Herbert Fren DECA DINE Prevod: Peri i Vu Herbert Fran CHILDREN OF DUNE, 1976. KENTAUR 1979. 1.

Muad'Dibova uenja postala su igrali ta sholasti a, sujevernih i po varenja a. On je uio o uravnote enom nainu ivota, o filozofiji ojom ljuds o bie mo e da predupr edi probleme oji niu iz vaseljene to se stalno menja. On je re ao da se ljuds a v rsta jo razvija, u procesu oji se ni ada nee o onati. On je re ao da se ova evoluc ija odvija po naelima menjanja oji su znani jedino venosti. Ka o po vareno rasuiva nje mo e da se igra sa jednom ova vom su tastveno u? Rei Mentata Dan ana Ajdaha Ta a svetlosti pojavila se na debeloj crvenoj zastirci oja je pre rivala goletnu stenu peins og poda. Svetlost je sijala bez vidljivog izvora, postojei je dino na crvenoj povr ini t anine ist ane od finih vla ana. Radoznali rug od o o d va centimetra u preni u retao se tamo-amo - as izdu en, as ovalan. Nai av i na debelu, z elenu stranu reveta, ods oi nagore i pree pre o povr ine postelje. Ispod zelenog po rivaa le alo je dete rie ose, lica jo uve zaobljenog bucma sto u bebe i punih usana - li ome je nedostajala ispo enost slobodnja e tradicije, al i oji nije posedovao vodenu de me astost ne og do lja a sa drugih svetova. Kada joj je svetlost pre la pre o zatvorenih onih apa a, mala prili a se pomae. Svetlost ut rnu. Sada se razabirao jedino zvu ravnomernog disanja i u pozadini jedva ujno , umirujue ap- ap- ap vode oja se iz sabirnice za vetar, to se nalazila iznad pei ne, sa upljala u jedan sud. Svetlost se ponovo pojavi u odaji - ne to prostranija, za ne oli o lumena sjajnija. Ovog puta postojao je nagove taj izvora i pravca retanja: jedna silueta sa apuljaom na glavi ispunjavala je zasvoen ulaz na rubu odaje i svetlost je pot icala odatle. Svetlost se jo jednom razli prostorijom ispitujui, tragajui. Postojao je u njoj izvestan prisena pretnje nemirnog nezadovoljstva. Izbegla je usnulo dete, za trenuta zastala na mre astom otvoru za provetravanje u gornjem uglu i is tra ila ispupenje na zelenim i crvenim zidnim zastorima oji su ubla avali utisa hla dnoe i tvrdoe stene. Onda svetlost ponovo utrnu. Silueta sa apuljaom se pomerila uz izdajni i u a nj t anine i zauzela mesto s jedne strane zasvoenog ulaza. Sva o o je poznavao p rili e ovde u Sie Tabru smesta bi pomislio da je to Stilgar, Naib Siea, staratelj blizanaca-siroia oji jednog dana treba da preuzmu pla t svoga oca, Pola Muad'Diba. Stilgar je esto vr io none obilas e prebivali ta blizanaca, odlazei uve prvo u odaju u ojoj je spavala Ganima, a zavr avajui ovde u susednoj, gde je mogao da se uveri d a Letu ne preti ni a va opasnost. Ja sam jedna stara budala, pomisli Stilgar. Pre ao je nervozno prstima po hladnoj povr ini svetlosnog proje tora pre neg o to ga je vratio na omu svog vojni og opasaa. Proje tor ga je razdra ivao i pored tog a to je zavisio od njega. Ova stvar bila je tanani instrument Carstva, sredstvo z a ot rivanje prisustva veli ih ivih tela. Po azao je jedino usnulu decu u spavaim raljevs im odajama. Stilgar je znao da su mu misli i oseanja ao svetlost. Nije mogao da smir i nemirnu unutra nju proje ciju. Ne a vea sila upravljala je tim po retom. Ona ga j e bacila u ovaj trenuta u ome je oseao nagomilanu opasnost. Ovde je le ao magnet snova o veliini irom poznate vaseljene. Ovde je le alo svetovno bogatstvo, ve ovni a utoritet i najmoniji od svih misti ih talismana: bo ans a potvrenost Muad'Dibovog rel igijs og zave tanja. U ovim blizancima - Letu i njegovoj sestri Ganimi - sabirala se strahovita mo. Do oni ive, Muad'Dib, ia o mrtav, ivi u njima. Ovo nije bilo samo dvoje devetogodi nja a, ve prirodna sila, predmet obo avan ja i straha. Bili su to potomci Pola Atreida, oji je postao Muad'Dib, Mahdi svi h Slobodnja a. Muad'Dib je upalio fitilj za e sploziju ljuds og roda; Slobodnjac i su se ra irili sa ove planete u D ihadu, prenosei svoju strast irom vaseljene naselj

Serija "Dina"

(4)

ene ljudima u talasu religijs e vladavine iji su mo i sveprisutni autoritet ostavi li traga na sva oj planeti. Pa ipa , Muad'Dibova deca sazdana su od rvi i mesa, pomisli Stilgar. Dv a prosta uboda mog no a upo ojila bi njihova srca. Njihova voda bi se vratila plem enu. Njegov neposlu ni um zapade u mete pri ova voj pomisli. Ubiti Muad'Dibovu decu! Ali godine su ga uinile mudrim u samoposmatranju. Stilgar je znao pore lo ova o udovi ne pomisli. Ona je do la iz leve ru e pro letog, ne iz desne ru e blagos lovenog. Ajat i burhan ivota gotovo da vi e nisu imali tajni za njega. Ne ada je sa ponosom mislio o sebi ao Slobodnja u, o pustinji ao prijatelju. Nazivao je u mislima svoju planetu Dinom, a ne Ara isom, a o je bilo zabele eno na svim zvezda nim artama carstva. Ka o je sve bilo jednostavno do nam je Mesija bio samo san, pomisli on. Prona av i na eg Mahdija, obasjali smo vaseljenu sa bezbroj mesijans ih snova. Svi lj udi oje je D ihad podjarmio sada sanjaju o voi oji e da doe. Stilgar baci pogled na zamraenu spavau odaju. A o bi moj no oslobodio sve te ljude, da li bi me oni nainili Mesijom? Moglo se uti a o se Leto prevre u postelji. Stilgar uzdahnu. Nije imao prili u da upozna dedu Atreida ije je ime ovaj dea nasledio. Ali mnogi su re li da je Muad'Dibova moralna snaga poticala iz to g izvora. Da li bi taj zastra ujui valitet ispravnosti mogao da pres oi jedno po ol jenje? Stilgar nije bio u stanju da odgovori na ovo pitanje. On je razmi ljao: Sie Tabr je moj. Ja vladam ovde. Ja sam Naib Slobodnja a. Bez mene ne bi bilo ni Muad'Diba. Ovi blizanci sada... pre o ani, njihove maj e i moje roa e, i moja rv tee njihovim venama. Ja sam tamo zajedno sa Muad'Dibom, an i i svima ostalima. ta smo to uradili na em svetu? Stilgar nije mogao da objasni za to mu ova ve misli nou dolaze i za to ga pri moravaju da se osea rivim. On se zguri ispod svog pla ta sa apuljaom. Stvarnost uo p te nije bila nali na san. Prijateljs a Pustinja, oja se ne ada prostirala od p ola do pola, sada se smanjima na polovinu svoje prvobitne veliine. Mits i raj zel enila oje se iri ispunjavao ga je stravom. To nije bilo nali na san. I ada se njegova planeta promenila, opazio je da se i on promenio. Postao je dale o tanan ija linost u odnosu na ne ada njeg sie og poglavicu. Sada je bio svestan mnogih stva ri - dr avni tva i dubo ih posledica oje su prositicale iz najsitnijih odlu a. Pa i pa , svoje znanje i suptilnost oseao je ao tan u s ramu oja pre riva gvozdeno j ezgro jednostavnije, odlunije svesnosti. I to starije jezgro ga je pozivalo, navo dilo da se vrati istijim vrednostima. Jutarnji zvuci Siea poeli su da mu remete misli. ulo se a o ljudi tumaraju po peini. Osetio je dah povetarca na obrazima: ljudi su izlazili roz otvor u ta mu pras ozorja. Kao to je govorio o dobu dana, obaj povetarac je govorio i o nema ru. Stanovnici Vorina nisu vi e odr avali vrstu disciplinu u pogledu vode ao u stara vremena. A i za to bi, ada je i a zapamena na ovoj planeti, ada je bilo mogue vide ti obla e, ada se osmoro Slobodnja a utopilo u jednoj bujici u Vadiju? Do tog d ogaaja re utopljen nije postojala na jezi u Dine. Ali ovo vi e nije bila Dina; ovo j e bio Ara is... i ovo jutro bilo je poeta jednog znaajnog dana. Razmi ljao je: D esi a, Muad'Dibova maj a, baba ovih raljevs ih blizanaca, vraa se na na u planetu danas. Za to je ba sada re ila da o ona svoje dobrovoljno izgnans tvo? Za to je napustila blagost i sigurnost Kaladana zbog opasnosti Ara isa? Muile su ga i druge brige: da li e ona osetiti njegove sumnje? Bila je arob nica reda Bene Geserita, nosilac svedoanstva najsavr enije obu e Sestrinstva i asna Maj a na osnovu svog prava. Ova ve ene bile su veoma o troumne i opasne. Da li e mu narediti da se probode sopstvenim no em ao to je bilo nareeno Umi, namesni u Liet-K inesa? Da li bih je poslu ao? zapitao se. Nije mogao da odgovori na ovo pitanje. Pomislio je na Liet-Kinesa, plane tologa oji je prvi poeo da sanjari o preobra aju sve oli e pustinje Dine u ove u na lonjenu zelenu planetu, to je sada postala. Liet-Kines je bio anin otac. Bez njeg a ne bi bilo ni sna, ni ani, ni raljevs ih blizanaca. Izraunavanje ovog lomnog la nca onespo ojilo je Stilgara.

Ka o smo se sreli na ovom mestu? zapitao se. Ka o smo se spojili? U oju svrhu? Jesam li ja du an da o onam sve ovo, da s r im ovo veli o spajanje? Stilgar je sada pustio na volju u asnom pritis u oji je u njemu postojao. Bio je u stanju da napravi ta av izbor. Da, odriui se ljubavi i porodice, uradi o no to Naib mora da uradi u odreenoj prilici: da donese smrtnu presudu za dobro ple mena. S jedne ta e gledanja, ova vo ubistvo predstavljalo je najte e izdajstvo i gr ozotu. Ubiti nevinu decu! Pa ipa , ovo nisu bila nevina deca. Ona su jela melan , uestvovala u sie im orgijama, rila po pes u u potrazi za pustinjs om pastrm om, u iv ala u ostalim igrama dece Slobodnja a... i sedela u Kraljevs om Savetu. Deca u t a o ne nom dobu, pa ipa , dovoljno mudra da sede u Savetu. Mo da su telom bila deca, ali su zato posedovali is ustvo prastarih, po to su roena sa celo upno u genets og pa menja, zastra ujuom sve u oja je njih i njihovu tet u Aliju odvajala od ostalih ivih lj udi. Bezbroj puta, u mnogim noima, Stilgarov um zao upljala je ova razli a oj u su delili blizanci i njihova tet a; veoma je esto, probuen iz ovih o mara, dolazi o ovde u spavae odaje blizanaca sa nedovr enim snovima. Sada su se njegove sumnje s te le u i u. Pomanj anje odlu e bilo je samo po sebi jedna odlu a - znao je to. Ovi blizanci i njihova tet a probudili su se u materici sa znanjem celo upnog seanja svih svojih preda a. To je bila posledica odavanja zainu njihovih maj i - gospe D esi e i ani. Gospa D esi a donela je na svet jednog sina, Muad'Diba, pre nego to se odala zainu. Alija je roena docnije. To je bila nesumnjiva injenica. Bezbrojna po o ljenja odabiranog oploavanja, ojim je ru ovodio red Bene Geserita, imala su ao rajnji cilj roenje Muad'Diba; meutim upotreba melan a ni ada nije ulazila u planove Sestrinstva. Oh, oni su znali za tu mogunost, ali su zazirali od nje i zvali je Izroenost. To je bilo najstravinije zlo: biti Izrod. Mora da su imali razloga za t a av stav. A a o su azali da je Alija Izrod, onda se to podjedna o moglo primen iti i na blizance, jer se ani, ta oe, odavala zainu. Telo joj je bilo natopljeno nj ime, a geni su joj na ne i nain dopunili Muad'Dibove. Stilgarove misli su se ome ale. Nije moglo biti sumnje da su ovi blizanci oti li dalje od svog oca. Ali u om pravcu? Dea je govorio o sposobnosti da bude vlastiti otac - i to je do azao. Ve ao sasvim mali. Leto je ot rivao seanja oja je jedino Muad'Dib mogao da zna. Da li su u tom bezmernom spe tru pamenja e ali i drugi preci - preci ija su ubeenja i navi e prouzro ovali neizrecive opasnosti za ljuds i rod? Svete arobnice Bene Geserita izre le su tu re - Izrodi. Pa ipa , Sestrinst vo je udelo za genofazom ove dece. arobnice su elele spermu i jajnu eliju bez tela oja su ih nosila. Da li se zbog toga gospa D esi a sada vratila? Ona je bila ras i nula sa Sestrinstvom da bi stala na stranu svog Vojvode, ali su glasine govorile da je ponovo pri la redu Bene Geserita. Mogao bih da o onam ove snove, razmi ljao je Stilgar. Ka o bi to bilo jedno stavno? I jo jednom je poeo da preispituje mogunost pristupanja ova vom izboru. Jes u li blizanci Muad'Diba bili odgovorni za ovu stvarnost oja je uni tila snove dru gih ljudi? Ne. Oni su bili samo soiva roz oja se svetlost rasipala, ot rivajui n ove obli e u vaseljeni. U vrtlogu, njegova misao se o renula prvobitnim verovanjima Slobodnja a i on ree u sebi: bo ja naredba sti e; ne sme je po urivati. Bog je onaj oji po azuje pu t; a ne i ipa s reu sa njega.

Muad'Dibova religija bila je ono to je u najveoj meri pora avalo Stilgara. Z a to su Muad'Diba uinili bogom? Za to obogotvoriti jednog ove a za oga se zna da je o d rvi i mesa? Muad'Dibov Zlatni eli sir ivota stvorio je biro rats o udovi te oje je zajahalo celo upno ljuds o delovanje. Dr ava i religija su se ujedinile i r enje za ona je postalo greh. Miris bogohuljenja obavijao se poput dima o o sva og do voenja u sumnju vladinih u aza. Greh pobune prizivao je oganj pa la i po sebi isp ravnu presudu. Pa ipa , te vladine u aze sainio je samo ove . Stilgar je tu no vrteo glavom, ne primeujui slu itelje oji su ulazili u ralj evs o predvorje, idui za svojim jutarnjim du nostima. Dota ao je ris-no za pojasom, mislei o pro losti oju je ovaj simbolizovao,

mislei a o je vi e no jednom saoseao sa pobunjenicima ije je preuranjene ustan e on , svojim naredbama, slamao. Oseanje stida zapljusnulo mu je svest i on je po eleo d a ga izbri e i da se vrati jednostavnosti oju je no predstavljao. Ali vaseljena se ne vraa nazad. Bio je to ogroman stroj odra en na sivoj praznini nepostojanja. A o bi njegov no doneo smrt blizancima, to bi se samo odbilo od praznine, t ajui nove zamr enosti da odje uju roz ljuds u istoriju, stvarajui nove talase haosa, poziva jui ljuds i rod da se lati novih obli a reda i nereda. Stilgar je uzdahnuo, postajui svestan retanja o o sebe. Da, ove sluge su predstavljale jednu vrstu reda oji je o ru avao Muad'Dibove blizance. Oni su se pomerali iz trenut a u trenuta , suoavajui se sa raznoli im nu nostima oje su se ta mo pojavljivale. Najbolje je ne nadmetati se sa njima, ree on u sebi. Najbolje je su obiti se sa onim to dolazi te ada doe. A ipa i ja sam sluga, ree sebi. A moj gospodar je Bog, Milostivi, Bla eni. I on poe da navodi u sebi: 'Odista, stavili smo na njihove vratove o ove sve do brade, ta o da su im glave uzdignute; postavili smo jednu prepre u ispred i jedn u prepre u iza njih; i po rili smo ih, ta o da ne vide...' Ta o je stajalo u staroj religiji Slobodnja a. Stilgar limnu glavom. Videti, predvideti sledei trenuta ao to je Muad'Dib inio svojim strahotni m vizijama budunosti, znailo je suprotstavljati protivsilu ljuds om delovanju. To je stvorilo nove prostore za odlu e. Biti li en o ova, da, to je sasvim moglo da n agovesti bo ans u ud. Jo jedna slo enost izvan doma aja obinog ljuds og stvora. Stilgar je s lonio ru u s no a. Prsti su mu brideli od seanja na njega, ali seivo oje je ne ad zablistalo u razjapljenim ustima pe anog crva ostalo je u oric ama. Sada je znao da ga nee isu ati da bi ubio blizance. Doneo je odlu u. Bolje j e sauvati onu jednu staru vrlinu oju je jo negovao: odanost. Bolje je bilo odluiti se za slo enost jedne misli oju je znao, nego za slo enosti oje su pr osile razum evanju. Bolja je sada njost nego budunost jednog sna. Gora u us oji je oseao u ust ima govorio je Stilgaru a o prazni i odvratni mogu da budu ne i snovi. Ne! Nema vi e snova! 2.

'Zagonet a Ara isa' Har al-Ada Po slobodnja om obiaju, atreids i blizanci ustali su jedan as pre zore. Zev nuli su i protegli se, tajno usagla eni u svojim pustinjs im sobama, oseajui ivost st anovni a peine o o sebe. Mogli su da uju a o slu itelji u predsoblju pripremaju dor ua : obinu a u sa urmama i orasima sme anim u tenosti spravljenoj sa delimino uvrelim z ainom. Sjajne ugle oje su se nalazile u predsoblju bacale su me u, utu svetlost roz otvorene zasvoene ulaze na spavaim sobama. Blizanci su se hitro oblaili u me o j svetlosti slu ajui jedno drugo u neposrednoj blizini. Kao po dogovoru oboje su ob u li pustinjs a odela protiv u arenih pe anih vetrova. Konano, raljevs i par sastao se u predsoblju, izazvav i iznenadan mu slu it elja. Leto je, bilo je primeeno, nosio crnim iritom operva en mr i ogrta pre o uglaano g, sivog pustinjs og odela. Njegova sestra imala je zeleni ogrta. O ovratni oba ogrtaa bio je zatvoren opom u obli u atreids og jastreba - zlatnog sa crvenim dra guljima umesto oiju. Gledajui ovu nagizdanost, Hara, jedna od Stilgarovih ena, ree: "Vidim da st e se odenuli da u a ete poast va oj ba i." Pre nego to je pogledao u Harino tamno i ve trom izbrazdano lice, Leto podi e svoju iniju sa doru om. Zatresao je glavom. Zatim ree: "Ka o zna da ne u azujemo ast samima sebi?"

POZIV: ODZIV: POZIV: ODZIV: POZIV: ODZIV:

'Jesi li video propovedni a?' 'Video sam pustinjs og crva.' ' ta je sa pustinjs im crvom?' 'Daje nam ovaj vazduh to ga udi emo.' 'Za to smo mu onda uni tili zemlju?' 'Zato to je ai-Hulud (obogotvoreni pustinjs i crv) ta o naredio.'

Hara, po to je izdr ala njegov podrugljiv pogled, ree: "Moje oi su podjedna o plave ao i tvoje!" Ganima prsnu u smeh. Hara je oduve bila ve ta u slobodnja oj igri izazivan ja. Jednom prili om mu je azala: "Ne podruguj mi se, deae. Mo e biti raljevs a linos t, ali mi oboje nosimo ig odavanja melan u - oi bez beonjaa. Zar je jednom Slobodnja u potrebna vea ast od toga?" Leto se nasmejao i alostivo limnuo glavom: "Hara, ljubavi moja, da si ml aa i da ve nisi Stilgarova, uinio bih te svojom." Hara je la o prihvatila ovu malu pobedu, dajui zna e ostalim slu iteljima d a nastave sa sreivanjem odaja za va ne poslove oji su ih danas oe ivali. "Pojedite dorua ", ree ona. "Danas e vam snaga biti potrebna." "Znai, ti smatra da se nismo dovoljno dobro obu li za na u ba u?" upita Gani ma, govorei ustima punim a e. "Ne pla i je se, Gani", ree Hara. Leto proguta zalogaj a e, a potom ispitiva i odmeri Haru. Ova ena je zaista bila pa leno-narods i mudra ada je ta o brzo proni la u njihovu igru lepog obl aenja. "Hoe li poverovati da je se bojimo?" upita Leto. "Ka o da ne", ree Hara. "Ona je bila na a asna Maj a, seate se. Poznajem je d obro." "Ka o se Alija obu la?" upita Ganima. "Nisam je videla", odvrati rat o Hara, odlazei. Leto i Ganima izmenja e pogled pun zajedni ih tajni, a zatim prionu e na dorua . Ubrzo su izi li u prostrani sredi nji hodni . Ganima je progovorila jednim od starih jezi a oji su delili u svom gene ts om pamenju: "Znai, danas emo biti sa ba om?" "To Aliju baca u veli e brige", ree Leto. "Ko voli da se odre ne toli e vlasti?" upita Ganima. Leto se blago nasmeja, glasom oji je zvuao neobino zrelo s obzirom na tel o iz oga je dopirao. "I vi e od toga." "Da li e oi njene maj e opaziti ono to smo mi opazili?" "A za to da ne?" upita Leto. "Da... Mogue je da se Alija ba toga boji." "Ko bolje poznaje Izroda od samog Izroda?" upita Leto. "Mogli smo i da pogre imo, zna ", ree Ganima. "Ali nismo." I on poe da navodi iz benegeserits e Azar njige: "S puno ra zloga i na osnovu u asnog is ustva mi nazivamo izrodima one oji se raaju ao oform ljene linosti. Jer, o zna a va propala i avols a spodoba iz na e zle pro losti mo e da zaposedne ivo telo?" "Znam istoriju toga", ree Ganima. "Ali a o je to istina, za to onda mi ne p atimo od tih unutra njih napada?" "Mo da na i roditelji stra are u nama", ree Leto. "Za to onda nema uvara i za Aliju?" "Ne znam. Moglo bi biti zbog toga to je jedan od njenih roditelja jo u ivot u. Ta oe, nije is ljueno da smo mi izuzeta zato to smo jo mladi i sna ni. Mo da, ada p ostanemo stariji i cininiji..." "Moramo da budemo veoma obazrivi sa babom", ree Ganima. "I da ne raspravljamo o onom Propovedni u oji luta na om planetom, irei jer es." "Ne misli valjda stvarno da je on na otac!" "Nemam ni a av odreeni sud o tome, ali ostaje injenica da ga se Alija pla i. " Ganima odseno odmahnu glavom. "Ne verujem u te besmislice o Izrodu!" "Ima isto onoli o pamenja ao i ja", ree Leto. "Mora da veruje ono to eli da uje ." "Misli da je to zbog toga to se nismo odva ili na zains i trans, a Alija jest e", ree Ganima. "Ba ta o." U ljuiv i se u ljuds u maticu oja je te la sredi njim hodni om, oni zamu o e. Bilo je hladno u Sie Tabru, ali su pustinjs a odela bila topla i blizanci zabaci e svoje ondenzators e apuljae, ot riv i riu osu. Lica su im odavala ig zajedni ih gen

jezi .

Kada se Alija zaustavila ispred njih, Ganima joj limnu glavom i ree: "Ra tni plen pozdravlja svog slavnog roa a." Koristei se a obsa jezi om, Ganima je naglasila znaenje svog imena - Ratni plen. "Kao to vidi , voljena tet o", ree Leto, "pripremili smo se za dana nji susret sa tvojom maj om." Alija, jedina linost u prepunom raljevs om dvoru oju nimalo nije iznenai valo zrelo pona anje ove dece, prostreli oima najpre Leta, a zatim Ganimu, pa ree: " Jezi za zube, oboje!" Alijina osa boje bronze bila je svijena nazad u zlatne vodene prstenove . Njeno ovalno lice imalo je namrgoen izraz, a iro e usne sa nadole povijenim rubo vima sada su bile stisnute u jednu liniju. Bore zabrinutosti irile su se ao lepe ze u uglovima njenih ta oe potpuno plavih oiju. "Oboje vas upozoravam da pazite a o ete se danas pona ati", ree Alija. "Raz lozi su vam oboma dobro poznati." "Mi znamo tvoje razloge, ali ti mo da ne zna na e", ree Ganima. "Gani!" zare a Alija. Leto o inu pogledom tet u i ree: "Danas ao ni ada dosad neemo se pretvarati da smo balava deurlija." "Ni o od vas ne tra i da se sme ate", ree Alija. "Ali, mislim da je ludo pod stre ivati opasne misli od moje maj e. Irulan se sla e sa mnom. Ko zna a vu e ulo gu Gospa D esi a izabrati. Ona je, na raju rajeva, Bene Geserit." Leto odmahnu glavom, udei se: Ka o to da Alija ne vidi na ta sumnjamo? Da n ije predale o oti la? On obrati posebnu pa nju na tanane gens e ozna e na Alijinom l icu oje su odavale prisustvo njenog dede po majci. Baron Vladimir Har onen nije bio prijatna linost. Na ovu opas u, oseti nejasno po retanje unutra njeg nemira i ree u sebi: Moj preda , ta oe. On izusti: "Gospa D esi a je obuena da vlada." Ganima limnu glavom. "Za to je odabrala ba ovaj trenuta da se vrati?" Alija se smre i ree: "Da li je mogue da jedino eli da vidi svoje unuie?" Ganima pomisli: Tome se ti nada , moja draga tet o. Ali to je vra i neverov atno. "Ona ne mo e da vlada ovde", ree Alija. "Njoj pripada Kaladan. To bi trebal o da joj bude dovoljno." Ganima prozbori blagim glasom: "Kada je na otac renuo u pustinju da umre , postavio je tebe za vladara. On..." "Imate li ne u zamer u?" upita Alija. "Bio je to razborit izbor", u ljui se Leto, nadovezujui se na sestrinu zam isao. "Ti si bila jedina osoba oja je znala ta znai biti roen ona o a o smo mi bi li roeni." " ire se glasine da se moja maj a vratila Sestrinstvu", ree Alija, "a vas d voje veoma dobro znate ta Bene Geserit misli o ..." "Izrodima", ree Leto. "Da!" jet o odgovori Alija. "Jednom ve tica, uve ve tica - ta o se a e", ree Ganima. Sestro, upustila si se u opasnu igru, pomisli Leto, ali se i dalje povod io za njom. On ree: "Na a baba bila je jednostavnija od drugih ena iz svog reda. Ti raspola e njenim pamenjem, Alija; sva a o zna ta se mo e oe ivati." "Jednostavnost!" ree Alija; stala je da odmahuje glavom i da se osvre o o sebe po dup e punom hodni u, a onda ponovo upravi pogled prema blizancima. "Da j e moja maj a bila iole manje slo ena linost, nego to jeste, nijedno od vas dvoje sad ne bi bilo ovde - ao ni ja. Ja bih bila njeno prvoroene i nijedan od ovih..." Je dan drhtaj slian gru jeze zatrese joj ramena. "Opominjem vas, pazite ta radite dana s." Alija podi e pogled. "Evo sti e moja stra a." "Jo smatra da za nas nije bezbedno da poemo sa tobom do osmodroma?" upita Leto.

a: pune,

iro o razma nute usne, potpuno plave oi u ivalaca zaina. Leto je prvi opazio pribli avanje njihove tet e Alije. "Evo je, dolazi", ree, prebaciv i se, u zna upozorenja na atreids i ratni i

"Sae ajte ovde", ree Alija. "Dove u je." Leto izmeni pogled sa sestrom, a potom ree: "Mnogo puta si nam azala da e pamenjima preminulih, oja sadr imo u sebi, nedostajati odreena orisnost sve do s opstvenim telom dovoljno ne do ivimo i na taj nain ih ne uinimo stvarnim. Moja sestr a i ja verujemo u to. Nasluujemo opasne promene sa dolas om na e babe." "Nemojte prestati da verujete", ree Alija. im se o renula, stra a je op oli i oni renu e brzo niz hodni a Dr avnom Ulazu gde ih je oe ivao ornitopter. Ganima otra jednu suzu u desnom o u. "Voda za mrtve?" pro apta Leto, prihvatajui sestru za ru u. Ganima dubo o uzdahnu; pomislila je a o se ranije ophodila prema tet i, oristei u tu svrhu to je bolje umela nagomilana preda a is ustva, "Zains i trans j e uinio ovo?" upita, znajui ta Leto ima na umu. "Ima li ne i bolji predlog?" "Rasprave radi, za to nam otac... pa a ni baba nisu podlegli?" Pa ljivo ju je posmatrao jedan trenuta . Zatim ree: "Odgovor ti je, ao i m eni, poznat. Do nisu stigli na Ara is, oni su bili sna ne linosti. Zains i trans pa..." Stresao se. "Nisu roeni na ovom svetu ojim su ve gospodarili njihovi preci , Ganima. Ali..." "Za to nije poverovala upozorenjima Bene Geserita?" Ganima gricnu donju us nu. "Mogla je da se poslu i istim obave tenjima ao i mi." "Oni su je ve proglasili Izrodom", ree Leto. "Ne misli li da je primamljivo ot riti da li si moniji od svih ovih..." "Ne, ne mislim!" Zadrhtav i, Ganima u loni pogled od ispitiva og zurenja sv og brata. Bilo je dovoljno da se samo osvrne na svoje genets o pamenje pa da upoz orenja Sestrinstva zadobiju jasan obli . Roeni ao oformljene linosti ispoljavali su vidnu te nju da postanu odrasli ljudi sa gadnim navi ama. A najverovatniji uzro ... Ona ponovo zadrhta. " teta to nemamo ne oli o Roenih ao oformljene linosti u na em geneolo om stabl u", ree Leto. "Mo da imamo." "Ali, onda bismo... Ah, da, staro neodgonetnuto pitanje: da li zaista im amo otvoren pristup sva om odelj u is ustava na ih preda a?" Svestan vlastite unutra nje pometenosti, Leto je znao oli o ovaj razgovor mora biti uznemiravajui i za njegovu sestru. Mnogo puta su razmatrali ovo pitanj e, ali je za ljua uve izostajao. On ree: "Moraemo da odla emo, odla emo i odla emo ad god ona bude nastojala da nas privoli na trans. Krajnja obazrivost u pogledu pre ja ih doza zaina; toga moramo da se dr imo." "Te preja e doze mora da su stvarno veli e", ree Ganima. "Izdr ljivost nam je, verovatno, viso a", slo i se on. "Vidi oli o je Aliji potrebno." "Sa aljevam je", ree Ganima. "Taj poriv mora da je tanan i potuljen i da jo j se pri rada sve do ..." "Ona je rtva", ree Leto. "Izrod." "Mo da gre imo." "Tano." "Stalno se pitam", promrmlja Ganima, "nee li naredno preda o pamenje oje p retra ujem biti ono oje..." "Pro lost ne le i dalje od tvog jastu a", ree Leto. "Moramo da uluimo prili u da raspravimo ovo sa na om babom." "Na to me njeno pamenje u meni podstie", ree Leto. Ganima susrete njegov pogled. Zatim ree: "Suvi e znanja ni ad ne dopu ta jedn ostavne odlu e." 3. Sie na rubu pustinje Beja e Letov, beja e Kinesov, Beja e Stilgarov, beja e Muad'Dibov A onda, jo jednom, beja e Stilgarov.

Naibi jedan za drugim poinu e u pes u. Ali Sie traje. Iz jedne slobodnja e pesme

Rastav i se sa blizancima, Alija oseti a o joj srce lupa. Ne oli o ustrep talih se undi oseala je gotovo prinudu da ostane sa njima i da ih moli za pomo. Ka va budalasta slabost! Seanje na to odaslalo je opominjuu mirnou roz Aliju. Da li bi se ovi blizanci usudili da se ogledaju u predvianju. Put oji je progutao njih ovog oca mora da mami i njih - zains i trans sa svojim vizijama budunosti oje lel ujaju poput izmaglice raspirene na udljivom vetru. Za to ne mogu da vidim budunost? pitala se Alija. Toli o se trudim, pa za to mi onda izmie? Blizanci se moraju naterati da po u aju, ree u sebi. Mogue je navesti ih na to. Imaju detinju radoznalost, a ona je povezana sa pamenjima oja se prote u milen ijumima. Ba ao to je imam i ja, pomisli Alija. Stra ari otvori e oro ene zaptivae na Dr avnom Ulazu Siea, a zatim se povu o e u st anu ada se ona pojavi na rubu pristani ne piste, gde su e ali ornitopteri. Vetar i z pustinje rasipao je pra inu po nebu, ali je dan bio vedar. Izronjavanje iz svetl osti oju su proizvodile sie e plamtee ugle na dnevnu svetlost, usmerilo je njene misli na spolja nji svet. Za to se Gospa D esi a vraala ba u ovom trenut u? Jesu li prie dospele na Kalad an, prie a o je namesni tvo... "Moramo da pohitamo, Moja Gospo", ree ne o iz njene pratnje, povisiv i glas iznad fiju a vetra. Dopustila je da joj pomognu da se popne u ornitopter i privrstila sigurno sni pojas, do su joj misli hrlile napred. Za to ba sada? Kada su se ornitopterova rila povila i ada se letelica vinula u vazduh , ona oseti velelepnost i mo svog polo aja ao fizi e stvari - ali i veoma rh e, oh , ta o rh e! Za to sada ad joj planovi jo nisu dovr eni? Magle pra ine se razio e do se pela i sada je mogla da vidi suncem obasjan p redeo planete oji se menjao: iro e povr ine zelene vegetacije tamo gde je ne ad go spodarila spr ena zemlja. Bez vizije budunosti mogla bih da propadnem. Oh, a ve bih arolije mogla d a izvedem, ada bih samo bila u stanju da vidim ao to je Pol video! Nije mi bila dosuena gorina oju donosi vizija onog to e se dogoditi. Stresla ju je muna udnja i ona po ele da mo e da se odre ne vlasti. Oh, biti ao ostali - slepi u tom najsigurnijem od svih slepila - to ive samo hipnoti e polu- i vote u oje o om roenja biva gurnuta veina ljuds ih jedin i. Ali ne! Ona je bila roe na ao Atreid, rtva te eonima dubo e svesti, oja je pretrpela uticaj odavanja zai nu njene maj e. Za to se moja maj a danas vraa? Gurni Hale e biti uz nju - uve odani sluga, najamni ubica ru nog izgleda, privr en i neposredan, muziar oji svira ubistvo na o trom bode u ili sa podjedna om l a oom zabavlja ljude na devetostrunom balisetu. Ne i su govorili da je postao lju bavni njene maj e. Ta stvar bi se morala proveriti; mogla bi se po azati ao na jznaajnija poluga. elja da bude ao ostali napustila ju je. Leto mora biti namamljen u zains i trans. Prisetila se a o je jednom pitala dea a na oji nain bi postupao sa Gurni Hale om. Leto je, osetiv i u njenom pitanju s rivenu nameru, re ao da je Hale od an 'do greha', dodav i: "On je obo avao... mog oca." Opazila je rat otrajno o levanje. Leto umalo to nije izgovorio 'mene' um esto 'mog oca'. Da, pone ad je bilo te o razluiti genets o seanje od ivog tela. Gurn i Hale nee to razluivanje uiniti la im za Leta. O rutan osmeh pree pre o Alijinih usana. Posle Vojvodine smrti, Gurni je odluio da sa Gospom D esi om poe na Kaladan.

Njegov povrata zamrsie mnoge stvari. Do av i ponovo na Ara is, on e iona o zapetljan u situaciju jo vi e is ompli ovati. Najpre je slu io Polovog oca, ime je zapoet niz: Le to I, da le, pa Pol, onano Leto II. A u pogledu uzgojnog programa Bene Geserita redosled je bio sledei: D esi a, Alija, Ganima - jedan ceo ograna . Gurni se, dopri nosei zbrci identiteta, mo e po azati znaajnim iniocem. ta bi uinio ada bi ot rio da u na im venama tee i rv Har onena, Har onena oje ta o ogoreno mrzi? Osmeh na Alijinim usnama sada je odavao samoposmatranje. Blizanci su, na jposle, bili deca. Bili su deca sa bezbroj roditelja, ija pamenja pripadaju i drug ima i njima sGmima. Oni e stajati na rubu Sie Tabra i posmatrae trag spu tanja broda njihove ba e u Ara ens u otlinu. Plamtea ozna a prolas a broda, jasno vidljiva n a nebu - hoe li to uiniti D esi in dolaza stvarnijim njenim unucuma? Maj a e me pitati o njihovoj obuci, pomisli Alija. Da li spajam prana bin du discipline na razborit nain? A ja u joj odgovoriti da oni sGmi sebe obuavaju - b a ao to sam i ja inila. Nave u joj rei njenog unu a: 'Meu odgovornosti upravljanja spa a i nu nost a njavanja... ali samo onda ada to rtva zahteva.' Aliji pade na pamet da u oli o bi samo dovoljno pomno usredsredila pa nju Gospe D esi e na blizance, ostalo bi moglo da izmna ne stro ijem ispitivanju. Ta o ne to bi se moglo udesiti. Leto veoma lii na Pola. A a o i da ne lii? Mogao je da bude Pol ad god se na to re i. a je i Ganima posedovala ovu uznemiruj uu sposobnost. Ba ao to i ja mogu da budem moja maj a ili ma o od onih oji dele svoje i vote sa nama. S renula je misli sa tog to a, zurei u predeo Za titnog Zida oji je promic ao ispod nje. A onda pomisli: Ka o to da napusti toplu sigurnost vodom bogatog K aladana i da se vrati na Ara is, pustinjs u planetu, gde joj je Vojvoda ubijen, a sin umro ao mueni ? Za to se Gospa D esi a vraa u ovom trenut u? Alija nije na la odgovor - ni ta izvesno. Ona je mogla da deli neiju ego-sves t, ali ada su is ustva i la odvojenim putevima, onda su se i pobude razilazile. B it odlu a le i u potajnim delovanjima oja pojedinci preduzimaju. Za roene ao ofor mljene linosti, mnogoroene Atreide, ovo je ostajala najvi a stvarnost, samo po sebi jedna druga vrsta roenja: bilo je to apsolutno odvajanje od ivog, di ueg tela onog tr enut a ada je to telo napu talo matericu oja mu je podarila mnogostru u svest. Alija nije videla ni ta udno u tome to mrzi i voli svoju maj u u isto vreme. Bila je to nu nost, potrebna ravnote a, oja nije ostavljala prostora za oseanja ri vice ili osude. Gde bi ljubav ili mr nja mogle da se zaustave? Da li je trebalo r iviti Bene Geserit to su Gospu D esi u postavili na odreen put? Krivica i osuda se r asipaju ada pamenje obuhvata milenijum. Sestrinstvo je jedino te ilo stvaranju Kvi zac Haderaha: mu og dvojni a potpuno razvijene asne Maj e... pa i vi e - ljuds e jed in e nadmone osetljivosti i svesti, Kvizac Haderaha oji bi mogao biti na mnogo m esta istovremeno. A Gospa D esi a, samo jedna ari a u tom programu uzgajanja, ima la je tu nesreu da se zaljubi u oplodnog partnera ome je bila dodeljena. Odaziva jui se eljama svog voljenog Vojvode, donela je na svet sina umesto er e, oja je p o zapovesti Sestrinstva morala da bude prvoroene. Ostaviv i da se rodim asnije, postala je u ivalac zaina. A sada me oni ne ele . Sada me se boje! Sa dobrim razlogom... Dobili su Pola, svog Kvizac Haderaha, jedan ljuds i ve prerano - sitna pogre a oja se pot rala u ogromnom proje tu. Ali onda se pojavio novi problem: I zrod, oji je sadr ao dragocene gene za ojima su oni tragali po olenjima. Alija oseti a o ne a sen a s liznu pre o nje. Ona pogleda navi e. Njena p ratnja je poela da zauzima stra ars i polo aj, oji je oznaavao pripremu za sletanje. Odmahnula je glavom, udei se nespo ojnim mislima. emu dobrom je slu ilo prizivanje mi nulih ivota i presli avanje njihovih starih gre a a? Ovo je novi ivot. Dan an Ajdaho je upotrebio svoju mentats u svest da bi do uio odgovor na pitanje za to se D esi a vratila ba u ovom trenut u, razmotriv i taj problem u maniru ov e a- ompjutera za to je bio obdaren. Izjavio je da je ona do la da preuzme blizance za raun Sestrinstva. Blizanci su, ta oe, posedovali dragocene gene. Dan an je, od ista, mogao da bude u pravu. Bio je to dovoljan razlog da izmami Gospu D esi u iz dobrovoljne osame na Kaladanu. A o je Sestrinstvo naredilo... Odista, ta bi drugo

4. Melan (me - lange, ta oe ma, lanj) n-s, pore lo neodreeno (misli se da potie iz starog zemaljs og francus og): a) me avina zaina; b) zain sa Ara isa (Dine) sa g erijatrijs im svojstvima oja je prvi primetio Jen up A o o, raljevs i hemiar za vr eme vladavine a ada Mudrog; ara ens i melan , pronaen jedino u najdubljem pustinjs o m pes u Ara isa, dovodi se u vezu sa proro im vizijama Pola Muad'Diba (Atreida), prvog slobodnja og Mahdija; ta oe ori en od strane Svemirs og Esnafa Navigatora i re da Bene Geserit. 'Kraljevs i reni ', peto izdanje

U svetlosti svitanja dve veli e ma e preo e stenoviti greben la o se gibajui. Nisu se, u stvari, jo bile upustile u strastven lov, ve su samo nadgledale svoju teritoriju. Zvali su ih Laza tigrovi: naroita pasmina doneta na planetu Salusa Se undus pre gotovo osam hiljada godina. Genets a manipulacija stare zemaljs e vrs te izbrisala je ne e od prvobitnih tigrovs ih crta, a oplemenila im druge bitne odli e. Zubi su im ostali duga i. Lica su im bila iro a, a oi oprezne i inteligentn e. ape su se uveale da bi im pru ile vr i oslonac na neravnom tlu, a pand e u svojevrsnim oricama mogle su se ispru iti ne ih deseta centimetara; na rajevima su bile zao t rene u brit e ilj e, usled sabijajueg dejstva orica. Krzno im je bilo glat o i ra vnomerno obojeno jednom mr o utom nijansom, to ih je inilo gotovo nevidljivim spram pe ane pozadine. Na jo jedan nain su se razli ovale od svojih preda a: do su bili mladunci u moza su im ugraeni stimulatori poslu nosti. Ovi stimulatori su ih pretvarali u pione u ru ama onog o je posedovao oda ilja. Bilo je hladno, ta o da, ada su se ma e zaustavile da osmotre teren, dah im se preobra avao u maglu. O o njih se prostirao predeo Saluse Se undus isu en i p ust, mesto oje je s rivalo s roman broj pustinjs ih pastrm i, pro rijumarenih sa Ara isa i uz veli u cenu odr avanih u ivotu, u nadi da bi se monopol na melan mogao u inuti. Tamo gde su ma e stajale, predeo se odli ovao mr o utim stenama i ra tr ani m, proreenim bunjem, srebrnastozelenim u dugim sen ama jutarnjeg sunca. Na iznenadnu retnju ma e najednom postado e napete. Oi im se lagano pomeri e na levu stranu, a zatim u istom pravcu poo e i glave. Dale o dole na izbrazdanom tl u, dva deteta probijala su sebi put isu enim oritom dr ei se za ru e. Bila su naizgl ed istog uzrasta, otprili e devet ili deset standardnih godina. Kosa im je bila ria, a na sebi su imala pustinjs a odela pre rivena s upocenim, operva enim bur ama bele boje. Prsa su im rasile so olove reste ue Atreida izraene od niti plamteih dragulja. Idui, deca su razdragano avrljala, ta o da su im glasovi jasno dopirali do maa a pripravnih za lov. Laza tigrovi su poznavali ovu igru; uestvovali su u n joj i ranije, ali ostado e nepo retni, i e ujui u ljuenje signala za lov u svojim stimu latorima poslu nosti. Jedan ove se pomoli na vrhu grebena iza maa a. Zastao je i osmotrio mesto zbivanja: ma e, decu. ove je nosio sardau ars u radnu uniformu sive i crne boje sa obele jima Levenbreha, oficira Ba ara. Kai evi su mu stajali iza vrata i ispod ru u , privr ujui oda ilja poslu nosti oji se nalazio u malom rancu na grudima gde se la o mo ao dosegnuti obema ru ama. Ma e nisu obratile pa nju na njegovo pribli avanje. Poznavale su ovog ove a po zvu u i mirisu. Spustio se dole i zaustavio na dva ora a iza njih, bri ui elo od z noja. Vazduh je bio hladan, ali je zato ovaj posao bio vru. Njegove svetle oi jo je dnom obuhvati e prizor: ma e, decu. On gurnu vla nu pletenicu plave ose ispod crnog radnog lema i dotae mi rofon oji mu je bio ugraen u grlo. "Ma e ih dr e na o u."

moglo da je nagna da se vrati na mesto za oje su je vezivale mnoge potresne us pomene? "Videemo", promrmlja Alija. Osetila je a o je ornitopter dodirnuo rov njene Tvrave uz rat i i res i trzaj oji ju je ispunio ljutitom slutnjom.

Odgovor sti e do njega pre o prijemni a oji su mu bili usaeni iza oba uva. "Vidimo ih." "Ovog puta?" upita Levenbreh. "Hoe li to uiniti i bez naredbe za lov?" uzvrati pitanjem glas. "Spremne su", ree Levenbreh. "Vrlo dobro. Da vidimo da li e se etiri le cije uslovljavanja po azati dov oljnim." "Recite mi ada budete spremni." "Kad god hoe ." "Onda ne a bude odmah", ree Levenbreh. Dodirnuo je crvenu dir u na desnoj strani oda iljaa poslu nosti, po to je preth odno oslobodio polugu oja je titila dir u. Sada su ma e stajale potpuno nesputane oda iljaem. Dr ao je ru u iznad crne dir e oja se nalazila ispod crvene, spreman da zaustavi ivotinje u oli o bi se one o omile na njega. Ali one se a nisu ni obazr ele na njega, ve su se zgurile, a zatim se uputile niz greben a deci. Veli e ape po retale su im se glat o i s lis o. Levenbreh je unuo da bi posmatrao, znajui da negde u njegovoj blizini s riv ena amera prenosi ovaj prizor do tajnog monitora u Tvravi gde je iveo njegov Prin c. Ma e najednom poe e da ubrzavaju ora , a zatim preo e u tr . Zadubljena u penjanje uz stenovit obrona deca jo nisu opazila opasnost. Jedno od njih se nasmeja i pis av, viso ton zapara isti vazduh. Drugo dete se sa plete, a onda, po to je povratilo ravnote u, o renu se i ugleda ma e, po azav i istovre meno prstom. "Pogledaj!" Deca se zaustavi e i stado e netremice da posmatraju ovo zanimljivo uplitanj e u njihove ivote. Stajali su ta o i ada Laza tigrovi nasrnu e na njih, sva i na p o jedno dete. Umrla su nenadano naglo, munjevito slomljenih vratova. Ma e poe e da i h pro diru. "Da ih pozovem natrag?" upita Levenbreh. "Pusti ih da zavr e. Dobro su obavile posao. Znao sam da e ta o biti. Ovaj par je sjajan." "Najbolji oji sam i ada video", slo i se Levenbreh. "Vrlo dobro. Upravo je poslat prevoz po tebe. Sada emo pre inuti vezu." Levenbreh ustade i protegli se. Uzdr ao se od gledanja prema uzvi ici sa nje gove leve strane, gde je izdajni o svetlucanje odavalo mesto na ome se nalazila amera; ova naprava prenela je njegovu izvrsnu predstavu do Ba ara, dale o u zelen im rajevima Kapitola. Levenbreh se osmehnu. Za dana nji rad dobie unapreenje. Ve je oseao bators e ozna e na vratu - a jednog dana i burse e... pa a , o zna, i ba ars e . Ljudi oji su marljivo slu ili u odredima Farad'na, unu a po ojnog adama IV, stic ali su vredna unapreenja. Jednog dana, ada se princ ustolii na svoj za oniti tron , bie jo i veih unapreenja. Ba ars i in ne mora da bude poslednji u nizu. Postojae baro stva i grofovije oje valja preuzeti na mnogim svetovima ovog carstva... jednom ada blizanci Atreida budu u lonjeni. 5. Slobodnja se mora vratiti svojoj izvornoj veri, svom geniju za obrazova nje ljuds ih zajednica; on se mora vratiti pro losti, u ojoj je taj nau opstan a steen u bici sa Ara isom. Jedino zanimanje Slobodnja a trebalo bi da bude otvara nje njegove du e prema unutra njim uenjima. Svetovi Carstva, Landsrada i CHOAM onfed eracije nemaju emu da ga naue. Oni bi ga samo li ili du e. Propovedni u Ara enu

Svuda o o Gospe D esi e, pru ajui se dubo o u sivosmeu ravnicu piste za sletan je, na ojoj je sada, puc etajui i umei posle izranjanja iz svemira, poivao njen bro d, stajao je pravi ivi o ean. Po njenoj slobodnoj proceni bilo je prisutno pola m iliona ljudi od ojih su mo da samo jednu treinu inili hodoasnici. Stajali su u ti ini strahopo tovanja, pa nje pri ovane za izlaznu platformu broda, iji su senoviti etvrtas

ti otvori s rivali nju i njenu svitu. Nedostajala su dva asa do podneva, ali je vazduh iznad gomile ve sijao u p rahastom svetlucanju, obeavajui vrelinu novog dana. D esi a dotae svoju srebrom poprs anu osu ba arne boje, tamo gde joj je uo virivala ovalno lice ispod aba apuljae asne Maj e. Znala je da ne izgleda najbol je posle dugog putovanja, a ni crnina abe nije bila njena najomiljenija boja. No , ona je ovde ve nosila istu odeu. Znaenje aba-odore nije moglo da bude zaboravljen o meu Slobodnjacima. Uzdahnula je. Svemirs o putovanje nije joj prijalo, a onda i to dodatno breme seanja - na jedno drugo putovanje sa Kaladana na Ara is, ada j e njen Vojvoda bio, protiv svoje volje, prisiljen da prihvati ovaj feud. Polagano, is u avajui sposobnost steenu obu om u Bene Geseritu, da ot riva z naenje sitnica, pretra ivala je pogledom ljuds o more. Bilo je tu prili a u zagasit osivim apuljaama pustinjs ih odela, odora Slobodnja a iz dubo e pustinje; ta oe s u se videli hodoasnici odeveni u belo, sa igovima po ajni tva na ramenima; mogli su se zapaziti i bogati trgovci, nabre lih d epova, gologlavi i u la oj odei, sraunatoj da izrazi prezir prema gubljenju vode na ara ens om usijanom vazduhu... Najzad, bili su prisutni i izaslanici Dru tva Vernih, obueni u zeleno i sa te im apuljaama na glavi. Oni su stajali izdvojeno u svetosti svoje grupe. Te ada je podigla pogled sa gomile, ovaj prizor je poprimio ne a ve sl inosti sa onim oji ju je doe ao prili om dolas a sa njenim voljenim Vojvodom. Kol i o je pro lo od tada? Vi e od dvadeset godina. Nije volela da razmi lja o ot ucajima srca oji su se desili izmeu ova dva prizora. Vreme je poivalo na njoj poput ne or isnog tereta i tog asa joj se uinilo da godine oje je provela izvan ove planete n i ada nisu postojale. Jo jednom u eljust zmaja, pomisli. Ovde, na ovoj ravnici, njen sin je otrgnuo Carstvo od po ojnog adama IV. Taj istorijs i prevrat urezao je ovo mesto u svest i verovanja ljudi. Zaula je nestrpljivo ome anje pratnje iza sebe i ponovo uzdahnula. Morali su da e aju na Aliju oja je za asnila. Moglo se videti a o se Alijina svita pom alja na udaljenom raju gomile; raljevs a garda oja joj je rila put, izazivala je talasanje svetine. D esi a je jo jednom osmotrila predeo. Mnoge razli e se u aza e njenom pronic ljivom pogledu. Jedan molitveni bal on bio je pridodat molitvenom tornju sletne piste. A tamo, u daljini, s leve strane ravnice, uzdizala se s upina graevina od plastinog eli a, oju je Pol sagradio ao svoju tvravu - svoj 'sie iznad pes a'. Bil a je to najvea ompa tna pojedinana onstru cija i ada podignuta ljuds om ru om. it avi gradovi mogli su se smestiti unutar njenih zidova, a da ostane jo prostora. S ada je pru ala rov najmonijoj vladajuoj sili u Carstvu, Alijinom 'Dru tvu Vernih' oj e je ona podigla na temeljima ostav tine svog brata. To mesto mora da i ezne, pomisli D esi a. Alijino izaslanstvo stiglo je do podno ja izlazne rampe i tu zastalo i e ujui. D esi a je prepoznala Stilgarove surove crte lica. Oh, blagi Bo e! Tamo je stajala i princeza Irulan, s rivajui svoju svirepost u tom zavodljivom telu, sa osom boj e zlata izlo enom nesta nom povetarcu. Izgledalo je ao da nije ostarila nijedan dan ; to je bila sramota. A na elu grupe ljudi u obli u lina bila je Alija, neprirod no mladoli ih crta lica, oiju u oeno upravljenih u sen u etvrtastog otvora. D esi ine usne se stisnu e u jednu ravnu crtu i ona stade da prouava lice svoje eri. Muno uzb uenje pulsiralo je D esi inim telom i ona zau u u ima damare vlastitog ivota. Glasine s u bile istinite! U asno! U asno! Alija se uputila zabranjenom stazom. Posveeni je la o mogao da proita do az. Izrod! U tih ne oli o trenuta a oli o joj je bilo potrebno da se povrati, D esi a je shvatila u ojoj se meri nadala da e ot riti a o su glasine bile la ne. A ta je sa blizancima? zapitala se ona. Jesu li oni, ta oe, izgubljeni? Pola o, a o to doli uje majci jednog Boga, D esi a se izdvojila iz sen e i stupila na ivicu rampe. Njena pratnja je ostala pozadi ao to joj je bilo nalo en o. Ne oli o narednih trenuta a bili su presudni. D esi a je stajala usamljena, oi u oi sa gomilom. Mogla je da uje a o se Gurni Hale nervozno na a ljava iza njenih l ea. Gurni joj je prethodno prebacio: "Zar a ni titni na sebe? Bogovi s tobom, eno! Ti si luda!" No, meu Gurnijevim najvrednijim osobinama bila je njegova slepa poslu nost.

On bi, dodu e, izre ao svoj sud, ali bi zatim i poslu ao. I sada je poslu ao. Kada se D esi a pojavila, moru ljudi oteo se zvu nali na i tanje d inovs og p ustinjs og crva. Ona podi e ru e u zna blagosiljanja, onoga ime je sve tenstvo uslov ilo celo Carstvo. Sa mestiminim ostrvcima olebljivaca, ali jo uve jedan d inovs i organizam, ljudi pado e na olena. a se i slu bena grupa povinovala ovom inu. D esi a je obratila pa nju na mesta u gomili oja su ispoljila o levanje; zn ala je da su ostale oi iza njenih lea, ao i oi njenih agenata u gomili, registrova le rat otrajnu mapu na osnovu oje e asnije da potra e olebljivce. I do je D esi a ta o stajala uzdignutih ru u, iz letelice izio e Gurni i nje govi ljudi i hitro se spusti e pored nje niz rampu; ne obazirui se na zapanjene pog lede ljudi iz slu bene grupe, pridru i e se agentima oji su se identifi ovali podizan jem ru e. Brzo su se razvejali po ljuds om moru, pres aui spletove leeih prili a i jurei uzanim palirima. Ne oli o njihovih meta opazilo je opasnost i po u alo da uma ne. Ti su predstavljali najla i plen; hitnut no , oma garote - i begunci su bili poo barani. Ostali su bili izdvojeni iz gomile, vezanih ru u i sapetih nogu. Za sve to vreme, D esi a je stajala ra irenih ru u, blagosiljajui masu svojim prisustvom i dr ei je u po ornosti. Razabrala je zna e irenja glasine meu o upljenom svetinom, znajui dobro oja preovlauje, po to je unapred bila proturena: 'asna Maj a se vraa da is oreni olebljivce. Ne a je blagoslovena maj a na eg Gospoda!' Kada je sve bilo zavr eno, ne oli o mrtvih tela ostalo je opru eno na pes u, a uhvaeni su bili prebaeni u hangare ispod ontrolnog tornja. D esi a spusti ru e. Prote lo je, mo da, tri minuta. Znala je da je postojala mala verovatnoa da su Gurn i i njegovi ljudi uhvatili ne og od olovoa, one oji su predstavljali najjau pret nju. Ta vi su bili oprezni i lu avi. Ali, meu uhvaenima e se nai i ne a rupnija rib a, uz obaveznu bulumentu otpadni a i ti vana. D esi a spusti ru e i ljudi se, liui, podigo e na noge. Kao da se ni ta neprijatno nije dogodilo, D esi a sie sama niz rampu i, obi av i svoju er, usredsredi punu pa nju na Stilgara. Crna brada, oja mu se prelivala pre o o ovratni a apuljae pustinjs og odela, poput divlje delte, sadr ala je tu i tam o sede vlasi. Ali oi bez beonjaa nosile su u sebi onu istu estinu ojom su odisale prili om njihovog prvog susreta u pustinji. Stilgar je shvatio znaenje onoga to se upravo dogodilo i odobravao je. Bio je to pravi Naib Slobodnja a, istins i voa adar da donosi rvave presude. Prve rei bile su mu sasvim u s ladu sa ta vim ara terom. "Dobro do li ui, moja Gospo. Uve je zadovoljstvo videti neposrednu i delo tvornu a ciju." D esi a dopusti sebi jedva primetan osmeja . "Zatvori pristani ta, Stile. Ni o nee da napusti ovo mesto do ne ispitamo one oje smo pohvatali." "To je ve uinjeno, moja Gospo", ree Stilgar. "Gurnijev ove i ja pomno smo s e pobrinuli za celu stvar." "Oni oji su pomogli bili su, da le, tvoji ljudi." "Ne i od njih, moja Gospo." Opazila je od njega s riveno ustezanje, te limnu glavom: "Prilino dobro si me prouio u stara vremena, Stile." "Kao to jednom u nevolji re oste, moja Gospo, ove posmatra one oji opast anu i ui od njih." U tom trenut u Alija roi napred, a Stilgar se pomeri u stranu, ta o da s e D esi a nae suoena sa svojom er om. Znajui da ne postoji nain na oji bi sa rila ono to je saznala, D esi a nije ni po u ala bilo ta da zataji. Alija je bila u stanju, a o joj je bilo potrebno, da odgonetne sva u sitnicu - ba ao i bilo oja druga posveenica Sestrinstva. Ona bi ve po D esi inom pona anju saznala da je sve primeeno i protumaeno. Njih dve bile su n eprijatelji za oje je re smrtni samo dodirivala povr inu. Alija se odluila za srd bu ao za najla u i najpriliniju rea ciju. "Ka o si se samo usudila da isplanira jednu ova vu a ciju, a da se pretho dno nisi posavetovala sa mnom?" uzvi nu, unosei se D esi i u lice. D esi a joj odvrati blagim glasom: "Kao to si upravo ula, Gurni me uop te nije uputio u plan. Mislilo se..." "A ti, Stilgare?" ree Alija, o renuv i se a njemu. "Kome si ti odan?" "Moja za letva posveena je Muad'Dibovoj deci", ree Stilgar prigu enim glasom

. "U lonili smo opasnost oja im je pretila." "A za to te to ne ispunjava rado u... eri?" upita D esi a. Alija blesnu oima i s renu pogled na maj u; ali trenuta potom, po lo joj j e za ru om da obuzda unutra nju buru, pa se a i iselo nasme ila. "Ja jesam ispunjen a rado u... maj o", ree ona. I na sopstveno iznenaenje Alija ot ri da je odista srena; ispunilo ju je izuzetno zadovoljstvo zbog toga to je sve to je zapreteno postojal o izmeu nje i njene maj e najzad izi lo na videlo. Trenuta oga se bojala bio je p ro ao, a da se ravnote a snaga nije bitno promenila. "Raspraviemo ovo podrobnije u ne om pogodnijem trenut u", ree Alija, obraajui se istovremeno i majci i Stilgaru. "Sva a o", ree D esi a, o renuv i se prema princezi Irulan na nain oji je znai o otpu tanje prethodnog sagovorni a. Za ne oli o rat ih ot ucaja srca, D esi a i princeza ut e su stajale, proua vajui jedna drugu - dve posveenice Bene Geserita oje su svojevremeno pre inule sa Sestrinstvom iz istog razloga: ljubavi... Ljubavi prema mu arcima oji su sada b ili mrtvi. Princeza je beznade no volela Pola, postav i njegova ena, ali ne i brani dr ug. Sada je ivela samo za decu oju je Polu darovala njegova slobodnja a nalo nica, a ni. D esi a prva prozbori: "Gde su moji unuci?" "U Sie Tabru." "Ovde je suvi e opasno za njih. Shvatam." Irulan jedva primetno limnu glavom. Pratila je razgovor izmeu D esi e i Al ije, ali ga je protumaila ona o a o ju je Alija pripremila: 'D esi a se vratila Se strinstvu, a nas dve znamo da ono ima planove sa Polovom decom.' Irulan nije spa dala u najsavr enije posveenice Bene Geserita: u ivala je vei ugled zbog toga to je bil a er adama IV, nego zbog ne og drugog razloga; uglavnom je bila odve ohola da bi s e napregla zarad pobolj anja svojih sposobnosti. I sada je izabrala nain oji je bi o nagao da bi bio u s ladu sa obu om oju je ste la. "Zbilja, D esi a", ree Irulan, "trebalo je da se posavetuje sa Kraljevs im S avetom. Bilo je pogre no sa tvoje strane to si delala jedino pre o..." "Da li treba da za ljuim da ni o od vas nema poverenja u Stilgara?" upita D esi a. Irulan je posedovala dovoljno pameti da shvati da na ova vo pitanje nije mogue dati odgovor. Bilo joj je drago ad su se izaslanici sve tenstva, ne mogav i v i e da uzdr e svoje nestrpljenje, progurali napred. Ona izmeni pogled sa Alijom, pomisliv i: D esi a je ao i uve , ohola i sigu rna u sebe! Meutim, jedan a siom Bene Geserita is rsnu nepozvan u njenoj svesti: 'Oholi ne ine ni ta drugo sem to podi u zidine zam a iza ojih po u avaju da sa riju svo je sumnje i strahove.' Da li bi ova istina mogla da va i i za D esi u? Sva a o ne. O nda to mora biti poza. Ali sa ojom svrhom? Ovo pitanje uznemiri Irulan. Kada su dospeli do Muad'Dibove maj e, sve tenici postado e buni. Ne i su joj samo celivali ru e, ali se veina dubo o lanjala i izgovarala zdravice. Na raju je na red do lo dvoje voa izaslanstva, prihvatajui uobiajenu ulogu: 'prvi dolaze posl ednji.' Uz uve bane osmehe, saop tili su Najsvetijoj asnoj Majci da je zvanina sveanost Oi enja oe uje u Tvravi, Polovom starom gradu-utvrenju. D esi a je pa ljivo osmotrila ovaj par, nalazei da joj je odvratan. Jedan od dvojice zvao se Javid, mlad ove mrgodnih crta i razma nutih jagodica, tamnih oiju oje nisu mogle da sa riju vrebajue podozrenje oje je poivalo u njihovim dubinam a. Drugi je bio Zebatalep, mlai sin jednog Naiba oga je ona poznavala za svojih slobodnja ih dana, na to je ovaj po urio da je podseti. Njega je bilo la o odgonetnu ti: spoj veselosti i svireposti, suvonjavo lice sa plavom bradom; irio je o o seb e duh tajanstvenih uzbuenja i monog znanja. Od ove dvojice, Javid je, prema njenom sudu, bio dale o opasniji; ove samostalnog rasuivanja, istovremeno privlaan i - n ije mogla da pronae drugi izraz - odvratan. Njegov naglasa uinio joj se udan, pun starih slobodnja ih izgovora, ao da je ove poticao iz ne og izolovanog gnezda sv og naroda. "Ka i mi, Javide", ree ona, "oda le si ti?" "Ja sam samo obian Slobodnja iz pustinje", odgovori on, uterujui sva im s logom svoju tvrdnju u la . Zebatalep se ume a sa napadnim po tovanjem, to je gotovo liilo na podsmevanje: "Imamo mnogo toga da pretresemo iz starih dana, moja Gospo. Ja sam bio jedan od

prvih, znate, oji su uoili svetu prirodu misije va eg sina." "Ali ti nisi bio jedan od njegovi Fedaj ina", ree ona. "Ne, Moja Gospo. U to vreme bio sam vi e filozofs i orijentisan; obuavao sa m se za sve teni a." I ta o sauvao o u, pomisli ona. Javid ree: "e aju nas u Tvravi, moja Gospo." Ponovo je pomislila a o je udnovatost njegovog naglas a otvoreno pitanje oje zahteva odgovor. "Ko nas e a?" upita. "Zbor Vere, svi oni oji odr avaju sjaj imenu i delima va eg svetog sina", r ee Javid. D esi a je bacila pogled o o sebe i, ugledav i Aliju a o se osmehuje Javidu , upita: "Je li ovaj ove jedan od tvojih name teni a, eri?" Alija limnu glavom. "ove oji je predodreen za veli a dela." D esi a, meutim, primeti da ova ljubaznost nije priinila ni a vo zadovoljstv o Javidu. Re ila je da ga prepusti Gurnijevom specijalnom prouavanju. Gurni je upra vo pristizao, sa pet poverljivih ljudi, signalizirajui joj da su saslu anja sumnjiv ih olebljivaca u to u. On se retao gegajuim ora om sna nog ove a, do mu je pogle d ibao svud unao olo, a sva i mi i plivao u opu tenoj budnosti, emu ga je ona nauila ro z benegeserits e prana-bindu ve be. Gurni je bio ru na ljudina uve banih refle sa, ubi ca i rajnje zastra ujua pojava za mnoge, ali ga je D esi a volela i cenila iznad svi h ostalih ivih ljudi. O ilja od udarca in vajn bia nabrao mu je o u uzdu eljusti, daju mu opa izgled; ada je, meutim, ugledao Stilgara osmeh mu ubla i lice. "Dobro uraeno, Stile", ree on i oni se, prema slobodnja om obiaju, mu i ru ov a e. "Oi enje", ree Javid, dodirnuv i D esi inu ru u. D esi a se odmae i, pa ljivo birajui rei u obuzdanoj snazi glasa, tonom i di ci jom oji su bili sraunati tano odreeno emocionalno dejstvo na Javida i Zebatalepa, ree: "Vratila sam se na Dinu da vidim svoje unu e. Moramo li da traimo vreme na ov e sve teni e besmislice?" Na Zebatalepa je ovo delovalo silinom o a. Usta mu se nemo otvori e, a unez veren pogled stade da ara unao olo po onima oji su uli. Oi su odavale sva og o je uo. Sve teni a besmislica! Ka vu posledicu e imati ove rei, s obzirom na to da dolaze iz usta maj e njihovog mesije? Javid je, meutim, potvrdio D esi inu procenu. Usta mu se stisnu e, a zatim se razvu o e u osmeh. Oi mu se ipa nisu smejale, ali nisu ni lutale o olo da bi zabe le ile one oji su sve uli. Javid je dobro znao o se sve nalazi o o njih. U njegov oj svesti ve se oformila mapa omeena dometom D esi inog glasa; onima oji su njom bi li obuhvaeni valjalo je ubudue posvetiti posebnu pa nju. Samo ne oli o se undi asni je, Javid je prestao da se sme i, ali naglost ojom je to uinio bila je istovremeno priznanje da se odao. On nije propustio da uradi svoj domai zadata : poznate su mu bile posmatra e moi Gospe D esi e. Krata , grevit po ret njegove glave izrazio je posedovanje pune svesti o tim moima. U munjevitom bles u misli, D esi a odmeri mogunosti izbora. Mali zna ru e upuen Gurniju doneo bi Javidu smrt. To se moglo, zbog utis a, obaviti ovde, ili u potaji, asnije, a o se udesi da lii na nesreni sluaj. Razmi ljala je: Kada po u amo da sa rijemo na e najunutra njije nagone, itavo bie vri ti izdaju. Benegeserits a obu a vrtela se o o tog ot rovenja: uzdii posveeni e i znad ove oprenosti i nauiti ih itanju tuih misli. Ocenila je Javidovu inteligenciju ao vrednu, ao privremeno oristan teg na terazijama ravnote e. U oli o bi ga pri dobila, mogao je da postane beoug oji joj je bio potreban: pristup u ara ens o s ve tenstvo. Pored toga, on je bio Alijin ove . D esi a ree: "Moja zvanina pratnja mora da ostane mala. Imamo, meutim, jo jedn o mesto. Javide, ti e nam se pridru iti. Zebatalepe, ao mi je. I jo ne to, Javide... Pri sustvovau toj sveanosti... a o insistira ." Javid dopusti sebi da udahne punim pluima, a onda ree dubo im glasom: "Ka o Muad'Dibova maj a naredi." On pree pogledom od Alije do Zebatalepa, a zatim ga ponovo upravi na D esi u. " ao mi je to uzro ujem ponovo odlaganje susreta sa va im unuii ma, ali postoje, ovaj, dr avni razlozi..." D esi a pomisli: Dobro. On je, iznad svega, poslovan ove . im mu odredimo ce nu, upiemo ga. Ot rila je da u iva u injenici to on odluno insistira na svojoj dragoc

enoj sveanosti. Ova mala pobeda poveae mu ugled meu drugovima, to su oboje znali. Pr ihvatanje njegovog Oi enja moglo bi biti plaanje unapred za docnije usluge. "Pretpostavljam da si obezbedio prevoz", ree ona. 6. Dajem ti pustinjs og ameleona ija ti sposobnost da se prilagodi o olini a e sve to treba da zna o osnovama e ologije i uspostavljanju linog identiteta. Knjiga rugalica iz Hajtovog letopisa Leto je, sedei, svirao mali baliset oji mu je za njegov peti roendan posl ao savr eni umetni na ovom instrumentu - Gurni Hale . Za etiri godine ve banja Leto je dostigao odreenu glat ou, ia o su mu dve rajnje bGs ice jo zadavale te oe. Ot rio je da ga baliset, u trenucima ada su ga obuzimala oseanja naroite pometenosti, sm iruje - injenica oja nije izma la Ganiminoj pa nji. Sada je sedeo u svetlosti sumr a a na stenovitom grebenu najju nijeg raja r evitog grebena oji je nat riljivao S ie Tabr. Blago je cimao ice baliseta. Ganima je stajala iza njega, i svojom malom prili om zraila protestom. Ni je elela da izie ovde, napolje, po to je saznala od Stilgara da e se njihova ba a zad r ati u Ara enu. Posebno je bila protiv dolas a ovamo jer se pribli avala no. Po u avaj ui da po rene svog brata, upitala je: "Pa, dobro, ta je sada?" Kao odgovor on otpoe sledeu pesmu. Po prvi put ot ada je dobio ovaj po lon, Leto je sna no osetio da je balis et oji je dr ao u ru ama delo majstora-zanatalije sa Kaladana. Posedovao je naslee no pamenje oje mu je moglo priiniti dubo u nostalgiju za tom lepom planetom na o joj je Kua Atreida ne ada vladala. Bilo je dovoljno da Leto, u prisustvu ove muzi e, samo olabavi unutra nje brane, pa da zauje pamenja iz onih vremena ada se Gurni slu io balisetom da oara svog prijatelja i zapovedni a, Pola Atreida. Sa balisetom oji je svirao u njegovim ru ama, Leto se sve vi e oseao pro et fizi im prisustvom sv og oca. I dalje je svirao i sa sva om novom se undom uspostavljao jai odnos sa in strumentom. Osetio je unutar sebe savr eno idealizovan zbir oji je znao a o treb a da se svira ovaj baliset, ia o devet godina stari mi ii jo nisu bili saobra eni toj unutra njoj svesti. Ganima je nestrpljivo tap ala nogom, nesvesna da prati ritam bratovljevo g sviranja. Po to je usta is rivio u izraz oji je govorio o dubo oj usredsreenosti, Le to je pre inuo sa dobro poznatom muzi om i otpoeo jednu pesmu oja je a bila star ija od bilo oje oju je Gurni svirao. Bila je stara jo u vreme ada su se Slobod njaci selili na svoju petu planetu. Rei su odra avale jedan zensunijans i motiv, i on ih je oslu ivao u svom pamenju do su mu prsti izmamljivali mucavu verziju melo dije. 'Prirodin divan obli sadr i zanosnu su tinu oju ne i zovu - raspadanje. Njenom zanosnom prisutno u novi ivot probija sebi put. Suze oje se ut e rone nisu ni ta drugo do voda du e: One donose nov ivot patnji bitisanja odvajanje od tog vienja oje smrt ujedinjuje u celinu.'

Kada je odsvirao poslednji ton, Ganima, oja je stajala iza njegovih lea, ree: "To je odvratna stara pesma. Za to ba nju?" "Zato to pristaje." "Hoe li je odsvirati Gurniju?"

"Mo da." "Nazvae je mranom besmislicom." "Znam." Leto je pre o svog ramena, pogledao Ganimu. Nije bio iznenaen zbog toga to je ona poznavala ovu pesmu i njene stihove, ve je do iveo napad straha zbog jedins tva njihovih blizana ih ivota. Jedno od njih dvoje moglo je da umre, a da ipa ost ane ivo u svesti onog drugog, i da se pri tom nijedan deo pamenja oje su delili n e o rnji; ta o su bili blis i. Zastra ila ga je bes rajna mre a ove blis osti i on s ide pogled sa nje. U mre i su, znao je, postojale pu otine. Njegov strah je naras tao iz najnovije od ovih pu otina. Osetio je a o njihovi ivoti poinju da se razdv ajaju i pitao se: Na oji nain mogu da joj saop tim stvari oje su se samo meni des ile? Pogled mu je lizio pustinjom, zadr avajui se na dubo im sen ama iza baraana - tim viso im lutajuim dinama srpastog obli a oje su se poput talasa valjale Ar a isom. Ispred njega se pru ao Kedem, unutra nja pustinja, i njegove dine su, u posl ednje vreme, veoma ret o bile obele ene nepravilno u oja je pratila napredovanje d ino vs og crva. Zalaza sunca izvlaio je rvave pruge pre o dina, bojei plamenom svetl o u ivicu sen e. Jastreb oji se obru avao iz zagasitocrvenog neba ulovio je njegovu pa nju, ao to u letu lovi jarebicu amenjar u.

Neposredno ispod njega, na pustinjs om tlu, rasle su bilj e u preobilju zelenila, navodnjavane uz pomo anata oji su delom te li otvoreni, a delom roz po rivene anale. Voda je dolazila iz d inovs ih sa upljaa i nice oji su se nalazil i iza njega na najvi oj ta i stene. Tamo se slobodno vijorila zelena zastava Atreid a. Voda i zelenilo. Novi simboli Ara isa: voda i zelenilo. Oaza zasaenih dina u obli u dijamanta prostirala se ispod njegovog viso o g vidi ovca zbirajui njegovu pa nju u o tru slobodnja u svesnost. Sa stene ispod njega dopro je zvon i li taj none ptice i to je pojaalo oseaj da ivi u ovom trenut u izv an divlje pro losti. Nous avons change'tout cela, pomisli, la o se lativ i jednog od prastarih jezi a oje su on i Ganima oristili u potaji. 'Sve smo ovo promenili.' Uzdahnuo je. Oublier je ne puis. 'Ne mogu da zaboravim.' Iza oaze, mogao je da, u slaboj svetlosti, razazna zemlju oju su Slobod njaci zvali 'Praznina' - zemlja na ojoj ni ta nije raslo, zemlja oja ni ada nije bila plodna. Voda i obiman e olo i plan menjali su ovo. Bilo je, sada, mesta na Ara isu gde se mogla videti pli ana zelena me ota po umljenih brda. ume na Ara isu! P one om iz novog po olenja bilo je te o da zamisli dine ispod ovih valovitih zelen ih brda. Ta vim mladim oima vienje ravne lisnatosti navodnjenog drvea nije pru alo ni a vo potresno znaenje. Ali, Leto je, u ovom trenut u, uhvatio sebe a o razmi lja na nain starih Slobodnja a, oprezan prema promeni, boja ljiv u prisustvu novog. Re ao je: "Deca mi a u da veoma ret o u poslednje vreme pronalaze pustinj s e pastrm e ovde, na povr ini." " ta bi to trebalo da po azuje?" upita Ganima. U njenom glasu mogla se ose titi zlovolja. "Stvari su poele da se menjaju veoma brzo", ree on. Jo jedanput se ptica zvon o javila sa stene, a onda na pustinju pade no, ao to jastreb pada na jarebicu. No ga je esto izlagala naletima pamenja - svi oni un utra nji ivoti grajali su tra ei svoj trenuta . Ganima se nije protivstavljala ovom fe nomenu na nain na oji je on to inio. Poznavala je, ipa , njegove nemire i on oset i a o ga njena ru a dotae po ramenu u zna saoseanja. Ispod njegovih prstiju baliset proizvede jedan srditi a ord. Ka o bi mogao da joj a e ta se de ava sa njim? U njegovoj glavi su besneli ratovi, nebrojeno mnogo ivota je rasparavalo s voja prastara pamenja: esto e nesree, ljubavna slabost, boje mnogih mesta i mnogih lica... sahranjene tuge i uzavrele radosti mno tva ljudi. uo je tugovan e oje su p oticale sa planeta oje vi e ne postoje, zelene plesove i vatru ognji ta, naricalj e i us li e, itavu etvu bezbrojnih razgovora. Njihov nalet je bilo, nou, jo te e podneti ada se nalazio napolju.

"Zar ne bi trebalo da uemo?" upita ona. Zatresao je glavom i ona do ive taj po ret, shvativ i najzad da su njegove n evolje dale o dublje no to je ona pretpostavljala. Za to ta o pozdravljam no odavde? zapitao se. Nije osetio da je Ganima povu la ru u sa njegovog ramena. "Zna li za to inji sebe na ovaj nain?" ree ona. Prepoznao je blag pre or u njenom glasu. Da, znao je. Odgovor je le ao ovd e u njegovoj svesti, posve oigledan: Zbog toga to me ono veli o poznato-nepoznato iznutra po ree ao talas. Oseao je podizanje talasa svoje pro losti ao da ja e das u za talase. Posedovao je oeva seanja na proro tva, rasprostrta du vremena, oja su nad ilazila sve ostalo, pa ipa je eleo sve te pro losti. eleo ih je. A one su bile ta o opasne. Znao je to sada potpuno u svetlosti ove nove stvari oju e morati da sao p ti Ganimi. Pustinja je poinjala da lista pod izgrevajuom svetlo u Prvog Meseca. Zurio je u varljivu nepo retnost pe anih savijuta a oji su se pru ali u bes onanost. Sa njego ve leve strane, na malom razma u, stajao je uvar, jedna trea stena oju su udari pus tinjs og vetra sveli na niza , izvijen obli nali na tamnog crva oji se probij a izmeu dina. Jednog dana e se stena na ojoj stoji smanjiti do slinog obli a i Sie Tabra nee vi e biti, osim u pamenjima ne og ao to je on. "Za to zuri u uvara?" upita Ganima. Slegnuo je ramenima. Upr os naredbama svojih staratelja i on i Ganima est o su odlazili do uvara. Tamo su bili ot rili jedno tajno s rovi te i Leto je znao z a to ih to mesto sada mami. Ispod njega, na razdaljini prividno s raenoj tamom, presijavajui se na mes eini, protezao se ot riveni anat; povr ina vode se mre ala usled po reta ribe grabl jivice oju su Slobodnjaci oduve pu tali u svoju rezervnu vodu da bi odstranili p ustinjs u pastrm u. "Stojim izmeu ribe i crva", promrmljao je on. " ta?" Ponovio je glasnije. Dodirnula je ru om usne, poinjui da nagaa ideju oja ga je pobudila da a e o vo. Njen otac se ne ad ova o pona ao; bilo je dovoljno da zaviri u svoju du u i upor edi. Leto je uzdrhtao. Pamenja oja su ga vezala za mesta na oja njegova noga ni ada nije stupila, ponudila su mu odgovore na pitanja oja nije postavio. Na gigants om unutra njem platnu, sagledao je povezanost i odvijanje dogaaja. Pe ani crv Dine nije mogao da pregazi vodu; voda je za njega bila otrovna. Pa ipa , ovde su znali za vodu jo u praistorijs a vremena. Bela gipsana udubljenja svedoila su o n e ada njim jezerima i morima. Dubo o is opani bunari pronalazili su vodu oju je p ustinjs a pastrm a ranije napustila. Kao da je prisustvovao dogaajima, jasno je v ideo ta se zbilo na ovoj planeti i to ga ispuni predoseanjem ata lizminih promena oje je ljuds a intervencija donosila. On ree glasom oji je jedva bio jai od apata: "Znam ta se dogodilo, Ganima." Ona mu se primae. "Zaista?" "Pustinjs a pastrm a..." Zamu ao je i ona se zapita za to se stalno poziva na tu haploidnu fazu raz voja planetinog gigants og pe anog crva, ali se nije usudila da mu poremeti pa nju. "Pustinjs a pastrm a", ponovio je, "done ena je ovde sa ne og drugog mesta . U to vreme ova planeta bila je vla na. Njihovo razmno avanje prema ilo je mogunosti z a odr avanje ravnote e postojeeg e osistema. Pustinjs e pastrm e umehurile su raspolo i vu slobodnu vodu i stvorile pustinjs u planetu... i uinile su to da bi pre ivele. N a dovoljno suvoj planeti, mogle su da preu u svoj stepen razvoja - pustinjs og cr va." "Pustinjs e pastrm e?" Zavrtela je glavom, ne zato to je sumnjala u njego ve rei, ve to nije imala volju da pretra uuje one dubine na ojima je on s upio ova v o znanje. Pored toga, mislila je: Pustinjs a pastrm a? Koli o je samo puta u ovo m i drugim telima upra njavala deju igru hvatanja pustinjs e pastrm e. Pritis ala b i je tapom, a zatim, pre no to bi je odnela do mrtva e cedionice zbog njene vode, l ju tila ju je i up ala do se ova ne bi pretvorila u tan u membranu u obli u ru avi ce. Bilo je te o zamisliti to malo neinteligentno stvorenje ao tvorca veli ih do

gaaja. Leto limnu glavom u zna potvrde. Slobodnjaci su odvaj ada pu tali ribe g rabljivice u svoje cisterne sa vodom. Haploidna pe ana pastrm a a tivno se odupiral a veli im nagomilavanjima vode u blizini povr ine planete; ribe grabljivice plival e su u ovom anatu ispod njega. Njihov ve tor razvoja prema obli u pe anog crva, pr vobitno je mogao da podnese manje oliine vode - oliine oje ljuds o telo sadr i u svojim t ivima, na primer. Ali, suoene sa ogromnim masama vode, njihove hemijs e fabri e postajale su neobuzdane i rasprs avale su se u smrtnom preobra aju to je do vodilo do stvaranja opasnog, zgusnutog melan a, droge rajnje svesti, ije su se raz vodnjene estice upotrebljavale u sie im orgijama. Taj isti oncentrat proneo je Pol Muad'Diba roz zidove vremena, dubo o u izvor rastvaranja, tamo gde se nijedan mu arac ni ada nije usudio da rene. Ganima je osetila da njen brat, oji je sedeo naspram nje, drhti. " ta si uinio?" zapitala ga je. Ali, on nije eleo da pre ine sopstveni lanac ot rovenja. "Manja pe anih pas trm i - e olo i preobra aj planete..." "One se odupiru tome, naravno", ree ona, poinjui da shvata strah u njegovom glasu, uvuena u ovu stvar protiv svoje volje. "Kada nestanu pe ane pastrm e, nestae i svi crvi", ree on. "Plemena moraju bi ti upozorena." "Nee vi e biti zaina", ree ona. Rei su te dota le najista nutije ta e celovite opasnosti oju su oboje vi deli a o se nadvija nad ljuds im bespravnim uvlaenjem u prastare za one odnosa n a Dini. "To je ono to Alija zna", ree on. "Zato i li uje." "Ka o mo e da bude siguran u to?" "Siguran sam." Sada je pouzdano znala ta ga uznemirava, i oseti a o joj se od tog sazna nja telom iri jeza. "Plemena nam nee poverovati, u oli o ona to odre ne", ree on. Ova tvrdnja se oslanjala na osnovni problem njihovog bivstvovanja: a vu su mudrost Slobodnjaci oe ivali od jednog devetogodi nja a? Alija, oja se sva im danom sve vi e otuivala od svog unutra njeg sudelovanja u mno tvu upamenih ivota, igrala je na tu artu. "Moramo da ubedimo Stilgara", ree Ganima. Kao jedna, njihove glave se obrnu e prema meseinom obasjanoj pustinji. Sada je ovo mesto izgledalo drugaije, izmenjeno roz ne oli o trenuta a svesnosti. Uz ajamno delovanje ove a i ove o oline ni ada im se nije oitije u azalo. Osetili su se integralnim delovima jednog dinami og sistema oji se odr avao u osetljivo uravn ote enom redu. Ovaj novi izgled podrazumevao je istins u promenu svesti oja ih je preplavljivala opa anjima. Kao to je Liet-Kines re ao, univerzum je popri te neprest anog op tenja izmeu ivotinjs ih populacija. Prosta pe ana pastrm a obratila se njima, ao ljuds im ivotinjama. "Plemena e shvatiti opasnost oja preti vodi", ree Leto. "Ali ona preti i veim stvarima od vode. To je..." Umu la je poimajui dublj e znaenje njegovih rei. Voda je bila najvei simbol moi na Ara isu. U dubini du e Slobo dnjaci su ostali ivotinje naroite prilagodljivosti, adri da pre ive u pustinji, str unjaci za opstana u nepogodnim uslovima. A ada je nastalo izobilje vode, u njim a se dogodilo udno preme tanje simbola, ia o su i dalje bili svesni starih nu nosti. "Misli na pretnju oja ugro ava mo", ispravila ga je. "Naravno." "Ali, da li e nam poverovati?" "Hoe, a o vide da se to dogaa, a o vide neravnote u." "Ravnote a", ree ona, ponavljajui rei oje je njen otac davno izgovorio: "E o nomija protiv lepote - pria starija od Sabe." Uzdahnuo je i pogledao ju je pre o ramena. "Poinju da mi se javljaju proro i snovi, Gani." Njoj se ote bolan uzdah. Re ao je: "Kada nam je Stilgar saop tio da se na a ba a zadr ala - ja sam ve zn ao za to. Sada su mi moji ostali snovi sumnjivi." "Leto..." Zavrtela je glavom, a oi joj se ovla i e. "Na eg oca je to stiglo u

asnijem dobu. Pomi lja li da bi to moglo da bude..." "Sanjao sam sebe a o odeven u o lop jezdim pre o dina", ree on. "A bio s am u Ja arutu." "Ja a..." Proistila je grlo. "Taj stari mit!" "Stvarno mesto, Gani! Moram da pronaem tog ove a oga zovu Propovedni . Mo ram da ga pronaem i da ga ispitam." "Misli da je on... na otac?" "Zapitaj se sama?" "To ba lii na njega", slo ila se, "ali..." "Ne dopadaju mi se stvari za oje znam da u ih uiniti", ree on. "Prvi put u ivotu razumem svoga oca." Osetila se is ljuenom iz to a njegovih misli, pa ree: "Propovedni je vero vatno samo ne i stari mistiar." "Molim se da ispadne ta o", pro aputao je. "Oh, a o se molim da ispadne t a o!" Zanjihao se napred i ustao. Do je pravio ovaj po ret, baliset mu zazuja u ru ama. "Kada bi samo on bio Gabrijel bez roga." Mu lo je zurio u meseinom obasj anu pustinju. O renula se i uputila pogled u pravcu u ome je on gledao i videla crven astu za arenost trulee vegetacije na rubu sie ih sadova ao i savr enu isprepletanost linija dina. Tamo se nalazilo mesto na ome je te ao ivot. a i ada je pustinja spavala, pone to je ostajalo budno u njoj. Oseala je tu budnost, slu ajui a o dole, i spod nje, ivotinje dolaze do anata na pojilo. Letovo ot rovenje preinailo je ovu no: ovo je bio trenuta ivljenja, vreme da se ot riju pravilnosti u nepre idnoj pr omeni, jedan asa u ome je valjalo osetiti dug put oji ih je delio od njihove z emaljs e pro losti, sve to zatvoreno u njenom pamenju. "Za to Ja arutu?" upitala je, remetei raspolo enje jednolinimomtona svog glasa . "Za to... Ne znam. Kada nam je Stilgar prvi put ispriao a o su tamo ubijal i ljude i od mesta nainili tabu, pomislio sam... isto to i ti. Ali odande sada dol azi opasnost... i Propovedni ." Nije odgovorila, niti je zahtevala da sa njom podeli jo ne to od svojih pro ro ih snova, a znala je oli o mnogo mu to govori o njenom strahu. Ova staza je v odila a Izrodstvu i oboje su to znali. Re je lebdela neizgovorena izmeu njih, ad a se on o renu i povede je natrag, pre o stena, do ulaza u Sie. Izrodstvo. 7. Vaseljena je bo ja. To je jedna stvar, celina naspram oje se sva izdvajan ja mogu raspoznati. Krat otrajan ivot, pa a i onaj samosvesni i razumni oji nazi vamo uvstvenim, te je u nepostojanoj vezi sa sva im deliem ove celine. Tumaenja iz K.E.P. (Komisije E umens ih prevodilaca) Hale je upotrebio zna e date ru om da bi preneo glavnu poru u, glasno g ovorei u isto vreme o drugim stvarima. Nije mu se dopalo malo predsoblje oje su sve tenici izabrali za pozornicu podno enja izve taja, jer je znao da vrvi pijuns im na pravama. Uostalom, ne a po u aju da proni nu u tajnu siu nih zna ova ru om. Atreidi s u ve ovima oristili ovo sredstvo op tenja a da se nije na ao ni o mudriji oji bi i h provalio. Napolju se spustila no, meutim ova prostorija nije imala prozore i svetlos t je dolazila od sjajnih ugli oje su se nalazile u gornjim uglovima. "Mnogi od onih oje smo po upili su Alijini ljudi", doznaio je Hale posm atrajui D esi ino lice do joj se glasno obraao, izve tavajui je da ispitivanje i dalje traje. "Da le, ao to si naslutio", odgovorila je D esi a, trepui prstima. Klimnula je glavom i izustila otvoren odgovor: "Oe ujem pun izve taj ada o ona posao, Gurni." "Naravno, moja Gospo", ree on, a njegovi prsti nadoveza e: "Ima jo ne to, veom a uznemiravajue. Pod dejstvom ja ih droga, ne i od zatvoreni a su 'propevali' o J a arutu i te to bi izgovorili to ime, umirali su."

"Uslovljeni zaustavlja srca?" upita e D esi ini prsti. Re la je: "Jesi li osl obodio ne e uhap eni e?" "Ne olicinu, moja Gospo - oigledni olo ." A njegovi prsti i ara e: "Sumnjamo na sranu prisilu, ali jo nismo sigurni. Autopsije nisu zavr ene. Ja sam, meutim, pomisl io da bi trebalo da sazna ovaj podata u vezi Ja aruta, pa sam odmah do ao." "Moj Vojvoda i ja smo uve smatrali da je Ja arutu zanimljiva legenda o ja verovatno poiva na injenici", re o e D esi ini prsti. Ovaj put je izostavila uobiaje n izliv tuge oji je pratio govorenje o davno nestalom predmetu svoje ljubavi. "Imate li ne a nareenja?" upita Hale , glasno. D esi a mu je odgovorila blagim glasom, nalo iv i mu da se vrati do sletne pis te i da joj donese izve taj te ad bude raspolagao odreenim podacima, ali su njeni prsti preneli drugaiju poru u: "Obnovi veze sa tvojim prijateljima meu rijumarima . A o Ja arutu postoji, onda se izdr ava od prodaje zaina. U tom sluaju, izuzev rij umara, za njih nema drugog tr i ta." Hale se rat o na lonio, a njegovi prsti prozbori e: "Ve sam preduzeo ora e u tom pravcu, moja Gospo." I po to nije mogao da odbaci ono u emu se celog ivota obuavao, dodade: "Budi vrlo obazriva na ovom mestu. Alija je tvoj neprijatelj i v eina sve teni a pripada njoj." "Ne i Javid", odgovori e D esi ini prsti. "On mrzi Atreide. Sumnjam da bi i o sem ve ta a mogao to da ot rije, no ja sam ubeena u to. On uje zaveru, a Alija z na za to." "Dodeljujem dodatnu stra u va oj linosti", ree Hale glasno, izbegavajui munjev ite varnice nezadovoljstva oje sevnu e u D esi inim oima. "Postoje opasnosti, uveren sam u to. Da li ete provesti no ovde?" "Otii emo asnije u Sie Tabr", ree ona i zastade olebajui se da li da mu a e da ne alje jo stra e, ali ipa ne ree ni ta. Trebalo je imati poverenja u Gurnijev inst in t. Ne jedan Atreid je ovo nauio, bilo na svoje zadovoljstvo ili alost. "e a me j o jedan sastana - ovog puta sa Uiteljem Is u eni a", ree ona. "To je poslednje, posl e ega u se sa zadovoljstvom otresti ovog mesta." 8.

I ja smotrih jednu drugu zver a o iznie iz pes a; imala je dva roga popu t jagnjeta ali su joj eljusti bile nazubljene i ognjene ao zmajeve a telo svetlu calo i nagorevalo od veli e vreline do je i tala ao zmija. Revidirana Oranjs a Biblija Nazivao je sebe Propovedni om, i poe da se iri strah meu mnogima na Ara isu da to mo e biti Muad'Dib oji se vratio iz pustinje, ni najmanje mrtav. Muad'Dib je mogao biti iv; jer o je video njegov le ? Kada je ve re o tome, o je video i jed no telo oje je pustinja uzela? Pa ipa - Muad'Dib? Ta e slinosti su se mogle pron ai, ia o mu nijedan iz onih starih dana nije pristupio i re ao: "Da, ovo je Muad' Dib. Poznajem ga." Pa ipa ... ao i Muad'Dib, Propovedni je bio slep, njegove one duplje cr ne i pune o ilja a slinih onima oji nastaju pod dejstvom sagorevaa amena. Mnogi su ovo opazili. Taj propovedni bio je mr av, njegovo o asto lice puno o ilja a, a osa seda. Ali dubo a pustinja je na ovaj nain obele ila mnoge ljude. Bilo je dovoljno da se obazrete o o sebe, pa da se u to uverite. Postojala je jo jedna sporna injen ica: Propovedni a je vodio ne i mladi Slobodnja , moma iz nepoznatog siea oji j e, ada su ga pitali, odgovarao da on radi ao najamni . Do azivao je da Muad'Di bu, po to je poznavao budunost, nije bio potreban vodi osim pred sam raj ada ga je jad ophrvao. Samo tada mu je vodi bio potreban; svi su to znali. Propovedni se pojavio na ulicama Ara ena jednog zims og jutra, dr ei mr u, venama izbrazdanu ru u na ramenu svog mladog vodia. Moma , oji se predstavio a o Asan Tari , probijao se roz pra inu jutarnje ljuds e vreve oja je mirisala na remen, vodei svog gospodara sa uve banom o retno u ove a roenog u naselju, ni u jednom trenut u ne gubei dodir sa njim. Primeeno je da je slepi ove nosio tradicionalnu bur u pre o pustinjs og o

dela oje je imalo obele ja onih a va su se ne ad izraivala jedino u sie im peinama najdublje pustinje. Nije bilo nali na razbaru ena odela oja su preovladavala u p oslednje vreme. Nosna cev oja je sa upljala vlagu iz njegovog daha i sprovodila je do ulo a za ru no hlaenje ispod bur e bila je obavijena pletenicom, i to pleten icom od crne vinove loze a va se jo veoma ret o viala. Obrazina odela oja je po rivala donju polovinu lica bila je i arana zelenim za rpama, nagri enim udarima pes a. Sve u svemu, ovaj propovedni je bio pojava iz Dinine pro losti. Tog zims og jutra mnogi u gomili obratili su pa nju na njegovo prola enje. N ajzad, slepi Slobodnja je i dalje predstavljao ret ost. Slobodnja i za on je sle pce predavao ai-Huludu. Slovo za ona, ia o manje uva avano u ova moderna, vodom obi lna vremena, ostalo je nepromenjeno od najranijih dana. Slepac se prinosio na da r ai-Huludu. Bilo im je sueno da ih izlo e u bledu da bi ih veli i crvi po derali. Kad a bi se to dogodilo - a prie o tome su redovno pristizale u gradove - uve bi se zbilo tamo gde su vladali najvei crvi, zvani Stari ljudi pustinje. Jedan slepi Sl obodnja je, stoga, predstavljao neobinost i ljudi su zastajali da osmotre ovaj ud an par. Mom ova spolja njost odavala je o o etrnaest normalnih godina starosti i pr ipadao je novom soju Slobodnja a oji su nosili preinaena pustinjs a odela; lica su od njih ostajala ot rivena dozvoiljavajui vazduhu da ih li ava vlage. Njegovo t elo se odli ovalo vit o u; oi, zainom obojene, bile su potpuno plave, imao je prast no s i onaj bezazlen izgled nevinosti oji ta o esto, od mladih ljudi, s riva cinino znanje. Nasuprot njemu, slepi ove liio je na uspomenu gotovo zaboravljenih vreme na - rupnog ora a i sa ilavo u oja je zborila o mnogim godinama provedenim na pes u po ome su ga nosile njegove vlastite noge ili ne i zauzdani crv. Dr ao je glav u u onoj u ruenosti stisnutog vrata oje ne i slepci ne mogu da se oslobode. Za u uljena glava pomerala se jedino ada bi naulio uvo da uhvati a av zanimljiv zvu . Neobian par pro ao je roz dnevnu pu u gungulu oja se poveavala i onano dosp eo do podno ja stepenica oje su, nali na terasasta polja, vodile nagore prema je dnom strmom nagibu - Alijinom hramu, odgovarajuem parnja u Polove Tvrave. Propoved ni stade da se penje stepenicama, sve do on i njegov mladi vodi ne stigo e na tree odmori te, gde su hodoasnici i e ivali jutarnje otvaranje d inovs ih vrata oja su se n alazila iznad njih. Ova vrata bila su dovoljno veli a da roz sebe propuste celu atedralu jedne od starih religija. Verovalo se da se prola enjem roz njih hodoas ni ova du a smanjuje do mu ice, postaje dovoljno mala da mo e da proe roz iglene u i i p rodre u nebesa. Stupiv i na ivicu treeg odmori ta, Propovedni se o renu i inilo se da gleda o o sebe, videi svojim praznim, onim dupljama bedaste grads e stanovni e, meu ojima je bilo i Slobodnja a, u odei oja je podra avala pustinjs a odela mada je u pitan ju bila samo de orativna t anina, videi pohlepne hodoasni e, te prispele Esnafovi m svemirs im transportom, oji su i e ivali taj prvi ora posveenja oji bi trebalo da im osigura mesto u raju. Odmori te je bilo buno mesto: tu su se nalazili pripadnici ulta Mahdijevog Duha u svojim zelenim odorama oji su nosili ive so olove uve bane da re te 'zov ne besima'. Prodavci su viui nudili upcima hranu. Mnogo to ta je bilo izlo eno na prodaj u. Glasovi su se nadvi ivali u pis avoj uta mici: mogao se primetiti Dinin Taro sa svojim nji icama omentara od tampanih na igavajru. Jedan prodavac izlo io je egzo tine omadie odee oju je 'zajemeno dodirnuo Muad'Dib lino'. Drugi je po azivao boice vode oja je 'osvedoeno poticala iz Sie Tabra', gde je Muad'Dib iveo. Na sve strane romorili su razgovori na stotinu i vi e dijale ata Galaa, ovde-onde pro arani o trim g rlenim glasovima i ci om autrains ih jezi a oji su ta oe potpadali pod Sveto car stvo. Lice-Igrai i mali ljudi sa podozrivih zanatlijs ih planeta Tleila sa s a ut ali su i vrteli se po gomili u odei ivahnih boja. Bilo je tu a o ispo enih, ta o i p odgojenih, od vode nabre lih, lica. Iz pravca iro ih stepenica oje su bile izraen e od remenitog plastinog eli a dopiralo je umorenje hitrih ora a. Po at ad bi se ne i parajui glas izdigao iz ove a ofonije u molitvi: "Muaaaad'Dib! Muaaaad'Dib! Blagosiljaj moju usrdnu molbu! Ti, oji si bo ji miropomazani , blagosiljaj moju du u! Muaaad'Dib!" U neposrednoj blizini, meu hodoasnicima, dva glumca su za nagradu od ne ol i o novia recitovala redove iz trenutno popularne 'Rasprave izmeu Armistida i Lendg

raha'. Propovedni je podigao glavu da bi ih uo. Glumci su bili sredoveni graani i imali su gnjavators e glasove. Na re zapo vesti, mladi vodi ih je opisao Propovedni u. Bili su odeveni u iro e ode de i i li su ta o dale o da a nisu izvoleli da na svoja od vode nabre la tela navu u patvoren a pustinjs a odela. Asanu Tari u se ovo uinilo zabavnim, ali ga Propovedni smest a u ori zbog toga. Glumac oji je igrao ulogu Lendgraha upravo je za ljuivao svoju besedu: " Bah! Jedino je osetljiva ru a u stanju da do ui vaseljenu. Ta ru a je ono to goni tvoj dragoceni moza , a, ta oe, goni i sve drugo to od njega potie. Ti vidi ono to si stvorio, ti postaje osetljiv, te po to je ru a obavila svoj posao!" Ra tr an aplauz pozdravio je njegovo izvoenje. Propovedni u mr nu i njegove nozdrve se ispuni e raznovrsnim mirisima ovog mesta: esteri osloboeni iz nemarno doteranih pustinjs ih odela, pri rivajui mo use r azliitog pore la, uobiajena remens a pra ina, dahovi nebrojenih egzotinih jela i mir isi ret ih tamjana oji su ve bili upaljeni u unutra njosti Alijinog hrama i sada s u pirili niz stepenice u bri ljivo voenim strujama. Propovedni ove misli su se, do je upijao o olinu, ogledale na njegovom licu: Dovde smo do li, mi Slobodnjaci! Gomila na odmori tu se iznenada zatalasa jer joj je ne to privu lo pa nju. Pe ani plesai su pristigli na trg u podno ju stepenica, njih pedeseta povezanih ela a u et om. Oni su, oigledno, igrali ova o ve danima, te ei da dostignu stanje e staze. Pena im je udarala na usta do su se trzali i tabanali po zvucima svoje tajnovite muz i e. Najmanje treina njih se onesve ena latila u onopcima, cimana napred i nazad o d strane ostalih, nali na lut e nanizane na ice. Jedna od ovih luta a se, ipa , prenula iz nesvesti i rulja je oito znala ta mo e da oe uje. "Viiidim!" vrisnuo je novoprobueni. "Viiidim!" On se odupirao potezanju o stalih igraa i bacao svoj divlji pogled nalevo i nadesno... "Ovde gde je ovaj gra d, bie samo pesa ! Viiidim!" Grohotan, bujajui smeh razlegao se meu posmatraima. a su mu se pridru ili i n e i novi hodoasnici. Ovo je bilo previ e za Propovedni a. Uzdigao je obe ru e i grmnuo glasom oji je ne ad, sva a o, zapovedao jahaima crva. "Ti ina!" Na ovaj ratni i po li trgom je zavladao tajac. Propovedni je upravio suvonjavu ru u u pravcu igraa i obmana da on, u st vari, vidi bila je udesno ja a. "Zar niste uli ovog ove a? Bogohulnici i idolopo lo nici! Svi vi! Muad'Dibova religija nije Muad'Dib. On je prezire ao to prezire i vas! Pesa e pre riti ovo mesto. Pesa e pre riti vas." Izre av i ovo, spustio je ru e, stavio jednu a u na rame svog mladog vodia i naredio: "Vodi me sa ovog mesta." Mo da je to bilo zbog rei oje je Propovedni izabrao: On je prezire ao to prezire i vas! Mo da je to bilo zbog njegovog glasa, oji je sva a o sadr avao ne to v i e od ljuds og, izvesnu zvunost, bez sumnje, steenu roz upra njavanje umetnosti bene geserits og Glasa, oji je zapovedao isto prelivima tananih glasovnih izvijanja. Mo da je to bilo samo zbog misticizma nerazluivo vezanog za ovo mesto u ome je Mua d'Dib iveo, ojim je hodio i vladao. Bilo a o bilo, te je ne o sa odmori ta us li nuo i povi ao prema Propovedni ovim leima oja su se udaljavala, glasom u ome j e treperilo religiozno strahopo tovanje: "Je li nam se ovo Muad'Dib vratio?" Propovedni se zaustavio, posegnuo ru om za esu ispod svoje bur e i izv adio jedan predmet oji su samo oni to su stajali u blizini prepoznali. Bila je t o ove ova a a mumificirana u pustinji, jedna od planetnih ala na raun smrtnosti oje su se povremeno pojavljivale iz pes a i bile op teprihvaene ao preno enje poru e aiHuluda. a a je bila sasu ena u stisnutu pesnicu i zavr avala se belom os om izgreban om pe anim vetrovima. "Donosim ru u Boga, i to je sve to donosim!" povi ao je Propovedni . "Gov orim u ime Bo je. Ja sam Propovedni ." Ne i su ga razumeli u smislu da je ta ru a pripadala Muad'Dibu, ali su d rugi ostali oarani njegovim zapovedni im prisustvom i stra nim glasom - i eto a o j e Ara is saznao njegovo ime. Ali ovo nije bio i poslednji put ada se zauo njegov glas.

9. Obino se a e, dragi moj Georade, da u is ustvu sa melan om postoji veli a pr irodna vrlina. Mo da je to istina. U meni, meutim, ostaju dubo e sumnje da sva a up otreba melan a donosi vrlinu. ini mi se da su odreene osobe izopaile upotrebu melan a o reui je protiv Boga. Reima E umenona, oni su una azili du u. Oni po upe povr inu melan a i zbog toga veruju da su dostigli milost. Oni ismevaju svoje savremeni e, ine ve li u tetu pobo nosti i zlonamerno izvru znaenje ovog izobilnog dara, to, sva a o, pred stavlja sa aenje oje je izvan ove ove moi prepravljanja. Da bi istins i bio jedno sa vrlinom zaina, ni na jedan nain nepo varen, pun mile asti, ove mora da dopusti s aglasnost svojih dela i rei. Kada tvoja dela zao ru e sistem zlih posledica, onda t e treba ceniti po tim posledicama a ne po tvojim obja njenjima. Ta o nam valja pro ceniti Muad'Diba. Pedantna Jeres Bila je to mala soba o aena mirisom ozona, svedena na senovito sivilo mut nim sjajnim uglama i metalnoplavom svetlo u oja je dopirala sa e rana. E ran je b io o o metar iro i svega dve treine metra viso . On je ot rivao u op tem planu sli u goletne, stenovite doline sa dva Laza tigra a o se hrane rvavim ostacima ned avnog lova. Na padini brda iznad tigrova mogao se opaziti jedan vi ljast ove u sar dau ars oj radnoj uniformi, sa obele jem Levenbreha na o ovratni u. Na grudima mu je visila ontrolna tabla oda iljaa poslu nosti. U jednoj suspenzors oj stolici adroj da menja vi e obli a, oja se nalazi la naspram e rana, sedela je plavo osa ena neodreenih godina starosti. Imala je sr casto lice i tan e ru e oje su, do je posmatrala, stezale naslon stolice. Punoa bele haljine u ra ene zlatom s rivala je njen stas. Na jedan ora razdaljine, sa njene desne strane, stajao je zdepast ove , obuen u bronzanozlatnu uniformu ba ars og autanta u staroj imperiji Sardau ara. Njegova osa oja je sedela bila je rat o pod i ana iznad etvrtastog bezoseajnog lica. ena se na a lja i ree: "Ispalo je ao to si predvideo, Tie anie." "Nesumnjivo, princezo", odvrati ba ars i autant promu lim glasom.

Ona se nasmeja, opaziv i napetost u njegovom glasu, a onda upita: "Reci mi , Tie anie, a o e se mom sinu dopasti zvu titule Imperatora Farad'na I?" "Ta titula njemu doli uje, princezo." "Nisam te to pitala." "Mo da nee odobriti ne e stvari oje su uraene da bi on dobio tu, ah, titulu ." "A onda opet..." O renula se i stala da, roz tamu, pilji u njega. "Dobr o si slu io mog oca. Nije bila tvoja gre a to su mu Atreidi preoteli presto. Ali je izvesno da i ti osea ao u ovog gubit a podjedna o o tro ao i bilo..." "Da li princeza Vensicia ima ne i specijalan zadata za mene?" upita Tie ani . Njegov glas je ostao promu ao ali je sada u njemu bilo i brit osti. "Ima ravu navi u da me pre ida ", ree ona. Sada je bio red na njega da se nasmeje, ot rivajui pri tom guste redove z uba oji zablista e u svetlosti e rana. "Povremeno me podseate na va eg oca", ree on. "Uve ne o o oli enje pre nego to izdate zahtev za deli atan... ah, zadata ." Ona naglo s ide pogled sa njega ne bi li sa rila bes i upita ga: "Da li zaista misli da e ovi Laza tigrovi vratiti mog sina na presto?" "To je sasvim mogue, princezo. Morate priznati da opilad Pola Atreida nee biti vi e do soan zalogaj za ovo dvoje. A ada ti blizanci nestanu..." On sle e rame nima. "Unu adama IV postaje logian nasledni ", ree ona. "Upravo ta o u oli o usp emo da izbegnemo da nas Slobodnjaci, Landsrad i CHOAM o rive, da ne pominjem bil o og pre ivelog Atreida oji bi mogao..." "Javid me uverava da njegovi ljudi mogu sasvim la o da se pobrinu za Ali ju. Gospu D esi u ne raunam u Atreide. Ko jo preostaje?" "Landsrad i CHOAM e poi tamo gde je zarada", ree ona, "ali ta emo sa Slobodnj

acima?" "Udaviemo ih u Muad'Dibovoj religiji!" "To je la e rei nego uraditi, dragi moj Tie anie." "Shvatam", ree on. "Ponovo se vraamo tom starom sporu." "Kua Korino je uinila mnogo gore stvari da se domogne vlasti", ree ona. "Ali primiti tu... tu Mahdi religiju!" "Moj sin te po tuje", ree ona. "Princezo, ja eznem za danom ada e ua Korina povratiti svoju za onitu sto licu vlasti. Isto to osea sva i preostali Sardau ar ovde na Salusi. Ali a o vi... " "Tie anie! Ovo je planeta Salusa Se undus. Nemoj da zapada u lenjost oja se ra irila na im Carstvom. Puno ime, potpuna titula - pozornost na sva u pojedinost . Ove osobine e poslati atreids u ivu rv u pesa Ara isa. Sva a pojedinost, Tie a nie!" Znao je ta eli da dobije ovim napadom. Bio je to deo prevejane lu av tine o ju je nauila od svoje sestre, Irulan. Pa ipa , osetio je da mu tle izmie pod nogam a. "uje li me, Tie anie?" "ujem, princezo." " elim da primi tu Muad'Dibovu religiju", ree ona. "Princezo, s oio bih u vatru za vas, ali ovo..." "Ovo je nareenje, Tie anie!" Progutao je pljuva u i stao da zuri u e ran. Laza tigrovi su o onali obed i sada su le ali na pes u dovr avajui umivanje dugim jezicima ojima su prelazili pre o prednjih apa. "Nareenje, Tie anie, da li me razume ?" "ujem i po oravam se, princezo." Ton njegovog glasa nije se promenio. Uzdahnula je. "Oh, ada bi samo moj otac bio iv..." "Da, princezo." "Ne podsmevaj mi se, Tie anie. Znam oli o ti je to odvratno. Ali, a o ti da primer..." "On me, mo da, nee slediti, princezo." "Sledie." Po azala je na e ran. "Pade mi na pamet da bi ovaj Levenbreh mo gao da bude problem." "Problem? Ka o to?" "Koli o ljudi zna za ovu stvar sa tigrovima?" "Levenbreh, oji je njihov u rotitelj... jedan transportni pilot, vi, i naravno..." On se potap a po grudima. "A a o stoji stvar sa upcima?" "Oni ni ta ne znaju. ega se pla ite, princezo?" "Moj sin je prilino osetljiv." "Sardau ar ne ot riva tajne", ree on. "Ni mrtvi ljudi, ta oe." Ona posegnu napred i pritisnu jednu crvenu dir u oja se nalazila ispod osvetljenog e rana. U istom trenut u Laza tigrovi podigo e glave. S oili su na noge i pogledali prema brdu na ome se nalazio Levenbreh. Kr eui se ao jedan, obrnu e se i poe e da grabe uz brdo. Sa izgledom spo ojstva, u prvi mah, Levenbreh pritisnu dir u na svom oda i ljau. Njegovi po reti odavali su samopouzdanje, ali ada su ma e nastavile da juri a ju prema njemu, on postade uzrujaniji i stade da pritis a dir u sve e e. Izraz zabez e nute svesnosti prelete pre o crta njegovog lica i ru a mu tr e prema radnom no u z a pojasom. Ovaj po u aj je do ao suvi e asno. Grabuljaste and e zari e mu se u grudi i o n pade oprcajui se. Kada se na ao na zemlji, drugi tigar ga zgrabi za vrat zubatim eljustima i protrese. Kima pue. "Pozornost na pojedinosti!" ree princeza. O renula se i u oila se ugledav i a o Tie ani izvlai svoj no . Meutim, on joj ponudi bode , pru ajui dr u napred. "Mo da biste eleli da upotrebire moj no a o biste posvetili pa nju jo jednoj p ojedinosti", ree on. "Vrati to u orice i ne izigravaj budalu!" vi nu ona pomamno. "Pone ad, Tie anie, izaziva me da..." "Onaj napolju je bio dobar ove , princezo. Jedan od mojih najboljih ljudi

."

"Jedan od mojih najboljih ljudi", ispravi ga ona. Drhtavo je uvu ao dubo dah i vratio no u aniju. "A ta emo sa mojim transp ortnim pilotom?" "To e se pripisati nesrenom sluaju", ree ona. "Posavetovae ga da obezbedi raj nju predostro nost ada nam bude dopremao tigrove natrag. I naravno, ada isporui n a e ljubimce Javidovim ljudima za transport..." Spustila je pogled na njegov no . "Je li to nareenje, princezo?" "Jeste." "Hou li ja, potom, sam pasti na svoj no ili ete se vi pobrinuti za tu, ah, pojedinost?" Odgovorila mu je sa pritvornom mirnoom, hrapavim glasom: "Tie anie, da nis am apsolutno ubeena da bi ti pao na svoj no na moju zapovest, ne bi stajao ovde po red mene - naoru an." Progutao je nedlu i zagledao se u e ran. Tigrovi su jo jednom utoljavali svoju glad. Ona je odbila da posmatra prizor, ve je i dalje zurila u Tie ani a. Najza d ree: "Ta oe e rei na im upcima da nam vi e ne dovode odgovarajue parove dece oja se lapaju sa nu nim opisom." "Ka o zapovedite, princezo." "Nemoj da razgovara tim tonom sa mnom, Tie anie." "Razumem, princezo." Njene usne se stisnu e u pravu liniju. Zatim ree: "Koli o jo imamo tih parni h ostima?" " est ompleta odee, zajedno sa pustinjs im odelima i cipelama za pesa , sa utisnutom ozna om Atreida na sva om od njih." "Da li je t anina isto ta o s upocena ao ona na ovom paru?" Klimnula je glavom u pravcu e rana. "Ka va doli uje raljevs oj visosti, princezo." "Pozornost na pojedinosti", ree ona. "Ovo ruho e biti otpremljeno na Ara i s ao dar na im raljevs im roacima. To e biti darovi mog sina, da li me razume , Tie anie?" "Potpuno, princezo." "Nagovori ga da napi e prigodno pisamce. U njemu bi trebalo da stoji da im on alje ovo malo ruha ao do az njegove privr enosti ui Atreida. Ne to u tom smislu. " "A za oju prili u?" "Za roendan, sveti dan ili slino, Tie anie. To prepu tam tebi. Imam poverenja u tebe, moj prijatelju." ut e ju je posmatrao. Lice joj se smre. "Mora da ti je to poznato? Kome bih jo mogla da verujem posle smrti svog supruga?" Stresao se, pomisliv i a o se samo revnosno ugledala na pau a. Ne bi a bi lo dovoljno stupiti u prisne odnose sa njom, to je njegov Levenbreh, a o je sada pretpostavljao, uinio. "I, Tie anie", ree ona, "jo jedna pojedinost." "Da, princezo." "Moj sin se vaspitava da vlada. Doi e vreme ada e morati da dograbi ma u vl astite ru e. Ti e znati ada taj trenuta naie. elim da me smesta izvesti o tome." "Ka o zapovedite, princezo." Povila se nazad i hotimino se zagledala u Tie ani a. "Znam da mi ne odobr ava . To je, uostalom, neva no, sve do bude pamtio le ciju oju je dobio Levebreh." "On je bio vrlo spretan sa ivotinjama, ali za bacanje - posle upotrebe; d a, princezo." "Nisam mislila na to!" "Niste? E onda... ne razumem." "Jedna armija", ree ona, "sastavljena je od raspolo ivih, potpuno zamenjivi h delova. To je su tina le cije oju je dobio Levenbreh." "Zamenjivih delova", ree on. "Da li je tu u ljuena i vrhovna omanda?" "Bez vrhovne omande, ret o da ima razloga za postojanje armije, Tie anie

. Upravo zbog toga e smesta da primi tu Mahdi religiju, i istovremeno da zapone borbu za preobraenje mog sina." "Iz ovih stopa, princezo. Pretpostavljam da ne tra ite od mene da za inem na njegovoj obuci u ratni im ve tinama u orist te, ah, religije?" Ona ustade iz stolice, obie o o njega, zastade na vratima i ree, ne gledaj ui unazad: "Jednog dana e preterati u is u avanju mog strpljenja, Tie anie." Prozboriv i ovo, ona izie. 10. Ili emo da napustimo dugo po tovanu teoriju relativiteta, ili emo da prestan emo da verujemo da smo u stanju da uzmemo ue a u nepre idnom, tanom preds azivanju bu dunosti. Zaista, znanje budunosti po ree sijaset pitanja na oja se ne mo e odgovorit i u svetlu uobiajenih pretpostav i, osim a o se prvo ne zamisli jedan posmatra izv an vremena i, drugo, poni ti sve oli o retanje. A o prihvatite teoriju relativite ta, nije te o do azati da vreme i posmatra moraju da stoje u povezanosti ili e dola ziti do netanosti. Po tome bi se re lo da je nemogue uzeti ue a u tanom preds azivanju budunosti. Ka o, onda, da objasnimo nepre idna traganja uglednih nauni a za ovim v izionars im ciljem? Ka o, onda, da objasnimo Muad'Diba?

"Moram ne to da ti a em", ree D esi a, "i pored toga to znam da e te moje rei po setiti na mnoga is ustva iz na e zajedni e pro losti i da e te dovesti u opasan polo aj. " Zastala je da vidi a o Ganima prima ovo. Sedele su nasamo, uvaljene u nis e jastu e u jednoj odaji Sie Tabra. Bilo je potrebno prilino umea da se udesi ovaj sastana i D esi a uop te nije bila sigurna da je to is ljuivo njeno delo. Izgledalo je da Ganima nasluuje i doprinosi na sva om ora u. Gotovo dva asa su prote la od svitanja i uzbuenja pozdravljanja i svih oni h upoznavanja behu pro la. D esi a je nagnala svoj puls da se vrati u miran ritam i usredsredila pa nju na ovu sobu amenih zidova oju su ispunjavali tamni tapeti i u ti jastuci. Suprotstavljajui se nagomilanoj napetosti, ona uhvati sebe a o, posl e toli o godina, priziva Molepstvije Protiv Straha iz jednog obreda Bene Geserit a. "Ne smem da se pla im. Strah je ubica uma. Strah je mala smrt oja donosi potpuno utamnjenje. Suoiu se sa svojim strahom. Dopustiu mu da pree pre o i proe roz mene. A ada i ezne, upraviu svoje unutra nje o o da vidim njegovu putanju. Kada stra h proe nee biti niega. Jedino u ja ostati." Izre la je ovo u sebi i uvu la dubo umirujui dah. "Poma e pone ad", ree Ganima. "Mislim na Molepstvije." D esi a je zatvorila oi da bi sa rila o oji joj je naneo posmatra i dar unu e. Odavno ni o nije bio u stanju da je ta o prisno proita. Svest o ovom je bila uznemiravajua, posebno zbog injenice to je u pitanju bio intele t oji se s rivao i za mas e detinjstva. Suoiv i se, ipa , sa svojim strahom, D esi a otvori oi i postade svesna izvora nemira: Ja se pla im za svoje unu e. Nijedno od ovo dvoje dece nije odavalo simpt ome izrodstva ojima se Alija razmetala, ia o je Leto po azivao sve zna e ne og zastra ujueg tajenja. Iz tog razloga on je bio spretno is ljuen sa ovog sastan a. Za podstre , D esi a je odbacila svoje o orele obrazine oseajnosti, znajui d a od njih ovde ima male vajde i da bi predstavljale prepre e saobraanju. Jo ni ada nije, od onih ljubavnih trenuta a sa svojim Vojvodom, spustila ove brane i taj in joj donese me avinu ola anja i bola. Ostajale su injenice oje ni pro letstvo, ni molitva, ni molepstvije nisu mogli da izbri u iz postojanja. Be anje m se ove injenice nisu mogle ostaviti za sobom. Nisu se mogle zanemariti. Element i Polove vizije bili su preureeni i vremena su se preplela sa njegovom decom. Ona su bila magnet u praznini; zlo i sve one alosne zloupotrebe vlasti rojile su se o o njih.

Predavanja o Proro tvu od Har

Al-Aba

Ganima se, posmatrajui igru oseanja oja se odvijala na licu njene ba e, ud ila D esi inom popu tanju ontrole. Uz ispre idane po rete glava oji su bili upadljivo us laeni, obe se o re nu e, su obi e oi i stado e netremice, dubo o i ispitiva i da posmatraju jedna drugu. Mi sli, bez izgovoranja rei, pote o e izmeu njih. D esi a: elim da razume moj strah. Ganima: Sada znam da me voli . Bio je to rat otrajan trenuta potpunog poverenja. D esi a ree: "Kada je tvoj otac jo bio dea , dovela sam u Kaladan asnu Maj u d a ga oproba." Ganima limnu glavom. Seanje na to bilo je izuzetno ivo. "Mi, pripadnice Bene Geserita preduzimale smo mere predostro nosti u ta o ranom dobu da bi se uverili da je dete oje vaspitavamo ove , a ne ivotinja. Ne mo e se uve prosuditi prema spolja njem izgledu." "To je nain za oji ste obueni", ree Ganima i seanje joj preplavi svest: ona stara Bene Geserit, Gaius Helen Mohijam. Do la je u aladans i zama sa svojim ot rovnim gom d abarom i utijom gorueg bola. Polova ru a (Ganimina vlastita ru a u za jedni om pamenju) pi tala je u silnom bolu te utije, do je stara ena mirno govorila o trenutnoj smrti u oli o se ru a povue iz bola. I nije bilo mesta sumnji da smr t vreba iz te igle uperene u detetov vrat, do je stara i glas drobio svoju razlo n u postav u: "uo si za ivotinje oje odgrizu sopstvenu nogu da se oslobode zam e. To je vrsta ivotinjs og lu avstva. ove bi trebalo da ostane u zamci, trpi bol i pretva ra se da je mrtav a o bi mogao da ubije zamara i u loni pretnju svome rodu." Ganima je zatresla glavom odupirui se bolu. Gorenje! Gorenje! Pol je zami l jao svoju ru u u utiji sa o om oja se ovrd ajui pretvara u crnu masu, sa mesom o je se sme urava i otpada sve do nisu preostale samo ugljenisane osti. Ali, to je bila obmana - ru a je ostala nepovreena. Pa ipa , od seanja na ovo, Ganimino elo s e orosilo znojem. "Ti se, naravno, sea toga na nain oji meni nije mogu", ree D esi a. Za trenuta , no ena pamenjem, Ganima je sagledala svoju ba u u drugaijem sve tlu: ta sve ova ena mo e da uini shodno goneim nu nostima ranog uslovljavanja u olama B ne Geserita! Ovo je izdiglo na povr inu nova pitanja u pogledu D esi inog povrat a n a Ara is. "Bilo bi glupo ponoviti ovaj ogled sa tobom ili tvojim bratom", ree D esi a . "Vi ve znate istinu o tome. Moram da pretpostavim da ste ljuds a bia i da neete z loupotrebiti svoje nasleene moi." "Ali ti uop te ne pravi ta vu pretpostav u", ree Ganima. D esi a sevnu oima, oseajui a o se prepre e ponovo postavljaju na staro mest o, ali ih ona jo jednom obori. Upitala je: "Hoe li da poveruje u moju ljubav prema t ebi?" "Da." Ganima podi e ru u u trenut u ad je D esi a zaustila da a e jo ne to. "Al i ta ljubav te ne bi spreila da nas uni ti . Oh, poznato mi je to rasuivanje: 'Bolje d a zver-ove umre nego da se ponovo stvara.' A ta istina posebno va i ada taj zver-o ve nosi ime Atreida." "Ti si ma ar ljuds o bie", izlanu se D esi a. "Instin t me ne vara." Ganima je osetila is renost u ovoj izjavi, pa ree: "Ali nisi sigurna za L eta." "Nisam." "Izrodstvo." D esi a je mogla samo da limne glavom. Ganima ree: "Ne jo , valjda. Premda obe znamo a va se opasnost u tome rij e. Mo emo da vidimo Alijin primer." D esi a po lopi ru ama oi i pomisli: a ni ljubav ne mo e da nas za titi od ne elj enih injenica. I tada je, shvativ i da jo voli svoju er, nemu to zavapila protiv sudbi ne: Alija, oh, Alija! Oprosti zbog mog udela u razaranju tvoje linosti. Ganima se na a lja. D esi a je spustila ru e, razmi ljajui: Mogla bih da jadi ujem nad sudbinom s voje sirote eri, ali sada ima i drugih nevolja. Re la je: "Znai, ti si prepoznala ono to se dogodilo Aliji."

"Leto i ja smo posmatrali a o se to dogaa. Bili smo nemoni da to spreimo, ia o smo razmatrali mnoge mogunosti." "Ti si sigurna da je tvoj brat slobodan od ovog pro letstva?" "Sigurna sam." Spo ojno ubeenje ove tvrdnje nije se moglo porei. D esi a je ot rila da prih vata ovu tvrdnju. Zatim ree: "Ka o to da ste se vi izvu li?" Ganima je iznela teoriju oju su ona i Leto postavili, da je njihovo izb egavanje zains og transa i Alijino upu tanje u njega esto inilo razli u. Nastavila je iznosei njegove snove i planove o ojima su raspravljali - ne zaboraviv i da pomen e i Ja arutu. D esi a limnu glavom. "Alija je ipa Atreid i to namee ogromne te oe." Ganima je uutala iznenada shvativ i da D esi a tuguje za svojim Vojvodom ao da je jue preminuo i da e uvati njegovo ime i uspomenu na njega od svih pretnji. Lin a pamenja iz Vojvodinog ivota projuri e roz Ganiminu svest da pojaaju ovu procenu, d a je ubla e razumevanjem.

"A sada", ree D esi a bodrim glasom, " ta mo e da mi a e o tom Propovedni u? Jue osle onog groznog rituala Oi enja ula sam ne e uznemiravajue izve taje." Ganima sle e ramenima. "On bi mogao da bude..." "Pol?" "Da, ali mi ga nismo videli da to proverimo." "Javid se podsmeva ta vim glasinama", ree D esi a. Ganima je o levala. Zatim ree: "Veruje li Javidu?" Ljutit osmeh zaigra na D esi inim usnama. "Ne vi e no ti." "Leto a e da se Javid smeje pogre nim stvarima", ree Ganima. "Toli o o Javidovom smehu", ree D esi a. "Ali, da li se stvarno zanosi mi lju da je moj sin jo iv, da se vratio u ovom obliju?" "Mislimo da je to mogue. A Leto..." Ganima oseti a o joj se usne iznenad a osu i e pri seanju na strahove oji su joj pritis ali grudi. Nagnala je sebe, da ih prevazie, prepriavajui ostala Letova ot rovenja u proro im snovima. D esi a je njihala glavu s jedne strane na drugu ao da je ranjena. Ganima ree: "Leto a e da mora da nae tog Propovedni a i proveri." "Da... naravno. Nije trebalo da napu tam ovo mesto. Bilo je to u avi i s m oje strane." "Za to optu uje sebe? Bila si dostigla rajnju granicu. Znam to. Leto to zna. Mo da a i Alija to zna." D esi a je stavila ru u na vrat i hitrim po retom ga poe ala. Onda ree: "Da, p roblem Alije." "Ona izaziva udnu na lonost od Letoa", ree Ganima. "Zato sam ti i pomogla da se sretnemo nasamo. On se sla e da za nju nema nade, pa ipa nalazi naina da bu de sa njom i... da je prouava. I... to je veoma uznemirujue, ad god po u avam da gov orim protiv toga on zaspi. On..." "Da li mu daje opojna sredstva?" "Neee." Ganima zavrte glavom. "Ali on poseduje tu udnu empatiju za nju. I ... u snu, esto mrmlja Ja arutu." "Ponovo to!" I u D esi inoj svesti is rsnu Gurnijev izve taj o zaverenicima ot rivenim na sletnoj pisti. "Pone ad se bojim da Alija hoe da nagovori Leta da pronae Ja arutu", ree Ga nima. "A ja sam uve mislila da je to samo legenda. Ti je, naravno, zna ." D esi a uzdrhta. "U asna pria. U asna." " ta da inimo?" upita Ganima. "Bojim se da istra im sva moja pamenja, sve moje ivote..." "Gani! Upozoravam te da to ne ini . Ne sme da se izla e opasnosti..." "To se mo e dogoditi, a ia o se ne izla em opasnosti. Ka o da budemo sigurni ta se stvarno dogodilo sa Alijom?" "Ne! Ti bi mogla biti po teena te... te posednutosti." Is opala je ovu re. " Pa... Ja arutu, je li ta o? Poslala sam Gurnija da pronae to mesto - a o postoji. " "Ali a o on mo e da... Oh! Naravno: rijumari." D esi a se nae uut ana jo jednim primerom sposobnosti Ganiminog uma da dela u

saglasnosti sa onim to je morala biti ne a unutra nja svesnost ostalih ljudi. Mene ! Ka o je uistinu to bilo udno, pomisli D esi a, da je ovo malo telo moglo da sadr i sva Polova pamenja, barem od trenut a Polovog spermalnog odvajanja od vlastite pr o losti. Bilo je to prodiranje u oblast privatnog protiv ega se ne to is ons o u D esi i bunilo. U istom trenut u ona oseti a o tone u bezuslovnu i nepo olebljivu ben egeserits u presudu: Izrodstvo! Ali bilo je ne a ve ljup osti u ovom detetu, spr emnosti da se rtvuje za svoga brata, to se nije moglo porei. Mi smo jedan te isti ivot oji se pru a u mranu budunost, pomisli D esi a. Mi s mo jedna rv. I ona pripremi sebe da prihvati dogaaje oje su ona i Gurni Hale s tavili u po ret. Leto se mora odvojiti od svoje sestre, mora pristupiti obuci o ju mu je Sestrinstvo namenilo. 11.

ujem vetar a o duva pre o pustinje i vidim mesece jedne zims e noi a o s e poput veli ih brodova uzdi u u prazninu. Pred njima se za linjem: biu odva an i ost variu umetnost vladavine; uravnote iu svoju nasleenu pro lost i postau savr ena riznica s ojih dragocenih pamenja. Moj li e prosijavati hodnicima vremena sve do ljuds a v rsta postoji. Letova za letva prema Har Al-Adu Kada je bila sasvim mlada, Alija Atreid se satima ve bala u prana-bindu tr ansu, po u avajui da ojaa sopstvenu linost za borbu protiv napada svih onih drugih. Z nala je u emu je problem - melan se nije mogao izbei u sie oj naseobini. Sve je vrve lo od njega: hrana, voda, vazduh, a i t anine na oje je nou ronila suze. Vrlo ra no je razaznala orisnost sie e orgije ada je pleme ispijalo vodu jednog mrtvog crva. Slobodnjaci su se, u orgiji, oslobaali nagomilanih pritisa a svojih genets ih pamenja i roz nju su se odricali tih pamenja. Videla je a o su njeni drugovi bili privremeno posednuti u orgiji. Za nju nije bilo ta vog razre enja, ta vog odricanja. Posedovala je punu s vesnost mnogo pre roenja. Sa tom svesno u i la je i ata lizmina svest o njenom polo aju: jo u materici za ljuana u moan, neizbe an spoj sa linostima svih svojih preda a, ao i sa onim identitetima oje je smrt pre o zaina-tau prenela do Gospe D esi e. Pre r oenja, Alija je sadr avala i poslednju mrvicu znanja oja se zahtevala od asne Maj e Bene Geserita - plus mnogo, mnogo vi e od svih onih drugih. U tom znanju poivalo je prepoznavanje jedne u asne stvarnosti - Izrodstvo. Sveu upnost ovog znanja ju je iscrpla. Oni oji su roeni ao oformljene linosti ni su mogli da se izvu u. Pa ipa , ona se borila protiv gnusnijih meu njenim precima , izvojevav i za odreeno vreme Pirovu pobedu oja je trajala to om njenog detinjstv a. Ona je poznavala svoju linost, ali to joj nije obezbeivalo imunitet protiv neoe ivanih naturanja onih oji su roz nju iveli svoje prenesene ivote. Ta va u i ja biti jednog dana, pomi ljala je ona. Ova misao ju je obeshrabr ivala. Pojavljivati se i s rivati se u ivotu deteta pote log iz vlastite utrobe, naturati se i do opavati se svesti da bi se pridodala jedna oliina is ustva. Strah se unjao njenim detinjstvom. Uporno je trajao i u pubertetu. Borila se protiv njega, ni ad ne tra ei pomo. Ko bi razumeo pomo oja je njoj bila potrebna ? To nije mogla a ni njena maj a, oja ni ada nije bila u stanju da potpuno odag na tu avet benegesertis og suda: oni oji su roeni ao oformljene linosti predstav ljali su Izrodstvo. Do la je ona no ada je njen brat sam oti ao u pustinju tra ei smrt, prinosei seb e na rtvu ai-Huludu, to se smatralo ispravnim postup om za slepe Slobodnja e. U ro u od mesec dana Alija se udala za Polovog uitelja maevanja, Dan ana Ajdaha, mentat a oga su vratili iz smrti pomou umea Tleila sa. Njena maj a je pobegla natrag na Kaladan. Polovi blizanci su postali Alijini za ons i tienici. Uz to ona je upravljala namesni tvom. Teret obaveza odagnao je stare strahove i ona se bila irom otvorila prema unutra njim ivotima, tra ei njihov savet, zagnjurujui se u zains i trans u potrazi za v izijama vodiljama.

Kriza je nastupila jednog dana oji je bio nali na sva i drugi u vreme prolenjeg meseca Laaba. Jutro je bilo vedro, a hladan vetar je dopirao sa pola. N alazila se u Muad'Dibovoj tvravi. Jo je nosila uto, boju jalovog sunca, u zna alost i. Ovih poslednjih ne oli o sedmica sve vi e je odbijala unutra nji glas svoje maj e , s lon da se podrugne pripremama za nastupajue Svete Dane oji je trebalo da se odr e u hramu. Unutra nja svest o D esi i je bledela, bledela, i eznuv i na raju sa bezlinim zah tevom da bi za Aliju bilo bolje da se posveti izradi Atreids og za ona. Novi ivot i poe e da negoduju zahtevajui svoj trenuta svesti. Alija je osetila da je otvorila bezdanu rupu i iz nje stado e da uljaju lica ao roj s a avaca, sve do joj se, na raju, pa nja nije usresredila na jedno oje je liilo na zvers o: stari baron Ha r onen. Uz strahovite pogrde ona vris om zagu i sva ta unutra nja negodovanja, izvoj evav i privremeno zati je. Istog jutra Alija je pre doru a oti la u etnju po vrtu na rovu tvrave. U nov om po u aju da pobedi u unutra njoj bici, po u ala je da celu svoju svest sabije u o v ir odine opomene Zensuniju: "A o se ispuste lestvice, mo e se pasti nagore!" Ali jutarnji sjaj du grebena Za titnog Zida remetio joj je pa nju. Sadovi ela stine udrave trave ispunjavali su staze vrta. Kada je s inula pogled sa Za titnog Zida, ugledala je rosu na travi, celo upnu vlagu oja je pro la ovuda to om noi. U njoj se pronala enje njenog tela ogledalo ao pronala enje mno tva ljudi. Od ovog mno tva spopade je vrtoglavica. Sva i odraz nosio je otisa po jed nog lica iz njenog unutra njeg mno tva. Po u ala je da usresredi pa nju na ono to joj je ova trava u su tini znaila. Pri sustvo izobilne rose govorilo joj je oli o dale o je e olo i preobra aj na Ara isu odma ao. Klima na ovoj geografs oj irini postajala je toplija; poveavao se procen at ugljendio sida u atmosferi. Podsetila se oli o e mnogo novih he tara biti sta vljeno pod zelene zasade u nastupajuoj godini - a navodnjavanje samo jednog he ta ra zahtevalo je etiri hiljade ubnih metara vode. Upr os svih po u aja da ostane u o viru svetovnih misli, nije bila u stanj u da odagna zmijoli o ru enje svih onih unutar nje. Polo ila je ru e na elo i pritisnula ih. U smiraj prethodnog dana, njena stra a u zam u privela joj je jednog zatvo reni a da mu presudi: bio je to ne i Esas Paimon, oni i ove tamne puti, na prvi po gled u slu bi jedne od manjih ua, Nebirosa, oji je trgovao svetim do umentima i m alim ru otvorenim de orativnim predmetima. U stvari, Paimon je bio poznat ao CH OAM-ov pijun iji je zadata bio da procenjuje godi nju setvu zaina. Alija se taman sp remala da ga po alje u tamnicu ad on buno di e svoj glas protiv 'nepravednosti Atrei da'. Ovo je moglo smesta da mu donese smrt na viseem trono cu, ali njegova smelost zadr a Aliju. Ona stade strogo da mu se obraa sa svog Trona Pravednosti, po u avajui d a zapla ivanjem izvue iz njega vi e no to je to po lo za ru om njenim in vizitorima. "Za to Combine Homnete toli o zanima na a setva zaina?" upitala je. "Ka i nam p a emo te mo da po tedeti." "Ja s upljam samo ono za ta postoji tr i te", ree Paimon. "Ne znam ni ta o tome t a se dogaa sa mojom etvom." "I za tu siu nu dobit ti se me a u na e raljevs e planove?" o tro ga upita Alija. "Kraljevstvo ni ada ne uzima u obzir da bismo mi mogli, ta oe, imati plan ove", odvrati on. Alija, pridobijena njegovom oajni om odva no u, ree: "Esase Paimone, hoe li da i za mene?" Na ovo, ne a vo zelenilo posvetli njegovo tamnoputo lice i on ree: "Bili ste spremni da me zbri ete bez gri e savesti. Ka va je to moja nova vrednost oja va s je iznenada privolila da joj odredite tr i nu cenu?" "Poseduje jednostavnu i pra tinu vrednost", ree ona. "Drza si i slobodan z a iznajmljivanje najboljem ponudiocu. Ja sam sposobna da ti ponudim vi e nego ma o drugi u Carstvu." On navede zama nu svotu oju je tra io za svoje usluge, ali se Alija samo na smeja i istupi sa cenom oju je smatrala razumnijom i, bez sumnje, dale o veom od one oju je i ada ranije primio. Dodala je: "I, naravno, od cene odbijam to to t i opra tam ivot ojem, pretpostavljam, pridaje a i veu vrednost."

"Pogodili smo se!" zavapi Paimon i na Alijin zna njen ef proto ola, sve te ni Ziaren o Javid ga odvede odatle. Nepun as na on toga, ada se Alija pripremala da napusti Dvoranu Pravde, sti e Javid hitajui da je izvesti a o je Paimon oji je bio prislu ivan mrmljao zav ereni e redove iz Oranjs e atoli e biblije: "Maleficos non patieris vivere." "Ne dopusti ve tici da ivi", prevela je Alija. Znai, to je bila njegova zahv alnost! Bio je jedan od onih oji su se urotili protiv njenog su tog ivota! U nastu pu besa a av ranije ni ada nije is usila, ona naredi da se Paimon odmah pogubi i da se njegovo telo otpremi u mrtva u cedionicu Zam a gde e njegova voda, barem, biti od ne e oristi u sve teni oj riznici. Cele noi Paimonovo tamnoputo lice ju je pohodilo. Upotrebila je sve svoje dovitljivosti protiv ove uporne, optu ujue pojave, de lamujui Bu Ji iz Kreosove Slobodnja e njige: "Ni ta se ne dogaa! Ni ta se ne dogaa!" Ali Paimon ju je muio cele te zamorne noi i uveo ju je u ovaj vrtoglavi novi dan ada je mogla da opazi njegovo lice pridru eno ostalima u blistavom ogledanju u a pljicama rose. Sa vrata na rovu oja su se nalazila iza nis e ivice od mimoza jedan ens i stra ar pozva je na dorua . Alija uzdahnu. Oseala je malu razli u izmeu dva pa la: ri a unutar svoje svesti i ri a oji je dolazio od njenih slu itelja - sve su to bili nezlonamerni glasovi, ali uporni u svojim zahtevima, um asovnog pe ani a oji j e elela da uut a o tricom no a. Ne obraajui pa nju na stra ara, Alija se zagleda pre o rovnog vrta u Za titni Z id. Bahada je za sobom ostavila iro i pro op na za tienom tlu njene zemlje. Ocrtana jutarnjim suncem, pred njenim pogledom se prostirala pe ana delta. Pade joj na pame t da bi neupueno o o u ovom iro om pro opu moglo da vidi do az ne ada njeg renog to a ; meutim, to nije bilo ni ta vi e do mesto gde je njen brat zajedno sa strunjacima za atomisti u atreids e Porodice poru io Za titni Zid, otvarajui, na taj nain, prolaz iz pustinje pe anim crvima oji su proneli njegove slobodnja e trupe do uzbudljive pobe de nad njegovim cars im prethodni om adamom IV. Sada se na daljoj strani Za titnog Zida pru ao jedan iro anat ispunjen vodom da bi spreio upad pe anog crva. Pe ani crvi n su mogli da preu otvorenu vodu; ona je za njih bila otrovna. Kada bih samo imala ta vu prepre u u svojoj svesti, pomisli ona. Ova misao je uveala njeno vrtoglavo oseanje odvojenosti od stvarnosti. Pe ani crvi! Pe ani crvi! Njeno pamenje joj je po azalo s up sli a pe anog crva: moni ai-Hulud, neimar s veta Slobodnja a, smrtonosna zver iz pustinjs ih dubina ija su izlivanja sadr avala zain neprocenjive vrednosti. Ka o je udan bio, ovaj pe ani crv, izrastao iz pljosnat e i o aste pe ane pastrm e, pomisli ona. One su bile nali na sjaeno mno tvo unutar nje ne svesti. Pe ane pastrm e, poreane rub uz rub na stenovitu osnovu planetinog tla, o brazovale su ivu cisternu; one su zadr avale vodu, a o bi njihov razvijeni obli pe ani crv, mogao da opstane u ivotu. Alija je nasluivala slinost: ne i od onih drugi h unutar njene svesti zadr avali su opasne sli e oje su mogle da je uni te. Stra ar je ponovo pozva na dorua , ovaj put sa primetnim prizvu om nestrplj enja u glasu. Alija se ljutito o renu i odmahnu ru om. Stra ar poslu a, ali se zau a o se vrata na rovu zatvori e sa tres om. Na zvu zalupljenih vrata, Alija se oseti pri lje tena svim onim to je godi nama po u avala da odrie. ivoti drugih navirali su unutar nje poput stra ne plime. Sva i vapijui ivot priljubljivao je svoje lice uz njene centre vida - pravi obla li ova. Ne a su imala ugavopegavu o u, druga su bila hrapava i puna pegavih sen i; is rsavala su usta nali na vla ne rombove. Pritisa ovog roja preplavio ju je silin om oja je prisili da se pusti u slobodno plutanje i uranjanje u njega. "Ne", pro apta. "Ne...ne...ne..." Izvesno je da bi se onesvestila tu, na stazi, da ne bi lupe oja prihva ti njeno otromboljeno telo. Po u ala je da sedi, i po to za to nije imala snage ona se opru i na hladan plastini eli , nepre idno apui istu re odbijanja. Plima je nastavila da raste u njoj. Osetila je da je postala prijemiva za i najneznatnije izraze pa nje, svesna rizi a, ali budna za sva i us li ovih usta oja su grajala u njoj. Bila je to a ofonija zahteva za njenu pa nju: "Mene! Mene! Ne, mene!" I znala je da e, a o je

danput po loni svoju pa nju, po loni je potpuno, biti izgubljena. Da se usredsredi na jedno lice iz ovog mno tva i saslu a njegov glas, znailo je potpasti pod vlast to g egocentrizma oji je sudelovao u njenom postojanju. "Proro tvo je ovo delo", pro apta jedan glas. Ona po lopi ru ama u i, razmi ljajui: Ja nisam sposobna da proriem! Trans nije uspeo da mi to podari! Ali glas je ustrajavao: "Mogao bi da ti podari, a o bi imala pomo." "Ne... ne," pro apta ona. Drugi glasovi su se preplitali u njenoj svesti. "Ja, Agamemnon, tvoj pre da , zahtevam da me saslu a !" "Ne...ne." Pritis ala je u i ru ama do bola. Ne a vo a avo a otanje unutar njene glave je upita: " ta je postao Ovidije? Prosto. On je dvojni D ona Bartleta!" Imena su bila besmislena u svojoj udaljenosti. elela je da vri ti protiv nj ih i protiv svih ostalih glasova, ali nije mogla da razazna vlastiti glas. Njen stra ar, oga je starija posluga ponovo poslala na rov, jo jednom gvi rnu roz vratnice iza mimoza i ugledav i Aliju na lupi, obrati se svome drugu: "A h, ona se odmara. Primetio si da nije dobro spavala prote le noi. Potrebna joj je zaha prepodnevni poita ." Alija nije ula svoje stra are. Njena svest je bila ispunjena vris utavim pe vanjem: 'Vesele stare ptice smo mi, uraa!' Glasovi su odje ivali odbijajui se o u nutra nje zidove njene lobanje i ona pomisli: Ja ludim. Gubim razum. Nainila je slaba an po ret nogama, po u avajui da se odgurne od lupe. Imala j e utisa da bi, a o samo natera svoje telo da potri, uspela da uma ne. Morala je da uma ne iz straha da je ma oji deo ove unutra nje plime ne satera u mu , zauve joj zagadiv i du u. Ali telo nije htelo da je poslu a. Najmonije sile u cars oj vaselj eni povinovale bi se njenom najmanjem efu, ali ne i njeno vlastito telo. Jedan unutra nji glas se isceri, a zatim ree: "S jedne ta e gledanja, dete, sva i sluaj stvaranja predstavlja atastrofu." Bio je to bas od ijeg tutnjanja joj je sevalo u oima. A potom se ponovo zau ono cere anje ao da se glas podmevao sop stvenom popovanju. "Moje drago dete, pomoi u ti, ali i ti mora pomoi meni zauzvrat." Nadjaavajui uzavrelu, larmajuu pozadinu ovog basa, Alija procedi roz cvo o tave zube: "Ko... o..." Jedno lice se pomoli u njenoj svesti. Bilo je nasmejano i ta o bucmasto da je sasvim moglo pripadati ne oj bebi da nije bilo one sja tave pohlepnosti u oima. Po u ala je da se otrgne, ali se sve zavr ilo jo du im pogledom oji je sada obuhv atio i telo pripojeno licu. Bilo je masno, neizmerno debelo, obueno u odeu oja je po jedva primetnim ispupenjima ispod nje odavala da je ovom salu potrebna podr a stezni a. "Kao to vidi ", zagrme bas, "ovo je ni o drugi do tvoj deda po majinoj linij i. Poznaje me. Ja sam bio Baron Vladimir Har onen." "Ti si... ti si mrtav!" ree ona dahui. "Naravno, draga moja! Veina nGs unutar tebe je mrtva. Ali, nijedan od dru gih nije, uistinu, voljan da ti pomogne. Oni te ne razumeju." "Odlazi", zavapila je. "Oh, molim te, odlazi." "Ali, tebi je potrebna pomo, unu o", uveravao ju je Baronov glas. Ka o samo izvanredno izgleda, pomisli ona, posmatrajui Baronovu pojavu na pozadini zatvorenih onih apa a. "Spreman sam da ti pomognem", nagovarao ju je Baron. "Ostali oji su ovd e samo bi se borili da potpuno osvoje tvoju svest. Bilo oji od njih bi po u ao da te najuri. Ali ja... ja elim samo mali uta za sebe." Jo jednom su drugi ivoti unutar nje podigli graju. Plima je ponovo zapreti la da je proguta i ona zau vri tei glas svoje maj e. Aliji sevnu roz glavu: Ona nij e mrtva. "Umu nite!" naredi Baron. Alija oseti a o njene vlastite elje pojaavaju ovu naredbu, poma ui joj da pr o me celu svest. Unutra nji mir ju je sprao ao a va hladna up a i ona opazi da se dotada n je esto o lupanje srca vratilo u normalan rad. Dopro je umirujui Baronov glas: "Vi

di ? Zajedno, mi smo nepobedivi. Ti poma e meni, a ja poma em tebi." " ta... ta eli ?" pro apta ona. Pre o debelog lica, naspram zatvorenih apa a, pree setan izraz. "Ah, moj a draga unu o", ree on, " elim svega ne oli o malih zadovoljstava. Ni ta mi nije potr ebno do po ne i prigodan dodir s tvojim ulima. Ni o za to ne mora ni ada da sazna . Dopusti mi da osetim samo maleni uta tvog ivota, ada se, na primer, nalazi u naruju svog ljubavni a. Zar to to tra im nije mala cena?" "Je... Jeste." "Dobro, dobro", li ovao je Baron. "Zauzvrat, moja draga unu o, mogu da t i poslu im na mnogo naina. Mogu da te posavetujejm, da ti pomognem svojim mi ljenjem. Bie nepobediva iznutra i spolja. Zbrisae sve protivni e. Istorija e zaboraviti tvog brata i slavie tebe. Budunost e biti tvoja." "Ti... nee dozvoliti... drugima da prevladaju?" "Oni nama ne mogu da se suprotstave! Pojedinano nas je mogue nadjaati, ali ada smo zajedno, tada mi zapovedamo. Po azau ti a o to izgleda. Slu aj." Istog trenut a, Baron uuta, povue svoju sli u, svoje unutra nje prisustvo. N ijedno pamenje, li ili glas drugih ivota nije stupio na njegovo mesto. Alija drhtavo uzdahnu. Pratei ovaj uzdah, javi se jedna misao. Pro rila je sebi put do svesti ao da je bila njena, ali ona oseti tihe glasove u pozadini. Stari Baron je bio zao. Ubio je tvog oca. eleo je da ubije tebe i Pola. P o u ao je, ali nije uspeo. Zau se Baronov glas, ovaj put bez po azivanja lica: "Naravno da sam eleo d a vas ubijem. Zar mi niste stajali na putu? Ali taj su ob je o onan. Ti si pobedi la, dete! Ti si nova istina." Klimala je glavom, tarui obraz o hrapavu povr inu lupe. Njegove rei su razborite, pomisli. Jedno pravilo Bene Geserita pojaalo je utisa o razboritoj prirodi njegovih rei: "Svrha su oba jeste da promeni prirodu istine." Da... ta o bi Bene Geserit rasuivao. "Tano!" ree Baron. "A ja sam mrtav do si ti iva. Moje postojanje je rh o. Ja sam samo pamenje sebe unutar tebe. Stojim ti na raspolaganju. A a o malo tra i m za dubo oumne savete oje sam spreman da ti dam." " ta mi savetuje da sada uradim?" upitala je, u ajui ga. "Zabrinuta si zbog presude oju si izre la pro le noi?" ree on. "Pita se da l i su Paimonove rei bile verno prenete. Mo da je Javid u Paimonu video pretnju za sv oj polo aj poverljive osobe. Nije li to ta sumnja oja te zao uplja?" "Jeste." "A ta sumnja je zasnovana na pronicljivom zapa anju, zar ne? Javid se opho di sa rastuom prisno u prema tebi. a je i Dan an to primetio, zar nije?" "Zna da jeste." "Vrlo dobro, onda. Uini Javida svojim ljubavni om i..." "Ne!" "Brine te Dan an? Ali tvoj suprug je mentat mistiar. A tivnosti tela ga s e ne tiu, niti mu tete. Zar nisi pone ad osetila oli o je udaljen od tebe?" "Ali on..." "Dan anov mentats i deo bi uve razumeo, u oli o bi uop te i trebalo da sa zna, sredstvo oje si upotrebila za uni tenje Javida." "Uni te..." "Sva a o! Opasna orua se mogu oristiti, ali ih treba odbaciti ada posta nu suvi e opasna." "Ali onda... za to bi trebalo... hou da a em..." "Oh, ti mila neznalice! Zbog vrednosti oja se sadr i u pouci." "Ne razumem." "Vrednosti, draga moja unu o, zavise od uspeha njihovog prihvatanja. Jav idova poslu nost mora biti bezuslovna, njegovo prihvatanje tvog autoriteta apsolut no, a njegova..." "Moralnost ove pou e izmie..." "Ne budi glupa, unu o! Moralnost mora uve da bude zasnovana na pra tinos ti. Podajte esarovo esaru i sve te besmislice. Pobeda je bes orisna u oli o se u n

joj ne ogledaju tvoje najdublje elje. Zar nije istina da se divi Javidovoj mu evnost i?" Alija proguta pljuva u, ne marei da prizna ovo, na ta je, zbog svoje potpun e nagote pred unutra njim posmatraem, bila prisiljena. "Daa." "Dobro!" Ka o je veselo ova re zazvuala u njenoj glavi. "Sada poinjemo da r azumemo jedno drugo. Kada ga u svom revetu uini bespomonim, ubeenim da si ti njegov a robinja, upitae ga za Paimona. Ne a to bude u ali: ras ala an smeh meu vama. A ada prizna prevaru, sjurie mu bode meu rebra. Ahhh, liptanje rvi mo e toli o mnogo da pri doda tvom zadov ..." "Ne", pro apta ona, usnama suvim od groze. "Ne... ne... ne!" "Onda u ja da uradim to za tebe", ubeivao ju je Baron. "To mora biti uraeno ; sama si priznala. Dovoljno je da obezbedi uslove, a ja u povremeno da zagospodar im tvojim..." "Ne." "Tvoj strah je ta o providan, unu o. Moja vlast nad tvojim oseanjima i ne mo e biti drugaija, nego privremena. Postoje drugi, dodu e, oji bi mogli da te podr a avaju do savr enstva da... Ali, ti zna to. to se mene tie, ahh, ljudi bi odmah ot ril i moje prisustvo. Tebi je poznat slobodnja i za on za one oji su posednuti. Odma h bi te pogubili. Da - a i tebe. A ti zna da ja ne elim da se ne to ta vo dogodi. Po brinuu se za Javida umesto tebe, a ada se to zavr i, odstupiu. Potrebno ti je jedin o..." "Po emu je ovo dobar savet?" "Re ava se opasnog orua. A zatim, dete, uspostavlja se uspe an odnos izmeu nas, odnos oji te samo mo e dobro poduiti u pogledu na budue presude oje..." "Poduiti me?" "Prirodno!" Alija pritisnu oi ru ama, po u avajui da razmi lja, znajui da sva a misao mo e po stati plen ovog prisustva unutar nje, da ne a misao mo e poticati od ovog prisustv a, a da je ona smatra za svoju. "Nepotrebno mori sebe brigama", umiljavao se Baron. "Taj dru an Paimon, a o hoe , bio je ..." "Ono to sam uinila bilo je pogre no! Bila sam premorena i brzopleta. Trebalo je potra iti do aze za..." "Ispravno si postupila! Tvoja presuda ne sme da bude zasnovana na ne a v im glupim apstra cijama a av je atreids i pojam jedna osti. To je ono to ti uzim a san, a ne Paimonova smrt. Donela si dobru odlu u! On je, ta oe, bio opasno orue. Postupila si ona o a o si postupila da bi odr ala red u svom dru tvu. Eto, to je d obar razlog za presudu, a ne one besmislice o pravdi! Nigde vi e ne postoji ta va stvar ao to je jedna a pravda za sve. Za jedno dru tvo je lo e ad po u ava da dostigne ta vu la nu ravnote u." Alija je osetila zadovoljstvo zbog ove odbrane njene presude Paimonu, al i je istovremeno bila zapanjena amoralnom idejom oja je stajala iza do azivanja . "Jedna a pravda za sve bila je atreids i... bila je..." Spustila je ru e sa oij u, oje su i dalje ostale zatvorene. "Sve tvoje sve teni e-sudije bi trebalo u oriti zbog ove gre e", osuivao je Baron. "Odlu e se moraju meriti samo prema njihovim zaslugama za odr avanje sreenog dru tva. Mnogobrojne biv e civilizacije potopljene su na grebenima pravde jedna e z a sve. Ta va budalastost razara prirodnu hijerarhiju oja je dale o va nija. Pojed inac dobija znaaj samo u odnosu na tvoje celo upno dru tvo, u oli o dru tvo nije izgr aeno od logi ih stepeni a, ni o ne mo e da nae svoje mesto u njemu - ni najvi i, ni naj ni i. Hajde, hajde, unu o. Mora da bude stroga maj a svom narodu. Tvoja je du nost da odr ava red." "Sve to je Pol inio bilo je da..." "Tvoj brat je mrtav; neuspe an po u aj." "I ti si!" "Istina... ali meni se dogodio nesrean sluaj oji je bio van mojih zamisli . Hajde, sada, pobrinimo se za tog Javida ona o a o sam ti ocrtao." Osetila je a o joj se telom iri toplota na tu pomisao, pa brzo ree: "Morau da porazmislim o tome." U sebi je razmi ljala: 'A o ne to i uinim, bie to da stavim J avida na mesto oje mu pripada. Nema potrebe da ga ubijem zbog toga. A budala e s

e mo da te ta o odati... u mom revetu. "Sa im razugovarate, moja gospo?" upita jedan glas. U trenut u zbunjenosti, Alija je pomislila da je re o jo jednom naletu ono g bunog mno tva unutar nje; ali po to je prepoznala glas, ona otvori oi. Pored lupe j e stajala Ziaren a Velefor, poglavica njenih stra ar i-amazon i, sa izrazom namr ten e zabrinutosti na svom slobodnja om licu. "Obraam se svojim unutra njim glasovima", ree Alija, ustajui sa lupe. Oseala se osve ena i ohrabrena utihnuem one rastrojavajue unutra nje graje. "Va im unutra njim glasovima, Moja Gospo. Razumem." Ziaren ine oi zasvetle e na ovu izjavu. Sva o je znao da se Sveta Alija oslanja na unutra nje izvore oji nis u bili pristupani nijednoj drugoj osobi. "Dovedi Javida u moje prebivali te", ree Alija. "Ima jedna ozbiljna stvar oju hou sa njim da raspravim." "U va e prebivali te, Moja Gospo?" "Da! U moje line odaje." "Ka o moja gospa zapoveda." Stra ar a je renula da ispuni naredbu. "Samo trenuta ", ree Alija. "Da li je njegovo gospodstvo Ajdaho ve oti lo u Sie Tabr?" "Da, moja gospo. Oti ao je pre zore ao to ste vi nalo ili. elite li da po aljem po..." "Ne. Sama u to da uradim. I Zia, ni o ne sme da zna da je Javid dolazio od mene. Uradi to sama. Ovo je vrlo ozbiljna stvar." Stra ar a dotae bode za pojasom. "Moja Gospo, postoji li ne a va pretnja va oj ..." "Da, postoji pretnja, a Javid se mo da nalazi u srcu te pretnje." "Ohh, Moja Gospo, mo da ne bi trebalo da ga dovodim..." "Zia! Zar misli da sam nesposobna da iziem na raj sa jednom ta vom osobom ?" Lu av osmeh zaigra na usnama stra ar e. "Oprostite mi, moja gospo. Dove u ga u va e line odaje iz ovih stopa, ali... sa dopu tenjem moje gospe, postavila bih stra u na vrata va ih odaja." "Budi samo ti tamo", ree Alija. "Razumem, moja gospo. Idem odmah." Alija zami ljeno limnu glavom, posmatrajui Ziaren ina lea a o se udaljavaj u. Javid, znai, nije bio omiljen meu njenom stra om. Jo jedan zna na njegovu tetu. Al i jo je bio dragocen - veoma dragocen. On je predstavljao lju za razre enje misteri je Ja arutua, a sa tim mestom, pa... "Mo da si bio u pravu, Barone", pro apta. "Vidi !" li ovao je glas iznutra. "Ahhh, ova usluga tebi priinie mi zadovolj stvo, dete. A to je samo poeta ..." 12. Ovo su obmane popularne istorije oje uspe na religija mora da potpoma e: za o ove ni ada ne uspeva; samo hrabar zaslu uje sreu; po tenje je najbolje vladanje; de la govore glasnije od rei; vrlina uve pobeuje; dobro delo je samo po sebi nagrada ; sva o ravo ljuds o bie se mo e preobratiti; religijs i talismani tite od demons og posedovanja; samo ene razumeju prastare misterije; bogata i su osueni na nesreu... Iz priruni ih pou a: Misionaria Protectiva "Zovem se Muriz", ree Slobodnja naboranog lica. Sedeo je na peins om amenu u sjaju jedne zains e svetilj e ija je treperav a svetlost ot rivala vla ne zidove i mrane rupe ojima su se granali hodnici od ovo g mesta. Iz jednog od ovih hodni a dopirao je zvu apanja vode i, ia o je zvu vode predstavljao su tinu slobodnja og poimanja raja, estorica vezanih ljudi nije po azala ni najmanji zna zadovoljstva zbog ovog ritminog apanja. Prostorijom se ir io plesniv smrad mrtva e cedionice. Mladi od otprili e etrnaest normalnih godina starosti izie iz onog hodni a

i stade sa Murizove leve strane. Ogoljeni bode je odbljesnuo bledo utilo zains e sv etilj e ada mladi podi e seivo i upravi ga rat im po retima prema sva om od svezan ih ljudi. Po azujui ru om na mladia, Muriz ree: "Ovo je moj sin Asan Tari , za oga j e do ao trenuta da se podvrgne ispitu zrelosti." Muriz proisti grlo, i pree pogledom pre o svih est zarobljeni a. Oni su sed eli u rasutom polu rugu, vrsto sapeti onopcima od zains ih vla ana sa pre r tenim n ogama i ru ama zabaenim za lea. Konopci su se zavr avali omom zategnutom o o gr ljana sva og ove a. Njihova pustinjs a odela bila su razderana u visini vrata. Svezani ljudi su Murizu uzvraali pogled u ome nije bilo straha. Dvojica meu njima su nosili omotnu svetovnu odeu oja je govorila da su u pitanju bogati stanovnici ne og ara ens og grada. Ko a ove dvojice bila je glat ija i svetlija ne go u njihovih drugova, ija su suvonjava lica i o ata tela upuivala na za ljua da su roeni u pustinji. Muriz je naliio stanovni u pustinje, ali su njegove oi bile jo dublje usaene , prorezi bez beonjaa oje a ni sjaj zains e svetilj e nije mogao da dosegne. Njeg ov sin je izgledao ao nerazvijena opija svog oca: me oa njegovog lica nije mogl a sasvim da sa rije nemir oji se uvao u njemu. "Mi, izgnani, imamo poseban ispit zrelosti", ree Muriz. "Jednog dana moj sin e postati sudija u ulohu. Moramo da se uverimo da je u stanju da dela ona o a o je nu no. Na e sudije ne mogu da zaborave Ja arutu i na dan oajanja. Kralizec, Tifo ns a bit a, ivi u na im srcima." Sve ovo je bilo izgovoreno u jednolinom ritualnom t onu. Jedan od dvojice de me astih grads ih stanovni a oji je sedeo naspram Mur iza, pomae se i ree: "ini zlodelo to nam preti i dr i nas vezane. Mi smo do li u miru u." Muriz limnu glavom. "Do li ste u potrazi za linim religioznim buenjem? Dobr o. Imaete to buenje." De me asti ove ree: "A o mi..." Pustinjs i Slobodnja tamnije puti oji je sedeo pored njega odsee: "Uuti, budalo! Ovo su radljivci vode. Ovo su oni za oje smo mislili da su istrebljen i." "Ta stara pria", ree de me asti zarobljeni . "Ja arutu je vi e nego pria", ree Muriz. Jo jednom je ru om po azao na sina. "Predstavio sam vam Asana Tari a. Ja sam ovde arifa, va jedini sudija. Moj sin e s e, ta oe, obuavati da ot riva demone. Stari metodi su najbolji." "To je razlog to smo i mi do li u dubo u pustinju", pobuni se de me asti ove . "Izabrali smo stari metod, lutanja u..." "Sa plaenim vodiima", ree Muriz, po azujui prstom na tamnopute zarobljeni e. "Vi biste da upite put do nebesa?" Muriz s renu pogled a svom sinu. "Asane, j esi li spreman?" "Dugo sam razmi ljao o onoj noi ada su ljudi do li i pobili na narod", ree Asa n. Njegov glas je izra avao munu napetost. "Oni nam duguju vodu." "Tvoj otac ti daruje estoricu njih", ree Muriz. "Njihova voda je na a. Njiho ve sen e su tvoje, tvoji uvari zauve . Njihove sen e e te opominjati na demone. On e e biti tvoji robovi ada jednom pree u alam al-mital. ta a e na to, sine moj?" "Zahvaljujem svom ocu", ree Asan. Uinio je rata ora napred. "Primam zr elost meu izgnanima. Ova voda je na a voda." Izgovoriv i poslednju re, mladi pristupi zarobljenicima. Poinjui sa leve stran e, on zgrabi ove a za osu i zari mu bode ispod brade do u moza . Sve je bilo vrlo ve to izvedeno i jedva da se prosulo malo rvi. Jedino je de me asti grads i Slobod nja negodovao, za re tav i u trenut u ad ga je mladi zgrabio za osu. Ostali su, po starom obiaju, pljunuli Asana Tari a, proprativ i ovaj gest reima: "Pogledaj a o m alo cenim svoju vodu ada mi je uzimaju ivotinje!" Kada je sve bilo zavr eno, Muriz udari dlanom o dlan. Pojavi e se slu itelji i poe e da u lanjaju telesa, odnosei ih u mrtva u cedionicu gde su ih mogli li iti njiho ve vode. Muriz ustade i zagleda se u sina oji je stajao dubo o di ui i ne odvajajui pogled od slu itelja oji su u lanjali telesa. "Sada si mu arac", ree Muriz. "Voda n a ih neprijatelja e nahraniti robove. I, sine moj..."

Asan Tari uputi ocu brz i prodoran pogled. Mladieve usne su se zategle u tvrd osmeh. "Propovedni ne sme ni ta da sazna o ovome", ree Muriz. "Razumem, oe." "Dobro si to obavio", ree Muriz. "Oni oji nabasaju na uloh, ne smeju da p re ive." "Ka o ti a e , oe." "Poverene su ti va ne du nosti", ree Muriz. "Ponosim se tobom." 13. Slo eno ljuds o bie mo e da postane primitivno. To, u stvari, znai da se ove ov nain ivota menja. Stare vrednosti se menjaju, vezuju se za prirodni o vir sa njeg ovim biljnim i ivotinjs im svetom. Ovo novo postojanje zahteva upotrebljivo znanj e te mnogostru osti ao i isprepletanost povezanih dogaaja oje nazivamo prirodom . To izis uje meru uva avanja ustrajnih sila oje deluju u ova vim prirodnim siste mima. Kada ljuds o bie ste ne ovo upotrebljivo znanje i uva avanje, tada se to zove 'biti primitivan'. Obrnut sluaj je, naravno, podjedna o istinit: primitivan mo e d a postane izve taen, ali ne bez pristajanja na strahovita psiholo a o teenja. Letovi omentari prema Har al-Adu "Ka o mo emo da budemo sigurni?" upita Ganima. "Ovo je vrlo opasno." "Ve smo probali", nagovarao ju je Leto. "Ovaj put ne mora da izie na isto. ta a o..." "To je jedini put oji nam stoji otvoren", ree Leto. "Slo ila si se da ne m o emo da renemo zains im putem." Ganima uzdahnu. Nije joj se sviala ova borba rei, ali je bila svesna nu nost i oja je pritis ivala njenog brata. Bio joj je, ta oe, poznat stravian izvor vlas titog opiranja. Trebalo je samo pogledati Aliju i pojmiti opasnost tog unutra njeg sveta. "Pa?" upita Leto. Ponovo je uzdahnula. Sedeli su pre r tenih nogu u jednom od njihovih tajnih s rovi ta, uzanom otv oru oji je spajao peinu sa liticom, na mestu oda le su njihovi maj a i otac esto posmatrali zalaza sunca nad bledom. Dva asa su prote la od veernjeg obeda, vreme oje je bilo predvieno za telesne i umne ve be blizanaca. Bili su odluili da spoje s voje svesti. "Po u au sGm u oli o odbije da mi pomogne ", ree Leto. Ganima je odvratila pogled sa njega i spustila ga na crne tapete vla nih z aptivaa oji su u ra avali ovaj otvor u steni. Leto je produ io da prelee pogledom po pustinji. Ne o vreme su razgovarali na jezi u oji je bio ta o star da mu je u o vim vremenima a i ime bilo nepoznato. Ovaj jezi je njihovim mislima obezbeivao t ajnost oju nijedno drugo ljuds o bie nije moglo da proni ne. a je i Aliji, oja je izbegavala zapletenosti svog unutra njeg sveta, nedostajao umni lanani spoj oji bi joj dozvolio da uhvati vi e od po oje sluajne rei. Leto je dubo o udahnuo vazduh, unosei u plua miris rzna, svojstven slobod nja im peinama-sieima oji se zadr avao u zavetrini udubljenja. D andrljiva bu a i vla na vrelina siea nisu bili prisutni ovde i oboje to oseahu ao ola anje. "Sla em se da nam je potrebno voenje", ree Ganima. "Ali a o mi..." "Gani! Potrebno nam je vi e od voenja. Potrebna nam je za tita." "Mo da za tita ne postoji." Pogledala je brata ravno u oi, susrev i u njima u oe nost oja je liila na vrebajuu budnost grabljivice. Njegove oi su izneveravale mirn ou njegovih crta lica. "Moramo da se spasemo posedovanja", ree Leto. Upotrebio je poseban infini tiv onog starog jezi a, jedan, po zvuanju strogo neutralan i rut obli , ali zato dubo o delotvoran po svom smisaonom sadr aju. Ganima je pravilno protumaila njegovo obrazlo enje.

"Mohwpwium dmi hish pash moh'm a", zapevala je. Zarobljavanje moje du e j este zarobljavanje hiljadu du a. "Mnogo vi e od toga", usprotivio se on. "Poznavajui opasnosti odoleva ." Ovo je bila tvrdnja, a ne pitanje. "Wabun ' wabunat!" ree on. Rastui, vas rsava ! Osetio je da je njegov izbor oigledna neizbe nost. A o je ova stvar morala da se uradi, onda je najbolje bilo uraditi je na naja tivniji nain. Morae da umota ju pro lost u sada njost, a potom omogue tome da se odmota u njihovu budunost. "Muriyat", pristala je ona izre av i ovo tihim glasom. To mora da se obavi sa ljubavlju. "Naravno." Napravio je ru ni po ret ru om da izrazi potpunu saglasnost. " Zatim emo se posavetovati ao to su na i roditelji inili." Ganima je zautala, po u avajui da proguta nedlu zastalu u grlu. Instin tivn o, pogled joj s liznu na jug, prema veli om otvorenom ergu, oji je ot rivao tam nosiva oblija dina u zamiruoj svetlosti dana. U tom pravcu je njen otac oti ao u svo ju poslednju etnju pustinjom. Leto je netremice gledao dole, pre o stenovitog grebena u zelenilo sie e oaze. Tamo je sve bilo utonulo u suton, ali su njemu bili poznati oblici i boje ovog predela: cvetovi boje ba ra, zlatni, crveni, uti, boje re i u astomr i, prostir ali su se do amenova mea a oji su ocrtavali veliinu zasada navodnjavanih iz anata . Iza ovih amenova mea a pru ao se smrdljivi pojas uginulog ara ens og ivota, oga su uni tile biljne ulture donesene sa strane i previ e vode. Taj pojas je sada obrazo vao prepre u nadiranju pustinje. Ganima je prva naru ila ti inu: "Spremna sam. Ponimo." "Ta o je, ne a sve ide doavola!" On prie i dotae joj ru u da bi ubla io utisa oji je ovaj uzvi napravio i ree: "Molim te, Gani... zapevaj onu pesmu. To e mi ola ati ovu stvar." Ganima se privi uz njega i levom ru om ga obuhvati o o pasa. Dvaput je d ubo o uvu la vazduh, proistila grlo i zapevala istim, zvon im glasom rei oje njiho va maj a ta o esto pevala njihovom ocu: "Evo, gde is upljujem zavet oji si dao; Posipam te slat om vodom. ivot e nadvladati na ovom mestu oje vetar ne pohodi: Moja ljubavi, ivee u dvorcu, A tvoji neprijatelji e pasti u prazninu. Idemo zajedno ovim putem Koji je ljubav za tebe ocrtala. Pouzdano te vodim ovim putem Jer moja ljubav je tvoj dvorac..."

Njen glas utonu u ti inu pustinje oju je i apat mogao da poremeti i Leto o seti a o tone, tone - postajui svojim ocem ija su se pamenja razastrla poput pla ta po genima dea ove neposredne pro losti. U ovom rat om trenu, moram da budem Pol, ree sebi. Ova, pored mene, nije Gani; to je moja ljubljena ani, iji nas je mudri savet toli o puta spasao. Sa svoje strane Ganima je s liznula u seanje svoje maj e sa zastra ujuom la oom, ao to je i pretpostavljala. Koli o je ovo bilo la e eni - i oli o mnogo opasn ije. Glasom oji je iznenada postao promu ao, Ganima ree: "Pogledaj tamo, ljub ljeni!" Prvi mesec se bio uzdigao na nebo i u njegovoj hladnoj svetlosti, oni ug leda e jedan lu narand astog plamena a o se uzvija u svemir. Brod oji je dovezao gospu D esi u vraao se, sada natovaren zainom, svom matinom roju u orbiti. Uspomena, najbolnija oja se mo e zamisliti, prostreli u tom trenut u Leta , donosei mu pamenje ao zvu e jasne zvonjave. U jednom treperavom as u on je bio o naj drugi Leto - D esi in Vojvoda. Nu nost je potisnula ova pamenja u stranu ali ne p re no to je osetio razdiranje ljubavlju i bolom. Moram da budem Pol, podsetio je sebe. Preobra aj je nai ao, donosei u asavajuu udvojenost ao da je Leto bio tamno pla tno na ome se njegov otac proje tovao. Oseao je u istom trenut u i svoje telo i

telo svog oca i ova treperava nesuglasica pretila je da ga savlada. "Pomozi mi oe", pro apta on. Treperava uznemirenost se razbistri i sada je njegova svest poprimila je dan drugi otisa , do je njegova vlastita istovetnost ao Leta stajala po strani u ulozi posmatraa. "Moja poslednja vizija se jo nije zbila", ree on, glasom oji je pripadao Polu. O renuo se prema Ganimi. "Zna ta sam video." Spustila je desnu a u na njegov obraz. "Zar nisi oti ao u pustinju da umre , ljubljeni. Zar nisi to uradio?" "Mo e biti da jesam, ali ta vizija... zar to ne bi bio dovoljan razlog da se ostane u ivotu?" "Zar i slep?" upita ona. "a i ta o." "Gde si mogao da ode ?" Udahnuo je dubo o i drhtavo. "Ja arutu." "Ljubljeni!" Suze poe e da se slivaju niz njene obraze. "Muad'Dib, heroj, mora biti potpuno uni ten", ree on. "Inae nas ovo dete ne mo e izvui iz haosa." "Zlatna staza", ree ona. "To nije dobra vizija." "To je jedina mogua vizija." "Alija je, da le, propala..." "Potpuno. Vidi i sama svedoanstvo toga." "Tvoja maj a se suvi e asno vratila." Klimnula je glavom i Ganimino detin jasto lice zadobi anin mudar izraz. "Zar ne bi mogla da postoji jo ne a vizija. A o bi..." "Ne, ljubljena. Ne jo . Ovo dete jo ne mo e da zaviri u budunost i bezbedno se vrati odatle." Jo jedan drhtavi uzdah je uznemirio njegovo telo i Leto-posmatra oseti dub o u e nju svog oca da jo jednom us rsne u ivom mesu, da donosi ivotne odlu e i... a o je samo oajni a potreba za poni tavanjem pro lih gre a a! "Oe!" pozva Leto i uini se ao da njegova vlastita lobanja odje uje od ovo g povi a. Leto tada postade svestan monog ina volje oji se zbivao u njemu: polagano , grevito povlaenje unutra njeg prisustva njegovog oca, oslobaanje ula i mi ia. "Ljubljeni", dopro je sa strane anin aputav glas i povlaenje se uspori. " ta se dogaa?" "Nemoj jo da ode ", ree Leto, i sada je to bio njegov glas, hrapav i nesigur an, ali ipa njegov vlastiti glas. Zatim produ i: "ani, mora nam rei: a o smo mi izb egli... ono to se dogodilo Aliji?" Odgovor je do ao iznutra, od Pola, reima oje su dosezale njihovo unutra nje uho u veli im razmacima, zaustavljajui se: "Ni ta nije izvesno. Ti si... video... ta mi se... zamalo... dogodilo." "Ali Alija..." "Pro leti Baron je u njoj!" Leto oseti a o mu grlo gori od suhoe. "Je li on... imam li ja..." "On je u tebi... ali... Ja... mi ne mo emo... pone ad mi oseamo... jedan dr ugog, ali ti..." "Zar ne mo e da ita moje misli?" upita Leto. "Zar tada ne bi znao, a o... on. .." "Pone ad mogu da osetim tvoje misli... ali ja... mi ivimo jedino roz... odsjaje... tvoje svesti. Tvoje pamenje nas stvara. Opasnost... le i u tanom pamenju. A... oni meu nama... oni meu nama oji su voleli vlast... i sticali je... po bilo oju cenu... oni mogu da budu taniji." "Jai?" pro apta Leto. "Jai." "Znam tvoju viziju", ree Leto. "Radije u da postanem ti, no da mu dopustim da me savlada." "To ni a o." Leto limnu glavom, oseajui ogromnu snagu volje oja je bila potrebna njeg ovom ocu da se povue, shvatajui posledice mogueg neuspeha povlaenja. Bilo ije zaposed

anje svodilo je posednutog na Izroda. Ovo poimanje mu je podarilo obnovljeno osea nje snage i on oseti sopstveno telo sa neobinom o trinom, ao i sna no ispoljenu sves t o gre ama iz pro losti: njegovim vlastitim i onim njegovih preda a. Nesigurnosti su bile ono to ga je iznurivalo - sada mu postade jasno. Za jedan asa u njemu su se borili is u enje i strah. Ovo telo je posedovalo sposobnost da preobra ava melan u viziju budunosti. Uz pomo zaina bio je u stanju da do ivi budunost, da razgrne velove Vremena. Ot rio je da nije la o otarasiti se ovog is u enja, te je s lopio ru e i utonuo u prana-bindu svesnost. Njegovo telo se oduprlo is u enju. Ono je u sebi n osilo dubo o znanje oje je Pol zapisao u njegovu rv. Oni oji su tragali za bu duno u nadali su se da e izii ao pobednici u trci sutra njice. Umesto toga padali su u lop u ivotnog bitisanja iji su sva i damar i paeni i lele bili dobro poznati. Polo va poslednja vizija u azivala je na neizvesnost izlaznog puta iz ove lop e i Le tu je bilo jasno da za njega nema drugog izbora do da sledi ovaj put. "Radost ivljenja, njegova lepota sva se sadr i u injenici da ivot ume da te i znenadi", ree on. Ne an glas mu do apnu u uvo: "Ta lepota mi je uve bila poznata." O renuo je glavu i upiljio se u Ganimine oi oje su blistale u sjaju mesei ne. Shvatio je da ga to ani gleda. "Maj o", ree on, "mora da se povue ." "Ahhh, is u enje!" ree ona i poljubi ga. On je odgurnu. "Zar bi uzela ivot roenoj eri?" zapita on. "To je ta o la o... ta o a avo la o", ree ona. Leto, oseajui da ga hvata pani a, priseti se oli i je napor volje linost n jegovog oca unutar njega utro ila da bi se li ila njegovog tela. Nije li se Ganima i zgubila u tom svetu posmatraa u ome je on motrio i slu ao, uei ono to je tra io da sazn a od svog oca? "Prezreu te, maj o", ree on. "Ostali me nee prezreti", ree ona. "Budi moj ljubljeni." "A o te poslu am... poznato ti je ta ete oboje postati", ree on. "Moj otac e t e prezreti." "Ni ada!" "Ja hou!" Ovaj poslednji zvu mu je is oio iz grla protiv njegove volje, nosei sobom sve one stare gornje tonove Glasa oji je Pol nauio od svoje maj e arobnice. "Ne govori to", je nu ona. "Prezreu te!" "Molim te... molim te ne govori to." Leto protlja vrat, oseajui da mi ii postaju ponovo njegovi. "On e te prezreti. O renue ti lea. Ponovo e otii u pustinju." "Ne... ne..." Mahala je glavom s jedne strane na drugu. "Mora da ode , maj o", ree on. "Ne... ne..." U glasu se oseao nedostata one prvobitne siline. Leto nije s idao o o sa lica svoje sestre. Ka o su joj se samo mi ii grili! Oseanja su jurila telom u s ladu sa ovitlacem oji je vladao u njoj. "Odlazi", aputao je, "odlazi." "Neeee..." Zgrabio ju je za ru u i osetio jezu oja je strujala njenim mi iima do su joj nervi podrhtavali. Uvijala se, po u avajui da se istrgne, ali ju je on vrsto dr ao za ru u, apuui: "Odlazi... odlazi..." Za sve to vreme Leto je pro linjao sebe to je nagovarao Gani za ovu igru roditelja oju su ne ad esto upra njavali, ali u ojoj je ona u poslednje vreme odb ijala da uestvuje. Bila je istina da ene slabije odolevaju ovim unutra njim navalama , za ljui on. Tu le i pore lo i benegeserits og straha. Pro li su sati a Ganimino telo je jo drhtalo i grilo se u unutra njoj borbi, a li se sada i sestrin glas u ljuio u nju. uo ju je a o se pre linjui obraa onoj slic i unutar sebe. "Maj o... molim te..." A zatim: "Videla si Aliju! Zar eli da postane druga Alija?" Na raju, Ganima se prisloni na njega i pro apta: "Prihvatila je. Oti la je. "

On je pogladi po glavi. "Gani, oprosti mi, oprosti. Ni ada vi e neu tra iti d ovo. Bio sam sebian. Oprosti mi." "Nema tu ta da se pra ta", ree ona, dahuim glasom oji je bio oigledan rezultat veli ih fizi ih naprezanja. "Nauili smo mnogo o onome to nam je bilo potrebno da s aznamo." "Govorila ti je o mnogim stvarima", ree on. "Podeliemo to asnije, ada... " "Ne! Uiniemo to sada. Bio si u pravu." "Moja Zlatna staza?" "Tvoja pro leta Zlatna staza!" "Logi a je bes orisna a o nije naoru ana bitnim podacima", ree on. "Ali ja. .." "Ba a se vratila da preuzme ru ovoenje na om obu om i da vidi jesmo li... z agaeni." "To a e i Dan an. Nema nieg novog u..." "Prvobitnom proraunu", slo ila se glasom oji je dobijao u snazi. Odvojila se od njega i zagledala se u pustinju oja je poivala u smiraju pred svitanje. Ov a bit a... ovo saznanje o talo ih je itave noi. Kraljevs a stra a s one strane zaptiv aa mora da je imala mnogo mu a da razjasni ta se dogaa. Leto je bio naredio da ni ta ne sme da ih uznemiri. "Ljudi se esto naue o troumnosti starei", ree Leto. "emu se mi uimo uz svu ovu tarost oju sadr imo?" "Vaseljena a vom je mi vidimo ni ada nije potpuno istovetna fizi oj vase ljeni", ree ona. "Ne smemo posmatrati ovu ba u samo ao jednu ba u." "To bi bilo opasno", saglasio se on. "Ali moje pitanje..." "Postoji ne to to je izvan doma aja o troumnosti", ree ona. "Moramo na u svest da osposobimo da primeuje ono to nije u stanju unapred da zamisli. Zbog toga... mi je moja maj a uestano govorila o D esi i. Na raju, ad smo se obe pomirile sa unutra n jom razmenom, saop tila mi je mnoge stvari." Ganima je uzdahnula. "Mi znamo da je ona na a ba a", ree on. "Jue si provela sa njom itave sate. J e li to razlog to..." "A o to dopustimo, na e poznavanje e odrediti vrstu na e rea cije u odnosu pr ema njoj", ree Ganima. "To je ono na ta me je moja maj a nepre idno upozoravala. U jednom trenut u navela je rei na e ba e i...", Ganima mu dotae ru u, "zaula sam unut ar sebe odje tih rei u glasu na e ba e." "Upozoravala te je", ree Leto. "Zar na ovom svetu ni ta nije bilo pouzdano? " "Naj obnije gre e potiu iz nerazgovetnih pretpostav i", ree Ganima. "To su rei oje je moja maj a stalno navodila." "To je isti Bene Geserit." "A o se D esi a potpuno vratila Sestrinstvu..." "Bilo bi to veoma opasno za nas", ree ona, "ali se mogu li iti nas. Na a ba a bi mogla da bude instrument te zamisli." "Postoji jo jedan nain", ree on. "Da... nas dvoje... spareni. Ali oni znaju a ve sve posledice ta vo spa rivanje mo e da upetlja." "U pitanju je igra na sreu oju su sva a o morali da razmotre." "A na a ba a je, po svemu sudei, ume ana u to. Ne dopada mi se taj nain." "Ni meni." "Pa ipa , to ne bi bilo prvi put da raljevs a loza po u ava da..." "Ta pomisao me odbija", ree on podrhtavajui. Opazila je njegovu uznemirenost, te uuta. "Mo", ree on. I u toj udnoj alhemiji njihovih podudarnosti, ona je razumela uda stremi njegova misao. "Mo Kvizaca Haderaha mora da propadne", slo ila se. "Kada se upotrebi na njihov nain", ree on. U tom trenut u dan, i protiv njihove volje, osvanu nad pustinjom. Osetil i su a o nastaje vruina. Zasadi ispod grebena planu e bojama. Sivozeleno li e posulo jepo tlu iljaste sen e. Kosi sunevi zraci Dininog srebrnastog sunca ot rivali su z elenu oazu punu zlatnih i purpurnih sen i na pozadini nat riljujuih grebena. a uini

Leto ustade prote ui se. "Zlatna staza, da le", ree Ganima, obraajui se oli o njemu, toli o i sebi, imajui na umu a o se poslednja vizija njihovog oca spojila i stopila u Letovim snovima. Ne to se oe alo o vla ne zaptivae pozadi njih i iz tog pravca se zau mrmljanje ne a vih glasova. Leto se ponovo pri lonio starom jezi u oji su oristili u svojim razgov orima: "L'ii ani howr samis sm' wi owr samit sut." Tu i tada jedna odlu a se urezala u njihove svesti. Doslovce: Pratiemo je dno drugo do smrti, ia o samo jedan mo e da se vrati da izvesti o tome. Ganima tada ustade i njih dvoje se zajedno, roz vla ne zaptivae, vrati e u s ie. Stra ari oji su najpre ustali poe e da padaju na olena a o su blizanci prolazil i pored njih na putu a svojim odajama. Ovog jutra, gomila se razdvajala ispred njih na osobit nain, razmenjujui sa stra arima poglede pune znaenja. Provesti no sam i znad pustinje bilo je u duhu starog slobodnja og obiaja oji su upra njavali sveti m udraci. Cela Uma je izvodila ovaj obli bdenja. Pol Muad'Dib je to inio... i Alij a. Sada su raljevs i blizanci otpoeli. Leto je opazio razli u u pona anju gomile i s renuo je Ganimi pa nju na to. "Oni ne znaju a vu smo odlu u spremili za njih. Oni, zaista, ne znaju." I dalje se izra avajui tajnim jezi om on ree: "To zahteva rajnje neoe ivan p oeta ." Ganima je za trenuta o levala da bi uobliila svoje misli. Zatim ree: "Kad ucne taj as, opla ivanje roenog brata mora biti ba ao stvarno - u toj meri da tr eba nainiti i grobnicu. Srce mora da prati san, inae nee biti buenja." Izgovoren na starins om jezi u bio je to izuzetno potresan is az, u ome je upotrebljen zameni i obje t stajao odvojen od infinitiva. Bila je to sinta sa oja je sva oj grupi fraza dopu tala da se vrti o o same sebe, tvorei ta o vi e razl iitih znaenja, od ojih je sva o bilo odreeno i potpuno posebno ali oja su bila ta nano meusobno povezana. Ono to je ona re la delom je znailo da se njih dvoje sa Let ovim planom izla u opasnosti od smrti, a da li e ona biti prava ili podra avana, to n ije inilo razli u. Promena oja bi proiza la bila bi ao smrt, doslovce: 'Pogrebno ubistvo'. Ta oe je postojalo jedno dodatno znaenje celine oje je u azivalo na ono g o bi pre iveo radi izve tavanja, pa ma o to bio, a oje je glasilo ova o: glumit i ulogu onog oji je ostao u ivotu. Sva i pogre an ora bi uni tio itav plan i Letova Zlatna staza bi postala orso a . "Dozlaboga osetljivo", saglasio se Leto. Razgrnuo je zastor i njih dvoje uo e u svoje predsoblje. ivost njihovih poslu itelja prestala jesamo za oli o jedan ot ucaj srca a da blizanci roi e u zasvoeni prolaz oji je vodio u odaje dodeljene Gospi D esi i. "Ti nisi Oziris", podsetila ga je Ganima. "Niti u da po u am da to budem." Ganima ga prihvati za ru u, zaustavljajui ga. "Alija darsatay haunus m'sm ow", upozorila ga je. Leto se zagledao u sestrine oi. Zaista, Alijini postupci su odavali otu an vonj oji je njihova ba a zasigurno osetila. Uputio je Ganimi osmeh pun uva avanja . Ona je povezala starins i jezi sa slobodnja im sujeverjem da bi prizvala najos novnije plemens o preds azanje. M'smow, otu an vonj letnje noi bio je vesni smrti u ru ama demnona. A Izis je bila demons a boginja smrti od ljudi ijim su jezi om u ovom trenut u govorili. "Mi, Atreidi, poznati smo po tome to smo sauvali odva nost", ree on. "Stoga emo uzeti ono to nam je potrebno", ree ona. "Ili ta o, ili emo postati molioci pod nogama vlastitog namesni tva", ree on . "Alija bi u ivala u tome." "Ali na plan..." Pustila je da ostata reenice i ezne bez traga. Na plan, pomisli on. Sada je, da le, potpuno sudelovala u njemu. On ree: " Odnosim se prema na em planu ao prema adufs om ulu u." Ganima pree pogledom po predsoblju roz oje su prolazili, prepoznavajui j utarnje mirise rzna sa njihovim ara teristinim utis om venog postojanja. Dopao j oj se nain na oji je Leto upotrebio njihov tajni jezi . adufs i ulu . Bio je to zavet. Nazvao je njihov plan poljoprivrednim radom posebne rops e vrste: naubriva

nje, navodnjavanje, plevljenje, presaivanje, orezivanje - no ipa s onim slobodnj a im preutnim azivanjem da se ovaj rad istovremeno obavlja u jednom drugom svetu gde simbolizira obraivanje bogatstva du e. Ganima je prouavala lice svog brata do su o levajui stajali ovde u ameno m hodni u. Postojalo joj je sve oitije da se on zala e na dva nivoa: prvo, za Zlatn u stazu njegove vizije njihovog oca, i drugo, to to mu je ona dopustila punu vlas t u sprovoenju izuzetno opasnog stvaranja mita oji je plan poraao. Ovo ju je upla i lo. Da li je u njegovoj tajnoj viziji postojalo jo ne to u emu ona nije sudelovala? Da li je mogao da vidi sebe ao potencijalno obogotvoreno bie oje vodi oveanstvo u preporod - ao otac, ao sin? Muad'Dibov ult bio je pomuen, us rsnuo roz Aliji no ravo upravljanje u plahovitu neobuzdanost vojnog sve tenstva oje je jahalo na p leima Slobodnja a. On ne to rije od mene, shvatila je. Preispitala je ono to joj je re ao o svom snu. On je sadr avao stvarnost ta vih prelivajuih, duginih boja, da mu se posle toga de avalo da satima hoda unao ol o o amuen. San se ni ad nije razli ovao, priao je. "Stojim na pes u u svetloj, utoj dnevnoj svetlosti, pa ipa sunca nema. T ada shvatam da sam ja sunce. Moja svetlost isijava ao Zlatna staza. Kada ovo sh vatim, odmiem se od sebe. O reem se, oe ujui da ugledam sebe ao sunce. Ali ja nisam sunce; ja sam jedna tr ljasta figura, deji crte sa ci -ca sjajnim linijama umesto oiju, tr ljastim nogama i tr ljastim ru ama. U mojoj levoj ruci nalazi se ezlo, i t o pravo ezlo - dale o podobnije u svojoj stvarnoi od tr ljaste figure oja ga dr i. ez lo se pomera i to me u asava. Kada se pomeri, oseam da sam se probudio, pa ipa zna m da jo sanjam. Tada shvatam da je moja o a neim o lopljena - jednim o lopom oji s e pomera a o se moja o a pomera. Nisam u stanju da vidim taj o lop, ali ga oseam. Moj strah tada i ezava, jer mi ovaj o lop daje snagu ravnu snazi deset hiljada lju di." Po to je Ganima uporno zurila u njega, Leto je po u ao da se povue napred, ne bi li nastavili putem prema D esi inim odajama. Ganima se oduprla. "Ta Zlatna staza mogla bi biti ni gora ni bolja od ne e druge staze", ree ona. Leto obori pogled na ameni pod na ome su stajali, oseajui estinu povrat a Ganiminih sumnji. "Moram to da uinim", ree on. "Alija je posednuta", ree ona. "To bi moglo i nama da se desi. Mo da nam se ve i dogodilo, a da mi ne znamo za to." "Ne." Zatresao je glavom i dubo o je pogledao u oi. "Alija se odupirala. To je silama unutar nje dalo snagu. Vlastita snaga ju je nadvladala. Mi smo se u sudili da pretra ujemo iznutra, da tragamo za starim jezicima i starim znanjem. Mi smo ve amalgami onih ivota unutar nas. Mi im se ne odupiremo; mi se reemo sa njim a. To je bilo ono to sam nauio od na eg oca pro le noi. To je bilo ono to sam morao da n auim." "Meni ni ta nije re ao od svega toga." "Ti si slu ala na u maj u. To je ono to smo..." "I malo je nedostajalo da propadnem." "Je li jo ona o ja a u tebi?" bojazan mu je otvrdnula lice. "Jeste... ali mislim da svojom ljubavlju bdi nadamnom. Bio si izvanredan do si je nagovarao da se povue." Ganima pomisli na odbles e linosti svoje maj e unutar sebe i ree: "Na a maj a sada za mene postoji u alam al-mitalu sa ostalima, a li ona je o usila plod pa la. Sada mogu da je slu am bez straha. to se tie ostalih.. ." "Da", ree on. "I ja slu am svog oca, ali mislim da, u stvari, sledim savet dede po ome sam dobio ime. Mo da ime ide na ru u tome." "Jesi li dobio savet da ispria na oj ba i o Zlatnoj stazi?" Leto je prie ao da jedan poslu itelj oji je nosio poslu avni u obli u otar ice sa doru om za gospu D esi u proe pored njih. O tar miris zaina ih je zapahnuo u tre nut u ad ih je poslu itelj obilazio. "Ona ivi u nama i u svom vlastitom telu", ree Leto. "Ne bi bilo zgoreg da se njen savet dvaput razmotri." " to se mene tie, to ne dolazi u obzir", odbila je Ganima. "Neu ponovo da se izla em istoj opasnosti."

"Onda u ja to da uinim." "Mislila sam da smo se slo ili u tome da se ona vratila Sestrinstvu." "Zacelo. Bene Geserit na poet u njenog ivotnog puta, njeno lino bie u sredin i i Bene Geserit na raju. Ali, seti se da u njenim venama, ta oe, tee rv Har one na i da je ona bli a tome od nas, ao i da je is usila jedan vid ovog unutra njeg su delovanja oje mi posedujemo." "Veoma plita vid", ree Ganima. "Nisi odgovorio na moje pitanje." "Mislim da neu pominjati Zlatnu stazu." "Mo da ja hou." "Gani!" "Atreids i bogovi nam vi e nisu potrebni! Potreban nam je prostor za malo vi e ovenosti." "Zar sam to i ada odricao?" "Nisi." Dubo o je uvu la vazduh i odvratila pogled sa njega. Poslu itelji su gvirili iz predsoblja, shvatajui po visini glasova, da je re o raspravi, ali su bili nesposobni da razumeju prastare rei. "Moramo to da uinimo", ree on. "A o propustimo da stupimo u a ciju, mo emo s lobodno da se bacimo na svoje no eve." Upotrebio je slobodnja i izraz oji je nosio znaenje: 'da prospemo na u vodu u plemens u cisternu'. Ganima ga jo jednom pogleda. Bila je primorana da se saglasi. No, oseala j e da su uhvaeni u lop u lavirinta. Oboje su znali da se dan obrauna ispreio na nji hovoj stazi bez obzira na to ta budu inili. Ganima je znala ovo sa sigurno u oja je bila pot repljena injenicama s upljenim od onih ostalih ivota-seanja, ali se sada b ojala snage oju je dala tim ostalim du ama, oristei se injenicama iz njihovog is u stva. Vrebale su poput harpija u njoj, ti avetinjs i demoni uureni u zasedi. Svi, sem njene maj e, oja je u jednom trenut u imala vlast nad njenim t elom i uspela da se te vlasti odre ne. Ganima je jo bila uzdrmana onom unutra njom bit om, znajui da bi je izgubila da nije bilo Letove pomoi ubeivanja. Leto je azao da e ih njegova Zlatna staza izvesti iz lop e. I pored ti tee predstave da je zadr ao ne to od svoje vizije za sebe, ona je svim srcem prihvatala njegovu is renost. Bila mu je potrebna njena plodna stvarala a mo da bi ceo plan dobio u vrednosti. "Biemo stavljeni na probu", ree on, pogaajui pravac njenih sumnji. "Ali ne sa zainima." "Mo da a i sa njima. No sigurno, u pustinji i u Ogledu Posedovanja." "Ni ada nisi spomenuo Ogled Posedovanja", optu ila ga je. "Je li to deo tv og sna?" Po u ao je da suvim grlom proguta pljuva u, pro linjui sebe to je dopustio da mu ovo poslednje izleti. "Da." "Znai, biemo... posednuti?" "Ne." Razmi ljala je o Ogledu - tom prastarom slobodnja om ispitu iji je zavr eta n aje e donosio groznu smrt. Ovaj plan je, osim toga, imao i drugih zamr enosti. On je m ogao da ih dovede do ivice, ije je pre oraenje moglo da bude protiv prirode ljuds og razuma, to jest, moglo je da dovede u pitanje zdravlje tog razuma. Znajui gde joj misli rivudaju, Leto ree: "Mo privlai psihotiare. Uve . To je ono to moramo da izbegnemo unutar nas." "Siguran si da neemo biti... posednuti?" "Neemo, u oli o stvorimo Zlatnu stazu." Jo puna sumnje, ona ree: "Ne elim da zanesem tvoje dete, Leto." Zavrteo je glavom i suzbijajui odavanje svojih unutra njih tajni uhvatio se za raljevs i zvaninu formu prastarog jezi a: "Sestro moja, volim te dra e nego se be sGma, ali ponuda mojih elja ni a o nije to." "Vrlo dobro. Hajde, onda, da se vratimo na jedno drugo pitanje, pre no to se pridru imo na oj ba i. No zariven u Aliju re io bi veinu na ih problema." "A o to veruje , onda veruje da smo u stanju da iziemo iz blata i ne ostavim o tragove za sobom", ree on. "Pored toga, da li je Alija i ada ne om pru ila prili

u?" "Kolaju prie o onom Javidu." "Je li Dan an po azao i najmanji zna da mu rastu rogovi?" Ganima slegnu ramenima. "Jedan otrov, dva otrova." Bila je to uobiajena f raza pamenja raljevs oj navici pravljenja spis a pratilaca prema tome oli u su opasnost predstavljali za njihovu linost, obele je vladara na svim mestima i u svim vremenima. "Moramo da postupimo na moj nain", ree on. "Drugi nain bi mogao da bude i i." Po njenom odgovoru, prepoznao je da je onano suzbila svoje sumnje i o ol i nim putem do la do saglasnosti sa njegovim planom. Ovo saznanje mu nije donelo rad ost. Uhvatio je sebe a o posmatra vlastite ru e, pitajui se da li e se prljav tina uhvatiti po njima. 14.

Ara is i testament od Har al-Ada Farad'n je rupnim oracima oraao roz vrt, dvori te raljevs e palate svo g dede, posmatrajui sopstvenu sen u oja se s raivala a o je sunce Saluse Se undu s prilazilo podnevu. "Mue me sumnje, Tie anie", ree on. "Oh, ne mo e se porei privlanost prestola, a li..." Dubo o je uzdahnuo. "Ja imam ta o mnogo interesovanja." Tie ani , jo pod utis om divlja e rasprave sa Farad'novom maj om, bacio je pogled iz pri raj a na princa, opa ajui da mladievo telo vrsne sa pribli avanjem njego vog osamnaestog roendana. Ka o je dan za danom prolazio u njemu je bilo sve manje Vensicijinog, a sve vi e crta starog adama, oji je svoja privatna zanimanja pretp ostavljao odgovornostima upravljanja raljevinom. To ga je, naravno, na raju o t alo prestola. Postao je previ e me an u pogledu zapovedanja. "Moraete da napravite uzbor", ree Tie ani . "Oh, nema sumnje da e biti vrem ena i za ne a od va ih interesovanja, ali..." Farad'n je ugrizao donju usnu. Du nost ga je obavezivala da bude ovde, ali se on oseao osujeen. Dale o bi radije oti ao u stenovitu otlinu gde su se sprovodi li ogledi sa pe anim pastrm ama. Tamo se sada odvijao proje t nesagledivih mogunosti : oteti monopol na zaine od Atreida i tada se sva ta moglo dogoditi. "Jesi li siguran da e oni blizanci biti... u lonjeni?" "Ni ta nije apsolutno sigurno, moj prine, ali su izgledi dobri." Farad'n sle e ramenima. Mu o ubistvo je ostala injenica raljevs og ivota. Je zi je bio ispunjen tananim ozna ama naina a o da se u lone va ne linosti. Uz pomo s amo jedne rei, mogla se napraviti razli a izmeu otrova u piu i otrova u hrani. Pret postavljao je da e u lanjanje atreids ih blizanaca biti izvr eno ori enjem otrova. Ov a misao mu nije prijala. Po svemu to se ulo blizanci su bili neobino zanimljiv par. "Da li bismo morali da se preselimo na Ara is?" upita Farad'n. "To je najbolje re enje; postaviti nas na ta u najveeg pritis a." Izgledalo je da Farad'n izbegava ne o pitanje i Tie ani se pitao ta bi to moglo biti. "Zabrinut sam, Tie anie", ree Farad'n ba ada su obilazili ivicu ivice i pri bli avali se vodos o u o ru enom d inovs im crnim ru ama. S one strane ivice moglo se uti a o ba tovani tric aju ma azama. "Da", ree Tie ani brzo. "Ova, ah, religija oju ti ispoveda ..."

Ovo je bilo Muad'Dibovo delo: on je video podsvesni majdan sva e individ ue ao nesvesnu naslagu pamenja oje ide unazad sve do prvobitne elije na eg zajedni og prapoet a. Sva o od nas, re ao je on, mo e da odmeri svoje rastojanje od tog zaj edni og pore la. Videi to i azivajui to, on je doneo smelu sudbonosnu odlu u. Muad 'Dib je sebi stavio u zadata da genets u memoriju upotpuni procenjivanjem onoga to dolazi. Uradiv i ta o, probio se roz delove vremena, napraviv i jedinstvenu stva r od pro losti i budunosti. To je bila Muad'Dibova tvorevina utelovljena u njegovom sinu i njegovoj eri.

"Nema nieg udnog u tome, moj prine", ree Tie ani , nadajui se da mu je glas z adr ao postojanost. "Ta religija se obraa ratni u u meni. To je odgovarajua religija za jednog Sardau ara." Ovo je, barem, bila istina. "Daaa... Ali moja maj a izgleda ta o zadovoljna njom." Pro leta Vensicia ! pomisli Tie ani . Uinila je svog sina sumnjiavim. "Ne tie me se ta va a maj a misli", ree Tie ani . "ove ovo religijs o opredelj enje je njegova privatna stvar. Mo da ona u tome vidi ne to to bi vam moglo pomoi da s e popnete na presto." "To sam i ja pomislio", ree Farad'n. Ahh, ovaj moma je prepreden! proe Tie ani u roz glavu. On ree: "Udubite se i sami u ovu religiju; odmah e vam postati jasno za to sam je ja izabrao." "Pa ipa , Muad'Dibove propovedi? Konano, on je bio Atreid." "Mogu jedino da a em da su putevi gospodnji zagonetni", ree Tie ani . "Shvatam. Ka i mi, Tie , za to si me ba sada pozvao da pro etamo? S oro je podn e, a u to doba dana ti si obino na ovom ili onom mestu po nareenju moje maj e." Tie ani se zaustavio pored amene lupe oja je gledala na vodos o i d i novs e ru e ispod njega. Prs ajue apljice su ga smirivale i on zadr a pa nju na njima do je odgovarao: "Moj prine, uradio sam ne to to se va oj majci ne bi mo da svialo." Pro mu roz glavu: A o poveruje u ovo, njen pro leti plan e upaliti. Tie ani je got ovo pri elj ivao da Vensicijin plan propadne. Dovesti onog pro letog Propovedni a ovde. Ona je bezumna. A te tro ovi! Po to je Tie ani du e vreme ostao utei i e ajui, Farad'n ga upita: "U redu, Tie , ta si to uradio?" "Doveo sam strunja a za tumaenje snova", ree Tie ani . Farad'n o inu pogledom svog pratioca. Ne i meu starijim Sardau arima oji s u upra njavali igru tumaenja snova, sve vi e su se upu tali u to od trenut a poraza oj i im je naneo taj 'Vrhovni Sanjar', Muad'Dib. Negde u dubini njihovih snova, raz mi ljali su, mo da le u put povrat a do moi i slave. Tie ani se, meutim, uve lonio ov e igre. "To ne lii na tebe, Tie ", ree Farad'n. "U tom saluaju mogu da govorim samo sa stnovi ta moje nove religije", ree on , obraajui se vodos o u. Govoriti o religiji bila je, naravno, svrha zbog oje su se izlo ili opasnosti dovodei Propovedni a ovde.. "Onda govori sa stanovi ta te religije", ree Farad'n. "Ka o moj princ zapoveda." O renuo se i pogledao ovog mlaanog posedni a s vih snova oji su sada bili izvueni na stazu oju e ua Korino slediti. "Cr va i dr a va, moj prine, pa a i nauni um i vera i jo vi e od toga: napreda i tradicija - sve o vo je izmireno u Muad'Dibovim uenjima. On je uio da ne postoje nepomirljive suprot nosti izuzev u ljuds im verovanjima i, pone ad, u njihovim snovima. Budunost se o tuila u pro losti, a obe su deo jedne celine." Upr os sumnjama oje nije mogao da odagna, Farad'n je osetio da su ove r ei ostavile na njega dubo utisa . Opazio je prizvu nevoljne is renosti u Tie an i ovom glasu, ao da je ovaj ove govorio nasuprot ne im unutra njim prinudama. "I zbog toga si mi doveo tog... tumaa snova?" "Da, moj prine. Moguno je da va san probija granice vremena. Ponovo zadobij ate svest o va em unutra njem biu ada shvatite Svet ao povezanu celinu. Va i snovi... pa..." "Ali ja nerado govorim o svojim snovima", usprotivio se Farad'n. "Oni su samo jedna neobinost, i ni ta vi e od toga. Ni ada nisam pretpoostavio da ti..." "Moj prine, ni ta to vi uradite ne mo e da bude neva no." "To je vrlo las avo, Tie . Da li zaista veruje da taj dru an mo e da dosegne u srce veli ih tajni?" "Verujem, moj prine." "Onda ne a se moja maj a srdi do mile volje." "Primiete ga?" "Naravno - po to si ga doveo da bi rasrdio moju maj u." Da li se to on meni podsmeva? pitao se Tie ani . Zatim ree: "Moram da vas upozorim da starac nosi mas u. To je jedno i sijans o sredstvo oje onima bez v ida onoguava da vide uz pomo o e." "On je slep?"

"Da, moj prine." "Zna li on o sam ja?" "Re ao sam mu, moj prine." "Vrlo dobro. Poimo njemu." "A o bi moj princ bio voljan da ovde prie a par trenuta a, doveo bih tog o ve a do va eg prinevstva." Farad'n je pogledom preleteo vrt sa vodos o om i nasme io se. Mesto je, za ovu glupost, bilo dobro ao i sva o drugo. "Jesi li mu priao o emu sanjam?" "Samo uop teno, moj prine. Bie mu potreban va lini is az." "Oh, vrlo dobro. Dovedi ove a ovamo." Farad'n je o renuo lea, slu ajui a o se Tie ani urno udaljava. Mogao je da vidi vrh braon apice ba tovana oji je radio odmah iza ivice, ao i sevanje njegov ih ma aza oje su se zarivale u zelenilo. Po ret je bio hipnoti i. Ova stvar sa snom je besmislica, pomisli Farad'n. Tei je pogre io to se ni je posavetovao sa mnom pre no to je ovo uinio. udno da je Tie ani u bilo potrebno d a se oda religiji u njegovim godinama. A sada i ovi snovi. Upravo je zauo bat ora a oji mu se pribli avao sa lea; Tie ani ov poznati samopouzdani ora i hod ove a oji je vu ao noge. Farad'n se o renuo i netremice se zagledao u tumaa snova oji mu se primicao. I sijans a mas a bila je crna, pr ozrana stvar oja je po rivala lice od ela do ispod brade. Na mas i nije bilo pror eza za oi. A o je trebalo verovati i sijans om hvalisanju, cela mas a predstavlja la je jedno o o. Tie ani se zaustavio na dva ora a ispred Farad'na, ali se mas irani st arac pribli io na manje od jednog ora a. "Tuma snova", ree Tie ani . Farad'n limnu glavom. Mas irani starac se potmulo gro tavo na a ljao, ao da je po u avao da povra ti ne to iz stoma a. Farad'n je bio esto o svestan iselog mirisa zaina oji je starac odavao. On se irio iz duga e sive ode de oja je po rivala njegovo telo. "Je li ta mas a zaista deo tvog tela?" upita Farad'n, shvatajui da po u ava da odlo i razgovor o snovima. "Do je nosim", ree starac glasom u ome je zvealo ne a vo oporo unj anje uz jedva nagove ten slobodnja i naglasa . "Vi sanjate", ree on. "Priajte mi." Farad'n sle e ramenima. Za to da ne? Uostalom, zbog toga je Tie ani i doveo starca. Ili je, mo da, ne to drugo bilo po sredi? Sumnje obuze e Farad'na i on zapita : "Jesi li ti zaista strunja za tumaenje snova?" "Do ao sam da protumaim va e snove, moni gospodaru." Ponovo je Farad'n slegao ramenima. Ova mas irana prili a inila ga je nerv oznim i on potra i pogledom Tie ani a oji je i dalje stajao tamo gde se zaustavio , pre r tenih ru u i oiju uprtih u vodos o . "Vi sanjate, da le", navaljivao je starac. Farad'n je dubo o uzdahnuo i poeo da pripoveda san. Kada se potpuno uneo u njega postalo mu je la o da pria. Govorio je o vodi oja se penje iz vrela, o s vetovima oji su ao atomi igrali u njegovoj glavi, o zmiji oja se pretvarala u pe anog crva i rasprs avala u obla pra ine. Prianje o zmiji, na njegovo iznenaenje, z ahtevalo je vi e napora. Ne a av u asan otpor ga je sputavao i izazivao bes u njemu do je govorio o tome. Kada je Farad'n na raju uutao, starac je ostao nepomian. Crna, prozirna m as a se pomerala u s ladu sa njegovim disanjem. Farad'n je i e ivao. Ti ina se produ av ala. Najzad Farad'n ree: "Zar nee da protumai moj san?" "Protumaio sam ga", ree on, glasom oji ao da je dolazio iz veli e udalje nosti. "Da le?" Farad'n zau ci tanje u sopstvenom glasu, to je govorilo o napetos ti oju je san proizveo. Starac je i dalje neosetljivo utao. "Reci mi, onda!" Ton njegovog glasa jasno je izra avao bes. "Re ao sam vam da sam ga protumaio", odgovori starac. "Nismo se dogovoril i da vam saop tim svoje tumaenje."

Ovo poslednje je osnulo a i Tie ani a ije se ru e spusti e niz bo ove u dv e stisnute pesnice. " ta?" dre nu on. "Nisam re ao da u ot riti svoje tumaenje", ree starac. " eli li da ti jo platimo?" upita Farad'n. "Nisam tra io da mi se plati ada su me dovodili ovamo." Izvestan hladan p onos u odgovoru razme ao je Farad'novu ljutnju. Ovaj starac je, u sva om sluaju, b io hrabar ove . Morao je znati da je iz neposlu nosti mogla da usledi smrt. "Dopustite mi, moj prine", ree Tie ane , ba ad je Farad'n zaustio ne to da a e. Zatim nastavi: "Hoe li nam rei za to ne eli da ot rije svoje tumaenje?" "Da, moji gospodari. San mi a e da ne bi bilo svrhe obja njavati ove stvari ." Farad'n nije bio u stanju da se uzdr i. "Hoe li da a e da ja ve znam znaenje sv g sna?" "Mo da je i ta o, moj gospodaru, ali su tina nije u tome." Tie ani se poma ao i stao neposredno uz Farad'na. Obojica su zurila u s tarca. "Izjasni se", ree Tie ani . "Dosta", ree Farad'n. "Kada bih govorio o ovom snu, istra ivao ta ve stvari ao to su voda i pra in a, zmije i crvi, analizirao atome oji igraju u va oj glavi ao to to ine i u mojoj. .. ahh, moni gospodaru, moje rei bi vas samo zbunile i vi biste se i dalje bavili nesporazumima." "Boji li se da bi me tvoje rei mogle razljutiti", ree Farad'n. "Moj gospodaru! Pa vi ste ve ljuti." "Mo da nema poverenja u nas?" upitao je Tie ani . "Ovo je sasvim blizu istine, moj gospodaru. Nemam poverenja ni u jednog od vas iz prostog razloga to vi nemate poverenja u same sebe." "Hoda po samom rubu provalije", ree Tie ani . "Ljudi su gubili glave i zbo g manje uvredljivog pona anja od ovog tvog." Farad'n limnu glavom i dodade: "Ne izazivaj na u srd bu." "Fatalne posledice srd be Korina su dobro znane, moj gospodaru Saluse Se u ndus", ree starac. Tie ani polo i, po retom oji spreava, a u na Farad'novu ru u pitajui: "Po u a va li da nas natera da te ubijemo?" Farad'n ome ta o ne to nije palo na pamet, sada ada je shvatio ta bi ova vo pona anje moglo da znai oseti a o mu telom struji hladna jeza. Da li je ovaj st arac oji je sebe nazivao Propovedni om... da li je on bio ne to vi e od onoga to se na prvi pogled inilo? Ka ve bi mogle da budu posledice njegove smrti? Veli omuenic i su mogli da budu opasni proizvodi. "Sumnjam da ete me ubiti pa ma ta re ao", ree Propovedni . "Mislim da vi, B a are, znate moju vrednost, a evo i va princ sada nasluuje." "Bezuslovno odbija da protumai njegov san?" upita Tie ani . "Ja ga jesam protumaio." "I nee da ot rije ono to si video u njemu?" "Da li me osuujete zbog toga, moj gospodaru?" "Od a ve oristi mo e da mi bude ?" upita Farad'n. Propovedni ispru i svoju desnu ru u. "Dovoljno je da mahnem ovom ru om i Dan an Ajdaho e doi meni i po oriti mi se." "Ka vo je sad to prazno hvalisanje?" upita Farad'n. Ali Tie ani zavrte glavom, priseajui se svoje rasprave sa Vensicijom. On ree: "Moj prine, to bi moglo biti istinito. Ovaj Propovedni ima mnogo sledeni a n a Dini." "Za to mi nisi re ao da je on sa tog mesta?" upita Farad'n. Pre nego to je Tie ani mogao da odgovori, Propovedni oslovi Farad'na: " Moj gospodaru, ne smete da oseate rivicu zbog Ara isa. Vi ste samo proizvod svog vremena. Na to ove uve mo e da se pozove ada ga njegove rivice s ole." "Krivice!" Farad'n je bio izvan sebe od besa. Propovedni samo sle e ramenima. udnovato, ovo je prevelo Farad'na iz besa u veselost. Nasmejao se, zabaci o glavu izazvav i Tie ani ov zaprepa en pogled. Zatim ree: "Svia mi se, Propovednie." "Poastvovan sam, prine", ree starac.

Prigu ujui i ot, Farad'n ree: "Pronai emo ti stan ovde na dvoru. Bie moj zvani tuma snova - a ia o mi ni ada ne po loni nijednu re tumaenja. Mo e da mi daje savete vezi sa Dinom. To mesto budi u meni veli u radoznalost." "To nije ostvarljivo, prine." Plima srd be poela je da se vraa. Farad'n je zurio u crnu mas u. "A, za to nij e, reci mi, molim te?" "Moj prine", ume a se Tie ani , ponovo dota nuv i Farad'novu ru u. "U emu je stvar, Tie ?" "Doveli smo ga ovamo pod uslovima ugovora sa Esnafom. On treba da se vra ti na Dinu." "Ara is me zove natrag", ree Propovedni . "Ko te poziva?" upitao je Farad'n. "Sila vea od va e, prine." Farad'n ustremi jedan ispitiva i pogled prema Tie ani u. "Je li ovo atrei ds i pijun?" "Malo verovatno, moj prine. Alija je ucenila njegovu glavu." "A o to nisu Atreidi, o te onda poziva?" upita Farad'n ponovo se o reui P ropovedni u. "Jedna sila vea od atreids e." Farad'n se isceri. Ovo je ipa bila samo mistina besmislica. Ka o je ova va oje tarija mogla da obmane Tie a? Ovog Propovedni a je zvao - najverovatnije n e i san. Od a vog su znaaja bili snovi? "To je bilo traenje vremena, Tie ", ree Farad'n. "Za to si me podvrgao ovoj. .. ovoj farsi?" "Ulog je bio veli i, moj prine", ree Tie ani . "Ovaj tuma snova mi je obeao da e nam pomoi da Dan ana Ajdahoa uinimo agentom ue Korino. Sve to je tra io za uzvrat bilo je da se sretne sa vama i protumai va san." U sebi Tie ani dodade: Ili je b ar ta o re ao Vensiciji! Nove sumnje spopado e Ba ara. "Za to ti je moj san toli o va an, stare?" upita Farad'n. "Va san mi a e da se veli i dogaaji reu a svom loginom zavr et u", ree Propov dni . "Moram da po urim sa povrat om." Sprdajui se, Farad'n ree: "Da le, ostae nedo uiv, us raujui mi savet." "Savet je, prine, opasna roba. No, ja u se ipa usuditi da vam iznesem ne oli o rei oje mo ete da shvatite ao savet, ili na bilo oji drugi nain oji vam se dopada." "Sva a o", ree Farad'n. Propovedni postavi svoje mas irano nepo retno lice ti ispred Farad'na. "Vlade mogu da se di u i padaju iz razloga oji izgledaju beznaajni, prine. Ka ve s itne zgode! Svaa izmeu dve ene... pravac u ome duva vetar odreenog dana... ijanje, a alj, du ina odee ili sluajan sudar estice pes a i dvorjaninovog o a. Nisu uve uzvi e ni interesi ministara Carevine ono to upravlja pravcima istorije, niti je to neop hodno inodejstvovanje sve teni a oje po reu bo je ru e." Farad'n se oseti dubo o dirnut ovim reima, no nije bio adar da objasni s voje oseanje. Tie ani se, meutim, usredsredio na jednu reenicu. Zbog ega je ovaj Propove dni pomenuo odeu? Tie ani ov um se zadr ao na cars oj no nji oja je bila otpremljen a atreids im blizancima, a oju su tigrovi bili uve bani da napadaju. Da li je sta rac is azao lu avo upozorenje? Koli o je mnogo znao? "Gde je tu savet?" upita Farad'n. "A o elite da uspete", ree Propovedni , "morate da dovedete svoju strategi ju do ta e primenjivosti. Gde se primenjuje strategija? Na naroitom mestu i sa nar oitim ljudima na umu. Ali, a i sa najveom brigom o sitnicama izmai e vam ne i maleni detalj ome se ne pridaje znaaj, a oji je u vezi sa celinom. Da li ste u stanju , prine, da va u strategiju svedete na ambicije supruge jednog regionalnog vladara? " Tie ani ga pre ide, ledenim glasom: " to si se ta o zao upio strategijom, Propovednie? ta je to to e a mog princa?" "Njega navode da pri elj uje presto", ree Propovedni . " elim mu sva u sreu, a li e mu biti potrebno mnogo vi e od sree." "Ovo su pogibeljne rei", ree Farad'n. "Ka o se usuuje da izgovori ta ve rei?"

"Ambicija eli da ostane neuznemirena injenicama stvarnosti", ree Propovedni . "Usuujem se da izgovorim ova ve rei jer se nalazite na ras rsnici. Mogli biste da postanete izvanredan ove . Ali sada ste o ru eni onima ojima nije potrebno mora lno opravdanje za postup e, savetnicima oji su strate i usmereni. Vi ste mladi, ja i i izdr ljivi, ali vam nedostaje odreena vi a obu a roz oju bi se va ara ter ra zvio. Ovo je alosno s obzirom na to da imate slabosti oje sam vam opisao." " ta hoe da a e ?" nagrnu Tie ani . "Pazi ta govori ", ree Farad'n. "Koja je to slabost?" "Vi nemate predstavu ojoj vrsti dru tva biste dali prvenstvo", ree Propove dni . "Vi ne vodite rauna o nadama va ih potinjenih. a i sli a Carstva za ojom te ite jedva da ima ne i obris u va im zamislima." O renuo je svoje mas irano lice prema Tie ani u. "Va e o o je o renuto prema vlasti, a ne njenoj o troumnoj upotrebi i nj enim opasnostima. Va a budunost je, stoga, ispunjena oiglednim nepoznanicama: svadlj ivim enama, a ljevima i vetrovitim danima. Ka o da stvorite jednu epohu ad ne mo et e da vidite sva u pojedinost? Va ilavi moza vam tu nee biti od oristi. Eto gde st e slabi." Farad'n je dugo prouavao starca, pitajui se a vi su to dublji izvori oji poraaju ova ve misli, zasnovane na ova o sumnjivim pojmovima. Moralnost! Dru tveni ciljevi! To su bili mitovi ojima se pot repljivala vera to om uzlaznog retanj a evolucije. Tie ani ree: "Dosta je bilo rei. ta emo sa dogovorenom cenom, Propovednie?" "Dan an Ajdaho je va ", ree Propovedni . "Koristite ga pa ljivo. On je dragul j neprocenjive vrednosti." "Oh, njemu smo namenili pri ladan zadata ", ree Tie ani . Pogledao je u F arad'na. "S va im dopu tenjem, moj prine?" "Po alji ga da se spa uje pre nego to promeni mi ljenje", ree Farad'n. Zatim, sevajui oima na Tie ani a ree: "Ne svia mi se nain na oji si se poslu io mnome, Tie !" "Oprostite mu, prine", ree Propovedni . "Va verni Ba ar je ispunio bo ju volju, ia o bez svog znanja." Klanjajui se, Propovedni se udalji, a Tie ani pohita da ga isprati. Farad'n je, posmatrajui prili e oje su odlazile, razmi ljao: Moram da proui m ovu religiju uz oju je Tie pristao. alosno se nasmejao. I to je tuma snova! Al i ta mari? Moj san iona o nije bio va na stvar. 15.

I on ima e viziju o lopa. O lop nije bio njegova vlastita o a; bio je vr i od p lastinog eli a. Ni ta nije moglo da probije njegov o lop - ni no , ni otrov, ni pesa , ni pustinjs a pra ina i njena ar a vrelina. U desnoj ruci imao je silu ojom je bi o u stanju da podigne Koriols e bure, uzdrma zemlju i pretvori je u ni ta. Njegove oi su bile pri ovane na Zlatnu stazu, a u levoj ruci mu se nalazilo ezlo apsolutn e vlasti. A iza Zlatne staze njegove oi bile su uprte u venost oja je, znao je, b ila hrana njegovoj du i i njegovom venom telu.

"Za mene bi bilo bolje da ni ada ne postanem car", ree Leto. "Oh, ne elim da a em da sam nainio oevu gre u i zavirio u budunost uz pomo zains e ugle. Ovo to s re ao proizilazi iz sebilu a. Mojoj sestri i meni je oajni i potrebno doba slobode u ome bismo nauili a o da ivimo sa onim to jesmo." Uutao je, ispitiva i posmatrajui gospu D esi u. Izgovorio je svoj deo ba a o su se on i Ganima dogovorili. ta bi sada njihova ba a mogla da odgovori? D esi a je prouavala svog unu a u slaboj svetlosti sjajnih ugli oje su os vetljavale njene odaje u Sie Tabru. Jo je bilo rano jutro drugog dana njenog borav a ovde i te to je bila primila uznemiravajuu vest da su blizanci proveli no u bde nju izvan siea. ta su radili? Nije spavala dobro i oseala je zlovolju zamora to je z nailo da je spala sa onog hiper nivoa oji ju je proneo roz sve nezaobilazne nev olje poev od one presudne predstave na osmodromu. Ovo je bio sie njenih nonih mora - ali napolju nije bila pustinja oju je ona pamtila. Oda le je sve ovo cvee dos

Heigija, san mog brata iz Ganimine

njige

pelo ovamo? a je i vazduh o o nje bio previ e vla an. Disciplina u pogledu psutinjs ih odela bila je labava meu mladima. " ta si to ti, dete, ada ti je potrebno vreme da spozna sebe?" upita ona. Blago je zavrteo glavom, svestan da e ova av gest odraslog ove a udno izgle dati na dejem telu. No, imao je na umu da ovu enu mora da izbaci iz ravnote e. "Pre svega, ja nisam dete. Oh..." Postavio je ru u na prsa. "Ovo jeste deje telo; nema ni a ve sumnje u to. Ali ja nisam dete." D esi a se ujela za gornju usnu zanemarujui injenicu da ju je to odavalo. Nj en Vojvoda, ve toli o godina sahranjen na ovoj u letoj planeti, uve joj se smeja o u ova voj prilici. 'Tvoj jedan jedini razuzdan odgovor', a o je zvao ovo gric anje usne. 'Ka e mi da si uzrujana, i ja moram da poljubim te usne da bih umirio njihovo drhtanje.' A sada ju je ovaj unu oji je nosio ime njenog Vojvode, jednostavno se nasmejav i i re av i: "Uzrujana si i vidim to po podrhtavanju tvojih usana", do te m ere prenerazio da je nastala ti ina u ojoj su se mogli uti ot ucaji srca. Bila je potrebna najjaa disciplina njene benegeserits e obu e da povrati izgled spo ojstva. Iscedila je: "Da li mi se ruga ?" "Da se rugam tebi? Ni ada. Ali moram da ti objasnim oli o mnogo se razl i ujemo. Dozvoli mi da te podsetim na onu sie u orgiju pre mnogo godina ada ti j e Stara asna Maj a predala svoje ivote i svoja pamenja. Dovela je sebe u s lad sa t obom i podarila ti onaj... onaj duga i venac obasica, u ome je sva a predstavlj ala jednu linost. Jo si njihov vlasni . Stoga zna pone to od onoga to Ganima i ja do ivl javamo." "A Alija?" upita D esi a, u ajui ga. "Zar nisi o tome razgovarala sa Gani?" "Hou da razgovaram o tome sa tobom." "Vrlo dobro. Alija je poricala ono to je bila i postala je ono ega se najv i e pla ila. Unutra nja pro lost se ne da progutati nesvesno. To je opasan postupa za b ilo oje ljuds o bie, a za nas oji smo roeni ao oformljene linosti, gore je od sa me smrti. I to je sve to elim da a em o Aliji." "Da le, nisi dete", ree D esi a. "Star sam milione godina. To zahteva prilagoavanja a va ljuds a bia ni ad a ranije nisu bila pozvana da izvr e." D esi a limnu glavom, sada ve smirenija, ali ipa dale o predostro nija nego prili om susreta sa Ganimom. A gde je Ganima? Za to je Leto do ao sam? "Pa, ba o", ree on, "jesmo li mi izrodi ili nada Atreida?" D esi a je prenebregnula ovo pitanje. "Gde ti je sestra?" "S ree Alijinu pa nju a o bismo mogli na miru da razgovaramo. To je neopho dno. Ali Ganima ti ne bi re la ni ta vi e od onoga to sam ti ja re ao. Zar to jue nisi opazila?" "Ono to sam jue zapazila, to je moja privatna stvar. Za to blebee o Izrodstvu? " "Blebeem? Ne zamaraj me sa svojim benegeserits im frazama, ba o. Vratiu ti ih natrag, re za re, ravno iz tvog sopstvenog pamenja. Potrebno mi je vi e od podrht avanja tvojih usana." D esi a je zavrtela glavom oseajui hladnou ove... linosti, oja je u svojim ve nama nosila i njenu rv. Sredstva oja su mu stajala na raspolaganju obeshrabriv ala su je. Po u avajui da se suprotstavi njegovom tonu, ona upita: " ta ti zna o mojim namerama?" Nanju io je opasnost. "Ne mora da se pita da li sam napravio gre u oju je mo j otac uinio ili ne. Nisam gledao izvan na eg vremens og vrta - barem ne sa ciljem da ne to pronaem. Treba odustati od apsolutnog znanja budunosti u ime onih trenuta a dFja vu oje sva o ljuds o bie mo e da is usi. Poznata mi je zam a predvianja. ivot mog oca mi ot riva ta o tome treba da znam. Ne, ba o: apsolutno znati budunost znai neizostavno upasti u lop u te budunosti. To slama vreme. Sada njost postaje buduno st. Meni je potrebno vi e slobode od toga." D esi a je osetila a o joj se jezi mrda oznaujui neizgovorene rei. Ka o bi mu odgovorila ne to to ve nije znao. Ovo je bilo udovi no! On je ja! On je moj ljubljen i Leto! Ta misao ju je potresla. Za trenuta se zapitala da li bi deja obrazina m ogla da spadne i da se u a u druge crte i vas rsnu... Ne!

Leto, oji je bio oborio glavu, sada podi e oi da je osmotri. Najposle, s n jom se moglo izii na raj. On ree: "Kada razmi lja o predvianju, to je nadam se ret o, ti se, verovatno ne razli uje od ostalih ljudi. Veina zami lja a o bi bilo lepo zna ti sutra nje cene itove o e. Ili da li e ne i Har onen jo jednom vladati na svojoj G iedi Primi? Ali, naravno, mi, i bez predvianja, poznajemo Har onene, zar ne, ba o ?" Odbila je da se uhvati na ponueni mamac. On je, sva a o, morao da zna za pro letu har onens u rv u svojoj liniji preda a. "Ko je jedan Har onen?" upita on, podbadajui. "Ko je Zver Raban? Bilo o od nas, a? Ali ja sam se udaljio od predmeta. Re je o narodnom mitu o predvianju: apsolutno znati budunost! Sve o njoj! Ka va bogatstva bi se mogla zaraditi - i iz gubiti - na osnovu ova vog apsolutnog znanja, a? Svetina veruje u to. Oni veruju da a o je malo pare dobro, ostalo mora da bude jo i bolje. Ka va divota! A a o bi se bilo ome od njih uruio potpun scenario njegovog ivota, uve isti dijalog do t renut a njegove smrti - ali bi to bio pa len po lon. Ka va preispoljna amotinja! Sva og trenut a ivljenja on bi ponavljao ono to je apsolutno znao. Bez odstupanja. Mogao bi da predvidi sva i odgovor, sva u izjavu - iznova i iznova i iznova i i znova i iznova i..." Leto je zavrteo glavom. "Neznanje ima svojih prednosti. Vaseljena iznenae nja je ono za ta se ja molim!" Beseda je bila duga a i slu ajui je D esi a nije mogla da se naudi tome oli o su njegov nain dr anja i govorenja predstavljali odje njegovog oca - njenog izgubl jenog sina. Isto je va ilo i za ideje: ovo su bile misli oje bi pristajale Polu. "Podsea me na tvog oca", ree ona. "Da li ti to smeta?" "Na izvestan nain, ali me umiruje saznanje da on nastavlja da ivi u tebi." "Ka o malo shvata nain na oji on nastavlja da ivi u meni." D esi a je procenila da ton njegovog glasa, ia o jednolian, naprosto vrca o d gorine. Podigla je bradu i pogledala ga ravno u oi. "Ili a o tvoj Vojvoda ivi u meni", ree Leto. "Ba o, Ganima je ti! Ona je ti u ta voj meri da ne postoji ni jedna jedina tajna oja je njoj nepoznata u tv om ivotu sve do trenut a ada si rodila na eg oca. A ja! Ka av sam samo atalog zab ele enih rvnih srodni a ja. Ima trenuta a ad to postaje nepodno ljivo. Do la si ovde da donese sud o nama? Do la si ovde da donese sud o Aliji? Bolje bi bilo da mi done semo sud o tebi!" D esi a je u sebi tra ila odgovor ali ga nije nalazila. ta on to po u ava? Za to podvlai svoju razliitost? Da li je tra io da bude odbaen? Da li je dospeo u Alijino s tanje - Izrodstvo? "To te uznemirava?" ree on. "Uznemirava me." Slegla je ramenima priznajui. "Da, uznemirava me - a iz razloga oji su ti potpuno poznati. Sigurna sam da si riti i ispitao moju Bene G eserit obu u. Ganima to ne rije. Znam da je i Alija to... uinila. Ti zna a ve su posledice tvoje razliitosti?" Upiljio se u nju sa estinom oja je obespo ojavala. "Poslu ili smo se istim metodom u odnosu na tebe", ree on glasom u ome se oseao prizvu njene vlastite z amorenosti. "Podrhtavanje tvojih usana nam je isto ta o dobro poznato ao to je b ilo i tvom ljubljenom. Sva i izliv ne nosti oji ti je Vojvoda u spavaoj sobi pro apt ao u stanju smo, po volji, da prizovemo. Ti, nema sumnje, sve ovo intele tualno shvata . Ali, moram da te upozorim da intele tualno shvatanje nije dovoljno. A o j edno od nas postane Izrod - ti bi, ta oe, mogla da se nae u ulozi vinovni a unutar nas! Ili moj otac... ili maj a! Tvoj Vojvoda! Bilo o od vas mogao bi da nas pos edne - stanje bi bilo isto." D esi a je osetila a o joj ne to plamti u grudima, a oi vla e. "Leto...", proc edi, uspev i napo on da savlada unutra nji otpor i izgovori ovo ime. Ot rila je da j e bol manji nego to je zami ljala i prisilila je sebe da nastavi. " ta to eli od mene?" "Pouio bih svoju ba u." "Pouio me emu?" "Pro le noi, Gani i ja smo igrali uloge maj e i oca gotovo do same propasti , ali smo pri tom mnogo nauili. Postoje stvari oje mogu da se saznaju, ada se p ostigne svest o uslovima. Mogue je predvideti postup e. Alija, recimo... Bezmalo

je izvesno da roji planove a o da te sma ne." D esi a ustrepta, zaprepa ena ova o naglom optu bom. Znala je ovaj tri , jer ga je i sama mnogo puta upotrebila: postaviti ne u osobu na jedan olose rasuivanj a, a onda ubaciti uzbuujuu injenicu sa ne og drugog olose a. Povratila se res o ud ahnuv i vazduh. "Poznato mi je ta Alija ini... ta jeste, ali..." "Ba o, sa aljevaj je. Poslu i se ne samo srcem ve i inteligencijom. Ranije ti je to uspevalo. Ti predstavlja pretnju, a Alija eli Carstvo samo za sebe - barem ono to je postala ta o eli." "Ka o da budem sigurna da ovo nisu rei jo jednog Izroda?" Slegnuo je ramenima. "Evo primera gde tvoje srce dolazi do izra aja. Gani i ja znamo a o je ona po le la. Nije la o prilagoditi se graji onog unutra njeg m no tva. Suzbija li njihova ega, vraae se u roju sva i put ad prizove ne o pamenje. Jed nog dana..." Ovla io je pljuva om osu eno grlo. "...ne i sna an pojedinac iz tog unutra n jeg jata odluuje da je do lo vreme da preuzme deo vlasti nad telom." "I ne postoji ni ta to bi se dalo uiniti?" Postavila je ovo pitanje ia o se pribojavala odgovora. "Verujemo da postoji ne to... da. Mi ne mo emo da podlegnemo zainu; to je gla vno. A ne smemo potpuno da potisnemo pro lost. Moramo da je upotrebimo, da od nje napravimo amalgam. Na raju emo sve njih da sme amo u nama. Neemo vi e biti ono to smo prvobitno bili - ali neemo biti posednuti." "Spomenuo si zaveru protiv mene." "To je oigledno. Vensicija je astoljubiva u ime svog sina. Alija je astolju biva sebe radi, i..." "Alija i Farad'n?" "Ni ta ne u azuje na to", ree on. "Ali Alija i Vensicija u ovom trenut u ju re paralelnim stazama. Vensicijina sestra ivi u Alijinoj ui. ta je prostije od por u e za..." "Zna li za ta vu poru u?" "Ba ao da sam je video i proitao sva u re." "Ali ti nisi video ta vu poru u?" "Nije nu no. Dovoljno mi je da znam da su Atreidi svi s upa ovde na Ara is u. Sva voda u jednoj cisterni." Napravio je rug ru om, opisujui planetu. "Kua Korino se ne bi usudila da nas ovde napadne!" "Alija bi izvu la orist, u oli o bi oni to uinili." Podsmeh oji se oset ila u njegovom glasu razdra io ju je. "Ne elim da mi unu bude za titni !" ree ona. "Onda, do avola, eno, prestani da misli o meni ao o svom unu u! Shvati me ao tvog Vojvodu Letoa!" Ton, izraz lica, pa a i odsean po ret ru e, bili su toj meri istovetni da je ona namah umu la sasvim pometena. Suvim glasom, oji ao da je dolazio iz veli e udaljenosti, Leto ree: "Po u ao sam da te pripremim. Dopusti mi, barem, to." "Za to bi me Alija sma la?" "Da baci ljagu na uu Korino, naravno." "Ne mogu da poverujem u to. a i za nju ta o ne to... bilo bi udovi no! Suvi e o pasno! Ka o bi mogla da uradi to bez... Ne mogu da verujem!" "Kada se dogodi, poverovae . Ah, ba o, Gani i ja treba samo da prislu nemo na unutra nji svet i ve znamo. To je jednostavna samoza tita. Ka o bismo, inae, mogli ma ar i da nagaamo gre e oje se ine u na oj o olini?" "Nimalo ne prihvatam da je to sma nue deo Alijinog..." "Blagi bogovi! Ka o jedna Bene Geserit mo e da bude ova o glupa? Vas oli o Carstvo nasluuje za to si do la ovamo. Vensicijini agenti za propagandu potpuno su s premni da ti sru e ugled. Alija ne sme da e a da se to dogodi. A o te ras rin aju, ua Atreida bi mogla da pretrpi smrtan udarac." " ta to celo Carstvo nasluuje?" Sva a re je bila odmerena da deluje to hladnije, po to je znala da ni a vim lu avstvom Glasa nije u stanju da po oleba ovo nedete. "Gospa D esi a je namislila da u rsti ovo dvoje blizanaca!" ree on razdra eno . "Sestrinstvo ta o eli. Incest!" Ona ustrepta. "Zlonamerne glasine." Progutala je pljuva u. "Bene Geserit

nee dopustiti da ova ve glasine olaju Carstvom. Jo posedujemo izvestan uticaj. Za pamti to." "Glasine? Ma a ve glasine? Siguran sam da niste rili da pola ete pravo n a sparivanje nas dvoje." Odmahnula je glavom ba ad je zaustila da a e ne to. "Nema smisla da porie . Ne a samo iziemo iz puberteta ivei u istom domu, uz tvoje prisustvo u tom domu i tvoj uticaj nee morati da bude vei od onog oji bi imala rpa zavitla na u lice ne og pe anog crva." "Da li nas zaista smatra za ta ve preispoljne budale?" upita D esi a. "Ba ta o. Tvoje Sestrinstvo nije ni ta drugo do bulju pro letih, budalasti h starica oje ne vide ni ta izvan svog dragocenog uzgojnog programa! Gani i ja zn amo oda le dolazi sila njihove poluge. Misli li ti da smo glupaci?" "Sila poluge?" "Oni znaju da si ti Har onen! To postoji u njihovoj arhivi uzgojnog prog rama: D esi a od maj e Tanidije Nerus i oca barona Vladimira Har onena. A o bi se taj podata sluajno obelodanio, na la bi se do zuba u..." "Misli li da bi se Sestrinstvo spustilo do ucene?" "Ja znam da bi. Oh, oni su to uvili u slat u oblandu. Nalo ili su ti da is pita glasine oje ru e o tvojoj eri. Pothranili su tvoju radoznalost i tvoje strah ove. Probudili su tvoje oseanje odgovornosti i naveli te da se osea rivom zbog pov rat a na Kaladan. Uz sve to pru ili su ti prili u da spase svoje unu e." Jedino to je D esi a mogla, bilo je da, bez rei, zuri u njega. inilo se ao d a je prislu ivao burne sastan e sa Upravnicama Sestrinstva. Osetila je da su je n jegove rei potinile i sada je bila spremna da prihvati mogunost da je govorio istin u ada je re ao da Alija smi lja sma nue. "Shvata , ba o, meni predstoji te a odlu a", ree on. "Da li da sledim misti u Atreida? Da li da ivim za svoja opredeljenja... i dam ivot za njih? Ili da izabe rem sasvim drugi put - onaj oji bi mi omoguio da ivim hiljade godina?" D esi a se nevoljno priseala. Ove rei, izgovorene ta o la o, dota le su jedn u temu oju je Bene Geserit uinio gotovo nezamislivom. Mnoge asne Maj e su mogle d a izaberu taj put... ili bar da po u aju. Upravljanje unutra njom hemijom stajalo je na raspolaganju posveenicama Sestrinstva. Ali a o bi jedna to uinila, pre ili as nije sve bi renule istim putem. Bilo bi nemogue pri riti toli i broj ena oje ne stare. Sasvim sigurno su znale da bi ih taj put odveo u propast. Krat oveno oveanst vo bi se o renulo protiv njih. Ne - to je bilo nezamislivo. "Ne dopada mi se pravac tvojih misli", ree ona. "Ti ne razume moje misli", odvrati on. "Gani i ja..." Zavrteo je glavom. "Alija je bila na doma toga, ali ga je odbacila." "Jesi li siguran u to? Ja sam ve poslala vest Sestrinstvu da Alija upra nja va nezamislivo. Pogledaj je. Nije ostarila ni dan ot ada sam je poslednji put... " "Oh, to!" Odbacio je vrednost benegeserits e telesne ravnote e, odmahnuv i r u om. "Ja govorim o neem drugom - savr enstvu bitisanja oje je dale o izvan onoga t o su ljuds a bia i ada dostigla." D esi a je utala ao zalivena, prenera ena la oom ojom je od nje iznudio ot r ie. On je, sasvim izvesno, znao da je ta va poru a predstavljala smrtnu presudu z a Aliju. I bez obzira na to to je zamenio rei, ono o emu je govorio nije moglo biti ni ta drugo do isti prestup. Zar nije znao za opasnost oju njegove rei sadr e? "Mora da mi razjasni ", ree ona napo on. "Ka o?" zapitao je. "A o ne shvata da Vreme nije ono to se priinjava, nema smisla ni da ponem da obja njavam. Moj otac je to nasluivao. Dospeo je do samog ruba ostvarenja, ali je odstupio. Sada je red na Gani i mene." "Neizostavno zahtevam da mi objasni ", ree D esi a, dodirnuv i otrovnu iglu oj u je dr ala ispod prevoja svoje haljine. Bio je to gom d abar, u toj meri smrtonosan da je i najmanji ubod ubijao u ro u od ne oli o se undi. Proe joj roz svest: Up ozorili su me da u morati mo da da ga upotrebim. Od ove pomisli mi ii njene ru e stado e talasavo da podrhtavaju i ona oseti zahvalnost prema odei oja je to s rila. "Vrlo dobro", uzdahnu on. "Prvo, u pogledu na vreme: nema razli e izmeu d eset hiljada godina i jedne godine; nema razli e izmeu sto hiljada godina i jedno g ot ucaja srca. Nema razli e. To je prva istina o vremenu. A druga istina: cela vaseljena sa svim svojim sve oli im vremenom postoji u meni."

"Ka ve su to besmislice?" upita ona zaueno. "Vidi ? Ne shvata . Kad je ta o po u au da ti objasnim na drugi nain." Podigao j e desnu ru u radi oiglednog predstavljanja i poeo da je pomera, govorei u isto vrem e. "Idemo napred, vraamo se nazad." "Te rei ni ta ne obja njavaju!" "To je tano", ree on. "Postoje stvari oje rei ne mogu da objasne. Mora da i h do ivi bez rei. Ali ti nisi pripremljena za jedan ta av poduhvat, ba ao to me sad g leda , a ne vidi me." "Ali... Ja gledam pravo u tebe. Naravno da te vidim!" Zurila je u njega. U njegovim reima se ogledalo znanje Zensuni Kode sa ojem su je poduavali u olama Bene Geserita: igra rei oja ima za cilj da pomuti neije razumevanje filozofije. "Ne e stvari se de avaju izvan tvoje vlasti", ree on. "Na oji nain to obja njava tu... tu savr enost oja je ta o dale o izvan is ustva drugih ljudi?" Klimnuo je glavom. "A o ne o odgodi starost ili as smrti ori enjem melan a il i pode avanjem telesne ravnote e ega se vi Bene Geserite, s pravom, pla ite, ta vo odgaa nje donosi samo privid vlasti nad samim sobom. Bilo da ne o brzo hoda roz sie il i polagano, on prolazi sie. A odgovarajui proto vremena je stvar unutra njeg is ust va." "Za to se poigrava reima na ovaj nain? O trila sam zube mudrosti na ta vim besm islicama mnogo pre no to je a i tvoj otac bio roen." "Ali su ti samo zubi narasli", ree on. "Rei! Rei!" "Ahh, veoma si blizu!" "Hah!" "Ba o?" "Da?" Zadugo nije pustio glasa od sebe. Najzad ree: "Vidi ? Jo si u stanju da se o dazove ." Nasmejao joj se. "Ali nisi u stanju da vidi dalje od sen i. Ja sam ovde." Ponovo se nasmejao. "Moj otac je do ao sasvim blizu toga. Kada je iveo, iveo je, al i ada je umirao, nije uspeo da umre." " ta to govori ?" "Po a i mi njegov le !" "Misli li da ovaj Propovedni ..." "Mogue, ali a i da je ta o, to nije njegov le ." "Ni ta nisi objasnio", ree ona pre orno. "Ba ao to sam ti nagovestio u poet u." "Pa za to..." "Pitala si me. Moralo je da ti se dG do znanja. A sada da se vratimo na Aliju i njen plan o sma nuu za..." "Smera li da se bavi nezamislivim?" upita ona, dr ei otrovni gom d abar na goto vs ispod haljine. "Hoe li ti biti njen d elat?" upitao je varljivo blagim glasom. Uperio je pr st prema ruci ispod t anine. "Misli li da e ti dopustiti da upotrebi to? Ili, mo da, misli da u ti ja dopustiti da to upotrebi ?" D esi i je zastala nedla u grlu. "U odgovoru na tvoje pitanje", ree on, "velim ti da ne smeram da se bavim nezamislivim. Toli o glup nisam. Ali me ti zaprepa uje . Usuuje se da presuuje Aliji. N ravno, ona je pogazila divnu benegeserits u zapovest! A ta si oe ivala? Oti la si od nje, ostaviv i je ovde ao raljicu u sva om pogledu osim po imenu. Sva ta vlast! A ti si pobegla natrag na Kaladan da vida svoje rane u Gurnijevom naruju. Lepo bo gami. Ali, o si ti da donosi presudu Aliji?" "Slu aj ti, neu dozv..." "Oh, umu ni!" odvratio je pogled sa nje uz gaenje. No, njegove rei bile su izgovorene na onaj poseban benegeserits i nain - gospodareim Glasom. Bila je uut a na ao da ju je ne o ru om pljesnio po ustima. Pomislila je: Ko bi bolje umeo da me pogodi Glasom od ovog ovde? Bila je to ola avajua o olnost oja je bla ila njena povreena oseanja. S obzirom na to da je toli o puta upotrebila Glas na drugima, n i a o nije oe ivala da je i sGma prijemiva za njega... ni ada ponovo... ne od ols ih dana ada...

Ponovo se o renuo prema njoj. "Oprosti. Upravo sam saznao a ve slepe re a cije mogu od tebe da se oe uju ada..." "Slepe? Od mene?" Ovo ju je a vi e ra estilo nego njegova izvrsna primena Gl asa na njoj. "Od tebe", ree on. "Slepe. A o je uop te ostalo i malo po tenja u tebi, prizn ae istinu o vlastitim rea cijama. Pozvao sam te po imenu i ti si re la 'Da?' Uut ao sam te. Prizvao sam sve tvoje benegeserits e baj e. Pogledaj unutra na nain oji m su te uili. To je, barem, ne to to mo e da uini za tvoje..." "Ka o se usuuje ? ta ti zna o..." Izgubila je glas. Naravno da je znao! "Pogledaj unutra, a em!" Glas mu je bio zapovedni i. I jo jednom, njegov glas ju je oarao. Osetila je a o joj se ula sti avaju, a disanje ubrzava. Odmah iza granice svesti s rivala je lupajue srce i drhtanje... Odjednom je shvatila da to ubrzano disanje i lupanje srca nisu s riveni, niti z adr ani u pozadini uz pomo njene benegeserits e ontrole. Oi joj se ra iri e ao izraz o vog potresnog osve enja i ona oseti da se njeno vlastito telo po orava tuim naredbam a. Polagano je povratila ravnote u ali se jasna predstava zadr ala. Ovo nedete je sv iralo na njoj ao na a vom tananom instrumentu to om itavog razgovora. "Sada ti je jasno oli o dubo o si uslovljena tvojim rasnim Bene Geseri tom", ree on. Mogla je te da limne glavom. Njeno verovanje u rei se razbilo u parampa rad. Leto ju je prisilio da pogleda svoj fizi i svet pravo u lice oda le je izi la u zdrmana, sa novom sve u oja je strujala njenim umom. "Po a i mi njegov le !" Ot rio jo j je njeno vlastito telo oje ao da je bilo te roeno. Jo od onih najranijih ols ih dana na Valahu, jo od onih u asnih dana pre nego to su Vojvodini upci-prosci do li po nju, jo od tada nije osetila ova vu treptavu neizvesnost u pogledu trenuta a oji su sledili. "Dopustie da te sma nu", ree Leto. "Ali..." "Nemam nameru da otvaram raspravu o ovom pitanju", ree on. "Dopustie . Shvat i to ao nareenje od tvog Vojvode. Razumee svrhu toga ada se to dogodi. Suoie se sa j ednim veoma zanimljivim ueni om." Leto ustade i limnu glavom. Zatim ree: "Ne e radnje imaju raj, ali nema ju poeta ; druge poinju, ali se ne zavr avaju. Sve to zavisi od ta e na ojoj posmatr a stoji." O renuo se i napustio odaje. U drugom predsoblju, Leto je nabasao na Ganimu oja je hitala u njihove privatne odaje. Opaziv i ga, ona se zaustavi i ree: "Alija je zauzeta Zborom Vere." Pogledala je upitno prema hodni u oji je vodio u D esi ine odaje. "Uspelo je", ree Leto. 16. Svirepost ao ta vu prepoznaju istom merom rtva i zloinac, ao i svi oni oji je do ive u bilo ojoj situaciji. Za svirepost ne postoji opravdanje ili ola av ajua o olnost. Svirepost ni ada ne uravnote ava ili ispravlja gre e pro losti. Svirepo st jednostavno naoru ava budunost za jo vi e svireposti. Ona je, po sebi, samopo reta a - varvars i obli incesta. Ko god poini svirepost, ta oe ini budue svireposti oje e se iz njegove roditi. Muad'Dibovi apo rifi Odmah posle dvanaest asova, u trenut u ada je veina hodoasni a tumarala un ao olo tra ei, u elji da se osve i, hladovitu sen u ili izvor o repljenja, na prostran i etvorougaoni trg podno Alijinog hrama stupio je Propovedni . Kretao se voen zame nom svojih oiju - mladim Asanom Tari om. U d epu, ispod svoje talasave ode de, Propov edni je dr ao crnu prozirnu mas u oju je nosio na Salusa Se undusu. Zabavljala g a je pomisao da su i mas a i dea slu ili istoj svrsi - preru avanju. Do god mu je b ila potrebna zamena za oi, sumnje su ostajale ive. Pusti da mit raste, ali sumnje odr avaj u ivotu, razmi ljao je. Ni o ne sme da dozna da je mas a obina rpa, a ne i sijans i artefa t. Nj

egova ru a ne sme da s lizne sa o atog ramena Asana Tari a. Ne a samo jedanput, up r os praznim onim dupljama, Propovedni pro eta ao onaj oji ima vid i sve sumnje e se raspr iti. Ona mala nada oju je gajio bila bi mrtva. Sva og dana se molio za ne u promenu, ne to drugaije o ta bi mogao da se spota ne, ali je a i Salusa Se undu s bila samo obian amia , poznata u sva om pogledu. Ni ta se nije promenilo; ni ta se nije moglo promeniti... a ipa . Mnogi ljudi su opazili njegovo retanje pored prodavnice i ar ada, primeu jui nain na oji je o retao glavu sa jedne na drugu stranu i zaustavljao je naspra m ne og ulaza ili osobe. Ovi po reti njegove glave nisu se uve mogli pripisati slepom od roenja i to je samo doprinosilo mitu oji je rastao. Alija je motrila roz s rivene proreze na viso om grudobranu svog hrama. Tra ila je na tom izbrazdanom licu, dale o dole, ne i zna - pouzdan zna identit eta. Bila je izve tavana o sva oj glasini. Sva a nova joj je donosila drhtaj strah a. Mislila je da e njeno nareenje da se Propovedni uhapsi ostati tajna, ali joj se i to sada vratilo u vidu glasine. a i meu njenim stra arima ne o nije bio u stanju da dr i jezi za zubima. Sada se nadala da e stra ari poslu ati njena nova nareen ja da ovu zaodenutu misteriju uhapse na javnom mestu gde bi to ne o mogao da vid i i ra iri vest. Na trgu je bilo pra njavo i vrelo. Propovedni ov mladi vodi navu ao je ogrt a na nos ostavljajui vidne samo tamne oi i uzan pojas ela. Ogrta se na jednom mestu n adimao ocrtavajui crevo sabirnice pustinjs og odela. Ovo je Aliji govorilo da su dolazili iz pustinje. Gde li su se tamo s rivali? Propovedni nije nosio ogrta oji bi ga titio od usijanog vazduha. a mu je i crevo sabirnice pustinjs og odela visilo otromboljeno. Njegovo lice bilo je i zlo eno sunevoj svetlosti i podrhtavanju vreline oja se u vidljivim talasima podiz ala sa poploanog trga. U podno ju stepeni ta hrama stajala je grupa od devet hodoasni a odajui posled nju po tu pred odlaza . Senovita ivica trga pru ala je za lon mo da jo pedesetini ljudi , veinom hodoasni a predanih razliitim oblicima ispa tanja oje im je sve tenstvo namet nulo. Meu posmatraima mogli su se opaziti glasnici i ne oli o trgovaca oji jo nisu napravili dnevni pazar oji bi im omoguio da zatvore radnje u vreme najgore dnev ne ege. Gledajui roz otvoren prorez, Alija je osetila a o je vrelina pro ima i zn ala je da se nalazi uhvaena u rascep izmeu razmi ljanja i oseanja, u stanju u ome je esto imala prili u da vidi svog brata. Is u enje da potra i savet unutar sebe odje i valo je poput a vog zlo obnog brujanja u njenoj glavi. Baron je bio tamo na usl uzi, ali uve spreman da se poigra njenim u asima ad god bi razlo no rasuivanje zata jilo i stvari o o nje izgubile znaenje pro losti, sada njosti i budunosti. A ta a o je ovo dole Pol? pomislila je. "Gluposti!" ree glas iznutra. Ali izve taji o Propovedni ovim reima nisu mogli da se dovedu u sumnju. Jer es! U asavala ju je pomisao da bi Pol lino mogao da sru i zgradu sazdanu na svom imen u. Za to da ne? Kroz svest joj proe ono to je upravo ovog jutra re la u Savetu, pa osno na srnuv i na Irulan oja je navaljivala da se prime darovi u odei od ue Korino. "Svi po loni za blizance bie temeljito pregledani, ao to je to obiaj", uve ravala je Irulan. "I ada ot rijemo da su po loni ne odljivi?" povi ala je Alija. Na ne i nain to je bilo najstravinije od svega: saznati da darovi ne donos e ni a vu opasnost. Na raju su pristali da prime lepu odeu, a zatim su pre li na drugu ta u: da li Gospi D esi i treba dati mesto u Savetu? Alija je uspela da odlo i glasanje. Razmi ljala je o svemu ovome do je netremice posmatrala Propovedni a. Stvari oje su se sada dogaale njenom namesni tvu bile su ao donja strana preobra aja oje je ono nametnulo ovoj planeti. Dina je ne ad simbolizovala mo prai zvorne pustinje. Ta mo je u fizi om smislu i ezla, ali je mit o moi i dalje rastao. Pr eostao je samo jedan o ean pustinje, veli a Maj a Pustinja u sredi njem delu plane te, oiviena bodlji avim bunjem, oju su Slobodnjaci jo zvali Kraljicom Noi. Iza bodl

ji avog bunja prostirali su se pitomi zeleni bre uljci oji su se spu tali do samog p es a. Svi ti bre uljci bili sudelo ove ove ru e. Sve njih, do poslednjeg, zasadili su ljudi radei ao gmizavi inse ti. Zelenilo ovih bre ulja a bilo je gotovo gu ee za n e og vaspitavanog, to je bio Alijin sluaj, u tradiciji sivosmeeg osenenog pes a. U n jenoj svesti, ba ao i u svesti svih Slobodnja a, o ean pustinje je i dalje dr ao D inu u vrstom zagrljaju oji ni ada nee olabaviti. Trebalo je samo da zatvori oi i p ustinja bi joj se u azala. Otvorene oi su, meutim, sada na rubu pustinje videle zelene bre ulj e, movarn o blato oje je pru alo svoje pip e prema pes u - ali ostala pustinja bila jemona ao i uve . Alija je zavrtela glavom zurei dole u Propovedni a. On se bio popeo na prvo odmori te terasastog stepeni ta ispod hrama i o renu o se prema gotovo opustelom trgu. Alija je pritisnula jedno dugme pored prozora da bi pojaala glasove sa trga. Osetila je a o je preplavljuje talas samosa aljenja , shvatajui oli o je bila usamljena. Kome je mogla da veruje? Mislila je da je S tilgar ostao pouzdan, ali je a i on bio zara en uticajem ovog slepog ove a. "Zna li na oji nain on broji?" pitao ju je Stilgar. "uo sam ga ada je bro jao novie da isplati svog vodia. Bilo je to veoma udno za moje slobodnja e u i i ba sto a u asavajua injenica. On to radi ova o: ah, ish ai, imsa, uas u, pi a, su ta i ta o dalje. Nisam uo ta vo brojanje jo od onih starih dana u pustinji." Alija je iz ovog za ljuila da Stilgar nije pogodan za posao oji se morao obaviti. A morala je da bude rajnje obazriva sa svojim stra arima s obzirom na s lonost da se i najbla e nagla avanje od strane Namesni tva prihvata ao bezuslovno na reenje. ta li je taj Propovedni radio tamo dole? O olni pijani prostor ispod za titnih bal ona i zasvoenih ar ada jo je pru ao ar oli u sli u: ne oli o dea a nadgledalo je izlo enu robu. Po ne i trgovac je i dalje bio budan nju ajui za novcem oji se mogao dobiti prodajom zains ih bis vita ili o slu ujui zve et hodoasni ih esa. Alija je odmeravala Propovedni ova lea. inilo se ao da je zauzeo stav za govor, ali je ne to zadr avalo njegov glas. Za to stojim ovde i posmatram ovu ru evinu u stara om telu? zapitala se. Ova smrtna olupina dole ne mo e biti 'velianstveni ove ' a av je ne ada bio moj brat. Obuzelo ju je oseanje osujeenosti oje se pretvaralo u bes. Na oji nain je mogla da ot rije istinu o Propovedni u, da je pouzdano ot rije bez ot rivanja? Bila je uhvaena u lop u. Nije se usuivala da za ovog jereti a po a e vi e od prolazne radoznalosti. Irulan je to naslutila. Izgubila je svoju uvenu Bene Geserit ravnote u i po vi ala u Savetu: "Izgubili smo mo da valjano razmi ljamo o samima sebi!" a je i Stilgar bio prenera en. Javid ih je vratio u miran olose : "Nemamo vremena da se bavimo ta vim besmislicama!" Javid je imao pravo. ta je marilo a o su razmi ljali o sebi? Sve to se njih ticalo bilo je a o odr ati vlast u carstvu. Ali Irulan, povrativ i svoje uobiajeno dr anje, istupila je jo razumnije: "Izg ubili smo ne to ivotno, velim vam. A po to smo to izgubili, izgubili smo i sposobnost da donosimo dobre odlu e. U poslednje vreme napadamo odlu e ona o a o napadamo neprijatelje - ili e amo i e amo, to je vid predavanja, a isto ta o dopu tamo da nas po reu odlu e drugih. Jesmo li zaboravili da smo mi bili oni oji su pustili ovu struju u to ?" I sve to povodom pitanja da li treba primiti darove Kue Korino. Irulan e morati da bude u lonjena, odluila je Alija. ta li je onaj starac d ole e ao? Zvao je sebe Propovedni om. Za to onda ne propoveda? Irulan nije imala pravo to se tie dono enja odlu a, ree Alija sebi. Jo sam u s tanju da donosim ispravne odlu e! Linost ojoj je dodeljeno da donosi odlu e o ivo tu i smrti, mora da ih donosi, inae e ostati uhvaena u latno. Pol je uve govorio da je ta av zastoj najopasniji od svih stvari oje nisu prirodne. Jedino nepre i dno trajanje bila je promenjivost. Promena je bila sve to je vredelo. Po azau ja njima promenu! pomislila je Alija. Propovedni je podigao ru e u zna blagoslova.

Ne olicina preostalih na trgu prima o e se bli e njemu i Alija je opazila o levanje u njihovim po retima. Da, glasine da je Propovedni izazvao Alijinu srd bu ve su se ra irile. Nagnula se bli e i sijans om zvuni u oji se nalazio odmah do pijun e. Iz zvuni a je dopirao amor ljudi sa trga, zvu vetra i struganje nogu po pes u . "Donosim vam etiri poslanice!" ree Propovedni . Njegov glas odje nuo je roz Alijin zvuni i ona ga uti a. "Sva a poslanica je za odreenu linost", ree Propovedni . "Prva poslanica je za Aliju, vrhovnog gospodara ovog mesta." Po azao je prstom iza sebe prema njen oj pijun i. "Donosim joj upozorenje: ti, oja nosi tajnu trajanja u svojim slabina ma, prodala si svoju budunost za jednu praznu esu!" Ka o se usuuje? pomisli Alija. Ali njegove rei su je zapanjile. "Moja druga poslanica je", ree Propovedni , "za Stilgara, Naiba Slobodnja a, oji veruje da mo e da prenese snagu plemena u snagu carstva. Moje upozorenje tebi, Stilgare: najopasnija od svih tvorevina je ruti eti i za oni . O renue se p rotiv tebe i proterae te u izgnanstvo!" Oti ao je predale o! pomisli Alija. Moram da po aljem stra are po njega bez ob zira na posledice. No ru e joj ostado e da vise niz bo ove.

Propovedni se obrnuo prema hramu, popeo se na sledei stepeni , zatim se jo jednom licem o renuo prema trgu, sve vreme dr ei levu a u na ramenu svog vodia. Uzv i nuo je: "Moja trea poslanica je za princezu Irulan. Princezo! Poni enje je stvar oju nijedan ove ne mo e da zaboravi. Upozoravam te da pobegne !" ta on to govori? zapita se Alija. Ponizili smo Irulan, ali... Za to je upoz orava da pobegne? Te to sam donela odlu u! Drhtaj straha prostrujao je Alijom. Od a le to Propovedni zna? "Moja etvrta poslanica je za Dan ana Ajdaha", povi ao je. "Dan ane! Uili s u te da veruje da se vernost upuje verno u. Oh, Dan ane, ne veruj istoriji oju po ree sve ono to se mo e novcem platiti. Dan ane! Uzmi svoje rogove i ini ono to najbolj e ume da ini ." Alija se ujela za nadlanicu desne a e. Rogovi! elela je da posegne ru om i pritisne dugme oje bi pozvalo stra u, ali je ru a odbila da je poslu a. "Sada u vama da propovedam", ree Propovedni . "Ovo je jedna beseda iz pust inje. Namenjujem je u ima Muad'Dibovog sve tenstva, onima oji upra njavaju e umenizam maa. Oh, svi vi oji verujete u pojavu provienja! Ne znate li vi da pojava provien ja ima demons u stranu? Vi uzvi ujete da ste uzvisili sebe ve po tome to ste iveli u Muad'Dibovom blagoslovenom po oljenju. Velim vam da ste se odre li Muad'Diba. Bogoboja ljivost je zauzela mesto ljubavi u va oj religiji! Izazivate osvetu pustinj e!" Propovedni je spustio glavu ao da se molio. Alija je osetila a o podrhtava od jedne misli oja joj se ristalisala u svesti. Blagi Bo e! Taj glas! Godine provedene na e enom pes u uinile su ga hrapavim , ali je sasvim la o mogao da bude ostata Polovog glasa. Jo jednom je Propovedni podigao glavu. Njegov glas je zatutnjao trgom gd e je sve vi e ljudi poelo da se o uplja, privueno ovim uda om izni lim iz pro losti. "Ta o je zapisano!" povi a Propovedni . "Oni oji se mole za rosu na ivi ci pustinje prizvae poplavu! Nee izbei svoju sudbinu uz pomo moi razuma! Razum se por aa iz ponosa oji ove oji je inio zlo mo e ni ada da ne upozna." Sti ao je glas. "Za Muad'Diba se pria da je umro zbog proroenja, da ga je ubilo znanje budunosti i da j e iz sveta realnosti pre ao u alam al-mital. Velim vam da je to privid Maje. Ta ve misli ne poseduju samostalnu stvarnost. One ne mogu da iziu iz vas i da se istin s i ostvare. Muad'Dib je za sebe re ao da ne vlada Rihani magijom uz pomo oje bi protumaio vaseljenu. Ne sumnjajte u njega." Ponovo je Propovedni podigao ru e, i pojaao glas do gromoglasne ri e: "U pozoravam Muad'Dibovo sve tenstvo! Vatra sa stene e vas spaliti. Oni oji su isuvi e dobro nauili le ciju samoobmanjivanja stradae od tog obmanjivanja. Brats a rv se ne da sprati!" Spustio je ru e, napipao svog mladog vodia i poeo da napu ta trg pre no to se Alija prenula iz ustreptale nepo retnosti oja ju je ophrvala. Ka va neustra iva jeres! To mora da je bio Pol. Morala je da upozori stra are. Oni nisu imali smelos

ti da otvoreno renu na ovog Propovedni a. Ono to je videla na trgu ispod nje dal o joj je potvrdu za ta vo mi ljenje. Upr os svoj jeresi, ni o nije ni prstom ma nuo da zaustavi Propovedni a oji je odlazio. Nijedan stra ar u hramu nije se dao u poteru za njim. Nijedan hod oasni nije po u ao da ga zaustavi. Taj harizmatini slepi ove ! Sva o o ga je video ili uo osetio je njegovu mo, odblesa bo ans og dara. Upr os dnevnoj ezi, Aliji iznenada postade hladno. Osetila je tana pojas svog zagrljaja carstva ao fizi u stvar. epala je ivicu sta ala pijun e ao da ta o eli da zadr i vlast, razmi ljajui o njenoj rh osti. Ravnote a Landsrada, CHOAM-a i slo bodnja og naoru anja inila je jezgro vlasti, do su Svemirs i Esnaf i Bene Geserit p ritajeno delovali iz sen e. Zabranjeno vercovanje tehnolo og razvoja oje je dopir alo do periferije najudaljenijih ove ovih migracija ta oe je nagrizalo centralnu m o. Proizvodi na oje su imale pravo i sians e i tleila e fabri e nisu mogli da ola aju ovaj pritisa . Tu je, ta oe, stalno vrebao Farad'n iz Kue Korino, nasledni ti tule i prava adama IV. Bez Slobodnja a, bez monopola Kue Atreida na gerijatrijs i zain, njena on trola bila bi sasvim razlabavljena. Sva mo bi se raspr ila. Upravo sada je oseala a o joj izmie. Ljudi su se osvrtali na rei ovog Propovedni a. Bilo bi opasno uut ati ga; ne manje opasno nego dozvoliti mu da nastavi da propoveda ova ve rei a ve j e danas uzvi ivao na trgu. Mogla je da opazi prva preds azanja sopstvenog poraza i obrazac ovog problema jasno joj se ocrtao u svesti. Bene Geserit je izvr io nje govu sistematizaciju. Veli a svetina oju pod ontrolom dr i mala, ali mona sila jeste sasvim obin a pojava u na oj vaseljeni. A mi znamo osnovne uslove pod ojima veli a svetina us taje protiv vlastodr aca: Jedan: Kada pronae vou. Ovo je najneuhvatljivija pretnja monicima; oni mora ju da odr avaju stalan nadzor nad voama. Dva: Kada svetina prepozna svoje lance. Potrebno je svetinu uiniti slepom i neradoznalom. Tri: Kada svetina probudi u sebi nadu za be stvom iz ropstva. Ne sme da se dogodi da a i poveruje da je be stvo mogue! Alija je zavrtela glavom, oseajui a o joj obrazi podrhtavaju od siline po reta. Pomenuta znamenja su se mogla nai ovde meu njenom svetinom. Sva i izve taj o ji je dobijala od svojih pijuna irom carstva pot repljivao je njeno ve izvesno sazn anje. Nepre idni ratni pohod slododnja ih D ihada svuda je ostavio trag. Gde god da je 'e umenizam maa' pro ao, ljudi su zauzimali stav potinjene populacije: odbramben , pritajen, nedo uiv. Sva ispoljavanja autoriteta - a to znai su tastveno religijs o g autoriteta - postajala su predmet mr nje. Oh, hodoasnici su jo nagrtali u milionim a i ne i meu njima su verovatno bili pobo ni. Ali uglavnom, hodoasni tvo je imalo drug u pobudu oja nije bila u vezi sa pobo no u. Naje e, bilo je to ve to obezbeivanje za bud t. Time se isticala po ornost i sticao jedan stvarni vid moi oji se zatim la o p retvarao u bogatstvo. Had ija oji se vratio sa Ara isa dobijao je od ue nov ugle d, nov dru tveni polo aj. Had ija je mogao da sprovodi e onoms i unosna re enja oja itel ji njegovog zaviaja, oji ni ada nisu odsustvovali sa planete, nisu smeli da ospo re. Alija je znala za popularnu zagonet u: " ta vidi u praznoj esi oju si don eo ui sa Dine?" Odgovor je glasio: "Muad'Dibove oi (plamtee dijamante)." Tradicionalni naini suprotstavljanja rastuem nemiru defilovali su na platn u Alijine svesti: ljudi se moraju poduiti da se protivljenje uve a njava, a potpo ra vladaru uve nagrauje. Vojne snage carstva moraju se nasumice preme tati. Najva ni ji pomonici cars e moi moraju da budu pri riveni. Sva i po ret ojim je Namesni tvo obezbeivalo protivudar moguem napadu, zahtevalo je tanano pode avanje vremena a o b i protivnici bili izbaeni iz ravnote e. Da li sam izgubila oseaj za pode avanje vremena? pitala se. "Ka vo je to zaludno mudrovanje?" upita je iznutra glas. Osetila je a o se smiruje. Da, Baronov plan je bio dobar. Potrebno je da u lonimo pretnju u vi du Gospe D esi e i, u isto vreme, bacimo ljagu na Kuu Korino. Ta o je. Obraun sa Propovedni om mo e da sae a. Shvatala je njegov polo aj. Simboli a j e bila jasna. On je predstavljao prastari duh razuzdanog razmi ljanja, duh jeresi oji je iveo i dejstvovao u njenoj pustinji ortodo snosti. To je bila njegova sna

ga. Nije bilo va no da li je on Pol... do le god se to moglo dr ati u sumnji. No nje no benegeserits o znanje govorilo je Aliji da njegova snaga mora da sadr i lju nje gove slabosti. Propovedni ima jednu manu oju emo ot riti. Bie uhoen, motren u sva om tre nut u. I a o se pojavi prili a, sru iemo mu ugled. 17. Ne elim da raspravljam sa tradicijom Slobodnja a da su oni bo ans i nadahnu ti da prenose religijs o ot rovenje. Njihova uporedna tvrdnja oja se odnosi na ideolo o ot rovenje je ono to me nadahnjuje da ih obaspem porugom. Naravno, oni iz riu dvoja u tvrdnju u nadi da e to ojaati njihov mandarinat i pomoi im da istraju u svetu oji uvia da postaju sve nepodno ljiviji. U ime svih tih potlaenih ljudi upozo ravam Slobodnja e: ono to je pri ladno za rata ro , ni ada ne uspeva u dugom ro u. Propovedni iz Ara ena Leto se te noi zajedno sa Stilgarom uspentrao na uzan greben na vrhu nis e stene oja je usamljena stajala na ravnoj povr ini i oju su u Sie Tabru zvali uva r. U bledoj svetlosti Drugog Meseca sa grebena se u azivao panorams i prizor - Z a titni zid sa planinom Ajdaho na severu, Veli a Ravnica na jugu i ustalasane dine na isto u u pravcu Habanija Grebena. Us ovitlana pra ina, posledica ne e oluje, s rivala je ju ni horizont. Meseina je posipala srebrnastim injem ivicu Za titnog Zida . Stilgar je po ao protiv svoje volje, pridru iv i se najposle tajanstvenoj pust olovini zbog toga to je Leto probudio njegovu radoznalost. Za to je bilo neophodno upustiti se u rizi nonog rstarenja pes om? Moma je zapretio da e se i unjati i ot isnuti sam na put u oli o Stilgar odbije da rene. Pa ipa , ovaj poduhvat ga je dubo o zabrinjavao. Dve ta o va ne mete, same u noi! Leto je uao na grebenu, o renut a jugu, prema ravnici. S vremena na vreme lupio bi se po olenu ao da ga je ne to ometalo. Stilgar je e ao. Bio je vian nemom e anju i stajao je na dva ora a bono od svog tieni a, do mu je noni povetarac blago pomerao odeu. Za Leta, ovo rstarenje pes om predstavljalo je izla enje u susret unutra nj em oajanju, potrebu za iznala enjem novog postrojavanja u njegovom ivotu za tihu bor bu ijim opasnostima Ganima nije vi e mogla da se izla e. Nagovorio je Stilgara da sud eluje u ovom putovanju, jer su postojale stvari oje je Stilgar morao da sazna r adi pripreme za dane oji su dolazili. Leto se ponovo lupio po olenu. Te o je bilo saznati poeta . Oseao se, pone ad, ao produ eta onih bezbrojnih drugih ivota, oji su svi bili stvarni i neposr edni ao i njegov vlastiti. U proticanju tih ivota nije bilo raja, ni dovr avanja - jedino veiti poeta . De avalo se, ta oe, da se pojavljuju u gomili, buno negodujui pr otiv njega, ao da je on bio jedan jedini prozor roz oji je sva o od njih eleo da proviri. Ba tu je le ala opasnost oja je uni tila Aliju. Leto je zurio u daljinu gde je meseeva svetlost posrebrivala ostat e oluj e. Prevoji i uvale dina prostirali su se ravnicom: silicijums i ljuna razmrvljen vetrovima, nano en u talasima - gra ast pesa , ljun ast pesa , obluta . Osetio je d a se nalazi u jednom od onih trenuta a uravnote enosti neposredno pred svitanje. V reme ga je pritis alo. Ve je bio mesec A ada, a iza njega je le ala istrajnost bes rajnog vremena e anja: dugi topli dani, topli suvi vetrovi, noi nali na ovu, uzbu r anu u agrenim i bes onanim duvanjem sa vul ans ih predela Ha bleda. Pogledao je p re o ramena prema Za titnom Zidu, neravnoj liniji oja se ocrtavala u zvezdanoj sv etlosti. Iza tog zida u Severnom Kanalu nalazilo se sredi te njegovih problema. Jo jedanput je pogledao prema pustinji. Do je zurio u vrelu pomrinu, dan je svanuo. Sunce se rodilo iz vihora pra ine i dodalo mal o limunove boje crvenim lepr avim tra ama oluje. Za lopio je oi i nagnao sebe da zamisli a o bi ovo raanje dana izgledalo iz Ara ena, i grad se pomolio u njegovoj svesti, nali na ra tr ane utije uhvaene izmeu svetlosti i osih sen u. Pustinja... utije... pustinja...

utije... Kada je otvorio oi, pustinja je i dalje bila tu: razno enje praha oji je n astao od vetrom gonjenog pes a. Uljaste sen e u podno ju sva e dine pru ale su se po put zra a te minule noi. One su spajale jedno vreme sa drugim. Razmi ljao je o ovo j noi, uei na ovom mestu sa neumornim Stilgarom po raj sebe. Stariji ove je ut e podn osio zabrinutost, razmi ljajui o neobja njenim razlozima dolas a na ovo mesto. Stilga r mora da je imao mnogo uspomena na prolas e ovim putem u dru tvu svog voljenog Mu ad'Diba. a i sada Stilgar je hodao, podrobno istra ujui sve unao olo, pripravan na opasnost. Stilgar nije voleo da se nae u otvorenom prostoru po dnevnoj svetlosti. Bio je po tome isti stari Slobodnja . Letov um se opirao napu tanju ove noi i istih napora nonog rstarenja. Ovde, na stenama, no je navlaila na sebe crnu mirnou. Saoseao je sa Stilgarovim strahovima od dnevne svetlosti. Crno je bila jedinstvena stvar a i ada je sadr avala uzavre le u ase. Svetlo je moglo da bude mnogo stvari. No je sadr avala svoje mirise strahov a i svoje stvari oje su dolazile najavljene nepouzdanim zvucima. Dimenzije su s e rastavljale u noi, sve je bilo pojaano - and e o trije, seiva brit ija. Ali su ipa u asi dana mogli da budu gori. Stilgar je proistio grlo. Leto je prozborio, ne o reui se: "Imam veoma ozbiljan problem, Stil." "To sam i pretpostavio." Glas oji je sa strane dopro do Leta bio je tih i oprezan. Ovo dete je uznemirujue podsealo na svog oca. Ideja o zabranjenoj magi ji bila je ono to je dota lo strunu iznenadnog preo reta u Stilgaru. Slobodnjaci su znali za grozote posedovanja. Oni za oje bi se utvrdilo da su posednuti bili su po za onu ubijeni, a njihova voda razlivena po pes u iz straha da se ne zaga di plemens a cisterna. Trebalo je da mrtvi ostanu mrtvi. Bilo je u redu a o bi s e ot rila neija besmrtnost u deci, ali deca nisu imala pravo da na sebe uzmu suvi e tano oblije iz svoje pro losti. "Moj problem je u tome to je moj otac ostavio mnoge stvari nedovr ene", ree Leto. "To se posebno odnosi na i u na ih ivota. Carstvo ne mo e da ide dalje na ovaj nain , Stil, bez prave i e ljuds og ivota. Govorim o ivotu, razume ? ivotu, ne smrti." "Jedanput, ada je bio uznemiren ne om vizijom, tvoj otac mi je govorio u ta vom raspolo enju", ree Stilgar. Leto se na ao u is u enju da pree pre o ove radoznale bojazni nehajnim odgovo rom, mo da predlogom da pre inu sa postom. Shvatio je da je veoma gladan. Poslednj i put su jeli prethodnog dana u podne i Leto je neizostavno zahtevao da poste to om noi. No, sada ga je morila i jedna druga glad. Problem mog ivota je slian problemu ovog mesta, pomisli Leto. Nema prethod ne tvorevine. Ja samo idem unazad i unazad i unazad sve do razdaljine ne izbled e. Ne mogu da vidim horizont; ne mogu da vidim Habanija Greben. Ne mogu da pronae m prvobitno mesto is u enja. "Ne postoji, zaista, zamena za proro tvo", ree Leto. "Mo da bi trebalo da o u a m sreu sa zainom." "I bude uni ten ao tvoj otac?" "Nedoumica", ree Leto. "Jedanput mi je tvoj otac poverio da suvi e dobro poznavati budunost znai bi ti za ljuan u nju do is ljuivanja sva e slobode da se ne to promeni." "To je parado s oji predstavlja na problem", ree Leto. "Proro tvo je tanana i mona stvar. Budunost postaje sada njost. Posedovati vid u zemlji slepih sadr i svoj e opasnosti. A o po u ava slepima da protumai ono to vidi , s lon si da zaboravi da slep poseduju svojstven ivot oji je uslovljen njihovim slepilom. Oni su ao udovi ne ma i ne oje se reu du svoje vlastite staze. Oni imaju svoju vlastitu brzinu, vlastito usredsreenje elja. Pla im se slepih, Stil. Pla im ih se. Oni ta o la o mogu da s r e sv e to im se nae na putu." Stilgar je zurio u pustinju. u asta zora je prerasla u dan boje eli a. On ree: "Za to smo do li na ovo mesto?" "Zato to sam eleo da vidi mesto gde u mo da umreti." Stilgar se napregao. Zatim ree: "Znai, ti si imao viziju!" "Mo da je to bio samo san." "Za to smo do li na ova o opasno mesto?" Stilgar je prostrelio pogledom svog tieni a. "Smesta emo se vratiti."

"Neu umreti danas, Stil." "Ne? Ka va je bila ta vizija?" "Video sam tri staze", ree Leto. Glas mu je poprimio sanjiv zvu priseanja . "Jedna od tih staza-suenica mi nala e da ubijem na u ba u." Stilgar je uputio hitar pogled prema Sie Tabru, ao da se pobojao da bi i h gospa D esi a mogla uti pre o pe ane razdaljine. "Za to?" "Da bi se spreio gubita monopola na zain." "Ne razumem." "Ni ja. Ali to je misao mog sna ada upotrebljavam no ." "Oh." Stiulgar je razumeo upotrebljavanje no a. Dubo o je uvu ao vazduh. " Koja je druga staza?" "Gani i ja s lapamo bra radi potvrivanja atreids e loze." "Gaaa!" Stilgar je ispustio vazduh u esto om izrazu gaenja. "U stara vremena, bilo je uobiajeno da raljevi i raljice to ine", ree Let o. "Gani i ja smo odluili da se neemo sparivati." "Upozoravam vas da se vrsto pridr avate te odlu e!" U Stilgarovom glasu se osetila smrtna pretnja. Po slobodnja om za onu, incest se a njavao pogubljenjem na viseem trono cu. Proistio je grlo i upitao: "A trea staza?" "Naznaava mi da svedem svog oca do ljuds ih razmera." "Muad'Dib je bio moj prijatelj", promrmlja Stilgar. "Bio je tvoj bog! Moram da ga li im bo ans e svetosti." Stilgar je o renuo lea pustinji, nemo posmatrajui oazu voljenog Sie Tabra. Ova vi razgovori uve su ga obespo ojavali. Leto je osetio tegobnost Stilgarove retnje. Bio je u ja om is u enju da i zbegne va ne stvari oje su se ovde morale izrei. Mogli su da razgovaraju jo pola da na, reui se od posebnog do apstra tnog, a da ih to odvue od pravih odlu a, od nepo srednih nu nosti sa ojima su bili suoeni. Nije bilo mesta sumnji da Kua Korino pred stavlja stvarnu pretnju stvarnim ivotima - njegovom sopstvenom i Ganiminom. Ali s ve to je imao na umu da sada uradi moralo je da bude izvagano i provereno prema s rivenim nu nostima. Stilgar je jednom glasao za ubistvo Farad'na, predla ui podmu lu upotrebu aumur ija: otrov dodat piu. Za Farad'na se znalo da neobino voli odreene v rste slat og li era. Ta o ne to se nije moglo dozvoliti. "A o umrem ovde, Stil", ree Leto. "mora da se uva Alije. Ona vi e nije tvoj pr ijatelj." " ta znai ovo na lapanje o smrti i tvojoj tet i?" Sada se Stilgar uistinu r a estio. Ubiti gospa D esi u! uvati se Alije! Umreti na ovom mestu! "Mali ljudi menjaju svoja lica na njenu zapovest", ree Leto. "Vladar ne m ora da bude proro , Stil. a ni nali na boga. Jedino je va no da vladar bude osetl jiv. Doveo sam te ovde da bismo razjasnili ta je potrebno na em Carstvu. Potrebna m u je dobra vladavina. Ona ne zavisi od za ona ili prethodni a, ve od linih osobina onoga oji vlada." "Namesni tvo sasvim dobro izlazi na raj sa svojim cars im du nostima", ree S tilgar. "Kada ti postane punoletan..." "Ja jesam punoletan! Ja sam ovde najstarija osoba! U odnosu na mene ti s i samo enj avo detence. Mogu da se setim vremena od pre vi e od pedeset ve ova. H a! a mogu da se setim ada smo mi, Slobodnjaci, bili na Dar grodu." " ta ti treba da se poigrava ova vim ma tarijama?" ozbiljno je upitao Stilgar , odlunim tonom. Leto je sam sebi limnuo glavom. Zaista, ta mu to treba. emu pria o njegovi m seanjima na te davne ve ove. Ovovremens i Slobodnjaci bili su njegov neposredan problem. Veina njih bili su jo samo poluu roeni divljaci, s loni da se nasmeju nes renoj nevinosti. "Kris-no se rastvori prili om smrti svog vlasni a", ree Leto. "Muad'Dib se rastvorio. Za to su Slobodnjaci jo ivi?" Bila je ovo jedna od onih iznenadnih promena to a misli oje su toli o z bunjivale Stilgara. Osetio je privremenu tupost. Ova ve rei su sadr avale znaenje, a li mu je njihov smer izmicao. "Od mene se oe uje da budem Car, ali ja moram da budem sluga", ree Leto. P ogledao je Stilgara pre o ramena. "Moj deda, po ome sam dobio ime, uneo je nove rei u svoj grb, ada je stigao ovde na Dinu: 'Ovde sam, ovde ostajem.'"

"On nije imao izbora", ree Stilgar. "Vrlo dobro, Stil. Ni ja ga nemam. Trebalo bi da budem Car po roenju, po sposobnosti svog razumevanja, po svemu to je u lo u moju sazdanost. Ja a znam ta Car stvo zahteva: dobru vladavinu." "Naib ima jedno starins o znaenje", ree Stilgar. "To je 'sluga siea'." "Seam se tvog vaspitanja, Stil", ree Leto. "Da bi imalo primernu vlast, pl eme mora da poznaje naine a o da izabere ljude u ijim ivotima se ogleda nain na oj i bi vlast trebalo da se pona a." Iz dubine svoje slobodnja e du e, Stilgar ree: "Ponee cars i pla t a o tome bude dorastao! Prethodno mora da do a e da si u stanju da se pona a po uzoru na vladara!" Sasvim neoe ivano, Leto se nasmejao. Zatim ree: "Da li sumnja u moje po tenje , Stil?" "Naravno da ne." "Na pravo oje mi pripada po roenju?" "Ti si onaj oji si." "I a o inim ono to se od mene oe uje, onda je to mera mog po tenja, a?" "Ta av je slobodnja i obiaj." "Da le, ja ne mogu da imam unutra nja oseanja oja bi upravljala mojim pona a njem?" "Ne shvatam ta..." "A o se uve pona am a o doli uje, bez obzira na to oli o me o ta to potis ujem vlastite elje, onda je to mera za mene." "To je su tina samo ontrole, deae." "Deae!" Leto je zavrteo glavom. "Ah, Stil, pribavio si mi lju za racionaln u eti u vladavine. Moram da budem postojan i da mi sva o delanje vue orene iz tr adicija pro losti." "To je ispravno." "Ali moja pro lost dose e dalje od tvoje!" "Ka va razli a..." "Kod mene ne postoji prvo lice jednine, Stil. Ja sam mnogostru a linost s a pamenjima tradicija oje su starije no to mo e da zamisli . To je moje breme, Stil. U pravljen sam a pro losti. Ja sam abrim sa uroenim znanjem oje odoleva novini i pr omeni. Pa ipa , Muad'Dib je sve ovo promenio." Po azao je prema pustinji, ma ui ru om ao da je hteo da obuhvati Za titni Zid iza sebe. Stilgar se o renuo i zagledao se u Za titni Zid. Jedno selo bilo je sagraen o podno zida jo za Muad'Dibovog vremena; tamo su se nalazile ue oje su slu ile ao s rovi ta grupi planetologa oji su doprinosili da se biljni svet ra iri pustinjom. Stilgar je netremice posmatrao ovo delo ove ovog bespravnog remeenja predela. Pro mena? Da. U tom selu je postojala ustrojenost, tanost oja ga je vreala. Stajao je mirno, ne obraajui pa nju na svrab pe anih estica ispod svog pustinjs og odela. Selo je predstavljalo uvredu onoga to je ova planeta ne ada bila. Stilgar je odjedanput po eleo da se podigne silan ci lon oji bi pres oio dine i zbrisao to mesto. Njegov o telo uzdrhta od sna nog unutra njeg do ivljaja. Leto ree: "Jesi li primetio, Stil, da se nova pustinjs a odela alj avo iz rauju? Gubita vode je previso ." Stilgar se u poslednjem trenut u suzdr ao od pitanja: Zar ja to nisam re a o? Umesto toga ree: "Na i ljudi postaju sve zavisniji od pilula." Leto limnu glavom. Pilule su menjale telesnu temperaturu, smanjujui gubl jenje vode. Bile su jeftinije i lagodnije od pustinjs ih odela. Ali one su oris ni u zadavale te oe druge vrste, izmeu ostalog s lonost a usporavanju brzine reago vanja i povremeno zamagljenje vida. "Jesmo li zato do li ovamo?" upitao je Stilgar. "Da raspravljamo o izradi pustinjs ih odela?" "Za to da ne?" upitao je Leto. "Kad ve ti nee da se suoi sa stvarima o ojima j a moram da govorim." "Zbog ega moram da se uvam tvoje tet e?" U njegovom glasu se oseao prizvu srd be. "Zato to se ona oristi drevnom slobodnja om eljom da se odupire promeni, a s druge strane se sprema da donese promenu oja je jezivija no to mo e da zamisli ." "Od maloga pravi veli o? Ona je primeran Slobodnja ."

"Ah, onda se taj primeran Slobodnja pridr ava obiaja iz pro losti, a ja pose dujem prastaru pro lost. Kada bih pustio na volju toj s lonosti, zahtevao bih zatv orena dru tva, potpuno zavisna od svetih obiaja iz pro losti. Morao bih da nadzirem r aseljavanja, obrazla ui da to podstie nove ideje, a nove ideje su pretnja celo upnom ustrojstvu ivota. Sva i mali planetni grad bi renuo svojim vlastitim putem, pos tajui ono to eli. Carstvo bi se najposle raspalo pod te inom svojih razliitosti." Stilgar je po u ao da proguta pljuva u suvim grlom. Ovo su bile rei oje je Muad'Dib svojevremeno mogao da izusti. U njima se mogao uti njegov zvon. Bile su parado salne, zastra ujue. Ali a o bi se dozvolila ma a va promena... Zavrteo je g lavom. "Pro lost mo e da u a e na ispravan nain pona anja u oli o ivi u pro losti, Stil, o olnosti se menjaju." Stilgar je jedino mogao da se slo i da su se o olnosti zaista promenile. K a o je, da le, valjalo, pona ati se? Gledao je pre o Leta, posmatrajui pustinju, a ne videi je. Muad'Dib je tuda oraao. Ravnica je, sada ada se sunce viso o uspelo , postala pozornica zlatastih i purpurnih sen i i pe anih potoia o runjenih parom pra i ne. Pra njava magla oja se obino nadvijala nad Habanija Grebenom sada se videla na veli oj udaljenosti, a pustinja oja se donde prostirala nudila je njegovim oima prizor dina oje su se smanjivale, previjajui se jedna u drugu. Kroz dimljivo sv etlucanje vreline nazirao je bilj e a o se gmizavo prostiru od ivice pustinje. Muad'Dib je uinio da ivot ni ne na tom pustom mestu. Mogli su se videti ba arni, z latni, crveni, uti, rii i u astomr i cvetovi, zatim sivozeleno li e, bodlje i o tre sen ispod bunja. Pomeranje letnje ege inilo je da sen e trepu i podrhtavaju u vazduhu. Stilgar posle du eg utanja ree: "Ja sam samo voa Slobodnja a; ti si Vojvodin sin." "Ne znajui ta govori , re ao si to", obrati mu se Leto. Stilgar se smre. Jednom pre mnogo vremena Muad'Dib ga je na ovaj nain po u dio. "Sea se toga, zar ne, Stil?" upita Leto. "Nalazili smo se ispod Habanija G rebena i sardau ars i stare ina - pamti ga: Aram am? Ubio je svog prijatelja da bi sp asao sebe. Ti si ne oli o puta tog dana upozoravao na opasnost opra tanja ivota Sar dau arima oji su videli na e tajne metode. Najzad si izjavio da e oni zasigurno od ati ono to su videli; moraju biti ubijeni. A moj otac ti je na to azao: 'Ne znaj ui ta govori , re ao si to.' I ti si se uvredio. Odgovorio si mu da si samo prost voa Slobodnja a. Vojvode su du ne da znaju va nije stvari." Stilgar je piljio nani e u Leta. Nalazili smo se ispod Habanija Grebena! M i! Ovo... ovo dete, oje u to vreme nije bilo a ni zaeto, znalo je, tano do sitnic e, ta se zbilo, podrobnosti oje su mogle da budu poznate jedino onom oji je tam o bio prisutan. Bio je to samo jo jedan do az da o ovoj atreids oj deci nije valj alo suditi prema obinim merilima. "Sada me saslu aj", ree Leto. "A o umrem ili nestanem u pustinji, ti treba da pobegne iz Sie Tabra. Nareujem ti to. Du an si da povede Gani i..." "Ti jo nisi moj Vojvoda! Ti si jedno... jedno dete!" "Ja sam odrastao ove u dejem telu", ree Leto. Po azao je na uzanu pu otinu na stenama ispod njih. "A o ovde umrem, to e biti na onom mestu. Videe rv. Po tom e e znati. Povedi moju sestru i..." "Udvostruiu tvoju stra u", ree Stilgar. "Ovde vi e nee dolaziti. Idemo sad i..." "Stil! Ne mo e me zadr ati. Priseti se jo jednom onog asa od Habanija Grebena. Sea li se? Ve ta i gmizavac je le ao na pes u, a veli i Tvorac se pribli avao. Nije post ojao nain da se gmizavac spase od crva. A moj otac je bio ljut to nije mogao da sp ase gmizavca. Meutim, Gurni je bio u stanju da misli samo na ljude oje je izgubi o u pes u. Sea se ta je re ao: 'Tvoj otac bi bio pre zabrinut za ljude oje nije mo gao da spase.' Stil, nala em ti da spase ljude. Oni su va niji od stvari. A Gani je n ajdragocenija od svih jer, bez mene, ona je jedina nada za Atreide." "Neu vi e ni re da ujem", ree Stilgar. O renuo se i poeo da se spu ta niz stene pravcu oaze na drugoj strani pes a. uo je a o ga Leto sledi. Ba u tom trenut u L eto ga je prestigao i osvrnuv i se re ao: "Jesi li primetio, Stil, a o su mlade en e lepe ove godine?"

18. ivot pojedinog ljuds og bia, ao i ivot jedne porodice ili celog naroda pro du ava da postoji ao pamenje. Moj narod mora da sagleda ovo ao deo procesa svog s azrevanja. Oni su narod u smislu organizma i u ovom postojanom pamenju, oni nagom ilavaju sve vi e is ustava u podsvesni rezervoar. Ljuds i rod se nada da e potra iti ovu grau a o to bude potrebno za menjanje vaseljene. Ali mnogo toga to je us ladi te no mo e biti izgubljeno u onoj nepredvidljivoj igri sluaja oju nazivamo 'sudbinom' . Mnogo toga mo e da se utelotvori u evolucione odnose i stoga mo e da ne bude proce njeno i u ljueno u delovanja od strane bivajuih promena spolja njih uslova ivota oje ostavljaju traga na ivoj jedin i. Ljuds i rod mo e da zaboravi! U tome je posebna vrednost Kvizac Haderaha na oju Bene Geserit ni ad nije pomi ljao: Kvizac Haderah ne mo e da zaboravi.

Stilgar to nije umeo da objasni, ali ot rio je da ga je Letova uzgredna opas a dubo o uznemirila. To om celog povrat a pre o pes a u Sie Tabr vrtelo mu s e u svesti, zasenjujui, sve ono drugo to mu je Leto re ao gore na uvaru. Zaista, mlade ene Ara isa bile su veoma lepe ove godine. Mladi mu arci, ta oe. Njihova lica, obogaena vodom, vedro su sijala. Njihove oi bile su o renute pre ma napolje i u daljinu. Izlagali su svoje crte esto bez i a vih var i u vidu obra zina pustinjs og odela i vijugavih linija creva za pri upljanje vlage. Neret o s e de avalo da ne nose pustinjs a odela na otvorenom, pretpostavljajui novu odeu oja je, do su se retali, budila treperavu predstavu o gip im mladim telima ispod nje. Ova va ljuds a lepota bila je protivte a novoj lepoti predela. U suprotnos ti sa starim Ara isom, o o je moglo da bude oarano sudarom sa prizorom malih grup a iblji a i i ljalih izmeu crvenomr ih stena. A stare sie e nastambe oje su bile inioc i ulture peins e metropole, sa svojim slo enim zaptivaima i apcima za zadr avanje vl age na sva om ulazu, ustupale su mesto otvorenim selima esto sagraenim od blatnih cigala. Blatne cigle! Za to sam po eleo da ono selo bude uni teno? upita se Stilgar, saplev i se u ist om trenut u. Znao je da pripada umiruem soju. Stari Slobodnjaci oji izdi u u uenju zbog r asipni tva oje je zavladalo na njihovoj planeti - voda nemarno prepu tena vazduhu s amo zbog njenog svojstva da uobliava zidars e cigle. Voda is ori ena u izgradnji bor avi ta za jednu porodicu, bila bi dovoljna da se itav jedan sie odr i u ivotu godinu da na. Nove graevine su a imale providne prozore da bi propu tali sunevu toplotu i unutra su ili tela. Ta vi prozori otvarali su se prema spolja. Slobodnjaci novog ova mogli su iz ua od blata da posmatraju svoj prirod ni o vir. Oni nisu vi e bili zatvoreni i natrpani u sieu. Pomeranje vidi a, znailo j e, ta oe, pomeranje ma te. Stilgar je to mogao da oseti. Nov vidi pripojio je Slob odnja e ostat u cars e vaseljene, odredio ih prema neo ovanom prostoru. Ne ada s u bili privezani za vodom siroma ni Ara is, robujui njegovoj gor oj os udici. Oni n isu delili onu netesnogrudost oja je odli ovala stanovni e veine planeta u Carst vu. Stilgar je mogao da vidi a o te promene stoje u ja oj suprotnosti sa nj egovim sumnjama i strahovima. U stara vremena, reda je bio Slobodnja oji je m a ar i uzimao u obzir mogunost napu tanja Ara isa i zapoinjanja novog ivota na jednom od vodom bogatih svetova. Nije im a bilo dozvoljeno da sanjaju o be stvu. Posmatrao je Letova lea do je mladi izmicao napred. Leto je govorio o zab rani odla enja sa planete. Pa, to je uve bila stvarnost za veinu itelja drugih svet ova, a i tamo gde su snovi bili dopu teni ao vrsta sigurnosnog ventila. No ipa j e planets o ropstvo dostiglo svoj vrhunac ovde na Ara isu. Slobodnjaci su se o r enuli a unutra njosti, zabari adirali u svoje svesti ba ao to su bili zabari adira ni u svoje peins e nastambe. Su tins o znaenje siea - sveto mesto u vremenima nedaa - izopailo se u udovi nu amnicu za celo upno stanovni tvo.

Letova

njiga prema Har al-Ada

Leto je azao istinu: Muad'Dib je sve to promenio. Stilgar se osetio izgubljen. Mogao je da opazi a o se njegova stara ver ovanja raspadaju. Nov, a spolja njosti o renut vidi proizveo je ivot oji je udeo za izla enjem iz ogranienog prostora. 'Ka o su lepe mlade ene ove godine.' Stari naini (Moji naini! - priznao je) prisiljavali su njegove ljude da se ne osvru ni na a vu istoriju osim na onu oja se odnosila na njihovo vlastito s tradanje. Stari Slobodnjaci uili su istoriju iz vlastitih u asnih raseljavanja, svo jih be stava, od progona do progona. Stara planetarna vlada sledila je metode dr a vne uprave starog Carstva. Suzbijala je stvarala tvo i sva i smisao za napreda i evoluciju. Blagostanje je bilo opasno za staro Carstvo i njegove vlastodr ce. U jednom neoe ivanom trenut u zaprepa enosti, Stilgar je shvatio da su ove s tvari bile podjedna o opasne i za cilj oji je Alija sebi odredila. Ponovo se Stilgar sapleo i sru io podalje iza Leta. U starim nainima i starim religijama, nije postojala budunost, ve samo jedn o bes rajno sada. Pre Muad'Diba Slobodnjaci su, Stilgar je shvatio, bili uslovlj eni da veruju u neuspeh, ni ada u mogunost ispunjenja. Dodu e, oni su verovali u Li et Kinesa, ali on je bio postavio vremens u s alu od etrdeset po olenja. To nije bilo ispunjenje; to je bio jedan san oji se, sada mu je postalo jasno, ta oe o r enuo prema unutra njosti. Muad'Dib je sve to promenio! Za vreme D ihada, Slobodnjaci su nauili mnogo toga o starom Padi ahu, caru, ad amu IV. Osamdeset prvi Padi ah Kue Korino oji je zauzeo presto Zlatnog Lava i vlad ao carstvom nebrojenih svetova is oristio je Ara is ao ogledno mesto onih polit i ih mera oje je nameravao da primeni i u ostalim delovima svoje carevine. Njego vi planetarni upravitelji na Ara isu razvijali su postojan pesimizam da bi podup rli temelje svoje moi. Oni su se uverili da je sva o na Ara isu, pa a i slobodno lutajui Slobodnjaci, postao navi nut na brojne sluajeve nepravde i nere ive probleme ; bili su vaspitavani da o sebi razmi ljaju ao o bespomonim ljudima za oje niot u da nije bilo ni a ve potpore. "Ka o su lepe mlade ene ove godine!" Posmatrajui Letova lea oja su izmicala, Stilgar je poeo da se udi a o je m ladi uspeo da po rene ova av to misli - naprosto izricanjem naizgled jednostavni h is aza. Zbog tog is aza, Stilgar je uvideo da na potpuno drugaiji nain sagledava Aliju i svoju vlastitu ulogu u Savetu. Alija je volela da a e a o stari naini pola o odstupaju. Stilgar je prizn avao da ga je ovaj is az uve nejasno umirivao. Promena je bila opasna. Pronalaz a tvo se mora suzbiti. Individualna snaga volje mora se porei. Kojoj drugoj svrsi j e sve tenstvo slu ilo, a o ne poricanju individualne volje? Alija je esto ponavljala da se prili e za otvoreno nadmetanje moraju sves ti u granice ojima se mo e ru ovoditi. Ali to je znailo da se opasno povratno dejs tvo tehnologije moglo is oristiti samo za obuzdavanje stanovni tva - ba ao to je sl u ilo starim gospodarima. Bilo oja dozvoljena tehnologija morala je da uhvati or en u ritualu. Inae... inae... Ponovo se Stilgar spota ao. Sada je bio od anata i mogao je da primeti Leta a o ga e a ispod vonja a ajsija oji je rastao uzdu te ue vode. Stilgar je o slu ivao probijanje svojih stopala roz nepo o enu travu. Nepo o ena trava! U ta mogu da verujem? pitao se Stilgar. Za jednog Slobodnja a iz njegovog po oljenja bilo je pri ladno da veruje da je individui potrebno dubo o oseanje vlastitih omeenosti. Tradicionalna verova nja su sva a o bila najvi e obuzdavajui inilac bezbednog dru tva. Ljudi su morali da p oznaju granice svog vremena, svog dru tva i svoje teritorije. Za to bi sie bio rav ao model za sve oli o razmi ljanje? Oseanje ograenosti trebalo je da pro me sva i indivi dualni izbor - trebalo je da o ru i porodicu, zajednicu i sva i ora preduzet od strane jedne valjane vlade. Stilgar se za trenuta zaustavio i pogledav i roz vonja potra io Leta. Mlad i je stajao tamo posmatrajui ga sa osmej om. Da li zna a vo se ome anje dogaa u mojoj glavi, pitao se Stilgar. I stari Naib Slobodnja po u ao je da pribegne tradicionalnom atehizmu sv og naroda. Sva i vid ivota zahtevao je samo jedan obli , svoju bitnu zao ru enost z

asnovanu na tajnom unutra njem znanju onoga to e uspeti i onoga to nee uspeti. Obrazac za ivot, za zajednicu, za sva i osnovni deli razgranatog dru tva sve do i iza vrhov a vlasti - taj obrazac morao je da bude sie i njegova opija u pes u: ai Hulud. D in ovs i pe ani crv je jamano bio najstravinije stvorenje, ali ada bi mu ne to zapretilo, s rivao se u nedostupne dubine. Promena je opasna! ree Stilgar sebi. Istovetnost i postojanost su bili pr avi ciljevi vladavine. Ali mladi mu arci i ene bili su veoma lepi. Setio se Muad'Dibovih rei po to je svrgnuo sa prestola adama IV: 'Dug ivot za Cara nije ono za im te im; to je dug ivot za Carstvo.' Nije li to ono to sebi neprestano ponavljam? pitao se Stilgar. Nastavio je da hoda, upravljajui se prema ulazu siea, dr ei se ne to udesno od Leta. Mladi se pomerio da mu presee put. Muad'Dib je re ao i jednu drugu stvar, podsetio se Stilgar: 'Ba ao to se individua raa, sazreva, razmno ava i umire, to ine i dru tva, civilizacije i vlade.' Opasno ili ne, promene e biti: lepi mladi Slobodnjaci bili su svesni toga . Oni su mogli da gledaju prema spolja njosti, da vide to, i da se za to pripreme. Stilgar je bio primoran da se zaustavi. Da nije, naleteo bi na Leta. Mladi se sovasto upiljio u njega i re ao: "Vidi , Stil? Tradicija nije onaj nepri osnoveni vodi, a vom si je smatrao." 19.

Stilgar, Komentari "Te o mi je od tebe da tra im da to uini ", ree Alija. "Ali... moram da obezbed im carevinu oju Polova deca treba da naslede. Za Namesni tvo ne postoji drugi raz log postojanja." Alija se o renula u stolici na ojoj je sedela ispred ogledala dovr avajui svoju jutarnju toaletu. Pogledala je svog supruga, odmeravajui a o je primio ove rei. Dan an Ajdaho je zaslu ivao bri ljivo prouavanje u ovim trenucima; nije bilo sum nje da je postao dale o o troumniji i opasniji od ne ada njeg majstora maevanja Kue At reida. Spolja nji izgled je ostao slian - crna ludrava osa nad o trim, tamnim crtam a lica - ali to om mnogo godina od svog buenja iz gola stanja, pretrpeo je unutra n ji preobra aj. Pitala se sada, ao to je uinila mnogo puta, ta je gola ponovno roen - posle - smrti mogao da s rije u tamnoj usamljenosti svog bia. Pre nego to su Tliela si primenili svoj slo eni nauni postupa na njemu, Dan anovo pona anje odavalo je jasna obele ja na lonosti Atreidima - odanost, fanati u privr enost moralnom za oni u vlada nja najamni og vojni a, naglost rasrivanja i naglost smirivanja. Bio je neumoljiv u svojoj re enosti da se sveti Kui Har onena. I umro je spasavajui Pola. Meutim, Tlei la si su ot upili njegovo telo od Sardau ara i, u svojim regenerativnim oritima , proizveli telo Dan an Ajdaha, li eno njegovih svesnih pamenja. Obuili su ga za men tata i poslali ovaj ljuds i ompjuter ao dar Polu, prefinjeno orue opremljeno hi pnoti om prinudom da pogubi svog vlasni a. Telo Dan ana Ajdaha oduprlo se ovoj pr inudi i roz nepodno ljiva naprezanja, elijs a pro lost mu se na raju povratila. Alija je poodavno odluila da je, u s rivenosti njenih misli, opasno razmi l jati o njemu ao o Dan anu. Bolje je bilo razmi ljati o njemu, dr ei se njegovog gola imena, Hajt. Mnogo bolje. I bilo je od su tins og znaaja da ni a o ne uhvati ni na jmanji odsev starog Barona Har onena, oji se bio ustoliio u njenoj svesti. Dan an se, opaziv i da ga Alija prouava, o renuo od nje. Ljubav nije mogla da s rije promene na njoj, niti da od njega zataji providnost njenih pobuda. Mno gopljo tiaste metalne oi oje su mu Tleila si podarili bile su o rutne u svojoj spos obnosti da proni nu prevaru. One su je sada nasli ale ao sladostrasnu, gotovo m u u pojavu i on nije mogao da izdr i da je ta vu gleda. "Za to si se o renuo?" upita Alija.

Slobodnja stinjs a bolest'.

umire ada je suvi e dugo odvojen od pustinje; mi to zovemo 'pu

"Moram da razmislim o ovoj stvari", ree on. "Gospa D esi a je... ipa Atrei d."

"A ti si odan Kui Atreida, a ne meni", nadurila se Alija. "Mani se ta vih nepouzdanih tumaenja mojih nedoumica", ree on. Alija je napuila usne. Da nije prenaglila? Dan an je od etao do izdubljenog otvora oji je gledao na ugao trga Hrama. Mogao je da vidi a o se dole o upljaju hodoasnici, a Ara ens i trgovci grupi u o o ivice da bi jeli poput jata grabljivica nad rdom ivotinja. Usredsredio se na o sobenu grupu trgovaca sa orpama punim zains ih orenova pre o ramena, oje su na jedan ora rastojanja pratili slobodnja i najamni i vojnici. Oni su se tupom sil om probijali roz rastuu gomilu. "Oni prodaju omadie nagrizenog mermera", ree on, po azujui prstom. "Jesi l i znala za to? Ostavljaju omadie u pustinji da ih nagrizu pe ane oluje. Pone ad pro nau pone i zanimljiv uzora amena. To nazivaju novom umetni om formom, oja je ve oma popularna: prirodno olujom - nagrizen mermer sa Dine. Kupio sam jedan omadi pro le nedelje - zlatan prut sa pet ian i. Veoma je lep, ali loman." "Nemoj da menja predmet razgovora", ree Alija. "Nisam promenio predmet razgovora", ree on. "Lepo je, ali nije umetnost. Ljudi stvaraju umetnost svojom silovito u, svojim htenjem." Polo io je desnu a u na o vir prozora. "Blizanci se gnu aju ovog grada i bojim se da shvatam ta je u pitanju. " "Ne uspevam da uoim asocijaciju", ree Alija. "Odstranjenje moje maj e nee b iti pravo odstranjenje. Bie bezbedna ao tvoj zatoeni ." "Ovaj grad su podigli slepi", ree on. "Jesi li znala da su Leto i Stilgar pro le nedelje izlazili iz Sie Tabra u pustinju? Bili su odsutni itavu no." "Izve tena sam o tome", ree ona. "Ove triarije iz pes a, eli li da zabranim nj ihovu prodaju?" "To bi bilo lo e za posao", ree on, o renuv i se. "Zna li ta mi je Stilgar odgo vorio ad sam ga upitao za to su na ova av nain oti li u pustinju? Re ao mi je da je Leto po eleo da op ti sa duhom Muad'Diba." Alijom proe iznenadan talas panine jeze, ta o da je za trenuta morala da pogleda u ogledalo da bi se oporavila. Leto se ne bi izlagao opasnosti napu tanja siea usred noi zbog ta ve besmislice. Mo da je u pitanju bila zavera? Ajdaho je pre rio ru om oi da bi izbrisao prizor oji je ona pru ala i re a o: "Stilgar mi je azao da je po ao sa Letom, jer jo veruje u Muad'Diba." "Naravno da veruje!" Ajdaho se prigu eno nasmejao potmulim glasom. "Re ao je da jo veruje zbog t oga to se Muad'Dib uve zalagao za male ljude." " ta si mu ti re ao na to?" upitala je Alija, glasom oji je odavao strah. Ajdaho je spustio ru u sa oiju. "Kazao sam, to mora da znai da si i ti jed an od malih ljudi." "Dan ane! To je opasna igra. Razdra uj tog Naiba Slobodnja a i mo e ti se de siti da probudi zver oja e nas sve uni titi." "On jo veruje u Muad'Diba", ree Ajdaho. "To nas uva." "Ka av je bio njegov odgovor?" "Re ao je da on zna ta hoe." "Shvatam." "Ne... ne verujem da shvata . Stvari oje ujedaju imaju du e zube od Stilgar ovih." "Ne razumem te danas, Dan ane. Zatra ila sam od tebe da uradi veomna va nu st var, stvar od vitalnog... emu sve ovo udaljavanje od problema?" Ka o je samo zlovoljno zvuala. Ponovo se o renuo prema izdubljenom prozor u. "Kada sam se obuavao za mentata... Bilo je veoma te o, Alija, nauiti a o da upo trebljava vlastiti um. Prvo to naui jeste da mora umu da dozvoli da sam deluje. To je vrlo udno. Ti mo e da upotrebljava svoje mi ie, da ih ve ba , ojaava , ali um radi sam o Pone ad, po to si ve ovo nauio o umu, on ti po azuje stvari oje ne eli da vidi ." "I zato si po u ao da uvredi Stilgara?" "Stilgar ne poznaje vlastiti um; on mu ne dozvoljava da slobodno tee." "Osim u zains oj orgiji." "a ni tamo. To je ono to ga ini Naibom. Da bi bio voa ljudi, on ontroli e i

ograniava svoje postup e. On radi ono to se od njega oe uje. Kada ti to postane jas no, onda si upoznala Stilgara i mo e da izmeri du inu njegovih zuba." "To je slobodnja i nain", ree ona. "Dobro, Dan ane, hoe li to da uradi ili nee Ona mora da bude s lonjena, a sve mora da izgleda ao delo Kue Korino." Uutao je, odmeravajui ton njenog istupanja i obrazlo enje na svoj mentatas i nain. Ovaj plan odstranjivanja govorio je o ledenosti i o rutnosti, ije su ga raz mere, do ovog stepena obelodanjene, zaprepastile. Izlo iti opasnosti ivot roene maj e zbog dosad iznesenih razloga? Alija je lagala. Mo da su aputanja o Aliji i Javidu bila istinita. Ova misao je stvorila ledenu tvrdou u njegovom stoma u. "Ti si jedini u oga mogu da imam poverenja u vezi ovoga", ree Alija. "Znam to", ree on. Shvatila je ovo ao prihvatanje i nasme ila se svom li u u ogledalu. "Zna ", ree Ajdaho, "mentat ui da na sva o ljuds o bie gleda ao na niz odnos a." Alija nije odgovorila. Sedela je, utonula u svoje lino seanje od ega joj se na lice navu la bezizrazna oprena. Ajdaho je, pogledav i je pre o ramena, opazio to i uzdrhtao. inilo se ao da razgovara sa glasovima oje je samo ona ula. "Odnosi", pro aputao je. Pomislio je: Stare mu e se odbacuju, ao to zmija odbacuje svoju o u - sam o da bi proizvela nov roj i prihvatila njegova ogranienja. Ista je stvar sa vlad ama - pa a i sa ovim Namesni tvom. Starim vladama se mo e ui u trag isto ao i odbaeni m zmijs im o uljicama. Morau da sprovedem u delo ovaj plan, ali ne ona o a o Alij a nala e. U tom trenut u Alija je zatresla ramenima i re la: "Ne bi trebalo da Let o izlazi napolje ad su ova va vremena. Strogo u ga u oriti." "Zar a ni sa Stilgarom?" "a ni sa njim." Ustala je od ogledala, pri la Ajdahu oji je stajao pored prozora i polo ila mu ru u na rame. Suzbio je drhtavicu, svodei ovu rea ciju na mentats o procenjivanje. Ne to ga je u njoj odbijalo. Ne to u njoj. Nije bio u stanju da privoli sebe da je pogleda. Omirisao je melan njenih ozmeti ih sredstava i na a ljao se. Re la je: "Danas u biti zauzeta pregledanjem Farad'novih po lona." "One odee?" "Da. Ni ta to on uradi nije ona o a o na prvi pogled izgleda. Ne smemo sme tnuti s uma da je njegov Ba ar, Tie ani , vian aumur iju, aumasi i ostalim podmu lost ima u pripremanju umorstava raljeva." "Ta va je cena vlasti", ree on, odbijajui se od nje. "No, mi smo jo po retn i, a Farad'n nije." Prouavala je njegov ao is lesan profil. Pone ad je bilo te o do uiti proce s rada njegovog uma. Da li je mislio samo na to da sloboda dejstvovanja uliva ivo t vojnoj sili? Pa, ivot na Ara isu je predugo bio previ e bezbedan. ula izo trena svep risutnom opasno u, mogu da se degeneri u ada se ne oriste. "Da", ree ona, "jo imamo Slobodnja e." "Po retljivost", ponovio je. "Mi ne mo emo da se degeneri emo u pe adiju. To b i bilo glupo." Ton njegovog glasa ju je ozlojedio, te ree: "Farad'n e upotrebiti ma a vo sredstvo da nas uni ti." "Ah, tu smo, znai", ree on. "To je obli preduzimanja prvog ora a, po ret ljivosti oju nismo imali u stara vremena. Imali smo jedan moral, moral Kue Atrei da. Ispunjavali smo uve svoje obaveze i dozvoljavali neprijatelju da bude plja a . Ta vo ograniavanje vi e ne va i. Postali smo podjedna o po retljivi, Kua Atreida i Kua Korino." "Odstranjujemo moju maj u da je sauvamo od zla, da le iz razloga oji nij e manje va an od ostalih", ree Alija. "Jo ivimo u s ladu sa moralom!" Spustio je pogled na nju. Ona je znala za opasnosti uvoenja mentata u pro ces proraunavanja. Zar nije shvatila ta je mogao da bude predmet njegovog prorauna?

Pa ipa ... jo ju je voleo. Protljao je nadlanicom oi. Ka o je samo mladoli a izgl edala. Gospa D esi a je bila u pravu: po svom izgledu, Alija nije ostarila ni dan za sve ove godine njihovog zajedni og ivota. Jo je posedovala me e crte lica svoje benegeserits e maj e, ali su joj oi bile atreids e - ocenjiva e, tragajue, so olove . Ali sada je ne to obuzeto o rutnim sraunavanjima vrebalo iz tih oiju. Ajdaho je bio u slu bi Kue Atreida premnogo godina da ne bi poznavao, a o vrline, ta o i slabosti ove porodice. Ali ova stvar oju je zapa ao od Alije, bil a je nova. Atreidi su umeli da se upuste u podmu le igre protiv neprijatelja, al i ni ad protiv prijatelja i savezni a, a ni a o protiv Porodice. Bilo je to ugrae no u temelje pona anja Atreida: potpomagati vlastiti prost narod, najbolje to se mo e ; po azati im oli o bolje ive pod Atreidima. Po azati svoju ljubav za svoje prij atelje, estito u svog pona anja prema njima. Ono to je Alija sada zahtevala, zaista, ni je bilo u atreids om duhu. Oseao je to svim t ivima svog tela i nervnim sistemom. Preobratio se u jedinstveno, nedeljivo oseanje ovog tueg dr anja u Aliji. Iznenada, njegov mentats i senzorijum u opao se u punu svest, a njegov um us oio u bestrasan trans u ome vreme nije postojalo; postojalo je jedino proraun avanje. Alija je mogla da shvati ta se sa njim dogodilo, ali to nije moglo da se sprei. Predao se proraunavanju. Proraun: jedna oliena Gospa D esi a pro ivljavala je prividan ivot u Alijinoj s vesti. Video je ovo ao to je video i olienog Dan ana Ajdaha iz vremena pre gole oji je ostajao nepromenjiv u njegovoj vlastitoj svesti. Alija je posedovala ova vu svest budui da je bila roena ao formirana linost. On ju je dugovao tleila im reg eneracionim tan ovima. Pa ipa , Alija se odre la tog olienja, izla ui opasnosti ivot svoje maj e. To je znailo da Alija nije u dodiru sa tom prirodnom D esi om unutar s ebe. To je, opet, znailo da je Alija potpuno posednuta ne im drugim prividnim ivot om, ta o da su svi ostali bili is ljueni. Posednuta! Otuena! Izrod! Mentats a navi a, ojoj je dao na volju, o renula se sada i ostalim vido vima njegovog problema. Svi Atreidi nalazili su se na ovoj planeti. Da li bi Kua Korino preuzela rizi napada iz svemira? Njegov um je preleteo pregledom usvojen ih pravila oja su proizilazila iz osnovnih obli a ratovanja: Jedan - sve planete se mogu osvojiti / napadom iz svemira; ergo: odmazdo m / osvetne pogodnosti bile su sme tene u rugu o o planete od strane sva e Veli e Kue. Farad'n je morao da zna da Atreidi nisu prenebregnuli ovu elementarnu predo stro nost. Dva - za titno energets o polje bilo je savr ena odbrana protiv proje tila i e sploziva ne-atoms og tipa i glavni razlog to je borba prsa u prsa ponovo u la a o va an inilac u bit e ljudi. Ali pe adija je imala svoja ogranienja. Kua Korino je mo da mogla da borbeno stanje svojih Sardau ara dovede do one o trine iz predara ens og vremena, ali ni tada oni ne bi bili dorasli neobuzdanoj razjarenosti Slobodnja a. Tri - planetarni feudalizam bio je izlo en nepre idnoj opasnosti od veli o g tehnolo og stale a, ali su dejstva Batlerijans og D ihada nastavljala da postoje a o prigu iva tehnolo og pre oraivanja. I sians, Tleila su i ne oli o razbacanih planet a na periferiji Carstva predstavljale su, u ovom pogledu, jedinu moguu pretnju, n o one su bile podlo ne napadu ujedinjenog gneva ostalog dela Carstva. Batlerijans i D ihad nee ostati nedovr en. Mehanizovano ratovanje zahtevalo je veli i tehnolo i st ale . Atreids o Carstvo analisalo je ovu silu u druga stremljenja. Nijedan deo ve li og tehni og stale a nije bio nenadziran. I ta o je Carevina ostajala spo ojno feudalisti a, prirodno, s obzirom na to da je to najbolji obli dru tva za irenje pre o iro o razastrtih divljih granica - do novih planeta. Dan an je osetio a o njegova mentats a svest seva do je ao tane juril a pamenjem injenica po sebi, potpuno nepristupana prola enju vremena. Dola enje do ubeen ja da Kua Korino nee rizi ovati neza onit atoms i napad, obavio je u munjevitom iz raunavanju, osnovnom razlo nom putanjom, ali je bio savr eno svestan inilaca oji su u lazili u ovo ubeenje: Carstvo je raspolagalo sa onoli o nu learnog i srodnog oru ja , oli o sve Veli e Kue zajedno. Barem polovina Veli ih Kua bi, bez razmi ljanja, re

agovala u sluaju da Kua Korino pre r i Sporazum. Atreids i odmazdni sistem oji se n alazio van planete, pridru io bi se nadmonoj sili, bez potrebe da poziva bilo oju od njih. Strah bi to uinio. Salusa Se undus i njeni saveznici bi nestali u vrelim oblacima. Kua Korino ne bi rizi ovala da postane ta va rtva paljenica. Oni su, ne sumnjivo, bili is reni pri potpisivanju dogovora da je nu learno oru je zaliha oj a se uva is ljuivo za jednu svrhu: odbranu oveanstva, a o bi se trebalo suoiti sa pre tnjom 'druge inteligencije'. Prorauns e misli imale su iste ivice i o tar reljef. Nije bilo zamagljenih m eumesta. Alija se odluila za odstranjivanje i strahovladu, zato to je postala tuin, ne-Atreid. Kua Korino je znaila pretnju, ali ne na nain oji je Alija zagovarala u Savetu. Alija je elela da u loni Gospu D esi u zbog toga to je ta blistava benegeser its a inteligencija odmah videla ono to je i njemu te sada postalo jasno. Ajdaho se istrgao iz mentats og transa i ugledao Aliju a o stoji naspra m njega sa izrazom hladnog odmeravanja na licu. "Zar ti ne bi vi e odgovaralo da Gospa D esi a bude ubijena?" upitao je. Tuins i odsev njene radosti lebdeo je pred njegovim oima za trenuta , pre nego to je bio pre riven izrazom la ne uvreenosti. "Dan ane!" Da, ova tuin-Alija davala je prvenstvo ubistvu maj e. "Ti se boji svoje maj e, a ne za nju", ree on. Odgovorila mu je bez i najmanje promene u svom odmeravajuem pogledu: "Nar avno da je se bojim. Poslala je Sestrinstvu izve taj o meni." " ta hoe da a e ?" "Zar ne zna ta je najvee is u enje za jednu Bene Geserit?" Prima la mu se zav odni i i podigla prema njemu pogled roz trepavice. "Samo sam elela da odr im sebe u snazi i budnosti za dobro ovih blizanaca." "Pominje is u enje", ree on, mentats i jednolinim glasom. "To je stvar oju Sestrinstvo rije u najveim dubinama, stvar oje se naj vi e boji. Zbog toga su me nazvale Izrodom. Znaju da njihove zabrane ne mogu mene da zadr e. Is u enje - one uve govore sa sveanim nagla avanjem: Veli o Is u enje. Vidi , m i oji se oristimo benegeserits im uenjima mo emo da utiemo na ta ve stvari ao to j e unutra nje pode avanje enzims e ravnote e u na im telima. To produ ava mladost - dale o vi e nego melan . Da li shvata a ve bi posledice to imalo ada bi mnoge Bene Geserit uinile isto? Bilo bi primeeno. Sigurna sam da proraunava tanost ovoga to ti govorim. Zahvaljujui melan u, mi smo meta mnogobrojnih zavera. Kontroli emo supstancu oja pro du ava ivot. ta bi se dogodilo a o bi se ot rilo da Bene Geserit ontroli e jednu jo mon iju tajnu? Razume ! Nijedna asna Maj a ne bi bila bezbedna. Odstranjivanje i muenje pripadnica Bene Geserita postalo bi najobinija stvar." "Ti si postigla tu enzims u ravnote u." Bila je to tvrdnja, ne pitanje. "Izazvala sam Sestrinstvo! Izve taj moje maj e Sestrinstvu uinie Bene Geseri t nepo olebljivim savezni om Kue Korino." Ka o je to samo naizgled prihvatljivo, pomislio je on. Stavio ju je na probu: "Ali tvoja maj a se, jamano, ni ada ne bi o renula protiv tebe!" "Ona je bila Bene Geserit mnogo pre nego to je postala moja maj a. Dan an e, ona je dopustila da se njen roeni sin, moj brat podvrgne ispitu gom d abara! Ona je to pripremila! A znala je da on mo da nee pre iveti! Bene Geserit su uve bile r at e na veri, a duge na pragmatizmu. Delovae protiv mene, a o poveruje da je to u najboljim interesima Sestrinstva." Klimnuo je glavom. Ka o je bila ubedljiva. Bila je to tu na misao. "Moramo da odr imo inicijativu", ree ona. "To nam je najjae oru je." "Gurni Hale je, ta oe, problem", ree on. "Da li moram da ubijem svog star og prijatelja?" "Gurni je oti ao po ne om naroitom pijuns om zadat u u pustinju", ree ona, zn ajui da je Ajdaho ve bio upoznat sa tim. "On nam, sasvim sigurno, ne stoji na putu ." "Vrlo udno", ree on. "Namesni Vladara Kaladana bavi se pijuna om, ovde na Ar a isu." "Za to da ne?" zapitala je Alija. "On je njen ljubavni - u svojim snovima , a o ne u stvarnosti."

"Da, naravno." I on se zaudi a o to da nije ula neis renost u njegovom gl asu. "Kada e da je sma ne ?" upita Alija. "Bolje je da to ne zna ." "Da... da, shvatam. Gde e da je odnese ?" "Tamo gde je ni o ne mo e nai. Nee biti ostavljena ovde da te ugro ava." Radost u Alijinim oima nije se mogla pogre no protumaiti. "Ali gde e ..." "A o ne zna , tada e moi, a o to bude neophodno, da odgovori pred Istinozborce m a o ne zna gde je." "Ah, to je mudro, Dan ane." Sada je uverena da u ubiti Gospu D esi u, pomislio je. Zatim ree: "Zbogom, v oljena." Ona u njegovom glasu nije primetila da je doneo onanu odlu u, pa ga je a i blago poljubila do je odlazio. Celim putem roz, na sie nali , lavirint hodni a Hrama, Ajdaho je brisao oi. Tleila e oi nisu bile otporne na suze. 20. Voleo si Kaladan I opla ao njegovu nestalu domaicu Ali patnja ot riva Da nove ljubavnice ne mogu da izbri u Te veite uspomene. Refren iz habanijs e tu balice Stilgar je uetvorostruio sie u stra u o o blizanaca, ali je znao da je to uza lud. Moma je bio nali svom atreids om imenja u, dedi Letu. Sva o o je poznava o osobenja a Vojvodu, opa ao je to. Leto je, istina, prema o olini imao odmeravajui stav i obazrivost, ali se tome morala odrediti vrednost te u odnosu na pri riv enu plahovitost i podlo nost dono enju opasnih odlu a. Ganima je vi e liila na maj u. Imala je aninu riu osu, anine oi i lu avost oj om je obezbeivala sebe ada je trebalo prilagoditi se te oama. esto je govorila da o na ini ono to mora da ini, ali je bilo jasno da bi sledila Leta, ma u om pravcu da je povede. A Leto se spremao da ih povede u opasnost. Stilgar je, ne jednom, pomislio da poveri svoj problem Aliji. Tu mogunost je is ljuila Irulan oja je u svemu i svaemu povlaivala Aliji. Donosei odlu u, Stil gar je shvatio da je prihvatio mogunost da je Leto ispravno procenio Aliju. Ona oristi ljude na nehatan i bezdu an nain, pomislio je. a i Dan ana ori sti na taj nain. Ne bi bilo udo da se o rene protiv mene i ubije me. Ve me je odbac ila. U meuvremenu stra a je bila pojaana i Stilgar se, poput zaodenute utvare, unj ao svojim sieom, svuda zavirujui. Sve vreme u njegovoj svesti su se ome ale sumnje oje mu je Leto usadio. A o se moglo bez tradicije, gde je onda bila ona stena n a oju je njegov ivot mogao vrsto da se osloni? Popodneva na dan Saziva za Dobrodo licu Gospi D esi i, Stilgar je spazio Gan imu gde u dru tvu svoje ba e stoji na ulazu u veli u s up tins u salu siea. Bilo je r ano i Alija jo nije stigla, ali su ljudi ve poeli da se s upljaju u sali, pa su pro lazili bacajui praznoverne poglede na ovo dete i ovu odraslu osobu. Stilgar se s lonio u senovito udubljenje po strani od matice ljudi i sta o da posmatra dotini par, nesposoban da razazna njihove rei u mrmljajuem amoru is up ljajueg mno tva. Ljudi iz mnogih plemena doi e ovde da pozdrave povrata njihove ne a da nje asne Maj e. No, on je zurio u Ganimu. Njene oi, nain na oji su poigravale do je govorila! Ova retnja ga je oarala. Te dubo o plave, stalo ene, tragajue, odmera vajue oi. I onaj nain na oji je zabacivala svoju crvenozlatastu osu sa ramena izv ijanjem glave: bila je to ani. Bilo je to avetinjs o vas rsenje, neprirodna slinos t.

Stilgar se pola o privu ao bli e i zauzeo busiju u sledeem udubljenju. Nije mogao da dovede u vezu Ganimino posmatra o dr anje sa bilo ojim detet om iz svog is ustva - osim sa njenim bratom. Gde se nalazio Leto? Stilgar je upr avio pogled prema za renom hodni u. Njegovi stra ari bi podigli uzbunu a o bi se bi lo ta naopa o dogodilo. Zavrteo je glavom. Ovi blizanci su ugro avali njegovo du evno zdravlje. Nepre idno su nagrizali njegov du evni mir. Gotovo da je mogao da ih mr zi. Srodnici nisu bili osloboeni uzajamne mr nje, ali rv (i njegova dragocena voda ) nosila je sobom zahteve za pru anje potpore oji su prevazilazili veinu drugih st vari. Ovi blizanci postojali su ao njegova najvea odgovornost. Kroz pra inu proceena smea svetlost doprla je iz peins e sale s up tine. Dota l a je devojicino rame i novo belo odelo oje je imala na sebi, stvarajui oreol o o njene ose ba ada se o renula i osmotrila hodni roz oji su ljudi u gunguli pr olazili. Za to li me je Leto injio onim sumnjama? pitao se. Nije bilo sumnje da je on to smi ljeno uinio. Mo da je Leto eleo da mi podari mali deo svog mentalnog is ust va. Stilgar je znao da su blizanci razliiti, ali je uve nanovo ot rivao da je nj ihovo rasuivanje nesposobno da prihvati ono to je znao. Ni ada nije do iveo matericu ao tamnicu jedne probuene svesti - svesti oja je ivela od drugog meseca trudnoe, a o se govorilo. Leto je jednom re ao da je njegovo pamenje ao 'unutra nji svojeruan ru opis , oji se pro iruje u podrobnostima i razmeri u odnosu na onu prvobitnu zapanjujuu probuenost, ali ni ada ne menja obli i nacrt'. Po prvi put, u ovom trenut u, do je posmatrao Ganimu i Gospu D esi u, Sti lgar je poeo da shvata a o bi morao da izgleda ivot u ta voj grabljivoj mre i pamenj a, u nemogunosti da se povue ili pronae zapeaeni uta svesti. Suoen sa ova vom o olno taj bi morao da vodi rauna o ludilu, da odabira i odbacuje izmeu mno tva ponuda u je dnom sistemu u ome su se odgovori smenjivali istom brzinom ao i pitanja. Nije moglo da se uspostavi utvreno tradicionalno verovanje. Nisu postojal i neuslovljeni odgovori na dvolina pitanja. ta uspeva? Ono to ne uspeva. ta ne uspev a? Ono to uspeva. Prepoznao je taj obrazac. Bila je to stara slobodnja a igra zago net i. Pitanje: 'Donosi i ivot i smrt.' Odgovor: 'Koriols i vetar.' Za to je Leto eleo da ja ovo razumem? pitao se Stilgar. Iz svog smotrenog p roveravanja, Stilgar je znao da blizanci imaju zajedni i pogled na svoju razliitos t: oni su je smatrali nesreom. Za jednu ta vu osobu, anal roenja je obina odvodna cev, pomislio je. Neznanje smanjuje o oji ne a is ustva donose, no od njih, u vezi sa roenjem, nije moglo biti rei o neznanju. Ka o bi izgledalo iveti ivot, a poz navati sve stvari oje bi mogle da s renu sa pravog puta? To bi znailo voenje nepr e idnog rata sa sumnjama. ove bi sva a o mrzeo to se razli uje od ostalih ljudi. Bilo bi mu prijatno da drugima priu ti ma ar u us tih razliitosti. "Za to ja?" bilo b i prvo pitanje bez odgovora. A ta sam ono ja sebe zapitao? pomisli Stilgar. Gora osmeh pree mu pre o u sana. Za to ja? Gledajui blizance u ovom novom svetlu, razumeo je svu opasnost udesa oji su primili zajedno sa svojim nedozrelim telima. Ganima mu je, jednom, po to ju je izgrdio zbog toga to se uspentrala do vrha o omite zapadne strane iznad Sie Tabra , to jezgrovito stavila do znanja. "Za to bi trebalo da se bojim smrti? Bila sam tamo ranije - mnogo puta." Ka o mogu i da se usudim da poduavam ova vu decu? udio se Stilgar. Ka o mo e bilo o da se usudi? udnovato, ali D esi ine misli su se retale slinim to om do je razgovarala sa svojom unu om. Razmi ljala je, a o te o mora da je nositi zrele umove i nedozre lim telima. Telo je imalo da naui ono to je um ve znao da bi telo moglo da uradi izjednaavanje impulsa i refle sa. Stari benegeserits i prana-bindu postupa mogao bi se upotrebiti u njihovom sluaju, ali a i tada um bi stremio tamo gde telo ne bi moglo da ga prati. Gurni je imao rajnje te a zadata da ispuni njena nareenja. "Stilgar nas posmatra iz udubljenja tamo pozadi", ree Ganima. D esi a se nije o renula. Nju je, meutim, zbunilo ono to je nazrela u Ganimi nom glasu. Ganima je volela starog Slobodnja a, ao to se voli roditelj. a i ada je govorila o njemu sa omalova avanjem ili ga zadir ivala, ona ga je volela. Ovo saznanje je primoralo D esi u da starog Naiba vidi u novoj svetlosti, to joj je pom

oglo da roz ge talt ot rovenje shvati ono to je blizancima i Stilgaru bilo zajedni o. Ovaj novi Ara ais ni a o nije odgovarao Stilgaru, uvidela je D esi a. Ni ta vi e no to je ova nova vaseljena odgovarala njenim unucima. Ne eljena i neprizvana, jedna benegeserits a izre a prostrujala je D esi ini m umom: 'Sumnjati u vlastitu smrtnost, znailo je upoznati poeta straha; nepobitno saznati da si smrtan znailo je upoznati raj straha.' Da, smrt nije bila te a jaram za no enje, ali je ivot za Stilgara i blizance , predstavljao laganu vatru. Sva i je ot rio da mu ovaj svet slabo odgovara i ezn uo za drugim putevima ivota gde su se odstupanja mogla bez opasnosti priznati. On i su bili Abrahamova deca, sposobna da naue vi e od jastreba oji rstari nad pusti njom, nego iz bilo oje napisane njige. Leto je zaprepastio D esi u jo onoga jutra ada su stajali pored anata oj i je te ao odmah ispod siea. Tada je re ao: "Voda nas dr i u lopci, ba o. Bilo bi bolje da ivimo ao pra ina, jer bi nas, tada, vetar mogao poneti u visine vi e od naj vi ih stena Za titnog Zida." Ia o joj je ova va neotvorena zrelost misli iz usta ove dece, postala do bro poznata, D esi a je bila veoma pogoena njegovom izjavom, ta o da je jedva uspel a da prozbori: "Tvoj otac je mogao to da a e." A Leto je, bacajui a u pes a u vazduh da bi posmatrao a o pada, odgovorio : "Da, mogao je. Ali moj otac tada nije shvatao oli om brzinom voda primorava d a padne na zemlju sve to se sa te zemlje uzdiglo." Sada, stojei pored Ganime u sieu, D esi a je osetila da su je te rei ponovo p otresle. O renula se, osvrnula se na jo pristi uu svetinu i dopustila da joj pogled proluta po Stilgarovoj osenenoj silueti u udubljenju. Stilgar nije bio pripitomlj eni Slobodnja , vaspitan da jedino donosi granice do gnezda. Jo je bio jastreb. Ka da mu je u svest izlazila crvena boja, nije pomi ljao na cvee, ve na rv. "Odjedanput si postala ta o utljiva", ree Ganima. "Je li ne to nije u redu?" D esi a je zatresla glavom. "Setila sam se neega to je Leto jutros re ao, i to je sve." "Kada ste oti li do sadova? ta je re ao?" D esi a je pomislila na neobian izraz mudrosti odrasle osobe oji je pre ao p re o Letovog lica tog jutra. Bio je to isti ovaj izraz oji je upravo sada poivao na Ganiminom licu. "Podsetio se onog vremena ada se Gurni vratio od rijumara i stao pod zastavu Atreida", ree D esi a. "Da le, razgovarali ste o Stilgaru", ree Ganima. D esi a nije po u ala da istra i a o je do lo do ovog uvianja. Izgledalo je da s u blizanci sposobni da, po volji, ponovo pri a u misaoni to onog drugog. "Da, jesmo", ree D esi a. "Stilgaru se nije svialo to Gurni naziva Pola svoji m Vojvodom, meutim, Gurnijevo prisustvo je to nametnulo svim Slobodnjacima. Gurni je nepre idno govorio 'Moj Vojvoda'." "Shvatam", ree Ganima. "I, naravno, Leto je primetio da on jo nije postao Stilgarov Vojvoda." "Ta o je." "Ti, naravno, zna ta ti je inio", ree Ganima. "Nisam sigurna da znam", priznala je D esi a, nalazei da je ovo priznavanje posebno uznemiravajue, jer joj ni na raj pameti nije bilo da joj je Leto bilo ta inio. "Po u avao je da podsta ne tvoja seanja na na eg oca", ree Ganima. "Leto uve e li da upozna na eg oca sa ta i gledanja ostalih ljudi oji su ga poznavali." "Ali... zar Leto nema..." "Oh, on mo e da oslu ne unutra nji ivot. Sva a o. Ali to nije isto. Ti si, nara vno, govorila o njemu. O na em ocu, hou da a em. Govorila si o njemu ao o svom sinu ." "Da!" odrezala je D esi a. Nije joj se dopadalo oseanje da su ovi blizanci mogli, po elji, da je u ljue i is ljue, izvlae na povr inu njena seanja radi posmatranj a, dotiu se bilo oje emocije oja je privlaila njihovo interesovanje. Ganima je, mo da, upravo sada to inila! "Leto je re ao ne to to te je uznemirilo", ree Ganima. D esi a je ot rila da je uzrujana zbog neophodnosti da suspregne srd bu. "Da ... re ao je."

"Ne svia ti se injenica to on poznaje na eg oca a vog ga je na a maj a poznava la i to poznaje na u maj u a vom ju je na otac poznavao", ree Ganima. "Ne svia ti se ono to ovo prvo podrazumeva - ono to mi mo emo da saznamo o tebi." "Do sada, zaista, ni ada nisam razmi ljala o tome na ova av nain", ree D esi a , stegnutim glasom. "Znanje ulnih stvari je ono to obino smeta", ree Ganima. "U pitanju je tvoja uslovljenost. Za tebe je rajnje te o da nas smatra za ma ta drugo do za decu. No ne postoji ni ta to su na i roditelji, javno ili tajno, uradili, a da mi to ne mo emo d a saznamo." U jednom rat om trenu, D esi a je osetila da se pribli ava onoj sustalosti oja ju je obuzela tamo pored anata, s tim to je ona sada bila u vezi sa Ganimom . "Verovatno je govorio o uspaljenoj ulnosti tvog Vojvode", ree Ganima. "Let u je, pone ad, potrebno zauzdati usta!" Postoji li i ta to ovi blizanci nisu mogli da os rnave? pitala se D esi a, r eui se od uzrujanosti, pre o ljutnje do odvratnosti. Ka o su se usuivali da govore o ulnosti njenog Leta? Naravno da e mu arac i ena oji se vole, u ivati u zadovoljstvi ma svojih tela! Bila je to privatna i divna stvar, i nije je trebalo razmetljivo po azivati u sluajnom razgovoru izmeu jednog deteta i jedne odrasle osobe. Dete i odrasla osoba! D esi a je iznenada shvatila da ni Leto ni Ganima nisu to sluajno uinili. Po to je D esi a utonula u utanje, Ganima ree: "Uvredili smo te. Izvinjavam ti se u ime nas oboje. Koli o poznajem Leta, on izvinjavanje ne uzima u obzir. Pon e ad, do sledi odreeni trag, zaboravlja oli o smo razliiti... od tebe, na primer ." D esi a pomisli: I stoga ste to, naravno, oboje uinili. Uite me pameti! Upit ala se zaueno: Koga jo ta o uite? Stilgara? Dan ana? "Leto po u ava da vidi stvari ona o a o ih ti vidi ", ree Ganima. "Pamenja ni su dovoljna. Ba onda ada najsilnije po u ava , naje e ne uspeva ." D esi a je uzdahnula. Ganima je dota la ba inu ru u. "Tvoj sin je mnoge stvari, oje se, a i t ebi, moraju izrei, ostavio nedoreenim. Oprosti nam, ali on te je voleo. Zar to nis i znala?" D esi a se o renula da bi sa rila suze oje su joj zablistale u oima. "Znao je za tvoje strahove", ree Ganima. "Ba ao to je znao i za Stilgarove . Dragi Stil. Na otac je bio njegov 'Do tor Zveri', a Stil nije bio vi e od zelenog pu a s rivenog u svoju uicu." Poela je da pevu i melodiju pesme iz oje je uzela ove rei. Muzi a je, neodoljivo, zasula D esi inu svest stihovima. 'O Do tore Zveri Kuici zelenog pu a to s riva stra ljivo udo, oje i e uje smrt, To doe ao bo anstvo! a i pu evi znaju Da bogovi utiru trag, A du ebri ja donose patnju, Da su nebesa vidljiva Samo roz apiju plamena. O Do tore Zveri, Ja sam ove -pu Koji vidi tvoje jedno o o Ka o viri u moju uicu! Za to, Muad'Dibe? Za to?' Ganima ree: "Na alost, na " 21.

otac je ostavio mnogo ljudi-pu eva u na oj vaseljeni.

Pretpostav a da ljuds a bia bivstvuju u jednom promenjivom svetu, shvaena ao dejstvujui nau , zahteva da intele t postane potpuno svestan uravnote avajui ins trument. Ali intele t nije u stanju ova o da deluje bez u ljuenja celo upnog orga nizma. Jedan ta av organizam mo e se prepoznati po svom vatrenom po reta om pona anju . Isto je ta o sa dru tvom posmatranim ao organizam. No, tu se susreemo sa jednom starom ustrajno u. Dru tva se po reu podstre ivana starim, nazadnim pobudama. Ona tra e nepromenjivost. Sva i po u aj isticanja promenjjivosti sveta raa primere odbacivanj a, strah, srd bu i oajanje. Ka o, onda, obja njavamo prihvatanje predvianja? Jednostav no: saop tavalac proroans ih vizija, budui da govori o jednom apsolutnom (nepromenji vom) ostvarenju, mo e da naie na radostan pozdrav oveanstva a i ada prorie naju asnije dogaaje. Letova njiga prema Har al-Adi

"To je ao ad se bori u mra u", ree Alija. Ljutito je oraala po sali Saveta, reui se od viso ih svilenih zavesa na i stonim prozorima oje su ume avale svetlost jutarnjeg sunca do divana grupisanih i spod u rasnih zidnih panela na drugom raju prostorije. Njene sandale prelazile su pre o ilimova od zains ih vla ana, par eta, ploica od d inovs og granata i jo jedno m, ilimova. Napo on, ona zastade iznad Irulan i Ajdaha, oji su, jedno naspram dr ugog, sedeli na divanima od sive itove o e. Ajdaho se opirao vraanju iz Tabra, ali ona je poslala bezuslovna nareenja. Odstranjivanje D esi e je, u ovom trenut u, bilo va nije no i ad, ali je ipa moral o da sae a. Pojavila se potreba za Ajdahovim mentats im moima opa anja. "Ove stvari su iseene po istom alupu", ree Alija. "Smrde na dale ose nu zav eru." "Mo da nije ta o", usudila se Irulan, ali je upitnim pogledom potra ila Ajda ha. Alijino lice poprimilo je izraz nepreru ene podrugljivosti. Ka o je Irulan mogla da bude ta o edna? Sem a o ne... Alija je obuhvatila princezu o trim i ispit iva im pogledom. Irulan je imala na sebi jednostavnu crnu aba haljinu oja se sla gala sa sen ama u njenim, od zaina, ao indigo plavim oima. Njena plava osa bila je svijena u gustu punu na potilj u, nagla avajui lice oje je bilo ispo eno i ogrubelo to om godina provedenih na Ara isu. Ona je, dodu e, sauvala gordost oju je ste la na dvoru svog oca, adama IV, i Alija je esto slutila da bi ovo ponosito dr anje mog lo da pri riva zavereni e misli. Ajdaho je bio nemarno odeven u crnozelenu uniformu stra ara Kue Atreida, be z ozna a. U pitanju je bila s lonost oju su potajno mrzeli mnogi iz redova Alij ine sada nje stra e, pogotovo amazon e oje su se ponosile ozna ama svoje slu be. Njim a se nije dopadalo prosto prisustvo ovog gole - majstora maevanja - mentata, utol i o pre to je on bio suprug njihove gospodarice. "Da le, plemena ele da Gospa D esi u vrate u Namesni i Savet", ree Ajdaho. "K a o se to mo e..." "Sainili su jednodu an zahtev", ree Alija, po azujui na list zains og papira s a ispupenim arama oji je le ao na divanu pored Irulan. "Farad'n je stvar za sebe, a li ovo... ovo smrdi na sasvim druge rabote!" " ta Stilgar misli o tome?" upita Irulan. "Njegov potpis je na istom papiru", ree Alija. "Ali a o on..." "Ka o bi i mogao da se odre ne maj e svog boga?" podrugnu se Alija. Ajdaho je podigao pogled prema njoj, razmi ljajui: Ovo je strahovito pribli i lo zao travanje odnosa sa Irulan! Ponovo se zaudio za to ga je Alija pozvala ovamo a da je znala da je njegovo prisustvo u Sie Tabru bilo neophodno da bi se plan odst ranjenja sproveo u delo. Je li mogue da je doznala za poru u oju mu je Propovedn i poslao? Ova pomisao ispunila je njegove grudi nemirom. Oda le je taj mistiar-b o ja znao za tajni zna ojim je Pol Atreid uve pozivao svog majstora maevanja? A jdaho je udeo da napusti ovaj bespredmetni sastana i nastavi sa tra enjem odgovora na ovo pitanje.

"Nema sumnje da je Propovedni napu tao ovu planetu", ree Alija. "Esnaf se ne bi usudio da nas obmane u ova voj stvari. Ja u ga..." "Oprezno!" ree Irulan. "Zbilja, budi obazriva", ree Ajdaho. "Pola planete veruje da je on..." Sl egnuo je ramenima. "...tvoj brat." Ajdaho se nadao da je ovo izjavio u stavu oj i je odavao pri ladnu nezainteresovanost. Oda le je taj ove znao za onaj zna ? "Ali a o je on glasni ili pijun..." "On nije stupao u dodir ni sa im iz CHOAM-a ili Kue Korino", ree Irulan. "Mo emo da budemo sigurni..." "Ni u ta ne mo emo da budemo sigurni!" Alija se nije potrudila da sa rije s voj prezir. O renula je lea Irulan i stala naspram Ajdaha. Znao je za to je doveden ovamo! Za to nije izvr avao ono to se od njega oe ivalo? Nalazio se u Savetu zbog tog a to je Irulan bila ovde. Istorija oja je dovela jednu princezu iz Kue Korino u t or Atreida ni ada se nije mogla zaboraviti. Jednom promenjena lojalnost, mogla s e ponovo promeniti. Dan anove mentats e moi trebalo je da pronau slabe ta e, tanana s retanja u Irulaninom pona anju. Ajdaho se poma ao i zagledao u Irulan. Postojali su trenuci ad je mrzeo pravolinijs e neminovnosti oje mu je nametnulo izvr enje mentats ih zadata a. Zn ao je ta Alija misli. I Irulan je to, nema sumnje, znala. Ali ova Princeza-suprug a Pola Muad'Diba svojevremeno je prevazi la te inu odlu e oja ju je uinila manje znaa jnom od raljeve nalo nice, ani. Nije bilo ni najmanje sumnje u Irulaninu predanost raljevs im blizancima. Ona se bila odre la porodice i Bene Geserita da bi se p osvetila Atreidima. "Moja maj a je deo ove zavere", uporno je tvrdila Alija. "Iz og drugog razloga bi je Sestrinstvo poslalo natrag ovamo u jednom ova vom trenut u?" "Histerija nam nee pomoi", ree Ajdaho. Alija se besno o renula od njega ao to je i oe ivao. To mu je dalo prili u da ne mora da gleda u to ne ad voljeno lice oje je sada bilo svo izopaeno tuins om posednuto u. "Pa", ree Irulan, "Esnafu se mo e potpuno verovati to..." "Esnafu?" is ezila se Alija. "Mi ne mo emo da donosimo onaan sud o neprijateljstvu Esnafa ili Bene Gese rita", ree Ajdaho. "Ali, moramo da ih svrstamo u posebne ategorije, ao su tins i pasivne borce. Esnaf e iveti u granicama svog osnovnog pravila: ni ada vladati. On i su parazits i izra taj i to vrlo dobro znaju. Nee preduzimati ni ta to bi ubilo orga nizam oji ih odr ava u ivotu." "Njihova predstava o tome oji ih organizam odr ava u ivotu mogla bi da bud e drugaija od na e", ree Irulan otegnutim glasom. Valjda ni ada nije bila bli a podsme hu no sada ada je lenjim glasom re la: "Proma io si, mentate." Alija je izgledala zgranuta. Nije oe ivala od Irulan ova vu promenu stava . Ovde nije bila re o vrsti gledanja oje bi jedan zavereni po eleo da ispituje. "Nema sumnje", ree Ajdaho. "Ali Esnaf nee otvoreno istupiti protiv Kue Atre ida. Sestrinstvo bi, s druge strane, moglo da se upusti u odreenu vrstu politi og udara oji..." "A o i ta preduzmu, onda e to biti roz prednji red: ne i pojedinac ili ne a grupa ojih se mogu odrei", ree Irulan. "Bene Geserit je istrajavao to om svih o vih ve ova zato to nije znao za vrednost povlaenja u sen u. Oni vi e vole da budu iz a prestola nego na njemu." Povlaenje u sen u? pitala se Alija. Je li to bio Irulanin izbor? "Tano ono to sam primetio i za Esnaf", ree Ajdaho. Nalazio je da mu neminov nost ove rasprave i obja njenja ide na ru u. S retali su mu pa nju sa drugih problem a. Alija je ponovo od etala do suncem obasjanih prozora. Znala je za Ajdahovu slepu mrlju; sva i mentat ju je imao. Oni su morali da donose proglase. Ovo je imalo za posledicu s lonost a oslanjanju na apsolutno sagledavanje onanih grani ca. Bili su svesni toga. Bio je to deo njihove obuenosti. Pa ipa , nastavljali su da deluju izvan samo-ograniavajuih parametara. Trebalo je da ga ostavim u Sie Tabr u, pomislila je Alija. Bilo bi bolje da sam jednostavno podvrgla Irulan Javidovo m ispitivanju. Unutar lobanje Alija je zaula tutnjav glas: "Tano!"

Umu ni! Umu ni! Umu ni! pomislila je. Jedna opasna gre a joj se oma la u ovim trenucima, ojoj nije mogla da sagleda onture. Sve to je mogla da oseti bil a je opasnost. Ajdaho joj je morao pomoi da se izvue iz ove neprili e. Bio je ment at. Mentati su bili neophodnost. ove ompjuter zamenjivao je mehani a sredstva un i tena u Batlerijans om D ihadu. Nee moi da napravi ma inu u obliju ljuds og uma! Ali Al je u ovom trenut u udela za poslu nom ma inom. One nisu mogle da pate od Ajdahovih o granienja. U ma inu si morao da ima poverenja. Aliju je prenuo Irulanin otegnuti glas. "Nejasno u nejasnom u nejasnom u nejasnom", ree Irulan. "Svima nam je poz nat usvojeni obrazac napada na vlast. Ne rivim Aliju zbog njenih sumnjienja. Ona , naravno, sumnjii sve redom - a i nas. Ipa , ostavimo to, za trenuta , na stranu . ta ostaje ao najva nije popri te pobuda, najplodniji izvor opasnosti za Namesni tvo? " "CHOAM", ree Ajdaho, svojim ravnomernim mentats im glasom. Na Alijinom licu se u aza svirep osmeh. The Combine Honnete Ober Advance r Mercantiles! Ali Kua Atreida je vladala CHOAM-om sa pedesetjednim procentom svo jih deonica. Muad'Dibovo sve tenstvo dr alo je jo pet procenata, to je bio zna trezve nog prihvatanja od strane Veli ih Kua da Dina ontroli e neprocenjivi melan . Ne bez razloga, zain je esto bio nazivan 'tajnim ovanim novcem'. Bez melan a brodovi Svemi rs og Esnafa ne bi mogli da se reu. Melan je proizvodio 'navigacioni trans' uz po mo oga se mogla 'videti' putanja br a od svetlosti, pre nego to bi se njom renulo. Bez melan a i njegovog pojaanja imunogens og sistema, ivotni ve za veoma bogate op adao je za najmanje fa tor etiri. a su i iro i slojevi srednje lase Carstva jeli razbla eni melan u malim primesama uz barem jedan obro dnevno. No Alija je prepoznala mentats u is renost u Ajdahovom glasu, zvu oji je i e ivala sa oajni om nadom. CHOAM. Combine Honnete je bio mnogo vi e od Kue Atreida, mnogo vi e od Dine, mnogo vi e od sve tenstva ili melan a. To je bio in vajn, itova o a, siga ica, i sijans i umetni i proizvodi i zabavljai, trgovina ljudima i mestima, had ilu , oni proizvo di oji su dolazili sa sGme granice za ons og prava tleila e tehnologije; tu su s padale opojne droge i medicins e tehni e; to je bio prevoz (Esnaf) i sav ostali superslo eni promet jednog Carstva oje je obuhvatalo hiljade poznatih planeta plu s one oje su se potajno nahodile po ivicama, to im je bilo dopu teno zbog usluga oje su inile. Kada je Ajdaho re ao CHOAM, mislio je na nepre idno previranje, spl et u u splet i, igru sila gde je preme tanje jedne duodecimalne ta e u interesnom o tplaivanju moglo da promeni vlasni tvo cele jedne planete. Alija je ponovo do la na ono mesto iznad njih dvoje oji su sedeli na diva nima. "Ima li ne to posebno u vezi sa CHOAM-om to te mui?" upitala je. "Uve je prisutno ozbiljno pe ulativno nagomilavanje zaina od strane odreen ih Kua", ree Irulan. Alija se pljesnula ru ama po butinama, a zatim po azala na zains i papir sa ispupenim arama pored Irulan. "Ovaj zahtev te ne op a ona av a av je." "U redu!" prasnuo je Ajdaho. "Izjasni se. ta nam to us rauje ? Sposobna si t i i za ne to vi e nego to je pu o poricanje podata a i oe ivanje da ja delujem ao..." "Nedavno je zabele en znaajan porast u trgovini ljudima sa etiri naroita svoj stva", ree Alija. Pitala se da li e ovo, odista, predstavljati novost za ovaj par. "Koja naroita svojstva?" upitala je Irulan. "Majstori maevanja, izopaeni mentati sa Tleila sa, uslovljeni le ari iz Su ole i fin ap raunovoe, pogotovo ovi poslednji. Za to bi ba sada nastala potra nja za sumnjivim njigovodstvom?" Pitanje je bilo upueno Ajdahu. Dejstvuj ao mentat, ree on sebi. Ipa , bilo je to bolje od mozganja o on om to je Alija postala. Usredotoio se na njene rei ponavljajui ih po metodu svog met ats og uma. Majstori maevanja? Ne ada je to bilo njegovo zvanje. Majstori maevanja su, naravno, bili vi e od fizi ih boraca. Oni su bili u stanju da opravljaju za titn a energets a polja, planiraju ratne pohode, izrauju nacrte vojnih upori ta, prave n a brzu ru u oru ja. Izopaeni mentati? Tleila si su oigledno uporno ostajali pri ovoj podvali. I sam mentat, Ajdaho je poznavao nepostojanu sigurnost tleila og uvrtan ja. Veli e Kue oje su upovale ova ve mentate, nadale su se da e nad njima imati apsolutnu ontrolu. Nemogue! a je Piter de Vries oji je slu io Har onene u napadu na Kuu Atreida, sauvao svoje su tins o dostojanstvo, prihvativ i na raju smrt umesto

da preda unutra nje jezgro svoje su tastvenosti. Su do tori? Njihova uslovljenost j e, po svoj prilici jamila za njihovu odanost vlasnicima-pacijentima. Su -do tori postali su veoma s upi. Uveana upovina povui e za sobom zama nu razmenu apitala. Ajdaho je odmeravao ove podat e u odnosu na poveanje fin ap raunovoa. "Osnovni proraun", ree on, nagla avajui lagano odmerenu uverenost da govori o uvodnim podacima. "U poslednje vreme zabele eno je poveanje bogatstva meu Malim Kuam a. Ne e se pola o primiu stanju Veli ih Kua. Ova vo bogatstvo moglo je jedino da p ote ne iz ne ih specifinih preme tanja u politi im redovima." "Stigli smo, najzad, do Landsrada", ree Alija, izra avajui vlastito uverenje . "Naredna sednica Landsrada odr ae se te za otprili e dve standardne godine ", podsetila je Irulan. "Ali politi o cenj anje ni ada se ne pre ida", ree Alija. "I ja tvrdim da se pojedini meu ovim plemens im potpisnicima...", uprla je prst prema papiru pore d Irulan, "nalaze meu Malim Kuama oje su promenile svoje politi o opredeljenje." "Mo da", ree Irulan. "Landsrad", ree Alija. "Ima li boljeg fronta za Bene Geserit? I boljeg ag enta za sestrinstvo od moje roene maj e?" Alija se u ipila upravo naspram Ajdaha. "Pa, Dan ane?" Za to da ne dejstvujem ao mentat? zapitao se Ajdaho. Postala mu je jasna op ta te nja Alijinih sumnji u ovom trenut u. Posle svega, Dan an Ajdaho je bio lini uni stra ar Gospe D esi e to om mnogih godina. "Dan ane?" nastojala je Alija. "Trebalo bi da se podrobno obavesti o bilo a vom savetodavnom za onodavs tvu oje bi moglo da bude u pripremi za sledeu sednicu Landsrada", ree Ajdaho. "On i bi mogli da zauzmu za onit stav da Namesni tvo nema pravo veta na odreene vrste z a onodavstva - posebice, prilagoavanje poreza i nain upravljanja artelima. Ima i drugih, ali..." "Ne bi ba bilo mnogo trezveno laditi se na njih, a o bi zauzeli ta av st av", ree Irulan. "Sla em se", ree Alija. "Sardau ari nemaju zube, a mi jo imamo na e slobodnja e legije." "Oprezno, Alija", ree Ajdaho. "Na im neprijateljima ni ta bolje ne odgovara n o da nas naprave udovi tima. Bez obzira na to oli o legija ima pod svojom vla u, mo u j ednom carstvu ra tr anom ao to je ovo, poiva na narodnom poverenju." "Narodnom poverenju?" upita Irulan. "Hoe da a e na poverenju Veli ih Kua?" "A sa oli o emo se Veli ih Kua u ovom novom savezu suoiti?" upitao je Ajda ho. "Novac se gomila na nepoznatim mestima!" "Po granicama?" upita Irulan. Ajdaho sle e ramenima. Bilo je to pitanje bez odgovora. Sva o od njih nasl uivao je da e jednog dana Tleila si ili tehnolo i petljaro i sa granica Carstva uspet i da poni te Holcmanov Efe at. Od tog dana, energets a za titna polja bie bes orisna. Celo upna nepouzdana ravnote a oja je podupirala planetni feudalizam do ivee slom. Alija je odbila da razmatra ovu mogunost. "Radiemo sa onim to imamo", ree on a. "A to je odreeno saznanje u redovima CHOAM-ovog upravni tva da mi mo emo da uni timo zain a o nas na ta av in primoraju. Oni to nee staviti na oc u." "Ponovo smo od CHOAM-a", ree Irulan. "Sem a o ne om na drugoj planeti ne poe za ru om da napravi opiju ci lus a pe ana pastrm a-pe ani crv", ree Ajdaho. Zami ljeno je pogledao u Irulan, uzrujan ovim pitanjem. "Salusa Se undus?" "Moje veze tamo i dalje su pouzdane", ree Irulan. "Salusa ne dolazi u obz ir." "Onda moj odgovor ostaje na snazi", ree Alija, zurei u Ajdaha. "Radiemo sa onim to imamo." Ja sam na potezu, pomisli Ajdaho. Re ao je: "Za to si me odvu la od va nog p osla? Do ovoga si mogla i sama da doe ." "Ne razgovaraj tim tonom sa mnom!" ree Alija. Ajdahove oi se ra iri e. U jednom trenu, ugledao je tuina na Alijinom licu i t o je bio uznemiravajui prizor. S renuo je pogled na Irulan, ali ona izgleda ni ta n

ije primetila - ili je bar odavala ta av utisa . "Nije mi potrebno osnovno obrazovanje", ree Alija glasom oji je jo odzvan jao tuins im besom. Ajdaho je uspeo da se bolno osmehne, ali je oseao tes obu u grudima. "Kada raspravljamo o moi ni ada ne uspevamo da se udaljimo od bogatstva i svih njegovih mas i", ree Irulan otegnuto. "Pol je bio dru tvena mutacija i, s obz irom na to, moramo da se podsetimo da je on promenio staru ravnote u bogatstva." "Ta ve mutacije nisu neoborive", ree Alija, o reui se od njih, ba ao da, ma lopre, nije po azala svoju u asnu razliitost. "Gde god u ovom carstvu ima bogatstva , njegovi vlasnici to znaju." "Oni, ta oe, znaju", ree Irulan, "da postoje tri osobe oje mogu da produ e i vot toj mutaciji: blizanci i..." po azala je prstom na Aliju. Jesu li ove dve lude? pitao se u udu Ajdaho. "Oni e po u ati da me mu i ubiju", ripnu zubima Alija. Ajdaho je nepomino sedeo u mu loj ti ini, do se njegova mentats a svest o me ala. Da ubiju Aliju? Za to? Isuvi e la o su mogli da joj sru e ugled. Mogli su, po vo lji, da je istisnu iz slobodnja og jata i vijaju haj om do ne padne. Ali blizanc i, sada po to... Znao je da se ne nalazi u pri ladnom mentats om miru potrebnom za ova va procenjivanja, ali morao je da po u a. Morao je da bude to je mogue taniji. U isto vreme, bio je svestan da tano razmi ljanje sadr ava neraslanjene apsolute. Priro da nije bila tana. Vaseljena nije bila tana ada bi se svodila na njegove mere: bi la je maglovita i paperjasta, puna neoe ivanih retanja i promena. oveanstvo ao ce lina moralo je da ue u ovaj proraun ao prirodni fenomen. Ali ceo proces tane anali ze predstavljao je jedno odsecanje, u lanjanje iz postojeeg to a vaseljene. Morao je da prodre u taj to i da ga pusti u po ret. "Bili smo u pravu ada smo se usredsredili na CHOAM i Landsrad", ree Irul an otegnuto. "A Dan anova sugestija nam nudi prvu liniju istrage za..." "Novac ao obli pretvaranja energije ne mo e da bude odvojen od energije oju izra ava", ree Alija. "Svi to znamo. Ali moramo da odgovorimo na tri odreena pi tanja: Kada? S a vim oru jem? Gde?" Blizanci... blizanci, pomislio je Ajdaho. Blizanci su u opasnosti, a ne Alija. "Ne zanima te o ili a o?" upitala je Irulan. "A o Kua Korino ili CHOAM ili ne a druga grupa upotrebi ljuds o sredstvo na ovoj planeti", ree Alija, "imamo vi e od esdeset procenata ansi da ih ot rijemo pr e no to stupe u dejstvo. Znajui ada e stupiti u a ciju, i na om mestu, stiemo nadm onost u nejedna oj igri. Ka o? To je ao da pita a vim oru jem?" Za to ne mogu da ovo vide ao to ja vidim? pitao se Ajdaho. "U redu", ree Irulan. "Kada?" "Kada pa nja bude usresreena na ne og drugog", ree Alija. "Pa nja je bila usredsreena na tvoju maj u prili om Saziva", ree Irulan. "Ni je bilo po u aja." "Pogre no mesto", ree Alija. ta ona radi? pitao se Ajdaho. "Gde, da le?" upitala je Irulan. "Upravo ovde u Tvravi", ree Alija. "Ovo je mesto gde se oseam najbezbednija i gde ima najmanje stra ara." "Ka vim oru jem?" upita Irulan. "Uobiajenim - ne to to jedan Slobodnja mo e da ima uza se: otrovni ris-no , ma ula pi tolj..." "Ve dugo nisu probali lovca-tragaa", ree Irulan. "Ne bi uspeo u gu vi", ree Alija. "Morae da oriste gu vu." "Biolo o oru je?" upita Irulan. "Ne a zarazna supstanca?" uzvratila je Alija, ne pri rivajui svoju neveri cu. Ka o je Irulan mogla da pomisli da bi jedna zarazna supstanca mogla da uspe protiv imunolo ih prepre a oje su titile sva og Atreida? "Mislila sam pre u vidu ne e ivotinje", ree Irulan. "Mali mezimac, recimo, uve ban da ujede odreenu rtvu, ubrizgav i joj otrov ujedom." "Lasice Kue e to spreiti", ree Alija. "Onda, jedna od njih?" upita Irulan.

"Neizvodljivo. Lasice Kue izbacile bi uljeza, ubile ga. Poznato ti je to. " "Samo sam ispitivala mogunosti u nadi da..." "Staviu moju stra u u pripravnost", ree Alija. Kada je Alija izgovorila re stra a, Ajdaho je postavio ru u na svoje Tleila e oi, po u avajui da sprei neodoljiv nagon oji ga je obuzimao. Bila je to Raa, po ret Bes rajnosti, ta o oznaen od strane ivota, s riven udes potpunog uranjanja u ment ats u svest oja je e ala u zasedi sva og mentata. Zavitlala je njegovu svest na vaseljenu poput mre e, hvatajui, razgovetno ocrtana oblija u njoj. Video je blizance uurene u mra u do su d inovs e pand e vitlale vazduhom o o njih. "Ne", pro aptao je. " ta?" Alija ga je pogledala ao da je iznenaena to ga jo vidi ovde. Sma ao je ru u s oiju. "Odea oju je Kua Korino poslala?" upitao je. "Je li predata blizancima?" "Naravno", ree Irulan. "Potpuno je bezbedna." "Ni o nee po u ati da ugrozi blizance u Sie Tabru", ree Alija. "Pogotovo nee ad se seti svih onih stra ara unao olo oji su pro li Stilgarovu obu u." Ajdaho je zurio u nju. Nije raspolagao ni sa jednom posebnom injenicom o jom bi mogao da pot repi do az zasnovan na mentats om proraunu, ali je znao. Znao je. Ovo to je is usio veoma se pribli ilo vizionars oj moi oju je Pol posedovao. N i Irulan ni Alija ne bi poverovale da je to proizi lo iz njega. "Voleo bih da se upravi pristani ta dG na znanje da ne dozvole uvoz bilo a vih ivotinja spolja", ree on. "Ne uzima , valjda, Irulaninu pretpostav u ozbiljno", negodovala je Alija. "Za to sve prepustiti srei i rizi ovati?" ree on. "Ka i to rijumarima", ree Alija. "Ja u se pouzdati u Lasice Kue." Ajdaho je zavrteo glavom. ta su Lasice Kue mogle da uine protiv pand i onoli ih razmera a ve su mu se u azale u svesti? Ali Alija je bila u pravu. Podmiivanj a na pravim mestima, uz ue e jednog Esnafovog navigatora oji se preutno sla e i bilo oje mesto u Praznoj etvrti moglo je da postane pristani na lu a. Esnaf ne bi prista o da se nae u prvim redovima ma a vog napada na Kuu Atreida, ali a o bi cena bila dovoljno viso a... Pa, Esnaf se jedino mogao smatrati za ne to poput geolo e prepr e e oja je napad inila te o izvodljivim, ali ne i nemoguim. Oni su uve mogli da i zjave da su samo 'prevozna agencija'. Ot ud bi oni mogli da znaju u oju svrhu e odreeni tovar biti upotrebljen? Alija je poremetila ti inu jednim izrazito slobodnja im gestom, podigav i pes nicu sa palcem u vodoravnom polo aju. Po ret je bio propraen tradicionalnom psov om ije je znaenje bilo 'Objavljujem Tajfuns u Bit u'. Ona je, oito, sebe videla ao j edinu loginu metu za atentatore, i ovim gestom je ustajala protiv sveta punog naj razliitijih pretnji. Htela je da a e da e zavitlati smrtonosni vetar prema sva ome o je bude napao. Ajdaho je shvatio beznade nost ma a vog protivljenja. Ta oe je shvatio da vi e ne sumnja na njega. Predstojao mu je povrata u Tabr i ona je od njega oe ival a da na savr en nain odstrani Gospu D esi u. Podigao se sa divana preplavljen silnim adrenalins im talasom srd be, razmi ljajui: samo ada bi Alija bila meta! Samo ada b i ubice mogle da je se doepaju! Za trenuta , ru a mu je poinula na no u, ali nije bi lo njegovo da to uini. Dale o je bolje, uostalom, da umre ao veli omuenica nego d a do ivi da je ras rin aju i haj om nagnaju u pe ani grob. "Da", ree Alija, pogre no tumaei izraz njegovog lica ao zabrinutost zbog nje . "Najbolje je da po uri u Tabr." Pomislila je: Ka o sam bila glupa ada sam posumn jala u Dan ana! On je moj, a ne D esi in! Za sve je riv onaj zahtev plemena oji ju je pomeo, razmi ljala je ona dalje. Veselo je, u zna pozdrava, mahnula Ajdahu do je odlazio. Ajdaho je napustio Savetnu Salu sa oseanjem beznaa. Alija ne samo da je bi la slepa u svojoj tuins oj posednutosti, ve je sa sva om rizom postojala sve bezu mnija. Ona je ve pre la ritinu ta u i vi e joj nije bilo spasa. Ali ta se moglo uraditi za blizance? Koga je mogao da ubedi? Stilgara? A ta je to Stilgar mogao da uini to ve nije inio? Onda Gospu D esi u? Da, ispitivao je tu mogunost - no ona je, ta oe, mo da oti la predale o u roj

22. Dobra vlada ni ad se ne oslanja na za one, ve na line valitete onih oji vladaju. Ma inerija vlasti uve je potinjena volji onih oji upravljaju tom ma inerij om. Najva niji element vladavine je, stoga, metod izabiranja voa. Za on i Vladavina, priruni Svemirs og Esnafa Zbog ega Alija eli da sudelujem u jutarnjem primanju? pitala se D esi a. Nis u izglasali moj povrata u Savet. D esi a je stajala u predsoblju Veli e Dvorane Tvrave. Ovo predsoblje bi, s vuda osim na Ara isu, samo po sebi bilo veli a dvorana. Povodei se za primerom o ji su davali Atreidi, graevine u Ara enu su, sa nagomilavanjem bogatstva i moi, po stajale sve ogromnije, a ova prostorija je, u malom, predstavljala potvrdu njeni h slutnji. Nije joj se dopadalo ovo predsoblje sa podom od erami ih ploica na oj ima je bila nasli ana pobeda njenog sina nad adamom IV. Uoila je odraz svog li a u uglaanim vratima od plastinog eli a oja su vodil a u Veli u Dvoranu. Povrata na Dinu nagnao ju je da pravi ova va poreenja i D esi a je opa ala jedva primetne predzna e starenja u svom izgledu: na ovalnom licu poj avile su se siu ne bore, a oi delovale rtije u svom odbles u boje indiga. Pamtila j e ada su beonjae uo virivale plavetnilo njenih oiju. Samo je jo bri ljiva pomo profes ionalnog frizera odr avala sjajnom bronzanu boju njene ose. Nos je ostao mali, us ta puna, a telo i dalje vit o, ali su a mi ii, uve bani roz benegeserits e tehni e, sa prola enjem vremena po azivali te nju a usporavanju. Moglo je da se desi da ne o ne primeti ovo i a e: 'Nimalo se nisi promenila!' Ali obu a Sestrinstva bila je ma sa dve o trice; male promene ret o su izmicale pa nji ova vih osoba. Ni nedostata malih promena od Alije nije izma ao D esi inoj pa nji. Ispred veli ih vrata stajao je Javid, Alijin ef proto ola, dr ei se veoma zv anino ovog jutra. Bio je to zaodenuti zao duh sa cininim osmehom na svom o ruglom licu. Javid je na D esi u ostavljao utisa parado sa: dobro uhranjeni Slobodnja . Opaziv i da ga ona posmatra, Javid se hotimino nasme io i slegnuo ramenima. Njegovo p risustvo u D esi inoj pratnji bilo je rat og ve a, to je on unapred znao. Mrzeo je Atreide, ali bio je Alijin ove i to na vi e naina, a o je trebalo verovati glasina ma. Uoiv i sleganje ramenima, D esi a pomisli: Ovo je doba sleganja ramenima. On zna da sam ula sve prie oje olaju o njemu i nije ga briga. Moglo bi se la o dogo diti da na a civilizacija umre od sopstvene unutra nje ravnodu nosti pre nego to podleg ne napadu spolja. Stra arima oje joj je Gurni dodelio pre nego to je oti ao u potragu za riju marima u pustinju nije se dopadalo to je re ila da doe ovamo bez njihove pratnje. Ali D esi a se oseala udnovato bezbednom. Ne a ne o od nje na ovom mestu naini muenicu; A lija to ne bi pre ivela. Ona je to sva a o znala. Po to je D esi a propustila da odgovori na njegovo sleganje ramenima i osmeh , Javid se na a ljao, oslobaajui se nemira oji mu je pritisnuo gr ljan nainom oji j e bio plod uve banosti. Bio je to ao ne i tajni jezi sa znaenjem: 'Mi shvatamo be smislenost sveg ovog sjaja, Moja Gospo. Zar nije udesno na ta se ljudi mogu navest i da veruju!' udesno! saglasila se D esi a, ali njeno lice nije odalo ni najmanji zna ov e misli. Predsoblje je sada bilo prilino ispunjeno, svim onim za jutarnje primanje predvienim moliocima oji su od Javidovih ljudi dobili dozvolu za ulaz. Spolja nja vrata bila su zatvorena. Molioci i slu itelji dr ali su se na utivom rastojanju od D e si e, ali im je palo u oi da je bila odevena u zvaninu crnu abu asne Maj e Slobodnj a a. To je izazivalo mnogo pitanja. Ni a vo obele je Muad'Dibovog sve tenstva nije s e moglo primetiti na njenoj pojavi. Ljudi su amorili raspodeljujui svoju pa nju na D e

enju planova sa svojim Sestrinstvom. On je, ini se, gajio ne oli o iluzija o toj nalo nici Atreida. Bila je u stanju da uini bilo ta na zapovest Bene Geserita - a da se o rene protiv svojih unu a.

si u i mala pobona vrata iz ojih je trebalo da se pojavi Alija i povede ih u Vel i u Dvoranu. D esi i je bilo jasno da je stari obrazac oji je odreivao gde se nala zi mo Namesni tva bio uzdrman. Bilo je dovoljno da doem ovde, pa da to uinim, pomislila je. Ali ja sam do l a zato to me je Alija pozvala. Uoavajui zna e uznemirenosti, D esi a je shvatila da Alija hotimino odugovlai u ovom asu, omoguavajui tananim strujama da, ovde, pojure svojim to ovima. Alija je , naravno, motrila roz pijun u. Prevejanosti Alijinog pona anja te o su izmicale D es i inoj pa nji i ona je sa sva im prote lim minutom uviala oli o je bila u pravu to se prihvatila zadat a oji joj je Sestrinstvo nametnulo. "Ne mo e se dopustiti da se stvari nastavljaju na ovaj nain", uveravala ju je voa delegacije Bene Geserita. "Znaci raspadanja, bez sumnje, nisu izma li tebi - od svih ljudi jedino tebi! Poznato nam je za to si nas napustila, ali, ta oe, zn amo a o si bila obuena. Ni ta nije bilo za inuto u tvom obrazovanju. Ti si Posveeni ca Panoplie Profeti e i mora da zna trenuta ada nagri enost jedne mone religije pone da ugro ava sve nas." D esi a je zami ljeno napuila usne, zurei roz prozor u blage predzna e prolea o o Kaladans og Zam a. Nije volela da razmi lja na ova o logi i nain. Jedna od prvih pou a Sestrinstva bila je da se mora sauvati stav upitnog podozrenja prema svemu to se pojavljuje u vidu logi e. No, lanovi delegacije su, ta oe, znali za to. Ka o je vla an bio vazduh ovog jutra, pomislila je D esi a, osvrui se po Aliji nom predsoblju. Ka o sve i vla an. Ovde je u vazduhu postojala vla nost oja je teral a na znojenje i oja je od D esi e izazivala oseanje nelagodnosti. Pomislila je: V ratila sam se slobodnja im obiajima. Vazduh je bio previ e vla an u ovom sieu-iznad-zem lje. ta je bilo ravo od Majstora Kapljica? Pol ne bi ni ada dozvolio ova vu raspu t enost. Primetila je da Javid, odnosno njegovo sjajno, ilo i pribrano lice, izgle da nije opa alo prestup vla nosti u vazduhu predsoblja. To je predstavljalo ravo vasp itanje, ada je u pitanju ne o o je roen na Ara isu. lanovi delegacije Bene Geserita eleli su da saznaju da li ona zahteva do a ze za njihovu tvrdnju. Uzvratila im je ljutitim odgovorom iz njihovih vlastitih priruni a: 'Svi do azi neizbe no vode do tvrdnji za oje ne postoji do az! Sve stva ri su poznate zato to elimo da verujemo u njih.' "Ali mi smo izneli ova pitanja mentatima", digla je glas voa delegacije. D esi a je zaueno zurila u ovu enu. "udi me da ste dostigli sada nji polo aj, a d jo niste upoznati sa ogranienjima mentata", re la je D esi a. Posle toga delegacija se opustila. U pitanju je, oevidno, bio ispit, oji je ona polo ila. Strahovali su, prirodno, da je izgubila dodir sa onim uravnote ava juim spsosobnostima oje su se nalazile u srcu benegeserits e obu e. U tom trenut u, Javid je napustio svoje mesto pored vrata i ona postade malo opreznija. Na lonio se. "Moja Gospo. Palo mi je na pamet da mo da niste uli o najnovijem Propovedni ovom podvigu." "Dobijam dnevne izve taje o svemu to se ovde dogaa", ree D esi a. Pustimo ga da prenese ovu izjavu Aliji! Javid se nasmeja. "Onda znate da on ru i va u porodicu. Te jue propovedao je u ju nom predgrau i ni o se nije usudio da ga ta ne. Naravno, znate i za to." "Zato to misle da je on moj sin oji im se vratio", ree D esi a, glasom u o me se oseala dosada. "Ovo pitanje jo nije izneseno pred mentata Ajdaha", ree Javid. "Mo da bi to trebalo uraditi i stvar dovesti u red." D esi a pomisli: evo jednog oji odista ne zna za mentats a ogranienja, ia o ima drs osti da jednom ta vom nabija rogove - u snu a o ne i na javi. "Mentat uestvuje u pogre ivosti onih oji ga upotrebljavaju", ree ona. "ove o v um je, ao to je sluaj sa umom bilo oje ivotinje, rezonator. On odgovara na trep tanja o oline. Mentat je nauio i da produ ava uzdu tih rivina u potrazi za duga im l ancem posledica." Pustimo ga da premi lja o ovome! "Taj Propovedni vas, da le, ne uznemirava?" upitao je Javid, glasom oj i posta zvanian i zloslutan. "Nalazim da je on zdrav zna ", ree ona. "Ne bih elela da mu zadajem brige. "

Javid, jasno, nije oe ivao ova o otvoren odgovor. Po u ao je da se osmehne, ali nije uspeo. Zatim ree: "Vladajui Savet cr ve oja obogotvoruje volju va eg sina se, naravno, lanja va im eljama, a o ta o neizostavno zahtevate. Ali ne a obja njen ja bi sva a o..." "Mo da bi radije eleli da objasnim a o se ja u lapam u va e planove", ree ona . Javid je netremice gledao u nju. "Gospo, ne vidim logian razlog zbog oga odbijate da optu ite tog Propovedni a. On ne mo e biti va sin. Moj zahtev je razbori t: optu ite ga." Ovo je pripremljen omad, pomisli D esi a. Alija ga je podsta la na to. Ona ree: "Ne." "Ali on s rnavi ime va eg sina! Propoveda gnusne stvari, uzvi uje protiv v a e svete eri. Podbunjuje narod protiv nas. Kada su ga upitali, re ao je da a i vi posedujete zlu prirodu i da vi..." "Dosta je bilo ovih besmislica!" ree D esi a. " Recite Aliji da ne pristajem. Od ada sam se vratila ni ta drugo ne slu am osim pria o tom Propovedni u. Dosadio mi je." "Da li bi vam bilo dosadno, Gospo, da saznate da je on u svom poslednjem s rnavljenju re ao da se vi neete oboriti na njega? A evo, oevidno, vi..." "Zla a va sam, ipa ga neu optu iti", ree ona. "Stvar nije ni malo aljiva, Gospo!" D esi a mu ljutito odmahnu ru om. "Odlazi!" Izgovorila je ovo dovoljno gla sno a o bi i ostali uli, to ga je primoralo da poslu a. U njegovim oima sevao je bes, ali je uspeo da se ruto na loni i vrati na svoje mesto pored vrata. Ova prepir a se rasno u lapala u zapa anja do ojih je D esi a jo ranije do la . Kada je govorio o Aliji, Javidov glas je ot rivao suve, tihe tonove ljubavni a ; tu se nije moglo pogre iti. Glasine su nesumnjivo bile istinite. Alija je dopust ila da joj se ivot degeneri e na grozan nain. Imajui to u vidu, D esi a je poela da gaji sumnju da je Alija bila dragovoljan sauesni u Izrodstvu. Da li je re o izopaenoj e lji za samouni tenjem? Jer Alija je odista bila na putu da uni ti sebe i temelj moi oja se hranila uenjima njenog brata. Jedva primetan dah nelagodnosti poeo je sve jasnije da se ispoljava u pre dsoblju. Po lonici ovog mesta su ite a o znali da je Alija ozbiljno asnila, a d o sada su svi oni uli o D esi inom bespogovornom otpu tanju Alijinog miljeni a. D esi a je uzdahnula. Osetila je a o joj je telo u lo na to mesto, do joj je du a gamizala pozadi. Kretnje meu dvorjanima bile su ta o prozrane! Traganje za v a nim ljudima pretpostavljalo je ples slian igri vetra u polju itnog lasja. Uglaeni i telji ovog mesta nabirali su vee i davali pragmats e procene o va nosti sva og od s vojih bli njih. Oigledno, Javida je pogodilo to to ga je odbacila; gotovo da ni o vi e sa njim nije govorio. Ali ostali! Njeno izve bano o o la o je moglo da do ui proce ne na licima satelita oji su pratili moni a. Mene ne prate zato to sam opasna, pomislila je. Smrdim na ne oga oga se Alija boji. D esi a se obazrela po prostoriji i videla da oi odvraaju pogled. Ovo su bil i toli o ni tavni ljudi da joj je do lo da povie protiv njihove spremnosti da opravda vaju svoje besciljne ivote. Oh, ada bi Propovedni mogao samo da vidi ovu prosto riju, ova vu a va je sad izgledala! Odloma obli njeg razgovora privu ao je njenu pa nju. Jedan viso , vita Sve t eni oslovljavao je svoj rug, bez sumnje molioce oji su bili pod njegovom za tit om. "esto moram da govorim drugaije nego to mislim", ree on. "To se zove diplomatija ." Smeh oji je usledio bio je previ e glasan i prebrzo je zamro. Ljudi iz gr upe videli su da je D esi a prislu ivala. Moj Vojvoda bi ne og ova vog otpremio do najudaljenije pristupane pa lene rupe! pomislila je D esi a. Uop te se nisam prebrzo vratila. Sada joj se jasno u azalo da je ivela na dale om Kaladanu u jednoj izdvoj enoj apsuli do oje su dopirali samo najbuniji meu Alijinim prestupima. Doprinela sam odr anju vlastitog sanjars og bitisanja, razmi ljala je. Kaladan je uistinu bio ne to ao ta izdvojenost, ops rbljen zbilja prvo lasnom fregatom oja je bezbedno plovila pod nadzorom jednog Esnafs og broda. Mogli su se osetiti samo naj e i manevr

i, a i oni su bili svedeni na razbla ene po rete. Ka o je primamljivo iveti u miru, pomislila je. to je bolje upoznavala Alijin dvor, D esi a je oseala vi e simpatije za rei oj e je, po izve tajima, izgovarao taj slepi Propovedni . Da, Pol bi, ta oe, mogao da govori na ta av nain ada bi video ta je postalo od njegovog Carstva. I D esi a je el ela da sazna ta je Gurni ot rio meu rijumarima. Njen prvi utisa o Ara enu bio je taan, shvatila je D esi a. Prili om tog p rvog obilas a grada u Javidovom dru tvu, pa nju su joj privu le odbrambene re et e o o nastambi, ja o obezbeenje po stazama i drvoredima, istrajni posmatrai na sva om o u , viso i zidovi i nagove taji dubo ih podzemnih s loni ta pod debelim temeljima. Ara en je postao neblagodarno mesto, zatvoreno mesto, nerazumno i licemerno ve po sv ojim surovim onturama. Iznenada se otvori e mala pobona vrata u predsoblju. Prethodnica sastavljen a od amazon i sve tenica po ulja u prostoriju. Iza njih, i njima za tiena, i la je Alij a oholo se reui sa sve u ogranienom na stvarnu i u asnu mo. Alijino lice bilo je stalo ; nijedno oseanje nije odalo svoje prisustvo u trenut u ada se njen netremian pog led susreo i zadr ao na majinom. Ali obe su znale da je bit a otpoela. Na Javidovu zapovest, otvori e se d inovs a vrata veli e Dvorane, po reui se t a o da su izazvala tih i neizbe an oseaj s rivene energije. Alija prie majci s bo a, a stra a ih op oli. "Je l' vreme da uemo, maj o?" upita D esi u. "Krajnje je vreme", ree D esi a. Istovremeno je, opaziv i svetlucanje zlurado sti u Alijinim oima, pomislila: Ona misli da mo e da me uni ti i ostane itava! Ona je luda! I D esi a se zapitala da li je to mo da bilo ono to je Ajdaho eleo da joj a e. Poslao joj je poru u, ali ona nije bila u mogunosti da mu odgovori. Poru a je zai sta bila zagonetna: "Opasnost. Moram da vas vidim." Bila je napisana varijantom starog a obsa jezi a gde je posebna re oja je oznaavala opasnost stavljala do znan ja da je re o zaveri. Potra iu ga im se vratim u Tabr, ree ona u sebi. 23.

Ovo je zabluda o moi: ona, najposle, posti e nameru jedino u apsolutnom, og ranienom svetu. Ali osnovna poru a oju nam daje na relativisti i svet jeste da se stvari menjaju. Bilo a va mo mora ad-tad da susretne veu mo. Pol Muad'Dib je ovoj pouci nauio Sardau are na Ravnicama Ara ena. Njegovi potomci e te morati sami da naue ovu le ciju. Propovedni u Ara enu Prvi molilac na jutarnjem primanju bio je jedan ade ijans i trubadur, hod oasni oga su oplja ali ara ens i najamni i vojnici. Stajao je na amenom podu pro storije vodenozelene boje u stavu u ome nije bilo ni najmanje pre linjanja. D esi a se, sedei do Alije na vrhu platforme od sedam stepeni a, divila nje govoj smelosti. Dva istovetna prestola bila su postavljena za maj u i er i D esi a je obratila posebnu pa nju na injenicu da je Alija sedela na desnoj, mu oj strani. to se tie ade ijans og trubadura, bilo je oigledno da su ga Javidovi ljudi p ropustili ba zbog osobine oju je sada ispoljavao, njegove smelosti. Od trubadura se oe ivalo da pribavi malo zabave dvorjanima u Veli oj Dvorani; to mu je bila p lata umesto novca oji vi e nije posedovao. Prema izve taju Sve teni a-Advo ata oji je upravo iznosio trubadurov sluaj, ispalo je da je Kade ijanac sauvao samo odeu i baliset oji mu je prebaen pre o ramen a visio na o nom ai u. "Ka e da su ga napojili ne im tamnim piem", ree Advo at, jedva se suzdr avajui da ne prsne u smeh, od ega su mu se usne grile. "A o va a Svetost dozvoli, to pie ga je uinilo bespomonim, ali bio je pri svesti u trenut u ada mu je esa odseena." I do je Advo at drobio i drobio u maniru la ne poniznosti, glasom iz oga su izbijali gnusni eti i principi, D esi a je prouavala trubadura. Kade ijanac je bio

viso barem dva metra. Oi oje su mu lutale unao olo zraile su intiligentnom obaz rivo u i humorom. Njegova zlatasta osa dosezala je do ramena u s ladu sa obiajem na njegovoj planeti, i postojao je nagove taj mu evne snage u tim iro im prsima i rasn o izvajanom telu oje siva hodoasni a odea nije mogla da sa rije. Reeno je da se zov e Tagir Mohandis i bio je potoma in enjera trgovine, ponosan na svoje pore lo i s ebe samoga. Alija je, napo on, odmahnuv i ru om prese la Advo atovo istupanje i, ne os vrnuv i se, prozborila: "Gospa D esi a e doneti prvu presudu u ast njenog povrat a u n a u sredinu." "Hvala ti, eri", ree D esi a, utvrdjujui poreda nadmonosti u svesti svih oni h oji su je uli. Keri! Znai, ovaj Tagir Mohandis je bio deo njihovog plana. Ili je mo da bio obina nevina budala? Ova presuda bila je zami ljena ao otpoinjanje napada na samu sebe, shvatila je D esi a. Alijino dr anje je to oito po azivalo. "Svira li dobro taj instrument?" upitala je D esi a, po azujui na baliset sa devet ica na trubadurovom ramenu. "Isto ao Veli i Gurni Hale lino!" Tagir Mohandis je re ao veoma glasno a o bi ga svi u dvorani uli, i njegove rei izazva e znati eljno ome anje meu dvorjanima . "Tra i da ti se podari novac za prevoz", ree D esi a. "Gde bi eleo da te taj no vac odvede?" "Na Salusu Se undus i Farad'nov dvor", ree Mohandis. "uo sam da o uplja tr ubadure i minstrele, da poma e umetnosti i ostvaruje preporod prosveenog ivota u svo joj o olini." D esi a se uzdr ala da ne pogleda u Aliju. Oni su, naravno, unapred znali ta e Mohandis da tra i. Ot rila je da u iva u ovoj nemoj ulozi sporednih lica na pozorni ci. Zar su je smatrali nesposobnom da se suprotstavi ovom prepadu? "Hoe li da sviranjem ovde zaradi za put?" upitala je D esi a. "Moji uslovi su slobodnja i uslovi. A o mi se dopadne tvoja muzi a, mo da u te zadr ati od sebe da m i bla i tugu; a o me tvoja muzi a naljuti, mo da u te poslati na prinudni rad u pustin ju da ta o zaradi novac za svoje putovanje. A o budem smatrala da tvoje sviranje upravo odgovara Farad'nu, za oga a u da je neprijatelj Atreida, onda u te poslati njemu sa svojim blagoslovom. Hoe li da svira pod ovim uslovima, Tagir Mohandi e?" Zabacio je glavu uz moan grohotni smeh. Njegova plava osa je poigravala do je s idao baliset sa ramena i spremno ga timovao, to je znailo prihvatanje njen og izazova. Gomila u prostoriji po u ala je da se prima ne bli e, ali su je stra ari i dvo rjani zadr ali. Mohandis je tada izvu ao iz instrumenta jedan ton, odr avajui brujanje basa po rajnih ica sa prefinjenom pa njom za njihove neodoljive vibracije. Zatim je, iz digav i glas do blagog tenora, zapevao, oito improvizujui, ali sa ta o ume nom dirljiv o u da je D esi a bila oarana i pre no to je uspela da se usredsredi na stihove:

Ka ete da je to bilo gor o, ljudi ta o surovi, Kad proda e va e snove o ai Huludu, Zbog bljutave hrane A izgnanici borave u zemljama tuins im. Uiniste da Ara is oslabi, Uut aste prola enje crva I o onaste svoj ro Kao izgnanici u zemljama tuins im. Alija! Nadenu e ti ime Koan-Tina, Tog duha oji se ni ad ne vidi Sve do ...'

'Ka Gde Bez Ali

ete da udite za morima Kaladana, ne ada vladaste, Atreidi, prestan a izgnanici borave u zemljama tuins im!

"Dosta!" povi a Alija. Bila se dopola pridigla sa prestola. "Ja u te..." "Alija!" D esi a je ovo izgovorila taman toli o glasno oli o je to bilo p otrebno, podesiv i visinu glasa ba ta o da izbegne suprotstavljanje, a istovremeno zadobije svu pa nju. Bila je to zapovedni a upotreba Glasa i svi oji su ga uli prep oznali su, u ovom uzvi u, uve bane moi. Alija se zavalila natrag u svoje sedi te i D es i a opazi da nije po azala ni najbla i zna pora enosti. Ovo je, ta oe, bilo predvieno, pomisli D esi a. Zaista veoma zanimljivo. "O ovom prvom, ja donosim presudu", podsetila ju je D esi a. "Vrlo dobro." Alijine rei bile su jedva ujne. "Smatram da je on pri ladan dar za Farad'na", ree D esi a. "Ima jezi oji see poput ris-no a. Ta vo pu tanje rvi oje on mo e da izvr i bilo bi zdravo i za na vla stiti dvor, ali sam pre za to da opslu uje Kuu Korino." Blago talasanje smeha ra irilo se dvoranom. Alija je fr tavo izdahnula vazduh. "Zna li a o me je nazvao?" "Ni a o te nije nazvao, eri. Samo je saop tio ono to je on ili ma o drugi mogao da uje na ulici. Tamo te zovu Koan-Tin..." " ens i duh smrti oji hoda bez nogu", zare ala je Alija. "A o u loni one oji te tano izve tavaju, preostae ti samo oni oji znaju ta el i da uje ", ree D esi a, ljubaznim glasom. "Ne mogu da smislim ni ta otrovnije od uranjan ja u smrad vlastitih odblesa a." Razgovetni uzdasi doprli su od onih oji su se nalazili neposredno ispod prestola. D esi a je upravila pa nju na Mohandisa, oji je ut e stajao bez i najmanjeg zna a zastra enosti. Oe ivao je da mu se donese bilo a va presuda ao da nije mari o za nju. Mohandis je bio upravo vrsta ove a a vog bi njen Vojvoda po eleo da ima uz sebe u nemirnim vremenima: onaj oji dela sa pouzdanjem u vlastito rasuivanje, ali oji prihvata ma ta ga zadesi, pa a i smrt, ne pro linjui svoju sudbu. Za to je , onda, izabrao ovaj put? "Za to si otpevao ba ove rei?" upitala ga je D esi a. Uspravio je glavu i re ao jasnim glasom: "Slu ao sam da su Atreidi asni i ir o ogrudi. Do ao sam na pomisao da to proverim i mo da stupim u va u slu bu, a o bih dob io vreme da pronaem one oji su me oplja ali i razraunam se s njima na svoj nain." "On se usuuje da nas proverava!" promrmljala je Alija. "Za to da ne?" upitala je D esi a. Uputila je trubaduru osmeh u zna blagona lonosti. Do ao je u ovu dvoranu samo zato to mu je to pru ilo prili u za jo jednu pustolovinu, jo jedno prola enje roz njegovu vaseljenu. D esi a se na la u is u enju da ga pripoji svojoj pratnji, ali je Alijino pona anje preds azivalo zlo hrabrom Mohandisu. Postojala su, ta oe, ona zna menja oja su govorila da je re o postup u oji se oe ivao od Gospe D esi e - uziman je hrabrog i lepog trubadura u svoju slu bu, ao to je ne ada uzela hrabrog Gurnija Hale a. Najbolje e biti da Mohandis ode svojim putem, ia o je te o bilo pomiriti se sa injenicom da e jedan ova o plemenit primera otii na noge Farad'nu. "Otii e Farad'nu", ree D esi a. "Uredite da dobije novac za put. Ne a njegov jezi prolije rv Kue Korino i da vidimo a o e to da pre ivi." Alija je smr nuto buljila u pod da bi napo on smogla jedan odocneli osme h. "Mudrost Gospe D esi e preovlauje", ree ona, otpustiv i Mohandisa po retom ru e. Ovo se nije odigralo ona o a o je elela, pomislila je D esi a, ali su u Al ijinom dr anju postojali po azatelji da ozbiljnija is u enja te predstoje. Priveli su sledeeg molioca. D esi a je, zapa ajui er ine rea cije, osetila a o je nagrizaju sumnje. Valj alo je, ovde, prisetiti se pou e steene is ustvom sa blizancima. Na stranu to to j e Alija bila Izrod, ona je i dalje bila jedna od onih oji su roeni ao formirane linosti. Mogla je da poznaje svoju maj u ba ao i sebe samu. Nije i lo u glavu da b i Alija mogla da se prevari u proceni postupa a svoje maj e u sluaju trubadura. Z bog ega je Alija udesila ovo suoavanje? Da mi odvue pa nju? Nije bilo vi e vremena za premi ljanje. Drugi molilac je zauzeo svoje mesto ispod dvaju prestola. Njegov advo at je stajao po raj njega. Ovog puta molilac je bio jedan Slobodnja , stariji ove sa pe anim belegama na licu, oje su govorile da je roen u pustinji. Nije bio viso , ali je imao ilavo

telo, a duga a di da a oja se obino nosila pre o pustinjs ih odela davala mu je otme nu pojavu. Ova odea bila je u s ladu sa njegovim uzanim licem, u astim nosem, i blistavim plavim oima. Na sebi nije imao pustinjs o odelo i inilo se da se osea nel agodno bez njega. D inovs i prostor Dvorane za Primanje mora da mu je izgledao ao opasan otvoren vazduh oji je njegovo telo li avao dragocene vlage. Ispod apuljae oja je bila delimino zabaena unazad, imao je naibovs u upletenu efija osu. "Ja sam Gaedan al-Fali", ree on, stupiv i jednim stopalom na stepeni te oje je vodilo do prestola a o bi dao na znanje da je njegov dru tveni polo aj iznad rul je. "Bio sam jedan od Muad'Dibovih omandosa smrti, a do ao sam ovde zbog jedne st vari od znaaja za pustinju." Alija se blago u rutila, pomalo se odajui. Al-Falijevo ime nalazilo se u onom zahtevu da se D esi a postavi u Savet. Stvar od znaaja za pustinju! pomislila je D esi a. Gaedan al-Fali je progovorio pre no to je njegov Advo at uspeo da otvori raspravu. Onom zvaninom slobodnja om frazom obznanio im je da je doneo ne to to se tie svih njih na Dini - i da govori sa autoritetom Fedaj ina oji je jednom, zajedn o sa Polom Muad'Dibom, bio spreman da rtvuje svoj ivot. D esi a je sumnjala da je Ga dean al-Fali ovo spomenuo Javidu ili Glavnom Advo atu ada je tra io da bude priml jen. Njeno nagaanje se potvrdilo ada je jedan slu beni iz redova Sve tenstva stao d a se probija iz pozadine prostorije, ma ui crnom t aninom posredni a. "Moje Gospe!" povi a slu beni . "Ne slu ajte ovog ove a. On dolazi pod la nim.. ." D esi a je, posmatrajui Sve teni a oji je jurio prema njima, uglovima oiju uh vatila jedan po ret, Alijin zna ru om na starom atreids om reni u: "Sada!" D esi a nije mogla da odredi pravac u om je zna bio upuen, ali je insti tivno reagoval a trgnuv i se u stranu, povlaei i presto za sobom. Padajui, ot otrljala se iz oburvav ajueg prestola i doe ala se na noge ba u trenut u ada je zaula o tar pucanj maula pi to lja... zatim jo jedan. Sa prvim pucnjem ona je ods oila, ali je osetila a o je ne t o cimnulo desni ru av. Smesta se zagnjurila u gomilu molilaca i dvorjana o uplje nih ispred podijuma. Opazila je da se Alija nije ni poma la. O ru ena ljudima, D esi a se zaustavi. Videla je da se Gadean al-Fali bio bacio prema drugoj strani podijuma, m eutim Advo at je ostao u svom prvobitnom polo aju. Sve ovo se odigralo brzinom prepada iz zasede, ali je sva o u Dvorani zn ao gde bi izve bani refle si morali da s lone bilo og, iznenaenog razvojem dogaaja. Alija i Advo at su ostali sleeni u svom stavu. Kome anje u sredi njem delu prostorije privu lo je D esi inu pa nju i ona stade da ri sebi put roz gomilu prema Sve teni u-slu beni u oga su dr ala etiri molioca. Cr na t anina posredni a le ala mu je pored stopala, a iz njenih prevoja izvirivao je maula pi tolj. Al-Fali se progurao pored D esi e i pogledom pre ao od pi tolja do Sve teni a. S lobodnja je ispustio jedan jarosan ri i zadao u ruenim prstima leve ru e jedan a ag udarac iz visine pojasa. Oni pogodi e Sve teni a u vrat i ovaj lonu, gu ei se. I n e pogledav i ove a oga je usmrtio stari Naib o rete svoje ljutito lice prema podij umu. "Dalal-il an-nubuwwa!" povi a al-Fali, priljubiv i dlanove uz elo, a zatim ih spustiv i. "Kadis as-Salaf me nee spreiti da utim! A o sGm ne pogubim one oji su ume ani u ovo, drugi e to uiniti." Misli da je on bio meta, sinu D esi i. Spustila je pogled na svoj ru av i stavila prst u rupu oju je napravila uglica maula pi tolja. Otrovna, bez sumlje. Molioci ispusti e Sve teni a. Le ao je na podu smrs anog gr ljana uvijajui se, i izdi ui. D esi a dade zna ru om dvojici zapanjenih dvorjana oji su stajali sa nje ne leve strane. Re la im je: "Hou da mi ovog ove a sauvate ivog radi saslu anja. A o u mre, ni vama nema ivota!" Ka o su o levali, pogledajui prema podijumu, bila je pri nuena da opet primeni Glas: "Po ret!" Oni renu e. D esi a se pribi uz al-Falija i gurnu ga la tom: "Ti si budala, Naibe. Men e su ciljali, a ne tebe." Ne oli o ljudi unao olo ulo je ove rei. U iznenadnom mu u zaprepa enja, al-Fa li upravi pogled prema podijumu gde je jedan presto le ao preturen, do je na drug

om i dalje sedela Alija. Izraz razumevanja oji je pre ao pre o njegovog lica i poe tni je mogao da proita. "Fedaj ine", ree D esi a, podseajui ga na ne ada nju odanost njenoj porodici, " mi oji smo se pe li na mnogim vatrama znamo a o se stoji lea o lea." "Oslobite se na mene, Moja Gospo", ree on u tren o a shvativ i smisao njeni h rei. Jedan izdisaj je naterao D esi u da se brzo o rene i ona oseti a o se alFali pomerio i naslonio svoja lea na njena. Jedna ena u na inurenoj odei slobodnja e graan e le ala je opru ena pored sve teni a na podu. Od ona dva dvorjanina nije bilo ni traga. ena i ne pogleda D esi u, ve izvi glas u prastaro naricanje svog naroda - po ziv onima oji su opslu ivali azane smrti, poziv da dou i pri upe vodu jednog tela u plemens u cisternu. Ova vi a ni a o nije bila u saglasnosti sa ova o odevenom enom. D esi a je osetila da stari obiaji istrajavaju, ia o je shvatila da je ova gr aan a licemer. Stvorenje u na inurenoj odei oigledno je ubilo Sve teni a da bi ga zasi gurno uut alo. to joj je to trebalo? udila se D esi a. Mogla je jednostavno da sae a da ove umre od gu enja. U pitanju je bio oajni i in, zna dubo og straha. Alija je sedela, povijena napred, na ivici prestola, do su joj oi svetlu cale od budnosti. Jedna vi ljasta ena oja je nosila upletenu osu, obele je Alijine line stra e, protra pored D esi e, na e se nad Sve teni om, uspravi se i pogleda prema pod ijumu. "Mrtav je." "U lonite ga!" naredi Alija. Dala je zna ru om stra arima oji su stajali ispod podijuma. "Podignite stolicu Gospe D esi e." Da le, po u ae da opravda ovo na drza nain! ree u sebi D esi a. Zar je Alija mi lila da mo e da obmane bilo oga? Al-Fali je prozborio o Kadisu as-Saladu, pozivaj ui se na svete oce iz slobodnja e mitologije ao na svoje za titni e. Ali ni a va na tprirodna sila nije donela maula pi tolj u ovu prostoriju u ojoj no enje oru ja nije bilo dozvoljeno. Zavera u oju su bili ume ani Javidovi ljudi nametala se ao jedini odgovo r, a Alijina nezabrinutost za vlastitu o u sva ome je govorila da je i ona deo te zavere. Stari Naib ree D esi i pre o ramena: "Primite moje izvinjenje, Moja Gospo. Mi iz pustinje dolazimo vama ao na oj poslednjoj oajni oj nadi, a sada vidimo da smo i mi vama jo potrebni." "Materoubistvo ne prilii, bog zna a o, mojoj eri", ree D esi a. "Plemena e uti o ovome", obeao je al-Fali. "A o sam vam ta o oajni i potrebna", upita D esi a, "za to mi niste pri li za vr eme Saziva u Sie Tabru?" "Stilgar nam to ne bi dozvolio." Ahhh, pomisli D esi a, Naibs o pravilo! U Tabru je Stilgarova re za on. Prevrnuti presto bio je uspravljen. Alija mahnu ru om majci da se vrati i ree: "Ne a smrt ovog Sve teni a-izdajni a bude primer za sve vas. Oni oji me ugr o avaju, ginu." Spustila je pogled na al-Falija. "Dugujem ti zahvalnost, Naibe." "Zahvalnost zbog gre e", promrmlja al-Fali. Pogledao je D esi u. "Bili ste u pravu. Moj bes je u lonio onoga oga je trebalo podvri saslu avanju." D esi a pro aputa: "Obrati pa nju na onu dvojicu dvorjana i na enu u raznobojno j odei, Fedaj ine. elim da se privedu i saslu aju." "Bie uinjeno", ree on. "U oli o se ivi izvuemo odavde", ree D esi a. "Hajde, vratimo se i doigrajmo svoje uloge." "Ka o vi a ete, moja Gospo." Zajedno su oti li do podijuma, oda le se D esi a popela uz stepenice i zauze la prea nji polo aj pored Alije, a al-Fali je ostao na mestu ispod podijuma oje je b ilo predvieno za molioce. "Da ujemo", ree Alija. "Samo trenuta , eri", ree D esi a. Uzdigla je ru av i proturila prst roz r upu. "Napad je bio uperen na mene. Malo je falilo da me uglica za ai, ia o sam v rdala. Svi ste svedoci da maula pi tolj nije vi e ovde." Po azala je na mesto sa og a je pi tolj netragom nestao. "Kod oga je?" Nije bilo odgovora.

"Mo da bismo mogli da mu uemo u trag", ree D esi a. "Ka va besmislica!" ree Alija. "Ja sam bila..." D esi a se dopola o renula svojoj eri i napravila po ret levom ru om. "Tam o dole ne o dr i taj pi tolj. Ne boji li se da..." "Jedan od mojih stra ara ga ima u posedu!" ree Alija. "Onda e mi taj stra ar predati oru je", ree D esi a. "Ona ga je ve odnela." "Ba zgodno", ree D esi a. " ta a e ?" upita Alija. D esi a se ljutito osmehnu. "Ka em da je dvojici tvojih ljudi bilo zapoveeno da priuvaju izdajni a-Sve teni a. Upozorila sam ih da e umreti a o on umre. Oni e umr eti." "Zabranjujem to!" D esi a samo sle e ramenima. "Pred nama je jedan hrabri Fedaj in", ree Alija, po azujui na al-Falija. " Ova na a rasprava mo e da sae a." "To mo e da potraje dove a", ree D esi a a obsa jezi om, oji je njenim reima d avao dvostru u o trinu, dajui Aliji na znanje da ni a va rasprava nee spreiti smrtnu presudu. "Videemo!" ree Alija. O renula se prema al-Faliju. "Kojim dobrom si ovde, Gadeane al-Fali?" "Do ao sam da vidim Muad'Dibovu maj u", ree Naib. "Ono to je preostalo od Fe jda ina, one brats e dru ine oja je slu ila njenog sina, zajedni i je ulo ilo svoja be dna sredstva ne bih li se domogao ovog mesta, pot upljujui gramzive stra are oji z a lanjaju Atreide od stvarnosti Ara isa." Alija ree: "Sve to Fedaj ini zahtevaju, treba samo da..." "Do ao je da vidi mene", upade D esi a. "Ka va te nevolja pritis a, Fedaj in e?" Alija ree: "Ja ovde govorim u ime Atreida! ta je..." "Umu ni, ti rvoloni Izrode!" obrecnu se D esi a. "Po u ala si da me ubije , er i! Ne a je to na znanje svima prisutnima. Ne mo e da pobije sve redom u ovoj dvorani da bi ih uut ala - ao to si uut ala onog Sve teni a. Da, Naibov udarac bi usmrtio t og ove a, ali on je mogao da bude privremeno spasen. Mogao je da bude saslu an! Nim alo te nije briga to je uut an. Di i svoj glas oli o hoe protiv nas, tvoja rivica je ispisana u tvojim delima!" Alija je sedela, ubledela lica, u smrznutoj ti ini. A D esi a je, motrei poig ravanje oseanja na licu svoje eri, ugledala zastra ujue prisni po ret Alijinih ru u, jedan nesvestan odziv oji se ne ada poistoveivao sa smrtnim neprijateljima Atre ida. Alijini prsti su se retali u ritmu dobovanja - mali prst dva puta, domali prst dva puta... i natrag, dobujui, istim redom. Stari Baron! Usresreenje D esi inih oiju privu lo je Alijinu pa nju i ona obori pogled na s voju ru u, zatim je umiri i ponovo pogleda maj u susrev i se sa u asnim prepoznavanj em. Zluradi osmeh je uo virio Alijine usne. "Znai, sveti nam se", pro apta D esi a. "Jesi li poludela, maj o?" upita Alija. "Kamo te lepe sree", ree D esi a. Proe joj roz svest: Ona zna da u ovo prenet i Sestrinstvu. Zna. Mo da a pomi lja da u saop titi Slobodnjacima i primorati je na isp it Posednutosti. Ona ne mo e da me pusti ivu odavde. "Na hrabri Fedaj in e a do se nas dve glo imo", ree Alija. D esi a je nagnala sebe da se oncentri e na starog Naiba. Povrativ i ontrolu nad oseanjima, ree: "Do ao si da me vidi , Gadeane." "Da, Moja Gospo. Mi iz pustinje gledamo a o se dogaaju jezive stvari. Ma li Tvorci izlaze iz pes a ao to je preds azano u najstarijim proroanstvima. ai-Hul ud se vi e nigde ne mo e nai osim u dubinama Prazne etvrti. Ostavili smo na cedilu na eg prijatelja, pustinju!" D esi a pree pogledom pre o Alije oja joj jednostavno ru om dade zna da n astavi. Zao ru ila je pogledom svetinu u Sali, opa ajui zaprepa enu budnost na sva om li cu. Posledice bit e izmeu maj e i eri nisu i ilele iz raspolo enja ove gomile, te mora da su se udili to se primanje nastavljalo. Ponovo je upravila pa nju na al-Falija.

"Gadeane, ta znai ova pria o Malim Tvorcima i os udici pe anih crva?" "Maj o Vlage", ree on, oslovljavajui je starim slobodnjaim imenon, "bili sm o upozoreni na ovo u Kitab al-Ibaru. Pre linjemo te. Ne a se ne zaboravi da se, onoga dana, ada je Muad'Dib umro, Ara is sam od sebe o renuo! Mi ne mo emo da se odre nemo pustinje." "Hah!" podrugnu se Alija. "Praznoverni olo iz Unutra nje Pustinje strahuje od e olo og preobra aja. Oni..." "Razumela sam te, Gadeane", ree D esi a. "A o nestane crva, nestae i zaina. A o nestane zaina, ojim emo novcem plaati na u slobodu?" Zvuci iznenaenja: moglo se uti a o se uzdasi i apati ire Veli om Dvoranom. Prostorija je odje ivala. Alija tr e ramenima. "Praznoverne gluposti!" Al-Fali podi e desnu ru u i uperi je prema Aliji: "Obraam se Majci Vlagi, a ne Koan-Tinu!" Alijine a e stisnu e naslone prestola, ali ona ostade u sedeem polo aju. Al-Fali pogleda D esi u. "Ne ada to be e zemlja na ojoj ni ta nije raslo. Sad a su tamo bilj e. One se ire poput va i na rani. Oblaci i i e zabele eni su uzdu Dinin og polutara! Ki a, Moja Gospo! Oh, plemenita maj o Muad'Diba, ao to je san brat sm rti, ta o je to i a na Dininom polutaru. To je smrt za sve nas." "inimo ono to su nam Lijet-Kines i Muad'Dib lino odredili da inimo", pobunil a se Alija. "emu sve ovo praznoverno blebetanje? Mi dubo o po tujemo Liet-Kinesove rei, oji nam je poruio: ' elim da vidim celu planetu uhvaenu u mre u zelenog rastinja. ' Ta o e i biti."

"A ta emo sa crvima i zainom?" upita D esi a. "Uve e biti ne to pustinje", ree Alija. "Crv e pre iveti." Ona la e, pomisli D esi a. Za to la e? "Pomozi nam, Maj o Vlage", zavapio je al-Fali. Uz iznenadni do ivljaj dvostru e vizije, D esi a je osetila a o joj je sves t naglo s renula, po renuta reima starog Naiba. Oevidno, bio je to adab, zahtevajue pamenje oje se u ove u samo od sebe javljalo. Do lo je bez ogranienja i dr alo sva nj ena ula u nepo retnosti, do se nau pro losti utis ivao u svest. Bila je potpuno u hvaena u to, ao riba u mre u. Pa ipa , oseala je zahtev tog pamenja ao ove ov vrhuns i trenuta , sva i maju ni deli ao mig stvaranja. Sva i element ove poune memorije bio je stvaran, ali i nebitan u svojoj stalnoj promeni i znala je da ni ada nije bila bli a do ivljaju one predviajue moi oja je bila dosuena njenom sinu. Alija je lagala zato to je posednuta onim oji eli da uni ti Atreide. Ona je , u sebi samoj, bila pravo uni tenje. Da le, Al-Fali je govorio istinu: pe ani crvi s u bili osueni na propast, sem a o se to e olo og preobra aja ne preinai. U navali ot rovenja, D esi a je videla da su po reti ljudi iz publi e post ali usporeni. Ta oe je utvrdila i njihove uloge. Mogla je da izdvoji one ojima j e bilo stavljeno u zadata da se pobrinu da ona odavde ne izie iva! A prolaz izmeu njih nalazio se u njenoj svesti ao da je bio ocrtan blistavom svetlo u - pometnja meu njima, jedan od njih je lonuo i sapleo se o drugoga, a cela grupa se poremet ila. Shvatila je, ta oe, da je mogla da se izbavi iz ove Veli e Dvorane, ali samo da bi pala u ru e drugih. Alija nije marila da li e da stvori jednog veli og muen i a. Ne - ono to ju je posednulo nije marilo. Sada, u ovom zamrznutom asu, D esi a je prona la nain a o da spase starog Nai ba i po alje ga ao glasni a. Prolaz roz publi u ostajao je neizbrisivo ist. Ka o je to bilo jednostavno? Oni su bili pajaci sa zabari adiranim oima, a ramena su d r ali u polo aju nepo retne odbrane. Sva i od tih stubova na ogromnom podu mogao se videti ao telo napdnuto atrofijom sa ojeg je mrtvo meso moglo da spadne i ot r ije ostur. Njiohova tela, njihova odea i njihova lica doaravala su pojedinane pa l ove - usahle grudi s rivenih u asa; blistava u a od dragulja postojala je zamena o lopa; usta su bila rasuivanja puna zapla enih apsoluta, a prizmine atedrale obrva po azivale su uzvi ena i religiozna oseanja oja su njihove slabine odricale. D esi a je osetila ras idanje uobliavajuih sila oje su se odvajale od Ara i sa. Al-Falijev glas prostrelio je njenu du u, budei zver iz njenih najdubljih sloje va. Kroz jedan treptaj o a D esi a je pre la iz adaba u svet po reta, ali ovaj s

vet je bio drugaiji od onog oji je gospodario njenom pa njom samo se und ranije. Alija se taman spremala da progovori ad D esi a ree: "Ti ina!" Zatim nastavi : "Ima onih oji misle da sam se potpuno vratila Sestrinstvu. Ali od onog dana ada su Slobodnjaci meni i mom sinu po lonili ivot, ja sam Slobodnja !" I ona pose gnu za starim jezi om oji su razumeli samo oni u ovoj prostoriji oji su od nje ga mogli da imaju oristi: "Onsar a ha a zeliman aw maslumen." Pomogni svom brat u ada je u nevolji, bio on pravedan ili ne! Njene rei su imale eljeno dejstvo, jedva primetnu promenu rasporeda ljudi u prostoriji. Ali D esi a je besno nastavila: "Ovaj Gadean al-Fali, po ten Slobodnja , do ao je ovamo da mi a e ono to je trebalo drugi da mi ot riju. Ne a ni o ovo ne pore n e! E olo i preobra aj postao je stihija izvan na e ontrole!" Nemu to odobravanje moglo se uoiti svuda u prostoriji. "A moja er u iva u ovome!" ree D esi a. "Me tub almellah! Urezao si rane u mo je meso i tamo zapisao solju! Za to su Atreidi ovde zasnovali svoj dom? Zato to je Mohalata nama u prirodi. Za Atreide, vladavina je oduve bila za titni o orta tvo: Mo halata, a vu su Slobodnjaci oduve znali. A sada pogledajte nju!" D esi a je po a zala na Aliju. "Ona se usamljena cere a u noi, sanjarei o vlastitom zlu! Proizvodn ja zaina sve e se na nulu, ili, u najboljem sluaju, na mrvicu u odnosu na prethodni n ivo! A ada glas o tome rene napolje..." "Imaemo u posedu najdragoceniji proizvod u vaseljeni!" povi ala je Alija. "Imaemo u posedu pa ao!" vi nu D esi a pomamno. I Alija prozbori najstarijim a obsom, privatnim jezi om Atreida sa njegov im te im glasovnim pre idima i co tanjem: "Sada, uj ti mene, maj o! Zar si mislila da unu a Barona Har onena nee biti u stanju da pravilno oceni sve one ivote oje si nabila u moju svest pre nego to sam bila i roena? Kada sam se estila zbog onoga t o si mi uinila, trebalo je samo da se zapitam ta bi Baron uradio. I on mi je odgov orio! Shvati me, ti atreids a u o! Odgovorio mi je!" D esi a je ula ovu zlobu i potvrdu svojih slutnji. Izrod! Alija je bila sas vim obuzeta, posednuta tim cahueit zla, Baronom Vladimirom Har onenom. U ovom tr enut u, iz njenih usta govorio je Baron lino, ne hajui za ono to se ot rivalo. eleo je da ona vidi njegovu osvetu, eleo je da joj dG do znanja da ga nije mogue izbaci ti. Od mene se oe ivalo da ostanem ovde bespomona u svom saznanju, pomisli D esi a. Sa tom mi lju, ona se ustremi putanjom oja joj se u azala u adabu, povi av i: " Fedaj ine, sledi me!" Ispostavilo se da se u prostoriji nalazilo est Fedaj ina, od ojih se pet orica probi e za njom. 24. Kada sam slabiji od tebe, tra im od tebe slobodu jer je to u s ladu sa tvo jim principom; ada sam jai od tebe, oduzimam ti slobodu jer je to u s ladu sa mo jim principom. al-Ada)

Leto se nagnuo roz pri riveni izlaz siea i ugledao omu litice oja se uzd izala iznad njegovog ogranienog vidi a. Kasna popodnevna suneva svetlost bacala je duguljaste sen e po verti alnim brazdama litice. Jedan osturasti leptir uletao je i izletao iz sen e. Njegova pauinasta rila su naspram svetlosti liila na prov idnu poderotinu. Ka o je ne an ovaj leptir bio za jedno ova vo mesto, pomisli on. Neposredno ispred njega pru ao se vonja ajsija sa decom oja su radila u njemu, s upljajui opale plodove. Iza vonja a nalazio se anat. On i Ganima izma li su svojim stra arima, izgubiv i se u iznenadnoj gu vi pridolazeih radni a. Bilo je sra zmerno la o mugnuti niz ventilacionu cev do njenog spoja sa stepenicama oje su v odile do pri rivenog izlaza. Sada im je samo ostalo da se pome aju sa ovom decom,

Rei jednog starog filozofa (Pripisane izvesnom Luju Vejou od strane Har

pro re sebi put do anata i us oe u tunel. Tamo su mogli da prou pored ribe grablji vice oja je spreavala pe anu pastrm u da umehurava plemens u vodu za navodnjavanje. Nijedan Slobodnja jo nije mogao da zamisli da bi se jedno ljuds o bie izlo ilo opa snosti sluajnog uranjanja u vodu. On istupi iz za titnih hodni a. Litica oja se pri ala s obe njegove strane, obrnula se u vodoravan polo aj samim inom njegove retnje. Ganima je i la ti iza njega. Oboje su nosili male otarice za voe ist ane od zains ih vla ana, ali je sva a otarica sadr avala zapeaen zave ljaj: frem it, maula pi tolj, ris-no ... i novu odeu oju im je poslao Farad'n. Ganima je sledila svoga brata do vonja a, gde se izme a e sa zaposlenom decom . Obrazine pe anog odela s rivale su sva lica. Oni su ovde bili samo jo dva radni a vi e, ali ona je osetila da ovaj poduhvat odvlai njen ivot iz za titni ih o vira i znan ih puteva. Ka o je jednostavan bio taj ora , ora iz jedne opasnosti u drugu! Ona nova odela u otarici, oja im je Farad'n poslao, izra avala su namisa o oju su oboje dobro razumeli. Ganima je oznaila ovo saznanje, izvezav i oboma nji hovo geslo, 'Mi sudelujemo', a obsa jezi om iznad jastrebove reste na prsima. Us oro je trebalo da se spusti suton i tamo, s one strane anata oji je omeavao sie e obraene povr ine, doi e posebna vrsta veeri a vom je svega ne oli o mes a u vaseljeni moglo da se pohvali. Pojavie se onaj me ano osvetljeni pustinjs i s vet sa svojom postojanom osamljeno u, sa svojim pro imajuim oseanjem da sva o stvorenje u njemu jeste usamljeno u jednoj novoj vaseljeni. "Primeeni smo", pro apta Ganima, saginjui se u radu, po raj svoga brata. "Stra ari?" "Ne - ostali." "Dobro." "Moramo brzo da se u lonimo odavde", ree ona. Leto se saglasio s ovim, udaljavajui se od litica roz vonja . Razmi ljao je mislima svog oca: U pustinji sve ostaje u po retu ili propada. Tamo u daljini n a pes u, mogao je da vidi uvara oji je svojim tranjem opominjao da se treba retat i. Stene su poivale nepo retne i u oene u svojoj budnoj zagonetnosti, venui iz godi ne u godinu izlo ene pogubnom udaru vetrom no enog pes a. Jednog dana uvar e postati p esa . Do su se pribli avali anatu uli su muzi u oja je dolazila od viso og ula za u sie. Bila je to jedna slobodnja a grupa starog ova - dvorupa flauta, daire, timpani napravljeni od zains o plastinih bubnjeva sa o om zategnutom pre o jednog raja. Ni o se nije zapitao oja je to ivotinja na ovoj planeti od oje se dobija ovoli o o e. Stilgar e se setiti ta sam mu ispriao o onom procepu u uvaru, pomisli Leto. Doi e po mra u, ada bude suvi e asno - i tada e saznati. Sada su ve bili od anata. S liznuli su u otvoren tunel i spustili se le stvama oje su slu ile za nadziravanje do ispupene ivice. U anatu je bilo mrano, vl a no i hladno i oni su mogli da uju pljus anje ribe grabljivice. Bilo oja pe ana past rm a oja bi po u ala da u rade vodu do ivela bi da ova riba napadne njenu vodom ome anu unutra nju opnu. Ljudi su, ta oe, morali da budu obazrivi sa njom. "Oprezno", ree Leto, pomerajui se du lizave ivice. Privezao je svoje pamenj e za vremena i mesta oja njegovo telo ni ada nije zapamtilo. Ganima ga je sledi la. Na raju anata oni se svu o e i navu o e novu odeu. Ostavili su stara slobod nja a odela za sobom, ispeli se napolje sledeim tunelom oji je slu io za nadziranje , uspuzali se na jednu dinu i s otrljali se na drugu stranu. Tamo su seli za lon jeni od siea, pripasali maula pi tolje i ris-no eve i nama li frem it zave ljaje na ra mena. Vi e nisu mogli da uju muzi u. Leto se podigao i za oraio udolinom izmeu dina. Ganima poe njegovim stopama, reui se uve banom neritminom smireno u pre o otvor nog pes a. Saginjali su se nadoma vrha sva e dine i puzali pre o njega do se ne b i na li u za lonu druge strane gde su zastajali i pogledavali unazad, tragajui za p oterom. Do trenut a ada su dospeli do prvih stena nijedan progonilac se nije u azao na pustinjs om pes u. Zaobi li su uvara dr ei se sen i stena i popeli se na jedan greben oji je gle

dao na pustinju. Boje su treperile tamo, u daljini na bledu. Tamnei vazduh sadr ava o je lomnost finog ristala. Predeo oji se nudio njihovom pogledu bio je nemilo srdan, nigde se nije pre idao - u njemu nije bilo ni a vih olebanja. Pogled se nije zaustavljao ni na jednom jedinom mestu u svom istra iva om letu roz ovo neizm erno prostranstvo. Ovo je horizont venosti, pomisli Leto. Ganima unu pored brata, razmi ljajui: Napad e ubrzo doi. Oslu ivala je i najman i zvu . Celo njeno telo pretvorilo se u jedinstveno oseanje napetog ispitivanja. Leto je bio podjedna o napregnut. Spoznao je u ovom asu vrhunac sve one o buenosti oja je pripadala ivotima u ojima je on ta o prisno sudelovao. U ovoj di vljini razvijalo se pouzdanje u ula, u sva ula. ivot je postajao riznica nagomilani h opa anja, od ojih je sva o bilo vezano samo za problem trenutnog opstan a. Ganima se popela na stenu i stala da roz jedan prorez posmatra put oji su prevalili do ovog mesta. Bezbednost siea inila se ve om dale o; gomila nemog s tenja oja se pomaljala iz braonpurpurne udaljenosti, pra inom zamagljenih ivica p o obodu gde su poslednji sunevi zraci bacali svoje srebrnaste pruge. Potere jo nij e bilo na vidi u. Vratila se do mesta na ome se nalazio Leto. "Bie to ne a grabljiva zver", ree Leto. "Prema mom treem proraunu." "Mislim da si suvi e rano prestao da proraunava ", ree Ganima. "Bie vi e nego jed na ivotinja. Kua Korino nauila je da ne stavlja sve svoje nade u jednu vreu." Leto je limnuo glavom u zna saglasnosti. Njegov um se, iznenada, osetio te im od onog mno tva ivota oji su mu pribav ljali razliitost: svi ti ivoti, njegovi jo pre roenja. Bio je zasien ivljenjem i eleo e da pobegne od vlastite svesti. Unutra nji svet bio je opasna zver oja je mogla da ga pro dere. Nemirno se pridigao, a zatim se popeo do onog proreza oji je Ganima pre thodno oristila i zagledao se u stenje siea. Tamo pozadi, podno litica, mogao je da vidi a o anat povlai liniju izmeu ivota i smrti. Na rubu oaze mogao je da uoi amilju alfiju, lu ovice, glavo, paperja, divlju lucer u. U poslednjim treptajima svetlosti uspeo je da razazna ptije ljuvanje u lucer i. Udaljene zrnaste rese mr e ale su se pod udarima vetra oji je dovlaio sen e to su se nadvijale upravo nad v onja om. Ovaj po ret mu se urezao u svest, i on vide da sen e u svom nepostojanom obli u s rivaju jednu veu promenu, a ta vea promena otvara put za nastana varlji vih duga srebrnasto-pra njavog neba. ta li e se dogoditi ovde? zapitao se. A znao je da e to biti ili smrt ili igra smrti, iji e on biti predmet. Gani ma je bila ona oja e se vratiti, uverena u stvarnost smrti viene vlastitim oima ta o da e, pod uticajem dubo e, prisilne hipnoze, is reno izvesti da je njen brat, zaista, bio ubijen. Nepoznanice ovog mesta mu nisu dale mira. Pomislio je a o bi la o bilo podlei zahtevu za predvianjem, izlo iti se opasnosti otis ivanja sopstvene svesti u nepromenjivu, apsolutnu budunost. Ona mala vizija iz njegovog sna bila je, meutim, dovoljno rava. Bio je svestan da nema smelosti da se upusti u ne u veu viziju. Vratio se do mesta na ome je stajala Ganima. "Jo nema potere", ree on. " ivotinje oje su poslali na nas e biti veli e", ree Ganima. "Mo da emo imati vremena da ih vidimo a o dolaze." "Ne u oli o dou nou." "Us oro e da padne mra ", ree ona. "Da. Vreme je da se spustimo u na e mesto." Po azao je ru om na stene oje su se nalazile sa leve strane i ispod njih, a u ijem je bazaltu pesa , no en vetro m, projeo siu nu pu otinu. Bila je dovoljno iro a da propusti njih, ali dovoljno mal a da zadr i rupnija stvorenja. Leto je u sebi osetio otpor protiv odlas a dole, a li je znao da se to mora uiniti. To je bilo mesto oje je naznaio Stilgaru. "Oni mogu stvarno da nas ubiju", ree on. "Ovo je prili a oju nismo smeli da propustimo", ree ona. "Dugujemo to na e m ocu." "Nemam ni ta protiv." Pomislio je: Ovo je ispravan put; inimo ispravnu stvar. Nije znao oli o je opasno biti ispravan u ovoj vaseljeni. Njihov opstana je, u ovom asu, zahteva

o snagu, pripremljenost i shvatanja ogranienosti u sva om trenut u. Slobodnja i nai ni bili su njihovo najjae oru je, a znanje Bene Geserita snaga oju su uvali u rezer vi. Oboje su, u ovom trenut u, razmi ljali ao Atreidi - obueni ratni veterani, oj i nisu imali nijedno drugo odbrambeno sredstvo osim slobodnja e ve tine oja a nije bila ni nagove tena u njihovim dejim telima i njihovoj sveanoj odei. Leto je dodirnuo bala ris-no a sa otrovnim vrhom oji mu je visio za poja som. Ganima je nesvesno uinila isti po ret. "Hoemo li da remeno dole?" upita Ganima. Izgovarajui ovo, opazila je dole , dale o od njih, ne a vu retnju, jedva primetan po ret oji je zbog razdaljine delovao manje pretei. Njena nepo retnost je od Leta probudila oprez i pre no to je uspela da izusti upozorenje. "Tigrovi", ree on. "Laza tigrovi", ispravila ga je. "Oni nas vide", ree on. "Bie bolje da po urimo", ree ona. "Maula pi tolj ni u om sluaju ne mo e da zdr i a stvorenja. Oni su sva a o dobro istrenirani za ovo." "Njima upravlja ne o ljuds o bie oje se nalazi negde u o olini", ree on, renuv i prvi, brzim, rupnim ora om niz stene prema levoj strani. Ganima se slo ila, sli je to zadr ala za sebe, tedei snagu. Negde u blizini na lazilo se ne o ljuds o bie. Ovim tigrovima, sve do ne ucne as, nije se moglo doz voliti da slobodno tre. Tigrovi su se hitro retali u zamiruoj svetlosti dana, s aui sa stene na st enu. To su bile ivotinje oje su se oslanjale na oi, a us oro je trebalo da padne no, vreme onih oji su se bolje slu ili u ima. Sa uvarevih stena doprlo je zvon o javl janje none ptice nagla avajui menu. Nona stvorenja ve su poela da se tis aju po tmini n agri enih pu otina. Blizanci oji su trali i dalje su mogli da vide tigrove. ivotinje su se si lovito pribli avale odajui utisa o rutne sigurnosti ojom im je sva i po ret odisa o. Leto je osetio da je izabrao ovo mesto da bi se oslobodio sopstvene du e. Trao je u dubo om uverenju da on i Ganima mogu, na vreme, da stignu do njihovog p roreza, ali je neprestano bacao pogled pre o ramena, opinjen dolazeim zverima. Jedno spoticanje i gotovi smo, pomislio je. Ova pomisao smanjila je sigurnost njegovog uverenja i on potra jo br e. 25.

Vi Bene Geserit nazivate svoju delatnost Panoplie Profeti e 'Nau om Reli gije'. Vrlo dobro. Ja, tragalac za jednom drugom vrstom nauni a, smatram da je to pri ladna definicija. Vi, zbilja, izgraujete sopstvene mitove, ali to ine sva dru t va. Vas, meutim, moram da upozorim. Vi se pona ate ao to su se pona ali drugi zaveden i naunici. Va a dela ot rivaju da elite ne to to oduzmete (li ite) ivotu. Vreme je da vas podsetim na ne to to ta o esto ispovedate: ne mo e se imati nijedna stvar bez njene su protnosti. Propovedni iz Ara ena: Poru a Sestrinstvu Neposredno pred svitanje, D esi a je nepomino sedela na jednoj pohabanoj po njavi izraenoj od zains e t anine. O o nje se videlo golo stenje starog i siroma nog siea, jedne od onih prvobitnih naseobina. Nalazila se ispod ruba Crvenog use a i bila za lonjena od zapadnih vetrova iz pustinje. Al-Fali i njegova braa su je do veli ovamo; sada su svi zajedno i e ivali vesti od Stilgara. Fedaj ini su se, meutim , dr ali rajnje predostro no u razgovoru. Stilgar nije smeo da dozna mesto njihovog borav a. Fedaj ini su ve znali da se nalaze pod procQs-verbal, zvaninom izve taju o z loinima protiv Carstva. Alija je pribegla optu bi da je njena maj a potinjena neprij atelju dr ave, ia o se Sestrinstvo nigde nije izriito pominjalo. Osiona, tirans a p riroda Alijine vlasti je, ipa , izi la na videlo i njeno ubeenje da gospodarei Sve ten stvom gospodari i Slobodnjacima trebalo je da izdr i probu.

D esi ina poru a Stilgaru bila je neposredna i jednostavna: "Moja er je po sednuta i mora se podvri suds om postup u." Strahovi, dodu e, uni tavaju vrline, i ve je bilo poznato da bi ne i Slobodnj aci vi e voleli da ne veruju u ovu optu bu. Njihovi po u aji da optu bu is oriste ao pu tnu ispravu prouzro ovali su, to om noi, dve bit e, ali su ornitopteri oje su al -Falijevi ljudi oteli doveli begunce u ovo nepouzdano utoi te: Sie Crveni use . Vest i su se odavde raza iljale Fedaj inima, ali je njih na Ara isu preostalo manje od dve stotine. Ostali su bili razme teni irom Carstva. Razmi ljajui o ovim injenicama, D esi a se pitala da li je, mo da, prispela na m esto svoje smrti. Ne i meu Fedaj inima su verovali u to, ali omandosi smrti su o vo sasvim la o prihvatili. Al-Fali se samo iscerio ada su ne i od njegovih mlad ih ljudi glasno izrazili svoje bojazni. "Kada Bog jednom biu odredi da umre na naroitom mestu, on uini da to bie po el i da se uputi na to mesto", govorio je stari Naib. Za rpljene zavese na ulazu u njene odaje za u ta e; al-Fali ue. Starevo uzano, v etrom opaljeno lice izgledalo je zgreno, a oi grozniave. Bilo je oigledno da nije ot poinuo. "Ne o dolazi", ree on. "Od Stilgara?" "Mo da." Spustio je oi i s renuo pogled udesno po ugledu na stare Slobodnja e oji su donosili rave vesti. "O emu je re?" upita D esi a odluno. "Dobili smo obave tenje iz Tabra da va i unuci nisu tamo." Govorio je ne gle dajui u nju. "Alija..." "Bila je naredila da se blizanci stave pod njen nadzor, ali Sie Tabr javl ja da se deca ne nalaze tamo. To je sve to znamo." "Stilgar ih je poslao u pustinju", ree D esi a. "Mogue, no poznato nam je da je tragao za njima itavu no. Mo da je to bilo nj egovo lu avstvo..." "To nije Stilgaroiv stil", ree ona i posmisli: Sem a o ga blizanci nisu n aveli na to. Ali ni to nije izgledalo verovatno. udila se u sebi: nije imala osean je pani e oje bi trebalo suzbiti, a njena strahovanja za blizance bila su ubla en a onim to je Ganima obelodanila. Podigla je pogled prema al-Faliju i ot rila da j e ovaj pruava sa sa aljenjem u oima. Re la je: "Oti li su u pustinju po svojoj volji." "Sami? Ono dvoje dece!" Nije marila da objasni da je 'ono dvoje dece' verovatno znalo vi e o opsta n u u pustinji od veine ivih Slobodbnja a. Njene misli su, umesto toga, bile upere ne na Letovo udno pona anje ada ju je nagovarao da dozvoli da je odstrane. Ona je po u ala da seanje na to ostavi po strani, ali je ovaj trenuta zahtevao dru ije. Ka zao je da e ona prepoznati trenuta ad treba da ga poslu a. "Glasni bi, do sada, trebalo da je u sieu", ree al-Fali. "Dove u vam ga." Ne stao je roz za rpljenu zavesu. D esi a je piljila u zavesu. Bila je to crvena t anina od zains ih vla ana, ali su za rpe bile plave boje. Prema prii, ovaj sie je odbio da izvlai orist od M uad'Dibove religije, izazivajui neprijateljstvo Alijinog Sve tenstva. Ovi ljudi su ulo ili svoj imeta u plan uzgajanja pasa veli ih poput ponija, pasa uzdignutih do stepena inteligencije uvara dece. Psi su listom uginuli. Ne o je re ao da su otr ovani i rivica je pala na Sve teni e. Zatresla je glavom da odagna ove misli, prepoznajui njihovu su tinu: gafla, odvraanje pa nje. Gde li su ta deca oti la? Do Ja arutua? Imala su ne a av plan. Po u ali su d a me poue do one mere do oje su pomislili da sam spremna da prihvatim, priseala s e. A ada su dospeli do granica ona o a o su ih oni videli, Leto joj je naredio da poslu a. On je njoj naredio! Leto je pogodio ta se sa Alijom dogaa: toli o je bilo oigledno. Oboje bliza naca pominjalo je tet inu 'nevolju', a i ada ju je branila. Alija je igrala na artu pravnosti svog polo aja u Namesni tvu. Tra enje da se blizanci stave pod nadzor potvrivalo je ovu pretpostav u. D esi a oseti a o joj promu ao smeh potresa grudi.

asna Maj a Gaius Helen Mohijam volela je da obja njava ovu naroitu gre u svojoj uenic i, D esi i: 'A o usredsredi svest is ljuivo na svoju ispravnost, tada priziva protivn i e snage da te smlave. To je uobiajena gre a. a i ja, tvoja uiteljica, sam je napra vila. "A a i ja, tvoja uenica, sam je napravila", pro apta D esi a. Zaula je u tanje t anine u hodni u iza zavese. Uo e dva mlada Slobodnja a, deo pratnje oju su pri upili to om noi. Ova dvojica su, oito, oseali strahopo tovanje u prisustvu Muad'Dibove maj e. D esi a ih je potpuno prozirala: bili su to ljudi oj i ne razmi ljaju, a vezuju se za bilo oju zamislivu silu zarad identiteta oji im ona pridaje. Bez odbles a oji je dolazio od nje, oni su bili prazni. Stoga su bili opasni. "Al-Fali je poslao najpre nas da vas pripremimo", ree jedan od mladih Slo bodnja a. D esi a je osetila iznenadno s upljanje tes obe u grudima, ali joj je glas zadr ao mirnou. "Pripremite za ta?" "Stilgar je poslao Dan ana Ajdaha ao po lisara." D esi a nesvesno navue svoju aba apuljau pre o ose. Dan an? Ali, on je bio Alijino orue. Slobodnja oji je govorio istupi pola ora a napred. "Ajdaho a e da je d o ao da vas odvede na bezbedno mesto, ali al-Fali ne vidi a o je to mogue?" "To izgleda, zaista, odve udno?" ree D esi a. "Ali u na oj vaseljeni postoje i u dnije stvari. Dovedite ga." Njih dvojica se zgleda e, ali poslu a e, odlazei u ta voj urbi da su napravili j o jednu poderotinu na iona o pohabanoj zavesi. Neposredno zatim, Ajdaho je roio roz zavesu praen onom dvojicom Slobodnj a a i al-Falijem oji su inili za titnicu. Ovaj poslednji dr ao je ru u na svom risno u. Ajdaho je delovao stalo eno. Imao je na sebi prigodnu odeu stra ara Kue Atreida, u niformu oja se malo izmenila za vi e od etrnaest ve ova. Ara is je stari bode od pl astinog eli a sa zlatnom dr om zamenio ris-no em, ali to je bilo neva no. "Reeno mi je da eli da mi pomogne ", ree D esi a. "Ma oli o to, mo da, udno izgledalo", ree on. "A zar te Alija nije poslala da me sma ne ?" upitala ga je. Blago izvijanje njegovih crnih obrva bio je jedini trag iznenaenosti. Mno gopljo tiaste tleila sins e oi nastavile su da zure u nju sa blistavom estinom. "Ta v a su bila njena nareenja", ree on. Al-Falijeva zglava oji je poivao na dr ci ris-no a poblede, ali ga on nije izvu ao. "Provela sam dobar deo noi razmi ljajui o gre ama oje sam uinila u odnosu na svoju er", ree ona. "Bilo ih je mnogo", slo io se Ajdaho, "a ja sam uestvovao u veini." Sada je opazila da mu mi ii vilice podrhtavaju. "Bilo je la o slu ati rasprave oje su nas s renule s pravog puta", ree D esi a. " elela sam da odem sa ovog mesta... Ti... ti... si eleo jednu devoj u oju si video ao mlau verziju mene." ut e je ovo prihvatio. "Gde su moji unuii?" upita ona glasom oji je postajao opor. Trepnuo je oima. Zatim ree: "Stilgar veruje da su oni oti li u pustinju da b i se sa rili. Mo da su shvatili da se pribli ava presudni obrt." D esi a je uputila pogled al-Faliju, oji limnu glavom u zna priznanja d a je ona ovo predvidela. " ta radi Alija?" upita D esi a. "Izla e se opasnosti izazivanja graans og rata", ree on. "Veruje li da e doi do toga?" Ajdaho je slegnuo ramenima. "Verovatno nee. Ovo su pitomija vremena. Veina ljudi je voljna da slu a la rdija e prepir e." "Sla em se", ree ona. "Vrlo dobro, a ta je sa mojim unuiima?" "Stilgar e ih pronai - a o..." "Da, razumem." To je, da le, zaista zavisilo od Gurnija Hale a. O renula se i pogledala prema amenom zidu na levoj strani. "Alija je sada vrsto epala vlas t." Vratila je pogled na Ajdaha. "Shvata ? Vlast se upotrebljava ada se dr i la o.

Zgrabiti je suvi e sna no znai biti obuzet vla u i ta o postati njena rtva." "Ba ao to mi je moj Vojvoda uve govorio", ree Ajdaho. D esi a je ne a o bila sigurna da on misli na starijeg Leta, a ne na Pola. Upitala je: "Gde treba da budem odvedena u ovoj... a ciji sma nua?" Ajdaho je odozgo piljio u nju ao da je po u avao da vidi roz sen e oje je stvarala apuljaa. Al-Fali istupi napred: "Moja Gospo, ne mislite ozbiljno..." "Zar nemam pravo da odluujem o vlastitoj sudbini", upita D esi a. "Ali ovo..." Al-Fali po aza glavom prema Ajdahu. "Ovo je bio moj odani stra ar pre nego to se Alija rodila", ree D esi a. "Pre nego to je poginuo spasavajui ivot mom sinu i meni. Mi Atreidi smo uve po tovali odr eene obaveze." "Da le, poi ete sa mnom?" upita Ajdaho. "Gde misli da je odvede ?" upita al-Fali. "Najbolje je da ne zna ", ree D esi a. Al-Fali se smr ao ali je ostao ao zaliven. Njegovo lice je odavalo neod lunost; razumevanje mudrosti u njenim reima, ali i nesigurnu sumnju u Ajdahovu pou zdanost. " ta emo sa Fejda inima oji su mi pomogli?" upita D esi a. "Imae Stilgarovu na lonost u oli o mogu da stignu do Tabra", ree Ajdaho. D e si a stade naspram al-Falija: "Nareujem ti da ode tamo, moj prijatelju. Stilgar mo e da is oristi Fajde ine u potrazi za mojim unucima." Stari Naib je oborio pogled: "Ka o Muad'Dibova maj a zapoveda." On se jo po orava Polu, pomisli ona. "Trebalo bi da, to pre, izma nemo odavde", ree Ajdaho. "Pretra ivanje e sigur no u ljuiti i ovo mesto i to ubrzo." D esi a se zanjiha napred i podi e se sa onom gip om ljup o u oja ni ada potpu no ne i ili iz jedne Bene Gaserit, a i ada oseaju more starosti. A ona se u ovom asu osetila starom posle noi be anja. a i do se retala, um joj je ostajao pri ovan z a onaj udnovat razgovor sa njenim unu om. Ka va mu je zapravo bila namera? Zatres la je glavom, pri rivajui taj po ret doterivanjem apuljae. Bilo je la o pasti u z am u potcenjivanja Leta. ivot sa obinom decom uslovljavao je pogre an sud o nasleu o je su blizanci imali. Pa nju joj je s renuo Ajdahov telesni stav. Stajao je u opu tenoj pripravnos ti za odbranu od nasilja, s jednim stopalom napred, u polo aju ojem ga je ona lino nauila. O inula je pogledom dva mlada Slobodnja a i al-Falija. Sumnje su jo opsedal e starog slobodnja og Naiba i dvojica mladia su to oseala. "Poveravam ovom ove u svoj ivot", ree ona, obraajui se al-Faliju. "I to nije prvi put." "Moja Gospo", usprotivio se al-Fali. "To je samo..." Prostrelio je oima A jdaha. "On je Koan-Tinin suprug!" "A vaspitali smo ga moj Vojvoda i ja", ree ona. "Ali on je gola!" Ove rei su se otrgle al-Faliju. "Gola mog sina", podsetila ga je. Bilo je to previ e za jednog biv eg Fedaj ina oji se svojevremeno za leo da e podr avati Muad'Diba do smrti. Uzdahnuo je i mahnuo dvojici mladia da razgrnu zav esu. D esi a proe roz nju, a Ajdaho za njom. Na izlazu ona se o rete i ree al-Fa liju: "Otii ete Stilgaru. Njemu se mo e verovati." "Da..." Jo je razaznavala sumnje u starevom glasu. Ajdaho joj dotae rame. "Trebalo bi smesta da renemo. Postoji li ne to to eli te da ponesete?" "Jedino zdrav razum", ree ona. "Za to? Pla ite li se da inite gre u?" Podigla je pogled prema njemu. "Bio si uve najbolji pilot toptera u na oj slu bi, Dan ane." Ovo ga nije razveselilo. Kora nuo je ispred nje, a zatim hitro renuo vr aajui se putem ojim je do ao. Al-Fali je sledio D esi u u stopu. "Ka o ste znali da j e stigao topterom?"

"Ne nosi pustinjs o odelo", ree D esi a. Al-Fali je bio postien ova o oiglednim opa anjem. Ipa , nije ga bilo la o uut ati. "Na glasni ga je doveo ovamo pravo od Stilgara. Mogli su da budu vieni." "Jesu li vas videli, Dan ane?" upita D esi a Ajdaha s lea. "Znate vi vrlo dobro", ree on. "Leteli smo ni e od vrhova dina." S renuli su u jedan boni prolaz oji je spiralnim stepenicama vodio nani e, izbiv i na raju u otvorenu prostoriju dobro osvetljenu sjajnim uglama postavlje nim viso o u mr oj steni. Jedan jedini ornitopter poivao je naspram daljeg zida, uur en poput a vog inse ta oji se sprema da poleti. Zid je naravno bio napravljen od ve ta e stene i predstavljao je u stvari - izlazna vrata u pustinju. Bez obzira na svoje siroma tvo, ovaj sie je ipa sauvao sredstva tajnosti i po retljivosti. Ajdaho je otvorio vrata ornitoptera i pomogao joj da se smesti u desno s edi te. Promiui po raj njega opazila je gra u znoja na njegovom elu na mestu na ome j e jedan pramen crne jaree ose le ao razbaru en. Sasvim spontano, D esi inu svest ispun i seanje na tu glavu iz oje je i ljala rv u mete u bune peine. elina neosetljivost tl ila ih oiju povratila ju je iz priseanja. Ni ta vi e nije bilo ona vo a vo je izgledal o. Ona uze da privr uje svoj sigurnosni pojas. "Pro lo je dugo vremena ot ada si me vozio", ree ona. "Dugo i dale o vreme", ree on. Ve je proveravao omande. Al-Fali i dva mlada Slobodnja a e ali su pored omandnih ureaja za la ni zid , pripravni da ga otvore. "Misli li da gajim sumnje prema tebi?" upita D esi a Ajdaha blagim glasom. Ajdaho je zadr ao pa nju na jednom instrumentu, u ljuio pogone i pogledom isp ratio pomeranje igle. Osmeh mu je dota ao usne. Bila je to brza i opora mena u n jegovim o trim crtama oja je nestala isto ona o naglo ao to se i pojavila. "Ja sam jo Atreid", ree D esi a. "Alija nije." "Ne bojte se", ree on hrapavim glasom. "Jo slu im Atreide." "Alija vi e nije Atreid", ponovila je D esi a. "Ne morate da me podseate!" zare ao je. "A sada uutite i pustite me da na mi ru po renem ovu stvaricu." Oaj u njegovom glasu bio je potpuno neoe ivan, u nes ladu sa Ajdahom a vo g je poznavala. Obuzdavajui obnovljeno oseanje straha, D esi a upita: "Gde smo se up utili, Dan ane? Sada mi to mo e rei." Ali on samo limnu glavom al-Faliju i la ni zid se ras lopi ot rivajui blis tavu srebrnastu sunevu svetlost. Ornitopter is oi napolje i pos oi uvis, uz naporno lupanje rila i grmljavinu mlaznih motora i oni stado e da se uspinju u prazno ne bo. Ajdaho je odredio jugozapadni urs prema Sahaja Grebenu oji se mogao nazret i ao tamna linija u pes u. On ree: "Nemojte surovo da sudite o meni, Moja Gospo." "Nisam surovo sudila o tebi jo od one noi ada si pijan od zains og piva ur lajui do ao u na u ara ens u Veli u Dvoranu", ree ona. No njegove rei osve i e njene sumnj i ona utonu u opu tenu pripravnost potpune prana-bindu, odbrane. "Dobro se seam te noi", ree on. "Bio sam vrlo mlad... neis usan." "Ali najbolji majstor maevanja u pratnji mog Vojvode." "Nije ba ta o, Moja Gospo. Gurni je mogao da me nadbije u est od deset put a." O rznuo ju je pogledom. "Gde je Gurni?" "Ispunjava moju zapovest." Zavrteo je glavom. "Da li ti zna gde smo renuli?" upita ona. "Da, Moja Gospo." "Onda mi reci." "U redu. Obeao sam da u s ovati verodostojnu zaveru protiv Kue Atreida. Pos toji, zaista, samo jedan nain da se to uradi." Pritisnuo je jedno dugme na omand nom upravljau i aurni zatvarai is oi e iz D esi inog sedi ta i omota e je neprobojnom me m, ostavljajui joj samo glavu na videlu. "Vodim vas na Salusu Se undus", ree on. " Kod Farad'na." U stra nom, neobuzdanom gru, D esi a se oduprla zatvaraima, osetila a o se st e u, a zatim olabavljuju ada se opustila, ali te po to je napipala smrtonosnu siga icu s rivenu u za titnoj oblozi. "Osigura siga ice je ot opan", ree on, ne gledajui je. "Oh, ne po u avajte da u

potrebite Glas protiv mene. Pro ao sam sito i re eto od onih dana ada ste na taj nai n mogli da utiete na mene." Bacio je pogled na nju. "Tleila si su me naoru ali prot iv ta vih smicalica." "Ti se po orava Aliji", ree D esi a, "a ona..." "Ne Aliji", ree on. "Mi ispunjavamo Propovedni ove zapovesti. On eli da vi poduite Farad'na ao to ste ne ad poduili... Pola." D esi a je utonula u ledenu ti inu, priseajui se Letovih rei da e se suoiti sa j dnim zanimljivim ueni om. Najzad prozbori: "Taj Propovedni - je li on moj sin?" Izgledalo je ao da Ajdahov glas dopire iz ogromne udaljenosti: " eleo bih da to znam." 26. Vaseljena je upravo tamo; to je jedini nain na oji Fedaj in mo e da je pos matra i da ostane godpodar svojih ula. Vaseljena niti preti niti obeava. Ona sadr i stvari oje su izvan na e vlasti: pad meteora, erupciju zains og mehura, starenje i umiranje. To su stvarnosti ove vaseljene oje se moraju sagledati bez obzira na to ta vi oseali prema njima. Ta ve stvarnosti ne mo ete izbei reima. One e vas se do o pati na svoj nem nain i tada, tada ete razumeti ta se misli pod ' ivot i smrt'. Razum ev i ovo biete ispunjeni rado u. Muad'Dib svojim Fedaj inima "I to su stvari oje smo po renuli", ree Vensicija. "Te stvari su uraene z a tvoje dobro." Farad'n je ostao nepo retan, sedei pre o puta svoje maj e u njenoj jutarn joj sobi. Suneva zlatasta svetlost dopirala mu je iza lea bacajui njegovu sen u na pod pre riven belim tepihom. Svetlost oja se odbijala od zida iza njegove maj e ocrtavala je sjajan rug o o njene ose. Nosila je uobiajenu belu ode du operva enu zlatom - spomen na raljevs e dane. Njeno srcasto lice izgledalo je stalo eno, ali je on znao da ona motri sva i njegov po ret. Osetio je prazninu u stoma u ia o je upravo do ao sa doru a. "Ne odobrava ?" upita Vensicia. " ta ima tu da se odobri?" upita on. "Pa... to smo sve do sada rili to od tebe?" "Ah, to." Prouavao je maj u, po u avajui da razmi lja o slo enosti svog polo aja u ovom sluaju. No njegova misao se vrzmala samo o o onoga to je nedavno opazio, da je Tie ani vi e ne zove 'Moja Princeza'. Ka o ju je onda zvao? Kraljica maj a? Ot ud mi ovo oseanje gubit a? pitao se u uenju. ta to gubim? Odgovor je bio oigledan: gubio je svoje bezbri ne dane, vreme za ona umna traganja oja su ga toli o privlaila. A o zavera oju mu je maj a izlo ila omane, ta zadovoljstva e biti zau ve izgubljena. Nove odgovornosti bi zaposele njegovu pa nju. Ot rio je da ga ovo dubo o vrea. Ka o su se usudili da ta o slobodno raspola u njegovim vremenom? A nis u a ni zatra ili njegovo mi ljenje! "Na videlo s tim", ree njegova maj a. "Ne to nije u redu." " ta a o ovaj plan propadne?" upitao je, izre av i prvu stvar oja mu je pal a na pamet. "Ka o mo e da propadne?" "Ne znam... Sva i plan mo e da propadne. Ka va je uloga Ajdaha u svemu ovo m?" "Ajdaho? Za to te zanima... Oh, da - onaj mistini dru an oga je Tie doveo ovamo ne posavetovav i se sa mnom. To mu je bila gre a. Taj mistiar je govorio o Ajd ahu, zar ne?" Bila je to nezgrapna la sa njene strane i Farad'n uhvati sebe a o zaueno z uri u svoju maj u. Znala je za Propovedni a od poet a! "To je stoga to ni ada nisam video nijednog golu", ree on. Prihvatila je ovo i re la: "uvamo Ajdaha za ne to va no." Farad'n se ut e ujeo za gornju usnu. Vensicija zatee sebe a o misli na njegovog po ojnog oca. Dala je umeo d

a bude ova av s vremena na vreme, veoma povuen u sebe i zamr en, te o itljiv. Dala j e, setila se, bio u srodstvu sa Grofom Hazimirom Fenringom a i u jednom i u drug om postojalo je ne to od dendija i fanati a u isto vreme. Da li e i Farad'n slediti istu stazu? Poinjala je da se aje to je naterala Tie a da mladia uvede u ara ens u religiju. Ko je znao na ta je to moglo da izie? "Ka o te Tie sada zove?" upita Farad'n. "U emu je stvar?" Bila je zapanjena ovim obrtom. "Primetio sam da te vi e ne zove 'Moja Princeza'." Ka o je samo pomnjiv, pomisli ona, udei se to ju je ovo ispunilo nemirom. D a li pomi lja da sam uzela Tie a za ljubavni a? Besmislica, to ni u om sluaju ne b i imalo znaaja. Ot ud onda ovo pitanje? "Zove me 'Moja Gospa'", ree ona. "Za to?" "Zato to je ta av obiaj u svim Veli im Kuama." U ljuujui tu i Atreide, pade mu na pamet. "Manje nagove tavaj u sluaju da ne o prislu uje", objasnila je. "Moglo bi da se pomisli da smo odustali od na ih za onitih te nji." "Ko bi bio toli o glup?" upitao je. Napuila je usne i re ila da se ne ai o o ovoga. U pitanju je bila malen ost , ali veli e borbe bile su sazdane od mno tva malen osti. "Gospa D esi a nije trebalo da napu ta Kaladan", ree on. Naglo je trgla glavu. ta je sad ovo? Njegov um je leteo tamo-amo ao poma hnitao! Ona ree: " ta hoe da a e ?" "Nije trebalo da se vraa na Ara is", ree on. "To je pogre na strategija. Da se ove zaudi. Bilo bi mnogo bolje da je udesila da je njeni unuci posete na Kalad anu." U pravu je, pomislila je pora ena injenicom da joj to ni ada nije palo na p amet. Tie bi odmah morao to da ispita. Ponovo je zavrtela glavom. Ne! ta je to F arad'n priao? Morao je znati da Sve tenstvo ni ada ne bi izlo ilo oboje blizanaca opa snosti putovanja svemirom. Re la mu je to. "Je li u pitanju Sve tenstvo ili Gospa Alija?" zapitao je zapa ajui da su se njene misli ste le tamo gde je on eleo. Ot rio je da ga uveseljava ovo novo prida vanje znaaja njegovoj linosti, ove igre uma upotrebljive u politi om splet arenju. Pro lo je mnogo vremena ot ada ga je um njegove maj e poslednji put zainteresovao. Bilo je isuvi e la o izii s njom na raj. "Misli li da Alija eli svu vlast za sebe?" upitala je Vensicija.

Odvratio je pogled sa nje. Naravno da je Alija elela vlast za sebe! Svi i zve taji sa te u lete planete govorili su tome u prilog. Njegove misli s renu e drug im to om. "itao sam o njihovom Planetologu", ree on. "Mora da i ovde negde postoji lju za pe ane crve i haploide, samo ada..." "Ostavi to sada drugima!" ree ona, poinjui da gubi strpljenje. "Je li ovo s ve to ima da a e o stvarima oje smo uinili za tebe?" Kao da su njene rei navalile breme na njega, on oseti te inu svih onih nada i snova oji su pratili Kuu Korino. "Da", ree on, "razumem ih, ali nalazim da su ne e stvari oje su uraene u moje ime ogavne." "Oga... Ka o mo e da a e ta o ne to? Radimo ono to bi bilo oja Veli a Kua uradi a za unapreenje svoje sree!" "Zaista? Mislim da ste bili mal o grubi! Ne! Ne pre idaj me! A o ja treb a da budem Car, onda bi vam bolje bilo da nauite a o da me slu ate. Misli li da ne umem da itam izmeu redova? Na oji nain su oni tigrovi bili uve bani?" Ostala je bez rei posle ove uvredljive demonstracije njegovih opa ajuih spos obnosti. "Jasno mi je", ree on. "Pa, zadr au Tie a po to znam da si ga ti navela na ovo . On je dobar oficir u veini o olnosti, ali e se za svoje principe boriti samo u b lagona lonoj areni."

"Njegove... principe?" "Razli a izmeu dobrog i lo eg oficira jeste u snazi ara tera i otprili e p et ot ucaja srca", ree on. "On mora da ostane veran svojim principima ma gde oni bili izazvani." "Tigrovi su bili neophodni", ree ona. "Poverovau u to u oli o ispune zadata ", ree on. "Ali neu oprostiti ono to j e moralo da se uradi u s lopu njihove obu e. Ne protivi se. To je oigledno. Oni s u bili uslovljeni. Sama si to re la." " ta e da uini ?" upitala je. "e au i videu", ree on. "Mo da u da postanem Car." Polo ila je ru u na grudi i uzdahnula. Za ne oli o trenuta la bila je u asnu ta njegovim dr anjem. Umalo je poverovala da bi mogao da je prijavi. Principi! No, sada se prepustio; mogla je to da vidi. Farad'n je ustao, oti ao do vrata i pozvonio majinim slu iteljima. Pogledao j e pre o ramena: "Zavr ili smo, zar ne?" "Da." Podigla je ru u ada je renuo. "Kuda e ?" "U bibliote u. U poslednje vreme sam opinjen istorijom Korina." Potom ju je napustio, oseajui a o sa sobom nosi svoju novu obavezu. Pro leta bila! No, on je bio svestan da se prepustio. Bilo mu je jasno da postoji dubo a emocionalna razli a izmeu istorije zabele ene na siga ici i itane u trenucima do ol ice i istorije oja se pro ivljava. Ova nova iva istorija oju je oseao a o se zbir a o o njega donosila je oseanje uranjanja u neponi tivu budunost. Farad'n se sada os eao no en eljama svih onih ije su se sudbine retale u ora s njim. Nalazio je da je udno to nije u stanju da i vlastite elje udene u ovo. 27. Pria se da je jednom Muad'Dib videv i biljicu oja je po u avala da izraste iz meu dva amena, u lonio jedan od njih. Docnije, ada je bilj a zateena u cvetanju, pre lopio ju je preostalim amenom. 'Ta va je bila njena sudbina' objasnio je. Komentari "Sad!" povi a Ganima. Leto, na av i se dva ora a ispred nje, a nadohvat uzanog proreza u steni, n ije o levao. mugnuo je u pu otinu i puzao napred sve do nije bio obavijen tminom . uo je a o je Ganima pala iza njega, zatim iznenadan mu i njen glas oji nije bio ni u urban ni upla en: "Pri lje tena sam." Uspravio se, znajui da bi ta retnja mogla dovesti njegovu glavu u doma aj grabljivih and i, o renuo se u uzanom procepu i otpuzao natrag, sve do nije napi pao Ganiminu ispru enu ru u. "Moja odea", ree ona. "Uhvaena je." uo je a o amenje pada ba ispod njega, povu ao njenu ru u i osetio te ma li napreda . Ispod njih se ulo dahtanje, a zatim i re anje. Leto se napregao, zaglavio u ove u steni i ja o povu ao Ganiminu ru u. Odea se razderala i on oseti a o se ona cimnu prema njemu. Za i tala je i on bi sves tan da ona trpi bol, ali je ponovo, jo jae povu ao. Ona, prvo, ue jo malo u rupu, a zatim celom du inom i tada lonu po raj njega. No nalazili su se suvi e blizu raju procepa. O renuo se, spustio se na sve etiri i pobaulj e otpuzao u dubinu. Ganima se provu la za njim. Njeni po reti bili supropraeni dahuim naporom to mu je govoril o da je ozleena. Dospeo je do zavr et a pu otine, prevrnuo se i uputio pogled navi e prema uzanom prorezu njihovog s loni ta. Otvor se pru ao otprili e dva metra iznad n jega i bio ispunjen zvezdama. Ne to glomazno tada je zamrailo zvezde. Jedan rogoboran urli ispunio je vazduh o o blizanaca. Bio je to dubo , pretei, prastari zvu : lovac oji se obraa svojoj rtvi.

"Koli o ozbiljno si ranjena?" upitao je Leto jednolinim glasom. Odgovorila mu je istim tonom: "Jedan od njih me je dohvatio and ama. Razd erao mi je pustinjs o odelo du leve noge. Krvarim." "Je li ozbiljno?" "Vena. Mogu da je zaustavim." "Stegni je", ree on. "Ne pomeraj se. Ja u se pobrinuti za na e prijatelje." "Oprezno", ree ona. "Vei su nego to sam oe ivala." Leto je izvadio iz anija svoj ris-no i posegao njim navi e. Znao je da e t igar pretra ivati prostor ispod sebe, grabuljajui and ama uzanim prose om gde njegov o telo nije moglo da prodre. Lagano, veoma lagano, on ispru i no . Iznenada ne to se nabode na vrh seiva. Ud arac se preneo celom du inom njegove ru e i on umalo ne ispusti no . Krv uljnu niz ru u, po ropi mu lice i istovremeno se zau urli oji ga je zaglu io. Ponovo se u az a e zvezde. Ne to se zabatrgalo i baca nulo sa stena prema pes u uz divlje mjau anje . Zvezde nanovo i ezo e i on zau lova i zov. Drugi tigar je zauzeo mesto, ravnodu a n prema sudbini svog parnja a. "Uporni su", ree Leto. "Jednog si, zasigurno, sredio", ree Ganima. "Oslu ni!" Urlici i batrgajui grevi ispod njih postepeno su slabili. Drugi tigar je, meutim, ostao ao zavesa izmeu njih i zvezda. Leto je vratio no u orice i dota ao Ganiminu ru u. "Dodaj mi tvoj no . Tre ba mi sve ilja a o bih bio siguran da u srediti i ovog drugog." "Misli li da imaju i treeg u rezervi?" upitala je. "Malo verovatno. Laza tigrovi love u parovima." "Ba ao i mi", ree ona. "Ba ao i mi", slo io se. Oseti a o dr a njenog no a s liznu u njegov dlan i on je vrsto ste e. Ponovo je otpoeo sa onim obazrivim napipavanjem iznad sebe. Seivo je nailazilo jedino na prazan vazduh a i ada je dospeo do visine opasne po njeg ovo telo. Povu ao se, razmi ljajui o ovome. "Zar ne mo e da ga nae ?" "Ne pona a se na isti nain ao onaj prvi." "Jo je tamo. Pomiri i ga." Progutao je nedlu. Smrdljivi dah, vlaga pome ana sa mo usnim mirisom ma e is puni mu nozdrve. Zvezde su i dalje bile za lonjene. Prva ma a nije vi e davala glas a od sebe; otrov ris-no a obavio je svoj posao. "Mislim da u morati da ustanem", ree on. "Ne!" "Mora se namamiti na doma aj no a." "Da, ali dogovorili smo se da jedno od nas, u oli o je mogue, izbegne ran javanje..." "A po to si ti ranjena, vratie se nazad", ree on. "Ali a o ti bude te o ranjen, neu biti u stanju da te napustim", ree ona. "Ima li bolju ideju?" "Vrati mi moj no ." "Ali tvoja noga!" "Mogu da se oslonim na ovu zdravu." "Ono gore bi moglo da ti ot ine glavu jednim zamahom. Mo da maula..." "A o ima ne og napolju da uje, tada e znati da smo do li pripremljeni za..." "Ne svia mi se to se izla e ova voj opasnosti!" ree on. "Ko god da je napolju, ne sme da sazna da posedujemo maule - jo ne." Dota la mu je ru u. "Biu oprezna, dr au glavu nis o." Budui da je on utao ona ree: "Zna da je na meni da to uinim. Vrati mi moj no ." Nedragovoljno, on stade da pipa svojom slobodnom ru om, nae njenu i dodad e joj no . Bilo je logino uraditi ova o, ali logi a se, u ovom trenut u, su obljava la sa svim oseanjima njegovog bia. Osetio je a o se Ganima odvu la, uo je struganje njene odee o stenu. Dubo o je udahnula i njemu postade jasno da se ve sigurno ispravila. Budi vrlo oprezn a! pomislio je. Gotovo da ju je povu ao nazad da bi je nagovorio da upotrebe mau la pi tolj. Ali to je moglo da upozori onog o je bio napolju da imaju ta vo oru je.

Jo gore, moglo je da se dogodi da isteraju tigra izvan doma aja, a tada bi ovde bi li uhvaeni u lop u do bi ih ranjeni tigar e ao napolju na ne om nepoznatom mestu meu stenama. Ganima je dubo o udahnula vazduh i leima se priljubila uz jedan zid pu ot ine. Moram da budem brza, pomisli. Posegnula je navi e vrhom bode a. Leva noga joj j e podrhtavala na mestu gde su je and e zaparale. Osetila je a o se tamo rv zgru a va, a zatim i vrelinu novog liptanja. Veoma brza! Uronila je svoja ula u spo ojnu gotovost za presudne trenut e po pravilima benegeserits og naina, is ljuiv i bol i sva ostala odvraanja pa nje iz svesti. Ma a je morala da bude tu negde! Pre la je pola gano o tricom no a du otvora. Gde se dela ta pro leta ivotinja? Ponovo je zaparala vaz duh. Ni ta. Bila je prinuena da namami tigra u napad. Stade pa ljivo da ispituje o olinu svojim ulom mirisa. Vreo dah je dopro sa njene leve strane. Ona zauze uravnote en stav, dubo o udahnu vazduh i povi a: "Ta va!" Bio je to stari slobodnja i borbeni po li, ije se znaenje moglo pronai u najsta rijim legendama: "Cena slobode!" S ovim ri om usmerila je seivo i zarila ga uzdu mranog otvora pu otine. Kand e su prona le njen la at pre no to je no dosegao meso i im ala je te toli o vremena da izvrne zglob nasuprot bolu pre no to joj je ru a oba mrla od la ta do zgloba. Osetila je, roz bol, a o je otrovni vrh prodro u tigr a. Seivo je ispalo iz njenih utrnulih prstiju. No, uzani prorez pu otine, ponovo je bio obasjan zvezdama, a cvilei glas umirue ma e ispunio je no. Ubrzo su usledili samrtni i grevi, baca ajue strmoglavljivanje niz stene. Napo on, zavladala je mrtva ti ina. "Dohvatila mi je ru u", ree Ganima, po u avajui da sve e razderane rpe svoje odee o o rane. "Ozbiljno?" "Mislim da jeste. Ne oseam ru u." "e aj da upalim svetlo i..." "Nemoj pre no to se po rijemo!" "Brzo u ja." ula je a o se izvrnuo da dohvati svoj frem it i ubrzo osetila tamnu glat ou nonog zastora oji je s liznuo iznad njene glave i bio podvijen iza nje. On ni je mario da ga uini nepropustljivim za vlagu. "Moj no je na ovoj strani", ree ona. "Mogu da napipam dr u olenom." "Pusti to sada." Upalio je malu uglu. Njen sjaj ju je naterao da muri. Leto je postavio uglu na pe ano tle po raj nje i zaustavio dah ugledav i njenu ru u. Jedna and a je otv orila duga u, zjapeu ranu oja se uvijala od ramena du spoljnog dela podla tice, go tovo do samog zgloba. Rana je ocrtavala po ret ojim je ona is renula ru u da bi sjurila vrh bode a u tigrovu apu. Ganima je samo jednom pogledala ranu, za lopila oi i poela da recituje mol itvu protiv straha. Leto je ot rio da osea istu potrebu, ali je odgurnuo u stranu mete svojih oseanja, prionuv i na zavijanje rane. Ovo je moralo pa ljivo da se uradi a o bi se z austavilo isticanje rvi, a istovremeno sauvao izgled nezgrapnog rada ao da ga j e Ganima obavila bez iije pomoi. Nagovorio ju je da zave e vor slobodnom ru om, dr ei dr ugi raj zavoja u zubima. "A sada, da pogledamo nogu", ree on. Obrnula se da bi po azala drugu ranu. Nije bila ta o stra na: dve and e pli t o su zaorale du lista. Ove dve brazde su, meutim, prethodno otvoreno rvarile u pe ano odelo. Oistio ga je to je bolje mogao i povezao ranu ispod njega. Zatim je zap eatio odelo iznad zavoja. "Uneo sam pesa u nju", ree on. "Postaraj se o tome im se vrati ." "Pesa u na im ranama", ree ona. "Ta o se zove jedna stara slobodnja a pria." Uspeo je da se osmehne i sedne natrag. Ganima je dubo o udahnula vazduh. "Izvu li smo se." "Jo ne." Progutala je pljuva u, trudei se da se oporavi od posledica o a. Njeno lice je izgledalo bledo u svetlosti sjajne ugle. Pomislila je: Da, sada moramo brzo da delamo. Ko god da je upravljao ovim tigrovima mogao bi ba sada da bude tamo n apolju.

Leto je netremice posmatrajui svoju sestru, bio iznenada preplavljen boln im oseanjem gubit a. On i Ganima se sada moraju rastati. Za sve ove godine od roen ja oni su bili ao jedno bie. Ali njihov plan je u ovom asu zahtevao da se podvrgn u preobra aju, odlazei odvojenim putevima u jedinstvenost i gde deljenje sva odnevi ce nee ni ada moi da ih ponovo ujedini. Vratio se ovozemaljs im nu nostima. "Evo ti moj frem it. Izvadio sam zavoj e iz njega. Ne o bi mogao da pogleda." "Da." Razmenili su torbe. "Ne o, tamo napolju, poseduje predajni za ove ma e", ree on. "On e nas, na jverovatnije, e ati u blizini anata da bi bio siguran da e nas sma nuti." Dodirnula je maula pi tolj oji je le ao na vrhu frem ita, uzela ga i gurnul a za pojas, ispod odee. "Odelo mi je poderano." "Da." "Tragai bi mogli us oro da se pojave ovde", ree on. "Meu njima bi mogao da se nae izdajni . Bolje je da se sama od unja nazad. Ne a te Hara titi." "Pa... Poeu da tra im izdajni a im se vratim", ree ona. Zagledala se u bratovl jevo lice, delei njegovo bolno saznanje da e od ovog asa njih dvoje gomilati obilje razliitosti. Ni ada vi e nee biti ao jedno, sudelujui u znanju oje ni o drugi nije mogao da razume. "Otii u u Ja arutu", ree on. "Fonda ", ree ona. Klimnuo je u zna slaganja. Ja arutu/Fonda - morali su da budu isto mes to. Bio je to jedini nain na oji je legendarno mesto moglo da bude s riveno. Kri jumari su, naravno, to uinili. Ni ta la e za njih od pretvaranja jednog naziva u drug i, delajui pod o riljem nezvaninog sporazuma oji im je dopu tao da postoje. Vladajua porodica na jednoj planeti uve je morala da ima zadnja vrata za be stvo u raj njim sluajevima. A malo ue e u rijumars im zaradama dr alo je anale otvorene. U Fonda u/Ja arutu, rijumari su preuzeli potpuno upotrebljiv naseljen sie. A Ja arutu su se uvali ba na otvorenom, sigurni u tabu oga su se Slobodnjaci lonili. "Nijednom Slobodnja u nee pasti na pamet da me potra i ba na ta vom mestu", ree on. "Oni e se raspitivati meu rijumarima, naravno, ali..." "Uradiemo ona o a o smo se dogovorili", ree ona. "To je samo..." "Znam." uv i vlastiti glas, Leto je shvatio da ote u poslednje trenut e istov etnosti. Is rivljen osmeh pree pre o njegovih usana, dodajui godine njegovom izgle du. Ganima je shvatila da ga vidi roz veo vremena, da gleda jednog starijeg Let a. Suze joj grunu e na oi. "Ne mora ba sad da daje vodu mrtvima", ree on, prevlaei prst po njenim ovla eni obrazima. "Otii u dovoljno dale o da me ni o ne mo e uti i pozvau crva." Po azao joj je obe ene Tvoreve u e privezane za spolja njost svog frem ita. "Biu u Ja arutu roz dva dana, i to pre zore." "Ja i brzo, moj stari prijatelju", pro aputala je. "Vratiu ti se, moj jedini prijatelju", ree on. "Ne zaboravi na opreznost od anata." "Izaberi dobrog crva", ree ona, opra tajui se sa njim slobodnja im reima. Levo m ru om je utrnula sjajnu uglu, a noni zastor za u ta ad ga je povu la na stranu, s motala i gurnula u svoju torbu. Osetila je da je oti ao, ujui jedino najbla e zvu e o ji su brzo i ezavali u ti ini do je on puzao niz stene prema pustinji. Ganima je potom po u ala da oelii sebe za ono to je morala da uini. Leto mora da bude mrtav za nju. Morala je da natera sebe da poveruje u to. U njenoj svesti nije smelo da bude Ja arutua, ni brata tamo napolju oji je tragao za mestom i ezl im u slobodnja oj mitologiji. Od sada pa nadalje nije mogla da misli o Letu ao o ivom. Mora da uslovi sebe da njeni odgovori proistiu iz potpunog uverenja da je n jen brat mrtav, da su ga ubili Laza tigrovi. Nije bilo mnogo ljuds ih bia oja su mogla da obmanu Istinozborca, ali ona je znala da je mogla to da uradi... mo da m orala to da uradi. Mnogobrojni ivoti oje su ona i Leto delili nauili su ih a o: hipnoti i proces star jo i u vreme ebe, premda je ona mo da bila jedino ivo ljuds o bie oje je moglo da se podseti ebe ao stvarnosti. Dubo o prisiljavanje bilo je bri l jivo smi ljeno i, dugo vremena po to je Leto oti ao, Ganima je preraivala svoju samosve st, gradei od sebe usamljenu sestru, pre ivelu blizan inju, sve do nije postala ve rovatna celovitost. Kada je uinila ovo, ot rila je da je unutra nji svet uutao, odus

tao od bespravnog uvlaenja u njenu svest. Bio je to sporedan efe at oji nije oe i vala. Kada bi samo Leto bio iv da sazna ovo, pomislila je, ne nalazei da je ta m isao parado salna. Stojei, zurila je dole u pustinju gde je tigar odneo Leta. Tam o u pes u nestajao je jedan zvu dobro poznat Slobodnjacima: prola enje crva. Ia o su postali ret i u ovim predelima, crvi su jo dolazili. Mo da je samrtni i ropac pr ve ma e... Da, Leto je ubio jednu ma u pre no to ga je druga epala. Bilo je udnovate s imboli e u tome to se crv pojavio. Njena prinuda je bila toli o dubo a da je vide la tri tamne ta e tamo dale o na pes u: dva tigra i Leta. Zatim je nai ao crv i na raju je ostao samo pesa sa povr inom razbijenom u nove talase prolas om ai Huluda . Crv nije bio veoma veli ... ali dovoljno veli . I njena prinuda joj nije dozvo lila da vidi malu prili u oja je jahala na prstenastim leima. Suzbijajui tugu, Ganima je za opala svoj frem it i obazrivo se izvu la iz s loni ta. Sa ru om na maula pi tolju podrobno je ispitala teren. Ni traga od ove a s a predajni om. Pro rila je sebi put uz stene i pre o do druge strane, puzei meseevi m sen ama, e ajui da bi se uverila da nema ubice oji je e a u zasedi na njenom put u. Mogla je, pre o otvorenog prostranstva, da vidi ba lje u Tabru, treperav u ivost potrage. Jedna mrana mrlja retala se pre o pes a prema uvaru. Odluila se za putanju oja e je odvesti dale o na sever od pribli avajue spasila e e ipe, si la je d o pes a i utonula u sen e dine. Obrativ i pa nju da joj oraci padaju u neravnomerno m ritmu a o ne bi privu li crva, otisnula se u pravcu pustog prostranstva oje je odvajalo Tabr od mesta na ome je Leto umro. Morae da bude obazriva ad se nae od anata, znala je to. Ni ta ne sme da je sprei da saop ti a o je njen brat poginu o spasavajui je od tigrova. 28. Vladavine, u oli o istrajavaju, obavezno sve vi e naginju a aristo rats i m oblicima. Nije poznato da je i jedna vladavina u istoriji izbegla ovaj obrazac . A sa razumevanjem aristo ratije, vladavina je sve vi e s lona da deluje is ljuivo u interesu vladajue lase - bilo da je ta lasa nasleeno raljevstvo, oligarhija, finansijs o carstvo ili uvr ena biro ratija. Politi a ao fenomen ponavljanja: Priruni za obu u Bene Geserit "Zbog ega nam to nudi?" upitao je Farad'n. "To je najbitnije." On i Ba ar Tie ani stajali su u predsoblju Farad'novih privatnih odaja. V ensicija je sedela na jednom raju nis og plavog divana, vi e ao slu alac, a manje ao uesni razgovora. Znala je svoj polo aj i mrzela ga, ali Farad'n se zastra ujue pr omenio od onog jutra ada mu je ot rila njihovu zaveru. Bilo je asno popodne u Zam u Korino i nis i sunevi zraci nagla avali su sp o ojnu udobnost ovog predsoblja - prostorije ispunjene pravim njigama proizvede nim u plastinu, sa policama oje su ot rivale mno tvo muzi ih alemova, enci lopedi ja, oturova siga ice, mnemoni ih pojaala. Na sve strane postojali su znaci da je o va prostorija bila mnogo ori ena - pohabana mesta na njigama, sjajan metal na poj aalima, is rzani o ovi na enci lopedijama. Tu je bio samo jedan divan, ali mnogo st olica - sve su bile lebdilice promenjivog obli a, zami ljene za nenametljivu udobn ost. Farad'n je stajao leima o renut prozoru. Imao je na sebi jednostavnu sivo crnu sardau ars u uniformu sa simbolima and e zlatnog lava na stranama o ovratni a ao jedinim u rasom. Odluio je da primi Ba ara i svoju maj u u ovoj sobi, nadajui se da e to stvoriti atmosferu opu tenije razmene misli od one oja bi se mogla post ii u zvaninijem o viru. Ali Tei ani ovo neprestano 'moj gospodar ovo' i 'moja gosp a ono' zadr alo ih je na razdaljini. "Moj gospodaru, mislim da on ne bi uinio ovu ponudu da je nesposoban da j e ispuni", ree Tei ani . "Naravno da ne!" us oi Vensicija.

Farad'n je samo s renuo pogled a majci da bi je uut ao, a zatim upita: " Nismo izvr ili ni a av pritisa na Ajdaha, uinili bilo a av po u aj da tra imo isporu u na osnovu Propovedni ovog oseanja?" "Ni a av", ree Tie ani . "Za to onda Dan an Ajdaho, celog svog ve a poznat po fanatinoj vernosti Atr eidima, sada nudi da preda Gospu D esi u u na e ru e?" "Ove glasine o neprili ama na Ara isu... ", usudila se Vensicija. "Nepotvrene", ree Farad'n. "Je li mogue da je Propovedni prenaglio sa ovim ?" "Mogue je", ree Tie ani , "samo ne uspevam da shvatim pobudu." "On govori o tra enju azila za nju", ree Farad'n. "To bi moglo da ima smisl a a o su te glasine..." "Tano", ree njegova maj a. "Ili bi to mogla biti ne a vrsta lu avstva", ree Tie ani . "Mo emo da napravimo vi e pretpostav i i da ih istra imo", ree Farad'n. " ta a o je Ajdaho pao u nemilost od gospe Alije?" "To bi moglo da objasni stvari", ree Vensicija, "ali on..." "Jo nemamo ni a vih vesti od rijumara?" pre inuo ju je Farad'n. "Za to ne m o emo da..." "Dostavljanje je uve slabo u ovo doba godine", ree Tie ani , "i nu nosti o bezbeenja..." "Da, naravno, ali ipa ..." Farad'n je zavrteo glavom. "Ne dopada mi se n a a pretpostav a." "Nemoj prebrzo da je odbacuje ", ree Vensicija. "Sve te prie o Aliji i onom Sve teni u, ma a o se zvao..." "Javid", ree Farad'n. "Ali taj ove je oigledno..." "On nam je va an izvor obave tenja", ree Vensicija. "Imao sam nameru da a em da je on oigledno dvostru i agent", ree Farad'n. " Ka o je mogao da se ompromituje u ta voj stvari. Njemu ne treba verovati. Ima s uvi e zna ova..." "Ne uspevam da ih vidim", ree ona. Njena glupost ga je odjedanput rasrdila. "Veruj mi na re, maj o! Znaci su tu; objasniu ti asnije." "Bojim se da moram da se slo im", ree Tie ani . Vensicija je utonula u uvreeno utanje. Ka o su se usudili da je na ova av nain izguraju iz Saveta? Kao da je ona bila ne a la oumna ena s lona mi ljenu bez i. .. "Ne smemo da zaboravimo da je Ajdaho jednom bio gola", ree Farad'n. "Tlei la si..." Pogledao je is osa Tie ani a. "Taj put emo istra iti", ree Tie ani . Nalazio je da mu se dopada nain na oj i je Farad'nov um dejstvovao: hitar, ispitiva i, o tar. Da, Tleila si su, obnavljaj ui ivot Ajdahu, mogli u njega da usade ne o mono sredstvo za vlastitu svrhu. "No nisam u stanju da shvatim pobudu Tleila sa", ree Farad'n. "Ulaganje u na u dobrobit", ree Tie ani . "Malo osiguranje za budue usluge?" "Veli o ulaganje, re ao bih", ree Farad'n. "Opasno", ree Vensicija. Farad'n je morao da se slo i sa njom. Soposobnosti Gospe D esi e bile su op te poznate u Carstvu. Najzad, ona je bila ta oja je obuila Muad'Diba. "U oli o se sazna da je u na im ru ama", ree Farad'n. "Da, to bi bio ma sa dve o trice", ree Tie ani . "Ali to ne mora da se sazna ." "Pretpostavimo", ree Farad'n, "da prihvatimo ovu ponudu. Ka va je njena v rednost? Mo emo li je razmeniti za ne to od veeg znaaja?" "Ne javno", ree Vensicija. "Naravno da ne!" Upiljio se u Tie ani a sa izrazom i e ivanja. "To ostaje da se vidi", ree Tie ani . Farad'n je limnuo glavom. "Da. Mislim da a o prihvatimo, Gospu D esi u sh vatimo ao novac ulo en u ban u za neodreenu upotrebu. Najposle, bogatstvo ne mora neophodno da se utro i na ne u posebnu stvar. Ono je samo... potencijalno orisno. "

"Ona bi bila veoma opasan zatoeni ", ree Tie ani . "To, zaista, mora da se uzme u obzir", ree Farad'n. "Reeno mi je da joj nj eni benegeserits i naini omoguavaju da utie na ove a jednostavno istananom upotrebom svog glasa." "Ili tela", dodade Vensicija. "Irulan mi je jednom prili om ot rila ne e od stvari oje je bila nauila. U to vreme ona se time hvalila, ta o da nisam vid ela do aze. Pa ipa postoji prilino ubedljivo svedoansrtvo da Bene Geseriti imaju svoje metode ojima posti u svoje ciljeve." "Navodi li na misao", upita Farad'n, "da bi mogla da me zavede?" Vensicija samo sle e ramenima., "Re ao bih da je malo prestara za to, zar ne?" upita Farad'n. "Sa jednom Bene Geserit, ni ad se ne zna", ree Tie ani . Farad'n je is usio drhtaj uzbuenja obojenog strahom. Prihvatanje ove igre oja je za cilj imala vraanje viso og trona vlasti K ui Korino, istovremeno ga je privlaila i odbijala. Ka o je i dalje ostajala privlan a, ona te nja za povlaenjem iz ove igre i njegova prevashodna zanimanja - istorijs o istra ivanje i savladavanje oitih obaveza neophodnih za vladavinu ovde, na Salusi Se undus. Obnavljanje njegovih sardau ars ih snaga bio je, po sebi, jedan zadat a ... a za taj posao, Tie je jo bio dobro orue. Jedna planeta je, najposle, preds tavljala ogromnu odgovornost. No, Carstvo je predstavljalo jo veu, i bilo je dale o privlanije ao instrument vlasti. to je vi e itao o Muad'Dibu/Polu Atreidu, postaja o je sve oaraniji upotrebom vlasti. Za titularnu glavu Kue Korino, nasledni a adama IV, a o bi samo veli o dostignue bilo da vrati svoju lozu na Lavlji Presto. eleo je to! eleo je. Farad'n ot ri da bi, ponavljajui ovo primamljivo molepstvije vi e p uta, mogao da prevazie trenutne sumnje. Tie ani je govorio: "...i naravno, Bene Geserit ui da mir odobrava prepa de i ta o podstie rat. Parado s..." "Ka o smo do li na ovaj predmet?" upita Farad'n vraajui pa nju sa popri ta teori js og razmi ljanja. "Za to", upita Vensicija umilnim glasom, po to je primetila sanjarei izraz na licu svoga sina, "samo sam pitala da li je Tie u poznata po reua filozofija oja stoji iza Sestrinstva." "Filozofiji treba prilaziti sa nepo tovanjem", ree Farad'n, o reii se prema T ie ani u. " to se tie Ajdahove ponude, mislim da bi trebalo jo da je prouimo. Kada na m se uini da ne to znamo, upravo tada je trenuta ada je potrebno dublje pogledati stvar." "Uiniemo to", ree Tie ani . Sviala mu se ova ica obazrivosti od Farad'na, al i se nadao da se nije protezala na one vojne odlu e oje su zahtevale brzinu i t anost. Sa izrazom beznaajnosti na licu Farad'n upita: "Znate li ta je, prema mom mi ljenju, najzanimljivije u istoriji Ara isa? Bio je to obiaj iz primitivnog doba da Slobodnja ubije sva og o nije obuen u pustinjs o odelo sa njegovom la o uolji vom i ara teristinom apuljaom." "Otuda va a opinjenost pustinjs im odelom?" upita Tie ani . "Da le, primetili ste, a?" "Ka o smo mogli da ne primetimo?" upita Vensicija. Farad'n uputi majci razdra en pogled. Za to ga je ova o pre idala? Ponovo se usresredi na Tie ani a. "Pustinjs o odelo je lju ara tera te planete, Tie . To je Dinin ig. Ljud i su s loni da usredotouju pa nju na fizi e ara teristi e: pustinjs o odelo uva tele snu vlagu, obezbeuje njeno ru enje i omoguava da se pre ivi na jednoj ta voj planeti. Znate, prema slobodnja om obiaju na jednog lana porodice dolazilo je jedno pustinj s o odelo sa izuzet om za s upljae hrane. Oni su imali i rezervna. Ali molim vas obratite pa nju, oboje..." Pomerio se da bi u ljuio i maj u u ovo. "... a o je odea oja je liila na pustinjs a odela, to, u stvari, nije bila, postala viso a moda iro m Carstva. Ta va je prete na osobina ljuds ih bia da podra avaju osvajaa!" "Nalazite li, zbilja, da je ta va injenica va na?" upitao je Tie ani , zbun jenim tonom. "Tie , Tie - bez znanja ta vih stvari, ne mo e se vladati. Re ao sam da j e pustinjs o odelo lju njihovog ara tera i ta o jeste. To je onzervativna stva

e oje e oni napraviti bie onzervativne gre e." Tie ani je pogledao Vensiciju oja je zurila u svog sina sa bri nim neodo bravanjem. Farad'nove osobine su u isti mah privlaile i zabrinjavale Ba ara. Bilo j e to veoma razliito od starog adama. Tamo smo imali jednog su tog Sardau ara: vojni a-ubicu sa ne oli o psihi ih onica. Ali adam je pao pred Atreidima oje je predvod io avols i Pol. Zaista, ono to je itao o Polu Atreidu ot rivalo je upravo ova ve os obine a ve je Farad'n sada po azao. Mogue je da bi Farad'n manje od Atreida o le vao u sluajevima surovih nu nosti, ali to je dugovao svojoj sardau ars oj obuci. "Mnogi su vladali, ne upotrebljavajui tu vrstu znanja", ree Tie ani . Farad'n ga je samo za trenuta odmerio. Zatim ree: "Vladali i propali." Tie ani ova usta se s upi e u stegnutu crtu na ovo oigledno smeranje na adam ov poraz. To je, ta oe, bio poraz Sardau ara i nijedan Sardau ar ga se nije rado seao. Uiniv i ovu primedbu, Farad'n ree: "Vidi , Tie , uticaj jedne planete na masov nu svest njenih stanovni a, ni ada nije bio do raja tano razmotren. Da bismo por azili Atreide, moramo da razumemo ne samo Kaladan ve i Ara is: jednu blagu planet u i drugu oja je poligon za stroge odlu e. Bio je to jedinstven sluaj, to venanje Atreida i Slobodnja a. Moramo da znamo a o je to ostvareno inae neemo biti u sta nju da im se suprotstavimo, a da i ne govorimo o tome da ih porazimo." "Ka ve to veze ima sa Ajdahovom ponudom?" upitala je Vensicija. Farad'n sa aljivo pogleda svoju maj u. "Zainjemo njihov poraz uno enjem odreen ih napetosti u njihovo dru tvo. To je vrlo mono oru je: napetost. Nedostata toga, ta oe je va an. Da li ste zapazili a o su Atreidi doprineli da se ovde stvari razme a ju i olabave?" Tie ani dade odu a svom slaganju odlunim limanjem glave. To je bila dobr a opas a. Nije se moglo dopustiti da Sardau ari postanu suvi e me i. Pa ipa , ova Ajdahova ponuda i dalje ga je muila. Re ao je: "Mo da bi bilo najbolje da odbijemo ponudu." "Jo ne", ree Vensicija. "Otvoren nam je itav spe tar mogunosti. Na zadata je da sagledamo to je mogue vei deo spe tra. Moj sin je u pravu: potrebno nam je vi e p odata a." Farad'n ju je netremice posmatrao, ocenjujui i njenu nameru i povr ins o zn aenje njenih rei. "Ali, da li emo znati ada smo pro li ta u posle oje nema izbora?" upitao je. Tie ani se iselo nasme i. "A o me pitate, odavno smo pro li ta u posle oje nema povrat a." Farad'n zabaci glavu unazad, glasno se nasmejav i. "Ali mi jo imamo izbora, Tie ! Kada dospemo do raja na eg onopca, onda je va no da to mesto prepoznamo!" 29. U ovo doba ada sredstva ove ovog prevoza u ljuuju naprave oje mogu da pr emoste dubine osmi og prostora u transvremenu ao i druge oje mogu brzo da pren ose ljude pre o gotovo neprohodnih povr ina planeta, ini se udnim pomi ljati na preduz imanje duga ih putovanja pe ice. Pa ipa , ovo ostaje osnovno sredstvo putovanja na Ara isu, injenica oja se delimino pripisuje davanju prvenstva, a delimino grubom p ostupanju oje je ova planeta zadr ala prema bilo emu mehani om. U ustrojstvima Ara isa, ljuds o telo ostaje najpostojanije i najpouzdanije sredstvo za hodoa e. Mo da je podrazumevajua svest o ovoj injenici ono to Ara is ini poslednjim ogledalom du e. Priruni hodoasni a

Pola o i oprezno Ganima se vraala Tabru, dr ei se najdubljih sen i dina, nep omino uei do je traga a grupa prolazila ju no od nje. Bila je obuzeta u asnom svesno u oji je odvu ao tigrove i Letovo telo, opasnosti oje su je e ale. On je i ezao; nj en brat blizanac je i ezao. U lonila je na stranu sva u alost i pothranila bes. Po o vome, bila je isti Slobodnja . I znala je to, u ivala je u tome. Razumela je ono to se govorilo o Slobodnjacima. Smatralo se da nemaju sav esti, po to su je izgubili u gorenju za osvetom prema onima oji su ih gonili od p

r. Gre

lanete do planete u dugo lutanje. Bila je to, naravno, besmislica. Samo najsirov iji praljudi nemaju ni a ve savesti. Slobodnjaci su posedovali viso u razvijenu savest oja je bila usredsreena na njihovu vlastitu dobrobit ao naroda. Doimali su se zvers im jedino ljudima iz spoljneg sveta - ba ao to su se ljudi iz spoljne g sveta njima inili zvers im. Sva i Slobodnja je vrlo dobro znao da je mogao da uini surovu stvar, a da ne oseti rivicu. Slobodnjaci nisu oseali rivicu za iste stvari oje su od drugih raale ta va oseanja. Njihovi obredi su im pribavili slob odu od rivica oje bi inae mogle da ih uni te. U dubini svoje svesti znali su da s e sva i pre r aj mo e, barem delom, pripisati potpuno priznatim ola avajuim o olnostim a: 'nedostata autoriteta', ili prirodna na lonjenost ravom, oja je bila zajedni a za sva ljuds a bia, ili 'lo a srea', oju je sva i osetljiv stvor mogao da raspozn a ao su ob izmeu smrtnog tela i spolja njeg haosa vaseljene. U s lopu ovoga Ganima se osetila ao isti Slobodnja , bri ljivo pripremljen produ eta plemens e surovosti. Bila joj je potrebna samo meta - a to je, oigledno , bila Kua Korino. udela je da vidi Farad'novu rv prosutu po tlu ispred njenih no gu. Ni a av neprijatelj je nije oe ivao od anata. a su i traga e grupe oti le na druga mesta. Pre la je vodu pre o jednog zemljanog mosta, i pro unjala se roz vi so u travu do s rivenog ulaza u sie. Odjednom svetlost zasja ispred nje i Ganima pljo timice pole e po tlu. Provirila je izmeu stablji a d inovs e lucer e. Jedna ena je spolja u la u s riveni prolaz, a ne o se bio dosetio da taj prolaz pripremi na na nain na oji bi svi ulazi u sie trebalo da budu pripremljeni. U nemirna vremena bi lo o da je ulazio u sie bio je doe ivan sjajnom svetlo u, oja je privremeno zaslepl jivala prido licu i davala vremena stra arima da se odlue. Ali ova av doe ni ad nije trebalo da se iri pustinjom. Svetlost oja se odavde videla znaila je da su spolja n ji zaptivai bili otvoreni i ostavljeni na stranu. Ganima je osetila navalu gorine zbog ovog izdajstva sie e bezbednosti: izl evajua svetlost. Obiaji raspu tenih Slobodnja a mogli su se nai na sva om ora u! Svetlost je produ ila da baca svoju lepezu po zemlji u podno ju litice. Jedn a mlada devoj a istrala je iz tame vonja a u svetlost, odajui svojim retnjama ne a vu boja ljivost. Ganima je mogla da vidi svetao rug sjajne ugle unutar prolaza i olo inse ata o o njega. Svetlost je obasjavala dve tamne siluete u prolazu: j ednog ove a i mladu devoj u. Dr ali su se za ru e, zurei jedno drugom u oi. Ganima je osetila da ne to u vezi sa ovim mu arcem i ovom enom nije u redu. Oni nisu bili samo dvoje ljubavni a oji su ugrabili trenuta nasamo u op toj potr azi. Svetilj e su bile o aene iznad i iza njih u prolazu. Razgovarali su naspram a r og, zasvoenog ulaza, oji je bacao njihove sen e napolje u no gde je sva o mogao da posmatra njihove po rete. S vremena na vreme mu arac bi oslobaao ru u. Ru a bi zatim zaplovila roz svetlost o trim, lupe im po retom oji ju je, jednom o onan, p onovo vraao sen ama. Usamljeni zvuci nonih stvorenja ispunjavali su pomrinu o o Ganime, ali ona je odagnala ta vo odvraanje pa nje. ta je bilo po sredi u vezi sa ovo dvoje. Mu areve retnje su bile ta o umerene, ta o obazrive. O renuo se. Odblesa sa enine odee ga je osvetlio, po azujui surovo, crveno lice sa rupnim bubuljiavim nosem. Dubo o i neujno je udahnula vazduh u iznenaenju prepoznavanja. Palimba a! On je bio unu jednog Naiba iji su sinovi izginuli slu ei A treide. Lice - i jo jedna stvar oja se u azala njihanjem njegove razdre ene odee a da se o renuo - uinila je Ganimi sli u potpunom. Ispod odee nosio je opasa, a za op asa je bila privr ena jedna utija oja je blistala od brojani a i dir i. To je izvesn o bio ne i tleila i ili i sijans i instrument. U pitanju je, nema sumnje, bio pre dajni oji je bio pustio tigrove u lov. Palimba a. Ovo je znailo da je jo jedna nai bs a porodica pre la na stranu Kue Korino. Ko je, onda, bila ova ena? To nije imalo znaaja. Bila je ne o oga je Pali mba a is oristio. Jedna benegeserits a misao nepozvana je prodrla u Ganiminu svest: Sva a planeta ima svoje razdoblje ao i sva i ivot. La o se prisetila svega to je bilo u vezi sa Palimba om, posmatrajui ga ovde sa tom enom, gledajui predajni i one potajn e po rete. Palimba a je predavao matemati u u sie oj oli. Matemati u. Ovaj ove je b

io matemati a seljaina. Bio se poduhvatio da matemati om objasni Muad'Diba, no Sve t enstvo ga je u orilo zbog toga. On je bio porobljiva uma i njegov postupa podjar mljivanja dao se razumeti sa rajnjom jednostavno u: prenosio je tehni o znanje bez preno enja odgovarajuih vrednosti. Trebalo je ranije da posumnjam u njega, pomislila je. Svi znaci su bili tu. Zatim, uz oporo stezanje u stoma u, doe joj: On je ubio mog brata! Naterala je sebe da se smiri. Palimba a bi, sva a o, ubio i nju, u oli o b i po u ala da proe pored njega tamo u s rivenom prolazu. Sada je shvatila razlog za ovo ne-slobodnja o izlaganje svetlosti, za ovo izdavanje s rivenog ulaza. Oni su uz pomo te svetlosti posmatrali ne bi li videli da li je oja od njihovih rtava u ma la. Mora da su provodili u asno vreme e ajui ova o, u neznanju. I sada, po to je Ga nima videla predajni , mogla je neposredno da objasni one po rete ru e. Palimba a je esto pritis ivao jednu dir u predajni a, ljutitom retnjom. Prisustvo ovog para mnogo je azivalo Ganimi. Verovatno da je sva i ulaz u sie u svojim dubinama s rivao sline posmatrae. Poe ala se po nosu na mestu gde ju je pra ina zagolicala. Damari su joj jo uda rali u ranjenoj nozi, a ru a oja je prethodno dr ala no , bolela ju je, tamo gde je nije pe la. Prsti su ostali neosetljivi. A o bi se pojavila potreba za ori enje n o a, morala bi da dr i seivo levom ru om. Ganima pomisli na upotrebu maula pi tolja, ali njegov ara teristian zvu b i, zasigurno, privu ao ne eljenu pa nju. Trebalo je pronai ne i drugi nain. Palimba a se jo jednom o renuo od ulaza. Predstavljao je taman predmet nasp ram svetlosti. ena je, ne to govorei, upravila pa nju napolje u mra . U njoj je postoj ala ne a va uve bana opreznost, odavala je oseanja da zna a o se gleda u sen e, o ristei utove oiju. Bila je, da le, vi e od samo podesnog orua. Bila je deo dublje za vere. Ganima se ovog asa prisetila da je Palimba a eznuo da postane Kaima am, poli ti i upravitelj pod Namesni tvom. On je, to je bilo jasno, bio deo veeg plana. Uz nj ega, sva a o su postojali i mnogi drugi. a i ovde u Tabru. Ganima je istra ila o tre ivice ova o u azanog problema, a zatim se udubila u njega. Kada bi mogla da uhv ati ivog samo jednog od ovih stra ara, mnogi drugi bili bi a njeni. Zvi du ne e male ivotinje oja se napajala na anatu iza nje prodro je u n jenu svest. Prirodni zvuci i prirodne stvari. Njeno pamenje je tragajui prelazilo u dnovate neme prepre e njenog uma do nije nai lo na jednu sve tenicu pripadnicu Jofa , zatoenu u Asiriji od strane Senaheriba. Pamenja te sve tenice saop tila su Ganimi ta je ovde valjalo initi. Palimba a i ova ena bila su obina deca, jogunasta i opasna. On i nisu ni ta znali o Jofu, nisu znali a ni ime planete gde su se Senaherib i ta sv e tenica davno pretvorili u prah. Stvar oja se spremala da se dogodi ovom paru za vereni a, a o bi im se obja njavala, mogla je da se objasni jedino u izrazima poinj anja ovde. I zavr avanja ovde. Obrnuv i se na bo , Ganima je ot opala svoj fem it i izvu la pumpu za ubaci vanje vazduha iz poveza. S inula je apicu sa pumpe i izvadila iz nje dug filter . Sada je dobila otvorenu cev. Izdvojila je jednu iglu iz zave ljaja za oprav e, i zvu la ris no iz anija i umetnula iglu u upljinu za otrov na vrhu bode a, na mesto oje je na ad odgovaralo debljini ivca jednog crva. Ranjena ru a joj je ote avala posao. Pravila je pa ljive i polagane po rete, oprezno ru ujui otrovnom iglom do j e vadila vatu od zains ih vla ana iz njenog odelj a u torbi. Vrat igle vrsto je ul egao u vla nastu vatu, inei ta o proje til oji je tesno u ao u cev za uvlaenje pes a . Dr ei oru je pljo timice, Ganima se pri unjala bli e svetlosti, reui se polagano bi izazvala to manje talasanje lucer e. Do se pri radala, prouavala je inse te o o svetlosti. Da, u tom lelujavom roju bilo je i piume mu ica. One su bile ozlogla en e po svojoj s lonosti da ujedaju ljuds o meso. Otrovna strelica mogla je da proe neprimeena, propraena po retom odagnavanja mu ice oja ujeda. Ostajalo je da odlui o ga od ovo dvoje da izabere - mu arca ili enu! Muric. Ime je samo od sebe do lo u Ganiminu svest. To je bilo enino ime. Sa

njim su prispela seanja na sve to se o toj eni prialo. Bila je jedna od onih oje s u se vrtele o o Palimba e ba ao to su se oni inse ti vrteli o o svetlosti. Nju ao slabu linost, bilo je la o po olebati. Vrlo dobro. Palimba a je ove noi odabrao pogre nog sauesni a. Ganima je prislonila cev na usta i, sa jasno ocrtanim pamenjem sv tenice Jo fa u svojoj svesti, dubo o udahnula, a zatim ispustila vazduh u jednom silovitom trzaju. Palimba a se pljesnuo po obrazu, otro ga ru om na ojoj se u azala rvava mrljica. Od igle nije bilo ni traga, jer ju je odstranio po retom ru e. ena je re la ne to ne no i Palimba a se nasmejao. Do se smejao, noge su poele d a ga izdaju. S ljo ao se na nju, a ona je po u ala da ga podupre. Jo se povodila sa mrtvim teretom ad joj Ganima prie s lea i prisloni ilja isu anog ris-no a na stru . Ganima prozbori obinim tonom: "Bez naglih po reta, Muric. Moj no je otrova n. Mo e slobodno da pusti Palimba u sada. Mrtav je." 30.

U svim va nijim dru tvenim snagama nai ete jednu utemeljenu te nju za sticanjem i odr avanjem vlasti putem upotrebe rei. Od vraa pre o sve teni a do biro rate uve je re o istoj stvari. Podvla eno stanovni tvo mora da bude uslovljeno da prihvata rei vla sti ao injenice, da br a sistem simbola sa pojavnom vaseljenom. Zaradi ouvanja je dnog ova vog ustrojstva vlasti, odreeni simboli se dr e van doma aja obinog razumevanj a - simboli ao to su oni oji se odnose na e onoms o ru ovoenje ili oni oji odreu ju lo alno tumaenje du evnog zdravlja. Tajnost simbola u ovom obli u vodi do razvij anja vi e razbacanih pod-jezi a, i sva i od njih doznaava da njegovi orisnici nago milavaju ne i vid vlasti. Sa ovim uvidom u proces stvaranja vlasti, na e Cars e Sn age Bezbednosti moraju uve da budu na oprezu ada je re o pojavljivanju pod-jezi a.

"Mo da je izli no da vam ovo govorim", ree Farad'n, "ali da bi se izbegla sva a gre a, dajem vam do znanja da sam vam dodelio jednog nemog stra ara sa nareenjima da vas oboje ubije, u oli o po a em zna e podleganja vrad binama." Nije oe ivao da vidi ma a vo dejstvo ovih rei. I Gospa D esi a i Ajdaho zad ovoljili su njegova oe ivanja. Farad'n je s pa njom izabrao o vir za prvo ispitivanje ovog para - adamovu staru Sveanu Odaju za Primanje. Ono to joj je nedostajalo u velianstvenosti bilo je nado naeno egzotinom opremljeno u. Napolju je bilo zims o poslepodne, ali je osvetlj enje u ovoj odaji bez prozora podra avalo veiti sunan dan o upan u zlatnoj svetlosti ve to razme tenih sjajnih ugli izraenih od najistijeg i sijans og ristala. Novosti sa Ara isa ispunile su Farad'na spo ojnom nadmeno u. Leto, mu i bliz anac, bio je mrtav; ubio ga je tigar-ubica. Ganima, pre ivela sestra, nalazila se u pritvoru od svoje tet e i po op toj pretpostavci bila je talac. Potpun izve taj m nogo je doprineo obja njenju Ajdahovog i Gospa D esi inog prisustva. Oni su eleli utoi t e. Korins i pijuni javljali su o munom zati ju na Ara isu. Alija je pristala da se p odvrgne ispitu zvanom 'Ogled Posednutosti', ija svrha nije bila sasvim obja njena. Meutim, datum ovog ispita nije bio odreen i dva orins a pijuna su smatrala da do n jega nee ni ad doi. No, ove stvari su bile izvesne: do lo je do bit e izmeu pustinjs ih Slobodnja a i Slobodnja a iz Cars e Vojs e, neuspeo graans i rat oji je doveo vladu do privremenog zastoja. Stilgar se za sada dr ao nepristrasno i bio je, pos le razmene talaca, imenovan za naroitu du nost. Ganima je, oito, smatrana za jednog od talaca, ia o je smisao ovog ostajao nejasan. D esi a i Ajdaho su bili dovedeni na saslu anje bezbedno uvezani u ute ne stol ice. Oboje su po orno mirovali zbog smrtonosnih tan ih niti siga ice oje bi se u se le u meso i pri najmanjem opiranju. Dopremila su ih dva sardau ars a onjani a oji su proverili veze i neujno se udaljili. Upozorenje je, odista, bilo izli no. D esi a je videla naoru anog nemog stra ara

Predavanje princeze Irulan na Ara ens oj ratnoj

oli

a o stoji naspram zida sa njene desne strane dr ei u ruci jedno staro, ali delatn o oru je. Dopustila je svom pogledu da proluta po egzotinim u rasima ove sobe. iro i listovi ret og gvozdenog buna bili su prot ani o astim biserima i ta o ispreplet ani da su obrazovali sredi nji polumeseasti srp upolaste tavanice. Pod ispod nje b io je sazdan od naizmeninih ploa dijamants og drveta i abuzu olj e rasporeenih unu tar pravougaonog bordura od ostiju pasa eta. One su bile postavljene uspravno, laserom izrezane i uglaane. Odabrani tvrdi materijali u ra avali su zidove u nagla en o izat anim arama oje su ocrtavale etiri stava Lavljeg simbola na oji su polagal i pravo potomci po ojnog adama IV. Lavovi su bili izraeni u neobraenom zlatu. Farad'n se odluio da doe a zarobljeni e u stojeem polo aju. Na sebi je imao rat e pantalone i la zlatan oporan sa maju nim svilenim otvorom na vratu. Njegov jedini u ras bila je ne evs a lenta, obele je njegove raljevs e porodice, oju je nosio na levoj strani grudi. Nalazio se u pratnji Ba ara Tie ani a obuenog u utomr u odeu i te e izme sa it njastim lasganom u prednjoj futroli, pored ope opasaa. Tie ani ije je natmureno l ice D esi i bilo znano iz benegeserits ih izve taja, stajao je tri ora a na levo i ne to iza Farad'na. Jedan presto od mr og drveta poivao je na podu blizu zida, upra vo iza ove dvojice. "Dela", ree Farad'n, oslovljavajui D esi u, "imate li ta da izjavite?" "Pitala bih za to smo ova o vezani?" ree D esi a, po azujui na siga icu. "Upravo smo dobili izve taje sa Ara isa oji obja njavaju va e prisustvo ovde" , ree Farad'n. "Mo da u vas sada odvezati." Nasmejao se. "A o vi..." Pre inuo je ad a se njegova maj a pojavila na vratima odaje, iza zarobljeni a. Vensicija je po urila pored D esi e i Ajdaha, ne udostojiv i ih ni pogleda i p redala Farad'nu malu obave tavala u oc u, pustiv i je prethodno u rad. On stade da p rouava usijanu povr inu, pogledujui at ad D esi u, a zatim ponovo oc icu. Usijana po vr ina utrnu i on je vrati majci, naznaiv i joj da bi trebalo da je po a e Tie ani u. D o je ona to inila, on je namrgoeno posmatrao D esi u. Vensicija je zatim stala sa Farad'nove desne strane, dr ei zamraenu oc u u ruci, delom s rivenu prevojem njene bele haljine. D esi a je pogledala na desno prema Ajdahu, ali je on odbio da susretne nj en pogled. "Bene Geserit su ljute na mene", ree Farad'n. "Veruju da sam ja odgovoran za smrt va eg unu a." D esi a je zadr ala izraz bezoseajnosti na licu, do je razmi ljala: Znai Ganimi noj prii valja verovati, sem a o... Nije volela sumnjive nepoznanice. Ajdaho je zatvorio oi, a onda ih ponovo otvorio pogledav i D esi u. Ona je na stavila da zuri u Farad'na. Ajdaho joj je govorio o ovom Raa pogledu, ali ona nij e izgledala zabrinuta. Nije znao a o da protumai ovaj njen nedostata oseanja. Ip a je oigledno znala ne to to nije ot rivala. "Evo a o stoje stvari", ree Farad'n, i stade da obja njava sve to je saznao o dogaajima na Ara isu, ni ta ne izostavljajui. Za ljuio je: "Va a unu a je iva, ali se , prema op tem sudu, nalazi pod nadzorom Gospe Alije. Ovo bi trebalo da vas zadovo lji." "Jesi li ti ubio mog unu a?" upita D esi a. Farad'n je istinito odgovorio: "Nisam. Tu s oro sam saznao za zaveru, no ona nije moje delo." D esi a pogleda Vensiciju i opaziv i nasladan izraz na tom srcastom licu, po misli: njeno maslo! Lavica roji planove za svoje mladune. Ovo je bila igra zbog oje je lavica jednog dana mogla da za ali. Vraajui pa nju na Farad'na ree: "Ali Sestrinstvo veruje da si ga ti ubio." Farad'n se o rete prema svojoj majci. "Po a i joj poru u." Po to je Vensicija o levala, on joj se obrati sa prizvu om besa to je D esi a primila znanju ao ne to to se u budunosti mo e upotrebiti. "Re ao sam, po a i joj to !" Ubledela lica, Vensicija prinese lice oc e D esici i u ljui je. Rei su pote le licem oc e, izazivajui odgovarajue po rete D esi inog o a: "Savet Bene Geserita na Valahu IX ula e zvanian protest protiv Kue Korino zbog ubistva Leta Atreida II. Do azi i svedoenja dostavljeni suod strane Landsradove Komisije za Unutra nju Bezbe dnost. Bie odreeno neutralno tlo i imena sudija bie podnesena na odobrenje svim str

an ama. Zahteva se va neodlo an odgovor. Sabit Re u u ime Landsrada." Vensicija se vratila na staro mesto pored sina. "Ka av odgovor nameravate da date?" upita D esi a. Vensicija ree: "Po to moj sin jo nije zvanino postavljen za glavu Kue Korino, ja u... Gde si po ao?" Ovo poslednje bilo je namenjeno Farad'nu oji se, do je ona govorila, o renuo i uputio a pobonim vratima po raj ojih je budno motrio nemi stra ar. Farad'n zastade i napola se o renu. "Vraam se mojim njigama i ostalim s lonostima oje me dale o vi e zanimaju." "Ka o se usuuje ?" upita uno Vensicija. Tamno crvenilo joj se ra irilo od vrata pre o obraza. "Usudiu se na sasvim malo stvari u svoje vlastito ime", ree Farad'n. "Dono sila si odlu e u moje ime, odlu e oje nalazim rajnje odvratnim. Ili u, od ovog trenut a ja da donosim odlu e u svoje ime, ili slobodno mo e da potra i drugog nasledn i a Kue Korino!" D esi a je hitro prelazila pogledom od jednog do drugog uesni a ovog su oba , opa ajui od Farad'na istins i bes. Ba ars i oficir je ruto stajao u stavu mirno, po u avajui da izgleda ao da ni ta nije uo. Vensicija se olebala na rubu vri tee jarost i. Farad'n se inio savr eno spreman da prihvati bilo a av ishod svog bacanja oc i ce. D esi a je bila done le zadivljena njegovim dr anjem, ot rivajui u ovom su obu mn oge stvari oje bi joj mogle biti od oristi. Izgledalo je da je odlu a da se ti grovi ubice po alju na njene unu e donesena bez Farad'nova znanja. Te o se moglo po sumnjati u njegovu izjavu da je za zaveru saznao te po to je bila izvedena. Bes u njegovim oima nije se mogao pogre no protumaiti do je stajao tamo, spreman da prih vati ma a vu odlu u. Vensicija dubo o, drhtavo udahnu vazduh. Zatim ree: "Vrlo dobro. Zvanino p ostavljenje e se obaviti sutra. Zasad mo e da se unapred vlada u s ladu sa tim." Uput ila je pogled Tie ani u, ali je on izbegao da ga susretne. Kada se maj a i sin nau napolju bie ci e i vris e, pomisli D esi a. Ali ja z bilja verujem da je on pobedio. Dopustila je svojim mislima da se vrate na Lands radovu poru u. Bene Geserit su procenile svoje glasni e sa majstorstvom oje je uveravalo u sposobnost benegeserits og planiranja. U zvaninoj objavi protesta nal azila se s rivena poru a za D esi ine oi. Stvarnost poru e je azivala da uhode Ses trinstva znaju za D esi in polo aj i da su procenili Farad'na sa izvanrednom istanano u ada su pogodile da e je on po azati svojoj zarobljenici. " elela bih da mi se odgovori na pitanje", ree D esi a, oslovljavajui Farad'na ada je ponovo stao pred nju. "Rei u Landsradu da nemam ni ta sa ovim ubistvom", ree Farad'n. "Dodau da deli m oseanje odvratnosti Sestrinstva za nain na oji je izvr eno, ia o ishodom ne mogu da budem sasvim nezadovoljan. Primite moja izvinjenja zbog alosti oju je ovo mog lo da vam prouzro uje. Srea svuda prolazi." Srea svuda prolazi! pomisli D esi a. Bila je to omiljena izre a njenog Vojv ode, a u Farad'novom pona anju postojalo je ne to to je govorilo da je on znao za to. Prisilila je sebe da odbaci mogunost da su oni odista ubili Leta. Morala je da p retpostavi da je Ganimin strah za Leta potpuno razot rio plan blizanaca. Krijumar i e dovesti Gurnija u prili u da susretne Leta i zamisao Sestrinstva e biti sprove dena u delo. Leto je morao da proe roz ispit. Morao je. Bez ispitivanja on je bi o osuen na propast ao to je Alija bila osuena na propast. A Ganima... Pa, o tom po tom. Nije bilo naina da se onaj oji je roen ao formirana linost dovede pred asnu M aj u Gaius Helen Mohijam. D esi a dubo o uzdahnu. "Ranije ili asnije", ree ona, "ne om e pasti na um da biste ti i moja unu a mogli da ujedinite na e dve Kue i izleite stare rane." "To mi je ve spomenuto ao mogunost", ree Farad'n, o rznuv i pogledom svoju m aj u. "Moj odgovor je bio da bih radije sae ao ishod nedavnih dogaaja na Ara isu. Nema potrebe za naglom odlu om." "Postoji uve mogunost da si ti igra a u ru ama moje eri", ree D esi a. Farad'n se u rutio. "Objasnite!" "Stvari na Ara isu nisu ona ve a ve ti mo da izgledaju", ree D esi a. "Alija igra svoju igru. Igru Izrodstva. Moja unu a je u opasnosti, sem a o Alija ne iz nae nain da je upotrebi."

"Oe ujete li od mene da poverujem da vi i va a er stojite jedna protiv drug e, da se Atreid bori protiv Atreida?" D esi a je pogledala u Vensiciju, pa ponovo u Farad'na. "Korino se bori pr otiv Korina." Is rivljen osmeh je zatitrao na Farad'novim usnama. "Dobro zapa eno. Ka o bih ja mogao da budem igra a u ru ama va e eri?" "A o si upleten u smrt moga unu a, i a o odstrani mene." "Odstranim..." "Ne veruj ovoj ve tici", upozorila ga je Vensicija. "Sam u da odluim ome u da verujem, maj o", ree Farad'n. "Oprostite mi, Gosp o D esi a, ali ne razumem ovu stvar o o odstranjivanja. Shvatio sam da ste vi i va verni pratilac..." "Koji je Alijin suprug", ree D esi a. Farad'n je s renuo odmeravajui pogled na Ajdaha, a zatim upitno pogledao Ba ara. " ta ti misli , Tie ?" Ba ar je oito imao misli sline onima oje je D esi a is azala. Re ao je: "Dopa da mi se njeno rasuivanje. Oprezno!" "On je gola-mentat", ree Farad'n. "Mogli bismo da ga do smrti ispitujemo, a da ne dobijemo siguran odgovor." "Ali to je pouzdana radna pretpostav a da smo mo da obmanuti", ree Tie ani . D esi a je znala da je ucnuo as da stupi u dejstvo. Kada bi samo alost Ajda ha zadr ala u o viru uloge oju je izabrao. Nije joj se svialo da ga oristi na ova j nain, ali u pitanju su bile stvari od veeg znaaja. "Za poeta ", ree D esi a, "mogu javno da oglasim da sam do la ovamo po svom sl obodnom izboru." "Zanimljivo", ree Farad'n. "Morao bi da mi po loni poverenje i da mi da potpunu slobodu na Salusi Se undus", ree D esi a. "Ne bi smelo da izgleda da govorim iz prinude." "Ne!" usprotivila se Vensicija. Farad'n nije obratio pa nju na nju. "Koji razlog bi navela?" "Da sam opunomoeni Sestrinstva poslata ovamo da preuzme tvoj odgoj." "Ali Sestrinstvo optu uje..." "To zahteva tvoje odluno delanje", ree D esi a. "Ne veruj joj!" ree Vensicija. Krajnje ljubazno, Farad'n upravi pogled prema njoj i ree: "A o me jo jedno m pre ine , narediu Tie u da te u loni. uo je tvoj pristana na zvanino postavljenje. To ga sada ini odgovornim meni." "Ona je ve tica, a em ti!" Pogledala je gluvonemog stra ara oji je stajao uz boni zid. Farad'n je o levao. A onda ree: "Tie , ta ti misli ? Jesam li zaaran?" "Ne prema mom mi ljenju. Ona..." "Obojica ste zaarani!" "Maj o." Ton njegovog glasa bio je ravan i bespogovoran. Vensicija je stisnula pesnice, po u ala da govori, brzo se o renula i odju rila iz sobe. Ponovo se obrativ i D esi i, Farad'n upita: "Da li bi Bene Geserit odobrile ovo?" "Odobrile bi." Farad'n se udubio u sve to je ovo podrazumevalo, a onda se jet o nasmeja. " ta hoe Sestrinstvo u svemu ovom?" "Tvoje venanje sa mojom unu om." Ajdaho prostreli D esi u jednim ispitiva im pogledom, naini se ao da e da pr ozbori, ali ostade nem. " eleo sam da a em da Bene Geserit hoe ono to su oduve htele: vaseljenu oja nee da ih remeti." "To je oigledna pretpostav a", ree Farad'n, "ali te o mogu da shvatim za to s i upao sa tim." Ajdaho je uspeo da slegne obrvama ad ve siga ica to nije dopu tala njegovom telu. Zbunjeno se nasmejao.

Farad'n je opazio ovaj osmeh i hitro se obrnuo prema Ajdahu. "Sme an sam t i?" "Cela ova situacija mi je sme na. Ne o iz va e porodice doveo je u neprili u Svemirs i Esnaf is oristiv i ih da mu prenesu orua ubistva na Ara is, orua ija svrha nije mogla da bude zatajena. Ogre ili ste se o Bene Geserit, umoriv i mu arca oji i m je bio potreban za njihov uzgojni pro..." "Naziva me la ovom, gola?" "Ne. Verujem da niste znali za zaveru. Ali mislim da je situacija zahtev ala da se naete u centru pa nje." "Ne zaboravi da je on mentat", upozorila je D esi a. "Upravo sam to pomislio", ree Farad'n. Jo jednom se o renuo prema D esi i. " Uzmimo da vas oslobodim i izdam taj va proglas. Jo ostaje pitanje smrti va eg unu a. Mentat je u pravu." "Je li to bila tvoja maj a?" upita D esi a. "Moj Gospodaru!" opomenuo ga je Tie ani . "Sve je u redu, Tie ." Farad'n blago odmahnu ru om. "A ta a o a em da je t o bila moja maj a?" Stavljajui sve na oc u is u avanja ovog unutra njeg razdora meu Korinima, D esi a ree: "Mora je optu iti i prognati." "Moj Gospodaru", ree Tie ani . "Ovo bi mogla da bude prevara nad prevaram a." Ajdaho ree: "A Gospa D esi a i ja smo oni oji su prevareni." Farad'n stegnu vilice. A D esi a pomisli: Ne me aj se, Dan ane! Ne sada! Ali Ajdahove rei stavi e njen e vlastite benegeserits e logi e sposobnosti u po ret. Uzdrmao ju je. Poela je da se pita postoji li mogunost da je bila upotrebljena na nain oji nije razumela. Ga nima i Leto... Roeni ao oformljene linosti mogli su da se oslone na bezbroj unutr a njih is ustava, s ladi te obave tenja dale o prostranije od onog oje je posedovala jedna iva Bene Geserit. Nametalo se jo jedno pitanje: da li je Sestrinstvo bilo po tpuno is reno prema njoj? Mo da jo nisu imali poverenja u nju. Najposle, ona ih je jednom izneverila... zbog Vojvode. Farad'n je gledao Ajdaha sa zgranutom namr teno u. "Mentate, treba da znam ta je tebi onaj Propovedni ." "On je sredio dolaza ovamo. Ja... Mi nismo izmenili deset rei. Drugi del aju za njega. On bi mogao da bude... Mogao bi da bude Pol Atreid, ali nemam dovo ljno podata a da bih bio siguran. Sve to pouzdano znam jeste da je za mene bilo v reme da renem, a on je imao sredstvo." D esi a je zatvorila oi, oncentri ui se. Bio je u pravu! Mogla je da razazna mentats u vrstinu u njegovom glasu, onu dubo u is renost izjave. Sve se glat o u lopilo. Dvaput je dubo o udahnula vazduh i s liznula u mnemoni i trans, proturila podat e roz svoj um, iza la iz transa i otvorila oi. Sve je ovo bilo gotovo za vr eme do se Farad'n pomerio sa mesta ispred nje do polo aja na pola ora a od Ajdah a - udaljenost ne vea od tri ora a. "Ni rei vi e, Dan ane", ree D esi a, snu deno se setiv i a o ju je Leto upozorava o na benegeserits e uslovljenosti. Ajdaho, oji se upravo spremao da progovori, zatvori usta. "Ja zapovedam ovde", ree Farad'n. "Nastavi, mentate." Ajdaho je utao. Farad'n se napola o renu da bi osmotrio D esi u. Ona je zurila u jednu ta u na suprotnom zidu, razmatrajui u pojedinostima ono to su Ajdaho i trans napravili. Bene Geserit nisu, naravno, odustale od atrei ds e loze. No one su elele vlast nad Kvizac Haderahom i ulo ile su premnogo u dugaa uzgojni program. elele su otvoren su ob izmeu Atreida i Korina, stanje gde bi one mogle da us oe ao sudija. A Dan an je bio u pravu. Is rsle bi sa predlogom o is tovremenoj ontroli i Ganime i Farad'na. To je bio jedini mogui ompromis. Bilo j e udno da Alija to nije shvatila. A D esi a proguta pljuva u stegnutim grlom. Alija. .. Izrod! Ganima ju je s pravom sa aljevala. Ali o je ostao da sa aljeva Ganimu? "Sestrinstvo je obealo da e te dovesti na presto dajui ti Ganimu za enu", ree D esi a.

Farad'n ustu nu ora . Je li ova ve tica itala misli? "Radili su iz potaje i to ne pre o tvoje maj e", ree D esi a. "Re li su ti da ja nisam posveena u njihove planove." D esi a je itala ot rie na Farad'novom licu. Ka o je samo bio prostodu an. Ali to je bila istina, itav s lop. Ajdaho je ispoljio vrhuns u mentats u sposobnost prozrev i ovaj s lop roz ogranien broj podata a oji su mu stajali na raspolaganju . "Oni su, da le, igrali dvostru u igru i re li vam", ree Farad'n. "Ni ta mi nisu re li od svega ovoga", ree D esi a. "Dan an je imao pravo: pre varili su me." Klimnula je glavom u zna potvrde. Bio je to lasian postupa za d obijanje u vremenu izveden u tradicionalnom stilu Sestrinstva - razborita pria o ja je bila la o prihvatljiva jer se podudarala sa onim to se dalo verovati u pogl edu njihovih pobuda. No, oni su eleli da se re e D esi e - nepouzdane sestre oja im je jednom ot azala poslu nost. Tie ani prie Farad'nu. "Moj Gospodaru, ovo dvoje su suvi e opasni da..." "Prie aj malo, Tie ", ree Farad'n. "Postoji ovde ne a s rivena zamisao." O renuo se prema D esi i. "Imamo razloga da verujemo da bi Alija mogla da ponudi se be za moju nevestu." Ajdaho je nainio jedan nehotian trzaj i gotovo odmah se pribrao. Krv je pr ocurela iz njegovog levog runog zgloba na mestu gde se siga- ica use la. D esi a je propratila ove rei jedva primetnim irenjem oiju. Ona, oja je pozn avala prvog Leta ao ljubavni a, oca njene dece, povereni a i prijatelja, nazrel a je njegov ton hladnog razmi ljanja, proceenog, u ovom trenut u, roz izopaenosti j ednog Izrodstva. "Hoete li prihvatiti?" upitao je Ajdaho. "Uzeto je u obzir." "Dan ane, re la sam ti da uti ", ree D esi a. Obratila se Farad'nu. "Njena cen a su bile dve smrti oje nisu u s ladu sa ta vom ponudom - tvoja i moja." "Pomi ljali smo na prevaru", ree Farad'n. "Nije li to bio va sin oji je re ao 'prevara raa prevaru'?" "Po azuje se da Sestrinstvo dr i u vlasti i Atreide i Korine", ree D esi a. " Zar to nije oigledno?" "Sada se igramo mi lju da prihvatimo va u ponudu, Gospo D esi a, ali Dan ana A jdaha bi valjalo poslati natrag njegovoj ljubljenoj supruzi." Bol je delatnost nerava, podsetio se Ajdaho. Bol dolazi ao to svetlost d olazi oima. Napor dolazi od mi ia, ne od nerava. Bila je to stara mentats a ve ba i on ju je obavio u to u jednog udisaja. Zatim je savio desni runi zglob i prese ao a rteriju siga icom. Tie ani je pris oio stolici, lupnuo po njenoj trostru oj bravi da bi raz dre io veze i povi ao za le ars u pomo. Ispostavilo se da su pomonici smesta povrvel i roz vrata s rivena u zidnim panelima. Uve je bilo mal o ludosti u Dan anu, pomisli D esi a. Farad'n je za trenuta posmatrao D esi u do su le ari u azivali pomo Ajdah u. "Nisam azao da u prihvatiti njegovu Aliju." "Nije pose ao zglob zbog toga", ree D esi a. "Oh? Mislio sam da je jednostavno re io da se ubije." "Nisi ti ta o glup", ree D esi a. "Pre ini da se pretvara preda mnom." Nasmejao se. "Potpuno sam svestan da bi me Alija uni tila. a ni Bene Geser it ne bi mogle da oe uju od mene da je prihvatim." D esi a je pri ovala za Farad'na te a , netremian pogled. ta je bio ovaj mladi izdana Kue Korino? Nije dobro igrao ulogu budale. Ponovo se setila Letovih rei d a e susresti jednog zanimljivog ueni a. A po Ajdahovim reima i Propovedni je ta o e leo. elela je da upozna tog Propovedni a. "Hoe li da progna Vensiciju?" upita D esi a. "To lii na razumnu pogodbu", ree Farad'n. D esi a pogleda Ajdaha. Le ari su bili zavr ili sa njim. Manje opasne veze d r ale su ga u po retnoj stolici. "Mentati bi trebalo da se uvaju apsoluta", ree ona. "Umoran sam", ree Ajdaho. "Nemate pojma oli o sam umoran." "Kada se preterano is ori ava, a se i odanost na raju istro i", ree Farad'n.

Ponovo ga je D esi a o inula onim odmeravajuim pogledom. Farad'n, opaziv i ovo, pomisli: Vremenom e me zasigurno upoznati i to bi mo glo da bude dragoceno. Moja lina benegeserits a otpadnica! To je jedina stvar oj u je njen sin imao, a da je ja nemam. Ne a zasad ste ne samo letimian utisa o me ni. Ostalo e moi da upozna asnije. "Po tena razmena", ree Farad'n. "Prihvatam va u ponudu pod va im uslovima." Sig nalizirao je gluvonemom stra aru oji je stajao uza zid zamr enim treperenjem prstij u. Gluvonemi limnu glavom. Farad'n se na e do upravljaa stolice i odre i D esi u. Tie ani upita: "Moj Gospodaru, jeste li sigurni?" "Zar to nismo ve raspravili?" upita Farad'n. "Da, ali..." Farad'n se prigu eno nasmeja, a onda se obrati D esi i. "Tie sumnja u moje izvore. Ali iz njiga i svita a se jedino saznaje da izvesne stvari mogu biti ur aene. Postojee saznanje zahteva da vi uradite te stvari." D esi a je razmi ljala o ovom do se pridizala iz stolice. Njen um se potom vratio Farad'novim runim signalima. Slu io se ratnim jezi om atreids og stila! To j e u azivalo na bri ljivu analizu. Ne o je ovde svesno podra avao Atreide. "Naravno", ree D esi a, " eli da te pouim ona o a o pouavaju Bene Geserit." Farad'novo lice se ozarilo. "To je ponuda ojoj ne mogu da odolim", ree o n. 31. Lozin u mi je dao ove oji je umro u tamnicama Ara ena. Vidi , tamo sam do bio ovaj prsten u obli u ornjae. Bilo je to u su u izvan grada gde su me s rival i pobunjenici. Lozin a? Oh, mnogo puta se promenila od tada. Glasila je 'Istrajn ost'. A odziv je bio 'Kornjaa'. To mi je iznelo ivu glavu odande. Zato sam upio ovaj prsten: uspomena. Tagir Mohandis: Razgovor sa jednim prijateljem Leto je uveli o izma ao pes om ada je zauo crva iza sebe. Dolazio je pri vuen njegovom udaralj om i uzvitlano u zaina oju je podigao o o mrtvih tigrova. Bilo je to dobro znamenje za poeta njihovog plana: crvi su oduve bili prilino ret i u ovim predelima. Ovaj crv nije bio neophodan, ali im je i ao na ru u. Nee biti pot rebno da Ganima obja njava odsustvo jednog le a. Znao je da je Ganima, do sada, dovela sebe u uverenje da je on mrtav. Pr eostae joj samo siu na, izdvojena aura svesti, zazidano pamenje oje se moglo prizvati reima izgovorenim jednim prastarim jezi om oji su jedino njih dvoje znali u cel oj vaseljeni. Secher Nbiw. Te a o bi ula te rei: Zlatna Staza... ona bi ga se set ila. Do tada, bio je mrtav. Leto se, u ovom asu, osetio stvarno usamljen. Kratao se nasuminim hodom oji je stvarao samo one zvu e prirodne za pust inju. U njegovom retanju nije bilo nieg to bi onom crvu pozadi re lo da ovuda pro lazi jedno ljuds o telo. U pitanju je bio nain hoda ta o dubo o usaen u njega da n ije bilo potrebno ni da razmi lja o njemu. Stopala su se pomicala sama od sebe u n emerljivom ritmu ora a. Bilo oji zvu izazvan njihovim retanjem mogao se prip isati vetru ili gravitaciji. Ljuds o bie nije prolazilo ovuda. Kada je crv obavio svoj posao tamo pozadi, Leto se uurio iza odronjavajue st rane jedne dine i pogledao unatrag prema uvaru. Da, nalazio se dovoljno dale o. U sadio je udaralj u u pesa i pozvao svoje prevozno sredstvo. Crv je brzo do ao, os taviv i mu jedva dovoljno vremena da zauzme povoljan polo aj pre no to je ovaj progut ao udaralj u. Do je prolazio, on se uspentra uz njegov bo do tvorevih u a, otv ori osetljivu ivicu jednog prstena i upravi bezumnu ivotinju prema jugoisto u. Cr v je bio mali, ali sna an. Mogao je da oseti snagu u njegovom uvijanju do je si t ao pre o dina. Pratio ih je lahor i on oseti vrelinu oju je njihovo retanje pr oizvodilo, tanije trenje oje je crv pretvarao u poeta stvaranja zaina unutar sebe . Ka o se crv po renuo, ta o se po renula i njegova svest. Stilgar je bio

taj oji ga je poveo na njegovo prvo putovanje na crvu. Bilo je dovoljno da Leto pusti svoje pamenje u to i ve je mogao da zauje Stilgarov glas: smiren i jasan, p un uglaenosti iz jednog drugog vremena. Nisu Stilgaru pristajala pretea povoenja Sl obodnja a pijanog od zains og al ohola. Nije Stilgaru odgovarao povi en glas i poma ma sada njice. Ne - Stilgar je imao svoj poziv. On je bio uitelj lanova raljevs e p orodice: U staro doba, ptice su bile r tene po svojim pesmama. Sva i vetar imao j e svoje ime. Vetar sa est riputa zvao se Pastaca, sa dvadeset Kuesma, a onaj sa s to Heinali-Heinali, ove ov tera. Zatim, postojao je demons i vetar u otvorenoj pus tinji: Hulasi ali Vala, vetar oji jede meso. A Leto, oji je ve znao sve ove stvari, limao je glavom u zna zahvalnos ti zbog mudrosti ova vih pou a. Ali Stilgarove rei su umele da budu ispunjene mnogim orisnim podacima. "Postojala su u staro doba izvesna plemena oja su bila poznata ao lovc i na vodu. Zvali su se Iduali, to je znailo 'vodeni inse ti', ti ljudi se nisu ust ezali da u radu vodu od drugih Slobodnja a. A o bi te uhvatili samog u pustinji, ne bi ti ostavili a ni vodu tvog tela. Postojalo je mesto u ome su iveli: Sie Ja arutu. I tada su se druga plemena udru ila i zbrisala Iduale sa lica planete. Bil o je to pre mnogo vremena, a i pre Kinesa - u vreme mog pra-pra dede. Od toga da na do danas, nijedan Slobodnja nije oti ao u Ja arutu. To je tabu." Ta o se Leto podsetio znanja oje je poivalo u njegovom pamenju. Bila je t o va na pou a o nainu rada pamenja. Pamenje neeg nije bilo dovoljno, a ni za onog ija e pro lost bila mnogostru a poput njegove, sem a o se nije znala njegova upotreblj ivost i a o njegova vrednost nije bila pristupana rasuivanju. Ja arutu je morao im ati vodu, sabirnicu vetra, sva obele ja slobodnja og siea i jednu neuporedivu vredno st ao pride - da nijedan Slobodnja nije imao hrabrosti da ode tamo. Mnogi od m laih, po svoj prilici, nisu ni znali da je ta vo mesto ao Ja arutu i ad postojal o. Oh, oni su, naravno, znali za Fonda , ali to je bilo steci te rijumara. Bilo je to savr eno mesto za mrtvog da se sa rije - meu rijumare i mrtve o ji su pripadali jednom drugom dobu. Hvala ti, Stilgare. Crv se izmorio pred zoru. Leto je s liznuo niz njegovu stranu i stao da posmatra a o se ovaj u opava u dinu, polagano se pomerajui a o su to obino inili ovi stvorovi. Otii e dubo o i poinuti. Moram da sae am dan , pomislio je. Stajao je na vrhu dine i motrio unao olo: praznina, praznina, praznina. Jedino je lelujavi trag i ezlog crva naru avao ovaj prizor. Slaba an ri none ptice osporio je prvu zelenu crtu svetlosti du istonog hor izonta. Leto se u opao u pe ano s rivali te, naduvao pustinjs i ator o o svog tela i p roturio vrh cevi roz pesa tragajui za vazduhom. Za dugo, pre no to mu se san spustio na oi, le ao je u prinudnoj pomrini razm i ljajui o odluci oju su on i Ganima doneli. Nije to bila la a odlu a, pogotovo za Ganimu. Nije joj re ao sve o svojoj viziji, niti o za ljucima oji su iz nje pro siticali. Prema njegovom sada njem mi ljenju to je bila vizija, a ne san. Ali neobino st ove stvari sastojala se u tome to ju je on video ao viziju vizije. A o je pos tojao i jedan do az oji bi ga ubedio da je njegov otac jo iv, onda se on nalazio u toj viziji vizije. ivot proro a nas zatvara u njegovu viziju, pomislio je Leto. A proro bi mogao da razori viziju prouzro ujui svoju smrt oja odstupa od te vizije. Eto a o je to izgledalo u Letovoj udvojenoj viziji i on je o tome sudio na osnovu izbo ra oji je bio napravio. Siroti Jovan Krstitelj, pomislio je. Da je samo imao hr abrosti da umre na ne i drugi nain... Ali mo da je njegov izbor bio najsmeliji. Ka o da znam sa ojim mogunostima je bio suoen? Ipa znam sa ojim mogunostima je bio suoen moj otac. Leto uzdahnu. O renuti lea svom ocu bilo je ravno izdajstvu boga. Ali atr eids om carstvu bio je neophodan potres. Ono se spustilo u Polovu najgoru viziju . Ka o je samo nehatno uni tavalo ljude. Bilo je sazdano bez zadnje misli. Opruga religioznog ludila bila je vrsto navijena i pu tena da uca. I mi smo zatvoreni u viziju mog oca. Izlaz iz ovog ludila pru ao se du Zlatne staze, Leto je to znao. Njegov ota c je to video. Ali moglo je da se desi da oveanstvo istupi sa Zlatne staze i pogle

da unazad u Muad'Dibovo vreme, videi ga ao bolje doba. oveanstvo je, ipa , moralo da is usi izbor oji je postojao pored Muad'Dibovog, ili ni ada nee razumeti svoj e vlastite mitove. Sigurnost... mir... napreda ... Dajui ovaj izbor, bilo je manje sumnje u pogledu toga ta bi veina graana car stva odabrala. a i da me mrze, pomislio je. a i da me Ganima zamrzi. Desna ru a ga je zasvrbela i on se seti u asne ru avice iz svoje vizije-vi zije. To e biti, pomislio je. Da, to e biti. Ara ise, daj mi snage, molio je. Njegova planeta je ostajala sna na i iva i spod njega. Njen pesa je gusto pritis ao pustinjs i ator. Dina je bila d in ada s e imaju u vidu njena nagomilana bogatstva. Bila je lu avo bie, u isti mah lepo i s aredno ru no. Jedini novac za oji su njeni trgovci stvarno znali bio je rvni p uls njihove sopstvene moi, bez obzira na to a o je ta mo bila nagomilana. Posedov ali su ovu planetu na nain na oji mu arac mo e da poseduje zarobljenu ljubavnicu, i li na nain na oji je Bene Geserit posedovao svoje Sestre. Nije udo da je Stilgar mrzeo trgovce sve teni e. Hvala ti Stilgare. Leto se, zatim, podsetio lepota starih sie ih obiaja, ivota oji se odvijao pre dolas a cars e tehno ratije i njegov um zaplovi ao to su, znao je, plovili Stilgarovi snovi. Pre sjajnih ugli i lasera, pre ornitoptera i zains og puzavca, postojala je jedna druga vrsta ivota: maj e preplanule o e sa bebama na svojim be drima, lampe oje su gorele zains o ulje usred te og mirisa cimeta, Naibi oji su ubeivali svoje ljude, znajui da ni oga ne mogu da prisile. Bila je to mrana ivotna v reva u stenovitim jazbinama... U asna ru avica e ponovo uspostaviti ravnote u, pomisli Leto. U tom trenut u, on utonu u san. 32. Video sam njegovu rv i omad njegove odee oja je bila razderana o trim a nd ama. Njegova sestra jasno izve tava o tigrovima, o izvesnosti njihovog napada. Is pitali smo jednog od zavereni a, a ostali su mrtvi ili u tamnici. Sve u azuje na zaveru Korina. Istinozborac je potvrdio ovo uverenje. Stilgarov Izve taj Landsrads oj Komisiji

Farad'n je prouavao Dan ana Ajdaha pre o sistema za uhoenje, tragajui za l juem udnog pona anja ovog ove a. Podne te to je bilo pro lo i Ajdaho je e ao ispred oda a oje su bile dodeljene Gospi D esi i, tra ei da bude primljen od nje. Hoe li ona pr istati da ga vidi? Ona je, naravno, znala da ih uhode. Ali, hoe li pristati da ga vidi? O o Farad'na se prostirala soba iz oje je Tie ani ru ovodio obu om Laz a Tigrova - u stvari, protivza onita prostorija, ispunjena zabranjenim instrumen tima tleila e i i sijans e izrade. Po retima pre idaa oji mu se nalazio u levoj r uci, Farad'n je mogao da posmatra Ajdaha iz est razliitih uglova ili da se u ljui u unutra njost Gospa D esi inih odaja gde su mogunosti za uhoenje bile podjedna o ve to i s ori ene. Ajdahove oi su zadavale brigu Farad'nu. Te bezdane metalne loptice oje s u Tleila si podarili svom goli u tan ovima vas rsenja, oznaavale su njihovog vlas ni a ao dubo o razliitog od ostalih ljuds ih bia. Farad'n je dota ao svoje one ap e, oseajui pod prstima tvrde povr ine trajnih onta tnih soiva oja su s rivala potp uno plavetnilo u ivaoca zaina. Mora da su Ajdahove oi bele ile drugaiju vaseljenu. Ka o je mogla da izgleda drugaije? Farad'n se gotovo na ao u is u enju da potra i tleila e h irurge i sam odgovori na ovo pitanje. Za to je Ajdaho po u ao da se ubije? Da li je, zaista, ba to po u ao? Morao je znati da to ne bismo dozvolili. Ajdaho je ostajao opasan zna pitanja. Tie ani je tra io ili da ga zadr e na Salusi ili da ga ubiju. Mo da bi to bil

o najbolje. Farad'n u ljui prednji plan. Ajdaho je sedeo na jednoj tvrdoj lupi ispre d vrata Gospa D esi ine odaje. Bilo je to predsoblje bez prozora sa svetlim drveni m zidovima u ra enim opljani im zastavicama. Ajdaho se nije micao sa ove lupe vi e od jednog sata i inilo se da je spreman da ovde e a dove a. Farad'n se na e bli e e ra nu. Sa vernim majstorom maevanja Atreida, Muad'Dibovim uiteljem, lepo se postupalo svih ovih godina na Ara isu. Stigao je sa mladala om gip o u u ora u. Postojana zai ns a ishrana mu je, naravno, morala biti od pomoi. A onda i ta udesna metaboli a ra vnote a oju su tleila i tan ovi redovno davali. Da li se Ajdaho zaista seao svoje p ro losti pre tan ova? Nijedan drugi oga su Tleila si o iveli nije mogao da pola e pra vo na to. Ka va je samo zagonet a ovaj Ajdaho bio! Izve taji o njegovoj smrti nalazili su se u biblioteci. Sardau ar oji ga je ubio svedoio je o njegovom juna tvu: Ajdaho je sma ao devetnaestoricu iz njihovi h redova pre no to je i sam pao. Devetnaest Sardau ara. Njegovo telo je ite a o b ilo vredno otpremanja u tan ove o ivljavanja. Ali Tleila si su od njega napravili mentata. udno li je bie ivelo u ovom obnovljenom telu! Ka o je do ivljavao injenicu da je ljuds i ompjuter pored svih drugih svojih talenata? Za to je po u ao da se ubije? Farad'n je bio svestan svojih vlastitih talenata i u pogledu na njih gaj io je ne oli o iluzija. On je bio istoriar-arheolog i znalac ljudi. Nu da ga je nat erala da postane strunja za one oji bi mu bili potinjeni - nu da i pa ljivo prouavanj e Atreida. Shvatao je to ao cenu oja se oduve tra ila od aristo ratije. Vladavi na je zahtevala tano i o tro procenjivanje onih oji su izvr avali vlast. Ne jedan vl adalac je propao zbog gre a a i prestupa svojih podani a. Bri ljivo prouavanje Atreida ot rilo je sjajan talenat u izabiranju slu beni a. Oni su znali a o da odr e odanost, a o da sauvaju tananu o tricu revnosti svojih ratni a. Ajdaho se nije pona ao u s ladu sa ovim. Za to? Farad'n je razrogaio oi, po u avajui da prozre ovog ove a. Ajdaho je odavao ut isa postojanosti, oseanje da ga nije mogue iznuriti. Odavao je utisa samovoljne, uobliene i vrsto ujedinjene celine. Tleila i tan ovi stavili su u po ret ne to to je bilo vi e od ljuds og. Farad'n je to oseao. U ovom ove u postojalo je ne o samoobnav ljajue retanje, ao da je delovao u s ladu sa nepromenjivim za onima, nanovo zap oinjui posle sva og zavr et a. Kretao se utvrenom orbitom sa istrajno u poput one ojom se ne a planeta o retala o o ne e zvezde. Na pritisa bi odgovorio nesalomivo u - s amo se premestiv i u drugu orbitu, ali ne menjajui, u stvari, ni ta u osnovi. Za to je pose ao runi zglob? Ma ta bila njegova pobuda, uinio je to za Atreide, za svoju vladajuu Kuu. At reidi su bili zvezda njegove orbite. On, na ne i nain, veruje da moje zadr avanje Gospe D esi e na ovom mestu ojaav a Atride. I Farad'n se podseti: Jedan mentat ta o misli. Ovo je njegovom sudu dalo dodatnu dubinu. Mentati su pravili gre e, ali n e esto. Do av i do ovog za lju a, Farad'n je gotovo pozvao svoje podani e da bi im na lo io da oteraju Gospu D esi u zajedno sa Ajdahom. Uravnote io se na samoj ta i delanja i povu ao nameru. Ova ljuds a bia - gola-mentat i arobnica Bene Geserita - predstavljali su e tone nepoznatih naziva u ovoj igri moi. Ajdaho se mora poslati nazad, jer bi to, izvesno, izazvalo pometnju na Ara isu. D esi a se mora zadr ati ovde i li iti svog neo binog znanja za dobrobit Kue Korino. Farad'n je znao da se upustio u prefinjenu i smrtonosnu igru. Ali on je pripremao sebe za ovu mogunost to om godina, jo od trenut a ada je shvatio da je inteligentniji i osetljiviji od ljudi iz svoje o oline. Bilo je to zastra ujue ot r ie za jedno dete i znao je da je bibliote a njemu podjedna o bila i pribe i te i uitel j. Ipa , u ovom asu, razjedale su ga sumnje i pitao se da li je sasvim doras tao ovoj igri. On se odbio od svoje maj e, izgubio njeno poverenje, ali su njene odlu e iona o bile uve opasne po njega. Tigrovi! Njihova obu a je bila gnusnos

t, a njihovo ori enje glupost. Ka o je samo la o bilo ui im u trag! Trebalo bi da b ude zahvalna a o ne pretrpi ni ta vi e od progonstva. Gospa D esi in savet se u ovom s luaju podudarao sa njegovom potrebom sa divnom tano u. Ona mora biti naterana da mu o t rije ovaj nain atreids og mi ljenja. Njegove sumnje poele su da opne. Pomislio je na svoje Sardau are oji su ponovo postajali vrsti i snala ljivi roz strogu obu u i us raivanje ras o i oje im je on nametnuo. Njegove sardau ars e legije ostajale su male, ali su ponovo u sv a om pogledu bili ravne Slobodnjacima. Od toga je bilo malo oristi sve do su o granienja proiza la iz Ara ens og Sporazuma odreivala meusoban odnos obeju snaga. Slo bodnjaci su mogli da ga savladaju zahvaljujui svojoj brojnosti - sem a o ne bi bi li sputani i oslabljeni graans im ratom. Jo je bilo rano za bit u izmeu Sardau ara i Slobodnja a. Bili su mu potreb ni novi saveznici meu Veli im Kuama i od nedavno ojaalim Malim Kuama. Bio mu je potr eban pristup u finansiranje CHOAM-a. Bilo mu je potrebno vreme da njegovi Sardau ari ojaaju, a Slobodnjaci oslabe. Farad'n ponovo pogleda put e rana oji je po azivao ovog strpljivog golu . Za to je Ajdaho ba sad eleo da vidi Gospa D esi u? On je morao znati da ih uhode, da e sva a re, sva i po ret biti zabele eni i podvrgnuti analizi. Za to? Farad'nov pogled s liznu sa e rana do jedne ispupene ivice pored njegove ontrolne onzole. U bledoj ele trons oj svetlosti mogao je da razabere alemove oji su sadr avali najnovije vesti sa Ara isa. Njegovi pijuni bili su izvrsni: mor ao je da im oda priznanje. U ovim izve tajima nalazilo se mnogo toga to mu je daval o nadu i zadovoljstvo. Zatvorio je oi i najva nije ta e ovih izve taja pote o e roz nje govu svest u udno ureenom rasporedu do ojeg je sveo alemove zarad svojih vlastit ih potreba: Po to je planeta uinjena plodnom, Slobodnjaci su osloboeni pritis a tla i nj ihove nove zajednice gube tradicionalni sieom utvreni ara ter. Od ranog detinjstv a, u staroj sie oj ulturi, Slobodnja se uio na poslovici: 'Kao i znanje tvog vla stitog bia, sie obrazuje vrstu osnovu sa oje se otis uje u svet i u vaseljenu.'

Tradicionalni Slobodnja veli: 'Pogledaj prema Masivu', sa znaenjem da je Za on najvea nau a. Ali nova dru tvena stru tura razlabavljuje ova stara za ons a ogranienja: disciplina popu ta. Nove voe Slobodnja a poznaju samo svoj Niza Katehiz am preda tva i istoriju oja je preru ena u mits u stru turu njihovih pesama. Ljudi iz novih zajednica su la omisleniji i otvoreniji; e e se svaaju i manje se odazivaju glasu vlasti. Stari sie i narod bio je disciplinovaniji, s loniji grupnim poduhva tima i upuen da vredno radi; vodili su vi e rauna o svojim izvorima. Stari narod jo v eruje da je ureeno dru tvo ispunjenje elje individue. Novi se odvaja od ovog verovan ja. Oni ostaci starije ulture oji su se zadr ali gledaju mlae i a u: 'Vetar smrti odgrizao je njihovu pro lost.' Farad'nu se dopadala o trina vlastitog sa etog pregleda. Nove razliitosti na Ara isu mogle su da donesu samo nasilje. Posedovao je su tastvene ideje postojano urezane na alemovima: Muad'Dibova religija je vrsto zasnovana na staroj sie oj ulturnoj tradici ji do se nova ultura sve vi e udaljava od ta vih stega. Ne po prvi put, Farad'n se upitao za to je Tie ani prigrlio ovu religiju. Tie ani se udno pona ao u svojoj novoj moralnosti. Izgledao je potpuno is ren ali se dr ao ao da radi protiv svoje volje. Bio je poput onog oji je us oio u vrtlog da bi ga ispitao, a bio zahvaen silama izvan svoje ontrole. Tie ani ovo preobrae nje jedilo je Farad'na svojom bes ara ternom potpuno u. Bilo je to o retanje protiv veoma starih sardau ars ih obiaja. On je upozoravao da bi mladi Slobodnjaci jo mo gli da se vrate starim obiajima, da bi uroene, u orenjene tradicionalne crte mogle da prevladaju. Farad'nove misli se ponovo vrati e na one obave tajne alemove. Govorili su o jednoj uznemirujuoj stvari: istrajnost jednog ulturnog zaostat a iz najstariji h slobodnja ih vremena - 'Voda Zaea'. Tenost vodenja a bi se sauvala po roenju novoroe ta i destilisala se u prvu vodu ojom je to dete hranjeno. Tradicionalni obred j e zahtevao da uma poslu i vodu izgovarajui: 'Evo vode tvog zaea.' a su i mladi Slobo dnjaci jo sledili ovaj obiaj prili om roenja svoje dece.

Voda tvog zaea. Farad'n je nalazio da mu je ideja o ispijanju vode destilisane iz tenosti vodenja a sa ojom je do ao na svet odvratna. Pomislio je na pre ivelu blizan inju, Ganimu, na trenuta ada je uzimala tu vodu, a njena maj a bila mrtva. Da li se i ada asnije u mislima vratila na tu udnu vezu sa svojom pro lo u? Verovatno ne. Bil a je vaspitavana ao Slobodnja . Ono to je bilo prirodno i prihvatljivo za Slobod nja e, bilo je prirodno i prihvatljivo i za nju. Farad'n je zaas za alio zbog smrti Leta II. Bilo bi zanimljivo razmotriti o vu stvar sa njim. Mo da e is rsnuti prili a da je razmotri sa Ganimom. Za to je Ajdaho pose ao runi zglob? Ovo pitanje se uporno nametalo sva i put ada bi pogledao pijuns i e ran. Sumnje nanovo s oli e Farad'na. eznuo je za sposobno u da uroni u tajanstveni zains i trans ao to je to inio Pol Muad'Dib, da u njemu ot rije budunost i sazna odgovore na svoja pitanja. Bez obzira na to oli o zaina je unosio, njegova obina svest ist rajavala je u jedinstvenom to u sada njeg trenut a, odra avajui jednu vaseljenu neodr eenosti. pijuns i e ran je pri azao a o slu inja otvara Gospa D esi ina vrata. ena je pozvala ru om Ajdaha na ta on ustade sa lupe i proe roz vrata. Slu inja je bila du na da asnije podnese potpun izve taj, ali Farad'n, ija se radoznalost jo jednom pr obudila, dotae drugi pre ida na svojoj onzoli, pratei a o Ajdaho stupa u dnevnu s obu Gospa D esi inih odaja. Ka o je samo mentat izgledao miran i stalo en. I a o su nedo uive bile nje gove gola oi. 33. Iznad svega drugog, mentat mora da bude uop tavalac, a ne specijalista. Mu dro je posavetovati se sa uop tavaocima pri dono enju odlu a u sudbonosnim trenucima . Strunjaci i specijalisti zaas vas odvedu u haos. Oni su izvor bes orisnog treblj enja va i, unog preganjanja reima o o jedne zapete. Mentat-uop tavalac bi, s druge str ane, trebalo da u odluivanje unese zdrav razum. On ne sme da se odvoji od iro og u vida u ono to se de ava u njegovoj vaseljeni. Mora da ostane sposoban da a e: 'U vez i sa ovim u ovom trenut u nema prave tajne. To je ono to sada elimo. Mo da e se asni je po azati pogre nim, ali to emo ispraviti ada doemo do ta vog za lju a.' Mentat-uo p tavalac mora da razume da sve to mo emo da raspoznamo ao na u vaseljenu jeste samo d eo ireg fenomena. Strunja gleda unazad; on gleda u us a pravila svoje stru e. Uop t avalac gleda prema spolja; on traga za za onima ivljenja, s punim saznanjem da se ta vi za oni menjaju, da se razvijaju. Upravo su svojstva promene ono to mentatuop tavalac mora da gleda. Ne mo e da postoji stalna lista ta ve promene, priruni il i ud beni . Morate da gledate na nju sa to je mogue manje predrasuda, pitajui se: 'A t a sad ova stvar predstavlja?'

Bio je dan Kvizac Haderaha, prvi Sveti Dan za sledbeni e Muad'Diba. On j slavio obogotvorenog Pola Atreida ao linost oja se istovremeno svuda nalazila mu og Bene Geserita u ome je i mu o i ens o preda tvo bilo sme teno u jednu nerazluiv mo da postane Jedno-sa-Svim. Vernici su ovaj dan zvali Ajil, rtva, u spomen smrt oja je uinila njegovo prisustvo 'stvarnim na svim mestima'. Propovedni je izabrao rano jutro ovog dana da se jo jednom pojavi na trg u Alijinog hrama, pr osei naredbi o njegovom hap enju za oju su svi znali da je iz data. Nesigurno primirje bilo je uspostavljeno izmeu Alijinog Sve tenstva i pustinj s ih plemena oja su se bila pobunila, ali prisustvo ovog primirja moglo se oset iti ao opipljiva stvar oja je sva og na Ara isu ispunjavala nelagodno u. Propoved ni nije odagnavao ta vo raspolo enje. Bio je dvadeset osmi dan zvanine alosti za Muad'Dibovim sinom, est dana po memorijalnom obredu u Starom Prolazu oji je bio odlo en zbog pobune. Pa ipa , a n i borba nije pre inula had ilu . Propovedni je znao da e trg na ovaj dan biti prep unjen gomilom. Veina verni a po u avala je da vremens i podesi svoj borava na Ara

e , u i

Mentats i priruni

isu ta o da on obuhvati Ajil, 'da tad oseti Sveto prisustvo Kvizac Haderaha na N jegov dan'. Propovedni je stupio na trg u prvo svitanje, ot riv i da je mesto ve bilo pritisnuto vernicima. Ovla je dr ao ru u na ramenu svog mladog vodia, oseajui cininu go rdost u mom ovom hodu. Sada, ada se Propovedni pribli io, ljudi su obratili pa nju na sve potan osti njegovog pona anja. Ova va pa nja nije bila mladom vodiu sasvim ne prijatna. Propovedni je to jednostavno prihvatio ao nu nost. Zauzev i polo aj na treem stepeni u Hrama, Propovedni je sae ao da zavlada mu . Kada se ti ina poput talasa ra irila gomilom i ada su se sa ivica trga mogli uti u rni oraci onih oji su dolazili da ga saslu aju, on proisti grlo. O o njega se i d alje oseala jutarnja studen, a sunevi zraci sa vrhova zgrada jo se nisu spustili na trg. Sumorna utihlost trga ga je zapahnula u trenut u ada je poeo da govori. "Do ao sam da odam po tu i propovedam u spomen Leta Atreida II", ree on, li nuv i onim sna nim glasom oji je toli o podseao na glas gonia crva iz pustinje. "inim to iz samilosti prema svima oji pate. Ka em vam ono to je po ojni Leto shvatio, da se sutra jo nije dogodilo i da se mo da ni ad nee dogoditi. Ovaj trenuta ovde, za nas je jedino vreme i mesto oje u na oj vaseljeni treba da posmatramo. Velim vam da se odate ovom trenut u i shvatite emu vas on ui. Velim vam da nauite da su rast i smrt jedne vladavine vidljivi u rastu i smrti njenih graana." agor uznemirenja ra irio se trgom. Da li se on to rugao smrti Leta II? Pita li su se da li e sada dojuriti stra ari Sve tenstva i uhapsiti Propovedni a? Alija je znala da do ta vog pre idanja Propovedni a nee doi. Naredila je d a ga ovog dana ostave na miru. Bila se preru ila u valjano pustinjs o odelo sa mas om za pri upljanje vlage, da bi sa rila nosi i usta, i u obinu gornju odeu sa ap uljaom, da bi sa rila osu. Stajala je u drugom redu ispod Propovedni a, pa ljivo g a posmatrajui. Je li ovo Pol? Godine su mogle ova o da ga izmene. A on je uve bi o sjajan u ori enju Glasa, injenica oja je ote avala prepoznavanje po govoru. Pa ipa , ovaj Propovedni je od svog glasa radio ta je hteo. Pol to ne bi mogao bolje d a ini. Oseala je da mora da ot rije njegov identitet pre no to ma ta preduzme protiv njega. Ka o su je samo njegove rei zasenile! Osetila je da nema ni trun e ironije u Propovedni ovom izlaganju. Korist io se zavodljivom privlano u nedvosmislenih reenica izgovorenih sa po reta om is reno u. Ljudi su mogli trenutno da se zbune u pogledu znaenja njegovih rei, shvatajui da je on imao nameru da ih zbuni, uei ih na taj nain. Uistinu, na ao je odziv gomile, re a v i: "Ironija esto pri riva nesposobnost da se razmi lja pre o granica ne e postav e. Nisam ironian. Ganima vam je re la da rv njenog brata ne mo e biti sprana. Sla em s e." "Rei e se da je Leto oti ao tamo gde je njegov otac oti ao, da je uradio ono to je njegov otac uradio. Muad'Dibova Cr va a e da je on, u ime svog oveanstva, izabr ao put oji mo e izgledati apsurdan i nepromi ljen, ali ome e istorija potvrditi vre dnost. Ta istorija se a i u ovom asu prerauje. Velim vam da postoji jedan drugi na u oji valja izvui iz ovih ivota i njihovih zavr eta a." Alija, budna za sva u potan ost, zapitala se za to je Propovedni re ao za vr eci umesto smrti. Da li je hteo da a e da jedan ili obojica nisu stvarno mrtvi? Ka o je to moglo biti? Istinozborac je potvrdio Ganiminu priu. ta je onda ovaj Pro povedni inio? Da li se njegovo izlaganje odnosilo na mit ili na stvarnost? "Dobro primite znanju ovaj drugi nau !" Propovedni je zagrmeo, podi ui r u e. "A o hoete da posedujete svoje ove tvo, manite se vaseljene!" Spustio je ru e i o renuo svoje prazne one duplje pravo prema Aliji. Izgl edalo je da se lino njoj obraa. Ova radnja je do te mere bila oigledna da se ne oli cina o o nje o renula i znati eljno upiljila u njegovom pravcu. Alija je uzdrhtala od snage oja se u njemu nalazila. Ovo je mogao da bude Pol. Mogao je! "Ali ja shvatam da ljuds a bia ne mogu da podnesu veoma mnogo stvarnosti" , ree on. "Veina ivota je be stvo od samosvojnosti. Veina vi e voli stvarnost tale. Gur nete glavu u jasle i zadovoljno pre ivate do ne umrete. Drugi vas oriste za svoj e ciljeve. Zar ni ada da po ivite izvan tale, da uzdignete glavu i budete svoje sop stveno bie? Muad'Dib je do ao da vam to objasni. Bez razumevanja njegove poru e, ne mo ete da ga dubo o po tujete." Ne o iz mno tva, verovatno ne i preru eni Sve teni , vi e nije mogao da istrpi. Njegov promu li glas izvio se u uzvi : "Ti ne ivi ivotom Muad'Diba! Ka o se usuuje da

drugima govori na oji nain moraju da ga dubo o po tuju!" "Zato to je mrtav!" razdrao se Propovedni . Alija se o renula da vidi o je izazvao Propovedni a. ove je ostajao s riven od njenih oiju, ali njegov glas d oe pre o nai anih glava u jo jednom uzvi u: "A o veruje da je stvarno mrtav, onda si ti, od ovog asa nadalje, sam!" To je sva a o bio ne i Sve teni , pomisli Alija. Ali nije uspela da prepoz na glas. "Dolazim jedino da postavim jedno prosto pitanje", ree Propovedni . "Da l i Muad'Dibovu smrt treba da sledi moralno samoubistvo svih ostalih ljudi? Je li to neizbe na posledica Mesije?" "Znai, priznaje ga za Mesiju!" povi ao je glas iz gomile. "Za to da ne, ada sam proro njegovih vremena?" upitao je Propovedni . U tonu njegovog glasa i njegovom dr anju bilo je ta ve spo ojne uverenosti da je a i izaziva umu ao. Gomila se odazvala amorom uznemirenja, prigu enim ivotinjs im zvu om. "Da", ponovio je Propovedni . "Ja sam proro ovih vremena." Alija je, usredsrediv i se na njega, ot rila utanano izvijanje Glasa. Pouzd ano je vladao gomilom. Da li je bio obuen od Bene Geserita? Da li je ovo bila jo jedna smicalica Misionarije Prote tive? Ne Pol, ve jedan deo bes rajne igre moi? "Tumaim mit i san!" povi ao je Propovedni . "Ja sam le ar oji poraa dete i obznanjuje da je dete roeno. Pa ipa , do ao sam vama u vreme smrti. Zar vas to ne uznemirava? Trebalo bi da vam uzdrma du e!" Ia o je osetila srd bu u njegovim reima, Alija je razumela uda cilja ovaj govor. Zajedno sa ostalima, jedva primetno se uspinjala stepenicama, tis ajui se prema ovom viso om ove u u pustinjs oj odei. Njegov mlad vodi uhvatio joj je pa nju: a o je samo imao svetle oi i a o je drs o izgledao! Da li bi Muad'Dib uzeo u sl u bu ova o cininog mom a? "Hou da vas uznemirim!" povi ao je Propovedni . "To mi je namera! Do ao sam ovde da se borim protiv podvala i obmana va e onvencionalne, institucionalizovan e religije. Kao to je sluaj sa svim ta vim religijama, va e ustanove se pomeraju pre ma u avilu u, pomeraju se prema osrednjosti, inerciji i samozadovoljstvu." Ljutito gunanje poelo je da se podi e iz sredine gomile. Alija je osetila napetost i zlurado se pitala da li e se mo da izroditi bun t. Da li je Propovedni mogao da izie na raj sa ovim napetostima? A o nije, mogl o je da mu se desi da umre na licu mesta! "Onaj Sve teni oji me je izazvao!" uzvi nuo je Propovedni uprev i prst u gomilu. On zna! pomisli Alija. Proe je ne a vo drhtavo uzbuenje, gotovo se sualno u svojoj prigu enosti. Ovaj Propovedni je igrao opasnu igru, ali ju je igrao savr e no. "Ti, Sve tenie u svom civilnom odelu", povi ao je Propovedni , "ti si sve ten i samozadovoljnih. Nisam do ao da osporim Muad'Diba, ve tebe! Je li tvoja religija prava a o te ni ta ne o ta i ne nosi sa sobom ni a vu opasnost? Je li tvoja religi ja prava a o se na njoj goji ? Je li tvoja religija prava a o u njeno ime ini gnusna dela? Ot ud doe tvoja nis a izopaenost iz prvobitnog ot rovenja? Odgovori mi, Sve t enie!" Ali izaziva je utao. Alija je opazila da gomila opet sa udnom po orno u slu a sv a u Propovedni ovu re. Napav i Sve tenstvo, on je zadobio njihovu na lonost! A a o su njene uhode bile u pravu, veina hodoasni a i Slobodnja a na Ara isu verovala je d a je ovaj ove Muad'Dib. "Muad'Dibov sin se izlo io opasnosti!" vi nuo je Propovedni , a Alija je z aula grcanje u njegovom glasu. "Muad'Dib se izlo io opasnosti! Oni su platili svoju cenu. A ta je Muad'Dib ostvario? Religiju oja se zavr ava sa njim!" Koli o bi razliite bile ove rei ada bi dolazile od Pola lino, pomislila je Alija. Moram da ot rijem! Popela se jo oji stepeni bli e, a ostali se pomeri e sa njom. Probijala se roz gomilu sve do gotovo nije mogla da dosegne ovog tajanst venog proro a. Osetila je miris pustinje na njemu, me avinu zaina i remena. I Prop ovedni i njegov mladi vodi bili su pra njavi, ao da su te nedavno do li iz bleda. Mogla je da primeti Propovedni ove ru e, dubo o izbrazdane venama na isturenom d elu o e poev od zaptivaa pustinjs og odela oji su se nalazili na runim zglobovima.

Mogla je da primeti da je jedan prst na njegovoj levoj aci ne ada nosio prsten; u seenost je ostala. Pol je nosio prsten na tom prstu: atreids og jastreba oji je sada poivao u Sie Tabru. Leto bi ga poneo da je po iveo... pod uslovom da bi mu ona u tom sluaju dozvolila da se popne na presto. Ponovo je Propovedni usmerio svoje prazne one duplje prema Aliji i obrat io joj se lino, ali ipa glasom oji se razlegao gomilom. "Muad'Dib vam je po azao dve stvari: sigurnu budunost i nesigurnu budunost . Sa punom sve u suoio se sa rajnjom nesigurno u ire vaseljene. Slepo je istupio sa svo g polo aja u ovom svetu. Po azao nam je da ljudi uve moraju ovo da ine, birajui nes igurno umesto sigurnog." Alija je primetila da je njegov glas na raju is aza po primio pre linjui ton. Alija se osvrnula o o sebe i spustila ru u na bala svog ris-no a. A o bih ga sad ubila, ta bi oni uradili? Ponovo je osetila a o je podilazi drhtavica. A a o bih ga ubila i ot rila se, optu iv i Propovedni a ao varalicu i jereti a? Ali ta a o do a u da je to bio Pol? Ne o je gurnuo Aliju jo bli e njemu. Osetila se oarana njegovim prisustvom do se borila da sti a svoj gnev. Je li ovo bio Pol? Blagi Bo e! ta joj je valjalo in iti? "Za to je ovaj drugi Leto bio otrgnut od nas?" upitao je Propovedni . Isti ns i bol se zauo u njegovom glasu. "Odgovorite mi a o mo ete! Ah, njihova poru a je jasna: 'Napustite sigurnost!' To je najdublja ivotna zapovest. To je su tina ivota. Mi smo provera nepoznatog, nesigurnog. Za to ne mo ete da ujete Muad'Diba? A o je si gurnost apsolutno poznavanje jedne apsolutne budunosti, onda je to samo preru ena s mrt. Ta va budunost nastaje sada! To vam je on po azao!" Sa zastra ujuom neposredno u Propovedni posegnu i zgrabi Alijinu ru u. Uinio j e to bez imalo pipanja ili o levanja. Po u ala je da se i upa, ali ju je on grevito dr a o, govorei pravo u njeno lice, ta o da su oni o o njih ustu nuli u pometnji. " ta ti je Pol Atreid re ao, eno?" upitao je. Ka o zna da sam ena? pitala se. elela je da utone u svoje unutra nje ivote i potra i njihovu za titu, ali ceo taj svet unutar nje ostajao je zastra eno nem, opinjen ovom prili om iz svoje pro losti. "Re ao ti je da je dovr enje jedna o smrti!" zagrmeo je Propovedni . "Apso lutno predvianje je dovr enje... a to je smrt!" Po u ala je da se oslobodi bolnog gra njegovih prstiju. elela je da trgne no i da ga raspori, ali nije imala smelosti. Ni ada se u svom ivotu nije osetila ova o svladanom. Propovedni je podigao bradu da bi se pre o njene glave obratio svetini i povi ao: "Prenosim vam Muad'Dibove rei! On je re ao: 'Natrljau va a lica stvarima oje po u avate da izbegnete. Ne nalazim da je udno da se sve to elite da verujete sa stoji samo u onom to vam pru a utehu. Ka o bi inae ljuds a bia izumela zam e oje nas predaju osrednjosti? Ka o bismo inae jasno po azali u avilu ?' To vam je Muad'Di b re ao!" Odjednom on pusti Alijinu ru u i gurnu je u gomilu. Zasigurno bi pala da nije bilo pritis a ljuds ih tela oja su joj pru ila oslonac. "Postojati znai istupiti iz zalea", re ao je Propovedni . "Niste svesna bia , niti istins i postojite sve do niste voljni da rizi ujete a i zdrav razum u i me svog postojanja." Spu tajui se niz stepenice, Propovedni jo jednom pronae Alijinu ru u - bez n esigurnosti ili olebanja. Ipa , ovog puta bio je ne niji. Nagnuv i se sasvim do nje , podesio je glas samo za njene u i i re ao: "O ani se po u aja da me jo jednom potis ne u pozadinu, sestro." A zatim, sa ru om na ramenu svog mladog vodia, za oraio je u svetinu. Bio je napravljen prolaz za ovaj neobian par. Ru e posegnu e da dodirnu Propovedni a, a li su ih ljudi pru ali sa usrdnom lomno u, upla enio od onog to bi mogli da ot riju ispo d pra njave slobodnja e odee. Alija je stajala usamljena u svojoj prenera enosti do se svetina udaljava la pratei Propovedni a. Ispunilo ju je oseanje izvesnosti. To je bio Pol. Nije ostao ni traa sumn je. To je bio njen brat. Osetila je ono to je osetila gomila. Nalazila se u sveto m prisustvu i sada je ceo njen svet le ao ispreturan o o nje. Po elela je da pojuri

za njim, da ga pre linje da je spase od same sebe, ali nije mogla da se pomeri. Do su ostali pohrlili da slede Propovedni a i njegovog vodia, ona je stajala opi jena u potpunom beznau, u ta o dubo om du evnom bolu da je mogla jedino da drhti u njemu, nesposobna da vlada vlastitim mi iima. ta da radim? ta da radim? pitala se. Sada nije bilo a ni Dan ana, ni njene maj e da joj pru e podr u. Unutra nji iv oti ostajali su nemi. Imala je Ganimu, bezbedno uvanu pod stra om u Kipu, ali Alija nije bila u stanju da primora sebe da iznese ovaj bol pre iveloj blizna inji. Svi su se o renuli protiv mene. ta mogu da uradim? 34. Jednoo o vienje na e vaseljene govori nam da ne moramo predale o tra iti prob leme. Ta vi problemi se mo da ni ada nee pojaviti. Umesto toga, pozabavimo se vu om u sopstvenom toru. opori oji napolju tumaraju mo da a ni ne postoje. Azar Knjiga; amra I:4

D esi a je e ala Ajdaha po raj prozora u svojoj dnevnoj sobi. Bila je to ud obna prostorija sa me anim divanima i starins im stolicama. Ve alica se nije mogla nai ni u jednoj od njenih soba, a sjajne ugle od ristala poticale su iz jednog drugog doba. Prozor je sa prvog sprata gledao na dvori ni vrt. ula je a o je sluga otvorio vrata, zatim zvu Ajdahovih ora a na drveno m podu, a potom i na tepihu. Slu ala je ne o reui se, pogleda pri ovanog na sen ama pro aranu svetlost zelenog travnja a u vrtu. Nemi, stra an rat njenih oseanja morao j e da se u ovom asu suzbije. Ne oli o puta je dubo o uzela vazduh po pravilima pra na-bindu obu e i osetila priliv nametnute mirnoe. Viso o uzdignuto sunce bacalo je svoju refle tors u svetlost niz zra e p ra ine u dvori te, istiui srebrnaste rugove pau ove mre e razapete u granama lipe oje su dosezale gotovo do njenog prozora. U njenim odajama bilo je sve e, ali iza ovog zaptivenog prozora vazduh je treperio u o amenjenoj vrelini. Zama Korina je poi vao u ustajalom stanju oje nije bilo u s ladu sa zelenilom njenog vrta. ula je a o se Ajdaho zaustavio ti iza nje. Ne o reui se, ona ree: "Darivanje rei je darivanje prevare i obmane, Dan ane . Za to eli da razmeni rei sa mnom?" "Mogue je da e samo jedno od nas uspeti da pre ivi", ree on. "A ti eli da sainim povoljan izve taj o tvojim pregnuima?" O renula se i ugled ala ga a o spo ojno stoji, posmatrajui je onim sivim metalnim oima oje nisu bile usredsreene u i u. Ka o su samo u ovom trenut u prazne bile! "Dan ane, je li mogue da si zabrinut za svoje mesto u istoriji?" Govorila je optu ujui ga i setila se a o je govorila onda ada je prvi put srela ovog ove a. Tada je bio pijan i imao je zadata da je uhodi. Bio je rastrz an izmeu protivrenih obaveza. Ali, to je bio Dan an pre no to je postao gola. Ovaj ovde uop te nije bio isti ove . Ovaj nije bio u nedoumici u pogledu svojih a cija, nije bio rastrzan. Podneo je njenu procenu sa osmehom. "Istorija poseduje vlastiti sud i do nosi vlastite presude", ree on. "Sumnjam da e se tra iti moje mi ljenje ada se bude d onosio sud o meni." "Za to si ovde?" upitala je. "Iz istog razloga zbog oga ste vi ovde, moja gospo." Nijedan spolja nji zna nije odavao potresnu mo ovih jednostavnih rei, ali n jene misli renu e besomunom brzinom: Zna li on stvarno za to sam ja ovde? Ka o bi mo gao? Jedino je Ganima znala. A onda, da li je imao dovoljno podata a za mentats i proraun? To je bilo mogue. A ta a o je izre la ne to to je moglo da je oda? Morao je znati da Farad'n i njegovi ljudi prate sva i njihov po ret, sva u re. "Kua Atreida je stigla do gor e ras rsnice", ree ona. "Porodica se o renul a protiv same sebe. Ti si spadao meu Vojvodine najodanije ljude, Dan ane. Kada je Baron Har onen..." "Bolje da ne govorimo o Har onenima", ree on. "To je bilo drugo vreme i v

a Vojvoda je mrtav." Upitao se sa uenjem: Zar nije u stanju da nasluti da mu je Pol obelodanio prisustvo har onens e rvi u venama Atreida? Time se Pol izlo io veli oj opasnosti, ali je jo vr e vezao Dan ana za sebe. Posveenje u ovo ot rie bio je toli o veli i ulog da se to jedva dalo zamisliti. Pol je znao ta su Baronovi ljudi uini li Ajdahu. "Kua Atreida nije mrtva", ree D esi a. " ta je Kua Atreida?" upitao je on. "Jeste li vi Kua Atreida? Je li to Alija ? Ganima? Jesu li to ljudi oji slu e toj Kui? Gledam te ljude i vidim da nose ig st radanja oje se ne dG izraziti reima! Ka o oni mogu da budu Atreidi? Va sin je isp ravno re ao: 'Stradanje i proganjanje su sudbina svih oji me slede.' elim da se otrgnem od toga, moja gospo." "Jesi li zaista pre ao Farad'nu?" "Zar to nije ono to ste vi uradili, moja gospo? Zar niste do li ovamo da ub edite Farad'na a o bi njegov bra sa Ganimom re io sve na e probleme?" Da li zbilja ta o misli? pitala se u nedoumici. Ili je ova pria namenjana u ima budnih pijuna? "Kua Atreida je uve su tins i bila ovaploenje jedne ideje", ree ona. "Zna li to, Dan ane? Kupovali smo odanost odano u." "Slu enje narodu", podrugljivo se nasmejao Ajdaho. "Ah, mnogo puta sam uo v a eg Vojvodu da to a e. Mora da se prevre u grobu, moja gospo." "Zar stvarno misli da smo ta o nis o pali?" "Moja gospo, zar niste znali da postoje pobunjeni Slobodnjaci - sebe zov u 'Mar izi Unutra nje Pustinje' - oji pro linju Kuu Atreida, pa a i Muad'Diba." "ula sam Farad'nov izve taj", ree ona, pitajui se uda je vodio ovaj razgovor i sa a vom svrhom. "Vi e od toga, moja gospo. Vi e od onoga to stoji u Farad'novom izve taju. Lino sam uo njihovu letvu. Evo a o izgleda: 'U venom ognju se pr ili, vi Atreidi! Ne im ali ni du a, ni duhova, ni tela, ni sen i, ni arolija, ni ostiju, ni ose, ni govo ra, ni rei. Ne imali ni groba, ni doma, ni ra e ni groba. Ne imali ni vrta, ni dr veta, ni buna. Ne imali ni vode, ni hleba, ni svetlosti, ni vatre. Ne imali ni po roda, ni porodice, ni nasledni a, ni plemena. Ne imali ni glave, ni ru u, ni nog u, ni hoda ni semena. Ne imali mesta ni na jednoj planeti. Ne a va im du ama ne bude dozvoljeno da se ispnu iz dubina, i ne a ni ad ne budu meu onima ojima je dozvo ljeno da ive na zemlji. Ni na jedan dan ne ugledali ai-Huluda, ali bili vezani i o ovani u najni e Izrodstvo, i va e du e ni ada ne u le u velianstvenu svetlost za ve ve ova.' Ta o izgleda letva, moja gospo. Mo ete li da zamislite ta vu mr nju Slobodnja a? Oni su predali sve Atreide levoj ruci pro letih, eni-Suncu oja je puna ognja ." D esi i se oteo jedan drhtaj. Ajdaho je nesumnjivo izgovorio ove rei istim glasom ojim je izreena prava letva. Za to je ovo izneo pred Kuu Korino? Mogla je d a zamisli esto og Slobodnja a, u asnog u svom besu, a o stojei ispred svog plemena azuje ovu prastaru letvu. Za to je Ajdaho eleo da Farad'n to uje? "Izlo io si ja razlog u prilog venanja Ganime i Farad'na", ree ona. "Uve ste imali prostodu an pristup problemima", ree on. "Ganima je Slobodn ja . Ona se mo e udati jedino za onog oji ne plaa Fai, porez na za titu. Kua Korino j e predala svu svoju CHOAM-s u imovinu va em sinu i njegovim naslednicima. Farad'n postoji uz dopu tenje Atreida. A setite se ada je va Vojvoda pobo zastavu jastreba na Ara is, setite se ta je re ao: 'Ovde sam; ovde ostajem!' Njegove osti su jo t amo. A Farad'n bi morao da ivi na Ara isu zajedno sa svojim Sardau arima." Ajdaho je zavrteo glavom ve na samu pomisao o ta vom savezu. "Ima jedna stara izre a oja veli da se problem lju ti ao lu ", re la je ona, hladnim glasom. Ka o se usuuje da se pona a po roviteljs i prema meni? Osim a o ne izvodi sve ovo za Farad'nove budne oi... "Ne a o ne mogu da zamislim da Slobodnjaci i Sardau ari dele planetu", r ee Ajdaho. "To je ljus a oja se ne s ida sa lu a." Nisu joj se sviale pomisli oje su Ajdahove rei mogle izazvati od Farad'n a i njegovih savetni a te ree o tro: "Kua Atreida je jo za on u Carstvu!" Pri tom je pomislila: Da li Ajdaho eli da Farad'n poveruje da mo e da povrati presto bez Atrei da? "Oh, da", ree Ajdaho. "Gotovo sam zaboravio. Atreids i za on! Tumaen ao t

a av, naravno, od strane Sve teni a Zlatnog Eli sira. Dovoljno je da zatvorim oi i zaujem Vojvodu a o mi govori da se pravi imeta uve stie i odr ava nasiljem ili pr etnjom nasilja. Srea pripada sva om, ao to je Gurni imao obiaj da pevu i. Cilj oprav dava sredstvo? Ili sam, mo da, izme ao poslovice? No, nije va no da li gvozdenom pesni com otvoreno vitlaju slobodnja e legije ili Sardau ari, ili da li je ona s rivena u Atreids om za onu - ta pesnica je ipa tamo. A ona ljus a lu a nee se s inuti, moja gospo. Znate, pitam se oju e pesnicu Farad'n potra iti?" ta on to ini? udila se D esi a. Kua Korino e primiti znanju ove podat e i nas laivati se njima! "Ti, da le, smatra da Sve tenici nee dozvoliti da se Ganima uda za Farad'na? " drznula se D esi a, po u avajui da ispita uda su smerale Ajdahove rei. "Dozvoliti joj! Blagi bo e! Sve tenici e dozvoliti Aliji da uradi ta god ona o dlui. Moglo bi se dogoditi da se i sama uda za Farad'na!" U tome li eli da ulovi ne to? pitala se D esi a. "Ne, moja gospo", ree Ajdaho. "To nije izlaz. Narod ovog carstva nije u s tanju da vidi razli u izmeu vladavine Atreida i vladavine Zveri Rabana. Ljudi sva og dana umiru u tamnicama Ara isa. Oti ao sam jer nisam mogao da svoju maevala u ru u ni asa vi e ostavim u slu bi Atreida! Zar ne razumete ta govorim, za to sam do ao ovde vama ao najbli em predstavni u Atreida? Atreids o carstvo je izdalo va eg Vojvodu i va eg sina. Voleo sam va u er, ali je ona renula jednim, a ja drugim putem. A o ba doe do toga, savetovau Farad'na da prihvati Ganiminu ru u - ili Alijinu - jedino pod njegovim uslovima." Ah, priprema pozornicu za zvanino, ali asno povlaenje iz atreids e slu be, po mislila je. Ali, da li je mogao da zna oli o su one druge stvari o ojima je go vorio napravile dobar posao u njenu orist? Smr nuto ga je pogledala. "Zna da piju ni prislu uju sva u re, zar ne?" " pijuni?" Prigu eno se nasmejao. "Prislu uju ao to bih i ja prislu ivao da sa m na njihovom mestu. Zar ne znate a o je moja odanost renula drugim putem? Mno ge sam noi probdeo sGm u pustinji, i Slobodnjaci su u pravu u pogledu tog mesta. U ogromnom prostranstvu pustinje, posebno nou, suoavate se esto sa opasnostima te og razmi ljanja." "Jesi li tamo uo a o nas Slobodnjaci pro linju?" "Da. Meu al-Ouroubama. Pridru io sam im se na Propovedni ov zahtev, moja go spo. Zovemo sebe Zar Sadus, oni oji odbijaju da se po ore Sve tenicima. Ovde sam da bih jednom Atreidu zvanino prijavio da sam pre ao na neprijateljs u teritoriju." D esi a ga je prouavala, tragajui za ne om pojedino u oja bi ga izdala, ali Aj daho nijednim migom nije odao da govori pritvorno ili sa s rivenim namerama. Je li zaista bilo mogue da je pre ao Farad'nu. Prisetila se ma sime Sestrinstva: U l juds im delima, ni ta nije trajno; sva ljuds a dela o reu se po zavojnici, reui se u rug i prema spolja. A o je Ajdaho zaista napustio atreids i tor, to je moglo da objasni njeg ovo sada nje pona anje. Kretao se u rug i prema spolja. Morala je da razmotri ovu mo gunost. Ali za to je naglasio da je postupio prema Propovedni ovom zahtevu? D esi in um se dao u razmi ljanje vrtoglavom brzinom i po to je uzela u obzir mogunosti, shvatila je da e morati mo da da ubije Ajdaha. Plan u oji je ulo ila sve s voje nade bio je do te mere osetljiv da se nije moglo dopustiti da ga bilo ta por emeti. Bilo ta. A Ajdahove rei su nagove tavale da mu je njen plan poznat. Procenila je njihove meusobne polo aje u ovoj prostoriji, pomerajui se i o reui se da bi se pos tavila u najpovoljniji polo aj za smrtonosan udarac. "Uve sam smatrala utvrujue dejstvo fauf-reluchesa za potporni stub na e sna ge", ree ona. Ne a se zamisli za to je s renula razgovor na sistem lasnog razli ov anja. "Landsradov Savet Veli ih Kua, regionalni Siselradi, svi oni zaslu uju na u..." "Niste mi odvratili pa nju", ree on. I Ajdaho se udio a o su njeni postupci postali providni. Da li je postal a nemarnija u pogledu pri rivanja ili je onano probila zidove svoje benegeserits e obu e? Ovo drugo, za ljuio je, ali ne to od toga postojalo je i u njoj - menjala se starei. Rastu ivalo ga je da posmatra s romne sposobnosti po ojima su se novi Slobodnjaci razli ovali od starih. Nestajanje pustinje bilo je nestajanje neeg dr

agocenog za ljuds a bia i on nije bio u stanju da opi e tu stvar, ao to nije bio u stanju da opi e ono to se dogodilo sa gospom D esi om. D esi a je zurila u Ajdaha sa otvorenom zapanjeno u, ne po u avajui da sa rije s voju rea ciju. Zar je ta o la o mogao da je ita? "Neete me ubiti", ree on. Upotrebio je stare slobodnja e rei upozorenja: "Ne moj da svojom rvlju poprs a moj no ." Pri tom je pomislio: Postao sam dobrim delom Slobodnja . Ovo mu je izazvalo jedno nastrano oseanje blis og odnosa oje mu je pomoglo da shvati oli o je dubo o bio prihvatio obiaje planete oja je pru ila utoi t e njegovom drugom ivotu. "Mislim da je bolje da ode ", ree ona. "Ne do ne prihvatite moje istupanje iz atreids e slu be." "Prihvaeno je", odse la je ona. I te po to je izustila ove rei, shvatila je oli o je mnogo istih ne ontrolisanih misli oti lo u ovom razgovoru. Bilo joj je p otrebno vreme da razmisli i sve ponovo razmotri. Ot ud je Ajdaho znao ta je namer avala da uini? Nije verovala da je sposoban da prelazi Vremenom na zains i nain. Ajdaho se unatra e odmicao od nje sve do nije osetio vrata iza sebe. Zat im se na lonio. "Jo jednom vas nazivam 'moja gospo' i potom ni ad vi e. Moj savet F arad'nu bie da vas otpravi natrag na Vala, tiho i brzo, u najs orijem pogodnom tre nut u. Suvi e ste opasna igra a da bi se ovde vrtela. Ia o ne verujem da on o vama misli ao o igra i. Vi radite za Sestrinstvo, a ne za Atreide. Sada se pitam da l i ste i ada radili za Atreide. Vi, arobnice, reete se suvi e dubo im i tajanstvenim stazama da bi se i ad oslonile na obine smrtni e." "Jedan gola sebe smatra obinim smrtni om", tr e se ona. "U poreenju sa vama", ree on. "Odlazi", naredila je. "To mi je i namera." mugnuo je roz vrata, prolazei pored radoznalih pogle da slugu oje su oigledno sve vreme prislu ivali. To je obavljeno, pomislio je. A oni to mogu da protumae samo na jedan nain . 35. Samo se u stvarnosti matemati e mo e razumeti Muad'Dibov taan pogled u budun ost. Ova o: prvo, postuliramo bilo oji broj usmerenih dimenzija u prostoru. (U pitanju je lasian n-slojni pro ireni s up n dimenzija.) U ta vom o viru, Vreme shv aeno u obinom smislu postaje s up jednodimenzionalnih svojstava. Primenjujui ovo na Muad'Dibov fenomen, ot rivamo da smo suoeni ili sa novim svojstvima Vremena ili (redu cijom roz bes onano raunanje) imamo posla sa odvojenim sistemima oji sadr e n grupa svojstava. U Muad'Dibovom sluaju, pretpostavimo ovo drugo. Kao to se po az uje redu cijom, usmerene dimenzije jednog n sloja mogu imati zasebno postojanje jedino u razliitim o virima Vremena. Ta o se po azuje da odvojene dimenzije Vreme na postoje istovremeno. Ovo je neizbe na o olnost oju Muad'Dibovo predvianje zahte va da bi posmatrao n-sloj ne ao pro ireni s up ve ao jednu operaciju unutar jedno g jedinog o vira. U stvari on je zaledio svoju vaseljenu u taj jedan o vir to je predstavljalo njegov pogled na budunost. Palimba a: Predavanje u Sie Tabru Leto je le ao na vrhu dine, piljei pre o otvorenog pes a u zmijoli u stenu oja je poivala na povr ini. Stena je le ala poput ogromnog crva na pes u, pljosnata i pretea u jutarnjoj svetlosti. Tamo se ni ta nije pomeralo. Ptice nisu ru ile iznad glave; nijedna ivotinja nije s a utala izmeu stena. Mogao je da primeti proreze s abirnice vetra gotovo na sredini 'crvovih' lea. Tu je moralo da bude vode. Stenacrv imala je poznat izgled sie ih s loni ta, a o se izuzme odsustvo ivih stvari. Le ao je spo ojno uvaljen u pesa i motrio. Jedna od Gurni Hale ovih pesama, postojana u svojoj jednolinosti, pote la je njegovom sve u: Ispod brda gde lisica tri la o,

areno sunce sija ja o. Gde moja jedina ljubav poiva. Ispod brda u estaru divlje miroije uhodim moju ljubav oja se ne mo e probuditi. S riva se u grobu Ispod brda. Gde je ulaz u ovo mesto? pitao se Leto. Sa izvesno u je osetio da ovo mora biti Ja arutu/Fonda , ali ne to ovde nije bilo u redu, a to je bilo u vezi sa odsustvom ivotinjs og retanja. Ne to je treper ilo po ivicama svesnog opa anja, upozoravajui ga. ta se rilo ispod brda? Nedostata ivotinja bio je zabrinjavajui. To je probudilo njegovo slobodnj a o oseanje opreza: Odsustvo azuje vi e od prisustva ada je re o opstan u u pustinj i. Ali tamo se nalazila sabirnica vetra. Trebalo je da ima vode i ljudi oji bi je oristili. Ovo mesto je bilo tabu oji se rio iza imena Fonda a, a njegov dr ugi identitet nije bio zabele en u pamenjima a ni veine Slobodnja a. A ipa se ptice i ivotinje nisu mogle videti tamo. Ni ljuds a bia - pa ipa je ovde zapoinjala Zlatna Staza. Njegov otac je jednom re ao: 'Nepoznato se nalazi svuda unao olo, u sva om trenut u. Tu treba tra iti znanje.' Leto je pogledao nadesno du dinine reste. Maj a oluja nedavno je pro la ov uda. Jezero Azra , gipsana ravnica, po azivala se ispod pe anog po rivaa. Po slobodn ja om praznoverju sva o o je i ad video Bian, Bele Zemlje, bio je nagraen dvose l om eljom, eljom oja je mogla da vas uni ti. Leto je video samo gipsanu ravnicu oja mu je govorila da je ovde na Ara isu ne ada postojala otvorena voda. Kao to e, verovatno, jo jednom postojati. Upiljio se navi e, nji ui pogledom svuda unao olo u potrazi za ne im po retom . Nebo je bilo porozno posle oluje. Svetlost oja je prolazila roz njega, izazi vala je oseanje mlenog prisustva ne og srebrnog sunca izgubljenog negde iznad opr ene pra ine oja je opstajala u veli im visinama. Leto je jo jednom vratio pogled na vijugavu stenu. Izvu ao je dogled iz s voje slobodnja e bale za opremu, podesio po retljiva soiva i zagledao se u goletno sivilo, ovu izboinu gde su ne ad ljudi Ja aratua iveli. Uvelianje je ot rilo jedan trnov bun, poznat pod imenom Kraljica Noi. bun se ugnezdio u procepu oji je mogao da bude ulaz u stari sie. Odmerio je du inu izboine. Srebrnasto sunce pretvaralo je crveno u sivo, bacajui rasplinutu jednoli ost zama nim prostranstvom stene. Prevrnuo se, o reui lea Ja aratuu i podrobno istra io o olinu dogledom. U ovo j divljini obele ja ove ovog prola enja nisu se mogla sauvati. Vetar je ve izbrisao nje gove tragove, ostaviv i jedino nejasnu o ruglinu na mestu na ome je sjahao sa crv a pro le noi. Ponovo je pogledao prema Ja aratuu. Osim sabirnice vetra nije bilo ni a vog zna a da su ljudi i ada pro li ovim putem. A sa izuzet om vijugavog prostiranj a stene, ovde nije bilo nieg to bi se izdvojilo iz belasavog pes a, iz divljine to se pru ala od horizonta do horizonta. Leto je odjednom osetio da se nalazi na ovom mestu zbog toga to je odbio da se zatvori u sistem oji su mu njegovi preci zave tali. Pomislio je na to a o su ljudi gledali na njega, na onu zajedni u gre u u svaijem pogledu izuzev u Ganimi nom. Osim za onu pomamnu rulju drugih pamenja, to dete ni ada nije bilo dete. Moram da prihvatim odgovornost za odlu u oju smo doneli, pomislio je. Jo jednom je odmerio du inu stene. Po svim opisima ovo je morao da bude Fon da , a nijedno drugo mesto nije moglo da bude Ja arutu. Osetio je udnovatu poveza nost sa tabuom ovog mesta. Na Nain Bene Geserita, otvorio je svoj um prema Ja ara tuu, te ei da ni ta ne zna o njemu. Obave tenost je bila prepre a saznavanju. Ne oli o trenuta a dopustio je sebi da jedino zadrhti, ne zahtevajui ni ta, ne postavljajui p itanja. Problem je le ao u nedostat u ivotinjs og sveta, ali mu je jedna naroita stv ar budila oprez. Napo on ju je opazio: nije bilo ptica strvodera - orlova, le inar a, jastrebova. a i ada je ceo ostali ivot bio s riven, oni su ostajali vidljivi.

Sva o mesto sa vodom u ovoj pustinji sadr avalo je svoj lanac obli a ivota. Na ra ju lanca nalazili su se sveprisutni strvo deri. Ni ta nije do lo da ispita njegovo pri sustvo. I te a o dobro je poznavao te 'pse uvare siea', onaj stroj zgurenih ptica na rubu stene Tabra, is ons e pogrebni e oji su e ali na meso. Slobodnjaci su i mali obiaj da a u: "Na i suparnici." Ali oni su to govorili bez oseanja surevnjivosti jer su ih ove ptice-tragai esto obave tavale o pribli avanju stranaca. ta a o su ovaj Fonda napustili a i rijumari? Leto je zastao da ugasi e iz jednog od svojih creva za sa upljanje vlage. ta a o ovde stvarno nema vode? Ponovo je razmotrio svoj polo aj. Na putu dovde, sjurio je dva crva u pesa , gonei ih svojim mlatilom roz no, ostavljajui ih polumrtve. Ovo je bila Unutra nja Pustinja gde je trebalo da se nalazi utoi te rijumara. A o je ivot ovde postojao, a o je mogao da postoji, to bi moralo da bude u neposrednoj blizini vode. ta a o ovde nema vode? ta a o ovo nije Fonda /Ja arutu? Jo jednom je uperio dogled prema sabirnici vetra. Njegove spoljne ivice b ile su nagri ene pes om, bilo im je potrebno odr avanje, ali je dovoljno toga ostalo . Tamo je trebalo da bude vode. A ta a o je nema? Voda napu tenog siea mogla je da ispari u vazduh u ne oj od atastrofa. Za to ovde nije bilo ptica strvodera? Ubijene zbog njihove vode? Ko je mogao to da uin i? Ka o su mogle sve od reda da budu uni tene? Otrov? Zatrovana voda. Legenda o Ja arutu nije sadr avala priu o zatrovanoj cisterni, ali je to mo gla da bude istina. A o je prvobitno jato bilo ubijeno, zar se do danas ne bi ob novilo? Iduali su bili zbrisani sa lica zemlje pre mnogo po oljenja, a prie ni ad a nisu pomenule otrov. Ponovo je pa ljivo ispitao stenu dogledom. Ka o je ceo jeda n sie mogao da nestane? Ne o je sva a o morao da uma ne. Ret o su ad svi stanovn ici siea boravili od ue. Dru ine su tumarale pustinjom, putovale u gradove. Leto je odlo io dogled sa uzdahom odustajanja. S liznuo je niz za lonjenu stranu dine i obazrivije nego inae u opao svoj pustinjs i ator, a zatim pri rio sv e zna e svog prisustva, pripremajui se da provede vrelo doba dana. Troma strujanj a umora pri rala su se njegovim udovima ada se zatvorio u pomrinu. Unutar znojav e ogranienosti atora, proveo je vei deo dana dremajui, premi ljajui o gre ama oje je m a nainio. Njegovi snovi bili su odbrambeni, ali nije moglo biti samoodbrane u pod uhvatu za oji su se on i Ganima odluili. Neuspeh bi sa egao njihove du e. Pojeo je z ains e bis vite i zaspao, probudio se da bi jo jednom utolio glad i ugasio e, a zati m ponovo utonuo u san. Dug je bio put do ovog mesta, esto ispit za mi ice jednog d eteta. Predvee se probudio o repljen i poslu nuo ne bi li uo zna e ivota. Ispuzao je iz svog pe anog po rova. Viso o u nebu vetar je nosio pra inu u jednom pravcu, ali o n je mogao da oseti a o ga pesa ujeda za obraz dolazei iz drugog pravca - pouzd an zna da e doi do promena u vremenu. Oseao je da se pribli ava oluja. Obazrivo se uspuzao do vrha dine i jo jednom se upiljio u one zagonetne s tene. Vazduh oji ga je razdvajao od njih bio je ute boje. Predznaci su govorili da se pribli ava Koriolis oluja, vetar oji je nosio smrt u svom duvanju. Naii e ogr omni spiralni pla t vetrom gonjenog pes a oji je mogao da se ra iri pre o etiri step ena geografs e irine. Pusta praznina gipsanog an a sada je bila uta po povr ini, ogle dajui obla e pra ine. Obavio ga je varljivi mir veeri. Potom se dan ugasio i nastala je no, brza no Unutra nje Pustinje. Stene su se preobratile u rogljaste ilj ove ao zamrznute svetlo u Prvog Meseca. Oseao je a o mu pe ani trnovi bodu o u. Prasa suve gr mljavine zvuao je ao odje udaljenih bubnjeva, i u prostoru izmeu meseeve svetlost i i pomrine on ugleda iznenadnu retnju: slepi mi evi. Mogao je da uje po retanje nj ihovih rila, njihove jedva ujne pis ute. Slepi mi evi. Namerno ili sluajno ovo mesto pru alo je oseaj napu tene pusto i. Ovde je trebal o da je polulegendarno upori te rijumara: Fonda . Ali ta a o ovo nije bio Fonda ? ta a o je tabu i dalje vladao, a ovo bila samo olj a avetinjs og Ja aratua? Leto se uurio u zavetrini dine i e ao da se no ustali u svojim ritmovima. Str pljenje i opreznost - opreznost i strpljenje. Ne o vreme zabavljao se podseajui se oserovog putovanja od Londona za Kenterberi, reajui u pamenju mesta od Saudvar a: d

ve milje do pojila Sent Tomas, pet milja do Deptvorda, est milja do Grinia, trides et milja do Roestera, etrdeset milja do Sitinbarna, pedeset i pet milja do Boutona pod Blinom, pedeset osam milja do Harbledona i ezdeset milja do Kenterberija. Sa znanje da samo ne olicina u njegovoj vaseljeni mogu da se sete osera ili da znaju za ne i London, osim za selo na Gansridu, dalo mu je oseanje vanvremens og polet a. Sent Tomas je bio sauvan u Oranjs oj Katoli oj Bibliji i Azar Knjizi, ali je Ke nterberi i ezao iz pamenja ljudi ba ao i planeta na ojoj se nalazio. Tamo je le alo b reme njegovih pamenja, svi oni ivoti oji su pretili da ga progutaju. Ve je jednom pre ao taj put do Kenterberija. Njegov sada nji put bio je du i i, uostalom, opasniji. Upravo se prebacio pre o dininog vrha i uputio a meseinom obasjanim sten ama. Dr ao se sen i i prebacivao se pre o vrhova ne proizvodei zvu e oji bi mogli da odaju njegovo prisustvo. Pra ine je nestalo a o to esto biva neposredno pred oluju i no je bila blis tava. Dan nije ot rio nijedan po ret, ali sada je uo a o se mala stvorenja muvaj u u tami do se pribli avao stenama. U jednoj dolini izmeu dve dine nabasao je na porodicu s oimi a, oji strugnu e ada im se prima ao. Pre ao je polaganije pre o sledeeg vrha jer su mu oseanja bila obuzeta slan astom bojazni. Prose oji je ranije uoio - da li je vodio do ulaza ? Javile su se i druge brige: starovremens i siei uve su bili za tieni zam ama - ot rovnim bodljama u jamama, otrovnim trnovima na bilj ama. Osetio se uhvaenim u slo bodnja u agrafu: No slu ne svesti. Oslu ivao je i najslabiji zvu . Sive stene su se sada uzdizale nad njim, postav i d inovs e ada im se pribl i io. Oslu ujui, zauo je ptice nevidljive u toj litici, blago dozivanje ranjene rtve. Bili su to zvuci dnevnih ptica ali su se irili u no. ta je o renulo njihov svet nao pa o? ove ova grabljivost? Odjednom Leto se sledio u pes u. Tamo na litici videla se vatra, balet b listavih i tajanstvenih dragulja na pozadini crne, prozirne t anine noi, vrsta si gnala oju je sie slao mo da putnicima pre o bleda. Ko su bili posednici ovog mesta ? Otpuzao je napred do najdubljih sen i u podno ju litice i stao da pipa ru om du s tene, postupno pomerajui telo za ru om u potrazi za pu otinom oju je video za da na. Prona ao ju je posle osmog ora a, izvu ao pumpu za izbacivanje vazduha iz bal e i poeo da ispituje tminu. Te to se pomerio ne to vrsto i svezujue pade mu na ramena i ru e, uiniv i ga nepo retnim. Zam a od puzavice! Odupro se nagonu za borbom; to je samo doprinosilo da se puzavica vr e stegn e. Ispustio je pumpu i previo prste desne ru e, po u avajui da dosegne no za pojasom . Osetio se ao praznoglavo nevina ce zbog toga to prvo nije bacio ne to iz daljine u pu otinu da proveri a ve se opasnosti riju u tami. Njegov um je bio potpuno z ao upljen vatrom na litici. Sva i po ret je pritezao puzavicu, pa ipa njegovi prsti na raju dodirn u e dr u no a. Kradomice je obavio a u dr e i poeo da izvlai no . Plamsavo svetlo ga je zapljusnulo, u oiv i mu sva i po ret. "Ah, lep ulov u na oj mre i." Zauo se hrapav mu i glas iza Letovih lea oji je imao ne to poznato, mada nedovoljno jasno, u svom tonu. Leto je po u ao da o rene gl avu, svestan opasnog svojstva puzavice da smrvi telo oje se previ e slobodno ret alo. Jedna ru a mu ote no pre no to je mogao da vidi svog zarobljivaa. Ru a je z nala i vr ljala po njegovom telu, u lanjajui ona mala sredstva oja su on i Ganima n osili za sluaj da se nau u borbi za goli opstana . Ni ta nije izma lo pretresau, a ni garota od siga ice s rivena u njegovoj osi. Leto i dalje nije mogao da vidi ovog ove a. Prsti poradi e ne to sa zam om od puzavice i on ot ri da mo e la e da di e, ali ov e ree: "Ne pru aj otpor, Leto Atreid. Tvoja voda je u mojoj a i sree." Krajnjim naporom Leto je ostao miran i ree: "Zna moje ime?" "Naravno! Kada se postavlja zam a, onda je to sa namerom. Ima se na umu odreeni ulov, zar ne?" Leto je zamu ao, ali su mu se misli ovitlale. "Osea se izdanim!" ree sipljivi glas. Ru e su ga obrnule blago, ali sa oitim prisustvom snage. Odrasli mu arac davao je do znanja jednom detetu u emu se sasto

jala njegova nadmo. Leto se upiljio u blesa oji je dolazio od dve jedna e lebdee bu tinje i nazreo tamne onture lica mas iranog apuljaom pustinjs og odela. Navi av i oi raza znao je tamno pare o e i potpuno osenene oi u ivaoca melan a. "Pita se to nam je bio potreban sav ovaj trud", ree ove . Njegov glas je izv irao iz donjeg, zastrtog dela lica i imao je udnu prigu enu boju ao da je po u avao da pri rije naglasa . "Odavno sam prestao da se udim odreenom broju ljudi oji ele da vide atreid s e blizance mrtve", ree Leto. "Njihovi razlozi su oigledni." Do je govorio Letov um se baca ao na nepoznanice ao na re et e aveza, d ivlje tragajui za odgovorima. Postavljena lop a? Ali o je znao osim Ganime? Nem ogue! Ganima ne bi izdala roenog brata. Da li ga je, onda, ne o ta o dobro poznava o, da je mogao da predvidi njegove postup e? Ko? Njegova baba? Ka o je ona mogla ? "Nije ti se moglo dopustiti da nastavi a o si zapoeo", ree ove . "Vrlo lo e. Pre nego to se popne na presto, neophodno je da se obrazuje ." Oi bez beonjaa zurile s u odozgo u njega. "Pita se a o ne o mo e da zamisli da se prihvati obrazovanja ta ve linosti a va si ti? Tebe, sa znanjem mno tva sadr anim u tvojim pamenjima? A ba je ta o, vidi ! Misli da si obrazovan, a samo si s ladi te mrtvih ivota. Jo nema vlastiti i ot. Ti si samo po retna pretovarenost drugima, sve sa jednim ciljem - tra enjem sm rti. Slab vladalac biva tra ilac smrti. Pre rio bi svoju o olinu le evima. Tvoj otac , na primer, ni ada nije razumeo..." "Usuuje se na ta av nain da govori o njemu?" "Odavno se usuujem. Najposle, on je bio samo Pol Atreid. Pa dobro, de o, d obrodo ao u svoju olu." ove je izvu ao ru u ispod odee i udario Leta po obrazu. Leto oseti trzaj od ovog udarca i u sledeem trenut u shvati da rivuda nani e u tminu gde se lepr ala jedna zelena zastava. Bio je to zeleni barja Atreida sa svojim simbolima dana i noi, svojim znamenjem Dine olienim u cevi za vodu. uo je lo otanje vode do je to nuo u nesvest. Ili se to ne o cere ao? 36. Jo mo emo da se setimo zlatnih dana pre Hajzenberga, oji je ljuds im biima u azao na zidove oji op oljavaju na e unapred odreene rasprave. ivoti unutar mene n alaze da je ovo zabavno. Od znanja, shvatate, nema oristi u oli o ne postoji sv rha, ali svrha je ono to podi e op olne zidove. Leto Atreid II, Njegov Glas Alija se na la u polo aju da grubo govori stra arima oje je susrela u predvor ju hrama. Bilo ih je devetoro u pra njavim, zelenim uniformama prigrads e patrole i jo jo su dahtali i znojili se od napora. Svetlost asnog popodneva dopirala je o d vrata iza njihovih lea. Prostor je bio oi en od hodoasni a. "Da le, moja nareenja vam ni ta ne znae?" o tro je upitala Alija. udila se sopstvenom besu, ali nije po ua avala da ga zadr i, ve je pu tala da se izliva. Telo joj je podrhtavalo od osloboene napetosti. Ajdaho je oti ao... gospa D esi a... nema izve taja... jedino glasine da se nalaze na Salusi. Za to Ajdaho nije poslao poru u? ta je uinio? Da li je onano saznao za Javida? Alija je nosila utu odeu ao zna alosti oja je vladala u Ara enu, boju sa i ue g sunca iz slobodnja e istorije. Kroz ne oli o minuta trebalo je da povede drugu i poslednju pogrebnu povor u do Starog Klanca i tamo osveti spomeni svom po ojn om bratancu. Trebalo je da se posao o ona ove noi, odgovarajuim davanjem po te onom oji je bio predodreen da vodi Slobodnja e. Sve teni i stra ari pr osno su primili izliv njenog gneva, nimalo se ne sramei . Stajali su naspram nje uo vireni svetlo u sunevih zra a na izma u. Miris njihovog znojenja la o se ot rivao roz tan a i nefun cionalna pustinjs a odela grads ih stanovni a. Njihov voa, viso i plavi Kaza, sa simbolima porodice Kadelam na bur i , svu ao je obrazinu svog pustinjs og odela na stranu da bi mogao jasnije da gov

ori. Glas mu je bio pun prizvu a ponosa oji se mogao oe ivati od potom a porodic e oja je ne ada vladala Sie Abirom. "Naravno da smo po u ali da ga zarobimo!" Ovaj ove je oigledno bio ljuto uvreen njenim napadom. "On bogohuli! Znamo va a nareenja, ali smo ga uli i sopstvenim u ima!" "I niste uspeli da ga uhvatite", ree Alija tihim i optu ujuim glasom. Jedan od stra ara, mlada ena nis og rasta, po u ala je da ih opravda. "Gomila je bila veoma gusta tamo! Kunem se da su nas ljudi spreili!" "Dr aemo ga na o u", ree Kadelam. "Sledei put ga neemo ispustiti." Alija ih smr nuto pogleda. "Za to neete da me razumete i poslu ate?" "Moja gospo, mi..." " ta bi ti uradio potome Kade Lamba, a o bi ga zarobio i ot rio da je on, o dista, moj brat?" On je oito preuo poseban naglasa oji je stavila na njegovo ime, premda n ije mogao da postane sve teni i stra ar bez odreenog obrazovanja i o troumnosti oja je i la uz to. Zar je eleo da rtvuje sebe? Stra ar proguta pljuva u, a potom ree: "Moramo ga sami ubiti jer stvara nere d." Ostale je ovo s amenilo od zaprepa enja, ali su i dalje izgledali pr osno. Bili su svesni onog to su uli. "On po ree plemena da se udru e protiv vas", ree Kadelam. Alija je sada znala a o da postupa s njim. Obratila mu se mirnim, trezv enim tonom: "Shvatam. Pa a o mora da se rtvuje na ovaj nain, li avajui ga slobode javno ta o da svi vide o si i ta ini , onda pretpostavljam da stvarno mora ." " rtvujem se..." Zastao je i pre ao pogledom pre o svojih drugova. Kao Kaza ove grupe, njihov neimenovani voa, imao je pravo da govori u njihovo ime, ali je po azao zna e da eli da ostane nem. Ostali stra ari nelagodno su se me oljili. U zaj apurenosti od potere oni su izazvali Aliju. Sada se moglo samo aliti zbog ta vog pr o enja 'Materici Nebesa'. Sa oitom nelagodno u stra ari su napravili malo odstojanje izmeu sebe i svog Kaze. "Za dobro cr ve, na e zvanino reagovanje moralo bi da bude strogo", ree Alij a. "Razume to, zar ne?" "Ali on..." "ula sam ga svojim u ima", ree ona. "Ali ovo je izuzetan sluaj." "To ne mo e biti Muad'Dib, moja gospo!" Ka o malo on zna! pomislila je. Zatim ree: "Ne mo emo da se izla emo opasnost i njegovog javnog hap enja, nanev i mu uvredu tamo gde bi to ostali mogli da vide. U oli o se, naravno, jo jedna prili a u a e." "U poslednje vreme stalno je o ru en gomilom!" "Bojim se da u tom sluaju morate da budete strpljivi. Naravno, a o ostaje te pri tome da mi pr osite..." Ostavila je za lju e da vise u vazduhu, neizgovore ne, ali dobro shvaene. Kadelam je bio ambiciozan, sa sjajnom arijerom u izgledu. "Nismo imali nameru da pr osimo, moja gospo." ove je ponovo vladao sobom . "Radili smo brzopleto; sada mi je to jasno. Oprostite nam, ali on..." "Ni ta se nije dogodilo, ni ta to bi zahtevalo opro taj", re la je, oristei uob iajenu slobodnja u frazu. Bio je to jedan od mnogih naina da pleme ouva mir u svojim redovima, a ovaj Kadelam je bio jo dovoljno star Slobodnja da to pamti. Njegova porodica je imala duga u tradiciju omandovanja. Oseanje rivice bilo je bi za Slo bodnja a oji je valjalo vrlo ret o oristiti. Slobodnjaci su najbolje slu ili ad a su bili slobodni od rivice i ozlojeenosti. Po azao je da razume njeno prosuivanje limnuv i glavom i re av i: "Za dobro plemena; shvatam." "Idite i osve ite se", ree ona. "Povor a ree roz ne oli o minuta." "Da, moja gospo." urno su se udaljili sva om retnjom odajui ola anje zbog toga to su se ola o izvu li. Jedan bas je zagrmeo u Alijinoj glavi: "Ah, veoma si ume no postupila. Jed no ili dvoje meu njima i dalje veruje da eli da vidi Propovedni a mrtvog. Pronai e nai ." "Umu ni!" prosi tala je. "Umu ni! Ni ada nije trebalo da te slu am! Pogled aj ta si mi uinio..."

"Postavio te na put besmrtnosti", odgovorio je bas. Osetila je a o odje uje u njenoj lobanji poput udaljenog bola i pomisli la: Gde da se sa rijem? Nema mesta na oje bi moglo da se ode! "Ganimin no je o tar", ree Baron. "Seti se toga." Alija trepnu. Da, to je bilo ne to to je trebalo imati na umu. Ganimin no je o tar. Taj no je mogao da ih otcepi od njihovih sada njih nevolja. 37. A o verujete u odreene rei, vi verujete u njihove s rivene sadr ine. Kada ve rujete da je ne to ispravno ili pogre no, istinito ili la no, vi verujete u pretpostav e u reima oje izra avaju te sadr ine. Ta ve pretpostav e su obino pune rupa, ali ost aju najdragocenije za ubeenog. Bes rajan do az iz Panoplije Profeti e Letov um je lebdeo u pari esto ih mirisa. Prepoznao je te a cimet melan a, t es oban znoj trudnih tela, ljutinu nepo lopljene mrtva e cedionice, pra inu raznih vrsta od ojih je remena preovlaivala. Mirisi su ocrtavali trag roz pe ani san, st varali maglovita oblija u zemlji smrti. Znao je da bi ovi mirisi trebalo ne to da m u a u, ali jedan deo njega jo nije bio u stanju da saslu a. Misli su ao utvare lebdele njegovim umom: U ovom asu ja ne posedujem on ane odlu e; sav sam od svojih preda a. Sunce oje zalazi u pesa jeste sunce oje zalazi u moju du u. Ne ad je ovo mno tvo unutar mene bilo sjajno, ali sad je svr eno s tim. Ja sam Slobodnja i do iveu slobodnja i raj. Zlatna staza se zavr ila pre nego to je poela. To nije ni ta do vetrom oduvan trag. Mi, Slobodnjaci, znamo sva lu avs tva s rivanja: ne ostavljamo ni izmet, ni vodu, ni tragove... A sad, pogledaj a o moj trag i ezava. Jedan mu i glas je govorio ti uz njegovo uvo: "Mogao bih da te ubijem, A treide. Mogao bih da te ubijem, Atreide." Ovo se ponavljalo nanovo i nanovo sve do nije izgubilo znaenje i postalo nema stvar preneta u Letova sanjarenja moleps tvija od slova: "Mogao bih da te ubijem, Atreide." Leto je proistio grlo i osetio a o je stvarnost ovog prostog ina razdrmal a njegova ula. Po u ao je da prozbori suvim grlom: "Ko..." Onaj glas po raj njega ree: "Ja sam obrazovan Slobodnja i ubio sam svog o ve a. Vi ste nam oduzeli na e bogove, Atreidi. to se nas tie va smrdljivi Muad'Dib? V a bog je mrtav!" Je li ovo bio stvarni Uruba glas ili jo jedan deli njegovog sna? Leto je o tvorio oi i ot rio da sedi na tvrdom revetu. Podigao je pogled prema steni, mutn im sjajnim uglama i spazio jedno ot riveno lice oje je zurilo u njega iz ta ve blizine da je mogao da mu oseti dah sa njegovim poznatim mirisima sie e hrane. L ice je bilo slobodnja o; nije se moglo pogre iti pri pogledu na tamnu put, te o tre c rte i vodom posno telo. Ovo nije bio ugojeni grads i stanovni . Ovo je bio pusti njs i Slobodnja . "Ja sam Namri, Javidov otac", ree Slobodnja . "Poznaje li me, Atreide?" "Znam Javida", pro i tao je Leto. "Da, tvoja porodica dobro poznaje mog sina. Ponosim se njim. Vi Atreidi us oro ete mo da i bolje da ga upoznate." " ta..." "Ja sam jedan od tvojih uitelja, Atreide. Imam samo jednu du nost: ja sam o naj oji bi mogao da te ubije. Rado bih to uinio. U ovoj oli, polo iti ispit znai ive ti; pasti znai biti predan u moje ru e." Leto je uo neumoljivu is renost u ovom glasu. Postade mu hladno o o srca. Ovo je bio ljuds i gom d abar, osion neprijatelj oji je imao pravo da proveri nj egovo pravo ulas a u ljuds i s up. Leto je naslutio da je ru a njegove babe ume an a u ovo, a iza nje, bezline mase Bene Geserita. Zgrio se pri ovoj pomisli. "Tvoje obrazovanje poinje sa mnom", ree Namri. "To je ispravno. To je pri ladno. Jer, moglo bi i da se zavr i sa mnom. A sad me slu aj pa ljivo. Sva a moja re no

si u sebi tvoj ivot. Sve to je u vezi sa mnom sadr i tvoju smrt u sebi." Leto je preleteo pogledom po prostoriji: ameni zidovi, pusto - samo ovaj revet, mutne sjajne ugle i jedan mraan hodni iza Namrija.

"Nee proi pored mene", ree Namri. I Leto mu je verovao. "Za to ovo inite?" upitao je Leto. "To ti je ve bilo obja njeno. Razmisli o tome a ve planove ima u glavi! Ti si ovde i ne mo e da stavi budunost u tvoje sada nje o olnosti. To dvoje ne ide zajedno : sada njost i budunost. Ali a o zaista poznaje svoju pro lost, a o pogleda unazad i sh vati gde si bio, mo da e se jo jedared iznai razlog. A o ne, zbie se tvoja smrt." Leto je primetio da ton Namrijevog glasa nije bio neljubazan, ali je bio nepo olebljiv i nije odricao prisustvo smrti u sebi. Namri se zanjihao na petama, pogleda upravljenog prema amenoj tavanici. "U staro doba Slobodnjaci su se u zoru o retali prema isto u. Eos, zna . Ta o se a e zora na jednom od starih jezi a." Sa ogorenim ponosom u glasu Leto ree: "Ja govorim taj jezi ." "Onda me nisi slu ao", ree Nimri glasom u ome se oseala brit ost seiva. "No j e bila vreme haosa. Dan je bio vreme reda. Eto a o je bilo u doba tog jezi a za oji veli da ga govori : tama-nered, svetlost-red. Mi Slobodnjaci smo to promenili , Eos je bila svetlost u oju nismo imali poverenja. Vi e smo voleli svetlost mese ca ili zvezda. Svetlost je znaila suvi e reda, a to mo e da bude obno. Shvata ta ste v i Eos - Atreidi uinili? ove je stvor samo one svetlosti oja ga titi. Sunce je na Dini bilo na neprijatelj." Namri je spustio pogled na visinu Letovih oiju. "Koju s vetlost ti vi e voli , Atreide?" Leto je, po Namrijevom stalo enom dr anju, osetio da ovo pitanje nosi dubo znaaj. Da li bi ga ovaj ove ubio, u oli o ne bi uspeo ispravno da odgovori? On je to mogao da uini. Leto je video da Namrijeva ru a mirno poiva odmah do uglaanog ba la a ris-no a. Prsten u obli u magine ornjae blistao je na Slobodnja ovoj aci. Leto se udobno oslonio na la tove i odaslao svoj um u istra ivanje slobodn ja ih verovanja. Ovi stari Slobodnjaci su se uzdali u Za on i voleli da slu aju nje gove pou e izlagane u analogijama. Svetlost meseca? "Vi e volim... svetlost Lisanu L'a a", ree Leto, motrei Namrija u oe ivanju n jegovih tananih razot rivanja. ove je izgledao razoaran, ali mu se ru a odmae od n o a. "To je svetlost istine, svetlost savr enog ove a u ojoj se jasno mo e videti utic aj al-Muta alima", nastavio je Leto. "Kojoj drugoj svetlosti bi ove mogao da dG prvenstvo?" "Govori ao onaj oji de lamuje, a ne ao onaj oji veruje", ree Nimri. Leto pomisli: I jesam de lamovao. No, on je poinjao da nasluuje smer Namri jevih misli, nain na oji su njegove rei bile prei ene to om obu e u ranom detinjstvu roz prastaru igru zagonet i. Na hiljade ovih zagonet i ulazile su u slobodnja o vaspitanje, i Letu je bilo dovoljno da usredsredi pa nju na taj obiaj pa da mu sves t namah bude preplavljena primerima. 'Pitanje: Ti ina? Odgovor: Prijateljica progo njenih.' Namri je limnuo glavom ao da je delio ovu misao a onda ree: "Postoji je dna peina oja je za Slobodnja e peina ivota. To je stvarna peina oju pustinja s ri va. ai-Hulud, pra-pra deda svih Slobodnja a zapeatio je tu peinu. Moj uja Ziamad m i je priao o tome, a on me ni ada nije lagao. Postoji ta va peina." Kada je Namri prestao da govori, Leto je zauo izaziva u ti inu. Peina ivota? " Moj uja Stilgar ta oe mi je priao o toj peini", ree Leto. "Bila je zapeaena da se u avice ne bi s rivale u njoj." Odblesa sjajne ugle zablistao je u Namrijevim osenenim oima. Upitao je: "Da li bi vi Atreidi otvorili tu peinu? Vi po u avate da upravljate ivotom pre o sve t eni e slu be: va e Centralne Sve teni e slu be za Informacije, Au afa i Had a. Ovla eni Ma se zove Kauzar. On je pre ao dug put od poet a svoje porodice u rudnicima soli Nia cia. Reci mi, Atreide, ta nije u redu sa va om sve teni om slu bom?" Leto se ispravio na sedi tu, sada svestan da je potpuno u igri zagonet i s a Namrijem i da je azna bila smrt. Ovaj ove je svim znacima davao do znanja da e upotrebiti ris-no pri prvom pogre nom odgovoru. Namri, prepoznav i ovu svesnost od Leta, ree: "Veruj mi, Atreide. Ja sam d robilac glupa a. Ja sam Gvozdeni e i."

Sada je Letu postalo jasno. Namri je video sebe ao Mirzabaha, Gvozdeni e i oji je namrtvo tu ao one oji nisu bili u stanju da daju zadovoljavajue odgovo re na pitanja oja su morali da odgonetnu pre no to uu u raj. ta nije bilo u redu sa vladom oju su Alija i njeni sve tenici stvorili? Leto pomisli zbog ega je do ao u pustinju i opet mu se pojavi mala nada da e se Zlatna Staza mo da ipa u azati u njegovoj vaseljeni. Ono to je Namri posredno izrazio svojim pitanjem, nije bilo ni ta vi e do pobuda oja je Muad'Dibovog roenog s ina nagnala u pustinju. "Bog je onaj oji treba da po a e put", ree Leto. Namrijeva brada se cimnu nadole i on o tro pogleda Leta. "Mo e li biti istin a da veruje u to?" upitao je. "Zato sam ovde", ree Leto. "Da pronae put?" "Da ga pronaem za sebe." Leto je spustio noge pre o ivice reveta. Kameni pod bio je nezastrt, hladan. "Sve tenici su sazdali vladu da bi s rili taj put." "Govori ao istins i pobunjeni ", ree Namri, protrljav i prsten u obli u or njae na prstu. "Videemo. Jo jednom me poslu aj pa ljivo. Znan ti je Za titni Zid D alalulin? Taj zid nosi obele ja moje porodice urezana tamo jo od prvih dana. Javid, moj s in, video je ta obele ja. Abedi D alal, moj sinovac, video ih je. Muad ahid af at od On ih Drugih, ta oe je video na a obele ja. U doba oluja u blizini Su ara, do ao sam sa mo jim prijateljem Ja upom Abadom nadoma tog mesta. Vetrovi su bili toli o vreli d a su stvarali pli ove i slini vihorima od ojih smo nauili na e plesove. Nismo stigl i da vidimo obele ja jer nam je oluja zatvorila put. Ali ada je oluja pro la ugleda li smo prizor Tate nad nanosima pes a. Za trenuta se u azao li a ira Alija sa p ogledom upravljenim dole na njegov grad grobova. Prizor je u trenu i ezao, ali smo ga svi videli. Reci mi, Atreide, gde mogu da pronaem taj grad grobova?" Vihori od ojih smo nauili na e plesove, pomisli Leto. Prizor Tate i a ir Al ija. Ovo su bile rei Zensunija Lutalice, onih oji su sebe smatrali jedinim pravi m ljudima pustinje. A Slobodnjacima je bilo zabranjeno da imaju grobove. "Grad grobova se nalazi na raju staze oju svi ljudi slede", ree Leto. Z atim prosu zensunijevs e rei bla enstva: "Nalazi se u vrtu od hiljadu vadratnih o ra a. Poinje rasnim ulaznim tremom dvesta trideset i tri ora a duga im i sto or a a iro im, s roz poploanim mermerom iz drevnog D ajpura. Tamo boravi ar-Raza , onaj oji pribavlja hranu svima oji tra e. A na Dan Stra nog Suda, svi oji se podignu i potra e grad grobova nee ga nai. Jer zapisano je: one oje si poznavao u jednom sv etu nee nai u drugom." "Ponovo de lamuje bez verovanja", podsmehnu se Namri. "Ali za sada u to pr ihvatiti, jer mislim da zna za to si ovde." Hladan osmeh pree pre o njegovih usana. "Dajem ti privremenu budunost, Atreide." Leto je smotreno prouavao ovog ove a. Je li ovo bilo jo jedno pitanje, samo preru eno? "Dobro!" ree Namri. "Tvoja svest je pripremljena. Izvu ao sam je. Po to je ta o, evo jo jedne stvari. Jesi li uo da nose imitacije pustinjs ih odela u gradov ima dale og Kadri a?" Do je Namri i e ivao, Leto je u svom umu tragao za s rivenim znaenjem. Imit acije pustinjs ih odela? Nose se na mnogim planetamna. Re ao je: "Kico i obiaji Ka dri a stara su i esto ponavljana pria. Pametna ivotinja se prilagoava svojoj o olini." Namri je blago limnuo glavom. Zatim ree: "Sada e te videti onaj oji te j e ulovio i doveo ovamo. Ne po u avaj da napusti ovo mesto. Bila bi to tvoja smrt." Ustav i do je izgovarao poslednje rei, Namri se izgubi u mranom hodni u. Dugo po to je ovaj oti ao, Leto je zurio u hodni . Mogao je da uje zvu e oji su dopirali odatle, tihe glasove ljudi na stra ars oj du nosti. Namrijeva pria o viz iji-opseni ostala je prisutna. Prizvala mu je u svest dugo putovanje pustinjom d o ovog mesta. Nije vi e bilo va no da li je ovo Ja arutu/Fonda . Namri nije bio rij umar. On je bio ne to mnogo monije. A igra oju je Namri vodio mirisala je na gospu D esi u: smrdela je na Bene Geserit. Shvativ i to, Leto je osetio da je o ru en opasno u. Ali mrani hodni ojim je Namri oti ao bio je jedini izlaz iz ove prostorije. Izva n nje le ao je udan sie - iza njega, pustinja. Surova o trina te pustinje, njen ureen h aos sa opsenama i bes rajnim dinama, priinio se Letu ao deo lop e u oju je bio

uhvaen. Mogao je opet da pree taj pesa , ali gde bi ga taj beg odveo. Ova misao b ila je ao ustajala voda. Nije mogla da ugasi njegovu e. 38. Zbog svesti o jednomernom Vremenu u oju obian um ostaje zagnjuren, ljuds a bia su s lona da o svemu razmi ljaju u o virima uzastopnosti i upuenosti na rei. O va mentalna lop a proizvodi vrlo rat orone predstave o delotvornosti i posledic ama, stanje stalnog, nesmi ljenog odziva preo retima.

Rei i po reti istovremneno, podsetila se D esi a i vezala svoje misli za on e neophodne mantalne pripreme za predstojei susret. Bilo je doba dana neposredno posle doru a i zlatasto sunce Saluse Se undu s te to je poinjalo da dotie dalji zid ograenog vrta oji se mogao videti sa njenog prozora. Bila se bri ljivo odenula: crni pla t sa apuljaom asne Maj e, ali oji je n osio atreids i grb u zlatu izraen unutar izvesnog ruga o o poruba i jo jednom na man etama oba ru ava. D esi a je pa ljivo doterala t aninu svoje odee ada je o renula lea prozoru, dr ei levu ru u pre o stru a da bi ista la motiv jastreba u grbu. Farad'n je uoio atreids e simbole, glasno izraziv i svoje zapa anje do je ul azio, ali niim nije po azao ljutnju ili iznenaenje. Ot rila je tananu veselost u n jegovom glasu to ju je zaudilo. Videla je da se obu ao u sivi leotard oji mu je o na predlo ila. Seo je na nis i zeleni divan na oji mu je po azala ru om, opu tajui s e i dr ei desnu ru u iza lea. Za to joj verujem? pitao se. Ovo je Bene Geserit ve tica. D esi a, itajui mu misao na osnovu suprotnosti izmeu njegovog opu tenog tela i izraza na njegovom licu, nasmeja se i ree: "Veruje mi jer zna da je na a pogodba valj ana, a eli ono emu mogu da te nauim." Primetila je a o je gr namr tenosti dodirnuo njegovu obrvu, te odmahnu lev om ru om da bi ga primirila. "Ne, ne itam misli. itam lice, telo, osobenosti u po retima, boju glasa, polo aj ru u. Sva o mo e to da ini ada jednom naui Bene Geserit N ain." "A vi ete me nauiti?" "Sigurna sam da si prouavao izve taje o nama", ree ona. "Da li igde postoji izve taj da smo propustili da ispunimo neposredno obeanje?" "Ne izve taji, ali..." "Delom se odr avamo zbog potpunog poverenja oje ljudi mogu da imaju u na u istinoljubivost. To se nije promenilo." "Nalazim da je to razumno", ree on. " udim da ponemo." "Iznenaena sam da ni a o nisi tra io uitelja od Bene Geserit", ree ona. "Oni bi jedva doe ali prili u da te uvrste u svoje du ni e."

"Moja maj a ni ad nije htela da me saslu a ada sam je nagovarao da to uini ", ree on. "Ali sada..." Slegao je ramenima, reito protumaiv i Vensicijino progonstvo . "Hoemo li otpoeti?" "Bilo bi bolje da si ovo zapoeo ada si bio znatno mlai", ree D esi a. "Sada e ti biti te e i trajae mnogo du e. Morae da pone sa uenjem strpljivosti, rajnje strplj sti. Usrdno se nadam da to nee biti previso a cena za tebe." "Ne za nagradu oju nudite." Zaula je is renost, breme oe ivanja i prizvu strahopo tovanja u njegovom gl asu. Ovo je obrazovalo polaznu ta u. Re la je: "Umetnost strpljenja, potom - poinj emo sa ne im osnovnim prana-bindu ve bama za noge i ru e, za tvoje disanje. a e i p rste ostaviemo za asnije. Jesi li spreman?" Posadila se na jednu stolicu naspram njega. Farad'n limnu glavom, zadr avajui na licu izraz i e ivanja da bi pri rio izne nadan nalet straha. Tie ani ga je upozorio da mora biti ne e prevare u gospa D es i inoj ponudi, ne to to je Sestrinstvo za uvalo. "Ne mo ete verovati da ih je ona pon ovo napustila ili da su se oni odre li nje." Farad'n je pre inuo raspravu jednim

Liet Kines: Ara is i priruni

ljutitim ispadom zbog oga je odmah za alio. Njegova emocionalna rea cija nateral a ga je da se br e saglasi sa Tie ani ovim merama predostro nosti. Farad'n prelete p ogledom po uglovima sobe, uoavajui tanane odsjaje jems u svodu. Nije sve to je blis talo bilo jems: sve to se dogaalo u ovoj sobi bie zabele eno, a vrli umovi e potom isp itati sva u potan ost, sva u re, sva i po ret. D esi a se nasmejala, primetiv i pravac njegovog pogleda, ali nije po azala da je znala gde je njegova pa nja odlutala. Re la je: "Da bi se nauio strpljenju na Bene Geserit Nain, mora da pone sa usvajanjem stava o su tins oj, sirovoj nepostojano sti na e vaseljene. Mi zovemo prirodu - uzimajui ovu potpunost u svim njenim ispolj avanjima - Krajnji Ne-Apsolut. Da bi oslobodio svoju mo vida i dopustio sebi da u pozna uslovljene naine menjanja u prirodi, dr ae obe a e potpuno ispru ene ispred sebe. etremice posmatraj ispru ene a e, prvo dlanove a potom nadlanice. Ispitaj prste sa spoljne i unutra nje strane. Uradi to." Farad'n je pristao ali se oseao glupo. Ovo su bile njegove vlastite a e. P oznavao ih je. "Zamisli a o ti a e stare", ree D esi a. "Moraju postati veoma stare u tvoj im oima. Veoma, veoma stare. Primeuje a o je suva o a..." "Moje a e se ne menjaju", ree on. Ve je mogao da oseti a o mu mi ii gornjeg d ela ru u podrhtavaju. "Nastavi da gleda u svoje a e. Uini ih starim, onoli o starim oli o mo e da z amisli . Mo da e to potrajai. Ali, ada ih bude video ao stare obrni proces. Uini ih p onovo mladim - onoli o mladim oli o je to u tvojoj moi. Potrudi se da ih po volj i provede od detinjstva do asne starosti, nazad i napred, nazad i napred." "Ne menjaju se!" usprotivio se. Ramena su ga bolela. "A o to zatra i od svojih ula, a e e se promeniti", ree ona. "Usredsredi se na zami ljanje to a vremena oje eli : od detinjstva do starosti, od starosti do detinjs tva. Mo da e ti biti potrebni sati, dani, meseci. Ali to se mo e postii. Obrtanje tog to a promene nauie te da sva i sistem vidi ao ne to to se vrti u relativnoj nepostoja nosti... jedino relativnoj." "Mislio sam da u se uiti strpljenju." Zaula je srd bu u njegovom glasu, o tricu oseanja osujeenosti. "I relativnoj postojanosti", ree ona. "Ovo je perspe tiva oju stvara vlas titim uverenjem, a na uverenja se mo e uticati uobraziljom. Ti si nauio samo ogranie n nain gledanja na vaseljenu. Sada tu vaseljenu mora uiniti vlastitom tvorevinom. O vo e ti dozvoliti da bilo oju relativnu postojanost upregne za svoje oristi, za ma a ve oristi oje si u stanju da zamisli ." "Koli o dugo, re oste, e to potrajati?" "Strpljenja", podsetila ga je. Nehotino cerenje pree pre o njegovih usana. Njegove oi se zanjiha e prema njo j. "Gledaj u svoje ru e!" odbrusi ona. Iscerenosti nestade. Njegov pogled se tr e natrag u utvrenu usredsreenost na ispru ene ru e. " ta da inim ada mi se ru e zamore?" upitao je. "Prestani da pria i usredsredi se", ree ona. "A o postane suvi e umoran, pre i ni. Ponovo nastavi posle ne oli o minuta opu tanja i telesne ve be. Mora da istrajava do ne uspe . Na tvom sada njem stupnju, ovo je va nije no to verovatno mo e da pojmi . Nau ovu le ciju ili druge nee ni uslediti." Farad'n je dubo o udahnuo vazduh, stisnuo usne i upiljio se u a e. Pola o ih je o retao: spreda, pozadi, spreda, pozadi... Ramena su mu podrhtavala od su stalosti. Spreda, pozadi... Ni ta se nije promenilo. D esi a ustade i renu a jednim vratima. Progovorio je ne s idajui pa nju sa ru u: "Gde ide ?" "Bolje e da radi na ovom a o ostane sam. Vratiu se za otprili e jedan as. Strp ljenja." "Znam!" Prouila ga je za trenuta . Ka o je samo izgledao napet. Podsetio ju je, s a srceparajuom iznenadno u, na njenog po ojnog sina. Dopustila je sebi jedan uzdah, a onda ree: "Kad se vratim nauiu te jednoj ve bi za opu tanje mi ia. Sve u svoje vreme. B iznenaen onim to tvoje telo i tvoja ula mogu da postignu."

Izi la je. Svuda prisutni stra ari zauzeli su tri ora a rastojanja iza nje do je o raala niz hodni . Njihovo strahopo tovanje i strah bili su oigledni. Oni su bili Sar dau ari, ne oli o puta upozoreni na njeno juna tvo, vaspitani na priama o njihovom porazu od Slobodnja a na Ara isu. Ova arobnica bila je slobodnja a asna Maj a, Bene Geserit i Atreid. D esi a je, osvrnuv i se, videla njihova ozbiljna lica ao potporne stubove svoje namisli. Kada je do la do stepenica, o renula se, si la niz njih i roz jedan rata hodni stupila u vrt podno njenih prozora. Sada ada bi samo Dan an i Gurni mogli da obave svoje delove posla, pomi slila je oseajui ljuna staze pod nogama i gledajui zlatastu svetlost propu tenu roz zelenilo. 39.

Nauiete metode integrisanog mi ljenja ada zavr ite sledei ora u va em mentalno m vaspitanju. Re je u gestalten fun ciji oja e zastrti puteve podata a u va oj sves ti, razluujui zamr enosti i nagomilavanja priliva podata a od mentats ih tehni a ind e s- ataloga oje ste ve usavr ili. Va poetni problem sastojae se u razbijanju napetos ti oje nastaju od razilaznog s upa podata a, sitnica o posebnim predmetima. Bud ite upozoreni. Bez mentats e sposobnosti integrisanja, mogli biste da zapadnete u Babelov Problem, oji predstavlja obele je oje dajemo sveprisustnim opasnostima postizanja pogre nih ombinacija od tanih podata a.

Zvu trljanja t anina jedne o drugu poslao je varnice svesnosti roz Let a. Bio je iznenaen da je njegova osetljivost do la do ta e gde je mahinalno prepozna o t anine po njihovom zvu u: ombinacija je poticala od trljanja slobodnja e odee o rapavu t aninu zavesa na vratima. O renuo se u pravcu zvu a. Dolazio je iz hod ni a u ome se izgubio Namri pre ne oli o minuta. Te to se o renuo Leto je ugled ao a o njegov tamniar ulazi. Bio je to isti ove oji ga je zarobio: isti taman p ojas o e iznad obrazine pustinjs og odela, iste sja tave oi. ove podi e ru u prema o brazini, smae cev sabirnice sa nozdrva, spusti obrazinu i zabaci apuljau, sve ovo u jednom po retu. Jo pre no to se usredsredio na o ilja pre o usta od in vajn bia, Leto ga je prepoznao. Prepoznavanje je bilo potpuno u njegovoj svesti i pratilo ga je tra enje potvrujuih pojedinosti oje su do le asnije. Nije se moglo pogre iti, ov a otrljajua panjina ljuds og roda, ovaj ratni -trubadur, bio je Gurni Hale . Leto je stegao a e u pesnice, trenutno savladan o om prepoznavanja. Ni ada nije postojao odaniji atreids i pratilac. Nijedan nije bio bolji u borbi pod tit nicima. On je bio Polova verna uzdanica i uitelj. On je bio sluga gospe D esi e. Ova prepoznavanja i jo mnogo toga drugog navre e u Letovu svest. Gurni je b io njegov zarobljiva. Gurni i Namri bili su zajedno u ovoj zaveri. A D esi ina ru a je pre o njih bila ume ana u ovo. "ujem da ste upoznali na eg Namrija", ree Hale . "Molim vas, verujte mu, mla di gospodine. On ima jednu du nost i samo jednu du nost. On je onaj oji je adar da vas ubije u oli o se za to u a e potreba." Leto je mahinalno uzvratio tonom svog oca: "Znai pridru io si se mojim nepr ijateljima, Gurni! Ni ada nisam mislio..." "Ne po u avajte ni sa jednim od svojih avols ih tri ova, mladiu", ree Hale . "Neprobojan sam za sve njih. Ja sledim nareenja va e babe. Va e vaspitanje je isplani rano do poslednje sitnice. Ona je bila ta oja je odobrila moj izbor Numrija. Sv e to sledi, ma oli o bolno izgledalo, jeste po njenoj zapovesti." "A ta ona zapoveda?" Hale je izvu ao ru u iz prevoja svoje odee i po azao jedan slobodnja i pri c, prost ali delatan. Njegova providna cev bila je napunjena plavom teno u. Leto se izvio natrag na revetu, ali ga je zaustavio ameni zid. im se po renuo, Namri ue i stade po raj Hale a sa ru om na ris-no u. Njih dvojica, zajedno

Mentats i priruni

, zaprei e jedini izlaz. "Vidim da ste prepoznali zains u esenciju", ree Hale . "Treba da renete n a rat o putovanje crva, mladiu. Morate da proete roz to. Inae e vam ono za ta je va otac imao hrabrosti, a vi ne, visiti nad glavom do raja va eg ivota." Leto je nemo zavrteo glavom. Ovo je bila stvar za oju su on i Ganima zn ali da bi ih mogla upropastiti. Gurni je bio neu a budala! Ka o je D esi a mogla.. . Leto je osetio oevo prisustvo u svojim pamenjima. Navrelo je u njegovu svest po u avajui da ga li i odbrane. Leto je eleo da vrisne pogrdu, ali nije bio u stanju da p omeri usne. No ovo je bila nema stvar oje se njegova svest formirana pre roenja najvi e pla ila. Ovo je bio trans predvianja, itanje nepromenjive budunosti sa svim nje nim utvrenostima i u asima. D esi a, jamano, nije mogla da naredi jedno ova o te o is u e nje za svog roenog unu a. Pa ipa njeno prisustvo nerazgovetno se pojavljivalo u njegovoj svesti, ispunjavajui ga do azima za prihvatanje onog to je sledilo. a ga je i molepstvije protiv straha pritislo svojom monotonijom ponavljanja: "Ne smem da se pla im. Strah je ubica uma. Strah je mala smrt oja donosi potpuno utamnjen je. Dopustiu mu da pree pre o mene i roz mene. A ad mine..." Sa za letvom oja je ve bila stara u vreme ada je Haldeja bila mlada, Le to je po u ao da se po rene, po u ao da s oi na ova dva ove a to su stajali nad njim, a li njegovi mi ii odbi e da ga poslu aju. Kao da se ve nalazio u transu, Leto vide a o s e Hale ova ru a po ree, a pric primie. Svetlost sjajne ugle zais rila je u plavoj tenosti. pric dotae Letovu levu ru u. Bol ga s roz probode, pogaajui najvi e mi ie njeg glave. Odjednom Leto ugleda ne u mladu enu a o sedi ispred jedne s romne olibe u pras ozorje. Sedela je ba ispred njega i pr ila zrnevlje afe do ne bi postalo rumenosmee boje, dodajui zatim ardamon i melan . Zvu tro inog emaneta odje ivao je odn e uda iza njega. Muzi a je odje ivala do se nije uvu la u njegovu glavu, i dalj e odje ujui. Oblila je njegovo telo i on se oseti veli im, veoma veli im, ni nali na ne o dete. I njegova o a nije bila njegova vlastita. Poznavao je taj oseaj! T oplota se ra irila njegovim telom. Iznenada, ao i prili om prve vizije, nae se a o stoji u pomrini. Bila je no. Zvezde su poput i e eravica padale u razbu tavanjima iz blistavog osmosa. Deo njega je znao da nema be anja, pa ipa je po u ao da se bori sve do mu se prisustvo njegovog oca nije nametnulo. "Pru iu ti za titu u transu. Ostali unutar tebe nee te zauzeti." Vetar je tumbao Leta, otrljao ga, i ljajui, zasipajui ga pra inom i pes om, rasecajui mu ru e, lice, derui mu odeu, ibajui otrgnutim, iscepanim rajevima u ovom a su bes orisne t anine. No on nije oseao bol i video je a o pose otine zarastaju isto ona o brzo ao to su se pojavljivale. I dalje se otrljao sa vetrom. A njego va o a nije bila njegova vlastita. Dogodie se! pomislio je. Ali ova misao bila je udaljena i do la je ao da nije bila njegova vlastit a, zaista ne ao njegova vlastita; nimalo vi e od njegove o e. Vizija ga je potpuno obuzela. Razvila se u stereologi o pamenje oje je ra zdvajalo pro lost i sada njost, budunost i sada njost, budunost i pro lost. Sva o razdvaja nje s upljalo se u trovidnu i u oju je oseao ao vi edimenzionalnu reljefnu artu sop stvenog budueg postojanja. Pomislio je: Vreme je sredstvo za odreivanje mere prostora, ba ao to je da ljinomer sredstvo za odreivanje mere prostora, ali merenje nas zatvara u mesto o je merimo. Osetio je a o se trans produbljuje. To je do lo ao poveanje unutra nje sves nosti ojom se natopila njegova samoistovetnost i roz oju je osetio a o se me nja. Bilo je to te ue vreme i on nije mogao da zadr i nijedan njegov trenuta . Prep lavi e ga delii pamenja, budunost i pro lost. Ali oni su postojali ao monta a u po retu. Njihovi odnosi bili su potinjeni stalnom plesu. Njegovo pamenje bilo je soivo, osv etljavajui refle tor oji je odabirao delie, izdvajao ih, ali ni ad nije uspevao d a zaustavi neprestano retanje i preinaavanje oje je izbijalo na njegov vidi . Ono to su on i Ganima bili namislili do lo je roz ovaj refle tor, potinjava jui sve, ali ga je sada prestravilo. Stvarnost vizije bolela je u njemu. Ne riti a neminovnost uinila je da se njegov ego gri. A njegova o a nije bila njegova vlastita! Pro lost i sada njost survavale su

se roz njega i bujajui prelivale pre o brana njegovog straha. Nije bio u stanju da ih razdvoji. U jednom trenut u osetio je a o se postavlja na elo Batlerijans og D ihada, udan da uni ti bilo oju ma inu oja je podra avala ove ovu svest. To je moral a da bude pro lost - minula, zavr ena stvar. Pa ipa , njegova ula naprosto su pra tala za vreme ovog do ivljaja, upijajui najmaju nije sitnice. uo je sve teni a-sadruga a o g ovori sa predi aonice: "Moramo se odrei ma ina oje misle. Ljuds a bia moraju da zac rtaju sopstvene linije vodilje. To je ne to to ma ine ne mogu da urade. Rasuivanje zav isi od pravljenja programa, a ne od gvo urije, a mi smo rajnji program!" Jasno je uo glas i bio svestan svoje o oline - ogromne drvene dvorane sa tamnim prozorima. Svetlost je dolazila od puc etavih plamenova. A njegov sve teni -sadrug ree: "Na D ihad je 'program ubri ta'. Mi s lanjamo na ubri te stvari oje nas uni vaju ao ljuds a bia!" U Letovoj svesti stajalo je da je govorni ne ada bio poslu itelj ompjute ra, onaj oji ih je poznavao i opslu ivao. Ali ta scena nestala je i pred njim se u aza Ganima u stojeem polo aju, a o govori: "Gurni zna. Re ao mi je. Ono su Dan a nove rei i Dan an je govorio ao mentat." 'U injenju dobrog, izbegni op tepoznatost; u injenju zlog, izbegni samosvesnost.' To bi morala da bude budunost - dale a budunost. Ali on je oseao stvarnost. Bila je jedna o intenzivna ao bilo oja pro lost iz njegovog mno tva ivota. Pro aptao je: "Zar to nije istina, oe?" Ali oevo prisustvo upozoravajue je prozborilo u njemu: "Ne prizivaj propas t! Upravo sada ui strobos ops u svesnost. Bez nje moglo bi da se desi da pregazi se be, izgubi svoje mesto-zna u Vremenu." Bareljefne sli e su i dalje trajale. Nametanja su ga obasipala udarcima. Pro lost-sada njost-trenutna sada njost. Nije bilo istins og razdvajanja. Znao je da mora da tee zajedno sa ovom stvari, ali ga je to proticanje u asavalo. Ka o je moga o da se vrati ma om prepoznatljivom mestu? A ipa , oseao se prinuen da obustavi s va i po u aj otpora. Nije bio u stanju da epa svoju novu vaseljenu pre o nepo retnih , oznaenih delia. Nijedan deli nije hteo da miruje. Stvari nisu mogle da budu zanav e ureene i izra ene. Morao je da pronae ritam promene i izmeu promena sagleda menjan je po sebi. Ne znajui gde je to otpoelo, ot rio je da se ree unutar d inovs og momen t bienheureux, adar da vidi pro lost u budunosti, sada njost u pro losti, trenutnu sad a njost i u pro losti i u budunosti. Bila je to nagomilanost stolea do ivljena izmeu dva ot ucaja srca. Letova svest je slobodno plovila, bez stvarnog duha oji bi nado naivao s vesnost, bez prepre a. Namrijeva 'privremena budunost' ostala je ta o zabele ena u njegovom pamenju, ali je delila svest sa mnogim budunostima. A u ovoj svesti oja je sve rastrojavala, cela njegova pro lost, sva i unutra nji ivot postao je njegov vl astiti. Uz pomo najveeg meu njima, on je vladao. Oni su bili njegovi. Pomislio je: Kada prouava ne i obje t iz daljine, mo e da uoi samo njegov princ ip. On je uspeo da ostvari razdaljinu i sada je mogao da sagleda svoj vlastiti iv ot: mnogo-pro lost sa svojim pamenjima bila je njegovo breme, radost i njegova nu nos t. Ali putovanje crva pridodalo je jo jednu dimenziju i njegov otac nije vi e uvao s tra u unutar njega, jer ta va potreba vi e nije postojala. Leto je sa razdaljine jas no video - pro lost i sada njost. I ta pro lost pri azala mu je praizvornog pret a - o nog oji se zvao Harum i bez oga ne bi bilo dale e budunosti. Ove jasne razdalji ne pribavile su nove principe, nove dimenzije sudelovanja. Koji god ivot on sada odabrao, i iveo bi ga u samostalnu sferu masovnog is ustva, jednu putanju ivota ta o zavojitu i duga u da se za itav jedan ivotni ve ne bi mogla prebrojati sva po ol jenja u njoj. Probueno, ovo masovno is ustvo posedovalo je mo da pobedi njegovu sa mosvojnost. Ona je mogla da se odrazi na pojedinca, narod, dru tvo ili itavu civili zaciju. To je, naravno, razlog to je Gurni bio pouen da se pribojava; to je Namrije v no e ao. Nije im se smelo dopustiti da vide tu mo u njemu. Ni o nije smeo da je v idi u njenoj potpunosti - a ni Ganima. U tom trenut u Leto ustade i vide da je u prostoriji ostao samo Namri o ji ga je posmatrao. Leto prozbori glasom starijeg ove a: "Ne postoji jedno ustrojstvo granica za sve ljude. Apsolutno predvianje je besmislen mit. Mogu se preds azati samo na jmonije lo alne struje Vremena. Ali u bes onanoj vaseljeni, lo alno mo e da bude do te mere ogromno da um uzdrhti od toga."

Namri je zavrteo glavom ne shvatajui. "Gde je Gurni?" upita Leto. "Oti ao je iz straha da ne bi posmatrao a o te ubijam." "Hoe li me ubiti, Namri?" Bilo je to gotovo nagovaranje ovog ove a da izvr i svoj naum. Namri s ide ru u sa no a. "Po to tra i od mene da to uinim, neu. Da si bio ravnod u an, uostalom..." "Bolest ravnodu nosti je ono to uni tava mnoge stvari", ree Leto. Klimnuo je z a sebe glavom. "Da... a i civilizacije umiru od toga. Kao da je to bila cena oj a se tra ila za dostizanje novih nivoa slo enosti ili svesnosti." Podigao je pogled prema Namriju. "Da le, re li su ti da traga za ravnodu no u u meni?" I on vide da je N amri bio vi e od ubice - Namri je bio podmu ao. "Kao zna om neobuzdane moi", ree Namri, no to je bila la . "Ravnodu ne moi, da." Leto ustade i dubo o uzdahnu. "U ivotu mog oca nije bi lo ni a ve moralne uzvi enosti, Namri; samo jedna lo alna lop a oju je sam za se be napravio." 40. O Pole, ti Muad'Dibe, Mahdij svih ljudi, Tvoj ispu ten dah oda iljao je vihor. Pesme o Muad'Dibu "Ni ad!" ree Ganima. "Ubila bih ga na na u svadbenu no." Govorila je jet om tvrdoglavo u oja je oli o do sada odolevala svim nagovaranjima. Alija i njeni sav etnici proveli su pola noi radei na tome, dr ei raljevs e odaje u stanju uznemirenos ti, aljui po nove savetni e, po hranu i pie. Ceo hram i njegova susedna Tvrava ome al i su se u razoarenju zbog nedonesene odlu e. Ganima je pribrano sedela na jednoj zelenoj po retnoj stolici u svom pre bivali tu, prostranoj sobi sa rapavim zidovima utomr e boje oji su podra avali sie u stenu. Tavanica je, meutim, bila od imbar ristala oji je treperio plavom svetlo u, a pod je bio pre riven crnim erami im ploicama. Name taj je bio proreen: mali pisai sto, pet po retnih stolica i uzan la revet, sme ten u udubljenje, prema slobodnj a om obiaju. Ganima je na sebi imala odeu ute boje, ao zna dubo e alosti. "Ti nisi slobodna linost oja po svojoj volji mo e da ureuje sva u stranu sv og ivota", ree Alija mo da po stoti put. Mala budala e, ranije ili asnije, ovo morat i da prihvati. Ona mora da pristane na veridbu sa Farad'nom. Mora! Ne a ga asni je i ubije, ali veridba je zahtevala otvoreno pristajanje slobodnja e zarunice. "Ubio mi je brata", ree Ganima, dr ei se jedine stvari oja joj je predstavl jala potporu. "To sva o zna. Slobodnjaci bi pljunuli ve i pri pomenu mog imena a o bih pristala na tu veridbu." A to je jedan od razloga zbog ojih mora da pristane , pomislila je Alija. Re la je: "Njegova maj a je to uinila. On ju je prognao zbog toga. ta jo tra i od njeg a?" "Njegovu rv", ree Ganima. "On je Korino." "Optu io je roenu maj u", usprotivila se Alija. "I za to bi se brinula zbog o ne rulje Slobodnja a? Oni e prihvatiti ma ta im mi nalo ili da prihvate. Gani, mir u carstvu zahteva da..." "Neu pristati", ree Ganima. "Ti ne mo e da objavi veridbu za mene." Irulan, ulazei u sobu do je Ganima govorila, ispitiva i je osmortrila Ali ju i dva ens a savetni a oja su snu deno stajala pored nje. Irulan vide a o je Al ija odmahnula ru ama sa gnu anjem i s ljo ala se u jednu stolicu naspram Ganime. "Ti razgovaraj sa njom, Irulan", ree Alija. Irulan povue po retnu stolicu na svoje mesto i sede pored Alije. "Ti si Korino, Irulan", ree Ganima. "Ne o u avaj svoju sreu sa mnom." Ganima ustade, ode do reveta i sede na njega pre r tenih nogu, upiljiv i se u ove ene. Iru

lan je, uoila je, obu la crnu abu oja je u svemu bila ravna Alijinoj; apuljaa je stajala zabaena da bi ot rila njenu zlaanu osu. Ta osa je, pod utim plamsanjem l ebdeih sjajnih ugli oje su osvetljavale prostoriju, predstavljala znamenje alost i. Irulan o rznu pogledom Aliju, ustade i doe do mesta gde je stajala licem u lice sa Ganimom. "Gani, sama bih ga ubila ada bi to bio nain da se razre e probl emi. A Farad'n je moja roena rv, ao to si ti to ljubazno naglasila. Ali ti ima du n osti oje su dale o va nije od tvojih obaveza prema Slobodnjacima..." "Ne zvui nimalo bolje ad dolazi od tebe nego to je zvualo iz usta moje ple menite tet e", ree Ganima. "Bratovljeva rv se ne mo e sprati. To je vi e od ne og ma log slobodnja og aforizma." Irulan stisnu usne. Zatim ree: "Farad'n dr i tvoju ba u u zatoeni tvu. On, ta oe, dr i Dan ana i a o mi..." "Nisam zadovoljna tvojim priama o tome a o se sve to dogodilo", ree Ganim a, zurei pored Irulan u Aliju. "Dan an je jednom radije umro no dozvolio da nepri jatelji zarobe mog oca. Mo da to novo gola-telo nije vi e isto ao..." "Dan an je bio zadu en da titi ivot tvoje ba e!" ree Alija, vrpoljei se u stol ici. "Uverena sam da je izabrao jedini nain da to uini." U sebi je pomislila: Dan ane! Dan ane! Nije trebalo da to uradi na ovaj nain. Ganima, itajui prenagla ene tonove izmi ljanja u Alijinom glasu, gledala je sv oju tet u popre o, u oenim oima. "La e , O Nebes a Materice. ula sam za tvoju svau sa mo jom ba om. ta je to to se boji da nam a e o njoj i tvom dragom Dan anu?" "Sve si ula o tome", ree Alija, ali je osetila probod straha od ove proste optu be i onog to je ona u su tini znaila. Zamor ju je, shvatila je, uinio neopreznom. Ona ustade i ree: "Sve to znam, zna i ti," Zatim se o renula prema Irulan: "Utii na nju. Ona se mora nagovoriti da..." Ganima je pre ide grubom slobodnja om psov om oja je delovala zaprepa ujue d opirui sa usana nezrelog deteta. U iznenadnom mu u oji je zavladao, ona ree: "Sma tra me za obino dete, misli da si dovoljno stara da utie na mene, da u na raju prihva titi. Razmisli jo jednom, o Nebes a Vladar o. Zna bolje od svih za godine oje pos toje u meni. Njih u ja poslu ati, a ne tebe." Alija je jedva suzdr ala besan odgovor i samo je ljutito piljila u Ganimu. Izrod? Ko je bilo ovo dete? Nov strah od Ganime poeo je da raste u Aliji. Da li je ona pristala na vlastite pogodbe sa ivotima oji su se na li u njoj jo pre roenja. Alija ree: "Jo ima vremena za tebe da uvidi razlog." "Mo da e jo biti vremena za mene da vidim Farad'novu rv a o trc a o o mog n o a", ree Ganima. "Zavisi. A o i ad ostanem nasamo sa njim, jedno od nas dvoje e sva a o umreti." "Misli da si vi e volela svog brata nego ja?" upitala je Irulan. "Grdno se vara ! Bila sam mu ao maj a, ba ao i tebi. Bila sam..." "Ni ada ga nisi upoznala", ree Ganima. "Svi vi, sem pone ad moje voljene tet e, uporno ste razmi ljali o nama ao o deci. Vi ste budale! Alija zna! Pogleda j je a o be i od..." "Ne be im ni od ega", ree Alija, ali je o renula lea Irulan i Ganimi i netrem ino se zagledala u one dve amazon e oje su se pretvarale da ne uju ovu raspravu. One bi oigledno dale za pravo Ganimi. Mo da su saoseale sa njom. Alija ih srdito otp usti iz sobe. Poslu ale su je sa vidljivim izrazom ola anja na licima. "Be i ", uporno je tvrdila Ganima. "Odabrala sam nain ivota oji mi odgovara", ree Alija, o renuv i se i zaustav iv i pogled na Ganimi oja je s r tenih nogu sedela na revetu. Da li je mogue da je ona napravila onu u asnu unutra nju pogodbu? Alija je po u avala da uoi zna e toga u Ga nimi, ali nije bila u stanju da proita ma i mig odavanja. Alija se potom upita: D a li je ona videla to u meni? Ali a o bi mogla? "Pla i se da bude prozor mno tvu", optu ivala je Ganima. "Ali mi smo roeni ao of ormljene linosti i mi znamo. Bie njihov prozor, svesno ili nesvesno. Ne mo e da ih por e ne ." A pomislila je: Da, znam te - Izrode. I mo da u ja proi ao to si ti pro la, ali za sada mogu samo da te alim i prezirem. Ti ina je lebdela izmeu Ganime i Alije, jedna gotovo opipljiva stvar oja j e stavila u pripravnost Irulaninu benegeserits u pripremljenost. Pre la je pogledo m sa jedne na drugu, a onda ree: "Za to ste odjednom ta o tihe?"

ja.

"Razmi ljaj u svojoj do olici, draga tet o", podrugnula se Ganima.

Alija, sti avajui u sebi umorom rasplamsalu srd bu, ree: "Dosta je bilo za sad a! Ostavimo je da razmi lja. Mo da e se osvestiti." Irulan ustade i dodade: "U sva om sluaju, s oro je zora. Gani, pre nego to odemo, da li bi elela da uje najnoviju poru u od Farad'na? On..." "Ne bih", ree Ganima. "I od sada, prestani da me zove tim sme nim deminutivo m. Gani! To prosto pothranjuje pogre nu pretpostav u da sam ja dete oje ti mo e ..." "Za to ste ti i Alija ta o iznenada postale tihe?" upitala je Irulan, vraaj ui se na svoje prethodno pitanje, ali, ovaj put, uobliavajui ga u prefinjenoj tons oj s ali Glasa. Ganima je zabacila glavu, prsnuv i u smeh. "Irulan! Ti bi da is u a Glas na m eni?" " ta?" Irulan je bila zapanjena. "Ti bi da pile ui o o ", ree Ganima. "Ja bih ta?" "injenica da se ja seam izre e za oju ti ni ad nisi ula, trebalo bi da te natera da se zamisli ", ree Ganima. "Bio je to jedan stari izraz ruganja u vreme a da su tvoje Bene Geserite bile mlade. Ali a o ti to nije dovoljan u or, upitaj s e na ta su tvoji raljevs i roditelji mogli da misle ad su ti nadenuli ime Irula n? Ili je to Ruinal (Tro na)?" Upr os svojoj uve banosti, Irulan je pocrvenela. "Po u ava da me izazove , Gani ma." "A ti po u ava da upotrebi Glas na meni. Na meni! Pamtim prve ove ove napore u tom pravcu. Pamtim to vreme, tro na Irulan. A sada, gubite se odavde, svi oli o vas ima." Ali sada je Alija postala zainteresovana, zateena jednim unutra njim predlo gom oji je odagnao njen zamor. Re la je: "Mo da imam predlog oji bi mogao da pro meni tvoje mi ljenje, Gani." "I dalje Gani!" Loman smeh oteo se Ganimi, a onda ree: "Razmislite za tre nuta : a o elim da ubijem Farad'na, potrebno je samo da se slo im s va im planovima. Pretpostavljam da ste razmi ljale o tome. uvaj se od Gani ad je u popustljivom ras polo enju. Vidite, rajnje sam is rena sa vama." "To je ono emu sam se is reno i nadala", ree Alija. "A o ti..." "Bratovljeva rv se ne mo e sprati", ree Ganima. "Neu se pojaviti pred mojim voljenim Slobodnjacima ao izdajni u toj stvari. Ni ad ne opra taj, ni ad ne zab oravljaj. Nije li to na a veronau a? Upozoravam vas na ovom mestu, a azau to i jav no: ne mo ete da me zaruite sa Farad'nom. Ko bi, znajui me, poverovao u to? Ni sam F arad'n ne bi mogao da poveruje u ta o ne to. Slobodnjaci bi se, uv i za ta vu veridbu , smejali u sebi i govorili: 'Vidi! Mami ga u lop u.' A o vi..." "Shvatam to", ree Alija, prilazei Irulan sa druge strane. Irulan je, opazi la je, stajala u zapanjenom utanju, ve svesna uda je ovaj razgovor smerao. "I ta o bih ga namamila u lop u", ree Ganima. "A o je to ono to eli , ja se sla em, ali on mo da nee upasti u nju. A o eli ovu la nu veridbu ao la an novac ojim e t upi moju ba u i tvog dragog Dan ana, ne a bude ta o. Ali to ide na tvoju odgovo rnost. Ot upi ih. Farad'n je, u tom sluaju, moj. Njega u ja da ubijem." Irulan se naglo o renula i suoila se sa Alijom pre no to je ova mogla da p rogovori. "Alija! A o bismo povu li re..." Pustila je da ovo lebdi za trenuta u vazduhu do je Alija sme ei se razmi ljala o moguem gnevu meu Veli im Kuama i Faufrelu o S up tini, o razornim posledicama po verovanje u atreids u ast, gubit u religiozno g poverenja, o svim veli im i malim blo ovima graevine oji bi se ispreturali. "To bi odluilo protiv nas", pobunila se Irulan. "Sva verovanja u Polovo p roro tvo bila bi uni tena. To... carstvo..." "Ko bi mogao da se usudi da dovede u pitanje na e pravo da odluujemo ta je l o e, a ta dobro?" upita Alija blagim glasom. "Mi posredujemo izmeu dobra i zla. Potr ebno je samo da proglasim ..." "Ne mo e to da uini !" usprotivila se Irulan. "Seanje na Pola ..." "To je samo jo jedno orue u ru ama cr ve i dr ave", ree Ganima. "Ne govori gl

"Upravo mi je sinula jedna ideja

oja zahteva prilino razmi ljanja", ree Ali

uposti, Irulan", Ganima je dota la ris-no za pojasom i podigla pogled prema Alij i. "Pogre no sam ocenila moju umnu tet u, vladar u svega to je sveto u Muad'Dibovom carstvu. Zaista sam te pogre no ocenila. Namami Farad'na u svoje odaje, a o ti je volja." "To je bezobzirnost", izjavila je Irulan. "Pristaje na ovu veridbu, Ganim a", upita Alija, ne obazirui se na Irulan. "Pod mojim uslovima", ree Ganima, i dalje dr ei ru u na svom ris-no u. "Perem ru e od ovoga", ree Irulan, bu valno r ei a e. "Bila sam voljna da za govaram pravu veridbu a o bi se zaleile..." "Alija i ja emo ti zadati ranu oja je mnogo te a za vidanje", ree Ganima. " Dovedi ga brzo, u oli o hoe da doe. A mo da hoe. Da li bi zbog mojih nezrelih godina mogao da posumnja da sam dete? Hajde da smislimo ta vu zvaninu ceremoniju veridbe oja e zahtevati njegovo prisustvo. Ne a tu bude jedna prili a da ostanem nasamo sa njim... samo minut ili dva..." Irulan je uzdrhtala pred ovim do azom da je Ganima, najposle, bila Slobo dnja od glave do pete, dete oje se po ovoj groznoj rvo ednosti nije razli ovalo od odraslih. Najzad, slobodnja a deca bila su navi nuta da ubijaju ranjeni e na bojnom polju, oslobaajui ene od ovog posla a o bi one mogle da s upljaju telesa i odvlae ih do mrtva e cedionice. Ganima je, govorei glasom slobodnja og deteta, slaga la u as na u as promi ljenom zrelo u svojih rei, drevnim oseanjem rvne osvete oje je pop t a ve aure lebdelo o o nje. "Dogovoreno", ree Alija, borei se da joj glas i lice ne odaju radost. "Pri premiemo zvanian ugovor za veridbu. Potrudiemo se da potpisivanju zbog svedoenja pri sustvuje pristojan s up ljudi iz Veli ih Kua. Farad'n nee moi da posumnja..." "Posumnjae, ali e doi", ree Ganima. "I pove e sa sobom uvare. Ali da li e njim asti na um da ga uvaju od mene?" "Za ljubav svega to je Pol po u ao da uini", podigla je glas Irulan, "hajde ma ar da udesimo da Farad'nova smrt lii na nesrean sluaj, ili na rezultat osvetolju bivosti spolja..." "U ivau u po azivanju svog o rvavljenog no a svom bratstvu", ree Ganima. "Alija, molim te", ree Irulan. "Mani se ovog plahog bezumlja. Obznani an li protiv Farad'na, bilo ta da..." "Nije nam potrebna zvanina obznana rvne osvete protiv njega", ree Ganima. "Celo upno carstvo zna a o mora da se mi oseamo." Po azala je na ru av svoje od ee. "Nosimo uto zbog alosti. Kada ga zamenimo crnim - obele jem slobodnja og vereni tva, hoe li to obmanuti bilo oga?" "Moli se da obmane Farad'na", ree Alija, "i predstavni e Veli ih Kua oje e mo pozvati ao svedo e..." "Sva i od tih predstavni a e se o renuti protiv vas", ree Irulan. "Znate v i to dobro!" "Izvrsna stvar", ree Ganima. "Pa ljivo odaberi te predstavni e, Alija. To m oraju da budu oni oje emo asnije bez brige da odstranimo." Irulan je odmahnula ru ama u oajanju, o renula se i izi la. "Stavi je pod o tar nadzor, inae e po u ati da upozori svog nea a", ree Ganima. "Ne trudi se da me ui a o se sprovodi zavera", ree Alija. O renula se i po l a za Irulan, ali sporijim ora om. Tamo napolju stra ari i i e ujue pomono osoblje svrt elo se na njenu pojavu poput pe anih estica povuenih u vrtlog iznicanjem ne og crva. Ganima je, po to su se vrata zatvorila, tu no limnula glavom sa strane na s tranu, pomisliv i: Upravo je ona o a o smo siroti Leto i ja zami ljali. Blagi Bo e! to ja nisam bila ta oju je tigar ubio, a ne on. 41. Mnoge snage po u ale su da uspostave mo nad atreids im blizancima i ada je Letova smrt bila objavljena, ova a tivnost zavera i protivzavera se pojaavala. N avedimo te saodnosne pobude: Sestrinstvo se pla ilo Alije, odraslog Izroda, ali je i dalje elelo one genets e odli e oje su Atreidi nosili. Cr vena hijerarhija Au afa i Had a bila je zainteresovana jedino za vlast oja se sadr avala u nadzoru Mua d'Dibove naslednice. CHOAM je tra io pristup bogatstvima Dine. Farad'n i njegovi S

ardau ari te ili su povrat u slave Kui Korino. Svemirs i Esnaf bojao se jednaine Ara is jedna o melan ; bez zaina oni nisu bili u stanju da upravljaju brodovima. D esi a je elela da izgladi ono to je njena neposlu nost prema Bene Geseritu uinila. Mali br oj je pomi ljao da zapita blizance a ve bi njihove namere mogle da budu, sve do nije postalo pre asno.

Ubrzo posle veernjeg obro a, Leto je spazio jednog ove a oji je prolazio pored zasvoenog ulaza u njegovu sobu i njegov um renu sa tim ove om. Hodni je bi o ostavljen otvoren i Leto je mogao da vidi zna e odreene a tivnosti tamo napolju - orpe sa zainima provozile su se pored ulaza, tri ene u neobinoj odei, oito ne sa ove planete, oja ih je obele avala ao rijumare. Onaj ove oji je poveo Letov um u etnju mo da se i nije razli ovao od njih, osim to se retao ao Stilgar, mnogo mlai Stilgar. etnja u oju je njegova svest renula bila je neobina. Vreme je ispunilo L etovu svesnost ao zvezdanu loptu. Mogao je da vidi bes onane vremens e prostore, ali je morao da se utisne u sopstvenu budunost pre no to e da sazna u om trenut u se njegovo telo nalazilo. Njegovi mnogopljo tiasti ivoti-pamenja nadolazili su i uzm icali, ali su sada bili sasvim njegovi. Bili su ao talasi na alu, i a o bi naras li previso o, mogao je da im zapovedi i oni bi se povu li, ostavljajui raljevs o g Haruma u pozadini. Kat ad bi osluhnuo ove ivote-pamenja. Jedan bi se u azao ao sufler, istur ajui glavu iz bine i do aptavajui uputstva a o da se pona a. Njegov otac se pomoli za vreme etnje uma i ree: "Ti si dete oje te i da bude ove . Kada bude ove uzalud e tr ti za detetom oje si bio." Sve to vreme oseao je da mu telo inje buve i va i jednog starog, slabo odr a vanog siea. Izgledalo je da nijedan od poslu itelja oji su mu donosili te u, zainom nadevenu hranu, nije mario za ova stvorenja. Da li su ovi ljudi bili otporni na ova ve stvari, ili je to bilo samo zbog toga to su iveli sa njima toli o dugo pa s u mogli da se ne obaziru na neugodnosti? Ko su bili ovi ljudi o upljeni o o Gurnija? Ka o su do li na ovo mesto? Je li ovo bio Ja arutu? Njegova multi-pamenja davala su odgovore oji mu se nisu sv iali. Ovi ljudi bili su ru ni, a Gurni je bio najru niji. Upr os tome, savr enstvo je o vde lebdelo u vazduhu, spavajui i e ajui ispod ru ne povr ine. Deliem svesti znao je da je vezan za zain, dr an u ropstvu veli im dozama me lan a u sva om obro u. Njegovo deje telo elelo je da se pobuni, do je njegova linost besnela u neposrednom prisustvu pamenja prenesenih hiljadama eona. Njegova svest se vratila iz etnje, i on se pitao da li je njegovo telo za ista ostalo pozadi. Zain je zbunjivao ula. Oseao je pristisa samoogranienja oja su se talo ila uz njega ao to duga e bara ans e dine bleda lagano grade navozi te prema n e oj pustinjs oj steni. Jednog dana ne oli o apljica pes a e zasuti vrh te stene , a potom sve vi e, vi e i vi e... i jedino e pesa ostati izlo en nebu. Ali stena e i dalje biti ispod toga. Jo sam u transu, pade mu na um. Znao je da e us oro doi na mesto ravanja ivota i smrti. Njegovi tamniari su g a uve nanovo slali u ropstvo zainu, nezadovoljni njegovim odgovorima po sva om p ovrat u. I vazda ga je ovde i e ivao podmu li Namri sa svojim no em. Leto je poznavao bezbrojne pro losti i budunosti, ali je te morao da dozna ono to bi zadovoljilo Na mrija... ili Gurni Hale a. Oni su eleli ne to izvan ovih vizija. Ravanje ivota i smrt i mamilo je Leta. Njegov ivot, znao je, morao bi sva a o da poseduje ne o unutra nj e znaenje oje ga je stavljalo iznad stanja vizije. Razmi ljajui o ovom zahtevu, ose tio je da je njegova unutra nja svest bila njegovo istins o bitisanje, a njegovo s polja nje postojanje trans. Ovo ga je u asnulo. Nije eleo da se vraa u sie sa njegovim buvama, Namrijem i Gurni Hale om. Ja sam u avica, pomislio je. Ali u avica, a i u avica, mogao je hrabro da umre i to samo roz podvi g. Gde je bio taj podvig oji je od njega jo jednom mogao da naini celinu? Ka o je on mogao da se probudi iz transa i vizije u vaseljeni oju je zahtevao Gurni? B ez tog preo reta, bez tog buenja iz besciljnih vizija, znao je da mu se moglo des

Kreosova

njiga

iti da umre u zatvoru oji je sam izabrao. U ovom je naposlet u do ao do toga da s arauje sa svojim tamniarima. Negde je morao da pronae mudrost, unutra nju ravnote u oj a bi se odrazila u vaseljeni i vratila mu se ao predstava mirne snage. Te tada je mogao da potra i svoju Zlatnu Stazu i sauva o u oja nije bila njegova vlastita. Ne o je svirao baliset tamo napolju u sieu. Leto je nasluivao da njegovo t elo verovatno uje muzi u u sada njem vremenu. Oseao je revet ispod lea. Mogao je da u je muzi u. Za balisetom je bio Gurni. Nijedni drugi prsti nisu mogli da se mere sa njegovim majstorstvom na tom veoma slo enom instrumentu. Izvodio je jednu staru slobodnja u pesmu oja se zvala hadit zbog svog unutra njeg pripovedanja i glasa oji je prizivao one obrasce neophodne za opstana na Ara isu. Pesma je azivala priu o zanimanjima ljudi u sieu. Leto je osetio a o ga muzi a provodi roz udesnu drevnu peinu. Video je en e oje su s upljale ostat e zaina za gorivo, iselile zain pripremajui ga za vrenje , izraivale zains e t anine. Melan je bio svuda prisutan u sieu. Ti trenuci su nai li ada Leto nije bio u stanju da pravi razli u izmeu muz i e i ljudi u peini. Cviljenje i tres anje monog razboja bilo je cviljenje i tres anje baliseta. Ali njegove unutra nje oi posmatrale su vlasi ljuds e ose, dugu dla u mutantnih pacova, vla na pustinjs og pamu a, ai eve zguljene sa o e ptica. E ojezi Dine buao je roz njegov um na svojim rilima od muzi e. Video je uhinju oja je radila na sunevu energiju, duga u prostoriju u ojoj su izraivana i odr avana pustinjs a odela. Video je prognozere vremena a o tumae tapove izvuene iz pes a. U jednom trenut u ovog putovanja, ne o mu je doneo hranu i a i om mu je s ipao u usta, dr ei mu glavu, uspravno vrstom ru om. Prepoznao je ovo ao is ustvo st varnog vremena, ali udesna igra po reta nastavila je da se odvija unutar njega. Kao da je do lo u sledeem trenut u posle uzimanja zainom zasiene hrane, video je ovitlanje pe ane oluje. Po retne sli e u pe anoj magli postajale su zlatasti odbl esci leptiriinih oiju, a njegov vlastiti ivot sveo se na lepljiv rep puzeeg inse ta. Rei iz Panoplije Profeti e besnele su njegovom sve u: 'Reeno je da ne postoji ni ta vrsto, ni ta uravnote eno, ni ta trajno u celoj vaseljeni - da ni ta ne ostaje u svo m stanju, da sva i dan, pone ad sva i sat, donosi promenu.' Stara Miaionarija Prote tiva znala je ta ini, pomislio je. Znale su za Str a ne Svrhe. Znale su a o se ve to postupa sa ljudima i religijama. a im ni moj otac nije izma ao, bar ne na raju. Tu je le ao lju za ojim je on tragao. Leto je razmi ljao o tome. Osetio je a o snaga struji natrag u njegovo telo. Njegovo celo upno mnogopljo tiasto bie preo bratilo se i zagledalo u vaseljenu. Pridigao se i ot rio da se nalazi sam u mrano j eliji u oju je dopirala svetlost jedino iz spolja njeg hodni a uda je onaj ove ranije proma ao i poveo njegov um jedan eon u pro lost. "Dobra srea za sve nas!" nazvao je po tradicionalnom slobodnja om obiaju. Gurni Hale se pojavio u zasvoenom ulazu; njegova glava bila je crna silu eta naspram svetlosti iz spolja njeg hodni a. "Upali svetlost", ree Leto. " eli da bude jo is u an?" Leto se nasmejao. "Ne. Sada je na meni red da vGs is u am." "Videemo." Hale se o renuo i u sledeem trenut u se vratio sa svetlom, pla vom sjajnom uglom u pregibu levog la ta. Stavio ju je u pogon u eliji, pu tajui je da zrai iznad njihovih glava. "Gde je Namri?" upita Leto. "Odmah tu napolju gde mogu da ga dozovem." "Ah, stari Otac Venost uve strpljivo e a", ree Leto. Oseao se udnovato opu ten , odmeren na rubu ot ria. "Zove Namrija imenom namenjenim ai-Huludu?" upitao je Hale . "Njegov no je crvov zub", ree Leto. "Prema tome, on je stari Otac Venost." Hale se namrgoeno osmehnuo, ali nije ni ta re ao. "Jo e ate da donesete za ljua o meni", ree Leto. "Priznajem da nema naina za razmenu saznanja bez pravljenja za ljua a. S druge strane, ne mo ete da tra ite od v aseljene da bude tana." u tav zvu iza Hale a upozorio je Leta da se Namri pribli ava. Zaustavio se n a pola ora a sa Hale ove leve strane. "Ahh, leva ru a pro letog", ree Leto

"Nije mudro zbijati ale s bes onanim i apsolutnim", promrmljao je Namri. B acio je pogled sa strane na Hale a. "Jesi li ti Bog, Namri, pa da se poziva na apsolute?" upitao je Leto. Ali njegova pa nja bila je pri ovana za Hale a. Presuda je trebalo da doe odatle. Oba ove a su samo zurila u njega ne dajui odgovor. "Sva i za ljua se oleba na ivici pogre e", objasnio je Leto. "Polagati p ravo na apsolutno znanje znai postati udovi an. Znanje je bes rajna pustolovina na r ubu neizvesnosti." "U a vu si se to igru rei upustio?" o tro je upitao Hale . "Pusti ga da govori", ree Namri. "To je igra oju je Namri u meni po renuo", ree Leto i spazi staro slobod nja o limanje glavom u zna saglasnosti. On je jamano prepoznao igru zagonet i. " Na a ula uve poseduju barem dve ravni", ree Leto. "Obinost i poru u", ree Namri. "Odlino!" ree Leto. "Vi ste meni pru ili obinost; ja vama dajem poru u. Ja vi dim, ujem, ot rivam mirise, dotiem; oseam promene u temperaturi, u usu. Oseam protic anje vremena. Mogu da uzmem uzor e oseanja. Ahhhh! Ja sam srean. Shvatate, Gurni? Namri? Ne postoji ni a va tajna u pogledu ove ovog ivota. To nije problem oji bi trebalo re iti, ve stvarnost oju treba do iveti." "Igra se na im strpljenjem, mome", ree Namri. "Je li ovo mesto na ome eli da u mre ?" Ali Hale je isturio ru u obuzdavajui Namrija. "Pre svega ja nisam mome", ree Leto. Nainio je zna broja jedan na svom des nom uhu. "Nee me ubiti; stavio sam breme vode na tebe." Namri isu a svoj ris-no do pola iz orica. "Ja tebi ni ta ne dugujem!" "Ali Bog je stvorio Ara is da podi e verni e", ree Leto. "Ne samo da sam va m po azao svoju veru, ve sam vas uinio svesnim vlastitog postojanja. ivot zahteva r aspravu. Vi ste sazdani da znate - mojim posredstvom! - da se va a stvarnost razli uje od svih ostalih; prema tome, vi znate da ste ivi." "Nepo tovanje je opasna igra ada sam ja u pitanju", ree Namri. I dalje je dr ao svoj ris-no do pola izvuen. "Nepo tovanje je najneophodniji sastavni deo religije", ree Leto. "Da ne go vorimo o njegovom znaaju u filozofiji. Nepo tovanje je jedini nain oji nam je ostav ljen za ispitivanje na e vaseljene." "Da le, ti misli da razume vaseljenu?" upita Hale i pri tom se o rete pre ma Namriju. "Da...", ree Namri. U njegovom glasu obitavala je smrt. "Vaseljena se mo e razumeti jedino uz pomo vetra", ree Leto. "Ne postoji ni a vo mono sedi te razuma oji se nahodi u mozgu. Stvaranje je ot rivanje. Bog nas j e ot rio u Praznini jer smo se retali naspram pozadine oju je On ve poznavao. Z id je bio beo. Zatim se zbio po ret." "Igra se mur e sa smru", opomenuo ga je Namri. "Ali vas dvojica ste moji prijatelji", ree Leto. O renuo se prema Namriju . "Kad nudi andidata za Prijatelja tvog Siea, zar ne ubija jastreba i orla ao rtvu ? I zar ovo nije odziv: 'Bog alje sva om ove u na njegovom zavr et u ta ve jastrebov e, ta ve orlove i ta ve prijatelje'?" Namrijeva ru a s liznu sa no a. Seivo utonu u orice. Razrogaeno je zurio u Leta. Sva i sie je uvao svoju tajnu rituala uspostavljanja prijateljstva, a evo ov o je bio odabran deo iz tog obreda. Hale je, meutim, upitao: "Je li ovo mesto tvoj raj?" "Znam ta ti je potrebno da uje od mene, Gurni", ree Leto, posmatrajui igru na de i sumnje na tom ru nom licu. Leto je polo io ru u na prsa. "Ovo dete ni ad nije b ilo dete. Moj otac ivi unutar mene, ali on nije ja. Ti si ga voleo i on je zbilja bio otmen ove ija su dela zapljusnula viso e obale. Njegova namera bila je da za vr i rug ratova, ali je raunao bez po retanja bes onanosti ona o a o je izra ena ivot om. To je Raa! Namri zna. Sva i smrtni mo e da vidi to po retanje. uvaj se staza o je su avaju budue mogunosti. Ta ve staze odvraaju te od bes onanosti i navode te u lo p e smrtnosti." " ta je to to je meni potrebno da ujem od tebe?" upita Hale . "On se samo igra reima", ree Namri, ali je njegov glas sadr avao dubo e nedo

umice, sumnje. "S lopio sam savez sa Namrijem protiv mog oca", ree Leto. "A moj otac unu tar mene s lopio je savez sa nama protiv onog to je napravljeno od njega." "Za to?" upita Hale . "Zato to je to amor fati oji ja donosim oveanstvu, a t rajnjeg samoispiti vanja. U ovoj vaseljeni, odluujem da se udru im protiv bilo oje sile oja donosi p oni enje oveanstvu. Gurni! Gurni! Ti nisi roen i odrastao u pustinji. Tvoje telo ne p oznaje istinu o ojoj govorim. Ali Namri zna. Na otvorenoj zemlji jedan pravac j e jedna o dobar ao i drugi." "Jo nisam uo ono to moram da ujem", progunao je Hale . "On zagovara rat, a protiv mira", ree Namri. "Ne", ree Leto. "Ni moj otac nije govorio protiv rata. Ali pogledajte ta j e napravljeno od njega. Mir ima samo jedno znaenje u ovom carstvu. Ono se sastoji u odr avanju jednog jedinog naina ivota. Zapoveda vam se da budete zadovoljni. ivot mora da bude jednoobrazan na svim planetama po uzoru na ivot u vladi carevine. Gl avni predmet sve teni og prouavanja je da pronau ispravne obli e ljuds og pona anja. Ra di toga oni se pozivaju na Muad'Dibove rei! Reci mi, Namri, jesi li ti zadovoljan ?" "Ne." Rei su izletele ao tupo, spontano odbijanje. "Da li, onda, huli na boga?" "Naravno da ne!" "Ali ti nisi zadovoljan. Shvata , Gurni? Namri nam to potvruje. Sva o pitan je, sva i problem nema samo jedan ispravan odgovor. Razliitost se mora dopustiti. Jednolinost je nepouzdana. Za to onda tra ite od mene jedno ispravno tvrenje? Da li t o treba da bude merilo za va u udovi nu presudu?" "Hoe li da me natera da naredim tvoje pogubljenje?" upitao je Hale glasom u ome se oseala borba. "Ne, sa aliu se na vas", ree Leto. "Javite mojoj ba i da hou da saraujem. Sest rinstvo e mo da doi u situaciju da za ali zbog moje saradnje, ali jedan Atreid daje sv oju re." "Istinozborac bi trebalo ovo da proveri", ree Namri. "Ovi Atreidi..." "Imae prili u da izgovori pred svojom ba om ono to mora da bude reeno", ree Hale . Dao je mig glavom prema hodni u. Namri je zastao pre no to e otii i bacio pogled na Leta. "Nadam se da smo d obro uinili to smo ga ostavili u ivotu." "Idite, prijatelji", ree Leto. "Idite i razmi ljajte." Kada su ova dvojica oti la, Leto se bacio na lea, oseajui hladan revet naspr am imenog stuba. Ova retnja odaslala je njegovu glavu u vrenje po rubu zainom opt ereene svesnosti. U tom trenut u video je celu planetu - sva o selo, sva i grad, sva u varo , pustinjs e predele i zasaene predele. Sva ova oblija oja su se razbija la o njegovu viziju sadr avala su blis e veze sa me avinom elemenata unutar i izvan njega. Video je stru ture dru tva carstva odra ene u fizi im stru turama njegovih pla neta i njihovih dr ava. Kao ne o d inovs o odvijanje unutar njega, on je ovo ot rove nje video ona vo a vo je ono moralo da bude: prozor u nevidljive delove dru tva. Videi ovo, Leto je shvatio da sva i sistem ima svoj prozor. a i sistem njegovog b ia i njegove vaseljene. Stao je da zuri roz prozore ao ne i osmi i voajer. Ovo je bilo ono to su njegova ba a i Sestrinstvo tra ile. Znao je to. Njego va svest je te la novom, vi om ravni. Oseao je pro lost oju je nosio u svojim elijama , u svojim pamenjima, u arhetipovima oji su esto pohaali njegove pretpostav e, u m itovima oji su ga op oljavali, u njegovim jezicima i njihovim preistorijs im r e vima. Sva je bila sazdana od oblija iz njegove ljuds e i neljuds e pro losti, sva o d ivota ojima je sada on zapovedao, onano ujedinjenim u njemu. I on spoznade seb e ao stvar uhvaenu u mre u i struju nu leotida. Prema pozadini bes onanosti on je b io pra ivotinjs i stvor u ome su roenje i smrt bili bitno istovremeni, ali on je b io i bes onaan i pra ivotinjs i, bie sa mole ularnim pamenjima. Mi, ljuds a bia, smo obli olonijs og organizma! pomislio je. Oni su eleli njegovu saradnju: obeavanje saradnje donelo mu je jo jednu po te du od Namrijevog no a za ne o vreme. Pozivajui na saradnju oni su te ili da u njemu p repoznaju iscelitelja. Palo mu je na um: ali ja im neu doneti dru tveno ureenje na nain oji oni to

oe uju! Grimasa je is rivila Letova usta. Znao je da ne bi mogao da bude ta o ne svesno neprijatan a av je bio njegov otac - despotizam na jednom raju, a ropst vo na drugom - ova vaseljena je mo da pre linjala za onim 'starim dobrim danima'. Njegov otac ga je tada iznutra oslovio, obazrivo po u avajui, nesposoban da zahteva pa nju, ve molei da ga saslu a. A Leto je odgovorio: "Ne. Pru iemo im zamr enost oja e im zaposesti umove. Po stoji mnogo naina be stva od opasnosti. Ka o e znati da sam opasan, osim a o me ne do ive hiljadama godina? Da, oe-unutar-mene, zadaemo im zna pitanja." 42. Nema ni rivice ni nevinosti u vama. Sve u vezi sa tim je pro lost. Krivic a mlati mrtve, a ja nisam Gvozdeni Malj. Vi mno tvo mrtvih ste samo ljudi oji su uradili odreene stvari i seanja na te stvari osvetljavaju moju stazu. Leto II svojim ivotima-pamenjima Prema Har al-Adu "Samo od sebe se ree!" ree Farad'n glasom oji je jedva bio apat. Stajao je iznad reveta gospe D esi e sa dva stra ara ti iza njega. Gospa D e si a se pridi e u revetu. Na sebi je imala parasvileni ogrta svetlucavobele boje s a odgovarajuom tra om o o ose boje ba ra. Farad'n je burno banuo u njenu sobu ne oli o trenuta a ranije. Nosio je sivi leotard i bio sav u znoju od uzbuenja i na porne jurnjave hodnicima palate. "Koli o je sati?" upitala je D esi a. "Sati?" Farad'n je ozgledao zbunjen. Jedan od stra ara prozbori: "Tri sata je posle ponoi, moja gospo." Stra ar je boja ljivo o rznuo pogledom Farad'na. Mladi princ nai ao je jurei roz nonim i cima osve tljene hodni e, s upljajui usput zaprepa ene stra are. "Ali ree se", ree Farad'n. Isturio je svoju levu ru u, a zatim desnu. "Vi deo sam a o se moje vlastite ru e smanjuju u debelju ne pesnice i setio sam se. T o su bile moje ru e ad sam bio dete. Ja se i inae seam vremena ad sam bio dete, ali ovo je bilo... jasnije pamenje. Ponovo sam ustrojio svoja stara pamenja!" "Vrlo dobro", ree D esi a. Njegovo uzbuenje bilo je zarazno. "A ta se dogodil o ad su ti ru e postale stare?" "Moj... um je bio... trom", ree on. "Osetio sam bol u leima. Evo, ba ovde." Dota ao je mesto iznad levog bubrega. "Nauio si najva niju le ciju", ree D esi a. "Zna li oje je njeno znaenje?" Spustio je ru e niz bo ove i stao da zuri u nju. Zatim ree: "Moj um gospo dari mojom stvarno u." Oi su mu blistale i on ponovi, ovog puta glasnije: "Moj um go spodari mojom stvarno u!" "To je poeta prana-bindu ravnote e", ree D esi a. "Dodu e, samo poeta ." " ta je sledee to treba da radim?" upitao je. "Moja gospo", stra ar oji je malopre odgovorio na njeno pitanje sada se u sudio da upadne u razgovor. "Doc an je", ree on. Zar se u ovom satu ne odvija smena stra e na njihovim pijuns im mestima? pi tala se D esi a. Re la je: "Odlazite. Mi moramo da radimo." "Ali, moja gospo", ree stra ar i boja ljivo pree pogledom od Farad'na na gospu D esi u i natrag. "Misli da u da ga zavedem?" upita D esi a. ove se u ruti. Farad'n se nasmeja u izlivu radosti. Mahnuo je ru om u zna otpu tanja. "ul i ste je. Odlazite." Stra ari se pogleda e, ali poslu a e. Farad'n sede na ivicu njenog reveta. " eleo sam da vam verujem, pa ipa v am nisam verovao. A onda... bilo je ao da mi se um topi. Bio sam umoran. Moj um je prestao da se bori protiv vas. Dogodilo se. Te ta o!" Pucnuo je prstima. "Tvoj um se nije borio protiv mene", ree D esi a.

"Naravno da nije", priznao je. "Ja sam se borio protiv samog sebe, proti v svih onih besmislica oje sam nauio. ta sad sledi?" D esi a se nasmejala. "Priznajem da nisam oe ivala da e ova o brzo uspeti. Pr o lo je otada svega osam dana i..." "Bio sam strpljiv", ree on cerei se. "Poeo si da se ui strpljenju, ta oe", ree ona. "Sada si odista dete. Ranije.. . bio si samo mogunost, a nisi bio ni roen." Uglovi njegovih usana se opusti e. "Ne budi toli o utuen", ree ona. "Uspelo ti je. To je va no. Koli o njih mo e da a e da su se ponovo rodili?" " ta sledi?" nastojao je on da sazna. "Ve bae ovo to si nauio", ree ona. " elim da se osposobi da to radi po volji, Kasnije e popuniti nov prostor u svojoj svesti oju je ovo otvorilo. On e biti isp unjen sposobno u da proveri bilo oju stvarnost u suprotnosti sa tvojim vlastitim za htevima." "Je li to sve to sada treba da radim... ve bam..." "Ne. Sada mo e da pone sa uve bavanjem mi ia. Reci mi, mo e li da pomeri mali p levoj nozi bez micanja i jednog drugog mi ia tvog tela?" "Moj ..." Spazila je a o mu se na lice navlai ne a av dale izraz do je po u avao da pomeri prst. Potom je spustio oi prema svom stopalu i stao da zuri u njega. Znoj mu je probio elo. Oteo mu se dubo uzdisaj. "Ne mogu to da uinim." "I te a o mo e ", ree ona. "Nauie to da uradi . Nauie sva i mi i svog tela. i ie na nain na oji poznaje svoje ru e." ustro je progutao pljuva u pod utis om veliine ove perspe tive. A onda ree: " ta mi to inite? Ka av plan imate sa mnom?" "Nameravam da te oslobodim u odnosu na vaseljenu", ree ona. "Postae ono to n ajdublje eli , pa ma ta to bilo." Za trenuta je mozgao o ovome. "Ma ta da elim?" "Da." "To je nemogue!" "Osim a o ne naui da gospodari svojim eljama na nain na oji gospodari svojom stvarno u", ree ona. Istovremeno je pomislila: Dobro! Ne a njegovi analitiari istra e o vo. Oni e savetovati smotrenu ocenu, ali e Farad'n napraviti ora bli e ostvarenju onog to sam zbilja naumila. Do azao je svoj dar nasluivanja, re av i: "Jedna je stvar rei ne oj osobi da e da ostvari elju svog srca. Druga je stvar doista ponuditi to ostvarenje." "Stigao si dalje no to sam mislila", ree D esi a. "Vrlo dobro. Obeavam ti: a o dovr i ovaj program uenja, bie svoj ove . to god da ini , bie zbog toga to je to o i da ini ." I ne a Istinozborac po u a da to ispita, pomislila je. Ustao je, ali je izraz lica sa ojim se nadvio nad nju bio topao, sa osea njem drugarstva u sebi. "Znate, verujem vam. Pro let bio a o znam zbog ega, ali j e ta o. I neu rei nijednu re o ostalim stvarima o ojima razmi ljam." D esi a je promatrala njegova lea oja su se udaljavala po to ga je poslala i z svoje spavae sobe. Ugasila je sjajne ugle i ponovo legla. Ovaj Farad'n je bio nedo uiv. On joj je ta orei saop tio da poinje da prozire njen naum, ali da se pridru u je njenoj zaveri po sopstvenom htenju. e aj samo do pone da ui svoja oseanja, pomislila je. S ovom mi lju, pripremil a je sebe za povrata u san. Jutro e biti o u eno 'sluajnim' susretima sa osobljem p alate oje e postavljati nao o bezazlena pitanja. 43. oveanstvo periodino prolazi roz ubrzanje svojih dogaaja i u vezi sa tim do iv ljava tr u izmeu obnovljive vitalnosti o ivljujueg i primamljive o teenosti de adencije . U ovoj periodinoj trci, sva i zastoj postaje ras o . Te tada se mo e razmi ljati da je sve dopu teno; sve je mogue. Muad'Dibov Apo rif

Dodir pes a je va an, ree Leto sebi. Mogao je da oseti rupan pesa pod sobom na mestu gde je sedeo ispod bli stavog nebes og svoda. Bili su ga prinudno nahranili jo jednom te om dozom melan a i Letov um se o renuo o o sebe poput vrtloga. Jedno neodgovoreno pitanje le alo je dubo o u lev u tog vrtloga. Za to su oni neizostavno zahtevali da im to a em? Gurni je bio bandoglav; u to nije bilo sumnje. A i imao je nareenje od svoje gospa D esi e. Za ovu 'le ciju', izveli su ga iz siea na dnevnu svetlost. Imao je udan os eaj da je dozvolio svom telu da ode na rata izlet iz siea, do je njegovo unutra n je bie posredovalo izmeu Vojvode Leta I i starog Barona Har onena. Oni su se tu li unutar njega, pre o njega, jer on nije hteo da im dopusti da neposredno stupe u dodir. Ova borba ga je nauila ta se dogodilo sa Alijom. Sirota Alija. Bio sam u pravu to sam zazirao od zains og putovanja, pomislio je. Obuzela ga je sna na ogorenost prema gospi D esi i. Njen pro leti gom d abar! S u obi se sa njim i pobedi, ili umri u po u aju. Nije mogla da stavi otrovnu iglu u perenu u njegov vrat, ali je mogla da ga po alje u dolinu opasnosti oja je polaga la pravo na njenu roenu er. mr tavi zvuci prodre e u njegovu svest. Treperili su, postajui glasniji, zat im ti i, glasniji... ti i. Nije bilo naina da utvrdi jesu li oni predstavljali sada nju stvarnost ili su proiza li iz zaina. Letovo telo se o lembesilo pre o njegovih svijenih ru u. Oseao je zadnjic om vrelinu pes a. Jedan ilim le ao je odmah ispred njega, ali on je sedeo na golom pes u. Jedna sen a pru ala se pre o ilima: Namri. Leto je zurio u mutnu aru ilima, na zirui tamo mre anje mehuria. Njegova svest zaplovila je vlastitom strujom roz pred eo oji se rasprostirao sve do horizonta razbaru enog zelenila. U lobanji su mu dobovali bubnjevi. Osetio je vruinu, groznicu. Groznica j e bila pritisa gorenja oje je ispunilo njegova ula, prite njujui svesnost tela sve do nije bio u stanju da oseti po retne sen e svoje ivotne opasnosti. Namri i nj egov no . Pritisa ... pritisa ... Leto je na raju le ao lebdei izmeu neba i pes a; nj egov um bio je izgubljen za sve sem za groznicu. Sada je e ao da se ne to desi, slu tei da bi bilo oji dogaaj bio prva-i-jedina stvar. Vrua-prevrua suneva svetlost blistavo se stropo tavala o o njega, ne dajui mir a, ni predaha. Gde je moja Zlatna Staza? Svuda su gmizale stenice. Svuda. Moja o a nije moja vlastita. Odaslao je poru e du svojih nerava, oe ujui odugovlaee odzive d ruge linosti. Gore glavu, naredio je svojim nervima. Glava oja je mo da bila i njegova vlastita milei se uzdigla i zagledala u mrlje praznine u sjajnoj svetlosti. Ne o je pro aputao: 'Sada je dubo o u tome.' Nije bilo odgovora. Sa i ue vatreno sunce dodavalo je vrelinu na vrelinu. Polagano, odmotavajui se, struja njegove svesti ponela ga je maticom roz poslednji za lon zelene praznine i tamo, pre o nis ih rivudavih dina, na udalj enosti ne veoj od jednog ilometra, iza protegnute renja e linije grebena, tamo je le ala zelena pupea budunost, ustremljena navi e, plovei u bes rajnom zelenom, zeleno nabujalom, zeleno-zelenom retanju bes onano napolje. U svem tom zelenom nije bilo nijednog ogromnog crva. Bogatstva neobuzdanog rastinja, ali nigde ai-Huluda. Leto je osetio da se usudio da roi pre o starih granica u novu zemlju iji je svedo dosad bila jedino uobrazilja i da je u ovom asu gledao pravo roz sasv im blis i veo oji je sanjivo oveanstvo zvalo Nepoznatim. Bila je to rvo edna stvarnost. Osetio je a o se crveni plod njegovog ivota nji e na jednoj grani, a o ten ost istie iz njega, a ta tenost bila je zains a esencija oja je te la njegovim ven ama. Bez ai-Huluda, nema vi e zaina. Video je budunost bez Dininog ogromnog crva-zmije. Znao je ovo, pa ipa n ije mogao da se istrgne iz transa da bi izgradio ova vo prihvatanje dogaaja. Njegova svest je odjednom jurnula nazad, nazad, nazad, dale o od ova o

obne budunosti. Njegove misli uo e u njegovu utrobu, postajui primitivne, sposobne da se po renu samo ja im oseanjima. Ot rio je da nije u stanju da se usredsredi ni na jedan vid svoje vizije ili svoje o oline, ali se u njemu javio jedan glas. Go vorio je starim jezi om i on ga je savr eno razumeo. Glas je bio muzi alan, ali su ga njegove rei batinale. "Nije sada njost ono to utie na budunost, ti budalo, ve je budunost ta oja uob liava sada njost. Sve ti je to obrnuto unazad. Po to je budunost odreena, odvijanje dog aaja e moi da posvedoi da je budunost utvrena i neizbe na." Ove rei su ga zapanjile. Osetio je a o se u as usauje u gustu tvar njegovog tela. Po ovom je znao da je njegovo telo jo postojalo, ali nehajna priroda i ogr omna snaga njegove vizije uinili su da se osea o u en, bez odbrane, nesposoban da si gnalizira i jednom mi iu i postigne njegovu poslu nost. Znao je da sve vi e podle e napad u onih s upnih ivota ija su ga pamenja jednom nagnala da poveruje da je stvaran. St rah ga je ispunio. Pomislio je da mo da gubi unutra nju omandu i onano dopada Izrod stvu. Leto je osetio a o mu se telo izvija od strave. Do ao je dotle da zavisi od svoje pobede i nanovo izvojevane blagona lone saradnje tih pamenja. O renuli su se protiv njega, svi oni - a i raljevs i Harum na ojeg se ranije oslanjao. Le ao je mir ajui na povr ini oja nije imala orenove, nesposoban da dG bilo a av izraz vlastitom ivotu. Po u ao je da se usredsredi na m entalnu sli u samog sebe i na ao se suoen sa pre lapajuim ramovima, od ojih je sva i pripadao razliitom dobu: od dejeg do drhtave starosti. Prisetio se jedne ve be svo g oca iz ranog detinjstva: Ne a ti ru e postanu mlade, a zatim ostare. Ali celo upno njegovo telo je sada bilo zaronjeno u ovu izgubljenu stvarnost i itav ovaj p rogresivan niz predstava stapao se sa ostalim li ovima, crtama onih oji su mu b ili podarili svoja pamenja. Protresao ga je dijamants i grom. Leto je osetio a o se delovi njegove svesti raznose, a ipa je zadr ao os eanje samog sebe negde izmeu bitisanja i nebitisanja. Nada je o ivljavala i on oseti da njegovo telo di e. Unutra... Napolje! Dubo o je uvu ao vazduh: jin. Ispustio g a je: jang. Negde odmah iza njegovog doma aja le alo je mesto najvi e nezavisnosti, pobeda nad svim zbr ama nerazluno vezanim za njegovo mno tvo ivota - ne la no oseanje omande , ve istins a pobeda. Sada su mu postale jasne njegove prethodne gre e: tragao je za snagom u stvarnosti svog transa, birajui radije to no da pogleda u oi strahovim a oje su on i Ganima hranili jedno u drugom. Strah je porazio Aliju! Ali traganje za snagom razapelo je novu zam u, s reui ga prema ma ti. Sagled ao je obmanu. Ceo proces obmane o retao se za pola ruga i sada je spoznao sredi n u ta u sa oje je bez namisli mogao da posmatra prola enje svojih vizija, svojih un utra njih ivota. Preplavio ga je talas ushienja. Ovo ga je nateralo da po eli da se nasmeje, ali je us ratio sebi to u ivanje, znajui da bi to zamandalilo apije pamenja. Ahhh, moja pamenja, pomislio je. Uvideo sam va u obmanu. Vi e neete da izmi ljat e sledei trenuta za mene. Samo ete da mi po azujete a o da stvaram nove trenut e . Neu sebe da zatvaram u stare utabane staze. Ova misao pro la je roz njegovu svest ao da isto bri e ne u povr inu i u njen om buenju osetio je itavo svoje telo, jedan Ajfale, oji je izve tavao o najsitnijim pojedinostima u sva oj eliji, sva om nervu. U ao je u stanje dubo e mirnoe. U ovoj mirnoi, uo je glasove, za oje je znao da dolaze sa veli e udaljenosti, ali ih je u o jasno ao da su odje ivali u bezdanu. Jedan od glasova bio je Hale ov. "Mo da smo mu dali previ e toga." Namri je odgovorio. "Dali smo mu tano ono to nam je ona nalo ila da mu damo. " "Mo da bi trebalo da se vratimo tamo i jo jednom ga osmotrimo", ree Hale . "Sabiha je dobra u ta vim stvarima; pozvae nas a o ne to rene lo e", ree Namr i. "Ne dopada mi se ovaj Sabihin posao", ree Hale . "Ona je neophodan sastavni deo", ree Namri.

Leto je osetio blistavu svetlost izvan sebe i tamu iznutra, ali je ta ta ma bila pri riva a, za titni a i topla. Svetlost je poela da se rasplamsava i on oset i da ona dopire iz tame unutar njega, ovitlajui se poput blistavog obla a. Njego vo telo je postalo prozrano, i vu lo ga je navi e, pa ipa je zadr ao onu ajnfale vez u sa sva om elijom i nervom. Mno tvo njegovih unutra njih ivota svrstalo se u stroj i ni ta nije ostalo zbr ano ili pome ano. Postali su veoma tihi udvostruavajui njegovu v lastitu unutra nju ti inu; sva i ivot-pamenje bio je odvojen u jedno netelesno i neraz jedinjeno bie. Leto im tada prozbori: "Ja sam va duh. Ja sam jedini ivot oji mo ete da shv atite. Ja sam stani te va eg duha u zemlji oje nigde nema, zemlji oja je va jedini preosatali dom. Bez mene, pojmljiva vaseljena vraa se haosu. Tvora o i nedo uivo su nerazmrsivo povezani u meni; jedino ja mogu da posredujem izmeu njih. Bez mene, ljuds i rod e utonuti u prljav tinu i ta tinu saznavanja. Kroz mene, vi i oni ete nai j edini put oji vodi iz haosa: razumevanje ivljenjem." Izre av i ovo, on odustade od sebe i postade on sam, svoja vlastita linost oja je zao ru avala celo upnost svoje pro losti. Nije to bila pobeda, niti poraz, v e jedna nova stvar oju je valjalo podeliti sa bilo ojim ivotom oji bi on izabra o. Leto je u ivao u ovoj novini, dopu tajui joj da zaposedne sva u eliju, sva i n erv, napu tajui ono to mu je ajfale bio pru io, i ponovo zadobijajui tu celo upnost u i stom trenut u. Posle izvesnog vremena probudio se u beloj pomrini. U jednom bles u svest i shvatio je gde se njegovo telo nalazilo: sedelo je na pes u na otprili e ilom etar od stenovitog zida oji je oznaavao severnu granicu siea. Ovaj sie mu je sada bio znan: Ja arutu zasigurno... i Fonda . Ali on je bio mnogo drugaiji od mitova, legendi i glasina oje su rijumari pu tali. Ne a mlada ena sedela je na ebetu odmah naspram njega sa blistavom sjajnom uglom privr enom vrpcom za levi ru av, oja joj je lebdela odmah iznad glave. Kada je Leto odvratio pogled sa sjajne ugle, u azale su se zvezde. Poznavao je ovu mladu enu: bila je jedna od onih iz njegove vizije od ranije, pr itelj a afe. Ona je bila Namrijeva nea inja, isto ta o brza na no u ao Namri. No joj je le ao u rilu. Na sebi je imala jednostavnu zelenu odeu pre o svog pustinjs og odela. Sabiha, t a o je glasilo njeno ime. Namri je sa njom imao posebne planove. Sabiha je opazila razbuivanje u njegovim oima, te ree: "S oro je zora. Prov eo si celu no ovde." "I dobar deo dana", ree on. "Pravi dobru afu." Ova izjava ju je zaudila, no ona pree pre o nje sa prostodu no u oja je govori la o strogoj obuenosti i izriitim uputstvima dobijenim za sada nje pona anje. "Ovo je as ubica", ree Leto. "Ali tvoj no vi e nije potreban." Pogledao je na ris-no u njenom rilu. "Namri e da izre ne sud o tome", ree ona. Da le, ne Hale . Samo je potvrdila njegovo unutra nje saznanje. " ai-Hulud je veli i s uplja ubreta i brisa nepo eljne do azne grae", ree Leto. Lino sam ga na taj nain is oristio." Ovla je polo ila ru u na dr u no a. "Koli o mnogo se ot riva po ovom gde sedimo i a o sedimo", ree on. "Ti s edi na ebetu a ja na pes u." Njene a e s lopi e se o o dr e no a. Leto zevnu, ta o da ga od razjapljivanja i istezanja zabole e eljusti. "Ima o sam viziju u oju si i ti bila u ljuena", ree on. Ramena joj se la o opusti e. "Bili smo jednostrani u pogledu na Ara is", ree on. "Divlja i sa na e strane . Postoji odreen zamah u onome to smo dosad inili ali sada se moramo re iti jednog de la na eg rada. Terazije se moraju dovesti u bolju ravnote u." Zbunjena namr tenost dota la je Sabihino lice. "Moja vizija", ree on. "U oli o ponovo ne uspostavimo igru ivota ovde na D ini, zmaja na dnu pustinje vi e nee biti." Zbog toga to je upotrebio stari slobodnja i naziv za veli og crva, ona ga je za trenuta razumela. Zatim ree: "Crvi?" "Nalazimo se u mranom hodni u", ree on. "Bez zaina Carstvo e se raspasti. Es

naf se nee retati. Planete e lagano izgubiti jasno seanje jedne na druge. O renue s e unutra prema sebi. Svemir e postati granica ada Esnafovi navigatori izgube svo ju ve tinu. Pripiemo se uz vrhove na ih dina i neemo ni ta znati o stvarima iznad i ispo d nas." "Govori vrlo udno", ree ona. "Ka o si mene video u svojoj viziji?" Osloni se na slobodnja o praznoverje! pomislio je. Zatim ree: "Postao sam pasigrafian. Ja sam ivi glif oji ispisuje promene oje se moraju dogoditi. A o ih ja ne ispi em, su obie se sa ta vim veljim jadima a ve ljuds o bie ne bi trebalo da is usi." "Ka ve su ovo rei?" upitala je, i dalje ovla dr ei a u na no u. Leto je obrnuo glavu prema stenama Ja arutua, i ugledao zaeta sjaja oji je po svoj prilici dolazio od Drugog Meseca na njegovom putu iza stena pred zor u. Samrtni ropac pustinjs og zeca s roz ga je razdrmao. Video je a o Sabiha uzd rhta. Usledilo je lepetanje rila - ptica grabljivica, noni stvor ovde. Video je tinjajui sjaj mnogih oiju do su preletale iznad njega, stremei a pu otinama u st enju. "Moram da sledim zapovesti mog novog srca", ree Leto. "Gleda na mene isto ao na dete, Sabiha, ali ad bi..." "Savetovali su me da budem oprezna sa tobom", ree Sabiha i sada su joj ra mena bila u ruena od pripravnosti. Zauo je strah u njenom glasu i re ao: "Ne boj me se, Sabiha. Pro ivela si o sam godina du e od ovog mog tela. Zbog toga ti odajem ast. Ali ja imam nebrojeno hi ljada vi e drugih ivota, dale o vi e no to ti zna . Ne gledaj na mene ao na dete. Premo stio sam mnoge budunosti i, u jednoj, video nas upletene u ljubavi. Ti ja, Sabiha ." " ta si... To ne mo e..." Zastala je u pometnji. "Ova ideja bi mogla da te pridobije", ree on. "A sada mi pomozi da se vra tim u sie, jer sam pohodio dale a mesta i slab sam i iznuren od mojih putovanja. Namri mora da uje gde sam bio." Videv i od nje neodlunost, on ree: "Zar ja nisam Gost Peine? Namri mora da s azna ono to sam ja saznao. Moramo da uinimo mnoge stvari da ova na a vaseljena ne bi propala." "Ne verujem ono... za crve", ree ona. "Ni ono o nama upletenim u ljubavi?" Zavrtela je glavom. No mogao je da primeti a o misli proleu njenim umom ao perje no eno vetrom. Njegove rei su je i privlaile i odbijale. Biti saputnica moi , sva a o je sadr avalo veli u ar. A ipa , tu su bila nareenja njenog uja a. Ali jed nog dana ovaj sin Muad'Diba e mo da vladati ovde na Dini i do najudaljenijih doma aja njihove vaseljene. Potom se su obila sa jednim rajnje slobodnja im, peins o-s ri va im gnu anjem prema ta voj budunosti. Letova saputnica bila bi sva om na o u, bila bi predmet ogovaranja i uhoenja. Dodu e, mogla bi da ima bogatstvo i... "Ja sam Muad'Dibov sin, sposoban da vidim budunost", ree on. Smestila je polagano no u orice, la o se podigla sa ebeta, pri la mu sa str ane i pomogla da stane na noge. Leto je ot rio da ga zabavlja ono to je zatim ura dila: uredno je smotala ebe i prebacila ga pre o desnog ramena. Opazio je a o od merava razli u u veliini njihovih tela, mislei na njegove rei: Upleteni u ljubavi! Veliina je jo jedna stvar oja se menja, pade mu na um. Potom je polo ila a u na njegovu ru u da ga pridr i i ontroli e njegov hod. Sa pleo se i ona ree o tro: "Predale o smo od siea za to!" Mislila je na nepo eljni zvu oji bi mogao da privue ne og crva. Leto je osetio da je njegovo telo postalo suva lju tura poput one oju je inse t napustio. Ova lju tura mu je bila poznata: bila je jedno sa dru tvom oje je bilo izgraeno za trgovinu melan om i njegovoj religiji Zlatnog Eli sira. Bila je is pra njena sopstvenim neumerenostima. Muad'Dibovi viso i ciljevi srozali su se do ar obnja tva oje je bilo nametnuto vojni om silom Au afa. Muad'Dibova religija je sad a imala drugo ime; bio je to ein-san- ao, jedan i sijans i naziv oji je oznaavao est inu i ludilo onih oji su mislili da vaseljenu mogu da dovedu do raja na ilj u r is-no a. Ali to bi se, ta oe, promenilo po to se I s bila promenila. Jer oni su bili samo deveta planeta njihovog sunca i a su zaboravili jezi oji im je podario nj ihovo ime.

"D ihad je bio vrsta masovnog ludila", promrmljao je. " ta?" Sabiha se usredsredila na zadata da ga natera da hoda bez ritma, t rudei se da pri rije njihovo prisustvo ovde na otvorenom pes u. Za trenuta je za dr ala pa nju na njegovim reima, a zatim ih je protumaila ao jo jedan proizvod njegovo g oiglednog zamora. Oseala je slabost u njemu, nain na oji je bio iscpljen transom . Sve ovo joj se inilo bes rajnim i surovim. A o mu je bilo sueno da bude ubijen, ao to je Namri govorio, onda je to trebalo uraditi brzo, bez sve ove glume spore dnih lica na pozornici. Leto je, dodu e, stalno govorio o ne om udesnom ot rovenju. Mo da je to bilo ono to je Namri tra io. To je, zacelo, morala da bude pobuda oja j e stajala iza postupa a roene ba e ovog deteta. Za to bi inae Na a Gospa Dine dala svo je odobrenje za ova u asna dela protiv jednog deteta. Deteta? Ponovo je porazmislila o njegovim reima. Sada su se nalazili u podno ju gre bena i ona zaustavi ovo bie oje joj je bilo povereno, dozvoljavajui mu da za tren uta predahne ovde gde je bilo bezbednije. Gledajui dole na njega u mutnoj svetlo sti zvezda, upitala je: "Ka o bi moglo da se desi da ne bude vi e crva?" "Jedino ja to mogu da izmenim", ree on. "Ne boj se. Ja sve mogu da izmeni m." "Ali to je..." "Ne a pitanja nemaju odgovore", ree on. "Video sam tu budunost, ali bi te njene protivrenosti samo zbunile. Ovo je promenjiva vaseljena, a mi smo najneobini ja promena od svih. Mi treperenjem odgovaramo na mnoge uticaje. Na e budunosti zaht evaju stalno utvrivanje vremena. A sad, postoji prepre a oju moramo da u lonimo. Ovo izis uje da uinimo svirepe stvari, da idemo protiv na ih najosnovnijih, najdra i h elja... Ali to mora biti uinjeno." " ta mora biti uinjeno?" "Jesi li i ad ubila prijatelja?" upitao ju je o renuv i se i prvi se uputi v i prema rupi oja se oso pela do s rivenog ulaza u sie. Kretao se onoli o brzo oli o mu je to iznurenost od transa dopu tala, no ona je stupala odmah iza njega, hvatajui ga za odeu i povlaei ga da se zaustavi. " ta znai ovo o ubistvu prijatelja?" "On e umreti u sva om sluaju", ree Leto. "Ne moram ja to da uinim, ali bih m ogao to da spreim. A o ne spreim, zar to nije isto ao da sam ga ubio?" "Ko je to... taj to e umreti?" "Izbor mi nala e da utim", ree on. "Mo da u morati da dam svoju sestru udovi tu." Ponovo se o renuo od nje i ada je ovog puta povu la njegovu odeu on se o dupro, odbijajui da odgovori na njena pitanja. Najbolje je da ne zna do za to ne ucne as, pomislio je. 44.

Prirodno odabiranje bilo je opisano ao odabirno ouvanje u prirodnoj sred ini onih oji e imati potomstvo. Kada su, meutim, ljuds a bia u pitanju, ovo je do rajnosti ograniavajua ta a gledanja. Spolno rasploavanje te i e sperimentu i novini. To izaziva mnoga pitanja, u ljuujui i ono prastaro da li je prirodna sredina odabi rni inilac te pro to su se varijacije dogodile, ili sredina igra pred-sele tivnu u logu u odreivanju varijacija ojima pru a o rilje. Dina u stvari nije odgovorila na ova pitanja; ona je samo iznela nova pitanja na oja e Leto i Sestrinstvo mo da po u ati da odgovore to om sledeih pet stotina po oljenja.

Goletne mr e stene Za titnog Zida nazirale su se u daljini, pri azujui se G animi ao otelovljenje one slabosti oja je ugro avala njenu budunost. Stajala je n a rubu rovnog vrta, na vrhu Tvrave, do je sunce zalazilo iza njenih lea. Sunce j e imalo zagasito narand ast sjaj od obla a oji su lebdeli izmeu, boje jedna o ras o ne ao ona na obodu crvovih usta. Uzdahnula je, razmi ljajui: Alija... Alija... Je li sueno da tvoja sudbina zadesi i mene? Unutra nji ivoti su sve vi e pretili u poslednje vreme. Bilo je neeg u vezi sa

Dinina

atastrofa, prema Har al-Adu

ens om uslovljeno u u slobodnja om dru tvu - mo da je re o stvarnoj se sualnoj razlici, o ma ta da je u pitanju - ene su bile podlo nije toj unutra njoj plimi. Njena baba ju je, do su rojile planove, upozorila na to, oslanjajui se na nagomilanu mudrost Bene Geserita ali i budui pretnje toj mudrosti u Ganimi. "Izrodstvo", govorila je gospa D esi a, "na izraz za roene ao formirane lino sti, ima dugu istoriju gor ih is ustava iza sebe. ini se da do toga dolazi ta o to se unutra nji ivoti dele. Razdvajaju se u dobroudne i zloudne. Dobroudni ostaju poslu n i i orisni. Zloudni se, izgleda, ujedinjuju u jednu monu du u, po u avajui da preuzmu i vo telo i njegovu svest. Zna se da ovaj proces zahteva znatno vreme, ali su njeg ovi znaci dobro poznati." "Za to si napustila Aliju?" upitala je Ganima. "Pobegla sam u strahu od onog to sam stvorila", re la je D esi a tihim glas om. "Odustala sam. A teret oji sad nosim na du i je da... sam mo da prerano odustal a." " ta hoe da a e ?" "Jo ne mogu da objasnim, ali... mo da... ne! Neu da ti dajem la ne nade. Gafla , poremeaj izroavanja, ima dugu istoriju u ove ovoj mitologiji. Nosio je mnogo imen a, ali je uglavnom nazivan posednuto u. Izgleda da ta o i jeste. Izgubi svoj put u z loudnosti i ona te zaposedne." "Leto... se bojao zaina", ree Ganima, ot riv i da je bila u stanju da smiren o govori o njemu. U asna cena se zahtevala od njih! "I pametno", re la je D esi a. Vi e od toga nije elela da a e. Ali Ganima se izlo ila opasnosti razbu tavanja svojih unutra njih pamenja, pi ljei roz udnovat zamrljan veo i uzaludno pro irujui strahove Bene Geserita. Objasnit i ono to je zadesilo Aliju nije nimalo ola avalo stvar. Benegeserits a nagomilanos t is ustva u azivala je ipa na mogui izlaz iz lop e i ada se Ganima usudila na unutra nju deobu, prvo je prizvala Mohalatu, orta tvo dobroudnih oje je moglo da je za titi. Prisetila se te deobe do je stajala u rumenilu sunevog zalas a na ivici Tvravinog rovnog vrta. Istog trena osetila je pamenje-prisustvo svoje maj e. ani j e stajala tamo ao utvara izmeu Ganime i udaljenih stena. "Ui ovamo i o usie plod Za uma, hranu pa la!" ree ani. "Zaboravi ova vrata, e ri, to ti je jedina sigurnost." Unutra nja graja uzdigla se o o ove vizije i Ganima pobe e, utapajui svoju sv esnost u Kredo Sestrinstva, reagujui ta o vi e iz oajanja nego iz vere. Hitro je odre citovala Kredo, pomerajui usne, dopu tajui da joj glas naraste do apata: "Religija je nadmetanje deteta sa odraslim. Religija je uaurivanje pro lih verovanja: mitologija, oja je nagaanje, s rivena gordost o du nosti u vaseljeni, o na izricanja oja ljudi ine u te nji za linom moi, sve je to pome ano sa trun ama prosv eenja. A poslednja neizgovorena zapovest uve glasi: 'Ne ispituj!' Ali mi ispituj emo. Za nas je r enje zapovesti prirodna stvar. Cilj oji smo sebi postavili jest e oslobaanje uobrazilje, uprezanje uobrazilje u orist najdubljeg smisla za stvar ala tvo oveanstva." Oseanje reda se pola o vratilo Ganiminim mislima. Osetila je, ipa , a o joj telo podrhtava i znala je oli o je loman ovaj mir to ga je postigla - a onaj zamuen veo i dalje je poivao u njenoj svesti. "Leb Kamai", pro aputala je. "Srce mog neprijatelja, nee biti moje srce." Prizvala je seanje na Farad'nov izgled, mrzovoljno mlado lice sa gustim v eama i vrstim ustima. Mr nja e me uiniti sna nom, proe joj roz glavu. U mr nji mogu da se oduprem Alij inoj sudbini. Ali drhtava rh ost njenog stava nije se promenila, i sve o emu je mogla da misli bilo je u ojoj je meri Farad'n liio na svog uja a, po ojnog adama IV. "Ah, ovde si!" Bila je to Irulan oja je dolazila sa Ganimine desne strane, oraajui du og rade po retima oji su podseali na mu e. O reui se, Ganima pomisli: A ona je adamova i. "Za to se uporno sama i unjava napolje?" o tro upita Irulan, zaustaviv i se ispre d Ganime i nadnev i se nad nju smr nutog lica.

Ganima se suzdr ala od izjave da nije bila sama, da su je stra ari videli a da je izi la na rov. Irulanina srd ba dala se objasniti injenicom da su se ovde nala zile na otvorenom i da ih je moglo pogoditi ne o oru je veli og dometa. "Ne nosi pustinjs o odelo", ree Ganima. "Zna li da je u staro doba, bilo o , uhvaen bez pustinjs og odela izvan siea, bio smesta ubijen. Traiti vodu znailo je dovesti u opasnost pleme." "Vodu! Vodu!" obrecnu se Irulan. "Hou da znam za to ti sebe dovodi u opasnos t na ovaj nain. Vraaj se unutra! Svima nam zadaje neprili e." "Ka va opasnost sada postoji ovde?" upita Ganima. "Stilgar je istrebio i zdajni e. Alijini stra ari su svuda." Irulan je podigla oi prema zamraujuem nebu. Zvezde su ve bile vidljive naspr am sivoplavog sutona. Vratila je pa nju na Ganimu. "Ne elim da se raspravljam. Posl ana sam da ti saop tim da smo dobili poru u od Farad'na. On prihvata, ali iz ne og razloga eli da odgodi sveanost." "Koli o dugo?" "Jo ne znamo. Pregovaramo o o toga. Ali Dan an je poslan ui." "A moja ba a?" "Ona je zasad odluila da ostane na Salusi." "Ko mo e da joj zameri zbog toga?" upitala je Ganima. "Ta budalasta svaa sa Alijom!" "Ne po u avaj da mi podvali , Irulan! To nije bila budalasta svaa. ula sam prie ." "Bojazni Sestrinstva..." "Stvarne su", ree Ganima. "Pa prenela si mi poru u. Hoe li da is oristi ovu prili u za jo jedan po u aj da me odvrati ?" "Odustala sam." "Trebalo bi da zna i ne to bolje od po u avanja da me la e ", ree Ganima. "Ta o, da le! Nastaviu sa po u ajima da te odvratim. Put oji si izabrala p redstavlja ludost." I Irulan se u uenju zapitala za to je dozvolila da Ganima postan e ta o razdra ujua po nju. Jednu Bene Geserit ne bi smelo ni ta da razdra i. Re la je: "Zabrinuta sam zbog rajnje opasnosti oja ti preti. Zna to. Gani, Gani... Ti si Polova er. Ka o mo e ..." "Zato to sam njegova er", ree Ganima. "Mi Atreidi prote emo se unazad sve do Agamemnona i svesni smo ta se nalazi u na oj rvi. Ni ad to nemoj da zaboravi , jalo va suprugo mog oca. Mi Atreidi imamo rvavu istoriju i jo nismo zavr ili sa rvopro liima." Zbunjena, Irulan upita: "Ko je Agamemnon?" "Ka o se tan im tvoje podrugljivo Bene Geserit obrazovanje po azuje", ree Ganima. "Stalno zaboravljam da vi s raujete istoriju. Ali moja pamenja se u unazad do..." Pre inula je; najbolje je ne buditi one seni iz njihovog la og sna. "Ma ega da se sea ", ree Irulan, "morala bi da zna a o je ovaj put opasan da ..." "Ubiu ga", ree Ganima. "Duguje mi jedan ivot." "A ja u to spreiti a o mogu." "To ve znamo. Nee dobiti prili u. Alija te alje na jug u jedan od novih grad ova do se sve ne svr i." Irulan je prestravljeno zavrtela glavom. "Gani, polo ila sam za letvu da u te tititi od bilo a ve opasnosti. Uiniu to vlastitim ivotom a o je neophodno. A o m isli da u amiti u ne oj bednoj jedidi ciglenih zidova do ti..." "Uve postoji Juanui", ree Ganima blagim glasom. "Imamo mrtva u cedionicu ao izbor. Sigurna sam da odatle ne bi mogla da se me a ." Irulan je pobledela, po lopila a om usta, zaboravljajui za trenuta na svo ju uve banost. Ovo gotovo potpuno napu tanje svega osim ivotinjs og straha bilo je me rilo oli o je mnogo briga ulo ila u Ganimu. Progovorila je iz dubine oseanja s rha nosti, dopu tajui mu da zatitra na njenim usnama. "Gani, ne bojim se za sebe. Bacil a bih se crvu u usta za tebe. Da, ja sam ono, a o si me nazvala, jalova supruga tvog oca, ali ti si dete oje nisam mogla da imam. Molim te..." Suze zablista e u uglovima njenih oiju. Ganima je s mu om progutala nedlu u grlu i re la: "Postoji jo jedna razl i a izmeu nas. Ti ni ad nisi bila Slobodnja . Ja nisam ni ta drugo do to. To je pon

or oji nas razdvaja. Alija zna. Ma ta ona osim toga mo da jeste, ovo zna." "Ne mo e da bude sigurna ta Alija zna", ree Irulan sa gorinom u glasu. "Kad ne bih znala da je Atreid, za lela bih se da je stavila sebi u zadata da uni ti svoj u roenu Porodicu." A ot ud zna da je ona jo Atreid, pomisli Ganima udei se Irulaninoj zasleplje nosti. Ovo je bila jedna Bene Geserit, a o je bolje od njih znao istoriju Izrod stva? Ona izgleda ne bi dopustila sebi ni da pomisli na to, a amoli da poveruje u ta o ne to. Mora da je Alija izvela ne u vrad binu na ovoj sirotoj eni. Ganima ree: "Dugujem ti dug vode. Zbog toga u ti tititi ivot. Ali tvoj roa j e zloinac. Ni rei vi e o tome." Irulan je smirila drhtanje svojih usana i obrisala oi. "Zaista sam volela tvog oca", pro aptala je. "Nisam to a ni znala do nije umro." "Mo da on nije mrtav", ree Ganima. "Ovaj Propovedni ..." "Gani! Pone ad te ne razumem. Zar bi Pol napadao vlastitu porodicu?" Ganima sle e ramenima i zagleda se u nebo oje je tamnelo. "Mo da nalazi zab avu u ta vim ..." "Ka o mo e ta o ola o da govori o ovom..." "Da bi dr ala na odstojanju mrane dubine", ree Ganima. "Ne podsmevam ti se. Bogovi znaju da to ne inim. Ali ja sam samo er a svog oca. Ja sam sva a osoba oj a je svojim semenom imala udela u Atreidima. Ti nee da razmi lja o Izrodstvu, ali ja ni o emu drugom ne mogu da razmi ljam. Ja sam roena ao oformljena linost. Znam ta se nalazi u meni." "Ta glupava stara praznoverica o..." "Nemoj!" Ganima je posegnula ru om prema Irulaninim ustima. "Ja sam sva a Bene Geserit iz njihovog pro letog uzgojnog programa od poet a do raja, u ljuuj ui tu i moju ba u. I ja sam mnogo mnogo vi e od toga." Razderala je levi dlan, pu taj ui rv no tom. "Ovo je mlado telo, ali njegovo is ustvo ... Oh, bogovi, Irulan! M oje is ustvo! Ne!" Ponovo je isturila ru u ada se Irulan prima la. "Poznate su mi sve one budunosti oje je moj otac istra io. Posedujem mudrost toli ih mnogih ivo tnih doba i sve neznanje, ta oe ... sve slabosti. A o eli da mi pomogne , Irulan, prv o uvidi o sam ja." Irulan se instin tivno nagla i uzela Ganimu u ru e, dr ei je vrsto, obraz uz obraz. Samo da ne budem prinuena da ubijem ovu enu, pomisli Ganima. Samo da se to ne dogodi. Do je ova misao strujala roz nju, cela pustinja utonu u no. 45. Jedna mala ptica te pozva Iz ljuna prugastog, zagasitocrvene boje. Jednom se oglasi iznad Sie Tabra I ti otide u ravnicu pogreba. Tu balica za Letom II Leta je probudio zve et vodenih prstenova u eninoj osi. Pogledao je prem a otvorenom ulazu svoje elije i tamo ugledao Sabihu u sedeem polo aju. U svesti polu utonuloj u zain, video ju je ocrtanu svim onim to mu je njegova vizija ot rila o n joj. Imala je dve godine vi e od starosnog doba u ome je veina slobodnja ih ena udat a ili barem zaruena. Prema tome njena porodica ju je uvala za ne to... ili ne og. Bi la je stasala za udaju... oigledno. Njegove vizijom zaodenute oi videle su je ao bie iz zemaljs e pro losti oveanstva: crna osa i svetla put, dubo e one duplje to je n jenim potpuno plavim oima pridavalo zelen asto osenenje. Imala je mali nos i iro a usta iznad o tre brade. I bila je za njega ivo obele je da se za planove Bene Geserit znalo - ili pomi ljalo na njih - ovde u Ja arutu. Oni su se, da le, nadali da ro z njega o ive faraons i imperijalizam, zar ne? ta je onda bilo sa njihovom zami lju d a ga primoraju da o eni roenu sestru? Sabiha to jamano nije mogla da sprei. Njegovi tamniari su ipa znali za ovaj plan. Ali a o su saznali? Oni nis

u sudelovali u njegovoj viziji. Oni ni ada nisu po li sa njim tamo gde je ivot post ajao po retna opna drugih dimenzija. Povratna i ru na subje tivnost vizije oja j e ot rila Sabihu bila je njegova i samo njegova. Ponovo su vodeni prstenovi zazveali u Sabihinoj osi i taj zvu je us ome a o njegove vizije. Znao je gde je ranije bio i ta je tada nauio. Ni ta nije moglo to da izbri e. Nije se, sada, vozio u palan inu na leima veli og Tvorca, a zve et vode nih prstenova meu putnicima nije bio ritam njihovih putni ih pesama. Ne... nalazio se ovde u eliji u Ja arutuu, u rcan za ono najopasnije od svih putovanja: dale o od i natrag do Al as-sunna val-jamas, od stvarnog sveta ula i natrag u taj svet. ta je radila tamo sa vodenim prstenovima u svojoj osi? Oh, da. Spravljal a je jo onog variva za oje su mislili da ga dr i u zatoeni tvu: hrana nadevena zains o m esencijom oja je imala da ga odr ava pola unutra, a pola izvan stvarne vaseljen e, sve do ili umre ili plan njegove babe uspe. I sva i put ada je pomislio da je pobedio, oni su ga vraali natrag. Gospa D esi a je bila u pravu, naravno - ta st ara ve tica! Ali ta su samo zamislili. Potpuno us rsavanje svih onih ivota unutar nj ega nije bilo od oristi sve do nije mogao da ustroji podat e i pamti ih po vol ji. Ti ivoti bili su sirova graa anarhije. Jedan ili svi oni zajedno mogli su da g a savladaju. Zain i njegova naroita fun cija ovde u Ja arutuu predstavljali su bez nade nu igru. Sada Gurni e a na zna , a ja odbijam da mu ga dam. Koli o dugo e njegovo s trpljenje potrajati? Zurio je u Sabihu. Zabaena apuljaa ot rivala je istetovirane plemens e are na njenim slepoonicama. Leto nije od prve prepoznao ove are, ali se onda setio gd e se nalazio. Da, Ja arutu je jo iveo. Leto nije znao da li da bude zahvalan svojoj ba i ili da je mrzi. Ona je elela da on poseduje insti te na nivou svesti. Ali insti ti su bili samo rasna p amenja oja su upuivala na to a o da se izae na raj sa rizama. Njegova neposredn a pamenja onih drugih ivota azivala su mu mnogo vi e od toga. Sva ona su sada bila ustrojena, i mogao je da vidi u a voj opasnosti bi se na ao a o bi se ot rio pred Gurnijem. Nije bilo naina da sa rije to stanje od Namrija. Namri je predstavljao drugaiji problem. Sabiha je u la u eliju sa inijom u ru ama. Voleo je nain na oji je svetlost dolazei spolja pravila dugine rugove po rubu njene ose. Ne no mu je podigla glavu i stala da ga hrani iz inije. Te tada je shvatio oli o je onemoao. Pustio ju je da ga hrani do je njegov um nastavio da rstari, o ivljavajui sednicu sa Gurnijem i Namrijem. Verovali su mu. Namri vi e nego Gurni, ali a ni Gurni nije mogao da p ore ne ono to su mu njegova ula ve saop tila o ovoj planeti. Sabiha mu obrisa usta porubom svoje odee. Ahhh, Sabiha, pomislio je, podseajui se one druge vizije oja mu je ispuni la srce bolom. Mnoge noi prosanjao sam po raj otvorene vode, slu ajui vetrove oji s u hujali iznad glave. Mnoge noi je moje telo le alo pored zmijs e jazbine i ja sam snevao o Sabihi u vrelini leta. Video sam je a o sla e zains i hleb ispeen na usija lo vrelim ploama od plastinog eli a. Video sam bistru vodu u anatu, rot u i sjajn u, ali je oluja hujala roz moje srce. Pijuc ala je afu i jela. Njeni zubi su b listali u tami. Video sam je a o uplie moje vodene prstenove u svoju osu. ilibar s a mirisnost njenih nedara probijala se do mojih najunutarnjijih oseanja. Kinjil a me je i ugnjetavala samim svojim postojanjem. Pritisa njegovih mnogobrojnih pamenja rasprsnuo je vremens i zamrznuto z ao rugljenje ome se ranije po u avao da odupre. Osetio je sjedinjena tela, se sua lne zvu e, ritmove ut ane u sva i ulni utisa : usne, disanje, vla no dahtanje, jezi e. Negde u njegovoj viziji pomoli e se zavojita oblija, boje uglja, i on oseti ot ucaje ovih oblija do su se obrtala unutar njega. Jedan glas je zavapio u njegovo j lobanji: "Molim te, molim, molim, molim..." Do lo je do silnog nabre nua odraslog mu arca u njegovim slabinama i on oseti da su mu usta otvorena, dr ei se, pripijajui se uz spoljni obli e staze. Zatim je usledio uzdah, rasplinuta ustalasana slas t, propadanje. Oh, a o je slat o pustiti to da doe u ivot! "Sabiha", pro aptao je. "Oh, moja Sabiha." Kada je postalo oigledno da je njen hranjeni posle svog obro a pao u tra ns, Sabiha podi e iniju i renu, zastav i na ulazu da bi re la Namriju: "Ponovo je na

zvao moje ime." "Vrati se i ostani s njim", ree Namri. "Moram da pronaem Hale a i razmotri m ovo s njim." Sabiha ostavi iniju pored ulaza i vrati se u eliju. Sela je na ivicu reve ta, netremice posmatrajui Letovo oseneno lice. U tom trenut u on otvori oi, isturi ru u i dotae joj obraz. Zatim je poeo d a joj govori, priajui joj o viziji u ojoj je bila ivela. Do je govorio pre rila je svojom a om njegovu. Ka o je slada bio... a o veoma slada - s ljo ala se na revet pridr ana njegovom ru om, van svesti jo pre nego to je izvu ao ru u ispod nje. Leto sede, oseajui dubinu svoje iznurenosti. Zai n i njegove vizije bili su ga iscrpli. Tragao je u elijama svoga tela za sva om u t eenom is rom energije, a onda se spustio na revet ne uznemiravajui Sabihu. Morao je da ode, ali je znao da nee dale o dospeti. Polagano je za opao svoje pe ano odelo, odgurnuo odeu i od unjao se hodni om do izlaznog o na. Tamo se nahodilo ne olli o ljudi, zauzetih svojim poslovima. Oni su ga poznavali, ali on nije spadao u njih ovu odgovornost. Namri i Hale su valjda znali ta je on radio; Sabiha nije mogla da bude dale o. Ot rio je ne u vrstu bonog prolaza i smelo renuo niz njega. Tamo pozadi, Sabiha je spo ojno spavala sve do je Hale nije probudio. Pridigla se, protrljala oi, ugledala prazan revet, ugledala svog uja a a o stoji iza Hale a i videla srd bu na njihovim licima. Namri je dao odgovor izrazu na njenom licu: "Da i ezao je." "Ka o si mogla da mu dozvoli da pobegne?" razbesneo se Hale . "Ka o je ov o mogue?" "Opazili su ga ad se uputio prema donjem izlazu", ree Namri, glasom oji je bio udnovato miran. Sabiha drhtavo ustu nu pred njima, priseajui se. "Ka o?" zahtevao je obja njenje Hale . "Ne znam. Ne znam." "No je, a on je slab", ree Namri. "Nee dale o dospeti." Hale se brzo o rete prema njemu. "Ti eli da dea umre!" "To me ne bi ra alostilo." Ponovo se Hale uneo u lice Sabihi. "Ka i mi ta se dogodilo." "Dota ao mi je obraz. Nije prestajao da mi pria o svojoj viziji... nas dv oje zajedno." Spustila je pogled na prazan revet. "Uinio je da zaspim. Omaijao me je." Hale o rznu pogledom Namrija. "Da li bi mogao da se rije negde unutra? " "Nigde unutra. Bio bi ot riven, vien. Stremio je a izlazu. Napolju je." "Magija", promrmljala je Sabiha. "Nije magija", ree Namri. "Hipnotisao te je. Gotovo je i sa mnom to uinio, sea se? Re ao je da sam mu ja prijatelj." "On je vrlo slab", ree Hale . "Samo u telu", ree Numri. "Ipa , nee otii dale o. Onesposobio sam petne pum pe na njegovom pe anom odelu. Umree zbog nedostat a vode, a o ga ne pronaemo." Hale se zamalo nije o renuo i udario Namrija, ali je zadr ao sebe pod ru tom ontrolom. D esi a ga je upozorila da e Namri mo da morati da ubije mom a. Blagi Bo e! U a av ripac su do li. Atreid protiv Atreida. Re ao je: "Mogue je da je te ta o odlutao u zains om transu?" "Ka ve tu ima razli e?" upitao je Namri. "A o nam uma ne, mora umreti." "Krenuemo u potragu u prvo svitanje", ree Hale . "Da li je poneo slobodnja u balu sa opremom?" "Ima ih uve ne oli o po raj ulaznih zaptivaa", ree Namri. "Bio bi budala da ne uzme jednu. Na ne i nain, ni u jednom trenut u nije na mene ostavio utisa budale." "Onda po alji poru u tvojim prijateljima", ree Hale . "Ka i im ta se dogodilo. " "Nee biti poru e ove noi", ree Namri. "Pribli ava se oluja. Plemena ve tri dan a prolaze roz nju. Do ponoi e biti ovde. Veze su nam se ve ugasile. Sateliti su na znaili ovaj se tor pre dva asa."

Dubo uzdah protresao je Hale a. Dea e zacelo umreti tamo napolju a o ga uhvati oluja pe anih mlazova. Poje e mu meso sa ostiju i iscepati osti u delie. Dovit ljivo zami ljena la na smrt mogla bi da postane prava. ljepio je pesnicom po otvoreno m dlanu. Oluja je mogla da ih zarobi u sieu. Moglo je a da se dogodi da onemogui p otragu. Pribli avanje oluje ve je izolovalo sie. "Distrans poru a", ree on, pomi ljajui da bi mogli da utisnu poru u na glas slepog mi a i oda alju je sa alarmom. Namri je zavrteo glavom. "Slepi mi evi nee leteti u oluji. Ta idi ovee. Oni s u osetljiviji od nas. uurie se u stenama do ne proe. Najbolje je da sae amo da nas sa telit opet potra i. Tada mo emo da po u amo da pronaemo njegove ostat e." "Ne a o je uzeo frem it i sa rio se u pesa ", ree Sabiha. Psujui sebi u bradu, Hale se odvoji od njih, i renu rupnim oracima u sie. 46. Mir zahteva re enja, ali mi ni ad ne posti emo iva re enja; mi se samo upinjemo da ih dostignemo. Utvrena re enja su, prema definiciji, mrtva re enja. Nevolja sa mi rom je u tome to te i da a njava gre e umesto da nagrauje blistavost uma. Rei mog oca: opis Muad'Diba re onstruisan od strane Har al-Ada "Ona obuava njega? Ona obuava Farad'na?" Alija je zurila u Dan ana Ajdaha sa hotiminom me avinom ljutine i neverice. Esnafov svemirs i brod uplovio je u orbitu o o Ara isa u podne po lo alnom vrem enu. Jedan as asnije brod je spustio Ajdaha u Ara en, nenajavljeno, ali sasvim s lobodno i javno. U ro u od ne oli o minuta topter ga je dopremio do vrha tvrave. Izve tena o njegovom predstojeem dolas u, Alija ga je pozdravila ovde, hladno zvanin a pred svojom stra om, ali sada su se nalazili u njenim odajama, ispod severnog ve nca. Upravo joj je predao svoj izve taj, verno, tano, podvlaei na mentats i nain sva u injenicu. "Ona nije pri sebi", ree Alija. Gledao je na ovaj is az ao na mentats i problem. "Svi po azatelji govor e da je ona i dalje uravnote ena i pri zdravom razumu. Re ao bih da je inde s njen e razboritosti bio..." "Dosta s tim!" odse la je Alija. " ta bi mogla da bude njena namera?" Ajdaho, oji je znao da njegova vlastita emocionalna ravnote a sada zavisi od povlaenja u mentats u hladnou, ree: "Proraunao sam da razmi lja o veridbi svoje un u e." Smotreno je davao blag izraz crtama svog lica, mas u za pomamni jad oji j e pretio da ga potpuno obrva. Ovde vi e nije bilo Alije. Alija je bila mrtva. Za n e o vreme je uspevao da pred svojim ulima zadr i predstavu mita-Alije, ne og oga j e proizveo iz vlastitih potreba, ali jedan mentat je samo na ogranieno vreme moga o da opstaje u ta vom samoobmanjivanju. Ovaj stvor u ljuds oj pojavi bio je pose dnut; njega je gonila demons a du a. Ajdahove eliaste oi sa svojim neizmernim brojem ploica bile su sposobne da po volji u njegovim vizuelnim centrima proizvedu mno tvo mitova-Alija. Ali ada ih je spajao u jedinstvenu sli u, od Alije nije ostajao ni trag. Crte njenog lica po retale su se prema drugim zahtevima. Ona je bila lj u tura unutar oje je bio poinjen zloin. "Gde je Ganima?" upitao je. Odmahnula je ru om na ovo pitanje. "Poslala sam je sa Irulan da ostane p od Stilgarovom za titom." Neutralna teritorija, pomislio je. Do lo je do jo jednog pregovaranja sa bu ntovnim plemenima. Ona gubi tlo pod nogama, a nije svesna toga... ili da li je t a o? Postoji li ne i drugi razlog? Da li je Stilgar pre ao na njenu stranu? "Veridba", mozgala je Alija. "Ka ve su prili e u Kui Korino?" "Salusa vrvi od blis ih i daljih srodni a i svi se trude da utiu na Farad 'na, nadajui se udelu u njegovom povrat u na vlast." "A ona ga obuava u Bene Geseritu..." "Zar to ne pristaje Ganiminom suprugu?"

Alija se nasmeja u sebi, pomisliv i na Ganimin nepo olebljiv bes. Ne a se samo Farad'n obuava. D esi a je obuavala le . Sve bi trebalo da se ostvari na najbolji nain. "Moram ovo iscrpno da razmotrim", ree ona. "Vrlo si tih, Dan ane." "Oe ujem tvoja pitanja." "Shvatam. Zna , bila sam veoma ljuta na tebe. Da je ti odvede Farad'nu!" "Naredila si mi da to ostvarim." "Bila sam primorana da pustim glasine da su vas oboje zarobili", re la j e. "Poslu ao sam tvoje naredbe." "Pone ad si ta o prozaian, Dan ane. Gotovo me pla i . Ali a o nisi imao, pa.. ." "Gospa D esi a je van opasnosti", ree on. "A za Ganimino dobro trebalo bi d a budemo zahvalni to..." "Izvanredno zahvalni", slo ila se. Istom je pomislila: On vi e nije pouzdan. Poseduje tu pro letu odanost Atreidima. Moram da naem ne i izgovor da ga po aljem odavde... i u lonim ga s puta. Nesrean sluaj, naravno. Dota la je obraz. "Dan ane, Dan ane, a o je to tu no", ree ona. "Ali ne mogu da te zadr im ovd e sa mnom. Previ e toga se dogaa, a samo je ne olicina u oju imam potpuno poverenj e." Pustio je njenu ru u, i e ujui. "Bila sam prinuena da po aljem Ganimu u Tabr", ree ona. "Ovde vlada dubo o n espo ojstvo. Plja a i iz Neravnih Zemalja probili su anate u Kaga Bazenu i prolili svu njihovu vodu u pesa . Ara en je bio na ogranienim dnevnim sledovanjima. Baze n je jo pun pe anih pastrm i oje anju vodenu etvu. Preduzimamo, naravno, ora e proti v njih, ali smo se istanjili." Ve je opazio da je veoma malo amazon i iz Alijine pratnje moglo da se uoi u Tvravi. Palo mu je na um: Partizani Unutra nje Pustinje e nastaviti da stavljaju n a probu njene odbrambene snage. Zar ona toga nije svesna? "Tabr je jo neutralna teritorija", ree ona. "Upravo sada tamo se odvijaju pregovori. Tamo je Javid sa predstavnicima Sve tenstva. Ali elela bih da i ti bude u Tabru i da obrati pa nju na njih, pogotovo na Irulan." "Ona je Korino", slo io se. No u njenim oima je video da ga je odbacivala. Ka o je proziran ovaj Alij a-stvor postao! Mahnula je ru om. "Sad idi, Dan ane, pre no to se razne im, i zadr im te pore d sebe. Nedostajao si mi toli o..." "I ti si meni nedostajala", ree on, dopu tajui svom jadu da se pretoi u glas. Zurila je u njega zaprepa ena ovom alo u. Zatim ree: "Za moje dobro, Dan ane." P ri tom joj proe roz svest: Propala stvar, Dan ane. Dodala je: "Zia e te odvesti u Tabr. Potrebno je da se topter vrati ovamo." Njena ljubimica meu amazon ama, pomislio je. Morau da budem oprezan sa njo m. "Razumem", ree on, ponovo uzev i njenu ru u i poljubiv i je. Netremice je gle dao to drago telo oje je ne ad pripadalo Aliji. Nije mogao da podnese da je pog leda u lice do je odlazio. Ne o drugi je piljio u njega iz njenih oiju. Do se uspinjao na rovni plato Tvrave, Ajdaho je preispitivao bujajue osea nje neodgovorenih pitanja. Susret sa Alijom bio je izuzetno zamoran za mentats i deo njega oji je sve vreme tumaio zna e injenica. e ao je pored toptera u dru tvu j edne od amazon i Tvrave, natmureno zurei prema jugu. Uobrazilja je prenela njegov pogled iza Za titnog Zida do Sie Tabra. Za to me Zia vozi u Tabr? Vraanje toptera je z adata sluge. Ot ud ovo za a njenje? Da li Zia dobija posebna uputstva? Ajdaho je pre ao pogledom pre o opreznog stra ara i popeo se na pilots o mes to u topteru. Nagnuo se napolje i re ao: "Reci Aliji da u joj odmah poslati topte r nazad po jednom od Stilgarovih ljudi." Pre no to je stra ar a uspela da se usprotivi, zatvorio je vrata i po renuo topter. Video ju je a o neodluno stoji. Ko je mogao da ispituje Alijinog suprug a? Vinuo se topterom u vazduh, pre no to je mogla da se odlui ta da ini. Sada, sGm u topteru, dopustio je svom bolu da se izlije u te im potresnim

jecajima. Alija je i ezla. Zauve su se razdvojili. Suze pote o e iz njegovih tleila ih oiju i on pro apta: "Ne a sva voda Dine utee u pesa . Nee biti ravna mojim suzama. " Ovo je zaista bilo nementats o pre oraenje, to je on odmah ao ta vo prizn ao i prisilio se da trezveno oceni trenutne nu nosti. Topter je zahtevao njegovu p a nju. Oseanje da leti mu je donelo izvesno ola anje i on ponovo povrati ontrolu na d sobom. Ganima sa Stilgarom opet. I Irulan. Za to je Zia bila odreena da mu se pridru i? Uinio je od toga mentats i proble m i od odgovora je jeza prostrujala njegovim telom. Bilo je predvieno da do ivi smr tni udes. 47. Ovaj ameni oltar uz lobanju vladara ne prima ni a ve molitve. Postao je grobnica naricanja. Samo vetar uje glas ovog mesta. Krici nonih stvorenja i zauenos t dva meseca oji prolaze tuda, sve to govori da je njegov dan zavr en. Ponizni mo lioci vi e ne dolaze. Posetioci su oti li sa svet ovine. Ka o je pusta staza niz ovu planinu. Redovi pisani na oltaru atreids og vojvode Anona Ta stvar je za Leta imala izgled varljive jednostavnosti: izbegavajui viz iju, initi ono to nije bilo vidljivo. Znao je zam u u svojoj misli, za to a o su se sluajne niti ne e utvrene budunosti zajedno upredale sve do te ne bi vrsto dr ale, ali je nanovo uspostavio ontrolu nad tim nitima. Ranije ni na oji nain nije mo gao da zamisli sebe a o be i iz Ja arutua. Nit sa Sabihom je morala prva da se pr esee. Sada, u smiraj dana, uao je na istonom rubu stene oja je titila Ja arutu. N jegova slobodnja a bala ga je ops rbila energets im tabletama i hranom. Sada je e ao da dobije snagu. Na zapadu se pru alo jezero Azra , gipsana ravnica gde se ne a d, u vreme pre crva, nalazila nepo rivena voda. Nevidljiv, na isto u le ao je Bene er , ra tr anost novih naseobina oje su zahvatale otvoren bled. Na jugu je le ao Ta nzeruft, Zemlja U asa: trideset osam stotina ilometara pusto i naru ene jedino pegama travom zasaenih dina i sabirnica vetra za njihovo navodnjavanje - delo e olo og p reobra aja ojim se prepravljao izgled predela na Ara isu. Njih su opslu ivale vazdu hoplovne e ipe, a ni o se tu nije zadr avao zadugo. Krenuu na jug, re ao je sebi. Gurni e oe ivatio da to uradim. Ovo nije bio trenuta da se uini ne to potpuno neoe ivano. Us oro je trebalo da padne mra i on je mogao da napusti svoje privremen o s rovi te. Pogled mu se pri ovao za ju ni deo horizonta. Du tog dela horizonta u az ivao se ovitlac zagasitosmeeg neba, valjajui se poput dima, gorua linija talasave pra ine - oluja. Posmatrao je a o se viso o sredi te oluje uzdi e iz Veli e Ravni ao ne i crv oji ispituje o olinu. Pun minut je posmatrao sredi te, i zapazio da se nije pomerilo ni levo ni desno. Stara slobodnja a poslovica prolete mu umom: Kada se sredi te ne pomera na njegovoj si putanji. Ta oluja je menjala stvari. Za trenuta je ponovo pogledao prema zapadu u pravcu Tabra, oseajui varlji vi sivomr i mir pustinjs e veeri, videi belo gipsano udubljenje oivieno vetrom zaob ljenim amicima, sumornu prazninu sa svojom nestvarnom povr inom ble tave beline u o joj su se ogledali oblaci pra ine. Nigde, ni u jednoj od svojih vizija, nije video sebe a o pre ivljava nalet sive zmije maj e oluje, ili se za opava odve dubo o u pesa da bi pre iveo. Postojala je samo ona vizija o otrljanju u vetru... ali to je trebalo da se desi docnije. No, oluja je bila tu, vitlajui pre o mnogo stepeni geografs e irine, nater ujui ibanjem svoj svet u po ornost. Mogla je da se o u a srea sa tim. Postojale su st are prie, oje su se uve dale uti od prijateljevog prijatelja, o tome a o je bil o mogue u oiti na na povr ini ne og iznemoglog crva dr anjem Tvoreve u e ispod jednog od njegovih iro ih prstenova i ta o ga uiniv i nepo retnim, izjahati oluju u senci p

ostavljenog niz vetar. Postojala je jedna linija izmeu smelosti i razuzdane nehaj nosti oja ga je mamila. Ova oluja, ni u najranijem sluaju, ne bi trebalo da pris pe pre ponoi. Bilo je vremena. Koli o niti je moglo da se presee ovde? Sve, u ljuuj ui i onu poslednju? Gurni e oe ivati da renem prema jugu, ali ne i u oluju. U oeno je gledao prema jugu, tragajui za stazom i spazio glat u abonosnu p rugu dubo e lisure oja je rivudala roz stene Ja arutua. Ugledao je namre anos t pes a u utrobi lisure - privienje pes a. Klisura je ishodila bujne potoie u ravn ici ao da je u pitanju bila voda. Pe ani u us ei za u tao je u njegovim ustima do je za bacivao balu na rame i poeo da se spu ta stazom oja je vodila u anjon. Jo je bilo dovoljno vidno, ta o da je mogao da bude primeen, ali je znao da se nalazi u trci sa vremenom. Kada je dospeo do ruba anjona o o njega je pala brza no sredi nje pustinje . Ostao je samo usahnuli glisando meseevog ara da mu osvetljava put prema Tanzeruf tu. Osetio je a o se ot ucaji njegovog srca mno e sa svim strahovima oje je obil je njegovog pamenja pribavljalo. Bio je svestan da se mo da uputio u Huanui-naa, a o su slobodnja i strahovi oznaavali najvee oluje: Zemljina mrtva a cedionica. Ali m a ta se dogodilo trebalo bi da bude bez vizije. Sva im ora om ostavljao je dalje iza sebe zainom izazvani dianu, razastirui svesnost svoje intuitivno-stvarala e pr irode sa njenim otvaranjem prema nepo retnom lancu uzronosti. Na sva ih sto ora a oje je u ovom asu pravio, morao je da bude barem jedan ora u stranu, s onu s tranu rei i a dubo om samoposmatranju njegove iznova do uene unutra nje stvarnosti. Na ovaj ili onaj nain, oe, dolazim tebi. Nevidljive u stenama o o njega bile su ptice, objavljujui svoje prisustvo tan im zvucima. Slobodnja i prepreden oslu ivao je njihove odje e i njima se ru o vodio tamo gde nije mogao da vidi. Poesto, do je promicao pored pu otina, obraao je pa nju na zlo obno zelenilo oiju stvorenja oja su se uurila u s rovi tima jer su zna la da se oluja pribli ava. Izronio je iz lisure u pustinju. ivi pesa se micao i disao pod njim, a zujui o delovanjima u dubini i s rivenim pu otinama. Pogledao je unatrag i navi e p rema meseinom ocrtanim po lopcima lave na bregovima Ja arutua. Cela stru tura bil a je metamorfina, uglavnom obli ovana pritis om. Ara is je imao jo pone to da a e o s opstvenoj budunosti. Posadio je udaralj u da prizove crva i ada je ova poela da b ije o pesa , zauzeo je pogodan polo aj za motrenje i slu anje. Njegova desna ru a ne svesno je posegla za atreids im prstenom u obli u jastreba, s rivenim u zamr enom naboru njegove di a e. Gurni ga je bio ot rio, ali ga je ostavio. ta li je pomislio v idev i Polov prsten? Oe, oe uj me us oro. Crv je nai ao s juga. Dolazio je izlomljenom putanjom da bi izbegao stenje . Nije bio onoli o veli i oli o se Leto nadao, ali tu nije bilo le a. Procenio je brzinu njegovog retanja, zario u e i hitro se uspentrao uz ljuspast bo do je ovaj prelazio pre o udaralj e u pis avom raspr avanju pra ine. Crv se la o o ren uo pod pritis om u a. Vetar od njihovog jezdenja poeo je da mu iba odeu. Usredsred io je pogled na ju ne zvezde, mutne roz obla pra ine i upravio crva u tom pravcu. Pravo u oluju. Kada se prvi Mesec uzdigao, Leto je odmerio visinu oluje, izveo proraun v remena njenog dolas a. Ne pre svitanja. irila se, s upljajui jo energije za ogroman s o . Bie, po svoj prilici, puno posla za e ipe oje su radile na e olo om preobr a aju. Izgledalo je da se planeta ovde bori protiv njih sa svesnim besom, besom o ji je rastao to je preobra aj zahvatao vi e tla. Celu no je gonio crva prema jugu, oseajui zalihe njegove energije u po reti ma oji su se prenosili pre o njegovih stopala. Povremeno bi dopu tao ivotinji da j urne prema zapadu, to je ona stalno po u avala da ini, vuena nevidljivim granicama sv oje teritorije ili dubo o usaenom sve u o nadolazeoj oluji. Crvi se u opavaju da bi i zbegli vetrove sa pe anim mlazevima, ali ovaj nije mogao da uroni pod pesa sve do su Tvoreeve u e dr ale otvoren ma ar i jedan od njegovih prstenova. O o ponoi crv je po azivao mnoge zna e iscrpljenosti. Leto se pomerio naz ad du njegove glomazne hrbati i latio se mlatila, dopu tajui mu da uspori, ali nasta vljajui da ga tera prema jugu. Oluja je stigla ti posle pras ozorja. Prvo je zavladala iro a napeta nep

ominost pustinjs e zore oja je sabijala dine jedne u druge. Zatim ga je prethodea pra ina naterala da zatvori titni e lica. U zgu njavajuoj pra ini, pustinja je postala sivosmea sli a bez oblija. Potom su pe ane iglice poele da zasecaju njegove obraze, ub adaju one ap e. Osetio je grub, rupan pesa na jezi u i shvatio da je do ao trenu ta odlu e. Da li je trebalo da is u a stare prie, uiniv i nepo retnim gotovo iscrplje nog crva? Bio mu je dovoljan svega jedan ot ucaj srca da odbaci ovaj izbor. Prob io se natrag do crvovog repa i olabavio u e. Sada ve jedva miui, crv je poeo da rij e pesa . Ali vi ovi sistema za preno enje toplote ovog bia i dalje su razbu tavali c i lons u pe iza njega u oluji oja se pojaavala. Slobodnja a deca su saznavala za o pasnosti polo aja u blizini crvovog repa jo u priama iz najranijeg detinjstva. Crvi su bili fabri e iseoni a; vatra je pomamno gorela to om njihovog retanja, hran jena preobilnim isparavanjima od hemijs ih prilagoavanja trenju unutar njih. Pesa je poeo da iba o o njegovih nogu. Leto je ot aio u e i s oio u stranu da bi izbegao vul an o o repa. Sada je sve zavisilo od brzine u opavanja u pes u na mestu oje je crv prethodno rastresao. Do opav i stati i ompresor levom ru om, stao je da rije glat u stranu dine , znajui da je crv suvi e umoran da bi se vratio i progutao ga svojim ogromnim belo narand astim ustima. Do je rio levom ru om, desnom je izvadio pustinjs i ator iz b ale i pripremio ga za naduvavanje. Sve je to bilo uraeno za manje od minuta: omo ra je bila postavljena u pe ani d ep tvrdih zidova na strani dine za lonjenoj od vetr a. Naduvao je omoru i uvu ao se u nju. Pre no to je zatvorio steza, pru io je ompr esor i obavio obrnutu radnju. Glat a strana se po renula i stala da se sulja na omoru. Svega ne oli o trunica pes a prodrlo je unutra do je zatvarao otvor. Sada je morao jo br e da dela. Ni a va cev za pesa ne bi dosegla toli o da le o da ga trajno snabdeva vazduhom. Ovo je bila ogromna oluja, od onih oje je malo njih pre ivelo. Sva a o e pre riti ovo mesto tonama pes a. Jedino je me i lob u pustinjs og atora sa svojim vrstim spolja njim omotaem mogao da ga za titi. Leto se opru io na lea, s rstio ru e na grudima i utonuo u trans uspavanost i u ome e mu se plua pomerati jedanput na sat vremena. Uradiv i ta o, on se predao nepoznatom. Oluja e proi i a o ne razgoliti njegov tro ni vazdu ni d ep, moglo je da se desi da izroni odavde... ili je moglo da se dogodi da ue u Madinata assalam, Bora vi te Mira. Ma ta se dogodilo, znao je da mora da presee niti, jednu po jednu, da bi mu na raju ostala samo Zlatna Staza. To je moralo da bude ta o, ili vi e nee moi d a se vrati alifatu nasledni a svog oca. Nije vi e eleo da ivi la onog Desposinia, on og u asnog alifata, pojui tvora om duhu svog oca. Nije vi e eleo da uti ad sve teni iz e taeno govori sabla njive besmislice: "Njegov ris-no e rasterati demone!" Sa ovim uverenjem Letova svest je s liznula u mre u vanvremens og dao. 48.

Postoje oigledni uticaji vi eg reda u sva om planetarnom sistemu. Ovo se est o po azuje prili om uvoenja zemaljs ih formi ivota na novoot rivene planete. U svi m ta vim sluajevima, ivot u slinim zonama razvija upeatljive slinosti prilagodljive f orme. Ova forma oznaava mnogo vi e od spolja njeg obli a; ona pretpostavlja ustrojstv o nad ivljavanja i odanost ta vih ustrojstava. ove ova te nja za ovim meusobno zavisni m redom i na e utoi te unutar toga predstavljaju dubo u nu nost. Ova te nja mo e, meutim, d se izopai u nazadno, grevito pribegavanje istovetnosti. Ovo se uve potvrivalo ao smrtonosno za itav sistem. Katastrofa Dine, prema Har al-Adu "Moj sin nije u stvari video budunost; on je video proces stvaranja i nje gove povezanosti sa motivima u ojima ljudi dremaju", ree D esi a. Govorila je brzo , ali nije izgledalo da uri s predmetom svog govora. Znala je da e s riveni posmat rai pronai nain da je pre inu im prepoznaju ta je inila. Farad'n je sedeo na podu ocrtan u o nu popodnevne suneve svetlosti oja s e o omito spu tala sa prozora iza njega. D esi a je mogla da vidi samo vrh jednog dr veta u ba tens om vrtu ada bi bacila letimian pogled sa mesta gde je stajala pored daljeg zida. Ovo to je sada gledala bio je nov Farad'n: vit iji, ilaviji. Meseci

obu e obavili su svoju neumitnu aroliju na njemu. Njegove oi blistale su do je ne tremice gledao u nju. "Video je oblija oja bi postojee sile stvorile da nisu bile odvraene", ree D esi a. "Radije no da se o rene protiv svojih bli njih, o renuo se protiv samog seb e. Odbio je da prihvati jedino ono to mu je pru alo utehu jer bi to bio moralni u avilu ." Farad'n je nauio da ut e slu a ispitujui, proveravajui, zadr avajui svoja pitanj sve do ih ne bi uobliio u brit u o tricu. Upravo mu je govorila o Bene Geserit vie nju mole ularnog pamenja pri azanom ao obred i, sasvim prirodno, odstupila je od naina na oji je Sestrinstvo analiziralo Pola Muad'Diba. Farad'n je ipa primeti o igru sen e u njenim reima i retnjama, proje ciju nesvesnih obrisa oji se nisu slagali sa povr ins om namerom njenih is aza. "Od svih na ih zapa anja, ovo je najpresudnije", re la je. " ivot je obrazina roz oju se vaseljena ispoljava. Mi pretpostavljamo da celo upno oveanstvo i njeg ovi potporni ivotni oblici predstavljaju prirodnu zajednicu i da je sudbina sveg i vota stavljena na oc u u sudbini jedin e. Otuda, ada doe do rajnjeg samoispiti vanja, prestajemo da se igramo boga i vraamo se uenju. rguui zubima, izabiramo jedin e i oslobaamo ih onoli o oli o smo za to sposobni." Sada je shvatio uda je, po svemu sudei, morao da stremi i znajui dejstvo toga na one oji su motrili roz pijun e, uzdr ao se da ne baci zabrinut pogled pre ma vratima. Samo je izve bano o o moglo da ot rije njegovu trenutnu neuravnote enost , ali D esi a je to opazila i nasmejala se. Jedan osmeh je, najposle, mogao da znai bilo ta. "Ovo je ne a vrsta sveanosti progla enja svr enog ispita", ree ona. "Veoma sam zadovoljna tobom, Farad'ne. Hoe li da ustane , molim te." Poslu ao je, za lanjujui joj vidi vrha drveta roz prozor iza njegovih lea. D esi a je, u rueno dr ei ru e niz bo ove, re la: "Du na sam da ti a em ovo. Stoj im u svetom ove ovom prisustvu. Kao to ja inim sada, trebalo bi da i ti stoji jednog dana. Molim se u tvom prisustvu da to ta o bude. Budunost ostaje neodreena i ta o treba da bude, jer ona je platno na ome mi sli amo na e elje. Na ovaj nain ove ova priroda je svagda o renuta prema divnom, praznom platnu. Mi posedujemo samo ovaj trenuta u ome treba da posveujemo sebe svetom prisustvu u ome sudelujemo i o je stvaramo." Ba ada je D esi a zavr avala govor, Tie ani ue na vrata sa njene leve strane , reui se sa pritvornom nezainteresovano u oje je njegov tmuran izgled lica iznever avao. "Moj gospodaru", ree on. Ali ve je bilo pre asno. D esi ine rei i sva ona pripr ema oja im je prethodila uinili su svoje. Farad'n vi e nije bio Korino. On je sada bio Bene Geserit. 49. Ono to vi iz CHOAM-ovog upravni tva izgleda niste sposobni da shvatite jest e da se u trgovini ret o nailazi na istins u odanost. Kada ste poslednji put uli da je ne i inovni dao svoj ivot za ompaniju? Mo da va nedostata poiva u pogre noj pre tpostavci da mo ete da nareujete ljudima da misle i sarauju. Ovo je bio nedostata s vih, od religija do general tabova roz istoriju. General tabovi imaju dugu istoriju uni tenja vlastitih naroda. to se religija tie, preporuujem vam da ponovo proitate To mu A vins og. Kada je o vama iz CHOAM-a re, u a vu besmislicu vi verujete! Ljudi moraju da ele da ine stvari iz svojih najunutra njih pobuda. Ljudi, a ne trgova e or ganizacije ili lanci vlasti, su ono to ini da veli e civilizacije dejstvuju. Sva a civilizacija zavisi od valiteta jedin i oje proizvodi. A o ljude preterano us trojite, a o ih preopteritete za onima, suzbijete njihovu te nju za uzvi eno u - oni ni su u stanju da delaju i njihova civilizacija propada. Pismo CHOAM-u pripisano Propovedni u Leto je izi ao iz transa sa blago u prelaza oji nije razgovetno ocrtao razli u izmeu jednog i drugog stanja. Jedna ravan svesti jednostavno se prelila u drug u. Znao je gde se nalazi. Obnovljena energija bujala je u njemu, ali je registro

vao i poru u druge vrste o smrtonosnosti ustajalog vazduha sa smanjenom oliinom iseoni a unutar omore. A o bi odbio da se pomeri, znao je da bi ostao uhvaen u vanvremens u mre u, veno sada, gde su svi dogaaji postojali zajedno u istom trenut u . Ova mogunost ga je mamila. Video je Vreme ao sporazum stvoren ole tivnom sve u s vih oseaja. Vreme i Prostor bile su ategorije nametnute vaseljeni od strane njeg ovog Uma. Sve to je morao da uradi bilo je da se istrgne na slobodu iz te vi estru osti u oju su ga mamile proro e vizije. Smeo izbor je mogao da izmeni privremene budunosti. Ka vu smelost je ovaj trenuta zahtevao? Stanje transa ga je mamilo. Leto je osetio da je iz alam al-mitala pre ao u vaseljenu stvarnosti da bi ot rio da su istovetni. eleo je da zadr i Raihani aroli ju ovog ot rovenja, ali je opstana od njega tra io odlu u. Njegova nepopustljiva s lonost a ivotu odaslala je signale du njegovih nerava. Naglo je posegao desnom ru om prema mestu gde je ranije ostavio orue za opanje pes a. Zgrabio ga je, obrnuo se na stoma i otvorio omorni sfin ter. Pod riveni pesa pocureo je niz njegovu ru u. Radei u tmini, gonjen ustajalim vazduho m, hitro je delao opajui tunel pod strmim uglom. Pre ao je est du ina svog tela do s e nije probio iz tame do istog vazduha. Izmigoljio se na meseinom obasjanu vetrovi tu stranu duga e zavojite dine, na av i se otrpili e na treini puta do dininog vrha. Iznad njega je sijao Drugi Mesec. Kretao se brzo iznad njegove glave, i eza vajui iza dine, a zvezde su le ale gore ao svetle amenice po raj staze. Leto je p otra io oima sazve e Lutalice, prona ao ga i pustio svom pogledu da sledi ispru enu ru u s ve do blistavog svetlucanja Foum al-Houta, ju ne polarne zvezde. Tamo je ta tvoja pro leta vaseljena, pomislio je. Gledano izbliza bilo j e to tes obno mesto ao i ovaj pesa svuda o o njega, mesto promene, jedinstveno sti oja se slagala na jedinstvenost. Gledano izdale a, samo su obrasci le ali ot riveni i ti obrasci navodili su na verovanje u apsolute. U apsolutima, mo e nam se desiti da izgubimo put. Ovo ga je navelo da pomi sli na poznato upozorenje iz jedne slobodnja e pesmice: 'Ko izgubi put u Tanzeruf tu izgubio je ivot.' Obrasci su mogli da po azuju put, a mogli su i da namame u lop u. Moralo se imati na umu da se obrasci menjaju. Dubo o je udahnuo vazduh i renuo u a ciju. S liznuv i natrag niz tunel, s upio je ator, izneo ga napolje i ponovo spa ovao slobodnja u balu. Crven asti sjaj poeo je da se razvija du istonog horizonta. Stavio je zave lj aj na lea, ispentrao se do vrha dine i ostao tamo stojei u prohladnom vazduhu pred svitanje sve do nije na desnom obrazu osetio toplotu izlazeeg sunca. Tada je ob ojio one duplje da bi smanjio odsjaje svetlosti svestan da se mora pre dodvoriti ovoj pustinji, no boriti se protiv nje. Po to je vratio boju u zave ljaj, sr nuo je iz jedne od svojih cevi za pri upljanje vlage, uvu ao par prs avih apljica, a p otom udahnuo malo vazduha. Spustiv i se na pesa poeo je da ispituje svoje pustinjs o odelo, do av i na r aju do petnih pumpi. Bile su spretno raseene iglastim no em. Izvu ao se iz odela i opravio ga, ali je teta ve bila uinjena. Bar polovina njegove telesne tenosti bila j e izgubljena. Da nije bilo pri upljaa vlage atora... Mozgao je o tome do je oblaio odelo, razmi ljajui o tome a o je udno da ovo nije predvideo. Bio je to primer oigl edne opasnosti oja je le ala u odsustvu vizija budunosti. Leto se zatim uurio na vrhu dine, utis ujui se u osamljenost ovog mesta. Dop ustio je pogledu da luta, lovei u pes u zvi deu rupu, bilo a vu nepravilnost dina oja bi mogla da nagovesti prisustvo zaina ili delovanja crva. Ali oluja je utisnu la jednoobraznost ovom predelu. Izvadio je udaralj u iz torbe i pustio je da se o ree a o bi prizvala ai-Huluda iz njegovih dubina. Zatim se s lonio u stranu da sae a. Dugo je trebalo da se crv pojavi. uo ga je pre nego to ga je video, o renu o se prema isto u gde je od zemljotresnog amorenja vazduh podrhtavao, i e ujui prvi p rizor narand astih usta a o se podi u iz pes a. Crv je izronio iz dubina u silnom i ta nju pra ine oja je zamaglila njegove bo ove. Krivudavi sivi zid se protegnuo pore d Leta i on mu zari svoje u e i pope se uz bo la im oracima. O renuo je crva prema jugu u veli oj zavojitoj putanji do se peo na njega. Pod njegovim podbadajuim u ama crv je dostigao eljenu brzinu. Vetar je iba o njegovu odeu. Osetio se podsta nutim, ba ao to je i crv bio podsta nut; mono stru

janje stvaranja proticalo je njegovim slabinama. Sva a planeta ima, podsetio se, svoj svr eta ao i sva i ivot. Crv je bio od one vrste oju su Slobodnjaci zvali 'mumlalo'. esto je u op avao svoje prednje ploe do je repom gonio napred. Ovo je proizvodilo tutnjav zvu i inilo se da se deo njegovog tela jasno izdi e nad pes om u obli u po retne grbe . Bio je to, ipa , brz crv i ada su prona li vetar oji je duvao u istom pravcu, vul ans o isparavanje njegovog repa slalo je vreli lahor pre o Leta. Bio je zasie n o trim mirisima oje je razvijala bujica iseoni a. Do je crv jurio prema jugu, Leto je pustio na volju svom umu. Po u avao j e da o ovom putovanju razmi lja ao o novoj svet ovini svog ivota, neemu to ga je uval o od razmatranja cene oju je imao da plati za svoju Zlatnu Stazu. Kao Slobodnja od starina, znao je da je morao da prihvati mnogo novih svet ovina da bi sauvao svoju linost od razlaganja u delove pamenja, da bi zauve zadr ao grabljive lovce n jegove du e u zalivu. Protivrene sli e, oje se nisu mogle ujediniti, morale su sad a da se uaure u ivu napetost, polarizujui silu oja ga je gonila iznutra. Uve novina, pomislio je. Uve moram da iznalazim nove niti u mojim vizi jama. U rano popodne pa nju mu je privu la jedna izboina oja se u azala napred i malo udesno od njegovog pravca retanja. Polagano, izboina je postala malen usam ljen strmi breg, stenovito uzdignue tano na mestu na ome ga je oe ivao. A sada Namri... A sada Sabiha, da vidimo a o se va oj brai dopada moje pri sustvo, pomislio je. Napred se nalazila najosetljivija nit, opasnija zbog svojih dra i no zbog svojih otvorenih pretnji. Breg je dugo vremena menjao veliinu. I ne o vreme je izgledalo da se breg pribli ava njemu, umesto on bregu. Crv je, sada ve mala savajui, stao da vue na levo. Leto je s liznuo niz nje govu ogromnu osinu da ponovo namesti u e i zadr i olosa na pravom ursu. Blaga oporost melan a dospela mu je u nozdrve, zna da su se nalazili u oblasti bogate ic e. Prelazili su pre o ljubiastih, ao gubavih, mrlja pes a na mestu gde je ranije izbila e splozija zaina i morao je vrsto da pritegne crva do nisu dobro poodma l i od tog mesta. Povetarac oji je odisao ljutim mirisom cimeta, pratio ih je jo n e o vreme sve do Leto nije o renuo crva u novom pravcu, usmeriv i ga ravno prema brdu oje se uzdizalo ispred njega. Odjednom zatreperi e boje tamo dale o na ju nom bledu: neoe ivano plamsanje d uginih boja oje je poticalo od ne e sprave ove ove izrade u ovom neizmernom pros transtvu. Izvadio je dogled, podesio uljana soiva i ugledao u daljini ra irena ril a letelice-izviaa za ot rivanje zaina oja je blistala na sunevoj svetlosti. Ispod n je jedna veli a etelica otresala je svoja rila ao aura pred raspu nue. Kada je Le to spustio dogled etelica se pretvorila u mrlju i on oseti da ga je obuzeo hadhdh ab, neizmerna sveprisutnost pustinje. To mu je pru ilo predstavu o tome a o je on mogao da izgleda lovcima na zain, taman predmet izmeu pustinje i neba, to je bio s lobodnja i simbol za ove a. Oni e ga, sva a o, videti i biti oprezni. e ae. Slobodnja ci su oduve bili podozrivi jedni prema drugima u pustinji, sve do ne bi prepoz nali prido licu ili zasigurno uvideli da on ne predstavlja opasnost. a i pod finom patinom civilizacije carstva i njegovih patvorenih pravila pona anja, oni su i da lje bili poluu roeni divljaci, stalno dr ei na umu da se ris-no rastvara prili om sm rti svog vlasni a. To je ono to mo e da nas spase, pomisli Leto. Ta sirovost. U daljini, izvia a letelica uzdigla je prvo desnu a zatim levu stranu, sig nalizirajui onima na zemlji. Pretpostavio je da posednici letelice podrobno ispit uju pustinju iza njega tragajui za zna om da je on mo da ne to vi e od jahaa na crvu. Leto je savio crva na levo, dr ei ga ta o do se ovaj nije obrnuo u tom pra vcu, spustio se niz njegov bo i s oio na pesa . Crv, osloboen od podbadanja, mrzo voljno je zastao na povr ini da ne oli o puta udahne, a zatim je zaronio u pesa p rednjom treinom tela i ostao u tom polo aju, oporavljajui se, to je bio siguran zna da je predugo jahan. Udaljio se od crva; on e zasad ostati tamo. Izvia je ru io iznad svoje etelic e, i dalje signalizirajui rilima. Ovo su, izvesno, bili odmetnici, plaenici riju mara, obazrivi u pogledu ori enja ele trons ih veza. Lovci su tamo, po svoj prilici , bili na tragu zaina. To je azivalo prisustvo etelice.

Izvia je napravio jo jedan rug, nagnuo rila, izi ao iz ruga i uputio se pr avo prema njemu. Vidio je da je re o tipu la og toptera oji je njegov deda uveo u upotrebu na Ara isu. Letelica je napravila jedan rug iznad njega, proletela n aporedo sa dinom na ojoj je stajao i obru ila se prema tlu nasuprot vetru. Spusti la se na deset metara od njega podi ui oblaie pra ine. Bona vrata su se te toli o otvor ila da propuste jednu prili u u glomaznoj slobodnja oj odei sa simbolom oplja na desnoj strani grudi. Slobodnja je polagano pri ao, dajui obojici vremena da proue jedan drugog. Ovaj ove bio je viso og rasta i imao je potpuno indigoplave oi od zaina. Obrazina pustinjs og odela s rivala je donji deo njegovog lica, a apuljaa je bila nis o n avuena titei mu obrve. Po retanje odee ot rivalo je da se ispod nje nalazi ru a oja dr i maula pi tolj. ove se zaustavio dva ora a od Leta i spustio pogled na njega, zaueno nabr av i o icu o o oiju. "Dobra srea za sve nas", ree Leto. ove se obazreo unao olo, pretra ujui prazninu, a zatim se ponovo usredsredi o na Leta. " ta e ti ovde, dete?" upitao je odluno. Obrazina pustinjs og odela mu je prigu ivala glas. "Kani li da bude zapu a u crvovoj duplji?" Leto je ponovo upotrebio tradicionalnu slobodnja u frazu: "Pustinja je mo j dom." "Venn?" upitao je ove . Kojim putem ide ? "Putujem od Ja arutua na jug." Iznenadan smeh provalio je iz ove a. "Dobro, Batig! Ti si najudnovatija st var oju sam i ad video u Tanzeruftu." "Ja nisam tvoj Mali Bostan", ree Leto, uzvraajui na ono Batig. Bilo je to o bele je sa stra nim prizvucima. Mali Bostan na ivici pustinje nudio je svoju vodu bi lo om nalazau. "Neemo te popiti, Batig", ree ove . "Ja sam Muric. Ja sam arifa ovog taifa. " Po azao je po retom glave na upaljenu etelicu zaina. Leto je primio znanju to to je ovaj ove nazvao sebe Sudijom svoje grupe i odnosio se prema drugima ao taifu, dru ini ili zajednici. Oni nisu bili ivan, b rats a dru ina. Odmetnici-plaenici, zacelo. Ovde je poivala nit oja mu je bila potr ebna. Budui da je Leto ostao nem, Muric upita: "Ima li ime?" "Batig je dovoljno." Prigu en smeh je potresao Murica. "Nisi mi re ao ta radi ovde?" "Tra im crvove otis e stopala", ree Leto, upotrebiv i religioznu frazu oja j e azivala da je on na had ilu u za svojim umma, svojim linim ot rivenjem. "Zar ta o mlad?" upita Muric. Zavrteo je glavom. "Ne znam ta da radim s t obom. Video si nas." " ta sam video?" upita Leto. "Govorim o Ja arutuu, a ti se ne odaziva ." "Igre zagonet i", ree Muric. "Po to je ta o, ta je ono?" Klimnuo je glavom p rema brdu u daljini. Leto je prozborio iz svoje vizije: "Samo uloh." Muric se u oio, a Leto je osetio a o mu se bilo ubrzava. Nastalo je dugo utanje i Leto je mogao da opazi a o ove pretresa i odbac uje razliite odgovore. uloh! U mirnodops o doba, posle obeda u sieu, esto su se pona vljale prie o aravans om svrati tu uloh. Slu aoci su uve uzimali zdravo za gotovo da je uloh mit, mesto na ome su se dogaale zanimljive stvari i to samo radi prie. Le to se prisetio jedne prie o ulohu: ne i siromah bio je pronaen na rubu pustinje i d oveden u sie. U poet u siromah je odbijao da odgovara svojim spasiocima, a onda a d je progovorio ni o nije mogao da razume njegove rei. Dani su prolazili a on je ostajao ravnodu an, odbijajui da se odene ili da sarauje na bilo a av nain. Sva i pu t ada bi ostao sGm pravio je udne po rete ru ama. Svi specijalisti u sieu bili su pozvani da proue ovog siromaha ali ni o nije umeo da dG odgovor. Jednom je ne a vrlo stara ena pro la pored otvorenog ulaza, videla ru e u po retu i nasmejala se. "On samo opona a svog oca a o upreda zains a vla na u u e", objasnila je. "Oni jo ta o rade u ulohu. On samo po u ava da se oseti manje usamljen." A pou a glasi: 'U sta rim obiajima uloha, postoji spo ojstvo i oseanje pripadanja zlatnoj niti ivota.' Po to je Muric i dalje utao, Leto ree: "Ja sam siromah iz uloha oji jedino z

na da po ree svoje ru e." Po hitrom po retu ove ove glave, Leto je shvatio da Muric zna ovu priu. Mu ric je pola o odgovorio, tihim glasom ispunjenim pretnjom. "Jesi li ti ljuds o b ie?" "Ba ao i ti", ree Leto. "Isuvi e neobino govori za jedno dete. Podseam te da sam ja sudija oji mo e da izie na megdan ta vi." Ah, da, pomislio je Leto. U ustima ova vog sudije, ta va je sadr avala nep osrednu pretnju. Ta va je bila opasnost prizvana prisustvom demona, veoma stvarn o verovanje meu starijim Slobodnjacima. Arifa je poznavao naine da pogubi demona i bio uve izabran 'jer je posedovao mudrost da bude nemilosrdan ne bivajui surov, da zna ada je blagost, u stvari, put do vee surovosti'. Ali ova situacija dospela je do ta e ojoj je Leto te io, te ree: "U stanju sam da se podvrgnem Ma adu." "Biu sudija bilo oje Duhovne Probe", ree Muric. "Prihvata li to?" "Bi-lal aifa", ree Leto. Bez osposobljenosti. Prepreden izraz proma ao je Muricovim licem. Re ao je: "Ne znam za to ovo dopu tam. Najbolje bi bilo da te odmah pogubim, ali ti si mali Batig, a ja sam ima o sina oji je mrtav. Doi, otii emo u uloh gde u sazvati Isnad da odlui o tebi." Leto se, primetiv i da sva i usiljen po ret ovog ove a odaje smrtnu presudu , pitao a o bi bilo o ovim mogao da bude zavaran. Re ao je: "Znam da je uloh Ah l as-sunna val-jamas." " ta jedno dete zna o stvarnom svetu?" upitao je Muric, dajui Letu zna ru om da proe ispred njega a topteru. Leto je poslu ao, ali je pa ljivo oslu ivao Slobodnja ove ora e. "Najsigurni ji nain da se sauva tajna je da uini da ljudi poveruju da ve znaju odgovor", ree Leto. "Ljudi tada ne postavljaju pitanja. Bilo je to pametno od vas oje su izgnali i z Ja arutua. Ko bi poverovao da je uloh, mesto iz mitolo ih pria, stvarno? I a va povoljnost za rijumare ili bilo og drugog o eli da ima pristup Dini." Muricovi oraci se zaustavi e. Leto se o renuo, osloniv i se leima na bo top tera, do mu je njegovo rilo ostalo sa leve strane. Muric je stajao na pola ora a udaljenosti sa izvuenim maula pi toljem i ci ljao pravo u Leta. "Da le, ti nisi dete", ree Muric. "Pro leti epec je do ao da na s pijunira! Mislio sam da govori suvi e mudro za jedno dete, ali ti govori previ e i to preuranjeno." "Ipa ne previ e", ree Leto. "Ja sam Leto, dete Pola Muad'Diba. A o me ubij e , ti i tvoji ljudi ete propasti u pesa . A o me po tedi , odve u vas do veliajnosti." "Ne igraj se sa mnom, epecu" zare ao je Muric. "Leto se nalazi u pravom J a arutuu oda le ti a e ..." Prese ao se. Ru a sa pi toljem se mal o spustila u trenut u ad su mu se od namr tene zbunjenosti oi razrogaile. Bilo je to o levanje oje je Leto oe ivao. Sva im svojim mi iem nagovestio j e po ret u levu stranu i, ne s renuv i svoje telo vi e od milimetra, izazvao je da S lobodnja ov pi tolj silovito mlatne o ivicu rila. Maula pi tolj mu je ispao iz ru e i, pre no to je mogao da doe sebi, Leto je bio pored njega sa Muricovim vlastit im no em pritisnutim uz njegova lea. "Vrh je otrovan", ree Leto. "Reci svom prijatelju u topteru da ostane tano tamo gde je, bez i jednog po reta. Inae u biti prinuen da te ubijem." Muric, gladei svoju povreenu ru u, mahnu glavom prilici u topteru i ree: "M oj drugar Behalet te je uo. Bie nepomian ao stena." Znajui da ima vrlo malo vremena pre no to ova dvojica smisle plan a cije i li njihovi prijatelji ne dou da ispitaju ta se dogaa, Leto brzo ree: "Potreban sam t i, Murice. Bez mene, crvi i njihov zain i eznue sa Dine." Osetio je da se Slobodnja u rutio. "Ali a o zna za uloh?" upita Muric. "Znam da nisu ni ta re li u Ja aratuu." "Da le, priznaje da sam ja Leto Atreid?" " ta bi drugo mogao da bude ? Ali a o si..." "Zato to si ti ovde", ree Leto. " uloh postoji, prema tome ostalo je preispo ljna jednostavnost. Ti si Izgnani oji je pobegao ada je Ja aratu bio razoren. Video sam da signalizira rilima, prema tome ne oristi sredstva oja bi mogla da budu prislu ivana izdale a. Sa uplja zain, prema tome ti trguje . Mo e da trguje jedino

sa rijumarima. Ti si rijumar, a ipa si Slobodnja . Mora da bude iz uloha." "Za to si me izazvao da te odmah ubijem?" "Zato to bi u sva om sluaju po u ao da me ubije ad bismo se vratili u uloh." Muricovo telo se silovito u rutilo. "Pa ljivo, Muric", upozorio ga je Leto. "Znam ja tebe. U tvojoj istoriji s toji da ste uzimali vodu neopreznih putni a. Do sada je to, naravno, postao obian obred za tebe. Ka o biste drugaije mogli da uut ate one ojima se dogaalo da nabas aju na vas? Ka o drugaije da sauvate va u tajnu? Batig! eleo si da me zavede otmenim e pitetima i ljubaznim reima. Za to da se i malo moje vode protrai na pes u? A a o bih nestao, ao to se mnogima dogodilo - pa, Tanzeruft me je progutao." Muric je desnom ru om nainio Rogovi-Crva zna da bi odagnao Rihani ojeg su Letove rei prizvale. A Leto je, znajui oli o su stariji Slobodnjaci sumnjali u mentate ili bilo ta to je mirisalo na razvijenu logi u, jedva suzdr avao smeh. "Namri je priao o nama u Ja arutuu", ree Muric. "Doi u mu do vode ad..." "Ni do ega nee doi osim do praznog pes a a o nastavi da izigrava budalu", ree eto. " ta e da radi , Muric, ada cela Dina postane zelena trava, drvee i nepo rivena v oda?" "To se ni ad nee dogoditi!" "To se dogaa pred tvojim oima." Leto je zauo a o Muric ripi zubima od besa i nemoi. Najzad ree nabusito: " A a o bi ti to spreio?" "Poznat mi je itav plan preobra aja", ree Leto. "Znam u njemu sva u slabost, sva i oslonac. Bez mene, ai-Hulud e zauve nestati." Sa obnovljenim prizvu om lu avstva u glasu, Muric upita: "Dobro, za to ovd e da raspravljamo o tome? Stanje je nere eno. Ima no . Mogao bi da me ubije , ali bi Be halet tebe ustrelio." "Ne, pre no to doem do tvog pi tolja", ree Leto. "Zatim bih uzeo va topter. Da , umem da upravljam njim." Namr tenost je naborala Muricovo elo ispod apuljae. " ta a o nisi onaj za og a se izdaje ?" "Zar me moj otac nee prepoznati?" upitao je Leto. "Ahhhh", ree Muric. "A, ta o si doznao, a? Ali..." Re mu je zastala u grlu i zavrteo je glavom. "Moj roeni sin mu je vodi. On a e da vas dvojica ni ad niste. .. Ka o je moglo..." "Znai vi ne verujete da Muad'Dib ita budunost", ree Leto. "Naravno da verujemo! Ali on za sebe a e da..." Muric je ponovo zamu ao. "I ti si mislio da on nije svestan tvog nepoverenja", ree Leto. "Do ao sam tano na ovo mesto, tano u ovo vreme da te sretnem, Muric. Znam sve o tebi, jer sam te video... tebe i tvog sina. Znam oli o veruje da si bezbedan, a o se ruga Mua d'Dibu, a o roji planove da sauva svoje malo pare pustinje. Ali tvoje malo pare pus tinje je osueno na propast bez mene, Muric. Zauve izgubljeno. Ovde na Dini se ot i lo predale o. Moj otac je gotovo istro io svoje vizije i tebi jedino ostaje da se pri loni meni." "Taj slepi...", Muric pre ide, progutav i pljuva u. "Us oro e se vratiti iz Ara ena", ree Leto, "i tada emo ustanoviti oli o j e slep. Koli o si se otuio od starih slobodnja ih obiaja, Muric?" " ta?" "On je Vad uias sa vama. Tvoji ljudi su ga prona li usamljenog u pustinji i doveli ga u uloh. Ka vo je to bogato ot rie bilo! Bogatije od zains e ice. Vad uia s! iveo je sa vama; njegova voda se pome ala sa vodom tvog plemena. On je deo va e Du hovne Re e." Leto je sna no pritisnuo no na Muricovu odeu. "Oprezno Muric." Podigao je levu ru u, razre io Slobodnja ovu obrazinu i spustio je. Znajui ta Leto namerava, Muric ree: "Gde e otii a o nas obojicu ubije ?" "Natrag u Ja arutu." Leto je pritisnuo jagodicu svog palca o Muricova usta. "Ugrizi i pij, Mu ric. Uradi ta o ili e umreti." Muric je o levao, a onda je rvni i zagrizao u Letovo meso. Leto je posmatrao ove ovo grlo, opazio greve gutanja, na to je povu ao no i vratio ga. "Vad uias", ree Leto. "Da bi mogao da mi uzme vodu, prethodno moram da uvr

edim ovo pleme." Muric limnu glavom. "Pi tolj ti je tamo", Leto je nainio po ret bradom. "Sada mi veruje ?" upitao je Muric. "Ka o bih drugaije mogao da ivim sa izgnanim?" Ponovo je Leto primetio onaj lu av izraz u Muricovim oima, no ovog puta t o je bila stvar odmeravanja, procena e onoms ih interesa. ove se o renuo sa nagl o u oja je azivala o s rivenim odlu ama, ponovo uzeo svoj maula pi tolj i vratio se do rilnih stepenica. "Doi", ree on. "Predugo si se zadr ao u crvovoj jazbini." 50. Budunost predvianja ne mo e uve da bude utvrena pravilima iz pro losti. Niti b itisanja upliu se u s ladu sa mnogim nepoznatim za onima. Predvianje budunosti neiz ostavno zahteva sopstvena pravila. Ono nee da se saobrazi propisima Zensunija, ni ti propisima nau e. Predvianje gradi relativnu celinu. Ono zahteva dejstvo ovog t renut a oji protie, uz stalno opominjanje da se ne mo e sva a nit ut ati u t aninu pro losti.

Muric je sa uve banom la oom doveo ornitopter iznad uloha. Leto je, sedei por ed njega, oseao prisustvo naoru anog Behaleta iza njih. Od sad pa nadalje sve je poi valo na poverenju i tan oj niti njegove vizije oje se on ta o vrsto dr ao. A o je bila pogre na Alahu a bar. Pone ad se moralo po oriti dubljoj zapovesti. Usamljeni strmi breg uloha delovao je upeatljivo u ovoj pustinji. injenica, da je njegovo prisustvo ovde na ovoj planeti ostalo neobele eno govorila je o mno gim podmiivanjima i mnogim ubistvima, o mnogim za titnicima na uticajnim polo ajima. Leto je, u srcu uloha, mogao da vidi jedno udubljenje uo vireno stenovitim zidom sa slepim anjonima oji su vodili nani e do njega. Gusto rastinje slanog bunja ocr tavalo je donje ivice anjona. Odmah iza toga prostirao se unutra nji rug lepezas tih palmi, to je govorilo o obilju vode na ovom mestu. Proste graevine od prua zele nog bunja i zains ih vla ana bile su podignute podalje od lepezastih palmi. Graevin e su liile na zelenu dugmad rasutu po pes u. Ovde su, po svoj prilici, iveli izgna ni meu Izgnanima, oni oji nisu mogli ni e da padnu osim u smrt. Muric se prizemljio u udubljenje u blizini podno ja jednog od anjona. Jed na zgrada stajala je izdvojena na pes u pravo ispred toptera: rovinjara od pust injs e puzavice i bejato li a, sva i partana nalemljenim zains im materijalom. Bila je to iva opija prvih neotesanih pustinjs ih atora i svedoila je o poni enju izvesnih i telja uloha. Leto je znao da je ovo mesto moralo da propu ta vlagu i po svoj prilic i bilo puno nonih rvo ednih inse ata iz obli njeg estara. Ova o je, znai, njegov otac i veo. I sirota Sabiha. Ovde je imala da is usi svoju aznu. Po Muricovoj naredbi, Leto se izvu ao iz toptera, s oio na pesa i uputio se prema olibi. Dalje, prema anjonu, video je ljude oji su radili meu palmama . Delovali su otrcano, bedno, a injenica da su jedva obratili pa nju na njega i top ter mnogo je azivala o potlaenosti oja je ovde vladala. Leto je uspeo da zapazi amenu ivicu anata iza radni a, a oseaj vlage u vazduhu nije se mogao pogre no pr otumaiti: nepo rivena voda. Prolazei pored olibe, Leto je video da je bila gruba ba oli o je i oe ivao. Produ io je do anata, pogledao dole i primetio ovitlanje r ibe grabljivice u tamnoj struji. Radnici su, izbegavajui njegov pogled, nastavili da odnose pesa sa linije pu otina u steni. Muric je pri ao Letu sa lea i re ao: "Stoji na granici izmeu ribe i crva. Sva i od ovih anjona ima svog crva. Ovaj anat je otvoren i upravo se spremamo da u lonimo ribe da bismo privu li pe ane pastrm e." "Naravno", ree Leto. "Dr ite farmu. Prodajete pe ane pastrm e i crve izvan pla nete." "To je bio Muad'Dibov savet!" "Znam. Ali nijedan od va ih crva ili bilo oja od pe anih pastrm i ne mo e dugo da se odr i u ivotu izvan Dine."

Kalima: Rei Muad'Diba,

ulohs i omentar

"Ne, zasad", ree Muric. "Ali jednoga dana..." "Ni za deset hiljada godina", ree Leto. O renuo se da bi osmotrio pometnj u na Muricovom licu. Pitanja su tuda proticala ao voda u anatu. Da li je ovaj Muad'Dibov sin zaista mogao da ita budunost? Ne i su jo verovali da je Muad'Dib to i nio, ali... a o je jedna ta va stvar mogla da se utvrdi? Uto se Muric obrnuo i poveo ga natrag prema olibi. Otvorio je prost ula zni zatvara i po azao ru om Letu da ue. Naspram daljeg zida gorela je lampa na zain s o ulje, a jedna maju na prili a uala je ispod nje, leima o renuta vratima. Sagoreva jue ulje je odavalo te a miris cimeta. "Poslali su novu robinju da se stara o Muad'Dibovom sinu", podsmehnuo se Muric. "A o bude valjano slu ila, mogla bi da, za ne o vreme, sauva svoju vodu." S tao je oi u oi sa Letom. "Ne i misle da je lo e uzimati ova vu vodu. Ti raspu teni Slo bodnjaci sada gomilaju hrpe ubreta u svojim gradovima! Hrpe ubreta! Kada je i ada ranije Dina videla hrpe ubreta! Kada nam u ru e dopadnu ova vi poput ove..." Naini o je po ret u pravcu prili e ispod lampe. "...obino su poludivlji od straha, izgu bljeni za svoj soj, a ni ada prihvaeni od strane pravih Slobodnja a. Razume li me Leto-Batig?" "Razumem te." Zgurena figura se nije pomerila. "Govori o tome da bi nas vodio", ree Muric. "Slobodnja e vode ljudi oji s u ogrezli u rv. U ta bi ti mogao da nas povede ?" "Kralizec", ree Leto, ne s idajui oi sa zgurene prili e. Muric je zinuo u njega, nabrav i obrve iznad svojih oiju boje indiga. Krali zec? To nije bio samo rat ili revolucija; to je bila tajfins a bit a. Re je potic ala iz najstarijih slobodnja ih legendi: bit a na raju vaseljene. Kralizec? Viso i Slobodnja je grevito stis ao grlo. Ovaj vrag je bio nepredvidljiv poput ne og grads og dendija! Muric se o renuo prema zgurenoj figuri. " eno! Liba n vahid!" naredio je. Donesi nam zains og pia! O levala je. "Uini a o ti je nalo io, Sabiha", ree Leto. S oila je na noge, u pometnji. Zurila je u njega, nemona da s ine pogled s a njegovog lica. "Poznaje ovu?" upitao je Muric. "Ona je Namrijeva nea inja. Ogre ila se o Ja arutu i oni su je poslali tebi ." "Namri? Ali..." "Liban vahid", ree Leto. Projurila je pored njih, provalila ulazni zatvara i oni zau e zvu stopala oja su trala. "Nee dale o stii", ree Muric. Dota ao je prstom ivicu nosa. "Namrijev rod, a? Zanimljivo. ta je to zgre ila?" "Dozvolila je da pobegnem." Re av i to, o renuo se i po ao za njom. Na ao ju j e a o stoji na rubu anata. Stao je uz nju i spustio pogled na vodu. Ptice su s e nahodile u obli njim lepezastim palmama i uo je njihove po li e, lepet rila. Rad nici su, pomerajui pesa , proizvodili zvu e struganja. Meutim, on je, ao i Sabiha , gledao dole, dubo o u vodu i njene odbles e. Uglovima oiju video je male plave dugorepe papagaje u ro njama palmi. Jedan od njih je preleteo anat i on opazi nj egov odblesa u srebrnastom ovitlanju ribe, to se sve zajedno slilo ao da su pt ice i ribe plivale po istom nebes om svodu. Sabiha je proistila grlo. "Mrzi me", ree Leto. "Osramotio si me. Osramotio si me pred mojim narodom. Odr ali su Isnad i p oslali me ovde da izgubim svoju vodu. Sve zbog tebe!" Muric se nasmejao odmah iza njihovih lea. "Sad ti je jasno, Leto-Batig da na a Duhovna Re a ima mnogo prito a." "Ali moja voda tee va im venama", ree Leto, o reui se. "To nije prito a. Sabih a je suenica iz moje vizije i ja je pratim. Pobegao sam pre o pustinje da bih pro na ao svoju budunost ovde u ulohu." "Ti i..." Po azao je na Sabihu i zabacio glavu grohotom se nasmejav i. "Nee biti ona o a o bi i jedan od vas mogao da poveruje", ree Leto. "Zapa mti to, Muric. Prona ao sam otis e stopala mog crva." U tom trenut u je osetio a o mu suze naviru na oi.

"Daruje vodu mrtvima", pro apta Sabiha. a je i Muric sa strahopo tovanjem zurio u njega. Slobodnjaci ni ad nisu pl a ali sem a o u pitanju nije bilo najdublje darivanje du e. Gotovo zbunjen, Muric je zaepio usta, i navu ao svoju d ebala apuljau nis o pre o obrva. Leto je, netremice gledajui pre o njega, re ao: "Ovde u ulohu jo se mole za rosu na ivici pustinje. Idi, Muric, i moli se za Kralizec. Obeavam ti da e doi." 51. Slobodnja i govor sadr i veli u jezgrovitost, smisao za tano izra avanje. Uron jen je u obmanu oju stvaraju apsoluti. Njegove pretpostav e su plodno tlo za ap solutisti e religije. Osim toga, Slobodnjaci su s loni moraliziranju. Oni protivs tavljaju zastra ujuu nepostojanost svih stvari ustanovljenim postav ama. Oni a u: "Z namo da ne postoji u upna suma dosti nog znanja; to je ostavljeno Bogu. Ali ono to ljudi mogu da naue, ljudi mogu da sadr e." Iz ovog brit og pristupa vaseljeni, oni rezbare fantastino verovanje u znamenje i preds azanja ao i u vlastitu sudbinu. To je jedan istoni njihove legende o Kralizecu: ratu na raju vaseljene. Tajni izve taji Bene Geserita / strana 800881

"Bezbedno ga uvaju na sigurnom mestu", ree Namri, osmehujui se Gurniju Hale u oji je stajao na drugom raju etvrtaste amene sobe. "Mo e to da prenese svojim p rijateljima." "Gde je to sigurno mesto?" upita Hale . Nije mu se dopadao Namrijev ton i oseao se sputan D esi inim nareenjima. Pro leta ve tica! Njena obja njenja nisu imala ni a vog smisla sem u pogledu upozorenja na ono to je moglo da se dogodi a o Leto ne bi uspeo da ovlada svojim u asnim pamenjima. "Mesto je sigurno", ree Namri. "To je sve to mi je dozvoljeno da ti a em." "Ot ud zna za to?" "Dobio sam distrans. Sabiha je sa njim." "Sabiha! Ona e ga jednostavno pustiti..." "Ne ovog puta." "Ima li nameru da ga ubije ?" "To vi e nije moja stvar." Hale je napravio grimasu. Distrans. Koli i je bio domet tih pro letih p eins ih slepih mi eva? esto ih je viao a o lete tamo-amo po pustinji sa tajnim poru ama ubele enim u njihove ci tave glasove. Ali oli o dale o su mogli da dosegnu na ovoj pa lenoj planeti? "Moram lino da ga vidim", ree Hale . "To nije dozvoljeno." Hale je dubo o udahnuo vazduh da bi se primirio. Proveo je dva dana i d ve noi e ajui na izve taje iz siea. Sada je prolazilo jo jedno jutro i on je oseao a o se njegova uloga topi ostavljajui ga golog. U sva om sluaju ni ada nije voleo ulog u zapovedni tva. Zapovedni je uve e ao do su drugi inili zanimljive i opasne stva ri. "Zbog ega nije dozvoljeno?" upitao je. Krijumari oji su preuredili ovaj b ezbedni ise, ostavili su previ e neodgovorenih pitanja i nije eleo da mu jo i Namri p eva istu pesmu. "Ne i smatraju da si previ e video ad si video ovaj sie", ree Namri. Hale je razaznao pretnju, opustio se u udoban stav izve banog borca, s ru om ne na no u, ali blizu njega. eznuo je za jednim titom, ali su oni bili povueni iz upotrebe zbog svog dejstva na crve i art ovenosti u uslovima stati ih napona oj e je izazivala oluja. "Ovo tajenje nije deo na eg dogovora", ree Hale . "Da sam ga ubio da li bi to bio deo na eg dogovora?" Ponovo je Hale osetio podvaljivanje nevidljivih sila na oje ga gospa D e si a nije upozorila. Taj njen pro leti plan! Mo da je bilo ispravno nemati poveren ja u Bene Geserit. Istog trena se osetio nevernim. Objasnila je problem i on je prihvatio njen plan sa oe ivanjem da e ao i svi planovi i ovaj zahtevati na nadna

prilagoavanja. Nije bila re o bilo ojoj Bene Geserit; ovo je bila D esi a iz roda Atreida oja njemu ni ada nije bila ni ta drugo do prijatelj i za titni . Znano je d a bi bez nje u ivotu bio prepu ten o olnostima u ne oj vaseljeni opasnijoj od ove u ojoj je sada obitavao. "Nisi u stanju da odgovori na moje pitanje", ree Namri. "Bio si ovla en da ga ubije jedino u sluaju da se po a e da je... posednut", ree Hale . "Izrod." Namri je prineo pesnicu desnom uhu. "Tvoja gospa je znala da mi umemo da stavljamo ta ve na probu. Mudro je bilo od nje to mi je prepustila da donesem su d." Hale je stisnuo usne, obuzdavajui se. "uo si rei oje mi je asna Maj a azala", ree Namri. "Mi Slobodnjaci razumem o ta ve ene, ali vi do ljaci sa drugih svetova ih ni ada ne razumete. Slobodnja e ene esto alju svoje sinove u smrt." Hale je procedio roz zube: "Veli li ti to meni da si ga ubio?" "On ivi. Na sigurnom je mestu. Nastavie da prima zain." "Ali ja sam du an da ga sprovedem do njegove ba e, u oli o pre ivi", ree Hale . Namri je samo slegnuo ramenima. Hale je shvatio da je ovo sav odgovor oji je dobio. Do avola! Nije moga o da se vrati D esi i sa ova o neodgovorenim pitanjima! Zavrteo je glavom. "Za to ispituje ono to ne mo e da promeni ?" upita Namri. "Dobro si plaen." Hale smr nuto pogleda ovog ove a. Slobodnjaci! Oni veruju da su svi stra nci prvenstveno zainteresovani za novac. Ali iz Namrija je govorilo ne to vi e od sl obodnja e predrasude. Druge sile su ovde bile ume ane i to je bilo oigledno onom og a je jedna Bene Geserit uve bala u posmatranju. Cela ova stvar smrdela je na pritv orstvo u pritvorstvu, pritvorstvo... Prelazei na uvredljivo prisno pona anje, Hale ree: "Gospa D esi a e biti gnevn a. Mogla bi da po alje trupe na..." "Zanadi !" opsova Namri. "Ti slu beni uriru! Ti stoji izvan Mohalate! Nala zim zadovoljstvo u tome to raspola em, tvojom vodom namenjenom Otmenim Ljudima!" Hale je polo io ru u na no i pripremio svoj levi ru av oda le je napadae uv e vrebalo malo iznenaenje. "Ne vidim da je ovde prosuta voda", ree on. "Mo da si za slepljen svojim ponosom." Namri je, is eziv i se, po azao bele zube. "Tvoja gospa je zatoeni na Salu si Se undus. Obave tenja za oja si mislio da potiu od nje, dolazila su od njene er e!" Krajnjim naporom, Hale je uspeo da odr i ravan glas. "Nije va no. Alija e... " Namri je izvu ao svoj ris-no . " ta ti zna o Nebes oj Materici? Ja sam njen sluga, ti mu a urvo. Uiniu joj ponudu ada ti uzmem vodu!" I on jurnu pre o sobe u nepromi ljenoj pravoj liniji. Hale , ne dajui da ga obmane ova prividna nezgrapnost, tr e navi e levi ru av svoje odee, oslobodiv i dodatni omad te e t anine oju je ranije tu za io, pustiv i je da zarobi Namrijev no . Sve u jednom po retu Hale je prevu ao prevoje t anine pr e o Namrijeve glave i posegao odozdo svojim no em roz t aninu ciljajui pravo u lic e. Osetio je a o se ilja zabo u metu u trenut u ada ga je Namrijevo telo udari lo tvrdom povr inom metalnog o lopa oji se nalazio ispod odee. Slobodnja je ispus tio jedan silovit vrisa , trgnuo se unazad i pao. Le ao je do mu je rv i ljala na usta sa oima oje su zurile u Hale a, a onda se polagano zamutile. Hale je odahnuo. Ka o je ovaj glupi Namri mogao da oe uje da bilo o pre vidi prisustvo o lopa ispod odee? Hale se obratio le u do je vraao u prea nji polo aj s voj varljivi ru av, brisao no i stavljao ga u orice. "Ka o si mislio da smo mi a treids e sluge uve bane, budalo?" Dubo o je udahnuo vazduh, razmi ljajui: A sad da vidimo. ija sam ja igra a? U Namrijevim reima odzvanjala je istina. D esi a, zarobljeni Korina, i Alija oja j e radila na svojim avols im planovima. D esi a je upozoravala na mnoge sluajeve do ojih je moglo doi u vezi sa Alijom ao neprijateljem, ali ni ad za sebe nije pred videla da e postati zarobljeni . Ipa , on je imao nareenja oja je valjalo ispunit

i. Pre svega tu je bila nu da da se s loni sa ovog mesta. Sreom, jedan odeveni Slob odnja je mnogo liio na sva og drugog Slobodnja a. Ot otrljao je Namrijevo telo u ugao, nabacao jastu e pre o njega, pomerio zastir u da po rije rv. Obaviv i to, Hale je namestio usno i nosno crevo svog pe anog odela, navu ao obrazinu poput sva og o se priprema za odlaza u pustinju, povu ao napred apuljau i izi ao u dugaa hodni . Nevini se reu bez zebnje, pomislio je, pode avajui ora do laganog geganja . Oseao se neobino slobodno, ao da je izi ao iz opasnosti, a ne stupao u nju. Ni ad mi se nisu dopadali njeni planovi za onog de a, pomislio je. I azau joj to a o je budem video. Jer, a o je Namri re ao istinu, najopasniji od moguih planova stupao je u dejstvo. Alija mu ne bi dala da dugo ivi ad bi ga uhvatila, ali tu je uve bio Stilgar - dobar Slobodnja sa dobrim slobodnja im sujeverjem. D esi a je to jednom objasnila. "Postoji tana sloj civilizovanog pona anja pre o Stilgarove prave prirode. A evo a o se taj sloj s ida sa njega..." 52. Duh Muad'Diba je vi e od rei, vi e od slova Za ona oji se uzdi e u njegovo ime . Muad'Dib mora uve da bude ona unutra nja pogrda uperena protiv samozadovoljnih moni a, protiv arlatana i dogmatinih fanati a. To je ona unutra nja pogrda oja mora da se is a e jer nas je Muad'Dib iznad svega uio jednoj stvari: da ljuds a bia mogu da opstanu jedino u zajednici dru tvene pravde. Fedaj ins a pogodba Leto je sedeo leima oslonjen o zid olibe, pa nje pri ovane za Sabihu, posm atrajui a o se niti njegove vizije odvijaju. Bila je spravila afu i odlo ila ju j e na stranu. Sada je uala pre o puta njega me ajui njegov veernji obro . Bila je to ne a a a oja je odisala melan om. Njene ru e su hitro po retale utlau i ivice zdele se umrlja e tenim indigom. Svila je svoje uzano lice nad zdelu, me ajui oncentrat. Gr uba opna oja je sazdavala zidove olibe bila je za rpljena svetlijim materijalo m ba iza nje i to je obli ovalo sivi oreol naspram oga je njena sen a poigravala u trepravoj svetlosti uhinjs og plamena i jedne jedine lampe. Ta lampa je op ala Leta. Ovi ljudi u ulohu bili su ras ala ni u pogledu zai ns og ulja: lampa, a ne sjajna ugla. Dr ali su porobljene izgnani e unutar njihov ih zidova u uslovima oji su zabele eni u najstarijim slobodnja im predanjima. A ip a su oristili ornitoptere i najnovije etelice zaina. Bili su surova me avima staro g i modernog. Sabiha gurnu zdelu a e prema njemu, gasei plamen u ognji tu. Leto se ni ne osvrte na zdelu. "Biu a njena a o ovo ne pojede ", ree ona. Zurio je u nju, razmi ljajui: A o je ubijem, to e uni titi jednu viziju. A o j oj saop tim Muricove planove, to e uni titi drugu viziju. A o budem ovde e ao mog oca, ova vizija-nit postae moan onopac. Njegov um je razvrstao te niti. Ne e su sadr avale slast oja mu nije dava la mira. Jedna budunost sa Sabihom nosila je primamljivu sigurnost unutar njegove proro e svesti. Pretila je da zaprei sve druge do je nije ispratio do njenih zav r nih agonija. "Za to ta o bulji u mene?" upitala je. Gurnula je zdelu bli e njemu. Leto je po u ao da proguta pljuva u suvim grlom. Podsticaj da ubije Sabihu ljuao je u njemu. Ot rio je da drhti od toga. Ka o bi lagodno bilo uni titi jednu viziju i dozvoliti da nemir slobodno istee! "Muric zapoveda ovo", ree ona dodirnuv i zdelu. Da, Muric to zapoveda. Praznoverje sve potinjava. Muric je eleo da za sebe ima jednog vizionara oji bi mu tumaio. On je bio zastareli divlja oji je od v raa tra io da baca volovs e osti i tumai njihov raspored. Muric je oduzeo svom zaro bljeni u pe ano odelo 'iz predostro nosti'. U toj opasci je bilo s rivenog podsmeha N amriju i Sabihi. Samo budale dopu taju da im zatvoreni uma ne.

Muric je, meutim, imao dubo emocionalni problem: Duhovnu Re u. Zatvoreni ova voda te la je Muricovim venama. Muric je tragao za ne im zna om oji bi mu dozvolio da odr i smrtnu pretnju nad Letovom glavom. Ka av otac, ta av sin, pomislio je Leto. "Zain e ti samo dati vizije", ree Sabiha. Osetila se nelagodno zbog njegovo g dugog utanja. "Mnogo puta sam imala vizije u orgiji. One ni ta ne znae." To je ono! pomislio je, do mu se telo oilo u nepo retnost to je njegovu o u inilo hladnom i vla nom. Bene Geseritova gotovost zaposela je njegovu svest, pro svetljenje u obli u iode oje se lepezasto irilo izvan njega da bi bacilo ble tavu s vetlost vizije na Sabihu i sve njene drugove i Izgnani e. Drevno Bene Geserit uen je bilo je izriito: Jezici se izgrauju ta o to se u njima ogledaju uposebljavanja u nainu ivota. Sva o uposebljavanje mo e se prepoznati po svojim reima, svojim postulatima i reenin im stru turama. Traga za zastojima. Uposebljavanja predstavljaju mesta gde se ivo t zaustavlja, gde je retanje zaja eno i zamrznuto. Video je Sabihu ao tvorca viz ija na osnovu njenog prava, a i to da je sva o ljuds o bie posedovalo tu istu mo. Pa ipa , ona je prezirala svoje vizije iz zains e orgije. One su uzro ovale nemir i stoga su morale da budu ostavljene na stranu, hotimino zaboravljene. Njen naro d se molio ai-Huludu jer je taj crv pro imao mnoge od njenih vizija. Oni su se moli li za rosu na ivici pustinje, jer je vlaga ograniavala njihove ivote. Pa ipa valj ali su se u bogatstvu zaina i mamili pe ane pastrm e otvorenim anatima. Sabiha je p othranjivala njegove proro e vizije sa nehatnom oguglalo u, pa ipa je on u njenim r eima nazirao osvetljene zna ove: ona se oslanjala na apsolute, tra ila onane granic e, i sve to zbog toga to nije mogla da izie na raj sa o trinom stra nih odlu a oje s u se ticale njenog vlastitog tela. Ona se vrsto dr ala svoje jednoo e vizije vaselj ene, zao ru ene i vremens i zaleene a va je mogla da bude, jer su je druge mogunost i u asavale. Nasuprot tome Leto je sebe oseao ao su to retanje. Bio je opna oja je zb irala bes onane dimenzije, mogao je da donosi stra ne odlu e. Kao to je moj otac inio. "Mora da pojede ovo!" ree Sabiha zlovoljnim glasom. Leto je sada imao ceo pregled vizija i znao je oju nit mora da sledi. M oja o a nije moja vlastita. Ustao je i ogrnuo se svojom odeom. Ostavljala je udan u tisa prile ui na telo bez pe anog odela oje bi ga titilo. Njegova bosa stopala su sta jala na stopljenoj zains oj t anini poda, oseajui estice pes a u njoj. " ta si naumio?" upita Sabiha. "Ovde je vazduh ustajao. Idem napolje." "Ne mo e pobei", ree ona. "Sva i anjon ima svog crva. A o pree anat, crvi e t osetiti po tvojoj vlazi. Ovi zarobljeni crvi su veoma budni - ni nali na one i z pustinje. Pored toga...", a o joj je glas postao nasladan! "...nema pustinjs o odelo." "Za to onda brine ?" upitao je, elei da zna da li jo mo e da izazove is renu rea ciju od nje. "Zato to nisi jeo." "I ti e biti a njena." "Da!" "Ali ja sam ve zasien zainom", ree on. "Sva i trenuta je jedna vizija." U a zao je golim stopalom na zdelu. "Prospi to na pesa . Ko e saznati?" "Oni motre", pro aptala je. Zavrteo je glavom odvajajui se od svoje vizije, oseajui a o ga obavija nov a sloboda. Nije bilo potrebno ubiti ovog jadnog piona. Ona je igrala prema drugo j muzici, ne poznajui a ni ora e, verujui da e mo da ipa uzeti ue a u podeli vlasti a je mamila gladne gusare uloha i Ja arutua. Leto je pri ao ulaznom zaptivau i polo io ru u na njega. "Kad Muric doe", ree ona, "bie veoma ljut na..." "Muric je trgovac prazninom", ree Leto. "Moja tet a ga je iscrpla." Podigla se na noge. "Idem s tobom." Palo mu je na um: Ona pamti a o sam joj uma ao. Sada osea rh ost svoje moi nada mnom. Njene vizije su se ome ale unutar nje. Ali ona nije htela da slu a te vizije. Bilo je dovoljno da se zapita: a o bi mogao da nadmudri zarobljenog cr

va u njegovom uzanom anjonu? Ka o bi mogao da pre ivi u Tanzeruftu bez pustinjs o g odela ili slobodnja e bale? "Moram da budem sam da bih razmotrio svoje vizije", ree on. "Ti e ostati ov de." "Gde si renuo?" "Do anata." "Pe ane pastrm e izlaze u rojevima nou." "Nee me pojesti." "Pone ad se crv spusti s one strane sasvim do vode", ree ona. "A o pree an at..." Pre inula je, trudei se da svoje rei nao tri pretnjom. "Ka o bih mogao da zaja em crva bez u a?" upitao je, elei da sazna da li je bila u stanju da spase jo oji deli svojih vizija. "Hoe li jesti ad se vrati ?" upitala je, a onda jo jednom unula pored zdele, p onovo uzela utlau i stala da me a orbu boje indiga. "Sve u svoje vreme", ree on, znajui da nee biti sposobna da ot rije tananu upotrebu Glasa, nain na oji je rijumario svoje elje u njeno dono enje odlu a. "Muric e doi i videti da li si imao viziju", upozorila je. "Postupiu sa Muricom na svoj nain", ree on, primeujui a o su joj po reti pos tali te i i spori. Osnovni biolo i obrazac svih Slobodnja a prirodno je potpomagao nainu na oji je on sada njome upravljao. Slobodnjaci su bili ljudi izuzetne ene rgije u zoru, ali ih je u sumra esto obuzimala dubo a i letargina melanholija. Ve je imala elju da zaspi i utone u snove. Leto je sam izi ao napolje u no. Nebo je blistalo od zvezda i mogao je da razazna veliinu o olnog brega na spram njihove svetlucave are. Po ao je ispod palmi prema anatu. Dugo vremena Leto je uao na rubu anata, slu ajui neprestano i tanje pes a unuta r anjona s one strane. Sudei po zvu u u pitanju je bio mali crv; izabran, nema s umnje, ba iz toga razloga. Malog crva je bilo la e transportovati. Razmi ljao je o n jegovom hvatanju: lovci bi ga omamili vodenom maglom, upotrebljavajui tradicional an slobodnja i nain lovljenja crva za obred orgije/preobra aja. Ali ovom crvu nije b ilo sueno da ga ubiju zagnjurivanjem. Ovaj e, po svoj prilici, otii Esnafovim teret nja om do ne og upca punog nade ija e pustinja verovatno biti suvi e vla na. Malo je ljudi sa drugih svetova shvatalo smisao i ulogu sasu enosti oju su pe ane pastrm e n e ada odr avale na Ara isu. Ne ada odr avale. Jer a i ovde u Tanzeruftu u vazduhu je bilo mnogo puta vi e vlage no to je i jedan crv i ada ranije upoznao, a o izuzmemo njegovu smrt u slobodnja oj cisterni. uo je a o se Sabiha me olji u olibi iza njega. Bila je nemirna, podbadan a svojim potisnutim vizijama. Pitao se a o bi izgledalo iveti sa njom izvan vizi je, delei sva i trenuta ona o a o je sam po sebi nailazio. Ova misao ga je priv u la dale o jae nego bilo oja zains a vizija. Bilo je izvesne istote u suoavanju sa nepoznatom buduno u. 'Jedan poljubac u sieu je vredan dva poljupca u gradu.' Ta o je govorila stara slobodnja a ma sima. Tradicionalan sie sadr avao je u oljivu surovost pome anu sa stidljivo u. Postojali su tragovi te stidljivosti u ljudim a Ja arutua/ uloha, ali samo tragovi. Ra alostilo ga je ot rivanje onog to je bilo iz gubljeno. Polagano, toli o polagano da ga je saznanje potpuno obuzelo pre no to je prepoznao njegove zaet e, Leto postade svestan tihog u anja mnogih stvorenja svuda unao olo. Pe ane pastrm e. Us oro je trebalo da doe vreme da se prebaci iz jedne vizije u drugu. Osea o je retanje pe anih pastrm i ao ne o retanje unutar sebe. Slobodnjaci su po olj enjima iveli sa ovim neobinim stvorenjima, znajui da se, a o se rizi uje deo vode ao mamac mogu privui na dohvat ru e. Mnogi je Slobodnja , umirui od ei, stavio na o c u poslednjih ne oli o apljica svoje vode, znajui da bi slat i zeleni sirup ist isnut iz pe ane pastrm e mogao da mu donese malu dobit u energiji. No, pe ane pastrm e su bile uglavnom predmet igre dece oja su ih hvatala za Huanui. I ale radi. Leto se stresao na pomisao ta je ta ala znaila za njega u ovom asu. Osetio je a o je jedno od ovih stvorenja s liznulo pre o njegove bose n oge. O levalo je, a zatim produ ilo, privueno veom oliinom vode u anatu.

Za trenuta je, meutim, osetio stvarnost svoje strahotne odlu e. Ru avica od pe anih pastrm i. To je bila jedna deja igra. A o je ne o dr ao pe anu pastrm u u ruc i, glaajui je pre o svoje o e, obrazovala bi se iva ru avica. Stvorenja su mogla da osete tragove rvi u apilarima o e, ali ih je ne to to je bilo pome ano sa rvnom vod om odbijalo. Ranije ili asnije, ru avica bi spala u pesa oda le su je podizali i stavljali u otaricu od zains ih vla ana. Zain ih je umirivao i na raju su bil e baene u mrtva u cedionicu. Mogao je da uje pe ane pastrm e a o se stropo tavaju u anat i ovitlanje gra bljivica oje su ih pro dirale. Voda je razme avala pe ane pastrm e, inei ih gip im. Dec a su to rano saznavala. Mal o pljuva e istis ivalo je slat i sirup. Leto je oslu i vao pljus anje. Ovo je bila seoba pe anih pastrm i oje su stigle do otvorene vode, ali one nisu mogle da savladaju te ui anat u ojem su stra arile ribe grabljivice . Pa ipa su nadolazile; pa ipa su pljus ale. Leto je pipao po pes u svojom desnom a om sve do mu se prsti nisu sreli sa glat om o om pe ane pastrm e. Bila je rupna ba ao to se i nadao. Stvorenje nije p o u alo da ga izbegne, ve je udno prionulo za njegovo meso. Ispitao je njene onture slobodnom a om - pribli no dijamanst og obli a. Nije imala ni glavu, ni udove, ni oi, pa ipa je nepogre ivo mogla da pronae vodu. Mogla je da se spaja sa svojim srod nicima telo na telo; pri opavale su se jedna na drugu prostim preplitanjem isture nih treplji sve do celina ne bi postala jedan veli i plja a i organizam oji je z atvarao vodu, odvajajui zidom 'otrov' od grdosije u oju je pe ana pastrm a vremenom trebalo da se preobrazi: ai-Huluda. Pe ana poastrm a se uvijala na njegovoj aci, izdu ujui se i iste ui. Ka o se pome ala ta o je on oseao odgovarajue izdu ivanje i tegljenje vizije oju je izabrao. Ova nit, a ne ona. Osetio je a o pe ana pastrm a postaje tanja, pre rivajui sve veu pov r inu njegove ru e. Nijedna pe ana pastrm a ni ada ranije nije susrela ru u poput ove , gde je sva a elija bila prezasiena zainom. Ni ada ranije nijedno drugo ljuds o bie nije ivelo i rasuivalo u ova vom stanju. Leto je bri ljivo podesio svoju enzims u r avnote u, oslanjajui se na prosvetljenu sigurnost oju je ste ao u zains om transu. Znanje oje je crpeo iz ovih nebrojenih ivota oji su se me ali unutar njega, daval o mu je pouzdanost sa ojom je odabirao pode avanja, spreavajui smrt od suvi e ja e do ze oja bi ga progutala a o bi dozvolio da mu popusti pa nja ma ar za jedan ot uca j srca. A u isto vreme on se sa ivljavao sa pe anom pastrm om, hranei se njom, hranei j e, spoznajui je. Vizija iz njegovog transa pribavila mu je model i on ga je tano s ledio. Leto je oseao a o se pe ana pastrm a tanji, irei se sve vi e pre o njegove podl a tice, dose ui mu do mi ice. Prona ao je jo jednu i postavio je iznad prve. Dodir je iz azvao mahnito uvijanje ovih stvorenja. Njihove treplje su se za vaile i one posta do e jedinstvena opna oja ga je pre rivala do la ta. Pe ane pastrm e su obrazovale iv u ru avicu iz one detinje igre, samo tanju i osetljiviju, s obzirom na to da ih je namamio u ulogu simbioze sa o om. Posegao je nadole sa ivom ru avicom i osetio pesa , sva o zrnce jasno drugaije u odnosu na njegova ula. Ovo vi e nisu bile pe ane pa strm e; ovo je bilo ne to ilavije i sna nije. I bilo je izvesno da e sve vi e dobijati u snazi... Njegova pipajua ru a nai la je na jo jednu pe anu pastrm u oja se baca nula u jedinstvo sa prve dve i prilagodila novoj ulozi. Ko asta me oa pro rala se navi e n jegovom mi icom sve do ramena. Strahovitom istotom oncentracije ostvario je sjedinjenje svoje nove o e s a svojim telom, spreavajui odbacivanje. Nijedan uta njegove pa nje nije bio ostavl jen da premi lja o u asavajuim posledicama ovog to je ovde poinio. Samo su nu nosti njego ve transovs e vizije bile od znaaja. Samo je Zlatna Staza mogla da proizie iz ovog te og is u enja. Leto se otarasio odee i legao nag na pesa , opru iv i ru u u ru avici pre o s taze ojom su, gami ui, pe ane pastrm e prolazile. Setio se a o su on i Ganima jednom uhvatili pe anu pastrm u i trljali je o pesa do se nije zgrila u dete-crva, rutu cev ija je unutra njost bila bremenita zelenim sirupom. Jedno od njih je blago zag rizlo njen zavr eta i brzo posisalo pre nego to je rana zarasla, ste av i ne oli o apljica slat osti. Sada ih je bilo svuda po njegovom telu. Mogao je da oseti pulsiranje svo je rvi naspram ive opne. Jedna je po u ala da mu pre rije lice, ali ju je on odmah

poeo energino da preme ta tamo-amo do se nije izdu ila u tan u oblicu. Ova stvar je narasla mnogo du a od deteta crva, zadr av i savitljivost. Leto je zagrizao u njen zav r eta , o usio tana mlaz slat osti oja je potrajala mnogo du e no to je i ada ranij e ijedan Slobodnja is usio. Mogao je da oseti a o energija iz te slat osti str uji roz njega. Neobino uzbuenje oblilo je njegovo telo. Ne o vreme je bio zauzet odvaljivanjem opne sa lica sve do nije sazdao ruti venac, oji je inio rug pren i a od vilice do ela, ostavljajui u i izlo ene. Kucnuo je as da se ova vizija proveri. Podigao se na noge, o renuo se u nameri da potri natrag prema olibi i, t e to se po renuo, ot rio je da mu se noge prebrzo pomeraju da bi odr ao ravnote u. S tropo tao se u pesa , ot otrljao i ponovo s oio na noge. Taj s o ga je odbacio dva metra iznad pes a a, ada se ponovo doe ao i po u ao da hoda, opet se prebrzo ret ao. Stani! naredio je sebi. Utonuo je u prana-bindu prinudno opu tanje, zbiraj ui svoja ula u zajedni i spoj svesnosti. Ovo je dovelo u i u unutra nja mre anja trajnog sada roz oji je on do iveo Vreme i dopustio da ga ushienost vizije obodri. Opna j e dejstvovala tano ona o a o je vizija predvidela. Moja o a nije moja vlastita. Ali njegovim mi iima bilo je potrebno ne to malo ve be da se sa ive sa ovim prete ranim retnjama. Kada je te io da hoda, padao je i otrljao se. Napo on je seo. U tom mirovanju venac ispod ivice je po u ao da postane opna oja bi mu pre rila ust a. On pljunu u nju i zagrize je, u ajui slat i sirup. S oturala se nadole pod prit is om njegove ru e. Bilo je pro lo dovoljno vremena da obrazuje jedinstvo sa svojim telom. Let o se pruio oli o je dug i o renuo licem prema tlu. Poeo je da puzi stru ui opnom po pes u. Jasno je mogao da oseti pesa , ali pri tom ni ta nije greblo njegovo vlasti to telo. Sa svega ne oli o pliva ih po reta prevalio je pedeset metara pes a. Tel esna rea cija odrazila se u oseaju zagrevanja izazvanog trenjem. Opna nije vi e te ila da mu po rije usta i nos, ali sada je bio suoen sa drug im, veim ora om na svojoj Zlatnoj Stazi. Ula ui napore prebacio se na drugu stranu anata u anjon u ojem je boravio zarobljeni crv. Zauo je a o ovaj i ti u njegov om pravcu, privuen njegovim po retima. Leto je s oio na noge, u nameri da stoji i e a, ali ga je preterana retnj a odbacila, u bespomonom oprcanju, dvadeset metara dublje u anjon. Kontroli ui svo je rea cije uz u asno naprezanje, seo je na arline osti, a potom se uspravio. U t om asu odmah ispred njega pesa je poeo da ljua, izdi ui se u udovi nu, zvezdama osvetl enu rivulju. Pesa se rastvorio na dve du ine tela od njega. Kristalni zubi blesn u e u mutnoj svetlosti. Ugledao je zjapee grotlo eljusti sa zao ru nim titranjem iljvo g plamena dale o pozadi. Zapahnuo ga je neodoljiv miris zaina. Meutim, crv se bio zaustavio. Stajao je ta o ispred njega do se Prvi Mesec uzdizao iznad brega. Sv etlost odbijena od crvovih zuba ocrtavala je vilins i sjaj hemijs ih vatri dubo o unutar ovog stvorenja. Njegov uroeni slobodnja i strah bio je toli o dubo , da je uhvatio sebe a o cepti od elje da pobegne. Ali vizija ga je dr ala nepo retnog, opinjenog ovim pro du enim trenut om. Ni o, ni ad ranije nije stajao ova o blizu usta ivog crva i to p re iveo. Leto je blago pomerio desno stopalo, nabasao na pe anu brazdu i, reagujui pre naglo, bio poteran prema crvovim ustima. Ne a o se zaustavio na olenima. Pa ipa , crv se nije pomerio. On je opa ao samo pe ane pastrm e, a ni ad ne bi napao dubo i pe ani ve tor vlas tite vrste. Jedan crv bi napao drugog crva na njegovoj teritoriji da bi do ao do n ebranjenog zaina. Jedino ga je vodena prepre a zaustavljala - a pe ane pastrm e, po to su uaurivale vodu, bile su vodena prepre a. Provere radi, Leto je mahnuo ru om prema u asnim ustima. Crv je izma ao za itav metar. Povraenog samopouzdanja, Leto se o renuo od crva i poeo da poduava svoje mi ie a o da ive sa novosteenom snagom. Krenuo je oprezno natrag prema anatu. Crv je ostao nepomian iza njega. Kada se Leto na ao sa druge strane vodene prepre e, rados no je pos oio, zaplovio deseta metara pre o pes a, praa nuo se, s otrljao i glasn o nasmejao. Svetlost je blesnula na pes u ada se rastvorio ulazni zaptiva olibe. Sa

biha je stajala ocrtana u utom purpurnom sjaju svetilj e i zurila u njega. Smejui se, Leto je pretrao pre o anata, zaustavio se ispred crva, o renuo se i pogledao u nju ra irenih ru u. "Pogledaj!" uzvi nuo je. "Crv izvr ava moju zapovest!" Do je ona stajala u ledenom o u, on se brzo o renuo, strelovito zaobi ao c rva i odjurio u anjon. Stiui is ustvo sa svojom novom o om, ot rio je da je mogao da tri uz najla e sagibanje mi ia. Za to nije bio potreban gotovo ni a av napor. Kada je ulagao napor u tranje, jurio je iznad pes a do mu je vetar nagrizao izlo eni rug lica. Na raju anjona, umesto da se zaustavi, s oio je uvis punih petnaest m etara, grevito se uhvatio za stenu, zagrebao uz nju, pentrajui se poput ne og inse ta i izbio na vrh Tanzerufta. Pustinja se pru ala ispred njega, ao neizmerna srebrnasta talasavost o up ana u meseini. Letova mahnita veselost je i ilela. unuo je, opa ajui a o se la im njegovo telo osealo. Naprezanje je proizvelo g lat u po o icu znoja oju bi pustinjs o odelo upilo i sprovelo do predajnog iste a gde se odstranjivala so. Upravo do se odmarao ta po o ica je sada nestala upijen a od strane opne br e no da je na njenom mestu bilo pustinjs o odelo. Leto je smi lj eno smotao deo opne ispod usana, povu ao ga u usta i ispio slat ost. Njegova usta, meutim, nisu bila po rivena obrazinom. Slobodnja i mudar, os etio je da se njegova telesna vlaga rasipa sa sva im dahom. Leto je delom membra ne pre rio usta, valjajui je natrag ad je po u ala da mu zapu i nozdrve, nastavljajui to da radi sve do se urolana brana nije ustalila na jednom mestu. Po pustinjs om obiaju, utonuo je u automats i obrazac disanja: udisaj roz nos, izdisaj roz usta. Opna pre o njegovh usta je isturila mali lobu , ali se zadr ala na istom me stu. Nimalo vlage oja se s upljala na njegovim usnama nije ostalo nepo riveno. Prilagoavanje se potom nastavilo. Jedan topter je proleteo izmeu Leta i meseca, na rivio se i odluio za slet anje sa otvorenim rilima na brdo, stotina metara sa njegove leve strane. Leto ga je o rznuo pogledom, o renuo se i obratio pa nju na put ojim se popeo iz anjo na. Dole, s one strane anata, mogla su se videti mnoga svetla, ome anje mno tva. uo je slabe povi e i osetio histeriju u tim zvucima. Dva ove a su mu se pribli avala iz pravca toptera. Meseina je svetlucala na njihovom oru ju. Ma ad, pomisli Leto i to je bila alosna misao. U ovom se sastojao veli i s o na Zlatnu Stazu. Bio se zaodenuo ivim, samoobnavljajuim pustinjs im odelom od o pne pe anih pastrm i, stvari od neizmerne vrednosti na Ara isu... sve do se ne shv ati cena. Vi e nisam ljuds o bie. Legende o ovoj noi e rasti i uveavati se izvan svega po emu bi je uesnici mogli prepoznati. Ali on e postati istina, ta legenda. Gvirnuo je nani e sa brda i procenio da pustinjs i plato le i dve stotine me tar ispod. Mesec je na strmoj padini isticao grebene i pu otine, ali ne i poveza nu stazu. Leto je stao mirno, dubo o udahnuo vazduh, bacio pogled na ljude oji su se pribli avali a zatim ora nuo do ivice stene i vinuo se u prazan prostor. Ne ih trideset metara ni e njegove savijene noge su se sudarile sa uzanim grebenom. Pojaani mi ii podneli su udar i opet se odbili pravei s o u stranu do drugog grebena , gde se ru ama uhvatio za jednu malu izboinu, stropo tao se dvadeset metara, ods oi o od sledeeg ispupenja i ponovo se strme nuo, ods aui, ipajui i hvatajui se za siu ne pene ivice. Poslednjih etrdeset metara prevalio je u jednom s o u. Mogao je da uje promu le povi e sa vrha stene ali nije obraao pa nju na njih, usredsreujui se na s o ovite ora e sa vrha na vrh dine. Navi avajui se na ojaane mi ie, ot rio je ulno zadovoljstvo u tome to nije bio predvideo ovo retanje oje je gutalo razdaljinu. Bio je to balet po pustinji, p r o enje Tanzeruftu a vo ni ada ni o nije do iveo. Kada je prosudio da se posada ornitoptera dovoljno oporavila od o a da bi preduzela novu poteru, pohitao je do osenene strane dine i u opao se u nju. Pesa je na njegovu novu snagu delovao ao gusta tenost, ali temperatura se opasno pe la ad se retao previ e brzo. Probio se do donje strane dine i ot rio da mu je op na pre rila nozdrve. U lonio ju je, oseajui a o mu nova o a pulsira pre o tela te ei da upije njegov znoj. Leto je obli ovao jednu cev od usta i poeo da pije sirup, istovremeno pi ljei navi e u zvezdano nebo. Procenio je da je odma ao petnaest ilometara od uloha.

U tom trenut u jedan topter se ocrtao na pozadini zvezda, veli i pticoli i obli za ojim je sledio jo jedan, pa jo jedan. uo je mu lo u tanje njihovih rila, um njih ovih prigu enih mlaznih motora. e ao je, pijuc ajui iz ive cevi. Prvi Mesec minuo je svojom putanjom, a pot om i Drugi. Jedan as pre svitanja, Leto se i unjao napolje i ispentrao do vrha dine, is tra ujui nebo. Nije bilo ni traga progoniteljima. Postalo mu je jasno da je sada r enuo putem bez povrat a. Ispred njega le ala je zam a u Vremenu i Prostoru oja je bila pripremljena ao nezaboravna poru a za njega i celo oveanstvo. Leto se obrnuo prema severoisto u i rupnim oracima prevalio sledeih ped eset ilometara, pre no to se u opao u pesa za taj dan, ostavljajui na povr ini sam o siu nu rupu, oju je dr ao otvorenu uz pomo cevi od pe anih pastrm i. Opna se uila a o da ivi s njim ao to je on uio a o da ivi s njom. Po u avao je da ne razmi lja o drugim stvarima oje je ona inila njegovom telu. Sutra u izvr iti prepad na Gara Rulen, pomislio je. Smrs au njihov anat i p rosuti vodu u pesa . Zatim u produ iti do Vindsa a, Old Gapa i Harga. U ro u od mes ec dana e olo i preobra aj e biti unazaen za itavo po oljenje. To e nam dati vremena da sainimo nov raspored dogaaja. Krivica e, naravno, pasti na divlja tvo pobunjenih plemena. Ne o e o iveti sean ja na Ja arutu. Alija e imati pune ru e posla. to se tie Ganime... Leto je ut e u se bi izgovorio rei oje su trebale da uspostave njeno pamenje. O tom potom... a o pr e ive ovo strahotno mr enje niti. Zlatna Staza ga je mamila napolje u pustinju, gotovo ao fizi a stvar oj u je mogao da vidi otvorenim oima. Razmi ljao je a o je to u su tini bilo: ao to ivot inje moraju da se reu zemljom jer je njihov opstana zavisio od tog retanja, ta o je i du i oveanstva, eonima sputanoj, bila potrebna putanja po ojoj bi mogla da se ree. Pomislio je zatim na svog oca, re av i u sebi: 'Us oro emo razgovarati ao o ve sa ove om i samo jedna vizija e proizii.' 53. Granice opstan a odreene su limom, tim dugim nano enjima promene oju jedn o po oljenje mo e da propusti da primeti. A rajnosti lime su ono to postavlja obr azac. Usamljena, ograniena ljuds a bia mogu da zapaze limats e oblasti, olebanje godi njih vremens ih prili a i, pone ad, mogu da zapaze ta ve stvari ao na prime r 'Ovo je najhladnija godina oju znam'. Ta ve stvari su osetne. Ali ljuds a bia su ret o svesna normalnog menjanja to om dugog vremens og perioda. A upravo roz tu svesnost ljuds a bia ue a o da opstanu na bilo ojoj planeti. Ona moraju da u poznaju limu. Ara is, Preobra aj prema Har al-Adu Alija je sedela s r tenih nogu na revetu, po u avajui da se pribere, recituj ui Molepstvije Protiv Straha, ali je cere avo ruganje odje ivalo njenom lobanjom ometajui sva i po u aj. Mogla je da uje onaj glas; ontrolisao je njene u i, njenu sve st. "Ka va je to besmislica? ega ima da se boji ?" Mi ii njenih listova su se zgrili ada su njena stopala nainila retnju ao d a e da pobegnu. Nije se imalo gde pobei. Nosila je samo zlatnu odoru od najistije palians e svile i ona je ot riva la punou oja je poela da obrazuje ispupenja na njenom telu. as Ubica te to je pro ao; zora je bila blizu. Izve taji oji su se odnosili na poslednja tri meseca le ali su ispred nje na crvenom revets om po rivau. Mogla je da uje zujanje er ondi na, a bl agi povetarac pomicao je natpise na alemovima siga ice. Sluge su je boja ljivo probudile dva asa ranije, donev i joj novosti o posled njem zloinu i Alija je poslala po alemove sa izve tajima, u te nji da pronae shvatlji vo obja njenje. Odustala je od Molepstvija.

Ovi napadi morali su da budu delo pobunjeni a. Oigledno. Sve vi e njih o re talo se protiv Muad'Dibove religije. "A ta ima lo e u tome?" upitao je podrugljiv glas u njoj. Alija je besno zatresla glavom. Namri ju je izneverio. Bila je budala a d je mogla da u a e poverenje ta o opasnom dvostru om oruu. Njeni podanici su joj d o apnuli da treba o riviti Stilgara, da je on potajni buntovni . I ta se dogodilo s a Hale om. Oti ao u jazbinu meu svoje prijatelje rijumare? Mogue. Uzela je jedan od alemova sa izve tajima. A Muric! Taj ove je bio histeria n. To je jedino mogue obja njenje. Inae bi morala da poveruje u uda. Nijedno ljuds o bie, a amoli dete (pa a i ta vo dete ao to je Leto) nije moglo da s oi sa brda u u lohu i ostane ivo, a potom jo pobegne pre o pustinje u s o ovima oji su ga nosili sa vrha na vrh dine. Alija je osetila hladnou siga ice pod ru om. Gde je onda bio Leto? Ganima nije prihvatala da veruje u bilo ta drugo os im da je mrtav. Istinozborac je potvrdio njenu priu: Leta je ubio Laza tigar. Ko je onda bilo to dete o ome su je izvestili Namri i Muric? Stresla se. etrdeset anata je bilo razoreno, a njihova voda prosuta u pesa . Napadnu ti su odani Slobodnjaci pa a i pobunjenici, sujeverni lipani, svi od reda! Njen i izve taji bili su preplavljeni priama o misterioznim dogaajima. Pe ane pastrm e s a a le su u anate i rasturale se da bi postale vojs e malih opija. Crvi su se hoti mino utapali. Krv je apala sa Drugog Meseca i padala na Ara is, gde je izazivala veli e oluje. A uestalost ovih oluja bila je u porastu! Pomislila je na Dan ana oji je tavorio u Tabru, jedui se zbog pritvora u ome se nalazio, zahvaljujui odluci oju je ona iznudila od Stilgara. On i Irula n su o malo emu drugom razgovarali osim o stvarnom znaenju ovih preds azanja. Buda le! a su i njeni pijuni odavali uticaj oji su na njih inile ove gnusobne prie! Za to je Ganima uporno ostajala pri svojoj prii o Laza trigru? Alija uzdahnu. Samo jedan meu izve tajima na alemovima od siga ice ju je um irio. Farad'n je poslao deo svoje dvors e stra e 'da pomognu u nevoljama i obave p ripreme za zvanian obred Zaruenja'. Alija se nasmejala u sebi pridru iv i se cere anju oje je rogoborilo u njenoj lobanji. Barem je taj plan ostajao neta nut. Trebal o je pronai logina obja njenja da se odagnaju sve ove praznoverne besmislice. U meuvremenu je nameravala da upotrebi Farad'nove ljude ao pomo u zatiran ju uloha i hap enju znanih otpadni a, pogotovu meu Naibima. Premi ljala je da li da ud ari i na Stilgara, ali ju je unutra nji glas upozorio da to ne ini. "Ne jo ." "Moja maj a i Sestrinstvo jo imaju ne e planove na svoju ru u", pro aputala je Alija. "Za to obuava Farad'na?" "Mo da je uzbuuje", ree stari Baron. "Ne taj neosetljivac." "Ne razmi lja o tome da tra i od Farad'na da je vrati?" "Poznate su mi opasnosti toga." "Dobro! U meuvremenu, onaj mladi pomoni , Zia, ga je nedavno dovela, misli m da je njegovo ime Agar-ves-Buer Agarves. A o bi ga pozvala ovde noas..." "Ne!" "Alija..." "S oro e zora, ti nezasita stara ludo! Ujutro je sastana Vojnog Saveta i sve tenici e..." "Ne veruj im, draga Alija." "Naravno da ne." Stari Baron je utihnuo, ali je ona poela da osea glavobolju. Mu li bol mil eo je navi e od levog obraza u lobanju. Jednom ju je ova vom smicalicom nagnao da ao pomamna juri hodnicima. Sada je vrsto re ila da mu se odupre. "A o produ i , uzeu sredstvo za umirenje", re la je. Shvatio je da je mislila ozbiljno. Glavobolja je poela da se povlai. "Vrlo dobro", ree mrzovoljno. "Onda, ne om drugom prili om." "Ne om drugom prili om", slo ila se.

54. Ti jesi razdvojio pesa svojom snagom; lomio si glave zmajevima u pustin ji. Da, vidim te ao zver oja se pomalja iz dine; ima dva roga jagnjeta, ali bes edi ao zmaj. Revidirana Oranjs a Katoli a Biblija Aran II:4 Bilo je to postojano proro tvo, niti su postajale onopac, stvar oju je, a o se Letu sad inilo, poznavao ceo svoj ivot. Bacio je pogled pre o veernjih sen i na Tanzeruft. Stotinu sedamdeset ilometara prema severu le ao je Stari Klanac, dubo i vijugav prolom u Za titnom Zidu uda su se prvi Slobodnjaci iselili u pust inju. Nimalo sumnje nije ostalo u Letu. Znao je zbog ega je usamljen stajao ovd e u pustinji, a ipa ispunjen oseanjem da je posedovao itavu ovu zemlju, da ona mo ra da se po orava njegovoj zapovesti. Oseao je ilu oja ga je povezivala sa celim o veanstvom, i onu dubo u potrebu za vaseljenom znanja oja su imala logino znaenje, vaseljenom prepoznatljivih pravilnosti unutar svojih veitih promena. Poznajem ovu vaseljenu. Crv oji ga je doneo ovde, bio je do ao na topotanje njegovog stopala, i i zdi ui se ispred njega zaustavio se poput ne e poslu ne ivotinje. S oio mu je na vrh i, samo uz pomo ru a ojaanih membranom, ot rio usnicu vodilju crvovih prstenova da b i ga zadr ao na povr ini. Crv se izmo dio jurei celu no prema severu. Njegova silicijums o-sumporna unutra nja 'fabri a' radila je punim apacitetom, odajui preobilne mlaz eve iseoni a oje je pratei vetar slao u obmotavajue vrtloge o o Leta. Ovi vreli udari su ga povremeno o amuivali, ispunjavajui njegovu svest udnim predstavama. Povra tna i ru na subje tivnost njegovih vizija o renula se unutra prema njegovom preda t vu, primoravajui ga da o ivljava delove svoje zemaljs e pro losti, uporeujui potom te d elove sa svojim promenjivim biem. Ve je mogao da oseti oli o se mnogo udaljio od neeg prepoznatljivo ljuds og. Omamljena zainom oji je on gutao svuda gde bi ga prona ao, opna oja ga je pre rivala nije vi e bila sazdana od pe anih pastrm i, ba ao to ni on nije vi e bio ljuds o bie. Treplje su se uvu le u njegovo meso, obrazujui novo stvorenje oje e, izvesno , u buduim eonima te iti svojim metamorfozama. Shvatio si ovo, oe, i odbacio, pomislio je. Stvar je bila suvi e stra na da b i se sa njom suoio. Leto je znao ta se verovalo za njegovog oca, i zbog ega. Muad'Dib je umro zbog preds azanja. Ali Pol Atreid je jo za ivota pre ao iz vaseljene stvarnosti u alam al-mital , be ei od ove stvari oju se njegov sin usudio da uini.

Sada je ostao samo Propovedni . Leto se uurio na pes u i usredsredio pa nju u pravcu severa. Jedan crv je tre balo da doe otuda, a na njegovim leima bi morala da ja u dva ove a: mladi Slobodnja i slepac. Jato bezbojnih slepih mi eva preletelo je iznad Letove glave, dr ei se jugois tonog smera. Liili su na brze, po retne mrlje na pozadini tamneeg neba, a znala o o o Slobodnja a moglo je da odredi pravac ojim su do li i ta o sazna za s rovi te oj e je le alo na toj putanji. Propovedni e, po svoj prilici, izbei to s rovi te. Njegov o odredi te je bio uloh, gde pristup divljim slepim mi evima nije bio dopu ten, osim a o nisu vodili strance u ovo tajno mesto. Crv se u azao prvo ao taman po ret izmeu pustinje i neba na severnoj str ani. Matar, i a pes a oju je sa veli ih visina spustio zamirui olujni vetar, zamr aila je vidi za ne oli o minuta, da bi se potom ponovo uspostavio, sada istiji i jasniji. Hladna ila u podlozi dine na ojoj je Leto uao poela je da proizvodi svoju n onu vlagu. Osetio je slaba nu vla nost u nozdrvama i namestio mehurasti apa od opne pre o usta. Nije vi e imao ni a ve potrebe da pronalazi namoenja i vla ne rupe za sr utanje. Geni njegove maj e su ga ops rbili onim du im irim slobodnja im veli im cre vom sposobnim da preuzme vodu iz bilo ega to bi u njega dospelo. ivo pustinjs o ode

lo grabilo je i zadr avalo sva u esticu vlage na oju bi nai lo. Upravo do je sedeo ovde, opna oja je dodirivala pesa isturila je pseudopodne treplje lovei delove energije oje je mogla da us ladi ti. Leto je prouavao crva oji se pribli avao. Znao je da ga je mladi vodi ve do sada primetio, uoavajui jednu ta u na vrhu dine. Jaha crva nije bio u stanju da prim eti bilo ta bitno na predmetu vienom iz daljine, ali to je bio problem oji su Slo bodnjaci odavno nauili da re avaju na sasvim odreen nain. Sva i nepoznat predmet bio je opasan. Postupci mladog vodia trebalo je da budu sasvim predvidivi, a i bez vi zije. Shodno tom predvianju, crv je promenio pravac retanja mal o ulevo i ustr emio se pravo na Leta. D inovs i crvi bili su oru je oje su Slobodnjaci mnogo puta upotrebili. Crvi su pomogli da se potue adam u Ara enu. Ovaj crv je, meutim, ot aza o poslu nost svom jahau. Zaustavio se na deset metara udaljenosti i ni a av nain pod badanja nije mogao da ga natera da pree jo ma ar i jedno zrnce pes a. Leto se podigao, oseajui a o se treplje puc etajui ponovo pripajaju opni i za njega. Oslobodio je usta i nazvao: "Ahlan, vasahlan!" Dobrodo li, dvaput dobrod o li! Slepi ove je stajao iza svog vodia na vrhu crva, dr ei jednu ru u na mladievo m ramenu. Njegovo lice bilo je viso o podignuto, sa nosem oji je ciljao iznad L etove glave ao da je po u avao da onju i ovo ometanje. Zalazee sunce obojilo je njeg ovo elo narand astom bojom. "Ko je to?" upita slepac, drmusajui rame svog vodia. "Za to smo se zaustavil i?" Glas mu je bio unj av dopirui roz zapu ae pustinjs og odela. Moma je stra ljivo pogledao dole na Leta i re ao: "Ovo je te ne o usamlj en u pustinji. Po izgledu se ini da je dete. Po u ao sam da nateram crva pre o njeg a, ali crv nee da to uini." "Za to me nisi obavestio?" o tro je upitao slepac. "Mislio sam da je to te ne o usamljen u pustinji!" usprotivio se moma . "Ali ovo je demon." "Izgovoreno dostojno pravog sina Ja arutua", ree Leto. "A ti, premilostio vi gospodaru, ti si Propovedni ." "Ja sam taj, da." Strah je lebdeo u Propovedni ovom glasu jer je, onano, susreo svoju vlastitu pro lost. "Ovo nije vrt", ree Leto, "ali si dobrodo ao da podeli ovo mesto sa mnom noas ." "Ko si ti?" upita Propovedni : "Ka o si zaustavio na eg crva?" Postojao je ne a av ton zloslutnog prepoznavanja u Propovedni ovom glasu. Sada je prizvao s eanja na ovu alternativnu viziju... znajui da je ovde mogao da s ona. "To je demon!" tvrdio je mladi vodi. "Moramo da pobegnemo sa ovog mesta i li e na e du e..." "Ti ina!" grmnu Propovedni . "Ja sam Leto Atreid", ree Leto. "Va crv se zaustavio zato to sam mu ta o na redio." Propovedni je stajao u ledenom mu u. "Hajde, oe", ree Leto. "Sja i i provedi no sa mnom. Dau vam slat i sirup da si e te. Vidim da imate slobodnja e bale sa hranom i upovima vode. Podeliemo na e bogatstv o ovde na pes u." "Leto je jo dete", izjavio je Propovedni . "A a u da su ga Korino ubili na prevaru. U tvom glasu nema ni traga dea tvu." "Poznaje me, premilostivi gospodaru", ree Leto. "Mali sam zbog svojih godi na ivota ao to si i ti bio, ali moje is ustvo je prastaro, a moj glas nauen." " ta e ovde u unutra njoj pustinji?" upita Propovedni . "Bu ji", ree Leto. Iz nieg ni ta. Bio je to odgovor jednog zensuni lutalice, onog oji je delao jedino iz stanja poin a, bez naprezanja i u harmoniji sa svoj om o olinom. Propovedni je prodrmao rame svog vodia. "Je li ovo dete, istins o dete?" "Aija", ree moma , ne s idajui boja ljiv pogled s Leta. Veli i drhtavi uzdah protresao je Propovedni a. "Ne", ree on. "To je demon u dejem obli u", ree vodi. "Prove ete no ovde", ree Leto.

"Uradiemo a o a e", ree Propovedni . Sma ao je ru u sa vodia, s liznuo niz crvov bo , suljnuo se nani e du jednog prstena do pes a i ods oio u stranu u trenut u ada su mu ga stopala dota la. O reniv i se, ree: "Odvedi crva i po alji ga natrag u pesa . Iscrpljen je i nee nas uznemiravati." "Crv nee da ide", pobunio se mladi. "Ii e", ree Leto. "Ali a o po u a da pobegne na njemu, pustiu ga da te pojede." Poma ao se na jednu stranu izvan osetnog dometa crva, i po azao u pravcu iz oga su do li. "Idi tim putem." Moma je lupnuo badljem po prtsenu iza sebe i mrdnuo u om tamo gde je d r ala jedan drugi prsten otvoren. Crv je polagano poeo da lizi pre o pes a, o reui s e a o je moma pomicao u u niza stranu. Propovedni se, sledei zvu Letovog glasa, uzverao osinom dine i zastao na dva ora a udaljenosti. To je bilo uraeno sa hitrom sigurno u oja je azivala Le tu da ovo nee biti la a borba. Ovde su se vizije razdvajale. Leto ree: "S ini obrazinu, oe." Propovedni je poslu ao, spustiv i prevoj apuljae i povu av i po lopac sa usta . Svestan svog vlastitog izgleda, Leto je prouavao ovo lice, videi crte slino sti ao da su bile izvuene iz svetlosti. Ove crte obrazovale su ne o neodredljivo izravnanje, putanju gena bez o trih granica, i u pogledu njih nije se moglo pogre i ti. Te crte doprle su Letu iz onih opojnih dana, iz dana curenja vode, iz alada ns ih mora-uda. Ali sada su stajali ovde u ta i razdvajanja na Ara isu do je no e a la da zaogrne dine. "Ta o, oe", ree Leto, baciv i pogled nalevo gde je mogao da vidi mladog vodia a o se lancajui vraa njima od mesta gde je ostavio crva. "Mu zein!" ree Propovedni , odmahnuv i desnom ru om res im po retom. Ovo ni je dobro! "Kooli zein", ree Leto, blagim glasom. Ovo je svo dobro oje uop te mo emo da imamo. A onda je dodao, govorei a obsom, ratni im jezi om Atreida: "Ovde sam; ovde ostajem! Ne mo emo da zaboravimo to, oe." Propovedni ova ramena se opusti e. Polo io je obe ru e na svoje prazne one ja me po retom oji, nema sumnje, dugo nije upotrebio. "Dao sam ti jednom vid svojih oiju i uzeo tvoja pamenja", ree Leto. "Znane su mi tvoje odlu e i bio sam na mestu na ome se s riva ." "Znam", Propovedni je spustio ru e. "Ti e ostati." "Naimenovao si me za ove a oji e to da stavi u svoj grb", ree Leto. "Jy su is, ju reste!" Propovedni je dubo o uzdahnuo. "Koli o dale o je oti la ta stvar oju si sebi uradio?" "Moja o a nije moja vlastita, oe." Propovedni uzdrhta. "Onda znam a o si me ovde prona ao." "Da, prizvao sam pamenje za mesto oje moje telo ni ada nije upoznalo", r ee Leto. "Potrebno mi je da provedem jedno vee sa mojim ocem." "Ja nisam tvoj otac. Ja sam samo bedna imitacija, ostata ." O renuo je g lavu prema zvu u vodia oji se pribli avao. "Vi e ne pribegavam vizijama svoje budunos ti." Do je govorio, tama je pre rila pustinju. Zvezde su ods oile iznad njih i Leto se, ta oe, o renuo u pravcu vodia oji je dolazio. "Vuba ul uhar!" Leto j e nazvao mladiu. "Zdravo da si!" Vratio mu se odgovor: "Suba un nar!" Zborei promu lim apatom, Propovedni ree: "Taj mladi Asan Tari je opasan." "Svi izgnani su opasni", ree Leto. "Ali ne i za mene." Govorio je tihim r azgovornim tonom. "A o je to tvoja vizija ne elim da je podelim sa tobom", ree Propovedni . "Mo da nema izbora", ree Leto. "Ti si fil-ha ui a, Stvarnost. Ti si Abu Dur, Otac Neodreenih Puteva Vremena." "Nisam ni ta vi e od slepog mi a u lopci", ree Propovedni , a u glasu mu je bi lo gorine.

"A Alija je ve pojela tog slepog mi a", ree Leto. "Ali meni se ne svia njegov u us." "Ne mo e to da uini ", pro i ta Propovedni . "Ve sam uinio. Moja o a nije moja vlastita." "Mo da nije pre asno za tebe da..." "Pre asno je", Leto je nagnuo glavu na jednu stranu. Mogao je da uje a o Asan Tari ipi uz osinu prema njima, dolazei na zvu njihovih glasova. "Zdravo da si Asane Tari iz uloha", ree Leto. Moma se zaustavio na osini, odmah ispod Leta, nali na tamnu sen u sve tlosti zvezda. Bilo je neodlunosti u polo aju njegovih ramena, u nainu na oji je is renuo glavu. "Da", ree Leto, "ja sam onaj oji je pobegao iz uloha." "Kad sam uo..." zapoeo je Propovedni . A onda ponovio: "Ne mo e to da uini !" "inim to. ta mari a o jednom oslepi ?" "Misli da se pla im toga?" upitao je Propovedni . "Zar ne vidi a vog izvrsn og vodia su mi obezbedili?" "Vidim ga." Leto se ponovo o renuo prema Tari u. "Zar me nisi uo, Asane? Ja sam onaj oji je pobegao iz uloha." "Ti si demon", ree moma drhtavim glasom. "Tvoj demon", ree Leto. "Ali ti si moj demon." I Leto oseti a o raste na petost izmeu njega i njegovog oca. Bila je to igra sen i svuda o o njih, proje ci ja nesvesnih oblija. Leto je osetio pamenje svog oca, u vidu proroanstva o renutog unazad oje je odabiralo vizije iz dobro poznate stvarnosti ovog trenut a. Tari je naslutio ovo, ovu bit u vizija. S liznuo je ne oli o ora a nat rag niz osinu. "Ne mo e da ontroli e budunost", pro aptao je Propovedni i zvu njegovog glasa bio je ispunjen naporom ao da je podizao ne i veli i teret. Leto je tada osetio nesaglasnost izmeu njih dvojice. Bio je to jedan od o snovnih sastoja a vaseljene sa ojom se itav njegov ivot dohvatio u o tac. Ili on il i njegov otac ubrzo e biti primorani da delaju, donev i odlu u tim inom, odabrav i jed nu viziju. A njegov otac je bio u pravu: stremei za rajnjom ontrolom vaseljene, samo si pravio oru je ojim e te vaseljena onano poraziti. Izabrati i upravljati v izijom zahtevalo je od tebe da odr ava ravnote u na jednoj jedinoj, tanu noj niti - igr ajui Boga na viso oj, zategnutoj ici sa osmi om usamljeno u na obe strane. Nijedan od suparni a nije mogao da se povue u smrt- ao-sve teni -parado sa. Sva i je poznavao vizije i njihova pravila. Sve stare iluzije bile su na umoru. A ada se jedan s uparni po retao drugi je mogao da naini protivudarni po ret. Jedina stvarna isti na oja im je u ovom trenut u znaila, bilo je to da su odvojeni od pozadine vizij e. Bezbednog mesta nigde nije bilo, samo je postojalo prelazno menjanje odnosa s naga, oznaenih unutar granica oje su oni sad postavili i spremali za neminovne p romene. Sva i od njih mogao je da se osloni samo na oajni u i usamljenu hrabrost, ali Leto je posedovao dva preimustva: on se obavezao za stazu sa oje nije bilo p ovrat a i prihvatio je strahovite posledice po samog sebe. Njegov otac se jo nada o da put natrag postoji i nije bio uinio poslednji ora opredeljivanja. "Ne sme ! Ne sme !" ripao je zubima Propovedni . Uvia moja preimustva, pomisli Leto. Leto je prozborio razgovornim tonom, mas irajui sopstvene napetosti, urav note avajui napor oji je borba na ovoj drugoj ravni zahtevala. "U meni nema strasn og verovanja u istinu, ni druge vere sem u ono to stvaram", ree on. Na on toga je osetio retnju izmeu sebe i svog oca, ne to sa zrnastim svojstvom to je dota lo samo Letovo vlastito strasno subje tivno verovanje u sebe. Prema tom uverenju Leto j e znao da je postavio smernice Zlatne Staze. Jednoga dana ta ve smernice mogle s u da u a u drugima a o da budu ljuds a bia, neobian dar od stvorenja oje na taj da n izvesno vi e nee biti ljuds o bie. Ali ove smernice su uve postavljali oc ari. L eto ih je video rasute svuda po predelu svojih unutra njih ivota i, oseajui ovo, dove o je sebe u ravnote u nu nu za poslednju igru. Blago je u mr nuo vazduh, tragajui za zna om za oji su obojica, i on i nje gov otac, znali da e doi. Jedno pitanje je ostalo otvoreno: da li e njegov otac upo zoriti u asnutog mladog vodia oji je tu ispod njih i e ivao. U istom trenut u Leto je osetio ozon u nozdrvama, miris oji je odavao p

risustvo titni a. U s ladu sa naredbama Izgnanih, mladi Tari se poduhvatio da us mrti oba opasna Atreida, ne znajui a ve bi u ase ovo stavilo u po ret. "Nemoj", pro apta Propovedni . Ali Leto je znao da je zna pravi. Osetio je ozon, ali se u vazduhu o o njega nije ulo ni a vo brujanje. Tari je u pustinji oristio la ni titni , oru je oj e je bilo napravljeno is ljuivo za Ara is. Holcmanov Efe t bi pozvao crva istovre meno ga razjariv i. Ni ta nije moglo da zadr i crva u ta vom stanju - ni voda, ni pris ustvo pe anih pastrm i... ni ta. Da, mladi je pobo to sredstvo u osinu dine i stao da be i iz opasne zone. Leto se vinuo u vazduh sa vrha dine, uv i oca a o vri ti u zna protesta. Al i strahovita sila Letovih ojaanih mi ia izbacila je njegovo telo ao proje til. Jedn a isturena ru a zgrabila je o ovratni Tari ovog pustinjs og odela, do je druga zao ijala da epa odeu zlosrenog mladia o o pojasa. Usledilo je samo rc anje u trenut u ada se vrat slomio. Leto se za otrljao, podigav i svoje telo ao ne i fino urav note en instrument oji je zaronio u pesa tano na mestu gde je la ni titni bio s riv en. Prsti su napipali stvar i izvu li je iz pes a, da bi je zatim u veli om lu u bacili dale o od njih prema jugu. Odmah potom veli o i tanje-bu tanje zagrmelo je pustinjom na mestu gde je la ni titni pao, zatim se smirilo i ti ina se opet uspostavila. Leto je pogledao prema vrhu dine na ome je njegov otac stajao jo pr osan , ali pora en. Tamo gore je bio Pol Muad'Dib, slep, srdit, na ivici oaja ao posled ice svog be stva od vizije oju je Leto prihvatio. Polov um je, sva a o, razmi lja o o Zensunijevom Long Koanu: 'U in preds azivanja tane budunosti, Muad'Dib je uneo element razvoja i rasta u potpuno predvianje roz oje je video ljuds o bitisanje . Ovim je od sebe izazvao nesigurnost. Tra ei apsolutno od sreenog preds azivanja, uveao je nered, is vario preds azivanje.' Vrativ i se na vrh dine u jednom s o u, Leto ree: "Sada sam ja tvoj vodi." "Ni ad!" "Da li bi eleo da se vrati u uloh? a i a o bi te pozdravili dobrodo licom ad bi stigao bez Tari a. Zna li gde se uloh sada deo? Da li tvoje oi to vide?" Pol je tada istupio pred svoga sina, zverajui praznim onim jamama u njega. "Da li stvarno poznaje vaseljenu oju si ovde stvorio?" Leto je zapazio naroito nagla avanje. Vizija za oju su obojica znali da je ovde bila stavljena u stravian po ret, zahtevala je in stvaranja u odreenoj ta i vr emena. U tom trenut u, itava osetna vaseljena delila je linearno vienje vremena o je je posedovalo svojstva pravilne progresije. Oni su ulazili u ovo vreme ao to bi stupali na ne o po retno vozilo, a mogli su da ga napuste samo na isti nain. Naspram ovog, Leto je dr ao uzde od mno tva niti poravnane u njegovom, vizij om obasjanom, vienju vremena ao mnogolinijs og i mnogoomastog. On je bio ove obda ren vidom u vaseljeni slepih. Samo je on mogao da poseje valjane razlo ne postav e , jer njegov otac vi e nije dr ao uzde. Prema Letovom vienju, sin je bio promenio pro l ost. A misao dosad nezamisliva ni u najdaljoj budunosti mogla je da se odrazi na sada i po rene njegovu ru u. Samo njegovu ru u. Pol je bio svestan ovoga, jer vi e nije bio sposoban da vidi a o Leto mo e da upravlja uzdama, jedino je mogao da prepozna neljuds e posledice oje je Leto prihvatio. Pomislio je: Evo promene za oju sam molio. Za to se pla im toga? Zato to je to Zlatna Staza! "Ovde sam da dGm smisao evoluciji i, prema tome, da dGm smisao na im ivotim a", ree Leto. " eli li da ivi te hiljade godina, menjajui se ao to sada zna da e se menjat Leto je shvatio da njegov otac ne govori o fizi im promenama. Obojica su znala za fizi e posledice; Leto e se prilagoavati i prilagoavati; o a- oja-nije-bilanjegova-vlastita e se prilagoavati i prilagoavati. Razvojni proboji sva og dela e se stapati da drugim i pojavie se jedinstven preobra aj. Kada najzad doe do metamorfoz e, a o do nje doe, nad vaseljenom e se pojaviti misaono stvorenje strahotnih razme ra - i ta vaseljena e ga obo avati. Ne... Pol je u azivao na unutra nje promene, misli i odlu e oje e, izvesno , biti zadate obo avaocima. "Oni oji misle da si mrtav", ree Leto, "zna li ta vele za tvoje poslednje

rei?"

"Naravno." "Sada inim ono to sav ivot mora da uini u slu bi ivota", ree Leto. "Ni ada to n si re ao, ali je Sve teni oji je mislio da se vi e ne mo e vratiti i nazvati ga la ovom stavio te rei u tvoja usta." "Ne zovem ga la ovom." Pol je dubo o uzdahnuo vazduh. "To su valjane posle dnje rei." "Hoe li da ostane ovde ili da se vrati do one olibe u otlini uloha?" upita Leto. "Ovo je sad tvoja vaseljena", ree Pol. Rei ispunjene oseanjem poraza prostrelile su Leta. Pol je bio po u ao da zad r i ontrolu nad poslednjim oncima line vizije, donev i tu odlu u mnogo godina ranij e u Sie Tabru. U ime toga, prihvatio je ulogu orua osvete Izgnanih, ostata a Ja ar utua. Oni su ga zatvorili, ali on je i to radije prihvatio nego svoje vienje vase ljene oje je Leto izabrao. Letova alost bila je toli o golema da ne oli o minuta nije bio u stanju d a progovori. Kada je ovladao glasom, ree: "I ta o si namamio Aliju, zaveo je i zb univ i je doveo je do nedelanja i dono enja pogre nih odlu a. I sada ona zna o si ti. " "Ona zna... Da, ona zna." Polov glas je zatim postao stara i i ispunjen s rivenim protestima. U nje mu je, ipa , bilo zalihe pr osa. Re ao je: "Oduzeu ti tu viziju, a o budem mogao. " "Huljade godina ispunjenih mirom", ree Leto. "To je ono to u im podariti." "Uspavanost! Uspavanost!" "Naravno. I one obli e nasilja oje ja dozvolim. Bie to le cija oju oveans tvo ni ada nee zaboraviti." "Pljujem na tvoju le ciju!" ree Pol. "Misli da nisam video stvari sline ovi ma za oje si se ti opredelio?" "Video si ih", slo io se Leto. " ta mogu onda da uinim do da ti se oduprem?" upitao je Pol. "Da me ubije mo da?" "Toli o naivan nisam. Znam ta si stavio u po ret. Znam za razorene anate i nemire." "Asan Tari se ni ada nee vratiti u uloh. Mora da se vrati sa mnom ili da se vi e uop te ne vraa jer ovo je sad moja vizija." "Biram da se vratim." Ka o mu glas stara i zvui, pomislio je Leto i ta misao se pretvorila u dub o bol. Kazao je: "U mojoj di da i s riven je atreids i prsten u obli u jastreba. eli li da ti ga vratim?" " to nisam umro", pro aputao je Pol, "Istins i sam eleo da umrem ad sam oti ao u pustinju one noi, ali sam znao da nisam mogao da napustim ovaj svet. Morao sam da se vratim i..." "Obnovi legendu", ree Leto. "Znam. A a ali Ja arutua e ali su na tebe te noi t o si vrlo dobro znao. Oni su eleli tvoje vizije! Znao si to..." "Odbio sam. Ni ad im nisam dao nijednu viziju." "Ali su te zatrovali. Hranili su te zains om esencijom i zao upili te enam a i snovima. I ti jesi imao vizije." "Pone ad." Ka o je lu avo njegov glas zvuao. "Hoe li da primi natrag svoj prsten u obli u jastreba?" upitao je Leto. Pol je iznenada seo na pesa , nali na tamnu mrlju u svetlosti zvezda. " Ne!" Da le on zna uzaludnost te staze, pomisli Leto. Ovo je dosta ot rivalo, ali ne dovoljno. Borba vizija srozala se sa svoje osetljive ravni mogunosti izbor a do grubog odbacivanja alternativa. Pol je znao da nije mogao da pobedi ali se jo nadao da poni ti tu jedinu viziju oje se Leto vrsto dr ao. U tom trenut u Pol ree: "Da, bio sam zatrovan od strane Ja arutua. Ali ti si se sam zatrovao." "To je istina", priznao je Leto. "Ja sam tvoj sin." "A da li si dobar Slobodnja ?"

"Jesam." "Hoe li dozvoliti slepom ove u da ode onano u pustinju? Hoe li mi dopustiti d a pronaem mir prema vlastitom nahoenju?" Lup ao je po pes u pored sebe. "Ne, to ti neu dozvoliti", ree Leto. "Ali tvoje je pravo da padne na sopstv eni no a o vrsto ostaje pri svom." "I ti bi dobio moje telo!" "Tano." "Ne!" On da le zna tu stazu, pomislio je Leto. Stavljanje u oveg Muad'Dibovog tela od strane njegovog sina moglo je da bude ude eno ao obli cementiranja Letov e vizije. "Ni ad im nisi re ao, zar ne oe?" upitao je Leto. "Ni ad im nisam re ao." "Ali ja sam im re ao", ree Leto. "Re ao sam Muricu. Kralizec, Tajfuns a b it a." Polova ramena se o lembesi e. "Ne mo e ", pro aptao je. "Ne mo e ." "Ja sam sada stvor ove pustinje, oe", ree Leto. "Da li bi ti ta o govorio oriolis oj oluji?" "Smatra me u avicom to odbijam tu stazu", ree Pol, suvim i dr tavim glasom. "Oh, dobro te razumem, sine. Preds azanje i proricanje su uve bili sami sebi mui telji. Ali ja ni ada nisam bio izgubljen u moguim budunostima, jer ova je neizreci va!" "Tvoj D ihad e biti letnji izlet na Kaladanu u poreenju", slo io se Leto. "Sad a u te odvesti do Gurni Hale a." "Gurni! On slu i Sestrinstvu pre o moje maj e." Sada je Leto shvatio obim vizije svoga oca. "Ne, oe. Gurni vi e ni ome ne s lu i. Znam mesto na ome ga mogu nai i mogu da te odvedenm tamo. Vreme je da nova l egenda bude stvorena." "Vidim da ne mogu da te poljuljam. Dopusti mi, onda, da te dodirnem, jer ti si moj sin." Leto je ispru io desnu a u u susret pipajuim prstima, osetio njihovu snagu, odgovorio ravnom merom i odupro se sva om guranju Polove a e. "a ni otrovan no ne mo e vi e da mi naudi", ree Leto. "Ve sam drugaija hemija." Suze s liznu e iz slepih oiju i Pol odustade od svog grevitog zahvata i spus ti ru e niz bo ove. "Da sam ja izabrao tvoj put, postao bih bicouros of shaitan. ta e ti postati?" "Jedno vreme e me ta oe nazivati ejtanovim misionarom", ree Leto. "Zatim e poe ti da se pitaju i najposle e razumeti. Nisi svoju viziju izveo dovoljno dale o, oe . Tvoje ru e su uinile dobre stvari i zle." "Ali zlo se po azalo posle dogaaja!" " to je sudbina mnogih veli ih zala", ree Leto. "Pre ao si samo deo moje vizi je. Zar tvoja snaga nije bila dovoljno veli a?" "Zna da nisam mogao da ostanem tamo. Ni ada nisam mogao da poinim zlo delo a o mi je to bilo poznato pre dela. Ja nisam Ja arutu." Podigao se na noge. "Sm atra li me za jednog od onih oji se sami smeju u noi?" " alosno je da ni ada istins i nisi bio Slobodnja ", ree Leto. "Mi Slobodnj aci znamo a o da postavljamo arifu. Na e sudije umeju da izaberu izmeu zala." "Slobodnjaci, je li? Robovi sudbine ijem stvaranju si ti potpomogao?" On je ora nuo prema Letu, posegnuo ru om jednim udnovato stidljivim po retom, dodir nuo Letovu oblo enu ru u, stao da ispituje do nije nai ao na mesto gde je opna osta vila izlo eno jedno uvo, zatim obraz i, onano, usta. "Ahhh, to je jo tvoje meso", r ee on. "Gde e te to meso odvesti?" spustio je ru u. "Na mesto gde ljuds a bia mogu da stvaraju svoju budunost iz trenut a u tr enuta ." "Ta o veli . Ne i Izrod bi mogao isto da a e." "Nisam Izrod, ia o je moglo da se desi da postanem", ree Leto. "Video sam a o je Alija pro la. Demon ivi u njoj, oe. Gani i ja znamo tog demona: to je Baron , tvoj deda." Pol je zaronio glavu u ru e. Ramena su mu se za trenuta zatresla. Zatim je spustio ru e i na ustima se u azao o rutan izraz. "Postoji pro letstvo na na o

j Kui. Molio sam se ne bi li bacio taj prsten u pesa , odre ao me se i odjurio da stvori ... drugi ivot. La o si mogao to da uini ." "Po oju cenu?" Posle dugog utanja Pol ree: "Ishod dovodi u red stazu iza sebe. Samo sam j ednom propustio da se borim za svoje principe. Samo jednom. Primio sam se Mahdin ata. Uradio sam to zbog ani, ali me je to uinilo lo im voom." Leto je ot rio da nije mogao da odgovori na ovo. Pamenje te odlu e je bil o unutar njega. "Ne mogu da te la em ni ta vi e no to mogu da la em sebe", ree Pol. "Znam ovo. Sva i ove bi trebalo da ima jednog ova vog slu aoca. Hou da te upitam samo ovu stvar: je li Tajfuns a bit a neophodna?" "Ili ta o ili e se ljuds a rasa zatrti." Pol je zauo istinu u Letovim reima i prozborio tihim glasom to je predvialo veu na lonost viziji svog sina. "Nisam to video izmeu mogunosti." "Verujem da Sestrinstvo isto to sluti", ree Leto. "Ne mogu da prihvatim n ijedno drugo obja njenje odlu a moje babe." Noni vetar je, tada, dunuo hladan vazduh o o njih. Umotao je Polovu odeu o o njegovih nogu. Ovaj zadrhta. Videv i to, Leto ree: "Ima balu sa opremom, oe. Naduv au pustinjs i ator i moi emo udobno da provedemo ovu no." Ali Pol je mogao samo da zavrti glavom, znajui da za njega od ove noi pa n adalje nee sigurno biti ni a vih udobnosti. Muad'Dib, Heroj, mora biti uni ten. Sam je sebi to re ao. Od sada je mogao da postoji jedino Propovedni . 55.

Slobodnjaci su bili prva ljuds a bia oja su razvila svesnu/nesvesnu simb ologiju da bi roz nju do ivljavali retanja i odnose svog planetarnog sistema. On i su bili prvi ljudi oji su igde izrazili limu u terminima polu-matemati og jez i a iji su pisani simboli ovaploivali (i internalizovali) spolja nje odnose. Sam jez i bio je deo sistema oji je opisivao. Dubo o usaeno lo alno saznanje onog to je upotrebljivo za podr avanje ivota bilo je sadr ano u ovom razvoju. Obim uzajamnog del ovanja ovog jezi /sistem fenomena mo e se oceniti u svetlosti injenice da su Slobod njaci prihvatili sebe ao pusto ijaste brstee ivotinje. Pria o Liet-Kinesu Har al-Ada "Kaven Vahid", ree Stilgar. Donesi afu. Dao je zna podignutom ru om slu i telju oji je stajao pored jednih vrata u prostoj sobi amenih zidova gde je pro veo ovu besanu no. Ovo je bilo mesto na ome je stari slobodnja i Naib obino jeo sv oj spartans i dorua , a sada je s oro bilo vreme doru u; meutim, posle ova ve noi on nije oseao glad. Ustao je, prote ui mi ie. Dan an Ajdaho je sedeo na nis om jastu u u blizini vrata, po u avajui da su zbije zevanje. Upravo je shvatio da su, u razgovoru, on i Stilgar probdeli itavu no. "Oprosti mi, Stil", ree on. "Zadr ao sam te itavu no." "Ostati budan celu no, znai dodati jedan dan svom ivotu", ree Stilgar, preuz ev i poslu avni sa afom ada se ovaj pomolio na vratima. Gurnuo je nis u lupu isp red Ajdaha, polo io na nju poslu avni i seo pre o puta svog gosta. Oba ove a nosila su utu odeu alosti, ali na Ajdahu je bilo pozajmljeno pohab ano odelo jer su ljudi u Tabru ozlojeeno gledali na zelenu, atreids u boju njegov e radne uniforme. Stilgar je nasuo tamni napita iz pune ba arne boce, prvo gucnuo, a zati m podigao olju dajui zna Ajdahu - bio je to stari slobodnja i obiaj: "Bezbedno je, o usio sam ga." Ova afa bila je Harino delo, spravljena ona o a o je Stilgar najvi e vol eo: zrnevlje ispeeno do rumeno-smee boje, samleveno u fini prah u amenom avanu jo do je vrue i odmah s uvano: bio je dodat omadi melan a. Ajdaho je udahnuo miris bogat zainom, obazrivo ali umno sr nuo. Jo nije zna o da li je ubedio Stilgara. Njegove mentats e moi poele su tiho da dejstvuju u ovi

m ranim jutarnjim asovima, da bi se svi njegovi prorauni na raju suoili sa neizbe ni m podat om sadr anim u poruci Gurnija Hale a. Alija je znala o Letu! Znala je. A Javid je morao da bude zaslu an za to. "Mora me osloboditi ovih ogranienja", ree napo on Ajdaho, jo jednom zapoinjui raspravu. Stilgar je odolevao: "Sporazum o nepodr avanju jedne ili druge strane zaht eva da donosim vrste odlu e. Gani je ovde bezbedna. Ti i Irulan ste bezbedni ovde . Ali ne smete da aljete poru e. Da primate poru e, to mo e, ali ne smete da ih alje te. Dao sam svoju re." "Ova vo postupanje obino nije primereno ada je re o gostu i starom prijat elju sa ojim si delio mnoge opasnosti", ree Ajdaho, znajui da je ovaj adut ve upot rebio. Stilgar je spustio olju, pa ljivo je postavio na njeno mesto na poslu avni u i nije s inuo o a sa nje do je govorio. "Mi Slobodnjaci ne oseamo rivicu zbog i stih stvari oje ta va oseanja izazivaju od drugih", re ao je. Premestio je pa nju na Ajdahovo lice. On se mora privoleti da uzme Gani i napusti ovo mesto, pomisli Ajdaho: " Nije mi bila namera da izazovem bujicu rivice." "To mi je razumljivo", ree Stilgar. "Potegao sam to pitanje da bih ti pru i o predstavu o na em slobodnja om stavu, jer to je ono ime se bavimo: Slobodnjaci. a i Alija misli slobodnja i." "A sve tenici?" "Oni su druga stvar", ree Stilgar. "Oni ele da ljudi gutaju sivi vetar gre ha, uzimajui to ao veito. To je veli a mrlja uz pomo oje oni po u avaju da spoznaju vlastitu pobo nost." Govorio je ravnim glasom, ali Ajdaho je u njemu uo gorinu i pi tao se za to ta gorina nije mogla da po oleba Stilgara. "To je stari, stari tri samodr a e vladavine", ree Ajdaho. "Alija to dobro zna. Valjani podanici moraju da se oseaju rivim. Krivica se zainje ao oseanje neu speha." "Primetio sam to", ree Stilgar oporim glasom. "Ali mora mi oprostiti to u jo jednom da pomenem da je osoba o ojoj govori tvoja supruga. To je sestra Muad'Dib a." "Ona je posednuta, a em ti." "Mnogi to a u. Ona e jednog dana morati da se podvrgne probi. U meuvremenu postoje druge, dale o va nije stvari." Ajdaho je alostivo zavrteo glavom. "Sve to sam ti re ao mo e se proveriti. V eza sa Ja arutuom uve je i la pre o Alijinog hrama. Sauesnici zavere protiv blizan aca tamo se nalaze. Novac za prodaju crva izvan planete tamo ide. Svi onci vode u Alijino nadle tvo, do Namesni tva." Stilgar je zavrteo glavom i dubo o udahnuo vazduh. "Ovo je neutralna ter itorija. Dao sam svoju re." "Stvari ne mogu dalje da idu na ovaj nain!" usprotivio se Ajdaho. "Sla em se." Stilgar je limnuo glavom. "Alija je uhvaena u rug oji se iz dana u dan smanjuje. To je nali onom na em starom obiaju posedovanja vi e ena. On is tie mu u jalovost." Spustio je ispitiva i pogled na Ajdaha. "Ka e da te je prevarila s a drugim mu arcem - 'upotrebiv i svoj se s ao oru je' ini mi se da si se na taj nain i zrazio. U tom sluaju tebi je na raspolaganju jedan sasvim za onit put. Javid je o vde u Tabru sa Alijinim poru ama. Treba samo da..." "Na tvojoj neutralnoj teritoriji?" "Ne, ve napolju u pustinji..." "A a o is oristim tu prili u da pobegnem?" "Ta va prili a ti se nee pru iti." "Stil, unem ti se, Alija je posednuta. ta moram da uradim da bih te ubed io u ..." "To je stvar oju je te o do azati", ree Stilgar. Mnogo puta to om prote l e noi upotrebio je ovaj razlog. Ajdaho je, priseajui se D esi inih rei, re ao: "Ali ima naina da to do a e ." "Naina, da", ree Stilgar. Ponovo je zatresao glavom.

"Bolan, neopoziv. Zbog toga te i podseam na na stav prema rivici. Mi mo emo sebe, u svemu, da razre imo rivice oje bi mogle da nas uni te osim u sluaju Ispita Posednutosti. Za to, sud, to e rei itav narod, prima na sebe potpunu odgovornost." "inili ste to i ranije, zar niste?" "Sirugan sam da asna Maj a nije, u svom azivanju, izostavila na u istoriju ", ree Stilgar. "Vrlo dobro zna da smo to i ranije inili." Ajdaho je iza ao u susret razdra enosti u Stilgarovom glasu. "Nisam anio da te ulovim u neistinitom tvrenju. To je samo..." "No je duga, a pitanja su bez odgovora", ree Stilgar. "Sada je jutro." "Mora mi dozvoliti da po aljem poru u D esi i", ree Ajdaho. "To bi mogla da bude poru a Salusi", ree Stilgar. "Ja ne dajem prazna obea nja. Kad dam re onda je se dr im; iz tog razloga Tabr jeste neutralna teritorija. uv au te ovde uut anog. U zalog za to sam stavio itav svoj imeta ." "Alija mora da bude dovedena na tvoj ispit!" "Mo da. Prvo moram da istra im ima li ola avajuih o olnosti. Nedostata autori teta, mo da. Ili a lo a srea. To bi mogao da bude sluaj prirodne te nje a ravom oja je zajedni a za sve ljude, a ni a o posednutost." " eli da se uveri da nisam samo prevareni mu , oji eli da drugi ispune njegovu osvetu", ree Ajdaho. "Ta pomisao je drugima pala na pamet, a ne meni", ree Stilgar. Osmehnuo s e da bi u lonio ao u iz svojih rei. "Mi Slobodnjaci imamo svoju nau u od predanja, na hadit. Kada se pla imo mantata ili asne Maj e, mi se obraamo haditu. Ka e se da je jedini strah oji se ne mo e izleiti, strah od vlastitih gre a a." "Gospa D esi a mora biti upoznata sa ovim", ree Ajdaho. "Gurni a e..." "Poru a mo da nije do la od Gurnija Hale a." "Ni od oga drugog. Mi Atreidi imamo svoje naine proveravanja poru a. Sti l, zar nee barem da ispita ne e od..." "Ja arutua vi e nema", ree Stilgar. "Uni ten je pre mnogo po oljenja." Dota a o je Ajdahov ru av. "U sva om sluaju, ne mogu da se li im ljudi sposobnih za borbu. Ovo su tegobna vremena, anati su ugro eni... razume li?" Zavalio se u jastu e. "A sad, ad Alija..." "Alije nema vi e", ree Ajdaho. "Ta o ti a e ", Stilgar je sr nuo jo malo afe i odlo io olju. "Ostavimo tu stv ar na miru, prijatelju Ajdaho. esto nije potrebno odsei ru u da bi se izvadio trn. " Nije mogue da je ta o naivan, pomislio je Ajdaho. Ali Stilgar je ustajao dajui do znanja da je razgovor zavr en. Ajdaho se podigao na noge, oseajui u oenost u olenima. Listovi su mu bili utrnuli. Ba ada je Ajdaho ustajao, jedan slu itelj je u ao i stao sa strane. Javid j e stupio u sobu za njim. Ajdaho se o renuo. Stilgar je stajao na etiri ora a uda ljenosti. Ne o levajui, Ajdaho je isu ao no i munjevitim po retom ga sjurio u grud i Javida oji ni ta nije slutio. ove se zateturao unazad svu av i se s no a. Obrnuo se i pao licem prema podu. Noge mu se zabatrga e i ve je bio mrtav. "Te toli o da uut amo ogovaranja", ree Ajdaho. Slu itelj je stajao s izvuenim no em, ne znajui ta da ini. Ajdaho je ve bio vrat o svoj no u orice, oji je ostavio trag rvi na rubu njegove ute odee. "U aljao si mi ast!" povi a gnevno Stilgar. "Ovo je neutralna..." "Umu ni!" Ajdaho se uneo u lice zap repa enom Naibu. "Nosi oglav, Stilgare!" Bila je to jedna od tri smrtne uvrede oje su se mogle naneti Slobodnja u. Stilgarovo lice preblede. "Ti si slugeranja", ree Ajdaho. "Prodao si Slobodnja e zbog njihove vode. " Bila je to druga smrtna uvreda, ona zbog oje je uni ten prvobitni Ja arut u. Stilgar je za ripao zubima i dohvatio svoj ris-no . Slu itelj je odstupio dv a ora a od le a u ulaznim vratima. O renuv i lea Naibu, Ajdaho je ora nuo do o vira vrata, i prolazei uzanim p rolazom pored Javidovog tela, nastavio da govori ne osvrui se, da bi mu s resao i treu uvredu. "U tebi nema ni trun e veitosti, Stilgare. Nijedan od tvojih potoma a

ne nosi tvoju rv u svojim venama!" "Gde si sad renuo, mentate?" Stilgar vi nu po to je Ajdaho nastavio da iz lazi iz sobe. Stiolgarov glas bio je hladan ao polarni vetar. "Da pronaem Ja arutu", ree Ajdaho i dalje se ne o reui. Stilgar je izvu ao no . "Mo da mogu da ti pomognem." Ajdaho se u tom asu nalazio na spoljnoj ivici hodni a. Ne zastav i, on ree: "A o hoe da mi pomogne svojim no em, radljive vode, molim te uradi to sa lea. To je pr i ladan nain za onog oji nosi oglav demona." U dva s o a Stilgar je proleteo roz sobu, zgazio Javidov le i uhvatio Aj daha u spolja njem prolazu. Jednom vornovatom ru om o renuo je Ajdaha i zaustavio g a. Stilgar je stajao naspram Ajdaha is e enih zuba i sa isu anim no em. Toli i je bi o njegov gnev, da a nije ni primetio udnovat osmeh na Ajdahovom licu. "Izvuci svoj no , ti mentats a pogani!" urli nuo je Stilgar. Ajdaho se nasmejao. O tro je o amario Stilgara - levom ru om, desnom ru om dve dubo o uvredljive pljus e po glavi. Uz ispre idan ri , Stilgar je sjurio svoj no u Ajdahov trbuh, proburaziv i ga nagore roz dijafragmu do srca. Ajdaho se s ljo ao na no , i cerei se pogledao prema Stilgaru, iji se bes pr etvorio u iznenadan ledeni o . "Dve smrti za Atreide", ree Ajdaho hrapavim glasom. "Druga iz nimalo bolj eg razloga no prva." Posrnuo je u stranu i pao licem na ameni pod. Krv se irila iz njegovih rana. Stilgar je zurio dole pre o no a sa ojeg je apala rv na Ajdahovo telo, zatim je dubo o, drhtavo udahnuo vazduh. Javid je le ao mrtav iza njega. A suprug Nebes e Materice le ao je ubijen Stilgarovom vlastitom ru om. Moglo se do azivati da Naib nije ni ta drugo uinio do branio ast svog imena, a njavajui ugro avanje neutraln osti oju je obeao. Ali ovaj ubijeni ove bio je Dan an Ajdaho. Bez obzira na mogue do azivanje, bez obzira na 'ola avajue o olnosti' ni ta nije moglo da izbri e ova av i n. a i a o bi ga Alija lino odobrila, bila bi prinuena da javno osvetni i postupi. Ona je, najposle, bila Slobodnja . Da bi vladala Slobodnjacima, nije mogla da bu de ni ta drugo, a ni u najmanjem stepenu. Te tada je Stilgaru sinulo da je ovo tano ona situacija oju je Ajdaho n ameravao da izazove svojom 'drugom smru'. Stilgar je podigao pogled i ugledao zapanjeno lice Hare, svoje druge ene, oja je zurila u njega iz o ru ujueg mno tva ljudi. Gde god da se Stilgar o renuo, n ailazio je na lica sa istovetnim izrazom: zaprepa enost i razumevanje posledica. Stilgar se polagano uspravio, obrisao no o ru av i vratio ga u orice. Ob raajui se licima, svojim uobiajenim tonom, re ao je: "Oni oji ele da pou sa mnom ne a se odmah spreme. Po aljite ljude da pri upe crve." "Gde e da poe , Stilgare?" upitala je Hara. "U pustinju." "Poi u s tobom", ree ona. "Naravno da e sa mnom. Sve moje ene e poi sa mnom. I Ganima. Dovedi je Hara. Smesta." "Da, Stilgare... smesta." O levala je. "A Irulan?" "A o eli." "Da, mu u." I dalje je o levala. "Vodi Ganimu ao taoca?" "Taoca?" Bio je is reno zgranut ovom mi lju. " eno..." Blago je prstom dodir nuo Ajdahovo telo. "A o je ovaj mentat bio u pravu, ja sam Ganimina jedina nada. " Te tada se setio Letovog upozorenja: "uvaj se Alije. Mora da uzme Ganimu i pobeg ne ." 56. Posle Slobodnja a, svi planetolozi shvataju ivot ao izraze energije i tr agaju za njenim vi im ravnima odnosa. Pre o omadia, estica i delia oji su prerasli u op te razumevanje, rasna mudrost Slobodnja a preobrazila se u nove sigurne injeni ce. Stvar oju su Slobodnjaci posedovali ao narod, sva i narod mo e da ima. Potre bno im je samo da razviju oseanje za energijs e odnose. Potrebno im je samo da pr

imete da energija natapa obrasce stvari i prilagoava se tim obrascima. Ara ens a atastrofa, prema Har al-Adu Bio je to Tue ov Sie na unutra njem rubu La nog Zida. Hale je stajao u senci stenovitih bre ulja a oji su titili viso i ulaz u sie, e ajui da oni unutra odlue da li da mu pru e utoi te. Usmerio je pogled napolje a severnoj pustinji a potom se zag ledao u sivoplavo jutarnje nebo. Ovda nji rijumari bili su zaueni saznav i da je on, ov e sa drugog sveta ulovio crva i jahao na njemu. Ali Hale je bio podjedna o zauen njihovim reagovanjem. Bila je to prosta stvar za bistrog ove a oji je mnogo put a video a o se to radi. Hale je ponovo usredsredio pa nju na pustinju, srebrnastu pustinju blista vog stenja i sivozelenih polja gde je voda uinila svoju aroliju. Iznenada je sve o vo do iveo ao neizmerno tro an sadr aj energije, ivota - sve to ugro eno iznenadnim preo retanjem obrasca promene. Bio mu je poznat izvor ova ve rea cije. U pitanju je bio prizor u urbanost i u pustinjs oj ravnici ispod njega. Sanduci mrtvih pe anih pastrm i gurani su u si e zbog destilacije i preuzimanja njihove vode. Bilo je na hiljade tih stvorenja. Ste la su se ovamo privuena izlivanjem vode. I upravo je to izlivanje stavilo Hal e ov um u po ret. Hale je zurio nani e pre o sie ih polja i mea anata ojima vi e nije te la d ragocena voda. Zapa ao je rupe u amenom zidu anata, is idanost amene poplate u da se voda izlila u pesa . ta je napravilo te rupe? Ne e su se protezale du dvades et metara najranjivijih odelja a anata, na mestima gde se me an pesa , upijajui vodu, povlaio napolje, stvarajui ugnua. Ta ugnua su upravo vrvela od pe anih pastrm i. Sie a deca su ih lovila i ubijala. E ipe za oprav u radile su na razbijenim zidovima anata. Drugi su razno sili minimalne oliine vode za zalivanje najugro enijih bilja a. Istonici vode u gig ants oj cisterni ispod tue s e sabirnice za vetar bili su zatvoreni da bi se spr eilo izlivanje u razvaljeni anat. Crp e oje su radile na sunevu energiju bile su is ljuene. Voda za navodnjavanje uzimala se iz lo vi oje su ilele na dnu anata i s mu om iz cisterne unutar siea. Metalni o vir ulaznog zaptivaa iza Hale a puc etao je sa porastom dnevne temperature. Kao da je taj zvu po renuo njegove oi, Hale uhvati sebe a o pogle dom ara o o najudaljenije rivine anata, na mestu gde je voda najdrs ije za la u p ustinju. Sie i graditelji vrtova - optimisti, zasadili su tamo jedno posebno drvo oje je bilo osueno na propast a o se vodeni to ubrzo ne uspostavi. Hale je zu rio tamo u u avno, puzavo perje vrbinog drveta, izrec anog pes om i vetrom. Za njega, to drvo je simbolizovalo novu stvarnost, a o njegovu, ta o i Ara isa. Obojica smo ovde stranci. Mnogo je vremena ovim ljudima u sieu bilo potrebno da donesu odlu u, ali im je ove valjano osposobljen za borbu oito mogao biti od oristi. Krijumarima su uve bili potrebni sposobni ljudi. Hale ipa nije gajio ni a ve iluzije u pogle du njih. Krijumari ovog vremena nisu bili oni rijumari oji su mu pru ili utoi te pre toli o mnogo godina ada je pobegao po rasturanju feuda njegovog Vojvode. Ne, ov o je bio nov soj, eljan brzog bogaenja. Ponovo se usredsredio na alosnu vrbu. Hale u je u tom trenut u palo na um da bi olujni vetrovi njegove nove stvarnosti mogli da is idaju u paramparad ove rijumare i sve njihove prijatelje. Mogli su da uni te Stilgara sa njegovom rh om neutralno u i zajedno sa njim odnesu sva plemena oja su ostala odana Aliji. Svi bi oni postali naseljenici. Hale je video a o se to ranije de ava, upoznav i gora u us toga u vlastitoj domovini. Video je jasno, priseajui se pona anja grads ih Slobo dnja a, njihovog modela predgraa, i nepogre ivih obiaja seos og siea oji su ileli a i ovde u rijumars om s rovi tu. Seos e oblasti su bile olonije urbanih centara. Bi li su nauili da nose postavljen jaram, navedeni na to ili pohlepom ili praznoverj em. a i ovde, pogotovu ovde, narod je imao dr anje potinjene svetine, a ni a o stav slobodnih ljudi. Bili su odbrambeni, pritajeni, dvosmisleni. Sva o ispoljavanje autoriteta bilo je predmet ozlojeenosti - bilo og autoriteta: Namesni tva, Stilga rovog, njihovog vlastitog Saveta... Ne mogu da imam poverenja u njih, pomislio je Hale . Mogao je jedino da

ih upotrebi i pothrani njihovo nepoverenje prema drugima. Bilo je to alosno. I ezao je stari daj i uzmi obiaj slobodnog ove a. Stari obiaji su se sveli na obredne rei, a njihovo pore lo je izgubljeno u seanju. Alija je dobro obavila svoj posao, a njavajui opoziciju i nagraujui pomagae, preme tajui snage carstva nasumice, s rivajui glavne inioce sile svog Carstva. pijune! Bo e blagi, pijune oje je ona morala da ima! Hale je gotovo mogao da vidi obni ritam po reta i odgovarajuih protiv p o reta za oji se nadala da njene protivni e dr i van ravnote e. A o Slobodnjaci ostanu pospani, ona e pobediti, pomislio je. Ulazni zaptiva iza njegovih lea rcnu do se otvarao. Pomolio se sie i uvar po imenu Melides. Bio je to ove nis og rasta sa telom u obli u ti ve oje se sa upljalo u vretenaste noge, ija je ru noa bila samo nagla ena pustinjs im odelom. "Primljen si", ree Melides. Hale je zauo prepredenu dvolinost u ove ovom glasu. Ono to je taj glas ot r ivao azivalo je Hale u da e mu ovo utoi te biti utoi te samo na ogranieno vreme. Samo do ne u radem jedan od njihovih toptera, pomislio je. "Moja zahvalnost va em Savetu", ree on. Pri tom je pomislio na Esmara Tue a , po ome je ovaj sie dobio ime. Esmar, ve dugo po ojni , rtva neije prevare, na prv i pogled bi rasporio gu u ovog Melidesa. 57. Bilo oja staza oja su ava mogunosti u budunosti mo e da postane smrtnosna l op a. Ljuds a bia ne re sebi put roz lavirint; ona pretra uju iro horizont ispunje n jedinstvenim prili ama. Su avajua ta a gledanja lavirinta mo e da privlai samo stvore nja iji su nosevi zagnjureni u pesa . Se sualno proiza le jedinstvenosti i razliitos ti su spasonosna za tita zaina. Priruni Svemirs og Esnafa "Za to ne oseam alost?" Alija je uputila ovo pitanje tavanici svoje male oda je za primanje, sobe oju je mogla po irini da pree sa deset ora a i sa petnaest po du ini. Soba je imala dva viso a i uzana prozora oji su pre o ara ens ih rovo va gledali na Za titni Zidd. Bilo je s oro podne. Sunce je esto o pe lo udubljenje u ome je grad bio sazidan. Alija je spustila pogled na Buer Agarvesa, biv eg Tabrita, a sada Zijinog pomoni a oji je omandovao stra om u Hramu. Agarves joj je doneo vest da su Javid i Ajdaho mrtvi. Rulja pot azivaa, pomoni a i stra ara u la je zajedno sa njim, a jo vi e ih se gu valo u spolja njim holovima, po azujui da su ve znali za sadr aj Agarvesove por u e. Rave vesti su brzo putovale Ara isom. Ovaj Agarves bio jeove nis og rasta sa, za jednog Slobodnja a, o ruglim licem, gotovo detinjim u svojoj zao rugljenosti. Bio je jedan od onih iz novog s oja oje je odli ovala vodena debljina. Alija ga je videla ao da je bio podelje n u dva li a: jedan sa ozbiljnim licem i neprozirnim oima boje indiga uz zabrinut izraz o o usta i drugi ulan i ranjiv, uzbuujue ranjiv. Posebno joj se dopadala punoa njegovih usana. Ia o jo nije bilo podne, Alija je u tegobnoj te ini o o sebe osetila ne to to je azivalo o zalas u sunca. Ajdaho je trebalo da umre o zalas u sunca, re la je u sebi. "Ka o to, Bueru, da si ti glasni ovih vesti?" upitala je zapa ajui opreznu hitrost oja se pomolila u njegovom izrazu. Agarves je po u ao da proguta pljuva u, a onda je prozborio hrapavim glasom oji jedva da je bio jai od apata. "Po ao sam sa Javidom, seate se? I ad me je... Stilgar poslao vama, nalo i o mi je da vam a em da vam donosim izraz njegove poslednje odanosti." "Izraz poslednje odanosti", odazvala se ona. " ta je time eleo da a e?" "Ne znam, gospo Alija", izgovarao se on.

"Objasni mi jo jednom ta si video", naredila je i zaudila se to joj je o a po stala ta o hladna. "Video sam..." Nervozno je gore-dole latio glavom, a onda je spustio po gled na pod ispred Alije. "Video sam Svetog Supruga mrtvog na podu centralnog ho dni a i Javida a o le i mrtav nedale o u bonom prolazu. ene su ih ve pripremale za H uanui." "I Stilgar te je pozvao da vidi taj prizor?" "Tano, moja gospo. Stilgar me je pozvao. Poslao je Modiba, Po ornog, njeg ovog urira u sieu. Modibo mi nije dao ni a vo upozorenje. Samo mi je saop tio da S tilgar eli da me vidi." "I ti si tamo video telo moga mu a na podu?" Susreo je njene oi u jednom leteem pogledu, i ponovo vratio pa nju na pod is pred nje pre nego to je limnuo glavom. "Da, moja gospo. I Javidovo telo u neposr ednoj blizini. Stilgar mi je re ao... re ao mi je da je Sveti Suprug ubio Javida ." "A mog mu a, veli Stilgar..." "Svojim ustima mi je to re ao, moja gospo. Stilgar je re ao da je to on uinio. Re ao mi je da mu je Sveti Suprug izazvao bes." "Bes", ponovila je Alija. "Ka o se to dogodilo?" "Nije re ao. Ni o nije re ao. Pitao sam, ali ni o nije re ao." "I tada su te poslali meni sa ovom ve u?" "Da, moja gospo." "Zar ni ta nisi mogao da uini ?" Agarves je ovla io usne jezi om a onda izjavio: "Stilgar je naredio, moja gospo. A to se de avalo u njegovom sieu." "Shvatam. A ti si uve slu ao Stilgara." "Uve sam ga slu ao, moja gospo, do me nije oslobodio obaveze." "Do te nisu poslali u moju slu bu, hoe da a e ?" "Sada se samo vama po oravam, moja gospo!" "Je li ta o? Reci mi, Buer, a o ti naredim da ubije Stilgara, tvog starog Naiba, da li bi to uinio?" Susreo je njen netremian pogled sa vrstinom oja je rasla. "A o ta o nared ite, moja gospo." "To ti i nareujem. Ima li ne u predstavu gde je oti ao?" "U pustinju; to je sve to znam, moja gospo." "Koli o je ljudi poveo sa sobom?" "Valjda polovinu ivlja." "I Ganimu i Irulan!" "Da, moja gospo. Oni oji su oti li optereeni su enama, decom i prtljagom. S tilgar je sva om ponudio izbor - da rene s njim ili da bude osloboen svoje obave ze. Mnogi su izabrali da budu osloboeni. Oni e izabrati novog Naiba." "Ja u izabrati njihovog novog Naiba! A to e biti ti, Buer Agarves, na dan ad mi donese Stilgarovu glavu." Agarves je mogao da prihvati izbor roz bit u. Bio je to slobodnja i nain. Re ao je: "Ka o zapovedate, moja gospo. Na oje snage mogu..." "Vidi to sa Zijom. Ne mogu da ti dam mnogo toptera za poteru. Potrebni s u mi na drugom mestu. Ali e dobiti dovoljno ratni a. Stilgar je pogazio svoju ast. Mnogi e se rado staviti u slu bu." "Onda idem da se pobrinem za to, moja gospo." "e aj!" Odmerila ga je za trenuta , razmatrajui oga bi mogla da po alje da nadzire ovo ranjivo dete. Bie mu potrebno pa ljivo uvanje do se ne do a e. Zia e, vero vatno, znati oga valja poslati. "Da li sam slobodan da odem, moja gospo?" "Nisi slobodan. Moram nasamo i iscrpno da se posavetujem s tobom o plano vima hvatanja Stilgara." Stavila je ru e na lice. "Neu da jadi ujem do ne ispuni moju osvetu. Daj mi ne oli o minuta da se saberem." Spustila je ru u. "Jedna od mojih slu itelj i e ti po azati put." Dala je jedva primetan zna ru om jednoj od s vojih slu itelj i i do apnula alus, svojoj novoj autant inji: "O upaj ga i namiri i pre no to ga dovede . Smrdi na crve." "Da, gospodarice."

Alija se, potom, o renula, izigravajui alost oju nije oseala i povu la se u svoje odaje. Tamo u svojoj spavaoj sobi, zalupila je vrata, opsovala i tresnula nogom. Taj pro leti Dan an! Za to? Za to? Za to? Razumela je da je to bio hotimian Ajdahov izazov. Ubio je Javida i izazva o Stilgara. To je govorilo da je znao o Javidu. Cela stvar se morala shvatiti a o poru a od Dan ana Ajdaha, njegov poslednji stav. Ponovo je tresnula nogom, pa jo jednom, pomamno jurei po spavaoj sobi. Pro let bio! Pro let bio! Pro let bio! Stilgar je prebegao pobunjenicima i Ganima zajedno sa njim. Irulan, ta oe . Pro leti svi bili! Njena tres ajua noga se sudarila sa ne om bolnom prepre om, spustiv i se na ne i metal. Kri nula je od bola i pogledav i dole, ot rila da je ozledila stopalo jednom metalnom ploom. Dograbila ju je i sleeno zastala pri pogledu na ovo to je d r ala u ruci. Bila je to jedna stara opa, od onih srebrnoplatinastih originala sa Kaladana, prvobitno dodeljena od strane Vojvode Leta Atreida I njegovom majstoru maevanja, Dan anu Ajdahu. Mnogo puta je videla Dan ana da je nosi. A on ju je ba cio ovde. Alijini prsti su grevito epali opu. Ajdaho ju je ostavio ovde ad... ad... Suze joj grunu e na oi probiv i se napolje upr os veli oj slobodnja oj uslovlj enosti. Usta joj se opusti e u sleenu grimasu i ona oseti a o stara borba otpoinje unutar njene lobanje, dose ui do vrhova njenih prstiju na ru ama i nogama. Osetila je da je postala dva bia. Jedno oje je sa uenjem gledalo na ova telesna izvijanja. Drugo je te ilo da se poda neizmernom bolu oji se irio u njenim grudima. Suze su sada slobodno te le niz njene obraze, i Zaueni je iznutra alostivo upitao: "Ko plae? Ko je to o plae? Ko to sad plae?" Ali ni ta nije moglo da zaustavi suze i ona oseti muninu oja joj je plamte la u grudima da bi na raju po renula njeno telo i bacila ga na revet. I dalje je ne to od te dubo e zauenosti zahtevalo da sazna: "Ko plae? Ko je t o..." 58. Tim delima Leto II u lonio je sebe iz evolutivnog sleda. Uinio je to roz smi ljeno bolan in, govorei: 'Biti nezavisan znai biti u lonjen.' Oboje blizanaca vi delo je izvan nu nosti pamenja ao proces merenja nain odreivanja njihove udaljenosti od njihovih ljuds ih istoni a. Ali ba je Letu II bilo sueno da uradi smelu stvar, shvativ i da je pravo stvaranje nezavisno od svog tvorca. On je odbio da ponovo st avi u pogon evolucioni niz, govorei: 'To me, ta oe, sve vi e udaljava od oveanstva.' V ideo je ta je to sadr avalo: da ne mo e biti stvarno zatvorenih sistema u ivotu. Sveta Metamorfoza od Har al-Ada Tu su bile ptice oje su se gojile na raun inse ts og ivota od oga je vrv eo predeo vla nog pes a s druge strane razorenih anata: papagaji, svra e, av e. Ov o je bila jedna d edida, poslednji od novih gradova, sagraen na podlozi od povr ins o g bazalta. Sada je le ao napu ten. Ganima je, oristei jutarnje asove da ispita oblast iza prvobitnih sadova napu tenog siea, ot rila jedan po ret i ugledala arenog gu tera . Ne to ranije je videla gila detlia, a o se gnezdi u zidu od blata d edide. Razmi ljala je o ovome ao o sieu, ali je to u stvari bila gomila nis ih zi dova napravljenih od uvr enih cigli od blata, o ru ena sadovima oji su imali za cilj da zadr e napredovanje dina. Le ao je unutar Tanzerufta, est stotina ilometara ju no o d Sihaja Grebena. Bez ljuds ih ru u da ga odr avaju, sie je ve poeo da se utapa u pus tinju; zidovi su bili nagri eni udarima olujnih vetrova, bilj e su odumirale, a za saene povr ine ispucale od sa i ueg sunca. Pa ipa je pesa s druge strane razbijenog anata ostao vla an, potvrujui inj enicu da je zdepasta masa sabirnice vetra jo fun cionisala. To om ovih meseci po njihovom be stvu iz Tabra, begunci su potra ili o ril

je u ne oli o ova vih mesta oje je nenastanjivim uinio Pustinjs i Demon. Ganima nije verovala u tog Pustinjs og Demona ia o se nije mogla porei oita izvesnost raz orenosti anata. Povremeno su dobijali vesti iz severnih naseobina, roz susrete sa pobun jenim lovcima na zain. Ne oli o toptera - ne i su re li ne vi e od est - izvr ilo je i zvia e letove tragajui za Stilgarom, ali Ara is je bio veli i, a njegova pustinja b lagona lona beguncima. Prema izve tajima postojala je pronai-i-uni ti jedinica zadu ena da ot rije Stilgarovu dru inu, ali ta jedinica na ijem elu se nalazio biv i Tabrit Bu er Agarves imala je i druge zadat e, ta o da se esto vraala u Ara en. Pobunjenici su govorili da je do lo do manjih o r aja izmeu njih i Alijinih t rupa. Nasumina pusto enja od strane pustinjs og demona uinila su da du nost uvanja domai h utvrenja postane glavna briga Alije i Naiba. a i rijumari nisu bili po teeni, ali se za njih govorilo da rstare pustinjom u potrazi za Stilgarom, elei da dobiju na gradu za njegovu glavu. Stilgar je doveo svoju dru inu u ovu d edidu neposredno pre mra a prethodnog dana, sledei nepogre ivo ulo za vlagu svog starog slobodnja og nosa. Bio je obeao da e ih us oro povesti na jug a palmama, ali je odbijao da odredi taan datum po reta . Ia o mu je glava bila ucenjena na iznos ojim bi se ne ad mogla upiti cela je dna planeta, Stilgar je odavao utisa najsrenijeg i najbezbri nijeg ove a. "Ovo je dobro mesto za nas", re ao je on, ista av i da je sabirnica vetra jo fun cionisala. "Na i prijatelji su nam ostavili ne to vode." Sada je to bila mala grupa, ezdeseta ljudi sve u svemu. Stari, bolesni i veoma mladi bili su protureni na jug u podruje palmi i tamo prihvaeni od strane p overljivih porodica. Ostali su samo najvr i, a i oni su imali mnogo prijatelja na se veru i jugu. Ganima se pitala za to je Stilgar odbijao da razgovara o onom to se de avalo na ovoj planeti. Zar nije mogao to da vidi? Po to su anati bili razoreni, Slobodn jaci su se povu li do severnih i ju nih linija oje su ne ad oznaavale opseg njihov ih poseda. Ova selidba je samo oznaavala ono to je moralo da se dogaa u celom carst vu. Jedno stanje bilo je ogledalo drugog. Ganima je provu la ru u ispod o ovratni a svog pustinjs og odela i ot opa la ga. Upr os njenim brigama ovde se oseala naroito slobodna. Unutra nji ivoti je vi e nisu injili, ia o je povremeno oseala a o se njihova pamenja umeu u njenu svest. Iz tih pamenja znala je a va je ova pustinja bila ne ad, pre uin a e olo og preobr a aja. Bila je suvlja, na primer. Ova neopravljena sabirnica vetra je jo fun cionis ala jer je postup u podvrgavala vla an vazduh. Mnoga stvorenja oja su se ne ad lonila ove pustinje sada su se usuivala da ive ovde. Mnogi u dru ini zapazili su a o su se dnevne sove namno ile. Ganima je , a i sada, mogla da vidi mravlje ptice. Pos a ivale su i igrale du redova inse a ta oji su se rojili u vla nom pes u pri raju razvaljenog anata. Svega ne oli o jazavaca dalo se videti tamo, ali je zato engurastih mi eva bilo nebrojeno mnogo. Praznoveran strah vladao je ovim novim Slobodnjacima, a Stilgar tu nije bio bolji od ostalih. Ova d edida bila je vraena pustinji po to je njen anat peti pu t razoren u ciglih jedanaest meseci. etiri puta popravljali su pusto oju je za so bom ostavio Pustinjs i Demon, a onda vi e nisu imali rezervi vode da bi mogli da s e izlo e jo jednom gubit u. Isti je sluaj bio sa svim d edidama, a i sa mnogim starim sieima. Osam od de vet naseobina bilo je napu teno. Mnoge od starih sie ih zajednica bile su pretrpani je nego i ad ranije. I do je pustinja ulazila u svoju novu fazu, Slobodnjaci su se vratili svojim starim obiajima. Viali su preds azanja u svemu. Zar crvi nisu p ostajali sve rei svuda osim u Tanzeruftu? Bila je to ai-Huludova azna! Viali su se mrtvi crvi, a da ni ta nije u azivalo na uzro njihove smrti. Oni bi posle smrti brzo potonuli u pustinjs i prah, ali su one smrvljene glomazne mase na oje su S lobodnjaci sluajno nailazili, ispunjavale posmatrae u asom. Stilgarova dru ina nabasala je na jednu ta vu trupinu, prethodnog meseca, i trebalo im je etiri dana da se otresu oseanja zla. Ta stvar je vonjala na iselu i otrovnu trule . Njegova raspadajua masa pronaena je a o le i na vrhu zains og mehur a, do je zain uglavnom bio upropa en. Ganima je odvratila pogled od anata i ponovo se zagledala u d edidu. Prav o ispred nje le ao je razvaljen zid oji je ranije za lanjao mu tamal, malo produ enje

vrta. Istra ila je to mesto sa ja im pouzdanjem u vlastitu ljubopitljivost i pron a la zalihu pljosnatog, neu iseljenog zains og hleba u jednoj amenoj utiji. Stilgar ga je uni tio, govorei: "Slobodnjaci ni ad ne bi ostavili dobru hra nu iza sebe." Ganima je posumnjala da je pogre io, ali to nije bilo vredno rasprave ili rizi a. Slobodnjaci su se menjali. Ne ada su se slobodno retali bledom, vueni pr irodnim potrebama: voda, zain, trgovina. Jutarnje ivosti ivotinja bili su im budiln ici. Ali sada su se i ivotinje retale prema ne im udnim ritmovima, do se veina Sl obodnja a tis ala u svojim starim peins im s loni tima u o rilju severnog Za titnog Z ida. Lovci na zaine su bili ret i u Tanzeruftu, i jedino se Stilgarova dru ina ret ala po uzoru na stare naine. Verovala je Stilgaru i njegovom strahu od Alije. Irulan je sada pot repi la njegova obrazlo enja, vrativ i se udnovatom Bene Geserit sanjarenju. Ali na dale o j Salusi, Farad'n je jo iveo. Jednog dana e morati da doe do obrauna. Ganima je pogledala navi e u srebrnasto jutarnje nebo, prebirajui po umu. G de se mogla nai pomo? Gde je bio ne o o bi je saslu ao do je ot rivala ono to je vi dela da se dogaa svuda o o njih? Gospa D esi a se zdr ala na Salusi, a o je trebalo v erovati izve tajima. A Alija je bila stvor na pijedestalu sa jedinim ciljem da bud e olosalna, do je istovremeno sve dalje odmicala od stvarnosti. Gurni Hale se nigde nije mogao nai, ia o su obave tenja govorila da je vian svugde. Propovedni je pre ao u s rivanje, a njegova jereti a vi a, ostala samo pa menje oje je bledelo. A Stilgar? Bacila je pogled pre o razru enog zida na mesto gde je Stilgar pomagao da se popravi cisterna. Stilgar je u ivao u svojoj ulozi volje-pustinje, do je cena njegove glave sva og meseca rasla. Ni ta vi e nije imalo smisla. Ni ta. Ko je bio taj Pustinjs i Demon, to bie sposobno da uni tava anate ao da s u oni la ni idoli oje valja survati u pesa . Je li to bio ne i podivljali crv? Je li to bila trea sila u pobuni - mnogo ljudi? Ni o nije verovao da to mo e biti crv . Voda bi ubila sva og crva oji bi se usudio da udari na anat. Mnogi Slobodnja ci verovali su da je Pustinjs i Demon u stvari bila dru ina revolucionara namerena da zbaci Alijin Mahdinat i vrati Ara is starim nainima. Oni oji su u to veroval i govorili su da bi to bilo dobro. Ratosiljati se te pohlepne apostols e loze o ja je malo ta drugo uradila do podupirala sopstvenu osrednjost. Vratiti se istins oj religiji oju je Muad'Dib ustanovio. Dubo uzdah potresao je Ganimu. Oh, Leto, pomislila je. Gotovo sam rados na to nisi do iveo da vidi ova vremena. Rado bih ti se pridru ila, ali je moj no jo neo rvavljen. Alija i Farad'n. Farad'n i Alija. Stari Baron je njen demon, a to se n e mo e dozvoliti. Hara se pomolila iz d edide, pribli avajui se Ganimi vrstim ora om oji je pr osto gutao pesa . Hara se zaustavila ispred Ganime i o tro upitala: " ta radi sama ov de napolju?" "Ovo mesto je udno, Hara. Trebalo bi da ga napustimo." "Stilgar e a da se susretne sa ne im ovde." "Oh? Nije mi re ao da..." "Za to bi sve trebalo da ti a e? Ma u?" Hara je pljesnula vodeni meh oji j e nadimao prednju stranu Ganimnine odee. "Jesi li ti zrela ena pa da bude trudna?" "Bila sam trudna toli o puta da se to ne mo e ni izbrojati", ree Ganima. "M ani se tih igara odrastao-dete sa mnom!" Hara je ustu nula ora zauv i jed u Ganiminom glasu. "Vi ste dru ina glupa a", ree Ganima, mahnuv i ru om ao da eli da obuhvati d ed idu i delatnost Stilgara i njegovih ljudi. "Ni a o nije trebalo da poem sa vama." "Do sad bi bila mrtva da nisi po la." "Mo da. Ali vi ne vidite ono to vam je ispred nosa! Ko je taj oga Stilgar oe uje da sretne ovde?" "Buer Agarves." Ganima je zurila u nju. "Prijatelji iz siea Crveni Bezdan tajno su ga doveli ovamo", objasnila je Hara.

"Alijina mala igra a?" "Doveli su ga sa povezom na oima." "Je l' Stilgar veruje u to?" "Buer je tra io da pregovara. Sla e se sa svim na im uslovima." "Za to me ni o nije obavestio o tome?" "Stilgar je znao da bi se ti zalagala protiv toga." "Zalagala protiv... Pa to je ludilo!" Hara se smre. "Ne zaboravi da je Buer..." "On je Porodica!" odsee Ganima. "On je unu Stilgarovog bratanca. Znam. I Farad'n iju u rv jednog dana da prolijem je bliza roa meni. Misli li da e to zaus taviti moj no ?" "Upotrebili smo distrans. Ni o ne sledi njegovu grupu." Ganima je prozborila tihim glasom: "Ni a vo dobro iz toga nee izii, Hara. Trebalo bi smesta da odemo odavde." "Da li si protumaila preds azanje?" upitala je Hara. "Onaj mrtvi crv, oj eg smo videli! Je li to bio..." "Strpaj ga u matericu i rodi ga na ne om drugom mestu", razbesnela se Ga nima. "Ne dopada mi se taj susret ao ni ovo mesto. Zar to nije dovoljno?" "Rei u Stilgaru ta ti..." "Sama u mu rei!" Ganima proe rupnim ora om pored Hare, oja je iza njenih lea nainila zna u obli u crvovih rogova da odagna zlo.

Ali Stilgar se samo nasmejao Ganiminim strahovima i naredio joj da poe da potra i pe ane pastrm e ao da je i ona bila jedno od dece. Odjurila je u jednu od d e didinih napu tenih ua i uurila se u uglu da pothrani srd bu. Oseanja su, ipa , brzo min la; osetila je ome anje unutra njih ivota i setila se da je ne o govorio: "Ko budemo mogli da ih uinimo nepo retnim, stvari e da te u ao to planiramo." Ka va udna misao. Nije bila u stanju da se priseti o je izustio ove rei. 59. Muad'Dib je bio li en prava na nasledstvo i govorio je u ime svih oji su bili li eni prava na nasledstvo u svim vremenima. On je dizao glas protiv dubo e n epravde oja otuuje individuu od onog to je izgledalo da joj pripada ao pravo.

Gurni Hale je sedeo na ulo om brdu sa svojim balisetom pored sebe na ponj avi od zains ih vla ana. Ispod njega zatvorena otlina vrvela je od radni a oji su sadili etvu. Pe ana navoznica ojom su Izgnani mamili crve na zains i trag bila je zapreena novim anatom. Zasadi su se spu tali niz osinu da bi zadr ali njeno runje nje. Bilo je s oro vreme za popodnevni obed, a Hale se nalazio na brdu vi e od jednog asa po u avajui da porazmisli u ovoj osamljenosti. Ljudi su dole ulagali vel i i trud, ali sve to je on video bilo je delo melan a. Prema Letovoj linoj proceni p roizvodnja zaina bi us oro trebalo da padne na jednu desetinu od svog vrhunca u d oba Har onena. Vrednost zaliha se, sa sva om narednom isporu om svuda u carstvu udvostruavala. Govorilo se da je od Porodice Metuli ot upljena polovina Novebruns ih planeta za tri stotine dvadeset i jedan litar. Izgnani su radili ao ljudi oje je avo gonio, a mo da je ta o i bilo. Pre sva og obro a, o retali su se a Tanzeruftu i molili se ovaploenom ai-Huludu. Ta o su oni videli Leta, a roz njihove oi, Hale je video budunost u ojoj je veina ovea nstva delila njihov pogled. Hale nije bio siguran da nu se ta av ishod dopadao. Leto je zasnovao ova av mit ada je doveo Propovedni a i Hale a ovde u H ale ovom u radenom topteru. Leto je golim ru ama probio ulo i anat, bacajui veli o amenje i vi e od pedeset metara. Kada su izgnani po u ali da se ume aju, Leto je ods e ao glavu najbli em jedva uoljivim zamahom ru e. Pobacao je ostale natrag meu njiho ve drugove i glasno se narugao njihovom oru ju. Ri nuo je na njih demons im glasom

Mahdinat, jedna od analiza od Har

al-Ada

: "Vatra me nee dotai! Va i no evi me nee ozlediti! Na meni je ai-Huludova o a!" Izgnani su ga tada prepoznali i prisetili se njegovog be stva, ada je s oio sa brda 'neposredno u pustinju'. Pali su niice ispred njega i Leto je izdao s voje zapovesti. "Dovodim vam dva gosta. uvaete ih i u azivati im po tovanje. Obnoviet e anat i otpoeti sa saenjem oaznog vrta. Jednog dana u se ovde nastaniti. Vi ete pr ipremiti moj dom. Neete vi e da prodate ni trun u zaina, ve ete da us ladi tite sva i de li oji sa upite." Sve dalje je i ao sa svojim uputstvima, a Izgnani su upijali sva u re, gled ajui ga roz strahom zasta ljene oi, roz strahopo tovanje oje je prelazilo u prest ravljenost. Pred njima je stajao ai-Hulud, onano is rsnuv i iz pes a! Nije bilo ni a vog nagove taja ove metamorfoze ada je Leto prona ao Hale a sa Gadean al-Falijem u jednom malom pobunjeni om sieu od Gare Rudena. Leto je sa svojim slepim saputni om do ao tamo iz pustinje starim zains im putem, ja ui na crvu roz oblast u ojoj su crvi sada bili prava ret ost. Priao je da je vi e puta bio pr inuen da s ree zbog prisustva vlage u pes u, dovoljno vode da otruje crva. Stigli su tamo odmah posle podneva i stra ari su ih doveli u javnu odaju amenih zidova. Seanje je sada obuzelo Hale a. "Da le, to je Propovedni ", re ao je. Koraajui o o ovog slepog ove a, prouavajui ga, Hale se prisetio pria o njemu. Tu u sieu, ni a va obrazina pustinjs og odela nije rila stara o lice, i njegove crte su slu ile seanju da pravi poreenja. Da, ovaj ove je zaista liio na starog Vojvo du po ome je Leto dobio ime. Da li je ta slinost bila sluajna? "Poznate su ti prie o ovome ovde?" upitao je Hale , obraajui se postrance L etu. "Da je on tvoj otac oji se vratio iz pustinje?" "uo sam za te prie." Hale se o renuo da osmotri dea a. Leto je nosio neobino pustinjs o odelo sa savijenim rubovima o o lica i u iju. Po rivalo ga je crno odelo, a noge su bile obuvene u izme za pesa . Njegovo prisustvo ovde zahtevalo je mnoga obja njenja a o je uspeo jo jednom da pobegne. "Za to si doveo Propovedni a ovamo?" upitao je Hale . "U Ja arutuu su govo rili da on radi za njih." "Vi e ne. Doveo sam ga zbog toga to Alija hoe da ga ubije." "Ta o? Ti, znai, misli da je ovo utoi te?" "Ti si njegovo utoi te." Za sve to vreme Propovedni je stajao po raj njih, nijednim migom ne oda jui da ga zanima u om se pravcu njihov razgovor ree. "Valjano me je slu io, Gurni", ree Leto. "Kua Atreida nije izgubila sva o os eanje obaveze prema onima oji nam slu e." "Kua Atreida?" "Ja sam Kua Atreida." "Pobegao si iz Ja arutua pre no to sam mogao da dovr im ispitivanje oje je tvoja ba a naredila", ree Hale . "Ka o mo e da pretpostavi ..." " ivot ovog ove a treba da uva ao da je tvoj vlastiti", re ao je Leto ao da nije bilo ni a ve rasprave i ne prezajui susreo Hale ov netremian pogled. D esi a je nauila Hale a mnogim Bene Geserit potan ostima opa anja ali on nij e u Letu pronalazio bilo ta to bi govorilo o neem drugom do o spo ojnoj sigurnosti. Ipa D esi ina nareenja nisu gubila na znaaju. "Tvoja ba a me je obavezala da dovr im tvoje obrazovanje i uverim se da nisi posednut." "Nisam posednut." Bila je to bezuslovna tvrdnja. "Za to si pobegao?" "Namri je imao nareenje da me ubije bez obzira na to ta ja uradio. Njegova nareenja poticala su od Alije." "Jesi li ti, u tom sluaju, Istinozborac?" "Jesam." Jo jedna bezuslovna tvrdnja ispunjena samopouzdanjem. "A Ganima ta oe?" "Ne." Propovedni je u tom trenut u, pre inuo utanje, o renuv i svoje prazne one j ame prema Hale u ali po azujui na Leta. "Misli da ti mo e da ga stavi na probu?" "Ne me aj se ad ne zna ni ta o problemu i njegovim posledicama", zapovedio j

e Hale , ne gledajui ove a. "Oh, vrlo dobro poznajem, njegove posledice", ree Propovedni . "Jedna sta ra ena oja je mislila da zna ta radi me je pre mnogo vremena stavila na probu. Ni je znala a o, ao to se po azalo." Hale se tada obrnuo prema njemu. "Ti si jo jedan Istinozborac?" "Bilo o mo e da bude Istinozborac, a i ti", ree Propovedni . "To je stvar samopo tenja prema prirodi vlastitih oseanja. Zahteva da ima unutra nje slaganje sa is tinom oja dozvoljava la o prepoznavanje." "Za to se me a ?" upitao je Hale , spustiv i ru u na ris-no . Ko je bio ovaj Prop ovedni ? "Uestvujem u ovim dogaajima", ree Propovedni . "Moja maj a bi mogla da polo i svoju rv na oltar, ali ja imam druge pobude. I shvatam va problem." "Oh?" Hale je sada postao doista radoznao. "Gospa D esi a ti je nalo ila da napravi razli u izmeu vu a i psa, izmeu ze'eb i e'leb. Prema njenoj definiciji vu je ne o o ima mo i zloupotrebljava tu mo. M eutim, izmeu vu a i psa postoji razdoblje nastajanja ada ne mo e da ih razli uje ." "To je blizu su tine", ree Hale , primeujui a o sve vi e sie ih ljudi ulazi u j avnu odaju da bi slu ali. "Ot ud to zna ?" "Zato to poznajem ovu planetu. Ne razume ? Razmisli a o je to. Ispod povr in e su stene, al, naslage, pesa . To je planetno pamenje, sli a njene istorije. Is to je i sa ljuds im biima. Pas se sea vu a. Sva a vaseljena o ree se o o jezgra bit isanja i od toga jezgra prema spolja pru aju se sva pamenja sve do same povr ine." "Vrlo zanimljivo", ree Hale . "Ka o bi mi to pomoglo da sprovedem nareenja oja sam dobio?" "Pregledaj sli u svoje istorije oja je unutar tebe. Op ti ao to bi ivotinj a op tila." Hale je zatresao glavom. U ovom Propovedni u bilo je neodoljive neposre dnosti, osobine oju je mnogo puta uoio od Atreida; postojali su vi e nego neznatn i nagove taji da je ovaj ove oristio moi Glasa. Hale je osetio a o mu je srce poe lo br e da bije. Da li je to bilo mogue? "D esi a je tra ila rajnji ispit, pritisa uz pomo oga bi temeljno t ivo nj enog unu a izbilo na povr inu", ree Propovedni . "Ali to t ivo je stalno tu, izlo eno tvom pogledu." Hale se o renuo i zagledao se u Leta. Ovaj po ret do ao je sam od sebe, i znuen neodoljivim silama. Propovedni je nastavio, ao da je pouavao svojeglavog ueni a. "Ova mlada osoba te zbunjuje jer nije pojedinac. On je zajednica. Kao i u sva oj zajednici oja se nalazi pod pritis om, bilo oji lan te zajednice mo e da preuzme omandu. O va omanda nije uve bezazlena i ta o dolazimo do na ih pria o Izrodstvu. Ali, ti s i ve dovoljno povredio ovu zajednicu, Gurni Hale . Zar ne mo e da vidi da je ve do lo do preobra aja? Ovaj mladi je postigao unutra nje sadejstvo oje je neizmerno mono, oje se ne mo e podriti. Vidim to i bez oiju. Jednom sam mu se suprotstavio, ali sada s ledim njegovu zapovest. On je iscelitelj." "Ko si ti?" upitao je Hale . "Ni ta vi e od onog to vidi . Ne gledaj u mene, gledaj u ovu linost za oju ti j e nareeno da je podui i isproba . On je obrazovan roz preo rete. Pre iveo je ubistvene uslove. Sad je ovde." "Ko si ti?" nastojao je da sazna Hale . "Ka em ti da gleda samo u ovog atreids og mladia! On je poslednje vrelo snag e od oje na a vrsta zavisi. On e ponovo slo iti u sistem ishode prethodnih delanja. Nijedno drugo ljuds o bie ne mo e da poznaje ta prethodna delanja ao to on to zna. A ti si pomi ljao na uni tenje jednog ta vog ove a!" "Bilo mi je nareeno da ga ispitam i nisam..." "Ali ti jesi!" "Je li on Izrod?" Tu an smeh protresao je Propovedni a. "Uporno ostaje pri toj Bene Geserit b esmislici. Ka o stvaraju mitove oji uspavljuju ove a!" "Jesi li ti Pol Atreid?" upitao je Hale . "Pola Atreida vi e nema. On je po u ao da postoji ao vrhuns i moralni simbo l do je istovremeno odricao sve moralne zahteve. Postao je svetac bez boga, i s

va a njegova re bila je bogohuljenje. Ka o mo e da pomisli ..." "Zato to govori njegovim glasom." "Hoe li sad i mene da stavi na probu? uvaj se, Gurni Hale ." Hale je progutao pljuva u, silei svoju pa nju da se ponovo usmeri na neoset ljivog Leta oji je i dalje stajao spo ojno uva avajui razgovor oji se vodio. "Ko je stavljen na probu?" upitao je Propovedni . "Nije li, mo da, istina da gospa D esi a tebe stavlja na probu, Gurni Hale ?" Hale je ot rio da je ova misao dubo o uznemirujua i pitao se za to je dopu stio da ga Propovedni ove rei dirnu. Ali od atreids ih slugu bila je dubo o usaen a s lonost da se po oravaju mistici samodr ca. D esi a je, obja njavajui ovo, stvar uini la jo tajanstvenijom. Hale je u ovom asu oseao a o se ne to unutar njega menja, ne to ije su ivice bile samo dota nute Bene Geserit odlu om ojoj ga je D esi a podvrgla . U njemu se podigao nerazgovetan bes. Nije eleo da se menja! "Ko se to meu vama igra boga i a vom raju te i?" upitao je Propovedni . " Da bi odgovorio na to pitanje ne mo e se osloniti samo na razum." Hale je polagano i promi ljeno preneo pa nju sa Leta na ovog slepog ove a. D e si a je stalno govorila da bi on trebalo da postigne ravnote u airitsa - 'hoe -nee '. N azivala je to vladanjem umnim sposobnostima bez rei i reenica, bez pravila i do az a. Bila je to zao trena ivica njegove vlastite unutra nje istine, sveobuzimajue. Ne to je u glasu ovog slepog ove a, njegovom tonu, njegovom pona anju zapalilo bes oji j e sagoreo u zaslepljujuu mirnou unutar Hale a. "Odgovori na moje pitanje", ree Propovedni . Hale je osetio da ove rei produbljuju njegovu usredsreenost na ovo mesto, na ovaj trenuta i njegove zahteve. Njegov polo aj u vaseljeni bio je odreen jedin o njegovom oncentracijom. Ni sen a sumnje nije ostala u njemu. Ovo je bio Pol A treid, ne mrtav, ve oji se vratio. A ovo ne-dete, Leto. Hale je jo jednom pogled ao u Leta, stvarno ga videv i. Video je zna e siline o o oiju, oseaj ravnote e u stavu , utljiva usta iji su svijeni uglovi ot rivali smisao za humor. Leto se izdvajao i z svoje pozadine ao da se nalazio u i i zaslepljujue svetlosti. Dostigao je harmoni ju jednostavno je prihvatajui. "Reci mi Pol", ree Gurni Hale . "Da li tvoja maj a zna?" Propovedni je uzdahnuo. "Prema Sestrinstvu, sve dosti e harmoniju, jednos tavno, roz njeno prihvatanje." "Reci mi Pol", ree Hale . "Da li tvoja maj a zna?" Propovedni je uzdahnuo. "Za Sestrinstvo, za sve njih, ja sam mrtav. Ne po u avaj da me o ivi ." I dalje ne gledajui u njega, Hale upita: "Ali za to ona ini..."

"ini ono to mora. Ona gradi svoj vlastiti ivot, mislei da upravlja mnogim ivo tima. Na taj nain se svi mi igramo boga." "Ali ti si iv", pro apta Hale , sada savladan sve u o tome, o renuv i se napo on da bi se upiljio u ovog ove a, mlaeg od sebe, ali toli o ostarelog u uslovima pus tinjs og ivota da je izgledalo ao da nosi dvostru o breme Hale ovih godina. " ta je to?" upita Pol. " iv?" Hale je zao ru io pogledom o o njih po Slobodnjacima oji su pratili razg ovor, raspetim izmeu sumnje i strahopo tovanja. "Mojoj majci ni ada nije bilo sueno da ste ne moj nau ." Bio je to Polov glas! "Biti bog mo e da postane najposle dosadno i poni avajue. Bilo je sva a o dovol jno razloga da se izumi slobodna volja! Bog mo e da po eli da pobegne u san i bude iv samo u nesvesnim opredmeenim predstavama bia iz svojih snova." "Ali ti si iv!" ree Hale sada ve glasnije. Pol nije obratio pa nju na uzbuenje u glasu svog starog drugara i upita: "D a li bi zaista protivstavio ovog mom a njegovoj sestri u probi-Ma ad? Ka va obna besmislica! Sva o od njih bi re ao: 'Ne. Ubij me! Pusti onog drugog da ivi!' Gde bi jedna ta va proba odvela? ta znai, onda, biti iv, Gurni?" "To nije bila proba", pobunio se Hale . Nije mu se dopadao nain na oji s u se Slobodnjaci, tis ajui se, sve vi e primicali, zagledajui Pola, ne obazirui se na Leta. Ali Leto se tada ume ao. "Da li shvata ceo s lop, oe?" "Da... da..." Pol je viso o dr ao glavu ao da je nju io vazduh. "To je, ond

a, Farad'n!" "Ka o je la o slediti na e misli, umesto na ih oseaja", ree Leto. Hale je bio u stanju da prati ovu misao i, ba ad se spremao da upita, L eto ga je pre inuo polo iv i mu a u na ru u: "Ne pitaj, Gurni. Mogao bi da se vrati su mnji a o sam ja Izrod. Ne! Pusti da se to dogodi, Gurni. A o po u a da sili , samo e u ni titi sebe." Ali Hale je osetio a o ga obuzima sumnja. D esi a ga je bila upozorila. "Ti, roeni ao formirane linosti, mogu da budu veoma lu avi. Imaju tri ove o ojim a ni ada nisi ni sanjao." Hale je polagano limnuo glavom. A Pol! Blagi Bo e! Pol je bio iv i u savezu sa ovim zna om pitanja oji je rodio! Slobodnjaci o o njih se vi e nisu mogli zadr ati. Utisnuli su se izmeu Hale a i Pola, izmeu Leta i Pola, gurajui ovu dvojicu u pozadinu. U vazduhu su plju tala p romu la pitanja: "Jesi li ti Muad'Dib? Jesi li ti, stvarno, Muad'Dib? Je li isti na ono to on a e? Reci nam!" "Morate da razmi ljate o meni samo ao o Propovedni u", ree Pol, odgurujui s e. "Ja ni ada vi e ne mogu da budem Pol Atreid ili Muad'Dib. Ja nisam anin mu ili ca r." Hale se, pla ei se onog to je moglo da se dogodi a o ova udna pitanja ne dob iju logian odgovor, ba spremao da stupi u a ciju, ada je Leto prvi renuo. Bilo j e to prvi put da je Hale video deli strahovite promene oja se izvr ila u Letu. Je dan bi ovs i glas je zagrmeo: "S lanjajte se!" i Leto je renuo napred bacajui od rasle Slobodnja e levo i desno, obarajui ih na pod, devetajui ih ru ama, istr ui no eve iz njihovih ru u, hvatajui za seiva. Za manje od minut, oni Slobodnjaci oji su jo stajali na nogama bili su p otisnuti uz zidove u stanju mu le prenera enosti. Leto je stajao pored svog oca. " Kad ai-Hulud govori, po oravajte se", ree Leto. A ada je ne oli o Slobodnja a poelo da protestuje, Leto je odvalio ugaon i amen iz zida po raj ulaza u prostoriju i zdrobio ga golim ru ama, smejui se za sve to vreme. "Sravniu ovaj sie sa zemljom pred va im oima", ree on. "Pustinjs i Demon", pro aputao je ne o. "I va e anate", priznao je Leto. "Razvaliu ih. Mi nismo bili ovde, da li m e ujete?" Glave su se za latile sa strane na stranu u u asnutoj poniznosti. "Ni o nas ovde nije video", ree Leto. "A o ujem i jedan apat sa va e strane, vratiu se i najuriu vas u pustinju bez vode." Hale je video a o se ru e podi u retnjom oja je znaila odagnavanje zla, pravei zna crva. "Mi emo sad poi, moj otac i ja, u dru tvu na eg starog prijatelja", ree Leto. " Pripremite na topter." Leto ih je zatim poveo u uloh, obja njavajui usput da moraju hitro da se reu jer e Farad'n vrlo brzo biti ovde na Ara isu. "A, ao to je moj otac re ao, tada e videti pravu probu, Gurni." Motrei dole sa ulo og brda, Hale se jo jednom upitao, ao to se pitao sva i dan: "Ka va proba? ta je hteo da a e?" Ali Leto nije vi e bio u ulohu, a Pol je odbijao da odgovori. 60. Cr va i Dr ava, nauni i razum i vera, pojedinac i njegova zajednica, a napre da i tradicija - sve to mo e da bude pomireno u uenjima Muad'Diba. On nas je uio da ne postoje nepomirljive suprotnosti osim u verovanjima ljudi. Bilo o mo e da raz grne oprenu Vremena. Mo ete da ot rijete budunost u pro losti ili u vlastitoj uobraz ilji. inei ovo, ponovo zadobijate svesnost svog unutarnjeg bia. Tada saznajete da j e vaseljena povezana celina a vi neodvojivi deo nje. Propovedni u Ara enu, Prema Har al-Adu

Ganima je sedela sasvim pozadi izvan

ruga svetlosti od zains ih lampi i

posmatrala ovog Buera Agarvesa. Nije joj se svialo njegovo o ruglo lice i uznemirene obrve, nain na oji j e pomicao stopala do je govorio, ao da su njegove rei bile ne a tajanstvena muz i a uz oju je igrao. On nije ovde zbog pregovora sa Stilgarom, ree u sebi Ganima, zapa ajui a o se to potvruje sva om rei i po retom ovog ove a. Poma la se jo dalje od ruga ovog S aveta. Sva i sie je imao jednu prostoriju a va je bila ova, ali je dvorana za s upove u napu tenoj d edidi na Ganimu inila utisa zbijenog mesta jer je bila ta o ni s a. ezdeset ljudi iz Stilgarove dru ine plus devetorica oji su do li sa Agarvesom i spunili su samo jedan raj dvorane. Svetlost lampi na zains o ulje odbijala se o nis e grede oje su podupirale tavanicu. Svetlost je bacala lelujave sen e oje su plesale na zidu, a ljut dim ispunjavao je ovo mesto mirisom cimeta. Sastana je poeo u sumra posle molitvi za vlagu i veernjeg obeda. Do sada se odvijao ve vi e od jednog asa, a Ganima je uspevala da do ui s rivene to ove u Ag arvesovom izlaganju. Njegove rei su se inile sasvim jasne, ali njegovo dr anje i po reti oiju nisu bili u s ladu s tim. Agarves je upravo sada govorio, odgovarajui na pitanje jedne od Stilgarov ih porunica, Harine nea e oja se zvala Raa. Bila je to mlada ena sumornog isposni og izgleda ija su usta na rajevima bila povijena, to joj je davalo izraz stalnog ne poverenja. Ganima je nalazila da je ta av izraz zadovoljavajui u datim o olnostim a. "Naravno da verujem da e Alija dati pun i ceo opro taj svima vama", re ao j e Agarves. "Inae ne bih bio ovde sa ovom poru om." Stilgar se ume ao ada je Raa po azala elju da jo jednom progovori. "Nisam to li o mnogo zabrinut u vezi sa na im poverenjem u nju, oli o u pogledu toga da li ona tebi veruje." Stilgarov glas je sadr ao mumlajue, prigu ene tonove. Predlog da se vrati na svoj stari polo aj bio mu je neprijatan. "Nije va no da li ona meni veruje", ree Agarves. "Da budem is ren, ne veruj em da mi veruje. Predugo sam tragao za vama, a da vas nisam na ao. Meutim, uve sam oseao da nije uistinu elela da vas zarobi. Ona je bila..." "Ona je bila ena ove a oga sam ja ubio", ree Stilgar. "Priznajem ti da je on to hteo. Moglo je, isto ta o, da se desi da se on sam baci na svoj no . Ali ova j nov stav miri e na..." Agarves je s oio na noge, do mu se bes oitovao na licu. "Ona vam opra ta! K oli o puta moram to da a em? Naterala je Sve teni e da naprave veli u predstavu tra e nja bo ans og vostva od..." "Samo si potegao jo jedno sporno pitanje." Bila je to Irulan, naginjui se napred pored Rae, sa svojom plavo osom glavom oja je odudarala od Raine zagasitos ti. "Ona je tebe ubedila, ali mo da ima druge planove." "Sve tenstvo ima..." "Ali olaju i sve one prie", ree Irulan, "da si ti vi e od vojnog savetni a, da si ti njen..." "Dosta!" Agarves je bio izvan sebe od besa. Njegova ru a je lebdela u bl izini no a. Neprijateljs a oseanja proticala su odmah ispod povr ine njegove o e, is r ivljujui mu crte lica. "Verujte ta hoete, ali ja ne mogu vi e da izlazim na raj s to m enom! Ona mi podvaljuje! Kalja sve to dodirne! Ja sam upotrebljen. Ja sam uprlja n. Ali ja nisam podigao no na svoj rod. A sada - dosta mi je svega!" Ganima je, posmatrajui ovo, pomislila: To je, barem, bila istina oja je izbila iz njega. Stilgar je, neoe ivano, prasnuo u smeh. "Ahhh, roae, oprosti mi, ali u srd bi ima istine." "Onda, ti si saglasan?" "Nisam to re ao." Podigao je ru u jer je Agarves nagove tavao jo jedan izli v besa. "Nije radi mene, Buer, ali tu su ovi ostali." Po azao je ru om o o sebe. "Oni su moja odgovornost. Hajde da za trenuta razmotrimo a ve na nade za uinje nu tetu Alija nudi." "Na nade? Nije bilo rei o na nadama. Opro taj da, ali ne..." " ta, onda, nudi ao jemstvo za svoju re?" "Sie Tabr i tebi polo aj Naiba, punu autonomiju ao neutralno mesto. Ona sa

da shvata a o..." "Neu se vraati u njenu pratnju niti je snabdevati ratnicima", upozorio je Stilgar. "Je li to jasno?" Ganima je mogla da nasluti a o Stilgar popu ta i pomislila je: Ne, Stil! Ne! "Nema potrebe za tim", ree Agarves. "Alija jedino eli da joj se vrati Gani ma i sprovoenje u delo obeanih zaru a oje je ona..." "Tu smo, da le!" ree Stilgar, natu tiv i obrve. "Ganima je cena mog pomilovan ja. Zar ona mene smatra..." "Ona te smatra razboritim", do azivao je Agarves, ponovo sedajui na svoje mesto. Ganima je razdragano pomislila: Nee to uiniti. Ne zamaraj se. On to nee uini ti. Do joj je ova misao prolazila roz svest, Ganima zau lagano i etanje iza l ea sa desne strane. Poela je da se o ree, i osetila a o je sna ne ru e zgrabi e. Pre n o to je mogla da vi ne, lice joj je pre rila jedna te a rpa namirisana uspavljujui m sredstvom. Do joj je svest bledela, osetila je a o je nose prema vratima u n ajmranijem delu dvorane. Pomislila je: Trebalo je da pretpostavim! Trebalo je da budem pripravna! Ali ru e oje su je dr ale bile su odrasle i sna ne. Nije mogla da im se izmigolji. Ganimini poslednji ulni utisci bili su hladan vazduh, svetlucanje zvezda i jedno za rabuljeno lice oje ju je odozgo posmatralo, a zatim upitalo: "Nije o zleena, je li ta o?" Odgovor je i ezao do su se zvezde zavrtele i nainile pruge naspram njenog u oenog pogleda, nestajui u bles u svetlosti oja je predstavljala unutra nje jezgro njenog bia. 61.

Muad' Dib nam je dao posebnu vrstu znanja o proro om uvidu, o pona anju oj e o ru uje ta av uvid i njegov uticaj na dogaaje oji su vieni da dolaze 'po redu'. (To jest, dogaaji odreeni da se dese u jednom povezanom sistemu oji proro ot riv a i tumai.) Kao to je na drugom mestu bilo primeeno, ta vo uvianje dejstvuje ao sop stvena zam a za samog proro a. On mo e da postane rtva onoga to zna - to je relativno uobiajena ljuds a slabost. Opasnost le i u tome da oni oji predviaju stvarne dogaaj e mogu da predvide polarizujui efe t to je posledica preterane popustljivosti prem a njihovoj vlastitoj istini. Oni su s loni da zaborave da ni ta u jednoj polarizov anoj vaseljeni ne mo e da postoji, a da njegova suprotnost nije prisutna. Predviajua Vizija, od Har al-Ada

Vetrom no eni pesa lebdeo je iznad horizonta, pomraujui izlazee sunce. U sen ama dina pesa je bio hladan. Leto je stajao izvan ruga palmi i posmatrao pust inju. Oseao je pra inu i miris bodlji avih bilja a, uo jutarnje glasove ljudi i ivoti nja. Slobodnjaci nisu zadr ali ni a av anat na ovom mestu. Imali su nu an minimum o unih zasada oje su ena zalivale nosei vodu u o nim me inama. Njihova hvatalj a vlage bila je rh a naprava, oju su olujni vetrovi la o uni tavali, ali oja se la o d ala obnoviti. Tegobnost, stroga zabrana trgovine zainom i pustolovnost sainjavali su ovd a nji nain ivota. Ovi Slobodnjaci su jo verovali da je raj bio zvu te ue vode, ali su negovali jedan prastari pojam Slobode oji je i Leto delio. Sloboda je stanje usamljenosti, pomislio je. Leto je doveo u red prevoje svoje bele odee oja je po rivala njegovo ivo pustinjs o odelo. Mogao je da oseti a o ga je opna od pe anih pastrm i izmenila i, ad god je imao ovaj do ivljaj, bio je primoran da savlauje dubo o oseanje gubit a. On vi e nije bio potpuno ljuds o bie. udne stvari plivale su u njegovoj rvi. Trepl je pe anih pastrm i prodrle su u sva i njegov organ, pode avajui ga i menjajui. Pe ane pa trm e su se i same menjale i prilagoavale. Ali Leto se, znajui ovo, oseao trzan sta rim nitima svoje izgubljene ljuds e prirode, a njegov ivot uhvaen u is ons e patnj

e ija je davna nja nepre idnost bila razbijena. Znao je, meutim, za lop u u povlaiva nju ova vom oseanju. Znao je to dobro. Pusti da se budunost sama po sebi dogodi, pomislio je. Jedino pravilo oj e upravlja stvarala tvom jeste sam in stvaranja. Bilo je te o odvojiti pogled od pes a, dina - te neizmerne praznine. Ovde na rubu pes a le alo je ne oli o stena, ali su one vodile uobrazilju napolje u ve trove, pra inu, do ra tr anih i usamljenih bilja a i ivotinja, do dina oje su se sta pale sa dinama, a pustinje sa pustinjama. Iza njegovih lea dopro je zvu svirale oja je pratila jutarnju molitvu, pojanje za vlagu oje je sada spretno bilo preinaeno u serenadu novom ai-Huludu. O vo saznanje je u Letovoj svesti muzici pridavalo oseanje vene usamljenosti. Mogao bih jednostavno da odem u tu pustinju, pomislio je. U tom sluaju sve bi se promenilo. Jedan pravac bi bio jedna o dobar ao i drugi. Ve je nauio da vodi ivot slobodan od posedovanja. Uglaao je slobodnja u misti u do strahovite zao trenosti: sve to je uzimao za sebe bilo je neophodno, a to je bilo sve to je uzimao. Ali on ni ta nije nosio osim odela na pleima, atreids og prst ena u obli u jastreba s rivenog u naborima odela i o e- oja-nije-bila-njegova-vla stita. Bilo bi la o otii odavde. Jedna retnja viso o na nebu privu la je njegovu pa nju: u o eni rajevi ras tvorenih rila u azivali su na le inara. Ovaj prizor ispunio je njegove grudi bolo m. Poput divljih Slobodnja a, le inari su iveli na ovom tlu, jer su tu bili roeni. N isu znali ni za ta bolje. Pustinja ih je uinila ona vim a vi su bili. Meutim, jedan drugaiji slobodnja i soj nicao je idui za Muad'Dibovim i Aliji nim tragom. Zbog njih nije mogao sebi da dozvoli da ode u pustinju ao to je njeg ov otac ne ad uinio. Leto se podsetio Ajdahovih rei iz njegove mladosti: "Ovi Slob odnjaci! Oni su velianstveno puni ivota. Ni ad nisam sreo nijednog pohlepnog Slobo dnja a." Sada je bilo mnogo pohlepnih Slobodnja a. Talas tuge pre ao je Letom. Bio se obavezao pravcem oji je sve to mogao d a izmeni, ali po u asnu cenu. A upravljanje tim pravcem postajalo je sve te e to su s e pribli avali vrtlogu. Kralizec, Tajfuns a Bit a, e ali su ih u bidunosti... ali Kralizec ili ne to gore bilo bi cena pogre nog ora a. Iza Leta se zau e glasovi, a onda se izdvoji jasan, pis utav glas ne og det eta oje ree: "Evo ga ovde." Leto se o renuo. Propovedni je predvoen detetom izlazio iza palmi. Za to i dalje razmi ljam o njemu ao o Propovedni u? pitao se Leto. Odgovor je le ao na istoj ploi Letovog uma: Zato to on vi e nije Muad'Dib, nije vi e Pol Atreid. Pustinja ga je uinila ona vim a av je bio. Pustinja i a ali Ja ar utua sa svojim preteranim dozama melan a i svojim stalnim izdajama. Propovedni je ostario pre vremena, ostario ne usled preziranja zaina, ve ba od njega. "Re li su mi da eli da me vidi ", ree Propovedni , progovoriv i ad se njegovo dete-vodi zaustavilo. Leto se zagledao u dea a iza palmi, osobu gotovo njegove visine, od oje je strahopo tovanje bilo pome ano sa la omom radoznalo u. Mladala e oi su tajanstveno sv etlucale iznad obrazine pustinjs og odela deije veliine. Leto mahnu ru om. "Ostavi nas." U stavu dea ovih ramena se za trenuta moglo nazreti bunjenje, a onda su strahopo tovanje i uroeno slobodnja o uva avanje tajnosti prevagnuli. Dea ih ostavi. "Zna li da je Farad'n ovde, na Ara isu?" upitao je Leto. "Gurni mi je re ao ad me je dovezao ovamo pro le noi." Propovedni je tada pomislio: Ka o su hladno odmerene njegove rei. On je nali meni iz starih dana. "Suoen sam sa te om odlu om", ree Leto. "Mislio sam da si ve doneo sve odlu e." "Znamo za tu zam u, oe." Propovedni se na a lja. Napetost mu je azivala oli o su bili blizu razo rnih preo reta. Od sada se Leto nije mogao oslanjati samo na pu u viziju, ve na u

pravljanje vizijom. "Potrebna ti je moja pomo?" upitao je Propovedni . "Da. Vraam se u Ara en i elim da odem tamo ao tvoj vodi." "Sa a vom svrhom?" "Da li bi jo jednom propovedao u Ara enu?" "Mo da. Postoje stvari oje im nisam re ao." "Nee se vratiti u pustinju, oe." "A o renem s tobom?" "Da." "Uradiu ona o a o ti odlui ." "Jesi li razmislio? Tamo e sa Farad'nom biti i tvoja maj a." "Nema sumnje." Propovedni se jo jednom na a ljao. Bilo je to odavanje nervoze oju Muad'D ib ni ada ne bi dozvolio. Ovo telo je predugo bilo odvojeno od starog re ima samod iscipline, njegov um preesto je Ja arutu dovodio do ludila. I Propovedni je misl io da mo da ne bi bilo mudro vraati se u Ara en. "Ne mora da se vrati tamo sa mnom", ree Leto. "Ali moja sestra se tamo nala zi i ja moram da se vratim. Ti bi mogao da poe sa Gurnijem." "A ti bi po ao sam u Ara en?" "Da. Moram da sretnem Farad'na." "Poi u s tobom", uzdahnuo je Propovedni . Leto je tom trenut u osetio nijansu starog vizionars og ludila u Propove dni ovom dr anju i zapitao se: Da li on to izvodi igru predvianja? Ne. Ni ada vi e ni je mogao da rene tim putem. Znao je za lop u deliminog posveivanja. Sva a Propov edni ova re potvrivala je da je on preneo vizije svom sinu, znajui da je sve u ovoj vaseljeni bilo unapred odreeno. Propovedni a su sada boc ale stare polarnosti. Be ao je od parado sa do pa rado sa. "U tom sluaju renuemo za ne oli o minuta", ree Leto. "Hoe li da saop ti Gurnij ?" "Gurni ide sa nama." " elim da Gurni pre ivi." Propovedni je tada popustio napetostima. One su bile u vazduhu o o njih , u zemlji pod njihovim nogama, po retljiva stvar oja se ujedinjavala u ovom ne -detetu oje je bilo njegov sin. Tupi ri starih vizija e ao je u Propovedni ovo m grlu. Ta pro leta svetost! Pe ani so njegovih strahova nije se mogao izbei. Znao je ta ih i e uje u Ara en u. Jo jednom e se upustiti u igru sa strahotnim i obnim silama oje im ni ad nee d oneti mir. 62.

Leto Atreid II, Biografija Har al-Ada ene-hodoasnice igrale su uz zvu e bubnjeva i frula na trgu Hrama, bez velo va na glavama, sa grivnama na vratovima, u tan oj odei oja je ot rivala njihove obline. Duge crne ose bile su im raspu tene da bi se rasturale pre o lica do bi se one obrtale. Alija je iz svog boravi ta u Hramu posmatrala ovaj prizor, oji ju je isto vremeno privlaio i odbijao. Bila je sredina prepodneva, vreme ada je miris zains e afe poinjao da se iri po trgu iz prodavnica ispod senovitih ar ada. Us oro je t rebalo da izie i pozdravi Farad'na, da preda zvanine darove i nadzire njegov prvi

Dete oje odbija da putuje u oevom o lopu jeste sposobnosti. 'Ne moram da budem ono to je moj otac bio. pravilima svoga oca pa a ni da verujem u sve to je on ljuds og bia da mogu da vr im vlastiti izbor onog u ta verujem, onog to e biti i onog to nee biti.'

simbol najdivnije ove ove Ne moram da se po oravam verovao. Moja je snaga ao u da verujem i onog u ta neu da

susret sa Ganimom. Sve je te lo u s ladu sa planom. Ganima e ga, izvesno, ubiti i, u lomu o ji e uslediti samo e jedna osoba biti pripravna da po upi omadie. Lut e su igrale ona o a o su se onci povlaili. Stilgar je ubio Agarvesa, ba ao to se i nadala. A Agarves je, ne znajii to, odveo idnapere do d edide, jer je u njegovim novim izmam a, oje mu je po lonila, bio s riven tajni predajni signala. Sada su Stilgar i Irulan amili u tamnicama Hrama. Mo da ih je e ala smrt, ali mogue je da su se mogli u potrebiti i na ne i drugi nain. Nije bilo zgoreg sae ati. Opazila je da grads i Slobodnjaci dole posmatraju igrae-hodoasni e e njivim i netreminim oima. Osnovna se sualna jedna ost, do av i iz pustinje, i dalje je postoja la u slobodnja im gradovima i varo ima, ali su se dru tvene razli e izmeu mu araca i ena ve mogle osetiti. To je, ta oe, i lo u s ladu sa planom. Podeli ih i oslabi. Alija je mogla da oseti tananu promenu u nainu na oji su grads i Slobodnjaci promatral i ove ene sa drugih planeta i njihove egzotine plesove. Ne a gledaju. Ne a im se umovi ispune gaflom. Kapci Alijinih prozora bili su otvoreni i mogla je da oseti nagli porast vruine, oja je u ovo doba godine poinjala ve u zoru, a dostizala vrhunac sredinom popodneva. Temperatura na amenim ploama trga morala je biti dale o vi a. To je, n ema sumnje, bilo neugodno ovim igraicama, ali su se one i dalje obrtale i uvijale , njihale ru e i ose u mahnitosti svog posveenja. Njihov ples bio je posveen Alij i, Nebes oj Materici. Jedna pomonica je to do apnula Aliji, rugajui se ovim enama sa drugog sveta i njihovim udnim obiajima. Pomonica je objasnila da su ove ene bile sa I sa, gde su se zadr ali ostaci zabranjene nau e i tehnologije. Alija prezrivo mr nu. ene su bile jedna o neznala e, praznoverne i nazadne ao i pustinjs i Slobodnjaci... ba ao to je to podrugljiva pomonica re la, po u avaj ui da se dodvori, izve tavajui ome je posveen njihov ples. A ni pomonica, niti I sija nci nisu znali da je I s bio samo jedan broj davno zaboravljenog jezi a. Vedro se osmehujui, Alija pomisli: Ne a ih, ne ' igraju. Igranje je tro ilo energiju oja je mogla da se upotrebi u dale o razornije svrhe. A i muzi a je b ila prijatna, tan o cviljenje titralo je naspram ravnomernog bubnjanja dobo a od t i ve i pljes anja ru u. Muzi a se odjedanput utopila u buanju mnogih glasova sa daljeg raja trga . Igraice su izgubile ritam ora a, povratile ga posle rat og mete a, ali je nesta lo one ulne is renosti, pa je a i njihova pa nja odlutala prema dale oj apiji trga , oda le se rulja irila pre o amenih ploa ao ad voda jurne roz otvoren ventil anata. Alija pomno osmotri nadolazei talas. Sada je ula i rei, a jednu pre svih drugih: "Propovedni ! Propovedni !" Potom je ugledala njega, a o oraa na pramcu prvog talasa, dr ei se ru om z a rame svog mladog vodia. Igraice-hodoasnice odustale su od svog o retanja i povu le se na terasasto stepeni te ispod Alije. Pridru ila im se i publi a, a Alija je mogla da oseti strah opo tovanje oje je obuzelo sve posmatrae. Njeno lino oseanje bio je strah. Ka o se usuuje! O renula se do pola da prizove stra are, ali ju je jedna misao zaustavila. Gomila je ve ispunila trg. Mogli su da postanu opasni, a o bi ih spreila da uju sv og slepog vizionara. Alija stisnu pesnice. Propovedni ! Za to je Pol ovo radio? Za polovinu svetine on je bio 'pustin js i luda ' i, stoga, svet. Drugi su aputali po ar iji i radnjama da to mora biti Mu ad'Dib. Za to bi mu, inae, Mahdinat dozvoljavao da govori ta vu ljutu jeres? Alija je u gomili mogla da raspozna izbeglice, preostat e iz napu tenih si ea, ija je odea bila u ritama. To mesto dole je moglo da postane opasno, mesto gde su mogle da se naprave gre e. "Gospodarice?" Glas je dopro iza Alijinih lea. O renula se i ugledala Ziju oja je staja la u zasvoenom ulazu u spoljnu odaju. Odmah iza nje nalazili su se naoru ani stra ari Kue. "Da, Zia?" "Moja gospo, Farad'n e a napolju i tra i da ga primite."

"Ovde? U mojim odajama?" "Da, moja gospo." "Je li sam?" "Dva telohranitelja i gospa D esi a." Alija je polo ila a u na vrat, prisetiv i se poslednjeg susreta sa maj om. Vr emena su se, meutim, promenila. Novi uslovi su upravljali njihovim odnosom. "Ka o je samo nagao", ree Alija. "Koji razlog je naveo?" "uo je o..." Zia po aza na prozor oji je gledao na trg. "Ka e da su mu re li da vi imate najbolji vidi ovac." Alija se namr tila. "Veruje li u to, Zia?" "Ne, moja gospo. Mislim da je nauo glasine. eli da posmatra va e rea cije." "Moja maj a ga je navela na to!" "Sasvim mogue, moja gospo." "Zia, draga moja, elim da sprovede u delo posebna nareenja od veli og znaaja za mene. Doi ovamo." Zia se prima la na ora od nje. "Moja gospo?" "Pusti unutra Farad'na, njegove stra are i moju maj u. Zatim sredi da dove du Ganimu. Treba da bude opremljena ao slobodnja a nevesta do u najmanju sitnicu - potpuno." "Sa no em, moja gospo?" "Sa no em." "Moja gospo, to je..." "Ganima za mene ne predstavlja opasnost." "Moja gospo, ima razloga da se veruje da je ona pobegla sa Stilgarom vi e da bi za titila njega, nego iz bilo og drugog..." "Zia!" "Moja gospo?" "Ganima se ve zalo ila za Stilgarov ivot i on e ostati iv." "Ali ona je verovatan nasledni !" "Samo ti ispuni moja nareenja. Pripremi Ganimu. Do se ti bude brinula za to, po alji etiri uvara iz Sve teni og Hrama dole na trg. Oni treba da pozovu Propovedn i a ovamo. Nalo i im da ulue prili u i razgovaraju s njim; ni ta vi e od toga. Ne smeju da primene silu. elim da isporue ljubazan poziv. Potpuno bez nasilja. I Zia..." "Moja gospo?" Izgledala je veoma zlo obno. "Propovedni i Ganima treba da budu dovedeni pred mene istovremeno. Valj alo bi da uu zajedno na moj zna . Razume li?" "Jasna mi je namera, moja gospo, ali..." "Samo uradi ta o! Zajedno." Klimnuv i glavom, Alija dade do znanja svojoj amazons oj pomonici da mo e da ide. Kada se Zia o renula i po la, Alija ree: "Kad bude izlazila, po alji unutra Farad'novo dru tvo, ali gledaj da im prethodi deset tvojih najpoverljivijih ljudi." Zia se osvrnula, ali je nastavila da izlazi iz sobe. "Bie uinjeno a o nar eujete, moja gospo." Alija se o renula da bi provirila roz prozor. Kroz samo ne oli o minuta plan bi trebalo da donese svoje rvave plodove. A Pol e biti ovde ad njegova er a bude nanela coup de grace njegovim svetim lagarijama. Alija zau a o ulazi Zij in stra ars i odred. Us oro e biti svr eno. Sasvim. Pogledala je nani e, sa us ipelim o seanjem triumfa, ba ad je Propovedni zauzeo stav na prvoj stepenici. Njegov mlad i vodi uao je po raj njega. Alija opazi uta odela Sve teni a iz Hrama, oji su e ali sa leve strane, zadr ani pritis om gomile. Oni su, ipa , bili is usni u postupanju s a gomilom. Moglo se oe ivati da e uspeti da pronau nain da se pribli e svojoj meti. Pr opovedni ov glas zatutnja trgom, a rulja doe a njegove rei sa ushienom pa njom. Ne a slu aju! Us oro e biti sreeno da njegove rei dobiju drugaije znaenje od onog oje je on imao na umu. A tada nee biti ni a vog Propovedni a u blizini da protestuje. ula je a o Farad'nova grupa ulazi, a onda i majin glas: "Alija?" Ne o reui se, Alija ree: "Dobrodo li, Prine Farad'ne, maj o. Uite i u ivajte u p edstavi." Zatim se osvrnula i ugledala rupnog Sardau ara, Tie ani a, a o smr n uto meri njene stra are oji su bili zapreili put. "Ali to nije gostoljubivo", ree A lija. "Pustite ih da prou." Dvojica iz njene stra e, oito postupajui po Zijinim nared bama, prio e i stado e izmeu nje i ostalih. Ostali stra ari se razma o e. Alija o renu lea

rilu prozora i po aza na njega. "Ovo je zaista najbolji vidi ovac." Obuena u svoju tradicionalnu crnu Aba odoru, D esi a je, netremice posmatra jui Aliju, otpratila Farad'na do prozora i stala izmeu njega i Alijinih stra ara. "Ovo je vrlo ljubazno od vas, gospo Alija", ree Farad'n. "Toli o mnogo sa m uo o tom Propovedni u." "I eno ga glavom i bradom", ree Alija. Primetila je da je Farad'n nosio sivu uniformu sardau ars og zapovedni a bez odli ovanja. Kretao se sa vi ljastom ljup o u oja se Aliji dopala. Mo da je u ovo m Korino Princu vredelo potra iti i ne to vi e od zaludne razonode. Propovedni ov glas je zagrmeo u sobi pre o pojaanih zvuni a pored prozora. Alija je od njega osetila drhtanje u ostima i poela da ga slu a sa rastuom opinjeno u. "Otr rio sam sebe u Pustinji Zan", vi ao je Propovedni , "u toj pusto i za vijajue divljine. I Bog mi je zapovedio da to mesto oistim. Jer, mi smo bili izazv ani u toj pustinji i ojaeni u toj pustinji i dovedeni u is u enje u toj divljini da se odre nemo na ih obiaja." Pustinja Zan, pomislila je Alija. Bilo je to ime dato mestu is u enja Zens uni Lutalica od ojih su postali Slobodnjaci. Ali njegove rei! Da li on to preuzi ma odgovornost za razaranja izvr ena u sie im utvrenjima odanih plemena? "Divlje zveri pritis aju ao teret va u zemlju", ree Propovedni , glasom o ji je grmeo trgom. " alosna bia ispunjavaju va e ue. Vi oji ste pobegli iz svojih do mova vi e ne umno avate va e dane na pes u. Da, vi oji ste se odre li na ih obiaja, vi et e umreti u prljavom gnezdu, a o nastavite ovom stazom. Ali a o se obazrete na mo je upozorenje, Gospod e vas provesti roz zemlju ponora do Bo jih Planina. Da, ai-Hu lud e vas voditi." Mu lo jeanje se podi e iz gomile. Propovedni zastade, poev i da o ree svoje pr azne oi prema zvu u. Zatim je uzdigao ru e i iro o ih razapinjui, povi ao: "Oh, Bo e, moje mesto ezne za tvojim putem u suvu i ednu zemlju!" Jedna starica odmah ispred Propovedni a, oito izbeglica, sudei po za rplje nom i pohabanom izgledu njene odee, podi e ru e prema njemu, zavapi: "Pomozi nam, M uad'Dibe. Pomozi nam!" U iznenadnom gru straha oji joj pro e grudi, Alija se upita da li ta stara ena zaista zna istinu. Zatim uputi pogled prema majci, ali D esi a ostade nepomina, delei pa nju izmeu Alijinih stra ara, Farad'na i prizora oji se video sa prozora. Fa rad'n je stajao ao u opan, opinjeno posmatrajui. Alija je ponovo pogledala sa prozora, po u avajui da razazna svoje Hrams e Sve teni e. Nisu bili na vidi u; nagaala je da su se probili o oli nim putem, pored apija Hrama, pohitav i niz stepenice. Propovedni je, uperiv i desnu ru u iznad stariine glave, povi ao: "Vi ste jedina preostala pomo! Bili ste buntovni. Vi ste doneli suvi vetar oji ne pere, niti rashlauje. Vi nosite breme na e pustinje i olujnu ometu sa tog mesta, iz te s trahotne zemlje. Bio sam u toj divljini. Voda tee pes om iz razvaljenih anata. P otoci brazdaju tlo. Voda je pala s neba u Pojas Dine! Oh, moji prijatelji, Bog m i je zapovedio. Napravite smesta u pustinji drum za na eg Gospoda, jer ja sam glas oji ao ometa dolazi vama iz te divljine." Po azao je na stepenice pod svojim nogama, rutim i drhtavim prstom. "Ov o nije izgubljena d edida oja e zauve ostati nenaseljena! Ovde smo mi jeli nebes i hleb. I ovde nas galama stranaca izgoni iz na ih ua! Oni nam stvaraju pusto , zeml ju u ojoj nijedan ove ne prebiva, niti bilo o tuda prolazi." Gomila se neprijatno us ome ala. Izbeglice i grads i Slobodnjaci poe e da se nelagodno obaziru o o sebe gledajui u hodoasni e oji su stajali meu njima. Mogao bi da izazove rvavu pobunu! pomisli Alija. No, dobro, pustimo ga. Moji Sve tenici mogu da ga zgrabe u mete u. U tom trenut u ugledala je petoricu Sve teni a, zbijenu grupu utih odora o ja je silazila stepenicama iza Propovedni a. "Voda oju smo ra irili po pustinji postala je rv", ree Propovedni , iro o ma ui ru ama. "Krv na na oj zemlji! Pogledajte na u pustinju oja je mogla da se veseli i cveta; primamila je stranca i zavela ga u na oj sredini. Oni su do li zbog nasilj a! Njihova lica su zatvorena ao za poslednji vetar Kralizeca! Oni su se nabrali plodova robovanja pes a. Oni su posisali bogatstva pes a, blaga s rivenog u dub inama. Pogledajte ih a o odlaze da nastave svoje zlo delo. Zapisano je: 'Ja sto

desnom

jah na pes u, i vide zver a o se izdi e iz tog pes a, a na glavi te zveri beja e ime Boga!'" Srdito gunanje podi e se iz gomile. Pesnice su se uzdigle, poele da ma u. " ta to radi?" pro apta Farad'n. " elela bih da znam", ree Alija. Polo ila je ru u na grudi, oseajui u asno uzbuen e ovog trenut a. Rulja e se baciti na hodoasni e a o on ova o produ i! Ali Propovedni se do pola o renuo, usmerio svoje mrtve one duplje prema Hramu i podigao ru u da u a e na viso e prozore Alijinog boravi ta. "Jedno bogohulje nje prestaje!" vrisnuo je. "Bogohuljenje! A ime tog bogohuljenja je Alija!" Sabla njivii mu zavlada trgom. Alija je stajala u nepominoj prenera enosti. Znala je da rulja nije mogla da je vidi, ali ju je ipa obuzelo oseanje izlo enosti , ranjivosti. Odjeci uti avajuih rei po lopili su se sa udarima njenog srca. Jedino t o je nmogla da uini bilo je da zuri dole, u tu neverovatnu sli u. Propovedni ao da se zaledio sa ru om uperenom u njene prozore. Njegove rei su, meutim, bile previ e za Sve teni e. Oni razbi e ti inu srditim pov icima i sjuri e se niz stepenice gurajui ljude u stranu. Do su se oni ta o retali , gomila je stupila u protivdejstvo, razbijajui se ao talas po stepenicama; zbri sala je prvi red gledalaca, nosei Propovedni a ispred sebe. On se slepo sapleo, r azdvojiv i se od svog mladog vodia. U tom trenut u, jedna ru a odevena u uto, podi e s e iz mete a ljudi; u ruci sevnu ris-no . Ona vide a o no udara dole, zarivajui se u Propovedni ove grudi. Gromovit zve et d inovs ih apija Hrama oje se zatvaraju pr enu Aliju iz o a. Stra ari su, oito zatvorili apije da bi spreili rulju. Ali ljudi s u se ve uveli o povlaili, gradei otvoren prostor o o s ljo ane prili e na stepenica ma. Jeziva ti ina spusti se na trg. Alija je videla mnoge le eve, ali je samo ovaj l e ao izdvojeno. A tada, jedan glas ri nu iz gomile: "Muad'Dib! Oni su ubili Muad'Diba!" "Blagi bo e", ree Alija drhtavim glasom. "Blagi bo e." "Malo je asno za to, zar ne misli ta o?" upita je D esi a. Alija se brzo o renu, opaziv i iznenadan izraz zaprepa enja u Farad'na ad je video bes na njenom licu. "Onaj to su ga ubili bio je Pol!" vrisnu Alija. "To je bio tvoj sin! Kad to utvrde, zna li ta e se desiti?" D esi a je stajala ao u opana za jedan dug tren, mislei a o joj je upravo reeno ne to to je ve znala. Farad'nova a a na njenoj ruci vrati je u stvarnost. "Moja gospo", ree on sa ta vim saoseanjem u glasu da joj se uinilo da bi mogla smesta da umre od toga. Pre la je pogledom sa hladnog, zvers og gneva na Alijinom licu na s aoseajnu patnju oja se oitavala u Farad'novim crtama i posmisli: Mo da sam suvi e dob ro obavila svoj posao. Nije se moglo sumnjati u Alijine rei. D esi a se seala sva e intonacije Prop ovedni ovog glasa, ujui vlastite ri ove u njemu, duge godine poduavanja posveene ml adom ove u oji se spremao da postane Car, ali oji je sada le ao ao s rhana hum a rvavih dronja a na stepenicama Hrama. Gafla me je zaslepila ,pomisli D esi a. Alija mahnu jednoj od svojih pomonica i ree: "Dovedi sada Ganimu." D esi a primora sebe da se usredsredi na ove rei. Ganimu. Za to Ganimu sada? Pomonica se o renu prema spoljnim vratima, dajui zna ru om da se s ine pr eaga, ali pre no to je re mogla da izusti, vrata se izboi e. ar e pu o e. Preaga prsnu, vrata, debela onstru cija od plastinog eli a, predviena da izdr i ogromnu energiju, surva e se u sobu. Stra ari ods oi e da ih izbegnu, isu a e oru je. D esi ini i Farad'novi telohranitelji napravi e ivi zid o o Korino Princa. Ali u otvoru su se u azala samo dva deteta: Ganima na levoj strani, odev ena u crnu nevestins u odoru, i Leto, na desnoj, sa sivom glat o u pustinjs og odel a ispod umrljane bele odee. Alija pree pogledom sa palih vrata na decu, postav i najednom svesna da ne ontrolisano drhti. "Porodica je ovde da nas pozdravi", ree Leto. "Ba o." On limnu glavom D es i i, a onda upravi pa nju na Korino Princa. "A ovo mora biti Princ Farad'n. Dobrod o ao na Ara is, Prine." Ganimine oi su izgledale prazne. Dr ala je ru u na ceremonijalnom ris-no u z a pojasom i inilo se da je po u avala da izvue a u iz stis a Letove ru e. Leto joj je prodrmao ru u i itavo telo joj se zatreslo od toga.

"Pogledaj me, porodico", ree Leto. "Ja sam Ari, Lav Atreida. A ovo..." Po novo je prodrmao Ganiminu ru u sa monom la oom od oje je itavo njeno telo stalo da se trese. "...ovo je Arije, atreids a Lavica. Do li smo da vas postavimo na Se er N biv, Zlatnu Stazu." Ganima je, upijajui ljune re Se er Nbiv, osetila a o zabravljena svesnost u tie na njen um. Uticala je sa pravolinijs om utanano u, do je unutra nja svest njene m aj e lebdela iza toga ao uvar na apiji. I Ganimi u tom trenut u postade jasno d a je pobedila svoju preteu pro lost. Posedovala je apiju eoz oju je mogla da pro viri ada joj je pro lost bila potrebna. Meseci samohipnoti og suzbijanja izgradili su za nju bezbedno mesto iz ojeg je mogla da upravlja vlastitim telom. Stala j e da se o ree prema Letu, oseajui potrebu da mu ovo objasni, ada je postala svesna gde i sa im se nalazi. Leto joj je pustio ru u. "Da li na plan dejstvuje?" pro apta Ganima. "Sasvim dobro", ree Leto. Povrativ i se iz o a, Alija je povi ala na grupu stra ara sa njene leve stran e: "Zgrabite ih!" Ali, Leto se sagnuo, dohvatio pola vrata jednom ru om i hitnuo ih pre o sobe u stra are. Dvojica su bila pri ovana za zid, a ostali u anuti popada e nauzna . Vrata su te ila pola metri e tone, a ovo dete ih je bacilo. Alija, postav i svesna da se u hodni u iza ulaznog prolaza nalaze poobaran i stra ari, shvatila je da je Leto morao da izie na raj sa njima, da je ovo dete s mrs alo njena neosvojiva vrata. D esi a je, ta oe, videla ova tela, videla Letovu strahotnu snagu i napravi la slinu pretpostav u, ali su Ganimine rei dota le jezgro Bene Geserit discipline, to je nagnalo D esi u da sauva svoju stalo enost. Ova unu a je govorila o ne om planu . "Ka av plan?" upitala je D esi a. "Zlatna Staza, cars i plan za na e Carstvo", ree Leto. Klimnuo je glavom Fa rad'nu. "Ne sudi o tro o meni, roae. Radim i u tvoju orist. Alija se nadala da e te Ganima ubiti. A ja bih radije da ti pro ivi svoj ivot u odreenom stepenu sree." Alija vrisnu na svoje stra are oji su se bili uurili u hodni u: "Nareujem vam da ih epate!" Ali stra ari su odbijali da uu u sobu. "Sae aj me ovde, sestro", ree Leto. "Imam da obavim jedan neprijatan zadat a ." Krenuo je pre o sobe prema Aliji. Natra e se povu la do ugla, zgurila se i izvadila no . Zeleni dragulji na n jegovoj dr ci blesnu e u svetlosti oja je dopirala roz prozor. Leto je jednostavno nastavio da ide prema njoj, goloru , ali pripravan. Alija je idisala no em. Leto je ods oio gotovo do tavanice, i lupio levim stopalom. Ovla an udarac za aio je Alijinu glavu i ona stade da se oprca sa rvavom modricom na elu. No joj je ispao iz ru e i za otrljao se pre o poda. Alija se pobaulj e ustremila za nj im, ali je ot rila da Leto stoji ispred nje. Alija je o levala, priseajui se svega to je znala od benegeserits e ve tine. Ustala je sa poda, olabavljenog i uravnote enog tela. Leto ponovo renu prema njoj. Alija je napravila var u na levu stranu, meutim, podigla je desno rame, a njena desna noga se munjevito izbacila u udarac vrhom no nog prsta oji je mogao da raspori utrobu ove u, a o je bio tano upuen. Leto je ru om zadr ao udarac, zgrabio nogu i povu ao celo njeno telo navi e, a onda ju je zavitlao o o svoje glave. Brzina ojom ju je vrteo irila je laparav , i tei zvu roz sobu od udaranja odee o njeno telo. Ostali su se odma li u stranu. Alija je vri tala i vri tala, ali je i dalje nastavljala da se o ree o olo i o olo i o olo. Napo on se uti ala. Leto je polagano smanjivao brzinu ojom ju je obrtao, a zatim ju je blag o spustio na pod. Le ala je poput a vog dahueg denj a. Leto se sagnuo nad njom. "Mogao sam da te izbacim roz zid", ree on. "Mo da bi to bilo najbolje, ali se sada nalazimo u sredi tu borbe. Zaslu uje da dobije prili

u." Alijine oi su divlje letele s jedne strane na drugu. "Ja sam savladao te unutra nje ivote", ree Leto. "Pogledaj Gani, ona, ta oe,

mo e..." "Ne!" Ova re se istrgla iz Alije. Njene grudi su se nadimale, a glasovi p oeli da sipaju iz njenih usta. Oni su bili nepovezani, pro linjui, moleivi. "Vidi ? Z a to nisi slu ala?" I ponovo: "Za to to radi ? ta se dogaa?" I ne i drugi glas: "Zustavi i h! Uini ne to da se zaustave!" D esi a je pre rila oi, i osetila a o je Farad'nova ru a pridr ava. Alija je jo buncala. "Ubiu te!" Grozne letve izbijale su iz nje. "Napiu se tvoje lrvi!" Glasovi mnogih jezi a poeli su da te u iz nje, svi pome ani i zbr an i. Zgurani stra ari u spolja njem hodni u iscrtavali su zna e crva, a zatim dr al i stisnute pesnice pored u iju. Ona je bila posednuta! Leto ustade, vrtei glavom. Oti ao je do prozora i sa tri brza udarca izbio navodno nesalomivo sta lo od pojaanog ristala iz njegovog rama. Jedan lu av osmeh pree pre o Alijinog lica. D esi a je zaula a o je ne to nal i na njen vlastiti glas do lo iz tih is rivljenih usta, podra avanje Bene Geserit ontrole. "Svi vi! Ostanite gde ste!" D esi a je, spu tajui ru e, ot rila da su vla ne od suza. Alija se preturila na olena i teturajui se uspravila. "Zar ne znate o sam ja?" upitala je. Bio je to njen stari glas, slada i pevuc av glas mlade Alije oje vi e nije bilo. "Za to me svi gledate na ta av nain? " O renula je moleive oi prema D esi i. "Maj o, uini da prestanu." D esi a je mogla samo da zatrese glavom s jedne strane na drugu, satrta r ajnjim u asom. Sva upozorenja od Bene Geserita bila su tana. Pogledala je u Leta i Gani oji su stajali bo uz bo u blizini Alije. ta su ta upozorenja znaila za ove sirote blizance? "Ba o", ree Leto i bilo je neeg usrdnog u njegovom glasu. "Moramo li da im amo Ispit Posednutosti?" "Ko si ti da govori o ispitu?" upita Alija i taj glas je pripadao ne om r optavom ove u, samodr a om i ulnom ove u oji je dale o odma ao u samopovlaivanju. I Leto i Ganima prepoznali su ovaj glas. Stari Baron Har onen. Ganima je ula a o isti glas poinje da odje uje u njenoj vlastitoj lobanji, ali unutra nja a pija se zatvorila i ona je osetila svoju maj u a o stoji tamo. D esi a je ostajala nema. "Onda je na meni da odluim", ree Leto. "A izbor je tvoj, Alija. Ispit Pose dnutosti ili..." Klimnuo je u pravcu otvorenog prozora. "Ko si ti da odreuje izbor?" upita Alija, a to je jo bio glas starog Barona . "Demone?" ci nu Ganima. "Pusti je da sama izabere!" "Maj o", pre linjala je Alija svojim glasom male devojice. "Maj o, ta to o ni rade? ta hoe da uinim? Pomozi mi." "Sama sebi pomozi", naredio je Leto i, samo za trenuta , ugledao rastroj eno prisustvo svoje tet e u njenim oima, unezverenu beznade nost oja je provirila i nestala. Ali njeno telo je renulo drvenastim, nesigurnim hodom. Zalelujala se , saplela, promenila pravac, i ponovo mu se vratila, sve bli a otvorenom prozoru. Sada je glas Barona Har onena besneo sa njenih usana. "Zaustavi se! Zaus tavi se, a em ti! Nareujem ti! Zaustavi se! Oseti ovo!" Alija je doepala svoju glav u ru ama i spotiui se pri la prozoru. Ve se butinama oslanjala na prozors i prag, ali glas je i dalje bulaznio. "Nemoj to da uini ! Zaustavi se i ja u ti pomoi. Imam plan . Saslu aj me. Zaustavi se, a em ti! e aj!" Ali Alija je odma la ru e od glave, i do grabila slomljeno prozors o rilo. Jednim grevitim po retom prebacila se pre o pr ozors og praga i i ezla. a nije ni ri nula do je padala. U sobi su uli povi e gomile, tup udar ad je Alija lupila o stepenice dal e o dole. Leto je pogledao D esi u. "Savetovali smo ti da je sa aljeva ." D esi a se o renula i zagnjurila lice u Farad'nov mundir.

63. Postav a da se mo e pospe iti rad jednog celog sistema roz napad na njegove svesne elemente odaje opasno neznanje. Ovo je esto bio neznabo a i pristup onih oj i sebe nazivaju naunicima i tehnolozima.

"On juri nou, roae", ree Ganima. "On juri. Jesi li ga video a o juri?" "Ne", ree Farad'n. e ao je sa Ganimom ispred male dvorane za primanje u Tvravi gde ih je Leto pozvao da dou. Tie ani je stajao na drugoj strani, nelagodno se oseajui u prisust vu gospe D esi e, oja je izgledala povuena u sebe, ao da je njen um iveo na ne om drugom mestu. Jedva da je prote ao jedan as od jutarnjeg obro a, a ve su mnoge stv ari bile stavljene u po ret - pozivi Esnafu, poru e CHOAM-u i Landsradu. Farad'n je ot rio da mu je te o da razume ove Atreide. Gospa D esi a ga je upozorila na to, pa ipa ga je stvarnost njihovog prisustva zbunjivala. Oni su i dalje govorili o zaru ama, ia o je izgledalo da su glavni politi i razlozi za to i ezli. Leto e se, izvesno, ustoliiti na prestolu; inilo se da u pogledu toga jedva d a ima sumnje. Njegova neobina iva o a morae da bude s inuta, naravno... ali, u vreme ... "On juri da bi izmorio sebe", ree Ganima. "On je otelovljeni Kralizec. Ni jedan vetar ni ad nije jurio ona o a o on juri. On je mrlja na vrhovima dina. V idela sam ga. On juri i juri. I ada se napo on iscrpe, vraa se i odmara svoju gl avu u mom rilu. 'Tra i od na e maj e unutra da za mene pronae nain da umrem', pre lin je me." Farad'n je zurio u nju. U nedelji posle pobune na trgu, tvrava je poela da ivi neobinim ritmom, punim tajanstvenih dola enja i odla enja; glasine o ljutim bojev ima iza Za titnog Zida doprle su do njega pre o Tie ani a, od oga je zatra en vojni savet. "Ne razumem te", ree Farad'n. "Pronai nain za njega da umre?" "Tra io je od mene da te pripremim", ree Ganima. Bila je, ne prvi put, zauena neobinom bezazleno u ovog Korino Princa. Da li je to bilo D esi ino delo ili ne to uroen o od njega? "Za ta?" "On vi e nije ljuds o bie", ree Ganima. "Jue si pitao ada e da s ine ivu o u? i ad. Ona je deo njega i on je deo nje. Leto je izraunao da ima jo mo da etiri hiljad e godina pre no to ga ta metamorfoza uni ti." Farad'n je po u ao da proguta pljuva u roz suvo grlo. "Shvata li za to juri?" upitala je Ganima. "Ali a o e on da ivi toli o dugo i bude ta o..." "Jer je pamenje ljuds og bitisanja ta o bogato u njemu. Pomisli na sve on e ivote, roae. Ne. Ne mo e sebi to da predstavi , jer to nisi is usio. Ali ja znam. Mogu da zamislim njegov bol. On daje vi e nego to je bilo o i ad ranije dao. Na otac je oti ao u pustinju po u av i da pobegne od toga. Alija je postala Izrod iz straha od t oga. Na a ba a od tog stanja poseduje samo umrljane pelene, pa ipa mora da upotre bi svo Bene Geserit lu avstvo da bi ivela sa tim - to je ono, da le, u sva om sluaj u, obrazovanje asne Maj e dose e. Ali Leto! On je sam samcit, i ni ada se nee pojavi ti ne o sasvim slian." Farad'n se osetio o amuen od njenih rei. Car za etiri hiljade godina? "D esi a zna", ree Ganima, gledajui pre o u svoju ba u. "Re ao joj je sino. N azvao je sebe prvim graditeljem veli og dometa u istoriji oveanstva." " ta... planira?" "Zlatnu Stazu. Objasnie ti asnije." "I ima ulogu za mene u tom... planu." "Kao mog mu a", ree Ganima. "On preuzima upravu nad uzgojnim programom Sest rinstva. Sigurna sam da ti je moja ba a govorila o snu Bene Geserita o mu om asni u sa izvanrednim moima. On je..." "Hoe da a e da mi treba da budemo samo..." "Ne samo to." Uzela je njegovu ru u i stisnula je sa toplom prisno u. "Imam

Bo ans i D ihad od Har

al-Ada

na umu mnogo vrlo odgovornih zadata a za nas oboje. Kada ne budemo vi e raali decu , to je..." "Pa, ti si jo ta o mlada", ree on, oslobaajui se njene ru e. "Da vi e ni ad nisi napravio ta vu gre u", ree ona. U njenom glasu bilo je n eeg ledenog. D esi a im prie zajedno sa Tie ani om. "Tie mi je saop tio da su se borbe pro irile i izvan ove planete", ree D esi a . "Centralni Hram na Biare u je pod opsadom." Farad'n se zaudio neobinoj mirnoi njenog stava. On je sa Tie ani om, prote le noi, razmotrio u pojedinostima ove izve taje. Po ar pobune irio se celim Carstvom. On e, naravno, biti ugu en, ali e Leto morati da obnavlja Carstvo oje e biti u alosno m stanju. "Evo sad i Stilgar dolazi", ree Ganima. "e ali su na njega." Ponovo je uze la Farad'novu ru u. Stari slobodnja i Naib u ao je na najdalja vrata u pratnji dvojice biv ih Kom andosa Smrti, svojih drugova iz pustinjs ih dana. Svi su bili obueni u zvanine crn e odore sa belim gajtanima i utim povezaama u zna alosti. Pri li su vrstim ora om, a li Stilgar je sve vreme gledao u D esi u. Zaustavio se ispred nje i smotreno se na lonio. "Jo se razdire zbog smrti Dan ana Ajdaha", ree D esi a. Nije joj se sviala ova opreznost njenog starog prijatelja. "asna Maj o", ree on. Znai, ta o stvari stoje! pomislila je D esi a. Sve zvanino i u s ladu sa slo bodnja im propisima, prema ojima je rv te o izbrisati.

Re la je: "Po na em mi ljenju, ti si samo odigrao ulogu oju ti je Dan an od redio. Nije prvi put da je jedan ove dao ivot za Atreide. Za to to oni ine, Stil? Ti si vi e nego jednom bio spreman na to. Za to? Je li to zbog toga to zna oli o mnogo Atretidi daju za uzvrat?" "Drago mi je to ne tra ite izgovor za osvetu", ree on. "Ali postoje stvari oje moram da razmotrim sa va im unu om. Te stvari nas mogu zauve rastaviti od vas ." "Hoe da a e da mu Tabr nee odati po tu?" upitala je Ganima. "Hou da a em da u ono to mislim o tome zadr ati za sebe." Hladno je pogledao G animu. "Ne dopada mi se ono to su Slobodnjaci postali", promumlao je. "Mi emo se v ratiti starim nainima. Bez vas, a o treba." "Mo da, za ne o vreme", ree Ganima. "Ali pustinja umire, Stil. ta ete raditi ada ne bude vi e crva, niti pustinje?" "Ne verujem u to!" "U ro u od pedeset godina", ree Ganima, "preostae manje od pedeset crva, a i oni e biti bolesni i ao ta vi uvani u bri ljivo ontrolisanom rezervatu. Njihov zain bie namenjen samo Esnafu, a cena..." Zavrtela je glavom. "Videla sam Letove p roraune. On je obi ao celu planetu. On poznaje situaciju." "Je li to jo jedan tri da zadr ite Slobodnja e ao svoje vazale?" "Da li si i ada bio moj vazal?" upitala je Ganima. Stilgar se smre. Bez obzira na to ta re ao ili uinio, ovi blizanci su to uv e pretvarali u njegovu gre u! "Pro le noi priao mi je o Zlatnoj Stazi", izlanuo se Stilgar. "Ne dopada mi se!" "To je udno", ree Ganima, pogledajui na svoju babu. "Vei deo Carevine e to po zdraviti." "Uni tenje svih nas", promrmljao je Stilgar. "Ka o mo e to da a e ? Nee li nam biti potrebni vojnici i odva ni ljudi da ot lan jamo povremena nezadovoljstva? Ali, Stilgare, ti i Tie ovi hrabri drugovi imaete pune ru e posla." Stilgar je pogledao u sardau ars og omandira i udna svetlost razumevanja uspostavila se izmeu njih. "A Leto e nadzirati zain", podsetila ih je D esi a. "Imae apsolutnu ontrolu nad njim", ree Ganima. Farad'n je, slu ajui sa novom sve u ojoj ga je D esi a nauila, naslutio name ten

lop, unapred pripremljenu predstavu izmeu Ganime i njene ba e. "Mir e trajati, trajati i trajati", ree Ganima. "Seanje na rat e gotovo i eznut i. Leto e voditi oveanstvo roz taj vrt barem etiri hiljade godina." Tie ani je upitno pogledao Farad'na i proistio grlo. "Da, Tie ?" ree Farad'n. "Hteo bih nasamo da porazgovaram sa vama, moj Prine." Farad'n se nasmejao, znajui oje pitanje poiva u Tie ani ovom vojni om umu, svestan da je barem jo dvoje prisutnih naslutilo to pitanje. "Neu prodati Sardau are", ree Farad'n. "Nema potrebe", ree Ganima. "Zar vi slu ate ovo dete?" o tro je upitao Tie ani . Bio je ljut. Stari Naib je tada shvatio probleme oji su bili izazvani svim ovim zavereni tvom, ali ni o drugi nije razumeo pro letu su tinu situacije! Ganima se smr nuto nasmejala i re la: "Ka i mu, Farad'ne." Farad'n uzdahnu. Bilo je la o smetnuti s uma neobinost ovog deteta oje n ije bilo dete. Mogao je da zamisli ivotni ve proveden u bra u sa njom, s rivenu uzdr anost u sva oj prisnosti. To nije bila ba prijatna budunost, ali je on poinjao d a shvata njenu neizbe nost. Apsolutna ontrola nad nestajuim zalihama zaina! Ni ta se u vaseljeni ne bi moglo retati bez zaina. "Kasnije, Tie ", ree Farad'n. "Ali..." "Kasnije, re oh!" Farad'n je, prvi put, upotrebio Glas u odnosu na Tie a ni a i video a o ove trepe od iznenaenja i zapada u utanje. Stegnut osmeh dota ao je D esi ine usne. "On govori o miru i smrti u istom dahu", promrmljao je Stilgar. "Zlatna Era!" Ganima ree: "On e provesti ljuds a bia roz ult smrti do slobodnog daha i ptavog ivota! On govori o smrti zato to je to neophodno, Stil. To je napetost pomou oje oni oji ive znaju da su ivi. Kada njegovo Carstvo padne... Oh, da, ono e pas ti. Vi mislite da je ovo sada Kralizec, ali Kralizec e te doi. A ada doe, ljuds a bia e obnoviti pamenje na ono a o izgleda biti iv. To pamenje e opstati do god i je dan ove bude iv. Proi emo jo jednom presudan ogled, Stil. I izii emo iz njega. Mi se ve podi emo iz vlastitog pepela. Uve ." Farad'n je, slu ajui ove rei, najzad svatio ta je htela da a e ada mu je prial a o Letovom jurenju. On nee biti ljuds o bie. Stilgar jo nije bio ubeen. "Vi e nee biti crva", promumlao je. "Oh, crvi e se vratiti", uveravala ga je Ganima. "Svi e biti mrtvi za dese t godina, ali e se vratiti." "Ka o..." odvalio je Stilgar. Farad'n je osetio da mu je um za ao u sferu ot rovenja. Znao je ta e Ganima rei pre no to je progovorila. "Esnaf e jedva izgurati to om ovih mr avih godina, a i to zahvaljujui samo s vojim i na im zalihama", ree Ganima. "Ali posle Kralizeca e nastati obilje. Crvi e se vratiti po to moj brat ode u pesa ." 64. Kao i u sluaju mnogih drugih religija, Muad'Dibov Zlatni Eli sir ivota izo paio se u spolja nje maijanje. Njegova misti a znamenja postala su prosti simboli dub ljih psiholo ih procesa, a ti procesi su, naravno, postali neobuzdani. Ono to je n jima bilo potrebno bio je ivi bog, a ta vog nisu imali; bilo je to stanje oje je Muad'Dibov sin ispravio. Izre a pripisana Lu Tung-pinu (Lu, Gost Peine) Leto je sedeo na Lavljem prestolu da bi od plemena primio za letve na ve rnost. Ganima je stajala pored njega, jednu stepenicu ni e. Ceremonijal u Veli oj Dvorani trajao je satima. Pleme za plemenom Slobodnja a promicalo je ispred njeg a u vidu njihovih predstavni a i njihovih Naiba. Sva a grupa nosila je darove o

ji su bili pri ladni bogu zastra ujuih moi, bogu osvete oji im je obeao mir. On ih je zastra ivanjem uterao u po ornost prethodne sedmice, pri azujui sv oje moi sazvanoj arifi svih plemena. Sudije su videle a o hoda roz vatrenu eljus t, izlazei neozleen, a da bi po azao da na njegovoj o i nisu ostali ni a vi o iljci, pozivao ih je da ga osmotre izbliza. Naredio im je, zatim, da ga udaraju no evima; neprobojna o a titila mu je lice do su ga udarali bez i a avog uspeha. Kiseline su se slivale niz njega te uz najmanju izmaglicu dima. Jeo je njihove otrove i smejao im se. Na raju je pozvao crva i stajao o renut a njima od njegovih usta. Oti a o je odatle do ara ens og vazduhoplovnog pristani ta gde je pr osno preturio Esnaf ov brod podigav i jedno od njegovih peraja za ateriranje. Arifa je podnela izve taj o svemu ovom sa grdnim strahopo tovanjem i sada su plemens i predstavnici do li da potvrde svoju po ornost. Zasvoen prostor Veli e Dvorane sa svojim a usti im sistemima na bazi vlage , slu io je za upijanje o tre bu e, ali se neprestano u tanje po retanja nogu ipa uvlai lo u ula, ja ui na pra ini i mirisima remena donesenim spolja. D esi a, oja je odbila da prisustvuje, posmatrala je prizor roz viso u pi jun u iza prestola. Njenu pa nju privu ao je Farad'n i shvatila je da su oboje, i ona i Farad'n, bili nadmudreni. Leto i Ganima su, naravno, preduhitrili Sestrins tvo! Blizanci su unutar sebe mogli da se posavetuju s vojs om Bene Geserita, veom od u upnog broja ivih lanova u Carstvu. Posebno je bila ogorena zbog naina na oji je mitologija Sestrinstva navel a u lop u Aliju. Navi e po oljenja utisnule su udes Izrodstva u njen ivot. Alija ni ad nije upoznala nadu. Naravno da je podlegla. Njena sudbina uinila je jo te im podno enje Letovog i Ganiminog dostignua. Nije postojao samo jedan izlaz iz lop e, ve dva. Ganimina pobeda nad unutra njim ivotima i njeno neprestano nagla avanje da Al ija zaslu uje jedino sa aljenje bilo je najgore od svega. Nasilno hipnoti o suzbijanj e, povezano sa pridobijanjem blagona lonog pret a spaslo je Ganimu. Oni su mo da m ogli da spasu Aliju. Ali, bez nade ni ta se nije dalo po u ati do nije bilo pre asn o. Alijina voda bila je istoena u pesa . D esi a je uzdahnula i usmerila pa nju prema Letu na prestolu. D inovs i onop s i up oji je sadr avao Muad'Dibovu vodu zauzimao je poasno mesto po raj njegovog d esnog la ta. Pohvalio se D esi i da se njegov otac, unutar njega, nasmejao ovom po tezu ia o mu se istovremeno i dopadao. Taj up i njegovo hvalisanje utvrdili su njenu re enost da ne uestvuje u ovom ritualu. Znala je da do god je iva ni ad nee moi da prihvati da Pol govori roz L etova usta. Radovala se, zaista, onome to je Kua Atreida postala, ali stvari- ojesu-mogle-da-budu bile su nepodno ljive. Farad'n je s r tenih nogu sedeo pored upa sa Muad'Dibovom vodom. Bilo je to mesto Kraljevs og Pisara - nedavno data i prihvaena poast. Farad'n je osetio da se lepo prilagoavao novim o olnostima ia o je Tie an i jo besneo i proricao obne posledice. Tie ani i Stilgar s lopili su orta tvo ne poverenja oje je izgleda zabavljalo Leta. To om asova ceremonije za linjanja na vernost, Farad'novo raspolo enje prel azilo je iz strahopo tovanja u dosadu i ponovo u strahopo tovanje. Ovi ratnici bez p remca promicali su ao bes rajna re a ljuds og roda. Njihova obnovljena odanost ustolienim Atreidima nije se mogla dovoditi u pitanje. Stajali su ispred njega u poniznom strahu, potpuno svladani onim to im je arifa bila saop tila. Konano se prima ao raj. Ispred Stilgara je stajao poslednji Naib - Stilg ar u 'poasnom za titni om mestu' po redosledu. Umesto orpi natovarenih zainom, vatre nih dragulja ili bilo a vih drugih darova oji su u gomilama le ali o o prestola, Stilgar je doneo jednu povezau od operva enih zains ih vla ana. Na njoj je u zlatu i zelenoj boji bio izvezen atreids i jastreb. Ganima je prepoznala ovu stvar i hitro postrance pogledala Leta. Stilgar je polo io povezau na drugi stepeni ispod prestola i dubo o se po lonio. "Dajem vam ovu povezau oju je nosila va a sestra ad sam je odveo u pustinj u da bih je za titio", ree on. Leto je obuzdao osmeh. "Znam da su za tebe nastala te a vremena, Stilgare", ree Leto. "Ima li neeg

ovde to bi eleo za uzvrat?" Po azao je ru om na hrpe s upocenih darova. "Ne, moj gospodaru." "A o je ta o, primam tvoj dar", ree Leto. Zaljuljao se napred, dohvatio r ub Ganimine odore, i ot inuo tan u tra u. "Za uzvrat ti dajem ovaj omad Ganimin e odore, odore oju je nosila ada je bila u radena iz tvog pustinjs og logora, t o me je primoralo da je spasem." Stilgar je prihvatio t aninu drhtavim ru ama. "Da li mi se rugate, moj g ospodaru?" "Da se rugam tebi? Ta o mi sebe, Stilgare, ni ad ti se ne bih rugao. Dao sam ti dar oji nema cenu. Nareujem ti da ga uve nosi blizu srca ao podsetni d a su sva ljuds a bia s lona gre ama, a sve voe su ljuds a bia." Jedva primetan prigu en smeh oteo se Stilgaru. "Ka av biste samo Naib vi b ili!" "Ka av Naib jesam! Naib Naiba. Ni ad to ne zaboravi!" "Ka o a ete, moj gospodaru." Stilgar je progutao nedlu priseajui se izve taj a svoje arife. Tada mu pade na um: Ne ad sam pomi ljao da ga ubijem. Sad je suvi e asno. Pogled mu se spustio na up, dra estan predmet od neprovidnog zlata sa po lopc em zelene boje. "Ovo je voda mog plemena." "I moja", ree Leto. "Nareujem ti da proita natpis na njemu. itaj glasno da sv i mogu da uju." Stilgar je bacio upitan pogled prema Ganimi, ali mu je ona uzvratila uzd izanjem brade, hladnim odgovorom od oga ga je podi la jeza. Jesu li se ovi atreid s i izdanci nameraili da nepre idno zahtevaju od njega da odgovara zbog svoje pla hovitosti i svojih gre a a? "itaj", ree Leto, po azujui ru om. Stilgar se polagano popeo uz stepenice i povio se da osmotri up. Onda je glasno proitao: "Ova voda je rajnja su tina, izvor spolja njeg strujeeg stvarala tva. I a o nepo retna, ova voda nije sredstvo sve oli og retanja." " ta to znai, moj gospodaru?" pro aputao je Stilgar. Oseao se zastra en ovim reim a; dota le su ne to subo o u njemu to nije mogao da razume. "Muad'Dibovo telo je suva lju tura poput one oju je ne i inse t napustio, " ree Leto. "On je ovladao unutra njim svetom, do je spolja nji prezirao i to je dov elo do atastrofe. Ovladao je spolja njim svetom do je is ljuivao unutra nji i ovo j e predalo njegove potom e demonima. Zlatni Eli sir e nestati sa Dine, ali e se Mua d'Dibovo seme produ iti i njegova voda po retati na u vaseljenu." Stilgar je pognuo glavu. Mistine stvari uve su ga ostavljale u pometnji. "Poeta i raj su jedno", ree Leto. " ivi u vazduhu ali ga ne vidi . Faza se za tvorila. Iz tog zatvaranja izrasta poeta njene suprotnosti. Zbog ovog emo imati K ralizec. Sve se asnije vraa u izmenjenom obli u. Ti osea misli u svojoj glavi; tvo ji potomci e oseati misli u svojim stomacima. Vrati se u Sie Tabr, Stilgare. Gurni Hale e ti se tamo pridru iti u svojstvu mog savetodavca u tvom Savetu." "Zar mi ne verujete, Moj Gospodaru?" Stilgarov glas je bio tih. "Potpuno, inae ti ne bih slao Gurnija. On e poeti sa regrutovanjem novih sn aga oje e nam us oro biti potrebne. Prihvatam tvoju za letvu na vernost. Mo e da id e ." Stilgar se dubo o po lonio, natra e si ao sa stepenica, o renuo se i po ao iz dvorane. Ostali Naibi su renuli iza njega, u s ladu sa slobodnja im naelom da 'p oslednji treba da bude prvi'. Ali su se sa prestola mogle uti ne e od njihovih ne doumica do su odlazili. "O emu ste tamo gore razgovarali, Stil? ta znae one rei o Muad'Dibovoj vodi? " Leto se obratio Farad'nu. "Jesi li uhvatio sve ovo, Pisaru?" "Da, moj gospodaru." "Moja ba a mi je re la da te je valjano obuila u mnemoni im postupcima Ben e Geserita. To je dobro. Ne elim da samo raba pored mene." "Ka o vi zapovedate, moj gospodaru." "Doi i stani ispred mene", ree Leto. Farad'n je poslu ao vi e nego i ad zahvalan D esi inom poduavanju. Kada prihvat i injenicu da Leto vi e nije bio ljuds o bie, da vi e nije mogao da misli ona o a o lj uds a bia misle, putanja njegove Zlatne Staze postojala je jo vi e zastra ujua.

Leto je pogledao Farad'na. Stra ari su stajali pozadi dobrano izvan dometa njihovih glasova. Jedino su se savetnici Unutra njeg Prisustva zadr ali na podu Vel i e Dvorane, a i oni su stajali ponizno u grupama podalje od prvog stepeni a. "Jo se nisi saglasio da mi da svoje Sardau are", ree Leto. "Ali hoe ." "Dugujem vam mnogo, ali ne to", ree Farad'n. "Misli li da se nee dobro zdru iti sa mojim Slobodnjacima?" "Ne manje dobro od ovih novih prijatelja, Stilgara i Tie ani a." "Pa ipa odbija ?" "e am va u ponudu." "Onda moram da uinim ponudu, znajui da je ni ad nee ponoviti. Molim se da je moja ba a dobro obavila svoj deo posla, i da si ti pripremljen da razume ." " ta moram da razumem?" "Da u bilo ojoj civilizaciji uve postoji jedna preovlaujua misti a", ree Leto. "Ona nastaje ao brana promeni i to uve ostavlja budua po oljenja nepripre mljena za prevare u vaseljeni. Sve misti e su iste u graenju tih brana-religijs e misti e, misti e heroja-voa, mesijans e misti e, misti e nau e/tehnologije i mis ti e same prirode. Mi ivimo u Carstvu oje je jedna ta va misti a uobliila i sada se ta vaseljena raspada, jer veina ljudi ne ume da pravi razli u izmeu misti e i s voje vaseljene. Vidi , misti a je ao posednutost demonom; te i da zauzme svest, pos tajui sve i svja posmatrau." "Prepoznajem mudrost tvoje ba e u ovim reima", ree Farad'n. "Valjano i dobro, roae. Ona me je pitala da li sam Izrod. Odgovorio sam jo j odreno. To je bila moja prva prevara. Vidi , Ganima je to izbegla, ali ja nisam. Bio sam primoran da dr im u ravnote i unutra nje ivote pod pritis om pre omernih doza m elan a. Morao sam da tra im a tivnu saradnju onih probuenih ivota unutar sebe. Radei to izbegao sam najopa ije i izabrao glavnog pomagaa ojeg mi je nametnula unutra nja svest u vidu mog oca. Ja nisam, uistinu, moj otac ili taj pomaga. Isto ta o nisam ni Drugi Leto." "Objasnite." "Poseduje divnu neposrednost", ree Leto. "Ja sam zajednica ojom upravlja jedan oji je prastar i sve pravazilazi u moi. On je bio tvorac dinastije oja je potrajala pre o tri hiljade na ih godina. Njegovo ime je bilo Harum i, do njegov a loza nije i ezla usled uroene slabosti i praznoverja potoma a, njegovi podanici su iveli u ritmi oj uzvi enosti. Oni su se nesvesno retali sa promenama godi njih doba. Oni su uzgajali pojedince oji su bili upueni na rat ove ost, praznovernost, i la o voeni od strane ralja-boga. Uzeto ao celina oni su bili moan narod. Njihov opstana ao vrste postao je obiaj." "Ne dopada mi se a o to zvui", ree Farad'n. "Ni meni, odista", ree Leto. "Ali to je vaseljena oju u da stvorim." "Za to?" "To je nau steen na Dini. Mi smo zadr ali smrt ao preovlaujuu sablast meu ivi ma ovde. Zahvaljujui tom prisustvu mrtvi su menjali ive. Ljudi jednog ta vog dru tva tonu u svoju pohlepnost. Ali ada doe vreme za suprotnost, ada us rsnu, oni su uzvi eni i lepi." "To ne daje odgovor na moje pitanje", pobunio se Farad'n. "Ne veruje mi, roae." "Kao ni va a roena ba a." "I s dobrim razlogom", ree Leto. "Ona se preutno sla e zato to mora. Bene Ges erit su, na raju rajeva, pragmatisti. Ja delim njihov pogled na vaseljenu, zna . Ti nosi obele ja te vaseljene. Ti si zadr ao navi e vladanja, razvrstavajui sve o o s ebe ve prema moguoj orisnosti ili opasnosti." "Slo io sam se da budem va pisar." "To te zabavlja i las a tvom istins om talentu istoriara. Ti ima odreen stv arala i dar za tumaenje sada njosti polazei od pro losti. U ne oli o prili a si me pred upredio." "Ne svia mi se va e s riveno las anje", ree Farad'n. "Dobro. Do ao si sa bes rajnim astoljubljem u odnosu na svoj sada nji uni en po lo aj. Zar te moja ba a nije upozorila na bes rajnost? Ona nas privlai ao izlivanj e svetlosti u noi, zaslepljujui nas do te mere da nam se mo e uiniti onanom." "Bene Geserit aforizam", protestovao je Farad'n.

"Ali mnogo taniji", ree Leto. "Bene Geserit veruje da mogu da predvide to evolicije. Ali one previaju svoje vlastite promene u to u te evolucije. One pret postavljaju da e ostati stalne do se odvija njihov uzgojni program. Kod mene nem a ta vog misaonog slepila. Pa ljivo me pogledaj, Farad'ne, jer ja vi e nisam ljuds o bie." "U to me i va a sestra ubeuje", o levao je Farad'n. Zatim ree: "Izrod?" "Prema definiciji Sestrinstva, mo da. Harum je surov i samodr alac. Prihvati o sam njegovu surovost. Dobro obrati pa nju: imam surovost poljoprivredni a, a ova ljuds a vaseljena je moje dobro. Slobodnjaci su ne ada dr ali pripitomljene orlov e ao ljubimce, ja u dr ati pripitomljenog Farad'na." Farad'novo lice se smrailo. "uvaj se mojih and i, roae. Znam dobro da e moji S ardau ari, ranije ili asnije, pasti pred tvojim Slobodnjacima. Ali mi emo te te o raniti, a uve ima a ala oji e aju da dotu u slabe." "Dobro u te upotrebiti, to obeavam", ree Leto. Nagnuo se napred. "Zar nisam re ao da vi e nisam ljuds o bie? Veruj mi, roae. Nijedno dete nee potei iz mojih slabi na, jer ja vi e nemam slabine. I to iznuuje moju drugu prevaru." Farad'n je ut e e ao, shvativ i najzad smer Letovog do azivanja. "Ustau protiv sva og slobodnja og propisa", ree Leto. "Oni moraju da prihva te, jer ne mogu ni ta drugo da uine. Zadr ao sam te ovde pod izgovorom veridbe, ali n ee biti ni a ve veridbe izmeu tebe i Ganime. Moja sestra e se udati za mene!" "Ali ti..." "Udati re oh. Ganima mora da produ i atreids u lozu. To je, ta oe, pitanje bene-geserits og uzgojnog programa, oji je sad moj uzgojni program." "Odbijam", ree Farad'n. "Odbija da rodi atreids u dinastiju?" "Ka va dinastija? Ti e zauzimati tron hiljadama godina." "I obli ovati tvoje potom e po uzoru na moj li . Bie to najjai i najobuhva tniji program obrazovanja u itavoj istoriji. Biemo jedan e o-sistem u minijaturi. Vidi , oji god sistem ivotinje izaberu da bi pre ivele, on mora da se zasniva na obr ascu meusobno u opanih zajednica, meusobnoj zavisnosti, istovremenom raanju prema za jedni om nacrtu to predstavlja jedan sistem. A ovaj sistem e proizvesti najumnije v ladare i ad viene." "Koristi ras o ne rei za najodvratnije..." "Ko e pre iveti Kralizec?" upitao je Leto. "Obeavam ti, Kralizec e doi." "Ti si lud ove ! Razorie Carstvo?" "Naravno da hou... i ja nisam ove . Ali u stvoriti novu svest od svih ljud i. Velim ti da ispod Dinine pustinje poiva tajno mesto sa najveim blagom svih vrem ena. Ne la em. Kada poslednji crv umre, i poslednji melan se pobere sa na eg pes a, o ve dubo e riznice e se podii i ra iriti celom vaseljenom. Kada mo monopola nad zainom izbledi i s rivene zalihe izau na videlo, irom na eg carstva pojavie se nove sile. Vr eme je da ljuds a bia ponovo naue da ive po svojim instin tima." Ganima s ide ru u sa naslona prestola, pree na Farad'novu stranu i uze mu ru u. "Kao to moja maj a nije bila supruga, ta o i ti nee biti suprug", ree Leto. "Ali e mo da tu biti ljubav, a to e biti dovoljno." "Sva i dan, sva i trenuta donosi svoju promenu", ree Ganima. "Saznaje se roz prepoznavanje trenut a." Farad'n je osetio toplinu Ganimine siu ne ru e ao ne o uporno prisustvo. R azaznavao je plimu i ose u Letovih do azivanja, ali Glas nijednom nije bio upotr ebljen. Ovo je bilo obraanje utrobi, a ne mozgu. "Da li je to ono to nudi za moje Sardau are?" upitao je. "Mnogo, mnogo vi e, roae. Nudim ti tvoje nasledni e Carstva. Nudim ti mir." " ta e biti ishod tvog mira?" "Njegova suprotnost", ree Leto glasom u ome je bilo blagog podsmevanja. Farad'n je zavrteo glavom. "Nalazim da je cena za moje Sardau are previs o a. Moram li da ostanem Pisar, tajni otac tvoje raljevs e loze." "Mora ." "Hoe li me primorati da uem u s lop tvog mira?" "Hou."

"Opirai ti se sva og dana svog ivota." "Ali to je du nost oju oe ujem od tebe, roae. Zato sam te i izabrao. Ozvaniiu to. Dau ti novo ime. Od ovog trenut a, zvae se Razbijanje S lopa, to na na em jezi u g lasi Har al-Ada. Hajde, roae, ne budi glup. Moja ba a te je dobro poduila. Daj mi svoje Sardau are." "Daj mu ih", odazvala se Ganima. "Dobie ih na ovaj ili onaj nain." Farad'n je u njenom glasu zauo strahovanje za njega. Prema tome, ljubav? Leto nije tra io razum, ve intuitivni s o . "Uzmi ih", ree Farad'n. "Stvarno", ree Leto. Podigao se sa prestola, neobino ujednaenim po retom a o da je dr ao svoje strahovite snage pod najosetljivijom ontrolom. Leto je zatim si ao do Ganiminog nivoa, stao blago da je pomera do se licem nije o renula od nj ega, obrnuo se i priljubio svoja lea uz njena. "Zapamti ovo, roae Har al-Ada. Ova o e uve biti sa nama. Ova o emo stajati ad se budemo venali. Lea o lea, sva o gleda jui spolja od drugoga da za titi jedinstvenu stvar oja smo uve bili." O renuo se i, podrugljivo posmatrajui Farad'na, sti ao glas: "Seti se toga, roae, ada bude licem u lice sa mojom Ganimom. Seti se toga ada bude aputao rei ljubavi i ne nosti, ada bude najvi e izazvan stanjima mog mira i mog zadovoljstva. Tvoja lea e ostati izlo ena. " O renuv i se od njih, spustio se niz stepenice do i e ujuih dvorjana i, o uplj ajui ih o o sebe u po retu ao satelite, napustio je dvoranu. Ganima je jo jednom uzela Farad'novu ru u, ali je njen netremian pogled bi o uperen iza drugog raja dvorane jo dugo po to je Leto tuda iza ao. "Jedno od nas je moralo da prihvati borbu sa smru", ree ona, "a on je oduve bio jai."