniju i brige za Troja. "a i poglavar mo e da do ivi poraz", odvrati on mrano. "Ne govorim o poglavaru", zare a Troj. "Govorim o Mhoramu." U svom zamoru, poglavar Mhoram je udeo da to pore ne, da odbije breme. On ree: "Vrhovnie, razume se da u uiniti sve to mogu. Ali u oli o te je poglavar Kletni izabrao za orue na eg uni tenja - ah, onda, prijatelju moj, ni a va pomo nee vredeti. Breme ovog plana najzad e ti se vratiti." "Ne." Troj je dr ao lice prema vatri, ao da tu o ivljava iselins e ope oti ne oje su ga oslepele. "Dao si itav ivot Domaji i dae ga i sada." "Opa i me dobro poznaje", uzdahnu Mhoram. "Ismeva me u snovima." Mogao j e da uje je u tog samoponi avanja, ali dr ao ju je na odstojanju. "Nemoj me pogre no sh vatiti, vrhovnie. Ne be im od tog tereta. Prihvatam ga. Na Kevinovom Vidi ovcu dao sam obeanje - a ti si se usudio na ovaj plan zbog tog obeanja. Nisi inio zlo. Ali m oram rei ono to mi je na du i. Ti si vrhovni . Verujem da ti se ru ovanje ovim usudo m onano mora vratiti." "Slep sam. Vi e ni ta ne mogu da uinim. a ni Kletni ne mo e vi e da tra i od mene " Od vreline vatre ope otine na licu bile su mu blede. Dr ao je ru e stegnute, a z glavci su mu bili beli. U oaju, Kvan pogleda Mhorama oima oje su pitale da li je bilo gre a verova ti Troju. "Ne", odgovori Mhoram. "Ne donosi sud o ovoj misteriji do se ne o ona. D o tog vremena, moramo imati vere." "Vrlo dobro", uzdahnu Kvan te o. "U oli o smo izdati, sada nam nema uzma a. Be stvom u Pustinju postigli bismo samo smrt. A Ku aviji Dol je u podjedna oj meri mesto za bit u ao i bilo oje drugo. Ratovnija se ne sme o renuti sama pro tiv sebe nadoma poslednje bit e. Ostau sa vrhovni om Trojem." Onda je oti ao do po rivaa da potra i san meu sopstvenim strahovima. Amorin je o amueno sledila taj primer i ostavila Kalindrila i Mhorama sa Trojem. Kalindril us oro zapade u san. A Mhoram je bio previ e iscrpljen da ostane budan. Ali Troj je sedeo pored ugara a logors e vatre. Kada su se poglavarove oi s lopile, Troj je i dalje bio pogrbljen prema plamenovima poput hladne broj e oja tra i ne a av opro taj zbog sopstvene neosetljivosti. Vrhovni je oigledno na ao odgovor to om dugog bdenja. Kada se Mhoram probu

dio sledeeg jutra, zate ao je Troja a o uspravno stoji ru u pre r tenih pre o grud ne ploe. Poglavar ga je pa ljivo prouavao, ali nije mogao da odredi a av je to odgo vor Troj ot rio. Blago je pozdravio slepca. Na zvu Mhoramovog glasa, Troj se o rete. Dr ao je glavu blago is o enu, ao da mu taj polo aj poma e da usredsredi sluh. Stari poluosmeh oji je obino nosio to om godina u Vesel amenu nestao je, bio mu je izbrisan sa usana. "Pozovi Kvana", ree on glat o. "Hou da govorim sa njim." Kvan je bio u blizini; uo je Troja i smesta pri ao. Odmeravajui bala liju sluhom, Troj ree: "Vodi me. Hou da izvr im smotru ratovn ije." "Troje, prijatelju moj", promrmlja Kvan, "nemoj se muiti." Troj je ruto stajao, sav napet od hitnje. "Ja sam vrhovni . Hou da po a em ratnicima da me slepilo nee zaustaviti." Mhoram oseti vreli nagove taj suza, ali ih zadr a. Is rivljeno se nasme io Kva nu, limnuo odgovor na pitanje starog veterana. Kvan salutira Troju, hrabro pren ebregav i vrhovni ovu nesposobnost da ga vidi. Onda je uzeo Troja za ru u i poveo ga do eovojni. Poglavar Mhoram je gledao a o napreduju izmeu ratni a - gledao Kvanov bo l pun po tovanja do je vodio Trojevu uspravnu bespomonost od eovoda do eovoda. Pod nosio je prizor najbolje to je mogao i treptanjem suzbijao bol sopstvenog srca. N a sreu, muenje nije dugo trajalo; Ljudoseina potera nije davala Troju vremena za pu nu smotru ratovnije. Ubrzo je Mhoram sedeo na svom Ranihinu, Driniju, sinu Hinar ilovom, i jahao prema Ku avijem Dolu. Proveo je najvei deo tog dana pazei vrhovni a. Ali sledeeg jutra, do se ra tovnija onano pribli avala Garotinom estaru, bio je prisiljen da s rene pa nju od tog zadat a. Morao je da planira ne i nain da odr i obeanje. Pome ao je misli sa Kalindri lom, pa su zajedno pretra ivali udru eno znanje i intuiciju za ne im ljuem Mhoramove dileme. U u asu, nadao se da e zadobiti hrabrost iz stapanja, ali bol Kalindrilovo g nepoverenja prema sebi poricao mu je to. Umesto da primi snagu, Mhoram ju je d ao. Uz Kalindrilovu pomo pripremao je prilaz svom zadat u, spremao nizove mog uih odgovora prema opasnosti i verovatnoi uspeha. Ali do podneva nije na ao ni ta onan o. Onda mu je ponestalo vremena. Ratovnija se teturavo zaustavila na samoj ivici Garotinog estara. A onda, licem u lice sa poslednjim ostacima svesti Jedine ume, poglavar M horam stade da u a punu gorinu svoje nesposobnosti. Mrani, atavisti i bes estara osta vljao ga je nedelotvornog; oseao se poput ove a bez prstiju. Prvo drvee nalazilo se na tuce jardi od njega. Poput nepravilnih stubova, pojavljivalo se naglo iz zem lje, bez grmlja ili bunja oje bi vodilo do njega i bez rastinja razbacanog po ze lenilu na ome su stajali. Bilo je najpre ret o. Koli o god mu je pogled dopirao , nije raslo dovoljno gusto da za loni sunevu svetlost. Pa ipa se sen a meu stabl ima produbljivala. U daljini, zamraena volja ume pretvarala se u gotovo opipljivo zabranjivanje prolaza. Oseao se ao da zaviruje u ponor. Ideja da bi se mogla pos tii i a va nagodba sa ta vim mestom inila mu se luda, ta tina ispletena od sanjarija . Dugo je naprosto stajao pred estarom i piljio uz jeanje ledenog u asa u du i. Ali Troj nije po azivao ni zna a o levanja. Kada mu je Kvan re ao gde se nalazi, o renuo je Merila i poeo da daje zapovesti. "U redu, bala lijo", za evta on, "Da se pripremimo. Hranu za sve. Do raji zalihe, ali ne a bude brzo. Posle to ga, povuci ratni e van doma aja strela i obrazuj lu o o Mhorama. Ne a bude to je m ogue vei, ali ne a bude gust - ne elim da se Ljudosea probije roz njega. Poglavaru Kalindrile, mislim da ti treba da se bori sa ratovnijom. I, Kvane - obratiu se rat nicima do budu jeli. Objasniu im sve." "Vrlo dobro, vrhovnie." Kvan je zvuao dale o, povueno u s rovito upori te sop stvene hrabrosti; a crte lica bile su mu napregnute od odlunosti. Uzvratio je Tro jevo slepo salutiranje, a zatim se o renuo i dao poslednja nareenja Amorini. Zaje dno su po li da obave poslednje pripreme ratovnije. Troj ponovo o renu Merila. Po u ao je da se o rene prema Mhoramu, ali je p roma io za ne oli o stopa. "Mo da bi bilo bolje da pone ", ree on. "Nema mnogo vremena." "e au do se ne bude obratio ratovniji." Mhoram sa tugom vide a o je Troj gnevno is rivio lice ada je ot rio da je pogre no procenio poglavarev polo aj. "Pot

rebna mi je snaga. Moram je tra iti ne o vreme." Troj o tro limnu i o rete se ao da namerava da nadgleda pripreme ratovni je. Zajedno su e ali Kvanov signal. Poglavar Kalindril ostao je sa njima dovo ljno dugo da a e: "Mhorame, vrhovna poglavar a ne sumnja u tvoju sposobnost da no si breme ovoga vremena. Ona nije obian sudija linosti. Brate moj, tvoja vera bie dov oljna." Glas mu je bio blag, ali je nagove tavao da smatra a o njegova lina vera n ije dovoljna. Kada je oti ao od estara da zauzme polo aj sa ratnicima, ostavio je Mho rama da se bori sa upornim suzama. Ubrzo potom, Kvan raportira da je ratovnija spremna da uje Troja. Vrhovni zatra i od Kvana da ga povede do mesta sa oga e moi da im se obrati, pa su zajedn o urno oti li. Poglavar Mhoram poe za njima. eleo je da uje vrhovni ov govor. Troj zastade unutar iro o razme tenog lu a ratni a. Nije bilo potrebno da z atra i ti inu. Izuzev zvu a hranjenja, ratnici su bili mirni, previ e iscrpljeni da go vore. Mar irali su i trpeli u praznom utanju to om poslednja tri dana i sada su va a li hranu sa ne om vrstom zgro ene be ivotnosti, jeli ao da ih goni stara navi a bez i a vih ostata a izdr ljivosti, elje. Po retali su vilice, piljili suvim oima i del ovali poput pra njavih ostura, golih, suvih ostiju o ivljenih neijom tuom opsesijom. Mhoram nije mogao da zadr i suze. Pote le su mu niz vilicu i poput toplog bola poele da prs aju po ru ama ojima je dr ao ezlo. Pa ipa mu je bilo drago to vrhovni ne mo e da vidi ta su mu planovi uinili od ratovnije. Vrhovni Hail Troj bio je o renut pravo prema ratnicima, dr ao je glavu a o da daje svoje ope otine na pregled. Posaen na Merilovim leima, bio je sav u oen o d discipline - ruto je odbijao sopstvenu nis ost. Kada je poeo da govori, glas m u je bio hrapav od protivurenih poriva, ali se smirivao a o je nastavljao. "Ratnici!" ree naglo. "Ovde smo. Pobedili ili izgubili, ovo je raj. Dana s e biti odluen ishod ovog rata. Polo aj nam je oajan - ali to znate. Do sada se Ljudosea nalazi na samo milj u odavde. Zarobljeni smo izmeu njegove vojs e i Garotinog estara. elim da znate da to nije sticaj o olnosti. Nismo se uspaniili i dojurili ovamo iz straha. Nismo do l i ovde zato to nas je Ljudosea prisilio. Niste rtve. Do li smo ovamo po mojoj zapoves ti. Ja sam doneo tu odlu u. Kada sam bio na Kevinovom Vidi ovcu, video sam oli a je Ljudoseina vojs a. Toli o je veli a da od Usudovog Pribega ne bismo imali i zgleda. Zbog toga sam doneo odlu u. Doveo sam nas ovde. Verujem da emo danas pobediti. Izazvaemo uni tenje te horde - verujem u to. Doveo sam vas ovde zato to verujem u to. A sada dopustite da vam a em a o emo to i zvesti." Zastao je na trenuta i postao jo rui, jo uspravniji, ao da se napinje za ono to ima da a e. Onda je produ io. "Boriemo se ovde protiv te vojs e iz jednog raz loga. Poglavaru Mhoramu potrebno je vreme. On e uiniti da ovaj moj plan proradi a mi treba da ga uvamo do ne bude spreman. Kada bude spreman..." inilo se ao da se Troj sav napeo, "...pojuriemo ol i o nas noge nose pravo u Garotin estar." U oli o je oe ivao povi , bio je iznenaen; ratnici su bili preslabi da bi se bunili. Ali amor groze proe roz njih, a Mhoram vide u as na mnogim licima. Troj smesta nastavi: "Znam oli o to gadno zvui. Ni o nije ni ada do sada pre iveo estar - ni o se do sada nije vratio. Znam sve to. Ali Kletni a je te o pob editi. Na a jedina prili a jeste da uinimo ne to to izgleda nemogue. Verujem da neemo iz ginuti. Do se budemo borili, Mhoram e da prizove Kaeroila Divogorni a, umni a. A Kaeroil Divogorni e nam pomoi. Dae nam slobodan prolaz roz Garotin estar. On e pora ziti Ljudoseinu vojs u. Verujem u to. elim da i vi poverujete. umni nema razloga da nas mrzi - to znate. A ima sve razloge da mrzi Ljudoseu. D in je Besomu . Ali jedini nain na oji Kaeroil Divogorni mo e da dobije Ljudoseu jeste da nam da slobodan prolaz. A o od jurimo u Garotin estar, a Ljudosea vidi da nismo povreeni - onda e nas slediti. On p revi e mrzi i nas i estar da bi propustio ta vu prili u. Uspee. Jedini problem je pr izivanje umni a. A to zavisi od poglavara Mhorama."

On ponovo zastade i poe da odmerava rei pre nego to je nastavio: "Mnogi od vas znaju poglavara Mhorama du e nego ja. Znate a av je ove . Uspee. Vi to znate. Do ne uspe, jedino to treba da radimo jeste da se borimo - da ga dr imo u i votu do radi. To je sve. Znam oli o e vam to biti te o. ujem... ujem oli o ste um orni. Ali vi ste ratnici. Nai ete snage. Verujem u to. ta god da se desi, biu ponosa m da se borim sa vama. I neu se pla iti da vas povedem u Garotin estar. Vi ste istin s i uvari Domaje." Zastao je i e ao na ne u vrstu odgovora. Ratnici nisu za licali, niti su povi ali ili zagalamili; neobini zahvat i znurenosti uut avao ih je. Ali zajedno su se osovili na noge. Dvanaest hiljada mu araca i ena ustalo je da salutira vrhovni u. inilo se da im uje po ret i da ga razume. Otpozdravio je jednom, ruto. On da je o renuo ponositog Ranihina i ot asao tamo gde je ostavio Mhorama. Iznenadio je Mhorama i poglavar ga ne presrete. Kretao se ao da ga u us pravnom polo aju dr i rutost izuzetne nu de; glas mu je podrhtavao ada je re ao praz nom vazduhu na mestu gde se nalazio Mhoram: "Nadam se da shvata ta e se dogoditi u oli o ne uspe . Neemo imati ni a vog izbora. I dalje emo morati da idemo u estar. I m oliti se da nas umni ne pobije do Ljudosea ne rene za nama. Na taj nain svi emi i zginuti, ali mo da e i Besomu sa nama." Mhoram pohita a Troju. Ali Terel je bio bli i vrhovni u i on progovori pr e nego to je Mhoram mogao da ga zaustavi. "To neemo dopustiti", ree on bezoseajno. " To je samoubistvo. Ne govorimo o ratovniji. Ali mi smo rvna garda. Neemo dozvoli ti poglavarima da izazovu sopstvenu smrt. Nismo uspeli da spreimo samouni tenje vrh ovnog poglavara Kevina. Neemo ponovo do iveti neuspeh." "Slu am te", odvrati Mhoram o tro. "Ali taj trenuta jo nije do ao. Prvo moram da radim." O renuo se Troju i re ao: "Prijatelju moj, hoe li ostati sa mnom do bu dem po u avao? Treba mi... imam potrebu za podr om." inilo se da se Troj zanjihao na Merilovim leima. Ali uhvatio se za Ranihin ovu grivu, zaustavio. "Samo mi reci a o ima i ta to mogu da uinim." Ispru io je ru u, a ada je Mhoram uhvati, on s liznu sa Merilovih lea. Mhoram je na trenuta stezao tu ru u, onda je pusti. Poglavar pogleda pr ema ratovniji, vide da se ova priprema da doe a Ljudosein napad. O renuo je pa nju p rema estaru. U as mu ste e srce. Pla io se da e ga Kaeroil Divogorni naprosto sasei tamo gde stoji zbog uvrede oju predstavlja njegov poziv - da e sasei itavu vojs u. Ali i dalje je bio sopstveni gospodar. Napravio je ora napred, digao ezlo viso o i znad glave i poeo obred obraanja umi. " iveo, Garotin estare! umo Jedine ume! Neprijatelju na ih neprijatelja! Garoti n estare, iveo! Mi smo poglavari - protivnici tvojih neprijatelja i prouavaoci znan stva lilianrila. Moramo proi! Pouj, Kaeroile Divogornie! Mrzimo se iru i plamen oji te povreuju. Tvoji n eprijatelji na i su neprijatelji. Ni ada nismo uneli o tricu, se iru ili vatru da te dota nu - niti emo to i ada uiniti. umnie, pouj! Pusti nas da proemo!" Nije bilo odgovora. Glas mu je bez odje a padao po travi i drveu; ni ta se nije micalo niti odgovaralo po mranim dubinama. Napregao je sva ula ne bi li uo ili video ma a av zna , ali ni ta nije doe ao. Kada je bio siguran u ti inu, on ponovi obred. Ponovo nije bilo odgovora. Posle treeg obraanja nema tmina estara ao da se poveala, ao da je postajala sve dublja i zlo obnija a o ju je pre linjao. Kroz nedodirljivost ume uo je prve vesele povi e Ljudoseine vojs e ada je opazila ratovniju. Gladni urli uvi estrui mu u as; zglavci mu pobele e do mu se opira o. On vrsto zabi ezlo u travu i oproba drugi pristup. Do se sunce u oso spu talo roz popodnevne asove, poglavar Mhoram trudio s e da ga Garotin estar zauje. Koristio je sva umni ova imena ouvana u znanstvu Domaje . Pleo je molbe i napeve od sva og prizivanja i dozivanja znanog u Znanstvigoru. Menjao je uobiajenu upotrebu poznatih naina u nadi da e odbraviti ti inu. a je upotr ebio i napev prizivanja ojim je dozvao Kovenanta u Domaju, izmenio ga ta o da m u odgovara i otpevao estaru. Nije bilo ni a vog dejstva. uma je ostala neprodorna, bez odgovora. A iza njega, poslednja bit a ratovnije poe. Kada Ljudoseine horde pojuri e n a njih, ratnici uzdigo e umorni po li poput barja a pr osa. Ali onda zauta e, jer uvali su ostat e snage za borbu. Sa spremnim oru jem o renuli su se mahnitanju oje ih

je napadalo sa Pustare. Besomu ova vojs a ubitano nalete na njih. Ispaljujui lu ove iz blizine, on i po u a e da pre inu zalet napada. Ali ista brojnost hordi zapljusnu pre o pobijenih pragrdana, jamni a i drugih stvorenja, pogazi ih nogama, zabi se u ratovniju. Prednji redovi bili su zdrobljeni napadom; hiljade opa ih zveri probi e se u srce ratovnije. Ali bala lija Kvan o upi jedan bo , a prva sto ernica Amorin pri upi drugi. Prvi put ot a o je napustila Doriandor Kori ev inilo se da se sabrala. Odbacila je slabost volje i povela eovojne u pomo prednjim redovima. A poglavar K alindril dr ao je polo aj u sredi tu vojs e. Vitlao je ezlom o o glave i sipao vol ebnu p lavu silu u svim smerovima. Stvorenja su uzmicala pred njim; dvadesetine neorgan izovanih pragrdana padale su pod njegovim ognjem. Onda Kvan i Amorin stigo e do njega sa obe strane. Iz ne og mesta dubo o u sebi, ia o su stigli do najte e iznurenosti, mu arc i i ene Domaje izvlaili su snagu da uzvrate napad. Suoeni sa istim zlom izopaenih stv orenja poglavara Kletni a, ratnici ot ri e da jo mogu da se odupiru. Ljubav dubo o u srcima i gaenje prema stvorenjima potpuno su ih preplavili. Strasno su se bacal i na neprijatelja. Stotine su ih u ot osima padale po zemlji, ali su odbili prvi Besomu ov napad. Ljudosea je urlao nareenja; stvorenja se povu o e da se pregrupi u. Pragrdani po uri e da obrazuju lin protiv poglavara Kalindrila, a ostata vojs e premesti se, dovede jamni e napred da podnesu udar sledeeg napada. U naporu da omete te pripreme, Kvan otpoe sopstveni napad. Ratnici s oi e za zverima oje su se povlaile. Poglavar Kalindril i jedna eovojna istra e da spree obr azovanje pragrdans og lina. Ne oli o mahnitih trenuta a bacali su demonijs i so j u haos. Ali onda udari d in-Besomu , upotrebi Kamen da pomogne pragrdanima. Ne oli o udara smaragdne sile prisili Kalindrila da odstupi. Klin se smesta sastavi. E ovojna je bila primorana da se povue. Bila je to mrana i nema bit a. Posle prvog gladnog vris a napada Ljudosein a vojs a borila se glupom, manija om opa o u. A ratnici nisu imali snage za vi anje ili ri e. Samo su zvu nogu, sudari oru ja, jau anje osa aenih i smrtno ranjenih i evtanje naredbi probijali nemu napetost. Pa ipa je poglavar Mhoram oseao te pr igu ene zvu e ao zaglu ujuu halabu u; inilo se da odje uju njegovim u asom. Napor da ne obraa pa nju na borbu i da se usredsredi na sopstveni rad cedio mu je znoj iz sami h ostiju, terao bilo da mu udara u slepoonicama poput zatvoreni a. Kada tradicionalna imena i prizivanja ne uspe e da dovedu umni a, on poe da oristi zna e i ar ans e simbole. Crtao je ezlom petouglove i rugove po travi, p alio unutar njih vatre, pravio tajanstvene po rete nad njima. Mrmorio je sebi u bradu lavirints e napeve. Sve je bilo bes orisno. Ti ina tmine estara zvuala mu je u u ima poput smeha. Pa ipa , zvuci ubijanja ravnomerno su mu se primicali. Sva sranost ratni a nije bila dovoljna; bili su potisnuti. I Troj je uo povlaenje. Najzad vi e nije mogao da se uzdr i. "Blagi Bo e, Mhoram e!" pro apta on napeto. "Is asapie ih." Mhoram se o rete Troju u besu. "Misli li da nisam svestan toga?" Ali ada osmotri vrhovni a, on se zaustavi. Video je oli o je Troj na mu ama. Od ao a zn oja vrhovni ove ope otine opa o su gorele; u njima su udarali damari bola. Ru e su mu besciljno pipale unao olo, ao da je izgubljen. Bio je slep. I pored sve m oi da isplanira i smisli, bio je nemoan da izvede ma ar i najprostiju zamisao. Poglavar Mhoram prebaci bes u drugi anal. Uz njegovu pomo, on donese odl u u. "Vrlo dobro, prijatelju moj", te o je dahtao. "Ima jo po u aja oje treba op robati, ali je mo da samo jedan od njih dovoljno opasan da pru i ne u nadu za uspeh. Budi spreman. Ti mi mora zauzeti mesto u oli o padnem. Predanja a u da je pesma oju nameravam da otpevam smrtonosna." Do je oraao napred, on oseti novu smirenost. Suoen sa sopstvenim u asom, v ide da je posredi bio samo strah. Upoznao se sa njegovim srodni om ada je drugi Besomu polo io ru e na njega. A znanje oje je tada ste ao moglo je sada spasti ratovniju. Sa opasno u u oima, on poe prema estaru do se nije na ao meu prvim stablima. Tamo je upalio ezlo i digao ga iznad glave, pa ljivo ga lonei od grana. Onda je poeo

da peva. Rei su mu nespretno dolazile na usne, a naglasci melodije ao da su proma i vali ritam. Pevao je pesmu oju nijedan poglavar do tada nije izgovorio. Bila je jedna od mranih tajanstava Domaje, zabranjena zbog opasnosti oju je nosila. Pa ipa su rei pesme bile iste i jednostavne. Njihova opasnost poivala je drugde. Prem a Kevinovom znanstvu, pripadale su ao najcenjenije blago umni u Jedine ume. umni je ubijao sve smrtni e oji bi se usudili da u aljaju te rei. Svejedno, Mhoram pusti glas i gordo zapeva: Granje se iri, a stabla rastu Kroz i u, egu, sneg i led: ia o vetrovi iro og sveta u zao as dunu a zemljotresi tresu i liticu lome, li e mi zeleno Jo od dana pre a Vreme poe a ums i svet go a mladice rastu. nego Zemlja be e stara, usudu hod, amen ali,

zaustavlja pra nu pusto i smrt. Ja sam upori te Tvorca Zemlje: udi em sav izdahnuti dah i izdi em ivot to ve e i lei. Ka o mu je pesma zamirala u daljini, on zau odgovor. Muzi a mu je dale o prevazilazila njegovu. inilo se da se spu ta sa granja poput li a oro enog nezamislivom melodijom - da pada i trepti o o njega, ta o da je piljio ao da je zaslepljen. Glas je imao la i, viso i, isti ton, poput ubora poto a, ali sila oju je nagove tav ao ispunjavala ga je strahopo tovanjem. Ali se ira i vatra ubijaju me. Znam za mr nju gordih a a. Odlazi da sauva crveni srca so : Moja mr nja ne poznaje ni poina ni milost.

Zvon muzi e zatalasa mu vid. Kada se proistio, on ugleda Kaeroila Divogor ni a a o oraa prema njemu pre o livade. umni be e viso ove sa duga om, belom bradom i lepr avom sedom osom. Nosio j e odoru od najistijeg samita, a u pregibu ru e imao je vornovati drveni tap nali s iptru. Ogrlica ljubiastih i belih orhideja o o vrata samo mu je pojaavala uzvi eno dostojanstvo. Pojavio se iz sumra a estara ao da je roio iza vela, a izmeu stabal a retao se poput monarha. Ono mu se lanjalo do je prolazio. Sa sva im ora om rasipao je apljice melodije o o sebe ao da mu je itava linost natopljena pesmom . Is riavi glas ubla avao mu je o trinu izraza. Ali oi mu nisu bile blage. Ispod gusti h, sedih obrva, srebrna svetlost sjala je iz jabuica bez zenica i du ica, a pogled mu je imao silinu fizi og sudara. I dalje pevu ei refren pesme, on se pribli i poglavaru Mhoramu. Pogled mu je nepomino dr ao Mhorama sve do se nisu na li gotovo na dohvat ru e jedan drugom. Mhor am oseti da ga ovaj proverava. Zvu muzi e se nastavljao i ne o vreme proe pre ne go to shvati da mu se umni obraa, da ga pita: "Ko se to usuuje da mi alja pesmu?" Uz napor, Mhoram potisnu strahopo tovanje da odgovori: "Kaeroile Divogornie , umnie i poslu ioe du e Drveta, molim te da mi oprosti drs ost. Nisam nameravao da vrea ili aljam. Ali moja nu da je silna i prevazilazi i strah i pa nju. Ja sam Mhoram, sin Variolov, poglavar Vea Vesel amena i branitelj Domajinog drveta i amena. Tra i m dar, Kaeroile Divogornie." "Dar?" premi ljao je umni melodino. "Donosi mi vatru meu drvee, a onda tra i d Budala si, Mhorame, sine Variolov. Ja se ne pogaam sa ljudima. Ne pru am milost da rova nijednom stvorenju oje poznaje o tricu ili plamen. Gubi se." Nije digao glas niti mu je pesma postala o trija, ali od siline njegove zapovesti Mhoram se zatet ura.

" umnie, pouj me." Mhopram se upinjao da mu glas bude smiren. "Upotrebio sam ovu vatru samo da ti privuem pa nju." On ugasi ezlo, spusti ga na tlo i uhvati ao da nae oslonac pred umni ovim odbijanjem. "Ja sam poglavar, sluga zemne moi. Ot a o su poglavari nastali, svi su se zavetovali svim moima ouvanju Domaje i ume. Volimo i cenimo ume sveta. Nisam uinio ni a vo zlo ovom drveu - niti u to i ada uiniti, ia o odbija dar i osuuje Domaju na oganj i smrt." Pevu ei ao za sebe, Kaeroil Divogorni ree: "Ne znam ni ta o poglavarima. Za mene ne predstavljaju ni ta. Ali znam ljude, smrtni e. Obred obesveenja nije zabora vljen u estaru." "Pa ipa me saslu aj, Kaeroile Divogornie." Mhoram je mogao da oseti a o g a zvuci bit e tu u u lea. Ali seao se ta je nauio o istoriji Jedine ume i ostajao je nepomian, miran. "Ne tra im dar na oji ne mogu uzvratiti. umnie, nudim ti Besomu a." Na re Besomu , Kaeroil Divogorni se izmeni. Rosni, svetlucavi oreol njeg ove muzi e poprimi prizvu besa. Oi mu se zamrai e; njihova srebrna svetlost ustupi mesto olujnim oblacima. Izmaglica mu se irila iz oiju i lebdela prema obrvama. Ali nije re ao ni ta i Mhoram nastavi. "Ljudi Domaje vode rat protiv Opa og, drevnog uni titelja drvea. Njegova si lna vojs a dognala nas je ovde i poslednja bit a trenutno besni u Ku avijem Dolu. Bez tvoje pomoi sigurno emo biti uni teni. Ali sa na om smru Domaja ostaje bez odbrane . Onda e uni titelj drvea povesti rat protiv itave ume - protiv drvea u divnom Andelejn u, protiv usnulog Grimerdora i nespo ojnog Morinmosa. Na raju e napasti estar i t ebe. Mora biti pora en sada." inilo se da umni a nije dirnula ta molba. Umesto da odvrati na nju, on mran o zapevu i: "Govorio si o Besomu u." "Vojs om oja nas upravo sada uni tava zapoveda Besomu , jedan od trojice onih oji su deset ovali Jedinu umu." "Pru i mi do az da govori istinu." Poglavar Mhoram nije se usuivao da o leva. Ia o je tle po om je gazio bi lo u potpunosti neutabano, neobele eno bilo ojim znanstvom izuzev njegove sopstve ne intuicije, on spremno odgovori: "On je Besomu mo sha, isto ta o imenovan Jeh anum i Ljudosea. U davno minula doba on i Turiya, njegov brat, nauili su mr nji prem a drveu ne ada prijateljs u Demoniju. Njegov brat Samadhi vodio je monarha Dorien dora Kori eva ada je taj ludi ralj po u ao da ovlada ivotom i smru Jedine ume." "Besomu mo sha", treperio je Kaeroil Divogorni la o, opasno. "Naroito s am gladan Besomu a." "Njihova mo sada je silno pojaana. Dele neprirodnu mo Kamena Zlozemlja." "Ne marim za to", odvrati umni gotovo o tro. "Ali ponudio si mi Besomu a. Ka o se to mo e izvesti, ada te a i sada pobeuje?" Zvuci bit e neumitno su se primicali a o je ratovnija potis ivana. Sa s va im trenut om oji je prolazio poglavar Mhoram uo je sve manje bit e, a sve vi e lanja. I mogao je da oseti a o vrhovni Troj te o di e iza njega. Svom svojom te o izvojevanom smireno u on odgovori: "To je dar oji tra im, Kaeroile Divogornie. Tra im bezbedan prolaza za sve svoje ljude roz Garotin estar. Taj dar izruie Besomu a mo shu u tvoje ru e. On i itava njegova vojs a, svi njegovi pragrdani, jamnici i st vorenja bie tvoji. Kada Besomu bude video da be imo u Garotin estar, a nismo uni teni , sledie nas. Verovae da si slab - ili da te vi e nema. Mr nja prema nama i drveu nater ae i njega i svu njegovu silu u tvoju oblast." Trenuta oji je odzvanjao nu dom u Mhoramovim u ima proe do je Kaeroil Divo gorni razmi ljao. Zvuci bit e govorili su da us oro od ratovnije nee preostati ni ta to bi se moglo spasti. Ali Mhoram je gledao umni a i e ao. Najzad umni limnu. "To je vredna pogodba", pevao je lagano. "Ovo drvee el jno je da se ponovo bori. Spreman sam. Ali postoji mala cena oja se mora platit i za moju pomo - i za aljanje moje pesme." Nalet Mhoramove nade iznenada ustupi mesto strahu i on se o rete da zaus tavi vrhovni a Troja. Ali pre nego to je mogao da povie upozorenje, Troj grozniavo ree: "Onda u ja platiti! Plaam bilo ta. Vojs u mi olju!" Mhoram se lecnu na neopozivo obeanje, po u a da se pobuni. Ali umni lu avo ree: "Vrlo dobro. Prihvatam tvoje plaanje. Pa ljivo uvedi vojs u meu drvee." Troj je reagovao trenutno; o renuo se, vinuo u Merilovo sedlo. Vodio ga je ne i nagon; sleteo je na Ranihina bezbedno ao da mo e da vidi. Smesta je odgal

opirao u smeru bit e, viui svom snagom: "Kvane! Povlaenje! Povlaenje!" Ratovnija je propadala do je vi ao. Redovi ratni a bili su probijeni i Ljudoseina stvorenja rvolono su mahnitala meu njima. Vi e od dve treine eovojni ve je palo. Ali ne to u Trojevoj zapovesti galvanizovalo je ratni e za taj onani napor. Oni se odvoji e, o renu e i potra e. Iznenadno be stvo otvori na rat o procep izmeu njih i Ljudoseine vojs e. P oglavar Kalindril smesta se potrudi da pro iri procep. Do ga je titio rug rvnih gardista, on oslobodi oganj munje oji se uhvati u travi i zapuc eta ispred prot ivni a. Udar mu je naneo malo tete, ali su besomu ove trupe na trenuta o levale sa poterom. Koristei taj trenuta , on poe za ratnicima. Svi pre iveli zajedno - jedv a ne to vi e od deset eovojni - potra pravo prema Mhoramu. Kada vide da sti u, Mhoram ode da presretne Troja. Povu ao je vrhovni a sa Merilovih lea - nije bilo bezbedno jahati pod granjem estara - uzeo ga za ru u i poveo prema drveu. Ratnici u begu bili su im gotovo za petama ada Mhoram i Troj u stro poo e u Garotin estar. Kaeroil Divogorni je nestao, ali pesma mu je ostala. inilo se da la o od zvanja sa sva og lista ume. Mhoram je oseao da ga vodi i poe za njom ao da se to p odrazumeva. Iza njega, uo je a o ratnici tro e iscrpljenost na poslednji juri prema utoi tu ili smrti. uo je a o Kvan vie ao iz veli e daljine da su sada svi pre iveli meu drveem. Ali nije se obazirao. umni ova pesma ga je opinila. Dohvativ i Troja za ru u i nepre idno se osvrui po tami, ustro je oraao stazom melodije. Sa Kalindrilom, Trojem, Kvanom, dve dvadesetine rvnih gardista, svim Ra nihinima i vi e od etiri hiljade ratni a, poglavar Mhoram na izvesno vreme i eze iz sv eta ljuds og roda. Muzi a mu je lagano izazivala preporod uzbunjene svesti, gonila ga u ne u vrstu transa. Oseao je da je i dalje svestan svega, ali ga sada ni ta nije diralo . Video je otpoinjanje veeri u izmenjenoj tmini estara, ali nije oseao prolaza vrem ena. Kroz otvore izmeu drvea video je Zapadni Planine. Po menjanju polo aja vrhova mogao je da proceni brzinu. inilo se da se ree br e od Ranihina u galopu. Ali nije oseao tegobe ili zamor putovanja. Dah pesme nosio ga je napred, ao da estar udi e i njega i njegove pratioce. Bilo je to neobino, snoli o prola enje, putovanje du e, pu no brzine oju nije mogao da is usi i dogaaja oje nije mogao da oseti. Doe no - mesec je bio mlad - ali on nije izgubio stazu sa vidi a. Ne i nag ove taj svetlosti u travi i li u i pesma inili su mu put jasnim i on je pouzdano nasta vljao, nedirnut ma a vom potrebom za odmaranjem. umni ova pesma oslobodila ga je smrtnosti, opta ala ga u bezbri nu smirenost. U ne o doba to om tmine zauo je a o se pesma menja. Izmena nije delovala na njega, ali joj je shvatio znaenje. Ia o je uma gutala sve druge zvu e, ta o da mu urlici, jau anje i vri tanje nisu dopirali do u iju, znao je da upravo dolazi do uni tenja Ljudoseine vojs e. Pesma je opisivala ve ove e anja u mr nji, bola zbog izg ubljenih prostranih podruja sa srodnim stablima, doba laganog besa oji se uspinj ao roz so ove ume sve do ga sva a grana i list nisu delili, pre ivljavali, udeli d a delaju. A roz to melodijs o pripovedanje dopirao je apat o smrti do su se or enovi, ro nje i debla spajali da drobe i idaju. Protiv neizmernog estara a je i Ljudoseina vojs a bila siu na i nebranjena triava uvreda zavitlana prema o eanu. Drvee je odbacivalo silu pragrdana, snagu ja mni a i besni, prite njeni, oajni i strah svih drugih stvorenja. Pod vostvom pesme Ka eroila Divogorni a, jednostavno je podavilo napadae. Plamenovi su uga eni, nosioci seiva po lani, znanstvo i sila nadvladani. Onda je drvee ispilo rv i pro dralo tela - obrisalo sva i trag neprijatelja u apoteozi drevnog i izuzetnog besa. Kada se pesma vratila ranijem smirenom lebdenju, inilo se da odi e mranim za dovoljstvom i pobedom. Ubrzo potom - Mhoramu se bar inilo da je bilo ubrzo - umom proe tutnjava po put grmljavine. Najpre mu se uini da uje samrtni o oprcanje Ljudosee. Ali onda je v ideo da zvu ima potpuno drugi izvor. Dale o prema zapadu ne a u asna sila izbila je u planinama. Crvena vatra bljuvala je iz jednog dela venca. Posle sva e erupc ije udar bi poeo da se valja estarom, a blistavi, izbaeni gasovi osvetljavali su non o nebo. Ali Mhoram je bio imun na to. Gledao je sve sa zanimanjem, ali pesma ga je obavila opinjeno u i uvala od svih briga. I nije osetio brigu ada je shvatio da ratovnija nije iza njega. Izuzev

poglavara Kalindrila, Troja, Amorine, bala lije Kvana i dvojice rvnih gardista, Terela i Morila, bio je sam. Ali nije oseao bojazan; pesma ga je ispunjavala miro m i poverenjem. Vodila ga je napred i napred roz bezmernu no prema zori novoga d ana. Sa povrat om svetlosti, ot rio je da se ree roz umu po ojoj su bujale l jubiaste i bele orhideje. Njihove blage, iste boje slagale su se sa muzi om ao da su note oje je pevao Kaeroil Divogorni . Uljulj ivale su Mhorama u utehu melod ije. Sa iro im, nesvesnim osmehom, pu tao je da ide, ao da mu je struja oja ga no si le za sve bolj e. Njegova neobina brzina sada je bila oiglednija. Kroz procepe u li u nad glavo m ve je mogao da vidi uparene ilj e Melen uriona Nebozora, najvi eg vrha Zapadni Pl anina. Mogao je da vidi viso u, golu visoravan Ulom Kamena a o se bit a oju je ovaj s rivao nastavljala. Erupcije i prigu eno gruvanje odje ivali su iz dubina p lanine, a crveni udari sile pogaali su nebo u nepravilnim razmacima. Ali i dalje je bio nedirnut. Njegova brzina, njegova ushiujua, lagodna brzina, ispunjavala mu je srce veseljem. Pre ao je trideset ili etrdeset milja ot a o je u ao u estar. Oseao s e spremno da hoda na taj nain zauve . Ali dan proe uz istu bezvremenu nematerijalnost oja ga je nosila roz no. Ubrzo je sunce bilo blizu zalas a, pa ipa on nije imao oseaj trajanja, nije sus tizao zamor ili gladni, fizi i oseaj da je putovao itav dan. Onda se pesma ponovo izmeni. Postepeno ga vi e nije vu la u letu prema nap red. Kraj njenog treperenja ispuni ga tihom tugom, ali ga je prihvatio. Grmljavi na erupcija Ulom Kamena sada je bila gotovo prema jugozapadu od njega. Cenio je da se on i njegovi pratioci nalaze u blizini Crne Re e. Pesma ih je odvela pravo roz umu do viso og, golog brega oji je trao iz um e poput glat e izrasline. Iza njega uo je ubor vode - Crna Re a - ali samo brdo pr ivue mu pa nju, povrati mu samosvest u odreenoj meri. Zemlja brega bila je u potpuno sti be ivotna, ao da je u davna doba natopljena sa previ e smrti da bi i ada vi e mog la da procveta. A odmah ispod njenog vrha sa bli e strane stajala su dva ruta sta bla poput stra ara, svedo a, razdvojena deset ili vi e jardi. Bila su mrtva ao i br eg - pocrnela, bez granja i li a, bez so a. Sva om mrtvom drvetu preostala je samo jedna grana. Pedeset stopa iznad tla drvee je dodirivalo jedno drugo, a grane su mu se preplitale da bi obrazovale pre u izmeu stabala. Bila je to Golet Ve ala, drevno gubili te umni a. Ovde su, prema predanjima D omaje, Kaeroil Divogorni i njegova braa donosili presude u davno pro lo doba, ada se Jedina uma jo borila za ivot. Ovde su pogubljivani Besomuci oji su do li umni u n a dohvat. Sada je Besomu mo sha visio sa ve ala. Crni bes izobliio mu je lice, naduv eni jezi virio mu je izmeu zuba poput izraza prezira, a oi su mu prazno piljile. Gr mr nje napinjao mu je i rastezao sve mi ie. Samrtna mahnitost bila mu je toli o sil na da su mu mnogi rvni sudovi popucali i obojili o u tamnim rvoliptanjem. Do je poglavar Mhoram gledao navi e roz sve gu i sumra , iznenada oseti umo r i e. Ne oli o trenuta a proe pre nego to je opazio da je Kaeroil Divogorni u bliz ini. umni je stajao na jednoj strani brega i tiho pevao, a oi su mu blistale crve nom i srebrnom svetlo u. Po raj Mhorama, vrhovni Troj se prome olji ao da se budi i nejasno zapi ta: " ta je to? ta vidi ?" Mhoram je morao da proguta ne oli o puta pre nego to je mogao da doe do gl asa. "Ljudosea. umni ga je pogubio." O tra napetost pree Trojevim licem, ao da se napre e da vidi. Onda se nasme io . "Hvala Bogu." "Vredna pogodba", otpeva Kaeroil Divogorni . "Znam da ne mogu da pogubim Besomu ov duh. Ali veli o je zadovoljstvo ubiti mu telo. Zadavljen je garotom." Oi su mu na trenuta crveno sevale, a onda ponovo preo e u srebro. "Nemojte zbog to ga misliti da sam pogazio re. Va i ljudi su nepovreeni. Prisustvo toli ih nevernih s mrtni a uznemiruje drvee. Da mu pre inem nelagodnost, poslao sam va e ljude van Gar otinog estara prema severu. Ali zbog pogodbe i cene oju te treba da platite, do veo sam vas ovde. Osmotrite a o izgleda osveta ume. Ne to u njegovom jasnom glasu natera Mhorama da uzdrhti. Ali dovoljno je o

dr ao prisebnost da upita: " ta se desilo sa Besomu ovim Kamenom?" "Bilo je to veli o zlo", pevu io je ozbiljno umni . "Uni tio sam ga." Mhoram nemo limnu. "To je dobro." Onda po u a da usredsredi pa nju na pitan je cene Kaeroila Divogorni a. eleo je da do a e da od Troja ne treba tra iti ispunjen je pogodbe; vrhovni nije razumeo ta se tra i od njega. Ali do je Mhoram jo tra io rei , Terel mu s renu pa nju. Krvni gardista nemo po aza uz re u. No je bila gotovo potpuna; samo su otvorena zvezdana svetlost i sjaj oiju Kaeroila Divogorni a osvetljavali Golet Ve ala. Ali ada poglavar poe da sledi Tere lovo po azivanje, on ugleda dva drugaija svetla. Na veli oj daljini bio je vidlji v vatreni pa ao Ulom Kamena. Tamo nja silovitost ao da se primicala vrhuncu. Vatr e su mahnito bljuvale, a mrana grmljavina valjala se nad estarom ao da se veli e litice raspadaju. Drugo svetlo bilo je mnogo bli e. Malo, mirno, belo svetlucanje sjalo je roz drvee izmeu Mhorama i re e. Do ga je ovaj gledao, ono se za loni iz a brega. Ne o je putovao roz Garotin estar po Crnoj Reci. Predoseanje obuze Mhorama i on odjednom shvati da se pla i. Zaboravljeni na gove taji i vizije iz prethodnih dana vrati e mu se. On se hitro o rete umni u. "Ko t o dolazi? Jesi li s lopio i druge pogodbe?" "U oli o i jesam", pevao je umni , "one nisu tvoja briga. Ali ova dvojica prolaze po dopu tenju. Nisu govorili sa mnom. Pu tam ih zbog toga to svetlo oje nos e ne predstavlja opasnost po drvee - i zbog toga to imaju mo oju moram po tovati. Ve zan sam za onom postanja." "Melen urion!", zajea Mhoram. "Tvorac ne a nas sauva." On uhvati Troja za ru u i poe uz goli breg. Njegovi drugovi po uri e za njim. Pro ao je ve ala, stigao na vr h brega i spustio pogled niz njega prema reci. Dva ove a pela su se prema njemu brdom sa rene obale. Jedan od njih nosio je blistavi amen u desnoj ruci i dr ao pratioca levom. Kretali su se bolno, ao d a se uspinju nasuprot te ini ogoljenosti. Kada su se na li blizu vrha brega, pred oim a itave Mhoramove dru ine, oni stado e. Banor lagano di e or rest ta o da osvetli vrh brega. On limanjem glave po zdravi poglavare. Kada Tomas Kovenant shvati da ga svi ljudi na bregu gledaju, on odbi Ban orov oslonac, stade sopstvenom snagom. Taj potez o tao ga je o trog napora. Do je stajao, nesigurno se lelujao. Oi su mu piljile, ni ta ne videi - piljile bez cilja, pa ipa sa toli om silovito u da se inilo da su mu u r tene, ao da su toli o svesne s opstvene dvostru osti da nisu u stanju da vide jednostru o. Ru e su mu stezale j edna drugu na grudima. Ali onda ga pogodi o tri udar sa Ulom Kamena i on gotovo iz gubi ravnote u. Bio je prisiljen da pru i troprstu a u prema Banoru. Taj po ret razgo liti mu levu pesnicu. Na domalom prstu, srebrni venani prsten vrelo je pulsirao. Trei deo: KRV ZEMLJE 21. LENINA KERKA Troj je neverovanje Tomasa Kovenanta nazvao blefom. Ali Kovenant nije ig rao mentalnu igru. Bio je gubavac. Borio se za sopstveni ivot. Neverovanje mu je bilo jedina odbrana protiv Domaje, jedini nain da ontr oli e jainu, potencijalno samoubistvo svog odgovora na Domaju. Oseao je da je izgubi o sve ostale obli e samoza tite. A bez samoza tite zavr io bi poput starca oga je upo znao u leprozarijumu - obogaljen i smrdljiv pre o svih granica podno ljivosti. a b i i ludilo bilo bolje. U oli o bi poludeo, najzad bi bar bio izolovan od svesti o tome ta mu se de ava, slep, gluv i neosetljiv na le inars u bolest oja mu pro dire m eso. Pa ipa , do je jahao prema zapadu, sve dalje od Vesel amena, sa vrhovno m poglavar om Elenom, Amo om i dvojicom rvnih gardista u potrazi za sedmim Krug om Kevina Zemljoguba, znao je da se menja. U udarima i trzajima, tlo se po retal o ispod njega; ne a mona, pritajena zemna mo menjala mu je lini teren. Nestabilni o

slonac gurao ga je u provaliju. A oseao je nemo da bilo ta uradi u vezi sa tim. Najopasniji vid njegovog trenutnog polo aja bila je Elena. Njena bezimena unutra nja sila, njeno pore lo i neobina osobina da joj je nemogue rei "ne" istovreme no ga je i odbijala i privlaila. Kada su napustili Dolinu dve re e, ve se psovao to joj je prihvatio poziv. Pa ipa , imala je snage da ga po oleba. Uplitala mu je oseanja i izvlaila neoe ivane niti pristan a iz ta o nastalog vora. Nije bilo ta o sa njegovim drugim po oravanjima. Kada je poglavar Mhoram zatra io da poe sa ratovnijom, slo io se zbog toga to su mu alternative u potpunosti nedostajale. Hitno mu je bilo potrebno da nastavi da se ree, da i dalje traga za be stvom. Slino razmi ljanje nije ga opravdavalo ada ga je vrhovna poglavar a Ele na zamolila da je prati. Znao je da ja e sve dalje od razre enja nedoumice, bit e pr otiv poglavara Kletni a - da je izbegava ao u avica. Ali u trenut u odlu e nij e a ni razmi ljao o odbijanju. A oseao je da je ona u stanju da ga privlai i dalje. Beznade no, sasvim protivno onome to je njegovo ime govorilo, mogla ga je naterati da je sledi, a i ada bi i la toli o dale o da ga po alje da sam napadne Opa og. Nje na lepota, fizi i izgled, pona anje prema njemu pro dirali su mu deo po deo o lopa, i zlagali osetljivo meso. Do je putovao roz o tru jesen Trotgarda, posmatrao ju je napeto, upla eno. Viso a i ponosita na leima Mire, svog Ranihina, izgledala je ao runisan a vestal a, ne a o istovremeno mona i rh a - ao da bi mogla da mu polomi osti jednim pogledom, a da ipa padne iz sedla na dodir jedne jedine baene pregr ti blat a. Opinjavala ga je. Kada se Amo pojavi ispred nje ao da se naglo materijalizovao iz prazno g vazduha, ona se o rete da govori sa njim. Izmenili su pozdrave i poeli prijatno da as aju poput starih prijatelja do je Veseldrvo nestajalo u daljini iza njih. Amo ova uzdr anost na temu Kruga nije mu spreavala radosnu govorljivost u drugim s tvarima. Ubrzo je veselo pevao i priao ao da mu je jedina svrha bila da zabavlja vrhovnu poglavar u. Do je Amo poveavao razma od jutra, Kovenant je posmatrao predeo o o se be. Grupa pohoda lagodno je jahala po niziji Trotgarda. Putovali su uz nezna tno s retanje prema jugu od isto zapadnog pravca, u gruboj paraleli sa to om re e Ril prema Zapadni Planinama. Zapadni rub Trotgarda, i dalje na rastojanju od ez deset ili ezdeset pet milja, bio je najmanje tri hiljade stopa vi i od Doline dve r e e i itava oblast lagano se uspinjala prema planinama. Grupa vrhovne poglavar e ve je prelazila na postepeni uspon. Kovenant je mogao da oseti opu teno uspinjanje do su jahali roz umoviti predeo sa jesenjim u rasima, sav blistav od narand astih , utih, zlatnih, crvenih, lisnatih plamenova, a onda pre o bujnih, travnatih padi na bregova, gde je o ilj e drevnih ratova Jadin Kamena obrisalo gusto novo meso vr esa i pirevine, naraslo pre o rana, zeleno od isceljenja. Jedva da je bio u stanju da nasluti poslednje nagove taje oporav a Trotgar da. Pod pre riv om rasta trave i drvea, sve povrede Kevinovog poslednjeg rata nis u bile u lonjene. S vremena na vreme jahai su prolazili pored gnojavih rana golih poteza oji su i dalje odbijali sve poprav e, a ne i bregovi nespretno su le ali, poput lo e name tenih slomljenih ostiju. Ali rad poglavara urodio je dobrim plodov ima. Vazduh Trotgarda bio je miri ljav, pun ivota. Samo je malobrojno drvee po aziva lo da mu orenje dopire do ne ada obesveene zemlje. Novo Vee poglavara na lo je valj an nain da provede ivote. Zbog svega to je prepatio, Trotgard dirnu Kovenantovo srce. Ot rio je da mu se dopada, da ima poverenja u njega. U ne im trenucima do je dan prelazio u popodne, on po ele da ni uda ne ide. eleo je da luta Trotgardom - bez odredi ta, najb olje sam - bez ijedne primisli o Krugovima, prstenovima ili ratovima. Doe ao bi o tpoina sa dobrodo licom. inilo se da je Amo valjan vodi za ta ve borav e. Nosilac sedmog Kruga re tao se bodrim, mladi im ora om oji je pri rivao injenicu da brzina oju je namet ao nije bila lenjiva. A dobro raspolo enje nesavladivo mu je penu alo. Pevao je duge pesme za oje je tvrdio da ih je nauio od vilins ih elohima - pesme toli o tuins e da Kovenant nije mogao da razli uje ni rei ni reenice, a ipa toli o neobino suge stivne, toli o poput meseine u umi da su ga napola opinile. Amo je priao i tajne pr ie o zvezdama i nebesima, veselo je opisivao nebes i ples ao da je lino s a ao po

njemu. Veseli glas dopunjavao mu je isti, o tri veernji vazduh i po ar sunevog zalas a u drveu, oplitao slu aoce poput ini, mesmerizma. Pa ipa je u sumra u Trotgarda naglo i ezao, jednim po retom u lonio se iz vidljivosti i ostavio grupu vrhovne poglavar e. Kovenant se tr e iz sanjarenja. "Gde..." "Amo e se vratiti", odgovori Elena. U polutami, nije znao da li gleda u njega, roz njega, mimo njega ili upr os njemu. "Samo nas je ostavio za no. Doi, p rapoglavaru", ree ona ada la o slete sa Mirinih lea. "Otpoinimo." Kovenant je sledio njen primer, prepustiv i onja Banorovom staranju. Mira i ostala dva Ranihina odgalopira e, prote ui noge posle celodnevnog hoda. Onda Morin ode do Rila po vodu do je Elena poela da di e logor. Izvadila je malu urnu oblu a i upotrebila oganj- amenove da s uva mali obro za sebe i Kovenanta. Lice joj je sledilo po rete ru u, ali udnovata onostranost njenog pogleda bila je usmerena p rema silnim daljinama, ao da u zemnom svetlu ita o dogaajima sa druge strane Doma je. Kovenant ju je gledao; opinjavala ga je a i izvoenjem najjednostavnijih ru tina. Ali do joj je prouavao vit o oblije, sigurne po rete, razdvojeni pogled, po u avao je da odr i zahvat nad samim sobom, da povrati ne to oseaja o tome a o stoji s a njom. Bila je misterija za njega. Od svih ja ih i is usnih ljudi Domaje, odabr ala je ba njega da je prati. Silovao joj je maj u - pa ipa je izabrala njega. U Zlatosinju ga je poljubila - od tog seanja srce ga zabole. Odabrala je njega. Ali ne iz besa ili elje za osvetom - ni iz a vog razloga oji bi Trel odobravao. Vi deo je u njenim osmesima, uo u glasu, oseao u dr anju da ne namerava da mu nanese zl o. Onda za to? Iz a ve je tajne zaboravnosti ili strasti izvirala ta elja za njego vim dru tvom? Morao je to saznati. Pa ipa se napola bojao odgovora. Posle veere, do je sedeo i pio svoju porciju ladenice sa druge strane p osude sa oblu om u odnosu na Elenu, on pri upi hrabrosti da je ispita. Oba rvna gardiste povu la su se iz logora i oseao je ola anje to ne mora da se oristi njiho vim uslugama. Trljajui prstima bradu, pamtei opasnost od fizi ih oseaja, poeo je ta o to ju je pitao da li je i ta saznala od Amo a. Bezbri no je zavrtela glavom, a osa joj je pravila oreol o o glave u svet losti oblu a. "Sigurno smo na ne oli o dana od polo aja sedmog Kruga. Bie dovoljno v remena za ispitivanje Amo a." Prihvatio je to, ali ga nije zadovoljilo. On pojaa stisa na sebi i upita je za to je odabrala njega. Gledala je u njega ili roz njega ne oli o trenuta a pre nego to je odvra tila: "Tomase Kovenante, ti zna da te nisam ja odabrala. Nijedan poglavar Vesel a mena nije te odabrao. Drul Stenotoac izveo je tvoje prvo prizivanje, a njega je v odio Opa i. Na taj nain, mi smo tvoje rtve, ba ao to si ti njegova. Mo e biti da je o na o a o poglavar Mhoram veruje - mo da je posredi bio i izbor Tvorca Domaje. Ili mo da mrtvih poglavara - mo da sam vrhovni poglavar Kevin nosi ne a av uticaj sa dr uge strane groba. Ali ja nisam odabirala." Onda joj se ton izmeni i ona produ i: " Pa ipa sam izabrala..." Kovenant je pre ide. "Nisam na to mislio. Znam za to mi se ovo de ava. To je zbog toga to sam gubavac. Normalna osoba naprosto bi se smejala... Ne, hou da a em , zbog ega si zatra ila da poem sa tobom - u potragu za sedmim Krugom? Sigurno je bi lo drugih ljudi oje si mogla da odabere ." Blago je odvratila: "Ne razumem tu bolest oja izaziva da bude ... gubavac . Opisuje svet u ome su nevini podvrgnuti mu ama. Zbog ega se ine ta ve stvari? Za t o su dozvoljene?" "Stvari ovde nisu drugaije. Ili ta misli da se desilo Kevinu? Ali ti menja t emu. elim da znam za to si me odabrala." Lecnuo se na seanje o Trojevom jadu ada je vrhovna poglavar a obznanila svoj izbor. "Vrlo dobro, prapoglavaru", ree ona o levajuim tonom. "U oli o se na to pi tanje mora odgovoriti, odgovoriu. Ima mnogo razloga za moj izbor. Hoe li da ih uje ?" "Samo nastavi." "Ah, Nevernie. Pone ad mislim da vrhovni Troj nije ba toli o slep. Istina - ti izbegava istinu. Ali pru iu ti svoje razloge. Najpre, pripremam se za prili e oje budunost mo e doneti. U oli o naposlet u po eli da upotrebi belo zlato, sa ezlom za ona bolje sam u stanju da ti pomognem nego i o drugi. Ne znam tajnu divlje magi

je - ali nema pouzdanije alat e od ezla. A u oli o se ti na raju o rene protiv Do maje, uz pomo ezla biu u stanju da ti se suprotstavim. Ne posedujemo ni ta drugo za ta se mo emo nadati da e izdr ati mo belog zlata. Ali ja tragam i za drugim ciljevima. Ti nisi ratni - a ratovnija e se su obiti sa veli om opasno u, gde se samo sila i borbena ve tina mogu nadati da e ouvati i vot. Ne elim da rizi ujem tvoju smrt. Mora ti se pru iti dovoljno vremena da nae sops tveni odgovor na sebe. A ja lino tra im dru tvo. Ni vrhovni Troj ni poglavar Mhoram ne mogu se odvojiti od rata. Da li eli jo obja njenja?" Osetio je nepotpunost njenog odgovora i prisilio se da je sledi i pored svog straha. Sa grimasom gaenja prema pro imajuoj nepri ladnosti svog pona anja u Doma ji, on odluno ree: "Dru tvo? Posle svega to sam uinio. Neobino si popustljiva." "Nisam popustljiva. Ne donosim odlu e bez dogovora sa sopstvenim srcem." Na trenuta bio je neposredno suoen sa znaenjima onoga to je re la. Bilo je to ono to je istovremeno i eleo da uje i ega se pla io. Ali onda ga odvrati slo ena nev oljnost, sainjena od saoseanja, u asa i samoosuivanja. Od nje mu je glas zazvuao grubo ada je re ao: "Slama Trelovo srce. I majino." Lice joj se u oi. "Da li me optu uje zbog Trelovog bola?" "Ne znam. Sledio bi nas ada bi u sebi imao ma ar malo nade. Sada sigurn o zna da ti i ne razmi lja o tome da me azni ." Zastao je, ali prizor bola oji joj je zadao natera ga da ponovo progovo ri, da pohita da odgovori na njena uzvraanja, protivoptu be oje jo nije ni izgovori la. "A to se tie tvoje maj e - nemam pravo da govorim. Ne mislim o onome to sam joj uinio. To je ne to to bar mogu da razumem. Bio sam u ta voj... os udici... a ona je bila ta o bogata. Ne, mislio sam na Ranihine - one Ranihine oji su sva e godine odlazili u amendol Mithil. Pogodio sam se sa njima. Po u avao sam da naem ne o re enje - ne i nain da ne poludim u potpunosti. A oni su me mrzeli. Bili su ba ao Domaja - veli i, silni i uzvi eni - i gadili su me se." Hrapavo je izgovorio rei gadili se, ao da odje uju sa gubavac, neist pro a ena! "Ali propeli su mi se - njih stotinu. Bili su prisiljeni... I zbog toga sam se pogodio sa njima. Obeao sam da ih neu jahati - da neu ni jednog prisiljavati da me nosi. A njih sam naterao da obeaju... Po u avao sam da nae m nain da nateram svu tu veliinu, snagu, zdravlje i vernost da me ne prisile da po ludim. Naterao sam ih da obeaju da uzvrate u oli o ih i ada budem pozvao. I nater ao sam ih da obeaju da e ti poseivati maj u." "To obeanje i dalje ostaje." Izgovorila je to ao da se time dubo o ponos i. On uzdahnu. "To je Jadin a re la. Ali nije u tome stvar. Vidi li? Po u avao sam da joj po aljem ne to, da ne a o popravim stvar. Ali to ne pali. Kada ne oga ta o ja o povredi , ne mo e da eta unao olo i da mu upuje po lone. To je ta to i surovo." sta mu se is rivi e od gor og u usa onoga to je uinio. "Zapravo sam po u avao da se sa m oseam bolje. Ka o god bilo, nije upalilo. Kletni ume sve da izvitoperi. Do vremena ada sam do ao do raja pohoda za ezlom za ona, stvari su i le toli o ravo da me ni a v a pogodba nije mogla spasti." Naglo mu ponestade rei. eleo je da a e Eleni da je ne optu uje, da ne mo e da j e optu i - a istovremeno je jedan njegov deo ipa optu ivao. Taj njegov deo oseao je da Lenin bol zaslu uje vi e odanosti. Ali inilo se da vrhovna poglavar a to razume. Ia o ga njen onostrani pogl ed nije dirao, ona odvrati na njegovu misao: "Tomase Kovenante, ti ne razume u po tpunosti Lenu, moju maj u. Ja sam ena - ljuds o bie poput bilo oga drugog. A tebe sam odabrala da mi bude pratilac na ovom pohodu. Moj izbor sva a o razot riva i srce moje maj e, ao i moje. Ja sam joj er a. Od roenja ivela sam pod njenom negom i ona me je uila. Nevernie, nimalo me nije uila besu ili gorini prema tebi." "Ne!" je nu Kovenant. "Ne." Ne! Ne i ona!" Vizija rvi pomrai mu vid - r vi na Leninim slabinama. Nije mogao da podnese pomisao da mu je ona oprostila, o na! O renuo se na drugu stranu. Oseao je da ga Elena gleda, oseao je a o njen o prisustvo pose e prema njemu u naporu da ga privue nazad. Ali nije mogao da je po gleda u oi. Pla io se oseanja oja su je podsticala; nije ih a imenovao ni pred sami

m sobom. Le ao je pod po rivaima lea o renutih prema njoj sve do nije po rila oblua za no i spremila se da spava. Sledeeg jutra, ubrzo posle zore, Morin i Banor ponovo se pojavi e. Sa sobom su vodili Miru i Kovenantovog onja. On ustade i pridru i se Eleni u jelu do su im rvni gardisti pa ovali po rivae. Ubrzo potom ponovo su po li prema zapadu. Amo postade vidljiv pored vrhovne poglavar e. Kovenant nije bio raspolo en za nastava Amo ovog opsenarstva. A to om noi doneo je odlu u. Postojao je rizi ojeg se morao poduhvatiti - opasni gest oji m se nadao da povrati ne u vrstu celovitosti. Pre nego to je mladi mogao da otpone, Kovenant se suspre e da zadr i iznenadno udaranje srca i upita Amo a ta zna o belom zlatu. "Mnogo i malo, nosioe", odgovori Amo uz smeh i na lon. "Reeno je da belo zlato izra ava divlju magiju oja uni tava mir. Ali o je u stanju da opi e mir?" Kovenant se namr ti. "Igra igre reima. Postavio sam ti odreeno pitanje. ta zna o njemu?" "Znam, nosioe? To je mala re - s riva ogromnost svoga znaenja. uo sam ono to mi je reeno i video ono to su mi oi gledale, ali samo ti nosi belo zlato. Zove li to znanjem?" "Amoe", utee Elena u Kovenantovu pomo, "da li je belo zlato na ne i nain pov ezano sa sedmim Krugom? Da li je belo zlato izvoa ili lju tog Kruga?" "Ah, vrhovna poglavar o, sve stvari su povezane." inilo se da mladi u iva u sposobnosti da izbegava pitanja. "Sedmi Krug mo e da ne obraa pa nju na belo zlato, a gospodar belog zlata mo da nema oristi od sedmog Kruga - pa ipa su oboje mo, obl ici i lica sile ivota. Ali nosilac mi nije gospodar. Zasenjuje me, ali ne pomrauje . Po tujem ono to nosi, ali moja namena opstaje." Elenin odgovor bio je vrst. "Onda nema potrebe da mu izbegava pitanja. Gov ori ta si uo i saznao u vezi sa belim zlatom." "Govorim na svoj nain, vrhovna poglavar o. Nosioe, uo sam mnogo, a nauio mal o u vezi sa belim zlatom. Ono predstavlja parado s to spaja lu Vremena, nepo orn i granini postanja Zemlje, nedostajuu ost zemne moi, vrstinu vode i tenost amena. Ono izra ava divlju magiju oja uni tava mir. O njemu tiho govore bhrathairi, a sa s trahopo tovanjem ga izriu elohimi, ia o ga ni ada nisu videli. Veli i Kelenbhrabana l sanja o njemu u svom grobu, a mrane pe ane gorgone gre se u bezglasnoj mori na dodi r njegovog imena. To om svojih poslednjih dana vrhovni poglavar Kevin zalud je ud eo za njim. Ono predstavlja bezdan i vrhunac usuda." Kovenant uzdahnu za sebe. Pla io se da e dobiti ta av odgovor. Sada e morati da ide dalje, da gura pitanje pravo do ivice svoga u asa. U jadu i strahu on zare a : "Dosta - po tedi me. Samo mi reci a o se belo zlato..." Na trenuta je zamucao. Ali seanje na Elenu ga je gonilo. "... a o da upotrebim taj pro leti prsten." "Ah, nosioe", nasmeja se Amo , "pitaj More novoroenog sunca ili Melen urio na Nebozora. Propituj vatre Gora Krembala ili humusno srce Garotinog estara. itav a Zemlja zna. Belo zlato je uneseno meu nas ao sve druge sile - roz strast i oaj anje, is reni izgovor srca." "Vatru mu pa lenu", zare a Kovenant u naporu da pri rije ola anje. Nije mu se dopadalo da prizna sebi oli o mu je drago to e ostati neznalica u vezi sa tom temom. Ali to neznanje bilo mu je ljuno za samoodbranu. Sve do nije umeo da upo trebi belo zlato, nije mogao biti o rivljen za usud Domaje. U tajnom i podmu lom delu srca rizi ovao je pitanje samo zbog toga to se uzdao da e mu Amo dati odgov or oji ni ta ne razja njava. Sada se oseao poput la ova. a i njegovi nasrtaji na sopst venu celovitost bili su bezuspe ni. Ali ola anje mu je bilo vee od gaenja prema samom sebi. To ola anje omogui mu da promeni temu, da o u a normalan razgovor sa vrhovno m poglavar om. Oseao se nespretno poput bogalja; nije nemarno razgovarao sa drugo m osobom jo od pre poet a gubavosti. Ali Elena je odgovarala voljno, a rado; dobro do licom mu je doe ala pa nju. Ubrzo nije vi e morao da traga za pitanjima ojima e otpoi njati razgovor. Izvesno vreme, razgovor im je lebdeo o olinom Trotgarda. Do su se peli prema zapadu roz bregove, umovite rajeve i pustare, jesenji vazduh postajao je sve o triji. Ptice su se gonile po predelu uz spretno obru avanje i uzdizanje. Vesel a suneva svetlost protezala se ao da bi sva og asa mogla da prsne u is re i odsja

je. U njoj, boje jeseni postajale su zaslepljujue. A jahai poe e da viaju sve vi e ivoti ja - zeeva i veverica, zdepastih jazavaca, tu i tamo lisica. inilo se da itava atmo sfera pogoduje vrhovnoj poglavar i Eleni. Kovenant postepeno shvati taj vid pogl avarstva. Elena je bila od ue u Trotgardu. Poistovetila se sa izleenjem Kura Plen etora. U to u njegovih pitanja izbegavala je samo jednu temu - svoja detinja is ustva sa Ranihinima. Ne to u vezi sa jahanjem i inicijacijama u mladosti bilo je previ e lino da bi se razmatralo pod golim nebom. Ali o drugim temama uzvraala je be z ustezanja. Dopu tala je da je navodi na razgovor o njenim godinama u Znanstvigor u, o Veseldrvu i Trotgardu, o Vesel amenu, poglavarstvu i moi. Osetio je da mu to ona poma e, popu ta mu, sarauje, i bio je zahvalan. Posle izvesnog vremena nije se v i e oseao osa aeno to om pauza u razgovoru. Sledei dan proe na slian nain. Ali dan posle toga, taj oseaj neugro enosti poe a mu izmie. Izgubio je svoju sposobnost. Jezi poe da mu se oi od upamene samoe, a b rada ga je nervirajue svrbela, ao podseanje na opasnost. Nemogue, pomisli. Ni ta od ovoga mi se ne de ava. Odluno, gonjen bole u i svim disciplinama opstan a oje je izgu bio, on potegnu pitanje o vrhovnom poglavaru Kevinu. "On me opinjava", ree ona, a srce mirnoe njenog glasa neobino zazvua poput za ti ja u o u oluje. "Bio je najvei od veli og roda Bere a Srdomila - poglavar najisp unjeniji nadmoi u itavoj poznatoj ili predanjima opisanoj istoriji Domaje. Njegova vernost Domaji i zemnoj moi nije znala ni za aljanje, ni za neuspehe. Njegovo p rijateljstvo sa d inovima bilo je tema za sjajnu pesmu. Ranihini su ga obo avali, a rvna garda dala je zavet zbog njega. U oli o je gre io, bilo je to zbog preveli o g poverenja - pa ipa , a o se poverenje mo e raunati u rivicu? Najpre, be e to u nj egovu poast to je Opa i mogao da zadobije poglavarstvo od njega - poglavarstvo i p ristup do srca. Nisu li Zubo u osvedoile i potvrdile probe istine or restom i lomil ialorom? Nevinost je veliana sopstvenom ranjivo u. A nije bio slep. U u asnoj tajni svoje sumnje, odbio je poziv oji bi ga o dveo u smrt od Podlaeve Klisure. U srcem is ovanoj vidovitosti ili proro tvu donos io je odlu e oje su uvale budunost Domaje. Obezbedio je opstana d inova, Ranihina i rvne garde. Upozorio je ljude. A onda je sopstvenom ru om uni tio... Tomase Kovenante, postoje oni oji veruju da je Obred obesveenja izrazio najveu mudrost vrhovnog poglavara Kevina. Malo ih je, ali su ubedljivi. Uobiajeno se smatra da se Kevin trudio da postigne parado s istoe roz uni tenje - i nije uspe o, jer on i sva dela poglavara behu ra injeni, ali je Opa i opstao. Ali ti malobroj ni do azuju da je onano oajanje ili ludilo u ojim je Kevin izre ao Obred bilo ne ophodno rtvovanje, cena za mogue postizanje onane pobede. Do azuju da su njegove p ripreme i potom Obred - oji je prisilio i snage dobra i zla da zaponu rad ispoet a - izvedeni da nam omogue Zubo in poraz. U tom do azivanju Kevin je predvideo nu du oja e prisiliti Opa og da prizove belo zlato u Domaju." "Mora da je bio jo lui nego to sam mislio", proguna Kovenant. "Ili mu se nap rosto dopadalo obesveivanje." "Nijedno od toga, ini mi se", odvrati ona o tro, ozbiljno. "Bio je to hraba r i vredan ove gonjen do rajnjosti moi. Sva o smrtno i neuvano srce bilo bi doved eno do oajanja - iz tog razloga dr imo se zaveta mira. A iz istog razloga Kevin me opinjava. On se zavetovao Domaji i uterao je u ripac - istim dahom ju je i potvrd io i pore ao." Glas joj se di e na unutra njem vetru oseanja. "Koli o mora da mu je b io silan bol? I oli o bi mu veli a bila mo samo da je pre iveo taj poslednji trenu ta uni tenja - da je, ada je video obesveenje i ada je uo radost Opa og, po iveo da zada samo jo jedan udarac! Tomase Kovenante, verujem da postoji neizmerna snaga u onanosti oajanja snaga iznad svega zamislivog za du u oja nije do ivela atastrofu. Verujem da bi v rhovni poglavar Kevin, samo da mo e da progovori onostran groba, izre ao re ojom b i li io sr i i same osti Opaije poglavara Kletni a." "To je ludilo!" zajea Kovenant hrapavo. Elenin pogled titrao je na rubu u sredsreenosti i on nije mogao da podnese da ga gleda. "Misli li da e te ne o postoj anje posle smrti is upiti po to si naprosto zbrisala ivot sa Zemlje? Tano je to bila Kevinova gre a. Ka em ti da se pr i u pa lu!" "Mo da", ree ona blago. Na njegovo iznenaenje, oluja oju joj je nagove tavao

glas prestala je. "Ni ada neemo posedovati ta vo znanje - i ne bi trebalo da nam bude potrebno do god ivimo svoje ivote. Ali nalazim da ima opasnosti u verovanju poglavara Mhorama da te je Tvorac Zemlje odabrao da brani Domaju. U dubini du e ver ujem da to ne va i za tebe. Meutim, pone ad sam mislila da mo da na i mrtvi ive u tvom svetu. Mo da vrhovni poglavar Kevin sada nespo ojno luta tvojom Zemljom u potrazi za glasom oji bi m u ovde mogao izgovoriti re." Kovenant zajea; osetio je jad pred Eleninim obja njenjem. uo je vezu oju je povlaila izmeu Kevina Zemljoguba i njega. A od onoga to je podrazumevalo to srodst vo srce mu je drhtalo ao da ga napadaju moni naleti vetrova odbijanja. Do su ja hali napred, nova ti ina meu njima blistala je poput belih oiju straha. To raspolo enje pojaavalo se to om tog dana i sledeeg. Veliina stvari stavlje nih na oc u o amuivala je Kovenanta; nije bio u stanju da se poigrava njima. Povu ao se u ti inu ao da je to aura, o lop za ne u posebnu ranjivost ili preobra aj. Ne a av mrani poriv poput seanja na ne ada nje dane sa Atiaran gonio ga je da zaostane iza Elene i da ja e iza nje. Za njenim leima, sledio je Amo a u gornje rajeve Trot garda. Onda, estog dana, trinaestog ot a o je napustio Vesel amen, ponovo se sab rao na izvestan nain. Gromovito se mrgodei, digao je glavu i ugledao a o se nad n jim prote u Zapadni Planine. Grupa vrhovne poglavar e Elene bli ila se jugozapadnoj ivici Trotgarda, gde se re a Ril uspinjala u planine; a grebeni i snegovi venca ve su ispunjavali itavo nebo zapada. Trotgard je poivao razvijen iza njega poput d ela poglavara izlo enog pogledima; odra avao je sunevo svetlo ao da se uzda u ishod proveravanja. Kovenant se jo mranije namrgodi na njega i o renu pa nju na drugu stra nu. Jahai su se retali blizu ivice anjona Rila. Tiho, nepre idno hitanje nj enih voda, nevienih pod ivicom anjona, davalo je Trotgardu dimenziju zvu a poput pevu enja planina i bregova ispod samog praga opa aja. Svi prizori imali su novu up eatljivost, zvon nagove taja. Podseali su Kovenanta na to da se penje na jedno od na jvi ih mesta u Domaji - a on nije voleo visine. Ali suspregao je mrgoenje da bi u o tvio nevoljne rea cije svog lica i vratio se do Elene. Ona mu uputi osmeh oji n ije mogao da uzvrati, pa su zajedno pojahali prema planinama. Kasno tog popodneva zaustavili su se, napravili logor po raj jezerca na ivici anjona. Voda je uz pljus anje stizala sa planins e padine pravo ispred nj ih i sa upljala se u amenitom basenu pre nego to bi se prelila pre o ivice prema reci Ril. To jezerce moglo je poslu iti ao ugaoni mea Trotgarda. Neposredno prema jugu od njega bio je anjon re e Ril; na zapadu, inilo se da planine naglo izbija ju iz zemlje, poput sleenog trenut a zasede; a Kura Plenetor poivao je za lonjen pr ema severoisto u sa druge strane terena oji se pola o spu tao. Agresivna neumitno st planina ivo je protivureila tihoj opremi Trotgarda - i taj ontrast, uvi estruen s po ojnim zvu om nevidljive Ril, davao je itavom prizoru izgled iznenaenja, vid ili utisa naglosti. Atmosfera o o jezerca sadr avala je gotovo opipljiv oseaj granice . Kovenantu se to nije dopadalo. Vazduh je sadr avao previ e sumranog vrebanja. Od toga se oseao izlo eno. A jahai nisu bili prisiljeni da se tu zaustave; ostalo j e jo dovoljno dnevnog svetla za dalje putovanje. Ali vrhovna poglavar a Elena odl uila je da se ulogore pored jezerca. Otpustila je Amo a, poslala dvojicu rvnih g ardista sa Ranihinima i Kovenantovim onjem, a onda postavila otli sa oblu om na ravnu stenu u blizini jezerca i zamolila Kovenanta da je ostavi nasamo da bi mog la da se o upa. Fr ui ao da ga sam vazduh ojauje, oti ao je do zavetrine ispod jedne gromade gde mu je jezerce bilo van vidi a. Sedeo je leima oslonjen o amen, obgrliv i ole na, zagledan nani e prema Trotgardu. Nalazio je da su po umljeni bregovi postali nar oito privlani ada je planins a sen a poela da se spu ta po njima. Vrhovi ao da su o disali o trom tminom oja je postepeno potapala ivost Trotgarda. Prostom veliinom i velianstveno u is azivali su svoje pravo prvenstva. Ali njemu se vi e dopadao Trotgard . Bio je ni i i ljuds iji. Onda mu vrhovna poglavar a pre ide premi ljanje. Ostavila je odoru i ezlo z a ona na travi pored oblu a. Obmotana samo u jedno ebe i su ei osu jednim njegovim rajem, ona sti e da mu se pridru i. Ia o je ebe debelo visilo o o nje i ot rivalo jo m

anje od bujne figure nego odora, prisustvo joj je delovalo hitnije nego i ada. P rosto retanje njenih udova do je sedala po raj njega ispoljavalo je uznemirujui uticaj na njega. Zahtevala je odgovore. Ot ri da ga prsa ponovo bole, ao od Z latosinja. U naporu da se odbrani od nemogue ne nosti, on se odbi od gromade i brzo od e do jezerca. Svrabe brade podseao ga je da je i njemu potrebno upanje. Vrhovne p oglavar e nije bilo na vidi u; Banor i Morin nisu se nalazili nigde u blizini. O n baci odeu pored otla sa oblu om i ode u jezerce. Voda je bila hladna poput snega, ali on ue u nju ao ove oji se izla e a nj avanju i poe da trlja o u ao da je umrljan bojom. Napadao je osu i obraze do mu vrhovi prstiju ne zabride e, a zatim je zaronio sve do plua ne poe e da mu gore. Ali ada se izvu ao iz vode i oti ao do oblu a radi toplote, on ot ri da je samo pogor a o te oe. Oseao se nadra enije, gladnije, ali ne i istije. Nije mogao da pojmi Eleninu mo nad sobom, nije mogao da upravlja svojim o dzivom. Bila je opsena, ma tarija; ne bi trebalo da ga toli o privlai. A ona ne bi trebalo da je toli o eljna da ga privlai. Ve je bio odgovoran za nju; njegov jedini in moi u Domaji osudio ga je na to. Ka o je mogla da mu to ne zamera? Kreui se uz neumereno drhtanje, osu io se jednim po rivaem, zatim ga prebacio pre o otlia da se su i i poeo da se oblai. Silovito je navlaio odeu, ao da se oprema za bit u - vezivao je, navlaio, zatvarao i za opavao na sebe ja e izme, majicu, vrs te, za titni e farmer e. Proverio je da li jo nosi perorez i or rest srdoni a Torma u d epovima. Kada je bio valjano opremljen, vratio se roz sumra do vrhovne poglavar e. Trup ao je nogama da je upozori na svoj prilaza , ali trava mu je apsorboval a pri rivenu silovitost i nije pravio ni ta vi e bu e od iznervirane sablasti. Zate ao ju je a o stoji na malom rastojanju niz brdo od gromade. Gledal a je prema Trotgardu sa ru ama obavijenim o o prsa i nije mu se o renula ada jo j se prima ao. Izvesno vreme stajao je dva ora a iza nje. Nebo je i dalje sadr av alo previ e ostat a sunevog sjaja da bi se videle zvezde, ali Trotgard je poivao pod preranom tamom planina. U sumra u, lice poglavars og obeanja Domaji bilo je za l onjeno velom i mrano. Kovenant je vrteo prsten, o retao ga o o prsta ao da ga prite e u s ladu sa ne om provalom. Voda iz mo re ose apala mu je u oi. Kada je progovorio, glas mu je bio o tar od osujeenosti oju nije mogao ni da ola a niti da potisne. "Vatru mu pa lenu, Elena! Ja sam ti otac!" Nije dala ni zna a da ga je ula, ali trenuta posle ree tihim tonom punim premi ljanja: "Trio , sin Tulerov, poverovao bi da si bio poastvovan. Ne bi to rado izre ao - ali njegovo srce izgovorilo bi te rei, ili bi sadr avalo tu misao. Da ni si prizvan u Domaju, mo da bi on se o enio Lenom, mojom maj om. I ne bi oti ao u Znans tvigor, jer on nema elje za znanjem - smirenost amendols og ivota bila bi mu dovo ljna. Ali da su on i Lena, moja maj a, rodili dete oje e odrasti i postati vrhov na poglavar a Vea Vesel amena, oseao bi se poastvovano - istovremeno uzvi eno i poni en o delom sebe u svojoj erci. Poslu aj me, Tomase Kovenante. Trio , sin Tulerov iz amendola Mithil, moj je pravi otac - otac mog srca, ia o nije gospodar moje rvi. Lena, moja mati, n ije se udala za njega, ia o ju je pre linjao da podeli ivot s njim. Nije elela ni a vo drugo deljenje - ivot tvog deteta zadovoljavao ju je. Ali ia o nije elela da podeli svoj ivot, podelila je njegov. Starao se za nju i za mene. Zauzeo je mesto sina od Trela, Leninog oca, i Atiaran, njene maj e. Ah, bio je strog roditelj. Ljubav njegovog srca te la je po ispre idanim analima - udnja i bol i, da, bes prema tebi bili su nesmanjivi u njemu, nalazil i su nove puteve ada bi stari bili s renuti ili pregraeni. Ali Leni, majci mojoj , i meni dao je svu oins u ne nost i posvetu. Sudi ga prema meni, Tomase Kovenante. Kada su me snovi o tebi oduzeli od Leninih misli - ada je Atiaran u muci izgub ila sposobnost da mari za mene i ada je poela da priziva na sebe svu pa nju Trela, mu a svoga - onda je Trio , sin Tulerov, stajao po raj mene. On mi je otac." Kovenant po u a da obri e svoja oseanja otrovno u. "Trebalo je da me ubije ada je imao prili u." Produ ila je ao da ga nije ula. " titio mi je srce od nepravinih zahteva. Uio me je da jad i bes mojih roditelja i njihovih roditelja ne moraju da me uni te ili

ojade - da nisam ni uzro ni le njihovom bolu. Uio me je da je moj ivot samo moj - da mogu da podelim brigu i utehu rana, a da ne delim i same rane, bez napora da ovladam tuim ivotima. Uio me je tome - on oji je dao sopstveni ivot za Lenu, moj u maj u. On te se gnu a, Tomase Kovenante. Pa ipa , bez njega ao mog oca i ja bih te se gnu ala." "Jesi li zavr ila?" zare a Kovenant roz stegnute zube. "Koli o jo misli da mo gu da podnesem?" Nije odgovorila naglas. Umesto toga, o renula se prema njemu. Suze su jo j lizile niz obraze. Obrisi su joj se ocrtavali pred sve mranijim prizorom Trotg arda ada je roila prema njemu, s liznula mu ru ama o o vrata i poljubila ga. Si nuo je, a njen dah ulete mu u plua. Bio je o amuen. Crna izmaglica ispunj avala mu je vid do su joj se usne pripijale uz njegove. Onda na trenuta on izgubi ontrolu. Odgurnuo ju je ao da joj dah nosi zarazu. Kri nu: "Kopile!" i o rete se, svom snagom joj pogodi lice nadlanicom. Od udarca se zateturala. S oio je za njom. Prsti su mu poput and i dograbili po riva, strgli joj ga sa ramena. Ali njegova nasilnost ne po oleba je. Povratila je ravnote u, nije se trgl a niti odma la. Nije se trudila da se po rije. Viso o dignute glave, dr ala se usp ravno i smireno; naga, stajala je pred njim ao da je neranjiva. Kovenant je bio taj o je uzma ao. Povlaio se od nje ao da je se gadi. " Zar nisam poinio dovoljno zloina?" hrapavo je dahtao. "Zar nisi zadovoljna?" inilo se da joj odgovor izvire ist i bistar iz neobine onostranosti njenog pogleda. "Ne mo e me silovati, Tomase Kovenante. Ovde nema zloina. Voljna sam. Odabr ala sam te." "Nemoj!" zagro ta on. "Ne govori to!" On omota ru e o o prsa ao da sa r ije rupu u sopstvenom o lopu. "Naprosto, ponovo po u ava da mi daje po lone. Po u ava d a me pot upi ." "Ne. Odabrala sam te. elim da delim ivot sa tobom." "Nemoj!" ponovi on. "Ne zna ta radi . Zar ne shvata oli o oajno si... si...?" Ali nije mogao da izgovori rei: mi potrebna. Zagu io se njima. eleo ju je, el eo ono to mu je nudila vi e od svega. Ali nije to mogao izrei. Sputavala ga je stras t osnovnija od elje. Nije napravila ni po reta prema njemu, ali glas joj pose e napred. "Ka o t e moja ljubav mo e povrediti?" "Vatru mu pa lenu!" osujeeno je ra irio ru e poput ove a oji razgoliuje ru nu tajnu. "Gubavac sam! Zar ne vidi ?" Ali smesta je znao da ona to ne vidi, da ne mo e da vidi jer joj nedostaje znanje ili gorina da pojmi stvar oju je nazivao gubav o u. Po urio je da po u a da joj objasni pre nego to mu bude roila bli e, ada e biti iz ljen. "Gledaj. Gledaj!" Uperio je u svoje grudi jedan optu ujui prst. "Zar ne shvat a ega se pla im? Zar ne shvata ovu opasnost ovde? Bojim se da u postati novi Kevin! Na jpre u poeti ta o to u te voleti, onda u nauiti a o da oristim divlju magiju ili ta e ve, a onda e me Kletni zarobiti u oajanje i tada u biti izgubljen. Sve e biti uni te no. To mu je sve vreme plan. Jednom ada ponem da volim tebe, Domaju ili bilo ta, on mo e samo da sedne i da se smeje. Krvavog mu pa la, Elena! Zar ne vidi ?" Sada se po renula. Kada mu je bila nadohvat ru e, ona zastade i ispru i ru u. Vrhovima prstiju dodirnula mu je elo, ao da hoe da izglaa tminu oja se tamo p ri upila. "Ah, Tomase Kovenante", blago je dahnula. "Ne mogu da podnesem da te g ledam ada se ta o mr ti . Ne pla i se, voljeni. Nee do iveti usud Kevina Zemljoguba. Sauv te." Na njen dodir, u njemu se ne to slomi. ista ne nost njenog gesta sveg ga prep lavi. Ali nije se slomilo njegovo suzdr avanje; bila je to osujeenost. Ne nost u zna odgovora sveg ga zapljusnu. Video je u njoj njenu maj u i pred tim prizorom izn enada shvati da ga nije bes terao da bude nagao prema njoj, ne bes oji mu je to li o pomraivao ljubav, ve pre bol i gaenje prema samom sebi. Bol oji je naneo njen oj majci bio je samo slo eni nain da povredi samoga sebe - izraz njegove gubavosti. Nije morao da ponovi taj in. Bilo je nemogue, sve je bilo nemogue, ona nije a ni postojala. Ali u tom t

renut u nije mario. Bila mu je er a. Blago se sagao, digao njen ar av, obmotao joj ga o o ramena. Blago joj je dr ao lice u ru ama, dodirivao joj slat o lice nemoguom ivo u sopstvenih prstiju. Gladio je slani bol njenih suza palevima i ne no je ljubio u elo. 22. ANUNDIVIAN YAJNA Sledeeg jutra napustili su Trotgard i pojahali u nepoznati teren planina. Pola milje unutar venca Amo ih povede do mosta od ive stene oji je premo avao us u lisuru Rila. Da ubla i sopstveni strah od visina, ao i da smiri ata, Kovenant prevede onja na povocu do druge strane. Most je bio iro , a rvna garda stajala mu je na obe strane sa Ranihinima; nije imao te oa. Odatle Amo povede grupu vrhovne poglavar e u uvueni prostor izmeu vrhova. Posle podno ja padina, staza naglo postade zahtevna - i la je po ivici prova lija, nepravilna i spora. Bio je prisiljen na pa ljiviji ora do je vodio jahae p o dolinama pretrpanim i uni tenim poput olupina - uz varljiva lizi ta i obru eno ame nje oje je le alo uz litice, po prolazima i na upinama odloma a ao izbljuvane iz ive stene planine - niz ispuste oji su prelazili vremenom izno ena amena proelja poput o ilja a. Ali nije pru ao ni a ve sumnje da zna put. Ponovo i ponovo i ao bi pre ma jedinom moguem izlazu zatvorene doline, na ao jedini put ojim onji mogu proi r oz obru eno amenje, ili bi bez o levanja otr ao do procepa oji je premo avao neprobo jni vrhunac. Kroz grubo nabacane gromade i haos planine vodio je vrhovnu poglava r u nehajno u ove a oji ide lavirintom na oji se potpuno navi ao. To om pribli no itavog prvog dana inilo se da mu je jedini cilj postizanje to vee visine. Vodio je jahae navi e sve do se nije inilo da se hladnoa sliva na njih s a ledenih ilja a najvi ih vrhova. Rei vazduh davao je Kovenantu privid uspona na ne u nepristupanu i nesmiljenu planinu i zato je prihvatio debelu poluodoru od Banor a uz drhtanje oje nije izazivala samo hladnoa. Ali onda Amo promeni smer. Kao da je najzad postao zadovoljan ledenim v azduhom i nivoom planins og predela, nije vi e tragao za visinom. Umesto toga poeo je da sledi linu oaranost svog puta prema jugu. Umesto da zaroni dublje u Zapadni Planine, retao se uporesdo sa njihovim istonim granicama. Po danu je vodio prat ioce du neoznaenog puta, a nou ih je ostavljao u za lonjenim udolinama, procepima i utonima, gde je bilo neoe ivanih rpica trave za onje, da se snalaze a o znaju i umeju sa drhtavicom i surovom hladnoom. inilo se da on sam ne osea hladnou. Do mu je tan a odea lepr ala o o udova, g azio je napred u nepo olebivom veselju, ao da je neosetljiv na zamor i led. esto je morao da se zadr ava da bi Ranihini i Kovenantov mustang mogli da dr e ora sa njim. Dvojica rvnih gardista bila su poput njega - na njih nije uticala ni hl adnoa, ni visina. Ali oni su bili Haruai, roeni za ova ve planine. Nozdrve su im se irile pred magliastim dahom zore ili sumra a. Oi su im lutale pre o suncem o upani h urvina, dolina tu i tamo u ra enih azurnim gors im jezerima, drevnim gleerima ra ir enim po najvi im planins im prolazima, potocima napajanim snegom. Ia o nisu nosili ni ta osim rat ih odora, ni ada nisu drhtali niti cvo otali na studeni. iro a ela, ravni obrazi i samouvereno dr anje nisu u azivali na ubrzani rad srca, na uzbuenje rvoto a. Pa ipa , bilo je neega jasnog i strasnog u ivahnosti ojom su pazili na Elenu, Kovenanta i Amo a. Elena i Kovenant nisu bili ta o imuni na hladnou. Njihova podlo nost lu avo ih se dr ala, inila ih eljnim sva og novog dana napredovanja prema toplijem ju nom va zduhu. Ali po rivai i dodatna odea bili su im topli. inilo se da vrhovna poglavar a nimalo ne trpi. A sve do ona nije patila, ni Kovenant nije oseao bol. Bio je mi rniji nego davno pre. Ot a o su napustili Trotgard - ot a o je do ao do ot ria oje mu je omoguilo da je voli, a da se ne gnu a sebe - izbacio je iz uma sve ostalo i usredsredio se na er u. Poglavar Kletni , ratovnija, a i sam pohod, bili su mu nematerijalni. Gledao je u Elenu, slu ao je, oseao joj prisustvo sve vreme. Kada je bila raspolo ena za razgovor, spremno ju je ispitivao, a ada nije, pru ao joj je utanje. A u sva o m raspolo enju bio joj je zahvalan, o tro dirnut ponudom oju je uinila - ponudom oj

u je odbio. Nije mogao da ne bude svestan injenice da ona nije jedna o zadovoljna. Ni je se la o odluila na ponudu i inilo se da nije voljna da shvati njegovo odbijanje . Ali alost zbog toga to joj je zadao bol samo mu je poveavala pa nju prema njoj. Usr edsredio se na nju ao to to mo e samo ove dubo o upoznat sa samoom. A ona nije bila slepa na to. Posle prvih ne oli o dana putovanja po planini ponovo je bila opu te na u njegovom dru tvu, a osmesi su joj izra avali is renost oseanja oju ranije nije dozvoljavala sebi. Onda je oseao da je u s ladu sa njom i rado je putovao uz nju. Povremeno je tepao svome onju ao da u iva to ga ja e. Ali u danima oji su usledili lagano je obuze promena - promena oja nij e imala ni a ve veze sa njime. Ka o je vreme prolazilo - a o su putovali bli e po lo aju sedmog Kruga - bila je sve zao upljenija ciljem pohoda. e e je propitivala Amo a, napetije ga saslu avala. Kovenant je povremeno video u onostranom pogledu njeni h oiju da razmi lja o ratu - du nost od oje se udaljila - i povremeno bi joj hitnja sevnula roz glas do se upinjala da postavlja pitanja oja e ot ljuati Amo ovo ta janstveno znanje. Bilo je to breme u ijem no enju joj Kovenant nije mogao pomoi. Sam nije znao nijednu ljunu injenicu. Dani su prolazili; mesec se pro irio do punog, a zatim poeo da opada prema poslednjoj etvrti, ali ona nije napredovala. Najzad ga elja da joj ne a o pomogne navede na razgovor sa Banorom. Na neobian nain oseao se nesigurno sa rvnim gardistom - ne fizi i, ve emocio nalno. Postojala je napetost usled neusagla enosti izmeu njega i Banora. Kameni pog led Haruaija imao je uzvi eni izgled ove a oji ne eli da se poni ava izricanjem presud e o pratiocima. A Kovenant je imao i druge razloge da se osea nelagodno sa Banoro m. Vi e nego jednom prisilio je Banora da podnese teret njegovog bes orisnog gneva . Ali nije se mogao o renuti nigde drugde. Eleni je bio u potpunosti bes oristan . Poev jo od dana u Vesel amenu, bio je osetljiv na finu nijansu neslaganja u pona anju rvne garde prema Amo u - neslaganja oje je potvreno, ali ne i obja njen o u Veseldrvu. Meutim, nije znao a o da prie toj temi. Izvlaenje informacija iz Ba nora bilo je te o; uobiajena rezerva rvnog gardiste ometala je ispitivanje. A Kov enant je bio re en da ne pita ni ta to bi moglo zazvuati ao povreda Banorove celo upn osti. Banor je ve do azao vernost u Jazbini tu ispod Planine Groma. Kovenant poe ta o to je po u ao da sazna zbog ega je rvna garda smatrala da treba poslati samo Banora i Morina da za tite vrhovnu poglavar u to om pohoda. Bio je o tro svestan svoje nespretnosti ada je primetio: "Za ljuujem da ne misli da sm o u veli oj opasnosti na ovom putovanju." "Opasnosti, prapoglavaru?" Potisnuti napevni prizvu Banorovog izgovora ao da je podrazumevao da onaj oga titi rvna garda ne treba ni da razmi lja o opa snosti. "Opasnosti", ponovi Kovenant sa zrncem stare gorine. "To je ovih dana uob iajena re." Banor razmisli na trenuta , a onda ree: "Ovo su planine. Uve ima opasnos ti." "Kao na primer?" "Stenje se mo e obru iti. Mo e poeti oluja. Po ovim visovima lutaju tigrovi. Ov de love veli i orlovi. Planine... su" Kovenantu se uini da uje nagove taj zadovoljst va u Banorovom tonu, "...opasne." "Onda za to... Banore, stvarno bih voleo da znam zbog ega ste vas dvojica j edini rvni gardisti ovde." "Zar nas je potrebno jo " "U oli o nas napadnu - tigrovi, ili tagod? Ili ta a o doe do lavine? Da li je dvojica dosta?" "Mi poznajemo planine", odvrati Banor glat o. "Dovoljni smo." Ta tvrdnja nije bila ne to emu se Kovenant mogao usprotiviti. Po u ao je da p rie onome to je eleo na drugi nain, pre o nastojanja da ga povue na osetljiv teren teren oji bi radije izbegao. "Banore, oseam a o lagano poinjem da upoznajem vas, rvne gardiste. Ne mogu tvrditi da shvatam - ali vam bar prepoznajem posveenost. Znam a o izgleda. A sada imam oseaj da se ovde ne to de ava... ne to... nesaglasno. N e to to ne prepoznajem.

Ovde se penjemo po planinama, gde se sva ta mo e desiti. Sledimo Amo a o zn a uda, ia o nemamo ni a vu predstavu o tome ta radi, a da i ne pominjemo za to. A ti si zadovoljan mi lju da je vrhovna poglavar a bezbedna ada su tu samo dvojica rvnih gardista da je tite. Zar ni ta niste nauili od Kevina?" "Mi smo rvna garda", odvrati Banor stameno. "Bezbedna je - bezbedna ol i o god je to mogue." "Bezbedna?" pobuni se Kovenant. "Dvadesetina ili stotinu dvadesetina rvnih gardista ne bi je uinila bezb ednijom." "Divim se tvom samopouzdanju." Kovenant se lecnu na sopstveni sar azam, zastade na trenuta da razmotri svoja pitanja. Onda spusti glavu ao da namerava da udari po Banorovom otporu s opstvenim elom i ree otvoreno: "Veruje li Amo u?" "Verujem, vrhovni poglavaru?" Banorov ton nagove tavao je da je pitanje na ne i nain besmisleno. "Nije nas poveo u opasnost. Odabrao je dobar prolaz roz p lanine. Vrhovna poglavar a dala je glas da ga sledimo. Ne tra imo vi e." Kovenant je ipa oseao s riveno prisustvo neeg neobja njenog. "Ka em ti, ne sl a e se", iznervirano je zare ao. "uj. Malo je asno doba dana za ta ve nesaglasnosti. Ne a o mi je dosta svega toga - vi e mi nimalo ne poma e. U oli o je i tebi svejedn o, radije bih uo ne to to ima smisla. Banore, ti... izvini. Ne mogu da ne primetim. Najpre ne to to nisam razumeo , ne to... neus laeno... u vezi sa nainom na oji ste vi rvni gardisti reagovali na Amo a ada se pojavio u Vesel amenu. Vi ste... ne znam ta je to bilo. Ka o god b ilo, na Veseldrvu se niste polomili da pomognete Troju ada je uhvatio Amo a. A posle toga... samo dvojica rvnih gardista! Banore, to nema ni a vog smisla." Banor je bio nedirnut. "Ona je vrhovna poglavar a. Nosi ezlo za ona. La o ju je odbraniti." Taj odgovor zaustavi Kovenanta. Nije bio uveren, ali nije mogao da smisl i nain da ga zaobie. Nije znao za im traga. Intuicija mu je govorila da su mu pitan ja va na, ali nije mogao da ih izrazi ili opravda na i a av valjan nain. A na Banor ovu nepo olebivu utljivost gledao je ao da je re o ne oj vrsti standarda prosuivan ja, o parado salno linom i nezaobilaznom riterijumu ispravnosti. Banor ga je inio svesnim da u njegovom sopstvenom praenju vrhovne poglavar e ima neeg to nije bilo u potpunosti is reno. I zbog toga se povu ao od Banora, vratio pa nju Eleni. Ona nije bila bolje sree sa Amo om, a izgled be stva ojim je odisala ada se o renula Kovenantu sla gao se sa njegovim. Jahali su zajedno i s rivali sopstvene bojazni iza la og raz govora o zajedni im mu ama. Onda, posle jedanaeste veeri putovanja po planinama, ona mu iznese jedno mi ljenje. Kao da su joj nagaanja opasna, ona ree: "Amo nas vodi do Melen uriona Ne bozora. Sedmi Krug s riven je tamo." A sledeeg dana - osamnaestog ot a o su napus tili Veseldrvo i dvadeset petog od ratnog veanja poglavara - ritam putovanja bio im je poremeen. Dan je svanuo hladan i turoban, ao da je sunce umrljano sivim po rovom. Zadah nevolje ispunio je vazduh. Istrzani odlomci vetra ibali su napred i nazad po logoru do su Elena i Kovenant jeli dorua , a iz veli e daljine mogli su da uju ravni zvu detonacija poput ogla avanja neprivezanog platna jedra na atarci. Kov enant je predviao oluju. Ali meni zavrte glavom u glat om poricanju, a Elena ree: "Nije ovo olujno vreme." Zabrinuto je bacala pogled prema vrhovima do je govori la. "Osea se bol u vazduhu. Zemlja je napadnuta." " ta se de ava?" Nalet vetra rasu Kovenantov glas i on je morao viui da ponovi pitanje a o bi ga uli. "Da li e nas Kletni ovde napasti?" Vetar promeni pravac i oslabi; bila je u stanju da odgovori normalno. "N e o zlo je poinjeno. Zemlja je napadnuta. Oseamo njeno odbijanje. Ali rastojanje j e veoma veli o, a vreme je pro lo od tada. Ne oseam ni a vu opasnost usmerenu prema nama. Mo da Opa i ne zna ta inimo." Sa sledeim dahom glas joj otvrdnu. "Ali upotrebi o je Kamen Zlozemlja. Omiri i vazduh! U Domaji je zlo bilo na delu." Kovenant poe da osea ta je mislila. tagod da je po renulo te obla e i us ome a lo vetrove, nije bilo nesvesna prirodna silovitost oluje. inilo se da vazduh pren osi neujnu vris u i nagove taje trule i, ao da duva pre o posledica gnusobe. A na po

dsvesnom nivou, gotovo nerazaznatljivo, viso i, strmi grebeni ao da su podrhtav ali. Od atmosfere oseti potrebu za urbom. Ali ia o joj se lice postavilo mrgod nim linijama, vrhovna poglavar a nije hitala. Dovr ila je obro , a zatim pa ljivo za pa ovala hranu i oblua pre nego to je pozvala Miru. Kada se popela u sedlo, pozva la je Amo a. On se pojavi pred njom gotovo smesta i veselo joj se na loni. Ona liman jem glave obznani da ga je videla, a zatim upita mo e li da objasni zlo u vazduhu. On zavrte glavom i ree: "Vrhovna poglavar o, ja nisam vidovnja ." Ali oi s u mu ot rivale osetljivost na atmosferu; bile su blistave, a o tri sjaj oji je vr ebao iza njih prvi put je po azivao da je sposoban za gnev. Meutim, trenuta asn ije on o rete lice u stranu, ao da ne eli da razot riva nijedan privatni deo seb e. Uz pompezni gest pozvao je vrhovnu poglavar u da ga sledi. Kovenant se vinu u sedlo od prijanj a na svome atu i po u a da ne obraa pa nj u na mranu atmosferu o o sebe. Ali nije mogao da se otme utis u da zemja pod njim podrhtava. I pored svih s ora njih is ustava i dalje nije bio pouzdan jaha - nije mogao da se otrese munog nepoverenja u onje - i brinuo se da bi mogao da ispuni proroanstvo svog straha od visine padanjem sa onja. Sreom, bio je po teen terasa i izlo enih staza. Izvesno vreme Amo ov put le ao j e po sredini nepravilnog procepa izmeu nadnesenih planins ih zidova. Dolina o ru en a sa svih strana nije is u avala Kovenantovo nesigurno snala enje s onjem. Ali prig u eno brundanje vazduha i dalje se pojaavalo. Kada jutro proe, zvu postade jasniji; odje ivao je poput trp og jeanja o o omite zidine. U rano po podne Amo povede jahae o o poslednje o u e. Iza nje naio e na ogr omni odron amenja. Divovs e, nazubljene razderotine stajale su jedna naspram dr uge viso o na zidovima, a nagomilana masa amenja i stenja oja se obru ila sa obe strane bila je nagomilana na visinu od ne oli o stotina stopa iznad dna doline. U potpunosti je zatvarala dolinu. To je bio izvor detonacija. U ogromnoj obru enoj gomili nije bilo po reta; delovala je staro, ao da ju je planina obrazovala ne ada davno. Ali izmueno rip anje i prs anje dopiralo je iz nje ao da joj se osti lome. Amo poe napred, ali se jahai zaustavi e. Morin je na trenuta prouavao prepr e u, a zatim ree: "Neprolazna je. Obru ava se. Mo da bismo sa strane mogli po u ati pe e . Ali te ina Ranihina izazvae novo obru avanje." Amo je stigao do podno ja odrona i po zvao, ali Morin ree odluno: "Moramo nai drugi prolaz." Kovenant se obazre po dolini. "Koli o e biti potrebno?" "Dva dana. Mo da tri." "Toli o lo e? ove bi pomislio da ovo putovanje nije ve dovoljno dugo. Jesi li siguran da nije bezbedno? Amo do sada nije pravio gre e." "Mi smo rvna garda", ree Morin. A Banor objasni: "Taj odron mlai je od Amo a." "Hoe da a e da nije bio tu ada je uio ovu stazu? Pro letstvo!" promrmlja Kov enant. Od odrona njegova elja za urbom postade jo o trija. Amo im se vrati sa sen om ozbiljnosti na licu. "Moramo proi ovuda", ree o n popustljivo, ao da obja njava ne to jogunastom detetu. Morin ree: "Put je nesiguran." "To je istina", odvrati Amo . "Nema drugog." On se o rete vrhovnoj pogla var i i ponovi: "Moramo proi tuda." Do su joj pratioci govorili, Elena je zami ljeno gledala gore-dole po odr onu. Kada joj se Amo neposredno obratio, ona limnu i odvrati: "Hoemo." Morin se smireno pobuni: "Vrhovna poglavar o." "Odabrala sam", odvrati ona, zatim dodade: "Mo e biti da ezlo za ona mo e da zadr i obru avanje do ne proemo." Morin to prihvati uz bezoseajno limanje. On povede asom onja od odrona , da bi vrhovna poglavar a imala prostora za delanje. Banor i Kovenant su ga sle dili. Trenuta potom, Amo im se pridru i. etiri ove a posmatralo ju je sa malog ras tojanja. Nije obavljala slo ene ili tegobne pripreme. Digla je ezlo i na trenuta se dela uspravna i viso a na Mirinim leima, o renuta prema odronu. Iz Kovenantovog p

olo aja, plava odora i blistava dla a Ranihina spajali su se na zamrljanoj sivoj p ozadini amenja i odloma a. Ona i Mira delovale su sitno u dubo oj dolini o omit ih zidova, ali spoj njihovih boja i oblija davao im je moan izgled, nali i oni. O nda se po renula. Pevajui tihu pesmu, ona prie podno ju odrona. Tamo je uhvatila ezlo za jedan raj i drugi spustila do zemlje. Ono ao da je pulsiralo do je jahala du prednje strane odrona i povlaila u zemlji liniju uporednu sa oborinom. Oti la je sa Mirom do jednog zida, zatim nazad do drugog. I dalje dodirujui tlo ezlom, ona se vrati u sredi te. Kada se ponovo o renula odronu, ona di e ezlo i ucnu jednom po liniji oju je nacrtala. Ustalasana mre a plavozelenih is ri potee uz odron sa njene linije. Blistal e su poput pu otina sile po sva oj liniji ili ispupenju stene oje je virilo iz s trmine. Trenuta potom one nestado e i ostavi e neodreeni miris u vazduhu, nali miri su orhideja. Prigu eno jeanje oborine done le zamre. "Doi", ree vrhovna poglavar a. "Moramo se smesta popeti. Re nee izdr ati." Morin i Banor hitro poo e napred. Amo potra pored njih. La o je dr ao ora s a Ranihinom. Do je gledao navi e, Kovenant oseti muninu poput preds azanja u utrobi. elj usni mi ii upla eno mu se stego e. Ali podbo je onja petama i pojahao uz jeeu oborinu. Stigao je rvne gardiste. Ovi zauze e mesta sa obe njegove strane i poe e da slede Elenu i Amo a uz padinu. Dru ina vrhovne poglavar e pela se as na jednu, as na drugu stranu po lizi tu . Uspon im je balansirao opasno u zadr avanja sa rizi om neposrednog navaljivanja na nagib. Kovenantov mustang napinjao se svom snagom i njegovo naprezanje bilo je u suprotnosti sa glat om silinom Ranihina. Kopita su im izbijala hrpe sitnog i r upnijeg amenja niz oborinu, ali oslonac im je bio siguran, pouzdan. Nije bilo n ezgoda. Nedugo potom, Kovenant je stajao na zaobljenom "V" vrha lizi ta. Nije bio spreman za ono to je le alo iza blo ade. Automats i je oe ivao da j u ni raj doline podsea na severni. Ali sa vrha obru ene gomile video je da su ogromn e, nazubljene rane nad njime preveli e da bi ih objasnila lavina ao to je izgled alo sa severa. Odseeno negde pravo ispod njega, dno doline dramatino se spu talo. Dve lavin e zasule su ponor. Ju na strana padine bila je tri ili etiri puta du a od severne. Da le o ispod njega dolina se irila u travnato dno u ra eno tu i tamo borovima i poto om oji je izvirao iz jednog zida. Ali da stigne do tog primamljivog mesta morao je da se spu ta vi e od hiljadu stopa niz detonirajue talasanje lizi ta. On te o proguta. "Krvavog mu pa la. Mo e li to da zadr i ?" "Ne", ree Elena otvoreno. "Ali ono to sam uinila smirie ga. A mogu preduzeti i druge stvari - u oli o is rsne potreba." Uz o tro limanje, ona posla Amo a niz padinu. Banor ree Kovenantu da ostane blizu njega, a zatim pola o povede Ranihina pre o ivice za Amo om. Na trenuta , Kovenant se oseao previ e paralisano proroans i m u asom da bi se po renuo. Suvo, stegnuto grlo i nespretni jezi nisu mogli da ob razuju rei. Vatru mu pa lenu, mrmljao je nemo. Vatru mu pa lenu. On napusti samog sebe, potera mustanga za Banorom. Jedan njegov deo znao je da ga Morin i Elena slede, ali nije obraao pa nju na njih. Pribio je oi za Banorova lea i po u ao da ih dr i tamo to om itavog spusta. Pre nego to je pre ao stotinu stopa, nesigurnost njegovog onja otera mu sv e drugo iz uma. U i ivotinje strigale su ao da e mustang upla eno da s oi na sva o nov o gro tanje unutar odrona. Potezao je i trzao uzde u naporu da upravlja onjem, ali mu je samo ote avao nevolju. uo je sebe a o tiho mrmlja: "Pomo. Pomo." Onda glasna tutnjava poput drobljenja gromade zadrhta vazduhom. Deo lavi ne pos oi i po renu se. Kamenje pod Kovenantom poe da lizi. Konj po u a da mu s oi od po reta. On polete u stranu i poe pravo niz padinu . S o mu samo po uri lizanje. Gotovo smesta, mustang je bio zaronjen u am enje oje mu je sipalo pre o olena. Borio se da pobegne nani e. Sva i trzaj poveavao je masu odloma a oja se n

agomilavala uz njega. Kovenant se mahnito dr ao sedla od prijanj a. Borio se da povue glavu onja u stranu, da potera ata u oso iz glavne siline lizi ta. Ali mustang je sada dobr o zagrizao. Nije mogao da ga o rene. Sledei s o za opa ga do sapi u sve br em survavanju amenja. Kovenant je uo Elenu a o prodorno vie. Do je urlala, Banorov Ranihin s oi ispred njega. Orui r oz amenje, on svali te inu na njegovog ata. Udar ga je gotovo izbacio iz sedla, a li je s renuo onja. Pod Banorovim vostvom, Ranihin se odupre o onja i potera ga da se bori da poe prema litici. Ali lavina se ve prete o retala. Mala gromada pogodi lea mustanga; onj pa de. Kovenant se prui po padini van Banorovog doma aja. Kamenje ga je otrljalo i o trljalo, ali njemu na trenuta uspe da stane iznad njega. Uspeo se na noge, po u a o da poe pre o lizi ta. Kroz sve jau ri u obru avanja, on zau Morina a o vie: "Vrhovna poglavar o!" U sledeem trenut u ona sevnu raj njega, ja ui Miru pravo prema spolja njem rubu lizi t a. Pedeset stopa ispod njega ona se baci u lavinu. Uz divlji ri zavitla ezlo za ona i udari u lizi te. Vatra blesnu uz padinu. Poput iznenada stegnute pesnice, amenje ispod K ovenanta prestade da se ree. Sopstveni zalet bacio ga je unatrag, ali on ponovo s oi na vreme da doe do Banora ada je rvni gardista doveo Ranihina na mali deo n epominog tla. Banor uhvati Kovenanta jednom ru om, baci ga pre o Ranihinovih lea i potra niz padinu. Kada su stigli do srazmerno nepominog tla uz zid litice, Kovenant vide da ga je Elena spasla po cenu sopstvenog rizi a. Zamrzavanje oje je upotrebila na lizajuim tonama lavine nije bilo dovoljno veli o da obuhvati i njen polo aj. I tr enuta potom, zamrzavanje se pre ide. Jo vei talas amenja poe da se valja prema nj oj. Nije imala drugu prili u da izmahne ezlom. Gotovo smesta, talas paradi am ena udari pre o nje i Mire. Trenuta asnije ona se pojavi niz padinu u odnosu na Miru. Ogromna snag a Ranihina u trenut u ju je za titila. Ali lavina se nagomilala uz Mirina prsa. A Kovenantov mustang, i dalje s e luda i borei sa odronom, padao je prema Ranihinu. Kovenant nagons i po u a da potri nazad u lavinu da pomogne Eleni. Ali Banor ga zadr a jednom ru om. On poe da se bori, onda stade ada duga o u e od prijanj a ibnu pre o lavine i uhvati zglava vrhovne poglavar e. Sa Ranihinom oslonjenim o zid ispod Kovenan ta i Banora, meni Morin bacio je onopac i lepljiva o a uhvatila je Elenu. Ona je smesta reagovala. "Be i!" vi nu Miri, zatim dohvati ezlo i odgurnu se o to paradi amenja dubo do pojasa do ju je Morin izvlaio u bezbednost. Ia o je veli a obila bila izubijana i o rvavljena, imala je druge namer e. Uz izuzetan napor, ona se izvue sa puta mustanga. Kada se onj nji tei s otrljao raj nje, ona se o rete i uhvati mu uzde zubima. Jedan napeti trenuta dr ala je onja, dizala ga na noge, zatim ga baci u smeru zida. Onda ih lavina ponese niz strminu. Nagli po ret potpuno je zatrpa. Uz ur li brzine, masa lizi ta po ulja pre o nje. Mustang se ne a o odr ao na nogama i nastavio da se batrga niz padinu. Ali Mira se nije ponovo pojavila. Kovenant se dr ao za stoma ao da e da povrati. Ispod njega Elena je vi al a: "Mira! Ranihine!" Strast u njenom glasu sledi ga. Pro lo je ne oli o trenuta a pre nego to je shvatio da je njegovo spasavanje odnelo njegove drugove vi e od dve treine niz lizi te. "Doi" ree Banor ravnim glasom. "Ravnote a je poremeena. Bie jo obru avanja. Ovde smo ugro eni." Naprezanje mu nije a ni ubrzalo dah. Kovenant otupelo sede iza Banora do mu je Ranihin birao put du zida prem a vrhovnoj poglavar i i Morinu. Elena je delovala slomljeno, smo deno bolom. Koven ant je eleo da je obgrli, ali rvna garda nije mu pru ila prili u za to. Banor ga p ovede niz padinu, a Morin ga je sledio sa vrhovnom poglavar om oja je sva ispra n jena jahala za njegovim leima. Na li su Amo a a o ih e a na travi na dnu doline. Oi su mu sadr avale ne to to j

e podsealo na brigu ada se pribli io vrhovnoj poglavar i i pomogao joj da sja e. "Iz ini", re ao je tiho. "Naneo sam ti bol. ta sam mogao da uinim? Nisam nainjen da bud em oristan u ta voj nu di." "Onda se gubi", odvrati Elena o tro. "Ne treba mi vi e danas." Amo ov pogled se s upi ao da ga je vrhovna poglavar a udarila. Ali hitr o ju je poslu ao. Uz na lon i mahanje, u lonio se sa videla. Otpustiv i ga sa grimasom, Elena se o rete odronu. Nagomilano amenje sada je ripalo i pucalo glasnije, nagove tavajui sva og asa nova obru avanja, ali ona nije obraala pa nju na opasnost, ve je le la u podno ju obru ene gomile. Nagla se napred a o da izla e lea biu, a suze su joj se slivale niz lice do je naricala: "Avaj, Ranih ine! Avaj, Mira! Moja gre a te je ubila." Kovenant po uri do nje. eleo je da je obgrli, ali njen bol ga je spreavao. U z napor, on ree: "To je moja gre a. Ne rivi sebe. Trebalo bi da bolje ja em." Uz o levanje pose e i pogladi je po vratu. Kao da je njegov dodir pretvorio bol u bes. Nije se ni po renula, ali je vrisnula na njega: "Ostavi me! Stvarno si ti riv. Nije trebalo da alje Ranihine Leni, mojoj majci." Trgao se ao da ga je udarila. Njegov nagons i bes smesta usplamte. Pani a pada ispunila mu je vene ognjilom oje odmah planu. Njena ustra osuda u trenut u ga je izmenila. Kao da se mir njegovih poslednjih dana naglo pretvorio u neza dovoljstvo i nasilnost gubavca. Zanemeo je od besa. Drhtei, o renuo se i oti ao. Ni Banor ni Morin nisu ga sledili. Ve su bili zauzeti leenjem pose otina i razderotina na svojim Ranihinima i njegovom mustangu. On ustro minu po raj njih, produ i niz dolinu poput pareta lomnog besa to bespomono lepr a na povetarcu. Posle izvesnog vremena, mu le detonacije lizi ta poe e da zamiru iza njega. I dalje je oraao. Miris trave po u avao je da ga zaara, a iz s upina borova mamili su ga smirujui apat i tmina, blagi, tihi, slat i poina . Nije obraao pa nju na njih, oraao je trzavim, mehani im ora om. Gusti bes ome ao mu se u mozgu, gonio ga napre d. Opet! - jau ao je za sebe. Sva a ena oju je voleo...! Ka o mo e ta va stvar da se dogodi dvaput u istom ivotu? Nastavio je dalje sve do nije pre ao gotovo milju. Onda se zatee po raj ubo ravog poto a. Ovde je dno doline bilo neravno sa obe strane to a. Tragao je po n jemu sve do nije na ao jara pre riven travom iz oga nije mogao da vidi nijedan deo severnog raja doline. Tamo se bacio na stoma da gloe staru ost svoga besa. Vreme je prolazilo. Us oro sen e preo e dolinu a o se sunce retalo u susr et veeri. Sumra otpoe da curi na tlo izmeu litica. Kovenant se preo renu na lea. Na jpre je sa ne a vim mrgodnim zadovoljstvom posmatrao a o se tama uspinje uz ist oni zid. Oseao je da je spreman za no izdvojenosti i gubit a. Ali seanja na D oanu vrati e mu se dvostru om snagom. Njihov ujed di e ga u sed ei polo aj. Ponovo zatee sebe a o otvorenih usta pilji u surovost svoje samoobmane, zlobu oja ga je otrgla od D oan - zarad ega? Vatru mu pa lenu! - zajea on. Od tmin e mu se inilo da poinje da slepi od besa. Kada ugleda Elenu a o ide prema jar u d o njega, inilo mu se da oraa roz izmaglicu gubavosti. S renuo je pogled na drugu stranu od nje, po u avao da primiri pogled na s ve slabijoj svetlosti istone litice; a do mu je lice bilo o renuto, ona se primae , sede na travu po raj njegovih nogu. Mogao je ivo da joj oseti prisustvo. Najpre nije govorila. Ali ada je i dalje odbijao da je pogleda u oi, ona blago ree: "Vo ljeni. Napravila sam ti ip." Sa naporom je o renuo glavu. Video ju je a o se naginje napred sa osmeh om punim nade na usnama. Obe ru e pru ale su mu beli predmet oji ao da je naprav ljen od osti. Nije obraao pa nju na njega; oi su mu ibale njeno lice ao da mu je ne prijatelj. Moleivim tonom produ ila je: "Obli ovala sam je od Mirinih ostiju. Spalila sam je - da joj uinim onoli o poasti oli o mogu. Onda sam joj od ostiju nainila ovo. Za tebe, voljeni. Molim te, prihvati." Bacio je pogled na s ulpturu. I protiv volje ova mu zao upi zanimanje. N ajpre mu se uinilo da je previ e debela da bi bila napravljena od ijedne onjs e o sti. Ali onda vide da su etiri osti na ne i nain stopljene i obli ovane. Uzeo je rad iz njenih ru u da ga pogleda pobli e. Lice ga je zanimalo. Crte su mu bile man je otvorene nego u drugim ipovima raenim u o tavanjem oje je video. Bilo je mr avo,

suvo i neprodorno - proro o lice, napeto od svrhovitosti. Predstavljalo je ne og a oga je poznavao, ali pro ao je jedan trenuta pre nego to je prepoznao crte. Ond a, oprezno, ao da se pla i da e pogre iti, on ree: "To je Banor. Ili ne i drugi rvni gardista." " ali se sa mnom", odvrati ona. "Nisam toli o lo vajar." U osmehu joj se osea la neobina glad. "Voljeni, izvajala sam tebe." Lagano, bes mu zamre. Na raju rajeva, bila mu je er a, ne ena. Imala je pravo na sva u zamer u oja joj se prohte. Nije mogao da ostane ljut na nju. Pa l jivo je spustio ip na travu, a zatim posegao prema njoj i uzeo je za ru e do j e sunce zalazilo. eljno mu je u la u zagrljaj i izvesno vreme pripijala se uz njega ao da jo j je naprosto drago to odla e njihov bes za njima. Ali osetio je a o joj se napeto st tela postepeno menja. Njena ljubav ao da je postajala mrana, gotovo puna hitn je. Ne to napregnuto uini joj udove tvrdim, natera joj prste da ga grabe poput and i . Glasom oji je drhtao od strasti, ona ree: "I ovo bi Zubo a uni tio." Digao je obraz iz njene ose, pomerio se ta o da mo e da joj vidi lice. Prizor ga sledi. I pored sve slabije svetlosti, njeno lice izazva u njem u o poput potapanja u polarno more. Onostranost njenog vida, dodatna dimenzija njene moi, usredsredila se, o ncentrisala sve do nije postala i a neeg divljeg i neobuzdanog. U asna mo mahnitala jo j je iz oiju. Ia o joj pogled nije bio uperen na njega, probijao ga je poput besa . Kada ga nestade, ostavio je rvavu s ramu pre o njega. Bio je to pogled apo alipse. Nije mogao da smisli ni a vo drugo ime za njega nego mr nja. 23. ZNANJE Prizor ga, teturavog, izbaci iz jar a dalje od nje. Imao je problema da se odr i u uspravnom polo aju; zanosio se ao da ga je olujni vetar negde oborio. Zau njen slabi povi : "Voljeni!" ali nije mogao da se o rene. Od prizora srce mu je poelo da se pu i poput suvog leda i bilo mu je neophodno da nae mesto gde e moi da se uhvati za bolno mesto i da jaue sam. Izvesno vreme dim mu je za lanjao samosvest. Naleteo je na Banora i pao ao da je naleteo na gromadu. Sudar ga iznenadi. Banorove pljosnate crte imale s u snagu osude. Nagons i se trgao. "Ne diraj me!" nasrnuo je u drugom smeru, tetu rajui je roz no sve do nije ostavio strmi bre ulja izmeu sebe i rvnog gardiste. T amo je seo na travu, obavio ru e o o grudi i svesno poeo da se trudi da zaplae. Nije mogao. Njegova slabost, veita gubavost, zabravila je taj emocionalni anal; proveo je previ e vremena u oduavanju opu tanja bola. A osujeenost zbog neuspe ha uini ga divljanim. Bio je do vrha napunjen starim, nerazre enim besom. a i u samo obmani nije mogao da izbegne lop u sopstvene bolesti. S oiv i na noge, stegao je p esnice prema nebu poput nasu ane i samotne galije oja ispaljuje topove na neran jivi o ean u bes orisnom pr osu. Pro letstvo! Ali onda mu se samosvest povrati. Bes mu postade gor o hladan ada je pr ogutao povi , zatvorio taj ispust za svoj gnev. Oseao je da se budi iz slepog sna . Doteran do rajnjosti, re ao je izmeu zuba i oti ao prema poto u. Nije se muio da s ine odeu. Silovito se bacio pravo na lice u vodu ao da roni za ne om vrstom spaljivanja rana ili oslobaanja u ledni oj studeni to a. Nije mogao da izdr i hladnou du e od jednog trenut a; palila ga je po itavoj p uti, grabila mu srce poput gra. Dahui, s oio je na noge i drhtavo stao na amenitom oritu poto a. Voda i vetri oda iljali su mu halapljivi bol roz osti, ao da im j e hladnoa progutala sr . On izie iz poto a. Sledeeg trenut a ponovo je video Elenin pogled, osetio a o mu probada sea nje. Zaustavio se. Jedna iznenadna pomisao odagna hladnou. Is rsla mu je na videl o pra tino potpuno razvijena ao da je sazrevala danima u tami njegovog uma i e al a da bude spremna. Shvatio je da ima pristup novoj vrsti pogodbe - dogovoru ili ompromisu done le slinom, ali dale o nadmonijem od onoga oji je napravio sa Ranihinima. Oni su bili previ e ogranieni; nisu mu mogli zadovoljiti uslove, ispuniti ugovor oji

je sainio radi svoga pre ivljavanja. Ali osoba sa ojom se sada mogao pogoditi goto vo je idealno pogodovala da mu pomogne. Bilo je mo da mogue da da upi is upljenje od vrhovne poglavar e. Smesta je video te oe. Nije znao ta sedmi Krug sadr i. Morae da upravlja Eleni nim apo aliptinim porivom prema nepredvidljivoj budunosti u smeru nesigurnog cilja . Ali taj poriv bio je ne to to je mogao upotrebiti. inio ju je lino monom - monom i ra njivom, zaslepljenom opsesijom - a ona je dr ala ezlo za ona. Mo da bi mogao da je na vede da zauzme njegovo mesto, da mu zauzme mesto na cilju mahinacija poglavara K letni a. Mo da bi mogao navesti njenu e stravagantnu strast da zameni belo zlato n a sto eru usuda Domaje. U oli o bude mogao da je navede da preuzme gor u odgovorno st oja je ta o neizbe no usmerena na njega, onda e biti slobodan. To e mu s inuti g lavu sa panja samoobmane. A sve to je trebalo da uini zauzvrat bilo je da se stavi Eleni na raspolaganje na nain oji e joj usredsrediti unutra nju silu umesto da je rasipa - da je dr i pod ontrolom do odgovarajueg trenut a. Bila je to s uplja nagodba od one oju je napravio sa Ranihinima. Nije m u dopu tala da ostane pasivan; zahtevala je da joj poma e, da manipuli e njome. Ali bi la je opravdana. To om pohoda za ezlom za ona borio se naprosto da pre ivi nemogue u verljiv san. Sada je jasnije shvatao pravu opasnost. Toli o je vremena pro lo ot a o je pomislio da je sloboda mogua, da mu se s rce gotovo zaustavilo od zadovoljstva oje je donosila ta zamisao. Ali posle prv og uzbuenja on ot ri da silovito drhti. Odea mu je bila potpuno mo ra. Do ga je sva i po ret boleo, on poe prema jar u i vrhovnoj poglavar i. Zate ao ju je a o utueno i zami ljeno sedi po raj blistave logors e vatre. Imala je jedan po riva pre o odore; ostali su bili ra ireni pored vatre radi toplo te. Kada je u ao u jara , ona radosno di e pogled. Nije mogao da je pogled u oi. Ali i nilo se da ona ne primeuje jad iza njegovim plavih usana i napetog ela. Dograbila je topli po riva za njega i povu la ga bli e vatri. Ne oli o tihih primedbi bilo jo j je puno brige, ali nije mu postavljala ni a va pitanja sve do vatra nije odag nala najgori deo drhtavice. A onda, stidljivo, ao da pita gde stoji u odnosu sa njime, ona pose e i poljubi ga. Uzvratio joj je milovanje usana, a taj po ret ao da ga je preneo pre o ne e unutra nje ograde. Ot rio je da sada mo e da je gleda. Blago se sme ila; pro drljiv a silina njenog pogleda ponovo se izgubila u onostranosti. inilo se da prihvata p oljubac zdravo za gotovo. Zagrlila ga je, zatim je sela po raj njega. Trenuta p otom, upitala je: "Da li te je iznenadilo ada si saznao da sam toli o nasilna?" Po u ao je da se izvini. "Nisam navi nut na ta ve stvari. Nisi me upozoril a na vreme." "Izvini, voljeni", ree ona puna rivice. Onda produ i: "Jesi li se razoarao. .. onim to si video u meni?" Razmi ljao je izvesno vreme pre nego to odgovori: "Mislim da bih odmah pao mrtav ada bi me i ada pogledala na taj nain." "Bezbedan si", toplo ga je uveravala. " ta a o promeni mi ljenje?" "Tvoja sumnja me boli. Voljeni, deo si mog ivota i mog daha. Veruje li da te mogu odbaciti u stranu?" "Ne znam u ta da verujem." Ton mu je izra avao ojaenost, ali on je ponovo za grli da da protivte u tome. "Snovi su ao... ao ada si rob. Snovi izlaze iz sva og tvog dela nad ojim nema ontrolu. Zbog toga... zbog toga je ludilo jedina opa snost." Bio joj je zahvalan to ne po u ava da se raspravlja sa njime. Kada mu je dr htavica isterana iz ostiju, on postade neodoljivo sanjiv. Po to ga je smestila u revet i ugodno ga obavila po rivaima po raj logors e vatre, jedina stvar oja ga je spreavala da joj poveruje u potpunosti bilo je ubeenje da mu pogodba sadr i ne to nepo teno. Najveim delom zaboravio je to ubeenje to om sledea tri dana. Pa nja mu je bil a za lonjena slabom groznicom oju je izgleda uhvatio zbog svog s o a u poto . G rozniave mrlje pojavile su mu se po uporno bledim obrazima; elo mu je bilo lepljiv o od znoja i hladnoe; oi su mu svetlucale ao da je zahvaen tajnim uzbuenjem. S vrem ena na vreme zadremao bi na leima svog izubijanog ata i probudio se da zate ne se

be a o delirino bunca. Nije uve mogao da se priseti ta je re ao, ali bar jednom je manija i navaljivao da je jedini nain da mu bude dobro da ostane veito budan. Ni a av antisepti nije mogao da isceli rane zadobijene u snovima. Nevini ne sanja ju. Kada nije mrmljao u polusnu, bio je zao upljen samim putovanjem. Grupa vrhovne poglavar e bli ila se ne oj vrsti odredi ta. Jutro posle obronjavanja svanulo je u o trom sunevom sjaju - bistroj ivosti poput is upljenja za nevolje od prethodnog dana. Kada se Amo pojavi da povede v rhovnu poglavar u, Elena zazvi da ao da zove Miru, a drugi Ranihin odgovori na pr izivanje. Kovenant ga je, sa zapanjeno u na licu, gledao a o galopira dolinom. Ver nost Ranihina prema sopstvenom izboru prevazilazila je sve predstave ponosa i od anosti. Prizor ga podseti na prethodnu pogodbu - pogodbu za oju su i Elena i Ja din a re le da je se veli i onji jo pridr avaju. Ali onda se uspentrao na mustanga i druge stvari zao e mu u misli umrljane groznicom. Jedva da je zadr ao dovoljno sve sti da Banorovoj brizi poveri Elenin dar izraen u o tavanjem. Kada su jahai po li za Amo om iz doline, Kovenant prvi put opazi Melen urio n Nebozor. Ia o se jo nalazila na mnogo milja gotovo jugoistono od njega, planina je uzdizala vrhove-blizance o ovane ledom iznad neravnog obzorja venca, a lednic i su joj blistali plavom bojom na suncu ao da su u njima u opane azurne stope n eba. inilo se da je Elenino nagaanje bilo ispravno: Amo ov rivudavi, o oli ni put d osledno je te io prema ogromnom Nebozoru. Nestalo ga je gotovo trenutno ada Amo povede jahae u zavetrinu sledee litice, ali a o je dan odmicao pojavljivao se sa sve veom uestalo u. Do sledeeg podneva preovlaivao je jugoistonim obzorjem. Ali nou se planine nisu o retale o o Kovenanta. Nije mogao da vidi Melen urion Nebozor. A posle veernjeg obro a groznica mu done le popusti. Osloboen tih z ahteva i iscrpljivanja svoje oslabele usredsreenosti, on odredi ne e op te uslove s voje pogodbe. Nije mu bio potreban njen pristana ; znao je to i pre orio sebe zbog tog a. Jednom ada je slast nadanja nestala i zamenila se groznicom i strahom, on poe da udi da joj a e o emu je razmi ljao. A njena pa nja prema njemu jo je pogor avala udn Kuvala mu je posebne orbe i jela za ozdravljenje; s retala sa puta da bi mu done la alianthe. Ali njegova oseanja prema njoj su se promenila. Bilo je lu avstva i las anja u njegovim odgovorima na njenu ne nost. Pla io se ta bi se dogodilo ada bi joj re ao svoje misli. Do je le ao budan asno te noi i grozniavo se tresao, imao je gadan u us ra cionalizacije u ustima. Stid ili poverenje nisu ga spreavali da objasni ta ini. elju sti su mu bile zabravljene upornom nu dom za opstan om, besom protiv sopstvene smr ti. Najzad mu se groznica pre ide. Kasno po podne treeg dana - dvadeset prvog ot a o je grupa vrhovne poglavar e napustila Veseldrvo - obli ga nagli nalet zn oja i zategnuta unutarnja struna ao da se pre ide. Oseti a o se najzad opu ta. T e noi zaspao je do je Elena jo raspravljala o neznanju ili nesposobnosti razumeva nja oji su je spreavali da sazna i ta od Amo a. Dugi, zdravi san povrati mu oseaj zdravlja i sledeeg jutra bio je u stanju da bolje obraa pa nju na svoj polo aj. Ja ui po raj Elene, ispitivao je pogledom Melen urion Nebozor. Ovaj je stajao nad njim poput za titni a i zatvarao itavu jugoistonu zoru. Uz slabu navalu uvianja, on proceni da e grupa vrhovne poglavar e verovatno tamo stii pre nego to se dan o ona. Pa ljivo ju je pitao o Nebozoru. "Mogu ti rei malo toga", odvrati ona. "To je najvi a planina u Domaji, a im e joj deli jedan od sedam Krugova. Ali Kevinovo znanstvo ot riva malo toga o njo j. Mo da ima drugog znanja u drugim Krugovima, ali prvi i drugi sadr e samo malo nag ove taja i pominjanja. A u na e doba poglavari nisu sami saznali ni ta u vezi sa tim m estom. Ni o nije pri ao ovoli o blizu Nebozoru ot a o su se ljudi vratili u Domaju posle Obreda obesveenja. U dubini du e verujem da ti ogromni vrhovi oznaavaju mesto moi - mesto oje prevazilazi a i Gravin Trendor. Ali nemam do aza za to verovanje izuzev udnog utan ja Kevinovog znanstva. Melen urion Nebozor je jedno od najvi ih mesta u Domaji - p a ipa prvi i drugi Krug ne sadr e znanje o njemu izuzev ne oli o starih mapa, del a jedne pesme i dve nerazja njene reenice oje, u oli o im prevod nije pogre an, govo

re o zapovesti i rvi. I ta o", ree ona, "moj neuspeh da odbravim Amo a nije u po tpunosti iznenaujui." To ju je navelo na ponovno razmi ljanje o sopstvenom neznanju i ona utonu u utanje. Kovenant po u a da smisli nain da joj pomogne. Ali taj napor podseao je na po u aj gledanja roz ameni zid; posedovao je jo manje potrebnog znanja. U oli o j e nameravao da ispuni sopstvenu stranu nagodbe, morao je da to uini na ne i drugi nain. Intuitivno je verovao da e mu se prili a u azati. U meuvremenu, pripremio se da e a da ih Amo dovede do planine. Konani prilaza odigrao se s orije nego to je oe ivao. Amo ih povede pored dugog rasela izmeu dva zatupasta vrha, a zatim za rivljenim prolazom oji je nas tavljao da se spu ta do je s retao prema isto u. Do podneva izgubili su na visini vi e od dve hiljade stopa. Onda se prolaz o ona i ostavi ih na prostranoj, ravnoj, goloj visoravni po raj padine veli e planine. Visoravan se pru ala prema isto u i jugu o o Melen uriona Nebozora do le god je Kovenantovo o o moglo da dosegne. R avno tlo delovalo je poput pozornice, osnovice za petnaest ili dvadeset hiljada stopa uparenih vrhova. A istono od visoravni uop te nije bilo planina. Ranihini su bili eljni tr a posle dugih dana sapetog uspona i zato su za as ali po ravnom amenu. Sa iznenaujuom hitrinom Amo se dr ao ispred njih. Smejao s e do je trao i a jo pojaavao brzinu. Ranihini preo e na punu du inu ora a, poe e ozb da galopiraju, ostavljajui Kovenantovog mustanga iza sebe. Ali Amo ov s a utavi ora svejedno ih je nadma ivao. Veselo je vodio jahae najpre prema isto u, a zatim a jugu niz sredi te visoravni. Kovenant ih je sledio opu tenijim ora om. Us oro je prolazio du lica prvog vrha. Visoravan je ovde bila iro a ne oli o stotina jardi i pru ala se prema jugu sve do ne bi zao renula prema zapadu van vidi a iza osnovice drugog vrha. Vrhov i su se spajali jedan sa drugim na ne oli o hiljada stopa iznad visoravni, ali l inija spoja izmeu njih ostajala je jasna, ao da su dve strane razliitog sastava. Na mestu gde je ta linija dodirivala visoravan, u ravnom amenu pojavljivao se p rocep. Ta prs otina pru ala se pravo du visoravni sve do njene istone ivice. Ispred Kovenanta, Ranihini su o onali galop u blizini ivice pu otine. Sad a je Elena lagano i la du nje prema spoljnjoj ivici visoravni. Kovenant o rete must anga u tom smeru i pridru i joj se. Zajedno su sjahali i on le e na stoma da gleda u ponor. Na etiri hiljade s topa ispod o omite litice mrana, isprepletana uma pru ala se do le god pogled dopire . uma se uzdizala nad neravnim terenom - gusto zarasla pre riv a drvea obavijala j e podno je Zapadni Planina ao da hoe ne to da pri rije, da obezbedi utehu privatnos ti rutog i neposrednog jada. A severozapadno pre o tog po rivenog prostranstva te la je crveno-crna re a oja se slivala sa ivice pu otine. Neujna na tom rastoj anju, zapenu ano je izbijala iz stene i usecala put roz srce ume. Re a je delovala poput povrede ume, pose otine na mrgodnom zelenom licu. Ta brazgotina davala je povreenom, rutom licu izgled opa osti, ao da ono sanja da rastrgne udove neprij atelja oji ga je povredio. Elena objasni prizor Kovenantu. "To je Crna Re a", ree ona strasno. Bila je prvi novi poglavar oji je i ada ugledao taj prizor. "Sa ovog mesta, ona tee s totinu pedeset milja i vi e da se spoji sa Mithilom na putu prema Andelejnu. Govor i se da joj se izvor nalazi dubo o ispod Melen urion Nebozora. Stojimo na Ulom K amenu, istonom prilazu ili vratnicama veli e planine. A ispod nas je Garotin estar , poslednja uma Domaje po ojoj jo hoda umni - gde osa aena svest Jedine ume jo dr i v zu sama sa sobom." Na trenuta je udisala o tri vazduh. Onda je dodala: "Voljeni, verujem da nismo dale o od sedmog Kruga." On se odgurnu od ivice i nesigurno osovi na noge. Vetar iz ponora ao da je nosio vrtoglavicu na njega. e ao je do se nije na ao na ne oli o dugih ora a od ivica pre nego to je odvratio: "Nadam se. Koli o nam je poznato, rat bi do sad a mogao biti gotov. U oli o Trojevi planovi nisu upalili, Kletni je mo da na pola puta do Vesel amena." "Da. I ja sam osetila taj strah. Ali moje verovanje ostaje da budunost Do maje nee biti izvojevana ratom. A ta bit a nije u na im ru ama. Imamo drugog posla. " Kovenant je prouavao daljinu u njenim oima, odmeravao rizi da je uvredi,

a zatim re ao: "Da li ti je palo na pamet da mo da nee biti u stanju da otvori Amo a? " "Razume se", odvrati ona o tro. "Nisam slepa." " ta e onda da uini , u oli o ne progovori?" "Dr im ezlo za ona. To je moan lju. Kada nas Amo odvede do sedmog Kruga, neu biti bespomona." Kovenant s renu pogled sa iselim izrazom na licu. Nije verovao da e biti toli o la o. Po raj Elene vratio se du pu otine do dvojice rvnih gardista i Amo a. Po podne jo nije sasvim pro lo, ali sen a Melen uriona Nebozora ve se protezala pre o U lom Kamena. Sen a je zgru njavala prirodnu polutamu procepa, ta o da je ovaj poivao poput raseline tame pre o visoravni. Na naj irem mestu nije imao vi e od dvadeset s topa, ali inilo se da je neizmerno dubo , ao da se e pravo do dubo ih orenova pla nine. Gonjen naglim porivom, Kovenant baci amia u rascep. Ovaj poe da ods a uje od zida do zida na putu nani e; izbrojao je dvadeset dva udara srca pre nego to je pao toli o dale o da ga nije mogao uti. Nagons i se dr ao na bezbednom odstojanju o d pu otine ada je po ao prema Banoru i Morinu. Dvojica rvnih gardista raspa ovali su hranu i Kovenant i Elena napravi e la i obro za sebe. Kovenant je jeo pola o, ao da po u ava da odlo i sledeu etapu po hoda. Predviao je samo tri mogunosti - uz planinu, niz pu otinu, pre o procepa - a sve su mu delovale gadno. Nije eleo da se bavi bilo ojom vrstom uspinjanja ili s a anja; prosta blizina ponora inila ga je nervoznim. Ali ada vide da ga vrhovn a poglavar a e a, on se priseti uslova svoje pogodbe. Dovr io je ono to je jeo i po u ao da se pripremi za ono to je Amo imao na umu, tagod to bilo. vrsto dr ei ezlo za ona, Elena se o rete svom vodiu. "Amoe, spremni smo. ta tre a da uinimo sa Ranihinima? Hoe li da ja emo ili hodamo?" "To je tvoj izbor, vrhovna poglavar o", ree Amo sa sme om. "U oli o Ranih ini ostanu, onda nee biti potrebni. U oli o odu, bie prisiljena da ih ponovo pozove . " "Znai da moramo hodati da bismo te sledili?" "Sledili? Nisam govorio ni ta o napu tanju ovog mesta." "Da li je sedmi Krug ovde?" upita ona hitro. "Ne." "Onda je na drugom mestu." "Da, vrhovna poglavar o." "U oli o je na drugom mestu, moramo ii do njega." "To je istina. Sedmi Krug ne mo e da ti se donese." "Da bismo oti li do njega, moramo hodati ili jahati." "I to je istina." "Koje od toga?" Do je slu ao tu izmenu rei, Kovenant oseti tiho divljenje zbog naina na oj i je Elena uspevala da osujeti Amo ovu dvosmislenost. Prethodno is ustvo ao da ju je nauilo a o da pritesni mladia. Ali sledeim odgovorom pobegao joj je. "To je tvoj izbor", ponovi on. "Odlui i idi." "Hoe li nas voditi?" "Ne." "Za to ne?" "Delam u s ladu sa svojom prirodom. inim ono za ta sam stvoren." "Amoe, nisi li ti put i dveri do sedmog Kruga?" "Da, vrhovna poglavar o." "Onda nas mora voditi." "Ne." "Za to ne?" ponvoo je pitala. "Jesi li udljiv?" Kovenant zau prizvu oajanja u njenom glasu. Amo odvrati sa blagim pre orom: "Vrhovna poglavar o, stvoren sam za nam enu ojoj slu im. U oli o delujem svojeglavo, mora tra iti od mog tvorca da to objasn i." "Drugim reima", ume a se Kovenant te o, "zaglavljeni smo bez ostala etiri Kru ga. To je Kevinov nain za tite - tagod bio. Bez nagove taja oje je sa ta vom mudro u pos

tavio u ostalim Krugovima, suoeni smo sa praznim zidom." "Lori ov ril je o iveo", ree Amo . "To je predviena re. A Domaja je u opasno sti. Zbog toga sam omoguio pristup do sebe. Ne mogu uiniti ni ta vi e. Moram ispunjava ti svoju svrhu." Vrhovna poglavar a pretra ivala ga je pogledom jedan trenuta , onda ozbilj no ree: "Amoe, jesu li moji pratioci na ne i nain nepohodni za tvoju svrhu?" "Tvoji pratioci moraju se sami starati za sebe. Ja sam put i dveri. Ne o cenjujem tragae." "Amoe..." bila je sva napeta, a usne su joj se tiho micale ao da de lamu je listu moguih izbora, "...postoje li uslovi oje treba ispuniti - pre nego to na s povede dalje?" Amo se na loni u zna potvrde njenog pitanja i odgovori uz i ot: "Da, vrhovna poglavar o." "Hoe li nas povesti do sedmog Kruga ada uslovi budu ispunjeni?"

"To je svrha mojeg stvaranja." "Koji su uslovi?" "Postoji samo jedan. U oli o eli vi e, mora ih smisliti bez moje pomoi." "Koji ti je uslov, Amoe?" Mladi je avolasto gledao is osa u Elenu. "Vrhovna poglavar o", ree on tonom razuzdanog veselja, "mora imenovati silu sedmog Kruga." Zinula je prema njemu na trenuta , onda us li nu: "Melen urion! Zna da mi nedostaje to znanje." Biio je nedirnut. "U tom sluaju, mo da je dobro to Ranihini nisu oti li. Oni e te odneti do Vesel amena. U oli o tamo ste ne mudrost, mo da e se vratiti. Nai e me ovd ." Uz na lon izluujue nehajnosti, mahnuo je ru ama i nestao. Ona je piljila za njime i stezala ezlo ao da namerava da udari prazni va zduh njegovog osustva. Leima je bila o renuta Kovenantu; nije mogao da vidi ta joj se de ava sa licem, ali napetost njenih ramena izazivala je u njemu strah da joj se oi privlae u i u. Na tu misao, rv poe da mu udara u slepoonicama. Posegao je ru om, po u ao da je pre ine ili da joj s rene pa nju. Od njegovog dodira hitro se o renula prema njemu. Lice joj je delovalo i zmr avelo - o a joj je bila napeta pre o blede napregnutosti lobanje - i delovala j e zapanjeno, ao da je upravo ot rila sposobnost za pani u. Ali nije mu po la u na ruje. Zaustavila se, namerno zatvorila oi. Kosti njenih eljusti, obraza i ela usreds redi e se na njega. Osetio je a o mu se u glavi otvara bezdan. Nije shvatao oseaj crnila, otvaranja. Elena je stajala pred njim u senci Melen uriona Nebozora poput i one od blistave osti odevene u plavo; ali iza nje , iza vrstog amena Ulom Kamena, tmina se irila poput pu otine pre o cisterne njeg ovih misli. Prs otina je po u avala da ga usisa; gubio se. Oseaj je dopirao iz Elene. On iznenada shvati. Po u avala je da stopi um sa njegovim. Upla eno sevanje pogleda blesnu pre o crne vrtoglavice oja ga je praznila . Ono oseti opasnost po sebe; u oli o se prepusti stapanju, saznae istinu o njemu . Nije mogao dozvoliti sebi ta av s o , ni ada ga nije smeo dopustiti. Jeei: Ne! on se tr e, zatetura od nje unutar sebe. Pritisa popusti. On ot ri da mu se i telo povlai. Uz napor, zaustavio se , digao glavu. Elenine oi bile su irom otvorene od razoaranja i jada i ona se bolno osloni na ezlo za ona. "Izvini, voljeni", dahnu ona. "Tra ila sam vi e nego to si spreman da pru i ." Na trenuta , ostala je nepo retna, pru ala mu prili u da odgovori. Onda zajea : "Moram da razmislim", pa se o rete. Oslanjajui se o ezlo, lagano je po la du pu oti ne prema spolja njoj ivici visoravni. Uzdrman, Kovenant sede pravo na amen i uhvati glavu a ama. Protivurena os eanja su ga rastrzala. Bio je prenera en ovim us im be stvom i besan na sopstvenu s labost. Da se spase, povredio je Elenu. Pomisli a o bi trebalo da poe do nje, al i ne to u usredsreenoj izdvojenosti njene prili e upozoravalo ga je da se ne me a. Iz vesno vreme piljio je prema njoj sa bolom u srcu. Onda se di e na noge, mrmljajui u nemarni vazduh: "Trebalo je da bude toli o po ten da nam a e - bar pre nego to je i

zgubila Ranihina." Na njegovo iznenaenje, meni odgovori: "Amo dela u s ladu sa za onom post anja. Ne mo e pre r iti za on naprosto da izbegne bol." Kovenant zabaci ru e u gaenju. Bes orisno pras ajui, on ode pre o visoravn i. Proveo je ostata popodneva u nespo ojnom oraanju sa mesta na mesto pre o Ulom Kamena u potrazi za ne im nagove tajem nastav a Amo ovog traga. Posle izves nog vremena dovoljno se smirio da shvati Morinovu primedbu o Amo u. Morin i Bano r bili su zatoenici sopstvenog zaveta; mogli su sa pravom govoriti o nu nosti nepop ustljivog za ona. Ali to to su rvni gardisti saoseali sa Amo om bio je samo jo jed an lin u po lopac ovega usuda pohoda vrhovne poglavar e. Kovenantova nedelotvornost bila je jo jedan ta av lin. Mogao je da uje a o ga sada naduvana glupost njegove pogodbe ismeva. Ka o je mogao da pomogne Ele ni? Nije dovoljno znao ni da pojmi o emu Amo govori. Ia o mu je nespo ojno oraan je po rilo iro deo visoravni, nije saznao ni ta to bi bilo od ma a ve va nosti. Goli amen bio je poput njegove nedelotvornosti - nesvodiv i vezujui. Do se poslednj e sunevo svetlo pretvaralo u prah na nebu, on o rete ora e prema odsjaju oblu a oji je oznaavao logor vrhovne poglavar e. Premi ljao je poznatu pomisao da mu zalud nost vodi samo postojanje. Zate ao je Elenu po raj otla sa oblu om. Delovala je istovremeno i iznur eno i ubijeno, ao da joj je pritisa na nju drobio individualnost, povijao je p rema obli u njene poglavars e du nosti. Odlunost je blistala u izbru enoj patini njen ih ostiju. Prihvatala je sve vidove svog bremena. Kovenant nespretno proisti grlo. " ta ima ? Jesi li uspela da nae re enje?" Udaljenim glasom, ona upita: "Koli o ti je poznavanje borbenog plana vrh ovni a Troja?" "Poznato mi je u op tim crtama ta namerava - ni ta posebno." "U oli o mu plan nije do iveo neuspeh, bit a je poela jue." Razmi ljao je jedan trenuta , a onda je pa ljivo upita: "Gde nas to ostavlja ?" "Moramo ispuniti Amo ov uslov." Po retom je izrazio svoje nerazumevanje. "Ka o?" "Ne znam. Ali verujem da se to mo e uiniti." "Nedostaju ti etiri Kruga." "Da", uzdahnu ona. "Kevin je oigledno eleo da zadobijeno sedmi rug te a da ovladamo sa prvih est. Ali Amo je ve pre r io tu nameru. Ia o je znao da nismo p ojmili Lori ov ril, ipa nam se vratio. Video je da je Domaja u opasnosti i vra tio se. To po azuje odreenu slobodu - odreeno pravo odluivanja. Nije jednoznano veza n za onom u sva oj ta i." Ona zastade, a posle stan e Kovenant ree: "Ona o uzgred, re ao bih da ga to ini opasnim. Za to bi nas vu ao sve dovde u oli o je znao da emo se zaglaviti - a o nije eleo da te odvue od rata?" "Amo ne eli izdaju. Ne ujem u njemu ni a vu zlobu." Da prodre u njenu zami ljenost, on zare a: "Mogue te je prevariti. Ili mo da za boravlja da je Kevin prihvatio Kletni a ao poglavara?" Elena vrsto odgovori: "Mo da prvih est Krugova ne sadr e ime ove sile. Mo da pod uavaju samo nainu na oji se Amo mo e naterati da sam izgovori njeno ime." "U tom sluaju..." "Amo nas je doveo jer je na ne i nain mogue da ispunimo njegov uslov." "Ali mo e li da pronae prava pitanja?" "Moram. Ka av drugi izbor postoji za mene? Ne mogu sada da se pridru im ra tovniji." Glas joj je sadr avao mranu onanost, ao da izrie presudu nad samom sobom. R ano sledeeg jutra, pozvala je Amo a. On se pojavi uz dea i osmeh. Dohvatila je ezlo za ona obema ru ama i osloni la ga o stenu ped sobom. U zori podno Melen uriona Nebozora otpoeli su dvoboj za pristup sedmom Kr ugu. Dva dana se vrhovna poglavar a Elena upinjala da izvue dragoceno ime od A mo a. To om drugog dana, silna oluja pri upi se na jugoistonom obzorju, ali ne st

i e do Ulom Kamena i ni o nije obraao pa nju na nju. Do je Kovenant sedeo i vrteo pr sten o o prsta, nespo ojno oraao o o boraca ili uz mrmljanje odlazio da izbegne napor, ona je ispipavala Amo a svim pitanjima oja je mogla da smisli. Pone ad j e radila sistematino; pone ad intuitivno. Razraivala je ideje da ih on potvrdi ili pore ne. Prisiljavala ga je da izgovara odgovore sve du e i du e. Vodila ga je roz naporna ponavljanja poznatih terena i svom precizno u gurala prema neznanim. Gradi la je logi e zam e za njega, po u avala da ga pritesni protivurenostima. Tra ila je nai na da stopi um sa njegovim. Bilo je to poput dvoboja protiv vodenog bazena. Sva o seenje i udarac nje nih pitanja dirali su ga ao da je pljusnula po jezercetu ravnim rajem o trice. O dgovori su mu pljes ali na sva o pitanje. Ali ada se upinjala da ga uhvati na z am u svoje nu de, prolazila je roz njega i nije ostavljala ni traga. Postepeno je dozvoljavao sebi da joj uzvraa smehom, ali uglavnom joj je odgovarao na pitanja uobiajenim veselim izbegavanjem. Njen trud nije postizao ni a av uspeh. Do zalas a sunca drhtala je od osujeenosti, potisnutog besa i psihi e iscrpljenosti. Sama vr stina Ulom Kamena ao da joj se podsmevala. Uvee, Kovenant ju je smirivao u s ladu sa uslovima pogodbe. Nije govorio ni ta o sopstvenim strahovima, bespomonosti, sve veoj uverenosti da je Amo neprodor an; nije ba ni ta govorio o sebi. Umesto toga, po lanjao joj je najbolju pa nju, usre dsredio se na nju svim izvorima oje je posedovao. Ali svi njegovi napori nisu mogli da dirnu srce njene nevolje. Uila je da nije dorasla nu di Domaje, a to je bio bol za oga nije bilo utehe. Kasno nou prig u eno je rgutala, ao da ripi zubima da bi se uzdr ala da ne zaplae. A ujutro treeg da na - trideset drugog ot a o je napustila Vesel amen - prima la se raju izdr ljivo sti. Pogled joj je bio iznuren i prazan i sadr avao je opro tej sa svime. Hrapavim glasom Kovenant je upita ta namerava da uini. "Moliu." Glas joj je imao hrapav, izmuen prizvu . Izgledala je rh o poput ostura - same hrabre, lomne osti ispreene na putu ne ome o je, i pored sve dea e veselosti, bio nesavladiv poput lavine. Pritisa poput uzbune u glavi ree Koven antu da joj se riza prima la. U oli o joj Amo ne odgovori na molbe, mogla bi s e o renuti poslednjem izvoru neobine unutarnje snage. Silovitost te mogunosti prestravi ga. Zastao je na samom rubu da je zamol i da se zaustavi, da odustane od po u aja. Ali seao se pogodbe; moza mu je jurio z a alternativama. Prihvatao je njenu tvrdnju da odgovor na Amo ovo pitanje mora da je pris tupaan. Ali verovao je da ga ona nee nai; prilazila je problemu sa pogre ne strane. P a ipa , inilo se da je to jedina strana. utirajui otpat e oji su mu zagu ili um, on po u a da zamisli drugaije pristupe. Do su mu se misli upinjale da dosegnu ne u vrstu spasonosne intuicije, vrhovna poglavar a Elena zauze mesto i prizva Amo a. Mladi se smesta pojavi. Pozd ravio ju je uz ieni na lon i re ao: "Vrhovna poglavar o, a o ti glase elje za da nas? Hoemo li odlo iti sueljavanje i s upa zapevati vesele pesme?" "Amoe, pouj me." Glas joj je ripao. Kovenant je uo dubine samo a njavanja u n joj. "Vi e neu da se igram igara potrage sa tobom." Ton joj je istovremeno izra avao ponos i oajanje. "Nu da Domaje ne dopu ta vi e odugovlaenja. U daljini je ve rat - rvopr olie i smrt. Opa i mar ira protiv svega to je Kevin po u avao da za titi ada je stvarao Krugove. To ustrajanje na uslovima je la na odanost njegovoj nameri. Amoe, pre lin jem te. U ime Domaje, povedi nas do sedmog Kruga." Njena molba ao da ga je dirnula i odgovor mu je bio neuobiajeno ozbiljan . "Vrhovna poglavar o, ne mogu. Ono sam za ta sam nainjen. U oli o po u am da to uini m, prestau da postojim." "Onda nas naui putu da bismo ga mogli sami slediti." Amo zavrte glavom. "I onda u prestati da postojim." Na trenuta , zastala je ao da je pora ena. Ali u ti ini, ramena joj se ispr avi e. Naglo je digla ezlo za ona i postavila ga vodoravno ispred sebe, poput oru ja. "Amoe", naredila je, "postavi ru e na ezlo." Mladi bez trzaja pogleda u autoritet njenog lica. Lagano je poslu ao. Ru e mu se la o osloni e izmeu njenih na drvo izrezbareno runama. Ona ispusti viso , neobia ri . Vatra se smesta rascveta du ezla; hromno z eleni plamenovi otvori e se iz itavog drveta. Plamen je prelazio pre o njenih i Amo

ovih ru u; tamo se pojaavao ao da im se hrani na prstima. Hujao je dubo om sili nom i zraio o tru aromu, poput vonja prisile. "Amoe Kevinovog pore la!" li nu ona roz hujanje. "Putu i dveri prema se dmom Krugu! Silom ezla za ona - u ime vrhovnog poglavara Kevina, sina Lori ovog oji te je stvorio - za linjem te. Reci mi ime sile sedmog Kruga!" Kovenant oseti silinu njene zapovesti. Ia o nije bila upravljena na njeg a - ia o on nije dodirivao ezlo - oseti muninu od napora da izgovori ime oje nije znao. Ali Amo ju je gledao ne trepui, a glas mu se jasno usee roz oganj ezla. "N e, vrhovna poglavar o. Neosetljiv sam na prisilu. Ne mo e me dodirnuti." "Sedmice mi!" povi a ona. "Neu dopustiti poricanje!" besnela je ao da o risti gnev da bi zadr ala vrisa . "Melen urion abatha! Reci mi ime!" "Ne", ponovi Amo . Ona mu divlje istrgnu ezlo iz ru u. Oganj se pri upi, poraste, a zatim gl asno briznu a nebu poput udara groma. On sle e ramenima i nestade. Dugi, prenera eni trenuta , vrhovna poglavar a sleeno je stajala, piljila u mesto sa oga je nestao Amo . Onda drhtaj proe roz nju i ona se o rete Kovenant u ao da na ramenima nosi te inu itave planine. Lice joj je delovalo poput divljine . Napravila je dva teturava ora a i zastala da bi se oslonila o ezlo. Pogled joj je bio prazan; sva silina bila joj je usredsreena prema unutra, protiv nje same. "Nisam uspela", zajea. "Osudila sam." Bes joj is rivi usta. "Osudila sam Domaju na propast." Kovenant nije mogao da podnese taj prizor. Zaboraviv i sve bes orisne misl i, on po uri da a e: "Mora da postoji jo ne to to mo emo uiniti." Odgovorila je sa jezivom blago u. Ne no, gotovo mazno, re la je: "Veruje li u belo zlato? Mo e li ga upotrebiti da ispuni Amo ov uslov?" Glas joj je imao prizvu ludila. Ali sledeeg trenut a njena strast bu nu prema napolje. Svom snagom tresnu la je ezlom o Ulom Kamen i ri nula: "Pa onda uini ta o!" Sila oju je razuzdala natera iro deo visoravni da se zaljulja poput uda renog splava. Kamen pos oi, zatim zaroni; glat i talasi sile za otrlja e se roz nj ega iz ezla. Ljuljanje baci Kovenanta sa nogu. On se zatetura, pade prema procepu. Gotovo smesta, Elena uspostavi ontrolu nad sobom. Trgla je nazad silu ez la, vi nula na rvne gardiste. Ali Banorovi refle si bili su br i. Do se stena i dalje ljuljala, on se bezbedno u opa nogama u nju i uhvati Kovenanta za ru u. Na trenuta , Kovenant je bio previ e prenera en da radi bilo ta drugo osim da mlitavo visi u Banorovom zahvatu. Silovitost vrhovne poglavr e preplavljala ga je, sprala sve drugo iz njegove svesti. Ali onda primeti bol Banorovog zahvata n a ruci. Mogao je da oseti ne to proro o u drevnoj snazi ojom ga je Banor stegao, z adr ao u ivotu. Krvni gardista je imao gvozdeni zahvat, sigurniji od stenja Ulom Ka mena. Kada zau Elenu a o jei: "Voljeni! Jesam li te povredila?" ve je poluglasno m rmljao. "e aj. Stani. Shvatio sam." Oi su mu bile zatvorene. Otvorio ih je i opt rio da ga Banor dr i u uspravn om polo aju. Elena je bila u blizini; zabacila je ru e o o njega i s rila lice na njegovom ramenu. On ree: "Shvatio sam." Nije obraala pa nju na njega, ve je poela da m umla izvinjenja u rame. Da je zaustavi, on o tro ree: "Zaboravi. Mora da gubim um. Trebalo je da ovo shvatim jo pre ne oli o dana." Najzad ga je ula. Pustila ga je i za oraila unazad. Poharano lice joj se u oi. Zaustavila je dah izmeu zuba, provu la ru u roz osu. Lagano se ponovo pretv arala u poglavar u. Glas joj je bio nesiguran, ali lucidan ada ree: " ta si saznao ?" I Banor pusti Kovenanta, pa je Neverni nesigurno stajao na sopstvenim n ogama. Noge mu nisu verovale amenu, ali on s upi olena i po u a da ne obraa pa nju na taj oseaj. Problem je bio u njegovom mozgu; sve predstave su mu se pomerile. el eo je da govori brzo, da ola a Eleninu tegobnu hitnju. Ali nedostajalo mu je prev i e tragova. Morao je da prie sopstvenoj intuiciji polagano, ta o da bi mogao da sa upi sve niti. Po u a da razbistri glavu ta o to ju je zatresao. Elena se lecnu ao da je podsea na njen izliv. Napravio je smirujui po ret prema njoj i o renuo se da se su

oi sa rvnim gardistima. Napeto je prouavao prazni metal njihovih lica, tragao za ne im titrajem ili nijansom dvostru osti, s rivenih namera, oji bi mu potvrdio intuiciju. Ali njihove drevne, besane noi ao da nisu s rivale ni ta, nisu ot rival e ni ta. Oseti trenuta pani e na pomisao da mo da gre i, ali je on potisnu i upita to je mirnije mogao: "Banore, oli o si star?" "Mi smo rvna garda", odvrati Banor. "Na zavet je dat u mladosti Kevinovo g vrhovnog poglavarstva." "Pre obesveenja?" "Da, prapoglavaru." "Pre nego to je Kevin ot rio da mu je Kletni zapravo neprijatelj?" "Da." "A ti lino, Banore? Koli o si star?" "Bio sam meu prvim Haruaima oji su u li u Domaju. Delio sam prvo davanje za veta. "To je bilo pre mnogo ve ova." Kovenant zastade pre nego to upita: "Koli o dobro se sea Kevina?" "Lagano", upozori ga Elena. "Ne podsmevaj se rvnoj gardi." Banor ne odrazi njenu brigu. Nepopustljivo je odgovorio Neverni u: "Mi n e zaboravljamo." "Pretpostavljam da ne", uzdahnu Kovenant. "Ka o je to pa leni nain ivota." Na trenuta gledao je u stranu, prema planini, u potrazi za hrabro u. Onda sa nagl om o trinom nastavi: "Znao si Kevina ada je napravio Krugove. Znao si ga i sea se. Bio si sa njime ada je dao prvi Krug d inovima. Bio si sa njim ada je sa rio dru gi u one pro lete ata ombe ispod Planine Groma. Koli o puta si dolazio ovamo sa njime, Banore?" Krvni gardista za nijansu podi e jednu obrvu. "Vrhovni poglavar Kevin nije putovao do Ulom Kamena ili Melen urion Nebozora." Taj odgovor poljulja Kovenanta. "Nijednom?" Pobuna mu izlete pre nego to je mogao da je zaustavi. "Govori li mi da ni ada ranije nisi bio ovde?" "Mi smo prvi rvni gardisti oji su roili na Ulom Kamen", odvrati glat o Banor. "Onda a o...? e aj. Stani." Kovenant je piljio ao da mu se vrti, a zati m se lupi po elu nadlanicom. "Ta o je. U oli o je Krug ne a vrsta prirodne pojave - poput Kamena Zlozemlja - u oli o nije ostavljena ovde - Kevin nije morao da d olazi ovamo da bi znao za njega. Mogao je da mu a e Lori ili ne o drugi. Lori j e mogao da a e bilo ome." Dubo o je uzdahnuo da se pribere. "Ali svi oji su mogli da znaju izginu li su to om obesveenja. Izuzev tebe." Banor zatrepta na Kovenanta ao da mu rei nemaju ni a vog znaenja. "Slu aj me, Banore", nastavi on. "Mnoge stvari onano poinju da imaju smisla . Pona ali ste se neobino - ada se Amo pojavio u Vesel amenu onaj prvi put. Pona al i ste se neobino ada se pojavio u Veseldrvu. I pustili ste vrhovnu poglavar u da ga lino sledi u planine sa samo dvojicom rvnih gardista da je tite. Samo dvojico m, Banore! A ada smo zavr ili zaglavljeni na ovoj pro letoj steni, Morin je imao smelosti da se izvinjava u ime Amo a. Vatru mu pa lenu! Banore, trebalo je bar d a a ete vrhovnoj poglavar i ono to znate o tom Krugu. Ka va vam je to odanost?" Elena ponovo upozori Kovenanta. Ali ton joj se promenio; njegovo razmi lja nje zainteresovalo ju je. "Mi smo rvna garda", ree Banor. "Ne mo e potezati sumnje protiv nas. Mi ne znamo Amo ovu nameru." Kovenant zau blagi naglasa oji je Banor stavio na re znamo. Na sopstveno iznenaenje, oseti elju da uhvati Banora za re, bez obzira na to ta su rvni gardist i znali. Ali on se prisili da upita: "Ne znate, Banore? Ka o mo ete da ne znate? P revi e ste mu verovali da bi bilo ta o." Banor se usprotivi ao i pre toga. "Ne verujemo mu. Vrhovna poglavar a o dabrala je da ga sledi. Mi ne tra imo vi e." "avola ne tra ite." Napor za samoprinudom uinio ga je o rutnim. "I pre ini d a me ta o prazno gleda . Vi ljudi do li ste u Domaju i dali zavet da ete tititi Kevina . Za leli ste se da ete ga braniti ili bar dati ivot za njega, poglavare i Vesel a men sve do samo vreme ne doe do raja, a o ve ne zauve , jer za to biste inae bili l

i eni a i prostog po tenog spavanja? Ali taj jadni, slomljeni ove vas je nadmudrio. Zapravo vas je spasao ada je uni tio i sebe i sve ostalo u ta je veselo verovao. I zato, eto vas, visite sa svog zaveta u praznom prostoru ao da su svi razlozi s veta iznenada nestali. A onda! Onda dobijate drugu prili u da ispunite zavet ada sti u novi pogl avari. Ali ta se de ava? Amo se pojavljuje ni iz ega, i jo traje rat protiv Kletni a lino - a ta vi radite? Pu tate Kevinovu tvorevinu da odvede vrhovnu poglavar u ao da je to sasvim bezbedno i ao da ona nema pametnija posla. Da ti a em ne to, Banore. Mo da je istina da ba ne poznajete Amo a. Mora da st e od Kevina nauili ne u vrstu nepoverenja. Ali sigurno je ao pa ao da razumete ta Amo radi. I sla ete se!" Nagla opa ost sopstvenog glasa zaustavi Kovenanta na tr enuta . Osetio se potresen moralnim sudovima oje je sagledao u Banoru. Hrapavim glasom on nastavi: "Ili za to je rizi ujete zbog neega stvorenog ru om jedinog ove a oji je i ada uspeo da baci sen u na va u neporonost?" Bez opomene, Amo se pojavi. Dolaza mladia tr e Kovenanta, ali on ga primi ao zna da je na pravom putu. Uz te a uzdah, on ree: "Zbog ega u ime zaveta, ili bar prostog prijateljstva, niste re li vrhovnoj poglavar i o Amo u ada se prvi put pojavio?" Banorov pogled nije zatitrao. Svojim poznatim, nespretnim, atonalnim nag las om, on odvrati: "Prapoglavaru, videli smo obesveenje. Videli smo plodove opas nog znanstva. Znanstvo nije znanje. Znastvo je oru je, ma ili oplje. Krvna garda n e oristi oru je. A no mo e da se o rene i povredi ru u oja ga nosi. Pa ipa , poglav ari ele znanstvo. Oni ine vredna dela uz njegovu pomo. Zbog toga se ne suprotstavlj amo, ia o ga ne diramo, niti mu slu imo. Vrhovni poglavar Kevin napravio je rugove da ouva znanstvo - i da smanji opasnost od mogunosti da mu oru je upadne u nespremne ru e. To odobravamo. Mi smo rvna garda. Ne govorimo o znanstvu. Govorimo samo ono to znamo." Kovenant nije mogao da nastavi. Oseao je da je ve previ e umnogostruio uvrede protiv Banora. I dirnulo ga je ono to je Banor re ao, i pored ravnog tona rvnog gardiste. Ali Elena je dovoljno saznala da nastavi njegovo razmi ljanje. Glas joj je bio istovremeno tih i zapovedni i ada je re la: "Menie - Banore - rvna garda mor a se sada odluiti. Poujte me. Ja sam Elena, vrhovni poglavar po izboru Vea. Ovo je pitanje odanosti. Hoete li slu iti mudrost mrtvog Kevina, ili ete slu iti mene? U pro lo sti slu ili ste dvoje, mrtve i ive. Oboje ste slu ili dobro. Ali ovde morate odabrati . U nu di Domaje vi e nema srednjeg puta. Bie rvi i optu bi po svima nama u oli o dopu stimo da Izopaenje prevagne." Banor se lagano o rete meni u. Jedan dugi trenuta gledali su jedan drugo ga u ti ini. Onda se Morin o rete vrhovnoj poglavar i sa dostojanstvenim pogledom u oima. "Vrhovna poglavar o", ree on, "mi ne znamo ime sile sedmog Kruga. uli smo m noga imena - ne a la na, druga mrtva. Ali jedno ime uli smo samo izgovarano apatom o d strane vrhovnog poglavara Kevina i Vea. To ime je Sila zapovesti." Kada Amo zau ime, stade da lima sve do nije izgledalo da mu osa ple e o d veselja. 24. SPU TANJE DO KORENA ZEMLJE Kovenant ot ri da se preznojava. I pored ledenog vetria, elo mu je bilo mo ro. Vlaga mu je izazivala svrab u bradi, a hladan znoj te ao mu je niz imu. Mor inova predaja ostavila ga je sa oseajem neobine ispra njenosti. Na trenuta , gledao je prema suncu ao da ga pita zbog ega ga ne zagreje. iljci Melen uriona pru ali su se prema jutru poput prstiju oji po u avaju da za lone sunce. Njihovi snegom pre riveni vrhovi blistavo su hvatali svetlost; o d odra enog sjaja Kovenantu su suzile oi. Masivni amen vrhunaca ga je stra io. ustro trepui, prisilio je pogled da mu se o rene nazad prema vrhovnoj poglavar i. Kroz svoju zaslepljenost suncem inilo mu se da mo e da vidi samo njenu smeu, plavo pro aranu osu. Svetliji uvojci blistali su ao uglaani. Ali ada je zatrept ao, vid mu se razbistri. Razaznao joj je lice. O ivelo je od osmeha. Novo ivotno za

dovoljstvo osvetlilo joj je izraz povraenom nadom. Nije govorila, ali usne joj ob razova e jednu re: Voljeni. Kovenant oseti da ju je izdao. Morin i Banor stajali su iza nje gotovo rame uz rame. Ni ta u napetom polo a ju njihove ravnote e niti u opu tenoj spremnosti njihovih ru u nije izra avalo iznenaen je ili alost zbog odlu e oju su doneli. Pa ipa , Kovenant je znao da su iz osnov a izmenili ara ter slu be poglavarima. On je to iscedio iz njih. Po ele da mo e da se izvini na ne i nain oji bi imao smisla za rvne gardiste. Ali nije bilo niega to im je mogao rei. Bili su previ e apsolutni da prihvate i a av gest izvinjenja. Njihova samotna veza sa zavetom nije mu pru ala ni a av p ut ojim bi im mogao prii. Nijedno izvinjenje nije bilo dovoljno. "Sila zapovesti", je nu on slaba no. "Smiluj mi se." Nemoan da podnese priz or Eleninog slavobitnog, zahvalnog osmeha punog ola anja ili Amo ovog cerenja, on se o rete i umorno ode pre o visoravni prema ivici Ulom Kamena, ao da stopala ponovo po u avaju da mu do ue vrstinu amena. Kretao se uporledo sa procepom, ali se dr ao na bezbednom rastojanju. im je bio u stanju da vidi materijalni potez Garotinog estara ispod ruba litice, on za stade. Tamo je ostao, nadajui se istovremeno i da e Elena doi do njega i da nee. Sve jai vetar iz ume duvao mu je u lice i prvi put posle mnogo dana bio je u stanju da razazna miris godi njeg doba. Ot rio je da je jesen Domaje zaobi la za ugao, preputovala godi nji rug od radosti prema tuzi. Vazduh vi e nije blistao od o bilja i plodnosti, vesele ili mrgodne zrelosti. Sada je vetar imao u us napadne ivice zime - preds azanje promene, obeanje dugih noi, ogolelosti i hladnoe. Do je mirisao vazduh, shvati da Garotin estar nije zahvatila jesenja pro mena boja. Razaznavao je crna stani ta po ojima je drvee ve izgubilo li e, ali ni a vi u rasi nisu bledeli tminu estara. Ovaj je prelazio bez meustanja ili cifranja iz leta u zimu. Osetio je razlog oima i nosom; gnevno stezanje svesti stare ume crplo joj je svu snagu i volju i nije ostavljalo ni sposobnost, niti elju da trai vreme na pu o is azivanje sjaja. Onda zau ora e iza sebe i prepozna Elenin hod. Da predupredi ono to je ele la da mu a e ili da ga pita, on ree: "Zna , tamo oda le dolazim, ljude oji su to ini li umi nazivali su pionirima - naroiti soj juna a, po to se umesto ubijanja drugih l juds ih bia usredsreuju na uni tavanje same prirode. U stvari, znam ljude oji tvrde da svi na i dru tveni nemiri potiu od pu e injenice da nam nije preostalo vi e ni ta za p ionirs e poduhvate." "Voljeni", ree ona blago, "nije ti dobro. ta ti to nedostaje?" "Nedostaje?" Nije mogao da se natera da je pogleda. Usta su mu bila puna pogodbe i morao je te o da proguta pre nego to je uspeo da a e: "Ne obraaj pa nju na mene. Ja sam ao ona uma tamo dole. Pone ad izgleda ne mogu da se uzdr im od prisean ja." U ti ini, osetio je oli o ju je taj odgovor malo zadovoljio. Brinula se z a njega, elela da ga razume. Ali ponovno roenje nade povratilo joj je hitnju du nost i. Znao je da joj sada nije preostalo dovoljno vremena da ga istra uje. Mr o je l imnuo ada je re la: "Moram da idem - nu da Domaje te o me je pritisla." Onda dodad e: "Hoe li ostati ovde - i e ati moj povrata ?" Najzad je na ao snage da se o rene i da je pogleda. Susreo se sa ozbiljnim izrazom njenog lica, izme tenom onostrano u pogleda, i mrgodno re ao: "Da ostanem? I da propustim ponovno rizi ovanje vlastitog vrata? Besmislica. Nisam imao ta vu prili u jo od a o sam bio u Planini Groma." Sar azam mu je bio o triji nego to je nameravao, ali inilo se da ga je prihv atila. Nasme ila se, la o ga dodirnula po ruci prstima jedne a e. "Doi onda, voljeni ", ree ona. "Krvni gardisti su spremni. Moramo renuti pre nego to nam Amo postav i nove prepre e na put." Po u ao je da joj uzvrati osmeh, ali nesigurni mi ii lica protumaili su mu po u aj ao grimasu. Gunajui zbog neuspeha, po ao je sa njom nazad prema rvnim gardistim a i Amo u. Do su oraali, gledao ju je postrance, s riveno je procenjivao. Napor poslednja tri dana bio je potisnut u pozadinu; vrsti ora i odlune crte lica izr a avali su joj novu odlunost, snagu. Povrata nade omoguio joj je da odbaci prostu i scrpljenost. Ali zglavci su joj bili napeti ada je dohvatila ezlo, a glava joj j e bila isturena pod gladnim uglom. inila je da Kovenantova pogodba nespo ojno poiv

a u njemu, ao u neodgovarajuem i nemirnom grobu. U umu, i dalje je mogao da oseti ljuljanje Ulom Kamena. Bio mu je potreb an sigurniji oslonac; ni ta ga nije moglo spasti a o ne bude mogao da odr i ravnote u. Nejasno je opazio da su meni i Banor zaista spremni za put. Vezali su sv e zalihe u zave ljaje i privezali ih za lea vrpcama od prijanj a. A Amo je sav is rio od raspolo enja; vizije ao da su mu pos a ivale po veseloj osi. Njih trojica zadado e Kovenantu o tar oseaj nespremnosti. Nije se oseao doraslim onome to je poivalo ispred grupe vrhovne poglavar e. Bilo bojazni poe da hita roz njegovo umorno ra spolo enje. Postojalo je ne to to je morao uiniti; bilo mu je potrebno da po u a da povr ati celovitost na ne i nain. Ali nije znao a o. Gledao je vrhovnu poglavar u a o se opra ta sa Ranihinima. Pozdravili su je radosno, topui nogama i nji tei od zadovoljstva pred izgledom a tivnosti posle tri dana strpljivog e anja. Zagrlila je sva og veli og onja, zatim ora nula unazad , dohvatila ezlo i pozdravila ih na ranjans i nain. Ranihini odgovori e tre enjem griva. Gledali su je gordim, nasmejanim oima a da im se obratila. "Ponositi Ranihini - prva ljubavi moga ivota - zahvaljujem vam za slu bu. B ili smo poastvovani. Ali sada moramo za izvesno vreme produ iti pe ice. U oli o pre ivi mo put, pozvaemo vas da nas odnesete nazad u Vesel amen - u pobedi ili porazu, bie nam potebna iro a lea va e snage. Trenutno, budite slobodni. Jurite zemljama svojih srca i eljama opita. A a o se dogodi da vas ne pozovemo - onda, ponositi Ranihini, recite srodnicima z a Miru. Spasla mi je ivot na lizi tu i dala sopstveni za manjeg onja. Recite svim Ranihinima da se Elena, er a Lenina, vrhovna poglavar a po izboru Vea i nosilac e zla za ona, ponosi va im prijateljstvom. Vi ste rep nebes i, griva sveta." Digav i ezlo, ona li nu: "Ranihini! iveli!" Veli i onji odgovori e nji tanjem oje je odje ivalo sa lica Melen uriona N ebozora. Onda se o renu e i odgalopira e, vodei sa sobom Kovenantovog mustanga. Kopit a su im udarala po amenu poput valjanja ognja do su jurili prema severu i van vidi a iza rivine planine. Kada se Elena ponovo o rete pratiocima, oseaj gubit a jasno joj se po azi vao na licu. Tu nim glasom, re la je: "Doite. U oli o moramo da putujemo bez Ranihi na, putujmo barem brzo." Smesta se sa i e ivanjem o renula Amo u. Drevni mladi odvrati itnjastim na lonom i poe veselo prema mestu na om se litica Nebozora spajala sa rascepom viso ravni. Kovenant se pote e za bradu i bespomono pogleda a o Elena i Morin slede Am o a. A onda, naglo poput jecaja, on us li nu: "e ajte!" prsti desne ru e uplel i su mu se u bradu. "Stanite." Vrhovna poglavar a upitno ga pogleda. On ree: "Tre ba mi no . I malo vode. I ogledalo, u oli o ga imate - ne elim da preseem gr ljan." Elena ree ravnim glasom: "Prapoglavaru, moramo poi. Izgubili smo mnogo vre mena - a Domaja je u nu di." "Va no je", zare a on. "Imate li no ? O trica moga peroreza nije dovoljno duga a. " Na trenuta ga je prouavala ao da njegovo pona anje predstavlja misteriju. Onda, lagano, limnu Morinu. Meni s ide zave ljaj, otvori ga i izvadi ameni no , o nu me inu sa vodom i plit u zdelu. To dade Neverni u. Kovenant smesta sede na ame n, ispuni zdelu i poe da vla i bradu. Mogao je da oseti prisustvo vrhovne poglavar e do je stajala pravo ispr ed njega - gotovo je o usio napetost sa ojom je dr ala ezlo - ali se usredsredio u utrljavanje vode u dlaice. Srce mu je lupalo ao da se poduhvatio neega opasnog. Imao je iv oseaj onoga ega se li ava. Ali bio je prisiljen naglim uverenjem da mu je pogodba la na u oli o ga ne bude dovoljno o tala. Kada je digao no , uinio je ta o da zapeati svoj ompromis sa sudbinom. Elena ga zaustavi. Tihim, o trim glasom, ona ree: "Tomase Kovenante." Nain na oji je to izgovorila prisili ga da digne glavu. "U emu je hitnost toga?" Kontrolisala je o trinu time to je tiho govorila, a li iznerviranost joj se jasno oseala u glasu. "Protraili smo tri dana u a njenju i neznanju. Da li se sada ismeva nu di Domaje? Da li je to namerna elja da sprei uspeh o

vog pohoda?" Gnevni odgovor s oi mu na usne. Ali uslovi pogodbe zahtevali su da ga pot isne. On ponovo sa e glavu, pljusnu jo vode na bradu. "Sedi. Po u au da ti objasnim." Vrhovna poglavar a sede u r tenih nogu ispred njega. Nije mogao da je lagodno pogleda u oi. I nije eleo da gleda prema Melen ur ionu Nebozoru; ovaj je stajao previ e o tro, hladno, iza nje. Umesto toga gledao je ru e do se igrao amenim no em. "U redu", ree nespretno. "Ja nisam od onih osoba to pu taju brade. Svrbe me. I od njih izgledam ao fanati . One... Ovu sam pustio da raste iz jednog razlog a. Ona je nain do azivanja - nain za ta vo pri azivanje da a i ne o toli o tvrdogl av i uop te uzev smu en ao ja mo e to da vidi - ada se probudim u stvarnom svetu i o t rijem da nemam bradu oju sam pu tao, onda u zasigurno znati da je sve ovo samo h alucinacija. To je do az. etrdeset ili pedeset dana brade ne nestaje te ta o. Os im u oli o je ni ada nije ni bilo." I dalje je piljila u njega. Ali ton joj se izmenio. Shvatila je bitnost tog razot rivanja. "Zbog ega onda sada eli da je u loni ?" Drhtao je od pomisli na rizi oga se poduhvata. Ali bila mu je potrebna sloboda, a njegova pogodba obeavala je da e mu je doneti. Upinjui se da u loni str ah od ot rivanja iz glasa, re ao joj je onoli o od istine oli o je mogao da dop usti. "Napravio sam drugi dogovor - poput onoga oji sam imao sa Ranihinima. V i e ne po u avam da do a em da Domaja nije stvarna." U pozadini svog uma, pre linjao j e: molim te, ne pitaj me vi e ni ta. Ne elim da te la em. Ispitivala ga je pogledom. "Veruje li, onda... da li prihvata Domaju?" U ola anju, gotovo je naglas uzdahnuo. Mogao je da je pogleda u oi da bi o dgovorio na to. "Ne. Ali voljan sam da pre inem da se prepirem o o toga. Toli o si uinila za mene." "Ah, voljeni!" dahnu ona sa iznenadnom napeto u, "nisam uinila ni ta - samo sa m sledila srce. U o viru poglavars ih du nosti, sve bih uinila za tebe." inilo mu se da vidi strast za sobom u samom tonu njene o e. eleo je da se n agne napred, da je dodirne, poljubi, ali se ustezao zbog prisustva rvnih gardis ta. Umesto toga, pru io joj je no . Predavao joj se i ona je to znala. Sjaj zadovoljstva ispunio joj je lice ada je uzela no . "Ne pla i se, voljeni", pro apta. "Sauvau te." Pa ljivo, ao da obavlja obred, prima la mu se i poela da mu brija bradu. Nagons i se lecnuo ada ga je o trica prvi put dodirnula. Ali stegao je zu be i povu ao se u mir, zatvorio usta, re ao sebi da je bezbedniji u njenim ru am a nego u sopstvenim. Mogao je da oseti smrtonosnost o tre ivice do mu je prelazil a pre o o e - prizivala je sli e zagaenih rana i gangrene - ali zatvorio je oi i os tao nepo retan. No mu je povlaio bradu, ali o trina seiva spreavala je da se povlaenje pretvori u bol. I us oro mu njeni prsti nao e stegnute mi ie vilice. Pomilovala ga je po gru da ga primiri. Uz napor, otvorio je oi. Srela mu je pogled ao da se sme i roz izmag licu ljubavi. Blago mu je zavalila glavu i oistila bradu sa vrata glat im, pouzda nim potezima. Onda je zavr ila. ivo je oseao golu o u na vazduhu, pa protrlja lice ru ama, u ivajui u sve em dodiru svojih obraza i vrata. Ponovo po ele da poljubi Elenu. Da joj odgovori na osmeh, on ustade i ree: "Sada sam spreman za polaza . Idemo." Ona dohvati ezlo za ona, la o s oi na noge. Tonom izuzetnog veselja, ona r ee Amo u: "Hoe li nas sada povesti do sedmog Kruga?" Amo je sa sme om pozva prstom, ao da je zove na igru i ponovo renu pre ma mestu na ome je rascep Ulom Kamena nestajao pod Melen urionom Nebozorom. Mor in hitro ponovo spa ova zave ljaj i postavi se iza Amo a; Elena i Kovenant sledili su meni a; Banor je preuzeo zaelje. U ta vom poret u poeli su poslednju etapu pohoda za Silom zapovesti. ustro su pre li visoravan. Amo ubrzo sti e do spoja litice i rascepa. Tamo m ahnu pratiocima, sreno se nasme i i s oi u pu otinu. Kovenant je nu i protiv volje i po uri sa Elenom do ivice. Kada su proviri li u us o crnilo ponora, videli su Amo a a o stoji na ispustu uz suprotni zid. Ispust je poinjao na petnaest ili dvadeset stopa ispod njih i par stopa ispod vis

a planine. Nije bio jasno vidljiv. Prazni amen i senovita tmina pu otine obrazo vali su bezoblini ponor. inilo se ao da Amo stoji na tami oja vodi u tamu. "Vatru mu pa lenu!" zajea Kovenant ada je pogledao dole. Ve je oseao vrtog lavicu. "Zaboravite. Naprosto zaboravite da sam to uop te pominjao." "Doite!" ree Amo veselo. "Sledite me!" Glas mu se uo roz udaljeni, podze mni lo ot re e. Nemarnim ora om po ao je u planinu. Tmina ga u trenut u proguta. Morin baci pogled na vrhovnu poglavr u. Kada je limnula, on s oi u pu ot inu, slete tamo gde se Amo nalazio trenuta ranije. Zatim napravi jedan ora u stranu i stade da e a. "Nemojte da ste sme ni", promrmlja Kovenant ao da govori vla nom, sve em stru janju vazduha oje je izbijalo iz procepa. "Nisam ja rvni gardista. Sainjen sam od obine rvi i obinog mesa. Vrti mi se ad se popnem na stolicu. Pone ad imam vrt oglavicu i ada prosto stojim." Vrhovna poglavar a nije ga slu ala. Ona promrmlja ne oli o drevnih rei u ezl o i poe napeto da gleda a o se ono razbu tava u plamen. Onda je za oraila u tamu. Morin je uhvati ada su joj noge dodirnule ispust. Ona proe raj njega i smesti se ta o da svetlost ezla obasjava s o Kovenantu. Neverni ot ri a o ga Banor gleda uz zanimanje. "Idi napred", ree Kovenant. "Daj mi vremena da sa upim hrabrosti. Stii u te za godinu ili dve." Ponovo se znojio i od toga ga je svrbela izgrebana o a obraz a i vrata. On di e pogled prema planini da se pribere, obri e dejstvo ponora iz uma. Bez upozorenja, Banor ga uhvati otpozadi, di e i ponese prema procepu. "Ne diraj me!" prasnu Kovenant. Po u avao je da se oslobodi, ali Banorov z ahvat je bio previ e ja . "Do avola! Ja...!" Glas mu se di e u vrisa ada ga Banor g urnu pre o ivice. Morin ga spretno uhvati i postavi, razrogaenog i uzdrhtalog, na ispust po red Elene. Trenuta asnije, Banor s oi, a meni obie Kovenanta i Elenu da stane izmeu nje i Amo a. Kovenant im je gledao po rete roz maglu o amuenosti. Otupelo se oslon io leima o vrsti amen i zapiljio u bezdan ao u grobnicu. Pro lo je ne o vreme pre nego to je opazio smirujui dodir vrhovne poglavar e po mi ici. "Ne diraj me", ponavljao je besciljno. "Ne diraj me." Kada je po la, sledio ju je automats i, o renuv i lea sunevom svetlu i otvoren om nebu iznad procepa. Trljao je levim ramenom ameni zid i dr ao se blizu Elene, ostajao po raj njenog svetla. Blistanje ezla bacalo je zelen asti oreol iznad grupe vrhovne pogl avar e i grubo odra avalo mrana, ljuspasta zrnca amena. Osvetljavalo je Amo ov put ne obasjavajui tamu pred njime. Ispust - ni ada iri od tri stope - vodio je nepre idno nani e. Nad njim, tavanica procepa lagano se irila, poprimala razmere peine. A sam procep irio se ao da se pru a du ogromne upljine unutar jezgra Melen uriona Neb ozora. Kovenant je oseao zjapei procep u steni planine ao da ga ovaj mami, zavod ljivo nagovorava da prihvati sanjivi zaborav vrtoglavice, da pri loni poverenje dubinama bezdana. On se vr e pritisnu o amen i upi oima u Elenina lea. O o njega, tmi na i nagomilana masa pritis ali su ivice svetlosti ezla. A za leima mogao je da uje a o se uzdi u le inars a rila njegovog linog usuda. Postepeno je shvatao da zalazi u rizu. Pod zemljom! O tro je i tao na svoju nesrenu sudbu. Nije mogao da zaboravi a o je pao u provaliju pod Planinom Groma. To is ustvo dovede ga licem u lice sa n euspehom starog ompromisa, pogodbe sa Ranihinima. Vatru mu pa lenu! Oseao je da nije uinio ni ta da se pripremi za muno lomatanje po peinama. Ispred njega, vrhovna poglavar a sledila je Morina i Amo a. Ovi su se pr ilagodili njenom ora u, a ona je i la to je br e mogla po us om ispustu. Kovenant je imao mu a da odr i ora sa njom. Njena brzina poveavala mu je napetost; izazivala mu je oseaj da pu otina iri eljusti o o njega. Prestra eno je dahtao niz ispust. To mu je zahtevalo punu usredsreenost. Nije imao naina da odmeri trajanje ili rastojanje - nije imao niega ime bi procenio vreme izuzev pri upljanja sopstvenog straha, napetosti i umora - ali po stepeno se ara ter tavanice peine menjao. rila se poput upole. Posle izvesnog vr emena, Elenina vatra osvetljavala je samo mali lu na amenu. O o njega, sablasn

a oblija naseljavala su tminu. Onda gruba rivina stene u rugu svetlosti ezla pos tade vornovata i izbrazdana, poput laganog stezanja mr tenja na elu peine. Najzad mrg oenje ustupi mesto stala titima. Tada se gornji slojevi vazduha nabra e is rivljeni m, starim stubovima i iljcima - naperenim opljima i pogre no u ucanim linovima obe enim lamij ama - laganim, migoljeim izraslinama unutra njeg znoja planine. Ne i o d njih imali su pljosnata lica oja su u odlomcima odra avala oganj ezla, bacala ga poput intarzije u zabaenu utrobu peine. Drugi su se naginjali prema ispustu ao d a se silno napinju da udare po glavama ljuds e uljeze. To om izvesnog rastojanja stala titi su se podebljavali, postajali du i, s lo eniji, sve do nisu ispunili upolu peine. Kada Kovenant sabra dovoljno snage da digne pogled pre o ivice provalije, uini mu se da gleda u plavo osvetljenu, crnu , naopa u umu - gusti lug vornovatog i zlo obnog starog drvea sa orenjem u tavanic i. Ono je stvaralo utisa da je mogue izgubiti se na jedinoj stazi ispusta. Oseaj mu je pojaa teturavi strah. Kada se Elena naglo zaustavi, gotovo da ju je obgrlio ru ama. Iza nje, u velurnoj svetlosti ezla, video je da se masivni stala tit ne a da ot inuo, poleteo nani e i povezao sa rubom ispusta. Stala tit je tamo udario a o da je silovito za ucan na to mesto. I pored drevnosti, inilo se da drhturi od s nage udarca. Izmeu stala tita i zida ostao je samo us i prolaz. Amo se zaustavio pred tim us im procepom. e ao je do se pratioci nisu s upili u njegovoj blizini. Onda, govorei pre o ramena gotovo glasom najdubljeg po t ovanja, on ree: "Pogledajte Dveri Damelona - ulaz prema Sili zapovesti. Iz ovog r azloga, izmeu ostalih, ni o ne mo e prii Sili u mom odsustvu. Znanje ovog ot ljuavanj a nije sadr ano ni u jednom Krugu vrhovnog poglavara Kevina. A sva o o o u a Dveri Damelona bez tog odbravljivanja nee nai Silu. Lutae zauve izgubljen i bez traga po pusto i iza njih. A sada me poujte. Proite hitro roz prolaz ada bude otvoren. Nee dugo ostati otvoren." Elena napeto limnu. Iza nje, Kovenant joj se naglo osloni o rame desnom ru om. Iznenada je imao neodoljivo oseanje da mu je ovo poslednja prili a da se o rene, da povue ili ra ini odlu e oje su ga dotle dovele. Ali prili a - u oli o je to bila prili a - proe isto ona o brzo a o je i do la. Amo prie Dverima. Uz lagane, sveane po rete, mladi ispru i desnu ru u, dodirnu crnu plou procep a a iprstom. U ti ini je dr ao prst u toj ta i, u visini grudi. Fina, filigrans a mre a stade da raste u vazduhu. Poev od vrha Amo ovog prs ta, istanana mre a svetlosti irila se prema napolje u ravni procepa. Poput ptijeg let a oji se postepeno ristali e i postaje vidljiv, prostirala se do nije ispunila i tave Dveri. Amo zapovedi: "Doite", i hitro roi roz mre u. Nije pre inuo istanane niti svetlosti. Umesto toga, nestao je ada ih je dodirnuo. Kovenant mu nije video ni traga na ispustu iza Dveri. Morin poe za Amo om. I on nestade ada je do ao u dodir sa mre om. Onda vrhovna poglavar a poe napred. Kovenant je ostao sa njom. I dalje ju je dr ao za rame; pla io se da se razdvoji od nje. Ona gordo roi u procep. Dr ao ju j e i sledio. Kada dodirnu blistavu mre u, lecnu se, ali nije osetio bol. Brzo golic anje poput trenutnog prola enja mrava prostruja mu o om ada je pre ao prolaz. Mogao je da oseti Banora odmah iza sebe. Zate ao se a o stoji na mestu drugaijem od onoga to je oe ivao. Do se obazirao, mre a poe da bledi, nestaje. Ali ezlo za ona i dalje je gor elo. Osvrnuv i se prema procepu, mogao je da vidi ispust, stala tite i provaliju. Ali sa ove strane Dveri Damelona provalija nije postojala. Umesto toga, tu se pr u ao prostrani ameni pod po ome su stala titi i stalagmiti stajali poput nespret nih olonada, a arena tavanica pogrbila se nad otvorenim prostorom. Prigu eni mir i spunjavao je vazduh; trenuta proe pre nego to Kovenant shvati da vi e ne uje tiho po zadins o lo otanje re e Melen uriona Nebozora. Po retom ojim je po azao sve o o sebe, Amo formalno ree: "Pogledajte Pr ijemnu dvoranu Korena Zemlje. Ovde se u davno zaboravljenim ve ovima periodino di zalo jezero bez sunca da sretne one to su u potrazi za njegovim vodama. Ka o zemn a mo nestaje iz znanja smrtni a, Prijemna dvorana je neoro ena. Pa ipa , ona zadr ava mo lavirinta da zavede one nespremnog srca i uma. Svi oji uu bez valjanog odbrav ljivanja Dveri Damelona bie zauve izgubljeni za ivot, upotrebu i ime."

ta ."

inilo se da mu je pogodila nameru. Ispravila se ao da predvia strahopo tova nje; inilo se da joj odu evljenje blista na elu. Uz obredno mrmljanje udarila je ra jem ezla o amen. ezlo blesnu i udar ognja briznu prema tavanici. Od ishoda tog ina Kovenantu se zavrte. Navala vatre zais ri rea cijom u s vim stala titima i stalagmitima. U trenut u su postali svetlucavi i puni odraza. Svetlost je upalila sva i stub, vibrirala je, zvonila u zaslepljujuim navalama n apred-nazad po peini. Plamtela im je u oi sa svih strana sve do mu se ne uini da j e zarobljen pod upolom ogromnog zvona svetlosti. Po u ao je da po rije oi, ali odz vanjanje mu se nastavi u umu. Jeei, u slepoj potrazi za osloncem, on poe da tone. Onda Elena ugasi ezlo. Zveee svetlosti nestade, njena je a ode u daljinu po put vibriranja roga. Kovenant ot ri da se na ao na olenima sa ru ama zatisnutim p re o u iju. Uz o levanje, on di e pogled. Svi odrazi su nestali; stubovi su se vrati li prea njoj gruboj poluosvetljenosti. Do mu je Elena pomagala da se osovi, slaba no je mrmljao: "Ta o mu pa la. Ta o mu pa la." a i njeno ne no lice i pljosnate, nez apanjene crte rvne garde nisu mogli da se suprotstave njegovom oseaju da vi e ne z na gde je. A ada Amo povede grupu vrhovne poglavar e napred, Kovenant nastavi da se tetura ao da ne mo e da nae oslonac na stenju. Kada su napustili opasnu peinu, vreme i rastojanje zbunjujue su prolazili za njega. Mre njaa mu je zadr ala s a utavo blistanje oje ga je dezorijentisalo. Vid eo je da se vrhovna poglavar a i Amo spu taju niz nagib oji se pru ao izvan dosega svetlosti ezla poput produ ene obale, pla e pod olonadom oju je povlaenje podzemnog mora ostavilo na suvu. Ali stopala nisu mogla da mu prate njihov trag. Oi su mu govorile da ih Amo vodi pravo niz nagib, ali oseaj ravnote e bele io je promene smer a, izmene visine i ugla spu tanja. Kad god bi zatvorio oi, gubio je sve utis e o pr avilnosti puta; teturao se po neravnoj povr ini vijugave staze. Nije imao predstavu o tome uda je ili oli o dale o putovao, ada Elena zastade radi rat og obro a. Nije znao oli o je trajalo zaustavljanje, niti o ju je daljinu prepe aio ada se zavr ilo. Sva ula bila su mu i a ena. Kada se vrhovna pogl var a ponovo zaustavila i re la mu da otpoine, on se spusti niz stalagmit i zaspa bez pitanja. U snovima je lutao poput jednog od izgubljenih oji se nesreno usudio da o u a Dveri Damelona u potrazi za Korenom Zemlje - mogao je da uje vris ave, bolne jau e gubit a, ao da to on plae za saputnicima, plae za sobom - i probudio se u p otpunoj zbunjenosti. Od mra a mu se uinilo da je ne o povadio osigurae u njegovoj ue do je le ao, o rvavljen i bespomoan, na podu pored stoia za afu. Obamrlo je poeo da pipa za telefons om slu alicom, u nadi da je D oana jo nije spustila. Ali onda mu pipavi prsti prepozna e grau amena. Uz prigu eno jeanje, s oio je na noge u ponoi ispod Melen uriona Nebozora. Gotovo smesta, ezlo bu nu. U plavoj svetlosti Elena se di e da ga uhvati sl obodnom ru om i vrsto stegne. "Voljeni!" promrmlja ona. "Ah, voljeni. vrsto se dr i. Tu sam." Bolno ju je grlio, pritis ao lice u njenu slat u osu sve do nije usp eo da smiri bol, da povrati ontrolu nad samim sobom. Onda ju je lagano pustio. Upinjao se da izrazi zahvalnost osmehom, ali ovaj mu se razbi i rasu u parad po l icu. O trim, hrapavim glasom, on ree: "Gde smo?" Iza njega, Amo e zvon o: "Stojimo na Krilu prilaza. Us oro emo stii do Ste peni ta Korena Zemlje." "Koje..." Kovenant po u a da razbistri glavu. "... Koje je vreme?" "Vreme nema meru pod Melen urionom Nebozorom", odvrati mladi nepopustljiv o. "Oh, rvavog mu pa la." Kovenant zajea na je u oju je uo u Amo ovom odgov oru. Preesto su mu govorili da je belo zlato sto er svoda Vremena. Elena mu utee u pomo. "Sunce se diglo do prepodneva", ree ona. "Ovo je trid eset trei dan na eg putovanja iz Vesel amena." Kao na nadnu misao, dodala je: "Veera s je mlad mesec." Mlad mesec, promrmlja on gor o za sebe. Milosti - u asne stvari de avaju se ada nema meseca. Pragrdani su napali utvare Andelejna - Atiaran mu ni ada nije

Uz sme a

se o renuo Eleni: "Vrhovna poglavar o, pojaaj svetlo ezla na trenu

oprostila. inilo se da mu vrhovna poglavar a sagledava misli roz lice. "Voljeni", r ee ona smireno, "nemoj biti toli o ubeen u zlu sudbu." Onda se o renula i poela da priprema novi obro . Do ju je gledao - i video odlunost i linu silinu nagove tene a i u nainu na oji je izvodila taj jednostavni posao - Kovenant ste e zube i outa o pogodbi. Jedva da je mogao da jede hranu oju mu je dala. Od napora utanja oseao se zlo; zadr avanje pasivne la i ao da mu je vezivalo utrobu u vor, inilo hranu nesvari vom. Pa ipa je oseao da umire od gladi. Da ola a prazninu, prisilio je sebe da pr oguta ne to suvog hleba i dimljenog mesa i sira. Ostata je vratio Eleni. Gotovo d a je osetio ola anje ada je ponovo po la za Amo om u tamu. Tupo je renuo za njom. U ne o doba prethodnog dana grupa vrhovne poglavar e ostavila je za sobo m Prijemnu dvoranu. Sada su putovali iro im, bezoblinim tunelom nali putu roz a men. Elenino svetlo la o je dosezalo tavanicu i zidove. Povr ine su im bile neobino glat e, ao da ih je dugim ve ovima trljalo ne to hrapavo i mono. Od te glat oe tun el je delovao poput cevi ili arterije. Kovenant je oseao nepoverenje prema njemu; napola je oe ivao da roz njega po ulja gusta rv nali na lavu. Do je i ao, nerv ozno se igrao prstenom, ao da mu taj mali rug predstavlja zalogu samo ontrole. Elena ubrza ora e. Mogao je da joj vidi po leima da je goni sve vea elja d a stigne do Sile zapovesti. Tunel se najzad izmeni. Pod mu po us oj rivoj s renu na levo, a desni z id mu se pre ide, otvori prema novom procepu. Ta pu otina smesta se pretvori u p onor znatne irine. Kamena izboina poda suzi se sve do nije bila iro a jedva deset stopa, a zatim se razdvoji u grube, strme stepenice a o je za rivljavala nani e. Za ne oli o trenuta a grupa vrhovne poglavar e nae se na stepeni tu oje se zavojit o spu talo o o sredi njeg tunela prema bezdanu. Mnogo stotina stopa pod njim vilins i crveni odsjaj osvetljavao je dno p onora. Kovenant se oseti ao da viri u pa ao. Seao se gde je ranije video ta vu svetlost. Bila je to amena svetlost izraeni sjaj stenja poput onog oji su jamnici oristili pod Planinom Groma. Spust ga pogodi poput vrtoglavice. Posle tri ruga o o tunela, u glavi m u se zavrte. Samo su ga Elenino stameno svetlo i njegova o tra usredsreenost do se batrgao po nepravilnim stepenicama spreavali da se ne svali naglavce pre o ivice . Ali bio je mrano re en da ne tra i pomo ni od Elene ni od Banora. Nije mogao dozvoli ti sebi vi e zadu ivanja; ono bi poni tilo pogodbu, o renulo plaanje protiv njega. Ne! - mrmljao je u sebi do se teturao stepenicama. Ne. Dosta je toga. Ne budi ta o pro leto bespomoan. Sauvaj ne to za pogaanje. Produ i. Iz daljine, uo je sebe a o dahe: "Ne diraj me. Ne diraj me." Podbode ga udar munine. Mi ii mu se nape e ao da se priprema za pad. Ali obgr lio je grudi i dr ao se Eleninog svetla ao oslonca. Oganj je pos a ivao nad njom poput jezi a hrabrosti. Lagano, plavo osvetljenje poprimi crvenu nijansu, do se probijalo nani e prema odsjaju ponora. Spu tao se mrano, mehani i; poput lut e bez sopstvene volje oraao je niz nep ravilne stepenice predodreenog raja. Krug po rug, primicao se izvoru amene sve tlosti. Us oro je oganj ezla postao nepotreban zbog crvenog osvetljenja i vrhovna poglavar a Elena ga ugasi. Pred njom, Amo poe da se ree hitrije, ao da je nest rpljiv, ljubomoran zbog svih odugovlaenja oja su odlagala razre enje njegovog post ojanja. Ali Kovenant ga je sledio sopstvenim ora om, delotvorno nesvestan bilo e ga drugog izuzev zavojitog stepeni ta i nametljive vrtoglavice. Prelazio je posled nje rastojanje roz viso o plavljenje amene svetlosti, o amuen ao da hoda u snu. Kada je stigao do ravnog dna, napravi par drvenastih ora a prema jezeru , zatim stade, pre ri oi pred dubo im, vilins im, crvenim svetlom i zadrhta ao d a mu ivci poigravaju na samoj ivici histerije. Ispred njega, Amo sveano objavi: "Pogledaj, vrhovna poglavar o! Jezero K orena Zemlje oje ni ad nije ugledalo sunce! Ni ada upoznati sa nebesima so i n e tar silnog Melen uriona Nebozora, gospodara planina! Ah, pogledaj ga! Duge god ine moje svrhe do le su gotovo do cilja." Rei su mu jasno odje ivale, ao da ih pra te dvadesetine la ih, ristalnih glasova. Uvu av i drhtavi dah, Kovenant otvori oi. Stajao je na blagoj obali mrtvog

jezera oje se pru alo pred njim do le god pogled dose e. Kamena tavanica bila je vi so a, s rivena u sen ama, ali jezero je bilo svuda osvetljeno amenom svetlo u oja je plamtela na ogromnim stenovitim gromadama uzdignutim iz jezera poput stubova ili orenova planine to pose u dole u vodu. Ti stubovi ili orenovi bili su ravnom erno rasporeeni uzdu i popre o po peini; pravilno su se ponavljali na ogromnom rast ojanju. Njihova amena svetlost i drhtava mirnoa jezera davali su itavom mestu izg led hrama, i pored njegove veliine. Koren Zemlje bio je mesto oje je obine smrtni e inilo poniznim i pobo nim. Od njega se Kovenant oseti poput svetogra u osveenom i dostojanstvenom hra mu planine. Jezero je bilo toli o mirno - sadr avalo je toli i utisa te ine, masivnosti - da je vi e delovalo poput tene bronze nego ao voda: teni po riva za nedo uive bezd ane Zemlje. Kamena svetlost blistala je na njemu ao da je uglaano. "Da li je to...?" zausti Kovenant, a zatim se zaustavi ada pitanje poe l a o da mu odje uje nad vodom, da se nanovo uspostavlja u daljini bez i a vog sla bljenja. Nije mogao da se prisili da nastavi. a je i tiho povlaenje njegovih izama po amenu odje ivalo ao da nosi ne u vrstu proro og znaenja. Ali Amo veselo primi pitanje. "Da li je Sila zapovesti ovde, u Korenu Z emlje?" Je a se smejala do se on smejao. "Ne. Koren Zemlje samo uestvuje. Srce s edmog Kruga poiva iza njega. Moramo prei na drugu stranu." Vrhovna poglavar a Elena postavi sledee pitanje pa ljivo, ao da se i ona s ru ila pred licem zastra ujueg jezera. "Ka o?" "Vrhovna poglavar o, put e biti obezbeen. Ja sam put i dveri - nisam te do veo do neprolaznog raja. Ali upotreba puta bie u tvojim ru ama. Ovo je poslednja proba. Dozvoljeno mi je da a em samo jednu re: ne dodiruj vodu. Koren Zemlje sila n je i o tar. Ne bi primio smrtno meso." " ta moramo uiniti sada?" pitala je ona tiho da smanji je u na najmanju mer u. "Sada?" za i ota se Amo . "Samo da e a , vrhovna poglavar o. Vreme nee biti dugo. Pogledaj! Put se ve primie." Stajao je leima o renut jezeru, ali do je govorio po azivao je iza sebe jednom ru om. Kao da mu odgovara na signal, bar a se pojavi na vidi u iza jednog stuba na izvesnom rastojanju od obale. Bar a je bila prazna. Bilo je to us o, drveno plovilo, iljato na oba raj a. Izuzev linije blistave, odra avajue pozlate du bo ova i po lupama, bila je neu r a ena - isto, jednostavno delo, glat o sainjeno od la og, smeeg drveta i dovoljno dug o da se u njega smesti petoro. Ali bilo je nezauzeto; ni o nije veslao, niti upr avljao. Ne napraviv i ni talasi, ono se s ladno o renu o o stuba i liznu prema oba li. Pa ipa u sa ramentalnom vazduhu Korena Zemlje, to nije delovalo neobino; bil a je to valjana i prirodna osobina jezera bronze. Kovenant nije bio iznenaen to vi di da ne nosi vesla. Gledao je a o se pribli ava ao da je re o oruu strave. Od njega oseti a o ga burma svrbi na prstu. Hitro je bacio pogled na ru u, napola oe ujui da vidi a o je prsten zasvetleo ili promenio boju. Srebrni metal delovao je neobino ivo u amenoj svetlosti; te o mu je visio na ruci, golicao mu o u. Ali nije ot rivao ni ta. "Milosti", dahnu on ao da se obraa neposredno belom zlatu. Onda se lecnuo ada mu se glas splete u laganu je u, pro iri roz mno tvo ristalnih ponavljanja. Amo mu se smejao, a bistri naleti veselja pridru i e se mimi riji. Vrhovna poglavar a Elena bila je sada previ e obuzeta Korenom Zemlje da bi obraala pa nju na Kovenanta. Stajala je na obali ao da ve mo e da oseti miris Sile z apovesti i e ala poput a olita na praznu bar u. Us oro, plovilo sti e do nje. Ono tiho liznu pramcem uz suvu padinu i zau stavi se ao da je spremno, ao da i e uje. Amo ga pozdravi dubo im na lonom i onda la o s oi na palubu. Stopala mu nisu izazivala ni a av zvu do su gazila po das ama. Oti ao je na dalji raj plov ila i seo sa ru ama na ogradi, sme ei se poput monarha. Meni Morin sledio je Amo a. Sledea u bar u ue vrhovna poglavar a Elena i s ede na das u u blizini sredi ta, dr ei ezlo za ona pre o olena. Kovenant vide da je r ed do ao na njega. Drhtavo je oraao niz obalu do drvenog pramca. I e ivanje mu je tu lo u slepoonicama, ali on ga potisnu. Uhvatio se za ogradu obema ru ama i popeo u

plovilo. izme su mu tutnjale i odje ivale po das ama. Kada sede, inilo se da ga j e o ru ilo lupanje neprilinih bremena. Banor gurnu bar u u jezero i smesta s oi na palubu. Do trenut a ada je s eo, bar a se zaustavi. Poivala je ao da je stopljena sa uglaanom vodom na ne oli o stopa od obale. Jedan trenuta ni o se nije po retao, niti govorio. Sedeli su zaustavlje nog daha, zamu li i e ali da se javi ista ona sila oja je dovela lau i da je pono vo ponese. Ali plovilo je ostalo nepo retno - uvr eno poput adionice za crvenu, nep ominu povr inu jezera. Impuls u Kovenantovoj glavi postade o triji. On o tro poe da pr osi jeci. " ta e mo sada?" Na njegovo iznenaenje, bar a s liznu napred ne oli o stopa. Ali ponovo st ade ada je a njegovog glasa zamre. Grupa vrhovne poglavar e ponovo je bila zadr a na, zarobljena. Piljio je zapanjeno o o sebe. Ni o nije govorio. Video je a o misli nap inju mi ie na Eleninom vratu. Pogledao je jednom Amo a, ali sreni osmeh mladia toli o ga je zbunio da smesta otr e pogled. Bol napetosti poe da mu deluje nepodno ljivo. Banorov neoe ivani po ret ga upla i. On se o rete i vide da se rvni gardis ta digao na noge. Digao je das u svoga sedi ta iz le i ta. Za veslo! - pomisli Kovenant. On oseti nagli nalet uzbuenja. Banor je dr ao das u u obe ru e, oslonio se o bo bar e i pripremio da ves la. im je raj das e dodirnuo vodu, ne a sila je dohvati, smesta mu je istr e i z zahvata. Povuena je pravo nadole u jezero. Nije bilo pljes a niti talasa, ali d as e nestade poput amena baenog u njegove dubine. Banor je gledao za njom i digao jednu obrvu ao da apstra tno razmi lja o vrsti snage oja mo e ta o la o da istrgne ne to od rvnog gardiste. Ali Kovenant ni je bio toli o miran. On slaba no zinu: "Vatru mu pa lenu." Bar a se ponovo po renu napred. I la je ne oli o jardi do je e Kovenantov e zapanjenosti ne nestade. Onda stade, ponovo zauze spo ojnu nepo retnost. Kovenant se o rete Eleni, ali nije bilo potrebno da izrazi pitanje glaso m. Lice joj je blistalo od razumevanja. "Da, voljeni", dahnu ona u ola anju i tri jumfu. "Vidim." A ada bar a ponovo poe da lizi pre o jezera, ona produ i: "To zvu na ih glasova po ree bar u. To je ori enje Amo ovog naina. Plovilo e samo potra iti od edi te. Ali da bi nas nosilo, mora ga po retati na a je a." Istina njenog opa aja smesta postade oevidna. Do joj je bistri glas bacao odraze poput talasa pre o Korena Zemlje, bar a je la o lizila roz vodu. Upravl jala je sama od sebe izmeu stubova ao da sledi ilu sopstvene svrhe. Us oro Stepen i te Korena Zemlje nestade sa vidi a. Ali ada je prestala da govori - ada su pre finjeni odjeci uz zvon utonuli u ti inu - plovilo se ponovo zaustavi. Kovenant zajea u sebi. Iznenada se upla io da e od njega tra iti da govori, da pomogne po retanje bar e. Pla io se da e biti prisiljen da oda pogodbu u oli o bud e prinuen na bilo a av du i govor. U samoodbrani, on o rete zahtev pre nego to ga j e i o mogao usmeriti na njega. "Da le, reci ne to", zare a on na Elenu. La i, dvosmisleni osmeh dirnu joj usne - odgovor ne njemu, ve ne om spo o jnom unutra njem vidu. "Voljeni", odvratila je me o, "neemo imati te oa. Ima mnogo to ga to nije reeno izmeu nas. Postoje tajne, tajanstva i izvori moi u tebi oje samo n ejasno nazirem. A na ne i nain ni ja nisam govorila o sebi. Ovo je valjano mesto za otvaranje srca. Priau ti o onom jahanju na Ranihinu oje je povelo mladu er u L ene iz amendola Mithil do Venca Ju ni a i tamo na veli om, tajnom onjs om obredu Ranihina nauilo je... nauilo je mnogim stvarima." S ladnim po retom digla se na noge i o renula Kovenantu. Postavila je ezl o za ona vrsto na das e i digla glavu prema tavanici peine Korena Zemlje. "Prapogl avaru Tomase Kovenante", ree ona, a je a se irila o o nje poput mre e blistave amen e svetlosti, ispreplitala se sa uglaanom vodom. "Nevernie i nosioe belog zlata, Prs teno o, voljeni - moram ti ispriati o ovome. Znao si Miru. U mladosti, do la je do Le ne, moje maj e, u s ladu sa obeanjem Ranihina. Ponela me je u susret veli om dogaa ju mog detinjstva. Ti si ga izazvao i bez svog znanja. Pre nego to se ovaj rat o ona u dobru ili zlu, moram ti rei ta su izazvala tvoja obeanja." Imaj milosti prema meni! - ri nu on u tvrdoglavoj nesposobnosti srca. A

li bio je previ e otupeo, previ e zapla en jezerom i odjecima da bi je zaustavio. Sede o je u nemom u asu i slu ao a o mu Elena pria pripovest is ustva sa Ranihinima. A sv e to vreme, plovilo ih je nosilo o oli nim, tajnim ursom izmeu stubova jezera, pu ta lo ih da plivaju na zvonu njenog glasa ao da ih prevozi do ne e u asne obale. Njena pustolovina odigrala se ada joj je Lena, njena maj a, dozvolila t rei put u ivotu da ja e Ranihina. To om prethodne dve godi nje posete amendolu Mithil , nalo ene obeanjem Ranihina Kovenantu Prsteno i, stari onj sa Ravnica Ra udno je za olutao oima na malu devojicu ada ju je Trel, njen deda, digao na njegova iro a lea. A sledee godine mlada Mira zauzela je mesto starog pastuva. Kobila je gledala El enu onim pogledom odlune namere oji je osoben za sve Ranihine - a Elena, osetiv i ponudu Ranihina, ia o je nije razumela, rado se predade Miri. Nije se osvrtala ada ju je obila ponela dale o od amendola Mithil u planine Venca Ju ni a. itav dan i no Mira je galopirala i nosila Elenu dale o prema jugu po plani ns im stazama i pre o prolaza neznanih narodu Domaje. Na raju tog vremena stigl e su do viso e udoline, travnate udubine oja se svila izmeu o omitih litica, sa nepravilnim gors im jezerom napajanim iz izvora u blizini njenog sredi ta. To jeze rce bilo je tajanstveno, jer mu tamne vode nisu odra avale sunevu svetlost. A samu dolinu bilo je predivno pogledati, jer je sadr ala stotine Ranihina - stotine pono sitih, sjajnih pastuva i obila sa zvezdom na elu - o upljenih na jednom mestu za ret i i tajni obred onja. Ali Elenino udo brzo se pretvorilo u strah. Kroz hor divljih, nji tavih poz drava, Mira je odnela malu devojicu do jezera, a zatim je stresla na tlo i udjuri la u meavi opita. A ostali Ranihini poe e tr om da obilaze dolinu. Najpre su as al i u svim smerovima, gurali jedan drugoga i promicali po raj deteta ao da su jed va u stanju da izbegnu da je ne zdrobe. Ali postepeno im se ora ubrzavao. Ne o li o Ranihina napusti loparavu gomilu da pije na jezeru, a zatim ponovo sunu u gomilu ao da im je tamna voda mahnito uzavrela u venama. Do je sunce prolazilo iznad glave, veli i onji jurili su i d ilitali se, pili iz jezera, ponovo hitali da potre u neopomirljivoj mahnitosti plesa ludila. A Elena je stajala meu njima, i vota ugro enog divljim telima i sevanjem opita - sleena od u asa. U svom strahu misl ila je da e je u trenut u na smrt izgaziti a o se samo trgne. Do je ta o stajala - obavijena vrelinom, grmljavinom i bezdanim strahom onanim poput raja ivota - izgubila je svest na izvesno vreme. I dalje je stajal a ada oi najzad poe e da joj vide; bila je uspravna i s amenjena u poslednjem sjaju veeri. Ali Ranihini vi e nisu trali. O ru ili su je; o renuli su se prema njoj, prouav ali je sa silinom prinude u oima. Ne i su joj bili toli o blizu da je udisala nji hov vreli, vla ni dah. eleli su da uini ne to - mogla je da oseti a o navaljivanje nj ihovih volja udara po njenom nepo retnom strahu. Lagano, drvenasto, bez izbora, poela je da se ree. Pri la je gors om jezeru i pila. Vrhovna poglavar a naglo pre ide pripovedanje i poe da peva - drhtavu, be snu i nespo ojnu pesmu oja je bacala talasie strasti po vazduhu Korena Zemlje. I z razloga oji je Kovenant mogao da nasluti samo nagons i, ona pree u Tu balicu pog lavara Kevina ao da je re o njenoj linoj i neizleivoj jadi ov i. Gde je sila ouvanja lepote pred raspadom ivota? Odbrane istine pred is vareno u? Vernosti to osigurava pred sporim aljanjem haosa to vari sve? Ka o nas je Opaija uinila toli o sitnim? Zbog ega samo stenje ne brizne u vazduh zarad sopstvenog proi enja ili se u prah raspe od stida? Do je je a bola pesme hitala pre o jezera, ona pogleda Kovenanta u oi pr vi put ot a o je poela pripovest. "Voljeni", ree tihim, treperavim glasom, "bila sam preobra ena - povraena u i vot. Na dodir tih voda, slepilo ili neznanje mog srca je otpalo. Strah mi se oto pio i ja sam se pridru ila ujedinjenju Ranihina. U trenut u vizije, shvatila sam -

sve. Videla sam da sam u poast tvom obeanju dovedena na obred Kelenbhrabanala, Oc a Konja - obred Ranihina oji se provodi jednom u sva om po olenju da prenese i pru i podstre a njihovom veli om predanju, pripovesti o smrti monog Kelenbhrabanala u eljustima Zubo e Rastrgaa. Videla sam da je unezverena str a Ranihina njihov zaje dni i bol i bes zbog Oevog raja. Jer Kelenbhrabanal be e Otac onja, Pastuv prvog rda. Ravnice Ra bile su njegov posed i za tiena oblast. On je poveo Ranihine u njihov veli i rat protiv vu ova Zubo e. Ali rat se nastavljao bez razre enja, a zadah prolivene rvi i rastrgnutog mesa postade bolest u nozdrvama Pastuva. Zbog toga je oti ao do Zubo e. Stao je isp red Rastrgaa i re ao: 'Ne a se ovaj rat o ona. Oseam miris tvoje mr nje - znam da mor a imati rtve, inae e u svojoj strasti pro drati samoga sebe. Ja u ti biti rtva. Za olj ene i pusti moj narod da ivi u miru. Zadovolji mr nju na meni i o onaj ovaj rat.' I Zubo a se slo io. I ta o je Kelenbhrabanal ogolio grlo zubima Rastrgaa i natopio zeml ju svojom rtvom. Ali Zubo a nije odr ao re - vuci su ponovo napali. Ranihini su bili bez voe, s lomljenog srca. Nisu se mogli dobro boriti. Preostali Ranihini bili su prisiljen i da pobegnu u planine. Nisu se mogli vratiti voljenim Ravnicama do nisu zadobi li slu bu Ranjana i uz njihovu pomo oterali vu ove. Zbog toga sva o po olenje Ranihina odr ava obred da ouva pripovest o Pastuv u - da zadr i isto seanje na sav ponos na njegovo samopo rtvovanje, sav bol zbog njego ve smrti i bes na Opaiju oja ga je izdala. Zbog toga piju vode to ujedinjuju umov e i udaraju o tlo izuzetnost svoje strasti to om jednog dana i jedne noi. I zato, ada sam o usila vodu gors og jezera, trala sam, pla ala i besnela sa njima to o m itave duge svet ovine te noi. Srce, du u, um i sve ostalo zavetovala sam snu o Zub o inoj smrti." Do ju je slu ao, oiju upijenih u njeno lice, Kovenant oseti a o i njega s te e nepopustiva tuga. Bila je ena oja mu se ponudila. Sada je shvatao njenu stras t, pojmio opasnost u ojoj je bila. A njen onostrani pogled privlaio se u i u; ve je mogao da oseti a o joj plamenovi gore u uglovima vida. Njegov u as pred tom i om dade mu snage da progovori. Glasom rastrzanim izmeu straha i ljubavi, on istr e iz sebe hrapavo: "Ne razumem samo ta Kletni dobija od svega ovoga." 25. SEDMI KRUG

Jedan dugi trenuta vrhovna poglavar a Elena stezala je ezlo za ona i gle dala u njega. i a joj je puc etala negde na rubu pogleda; spremala se da ibne i udar i ga. Ali inilo se da se onda prisetila o je on. Lagano, strast joj se zatamni u licu, zae za unutra nji veo. Spustila se na sedi te u amcu. Tiho, opasno, pitala je: "Od svega ovoga? Pita li ta poglavar Kletni dobija od ovoga to sam ti ispriala?" Odgovorio joj je sa drhtavom ustrinom. Ne marei vi e za bezgranini opseg impl i acija ojima su mu odjeci umno avali glas, on po uri da pru i obja njenje, da bar na t aj nain ubla i neis renost svog polo aja. "I to. Sama si re la - ta stara, nepodno ljiva pogodba oju sam napravio s a Ranihinima stavila te je - tu gde si. Bez obzira na to ta sam uinio tvojoj majci . I to. Ali zapravo razmi ljam o ovom trenut u. Prizvala si me i nalazimo se na pu tu prema sedmom Krugu - a ja elim da saznam ta Kletni dobija od svega ovoga. On n e bi protraio ova vu prili u." "Ovo nije deo njegovih namera", odvrati ona hladno. "Izbor da te prizove m bio je moj, ne njegov." "Tano. On ta o i radi. Ali ta te je nateralo da odlui da me pozove ? Hou da a e , osim injenice da si nameravala da me u sva om sluaju pozove u ovom ili onom trenu t u zbog toga to imam prostu nesreu da nosim burmu od belog zlata i da mi nedostaj u dva prsta. ta te je nateralo da odlui tada - ada si to uinila?" "Du ha Putnim pru io nam je nova saznanja o moi Zubo e." "Nova saznanja, avola!" za re eta Kovenant. "Misli li da je to bila sluajno st? Kletni ga je opustio." On povi a re pustio, a njeni odjeci zagalami e o o njeg a poput tegobnih znaenja. "Pustio je tog jadnog, napaenog avola zbog toga to je tano

znao ta e da uini povodom toga. I eleo je da ja budem tada u Domaji, tano u to vreme, i pre ni asnije." Va nost onoga to je govorio prodre u nju; ona poe da ga slu a ozbiljno. Ali gl as joj je i dalje bio neobavezujui ada je upitala: "Za to? Na oji nain to slu i njeg ovim namerama?" Na trenuta je be ao od onoga na ta je mislila. "Ot ud ja znam? Kada bih zn ao, mo da bih mogao ne a o da se borim protiv toga. Na stranu zamisao da bi trebal o da uni tim Domaju..." Ali Elenina ozbiljna pa nja ga zaustavi. Zbog nje, pri upio je hrabrost. "Dobro, pogledaj ta se dogodilo zbog mene. Uinio sam ne to sa Lori ovim rilom - zbog toga se Amo pojavio - zbog toga e ti po u ati da odbravi sedmi Krug. Sve se u lapa ao satni mehanizam. Da si me pozvala ranije, onda bismo do li do ov e ta e u trenut u ada ne bi bila pod ta vim pritis om da upotrebi znanstvo oje n e razume . A da se sve desilo asnije, ti uop te ne bi do la ovamo - bila bi previ e zau zeta voenjem rata. A to se mene tie", on te o proguta i s renu pogled na jedan trenuta , a zat im napravi ora bli e orenu pogodbe, "...ovo je jedini nain na oji se mogu oslob oditi. Da su stvari i le drugim putem, bilo bi dale o vi e pritis a na mene - sa svi h strana - da nauim da upotrebljavam ovaj prsten. A D oana... Ali na ovaj nain s ren uta ti je pa nja - misli o sedmom Krugu umesto o divljoj magiji ili emu ve. A Kletni ne eli da nauim za ta slu i belo zlato. Mogao bih ga upotrebiti protiv njega. Zar ne vidi ? Kletni nas je smestio upravo ovamo, gde se sada nalazimo. P ustio je du hu da bismo se sada na li ovde. Mora da ima razloga. On voli da uni tav a ljude pomou stvari oje im izazivaju nadu. Na taj nain mo e da ih natera na s rnav ljenje - nije udo to je mlad mesec." Bio je napeto svestan naina na oji je ugrozio dobijenu bit u ada je blago za ljuio: "Elena, sedmi Krug bi mogao biti najgora stvar oja se do sada desila." Ali njen odgovor bio je spreman. "Ne, voljeni. Ne verujem u to. Vrhovni poglavar Kevin stvorio je ove Krugove u vreme pre nego to mu je mudrost zapala u oajanje. Zubo ina ru a nije u njima. Mo e biti da je Sila zapovesti opasna - ali nije zla." Njena tvrdnja nije ga ubedila. Ali nije imao srca da se buni. Je a mu je previ e nagla avala a i najprostije rei. Umesto toga, mrgodno je gledao u njena stop ala do se e ao o o burme. Kada odjeci zamre e - ada amac lagano s liznu i zaustavi se u vodi - on oseti da je pro oc ao prili u za ispravnost. Izvesno vreme nijedan glas se ne di e da po rene amac. Kovenant i Elena ut e su sedeli i prouavali line misli. Ali onda ona ponovo progovori. Tiho, strasno, r ecitovala je rei Tu balice poglavara Kevina. amac ponovo liznu napred. Ubrzo potom amac zaobie jo jedan stub i Kovenant zatee sebe a o pilji u vis o i, is riavi, nemi vodopad pred sobom. Njegov gornji raj nestajao je u sen ama tavanice peine. Ali bujice oje su mu se be umno slivale niz neravnu povr inu hvatale su amenu svetlost na hiljadama blistavih taa a, ta o da je vodopad podseao na a s adu vrelih, bogatih, crvenih dragulja. amac je glat o ot lizio na Eleninom de lamovanju prema stenovitom eju sa jedne strane vodopada i s liznuo na mesto. Amo smesta s oi iz plovila i stade d a e a pratioce na ivici Korena Zemlje. Ali na trenuta nisu ga sledili. Sedeli su oarani blistavilom i ti inom vodopada. "Doi, vrhovna poglavar o", ree mladi. "Sedmi Krug je blizu. Moram o onati sv oje bivstvovanje." Ton mu se slagao sa ne eljenom ozbiljno u njegovog dr anja. Elena nejasno zavrte glavom, ao da se prisea sopstvenih ogranienja, zamor a i nedostat a znanja. A Kovenat po ri oi da zatvori uznemirujue be umno survavanje i blistanje vodopada. Ali onda Morin roi na ej, a Elena poe za njim uz uzdah. St e ui ogradu obema a ama, Kovenant se ispe iz plovila. Kada mu se Banor pridru i, grupa vrhovne poglavar e bila je potpuna. Amo ih je trezveno posmatrao. inilo se da je ostario to om vo nje amcem. Ve selje mu je nestalo sa lica i ostavilo drevne osti bez i a ve protivurenosti. Us ne su mu se micale ao da eli da progovori. Ali nije izgovarao ni ta. Poput ove a u potrazi za osloncem, na rat o je pogledao sva oga od pratilaca. Onda se o renuo, po ao neobino te im ora om prema vodopadu. Kada je stigao do prvog mo rog stenja, on se pope uz njega i roi u vodu oja se obru avala. Nogu iro o razma nutih pod te inom vodopada, on se obazre prema pratiocima.

"Ne pla ite se", ree roz nemu bujicu. "Ovo je samo voda a vu poznajete. Mo Korena Zemlje potie iz drugog izvora. Doite." Uz pozivajui po ret, on nestade ispod vodop ada. Na to, Elena se u oi. Blizina sedmog Kruga ispunjavala joj je lice. Odbac iv i iznurenost, pohitala je za Morinom prema vodopadu. Kovenant ju je sledio. Izmo den, iscrpljen, pun nepojmljivog u asa, ipa nij e mogao sada da zastane. Do se Elena provlaila roz as adu i nestajala sa videl a, on se uspravi uz mo ri haos stenja i poe da gaca prema vodopadu. Vodeni prah p olete mu u lice. Ali on se i dalje retao da izbegne Banorovu pomo. Zadr avajui dah, zaronio je u vodu ao da je posredi lavina. Ona ga gotovo sravni; tu la ga je poput na upljene te ine samoobmane. Ali ada se ispravio naspram nje - ada ga je vodopad natopio, ispunio mu usta i u i on oseti jedan deo njegove ivotnosti. Napadao ga je poput nevoljnog pranja, proi enj a obavljenog ao poslednji preduslov Sile zapovesti. Trljao ga je ao da hoe da m u zdere osti. Ali silina vode nije mu pogaala lice i grudi. Razgolitila mu je sv e nerve, ali nije uspevala da proisti sr njegove nesposobnosti. Trenuta potom on ispuza bolan i nepreobra en u tamu iza vodopada. Drhtavo je zavrteo glavom, fr nuo vodu iz usta i nosa. Ru e su mu govori le da se nalazi na ravnom amenu, ali ovaj je delovao neobino, istovremeno i suvo i lizavo. Opirao se vrstom onta tu sa dlanovima. A nije mogao da vidi ni ta, nij e uo povlaenje nogu ni apat pratilaca. Ali ulo mirisa silovito mu je reagovalo. Zate ao se na vazduhu toli o nabijenom silinom da je ova potapala sve ostale mirise njegovog ivota. Natapala ga je poput zadaha gangrene, palila ga poput zaudaranja sumpora, ali nije imala ni a ve slinosti ni sa njima, niti sa bilo ojim drugim m irisom oji je poznavao. Bila je poput uglaanog, ogromnog prostranstva Korena Zem lje - poput neizmernosti peine osvetljene stenjem - poput nepre idne, zasenjene t e ine vodopada - poput odje a - poput besmrtne stamenosti Melen uriona Nebozora. S vodila mu je nespo ojnu svest na razmere pu og rat og seva. Bio je to miris zemne moi. Nije ga mogao podneti. Spustio se na olena pred njim, ela oslonjenog o h ladni amen i vrata po rivenog stisnutim ru ama. Onda zau dubo i zvu paljenja ada Elena osvetli ezlo za ona. Lagano je di gao glavu. Ujedi vazduha ispunjavali su mu oi suzama, ali on ih otera treptanjem i obazre se. Nalazio se u tunelu oji se pru ao, prav i neosvetljen, dalje od vodopada. Niz njegovo sredi te - iz daljine, a prema vodopadu - te ao je mali poto , u i od j edne jarde. a i u plavoj svetlosti ezla, tenost tog poto a bila je crvena poput sv e e rvi. To je bio izvor mirisa - izvor opasne moi Korena Zemlje. Mogao je da mu v idi oncentrisanu mo. Osovio se na noge, zabatrgao prema zidu tunela; eleo je da se nae to je dal je mogue od poto a. izme su mu lizile po crnom, amenom podu ao da je pre riven ledom. Morao je da se upinje da odr i ravnote u. Ali stigao je do zida, oslonio se o njega. Onda je pogledao prema Eleni. Gledala je niz tunel ao da je izgubila dah. Ushieni, odu evljeni izraz isp unjavao joj je lice i inilo se da je vi a, stasa uzdignutog dr anjem ezla za ona - ao da je oganj ezla hranio vatru unutar nje, blistanje poput vizije pobede. Deloval a je ao sve tenica, uesnica svetog i delotvornog obreda oja se primie o ultnom ter enu svoje sile. Same pu otine njenog onostranog pogleda bile su pretrpane odu evlj enim i divljim mogunostima. Terale su Kovenanta da zaboravi na neprijatnu silinu vazduha, da zaboravi suze oje su mu se slivale iz oiju poput plaa i da za orai da je upozori. Smesta je izgubio oslonac i jedva uspeo da izbegne pad. Pre nego to je mo gao da proba ponovo, zau Amo a a o govori: "Doite. Kraj je na dohvat ru e." Govor mladia zvuao je sablasno poput prizivanja mrtvih, a vrhovna poglavar a Elena poe n iz tunel da odgovori na njegovo prizivanje. Kovenant se brzo obazre, zatee Banora iza sebe. On uhvati Banora za ru u ao da eli da zatra i: Zaustavi je! Zar ne vidi t a e da uini? Ali nije to mogao da izgovori: napravio je pogodbu. Umesto toga, odba ci se od njega, pohita prema Eleni. Nije mogao da nae oslonac za noge. izme su mu lizale po amenu; inilo se d a je izgubio oseaj za ravnote u. Ali mr o se batrgao napred. Sna nim naporom volje sm

anjio je silinu ora a, manje ih o tro povlaio po tlu. Za posledicu, ste ao je done le ontrolu nad po retima, tra io naina da odr i ora sa vrhovnom poglavar om. Ali nije uspeo da je stigne. A nije mogao ni da gleda uda se zaputila; oraci su mu zahtevali previ e usredsreenosti. Nije digao pogled do se prodorni mi ris nije ta o naglo pojaao da je gotovo opet pao na olena. Suze su mu ta o silno te le iz oiju da je oseao da su nepopravljivo zamuene, li ene i e. Ali miris mu je govo rio da je stigao do izvora crvenog poto a. Kroz suze, video je a o bu ti Elenin oganj. Istisnuo je vodu iz oiju, zadobio trenuta ili dva u ome je mogao da raz azna o olinu. Stajao je iza Elene u iroj peini na raju tunela. Pred njime, postav ljena u zid od crnog amena poput izlo ene rudne ice, nalazila se hrapava, nagnuta ploa mo re stene. itava ta ravan je svetlucala; njeno zraenje vitoperilo mu je nede lotvorni vid, davalo mu utisa da pilji u privienje, titranje vrstog materijala po stojanja. Ispreila mu se poput porozne membrane u osnovici vremena i prostora. Od vrha do dna, rvarila je vlagom oja je apala niz nagib, sa upljala se u grubo m oritu i oticala po sredi tu tunela. "Pogledajte", ree Amo tiho. "Pogledajte Krv Zemlje. Ovde ispunjavam svrh u svog stvaranja. Ja sam sedmi Krug znanstva vrhovnog poglavara Kevina. Sila pre ma ojoj sam put i dveri nalazi se ovde." Do je govorio, glas mu se produbljiva o i praznio, postajao stariji. Umorno breme godina povijalo mu je ramena. Kada j e nastavio, inilo se da je svestan nu de za urbom, potrebe da govori pre nego to mu s tara imunost na vreme iste ne. "Vrhovna poglavar o, obrati pa nju. Vazduh ovog mesta me ra injava. Moram sad a do rajiti svoju namenu." "Onda govori, Amoe", odvrati ona. "Slu am te." "Ah, slu a ", ree Amo tu nim glasom, punim premi ljanja, ao da ga njen odgovor baca u te e misli. "emu orist od slu anja, u oli o se to ne ini mudro?" Onda se sabr ao. Jaim glasom je re ao: "Ali pouj, onda, bilo da izie na dobro ili na zlo. Ispunj avam za on svog nastan a. Moj tvorac ne mo e vi e zahtevati od mene. Vrhovna poglavar o, gledaj Krv Zemlje. Ovo je vatreni i su tastveni so pl anins e stene - zemna mo oja di e vrhunce i dr i ih viso o. On ovde rvari - mo da zbo g toga to ga veli a te ina Melen uriona Nebozora cedi iz guste stene - ili zbog tog a to je planina voljna da ogoli rv svoga srca za one ojima je potrebna i oji j e mogu nai. ta god da je uzro , posledica ostaje. Sva a du a oja popije Krv Zemlje stie Silu zapovesti." Sreo je oima njen napeti pogled i nastavio: "Ova Sila ret a je i mona - i puna rizi a. Jednom ada se uzme rv, mora se upotrebiti hitro - da njena snaga ne uni ti onoga o pije. A ni o ne mo e izdr ati vi e od jednog ispijanja - ni a va smrt na ila i ost ne mogu istrpeti vi e od jednog jedinog gutljaja. Previ e je to silna t enost da bi je zadr ala posuda bilo a ve puti. Pa ipa , ta ve opasnosti ne obja njavaju zbog ega se vrhovni poglavar Kevin nije sam o oristio Silom zapovesti. Jer ta Sila predstavlja mo da se postigne ma oji eljeni in - da se izda bilo oja zapovest amenu, zemlji, travi, drvetu, vod i i ivotnoj puti i da se ta zapovest izvr i. U oli o onaj o ispije a e Melen urionu Nebozoru: 'Zdrobi se i sru i', veli i vrhunci u trenut u e poslu ati. U oli o onaj o ispije a e ognjenim lavovima Planine Groma: 'Ostavite svoje gole padine, napadn ite i razru ite Rid e Ton', ovi e se smesta dati svim snagama da poslu aju. Ova Sila m o e da postigne sve to poiva u o viru zapoveenog. Pa ipa , vrhovni poglavar Kevin ni ada se nije o oristio njom. Ne znam sve namere oje su mu vodile srce ada je odabrao da ne o u a Krv Zemlje. Ali moram objasniti, a o mogu, dublje opasnosti Sile zapovesti." Amo je govorio tonom sve dublje, sablasne praznine, a Kovenant je oajni i slu ao, ao da se bolnim, izudaranim prstima dr i za ivicu ponora Amo ovih rei. Vrel e stvari tu le su mu po venama, a suze su mu poput reica ognja nezaustavljivo te le niz oznojene obraze. Oseao je da ga miris Krvi Zemlje gu i. Prsten ga je u asno sv rbeo. Nije mogao da odr i ravnote u; oslonac mu je nepre idno izmicao. Pa ipa , ula s u mu nadilazila sve to. Preplavljeni oseaji protezali su mu se ao da su najzad u speli da proture glavu iznad vode. Do je Amo govorio o dubljim opasnostima, Ko venant postade svestan novog prisustva u peini.

Kroz vonj Krvi on poe da osea miris neega pogre nog, neega zlog. To je podmu l o puzalo roz preovlaujui miris poput nejasnog pr osa oji je, inilo se, uspevao i pored ogromne sile ojoj se suprotstavljao, podsecao je, izdavao. Ali nije mogao da mu pronae izvor. Ili je sama Sila zapovesti na ne i nain bila la na, ili je zlo bilo drugde i lagano se probijalo roz gusti vazduh. Nije znao ta je od toga isti na. inilo se da ni o drugi ne primeuje slaba no zaudaranje zla. Posle rat e, um orne stan e, Amo nastavi obja njenje. "Prva od tih opasnosti - prva, ali mo da ne i najvea - jedno je veli o ogra nienje Sile. Ona nema ni a ve vlasti nad bilo ime to nije prirodni deo Zemljinog po stanja. Zato nije mogue zapovediti Opa om da prestane bojevanje. Nije mogue zapove diti mu smrt. iveo je pre no to je is ovan lu Vremena - Sila ga ne mo e prisiliti n i na ta. Ve to samo mo da je zaustavilo Kevina. Mo da nije pio Krvi zbog toga to nije m ogao da smisli a o da o rene zapovest protiv Opa og. Ali postoji jo jedna, nepri metnija opasnost. Ovde sva a du a dovoljno hrabra da pije mo e dati Zapovest - ali m alo je onih oji mogu da predvide ishod onoga to su otpoeli. Kada ga ta ve bezmern e sile razuzdaju po Zemlji, sva o postignue mo e se o renuti protiv onoga o ga je postigao. U oli o onaj oji pije zapovedi uni tenje Kamena Zlozemlja, mo da e zlo Kam ena pre iveti i ostati slobodno da zagadi itavu Domaju. Ovde onaj oji pije, a o ni je istovremeno i proro , rizi uje da izda samog sebe. Ovde poivaju mogunosti obesv eenja oje je a i vrhovni poglavar Kevin u svom oajanju ostavio usnule i nedirnute ." Zadah neispravnosti rastao je u Kovenantovim nozdrvama, ali ga i dalje n ije mogao prepoznati. A nije mogao ni da se usredsredi na njega; grozniavo je eleo da postavi Amo u jedno pitanje. Ali senovita atmosfera stezala mu je grlo, oila ga. Do se Kovenant borio za dah, ne to se dogaalo sa Amo om. To om govora, tom mu je postao stariji i vi e mrtva i. A sada, u pauzi po to je izgovorio poslednju ree nicu, on se naglo tr e, ao da je unutar njega prsla ne a zapeta struna. Zateturao se jedan ora prema oritu Krvi. Trenuta proe pre nego to je mogao da se isprav i, da ponovo digne glavu. Pogled pun straha, bola ili alosti razrogaio mu je oi, a o o njih bore star osti vidljivo su se irile, ao da mu se o a gu va. Me a put njegovih obraza nestajal a je; sedina mu proe osom. Poput suvog sunera, upijao je prirodnu meru godina. Ka da je ponovo progovorio, glas mu je bio slaba an i prazan. "Ne mogu vi e ni ta rei. Moj e vreme je o onano. Zbogom, vrhovna poglavar o. Ne izdaj Domaju." Kovenant grevito je nu pitanje. " ta je sa belim zlatom?" Amo odvrati pre o veli og ponora godina: "Belo zlato postoji van svoda Vremena. Ne mo e mu se zapovedati." Jo jedna unutra nja struna pre ide se u njemu; on se zanese bli e oritu. "Pomozite mu!" za re eta Kovenant. Ali Elena samo di e ezlo za ona u nemom, vilins om pozdravu. Uz napinjanje trzavo od vreme nosti, Amo se uspravi. Suze su mu te le po naboranoj mre i obraza ada je digao lice prema tavanici peine i slomljenim glasom povi ao: "Ah, Kevine! ivot je slada , a ja sam iveo toli o rat o! Zar moram da pr eminem?" Tree idanje uzdrma ga poput odgovora na njegovu molbu. Sruio se ao da mu se osti raspadaju i upao u orito. U jednom rat om trenut u, Krv mu rastvori meso i vi e ga nije bilo. Kovenant bespomono zajea: "Amoe!" Kroz zamuenje nedelotvornih suza, piljio j e u crveni, lagani poto Krvi Zemlje. Neravnote a je uljala na njega iz amena, p ela mu se u mi ie poput vrtoglavice. Izgubio je sve oseaje o tome gde se nalazi. Da se primiri, on posegnu da uhvati Elenu za rame. Rame joj je bilo toli o tvrdo i napeto, toli o usredsreeno, da je deloval o poput gole osti ispod t anine odore. Bila je napeta na granici sopstvenog vrh unca; strast joj je bila opipljiva pod njegovim dodirom. To ga zgrozi. I pored vrtoglavice oja mu je remetila um, on ot ri izvor bezimenog zaudaranja neispravnosti. Zlo je bilo u Eleni, u samoj vrhovnoj poglavar i.

inilo se da nije svesna toga. Tonom jedva ontrolisanog uzbuenja, ona ree: "Amo je nestao - uloga mu je ispunjena. Sada vi e ne sme biti odugovlaenja. Zarad i tave Domaje, moram piti i zapovediti." U Kovenantovim u ima zvuala je prepunjeno gl adnim za ljucima - ta o rcata nu dom, du nostima i namerama ao da e se raspasti. Uvianje ga dohvati poput vla ne ru e na vratu, prisili iznutra da padne na olena. Kada mu je ora nula izvan zahvata, renula prema oritu Krvi, on oseti da mu je i upala poslednju odbranu. Elena! - jeao je nemo. Elena! Krici su mu bili rici propasti. Na trenuta , leao je u sebi ao da je u zahvatu vizije. Vrtoglavo je sag ledao sve izra ene naine na oje je bio odgovoran za Elenu - sve naine na oje je iz azvao da ona postane ona va a va je, ta je i da se zate ne gde je. Uzro je bila njegova dvostru ost - njegova nasilnost, zaludnost, nu da. I prisetio se apo alip se s rivene u njenom pogledu. To je bilo zlo. Od toga oajno zadrhta. Gledao ju je roz zamuenje suza. Kada je vide a o se naginje prema oritu, sve u njemu pr os no s oi po lizavoj steni i on hrapavo vi nu: "Elena! Nemoj! Ne ini to!" Vrhovna poglavar a stade. Ali nije se o renula. itav gr njenih lea pretvori se u jedno pitanje: za to? "Zar ne vidi ?" je nu on. "Sve je to Kletni ova splet a. Manipulisani smo - ti si manipulisana. Ne to stra no e se dogoditi." Izvesno vreme, ostala je nepo retna, do je on oseao bol. Onda, tonom dos tojanstvene uverenosti, ona ree: "Ne mogu propustiti ova vu prili u da slu im Domaj i. Upozorena sam. U oli o je ovo najbolje to je Zubo a mogao da smisli da nas poraz i, to je istovremeno i na najbolji nain da udarimo protiv njega. Ne pla im se da odm erim volju protiv njegove. A ja dr im ezlo za ona. Zar nisi nauio da je ezlo za ona n epogodno za njegove ru e? Ne bi nam ga uruio da je na bilo oji nain bilo pogodno za njegovu upotrebu. Ne. Ovo ezlo mi je jemstvo. Poglavar Kletni ne mo e da se o o risti mojom vizijom." "Tvojom vizijom!" Kovenant pre linjui ispru i ru e prema njoj. "Zar ne vidi t a je to? Zar ne vidi oda le potie? Potie od mene - od one pa lene pogodbe sa Ranihi nima. Pogodbe oja nije uspela, Elena!"

"Pa ipa izgleda da si se pogodio bolje nego to si mislio. Ranihini su od r ali obeanje - dali su zauzvrat vi e nego to si mogao bilo da predvidi , bilo da ontro li e ." inilo se da mu je njen odgovor blo irao grlo, a ona u njegovo utanje ree: " ta te je izmenilo, Nevernie? Bez tvoje pomoi ne bismo stigli na ovo mesto. Na Ulom Kame nu pru io si pomo bez ogranienja ili naplate, ia o te je moj gnev ugrozio. A sada me zadr ava . Tomase Kovenante, nisi ti toli o boja ljiv." "Boja ljiv? Vatru mu pa lenu! Ja sam pro leta u avica!" Jedan deo besa mu se vrati i on stade da pras a roz znoj i suze oji su mu se slivali u usta: "S vi gubavci su u avice. Moramo da budemo!" Najzad mu se o renula, pogledala ga u i i, ognjenim po oljem svog pogleda. Njegova silina otr e mu ravnote u i on se razbijeno prui po amenu. Ali ponovo se oso vio. Gonjen strahom od nje i za nju, on se usudi da se usprotivi njenoj moi. Stao je slaba no, ostavio se sebe i zaronio. "Manipulacija, Elena", zare a on. "Govorim o manipulaciji. Zar ne shvata ta to znai? Znai upotrebu ljudi. Njihovo rivljenje ta o da odgovaraju namerama oje nisu sami odabrali. Manipulacija. Ne Kletni ova - moja! Manipulisao sam tobom, oristio te. Re ao sam ti da sam napravio novu pogodbu - ali nisam ti re ao a vu . Koristio sam - oristio sam tebe da ot aim sebe. Obeao sam sebi da u uiniti sve to mogu da ti pomognem da nae ovaj Krug. A zauzvrat ta oe sam obeao sebi da u uiniti sve o mogu da te nateram da preuzme moje odgovornosti. Pazio sam te i pomagao ti da b i, ada stigne ovde, izgledala upravo ta o - da bi sama izazvala Kletni a, a da i ne zastane da promisli ta ini - da bi sve ono to zadesi Domaju bilo tvoja gre a umest moje. Da bih ja mogao da pobegnem! Pa la mu i rvi, Elena! uje li me? Kletni e na s sigurno dohvatiti!" inilo se da je ula samo deo onoga to je izre ao. O renula je probojnu i u prav o prema njemu i re la: "Da li je bilo ijednog trenut a ada si me voleo?" U agoniji pobune, napola je vrisnuo: "Naravno da sam te voleo!" Onda je ovladao sobom, ulo io svu snagu u pre linjanje. "Nije mi ni palo na pamet da bih m ogao da te upotrebim sve do... sve do posle obru avanja. Kada sam poeo da shvatam z

a ta si sposobna. Voleo sam te pre toga. Volim te sada. Jedino to sam opilan bez savesti i is oristio te, to je sve. Sada alim." Svim silama svoga glasa, pre linj ao ju je: "Elena, molim te, nemoj da pije tu stvar. Zaboravi Silu zapovesti i vra ti se u Vesel amen. Pusti Vee da odlui ta da uini u vezi sa ovim." Ali nain na oji joj je pogled napustio njegovo lice i stao da e e zidove pei ne ree mu da je nije dosegao. Kada je progovorila, samo je potvrdila njegov neusp eh. "Ne bih zavreivala poglavarstvo u oli o sada ne bih delala. Amo nam je p onudio sedmi Krug zbog toga to je video da hitnost nu de Domaje prevazilazi uslove njegovog postanja. Zubo a se sada o renuo na Domaju - upravo vodi rat - upravo sad a, ugro eni su Domaja, ivot i sve ostalo. Do mi je ma a va mo oru ja, neu mu to dozvo liti!" Glas joj se ume a i ona dodade: "A u oli o si me voleo, a o mogu da se ne trudim da ti pomognem u be stvu? Nije bilo potrebe da tajno napravi pogodbu. Vol im te. elim da ti slu im. To to eli samo pojaava ono to moram uiniti." Ponovo se o renuv i prema oritu, digla je bu tavi oganj ezla viso o iznad glave i povi ala poput bojnog po lia: "Melen urion abatha! Dobro se pazi, Zubo o! D olazim da te uni tim!" Onda zastade od Krvi Zemlje. Kovenant se mahnito zabatrga prema njoj, ali noge mu ponovo izlete e ispod njega i on tresnu poput udara nesposobnosti. Kada je spustila lice do orita, o n povi a: "To nije dobar odgovor! ta je bilo sa zavetom mira?" Ali ri mu nije probio njeno uzbuenje. Bez o levanja, stameno je uzela g utljaj Krvi i progutala ga. Smesta je s oila na noge, stala uspravno i ruto ao da je posednuta. inil o se da se nji e, iri poput naduvane i one. Oganj ezla spustio se sa drveta na njene a e. U trenut u joj je iz itavog tela briznuo plamen. "Elena!" Kovenant zapuza prema njoj. Ali silina njenog plavog, puc etavo g blistanja odbaci ga poput esto og vetra. Jednim udarom obrisao je suze iz oiju d a bi je jasnije video. Unutar ognja oji ju je obavijao bila je nepovreena i divl ja. Do je plam bu tao o o nje, obavijao je od glave do pete u ognjene po ro ve, ona di e ru e, o renu lice nagore. Jedan siloviti trenuta stajala je nepo ret na, zarobljena u ognju. Onda progovori ao da izrie rei od plamena. "Doi! O usila sam Krv Zemlje. Mora se po oriti mojoj volji. Zidovi smrti n e mogu prevladati. Kevine, sine Lori ov! Doi!" Ne! - zaurla Kovenant, ne! Nemoj! Ali a mu je i unutra nji ri bio prepla vljen jednim silnim glasom oji zadrhta i zajea roz vazduh ta o divovs i da se in ilo da ga uje ne u ima, ve itavom povr inom tela. "Budalo! O ani se!" Siloviti talasi gneva izlivali su se iz glasa. "Ne in i to!" "Kevine, pouj me!" povi a Elena preobra enim glasom. "Ne mo e odbiti! Krv Zeml je te prisiljava. Odabrala sam tebe da izvr i moju zapovest. Kevine, doi!" Moni glas ponovi: "Budalo! Ne zna ta ini !" Ali trenuta asnije o olina peine silovito se izmeni, ao da se grobnica otvorila prema njoj. Talasi agonije poe e da se valjaju vazduhom. Kovenant se trza o na sva i nalet. Oslonio se tamo gde je leao i digao pogled. Sablast Kevina Zemljoguba ocrtavala se u bledoj svetlosti pred Elenom. Pored njega delovala je patuljasto - sama peina delovala je patuljasto. M onumentalno uspravan i neute an, vi e je bio vidljiv roz amen nego unutar peine. Uz dizao se nad Elenom ao da ini deo same planins e stene. Imao je usta poput pose otine, oi pune posledica obesveenja, a na elu mu je bio zavoj oji ao da je po riv ao ne u smrtnu ranu. "Pusti me!" zajea. "Poinio sam dovoljno zla za jednu du u." "Onda mi slu i!" ri nu ona u e stazi prema njemu. "Nudim ti zapovest da s e is upi za to zlo. Ti si Kevin, sin Lori ov, gubitni Domaje. Poznaje oajanje do s amog dna - o usio si punu a u jada. To su znanje i snaga ojima ni o iv nije ravan. Vrhovni poglavare Kevine, zapovedam ti da stupi u bit u sa poglavarom Kle tni om Opa im i da ga porazi ! Uni ti Zubo u! Silom Krvi Zemlje, zapovedam ti." Sablast je zgro eno pogleda i di e pesnice ao da namerava da je udari. "Bud alo!" grozno ponovi. Sledeeg trenut a, udar poput tres anja po lopca ripte uzdrma peinu. Posle

dnji udar gneva potrese grupu vrhovne poglavar e; Elenin plamen bi uga en poput sl aba ne svee; tmina preplavi peinu. Onda Kevina nestade. Pro lo je mnogo vremena. Kada Kovenant povrati svest, ne o vreme umorno je poivao oslonjen na ru e i olena, u ivajui zbog tame, ponovnog smanjenja peine i ods ustva sablasti. Ali najzad se priseti Elene. Osovi se na noge i po u a da je dohva ti glasom: "Elena? Doi. Elena? Hajdemo odavde." Najpre nije bilo odgovora. Onda zablista plavi oganj ada je Elena upali la ezlo. Sedela je na tlu poput olupine. Kada mu je o renula ispra njeno, iznureno lice, video je da je riza pro la. in zapovesti istro io joj je sve uzbuenje. Pri ao joj je, blago joj pomogao da ustane. "Doi", ree on ponovo. "Hajdemo." O amueno je zavrtela glavom i re la iscrpljenim glasom: "Nazvao me je budal om. ta sam to uinila?" "Nadam se da ni ada neemo ot riti." Gruba ivica saoseanja uini da zazvui o tro . eleo je da se pobrine za nju, a nije znao a o. Da joj pru i vremena i samoe da pr i upi snagu, on napravi ora od nje. Do se turobno osvrtao po peini, on opazi B anora, primeti slaba ni izraz iznenaenja na njegovom licu. Ne to u tom neuobiajenom iz razu izazva nalet bojazni u Kovenantu. inilo se da je upereno u njega. Po u a da nae obja njenje pitanjem: "Bio je to Kevin, je li?" Banor limnu; zami ljeno iznenaenje zadr a mu se na licu. "Pa, bar nije bio onaj prosja - sada bar znamo da me za ovo nije odabra o Kevin." Banorov pogled i dalje se nije menjao. Od njega Kovenant poe da se osea ne ugodno izlo en, ao da u vezi sa njim ima neeg nepo tenog, to on sam ne shvata. Zbunjeno se o renuo vrhovnoj poglavar i. Iznenada, nemi udar poput urli a amena potrese peinu, natera je da drhti i pos a uje ao u zemljotresu. Kovenant i Elena izgubi e oslonac, popada e po podu. Morinov upozoravajui povi ravno odje nu: "Kevin se vraa!" Onda se za opana grobnica ponovo otvori; Kevinovo prisustvo opet poe da o dzvanja Kovenantovom o om. Ali ovog puta sablast je donela sa sobom gnusni zadah trule i i ru ine esencije, a u pozadini njenog prisustva ula se dubo a tutnjava drobl jenja amena. Kada Kovenant di e glavu sa zaljuljanog tla, vide Kevina unutar ame na - besno naperenog, dignutih pesnica. Vreli zeleni sjaj ispunjavao mu je jabuic e oiju, oda iljao mu smrdljivu paru uz elo; smaragdna svetlost apala je sa njega a o da se upravo is obeljao iz ivog blata. "Budalo!" vrisnu u paro sizmu gneva. "Pro leta izdajnice! Pre r ila si za on smrti da bi me prizvala - razuzdala si bezmerne mogunosti za delanje zla na Ze mlji - a Opa i me je savladao la o ao da sam dete! Kamen Zlozemlja me pro dire. B ori se, budalo! Zapoveeno mi je da te uni tim!" Uz urli poput mno tva demona, on se pru i da dograbi Elenu. Nije se ni po renula. Bila je zgro ena, sleena posledicom svoje veli e smel osti. Ali Morin je reagovao u trenut u. Uz povi : "Kevine! Stani!" on joj s oi u pomo. inilo se da je sablast ula Morina - ula ga i prepoznala o je. Staro seanje dirnu Kevina i on poe da o leva. O levanje dade Morinu vremena da doe do Elene, da je gurne iza sebe. Kada Kevin zbaci nesigurnost, prsti mu se s lopi e o o Morina umesto o o vrhovne poglavar e. Dohvatio je rvnog gardistu i digao ga u vazduh. Kevinova ru a la o je pro la roz stenu, ali Morin nije mogao. On u asnom si linom tresnu o tavanicu. Udar ga i upa iz Kevinovog zahvata. Ali taj udar bio je do voljan. Meni pade mrtav poput slomljene granice. Prizor prenu Elenu. Smesta je shvatila u a voj je opasnosti. Hitro je z avitlala ezlom o o glave. Njegov oganj dijamants i zablista i vreli, plavi udar o i nu pravo prema Kevinu. Udar ga pogodi poput fizi og udarca, odbaci ga ora nazad roz amen. Al i on se otrese njegovog dejstva. Uz dubo i urli bola renuo je napred, ponovo z amahnuo prema njoj. Mahnito viui: "Melen urion abatha!" ona mu doe a napad ezlom. Plameni vr a pr

ostreli mu dlan. Ponovo se trgao, uhvatio spaljene prste i zajeao. U tom trenut u povlaenja ona poe da vie udne vrad bine u ezlo i triput zavitla njegovim sjajem o o sebe, o ru i se titom sile. Kada sablast ponovo po u a da je dohv ati, nije mogla da je stegne. On joj stisnu tit, a smaragdno zlo apalo mu je sa prstiju, ali nije mogao da je dodirne. Kad god bi joj nagrizao odbranu, popravil a bi je silom ezla. Urlajui osujeeno i u besu, on promeni ta ti u. Povu ao se unazad, s upio p esnice i tresnuo njima u tlo peine. Kamen silovito pos oi. Udar baci Kovenanta dol e, zavitla Banora prema suprotnom zidu.

Jeee drhtanje poput gra muenja o inu planinu. Zidovi peine se zaneso e; tutnjava slomljenog amenja ispuni vazduh; sila je urlala. Pu otina se pojavi u tlu pravo ispod Elene. Pre nego to je postala svesna njenog postojanja, ova poe da se otvara. Onda, poput pohlepnih eljusti, irom se ot vori. Vrhovna poglavar a Elena upade u ponor. Kevin s oi za njom i nestade sa vidi a. Urlici su mu odje ivali sa litice poput vri tanja luda a. Ali i ada su nestali, bit a im se nastavi. Poglavars i oganj vrelo je b rizgao u peinu. Grmljavina izmuenog stenja tu la je du tunela, a peina se njihala sa jedne na drugu stranu poput munine u utrobi melen uriona Nebozora. U svom u asu, K ovenant pomisli da itava utvrda planine samo to se nije sru ila. Onda je trgnut na noge, dignut u uspravan polo aj Banorovim ru ama. Krvni gardista dograbi ga prstima punim prisile i povi a na njega roz tutnjavu: "Spas i je!" "Ne mogu!" Bol njegovog odgovora prisili ga da urla. Banorov zahtev utrl javao je toli o soli u ranu njegove su tins e nemoi da jedva da je mogao da ga podn ese. "Ne mogu!" "Mora !" Banorov stisa nije ostavljao mogunosti za drugaiji izbor. "Ka o?" ma ui praznim a ama pred Banorovim licem, on ri nu: "Ovim?" "Da!" Krvni gardista uhvati Kovenantovu levu ru u, prisili ga da je pogl eda. Na domalom prstu, prsten mu je divlje sevao, pulsirao silom i svetlo u popu t monog instrumenta oji jedva e a da bude upotrebljen. Na trenuta , piljio je u srebrnastu burmu ao da ga je izdala. Onda zabo ravi na be stvo, zaboravi na sebe, a i na to da nije umeo da upotrebi divlju mag iju, i oajni i se i upa od Banora i zatetura prema pu otini. Poput ove a oji u bezru oj nemoi udara o nepopustljivi usud, on s oi za vrhovnom poglavar om. 26. GOLET VE ALA Ali do iveo je neuspeh pre nego to je i poeo. Nije umeo da se pripremi za bi t u a va je besnela pod njim. Kada je pro ao ivicu pu otine, za ai ga udar sile po put erupcije iz procepa. Bio je bespomoan protiv njega; on mu ugasi svest poput s laba nog plamena. Onda se to om izvesnog vremena valjao po tmini - jurio slepom, jau avom prazninom oja se ljuljala i rasprs avala nad njim do se on teturao poput broda ras limanog trupa. Nije bio svestan niega osim sile oja ga je tu la. Ali ne to mu uhvati ru u, zadr a ga. Najpre je pomislio da je stisa ru e Elenin - da ga dr i sa da ao to ga je dr ala i pazila one noi posle prizivanja. Ali ada se otresao tmine, ugleda Banora. Krvni gardista ga je izvlaio iz pu otine. Taj prizor - to opa anje sopstvenog neuspeha - potpuno ga ra ini. Kada ga Ban or osovi na noge, stajao je nahereno usred urlanja bit e - detonacija, dubo og, jeavog ripanja izmuenog amena, glasnog odronjavanja amena - poput ispra njene grom ade, brods og trupa bez tereta to usisava smrt roz razderotinu ispod linije gaza . Nije se opirao niti postavljao pitanja ada ga Banor napola ponese iz peine Krv i Zemlje.

Tunel je bio neosvetljen, izuzev odra enog blistanja bit e, ali Banor se s igurno retao du crnog amena. Za ne oli o trenuta a doveo je svoj teturavi zalet do vodopada. Tamo je digao Neverni a u ru e i poneo ga poput deteta roz te inu v odopada. U amenoj svetlosti Korena Zemlje, Banor se retao uz jo veu hitnju. Po urio je do amca oji je e ao, postavio Kovenanta na jedno sedi te, a zatim s oio na palub u po to je odgurnuo amac na uglaano jezero. Bez o levanja, poeo je da recituje ne to na maternjem jezi u Haruaija, a amac stade da se probija izmeu stubova hrama. Ali napori mu nisu odveli amac dale o. Posle ne oli o stotina jardi, pram ac poe da se o ree u smeru suprotnom od eljenog. On prestade da govori, a amac smest a s renu na jednu stranu. Postepeno je dobijao brzinu. Uhvatila ga je bujica. Stojei u sredi tu Kovenantovog pogleda oji ni ta nije video, Banor malo podi e jednu obrvu, ao da nazire nevolje ispred njih. To om du gih trenuta a e ao je da postepeni porast to a ot rije odredi te. Onda u daljini opazi ta je izazvalo struju. Dale o ispred plovila amena svetlost sevala je du linije u jezeru nali pu otini oja se protezala van vidnog polja sa obe strane. U tu pu otinu Koren Zemlje hitao je i izlivao se u nemim v odopadima. Reagovao je sa glat om delotvorno u, ao da se za ta vu probu pripremao to om dugih stolea slu be. Najpre je dograbio namotani prijanja iz zave ljaja; njime je vezao Kovenanta za amac. U zna odgovora na neodreeno pitanje na Kovenantovom lic u, on odvrati: "Bit a Kevina i vrhovne poglavar e otvorila je pu otinu na dnu Ko rena Zemlje. Moramo se spustiti vodenim to om i potra iti otvor na dnu." Nije e ao na odgovor. O renuo se, odupro nogama, dohvatio jedan zlatni bo i odvalio ga. P omou tog duga og, za rivljenog omada drveta ojim je poeo da balansira ao mot om za upravljanje, o retao se da odmeri rastojanje amca od vodopada. Rub pu otine bio je sada na manje od stotinu jardi i amac je hitro lizio prema njemu, uhvaen sve jaim usisavanjem. Ali Banor izvr i jo jednu pripremnu radnju . On se na e a Kovenantu i tiho ree: "Prapoglavaru, mora upotrebiti or rest." Glas mu je odje ivao zapovedni tvom roz ti inu. Kovenant ga pogleda bez razumevanja. "Mora . U d epu ti je. Izvadi ga." Na trenuta , Kovenant je i dalje piljio. Ali najzad naredba rvnog gardi ste dobre do njega roz otupelost. Lagano je gurnuo ru u u d ep i izvadio glat i, prozrani amen. Dr ao ga je nespretno u desnici, ao da ne mo e valjano da ga uhvati sa samo dva prsta i palcem. Vodopad se sada pru ao pravo ispred amca, ali Banor je govorio smireno, vrst o: "Dr i amen u levoj ruci. Dr i ga iznad glave, ta o da nam osvetljava put." Kada Kovenant spoji or rest sa uznemirenim prstenom, iz sredi ta amena br iznu prodorna, srebrna svetlost. Plamtela je du stranice amca u Banorovim ru ama, pomraivala o olnu amenu svetlost. Kada Kovenant otupelo di e pesnicu, podi e amen p oput ba lje, rvni gardista odobravajue limnu. Lice mu je imalo zadovoljan izraz , ao da su ispunjeni svi uslovi zaveta. Onda pramac amca pade. Banor i Kovenant poo e bujicom Korena Zemlje u mrane d ubine. Voda je divlje previrala i talasala se. Ali na jednom raju pu otina se otvarala prema drugoj peini. Vodopadi su s retali a o su se spu tali i tu li po pu otini ao po ogromnom jazu ili analu. Pod svetlo u or resta Banor na vreme vide ojim putem voda tee. On odgurnu amac ta o da ovaj jurnu niz bujicu. Posle toga, amac poe da se vitla niz mahniti vodoto u dugoj mori talasanj a, nazubljenog stenja, us ih, naglih, zastra ujuih slapova, blis e smrti. Bujica se baca ala, grmela, jurila od peine do peine roz lavirinte procepa, tunela i rasel ina u bezdanoj utrobi Melen uriona Nebozora. Mnogo puta plovilo je nestajalo pod silovitom uzbur ano u bujice, ali sva i put bi ga njegovo mono drvo - drvo u stanju da izdr i Koren Zemlje - ponovo iznosilo na povr inu. A mnogo puta Banor i Kovenant behu o upani slapovima oji su ih udarali odozgo, ali voda ih nije povredila ili je to om pada izgubila mo, ili su je ve razredili drugi podzemni izvori i jeze ra. Kroz sve to, Kovenant je viso o dr ao or rest. Ne a poslednja nesvesna izd r ljivost dr ala mu je stegnute prste i dignutu ru u. A stamena svetlost amena osve

tljavala je put bar e ta o da je, a i u najo trijoj histeriji bujice, Banor bio u stanju da upravlja, da izbegava stenje i orso a e, da se odbija po o u ama - da uv a sebe i Neverni a. Silovitost bujice us oro mu je rasparala mot u, ali on je zam eni drugom stranom ograde. Kada je i ona nestala, upotrebio je das u sedi ta ao rmilo. Napet i bez zbunjivanja, proveo je putovanje roz onanu rizu. Bez i a ve opomene, bar a jurnu niz iro i to u peinu na ojoj se nije vid eo izlaz. Voda se opa o penila u potrazi za odu om, a pritisa vazduha je rastao, sva og trenut a postajao sve divljaniji. Hitri vrtlog uhvati plovilo, poe da ga o ree u rug i vue nadole pod masivnim doto om vode. Bar a je bespomono ponirala. Banor se probi do Kovenanta. Obavio je noge o o Kovenantovog stru a, ote o mu or rest. Ste ui amen ao da hoe da se odr i uz njegovu pomo, Banor ste e drugu ru u pre o Kovenantovog nosa i usta. Dr ao je taj polo aj ada bar a potonu. Survavajua te ina vode povue ih pravo nadole. Pritisa ih je stezao do u Ba norovim oima ne poe e da udaraju damari, a u i su mu hujale ao da e pui. Mogao je da os eti a o Kovenant po u ava da vri ti u njegovom zahvatu. Ali dr ao je stisa u rajnjo sti poslednje vernosti - dr ao je blistavu snagu or resta jednom ru om, a drugom z adr avao Kovenanta da ne di e. Onda su usisani u boni tunel, izlaz. Sav pritisa zarobljenog vazduha sme sta ih baci navi e. Kovenant se omlitavi; Banorova plua su gorela. Ali zadr ao je dov oljno budnosti da se ispravi ada se voda oslobodila. U viso om, za rivljenom br izganju, ona iznese dva ove a u procep Ulom Kamena i zavitla ih u otvoreno jutro Crne Re e i Garotinog estara. Na trenuta , sunce, slobodno nebo i uma vrteli su se o o Banora, a ognjev i popu tenog pritis a teturali su mu se pre o vidnog polja. Onda mu se snaga zavet a vrati. Obavio je obe ru e o o Kovenanta i o tro trgao, od ega Neverni ova plua pon ovo poe e da rade. Uz silovito si tanje, Kovenant poe ustro, grozniavo da di e. Izvesno vreme pr oe pre nego to je po azao i a av zna svesti, pa ipa prsten mu je sve vreme srebr no blistao ao da ga odr ava. Najzad otvori oi i zagleda se u Banora. Smesta je poeo slaba no da se oprca u vezama od prijanj a. Banor mu je del ovao poput d inija oji nadgleda pro lete. Ali onda se opusti. Shvatio je gde se n alazi - a o je stigao dotle - ta je ostavio za sobom. I dalje je prazno piljio d o je Banor razvezivao onopce oji su ga dr ali uz bar u. Nad ramenom rvnog gardiste video je veli u liticu Ulom Kamena - a iza n je Melen urion Nebozor - sve manje a o je bar a plovila niz re u. Iz procepa se probijao gusti, crni dim i uljao u naletima oje su povremeno nagla avali odsevi borbe dubo o unutar planine. Prigu eni udari besa trgali su ivu stenu, izazivali h aos razaranja u grobnici ve ova. Kovenant oseti ao da lebdi na talasu sile i un i tenja. Sa strahom je pogledao prsten. Prenera eno ot ri da ovaj jo titra poput po lia svrhovitosti. Nagons i ga je po rio desnom ru om, sa rio ga. Onda se o renuo napred u barci, leima prema Banoru i Ulom Kamenu, ao da eli da za titi sramotu od p odrobnijeg ispitivanja. Sedeo je tamo pogrbljen, slaba an i zagledan u jadu to om brzog napredovan ja dana. Nije se obraao Banoru, nije mu pomagao da je odsue ada bi zatrebalo, nij e se osvrtao. Bujica oja se izlivala iz Ulom Kamena digla je crnu Re u gotovo d o visine poplave, a la o plovilo Korena Zemlje nepo olebljivo je plutalo strujom izmeu mranih zidova ume. Jutarnje sunce svetlucalo je i plesalo po tamnoj vodi, od bijalo se u Kovenantove oi - ali on je piljio bez treptanja, ao da mu je istro en a i za titni refle s apa a. Posle toga, ni ta mu se vi e nije me alo u pogled oji nije video. Natopljenu hranu oju mu je dao Banor jeo je automats i, sa levom ru om s rivenom izmeu butina. Podne i po podne neprimeeno proo e, a ada doe vee i dalje je s edeo na sedi tu, ste ui prsten uz grudi ao da hoe da se za titi od onanog probadanja sh vatanja. Onda, do se sumra zgu njavao o o njega, on postade svestan muzi e. Vazdu h estara bio je pun pevu enja, pesme bez rei - vilins e melodije oja ao da je nara stala poput strasti iz slaba nih grla svih listova. O tro je odudarala od udaljenog,

olujnog vrhunca Melen uriona Nebozora, pesme silovitosti oja je tu la Ulom Kam en i terala ga da podrhtava. Lagano je digao glavu da slu a. Pesma estara imala je prizvu popu tanja, ao da namerno uste e moni bes melodije, tedi ga.

U svetlu or resta vide a o Banor vodi bar u prema viso om bregu bez drv ea oji se dizao na pozadini nonog neba u blizini ju ne obale. Brdo je bilo pusto, l i eno ivota, ao da mu je sposobnost da prehranjuje a i najtvrdo ornije bilj e nepo pravljivo sa e ena. Pa ipa , inilo se da je ono izvor pesme estara. Melodija oja je l utala niz re u sa brda zvuala je poput s upine zadovoljnih furija. Posmatrao je brdo bez radoznalosti. Nije mu preostalo snage da mari o ta vim mestima. Sva slaba na normalnost bila mu je usredsreena na zvu e bit e iz Mele n uriona Nebozora - i na zahvat ojim je s rivao prsten. Kada Banor priveza bar u i uhvati ga za desni la at da mu pomogne da izie na obalu, Kovenant se nale e na rvnog gardistu i drvenasto poe da ga sledi. Banor poe uz goletni breg. Bez pitanja, Kovenant stade da se batrga uz nj ega. I pored iznurenosti, brdo mu privue pa nju. Mogao je da mu oseti mrtvilo po d stopalima, ao da tetura pre o le a. Pa ipa , bila je to zadovoljna smrt; atmosf era joj je ote ala od po olja neprijatelja. Od utelotvorene mr nje zglavci su ga bol eli do se peo. Poeo da se znoji i drhti ao da na ramenima nosi te inu zloina. A onda, blizu vrha brda, Banor ga zaustavi. Krvni gardista di e or rest. U njegovom svetlu, Kovenant vide ve ala iza vrha brega. Jedan d in visio je na njima. A izmeu njega i ve ala - upiljeni u njega ao da predstavlja usredsreenu moru - bil i su ljudi, ljudi oje je znao. Poglavar Mhoram uspravno je stajao u odori u aljanoj tragovima bit e. Dr a o je ezlo levom ru om, a mr avo lice bilo mu je napregnuto od vizije. Iza njega bil i su poglavar Kalindril i dvojica rvnih gardista. Poglavar je u blagim oima imao mrani pogled proma aja. Kvan i Amorin bili su sa njim. A sa Mhoramove desne strane , oslonjen o poglavarevu desnu ru u, bio je Hail Troj. Troj je izgubio naoare i eonu tra u. Bezo a o a njegove lobanje bila je nap regnuta ao da po u ava da vidi. Na rivio je glavu, micao je sa jedne na drugu str anu da usredsredi sluh. Kovenant intuitivno shvati da je Troj izgubio vid roen u Domaji. Sa tim ljudima bio je jedan ove oga Kovenant nije znao. Bio je to onaj peva - viso i, sedo osi ove sa blistavim srebrnim oima oji je pevu io za sebe ao d a zasipa zemlju rosom melodije. Kovenant bez razmi ljanja nasluti da je to Kaeroil Divogorni , umni Garotinog estara. Ne to u pogledu pevaa - ne to o tro, pa ipa neobino puno po tovanja - prizva Neve rni a pameti. Najzad je opazio strah na licima oja su ga gledala. Odgurnuo se o d Banorovog oslonca, primio te inu svih svojih bremena na sopstvena ramena. Jedan trenuta , gledao je bojazan pred sobom toli o napetim pogledom da ga elo zabole. Ali onda, ba ad se pripremio da progovori, o tra detonacija sa Ulom Kamena potrese mu osti, izbaci ga iz ravnote e. Kada je posegao prema Banoru, izlo io je sramotu svoga prstena. Suoiv i se sa Mhoramom i Trojem to je neposrednije mogao, on zajea: "Izgublje na je. Izgubio sam je." Ali lice mu se is rivi i rei slomljeno ispado e izmeu usana, poput omada njegovog srca. Njihovo izgovaranje ao da je pomrailo muzi u, uinilo da prigu ena tutnjava Ulom Kamena postane jaa. Sva i udar bit e oseao je ao unutra nji udarac. Ali mrtvil o pod njegovim nogama postajalo je za njega sve primetnije i primetnije. A obe eni d in visio je pred njim sa neposredno u na oju nije mogao da ne obraa pa nju. Poe tog a a da shvata da se nalazi pred ljudima oji su pre iveli sopstvene mu e. On se lecn u, ali ne pade, ada poe e protesti - ada Troj ispusti prigu eni jau : "Izgubljena? Izgubljena?" a Mhoram upita slomljenim glasom: " ta se dogodilo?" Pod nonim nebom be ivotnog brega - osvetljenog zvezdama, dvostru im blistan jem oiju Kaeroila Divogorni a i vatrom or resta - Kovenant je stajao oslonjen o B anora poput obogaljenog svedo a protiv sebe samoga i mucavim reenicama opisivao m u e vrhovne poglavar e Elene. Nije pominjao i u njenog pogleda, strast oja ju je g utala. Ali ispriao je sve ostalo - svoju pogodbu, Amo ov raj, prizivanje Kevina Zemljoguba, Elenin usamljeni pad. Kada je zavr io, odgovorila mu je zgro ena ti ina o

ja mu je odje ivala u u ima poput osude. " ao mi je", za ljui on roz ti inu. Prisiliv i se da do raja ispije gor i tal og sopstvene nedelotvornosti, on dodade: "Voleo sam je. Spasao bih je da sam mog ao." "Voleo?" promrmlja Troj. "Sama?" Glas mu je bio previ e rastrojen da bi iz ra avao stepen njegovog bola. Poglavar Mhoram naglo po ri oi, pognu glavu. Kvan, Amorin i Kalindril zajedno su stajali ao da ne mogu da izdr e sami ono to su uli. Jo jedan udar sa Ulom Kamena potrese vazduh. On tr e Mhoramovu glavu navi e i ovaj pogleda Kovenanta sa suzama oje su mu se slivale niz obraze. "Kao to sam r e ao", bolno je je nuo. "Ludilo nije jedina opasnost u snovima." Na to, Kovenantovo lice se is rivi. Ali nije imao vi e ta da a e; bil mu je us raeno a i ola anje saglasnosti. Meutim, inilo se da je Banor uo ne to drugo u pogla arevom tonu. Kao da eli da ispravi nepravdu, on prie Mhoramu. Do je oraao, izvadi o je iz zave ljaja Kovenantov ip izraen u o tavanjem. Pru io je delo Mhoramu. "Vrhovna poglavar a dala mu je ovo na dar." Poglavar Mhoram vrsto primi ip, a oi mu zasja e sa naglim razumevanjem. Shv atio je vezu izmeu Elene i Ranihina; shvatio je ta je znailo davanje ta vog dara Ko venantu. Nalet plaa zapljusnu mu lice. Ali ada je pro ao, ostavio mu je samosavlaiv anje neta nuto. Is rivljene usne zauze e svoj stari, topli polo aj. Kada se ponovo o renu Kovenantu, on blago ree: "Dragocen je to dar." Banorova neoe ivana podr a i Mhoramov gest utehe dirnu e Kovenanta. Ali nije imao snage za ma oga od njih. Pogled mu je bio pri ovan na Haila Troja. Vrhovni je bezo o treptao pod ponovnim udarcima uvianja, a unutar njega uvala se bura. inilo se da vidi Elenu u svom umu - da je se prisea, proba joj lep otu, u iva svu mo vida ojoj ga je nauila. inilo se da joj sagledava bes orisni, samo tni raj. "Izgubljena?" zajea do mu je bes narastao. "Izgubljena? Sama?" Odjednom prasnu. Uz mrani urli , poe da besni na Kovenanta: "Da li to zove ljubavlju?! Gubave! Nevernie!" bljuvao je rei ao da su najgore psov e oje zna. "S ve to je za tebe samo igra! Mentalni tri ovi. Izvinjenja. Ti si gubavac! Moralni gubavac! Toli o si sebian da ne mo e da voli ni oga osim sebe. Ima mo za sve, a ne or isti je. Upravo si joj o renuo lea ada si joj bio potreban. Ti... ogavni... gubave ! Gubave!" Vi ao je toli om silinom da su mu se mi ii vrata zgrili. Vene u slepoonicam a napele su se i pulsirale ao da e prsnuti od gnu anja. Kovenant oseti istinu te optu be. Pogodba ga je izlo ila ta vim napadima, a Troj mu je pogodio srce ranjivosti ao da mu je ne i proro i uvid vodio slepilo. Kovenantova desnica trzala se u zaludnim odbrambenim po retima. Ali levica mu je bila stegnuta uz grudi ao da eli da zadr i svoju sramotu na tom jednom mestu. Kad a Troj zastade da se sabere za novi napad, Kovenant ree slaba no: "Neverovanje nema ni a ve veze sa time. Bila mi je er a." " ta?!" "Moja er a." Kovenant je to izgovarao ao optu bu. "Silovao sam Trelovo de te. Elena mu je bila unu a." "Tvoja er a." Troj je bio previ e zapanjen da bi vi ao. Podrazumevanja ono ga to je uo ljuljala su ga poput odsjaja izopaenosti. Zajeao je ao da su Kovenantov i zloini toli o brojni da ne mo e da ih dr i sve odjednom u umu. Mhoram mu se pa ljivo obrati. "Prijatelju moj - to je znanje oje sam zadr a o pred tobom. Zadr avanje ti je zadalo nenamerni bol. Molim te, oprosti mi. Vee se pla ilo da e to znanje od tebe izazvati gnu anje prema Neverni u." "Pro leto tano", dahtao je Troj. "Pro leto tano." Iznenada, na upljene strasti briznu e mu u a ciju. Voen sigurnim porivom, o n hitro pose e, ote Mhoramu ezlo. O renuo se jednom da dobije zalet i usmerio razor ni udarac ezlom pravo na Kovenantovu glavu. Neoe ivanost napada iznenadi a i Banora. Ali on se povrati, s oi za Trojem , udari ga dovoljno da mu poremeti ravnote u zamaha. Kao posledica, samo je vrh ezl a za aio Kovenantovo elo. Ali i to ga odbaci i za otrlja unazad po bregu. Zaustavio se, digao na olena. Kada je prineo ru e glavi, ot ri da obila to rvari iz rane na sredi tu ela. Oseao je a o stara mr nja i smrt pritiu u njega iz sa e ene zemlje. Krv mu se s

livala niz obraze poput pljuva e. Sledeeg trenut a, Mhoram i Kvan stigu e do Troja. Mhoram mu otr e ezlo; Kvan m u zadr a ru e. "Budalo!" re ao je poglavar. "Zaboravlja zavet mira. Odanost je obavez a!" Troj se borio protiv Kvana. Bes i oajanje u aljali su mu lice. "Nisam ja dao ni a av zavet. Pu taj me!" "Ti si vrhovni ratovnije", ree Mhoram opasno. "Zavet mira vezuje. Ali u oli o ne mo e da se uzdr i od ubijanja iz tog razloga, uzdr i se zbog toga to je vojs a O pa og uni tena. Ljudosea visi mrtav i obe en na Goleti Ve ala." "Da li to zove pobedom? Deset ovani smo! emu pobeda oja je toli o o tala?" Trojev bes dizao se poput plaa. "Bolje bi bilo da smo izgubili! Onda bar ne bi b ilo ta vo traenje!" Od strasti u grlu jecao je za vazduhom ao da se gu i od smrada Kovenantove po varenosti. Ali to ne dirnu poglavara Mhorama. On uhvati Troja za grudnu plou i protr ese ga. "Onda se uzdr i jer vrhovna poglavar a nije mrtva." "Nije?" zadahta Troj. "Nije mrtva?" "a je i sada ujemo a o se bori. Razume li zvu ? Do slu amo, ona se suprots tavlja mrtvom Kevinu. ezlo je odr ava - a on nema onoli u mo ao to je ona verovala. Ali do az njenog opstan a je ovde, u samom Neverni u. Ona ga je prizvala - ostae u Domaji do njene smrti. Ta o je bilo ada ga je Drul Stenotoac prvi put prizvao. " "I dalje se bori?" Troj zinu na tu pomisao. inilo se da je smatra onanim do azom Kovenantovog izdajstva. Ali onda se o rete Mhoramu i ri nu: "Moramo joj pomoi!" Na to, Mhoram se lecnu. Talas bola pree mu pre o lica. Napetim glasom, up ita: "Ka o?" "Ka o?" penio se Troj. "Ne pitaj mene a o. Ti si poglavar! Moramo joj p omoi!" Poglavar se uspravi, uhvati ezlo da se osloni. "Udaljeni smo pedeset milj a od Ulom Kamena. No i dan pro li bi pre nego to bi nas ma oji Ranihin mogao prenet i do podno ja litice. Onda bi Banor morao da nas vodi u planinu tragom bit e. Mo da je dejstvo bit e uni tilo sve prilaze. Mo da bi i nas uni tili. Pa ipa , ada bismo i stigli do vrhovne poglavar e, ne bismo imali ta da joj ponudimo osim slaba ne snage dvojice poglavara. Uz ezlo za ona, uveli o nas nadma uje. Ka o da joj pomognemo?" Bili su o renuti jedan prema drugom, ao da su uperili um prema umu pre o Trojeve bezo osti. Mhoram ne ustu nu pred vrhovni ovim besom. Bol nesposobnost i jasno mu se is azivao na licu, ali nije ni poricao, niti psovao sopstvenu slab ost. Ia o je Troj drhtao od hitnje, morao je da o rene zahtev na drugu stranu . On se o renu Kovenantu. "Ti!" vi ao je slomljeno. "U oli o si preveli a u avica da i ta uini sam, pru i bar meni prili u da joj pomognem! Daj mi prsten!... M ogu da ga osetim odavde. Daj mi ga! Hajde, opilane. To joj je jedina prili a." Kleei na mrtvoj, sa e enoj pra ini Goleti, Kovenant di e pogled prema Troju roz rv u oima. Izvesno vreme nije bio u stanju da odgovori. Trojevo za linjanje ao d a se svaljivalo na njega poput odrona amenja. Ono mu obori poslednju odbranu i ogoli onanu sramotu. Trebalo je da bude u stanju da spase Elenu. Imao je mo; puls irala mu je poput rane na burmi. Ali nije je upotrebio. Neznanje nije bilo izgov or. Tvrdnja da je nesposoban nije ga vi e po rivala. Ispra njena atmosfera Goleti izazivala mu je bol u grudima do se dizao na noge. Ia o je jedva video uda ide, po ao je uz breg. Od napora glava ga je bolel a ao da su mu se cep e ostiju zabile u moza , a srce mu je drhtalo. Nemi glas vi ao je u njemu: - Ne! Ne! Ali on nije obraao pa nju na njega. Troprstom a om poeo j e da petlja o o prstena. inilo se da mu se ovaj opire - imao je mu a da ga uhvati - ali ada se pribli io Troju, najzad ga str e sa prsta. Vla nim glasom, ao da su mu usta puna rvi, on ree: "Uzmi ga. Spasi je." Polo io je burmu na Trojevu a u. Dodir treptavog prstena uzbudi Troja. On ste e prste o o njega, o rete se, bez straha potra na vrh brda. Hitro je potra io u ima, odredio smer Ulom Kamena, o r enuo lice prema bit i. Poput titana, zavitlao je pesnicom prema nebesima; sila p lanu iz belog zlata ao da odgovara na njegovu strast. Bezbojnim glasom povi a:

"Elena! Elena!" Onda se viso i, beli peva nae raj njega. Muzi a poprimi pretei ton oji pr o iri nevoljnu nepo retnost poput izmaglice pre o vrha brda. Svi se sledi e, izgubi e mo retanja. U nepominosti, Kaeroil Divogorni di e vornovati s iptar. "Ne", treperio mu je glas, "ne mogu dozvoliti ovo. A ti zaboravlja cenu oja mi se duguje. Mo da e , ad a nedostojno ovlada divljom magijom, da je is oristi da opozove cenu." On dodirnu s iptrom Trojevu dignutu pesnicu; prsten se sru i na tlo. Kada je pao, sva vrelina i nalet sile nestado e iz njega. Delovao je poput obinog metala ada je pogodio be iv otnu zemlju, za otrljao se uz muzi u i zaustavio od Kovenantovih nogu. "Neu to dozvoliti", produ i peva. "Obeanje je nepovratno. U ime Jedinog Drvet a i Jedine ume - u ime estara to ni ome ne pra ta - zahtevam plaanje svoje pomoi." Svea im po retom, poput zvu a udaljenih rogova, on dodirnu s iptrom Trojevu glavu. "B ezo i, obeao si plaanje. Tra im tvoj ivot." Poglavar Mhoram nape se da se pobuni. Ali pevaeva nepo retnost ga je dr ala . Nije mogao da uini ni ta drugo nego da posmatra a o Troj poinje da se menja. "Tra im da mi bude ueni ", pevu io je peva. "Bie Kaer-Kaveral, moj pomoni i os ac. Od mene e nauiti umni ove ve tine sa orenom i granom, semenom, so om, listom i sv im ostalim. Zajedno emo ii estarom, a ja u te uiti pesmama drvea, imenima svih starih, ponositih, budnih uma i drevnog umarstva misli i raspolo enja. Do drvee opstaje, up ravljaemo zajedno, hrabriti sva u novu mladicu i usmeravati osvetu ume na sva u mr s u ljuds u upadicu. Zaboravi budalastu prijateljicu. Ne mo e joj pomoi. Kaer-Kavera le, ostani ovde i slu i!" Pesma je menjala Trojevo oblije. Noge su mu lagano srasle. Stopala poe e da mu ispu taju orenje u zemlju. Odea mu se pretvori u gustu, tamnu mahovinu. Preobra zio se u stari panj sa uzdignutom poslednjom granom. Iz pesnice poe e da mu se razv ijaju zeleni listovi. Peva lagano za ljui: "Zajedno emo vratiti ivot na Golet Ve ala." Onda se o ren uo poglavarima i Kovenantu. Srebrni sjaj njegovih oiju se pojaa, pomrai a i vatru o r resta; on otpeva tonom rosne sve ine: Se ira i vatra ubijaju me. Znam za mr nju gordih a a. Odlazi da sauva crveni srca so : Moja mr nja ne poznaje ni poina ni milost. Do su rei treperile izmeu njih, on i eze u muzici ao da ga je ova optoila i pre la izvan vidljivosti. Ali upozoravajua melodija i dalje je ostala iza njega pop ut je e u vazduhu, ponavljala mu je i ponavljala zapovest sve do nije nestala s va a mogunost da bude zaboravljena. Pola o, poput prili a oje ruto teturaju iz sna, ljudi na vrhu brega po novo poe e da se po reu. Kvan i Amorin po uri e do mahovinom pre rivenog panja. Bol im i spuni lica. Ali pretrpeli su mnogo toga, previ e se o tro borili to om svojih dugih u nji. Nije im preostalo snage za u as ili pobunu. Amorin je piljila ao da ne mo e d a shvati ta se dogodilo, a suze su blistale u starim Kvanovim oima. On uzvi nu: " iv eo, vrhovnie!" ali glas mu je zvuao slaba no i nejasno na Goleti i on vi e ne prozbori . Iza njih, poglavar Mhoram se poguri. Ru e su mu drhtale ada je digao ezl o u nemom opro taju. Poglavar Kalindril mu se pridru i, pa su zajedno stajali ao da se oslanjaju jedan na drugog. Kovenant otupelo pade na olena da podigne prsten. Posegao je za njime poput a olita, glave nagnute do zemlje, a ada mu se prsti s lopi e o o njega, on ga namae na domali prst. Onda, sa obe ru e, po u a da o bri e rv iz oiju. Ali do je prinosio ru u, udar sa Ulom Kamena potrese vazduh. Planina za jea ao da je bolno ranjena. Udar ga baci licem prema zemlji. Crnilo mu ispuni os tat e vida ao da ga preplavlja iz pusto ne Goleti. A iza sebe uo je a o udar urla poput opa og li ovanja demona.

Dugi potres pro e estar, a za njim sti e otegnuti zvu slamanja, ao da se dr obi itava litica Ulom Kamena. Ljudi su se retali; glasovi su se dozivali sa jedn e na drugu stranu. Ali Kovenant nije mogao da ih uje jasno. Bu a mu je preplavila u i, mucavi, mnogostru i urli veselja. A zvu se primicao. Postajao je sve glasn iji i neposredniji sve do mu nije preplavio bubne opne, prema io granicu fizi e pr ijemivosti i vri tao mu pravo u moza . Posle toga, glasovi poe e da ga dose u zamueni; ne a o ih je hvatao izmuenim sl uhom. Banor ree: "Ulom Kamen se raspada. Bie veli e poplave." Poglavar Kalindril ree: "Bar e ne o dobro proizai iz svega toga. Mnogo e pom oi da se poiste Jazbini ta ispod Planine Groma." Poglavar Mhoram ree: "Osmotrite - Neverni odlazi. Vrhovna poglavar a je pala." Ali te stvari su ga zaobilazile; nije mogao da ih zadr i. Crna zemlja Gole ti Ve ala dizala mu se u lice poput otelotvorenja ponoi. A o o nje, obuhvatajui je, gutajui i nju i njega, urli demona dizao se sve vi e i vi e, ispunjavao mu lobanju, prsa i udove ao da mu melje u prah same osti. Urli anje ga preplavi i on odgov ori ri om oji ne napravi ni a av zvu . 27. GUBAVAC Vris a se pela, postajala sve glasnija a o je bila napetija i bolnija. Oseao je a o mu razara barijere razumevanja, menja mu teren postojanja. Najzad m u se uini da je udario u nju; pao je na nju ao sa veli e visine, ta o da se razb io na njenoj neumitnoj povr ini. Trgao se od siline udarca. Kada je shvatio da pon ovo nepomino le i, mogao je da oseti a o mu ne a vrstina hladno pritis a lice i gru di. Postepeno je uvideo da je povr ina vla na, lepljiva. Mirisala je na usirenu rv. Taj opa aj prenese ga pre o granice. Ot rio je da mo e da pravi razli u izmeu ravnog, gor og, nepodno ljivog pi tanja spolja i nepravilnog bola u sopstvenoj glav i. Uz agoniju napora, po renu jednu ru u da obri e slepljenu rv iz oiju. Onda ih j e muno otvorio. Vid mu uplovi u i u poput gadno umazanih soiva, ali posle izvesnog vremena p oeo je da razaznaje delove o oline. Bilo je mnogo bezdu nog, utog svetla. Noge sofe poivale su ne oli o stopa postrance, naspram debelog, odbrambenog tepiha. Le ao je pruen na podu po raj stoia za afu ao da je pao sa pogrebne platforme. Levom ru om stezao je ne to tvrdo uz uvo, ne to to je o rutno vris alo. Kada je po renuo ru u, ot ri da dr i telefons u slu alicu. Iz nje je dopiral o vris anje - prodorno jeanje pre inute veze. Sam telefon le ao je na podu neposred no izvan doma aja. Dugi, otupeli trenuta minuo je pre nego to se dovoljno opovratio da se u pita pre oli o vremena je D oana spustila slu alicu. On zajea, ot otrlja se na stranu i di e pogled prema zidnom satu. Nije moga o da proita vreme; oi su mu i dalje bile previ e zamuene. Ali roz jedan prozor video je prvo svetlo nelagodne zore. Bio je bez svesti pola noi. Digao se na noge, a zatim se ponovo zgrio dole do mu je bol odzvanjao gl avom. Pla io se da e ponovo izgubiti svest. Ali posle izvesnog vremena, bu a se ra ist i, nestade u op tem pi tanju telefona. Bio je u stanju da se digne na olena. Tamo je zastao, obazirui se po ontrolisanoj urednosti dnevne sobe. D oanin a sli a i njegova oljica afe stajali su upravo tamo gde ih je ostavio na stolu. Udar njegove glave o ivicu stola nije a ni prosuo afu. Utoi te poznatog mesta ne pru i mu utehu. Do je po u avao da se usredsredi na namernu urednost sobe, pogled mu je nepre idno lizio nazad prema rvi - suvoj, gotovo crnoj - oja se usirila na tepihu. Mrlja mu je naru avala bezbednost poput i ra. Da se s loni od nje, sabrao se i digao na noge. Soba poe da se o ree o o njega ao da ga je uhvatila vrtoglavica, ali on s e zadr a na postavljenom naslonu sofe i trenuta potom ve je povratio najvei deo rav note e. Pa ljivo, ao da se pla i da ne uznemiri demona, vratio je slu alicu na le i te, a z

atim dubo o uzdahnuo ada je pisa odseen iz vazduha. Je a je nastavljala da mu z voni u levom uvu. Remetila mu je ravnote u, ali ju je on prenebregao najbolje to je umeo. Poe da ide po ui ao slepac, da se probija od oslonca do oslonca - od sofe pre o dovrat a do radnog stola uhinje. Onda je morao da napravi ne oli o ora a bez oslonca da stigne do upatila, ali uspeo je da pree to rastojanje bez pada. Oslonio se na lavabo i ponovo zastao. Kada je povratio dah, automats i je pustio vodu i nasapunjao ru e - prvi ora obreda i enja, ljuni deo njegovih odbrana protiv povrat a u ne ada nje stanje. Izvesno vreme trljao je ru e ne di ui glavu. Ali najzad pogleda u ogledalo. Prizor sopstvenog lica zaustavi ga. Piljio je u sebe bolnim, izmuenim oima i prepoznao lice oje je izvajala Elena. Nije stavila ranu na elo svoga ipa, al i pose otina je samo upotpunjavala sli u oju je napravila. Video je svetlucanje osti roz usirenu rv oja mu je zacrnela elo i obraze, pro irila se o o oiju, nag la avala ih, zasenjivala u asnim nagove tajima. Rana i rv na sivom, mr avom licu uini e da lii na la nog proro a, izdajni a sopstvenih najlep ih snova. Elena! - je nu hrapavo. ta sam uinio? Nesposoban da istrpi pogled na sopstveni li , on se o renu i otupelo zag leda po upatilu. U fluorescentnom osvetljenju, porcelan ade i hromirani metal njene opasne opreme blistali su ao da nemaju ni a ve veze sa plaem. Prazna povr in a ao da im je tvrdila da su bol i gubita nestvarni, nebitni. Piljio je dugo u njih, odmeravao im prazninu. Onda je othramao iz upati la. Mrano, odluno, ostavio je elo neoi eno, nedirnuto. Nije se odva io na poricanje uptu ispisane po njemu. RENIK Aham ara: Hoer in, "Dveri" Ahana: sli ar a, er a Hane Alem-vino: napita d inova Aliantha: blagovnjae Amanibhavam: trava za leenje onja, otrovna za ove a Amatin: poglavar a, er a Matinova Amo : tajanstveni vodi i sluga drevnog Znanstva Amorin: prvi sto erni , asnije bala lija Anundivian yajna: "izgubljena" ranjans a ve tina vajanja ostiju Asensa: Kamendol a, sestra Atiaran Asura a: ezlono a iz Znanstvigora Atiaran, dru benica Trelova: Kamendol a, maj a Lene Aussat Befylam: jheherrin u li u deteta Bala lija: drugi po rangu zapovedni ratovnije Banas Nimoram: Svet ovina prolea Ban: Krvni gardista, dodeljen poglavaru Trevoru Banor: Krvni gardista, dodeljen Tomasu Kovenantu Barada as: ezlono a Vitog Drvograda Bere Troprst: Srdomil, osniva reda poglavara, prvi drevni poglavar Besomuci: tri drevne sluge poglavara Kletni a Bezemlja i: d inovi Bhrathair: narod sa ojim su se sretali D inovi lutalice Birinair: ezlono a; asnije srdoni Poglavarevog Kona a Blagovnjaa: aliantha, hranljivi plod oji se mo e nai po itavoj Domaji Borilar: Zubljono a i srdoni Poglavarevog Kona a Braba: Ranihin, Kori ov at Cerin: Krvni gardista, dodeljen poglavar i etri

asni : voa Drvograana initelj: jheherrins o ime za poglavara Kletni a initeljev Tron: Kletni ov Tabor

Damelon D inoljub: Drevni vrhovni poglavar, sin Bere a Troprsta Davilja: Veli a movara Demonija: Plodi te pragrdana i Putnima Dharma shetra: "Nadma iti neprijatelja hrabro u", putnims o ime Doar: rvni gardista Dobrana: ranjans a uzlar a Dolina Ve ala: mesto za pogubljenja u Garotinom estaru Dolina dve re e: sedi te Vesel amena Dom: prvobitna otad bina d inova Domaja: uop te uzev, oblast oznaena na Mapi Donja zemlja: zemlja istono od Domajinog Sunovrata Drevni poglavari: poglavari pre obreda Obesveenja Drini: Ranihin, at poglavara Mhorama, drebac Hinarila Drini o : starac-maevni Znanstvigora Drul Stenotoac: jamni , asnije voa jamni a, nalaza ezla za ona Drvograd: naselje na drvetu Drvograanin: stanovni naselja na drvetu Du ha: " rtva", putnims o ime Dura Bo ovila: mustang, at Tomasa Kovenanta Du omor: ime oje su d inovi nadenuli poglavaru Kletni u D inovi: Bezemlja i, drevni prijatelji poglavara D inov sabor: savetovanje d inova Elena: vrhovna poglavar a to om prvog napada poglavara Kletni a; er a Le ne Elohim: narod sa ojim su se sretali d inovi lutalice Eovod: dvadeset ratni a sa sto erni om Eovojna: dvadeset eovoda sa vojevni om Fael Befylam: jheherrin u obli u zmije Faer: dru benica Kalindrila Gart: vrhovni ratovnije Poglavarevog Kona a Glina vidar a: blato oje isceljuje Gora Krembal: Uboj Plampepel Gornja zemlja: zemlja zapadno od Domajinog Sunovrata Gravin Trendor: Planina Groma Grdani: tvorci Demonije Grifon: rilata zver nali lavu Griva: Ranihin Grivenanje: ceremonija progla enja za grivenara Grivenar: najvi i in Ranjana Hail Troj: vrhovni ratovnije vrhovne poglavar e Elene Haruai: rasa od oje vodi pore lo rvna garda Herem: Besomu , Koljidrug, turiya Hirim: poglavar, sin Hula Hoer in: sto erni Hovor: rvni gardista, dodeljen poglavaru Loeriji Hurin: Ranihin, Terelov at Hurn: ranjans i uzlar Imoiran, dru benica Tomalova: Kamendol a Irin: ratni tree ratovnijs e eovojne Iscelitelj: le ar Izopaenje: ime oje su Krvni gardisti dali poglavaru Kletni u Jadin-Kamen: oblast Trotgarda pre obnavljanja

Jadin a: grivenar a, ne ada po imenu Veselica Jain: ranjans i grivenar Jamnici: zla stvorenja oja prebivaju pod Planinom Groma Jazbini te: dom jamni a pod Planinom Groma Jazbinmost: ulaz u ata ombe ispod Planine Groma Jedina uma: drevna uma oja je po rivala najvei deo Domaje Jedino Drvo: mistino drvo od oga je napravljeno ezlo za ona Jedrana Vilo osa: ena-d in, ena Mlati a e Brodograda, maj a troj i Jehanum: Besomu , Ljudosea, mo sha Jer in: Kamendolac, Trio ov pratilac Jheherrin: Me i; ivi nusproizvod Kletni ovih naopa ih obli ovanja Jolenida: er a Loerije Kaamora: sud tuge D inova uz pomo vatre Kaer-Kaveral: ueni za umni a u umi Morinmos Kaeroil Divogorni : umni Garotinog estara Kalindril, dru beni Faerin: poglavar Kam: ranjans i grivenar Kamen Zlozemlja: amen pronaen pod Planinom Groma, izvor sile zla Kamenbrat, Kamensestra: imena od milja izmeu ljudi i d inova Kamendol: ameno naselje Kamendolac: onaj o ivi u amenom naselju Kelenbhrabanal: otac onja u legendama Ranihina Kevin Zemljogub: sin Lori a Zloupo ojitelja, poslednji vrhovni poglavar loze drevnih poglavara Kevinovo Znanstvo: uenje o moi oje je ostavio Kevin u sedam Krugova Kiril Trendor: odaja moi dubo o pod Planinom Groma, Srce Groma Kladenica: blago, osve avajue pie Kletni ov Tabor: dom Opa og Kolos: drevna amena figura oja uva Gornju Domaju Koljidrug: d in-Besomu , Herem, turiya Koral: rvni gardista, dodeljen poglavar i Amatin Kori : rvni gardista, zapovedni prvobitne vojs e Haruaija. Korimini: Najstariji Znanstvigora Kresh: divlji, d inovs i uti vu ovi Kril: zaarani ma Lori a, tajna za nove poglavare, probuen dejstvom moi Tomas a Kovenanta Krol: rvni gardista Krug: jedinica Kevinovog znanstva Krug staraca: voe Kamendola Krvna garda: branitelji poglavara Kura Kvelenir: Lomni -Bregovi Kura Plenetor: oblast ne ada zvana Jadin- amen, a asnije Trotgard Kvan: sto erni treeg eovoda ratovnije, asnije bala lija, pa vrhovni Kvirel: Kamendolac, Trio ov pratilac Lal: ranjans i uzlar Laura: asni iz Vitog Drvograda Lelej: Koer ri, grad d inova Lena: Kamendol a, er a Atiaran i Trela; maj a Elene Lilianril: znanstvo drveta ili me tri znanstva drveta Lita: ranjans i grivenar Loerija dru benica Trevorova: poglavar a Lomilialor: vrhovno drvo, drvo moi Lor-liaril: zlatani a Ljudosea: d in-Besomu , Jehanum, mo a Ljudom: osnovno obitavali te Ranjana

Ma: ograna Kevinovog znanstva oji se prouava u Znanstvigoru Maliner: drvograds i asni , sin Veinina Marni: Ranihin, Tuvorov at Meni : omandir rvne garde Melen urion abatha: fraza prizivanja moi Meril: Ranihin, at Haila Troja Me tar znanstva: voa pragrdana Mhoram: poglavar, asnije vrhovni poglavar, sin Variola Mo sha: Besomu , Jehanum, Ljudosea Mira: Ranihin, Elenin at Mlati a a Brodograd: d in, otac troj i Morin: meni rvne garde, zapovedni u prvobitnoj vojsci Haruaija Moril: rvni gardista, dodeljen poglavar i Kalindril Murin, Odonin dru beni : Kamendolac Neomeeni: prouavaoci znanstva osloboeni uobiajenih odgovornosti Neverni : Tomas Kovenant Oblua : oganj- amenovi oji se znanstvom amena mogu naterati da sjaje Obluar: me tar znanstva amena Odaja drvensrca: drvograans o mesto za susrete Odbojnica: snaga oja odbija, zid sile Odona, dru benica Murinova: Kamendol a Ognjeni lavovi: vatreni to Planine Groma Oganj- amenovi: oblua Omurnil: drvograds a asnica, er a Murnile Opa i: poglavar Kletni Opaija: sila zla Opusto enje: era uni tenja u Domaji, posle Rituala Obesveenja Or rest: amen moi Ozondrea: poglavar a, asnije vrhovna poglavar a, er a Zondreje Padrias: drvograds i asni , sin Milov Pe ane gorgone: udovi ta oja opisuju d inovi Pieten: drvograds o dete oga je povredila slu inad poglavara Kletni a, sin Soranalov Ples utvara: Svet ovina prolea "Pobeda poglavara Mhorama": Ahanina sli a Pobre: zaravan iznad Vesel amena Poglavar: me tar Kevinovog znanstva ezla i maa Poglavar Kletni : neprijatelj Domaje Poglavar-rodilac: Bere Troprst Poglavarev Kona : Vesel amen Poglavarev oganj: vatra sa ezla oju oriste poglavari Pohod: potraga za izbavljenjem ezla za ona Porib: rvni gardista Prapoglavar: titula data Tomasu Kovenantu Pragrdani: Demonijs i na ot, zla stvorenja obdarena moima Pren: rvni gardista Prianja : lepljiva o a Proba istine: provera is renosti lomilialorom ili or restom Prothal: vrhovni poglavar, sin Dviliana Prsteno a: ranjans o ime za Tomasa Kovenanta Prvi rug Kevinovog znanstva: osnovno znanje oje je za sobom ostavio po glavar Kevin Prvi sto erni : trei po rangu zapovedni ratovnije Pul: ranjans i uzlar Putnim: staratelji putevni a, demonijs i soj, ali protivnici pragrdana

Ranjani: narod oji slu i Ranihine Ranihini: veli i, slobodni onji zaravni Ra Ratno znanstvo: znanje o "Mau" u Kevinovom znanstvu Ratovnija: vojs a Poglavarevog Kona a Re opomene: mona, razorna odbojnica Rhadhamaerl: znanstvo amena ili me tri znanstva amena Ridd e Tome: Kletni ov Tabor Rilinlure: le ovita drvena pra ina Ritual neomeenja: ceremonija progla enja za Neomeenog Ritual Obesveenja: in oajanja ojim je vrhovni poglavar Kevin uni tio drevne poglavare i razru io najvei deo Domaje Roge Befylam: jheherrin u vidu jamni a Ruel: rvni gardista dodeljen Hailu Troju Runi : rvni gardista Rusta: ranjans i uzlar Samadhi: Besomu , eol, Sotonpest Sedam Krugova: riznica znanja oju je stavio poglavar Kevin Sedam Rei: rei moi Sil: rvni gardista, dodeljen poglavaru Hirimu Sila zapovedi: sedmi Krug Kevinovog znanstva Sivi Krvni : ravniars o ime za poglavara Kletni a Slen, dru beni Terasin: Kamendolac Soranal: drvograds i asni , sin Tilera Sotonpest: d in-Besomu , eol, samadhi Sotonsrce Du omor: ime oje su d inovi dali poglavaru Kletni u Srce Groma: peina-izvor moi u Planini Groma Srdomil: Bere Troprst Srdosolja Penosled: d in, prijatelj Tomasa Kovenanta Srdoni Poglavarevog Kona a: poslu itelj zadu en za svetlost, toplinu i gosto ljubivost Starac-maevni : glavni znanstvozorni Maa u Znanstvigoru Steg-vodopad: vodopad od Vesel amena Steg-oganj: vatra upozorenja od Vesel amena Steg vrhovnog poglavara: zastava vrhovnog poglavara Sto erni : zapovedni eovoda Sunaar: najni i ranjans i in Suru-pa-maerl: ve tina rada sa amenom Sveti Op lon: Dvorana za veernju slu bu u Vesel amenu Svet ovina prolea: Ples utvara Andelejna za vreme mladog Meseca u sredi njo j noi prolea eol: Besomu , Sotonpest, samadhi etra, dru benica Verementova: poglavar a ul: rvni gardista umni : za titni uma Domaje Tamaranta, dru benica Variolova: poglavar a, er a Eneste Teras, dru benica Slenova: lanica Kruga staraca Kamendola Mithil, er a Anori je Terel: rvni gardista, dodeljen poglavaru Mhoramu, zapovedni prvobitne vojs e Haruaija Tomal: amendols i me tar Tomin: rvni gardista, dodeljen poglavaru Verementu Torm: obluar i srdoni Poglavarevog Kona a Trel, dru beni Atiaranin: obluar Kamendola Mithil, otac Lene Trevor, dru beni Loerijin: poglavar Trio : Kamendolac, sin Tulerov Tul: rvni gardista Turiyya: Besomu , Herem, Koljidrug

Tuvor: meni rvne garde, zapovedni u prvobitnoj vojsci Haruaija Tvorac: legendarni poglavar vremena i gospar Domaje, neprija telj poglav ara Kletni a U o tavanje: vajanje ostiju Utvare Andelejna: stvorenja od ive svetlosti oja izvode Ples na Svet ovi ni prolea Uzlar: drugi in od Ranjana Uzlanje: ceremonija progla enja za uzlara Vajanje ostiju: drevna ve tina Ranjana, u o tavanje Van: ranjans i uzlar Variol Vidovnja , dru beni Tamarantin: poglavar, asnije vrhovni poglavar , sin Pentila, otac Mhoramov Vejl: rvni gardista Velant: ne ada nji vrhovni poglavar Vrhovno drvo: lomilialor, potie od Jedinog Drveta Verement, dru beni etrin: poglavar Veselica: ranjans a sunaar a Veseldrvo: sedi te Znanstvigora Vesel amen: Poglavarev Kona , planins i grad poglavara Viancome: mesto za susrete u Vesel amenu Vojevni : zapovedni eovojne Vrh Ognjenih lavova: Planina Groma Vrhovni poglavar: voa Vea poglavara Vrhovni : zapovedni ratovnije Zabran: sala za veanje u Poglavarevom Kona u Za on smrti: odvajanje ivih i mrtvih Zavet: za letva slu be poglavarima oju su dali rvni gardisti Zavet mira: za letva naroda Domaje protiv nepotrebnog nasilja Zemljorod: titula data najpre Bere u Troprstu Zemna mo: izvor sve moi u Domaji Zlatan: drvo nali na javor, zlatnih listova Zlatani a: drvena graa oja sadr i silu, pravi se od stabala zlatana Zlatosinj: jezero na pobru iznad Vesel amena Znanstvigor: trotgards a ola u Veseldrvu gde se prouava Kevinovo Znanstvo Znanstvorod: demonijs a laboratorija sila Znanstvozorni : uitelj u Znanstvigoru Zubljono a: me tar znanstva drveta Zubo a Rastrga: ranjans o ime za poglavara Kletni a ezlo: ograna Kevinovog znanstva oji se prouava u Znanstvigoru ezlo za ona: nainio ga je Kevin od Jedinog Drveta ilan: ranjans i uzlar