Herbert Frenk JERETICI DINE Prevod: ivkovi Mirjana/Peri i Vuk Herbert Frank HERETICS OF DUNE, 1984.

Serija "Dina" POLARIS 1985. 1. (7)

Najvei broj disciplina su tajne discipline, stvorene sa naumom da ograniav aju a ne da oslobaaju. Ne pitajte - Za to? Budite obazrivi sa - Kako? Za to - neumitn o vodi do paradoksa. Kako - namamljuje vas u klopku vaseljene uzroka i posledica . I jedno i drugo poriu bezgraninost. 'Apokrifi sa Arakisa'

"Taraza ti je rekla, zar ne, da smo do sada potro ili jedanaest ovakvih go la Dankana Ajdaha? Ovaj je dvanaesti." Stara asna majka vangiju govorila je glasom u kome se oseala hotimina ogoreno st, dok se sa treeg sprata parapeta posmatrala usamljeno dete koje se igralo na o graenom travnjaku. Blistava podnevna suneva svetlost planete Gamu odbijala se od b elih zidova dvori ta ispunjavajui prostor ispod njih sjajem, kao da je kakav snop s vetlosti bio uperen na mladog golu. Potro ili! pomisli asna majka Lusila. Jedva primetno je klimnula, razmi ljajui o tome kako su hladno bezdu ni bili vangijuino dr anje i izbor rei. Utro ili smo zalihe ; po aljite nam jo ! Po izgledu, dete na travnjaku je moglo imati oko dvanaest standardnih go dina, ali spolja nja pojava je umela da bude varljiva u sluaju gole kod koga jo nisu bila probuena prvotna seanja. Upravo u tom trenutku deak podi e pogled prema posmatr aima iznad sebe. Bio je vrste telesne grae, a ispod crne kose nalik na kapu od kara kula nazirao se o tar, usredsreen pogled. uta suneva svetlost ranog prolea bacala je k ratke senke na njegova stopala. Ko a mu je bila preplanula, no kada je blagim pokr etom tela pomerio rub svoga plavog jednodelnog odela, na levom ramenu ukazala se bela put. "Ove gole ne samo da su skupe ve su i krajnje opasne po nas", ree vangiju. Glas joj je bio ravan i bezoseajan i utoliko je delovao monije. Bio je to glas jed ne asne majke instruktora koja se sa visine obraala akolitki; bio je to glas koji je Lusili stavljao do znanja da je vangiju jedna od onih koje otvoreno ustaju pro tiv projekata sa golama. Taraza ju je upozorila: "Poku ae da te pridobije za svoje planove." "Jedanaest proma aja je dovoljno", dodade vangiju. Lusila prelete pogledom preko vangijuinih zboranih crta lica, pomisliv i iz nenada: Mo da u i ja jednog dana biti stara i sme urana. Isto je tako mogue da u i sama biti monica u Bene Geseritu. vangiju je bila omalena ena sa brojnim belezima starosti, steenim u izvr avan ju poslova Sestrinstva. Iz svojih arhivskih prouavanja Lusila je znala da vangijui na uobiajena crna odora skriva mr avu figuru, koju je malo ko ikada video osim njen ih pomonica u oblaenju i mu karaca koji su je oploavali. vangijuina usta bila su iroka a donja usna stisnuta starakim borama koje su se poput lepeze skupljale u isturen u bradu. Njeno ophoenje odlikovalo se odseno u i osorno u koje su neupueni esto tuma ljutnju. Zapovednica tvrave Gamu bila je znatno zatvorenija osoba od veine asnih m ajki. Lusila ponovo po ele da je upoznata sa itavim opsegom projekta sa golama. N o, Taraza joj je ipak dovoljno jasno ukazala na osnovnu razdeobu: " vangiju ne tre ba verovati kada je posredi bezbednost gole."

"Smatramo da su Tleilaksi sami, na svoju ruku, ubili veinu od prethodnih jedanaest", ree vangiju. "To bi samo po sebi trebalo da nam ne to govori." Prilagoavajui se vangijuinom dr anju, Lusila zauze miran stav gotovo bezoseajn og i ekivanja. "Iako sam mnogo mlaa od tebe, vangiju, ja sam, takoe, potpuna asna majk ." Mogla je gotovo da oseti na sebi vangijuin napet, netremian pogled. vangiju je imala prilike da vidi Lusiline holografe, ali u ivom obliju ova e na je izazivala jo vei nemir. Utiskivaica najboljeg soja, van svake sumnje. Potpuno

plave oi, nekorigovane bilo kakvim soivima, davale su Lusili prodoran izraz koji se slagao sa njenim duguljastim, ovalnim licem. Smaknuta kapuljaa crne aba-odore otkrivala je smeu kosu svezanu u vrstu baretu koja se stepenasto spu tala niz lea. ak ni naju togljenija odora nije mogla da prikrije Lusiline rasko ne grudi. Ona je bila izdanak genetske linije poznate po svojim materinskim svojstvima i ve je za Sest rinstvo rodila troje dece, od toga dva deteta sa istim mu karcem. Da - ljupka smeok osa ena sa bujnim grudima i materinskom nastrojeno u. "Vrlo si krta na reima", ree vangiju. "To mi govori da te je Taraza upozoril a na mene." "Ima li razloga da veruje da e ubice poku ati da smaknu i ovog dvanaestog gol u?" upita Lusila. "Ve su poku ali." udno je koliko je re 'jeres' esto dolazila u svest pri razmi ljanju o vangiji, pomisli Lusila. Da li je moglo biti 'jeresi' meu asnim majkama? inilo se da religi ozni prizvuk ove rei odudara od osnovnog duha Bene Geserita. Kako je moglo biti j eretikih pokreta meu osobama udru enim u duboko manipulativnom stavu prema svim reli gioznim stvarima? Lusila prenese pa nju na golu, koji je upravo izvodio niz premeta opisujui i tav krug; zaustaviv i se ponovo se zagledao u dva posmatraa na parapetu. "Kako samo ljupko to izvodi!" primeti vangiju podrugljivo. Staraki glas ni je mogao potpuno da sakrije unutra nju nasilnost. Lusila okrznu pogledom vangiju. Jeres. Raskolni tvo nije bilo prava re. Poja m protivljenja nije pokrivao ono to se moglo osetiti kod ove starije ene. Posredi je bilo ne to to je moglo da uzdrma Bene Geserit. Pobuna protiv Taraze, protiv Vrho vne asne majke? Nezamislivo! Vrhovne majke bile su odlivci pravljeni u vladarskom kalupu. Jednom, kada je Taraza najpre prihvatila tue mi ljenje i savet a potom don ela odluku na svoju ruku, sestre su bile primorane na poslu nost. "Ovo nije vreme za stvaranje novih problema!" ree jo jednom vangiju. Bilo je jasno na ta misli. Ljudi iz Ra trkavanja sada su se vraali, a namere nekih meu tim Izgubljenim predstavljale su pretnju po Sestrinstvo. Uva ene nalo nice - koliko je taj izraz zvuao slino onom: 'asne majke!' Lusila se odva i na jedan opitni korak: "Ti, dakle, misli da bi trebalo da se usredsredimo na problem Uva enih Nalo nica iz Ra trkavanja?" "Usredsredimo? Ha! One ne poseduju na e moi. Ne pokazuju dovoljno razborito sti. Nisu vine upotrebi melan a. To je, upravo, ono to one ele od nas, na e znanje o za nu." "Mo da", slo i se Lusila. Nije htela da prihvati ovo zdravo za gotovo. "Vrhovna majka Taraza izgubila je pamet uzaludno tro ei vreme sa ovim bezvr ednim golom", dodade vangiju. Lusila outa. Projekat sa golom neumitno je ve dirnuo u staru ranu Sestrins tva. Mogunost, makar i veoma daleka, da bi mogle da stvore jo jednog Kvizac Hadera ha pokretala je talase ljutitog straha irom njihovih redova. Paati se sa crvolikim ostacima Tiranina? To je bilo kranje opasno. "Nikada ne bi trebalo da po aljemo tog golu na Rakis", promrmlja vangiju. " Neka usnuli crvi poivaju." Lusila ponovo obrati pa nju na deaka golu. On je, u meuvremenu, okrenuo lea v isokom parapetu na kome su stajale dve asne majke, ali je ne to u njegovom dr anju go vorilo da zna da raspravljaju o njemu i da sada i ekuje njihovu reakciju. "Bez sumnje shvata da si pozvana ovamo dok je on jo sasvim mlad", ree vangij u. "Nikada jo nisam ula da je na nekom tako mladom vr eno duboko utiskivanje", saglasi se Lusila. U njenom tonu bilo je pone to od blagog samopodsmevanja; znala je da e to vangiju osetiti i pogre no protumaiti. Ve tina proizvoenja eljenog efekta i e to je nu no i lo s tim, bilo je ono to bi se moglo nazvati naizrazitijom osobeno u Ben Geserita. Upotrebi ljubav ali izbegni je - to sad sigurno misli vangiju. Analitia rke Sestrinstva znale su korene ljubavi. Istra ivale su to jo u prilino ranom razdob lju istorije Reda, ali se nikada nisu usudile da je iskoriste kod onih na koje s u uticale. Dopusti ljubav ali uvaj je se, bilo je pravilo. Znaj da ona le i duboko unutar ovekovog genetskog sklopa, bezbednosne mre e koja osigurava produ avanje vrste . Valja je koristiti kada je neophodno, utiskujui odabrane pojedince (ponekad jed

ne na druge) za ciljeve Sestrinstva, uz saznanje da e takvi pojedinci biti spregn uti monim sponama te ko pristupanim povr nom pogledu. Neki sa strane mogu da opaze tak ve veze i sagledaju posledice, ali povezani e uvek igrati prema nesvesnoj muzici. "Nisam htela da ka em da je gre ka izvr iti Utiskivanje kod njega", napomenu va ngiju, pogre no protumaiv i Lusilino utanje. "inimo ono to nam je nareeno", ree Lusila prekorno. Neka vangiju misli o tome to joj je volja. "Ti, dakle, nisi protiv slanja ovog gole na Rakis", upita vangiju. "Pitam se da li bi istrajala u takvoj slepoj poslu nosti kada bi znala potpunu istinu?" Lusila duboko uzdahnu. Da li je ovo bila prilika da sazna sve o projektu sa golama Dankana Ajdaha? "Na Rakisu postoji jedna devojica po imenu eana Bruf", nastavi vangiju. "U stanju je da kontroli e d inovske crve." Lusila se potrudi da prikrije svoju zainteresovanost. D inovski crvi. Ne ai -hulud. D inovski crvi. Pe ani jaha koga je Tiranin predskazao konano se pojavio. "Nikad ne govorim u prazno", dodade vangiju po to je Lusila nastavila da uti . Doista ne, pomisli Lusila. No, ti naziva stvar njenom opisnom oznakom, a ne imenom njenog mistinog znaenja. D inovski crvi. Pri tom zapravo misli na Tiranina, Leta II, iji beskrajni san kao biser svesti ivi u svakom od tih crva. Ili smo, ba rem, navedeni da verujemo u to. vangiju pokaza pokretom glave prema deaku na travnjaku ispod njih. "Misli l i da e njihov gola biti sposoban da utie na devojicu koja kontroli e crve?" "Najzad se otkrivamo", pomisli Lusila. Ali samo ree: "Ne oseam nikakvu pot rebu da odgovorim na to pitanje." "Ba si oprezna", primeti vangiju. Lusila se pogrbi a onda protegnu. Oprezna? Da, zaista! Taraza ju je upoz orila: " to se tie vangiju, mora delati krajnje oprezno ali hitro. Imamo na raspolaga nju veoma usku vremensku marginu u kojoj mo emo uspeti." Ali u emu? - pitala se Lusila. Ona pogleda sa strane vangiju. "Ne shvatam kako su Tleilaksi uspeli da ubiju jedanaest gola. Kako su mogli da probiju na u od branu?" "Sada imamo ba ara", ree vangiju. Ton njenog glasa govorio je da ni sama ne veruje u to. Vrhovna majka Taraza joj je rekla: "Ti si Utiskivaica, Lusila. Kada doe na Gamu shvatie jedan deo plana. No, za izvr enje tvog zadatka nije neophodno da ti bud e poznata itava zamisao." "Pomisli na tro kove!" uzviknu vangiju besno gledajui u pravcu gole koji je sada uao, upkajui busenje trave. Lusila je znala da tro kovi nisu bitni. Otvoreno priznanje neuspeha bilo j e mnogo va nije. Sestrinstvo nikako nije smelo da prizna da je u stanju da pogre i. Ali injenica da je Utiskivaica pozvana vrlo rano - bila je bitna. Taraza je znala da e Utiskivaica to shvatiti i prepoznati deo plana. vangiju ko atom rukom pokaza na dete koje se ponovo vratilo svojoj usamljenik oj igri, trei i izvodei telesne ve be na travi. "Politika", ree kratko. Nema sumnje da je u jezgru vangijuine jeresi le ala politika Sestrinstva, p omisli Lusila. Delikatnost unutra njih razmirica mogla se izvesti iz injenice da je vangiju bila naimenovana za zapovednicu tvrave Gamu. Taraza je odbijala da postav lja na sporedne du nosti one koji su joj se suprotstavljali. vangiju se okrenu i pogleda pravo u Lusilu. Bilo je reeno dovoljno toga. D ovoljno se ulo i bilo provereno umovima uve banim da dejstvuju na nivou svesti Bene Geserita. Kapitol je uz krajnju bri ljivost odabrao Lusilu. Lusila je osetila kako je starija ena pa ljivo ispituje, ali ne dopusti da to dotakne ono duboko oseanje svrhovitosti na koje se svaka asna majka mogla oslon iti u trenucima izuzetnih pritisaka. Evo. Neka me gleda do mile volje. Lusila se okrenu i podesi usta u blag osmeh, prelazei pogledom preko slemena krova naspram njih. Tamo se ukazao neki uniformisan ovek, naoru an te kim laserskim pi toljem. Uput io je kratak pogled prema asnim majkama, a potom usredsredio pa nju na dete ispod n

jih. "Ko je ono?" upita Lusila. "Patrin, ba arev najpouzdaniji pomonik. Pria se da je on samo ba arov posilni, ali treba biti slep i glup pa poverovati u to." Lusila pa ljivo osmotri oveka preko puta njih. To je, dakle, bio Patrin. Do morodac sa Gamua, rekla joj je Taraza. Lino ga je ba ar odabrao za ovaj zadatak. Bi o je mr av i plav, sada ve u dobu prestarom za vojniku slu bu. Ipak, kada su ba ara opoz vali iz penzije, on je zahtevao da mu Patrin bude desna ruka u vr enju ove du nosti. vangiju je zapazila kako je Lusila prenela pa nju sa Patrina na golu sa izr azom stvarne zabrinutosti. Da, ako je ba ar bio pozvan da uva ovu Tvravu, onda je go li pretila izuzetna opasnost. Lusila prozbori u iznenadnom uenju. "Pa... on je..." "Po naredbama Milesa Tega", ree vangiju, izrekav i ba arovo ime. "Sva ova goli na igra je, zapravo, trening. Mi ii se moraju pripremiti za dan kada e biti ponovo v raen vlastitom biu." "Ono to on tamo izvodi nije prosta ve ba", primeti Lusila. Osetila je kako joj mi ii simpatetiki reaguju na zapamene ve be iz vremena njene obuke. "Ovom goli uskraujemo jedino arcanu Sestrinstva", objasni vaniju. "Gotovo sve ostalo u na em skladi tu znanja mo e da bude njegovo." Ton glasa govorio je da ona to do kraja osuuje. "Niko, sigurno, ne veruje da bi ovaj gola mogao postati novi Kvizac Hade rah", primeti Lusila. vangiju samo slegnu ramenima. Lusila se dr ala potpuno mirno, razmi ljajui. Da li je bilo mogue da se ovaj g ola preobrazi u mu ku verziju asne majke? Da li je ovaj Dankan Ajdaho mogao da naui da pronikne pogledom tamo gde se to nijedna asna majka nije usuivala. vangiju poe da govori glasom koji je podseao na re ee mrmljanje: "Svrha ovog p rojekta... one imaju opasan plan. Mogu da naprave istu gre ku..." Zastala je. One, pomisli Lusila. Njihov gola. "Mnogo bih dala da tano saznam kakva je uloga Iksa i Ribogovornica u ovom e", primeti Lusila. "Ribogovornice!" vangiju zavrte glavom pri samoj pomisli na ostatke enske vojske koja je nekad slu ila iskljuivo Tiraninu. "One veruju u istinu i pravdu." Lusila s naporom savlada iznenadnu stegnutost u grlu. vangiju se gotovo o tvoreno usprotivila. Ipak, bila je zapovednica ovog mesta. Pravilo je u ovom slua ju bilo jednostavno. Oni koji se suprotstavljaju projektu moraju da ga nadziru k ako bi mogli da ga prekinu na prvi znak nevolje. Dole na travnjaku bio je istins ki gola Dankana Ajdaha. Uporeivanje elija i Istinozborci potvrdili su to. Taraza joj je rekla: "Tvoja je du nost da ga naui ljubavi u svim njenim obli cima." "Tako je mlad", ree Lusila ne skidajui oi sa gole. "Mlad, doista", slo i se vangiju. "Pa pretpostavljam da e za sada nastojati d a kod njega produbi detinje odzive na materinsku ljubav. Kasnije..." vangiju sle e r amenima. Lusila ne ispolji nikakvo oseanje. Jedna Bene Geserit se povinuje. Ja sam Utiskivaica. Tako... Tarazina nareenja Utiskivaicama i specijalna obuka uslovljava li su sasvim odreen tok dogaaja. Lusila se ponovo obrati vangijui: "Postoji neko ko izgleda kao ja i govor i mojim glasom. Ja utiskujem za nju. Mogu li znati ko je to?" "Ne." Lusila utonu u utanje. Nije oekivala otkrivanje, ali ne jednom joj je stav ljeno do znanja da upadljivo lii na stariju majku Obezbeenja, Darvi Odrade. "Mlada Odrade", Lusila je ula ovo u vi e navrata. I Lusila i Odrade pripadale su, naravno , lozi Atreida, sa znaajnim udelom u poreklu Sioninih potomaka. Ribogovornice nis u imale monopol na ove gene. Ali Druga seanja jedne asne majke, ak i uz njihovu pra volinijsku selektivnost i ograniavanje na ensku stranu, pru ala su va ne naznake o veo ma irokom opsegu projekta sa golama. Lusila, koja se na la u polo aju da zavisi od sv ojih iskustava D esikine linosti sahranjene nekih pet hiljada godina u pro lost genet skih manipulacija Sestrinstva, sada oseti dubok strah od tog izvora. Ovde je u p itanju bio porodini obrazac. On je izazivao tako sna no oseanje zle kobi da Lusila n

ehotino pribe e litaniji protiv straha, kao to su je uili prilikom prvih uvoenja u obr ede Sestrinstva: "Ne smem da se bojim. Strah satire um. Strah je mala smrt, koja donosi p otpuno brisanje. Spremno u se suoiti sa strahom. Dozvoliu mu da pree preko mene i kr oz mene. A kada bude minuo, upraviu svoje unutra nje oko da mu osmotrim tragove. Al i tamo kuda je strah prostrujao, nee ostati niega. Preostau samo ja. Lusili se povrati spokoj. Nasluujui pone to od svega ovoga, vangiju je dopustila da joj se budnost done kle smanji. Lusila nije bila glupaa, nikakva specijalna asna majka sa titulom bez pokria i jedva dovoljnim pedigreom da bi mogla da dejstvuje, bez dovoenja u nepril iku Sestrinstva. Sa Lusilom nije bilo ale i neke reakcije nisu se mogle sakriti o d nje, ak ni reakcije neke druge asne majke. Vrlo dobro, neka onda sazna pun obim protivljenja ovom budalastom, opasnom projektu! "Mislim da njihov gola nee ni do iveti da vidi Rakis", ree vangiju. Lusila pree preko njenih rei. "Priaj mi o njegovim drugovima", zatra i ona. "On nema drugove; samo uitelje." "Kada u ih upoznati?" Nije skidala pogled sa naspramnog parapeta gde je s tajao Patrin zaludno oslonjen na jedan niski stub sa te kim laserskim pi toljem na g otovs. Lusila najednom shvati da je Patrin promatra. Patrin je, zapravo, bio por uka od ba ara. vangiju je oigledno to videla i razumela. Mi ga uvamo! "Pretpostavljam da je Miles Teg taj koga tako silno eli da upozna ", ree vangi ju. "Izmeu ostalih." "Zar ne eli da najpre stupi u vezu sa golom?" "S njim sam ve stupila u vezu". Lusila klimnu u pravcu zatvorenog dvori ta gde je deak ponovo stajao gotovo nepokretan i gledao prema njoj. "Ovaj je sklon r azmi ljanju." Lusila suzbi nevoljnu jezu, prepoznav i u vangijuinim reima i stavu spremnos t na silovito suprotstavljanje. Nije bilo ni najmanjeg nagove taja da se ovaj deak dole odlikovao i jednom pukom crtom. Dok je Lusila tako razmi ljala oblaci prekri e sunce, to se ovde esto dogaalo u ove sate. Hladan vetar dunuo je unutra preko zidova Tvrave, izazivajui kovitlace po dvori tu. Deak se okrenuo i poveao brzinu svojih ve bi, podi ui toplotu tela ovom poj nom aktivno u. "Gde odlazi kada eli da bude sam?" upita Lusila. "Uglavnom u svoju sobu. Do sada je poku ao nekoliko opasnih bekstava, ali smo ga u tome konano obeshrabrile." "Mora da vas veoma mrzi." "Sigurna sam u to." "Morau odnah da se time pozabavim." "Utiskivaica, zacelo, nema nikakvih sumnji u pogledu svojih sposobnosti d a pobedi mr nju." "Mislila sam na Geasu." Lusila uputi vangijui pogled koji je govorio sam za sebe. "udno je da ste dopustili da Geasa napravi takvu gre ku." "Ne me am se u normalno napredovanje obuke gole. Ako se kod neke od njegov ih uiteljica javi prava ljubav prema njemu, to nije moj problem." "Privlaan deak", primeti Lusila. Postojale su jo malo posmatrajui golu Dankana Ajdaha u ve banju-igri. Obe asn e majke zakratko posveti e misli Geasi, jednoj od prvih uiteljica dovedenih ovamo z bog projekta sa golama. vangijin stav bio je jasan: Geasa je bila proma aj koji im je poslalo samo provienje. Lusila je jedino pomislila: vangiju i Geasa su mi ote ale zadatak. Nijedna od ovih ena ak ni za tren ne pokaza do koje su mere ove misli po tvrivale njihovu odanost. Dok je posmatrala dete u dvori tu, Lusila je poela da osea novo uva avanje za ono to je Tiranin Bogocar u stvari postigao. Leto II je upotrebljavao ovaj tip go le tokom bezbrojnih ivotnih vekova - nekih tri hiljade godina, jednog za drugim. A Bogocar Leto II nije bio obina prirodna sila. Bio je najvei ru ilac u istoriji ovean stva, koji je sve prevrtao naglavake: dru tvene sisteme, prirodne i neprirodne mr nje , oblike vladavine, obrede (kako zabranjene, tako i obavezne), neslu bene i slu bene religije. Strahotna te ina Tiraninove strahovlade nije ostavila ni ta neobele eno, pa

ak ni Bene Geserit. Leto II nazivao je to 'Zlatnom Stazom', a ovaj tip gole Dankana Ajdaha i mao je istaknutu ulogu u toj u asnoj strahovladi. Lusila je prouila izve taje Bene Ge serita, verovatno najbolje u vaseljeni. ak i danas, na veini starih planeta Carstv a, novovenani parovi akama rasipaju vodu na istok i zapad od sebe, deklamujui lokal nu verziju 'Neka od ove rtve poteku k nama Tvoji blagoslovi, o Bo e beskrajne moi i beskrajne milosti.' Nekada su Ribogovornice i njihovo ukroeno sve tenstvo imali zadatak da silo m ire ovakav pozdrav. Ali ova stvar je razvila vlastiti pokretaki impuls, postajui svepro imajua, neodoljiva sila. ak i najsumnjiaviji meu vernicima govorili su: "Pa, ne mo e da naudi." Bilo je to dostignue kome su se, uz oseaj nelagodnosti i strahopo tov anja, divili i najbolji religijski in enjeri Misionarije Protektive Bene Geserita. Tiranin je najbolje doskoio Bene Geseritu. A hiljadu i petsto godina od Tiranino ve smrti Sestrinstvo je i dalje bilo nemono da razmrsi sredi nji vor tog zastra ujueg d ostignua. "Ko je zadu en za deakovu religijsku obuku?" upita iznenada Lusila. "Niko", odgovori vangiju. "emu trud? Kada se u njemu probude prvobitna sean ja, imae vlastite ideje. Sa njima emo se pozabaviti tek ako budemo morale." Deak je u meuvremenu ispunio vreme predvieno za telesno ve banje. Ne obazrev i se vi e nijednom na posmatrae sa parapeta, napustio je zatvoreno dvori te kroz jedan i rok ulaz sa leve strane. Patrin, takoe, napusti svoje stra arsko mesto ne pogledav i dve asne majke. "Nemoj da te Tegovi ljudi zavaraju", ree vangiju. "Oni imaju oi i na temenu . Zna li da je Tegova majka bila jedna od nas? On poduava golu stvarima o kojima j e najbolje ni ta ne znati." 2. Eksplozije su, takoe, sabijanja vremena. Sve primetne promene u prirodnoj vaseljeni eksplozivne su do izvesnog stepena i do odreene take gledanja; inae ih n e biste opazili. Glatka neprekidnost promene, usporena u dovoljnoj meri, protie a da je posmatra ne opa a, jer je raspon njegovog vremena pa nje suvi e kratak. Stoga, v elim vam, uoio sam i promene koje vi nikada ne biste primetili. Leto II ena, koja je obasjana jutarnjom svetlo u planete Kapitol stajala s druge str ane stola za kojim je sedela Vrhovna asna majka Alma Mavis Taraza, bila je visoka i vitka. Dugaka aba-odora koja ju je oblagala svetlucavim crnilom od ramena do p oda nije potpuno skrivala ljupkost kojom je njeno telo izra avalo svaku kretnju. Taraza se nagnu u svojoj stolici i osmotri arhivski relej koji je sa ete g life Bene Geserita projektovao u plohu stola samo za njene oi. "Darvi Odrade", identifikovao je ekran enu koja je stajala, a zatim se po javi e najva niji podaci iz biografije, koje je Taraza ve znala do tanina. Ekran je sl u io na vi e naina - predstavljao je pouzdan podsetnik Vrhovnoj majci, omoguavao joj d a malo dobije na vremenu za razmi ljanje dok se inilo da posmatra podatke, a bio je i konaan arbitar ukoliko bi ne to negativno iskrslo u ovom razgovoru. Odrade je za Bene Geserit izrodila devetnaestoro dece, zapazi Taraza dok joj je taj podatak promicao pred oima. Svako dete sa razliitim ocem. Ni ta neobino u tome, ali i najpa ljivije posmatranje moglo je jedino da poka e kako ta osnovna slu b a Sestrinstvu nije raskrupnjala Odradino telo. Crte njenog lica odavale su priro dnu otmenost izra enu u dugakom nosu i ravnomerno uglastim jagodicama. Sve crte sku pljale su se nani e u uzanu bradu. Usta su joj, meutim, bila puna i obeavala su stra st koju je ona veoma bri ljivo zauzdavala. Mo emo uvek da se oslonimo na gene Atreida, pomisli Taraza. Prozorska zavesa zalepr a iza Odrade i ona se osvrnu. Nalazile su se u Tar azinoj jutarnjoj sobi, malom i ukusno name tenom prostoru ukra enom prelivima zelene boje. Jedino je potpuno bela boja psu-naslonjaa izdvajala Tarazu iz pozadine. Lun

i prozori gledali su istono na vrt i travnjak, a pozadinu prizora inile su udaljen e sne ne planine planete Kapitol. Ne di ui pogled Taraza ree: "Bilo mi je drago to ste i ti i Lusila prihvatile ovaj zadatak. To mi je olak alo posao." "Volela bih da sam upoznala tu Lusilu", ree Odrade, spu tajui pogled povrh T arazine glave. Odradin glas zvuao je kao neki kontraalt. Taraza se naka lja. "Nema potrebe. Lusila je jedna od na ih najboljih Utiski vaica. Obe ste, naravno, na istovetan nain liberalno uslovljene kako biste bile pr ipremljene za ovo." Bilo je neeg gotovo uvredljivog u Tarazinom nehajnom tonu i samo su navik e proistekle iz dugog dru enja slomile Odradin otpor. Shvatila je da je za to deli mino kriva re 'liberalno'. Preci Atreida su na pominjanje te rei dizali bunu. Bilo je to kao da su se njena nagomilana enska seanja suprotstavila nesvesnim pretposta vkama i neispitanim predrasudama s one strane poimanja. "Samo liberalni odista misle. Samo libneralni su intelektualni. Samo lib eralni shvataju potrebe svojih bli njih." Koliko pokvarenosti je le alo skriveno u toj rei, pomisli Odrade. Koliko je tajnog ega samo bilo potrebno da bi se ovek oseao nadmono. Odrade se priseti da je Taraza, uprkos nehatno uvredljivom tonu, upotreb ila ovaj izraz jedino u njegovom univerzalnom znaenju: Lusilino op te obrazovanje b ilo je bri ljivo planirano kako bi odgovaralo Odradinom. Taraza se udobnije smesti u naslonjau ali joj je pa nja i dalje bila vezana za ekran ispred nje. Svetlost sa istonih prozora padala joj je pravo na lice, st varajui senke ispod nosa i brade. Taraza je bila sitna ena, jedva ne to starija od O drade. Njeno lice sauvalo je dosta od lepote koja ju je uinila najpouzdanijom za r asploavanje sa nezgodnim mu kim partnerima. Lice joj je bilo duguljasto sa blago na gla enim obrazima. Crnu kosu je vrsto povlaila unazad sa visokog ela koje je imalo pr ilino izra en vrh. Dok je govorila, usta je otvarala u najmanjoj moguoj meri: izvanr edna kontrola pokreta. Posmatraeva pa nja te ila je da se usredsredi na njene oi: neod oljivo plavetnilo. Sve je to veoma nalikovalo na kakvu uglaenu masku kojoj je mal o tog izmicalo to bi odavalo njena prava oseanja. Odrade shvati ta se krije iza trenutne poze asne majke. Sva je prilika da e sada Taraza poeti da mrmlja samoj sebi u bradu. I odista, kao na mig, ova to poe da ini. Vrhovna majka je razmi ljala dok je sa velikom pa njom pratila izno enje biogr afskih podataka. Mnoge stvari su zaokupljale njenu pa nju. Ovo je za Odrade bila umirujua misao. Taraza nije verovala da postoji ne to poput blagonaklone sile koja bdije nad sigurno u oveanstva. Misionarija protektiva i namere Sestrinstva bilo je sve to je imalo va nosti u Tarazinoj vaseljeni. ta god d a je slu ilo tim namerama, pa ak i mahinacije davno preminulog Tiranina, moglo se o ceniti kao dobro. Sve ostalo bilo je ravo: tuinskim uljezima iz Ra trkavanja - poseb no onim povratnikim potomcima koje su sebe nazivale 'Uva enim Nalo nicama' - nije se moglo verovati. ene Tarazinog soja, ak i one asne majke koje su joj se otvoreno sup rotstavljale u Savetu, predstavljale su krem Bene Geserita, jedina stvar koja je zaslu ivala poverenje. I dalje ne di ui glavu Taraza ree: "Uporeivanjem milenijuma pre Tiranina sa r azdobljem posle njegove smrti, uvia da je do lo do izuzetnog smanjenja velikih ratni h sukoba. Posle Tiranina, broj takvih sukoba pao je na manje od dva procenta u o dnosu na ranije razdoblje." "Koliko je to nama poznato", dobaci Odrade. Taraza sevnu oima prema njoj, a onda ponovo spusti pogled. " ta?"

"Ne mo emo da ka emo koliko je ratova voeno izvan na eg vidokruga. Raspola e li s atistikim podacima od ljudi iz Ra trkavanja?" "Naravno da ne." "Onda, hoe da ka e da nas je Leto ukrotio", ree izazovno Odrade. "Mo e i tako da razume ako ti je volja". Taraza podvue ne to to je ugledala na kranu."Zar ne bi jedan deo zahvalnosti trebalo da pripi emo na em voljenom ba aru Mile

su Tegu?" upita Odrade. "Ili njegovim nadarenim prethodnicima?" "Mi smo odabrale te ljude", ree Taraza. "Ne uviam smisao ove rasprave o stvarima rata", ree Odrade. "Kakve to veze ima sa na im sada njim problemom?" "Postoje neki koji misle da bi nam se moglo dogoditi da se vratimo na us love iz vremena Tiranina, dakakao, uz veoma neprijatan pad." "Oh?" Odrade napui usne. "Vi e skupina meu na im Izgubljenim koji su se vratili prodaju naoru anje svako me ko eli ili mo e da ga kupi." "Konkretno, kome?" upita Odrade. "Slo eno naoru anje se u znatnim koliinama prebacuje na Gamu, a gotovo je izv esno da Tleilaksi gomilaju neka od gadnijih oru ja." Taraza se ponovo zavali u naslonjai i protrlja slepoonice. Prozborila je t ihim, bezmalo nesigurnim glasom: "Smatramo da donosimo odluke od najveeg znaaja, k oje proizilaze iz najuzvi enijih naela." Odrade je i ranije bila svedok ovakvog raspolo enja, te upita: "Da li to n a a Vrhovna majka sumnja u ispravnost Bene Geserita?" "Da li sumnjam? Oh, ne. Ali oseam nelagodnost. itavog ivota izgaramo za te visoko plemenite ciljeve, a ta na kraju otkrivamo? Otkrivamo da su mnoge stvari k ojima smo posvetile na e ivote proiza le iz beznaajnih odluka. Trag njihovog porekla m o e se pratiti sve do elja za linom udobno u ili lagodno u, i one nemaju nieg zajedni na im visokim idealima. Gotovo uvek su posredi bili svetovni praktini dogovori koji su zadovoljavali potrebe onih koji su mogli da donose odluke." "ula sam te kako to naziva politikom nu no u", primeti Odrade. Usmeriv i ponovo pa nju na ekran, Taraza progovori glasom u kome se oseala vrs ta kontrola: "Ako se institucionalizujemo u prosuivanju, onda smo na dobrom putu da uni timo Bene Geserit." "U mojoj biografiji nee otkriti beznaajne odluke", ree Odrade. "Tragam za izvorima slabosti, za pukotinama." "Ni njih nee pronai." Taraza prikri sme ak. Prepoznala je ovu egocentrinu crtu: Odradin nain bocka nja Vrhovne majke. Odrada je umela vrlo ve to da se prikazuje nestrpljivom, dok se u stvari povlaila u bezvremeni tok strpljenja. S obzirom na to da Taraza nije prihvatila mamac Odrade se predade spokoj nom i ekivanju - laganog daha, smirenog uma. Strpljenje je nai lo bez razmi ljanja o nj emu. Sestrinstvo ju je odavno nauilo kako da razdvoji pro lost i sada njost u istovre mene tokove. Mogla je, uz opa anje neposredne okoline, da odabira delie i odlomke s voje pro losti i pro ivljava ih kao da su se odvijali na platnu postavljenom preko s ada njosti. Rad seanja, pomisli Odrade. Izvui neophodne stvari i ostaviti ih da poivaju . Uklanjanje prepreka. Kada je sve drugo otupelo, jo je ostajalo njeno zamr eno det injstvo. Bila su vremena kada je Odrade ivela kao veina dece: u kui sa mu karcem i enom , koji su se, i ako nisu bili njeni roditelji nesumnjivo pona ali kao loco parenti s. I sva druga deca koju je tada poznavala ivela su u sliim situacijama. Imala su tate i mame. Ponekad je samo tata radio daleko od kue. Ponekad je samo mama izlaz ila radi svojih poslova. U Odradinom sluaju, ena je ostajala kod kue i nikakva kre edadilja nije uvala dete za radnog vremena. Mnogo kasnije Odrade je saznala da je njena roena majka dala pozama nu sumu novca da bi obezbedila takve uslove za svoje e nsko edo, koje je na taj nain bilo naprosto skriveno, iako je stalno bilo pred oima . "Ona te krije kod nas zato to te voli", objasnila joj je ta ena kada je Od rade dovoljno odrasla da bi mogla razumeti. "Zbog toga nikad ne sme da otkrije da ti mi nismo pravi roditelji." Odrade je kasnije saznala da ljubav nije imala nikakave veze sa tim. asne majke nisu delale iz tako prozainih pobuda. A i Odradina roena majka bila je sest ra reda Bene Geserita. Sve ovo otkriveno je Odradi u skladu sa prvobitnim planom. Njeno ime: Od

rade. Uvek su je zvali Darvi, osim u sluajevima kada ja onaj koji ju je oslovljav ao bio razdragan ili ljut. Mladi prijatelji su to spontano skratili na Dar. Sve, ipak, nije i lo u skladu sa prvobitnim planom. Odrade se seala uzane p ostelje u prostoriji kojoj su vedrinu davale slike ivotinja i fantastinih pejsa a na pastelno plavim zidovima. Bele zavese lepr ale su na prozoru od blagih prolenih i letnjih povetaraca. Odrade je pamtila skakanje po uzanoj postelji - udesno srene i gre, gore, dole, gore, dole. Mnogo smeha. Ruke je epa e u poluskoku i vrsto je prigrl i e. Bile su to ruke jednog mu karca. Okruglo lice sa malim brkovima koji su je goli cali do hihotanja. Krevet je udario u zid kada je skoila i od tog pokreta na zidu se stvori e urezi. Odrade se u ovom asu poigravala svojim seanjima i nije joj se dalo da ih o dbaci u bunar racionalnosti. Belege na zidu. Belege smeha i radosti. Kako su mal e bile, a koliko su mnogo znaile. udno je kojiko je u poslednje vreme sve vi e razmi ljala o tati. Nisu sva sean ja bila srena. Bilo je trenutaka kada je on bio tu no ljut i opominjao mamu da se ' ne upetljava suvi e'. Imao je lice koje je odavalo brojne nelagodnosti. Glas mu je liio na lajanje, naroito kada je bio ljutitog raspolo enja. Mama bi hodala na prsti ma, sa oima punim brige. Odrade je oseala brigu i strah i zamerala je to tom mu karc u. ena je najbolje znala kako da postupa s njim. Poljubila bi ga u potiljak, pogl adila mu obraz i apnula u uvo. Ova drevna 'prirodna' oseanja zahtevala su od analitiarke-nadzornice iz re da Bene Geserita puno rada sa Odrade pre nego to su bila odstranjena. Ali ak i sad a bilo je tetnih ostataka koje je trebalo razabrati i odbaciti. ak i sada Odrade j e znala da sve to nije nestalo. Posmatrajui kako Taraza sa velikom bri ljivo u prouava biografske zabele ke, Odr de se pitala da li je to bila ona pukotina koju je Vrhovna majka ugledala. Svakako da su se do sada uverile da sam u stanju da izaem na kraj sa osean jima iz tog ranog razdoblja. Sve je to bilo tako davno. Pa ipak, morala je priznati da seanje na onog mu karca i onu enu poiva u njoj, vezano takvom silom da mo da nikada nee biti potpuno i zbrisano. Posebno na mamu. asna majka in extremis koja je rodila Odrade smestila ju je na skrovito m esto na Gamuu iz razloga koji je Odrade sada sasvim dobro shvatila. Odrade joj z bog toga nije prebacivala. Bilo je to neophodno da bi obe pre ivele. Te koe su nastal e iz injenice da je pomajka pru ila Odradi ono to veina majki pru a svojoj deci, ono u a Sestrinstvo nije imalo ni trunke poverenja - ljubav. Kada su se asne majke konano pojavile, pomajka se nije opirala oduzimanju svog deteta. Do le su dve asne majke u pratnji skupine mu kih i enskih nadzornika. Kas nije je Odrade dugo poku avala da razume znaenje tog bolnog trenutka. Ona ena je u d ubini du e znala da e dan rastanka doi. Bilo je samo pitanje vremena. Pa ipak, budui da su dani prerastali u godine - skoro est standardnih godina - ena se usudila da gaji nadu. A onda su do le asne majke, sa svojim nezgrapnim pomonicima. One su sve vrem e naprosto ekale dok nije postalo bezbedno, to jest dok se nisu uverile da nijeda n lovac nije saznao da je ovo bila Bene Geserit - planirani potomak loze Atreida . Odrade je videla kako njenoj pomajci daju veliki iznos novca. ena je baci la novac na pod. Ali nijedanput nije podigla glas u znak protesta. Odrasli koji su sudelovali u toj sceni znali su na kojoj strani le i mo. Prizivajui ta zgusnuta oseanja, Odrade je u svesti jo mogla da vidi kako ena seda u stolicu sa ravnim naslonom pored prozora koji je gledao na ulicu, kako s e uuruje u njoj i poinje da se ljulja napred, nazad, napred, nazad. Pri tom, nije da vala glasa od sebe. asne majke su upotrebile Glas i svoje znamenite trikove uz di m opojnih trava i razoru avajue prisusvo da bi namamile Odrade u kola koja su ih eka la na ulici. "Bie samo za kratko, poslala nas je tvoja prava majka." Odrade je osetila la , ali ju je radoznalost golicala. Moja prava majka. Njeno poslednje vienje ene koja je do tada za nju bila jedini znani enski r oditelj bila je upravo ta slika prilike pored prozora koja se ljulja napred-naza d sa izrazom jada na licu i rukama obavijenim oko vlastitog tela. Kasnije, kada je Odrade pominjala povratak pomajci, ta zapamena verzija v

e je bila ugraena u va nu pouku Bene Geserita. "Ljubav vodi u jad. Ljubav je veoma drevna sila, koja je imala svrhu u s voje vreme, ali vi e nije bitna za opstanak vrste. Setimo se gre ke one ene, njenog b ola." Sve negde do osamnaeste godine Odrade se smirivala sanjarenjem. Ona je z aista nameravala da se vrati po to postane prava asna majka. Htela je da se vrati i pronae tu enu koju je volela, da je pronae iako ova nije imala nikakvo drugo ime d o 'mama' i 'Sibija'. Odrade se seala smeha starijih prijatelja koji su tu enu zval i Sibija. Mama Sibija. Sestre su, meutim, saznale za ova sanjarenja i istra ile njihov izvor. To j e, takoe, odmah ugraeno u odgovarajuu pouku. "Sanjarenje je prvi vid buenja onog to zovemo istovremenim tokovima. Ovo j e, opet, va no sredstvo racionalnog mi ljenja. Uz njegovu pomo mo e da razbistri um, pri remiv i ga za bolje razmi ljanje." Istovremeni tokovi. Odrade se usresredi na Tarazu koja je sedela za stolom jutarnje sobe. Tr auma iz detinjstva mora da je bila bri ljivo pohranjena u rekonstruisanom mestu sea nja. Sve se to zbilo daleko odatle, na Gamuu, planeti koju su ljudi Dana ponovo sazdali posle Vremena gladi i Ra trkavanja. Narod Dana, odnosno Kaledana u to doba . Odrade se vrsto uhvatila racionalnog mi ljenja koristei zastoj Drugih seanja koja s u preplavila njenu svest za vreme zainske agonije kada je stvarno postala prava as na majka. Istovremeni tokovi... filter svesti... Druga seanja. Koliko su mona bila orua koja joj je Sestrinstvo podarilo! Kako opasna orua ! Svi oni drugi ivoti le ali su odmah tamo iza zastora svesti, kao orua opastanka, a ne nain zadovoljavanja nehajne radoznalosti. Taraza ponovo progovori, prevodei izvode iz materijala koji je promicao p red njenim oima. "Premnogo traga po svojim Drugim seanjima. To ti oduzima energiju, koju bi trebalo bolje uvati." Vrhovna majka uzdi e svoje potpuno plave oi i prodorno pogleda Odrade. "Pon ekad ide do samog ruba telesne izdr ljivosti. To te mo e odvesti u preranu smrt." "Oprezna sam sa zainom, majko." "Pa i treba da bude ! Telo mo e da podnese samo onoliko melan a, koliko je u s tanju da prodre u svoju pro lost!" "Jesi li prona la moju pukotinu?" upita Odrade. "Gamu!" Jedna re, ali ipak itava beseda. Odrade je to znala. Neizbe na trauma onih izgubljenih godina na Gamuu. One su bile odvraanje koje je trebalo iskoreniti i uiniti ga racionalno prihvatljivim . "Ali ja sam poslata na Rakis", ree Odrade. "I postaraj se da se seti na eg aforizma o umerenosti. Seti se ko si!" Taraza se jo jedanput na e prema ekranu. Ja sam Odrade, pomisli Odrade. U kolama Bene Geserita, gde su se vlastita imena lako gubila, prozivka je bila vr ena po prezimenima. Prijateljice i poznanice usvojile su naviku kori enja pr ezimena iz prozivke. Rano su nauile da je deljenje tajnih ili linih imena bilo pra staro sredstvo zadobijanja naklonosti druge osobe. Taraza, starija za tri razreda od Otrade, bila je zadu ena da 'dovodi u re d mlae devojke'; izraz sraunatog dru enja koje su budnim okom motrile uiteljice. 'Dovoenje u red' podrazumevalo je odreenu meru gospodarenja nad mlaima, ali je takoe ukljuivalo preno enje izvesnih bitnih saznanja koja su se bolje uila od nek og s kim ste bili gotovo na ravnoj nozi. Taraza, koja je imala uvid u podatke o pro losti svoje tienice, poela je da zove mladu devojku 'Dar'. Odrade je uzvratila, o slovljavajui Tarazu sa 'Tar'. Dva imena bila su veoma srodna - Dar i Tar. ak i po to su ih asne majke sluajno ule i prekorile zbog toga, povremeno im se dogaalo da napr ave oma ku, makar samo iz zabave. Odrade, gledajui pa ljivo nadole u Tarazu, ree kratko: "Dar i Tar." Ivice Tarazinih usta izvi e se u osmeh. " ta to ima u podacima o meni sa im se ve vi e puta nisi upoznala?" upita Odra

de.

Taraza se zavali i saeka da se psu-naslonjaa prilagodi novom polo aju tela. Polo i zatim sklopljene ruke na plohu stola i podi e pogled prema mlaoj eni. Ne mnogo mlaoj, zapravo, pomisli Taraza. Jo od kole, meutim, Taraza je razmi ljala o Odradi kao o nekom ko je u potpun osti sme ten u mlau starosnu skupinu, stvarajui na taj nain jaz koji nikakvo protican je vremena nije moglo da premosti. "Uobiajena kontrola na poetku posla, Dar", ree Taraza. "Projekat je poodmakao od poetka", primeti Odrade. "Ali tvoje ue e u njemu poinje sada. Inae, upu tamo se u jedan takav poetak ka nikada ranije nije preduziman." "Hou li sada saznati itav plan sa ovim golom?" "Ne." Tako je to bilo. Iako je sve i lo u prilog raspravi na visokom nivou i 'po trebi da se zna', sve je to poni atavala jedna re. Ali Odrade je shvatala. Postojao je jedan organizacioni propis koji je doneo prvobitni Kapitol Bene Geserita i k oji je, uz veoma male izmene trajao milenijumima. Odeljenja Bene Geserita bila s u ispresecana vrstim horizontalnim i vertikalnim pregradama, podeljena u izolovan e skupine koje su se sticale u jedinstvenoj komandi jedino ovde na vrhu. Rukovoen je du nostima (itaj: poverenim ulogama) obavljano je unutar odvojenih elija. Aktivni lanovi unutar jedne elije nisu poznavali pripadnike drugih paralelnih elija. Ali ja znam da je asna majka Lusila u jednoj paralelnoj eliji, pomisli Odr ade. To je logian odgovor. Prepoznala je ovu neminovnost. Bilo je to staro ustrojstvo preuzeto iz i skustava tajnih revolucionarnih udru enja. Bene Geserit su uvek videle sebe kao st alne revolucionarke. Bila je to trajna revolucija prigu ena jedino za vreme vladav ine Tiranina, Leta II. Prigu ena, ali ne i skrenuta ili zaustavljena, opomenu se Odrade. "Da li u onome to treba da uini ", upita iznenada Taraza, "osea bilo kakvu nep osrednu pretnju Sestrinstvu?" Bilo je to jedno od Tarazinih osobenih pitanja, na koja je Odrade nauila da odgovara iz titraja nemog instinkta koji se tek naknadno mogao uobliiti u rei. Ona hitro odgovori: "Ako propustimo da delamo, to je gore." "Imamo razloga da verujemo da e biti opasnosti", objasni Taraza. Govorila je suvim, dalekim glasom. Taraza nije volela da priziva ovu Odradinu sposobnost . Mlada ena je posedovala dragocen instinkt za otkrivanje pretnji Sestrinstvu. On je poticao od sna nog uticaja iz njene genetske linije, naravno - Atreida sa njih ovim opasnim nadarenostima. U Odradinom dosjeu rasploavanja nalazila se posebna n aznaka: "Bri ljivo ispitati sve izdanke." Dvoje od tih izdanaka je potajno usmreno. Ne bi trebalo da budim Odradin dar sada, ak ni za trenutak, pomisli Taraz a. No, ponekad je isku enje bilo veliko. Taraza uklopi projektor u plohu stola i zagleda se u praznu povr inu, reka v i: "ak i ako pronae savr enog mu kog partnera, ne sme da se spaja s njim bez na e do ok si daleko od nas." "Gre ka moje roene majke", ree Odrade. "Gre ku tvoje roene majke trebalo je utvrditi jo dok se parila!" Odrade je ovo inila i ranije. Postojala je ta stvar u vezi s Atreidima ko ja je zahtevala najbri ljiviji nadzor Gospodarica rasploavanja. Re je bila o sirovoj nadarenosti, naravno. Ona je znala za tu sirovu nadarenost, tu genetsku silu ko ja je proizvela Kvizaca Haderaha i Tiranina. Ipak, za im su sada tragale Gospodar ice rasploavanja? Da li je njihov pristup bio prete no negativan? Ne dozvoliti vi e r oenja! Ona nikad nije videla nijednu od svojih beba, po to su bile roene, to nije nar oito neobina stvar za Sestrinstvo. Takoe, nikad nije videla nijedan podatak iz vlas titog genetskog dosjea. I na ovom polju Sestrinstvo je dejstvovalo uz oprezno ra zdvajanje moi. A one ranije zabrane na moja Druga seanja! Otkrila je prazne prostore u svojim seanjima i otvorila ih. Verovatno da su jedino Taraza i mo da dve druge savetnice (najverovatnije Belonda i jo jedna sta rija asna majka) imale uvid u osetljive podatke o rasploavanju.

Da li su se Taraza i ostale odista zaklele da e pre umreti nego odati pov erljive podatke nekom sa strane? Postojao je, najposle, taan obred nasleivanja uko liko bi se desilo da neka kljuna asna majka umre daleko od sestara bez prilike da im preda ivote zaprtene u njoj. Ovaj obred je primenjivan mnogo puta za Tiraninov e vlade. U asno razdoblje! Kad se samo pomisli da su revolucionarne elije Sestrinst va za njega bile sasvim prozirne! udovi te. Znala je da njene sestre nikad nisu zav aravale sebe da se Leto II uzdr ao od uni tenja Bene Geserita zbog neke duboko usaene odanosti prema svojoj babi, gospi D esiki. Jesi li tu, D esika? Odrade je osetila kome anje duboko u sebi. Gre ka jedne asne majke: "Dopustil a je sebi da se zaljubi!" Tako mala stvar, a koliko ogromne posledice. Tri i po hiljade godina tiranije! Zlatna staza, beskonanost? ta je sa izgubljenim megatrili onima nestalim u Ra trkavanju? Kakvu pretnju predstavljaju Izgubljeni koji se sada vraaju? Kao da ita Odradine misli, to je izgleda ponekad i inila, Taraza ree: "Ra trka ni su odmah tu... samo ekaju da se pojave." Odrade je ula sve dokaze. Opasnost s jedne strane, a s druge ne to magnetsk i privlano. Tako mnogo velianstvenih nepoznanica. Sestrinstvo sa svojim talentima bru enim melan om tokom milenija - ta bi ono moglo da uini sa takvim neiskori enim izvor ma oveanstva? Pomislimo na bezbrojne gene tamo izvan! Pomislimo na potencijalne ta lente koji slobodno lebde u vaseljenama gde mogu biti zauvek izgubljeni! "Nedostatak znanja je ono to priziva najvee strahove", ree Odrade. "I najvee ambicije", odvrati Taraza. "Znai, idem na Rakis?" "Kad doe as. Smatram da si dorasla tom zadatku." "Inae me ne bi rasporedila na njega." Bila je to jedna stara razmena rei izmeu njih, koju su upra njavale jo u kolsk im danima. Taraza je, meutim, shvatila da u to nije u la svesno. Njih dve povezival o je premnogo seanja: Dar i Tar. Morae da se uva toga. "Zapamti kome si odana", napomenu Taraza. 3. Postojanje ne-brodova otvara mogunost uni tavanja itavih . Neki veliki predmet, asteroid ili slino, mogao bi se poslati na e mogue, uz pomo seksualnog prevrata okrenuti ljude jedne protiv naoru ati da se meusobno uni te. ini se da su Uva ene Nalo nice ici. Analiza Bene Geserita

planeta bez odmazde planetu. Takoe j drugih, a onda ih sklone ovoj potonjoj teh

Sa svog mesta u dvori tu, ak i kad je izgledalo da to ne ini, Dankan Ajdaho nije odvajao pa nju od posmatraa iznad sebe. Tu je, svakako, bio i Patrin, ali Patr ina nije uzimao u obzir. asne majke preko puta Patrina bile su predmet njegovog p osmatranja. Videv i Lusilu, pomislio je: To je nova. Ova misao ga je ispunila plim om uzbuenja, koje je iskalio u ponavljanju telesnih ve bi. Okonao je prva tri stava ve be-igre koju mu je zadao Miles Teg, neodreeno sv estan da e Patrin izvestiti o tome kako ih je izveo. Dankanu su se dopadali Teg i stari Patrin, a slutio je i da je to oseanje uzajamno. to se tie ove nove asne majk e - njeno prisustvo nagove tavalo je zanimljive promene. Kao prvo, bila je mlaa od ostalih. Pored toga, ova nova nije poku avala da sakrije oi, to je bio prvi znak nje ne pripadnosti Bene Geseritu. Njegovo prvo vienje vangijue stavilo ga je nasuprot oiju skrivenih iza kontaktnih soiva, koje su podra avale zenice neovisnika i pomalo zakrvavljene beonjae. uo je od jedne akolitke u Tvravi da su vangijuina soiva takoe p pravljala 'astigmatizam prihvaen u njenoj genetskoj liniji kao umerenu cenu razme ne za druge kvalitete koje ona prenosi svojim izdancima'. U to vreme veina ovih opaski Dankanu je bila nerazumljiva, no on je poseg nuo za obja njenjima u biblioteci Tvrave, obja njenjima koja su bila i oskudna i veom a ograniena po sadr aju. Sama vangiju izbegavala je sva njegova pitanja o ovom predm

etu, ali kasnija pona anja njegovih uiteljica govorila su mu da ju je to ljutilo. K rajnje tipino, iskaljivala je bes na drugima. Ono to ju je, slutio je, stvarno uznemiravalo, bilo je njegovo nastojanje da sazna da li mu je ona majka. Ve du e vremena Dankan je znao da je ne to posebno. Postojala su mesta u zamr e nom okrilju ove Tvrave Bene Geserita kojima mu nije bio dozvoljen pristup. Ali on je otkrio tajne puteve da izbegne ove zabrane i esto je zurio kroz debeli plaz i otvorene prozore u stra are i iroka prostranstva ra i enog terena koji je po potrebi mo ao biti 'pokriven' unakrsnom vatrom iz strate ki rasporeenih betonskih bunkera. Lino ga je Miles Teg poduavao o znaaju rasporeivanja vatrenih polo aja za unakrsnu vatru. Sada se ova planeta zvala Gamu. Nekada je bila poznata kao Giedi I, ali joj je ovek po imenu Gurni Halek promenio ime. Sve je to bila drevna istorija. Do sadne stvari. U planetnom talogu jo se zadr avao slab miris gorkog ulja iz njenih p re-danijanskih dana. Uiteljice su joj objasnile da su joj hiljade godina posebnog saenja promenile prea nji lik. Mogao je da vidi deo te promene sa Tvrave. ume etinara i drugog drvea okru avale su ih odasvud. I dalje potajno motrei na dve asne majke, Dankan je izveo niz premeta. Dok se kretao, napinjao je svoje gipke mi ie ba kao to ga je Teg uio. Teg ga je, takoe, uputio u sistem odbrane planete. Gamu je bio okru en orbi talnim kontrolnim monitorima ije su posade li ene porodica. Porodice su ostajale na Gamuu, kao taoci koji su obezbeivali budnost tih orbitalnih stra ara. Negde izmeu l etelica i svemira lebdele su ne-letelice ije su posade u celosti bile sastavljene od ba arovih ljudi i sestara Bene Geserita. "Ne bih se primao ove du nosti bez neograniene kontrole nad svim odbrambeni m merama", objasnio je Teg. Dankan je shvatio da je on bio 'ova du nost'. Tvrava je slu ila njegovoj za tit i. Tegovi orbitalni monitori, ukljuujui i ne-letelice, titile su, pak, Tvravu. Sve je to bio deo vojnog obrazovanja koje je Dankanu na neki nain bilo bl isko. Jo dok je uio kako se naizgled ranjiva planeta brani od napada iz svemira, z nao je kada je takva odbrana propisno postavljena. Kao celina, bilo je to izuzet no slo eno, ako su se inioci dali razabrati i razumeti. Postojalo je, na primer, ne prekidno nadziranje atmosfere i krvnog seruma itelja Gamua. Suk-lekara na platnom spisku Bene Geserita bilo je na sve strane. "Bolesti su oru je", govorio je Teg. "Na a odbrana protiv bolesti mora da bu de tanano pode ena." Teg je poesto grdio pasivnu odbranu. Nazivao ju je 'proizvodom opsadnog m entaliteta koji je od davnina poznat po tome to stvara pogubnu slabost'. Kad god je Teg davao vojna uputstva, Dankan je pa ljivo slu ao. Patrin i zap isi iz biblioteke potvrivali su injenicu da je mentat ba ar Miles Teg bio uveni vojsk ovoa Bene Geserita. Patrin je esto priao o njihovoj zajednikoj vojnikoj slu bi i uvek e Tega prikazivao kao junaka. "Pokretljivost je klju vojnog uspeha", govorio je Teg. "Ukoliko si okovan tvravom, pa makar to bila i itava planeta-tvrava, u krajnjoj liniji si ranjiv." Teg nije mnogo mario za Gamu. "Vidim da ve zna da se ovo mesto nekad zvalo Giedi I. Harkoneni koji su ov de vladali nauili su nas nekolikim stvarima. Zahvaljujui njima stekli smo potpunij a saznanja o tome koliko ljudska bia mogu da postanu zastra ujue okrutna." Prisetiv i se ovih rei, Dankan opazi da dve asne majke koje su ga posmatrale sa parapeta oigledno razgovaraju o njemu. Jesam li du nost i za ovu novu? Dankan nije voleo da ga promatraju i nadao se da e mu ova nova dozvoljava ti da povremeno bude bez nadzora. Nije delovala posebno kruto. Nije liila na vangi ju. Nastavljajui ve be Dankan ih je vremenski podesio ritmu kletve koju je u se bi izricao: Prokleta vangiju! Prokleta vangiju! Mrzeo je vangiju od svoje devete godine - ve etiri godine. Ona ne zna za mo ju mr nju, mislio je. Verovatno je zaboravila sve u vezi sa dogaajem koji je tu mr nj u zapalio. Jedva da je imao devet godina kada je uspeo da se provue kroz unutra nji ob ru stra ara i prodre u tunel koji je vodio do jednog od betonskih bunkera. U tunelu

se oseao miris gljiva. Prigu ena svetla. Memla. Zurio je kroz proreze za bunkerska oru ja kada su ga konano uhvatili i najurili u sredi te Tvrave. Zbog ovog bekstva vangiju mu je oitala strogu bukvicu. Do iveo ju je kao ned ostupnu i preteu osobu ija su se nareenja morala slu ati. Jo je tako razmi ljao o njoj, iako je od tada saznao za zapovedniki Glas Bene Geserita, glasovnu ve tinu koja je bila u stanju da slomi volju i najtvreg neobuenog slu aoca. Ona se mora poslu ati. "Prouzrokovao si disciplinsko ka njavanje cele stra arske jedinice", rekla j e vangiju. "Bie o tro ka njeni." Ovo je bio najstra niji deo nauka. Dankanu su se sviali neki meu stra arima i povremeno je svojim smehom i prevrtanjem uspevao da namami pojedince u igru. Nje gov nesta luk, provlaenje u bunker, na kodio je njegovim prijateljima. Dankan je znao ta znai biti ka njen. Prokleta vangiju! Prokleta vangiju...! Posle vangijuine pridike, Dankan je odjurio do svoje tada nje glavne instru ktorke, asne majke Tamalane, jo jedne sme urane starice hladnog i nepristupanog dr anja sa belosne nom kosom iznad uzanog lica na kome je ko a izgledala kao tavljena. Zatra i o je da mu Tamalane ka e kakva e biti kazna za stra are. Tamalane je utonula u iznenau jue zami ljeno stanje, a onda je prozborila glasom koji je podseao na struganje pesk a po drvetu. "Kazne? Da, da." Nalazili su se u maloj uionici do prostranije dvorane za ve banje u koju je Tamalane odlazila svako vee da pripremi asove za naredni dan. Ovo mesto bilo je p uno mehurastih i kalemastih oitavaa i drugih slo enih pomagala za skladi tenje podatak a i njihovo kori enje. Dankanu se ovo mesto daleko vi e svialo od Biblioteke, ali mu n ije dozvoljeno da tu ulazi nepozvan. Prostorija je bila jarko osvetljena brojnim lebdeim sjajnim kuglama. Kada je upao, Tamalane je prekinula pripremanje zadatak a i okrenula se prema vratima. "Kada su u pitanju na e najvee kazne uvek se primenjuje pone to od rtvenog ban keta." "Banketa?" zbunjeno je odvratio Dankan. Tamalane se sasvim okrenula na svojoj obrtnoj stolici i pogledala ga pra vo u oi. Njeni kao od elika zubi blistali su u sjajnoj svetlosti. "Istorija je ret ko bila blagonaklona prema onima koji se moraju kazniti", ree ona. Dankan se trgnuo na re 'istorija'. Bio je to jedan od Tamalaninih znakova . Nameravala je da mu odr i predavanje, jo jedno dosadno predavanje. "Kazne Bene Geserita ne mogu se zaboraviti." Dankan se usredsredi na Tamalanina staraka usta, osetiv i najedanput da ona govori iz linog bolnog iskustva. Pru ala mu se prilika da sazna ne to zanimljivo! "Na e kazne sadr e neizbe nu pouku", ree Tamalana. "Ona je mnogo te a od samog bo la." Dankan je seo na pod do njenih nogu. Iz ovog ugla Tamalane je izgledala kao zloslutna spodoba zaodenuta u crno. "Mi ne ka njavamo tako to izazivamo krajnju patnju", ree ona. "To je rezervi sano za prola enje asnih majki kroz zain." Dankan klimnu. Zabele ke u biblioteci govorile su o 'zainskoj agoniji', taj anstvenom isku enju u kome su se stvarale asne majke. "Najvee kazne su, pored svega, i bolne", ree ona. "One su, takoe, emocional no bolne. Ocenjujemo da su oseanja izazvana kaznom uvek izraz pokajnikove najvee s labosti, te na taj nain osna ujemo ka njenog." Njene rei ispunile su Dankana nejasnim strahom. ta su uinili njegovim stra ar ima? Nije mogao ni ta da ka e, no nije bilo ni potrebe. Tamalane nije zavr ila. "Na kraju ka njavanja uvek dolazi jedna poslastica", ree ona i pljesnu ruka ma po kolenima. Dankan se namr tio. Poslastica? To je bio odista deo banketa. Kako je bank et mogao biti kazna? "To nije pravi banket ve samo ideja banketa", ree Tamalane. Rukom nalik na kand u opisala je krug u vazduhu. "Dolazi poslastica, dakle ne to potpuno neoekivano . Pokajnik misli: Ah, konano mi je opro teno! Razume li?" Dankan zavrte glavom. Ne, nije razumeo.

"To je slast trenutka", ree ona. "Pro ao si kroz sve delove bolnog banketa i do ao si do kraja kada mo e neim da se nasladi . Ali! Upravo dok se naslauje , nailazi dasve bolan trenutak, prepoznavanje, razumevanje da na kraju nema zadovoljstva. Ne, odista. To je krajnja patnja najvee kazne. Time se zakljuuje pouka Bene Geseri ta." "Ali ta e uiniti onim stra arima?" Dankanu su se gotovo otele ove rei. "Ne umem da ka em kakvi e biti odreeni inioci pojedinane kazne. Nije ni potreb no da to znam. Mogu ti jedino rei da e biti razliiti za svakog od njih." Tamalane nije elela ni ta vi e da prozbori o ovome. Vratila se pripremanju za dataka za sutra nji dan. "Nastaviemo sutra", ree ona, "sa poduavanjem kako da uhvati i zvore razliitih naglasaka govornog Galaha." Niko drugi, ak ni Teg i Patrin, nije eleo da odgovori na njegova pitanja o kazni. Pa i sami stra ari, kada ih je posle svega video, odbijali su da govore o isku enju kroz koje su pro li. Neki su osorno reagovali na njegove predloge, a nijed an vi e nikad nije hteo da se igra sa njim. Meu ka njenima nije bilo ni trunke pra tanj a. To je makar bilo jasno. Prokleta vangiju! Prokleta vangiju!... Tada se zaela njegova duboka mr nja prema njoj. Sve te stare ve tice bile su obuhvaene mr njom. Da li e i ova mlada biti ista kao stare? Prokleta vangiju! Kada je upitao vangiju: "Za to si morala da ih kazni ?" vangiju se premi ljala n eko vreme pre no to mu je odgovorila: "Ovde na Gamuu ti preti opasnost. Ima ljudi koji ti ele nesreu." Dankan nije pitao zbog ega. Bila je to jo jedna oblast u kojoj njegova pit anja nisu dobijala odgovore. ak ni Teg nije hteo da mu odgovori, iako je samo Teg ovo prisustvo govorilo da je ta opasnost injenica. Ipak, Miles Teg bio je mentat koji je morao znati mnoge odgovore. Dankan je esto viao kako oi starog oveka blistaju dok su mu misli bile daleko. Ali nije bi lo mentatovog odgovora na takva pitanja kao to su: "Zbog ega smo ovde na Gamuu?" "Od koga me titi ? Ko eli da mi naudi?" "Ko su mi roditelji?" Ovakva pitanja doekivao bi muk ili bi ponekad Teg promumlao: "Ne mogu da ti odgovorim." Od biblioteke nije bilo vajde. Otkrio je to kada mu je bilo osam godina. U to vreme glavni instruktor mu je bila gre na asna majka po imenu Luran Geasa - n e ba tako stara kao vangiju, ali dobrano zamakla u godine: imala je preko stotinu, u svakom sluaju. Na njegova pitanja biblioteka mu je pru ala podatke o Gamu/Giedi I, o Hark onenima i njihovom padu, o razliitim sukobima koje je Teg kao vojni zapovednik re a vao. Nijedna od tih bitaka nije bila prikazana kao posebno krvava; nekoliko kome ntatora je ukazivalo na Tegovu 'izvanrednu diplomatsku sposobnost'. No, jedan po datak vodio je sledeem, tako da je Dankan saznao o vremenu Bogocara i njegovom ko ri enju vlastitog naroda. To razdoblje sedmicama je zaokupljalo Dankanovu pa nju. Pro na ao je jednu staru kartu i projektovao ju je na i ni zid. Komentatorovi natpisi sve doili su da je ova ista Tvrava bila komandni centar Ribogovornica, napu ten za vreme Ra trkavanja. Ribogovornice! Dankan je tada po eleo da je mogao da ivi u njihovo vreme i slu i kao jedan o d retkih mu kih savetnika u enskoj vojsci koja je obo avala Bogocara. Oh, iveti na Rakisu u to doba! Teg je bio iznenaujue pristupaan kada bi se povela re o Bogocaru, koga je uv ek nazivao 'Tiraninom'. Brava biblioteke bila je otvorena i u susret Dankanu pot eko e podaci o Rakisu. "Da li u ikad videti Rakis?" pitao je Geasu. "Pripremamo te da ivi tamo." Ovaj odgovor ga je zaudio. Sve to su ga do tada uili o toj udaljenoj planet i do lo je u novo ari te pa nje. "Zbog ega u tamo iveti?" "Ne mogu da ti na to odgovorim."

Sa obnovljenim zanimanjem vratio se prouavanju te tajanstvene planete i n jenih jadnih sve tenika ai-Huluda, Podeljenog Boga. Crvi. Bogocar se pretvorio u te crve! Sama zamisao ispunila je Danklana strahopo tovanjem. Mo da je tu i bilo neeg v rednog obo avanja. Ova misao dotakla je neku icu u njemu. ta je nagnalo tog oveka da prihvati takav u asan preobra aj? Dankan je znao ta su njegovi uvari i ostali u Tvravi mislili o Rakisu i o j ezgru sve tenstva. Prezrive opaske i smeh kazivale su sve. Teg je govorio: "Verova tno nikad neemo saznati punu istinu o tome, ali velim ti, to nije religija za jed nog vojnika." vangiju je stavila taku na razgovor o toj temi, rekav i: "Ti treba da ui o Tir aninu, ali ne sme da veruje u njegovu religiju. To je ispod nivoa tvoje svesti i d ostojno je prezrenja." Svaki slobodan trenutak u svom kolovanju Dankan je koristio da pa ljivo ita sve to je biblioteka imala o Tiraninu: Svetu knjigu o Podeljenom bogu, Bibliju uva ra, Narand astu Katoliku Bibliju, pa ak i Apokrife. Saznao je i za ve davno nepostojei Biro Vere i 'Biser koji je Sunce Razumevanja'. Sama ideja o crvima ga je opinjavala. Njihova veliina! Veliki crv bi se pr otegao sa jednog na drugi kraj Tvrave. Ljudi su u vreme pre Tiranina jahali te cr ve, ali je sada rakijsko sve tenstvo to zabranjivalo. Posebno su ga privukli opisi jednog arheolo kog tima koji je otkrio Tirani novu primitivnu ne-prostoriju na Rakisu. To mesto se zvalo Dar-es-Balat. Izve taj arheologa Hadi Benota nosio je oznaku: 'Zabranjeno od strane rakijskog sve tenstva '. Broj dosjea o ovom predmetu u arhivama Bene Geserita bio je podugaak, a ono to je Benot otkrio zapanjujue. "Jezgro Bogocareve svesti u svakom crvu?" pitao je Geasu. "Tako se pria. Pa ak i da je istina, oni nisu svesni. Sam Tiranin je govor io da e ui u beskrajan san." Za svaki as poduavanja bila je upriliena posebna nastavna jedinica i obja nje nje religije u duhu Bene Geserita dok konano nije bio suoen sa izve tajima nazvanim 'Devet Sioninih keri' i 'Hiljadu Ajdahovih sinova'. Susrev i Geasu, zapitao ju je: "Moje ime je takoe Dankan Ajdaho. ta to znai?" Geasa se uvek kretala kao da je bila pod senkom svoje gre ke, sa duguljast om glavom pognutom napred i vodnjikavim oima oborenim ka zemlji. Susret se odigra o predvee u dugakoj dvorani izvan ve baonice. Ona vidno preblede na njegovo pitanje. Po to nije odgovorila, on je upita: "Jesam li ja potomak Dankana Ajdaha?" "Morae da pita vangiju." Geasin glas je zvuao kao da su je ove rei zabolele. Poznat mu je bio ovaj odgovor i to ga je ra alostilo. Htela je da ka e da e m u biti reeno ne to to e ga uutkati, sve u svemu veoma malo. vangiju je, meutim, bila orenija nego to je oekivao. "U tvojim venama tee verodostojna krv vrlog Dankana Ajdaha." "Ko su mi roditelji?" "Odavno su mrtvi." "Kako su umrli?" "Ne znam. K nama si do ao kao siroe." "Za to onda ljudi hoe da mi naude?" "Pla e se onog to bi mogao da uini ." " ta je to to bih ja mogao da uinim?" "Nastavi sa uenjem. Sve e ti postati jasno jednog dana." Umukni i ui. Jo jedan poznat odgovor. Poslu ao ju je jer je ve znao da oseti kada su mu vrata bila zatvorena. Ali sada je njegova znati elja prona la druge izve taje o Vremenima gladi i Ra trkavanja, n e-prostorijama i ne-letelicama kojima se nije moglo ui u trag, ak ni uz pomo najmoni jih predviajuih umova u njihovoj vaseljeni. Na ovom mestu suoio se sa injenicom da s u potomci Dankana Ajdaha i Sione, tih drevnih ljudi koji su slu ili Bogocaru, takoe nevidljivi prorocima i predskazateljima. ak ni Esnafovi navigatori, u dubokom me lan eskom transu, nisu mogli da otkriju takve ljude. Izve taji su mu govorili da je Siona po poreklu bila pravi Atreid, a da je Dankan Ajdaho bio gola. Gola? Prevrnuo je biblioteklu u potrazi za podrobnim obja njenjem ove neobine rei. Gola. Biblioteka mu nije ponudila ni ta vi e od krtog opisa: 'Gole: ljudska bia odgaj

ena iz elija le a u Tleilaksinim akslotl rezervoarima.' Akslotl rezervoari? 'Sredstvo Tleilaksa za reprodukovanje ivih ljudskih bia iz elija le a.' "Opi i golu", zatra io je. "Nevino telo li eno svojih prvobitnih seanja. Vidi pod 'akslotl rezervoari' . Dankan je nauio da ita ti inu, prazna mesta u kojima su mu se ljudi iz Tvrave otkrivali. Sve mu je namah postalo jasno. Znao je! Imao je samo deset godina, a znao je! Ja sam gola. Nije mogao da se seti akslotl rezervoara u kojima su se njegove elije pre tvorile u dete. Najranije ega se seao bila je Geasa kako ga uzima iz kolevke, opre zne zainteresovanosti u tim oima odraslog bia koje su tako esto nestajale u lukavom mirenju. Bilo je to kao da je znanje koje su mu ljudi iz Tvrave tako nevoljno pru il i konano poprimilo sredi nji oblik: njega samog. "Ka i mi ne to vi e o Bene Tleilaksima", zahtevao je od biblioteke. "To su ljudi podeljeni u sebi na Liceigrae i Gospodare. Liceigrai su hibri di, besplodni i podreeni Gospodarima." Zbog ega mi ovo ine? Informacijske naprave u biblioteci odjednom su mu postale strane i opasn e. Pla io se, ne toga da e se njegova pitanja suoiti sa jo vi e praznih zidova, ve da obiti odgovore. Zbog ega sam toliko va an vangijui i ostalima? Oseao je da su mu naneli nepravdu, ak i Miles Teg i Patrin. Za to je trebalo uzeti elije nekog ljudskog bia i proizvesti golu? Postavio je sledee pitanje posle velikog kolebanja. "Mo e li se gola ikada setiti ko je bio?" "Mo e." "Kako?" "Psiholo ki identitet gole u odnosu na original predodreuje izvesne reakcij e koje se mogu proizvesti traumom." Ovo nije bio nikakav odgovor! "Ali, kako?" U tom trenutku upala je vangiju, do av i u biblioteku bez najave. Ne to je, dak le, u njegovim pitanjima bilo pode eno da joj da znak za uzbunu! "Sve e ti postati jasno kada za to doe vreme", rekla je. Ona ga je uutkivala! Osetio je nepravdu u tome, nedostatak istinitosti. N e to u njemu mu je govorilo da njegovo neprobojno bie sadr i vi e ljudske mudrosti od o nih koji su sebe smatrali tako nadmonim. Njegova mr nja prema vangijui se pojaala. On a je bila olienje svega to ga je muilo i osujeivalo njegova pitanja. Sada se, meutim, zapalila njegova uobrazilja. Ponovo e se domoi svojih prvo bitnih seanja! Oseao je istinu u tome. Setie se svojih roditelja, porodice, prijate lja... neprijatelja. Zatra io je odgovor na ovo od vangiju: "Jeste li me proizveli zbog mojih ne prijatelja?" "Ve si nauio vrednost utanja, dete", rekla je. "Osloni se na tu mudrost." Vrlo dobro. Upravo tako u se boriti protiv tebe, prokleta vangiju. utau i uiu Neu ti pokazati kako se stvarno oseam. "Zna ", rekla je, "mislim da podi emo jednog stoika." Ona ga je titila! On nije eleo da bude tien. Borie se protiv svih njih utanje i smotreno u. Dankan je odjurio iz biblioteke i zabio se u svoju sobu. Narednih meseci, mnoge stvari su potvrdile da je zaista gola. ak je i det e bilo u stanju da razabere kada su stvari oko njega izuzetne. Povremeno je viao drugu decu s one strane zida, kako hodaju du ivinog puta, smeju se i dozivaju. Pro na ao je u biblioteci izve taj o deci. Odrasli nisu dolazili i terali ih da izvode t egobne ve be koje su njemu bile nametnute. Druga deca nisu imala asnu majku vangiju koja bi im izdavala naloge za svaki, pa i najmanji trenutak njihovog ivota. Njegovo otkrie ubrzalo je jo jednu promenu u Dankanovom ivotu. Luran Geasa

bila je opozvana sa du nosti njegove glavne nastavnice i vi e se nije vratila. Nije smela da mi dopusti da saznam o golama. Istina je bila unekoliko slo enija, kao to je vangiju objasnila Lusili na os matrakom parapetu na dan Lusilinog dolaska. "Znamo da e neizbe an trenutak doi. Saznae o golama i postaviti o tra pitanja." "Bilo je krajnje vreme da jedna asna majka preuzme svakodnevno obrazovanj e. Mo da je Geasa bila gre ka." "Dovodi li to u pitanje moje prosuivanje?" prasnu vangiju. "Da li je tvoje prosuivanje toliko savr eno da se nikad ne mo e dovesti u pit anje?" U Lusilinom mekom kontraaltu ovo pitanje je imalo estinu amara. vangiju je skoro minut bila bez rei. Najzad je rekla: "Geasa je mislila da je gola maleno, ljupko dete. Zaplakala je i rekla da e joj nedostajati." "Zar nije bila upozorena na to?" "Geasa nije pro la na u obuku." "I tako si je tada zamenila Tamalaneom. Ne poznajem Tamalaneu, ali pretp ostavljham da je prilino stara." "Prilino." "Kako je reagovao na uklanjanje Gease?" "Pitao je gde je nestala. Nismo mu odgovorili." "Kako je pro la Tamalane?" "Ve treeg dana rekao joj je veoma smireno: 'Mrzim te. Je li to ono to bi tr ebalo da oseam?'" "Tako brzo!" "Upravo sada te posmatra i razmi lja: 'Mrzim vangiju. Da li u morati da mrzi m i ovu novu?' Ali u isti mah misli da ti nisi kao druge stare ve tice. Ti si mlad a. On zna da to mora da je va no." 4. Ljudska bia najbolje ive kada svako zna mesto na kome treba da se nalazi, kada svako zna gde pripada u shemi stvari i ta mo e da postigne. Uni ti to mesto i un i tio si osobu. Uenje Bene Geserita Miles Teg nije eleo ovu du nost na Gamuu. Majstor oru ja sa detetom golom? ak i sa takvim detetom golom kakvo je bilo ovo, sa itavom istorijom ispletenom oko n jega. Bilo je to ne eljeno ometanje Tegove valjano sreene mirovine. No, on je pro iveo itav ivot kao vojni mentat pod voljom Bene Geserita i nij e mogao da prorauna nijedan in nepokornosti. Quis custodiet ipsos custodiet? Ko e da uva uvare; ko e paziti da uvari ne poine bilo kakav prekr aj? To je bilo pitanje o kome je Teg podrobno razmi ljao u vi e prilika. On je u obliio jedno od temeljnih naela njegove odanosti Bene Geseritu. Bez obzira na to ta bi se moglo prigovoriti Sestrinstvu, one su ispoljavale zadivljujuu stalnost svr sishodnosti. Moralne svrsishodnosti, utvrdio je Teg. Moralna svrsishodnost Bene Geserita u potpunosti se slagala sa Tegovim p rincipima. Uop te se nije postavljalo kao pitanje to to su ti principi u njemu bili posledica uslovljavanja od strane Bene Geserita. Racionalno razmi ljanje, pogotov o mentatova racionalnost, nisu bili u stanju drugaije da prosuuju. Teg je sveo stvari na su tinu: kada bi samo jedna osoba sledila takve prin cipe, ovo bi bila bolja vaseljena.. Nikad re nije bila o o pitanju pravde. Pravda tra i pribe i te u zakonu, a ovaj mo e biti neverna ljubavnica, uvek predmet hira i pre drasuda onih koji donose zakone. Ne, bilo je to pitanje ispravnosti, pojma koji je dosezao mnogo dublje. Ljudi kojima je bila data sposobnost prosuivanja mora da su oseali ispravnost tog stava. Prema Tegovom mi ljenju, izjave kao to su 'nu no je pridr avati se slova zakona ' bile su opasne za principe kojima se on rukovodio. Biti ispravan zahtevalo je

saglasnost, predvidljivu stalnost i, iznad svega, odanost prema ostalima na ni im i vi im polo ajima u hijerarhiji. Komandovanju koje se rukovodilo takvim principima nije bila potrebna nikakva kontrola spolja. Vr io si svoju du nost jer je to bilo do bro. A nisi se pokoravao zbog toga to je to bilo predvidljivo ispravno. inio si to jer je ispravnost bila stvar ovog trenutka. Predvianje i predskazivanje nisu ima li ama ba nikakve veze sa tim. Teg je znao da su Atreidi bili na glasu po pouzdanom predvianju; meutim za mudre izreke nije bilo mesta u njegovoj vaseljeni. Prihvatao si vaseljenu onakv u kakvu si je zatekao i primenjivao svoje principe gde god je to bilo mogue. Apso lutne naredbe u hijerarhiji uvek su bile bespogovorno izvr avane. To ne znai da je njegovo ponovno naimenovanje bilo izraz Tarazinog bespogovornog nareenja, ali se to u ovom sluaju podrazumevalo. "Ti si savr ena osoba za ovaj zadatak." On je imao dug ivot sa puno velikih uspeha i oti ao je u penziju uz du ne poas ti. Teg je znao da je bio star, spor i sa svim manama vreme nosti koje su vrebale na rubu njegove svesti, ali ga je zov du nosti okrepio iako se sa naporom sputao d a ka e 'ne'. Naimenovanje je izvr ila lino Taraza. Moni stare ina svih (ukljuujui i Misionar ju Protektivu), ona ga je izdvojila. Ne ma koja asna majka - ve Vrhovna asna majka. Taraza je do la u njegovo penzionersko utoi te na Lerneusu. Ovaj njen gest zn aio je ukazivanje velike asti. Pojavila se na njegovoj kapiji nenajavljena, u prat nji samo dve akolitke slu kinje i omanje skupine uvara meu kojima je prepoznao neka lica koja je upravo on nekad obuavao. Bilo je zanimljivo i vreme njenog dolaska. Ujutro, neposredno po to je zavr io doruak. Ona je poznavala njegove navike i izvesno je znala da je upravo u ovo doba dana najiliji. elela je da ga zatekne budnog i n a vrhuncu sposobnosti. Patrin, Tegov stari pomonik, odveo je Tarazu u dnevnu sobu u istonom krilu zgrade, malu prostoriju elegantno ureenu u kojoj se nalazio samo vrst name taj. Teg ova odbojnost prema psu-naslonjaima i drugom pokretnom name taju bila je dobro pozn ata. Patrin je napravio kiselo lice dok je u sobu uvodio Vrhovnu majku odevenu u crno. Teg je smesta prepoznao ovaj izraz. Patrinovo duguljasto, bledo lice, sa mnogobrojnim starakim borama moglo je nekom izgledati kao nepokretna maska, ali T eg se prenuo videv i produbljene bore pored ovekovih usta, i ukoen pogled njegovih s tarakih oiju. Taraza je na putu ovamo zasigurno ne to rekla to je uznemirilo Patrina. Visoka klizea vrata od te kog plaza uokviravala su pogled iz ove sobe prema istoku, gde se pru ao dugaak strm travnjak sve do drvea pokraj reke. Taraza je zast ala odmah po to je u la u prostoriju da bi u ivala u prizoru. Teg je, iako mu to niko nije nalo io, dotakao jedno dugme. Zastori skliznu e preko prozora i namah se upali e sjajne kugle. Tegov postupak kazivao je Tarazi d a je on proraunao potrebu za razgovorom u etiri oka. Istakao je ovo, narediv i Patri nu: "Molim te, postaraj se da nas niko ne uznemirava." "A va a nareenja za ju nu farmu, gospodaru", usudio se da upita Patrin. "Molim te, pobrini se sam za to. Ti i Firus znate ta elim." Patrin je malo ustrije zatvorio vrata kad je izlazio - jedva primetan zna k koji je, meutim, Tegu puno govorio. Taraza je koraknula u dubinu sobe i premerila je pogledom. "Limunastozel ena", ree ona. "Jedna od mojih omiljenih boja. Tvoja majka je imala istanano oko." Tegu je godio ovaj kompliment. Gajio je duboku ljubav prema ovoj zgradi i ovoj zemlji. Njegova porodica ivela je ovde samo tri pokolenja, ali je ipak ovo m mestu dala svoje obele je. Tragovi koje je ostavila njegova majka bili su vidlji vi u veini soba. "Bezbedno je voleti zemlju i mesta", ree Teg. "Posebno mi se dopadaju zagasitonarand asti ilimi u predvorju i lepezasti p rozori od matiranog stakla iznad ulaznih vrata", ree Taraza. "Lepezasti prozor je prava antika, sigurna sam." "Ipak, verujem da nisi do la da pria o unutra njoj dekoraciji", primeti Teg. Taraza se prigu eno nasmeja. Imala je visok glas, koji je kroz obuku Sestrinstva nauila da koristi sa strahotnom uspe no u. Bio je to glas koji se nije mogao lako zanemariti, ak i kada se i nilo da ga ne upotrebljava krajnje proraunato, kao to je sada bio sluaj. Teg ju je

viao u Savetu Bene Geserita. Njeno dr anje tamo bilo je mono i ubedljivo, a svaka re pokazatelj britkog uma koji je upravljao njenim odlukama. I sada je u pozadini n jenog pona anja mogao da nasluti neku va nu odluku. Teg pokaza rukom na zelenu tapaciranu stolicu sa svoje leve strane. Leti mino ju je pogledala, jo jednom obuhvatila pogledom itavu prostoriju i obuzdala osm eh. Smela bi se opkladiti da u kui nije bilo nijedne psu-naslonjae. Teg je i s am bio antika koja se okru ila antikvitetima. Sela je i poravnala odoru dok je ekal a da Teg sedne u istovetnu stolicu preko puta nje. " alim zbog nu de koja me nagoni da zatra im da se reaktivira , ba are", zapoe ona "Na alost, okolnosti mi daju veoma malo izbora." Tegove dugake ruke poivale su nehajno na naslonima stolice; mentat se odma rao ekajui. Njegov stav je govorio: ispuni um podacima.

Taraza je za trenutak bila zbunjena. Ovo je bila prava muka. Teg je, ona ko visok, sa tom krupnom glavom krunisanom sedom kosom, jo imao kraljevsku figuru . Imao je, znala je to, etiri standardne godine manje od trista godina. Uzimajui u obzir da je standardna godina bila za nekih dvadeset etiri asa kraa od takozvane p rimitivne godine, u pitanju je bila impresivna starost sa iskustvom u slu bi Bene Geserita, to je iskazivalo njeno po tovanje prema njemu. Opazila je da je Teg nosio laganu sivu uniformu bez oznaka: bri ljivo skrojene pantalone i kratak kaput prek o bele ko ulje koja je bila raskopana pri grlu, otkrivajui duboko izbrazdan vrat. Od pojasa je dopiralo svetlucanje zlata i ona prepoznade ba arski steg koji je primi o na odlasku u penziju. Koliko je to samo liilo na utilitaristu Tega! Dao je da m u usade zlatnu triariju u preicu opasaa. Ovo je jo vi e potkrepilo njene nade. Teg e r zumeti njen problem. "Mogu li da dobijem a u vode?" upita Taraza. "Putovanje je bilo dugo i zamo rno. Poslednju etapu pre li smo u jednom od na ih transportera koje je trebalo zamen iti jo pre pet stotina godina." Teg ustade, ode do jedne zidne ploe, izvadi rashlaen bokal i a u vode iz plak ara koji se nalazio iza ploe. Polo io je bokal i a u na nizak sto do Tarazine desne ru ke. "Imam melan a", ree on. "Ne, hvala Milese. Imam svoju zalihu." Teg ponovo sede na svoje mesto i ona opazi znake krutosti. Bio je, za sv oje godine, ipak, izvanredno gibak. Taraza nasu pola a e vode i popi je u jednom gutljaju. Odlo ila je a u na poboni sto sa posebnom pa njom. Kako da pone? Tegovo dr anje nije je moglo prevariti. On nij e eleo da napusti mirovinu. Njeni analitiari su je upozorili na to. Od kako se pen zionisao, njegovo zanimanje za poljoprivredu nije se moglo okarakterisati kao uz gredno. Njegovo prostrano imanje ovde na Lerneusu uglavnom je bilo pretvoreno u eksperimentalnu ba tu. Podigla je oi i stala otvoreno da ga posmatra. etvrtasta ramena nagla avala su Tegov uzani struk. To znai da je jo aktivan. To duguljasto lice sa o trim crtama od jakih kostiju: tipino atreidsko. Teg joj je netremice uzvratio pogled, kao to j e uvek inio, zahtevajui pa nju ali ostajui otvoren za sve to bi Vrhovna majka mogla da ka e. Tanka usta bila su isturena u blag osmeh, otkrivajui svetle i ravne zube. On zna da mi je nelagodno, pomisli ona. Prokletstvo! On je isto toliko s luga Sestrinstva koliko i ja! Teg je nije izazivao pitanjima. Dr anje mu je ostalo besprekorno, ljubopit ljivo, ali povueno. Prisetila se da je ovo bila uobiajena crta mentata i ni ta se dr ugo tu nije moglo proitati. Iznenada, Teg ustade i prie stolu sa Tarazine leve strane. Okrenuo se, pr ekrstio ruke na prsima i pognuo glavu gledajui nani e u nju. Taraza je bila prinuena da obrne stolicu kako bi se ponovo na la naspram nj ega. Proklet bio! Teg nije nameravao da joj olak a posao. Sve asne majke ispitivaice ukazivale su na te kou da privole Tega da sedi za vreme razgovora. Vi e je voleo da stoji, dr ei ramena vojniki kruto, sa netreminim pogledom uperenim nadole. Malo je bi lo asnih majki koje su se mogle meriti s njim po visini - preko dva metra. Ova cr ta pona anja, prema jednodu nom mi ljenju analitiarki, bila je Tegov nain (verovatno nes vestan) da se usprotivi autoritetu Sestrinstva. Ni ta od toga, meutim, nije se ispo

ljavalo u drugim vidovima njegovog pona anja. Teg je bio najpouzdaniji vojni zapov ednik koga je Sestrinstvo ikad imalo. U vi edru tvenoj vaseljeni ije su se glavne vezivne sile nalazile u slo enom uz ajamnom dejstvu uprkos jednostavnosti naziva, pouzdani vojni zapovednici vredeli su koliinu melan a koja je vi estruko prevazilazila njihovu telesnu te inu. Religije i obino pamenje carskih tiranija uvek su imale uticaja u pregovorima, ali su ekonom ske sile bile te koje su na kraju odnosile prevagu; vojniki novi mogao je da ue u bi lo koju ma inu za sabiranje. Tako je to bilo u svakom pregovaranju i bie sve dok je nu nost pokretaka snaga sistema trgovine - potreba za odreenim stvarima (kao to su z ain i tehniki proizvodi Iksa), potreba za specijalistima (kao to su mentati i suk-d oktori) i sve ostale svetovne potrebe za koje postoje potrebe tr i ta - za radnom sn agom, za graditeljima, za dizajnerima, za naroitim oblicima ivota, za umetnicima, za egzotinim zadovoljstvima... Nijedan zakonski sistem nije bio u stanju da pove e takvu slo enost u celinu i ta injenica je sasvim oigledno proizvela jo jednu nu nost - stalnu potrebu za arbi trima koji dele udarce. asnim majkama je prirodno dopala ova uloga unutar te ekon omske mre e i Miles Teg je to znao. Takoe je znao da je jo jedanput izveden na pozor nicu, kao brod oko koga se cenkaju. Pitanje da li je i sam u ivao u toj ulozi nije imalo nikakvog znaaja u cenkanju. "Nije to isto kao u vreme kad si imao nekog od porodice, za koga bi ovde bio vezan", ree Taraza. Teg je utke ovo primio. Da, njegova ena bila je pokojna ve trideset osam go dina. Njegova deca bili su odrasli ljudi i, osim jedne kerke, ivela su izvan porod inog gnezda. Imao je puno linih potreba, ali ne i porodinih obaveza. Istina. Taraza ga potom podseti na njegovo dugo i verno slu bovanje Sestrinstvu, n avodei vi e nezaboravnih podviga. Znala je da e pohvala imati malo uticaja na njega, ali joj je obezbedila uvod za ono to je moralo da usledi. "Tebi je poznato koliko lii na neke lanove tvoje porodice", ree ona. Teg jedva primetno klimnu. "Tvoja slinost sa prvim Letom Atreidom, Tiraninovim dedom, stvarno je izu zetna", ree ona. Teg niim nije pokazao da je ovo uo ili da se sla e s tim. Bio je to naprosto jedan podatak, ne to to je ve bilo uskladi teno u njegovom izobilnom pamenju. Znao je da u sebi nosi gene Atreida. Uoio je tu slinost u Kapitolu. Bilo je to neobino, got ovo kao gledanje u ogledalo. "Malo si vi i", ree Taraza. Teg je nastavio da odozgo zuri u nju. "Do avola, ba aru", ree Taraza, "hoe li barem da poku a da mi pomogne ?" "Je li to nareenje, Vrhovna majko?" "Ne, to nije nareenje!" Tegovim licem polako se ra irio osmeh. injenica da je Taraza sebi dopustila da ovako prasne u njegovom prisustvu govorila je mnogo. Ona to ne bi uradila pr ed ljudima za koje je dr ala da su nedostojni poverenja. A svakako ne bi sebi dozv olila takvo ispoljavanje oseanja pred osobom koju je smatrala samo podreenom. Taraza se malo zavali u stolici i uputi mu osmeh. "U redu", ree ona. "Mal o si se razonodio. Patrin mi ree da u te veoma oneraspolo iti ako te pozovem da se v rati du nostima. Uveravam te da si presudan za na e planove." "Kakve planove, Vrhovna majko?" "Na Gamuu odgajamo golu Dankana Ajdaha. Ima skoro est godina i spreman je za vojniku ovuku." Tegove oi se jedva primetno ra iri e. "Za tebe e to biti naporna du nost", ree Taraza, "ali elim da to pre preuzme n egovo obuavanje i za titu." "Moja slinost sa Vojvodom Atreidom", ree Teg. "Iskoristiete me za uspostavl janje njegovih prvobitnih seanja." "Da, u roku od osam do deset godina." "Toliko dugo!" Teg zavrte glavom. "Zbog ega ba Gamu?" "Po na em nalogu Bene Tleilaksi su promenili njegovo prana-bindu naslee. Nj egovi refleksi e po brzini biti ravni refleksima bilo kog roenog u na e vreme. Gamu. .. prvi Dankan Ajdaho roen je i odgajan tamo. Zbog promena u njegovom elijskom nas

leu moramo i sve ostalo, koliko je god mogue, pribli iti prvobitnim uslovima." "Zbog ega to inite?" Ovo je bilo reeno tonom mentatske svesti koja prikuplj a podatke. "Na Rakisu je otkriveno jedno ensko dete koje je sposobno da kontroli e crv e. Bie posla i za na eg golu tamo." "Spariete ih?" "Ne zapo ljavam te kao mentata. Nama su potrebne tvoje vojnike sposobnosti i slinost sa prvim Letom. Ti e znati, kada kucne as, da vaspostavi njegova prvobitna seanja." "Znai, stvarno elite da me vratite na posao kao Majstora oru ja?" "Misli li da je to uni enje za oveka koji je bio vrhovni ba ar svih na ih snaga? " "Vrhovna majko, ti si tu da izdaje nareenja, a ja da se pokoravam. Ali neu prihvatiti to mesto bez svih prava zapovedni tva nad itavim sistemom odbrane Gamua. " "To je ve sreeno, Milese." "Ti si zaista uvek znala kako moj um dela." "I uvek sam imala poverenja u tvoju odanost." Teg se odgurnuo od pobonog stola i zastao za trenutak razmi ljajui, a onda r ee: "Ko e mi davati uputstva?" "Belonda iz Arhiva, isto kao i pre. Dae ti ifru da bi se obezbedila razmen a poruka izmeu nas." "Ja u ti dati spisak ljudi", ree Teg. "Starih drugara i dece nekih od njih . Hou da me svi oni ekaju na Gamuu kad budem stigao." "Ne misli li da e neko od njih odbiti?" Njegov pogled kao da je govorio: Ne budi luda! Taraza se prigu eno nasmeja i pomisli: Postoji jedna stvar koju smo valjan o nauili od prvih Atreida - kako da kod ljudi koji zapovedaju postignemo najvei st epen predanosti i odanosti. "Patrin e obaviti regrutovanje", ree Teg. "Znam da nee prihvatiti in, ali mu treba obezbediti punu platu i pogodnosti koje dolikuju autantu pukovnika." "Tebi e, naravno, biti vraen in vrhovnog ba ara", ree ona. "Mi emo..." "Ne. Imate Burzmalija. Nije nam potrebno da mu slabimo pozicije ponovnim postavljanjem njegovog starog zapovednika u nadreen polo aj." Posmatrala ga je za trenutak, a onda ree: "Jo nismo opunomoili Burzmalija k ao..." "To mi je dobro poznato. Moji stari drugari iscrpno me obave tavaju o poli tici Sestrinstva. Ali ti i ja, Vrhovna majko, znamo da je to samo pitanje vremen a. Burzmali je bez sumnje najbolji." Mogla je jedino da se sa tim saglasi. Bilo je to ne to vi e od mentatske pro cene. Bila je to Tegova procena. Ali jedna druga misao ju je kosnula. "Onda, ti zna za na u raspravu u Savetu!" ree ona prekorno. "A pustio si me. .." "Vrhovna majko, kad bih mislio da ete proizvesti novo udovi te na Rakisu, re kao bih to. Vi imate poverenja u moje odluke; ja u va e." "Proklet bio, Milese, predugo smo bili razdvojeni." Taraza je ustala. "V e i samo saznanje da se vraa u zapregu ini me spokojnijom." "Zaprege", ree on. "Da. Ponovo me postavljate za ba ara na specijalnom zada tku. Na taj nain nee biti budalastih pitanja kada vest stigne do Burzmalija." Taraza izvue sve anj ridulijanskog papira ispod odore i predade ga Tegu. "O ve sam ve potpisala. Sam unesi tekst o svom ponovnom postavljenju. Sva ostala ovl a enja su tamo, dokumenta za prevoz i tako dalje. Ova nareenja ti lino ja izdajem. Sa mo e mene slu ati. Ti si moj ba ar, razume li?" "Zar to nisam uvek bio?" upita on. "Sada je to va nije nego ikad. uvaj tog golu i valjano ga obuavaj. On je tvo ja odgovornost. A ja u te podr avati u svemu tome ma ko da se suprotstavi." "ujem da vangiju zapoveda na Gamuu." "Ma ko da se suprotstavi, rekoh, Milese. Ne veruj vangijui." "Razumem. Hoe li da rua sa nama. Moja kerka..."

" ao mi je, Milese, ali moram hitno da se vratim. Smesta u ti poslati Belon du." Teg ju je otpratio do vrata, izmenio nekoliko ala sa svojim nekada njim ueni cima iz njene pratnje i saekao da odu. Imali su oklopljeno povr insko vozilo koje j e ekalo sa upaljenim motorom, jedan od novih modela koji su oito doneli sa sobom. Taj prizor izazvao je kod njega nelagodno oseanje. Hitnost! Taraza je lino do la: Vrhovna majka na kurirskom zadatku! Bila je svesna ta e mu to otkriti. Uz toliko prisno poznavanje naina pona anja Sestrinstva, ono to se u pravo dogodilo bilo je za njega pravo otkrovenje. Rasprava u Savetu Bene Geserit a oti la je mnogo dalje i od onog to su mu njegovi izvestioci preneli. "Ti si moj ba ar." Teg je letimino pregledao sve anj ovla enja i dokumenata koje mu je Taraza ost avila. Na njima je ve bio njen peat i potpis. Poverenje koje je ovo podrazumevalo pridodalo se nekim stvarima koje je naslutio; sve to pojaalo je njegov nemir. "Ne veruj vangijui." Gurnuo je najpre papire u d ep i krenuo da pronae Patrina. Valjalo je Patri nu dati uputstva i umiriti ga. Morae da razmotre koga da pozovu u pomo za izvr enje ovog zadatka. Stao je da u svesti rea pojedina imena. Predstoji opasna du nost. U o bzir su dolazili samo najbolji ljudi. Prokletstvo! Sve u vezi sa imanjem morae da preuzmu Firus i Dimela. Koliko mnogo pojedinosti! Dok je lagano koraao kroz kuu o setio je kako mu bilo br e kuca. Prolazei pored kunog uvara, jednog od svojih starih vojnika, Teg se zaustav i: "Martine, otka i sve moje sastanke za danas. Pronai mi kerku i reci da odmah doe u moju radnu sobu." Vest se ra irila kuom, a odatle i imanjem. Sluge i porodica, znajui da je Vr hovna asna majka upravo nasamo razgovarala sa njim, odmah su postavili za titnu zav esu da bi ga sauvali od zaludnih ometanja. Njegova najstarija kerka Dimela odseno g a je prekinula kada je poku ao da nani e pojedinosti neophodne za nastavak projekta na eksperimentalnoj farmi. "Oe, nisam dete!" Nalazili su se u maloj staklenoj ba ti, koja je bila povezana sa njegovom radnom sobom. Ostaci Tegovog ruka le ali su na uglu grnarskog stola. Patrinova bele ni ca stajala je oslonjena na zid iza poslu avnika. Teg o tro pogleda svoju ker. Dimelina spolja njost ga je zadovoljavala, ali n e i visina. Odvi e iljata da bi bila lepa, ona se dobro udala. Dimela i Firus imali su troje lepe dece. "Gde je Firus?" upita Teg. "Oti ao je da se pobrine za presaivanje na Ju noj farmi." "Oh, da. Patrin mi je ve rekao." Teg se osmehnu. Uvek mu se dopadalo to je Dimela odbila ponudu Sestrinstv a, odluiv i se da se uda za Firusa, roenog Lerneu anina, i da ostane u blizini svog oc a. "Sve to znam jeste da te pozivaju da se ponovo primi du nosti", ree Dimela. " Je li to opasan zadatak?" "Zna , ponekad govori ba kao tvoja majka", odvrati Teg. "Dakle, opasno je! Proklete bile, zar nisi dovoljno uinio za njih?" "Oigledno nisam." Okrenula se i po la kada je Patrin u ao na ulaz staklene ba te na drugom kraju . uo je kako ne to govori Patrinu dok su se mimoilazili. " to je stariji to i sam vi e lii na neku asnu majku!" ta je drugo mogla da oekuje? pitao se Teg. Kao sin jedne asne majke i oca k oji je bio neva an funkcioner CHOAM-a, rastao je u domainstvu koje je ivelo po taktu Sestrinstva. Postalo mu je to jasno jo u ranom uzrastu, kada je oeva privr enost CH OAM-ovoj meuplanetarnoj trgovinskoj mre i jednostavno namah i ezla po to mu je majka sta vila prigovor. Ova kua bila je kua njegove majke sve do njene smrti, do koje je do lo nepun u godinu posle oeve. Obele ja njenog ukusa le ala su svuda oko njega. Patrin se zaustavi ispred njega. "Vratio sam se po svoju bele nicu. Jesi l i dodao koje ime?"

"Nekoliko. Bolje odmah kreni na posao." "Razumem!" Patrinovo lice za trenutak poprimi izraz krutosti i on poe nat rag putem kojim je do ao, lupkajui bele nicom po nozi. I on to osea, pomisli Teg. Teg jo jednom pogleda oko sebe. Ova kua je i dalje bila mesto njegove majk e. Posle svih ovih godina koje je ovde pro iveo i podigao svoju porodicu. Oh, on j e sagradio ovu staklenu ba tu, ali ta radna soba bila je njena privatna odaja. D enet Roksbrov od lerneuskih Roksbrova. Kuni name taj, ukrasi, sve je to i d alje odavalo njen duh. Taraza je to videla. On i njegova ena promenili su pone to o d spolja njih predmeta, ali je sr ostala u duhu D enet Roksbrov. Nije bilo nikakve su mnje u pogledu prisustva krvi Ribogovornica u toj lozi. Kakvu je dragocenost ona predstavljala Sestrinstvu! injenica da se udala za Lo i Tega i itav ivot provela ovd e, bila je pravo udo. Neprihvatljiva injenica za one koji nisu znali na koji se nai n planovi rasploavanja Sestrinstva ostvaruju tokom pokoljenja. Ponovo su to uinile, pomisli Teg. Pustile su me da ekam u prividnom miru t okom svih ovih godina samo zbog ovog trenutka. 5. Zar religija tokom svih ovih milenijuma ne pola e iskljuivo pravo na stvara la tvo? Tleilaksovo pitanje iz 'Muad'Dibovih govora'

Vazduh na Tleilaksu bio je kristalno ist, pro et nepokretno u koja je delom po ticala od jutarnje studeni, a delom od zastra ene pritajenosti kao da je ivot ovde u Bandalongu ne to i ekivao - taj ivot halapljiv i nasluujui, koji se, meutim, ne bi n omerio dok on ne da znak. Mahor, Vilvit Vaf, Gospodar nad gospodarima, u ivao je u ovim trenucima vi e nego u bilo kom drugom delu dana. Grad je sada, dok ga je pos matrao kroz otvoren prozor, bio njegov. Bandalong je mogao da o ivi samo na njegov u naredbu. Tako je bar on sebi govorio. Strah koji se oseao tamo napolju bio je p osledica njegove stege nad svakom pojavom koja je mogla iskrsnuti iz tog vrtlo nog rezervoara ivota; civilizacije Tleilaksa koja je ovde zaeta a koja je potom nadal eko pro irila svoje moi. Milenijumima je njegov narod ekao na ovaj as. Vaf se sada naslaivao prispel im trenutkom. Kroz sva te ka vremena za vladavine Leta II (ne Bogocara, ve Bo jeg pos lanika) tokom vremena gladi i Ra trkavanja, kroz sve bolne poraze od manje vrednih stvorenja, kroz sve te patnje Bene Tleilaksi su strpljivo izgraivali svoje snage za ovaj trenutak. Do ao je na as, o Proroe! Posmatrao je grad koji je le ao ispod njegovog visokog prozora kao simbol, monu oznaku na stranici tleila kog plana. Ostale planete Tleilaksa, ostali veliki gradovi, uzajamno povezani i meusobno zavisni, a svi jednodu no privr eni njegovom Bo gu i njegovom gradu, i ekivali su znak za koji su znali da uskoro mora uslediti: zb ratimljene snage Liceigraa i Ma eika nagomilale su silnu energiju pripremajui se za kosmiki skok. Milenijumi i ekivanja bili su na izmaku. Vaf je o tome razmi ljao kao o 'dugom poetku'. Da. Klimnuo je potvrdno glavom posmatrajui uureni grad. Od samog poetka, od s iu nog semena jedne ideje, voe Bene Tleilaksa shvatile su i prihvatile sve rizike pl ana koji je bio tako dugoroan i rastegnut, tako zaobilazan i tanan. Znali su da m oraju da prebrode razdoblja u kojima su se nalazili na rubu propasti, da podnesu gorke gubitke, potinjenosti i poni enja. Sve ovo i jo mnogo vi e toga upotrebljeno je za graenje osobite predstave o Tleilaksima. Tokom milenijuma pretvaranja stvoril e su mit. Zli, odvratni, prljavi Tleilaksi! Glupi Tleilaksi! Predvidljivi Tleilaks i! Plahoviti Tleilaksi! ak su i prorokove sledbenice pale kao rtve ovog mita. Zarobljena Ribogovor nica stajala je u ovoj istoj sobi i vikala na gospodara Tleilaksa: "Dugo pretvar anje prerasta u stvarnost. Zaista ste zli!" Tada su je ubili, a Prorok nije ni ta

preduzeo. Kako su malo svi ti tuinski svetovi i narodi shvatali suzdr avanje Tleilaks a. Plahoviti! Neka ponovo razmisle o tome po to Bene Tleilaksi poka u koliko su mile nijuma bili sposobni da ekaju na svoj uspon. Raspoluken! Vaf prevali ovu drevnu re preko usana: Raspon luka! Koliko jako nategne lu k unazad pre no to pusti strelu. Ova strela e se zariti duboko! "Ma eiki su ekali du e od ostalih", pro apta Vaf. Odva io se sada kada je bio pot puno sam u svojoj utvrenoj kuli da izusti tu re: 'Ma eiki'. Sa izlaskom sunca zablista e vrhovi krovova ispod njega. Mogao je da uje ko me anje gradskog ivota. Vazduh koji je dopirao kroz prozor bio je ispunjen sladunja vo-kiselkastim tleila kim mirisima. Vaf duboko udahnu i zatvori prozor. Oseao se kao preporoen posle ovih trenutaka samotnog osmatranja. Udaljiv i s e od prozora odenuo se u sveanu, belu hilat odoru kojoj su se svi Domeli, po sili svoje uslovljenosti klanjali. Odora je od glave do pete prekrivala njegovo zdep asto telo, to mu je stvaralo utisak da je zapravo u oklopu. "Bo ji oklop!" "Mi smo narod Jagista", jo pro le noi podsetio je svoje savetnike. "Sve osta lo su graniari. Mi smo gradili mit o na oj slabosti i zlom delanju tokom svih ovih milenijuma samo sa jednim ciljem. ak i Bene Geserit veruje u to!" Sedei u dubokoj sagri bez prozora, u okrilju ne-prostorije, njegovih deve t savetnika slo no se osmehnulo utke uva avajui njegove rei. Znali su da je re o pravu ufrana. Ravan na kojoj su Tleilaksi odredili vlastitu sudbinu uvek je bio kel sa svojim pravom gufrana. Bilo je ispravno da ak i Vaf, najmoniji meu svim Tleilaksima, ne mo e da ode iz svog sveta i bude ponovo primljen ako ne padne niice pred gufranom, molei za op ro taj zbog dodira koje je imao sa nezamislivim gresima tuina. Odlaskom meu povindah e ak i najmoniji su mogli da se ukaljaju. Kasadari koji su nadzirali Tleilaksine g ranice i uvali selamlike ena imali su pravo da posumnjaju ak i u Vafa. On jeste bio izuzetan ovek i kel, ali je morao to da doka e svaki put kada bi se posle izbaciva nja vraao, a takoe i svaki put kada bi ulazio u selamlik da raspodeli svoju spermu . Vaf prie duguljastom ogledalu i osmotri sebe i svoju odoru. Znao je da sa svojih jedva metar i po visine povindasima izgleda kao patuljak. Oi, kosa i ko a b ili su u nijansama sivog, sve zajedno podloga za ovalno lice sa siu nim ustima i ni zom o trih zuba. Neki Liceigra mogao je da podra ava njegove crte i dr anje tela, mogao je da po nareenju nekog Ma eika uzme njegovo oblije, ali ne bi mogao da obmane nije dnog Ma eika niti kasadara. Jedino su se povindasi dali prevariti. Sa izuzetkom Bene Geserita! Lice mu se smrai pri ovoj pomisli. No, dobro, te ve tice tek treba da se su oe sa novim Liceigraima. Nijedan drugi narod nije do te mere usavr io genetski jezik kao Bene Tleil aksi, bodrio je sebe. Imamo pravo da to nazovemo 'jezikom Boga'. Jer sam Bog nam je podario ovu ogromnu mo. Vaf ode do vrata i zastade oekujui jutarnje zvono. Nije bilo naina, pomisli o je, da opi e bogatstvo emocija koje je sada oseao. Vreme mu se otkrilo. Nije se p itao zbog ega su Prorokovu pravu poruku uli jedino Bene Tleilaksi. Bilo je to Bo je i nodejstvovanje a, u tome, Prorok je bio Ruka Bo ja, vredan po tovanja kao Bo ji poslan ik. Pripremio si ih za nas, O Proroe. A gola na Gamuu, taj gola u ovo vreme, bio je vredan sveg njihovog ekanja . Jutarnje zvono se oglasi i Vaf izae u dvoranu u isto vreme kad i druge pr ilike odevene u belo i uputi se ka istonom balkonu da pozdravi sunce. Kao Mahai i Abdl svog naroda, sada je mogao da se poistoveti sa svim Tleilaksima. Mi smo zakoniti sledbenici erijata, poslednji od na eg roda u vaseljeni. Nigde izvan zaptivenih odaja svoje Malik-brae nije mogao da otkrije ovakv u tajnu misao, ali znao je da ta misao sada obitava u svakom umu oko njega, i da je delovanje te misli podjednako vidljivo kod Ma eika, Domela i Liceigraa. Paradok s rodovskih veza i oseanje dru tvenog identiteta koji je pro imao kel od Ma eika pa sve

do najni ih Domela, Vafu se nije inio paradoksalnim. Radimo za istog Boga. Liceigrai u obliju Domela pokloni e se i otvori e vrata balkona. Izazei na svea u svetlost okru en svojim brojnim sadruzima, Vaf se osmehnu prepoznav i Liceigrae. A ipak, Domeli! Bila je to rodovska ala, jer Liceigrai nisu bili rod. Oni su bili si nteze, orua, ba kao to je i gola na Gamuu bio orue, u celosti planiran na jeziku Bog a koji su govorili jedino Ma eiki. Zajedno sa ostalima koji su se tiskali oko njega Vaf obavi poklonjenje s uncu. Ispustio je pokli Abdla i uo njegov odjek u bezbroj glasova iz najudaljeniji h krajeva grada. "Sunce nije Bog!" povikao je. Ne, sunce je bilo samo simbol bo je beskrajne moi i milosti, jo jedna sintez a, jo jedno orue. Vaf, oseanja proi enih prola enjem kroz gufran prethodne noi i okre jutarnjim obredom, mogao je sada da razmi lja o putovanju u mesta povindaha i ned avnom povratku, zbog koga je gufran i bio neophodan. Ostali poklonici napravi e mu prolaz i on ode natrag u unutra nje hodnike da bi potom za ao u pokretni prolaz koj i ga je doveo do pokretnog vrta u kome je imao zakazan sastanak sa svojim savetn icima. Bio je to uspe an pohod meu povindahe, pomisli on. Svaki put kada je napu tao unutra nje svetove Bene Tleilaksa Vaf se oseao kao da je na la karu, ratnom pohodu kome je cilj bila konana odmazda koju je njegov na rod potajno nazivao Bodal (uvek se pisala velikim slovima i uvek bila prva stvar koju je valjalo potvrditi u gufranu ili kelu). Ovaj poslednji la kar bio je izuze tno uspe an. Sa pokretne rampe Vaf stupi u sredi nji vrt obasjan sunevom svetlo u koja je p oticala od prizmatskih reflektora na okolnim krovovima. Mali vodoskok igrao je s voju vizuelnu fugu u srcu po ljunenog kruga. Niska ograda od belog kolja na jednoj strani opkoljavala je bri ljivo i an travnjak, prostor jedva dovoljan da vazduh oko v odoskoka bude vla an, ali ipak ne toliko mali da bi pljuskanje vode moglo da omete razgovor u pola glasa. Oko tog travnatog pojasa bilo je rasporeeno deset uskih k lupa od prastare plastike - njih devet u polukrugu naspran desete koja je bila p ostavljena malo po strani. Zastav i na rubu travnatog pojasa, Vaf se obazre udei se kako to da nikad ra nije nije osetio ovako sna no zadovoljstvo pri pogledu na ovo mesto. Tamnoplava bo ja klupa poticala je od same biti materijala. Vekovi upotrebe pohabali su klupe stvoriv i blage krivine na dorujima i bezbroj udubljenja, ali boja je ostala jednak o vidljiva na izanalim kao i na ostalim mestima. Vaf sede naspram svojih devet savetnika reajui u glavi rei za koje je znao da e morati da budu izgovorene. Dokument koji je doneo sa poslednjeg la kara, to je zapravo bio pravi razlog njegovog izleta, nije se mogao pojaviti u bolji as. Njeg ova oznaka i rei koje je sadr avao, nosili su monu poruku za Tleilakse. Vaf iz unutra njeg d epa izvue tanak snop ridulijanskog kristala. Nije mu pro makla pojaana pa nja njegovih savetnika: devet lica slinih njegovom, Ma eiki najdublje g kela. Sva lica su izra avala oekivanje. Proitali su ovaj dokukment na kelu: Atreid ski manifest. Probdeli su no razmi ljajui o poruci manifesta. Sada je, konano, valjal o suoiti rei. Vaf polo i dokument na krilo. "Predla em da ove rei ra irimo na sve strane", ree Vaf. "Bez izmene?" Bio je to Mirtal, savetnik koji je meu svima njima bio najb li i gola preobra aju. Mirat je bez sumnje udeo da postane Abdl i Mahai. Vaf se usred sredi na savetnikovu iroku vilicu ija je rskavica rasla vekovima kao vidljivi znak velike starosti njegovog tela. "Tano ovakve kakve su do le u na e ruke", ree Vaf. "Opasno", ree Mirlat. Vaf okrenu glavu na desnu stranu, tako da su savetnici mogli da osmotre njegov detinji profil ocrtan na pozadini koju je inio vodoskok. Ruka bo ija je na m ojoj desnoj strani! Nebo iznad njega bilo je poput uglaanog kornalina kao da je Bandalong, na jstariji grad Tleilaksa, bio graen ispod jednog od onih d inovskih, ve takih pokrivaa p odignutih da bi pru ili za titu pionirima na surovijim planetama. Kada se ponovo usr edsredio na svoje savetnike, crte lica su mu bile blage.

"Nije opasno za nas", ree Vaf. "Stvar mi ljenja", odvrati Mirlat. "Razmotrimo onda i druga mi ljenja", predlo i Vaf. "Ima li potrebe da se boj imo Iksijanaca i Ribogovornica? Zaista, ne. Oni su na i, premda to i ne znaju." Vaf pusti da im se ove rei ure u u svest; svi oni su znali da novi Liceigrai sede u najvi im savetima Iksijanaca i Ribogovornica, odnosno da zamena nije bila otkrivena. "Esnaf nee udariti na nas, niti e nam se suprotstaviti, budui da smo im jed ini siguran izvor melan a", ree Vaf. "A ta e da ini sa onim Uva enim Nalo nicama koje se vraaju iz Ra trkavanja?" up Mirlat. "Pozabaviemo se njima kada se za to uka e potreba", odgovori Vaf. U tome e n am pomoi potomci na ih ljudi koji su dobrovoljno oti li u Ra trkavanje." "Trenutak zaista izgleda povoljan", promrmlja jedan drugi savetnik. Bio je to glas Torga Mlaeg, primeti Vaf. Dobro. Jedan glas je osiguran. "Bene Geserit", prasnu Mirlat. "Mislim da e Uva ene Nalo nice ukloniti te ve tice sa na eg puta", ree Vaf. "Ve jedne na druge kao ivotinje koje se bore u jazbini." "A ta ako je otkriven autor tog manifesta?" upita Mirlat. " ta onda?" Nekolicina savetnika klimnu e potvrdno glavama. Vaf ih je ve uoio: ljudi koj e je trebalo pridobiti. "Opasno je zvati se Atreid u ovo doba", ree on. "Osim mo da na Gamuu", odvrati Mirlat. "A ime Atreida potpisano je na tom dokumentu." Kako je to udno? pomisli Vaf. injenica da su CHOAM-ovi predstavnici na sku pu povindaha odveli Vafa sa unutra njih planeta Tleilaksa govorila je sama po sebi veoma mnogo. Ali CHOAM-ovi ljudi su veinom bili potajni ateisti, koji su sa sumn jom gledali na sve religije, a izvesno je da su Atreidi bili veoma mona religijsk a snaga. CHOAM-ove brige bile su gotovo opipljive. Vaf je sada ponovo razmotrio CHOAM-ovu reakciju. "Tako mu njegove bezbo nike du e, taj CHOAM-ov najamnik je u pravu", uporno j e nastojao Mirlat. "Ovaj dokument je podmukao." Morau da se pozabavim Mirlatom, pomisli Vaf. Podigao je manifest sa krila i glasno proitao prvi red: "U poetku be e re, a ta re be e Bog." "Ravno iz Narand aste Katolike Biblije", ree Mirlat. Glave jo jedanput klimnu e izra avajui zabrinuto slaganje. Vaf jednim brzim osmehom pokaza vrhove svojih onjaka. " eli li da ka e da meu p ovindasima ima onih koji sumnjaju u postojanje erijata i Ma eika?" Bilo je dobro izgovoriti ove rei, podseajui slu aoce da su jedino ovde meu naj dubljim Tleilaksima stare rei i stari jezik sauvani u nepromenjenom vidu. Da li se Mirlat ili bilo ko drugi pla io da rei Atreida mogu da sru e erijat? Vaf je postavio ovo pitanje i namah ugledao zabrinuta, smrknuta lica. "Ima li nekog meu vama", upita Vaf, "ko veruje da ijedan povindah zna kak o mi koristimo jezik Boga?" Eto! Neka razmisle o tome! Svaki meu njima ovde budio se s vremena na vre me u telu gole. Ovaj Savet je bio svedok telesnog kontinuiteta kakav nijedan dru gi narod nije nikada ostvario. Isti ovaj Mirlat svojim oima je video Proroka. Ski tal je razgovarao sa Muad'Dibom! Nauiv i kako se telo mo e obnoviti, a seanja ponovo u spostaviti, oni su sa eli tu mo u jednoj vladi ije su se snage morale ograniiti, jer bi u suprotnom bile rasute na sve strane. Samo su jo one ve tice posedovale slino sk ladi te iskustva, iz koga su mogle da crpu snagu, ali su ga koristile sa boja ljivom predostro no u, u asnute moguno u da proizvedu jo jednog Kvizac Haderaha! Vaf podseti na sve to svoje savetnike, dodav i: "Konano je do ao as za akciju. " Po to niko nije izrazio neslaganje, Vaf nastavi: "Ovaj manifest ima jednog autora. Sve analize se sla u. Mirlate?" "Pisala ga je jedna osoba, a ta osoba je, van svake sumnje, istinski Atr eid", slo i se Mirlat. "Svi su na skupu povindaha to potvrdili", ree Vaf. "ak se i jedan Esnafov

navigator treeg stepena saglasio." "Ali ta je osoba proizvela stvar koja podstie nasilna pona anja meu razliitim narodima", usprotivi se Mirlat. "Jesmo li ikada dovodili u sumnju atreidski dar za izazivanje razdora?" upita Vaf. "Kada su mi povindasi pokazali ovaj dokument znao sam da nam je Bog p oslao znak." "Da li mu one ve tice i dalje poriu autorstvo?" urno upita Torg Mlai. Kako je samo umesan u pravi as, pomisli Vaf. "Ovim manifestom svaka religija povindaha dovodi se u pitanje", ree Vaf. "Svaka vera izuzev na e ostaje da lebdi u limbu." "Upravo u tome je problem!" upade Mirlat. "Ali samo mi znamo za ovo", odvrati Vaf. "Ko jo ak i pretpostavlja postoja nje erijata?" "Esnaf", dobaci Mirlat. "Oni nisu, niti e to ikad obelodaniti. Znaju kakav bi bio na odgovor." Vaf podi e sve anj papira sa krila i ponovo stade da ita naglas: "Sile koje ne mo emo da shvatimo pro imaju na u vaseljenu. Mi vidimo senke tih sila kada se projektuju na platnu pristupanom na im ulima, ali ih ne shvatamo." "Atreid koji je pisao ovo znao je za erijat", promrmlja Mirlat. Vaf nastavi da ita kao da nije uo upadicu: "Shvatanje zahteva rei. Neke stvari se ne mogu svesti na rei. Postoje stva ri koje se mogu iskusiti samo bez rei." Kao da je re o svetoj relikviji, Vaf spusti dokument u krilo. Zatim progo vori tako tiho da su njegovi slu aoci bili prinueni da se nagnu prema njemu, a pone ki i da rukom naulje u i: "Ovo nam veli da je na a vaseljena magina. Kazuje da su svi proizvoljni oblici prolazni i podlo ni maginim promenama. Nauka nas je dovela do ov akvog tumaenja, kao to nas je, takoe, navela na stazu sa koje ne mo emo da odstupimo. " Pustio je da ove rei deluju za trenutak, a onda dodade: "Nijedan rakiski sve tenik Podeljenog boga, niti bilo koji drugi povinda ki arlatan, nije u stanju da ovo prihvati. Jedino mi znamo, jer na Bog je magian Bog, iji jezik govorimo." "Biemo optu eni za autorstvo", ponovo se usprotivi Mirlat. Izgovarajui ovo, Mirlat odseno odmahnu glavom. "Ne! Shvatam. Shvatam ta eli da ka e ." Vaf je utao. Mogao je da vidi kako svaki od njih razmi lja o njihovom Sufi poreklu, priseajui se Velikog uverenja i Zensuni ekumenizma iz koga su se izlegli Bene Tleilaksi. Ljudi ovog kela znali su bogomdane injenice o svom poreklu, ali s u ih pokolenja tajanstva uverila da nijedan provindah ne deli njihovo znanje. Rei su tiho plovile kroz njihov um. "Pretpostavka zasnovana na shvatanju sadr i njihovo uverenje u jedno apsolutno tlo iz koga sve stvari niu poput biljki i z semenja." Znajui da se njegovi savetnici takoe priseaju ovog katehizisa iz Velikog uv erenja, Vaf ih podseti na Zensuni upozorenje. "Iza takvih pretpostavki le i vera u rei koju provindasi nikada ne dovode u sumnju: samo erijati sumnjaju, no mi to inimo sasvim neupadljivo." Savetnici klimnu e izra avajui potpunu saglasnost. Vaf malo pognu glavu i nastavi: "in kazivanja da postoje stvari koje se n e mogu opisati reima potresa vaseljenu u kojoj su rei vrhunsko verovanje." "Povinda ki otrov!" uzviknu e savetnici. Sada su svi bili na njegovoj strani i Vaf, elei da njegova pobeda odjekne, zapita: " ta je kredo Sufi-Zensunija?" Nisu mogli to da izgovore, ali svi usredsredi e misli na to: Da bi se post igao s'tori nije potrebno nikakvo shvatanje. S'tori postoji bez rei, ak i bez imen a. U jednom trenu, svi digo e glave i izmenja e reite poglede. Mirlat uze na seb e da izgovori zakletvu Tleilaksa: "Mogu da ka em Bog, ali to nije moj Bog. To je samo zvuk, ni ta moniji od bil o kog drugog zvuka." "Sada vidim", ree Vaf, "da svi oseate mo koja nam je putem ovog dokumenta p ala u ruke. Milioni miliona primeraka ve kru e meu provindasima." "Ko to ini?" upita Mirlat.

"Kao da je to va no", uzvrati Vaf. "Neka ih povindasi proganjaju, istra ujui im poreklo, poku avajui da ih zabrane, propovedajui protiv njih. Sa sVAkim takvim ino m povindasi samo ubrizgavaju novu mo tim reima." "Zar ne treba da i mi propovedamo protiv ovih rei?" upita Mirlat. "Samo ako okolnosti to budu zahtevale", odgovori Vaf. "Pazite." Pljesnuo je papirima po kolenima. "Povindasi se suzili svoju svest do najopipljivije svr hovitosti, i u tome je njihova slabost. Moramo da osiguramo da ovaj manifest kru i na to irem prostoru." "Magija mog Boga na je jedini most", uzvrati e u istom tonu savetnici. Vaf opazi da SU se svi vratili sredi njoj bezbednosti svoje vere. To je bi lo lako postignuto. Nijedan Ma eik nije imao u sebi povinda ku glupost koja je cvile la: "U tvojoj beskrajnoj milosti, Bo e, za to ba mene?" U jednoj reenici povindasi su prizivali beskraj i poricali ga, nIjednog trenutka ne uoavajui vlastitu ludost. "Skitile", pozva Vaf. Najmlai i najmladolikiji meu savetnicima, koji je, kako je i dolikovalo, s edeo na kraju sa leve strane, revnosno se na e napred. "Naoru aj verne", zapovedi Vaf. "udim se da nam je jedan Atreid podario ovakvo oru je", ree Mirlat. "Kako je mogue da Atreidi uvek postave ideal koji pridobija milijarde odanih sledbenika?" "Nije re o Atreidu, ve o Bogu", objasni Vaf. Zatim podi e ruke i prozbori za kljune obredne rei: "Ma eiki su se sreli u kelu i osetili prisustvo Boga." Vaf sklopi oi i saeka da ostali odu. Ma eiki! Kako je dobro bilo oslovljavat i same sebe na kelu, govoriti jezikom Islamiata, koji nijedan Tleilaks nije govo rio izvan svojih tajnih saveta; ak ni Liceigrai nisu govorili njime. Nigde u Vektu Jandole, ni u najudaljenijim krajevima Tleilaksa Jagiste, nije iveo nijedan povi ndah koji je znao ovu tajnu. Jagista, pomisli Vaf ustajui sa klupe. Jagista, zemlja nepokornih. Uini mu se da gotovo mo e da oseti kako dokument treperi u njegovoj ruci. O vaj atreidski manifest bio je upravo ona vrsta stvari koju e mase povindaha sledi ti do svoje propasti. 6. Nekih dana to je melan ; nekih dana to je gorki kal. Rakijski aforizam Bila je ve trea godina od kako se sve tenici Rakisa nisu odvajali od nje. De vojica eana le ala je opru ena na vrhu jedne visoke zavojite dine. Piljila je u jutarn ju daljinu odakle se moglo uti tutnjavo trenje. Svetlost je bila avetinjski srebr nasta i navlaila je nad obzorje koprenastu izmaglicu. Nona studen jo je le ala na pes ku. Znala je da je sve tenici promatraju iz bezbednosti svog tornja opasanog v odom na nekih dva kilometra iza nje, ali nije mnogo marila za to. Podrhtavanje p eska ispod njenog tela zahtevalo je njenu punu pa nju. Ovaj je veliki, pomisli ona. Najmanje sedamdeset metara. Divni veliki. Sivo pustinjsko odelo, mekano i glatko, prijanjalo joj je uz telo. Nije imalo nijednu od onih zakrpa starinskog runo izraenog odela koje je nosila dok je sve tenici nisu uzeli pod svoje. Oseala je zahvalnost zbog finog pustinjskog odela i debele, purpurnobele odore koja ga je prekrivala, ali je iznad svega oseala uzb uenost to se sada nalazi na ovom mestu. U ovakvim trenucima ispunjavalo ju je ne to bogato i opasno. Sve tenici nisu shvatali ta se ovde dogaa. Znala je to. Bili su kukavice. Ba civ i ponovo pogled preko ramena ka udaljenom tornju, ugleda svetlucanje sunca na soivima. Mogla je sebi jasno da predstavi ono to su sve tenici videli kroz svoja piju nska soiva: jedno prerano sazrelo dete od jedanaest standardnih godina, vi ljasto i tamnoputo, sa smeom kosom pro aranom zracima sunca.

Gledaju me kako inim ono to se oni ne usuuju. Gledaju me kako stojim ejtanu na putu. Izgledam veoma mala na pesku, a ejtan veoma veliki. Sad ve mogu da vidim i njega. Po struganju peska znala je da e i sama uskoro ugledati d inovskog crva. O u dovi tu koje se pribli avalo eana nije razmi ljala kao o ai-Huludu, Bogu peska, biu kome su sve tenici pojali svako jutro klanjajui se biseru svesti Leta II to je le ao zatvor en u svakom od ovih mnogobrojnih vladara pustinje. Razmi ljala je o crvima uglavno m kao o 'onima koji su me po tedeli', ili kao o ejtanu. Bio je to odnos koji je zapoeo pre vi e od tri godine, u vreme njenog osmog roendana, meseca Igata prema starom kalendaru. Njeno selo bilo je siroma no, pioni rska naseobina podignuta daleko izvan bezbednih prepreka kakve su bili kanati i kru ni kanali oko Kina. Takve pionirske nastambe bile su za tiene jedino vla nim rovovi ma. ejtan je izbegavao vodu, ali bi vektor pe ane pastrmke ubrzo upio svu vlagu. Dra gocena vlaga prikupljena u zamkama za vetar morala se svakodnevno tro iti, kako bi se prepreka obnovila. Njeno selo predstavljalo je ubogu gomilu straara i ud erica sa dve male zamke za vetar, dovoljno za pijau vodu, ali samo sa povremenim vi kovim a dovoljnim da ine prepreku crvu. Tog jutra - veoma slinog ovom jutru u kome se nona studen zasecala u nozdr ve i plua, a obzorje bilo su eno avetinjskom izmaglicom - veina seoske dece razmilel a se pustinjom, u potrazi za komadiima i deliima melan a koje je ejtan ponekad na svo m putu ostavljao za sobom. Prethodne noi uli su topot dva velika crva u neposredno j blizini. Prodajom melan a, ak i po najnovijim sni enim cenama, mogle su se kupiti g leosane opeke za izgradnju tree zamke za vetar. Sva ta deca nisu tragala samo za zainom ve i za znacima koji bi otkrili je dno od siekih starih upori ta Slobodnjaka. Sada su postojali samo ostaci takvih mes ta, ali su i kamene prepreke poveavale bezbednost od ejtana. Uz to, postojalo je v erovanje da neka od preostalih siekih mesta sadr e izgubljene zalihe melan a. Svaki s eljanin je sanjao o takvom otkriu. eana je, odevena u svoje zakrpljeno pustinjsko odelo i pohabanu odoru, kr enula sama na sever, prema udaljenoj zadimljenoj vazdu noj humki koja je skrivala veliki grad Kin sa njegovim obiljem vlage to se podizala uvis sa povetarcima zagr ejanim suncem. Lovljenje pabiraka melan a u pesku uglavnom je bila sposobnost usmeravanja pa nje na nozdrve. Bio je to vid koncentracije koji je ostavljao budnom samo delie svesti, spremne da dignu uzbunu ukoliko bi osetili struganje peska koje je govo rilo o pribli avanju ejtana. Noni mi evi tumarali su unaokolo neritmikim hodom koji se me ao sa prirodnim zvucima pustinje. U prvi mah eana nije ula vri tanje. Ono se sasvim utapalo u skakutavo trenje peska no enog vetrom preko barakana koji su skrivali selo od njenog pogleda. Zvuk je najzad polagano prodro u njenu svest i privukao njenu pa nju. Mnogi glasovi vri te! eana odbaci pustinjsku opreznost nasuminog hoda. Kreui se onoliko brzo kolik o su je njene detinje noge nosile, popela se uz strmu stranu barakana i usmerila pogled prema tom zastra ujuem zvuku. Stigla je na vreme da vidi ono to je prekinulo poslednje krike. Vetar i pe ane pastrmke isu ili su irok luk prepreke na daljem kraju sela. Mog la je da raspozna jaz po razlici u boji. Jedan divlji crv probio se kroz taj otv or. Kru io je unutar preostale vla nosti. D inovska usta osenena plamenom zahvatala su ljude i ud erice u krugu koji se brzo su avao. eana ugleda kako se poslednji pre iveli sabijaju u sredi te ovog razaranja, p rostor ve oi en od grubih koliba, sa ispreturanim ostacima zamke za vetar. Jo dok je p osmatrala neki od tih ljudi poku avali su da se probiju do pustinje. Meu unezvereni m beguncima eana prepoznade i svog oca. Nijedan nije utekao. Velika usta su ih sv e progutala pre no to su se okrenula da sravne sa peskom ostatak sela. Ostao je pesak koji se pu io i ni ta vi e od ubogog sela koje se usudulo da pr isvoji komadi ejtanovog imanja. Mesto na kome se nalazilo selo nije vi e imalo nijed an beleg ljudskog prebivali ta, ba kao i pre nego to je iko ovuda pro ao. eana grozniavo udahnu, uvlaei vazduh kroz nos da bi sauvala vlagu svog tela k ao to bi to svako dobro pustinjsko dete uinilo. Prelazila je pogledom preko obzorj

a tragajui za drugom decom, ali ejtanov trag je ostavio velike krivine i petlje sv uda oko daljeg kraja sela. Nijednog ivog bia nije bilo na vidiku. Povikala je, isp u tajui piskav krik koji se prenosio daleko kroz suv vazduh. Nije bilo nikakvog odz iva. Sama. Kretala se kao u transu du grebena dine koja se pru ala prema mestu gde je nekad bilo njeno selo. Kada mu se pribli ila sna an talas cimetovog mirisa no en vetro m koji je jo zasipao peskom vrhove dina ispuni joj nozdrve. Tada je shvatila ta se dogodilo. Selo je na nesreu bilo podignuto povrh prezainskog cvetanja. Kada je og romna zaliha duboko ispod peska uzrela i poela da se iri u rasprskavanju melan a, ejt an je do ao. Svako dete je znalo da ejtan ne mo e da odoli cvetanju zaina. Srd ba i neobuzdani oaj poe e da ispunjavaju eanu. Nesvesno je jurnula niz dinu prema ejtanu, trei za crvom koji se vraao preko suvog mesta preko koga je prodro u selo. Ne razmi ljajui pojurila je du njegovog repa, uzverala se i potrala napred prek o grebenastih lea. unula je na grbi iznad usta i stala da udara pesnicama po krutoj povr ini. Crv se zaustavi. Njena ljutina odjednom se preobrazi u strah i eana prekide da udara po cr vu. Tek tada je shvatila da je sve vreme vri tala. Obuze je u asno oseanje samotne iz lo enosti. Nije znala kako je uop te tu dospela. Znala je jedino gde se nalazi i to je ispuni samrtnim strahom.

Crv je nepokretan le ao u pesku. eana nije znala ta da uini. U svakom trenutku crv je mogao da se prevrne i smrvi je. Ili je mogao da zaroni u pesak ostavljajui je na povr ini da bi je dograb io kada mu bude volja. Iznenada, dugotrajno drhtanje pro e crva celom du inom, od repa pa do mesta na kome se nalazila eana iza usta. Crv se pokrenu napred. Napravio je irok luk i u brzavajui krenuo ka severoistoku. eana se nagnu unapred i epa prednje rubove kru nog re nja na leima crva. Straho ala je da bi u svakom trenutku mogao da sklizne pod pesak. ta bi tada mogla da uin i? Ali ejtan nije zaronio. Kako su minuti proticali, a brzo putovanje preko dina nastavljalo se bez i najmanjeg odstupanja sa pravca, eanin um je poeo ponovo norma lno da dejstvuje. Ovo jahanje za nju nije bila potpuna nepoznanica. Sve tenici Pod eljenog boga su to zabranili, ali istorije, kako pisane tako i usmene, svedoile s u da su Slobodnjaci u stara vremena jahali na ovaj nain. Oni su stajali uspravno na ejtanovim leima, oslanjajui se na tanke motke koje su se zavr avale kukama. Sve teni ci su izdali proglas prema kome se ovo upra njavalo pre nego to je Leto II podelio svoju svest sa Bogom pustinje. U ovo vreme nije bilo dozvoljeno ni ta to bi ponizil o rasute delie Leta II. Brzinom koja ju je zaprepa ivala, crv je nosio eanu prema obliju Kina zasenje nog sumaglicom. Veliki grad le ao je poput optike varke na izvrnutom obzorju. eanina pohabana odora ibala je tanku povr inu njenog zakrpljenog pustinjskog odela. Bolel i su je prsti kojima se dr ala za prednje ivice d inovskog prstena. Mirisi cimeta, s agorelog kamena i ozona koji su poticali od crvove razmene toplote zapahnjivali su je sa svakom promenom vetra. Kin je, ispred nje, poeo da poprima jasne crte. Sve tenici e me videti i bie ljuti, pomisli ona. Opazila je niske graevine od opeke koje su oznaavale prvu liniju kanata od mah iza, opasujui povr inske akvadukte koji su liili na svijenu cev. Iznad tih graevi na uzdizali su se zidovi sa terasastima vrtovima i visokim profilima d inovskih ve trobrana, potom kompleks hramova sa vlastitim vodenim preprekama. itav dan hoda preko otvorenog peska za ne to vi e od jednog asa!

Njeni roditelji i seoski susedi mnogo puta su putovali ovamo radi trgovi ne i ue a u plesu, ali im je eana samo u dva navrata pravila dru tvo u tome. Seala se u lavnom plesa i nasilja koje bi potom sledilo. Razmere Kina ispunjavale su je str ahopo tovanjem. Toliko mnogo zgrada! Toliko mnogo ljudi! ejtan nije mogao da na kodi jednom takvom mestu. Ali crv je hrlio pravo napred, kao da je naumio da preskoi i kanat i akva

dukt. eana nije skidala pogled sa grada koji je sve vi e rastao ispod nje. Oaranost konano savlada strah u njoj. ejtan nije mislio da se zaustavi. Ali crv je konano prizemio i stao. Cevasta povr ina otvora kanata le ala je najvi e na pedeset metara od njegovih zjapeih usta. Mogla je da omiri e vrela cimetna isparenja i uje duboku tutnjavu ejta nove unutra nje pei. Konano joj je postalo jasno da se putovanje zavr ilo. eana polako skloni ruk e sa re nja. Ustala je, oekujui da e crv u svakom trenutku ponovo krenuti. Meutim, ejt n je mirovao. Obazrivo se kreui, skliznu sa mesta na kome je sedela i spusti se na pesak, za trenutak zastav i. Da li e se sada pomeriti? Imala je nejasnu elju da jur ne prema kanatu, ali ju je crv opinio. Klizajui se i zapadajui nogama u uzburkani p esak, eana zaobie crvovo telo, stade ispred njega i zagleda se u ta zastra ujua usta. U okviru kristalnih zuba plamenovi su se valjali napred-nazad. Zapahnu je sa i ue is parenje mirisa zaina. Ludost onog trenutka kad se sjurila niz dinu i uzjahala crva ponovo obuz e eanu. "Proklet bio, ejtane!" povika ona, ma ui pesnicom prema strahotnim ustima. " ta smo ti ikad uinili?" Bile su to rei koje je ula od majke kada je jednom prilikom bila uni tena ba t a krompira. Nijedan deo eanine svesti nikada nije dovodio u pitanje to ime, ejtan, niti srd bu svoje majke. Ona je pripadala najsiroma nijim slojevima rakiske gomile i bila je svesna toga. Njen narod je verovao prevashodno u postojanje ejtana, a t ek potom u ai-Huluda. Crvi su bili crvi, a esto i mnogo gore od toga. Nije bilo pr avde na otvorenom pesku. Tamo je vrebala jedino opasnost. Mo da su siroma tvo i stra h od sve tenika nagonili njen narod da ivi meu opasnim dinama, no, oni su se ak i kre tali sa istom istrajno u, koja je bila svojstvena Slobodnjacima. Ovog puta, meutim, ejtan je pobedio. U eaninu svest prodre pomisao da stoji na stazi smrti. Njene misli koje n e behu jo u potpunosti uobliene govorile su jedino da je uinila ludost. Mnogo docni je, kada su pouke Sestrinstva zaokru ile njenu svest, shvatie da je njom ovladao u as an strah od usamljenosti. elela je da je ejtan odnese meu njene mrtve. kripavi zvuk zau se ispod crva. eana prigu i krik. U poetku polako, a potom br e, crv uzmae nekoliko metara, a onda se okrenu i pojuri pored tragova u obliku malih naporednih nasipa koje je ostavio dolazei iz pustinje. Zvuk struganja od njegovog kretanja uskoro i eze u daljini. eana, meutim, uskoro postade svesna jednog drugog zvuka. Ona podi e pogled prema nebu. Zaglu ivalo ju je tvok-tvok sve tenikog ornitoptera, ija je senka delom pre la preko nje. Letelic a je blistala u jutarnjoj svetlosti, dok je pratila crva u dubinu pustinje. eana tada oseti strah koji joj je bio mnogo poznatiji. Sve tenici! Nije skidala pogled sa 'toptera. Lebdeo je izvesno vreme u daljini, a on da se vratio i blago prizemljio na komad peska koji je crv utabao u neposrednoj blizini. Mogla je da omiri e 'topterovo mazivo i gorivo iji je miris bio odvratno p rodoran. Stvar je izgledala kao d inovski insekt priljubljen uz pesak koji se spre mao da skoi na nju. Poklopac se naglo otvori. eana se isprsi i zauze odluan stav. Znala je ta je sada oekuje. Bekstvom se ni ta nije dalo postii. Jedino su sve tenici koristili 'toptere. Oni su mogli svuda d a idu i sve da vide. Pojavi e se dva bogato odevena sve tenika, sa odorama zlataste i bele boje p ro aranim purpurnim nijansama, i potra e prema njoj preko peska. Klekli su toliko bli zu eane da je mogla da oseti njihov znoj i mo usni miris melan eskog tamjana koji se i rio iz njihove odee. Bili su mladi ali slini svim sve tenicima koje je pamtila: meki h crta lica, negovanih ruku, ravnodu ni prema vlazi koju su gubili. Nijedan nije n osio pustinjsko odelo ispod svoje odore. Onaj s leve strane, ije su oi bile u visini eane, najzad prozbori: "Dete ai-Huluda, videli smo kako te je Otac doveo iz svojih predela." eana nije razumela ove rei. Sve tenici su bili ljudi kojih se valjalo pla iti. Njeni roditelji i svi odrasli koje je znala utuvili su joj to u glavu i reju i d elima. Sve tenici su posedovali ornitoptere. rtvovali bi te ejtanu zbog najmanjeg pr

ekr aja, samo zbog svog sve tenikog hira. Njen narod je znao za puno takvih primera. eana uzmae od ovih ljudi koji su kleali i baci pogled unaokolo. Gde bi mogl a da pobegne? Onaj koji je maloas progovorio podi e ruku u znak preklinjanja. "Ostani sa nama." "Vi ste ravi!" prasnu eana iz dubine srca. Oba sve tenika pado e niice na pesak. Daleko na gradskim tornjevima suneva svetlost bleskala je odbijajui se od soiva. eana ih je videla. Znala je za ta bleskanja. Sve tenici su te u gradovima uvek promatrali. Kada bi ugledao blesak soiva, to je bio znak da treba da bude neupadljiv, da 'bude dobar'. eana stisnu ake da bi smirila njihovo drhtanje. Pogledala je nalevo i nade sno, da bi joj se oi konano zaustavile na poleglim sve tenicima. Ovde ne to nije bilo u redu. Sa glavama priljubljenim uz pesak, dva sve tenika su drhtala od straha, i eku jui. Nijedan nije pu tao glasa od sebe. eana nije znala ta da uradi. Um osmogodi njakinje nije bio u stanju da upije silesiju prethodnih do ivljaja. Znala je da je ejtan odneo njene roditelje i sve s usede. Videla je to svojim oima. No ejtan ju je doneo ovamo, odbiv i da je proguta s vojim strahovitim ognjenim ustima. Bila je po teena. Tu re je razumela. Po teena. Objasnili su joj kada je uila jednu igraku pesmu. " ai-hulude po tedi nas! Ukloni ejtana..." Polagano, ne elei da uzbudi sve tenike, eana poe da izvodi gegave aritmine pok ete te igre. Kada je zapamena muzika uskrsla u njoj, rastvori ake i mahnuv i ra iri ru ke. Podizala je stopala u sveanim kretnjama. Obrtala je telo, najpre polako a pot om sve br e, kako je igraki zanos rastao. Dugakom smeom kosom vitlala je oko lica. Dva sve tenika se osmeli e da podignu glave. Ovo udno dete izvodilo je Igru! Prepoznali su pokrete: Ples Umilostivljenja. Tra ila je od ai-huluda da oprosti nje nom narodu. Tra ila je od Boga da im oprosti! Okrenuli su glave, pogledali jedan drugoga, a onda se slo no podigo e na kol ena. Stali su boja ljivo da pljeskaju rukama, kako ne bi omeli igraicu. Ruke su im pljeskale ritmino, dok su pevali stare rei: "Na i oevi su jeli manu u pustinji, na mestima plamteih vatri koja su pohodili vihori!" Pa nja sve tenika u potpunosti je bila usmerena na dete. Videli su jedno vi lj asto bie, sa vretenastim mi iima, tankim rukama i nogama. Odora i pe ano odelo bili su pohabani i zakrpljeni kao u najsiroma nijih. Jagodice su joj bile visoke i ispupene , stvarajui senke po maslinastoj ko i. Zapazili su da ima oi mrke boje. Sunce je izv uklo crvenkaste pruge u njenoj kosi. U njenim crtama bilo je o trine koja je potic ala od male potro nje vode - uzani nos i brada, iroko elo, iroka tanka usta i dug vra t. Izgledala je kao portreti Slobodnjaka u najsvetijem od svetili ta: Dar-es Balat u. Pa naravno! ai-Huludovo dete je ba tako i trebalo da izgleda. A igrala je dobro. Nikakav brzo ponavljani ritam nije ni najmanje uticao na njene kretnje. Postojao je odreen ritam, ali je to bio zadivljujue dugaak takt, iji su razmaci iznosili najmanje sto koraka. Bilo je skoro podne kada se iscrplj ena sruila na pesak. Sve tenici ustado e i pogleda e prema pustinji gde je ai-Hulud i ezao. Trupkanje graicinih nogu nije ga prizvalo natrag. Bilo im je opro teno. Tako je otpoeo eanin novi ivot. Stariji sve tenici su potom mnogo dana u svojim odajama raspravljali o njo j. Konano su svoj spor i izve taje izneli pred Velikog sve tenika, Hedlija Tueka. Tue k i est sve tenika-savetnika okupili su se istog popodneva u dvorani malog saziva. Mural Leta II, ljudsko lice na ogromnom telu crva, blagonaklono ih je gledalo od ozgo. Tuek je seo na kamenu klupu koja je bila donesena iz siea Vetroviti prola z i rekonstruisana. Postojalo je verovanje da je lino Muad'Dib sedeo na ovoj klup i. Jedna od nogu jo je nosila rezbarije u obliku atreidskog jastreba. Njegovi savetnici zauzeli su manje savremene klupe postavljene naspram. Visoki sve tenik imao je upeatljivu pojavu, sa svilastom sedom kosom glatko

zae ljanom do ramena. Bio je to prikladan okvir za etvrtasto lice sa irokim, punim u snama i masivnom bradom. Tuekove oi zadr ale su jasne beonjae koje su okru avale tamno plave zenice. Kosmate, nepot i ane sede obrve bacale su mu senke na oi. Savetnici su sainjavali aroliku gomilu. Svi su bili izdanci starih sve teniki h porodica. Svaki meu njima duboko je u srcu verovao da bi stvari i le bolje kada b i on sedeo na Tuekovoj klupi. Ko ati Stiros suvonjavog lica istupio je kao zvanini tuma stavova opozicije. "Ona nije ni ta do ubogo pustinjsko siroe koje je jahalo ai-Huluda. To je zabranjeno , a kazna neizostavna." Drugi su smesta digli glas. "Ne, Stirose! Nisi u pravu. Ona nije stajala na leima ai-Huluda kao Slobodnjaci. Nije imala Tvoreeve kuke ili..." Stiros je poku ao da ih nadvie. Tuek je video da su zapali u orsokak: trojica protiv trojice uz Umphruda, debelog hedonistu, zagovornika 'obazrivog prihvatanja'. "Nije imala naina da upravlja ai-Huludovim kretanjem", u ao je u raspravu Um phrud. "Svi smo videli kako se bez straha spustila na pesak i razgovarala sa nji m." Da, svi su to videli, bilo neposredno u tom trenutku ili na holografiji koju je jedan smotreni posmatra nainio. Pustinjsko siroe ili ne, ona se suoila sa aiHuludom i razgovarala sa njim. A ai-Hulud je nije progutao. Ne, odista. Bo ji crv s e povukao na njenu zapovest i vratio u pustinju. "Staviemo je na probu", ree Tuek. Rano sledeeg jutra, ornitopter kojim su upravljala ona dva sve tenika to su je dovela iz pustinje odvezao je eanu daleko od pogleda itelja Kina. Sve tenici su j e spustili na vrh jedne dine i posadili u pesak tanu kopiju slobodnjakog udaraa. Ka da je osigura udaraa bio osloboen, tresak monih udara poeo je da se iri pustinjom - p astaro prizivanje ai-Huluda. Sve tenici su odjurili u svoj topter i vinuli se visok o iznad dina, dok je eana ostala sama na nekih dvadeset metara od udaraa, divlje o buzeta najjaim strahovima koje je ikad osetila. Pojavi e se dva crva. Nisu spadali u najvee koje su sve tenici do tada videli : bili su dugaki ne to manje od trideset metara. Jedan od njih je uutkao udara progut av i ga. Zatim su slo no krenuli kru nim naporednim putanjama i zaustavili se jedan po red drugog na oko est metara daleko od eane. Ona je stajala pokorno, sa stisnutim pesnicama uz bokove. Eto ta su sve ten ici inili. Prinose te na rtvu ejtanu. Dva sve tenika su kao opinjena promatrala scenu iz svog leteeg 'toptera. Nji hova soiva prenosila su scenu jednako opinjenim posmatraima u odajama Visokog sve ten ika u Kinu. Svi su oni i ranije bili svedoci ovakvih dogaaja. Bila je to uobiajena kazna, zgodan nain da se uklone prekr ioci meu stanovni tvom ili iz redova sve tenika, kao i da se utre put za prisvajanje neke nove konkubine. Nikada ranije, meutim, n isu imali prilike da vide usamljeno dete kao rtvu. I to ovakvo dete! Bo ji crvi poe e lagano da puze unapred. Ponovo su se zaustavili pri av i na samo tri metra od eane. Prepu tena sudbini, eana nije htela da be i. Uskoro e, pomislila je, biti sa s vojim roditeljima i prijateljima. Kako je vreme proticalo, a crvi ostajali nepom ini, strah je u njoj ustupio mesto srd bi. Zli sve tenici ostavili su je ovde! Mogla je da uje njihov 'topter iznad sebe. Vreo miris zaina od crva ispunjavao je vazduh oko nje. Odjednom je podigla desnu ruku i uperila je prema 'topteru. "Napred, pojedite me! To je ono to oni ele!" Sve tenici nisu mogli da uju njene rei, ali je gest bio raspoznatljiv: mogli su da vide kako razgovara sa dva Bo ja Crva. Prst koji je pokazivao na njih nije slutio na dobro. Crvi se nisu micali. eana spusti ruku. "Ubili ste mi majku i oca i sve moje prijatelje!" optu iv ala ih je. Zatim koraknu napred i zamahnu pesnicom prema njima. Crvi se povuko e odr avajui isto rastojanje. "Ako me ne elite, vratite se odakle ste do li!" Mahnula je u pravcu pustinj e. Poslu no su uzmakli, a onda se, kao jedan, okrenu e. Sve tenici u 'topteru su ih pratili sve dok nisu skliznuli pod pesak na vi e

od kilometar udaljenosti. Tek tada su se vratili puni straha i strepnje. Pokupi li su ai-Huludovo dete i odvezli je u Kin. Ambasada Bene Geserita i Kinu do sumraka je dobila potpun izve taj. Pre sl edeeg jutra vest je bila na putu za Kapitol. Konano se dogodilo! 7. Nevolja sa izvesnim vrstama ratova (a budite sigurni da je Tiranin ovo z nao, budui da to njegove pouke sadr e) je u tome to uni tavaju svaku moralnu pristojno st kod osetljivih tipova. Takva vrsta ratova vratie pre ivele iz redova pora enih meu nevino stanovni tvo koje nije sposobno ak ni da zamisli ta su takvi vojnici-povratni ci u stanju da uine. 'Uenje o Zlatnoj stazi', Arhive Bene Geserita

Jedno od ranih seanja Milesa Tega odnosilo se na ruak sa njegovim roditelj ima i mlaim bratom, Sabinom. U to vreme Teg je imao samo sedam godina, ali su dog aaji neizbrisivo poivali u njegovom seanju: trpezarija na Lerneusu, raznobojno ukra e na sve e ubranim cveem; prigu ena svetlost ukastog sunca razlivena kroz antike zastore. Svetloplavi servis za ruavanje i blistavo srebro ulep avali su trpezu. Posluga akol ita bila je uvek pri ruci, jer, iako je njegova majka morala neprekidno da bude izdvojena, na posebnom zadatku, njene du nosti uiteljice Bene Geserita nisu se smel e zapustiti. D enet Roksbrov-Teg, ko ata ena koja je po izgledu bila predodreena za ivot vel ke dame, prelazila je pogledom sa jednog na drugi kraj stola, pazei da raspored s ervisa za ruavanje ne bude poremeen makar i najmanjom pogre kom u postavljanju. Lo i T eg, Milesov otac, uvek je gledao na ovo sa stavom blagonaklone veselosti. On je bio mr av ovek visokog ela i tako uzanog lica da se inilo kao da mu tamne oi stoje izb oene na stranama. Njegova crna kosa savr eno se slagala sa plavom eninom. Na pozadini prigu enih zvukova obedovanja i jakog mirisa zainjene edu supe, majka je upuivala oca kako da se ophodi sa nekim nametljivim Slobodnim trgovcem. Kada je izgovorila rei 'Tleilaksi', Miles naulji u i. Njegovo obrazovanje tek to je dotaklo Bene Tleilakse. ak je i etvorogodi nji Sabin, koji je mnogo godina kasnije podlegao kao rtva jednog trovaa na Romu, slu ao to je bolje umeo. Sabin je obo avao svog brata, gledajui u njemu junaka. Sve to bi pobuivalo Milesovu pa nju, zanimalo je i Sabina. Oba deaka su utke slu ala. "Tog oveka podmetnuli su Tleilaksi", ree gospa D enet. "Oseam to u njegovom g lasu." "Ne sumnjam u tvoju spodobnost da otkriva takve stvari, draga moja", prih vati Lo i Teg. "Ali ta mogu da uradim? Ima ispravne kreditne doznake i eli da kupi.. ." "Narud bina za pirina u ovom asu nije va na. Nikad ne uzimaj zdravo za gotovo da je ono to jedan Liceigra tra i odista ono to on eli." "Siguran sam da on nije Liceigra. On..." "Lo i! Znam da si zahvaljujui meni dobro savladao tu ve tinu i da mo e da prepoz na Liceigraa. Sla em se da Slobodan trgovac nije jedan od njih. Liceigrai su ostali n a letelici. Oni znaju da sam ja ovde." "Znaju da ne mogu da te obmanu. Da, ali..." "Strategija Tleilaksa je uvek upredena u itavu mre u strategija, od kojih s vaka mo e da bude ona prava. To su nauili od nas." "Moja draga, ako se bavimo Tleilaksima, a ja ne dovodim u pitanje tvoje ocene, onda to smesta postaje pitanje melan a." Gospa D enet blago klimnu. Odista, ak je i Miles znao za vezu izmeu Tleilaks a i zaina. Bilo je to, upravo, jedna od stvari koje su ga oaravale u vezi sa Tleil aksima. Za svaki miligram, melan a proizvedenog na Rakisu, tankovi Bene Tleilaksa su proizvodili silne tone. Upotreba melan a narasla je do te mere da su bile potre bne nove zalihe, pa je ak i svemirski Esnaf kleao pred takvom moi.

"Ali pirina...", usudi se Lo i Teg. "Moj dragi supru e, Bene Tleilaksima nije potrebno toliko mnogo pongi piri na u na em sektoru. Tra e ga da bi trgovali njime. Moramo otkriti kome je stvarno pot reban pirina." " eli da odugovlaim", upita je on. "Tano. Ti si izvanredan upravo u onome to nam je sada potrebno. Ne daj tom Slobodnom trgovcu priliku da ka e da ili ne. Neko koga su obuavali Liceigrai uva ie ta kvu lukavost." "Mamiemo Liceigrae da iziu iz letelice, dok ti zapoinje na drugom mestu." Gospa D enet se osmehnu. "Divan si kada tako pogaa moje misli." Njih dvoje izmeni e pogled pun razumevanja. "On ne mo e da ode kod drugog snabdevaa u ovom sektoru", nastavi Lo i Teg. " elee da izbegne idem ne-idem sueljavanje", prihvati gospa D enet. "Odlaganje , odlaganje i jo odlaganja. Mora izvui Liceigrae iz letelice." "Oni e, dabome, shvatiti." "Da, dragi moj, i u tome je opasnost. Mora se sa njima sastajati iskljuivo na svom bunji tu, i uvek sa svojom stra om u blizini." Miles Teg se seao da je njegov otac zaista naterao Liceigrae da iziu iz let elice. Majka je odvela Milesa do aparata za gledanje, kroz koji je posmatrao sob u sa bakarnim zidovima gde je njegov otac zakljuio pogodbu koja je dobila CHOAM'o ve najvi e pohvale i bogatu premiju. Bili su to prvi Liceigrai koje je Teg ugledao: dvojica omanjih mu karaca, s linih poput blizanaca. Imali su ovalna lica gotovo bez brade, praste noseve, siu na u sta, crne oi kao dugmad i kratko pod i anu belu kosu koja je trala sa glava poput ekinj . Obojica su bili odeveni isto kao i Slobodni trgovac - u crne tunike i pantalon e. "Iluzija, Milese", rekla mu je majka. "Iluzija je njihov nain. Oblikovanj e iluzije da bi se postigli stvarni ciljevi - na taj nain Tleilaksi dejstvuju." "Kao maioniar u Zimskoj predstavi?" upitao je Miles netremice gledajui u ap arat i scenu sa prilikama poput dejih igraaka. "Sasvim slino", slo ila se njegova mati. Ona je, takoe, dok je govorila gled ala u aparat, ali je jednu ruku za titniki obavila oko sinovljevih ramena. "Posmatra zlo, Milese. Proui ga pa ljivo. Lica koja vidi mogu u trenu da se i zmene. Oni su u stanju da postanu vi i i te i. Sposobni su da opona aju tvog oca do te mere da jedino ja mogu da prepoznam zamenu." Milesova usta su napravila jedno bezglasno 'O'. Zurio je u aparat slu ajui kako njegov otac obja njava da je cena CHOAM-ovog pirina jo jedanput alarmantno pora sla. "A najgore od svega", rekla mu je majka, "jeste da neki od novih Liceigr aa mogu, dodirom tela rtve, da upiju pone to od rtvinih seanja." "Oni itaju um?" Miles je podigao oi ka majci. "Ne ba to. Mislim da uzimaju otisak seanja, gotovo kao u holofoto procesu. Ali jo ne znaju da smo mi svesni te injenice." Miles je razumeo. O ovome nije smeo da razgovara ni sa kim, ak ni sa ocem ili majkom. Ona ga je nauila tajnim nainima pona anja Bene Geserita. Pa ljivo je posm atrao prilike na ekranu. Liceigrai nisu odavali nikakva oseanja dok su slu ali njegovog oca, ali se in ilo kao da im oi blistaju pojaanim sjajem. "Kako su postali tako zli?" upitao je Miles. "Oni su zajednika bia, tako odgajena da se ne poistoveuju ni sa jednim obli kom ili licem. Oblije u kome se sada predstavljaju namenjeno je mojim oima. Znaju da ih posmatram. Odmaraju se u svom prirodnom zajednikom obliku. Zapamti ga dobro ." Miles nagnu glavu na stranu budno prouavajui Liceigrae. Izgledali su tako p razno i besplodno. "Oni nemaju oseanje sopstvenog bia", objasni mu majka. "Poseduju jedino na gon za ouvanjem vlastitih ivota, osim ako im nije nareeno da umru za svoje gospodar e." "Da li bi to uinili?" "Uinili su to ve mnogo puta."

"Ko su njihovi gospodari?" "Ljudi koji retko napu taju planete Bene Tleilaksa." "Imaju li oni decu?" "Liceigrai nemaju. Oni su hibridi, besplodni. Ali njihovi gospodari mogu da se razmno avaju. Probali smo sa nekolicinom, ali su im izdanci udni. Nekoliko ena je rodilo, no ak ni tada nismo uspeli da istra imo njihova Druga seanja." Miles se namr ti. Znao je da mu je majka bila Bene Geserit. Znao je da asne majke poseduju zadivljujui rezervoar Drugih seanja, koja su se protezala unazad k roz sve milenijume postojanja Sestrinstva. Znao je ak i pone to o planu razmno avanja Bene Geserita. asne majke su odabirale posebne mu karce i raale decu sa njima. "Kako izgledaju ene Tleilaksa?" upita Miles. Bilo je to pitanje koje je svedoilo o dobroj moi opa anja i gospa D enet oseti kako je preplavljuje talas ponosa. Da, gotovo je izvesno da pored sebe ima budue g mentata. Gospodarice rasploavanja su bile u pravu u pogledu genetskog potencija la Lo i Tega. "Niko izvan njihovih planeta nikad nije izvestio da je video enu Tleilaks a", odgovori gospa D enet. "Da li one postoje ili su u pitanju samo rezervoari?" "Postoje." "Ima li ena Liceigraa?" "Oni, po izboru, mogu biti mu ko ili ensko. Posmatraj ih pa ljivo. Znaju ta tv oj otac ini i to ih ljuti." "Hoe li poku ati da povrede mog oca?" "Ne usuuju se. Preduzeli smo mere bezbednosti i oni to znaju. Pogledaj ka ko onaj sa leve strane pokree vilice. To je jedan od njihovih znakova ljutnje..." "Rekla si da su oni zaje... zajednika bia." "Kao insekti u ko nici, Milese. Oni nemaju predstavu o sebi. Bez oseanja sa mih sebe, oni su izvan svake moralnosti. Ne treba verovati niemu to ka u ili urade." Miles se naje i. "Nikada nismo uspeli da kod njih otkrijemo neki etiki kod", ree gospa D enet . "Oni su telo pretvoreno u automat. Nemaju vlastito bie, oni nikoga ne po tuju, ak ni onoga u koga ne sumnjaju. Uzgajani su jedino da bespogovorno slu aju svoje gosp odare." "Znai, reeno im je da dou ovamo i kupe pirina." "Tano. Reeno im je da ga nabave, ali u ovom sektoru ne postoji drugo mesto gde to mogu da urade." "Moraju da ga kupe od oca?" "On je njihov jedini izvor. Upravo u ovom trenutku plaaju ga melan om. Vidi li?" Miles je video kako narand astomrke zainske priznanice prelaze iz ruke u ru ku - itav pozama ni denjak koji je jedan od Liceigraa izvadio iz kutije na podu. "Cena je visoka, daleko vi a nego to su mogli da predvide", ree gospa D enet. "Bie to trag koji se lako mo e slediti." "Za to?" "Neko e bankrotirati kupujui ovu isporuku. Mislimo da znamo ko je kupac. M a ko da je, saznaemo to. Tada e nam biti jasno kakva je trgovina ovde stvarno bila posredi." Gospa D enet je potom poela da ukazuje na prepoznatljive nepodudarnosti koj e su Liceigraa odavale uve banim oima i u ima. Bili su to tanani zvuci, ali ih je Mile s smesta uoio. Majka mu je tada rekla da smatra da bi mogao da postane mentat... a mo da i vi e od toga. Ubrzo po svom trinaestom roendanu Miles Tag je bio poslat na vi e kolovanje u tvravu Bene Geserita na Lampadasu, gde je majina procena dobila potvrdu. Primila je poruku sledeeg sadr aja. "Podarila si nam ratnika-mentata kome smo se nadale." Teg nije video ovu poruku sve dok nije do ao u priliku da sreuje stvari svo je majke posle njene smrti. Te rei ispisane na malom listu ridulijan kristala, sa oznakom Kapitola pri dnu, ispunile su ga neobinim oseanjem izbaenosti iz vremena. Seanja su ga najednom bacila na Lampadas, gde je njegova ljubav-strahopo tovanje ko ju je oseao za svoju majku spretno bila preusmerena na Sestrinstvo, to je i bila p rvobitna namera. Razumeo je to tek u vreme poznijih mentatskih ve bi, ali ga je to

jo jae vezalo za Bene Geserit. Potvrdilo se uverenje da Sestrinstvo mora biti jed na od njegovih snaga. Ve je znao da je Bene Geserit jedna od najmonijih sila u nje govoj vaseljeni - najmanje ravna svemirskom Esnafu, nadmona u odnosu na Savet Rib ogovornica koje su nasledile jezgro atreidskog carstva, daleko monija od CHOAM-a i na neki nain ravnote a sa fabrikantima Iksa i Bene Tleilaksima. Izvesno merilo da lekose nog autoriteta Sestrinstva moglo se izvesti iz injenice da su one dr ale autor itet uprkos melan u Tleilaksa proizvedenom u rezervoarima, koji je razorio rakiski monopol na zain, ba kao to su iksijanske navigatorske sprave dokinule Esnafov mono pol na svemirska putovanja. U tom uzrastu Miles Tag je ve veoma dobro poznavao istoriju. Esnafovi nav igatori vi e nisu bili jedini koji su mogli da provlae letilicu kroz prevoje svemir a - u ovoj galaksiji jedan tren, u nekoj drugoj galaksiji potpuno drugi damar. kole Sestrinstva malo su mu uskraivale, otkrivajui mu po prvi put injenicu o njegovom atreidskom poreklu. Ovo otkrie je bilo neophodno zbog provera kojima je bio podvrgnut. Oigledno je da su proveravali njegovu sposobnost predvianja. Da li je on mogao, poput Esnafovih navigatora, da otkrije smrtonosne prepreke? Nije u speo u tome. Bio je jednako slep za te naprave kao i ostatak ljudskog roda. Za o vu proveru, meutim, dali su mu poveane doze zaina i on je osetio buenje svog Istinsk og bia. "Um na svom poetku", nazvala je to sestra koja ga je poduavala kada je zat ra io da mu objasne taj udan oseaj. Za neko vreme, vaseljena je, dok ju je posmatrao kroz novu svest, delova la magino. Njegova svest je najpre bila krug, a potom globus. Uporno opstajui obli ci postali su prolazni. Bez ikakvog upozorenja zapadao je u stanje zanosa, sve d ok ga sestre nisu nauile da ga kontroli e. Upoznale su ga sa ivotopisima svetaca i m istika i prisilile ga da i jednom i drugom rukom slobodno nacrta krug sledei lini ju svoje svesti. Do kraja kolovanja svest mu je opet uspostavila vezu sa uobiajenim znaenjim a, ali ga ono seanje na magiju nikada nije napustilo. Otkrio je da je to oseanje i zvor snage u najte im trenucima. Po to se prihvatio du nosti golinog uitelja oru ja, Teg je utvrdio da je njegov o magijsko seanje sve prisutnije u njemu. Bilo mu je posebno od koristi prilikom prvog razgovora sa vangiju u Tvravi na Gamuu. Sastali su se u radnoj sobi asne majk e, prostoriji sjajnometalnih zidova, punoj brojnih instrumenata od kojih je veina nosila peat Iksa. ak je i stolica u kojoj je ona sedela, dok je jutarnje sunce do piralo kroz prozor iza nje tako da joj je lice bilo jedva vidljivo, ak je i ta st olica bila jedna od onih iksijanskih samooblikujuih stvarica. Bio je primoran da sedne na psu-naslonjau, iako je bio siguran da je znal a koliko je njemu bilo odvratno da koristi ikakav ivi oblik za tako poni avajuu svrh u. "Odabran si zato to si stvarno prava dedovska figura", rekla mu je vangiju . Sjajna suneva svetlost stvarala je koronu oko njene zakukuljene glave. Smi ljeno! "Tvoja mudrost e zavredeti deakovu ljubav i po tovanje." "Nema naina na koji bih mogao da budem oinska figura." "Prema Tarazi, poseduje upravo ona svojstva koja ona tra i. Znam za tvoje as ne i slavne o iljke i njihovu vrednost za nas." Ovo je samo potvrdilo njegovu prethodnu mentatsku pretpostavku. Priprema le su to odavno. One uzgajaju za to. Ja sam bio uzgajan za to. Ja sam deo njihov ih irih planova. Sve to je rekao bilo je: "Taraza oekuje da taj deak postane savr en ratnik ka da jednom ponovo uspostavi svoju istinsku linost." vangiju je naprosto zurila u njega za trenutak, a onda je rekla: "Ne sme d a odgovori ni na jedno njegovo pitanje o golama, ukoliko poka e zanimanje za taj pr edmet. Nemoj ak ni koristiti tu re sve dok ti ne dam dozvolu. Pribaviemo ti sve pod atke o goli, neophodne za vr enje tvoje du nosti." Hladno razdvajajui svoje rei kako bi ih to bolje istakao, Teg je odvratio: "Mo da asna majka nije valjano obave tena da ja prilino dobro znam ta su gole Tleilaksa . Susretao sam Tleilakse u boju." "Misli da zna dovoljno o nizovima Ajdaha?" "Ajdahoi su bili na glasu kao sjajni vojni stratezi", odgovorio je Teg.

"Onda mo da veliki ba ar nije upoznat sa ostalim osobinama na eg gole." Nije bilo sumnje u porugu u njenom glasu; i jo neega: slabo skrivene ljubo more i velike srd be. Tega je majka nauila nainima itanja kroz povremene maske, zabra njenom znanju koje je on uvek skrivao. Prepodobio se da je razoaran i slegnuo ram enima. Bilo je oigledno, meutim, da je vangiju znala da je on Tarazin ba ar. Granice su bile povuene. "Po nalogu Bene Geserita", rekla je vangiju, "Tleilaksi su uneli znaajne p romene u sada nji niz Ajdaha. Njegov mi ino-nervni sistem je modernizovan." "Bez promene prvobitne linosti?" Teg joj je blago uputio to pitanje, rado znao koliko daleko e ona ii u otkrivanju. "On je gola, a ne klon!" "Shvatam." "Odista? Nu na je bri ljiva prana-bindu obuka na svim stupnjevima." "Taraza je izdala tane naredbe", napomenuo je Teg. "I svi emo ih izvr avati. " vangiju se nagla unapred ne skrivajui bes: "Od tebe se tra i da obuava jednog golu, ija je uloga u odreenim planovima krajnje opasna za sve nas. Mislim da ni iz daleka ne razume ta ima da obuava !" ta da obuava ; pomisli Teg: ne koga. Ovo gola dete nikada nee biti ko za vangi ju ili bilo kog ko se suprotstavljao Tarazi. Mo da gola ne treba da bude ko ni za koga sve dok ponovo ne uspostavi svoje prvobitno bie, dok vrsto ne ulegne u identi tet prvog Dankana Ajdaha. Teg je jasno video da je vangiju gajila ne to vi e od obine rezervisanosti pre ma projektu sa golama. Ona je bila aktivni protivnik, ba kao to ga je Taraza upozo rila. vangiju je bila neprijatelj, a Tarazine naredbe izriite. " titie to dete od svake opasnosti." 8.

Pro lo je deset hiljada godina od kako je Leto II otpoeo na Rakisu svoj pre obra aj od ljudskog bia u pe anog crva, a istoriari se jo spore oko njegovih pobuda. Da li je bio gonjen eljom za dugim ivotom? iveo je vi e nego deset puta koliko iznosi ob ian ljudski vek od tri stotine standardnih godina - ali, razmotrite cenu koju je platio. Da li je u pitanju bila privlanost moi? Nazvan je Tiraninom sa puno razlog a, ali ta mu je donela mo od onih stvari koje bi jedno ljudsko bie po elelo? Da li je hteo da spase oveanstvo od samog sebe? Za odgovor na ovo pitanje raspola emo jedino njegovim reima o njegovoj Zlatnoj stazi i ja ne mogu da prihvatim samouslu ne spis e iz Dar-es-Balata. Da li su mo da bila posredi neka druga utoljenja, koja bi jedi no njegova iskustva mogla da rasvetle? Bez boljih dokaza, ovo pitanje ostaje otv oreno. Sve to mo emo da ka emo jeste: "Uinio je to!" Sama fizika injenica je neporeciva 'Preobra enje Leta II', zavr etak govora Gausa Andauda povodom desethiljadit e godi njice. Vaf je bio svestan da se jo jedanput otisnuo na La kar. Ovog puta ulog nije mogao biti vei. Jedna Uva ena Nalo nica iz Ra trkavanja zahtevala je da se susretne sa njim. Povindah nad povindasima. Potomci Tleilaksa iz Ra trkavanja saop tili su mu s ve to su mogli o tim groznim enama. "Daleko su groznije ak i od asnih majki Bene Geserita", rekli su. I brojnije, podseti se Vaf. Nije u potpunosti verovao ni potomcima Tleilaksa koji su se vraali. Nagla sak im je bio udan, pona anje jo udnije, a privr enost obredima sumnjiva. Na koji nain i mogli da budu ponovo primljeni u Veliki Kel? Koji bi mogui obredi gufrana uspel i da ih oiste posle svih ovih vekova? Malo je bilo verovatno da su tokom pokoljen ja sauvali tajnu Tleilaksa. Oni nisu vi e bili malik-braa, pa ipak su predstavljali jedini izvor obave te nja o tim izgubljenima - povratnicima. A kakva su samo otkria doneli! Otkria koja su bila ugraena u gole Dankana Ajdaha - bilo je to vredno svih rizika od zagaivanj

a povinda kim zlom. Za mesto susreta sa Uva enom Nalo nicom bila je odreena jedna iksijanska ne-l etelica - to se moglo smatrati neutralnim mestom - koja se nalazila u niskoj orbi ti oko zajedniki odabrane d inovske gasne planete u jednom opusto enom solarnom siste mu Starog carstva. Lino je Prorok iscrpeo i poslednja bogatstva tog sistema. Novi Liceigrai su se u obliju Iksijanaca nalazili meu posadom ne-letelice, pa ipak se V af znojio zbog ovog prvog susreta. Ako su te Uva ene Nalo nice zaista bile groznije od ve tica Bene Geserita, da li e zamena Iksijanaca Liceigraima biti otkrivena? Izbor mesta susreta i dogovori o njemu izazivali su kod Tleilaksa napeto st. Da li je bezbednost bila potpuna? Bodrio je sebe kako ima dva zapeaena oru ja, k oja nikada nisu viena izvan Tleilaksinih srednjih planeta. Ta oru ja su bila mukotr pan ishod dugotrajnih napora njegovih pronalazaa: dva maju na bacaa strelica skriven a u njegovim rukavima. Godinama je ve bao sa njima sve dok zamah rukavima i izbaci vanje otrovnih strelica nisu postali gotovo refleksna radnja. Zidovi sobe predviene za susret bili su valjano pobakreni, to je bio dokaz da su za tieni od iksijanskih pijunskih aparata. Ali ko zna kakve su instrumente, m imo iksijanskog znanja, bili u stanju da izumeju ljudi iz Ra trkavanja. Vaf kolebljivim korakom ue u sobu. Uva ena Nalo nica ve je bila tamo, sedei u k o noj viseoj stolici. "Zvae me onako kako me i svi drugi zovu", ree mu umesto pozdrava. "Uva ena Na lo nica." Poklonio se, jer su ga upozorili da to treba da uini. "Uva ena Nalo nice." Ni nagove taja skrivenih moi u njenom glasu. Tih kontra-alt sa gornjim tono vima koji su govorili da ga prezire. Izgledala je kao neki ostareli atleta ili a krobata, usporen i umirovljen, ali koji je i dalje ouvao napetost mi ia i pone to od s voje ve tine. Lice joj je bilo zategnuto - ko a preko lobanje sa istaknutim jagodica ma. Tankousna usta odavala su utisak osionosti dok je govorila kao da je svaka r e bila upuena biima ni eg reda. "Pa, ui i sedi!" dobaci mu, mahnuv i prema viseoj stolici naspram sebe. Vaf zau kako se ulazni otvor sa i tanjem zatvara iza njegovih lea. Bio je sam sa njom! Bez sumnje je posedovala detektor. Video je njegov vod koji joj je bio spojen sa levim uvom. Njegovi bacai strelica bili su zapeaeni i 'isprani' protiv d etektora, a potom dr ani na minus 340 Kelvinovih stepeni u radijacijskom tanku za pet S na Y, da bi bili sigurni od detektora. Da li je to bilo dovoljno? Polako se spustio u naznaenu stolicu. Oi Uva ene Nalo nice bile su prekrivene kontaktnim soivima narand aste boje, to m je davalo divlji izgled. Sve zajedno delovalo je zastra ujue. A tek odea! Crvene h ulahopke ispod tamnog pla ta. Povr ina pla ta bila je ukra ena nekakvom biserastom tkani nom koja je tvorila udne arabeske i zmajolike are. Sedela je u stolici kao da je b ila na tronu, sa kand astim akama koje su ovla poivale na naslonima. Vaf se obazre po prostoriji. Njegovi ljudi pregledali su ovo mesto zajed no sa iksijanskim radnicima za tehniko odr avanje i predstavnicima Uva ene Nalo nice. Uradili smo najbolje to smo mogli, pomisli i poku a da se opusti.

Uva ena Nalo nica se nasmeja. Vaf ju je netremice posmatrao trudei se da izgleda spokojan, koliko mu je to hrabrost dozvoljavala. "Sada me odmeravate", obrati joj se glasom punim optu b e. "Govorite sebi kako raspola ete neizmernim sredstvima koja mo ete da upotrebite p rotiv mene, tananim i grubim instrumentima koja mogu da sprovedu u delo va a nareen ja." "Ne razgovaraj tim tonom sa mnom." Rei su bile izgovorene tiho i ravnim g lasom, ali su sadr avale toliko zlobe u sebi da se Vaf gotovo tr e. Zurio je u vretenast mi i enine noge, u tu zagasitocrvenu tkaninu hulahopki koja se prelivala na ko i kao da je bila njen organski deo. Vreme njihovog susreta bilo je pode eno da oboma pada usred prepodneva, i to tako to je as buenja bio usput usklaen. Vaf se, meutim, oseao kao i a en i u nepo polo aju. ta ako su prie njegovih dou nika bile istinite? Mora biti da pri sebi ima o ru je. Nasme ila mu se veselo. "Poku avate da me zapla ite", ree Vaf.

"I uspevam." Talas srd be preplavi Vafa. Trudio se da mu se to ne poka e u glasu. "Do ao sa m na va poziv." "Nadam se da nisi do ao da bi u ao u sukob u kome bi zasigurno izvukao deblj i kraj", odvrati ona. "Do ao sam da sklopim savez izmeu nas", napomenu on. Pri tom se pitao: ta hoe od nas? Nema sumnje da smo im zbog neega potrebni. "Kakav bi to savez mogao biti sklopljen izmeu nas?" upita ona. "Zar biste vi podizali graevine na splavu koji se raspada? Ha! Sporazumi se mogu kr iti i to se esto dogaa." " ta je zalog na e pogodbe?" upita on. "Pogodbe? Ja se ne pogaam. Mene zanima gola koga ste nainili za one ve tice. " Njen ton nije odavao ni ta, ali Vafovo bilo ipak zakuca jae na ovo pitanje. U jednom od njegovih gola ivota, Vafa je obuavao mentat odmetnik. Sposobno sti mentata bile su izvan njegovog doma aja, a pored toga, razmi ljanje zahteva rei. Bili su primorani da ubiju tog povindaha mentata, ali je samo iskustvo sadr alo ne ke vredne stvari. Vaf je dopustio da ga obuzme izvesno oseanje odvratnosti pri sea nju na to, ali je ipak prizvao u svest one vredne stvari. Napadni i upij u sebe podatke koje taj napad izaziva! "Ni ta mi ne nudite u zamenu!" ree on prilino glasno. "Obe teenje je stvar mog slobodnog izbora", odgovori ona mirno. Vaf je prezrivo pogleda. "Da li se vi to igrate sa mnom?" Pokazala je bele zube, divlje se cerei. "Ne bi pre iveo moju igru, niti bi to po eleo." "Te sam, tako, primoran da zavisim od va e dobre volje!" "Zavisnost?" Re se izvila iz njenih usta kao da ju je proizvelo oseanje od vratnosti. "Zbog ega prodajete te gole ve ticama, pa ih potom ubijate?" Vaf stisnu usne i zaneme. "Izmenili ste ovog golu na neki nain, a ipak mu ostavili mogunost da ponov o stekne svoja prvobitna seanja", podseti ga ona. "Tako mnogo znate!" odbrusi Vaf. Ovo nije bila poruga u pravom smislu te rei, i nadao se da nije ni ta otkrila. pijuni! Imala je pijune meu ve ticama! Da li je i u zaviaju Tleilaksa postojao izdajnik? "Na Rakisu ivi jedna devojica od posebne va nosti za planove onih ve tica", ree Uva ena Nalo nica. "Otkud to znate?" "Ve tice ne mogu da naine nijedan korak a da mi to ne znamo! Pomi ljate na pij une, ali ne mo ete ni da zamislite koliko e daleko na e ruke dosegnuti!" Vaf je bio u asnut. Da li je mogla da mu ita misli? Da li je posredi bilo n e to stvoreno u Ra trkavanju? Neki divlji talenat steen tamo gde se prvobitno ljudsko seme nije moglo odr ati? "Jeste li izmenili tog golu?" upita ona odseno. Glas! Vaf, koga je mentat uitelj naoru ao protiv tog sredstva, zamalo to ipak nije lanuo odgovor. Ova Uva ena Nalo nica posedovala je pone to od moi ve tica! To je tako ne oekivano do lo od nje. Takve stvari si mogao oekivati od jedne asne majke i stoga si bio u pripravnosti. Bilo mu je potrebno nekoliko trenutaka da se sabere. Skupio je ake ispod brade. "Raspola ete zanimljivim sredstvima", primeti ona. Crte Vafovog lica poprimi e mangupski izgled. Znao je u kojoj je meri moga o da izgleda umirujue avolasto. Napad! "Poznato nam je koliko ste nauili od Bene Geserita", zapoe on. Izraz besa pree preko njenog lica i namah nestade. "One nas niemu nisu naui le!" Vaf podesi glas tako da zvui aljivo moleivo, te ree laskajui: "Dabome, ovo ni je pogaanje." "Zar nije?" Delovala je donekle iznenaeno. Vaf spusti ruke. "Ma hajdete, Uva ena Nalo nice. Zainteresovani ste za tog g olu. Govorite o stvarima na Rakisu. Za ta nas vi smatrate?"

"Za malovredne. Svakim trenutkom postajete sve manje vredni." Vaf u njenom odgovoru oseti delovanje najhladnije logike ma ine. Nije tu bi lo nagove taja prisustva mentata, ve neeg jezivijeg. Sposobna je da me ubije ovde na licu mesta! Gde su joj oru ja? Da li su joj uop te potrebna oru ja? Nije mu se dopadao izg led tih vretenastih mi ia, uljevitih ruku i lovaki odsjaj u njenim narand astim oima. D li je na neki nain mogla da nasluti (ili ak da zna) za bacae strelica u njegovim r ukavima? "Suoeni smo sa problemom koji se ne mo e re iti logikim putem", nastavi ona. Vaf je zgranuto zurio u nju. Ovo je mogao da ka e jedan Zensuni gospodar. Sam je to sebi bio rekao u vi e prilika. "Verovatno nikad nisi razmotrio jednu takvu mogunost", nastavi ona sa pod badanjem. Kao da su joj ove rei svukle masku sa lica, Vaf odjednom prozre proraunatu osobu iza svih onih name tenih stavova. Da li ga je smatrala nekim teturavim slep cem dostojnim jedino omalova avanja? Sakupio je u glasu to je vi e mogao kolebljive zauenosti i upitao: "Na koji n ain se takav problem mo e re iti?" "To e odrediti prirodan razvoj dogaaja", odvrati ona. Vaf nastavi da je netremice posmatra, pravei se da je zbunjen. Njene rei n isu mirisale na otkrie. Ipak, neke stvari su se podrazumevale! Zato ree samo: "Va e rei me ostavljaju u nedoumici." "Ljudski rod je postao beskrajan", odvrati ona. "To je istinski dar Ra trk avanja." Vaf se borio da prikrije nemir koji su poslednje rei stvorile u njemu. "B eskrajne vaseljene, beskrajno vreme - sve se mo e dogoditi", ree on. "Ah, mali bistri oveulje", nasme i se ona. "Kako se mo e pristati na sve moguno ti? To nije logino." Zvuala je, pomisli Vaf, kao jedan od onih drevnih voa Batlerijanskog D ihada , koji je poku ao da oslobodi oveanstvo od mehanikih umova. Ova Uva ena Nalo nica bila j udnovato zastarela. "Na i preci tra ili su odgovor uz pomo raunara", odva i se on. Neka proba ovo! "Ve ti je poznato da raunarima nedostaje beskrajan skladi ni kapacitet", ree ona. Njene rei ga jo jednom pometo e. Da li je doista mogla da ita misli? Je li ov o bio neki oblik otiskivanja uma? Ono to su Tleilaksi radili sa Liceigraima i gola ma, mo da su mogli i drugi. Usredsredio je svest i usmerio je na Iksijance, na nji hove zle naprave. Povinda ke naprave! Uva ena Nalo nica se obazre po sobi. "Da li gre imo to verujemo Iksijancima?" u pita ga. Vaf zadr a dah. "Mislim da im ne verujete u potpunosti", podbode ga ona. "Hajde, hajde, mali ovee. Nudim ti svoju dobru volju." Vaf je sa zaka njenjem poeo da sluti da ona poku ava da se pona a prijateljski i iskreno prema njemu. Nema sumnje da je napustila raniji stav srdite nadmonosti. Njegovi dou nici meu Izgubljenima preneli su mu da su Uva ene Nalo nice donosile seksu alne odluke na slian nain kao i Bene Geserit. Da li je poku avala da bude zavodljiva ? Ali ona je jasno shvatala i obrazlagala slabost logike. Bilo je to veoma uzbuujue! "Vrtimo se ukrugu", ree on. "Sasvim suprotno. Krugovi zatvaraju. Krugovi ograniavaju. oveanstvo nije vi e ogranieno svemirom u kome traba da raste." Evo, ponovo je krenula! On prozbori suvim glasom: "Reeno je da ono to ne m o e da kontroli e mora prihvatiti." Nagnula se napred, prikovav i svoje narand aste oi za njegovo lice. "Da li pr ihvata mogunost konane propasti Bene Tleilaksa?" "Da je tako ne bih sada bio ovde." "Kada logika vi e ne poma e moraju se upotrebiti druga orua." Vaf se isceri. "To zvui logino." "Ne izruguj se sa mnom! Kako se usuuje !"

Vaf uzdi e ake u stavu odbrane i ree umirujuim tonom: "Koja bi orua Uva ena Nal ica predlo ila?" "Energiju!" Njen odgovor ga iznenadi. "Energiju? U kom obliku i u kojoj meri?"

"Tra i logine odgovore", prebaci mu ona. Vaf sa oseanjem alosti shvati da ona i, pored svega, nije Zensuni. Uva ena N alo nica je samo izvodila igre reima na ivicama ne-logike, kru ei oko nje, ali je logi ka bila njeno orue. "Trule se iz jezgra iri prema spolja na sve strane", napomenu on. inilo se kao da nije ula njegovu ispitivaku tvrdnju. "Postoji neiskori ena ene rgija u dubinama svakog ljudskog bia koje se udostojimo da dotaknemo", ree ona. Is pru ila je ko ati prst do na nekoliko milimetara od njegovog nosa. Vaf se povue dublje u stolicu sve dok ona ne spusti ruku. Zatim je upita: "Zar to nije ono to su rekle Bene Geserite pre no to su proizvele svog Kvizac Had eraha?" "One su izgubile kontrolu nad sobom i nad njim", odbrusi ona podrugljivo . Ponovo je, pomisli Vaf, upotrebila logiku u razmi ljanju o ne-logici. Koli ko mnogo mu je rekla u ovih nekoliko oma ki. Mogao je ovla da sagleda verovatnu ist oriju ovih Uva enih Nalo nica. Jedna od prirodnih asnih majki, pripadnica Slobodnjaka sa Rakisa, oti la je u Ra trkavanje. Za vreme i neposredno posle Vremena gladi najr azliitiji ljudi be ali su u ne-letelicama. Jedna ne-letelica posejala je negde tu d ivlju ve ticu i njene ideje. To seme se vratilo u obliku ove ene-lovca narand astih oi ju. Ona jo jednom nasrnu Glasom na njega, pitajui: " ta ste uradili s tim golom? " Ovog puta Vaf je bio spreman i samo sle e ramenima. Ova Uva ena Nalo nica se m ora ukloniti ili, ako je mogue, ubiti. Saznao je dosta od nje, ali nije bilo naina da se utvrdi koliko je ona uz pomo svojih neodgonetljivih talenata istovremeno s aznala od njega. One su seksualna udovi ta, saop tili su mu njegovi obave tajci. One porobljavaj u mu karce seksualnim moima. "Kako malo zna o radostima koje mogu da ti pru im", ree ona. Glas joj se kao bi uvijao oko njega. Kako je to bilo primamljivo! Koliko zavodljivo! Vaf prozbori branei se: "Ka ite mi za to..." "Nemam potrebe i ta da ti ka em!" "Onda vi niste do li da se pogodimo." Glas mu je zvuao tu no. Ne-letelice su zbilja posejale trule u drugim vaseljenama. Vaf oseti breme nu nosti na pleima. ta ak o nije bio u stanju da je ubije? "Kako se usuuje da jednoj Uva enoj Nalo nici predla e pogodbu?" uzviknu ona. "Zn j da mi odreujemo cenu!" "Ne poznajem va e naine, Uva ena Nalo nice", ree Vaf. "Ali oseam u va im reima m vam naneo uvredu." "Izvinjenje je prihvaeno." Nije mi bila namera da se izvinjavam! Zurio je u nju praznim pogledom. M nogi zakljuci mogli su se izvesti iz njenog pona anja. Na temelju svog milenijumsko g iskustva Vaf stade da razmatra ono to je ovde saznao. Ovo ensko bie iz Ra trkavanja do lo je k njemu radi jednog bitnog dela obave tenja. To znai da nije imala drugi iz bor podataka. Oseao je oajanje u njoj. Dobro skriveno, ali nedvosmisleno prisutno. Bila joj je potrebna potvrda ili pobijanje neega ega se bojala. Koliko je samo, dok je sedela ovde sa kand astim rukama ovla polo enim na nas lone stolice, liila na pticu grabljivicu! Trule iz jezgra iri se prema spolja na sv e strane. Maloas je to rekao, a ona nije ula. Jasno, atomsko oveanstvo nastavlja da eksplodira u svojim ra trkanim Ra trkavanjima. Ljudi koje je ova Uva ena Nalo nica preds tavljala nisu prona li nain da slede ne-letelice. Dabome, u tome je bila stvar. Ona je lovila ne-letelice ba kao to su to inile i Bene Geserite. "Tragate za nainom da poni tite nevidljivost ne-letelica", ree on. Ova tvrdnja ju je oigledno uzdrmala. Nije ovo oekivala od avolastog oveuljka koji je sedeo naspram nje. Video je kako joj strah, zatim srd ba i na kraju odlunos

t prelaze preko lica pre nego to je navukla svoju masku grabljivice. Ipak, znala je. Znala je da je shvatio. "To je, dakle, ono to radite s va im golom", najzad ree ona. "To je ono to ve tice Bene Geserita ele da uine uz njegovu pomo", slaga Vaf. "Potcenila sam te", priznade ona. "Da li si i ti napravio istu gre ku sa m nom?" "Ne bih rekao, Uva ena Nalo nice. Plan razmno avanja iji ste vi proizvod, je sa svim oito opasan. Mislim da biste mogli da udarite nogom i usmrtite me pre no to t repnem. Ve tice nisu u istoj ligi sa vama." Zadovoljan osmeh omek a joj crte lica. "Hoe li Tleilaksi da budu na e revnosn e sluge ili su nji?" Nije poku ao da sakrije uvreenost. "Znai, nudite nam ropstvo?" "To je jedan od izbora za vas." Sad ju je imao! Osionost je bila njena slabost. On tobo e pokorno upita: " t a biste mi naredili da uinim?" "Pove e kui dve mlade Uva ene Nalo nice kao go e. One treba da se pare sa vama da vas naue na im nainima ekstaze." Vaf dvaput polako udahnu i izdahnu. "Jeste li vi neplodni?" upita ga. "Samo su na i Liceigrai hibridi." To je ve znala. Bilo je to nadaleko poznat o. "Naziva sebe Gospodarom", ree ona, "pa ipak nisi zagospodario sobom." Vi e nego ti, kuko od Uva ene Nalo nice! Pored toga, nazivam sebe i Ma eikom, to e injenica koja bi mogla i da te uni ti. "Te dve Uva ene Nalo nice koje aljem s tobom izvr ie pregled svega tleila kog i v atie mi se sa izve tajem", ree ona. On uzdahnu kao da je pomiren sa sudbinom. "Jesu li te dve mlade ene zgodn e?" "Uva ene Nalo nice!" ispravi ga ona grubo. "Je li to jedino ime koje koristite?" "Njihovo je pravo, a ne tvoje, da ti ka u imena ako tako odlue." Nagnula se na bok i lupnula ko atim zglavkom po podu. Metal joj zasvetluca u ruci. Imala je n aina da probije za titni omota ove prostorije. Otvor se raskrili i uo e dve ene odevene veoma slino starijoj Uva enoj Nalo nici Njihovi tamni pla tovi nosili su manje ukrasa, a i obe su bile mlade. Vaf ih je n etremice posmatrao. Da li su obe bile... Trudio se da ne poka e ushienje, ali je zn ao da ne uspeva u tome. Ne mari. Ova starija e pomisliti da se on divi lepoti mlai h ena. Po znacima znanim jedino Gospodarima, video je da je jedan od prido lica nov i Liceigra. Bila je izvr ena uspe na izmena, a ovi Ra trkani nisu uspeli da je otkriju! Tleilaksi su uspe no preskoili preponu! Zapita se da li bi i Bene Geserit bile ist o tako slepe za ove nove gole? "Pokazao si razumnu saglasnost u ovom pogledu, zbog ega e biti nagraen", ree stara Uva ena Nalo nica. "Uviam va e moi, Uva ena Nalo nice", odvrati on. To je bila istina. Naklonio je glavu da bi sakrio odlunost, znajui da inae ne bi mogao da je sauva od njenih oiju. Ona pokaza rukom na prido lice. "Ove dve e ti se pridru iti. I najmanji njiho v ef je nareenje za tebe. Ophodie se prema njima sa poastima i po tovanjem." "Svakako, Uva ena Nalo nice." Dr ei i dalje pognutu glavu, naglo je uzdigao obe ruke kao da izra ava pozdrav ili potinjenost. Strelice fijuknu e iz oba rukava. U tr enutku kada je izbacio strelice Vaf naglo pomeri telo u stranu. Ipak, pokret mu nije bio dovoljno hitar. Stara Uva ena Nalo nica hitnula je nogu i zakaila ga po levo j butini, odbaciv i ga zajedno sa stolicom unazad. Bilo je to, ipak, poslednje to je stara Uva ena Nalo nica uinila u ivotu. Strel ica iz levog rukava pogodila ju je u zadnji deo vrata, u av i kroz otvorena usta, te eljusti razjapljene od iznenaenja. Narkotiki otrov presekao joj je krik. Druga str elica pogodila je prido licu koja nije bila Liceigra u desno oko. Njegov Liceigra, m unjevitim udarcem u vrat, spreio je bilo kakav krik upozorenja. Dva mrtva tela sroza e se na pod. Vaf se sa izrazom bola na licu izvue iz stolice i uspravi. U butini mu je tuklo bilo. Samo koji milimetar vi e i polomila bi mu butnu kost. Shvatio je da n

jena reakcija nije proiza la iz centralnog nervnog sistema. Kao kod nekih insekata , napad je mogao biti pokrenut od strane odgovarajueg mi inog sistema. Morae da istra e ovo dostignue. Liceigra koji mu se maloas na ao pri ruci oslu kivao je pokraj raskriljenog ot vora. Koraknuo je u stranu da bi propustio unutra drugog Liceigraa, u obliju iksij anskog stra ara. Vaf stade da masira ozleenu butinu dok su za to vreme njegovi Liceigrai ra zodevali mrtve ene. Onaj to je podra avao Iksijanca prinosio je glavu na glavu stare Uva ene Nalo nice. Posle toga, stvari su se brzo razvijale. Na kraju nije vi e bilo i ksijanskog stra ara, ve samo vernih kopija stare Uva ene Nalo nice i njene sluge, mlae U va ene Nalo nice. U ao je jo jedan la ni Iksijanac i iskopirao drugu mladu Uva enu Nalo ni Tamo gde su bila mrtva tela brzo je ostao samo pepeo. Nova Uva ena Nalo nica skupi pepeo u vreu i sakri je ispod odee. Vaf bri ljivo pretra i prostoriju. Pomisao na posledice mogueg otkria natera g a da uzdrhti. Ovakva osionost kakvoj je ovde bio svedok oito je poticala od strah otnih moi. Te moi se moraju ispitati. On zadr a Liceigraa koji je kopirao staru enu. "Uzeo si njen otisak?" "Da, gospodaru. Njena budua seanja bila su jo iva kada sam je kopirao." "Prenesi ih njoj." On pokaza na Liceigraa u obliku iksijanskog stra ara. Do dirnuli su se elima i posle nekoliko otkucaja srca razdvojili. "Izvr eno je", ree starija. "Koliko smo uspe nih kopija ovih Uva enih Nalo nica ukupno nainili?" "etiri, gospodaru." "I nijedan nije otkriven?" "Nijedan, gospodaru." "Ta etvorica moraju otii u unutra njost oblasti Uva enih Nalo nica i saznati ta reba da se zna o njima. Jedan od te etvorice mora se potom vratiti i saop titi nam ono to ste saznali." "To je nemogue, gospodaru." "Nemogue?" "Prekinuli su vezu sa svojim izvorom. To je njihov nain, gospodaru. Oni p redstavljaju jednu novu eliju, koju su ustanovili na Gamuu." "Ali, mi bismo zacelo mogli..." "Izvinite, gospodaru. Koordinate njihovog mesta u Ra trkavanju bile su sad r ane jedino u putanjama ne-letelica koje su, meutim, izbrisane." "Tragovi su im potpuno zatrti." U glasu mu se oseala pora enost. "Potpuno, gospodaru." Katastrofa! Bio je primoran da zauzda pomisao o iznenadnom grozniavom izb acivanju strelica. "Ne smeju da saznaju ta smo ovde uinili", promrmlja on. "Od nas nee saznati, gospodaru." "Kakve su sposobnosti razvile? Kakve moi? Brzo!" "One su ono to bi se moglo oekivati od neke asne majke Bene Geserita, ali b ez njenih melan iskih seanja." "Siguran si u ovo poslednje?" "Nema ni najmanjeg nagove taja o tome. Kao to znate, gospodaru, mi..." "Da, da. Znam." On ima dade znak rukom da uute. "Ali ona stara je bila ta ko osiona, tako..." "Izvinite, gospodaru, ali nalazimo se u vremenskoj stisci. Te Uva ene Nalo n ice su usavr ile zadovoljstva seksa daleko vi e nego to je to bilo kom drugom po lo za rukom." "Istina je, dakle, ono to su na i obave tajci saop tili." "Vratile su se prvobitnoj tantri i razvile sosptvene naine seksualnog pod sticanja, gospodaru. Na tome temelje obo avanje svojih sledbenika." "Obo avanje." Blago je pro aptao ovu re. "Jesu li nadmone rasplodnim interesim a Sestrinstva?" "Uva ene Nalo nice veruju u to, gospodaru. Hoete li da poka e..." "Ne." Poslednje otkrie je uticalo da se oslobodi one vragolaste maske i p onovo uspostavi izgled nadmonog gospodara. Liceigrai pokorno spusti e glave. Izraz r adosti pree preko Vafovog lica. Tleilaksi koji su se vraali iz Ra trkavanja verno su

izvestili! Jednostavnim otiskivanjem uma potvrdilo se postojanje novog oru ja nje govih ljudi! "Kakva su va a nareenja, gospodaru?" Vaf jo jednom stavi na lice svoju vragolastu masku. "Istra iemo ove stvari t ek kad se vratimo u srce Tleilaksa, u Badalong. U meuvremenu, ak ni jedan Gospodar ne izdaje nareenja jednoj Uva enoj Nalo nici. Vi ste moji gospodari, sve dok se ne o slobodimo radoznalih oiju." "Svakako, gospodaru. Hou li sada da prenesem va a nareenja ostalim napolju?" "Da, a evo mojih nareenja: ova ne-letelica ne sme se nikada vratiti na Ga mu. Mora nestati bez traga. Bez pre ivelih." "Bie izvr eno, gospodaru." 9. Za tehnologije je, kao i za mnoge druge delatnosti, karakteristina te nja u lagaa da izbegavaju rizike. Ako je mogue, iskljuuje se svaka neizvesnost. Glavna ul aganja slede ovo pravilo, s obzirom na ro da su ljudi, uop te uzev i, skloni predvid ljivom. Malo je onih koji shvataju kako razoran mo e biti takav stav, kako su grub a ogranienja koja se tako postavljaju promenljivosti i time ine itave populacije ko bno ranjivim u odnosu na u asne naine na koje na a vaseljena mo e da baci kocku. 'Ocena Iksa', Arhive Bene Geserit Onog jutra, posle provere u pustinji, eana se probudila u sve tenikom zdanju , otkriv i da joj je krevet okru en ljudima u belim odorama. Sve tenici i sve tenici! "Probudila se", ree jedan sve tenik. eanu obuze strah. Prigrabila je pokrivae i prinela ih licu, zurei u ova nap eta lica. Da li su naumili da je ponovo ostave samu u pustinji? Spavala je snom iscpljenog u najmek oj postelji sa najistijom posteljinom koje je u svojih osam god ina videla, ali je znala da sve to sve tenici ine mo e imati dvostruko znaenje. Njima s e nije moglo verovati! "Jesi li dobro spavala?" upita sve tenica koja je prva progovorila. Bila j e to starija, sedokosa ena sa licem uokvirenim belom kapuljaom, ukra enom purpurnom bojom. Starake oi bile su vodnjikave, ali oprezne. Bledoplave. Nos joj je liio na i zokrenuti klinac postavljen iznad usta i isturene brade. "Hoe li da razgovara sa nama?" poku avala je i dalje ova ena. "Ja sam Camnija, tvoja nona uvarka. Sea li se. Smestila sam te u postelju." Barem joj je ton glasa bio umirujui. eana se uspravi u sedei polo aj i pa ljivi je osmotri ove ljude. Bili su upla eni! Nos pustinjskog deteta mogao je da otkrije znakove feromona. Za eanu je to bilo jednostavno, iskreno opa anje: Taj miris je j ednak strahu. "Mislili ste da ete me ozlediti", ree ona. "Zbog ega ste to uinili?" Ljudi oko nje izmenja e zabrinute poglede. eanin strah se rastoi. Naslutila je nov poredak stvari, a juera nje isku enje u pustinji oznailo je jo veu promenu. Prisetila se kako je pokorna ova starija ena... Canija? Gotovo da je puzila prethodne noi. Vremenom e eana spoznati da svaka osoba koja pre ivi odluku da umre posti e novu emocionalnu ravnote u. Strah je bio prolazan . Ovo novo stanje bilo je zanimljivo. Canijin glas je podrhtavao dok je odgovarala: "Vaistinu, Bo je dete, nismo nameravali da te ugrozimo." eana poravna pokrivae na krilu. "Moje ime je eana." Bila je to pustinjska ut ivost. Canija se ve bila predstavila. "Ko su ovi ostali?" "Udaljiemo ih ukoliko ne eli da oni... eana." Canija pokaza rukom na enu rume nog lica koja je stajala sa leve strane i bila odevena u odoru veoma slinu njenoj . "Sve osim Alose, naravno. Ona je tvoja dnevna uvarka." Alosa se pokloni u znak predstavljanja. eana je netremice posmatrala to lice naduveno od vodene masnoe, njegove kr upne crte u nimbusu paperjaste plave kose. Skrenuv i naglo pa nju, eana potra i pogledo

m mu karce u ovoj skupini. Promatrali su je sa napeto u ote alih onih kapaka. Poneki su imali izgled drhtavog podozrenja. Miris straha bio je jak. Sve tenici! "Udalji ih." eana mahnu rukom u pravcu sve tenika. "Oni su haram!" Bila je to te ka re za olo , najni i od svih izraza za ono to je bilo najvee zlo. Sve tenici ustuknu e, prenera eni. "Odlazite!" naredi Canija. Nije se moglo pogre iti u proceni izraza zlurad osti na njenom licu. Canija nije bila svrstana u skupinu podlaca. Ali ovi sve teni ci jasno su stajali meu onima koji su oznaeni kao haram! Mora da su poinili ne to gnu sno kada je Bog poslao jedno dete-sve tenicu da ih kazni. Canija je lako mogla da poveruje u to. Sve tenici su se retko pona ali prema njoj onako kako je zaslu ivala. Povlaei se unatra ke i klanjajui se, sve tenici poput ka njenih pasa napusti e u odaju. Meu onima koji su iza li u hodnik bio je i jedan istoriar po imenu Dromind, crnomanjast ovek vazda zaposlenog uma, ije je svojstvo bilo da se ustremljuje na ideje kao kljun ptice strvinara na komadi mesa. Kada su se vrata sobe zatvorila z a njima, Dromind objasni svojim prepla enim sadruzima da je ime eana savremen oblik drevnog imena Siona. "Svi vi znate Sionino mesto u istorijama", ree on. "Slu ila je u njegovom p reobra enju od ljudskog oblija do Podeljenog boga." Stiros, zborani stariji sve tenik tamnih usana i bledih, blistavih oiju, po gleda upitno Drominda. "Usmena predanja tvrde da je Siona poslu ila kao orue u njeg ovom pretvaranju od Jednog u Mno tvo. eana. Da li misli ..." "Ne zaboravimo Hadi-Benotov prevod Bogovih vlastitih svetih rei", upade j edan drugi sve tenik. " ai-Hulud je mnogo puta spominjao Sionu." "Ne uvek sa naklono u", podseti ih Stiros. "Setite se njenog punog imena: S iona Ibn Fund al-Seiefa Atreid." "Atreid", pro apta trei sve tenik. "Moramo je pa ljivo prouiti", ree Dromind. Jedan mladi akolit glasnik hitao je hodnikom prema ovoj skupini i kad st i e do njih stade da razgleda lica sve dok nije ugledao Stirosa. "Stirose", ree gla snik, "morate smesta napustiti hodnik." "Za to?" Bio je to neiji ogoren glas, koji je dopro iz gomile odbaenih sve teni ka. "Treba da se premesti u odaje Visokog sve tenika", objasni glasnik. "Po ijoj naredbi?" upita Stiros. "Lino je Visoki sve tenik Tuek nalo io", ree glasnik. "Slu ali su razgovor." Neo dreeno je mahnuo rukom u pravcu iz koga je do ao. Svi iz skupine u hodniku shvati e. Prostorije su se mogle tako oblikovati da oda ilju glasove na druga mesta. Uvek je bilo onih koji su prislu kivali. " ta su uli?" upita Stiros. Njegov staraki glas je lagano podrhtavao. "Pitala je da li su njene odaje najbolje. Oni se spremaju da je presele i ne sme se nipo to dogoditi da zatekne nekog od vas ovde." "Ali ta treba da radimo?", upita Stiros. "Prouimo je", ponovo e Dromind. Hodnik je za tili as bio ispra njen, i svi se dado e na prouavanje eane. Obraza c koji je ovde nastao ostavie peat na ivote svih njih tokom narednih godina. Aktivn ost koja se razvila oko nje proizvela je promene koje su se osetile i u najudalj enijim krajevima uticaja Podeljenog boga. Dve rei su podstakle tu promenu: "Prouim o je." Kako je naivna bila, mislili su sve tenici. Kako neobino naivna. No, umela je da ita i ispoljila je silno zanimanje za svete knjige koje je prona la u Tuekovo j biblioteci. Sada u njenim vlastitim odajama. Sve je bilo u znaku umilostivljenja eane, od najvi eg pa do najni eg. Tuek se preselio u odaje svog glavnog pomonika i tako je lanani proces pokrenut nani e. Kro jai su ve ekali eanu i uzeli joj meru. Skrojili su joj najlep e pustinjsko odelo. Dobi la je nove odore u zlatnoj i beloj sve tenikoj boji ukra ene purpurom. Ljudi su poeli da izbegavaju istoriara-lokutora Drominda. On je opsedao sv oje nevoljne sadruge, izla ui im predanje o prvoj Sioni kao da je to ne to znaajno gov orilo o sada njem nosiocu tog drevnog imena.

"Siona je bila ena svetog Dankana Ajdaha", podseao je Dromind svakog ko je bio spreman da ga slu a. "Njihovih potomaka ima svuda." "Zaista? Oprostite to ne mogu vi e da vas slu am, ali stvarno imam hitan posa o." U poetku Tuek je bio prilino strpljiv sa Dromindom. Predanje je bilo zanim ljivo, a pouke sadr ane u njemu oigledne. "Bog nam je poslao novu Sionu", ree Tuek. "Sve bi trebalo da bude jasno." Dromind je oti ao i vratio se sa novim poslasticama iz pro losti. "Spisi iz Dar-es-Balata sada otkrivaju jedno novo znaenje", obrati se Dromind svom Visokom sve teniku. "Zar ne bi trebalo da izvr imo nove provere i poreenja ovog deteta?" Dromind je uhvatio Visokog sve tenika odmah posle doruka. Ostaci Tuekovog o beda jo su stajali na stolu za poslu ivanje na terasi. Kroz otvoren prozor mogli su uti kretanje gore u eaninim odajama. Tuek u znak upozorenja stavi ka iprst na usne i prozbori prigu enim glasom. "Svako dete odlazi po svom izboru u pustinju." Oti ao je do karte na zidu i uperio prst na oblast jugozapadno od Kina. "To je oito predeo koji je zanima, ili... tr eba li da ka em, priziva." ." "Ona nas stavlja na probu", ree Tuek. "Nemoj se zavaravati." "Ali gospodaru Tuee, ona postavlja krajnje detinjasta pitanja Caniji i Al osi." "Da li ti to dovodi u pitanje moje procene, Drominde?" Dromind sa zaka njenjem shvati da je prekoraio granice pristojnosti. Zamuka o je, ali je izraz njegovog lica govorio da su jo mnoge rei ostale potisnute u nje mu. "Bog nam ju je poslao da iskoreni zlo koje se uvuklo u redove miropomaza nih", ree Tuek. "Idi! Pomoli se i upitaj sebe da li se to zlo mo da naselilo u tebi ." Kada je Dromind oti ao, Tuek pozva svog vernog pomonika. "Gde je sveto dete ?" "Oti la je u pustinju, gospodaru, da razgovara sa svojim Ocem." "Na jugozapad?" "Da, gospodaru." "Nu no je da se Dromind odvede daleko na istok i ostavi na pesku. Posadite vei broj udaraa, kako bi osigurali da se nikad ne vrati." "Dromind, gospodaru?" "Dromind." ak i po to je Dromind predat ustima Boga, sve tenici su nastavili da slede nj egov prvi nalog. Prouavali su eanu. eana je, takoe, prouavala. Postepeno, toliko postepeno da nije mogla da utvrdi prelomnu taku, ona je sagledala svoju ogromnu mo nad svima koji su je okru ivali. U poetku, to je bila ig ra, neprekidan Dan deteta u kome su odrasli skakali da ispune svaki deji ef. Pokaz alo se da nijedan ef nije bio odvi e te ak. Ako bi zatra ila da joj donesu neko retko voe na trpezu? To voe bi joj bilo poslu eno u zlatnoj zdeli. Ako bi uoila neko dete dole na prepunim ulicama i po elela da joj to dete b ude drug u igri? To dete bi u najkraem roku bilo dovedeno u eanine odaje u hramu. Kada bi s trah i zaprepa enje minuli, takvo dete bi se ponekad i ukljuilo u neku igru, koju su sve tenici i sve tenice napeto posmatrali. Bezazleno skakanje po krovu vrta, kikota va aputanja - sve je bilo predmet dubokih analiza. Za eanu je strahopo tovanje te de ce bilo teret. Retko je ponovo pozivala isto dete, elei uvek da sazna nove stvari od novih drugova. Sve tenici nisu uspevali da postignu saglasnost u pogledu nevinosti takvih susreta. eanini drugovi u igri bili su podvrgavani zastra ujuem ispitivanju sve dok eana to nije otkrila i razbesnela se na svoje uvare.

"Reeno mi je da esto koristi renike", ree Dromind. "Jamano da to ne mo e biti.

Vest o eani se neizbe no ra irila po itavom Rakisu i izvan planete. Izve taji Se strinstva su se gomilali. Godine su prolazile u svojevrsnom uzvi enom samodr akom pos tupku - hranjenju eanine radoznalosti. Bila je to radoznalost za koju se inilo da nema granica. Niko meu njenim neposrednim starateljima nije gledao na ovo kao na obrazovanje. eana je poduavala sve tenike Rakisa, a oni su poduavali nju. Bene Geseri t je, meutim, odmah primetio ovaj vid eaninog ivota i pa ljivo ga je pratio. "U dobrim je rukama. Ostavimo je tamo sve dok ne bude spremna za nas", n aredila je Taraza. "Dr ite odbrambene snage u stalnoj pripravnosti i pobrinite se da redovno dobijam izve taje." eana ni u jednoj prilici nije otkrila svoje istinsko poreklo, niti ta je ej tan uinio njenoj porodici i susedima. Bila je to lina stvar izmeu ejtana i nje. Svoj e utanje je smatrala cenom za to to je bila po teena. Neke stvari su za eanu gubile na znaaju. Ree je odlazila na izlete u pustin ju. Radoznalost je i dalje postojala, ali je bilo oigledno da se obja njenje ejtanov og pona anja prema njoj nije moglo nai na otvorenom pesku. I premda je znala da se na Rakisu nalaze i ambasade drugih sila, pijuni Bene Geserita meu njenim staratelj ima pobrinuli su se da se kod nje ne probudi preveliko zanimanje za Sestrinstvo. Da bi se sputalo takvo zanimanje davani su umirujui odgovori, odmereni u skladu sa eaninim zahtevima. Tarazina poruka njenim obave tajcima na Rakisu bila je neposredna i jasna: "Pokoljenja priprema postala su godine prei avanja. Krenuemo jedino u pogodnom trenu tku. Nema vi e nikakve sumnje da je to dete ono pravo." 10. Prema mojoj proceni, reformatori su izazvali vi e patnji nego bilo koja dr uga snaga u istoriji oveanstva. Poka ite mi nekog ko govori 'Ne to se mora uiniti!' i j a u vam otkriti glavu punu nevaljalih namera koje nemaju drugog odu ka. Ono emu u ven a vremena moramo da stremimo jeste pronala enje prirodnog toka i usklaenog kretanja sa njim. asna majka Taraza, zabele ka o razgovoru, BG dosje GSXXMAT 9 Tmurno nebo se razvedravalo kako se sunce Gamua uzdizalo prikupljajui mir ise trava i okolnih uma, izluenih i zgusnutih u jutarnjoj vla nosti. Dankan Ajdaho je stajao pokraj Zabranjenog prozora udi ui te mirise. Jutros mu je Patrin rekao: "Ima petnaest godina. Mora sebe smatrati mladiem. Vi e nisi dete ." "Je li mi danas roendan?" Nalazili su se u Dankanovoj spavaoj sobi gde ga je Patrin upravo probudio donev i mu a u limunovog soka. "Ne znam kada ti je roendan." "Da li gole imaju roendane?" Patrin je utao. Bilo je zabranjeno razgovarati o golama sa golom. " vangiju ka e da ti ne mo e da odgovori na to pitanje", primeti Dankan. Oigledno zbunjen, Patrin odgovori: "Ba ar je zahtevao da ti prenesem da e ov og jutra asovi tvoje obuke biti odgoeni. Poruio ti je da radi ve be za noge i kolena d ok ne bude pozvan." "Radio sam ih jue." "Ja samo prenosim ba arove naredbe." Patrin uze praznu a u i ostavi Dankana s amog. Dankan se hitro odenu. Oekivae ga za doruak u blagovaonici. Prokleti bili! Nije mario za njihov doruak. ta je to ba ar smerao? Zbog ega nije mogao da na vreme z apone sa asovima? Ve be za noge i kolena! Bilo je to tek da se ne to radi, jer je Teg dobio neki neoekivan zadatak. Dankan se besno uputi Zabranjenim pravcem do Zabran jenog prozora. Neka prokleti stra ari budu ka njeni! Ustanovio je da mu mirisi koji su dopirali kroz otvoren prozor bude seanj a, ali nije uspevao da odredi mesto tim seanjima to su vrebala po rubovima njegove

svesti. Znao je da su posredi seanja. Dankan je to do ivljavao kao ne to zastra ujue al i magnetski privlano - poput hodanja du ivice litice ili otvorenog prkosnog suprot stavljanja vangijui. Nikada nije hodao ivicom litice, niti se prkosno suprotstavi o vangijui, ali je mogao da zamisli te stvari. I samo gledanje holofotografije st aze po ivici litice u filmskoj knjizi bilo je dovoljno da mu se stomani mi ii zategn u. to se tie vangijue, esto je zami ljao svoju srditu neposlu nost i iznova pre ivljava stu telesnu reakciju. Jo neko je u mom umu, pomi ljao je. Ne samo u njegovom umu - i u njegovom telu. Mogao je da oseti druga isku stva kao da se tek probudio, svestan da je sanjao, ali nesposoban da se seti sna . Ta snovienjska graa iziskivala je znanje koje, oseao je to, nije mogao da poseduj e. Pa ipak ga je posedovao. Mogao je da odredi imena pojedinog drvea koje je mirisalo napolju, iako s e njihova imena nisu nalazila u zabele kama biblioteke. Zabranjen prozor bio je zabranjen zbog toga to je bio nainjen u spolja njem zidu Tvrave i zato to se mogao otvoriti. esto je, ba kao i sada, bio otvoren zbog pr ovetravanja. Do prozora se iz njegove sobe moglo doi penjanjem preko ograde balko na i spu tanjem kroz ventilacionu cev skladi ta. Nauio je da izvodi to bez ostavljanj a i najmanjeg traga bilo na ogradi, u skladi tu ili u cevi. Jo u sasvim ranom dobu postalo mu je jasno da su oni koje je Bene Geserit obuavao sposobni da uoavaju izu zetno neupadljive znake. I sam je mogao da prepozna neke od tih znakova zahvalju jui Tegovom i Lusilinom poduavanju. Stojei dobrano u senkama gornjeg hodnika Dankan se usredsredi na valovite padine ume koja se pela do stenovitih vrhova. uma je delovala neodoljivo. Vrhovi iza nje posedovali su magina svojstva. Bilo je lako zamisliti da nijedno ljudsko bie nikada nije kroilo u tu oblast. Kako bi dobro bilo izgubiti se tamo, biti samo svoj, ne marei za onu drugu osobu koja je prebivala u njemu. Biti stranac tamo. Danakan se sa uzdahom okrenu i istim tajnim putem vrati u svoju sobu. Te k kada se na ao u bezbednosti sobe dopustio je sebi da se nasladi saznanjem kako j e jo jednom ovo uinio. Niko ovog puta nee biti ka njen zbog njegovog opasnog poduhvat a. Kazne i patnja koje su poput aure lebdeli oko mesta zabranjenih za njega , jedino su uticale da Dankan razvije izuzetnu obazrivost prilikom kr enja pravila . Nije hteo da razmi lja o bolu koji bi mu vangiju nanela ako bi ga otrkrila kod Zabranjenog prozora. ak i najgori bol, meutim, ne bi ga naterao da zaplae, govo rio je sam sebi. Nikada nije zaplakao, ak ni na njene najgnusnije trikove. On joj je naprosto uzvraao uporan pogled, mrzei je ali primajui njenu pouku. Po njemu, van gijuina pouka bila je neposredna: istanaj sposobnost da se kree neprimetno, nevidlj ivo i neujno, ne ostavljajui nikakav trag. Dankan sede na svoj poljski krevet i zami ljeno se zagleda u prazan zid is pred sebe. Jednom, dok je tako zurio u ovaj isti zid, obrazovala se jedna slika - mlade ene sa kosom boje svetlog ilibara i ljupko zaobljenim crtama lica. Pogleda la ga je sa zida i nasme ila se. Usne su joj se bezglasno micale. Dankan je, meutim , ve bio savladao itanje sa usana pa je razgovetno rastumaio rei. "Dankane, moj mali Dankane." Da li je to bila njegova majka? pitao se. Njegova prava majka? ak su i gole negde u pro losti morale da imaju prave majke. Izgubljena u vr emenu pre akslotl rezervoara ivela je ena koja ga je rodila... i volela. Da, volel a ga zato to je bio njeno dete. Ako je to lice na zidu bila njegova majka, kako j e njena slika prona la put dovde? Nije mogao da prepozna lice, ali je eleo da je to njegova majka. Ovo iskustvo ga je upla ilo, no strah nije odagnao elju da ga ponovo do ivi. Ko god da je bila ta mlada ena, njeno prolazno prisustvo ga je muilo. Onaj stranac u njemu znao je tu mladu enu. Bio je siguran u to. Ponekad je eleo da on bude taj stranac samo za tren - dovoljno dugo da prikupi sva ta skrivena seanja - ali se pla io ove elje. Mislio je da e izgubiti svoje stvarno bie ukoliko stranac prodre u n jegovu svest. Da li bi to bilo kao smrt? pitao se.

Dankan je bio svedok smrti pre no to je napunio est godina. Njegovi uvari o dbili su napad uljeza, pri emu je jedan od njih poginuo. Ubijena su i etiri uljeza . Dankan je posmatrao kako donose pet le eva u Tvravu - mlitavih mi ia, sa rukama koje su se vukle po tlu. Ne to su tastveno i ezlo je iz njih. Ni ta nije ostalo to bi priziva o seanja - sopstvena ili straneva. Onu petoricu odneli su negde u dubinu Tvrave. uo je kasnije od jednog uvara da su etiri uljeza napunjena ' erom'. Bio je to prvi susret sa predstavom o iksija nskoj sondi. "Iksijanska sonda mo e da provali ak i u mozak mrtve osobe", objasnila mu j e Geasa. ' era' je droga koja te titi od te sonde. elije e ti biti potpuno mrtve pre no to nestane destva droge." Umee slu anja kazalo je Dankanu da su na uljezima sprovedena istra ivanja i n a druge naine. Ti drugi naini mu nisu bili obja njeni, ali je on slutio da u pitanju moraju biti tajne stvari Bene Geserita. Mora da su o ivljavale mrtvog i izvlaile p odatke iz nevoljnog tela. Dankan je zami ljao kako obezlieni mi ii postupaju po volji satanskog posmatraa. Taj posmatra uvek je bila vangiju. Ovakve slike ispunjavale su Dankanov um uprkos svim moguim naporima njego vih uiteljica da odagnaju 'ludosti koje je izmi ljalo neznala tvo'. Uiteljice su mu go vorile da su takve fantastine lagarije vredne jedino za stvaranje straha od Bene Geserita meu neposveenima. Dankan je odbijao da veruje da je jedan od posveenih. Po smatrajui neku asnu majku uvek je mislio: Ja nisam jedan od njih! Od nedavno najistrajnija je bila Lusila. "Religija je izvor energije", g ovorila je. "Mora da sagleda tu energiju. Ona se mo e usmeriti za ispunjenje na ih cil jeva." Njihovih ciljeva, a ne mojih, mislio je. Zami ljao je vlastite ciljeve i projektovao u ma ti predstave o tome kako po beuje Sestrinstvo, a posebno vangiju. Dankan je oseao da su njegove ma tarske projekc ije bile zapravo podsvesna stvarnost koja je delovala na njega sa mesta na kome je prebivao onaj stranac. Ali nauio je da klima glavom i odaje utisak da on, takoe , nalazi da je takva religiozna lakovernost zabavna. Lusila je otkrila tu podeljenost u njemu i rekla vangijui: "On misli da s e mistinih sila treba pla iti i, ako je mogue, izbegavati ih. Dok god bude ustrajava o u tom uverenju nee moi da naui da koristi na e najsu tastvenije znanje." Sastale su se radi neeg to je vangiju zvala 'redovnom ocenjivakom sednicom'; njih dve same u vangijuinoj radnoj sobi. Bilo je vreme neposredno po zavr etku lag ane veere. Zvuci Tvrave oko njih govorili su o smeni - poinjale su none patrole, dok je osoblje razre eno du nosti u ivalo jedan od svojih kratkih predaha. vangijuina radn a soba nije bila izolovana od takvih zvukova, to je bio rezultat hotimine majstori je novatora u slu bi Sestrinstva. Uve bana ula asne majke mogla su da otkriju mnoge st vari po zvucima oko nje. vangiju je oseala da sve vi e gubi u ovim 'ocenjivakim sednicama'. Bilo je sv e oitije da Lusilu nisu mogle da pridobiju one koje su se suprotstavljale Tarazi. Lusila je, isto tako, bila otporna na smi ljena izvrdavanja asne majke. Najstra nije od svega bilo je to to su Lusila i Teg saop tavali injenice o mentalnim sposobnosti ma ovog gole. Opasno do krajnjih granica. Kao dodatak svim problemima, u vangijui je postojano raslo po tovanje prema Lusili. "On misli da mi koristimo okultne sile da bismo primenjivali na e ve tine", ree Lusila. "Kako je mogao da stekne tako nastranu predstavu?" vangiju oseti da ju je ovo pitanje dovelo u nepovoljan polo aj. Lusila je v e znala da je to uinjeno da bi se gola oslabio. Lusila je umela da ka e: 'Neposlu nost je zloin protiv na eg Sestrinstva!' "Ako eli na e znanje jamano e ga dobiti od tebe", primeti vangiju. Bez obzira na to koliko je bilo opasno ovo je, sa vangijuinog stanovi ta, svakako bila istina. "Njegova elja za znanjem je moje najbolje merilo", ree Lusila, "ali obe zn amo da to nije dovoljno." U Lusilinom glasu nije bilo prekora, ali vangiju je ipa k oseala njegovo stalno prisustvo. Prokleta bila! Poku ava da me pridobije! pomisli vangiju. Nekoliko odgovora vrzmalo se po vangijuinoj svesti: Nisam odbila da izvr im nareenja. Tja! Odvratno izvinjenje! "Prema goli je postupano u skladu sa uobiajen

im nainom obuke Bene Geserita." Neodgovarajue i neistinito. Uz to, ovaj gola nije bio obian predmet obrazovanja. U njemu su postojale dubine koje su bile ravne oni ma kod neke potencijalne asne majke. U tome je i bio problem. "Nainila sam neke gre ke", ree vangiju. Tako! Bio je to dvosekli odgovor koji bi druga asna majka mogla da uva i. "Nisi napravila gre ku kada si ga o tetila", uzvrati Lusila. "Ali propustila sam da predvidim da neka druga asna majka mo e da otkrije t e tokove u njemu", ree vangiju. "On eli na e moi samo da bi pobegao od nas", objasni Lusila. "Razmi ljaj na sl edei nain: 'Jednoga dana znau koliko i one i pobediu.'" Po to vangiju ni ta ne odgovori, Lusila dodade: "Lukavo. Ako pobegne, moraemo da ga uhvatimo i same uni timo." vangiju se nasme i. "Ne nameravam da ponovim tvoju gre ku", ree Lusila. "Otvoreno ti ka em ono to znam da e i sama u svakom sluaju videti. Sada shvatam zbog ega je Taraza poslala Uti skivaicu jednom mladom goli." vangijuin osmeh i eze. " ta ti ini ?" "Vezujem ga za sebe na nain na koji vezujemo sve na e akolite za svoje uitel je. Postupam sa njim sa iskreno u i odano u kao da je jedan od nas." "Ali on je mu ko!" "Tako da e zainska agonija razre iti taj sukob, no ni ta vi e od toga. Mislim da se odaziva u tom smislu." "A kada doe vreme za poslednji stepen utiskivanja?" upita vangiju. "Da, to e biti osetljivo. Ti misli da e ga to uni titi. To je, uostalom, i bi o tvoj plan." "Lusila, Sestrinstvo nije jednodu no u tome da sledi Tarazine zamisli sa o vim golom. To ti je, svakako, poznato." Bio je to vangijuin najmoniji razlog, a injenica da ga je uvala za ovaj tren utak govorila je mnogo. Strahovi da bi mogli proizvesti novog Kvizac Haderaha bi li su duboko usaeni, a dugogodi nje razmirice po ovom pitanju u Bene Geseritu srazm erno jake. "On je primitivne genetske loze i nije uzgajan da bi postao Kvizac Hader ah", ree Lusila. "Ali Tleilaksi su intervenisali na planu njegovog genetskog naslea!" "Da, prema na im nalazima. Ubrzali su njegove nervne i mi ine reakcije." "Da li je to sve to su oni uinili?" upita vangiju. "Videla si nacrte elija", podseti je Lusila. "Kada bismo umele da uradimo ono to znaju Tleilaksi, oni nam ne bi bili p otrebni", ree vangiju. "Imale bismo sopstvene akslotl rezervoare." "Misli da su nam podvalili?" upita je Lusila. "Devet meseci je bio kod njih bez ikakvog na eg uvida!" "Naslu ala sam se svih ovih razloga", primeti Lusila. vangiju odmahnu rukama u znak predaje. "Ako je tako, onda je potpuno tvoj , asna majko. No, i posledice idu na tvoju du u. Ali me nee ukloniti s ovog polo aja be z obzira na to ta izvesti Kapitol." "Da uklonim tebe? Ne, nipo to. Ne elim da tvoja frakcija po alje nekog ko nam je nepoznat." "Postoji granica do koje mogu da podnesem tvoje uvrede", ree vangiju. "Postoji, takoe, granica do koje e Taraza trpeti tvoje izdajniko pona anje", odvrati Lusila. "Ako dobijemo novog Pola Atreida ili, neka mi Bog oprosti, novog Tiranin a, bie to Tarazaino delo", zakljui vangiju. "Prenesi joj da sam ja to rekla." Lusila ustade. "Mo da bi, isto tako, trebalo da zna da mi je Taraza ostavil a punu slobodu odluivanja o tome koliko melan a da dajem ovom goli. Ve sam poela da p oveavam njegove doze zaina." vangiju tresnu obema pesnicama po klupi. "Prokleti bili svi vi! Jo ete nas uni titi!" 11.

Tajna Tleilaksa mora biti u njihovoj spermi. Na e provere dokazuju da njih ova sperma nije nosilac napredovanja u pravolinijskom genetskom vidu - javljaju se prekidi. Svaki Tleilaks koga smo ispitivali ima svoje unutra nje bie koje je skr iveno od nas. Oni su prirodno imuni na iksijansku proveru. Tajanstvenost na najd ubljoj ravni njihov je najjai oklop i najjae oru je. Analiza Bene Geserita, ifra Arhive BTXX44LWOR

Tog jutra, etvrte godine eaninog boravka u sve tenikom svetili tu, izve taji dou ka izazvali su rasplamsavanje posebnog zanimanja meu posmatraima Bene Geserita na Rakisu. "Bila je na krovu, veli ?" upita majka zapovednica rakiske Tvrave. Tamalane, zapovednica, slu bovala je prethodno na Gamuu i znala je vi e od v eine o tome kakvom se spajanju Sestrinstvo nadalo na ovom mestu. Dou nikov izve taj p rekinuo je Tamalanin doruak od limunovog kompota sa dodatkom melan a. Glasnik je st ajao mirno pored stola dok je Tamalane nastavila sa obedovanjem po to je ponovo pr oitala izve taj. "Da, na krovu, asna majko", ree glasnik. Tamalane podi e pogled prema glasniku. Bila je to Kipuna, domorotkinja sa Rakisa, akolit pripremana za obavljanje osetljivih lokalnih du nosti. Gutajui zalog aj kompota, Tamalane ree: "'Vratite ih!' Da li su to tano bile njene rei?" Kipuna kratko klimnu. Razumela je pitanje. Da li je eana govorila ono to j oj je prethodno nareeno? Tamalane se vrati prouavanju izve taja, tragajui za osetljivim znacima. Bilo joj je milo to su poslali ba Kipunu. Tamalane je uva avala sposobnost ove rakiske en e. Kipuna je imala meke, oble crte lica i kovrd avu kosu kakva se esto sretala meu p ripadnicima rakiske sve tenike klase, ali ne i kovrd av mozak ispod te kose. " eana je bila ljuta", nastavi Kipuna. "'Topter je pro ao blizu vrha krova i ona je unutra sasvim jasno raspoznala dva okovana zatvorenika. Znala je da ih v ode u pustinju da umru." Tamalane spusti izve taj i osmehnu se. "Pa je naredila da joj ih vrate. Sm atram da je njen izbor rei oaravajui." "Vratite ih?" upita Kipuna. "To mi deluje kao sasvim prosta naredba. ta j e tu oaravajue?" Tamalane se divila neposrednosti zanimanja ove akolitke. Te ko se moglo do goditi da Kipuna propusti priliku da naui kako dejstvuje um prave asne majke. "Nije to onaj deo njenog istupa koji me zanima", ree Tamalane. Ona se na e nad izve taj i glasno proita: "Vi ste ejtanove sluge, a ne sluge sluga." Tamalane po di e pogled prema Kipuni. "Videla si i ula ovo svojim oima i u ima?" "Da, asna majko. Procenjeno je da je va no da vas lino izvestimn, u sluaju da imate jo kakvih pitanja." "Jo ga zove ejtan", primeti Tamalane. "Kako to mora da ih jedi. No, sam Ti ranin je rekao: 'Zvae me ejtan.'" "Videla sam izve taje iz riznica pronaenih u Dar-es-Balatu", ree Kipuna. "Nije bilo odlaganja u pogledu vraanja dvojice zatvorenika?" upita Tamala ne. "To je izvr eno onoliko brzo koliko je bilo potrebno da se poruka prenese do 'toptera, asna majko. Vratili su ih u roku od nekoliko minuta." "Znai da su je sve vreme posmatrali i oslu kivali. Dobro. Da li je eana odal a bilo kakav znak da poznaje dvojicu zatvorenika? Da li je izmeu njih tada izmenj ena bilo kakva poruka?" "Sigurna sam da su oni stranci za nju, asna majko. Dva obina oveka iz ni ih s lojeva, prilino prljavo i sirotinjski odevena. Zaudarali sa na prljav tinu atrlja ok o perimetra." " eana je naredila da im skinu okove, a potom je razgovarala sa tim neopra nim parom. A sada da ujemo njene rei: ta je rekla?" "'Vi ste moj narod.'" "Divno, divno", ree Tamalane. " eana je zatim naredila da ih odvedu, da ih okupaju i daju im novu odeu pre no to ih oslobode. Ka i mi njenim reima ta je usledilo

?"

"Pozvala je Tueka, koji je do ao sa tri savetnika-pomonika. Bila je to... g otovo svaa." "U memorijskom zanosu, molim", ree Tamalane. "Ponovi razgovor za mene." Kipuna sklopi oi, duboko udahnu i utonu u memorijski zanos. A onda: " eana ka e: 'Ne dopada mi se kad hranite ejtana mojim ljudima.' Savetnik Stiros uzvraa: 'O ni su rtvovani ai'Huludu!' eana uzvikuje: ' ejtane.' eana zatim besno udara stopalama po podu. Tuek se na e: 'Dosta, Stirose. Neu da ujem vi e ni rei neslaganja.' eana ih pi a: 'Kada ete uvideti?' Stiros poku ava ne to da ka e, ali ga Tuek uutkuje pogledom i vel i: 'Uvideli smo, sveto dete.' eana zatim ka e: ' elim...'" "Dosta", ree Tamalane, a onda joj se obrati: "Vrati se na svoje mesto, Ki puna. Obavila si posao, zaista, vrlo dobro." "Hvala, asna majko." "Sve tenici e biti prenera eni", primeti Tamalane. " eanina elja je za njih nare nje zato to Tuek veruje u nju. Prekinue da koriste crve kao instrument ka njavanja." "Ona dva zatvorenika", zapoe Kipuna. "Da, vrlo pronicljivo sa tvoje strane. Ta dva zatvorenika e priati ta im se dogodilo. Pria e biti neminovno preuveliana. Ljudi e poeti da govore kako ih eana t od sve tenika." "Zar to nije upravo ono to ona i ini, asna majko?" "Ahhh, ali razmotri izbor koji se na taj nain stvara sve tenicima. Oni e raz viti druge oblike ka njavanja - bievanja i izvesna uskraivanja. Sa smanjenjem straha od ejtana, zbog Sione, pojaae se strah od sve tenika." U roku od dva meseca Tamalanini izve taji Kapitolu sadr ali su potvrdu njeni h vlastitih rei. "Oskudna sledovanja, pogotovo oskudba sledovanja vode, postala su preovl aujui oblik kazne", izve tavala je Tamalane. "Glasine nezadovoljstva dospele su i do najudaljenijih oblasti Rakisa, a uskoro e se pro iriti i na mnoge druge okolne pla nete." Tamalane je bri ljivo razmotrila mogue posledice svog izve taja. Njega e videt i mnoge oi, ukljuujui i neke koje nisu bile naklonjene Tarazi. Bilo koja asna majka mogla je da stvori predstavu o tome ta se, zapravo, dogaalo na Rakisu. Mnogi su na Rakisu videli eanin dolazak na divljem crvu iz pustinje. Poku aj sve tenika da sve o baviju velom tajne bio je onemoguen ve u samom poetku. Nezadovoljena radoznalost te i la je stvaranju sopstvenih odgovora. Nagaanja su esto bila opasnija od istine. Prethodni izve taji govorili su o deci koja su dovoena da bi se igrala sa ea nom. Veoma mnogo doterivane prie o takvoj deci bile su ponavljane uz dalja iskriv ljavanja, i ta iskrivljavanja bila su revnosno dostavljana Kapitolu. Ona dva zat vorenika, koja su vraena na ulice u novim odelima, samo su doprinosila mitu koji je rastao. Sestrinstvo, umetnice u mitologiji, raspolagale su na Rakisu spremnom energijom koju je trebalo tanano pojaati i usmeriti. "Nahranile smo elju za ispunjenjem verovanja kod stanovni tva", izvestila j e Tamalane. Razmi ljala je o takvim frazama koje je izmislio Bene Geserit dok je z avr avala svoj poslednji zalogaj. " eana je ono to smo dugo ekale." Bila je to odve jednostavna tvrdnja da bi se njeno znaenje moglo pro iriti b ez neprihvatljivih iskrivljavanja. " ai-Huludovo dete je do lo da kazni sve tenike!" Ovo je, ve, bilo unekoliko slo enije. Nekoliko sve tenika je izgubilo ivot u m ranim sokacima, to je bila posledica burnog nezadovoljstva stanovni tva. To je podst aklo pojaanu budnost u redovima sve tenika organa reda, ije su dalje posledice bile predvidljive nepravde nano ene stanovni tvu. Tamalane je na sve teniku delegaciju koja je saekala eanu gledala kao na rezu ltat nemira meu Tuekovim savetnicima. Njih sedmorica predvoeni Stirosom upali su z a vreme eaninog doruka zajedno sa jednim detetom sa ulice. Znajui da e se ovo zbiti, Tamalane je bila potpuno spremna, obezbediv i tajnu zabele ku o dogaaju u kojoj su s ve rei bile ujne, svaki izraz vidljiv, a misli sasvim jasne uve banom oku asne majke. "Mi smo ga rtvovali ai-Huludu", pobunio se Stiros. "Tuek ti je rekao da se ne spori sa mnom oko toga", rekla je eana. Kako su se sve tenice smejale zbunjenosti Stirosa i ostalih sve tenika!

"Ili ai-Hulud...", zapoeo je Stiros. " ejtan!" ispravila ga je eana, a u njenom izrazu lica lako se dalo proitati : Da li ovi glupi sve tenici i ta znaju? "Ali mi smo uvek mislili..." "Niste bili u pravu!" eana je tresnula stopalom po podu. Stiros se preporodio kao da mu je potrebna pouka: "Da li treba da veruje mo da je i ai-Hulud, Podeljeni bog, ejtan?" Kakva je on preispoljna budala, pomisli Tamalane. ak bi i jedna pubertetl ijka mogla da ga zbuni, ba kao to je eana i nastavila da ini. "Svako dete sa ulice zna to gotovo istog asa kad prohoda!" dreknula je ean a. Stiros je lukavo rekao: "Otkud zna ta je u glavama uline dece?" "Ti si znao kad sumnja u mene!" optu ila ga je eana. Bio je to odgovor koji je nauila esto da koristi, znajui da e dopreti do Tueka i izazvati nepriliku. I Stiros je to vrlo dobro znao. ekao je oborenih oiju dok mu je eana, govor ei sa velikim strpljenjem kao da nekom detetu pria basnu, obja njavala da i bog i avo , ili pak obojica u isti mah, mogu da prebivaju u pustinjskom crvu. Jedino pravo ljudskih bia je da prihvate ovu injenicu. Nije bilo dato ljudima da odluuju o takv im stvarima. Stiros je slao ljude u pustinju zbog ispovedanja ovakve jeresi. Njegov i zraz lica (koji je tako valjano zabele en u analizama Bene Geserita) govorio je da su takve ludake predstave uvek poticale iz kala na dnu rakiske gomile. Ali sada! Morao je da pristane na Tuekovo uporno tvrenje da je eana govorila jevaneosku isti nu! Gledajui u zabele ke, Tamalane je razmi ljala kako lonac ba dobro kljua. To je i prenela Kapitolu. Sumnje su razdirale Stirosa: sumnje na sve strane, osim u po gledu stanovni tva i njegove odanosti eani. Dou nici blisku Tueku govorili su da je ak i on poeo da sumnja u mudrost svoje odluke da likvidira istoriara-lokutora Dromin da. "Da li je Dromind bio u pravu kad je sumnjao u nju?" pitao je Tuek svoje pristalice. "Nemogue!" odgovarale su ulizice. A ta su drugo i mogli da ka u? Visoki sve tenik nije mogao da napravi gre ku u takvim odlukama. Bog to ne bi dozvolio. eana ga je, ipak, oigledno zbunjivala. Gur nula je odluke mnogih prethodnih visokih sve tenika u stra an limb. Na sve strane bi la su nu na nova tumaenja. Stiros je nastavljao da vr i pritisak na Tueka: " ta mi, zapravo, znamo o nj oj?" Tamalane je imala potpun uvid u najsve ije rasprave o ovom pitanju. Stiros i Tuek su nasamo raspravljali do duboko u no; samo njih dvojica (tako su mislili ) u Tuekovim odajama, udobno zavaljeni u bledoplave psu-naslonjae, sa kompotom pr o etim melan om na domak ruke. Tamalanine holofotografije ovog sastanka otkrivale su jednu utu sjajnu kuglu koja je lebdela na svojim suspenzorima tik iznad njih dvo jice, s tim to je svetlost bila prigu ena da ne bi optereivala njihove umorne oi. "Mo da ono, kada smo je prvi put ostavili u pustinji sa udaraem, nije bila valjana provera", zapoe Stiros. Bila je to lukava izjava. Tuek je bio poznat po tome to nije imao osobito slo enu svest. "Nije bila valjana provera? ta hoe time da ka e ?" "Mo da Bog ipak tra i od nas da sprovedemo drugaije provere." "Video si svojim oima! Puno puta je razgovarala sa Bogom u pustinji!" "Da!" Stiros je gotovo podskoio. Jasno, bio je to odgovor koji je pri eljki vao. "Ako ona mo e da ostane neozleena u prisustvu Boga, mo da je sposobna da i druge naui kako se to posti e." "Sea se njene srd be kada smo joj to predlo ili?" "Mo da nismo pristupili problemu na sasvim ispravan nain." "Stirose! ta ako je to dete u pravu? Mi slu imo Podeljenog boga. Dugo i ozb iljno razmi ljam o tome. Zbog ega bi se Bog podelio? Nije li to Bogova krajnja prov era?" Izraz na Stirosovom licu govorio je da je ovo bila upravo ona vrsta ment

alne gimnastike koje se njegova frakcija pla ila. Poku ao je da odvrati Visokog sve te nika, ali se Tuek nije dao skrenuti sa jednosmerne staze koja se strmoglavljival a u metafiziku. "Krajnja provera", ostao je pri svom Tuek. "Videti dobro u zlu i zlo u d obru." Izraz na Stirosovom licu mogao se opisati samo kao u asnutost. Tuek je bio Bogov vrhovni miropomazanik. Nijedan sve tenik nije smeo da sumnja u to! Ono to bi se sada moglo dogoditi, ukoliko Tuek obnaroduje jedno takvo mi ljenje, pretilo je da uzdrma same temelje sve tenikog autoriteta! Stoga je bilo razumljivo to se Stiro s pitao da li je kucnuo as da ukloni svog visokog sve tenika. "Nikada mi ne bi palo na pamet da ka em da bih mogao da se upu tam u rasprav e o tako dubokim idejama sa mojim visokim sve tenikom", nastavio je Stiros. "Ali m o da mogu da iznesem predlog koji bi razre io mnoge sumnje." "Hajde, predlo i", slo i se Tuek. "U njenu odeu bi se mogli ugraditi veoma tanani instrumenti. Tako bismo m ogli da ujemo kako razgovara sa..." "Misli li da Bog ne bi znao ta smo uradili?" "Takva misao mi nikad nije pro la kroz svest!" "Neu da joj nareujem odlaske u pustinju", usprotivio se Tuek. "Ako to bude njena odluka?" Stirosov izraz lica govorio jke kako se iz p etnih ila trudi da se dodvori. "Mnogo puta je to uinila." "Odavno ve nije. ini se kao da je izgubila potrebu da se savetuje sa Bogom ." "Zar ne bismo mogli da je navedemo na to?" Stiros je bio uporan. "Na koji nain?" " eana, kada e ponovo razgovarati sa Ocem? Zar ne udi da jo jednom bude u Nje om prisustvu?" "To pre zvui kao podbadanje nego kao navoenje." "Samo predla em da..." "Ovo sveto dete nije nikakav glupak! Ona razgovara sa Bogom, Stirose. Bo g bi nas mogao te ko kazniti zbog ovakvih pretpostavki." "Zar je Bog nije spustio meu nas da bismo je prouili?" nastavljao je Stiro s. Ovo je, prema Tuekovom mi ljenju, bilo previ e blizu Dromindovoj jeresi. Upu tio je Stirosu zlokoban pogled. "Ono to hou da ka em", brzo je dodao Stiros, "jeste da je Bog izvesno hteo d a mi uimo od nje." Tuek je ovo rekao sebi ve mnogo puta, nikada ne uspev i da u svojim reima uje udan odjek Dromindovih rei. "Nju nipo to ne treba podbadati i proveravati", zakljuio je Tuek.

"Tako mi nebesa!" uzviknuo je Stiros. "Biu duh svete opomene. I o svemu to nauim od svetog deteta smesta u vas izvestiti." Tuek je samo klimnuo. Imao je vlastite naine da se uveri da li je Stiros govorio istinu. O podsticajima i proverama koje su usledile Tamalane i njeni pouzdanici odmah su obavestili Kapitol. " eana ima zami ljen izgled", izvestila je Tamalane. Za asne majke na Rakisu i one koje su bile obave tavane taj zami ljen izgled imao je jasno tumaenje. eanini preci bili su odavno mrtvi. Stirosova nametanja iza zivala su kod deteta e nju za zaviajem. eana je mudro utala, ali je bilo jasno da mnog o razmi lja o svom ivotu u pionirskom selu. Uprkos svim strahovima i opasnostima, t o su oito bila srena vremena za nju. Seala se smeha, eprkanja po pesku, lovljenja kor piona u pukotinama seoskih ud erica, nju kanja delia zaina meu dinama. Na osnovu eanini ponavljanih putovanja u istu oblast, Sestrinstvo je srazmerno tano moglo da odre di mesto nestalog sela i nasluti ta se sa njim moglo dogoditi. eana je esto zurila u jednu od Tuekovih starih karti na zidu svoje odaje. Kao to je Tamalane i oekivala, eana je jednog jutra zabola prst u mesto na karti na koje je ve mnogo puta odlazila. "Odvedite me tamo", naredila je eana svoj im uvarima.

Pozvan je 'topter. Dok su sve tenici udno oslu kivali kako 'topter lebdi visoko iznad njih, eana se jo jednom suoila sa svojim nepobedivim protivnikom u pesku. Tamalane i njeni sv e tenici ukljuili su se u sve teniko strujno kolo, posmatrajui tok dogaaja sa velikom jom. Ni ta to bi bio makar daleki nagove taj nije ostalo od sela na pustari izmeu d ina, gde je eana naredila da je spuste. Ovoga puta, meutim, upotrebila je udara. Jo jedan od Stirosovih lukavih predloga udru en sa bri ljivim uputstvima o upotrebi ovo g prastarog sredstva za prizivanje Podeljenog boga. Crv je do ao. Tamalane je posmatrala prizor na vlastitom relejnom projektoru, razmi ljaj ui o crvu samo kao o osrednjem udovi tu. eana je stajala svega na oko tri metra ispre d zjapeih usta. Posmatrai su mogli razgovetno da uju plamsanje crvovih unutra njih va tri. "Hoe li mi rei za to si to uinio?" upitala je eana. Nije ustuknula od crvovog vrelog daha. Pesak je pucketao ispod udovi ta, no ona nijednim znakom nije pokazivala da to uje. "Odgovori mi!" naredila je eana. Nikakav glas nije potekao od crva, ali se inilo da eana slu a dr ei glavu nagnu tu na stranu. "Onda se vrati odakle si do ao", naredila mu je eana. Mahnula je crvu da id e. Crv se pokorno povukao i vratio pod pesak. Sve tenici su danima raspravljali o ovom kratkom susretu, dok ih je Sestri nstvo gotovo sa veseljem pijuniralo. eana se nije mogla podvri ispitivanju a da ne zna da je bila prislu kivana. Kao i do tada, odbila je da ka e bilo ta o svojoj poset i pustinji. Stiros je produ io sa svojim lukavim podbadanjima. Ishod je bio upravo ona kav kakav je Sestrinstvo oekivalo. Bez ikakvog upozorenja, eana bi se probudila ne kog dana i rekla: "Danas u poi u pustinju." Ponekad je koristila udara, a ponekad ga je prizivala igrom. Daleko na pe sku, izvan vidika Kina ili bilo kog drugog naseljenog mesta, crvi su joj dolazil i. eana je sama stajala ispred crva i razgovarala s njim, dok su ostali slu ali. Ta malane je dr ala da su prikupljene zabele ke koje su prolazile kroz njene ruke na pu tu do Kapitola oaravajue. "Trebalo bi da te mrzim!" Kakav je mete ovo izazvalo meu sve tenicima! Tuek je hteo da sazove otvorenu raspravu: "Da li bi trebalo da svi mrzimo Podeljenog boga i u isti mah da ga vo limo?" Stiros je jedva spreio ovaj predlog tvrdnjom da bo je elje nikad nisu iskaza ne u jasnom obliku. eana je jednom upitala jednog od svojih d inovskih posetilaca: "Hoe li me pus titi da te ponovo uzja em?" Kada se pribli ila crv je ustuknuo i nije joj dozvolio da se popne. Drugom prilikom je upitala: "Moram li da ostanem sa sve tenicima?" Taj isti crv bio je izlo en mno tvu pitanja, a meu njima i sledeim: "Gde odlaze ljudi kada ih pojede ?" "Za to su ljudi la ljivi prema meni?" "Da li bi trebalo da kaznim rave sve tenike?" Tamalane se nasmejala na ovo poslednje pitanje, pomi ljajui na pometnju koj u e ono prouzrokovati meu Tuekovim ljudima. Njene uhode pravovremeno su je obavest ile o u asu koji je zahvatio sve tenike. "Kako joj je On odgovorio?" pitao je Tuek. "Da li je iko uo Bogov odgovor ?" "Mo da se on obraa neposredno njenoj du i", usudio se jedan savetnik. "To je!" Tuek se grevito uhvatio za ovo tumaenje. "Moramo da je upitamo ta joj je Bog rekao da uini." eana je odbila da ue u takvu raspravu.

"Ona ima prilino jasnu procenu sopstvenih moi", izvestila je Tamalane. "Ne odlazi preesto u pustinju, uprkos Stirosovim podstrekivanjima. Kao to smo mogle oe kivati, privlanost takvih izleta je i ilela. Strah i ushienje e je jo neko vreme vui o dok sasvim ne izblede. Nauila je, meutim, jednu delotvornu naredbu: 'Odlazi!'" Sestrinstvo je ovo oznailo kao va nu taku u razvoju dogaanja. Imajui u vidu da joj se ak i Podeljeni bog pokoravao, te ko da su neki sve tenik ili sve tenica mogli d ovoditi u pitanje njeno pravo da izrie takvu naredbu. "Sve tenici grade kule u pustinji", izve tavala je Tamalane. "Potrebna su im bezbednija mesta sa kojih bi posmatarali eanu kada tamo odlazi." Sestrinstvo je predvidelo takav potez, pa je ak i samo podstaklo ubrzavan je ovih projekata. Svaka kula imala je vlastitu zamku za vetar, osoblje za njeno odr avanje, vodene prepreke, vrhove i ostale inioce civilizacije.. Svaka je predst avljala malu zajednicu, a sve zajedno irile su utvrene oblasti Rakisa sve dublje u predele kojima su do tada vladali crvi. Pionirska sela vi e nisu bila nu da i ovakva promena pripisana je eani u zasl ugu. "Ona je na a sve tenica", govorilo je stanovni tvo. Tuek i njegovi savetnici bili su kao na iglama: ejtan i ai'Hulud su jedno isto telo? Stiros je danonono iveo u strahu i da bi Tuek mogao da obnaroduje ovu in jenicu. Stirosovi savetodavci konano su odbacili predlog da se Tuek ukloni. Jedan drugi predlog - da sve tenica eana do ivi koban udes - nai ao je na u asavanje kod svih, pa je ak i Stiros smatrao da bi to bila prevelika opasnost. "ak i ako uklonimo ovaj trn u oku, Bog bi mogao da nas pohodi na jo stra nij i nain", rekao je on. Pri tom je upozorio: "Najstarije knjige ka u da e nas predvodi ti jedno malo dete." Stiros je bio samo jedan meu onima koji su na eanu gledali kao na ne to ne s asvim smrtno. Bilo je primetno da su oni koji su sve vreme bili oko nje, ukljuujui Caniju, poeli da je vole. Bila je tako dovitljiva, tako bistra i osetljiva. Mnogi su zapazili da je ova rastua naklonost prema eani dotakla ak i samog Tueka. Sestrinstvo je odmah uoavalo ljude koji su bili dotaknuti ovom moi. Bene G eserit je imao naziv za ovaj drevni obrazac: irenje obo avanja. Tamalane je prenosi la vesti o dubokim promenama koje se dogaaju na Rakisu, naroito od trenutka kada s u ljudi irom planete poeli da se mole eani umesto ejtanu ili ak ai-Huludu. "Ljudi vide da se eana zala e za najslabije", izve tavala je Tamalane. "To je poznat obrazac. Sve ide po planu. Kada ete poslati tog golu?" 12. Spolja nja povr ina balona uvek je vea od sredi ta te proklete stvari! U tome j e itava stvar u vezi sa Ra trkavanjem! Odgovor Bene Geserita na predlog Iksa da se po alju nove istra ivake sonde meu Izgubljene. Jedan od br ih svetlosnih brodova Sestrinstva prebacio je Milesa Tega do E snafovog transportera koji je kru io oko Gamua. Nije mu se dopadalo to ba sada mora da napusti Tvravu, ali ova stvar je imala jasno prvenstvo. Intuitivno je oseao da sa itavim poduhvatom ne to nije u redu. U svojih tri stotine godina iskustva Teg je nauio da veruje intuiciji. Stvari se nisu dobro razvijale na Gamuu. Svaka patrol a, svaki izve taj udaljenih senzora, saop tenja Patrinovih pijuna u gradovima - sve j e dolivalo ulje na vatru Tegovog nemira. Teg je na svoj mentatski nain osetio to prerasporeivanje snaga oko Tvrave i unutar nje. Nareenje da joj se javi na Esnafovom transporteru, pripravan za okr aj , do lo je, meutim, od same Taraze sa nepogre ivim utvrivaem ifre. Teg se na svetlosnom brodu koji ga je nosio navi e pripremao za borbu. Izv r io je pripreme koje su se mogle izvr iti. Lusila je bila upozorena. Imao je povere nja u Lusilu. Sa vangijuom je bila druga stvar. Imao je vrstu nameru da sa Tarazom raspravi o nekoliko bitnih promena u gamuuskoj Tvravi. Morao je, meutim, najpre d

a odnese pobedu u jo jednoj bici. Teg nije gajio ni najmanje sumnje da mu predsto ji okr aj. Dok je svetlosni brod pristajao, Teg osmotri ulaz letelice i ugleda d inov ski simbol Iksa unutar Esnafovog ukrasnog natpisa na tamnoj strani transportera. Ovu letelicu Esnaf je pretvorio u iksijanski mehanizam, zamenjujui tradicionalne navigatore ma inama. Na letelici je, izvesno, bilo iksijanskih tehniara koji su op slu ivali opremu. Ali tu se morao nalaziti i jedan pravi Esnafov navigator. Esnaf nikada nije sasvim stekao poverenje u ma inu, ak i dok je paradirao ovim preobraenim transporterima koji su poredstavljali svojevrsnu poruku Tleilaksima i Rakijanci ma. Pogledajte: nije nam bezuslovno potreban va melan ! To je bila objava sadr ana u onom d inovskom simbolu Iksa na boku svemirskog broda. Teg oseti blag trzaj pristani nih sidri ta i uvue dubok umirujui dah. Oseao se kao i uvek pred bitku: ispra njen od svih la nih snova. Bila je to gre ka. Razgovori n isu urodili plodom i sada je predstojao krvav boj... osim ako ne uspe da sve pre vlada na neki drugi nain. Bitke su u ova vremena retko kada bile masovne ali smrt je, ipak, bila svuda prisutna. To ga navede na pomisao o jednoj jo stalnijoj vrs ti gre ke. Ako ne mo emo miroljubivo da uskladimo na e razlike, ni i smo od ljudskih bia. Jedan uvar sa nepogre ivim obele jima Iksijanca poveo je Tega u prostoriju u kojoj je ekala Taraza. Du hodnika i pneumatskih cevi koje su ga nosile ka Tarazi T eg je motrio na znake potvrde tajnog upozorenja, sadr anog u poruci Vrhovne majke. Sve je izgledalo mirno i obino - uvar je izra avao du no po tovanje prema ba aru. "Bio s m zapovednik Tirega na Andioiu", ree uvar spominjui jedan spor koji je zamalo prera stao u bitku u kojoj je Teg prevladao. Stigli su do jednog ovalnog propusta u zidu obinog hodnika. Propust se ra stvori i Teg ue u prostoriju belih zidova i ugodne veliine - stolice sa kai evima, n izak poboni sto, sjajne kugle pode ene na utu svetlost. Ploa otvora skliznu u svoje z aptivae uz prilino ujan udar, ostaviv i njegovog vodia u hodniku. Jedna akolitka Bene Geserita razmae tananu zavesu koja je skrivala prolaz sa Tegove desne strane. Jedva primetno klimnu u njegovom pravcu. Vien je, Taraza e biti obave tena. Teg obuzda drhtanje mi ia u listovima. Okr aj! Nije pogre no protumaio Tarazino tajno upozorenje. Da li su njegove pr ipreme bile odgovarajue? Ovde se nalazila jedna crna stolica sa kai evima, sa njego ve leve strane, dugaak sto ispred nje i jo jedna stolica na drugom kraju stola. Te g se uputi do te strane sobe i stade da eka leima okrenut zidu. Opazio je da se na vrhu njegovih izama zadr ala mrka pra ina Gamua. udan miris u ovoj sobi. On pa ljivo onju i. era. Jesu li se Taraza i njeni lju di naoru ali protiv iksijanske sonde? Teg je uzeo svoju redovnu kapsulu ere pre neg o to se ukrcao na svetlosni brod. Previ e je bilo znanja u njegovoj glavi da bi se neprijatelju moglo dozvoliti da to iskoristi. injenica da je Taraza ostavila miri s ere oko svojih odaja podrazumevalo je ne to drugo: bilo je to saop tenje posmatrau ij e prisustvo nije mogla da sprei. Taraza ue u prostoriju kroz tananu zavesu. Teg odjednom pomisli kako izgl eda umorno. To mu se uini znaajnim zbog toga to su sestre bile sposobne da skrivaju zamor gotovo do trenutka kada su bile gotove da se onesveste. Da li je doista p osustala, ili je to bio jo jedan znak namenjen skrivenim posmatraima. Zaustaviv i se im je stupila u sobu, Taraza osmotri Tega. Ba ar je delovao mn ogo starije nego onda kad ga je poslednji put videla, pomisli Taraza. Du nost na G amuu uinila je svoje, ali nju ovo saznanje umiri. Teg je, dakle, predano obavljao svoj posao. "Tvoj hitar odziv je za uva avanje, Milese", ree ona. Uva avanje! Njihova dogovorena re za: 'Potajno nas posmatra jedan opasan ne prijatelj.' Teg klimnu i istovremeno upravi pogled prema zastorima odakle je Taraza do la. Taraza se osmehnu i koraknu u unutra njost sobe. Ni nagove taja o melan iskom ciklusu u Tegu, primeti ona. Tegove poodmakle godine uvek su izazivale sumnju da je pribegavao okrepljivanju uz pomo zaina. Ni ta kod njega nije otkrivalo makar i n

ajmanji nagove taj prepu tanja zainu, kome su katkad i najjai bili skloni kada bi oset ili da im se kraj pribli ava. Teg je nosio svoj stari kaput od uniforme visokog ba a ra, ali bez zlatnih inova na ramenima i kragni. Bio je to signal koji je ona nama h prepoznala. Poruivao joj je: 'Seti se kako sam ih zaradio, slu ei te. Nisam te ni ovog puta izneverio.' Oi koje su je prouavale imale su izraz uravnote enosti; nije im mogao promai ni najmanji trag prosuivanja. itava njegova pojava govorila je o unutra njem spokoju . Sve je to bilo u dubokom neskladu sa onim to se, po njenom znanju, moralo u ovo m trenutku dogaati u njemu. ekao je samo na njen znak. "Moramo u prvoj prilici probuditi na eg golu", ree ona. Mahnula mu je rukom da ga uutka, po to je zaustio da odgovori. "Videla sam Lusiline izve taje i znam da je suvi e mlad. No, od nas se zahteva da delamo." Shvatio je da je ova govorancija namenjena posmatraima. Da li se moglo ve rovati tim reima? "Izdajem ti nareenje da ga probudi ", ree ona i pri tom savi levi runi zglob u znak potvrde da je re o njihovom tajnom jeziku. Bila je dakle istina! Teg uputi hitar pogled prema zastorima koji su skr ivali prolaz kroz koji Taraza be e u la. Ko je tamo prislu kivao? Ustremio je svoje mentatske sposobnosti na problem. Nedostajali su mu iz vesni delovi, ali ga to nije zaustavilo. Jedan mentat mogao je da dejstvuje i be z odreenih delova - ukoliko je raspolagao sa dovoljno materijala da stvori obraza c. Ponekad je bio dovoljan i najpovr niji obris. Iz njega se dao sagledati skriven i oblik, a na osnovu toga mogao je da uklopi delove koji su nedostajali da bi do bio celinu. Mentati su, uostalom, retko kad raspolagali svim podacima koje bi po e leli, no on je bio izve ban da nasluuje obrasce, da prepoznaje sisteme i celine. Te g se u ovom trenutku podseti da je bio obuen i u krajnje vojnom smislu: obuavao si regruta da ve ba oru je, da uperi oru je na ispravan nain. Taraza ga je uperivala. Njegova procena situacije bila je potvrena. "Bie preduzeti oajniki poku aji da se na gola ubije ili zarobi pre nego to ga robudi ", ree ona. Prepoznao je njen ton: hladno analitiko pru anje podataka mentatu. To znai d a je shvatila da se on nalazi u mentatskom stanju. Mentatski tragalaki obrazac valjao se njegovim umom. Prvo, postojao je pl an Sestrinstva sa ovim golom koji je njemu bio najveim delom nepoznat, ali se na neki nain vrteo oko prisustva mladog enskog bia na Rakisu koje je (tako su priali) m oglo da zapoveda crvima. Gola Ajdaha: oaravajua osoba koja je u sebi imala jo ne to o d onoga zbog ega su ga Tiranin i Tleilaksi obnavljali bezbroj puta. Tu ta i tma Dan kana! Kakvu je uslugu taj gola pru ao kad Tiranin nije hteo da ga ostavi meu mrtvim a? A Tleilaksi: oni su izdvajali Dankana Ajdaha iz svojih akslotl- rezervoara hi ljadama godina, pa ak i posle Tiraninove smrti. Tleilaksi su prodali ovog golu Se strinstvu dvanaest puta, a Sestrinstvo im je to plaalo u najtvroj valuti: melan om i z vlastitih dragocenih zaliha. Zbog ega su Tleilaksi prihvatili plaanje u neemu to s u i sami proizvodili u tako obilatim koliinama? Oigledno: da iscrpe zalihe Sestrin stva. Bio je to poseban oblik pohlepe. Tleilaksi su kupovali prevlast - igra osv ajanja moi. Usredsredio se na Vrhovnu majku koja je mirno i ekivala. "Tleilaksi ubijaju gole da bi kontrolisali na e pode avanje vremena", ree on. Taraza klimnu, ali ni ta ne odgovori. Bilo je tu, dakle, jo neega. Ponovo je utonuo u mentatsko stanje. Bene Geserit je bio va no tr i te za Tleilakse, mada ne i jedini izvor, jer je pone to dolazilo i sa Rakisa, ali va no svakako, vrlo va no. Nije imalo smisla da Tle ilaksi otuuju tako znaajno tr i te, sem ukoliko nisu imali spremno neko jo znaajnije. Ko je jo mogao da vidi svoj interes u aktivnostima Bene Geserita? Bez sum nje Iksijanci. Ali Iksijanci nisu bili bog zna kakvo tr i te za melan . Prisustvo Iksa na ovoj letelici govorilo je o njihovoj nezavisnosti. S obzirom na to da su Iks ijanci i Ribogovornice zakljuili zajedniki sporazum, i Ribogovornice su se mogle i skljuiti iz tragalakog obrasca. Koja je, onda, velika sila ili skupina sila u ovoj vaseljeni posedovala. ..

Teg zaledi ovu misao kao da je povukao konice za poniranje 'toptera, pu taj ui um da slobodno leti, dok je u isti mah prebirao po ostalim mogunostima. Ne u ovoj vaseljeni. Obrazac je poprimio oblik. Bogatstvo. Gamu je preuzeo novu ulogu u njego vim mentatskim proraunima. Gamu je pre mnogo vremena bio uni ten od strane Harkonen a, napu ten poput raspadajue le ine koju su Danijanci vratili u ivot. Bilo je, meutim, razdoblja kada su ak i nade Gamua umele da zgasnu. Bez nada nije bilo ni snova. U spinjui se uz te svojevrsne septike jame, stanovni tvo je kod sebe razvilo jedino na josnovniji pragmatizam. Ako dejstvuje, dobro je. Bogatstvo. Prilikom prvog obilaska Gamua uoio je veliki broj bankarskih zgrada. Bile su ak i oznaene; poneke kao trezori Bene Geserita. Gamu je slu io kao upori te manipu lacije ogromnim bogatstvom. Banke koje je tada posetio da bi prouio mogunost njiho vog kori enja za hitno uspostavljanje veze vrati e mu se u svest u punoj svetlosti. S hvatio je da to mesto nije bilo ogranieno samo na planetarne poslove. Bila je to bankarska banka. Ne samo bogatstvo, ve Bogatstvo. U Tegovom umu nije se uspostavio Prvi obrazac, ali se steklo dovoljno to ga za probnu projekciju. Bogatstvo nije bilo od ove vaseljene. Ljudi iz Ra trkavan ja. itavo ovo mentatsko prouavanje nije trajalo du e od nekoliko sekundi. Teg po tpuno opusti mi ie i nerve, pogleda jo jednom Tarazu i krupnim koracima prie zaklonje nom ulazu. Zapazio je da ga Taraza nijednim migom nije upozorila da to ne ini. Ra zmaknuv i zastore, Teg se suoi sa ovekom gotovo svoje visine, u odei vojnikog kroja sa siu nim ukr tenim kopljima na okovratniku - lice je bilo grubo, vilice iroke, oi zelen e. Imao je izgled iznenaene pripravnosti: jedna ruka poivala je iznad d epa koji je bio dobrano ispupen, krijui oito neko oru je. Teg se osmehnu oveku, naglo spusti zastore i vrati se Tarazi. "Posmatraju nas ljudi iz Ra trkavanja", ree on. Taraza se opusti. Tegov postupak bio je vredan pamenja. Zastori se, kripnuv i, ustro razmako e. Visoki stranac ue i zaustavi se na dva koraka od Tega. Ledeni izraz besa okivao mu je lice. "Upozorio sam te da mu ne ka e !" Glas je imao boju rapavog baritona, sa nag laskom koji je Tegu bio nov. "A ja sam te upozorila na moi ovog mentata ba ara", odgovori Taraza. Izraz odvratnosti pree preko njenog lica. ovek ustuknu, a nagove taj straha pokaza mu se na licu. "Uva ena Nalo nice, ja. .. " "Da se nisi usudio da me tako oslovljava !" Tarazino telo se nape u borben i stav, kakav Teg nikada do tada nije imao priliku da vidi. ovek blago nakloni glavu. "Draga gospo, ne kontroli e ti ovde situaciju. Mor am te podsetiti na moja nareenja..." Teg je dovoljno uo. "Ona ovde kontroli e situaciju preko mene", ree on. "Pre nego to sam do ao ovamo, preduzeo sam odreene za titne mere. Ovo..." Osvrnuo se unaok olo i ponovo usmerio pogled na uljeza ije lice je sada poprimilo izraz opreznosti , "... nije ne-letelica. U ovom asu dva monitora na ih ne-letelica dr e vas na oku." "Nemate ansu da pre ivite!" zare a ovek. Teg se blagonaklono osmehnu. "Niko na ovoj letelici nema ansu da pre ivi." Stisnuo je vilice da bi podstakao nervni signal i aktivirao siu ni broja pulsa u svo joj lobanji. Broja obrazova grafike signale na pozadini njegovih vizuelnih centara . "Pri tom nema ni mnogo vremena da donese odluku." "Objasni mu kako si saznao da treba to da uini ", ume a se Taraza. "Vrhovna majka i ja imamo vlastita sredstva saobraanja", ree Teg. "Osim to ga, nije bilo potrebe da me upozori. Njen poziv bio je dovoljan. Vrhovna majka n a Esnafovom transporteru u ovakva vremena? Nemogue!" "orsokak", promumla ovek. "Mo da", ree Teg. "Ali ni Esnaf ni Iks ne bi rizikovali da budu izlo eni tota lnom napadu snaga Bene Geserita pod zapovedni tvom voe koga sam ja obuio. Mislim na ba ara Burzmalija. Va e upori te je upravo rastureno i i ezlo."

"Ni ta od svega ovoga nisam mu rekla", ree Taraza. "Upravo si bio svedok de jstvovanja jednog mentata ba ara kome, sumnjam, ima ravna u tvojoj vaseljeni. Razm isli o tome ukoliko ti padne na pamet da udari protiv Burzmalija, oveka koga je ob uio ovaj mentat." Uljez pree obamrlim pogledom od Taraze do Tega i ponovo do Taraze. "Evo ta je izlaz iz na eg prividnog orsokaka", ree Teg. "Vrhovna majka Taraza i njena pratnja odlaze sa mnom. Mora smesta da odlui . Vreme istie." "Blefirate." Nije bilo snage u njegovim reima. Teg se okrenu prema Tarazi i pokloni. "Bila je velika ast slu iti vas, asna vrhovna majko. Opra tam se sa vama." "Mo da nas smrt nee razdvojiti", ree Taraza. Bio je to tradicionalan pozdrav asne majke sebi ravnoj sestri. "Odlazite!" ovek grubih crta jurnu do zastrtog ulaza u hodnik i raskrili ga otkriv i dvojicu iksijanskih stra ara na ijim je licima lebdeo izraz iznenaenja. On im naredi grubim glasom: "Odvedite ih u njihov svetlosni brod." I dalje opu ten i miran, Teg ree: "Pozovite svoje osoblje, Vrhovna majko." Zatim se obrati oveku koji je stajao pokraj otvora. "Previ e ceni svoju ko u da bi bio dobar vojnik. Nijedan od mojih ljudi ne bi napravio ovakvu gre ku." "Na ovoj letelici su i prave Uva ene Nalo nice", za krguta ovek zubima. "Polo io sam zakletvu da u ih tititi." Teg napravi grimasu i okrenu se prema mestu gde je Taraza izvodile svoje ljude iz susedne prostorije: dve asne majke i etiri akolitke. Teg prepozna jednu od asnih majki: Darvi Odrade. Viao ju je on i ranije, izdaleka, ali su to ovalno l ice i divne oi zaista bili oaravajui: toliko nalik na Lusilu. "Imamo li vremena za upoznavanje?" upita Taraza. "Svakako, Vrhovna majko." Teg klimnu i stade da se rukuje sa svakom od ena koje mu je Taraza predst avljala. Kada su one oti le, Teg se okrenu prema uniformisanom strancu. "Uvek se mo ra voditi rauna o pristojnosti", ree Teg. "Inae smo ni i od ljudskih bia." Tek kada su se na li u svetlosnom brodu i kada Taraza sede pored njega, sa svojom pratnjom u blizini, Teg joj postavi neizbe no pitanje.

"Kako su vas zarobili?" Brod je stremio ka planeti. Ekran ispred Tega pokazivao je da se letelic a sa igom Iksa pokorila njegovoj naredbi da ostane u orbiti sve dok njegova skupi na ne dospe u bezbedan polo aj iza granice odbrambenog planetarnog sistema. Pre no to je Taraza mogla da odgovori, Odrade se nagnu preko ograde sedi ta koje ju je razdvajalo od njih i ree: "Opozvala sam ba arevu naredbu da se uni ti ona j Esnafov brod, majko." Teg ustro okrenu glavu i o tro pogleda Odrade. "Ali oni su vas zarobili, i. .." Smrknu se. "Kako ste znali da u ja..." "Milese!" Tarazin glas sadr ao je bespogovoran prekor. On se alostivo osmehnu. Da, po znavala ga je isto onoliko koliko i on samog sebe... i bolje u izvesnim pogledim a. "Nisu nas tek tako zarobili, Milese", ree Taraza. "Dopustile smo im da na s zarobe. Ja sam, tobo e, pratila Dar na putu za Rakis. Napustili smo na u ne-leteli cu na Raskr u i zatra ili najbr i Esnafov transporter. Svi u mom savetu, ukljuujui i Bur malija, slo ili su se da e ovi uljezi iz Ra trkavanja zaposesti transporter i odvesti nas do tebe, sa namerom da saznaju sve delove projekta sa golom." Teg je bio zaprepa en. Kakav rizik! "Znali smo da e nas spasiti", ree Taraza. "Burzmali je bio pripravan u sluaj u da ti ne uspe ." "Taj Esnafov brod koji ste po tedeli", zapoe Teg, "pozvae pomo i napasti na e.. ." "Nee napasti Gamu", prekide ga Taraza. "Premnogo razliitih snaga iz Ra trkav anja skupljeno je na Gamuu. Nee se usuditi da izazovu toliko neprijatelja." "Voleo bih da sam onoliko siguran u to koliko ste izgleda vi", neodluno e Teg.

"Budi siguran u to, Milese. Pored toga postoje i drugi razlozi da se ne uni ti Esnafov brod. Ustanovili smo da Iks i Esnaf stupaju u savezni tvo. To je lo e z a posao, ali neophodan im je svaki posao koji mogu da dobiju." "Osim ako nemaju va nije mu terije koje im nude vee zarade!" "Ahhh, Milese." Prozborila je glasom u kome se oseala zami ljenost. "Ono to mi, potonje Bene Geseritkinje, odista inimo, jeste nastojanje da stvari zadobiju mirniji tok, da postignu ravnote u. Zna to." Teg je prihvatio ovo kao istinu, ali ga zaokupi taj izraz 'potonje'... O va re sadr avala je u sebi prizvuk sabiranja rauna na samrti. Pre nego to je uspeo da postavi pitanje u vezi sa tim, Taraza produ i: "Sklone smo da najburnije situacije sreujemo izvan bojnog polja. Moram da priznam da za ovakav stav imamo da zahvalimo Tiraninu. Ne verujem da si ikada o sebi razmi ljao kao o proizvodu Tiraninovog uslovljavanja, Milese, ali ti to bez sumnje jesi." Teg prihvati ovo bez pogovora. Bio je to inilac u celokupnom irenju ljudsk og dru tva. Nijedan mentat to, kao podatak, nije mogao da prenebregne. "Ta vrlina koju poseduje , Milese, bilo je ono to nas je, kao prvo, odvelo k tebi", ree Taraza. "Ume povremeno da bude prokleto nametljiv, ali ne bismo ni za trenutak eleli da si drugaiji." Prema tananim nagove tajima u tonu i stavu, Teg shvati da Taraza ne govori samo njemu, ve da rei upuuje i svojoj pratnji. "Ima li bilo kakvu predstavu, Milese, koliko je izluujue uti te kako sa podj ednakom estinom osporava obe strane jedne odluke? Ali tvoj simpatico je mono oru je. Kako su samo neki od na ih neprijatelja bili u asnuti otkriv i da si im se suprotstavi o tamo gde nije postojala ni najmanja sumnja da e se pojaviti!" Teg skupi usne u stegnut osmeh. Pre ao je pogledom preko ena koje su sedele s one strane pregrade. Zbog ega je Taraza upuivala takve rei ovakvoj skupini? Izgl edalo je da se Darvi Odrade odmara sklopljenih oiju. Nekoliko ostalih su askale. N i ta od svega toga Tega nije navodilo na neki zakljuak. ak su i akolitke Bene Geseri ta bile u stanju da slede vi e linija misli istovremeno. Ponovo je usmerio pa nju na Tarazu. "Ti zaista osea stvari na nain na koji ih neprijatelj osea", ree Taraza. "To je ono to hou da ka em. Dakako, kada si u tom mentalnom okviru, za tebe ne postoji n ijedan neprijatelj." "Da, ne postoji!" "Nemoj pogre no da shvati moje rei, Milese. Nikada nismo sumnjale u tvoju od anost. Ali je neobja njivo kako uspeva da nas natera da stvari vidimo na nain koji je za nas jedini mogu. Ima trenutaka kada si ti na e oi." Teg opazi da je Darvi Odrade otvorila oi i da ga gleda. Bila je to divna e na. U njenoj pojavi bilo je neeg uznemiravajueg. Kao i Lusila, podseala ga je na ne kog iz njegove pro losti. Pre no to je Teg mogao da isprati ovu misao, Taraza ponov o prozbori: "Ima li ovaj gola sposobnost da odr ava ravnote u izmeu suprotstavljenih snag a?" upita ga. "On bi mogao da bude mentat", ree Teg. "Bio je ve mentat u jednom od prethodnih otelotvorenja, Milese." "Da li zaista elite da se probudi ovako mlad?" "To je neophodno, Milese. Sudbonosno neophodno." 13. Nedostatak CHOAM-a? Sasvim jednostavno: oni prenebregavaju injenicu da kr upnije komercijalne sile ekaju na granicama njihove delatnosti, snage koje mogu d a ih progutaju na nain na koji slig proguta ubre. Ovo je prava opasnost koja preti od Ra trkavanja - njima i svima nama. Zabele ke iz rada Saveta Bene Geserita, Arhive: SXX90OCH' Odrade je samo delom svoje svesti pratila razgovor izmeu Tega i Taraze. N

jihov svetlosni brod bio je mali, a odeljak za putnike skuen. Znala je da e upotre biti atmosferske uticaje za ubla avanje spu tanja te se pripremila za treskanje. Pil ot e tedeti suspenzore na ovakvoj letelici, bri ljivo uvajui energiju. Koristila je ovakve trenutke kao to je i do tada koristila itavo to vreme da se pripremi za predstojee nu nosti. Vreme je pritiskalo: progonio ju je poseban kalendar. Pogledala je u kalendar pre odlaska iz Kapitola, i kao to joj se esto do gaalo, bila uhvaena u zamku neizmenjivosti vremena i njegovog jezika: sekundi, min uti, sati, dani, nedelje, godine... Standardne godine, tanije. Neizmenjivost ba i nije bila odgovarajua re za ovu pojavu. Neprikosnovenost je bila ispravnija. Tradi cija. Nikad ne naru avaj tradiciju. Poreenja su joj se vrsto dr ala u svesti, prastari tok vremena nametnut planetama koje nisu otkucavale prema primitivnom ljudskom a sovniku. Nedelja je iznosila sedam dana. Sedam! Koliko je moan ostao taj broj. Mi stian. Kao nekakva dragocenost bio je zatvoren u Narand astu Katoliku Bibliju. Gospo d je stvorio svet u est dana, 'a sedmog je On poinuo'. Blago njemu! pomisli Odrade. Trebalo je da se svi odmnorimo posle veliki h napora. Odrade malko okrenu glavu i pogleda Tega preko pregrade. Nije imao ni na jbla u predstavu o tome sa koliko je mnogo seanja raspolagala o njemu. Mogla je da opazi kako su godine ostavile traga na tom monom licu. Videla je da je poduavanje gole iscrplo njegove energije. Mora da je to dete u Tvravi na Gamuu bilo kao spu va koja je upijala sve i svja oko sebe. Milese Te e, zna li uop te kako se tobom koristimo? pitala se. Bila je to misao koja ju je uvek inila slabom; ali ipak joj dopusti da pr ebiva u njenoj svesti gotovo sa oseanjem prkosa. Kako bi bilo lako voleti ovog st arog oveka! Ne kao parnjaka, naravno... ali, ipak, voleti ga. Mogla je da oseti u sebi upozoravajue signale svojih obaveza, prepoznav i ih tananom o tricom svojih ben egeseritskih sposobnosti. Ljubav, prokleta ljubav, obesna ujua ljubav. Odrade je osetila iste ovakve signale upozorenja kada su je poslali da z avede svog prvog parnjaka. udan oseaj. Godine benegeseritskog uslovljavanja uinile su je opreznom u pogledu njega. Nijedna od njenih proktorki nije joj dopu tala u iva nje u toj nesumnjivoj toplini, a vremenom je saznala razloge koji su stajali u p ozadini takvog bri ljivog izdvajanja. Ali tada su je poslale starateljke rasploavan ja sa naredbom da se potpuno pribli i odreenom pojedincu, da mu dopusti da ue u nju. U njenoj svesti le ali su svi kliniki podaci i mogla je da prati seksualno uzbuenje partnera ak i onda kada je prodirao u nju. Ona je, najposle, bila bri ljivo pripre mljena za ovu ulogu uz pomo mu karaca koje su starateljske rasploavanja odabirale i sa izvanrednom istanano u uslovljavale upravo za takvu vrstu obuke. Odrade uzdahnu i odvrati pogled sa Tega, sklapajui oi u zanosu priseanja. M u karci za obuku nikada nisu dopu tali da njihova oseanja izazovu razuzdanost kod svo jih uenica. Bila je to nu na slaba taka u seksualnom obrazovanju. To prvo zavoenje na koje su je poslali izgledalo je ovako: bila je potpun o nepripremljena za sladostrasnu ekstazu istovremenog orgazma, uzajamnost i saues tvovanje staro koliko i oveanstvo... ak i starije! A tek te sile koje su bile sposo bne da pomute razum! Izraz lica njenog mu kog partnera, slatki poljubac, njegovo p otpuno napu tanje svih samoza titnih uzdr anosti, neopreznost i preispoljna ranjivost. Nijedan mu karac za obuku nikada to nije uinio! Oajniki se uhvatila za pouke Bene Ge serita. Kroz te pouke videla je na licu tog oveka njegovu su tinu, osetila tu su tinu u svojim najdubljim ilicama. Samo za tren, dopsutila je sebi da uzvrati istom me rom, iskusiv i novu visinu ekstaze. Nijedna od njenih uiteljica nije ak ni nagovesti la da je tako ne to mogue postii. U tom trenu shvatila je ta se dogodilo gospi D esiki i ostalim gre kama Bene Geserita. To oseanje bilo je ljubav! Njegove moi su je upla ile (starateljke rasploavanja su znale da e se to dogo diti) i ona je pribegla promi ljenom uslovljavanju na nain Bene Geserita, dozvoljav ajui da maska zadovoljstva prekrije onaj kratak prigodan izraz na njenom licu, up u tajui se u sraunato milovanje tamo gde bi prirodno milovanje bilo lak e (ali manje d elotvorno). Mu karac je reagovao kako se i oekivalo - glupo. To joj je pomoglo da o nje mu misli kao o glupaku. Njeno drugo zavoenje bilo je lak e. Mogla je, meutim, jo da prizove u svest c

rte onog prvog partnera i inila je to uz oseanje oguglalog uenja. Ponekad bi joj pre d oi sam od sebe izlazio njegov lik, a da nije odmah uspevala da utvrdi razlog to me. Belezi seanja na ostale mu karce kod kojih su je slali da bi se parila bili su drugaiji. Morala je da traga po svojoj pro losti za njihovim likom. ulne zabele ke tih do ivljaja nisu bile u toj meri duboke. Ne kao sa prvim! Takva je bila opasna mo ljubavi! Pomislimo na te koe koje je tokom milenijuma ova skrivena sila stvarala Ben e Geseritu. Gospa D esika i njena ljubav prema Vojvodi bio je samo jedan primer meu nebrojeno drugih. Ljubav je pomraivala razum i odvraala sestre od vr enja njihovih du nosti. Ljubav se mogla podnositi samo tamo gde nije uzrokovala neposredna i oigl edna razaranja ili tamo gde je slu ila vi im ciljevima Bene Geserita. U svemu ostalo m valjalo ju je izbegavati. Uvek je, meutim, bila predmet zabrinutog motrenja. Odrade otvori oi i ponovo baci pogled prema Tegu i Tarazi. Vrhovna majka sada je pre la na novu temu. Kako je Tarazin glas povremeno umeo da bude razdra ujui! Odrade ponovo sklopi oi i stade da slu a razgovor, vezana za ta dva glasa nekom sp onom u svojoj svesti koju nije mogla izbei. "Veoma mali broj ljudi shvata koliko mnogo infrastrukture u jednoj civil izaciji ini infrastrukturu zavisnosti", ree Taraza. "Prouile smo to u prilinoj meri. " Ljubav je svojevrsna infrastruktura zavisnosti, pomisli Odrade. Zbog ega se Taraza opredelila za ovaj predmet razgovora upravo u ovom trenutku? Vrhovna m ajka je retko bilo ta inila bez dubokih pobuda. "Infrastruktura zavisnosti je pojam koji ukljuuje sve stvari neophodne da bi ljudska populacija opstala u postojeem ili uveanom broju", nastavi Taraza. "Melan ?" upita Teg. "Svakako, ali veina ljudi gleda na zain tako to ka e: 'Kako je lepo to mo emo d ga imamo i to on mo e da nam omogui toliko du ih ivota od onih koje su imali na i preci '" "Pod uslovom da su dovoljno bogati." Odrade zapazi aoku u Tegovom glasu. "Sve dok ne postoji jedna sila koja kontroli e celokupno tr i te veina ljudi e g a imati dovoljno", odvrati Taraza. "Uio sam o ekonomskim stvarima sedei majci uz koleno", ree Teg. "Hrana, vod a, vazduh koji di emo, ivotni prostor nezagaen otrovima - postoji puno vrsta novca, a vrednosti im se menjaju u skladu sa zavisno u." Slu ajui ga Odrade zamalo klimnu u znak saglasnosti. Njegov odgovor bio je ba kao i njen. Ne navraaj razgovor na oigledno, Taraza! Prei na stvar. "Volela bih da se veoma jasno priseti svega emu te je tvoja majka poduavala ", izjasni se najzad Taraza. Kako joj je odjednom glas postao blag! A onda se Ta razin glas naglo promeni i ona prasnu: "Hidrauliki despotizam!" Dobro je izvela ovo preme tanje naglaska, pomisli Odrade. Podaci su potekl i iz seanja kao voda iz slavine iznenada otvorene do kraja. Hidrauliki despotizam: centralizovana kontrola neke bitne energije kao to su voda, elektricitet, gorivo , lekovi, melan . Pokori se sili koja kontroli e centralu ili e ti dotok energije bit i zatvoren i ti umire ! Taraza ponovo uze re: "Postoji jo jedan koristan pojam sa kojim te je, sig urna sam, tvoja majka upoznala - kljuni balvan." Sada se u Odrade probudi prava radoznalost. Taraza je stremila neemu znaaj nom u ovom razgovoru. Kljuni balvan: odista prastar pojam, iz dana pre suspenzora , kada su drvosee slale oborena stabla niz reke do glavnih gradili ta. Ponekad bi b alvani zakrili reku i tada je pozivan strunjak da pronae jedan balvan, kljuni balvan , koji bi, kada se ukloni, razmrsio zakrenje. "Tiranin je bio jedan takav kljuni balvan", dodade Taraza. On je istovrem eno stvorio zakrenje i razmrsio ga." Svetlosni brod poe sna no da podrhtava, prodrev i u prve slojeve atmosfere Ga mua. Odrade je nekoliko sekundi oseala zategnutost kai eva za vezivanje, a potom je kretanje letelice postalo stalo enije. Razgovor se za to vreme prekinuo, ali sada Taraza nastavi:

"U pozadini tih takozvanih prirodnih zavisnosti stoje neke religije utem eljene na psiholo kom. Mogue je da ak i fizike nu nosti imaju takav podzemni inilac." "injenica koju Misionarija Protectiva razume vrlo dobro", nadoveza se Teg . Ponovo Odrade u njegovom glasu oseti podzemnu struju duboke ozlojeenosti. Taraz a je, takoe, morala to uti. ta je to radila? Mogla je da oslabi Tega! "Ah, da", ree Taraza. "Na a Misionaria Protectiva. Ljudska bia imaju zaista sna nu potrebu da njihovo ustrojstvo verovanja bude 'istinsko verovanje'. Ako ti t o pru a zadovoljstvo ili oseanje bezbednosti, i ako je ugraeno u tvoje ustrojstvo ve rovanja, kakvu samo sna nu zavisnost tada stvara!" Taraza jo jednom utonu u utanje, po to svetlosni brod stade prolaziti kroz n ovo atmosfersko drmusanje. "Volela bih kada bi koristio suspenzore", po ali se Taraza. " tedi gorivo", objasni Teg. "Manje zavisnosti." Taraza se prigu eno nasmeja. "Oh, da, Milese. Dobro si savladao lekciju. V idim ruku tvoje majke u tome. Do avola sa majkom, kada se dete razvija u pogre nom pravcu." "Dr i da sam dete?" upita on. "Dr im te za nekog ko je imao prvi neposredan susret sa mahinacijama ovih takozvanih Uva enih Nalo nica." To je, dakle, pomisli Odrade. Sa oseanjem prenera enosti Odrade shvati da j e Taraza svojim reima ciljala na iru metu od samog Tega. Ona se obraa meni! "Te Uva ene Nalo nice, kako same sebe nazivaju", nastavi Taraza, "spojile su seksualnu ekstazu i obo avanje. Sumnjam da su pri tom ak i naslutile sve opasnosti ." Odrade otvori oi i pogleda preko pregrade u Vrhovnu majku. Tarazin pogled bio je prikovan za Tega; lice joj je imalo neitljiv izraz, izuzev oiju koje su pl amsale zarad nu nosti da je on razume. "Opasnosti", ponovi Taraza. "Velike mase ljudskih bia poseduju nepogre iv i dentitet jedinstva. Mogu biti jedna jedinstvena stvar. Mogu delovati kao jedan o rganizam." "To je govorio i Tiranin", primeti Teg. "To je Tiranin i pokazao! On je manipulisao grupnom du om. Postoje vremena , Milese, kada opstanak zahteva uva avanje du e. Kao to zna , du e uvek tra e odu ke." "Zar uva avanje du e nije u na e doba izi lo iz mode?" upita Teg. Odradi se ne d opade ton egaenja u njegovom glasu; istovremeno primeti da je to izazvalo odgovara juu ljutnju i kod Taraze. "Misli da govorim o modama u religiji?" upita Taraza. Njen visok glas bio je sada o tar. "Oboje znamo da se religije mogu stvarati! Govorim o ovim Uva enim N alo nicama koje opona aju neke od na ih naina, a ne poseduju ni ta od na e dublje svesti. one se usuuju da sebe postave u sredi te obo avanja!" "Ono to je Bene Geserit uvek izbegavao", ree on. "Moja majka je govorila d a su obo avaoci i obo avani uvek ujedinjeni verom." "Ali i da mogu da budu razdvojeni!" Odrade opazi kako Teg odjednom utonu u mentatsko stanje; pogled mu je bi o prazan, a crte lica spokojne. Sada je sagledala deo onog to je Taraza inila. Men tat ja e na romanski nain, sa po jednom nogom na svakom konju. Svako stopalo oslonj eno je na razliitu stvarnost, dok ga obrazac tragala tva goni napred. Idui ka jedins tvenom cilju on mora da ja e razliite stvarnosti. Teg konano prozbori zami ljenim i ravnim mentatskim glasom: "Razdvojene sna ge borie se za premo." Tarazi se ote uzdah zadovoljstva, gotovo ulnog u svojoj prirodnoj odu ci. "Infrastruktura zavisnosti", ree ona. "Te ene iz Ra trkavanja bi da kontroli u podeljene snage, sve te snage koje se estoko upinju da preuzmu vostvo. Kada je go vorio o Uva enim Nalo nicama onaj vojnik izra avao je i strahopo tovanje i mr nju. Sigurna sam da si to osetio u njegovom glasu, Milese. Znam koliko te je majka tome dobr o nauila." "Osetio sam." Teg se jo jednom usredsredi na Tarazu, slu ajui pa ljivo svaku r e, ba kao i Odrade. "Zavisnosti", ree Taraza. "Kako jednostavne mogu biti i kako slo ene. Uzmim

o, na primer, kvarenje zuba." "Kvarenje zuba?" Teg je bio izbaen iz svog mentatskog koloseka i Odrade j e, zapaziv i to, shvatila da je njegova reakcija bila upravo ono to je Taraza elela. Taraza se na prefinjen nain poigravala svojim mentatskim ba arom. A zami ljeno je da ja to gledam i izvuem pouku za sebe, pomisli Odrade. "Kvarenje zuba", ponovi Taraza. "Prosto usaivanje po roenju spreava tu vrst u propadanja kod veine ljudi. Pa ipak, moramo da peremo zube i da se i na druge n aine brinemo o njima. To nam izgleda toliko prirodno da retko razmi ljamo o tome. N a sredstva koja upotrebljavamo gledamo kao na obine delove na e okoline. Pa ipak, t a sredstva, materijal od kojih su sainjena, instruktori za negu zuba i suk monito ri, meusobno su vrsto povezani i uslovljeni." "Mentatu nije potrebno obja njavati meusobne zavisnosti", usprotivi se Teg. U njegovom glasu i dalje je bilo radoznalosti, ali sada i nepobitnih prizvuka o zlojeenosti. "Sasvim tano", slo i se Taraza. "To su prirodni uslovi mentatskog procesa m i ljenja." "Zbog ega onda stalno navraa razgovor na to?" "Mentate, uzmi u obzir ono to zna o Uva enim Nalo nicama i reci mi: koja je nj ihova mana?" Teg odgovori bez oklevanja: "One mogu da opstanu jedino ukoliko poveavaju zavisnost onih koji ih podr avaju. To je orsokak onih koji su odani poroku." "Tano. A opasnost?" "Mogu da povuku u propast veliki deo oveanstva." "To je bio i Tiraninov problem, Milese. Sigurna sam da ga je on bio sves tan. A sada obrati pa nju na mene. I ti, Dar." Taraza okrenu glavu u pravcu pregra de i susrete se sa Odradinim netreminim pogledom. "Slu ajte me oboje. Mi, Bene Gese rite, pola emo veoma mone... inioce u struju oveanstva. Oni mogu da izazovu zakrenje. zvesno je i da e izazvati neku tetu. I mi..." Svetlosni brod jo jednom ue u razdoblje sna nog drmusanja. Razgovor postade nemogu i svi se vrsto uhvati e za svoja sedi ta, slu ajui tutnjavu i kripanje oko sebe. da smetnje minu e, Taraza nastavi povi enim glasom: "Ako pre ivimo ovu prokletu ma inu i stignemo na Gamu, Milese, mora da se izd voji na stranu sa Dar. Ve si video Atreidski manifest. Ona e ti ispriati sve o njemu i pripremiti te. To je sve." Teg se okrenu i pogleda Odrade. Crte njenog lica izazva e jo jednom mre kanje u njegovom seanju: upadljiva slinost sa Lusilom, ali bilo je tu i neeg drugog. On potisnu ovu pomisao. Atreidski manifest? Proitao ga je, jer mu ga je dala Taraza sa nalogom da to uini. Da me pripremi? Za ta? Odrade opazi upitan pogled na Tegovom licu. Sada je razumela Tarazine po bude. Nareenja Vrhovne majke poprimila su novo znaenje, kao i rei iz samog manifest a: "Ba kao to je vaseljena stvorena ue em svesti, tako i proroka ljudska bia pos ju tu sposobnost stvaranja do krajnjih granica. Ta mo onog atreidskog kopileta bi la je u najdubljoj meri pogre no shvaena, mo koju je on preneo svom sinu, Tiraninu." Odrade je prisno poznavala ove rei jer je bila njihov tvorac, ali joj se one sada vrati e kao da ih nikada nije bila srela. Prokleta bila Tar! pomisli Odrade. A ta ako gre i ? 14.

Na kvantnoj ravni na a vaseljena mo e se videti kao neodredivo mesto, predvi divo na statistiki nain jedino kada se primene dovoljno veliki brojevi. Izmeu te va seljene i neke srazmerno predvidljive gde se putovanje jedne planete mo e vremensk i odrediti picosekundama, u igru ulaze druge sile. Jer za tu srednju vaseljenu u kojoj dnevno ivimo preovlaujua sila je ono u ta verujete. Va a verovanja odreuju odvi anje dnevnih dogaaja. Ukoliko dovoljno vas veruje, mo e se uiniti da postane neka no va stvar. Ustrojstvo verovanja stvara filter kroz koji se haos prosejava u red. 'Analiza Tiranina', Tarazin dosje: BG Arhive

Tegove misli bile su u pometnji kada se vratio na Gamu sa Esnafovog brod a. Kroio je sa svetlosnog broda na crno obojenu ivicu Tvravinog sleti ta i obazreo s e unaokolo kao da se prvi put tu nalazi. Bilo je gotovo podne. Tako je malo vrem ena pro lo, a toliko toga se promenilo. Koliko daleko e Bene Geserit ii u davanju su tinskih pouka? - pitao se. Tara za ga je izbacila iz njegovog uobiajenog mentatskog procesa. Oseao je da je itav do gaaj na Esnafovom brodu bio ude en samo za njega. Bio je uzdrman i skrenut s pravca predvianja. Kako je udno izgledao Gamu dok je, prolazei kroz palir stra ara, i ao stra om prema ulaznim otvorima. Teg je video mnogo planeta i upoznao se sa njihovim obiajima i nainima na koje su vr ile uticaj na svoje stanovnike. Neke planete su imale veliko uto sunce k oje je lebdelo u blizini i odr avale ive stvari toplim, omoguavajui im da se razvijaj u i rastu. Neke planete imale su mala svetlucava sunca koja su visila daleko na tamnom nebu, i njihova svetlost jedva da je dopirala do tla. Postojale su mnogob rojne varijacije unutar, pa i izvan ovog raspona. Gamu je bio utozelena varijacij a sa danom od 31.27 standardnih sati i 2.6 standardnih godina. Teg je sve dosad mislio da poznaje Gamu. Kada su Harkoneni bili primorani da je napuste, kolonisti koji su do li iz Danijanske skupine, zaostale za onima iz Ra trkavanja, nazvali su je Halekovim im enom. Kolonisti su u to doba bili poznati kao Kaladanijanci, ali proticanje Mile nijuma uvek sadr i te nju za skraivanjem naziva. Teg zastade na prolazu kroz za titni zid koji je sa sleti ta vodio nani e u Tv ravu. Taraza i njena pratnja zaostali su za njim. Video je kako Taraza ne to napreg nuto govori Odradi. Atreidski manifest, pomisli on. ak je i na Gamuu vrlo malo ljudi pripadalo bilo Harkonenima bilo Atreidim a, iako su ovde genotipi bili vidljivi - posebno su preovlaivali atreidski: oni d ugaki iljati nosevi, visoka ela i ulna usta. esto su ovi delovi bili razbacani - usta na jednom licu, prodorne oi na nekom drugom i bezbroj kombinacija. Ponekad ih je , meutim, jedna osoba imala sve na okupu, i tada je kod nje bio vidljiv ponos, on o unutra nje saznanje: Ja sam jedan od njih! Domoroci sa Gamua su to umeli da prepoznaju i uklanjali bi im se s puta; meutim, samo je nekolicina zaslu ivala takvu ast. U osnovi svega bilo je ono to su Harkoneni ostavili za sobom - genetske l inije iji je trag dosezao do pradavnih vremena Grka, Patana i Mameluka, senke pra starih predanja kojima je svega nekolicina izvan kruga profesionalnih istoriara, ili onih koje je obrazovao Bene Geserit, znala ak i ime. Taraza i njena pratnja pristigo e Tega. uo ju je kako govori Odradi: "Mora r ei Milesu sve o tome." Vrlo dobro, rei e mi, pomislio je. Skrenuo je i uputio se pokraj unutra njih stra ara ka dugakom hodniku ispod betonskih bunkera koji su vodili u sredi nji deo T vrave. Proklete Bene Geserite! pomislio je. ta su stvarno radile ovde na Gamuu? Na ovoj planeti moglo se uoiti puno znakova Bene Geserita: genetsko doter ivanje da bi se uvrstile odabrane crte, a tu i tamo vidljivi naglasci na zavodlji vim oima kod ena. Teg otpozdravi kapetanici stra e ne skreui pogled. Zavodljive oi, da. Primeti o je to ubrzo po dolasku u golinu Tvravu, a posebno za vreme prvog inspekcijskog obilaska planete. Video je, takoe, sebe u mnogim likovima i priseao se stvari koje mu je stari Patrin toliko puta spomenuo. "Ima izgled oveka sa Gamua, ba are." Zavodljive oi! Ona maloprea nja kapetanica stra e ih je imala. Ona Odrade i Lu sila bile su po tome sline. Pade mu na um da je malo ljudi poklanjalo veu pa nju znaa ju oiju, kada bi do lo do zavoenja. Da bi se dostigla ta taka bilo je neophodno odgaj anje u okrilju Bene Geserita. Velike grudi kod ena i sna ne slabine kod mu karca (ona j zategnuti, mi iav izgled zadnjice) bili su po prirodi va ni u seksualnom sparivanju . Ali bez oiju, ostatak nije mnogo vredeo. Oi su bile bitne. Spoznao je da je neko mogao biti privuen pravom vrstom oiju, utopljen u njima i nesvestan onoga to ini sv

e dok penis ne bi bio vrsto stegnut u vagini. Zapazio je Lusiline oi odmah po dolasku na Gamu i dr ao se na oprezu. Nije bilo nikakve sumnje u pogledu naina na koji je Sestrinstvo koristilo njene nadare nosti. Sada je Lusila bila ovde, ekajui ih u sredi njoj prostoriji za pregled i dek ontaminaciju. Kratko je mahnula rukom u znak da je sa golom sve u redu. Teg se o pusti i prieka da vidi kako e izgledati susret Lusile i Odrade. Dve ene su, uprkos razlici u godinama, imale upadljivo sline crte. Njihova tela su, meutim, bila sasv im drugaija: Lusilino znatno vr e u poreenju sa Odradinim opu tenim oblicima. Ona kapetanica stra e zavodljivih oiju prie sa strane Tegu i nagnu mu se sas vim blizu. " vangiju je upravo saznala koga ste doveli sa sobom", ree ona mahnuv i gl avom u pravcu Taraze. "Ahhh, evo je, sti e." vangiju je upravo izlazila iz cevaste dizalice, uputiv i se prema Tarazi, d obaciv i usput ljutit pogled Tegu. Taraza eli da te iznenadi, pomisli on. Svi znamo zbog ega. "Ne izgleda srena to me vidi ", ree Taraza obraajui se vangijui. "Ja sam iznenaena, Vrhovna majko", odvrati vangiju. "Nisam imala pojma." O na jo jednom pogleda Tega sa izrazom zlobe u oima. Odrade i Lusila prekinu e uzajamno ispitivanje. "Slu ala sam o tome, dabome" , ree Odrade, "ali je zapanjujue suoiti se sa samom sobom u licu druge osobe." "Upozorila sam te", ree Taraza. "Kakva su va a nareenja, Vrhovna majko?" upita vangiju. Bilo je to najdalje t o je mogla da ide u postavljanju pitanja o cilju Tarazine posete. "Htela bih da razgovaram nasamo sa Lusilom", zatra i Taraza. "Pripremili smo odaje za vas", ponudi joj vangiju. "Nema potrebe", ree Taraza. "Ne ostajem dugo ovde. Miles je ve sredio sve t o je bilo potrebno oko odlaska. Du nosti zahtevaju moje prisustvo u Kapitolu. Lusi la i ja emo razgovarati napolju u dvori tu." Taraza polo i prst na obraz. "Oh, elela b ih da na trenutak potajno osmotrim golu. Sigurna sam da Lusila mo e to da udesi." "Sasvim dobro podnosi pojaanu obuku", ree Lusila, i njih dve krenu e prema c evastoj dizalici. Teg upravi pa nju na Odrade, primeujui, dok mu je pogled prelazio preko vangi juinog lica, estinu njene srd be. Iznenada mu pade na um da u pozadini ove slinosti, izvesno, stoji neka svrha Bene Geserita. Da, svakako - Lusila je bila Utiskivaic a! vangiju je ve savladala srd bu. Radoznalo je gledala Odrade. "Upravo sam se spremala da ruam, sestro", obrati joj se ona. "Da li bi htela da mi se pridru i ?" "Moram da razmenim nekoliko rei u etiri oka sa ba arom", odgovori Odrade. "U koliko je u redu, mo da bismo mogli ostati ovde da porazgovaramo? Gola ne sme da m e vidi." vangiju se namrgodi, ne poku avajui da prikrije uznemirenost koju je Odrade u njoj izazivala. U Kapitolu su znali gde le i opasnost! Ali niko... niko je nee uk loniti sa ovog mesta posmatrakog zapovedni tva. I opozicija je imala svoja prava! Njene misli bile su jasne ak i Tegu. Uoio je sasvim dobro stegnutost vangij uinih lea kada je odlazila od njih. "Lo e je kada sestra udari na sestru", primeti Odrade. Teg dade rukom znak svojoj kapetanici stra e, narediv i joj da isprazni pros tor. U etiri oka, rekla je Odrade. Bie u etiri oka. Potom se obrati Odradi: "Ovo je moja teritorija. Ovde na nas nee motriti dou nici, a nema ni bilo kakvih drugih sr edstava uhoenja." "I ja tako mislim", ree Odrade. "Tamo se nalazi soba za osoblje." Teg mahnu glavom prema levoj strani. " Sa name tajem, pa ak i psu-naslonjaima ukoliko vam je volja." "Mrzim kada poku avaju da me teto e", ree ona. "Zar ne bismo mogli da razgova ramo ovde?" Ona uhvati Tega pod ruku. "Mo da bismo mogli malo da pro etamo. Ukoila sa m se sedei u onom svetlosnom brodu." " ta je to to treba da mi saop tite?" upita on dok su koraali. "Moja seanja nisu vi e proi ena", napomenu ona. "Jo uvek su sva na broju, mada, prirodno, jedino u enskoj strani moga bia." "Tako?" Teg napui usne. Ovo nije bio uvod kakav je oekivao. Odrade je pre

liila na nekoga ko bi se opredelio za neposredan pristup. "Taraza ka e da ste itali Atreidski manifest. Dobro. Znate da e to izazvati nemir u mnogim krugovima." " vangiju ga je ve dobrano oklevetala; govorei protiv vas, Atreida." Odrade ga je netremice posmatrala sa sveanim izrazom na licu. Kao to su sv i izve taji svedoili, Teg je i dalje bio impozantna linost, no ona je to ve znala i b ez izve taja. "Mi smo oboje Atreidi, i vi i ja", ree Odrade. Teg je bio u punoj pripravnosti. "Va a majka vam je to podrobno objasnila", nastavi Odrade, "kada ste se za prvi kolski raspust vratili u Lerneus." Teg zastade i o tro je pogleda. Otkud je to mogla znati? Po njegovom seanju , nikada se nije ni sreo ni razgovarao sa ovom Darvi Odrade. Da li je to bio pre dmet posebnih rasprava u Kapitolu? utao je, primoravajui je da sama nastavi da vod i razgovor. "Prepriau razgovor izmeu jednog oveka i moje roene majke", ree Odrade. "Oni s u krevetu i ovek ka e: 'Postao sam otac nekolicini dece kada sam prvi put umakao vr stim vezama Bene Geserita, u vreme kada sam sebe smatrao nezavisnom lino u, slobodno m da stupi u vojnu slu bu i bori se gde to odabere'." Teg ni ne poku a da sakrije iznenaenje. To su bile njegove vlastite rei! Men tatsko seanje mu je govorilo da ih je Odrade navela tano, poput mehanikog zapisivaa. ak i u tonu! "Treba li jo ?" upita ga, po to je on nastavljao da zuri u nju. "Vrlo dobro. ovek ka e: 'Bilo je to, dakako, pre no to su me poslali na mentatsku obuku. Kako mi je to otvorilo oi! Nikada nisam bio izvan vidokruga Sestrinstva, ni za tren! Nik ada nisam bio slobodna linost.'"

"ak ni kada sam izgovarao te rei", dodade Teg. "Tako je." Pritiskom na rame ona ga podstae da nastave etnju kroz prostori ju. "Sva deca kojima ste otac pripala su Bene Geseritu. Sestrinstvo ne dopu ta riz ik da na genotip zaluta u divlje zalihe gena." "Neka moje telo ode ejtanu, samo da njihov dragoceni genotip ostane pod z a titom Sestrinstva", ree on. "Pod mojom za titom", ree Odrade. "Ja sam jedna od tvojih kerki." Ponovo je bio prisiljen da je zaustavi. "Mislim da zna ko mi je bila majka", napomenu ona. Kada je zaustio da odg ovori, ona podi e ruku da ga uutka. "Imena nisu neophodna." Teg je prouavao Odradine crte, uoavajui prepoznatljive znake. Majka i kerka odgovarale su jedna drugoj. Ali ta je sa Lusilom? Kao da je ula njegovo pitanje, Odrade ree: "Lusila je iz uporedne rasplodn e linije. Odista je izvanredno, zar ne, ta se sve bri ljivim usklaivanjem ukr tanja mo e postii?" Teg se naka lja. Nije gajio nikakvo oseanje privr enosti prema novootkrivenoj kerki. Rei i drugi va ni znaci njenog pona anja zahtevali su njegovu prvenstvenu pa nju . "Ovo nije neobavezan razgovor", ree on. "Je li to sve to si elela da mi otk rije ? Mislio sam da je Vrhovna majka rekla..." "Ima jo toga", slo i se Odrade. Onaj Manifest - ja sam njegov tvorac. Napis ala sam ga po Tarazinom nareenju, sledei njena podrobna uputstva." Teg se osvrnu po velikoj dvorani kao da eli da se uveri da niko ne prislu k uje. Zatim prozbori prigu enim glasom: "Tleilaksi ga rasprostiru nadaleko i na iroko !" "Ba kao to smo se i nadale." "Zbog ega mi ovo govori ? Taraza je rekla da treba da me pripremi za..." "Doi e vreme kada e morati da sazna sve o na em cilju. Tarazina je elja da ta donese sopstvenu odluku, da odista postane slobodna linost." Jo dok je izgovarala poslednje rei Odrade opazi mentatsku glazuru u njegov im oima. Teg duboko uzdahnu. Zavisnosti i kljuni balvan! Imao je mentatski oseaj o postojanju nekog ogromnog obrasca, gotovo na dohvat svojih nagomilanih podataka.

Za trenutak nije ak ni uzeo u obzir da je nekakav oblik detinje odanosti podstak ao ova otkria. U svim obukama Bene Geserita bila je vidljiva fundamentalistika, do gmatska i ritualistika bit, uprkos svim naporima da se to sprei. Odrade, ova kerka iz njegove pro losti, bila je potpuno asna majka, sa izuzetnim moima mi ine i nervne ko ntrole 'potpunih seanja po enskoj strani svog bia'! Bila je jedna od posebnih! Pozn avala je trikove nasilja koje je retko ko ikada naslutio. Pa ipak, ta slinost, ta bit, bila je tu i jedan mentat ju je uvek zapa ao. ta ona zapravo hoe? Potvrdu njegogog oinstva? Ve je imala sve potvrde koje su joj mogle biti p otrebne. Posmatrajui je sada, nain na koji je tako strpljivo ekala da se njegove mis li razre e, Tegu pade na um kako je esto, sa mnogo istine, govoreno da asne majke ni su vi e u potpunosti pripadnice ljudske rase. One su se, nekako, kretale izvan gla vnog toka, mo da naporedo sa njim, zarad svojih ciljeva mo da povremeno uranjajui u n jega ali uvek udaljene od oveanstva. Same su sebe udaljile. Bilo je to raspoznatlj ivo obele je asne majke, oseanje jednog izuzetnog identiteta koje ih je postavljalo bli e ve davno poiv em Tiraninu nego ljudskom rodu iz koga su proiza le. Manipulacija. To je bilo njihovo obele je. Manipulisale su svim i svaim. "Moje je da budem oi Bene Geserita", ree Teg. "Taraza eli da donesem ljudsk u odluku u ime svih vas." Oigledno zadovoljna, Odrade mu stisnu mi icu. "Kakvog oca imam!" "Da li zaista ima oca?" upita je on i ispria joj ono o emu je upravo razmi lj ao - o tome kako Bene Geserit uklanja sebe iz oveanstva. "Iz oveanstva", ree ona. "Kakva udna ideja. Jesu li i Esnafovi navigatori iz van svoje prvobitne ljudskosti?" Razmi ljao je o tome. Esnafovi navigatori udaljili su se od preovlaujueg obl ika ljudske jedinke. S obzirom na to da su se raali u svemiru i da su provodili s voje ivote u rezervoarima melan iskog gasa, njihov prvobitni oblik bio je izvitoper en, a udovi i organi izdu eni i drugaije uzglobljeni. No, mladi navigator u doba pa renja mogao se ukrstiti sa normalnom partnerkom. U pogledu toga nije bilo nikakv e sumnje. Oni jesu postali ne-ljudi, ali ne na nain Bene Geserita. "Navigatori nisu od va eg mentalnog soja", ree on. "Oni razmi ljaju na ljudsk i nain. Voenje letelice kroz svemir, ak i uz sposobnost predvianja da se pronae sigur an put, podrazumeva obrazac prihvatljiv za ljudski soj." "Ti ne prihvata na obrazac?" "Onoliko koliko mogu, ali negde u svom razvoju vi ste napustile prvobita n obrazac. Mislim da ste u stanju da izvedete svestan in, ak i tako da izgleda lju dski. Eto i sada na taj nain dr i moju desnu ruku, kao da si mi stvarno kerka." "Ja jesam tvoja kerka, ali me iznenauje da tako lo e misli o nama." "Sasvim suprotno: oseam strahopo tovanje prema vama." "Prema vlastitoj keri?" "Prema bilo kojoj asnoj majci." "Misli da ja postojim samo da bih manipulisala ni im stvorenjima?" "Mislim da se vi e ne osea kao stvarno ljudsko bie. U tebi postoji jaz; ne to t i nedostaje, ne to to si odstranila. Ti vi e nisi jedna od nas." "Hvala ti", ree Odrade. "Taraza mi je rekla da nee oklevati da ka e istinu u l ice, mada sam ja to ionako znala." "Za ta si me pripremila?" "Znae kada se to dogodi; to je sve to mogu da ti ka em... sve to mi je dozvolj eno da ka em." Opet manipulacija! pomisli on. Proklete bile! Odrade proisti grlo. Izgledalo je kao da e jo ne to rei, ali ostade nema, pove v i Tega polukru no, a potom natrag kroz dvoranu. I pored toga to je znala ta e Teg morati da izrekne, njegove su je rei zabol ele. Htela je da mu saop ti da je ona jedna od onih koje se jo oseaju ljudski, ali s e njegova ocena Sestrinstva nije mogla porei. Mi smo nauene da odbijamo ljubav. Mo emo da je podra avamo, ali je svaka od n as osposobljena da je u trenu presee. Neki zvuci dopre e iza njih. Oni se zaustavi e i okrenu e. Lusila i Taraza poj avi e se iz cevaste dizalice, lagodno razgovarajui o svojim utiscima o goli.

"Potpuno si u pravu araza.

to se prema njemu odnosi kao prema nekom od nas", ree T

Tegu ovo ne promae, ali ne ree ni ta, ekajui sa Odrade da im se dve ene pribli On zna, pomisli Odrade. Nee me pitati ni ta o mojoj roenoj majci. Nije bilo vezivan ja ni pravog utiskivanja. Da, on bez sumnje zna. Odrade sklopi oi i seanje je iznenadi, proizvev i samo od sebe oblije jedne s like. Zauzimala je prostor na zidu Tarazine dnevne sobe. Iksijansko sredstvo titi lo je tu sliku najfinijim hermetiki zaptivenim ramom, iza nevidljive navlake od p laza. Odrade se esto zaustavljala ispred ovog dela, oseajui svaki put da bi gotovo mogla da posegne rukom i da stvarno dotakne prastaro platno tako ve to za tieno od st rane Iksijanaca. Kolibe u Kordevilu. Umetnikov nain rada i njegovo ime takoe su bili sauvani na oglasnoj ploi isp od slike: Vinsent van Gog. Stvar je poticala iz vremena tako davnog da su samo retki ostaci poput o ve slike, preostali da prenesu fiziki utisak kroz vekove. Poku ala je da zamisli sv a ona putovanja koja je ova slika do ivela, niz sluajnosti koje su je dopremile net aknutu u Tarazinu sobu. Iksijanci su bili na vrhuncu svojih sposobnosti u ouvanju i restauraciji. Posmatra je mogao da dotakne jednu tamnu taku pri donjem levom uglu okvira. Smest a bi bio obuzet genijalno u ne samo umetnika, ve i Iksijanca koji je restaurisao i ou vao ovo delo. I njegovo ime nalazilo se na ramu: Martin Buro. Dodirnuta ljudskim prstom, taka bi postajala ulni projektor, bezopasan izdanak tehnologije, koja je proizvela iksijansku sondu. Buro nije samo restaurisao sliku ve i slikara - Van G ogova oseanja - vezana za svaki potez kiice. Sve je bilo uhvaeno u potezima etkice, ostavljenim tu ljudskim pokretom. Odrade je toliko puta stajala na tom mestu zaokupljena itavim prizorom da joj se inilo da bi mogla i sama da ponovo stvori sliku. Prizivajui ovo iskustvo toliko blisko Tegovoj optu bi, postalo joj je odjed nom jasno zbog ega je njeno seanje stalno iznova o ivljavalo tu sliku, zbog ega ju je ta slika jo opinjavala. U kratkim trenucima dok je posmatrala prizor uvek se oseal a savr eno ljudski, svesna koliba kao mesta gde su boravili stvarni ljudi, svesna na nekakav potpun nain ivotnog lanca koji se zaustavio u linosti ludog Vinsenta van Goga, zaustavio se da bi potom ostao zabele en. Taraza i Lusila su se zaustavile na dva koraka od Tega i Odrade. U Taraz inom dahu oseao se miris belog luka. "Zastale smo malo da prezalogajimo", ree Taraza. "Da li biste vi eleli ne to ?" Bilo je to upravo ono pogre no pitanje. Odrade spusti ruku sa Tegove mi ice. Naglo se okrenula i man etom otrla suze. Kada je ponovo pogledala Tega, ugledala je izraz iznenaenja na njegovom licu. Da, pomislio je on, ovo su bile prave suze! "Mislim da smo ovde uradile sve to smo mogle", ree Taraza. "Vreme je da kr ene na put za Rakis, Dar." "Krajnje vreme", odvrati Odrade. 15. ivot ne mo e da nae razloge da ih podr i, ne mo e da bude izvor pristojnih uzaja mnih obzira, osim ako svako od nas ne odlui da tome udahne takva svojstva. enoe: 'Razgovori sa Letom II' U Hedliju Tueku, visokom sve teniku Podeljenog boga, sve vi e je rasla srd ba prema Stirosu. Premda je ovaj i sam bio prestar da bi gajio nade da se doepa klup e visokog sve tenika, Stiros je imao sinove, unuke i brojne neake. Stiros je preneo svoje ambicije na porodicu. Stiros, cinian ovek. Predstavljao je monu frakciju unu tar sve tenstva, takozvanu 'naunu zajednicu' iji je uticaj bio podmukao i svuda pris utan. Njihovo skretanje opasno se pribli ilo jeresi. Tuek se podseti da se ne jedan visoki sve tenik nesrenim sluajem izgubio u p

ustinji. Stiros i njegova bratija bili su sposobni da udese takav nesrean sluaj. U Kinu je bilo popodne i Stiros je upravo oti ao, oito poti ten. Tra io je od T ueka da ode u pustinju i lino prisustvuje eaninom predstojeem poduhvatu. Podozrevaj ui svrhu poziva, Tuek ga je odbio. Do lo je do neobine rasprave, pune insinuacija i maglovitih opaski na raun ea ninog pona anja, kao i gorljivih napada na Bene Geserit. Stiros, koji je oduvek su mnjao u Sestrinstvo, smesta je ispoljio nenaklonost prema novoj zapovednici tvrav e Bene Geserita na Rakisu, onoj... kako joj be e ime? Oh, da, Odrade. udno ime, ali sestre su sebi birale udna imena. Bilo je to njihovo pravo. Sam Bog nije nikada ni ta rekao protiv su tinske valjanosti Bene Geserita. Protiv pojedinih sestara jest e, Sestrinstvo je ipak van svake sumnje sudelovalo u Bo joj svetoj viziji. Tueku se nije dopadao ni nain na koji je Stiros govorio o eani. Cinino. Tue k je konano uspeo da uutka Stirosa izjavama izreenim ovde, u svetili tu za visokim ol tarom i pod slikama Podeljenog boga. Prizmatski prenosioci zraka zarivali su tan ke klinove sjaja u lelujavi dim tamjana od zapaljenog melan a, du dvostrukog niza v isokih stubova koji su vodili do oltara. Tuek je znao da sa ovakvog mesta njegov e rei odlaze pravo Bogu. "Bog dela kroz na u najnoviju Sionu", rekao je Tuek Stirosu, zapa ajui zbunje nost na licu starog savetnika. " eana je ivi podsetnik na Sionu, taj ljudski instru ment koji prenosi Njega i Njegove sada nje Podeljenosti." Stiros se razbesneo i izrekao stvari koje se ne bi usudio da ka e pred pun im Savetom. Previ e se oslanjao na svoje dugo drugarstvo sa Tuekom. "Ka em ti da ona sedi ovde okru ena odraslima koji se napre u da opravdaju seb e pred njom i..." "Pred Bogom!" Tuek nije mogao dopustiti da se ove rei izostave. Nagnuv i se sasvim do visokog sve tenika, Stiros je prozborio glasom koji je parao uvo: "Ona se nalazi u sredi tu obrazovnog sistema otvorenog za sve to joj ma t a po eli. Ni ta joj ne uskraujemo!" "Niti bi trebalo!" Kao da Tuek ni ta nije rekao Stiros je nastavio: "Canija joj je pribavila zabele ke iz Dar-es-Balata." "Ja sam Knjiga sudbine", zapoja Tuek, navodei Bogove vlastite rei iz zalih e u Dar-es-Balatu. "Tano! I ona pomno slu a svaku re!" "Zbog ega te to uznemirava?" upitao je Tuek svojim najspokojnijim glasom. "Mi ne proveravamo njeno znanje. Ona proverava na e!" "Mora biti da Bog tako eli." Nije se moglo pogre iti u pogledu izraza ogorene srd be na Stirosovom licu. T uek je to primetio, i sada je ekao da stari savetnik iznese nove argumente. Izvor i takvih argumenata bili su, istini za volju, obilati. Tuek to nije poricao. No, bitno je bilo tumaenje. Zbog toga je visoki sve tenik uvek morao da bude poslednji tuma. Uprkos (ili mo da ba zbog toga) svom nainu sagledavanja istorije, sve tenstvo je podosta znalo o tome kako je Bog odluio da prebiva na Rakisu. Raspolagali su sam im Dar-es-Balatom i svim njegovim sadr ajima - najranijom znanom ne-prostorijom u vaseljeni. Tokom milenijuma, dok je ai-Hulud pretvarao zelenu planetu Arakis u pu stinjski Rakis, Dar-es-Balat je ekao ispod peska. Sve tenstvu je tu svetu riznicu o tkrio Bogov vlastiti glas. Njegove tampane rei, pa ak i holofotografije. Sve je bil o obja njeno i oni su znali da na pustinjskoj povr ini Rakisa ponovo o ivljava prvobit an oblik planete, onako kako je izgledala u poetku kada je bila jedini izvor svet og zaina. "Ona se raspituje za Bogovu porodicu", nastavljao je Stiros. "Za to je pot rebno da pita o..." "Proverava nas. Da li smo im dali prava mesta? asnoj majci D esiki, njenom sinu, Muad'Dibu, Letu II, tom svetom nebeskom triumviratu." "Letu III", promrmljao je Stiros. "A ta je sa onim Letom koji je umro od ruku Sardaukara? ta emo s njim?" "Oprezno, Stirose", upozorio ga je Tuek. "Ti zna da je moj pradeda izreka o to pitanje za ovom istom klupom. Na Podeljeni bog delom je reinkarniran u Njemu , ostajui u nebesima da bi isposredovao Nadmo. Taj deo Njega postao je bezimen, ba kao to pravo su tastvo Boga uvek treba da bude!"

"Oh?" Tueku nije promakao u asan cinizam u glasu ovog starca. inilo se kao da Sti rosove rei podrhtavaju u vazduhu zasienom tamjanom, izazivajui strahotnu odmazdu. "Zbog ega onda ona pita kako se na Leto preobrazio u Podeljenog boga?" nas tavljao je Stiros. Da li je to Stiros dovodio u pitanje Sveto Preobra enje? Tuek je bio zapre pa en. Ipak, rekao je samo: "Ona e nas, vremenom, prosvetliti." "Mora da je na a slaba na obja njenja ispunjavaju u asom", podrugnuo se Stiros. "Ide predaleko, Stirose!" "Zaista? Ne misli valjda da je prosvetljujue kada pita kako pe ane pastrmke z arobljavaju najvei deo vode Rakisa i ponovo stvaraju pustinju?" Tuek je nastojao da prikrije bes koji je rastao u njemu. Stiros jeste pr edstavljao monu frakciju u sve tenstvu, ali ovaj ton i njegove rei izbacivali su pon ovo na povr inu pitanja na koja su visoki sve tenici odavno odgovorili. Preobra aj Let a II porodio je nebrojeno mnogo pe anih pastrmki, a svaka od njih nosila je u sebi deo njega. Od pe ane pastrmke do Podeljenog boga: ovaj sled bio je poznat i obo avan. Dovoditi to u pitanje znailo je poricati Boga. "Sedi ovde i ni ta ne preduzima !" optu io ga je Stiros. "Mi smo pioni..." "Dosta!" Tuek je uo sve to je eleo da uje od starevog cinizma. Prikupiv i sve voje dostojanstvo, Tuek je prozborio reima bo jim: "Tvoj Gospod vrlo dobro zna ta je u tvom srcu. Tvoja du a danas govori prot iv tebe. Nije mi potreban nikakav svedok. Ti ne slu a svoju du u, ve svoju srd bu i svoj bes." Stiros se povukao, razoaran. Posle ozbiljnog razmi ljanja, Tuek se odenu u najprikladniju ode du bele, zl atne i purpurne boje. Krenuo je da poseti eanu. eana se nalazila u krovnom vrtu na vrhu sredi njeg sve tenikog zdanja, u dru tvu Canije i dve druge ene - mlade sve tenice po imenu Baldik, koja je bila u Tuekovoj linoj slu bi, i jedne akolitke po imenu Kipuna, koja se za Tuekov ukus pona ala prev i e slino nekoj asnoj majci. Sestrinstvo je i ovde, daleko, imalo svoje dou nike, no T uek nije voleo da bude svestan toga. Kipuna je preuzela znatan deo eaninog telesn og vaspitanja i izmeu ovog deteta i akolitke sve tenice razvila se prisnost koja je izazvala Canijinu ljubomoru. ak ni Canija, meutim, nije mogla da se usprotivi eani nim nareenjima. Njih etiri stajale su pored kamene klupe, gotovo u senci tornja za provet ravanje. Kipuna je dr ala eaninu desnu ruku igrajui se devojicinim prstima. Tuek je v e zapazio da je eana znatno porasla. Ve est godina je ivela u njihovom okrilju. Mogao je da vidi zametke grudi kako bubre ispod ode de. Na krovu nije bilo ni da ka vetra i vazduh je bio te ak za Tuekova plua. Tuek se osvrnu po vrtu da bi se uverio da njegove mere bezbednosti nisu zanemarene. Nikada se nije moglo znati odakle vreba opasnost. etvorica Tuekovih l inih uvara, dobro naoru anih ali tako da se to nije moglo primetiti, pokrivala su kr ov stojei na jednakim razdaljinama - svaki u po jednom uglu. Ograda koja je opasi vala vrt bila je visoka, tako da su samo glave uvara trale iznad ivice. Jedina zgra da koja je nadvisivala sve teniki toranj bila je prva zamka za vetar na oko hiljadu metara u pravcu zapada. Uprkos vidljivim dokazima da su njegove naredbe u pogledu obezbeenja spro vedene u delo, Tuek je nasluivao opasnost. Da li ga je to Bog upozoravao? Tuek je uz to oseao uznemirenost izazvanu Stirosovim cinizmom. Da li je pogre io to je Stir osu dopustio toliko slobode u ophoenju? eana je primetila kako se Tuek pribli ava, te prekinu neobine ve be razgibavan ja prstiju koje je izvodila po Kipuninim uputstvima. Sa izgledom nesumnjivog zna lakog strpljenja, devojica je utke stajala oiju prikovanih za visokog sve tenika, nagn av i i svoje pratilje da se okrenu te pogledaju u istom pravcu. eani Tuek nije delovao stra no. Pre bi se reklo da joj se taj starac sviao, iako su neka njegova pitanja bila tako dosadna. A tek njegovi odgovori! Ona je s asvim sluajno otkrila pitanje koje je Tueka uznemiravalo u najveoj meri. "Za to?" Neki meu sve tenicima uvarima naglas su protumaili njeno pitanje u smislu: "Z a to verujete u to?" eana je to odmah usvojila, i od tada sva njena ispitivanja Tue

ka i ostalih imala su nepromenjiv oblik: "Za to verujete u to?" Tuek se zaustavi na oko dva koraka od eane i nakloni se. "Dobar dan, eana. " Nervozno je trljao vrat o okovratnik ode de. Sunce mu je peklo ramena i on se pi tao zbog ega je ovo dete volelo da tako esto dolazi ovamo. eana je uporno, ispitivaki posmatrala Tueka. Znala je da ga taj pogled rem eti. Tuek proisti grlo. Kad god ga je ena gledala na ovaj nain, on se pitao: Da li me Bog gleda kroz njene oi? Canija prva progovori: " eana je danas pitala za Ribogovornice." Tuek ree svojim najbla im glasom: "Bogova lina sveta vojska." "Sve same ene?" upita eana. Izgovorila je ove rei kao da nije mogla da pove ruje u tako ne to. Za one sa dna rakiskog dru tva, Ribogovornice su bile ime iz pras tarog predanja, narod prognan u Vremenima gladi. Ona me proverava, pomisli Tuek. Ribogovornice. Ovovremeni nosioci tog im ena posedovali su samo bedno maleno trgovako-dou niko predstavni tvo na Rakisu, sastav ljeno od mu karaca i ena. Njihovo drevno poreklo nije imalo znaaja za njihove tekue d elatnosti, koje su se uglavnom svodile na to da su delovali kao produ ena ruka Iks a. "Mu karci su uvek slu ili Ribogovornice u svojstvu savetnika", odgovori Tuek . Pa ljivo je promatrao kako e eana reagovati. "To znai da je uvek bilo Dankana Ajdaha", ree Canija. "Da, da, svakako: Dankani." Tuek poku a da se ne namr ti. Ta ena je uvek ovak o upadala u re! Tuek nije voleo da ga podseaju na taj vid Bogovog istorijskog pris ustva na Rakisu. Gola koji se uvek iznova vraao i njegov polo aj u svetoj vojsci po drazumevali su odreeno uva avanje Bene Tleilaksa. No, nije se mogla prenebregnuti in jenica da su Ribogovornice titile Dankane od opasnosti, delajui po nalogu Boga. Da nkani su bili sveti, ali kao posebna vrsta. Prema Bogovim vlastitim svedoenjima, on je svojom rukom ubio nekolicinu Dankana, prevev i ih neposredno na nebo. "Kipuna mi je govorila o Bene Geseritu", prekide ga u razmi ljanju eana. Kako je misao ovog deteta letela tamo-amo! Tuek se naka lja, svestan dvojakosti svog stava prema asnim majkama. asnost je bila namenjena onima koji su bili 'voljeni od Boga', kao sveta enoa. Prvi viso ki sve tenik izveo je logiki zakljuak da je Hvi Noree, Bo ja nevesta, bila tajna asna m ajka. Uva avajui ove posebne okolnosti, sve tenstvo je osealo razdra ujuu odgovornost pr me Bene Geseritu, to se ponajvi e ispoljavalo u prodavanju melan a Sestrinstvu po cen ama sme no niskim u odnosu na one koje su naplaivali Tleilaksi. eana ree svojim najnevinijim glasom: "Ka i mi ne to o Bene Geseritu, Hedli." Tuek o tro odmeri odrasle osobe oko eane, lovei osmeh na njihovim licima. Ni je znao kako da se ophodi prema eani kada ga je oslovljavala na ovakav nain - njeg ovim pravim imenom. U jednom smislu, to je bilo poni avajue. U drugom smislu, pak, ona mu je ukazivala ast ovakvom prisno u. Bog me bolno isku ava, pomisli on. "Jesu li asne majke dobre?" upita eana. Tuek uzdahnu. Sve zabele ke su potvrivale da je Bog gajio izvesne ograde pr ema Sestrinstvu. Bogove rei bile su bri ljivo ispitane i konano podvrgnute tumaenju v isokog sve tenika. Bog nije dopustio da Sestrinstvo ugrozi njegovu Zlatnu stazu. B arem je to bilo jasno. "Mnoge od njih su dobre", ree Tuek. "Gde se nalazi najbli a asna majka?" upita eana. "U ambasadi Sestrinstva, ovde u Kinu", ree Tuek. "Da li je poznaje ?" "Ima mnogo asnih majki u Tvravi Bene Geserita", ree on neodreeno. " ta je to Tvrava?" "Tako one nazivaju svoj dom ovde." "Samo jedna meu njima mo e da snosi punu odgovornost. Poznaje li je?" "Znao sam njenu prethodnicu, Tamalane, no sada imamo novu. Tek to je stig la. Ime joj je Odrade." "Sme no ime." I Tuek je mislio isto, no ree samo: "Jedan od na ih istoriara tvrdi da je to

oblik imena Atreidi." eana porazmisli o ovom. Atreidi! To je bila porodica koja je stvorila ejta na. Pre Atreida postojali su samo Slobodnjaci i ai-Hulud. Usmeno predanje koje je njen narod uvao uprkos svim sve tenikim zabranama, opevalo je begat najva nijih ljudi na Rakisu. eana je ula ta imena za mnogih noi u selu. 'Muad'Dib begat Tiranina.' 'Tiranin begat ejtana.' eana nije bila raspolo ena za isterivanje istine u razgovoru sa Tuekom. Por ed toga, on je danas izgledao umoran. Naprosto je rekla: "Dovedi mi tu asnu majku Odrade." Kipuna rukom sakri zlurad osmeh. Tuek ustuknu, prenera en. Na koji nain je mogao da se povinuje ovakvom zahtevu? ak ni rakisko sve tens tvo nije zapovedalo Bene Geseritu! ta ako ga Sestrinstvo odbije? Da li da im za u zvrat ponudi dar u vidu melan a? To bi se moglo protumaiti kao znak slabosti. asne m ajke bi mogle da zapodenu pogaanje! Nije bilo tvrih trgovaca od hladnookih asnih ma jki Sestrinstva. Izgledalo je da e ova nova, Odrade, biti jedna od najgorih. Sve ove misli proletele su u trenu Tuekovim umom. Canija upade, pru ajui Tueku neophodan pristup. "Mo da bi Kipuna mogla da pre nese eanin poziv", ree Canija. Tuek o inu pogledom mladu akolitku sve tenicu. Da! Mnogi su sumnjali (i Cani ja meu njima, oito) da je Kipuna pijunirala za Bene Geserit. Dakako, na Rakisu je s vako pijunirao za nekoga. Tuek klimnu Kipuni, uputiv i joj svoj najumilniji osmeh. "Poznaje li neku od asnih majki, Kipuna?" "Neke su mi znane, moj gospodaru visoki sve tenie", odgovori smerno Kipuna. Barem jo iskazuje du no po tovanje! "Odlino", prihvati Tuek. "Da li bi bila ljubazna da ovaj ljupki eanin pozi v prosledi ambasadi Sestrinstva?" "Uiniu sve to je u moi moje malenkosti, moj gospodaru visoki sve tenie." "Uveren sam da hoe !" Kipuna se okrenu prema eani puna ponosa, sa saznanjem o uspehu koje je ra slo u njoj. Bilo je sme no lako podstai eanin zahtev, zahvaljujui tehnici koju je naui la od Sestrinstva. Kipuna se osmehnu i otvori usta da ne to ka e. Meutim, neki pokret na ogradi oko etrdeset metara iza eane privue Kipuninu pa nju. Ne to je tamo blesnulo na sunevoj svetlosti. Ne to malo i... Uz prigu en krik Kipuna epa eanu, gurnu je u naruje iznenaenog Tueka i povika: "Be ite!" Istog trena jurnu prema sjaju koji se pribli avao velikom brzinom - siu nom t ragau za kojim se vukla siga ica velike du ine. U mlaim danima Tuek je bio vian igrama loptom. On nagonski prihvati eanu, o klevajui za trenutak dok i sam nije uvideo opasnost. Obrnuv i se sa devojicom koja s e migoljila i opirala u njegovim rukama, Tuek jurnu kroz otvorena vrata stepeni ta tornja. uo je kako se vrata zalupi e za njim i Canijine brze korake za petama. " ta je to? ta je to?" eana je viui udarala pesnicama po Tuekovim grudima. "uti, eana! uti!" Tuek se zaustavi na prvom odmori tu. Odavde su cevasti i su spenzorski lift vodili do sredi ta zgrade. Canija zastade pored Tueka, glasno dahui u teskobnoj prostoriji. "Ubilo je Kipunu i dva va a uvara", jedva izgovori Canija. "Preseklo ih! Vi dela sam. Sauvaj nas Bo e!" Tuekove misli bile su kao u vrtlogu. I cevasti i suspenzorski sistem spu t anja bili su zapravo rupe za crva koje su se kru no protezale kroz toranj. U njima se mogla izvesti sabota a. Ovaj napad na krovu mo da je samo jedan od inilaca daleko slo enije zavere. "Spusti me!" dreknu eana. " ta se to dogaa?" Tuek je spusti na pod, ali joj jednu ruku vrsto zadr a u svojoj aci. Nadneo se nad nju. " eana, draga, neko poku ava da nas ozledi." eanina usta se uoblii e u jedno bezklasno 'O', a potom ree: "Ozledili su Kipu nu?" Tuek podi e pogled prema krovnim vratima. Da li je to to je uo gore bio orni topter? Stiros! Zaverenici su na veoma lak nain mogli da odnesu tri ranjene osobe u pustinju!

Canija je u meuvremenu povratila dah. "ujem 'topter", ree ona. "Zar ne bi t rebalo da se sklonimo odavde?" "Sii emo stepenicama", ree Tuek. "Ali..." "Uini kako sam rekao!" Dr ei vrsto eaninu ruku, Tuek ih povede do sledeeg odmori ta. Pored otvora za c v i suspenzor, ovo odmori te je imalo vrata za irok zavojit hodnik. Svega nekoliko koraka iza tih vrata nalazio se ulaz u eanine odaje, koje su nekada pripadale Tue ku. Jo jedanput on zastade, oklevajui. "Ne to se dogaa na krovu", pro apta Canija. Tuek spusti pogled na zastra eno dete koje je utalo. Ruka joj se znojila. Da, gore na krovu je bio nekakav mete - povici, i tanje bacaa plamena, puno j urnjave na sve strane. Vrata od krova koja su sada bila gore izvan njihovog vidi ka otvori e se sa treskom. Ovo natera Tueka na brzu odluku. Naglo je otvorio vrata hodnika i uleteo u ruke zbijene skupine ena u crnim odorama. Stajale su zajedno u obliku klina. Sa ispraznim oseanjem poraza, Tuek prepoznade enu na vrhu tog klin a: Odrade. Neko mu otrgnu eanu, gurnuv i je meu prilike odevene u crno. Pre no to su Tue k i Canija mogli da se usprotive neije ruke im zapu i e usta. Neke druge ruke ih poto m veza e i gurnu e naspram zida hodnika. Jedan broj prilika u odorama proe kroz ulaz i krenu uz stepenice. "Devojica je bezbedna i to je jedino va no u ovom trenutku", pro apta Odrade. Ona pogleda Tueka pravo u oi. "Bez negodovanja." Ruka se smae s njegovih usta. Ko ristei Glas, ona ree: "Ka i mi ta se dogodilo na krovu!" Tuek se povinova bez razmi ljanja. "Jedan traga koji je vukao dugaku siga- icu . Do ao je preko ograde. Kipuna ga je videla i..." "Gde je Kipuna?" "Mrtva je. Canija je videla svojim oima." Tuek kratko opisa Kipunin hraba r juri u pravcu svetlosti. Kipuna mrtva! pomisli Odrade. Prikrila je estoko, ljutito oseanje gubitka. Kakva teta! Tako hrabra smrt zaslu ivala je divljenje, ali koliki gubitak! Sestrin stvu su uvek bili potrebni takva hrabrost i odanost, ali isto tako i genetsko bo gatstvo koje je Kipuna predstavljala. Izgubljeno je, oduzele su ga te nespretne budale! Na Odradin mig ruke oslobodi e Canijina usta. "Ka i ta si videla?" zatra i Odra de. "Traga je obmotao siga icu oko Kipuninog vrata i..." Canija sle e ramenima. Tup udar eksplozije izazva podrhtavanje iznad njih, a potom zavlada ti ina . Odrade mahnu rukom. ene u odorama ra irile su se du hodnika, odlazei utke sa vidika iza zavoja. Samo su Odrade i jo dve druge hladnooke sa napetim izrazom lica ostal e uz Tueka i Caniju. Od eane nije bilo ni traga. "Iksijanci su ovde ume ali prste", ree Odrade. Tuek je delio njeno mi ljenje. Toliko mnogo siga- ice... "Gde ste odveli dev ojicu?" upita je. "Pod na om je za titom", odgovori Odrade. "Budite mirni." Nagnula je glavu o slu kujui. Jedna ena u odori dotra iz zavoja hodnika i apnu ne to na uvo Odradi. Odrade se uzdr ano osmehnu. "Gotovo je", ree Odrade. "Poi emo do eane." eana je sedela u plavoj stolici sa mekim jastucima, u glavnoj prostoriji svojih odaja. ene u crnim odorama stajale su u za titnikom rasporedu iza nje. Tueku se inilo da se devojica sasvim oporavila od iznenadnog napada i bekstva, ali su jo j oi blistale od uzbuenja i jo nepostavljenih pitanja. eanina pa nja bila je usmerena na ne to sa Tuekove desne strane. On se zaustavi, pogleda u tom pravcu, a od onoga to je video zasta mu dah. Nago mu ko telo le alo je naspram zida u neobinom, savijenom polo aju sa glavom izokrenutom toliko da je brada bila pomerena pozadi i oslonjena na levo rame. O tvorene oi zurile su ispunjene prazninom smrti. Stiros! Zgu vane rite Stirosove ode de koje su oito bile nasilno strgnute s njega, le a

le su u neurednoj gomili pokraj stopala mrtvog tela. Tuek pogleda Odrade. "On je bio ume an u to", ree ona. "Sa Iksijancima su bili Liceigrai." Tueku zastade knedla u grlu. Canija se progura pored njega i prie telu. Tuek nije mogao da joj vidi li ce, ali ga Canijino prisustvo podseti da je izmeu Stirosa i Canije bilo neeg u nji hovim mlaim danima. Tuek se nagonski pomeri i vrsto stade izmeu Canije i deteta koj e je sedelo. Canija se zaustavi kod le a i gurnu ga stopalom. Zatim se okrenu sa zlurad im izrazom na licu prema Tueku. "Morala sam da se uverim da je stvarno mrtav", r ee ona. Odrade uputi pogled jednoj od pratilja. "Ukloni le ." Zatim pogleda eanu. B ila je to prva prilika za Odrade kada je mogla pa ljivo da osmotri ovo dete od kak o je povela juri ni odred da bi suzbila napad na zgrade hrama. Tuekov glas dopre iza Odradinih lea. "asna majko, mo ete li, molim vas, da o bjasnite ta..." Odrade ga prekinu ne okrenuv i se. "Kasnije." eanin izraz lica podstae Tueka da ka e: "Mislio sam da ste asna majka!" Odrade samo odmahnu glavom. Kakvo oaravajue dete. Odrade je do ivljavala ist o ono to je oseala stojei ispred prastare umetnike slike u Tarazinim odajama. Ne to od one vatre koja je bila unesena u to umetniko delo nadahnu Odrade. Divlje nadahnue ! To je bila poruka ludog Van Goga. Haos se pretvorio u velianstven red. Nije li upravo to bio deo ifre Sestri nstva? Ovo dete je moje platno, pomisli Odrade. Osetila je kako joj ruka treper i oseanjem drevne etkice. Nozdrve joj se ra iri e na mirise ulja i boja. "Ostavite me nasamo sa eanom", naredi Odrade. "Svi napolje." Tuek htede da se usprotivi, ali odustade kad ga jedna od Odradinih prati lja u odori epa za ruku. Odrade je zurila u njega. "Bene Geserit vam je slu io i ranije", ree ona. "Ovog puta smo ti spasle ivo t." ena koja je dr ala Tuekovu ruku povue ga. "Odgovori mu na pitanja", ree Odrade. "Ali uini to na nekom drugom mestu." Canija koraknu prema eani. "Ovo dete je moja..." "Odlazi!" viknu Odrade naredbu ispunjenu svim moima Glasa. Canija se sledi. "Umalo da je prepusti tupavoj gomili zaverenika!" ree Odrade netremice zag ledana u Caniju. "Razmotriemo da li e dobiti jo neku priliku da se sretne sa eanom." Suze krenu e iz Canijinih oiju, no Odradina osuda se nija mogla porei. Okren uv i se, Canija ode sa ostalima. Odrade ponovo usmeri pa nju na devojicu, koja ju je napeto posmatrala. "Dugo smo te ekale", ree Odrade. "Neemo ovim budalama dati jo jednu priliku da te izgube." 16. Zakon uvek bira strane na temelju primerene moi. Moralnost i pravne tanan osti imaju malo znaaja kada se postavi pravo pitanje: Ko je jai? Zapisnik sa Saveta Bene Geserita, Arhive: XOX232 Odmah po to su Taraza i njena pratnja napustili Gamu, Teg se baci na posao . Morale su se uvesti nove mere reda u Tvravi, sa ciljem da se vangiju dr i podalje od gole. Bilo je to Tarazino nareenje. "Mo e da posmatra sve to eli. Ali ne mo e da dodiruje." Uprkos vremenskom tesnacu Teg zatee sebe kako zuri u prazno u ovom prevre lom trenutku, prepu ten slobodnoplutajuoj poplavi zabrinutosti. Do ivljaj spasavanja Tarazine skupine na Esnafovom brodu i Odradino udno otkrie nisu se uklapali ni u j ednu od shema koje je on ustrojio.

Zavisnosti... kljuni balvan... Teg se zatekao u svojoj radnoj sobi, sa rasporedom zadataka projektovani h na ekranu; u podatke je trebalo uneti promene, no, za trenutak, Teg nije imao predstavu ni o vremenu ni o podacima. Bilo mu je potrebno nekoliko asaka da se sa bere. Bila je sredina prepodneva. Taraza i njena pratnja su oti le pre dva dana. Bio je sam. Da, Patrin je preuzeo na sebe izvr enje programa dana nje Dankanove obu ke, omoguiv i tako Tegu da se posveti dono enju zapovednikih odluka. Tegu se radna soba u kojoj se nalazio uini nekako tuom. Pa, ipak, dok je p osmatrao pojedine njene delove, svaka stvar mu je izgledala poznata. Ovde se nal azila njegova vlastita konzola sa podacima. Kaput uniforme bio je uredno okaen na naslon stolice pokraj njega. On poku a da utone u mentatsko stanje, ali namah ust anovi da mu mozak to odbija. Jo od dana svoje obuke nije se suoio sa takvom pojavo m. Dani obuke. A sada su ga Taraza i Odrade vratili u neki vid obuke. Samoobuke. Pomalo odsutan, on oseti kako mu seanje izbacuje na povr inu razgovore koje je nekad vodio sa Tarazom. Kako mu je blisko bilo to to mu se upravo dogaalo - da u ovim trenucima bude uhvaen u zamku sopstvenih seanja. I on i Taraza bili su prilino umorni posle dono enja odluka i preduzimanja akcija na spreavanju krvavog sukoba - sluaja Barandiko. Gledano sada iz istorijsko g ugla, to nije bilo vi e od obinog treptaja, ali u to vreme zahtevalo je sve njiho ve udru ene snage. Taraza ga je, po potpisivanju sporazuma, pozvala u malu gostinsku sobu u blizini svojih odaja, na njenoj vlastitoj ne-letelici. Govorila je neobavezno, divei se njegovoj mudrosti i nainu na koji je prozreo slabosti koje su neminovno d ovele do kompromisa. Bili su neprekidno budni i aktivni oko trideset asova, i Tegu je prijalo t o je dobio priliku da sedne, dok je Taraza okretala brojeve na napravi za slu enje hrane i pia. Uskoro su im savesno bile isporuene dve visoke a e sa kremastim, mrkim napitkom. Teg je prepoznao miris jo dok mu je dodavala a u. Bilo je to sredstvo za b rzo obnavljanje snage, okrepljenje koje su sestre Bene Geserita retko kada nudil e nekom sa strane. Ali Taraza ga vi e nije smatrala nekim sa strane. Zabaciv i glavu, Teg je otpio dug gutljaj ovog pia gledajui u kitnjastu tava nicu Tarazine gostinske sobe. Ova ne-letelica je spadala u stare modele i bila j e sagraena u doba kada se poklanjalo vi e pa nje ukra avanju - sudei po duboko uklesanim vencima i baroknim figurama izdubljenim na svakoj slobodnoj povr ini. Ukus pia vratio mu je seanje u detinjstvo, u vreme obilatog nalivanja mela n om... "Majka mi je pripremala ovo kad god sam bio preterano napet", rekao je, gledajui u a u u svojoj ruci. Ve je mogao da oseti kako se umirujua snaga iri njegovim telom. Taraza je ispijala svoje pie sedei u psu-naslonjau naspram njega, u upavom b elom komadu ivotinjskog name taja koji joj se prilagoavao sa lakoom duge naviknutosti . Tegu je ponudila klasinu zelenu tapaciranu stolicu, ali je opazila brz pogled k ojim je pre ao preko psu-naslonjae i nasme ila mu se. "Ukusi se razlikuju, Milese." Srknula je napitak i uzdahnula. "Bo e, ba je bilo naporno, ali je napravljen dobar posao. Bilo je trenutaka kada se inilo neiz be nim, da e stvari krenuti vrlo lo im putem." Njeno opu tanje ga je na neki nain dirnulo. Bez poze, bez pripremljene mask e koja bi ih razdvajala i odreivala uloge u hijerarhiji Bene Geserita. Bila je oit o prijateljski raspolo ena, ak i bez nagove taja zavoenja. Dakle, ovo je upravo bilo o nako kako je izgledalo - u onoj meri u kojoj se to moglo rei za bilo koji susret sa jednom asnom majkom. Teg je sa iznenadnim usshienjem shvatio da je postao vian proitavanju Alma Mavis Taraze, ak i kada je preuzela jednu od svojih maski. "Majka te je nauila vi e no to smo joj nalo ili", rekla je Taraza. "Trebalo bi da ispunjavamo nareenja Vrhovne majke sa potpunom odano u. To i inimo, osim onda kad a se ne sla emo."

Teg se osmehnuo i potegao povei gutljaj pia. "udno je", nastavljala je Taraza, "ali dok smo bili u aru onog malog neizv esnog sukoba, uhvatila sam sebe kako u odnosu na tebe postupam onako kako bih to inila sa nekom od svojih sestara." Teg je oseao kako mu pie zagreva eludac. Izazivalo mu je peckanje u nozdrva ma. Odlo io je praznu a u na pokrajni sto i rekao, posmatrajui je: "Moja najstarija ker ka..." "Bie da je to Dimela. Trebalo je da nam je prepusti , Milese." "Nije bila moja odluka." "Ali jedna tvoja re..." Taraza je lako slegnula ramenima. "No, to je ve pr o lost. ta je sa Dimelom?" "Ona zapravo misli da sam esto odvi e nalik na neku od vas." "Odvi e?" "Ona mi je vatreno odana, Vrhovna majko. Ona, zapravo, ne shvata na odnos , i..." "Kakav je na odnos?" "Vi zapovedate a ja se pokoravam." Taraza ga je pogledala preko ruba a e. Zatim ju je spustila i rekla: "Da, t i odista nikad nisi bio jeretik, Milese. Mo da... jednoga dana..." Upao joj je u re, elei da skrene Tarazu sa ovakvih misli. "Dimela misli da dugotrajna upotreba melan a ini da mnogi ljudi postanu slini vama." "Tako? Nije li udno, Milese, da jedan gerijatrijski napitak mo e da ima tol iko sporednih dejstava?". "Ne nalazim da je to udno." "Pa, dabome, da ne nalazi ." Iskapila je a u i odlo ila je. "Ciljala sam na nain na koji je osetno produ enje ivotnog veka proizvelo kod nekih ljudi, a posebno kod tebe, produbljeno poznavanje ljudske prirode." " ivimo du e i vidimo vi e." "Mislim da to nije tako jednostavno. Neki ljudi nikad ni ta ne zapaze. ivot im se tek tako dogaa. Provedu ga u neemu to je malo vi e od neke vrste tupog trajanj a, i sa srd bom i ozlojeeno u odbijaju sve ono to bi ih moglo izvesti iz te la ne vedrin ." "Kada je u pitanju zain, nikada nisam bio u stanju da razapnem odgovarajui konopac za odr avanje ravnote e", odgovorio je, mislei na uobiajeni mentatski proces odabiranja podataka. Taraza je klimnula. Oito je imala istu te kou. "Mi iz Sestrinstva vi e od ment ata te imo da budemo jednotrane. Posedujemo rutinu koja nas izvlai iz toga, ali uslo vi opstaju." "Na i preci su dugo imali taj problem", podsetio ju je. "Bilo je drugaije pre zaina." "Ali oni su iveli tako kratko." "Pedeset, sto godina; nama to mo da ne izgleda mnogo dugo, ali ipak..." "Da li su sabijali vi e iskustava tokom vremena koje im je stajalo na rasp olaganju?" "Umeli su, s vremena na vreme, da budu pomamni." Shvatio je da mu opa anja nudi iz Drugih seanja. Nije ovo bilo prvi put da je sudelovao u takvom prastarom znanju. Majka mu je povremeno iznosila ta seanja, ali uvek kao deo poduavanja. to je Taraza sad inila? Uila ga neemu? "Melan je vi eglavo udovi te." "Da li ponekad po eli da ga nikad nismo otkrili?" "Bene Geserit ne bi postojao bez toga." "Ni Esnaf." "Ne bi bilo ni Tiranina ni Muad'Diba. Zain daje jednom rukom, a uzima svi ma ostalim." "Koja ruka sadr i ono to mi elimo?" upitao je. "Ne postavlja li se uvek to p itanje?" "Ti si zaista neobian, zna li to, Milese? Mentati vrlo retko naginju filoz ofiji. Mislim da je to jedan od osnova tvoje snage. Ti si u velikoj meri sposoba n da sumnja ." Slegnuo je ramenima. Ovaj obrt u razgovoru ga je pomeo.

"Nisi vedar", nastavila je. "Ali se, u svakom sluaju, vrsto dr i svojih sumnj i. Sumnja je filozofu neophodna." "Zensuni mi jami za to." "Svi mistici se sla u u tome, Milese. Nikad ne potceni mo sumnje. Vrlo ubed ljivo. S'tori u istoj ruci dr i i sumnju i izvesnost." Zbilja sasvim iznenaen, upitao je: "Da li asne majke izvode Zensuni obrede ?" Nikad ranije nije ak ni pomislio tako ne to. "Samo jednom", odgovorila mu je. "Mi posti emo jedan uzvi en oblik s'torija, potpun. I on pri tom obuhvata svaku eliju." "Zainska agonija". Nije mogao da se uzdr i. "Bila sam sigurna da ti je majka rekla. Oito, nikad ti nije objasnila sro dstvo sa Zensunijem." Teg je progutao knedlu. Oaravajue. Pru ila mu je nov uvid u Bene Geserit. Ov o je promenilo itavu predstavu, ukljuujui i onu o roenoj majci. Bile su udaljene od njega na nedosti nom mestu do koga nikad nije mogao da dopre. Mogle su ga povremen o smatrati drugom, ali on nikad nije mogao da ue u njihov krug prisnosti. Mogao j e da podra ava i ni ta vi e. Nikada nee biti poput Tiranina ili Muad'Diba. "Predvianje", naglo je izrekla Taraza. Ta re je preusmerila njegovu pa nju. Promenila je predmet razgovora ne menj ajui ga. "Razmi ljao sam o Muad'Dibu", rekao je naglo kao da se pravda. "Misli da je predviao budunost?" "Tako veli mentatsko uenje." "Oseam sumnju u tvom glasu, Milese. Da li je predviao ili je stvarao? Pred vianje mo e biti smrtnosno. Ljudi koji tra e da im proroanstvo kazuje budunost u stvari ele da znaju kakva e biti cena kitivog krzna idue godine ili ne to jednako banalno. Niko stvarno ne eli da mu ivot bude predvidljiv u svakom trenutku." "Bez iznenaenja." "Tano. Kad bi unapred posedovao takvo znanje, ivot bi ti postao nepodno ljiv a dosada." "Misli da je Muad'Dibov ivot bio dosadan?" "I Tiraninov isto tako. Mislimo da je itav njihov ivot bio posveen upornom nastojanju da se raskinu lanci koje su sami stvorili." "Ali oni su verovali..." "Seti se svojih filozofskih sumnji, Milese. uvaj se! Um onoga koji veruje miruje, ne uspevajui da raste prema spolja, u neogranieni, beskrajni univerzum." Teg je za trenutak sedeo utke. Ponovo je osetio zamor koji je pie uklonilo iz njegove svesti, ali je takoe osetio kako mu se misli mute zbog nametanja novi h predstava. Bile su to stvari za koje su mu govorili da slabe mentata; ipak, os eao je da ga osna uju. Ona me poduava, pomislio je. Pouka je tu negde. Kao da je to saznanje bilo projektovano u njegov um i ocrtano u njemu va trom, postao je svestan da je celokupna njegova mentatska pa nja usmerena na Zensu ni upozorenje, na koje je svakom aku poetniku bila skrenuta pa nja jo u mentatskoj kol i. Svojim verovanjem u zrnoliku pojedinanost porie svaki pokret - evolucioni i retrogradni. Verovanje je ono to utvruje zrnoliki univerzum i uzrok je trajanja u niverzuma. Niemu se ne mo e dozvoliti da se promeni, jer na taj nain tvoj ne-kreui uni verzum i ezava. On se kree sam od sebe i kad se ti ne kree . Razvija se izvan tebe i vi ti nije pristupaan. "Najudnija je od svih stvari", nastavila je Taraza utonuv i u sklad sa rasp olo enjem koje je stvorila, "to to naunici Iksa ne mogu da shvate koliko njihova vla stita verovanja vladaju njihovim univerzumom." Teg ju je posmatrao netremice, utke i prijemivo. "Iksijanska verovanja savr eno su podlo na izboru koji ine, u pogledu toga na koji nain e videti svoj univerzum. Njihov univerzum ne dejstvuje sam od sebe, ve s e pona a u skladu sa vrstama eksperimenata za koje se opredele." Teg se uz trzaj prenu iz svojih seanja i otkri da se nalazi u Tvravi na Ga muu. Jo je sedeo u poznatoj stolici u svojoj radnoj sobi. Letimian pogled po sobi

pokaza mu da se ni ta nije pomerilo sa mesta na kome se prethodno nalazilo. Protek lo je svega nekoliko minuta, pa ipak i soba i njen sadr aj nisu mu vi e bili strani. Be e uronio u mentatsko stanje i ponovo izronio iz njega. Obnovljen. Miris i ukus napitka koji mu je Taraza tako davno ponudila jo su mu pecka li jezik i nozdrve. Znao je da samo jednim mentatskim treptajem mo e ponovo prizva ti itavu scenu - prigu eno svetlo osenenih sjajnih kugli, tvrdou stolice pod sobom, z vuke njihovih glasova. Sve je bilo tu, spremno za ponovno do ivljavanje, zamrznuto u vreme kapsuli izdvojenog seanja. Prizivanje tog starog seanja stvorilo je aroban univerzum u kome su sve nj egove sposobnosti bile pojaane mimo svih njegovih najneobuzdanijih oekivanja. U to m arobnom univerzumu nisu postojali nikakvi atomi, ve samo talasi i strahotne kret nje svuda unaokolo. Bio je prinuen da odbaci sve prepreke, sagraene od verovanja i razumevanja. Ovaj je univerzum bio prividan. Mogao je da vidi kroz njega, bez i kakvog pomonog platna na kome bi projektovao njegove oblike. arobni univerzum sveo ga je na jezgro dejstvene uobrazilje, gde su njegove vlastite sposobnosti stvar anja slika bile jedino platno na kome se bilo kakva projekcija mogla uoiti. Evo! Ja sam i izvoa i onaj koga izvode! Radna soba oko Tega treperila je unutar i izvan njegove ulne stvarnosti. Osetio je da mu je svest su ena na najmanju svrhu, a ipak je ta svrha ispunjavala njegov univerzum. Bio je otvoren prema beskraju. Taraza je ovo hotimino uinila! pomisli on iznenada. Pojaala me je! Obuze ga oseanje strahopo tovanja. Razumeo je sada kako je njegova kerka, Od rade, bila pro eta takvom moi da bi za Tarazu stvorila Atreidski manifest. Njegove vlastite mentatske moi bile su ulivene u taj vei obrazac. Taraza je od njega zahtevala zastra ujui poduhvat. Potreba za neim takvim u isti mah ga je i izazivala i pla ila. Jer, to je sasvim lako moglo znaiti kraj Sest rinstva. 17. Osnovno pravilo je sledee: nikad ne podra avaj slabosti; uvek podra avaj snag u. Naelo Bene Geserita "Kako to da ti mo e esto." Odrade nehatno odgovori, ali odabra rei tako da odgovaraju znanju koje je eana ve posedovala: "Sve tenici su slobodnjakog pokreta. Uvek je negde u njihovoj bl izini bilo asnih majki. Pored toga, dete, ti im, takoe, nareuje ." "To je ne to drugo." Odrade suzdr a osmeh. Pro lo je ne to vi e od tri sata otkako je njen juri ni odred razbio napad na zg radu hrama. Odrade je, u meuvremenu, uspostavila zapovedniki centar u eaninim odaja ma, obavljajui neophodne poslove oko procene tete i pripremanja odmazde, pri tom s talno izazivajui i posmatrajui eanu. Istovremeni tok. Odrade se osvrnu po prostoriji koju je izabrala za zapovedniki centar. Ko madii Stirosove pocepane odee jo su le ali blizu zida ispred nje. Gubici. Soba je bil a neobino oblikovano mesto. Nisu postojala ni dva zida paralelna zida. Ona mrknu. I dalje se oseao preostali miris ozona od nju kala pomou kojih je njeno osoblje obez bedilo izolovanost ovih odaja. Zbog ega ovaj neobini oblik? Zgrada je bila stara, prepravljana i dograivan a mnogo puta, ali to nije obja njavalo izgled ove sobe. Prijatno grubo tkanje od p avlakovitog gipsanog maltera na zidovima i tavanici. Bogati zastori od zainskih v lakana visili su sa strane dvoja vrata. Bilo je predveerje i suneva svetlost propu t ena kroz re etke roletni stvarala je takaste pruge na zidu nasuprot prozoru. Srebrn asto ute sjajne kugle lebdele su blizu tavanice, pode ene tako da odgovaraju sunevoj svetlosti. Prigu eni zvuci dopirali su kroz ventilatore ispod prozora. Ne ne are nara ovde da nareuje sve tenicima?" upita eana. "Ovo je njihovo

nd astih ilima i sivih ploica svedoile su o bogatstvu i bezbednosti, ali se Odrade up rkos svemu nije oseala bezbedno. Jedna visoka asna majka pojavi se iz susedne sobe koja je slu ila za vezu. "Majko zapovednice", ree ona, "poruke su poslate Esnafu, Iksu i Bene Tleilaksima. " Odrade odgovori odsutnim glasom. "Primljeno k znanju." Kurirka se vrati svojim du nostima. " ta to radi ?" upita eana. "Prouavam ne to." Odrade zami ljeno napui usne. Njihovi vodii kroz zgrade hrama proveli su ih lavirintima hodnika i stepenica. Usput su izmeu stubova mogle da vide vrtove. Zat im su u le u izvanredan iksijanski sistem suspenzora cevi koji ih je be umno dovezao do jednog drugog hodnika; potom su usledile stepenice, jo jedan zavojit hodnik i ... konano ova soba. Odrade ponovo pree pogledom po prostoriji. "Zbog ega prouava ovu sobu?" upita eana. "uti, dete!" Soba je bila u obliku nepravilnog poliedra sa kraom levom stranom. Du ina j oj je iznosila oko trideset metara, a pola od toga je merila na naj irem delu. Bil o je puno niskih divana i stolica razliitog stepena udobnosti. eana je kao nekakva kraljica sedela u sjajno utoj stolici sa irokim mekim naslonima za ruke. Nije bilo nijedne psu-naslonjae. Posvuda obilje meke, plave i ute tkanine. Odrade prikova p ogled za bele re etke ventilatora iznad umetnike slike planina na irem kraju zida. K roz ventilatore ispod prozora dopirao je sve lahor i strujao prema ventilatoru iz nad slike. "Ovo je bila Hedlijeva soba", ree eana. "Za to si ga dovodila u neugodan polo aj oslovljavajui ga pravim imenom, dete ?" "Zar ga je to dovodilo u neugodan polo aj?" "Ne igraj se reima sa mnom, dete! Zna da ga je to dovodilo u neugodan polo a j i zato si to i inila." "Za to onda pita ?" Odrade pree preko ovoga, nastavljajui da bri ljivo prouava prostoriju. Zid na suprot slike stajao je pod kosim uglom u odnosu na spolja nji zid. Shvatila je. Pa metno! Soba je bila tako sazdana da bi neko ko se nalazi iznad ovog visokog vent ilatora mogao da uje i apat. Nema sumnje da je slika prekrivala jo jedan vazdu ni pro laz koji je odnosio zvuke iz sobe. Nikakvo nju kalo, mrka ili neki drugi instrument ne bi mogao da otkrije ovakav trik. Ni ta nije moglo da napravi ono 'biip' pijunsko m oku ili uhu. Samo su oprezna ula nekog ko je bio vian prevari mogla to da proval e. Znakom ruke pozvala je akolitku koja je ekala. Odradini prsti zatreperi e n emu tim govorom: Otkrij ko prislu kuje iza onog ventilatora. Klimnula je prema venti latoru iznad slike. "Pusti neka nastavi s tim. Moramo da saznamo koga izve tava." "Kako si saznala kada treba da doe i spase me?" ponovo se oglasi eana. Devojica je imala divan glas, ali mu je bila potrebna ve ba, pomisli Odrade . U njemu je, meutim, bilo vrstine koja se mogla uobliiti u mono orue. "Odgovori mi!" naredi eana. Zapovedniki ton iznenadi Odrade, podstakav i nagli talas srd be koju je bila primorana da suzbije. Smesta su se morale uiniti ispravke! "Smiri se dete", ree Odrade. Intonirala je naredbu u preciznom tenoru i o pazila da dejstvuje. Ponovo ju je eana iznenadila: "To je jo jedna vrsta Glasa. Poku ava da me smi ri . Kipuna mi je priala o Glasu." Odrade se okrenu i spusti pogled na eanu. eanina prva alost je minula, ali je u njoj jo bilo ljutnje kada je spomenula Kipunu. "Zauzeta sam smi ljanjem odmazde za onaj napad", ree Odrade. "Za to me ometa ? Mislila sam da eli da ih kaznim." " ta ete im uiniti? Reci mi! ta ete uraditi?" Neobino osvetoljubivo dete, pomisli Odrade. To e se morati obuzdati. Mr nja je bila jednako opasna kao i oseanje ljubavi. Sposobnost za mr nju bila je nalije sp

osobnosti za suprotno. Odrade ree: "Poslali smo Esnafu, Iksu i Bene Tleilaksima poruku koju uvek aljeno kad smo ljute. Samo tri rei: 'Platiete nam to'." "Kako e platiti?" "Pravina kazna Bene Geserita upravo se oblikuje. Osetie posledice svog pos tupka." "Ali, ta ete im uiniti?" "Mo da e vremenom saznati. Mo da e ak saznati kako smi ljamo na u kaznu. Za sa potrebno da zna ." Izraz mrzovolje pree eaninim licem. Onda ree: "Nisi ak ni srdita. Ljuta. Jes i li to htela da ka e ?" "Obuzdaj nestrpljenje, dete! Postoje stvari koje jo ne razume ." asna majka iz sobe za vezu ponovo ue, baci jedan pogled na eanu i obrati se Odrade: "Kapitol je potvrdio prijem va eg izve taja. Odobrava protivudar." "Po to je asna majka - vezistikinja - i dalje stajala kao ukoena, Odrade je upita: "Ima li jo ne to?" Munjevit pogled prema eani svedoio je o ustezanju ove ene. Odrade podi e desn i dlan, dajui joj znak da pree na nemu ti jezik. asna majka je odmah reagovala. Prsti stado e da joj igraju sa nesputanim uz buenjem: Tarazina poruka - "Tleilaksi su sto erni inilac. Esnaf se mora nagnati da s kupo plaa melan . Uskratite im rakiske zalihe. Ujedinite Esnaf i Iks. Oni e se rastr ojiti, suoeni sa razarajuom konkurencijom iz Ra trkavanja. Za sada zanemarite Ribogo vornice. One se dr e Iksa. Gospodar nad gospodarima odgovorio nam je sa Tleilaksa. Ide na Rakis. Postavite mu klopku." Odrade se bledo osmehnu, potvrujui da je razumela. Posmatrala je kako ena i zlazi iz sobe. Ne samo da se Kapitol saglasio sa akcijama preduzetim na Rakisu v e je zapanjujuom brzinom smi ljena odgovarajua kazna Bene Geserita. Oigledno je da su Taraza i njene savetnice predvidele ovaj trenutak. Odrade odahnu. Poruka Kapitolu bila je jezgrovita: kratak prikaz napada, spisak gubitaka Sestrinstva, identifikacija napadaa i potvrujua opaska namenjena T arazi da je Odrade ve prenela nu no upozorenje krivcima: "Platiete nam to." Da, ti glupi napadai sada su znali da su dirnuli u str ljenovo gnezdo. To e izazvati strah - bitan deo kazne. eana se prome kolji u stolici. Njen stav je kazivao da e sada jo jednom poku at i da se pribli i. "Jedna od tvojih je rekla da su tamo bili Liceigrai." Pokazala je bradom prema krovu. Ovo dete je bilo ogroman rezervoar neznanja, pomisli Odrade. Ta praznina se mora ispuniti. Liceigrai! Odrade je razmi ljala o le evima koje su ispitali. Tlei laksi su konano poslali svoje nove Liceigrae u akciju. Bilo je to, bez sumnje, isp robavanje Bene Geserita. Bilo je krajnje te ko otkriti ove nove. Ipak, i dalje su odavali onaj karakteristian miris svojih jedinstvanih feremona. Odrade je ukljuila i ovaj podatak u svoj izve taj Kapitolu. Sada je problem bio da ovo saznanje Bene Geserita ostane tajna. Odrade p ozva akolitku-glasnicu. Pokazujui joj migom prema ventilatoru, Odrade joj saop ti p rstima: "Ubijte one koji prislu kuju!" "Zanima te Glas, dete" ree potom Odrade obrativ i se eani koja je sedela u s tolici. "utanje je najdragocenije orue uenja." "Ali, da li bih mogla da nauim Glas? elim da ga savladam." "Velim ti da uti i ui uz pomo svog utanja." "Nareujem ti da me naui da koristim Glas!" Odrade razmisli o Kipuninim izve tajima. eana je pomou Glasa ve bila uspostav ila uspe nu kontrolu nad veinom onih oko sebe. Devojica je to sama nauila. Srednja ra van Glasa za ogranienu skupinu slu alaca. Religiozno sujeverje verovatno je doprino silo tom strahu, ali eanina ve tina pode avanja visine i tona Glasa pokazivala je izv esnu mada nesvesnu sposobnost izbora. Pravi nain odgovora eani bio je oigledan, Odrade je to znala. Po tenje. Bio j e to najmoniji mamac, a slu io je nekolikim svrhama. "Tu sam da bih te nauila mnogim stvarima", ree Odrade, "ali ne da to inim p o tvojoj zapovesti." "Meni se svako pokorava!" uzviknu eana.

Jedva da je u pubertetu, a ve je na aristokratskom nivou, pomisli Odrade. Bog zna ta e ispasti od ovog na eg posla. ta bi ona mogla da postane? eana skliznu iz stolice i ustade gledajui Odrade sa upitnim izrazom na lic u. Devojicine oi bile su u ravni Odradinih ramena. Moglo se oekivati da e biti otmen a zapovednika pojava. Ukoliko pre ivi. "Odgovara samo na neka od mojih pitanja", ree eana. "Rekla si da ste ekali n a mene, ali nee da mi to objasni . Zbog ega mi se ne pokorava ?" "Budalasto pitanje, dete." "Za to me neprekidno zove dete?" "Zar nisi dete?" "Dobijam menstruaciju." "Ali si jo dete." "Sve tenici mi se pokoravaju." "Boje te se." "Ti ne?" "Ne, ja ne." "Dobro je! Postaje zamorno kada te se ljudi jedino boje." "Sve tenici misle da si do la od Boga." "Zar ti ne misli tako? Mi... " Odrade je prekide, po to upravo ue jedna akol itka-glasnica. Njeni prsti zaigra e u bezglasnom op tenju: Prislu kivala su etiri sve ten ika. Ubijeni su. Svi su bili Tuekovi podanici." Znakom ruke Odrade otpusti glasnicu. "Ona govori prstima", ree eana. "Kako to ini?" "Postavlja previ e pogre nih pitanja, dete. A nisi mi jo rekla zbog ega bi treb alo da te smatram oruem Boga." " ejtan me je po tedeo. Hodam pustinjom, i kada se ejtan pojavi, razgovaram s njim." "Zbog ega ga zove ejtan, a ne ai-Hulud?" "Svi mi postavljaju to glupo pitanje!" "Daj mi onda glup odgovor." Sumoran izraz prekri eanino lice. "Zbog naina na koji smo se sreli." "A kako ste se sreli?" eana nagnu glavu na stranu i za trenutak podi e pogled prema Odradi, a onda ree: "To je tajna." "A ti zna kako se uva tajna?" eana se isprsi i klimnu ali Odrada zapazi nesigurnost u ovoj kretnji. Ovo dete je znalo kada su ga doveli u nemogu polo aj! "Izvrsno!" prihvati Odrade. "uvanje tajni je jedno od najbitnijih uenja asn ih majki. Drago mi je to neemo morati da se bakemo s tim." "Ja elim sve da nauim." Kakva mrzovolja u glasu. Veoma slaba kontrola oseanja. "Mora me svemu nauiti!" nastavljala je eana. Vreme ze bi! pomisli Odrade. eana je rekla to je imala i dovoljno se ispolj ila, tako da je ak i akolitka petog stepena mogla biti sigurna da e je kontrolisat i u ovom trenutku. Upotrebiv i punu mo Glasa, Odrade ree: "Da mi se vi e nisi obratila tim tonom, dete! Ne, ako eli da naui bilo ta!" eana se ukoi. Vi e od minuta pre ivljavala je ono to joj se dogodilo, a onda se opusti. Potom se osmehnu i ree sa toplim, otvorenim izrazom lica: "Oh, tako mi j e drago to si stigla! Mnogo sam se dosaivala u poslednje vreme." 18. Ni ta ne nadilazi slo enost ovekovog uma. Leto II: 'Zapisi iz Dar-es-Balata' Od gamuuske noi, esto zloslutne na ovoj geografskoj irini planete, nedostaj alo je jo dva sata. Oblaci koji su se gomilali bacali su senku na Tvravu. Po Lusil

inoj zapovesti, Dankan se vratio u dvori te da bi izveo program intenzivnih ve bi po sopstvenom izboru. Lusila ga je posmatrala sa parapeta odakle ga je prvi put videla. Dankan je izvodio gimnastike premete osmostruke borbe Bene Geserita, baca jui se po travi, pravei kolutove, skaui s jedne strane na drugu, propinjui se navi e i hitro pole ui na tlo. Bio je to lep prikaz nasuminog izbegavanja napada, pomisli Lusila. Nije u spevala da zapazi u njegovim pokretima nikakav predvidljiv obrazac, a brzina izv oenja bila je vrtoglava. Imao je bezmalo esnaest standardnih godina i ve se pribli av ao ravni ostvarenja svoje prana-bindu nadarenosti. Bri ljivo kontrolisani pokreti njegovih ve bi otkrivali su tako mnogo! Brzo je pristao, kada mu je prvi put naredila, na ove veernje treninge. Prvi korak upu tstava dobijenih od Taraze bio je ostvaren. Gola ju je zavoleo. Nije bilo sumnje u to. Ona je za njega predstavljala majku. To je postignuto bez ozbiljnog slabl jenja njegove linosti, iako su Tegove zebnje bile probuene. Moje senka je na ovom goli, ali on nije ponizan ili zavisan sledbenik, p onovo je uveravala sebe. Tegova zabrinutost nema nikakvog osnova. Upravo tog jutra, rekla je Tegu: "Gde god to njegove snage diktiraju, on nastavlja da se slobodno izra ava." Trebalo je da ga sada Teg vidi, pomisli ona. Pokreti u ovim novim ve bama uglavnom su bili proizvodi Dankanovovg domi ljanja. Lusila obuzda uzdah divljenja zbog posebno okretnog skoka kojim se Danka n vinuo gotovo do sredi ta dvori ta. Gola je razvio nervno-mi inu ravnote u koja je, vrem enom, mogla da dostigne ravan psiholo ke ravnote e koja bi bila barem jednaka Tegovo j. Kulturni uticaj jednog takvog dostignua bio bi vredan strahopo tovanja. Posebno ako se imaju u vidu svi oni koji su gajili nagonsku odanost Tegu i, preko Tega, i Sestrinstvu. Za mnogo toga valja zahvaliti Tiraninu, pomisli za trenutak Lusila. Pre Leta II nijedan od op teprihvaenih sistema kulturnog pode avanja nikada n ije trajao dovoljno dugo da bi se makar pribli io ravnote i koju je Bene Geserit sma trao idealnom. Upravo je ravnote a - 'slobodno spu tanje du o trice maa' - oaravala Lusi u. Bio je to razlog zbog ega se tako bezrezervno predala projektu iju potpunu zami sao nije znala, ali koji je od nje zahtevao delovanje koje joj se nagonski inilo odvratnim. Dankan je tako mlad! Sledee to je Sestrinstvo tra ilo od nje izriito joj je naznaila Taraza: seksua lni otisak. Jo koliko ovog jutra Lusila je stajala naga ispred ogledala, uobliavaj ui stav i pokrete lica i tela koje je nameravala da upotrebi kako bi izvr ila Taraz ina nareenja. U ve takom odrazu ogledala Lusila je videla kako njeno lice poprima slinost sa licima praistorijskih boginja ljubavi - sa izra enom puteno u i obeanjem mekoe u koj u bi se izazvani mu karac rado bacio. Tokom svog obrazovanja Lusila je videla statue iz Prvog vremena, male ka mene figure ena sa irokim bedrima i isturenim grudima koje su obezbeivale obilje ml eka za dojenad. Lusila je, po volji, mogla da kod sebe proizvede mladalaki izgled po uzoru na te prastare oblike. U dvori tu ispod Lusile Dankan je za trenutak zastao i inilo se kao da smi lj a naredne pokrete. Zatim je odmahnuo glavom, visoko skoio, prevrnuo se u vazduhu i poput uvretenke doskoio na jednu nogu, to ga je odbacilo bono u obrtanje slinije p lesu nego borbi. Seksualni otisak. Tajna seksa uop te nije bila tajna, pomisli ona. Njegovi koreni bili su sp ojeni sa samom su tinom ivota. Ovo, dakako, obja njava zbog ega joj je prvo zavoenje po nalogu Sestrinstva usadilo lice jednog mu karca u seanje. Starateljka rasploavanja joj je rekla da to mo e da oekuje i da se ne uzbuuje zbog toga. Ali Lusila je tada s hvatila da je seksualni otisak ma sa dve o trice. Mo e da naui da se spu ta du o tric se moglo desiti da bude poseena. Ponekad, kad bi se onaj mu ki lik iz njenog prvog zavoenja nepozvan vratio u njenu svest, Lusila je oseala zbunjenost. Ovo seanje se ponavljalo vrlo esto na vrhuncu intimnih trenutaka, primoravajui je da ga uz velik e napore prikriva.

"Na taj nain se osna uje ", uveravala ju je starateljica rasploavanja. Pa ipak, bilo je trenutaka kada je oseala da je obezvredila ne to to je bilo bolje zauvek ostaviti obavijeno velom misterije. Lusilu obuze oseanje gorine zbog onog to je morala da uradi. Ovakva predveer ja, kada je posmatrala Dankanove ve be, bila su joj najomiljenije doba dana. Mladie v mi ini razvoj pokazivao je sasvim izvestan napredak - ukljuujui rast osetljivih mi ia i nervnih spona - sva ona prana-bindu uda po kojima je Sestrinstvo bilo nadaleko poznato. Sledei korak u kome je ona imala glavnu ulogu bio je ve na pragu, i vi e ni je mogla da se prepu ta zadivljenom posmatranju svog tienika. Znala je da e se uskoro pojaviti Miles Teg. Dankanova obuka ponovo e se pr eseliti u ve baonicu, gde su ga oekivala smrtonosnija oru ja. Teg. Lusila i dalje nije znala ta da misli o njemu. Vi e nego jednom osetila je da je on privlai, na poseban nain koji je smesta prepoznala. Utiskivaica je imala i zvesnu slobodu u izboru svojih rasplodnih partnera, pod uslovom da se prethodno nije sa njima sparivala ili da joj je bilo zabranjeno naredbom. Teg je bio star, ali su izve taji o njegovom zdravstvenom stanju nagove tavali da bi jo mogao biti po lno sposoban. Ne bi, dabome, bila u stanju da zdr i to dete, ali ona je ve nauila da izlazi na kraj sa takvim problemima. Za to da ne? upita se. Njen plan je bio krajnje jednostavan. Zavr iti sa utiskivanjem, a onda, po t o izlo i svoju nameru Tarazi, zaneti sa stra nim Milesom Tegom. Praktino, ve je poku ala uvodno zavoenje, no Teg nije podlegao. Njegov mentatski cinizam zaustavio ju je jednog popodneva u garderobi oru are. "Moji plodni dani su istekli, Lusila. Sestrinstvo bi trebalo da bude zad ovoljno onim to sam ve dao." Teg, odeven samo u crni triko za ve banje, zavr avao je brisanje znojavog li ca pe kirom, da bi ga na kraju spustio u korpu za rublje. Prozborio je, ne gledajui je: "Da li bi bila tako ljubazna da me sada ostavi na miru?" Prozreo je, dakle, njenu uvertiru! Znajui s kim ima posla, mogla je ovo da predvidi. Lusila je bila uverena da je jo mogla da ga zavede. Nijedna asna majka njene obuenosti nije mogla da omane , ak ni sa mentatom Tegovih nepobitnih moi. Lusila je za trenutak neodluno stajala, dok joj je svest automatski plani rala kako da nadmudri Tega posle ovog prvog odbijanja. Ne to ju je zaustavilo. Ni ljutnja zbog odbijanja, ne ni daleka mogunost da bi on odista mogao biti dokaz ko ji je dovodio u pitanje njena lukavstva. Ponos i njegov mogui krah (uvek je posto jala ta mogunost) malo toga su imali s tim. Dostojanstvo. U Tegu je bilo spokojnog dostojanstva i ona je zasigurno znala ta su njeg ova hrabrost i juna tvo ve dali Sestrinstvu. Budui da nije bila sasvim sigurna u svo je pobude, Lusila ga je ostavila na miru. Mo da je presudna bila ta duboka zahvaln ost koju je Sestrinstvo gajilo prema njemu. Zavesti sada Tega bilo bi poni avajue n e samo za njega nego i za nju. Nije mogla da navede sebe na takav in, ne bez nepo sredne naredbe pretpostavljene. Dok je stajala na parapetu, neka od ovih saznanja zamagljivala su joj ula . Nekakva kretnja dala se uoiti na ulazu u krilo oru ja. Tamo se mogla nazreti Tego va prilika. Lusila vaspostavi o trinu svojih ula i usredsredi se na Dankana. Gola j e prekinuo smi ljeno premetanje po travnjaku. Stajao je mirno, duboko di ui, pa nje usm erene navi e ka Lusili. Videla mu je znoj na licu i na tamnim mrljama na njegovom svetloplavom jednodelnom odelu. Nagnuv i se preko parapeta Lusila mu doviknu: "Bilo je vrlo dobro, Dankane . Sutra u poeti da te uim jo nekim kombinacijama stopalo-pesnica." Izustila je ove rei bez cenzurisanja i odmah postala svesna njihovog izvo ra. Bile su namenjene Tegu, koji je stajao dole u senovitom ulazu, a ne goli. On a je htela da ka e Milesu: "Vidi ! Nisi jedini koji ga ui kako da izbegne smrtnu opas nost." Lusila u tom asu shvati da je Teg prodro dublje u njenu psihu no to je sme la da dozvoli. Uputila je ljutit pogled prema visokoj prilici koja se pomaljala iz senki ulaza. Dankan je ve trao prema ba aru.

Istog trena kada se usredsredila na Tega, njeni najelementarniji beneges eritski impulsi podstako e munjevitu reakciju. Kasnije je utvrdila njene stepene: "Ne to nije u redu! Opasnost! Teg nije Teg!" U blesku reakcije, meutim, nijedna od ovih faza nije poprimila zaseban oblik. Postupila je tako to je skupila svu jainu Glasa i viknula: "Dankane! Lezi!" Dankan se prostre po travi, oiju prikovanih za Tegovu priliku koja je izl azila iz Oru arnice: ovek je u rukama dr ao kopneni model laserskog pi tolja. Liceigra! zakljui Lusila. Samo ga je njena hiperpozornost otkrila. Jedan o d novih! "Liceigra", povika Lusila. Dankan se odbaci u stranu i odskoi uvis, okrenuv i se oko svoje du e ose u va zduhu na najmanje metar iznad zemlje. Brzina njegovih pokreta zapanji i samu Lus ilu. Nije videla nijedno ljudsko bie koje bi moglo da se tako brzo kree. Prvi hita c laserskog pi tolja zasee ispod Dankana, koji je, inilo se, lebdeo u vazduhu. Lusila priskoi do parapeta i spusti se na prozorski prag ni eg sprata. Pre nego to se zaustavila pose e desnom rukom i napipa izboinu oluka za koji je, po seanj u, znala da se tamo nalazi. Izviv i telo u stranu, spusti se na prozorski prag nar ednog sprata. Oajanje ju je gonilo napred, iako je znala da e zakasniti. Ne to pue na zidu iznad nje. Videla je liniju topljenja koja je zasecala zi d prema njoj. Ona tr e telo ulevo i izvijajui ga spusti se na travnjak. U blesku tr enutka, dok je dodirivala nogama tlo, pogled joj obuhvati scenu oko nje. Dankan je jurio prema napadau iz svoje praktine obuke. Brzina tih pokreta! Lusila opazi neodlunost na licu la nog Tega. Jurnula je prema Liceigrau, oseajui misli ovog stvorenja: Dvoje na mene! Propast je, ipak, bila neizbe na; Lusila je to znala. Bilo je dovoljno da Liceigra prebaci regulator svog oru ja na pun zrani snop za male razdaljine. Mogao j e da izre eta vazduh ispred sebe. Ni ta nije bilo u stanju da probije takvu odbranu. Dok je preturala po glavi tra ei neki nain da porazi napadaa, iznenada ugleda kako s e crveni dim pojavljuje na prsima la nog Tega. Linija crvene boje brzo se irila nav i e pod kosim uglom kroz mi ie ruke koja je dr ala laserski pi tolj. Ruka otpade kao da j e deo kakve tro ne statue. Ramena spado e sa torzoa u mlazu krvi. Prilika se preturi , raspadajui se u me avinu crvenog dima i rasprskavajue krvi, mrvei se u sitne komadie na stepenicama crno-plave boje pro arane crvenom. Zaustaviv i se, Lusila omirisa prepoznatljive hormone Liceigraa. Dankan prie i stade pored nje. Zurio je pokraj mrtvog Liceigraa u mrani hodnik u kome su se n azirali nekakvi pokreti. Jo jedan Teg se pojavi iza ovog mrtvog. Lusila prepoznade stvarnost: Tega lino. "Ovo je ba ar", ree Dankan. Lusilu preplavi talas zadovoljstva zbog injenice da je Dankan tako dobro savladao lekciju iz identifikacije: kako da prepozna svoje prijatelje, ak i kada im vidi samo delie. Ona mu pokaza na mrtvog Liceigraa: "Pomiri i ga." Dankan duboko udahnu. "Da, osetio sam ga. Nije bio naroito dobra kopija. Video sam ta je i prepoznao ga, gotovo u isti as kad i ti." Teg izbi u dvori te nosei te ak laserski pi tolj oslonjen na levu ruku. Desnom je vrsto dr ao kundak i obara. Pre ao je pogledom po dvori tu, zatim ga usmerio na Danka na i konano na Lusilu. "Uvedi Dankana", ree Teg. Bilo je to nareenje zapovednika bitke koje se oslanjalo iskljuivo na nadmon o sagledavanje onog to je trebalo uraditi u vanrednim, hitnim sluajevima. Lusila g a poslu a bez pogovora. Dankan nije ni ta rekao dok ga je vodila za ruku pored krvave hrpe mesa ko ja je nekada bila onaj Liceigra, a zatim u Oru arnicu. Kada su dospeli unutra, on j o jednom baci pogled na spr enu gomilu i upita: "Ko ga je pustio unutra?" Ne: "Kako je u ao?" Ovo joj nije promaklo. Dankan je ve bio sposoban da kro z manje va ne okolnosti sagledava srce problema. Teg je koraao ispred njih ka svojim odajama. Zastao je na vratima, pogled ao unutra i dao znak rukom Lusili i Dankanu da ga slede.

U Tegovoj spavaoj sobi oseao se jak miris spr enog mesa, a kolutovi dima raz vijali su miris ugljenisanog peenja koji je Lusili bio posebno odvratan: zgotovlj eno ljudsko meso. Neka prilika u jednoj od Tegovih uniformi le ala je licem prema podu, na mestu gde je pala sa njegovog kreveta. Teg vrhom izme prevrnu le , otkriv i mu lice: zuree oi, otvorene zelene boje. L usila prepoznade jednog od stra ara sa perimetra, jednog od onih koji su u Tvravu d o li sa vangijuom - tako su, barem, izve taji govorili. "Njihov udarni ovek", ree Teg. "Patrin se pobrinuo za njega, a odenuli smo ga u jednu od mojih uniformi. Bilo je to dovoljno da se obmanu Liceigrai, jer im nismo dozvolili da mu vide lice pre nego to smo napali. Nisu imali vremena da nai ne otisak seanja." "Znao si za ovo?" Lusila je bila zaprepa ena. "Belonda me je na vreme podrobno upoznala sa njihovim planom." Lusila namah shvati dublje znaenje onog to je Teg rekao. Ona obuzda nagli talas srd be. "Kako si mogao da dozvoli da jedan od njih prodre u dvori te?" Teg ree blagim glasom: "Bilo je nu no veoma hitno delovati ovde. Morao sam da uinim izbor, koji se najzad pokazao ispravnim." Nije ni poku ala da sakrije ljutinu: "Izbor - da pusti Dankana da se sam br ani?" "Da ga prepustim tvojoj brizi, ili da dozvolim ostalim napadaima da se ut vrde unutra. Patrin i ja smo imali grdne muke dok nismo oistili ovo krilo. Imali smo pune ruke posla." Teg okrznu pogledom Dankana. "Pregurao je to vrlo dobro, z ahvaljujui na oj obuci." "Ta... ta stvar ga je gotovo zakaila." "Lusila!" Teg zavrte glavom. "Sve sam proraunao. Vas dvoje ste mogli da i zdr ite barem minut. Znao sam da e prepreiti put toj stvari i rtvovati se da bi spasla Dankana. Dakle, jo dvadeset sekundi." Po to Lusila ni ta ne odgovori, Teg ree: "Uinila bi." Lusila ne poree ni ovog puta. Sada se, meutim, priseala neverovatne brzine kojom se Dankan kretao, vrtoglavih skretanja u njegovom napadu. "Borbene odluke", ree Teg, gledajui Lusilu. Konano je prihvatila. Kao i obino, Teg je doneo ispravnu odluku. Bila je s vesna, meutim, da e morati da stupi u vezu sa Tarazom. Prana-bindu ubrzanje kod ov og gole oti lo je dalje od bilo ega to je ona oekivala. Stisnu se, meutim, kada se Teg odjednom uspravi u punoj pripravnosti, pogleda prikovanog za ulaz iza nje. Lusi la se okrenu. Tamo je stajala vangiju, a iza nje Patrin sa te kim laserskim oru jem p reko ruke. Njegova cev, zapazi u trenu Lusila, bila je uperena na vangiju. "Zahtevala je", ree Patrin. Na licu starog pomonika poivao je ljutit izraz. Duboke bore pored usta spu tale su se nani e. "Vidi se trag tela odvuenih u ju ni bunker", ree vangiju. "Tvoji ljudi nee da me puste tamo da izvr im proveru. Zapovedam ti da smesta povue svoje naredbe." "Ne, dok moja ekipa za ra i avanje ne zavr i posao", ree Teg. "Oni jo ubijaju ljude unaokolo! Mogu to da ujem." U vangijuinom glasu istic ala se o trica zlobe. Netremice je gledala Lusilu. "Tamo, takoe, ispitujemo ljude", ree Teg. vangiju skrenu pogled na Tega. "Ako je ovde suvi e opasno, onda emo odvesti ovog... ovo dete u moje odaje. I to odmah!" "Neemo to uiniti", ree Teg. Glas mu je bio tih, ali odluan. vangiju se ukruti od nezadovoljstva. Patrinovi ukljevi na kundaku poblede e. vangiju sevnu oima mimo oru ja i podi e ih ka Lusilinom odmeravajuem pogledu. Teg dopusti da ovo potraje za trenutak, a onda ree: "Lusila, odvedi Danka na u moju dnevnu sobu." On mahnu glavom u pravcu vrata iza sebe. Lusila poslu a, hotimino postaviv i svoje telo izmeu vangijue i Dankana. Kada su se na li iza zatvorenih vrata, Dankan ree: "Umalo me nije nazvala g olom. Stvarno je uznemirena." " vangiju je dozvolila da nekoliko stvari promakne njenoj stra i", ree Lusila . Ona se osvrnu po Tegovoj dnevnoj sobi. Prvi put je videla ovaj deo njego vih odaja: ba arovo unutra nje svetili te. Podsetilo ju je na njene odaje: ista me avina urednosti i sluajnog nered. Kalemovi za itanje le ali su u mete u na malom stolu pore

d jedne staromodne stolice, tapacirane tkaninom bledosive boje. Na man etni kaputa primeivala se pa ljivo zakrpljena rupa. On, dakle, sam krpi. Bio je to jedan vid uvenog Milesa Tega koji nije oekivala. Da je razmi ljala o tome, pomislila bi da Patrin obavlja takve poslove. " vangiju je pustila napadae unutra, zar ne?" upita naglo Dankan.

"Njeni ljudi su to uinili." Lusila nije skrivala bes. "Oti la je predaleko. Savez sa Tleilaksima." "Hoe li je Patrin ubiti?" "Ne znam, a i ne marim!" S one strane vrata vangiju progovori jakim i sasvim razgovetnim glasom. " Hoemo li samo ovako stajati i ekati, ba are?" "Mo e da ode kad god to po eli ." Bio je to Teg. "Ali ne mogu u ju ni tunel!" vangijuin glas je odavao drskost. Lusila je znala da je starica to hotimin o inila. Kakav je plan napravila? Teg sada mora da bude veoma oprezan. Malopre je pokazao pamet otkrivajui Lusili neke pukotine u vangijuinoj kontroli, ali jo nisu proniknuli i u vangijuina pomona sredstva. Lusila se upita nije li trebalo da osta vi Dankana ovde i pritekne upomo Tegu. Teg ree: "Mo e sada da ide , ali ti savetujem da se ne vraa u svoje odaje." "A za to da ne?" vangiju je zvuala iznenaeno, istinski iznenaeno, nesposobna d a to valjano prikrije. "Samo trenutak", ree Teg. Lusila zastade svesna pucnjave u daljini. Zauo se jak tutanj eksplozije n egde u blizini, a potom jo jedan ne to dalje. Sa ispupene ivice iznad vrata Tegove d nevne sobe zasu ih pra ina. " ta je to bilo?" ponovo e vangiju prejakim glasom. Lusila se pomae na mesto izmeu Dankana i zida prema hodniku. "Onaj prvi udar bio je ono to sam oekivao od njih", zau se Teg. "Drugi je, bojim se, bilo ono to oni uop te nisu oekivali." Zvi duk pi taljke u blizini bio je dovoljno jak da zaglu i ne to to je vangiju re la. "To je to, ba are!" Bio je to Patrin. " ta se to dogaa?" upita vangiju. "Ona prva eksplozija, draga asna majko, to su va i napadai uni tili va e odaje. Drugom eksplozijom mi smo uni tili napadae." "Upravo sam dobio znak, ba are!" ponovo e Patrin. "Sve smo ih sredili. Pris peli su zrakoplovom iz jedne ne-letilice, ba kao to si i oekivao!" "Brod?" Tegov glas je bio pun srdite znati elje. "Uni ten istog trenutka kada je pro ao kroz svemirski prevoj. Nema pre ivelih. " "Vi, budale!" vrisnu vangiju. "Znate li ta ste uinili?" "Izvr avam nareenje da za titim tog deaka od svakog napada", odbrusi Teg. "Uzg red, zar nije trebalo da u ovom asu budete u svojim odajama?" " ta?" "Kada su digli u vazduh va e odaje, vi ste im bili meta. Tleilaksi su vrlo opasni, asna majko." "Ne verujem ti!" "Predla em vam da odete i pogledate. Patrine, pusti je da proe." Slu ajui, Lusila je ula neizgovorenu prepirku. Ovde se vi e verovalo mentatu b a aru nego asnoj majci i vangiju je to znala. Izvesno, bila je oajna. Bilo je ipak mo gue da ne veruje. Njenu svest je sada zasigurno zaokupljalo saznanje da su i Teg i Lusila otkrili njeno sauesni tvo u napadu. Nije se moglo rei koliko je ostalih bil o svesno toga. Patrin je, dakako, znao. Dankan je netremice gledao zatvorena vrata, s glavom blago nagnutom na s tranu. Na njegovom licu poivao je izraz radoznalosti, kao da je video kroz vrata i zapravo posmatrao ljude tamo. vangiju prozbori glasom koji je bio u najveoj meri bri ljivo kontrolisan. "N e verujem da su moje odaje uni tene." Znala je da Lusila prislu kuje.

"Samo je jedan nain da se uverite u to", ree Teg. Pametno! pomisli Lusila. vangiju nije mogla da donese odluku sve dok se n e uveri da su se Tleilaksi poneli izdajniki. "U tom sluaju ekaete me ovde! To je nareenje!" Lusila zau u tanje vangijuine e, dok je asna majka odlazila. Veoma slaba kontrola oseanja, pomisli Lusila. Ono to je, meutim, ovo otkril o o Tegu bilo je jednako uzmenirujue. On joj je to uinio! Teg je izbaciuo jednu asn u majku iz ravnote e. Vrata ispred Dankana irom se otvori e. U dovratku je stajao Teg sa rukom na rezi. "Brzo!" ree Teg. "Moramo da napustimo Tvravu pre no to se ona vrati." "Da napustimo Tvravu?" Lusila se nije ni trudila da prikrije prenera enost. "Brzo, ka em! Poi iz ovih stopa. Sledi me ili u biti primoran da te povedem. " "Misli li stvarno da mo e da preuzme ..." Lusila zamue. Pred njom je stajao jed an novi Teg i znala je da on ne bi izrekao ovakvu pretnju a da nije spreman da j e ispuni. "Vrlo dobro", ree ona. Uzela je Dankana za ruku i krenula za Tegom. Patrin je stajao u hodniku, gledajui na desnu stranu. "Oti la je", ree stari na. Pogledao je Tega. "Zna ta radi , ba are?" "Pat!" Lusila nikad ranije nije ula da je Teg upotrebio deminutiv imena svog pos ilnog. Patrin se osmehnu pokazujui dva niza blistavih zuba. "Oprosti, ba are. To j e zbog uzbuenja, zna . Onda, prepu tam stvar tebi. Imam ja svoju ulogu ovde." Teg mahnu Lusili i Dankanu da krenu hodnikom na desno. Poslu ala ga je i ul a njegove korake za petama. Dankanova ruka se znojila u njenoj. On je oslobodi i stade da koraa naporedo s njom, ne osvrui se. Dvojica Tegovih ljudi stra arila su pored suspenzorske dizalice na kraju h odnika. On im se obrati: "Nikog nema za nama." Uzvrati e mu uglas: "Tako je, ba aru." U av i u dizalicu sa Dankanom i Tegom, Lusila shvati da je odabrala stranu u razmirici iji tok nije potpuno razumela. Mogla je da oseti silinu politike Sestr instva kao brzu struju vode koja je navaljivala svuda oko nje. Obino je taj pokre t liio na blag talas to zapljuskuje alo, ali sada je naslutila ogroman ru ilaki val ko ji je pretio da se svom silinom stropo ta na nju. Kada su dospeli u predvorje ju nog bunkera, Dankan progovori. "Trebalo bi da smo svi naoru ani", ree on. "Biemo veoma brzo", ree Teg. "Nadam se da si spreman da ubije svakog ko pok u a da nas zaustavi." 19. Znaajna je sledea injenica: nijedna ena Bene Tleilaksa nikad nije viena izvan okrilja njihovih sredi njih planeta. (Hibridi - Liceigrai koji podra avaju ene, ne uz imaju se u obzir u ovoj analizi. Oni nisu u stanju da se razmno avaju.) Tleilaksi izoluju svoje ene kako ih se i mi ne bismo doepali. To je na osnovni zakljuak. Mora biti, takoe, da gospodari Tleilaksa uvaju svoje najva nije tajne. Analiza Bene Geserita, Arhive: XOXTM99...041' "Konano smo se sreli", ree Taraza. Gledala je netremice preko dva metra slobodnog prostora izmeu svoje stoli ce i stolice Tilvita Vafa. Analitiari su je uveravali da je ovaj ovek Gospodar gos podara Tleilaksa. Kako je ovako patuljasta sposoba mogla da raspola e sa tako mnog o moi? Ipak, ponovo je upozorila sebe da se u ovom sluaju moraju odbaciti predrasu de o izgledu. "Malo ko bi poverovao da je ovo uop te mogue", odvrati mirno Vaf. Imao je piskav, slaba an glas, primeti Taraza; jo ne to za ta je valjalo upotr

ebiti drugaija merila. Taraza je znala da joj je ovde neophodan dvostruki oprez. Sedeli su na neutralnom terenu Esnafove ne-letelice, sa monitorima Bene Geserita i Tleilaksa prionulim za trup Esnafovog broda poput ptica grabljivica z a neku le inu. (Esnaf je kukaviku udeo da umilostivi Bene Geserit. "Platiete." Esnaf je znao ta to znai. I ranije je bilo slinih naplaivanja.) Mala ovalna prostorija u k ojoj su se sastali imala je uobiajene bakarne zidove i bila obezbeena protiv prisl u kivanja. Taraza nijednog trenutka nije poverovala u to. Takoe je pretpostavljala da se veze izmeu Esnafa i Tleilaksa, zasnovane na melan u, i dalje odr avaju u punoj meri. Vaf nije ni poku ao da se zavarava u pogledu Taraze. Ova ena je bila daleko opasnija od svake Uva ene Nalo nice. Ako bi ubio Tarazu, ona bi bila smesta zamenja na nekom isto tako opasnom, nekom koja bi raspolagala svim bitnim delovima podat aka koje je posedovala sada nja Vrhovna majka. "Smatramo da su novi Liceigraiu vrlo zanimljivi", ree Taraza. Vaf i nehotice napravi grimasu. Da, daleko opasnija od Uva enih nalo nica, k oje jo nisu okrivile Tleilakse za gubitak itave jedne ne-letelice. Taraza baci pogled na mali digitalni asovnik sa dva lica na niskom pobonom stolu sa svoje desne strane, na mestu gde su oboje mogli lako da ga vide. Lice okrenuto Vafu bilo je pode eno u skladu sa njegovim internim asovnikom. Nije joj pr omaklo da su dve kazaljke internog vremena stajale unutar deset sekundi sinhroni zacije neke proizvoljne sredine popodneva. Bila je to jedna od stvari utanaenih z a ovaj susret, gde su ak i polo aj stolica i razmak izmeu njih bili tano utvreni u pre thodnim pregovorima. Njih dvoje bili su sami u sobi. Ovalan prostor oko njih bio je est metara dugaak i oko tri metra irok. Sedeli su u istovetnim remenim stolicama iji je drven i okvir bio povezan drvenim klinovima koji su istovremeno slu ili da privrste naran d astu tkaninu; ni komadi metala ili kakvog drugog stranog materijala ni kod jednog od njih. Od ostalog name taja tu je bio samo onaj poboni sto sa asovnikom. Sto se s astojao od tanke crne plohe od plaza i tri vretenaste drvene noge. Svaki od glav nih uesnika sastanka bio je bri ljivo pretra en. Svaki je do ao u pratnji tri uvara iz l inog obezbeenja, koji su ekali s one strane jedinog ulaza u ovu prostoriju. Taraza nije pomi ljala da e Tleilaksi poku ati da izvr e zamenu Liceigraima - ne u sada njim oko nostima. "Platiete." Tleilaksi su takoe bili u najveoj meri svesni svoje ranjivosti, pogotovo s ada kada su znali da jedna asna majka mo e da prepozna nove Liceigrae. Vaf se naka lja. "Ne oekujem da postignem sporazum", ree on. "Zbog ega ste onda do li?" "Tra im obja njenje za one udne poruke koje smo primili od vas iz Tvrave na Ra kisu. Za ta mi to treba da platimo?" "Molim vas, ser Vafe, da se manete tih budalastih pretvaranja u ovoj sob i. Postoje injenice koje oboje znamo i koje se ne mogu izbei." "Kao na primer?" "Nikada nam nije bila stavljena na raspolaganje nijedna ena Bene Tleilaks a radi rasploavanja." Pritom je pomislila: Neka se znoji povodom toga! injenica da Bene Geserit nije posedovao liniju Tleilaksinih Drugih seanja za svoja istra ivanj a bila je prokleto muna i Vaf je to znao. Vaf je mrko pogleda. "Sigurno ne mislite da bih se cenkao oko ivota..." O n zamue i zavrte glavom. "Ne mogu da verujem da je to naplata koju biste tra ili." Po to Taraza ni ta ne odgovori, Vaf nelagodno nastavi: "Onaj glupi napad na rakiski hram na svoju ruku su preduzeli ljudi tamo na slu bi. Ka njeni su." Oekivani poetni potez broj tri, pomisli Taraza. Sudelovala je u brojnim analitikim instrukta ama pre ovog sastanka, ukoliko su se one mogle nazvati instrukta ama. Analiza je tu bilo napretek. Vrlo malo se znalo o ovom gospodaru Tleilaksa, ovom Tilvitu Vafu. Do nekih krajnje va nih proje kcija do lo se izvoenjem zakljuaka (ukoliko se poka e da je to ispravno). Nevolja je b ila u tome to su neki od najzanimljivijih podataka do li iz nepouzdanih izvora. Jed na istaknuta injenica je, meutim, bila van svake sumnje: patuljasta prilika koja j e sedela preko puta nje bila je smrtno opasna.

Valfov poetni potez broj tri zaokupio je njenu pa nju. Bilo je vreme da mu se odgovori. Taraza se znalaki osmehnu. "To je upravo ona vrsta la i koju smo oekivali od vas", ree ona.

"Poinjemo li sa uvredama?" U njegovom glasu nije bilo estine. "Vi ste postavili okvire. Dopustite mi da vas upozorim da neete biti u st anju da postupite sa nama na isti nain na koji ste postupili sa onim kurvama iz R a trkavanja." Vafov ledeni pogled pozivao je Tarazu da se upusti u izazovnu igru. Pret postavke Sestrinstva zasnovane delimino na nestanku iksijanskog broda za sastanke bile su tane. Zadr avajui isti osmeh, nastavila je da povlai proizvoljnu liniju zakl juivanja kao da je re o poznatoj injenici. "Mislim", ree ona, "da bi te kurve volele da saznaju da su meu njima i Liceigrai." Vaf je jedva obuzdavao bes. Ove proklete ve tice! Saznale su! Nekako su sa znale! Njegovi savetnici bili su krajnje sumnjiavi u pogledu ovog sastanka. Jedna znaajna manjina preporuivala mu je da ne ide. Ve tice su bile tako... tako avolske. A tek njihove odmazde! Vreme je da skrenem njegovu pa nju na Gamu, pomisli Taraza. Treba ga izbac iti iz ravnote e. Zato nastavi: "ak i kad podrijete jednu od nas, kao to ste to uinil i sa vangijuom na Gamuu, niste u stanju da saznate ni ta vredno!" Vaf planu: "Ona je mislila da... da nas iznajmi kao kakvu bandu ubica! S amo smo joj oitali lekciju!" Ahh, izbija njegov ponos, pomisli Taraza. Zanimljivo. Neophodno je istra i ti sadr inu moralne strukture koja stoji iza ovakvog ponosa. "Nikada stvarno niste uspeli da prodrete u na e redove", ponovo ga podbode Taraza. "Ni vi meu Tleilakse!" Vaf je nekako uspeo da izrekne ovu samohvalu sa po dno ljivom mirnoom. Potrebno mu je vreme da razmisli! Da napravi plan! "Mo da biste eleli da znate cenu na eg utanja", predlo i Taraza. Shvativ i kameni izraz Vafovog lica kao saglasnost, ona dodade: "Kao prvo, podeliete sa nama sve to ste saznali o tim kurvama izleglim u Ra trkavanju - onima koje sebe nazivaju Uva en im Nalo nicama." Vaf se naje i. Mnogo toga se potvrdilo ubijanjem Uva enih Nalo nica. Seksualne zapletenosti! Samo je najjaa psiha mogla da odoli uplitanju u takve ekstaze. Moi takvog orua bile su ogromne! Da li se to moralo podeliti sa ovim ve ticama? "Sve to ste nauili od njih", ponovi zahtev Taraza. "Zbog ega ih nazivate kurvama?" "Poku avaju da nas podra avaju, pa ipak se prodaju za mo i prave ruglo od sve ga to mi predstavljamo. Uva ene Nalo nice!" "Brojno vas nadma uju - u odnosu od barem hiljadu prema jedan. Videli smo dokaze." "Jedna od nas u stanju je da ih sve porazi", mirno odvrati Taraza. Vaf je utke sedeo promatrajui je. Da li je ovo bilo prazno hvalisanje? Nik ad nisi mogao biti siguran kada su u pitanju bile ve tice Bene Geserita. One su ini le stvari. Tamna strana magijske vaseljene pripadala je njima. U vi e prilika ove ve tice su pogazile erijat. Da li je bila Bogova volja da istinski vernici prou kroz jo jedno isku enje? Taraza pusti da se ti ina produ i, produbljujui napetost. Osetila je Vafov ne mir. To je podseti na skup Sestrinstva koji je prethodio ovom susretu, kao neka vrsta pripreme za njega. Belonda je postavila naizgled jednostavno pitanje: " ta mi stvarno znamo o Tleilaksima?" Taraza je gotovo mogla osetiti odgovor koji se ponavljao u svakoj glavi oko stola za skupove u Kapitolu: Mo da zasigurno znamo samo ono to oni ele da znamo. Nijedna od njenih analitiarki nije mogla da prenebregne sumnju da su Tlei laksi hotimino stvorili la nu predstavu o sebi. Inteligencija Tleilaksa morala se m eriti u svetlosti injenice da su jedino oni posedovali tajnu akslotl rezervoara. Da li je to bio srean sluaj, kako je neko pomenuo? Kako onda da ostali tokom svih ovih milenijuma nisu bili u stanju da ostvare istovetno dostignue?

Gole. Da li su Tleilaksi koristili gola proces za postizanje svoje vrste besmr tnosti? Mogla je da zapazi sugestivne nagove taje u Vafovim postupcima... ni ta odree no, ali krajnje sumnjivo. Na skupu u Kapitolu, Belonda se stalno vraala na njihove osnovne sumnje, navaljujui na njih: "Sve to... sve to, velim! Sve u na im arhivama mo e da bude ubre p rikladno jedino za hranu sligovima." Ova aluzija izazvala je jezu kod nekih opu tenih asnih majki oko stola. Sligovi! Ti spori puzavi me anci izmeu d inovskih pu eva golaa i svinja davali su meso za pripremanje nekih meu najsklupljim jelima u njihovoj vaseljeni, ali su sama stvo renja ovaploivala sve to je Sestrinstvo smatralo odvratnim kod Tleilaksa. Sligovi su bili prvo to je Bene Tleilaks ponudio za razmenu - proizvodi uzgojeni u njihov im rezervoarima, stvoreni uz pomo spiralnog jezgra iz koga je itav ivot poprimao sv oje oblike. To to ih je Bene Tleilaks stvorio doprinosilo je auri skarednosti oko stvorenja ija su mnogobrojna usta neprekidno mlela bezmalo svako ubre, brzo pretv arajui to ubre u izmet koji ne samo da je zaudarao na obor ve je bio i muljav. "Najslae meso s ove strane nebesa", navela je Belonda rei CHOAM-ove reklam e. "A dolazi nam od skarednosti", dodala je Taraza. Skarednost. Taraza je razmi ljala o ovome dok je netremice posmatrala Vafa. Iz kog raz loga bi ljudi mogli da izgrade oko sebe masku skarednosti? Vafov plamsaj ponosa nije se mogao valjano uklopiti u tu predstavu. Vaf se blago naka lja prekriv i lice rukom: osetio je pritisak avova koji su skrivali dva mona izbacivaa strelica. Manjina meu njegovim savetnicima je savetoval a: "Kao i sa Uva enim nalo nicama, pobednik u susretu sa Bene Geseritom bie onaj za k oga se ispostavi da poseduje najtajnije podatke o ovom drugom. Smrt protivnika j emi uspeh." Mogao bih da je ubijem, ali ta potom? Jo tri asne majke su napolju kod ulaza. Taraza je bez sumnje imala spreman znak, u trenutku kada bi se ulaz otvorio. Bez tog signala izvesno bi do lo do nas ilja i obrauna. Ni za trenutak nije verovao da bi ak i njegovi novi Liceigrai mogli da izau na kraj sa tim asnim majkama. Ve tice su sigurno bile u punoj pripravnosti. Zacelo bi odmah raspoznale prirodu Vafovih uvara. "Podeliemo", ree Vaf. Priznanje koje je bilo sadr ano u ovim reima te ko mu je padalo, ali je znao da nema izbora, Tarazino hvalisanje o sposobnostima Bene Ges erita mo da je bilo neumereno ali je on ipak osetio da u njemu ima istine. Nije, m eutim, imao nikakvih iluzija u pogledu onoga to e se dogoditi kada Uva ene Nalo nice do znaju ta se stvarno dogodilo sa njihovim izaslanicima. Krivica za nestalu ne-lete licu jo se nije mogla baciti na Tleilakse. Brodovi su i ezavali. Smi ljeno ubistvo bil o je, meutim, druga stvar. Uva ene Nalo nice e sigurno nastojati da uni te tako drskog p rotivnika. Makar za primer ostalima. Bar, tako su mu rekli Tleilaksi koji su se vratili iz Ra trkavanja. Sada, kada je konano video Uva ene Nalo nice, Vaf nije imao ra zloga da sumnja u te prie. Taraza nastavi: "Druga taka mog dnevnog reda ovog sastanka je na gola." Vaf se prome kolji u svojoj remenoj stolici. Taraza oseti jo dublju odbojnost prema Vafovim siu nim oima, okruglom licu sa prastim nosem i preo trim zubima. "Ubijate na e gole da biste nadzirali razvoj projekta u kome nemate udela, osim u jednom iniocu", optu i ga Taraza. Vaf se jo jednom zapita da li e morati da je ubije. Zar zaista ni ta nije bi lo skriveno od ovih avolskih ve tica? Mogunost da Bene Geserit ima svog dou nika u sre di tu Tleilaksa nije se mogla zanemariti. Kako bi, inae, mogle da znaju? "Uveravam vas, asna vrhovna majko, da gole...", zapoe on. "Ni u ta me ne uveravajte! Same se uveravamo." Taraza sa izrazom sa aljenja zavrte glavom. "Pored toga, mislite li da ne znamo da nam prodajete o teenu robu?" Vaf se hitro usprotivi: "Gola ispunjava sve zahteve navedene u va em ugovo ru!" Ponovo Taraza zavrte glavom. Ovaj maju ni gospodar Tleilaksa kao da nije i

mao predstavu o tome ta je ovde otkrivao. "Pohranili ste vlastiti plan u njegovu psihu", ree Taraza. "Upozoravam vas, ser Vafe, da ako va e promene ometu na u zamisao , raniemo vas dublje no to mo ete i da zamislite da je mogue." Vaf pree rukom preko lica, oseajui kako mu se znoj skuplja na elu. Proklete ve tice! Ali ni ova nije znala sve. Tleilaksi koji su se vratili iz Ra trkavanja, ka o i Uva ene Nalo nice koje je ona tako gorko klevetala, snabdeli su Tleilakse oru jem sa seksualnim punjenjem koje nee biti podeljeno, bez obzira na obeanja izreena ovde ! Taraza utke odmeri Vafovu reakciju i odlui se na jednu smelu la . "Kada smo zarobili va iksijanski brod za sastanke va i novi Liceigrai nisu umrli dovoljno brzo . Puno toga smo saznali." Vaf za trenutak zalebde na rubu nasilne reakcije. Pogodak u centar! pomisli Taraza. Ova smela la otvorila je pravu aveniju otkria u pravcu jedne od najneuvenijih ideja koje su iznele njene savetnice. Sada se vi e nije inila tako neuvenom: "Tleilaksi imaju ambiciju da proizvedu prana-bindu imitaciju", rekla je jedna od njenih savetnica. "Potpunu?" Ova ideja zaprepastila je sve sestre na skupu. Podrazumevala je oblik me ntalne kopije koja je prevazilazila otisak seanja za koji su ve znali. Savetnica, sestra Hesterion iz Arhiva, do la je na skup naoru ana dobro sreen im spiskom potkrepnog materijala. "Ve znamo da ono to iksijanska sonda ini mehaniki, Tleilaksi izvode sa nervima i mi iima. Sledei korak je oigledan." Videv i Vafovu reakciju na njenu drsku la , Taraza nastavi da ga pa ljivo prom atra. Upravo sada je bio najopasniji. Izraz besa pree preko Vafovog lica. Stvari koje su ve tice znale bile su su vi e opasne! Ni najmanje nije sumnjao u Tarazinu tvrdnju. Moram da je ubijem, bez obzira na posledice po mene! Moramo sve da ih poubijamo. Izrodi. To je njihova r e i ona ih savr eno opisuje. Taraza ispravno protumai njegov izraz. Ona hitro prozbori: "Od nas vam ne preti nikakva opasnost sve dok ne ugrozite na e planove. Va a religija, va nain ivota, u celosti su va a stvar." Vaf je oklevao ne toliko zbog onoga to je Taraza rekla, ve zbog podseanja n a njene moi. ta je jo znala? Da li, ipak, ostati u podreenom polo aju? Posle odbijanja jednog vr eg saveza sa Uva enim Nalo nicama. I sa tako bliskim izgledima za prevlast po sle svih ovih milenijuma? Oseao je kako ga ispunjava u as. Manjina meu njegovim save tnicima bila je, najposle, u pravu: "Ne mo e biti veze izmeu na ih naroda. Svaki spor azum sa snagama povindaha nije ni ta drugo nego savez zasnovan na zlu." Taraza je i dalje oseala prisustvo nasilnike reakcije u njemu. Da li ga je previ e izazvala? Dr ala se u odbrambenoj pripravnosti. Nehotino trzanje njegovih ra mena pobudi njenu gotovost. Oru je mu se nalazi u rukavima! Nisu se smele podcenit i sposobnosti Tleilaksa. Njena nju kala nisu ni ta otkrila. "Znamo za oru ja koja nosite", ree ona. Sama od sebe nametnula se jo jedna d rska la . "Ako sada napravite gre ku, kurve e, pored ostalog, saznati i za nain na koj i koristite ta oru ja." Vaf triput brzo udahnu. Kada je napokon progovorio, videlo se da je uspo stavio kontrolu nad sobom. "Ne elimo da budemo sateliti Bene Geserita!" Taraza odgovori umirujuim, ravnim glasom: "Ni reju ni delom nisam nagovest ila da smo vam nametnuli takvu ulogu." I ekivala je. Nije bilo nikakve promene u Vafovom izrazu, ba ni najmanjeg mi ga u netreminom pogledu uperenom u nju. "Ugro avate nas", promrmlja Vaf. "Zahtevate da sa vama podelimo sve..." "Pa podelite!" prasnu ona. "Ne deli se sa partnerom koga ne smatrate rav nim sebi." "A ta biste vi podelili sa nama?" upita on. Odgovorila mu je tonom punim kuenja kojim bi se obratila nekakvom detetu: "Ser Vafe, zapitajte sebe, vladajueg lana va e oligarhije, zbog ega ste zapravo do li na ovaj sastanak?" Vaf joj uzvrati glasom kojim je jo vrsto vladao: "A za to ste vi, Vrhovna ma jko Bene Geserita, do li ovamo?" Ona mu blago odgovori: "Da se osna imo."

"Niste mi jo rekli ta biste vi podelili", ree on sa prizvukom optu be u glasu ."I dalje se nadate preimustvu." Taraza produ i da ga pa ljivo promatra. Retko je kad osetila takav prigu en be s kod nekog ljudskog bia. "Recite mi otvoreno ta elite?" ree ona. "I vi ete mi to dati iz puke velikodu nosti!" "Pogaau se." "Gde je bilo to pogaanje kada ste mi naredili... NAREDILI MI! Da..." "Do li ste ovamo vrsto odluni da prekr ite svaki sporazum do koga doemo", preki de ga ona. "Ne jednom ste poku ali da se pogaate! Sedite preko puta nekog ko je vol jan da se cenka sa vama, a vi ste u stanju samo da..." "Cenkanje?" Vafovo seanje se vrati na srd bu koju je ova re izazvala kod one Uva ene Nalo nice. "Tako sam rekla", potvrdi Taraza. "Cenkanje." Ne to nalik na osmeh ukaza se u uglovima Vafovih usana. "Mislite da imam o vla enje da se cenkam sa vama? "Pa ljivo, ser Vafe", upozori ga ona. "Imate puna ovla enja. Ona se oituju i u toj konanoj moi da sasvim uni tite protivnika." Uputila je brz pogled prema njegovi m rukavima. Vaf uzdahnu. Kakva zbrka. Ona je bila povindah! Kako se moglo cenkati sa jednim povindahom? "Imamo problem koji se ne mo e re iti racionalnim sredstvima", nastavi Taraz a. Vaf sakri iznenaenje. Ovo su bile iste rei koje je upotrebila i ona Uva ena Nalo nica! Stao je da grozniavo razmi lja o znaenju te podudarnosti. Nisu li mo da Bene Geserite i Uva ene Nalo nice sklopile savez? Tarazina ogorenost navodila je na drugaij i zakljuak, ali kako je iko mogao da veruje ovim ve ticama? Vaf se jo jednom zapita da li da se usudi da rtvuje sebe kako bi uklonio o vu ve ticu. emu bi to poslu ilo? Ostale meu njima izvesno su znale sve to i ona. To bi samo ubrzalo propast. Ve tice su bile u unutra njem dosluhu - no i to je, opet, mogl a da bude samo jo jedna prevara. "Tra ite da podelimo ne to sa vama", ree Taraza. " ta ako vam ponudimo jednu od na ih najcenjenijih ljudskih loza?" Nije se moglo pogre iti u proceni buenja Vafovog zanimanja. On je upita: "Zbog ega bismo se radi takvih stvari obraali vama? Imamo na e rezervoare i mo emo gotovo svuda da uzmemo genetske primerke." "Primerke ega?" upita ona. Vaf uzdahnu. Nikada nisi mogao da izmakne toj britkosti Bene Geserita. Bi lo je to kao udarac maa. Nagaao je da joj je otkrio stvari koje su prirodno dovele do ovog predmeta razgovora. teta je ve bila poinjena. Izvela je ispravan zakljuak ( ili su joj to dou nici saop tili!) da je Tleilakse, s obzirom na njihovo prefinjenij e znanje najunutra njijeg jezika ivota, malo zanimao divlji fond ljudskih gena. Nik ada se nije isplatilo podceniti ni Bene Geserite ni proizvode njihovih programa rasploavanja. Sam Bog zna da su one proizvele Muad'Diba i Propovednika! " ta biste jo tra ile u zamenu za to?" upita je naglas. "Konano smo do li do cenkanja!" ree Taraza. "Oboje, naravno, znamo da nudim rasplodne majke iz loze Atreida." Pri tom je pomislila: Neka se nada tome! One e izgledati kao Atreidi, ali to nee biti! Vaf oseti kako mu se puls ubrzava. Da li je ovo bilo mogue? Da li je imal a i najbla u predstavu ta su Tleilaksi mogli da naue iz ispitivanja jednog takvog iz vora materijala? "Ali elele bismo da dobijemo prve primerke njihovih izdanaka", ree Taraza. "Ne!" "Onda, alternativne prve primerke?" "Mo da." " ta to znai - mo da?" Ona se nagnu prema njemu. Vafova estina govorila joj je da se nalazi na vruem tragu. " ta biste jo tra ili od nas?" "Na e rasplodne majke moraju imati slobodan pristup va im genetikim laborator ijama." "Jeste li vi lude?" On ogoreno zavrte glavom. Zar je zaista mislila da bi

Tleilaksi tek tako odali svoje najjae oru je? "Onda emo prihvatiti jedan akslotl rezervoar u punoj dejstvenosti." Vaf je samo zurio u nju. Taraza slegnu ramenima. "Morala sam da poku am." "Pretpostavljam da je tako." Taraza se zavali u stolicu i stade da pretresa u svesti ta je ovde saznal a. Vafova reakcija na onu Zensuni probu bila je zanimljiva. "Problem koji se ne mo e razre iti racionalnim sredstvima." Te rei su proizvele kod njega tanano dejstvo. inilo se kao da se podigao sa nekog mesta unutar sebe, sa upitnim izrazom u oima. Bo e nas sauvaj! Da li je Vaf tajni Zensuni? Ovo se moralo ispitati bez obzira na opasnost. Odradi se moraju obezbedi ti sve mogue pogodnosti na Rakisu. "Mo da smo za sada uinili sve to smo mogli", ree Taraza. "Ima vremena da zavr i mo sa na im cenkanjem. Sam Gospod u svojoj beskrajnoj milosti podario nam je beskr ajnu vaseljenu, u kojoj se sve mo e dogoditi." Vaf pljesnu rukama ne razmi ljajui. "Dar iznenaenja je najvei od svih darova" , ree on. Ne samo Zensuni, pomisli Taraza. I sufi. Sufi! Poela je da preude ava svoju perspektivu u odnosu na Tleilakse. Koliko dugo su oni to dr ali na srcu? "Vreme se ne rauna", ree Taraza, ispipavajui. "Dovoljno je da se pogleda u bilo koji krug." "Sunca su krugovi", ree Vaf. "Svaka vaseljena je jedan krug." Zadr ao je da h i ekujui njen odgovor. "Krugovi su okru enja", ree Taraza odabirajui ispravan odgovor iz svojih Dru gih seanja. "Sve to okru ava i ograniava mora da se izlo i beskrajnom." Vaf podi e ake, a onda ponovo spusti ruke u krilo. Ramena su mu izgubila po ne to od onog napetog tranja uvis. "Zbog ega niste ove stvari rekli na poetku?" upita je on. Moram da budem vrlo obazriva, upozori Taraza samu sebe. Priznanje koje j e bilo prisutno u Vafovim reima i pona anju zahtevalo je da bude pa ljivo razmatrano. "Ono to se dogodilo izmeu nas ni ta ne otkriva sem ako ne budemo govorili ot vorenije", ree ona. "ak i tada, samo emo koristiti rei."

Vaf joj je prouavao lice, poku avajui da na toj maski Bene Geserita proita ne kakvu potvrdu onog to je bilo sadr ano u njenim reima i pona anju. Ona je bila povinda h, priseti se. Povindasima se nikad nije moglo verovati... ali ako je sudelovala u Velikom uverenju... "Nije li Bog poslao svog propovednika na Rakis, da nas tamo stavi na pro bu i poui nas?" upita on. Taraza stade duboko da kopa po svojim Drugim seanjima. Propovednik na Rak isu? Muad'Dib? Ne... to nije u skladu sa verovanjima sufija, niti Zensunija, u.. . Tiranin! Sklopila je usne u liniju osmeha. "Ono to se ne mo e kontrolisati mora se prihvatiti", ree ona. "Jamano je to bo je delanje", odgovori Vaf. Taraza je dovoljno videla i ula. Misionarija Protektiva ju je svojevremen o uvela u sve znane religije. Druga seanja su okrpila ovo znanje i ispunila ga. O setila je veliku potrebu da se bezbedno izvue iz ove sobe. Odrade se mora upozori ti! "Mogu li ne to da predlo im?" upita Taraza. Vaf ljubazno klimnu. "Mo da postoji su tinski dublja veza izmeu nas no to smo to i zami ljali", ree o a. "Nudim vam gostoprimstvo na e Tvrave na Rakisu i uslu nost na e tamo nje zapovednice." "Atreida?" "Ne", slaga Taraza. "Ali ja u, naravno, narediti na oj rasplodnoj metresi d a vam se stavi na raspolaganje." "A ja u prikupiti stvari koje ste tra ili zauzvrat", ree on. "Zbog ega e se ce nkanje dovr iti na Rakisu?" "Nije li to pravo mesto?" upita ona. "Ko bi mogao da bude pritvoren u za viaju Propovednika?"

Vaf se zavali u stolici, sa rukama koje su mu opu teno poivale na krilu. Ta raza je, izvesno, znala ispravne odgovore. Bilo je to otkrie koje ni u snu nije oe kivao. Taraza ustade. "Svako od nas ponaosob slu a Boga", ree ona jednostavno. A zajedno u kelu, pomisli on. Podigao je pogled prema njoj, opominjui seb e da je ona povindah. Ni jedno od njih nije se moglo verovati. Oprez! Konano, ova ena je bila ve tica Bene Geserita. Bile su poznate po tome to su stvarale religije za svoje ciljeve. Povindah! Taraza otide do ulaza, otvori vrata i dade svom obezbeenju znak. Jo jednom se okrenu prema Vafu, koji je i dalje sedeo. Nije prozreo na pravi plan, pomisli ona. Ona koju mu budemo poslali mora biti odabrana sa krajnjom bri ljivo u. Nikada n e sme posumnjati da je deo na eg mamca. Vafovo patuljasto lice bilo je stalo eno dok ju je netremice posmatrao. Kako prazno izgleda, pomsili Taraza. Ipak je mogao da se uhvati u klopku ! Savez izmeu Sestrinstva i Tleilaksa nudio je nove privlanosti. Ali, pod na im uslo vima! "Do Rakisa", ree ona. 20. Kakvo je socijalno naslee oti lo napolje sa Ra trkavanjem? Veoma dobro poznaj emo ta vremena. Poznajemo i mentalne i fizike okolnosti. Izgubljeni su odneli sa sobom svest ogranienu uglavnom na ljudsku snagu i gvo uriju. Postojala je oajnika potr eba za prostorom u kome bi se irili, gonjeni mitom o slobodi. Veina nije shvatila dublju Tiraninovu pouku da nasilje postavlja vlastite granice. Ra trkavanje je bio divlji i nasumian pokret, koji je tumaen kao rast ( irenje). Bio je podstican dubok im strahom (esto nesvesnim) od posustajanja i smrti. 'Ra trkavanje': Analiza Bene Geserita Odrade je le ala na boku, opru ena du ivice lunog prozora. Obraz joj je ovla do dirivao topli plaz kroz koji je mogla da vidi veliki skver Kina. Lea su joj bila poduprta crvenim jastukom koji je mirisao na melan , kao i mnoge stvari ovde na Ra kisu. Iza nje nalazile su se tri sobe, male ali delotvorne, dobrim delom preselj ene iz Hrama i Tvrave Bene Geserita. To preseljenje bilo je deo zahteva u sporazu mu Sestrinstva sa sve tenicima. "Neophodno je eanu bezbednije uvati", odluno je istakla Odrade. "Ona ne mo e da postane tienica iskljuivo Sestrinstva", primetio je Tuek. "Niti sve tenstva", uzvratila je Odrade. est spratova ispod Odradinog lunog prozora rasprostirao se u slabo organiz ovanom redu ogroman bazar koji je ispunjavao bezmalo gotovo itav Veliki trg. Sreb rnasto uta svetlost sunca na zalasku oblivala je scenu sjajem, istiui svetle boje ba ldahina koji su bacali dugake senke po neravnom tlu. Na mestima gde su ra trkane go mile ljudi milele oko zakrpljenih ki obrana i rusvaja redova grnarije, svetlost je izazivala odbleskivanje pra ine. Veliki trg zapravo i nije bio trg. Prostirao se oko bazara itav kilometar u pravcu Odradinog prozora i gotovo dva puta toliko na levo i na desno - d inovsk i pravougaonik natrpane zemlje i starog kamenja koje se mrvilo u ljutu pra inu pod nogama dnevnih prodavaca koji su prkosili ezi u nadi da e sklopiti neku dobru pog odbu. Sa pribli avanjem veeri dole se razvijala drugaija vrsta aktivnosti - pristi zalo je vi e ljudi, u ijim pokretima je bilo vi e ivosti i grozniavosti. Odrade nagnu glavu da bi pa ljivije osmotrila tlo u blizini njene zgrade. Neki od trgovaca iji su se duani nalazili odmah ispod njenog prozora odlutali su d o obli njih etvrti. Uskoro e se vratiti, posle obeda i kratke sieste, spremni da do kraja iskoriste povoljnije asove kada su ljudi na otvorenom mogli da udi u vazduh k oji im nije pr io grlo.

eana je kasnila, primeti Odrade. Sve tenici se nisu usuivali da vi e odla u. Sad a su, izvesno, grozniavo delali, zasipajui eanu pitanjima, opominjui je da je Bogov lini izaslanik poslat Njegovoj crkvi. Lukavo su podseali eanu na mnoge zakletve koj e e Odrade morati da odstrani i uini ih sme nim, pre nego to takve trivijalnosti post avi u ispravnu perspektivu. Odrade izvi lea i provede tih minut u malim ve bama za opu tanje napetosti. M orala je da prizna da osea izvesnu naklonost prema eani. Upravo u ovom asu devojicin e misli bie u pravom haosu. eana je znala malo ili ni ta, o tome ta da oekuje kada se jednom potpuno nae pod starateljstvom asne majke. Bilo je malo sumnje da je mladi um bio pometen mitovima i drugim dezinformacijama. Kao to je bio i moj, pomisli Odrade. Nije mogla da izbegne priseanje u ovakvom trenutku. Njen neposredni zadat ak bio je jasan: egzorcizam, ne samo na eani nego i na sebi. U njenim seanjima uskrsnu e uvek prisutne misli jedne asne majke: Odrade, pe t godina stara, udobna kua na Gamuu. Put pored njenog doma oiviavao je ono to bi se moglo nazvati gospodskim kuama srednje klase u priobalnim gradovima planete - ni ske jednospratnice na irokim avenijama. Kue su se protezale sve do zakrivljene oba le mora, gde su bile znatno ire nego du avenija. Samo su na morskoj obali postajal e skuplje i manje krte u pogledu svakog kvadratnog metra. Odradino Bene Geseritom izbru eno seanje kotrljalo se kroz tu udaljenu kuu, zahvatalo njene stanare, aveniju, dru tvo u igri. Ona oseti stegnutost u grudima, t o joj je govorilo da su takva seanja vezana za nedavne dogaaje. Bene Geserit u kre u na Al Danabovom ve takom svetu, jednoj od bezbednih plan eta Sestrinstva (kasnije je saznala da su Bene Geserit jednom prilikom razmatral e mogunost da itavu planetu uine ne-prostorijom. Cena energetskih zahteva, meutim, o mela je ovaj plan).

Kre je bila pravi slap raznolikosti za dete naviklo na gamuusku udobnost i prijateljstva. Obrazovanje Bene Geserita ukljuivalo je i intenzivno ve banje. Bil o je redovnih upozorenja da se nije mogla nadati da e bez prola enja kroz mnogo bol a i esta razdoblja naizgled beznade nih mi inih ve banja postati potpuna asna majka. Neke od njenih drugarica su poklekle jo u toj fazi. Odustale su, da bi ka snije postale bolniarke, slu kinje, radnice, povremene rasplodnice. Ispunjavale su ni e du nosti gde god je to Sestrinstvo zahtevalo. Bilo je trenutaka kada je Odrade sa e njom pomi ljala da taj proma aj mo da i ne znai lo ivot - manje odgovornosti, manj jevi. To je bilo pre nego to je uskrsla iz Prvobitnog ve banja. Smatrala sam to uskrsavanjem, pobednikim zavr etkom. Isplivala sam na drugu stranu. Samo da bi zatekla sebe skoljenu novim i znatno o trijim zahtevima. Odrade sede na ivicu svog rakiskog prozora i odgurnu jastuk u stranu. Ok renula je lea bazaru. Tamo je postajalo sve bunije. Prokleti sve tenici! Produ ili su odlaganje do krajnjih granica! Moram da razmislim o vlastitom detinjstvu, jer e mi to pomoi u postupku sa eanom, pomisli ona. Istog asa podsmehnu se vlastitoj slabosti. Jo jedno izvinjenje ! Nekim pripravnicama je bilo potrebno barem pedeset godina da postanu asne majke. To je bilo utemeljeno u njima tokom Drugostepenih ve banja: lekcija strplj enja. Odrade je rano pokazala sklonost prema ozbiljnijim naukama. Procenjivalo s e da bi mogla da postane jedna od Bene Geserit mentata i verovatno arhivistkinja . Ova zamisao je otpala kada se otkrilo da njene nadarenosti le e u pravcima koji se vi e isplate. Usmerili su je potom na znatno osetljivije du nosti u Kapitolu. Bezbednost. Taj bujni talenat meu Atreidima esto se na taj nain iskori avao. Sitniavost je bila jedno od bitnih Odradinih obele ja. Znala je da njene sestre mogu da predvide neke od njenih postupaka, naprosto na osnovu dubokog poznavanja njene linosti. T arazi je to redovno polazilo za rukom. Odrade je jednom potajno ula obja njenje sa Tarazinih usana. "Odradina linost se izvanredno odra ava u izvr avanju njenih du nosti." Kapitolom je kolala ala: "Gde Odrade ide kada ne radi? Ide da radi." U Kapitolu je bilo malo potrebe da se stavlja maska koju bi asna majka ma

hinalno navlaila izlazei napolje. Mogla je da pokazuje trenutna oseanja, da se otvo reno pozabavi svojim i tuim gre kama, da se osea tu no ili ogoreno, pa ponekad ak i sre . Mu karci su stajali na raspolaganju - ne za sparivanje, ve za povremenu utehu. Sv i ti mu karci u Kapitolu Bene Geserita bili su prilino armantni, a nekolicina meu nji ma je bila ak i iskrena u tome. Za tom nekolicinom je, naravno, vladala velika po tra nja. Oseanja. Prepoznavanje je vijugalo kroz Odradinu svest. I tako dooh na to, kao to se i ranije uvek dogaalo. Odrade je oseala toplu veernju sunevu svetlost na leima. Znala je gde joj se nalazilo telo, ali joj je um bio otvoren za predstojei susret sa eanom. Ljubav! Bilo je to tako lako i tako opasno. U ovom asu zavidela je stacionaranim majkama, onima kojima je bilo dopu ten o da provedu ivotni vek sa svojim rasplodnim partnerom. Miles Teg je proizi ao iz j edne takve zajednice. Druga seanja su joj govorila kako je to izgledalo sa gospom D esikom i vojvodom. ak se i Muad'Dib opredelio za takav oblik sparivanja. Nije to za mene. Odrade oseti gorku ljubomoru zbog toga to joj nije bio dozvoljen takav ivo t. Kakve su bile prednosti ivota u koji je bila uvedena? " ivot bez ljubavi donosi potpunije posveivanje Sestrinstvu. Obezbeujemo vla stite oblike podr ke posveenima. Ne brini za seksualna zadovoljstva. Ona su ti pris tupana kad god oseti takvu potrebu." Sa armantnim mu karcima! Jo od dana gospe D esike, kroz Tiraninova vremena i posle toga, mnoge stvar i su se izmenile... ukljuujui i Bene Geserit. Svaka asna majka je to znala. Dubok uzdah prostruja Odradinim grudima. Osvrnu se preko ramena prema ba zaru. Od eane jo ni traga. Ne smem da zavolim to dete! I bilo je uinjeno. Odrade je znala da izvodi mnemoniku igru u nu nom obliku Bene Geserita. Obrnula je telo i sela skr tenih nogu na ivicu. Bilo je to posmatrak o mesto sa koga se video bazar i ostalo iznad krovova grada i njegove udoline. O nih nekoliko preostalih brda aca ju no odavde bili su, znala je to, poslednje od ono g to je nekada predstavljalo za titni zid Dine - visoki bedemi kamena temeljaca koj e je razvalio Muad'Dib sa svojim legijama na leima crva. Vreo vazduh podizao se sa tla iza kanata i kanala koji su titili Kin od u pada novih crva. Odrade se blago osmehnu. Sve tenici nisu smatrali udnim to to su sv oju zajednicu okru ili anevima koji su spreavali Podeljenog boga da prodre meu njih. Obo avamo te, Bo e, ali nemoj da nas uznemirava . Ovo je na a religija, na grad. Vidi , ovo mesto vi e ne zovemo Arakinom. Sada je to Kin. Ova planeta vi e nije Dina i li Arakis. Sada je to Rakis. Dr i se na odstojanju, Bo e. Ti si pro lost, a pro lost je smutnja. Odrade je zurila u ta udaljena brda, u treperenju vreline. Druga seanja s u joj omoguavbala da zazove predstavu drevnog pejza a. Poznavala je pro lost. Ako sve tenici budu jo malo odugovlaili sa dovoenjem eane, kazniu ih. Vrelina je i dalje ispunjavala bazar ispod nje, zadr ana u zgradama na tlu i debelim zidovima koji su okru ivali Veliki trg. irenje toplote bilo je pojaano di mom mnogih malih vatri koje su plamsale u okolnim zgradama i meu ivahnim gomilama zaklonjenim atrama ra trkanim po bazaru. Bio je vru dan, dobrano iznad trideset osam stepeni. Ova zgrada je, meutim, bila sedi te Ribogovornica u davna vremena i rashl aivana je uz pomo iksijanskog postrojenja sa bazenima za provetravanje na krovu. Ovde e nam biti udobno. A bie i bezbedno, onoliko koliko su za titne mere Bene Geserita to mogle da uine. asne majke krstarile su ovim hodnicima. Sve tenici su imali svoje predstavnik e u zgradi, ali nijedan od njih nije smeo da zae tamo gde to Odrade nije elela. ean a e ih viati s vremena na vreme, ali samo u prilikama kada to Odrade dozvoli. Dogaa se, pomisli Odrade. Tarazin plan napreduje. U Odradinoj svesti jo je bilo sve e seanje na poslednji razgovor sa Kapitolo m. Ono to je otkriveno o Tleilaksima ispunilo je Odrade uzbuenjem koje je ona bri lj ivo prigu ivala. Taj Vaf, gospodar Tleilaksa, bie predmet oaravajueg prouavanja.

Zensuni! I Sufi! "Ritualni obrazac zaleen milenijumima", rekla je Taraza. U Tarazinom izve taju, meutim, stajala je neizreena i jedna druga poruka. Ta raza mi je poklonila potpuno poverenje. Odrade oseti kako joj nova snaga navire iz ovog saznanja. eana je upori te. Mi smo poluga. Na a snaga e potei iz mnogih izvora. Odrade se opusti. Znala je da eana nee dozvoliti sve tenicima da je jo dugo z adr avaju. Odradino strpljenje je podnosilo napade predvianja. Utoliko gore za eanu. Odrade i eana su postale zaverenice. Bio je to prvi korak. Bila je to udes na igra za eanu. Ona je bila roena i odgajana da sumnja u sve tenike. Bilo je zgodno imati, konano, jednog saveznika! Nekakav oblik aktivnosti uskome ao je ljude ba ispod Odradinog prozora. Ona radoznalo usmeri pogled nadole. Pet nagih mu karaca tvorilo je krug, dr ei se za ruk e. Njihova odea i pustinjska odela le ali su na gomili po strani pod budnim okom je dne mlade tamnopute devojke u dugakoj mrkoj haljini od zainskih vlakana. Kosa joj je bila svezana crvenom vrpcom. Igrai! Odrade je proitala puno izve taja o ovoj pojavi, ali otkako je do la ovamo ov o je bilo prvi put da je vidi svojim oima. Meu posmatraima se zapa ao trio visokih sv e tenika-uvara u utim lemovima sa visokim perjanicama. uvari su imali kratke haljetke koji nisu sputavali noge, a svaki je nosio i metalom oblo enu palicu. Kako su igrai kru ili, gomila je, to je bilo za oekivati, postajala sve nemir nija. Uskoro e zapoeti da ispu taju povike i nastae veliko kome anje. Pucae i glave. Po ei e krv. Ljudi e vri tati i be ati na sve strane. Na kraju e se sve sti ati i bez slu intervencije. Neki e otii smejui se. A sve tenici-uvari se nee me ati. Besmisleno bezumlje ovog plesa i njegove posledice vekovima su fascinira li Bene Geserit. Sada je to dr alo Odradinu napregnutu pa nju. Preno enje ovog obreda kroz pokoljenja pratila je i Misionaria Protektiva. Rakijanci su to zvali 'Ples odvraanja'. Imali su i druga imena za njega, a najznaajnije je bilo 'Siajnok'. Ova j ples be e preostatak Tiraninovog najveeg obreda, trenutka spajanja sa njegovim Ri bogovornicama. Odrade je prepoznavala i po tovala energiju sadr anu u ovoj pojavi. Nijedna a sna majka nije mogla sebi dozvoliti da propusti to da vidi. Traenje snage koju je ona predstavljala, ipak ju je uznemiravalo. Takve stvari je trebalo kontrolisat i i usmeravati. Ovaj obred je vapio za korisnom primenom. Za sada je to bilo sam o golo rasipanje snaga koje su se, ukoliko bi ostale neispoljene, mogle pokazati razornim za sve tenike. Sladak miris voa dopre do Odradinih nozdrva. Ona dublje udahnu i pogleda prema otvorima za provetravanje pored svog prozora; vrelina gomile i zagrejana z emlja stvarali su struju koja je i la navi e. Strujanje vazduha donosilo je mirise o dozdo, kroz iksijanske otvore. Odrade prisloni elo i nos na plaz da bi mogla da g leda pravo dole. Ah! Igrai ili gomila prevrtali su tezge trgovaca. Igrai su gazili voe. Istisnuta uta ka a prskala im je po nogama do butina. Odrade meu posmatraima prepoznade trgovca voem, poznato naborano lice koje je vi e puta videla za tezgama pored ulaza u njenu zgradu. Izgledao je kao da ne m ari zbog svog gubitka. Kao i ostalima oko njega, pa nja mu je bila prikovana za ig rae. Pet nagih mu karaca kretalo se visoko podi ui stopala, u neritmikom i naizgled nep ovezanom izvoenju koje se periodino vraalo ponavljanom obrascu - tri igraa sa obe no ge na tlu, a ostala dvojica podignuta visoko na rukama svojih saigraa. Odrade je ovo prepoznala. Odnosilo se na drevni slobodnjaki nain hodanja p o pesku. Ovaj udan ples bio je fosil, sa korenima u nu nosti da se svaki ovek kree ne odajui crvu znake svog prisustva. Ljudi su poeli da se tiskaju bli e igraima na bazarovom velikom pravougaonik u, poskakujui uvis poput dejih igraaka kako bi uzdigli oi iznad gomile i videli pet nagih mu karaca. U tom trenutku Odrade ugleda eaninu pratnju kako se kree podalje na desnoj strani gde se jedna iroka avenija ulivala u trg. Simboli ivotinjskih tragova na z gradi kazivali su da je ta iroka avenija predstavljala Bo iji put. Istorijska svest je svedoila da je tom avenijim Leto II dolazio u Grad iz svog Sarera sa visokim zidovima, tamo daleko na jugu. Sa smislom za pojedinosti, jo su se mogli raspozna

ti neki oblici i obrasci koji su sainjavali Tiraninov grad On, festivalsko sedi te sazdano oko jo drevnijeg grada Arakina, ali su neke avenije opstale: neke zgrade koje su bile suvi e korisne da bi bile zamenjene. Zgrade su neumitno odreivale ulic e. eanina pratnja zaustavi se na mestu na kome se avenija irila u bazar. Napr ed su i li uvari sa utim lemovima, ra i avajui prolaz svojim palicama. uvari su bili spu tena na zemlju, dva metra dugaka palica dosezala je do ramena najni em meu njima. a k i u najveem mete u nije se moglo dogoditi da ne zapazite sve tenika-uvara, a eanini z a titnici bili su najvi i meu visokima. Ponovo su krenuli, vodei svoju skupinu prema Odrade. Sa svakim korakom od e de su im se rastvarale otkrivajui glatko sivilo najboljih pustinjskih odela. Koraa li su pravo napred, njih petnaest u plitkom klinu koji se sve vi e zabadao u guste grozdove tezgi. Iza uvara koraala je proreena skupina sve tenika sa eanom u sredini. Odrade je na mahove u okrilju pratnje uspevala da uoi eaninu osobenu figuru, kosu pro aranu s uncem i ponosito izdignuto lice. Ono to je, meutim, privuklo Odradinu pa nju, bili s u sve tenici sa utim lemovima. Iz svakog njihovog pokreta izbijala je osionost, uslo vljena kod njih jo u ranom detinjstvu. Ti uvari su znali da su ne to vi e od obinog nar oda. A obian narod je reagovao onako kako se moglo oekivati, pravei prolaz eaninoj p ratnji. Sve je bilo izvedeno tako prirodno da je Odrade mogla da sagleda prastar i obrazac ba kao da je posmatrala jo jedan ritualni ples koji se milenijumima nije promenio. Kao to je esto inila, Odrade je u ovom asu razmi ljala o sebi kao o arheologu: ne kao o onom koji je ispitivao istro eno staro kamenje, ve pre kao o osobi koja s e usredsreivala na ono na ta je Sve tenstvo esto usmeravalo svoju svest: na naine na k oje su ljudi nosili u sebi svoju pro lost. Ovde je bio oit Tiraninov nacrt. eanino p ribli avanje bilo je u skladu sa nacrtom koji je sam Bogocar utemeljio. Ispod Odradinog prozora petorica nagih mu karaca nastavljali su sa plesom. Odrade primeti da je meu posmatraima zavladalo novo raspolo enje. I bez okretanja g lave prema falangi koja se pribli avala, posmatrai ispod Odrade su znali. ivotinje uvek znaju kada sti u pastiri. Sada je uznemirenost gomile poprimila br i puls. Oni nisu eleli da se odrek nu svog haosa! Jedna grudva zemlje polete sa ruba gomile i pade na tlo pored igr aa. Petorica mu karaca nisu izgubili korak sledei svoj pro ireni obrazac, ali su poveal i brzinu. Du ina nizova izmeu ponavljanja svedoila je o izuzetnom pamenju. Jo jedna grudva zemlje polete iz gu ve i pogodi u rame jednog od igraa. Meuti m, nijedan od petorice ni ne posrnu. Rulja poe da vri ti i poje. Neko je izvikivao kletve. Pojanje ubrzo preraste u tap anje rukama, koje je bilo u neskladu sa pokre tima igraa. I pored svega, obrazac se nije menjao. Pojanje gomile poprimi o tar ritam, ponavljani koraci sa odjekom su se odb ijali od zidova Velikog trga. Poku avali su da razbiju obrazac igraa. Odrade je ose tila dubok znaaj u sceni koja se odigravala ispod nje. eanina pratnja je pre la vi e od polovine puta preko bazara. Kretala se kroz i re prolaze izmeu tezgi, i ve je skrenula prema Odrade. Gomila je bila najgu a na neki h pedeset metara ispred sve tenika-uvara. uvari su napredovali postojanim korakom, n e obazirui se na one koji su juri ali sa strane. Ispod utih lemova oi su bile uperene pravo napred, stremei iznad gomile. Nijedan od uvara koji su se pribli avali nije od ao ni najmanji spolja nji znak da je primeivao rulju, ili igrae ili bilo kakvu drugu prepreku koja bi mu smetala. Rulja odjednom prekinu sa pojanjem kao da joj je kakav nevidljivi dirige nt rukom mahnuo da uuti. Ona petorica su nastavljala da ple u. Ti ina ispod Odrade bi la je nabijena silom koja uini da joj se malje na vratu nakostre i e. Neposredno ispo d Odrade ona trojica sve tenika-uvara meu posmatraima okrenu e se kao jedan i izgubi e s vidika u av i u njenu zgradu. Iz dubine gomile jedna ena uzviknu kletvu. Igrai niim ne pokaza e da su je uli. Rulja pritisnu napred, progutav i barem polovimu prostora koji ju je delio

od igraa. Devojka koja je uvala pustinjska odela i odeu igraa vi e se nije mogla vide ti. eanina falanga i la je napred, sa sve tenicima i svojom mladom tienicom na repu kolone. Nasilje izbi sa Odradine desne strane. Tamo su ljudi poeli da udaraju jed ni druge, jo nekoliko busena polete u luku prema petorici igraa. Rulja ponovo poe d a peva, ubrzavajui ritam. U isti mah zadnji deo gomile se rastvori ispred uvara. Posmatrai nisu skid ali oi sa igraa, nisu zastali u svom doprino enju rastuem mete u, ali je prolaz kroz nj ihove redove bio otvoren. Potpuno obuzeta, Odrade je zurila nadole. Mnoge stvari su se istovremeno dogaale: borba prsa u prsa, neprekidno pojanje, neumoljivo napredovanje uvara. Opkoljena sa svih strana sve tenicama, mogla se videti eana kako baca pogle d s jedne na drugu stranu, poku avajui da vidi uzbuenje oko sebe. Neko iz gomile izdi e batinu i poe njome mlatiti ljude unaokolo; ali niko n ije ugrozio uvare niti bilo kog drugog lana eanine pratnje. Igrai su nastavljali da se propinju u sve u em krugu posmatraa. Svi zajedno tiskali su se sve bli e Odradinoj zgradi, tako da je morala da pritisne glavu na p laz i pod o trim uglom gleda nadole. uvari su vodili eaninu pratnju napred stazom koja se irila posred ovog mete a . Sve tenice se nisu obazirale ni levo ni desno. uvari sa utim lemovima zurili su pra vo napred. Prezir je bila preslaba re za odnos koji se dole ispoljavao, pomisli Odra de. A ne bi bilo ispravno ni rei da je kovitlava rulja ignorisala pratnju koja se pribli avala. Svaka strana bila je svesna one druge, ali su obe postojale u razlii tim svetovima, vodei rauna o strogim pravilima te podvojenosti. Jedino je eana zane marivala nepisani protokol, propinjui se na prste u nastojanju da vidi pone to prek o tela koja su je titila. Upravo ispod Odrade rulja se zatalasala napred. Gomila preplavi igrae; bi li su zbrisani u stranu poput brodova zahvaenih d inovskim talasom. Odrade na trenu tak ugleda delove golih tela koja su prelazila iz ruke u ruku kroz vri tei haos. Sa mo uz najnapetiju pa nju Odrade je mogla da razazna glasove koji su dopirali do nj e. Bilo je to bezumlje. Nijedan od igraa nije odoleo. Da li su bili ubijeni! Da li je posredi bil a rtva? Analize Sestrinstva jo nisu poele ni da dotiu ovaj fenomen. uti lemovi pomeri e se na stranu ispod Odrade, otvarajui put eani i sve tenicam ka ulazu u zgradu, a potom spoji e redove. Okrenuli su se i postavili odbrambeni luk oko ulaza u zgradu. Dr ali su palice u vodoravnom polo aju, preklopiv i ih u visin i struka. Mete iza njih poe da jenjava. Nije se mogao videti nijedan od onih igraa, a li je bilo povreenih, ljudi koji su le ali opru eni na tlu i drugih koji su se tetura li. Mogle su se uoiti okrvavljene glave. eana i sve tenice bile su izvan Odradinog vidnog polja, sada ve u zgradi. Od rade sede na krevet, poku avajui da se razabere u ono to je upravo videla. Neverovatno. Ama ba nijedan od izve taja Sestrinstva ili holofotografskih zabele ki nije u speo da makar pribli no predstavi ovu stvar! Deo toga bili su mirisi - pra ine, znoj a, velike koncentracije ljudskih feromona. Odrade duboko udahnu. Osetila je kako iznutra podrhtava. Rulja se raspr ila u pojedince koji su etali bazarom. Videla je neke koji plau. Neki su kleli. Neki su se smejali. Vrata iza Odrade irom se otvori e. eana ue, smejui se. Odrade se okrenu i pre no to je eana u la i zatvorila vrata, spazi u hodniku neke od svojih uvara i neke od sve tenica. Devojicine tamnosmee oi blistale su od uzbuenja. Njeno uzano lice koje je ve poelo da omek ava dobijajui obline koje e se potpuno razviti kad odraste, bilo je nap eto od nabijenih oseanja. Sve te napetosti nestade kada je usmerila pa nju na Odrad e. Vrlo dobro, pomisli Odrade zapaziv i ovo. Lekcija broj jedan o vezivanju j

e zapoela. "Jesi li videla igrae?" upita eana obrui se i skaui po podu, da bi se konano ustavila ispred Odrade. "Zar nisu bili lepi! Mislim da su tako lepi! Canija nije elela da gledam. Ka e da je za mene opasno da sudelujem u Siajnoku. Ali ja nimalo ne brinem zbog toga. ejtan nikad ne bi pojeo one igrae." Sa iznenadnim istakanjem svesti koje je ranije iskusila jedino za vreme zajednike agonije, Odrade sagleda celokupni obrazac onoga emu je upravo bila svedo k na Velikom skveru. Nedostajale su samo eanine rei i prisustvo pa da stvar postan e sasvim jasna. Jezik! Duboko unutar kolektivne svesti ovi ljudi su nosili, potpuno nesvesno, j ednak jezik kojim su im se mogle saop titi stvari koje nisu eleli da uju. Igrai su go vorili tim jezikom. eana ga je govorila. Ta stvar je bila sazdana od glasovnih to nova, pokreta i feromona, slo ena i tanana kombinacija koja se razvijala na nain na koji su to svi jezici inili. Iz nu de. Odrade se nasme i srenoj devojci koja je stajala ispred nje. Sada je Odrade znala kako da Telilakse uhvati u zamku. Sada je znala vi e o Tarazinom planu. Moram u prvoj prilici da odvedem eanu u pustinju. Priekaemo samo do dolaska gospodara Tleilaksa, tog Vafa. Pove emo ga sa sobom! 21. Sloboda i nezavisnost su slo eni pojmovi. Oni se u u pro lost sve do religijsk ih ideja slobodne volje i odnose se na mistinog vladara koji je sadr an u apsolutni m monarsima. Bez apsolutnih monarha, koji su bili saobra eni starim bogovima i vla dali zahvaljujui verovanju i religijskom zadovoljavanju, sloboda i nezavisnost ni kada ne bi stekli svoje sada nje znaenje. Ovi ideali za svoje postojanje duguju min ulim primerima ugnjetavanja. A sile koje su odr ale takve ideje raspa e se ukoliko se ne obnove kroz dramatina uenja ili nova ugnjetavanja. Ovo je najtemeljniji klju mo g ivota. Leto II, Bogocar Dine: 'Zapisi iz Dar-es-Balata' Nalazili su se nekih trideset kilometara severoistono od Tvrave na Gamuu, u gustim umama. Teg im je naredio da ekaju pokrivenmi ebetom za za titu ivota, dok se sunce spu talo iza visoravni na zapadu. "Veeras kreemo u novom pravcu", ree on. Pro le su ve tri noi od kako ih je vodio kroz tamu okru enu drveem, uz majstors ko ispoljavanje mentatskog pamenja, pri emu je svaki korak bio tano utvren du putanje koju mu je Patrin postavio. "Ukrutila sam se od previ e sedenja", po ali se Lusila. "A sledi jo jedna hla dna no." Teg smota ebe za za titu ivota i stavi ga na vrh svog ranca. "Vas dvoje mo ete malo da se pro etate unaokolo", ree on. "Ali odavde neemo poi dok potpuno ne padne m rak." Teg sede na deblo etinara gustih grana, pratei pogledom iz okrilja tih dub ljih senki Lusilu i Dankana koji se uputi e ka proplanku. Njih dvoje tamo zastado e za trenutak, drhtei dok se poslednja dnevna toplota gubila u nonoj studeni. Da, vee ras e ponovo biti hladno, pomisli Teg, ali nee imati puno prilike da o tome razmi lj aju. Neoekivano. vangiju ni u kom sluaju nije mogla da oekuje da su jo tako blizu Tvrave i da jo hodaju. Trebalo je da Taraza bude razliitija u svojim upozorenjima na vangiju, pom isli Teg. vangijuina silovita i otvorena neposlu nost u odnosu na Vrhovnu majku prk osila je tradiciji. Mentatska logika nije prihvatila ovakvu situaciju bez dodatn ih podataka.

U seanju mu iskrsnu jedna izreka iz kolskih dana, jedan od onih upozoravaj uih aforizama uz pomo kojih je mentat trebalo da zauzdava svoju logiku. Ako mu se obezbedi trag logike, uz postavljanje okamove o trice sa besprek orno iznesenim pojedinostima, mo e se dogoditi da mentat sledi logiku sve do vlast itog uni tenja. Bilo je poznato da logika mo e da omane. Misli mu se vrati e na Tarazino pona anje na Esnafovom brodu i neposredno po sle toga. elela je da shvatim da moram potpuno samostalno da delam. Moram da sagl edam problem na svoj nain, a ne na njen. Stoga je opasnost od vangijue morala biti stvarna opasnost, koju e on otkr iti, suoiti se sa njom i razre iti je na svoj nain. Taraza, meutim, nije znala ta e se dogoditi Patrinu zbog svega ovoga. Taraza zapravo ne mari ta e se dogoditi Patrinu. Ili meni. Ili Lusili. Ali ta je sa golom? Taraza mora da brine za njega! Nije bilo logino da bi ona... Teg odbaci ovu liniju razmi ljanja. Taraza ni je htela da on dela logino. elela je da postupa tano onako kako je i inio, kako je u vek inio kada je bilo gusto. Neoekivano. Neka vrsta logike bila je prisutna u svemu ovome, ali je bacala uesnike i z gnezda u haos. U kome moramo da uspostavimo vlastiti red. alost prodre u njegovu svest. Patrin! Proklet bio, Patrine! Ti si znao, a ja nisam! ta u ja bez tebe? Gotovo da je mogao da uje odgovor starog pomonika, onaj prigu en zvanian glas koji je Patrin uvek koristio kada je prekorevao svog zapovednika. "Uinie najbolje to mo e , ba are." Najhladnokrvnije razmi ljanje o budunosti kazivalo je Tegu da nikad vi e nee v ideti Patrina ivog niti uti starinin stvarni glas. Pa ipak... taj glas je ostao. L inost je istrajavala u seanju. "Zar ne bi trebalo da poemo?" Bila je to Lusila, koja je stajala odmah naspram mesta na kome je sedeo ispod drveta. Dankan je ekao pokraj nje. Oboje su ve imali raneve na ramenima. Dok je sedeo razmi ljajui, no se spustila. Obilna zvezdana svetlost stvarala je nejasne obrise na proplanku. Teg se podi e na noge, uze svoj ranac i povijajui se da bi izbegao niske grane izbi na proplanak. Dankan mu pomo e da ranac stavi na ramena. " vangiju e na kraju shvatiti gde smo", ree Lusila. "Njeni tragai e krenuti u poteru za nama. Zna li to?" "Nee, sve dok budu sledili la an trag i dok ne dou do njegovog kraja", ree Te g. "Hajdemo." Poveo ih je putem prema zapadu, kroz prolaz izmeu drvea. Tri noi ih je vodio du onog to je nazivao 'stazom Patrinovih seanja'. Hodajui ove etvrte noi, Teg je proklinjao sebe to nije sagledao logine posledice Patrinovog pona anja. Shvatao sam dubine njegove odanosti, ali nisam mogao da domislim njen kr ajnje oigledan ishod. Bili smo zajedno toliko godina. Mislio sam da poznajem njeg ov um kao to znam svoj. Patrine, proklet bio! Nije bilo potrebe da umre ! Teg je ipak priznao sebi da je bilo potrebe. Patrin ju je video. Mentat nije sebi dozvolio da je vidi. Logika je mogla da bude slepa, kao i ma koja drug a sposobnost. Kao to su Bene Geserite esto govorile i pokazivale. I tako, hodamo. vangiju to ne oekuje. Teg je bio prisiljen da prizna kako mu je ovo putovanje divljim predelim a Gamua otvorilo sasvim novu perspektivu. itava ova oblast bila je prepu tena bujan ju biljnog ivota u doba Vremena gladi i Ra trkavanja. Kasnije su preduzeta nova saen ja, ali uglavnom nasumice. Tajni tragovi i lini orijentiri vodili su ih danas ovu da. Teg je zami ljao Patrina kao mladia koji upoznaje ovu oblast - te stenovite str mine vidljive u zvezdanoj svetlosti kroz prolaz u drveu, ta iljata ispupenja, te st aze izmeu d inovskih stabala.

"Oekivae da poku amo da se domognemo jedne ne-letelice", slo ili su se on i Pa trin kratko se dogovarajui o svom planu. "Taj mamac mora da odvede tragae u pogre no m pravcu." Patrin nije rekao da e on biti taj mamac. Teg proguta knedlu. Dankan nije mogao da bude za tien u Tvravi, pravdao je sebe. Bila je to istina. Lusila je ispoljavala nervozu tokom prvog dana ispod tita ivota koji je on emoguavao vazdu nim tragaima da ih otkriju uz pomo svojih instrumenata. "Moramo da stupimo u vezu sa Tarazom!" "Kada to bude mogue." " ta ako ti se ne to desi? Moram da znam sve o tvom planu bekstva." "Ako mi se ne to desi, ti nee biti sposobna da sledi Patrinovu stazu. Nema vr emena da se utisne u tvoje seanje." Dankan je tog dana malo uestvovao u razgovoru. utke ih je posmatrao ili dr emuckao, budei se u gru ili sa ljutitim izrazom u oima. Drugog dana ispod za titnog ebeta Dankan iznenada upita Tega: "Za to hoe da me ubiju?" "Da bi osujetili plan Sestrinstva sa tobom", odgovori Teg. Dankan se upilji u Lusilu. "Kakav je to plan?" Po to Lusila nije odgovarala, Dankan ree: "Ona zna. Zna, budui da bi trebalo da zavisim od nje. Trebalo bi da je volim!" Teg oceni da je Lusila prilino dobro prikrila svoju pora enost. Njen plan s a ovim golom oito je bio poremeen; itav lanac postupaka bio je pokidan ovim bekstvo m. Dankanovo pona anje otkrilo je jo jednu mogunost: da li je ovaj gola bio lat entni Istinozborac? Kakve dodatne mogunosti su lukavi Tleilaksi ugradili u ovog g olu? Druge veeri njihovog boravka u divljini, Lusila je bila puna optu bi: "Tara za ti je nalo ila da vaspostavi njegova prvobitna seanja? Kako to mo e ovde da izvede ?" "Kada stignemo u svetili te." Dankan je te noi bio utljiv i izuzetno pripravan. U njemu se oseala neka no va ivotnost. uo je! Ni ta ne sme da se dogodi Tegu, razmi ljao je Dankan. Bez obzira gde je i ka kvo je to svetili te, Teg tamo mora bezbedno stii. Tada u saznati! Dankan nije bio siguran u to ta e saznati, ali je sada u potpunosti verova o da e to biti korisno. Ova divljina mora da je vodila do tog cilja. Priseao se ka ko je sa Tvrave udno gledao put ovih divljih predela i kako je mislio da bi ovde m ogao biti slobodan. To oseanje netaknute slobode sada je i ezlo. Divljina je bila sa mo staza ka neemu va nijem. Lusila, koja je i la na repu kolone, primoravala je sebe da ostane mirna, budna, i da prihvati ono to nije mogla da izmeni. Deo njene svesti dr ao se vrsto Ta razinih nareenja: "Budi blizu gole i kada kucne as, ispuni svoju du nost." Korak po korak, Tegovo telo premeravalo je kilometre. Ovo je bila etvrta no. Patrin je proraunao da ih etiri noi deli od njihovog cilja. I to kakvog cilja! Plan bekstva u vanrednom sluaju temeljio se na otkriu jedne od mnogih tajn i Gamua, koje je Patrin nainio ovde jo kao mladi. Patrinove rei uskrsnu e u Tegovom pa menju: "Uz izgovor da idem u izvianje, vratio sam se na to mesto pre dva dana. Ned irnuto je. Jo sam jedina osoba koja je bila tamo." "Kako mo e da bude siguran?" "Preduzeo sam mere predostro nosti kada sam pre mnogo godina napustio Gamu ; postavio sam neke stvarice koje bi druga osoba poremetila. Ni ta nije pomereno." "Harkonenska ne-kugla?" "Veoma stara, ali su prostorije i dalje nedirnute i funkcioni u." " ta je sa hranom, vodom... " "Sve to bi moglo da ti zatreba ili da po eli tamo ti je, pohranjeno u nulent ropskim spremnicama u sredi tu." Teg i Patrin su napravili svoj plan, nadajui se da nikad nee morati da isk

oriste ovu napu tenu jazbinu za sluaj nu de. uvali su tajnu o njoj, a Patrin je ponavl jao Tegu tajnovit put do svog deakog otkria. Lusila zastenja iza Tega kada se saplete na jedan koren. Dankan je oito s ledio Tega po zvuku. Lusila je, oito, bila previ e zaokupljena svojim mislima. Njena slinost u licu sa Darvi Odrade bila je izuzetna, ree Teg sebi. Kada su onda u Tvravi te dve ene stajale jedna pored druge, uoio je razlike koje su bile proizvod razliitog starosnog doba. Lusilina mladost pokazivala se u vi ku potko nog sala, u zaobljenosti crta lica. Ali glasovi! Boja, naglasak, trikovi atonalne mo dulacije, zajedniko obele je govornog manirizma Bene Geserita. Bilo je gotovo nemog ue raspoznati ih u mraku. Sa svojim poznavanjem Bene Geserita Teg je bio ubeen da u pitanju nije bi la sluajnost. Uzimajui u obzir sklonost Sestrinstva za udvostruavanjem i utrostruava njem svojih dragocenih genetskih linija radi za tite ulaganja, mora da je posredi bio zajedniki predaki izvor. Atreidi, svi mi, pomisli on. Taraza mu nije otkrila svoj plan sa golom, ali ve i injenica da se nalazio unutar tog plana omoguavala je Tegu pristup njegovim sve jasnijim oblicima. Nije jo mogao da sagleda itav obrazac, ali je ve uspevao da nasluti njegovu celinu. Sestrinstvo je iz pokoljenja u pokoljenje trgovalo sa Tleilaksima, kupuj ui gole Ajdaha, obuavajui ih ovde na Gamuu, samo da bi bile ubijene. Za sve to vrem e ekao se pravi trenutak. Bilo je to nalik na jezivu igru koja je dospela u svoju grozniavu fazu zbog toga to se na Rakisu pojavila jedna devojica sposobna da zapov eda crvima. Sam Gamu morao je da bude deo tog plana. Kaladanijanska obele ja le ala su p osvuda naokolo. Danijanske tananosti naslagane povrh svirepih, drevnijih naina. N ije samo ovda nje stanovni tvo proizi lo iz danijanskog svetili ta gde je Tiraninova bab a, gospa D esika, provela svoj ivot. Teg je zapazio neke kako oite tako i prikrivene belege jo za vreme svog pr vog izviakog obilaska Gamua. Bogatstvo! Znaci su bili tu, trebalo ih je samo uoiti. Krstarilo je njihovom vaselje nom kreui se poput amebe, spremno da se uvue na bilo koje mesto gde je moglo da se ulo i. Teg je znao da se na Gamuu nalazilo bogatstvo iz Ra trkavanja. Bogatstvo tako veliko da je malo njih pretpostavljalo (ili moglo da zamisli) njegove razmere i mo. On se odjednom zaustavi. Fiziki oblici predela do koga su stigli zahteval i su njegovu punu pa nju. Ispred njega le ala je jedna ispupena ivica goletne stene, sa znacima prepoznavanja koje je Patrin usadio u njegovo seanje. Ovaj prolaz bio je jedan od opasnijih. "Nema peine ili gustog rastnja koje bi moglo da te sakrije. Dr ite ebad u pr ipravnosti." Teg skinu tit ivota sa ruksaka i stavi ga preko ruke. Zatim dade znak za p okret. Tamno tkanje za titnog materijala u kalo je tarui se o njegovo telo. Lusila je postala manje od broja, pomisli on. udela je za onim gospa ispr ed svog imena. Gospa Lusila. Nema sumnje da joj je to lepo zvualo. Svega nekoliko asnih majki zaslu ilo je tu titulu, od kako su glavne kue iskrsle iz mraka to ga je nametnula Tiraninova Zlatna staza. Lusila, zavodnica-utiskivaica. Sve takve ene iz reda Sestrinstva bile su posveene u tajne seksa. Tegova r oena majka uputila ga je u dejstvo tog sistema, aljui ga kod pa ljivo odabranih lokal nih ena dok je jo bio sasvim mlad, inei ga osetljivim na znake koje je morao da prim eti kako kod sebe tako i kod tih ena. Takva obuka bila je zabranjena izvan nadzor a Kapitola, ali Tegova majka je bila jedna od jeretika Sestrinstva. "Ovo e ti biti potrebno, Milese." Nema sumnje da je u njoj bilo izvesne sposobnosti predvianja. Naoru ala ga je protiv Utiskivaica koje su bile obuene da izazivaju orgazmiko pojaanje sa ciljem da se uvrste nesvesne veze - mu karaca sa enama. Lusila i Dankan. Utiskivanje na njoj bilo bi i Utiskivanje na Odrade. Teg je gotovo uo kako su delovi uinili klik sklapajui se u njegovoj svesti. ta je onda sa onom mladom enom na Rakisu? Da li e Lusila svog uenika, po izvr enom ut

iskivanju, nauiti tehnici zavoenja i naoru ati ga da uhvati u zamku onu koja je zapo vedala crvima? Jo nemam dovoljno podataka za prvi proraun. Teg zastade na kraju opasnog prolaza kroz stene. Odlo io je ebe i zatvorio ranac, dok su Dankan i Lusila ekali u neposrednoj blizini. Teg ispusti uzdah. Ovo ebe ga je uvek brinulo. Nije posedovalo odbojnu mo pravog borbenog tita, ali ako b i se dogodilo da laserski zrak pogodi ovu stvar brza vatra koja bi usledila mogl a je da bude kobna. Opasne igrake! Teg je oduvek na ovaj nain svrstavao takva oru ja i mehanike sprave. Bolje j e bilo osloniti se na svoju domi ljatost, svoje telo i pet stavova Bene Geserita, kao to ga je njegova majka uila. Upotrebi instrumente samo onda kada su oni stvarno neophodni da se pojaa telo: to je bilo uenje Bene Geserita. "Zbog ega smo stali?" pro apta Lusila. "Oslu kujem no", ree Teg. Dankan, ije je lice bilo avetinjski zamagljeno u svetlosti zvezda propu ten oj kroz grane drvea, zurio je u Tega. Tegove crte lica su ga smirile. Sme tene su n egde u nepristupanom seanju, pomisli Dankan. Mogu da verujem ovom oveku. Lusila je pretpostavljala da su se zaustavili zato to je Tegovom starom t elu bio potreban predah, ali nije mogla to da prevali preko usana. Teg je rekao da njegov plan bekstva ukljuuje i Dankanovo prebacivanje na Rakis. Vrlo dobro. Je dino je to bilo va no u ovom asu.

Ve je dokonala da to svetili te koje se nalazilo negde ispred njih mora da sadr i ne-letelicu ili ne-prostoriju. Sve ostalo ne bi bilo dovoljno. Patrin je na neki nain bio klju ovoga. Nekoliko Tegovih nagove taja ukazalo je da je Patrin bio tvorac putanje njihovog bekstva. Lusila je bila prva koja je shvatila kako e Patrin morati da plati za nji hovo bekstvo. Patrin je bio najslabija spona. Ostao je tamo pozadi, gde je vangij u mogla da ga zarobi. Zarobljavanje mamca bilo je neizbe no. Samo bi budala mogla da pretpostavi da jedna asna majka vangijuinih sposobnosti nee biti u stanju da izn udi tajnu od obinog mu karca. vangiju nee biti potrebno da posegne za te kim ubeivanjim . Tananost glasa i oni bolni oblici ispitivanja koji su ostali monopol Sestrinst va - kutija bola i pritisak na nervne zavr etke - bilo je sve to joj je bilo neopho dno. Lusili je u tom trenutku postao jasan oblik koji e Patrinova odanost popr imiti. Kako je Teg mogao da bude tako slep? Ljubav! Ta duga, na poverenju zasnovana veza izmeu dva mu karca. vangiju e delati hit ro i svirepo. Patrin je to znao. Teg nije uzeo u obzir vlastito znanje. Dankanov glas tr e je iz ovih misli. "Topter! Iza nas." "Brzo!" Teg i upa ebe iz ranca i baci ga preko njih. uurili su se u tami zasi j mirisima zemlje, oslu kujui kako ornitopter prelee iznad njih. Nije se zaustavio, niti vratio. Kada su postali sigurni da nisu otkriveni, Teg ih jo jednom povede P atrinovom stazom seanja. "Bio je to traga", ree Lusila. "Poeli su da sumnjaju... ili je Patrin..." "uvaj snagu za hodanje", odsee Teg. Nije htela da ga pritiska. Oboje su znali da je Patrin mrtav. Rasprava o tome bila je izli na. Ovaj mentat ide duboko, ree sebi Lusila. Teg je bio sin jedne asne majke i ta majka ga je nauila stvarima preko doz voljenih granica pre nego to ga je Sestrinstvo uzelo u svoje manipulativne ruke. Ovaj gola nije ovde bio jedini sa nepoznatim sposobnostima. Trag ih je skretao napred i nazad, stazom divljai koja se pela uz strmo b rdo kroz gustu umu. Zvezdana svetlost ovde nije mogla da se probije kroz drvee. Sa mo ih je zadivljujue mentatovo pamenje zadr avalo na stazi. Lusila je gazila neujno. Oslu kivala je Tegove pokrete i prema njima se upr avljala.

Kako je Dankan utljiv, pomisli ona. Kako se zatvorio u sebe. Pokoravao se nareenjima. Poslu no je i ao tamo gde ih je Teg vodio. Osetila je kakvou Dankanove po slu nosti. Dr ao se svojih namera. Dankan je bio poslu an zato to mu je odgovaralo da b ude takav - za sada. vangijuina pobuna usadila je u golu ne to divlje nezavisno. A kakve su tek svoje stvari Tleilaksi usadili u njega? Teg se zaustavi na jednoj zaravni ispod visokog drvea da povrati dah. Lus ila je mogla da uje kako duboko di e. To je jo jednom podseti da je mentat bio vrlo star ovek, previ e star za ovakve napore. Tiho je prozborila: "Jesi li dobro Milese?" "Rei u ti kada ne budem." "Koliko jo ima?" upita Dankan. "Jo samo malo." Odmah potom, ponovo je krenuo kroz no. "Moramo da pohitamo", ree on. "Onaj sedlasti greben je poslednja taka." Sada kada je prihvatio Patrinovu smrt kao injenicu, Tegove misli poput ma gnetne igle skrenu e na vangiju i onom to je ona morala da do ivljava. vangiju je, izve sno, oseala kako se njen svet ru i oko nje. Begunci su imali prednost od etiri noi! L judi koji na taj nain obmanu jednu asnu majku mogu sva ta da naprave! Begunci su, ra zume se, do sada ve napustili planetu. Ne-letelica. li, ta ako... vangijuine misli bile su pune tih... " ta ako." Patrin je bio krhka veza, ali Patrin je bio dobro uve ban da uklanja krhke veze, obuen od strane jednog majstora - Milesa Tega. Teg otre vla nost sa oiju brzim trzajem glave. Neposredna nu nost zahtevala j e tu sr unutra njeg po tovanja koje nije mogao izbei. Teg nikada nije bio dobar la ov, a ni prema samom sebi. U sasvim ranoj fazi obuke shvatio je da su majka i ostali ukljueni u njegovo vaspitanje uslovili u njemu duboko oseanje linog po tenja. Privr enost kodeksu asti. Sam kodeks, kada je prepoznao njegove obrise u sebi, privlaio je Tegovu p unu pa nju. Poelo je sa saznanjem da ljudi nisu stvoreni jednaki, da poseduju razlii te nasleene sposobnosti i da prolaze kroz razliite dogaaje u svojim ivotima. Ovo je proizvodilo ljude razliitih dostignua i razliite vrednosti. Teg je zarana shvatio da ako hoe da sledi taj kodeks mora sebe postaviti tano u tok raspoznatljivih hijerarhija, prihvatajui injenicu da e mo da doi trenutak k da vi e nee moi da se razvija. Uslovljavanje tog kodeksa bilo je duboko. Nikada nije uspeo da otkrije n jegove poslednje korene. Oito je bio pripojen za ne to su tinsko u njegovoj ljudskoj prirodi. To je sa ogromnom snagom diktiralo granice pona anja onima iznad, kao i o nima ispod u hijerarhijskoj piramidi. Kljuni znak razmene: odanost. Odanost se pru ala navi e i nani e, sme tajui se gde god bi prona la zaslu ujuu p ost. Takve odanosti, znao je Teg, bile su pouzdano zakljuane u njemu. Nije uop te s umnjao da e ga Taraza podr ati u svemu osim u situacijama koje zahtevaju da bude rtv ovan za opstanak Sestrinstva. I to je, samo po sebi, bilo u redu. To je bila taka u kojoj je odanost svih njih bila konano sme tena. Ja sam Tarazin ba ar. To kazuje kodeks. Nadam se da nisi umro u mukama, stari prijatelju. Teg se jo jedanput zaustavi ispod drvea. Izvadiv i no iz kanije u izmi, urezao je malu oznaku na drvetu pokraj sebe. " ta to radi ?" upita Lusila. "Ovo je tajna oznaka", odgovori Teg. "Samo ljudi koje sam ve bao znaju za nju. I Taraza, naravno." "Ali za to ti..." "Objasniu ti kasnije." Teg ponovo krenu napred, da bi se zaustavio kod jednog drugog drveta i n ainio slian beleg, ne to to bi neka ivotinja mogla da uradi kand om, ne to to se uklap rirodne oblike ove divljine. Kada je ponovo krenuo, konano je shvatio da je doneo odluku o Lusili. Nje ni planovi sa Dankanom moraju se omesti. Sve Tegove mentatske projekcije vezane za Dankanovu sigurnost i zdravlje zahtevale su to. Buenje Dankanovih seanja iz vre mena pre nego to je postao gola moraju da preduprede bilo kakvo Lusilino utiskiva

nje. Nee biti lako spreiti je: Tegu je to bilo jasno. Bio je potreban bolji la ov ne go to je Teg ikada bio da bi se zavarala jedna asna majka. Mora da izgleda kao sluajnost, prirodan ishod okolnosti. Lusila ni u jedn om trenutku ne sme posumnjati da joj se suprotstavlja. Teg je gajio malo iluzija o uspehu protiv jedne asne majke u punoj pripravnosti u skuenim prostorijama. Bol je da je ubije. Mislio je da bi to mogao da uradi. Ali posledice! Taraza nikad n e bi mogla da bude navedena da jedan takav krvav in vidi kao pokoravanje njenim n aredbama. Ne, morae da eka pogodnu priliku, da eka, motri i oslu kuje. Izbili su na mali brisan prostor sa visokom preprekom od vulkanskih sten a ispred sebe. Patuljasto bunje i trnovito nisko drvee raslo je odmah uz stene, na lik na tamne mrlje u svetlosti zvezda. Teg ugleda tamnije obrise uzanog otvora ispod bunja. "Odavde se pru a prolaz unutra" ree on. "Miri e na pepeo", ree Lusila. "Ne to je ovde gorelo" "Dovde je stigao mamac", odvrati Teg. "Ostavio je ugljenisan prostor odm ah dole sa leve strane - podra avajui tragove plamena od uzletanja ne-letelice." ulo se kako je Lusila brzo udahnula vazduh. Drskost! Ukoliko bi se vangiju usudila da po alje tragaa sa sposobno u predvianja da sledi Dankanove tragove (jer meu njima jedino Dankan nije u svom nasleu imao Sionine krvi koja bi ga za titila od to ga) svi znaci bi ukazivali na to da su do li ovim putem i odleteli sa planete ne-l etelicom... pod uslovom... "Gde nas vodi ?" upita ona. "U harkonensku ne-kuglu", ree Teg. "Ovde je ve milenijumima, a sada je na a. " 22. Sasvim prirodno, vlastodr ci ele da suzbiju 'divlja' istra ivanja. Nesputano traganje za znanjem bele i dugu istoriju proizvoenja nepo eljne konkurencije. Monici el e 'bezbednu liniju istra ivanja', koja e razviti samo one proizvode i ideje koji se mogu kontrolisati, i to je najva nije, koji e omoguiti da vei deo dobiti pripadne unu tra njim ulagaima. Na nesreu, stihijna vaseljena puna relativnih promenljivosti ne o bezbeuje takvu jednu 'bezbednu liniju istra ivanja'. 'Procena Iksa', Arhive Bene Geserita Hedli Tuek, visoki sve tenik i slu beni vladar Rakisa oseao se nesposobnim da ispuni zahteve koji su mu upravo bili nametnuti. Pra njavo-maglovita no prekrivala je grad Kin, ali ovde u njegovoj prijemno j dvorani blistanje mnogih sjajnih kugli odagnavalo je senke. Meutim, ak i ovde u srcu Hrama mogao se uti vetar, udaljeno zavijanje jedne od planetinih povremenih oluja. Prijemna dvorana bila je prostorija nepravilnog oblika, sedam metara po du ini i etiri metra na svom naj irem kraju. Suprotan kraj je bio gotovo neprimetno u i . Tavanica je, takoe, imala blagu kosinu u tom pravcu. Tapiserije od zainskih vlak ana i ve ta nijansiranja svetlo ute i sive boje prikrivale su ove nepravilnosti. Jed na od tapiserija prekrivala je sabirni rog koji je najneujnije zvuke prenosio slu a ocima izvan ove sobe. Samo je Darvi Odrade, nova zapovednica Tvrave Bene Geserita na Rakisu, se dela sa Tuekom u prijemnoj dvorani. Njih dvoje bili su okrenuti jedno prema drug om, a delio ih je uzan prostor ocrtan mekim zelenim jastucima. Tuek poku a da sakrije gr. Taj napor stisnuo je njegove inae impozantne crte lica u providnu masku. Sa puno pa nje se pripremao za veera nji susret. Garderoberi su zagladili njegovu odoru koja je zaodevala visoku, prilino sna nu figuru. Zlatne sandale prekrivale su njegova dugaka stopala. Pustinjsko odelo ispod odore slu ilo je vi e za prikazivanje: nije imalo pumpe niti hvatae vlage, i nije zahtevalo neudo bna i dugotrajna pode avanja. Njegova svilasta dugaka kosa bila je pri ljivo oe ljana, t ako da mu je dopirala do ramena i predstavljala prikladan okvir za etvrtasto lice

sa irokim punim ustima i sna nom bradom. Oi su odjednom poprimile izgled blagonaklo nosti, izraz koji je on opona ao kod svog dede. Tako je izgledao kada je ulazio u prijemnu dvoranu da se susretne sa Odrade. Oseao se mono u svakom pogledu, ali sad a se najedanput osetio golim i ra erupanim. On je odista prilino praznoglav tip, pomisli Odrade. Tuek je razmi ljao: ne mogu da raspravljam o tom u asnom Manifestu sa njom! Pogotovo ne kada u drugoj sobi na razgovor slu aju gospodar Tleilaksa i ostali Lice igrai. ta mi je trebalo da dozvolim ovo? "Jasno i prosto, to je jeres", ree Tuek. "Ali vi ste samo jedna religija meu mnogim", uzvrati Odrade. "A sa povrat kom ljudi iz Ra trkavanja, razmno avanje izmi i varijanti verovanja..." "Na a vera je jedina prava!" uzviknu Tuek. Odrade prikri osmeh. Rekao je to u pravi as. I Vaf ga je izvesno uo. Bilo je izuzetno lako navoditi Tueka. Ukoliko je Sestrinstvo bilo u pravu u pogledu V afa, Tuekove rei e razbesneti gospodara Tleilaksa.

Odrade ree dubokim, zloslutnim glasom. "Taj Manifest postavlja pitanja na koja svi moraju da odgovore, kako vernici, tako i nevernici." "Kakve sve to ima veze sa svetim detetom?" upita Tuek. "Rekla si mi da m oramo da se sastanemo povodom stvari koje..." "Zaista! Ne poku avaj da porekne da zna da ima mnogo ljudi koji poinju da obo a vaju eanu. Manifest podrazumeva..." "Manifest! Manifest! To je jeretiki dokument koji e biti uni ten. to se tie ea e, ona mora postati iskljuivo na a briga!" "Ne", ree Odrade blagim glasom. Kako je Tuek uzrujan, pomisli ona. Njegov ukrueni vrat jedva da se pomera o kada je okretao glavu sa jedne na drugu stranu. Ti pokreti ukazivali su na zid nu tapiseriju sa Odradine desne strane, odreujui mesto kao da je Tuekova glava emi tovala svetlei zrak koji je otkrivao ba tu tapiseriju. Kako je ovaj visoki sve tenik bio providan ovek! Mogao je isto tako jednostavno da objavi da ih Vaf prislu kuje negde iza te tapiserije. "Sledee to e uiniti bie da je odvede sa Rakisa", ree Tuek.

"Ona ostaje ovde", ree Odrade. "Ba kao to smo ti obeale." "Zbog ega onda ne bi..." "Dosta s tim! eana je jasno izrazila svoje elje i sigurna sam da su ti nje ne rei prenete. Ona eli da postane asna majka." "Ona je ve..." "Gospodaru Tuee! Ne poku avaj da se pretvara preda mnom. Ona je iznela svoje elje i mi smo srene to mo emo da joj izaemo u susret. Zbog ega bi trebalo da prigovar asne majke su slu ile Podeljenog boga u doba Slobodnjaka. Za to ne bi i sada?" "Vi Bene Geserite raspola ete nainima da navedete ljude da ka u stvari koje n e ele da ka u", optu i je Tuek. "Nije trebalo da o ovome raspravljamo nasamo. Moji sa vetnici..." "Tvoji savetnici bi samo zamutili na razgovor. Ono to Atreidski manifest p odrazumeva..." "Hou da razgovaram samo o eani!" Tuek se ispravi, zauzev i stav za koji je m islio da prilii nesalomljivom visokom sve teniku. "O njoj i razgovaramo", odvrati Odrade. "U tom sluaju dopusti mi da iznesem na stav: zahtevamo prisustvo vi e na ih lj udi u njenoj pratnji. Ona mora da bude uvana od svih..." "Na nain na koji je bila uvana na onom krovu?" prekinu ga Odrade. "asna majko Odrade, ovo je sveti Rakis! Ti ovde nema nikakva prava osim on ih koje smo ti mi odobrili!" "Prava? eana je postala meta, da, meta mnogih ambicija, a ti hoe da rasprav ljamo o pravima." "Moje du nosti kao visokog sve tenika su jasne. Sveta crkva Podeljenog boga e ..." "Gospodaru Tuee! Sa velikim naporom poku avam da se pridr avam neophodne utivo sti. Ovo to inim je za dobrobit i vas i nas. Akcije koje smo preduzele..."

"Akcije? Kakve akcije?" Tuek ispusti i ove rei kroz promuklo groktanje. T e grozne ve tice Bene Geserita! Iza njega Tleilaksi, a ispred njega asna majka! Tue k se oseao kao lopta u nekoj stra noj igri koja je skakala napred-nazad izmeu zastra u juih energija. Mirni Rakis, sigurno mesto njegove ugodne svakodnevice, i ezao je, a on je bio ubaen u arenu ija pravila nije do kraja shvatio. "Uputila sam poziv ba aru Milesu Tegu", ree Odrade. "To je sve. Njegova pre thodnica treba uskoro da stigne. Pojaaemo odbranu va e planete." "Usuuje se da preduzme ..." "Ni ta ne preduzimamo. Na zahtev tvog oca Tegovi ljudi su reorganizovali v a u odbranu. Sporazum na osnovu koga je to uraeno sadr i, na izriito tra enje tvog oca, klauzulu koja nas obavezuje na povremeno nadgledanje." Tuek je o amuen sedeo bez rei. Vaf, taj zloslutni mali Tleilaks, uo je sve ov o. Bie sukoba! Tleilaksi su eleli da sklope tajni sporazum o pode avanju cena zaina. Nee dozvoliti da se Bene Geseriti me a u to. Odrade je spomenula Tuekovog oca i Tuek sada po ele da njegov davno premin uli otac sedi ovde. Tvrd ovek. On bi znao kako da izae na kraj sa ovim suprotstavl jenim silama. On je uvek vrlo dobro znao kako da postupa sa Tleilaksima. Tuek se priseti da je prislu kivao (ba kao to je i sada Vaf inio) jednog Tleilaksa izaslanik a po imenu Vose... i jednog drugog, sa imenom Pook. Leden Pook. Kako su im imena bila udna. Tuekove zbrkane misli iznenada izlui e jedno drugo ime. Odrade ga je upravo pomenula: Teg! Da li je to staro udovi te jo bilo aktivno? Odrade ponovo prozbori. Tuek poku a da proguta pljuvaku dok se naginjao nap red, prisiljavajui sebe da usredsredi pa nju. "Teg e, takoe, proveriti odbrambene mere na samoj planeti. Posle onog fija ska na krovu..." "Zvanino zabranjujem ovo me anje u na e unutra nje poslove", uzviknu Tuek. "Nem a nikakve potrebe. Na i sve tenici-uvari su dovoljni da..." "Dovoljni?" Odrade alostivo zavrte glavom. "Kako neodgovarajua re s obzirom na nove okolnosti na Rakisu." "Kakve nove okolnosti?" U Tuekovom glasu sada se jasno oseao strah. Odrade je naprosto sedela i zurila u njega. Tuek poku a da unese nekakav red u svoje misli. Da li je mogla znati da ih Tleilaksi slu aju tamo pozadi? Nemogue! Drhtavo je uvukao vazduh. ta je znailo ovo s a odbranom Rakisa? Odbrana je bila izvrsna, umirivao je sebe. Imali su najbolje iksijanske monitore i ne-letelice. to je jo va nije, svim nezavisnim snagama bilo je stalo da Rakis ostane podjednako nezavisan kao jo jedan izvor zaina. Svima je stalo sem Tleilaksima sa njihovom prokletom preteranom proizvod njom melan a iz akslotl rezervoara! Bila je to razorna misao. Gospodar Tleilaksa uo je svaku re izgovorenu u o voj prijemnoj dvorani! Tuek prizva ai-Huluda, Podeljenog boga, da ga za titi. Taj grozni mali ovek tamo pozadi rekao je da u isti mah govori u ime Iksa i Ribogovornica. Predoio mu je dokumenta. Jesu li to bile te 'nove okolnosti' o kojima je Odrade govorila? N i ta nije moglo zadugo ostati sakriveno od ovih ve tica! Visoki sve tenik nije mogao da obuzda drhtaj na pomisao o Vafu: ta mala ok rugla glava, te sjaktave oi; prast nos i ti o tri zubi kada se suvo smejao. Vaf je i zgledao kao malo uveano dete dok vas ne bi pogledao u oi i prozborio svojim piskav im glasom. Tuek se prisetio da se i njegov otac alio na te glasove: "Tleilaksi go vore tako u asne stvari svojim dejim glasovima!" Odrade se prome kolji na jastuku. Razmi ljala je o Vafu koji je slu ao negde p ozadi. Da li je dovoljno uo? Njeni vlastiti tajni prislu kivai sigurno su sada sebi postavljali isto pitanje. asne majke su uvek iznova ponavljale ova verbalna nadme tanja, tragajui za unapreenjima i novim prednostima Sestrinstva. Vaf je uo dovoljno, ree Odrade sebi. Vreme je da promenimo igru. Odrade se obrati Tueku svojim najotvorenijim tonom: "Gospodaru Tuee, neko va an slu a ovo to ovde govorimo. Da li je utivo da jedna takva linost potajno slu a?" Tuek zaklopi oi. Ona zna!

Otvorio je oi i susreo Odradin netremian pogled koji ni ta nije kazivao. Izg ledala je kao neko ko je itavu venost mogao da eka na njegov odgovor. "Utivo? Ja...ja..." "Pozovi tajnog slu aoca da sedne sa nama", ree Odrade. Tuek pree akom preko svog vla nog ela. Njegov otac i njegov ded, koji su takoe bili visoki sve tenici, ustanovili su ritualne odgovore za najvei broj prilika, al i ne i za trenutak kakav je bio ovaj. Pozvati Tleilaksa da sedi ovde? U ovoj pro storiji sa... Tuek se odjednom priseti da mu se nije dopadao miris gospodara Tle ilaksa. Njegov otac se u svoje vreme alio na to: "Miri u na neku odvratnu hranu!" Odrade ustade. "Mnogo vi e volim da gledam onog ko slu a moje rei", ree ona. " Hou li sama poi da pozovem skrivenog slu aoca, da..." "Molim te!" Tuek je ostao da sedi, ali je podigao ruku dajui joj znak da stane. "Imao sam malo izbora. Do ao je sa dokumentima Ribogovornica i Iksijanaca. Rekao je da e nam pomoi da vratimo eanu pod na u..." "Da vam pomogne?" Odrade spusti pogled na sve tenika koji se znojio sa izr azom lica koji je podseao na sa aljenje. Ovaj je mislio da on vlada Rakisom? "On je pripadnik Bene Tleilaksa", ree umorno Tuek. "Zove se Vaf i..." "Znam kako se zove i zbog ega je ovde, moj gospodaru Tuee. Ono to me udi jes te to da si mu dozvolio da pijunira..." "To nije pijuniranje. Mi smo pregovarali. Hou da ka em, pojavile su se nove snage kojima moramo prilagoditi na u..." "Nove snage? Oh, da, one kurve iz Ra trkavanja. Da li je Vaf doveo jednu o d njih sa sobom?" Pre nego to je Tuek stigao da odgovori otvori e se jedna pobona vrata prijem ne dvorane. Vaf ue u pravi as u pratnji dva Liceigraa. Reeno mu je da ne dovodi Liceigrae! pomisli Odrade. "Samo vi!", ree Odrade pokazujui prstom. "Ovi drugi nisu bili pozvani, zar ne, gospodaru Tuee?" Tuek se s mukom podi e na noge, svestan Odradine blizine, i priseajui se svi h onih jezivih pria o fizikoj ve tini asnih majki. Prisustvo Liceigraa doprinosilo je njegovoj pometnji. Uvek su ga ispunjavali tako stra nim sumnjama. Okrenuv i se prema vratima i poku av i da svom licu da izraz pozivanja, Tuek r ee: "Samo... ambasador Vaf, molim." Tuek jedva izgovori ove rei. Bilo je gore od stra nog! Oseao se kao nag pred ovim ljudima. Odrade pokaza na jastuk pokraj sebe. "Vi ste Vaf? Molim vas priite i sedi te." Vaf joj klimnu kao da je nikada ranije nije video. Kakva utivost! Dav i zna k svojim Liceigraima da ostanu napolju, pri ao je oznaenom jastuku ali je ostao da s toji pored njega. Odrade vide kako malim Tleilaksom prolazi struja napetosti. Ne to poput gu nanja zatreperilo mu je na usnama. I dalje je imao ona oru ja u rukavima. Da li je nameravao da pogazi njihov sporazum? Odrade je znala da je bilo vreme da se Vafove sumnje obnove u njihovoj p unoj snazi, pa i vi e. Poee da osea da ga je Taraza, manevri ui, namamila u klopku. Vaf je eleo svoju rasplodnu majku. Zadah njegovih feremona odavao je njegove najdublj e strahove. Uz to, u glavi su mu se vrzmale misli o njegovom delu sporazuma - il i barem, o obliku tog dela sporazuma. Taraza nije oekivala da Vaf sa njima odista podeli svo znanje koje je stekao prouavanjem Uva enih Nalo nica. "Gospodar Tuek mi je rekao da ste... ah, pregovarali", ree Odrade. Neka z apamti tu re! Vaf je znao gde stvarni pregovori moraju da budu zakljueni. Dok je g ovorila, Odrade se spustila na kolena, a potom na jastuk, ali su joj noge ostale u polo aju koji joj je omoguavao da odskoi sa bilo kog pravca Vafovog mogueg napada. Vaf pree pogledom preko nje i pogleda jastuk na koji mu je pokazala. Spus ti se lagano na njega, no ruke mu ostado e da poivaju na kolenima, sa rukavima usme renim na Tueka. to to radi? pitala se Odrade. Vafovi pokreti su govorili da se dr i nekog s vog plana. "Poku avala sam", nastavi ona, "da visokom sve teniku uka em na znaaj Atreidsko g manifesta za na e zajednike..."

"Atreidski", upade Tuek. Gotovo se sruio na svoj jastuk. "Ne mo e biti atre idski." "Vrlo ubedljiv manifest", primeti Vaf pojaavajui Tuekove oigledne strahove. Barem je ovo i lo prema planu, pomisli Odrade. Ali, ree samo: "Obeanje s'tor ija ne mo e se zanemariti. Mnogi ljudi izjednaavaju s'tori sa prisustvom njegovog b oga." Vaf joj uputi iznenaen i ljutit pogled. "Ambasador Vaf mi veli da je taj dokument uzbunio Iksijance i Ribogovorn ice, ali ja sam ga ponovo uverio da..." "Mislim da mo emo da zanemarimo Rubogovornice", prekinu ga Odrade. "One sv uda uju bo je glasove." Vaf prepoznade licemerje u njenim reima. Da li je to zazirala od njega? B ila je, razume se, u pravu u pogledu Ribogovornica. One su se veoma udaljile od svojih starijih pobo nosti i ouvali su veoma malo uticaja. No, bez obzira na ono na ta su ipak uticale, i to je bilo pod nadzorom novih Liceigraa koji su ih sada pre dvodili. Tuek poku a da se nasme i Vafu. "Rekli ste da biste nam pomogli..." "O tome emo kasnije", prekide ga Odrade. Bilo je va no da Tuekovu pa nju dr i v ezanu za taj dokument koji ga je toliko uznemiravao. Parafrazirala je, stoga, je dno mesto u Manifestu: "Tvoja volja i tvoja vera, tvoj sistem verovanja - vladal i su tvojom vaseljenom." Tuek smesta prepoznade rei. itao je taj jezivi dokument. Manifest je kaziv ao da Bog i sva njegova dela nisu ni ta vi e do ljudsko stvarala tvo. Pitao se kako bi trebalo da odgovori. Nijedan visoki sve tenik nije mogao da propusti da ne odgovo ri na takav izazov. Ali pre no to Tuek uspe da nae rei, Vaf susrete Odradin pogled i odgovori n a nain za koji je znao da e ga ona ispravno protumaiti. Sa Odrade nije moglo biti d rugaije. "Zabluda predvianja", ree Vaf. "Da li se tako zove u tom dokumentu? Da li se na tom mestu ka e da um vernika stagnira?" "Tano!" upade Tuek. Oseao je zahvalnost zbog Tleilaksove intervencije. Upr avo je u tome bila sr one opasne jeresi! Vaf ga ni ne pogleda; nastavljao je da zuri u Odrade. Da li su Bene Gese rite mislile da je njihov plan nedokuiv? Pa, neka se sada suoe sa jo veom silom. Ona je za sebe mislila da je tako jaka! Ali Bene Geserite nisu mogle stvarno da zna ju kako je Svemoni uvao budunost erijata! Tuek, meutim, kao da nije umeo da se zausatavi. "On dovodi u pitanje sve t o dr imo svetim! A i iri se na sve strane!" "Zahvaljujui Tleilaksima", dobaci Odrade. Vaf podi e rukave, upravljajui oru je prema Tueku. Oklevao je samo zato to je video da je Odrade prepoznala deo njegovih namera. Tuek stade prelaziti pogledom s jednog na drugo. Da li su Odradine optu be bile tane? Ili je to samo jo jedan od trikova Bene Geserita? Odradi ne promae Vafovo oklevanje i poku a da pogodi njegov uzrok. Pretural a je po svesti sa odgovorom o njegovim pobudama. Kakvu bi prednost Tleilaksi ste kli ukoliko ubiju Tueka? Vaf je, oito, nameravao da visokog sve tenika zameni jedni m od svojih Liceigraa. Ali ta bi mu to donelo? Nastojei da dobije u vremenu, Odrade ree: "Trebalo bi da budete vrlo oprez ni, ambasadore Vaf." "Kada je to oprez ikada upravljao velikim nu nostima?" upita Vaf. Tuek ustade i te kim korakom krenu na jednu stranu, kr ei ruke. "Molim vas! O vo su sveta mesta. Greh je raspravljati o jeresi, ukoliko ne nameravamo da je un i timo." On spusti pogled na Vafa. "To nije istina, zar ne? Vi niste autori tog u as nog dokumenta?" "Nije na e delo", slo i se Vaf. Proklet bio ovaj kico od popa! Tuek se sasvim pomerio u stranu i ponovo je predstavljao pokretnu metu. "Znao sam to!" uzviknu Tuek, koraajui izmeu Vafa i Odrade. Odrade nije skidala pogled sa Vafa. Nameravao je da poini ubistvo! Bila j

e sigurna u to. Tuek ponovo progovori iza njenih lea. "Ne znate koliko gre ite u pogledu na s, asna majko. Ser Vaf je tra io da oformimo kartel za melan . Objasnio sam mu da na a cena za vas mora ostati nepromenjena, jer je jedna od vas bila pramajka Boga." Vaf je pognuo glavu i ekao. Sve tenik e ponovo ui u vidno polje. Bog nee dozvo liti proma aj. Tuek je stajao iza Odrade i gledao nani e u Vafa. Njegovim telom proe drhta j. Tleilaksi su bili tako... tako odvratni i amoralni. Nije im se moglo verovati . Kako bi se uop te moglo prihvatiti Vafovo poricanje. Ne prestajui da razmi lja o Vafu, Odrade ree: "Gospodaru Tuee, nisu li vam iz gledi za uvean dobitak privlani?" Videla je kako se Vafova desna ruka malo pomakla i da sada stoji gotovo uperena u nju. Njegove namere postale su potpuno jasne. "Moj gospodaru Tuee", nastavi Odrade, "ovaj Tleilaks namerava da nas ubij e." Na njene rei Vaf tr e obe ruke navi e, poku avajui da cilja u dve razdvojene i t e ke mete. Meutim, pre nego to su njegovi mi ii reagovali, Odrade se nae u zaklonu. Za je slaba an fijuk bacaa strelica, ali nije osetila ubod. Ona podi e levu ruku i zada de o tar udarac koji slomi Vafovu desnu ruku. Desnom nogom mu istovremeno slomi le vu ruku. Vaf vrisnu. Nije mogao ni pretpostaviti da jedna Bene Geserit mo e da bude tako brza. Bilo je to gotovo ravno onom to je video kod Uva ene Nalo nice na iksijanskom zbornom brodu. ak i kroz sav svoj bol shvatio je da o tome mora izvestiti. asne majke su u nu di mogle da se koriste i sinoptikim kontra-udarima. Vrata iza Odrade se s treskom otvori e i Vafovi Liceigrai nahrupi e unutra. A li Odrade se ve na la Vafu iza lea sa obema rukama na njegovom grlu. "Stanite ili je mrtav!" povika. Dvojica Liceigraa se sledi e. Vaf se koprcao pod njenim rukama. "Budi miran", naredi mu ona. Pogledala je prema Tueku, koji je le ao opru en na podu sa njene desne strane. Jedna strelica je pogodila metu. "Vaf je ubio visokog sve tenika", ree Odrade, obraajui se svojim tajnim slu aoc ima. Dva Liceigraa nastavljala su da zure u nju. Bilo je lako uoiti njihovu neo dlunost. Takoe je shvatila da niko od njih ne razume kako su pali u ruke Bene Gese rita. Bene Tleilaksi su odista bili uhvaeni u klopku! Odrade se ponovo obrati Liceigraima. "Uzmite ovo telo, iznesite ga u hodn ik i zatvorite vrata. Va gospodar je uinio budalastu stvar. Biete mu potrebni kasni je." Onda se okrete Vafu: "U ovom trenutku ja sam ti potrebnija nego tvoji Licei grai. Reci im da odu." "Idite", naredi im Vaf piskavim glasom. Po to su Liceigrai nastavili da zure u nju, Odrade ih upozori: "Ako smesta ne odete, ubiu ga, a onda u usmrtiti i vas dvojicu." "Uinite kako ka e", vrisnu Vaf. Liceigrai ovo shvati e kao naredbu svog gospodara. Odrade je, istovremeno, osetila i ne to drugo u Vafovom glasu. Oigledno je bilo da ga je trebalo odgovoriti od samoubilakih namera. Kada su konano ostali nasamo, Odrade ukloni iskori ena oru ja iz njegovih ruka va i stavi ih u d ep. Kasnije e morati da budu podrobno ispitana. Malo je toga mogl a da uini za njegove slomljene kosti, osim da ga zakratko onesvesti i namesti ih. Nainila je improvizovane udlage od jastuka i iscepanih traka zelene tkanine sa n ame taja visokog sve tenika. Vaf se brzo probudio. Zajeao je kad je pogledao prema Odrade. "Ti i ja smo sada saveznici", ree Odrade. "Stvari koje su se dogodile u o voj prostoriji uli su neki od mojih ljudi i predstavnici frakcije koja eli da zame ni Tueka jednim od svojih lanova." Bilo je to prebrzo za Vafa. Bilo mu je potrebno nekoliko trenutaka dok j e shvatio ono to mu je rekla. Njegov um se, ipak, usredsredi na najva niju stvar. "Saveznici?" "Pretpostavljam da sa Tuekom nije bilo lako pregovarati", objasni mu ona

. "Ponudi mu oigledne olak ice, a on se neprekidno dvoumi. Ubiv i ga, uinio si uslugu n ekim sve tenicima." "Oni sada slu aju?" procvile Vaf. "Dakako. Hajde da razgovaramo o tvom predlogu o monopolu na zain. Posledn ji nepre aljeni visoki sve tenik je rekao da si to spominjao. Da vidim da li mogu da sagledam opseg tvoje ponude." "Moje ruke", zastenja Vaf. "Jo si iv", ree ona. "Zahvali mojoj mudrosti. Mogla sam da te ubijem." On okrenu glavu od nje. "Bilo bi bolje". "Ne za Bene Tleilakse, a izvesno ne i za moje Sestrinstvo", ree ona. "Da vidim. Obeao si da e Rakisu obezbediti puno novih kombajna za zain i to onih, vazdu ni h, koji samo dotiu pustinju glavom svojih usisivaa". "Prislu kivala si!" optu i je on. "Nipo to. Vrlo privlaan predlog, budui da sam uverena da ih Iksijanci bespla tno obezbeuju iz vlastitih pobuda. Da li da nastavim?" "Rekla si da smo saveznici." "Monopol e primorati Esnaf da kupuje vi e iksijanskih navigacionih ma ina", o bjasni ona. "Tako ete gurnuti Esnaf u svoje eljusti koje e ih slomiti." Vaf podi e glavu i besno je pogleda. Ali ovaj pokret izazva bol u njegovim polomljenim rukama i on zastenja. Uprkos bolu, pa ljivo je posmatrao Odrade kroz gotovo sklopljene kapke. Da li su ve tice zaista verovale da je to opseg plana Tle ilaksa? Jedva da se usuivao da se nada da je Bene Geserit u takvoj zabludi. "Razume se, to nije bio va osnovni plan", primeti Odrade. Vafove oi se irom otvori e. itala mu je um! "Ja sam obe a en", ree on. "Kada o tedela ivot, po tedela si beskorisnu stvar." Ponovo je utonuo u stolicu. Odrade duboko udahnu. Vreme je da se iskoriste rezultati kapitolskih ana liza. Nagnula se sasvim blizu Vafa i apnula mu u uvo: "Jo si potreban erijatu." Vaf uzdahnu. Odrade se uspravi. Ovaj uzdah je sve rekao. Analize su dobile potvrdu. "Misli da u ljudima Ra trkavanja ima bolje saveznike?" upita ona. "Uva ene Nal o nice i ostale hetere od te sorte. Pitam te: da li slig pravi savez sa svojim smee m?" Vaf do tada be e uo da se ovo pitanje izgovara jedino u kelu. Bledog lica, disao je kratkim dahom. ta su to njene rei podrazumevale? On prislili sebe da pren ebregne bol u rukama. Saveznici, rekla je. Znala je za erijat! Kako je mogla da z na? Savezni tvo sa povinda kim ve ticama? Vafova svest bila je ispunjena nemirom. Bol u njegovim rukama privremeno je poivao po strani. Oseao se tako krhko u ovom t renutku! Odjednom, pri korenu jezika oseti kiseo ukus ui. "Ahhh", ree Odrade. "Jesi li uo? Sve tenik Krutansik i njegova frakcija stig li su do na ih vrata. Predlo ie ti da jedan od tvojih Liceigraa preuzme oblije pokojnog Hedlija Tueka. Svaki drugi nain bi prouzrokovao previ e mete a. Krutansik je prilino mudar ovek, koji se sve do sada dr ao u pozadini. Njegov ujak Stiros dobro ga je pr ipremio." " ta tvoje Sestrinstvo dobija od saveza sa nama?" najzad uspe da izusti Va f. Odrade se osmehnu. Sada je mogla da govori istinu. To je uvek bilo mnogo lak e, a esto je predstavljalo i najmoniji dokaz. "Na opstanak ugro en je burom koja se kuva meu Ra trkanima", odgovori ona. "Op stanak Tleilaksa, takoe. Najdalekose nija stvar sadr ana u na im eljama je kraj onih koj i uvaju Veliko uverenje." Vaf se zgri. Otvoreno je to rekla! Odmah je shvatio. ta mari ako su drugi u li? Oni nisu bili u stanju da proniknu ta je poivalo iza njenih rei. "Na e rasplodne majke su spremne za vas", ree Odrade. Netremice ga je gleda la u oi i nainila pokret rukom sve tenika Zensunija. Vaf oseti kako mu kamen pada sa srca. Neoekivana, nezamisliva, neverovatn a stvar bila je istinita! Bene Geserite nisu bile povindasi! Ipak e cela vaseljen a slediti Bene Tleilakse u istinskoj veri! Bog nee dopustiti ne to drugo, a posebno ne ovde, na Prorokovoj planeti.

23. Birokratija uni tava preduzimljivost. Malo je toga to birokratije vi e mrze o d novine, pogotovo novine koja daje bolje rezultate od starih uhodanih naina. Una preivanja uvek ine da oni na vrhu gomile izgledaju nepodesni. Ko u iva u tome da izg leda nepodesan? 'Vodi za isku enje i gre ke u vladavini', Arhive Bene Geserita Izve taji, sa eci i ra trkane zanimljive vesti le ali su u nizovima preko dugakog stola za kojim je sedela Taraza. S izuzetkom none stra e i neophodnih slu bi, ceo Ka pitol je spavao oko nje. Samo su poznati zvuci tehnikog odr avanja postrojenja prod irali u njene privatne odaje. Dve sjajne kugle lebdele su iznad njenog stola, ku pajui u utoj svetlosti tamnu drvenu povr inu i redove ridulijanskog papira. Prozor i za njenog stola liio je na tamno ogledalo u kome se odra avala itava soba. Arhive! Holoprojektor je treperio, neprekidno radei iznad plohe stola - proizvodei nove i nove komade i delove koje je proizvela. Taraza je bila sklona da ne veruje arhivama, svesna, pri tom, da je re o dvosmislenom stavu budui da je uviala duboko oseanje nu nosti za podacima. No, Kapito lova dokumentacija mogla se sagledavati jedino kao d ungla skraenica, posebnih nazn aka, ifrovanih odlomaka i fusnota. Takva graa esto je zahtevala pomo mentata koji bi je mogao prevesti ili, jo gore, u trenucima izuzetnog zamora, kopanja po Drugim seanjima. Svi arhivari su, naravno, bili mentati, ali to Tarazu nije ospokojavalo . Arhivskim zapisima se nikada nije moglo prii na neposredan nain. Veina tumaenja ko ja su proizilazila iz ovog izvora morala se prihvatiti tako to se verovalo na re o nima koji su ih pribavili ili ste se (do avola) morali osloniti i na mehaniku pret ragu uz pomo holosistema. Ovo je funkcionerima davalo vi e moi no to je Taraza bila s premna da im pru i. Zavisnosti! Taraza je mrzela zavisnost. Ovo je bilo alosno priznanje koje ju je podsea lo na to da se veoma malo situacija razvija tano onako kako ste zamislili. ak su i najbolje projekcije mentata bile pune gre aka... posmatrano u dovoljno dugom vrem enskom razmaku. Pa ipak, svaki je pokret Sestrinstva zahtevao konsultovanje arhiva i nai zgled beskonane analize. Bilo je to neophodno ak i za najobiniju trgovinu. Ta injeni ca esto ju je razdra ivala. Da li treba da ustanove ovu grupu? Ima li smisla potpis ati onaj sporazum? Tokom sastanka uvek bi do ao trenutak kada je bila primorana da donosi sle dee odluke. "Prihvaena analiza arhivistkinje Hesterion." Ili to je ne retko bio sluaj: "Arhivarov izve taj odbaen; bez znaaja." Taraza se nagnu napred da bi bolje osmotrila holoprojekciju: "Mogui raspl odni plan za subjekta Vafa". Brzo je pregledala brojeve, plan gena iz elijskog uzorka koji joj je Odra de dostavila. Struganje noktom retko je pribavljalo dovoljno grae za sigurnu anal izu ali Odrade je ovoga puta bila sasvim uspe na u tome, pod izgovorom da name ta sl omljene kosti tog oveka. Osmotriv i podatke Taraza zavrte glavom. Izdanci e zasigurn o biti slini svim prethodnim poku ajima Bene Geserita sa Tleilaksima: ene e biti imun e na ispitivanje pamenja; mu karci, jamano, neprobojni i u odbojnom neredu. Taraza se zavali u stolici i uzdahnu. Kada je u pitanju bila zabele ka o r asploavanju monumentalno unakrsno proveravanje poprimilo je kolebljive razmere. S lu beno, to je bio 'Skup predake znaajnosti'; SPZ za arhiviste. Meu sestrama je uglav nom bio poznat kao 'Priplodni zapis', kome je, iako je bio precizan, manjkalo os eanje za pojedinosti sreene po odgovarajuim arhivskim poglavljima. Zatra ila je da se Vafova projekcija izvede na tri stotine pokolenja, to je bio lagan i brz zadatak , dovoljan za sve praktine potrebe. Tri stotine genetskih glavnih linija (kao kod Tega, njegovih srodnika i polubrae i polusestara) pokazali su se pouzdanim tokom

milenijuma. Instinkt joj je govorio da bi bilo uzaludno tro iti vi e vremena na Vaf ove projekcije. Umor ophrva Tarazu. Ona stavi glavu u ruke i osloni ih za trenutak o sto , oseajui hladnou drveta. ta ako gre im u pogledu Rakisa? Tvrdnje opozicije nisu se mogle gurnuti u pra inu arhiva. Prokleta bila ov a zavisnost od raunara! Sestrinstvo je dr alo svoje glavne linije u raunarima jo u vr eme Zabranjenih dana posle Batlerijanskog D ihada i njegovog neobuzdanog razaranja 'ma ina koje misle'. Ali u ova 'prosvetljenija vremena' nije vi e postojala sklonos t da se istra uju nesvesne pobude koje su stajale u temelju te prastare orgije raz aranja.

Ponekad donosimo veoma odgovorne odluke iz neposrednih razloga. Svesna p retraga arhiva ili Drugih seanja ne pru a nikakve garancije. Taraza oslobodi jednu ruku i pljesnu njome po plohi stola. Nije volela d a se bake sa arhivistima koji su je zasipali odgovorima na njena pitanja. Predsta vljali su oholu skupinu punu tajnih ala. ula je kako porede svoj SPZ rad sa uzgaja njem stoke, kulturama na poljoprivrednim dobrima i upravom za trkae ivotinje. Prok lete bile njihove ale! U ovom asu prva odluka bila je daleko va nija no to su to one mogle da zamisle. Te poslu ne sestre, koje su samo ispunjavale naredbe, nisu imale Tarazine odgovornosti. Podigla je glavu i pogledala preko sobe u ni u sa bistom sestre enoe, jedne od onih koje su pripadale dalekoj istoriji i koje su se susretale i razgovarale sa Tiraninom. Ti si znala, pomisli Taraza. Nikad nisi bila asna majka, ali si ipak znal a. Tvoji izve taji to pokazuju. Kako si uspela da donosi prave odluke? Odradin zahtev za vojnom pomoi zahtevao je hitan odgovor. Vremenski tesna c je bio veliki. No, sa nestankom Tega, Lusile i gole, morao se sa svom hitno u pri meniti plan za vanredne okolnosti. Prokleti Teg! Jo njegovog neoekivanog pona anja. Nije, razume se, mogao da ostavi golu u o pasnosti. vangijuina akcija je bila predvidljiva. ta je Teg uinio? Da li se sklonio u Isai ili neki drugi od veih gradova na Gamuu? Ne. Da je to bio sluaj, Teg bi se do sada javio uz pomo jedne od tajnih vez a koje su njih dvoje obezbedili. Posedovao je potpun spisak tih veza i lino je pr overio neke od njih. Teg, oigledno, nije imao previ e poverenja u te veze. Zapazio je ne to za vre me svog inspekcijskog pohoda to joj nije preneo preko Belonde. Bie neophodno pozvati Burzmalija i dati mu, razume se, samo osnovna uputs tva. Burzmali koga je lino Teg obuio, bio je najbolji: prvi kandidat za vrhovnog b a ara. Burzmali se mora poslati na Gamu. Igram se pogaanja, pomisli Taraza. Ali ako je Teg oti ao u skloni te, na Gamuu mora da je otpoela potera. Rakis mora da prieka. Ovaj potez je oito sadr ao izvesne privlanosti. Esnaf nee biti uzbuen. Tleilaksi i oni iz Ra trkavanja e, meutim, sigurno zagristi mamac. Ukoliko Odrade ni je uspela da namami u klopku onog Tleilaksa... ne, Odrade nije mogla da omane. M akar je to bilo gotovo izvesno. Neoekivano. Vidi , Milese? Nauila sam ne to od tebe! Ni ta od svega ovoga, ipak, nije pomelo snage opozicije unutar Sestrinstva . Taraza polo i oba dlana na sto i sna no ih pritisnu, kao da poku ava da na taj nain oseti raspolo enje ena u Kapitolu, onih koje su delile vangijuino mi ljenje. Glas no suprotstavljanje, ali to je do sada po pravilu znailo da se priprema nasilan u dar. ta da radim? Smatralo se da je Vrhovna majka imuna na neodlunost u trenucima krize. Al i veza sa Tleilaksima izbacila je iz ravnote e njihove podatke. Neke od Odradinih preporuka inile su se oitim, i ve su bile prenesene. Do te take plan je bio verodost ojan i jednostavan.

Odvesti Vafa u pustinju daleko od radoznalih oiju. Skovati situaciju in-e xtremis i sledstvena religijska iskustva u starom i pouzdanom obrascu koji je po stavljala Misionarija Protectiva. Proveriti da li Tleilaksi koriste gola proces za postizanje svoje vrste besmrtnosti. Odrade je bila savr eno sposobna da sproved e toliko od izmenjenog plana. Mnogo toga je, meutim, zavisilo i od te mlade ene, ea ne. I sam crv je nepoznanica. Taraza se podseti da dana nji crv nije isti kao prvobitni crv sa Rakisa. U prkos eaninom osvedoenom vladanju nad njima, oni su bili nepredvidljivi. Kao to bi Arhive rekle o njima: nije bilo zapisa na trakama. Taraza gotovo da nije sumnjal a da je Odrade izvela taan zakljuak o Rakijancima i njihovim plesovima. To je bila znaajna prednost. Jezik. Ali mi ga ne govorimo. To je bila manjkavost. Veeras moram da donesem odluku! Taraza odasla svoju povr insku svest da tumara unatrag du neprekinute linij e vrhovnih majki, svih onih enskih seanja sadr anih u krhkoj svesti nje same i jo dve druge - Belonde i Hesterion. Bio je to mukotrpan trag kroz Druga seanja, a ona s e seala suvi e umornom da bi ga sledila. Upravo na kraju tog traga nalazio se uvid u Muad'Diba, to atreidsko kopile koje je dvaput uzdrmalo ovu vaseljenu - jednom vladajui Carstvom uz pomo hordi svojih Slobodnjaka, a potom izlegav i Tiranina. Ako ovog puta izgubimo, to bi mogao biti na kraj, pomisli ona. Moglo bi s e dogoditi da nas progutaju te paklene ene iz Ra trkavanja. Alternativa se nametala sama od sebe: ono ensko dete sa Rakisa moglo bi s e smestiti u jezgro Sestrinstva da pro ivi svoj vek negde na kraju doma aja ne-letel ice. Spremno odstupanje. Toliko toga je zavisilo od Tega. Da li je konano izneverio Sestrinstvo il i je prona ao neoekivan nain da sakrije golu? Moram da pronaem nain da odugovlaim stvar, pomisli Taraza. Moramo dati Tegu vremena da uspostavi vezu sa nama. Odrade e morati da rastegne plan na Rakisu. Bilo je to opasno, ali se tako moralo uiniti. Taraza se krutim pokretima podi e iz psu-naslonjae i uputi prema zamraenom p rozoru s druge strane. Planeta Kapitol le ala je u tami osenenoj svetlo u zvezda. Utoi t : planeta Kapitol. Ovakve planete nisu vi e imale ak ni imena: samo brojeve negde u Arhivama. Ova planeta bila je u vlasti Bene Geserita etrnaest stotina godina, al i se i to moralo smatrati privremenim. Taraza pomisli na ne-letelice koje su str a arile gore u orbiti: Tegov produbljeni odbrambeni sistem. Pa ipak je Kapitol ost ajao ranjiv. Problem je imao i svoje ime: 'sluajno otkrie'. Bio je to jedan veiti tok. Tamo u Ra trkavanju ljudska vrsta se irila geomet rijskom progresijom, vrvei preko neogranienog prostora. Tiraninova Zlatna staza bi la je, na kraju, obezbeena. Da li je bilo tako? Dabome, atreidski crv je planirao ne to vi e od prostog opstanka vrste. Uinio nam je ne to to jo nismo otkrile - ni posle svih ovih milenija. Mislim da znam ta je uinio. Ipak, moja opozicija veli drugaije. Jednoj asnoj majci nikada nije bilo lako da razmi lja o ropstvu koje su pod nosile pod Letom II, dok je gonio svoje carstvo tri i po hiljade godina du Zlatne staze. Spotiemo se, seajui se tih vremena. Primetiv i svoj odraz u tamnom plazu prozora, Taraza se zagleda u sebe. Bi lo je to smrknuto lice sa izrazom umora koji je bio lako vidljiv. Imam sva prava da budem umorna i smrknuta! Znala je da ju je obuka hotimino kanalisala u pravcu negativnih obrazaca. U tome se sastojala njena odbrambena sposobnost i njena snaga. Ostajala je hlad na u svim ljudskim odnosima, pa ak i u zavoenjima koja je izvodila po nalogu raspl odnih metresa. Taraza je bila veiti avolov pobornik i ovo je postala preovlaujua sna ga u itavom Sestrinstvu, prirodna posledica njenog izbora za Vrhovnu majku. U tak vim okolnostima opozicija se lako razvijala. Kao to sufi ka u: trule se iz sredi ta uvek iri prema spolja. Meutim, ono to oni ne behu rekli bilo je da su neke trule i plemenite i vred

ne. Ponovo se suoila sa pouzdanijim pokretom: Ra trkavanje je tokom ljudskih se oba primilo Tiraninovu pouku, promenilo je na nepoznate naine, ali u krajnjoj lin iji podlo ne prepoznavanju. Vremenom e biti pronaen nain da se neutrali e nevidljivost ne-letelica. Taraza nije mislila da su ljudi iz Ra trkavanja ovo otkrili - barem n e oni koji su se skrivali na mestima na kojima su se izlegli. Nije bilo nikakvog apsolutno sigurnog prolaza kroz te meusobno suprotstav ljene sile, ali je smatrala da se Sestrinstvo naoru alo najbolje to je moglo. Probl em je bio slian onom sa kojim su bili suoeni Esnafovi navigatori, provlaei svoje bro dove kroz prevoje svemira tako da izbegnu sudare ili klopke. Klopke su bile klju, a upravo je Odrade postavila klopku Sestrinstva za T leilakse. Kada bi Taraza pomislila na Odrade, to se esto dogaalo u ovo vreme krize, n jihovo dugo dru enje je dobijalo potvrdu. Bilo je to kao da je gledala u izbledelu tapiseriju na kojoj su neke figure ostale svetle. Najblistavije od svega, koja je Odradi osiguravala polo aj sasvim blizu zapovedni tvu Sestrinstva, bila je njena sposobnost da prozire kroz pojedinosti i dose e do iznenaujeeg srca sukoba. Bio je t o oblik onog prokletog atreidskog dara za predvianje, koji je potajno dejstvovao i u njoj. Kori enje tog skrivenog talenta izazvalo je najvei deo opozicije i predsta vljalo je argument kome je Taraza morala da prizna va nost u najveoj meri. Ta stvar je delovala duboko ispod povr ine, a njegovi skriveni pokreti bili su naznaeni tek povremenom uzburkano u - i u tome je bio problem! "Koristimo je, ali budimo spremni da je uklonimo", zalagala se Taraza. " Uvek emo imati veinu njenih izdanaka." Taraza je znala da mo e da se osloni na Lusilu... pod uslovom da je Lusila uspela negde da pronae neko skloni te zajedno sa Tegom i golom. Mogue ubice postoja le su, razume se, i na Rakisu. Mo da e to oru je uskoro morati da se upotrebi. Taraza iznenada oseti unutra nji nemir. Druga seanja su zagovarala najveu mo guu obazrivost. Nikada vi e ne izgubiti kontrolu nad rasplodnim linijama! Da, ukoli ko bi Odrade izmakla poku aju uklanjanja, bila bi zauvek otuena. Odrade je bila pot puna asna majka, a izvesno je da su jo neke od takvih ostale u Ra trkavanju - ne meu Uva enim Nalo nicama, prema uvidu Sestrinstva, ali... ipak... Nikad vi e! Bio je to borbeni moto. Nikada jo jedan Kvizac Haderah ili Tira nin. Kontrolisati roditelje. Kontrolisati njihove izdanke. asne majke nisu umirale sa umiranjem tog tela. One su ponirale sve dublje i dublje u ivo jezgro Bene Geserita, sve dok i njihova sluajna uputstva, pa ak i n esvesna opa anja, ne bi postala deo kontinuiteta Sestrinstva. Ne sme se pogre iti u pogledu Odrade! Pona anje prema Odradi zahtevalo je naroito prilagoavanje i izuzetnu obazriv ost. Odrade, koja je dopu tala sebi odreene ograniene naklonosti, 'blagu toplinu' ka ko je ona to nazivala, tvrdila je da oseanja obezbeuju dragocen unutra nji uvid pod uslovom da ne ovladaju tobom. Taraza je na tu 'blagu toplinu' gledala kao na put do Odradinog srca, ranjiv otvor. Znam ta misli o meni, Dar, sa tvojom blagom toplinom prema staroj drugaric i iz kolskih dana. Misli da sam potencijalna opasnost za Sestrinstvo, ali da uz po mo smotrenih prijatelja mogu da budem spasena od same sebe. Taraza je znala da neke od njenih savetnica dele Odradino mi ljenje. utke s u slu ale i uzdr avale se od procena. Veina njih je i dalje sledila vostvo Vrhovne maj ke, ali su mnoge znale za Odradin divlji talenat i prepoznavale Odradine sumnje. Samo je jedna stvar dr ala veinu sestara na liniji i Taraza se u tom pogledu nije dala zavaravati. Svaka Vrhovna majka je delala na temelju duboke odanosti Sestrinstvu. Ni t a nije smelo da ugrozi kontinuitet Bene Geserita, pa ak ni ona sama. Na svoj prec izan i strog nain prosuivanja, Taraza je razmotrila svoj odnos prema kontinuiranom bitisanju Sestrinstva. Oito nije postojala neposredna nu nost za uklanjanje Odrade. Pa ipak, Odrad e je bila toliko blizu sredi tu plana sa golom da je malo toga moglo izmai njenom o setljivom opa anju. Mnogo toga to joj nije bilo otkriveno postae joj znano. Atreidsk i manifest bio je gotovo kao kocka. Odrade, iji se izbor za tvorca Manifesta prir

odno nametnuo, mogla je jedino da postigne dublji unutra nji uvid u samu sebe dok je pisala dokument, ali su rei po sebi predstavljale najveu moguu prepreku otkriu. Vaf e to uva iti, znala je Taraza. Okrenuv i se od tamnog prozora Taraza se vrati do svoje psu-naslonjae. Tren utak kljune odluke - ii ili ne ii - mogao se odlo iti; meutim, morali su se preduzeti posredni koraci. Sastavila je u svesti obrazac poruke i proverila ga dok je upuiv ala poziv Burzmaliju. Ba arov najomiljeniji uenik morae da bude poslat u akciju, ali ne u skladu sa Odradinim eljama. Poruka Odradi bila je u osnovi jednostavna: "Pomo je na putu. Ti si na pozornici, Dar. Samostalno prosuuj o svemu to se tie eanine bezbednosti. U svim ostalim stvarima koje nisu u neskladu sa mojim nar eenjima, sprovodi na plan." Tako. To je bilo to. Odrade je imala njena uputstva, bitne inioce koje e p rihvatiti kao 'plan', uprkos tome to e biti svesna da je obrazac nepotpun. Odrade e poslu ati. Ono 'Dar' je bilo kao milovanje, pomisli Taraza. Dar i Tar. Prolaz do Odradine ograniene topline nee biti valjano za tien iz Dar-i-Tar pravca. 24. Dugaak sto s desne strane postavljen je za gozbu na kojoj e biti poslu en pee ni pustinjski kuni u sosu od sepede. Ostala jela, gledano od kraja stola u pravcu kretanja kazaljke na satu, jesu eploma sirian, uka pod staklom, kafa sa melan om (o bratite pa nju na krestu atreidskog sokola na posudi za kafu) pot-a-oj i, u jednoj balutskoj kristalnoj boci, iskriavo kaladansko vino. Obratite pa nju na drevni det ektor otrova sakriven u svenjaku. Dar-es-Balat, opis na jednoj muzejskoj ploici Teg pronae Dankana u siu noj ni i za ruavanje, pokraj ne-kuglene jarko osvetlje ne kuhinje. Zastav i u prolazu koji je vodio do ni e Teg pomno osmotri Dankana: posl e osam dana provedenih ovde momak izgleda da se konano oporavio od udne jarosti ko ja ga je obuzela kada su stupili u prolaznu cev kugle. Pro li su kroz jednu plitku peinu ispunjenu mo uskim mirisom lokalnog medveda . Stenje na dnu jazbine nije bilo stenje, mada bi izdr alo i najpodrobnije ispitiv anje. Jedna blaga izboina u stenju podigla bi se, ako ste za nju znali ili sluajno nabasali na tajni kod. Taj kru no-spiralni pokret otvarao je ceo zadnji zid peine. Prilazna cev, koja je automatski blesnula im su zatvorili vrata za sobom, bila je ukra ena harkonenskim grifonima po zidovima i tavanici. Togu pade na um k ako mora da je izgledao mladi Patrin kada je prvi put nabasao na ovo mesto ( ok! S trahopo tovanje! Odu evljenje!) te propusti da opazi Dankanovu reakciju sve dok potp uno re anje nije ispunilo sav taj ograen prostor. Dankan je stajao i re ao (gotovo jeao), stisnutih pesnica, pogleda prikovan og za jednog harkonenskog grifona koji se protezao du zida s desne strane. Bes i zbunjenost borili su se za prevlast na njegovom licu. On podi e obe pesnice i lupi njima po uzdignutom obliju, raskrvaviv i ih. "Neka im usud dodeli najdublje jame pakla!" povika on. Bila je to udno zrela psovka za jednog mladia. Istog asa kada su rei bile izgovorene Dankan ponovo poe nekontrolisano da s e trese. Lusila ga obrgrli jednom rukom i stade ga milovati po vratu, umirujue, g otovo senzualno, sve dok nije prestao da drhti. "Za to sam to uinio?" pro aputa Dankan. "Saznae kad ti se vrate izvorna seanja", odgovori ona. "Harkoneni", pro apta Dankan i krv mu obli lice. On podi e pogled ka Lusili. "Za to ih toliko mrzim?" "Rei to ne mogu objasniti", napomenu ona. "Morae da saeka na seanja." "Ne elim seanja!" Dankan prostreli Tega jednim zbunjenim pogledom. "Da! Da , elim ih!" Kasnije, kada je u ni i za ruavanje podigao pogled prema Tegu, Dankanovo sea nje se vratilo na taj trenutak.

"Kada, Ba are?" "Uskoro." Teg osmotri prostoriju. Dankan je sedeo sam za samoperuim stolom, sa oljom smee tenosti pred sobom. Teg prepoznade miris: jedna od mnogih zainskih me avina iz nulentropskih spremnika. Spremnici su predstavljali riznicu egzotinih namirnica, odee, oru ja i drugih artefakata - muzej ija se vrednost nije mogla proceniti. Svuda po kugli nalazio se tanak sloj pra ine ali nije do lo do kvarenja namirnica koje su u njoj bile uskladi tene. Svaki komadi hrane bio je zainjen melan om ija koliina nije ila dovoljna da od oveka stvori zavisnika, sem ako niste pro drljivac, ali on je sv uda bio prisutan. ak je i konzervirano voe bilo posuto zainom. Smea tenost u Dankanovoj olji bila je jedna od tvari koje je Lusila okusila i za koju je objavila da je u stanju da odr ava ivot. Teg nije tano znao kako asne m ajke to posti u, ali i njegova majka bila je u stanju da to ini. Samo jedan zalogaj bio im je dovoljan da znaju od ega se jelo ili pie sastoje. Pogled baen na kitnjasti sat postavljen u zidu na zatvorenom kraju ni e kaz a Tegu da je vreme odmaklo vi e nego to je mislio, da su duboko za li u trei as njihovo g neoekivano slobodnog popodneva. Dankan bi trebalo jo da se nalazi na bri ljivo uree nom podijumu za slo ene ve be, ali obojica su primetili da se Lusila uputila u vi e pr edele kugle; Teg je u tome video priliku da njih dvojica nasamo porazgovaraju. Privukav i stolicu, Teg se smesti sa suprotne strane stola. Dankan mu se obrati: "Mrzim ove asovnike!" "Ti ovde sve mrzi ", odvrati Teg, ali ipak po drugi put pogleda na sat. Bi la je to jo jedna starina, okrugli brojanik sa dve sline skazaljke i jednim digital nim brojaem sekundi. Dve skazaljke predstavljale su priapean - naga ljudska oblija : jednog krupnog mu karca sa ogromnim falusom i sitnu enu iroko razmaknutih nogu. Sv aki put kada bi se dve skazaljke sata srele, mu karac bi prodirao u enu. "Deluje prosto", slo i se Teg. On pokaza na Dankanovo pie: "Dopada ti se to ?" "Nije lo e, gospodine. Lusila ka e da treba da ga pijem posle ve banja." "Moja majka mi je pravila neko slino pie za okrepljenje posle velikih napo ra", slo i se Teg. On se nagnu napred i udahnu vazduh priseajui se ukusa koji mu je ostajao u ustima, zasitnog melan a u nozdrvama. "Gospodine, koliko dugo jo moramo ovde ostati?" upita Dankan. "Dok nas ne pronau pravi ljudi ili dok ne budemo sigurni da nas nee pronai. " "Ali... odseeni ovde unutra, kako emo znati?" "Kada prosudim da je do lo vreme, uzeu za titno ebe i poeu da stra arim napolju "Mrzim ovo mesto!" "Oigledno. Ali zar nisi nauio ni ta o strpljenju?" Dankan napravi grimasu. "Gospodine, za to me spreavate da se naem nasamo sa Lusilom?" Teg, koji je poeo da izdi e vazduh dok je Dankan govorio, nastavi da to ini sasvim lagano, a onda posle kratke pauze ponovo udahnu. Znao je, dodu e, da je mom ak to primetio. Ako je Dankan znao, onda i Lusila mora da zna! "Ne mislim da Lusila zna ta radite, gospodine", nastavi Dankan, "ali to p ostaje oigledno." On se osvrnu oko sebe. "Da joj ovo mesto nije toliko zaokupilo pa nju... Gde li se samo izgubila?" "Mislim da je gore u biblioteci." "Biblioteci!" "Sla em se da je primitivna, ali je takoe i oaravajua." Teg podi e pogled ka sp iralnoj rezbariji na obli njoj kuhinjskoj tavanici. Do ao je trenutak odluke. Nije s e moglo raunati da e Lusila jo dugo biti zabavljena drugim stvarima. Dodu e, Teg je d elio njenu oaranost. Lako je bilo izgubiti se u ovim udesima. Celokupan kompleks n e-kugle, nekih dve stotine metara u preniku, predstavljao je fosil koga vreme nij e dodirnulo jo od Tiraninovog doba. Kada je govorila o tome Lusilin glas postajao je promukao i pomalo aputav . "Tiranin je, razume se, morao znati za ovo mesto." Tegova mentatska svest istog asa je uronila u ovu opasku. Za to je Tiranin dozvolio porodici Harkonen da protrai toliki deo svog preostalog bogatstva na jed no ovakvo preduzetni tvo?

Mo da ba iz toga razloga - da ih iscedi. Cena mita i esnafskog prevoza iz iksijanskih fabrika mora da je bila ast ronomska. "Da li je Tiranin znao da e jednog dana nama zatrebati ovo mesto?" upital a je Lusila. Ne izbegavajui da prizna predskazivake moi Leta II, koje je ovaj tako esto p okazivao, Teg se slo i. Gledajui sada u Dankana koji je sedeo nasuprot njemu, Teg oseti kako mu s e kostre e dlaice na vratu. Bilo je neeg utvarnog u vezi s ovim harkonenskim skrovi te m, kao da je sam Tiranin mo da bio ovde. ta se zbilo sa Harkonenima koji su ga sagr adili? Teg i Lusila nisu na li apsolutno nikakve tragove koji bi nagovestili za to j e kugla bila napu tena. Nijedno od njih nije bilo u stanju da tumara kroz ne-kuglu a da pri tom ne oseti reski miris istorije. Tega su sve vreme zbunjivala pitanja bez odgovora . I Lusila je napomenula ne to u tom smislu. "Gde li su oti li? Nema nieg u mojim Drugim seanjima to bi nas uputilo na odg ovor." "Mo da ih je Tiranin izmamio napolje i pobio?" "Vraam se u biblioteku. Mo da u danas ne to pronai." Prva dva dana njihovog boravka tu, Lusila i Teg su podrobno ispitali kug lu. Tih i mrzovoljan, Dankan se vukao za njima kao da se pla i da ga ne ostave sam og. Svako novo otkrie ispunilo bi ih strahopo tovanjem ili zapanjilo. Dvadeset jedan kostur ouvan u providnom prolazu du zida blizu sredi ta! Stra vini posmatrai svih onih koji su tuda prolazili na putu ka ma inskim komorama i nule ntropskim spremnicima. Patrin je upozorio Tega na kosture. Na jednom od svojih prvih mladalakih istra ivanja kugle Patrin je prona ao zapise u kojima je stajalo da su mrtvaci bili umetnici koji su sagradili ovo mesto, a koje su Harkoneni pogubili kako bi sauval i tajnu. Sve u svemu, kugla je predstavljala zadivljujue dostignue, zatvoren prosto r izvan upliva vremena, odseen od svega spolja njeg. Posle svih ovih milenijuma, nj ena ma inerija bez trenja jo je stvarala mimetiku projekciju koju ni najmoderniji ur eaji nisu mogli da razlikuju od pozadine to se sastojala od prljav tine i stenja. "Sestrinstvo mora da dobije ovo mesto netaknuto!" neprestano je ponavlja la Lusila. "To je prava riznica! ak su vodili i zapise o porodinom rasploavanju!" To nije bilo sve to su Hrakoneni ovde sauvali. Tega su stalno iznova odbij ali tananost i prostota gotovo svega u kugli. Poput onog sata! Odea, ureaji za odr a vanje sredine, za obrazovanje i zabavu - u svaku stvar bio je utisnut taj harkon enski poriv da nametnu svoje neodoljivo oseanje nadmonosti nad svim ostalim ljudim a i nad svim merilima. Jo jednom Teg zamisli Patrina kao mladia, mo da ne starijeg od ovog gole, na ovom mestu. ta je navelo Patrina da tu tajnu uva samo za sebe, da je tolike godin e ne otkrije ak ni vlastitoj eni? Patrin nikada nije pomenuo razloge koji su ga na veli na utanje, ali Teg je izveo vlastite zakljuke. Nesreno detinjstvo. Potreba za vlastitim tajnim mestom. Prijatelji koji nisu bili prijatelji, ve samo ljudi koji su vrebali priliku da se obrecnu na njega. Nijednom od tih sadruga nije mogao d ozvoliti da deli s njim jedno takvo udo. Bilo je njegovo! Bilo je to vi e od nekog mesta osamljene sigurnosti. Predstvljalo je Patrinovo privatno znamenje pobede. "Proveo sam, ba are, mnoge srene asove tamo. Sve jo radi. Zapisi su drevni, a li odlini, kada jednom razaberete dijalekat. Mnogo je znanja na tom mestu. Razumee te kada stignete tamo. Razumeete mnoge stvari o kojima vam nikada nisam govorio." Na drevnom podijumu za ve banje bili su vidljivi tragovi Patrinovog estog k ori enja. Zamenio je kodiranje oru ja nekih automata na Tegu prepoznatljiv nain. Merai vremena svedoili su o asovima provedenim u muenju mi ia slo enim ve bama. Ova kugla obj vala je one Patrinove osobine kojima se Teg uvek divio. Ovde su bile o trene priro dne osobine. Automati ne-kugle bili su, meutim, posebna stvar. Veina njih predstavljala je prkos drevnim zabranama protiv ovakvih ureaja. I vi e od toga: neke su bile napravljene zbog zadovoljstva, to je potvrivalo i najg

nusnije prie koje je Teg uo o Harkonenima. Bol kao zadovoljstvo! Na svoj nain, ove stvari bile su obja njene za ist nepokolebljiv moral koji je Patrin poneo sa Gamua. Odvratnost stvara vlastita ustrojstva. Dankan otpi povei gutljaj pia i zagleda se u Tega preko ivice olje. "Za to si si ao ovamo kada sam te molio da zavr i poslednju rundu ve bi?" upita T eg. "Ve banje nema smisla." Dankan spusti olju. Pa, Taraza, pogre ila si, pomisli Teg. Te nja za potpunom nezavisno u javila se u njemu pre no to si to predvidela. Dankan je, takoe, prestao da oslovljava svog ba ara sa 'gospodine'. "Odbija da me poslu a ?" "Ne, u stvari." "Pa ta onda, u stvari, radi ?" "Moram da saznam!" "Nee me ba mnogo voleti kada bude znao." Dankan pogleda zbunjeno. "Gospodine?" Ahhh, 'gospodine' se vratilo! "Pripremao sam te za izvesne vrste veoma jakog bola", ree Teg. "To je pot rebno zbog tvojih izvornih seanja." "Bola, gospodine?" "Nije nam poznat nijedan drugi nain da povratimo pravog Dankana Ajdaha onog koji je umro." "Gospodine, ako ste u stanju to da uinite, biu vam vi e nego zahvalan." "To sada ka e . Ali tada e me mo da videti samo kao jo jedan od bieva u rukama h koji su te prizvali u ivot." "Zar nije bolje znati, gospodine?" Teg pree spolja njim delom ake preko usta. "Ako me bude mrzeo... to neu moi da ti prebacim." "Gospodine, da ste na mom mestu, zar biste se tako oseali?" Dankanov stav , boja glasa, izraz lica... sve je iskazivalo drhtavu zbunjenost. Do sada je dobro, pomisli Teg. Postupni koraci bili su izvoeni sa tano u koja je zahtevala da svaki golin odgovor bude pa ljivo protumaen. Dankana je sada ispun javala nesigurnost. eleo je ne to i bojao se toga. "Ja sam tvoj uitelj, ne otac!" uzviknu Teg. Dankan ustuknu, grubo upitav i: "Zar mi niste prijatelj?" Dvosmerna ulica. Pravi Dankan Ajdaho morae sam da odgovori na to pitanje. Dankanov pogled postade zamagljen. "Hou li se seati ovog mesta, Tvrave, vang ijue i..." "Svega. Izvesno vreme prelamae ti se kroz dvostruko seanje u perspektivi, ali sve e upamtiti." Preko mladog lica pree senka cinizma, a kada je progovorio u glasu mu se oseala ogorenost. "Znai, vi i ja postaemo sadruzi." Glasom u kome je u punoj meri do la do izra aja ba arska odsenost i bespogovorn ost, Teg nastavi u potpunosti da sledi uputstva za ponovno buenje. "Nisam ba zainteresovan da postanem tvoj drug." On upravi svoj istra ivaki p ogled u Dankana. "Jednog dana mo da e postati ba ar. Mislim da nije iskljueno da posedu je prave osobine. Ali do tada u ja ve dugo biti mrtav." "Vi drugujete samo sa ba arima?" "Patrin je bio moj drug, a nikada se nije uzdigao iznad etovoe." Dankan se zagleda u svoju praznu olju, pa u Tega. "Za to niste naruili ni ta z a pie? I vi ste te ko ve bali tamo gore." Pronicljivo pitanje. Ne treba potcenjivati ovu mladost. Znao je da je meu sobno deljenje hrane jedan od najdrevnijih obreda zdru ivanja. "Miris tvoga bio mi je dovoljan", odgovori Teg. "Stara seanja. Sad mi nis u potrebna." "Za to ste onda si li ovamo?" Evo ih, otkrivaju se u mladievom glasu - nada i strah. eleo je da Teg izgovori jednu odreenu stvar. " eleo sam da pa ljivo odmerim dokle su te ta tvoja ve banja odvela", ree Teg.

"Bilo mi je potrebno da siem ovamo i pogledam te." "Za to tako pa ljivo?" Nada i strah! Do lo je vreme za uvoenje u i u. "Nikada ranije nisam uve bavao jednog golu." Gola. Ta re ostade u vazduhu izmeu njih, me ajui se sa kuhinjskim mirisima ko je filteri kugle nisu uklonili. Gola. Bila je povezana sa mirisom zaina iz Dankan ove prazne olje. Dankan se nagnu napred utei sa strogim izrazom lica. Tegu pade na um Lusil ina primedba: "Ume da se koristi utanjem." Kada postade jasno da Teg nee podrobnije objasniti taj jednostavni iskaz, Dankan se razoarano povue. Levi ugao usta mu se opusti, to mu je davalo sumoran iz gled oveka koga ne to iznutra izjeda. Sve se sticalo u unutra njoj i i, onako kako je i trebalo. "Nisi si ao ovamo da bi bio sam", ree Teg. "Do ao si ovamo da se sakrije . Jo se krije tamo unutra, i misli da te niko nikada nee pronai." Dankan akom prekri usta. Bio je to znak na koji je Teg ekao. Uputstva veza na za ovaj trenutak bila su jasna: "Gola eli da mu se probude izvorna seanja, ali ih se veoma pla i. To je najvea prepreka koju morate prebroditi." "Skini aku s usta!" naredi Teg. Dankan spusti aku kao da se opekao. Zurio je u Tega poput ulovljene ivotin je. "Govori istinu", upozoravala su Tegova uputstva. "U ovom trenutku, sva s u mu ula krajnje izo trena; gola e ti itati misli." " elim da zna ", nastavi Teg, "da mi se gadi ono to mi je Sestrinstvo nalo ilo da uinim." Dankan kao da se skupio u samoga sebe. " ta su vam to nalo ili da uinite?" "Ve tine kojima je trebalo da te nauim nisu savr ene." "Nisu savr ene?" "Jedan njihov deo sastojao se u opse nom treningu; to je intelektualni deo . to se toga tie, proizveden si u zapovednika regimente." "To je vi i polo aj nego to je bio Patrinov?" "Zar on nije bio va drug?" "Jeste." "Rekli ste da se nikada nije uzdigao iznad etovoe!" "Patrin je bio sasvim sposoban da preuzme upravu i nad itavom multiplanet nom vojskom. Bio je taktiki arobnjak, iju sam mudrost koristio u mnogim prilikama." "Ali rekli ste da on nikada..." "To je bio njegov izbor. Nizak rang omoguavao mu je svagda nje dodire koji su nam obojici mnogo puta koristili." "Zapovednik regimente?" Dankanov glas bio je jedva ne to ujniji od apata. Zu rio je u povr inu stola. "Poseduje intelektualnu sposobnost da razabire funkciju, pomalo si nagao, ali iskustvo to obino izgladi. Tvoja ume nost u rukovanju oru jem prevazilazi tvoje g odine." Jo ne gledajui u Tega, Dankan upita: "Koliko mi je godina... gospodine?" Upravo onako kako su uputstva upozoravala: Gola e obilaziti oko sredi njeg pitanja kao maka oko mi a. "Koliko mi je godina? Kolika je starost jednog gole?" Teg uzvrati hladnim, optu ujuim glasom: "Ako eli da sazna tvoje gola-godine, z a to to ne pita ?" "Koli... koliko je godina u pitanju, gospodine?" U mladievom glasu bilo je toliko jada da Teg oseti kako mu se u uglovima oiju javljaju suze. Na ovo je takoe bio upozoren. Ne pokazujte suvi e sa aljenja!" On se izvue, proistiv i grlo. Zatim ree: "To je pitanje na koje samo ti mo e odgovoriti." Uputstva su bila jasna: "Vrati razgovor na njega! Neka ostane fokusiran unutra. Emocionalni bol isto je tako va an za ovaj proces kao i fiziki." Duboki uzdah protrese Dankana. On vrsto zaklopi oi. Kada je Teg prvobitno seo za sto, Dankan je pomislio: Da li je ovo taj trenutak? Hoe li to sada uiniti? Ali Tegov optu ujui ton, verbalni napadi, bili su potpuno neoekivani. A sada je, ope t, Teg zvuao pokroviteljski. Pona a se pokroviteljski prema meni!

Cinian bes prokljua u Dankanu. Da li ga Teg smatra za budalu koju mo e preva riti najjednostavnijim trikom - polo ajem zapovednika? Boja glasa i dr anje sami po sebi mogu podjarmiti tuu volju. Dodu e, Dankan je jo ne to osetio u tom pokroviteljsko m dr anju: jezgro od plastielika koje nee biti probijeno. Integritet... cilj. I Dank an je primetio da su suze potekle, gest za izgovor. Otvoriv i oi i pogledav i pravo u Tega, Dankan ree: "Nemam nameru da budem neu ljudan, nezahvalan ili grub, gospodine. Ali ne mogu dalje bez odgovora." Tegova uputstva bila su jasna: "Znaete kada golu obuzme oajanje. Nijedan g ola nee poku ati da ga sakrije. To je osobenost njihove psihe. Prepoznae je u glasu i dr anju." Dankan je gotovo stigao do kritine take. Sada je ti ina i la na ruku Tegu. Pri morati Dankana da postavlja vlastita pitanja, da sam odredi svoj smer. Dankan ree: "Da li ste znali da sam jednom razmi ljao o tome da ubijem vangi ju?" Teg otvori usta i zatvori ih ne ispustiv i nikakav zvuk. Ti ina! Ali momak j e bio ozbiljan! "Pla io sam je se", dodade Dankan. "Ne dopada mi se kada se neega pla im." On obori pogled. "Jednom ste mi rekli da mrzimo samo ono to je za nas stvarno opasn o." "Pribli ie se i povui, pribli iti i ponovo povui. ekajte dok ne uroni." "Ne mrzim vas", ree Dankan, pogledav i jo jednom Tega. "Zamerio sam vam kada ste mi u lice rekli da sam gola. Ali Lusila je u pravu: nikada ne treba zamerat i na istini ak i kada boli." Teg protrlja usne. Oseao je potrebu da progovori, ali jo nije nastupilo vr eme uranjanja. "Zar vas ne iznenauje to sam razmatrao mogunost ubistva vangijue?" upita Dan kan. Teg ostade nepomian. ak i pomeranje glave moglo je biti shvaeno kao odgovor . "Razmi ljao sam o tome da joj sipam ne to u pie", ree Dankan. "Ali tako rade k ukavice, a ja nisam kukavica. Bilo ta da sam, inae, ali to nisam." Teg ostade nemo nepomian. "Mislim da je vama, ba are, odista stalo do toga ta se de ava sa mnom", ree Da nkan. "Upravo ste rekli: nikada neemo biti drugovi. Ako pre ivim, prevazii u vas. Tad a... tada e biti kasno za nas da postanemo drugovi. Govorili ste istinu." Teg nije bio u stanju da sprei duboko uvlaenje daha karakteristino za menta tsko poimanje: ne izbegavajui znake snage u goli. Negde nedavno, mo da upravo u ovo j ni i, mladi je prestao da bude mladi i postao mu karac. To poimanje rastu i Tega. Zbil o se tako brzo! Izmeu ta dva stadijuma nije bilo uobiajenog odrastanja. "Lusili, u stvari, nije stalo do toga ta se sa mnom zbiva, na nain na koji je vama stalo", ree Dankan. "Ona jednostavno sledi uputstva one Vrhovne majke, T araze." Jo ne! upozori Teg samog sebe. On ovla i usne jezikom. "Ometate Lusilina nareenja", ree Dankan. " ta je to to ona treba da uini? Trenutak je napokon nastupio. " ta ti misli da ona treba da uini?" zapita Te g. "Ne znam!" "Pravi Dankan Ajdaho bi znao." "Ali vi znate! Za to neete da mi ka ete?" "Ja treba samo da ti pomognem da povrati izvorna seanja." "Uinite onda to!" "Jedino ti to, u stvari, mo e uraditi." "Ne znam kako!" Teg se pomeri na ivicu stolice, primakav i se, ali ne ree ni rei. Taka uranja nja? Oseao je da ne to nedostaje u Dankanovom oajanju. "Poznato vam je da sam u stanju da itam sa usana, gospodine", ree Dankan. Jednom sam oti ao u opservatoriju u Tvravi. Odatle sam video Lusilu i vangiju kako d ole razgovaraju. vangiju je rekla: 'Ne obraaj pa nju na to to je toliko mlad! Dobila si svoja nareenja!'" Jo jednom ostav i iz opreza nem Teg uzvrati Dankanu pogled. Sasvim je liilo

na Dankana da se u potaji unja po Tvravi, uhodi, traga za znanjem. A i sada, dok j e prebirao po vlastitom seanju, nije shvatio da i dalje uhodi i traga... ali na d rugaiji nain. "Ne mislim da treba da me ubije", ree Dankan. "Vi znate ta ona treba da uin i, jer je spreavate u tom naumu." Dankan lupi pesnicom po stolu. "Odgovorite mi, prokleti da ste!" Ahhh, potpuno oajanje! "Mogu ti samo rei da je ono to ona namerava protivno mojim nareenjima. Sama Taraza mi je nalo ila da te ojaam i da te uvam, kako ti se ni ta lo e ne bi desilo." "Rekli ste da je moj trening bio... ne bez mene!" "To je bilo neophodno. Bilo je potrebno pripremiti te za tvoja izvorna s eanja." " ta treba da radim?" "To ve zna ." "Ka em vam da ne znam! Molim vas, pouite me!" "Ti mnoge stvari radi , iako te njima niko nije uio. Da li smo te uili da bu de neposlu an?" "Molim vas, pomozite mi!" Bio je to oajniki krik. Teg primora sebe da bude ledeno nepristupaan. " ta, do avola, misli da upravo radim?" Dankan stisnu obe pesnice i lupi njima po stolu usled ega mu olja poskoi. O n se zagleda u Tega. Iznenada, udan izraz pree preko Dankanovog lica... "Ko ste vi?" pro apta Dankan. Kljuno pitanje! Tegov glas poput bia o inu rtvu koja mu je odjednom ostavljena na milost i n emilost: " ta ti misli - ko sam?" Izgled krajnjeg oajanja iskrivi Dankanove crte lica. Uspeo je samo da, bo rei se za vazduh, promuca: "Vi ste..." "Dankane! Prekini sa tim glupostima!" Teg skoi na noge i pogleda ga odozg o sa prividnim besom. "Vi ste..." Tegova desna ruka polete u brzom luku. Otvorenim dalnom udari Dankana po obrazu. "Kako se usuuje da otka e poslu nost?" Leva ruka suknu napred i zadade novi gr omovit udarac. "Kako se usuuje ?" Dankan je reagovao tako munjevito da Teg oseti trenutak potpunog oka, kao da ga je udarila struja. Kakva brzina! Iako se Dankanov napad sastojao od razno rodnih elemenata, bio je izveden u jednom zamahu: skok navi e, obe noge na stolici , zaljuljana stolica, kretanje iskori eno da desnom akom udari po Tegovim osetljivim ramenim ivcima. Odgovoriv i uve vanim instinktima, Teg skoi u stranu i levom nogom opru enom pr eko stola mlatnu Dankana u prepone. Teg jo nije sasvim izmakao napadu. Brid Danka nove ake nastavi da se kree nadole i pogodi Tegovu ispru enu nogu ispod kolena. Cela noga mu obamre. Dankan otpuza preko stola, poku avajui da sklizne unazad, iako je primio ud arac koji je trebalo da ga onesposobi. Teg se osloni levom akom o sto, a drugom s eimice udari Dankana po osnovi kime, po neksusu koji mu je u poslednjih nekoliko d ana namerno bio oslabljen ve banjima. Dankan zastenja kada paralizujua agonija proe njegovim telom. Neko drugi o stao bi nepokretan, vri tao bi, ali Dankan je samo stenjao dok je kretao da rastrg ne Tega, nastaviv i napad. Nemilosrdno, jer je to trenutak zahtevao, Teg je nastavljao da izaziva s ve vei bol kod svoje rtve, svaki put nastojei da Dankan vidi napadaevo lice u trenut ku najvee agonije. "Posmatraj mu oi!" upozoravala su uputstva. I Belonda ga je, pobli e mu obj a njavajui postupak, upozorila: "Izgledae kao da gleda kroz tebe, ali zvae te Leto." Mnogo kasnije, Teg je nailazio na te koe kada je eleo da se priseti svake po jedinosti postupka za ponovno buenje koga se pridr avao. Znao je da je nastavio da dela onako kako mu je nareeno, ali njegovo seanje je odlutalo ostaviv i osloboeno tel o da samo ispuni izdata mu nareenja. udno, njegovo varljivo seanje pohitalo je u je dan drugi in neposlu nosti: pobuna na Serbolu, on, sredovean, ali ve ba ar zavidne repu

tacije. Be e obukao svoju najbolju uniformu, ali nije stavio medalje (bio je to od meren gest) i pojavio se na podnevnoj ezi bitkom preoranih serbolskih polja. Potp uno nenaoru an na putu pobunjenika koji su napredovali. Mnogi meu napadaima dugovali su mu ivot. Veina njih nekada su mu bili najoda niji saveznici. Sada su bili divlje neposlu ni. A Tegovo prisustvo na njihovom put u govorilo je tim vojnicima koji su napredovali: "Neu nositi medalje koje svedoe o onome to sam uinio za vas kada smo bili dr ugovi. Neu predstavljati ni ta to bi moglo znaiti da sam jedan od vas. Nosim samo uni formu koja vam govori da sam jo ba ar. Ubijte me ako ste spremni da idete toliko da leko u svojoj neposlu nosti." Kada je veina napadake sile odbacila oru je i stupila napred, neki od njihov ih zapovednika spusti e se na kolena pred svojim starim ba arom i on im prigovori: " Preda mnom niste nikad morali da se klanjate ili spu tate na kolena! Va e nove voe su vas nauile lo im navikama." Kasnije, rekao je pobunjenicima da se sla e sa pojedinim njihovim pritu bama . Serbol je bio gadno zloupotrebljavan. Takoe ih je upozorio: "Jedna od najopasnijih stvari u vaseljeni je neuk narod koji ima opravda ne pritu be. Ali ni to, meutim, nije ni izdaleka onoliko opasno kao obave teno i inte ligentno dru tvo sa pritu bama. tetu koju osvetoljubiva inteligencija mo e da poini ne m o ete ak ni zamisliti. Tiranin bi izgledao kao blagonakloni otac u poreenju sa onim t o ste vi nameravali da stvorite!" Razume se, sve je to, u jednom benegeseritskom kontekstu, bila istina ko ja mu je malo pomogla u onome to mu je nalo eno da uini sa Dankanom Ajdahom, golom da izazove umnu i fiziku agoniju kod gotovo bespomone rtve. Najlak e mu je bilo da se priseti pogleda Dankanovih oiju. One nisu menjale i u; zurile su izravno u Tegovo lice, ak i u trenutku poslednjeg vriska: "Proklet da si Leto, ta to radi ?" Nazvao me je Letom. Teg odskoi dva koraka unazad. Oseao je marce i bol u levoj nozi na mestu gd e ga je Dankan udario. Teg shvati da dahe i da je na kraju snage. Bio je prestar za ovakve napore, a ono to je upravo uinio natera ga da se osea ukaljanim. Dodu e, po stupak ponovnog buenja bio je u potpunosti odreen u njegovoj svesti. Znao je da su gole nekada buene tako to su ih nesvesno uslovljavali da poku aju ubistvo nekoga ko ga su voleli. Golina psiha bi, tako, rastrojena i nagnana da se ponovo ustroji, uvek ostajala sa psihikim o iljcima. Ova nova tehnika ostavljala je o iljke na onome ko bi rukovodio tim postupkom. Lagano, kreui se protiv volje mi ia i ivaca koji su bili o amueni od agonije, kan skliznu unazad sa stola i zastade osloniv i se o stolicu, podrhtavajui i zurei u Tega. Tegova uputstva su glasila: "Morate stajati veoma mirno. Ne pomerajte se . Dozvolite mu da vas gleda ukoliko to eli." Teg je nepomino stajao, kako mu je bilo nalo eno. Seanje na pobunu na Serbol u mu je i ilelo iz uma: znao je ta je onda uinio i ta je upravo uradio. Na izvestan na n, postojala je slinost izmeu te dve stvari. Pobunjenicima nije saop tio nikakve kra jnje istine (ako takvo ne to i postoji); samo onoliko koliko je bilo potrebno da i h namami nazad u stado. Bol i njegove predvidljive posledice. "Ovo je za tvoje v lastito dobro." Da li je odista bilo dobro ono to su uinili ovom Dankanu Ajdahu, goli? Teg se pitao ta se de ava u Dankanovoj svesti. Tegu je reeno onoliko koliko je bilo poznato o tim trenucima, ali sada je mogao da vidi da te rei nisu bile pr imerene. Dankanove oi i lice samo su govorili o unutra njoj uzburkanosti - u asno kri vljenje usta i obraza, pogled koji je lutao tamo-amo. Lagano, izvanredno u svojoj sporosti, Dankanovo lice se smiri. Telo je n astavljalo da mu se trese. Oseao je otkucaje svoga tela kao ne to udaljeno, bolove i probadanje kao ne to to je trpeo neko drugi. Dodu e, on se nalazio ovde, ba u ovom t renutku - koji god da je to trenutak bio i gde god da se to mesto nalazilo. Njeg ova seanja nee se zaplesti. Odjednom oseti da ne pripada tom mestu, da mu je telo suvi e malo, nepodobno za njegovo pre-golsko postrojenje. Sada je probadanje i uvr tanje svesti bilo unutra nje. Tegovi instruktori su rekli: Njegova seanja iz razdoblja pre no to je post

ao gola prolazie kroz filtere postavljene po to je to postao. Jedan deo izvornih sea nja vraae mu se u talasima. Sa drugima e se to sporije dogaati. Dodu e, nee doi do za tanja, sve dok se ne priseti prvobitnog trenutka smrti." Belonda je tada izlo ila Tegu poznate pojedinosti o tom kobnom trenutku. "Sardaukar", pro apta Dankan. On pree unaokolo pogledom preko harkonenskih simbola koji su pro imali ne-kuglu. "Careve prvorazredne trupe odevene u harkonens ke uniforme!" Vuje cerenje iskrivi mu usta. "Kako su samo to mrzeli!" Teg ostade nemo oprezan. "Ubili su me", ree Dankan. Bio je to ravnodu an, bezoseajan iskaz, jo vi e obes hrabrujui zbog jasnoe kojom je izgovoren. Divlja drhtavica proe njime i zatim splas nu. "Bar ih je desetak u toj maloj odaji." On pogleda pravo u Tega. "Jedan od nj ih probio se do mene poput mesarske sekire i sruio mi se na glavu." Oklevao je, g rlo mu se stezalo. Pogled mu je ostao prikovan za Tega. "Da li sam Polu omoguio d a pobegne?" "Na sva mu pitanja odgovorite istinom." "Pobegao je." Sada su stigli do odlunog trenutka. Odakle Tleilaksima Ajdahove elije? Tes tovi Sestrinstva pokazali su da su one originalne, ali sumnje su ostale. Tleilak si su sa ovim golom uinili ne to na svoju ruku. Njegova seanja mogla bi im to otkrit i. "Harkoneni..." zapoe Dankan. Njegova seanja iz Tvrave su se zaplela. "Oh, d a. Oh, da!" Protrese ga sumanuti smeh. On ispusti jedan estok pobedniki pokli upuen davno mrtvom Baronu Vladimiru Harkonenu: "Uzvratio sam ti, Barone! Oh, uinio sam to za sve one koje si uni tio!" "Sea se Tvrave i stvari kojima smo te uili?" upita Teg. Zbunjeno mr tenje izbrazda Dankanovo elo dubokim borama. Emocionalni bol bo rio se s njegovim fizikim bolom. On klimnu u znak odgovora na Tegovo pitanje. Pos tojala su dva ivota, jedan ispred koga se ispreio akslotski rezervoar i drugi... d rugi... Dankan je oseao da nije celovit. Ne to je ostalo potisnuto u njemu. Ponovno buenje nije bilo dovr eno. On se ljutito zagleda u Tega. Da li je bilo jo neeg? Teg je bio okrutan. Neophodno okrutan? Da li je to bio nain na koji je trebalo vratit i golu u prvobitno stanje? "Ja..." Dankan zavrte glavom poput neke velike ranjene ivotinje pred lovc em. "Da li si povratio sva svoja seanja?" navaljivao je Teg. "Sva? Oh, da. Seam se Gamua kada je bila Giedi I - naftom i krvlju natopl jena paklena rupa Carstva! Da, odista, ba are. Bio sam vredan uenik. Zapovednik reg imente!" Ponovo se nasmeja, zabaciv i glavu na udno zreo nain, neprimeren tom mladom telu. Teg oseti iznenadnu plimu dubokog zadovoljstva, mnogo dublju od pukog ol ak anja. Odigralo se onako kako su rekli da e se odigrati. "Da li me mrzi ?" upita on. "Da li vas mrzim? Nisam li vam rekao da u vam biti zahvalan?" Odjednom Dankan podi e ake i zagleda se u njih. Zatim spusti pogled na svoj e mladalako telo. "Kakav izazov!" promrmlja on. Spusti zatim ruke i usredsredi se na Tegovo lice, sledei karakteristine crte. "Atreidi", ree on. "Svi ste tako prokl eto slini!" "Ne svi", ree Teg. "Ne govorim o spolja njosti, ba are." Oi mu izio e iz i e. "Pitao sam koliko mi godina." Nastupi duga ti ina, a zatim: "Bogovi dubina! Pro lo je toliko vremena!" Teg izgovori ono to mu je bilo reeno da ka e: "Potreban si Sestrinstvu." "U ovom nezrelom telu? ta bi trebalo da uradim?" "Stvarno ne znam, Dankane. Telo e sazreti i pretpostavljam da e ti asna maj ka sve objasniti." "Lusila?" Iznenada, Dankan podi e pogled prema kitnjastoj tavanici, pa prema ni i i nj enom baroknom satu. Prisetio se dolaska ovamo sa Tegom i Lusilom. Mesto je bilo isto, ali nekako drugaije. "Harkoneni", pro apta on. Uputio je Tegu ozaren pogled. "Da li vam je poznato koliko su lanova moje porodice Harkoneni muili i ubili?" "Jedna od Tarazinih arhivistkinja podnela mi je izve taj o tome."

"Izve taj? Mislite da rei to mogu opisati?" "Ne. Ali to je jedini odgovor koji mogu da ti pru im." "Prokleti da ste, ba are. Za to vi Atreidi uvek morate da budete tako iskren i i asni?" "Mislim da je to na e naslee." "Tu ste potpuno u pravu." Glas je bio Lusilin i dopro je iza Tega. Teg se ne osvrnu. Koliko je toga ula? Koliko dugo je stajala tamo? Lusila prie i stade do Tega, ali pa nja joj je bila usredsreena na Dankana. "Vidim da ste obavili posao, Milese." "Tarazina nareenja su doslovno izvr ena", odvrati Teg. "Bili ste veoma mudri, Milese", ree ona. "Mnogo mudriji nego to sam pretpo stavljala da mo ete biti. Tu va u majku trebalo je o tro kazniti zbog onoga emu vas je nauila." "Ahhh, Lusila zavodnica", ree Dankan. On okrznu pogledom Tega, a zatim po novo usredsredi pa nju na Lusilu. "Da, sada mogu da odgovorim na moje drugo pitanj e - ta ona treba da obavi." "Zovu ih Utiskivaicama", ree Teg. "Milese", ree Lusila, "ako ste mi ote ali zadatak tako da ne mogu da izvr im svoja nareenja, narediu da vas ispeku na ra nju." Emocionalna obojenost njenog glasa natera Tega da uzdrhti. Znao je da je njena pretnja samo metafora, ali ono to je pretnja podrazumevala bilo je stvarno . "Gozba sa ka njavanjem", ree Dankan. "Kako je to lepo." Teg se obrati Dankanu: "Nema nieg romantinog u onome to smo ti uinili, Danka ne. Pomogao sam Bene Geseritu u vi e no jednom zadatku iz koga sam izi ao oseajui se u kaljanim, ali nikada nisam bio ukaljaniji nego sada." "Ti ina!" naredi Lusila. U nareenju se oseala sva jaina Glasa. Teg pusti da Glas prostruji kroz njega i pored njega kao to ga je majka n auila, a tada ree: "Za one od nas koji smo iskreno odani Sestrinstvu postoji samo jedna briga: opstanak Bene Geserita. Ne opstanak neke odreene jedinke, ve samog Se strinstva. Prevare, nepo tenje - to su prazne rei kada je u pitanju opstanak Sestri nstva." "Neka je prokleta ta tvoja majka, Milese!" Lusila mu uputi kompliment ne skrivajui bes. Dankan se zagleda u Lusilu. Ko je bila ona? Lusila? On oseti kako mu se oseanja kome aju. Lusila nije bila ista osoba... uop te nije bila ista, pa ipak... ko madii i delii bili su isti. Njen glas. Njene crte. Iznenada, on ponovo ugleda lice ene koje je na trenutak opazio na zidu odaje u Tvravi. "Dankane, moj dragi Dankane!" Suze zakapa e iz Dankanovih oiju. Njegova vlastita majka - jo jedna harkonen ska rtva. Muena... ko zna ta jo ? Nikada je vi e nije ugledao njen 'dragi Dankan'. "Bogovi, eleo bih da sada, ovde, imam jednog od njih koga bih mogao ubiti ", promrmlja Dankan. Jo jednom on se usredsredi na Lusilu. Suze su zamaglile njene crte lica i omoguile mu lak e uporeivanje. Lusilino lice me alo se sa licem gospe D esike, voljene ne Leta Atreida. Dankan pogleda Tega, pa opet Lusilu, otirui suze iz oiju dok se o kretao. Lica iz seanja rastoi e se u lice prave Lusile koja je stajala pred njim. Sl ina... ali nikada istovetna. Utiskivaica. Mogao je da pogodi ta to znai. Prava estina Dankana Ajdaha probudi se u nje mu. "Moje dete eli u utrobi, Utiskivaice? Znam da vas ne zovu majkama bez razloga." Ledenog glasa, Lusila odvrati: "O tome drugi put." "Hajde da o tome razgovaramo na primerenom mestu", ree Dankan. "Mo da u ti o tpevati neku pesmu. Ne onako dobro kao to bi to uinio stari Gurni Halek, ali dovol jno dobro kao predigru za malo krevetskog ve banja." "Nalazi da je ovo zabavno?" upita ona. "Zabavno? Ne, ali setio sam se Gurnija. Reci mi, ba are, jeste li i njega povratili iz mrtvih?"

"Ne, koliko ja znam", odvrati Teg. "Ahhh, bio jednom jedan peva!" uzviknu Dankan. "Mogao bi vas ubiti dok pe va, a da ne pogre i nijednu notu." Ne odustajui od svog ledenog dr anja, Lusila ree: "Mi iz reda Bene Geserita navikle smo da izbegavamo muziku. Ona budi suvi e zbunjujuih oseanja. Seanja-oseanja, razume se." To je trebalo da ga zastra i, da ga podseti na sva ona druga seanja i na moi Bene Gesrita koja su ona podrazumevala, ali Dankan se samo jo glasnije nasmeja. "Kakva sramota", ree on. "Propu tate toliko toga u ivotu." I on poe da pevu i s tari Halekov refren: "Smotra, prijatelji, smotra davno zbrisanih eta..." Misli mu odluta e daleko, obuzete bogatim, novim ukusom tih ponovo roenih t renutaka i on jo jednom oseti estoki udar neeg monog to je ostalo potisnuto u njemu. a god da je to bilo, bilo je divlje i ticalo se Lusile, Utiskivaice. U ma ti ju je video mrtvu, a njeno telo uronjeno u krv. 25.

Ljudi uvek ele ne to vi e od trenutne radosti ili onog dubljeg oseanja koje se naziva srea. To je jedna od tajni pomou kojih oblikujemo ispunjenje na ih planova. Ne to vi e uvek podrazumeva uveanu mo nad ljudima koji ne umeju da je imenuju, ili koj i ( to je e e sluaj), ak ni ne podozrevaju da tako ne to postoji. Veina ljudi samo nes reaguje na takve skrivene sile. Znai, mi treba samo da otelotvorimo neko prorauna to ne to vi e, defini emo ga i uobliimo, i ljudi e nas slediti. Vodee tajne Bene Geserita

Odrade i eana, sa nemim Vafom koji im je odmicao oko dvadeset koraka, spu t ale su se putem oivienim korovom pored jednog dvori ta u kome se nalazilo skladi te z aina. Svi su bili odeveni u nove odore za pustinju i svetlucava pustinjska odela. U mre astoj sivoj ogradi od nultiplaza koja je oiviavala dvori te pored njih, bile s u zapletene vlati trave i semene mahune pamuka. Posmatrajui semene mahune Odrade je razmi ljala o njima kao o ivotu koji poku ava da se probije uprkos neumoljivom nad iranju ljudi. Iza njih su se blokovi kua to su nikli oko Dar-es-Balata pekli na suncu ra nog poslepodneva. Topao suvi vazduh palio joj je grlo kada bi ga brzo udisala. O drade je bila o amuena i u ratu sa samom sobom. Muila ju je e. Koraala je kao da balan ira na ivici provalije. Situacija koju je stvorila po Tarazinom nareenju mogla bi da eksplodira svakog asa. Kako je samo krhka! Tri sile su balansirale: ne bi se moglo rei da su podr avale jedna drugu, v e samo da su ih uzdr avali motivi koji su u trenutku mogli da se izmene i razvrgnu i tav savez. Vojnici koje je poslala Taraza nisu je ospokoliji. Gde je bio Teg? Gd e Burzmali? Konano, gde se nalazio gola? Trebalo bi da je ve ovde. Za to joj je bilo nalo eno da odla e stvari? Dana nji poduhvat sigurno e odlo iti stvari! I mada je dobila Tarazin blagosl ov, Odrade je smatrala da ovaj odlazak u pustinju crva mo e predstavljati trajno o dlaganje. A bio je tu i Vaf. Ako pre ivi, da li e mu ostati ijedan deli koji e moi da pokupi? I pored nege koja mu je ukazivana pomou zaceljujuih zavoja iz najboljih br zoobnavljajuih pojaivaa Sestrinstva, Vaf je tvrdio da ga ruke jo bole na mestima gde mu ih je Odrade polomila. Nije se alio, samo je to povremeno pominjao. inilo se d a prihvata njihov lomni savez, ak i izmene koje su podrazumevale ukljuivanje sve ten ike klike sa Rakisa. Bez sumnje se uverio da je jedan od njegovih vlastitih Licei graa ovladao Visokom sve tenikom lo om preru en u Tueka. Vaf je od Bene Geserita odluno ahtevao svoje 'majke za razmno avanje' i, sledstveno tome, odlagao da preda svoj u log u nagodbi. "U pitanju je samo malo odlaganje dok Sestrinstvo ponovo ne razmotri spo razum", objasnila je Odrade. "U meuvremenu... "

Danas je bilo to 'u meuvremenu'. Odrade odagna zle slutnje i poe da u iva u poduhvatu. Opinilo ju je Vafovo p ona anje, naroito njegova reakcija na susret sa eanom: sasvim otovreno izra eno straho po tovanje i ne ba mala zavist. Ljubimica njegovog Proroka. Odrade baci pogled postrance na devojicu koja je pokorno i la pored nje. Po stojao je izvestan stvarni uticaj koji je utkao ove dogaaje u benegeseritski plan . Odrade je uzbudio prodor Sestrinstva u stvarnost iza tleila kog pona anja. V afova fantastina 'prava vera' oblikovala se sve jasnije kroz svaki njegov novi od govor. Oseala se srenom i zbog same injenice to se nalazi ovde, to joj se pru ila pril ka da prouava Gospodara Tleilaksa u religijskom ambijentu. Svaki kameni pod Vafovim stopalima odavao je deli celokupnog pona anja, to je ona s lakoom prepoznavala jer j e bila obuena za taj posao. Trebalo je da pretpostavimo, pomisli Odrade. Postupci na e vlastite Mision arie Protective trebalo je da nam ka u kako je to Tleilaksima uspelo: uvajui za sebe , odbijajui svako nametanje tokom svih tih munih milenijuma. Ispostavilo se da nisu kopirali ustrojstvo Bene Geserita. A koja je to d ruga sila bila u stanju da uini ne to slino? Bila je to religija. Veliko verovanje! Sem ako Telilaksi ne koriste svoj gola sistem kao neku vrstu besmrtnosti . Mo da je Taraza u pravu. Reinkarnirani Gospodari Tleilaksa ne bi bili popu t asnih majki - ne bi imali Druga seanja, ve samo vlastita. Ali, produ ena! Zadivljujue! Odrade pogleda napred u Vafova lea. Muno. Izgleda da mu je to postalo prir odno. Ona se priseti da je eanu oslovio sa 'aljama'. Jo jedna lingvistika potvrda V afovog Velikog uverenja. Ta re je znaila 'blagoslovena'. Tleilaksi ne samo da su ou vali jedan drevni jezik, ve su se njime slu ili u njegovom izvornom obliku. Mo e li se pretpostaviti da Vaf nije znao kako su samo mone sile kao to su r eligije u stanju da ine tako ne to? Imamo u aci korene tvoje opsesije, Vafe! Ne razlikuju se mnogo od nekih k oje smo same stvorile. Mi znamo kako da iskoristimo takve stvari u vlastite svrh e. Tarazino saop tenje zaplamsa u Odradinoj svesti: "Plan Tleilaksa je provid an: prevlast. Ljudski svemir mora biti preobra en u svemir Tleilaksa. Ne mogu pola gati nade u ostvarenje tog cilja bez pomoi Ra trkanih. Ergo." Zakljuivanje Vrhovne majke nije se moglo opovrgnuti. ak se u njega uklapal a i suprotnost koja je izazvala raskol i pretila da uzdrma Sestrinstvo. Ali pomi sao na masu Ra trkanih, njihov broj koji se eksponencijalno uveava, izazva u Odrade jedno jedino oseanje - oajanje. Nas je toliko malo u poreenju sa njima. eana zastade i podi e jedan oblutak. Za trenutak ga je posmatrala, a zatim ga hitnu u ogradu pored njih. Oblutak proe kroz mre u ne dodirnuv i je. Odrade uspostavi veu vlast nad sobom. kripa njihovih stopala po raspr enom p esku koji je bio nanesen na ovaj malo kori eni put uini joj se odjednom preglasnom. Vretenasti nasip to je vodio napolje preko prstenastog kanata i jarka Dar-es-Bala ta le ao je na otprilike dve stotine koraka ispred njih, na kraju ovog uskog puta. eana progovori: "inim ovo jer ste vi tako naredili, majko. Ali jo mi nije j asno za to." Jer je ovo isku enje namenjeno Vafu, a preko njega elimo da preoblikujemo T leilakse! "To je prikazivanje", ree Odrade. To je bilo tano. Nije bilo sasvim tano, ali moglo je da poslu i. eana je koraala pognute glave, pogleda upravljenog u svaki deo tla na koji bi stupila. Da li je to bio nain na koji se uvek pribli avala svom ejtanu? pitala s e Odrade. Zami ljena i nepristupana? Odrade zau slabi egrtavi zvuk iznad i iza sebe. Stizali su budni ornitopte ri. Nee se sasvim pribli iti, ali mnoge oi posmatrae ovo prikazivanje. "Igrau", ree eana. "To obino dozove velikog."

Odrade oseti kako joj srce br e zakuca. Hoe li 'veliki' nastaviti da slu a ean u uprkos prisustvu dvoje pratilaca? Ovo je samoubistveno ludilo! Moralo se ii do kraja: Tarazino nareenje. Odrade baci pogled na ograeno dvori te za zain pored njih. Mesto joj se uini u dno poznatim. Vi e nego dQja vu. Unutra nja sigurnost koja je primala obave tenja od D rugih seanja ree joj da je ovo mesto ostalo gotovo neizmenjeno jo od davnih vremena . Izgled silosa za zain u dvori tu bio je isto tako star kao i Rakis: ovalni rezerv oari na visokim nogama, poput insekta od metala i plaza koji ekaju kao na tulama d a zaskoe svoj plen. Pretpostavljala je da je nesvesna poruka prvobitnih dizajnera trebalo da glasi: melan je i blagodet i propast. Ispod silosa i pored blatnjavih zidova zgrada irila se peskovita pusto na kojoj niemu nije bilo dozvoljeno da raste; amebasta ruka Dar-es-Balata koja je do sezala gotovo do ivice kanata. Tiraninova dugo skrivena ne-kugla stvorila je jed nu plodnu religijsku zajednicu koja je veinu svojih aktivnosti krila iza zidova b ez prozora i ispod zemlje. Tajno delanje na ih nesvesnih elja! eana jo jednom progovori: "Tuek se promenio." Odrade primeti kako se Vafova glava naglo podi e. uo je. Razmi ljae: Mo emo li i a sakriti pred Prorokovim glasnikom. Suvi e ljudi ve zna da se jedan Liceigra preu io u Tueka, mislila je Odrade. S ve tenika klika je, razume se, verovala kako iznad Tleilaksa rasprostire dovoljno v eliku mre u u koju e se uhvatiti ne samo Bene Tleilaksi ve i samo Sestrinstvo. Odrade omirisa o tre mirise hemikalija kori enih za uni tavanje korova u dvori tu za skladi tenje zaina. Mirisi je primora e da ponovo obrati pa nju na sada njost. Nije s e usuivala da se upusti u mentalna lutanja ovde napolju! Bilo bi veoma lako uhvat iti Sestrinstvo u njegovu vlastitu zamku. eana se saplete i prigu eno kriknu, vi e iz besa nego to se stvarno povredila. Vaf se naglo okrenu i pogleda u eanu, a zatim ponovo pa nju usredsredi na put. Bil o mu je jasno da se dete samo saplelo o pukotinu na putu. Nanesen pesak skrivao je mesta na kojima je put bio ispucan. Bajkovito ustrojstvo nasipa ispred njega pokaza se, meutim, neo teenim. Nedovoljno vrsto da podnese nekog od Prorokovih nasled nika, ali vi e nego dovoljno vrsto da preko njega pree jedan molilac u ovejem obliku i uputi se u pustinju. Vaf je video sebe uglavnom kao molioca. Do ao sam kao prosjak u zemlju tvog glasnika, bo e. Gajio je izvesne sumnje u vezi sa Odrade. asna majka ga je dovela ovamo k ako bi iz njega izvukla sve to zna pre no to ga ubije. Uz bo ju pomo, jo je mogu iznen aditi. Znao je da je njegovo telo otporno na iksijansku sondu, mada ona oigledno nije nosila sa sobom jedan tako nezgrapan ureaj. Ono to je odista razuverilo Vafa bila je jaina njegove vlastite volje i poverenja u bo ju milost. A ta ako su nam pru ile ruku iz asnih pobuda? I to e biti bo je delo. Savez sa Bene Geseritom, vrsta kontrola nad Rakisom: kakav je to samo san bio! Konano ujedinjenje erijatskog naslednika i benegeseritskih misionarki. Kada eana ponovo izgubi korak i ponovo se po ali, Odrade joj dobaci: "Ne na mei se, dete!" Odrade primeti da se Vafova ramena na to ukruti e. Nije mu se dopadalo to s e neko s takvom odluno u obraa njegovoj 'blagoslovenoj'. Bilo je sranosti u tom oveul . Odrade u toj crti prepoznade snagu fanatizma. ak i da crv doe da ga ubije, Vaf n e bi pobegao. Vera u bo ju volju odvela bi ga pravo u smrt - sem ako se ne poljulj a njegova verska sigurnost. Odrade potisnu osmeh. Mogla je da sledi tok njegovih misli: bog e uskoro obelodaniti svoj cilj. Ali Vaf je razmi ljao o svojim elijama koje su rasle i lagano se obnavljale u Bandalongu. Bez obzira na to ta se ovde dogodi, njegove elije nastavie da za Ben e Tleilakse... i za boga - stvaraju u serijama Vafe koji e uvek slu iti Velikom uve renju. "Znate, mogu da namiri em ejtana", ree eana. "Ve sada?" Odrade pogleda prema nasipu ispred njih. Vaf je ve napravio nek

oliko koraka po lunoj povr ini. "Ne samo kada doe", dobaci eana. "Razume se da mo e , dete. Svako bi to mogao." "Mogu ga namirisati iz velike udaljenosti." Odrade duboko uzdahnu kroz nos, razvrstavajui mirise iz okoline od spalje nog kremena: slabi pramenovi melan a... ozona, neeg veoma kiselog. Ona kretnjom pok aza eani da e pre nje stupiti na nasip. Vaf je odr avao razdaljinu od dvadeset korak a. Nasip je uranjao u pustinju nekih ezdeset metara ispred njega. Prvom prilikom isprobau pesak, pomisli Odrade. To e mi otkriti mnoge stvar i. Kada se uspela na nasip podignut preko jarka sa vodom, ona pogleda prema jugozapadu ka niskoj prepreci du obzorja. Iznenada, Odrade se suoi sa nametnutim Drugim seanjem. U njemu nije bilo pukotina stvarne vizije, ali ipak ga je prepozn ala - tu me avinu odraza iz njenih najdubljih unutra njih izvora. Do avola! pomisli ona. Ne sada. Nije bilo uzmaka. Takve smetnje javljaju se sa odreenom svrhom i pola u neo dlo no pravo na njenu svest. Upozorenje! Ona kiljavo pogleda prema obzorju, dozvoljavajui Drugim seanjima da se name tnu: davna nja visoka prepreka u daljini... ljudi koji se kreu po njenom vrhu. Post ojao je jedan bajkovit most u tom udaljenom seanju, nestvaran i divan. Povezivao je jedan deo nestale prepreke sa drugim njenim delom i ona je znala, iako je nij e videla, da reka protie ispod tog davno nestalog mosta. Ajdahova reka! Sada je n ametnuta vizija o ivela: predmeti su padali sa mosta. Bili su suvi e udaljeni da bi ih mogla razaznati, ali ona je ve prikupila sve pojedinosti potrebne za ovu proje ktovanu viziju. Sa oseanjem u asa i zanosa prepoznala je prizor. Bajkovit most se ru io! Padao je u reku ispod Njega. Ova vizija nije predstavljala neko nasumino uni tavanje. Bilo je to klasino nasilje poneto u mnogim seanjima, koje je stiglo do nje u trenucima zainske agonij e, tako da je Odrade bila u stanju da razvrsta tanano uskladi tene delove vizije: hiljade njihovih predaka posmatralo je taj prizor u imaginativnoj rekonstrukciji . Nije to bilo stvarno vizuelno seanje, ve skup besprekornih izve taja. To se, dakle, tu dogodilo! Odrade zastade i dozvoli projektovanim vizijama da se nose sa njenom sve u. Upozorenje! Otkriveno je ne to opasno. Nije poku ala da pronikne u su tinu upozorenja . Da je to uinila mogla je da se raspadne u zbrci iji svaki deo mo e biti onaj pravi : znala je da bi nestalo izvorne sigurnosti. Ta stvar tamo napolju zauzela je svoje mesto u atreidskoj istoriji. Leto II, Tiranin, pao je sa tog bajkovitog mosta i poginuo. Veliki crv Rakisa, Tiran in, bo anski car glavom i bradom, sunovratio se sa tog mosta za vreme svog svadben og hodoa a. Tamo! Upravo tamo, u Ajdahovoj reci ispod uni tenog mosta, Tiranin je uron uo u vlastitu agoniju. Upravo tamo, zapoeo je podizanje iz koga je roen raspolueni bog - sve je to tamo zaeto. Za to bi to trebalo da predstavlja upozorenje? Most i reka nestali su iz ove zemlje. Visoki zid koji je opasivao Tirani novu suvozemlju Sarer podlegao je zubu vremena i u obliku isprekidane linije le ao je na obzorju koje je treperilo usled toplote. Ako bi crv sada do ao sa svojim zapretenim biserom Tiraninovog venog uspava nog seanja, da li bi to seanje predstavljalo opasnost? To je, upravo, tvrdila Tara zina opozicija u Sestrinstvu. "On e biti probuen!" Taraza i njene savetnice poricale su ak i samu mogunost da je tako ne to izv odljivo. Pa ipak, truba iz Odradinih Drugih seanja nije se mogla prenebrei. "asna majko, za to smo stale?" Odrade oseti kako joj se svest teturavo vraa u trenutnu stvarnost koja je zahtevala njenu pa nju. Tamo napolju, u toj upozoravajuoj viziji, poinjao je beskon aan Tiraninov san, ali ometali su ga i neki drugi snovi. Pred njom je stajala eana , zbunjenog izraza na licu.

"Posmatrala sam ono tamo", pokaza Odrade. "Tamo je, eana, zaet ai-Hulud." Vaf se zaustavio na kraju nasipa, na korak rastojanja od izrovarenog pes ka udaljen oko etrdeset koraka od Odrade i eane. Odradin glas ukopao ga je na mest u, ali se nije okrenuo, Odrade je mogla da oseti nezadovoljstvo u njegovom dr anju . Vafu se nije dopadao ak ni nagove taj cinizma ako se ovaj odnosio na njegovog Pro roka. Uvek je sumnjiio asne majke da su cinine. Naroito po pitanju religije. Vaf jo n ije bio spreman da prihvati injenicu da dugo prezirani Bene Geserit, izvor njihov og straha, mo da deli njegovo Veliko uverenje. Ta oblast morae pa ljivo da bude ispun jena - kao to je to uvek bio sluaj sa Misionariom Protectivom. "Ka u da je ovde nekada postojala jedna velika reka", primeti eana. Odrade primeti u eaninom glasu zapevni ton podrugivanja. Dete je brzo uilo ! Vaf se okrenu i mrko ih pogleda. I on ga je uoio. ta li je sada mislio o ea ni? Odrade je jednu ruku dr ala na eaninom ramenu, dok je drugom pokazivala. "E no, tamo se nalazio jedan most. Na tom mestu je veliki zid Sarera bio otvoren ka ko bi dozvolio proticanje Ajdahove reke. Most je taj otvor luno nadvisivao." eana uzdahnu. "Prava reka", pro apta ona. "Nije jarak, a suvi e je velika za kanal", ree Odrade. "Nikad nisam videla reku", uzdahnu eana. "To je mesto na kome su uronili ai-Huluda u reku", ree Odrade. Ona pokaza na levu stranu. "Tamo preko, s te strane, mnogo kilometara u tom pravcu, bio je podigao svoju palatu." "Tamo nema niega sem peska", primeti eana. "Palata je bila razorena u Vremenima gladi", ree Odrade. "Ljudi su mislil i da se u njoj nalazi skrivena zaliha zaina. Razume se, nisu bili u pravu. Bio je suvi e pametan za tako ne to." eana se nagnu ka Odrade i apnu: "Mada negde postoji veliko bogatstvo u zain u. Pesme govore o tome. ula sam mnogo puta. Moj... ka u da se nalazi u peini." Odrade se nasme i. eana se pozivala na Usmena predanja, to je bilo oigledno. Gotovo da je rekla "Moj otac..." mislei pri tom na svog pravog oca koji je na ao s mrt u ovoj pustinji. Odrade je odavno izmamila od devojice tu priu. I dalje apuui tik uz Odradino uvo, eana ree: "Za to je taj oveuljak sa nama? opada mi se." "Potrebno je da prisustvuje zbog prikazivanja", ree Odrade. Vaf upravo u tom prenutku kroi sa nasipa na prvu meku strminu slobodnog p eska. Kretao se pa ljivo, ali bez vidljivog oklevanja. Kada se jednom na ao na pesku , on se okrenu, tako da su mu se videle oi koje su blistale na vrelom suncu, te s e zagleda pravo u eanu, pa u Odrade. Jo ne mo e da potisne zavist kada pogleda u eanu, pomisli Odrade. Kakve to v elike stvari veruje da e ovde otkriti? Bie obnovljen. A tek presti ! eana akom zakloni oi i stade da prouava pustinju. " ejtan voli toplotu", primeti eana. "Kada je toplo ljudi se kriju unutra, a to je vreme kada ejtan dolazi." Ne ai-Hulud, pomisli Odrade. ejtan! Tano si predvideo, Tiranine. ta si jo zna o o na im vremenima? Da li se Tiranin odista nalazio uspavan tamo napolju u svim tim svojim c rvolikim potomcima? Nijedna od analiza koje je Odrade prouila nije bila u stanju da objasni ta je nagnalo jedno ljudsko bie da stupi u simbiozu sa tim prvobitnim crvom Rakisa. ta je prolazilo njegovim umom tokom milenijuma dugog razdoblja tog u asnog preobra a ja? Da li je i ta od toga, makar i najmanji deo, sa uvan u dana njim crvima Rakisa? "Blizu je, majko", ree eana. "Oseate li miris?" Vaf je pronicljivo zurio u eanu. Odrade duboko uzdahnu: sve jai miris cimeta, sa oporijim podtonovima krem ena. Vatra, sumpor - nagomilani kristali pakla velikog crva. Ona zastade, zahvat i prstima malo peska i prinese ga jeziku. Celokupno naslee bilo je tu: Dina iz Dr ugih seanja i Rakis dana njih dana. eana pod izvesnim uglom pokaza na levu stranu, pravo prema laganom poveta rcu koji jer dolazio iz pustinje. "Tamo. Moramo po uriti."

Ne ekajui da od Odrade dobije dozvolu, eana lagano potra niz nasip, proe pore d Vafa i nae se na prvoj dini. Tamo zastade, oekujui da joj se Odrade i Vaf pridru e. Sa lica ove dine povede ih na drugu, dok im je pesak ometao prolazak, pa dalje du jednog zavojitog barakana uz pramenove pra ine koji su poskakivali nadolazei sa n jegovog prevoja. Uskoro se izmeu njih i vodom omeene sigurnosti Dar-es-Balata nala zio gotovo ceo kilometar. eana se ponovo zaustavi. Vaf se dahtavo ukopa iza nje. Znoj mu je blistao iznad obrva, tamo gde m u se zavr avala kapuljaa pustinjskog odela. Odrade se zaustavi korak iza Vafa. Duboko i umirujue udisala je vazduh do k je stojei pored Vafa zurila u predeo koji je zaokupio eaninu pa nju. Pomamna plima peska tekla je pustinjom s one strane dine na kojoj su sta jali, no ena olujnim vetrom. Odmah potom pojavi se kamena podloga u obliku jedne d ugake uske avenije od d inovskih gromada koje su le ale razbacane i ispreturane kao d a je neki ludi Prometejac razorio kakvo zdanje. Kroz taj divlji lavirint pesak j e tekao poput reke, ostavljajui svoj potpis u obliku dubokih brazda i ljebova, da bi se zatim na ao na niskoj stmini i gubio u novim dinama. "Tamo dole", ree eana, pokazujui na aveniju od kamene podloge. Spustila se niz njihovu dinu, klizajui se i puzei kroz pesak koji se prelivao. Zaustavila se n a dnu pored gromade koja ju je bar dva puta nadvisivala. Vaf i Odrade zasta e tik iza nje. Klizava povr ina jo jednog barakana sinusoidnog oblika, poput lea kita, podi e se ka srebrnoplavom nebu pored njih. Odrade je iskoristila pauzu da uspostavi kiseoniku ravnote u. Ta luda trka iznurila im je tela. Primetila je da je Vaf crven u licu i da te ko di e. Kremenocim etni miris pritiskao ih je u tom ograenom prolazu. Vaf mrknu i protrlja nos gornjo m povr inom ake. eana se izdi e na vrh jedne cipele i odmeri deset koraka du stenovite avenije. Smestila je jedno stopalo na stenovit obronak spolja nje dine i podigla o be ruke ka nebu. U poetku lagano, a zatim sve br e stala je da igra, kreui se navi e po pesku. Zvuci 'toptera postali su glasniji iznad njihovih glava. "Oslu nite!" povika eana, ne prekidajui ples. Nije ih pozivala da obrate pa nju na 'toptere. Odrade okrete glavu kako bi sa oba uva bolje ula jedan novi zvuk koji im se nametao u njihovom lavirintu od isprevrtanog kamenja. Piskavo i tanje, podzemno i prigu eno peskom - postajalo je sve jae i to zapan jujue brzo. Bilo je u njemu toplote, jer se primetno zagrevao i povetarac koji je strujao niz njihovu kamenu aveniju. i tanje je prerastalo u sve jau riku. Iznenada, kristalima optoena provalija jednih d inovskih usta podi e se iznad dine upravo nad e anom. " ejtan!" povika eana, ne prekidajui ritam svog plesa. "Evo me, ejtane!" Kada je nadvisio dinu, crv spusti svoja usta prema eani. Pesak se u oblik u kaskada rasporedio oko njenih nogu tako da je morala prekinuti svoj ples. Miri s cimeta ispuni stenoviti tesnac. Crv se zaustavi iznad njih. "Glasnik boga", uzdahnu Vaf. Toplota je isu ila znoj na Odradinom otkrivenom licu i ukljuila automatsku izolaciju njenog pustinjskog odela iji je uinak ve poela da osea. Ona duboko udahnu, razvrstavajui u mislima sastojke to su nadolazili iz tog cimetnog napada. Vazduh o ko njih bio je bridak od ozona i nakratko obogaen kiseonikom. Odrade je skladi tila utiske dok su joj ula bila u punoj pripravnosti. U sluaju da pre ivim, pomisli ona. Da, ovo je bio vredan podatak. Mogao bi doi dan kada e ga drugi iskoristit i. eana izie natra ke iz preoranog peska na ogoljenu stenu. Ponovo je zapoela pl es kreui se divlje, zabacujui glavu pri svakom okretanju. Kosa ju je ibala po obrazi ma, a svaki put kada bi se u igri na la licem u lice sa crvom, povikala bi: " ejtane !" Pa ljivo, poput deteta na nepoznatom tlu, crv jo jednom krenu napred. Skliz nuv i preko vrha dine, sklupa se na ogromnoj steni i izlo i svoja ogoljena usta na dv a koraka od eane.

Kada se zaustavio, Odrade postade svesna duboke grmljavine iz crvove pei. Nije bila u stanju da odvoji pogled od odsjaja rasplamsalih narand astih plamenov a unutar tog stvorenja. Bila je to peina tajanstvene vatre. eana prestade da igra. Podboi se i zagleda u udovi te koje je prizivala. Odrade je disala u odreenim vremenskim razmacima, to je predstavljalo kont rolisano prikupljanje svih moi kojima je raspolagala jedna asna majka. Ako je ovo bio kraj - pa, izvr ila je Tarazina nareenja. Neka Vrhovna majka prikupi ostale pod atke od posmatraa koji su se nalazili iznad njih. "Zdravo, ejtane", ree eana. "Dovela sam sa sobom jednu asnu majku i jednog T leilaksa." Vaf se baci na kolena i pokloni. Odrade skliznu pored njega kako bi stala uz eanu. eana je duboko disala. Lice joj je bilo rumeno. Odrade je ula pucketanje njihovih preraenih pustinjskih odela. Topao, cime tno isu eni vazduh oko njih bio je nabijen zvucima ovog susreta koje je sve nadjaav alo mrmoravo plamtanje unutar nepokretnog crva. Vaf se uspe do Odrade pogleda prikovanog za crva. Izgledao je kao da se nalazi u transu. "Ovde sam", pro apta on. Odrade ga u sebi opsova. Svaka neopravdana buka mogla je da nagna ovu zv er na njih. Dodu e, znala je o emu Vaf razmi lja. Nijedan drugi Tleilaks nikada nije stajao ovako blizu potomka njegovog Proroka. ak ni sve tenicima sa Rakisa nije to n ikada uspelo! eana iznenada spusti desnu ruku. "Pribli i se, ejtane!" uzviknu ona. Crv stade da spu ta svoja razjapljena usta dok cela plamena jama ne ispuni stenoviti prolaz ispred njih. Glasom jedva ne to jaim od apata, eana ree: "Je l' vidite, majko, kako me ejta slu a?" Odrade je mogla da oseti silu kojom eana vlada crvom, bilo tajnog jezika izmeu deteta i udovi ta. Bilo je stra no. Podigav i glas u beskrajnoj arogantnosti, eana ree: "Zamoliu ejtana da nam doz voli da zaja emo!" Ona se uzvera uz klizavu povr inu dine pored crva. Istog asa velika usta se podigo e kako bi sledila njene pokrete. "Ostani ta mo!" povika eana. Crv se zaustavi. Nisu njene rei te koje mu nareuju, pomisli Odrade. Ve ne to drugo... ne to drug o... "Majko, poite sa mnom", pozva eana. Gurajui Vafa ispred sebe, Odrade poslu a. Popeli su se uz peskovitu padinu iza eane. Potisnuti pesak prelivao se nadole i gomilao u prolazu pored crva koji je ekao. Ispred njih je crvov za iljeni rep vijugao du vrha dine. eana ih povede do s amog vrha stvorenja, putem na kome ih je ometao pesak. Zatim epa prednju ivicu prs tena koji se odvajao od naborane povr ine i uspe se na svoju pustinjsku zver. Mnogo sporije sledili su je Odrade i Vaf. Topla povr ina crva uini se Odrad e da nije organskog porekla, ve pre iksijanski artefakt. eana doskakuta napred du lea i sede skr tenih nogu tik iza njegovih usta, gde su str ali debeli i iroki prstenovi. "Tako", ree eana. Ona se nagnu napred i zavue aku ispod ivice prstena, blago je odi ui kako bi otkrila ru iastu mekou ispod. Vaf je istog asa poslu a, ali Odrade se kretala sa vi e opreza, skladi tei utisk e. Povr ina prstena bila je vrsta poput plaskrita i prekrivena siu nim ukrasima. Odrad ini prsti ispita e mekou ispod prednje ivice. Lagano je pulsirala. Povr ina koja ih j e okru ivala lagano se podizala i spu tala u gotovo neprimetnom ritmu. Odrade je kod svakog pokreta ula tanano struganje. eana podbode povr inu iza sebe. " ejtane, kreni!" naredi ona. Crv se ni ne pomeri, "Molim te, ejtane", moljakala je eana. Odrade oseti oajanje u eaninom glasu. Dete je imalo toliko poverenja u svo g ejtana, ali Odrade je znala da je devojici bilo dozvoljeno da ja e samo onog prvog

puta. Odrade je znala celu priu - od elje da ga vidi mrtvog od zbrke sa sve tenicim a - ali ni ta od toga nije joj govorilo ta e se zbiti u narednom trenutku. Iznenada, crv se pokrenu. Naglo se podigao, uvio nalevo i izviv i se na ma lom prostoru iza ao iz stenovitog prolaza a zatim se uputio u otvorenu pustinju ud aljujui se od Dar-es-Balata. "Mi idemo s bogom!" povika Vaf. Zvuk njegovog glasa zaprepasti Odrade. Kakva neobuzdanost! Osetila je mo u njegovoj veri. tektanje ornitoptera koji su ih pratili dolazilo je iz visine. V etar to su ga podizali svojim prolaskom ibao je pored Odrade, pun ozona i toplih m irisa iz pei koje je izazvalo u urbamo kretanje nemani. Odrade baci pogled preko ramena na 'toptere, razmi ljajui kako bi neprijate lji lako mogli ovu planetu da oslobode jednog deteta to im je zadavalo muke, jedn e isto takve asne majke i jednog prezrenog Tleilaksa - sve se to moglo postii u ne kom krajnje povoljnom trenutku u otvorenoj pustinji. Znala je da bi sve tenika klik a mogla to da poku a, nadajui se da Odradini uvari koji su se nalazili tamo gore nee stii da ih u tome spree. Hoe li ih znati elja i strah zadr ati? Odrade priznade da i nju samu mui sna na znati elja. Kuda nas to ovo stvorenje nosi? S punom izvesno u se moglo rei samo da se nije uputilo ka Kinu. Ona podi e gla vu i virnu pored eane. Pravo ispred na obzorju le ao je taj zupasti usek od razbacan og kamenja iz predanja, to mesto na kome se Tiranin razbio pav i sa svog bajkovito g mosta. Mesto upozorenja iz Drugih seanja. Iznenadno otkrie zabravi Odradin um. Razumela je upozorenje. Tiranin je u mro na mestu koje sam be e izabrao. Mnoge smrti ostavile su svoje otiske na tom me stu, ali njegov je najvei. Tiranin je krajnje svrsishodno izabrao mar rutu svog hod oa a. eana nije rekla svom crvu da se uputi prema tom mestu. Krenuo je onamo po sopst venoj volji. Magnet Tiraninovog beskonanog sna dovukao ga je do mesta na kome je taj san otpoeo. 26. Upita e jednog stanovnika suvozemlje ta je va nije - jedan litarjon vode ili ogroman bazen vode? Stanovnik suvozemlje razmi ljao je jedan trenutak, a zatim odg ovorio: "Va niji je litarjon. Nijedan ovek ne mo e sam posedovati veliki bazen vode. A litarjon mo ete sakriti ispod ogrtaa i pobei s njim. Niko za to nee znati." ' ale sa drevne Dine', arhive Bene Geserita U toku je bio jedan drugi as u dvorani za ve banje ne-kugle; Dankan je u po kretnom kavezu izvodio ve be, duboko uveren da e se ova neobina serija ve bi nastavlja ti sve dok njegovo novo telo ne usvoji sedam sredi njih polo aja tela potrebnih da s e u bici odgovori na napad iz osam pravaca. Njegovo zeleno jednodelno odelo bilo je tamno od znoja. Samo na ovoj lekciji zadr ali su se dvadeset dana! Tegu je bila poznata drevna tradicija koju je Dankan ovde o iveo, ali znao ju je pod drugaijim imenima i u drugaijem sledu. Pre no to je isteklo pet dana rad a, Teg je poeo da sumnja u nadmonost modernih metoda. Sada je bio ubeen da je Danka n inio ne to sasvim novo - da je pome ao staro sa onim to je nauio u Tvravi. Teg sede za svoju kontrolnu konzolu kao posmatra i uesnik. Konzole preko k ojih se upravljalo opasnim skrivenim silama u ovoj ve bi zahtevale su da ih Teg po desi prema svom umu, ali sada je oseao da ih dobro poznaje i vodio je napad s lak oom, esto ak nadahnuto. Lusila, u kojoj je lagano kljualo, povremeno bi zavirila u dvoranu. Posma trala bi, a zatim odlazila bez rei. Teg nije znao ta Dankan preduzima u vezi sa Ut iskivaicom, ali inilo se da probueni gola igra igru odlaganja sa svojom zavodnicom. Teg je znao da ona nee dozvoliti da se to stanje odu i, ali ni ta nije mogao da preduzme s tim u vezi. Dankan nije bio vi e 'suvi e mlad' za Utiskivaicu. To mlado telo sadr alo je zreo mozak iskusnog mu karca sposobnog da sam donosi odluke.

Dankan i Teg proveli su na ve bali tu itavo jutro, iskoristiv i samo jedan pred ah. Danas su se Dankanove sposobnosti popele na jedan novi nivo, a napredovao je i dalje. Teg je sedei na neobinom sedi tu u kavezu konzole uvrtao sile napada tako da su one obrazovale jedan slo en manevar, napadajui sleva, zdesna i odozgo. Harkonenska oru arnica obilovala je svim moguim egzotinim oru jima i ureajima z a ve banje od kojih je Teg neke poznavao samo iz istorijskih prikaza. Dankanu oigle dno nijedno nije bilo nepoznato, zbog ega mu se Teg divio. Lovci-tragai iji je cilj bio da probiju titnik sile bili su deo skrivenog sistema koji su sada koristili. "Oni automatski usporavaju kako bi pro li kroz titnike", objasnio je Dankan svojim mlado-starim glasom. "Ako suvi e brzo udare, titnik, razume se, odbije udar ac." " titnici tog tipa gotovo da su izi li iz upotrebe", ree Teg. "Nekoliko dru tav a zadr alo ih je u nekim sportovima, ali inae..." Dankan zadade munjevit protivudarac kojim obori tri lovca-tragaa na pod, o tetiv i ih u toj meri da e im biti potrebna pomo slu be za odr avanje u ne-kugli. On uk oni kavez i iskljui sitem, ali ga je ostavio u praznom hodu, a zatim prie Tegu, di ui duboko pa ipak lako. Teg se osvrnu, ali ugleda samo deli Lusilinog ogrtaa dok se ona udaljavala. "Ovo lii na dvoboj", primeti Dankan. "Ona poku ava da se probije kroz moju stra u, a ja zadajem protivudarce." "uvaj se", ree Teg. "Ona je prava asna majka." "Poznavao sam ih nekoliko u svoje vreme, ba are." Teg se jo jednom zbuni. Upozorili su ga da e morati da se prilagodi ovom n ovom Dankanu Ajdahu, ali nije u potpunosti sagledao neprestane zahteve koje e to prilagoavanje nametati njegovom umu. Upravo sada je pogled Dankanovih oiju bio zbu njujui. "Na a pravila su se malo izmenila, ba are", dodade Dankan. On podi e pe kir sa p oda i obrisa njime lice. "Nisam siguran da te vi e iemu mogu nauiti", priznade Teg. Dodu e, eleo je da D ankan prihvati njegovo upozorenje u vezi sa Lusilom. Zar je Dankan uobra avao da s u asne majke iz tih drevnih dana istovetne sa enama dana njice? Teg je mislio da to uop te nije bio sluaj. Kao i sav ostali ivot i Sestrinstvo se razvijalo i menjalo. Tegu je bilo jasno da je Dankan odredio svoje mesto u Tarazinim mahinaci jama. Dankan nije samo dobijao na vremenu. Ve bao je telo za neki lini, posebni cil j, a doneo je i vlastiti sud o Bene Geserit. Taj sud je doneo na osnovu nedovoljnih podataka, pomisli sumorno Teg. Dankan ispusti pe kir i ostade za trenutak zagledan u njega. "Dozvoli da s am procenim mo e li me jo emu nauiti, ba are." Zatim se okrenu i kiljei se zagleda u koji je sedeo u kavezu. Teg duboko uzdahnu. Osetio je slab miris ozona koji je dopirao iz ove du govene harkonenske opreme koja je otkucavala ekajui Dankana da se vrati u akciju. U golinom znoju preovladavala je oporost. Dankan kinu. Teg mrknu prepoznav i sveprisutnu pra inu koju su podizali svojim ve banjem. Po vremeno se lak e mogla osetiti u ustima nego omirisati. Bazna je. Sem nje oseao se samo jo miomiris iz prei ivaa vazduha i regeneratora kiseonika. U sistem je bila ugrae a i neka cvetna aroma, ali Teg nije mogao da prepozna cvet. Tokom njihovog jedno mesenog boravka kugla je poprimila ljudske mirise to su se lagano uvukli u izvorni sklop - znoj, mirise iz kuhinje, nikada dovoljno potisnutu jetkost neizmernog p rotesta. Tega su ovi podsetnici na njihovo prisustvo udno vreali. On uhvati sebe k ako nju ka i oslu kuje zvuke koji bi mu otkrili nametljivce - ne to vi e od odjeka njiho vih vlastitih koraka i prigu ene lupe metala iz oblasti kuhinje. Prekide ga Dankanov glas: "udan si ti ovek, ba are." "Kako to misli ?" "U tome le i tvoja slinost sa vojvodom Letom. Istovetnost lika predstavlja usud. On je bio ne to ni i od tebe, ali istovetnost..." On odmahnu glavom, razmi ljajui o benegeseritskim zamislima koje su se skrivale iza genetskih obele ja na Tegovom licu - sokolski pogled, bore, postojanje neeg unutra njeg, sigurnost u moralnu nad monost.

U kojoj meri moralan i koliko nadmoan? Prema zapisima koje je video u Tvravi (a Dankan je bio ubeen da su tamo bi li ostavljeni kako bi ih on prona ao) Tegova ast predstavljala je gotovo op te mesto u celokupnom ljudskom dru tvu ovog doba. U bici kod Markona neprijatelju je bilo d ovoljno ve samo to to se pred sobom imao Tega glavom i bradom pa da smesta zatra e p rimiije. Da li je to bilo tano? Dankan pogleda u Tega koji se nalazio u kavezu konzole i postavi mu to p itanje. "Ugled mo e predstavljati lepo oru je", odvrati Teg. "esto poma e da se prospe manje krvi." "Za to si kod Arbeloua po ao na front sa svojim trupama?" upita Dankan. Na Tegu se vide da je iznenaen. "Gde si to saznao?" "U Tvravi. Mogao si poginuti. emu bi to slu ilo?" Teg se podseti da ovo mlado telo koje se nadnosi nad njim sadr i nepoznato znanje koje verovatno usmerava Dankanovu elju za novim poimanjem. Teg je pretpos tavljao da se u toj nepoznatoj oblasti kriju najvee vrednosti za Sestrinstvo. "Trpeli smo te ke gubitke kod Arbeloua tokom dva dana pre toga", odgovori napokon Teg. "Pogre io sam u proceni neprijateljskog straha i fanatizma." "Ali rizik od..." "Moje prisustvo na frontu govorilo je mojim ljudima: 'Delim s vama rizik '." "Zapisi u Tvravi ka u da su u Arbelou bili iskrvarili Liceigrai. Patrin mi j e rekao da ste svojim pomonicima postavili veto kada su vas uporno nagovarali da oistite tu planetu, sterili ete je i..." "Ti nisi bio tamo, Dankane." "Poku avam da budem. Znai, po tedeli ste svoje neprijatelje uprkos svim savet ima." "Sem Liceigraa." "Tada ste nenaoru ani pro li kroz neprijateljske redove i to pre no to su pol o ili oru je." "Kako bih ih uverio da nee biti prevareni." "To je bilo veoma opasno." "Je li? Mnogi od njih su nam se pridru ili u konanom napadu na Kroinin, gde smo slomili anti-sestrinske trupe." Dankan je uporno zurio u Tega. Ne samo da je ovaj stari ba ar svojom pojav om podseao na vojvodu Leta, ve je, takoe, posedovao istu atreidsku harizmu: bio je legendarna pojava ak i meu svojim biv im neprijateljima. Teg je rekao da vodi porekl o od Ganime Atreid, ali mora da je u njemu bilo i neeg vi e. Dankana zastra i e putevi benegeseritskog umea uzgajanja. "Sada emo se vratiti ve banju", ree Dankan. "Ne satiri se." "Zaboravlja , ba are, da se ja seam jednog tela isto ovako mladog i to upravo ovde na Giedi I." "Gamuu!" "Novo ime joj dobro pristaje, ali moje telo jo se prisea originala. Znam d a su me zbog toga i poslali ovamo." Razume se da on to zna, pomisli Teg. Prikupiv i novu snagu tokom ovog kratkog odmora, Teg uvede jedan jo neupotr ebljen element u napad i odasla jednu iznenadnu goruu strelu ka levoj strani Dank anovog tela. S kakvom je samo lakoom Dankan odbio taj napad! Upotrebio je udnu me avinu od pet razliitih polo aja, kao da je svaki od njih izna ao neposredno pre same upotrebe. "Svaki napad predstavlja pero koje lebdi na beskrajnoj stazi", ree Dankan . U glasu mu se nije nazirao napor. "Kada se pero pribli i, biva skrenuto i uklonj eno." Jo dok je to govorio odbi izmenjeni napad i skladno uzvrati udarac. Tegova mentatska logika pratila mu je pokrete do taaka koje je smatrao op asnim mestima. Zavisnost i vrsta logika! Dankan se spremao za napad kreui se ispred njega, radije odmeravajui svoje

pokrete nego uzvraajui. Teg je bio primoran da koristi sve svoje sposobnosti dok s u sile titnika gorele i svetlucale du poda. Dankanova napregnuta figura u pokretno m kavezu poigravala je du prostora izmeu njih. Nijedan od Tegovih lovaca-tragaa ili brojaa goruih strelica nije ni dodirnuo tu figuru u pokretu. Dankan je bio as izna d njih, as ispod, kao da se uop te nije pla io stvarnog bola koji bi mu ta oru ja mogla naneti. Dankan jo jednom povea brzinu svog napada. Strela bola krenu Tegovom rukom od ake koju je dr ao na kontrolama, pa sve do ramena. Uz o tar povik Dankan iskljui opremu. "Izvini, ba are! Odlino si se branio, al i bojim se da su te godine porazile." Jo jednom Dankan pree preko podijuma i stade iznad Tega. "To je tek neznatan bol, iji je zadatak bio da me podseti na onaj koji sa m ja tebi naneo", ree Teg. Zatim protrlja ukoenu ruku. "Kriva je uspaljenost trenutka", odvrati Dankan. "Za danas smo dosta uini li." "Ne ba ", ree Teg. "Nije dovoljno ojaati samo tvoje mi ie." Kod ovih Tegovih rei Dankan oseti kako mu se itavo telo buni. On iskusi ne uhvatljivi dodir one nedovr ene stvari koju ponovno buenje nije uspelo da ovaploti. Ne to je ualo u njemu, pomisli Dankan. Liio je na neraspupano prolee koje je ekalo tr nutak da se oslobodi. " ta bi ti jo uinio?" upita Dankan. Glas mu je zvuao promuklo. "Tvoj opstanak je ovde u pitanju", odgovori Teg. "Sve ovo uinjeno je da b i ostao nepovreen i sigurno stigao na Rakis." "Zbog nekih benegeseritskih razloga za koje ka e da ti nisu poznati!" "Nisu mi poznati, Dankane." "Ali ti si mentat." "Mentatima su potrebni podaci da bi stvarali planove." "Smatra li da Lusila zna?" "Nisam siguran, ali dozvoli da te ponovo upozorim na nju. Ona ima nareenj e da te dovede na Rakis pripremljenog za ono to mora tamo uiniti." "Moram?" Dankan kratko protrese glavom. "Nisam li ja svoj vlastiti ovek, sa pravom da donosim vlastite odluke? ta mislite da ste probudili, nekog prokleto g Liceigraa sposobnog jedino da izvr ava nareenja?" "Je li ti to meni poku ava da ka e kako nee da poe na Rakis?" "Govorim ti da u sam donositi odluke kada saznam ta treba da uinim. Ja nisa m najmljeni ubica." "Misli li da ja jesam, Dankane?" "Mislim da si astan ovek, neko ko zaslu uje divljenje. Dozvoli, ipak, da ima m vlastita merila o du nosti i asti." "Pru ena ti je jo jedna prilika za ivot..." "Ali ti nisi moj otac, a Lusila mi nije majka. Utiskivaica? Za ta se to na da da e me pripremiti?" "Moglo bi se desiti da ni ona to ne zna, Dankane. Poput mene, mo da i ona poznaje samo deo plana. Poznavajui nain na koji Sestrinstvo deluje, to je ak vrlo v erovatno." "Znai, vas dvoje treba samo da me uve bate i isporuite na Arakis. Evo paketa koji ste naruili!" "Ova vaseljena se mnogo razlikuje od one u kojoj si prvobitno roen", napo menu Teg. "Kao i u tvoje vreme, jo je na snazi Velika konvencija koja zabranjuje atomsko oru je i pseudoatomsko oru je. Jo govorimo da su podli napadi zabranjeni. Una okolo su razbacani listovi hartije na kojima smo ispisali svoja imena i..." "Ne-brodovi su izmenili su tinu svih tih ugovora", prekinu ga Dankan. "Mis lim da sam u Tvravi dobro prouio istoriju. Reci mi, ba are, za to je Polov sin tra io od Tleilaksa da ga snabdevaju mojim golama, stotinama mojih gola! Tokom svih tih h iljada godina?" "Polov sin?" "Zapisi u tvravi nazivaju ga bo anskim carom. Ti ga zove Tiraninom." "Oh. ini mi se da ne znamo za to je to inio. Mo da je udeo za nekim iz..." "Vratili ste me samo zato da bih se suprotstavio crvu!" uzviknu Dankan.

Zar je to ono to inimo! upitao se Teg. Razmatrao je tu mogunost vi e puta, al i to je bila samo mogunost, a ne i plan. ak i da je tako, mora da postoji jo ne to u Tarazinoj zamisli. Teg je to oseao svakim vlaknom svog mentatskog iskustva. Da li je Lusila znala? Teg se nije zavaravao da mo e izvui ne to iz jedne savr ene asne majke . Ne... morae da dobije na vremenu, da eka, posmatra i slu a. Na izvestan nain, to je bilo ono to je i Dankan Ajdaho naumio. A taj put je bio opasan, jer se nije ukla pao u Lusiline namere. Teg zatrese glavom. "Stvarno ne znam, Dankane." "Ti sledi nareenja." "Jer sam se zakleo Sestrinstvu?" "Prevare, nepo tenje - to su prazne rei kada je u pitanju opstanak Sestrins tva." Dankan je sa primesom poruge navodio njegove vlastite rei. "Da, rekao sam to", slo i se Teg. "Sada ti verujem zato to si to rekao", kaza Dankan. "Ali Lusili ne veruje m." Teg prisloni bradu na grudi. Opasno... opasno... Mnogo sporije nego ikada ranije, Teg odvrati pa nju od takvih misli, proe k roz proces i enja uma usredsrediv i se na potrebe koje mu je Taraza nametnula. "Ti si moj ba ar." Dankan je jedan trenutak prouavao ba ara. Na starevom licu uoavale su se bore od umora. Dankan se odjednom priseti koliko je Tegu godina, upitav i se da li su ljudi poput Tega ikada padali u isku enje da potra e Tleilakse i postanu gole. Verov atno da ne. Znali su da mogu postati igrake u rukama Tleilaksa. Ova misao preplavi Dankanovu svest i natera ga da se tako napadno ukoi da Teg, podigav i pogled, to odmah primeti. "Ne to nije u redu?" "Tleilaksi su mi ne to uinili, ne to to jo nije izbilo na povr inu", promuklo re Dankan. "Toga smo se i pla ile!" Ove rei izgovorila je Lusila stojei na vratima iza Tega. Po la je napred i zaustavila se na dva koraka od Dankana. "Slu ala sam. Vas dv ojica ste pravi izvor obave tenja." Teg poe u urbano da govori u nadi da e otupiti bes koji je osetio u njoj. "D anas je savladao sedam stavova." "Udara poput vatre", ree Lusila, "ali ne zaboravite da mi iz Sestrinstva teemo poput vode i ispunjavamo svaku pukotinu." Ona odozgo pogleda u Tega. "Zar n e vidite da je na gola prevazi ao stavove?" "Bez odreenog polo aja nema ni stava", primeti Dankan. Teg uputi jedan o tar pogled Dankanu koji je stajao visoko podignute glave , glatkog ela i bistrih oiju dok je Tegu uzvraao pogled. Dankan je za kratko vreme, od trenutka kada su mu probuena izvorna seanja, iznenaujue brzo odrastao. "Proklet da si Milese!" promrmlja Lusila. Teg nije ispu tao iz vida Dankana. inilo se da je celokupno mladievo telo bu jalo nekom novom snagom. Uoio je izvesnu postojanost koje ranije nije bilo. Dankan usredsredi pa nju na Lusilu. "Ne ini li ti se da nee moi da ispuni svoj zadatak?" "Svakako da ne", ree ona. "Jo si mu ko." A pomislila je: Da, to mlado telo mora da gori od sokova stvaranja. Odis ta, hormonalne baklje su netaknute i osetljive na nadra aje. Dodu e, njegov sada nji s tav i nain na koji ju je gledao, natera e je da uzdigne svoju svest na nove nivoe, za koje je bila potrebna odreena snaga. " ta su ti Tleilaksi uinili?" upita ona. Dankanov odgovor je bio drzak, mada on toga nije bio svestan: "O velika Utiskivaice, da znam kazao bih vam." "Misli da je ovo igra?" upita ona. "Ja ne znam ta je ovo!" "Do sada ve mnogi znaju da nismo na Rakisu, kuda je trebalo da odletimo", pripomenu ona. "A Gamu vrvi od ljudi koji su se vratili iz Ra trkavanja", ree Teg. "Oni su u stanju da ovde isprobaju mnoge mogunosti, jer ih je veoma veliki broj." "Ko bi i pomislio da postoji neka izgubljena ne-kugla iz harkonenskih da

na?" upita Dankan. "Svako ko je doveo u vezu Rakis i Dar-es-Balat", odvrati spremno Teg. "Ako misli da je ovo igra, uzmi u obzir i njenu nu nost", dobaci mu Lusila. Ona se naglo okrenu, kako bi se usredsredila na Tega. "A ti nisi poslu ao Tarazu! " "Gre i ! Uradio sam tano ono to mi je naredila da uradim. Ja sam njen ba ar i ti zaboravlja koliko me dobro ona poznaje." Sa odseno u koja ju je zaprepastila i naterala da zanemi, tananost Tarazinog poteza utisnu se u Lusilu... Mi smo pioni! Kako je samo istanano Taraza uvek pokretala svoje pione. Lusila se nije o seala poni enom, shvativ i da je i ona samo pion. To je bilo saznanje koje svaka asna majka Sestrinstva stie odgajanjem i ve bom. ak je i Teg to znao. Ne poni ena, ne. Stva r koja ih je okru avala uvea se u Lusilinoj svesti. Upla ile su je Tegove rei. Kako je samo plitak bio njen prethodni pogled na sile u koje su bili zapleteni. Kao da je videla samo povr inu uzburkane reke na kojoj su se nalazile unutra nje struje. Meu tim, sada je proticanje oseala svuda oko sebe, kao i obeshrabrujue poimanje. Pioni i postoje da bi bili rtvovani. 27. Va im verovanjem u singularnost, u granularne apsolute, vi poriete kretanje , ak i kretanje evolucije! Dok uzrokujete granularnu vaseljenu da opstaje u va oj s vesti, slepi ste za kretanje. Kada se stvari izmene, va a apsolutna vaseljena nest aje, prestaje da bude dostupna va im samoogranienim opa anjima. Vaseljena vas je nadm a ila. Prva verzija 'Atreidskog manifesta', Arhive Bene Geserita

Taraza polo i ake na slepoonice, dlanovima pokriv i u i i stade ih pritiskati. a su i njeni prsti mogli da osete umor koji je zahvatio unutra njost: tano izmeu aka zamor. Samo jedan treptaj kapaka bio je dovoljan da zapadne u trans odmaranja. a ke polo ene na glavu predstavljale su jedina ari ta u kojima je njeno telo bilo svesn o okoline. Stotinu otkucaja srca. Ove ve be redovno je izvodila jo od vremena kada ih je kao dete nauila; bila je to jedna od prvih benegeseritskih ve tina koju je usvojila. Tano stotinu otkuca ja srca. Posle svih ovih godina ve banja telo joj je bilo u stanju da ih automatsk i odbroji svojim nesvesnim metronomom. Otvoriv i ponovo oi kod stotog otkucaja, oseti se bolje. Nadala se da su pr ed njom barem jo dva sata rada, pre no to je umor ponovo savlada. Tih stotinu otku caja srca produ ili su joj godine ivota provedene u budnom stanju. Dodu e, veeras, dok je razmi ljala o tom starom triku, seanje joj se u kovitla cima vratilo unazad. Obrela se uhvaena u vlastitom detinjstvu, u spavaonici sa se strom proktorom koja je nou obilazila spavaonice kako bi se uverila da sve devojk e spavaju u krevetima onako kako treba. Sestra Baram, noni proktor. Tarazi to ime ve godinama nije palo na pamet: Sestra Baram bila je niska i debela, asna majka koja nije uspela da to i postane. Medecinske sestre i Suk-do ktori prona li su ne to to na prvi pogled nije bilo vidljivo. Barami nikada nije bilo dozvoljeno da iskusi zainsku agoniju. Nije krila ono to je znala o svom nedostatk u. Otkriven je dok je jo bila u pubertetu: povremeni nervni napadi, koji su se ja vljali dok je tonula u san. Predstavljali su simptom neeg dubljeg, zbog ega su je sterilisali. Usled tih napada Baram nije mogla da spava. Obila enje prostorija pre dstavljalo je logino zadu enje. Baram je imala i druge slabosti koje njeni pretpostavljeni nisu otkrili. Odlazak dece koja nisu mogla da zaspe u kupatilo bilo je esto povod da se sa Bar am zapodenu prigu eni razgovori. Na naivna pitanja deca su uglavnom dobijala naivn e odgovore, ali ponekad je Baram pru ala korisna obave tenja. Ona je, upravo, Tarazu

nauila triku odmaranja. Jedna od starijih devojica prona la je jednog jutra sestru Baram mrtvu u ku patilu. Napadi nonog proktora predstavljali su simptome kobnog poremeaja, neeg to je bilo va no za rasplodne nalo nice i njihove beskonane zapise. Po to Bene Geserit nije predviao da uenice 'budu upoznate sa pojedinanim smrt ima' do akilotskog doba, sestra Baram bila je prva mrtva osoba koju je Taraza vi dela. Telo sestre Baram bilo je pronaeno delimino zavueno ispod lavaboa, s desnim o brazom prislonjenim o pod ploica i sa levom rukom koja je stezala odvodnu cev isp od slivnika. Poku avala je da se uspravi po to je pala i smrt ju je zatekla u tom po ku aju, razgolitiv i je u poslednjem pokretu kao nekog insekta uhvaenog u ilibaru. Kada su sestru Baram okrenuli da bi je odneli, Taraza je ugledala crveni otisak tamo gde je obraz bio naslonjen o pod. Dnevni proktor objasnila joj je s a gotovo naunikom ravnodu no u nain na koji nastaju ovakvi otisci. Svako iskustvo moglo se kasnije izmetnuti u podatak koristan za ove potencijalne asne majke i pripojit i njihovim akilotskim 'razgovorima sa smru'. Bledilo post mortem. Dok je sedela za svojim stolom u Kapitolu, posle toliko godina koje su j e delile od tog dogaaja, Taraza be e primorana da koristi svoje pa ljivo fokusirane m oi usredsreivanja kako bi raspr ila to seanje i oslobodila se za posao rasprostrt pre d njom. Toliko lekcija. Seanje joj je bilo tako stra no ispunjeno. Toliko je ivota b ilo u njemu uskladi teno. Pogled baen na posao koji ju je ekao uveri njena ula da je i va. Treba raditi. Bila je potrebna. Taraza hitro prionu na posao. Neka je prokleta potreba da se gola obuava na Gamuu! Ali ovaj gola je to zahtevao. Poznavanje tla pod nogama bilo je va nije od obnavljanja izvorne osobe. Mudro je postupila kada je poslala Burzmalija u arenu na Gamuu. Ako je M iles odista prona ao skloni te... ako sada namerava da se pojavi, bie mu potrebna sva raspolo iva pomo. Ona jo jednom razmotri situaciju razmi ljajui o tome da li je do lo v eme da zaigra igru predvianja. Toliko opasnosti! A meu Tleilaksima je podignuta uz buna, jer im je nagove teno da e mo da biti potrebna zamena za njegovog golu. "Spremite ga za isporuku." Njen um okrete se problemu Rakisa. Tu budalu Tueka trebalo je pa ljivije n adzirati. Koliko dugo ga jedan Liceigra mo e zamenjivati? Dodu e, Odrade nije pogre ila u izboru popri ta. Dovela je Tleilakse u nemogu polo aj. Prikaziva bi se mogao odati, uroniv i Bene Tleilakse u kaljugu omrznutih. Igra unutar benegeseritskog plana postala je veoma tanana. Ve pokolenjima mahali su pred oima sve tenstva sa Rakisa mamcem saveza sa Bene Tleilaksima. Ali, sada! Tleilaksi moraju pomisliti da su oni izabrani umesto sve tenika. Odradin trol ani savez pru a mogunosti sve tenicima da misle kako e svaka asna majka prihvatiti Zakl etvu podlo nosti Podeljenom bogu. Sve teniko vee zamucalo bi od uzbuenja na tu mogunost Tleilaksi su, razume se, u tome videli priliku da dobiju monopol nad melan om, da konano nadgledaju jedini izvor koji jo nije u njihovim rukama. Kucanje na vratima obavesti Tarazu da je stigla akilota sa ajem. To nareen je uvek je bilo na snazi kada je Vrhovna majka radila da u kasne sate. Taraza ba ci pogled na stoni krono, iksijanski ureaj koji je bio toliko taan da je urio ili z aostajao svega jednu sekundu tokom veka: jedan dvadeset tri jedanaest posle ponoi . Ona pozva akilotu da ue. Devojka, jedna plavu a sa hladnim pronicljivim oima , ue i povi se kako bi poreala sadr aj poslu avnika pred Tarazu. Taraza nije obraala pa nju na devojku, nastavljajui da zuri u posao koji ju je ekao na stolu. Bilo je toliko toga da se uradi. Posao je bio va niji od sna. Ali glava ju je bolela i ona oseti izdajniku vrtoglavicu srodnu oseanju koje ovek ima kada mu je mozak o amuen, to je znailo da e joj aj malo pomoi. Ona dovede sebe u stan mentalnog izgladnjivanja, koje je moralo biti pravilno izvedeno jer inae ne bi bi la u stanju ak ni da ustane. Ramena i lea joj se ukoi e. Akilota krenu, ali Taraza joj daje znak da ostane. "Izmasiraj mi lea, ses tro, molim te." Akilotine uve bane ake lagano su izvodile kru ne pokrete po Tarazinim leima. D obra devojka. Taraza se nasme i na ovu misao. Razume se da je bila dobra. Nijedno manje vredno stvorenje ne bi moglo biti dodeljeno Vrhovnoj majci.

Kada je devojka oti la, Taraza ostade tiho da sedi zadubljena u misli. Tak o malo vremena. Nerado je odvajala ma i jedan trenutak za san, mada nije mogla d a ga sasvim izbegne. Konano, i telo ima svoje nezaobilazne zahteve. Ve je prevazil azila granicu lakog oporavljanja. Ne obrativ i pa nju na aj ostavljen pored nje, Tara za ustade i uputi se niz hodnik do svoje siu ne elije za spavanje. Nonoj uvarki naredi da je probudi u jedanaest asova i opusti se ponovo obuena na tvrdom poljskom krev etu. U ti ini podesi svoje disanje, odvoji ula tako da na njih ne utiu smetnje i zapade u meu-stanje. San joj nije dolazio. Izreala je svoj celokupni repertoar za ovakve sluajeve, ali san ju je i da lje zaobilazio. Taraza je dugo le ala, dok konano nije uvidela da joj je uzaludan svaki tru d da natera samu sebe na spavanje bilo kojom od tehnika to su joj stajale na rasp olaganju. Prvo e meustanje morati da uini svoje. U meuvremenu njen um je nastavio da kljua. Nikada nije mislila da sve tenstvo sa Rakisa predstavlja glavni problem. P o to su bili uhvaeni u mre e religije, sve tenicima se moglo upravljati putem religije. Oni su u Bene Geseritu uglavnom videli mo koja je bila u stanju da ojaa njihovu d ogmu. Neka i dalje tako misle. Bio je to mamac koji e ih zaslepiti. Neka je proklet taj Miles Teg! Tri meseca ni glasa od njega, kao ni povo ljnog izve taja od Burzmalija. Spr eno tle, znaci poletanja ne-brodova. Kuda li je T eg mogao da ode? Gola je mo da mrtav. Teg nikada ranije nije uinio ni ta slino. Stara pouzdanost. Zato ga je i izabrala. Zbog toga, zbog njegovih vojnikih ve tina i slino sti sa starim vojvodom Letom - sve su to stvari koje su one pripremile u njemu. Teg i Lusila. Izvanredan tim. Ako nije bio mrtav, da se gola mo da nije nalazio van njihovog doma aja? Da ga se nisu domogli Tleilaksi? Napadai Ra trkanih? Sve je bilo mogue. Stara pouzdanos t. Ti ina. Da li je njegovo utanje predstavljalo poruku? Ako je to bilo u pitanju, t a je poku avao da saop ti? Kao i vangijuina i Patrinova smrt i dogaaji na Gamuu bili su obavijeni vel om zavere. Da li je mogue da je Teg neko koga su neprijatelji Sestrinstva davno p odmetnuli? Nemogue! Njegova vlastita porodica predstavljala je dokaz protiv takvi h sumnji. Tegova kerka koja se nalazila u porodinoj kui bila je zbunjena kao i osta li. Ve tri meseca ni rei. Oprez. Upozorila je Tega da bude krajnje oprezan dok titi golu. Teg je vi deo veliku opasnost na Gamuu. vangijuini izve taji su to razjasnili. Kuda su Teg i Lusila mogli da odvedu golu? Gde su nabavili ne-brod? Zavera? Tarazin um nastavi da kru i oko njenih dubokih sumnji. Je li to Odradino d elo? Ko je jo kovao zaveru sa Odrade? Lusila? Odrade i Lusila nikad se ranije nis u srele, pre tog kratkog susreta na Gamuu. Ili, mo da, jesu? Ko je bio blizak Odra di, te je mogao da iri zajednike ideje ote ale od aputanja? U Lusilinu odanost niko n ikada nije posumnjao. Obe su delovale savr eno, tano onako kako je bilo odreeno. Ali tako bi se pona ali i zaverenici. injenice! Taraza je udela za injenicama. Krevet pod njom za u ka i prekinu njen u izdvojenost koju su naru ile kako brige tako i zvuci njenih vlastitih pokreta. T araza pomirljivo dovede sebe jo jednom u stanje opu tanja. Opu tanje, a potom san. Brodovi Ra trkanih lepr ali su kroz Tarazinu umorom zamagljenu ma tu. Izgublje ni su se vratili u svojim bezbrojnim ne-brodovima. Da li je kod njih Teg prona ao brod? Ta mogunost bila je ispitana na najneprimetniji mogui nain, kako na Gamuu tak o i na drugim mestima. Poku ala je da broji zami ljene brodove, ali ovi odbi e da u re du promiu, to je bilo neophodno za zapadanje u san. Ne napraviv i nijedan pokret Tar aza dovede sebe u stanje pripravnosti i dalje le ei na svom poljskom krevetu. Poku ala je da otkrije ne to u dubini svoga uma. Umor je pregradio tu stazu sporazumevanja - ona se uspravi u krevetu potpuno budna. Tleilaksi su saraivali sa Ra trkanima koji su se vratili. Sa tim bludnim Uv a enim Nalo nicama i sa Bene Tleilaksima koji su do li sa njima. Taraza nasluti jedno

jedino ustrojstvo iza tih dogaaja. Izgubljeni se nisu vratili iz puke znati elje, d a bi otkrili svoje korene. Zajednika elja da ponovo ujedine celokupno oveanstvo nije bila sama po sebi dovoljna da ih dovede nazad. Bilo je oigledno da su Uva ene Nalo n ice do le sa snovima o porobljavanju. ta ako Tleilaksi koji su bili poslati meu Ra trkane nisu sa sobom poneli taj nu akslotl rezervoara? ta onda? Melan . Narand astooke kurve oigledno su koristile nep rimerenu razmenu. Ra trkani mo da nisu re ili tajnu tleila kih rezervoara. Znali su za n jihovo postojanje i poku ali su da ih prerade. Ako nisu uspeli - melan ! Ona stade da istra uje ovaj plan. Izgubljeni su ostali bez pravog melan a koji su njihovi preci poneli kada su kretali u Ra trkavanje. Koji izvori su im preostali? Crvi Rakisa i originalni B ene Tleilaksi. Kurve se ne bi usudile da otkriju svoje prave namere. Njihovi pre ci verovali su da se crvi ne mogu preseliti. Da li je mogue da su Izgubljeni pron a li planetu pogodnu za crve? Razume se da je bilo mogue. Mo da su otpoeli cenjkanje s a Tleilaksima kako bi im odvratili pa nju. Njihova prava meta trebalo bi da bude R akis. Ili je mo da nalije prava strana. Bogatstvo koje se mo e prenositi. Videla je Tegove izve taje o bogatstvu koje se steklo na Gamuu. Neki od vr aenih imali su kovani novac, a neki ipove za pregovaranje. I to je bilo sve to se m oglo razabrati o bankarskim kretanjima. Dodu e, koja je to vea valuta od zaina mogla biti u opticaju? Bogatstvo. Razume se, to je bilo ono pravo. I bez obzira na vrstu ipova, pogaanje je poelo. Taraza odjednom postade svesna glasova ispred vrata. Akilota, uvarka sna, prepirala se sa nekim. Glasovi su bili tihi, ali Taraza je dovoljno ula da doved e sebe u stanje pune pripravnosti. "Naruila je buenje za pozno jutro", bunila se njena uvarka sna. Neko drugi pro aputa: "Rekla je da je obavestim onog asa kada se vratim." "Ka em vam da je veoma umorna. Potrebna joj je..." "Treba je slu ati! Recite joj da sam se vratio!" Taraza sede i prebaci noge preko ivice poljskog kreveta. Stopalima napip a pod. Bogovi! Kako su je samo kolena bolela. Nanosilo joj je bol i to to nije mo gla da raspozna apat nametljivca, osobu koja se prepirala sa njenom stra arkom. iji povratak sam... Burzmali! "Budna sam", odazva se Taraza. Vrata se otvori e i uvarka sna promoli glavu. "Vrhovna majko, Burzmali se v ratio sa Gamua." "Smesta ga uvedi!" Taraza upali jednu sjajnu kuglu sme tenu kod uzglavlja poljskog kreveta. Njena uta svetlost odagna tamu iz odaje. Burzmali ue i zatvori vrata za sobom. Iako mu to niko nije nalo io, on dodi rnu prekida za razdvajanje zvukova na vratima i na taj nain ukloni svu spolja nju bu ku. Privatnost? Znai, lo e vesti. Ona podi e pogled prema Burzmaliju. Bio je to onizak, vitak momak sa izraz ito trouglastim licem koje se su avalo u ko atu bradu. Plava kosa prekrivala mu je elo . Njegove iroko razmaknute zelene oi bile su budne i oprezne. inilo se da je suvi e m lad za odgovornosti koje sa sobom nosi mesto ba ara, ali Teg je kod Arbeloua bio j o mlai. Prokletstvo, starimo. Ona primora sebe da se opusti i prihvati injenicu da je Teg obuio ovog oveka i da mu je potpuno verovao. "Saop ti mi lo e vesti", ree Taraza. Burzmali proisti grlo. "Jo nema nikakvog znaka od ba ara i njegove dru ine na Gamuu, Vrhovna majko." Glas mu je bio dubok, mu ki. A to nije ono najgore, pomisli Tarata. Na Burzmaliju je jasno uoavala zna ke nervoze. "Hajde, da ujem sve", naredi ona. "Oigledno si zavr io sa pretra ivanjem ru evin a Tvrave." "Nema pre ivelih", ree on. "Napadai su zbrisani." "Tleilaksi." "Verovatno."

"Nisi siguran?" "Napadai su koristili onaj novi iksijanski eksploziv, l2-Uri. Ja... ja mi slim da su ga upotrebili kako bi nas naveli na pogre an trag. Takoe, prona li smo meh anikim putem napravljene otrove za ispiranje mozga u vangijuinoj lobanji." " ta je sa Patrinom?" " vangijuin izve taj bio je taan. Razneo je sam sebe u tom brodu-mamcu. Ident ifikovali su ga prema ostacima dva prsta i jednog ouvanog oka. Od njega nije preo stao nijedan drugi dovoljno veliki deo koji bi se mogao ispitati." "Ali ti si sumnjiav! Da ujem za to!" " vangiju je ostavila poruku koju jedino mi mo emo proitati." "Trajni znaci na name taju?" "Da, Vrhovna majko, i..." "Znai, znala je da e biti napadnuta i imala je vremena da ostavi poruku. V idela sam tvoj prethodni izve taj o pusto enju koje je ostalo posle napada." "Bio je brz i zaista nezadr iv. Napadai se nisu trudili da povedu zarobljen ike." " ta je rekla?" "Kurve." Taraza poku a da se odupre oku, mada je oekivala da uje tu re. Napor koji je u lo ila da bi ostala mirna gotovo da je iscrpeo svu njenu snagu. Ovo je bilo veoma lo e. Taraza dozvoli sebi jedan duboki uzdah. vangijuina opozicija ustrajala je do kraja. Ali, onda, naslutiv i nesreu, donela je pravilnu odluku. Znajui da e umreti i da joj se pre toga nee ukazati prilika da nekoj drugoj asnoj majci prenese ivote iz svojih seanja, ponovo se odluila na najdublju odanost. Ako nisi u stanju ni ta drug o da uini , naoru aj znanjem svoje sestre i izigraj neprijatelja. Znai, Uva ene Nalo nice su stupile u akciju! "Priaj mi o tvojoj potrazi za golom", naredi Taraza. "Nismo bili prvi koji su preduzeli potragu u toj oblasti, Vrhovna majko. Nai li smo na dosta naknadno spaljenog drvea, stenja i ipra ja." "To je onda bio ne-brod?" "Tragovi ne-broda." Taraza klimnu samoj sebi. Nema poruka stare pouzdanosti? "Koliko pa ljivo si ispitao tu oblast?" "Nadletao sam je na rutinskom proputovanju iz jednog u drugo mesto." Taraza dade znak Burzmaliju da sedne na stolicu blizu podno ja njenog polj skog kreveta. "Sedi i opusti se. elim da za mene obavi neka nagaanja." Burzmali se pa ljivo spusti na stolicu. "Nagaanja?" "Ti si mu bio najomiljeniji uenik. elim da zamisli kako si ti Miles Teg. Zn a da mora izvesti golu iz Tvrave. Nikome oko sebe ne veruje u potpunosti, ak ni Lusil i. ta e uiniti?" "Ne to neoekivano, razume se." "Razume se." Burzmali protrlja svoju iljatu bradu. Posle kraeg utanja, on dodade: "Veruj em Patrinu. Potpuno mu verujem." "U redu, ti i Patrin. ta ini ?" "Patrin je roen na Gamuu." "I sama sam o tome razmi ljala", ree ona. Burzmali se zagleda u pod pred sobom. "Patrin i ja emo napraviti plan za sluaj nu de pre no to se i uka e potreba za njim. Uvek se pripremim za re avanje jednog problema na vi e naina." "Vrlo dobro. A sada - plan. ta ini ?" "Za to se Patrin ubio?" zapita Burzmali. "Siguran si da je upravo to uinio? " "Videli ste izve taje. vangiju i nekolicina drugih bili su u to ubeeni. Sla em se sa njima. Patrin je bio dovoljno odan da uini to za svoga ba ara." "Za tebe! Ti si sada Miles Teg. Kakav plan ste ti i Patrin skovali?" "Ja ne bih namerno poslao Patrina u sigurnu smrt." "Sem u sluaju?" "Patrin je to uradio na svoju ruku. Mogue, ako je plan potekao od njega, a ne od... mene. Mo da je to uinio kako bi me za titio, kako bi se obezbedio da niko

nee otkriti plan." "Kako je Patrin uop te mogao da doe do ne-broda bez na eg znanja?" "Patrin je bio domorodac sa Gamua. Njegova porodica potie jo iz dana Giede I." Taraza zatvori oi i okrete glavu od Burzmalija. Znai i Burzmali je sledio iste nagove tajne tragove koje je i ona ispitivala umom. Poznato nam je Patrinovo poreklo. ta je znailo to povezivanje sa Gamuom? Njen um odbi da razmi lja. Eto do ega dolazi kada dozvoli da se toliko premori! Ona jo jednom pogleda u Burzmalija. "Da li je Patrin prona ao nain da stupi u vezu sa porodicom i starim prijat eljima?" "Ispitali smo svaku vezu koju smo bili u stanju da pronaemo." "Osloni se na to; niste ih sve sledili." Burzmali sle e ramenima. "Razume se da nismo. Nisam igrao na tu pretpostav ku." Taraza duboko uzdahnu. "Vrati se na Gamu. Povedi sa sobom onoliku pomo ko liku na a slu ba sigurno mo e da odvoji. Reci Belondi da sam ja tako naredila. Mora uba citi agente u sve vidove ivota. Pronai koga je sve Patrin poznavao. ta je sa pre ivel im lanovima njegove porodice? Prijateljima? I eprkaj ih." "To e uzburkati duhove, bez obzira na to koliko pa ljivi da budemo. I drugi e saznati." "Tu nema pomoi. Burzmali!" Ve je bio na nogama. "Da, Vrhovna majko?" " to se tie ostalih tragaa: mora biti stalno ispred njih." "Smem li da upotrebim esnafskog navigatora?" "Ne!" "Kako onda..." "Burzmali, ta ako su Miles, Lusila i na gola jo na Gamuu?" "Ve sam vam rekao da ne prihvatam ideju prema kojoj su napustili planetu u ne-brodu!" Nastade jedna podu a pauza tokom koje je Taraza prouavala oveka koji je staj ao u podno ju njenog poljskog kreveta. Obuio ga je Miles Teg. Bio je ba arov najomilj eniji uenik. ta je to Burzmalijev izve bani nagon nagove tavao? Ona tihim glasom pro aputa: "Da?" "Gamu je bila Gieda I, harkonensko leglo." " ta ti to kazuje?" "Oni su bili bogati, Vrhovna majko. Veoma bogati." "Pa?" "Dovoljno bogati da tajno postave neku ne-odaju... ak mo da i neku veliku n e-kuglu." "O tome ne postoje nikakvi zapisi! Iks nije nikad ak ni neodreeno nagovest io tako ne to. Oni nisu vr ili ispitivanja na Gamuu, od..." "Mito, kupovina preko posrednika, mnogobrojni prelasci iz ruke u ruku", ree Burzmali. "Vremena gladi bila su veoma nemirna, a prethodili su im milenijumi Tiraninove vladavine." "Za vreme kojih su Harkoneni dr ali pognute glave ili ih gubili. Ipak, pri znajem da je tako ne to mogue." "Zapisi su mo da izgubljeni", nagovesti Burzmali. "Mi ih nismo izgubili, a nisu to uinile ni ostale vladavine koje su se od r ale. ta nagove tava ovaj tok nagaanja?" "Patrina." "Ahhhh." On stade brzo da govori: "Da je ikada ne to slino otkriveno, jedan domoroda c sa Gamua mogao bi to znati." "Koliko ljudi bi to moglo znati? Misli da bi bili u stanju da sauvaju jedn u takvu tajnu... Da! Shvatam ta misli . Ako je to bila tajna Patrinove porodice..." "Nisam se usudio nikome od njih da postavim neko pitanje u vezi s tim." "Razume se da ne! Gde bi mogao da traga ... a da ne pobudi ..." "Tamo na planini gde su naeni tragovi ne-broda." "To znai da e morati lino tamo da ode !" " to je veoma te ko sakriti od uhoda", slo i se on. "Sem ako ne poem sa malom p

ratnjom i tobo e sa drugim ciljem." "Kakvim drugim ciljem?" "Da postavim nadgrobnu plou u znak seanja na mog starog ba ara."

"Dajui na taj nain svima do znanja kako smatramo da je mrtav? Tako je!" "Ve ste zatra ili od Tleilaksa da naprave zamenu za na eg golu." "To je bila puka predostro nost i nije u vezi sa... Burzmali, ovo je krajn je opasno. Sumnjam da mo emo zavesti onu vrstu ljudi koja e vas posmatrati na Gamuu ." "Moja tuga i tuga ljudi koje u povesti sa sobom bie dramatina i uverljiva." "Ono to je uverljivo nije nu no i ubedljivo za pa ljivog posmatraa." "Zar ne verujete u moju odanost i odanost ljudi koje u povesti sa sobom?" Taraza napui usne dok je razmi ljala. Podsetila je samu sebe da je pouzdana odanost ne to to su nauili da podstiu ugledajui se na atreidsko ustrojstvo. Nain na k ji da stvaraju krajnje po rtvovane ljude. Burzmali i Teg predstavljali su divne pr imere. "Moglo bi da uspe", slo i se Taraza. Zurila je umujui u Burzmalija. Tegov n ajomiljeniji uenik bi mogao biti u pravu! "Idem", ree Burzmali. Zatim se okrete i poe. "Samo trenutak", ree Taraza. Burzmali se okrete. "Zasitiete se sherom, svi vi. A ako vas uhvate Liceig rai - ovi novi - morate spaliti vlastite glave ili ih potpuno razmrskati. Preduzm i sve neophodne mere opreza." Iznenadno otre njenje koje se ogledalo na Burzmalijevom licu umiri Tarazu. Za trenutak se ponosio sobom. Dobro je to mu je ponos splasnuo. Nema potrebe da bude nesmotren. 28. Ve dugo znamo da se na predmete koje isku avamo ulom dodira mo e uticati izbor om - kako svesnim tako i nesvesnim. To je dokazana injenica, koja ne zahteva od n as da verujemo kako se neka sila u nama pru a napolje i dodiruje vaseljenu. Poruuje m da postoji pouna veza izmeu uverenja i onoga to smatramo da je 'stvarno'. Svi na i sudovi optereeni su te kim teretom predakih uverenja kojima smo mi iz Bene Geserita podlo niji od ostalih. Nije dovoljno to smo toga svesni i to se toga uvamo. Uvek mora mo obraati pa nju na alternativna tumaenja. Vrhovna majka Taraza: rasprava u Veu "Bog e nam ovde suditi", likovao je Vaf. inio je to u najnepredvidljivijim trenucima za sve vreme ove duge vo nje kr oz pustinju. eana kao da to nije primeivala, ali Vafov glas i primedbe poeli su da umaraju Odrade. Sunce Rakisa ve je bilo nisko na zapadu, ali crv koji ih je nosio nije po kazivao znake umora dok je jezdio preko drevnog Sarera prema ostacima nasipa Tir aninovog zida-prepreke. Za to u ovom pravcu? pitala se Odrade. Nijedan odgovor nije je zadovoljavao. Fanatizam i obnovljena opasnost ko ja im je pretila od Vafa zahtevali su, dodu e, trenutni odgovor. Ona se priseti na peva erijata za koji je znala da ga je zaneo. "Neka bog presudi, a ne ljudi." Vaf se naljuti zbog podrugljivog tona njenog glasa. On pogleda prema obz orju ispred njih, a zatim navi e ka 'topterima koji su ih pratili u stopu. "Ljudi moraju da obavljaju posao umesto boga", promrmlja on. Odrade ni te ne odgovori. Vaf je bio zaveden u svojim sumnjama i sada e se pitati da li su te benegeseritske ve tice odista delile Veliko uverenje? Njene misli ponovo uroni e u pitanja bez odgovora, preturajui po svemu to je znala o crvima Rakisa. Lina seanja i Druga seanja istakla su jednu sliku. Mogla je sebi da doara odevene Slobodnjake na crvima koji su bili ak i vei od ovoga; svaki

jaha naginjao se unazad oslanjajui se o jednu dugaku motku sa kukom na kraju koja s e zabadala u prstenove crva kao to njene ruke sada ste u ovaj prsten. Na obrazima j e oseala vetar, a oko nogu joj se obavijala odora. Ovo jahanje sjedini se sa svim ostalim u jednu dugu prisnost. Pro lo je mnogo vremena od kad je jedan Atreid jahao na ovaj nain. Da li se klju za njihovo odredi te nalazio u Dar-es-Balatu? Kako bi to bilo mogue? Bilo je tako toplo, a njen um je istra ivao budue dogaaje koji su mogli da se dogode tokom ove pustolovine u pustinji. Nije bila dovoljno na oprezu. Kao i sve ostale zajednice na Rakisu, i Dar-es-Balat se povlaio iz svojih predgraa tokom ege ranog popodneva. Odrade se priseti koliko ju je uljalo njeno no vo pustinjsko odelo dok je ekala u senci zgrada blizu zapadnih granica Dar-es-Bal ata. ekala je da odvojene pratnje dovedu eanu i Vafa iz osiguranih zgrada gde ih j e Odrade smestila. Kako je samo bila izazovna meta! Trebalo je da se uvere u stvarnu pokorn ost Rakisa. Pretnje Bene Geserita namerno su kasnile. " ejtan voli toplotu", iznenada ree eana. itelji Rakisa sklanjali su se od ege, ali to je bilo doba kada su crvi izl azili. Da li je mo da to predstavljalo znaajnu injenicu, koja je otkrivala razlog zb og koga ih je ovaj crv nosio u odreenom pravcu? Moj um poskakuje unaokolo poput deje lopte! ta li je znailo to to su se itelji Rakisa krili od sunca dok su mali Tleilak s, jedna asna majka i jedna divlja devojica jurili preko pustinje na leima crva? To je bilo drevno ustrojstvo na Rakisu. U njemu nije bilo nieg iznenaujueg. Dodu e, dre vni Slobodnjaci bili su uglavnom monici. Njihovi moderni naslednici vi e su zavisil i od zaklona koji ih je titio od najjaeg sunca. Kako su se samo sve tenici oseali sigurnim iza svojih stra arskih jaraka! Svaki stanovnik gradskog sredi ta ne Rakisu znao je da se tamo napolju nal azi kanat koji je bio skrenut kako bi napajao uske kanale ije se isparavanje pono vo hvatalo u zamke za vetrove. " tite nas na e molitve", govorili su, ali su dobro znali ta ih je titilo. "Njegovo sveto prisustvo vieno je u pustinji." Sveti crv. Podeljeni bog. Odrade spusti pogled na prstenove crva ispred sebe. I evo ga, tu je! Ona pomisli na sve tenike koji su se nalazili meu posmatraima u 'topterima i znad njih. Kako su samo voleli druge da uhode! Oseala je kako je posmatraju s lea u Dar-es-Balatu, dok je oekivala eanu i Vafa da se pojave. Oi iza visokih re etaka sa krivenih balkona. Oi koje zure kroz uske prozore u debelim zidovima. Oi skrivene i za plaz-ogledala ili oi koje posmatraju iz senki. Odrade je primoravala sebe da ne obraa pa nju na opasnosti dok je pratila p rotok vremena pomou kretanja linija senki na zidu iznad nje: bio je to pouzdan sa t u ovoj zemlji gde je malo ko merio vreme drugaije do koristei se suncem. Napetost je rasla, pojaana potrebom da izgleda bezbri na. Hoe li napasti? Hoe li se usuditi da to uine kada znaju da je preduzela vlastite mere opreza? Kako s u samo sve tenici bili ljuti to su morali da se pridru e Tleilaksima u ovom tajnom tr ijumviratu! Njenim asnim majkama, sve tenicama iz Tvrave, nije se dopalo ovo opasno ujedanje sve tenika. "Dopusti da jedna od nas bude mamac!" Odrade je bila nepokolebljiva: "Ne bi poverovali. Sumnja bi ih dr ala na o dstojanju. Pored toga, sigurno e poslati Albertusa." I tako je Odrade sada ekala u dvori tu Dar-es-Balata, zaklonjena zelenilom u udubljenju gde je stajala, gledajui navi e u liniju sunca koja se popela est sprat ova u visinu - pored ipkastih ograda na nivou svakog balkona: zelene biljke, svet locrveni, narand asti i plavi cvetovi i trougao srebrnastog neba iznad tih naslaga . I skrivene oi. Kretanje kod irokih ulinih vrata s njene desne strane! U dvori tu se pojavi jedno jedino stvorenje u sve tenikoj zlatno-purpurno-beloj odori. Prouavala ga je tr a ei znake koji bi joj potvrdili da je mo da jo jedan od Tleilaksa Liceigraa pro irio nj hov uticaj, preobraziv i se u Albertusa. Ovo pred njom bio je ovek, sve tenik koga je

poznavala: Albertus, stare ina Dar-es-Balata. Kao to smo i oekivale. Albertus se kroz iroki atrijum i preko dvori ta pribli avao sa vidljivim dost ojanstvom. Da li su se u njegovom dr anju nazirali opasni predznaci? Hoe li dati zn ak svojim ubicama? Ona okrznu pogledom nizove balkona: mala treperava kretanja n a vi im nivoima. Sve tenik koji se pribli avao nije bio sam. Nisam ni ja! Albertus se zaustavio na dva koraka od Odrade i podigao pogled prema njo j sa mesta koje mu je pre toga zaokupljalo pa nju - sa zamr enih zlatnih i purpurnih crte a poploanog poda dvori ta. Ima krhke kosti, pomisli Odrade. Niim nije pokazala da ga je prepoznala. Albertus je bio jedan od onih koj i su znali da je glavni sve tenik zamenjen preobra enim Liceigraem. Albertus proisti grlo i drhtavo udahnu. Krhke kosti! Krhko telo! Iako je ta misao zabavljala Odrade, ona nije umanjila njenu zabrinutost. asne majke uvek primete takve stvari. Tra e tragove uzgajanja. Ako je i vr eno ikakv o odabiranje u Albertusovoj lozi, izvedeno je sa dosta pogre aka, elemenata koje e Sestrinstvo nastojati da ispravi kod njegovih naslednika ako se ikad poka e da je vredan uzgajanja. Razume se, to e biti razmotreno. Albertus se uzdigao na moan pol o aj i to je postigao tiho ali bez zastoja, tako da mora biti odlueno da li u njemu postoji vredan genetski materijal. Dodu e, Albertus je stekao bedno obrazovanje. Akilota prve godine bila bi u stanju da s njim izie na kraj. Uslovljavanje meu sve t enstvom Rakisa bilo se poprilino izrodilo od dana starih Ribogovornica. " ta e ti ovde?" upita Odrade, glasom koji se mogao protumaiti i kao optu ba i kao pitanje. Albertus uzdrhta. "Donosim vam poruku od va ih ljudi, asna majko." "Da je ujem!" "Do lo je do malog zastoja, ne to u vezi sa putem koji je bio poznat suvi e ve likom broju ljudi." To je bar bila pria koju su se dogovorile da serviraju sve tenicima. Ali sa Albnertusovog lica mogle su se proitati jo neke stvari. Tajne njemu poverene nisu bile pohranjene na sigurno mesto. "Gotovo da alim to nisam naredila da te ubiju", ree Odrade. Albertus se povue za cela dva koraka. Pogled mu je postao isprazan kao da je umro upravo tu, njoj naoigled. Prepoznala je tu reakciju. Albertus je dosegao pravo stanje otkrovenja, u kom strah ste e mo nice. Znao je da ova u asna asna majka O drade mo e da ga osudi na smrt tek tako ili da ga ubije sopstvenim rukama. Ni ta to k a e ili uini nee izmai njenom u asnom pomnom ispitivanju. "Razmi ljao si da li da me ubije i uni ti na u Tvravu u Kinu", optu i ga Odrade. Albertus se divlje tresao. "emu optu be, asna majko?" U glasu mu se naziralo jadikovanje koje ga je odavalo. "Ne poku avaj da porie ", uzviknu ona. "Pitam se koliko je jo osoba osim mene shvatilo da te mo e lako itati? Ti bi trebalo da bude uvar tajni. A ne da hoda unaokol o sa svim na im tajnama ispisanim na licu!" Albertus pade na kolena. Ona za asak pomisli da e poeti da puzi. "Poslali su me va i ljudi!" "A ti si bio presrean to e doi kako bi odluio da li postoji mogunost da me u e ." "Za to bismo mi..." "Ti ina! Ne dopada vam se to mi nadziremo eanu. Bojite se Tleilaksa. Stvari su izmakle iz va ih sve tenikih ruku i pokrenuti su dogaaji koji vas u asavaju." "asna majko! ta da radimo? ta da radimo?" "Slu aete nas! I vi e od toga, slu aete eanu! Pla ite se na e dana nje pustolovi stvari treba da se bojite." Ona zatrese tobo e obeshrabreno glavom, svesna kakav je sve ovo utisak ost avilo na jadnog Albertusa. On se pogrbi pod te inom njene ljutnje. "Na noge!" naredi ona. "I ne zaboravi da si sve tenik i da se od tebe tra i da govori istinu!" Albertus se spotiui uspravi i dalje dr ei pognutu glavu. Mogla je da vidi kak

o mu telo odgovara na donetu odluku da se mane izgovora. Kakvo je to samo suenje moralo da bude za njega! Pokoran prema asnoj majci koja mu je oigledno itala misli, sada je morao da bude pokoran i prema svojoj religiji. Mora da se suoi sa krajnj im paradoksom svih religija: Bog zna! "Nemoj ni ta kriti od mene, od eane i boga", ree Odrade. "Oprosti mi, asna majko." "Da ti oprostim? Nije u mojoj moi da pra tam, niti bi to trebalo da tra i od m ene. Ti si sve tenik!" On podi e pogled prema Odradinom licu. Paradoks ga je konano u potpunosti skrhao. Bog je ovde sigurno bio prisut an! 192og je obino bio daleko i suoenja su se mogla odgaati. Sutra je novi dan ivota . Svakako da jeste. ovek ga mo e prihvatiti ako sebi dopusti nekoliko malih grehova , mo da la ili dve. Samo za sada. Mo da i jedan veliki greh, ako su isku enja bila veli ka. Bogovi bi trebalo da imaju vi e razumevanja za velike gre nike. Ostalo bi vremen a za iskupljivanje. Odrade je zurila u Albertusa analizirajuim okom Misionarie Protektive. Ahh, Albertuse, pomisli ona. Nai ao si na ljudsko bie koje zna sve o stvari ma za koje si verovao da su tajne to ih deli sa svojim bogom. Za Albertusa se njegovo sada nje stanje nije mnogo razlikovalko od smrti i one krajnje pokornosti u odnosu na konani sud njegovog boga. To je sigurno preds tavljalo dobar opis nesvesnog naina na koji je Albertus dozvolio da se njegova mo volje sada izdrobi. Svi njegovi religijski strahovi bili su dozvani u seanje i us mereni prema jednoj asnoj majci. Svojim najsuvljim glasom, ak se ni ne poslu iv i Glasom, Odrade ree: " elim da s e ova farsa smesta okona." Albertus poku a da proguta knedlu. Znao je da ne sme lagati. Mo da je poznav ao daleke mogunosti laganja, ali to bi bilo beskorisno. On pokorno podi e pogled pr ema Odradinom elu na kome je ivica kape njenog pustinjskog odela bila vrsto navuena preko obrva. On prozbori glasom tek ne to ujnijim od apata: "asna majko, oseamo se kao rtve. Vi i Tleilaks idete u pustinju sa na om eanom . Oboje ete od nje uiti, a..." Ramena mu se opusti e. "Za to vodite Tleilaksa?" "Tako eana eli", slaga Odrade. Albertus otvori usta, pa ih zatvori ne progovoriv i. Mogla je da vidi kako ga preplavljuje prihvatanje. "Vratie se svojima sa mojim upozorenjem", naredi Odrade. "Opstanak Rakisa i va eg sve tenstva zavisi samo od toga koliko me dobro budete slu ali. Neete nam ni na jmanje smetati! A to se tie detinjastih zavera koje ste kovali protiv nas - eana na m otkriva svaku va u ravu misao!" Tada je Albertus iznenadi. Zatresao je glavom i suvo se zakikotao. Odrad e je ve primetila da su mnogi od ovih sve tenika u ivali u propasti, ali nije pretpos tavljala da bi ih mogle zabavljati njihove vlastite pogre ke. "Smatram da je tvoj smeh plitak", ree ona. Albertus slegnu ramenima i delimino opet navue masku na lice. Odrade je vi dela nekoliko takvih maski kod njega. Fasade! Stavljao ih je u slojevima. A dale ko ispod sve te za tite nalazio se neko ko je mario, neko koga je ovde ogolela do krajnjih moguih granica. Ovi sve tenici znali su da se opasno izgube u op irnim obja nj enjima - dodu e samo kada ih salete gomilom pitanja. Moram izvui na povr inu onoga koji mari, pomisli Odrade. Ona ga presee kada je poeo da govori. "Dosta! Saekae da se vratim iz pustinje. Za sada si moj glasnik. Prenesi tan o moju poruku i bie nagraen onako kako nisi ni sanjao. Ako, pak, izneveri , bie ostavl en na milost i nemilost ejtanu!" Odrade je posmatrala Albertusa kako trkarajui napu ta dvori te pogrbljenih ram ena, glave isturene napred kao da nije mogao da doeka da ustima dosegne mesto sa koga e ga njegovi uti. Sve u svemu, pomisli ona, dobro je pro lo. Sraunati rizik, veoma opasan po nju lino. Bila je ubeena da su se na balkonima iznad nje nalazile ubice koje su eka le na Albertusov znak. A strah koji je sada poneo sa sobom odavde bio je ne to s im se Bene Geserit prisno upoznao kroz milenijume manipulacija. estoko zarazan, pop

ut neke po asti. Sestre uiteljice nazivale su to 'usmerenom histerijom'. Bila je us merena (upravljena je bilo tanije) u srce sve tenstva na Rakisu. Mogli su raunati s tim, naroito sada kada se u igru uvodi i pojaanje. Sve tenici e se predati. Sada se t rebalo pla iti svega nekolicine imunih jeretika. 29. Ovo je vaseljena koja nadahnjuje strahom: nema atoma, ve su svuda unaokol o talasi i kretanja. Ovde se odbacuje svako uverenje koje je prepreka za razumev anje. Odstranjuje se ak i samo razumevanje. Ova vaseljena se ne mo e videti, uti, ni ti otkriti na bilo koji nain pouzdanim moima opa anja. Ona je krajnja praznina gde s e ne mogu zadesiti nikakvi unapred sme teni ekrani za projektovanje oblika. Ovde p osedujete samo jednu svest - ekran tri mudraca: ma tu. Ovde se ui humanosti. Vi stv arate poredak, divne oblike i sisteme, uobliavate haos. 'Atreidski manifest', Arhive Bene Geserita

"Ono to radi suvi e je opasno", ree Teg. "Imam nareenje da te za titim i ojaam ipo to ne mogu dozvoliti da se ovo nastavi." Teg i Dankan stajali su u dugakom, drvetom oblo enom prolazu nadomak ve bali ta ne-kugle. Prema njihovoj proizvoljnoj satnici bilo je kasno popodne, i Lusila s e upravo besno udaljila posle jednog burnog sukoba. U poslednje vreme svaki susret izmeu Dankana i Lusile pretvarao se u bitk u. Upravo sada, stajala je kruto na vratima ve bali ta, ali tu njenu krutost neumitn o su ubla avale njene obline i zavodnike kretnje koje su vi e nego primeivali obojica mu karaca. "Prestani, Lusila!" naredi Dankan. Samo joj se po glasu dalo naslutiti koliko je ljuta: " ta misli , koliko dug o u jo da ekam kako bih izvr ila svoja nareenja?" "Dok mi ti ili neko drugi ne ka ete ono to ja..." "Taraza od tebe oekuje stvari koje nikome ovde nisu poznate!" napomenu Lu sila. Teg poku a da smiri situaciju: "Molim vas! Zar nije dovoljno to je Dankan s ve bolji u svojim ve tinama? Za nekoliko dana poeu da stra arim napolju. Mo emo..." "Mo e prestati da se me a u moje poslove, proklet da si!" odbrusi Lusila. Zati m se okrete i udalji. Kada je u tom trenutku primetio vrstu odlunost na Dankanovom licu, ne to mah nito poe da se kome a u njemu. Osetio je da ga pritiskuju potrebe koje im je nametn uo ovaj njihov izdvojeni polo aj. Njegov intelekt, taj velianstveno izo treni mentats ki ureaj, ovde je bio za tien od mentalnog mete a na koji se navikao napolju. Mislio j e da bi mu sve postalo jasno samo kada bi mogao da uti a svoj um i dovede ga u sta nje mirovanja. "Za to zadr ava dah, ba are?" Dankanov glas presee Tega. Morao je da upotrebi krajnju snagu volje kako bi povratio normalno disanje. Primao je oseanja svojih drugova u ne-kugli kao ose ku i tok koji su privremeno izdvojeni iz drugih sila. Druge sile. Mentatska svest mo e da se pona a kao idiot u prisustvu drugih sila koje se prostiru kroz vaseljenu. U vaseljeni mo da postoje ljudi iji su ivoti natopljeni sil ama koje on ne mo e ni da zamisli. Pred takvim silama on bi bio iverka koju nose d ivlje struje. Ko bi mogao da zaroni u jedan takav mete i izroni nedirnut? " ta bi Lusila mogla da uradi ako nastavim da joj se odupirem?" upita Dank an. "Da li je ikada upotrebila Glas u razgovoru s tobom?" upita Teg. Vlastit i glas izgledao mu je dalek. "Jednom." "Odoleo si?" Nejasno iznenaenje pritaji se negde u Tegu. "Tome me je nauio sam Pol Muad'Dib."

"U stanju je da te paralizuje i..." "Mislim da njena nareenja zabranjuju nasilje." " ta je nasilje, Dankane?" "Idem da se istu iram, ba are. Hoete li i vi?" "Za nekoliko minuta." Teg duboko udahnu, osetiv i da se nalazi na domak po tpune iscrpljenosti. Ovo poslepodne provedeno na ve bali tu i dogaaji posle toga potp uno su ga slomili. Gledao je Dankana kako se udaljava. Gde se nalazila Lusila? K akav je bio njen plan? Koliko dugo je mogla da eka? To je bilo sredi nje pitanje, a ne-kugla je na neobian nain nagla avala njihovu izolovanost iz vremena. Ponovo je iskusio tu oseku i tok koji su uticali na njihova tri ivota. Mo ram razgovarati sa Lusilom! Kuda je oti la! U biblioteku? Ne! Najpre moram ne to dru go da uradim. Lusila je sedela u odaji koju je izabrala za sebe. Bio je to mali prosto r sa kitnjastim krevetom umetnutim u zid. Istovremeno napadni i tanani zraci oko nje govorili su da je to bila odaja najomiljenije harkonenske hetere. Pastelno plavo sa naglascima tamnije plavog bacalo je senku na okolni enterijer. I pored baroknih rezbarija na krevetu, ni i i celokupnom upotrebljivom priboru, bila je u stanju da izbri e iz svesti ovu odaju kada bi se jednom u njoj opustila. Zavalila se u krevetu i zatvorila oi pred seksualno napadnim prilikama na tavanici ni e. Moram se pobrinuti za Tega. To se mora tako izvesti da ne izazove Tarazin bes niti da oslabi golu. T eg je u mnogo emu bio problem za sebe, naroito zbog naina na koji njegovi mentalni procesi mogu da uranjaju i izranjaju iz dubljih izvora bliskih pripadnicama Bene Geserita. Razume se, za to je kriva asna majka koja ga je rodila! Ne to se prenosi sa takve majke na takvo dete. Poelo je u utrobi i verovatn o nije prestalo ni kada su konano bili razdvojeni. Nikada nije pro ao sveobuhvatni preobra aj koji stvara izrode... ne, to ne. Ali on poseduje tanane i stvarne moi. O ni koje rode asne majke naue stvari koje drugi nisu u stanju da naue. Teg je tano znao kako je Lusila gledala na ljubav u svim njenim manifesta cijama. Videla mu je to na licu jo onda u njegovim odajama u Tvravi. "Proraunata ve t ica!" Mogao je slobodno da to i glasno izgovori. Ona se priseti da mu je tada podarila svoj dobroudni osmeh i nadmoni izraz . U ovim mislima oseala je da se krije izvesna prikrivena simatija za Tega. Negde u njoj, uprkos svim bri ljivim benegeseritskim uve bavanjima, postojale su pukotine u njenom oklopu. Uiteljice su je mnogo puta upozoravale na njih. "Da bi bila u stanju da podstakne pravu ljubav mora je oseati, ali samo izv esno vreme. Jednom je sasvim dovoljno!" Tegovo reagovanje u odnosu na Dankana Ajdaha mnogo je govorilo. Tega je i privlaio i odbijao njihov mladi tienik. Kao i mene. Mo da je pogre ila to nije zavela Tega. Tokom njenog seksualnog obrazovanja uili su je da crpi snagu iz polnog sn o aja, a ne da se gubi u njemu; njene uiteljice isticale su analize i istorijska po reenja od kojih su se mnoga nalazila u Drugim seanjima Vrhovne asne majke. Lusila usredsredi svoje misli na Tegovu mu kost. Dok je to radila mogla je da oseti da ena u njoj odgovara da njeno telo eli Tega uza se i da eli da dosegnu seksualni vrhunac - spremna za trenutak tajne. U Lusilinu svest uvue se blaga prijatnost. Ne orgazam. Ne nauna nalepnica! Bila je to prava benegeseritska uzreica: trenutak tajne, najvea specijalnost Utis kivaice. Ovaj koncept bio je potreban za uranjanje u benegeseritski kontinuitet. Nauila je da duboko veruje u dvojnost: nauno znanje pomou koga su ih vodile metrese za razmno avanje, ali u isto vreme, trenutak tajne koji je osujeivao celokupno zna nje. Istorija i nauka Bene Geserita tvde da sklonost ka raanju mora ostati nepovr atno zakopana u psihi. Ne mo e se ukloniti a da se ne uni ti vrsta. Sigurnosna mre a. Lusila prikupi oko sebe sve svoje seksualne snage, onako kako je to samo jedna Utiskivaica Bene Geserita u stanju da uini. Stala je da usredsreuje svoje mi sli na Dankana. Da, sada je ve verovatno pod tu em i razmi lja o veernjoj ve bi sa svojo

m uiteljicom asnom majkom. Uskoro u poi do svog uenika, pomisli ona. Moram da mu odr im va nu lekciju ili on nee biti potpuno pripremljen za Rakis. To su bila Tarazina uputstva. Dankan dospe u i u Lusilinih misli. To je bilo gotovo isto kao da ga je gle dala kako nag stoji ispod tu a. Kako malo toga on razume od onoga to treba da naui! Dankan je sedeo sam u kabini za oblaenje kod tu eva koji su bili pridodati ve bali tu. Bio je utonuo u duboku tugu. To je na stare rane dodalo bol koga se seao a koji ovo mlado telo nikada nije iskusilo. Neke stvari se nikada ne menjaju! Sestrinstvo je opet igralo svoje prast are igre. On pogleda uvis i unaokolo po ovom tamnom harkonenskom mestu. Po zidovim a i tavanici bile su izrezbarene arabeske, a u kockama na podu udni crte i. udovi ta i divna ljudska tela izme ana preko ve opisanih linija. Samo je tretpaj pa nje odvajao jedne od drugih. Dankan spusti pogled na svoje telo, koje su Tleilaksi i njihovi akslotl rezervoati stvorili za njega. Jo se s vremena na vreme udno oseao. U poslednjem tre nutku svoga ivota, pre no to je postao gola, bio je ovek sa mnogobrojnim iskustvima odrasle osobe - borio se sa gomilom Sardaukar ratnika, obezbeujui svom mladom voj vodi mogunost da pobegne. Njegov vojvoda! Pol tada nije bio mnogo stariji od ovog tela sada. Dodu e, bio je uslovljen onako kako su to Atreidi oduvek bili: odanost i ast iznad svega . Na isti nain su uslovili i mene, po to su me spasli od Harkonena.

Ne to u njemu nije bilo u stanju da zaboravi na taj drevni dug. Znao je ta je uzrok tome. Mogao je u op tim crtama da prika e proces kojim je to bilo uneto u n jega. Tu je i ostalo. Dankan baci pogled na poploani pod. Du blatobrana kabine nalazile su se pl oicama ispisane rei. Bio je to zapis koji je jedan njegov deo prepoznao kao drevnu stvar iz starih harkonenskih vremena, dok je drugi njegov deo u tome razabrao d obro poznati Galah. "ISTOA SLATKA ISTOA JASNA ISTOA PRAVA ISTOA" Drevni natpis ponavljao se oko perimetra odaje, kao da su same rei bile u stanju da stvore ne to to je prema Dankanovom seanju bilo strano Harkonenima. Iznad vrata koja su vodila do tu eva stajao je jo jedan natpis: "ISPOVEDI SRCE SVOJE I PRONAI ISTOU" Religijski savet u jednom harkonenskom utvrenju? Jesu li se Harkoneni izm enili u vekovima posle njegove smrti? Dankan te ko da je mogao u to da poveruje. V erovatno su graditelji smatrali da e ove rei biti prikladne. Osetio je, pre no to je uo, da je Lusila u la u prostoriju i da stoji iza nj ega. Dankan ustade i privrsti zatvarae na tunici uzetoj iz nulentropskih spremnika koju je podesio za sebe (ali tek po to je poskidao sa nje sva harkonenska obele ja! ). Ne okrenuv i se, on ree: " ta sad, Lusila?" Ona pogladi tkaninu tunike du njegove leve ruke. "Harkoneni su imali doba r ukus." Dankan tiho progovori: "Lusila, ako me ikada vi e takne bez mog odobrenja, poku au da te ubijem. Poku au to svim srcem, pa e ti vrlo verovatno morati da ubije me " Ona se povue. Zagledao joj se u oi: "Nisam vam ja nikakav pastuv za ve tice!" "Zar je to ono to misli da elimo od tebe?" "Niko mi nije rekao ta elite od mene, ali va i postupci su dovoljno jasni!" Stajao je odr avajui ravnote u na stopalima. Ona neprobuena stvar u njemu kome a la se i ubrzavala mu puls. Lusila ga je pa ljivo posmatrala. Neka je proklet taj Miles Teg! Nije oekiv ala ovoliki otpor. Nije trebalo sumnjati u Dankanovu iskrenost. Same rei vi e nisu

mogle da poslu e. Bio je imun na Glas. Istina. Preostalo joj je jo samo to oru je. "Dankane, ja ne znam tano ta Taraza eli od tebe na Rakisu. Mogu da nagaam, a li ta nagaanja ne moraju biti tana." "Nagaaj, onda." "Na Rakisu postoji jedna devojica, od nekih dvanaest-trinaest godina. Zov e se eana. Crvi Rakisa je slu aju. Sestrinstvo mora na naki nain da za sebe uskladi ti taj talenat." " ta bih ja mogao..." "Kada bih znala, veruj mi da bih ti to sada rekla." U njenom glasu prepoznao je iskrenost koja nije bila izazvana oajanjem. "Kakve veze ima s tim tvoj talenat?" upita on. "To samo Taraza i njene savetnice znaju." " ele ne to ime e mi vezati ruke, ne to od ega ne mogu da pobegnem!" Lusila je i sama ve do la do tog zakljuka, ali nije oekivala da e ga on tako b rzo nazreti. Dankanovo mladalako lice skrivalo je um koji je delao na naine koje o na jo nije dosegnula. Lusiline misli pristizale su jedna drugu. "Ko ovlada crvima mo e obnoviti staru religiju." Bio je to Tegov glas koji je dopro sa vrata iza Lusile. Nisam ga ula da se pribli ava! Ona se okrete. Teg je stajao tamo, a preko leve ruke nemarno je dr ao jedn u od drevnih harkonenskih laserskih pu aka ija je cev bila u nju uperena. "Samo elim da se obezbedim da e me saslu ati", ree on. "Od kada prislu kuje ?" Njegov izraz nije se izmenio pod njenim ljutitim pogledom. "Od trenutka kada si priznala da ne zna ta Taraza eli od Dankana", odvrati Teg. "Ne znam ni ja. Ali mogu da izvr im nekoliko mentatskih procena - ni ta pouzdan o, ali sve su veoma reite. Upozori me ako gre im." "U vezi s im?" On pogleda Dankana. "Jedna od stvari koje su ti bile nalo ene jeste da ga uini neodoljivim za veinu ena." Lusila poku a da sakrije svoju poti tenost. Taraza ju je upozorila da to to d u e krije od Tega. Uvidela je da to vi e nije bilo mogue. Teg ju je proitao koristei se prokletim sposobnostima koje je u njega usadila njegova prokleta majka! "Velika energija je sakupljena i usmerena na Rakis", nastavi Teg. On nep okolebljivo pogleda u Dankana. "Bez obzira na to ta su Tleilaksi pohranili u njem u, on u svojim genima nosi peat drevnog ljudskog roda. Je li to to je potrebno met resama rasploavanja?" "Prokleti benegeseritski pastuv!" ree Dankan. " ta namerava da uini s tim oru jem?" upita Lusila. Ona pokaza glavom prema drevnoj laserskoj pu ci u Tegovim rukama. "S ovim? Nisam je ak ni napunio." On spusti lasersku pu ku, a potom je odlo i u o ak pored sebe. "Milese Te e, bie ka njen!" za krguta Lusila. "To e morati da prieka", ree on. "Napolju se gotovo smrklo. Iza ao sam pod tit nikom ivota. Burzmali je bio ovde. Ostavio je znak kojim me obave tava da je proitao poruku koju sam urezao u drvee na nain kako to ine ivotinje." U Dankanovim oima pojavi se sjaj budnosti. " ta e preduzeti?" upita Lusila. "Ostavio sam nove znake, ugovoriv i sastanak. A sada svi idemo u bibliotek u. Prouiemo karte. Upamtiemo ih. Trebalo bi bar da znamo gde se nalazimo kada doe do be anja." Ona ga udostoji kratkim klimanjem glave. Dankan je samo deliem svesti primetio njen pokret. Um mu je ve odlutao nap red ka drevnoj opremi u harkonenskoj biblioteci. On je bio taj koji je pokazao i Lusili i Tegu kako pravilno da je koriste, prisetiv i se jedne drevne karte Giedi I iz vremena kada ne-kugla jo nije bila sagraena. Koristei u svojstvu vodia Dankanova seanja iz vremena pre no to je postao go la i njegovo savremeno poznavanje planete, Teg je poku ao da osavremeni kartu.

" umska stra arska postaja postala je 'Benegeseritska Tvrava'." "Jedan njen deo inio je harkonensku lovaku kuicu", ree Dankan. "Lovili su lj udsku divlja, uzgojenu u uslovima posebno za tu svrhu." Do Tegovog vremena nestalo je gradova. Neki su opstali ali su promenili imena. 'Isai', najbli a metropola, nosio je na izvornoj karti naziv 'Baronija'. Dankanove oi duboko uroni e u seanja. "Tamo su me muili." Kada je Teg iscrpeo sve to je znao o planeti, mnogo toga ostalo je kao ne poznato, ali esti su bili i benegeseritski zavojiti simboli koji su obele avali mes ta za koja su Tarazini ljudi rekli Tegu da mu mogu pru iti privremeno utoi te. Ta mesta je Teg eleo da upamti. Kada ih je poveo ka biblioteci, Teg ree: "Uni tiu kartu kada je budemo upamt ili. Nikada se ne zna ko mo e pronai ovo mesto i prouiti je." Lusila proe pored njega. "Ti o tome misli, Milese!" ree. Teg viknu za njom, povlaei se: "Mentat ti ka e da sam uinio ono to se od mene tra ilo." Ona odgovori, ne osvrnuv i se: "Kako je to logino!" 30.

Ova odaja rekonstrui e deli pustinje Dine. Pe ani guseniar pred vama potie iz v emena Atreida. Grupisani oko njega nalaze se, ako krenete u smeru kazaljke na sa tu, s va e leve strane, jedna mala etelica, laki jednopreg, primitivno postrojenje za preradu zaina i ostala pomona oprema. Na svakoj postaji istaknuto je obja njenje. Obratite pa nju na citat iznad ekrana: "JER ONI E ISPITATI MORSKA PROSTRANSTVA I B OGATSTVO PESKA." Ovaj drevni citat esto je ponavljao slavni Gurni Halek. Uputstva iz Muzeja u Dar-es-Balatu

Crv nije usporio svoje ustrajno kretanje do pred sam sumrak. Odrade je d o tada iscrpla sva svoja pitanja na koja jo nije dobila odgovore. Na koji nain je e ana upravljala crvima? Odrade je znala da e se njene sestre-uvarke, tamo gore u 't opterima koji su ih u stopu pratili, umoriti postavljajui sebi ta ista pitanja plus jo jedno. Za to Odrade ne prekine ovo jahanje? Mogle bi se ak upustiti u nagaanje: Ne tra i od nas da se ume amo jer bi to mo glo uznemiriti zver. Ne veruje da bismo uspele da ugrabimo njeno dru tvo sa njegov ih lea. Istina je bila mnogo jednostavnija: znati elja. i tavo kretanje crva moglo se uporediti sa talasanjem lae koja prkosi morima . Drugim reima, suvi kremeni mirisi pregrejanog peska ibali su ih no eni vetrom. Sad a se oko njih prostirala samo otvorena pustinja, kilometar za kilometrom nizale su se dine veliine lea nekog kita pravilno rasporeene kao talasi u okeanu. Vaf je utao ve du e vreme. Onako mali i uuren liio je na reprodukciju Odradin polo aja; pa nja mu je bila upravljena pravo napred, a lice bezizra ajno. Naje e je izjav jivao: "Bog uva vernike kada kucne sudnji as!" Odrade je u njemu videla potvrdu tvrdnje da dovoljno sna an fanatizam mo e t rajati vekovima. U ovom Tleilaksu pre iveli su Zensuni i stari Sufi. To je podseti na nekog smrtonosnog mikroba koji je tokom svih ovih milenijuma bio uspavan, eka jui na odgovarajueg domaina koji e pohranjivati njegovu zaraznost. ta e se zbiti sa onim to sam usadila u sve tenstvo Rakisa? upita se. Sveta ean a predstavljala je izvesnost. eana je sedela na jednom od prstenja svog ejtana, zadignute odore koja joj je pokrivala mr ave noge ispod kolena. Prsten je sa obe ruke stezala izmeu nogu. Ranije je rekla da ju je njena prva vo nja na crvu odvela pravo u grad Kin . Za to tamo? Da li ju je crv jednostavno odneo do njenih sunarodnika? Ovaj ispod njih sigurno je imao drugi cilj. Po to eanu nisu vi e ispitivali, Odrade joj je naredila da uti i uve bava dubotrans. Tako e se bar obezbediti da e i n ajmanju sitnicu ovog iskustva moi lako da dozovu iz njenog seanja. Ako je postojao

neki skriveni jezik izmeu eane i crva, otkrie to kasnije. Odrade se zagleda u obzorje. Ostaci osnove drevnog zida koji je opasivao Sarer nalazili su se na svega nekoliko kilometara ispred njih. Njihove dugake se nke pru ale su se preko dina, govorei Odrade da su ostaci bili vi i nego to je u prvi mah pretpostavljala. Sada je to ve bila jedna uni tena i izlomljena linija sa velik im gromadama rasutim du osnove. Tesnac u koji se Tiranin strmoglavio sa svog most a u Ajdahovu reku le ao je s njihove desne strane, bar tri kilometra van njihovog puta. Tamo sada nije proticala nikakva reka. Vaf se pokrenu pored nje. "Odazivam se pozivu tvom, bo e", ree on. "Ovaj ov de to se moli na svetom mestu je Vaf od Entija!" Odrade razroko pogleda prema njemu, ne pokrenuv i glavu. Entio? Njena Drug a seanja znala su za Entija, vou plemena iz velikog Zensuni lutanja, iz vremena pr e Dine. ta je ovo? Kakva to jo drevna seanja ovi Tleilaksi odr avaju u ivotu? eana prekide svoje utanje. " ejtan usporava." Ostaci drevnog zida prepreili su im put. Pomaljali su se najmanje pedeset metara iznad najvi ih dina. Crv je blago okrenuo nadesno i pro ao izmeu dve d inovske gromade koje su ih nadvisivale. Potom se zaustavio. Dugaka izbrazdana lea stala su paralelno sa jednim, uglavnom nedirnutim, delom osnove zida. eana se uspravi i pogleda u prepreku. "Kakvo je ovo mesto?" upita Vaf. Svojim glasom nadjaao je zvuk 'toptera k oji su im kru ili iznad glava. Odrade popusti svoj zamarajui stisak i stade da savija prste. Ostala je d a klei, dok je prouavala predeo oko njih. Senke koje su bacale ispreturane gromade izvlaile su o tre linije po gomilicama peska i manjem stenju. Gledano izbliza, sa rastojanja od nekih dvadesetak metara, u zidu su se videle napukline i rascepi, tamni otvori u drevnoj osnovi. Vaf je stajao i masirao ruke. "Za to smo dovedeni ovamo?" upita on. Glas mu je bio pomalo plaljiv. Crv se trgnu. " ejtan eli da siemo", objavi eana. Otkud ona to zna? upita se Odrade. Crvova kretnja nije ih naterala ak ni da se zanesu. Mogao je to da bude neki refleksni pokret, uslovljen dugim putovan jem. Ali eana se okrete licem prema osnovi drevnog zida, sede na zaobljeni deo crva i skliznu dole. U blagom unju pade na meki pesak. Odrade i Vaf pomeri e se napred i stado e da posmatraju eanu kako s mukom kor aa kroz pesak ka prednjem delu crva. Tamo se eana podboi i suoi sa razjapljenim usti ma. Skriveni plamenovi poigravali su na tom mladom licu narand astom svetlo u. " ejtane, za to smo do li ovamo?" upita eana. Crv se ponovo trgnu. " eli da vi siete s njega", doviknu eana. Vaf pogleda Odrade. "Ako ti je bog smrt namenio, On te dovede do mesta u miranja tvoga." Odrade mu uzvrati parafrazom napeva iz erijata: "Slu aj glasnika bo jeg u sve mu." Vaf uzdahnu. Na licu mu se jasno oitavala sumnja. Ali ipak se okrenu i pr vi sie s crva, skoiv i ne to pre Odrade. Krenu e eaninim primerom i nao e se ispred stv a. Odrade, ije je svako ulo bilo budno, usredsredi pogled na eanu. Ispred razjapljenih usta bilo je mnogo toplije. Poznata oporost melan a is puni vazduh oko njih. "Evo nas, bo e", ree Vaf. Odrade koja se ve prilino umorila od njegovog religijskog straha, pree pogl edom po predelu oko njih - razmrskanom stenju, erodiranoj prepreci koja se pru ala u tamno nebo, pesku koji se prelivao preko kamenja i laganom huktanju venih vatr i crva. Gde se mi to nalazimo? upita se Odrade. Po emu se ovo mesto razlikuje od drugih i za to ih je crv ovamo doveo? etiri 'toptera koji su ih pratili proo e u redu iznad njih. Zvuk krilnih ven tilatora i i tanje mlaznica istog asa prigu i e tutnjanje u unutra njosti crva. Da ih pozovem da se spuste? upita se Odrade. Za to je potreban samo jeda

n pokret uhu.

ake. Umesto toga ona podi e obe ruke dajui znak posmatraima da ostanu u vazd

Na pesku se sada oseala veernja sve ina. Odrade se strese i prilagodi svoj m etabolizam novim uslovima. Bila je ubeena da ih crv nee progutati dok je eana pored njih. eana okrete lea crvu. " eli da ostanemo ovde", ree ona. Kao da su njene rei predstavljale za njega naredbu, crv okrenu glavu od n jih i skliznu meu visoke, razbacane, d inovske gromade. Mogli su sasvim lepo da uju kako ubrzava nazad ka pustinji. Odrade se okrete licem prema osnovi drevnog zida. Uskoro e se nad njima n adviti tama, ali jo je bilo dovoljno svetlo, jer u pustinji sumrak dugo traje, ta ko da je postojala mogunost da ugledaju obja njenje za njihov dolazak ovamo. Jedna visoka pukotina u stenovitom zidu s njene desne strane uini joj se dobrom za ispi tivanje kao i bilo koje drugo mesto. Odvojiv i deo pa nje za zvuke koje je Vaf ispu ta o, Odrade stade da se penje peskovitim obronkom prema tamnom otvoru. eana ju je p ratila u stopu. "Majko, ta emo ovde?" Odrade zatrese glavom. ula je Vafa kako ih sledi. Pukotina koja se nalazila pravo ispred nje predstavljala je jednu senovi tu rupu koja je vodila u tamu. Odrade se zaustavi i zadr a eanu pored sebe. Proceni la je da je otvor otprilike metar irok i nekih etiri puta toliko visok. Ivice sten e bile su udno glatke, kao da ih je ljudska ruka izglaala. Pesak se gomilao u otvo ru. Svetlost zalazeeg sunca koja se odbijala od peska kupala je jednu stranu otvo ra u plimi zlata. Vaf prozbori iza njih: "Kakvo je ovo mesto?" "Ima mnogo starih peina", ree eana. "Slobodnjaci su u peinama skrivali zain." Ona duboko udahnu kroz nos. "Majko, osea li miris?" Odrade se slo i s njom da se na tom mestu vrlo jasno osea miris melan a. Vaf proe pored Odrade i stupi u pukotinu. Unutra se okrenu i zagleda navi e u zidove koji su se spajali pod pravim uglom iznad njega. Okrenut licem prema O drade i eani, on krenu natra ke dublje kroz otvor, pa nje upravljene na zidove. Odrad e i eana koraknu e bli e njemu. Uz iznenadno u tanje peska koji se presipa, Vaf im nesta de s vidika. Istog trenutka pesak oko Odrade i eane skliznu u pukotinu povukav i ih obe sa sobom. Odrade zgrabi eaninu ruku. "Majko!" zavika eana. Zvuk se odbi o nevidljive stenovite zidove dok su klizile niz jednu dugak u padinu od peska koji se presipao u zagonetnu tamu. Pesak ih zaustavi u konanoj plimi blagog kretanja. Odrade, u pesku do kolena, uspravi se i povue eanu za sobom na jednu vrstu povr inu. eana zausti ne to da ka e, ali Odrade ree: "Tiho! Slu aj!" S leve strane uo se neki rezak zvuk. "Vafe?" "Upao sam do struka." U glasu mu se oseao u as. Odrade sarkastino odvrati: "Mora da je bog tako hteo. Lagano se izvuci. I zgleda da nam se pod nogama nalazi stena. Samo polako! Nije nam potrebno jo jedno survavanje." Kada joj se oi priviko e na tamu, Odrade pogleda uz pe anu padinu niz koju su se survali. Otvor kroz koji su u li na ovo mesto predstavljao je udaljeni prorez t mastog zlatila daleko iznad njih. "Majko", pro apta eana. "Bojim se." "Izgovori litiju protiv straha", naredi Odrade. "I budi mirna. Na i prijat elji znaju da smo ovde. Pomoi e nam da se izvuemo napolje." "Bog nas je doveo na ovo mesto", ree Vaf. Odrade ni ta ne odgovori. Ona u ti ini napui usne i ispusti jedan prodoran zv i duk, oslu kujui eho. U i su joj govorile da se nalaze u nekoj velikoj prostoriji, sa niskim preprekama iza njih. Ona okrete lea prema uskoj pukotini i jo jednom zviznu . Niska prepreka nalazila se na oko stotinu metara udaljenosti. Odrade izvue svoju aku iz eanine. "Molim te, ostani ovde. Vafe?" "ujem 'toptere", ree on.

"Svi ih ujemo", odreza Odrade. "Spu taju se. Uskoro emo dobiti pomo. U meuvrem enu, ostani gde si i budi miran. Potrebna mi je ti ina." Zvi duui i oslu kujui eho, koraajui veoma pa ljivo, Odrade se probijala dublje mu. Njena ispru ena aka napipa uskoro neravnu povr inu neke stene. Ona krenu du nje. D opirala je otprilike do visine struka. Nije ni ta mogla da oseti iza nje. Eho njen ih zvi duka kaza joj da se pozadi nalazio manji, delimino zagraen prostor. Daleko iznad njih zau se jedan glas: "asna majko! Jeste li tamo?" Odrade se okrenu, sklopi ake oko usta i povika: "Nazad! Upali smo u dubok u peinu. Donesite osvetljenje i jedan dugaak konopac." Neka siu na udaljena prilika skloni se sa udaljenog otvora. Svetlost odozgo postajala je sve nerazgovetnija. Ona spusti ake sa usta i prozbori u tamu. " eana! Vafe! Poite prema meni, napravite otprilike deset koraka i stanite. " "Gde se mi to, majko, nalazimo?" upita eana. "Strpljenja, dete." Vaf se oglasi dubokim mrmljanjem. Odrade prepoznade drevne islamske rei. Molio je. Vaf je odustao od svojih poku aja da pred njom, sakrije svoje poreklo. D obro. Onaj koji veruje predstavljao je za nju posudu koju treba napuniti slatki im a Misionarie Protektive. U meuvremenu mogunosti koje im je pru alo ovo mesto na koje ih je crv doveo, uzbuivale su Odrade. S jednom akom polo enom na stenovitu prepreku ona stade da je ispituje, kreui se ulevo. Vrh je mestimino bio gladak. Cela prepreka bila je ugnuta prema unutra. Druga seanja ponudi e joj sasvim iznenada sliku: Bazen za sakupljanje! Ovo je bio slobodnjaki bazen za skladi tenje vode. Odrade duboko udahnu, tr agajui za vlagom. Vazduh je bio kremeno suv. Jarka svetlost iz pukotine stade da se spu ta razgonei tamu. Kroz otvor im se obrati glas koji Odrade prepoznade kao glas jedne od sestara. "Vidimo vas." Odrade se udalji od niske prepreke i okrenu se, zurei unaokolo. Vaf i eana stajali su udaljeni nekih ezdeset metara, razgledajui okolinu. Odaja je bila u ob liku nepravilnog kruga, nekih dve stotine metara u preniku. Stenovita kupola uzdi zala se visoko iznad njih. Ona ispita nisku prepreku pored sebe: da, bio je to s lobodnjaki bazen za sakupljanje. Mogla je da razabere malo stenovito ostrvo u sre di tu, na kome se mogao dr ati uhvaeni crv spreman da se prevali u vodu. Druga seanja dozva e za nju tu smrt u agoniji i previjanju iz koje je nastajao zainski otrov to j e u davnini pokretao slobodnjake orgije. Jedan niski luk uokviravao je jo veu tamu na udaljenoj strani bazena. Mogl a je da razazna slivnik kojim je dovoena voda iz zamki za vetar. Mora da pozadi p ostoji jo bazena za kupanje, itav jedan kompleks namenjen ouvanju vlage koja je pre dstavljala bogatstvo jednog drevnog plemena. Sada je znala ime ovog mesta. "Sie Tabr", pro apta Odrade. Te rei pokrenu e bujicu korisnih seanja. Ovo je bilo Stilgarovo mesto u vrem e Muad'Diba. Za to li nas je taj crv doveo u Sie Tabr? Jedan crv doneo je eanu u grad Kin. Mo da zato da i drugi saznaju za nju. ta je, onda, trebalo saznati o ovom mestu? Da li je u toj tami pozadi bilo ljudi? Odrade nije primala ulne nagove taje da u tom pravcu ima ivota. Njena sestra kod otvora prekide ove misli: "Morali smo da zatra imo da nam konopac donesu iz Dar-es-Balata! Ljudi iz muzeja ka u da je ovo verovatno Sie Tabr ! Mislili su da je uni ten!" "Spusti svetiljku tako da ga mogu istra iti", povika Odrade. "Sve tenici tra e da ovo mesto ostavimo nedirnuto!" "Spusti mi svetiljku!" bila je uporna Odrade. Uskoro se jedan taman predmet skotrlja niz pe anu padinu, povukav i za sobom gomilu peska. Odrade posla eanu da je brzo donese. Pritisak na prekida bio je dovo ljan da jedan svetao snop pone da probada tamni luni prolaz iza bazena za prikuplj anje. Da, tamo ima jo bazena. A pored njih nalazilo se usko stepeni te useeno u sten i. Stepenice su vodile navi e, zavijale i gubile se iz vidika. Odrade se sagnu i pro apta eani u uvo. "Pa ljivo posmatraj Vafa. Ako krene za nama, zovi me."

"Da, majko. Kuda emo?" "Moram pogledati ovo mesto. Ja sam ta koja je ovamo dovedena s nekim cil jem." Ona povisi glas i obrati se Vafu: "Vafe, molim te, saekaj konopac." "O emu ste to aputale?" upita on. "Za to moram da ekam? ta radite?" "Molila sam", ree Odrade. "Sada moram sama nastaviti ovo hodoa e." "Za to sama?" Ona odvrati na staroislamskom: "Tako je zapisano." To ga je zaustavilo! Odrade je krila sebi put brzim koracima ka kamenim stepenicama. eana, koja je hitala pored Odrede, ree: "Moramo ljudima rei za ovo mesto. S tare slobodnjake peine predstavljaju sigurno utoi te pred ejtanom." "Miruj, dete", ree Odrade. Ona usmeri svetlost navi e prema stepeni tu. Zavij alo je kroz stenu, skreui pri vrhu na desno pod o trim uglom. Odrade stade, oklevajui . Ponovo je osetila da je ne to upozorava na opasnost, kao i u poetku ove pustolovi ne, ali ovog puta oseanje je bilo mnogo jae. Predstavljalo je gotovo ne to opipljivo unutar nje same. ta se nalazi tamo gore? "Priekaj ovde, eana", ree Odrade. "Ne dozvoli Vafu da me prati." "Kako ja mogu da ga zaustavim?" eana uputi pogled pun straha unazad preko odaje do mesta na kome je Vaf stajao. "Reci mu da je bo ija volja da ne ide dalje. Reci to ovako..." Odrade se n agnu ka eani i ponovi te rei na Vafovom drevnom jeziku, a zatim: "Nemoj rei ni ta vi e. Ne sklanjaj mu se s puta i ponovi ih ako poku a da proe." eana je nemo oblikovala rei. Odrade vide da ih je upamtila. Devojica je bil a brza. "On te se pla i", ree Odrade. "Nee poku ati da ti nanese zlo." "Da, majko." eana se okrete, prekrsti ruke preko grudi i pogleda preko od aje u Vafa. Usmeriv i svetlost ispred sebe, Odrade se pope kamenim stepenicama. Sie Tab r. Kakvo si iznenaenje za nas ovde ostavio, stari crve? U jednom dugakom niskom prolazu na vrhu stepeni ta Odrade naie na prva pusti njska mumificirana tela. Bilo ih je pet, dva mu karca i tri ene, bez prepoznatljivi h znaka odee na njima. Bili su potpuno nagi i prepu teni suvom pustinjskom vazduhu radi ouvanja. Gubitak tenosti uslovio je da se ko a i meso vrsto priljube uz kosti. T ela su bila poreana du stene sa nogama pru enim preko prolaza. Odrade je morala da p reskae preko ovih stravinih prepreka. Svako telo obasjala je svetlo u iz lampe dok je prolazila pored njega. Sva su bila gotovo na isti nain probodena. Duboki rez no em protezao se odozdo nagore, ne to ispod luka prsne kosti. Ritualno ubijanje? Isu eno naborano meso bilo je strgnuto sa mesta uboda, ostaviv i za sobom ta mnu mrlju koja ih je obele avala. Odrade je znala da ova tela nisu poticala iz slo bodnjakih vremena. Slobodnjaki posmrtni destilatori pretvarali su tela u pepeo, ka ko bi iz njih povratili telesnu vodu. Odrade se probijala napred sa svojom svetiljkom i zastajkivala kako bi v idela gde se nalazi. Otkrie tela jo je vi e pojaalo njeno oseanje opasnosti. Trebalo j e da ponesem oru je. Ali to bi pobudilo Vafovu sumnju. Postojanost tog unutra njeg upozorenja nije se mogla izbei. Ova relikvija o d Sie Tabra bila je opasna. Snop njene lampe otkri jo jedno stepeni te na kraju prolaza. Odrade se opre zno kretala napred. Pri prvom koraku ona uputi ispitujui snop navi e. Plitke stepen ice. Samo malo vi e, nova stena - tamo gore nalazio se jedan iri prostor. Odrade se okrenu i uputi svetlost gore-dole po ovom prolazu. Stenoviti zidovi bili su pro a rani krhotinama i spaljenim mestima. Jo jednom uputi pogled uz stepeni te. ta se nalazi tamo gore? Oseanje opasnosti bilo je sada sna nije no ikada. Korak po korak, esto zastajkivanje. Odrade se penjala. Izbila je u jedan vei prolaz probijen kroz domorodaku stenu. Pozdravila su je nova tela. Ova su bila ostavljena u neredu, onako kako ih je smrt zatekla. Ponovo je ugledala mumifici rana tela bez odee. Le ala su razbacana du ovog ireg prolaza - bilo ih je dvadeset. K

rila je sebi put zaobilazei ih. Neka su bila probodena, kao i onih pet na ni em nivo u. Neka su bila rasporena, raskomadana, spaljena laserskim zracima. Jednom je bi la odrubljena glava i lobanja presvuena ko om le ala je uza zid prolaza poput lopte z aostale posle neke u asne igre. Ovaj novi prolaz protezao se pravo napred pored otvora koji su vodili u male odaje sa obe strane. U tim malim odajama nije ugledala ni ta vredno dok ih je obasjavala svetlo u iz svoje lampe: nekoliko razbacanih niti zainskog vlakna, male gomile rastopljene stene, mestimini rastopljeni mehurovi na podovima, zidovima i tavanicama. Kakvo li se nasilje ovde odigralo? U pojedinim prostorijama na podu mogle su se videti reite mrlje. Proliven a krv? U uglu jedne prostorije nalazila se gomilica smee odee. Otpaci iscepanih vl akana skupljali su se pod Odradinim stopalima. Bilo je pra ine. Posvuda je bilo pra ine. Oblaii pra ine podizali su se pod njen im stopalima dok je koraala. Prolaz se zavr avao kru nim otvorom koji se produ avao u jednu duboku izboinu. Ona uputi snop svetlosti ka drugom kraju izboine: jedna ogromna odaja, mnogo vea o d one ispod. Njena zakrivljena tavanica uzdizala se toliko visoko da je, znala j e to, sigurno zadirala u stenovitu osnovu velikog zida. iroke, plitke stepenice v odile su nani e sa izboine do poda odaje. Oklevajui, Odrade se spusti niz stepenice do poda. Svetiljkom je arala unaokolo. Bilo je prolaza koji su vodili iz velike o daje. Videla je da su neki zatvoreni kamenjem, kao i to da je pojedino kamenje b ilo i upano i ostavljeno razbacano po izboinama i prostranom podu. Odrade onju i vazduh. U njemu se nesumnjivo oseao miris melan a koji je preno sila pra ina to ju je ona podizala svojim stopalima. Opasnost je predstavljala neku vrstu svetionika. Morala je da sazna kuda e je taj svetionik odvesti. Dodu e, sada je znala gde se nalazi. Ovo je bila velika odaja za okupljanj e u Sie Tabru, mesto nebrojenih zainskih orgija Slobodnjaka i plemenskih zborova. Ovde je predsedavao Naib Stilgar. Gurni Halek je bio ovde. Gospa D esika. Pol Muad 'Dib. ani, Ganimina majka. Ovde je Muad'Dib obuavao svoje borce. Prvi Dankan Ajdah o je bio ovde... i prvi Ajdaho gola. Za to smo dovedeni ovamo? U emu se sastoji opasnost? Ovde je, upravo ovde! Mogla je da oseti. Tiranin je na ovom mestu sakrio zalihu zaina. Zapisi Bene Geserita ka u da je zaliha ispunjavala itavu ovu prostoriju sve do tavanice, kao i mnoge okolne pr olaze. Odrade se okretala, pratei pogledom snop svetiljke. Tamo preko puta nalaz ila se izboina Naiba. A tamo, malo uvuenija, kraljevska izboina na koju je polagao pravo Muad'Dib. A onde je luni prolaz kroz koji sam ja u la. Ona upravi svetlost ka podu, primeujui mesta na kojima su tragai izrovali i spalili stene u potrazi za preostalim delom Tiraninove neverovatne zalihe. Najv ei deo tog melan a uzele su Ribogovornice, jer je mesto na kome je bio sakriven pro na ao Ajdaho gola koji je bio nalo nik slavne Sione. Zapisi ka u da su kasniji tragai p rona li jo tajnih skrovi ta iza la nih zidova i podova. Postojalo je mnogo verodostojni h izve taja i potvrda za to u Drugim seanjima. U Vremenima gladi ovde je dolazilo d o estokih obrauna izmeu oajnih tragaa. To bi moglo da objasni ona tela. Mnogi su se b orili samo da dobiju mogunost da istra e Sie Tabr. Kao to su je nauili, Odrade poku a da opasnost koju je oseala upotrebi kao vo dia. Da li je tetno ispitivanje davnog nasilja jo prianjalo za ovo kamenje posle sv ih tih milenijuma? Meutim, njeno upozorenje nije se u tome sastojalo. Njeno upozo renje bilo je ne to trenutno. Odradino levo stopalo spusti se na neravno mesto na podu. Svetlost joj otkri jednu tamnu crtu u pra ini. Ona nogom razgrnu pra inu otkri v i neko slovo, a zatim celu re spaljenu pisanim slovima. Odrade najpre proita re u sebi, a zatim naglas. "Arafel." Znala je tu re. asne majke iz Tiraninovog vremena utisnule su je u svest B ene Geserita, pratei njene korene od najranijih izvora. "Arafel: oblak tame na kraju vaseljene."

Odrade oseti kako je sve jae ste e upozorenje na opasnost. Usredsredilo se sada na tu jednu re. "Tiraninov sveti sud" - tako su sve tenici nazivali tu re. "Oblak tame svet og suda!" Ona krenu pogledom du te rei, zurei u nju, te na njenom kraju primeti zavij utak koji se zavr avao strelicom. Zatim pogleda ka mestu na koje je strelica ukazi vala. Jo je neko primetio strelicu i zasekao izboinu ka kojoj je ona pokazivala. O drade ode do mesta gde je tragaev spaljiva ostavio na podu tamno udubljenje od ist opljene stene. Od izboine su se udaljavali potoii istopljenog kamena, kao prsti na a ci, a svaki prst je polazio iz jedne duboke rupe izdubljene u steni izboine. Pognuv i se, Odrade zaviri u svaku rupu, pri emu ih je i osvetljavala: ni ta. Iskusila je uzbuenje lovca na blago koje u sebi nosi strah upozorenja. Razmere b ogatstva koje je nekada bilo pohranjeno u ovoj odaji pokolebalo bi i samu ma tu. U najgorim danima starog doba, runi kofer pun zaina bio je dovoljan da se kupi plan eta. A Ribogovornice su spiskale to blago, izgubiv i ga u svaama, zbog pogubnih pro cena i na obine gluposti, suvi e baznaajne da bi ih istorija zabele ila. Bile su sretn e to su mogle da prihvate savez sa Istoka kada su Tleilaksi razbili njihov monopo l nad melan om. Da li su tragai sve prona li? Tiranin je bio velianstveno pametan. Arafel. Na kraju vaseljene. Da li je on to poslao poruku kroz eone dana njem Bene Geseritu? Tavanica iznad njene glave predstavljala je gotovo savr enu poluloptu. Zna la je da je njena namena bila da predstavlja nono nebo vieno sa ulaza u Sie Tabr. V e u vreme Lieta Kinesa, prvog ovda njeg planetologa, na toj tavanici vi e nije bilo p rvobitno iscrtanih zvezda; izgubile su se u siu nim kamenim krhotinama koje su otpa dale iz pukotina i u svakodnevnim lju tenjima izazvanim ivotom ispod kupole. Odrade poe u urbano da di e. Nikada jae nije oseala opasnost. U njoj je svetleo svetionik opasnosti! Brzo, ona se sitnim koracima uputi pravo na suprotnu stran u, od stepeni ta kojim je si la ovamo. Tamo se okrenu i pose e u svoj um za Drugim sean jima koja su mogla da joj opi u ovo mesto. Pristizala su lagano, probijajui se pore d oseanja propasti koje joj se ugnezdilo u srcu. Odrade smesti drevna seanja preko prizora koji se pru ao pred njom. Delii odbijenog sjaja! Druga seanja ih smesti e na njihova prava mesta: pokazivai zvezda na davno n estalom nebu, a tamo! Srebrnasto uti polukrug arakenskog sunca na obzorju. Prepozn ala ga je kao znak za smrkavanje. Dan Slobodnjaka poinjao je uvee. Arafel. Dr ei svetiljku uperenu u taj oznaiva zalaska sunca, ona se pope nazad uz ste penice i po izboini se uputi oko odaje tano do onog mesta koje je videla u Drugim seanjima. Ni ta nije preostalo od tog drevnog luka sunca. Tragai su izrovarili zid na mestu gde se on nalazio. Kameni mehurovi svet lucali su tamo gde je spaljiva pre ao preko zida. Nikakvi otvori nisu zadirali u pr vobitnu stenu. Prema stezanju koje je osetila u grudima Odrade je znala da balansira na ivici opasnog otkria. Svetionik ju je doveo dovde! Arafel... na kraju vaseljene. S one strane sunca na zalasku. Ona pree snopom levo i desno. S leve strane otvarao se jo jedan prolaz. Ka menje koje ga je zatvaralo le alo je razbacano po izboini. Dok joj je srce divlje u daralo Odrade skliznu kroz otvor i pronae jedan kratak hodnik koji je na kraju bi o zapu en istopljenim kamenom. S njene desne strane, tano iza mesta gde se nekada n alazio oznaiva zalaska sunca, ona pronae jednu malu prostoriju u kojoj je vazduh bi o ote ao od melan a. Odrade ue u prostoriju i ugleda jo znakova rovanja i paljenja po zidovima i tavanici. Ovde ju je oseanje opasnosti ve ti talo. Ona u sebi otpeva lita niju protiv straha, dok je snopom lampe prelazila preko prostorije. Mesto je bil o gotovo etvrtasto, sa ivicama dugakim otprilike dva metra. Tavanica se nalazila n a manje od pola metra iznad njene glave. Cimet joj se uvlaio u nozdrve. Ona kinu i dok je treptala ugleda jedno malo izbledelo mesto na podu pored praga.

Novi znaci drevnog traganja? Sagnuv i se gotovo do samog poda i dr ei svetiljku tako da baca snop pod o trim uglom na jednu stranu, ona shvati da je u prvi mah ugledala samo senku neega dub oko izradiranog u kamenu. Vei deo prekrivala je pra ina. Ona kleknu i ukloni pra inu. Bilo je to veoma tanano i veoma duboko urezano u stenu. Bilo ta da je predstavlj alo, namena mu je bila da potraje. Poslednja poruka neke izgubljene asne majke? O vo je bila poznata benegeseritska ve tina. Ona pritisnu svojim osetljivim vrhovima prstiju urezano mesto i stade da rekonstrui e njegov trag u svom umu. Odjednom shvati ta on predstavlja: re - ispisanu na drevnom akobsa jeziku 'Ovde'. To nije bilo neko obino 'ovde', koje bi oznaavalo neko obino mesto, ve nagla e no i sna no 'ovde' koje je govorilo: "Prona la si me!" Njeno srce koje je udaralo ka o ludo dade svemu jo jae znaenje. Odrade odlo i svetiljku na pod blizu desnog kolena i stade prstima da ispi tuje prag pored tog drevnog poziva. Obraeni kamen izgledao je na prvi pogled neta knut, ali njeni prsti otkri e jednu siu nu prazninu. Ona je pritisnu, uvrnu, okrenu, promeni ugao pritiska nekoliko puta, pa krenu iz poetka. Ni ta. Osloniv i se na pete, Odrade stade da prouava situaciju. "Ovde." Oseanje koje ju je upozoravalo na ne to jo vi e se pojaa. Mogla je da ga oseti kao pritisak koji joj je smetao pri disanju. Povukav i se malo, ona povue za sobom i svetiljku te le e na pod kako bi izbl iza mogla da ispita osnovu praga. Ovde! Da li bi mogla da postavi neko orue pored te rei i podigne prag. Ne... orue nije bilo naznaeno. Ova stvar mirisala je na Tir anina, a ne na neku asnu majku. Ona poku a da odgurne prag u stranu. Ni ta se ne pokr enu. Osetiv i napetost i opasnost pojaane razoarenjem, Odrade ustade i gurnu nogo m prag pored ugravirane rei. Prag se pokrenu! Ne to zastuga po pesku iznad njene gl ave. Odrade se skloni unazad, izbegavajui pesak koji stade u talasima da pada na pod ispred nje. Malu prostoriju ispuni potmula tutnjava. Kamenje joj je podrh tavalo ispod nogu. Pod se uru i ispred nje prema vratima, otvarajui prostor ispod v rata i zida. Odrade jo jednom bi primorana da krene napred, u nepoznato. Svetiljka joj ispade i njen snop nastavi da ara unaokolo. Ona ugleda humke tamnocrvenkaste boj e ispred sebe. Miris cimeta ispuni joj nozdrve. Pala je pored svetiljke na jednu meku humku melan a. Otvor kroz koji je up ala nalazio se van njenog doma aja, na nekih pet metara visine. Ona zgrabi svetilj ku. Uperiv i snop, ugleda iroko stepeni te useeno u stenu pored otvora. Ne to je bilo is pisano na proelju stepenika, ali ona je bila samo svesna toga da postoji izlaz. P rvobitna panika je splasnula, ali ju je oseanje opasnosti gotovo ostavilo bez dah a, uzev i pod svoje pokrete njenih grudnih mi ia. Ona uputi snop svetlosti nalevo i nadesno, po mestu na koje je upala. Bi la je to jedna dugaka soba koja se nalazila tano ispod prolaza kojim je do la iz vel ike odaje. itavom du inom bila je ispunjena melan om! Odrade pregleda tavanicu pod snopom svetlosti i vide za to nijedan traga ko ji je lupkao po podu prolaza nije otkrio ovu odaju. Izukr tani podupirai prenosili su svaki zvuk duboko u kamene zidove. Svakom ko bi gore lupkao vraao bi se samo o djek vrste stene. Odrade jo jednom baci pogled na melan oko sebe. ak i pri dana njim niskim cen ama, za ta su krivi rezervoari, znala je da stoji na pravom bogatstvu. Ova zaliha trebalo bi da meri mnogo dugih tona. Je li u tome opasnost? Unutra nje oseanje koje ju je na ne to upozoravalo i dalje je bilo sna no. Tira ninov melan nije predstavljao stvar koje je trebalo da se pla i. Trijumvirat e pravin o razdeliti ovu gomilu, i to e biti njen kraj. Jedan poen u planu sa golom. Ostala je neka druga opasnost. Nije mogla da izbegne upozorenje. Ona ponovo uputi snop preko nagomilanog melan a. Njenu pa nju privue deo zida iznad zaina. Jo rei! Opet na akobsa jeziku, ispisane pomou rezaa divnim pisanim slov

ma, stajala je jo jedna poruka: "NEKA ASNA MAJKA PROITAE MOJE REI!" Ne to ledeno uvue se u Odradinu utrobu. Ona krenu sa svetiljkom nadesno, or ui kroz carski otkup u melan u. Poruka se nastavljala: "VAMA OSTAVLJAM U NASLEDSTVO SVOJ STRAH I USAMLJENOST. VAS UVERAVAM DA E TELO I DU U BENE GESERITA SNAI ISTA SUDBINA KAO I SVA DRUGA TELA I SVE DRUGE DU E." Naredni pasus poruke nastavljao se desno od ovoga. Ona se probi kroz pre zasieni melan i zastade da ga proita. " TA PREDSTAVLJA OPSTANAK AKO NE OPSTANE U CELOSTI? POSTAVITE TO PITANJE B ENE TLEILAKSIMA. TA AKO VI E NE UJETE MUZIKU IVOTA? SEANJA NISU DOVOLJNA, SEM AKO VAS NE POZIVAJU KA UZVI ENIM CILJEVIMA!" Bilo je jo toga na uskom krajnjem zidu ove dugake odaje. Odrade se spotica la kroz melan , a zatim kleknu kako bi mogla da ita: "ZA TO VA E SESTRINSTVO NIJE SAGRADILO ZLATNU STAZU? BILA VAM JE POZNATA POT REBA ZA NJOM. VA A GRE KA JE OSUDILA MENE, BO ANSKOG CARA NA MILENIJUME LINOG OAJANJA." Rei 'bo anski car' nisu bile ispisane na akobsa jeziku, ve na islamskom, na k ome su otvoreno saop tavale smisao koji je savr eno jasno podrazumevao svakom onom k o je govorio taj jezik: "Va bog i va car, jer ste me vi takvim napravili." Odrade se kruto nasme i. To e Vafa naterati u religijsku pomamu! to dalje bu de oti ao, to e lak e biti uzdrmati njegovu sigurnost. Nije sumnjala u ispravnost Tiraninove optu be, kao ni u mogunost ostvarenja njegove pretpostavke da Sestrinstvo mo e skonati. Oseanje opasnosti nepogre ivo ju je dovelo na ovo mesto. Tu je, takoe, jo ne to bilo na delu. Crvi Rakisa jo su se kreta li po Tiraninovom drevnom taktu. Mo da on sniva svoj beskonani san, ali udovi ni ivot, po jedan biser u svakom crvu koji ga na to podsea, nastavlja se onako kako je to Tiranin predvideo. ta on ono u svoje vreme be e rekao Sestrinstvu? Ona prizva u seanje njegove rei: "Kada mene vi e ne bude, moraju me zvati ejtanom, carem Gehene. Toak se mora okretati i okretati du Zlatne staze." Da - na to je Taraza mislila. "Ali zar ne shvatate? Obini ljudi sa Rakisa zovu ga ejtanom ve vi e od hiljadu godina!" Znai Taraza je znala. Znala je, a da nikada nije videla ove rei. Shvatam tvoj plan, Taraza. Sada mi je jasan i teret straha koji si sve o ve godine nosila u sebi. Mogu osetiti svaki njegov deo onako kao i ti. Odrade je znala da je ovo oseanje upozorenja nee napustiti dok god bude iva , ili dok Sestrinstvo ne nestane, ili dok opasnost ne bude uklonjena. Odrade podi e svetiljku, ustade i poe da se probija kroz melan do irokog step eni ta koje je vodilo sa ovog mesta. Kod stepeni ta ustuknu. U svaki stepenik bile s u upisane nove rei. Drhtei, ona stade da ih ita od dna prema otvoru na vrhu. MOJE REI SU VA A PRO LOST, MOJA PITANJA SU JEDNOSTAVNA: S KIM STUPATE U SAVEZ? SA SAMO-POKLONICIMA TLEILAKSIMA? SA BIROKRATIJOM MOJIH RIBOGOVORNICA? SA ESNAFOM KOJI LUTA KOSMOSOM' SA HARKONENIMA KOJI PRINOSE KRVAVE RTVE? SA DOGMATSKIM ODLIVOM KOJI STE SAME STVORILE? KAKO ETE DOEKATI SVOJ KRAJ? KAO PUKO TAJNO DRU TVO? Odrade se pela prolazei pored pitanja i itajui ih po drugi put. Uzvi eni cilj ? Kako je to oduvek bila krhka stvar! I kako ga je samo lako izopaiti! Mo se nalaz ila tamo, uronjena u stotinu opasnosti. Sve je bilo obja njeno na zidovima i stepe nicama te odaje. Taraza je znala i bez obja njenja. Ono to je Tiranin hteo da ka e bi lo je: "Pridru ite mi se!" Kada se pojavila u maloj sobi po to je prona la jedan uzan ispust du koga je mogla da se prebaci do vrata, Odrade pogleda nani e ka blagu koje je prona la. Ona z

atrese glavom udei se Tarazinoj mudrosti. Znai, tako je Sestrinstvo moglo da skona. Tarazin plan bio je jasan, svi delovi su se uklapali. Ni ta nije bilo sigurno. Bog atstvo i mo, na kraju se sve svodilo na isto. Uzvi eni plan poeo je da se odvija i o n mora biti izveden do kraja, pa makar to bio i kraj Sestrinstva. Kako smo samo jadno orue izabrale! Devojicu koja eka u dubokoj odaji ispod pustinje, tu devojicu i golu koji s e priprema na Gamuu. Sada govorim tvojim jezikom, stari crve. To je jezik bez rei, ali poznata mi je njegova su tina. 31. Na i oevi jeli su manu u pustinji, Na usplamtelom mestu koje su pohodili vihorovi. Gospodaru, spasi nas te u asne zemlje! Spasi nas, oh-h-h-h, spasi nas Te suve i edne zemlje. Pesma Gurnija Haleka, Muzej u Dar-es-Balatu

Teg i Dankan, obojica te ko naoru ani, izroni e zajedno sa Lusilom iz ne-kugle u najhladnije doba noi. Zvezde su nad njihovim glavama podseale na glave ioda, a v azduh je bio potpuno miran dok ga oni nisu uskome ali. U Tegovim nozdrvama preovladavao je slabi miris ustajalog snega. Taj zad ah natapao je svaki udisaj, a kada bi ispu tali vazduh, debeli oblaii pare rasplinja vali su im se oko lica. Usled hladnoe Dankanu poe e u oima da se sakupljaju suze. Dok su se pripremal i da napuste ne-kuglu mnogo je mislio na starog Gurnija, Gurnija preko ijeg obraz a se protezala brazgotina od harkonenskog inkvajn bia. Dankan je mislio o tome ka ko bi mu sada dobro do li drugovi na koje bi se mogao osloniti. Lusili nije mnogo verovao, a Teg je bio star, star. Dankan je mogao da vidi Tegove oi kako svetluca ju pri svetlosti zvezda. Prebaciv i jednu te ku, drevnu lasersku pu ku preko levog ramena, Dankan zavue a ke duboko u d epove u potrazi za toplotom. Zaboravio je kako ova planeta mo e da bud e hladna. Lusili kao da nije smetala hladnoa, oigledno je crpla toplotu iz nekog o d svojih benegeseritskih trikova. Dok ju je posmatrao Dankan shvati da nikada nije mnogo verovao ve ticama, a k ni gospi D esiki. Bilo je lako misliti o njima kao o izdajnicama, li enim bilo kak ve odanosti sem prema vlastitom Sestrinstvu. Znale su tako mnogo prokletih triko va! Dodu e, Lusila je prestala da ga zavodi. Shvatila je da je sasvim ozbiljno mis lio ono to je kazao. Mogao je da oseti kako u njoj kljua od besa. Neka samo kljua! Teg je stajao potpuno miran, pa nja mu je bila usredsreena na okolinu, oslu k ivao je. Da li je trebalo da se osloni samo na jedan plan, onaj koji su smislili on i Burzmali? Povratka nije bilo. Da li je mogue da je pro lo svega osam dana od kada su ga utanaili? inilo se da je pro lo vi e vremena uprkos gu ve koju su imali oko p riprema. On pogledom okrznu Dankana i Lusilu. Dankan je poneo te ku harkonensku la sersku pu ku, model sa dugom cevi. ak su i dodatne patrone bile te ke. Lusila je odbi la da ponese bilo kakvo oru je, sem jednog malog laserskog pi tolja koji je smestila u steznik. Imao je samo jedan metak. Igraka za ubice. "Mi iz Sestrinstva predodreene smo da u bitku ulazimo naoru ane samo svojim ve tinama", rekla je ona. "Za nas predstavlja poni enje kada moramo da menjamo to u strojstvo." Dodu e, imala je no eve u koricama privr enim za lanke na nogama. Teg ih je vide . Pretpostavljao je da su otrovni. Teg odmeri te inu dugakog oru ja u svojim rukama: jedne moderne borbene laser ske pu ke koju je poneo iz Tvrave. Prebaena preko ramena visila mu je jo jedna pu ka sl ina Dankanovoj. Moramo se osloniti na Burzmalija, govorio je Teg sam sebi. Ja sam ga obui o; poznajem njegove kvalitete. Ako on ka e da treba verovati tim novim saveznicima

, onda im zaista treba verovati. Burzmali je oigledno bio presrean to je svog starog zapovednika prona ao ivog i zdravog. Ali od njihovog poslednjeg susreta pao je sneg i pokrio sve oko njih, na pravio od predela tabulu razu na kojoj e ostati ispisani svi tragovi. Nisu raunali da e pasti sneg. Da li su meu onima koji su rukovodili vremenom postojali izdajni ci? Teg se strese. Vazduh je bio hladan. Nalikovao je hladnoi vanplanetnog pr ostora, prazan i prohodan za svetlost zvezda koja je stizala do umskog proplanka na kome su se nalazili. Slaba svetlost jasno se odbijala o tle prekriveno snegom i od belih pahulja koje su prekrivale kamenje. Tamni obrisi etinara i bezlisne g ranice listopadnog drvea razotkrivale su samo svoje belinom rasplinute ivice. Sve drugo bilo je u najdubljoj senci. Lusila dunu u prste i nagnu se ka Tegu kako bi mu ne to apnula: "Zar ne bi trebalo da je ve ovde?" Znao je da to nije bilo ono to je ona zapravo htela da sazna. "Mo e li se v erovati Burzmaliju?" To je bilo ono to ju je zanimalo. Ponavljala je to pitanje i znosei ga na ovaj ili onaj nain jo od kada joj je Teg izneo plan pre osam dana. Mogao je samo da ka e: "Ulog je moj ivot." "I na i ivoti!" Teg takoe nije voleo da mu se neizvesnosti nagomilavaju, ali svi planovi su se u potpunosti oslanjali na ve tinu onih koji su ih sprovodili u delo. "Ti si bila ta koja je navaljivala da izaemo i nastavimo za Rakis", podse ti je on. Nadao se da vidi njegov osmeh kojim je eleo da prikrije aoku prisutnu u onome to je kazao. To Lusilu nije umirilo. Teg jo nikada nije sreo nijednu asnu majku koja je bila tako oigledno nervozna. Bila bi jo nervoznija da zna ko su im novi saveznici ! Razume se, treba uzeti u obzir i to da nije do kraja ispunila zadatak koji joj je Taraza poverila. To mora stra no da joj zagorava ivot! "Zakleli smo se da emo tititi golu", podseti ga ona. "I Burzmali se na to zakleo." Teg baci pogled na Dankana koji je nepomino stajao izmeu njih. Dankan niim nije dao do znanja da je uo njihovu raspravu, niti da deli njihovu nervozu. Drevn a smirenost inila je njegove crte lica nepokretnim. Oslu kivao je no, shvati Teg, inei ono to je u ovom trenutku trebalo sve troje da rade. Na mladom licu ogledala se u dna bezvremena zrelost. Ako su mi ikada bili potrebni prijatelji kojima mogu da verujem, onda je to sada! mislio je Dankan. Um mu je u traganju odlutao na Giedi I iz vremena pr e no to je postao gola. Ovo je bila prava 'harkonenska no'. Bezbedni u svojim topl im za titnicima, lakim oklopima sa suspenzorima, Harkoneni su u ivali da love za vre me ovakvih noi. Ranjeni begunac mogao je da umre od hladnoe. Harkoneni su to znali ! Neka su im proklete du e! Kao to se moglo i oekivati, Lusila privue Dankanovu pa nju pogledom koji je g ovorio: "Tebe i mene eka jo jedan neobavljen posao. Dankan podi e lice prema meseini kako bi bio siguran da ona mo e videti njego v osmeh, uvredljiv i poznat izraz koji je Lusilu nagnao da se svaki put ukruti. On sa ramena skide te ku lasersku pu ku i proveri je. Primetila je spiralnu rezbarij u na kundaku i du cevi. Bila je veoma stara, ali je jo pretei izgledala. Dankan je polo i preko leve ruke, desnu stavi na dr ku, a prst na okida, isto onako kako je Teg nosio svoje moderno oru je. Lusila okrete lea prema svojim drugovima i stade da ulima ispituje padinu brda ispod njih. I samo njeno kretanje izazivalo je svuda unaokolo eksplozije zv ukova. Zvuci su ispunili no - sna an prasak grmljavine da desne strane, potom ti ina, jo jedan prasak iz podno ja padine. Ti ina. Sa vrha padine! Sa svih strana! Na prvi zvuk sve troje unu e u zaklon izmeu stenja ispred ulaza u peinu ne-kug le. Zvuci koji su ispunjavali no nisu se mogli lako raspoznati: buka koja se nametala bila je delom mehanike prirode, a delom se sastojala iz cianja, jaukanja i i tanja. Podzemno bubnjanje je povremeno izazivalo podrhtavanje tla.

Teg smesta prepoznade zvuke. Malo dalje od njih vodila se bitka. Mogao j e da uje u pozadini i tanje spaljivaa, a na dalekom nebu da vidi kopljaste zrake oklo pljenih laserskih topova. Ne to im zasvetli iznad glava ostavljajui za sobom plave i crvene iskre. Po novo i ponovo! Tle je podrhtavalo. Teg udahnu kroz nos: spaljena kiselina i trag belog luka. Ne-brodovi! Mnogo njih! Spu tali su se u dolinu ispod drevne ne-kugle. "Nazad unutra!" naredi Teg. Jo dok je govorio shvatio je da je bilo kasno. Ljudi su im se pribli avali sa svih strana. Teg podi e svoju dugaku lasersku pu ku i uperi je niz padinu prema me stu odakle je dopirala najvea buka i prema najbli em vidljivom kretanju. Tamo dole u li su se povici mnogih ljudi. Slobodne sjajne kugle kretale su se izmeu drvea koje ih je zaklanjalo, a pustili su ih oni koji su nadirali, ko god da je to bio. Sv etlost to se poigravala napredovala je uz padinu no ena hladnim povetarcem. Tamne p rilike kretale su se pri tom pokretnom osvetljenju. "Liceigrai", proguna Teg, prepoznav i napadae. Ta pokretna svetla oslobodie se drvea kroz nekoliko sekundi, a njemu e dospeti na ni an za manje od minuta! "Izdaja!" pro aputa Lusila. Glasan povik zastruja sa brda iznad njih: "Ba are!" Mnogo glasova! Burzmali? upita se Teg. On baci pogled unazad u tom pravcu, a zatim nani e prema Liceigraima koji su postojano nadirali. Nije bilo vremena za premi ljanje. O n se nagnu ka Lusili. "To je Burzmali iznad nas. Povedi Dankana i tri!" "Ali, ta ako..." "To vam je jedina ansa!" "Ti, budalo!" optu i ga ona iako se ve okrenula da poslu a. Tegovo: "Jesam!" nije joj odagnalo strah. Tako se stvari zavr avaju kada z avisi od tuih planova! Dankan je mislio o neem drugom. On je shvatio ta je Teg naumio - da se rtvu je kako bi njih dvoje mogli da pobegnu. Dankan je oklevao, posmatrajui napadae koj i su napredovali ispod njih. Primetiv i njegovo oklevanje, Teg se razdra: "Ovo je bojno nareenje! Ja sam tvoj zapovednik!" Lusila nikada ranije nije ula nijednog mu karca da se tako dobro slu i Glasom . Ona zaueno zinu u Tega. Dankan je pred sobom video samo lice starog vojvode koji mu je govorio d a poslu a. To je bilo previ e. On zgrabi Lusilu za ruku, ali pre nego to ju je gurnuo uz padinu ree: "Kada se izvuemo, otvoriemo vatru da ti omoguimo odstupanje!" Teg ni ta ne odgovori. unuo je uz jednu snegom prekrivenu stenu po to su Lusil a i Dankan otpuzali odatle. Znao je da se mora to skuplje prodati. A u tome mora biti jo neega: neeg neoekivanog. Konani potpis starog ba ara. Napadai su nadirali sve br e, izmenjujui uzbuene povike. Podesiv i lasersku pu ku na maksimalan snop, Teg pritisnu okida. Jedan pobesn eli luk suknu preko padine ispod njega. Drvee buknu i stade da pada. Ljudi poe e da viu. Ovo oru je nee moi dugo da radi pri ovakvom naponu, ali dok traje pokolj e biti s tra an. U iznenadnoj ti ini koja je nastupila posle tog prvog naleta Teg se presel i iza druge stene koja ga je zaklanjala s leve strane i ponovo uputi jedno gorue koplje niz tamnu padinu. Svega je nekoliko etajuih sjajnih kugli ostalo itavo posle tog prvog pogubnog napada koji je izazvao pad drvea i komadanje tela. Njegov drugi napad bi praen novim jaucima. On se okrete i stade da puzi p reko stenja na drugu stranu peine koja je vodila u ne-kuglu. S tog mesta uputi po gubnu vatru niz suprotnu padinu. Novi jauci. Novi plamenovi i jo palog drvea. Niko mu ne uzvrati vatrom. ele nas ive! Tleilaksi su bili spremni da rtvuju ogroman broj Liceigraa samo da njegova laserska pu ka ostane bez patrona! Teg pomeri kopu starog harkonenskog oru ja na pogodnije mesto na ramenu, sp remajui se za akciju. Zatim izvadi gotovo praznu patronu iz svoje moderne lasersk

e pu ke, stavi novu i polo i oru je preko stenja. Teg je sumnjao da e imati vremena da ponovo napuni ovo drugo oru je. Neka oni tamo dole misle da je ostao bez rezervnih patrona. A kao poslednje sredstvo za pojasom je imao dva harkonenska runa pi tolja . Predstavljae mono oru je u borbi izbliza. Neka neki od gospodara Tleilaksa, oni ko ji su naredili ovo krvoprolie, neka oni priu! Pa ljivo, Teg podi e svoju dugaku lasersku pu ku sa stene i krenu natra ke ka vi i stenama, otpuzav i prvo nalevo, pa onda nadesno. Dva puta je zastao da bi oistio p adine ispod sebe kratkim rafalima, pravei se da tedi municiju. Nije imalo smisla k riti svoje kretanje. Sigurno su ga ve prona li pomou tragaa za ivotom, a pored toga, o stavljao je i tragove u snegu. Neoekivano! Da li bi mogao da ih proguta izbliza? Na dobrom odstojanju iznad prilaza peine za ne-kuglu prona ao je jedno vee u legnue u stenama ije je dno bilo prekriveno snegom. Upao je unutra divei se pregled nosti koju mu je obezbeivao ovaj polo aj. Na brzinu ga je prouio: lea su mu titile vi e litice, a sa tri ostale strane okru ivao ga je brisani prostor. On pa ljivo podi e gla vu i poku a ne to da vidi preko zaklanjajuih stena uz padinu. Tamo je vladala ti ina. Da li je onaj povik potekao od Burzmalijevih ljudi? ak i da jeste, nije m ogao biti siguran da su Dankan i Lusila pod takvim okolnostima uspeli da pobegnu . Sada je sve zavisilo od Burzmalija. Da li je on onoliko sposoban koliko sam oduvek mislio da jeste? Nije bilo vremena za razmatranje mogunosti, kao ni vremena da se promeni ma i jedan element ove situacije. U li su u bitku. Obavezao se. Teg uvue duboko vaz duh i zagleda se niz padinu preko stenja. Da, oporavili su se i ponovo krenuli napred. Ovog puta bez izdajnikih sja jnih kugli u ti ini. Nisu se vi e uli povici ohrabrenja. Teg polo i dugaku lasersku pu ku na jednu stenu ispred sebe i posla gorui luk sleva nadesno u jednom, jedinom dugak om rafalu, dozvoliv i mu na kraju da oslabi kao da je patrona na izmaku. Otkopav i staro harkonensko oru je on ga pripremi i ostade da eka u ti ini. Oeki ae da pobegne uzbrdo. On unu iza stena to su ga zaklanjale, nadajui se da iznad njega ima dovoljno kretanja koja e zbuniti tragae za ivotom. Jo je uo ljude ispod sebe na toj vatrom uni tenoj padini. Teg je odbrojavao u sebi, premeravajui razdaljinu, zna jui iz dugog iskustva koliko je vremena potrebno napadaima da stignu na ni an. Pa ljiv o je oslu kivao ne bi li uo jo jedan zvuk koji mu je bio poznat iz ranijih susreta s a Tleilaksima: o tro izdavanje naredbi piskutavim glasovima. Evo ga! Voe su bile ra trkane dalje niz padinu nego to je predvideo. Stra ljivci! Teg podesi staru lasersku pu ku na maksimalni snop i iznenada se uspravi u svojoj za tit nikoj kolevci od stenja. Ugledao je luk Liceigraa koji je napredovao pri svetlosti drvea i bunja u p lamenu. Piskutave naredbe dopirale su iza prethodnice, dosta van dometa poigrava jue narand aste svetlosti. Ciljajui iznad glava najbli ih napadaa, Teg uze na ni an prostor iza mete a nast alog usled vatre i povue okida: dva duga rafala, nazad i napred. Odmah se iznenadi o ru ilakom jainom koju je posedovalo drevno oru je. Ova stvar je oigledno bila proizvo d najveeg majstorstva, ali u ne-kugli nije bilo mogunosti da se ispita. Ovoga puta jauci su bili drugaiji: piskavi i pomahnitali. Teg malo spusti oru je i ra isti neposrednu blizinu padine od Liceigraa, dozvo liv i im da osete punu snagu snopa i otkriv i im da sa sobom nosi vi e od jednog oru ja. Napred-nazad arao je smrtonosnim lukom, pru iv i napadaima dovoljno vremena da vide k ako se naboj konano istro io. Tako! Jednom su bili progutani i sada e biti oprezniji. Mo da je jo postojal a ansa da se pridru i Dankanu i Lusili. Mislei na to Teg se okrete i izvue iz zaklona preko stenja padine. Kod petog koraka pomisli da je naleteo na vreo zid. Njegov um imao je dovoljno vremena da shvati ta se dogodilo: udar o amuivaa pogodio ga je p ravo u lice i grudi. Do ao je sa padine iznad njega, iz pravca kuda je poslao Dank ana i Lusilu. Zlovolja ispuni Tega dok je tonuo u tamu. I drugi mogu da uine ne to neoekivano!

32. Sve organizovane religije suoavaju se sa jednim jednostavnim problemom, j ednom osetljivom takom kroz koju smo u stanju da prodremo i preobratimo ih onako kako nama odgovara: kako oni razlikuju oholost od otkrovenja? Misionaria Protectiva: 'Sredi nja uenja' Odrade je pomno pazila da ne pogleda ka hladnom zelenom etvorouglu ispod sebe na kome je sedela eana sa jednom od sestara uiteljica. Sestra uiteljica bila j e najbolja, najpogodnija za ovu etapu u eaninom obrazovanju. Taraza ih je sve bri l jivo odabrala. Nastavljamo da izvr avamo svoj plan, pomisli Odrade. Da li si predvidela, Vrhovna majko, i nain na koji mo e na nas uticati jedno sluajno otkrie do koga smo do l i ovde na Rakisu? Ipak, da li je ono bilo sluajno? Odrade uputi pogled preko ni ih krovova do sestrinskog sredi njeg utvrenja na Rakisu. Tamo napolju, na ble tavom popodnevnom suncu, pr ile su se ploice duginih bo ja. Sve ovo je na e. Znali su da je ovo najvea ambasada koju su sve tenici dozvolili u svom svet om gradu Kinu. A njeno prisustvo u ovom benegeseritskom utvrenju kosilo se sa nje nim dogovorom sa Tuekom. Ali to je bilo pre otkria u Sie Tabru. Sem toga, Tuek u s tvari vi e nije ni postojao. Tuek to je koraao zemlji tem oko crkve bio je Liceigra koj i je izvodio jednu nesigurnu aradu. Odrade ponovo vrati svoje misli na Vafa koji je sa dve sestre stra arke st ajao iza nje, ekajui blizu vrata ovog visokog svetili ta sa lepim pogledom kroz proz ore od za titnog plaza i upeatljivim crnim name tajem u koji je neka asna majka u svean om ruhu mogla da uroni tako da posetilac vidi samo osvetljene obrise njenog lica . Da li je dobro procenila Vafa? Sve je bilo izvedeno onako kako su nalaga la uenja Misionarie Protective. Da li je dovoljno otvorila pukotinu u njegovom ps ihikom oklopu? Uskoro bi trebalo da progovori. Tada e znati. Vaf je dosta mirno stajao tamo pozadi. Mogla je da vidi njegov odraz u p lazu. Niim nije pokazivao da shvata kako su dve visoke, tamnokose sestre, svaka s a po jedne njegove strane, tu da bi spreile neki njegov eventualni ispad. Ali sva kako je znao. Moje uvarke, ne njegove. Stajao je pognute glave kako bi od nje sakrio lice, ali znala je da je n esiguran. To je bilo oigledno. Sumnje mogu biti poput neke izgladnele ivotinje, a ona je prethodno dobro pothranila te njegove gladne sumnje. Bio je potpuno ubeen da je pustolovina u pustinji predstavljala izuzetnu priliku da ga ubiju. Sada su mu njegova Zensuni i Sufi uverenja govorila da ga je tamo spasla bo ja volja. Dodu e, Vaf je sada sigurno ponovo razmatrao svoj dogovor sa Bene Geserito m i konano uvideo koliko je osramotio svoj narod, kako je stra no ugrozio svoju lju bljenu civilizaciju Tleilaksa. Da, njegova samouverenost bila je poljuljana, ali samo su oi Bene Geserita to primeivale. Uskoro e kucnuti as da se zapone s ponovnom izgradnjom njegove svesti prema ustrojstvu koje e biti podlo nije potrebama Sestrin stva. Neka, stoga, jo malo izgara. Odrade ponovo upravi pa nju na okolinu, pothranjujui neizvesnost odgaanja. B ene Geserit je izabrao ovo mesto za ambasadu zbog pozama nih graevinskih radova koj i su izmenili itav severoistoni deo starog grada. Ovde su mogle da grade i vr e izme ne prema sopstvenim eljama i potrebama. Drevne graevine predviene za lak ulazak pe ke , iroke trake za slu bena kola i mestimini trgovi na kojima su mogli da se sakupljaj u ornitopteri - sve je to bilo izmenjeno. Treba ii ukorak s vremenom. Ove nove zgrade bile su podignute mnogo bli e avenijama sa posaenim zelenil om ije se visoko egzotino drvee razmetalo koliinom potro ene vode. 'Topteri su bili pr oterani da sleu na krovove odreenih zgrada. Prolazi za pe ake prijanjali su uz uska uzdignua pripojena zgradama. Na nove zgrade bili su spolja postavljeni liftovi ko

ji su se pokretali ako bi se ubacio novi, uvukao klju ili ako bi se odreene osobe id entifikovale prisloniv i dlan na za to odreeno mesto, a njihova sjajna energetska p olja bila su sakrivena tamnosmeim i nejasnim zastorima. Liftovi su predstavljali kime tamnijih boja na ravnomernom sivilu plaskrita i plaza. Ljudska bia koja su se nejasno nasluivala u tim cevima podseala su na prljav tinu to se kree gore-dole u ina istim mehanikim kobasicama. Sve u ime modernizacije. Vaf se pokrenu iza nje i proisti grlo. Odrade se ne okrete. Dve sestre uvarke znale su ta ona eli da postigne, tak o da nisu davale znaka od sebe. Vafova sve vea nervoza bila je samo potvrda da sv e ide svojim tokom. Odrade ba nije bila uverena da sve ide onako kako bi trebalo. Ono to je videla kroz prozor protumaila je samo kao jo jedan uznemirujui spo lja nji znak ove uzmenirujue planete. Prisetila se da se Tueku nije dopadala ova mo dernizacija njegovog grada. alio se da treba pronai neki nain da se zaustavi i da s e sauvaju stara obele ja okoline. Njegova zamena u obliku Liceigraa nastavila je da se za to zala e. Kako je samo ovaj novi Liceigra bio nalik na samog Tueka. Da li su ovi Li ceigrai razmi ljali svojom glavom ili su samo igrali uloge koje su im njihovi gospo dari namenili? Da li su i ovi novi bili mule? Koliko su se ti Liceigrai razlikova li od pravog ljudskog bia? Odrade su brinule stvari vezane za prevaru. La ni Tuekovi savetnici, oni koji su do gu e bili upetljani u ne to o emu su mi slili kao o 'tleila koj zaveri', govorili su o javnoj podr ci modernizaciji i otvore no su likovali to konano ine ono to ele. Albertus je redovno podnosio Odradi izve taje Svaki novi izve taj sve ju je vi e zabrinjavao. Brinula ju je ak i oigledna Albertuso va podlo nost. "Razume se da savetnici nisu mislili na javnu podr ku", rekao je Albertus. Nije joj preostalo ni ta drugo do da se slo i. Pona anje savetnika upozoravalo ju je da u ivaju monu podr ku srednjeg sve tenstva, skorojevia koji su se usuivali da z ijaju ale na raun Podeljenog boga na zabavama preko vikenda... onih kojima je pogo dovalo to je Odrade prona la zalihe u Sie Tabru. Devedeset hiljada dugakih tona! Polugodi nja etva iz pustinja Rakisa. ak je i jedna treina predstavljala znaajan ip u cenjkanju za uspostavljanje novih ravnote a. Volela bih da te nikada nisam srela, Albertuse. elela je da u njemu obnovi onoga kome je stalo. Ono to je stvarno uinila la ko je mogao prepoznati svako ko je bio obuen na nain kako je to zahtevala Misionar ia Protectiva. Niska ulizica! Sada nije bilo va no to to je njegovu podlo nost izazvalo nedvosmisleno uvere nje da je ona u svetoj vezi sa eanom. Odrade nikada ranije nije razmi ljala o tome kako uenja Misionarie Protective lako uni tavaju ljudsku nezavisnost. Razume se, to je bio svakida nji cilj: Uini od njih sledbenike, zavisne o na im potrebama. Tiraninove rei pronaene u tajnoj odaji nisu u njoj zapalile samo strah za budunost Sestrinstva. "U nasledstvo vam ostavljam moj strah i usamljenost." Iz te milenijumske udaljenosti usadio je u nju sumnje sa istom onom pouz dano u s kojom ih je ona usadila u Vafa. Videla je Tiraninova pitanja kao da su bila ispisana ble tavom svetlo u u nje nom unutra njem oku. S KIM STUPATE U SAVEZ? Zar nismo ni ta vi e do jedno tajno dru tvo? Kako emo doekati kraj? U dogmatskom smradu koji smo same stvorile? Tiraninove rei su kao vatrom ostale urezane u njenu svest. Gde je bio taj 'uzvi eni cilj' u onome to je Sestrinstvo inilo? Odrade je gotovo mogla da uje Taraz in podrugljiv odgovor na jedno takvo pitanje. "Opstanak, Dar! To je jedini uzvi eni cilj koji nam je potreban. Opstanak! ak je i Tiranin to znao!" Mo da je ak i Tuek to znao. A ta mu je to na kraju donelo?

Odrade je oseala simpatiju prema biv em Visokom sve teniku; ta simpatija ju j e proganjala. Tuek je bio odlian primer za ono to jedna vrsto povezana porodica mo e da uini. ak je i njegovo ime predstavljalo re enje: na ovoj planeti nije se menjalo jo od doba Atreida. Predak osniva bio je krijumar, poverenik prvog Leta. Tuek je po tekao iz porodice koja se vrsto dr ala svojih korena, govorei: "Postoji ne to vredno u na oj pro losti to treba sauvati." Primer koji je ovo davalo potomcima nije se istro io i na nekoj asnoj majci. Ali ti, Tuee, nisi uspeo. Ovi moderni blokovi koji su se videli kroz njen prozor predstavljali su potvrdu tog neuspeha - mito za one elemente u rakijskom dru tvu koji su sticali sv e veu vlast, elemente koje je Sestrinstvo tako dugo podupiralo i jaalo. Tuek je ov o video kao nagove taj onog dana kada e politiki biti suvi e slab da sprei stvari koje sa sobom donosi takva vrsta modernizacije: Krai i pomamniji obred. Nove pesme u modernijem ruhu. Promene u plesu. ("Tradicionalni plesovi tako dugo traju!") Pre svega, manje odlazaka u opasnu pustinju za mlade postulate iz monih p orodica. Odrade uzdahnu i baci pogled unazad ka Vafu. Mali Tleilaks grizao je don ju usnu. Dobro! Proklet da si, Albertuse! Pozdravila bih tvoju pobunu! Iza zatvorenih vrata hrama ve je bilo govora o prelaznom razdoblju za Vis oko sve tenstvo. Novi itelji Rakisa govorili su o potrebi da se 'ide ukorak s vreme nom'. A hteli su da ka u: "Dajte nam vi e moi!" Uvek je bilo ovako, pomisli sa gorinom Odrade. ak i u Bene Geseritu. Ipak, nije mogla da izbegne pomisao: jadni Tuek. Albertus je izvestio da je Tuek, neposredno pre no to je umro i bio zamen jen Liceigraem, upozorio svoju porodicu da mo da nee biti u stanju da odr e vlast nad Visokim sve tenstvom kada on umre. Tuek je bio o troumniji i domi ljatiji nego to su to njegovi neprijatelji oekivali. Njegova porodica ve je uterivala dugove i na taj n ain skupljala sredstva koja e joj pomoi u ouvanju moi. A Liceigra koji je zamenio Tueka mnogo toga je otkrivao svojom mimikom. T uekova porodica jo nije saznala za zamenu i ovek bi gotovo mogao poverovati da pra vi Visoki sve tenik i nije bio zamenjen - toliko je Liceigra bio dobar. Posmatranje tog Liceigraa na delu odavalo je mnogo toga opreznim asnim majkama. To je, razume se bila jedna od stvari zbog kojih se Vaf sada vrpoljio. Odrade se iznenada okrete i koraknu ka gospodaru Tleilaksa. Vreme je da navalim na njega! Zaustavila se na dva koraka od Vafa i pogledala ga s visine. Vaf joj prk osno uzvrati pogled. "Imao si dovoljno vremena da razmotri svoj polo aj", poe ona da ga optu uje. " Za to uti ?" "Svoj polo aj? Smatrate li da ste nam pru ile mogunosti izbora?" "ovek je samo kamiak ispu ten u bazen", nastavi ona da citira njegova vlasti ta uverenja. Vaf drhtavo udahnu. Izgovarala je prave rei, ali ta se iza njih krilo? One vi e nisu zvuale onako kako bi trebalo da zvue, jer su dolazile iz usta jedne od po vindah ena. Kako Vaf ni ta ne odgovori, Odrade nastavi da citira: "A ako je ovek samo k amiak, onda ni sva njegova dela ne mogu biti ni ta vi e od toga." Jedan nevoljni drhtaj protrese Odrade, to njene budne sestre uvarke natera da joj upute pogled pa ljivo prikrivenog iznenaenja. Taj drhtaj nije bio predvien. Za to u ovom trenutku mislim na Tiraninove rei? pitala se Odrade. TELO I DU U BENE GESERITA SNAI E ISTA SUDBINA KAO I SVA DRUGA TELA I SVE DRU GE DU E. Njegova aoka duboko se u nju zabola. Kako je do lo do toga da postanem tako ranjiva? Odgovor joj se najednom sa m nametnuo: Atreidski manifest? Sastavljanje tih rei pod Tarazinim budnim nadzorom otvorilo je u meni jed nu pukotinu.

Da li je mogue da je to i bio Tarazin cilj: da Odrade uini ranjivijom? Otk ud je Taraza mogla znati ta e biti pronaeno ovde na Rakisu? Vrhovna majka ne samo d a se nije razmetala predviakim sposobnostima, ve je te ila i da izbegne taj talenat k od drugih. U retkim prilikama, kada je Taraza zahtevala od same Odrade da izvede tako ne to, izve banom oku sestara nije moglo da promakne njeno neodobravanje takvi h stvari. Da, ona me je uinila ranjivom. Da li se to sluajno dogodilo? Odrade utonu u brzo recitovanje litanije protiv straha, to potraja svega nekoliko treptaja oka, ali Vaf je za to vreme oigledno doneo odluku. " elite da nam se nametnete", ree on. "Ali nije vam poznato kakve smo moi sau vali za jedan takav trenutak." On zavrnu rukave kako bi pokazao mesta gde su mu se ranije nalazili bacai strelica. "Ovo su bile samo ni tavne igrake u poreenju sa na i m pravim oru jem." "Sestrinstvo nikada nije u to sumnjalo", odgovori Odrade. "Da li e doi do estokih sukoba izmeu nas?" upita on. "Na vama je da odluite", odvrati ona. "Za to izazivate nasilje?" "Ima onih koji bi voleli da vide Bene Geserit i Bene Tleilaks kako dave jedni druge", priznade Odrade. "Na i neprijatelji bi u ivali da stupe na scenu i pok upe ono to ostane po to mi jedni druge dovoljno oslabimo." "Zagovarate sporazum, a ne dozvoljavate mom narodu da pregovara! Mo da vas va a Vrhovna majka nije ovlastila da pregovarate!" Kako ju je samo mamilo da sve ponovo prepusti Tarazi - to je Taraza, uost alom, i elela. Odrade baci pogled na sestre uvarke. Njihova lica bile su maske koj e ni ta nisu odavale. Koliko su one u stvari znale? Hoe li shvatiti ako bude delala u suprotnosti sa Tarazinim nareenjima? "Da li ste ovla eni za to?" bio je uporan Vaf. Uzvi eni cilj, pomisli Odrade. Svakako, Tiraninova Zlatna staza potvrdila je bar jedan od kvaliteta tog cilja. Odrade se odlui za stvaralaku istinu. "Ovla ena sam", ree ona. Njene vlastite rei uini e tu izjavu istinitom. Proglasiv i se ovla enom, onemoguila je Tarazu da to po ne. Dodu e, Odrade je znala da su je njene vlastite rei obavezale na smer koji se o t ro razlikovao od doslednih koraka Tarazinog plana. Nezavisna akcija. Upravo ono to je ona elela od Albertusa. Nalazim se u sredi tu zbivanja i znam ta je potrebno. Odrade pogleda sestre uvarke. "Ostanite ovde, molim vas, i pobrinite se d a nas niko ne uznemirava." A Vafu ree: "Mi bismo mogli udobnije da se smestimo." Pokaza na dve stolice za ljuljanje postavljene pod pravim uglom na dva razliita k raja prostorije. Odrade prieka da se smeste pre no to nastavi razgovor. "Tra imo da meu nama v lada izvestan stepen iskrenosti koji diplomatija retko dozvoljava. Suvi e je padov a na kocki da bismo se mogli upu tati u providna okoli enja." Vaf je udno pogledao. On ree: "Poznato nam je da postoji razdor u va im najv i im veima. Dobili smo vrlo delikatne ponude. Da li je ovo deo..." "Ja sam odana Sestrinstvu", ree ona. "ak i one koje su vam nudile tako ne to dele tu odanost." "Da li je to jo jedan od trikova..." "Nema trikova!" "Kad se ima posla sa Bene Geseritom uvek treba raunati na trikove", optu i je on. " ta te to pla i u vezi sa nama? Reci." "Mo da sam suvi e toga od vas nauio da biste mi dozvolili da i dalje ivim." "Zar ja to isto ne bih mogla da ka em za tebe?" upita ona. "Ko jo zna za na u tajnu sklonost? Ovo nije nikakvo povindah ensko naklapanje!" Odva ila se da izgovori tu re uz izvesno ispoljavanje uznemirenosti, ali uin ak nije mogao biti reitiji. Vaf je bio vidljivo uzdrman. Oporavljao se jedan dug trenutak. Dodu e, sumnje su ostale, jer ih je upravo ona u njega usadila. " ta rei dokazuju?" upita on. "Jo mo ete zadr ati za sebe ono to ste od mene saz ale i mome narodu ne dati ni ta. Jo nad nama vitlate biem."

"Ja ne nosim oru je u svojim rukavima", primeti Odrade. "Ali posedujete znanje koje nas mo e uni titi!" On se osvrnu na sestre uvarke .

"One su deo mog arsenala", slo i se Odrade. " eli li da ih udaljim?" "I iz njihovih umova sve to su ovde ule", ree on. Ponovo je usmerio svoj op rezan pogled ka Odrade. "Bilo bi najbolje da sve zajedno uklonite svoja seanja!" Odrade se potrudi da joj glas zvui to razumnije: " ta bismo dobile time to bi smo razotkrile va misionarski ar pre no to ste spremni za pokret? Da li bi nam kori stilo da vam ocrnimo ugled, otkriv i mesta na koja ste postavili svoje nove Liceig rae? Oh, da, znamo za Iks i Ribogovornice. Kada smo uspele da prouimo va e nove Lice igrae, dale smo se u potragu za njima." "Vidite!" Glas mu je bio opasno o tar. "Ne vidim drugi nain da doka em na u sklonost sem da ti otkrijem ne to to je ist o tako razorno po nas", ree Odrade. Vaf ostade bez rei. "Preneemo crve Rakisa na nebrojene planete Ra trkanih", ree ona. " ta bi sve ten stvo sa Rakisa uinilo kada bi im ovo otkrio?" Sestre uvarke su je posmatrale slabo prikrivajui da ih sve ovo zabavlja. M islile su da la e. "Nisam poveo uvare sa sobom", ree Vaf. "Kada samo jedna osoba zna neku opa snu stvar, lako ju je za sva vremena uutkati." Ona podi e svoje prazne rukave. On pogleda sestre uvarke. "Dobro", ree Odrade. Baci pogled prema sestrama i dade im neprimetan znak akom da je sve u redu. "Molim vas, sestre, saekajte napolju." Kada se vrata za njima zatvori e, Vaf ponovo postade sumnjiav. "Moji ljudi nisu pretra ili ovo mesto. ta znam kakve se sve stvari za snimanje mogu ovde kriti? " Odrade pree na islamski. "Onda bi mo da trebalo da govorimo drugim jezikom, nekim koji je samo nama poznat." Vafove oi zasvetluca e. On odvrati na istom jeziku: "Dobro! Igrau na to. Tra i m da mi ka ete koji je pravi uzrok razdora u... Bene Geseritu." Odrade dopusti sebi da se nasme i. Prelaskom na drugi jezik promenila se V afova celokupna linost, itavo njegovo pona anje. Pona ao se upravo onako kako je oekiva la. Nijedna od njegovih sumnji nije se ponovo javila dok su govorili ovim jeziko m! Ona mu uzvrati istim poverenjem: "Budale se boje da bismo mogle stvoriti novog Kvizac Haderaha! Oko toga se raspravlja nekolicina mojih sestara." "Vi e ne postoji potreba za jednom takvom osobom", primeti Vaf. "Onaj koji mo e da se nalazi na vi e mesta u isto vreme postojao je i nestao. Do ao je da bi stv orio Proroka." "Bog ne bi dva puta poslao istu poruku", ree ona. Vaf je ovo mnogo puta uo na islamskom. Vi e nije smatrao udnim to to jedna ena izgovara takve rei. Jezik i poznate mu rei bili su dovoljni. "Da li je vangijuina smrt povratila jedinstvo u Sestrinstvu?" upita on. "Imamo zajednikog neprijatelja", primeti Odrade. "Uva ene Nalo nice?" "Mudro ste postupili to ste neke ubili i prouili." Vaf se nagnu napred potpuno ponesen poznatim jezikom i tokom razgovora. "One vladaju pomou seksa!" kliknu on. "Zadivljujuim tehnikama orgazmikog preterivan ja! Mi..." Prekasno mu sinu ko sedi preko puta njega i slu a sve ovo. "Poznate su nam te tehnike", umiri ga Odrade. "Bie zanimljivo izvr iti upor eivanja, ali razlozi za to nikada nismo poku ale da doemo do moi slu ei se takvim sreds ma potpuno su jasni. Te kurve, meutim, dovoljno su glupe da upadnu u jednu takvu gre ku!" "Gre ku?" Vaf je oigledno bio zbunjen. "Dr e uzde u svojim rukama!" uzviknu ona. "Sa porastom moi mora da raste i njihova vlast nad njom. Ta stvar e uni titi sve to je postignuto svojim sopstvenim z amahom!" "Mo, uvek ta mo", promrmlja Vaf. A onda mu sinu nova misao. "Hoete da ka ete

da je i Prorok tako pao?" "On je znao ta ini", odvrati ona. "Milenijumi nametnutog mira koje su smen ili Vremena gladi i Ra trkani. Poruka sazdana od konkretnih dogaaja. Ne zaboravite! On nije uni tio Bene Tleilaks, a ni Bene Geserit." " ta se nadate da ete postii savezom izmeu na a dva naroda?" upita Vaf. "Nada je jedna stvar, a opstanak druga", uzvrati ona. "Uvek taj pragmatizam", uzdahnu Vaf. "A neke meu vama se pla e da biste na Rakisu mogle ponovo stvoriti Proroka, ije bi moi bile nedodirljive?" "Zar vam to ve nisam rekla?" Islamski jezik bio je naroito upeatljiv u ovak vom upitnom obliku. Teret dokaza svalio se na Vafa. "Znai, one sumnjaju da je bo ija ruka imala udela u stvaranju Kvizac Hadera ha", ree on. "Da li sumnjaju i u Proroka?" "Pa dobro, polo imo karte na sto", ree Odrade i krenu da ostvaruje zami ljenu varku: " vangiju i one koje su je podr avale odrekle su se Velikog uverenja. Nimalo se ne ljutimo na Bene Tleilaks to su ih pobili. U tedeli ste nam trud." Vaf ovo prihvati ne trepnuv i. To je bilo upravo ono to se moglo i oekivati, s obzirom na okolnosti. Bilo mu je jasno da je ovde otkrio mnogo toga to nije tr ebalo, ali bilo je jo stvari koje Bene Geserit nije znao. A ta je sve samo saznao! Tada ga Odrade sasvim dotue, rekav i: "Vafe, ako smatra da su vam se va i poto mci Ra trkanih vratili nepromenjeni, onda si krajnje naivan." utao je. "Svi delovi su ti dati na uvid", ree ona. "Va i potomci pripadaju kurvama R a trkanih. A ako misli da e bilo koji od njih po tovati bilo kakav sporazum, onda je t voja glupost neopisiva!" Vafove reakcije potvrdi e joj da ga je epala. Delovi su se uklapali. Govoril a mu je istinu kada je to bilo potrebno. Njegove sumnje bile su preusmerene: sad a su bile uperene protiv Ra trkanih. A sve to bilo je uinjeno na njegovom vlastitom jeziku. Poku ao je da progovori, ali grlo mu se steglo, te je najpre morao da ga i zmasira kako bi mu se povratila mo govora. " ta mogu da uinim?" "Pa, to je bar jasno. Izgubljeni na nas gledaju kao na ne to to treba osvoj iti, kao i mnoge stvari pre toga. Oni to shvataju kao veliko spremanje. Prostaka razboritost." "Njih je tako mnogo." "Ako se ne ujedinimo u zajednikom planu da ih porazimo progutae nas kao to slig guta svoju veeru." "Ne mo emo se pokoriti povinda koj prljav tini! Bog to nee dozvoliti!" "Pokoriti? Ko predla e da se pokorimo?" "Bene Geserit uvek koristi taj drevni izgovor: 'Ako ne mo e da ih pobedi , ti im se pridru i.'" Odrade se mrano nasme i. "Bog nee vama dozvoliti da se pokorite? Da li to tr eba da znai da mislite kako e on to nama dozvoliti?" "Kakav je, onda, va plan? ta ete uiniti protiv njihove brojnosti?" "Ono to, u stvari, i vi nameravate da uinite: da ih preobratite. Na va zaht ev Sestrinstvo e podupreti pravu veru." Vaf je sedeo skamenjen i u ti ini. Znai, poznata joj je su tina tleila kog plan a. Da li je znala i na koji nain Tleilaksi misle to da izvedu? Odrade je zurila u njega, otvoreno razmi ljajui. Zgrabi zver za stopala ako mora , pomisli ona. ta ako je plan analitiarki Sestrinstva bio pogre an? U tom sluaju ovi pregovori bili bi sme ni. A bio je prisutan i taj pogled u dubini Vafovih oiju, taj nagove taj starije mudrosti... mnogo starije nego to je to bilo njegovo telo. Govorila je samopouzdano, mada se nije tako oseala. "Sa golama iz va ih rezervoara uspeli ste mnogo da postignete, a i ceo pro ces sauvali ste samo za sebe; to je ne to za ta bi vam drugi mnogo platili." Njene rei bile su dovoljno zagonetne (Da li su ostali slu ali?), ali Vaf ni jednog trenutka ne posumnja da Bene Geserit zna ak i za tu stvar. "Da li ete tra iti udeo u tome?" upita on. Rei su mu zapinjale u suvom grlu. "Sve! Sve emo deliti." "Kakav bi bio va doprinos u ovoj velikoj podeli?" "Zahtevaj!"

"Sve va e zapise o uzgajanju." "Tvoji su." "Metrese za razmno avanje po na em izboru." "Imenuj ih." Vaf uzdahnu. Ovo je bilo mnogo vi e no to je ponudila Vrhovna majka. To je bilo kao da mu se u umu rascvetava neki svet. Bila je u pravu to se tie Uzvi enih Na lo nica, razume se... i naslednika Tleilaksa iz Ra trkanih. On im nikada nije u potp unosti verovao. Nikada! "Razume se, tra iete neogranieno snabdevanje melan om", ree on.

"Razume se." Zurio je u nju, ne mogav i da poveruje u stepen svoje dobre sree. Akslotl r ezervoari ponudie besmrtnost samo onima koji prigrle Veliko uverenje. Niko se nee usuditi da napadne i poku a da prigrabi stvar za koju zna da bi je Tleilaksi pre u ni tili nego je izgubili. A sada! Zadobio je usluge najmonije i najdugovenije poznat e misionarske sile. Nema sumnje da je u ovo bio ume an prst bo iji. "A kako vi, asna majko, nazivate na u pogodbu?" "Uzvi enim ciljem", odgovori ona. "Poznate su ti Prorokove rei iz Sie Tabra. Da li sumnja u njih?" "Nipo to! Ali... postoji jo jedna stvar: ta nameravate sa golom Dankana Ajda ha i devojicom, eanom?" "Spariemo ih, razume se. A njihovi potomci e u na e ime govoriti svim Prorok ovim naslednicima." "Na svim planetama na koje ih budete poveli?" "Na svim tim planetama", slo i se ona. Vaf se zavali u stolicu. Imam te, asna majko! pomisli on. Mi emo upravljat i ovim savezom, ne vi. Gola uop te nije va : on je na . Odrade primeti prisenak rezervisanosti u Vafovim oima; znala je da je sta vila na kocku onoliko koliko je smela. Daljnji rizik pobudio bi sumnju. Bilo ta d a se desi, ona je Sestrinstvo uputila u ovom pravcu. Taraza sada vi e nije mogla d a izbegne ovaj savez. Vaf podi e ramena; bio je to udno mladalaki gest ote an drevnom inteligencijom koja je izvirivala iz njegovih oiju. "Ahhh, jo ne to", ree on, pona ajui se u svemu ka Gospodar gospodara koji govori svojim jezikom i nareuje svima onima koji mogu da uju. "Da li ete nam takoe pomoi da pro irimo ovaj... ovaj Atreidski manifest?" "Za to da ne? Sama sam ga napisala." Vaf se iznenada nagnu napred. "Vi?" "Niste valjda mislili da je to bio u stanju da uini neko ko ne poseduje o vakve sposobnosti?" On klimnu, ubeen u to bez dalje rasprave. Ovo je bilo gorivo za misao koj a mu upravo pade napamet, poenta u njihovom savezu: moni umovi asnih majki savetov ae Tleilakse u svemu! Kakve veze ima to to su brojano slabiji od onih kurvi Ra trkani h? Ko bi mogao da nadma i takvu jednu kombinaciju mudrosti i nesavladivog oru ja? "Naslov manifesta takoe je punova an", ree Odrade. "Ja sam zakoniti potomak Atreida." "Hoete li vi biti jedna od na ih ena za razmno avanje?" osmeli se on. "Gotovo da sam iza la iz doba za razmno avanje, ali ako naredite, va a sam!" 33. Seam se prijatelja iz ratova koje su svi sem nas zaboravili. Svi su oni pokopani u ranama koje smo zadobili. Te rane su sva ona bolna mesta gde smo se borili. Ostavimo borbe za nama, jer mi ih nismo tra ili. ta smo potro ili, a ta smo za to dobili? Pesma Ra trkanih Burzmali je temeljio svoje planove na onom najboljem to je nauio od svog b

a ara, savetujui se sam sa sobom oko mnogobrojnih mogunosti i odstupnica. To je bila povlastica zapovednika! Po to su to potrebe nalagale, saznao je sve to je mogao o zemlji tu. U doba starog carstva, pa ak i pod upravom Muad'Diba, oblast oko Tvrave Ga mu predstavljala je umske rezerve, zemlji te koje se dosta uzdizalo iznad nafte koj a je pretila da prekrije harkonensku zemlju. Na ovom tlu Harkoneni su uzgajali n eke od najboljih pilingitama, drvee postojane vrednosti koje su najvei bogata i oduv ek cenili. Od najdrevnijih vremena upueni su vi e voleli da se okru uju dobrim drveto m nego masovno proizvoenim ve takim materijalima, poznatim tada kao polastin, polaz i pormbat (kasnije: tajn, laz i bat). Jo od vremena starog carstva potie pogrdan i zraz kojim se karakteri u sitni bogata i i manje porodice, izraz nastao na osnovu po znavanja vrednosti retkog drveta. 'On je trostruki P', govorili su, elei da ka u da se takva osoba okru ila jevt inim kopijama napravljenim od deklarisanih materija. ak i kada su neki izraziti b ogatuni bili primorani da upotrebe jedan od tri bedna P-a, svuda gde je to bilo mogue preru avali bi ga u jedini P, pilingitam. Burzmali je sve ovo znao, pa i vi e od toga, kada je poslao svoje ljude u potragu za strategijski sme tenim pilingitamom u blizini ne-kugle. To drvee posedov alo je mnoge kvalitete zbog kojih su ga majstori umetnici naroito voleli: tek pos eeno stablo moglo se upotrebiti kao meko drvo; osu eno i ostavljeno da odstoji, tra jalo je kao tvrdo drvo. Upijalo je mnoge pigmente, a kada bi se uglaalo moglo je da izgleda kao prirodni mermer. to je jo va nije pilingitam je bio antigljivino drvo i nijedan poznati insekat nikada ga nije smatrao primamljivim za jelo. Konano, bi o je otporan na vatru, a ostareli primerci ivog drveta pu tali su izdanke iz uveanog i praznog kanala u sredi tu. "Uradiemo ne to neoekivano", rekao je Burzmali svojim tragaima. Za vreme svog prvog nadletanja ove oblasti opazio je izrazito lepljivo z elenilo li a pilingitama. ume na ovoj planeti bile su poharane i na razne naine uni ten e tokom gladnih godina, ali po tovanja vredni jedini P-ovi jo su rasli meu zimzeleni m i tvrdim drveem koje je ponovo bilo zasaeno po nareenju Sestrinstva. Burzmalijevi tragai prona li su jedan takav jedini P koji je gospodario izb oinom iznad ne-kugle. Svojim li em natkriljivao je prostor od gotovo tri hektara. To kom poslepodneva, kritinog dana, Burzmali je postavio mamce na odreenoj udaljenost i od ovog mesta i prokopao tunel od jednog plitkog ulegnua do prostranog jezgra o vog pilingitama. Tu je sebi uredio mesto za upravljanje i smestio rezervne potre p tine za beg. "Drvo je ivi oblik", objasnio je svojim ljudima. "Zaklonie nas od tragaa." Neoekivano. Burzmali nigde u svojim planovima nije pretpostavio da e sve njegove akci je proi neprimeene. Mogao je jedino da svoje snage rasporedi tako da udarce ne pri ma samo na jednom mestu. Kada je napad otpoeo, uverio se da se sve odvija onako kako je i predvide o. Oekivao je da e se napadai osloniti na svoju brojnost, kao to su to uinili i pri n apadu na Tvravu Gamu. Analitiarke Sestrinstva uveravale su ga da im najvea opasnost preti od snaga Ra trkanih - potomaka Tleilaksa koje su odgajile divlje i brutalne ene to su sebe nazivale Uva enim Nalo nicama. On je ovo shvatio kao preveliko samopou zdanje, a ne kao smelost. Prava smelost bila je deo arsenala svakog uesnika koga je obuavao ba ar Miles Teg. Takoe mu je pomoglo i to to je mogao da se osloni na Tega koji e improvizovati u okviru granica plana. Preko svojih releja Burzmali je pratio puzavi beg Dankana i Lusile. Konj anici sa kom- lemovima i soivima za no stvarali su veliku zbrku na polo ajima-mamcima, dok su Burzmali i njegove odabrane rezerve pazili na napadae, ne odajui niim svoj polo aj. Tegovo kretanje bilo je lako pratiti - trebalo je samo slediti njegove est oke odgovore koje je upuivao napadaima. Burzmali je s odobravanjem primetio da Lusila nije ni asa asila kada je ula da se zvuci bitke pojaavaju. Dankan je, meutim, poku ao da ostane i gotovo je uni tio plan. Lusila je spasla plan ubov i Dankana u oseajni nerv i promumlav i: "Ne mo e mu po moi!" Kada je jasno zauo njen glas kroz pojaivae na lemu, Burzmali u sebi opsova.

I drugi e je uti. Dodu e, oni su je bez sumnje ve pratili. Burzmali izdade naredbu ispod praga ujnosti preko mikrofona ugraenog u vra t i spremi se da napusti svoje mesto. Pa nju je uglavnom usredsredio na pribli avanj e Lusile i Dankana. Ako sve proe kao to je planirano, njegovi ljudi e ih dovesti ov amo, a prema polo ajima-mamcima nastavie da be e dva prigodno odevena vojnika bez lemo va. U meuvremenu, Teg je sejui u as utirao dimnu stazu kojom bi i neko povr insko vozilo moglo da umakne. Jedan od pomonika prekide Burzmalija u razmi ljanju: "Dva napadaa se pribli av aju ba aru s lea!" Burzmali mahnu oveku da se skloni. Malo nade je polagao u Tegove anse. Sve se moralo podrediti spasavanju gole. Dok je osmatrao, Burzmali je sve vreme mis lio: Hajde! Trite! Trite, prokleti da ste! Lusila je isto to mislila dok je po urivala Dankana, kreui se tik iza njega kako bi ga titila otpozadi. Prikupila je sve svoje snage za krajnji otpor. U ovom trnutku do punog izra aja do li su njen odgoj i obuenost. Nikada se nemoj predati! P redati se znailo je prepustiti svoju svest ivotima iz seanja neke sestre ili zabora vu. ak se i vangiju na kraju iskupila pru iv i otpor i umrev i u benegeseritskom maniru, ne predav i se do samog kraja. Tako je, bar, Burzmali javio preko Tega. Lusila je , okupiv i svoje nebrojene ivote, pomislila: Ni ja ne mogu manje da uinim! Sledila je Dankana do jednog plitkog ulegnua, pored debla d inovskog piling itama; a tada iz tame izroni e neki ljudi ija je namera bila da ih odvuku ka stablu ; gotovo da je nasrnula na njih poput kakvog barsekera, ali ju je spreio glas koj i joj je na uvo apnuo na akobsa jeziku: "Prijatelji!" Oklevala je jedan otkucaj sr ca, to je bilo dovoljno da ugleda mamce kako nastavljaju beg iza av i iz ulegnua. To j oj je na najreitiji mogui nain objasnilo plan i otkrilo identitet ljudi koji su ih dr ali pritisnutim uz tle to je upadljivo mirisalo na li e. Kada su Dankana ugurali is pred nje u tunel koji je vodio do d inovskog drveta, a zatim stali da ih po uruju na akobsa jeziku, Lusili postade jasno da je upala u stupicu tipine tegovske smelost i. I Dankan je to shvatio. Na stigijanskom izlazu iz tunela on ju je prepoz nao po mirisu i otkucao joj je na ruci poruku starim atreidskim borbenim jezikom . "Pusti ih neka nas vode." Nain na koji joj je saop tio poruku na trenutak ju je zbunio, ali ubrzo je shvatila da je gola morao poznavati ovaj nain op tenja. Ljudi oko njih bez rei odlo i e Dankanovu drevnu nezgrapnu lasersku pu ku i gur nu e begunce kroz otvor jednog vozila koje joj nije bilo poznato. U tami je na kra tko zatreperila crvena svetlost. Burzmali saop ti svojim ljudima glasom ispod praga ujnosti: "Evo ih, kreu!" Sa polo aja-mamaca krenulo je dvadeset osam povr inskih vozila i jedanaest l epetavih 'toptera. Prava diverzija, pomisli Burzmali. Pritisak u u ima kaza Lusili da su sva vrata zatvorena. Crvena svetlost po novo zatreperi i ugasnu. Eksploziv raznese ogromno drvo to ih je okru ivalo i njihovo vozilo, koje s e sada moglo identifikovati kao povr insko vozilo, jurnu uvis na suspenzorima i po tisnicima. Lusila je mogla da prati njihovu putanju jedino posmatrajui odbleske v atri i iskrivljena ustrojstva zvezda koje su se videle kroz ovalni plaz. Suspenz orsko polje oko njih inilo je kretanje jezovitim i omoguavalo je jedino ulu vida da ga primeti. Sedeli su u plastilnim sedi tima dok je njihovo vozilo u cik-cak lini ji preletalo obronak iznad Tegovog polo aja. Putnici u vozilu nisu osetili nijednu od ovih divljih poromena u pravcu kretanja. Oko njih su postojale samo razigran e mrlje drvea i ikara, delimino u plamenu, da bi ih potom okru ile zvezde. Slepo su se dr ali preostalih umskih vrhova koje Tegova laserska pu ka nije s tigla da spali! Lusila se tek tada ponadala da e se i on mo da izvui. Iznenada njiho vo vozilo zadrhta i pree u lagani let. Vidljive zvezde koje su uokviravali siu ni ov ali plaza odjednom se izvrnu e, a potom ih zakloni neka tamna prepreka. U vozilu s e ponovo uspostavi ravnote a i pojavi nejasna svetlost. Lusila ugleda Burzmalija k ako otvara vrata s njene leve strane.

"Napolje!" odsee on. "Nemamo ni trenutka za bacanje!" Pratei Dankana, Lusila ispuza kroz otvor na vla nu zemlju. Burzmali je sna no lupi po leima, zgrabi Dankana za ruku i stade da ih odvlai od kola. "Brzo! Ovamo! " Zalete e se kroz visoko bunje do jednog uskog asfaltiranog puta. Burzmali koji je sada oboje dr ao, stade da ih po uruje preko puta, a zatim ih gurnu potrbu ke u jedan jarak. Rasprostre preko njih za titno ebe, te podi e glavu i pogleda unazad u pravcu iz koga su do li. Lusila proviri pored njega i ugleda svetlost zvezda na padini. Osetila j e da i Dankan zuri pored nje. Daleko uz padinu, njihovo povr insko vozilo poe da ubrzava; njegove modifik ovane izduvne mlaznice ocrtavale su se naspram zvezda. Zatim se uzdiglo u crveno j perjanici i uputilo uvis. Iznenada, skrenu udesno. "Na e?" pro apta Dankan. "Da." "Kako je uspelo da se uzdigne, bez..." "Kroz jedan napu teni tunel akvadukta", pro apta Burzmali. "Vozilo je bilo p rogramirano da automatski nastavi put." I dalje je zurio u udaljenu crvenu perja nicu. Odjednom, iz udaljenog crvenog traga suknu d inovski prasak plave svetlosti. Neposredno posle pojave svetlosti usledi i tupi udar. "Ahhh", odahnu Burzmali. Dankan ree prigu enim glasom: "Treba da pretpostave da ste preopteretili po gon." Burzmali uputi jedan zabezeknuti pogled ka tom mladom licu koje je bilo avetinjski sivo na meseini. "Dankan Ajdaho je bio jedan od najboljih pilota u atreidskoj slu bi", ree L usila. Ovaj tajni deli znanja poslu io je svrsi. Burzmali istog asa shvati da nije p uki vodi ovim beguncima. Njegovi tienici posedovali su osobine koje su se, ako se z a tim uka e potreba, mogle dobro iskoristiti. Plave i crvene iskre bleskale su po nebu u blizini mesta na kome je modi fikovano povr insko vozilo eksplodiralo. Ne-brodovi su nju ili tu udaljenu kuglu top lih gasova. ta e nju kala odluiti? Plave i crvene skliznu e iznad prevoja brda osvetlje nog svetlo u zvezda. Zauv i korake na putu Dankan tako hitro izvue runi pi tolj da i sama Lusila zin u od iznenaenja. Ona polo i aku na njegovu ruku u elji da ga zaustavi, ali je on stre se sa sebe. Zar nije primetio da se Burzmali ne uzbuuje zbog ovog upada? Jedan glas tiho ih pozva sa puta iznad njih: "Sledite me. Po urite." Govornik, jedna pokretna mrlja tame, skoi k njima i krenu dalje kroz puko tinu u bunju koje se protezalo du puta. Tamne mrlje na snegom pokrivenoj padini sa druge strane za titnog bunja uoblii e se u desetak naoru anih prilika. Njih petoro okru Dankana i Lusilu i stado e ih po urivati du snegom prekrivenog puta pored bunja. Osta li iz naoru ane dru ine otra e ne krijui se preko sne ne padine do tamne linije drvea. Posle stotinak koraka pet nemih prilika postroji e se u nizu, dvojica napr ed, trojica pozadi, a begunci ostado e zaklonjeni izmeu njih, sa Burzmalijem na elu i Lusilom tik iza Dankana. Uskoro stigo e do neke raspukline meu tamnim kamenjem i zaustavi e se ispod jedne izboine, oslu kujui zvuke novih modifikovanih povr inskih vozi la koja su se podizala u vazduh iza njih. "Mamci povrh mamaca", pro aputa Burzmali. "Zatrpali smo ih mamcima. Znaju da moramo panino be ati. A mi emo sakriveni ekati u blizini. Kasnije emo polako nastav iti... pe ice." "Neoekivano", pro aputa Lusila. "Teg?" Bio je to Dankan koji se tiho oglasi. Burzmali se nagnu ka Dankanovom levom uvetu: "Mislim da su ga se doepali. " Burzmalijev apat odavao je istinski duboku tugu. Jedan od njihovih tamnih pratilaca ree: "Sada samo brzo. Tamo dole." Proterali su ih kroz meku usku raspuklinu. U blizini se zau krckanje i ne ke ruke ih povuko e u zatvoren prostor. Krckanje je svuda dopiralo iza njih. "Neka neko privrsti ta vrata", zau se. Obasja ih svetlost. Dankan i Lusila zurili su unaokolo osvrui se po jednoj velikoj, bogato nam e tenoj odaji oito useenoj u stenu. Pod su prekrivali mekani tepisi - istkani u crve

nim i zlatnim tonovima sa arom neke prilike koja se ponavljala kao grudobran, izr aene u bledozelenom tonu. Na stolu blizu Burzmalija le ala je gomila odee u neredu. On je prigu enim glasom razgovarao sa jednim lanom njihove pratnje: svetlokosim mu ka rcem visokog ela i prodornih zelenih oiju. Lusila je pomno slu ala. Rei su bile razumljive i odnosile su se na raspore d stra ara, ali naglasak kojim je govorio zelenooki ovek nikada ranije nije ula; nal ikovao je valjanju suglasnika i samoglasnika koji naglo naviru. "Je li ovo ne-odaja?" upita ona. "Ne." Odgovorio joj je ovek koji je stajao iza nje i koji je na isti nain nagla avao rei. " tite nas alge." Nije se okrenula prema govorniku, ve je podigla pogled prema svetlozeleni m debelim algama na tavanici i zidovima. Videlo se svega nekoliko tamnih mrlja b lizu poda. Burzmali prekide razgovor. "Ovde smo sigurni. Alge su uzgajane naroito za ovu priliku. Skeneri e zabele iti samo prisustvo biljnog ivota, ali ne i onoga to al ge skrivaju." Lusila se okrete oko sebe, razvrstavajui pojedinosti odaje: harkonenski g rifon urezan u kristalnom stolu egzotine presvlake na stolicama i le ajevima. Oru je nagomilano uz jedan zid sastojalo se od dva reda dugakih laserskih pu aka poljskog tipa kakve ranije nikada nije videla. Svaka cev zavr avala se u obliku zvona i pre ko okidaa je imala izrezbarenog kovrd avog zlatnog uvara. Burzmali nastavi svoj razgovor sa zelenookim ovekom. Razgovarali su o tom e kako da se preru e. Slu ala je samo deliem uma dok je prouavala dva lana njihove prat nje koji su se zadr ali u odaji. Ostala trojica iz pratnje izi li su jedan za drugim kroz prolaz u blizini naslaganog oru ja, kroz otvor prekriven jednom debelom zave som od svetlucavih srebrnastih niti. Primetila je da Dankan pa ljivo prati njihov razgovor, ake polo ene na mali l aserski pi tolj zataknut za pojas. Ra trkani? pitala se Lusila. Kome li su odani? Ona nemarno prie Dankanu i koristei se jezikom prstiju prenese mu svoje su mnje. Oboje pogleda e Burzmalija. Izdaja? Lusila se vrati svom prouavanju odaje. Da li su ih promatrale neke nevidl jive oi? Prostor je osvetljavalo devet svetleih kugli koje su stvarale osobena ost rvca jarkog osvetljenja. Sva svetlost bila je manje vi e usredi tena ka mestu u ijoj je blizini Burzmali razgovarao sa zelenookim mu karcem. Deo svetlosti dopirao je d irektno iz pokretnih kugli koje su bile ukljuene na jarko-zlatno, a deo se mnogo mek e odbijao od algi. Ishod toga bio je da se nigde nisu mogle videti tamne senke , ak ni ispod name taja. Svetlucave srebrnaste niti na unutra njim vratima se razdvoji e i u sobu ue j edna starica. Lusila se zagleda u nju. Starica je imala izbrazdano lice, tamno p oput starog ru inog drveta. Crte su joj bile izo trene, a uokviravala ih je rasuta s eda kosa koja joj je dopirala gotovo do ramena. Bila je odevena u dugaku crnu odo ru ukra enu zlatnim nitima u obliku mitolo kih zmajeva. ena se zaustavi iza jednog di vana i polo i svoje vornovate ruke na naslon. Burzmali i njegov drug prekido e razgovor. Lusilin pogled pree sa starice na njenu vlastitu odeu. Sem zlatnih zmajeva odore su bile sline po kroju, sa kapuljaama nabranim na ramenima. Razlikovale su se samo po bonom prorezu i po nainu na koji su se otvarale spreda, gde se nalazio crte . zmaja. Po to ena nije progovorila, Lusila pogleda Burzmalija tra ei od njega obja njenj e. Burzmali joj otvoreno uzvrati pogled. Starica nastavi da nemo prouava Lusilu. Jaina te pa nje ispuni Lusilu nemirom. Videla je da je i Dankan to osetio. I dalje je dr ao aku na malom laserskom pi tolju. Duga ti ina koja je trajala dok su je te oi prouavale pojaa njenu nelagodnost. Bilo je neeg gotovo benegeseritskog u nainu na koji je starica stajala i posmatrala. Dankan prekide ti inu, upitav i Burzmalija: "Ko je ona?" "Ja sam ona koja e vam spasti ko u", odvrati starica. Glas joj je bio slab i praskav, ali naglasak je bio isti kao kod mu karaca. Lusili Druga seanja ponudi e sugestivno poreenje za stariinu odoru: slina je o

dorama koje su u davna vremena nosile ene za zabavu.

Lusila gotovo da zatrese glavom. Ova ena je sigurno bila prestara za takv u ulogu. A i oblik mitskih zmajeva razlikovao se od onih koje je nudilo seanje. L usila ponovo usredsredi pa nju na stariino lice: oi su bile vodnjikave od starosti. Jedna suva krasta smestila se na prevoju gde su kapci dodirivali kanale pored no sa. Bila je suvi e stara za enu koja slu i za zabavu. Starica se obrati Burzmaliju. "Mislim da e odgovarati." Zatim stade da sk ida svoju odoru sa zmajevima, a onda se obrati Lusili: "Ovo je za tebe. Nosi je s po tovanjem. Ubili smo da bismo ti je obezbedili." "Koga ste ubili?" upita Lusila. "Jednu postulantkinju Uva enih Nalo nica!" Iz stariinog promuklog glasa izbij ao je ponos. "Za to da obuem tu odoru?" upita Lusila. "Zameniemo odore", odgovori starica. "Ne bez obja njenja." Lusila odbi da prihvati ponuenu odoru. Burzmali joj pristupi za jedan korak. "Mo ete imati poverenja u nju." "Ja sam prijatelj tvojih prijatelja", ree starica. Ona mahnu odorom ispre d Lusile. "Evo, uzmi je." Lusila se obrati Burzmaliju. "Moram znati va plan." "Oboje ga moramo znati", ree Dankan. "Ko od nas tra i da verujemo ovim ljud ima?" "Teg", odvrati Burzmali. "I ja." On pogleda staricu. "Mo e im izneti plan, Sirafa. Imamo vremena." "Nosiete ovu odoru dok budete pratili Burzmalija u Isaji", ree Sirafa. Sirafa, pomisli Lusila. To ime je gotovo zvualo kao da predstavlja linear nu varijantu nekog benegeseritskog imena. Sirafa je prouavala Dankana. "Da, on je jo suvi e mali. On e biti preru en i do veden zasebno." "Ne!" uzviknu Lusila. "Meni je nareeno da ga uvam!" "Pona ate se budalasto", prigovori Sirafa. "Tragae za enom koja izgleda kao vi i koja se kree u dru tvu nekoga ko lii na ovog mladia. Nee tragati za enom za zabav Uva enih Nalo nica i njenim nonim pratiocem... niti za nekim gospodarem Tleilaksa i njegovom pratnjom." Lusila jezikom ovla i usne. Sirafa je govorila poverljivo i ubedljivo kao kakva kuna proktotrka. Sirafa prebaci odoru sa zmajevima preko naslona divana. Stajala je samo u trikou koji joj je prianjao uz gipko, podatno i lepo zaobljeno telo. Telo je i zgledalo mnogo mlae od lica. Kad ju je Lusila pogledala, Sirafa pree dlanovima pre ko ela i obraza povukav i ih unazad. Bore se izravna e i pomoli se jedno mlae lice. Liceigra? Lusila je napregnuto zurila u enu. Drugih pokazatelja koji bi ukazivali n a Liceigraa nije bilo. Ipak... "Skini odoru!" naredi Sirafa. Glas joj je sada zvuao mlae i jo odre itije. "Poslu aj je", pridru i joj se Burzmali. "Sirafa e zauzeti tvoje mesto, kao j edan u nizu mamaca. To je jedini nain da se probijemo." "Probijemo, dokle?" upita Dankan. "Do ne-broda", ree Burzmali. "A kuda e nas on odvesti?" upita Lusila. "U sigurnost", ree Burzmali. "Imaemo shere, ali vi e ne mogu da ka em. ak se i shere vremenom istro e." "Kako ete uspeti da me preru ite u Tleilaksa?" upita Dankan. "Veruj nam da emo uspeti", ree Burzmali. Sve vreme je pomno promatrao Lusi lu. "asna majko?" "Nemam izbora", prikloni se Lusila. Ona odre i gajke i smae odoru. Izvue i m ali runi pi tolj iz steznika i baci ga na divan. Njen triko bio je svetlosiv, to Sar afi ne promae, kao ni no evi u koricama obavijenim oko lanaka. "Ponekad nosimo crno rublje", primeti Lusila kada se uvue u odoru sa zmaj evima. Tkanina je na prvi pogled izgledala te ka, ali je u stvari bila laka za no en je. Stala je da se vrti u njoj, oprobavajui kako se iri oko nje i kako prianja uz

njeno telo gotovo kao da je za nju ivena. Na vratu ju je ne to greblo. Ona ispru i ru ku i prstom pree preko tog grubog mesta. "Tu ju je pogodila strelica", ree Sirafa. "Brzo smo je uklonili, ali kise lina je ostavila mali trag na tkanini. Ne vidi se golim okom." "Kako ti se ini?" upita Burzmali Sirafu. "Vrlo dobro. Ali morau da je uputim u jo neke stvari. Ne sme da napravi ni jednu gre ku, ili e vas oboje epati dok ka e britva!" Sirafa pljesnu rukama kako bi poj la znaenje svojih rei. Gde li sam videla taj gest? upita se Lusila. Dankan sa zadnje strane dodirnu Lusilinu ruku prstima, otkucav i na tajnom jeziku: "Taj pljesak rukama! Osobit je za Giedi I." Lusili to potvrdi e i Druga seanja. Da li je ova ena pripadala nekom izdvoje nom dru tvu, koje je negovalo drevni nain ivota? "Momak bi sada trebalo da poe", ree Sirafa. Ona dade znak dvojici preostal ih lanova pratnje. "Odvedite ga." "Ovo mi se ne dopada", jo jednom se usprotivi Lusila. "Nemamo izbora", promrmlja Burzmali. Lusila je mogla samo da se slo i s njim. Znala je da je Burzmali polo io zak letvu odanosti Sestrinstvu, i na to se oslanjala. A Dankan nije bio dete, priset i se ona. Njegove prana-bindu reakcije uve bali su stari ba ar i ona sama. Gola je p osedovao osobine koje je malo ljudi van Bene Geserita bilo u stanju da dostigne. Nemo je posmatrala kako Dankan sa dvojicom mu karaca prolazi kroz treperavu zaves u. Kada su oti li Sirafa zaobie divan i stade pred Lusilu polo iv i ake na kukove. Pogledi im se sreto e. Burzmali proisti grlo i pokaza na neurednu gomilu odee na stolu pored sebe . Sirafino lice, naroito njene oi, prisiljavale su oveka da joj se povinuje. Imala je svetlozelene oi sa jasnim takicama. Nisu bile zaklonjene ni iza soiva niti bilo ega drugog. "Izgleda upravo onako kako treba", ree Sirafa. "Ne zaboravi da predstavlja posebnu vrstu ena za zabavu i da je Burzmali tvoja mu terija. Obini ljudi vam se nee nametati." Lusili ne promae skrivena aluzija u ovome. "Ali ima i onih koji bi mogli da budu nametljivi?" "Sada se na Gamuu nalaze ambasade velikih religija", objasni Sirafa. "Za neke od njih nisi nikada ni ula. Potiu od onih koje nazivate Ra trkanima." "A kako ih vi nazivate?" "Tragaima." Sirafa pomirljivo podi e ruku. "Ne pla i se! Imamo zajednikog nepr ijatelja." "Uva ene Nalo nice?" Sirafa okrenu glavu u stranu i pljunu na pod: "Pogledaj me, Bene Geserit ko! Obuena sam da ih ubijam! To je moja jedina du nost i cilj!" Lusila progovori, birajui rei: "Prema onome ra." "U nekim stvarima sam mo da bolja i od tebe. Slu aj me dobro! Ti si strunjak za seks? Razume li?" "Za to bi se sve tenici me ali?" "Zovete ih sve tenicima? Pa... da. Ne bi se ume ali ni iz jednog razloga koj i ti mo e pasti na pamet. Seks zbog zadovoljstva, neprijatelj religije, a?" "Ne prihvataj nikakvu zamenu za svetu radost", pripomenu Lusila. "Neka te Tantrus titi, eno! Meu Tragaima ima raznih sve tenika. Ima onih kojim a ne smeta to neko nudi trenutnu ekstazu, umesto one obeane na drugom svetu." Lusila se gotovo nasme i. Da li ovaj samozvani ubica Uva enih Nalo nica misli da mo e deliti savete o religijama jednoj asnoj majci? "Ima ovde ljudi koji idu unaokolo preru eni u sve tenike", ree Sirafa. "Vrlo su opasni. Najopasniji su sledbenici Tantrusa, koji smatraju da je seks jedini n ain na koji treba tovati njihovog boga." to znamo, u tome mora da si dob

"Kako da ih prepoznam?" Sarafa u Lusilinom glasu razabra iskrenost i osea nje za proricanje. "To nije tvoja briga. Ne sme svojim pona anjem ni u jednom trenutku otkriti da si prepoznala te odlike. Tvoja prva briga jeste da se pobrine za cenu. Mislim da bi trebalo da tra i pedeset sorala." "Nisi mi rekla zbog ega bi se oni ume ali?" Lusila pogledom okrznu Burzmali ja. Odlo io je gornju odeu i upravo je skidao bojnu uniformu. Ona ponovo upravi pa nj u na Sirafu. "Neki se jo pozivaju na drevni ugovor koji im daje pravo da raskinu tvoju pogodbu sa Burzmalijem. Kako bi te proverili." "Saslu aj pa ljivo", ree Burzmali. "Ovo je va no." Sirafa nastavi: "Burzmali e biti obuen kao poljski radnik. Nijedna druga o dea ne bi mogla da prikrije futrole za oru je. Oslovljavae ga kao Skara, to je ovde v rlo esto ime." "Kako da se pona am ako nas presretnu sve tenici?" Sirafa iz pojasa izvue malu vreicu i dade je Lusili, koja joj odmeri te inu dr ei je u aci. "Unutra je dve stotine osamdeset tri solara. Ako se neko predstavi k ao bogoslov... Upamti! Bogoslov!" "Kako bih mogla da zaboravim?" Lusila se gotovo podrugnu, ali Sirafa ne obrati pa nju na to. "Ako se takav ume a, vratie Burzmaliju pedeset solara i izvinie mu se. U toj v reici se, takoe, nalazi tvoja karta, na kojoj pi e da si ena za zabavu po imenu Pira. Reci svoje ime, hou da ujem kako ga izgovara ." "Pira." "Ne! Jae istakni 'a'." "Pira!" "To ve mo e da proe. A sada me krajnje pa ljivo slu aj. Ti i Burzmali nai ete s a ulici u kasno doba. Pretpostavka je da si ve imala mu terije pre njega. Mora post ojati dokaz za to. Sea se... ahh, zabavljae Burzmalija pre no to krenete odavde. Razu me ?" "Kakva utivost?" ree Lusila. Sirafa to prihvati kao utivost i nasme i se, ali krajnje kontrolisano. Njen e reakcije bile su tako udne! "Samo ne to", ree Lusila. "Ako budem morala da zabavljam nekog bogoslova, k ako kasnije da pronaem Burzmalija?" "Skara!" "Da! Kako u pronai Skara?" "ekae u blizini gde god da poe . Skar e ti prii kada se pojavi ." "Dobro. Ako nas neki bogoslov presretne, Skaru vraam stotinu solara i..." "Pedeset!" "Ne, Sirafa." Lusila lagano zavrte glavom. "Kada ga ja zabavim, bogoslov u e biti jasno da je pedeset solara premalo." Sirafa napui usne i uputi pogled Burzmaliju koji je stajao pored Lusile. "Upozorio si me na njen soj, ali nisam pretpostavljala da..." Samo malo se poslu iv i Glasom, Lusila ree: "Ni ta ti nema da pretpostavlja dok i ja ne ka em da to uini !" Sirafa se namr ti. Glas ju je oigledno zaprepastio, ali ton joj je i dalje bio bahat kada je nastavila. "Treba li to da znai da ti nisu potrebna obja njenja o seksualnim varijacijama?" "Pretpopstavka ti je tana", odvrati Lusila. "I ne treba da ka em da ta odora na tebi znai da si petostepeni strunjak Hor mu reda?" Do ao je sada red na Lusilu da se namr ti. " ta ako prika em posebnosti koje pre vazilaze taj peti stepen?" "Ahhh", ree Sirafa. "Znai, nastavie da slu a ono to govorim?" Lusila kratko klimnu. "Dobro", ree Sirafa. "Smem li da pretpostavim da vlada pulsiranjem vagine? " "Da." "U bilo kom polo aju?"

"U stanju sam da kontroli em svaki mi i svoga tela!" Sirafa pogleda u Burzmalija koji je i dalje stajao pored Lusile. "Istina ?" Burzmali sle e ramenima: "Ne bi to inae tvrdila." Sirafa se zami ljeno zagleda u vrh Lusiline brade. "Mislim da e to ote ati st var."

"A ja mislim da nisi u pravu", ree Lusila. "Sposobnosti koje sam nauila ob ino nisu na prodaju. One imaju za cilj ne to drugo." "Oh, sigurna sam da je tako", ree Sirafa. "Ali seksualna spretnost je..." "Spretnost!" Lusila dozvoli sebi da u punoj meri Glasom izrazi bes jedne asne majke. Nije joj bilo va no to je to Sirafa mo da i elela da postigne, trebalo joj je pokazati gde joj je mesto! "Spretnost, ka e ? U stanju sam da odreujem temperatur u genitalija. Umem i mogu da uzbudim pedeset jednu erogenu zonu. Ja..." "Pedeset jednu? Ali, ima ih samo..." "Pedeset jednu!" odbrusi Lusila. "I onome to zatim sledi, plus dve hiljad e osam kombinacija. to dalje ini, u kombinaciji sa dve stotine pet seksualnih polo a ja..." "Dve stotine pet?" Sirafa je bila potpuno zbunjena. "Sigurno ne misli ..." "Tanije, ako broji i manje varijacije. Ja sam Utiskivaica, to znai da sam ovl adala sa tri stotine koraka u pojaavanju orgazma!" Sirafa proisti grlo i ovla i usta jezikom. "Onda te moram upozoriti da se s avlada . Nemoj do kraja otkriti svoje sposobnosti i..." Ona jo jednom pogleda u Bur zmalija. "Za to me nisi upozorio?" "Jesam." Lusila po njegovom glasu jasno razabra da ga sve ovo zabavlja, ali se ne okrenu kako bi se u to uverila. Sirafa uzdahnu i ispusti dva duboka uzdaha. "Ako te bilo ta pitaju u vezi s tim, ka i da se sprema da pola e test za napredovanja. To bi moglo zadovoljiti sumn jivce." "A ako me upitaju kakav je to test?" "Oh, to je bar lako. Tajanstveno se nasme i i uti." " ta ako me pitaju ne to o tom Hormu redu?" "Pripreti da e toga ko pita prijaviti svojim pretpostavljenima. Trebalo bi da prestanu s pitanjima." "A ta ako ne prestanu?" Sirafa slegnu ramenima. "Izmisli to god hoe . Tvoje okoli enje trebalo bi da z abavi ak i Istinozborca." Lusilino lice bilo je potpuno mirno dok je razmi ljala o svom polo aju. ula j e i Burzmalija Skara! - kako se kree iza njenih lea. Nije videla neke ozbiljnije t e koe u izvoenju ovog lukavstva. Mo da se ak poka e kao zabavna meuigra, koju e kasnij da pria u Kapitolu. Sirafa se, primeti ona, cerila na Burz - Skara! Lusila se okr ete i pogleda mu teriju. Burzmali je stajao nag, dok su njegovo odelo za bitku i lem bili uredno s lo eni pored male gomile grube odee. "Vidim da Skar nema ni ta protiv va ih priprema za ovu pustolovinu", ree Sira fa. Ona pokaza rukom na njegov ukruen penis. "Ostavljam vas." Lusila u kako Sirafa odlazi kroz treperavu zavesu. U Lusiline misli poe da se uvlai gorka istina: "Na njegovom mestu trebalo je da se nalazi gola!" 34. Zaborav je tvoja sudbina. U svim drevnim lekcijama ijanje i gubljenje. Leto II, glas iz Dar-es-Balata "U ime na eg reda i njegovog nesalomivog Sestrinstva, ovaj zapis je procen jen kao verodostojan i vredan da ue u hronike Kapitola." ivot je neprestano dob

Taraza je sa gnu anjem zurila u rei ispisane na projekciji ekrana. Jutarnja svetlost obojila je projekciju zbrkom utih odsjaja, zbog ega su ispisane rei izgle dale nejasne i tajanstvene. Jednim ljutitim pokretom Taraza se odgurnu od projekcijskog stola, ustad e i uputi se ka ju nom prozoru. Dan je tek svanuo i senke u dvori tu bile su jo dugake . Da li da lino odem tamo? Ova misao izazva u njoj unutra nji otpor. Ove odaje bile su tako... tako s igurne. To je bilo glupo i ona je toga bila svesna. Bene Geserit je boravio ovde vi e od hiljadu etiri stotine godina, pa ipak je planeta Kapitol jo smatrana za sam o privremeno boravi te. Ona polo i levu aku na glatki ram prozora. Svi njeni prozori bili su tako p ostavljeni da se kroz njih vidi drevna okolina. Odaja - njene razmere, name taj, b oje - sve je ukazivalo na arhitekte i graditelje ija je jedina misao bila da pru e oseanje za tite onima koji e tu stanovati. Taraza poku a da uroni u to oseanje sigurnosti, ali u tome ne uspe. Dokazi sa kojima se upravo suoila ostavljali su izvesnu gorinu u ovoj odaj i, iako su rei bile izgovorene to je bla e bilo mogue. Njene savetnice bile su tvrdog lave (slo ile su se bez rezerve) i to je nije udilo. Da postanemo misonarke? I to za Tleilakse? Ona dodirnu kontrolnu ploicu pored prozora i otvori ga. U odaju se odmah uvue topli povetarac namirisan prolenim cvetovima iz vonjaka jabuka. Sestrinstvo se ponosilo voem koje je gajilo ovde, u sredi tu moi, odakle se rukovodilo svim ostali m upori tima. Boljih vonjaka nije bilo ni u jednoj od tvrava i zavisnika Kapitola ko ji su tkali benegeseritsku mre u preko veine planeta nastanjenih ljudskim biima za v reme starog carstva. "Znae kakve su po njihovom vou", pomisli ona. "Poneke od starih religija jo su u stanju da stvaraju mudrost." Sa ovog prozora Taraza je mogla da vidi itav ju ni niz zgrada Kapitola. Sen ka obli nje posmatrake kule izvukla je jednu dugaku neravnu liniju preko krovova i d vori ta. Taraza je bila svesna toga da je ovo iznenaujue mala nastamba za tako mnog o moi. S druge strane prstena vonjaka i ba ta prostirala se pravilna ahovska tabla ko ju su obrazovala privatna prebivali ta i okolne planta e. Na tim povla enim imanjima st anovale su sestre koje su se povukle, kao i odabrane odane porodice. Zapadnu gra nicu oznaavale su testerasto nazubljene planine iji su se vrhovi esto belasali od s nega. Svemirsko polje le alo je dvadeset kilometara prema istoku. Svuda unaokolo o vog jezgra Kapitola prostirale su se otvorene ravnice gde je pasla posebna vrsta stoke, stoke toliko osetljive na nepoznate mirise da je i pri najbezazlenijem u padu ljudi koji nisu imali lokalni miris kretala u pomamni stampedo. Najuvuenije domove i njihove ograde od osetljivih biljaka podigao je prvi ba ar i to tako da n iko ne mo e da proe kroz izukr tane kanale u nivou tla ni danju ni nou, a da odmah ne bude primeen. Sve je to izgledalo neplanski i kao sluajno nabacano, ali u svemu je ipak postojao strogi red. A to je bilo ono to je u pravom smislu predstavljalo Sestri nstvo - i Taraza je toga bila svesna. Zauv i kako se neko naka ljava iza nje, Taraza se seti da je jedna od onih ko je su bile najglasnije u Vau ostala strpljivo da eka kod otvorenih vrata. Da eka na moju odluku. asna majka Belonda elela je da Odrade bude 'smesta ubijena'. Odluka nije d oneta. Ovog puta si to stvarno uinila, Dar. Oekivala sam da bude divlje nezavisna. ak sam to i pri eljkivala. Ali, ovo! Belonda, stara, debela, rumenih obraza, ledenog pogleda i cenjena zbog s voje prirodne estine, elela je da Odrade bude osuena kao izdajica. "Tiranin bi je smesta smrskao!" bila je uporna Belonda. Je li to sve to smo od njega nauile? pitala se Taraza. Belonda je rekla da Odrade nije samo Atreid, ve i Korino. Veliki broj nje nih predaka bili su carevi, vice-namesnici i moni administratori. A sve je to podrazumevalo glad za moi.

"Njeni preci su pre iveli Salusu Sekundus!" stalno je ponavljala Belonda. "Zar nas niemu nisu nauila na a iskustva u odgajanju?" Nauili smo da stvaramo Odrade, pomisli Taraza. Po to je pre ivela zainsku agoniju, Odrade je namerno poslata na Al Danab, ek vivalent Salusi Sekundus, kako bi kroz obuku pro la na planeti neprestanih isku enja : visokih stena i suvih klanaca, toplih i ledenih vetrova, u atmosferi sa premal o i previ e vlage. Smatrano je da je ta planeta pogodna za obuku onih koje e sudbin a mo da jednog dana odvesti na Rakis. Oni koji su se odatle vraali bili su veoma ila vi. A jedna od naj ilavijih postala je visoka, gipka i mi iava Odrade. Kako da spasem ovu situaciju? U najnovijoj Odradinoj poruci stajalo je da bilo kakav mir, ak i Tiranino v milenijum potiskivanja, zrai la nom aurom koja mo e biti pogubna za one koji suvi e u njega veruju. To je ujedno predstavljalo i snagu i pukotinu u Belondinoj raspra vi. Taraza podi e pogled prema Belondi koja je ekala na vratima. Suvi e je debela ! Razmee se tim pred nama! "Ne mo emo eliminisati Odrade kao to ne mo emo eliminisati ni golu", rekla je Taraza. Belondin glas bio je prigu en i ravnomeran: "Oboje su sada suvi e opasni po nas. Zar ne shvata da ti Odrade naru ava ugled tumaei na ovaj nain rei iz Sie Tabra!" "Da li mi Tiraninova poruka naru ava ugled, Bel?" "Zna ti vrlo dobro na ta ja mislim. Bene Tleilaksi ne razlikuju dobro od z la." "Prestani da skae sa teme na temu, Bel. Misli ti kru e poput insekta oko cve ta. ta je to to ti u ovoj stvari smeta?" "Tleilaksi! Napravili su tog golu da slu i njihovim ciljevima. A Odrade sa da tra i od nas..." "Ponavlja se, Bel." "Tleilaksi koriste preice. Njihovo shvatanje genetike ne poklapa se sa na i m. Takvo shvatanje nije primereno ljudima. Oni stvaraju udovi ta." "Zar to zaista ine?" Belonda ue u odaju, obie sto i zaustavi se blizu Taraze, zakloniv i od pogle da Vrhovne majke ni u sa enoinom statuetom. "Sla em se sa savezom sa sve tenicima sa Rakisa, ali ne i sa savezom sa Tlei laksima." Belondina odea za u ta kada ona napravi pokret stisnutom pesnicom. "Bel! Visoki sve tenik je sada jedan Liceigra mimiar. Misli li ti to na savez sa njim?" Belonda ljutito odmahnu glavom. "Ima na hiljade onih koji veruju u ai-Hul uda! Svuda ih mo ete nai. ta e oni misliti o nama ako se na a uloga u prevari ikada obe lodani?" "I sama zna da nije ba tako, Bel! Pobrinuli smo se da samo Tleilaksi izvuk u krai kraj. to se toga tie, Odrade je u pravu." "Nije tano! Ako stupimo u savez sa njima i mi emo izvui krai kraj. Biemo prim orane da slu imo tleila kom ustrojstvu. Bie to jo gore od na e duge podlo nosti Tiraninu. Taraza ugleda opako sevanje u Belondinim oima. Njena reakcija bila je raz umljiva. Nijedna asna majka nije mogla da misli na ropstvo kroz koje su pro le za v reme vladavine bo anskog cara a da je pri tom ne obuzmu, u najboljem sluaju, samo o beshrabrujua oseanja. Iz dana u dan trpele su udarce protiv svoje volje, nesigurne u opstanak Bene Geserita. "Smatra li da smo sebi obezbedile zagarantovano snabdevanje zainom, stupiv i u jedan tako glupi savez?" upita Belonda. Taraza uvide da se razgovor stalno vrti oko istog. Bez melan a i agonije u kojoj se dolazi do preobra aja, nema ni asnih majki. Jedan od ciljeva kurvi Ra trkan ih sigurno je i melan ni zain i nain na koji ga Bene Geserit upotrebljava. Taraza se vrati do stola i utonu u svoju psu-naslonjau, zavaliv i se u nju dok se sedi te oblikovalo prema njenim oblinama. To i jeste bio problem. Samo bene geseritski problem. Mada je sve vreme vr ilo istra ivanja i opite, Sestrinstvo nikad a nije prona lo zamenu za zain. Esnafu je zain bio potreban da kroz zainski trans obl ikuje svoje navigatore, ali oni su mogli biti zamenjeni iksijanskom ma inerijom. I ks i njegovi pomonici nadmetali su se na esnafskom tr i tu. Oni su imali alternativu.

Mi je nemamo. Belonda pree sa druge strane Tarazinog stola, polo i obe pesnice na glatku povr inu i nagnu se napred kako bi se s visine zagledala u Vrhovnu majku. "Mi jo ni izdaleka ne znamo ta su Tleilaksi uinili na em goli!" "Odrade e to saznati." "To nije dovoljan razlog da joj se oprosti njena izdaja!" Taraza progovori tihim glasom: "Pokolenjima smo ekale na ovaj trenutak, a ti bi sada da tek tako prekine izvoenje plana." Ona ovla lupi dlanom po stolu. "Dragoceni plan Rakis nije vi e na plan", ree Belonda. "Mo da nikada nije ni b io." Usredsrediv i sve svoje va ne mentalne moi u jednu i u, Taraza stade da preispit uje dublji smisao ove poznate dileme. Tokom upravo okonane prepirkle u veu esto su je potezale. Da li je gola-shema ne to to je pokrenuo Tiranin? Ako jeste ta onda one mogu da preduzmu s tim u vezi? ta bi trebalo da preduzmu? Dok su se raspravljale sve su na umu imale izve taj manjine. vangiju je bil a mrtva, ali njena klika se nije raspala, i sada se inilo da im se i Belonda prid ru ila. Da li je Sestrinstvo samo sebe zaslepljivalo i to u pogubnoj meri? Odradin izve taj o toj skrivenoj poruci na Rakisu mogao se tumaiti kao zloslutno upozorenj e. Odrade je to i naglasila, obavestiv i ih da joj je kao vodi poslu ilo njeno unutra n je oseanje opasnosti. Nijedna asna majka ne mo e olako da pree preko jednog takvog do gaaja. Belonda se ispravi i prekrsti ruke na grudima. "Nikada ne mo emo da se do kraja oslobodimo uticaja koji su na nas izvr ili uitelji u detinjstvu, kao ni ustro jstava koja su nas stvorila, zar ne?" Ovakav argument nije bio uobiajen za benegeseritske prepirke. Suvi e je pod seao na njihova vlastita osetljiva mesta. Mi smo tajne aristokratkinje i na e potomstvo e naslediti mo. Da, to nam je slaba taka, a Miles Teg je najbolji primer. Belonda pronae jednu obinu stolicu i sede kako bi se na la oi u oi sa Tarazom. "U jeku Ra trkavanja", ree ona, "ostale smo bez nekih dvadesetak procenata onih ko je smo smatrale na im oma kama." "Kako mogu biti oma ke ako nam se sada vraaju?" "Tiranin je svakako znao da e se ovo dogoditi!" "Ra trkavanje je bilo njegov cilj, Bel. To je bila njegova Zlatna staza, n ain da ljudski rod opstane!" "Poznato nam je ta je oseao prema Tleilaksima, pa ipak ih nije istrebio. B io je u prilici, ali to nije uinio." " eleo je da obezbedi raznovrsnost." Belonda lupi pesnicom po stolu. "U tome je, nema sumnje, sasvim uspeo!" "Toliko puta smo se vraali na ovo, Bel, ali ja ipak ne vidim nain da izbeg nemo ono to je Odrade uinila." "Podlo nost!" "To ne. Da li smo ikada bile potpuno podlo ne bilo kom od careva od vremen a pre Tiranina? ak ni Muad'Dibu!" "Jo se nalazimo u Tiraninovoj zamci", optu ivala je Belonda. "Ka i mi, za to su Tleilaksi nastavili da stvaraju njegovog omiljenog golu? Pro li su milenijumi, a taj gola jo izlazi iz njihovih rezervoara poput lutke na ici." "Smatra li da Tleilaksi jo deluju prema tajnom Tiraninovom nareenju? Ako je to tano, onda govori u Odradinu korist. Ona nam je stvorila zadivljujue uslove da to ispitamo." "Nije on ni ta slino naredio! Jednostavno je upravo tog golu uinio dra esno pr ivlanim za Bene Tleilakse." "A ne i za nas?" "Vrhovna majko, kucnuo je as da se izvuemo iz Tiraninove zamke i to na dir ektan nain." "O tome u ja odluiti, Bel. Jo sam naklonjena opreznom savezu." "Tada nam bar dozvoli da ubijemo golu. eana mo e imati decu. Mogle bismo... "

"Ovo nije, niti je ikada bio samo plan za razmno avanje!" "Mogao bi biti. ta ako gre i u tumaenju moi koja se nahodi s druge strane atre idskog predskazanja?" "Svi tvoji predlozi vode ka udaljavanju od Rakisa i Tleilaksa, Bel." "Sestrinstvo bi moglo da izvede pedeset pokoljenja sa sada njim zalihama z aina. Vi e smo nego dobro opskrbljene." "Smatra li da je pedeset pokoljenja dugako razdoblje, Bel? Zar ne shvata da upravo zbog te svoje osobine ne sedi na mom mestu?" Belonda se odgurnu od stola i stolica o tro zapara po podu. Tarazi je bilo jasno da je nije ubedila. U Belondu nije vi e mogla da ima poverenja. Mo da e ona bi ti ta koja e morati da umre. Gde se u tome nazirao uzvi eni cilj? "Ovo nas nikuda ne vodi", ree Taraza. "Ostavi me." Ostav i sama, Tereza jo jednom razmotri Odradinu poruku. Bila je zloslutna. Nije bilo te ko shvatiti za to su Belonda i ostale tako estoko reagovale. A to je uk azivalo na opasan nedostatak savlaivanja. Jo nije do lo vreme za Sestrinstvo da sastavlja svoju poslednju ment. Na neki udan nain, Odrade i Belondu povezivao je isti strah, ali one su do l e do razliitih odluka na av i se u stupici tog stanja. Nain na koji je Odrade protumail a poruku utisnutu u stenje Rakisa izra avalo je jedno udno upozorenje: Ovo e, takoe, minuti. Da li nam je kucnuo sudnji as, da li e nas smo diti grabe ljive horde Ra trkanih ? Ali tajna akslotl rezervoara bila je sada Sestrinstvu na dohvat ruke. Ako time ovladamo, ni ta nas ne mo e zaustaviti! Taraza prelete pogledom preko sitnica u svojoj odaji. Ovde se jo oseala mo Bene Geserita. Kapitol je ostao sakriven iza odbrambenog jarka od ne-brodova, nj egov polo aj nigde nije bio zapisan, sem u umovima njenih vlastitih ljudi. Nevidlj ivost. Privremena nevidljivost! Nesreni sluajevi se dogaaju. Taraza ispravi ramena. Preduzmi mere obezbeenja, ali nemoj iveti u njihovo j senci, stalno se skrivajui. Litanija protiv straha mogla je da poslu i svrsi kod izbegavanja senki. Da je bilo ko drugi sem Odrade uputio tu upozoravajuu poruku sa uznemiruj uim implikacijama da Tiranin jo upravlja svojom Zlatnom stazom, ona bi bila daleko manje u asna. To prokleto atreidsko umee! "Puko tajno dru tvo?" Taraza za krguta zubima obuzeta besom. "Seanja nisu dovoljna sem ako vas ne pozivaju ka uzvi enim ciljevima!" A ta ako je stvarno istina da Sestrinstvo vi e ne uje muziku ivota? Neka je proklet! Tiranin je jo mogao da ih dodirne. ta poku ava da nam ka e? Nemogue je da je njegova Zlatna staza u opasnosti. Ra t rkani su se za to pobrinuli. Ljudski rod ra irio je svoju vrstu u nebrojenim pravc ima, poput bodlji na leima nekog je a. Da li je imao viziju Ra trkanih koji se vraaju? Da li je mogue da je predvid eo ovu trnovitu mrlju na kraju svoje Zlatne staze? Znao je da emo posumnjati u njegove moi. Znao je! Taraza pomisli na sve brojnije izve taje o Ra trkanima koji su se vraali u po trazi za svojim korenima. Zadivljujua raznovrsnost ljudi i artefakata praena zadiv ljujuim stepenom tajanstvenosti i jasnim dokazima zavere. Ne-brodovi udnog izgleda , oru ja i artefakti takve izrade da oveku zastane dah. Razni narodi i razni obiaji. Neki zapanjujue primitivni. Bar spolja. A eleli su mnogo vi e od melan a. Taraza je prepoznala taj udni oblik misticiz ma koji je Ra trkane nagnao da se vrate. " elimo va e drevne tajne!" Poruka Uva enih Nalo nica takoe je bila jasna: "Uzeemo ono to elimo." Odrade dobro dr i uzde u rukama, pomisli Taraza. Imala je eanu. Uskoro, ako Burzmali uspe, imae i golu. Ima Gospodara Tleilaksa. Mogla bi da dobije i sam Ra kis! elju i testa

Kada samo ne bi bila Atreid! Taraza baci pogled na projekciju rei koja je jo poigravala iznad njenog st ola: poreenje ovog novog Dankana Ajdaha sa onima koji su bili pogubljeni. Svaki n ovi gola neznatno se razlikovao od prethodnog. To je bilo sasvim jasno. Tleilaks i su ne to pobolj avali. Ali ta? Da se klju nije mo da krio u ovim novim Liceigraima? Tl ilaksi su oigledno tragali za Liceigraem koga e biti nemogue otkriti, mimiarem ija e mika biti dovedena do savr enstva, imitatorom oblika koji e ne samo imitirati povr in ska seanja svojih rtava ve i najdublje misli i identitet. Bio je to oblik besmrtnos ti ak i primamljiviji od onoga koji gospodari Tleilaksa sada koriste. To je sigur no bio razlog za to slede ovaj smer. Njene vlastite analize slagale su se sa veinom analiza njenih savetnica: takav jedan mimiar postajao bi imitirana osoba. Odradin izve taj o Liceigrau-Tueku b io je krajnje znaajan. ak ni gospodari Tleilaksa mo da ne bi bili u stanju da istres u jednog takvog Liceigraa iz njegovog imitiranog oblika i naina pona anja. A njegova ubeenja. Prokleta Odrade! Saterala je svoje sestre u ugao. Bile su primorane da s lede Odrade i Odrade je to znala! Otkud je ona to mogla znati? Da li je to opet zasluga onog divljeg talen ta? Ne mogu da delim nasumice. Moram da saznam. Taraza se podvrgnu dobro poznatom re imu kako bi povratila oseanje mira. Ni je se usudila da donosi trenutne odluke dok je bila besna. Pomagao joj je jedan dugaak pogled upuen enoinoj statueti. Podigav i se iz psu-naslonjae, Taraza se vrati d o svog najomiljenijeg prozora. esto ju je smirivao pogled na ovu okolinu, praenje promena u daljini u zav isnosti od dnevnog kretanja suneve svetlosti i promena u vremenu kojima se na ovo j planeti dobro upravljalo. Obuze je glad. Danas u jesti sa akolitkama i redovnicama. Ponekad bi joj pomoglo kad bi oko sebe okupila mlade i podsetila se na ne promenjive obrede obroka, dnevnog reda - jutro, podne, vee. To je bilo ne to u ta se mogla pouzdati. U ivala je da posmatra svoj narod. Podseali su na plimu koja zbori o dubljim stvarima, nevidljivim silama i veim moima koje su istra ivale jer je Bene Geserit prona ao naine da prati to istrajavanje. Ove misli povrati e Tarazi ravnote u. Gunava pitanja mogu da priekaju. Mislila je na njih ne uzbuujui se. Odrade i Tiranin bili su bez sumnje u pravu: bez uzvi enog cilja nismo ni ta . Ipak se nije mogla prenebregnuti injenica da je odluujue odluke na Rakisu d onosila osoba koja je patila od povratnih atreidskih mana. Odrade je oduvek poka zivala tipine atreidske slabosti. Bila je krajnje blagonaklona prema zabludelim a kolitkama. Iz takvog pona anja raa se naklonost! Naklonosti koje mogu biti opasne, kao i one koje zamagljuju um. Na ovaj nain oslabljenim osobama trebalo je izbiti steenu kolebljivost. Ta da su pozivane sposobnije sestre da zabludele akolite uzmu u svoje ruke i odue ih od tih slabosti. Razume se, Odradino pona anje otkrivalo je kod akolita ove mane. To se mora priznati. Mo da je i Odrade na taj nain rezonovala. Ovaj nain razmi ljanja pomakao je u Tarazinim razmi ljanjima ne to tanano i mono . Bila je primorana da odagna duboko oseanje usamljenosti. Nagrizalo ju je. I mel anholija mo e da zamagli um, isto kao naklonost... ili, ak, ljubav. Taraza i njene budne sestre iz seanja pripisivale su ovakve emocionalne odgovore svesti o prolaz nosti. Bila je primorana da se suoi sa injenicom da jednog dana nee biti ni ta vi e do gomila seanja u neijem tuem ivom telu. Seanja i sluajna otkria, bila je svesna toga, uinila su je ranjivom. I to up ravo onda kad joj je bila potrebna svaka iole upotrebljiva sposobnost! Ja jo nisam mrtva. Taraza je znala kako da se oporavi. Znala je i koje su posledice toga. U vek posle ovakvih napadaja melanholije vr e bi se hvatala za ivot i njegove ciljeve. Odradino pona anje koje je otkrivalo njene mane predstavljalo je izvor snage za Vr hovnu majku.

Odrade je to znala. Taraza se namrgoeno nasmeja, konano shvativ i. Vrhovna m ajka bi uvek pojaala svoju vlast nad asnim majkama kada bi se povratila od napada melanholije. Drugi su to primeivali, ali samo je Odrade znala za unutra nji bes. Eto! Taraza shvati da se suoila sa nesrenim semenjem svoje osujeenosti. Odrade je u nekoliko navrata jasno prepoznala ta se krije u sredi tu pona anj a Vrhovne majke. D inovski krik besa protiv naina na koji su drugi iskori avali njen iv ot. Mo tog potisnutog besa bila je zastra ujua, mada se on nikada nije mogao izrazit i tako da sebi da odu ka. Taj bes ne sme nikada sagoreti. Kako je to bilo bolno! B ol se samo pojaavao zbog injenice da je Odrade toga bila svesna. Razume se, takve stvari ine ono to i treba da ine. Ono to je benegeseritski red nametao svojim lanicama razvijalo je odreene mi ie u umu. Izgradili su se slojevi uljeva koji nikome izvana nisu bili vidljivi. Ljubav je bila jedna od najopasnij ih snaga u vaseljeni. Morale su da se za tite protiv nje. Jedna asna majka nikada n ije mogla da pripada samo sebi, ak ni u slu bi Bene Geserita. Simulacija: Igramo ulogu koja e nas spasti, Bene Geserit e opstati! Koliko dugo e ovog puta biti podlo ni? Narednih tri i po hiljade godina? Ne ka su svi prokleti! To e ipak biti privremeno. Taraza okrenu lea prozoru i okrepljujuem predelu koji se video kroz njega. Odista se oseala okrepljenom. Preplavila ju je nova snaga. Dobila je dovoljno sn age da prevazie tu izjedajuu odbojnost koja ju je spreavala da donosi va ne odluke. Poi u na Rakis. Vi e nije mogla da zaobilazi izvor svoje odbojnosti. Mo da u morati da uinim ono to Belonda eli. 35. Ljudska bia pokree njihov vlastiti opstanak, opstanak vrste i opstanak ivot ne sredine. Tokom ivota redosled va nosti se menja. Koje su stvari na pravom mestu u odreenom dobu? Vreme? Probava? Da li je njoj ili njemu odista stalo? Sve one ra zliite gladi koje telo mo e da iskusi i za koje se nada da e ih zadovoljiti. ta bi jo moglo biti va no? Rei Leta II upuene Hvii Noree; njegov glas: Dar-es-Balat

Miles Teg se probudi u tami i potom razabra da ga nose na nosiljci koju podupiru suspenzori. Po njihovom slabom energetskom sjaju bio je u stanju da raz abere siu ne suspenzorske sijalice koje su se ljuljale oko njega. Usta su mu bila zaepljena, ruke vrsto vezane na leima a oi slobodne. Znai, nije im stalo do onoga to vidim. Nije umeo da ka e ko su oni. Klatee kretanje tamnih prilika oko njega govor ilo mu je da se kreu niz neravan teren. Neka utrta staza? Nosiljka se glatko kret ala na svojim suspenzorima. Mogao je da oseti blago mrmorenje suspenzora kada se dru ina zaustavila kako bi se dogovorili oko promene pravca, jer im je ovuda prol az bio ote an. Tu i tamo, kada bi nai li na neku prepreku, ugledao bi treperenje svetlost i ispred njih. Uskoro su stupili u neku osvetljenu oblast i zaustavili se. Ugled ao je jednu jedinu sjajnu kuglu na visini od tri metra iznad tla, privezanu za m otku kako se lagano vijori na prohladnom povetarcu. Pri njenom utom sjaju on raza bra neku da aru u sredi tu blatnjave istine i mnoge tragove u utabanom snegu. Oko istin e je primetio grmlje i nekoliko preostalih stabala. Neko pree preko njegovog lica runom svetiljkom koja je bacala jai snop. Nije bila izgovorena nijedna re, ali Teg vide aku koja je pokazivala prema da ari. Retko je imao priliku da vidi neku tako t ro nu graevinu. inilo se da e se sru iti i pri najmanjem dodiru. Mogao je da se opkladi da plafon proki njava. Njegova dru ina se jo jednom pokrenu, uputiv i se ka da ari. Prouavao je svoju p atnju pri nejasnoj svetlosti - lica umotana do oiju u pla teve koji su im skrivali usta i brade. Kosa im je bila pokrivena kapuljaama. Odea prostrana tako da je prik rivala pojedinosti tela, sem okvirno nagla enih ruku i nogu.

Sjajna kugla privr ena za motku se ugasi. Na da ari se otvori e vrata kroz koja se prostre blistavi sjaj preko istine. P ratnja ga ugura unutra i ostavi. uo je kako za njim zatvaraju vrata. Unutra nje osvetljenje ga zaslepi posle tame iz koje je do ao. Teg stade mirk ati dok mu se oi nisu privikle na promenu. Osetio se udno istisnutim, te se osvrnu oko sebe. Oekivao je da unutra njost da are bude ravna spolja njosti, ali odaja je bila uredna i gotovo bez name taja - samo tri stolice, mali sto i... on o tro udahnu: je dna iksijanska sonda! Zar nisu osetili shere u njegovom dahu? Ako su ve bili tolike neznalice neka samo upotrebe sondu. Za njega e to bi ti agonija, ali iz njegovog uma ni ta nee izvui. Ne to koljocnu iza njega i on zau neije kretanje. Troje ljudi pojavi se u nje govom vidokrugu i rasporedi se oko podno ja nosiljke. Nemo su zurili u njega. Teg stade da odmerava svu trojicu. Onaj koji mu se nalazio s leve strane nosio je ta mno jednodelno odelo sa spu tenim reverima. Mu karac. Imao je etvrtasto lice kakvo je Teg sretao kod nekih uroenika sa Gamua - male, sjajne oi zurile su pravo u Tega. Bilo je to lice inkvizitora, osobe koju nije mogla da dirne niija agonija. Harkon eni su u svoje vreme dosta takvih uvezli. Jednostrani tipovi koji su bili u stan ju da priinjavaju bol i da im se pri tome ni najmanje ne promeni izraz lica. Onaj koji je stajao kod Tegovih stopala bio je odeven u komotnu crnosivu odeu slinu odei lanova pratnje, ali kapuljaa mu je bila zabaena unazad i otkrivala j dno prijatno lice i gustu sedu kosu. Sa lica se ni ta nije moglo proitati, a odea je malo toga otkrivala. Nije se moglo zakljuiti da li je u pitanju mu karac ili ena. T eg se potrudi da upamti to lice: iroko elo, etvrtasta brada, velike zelene oi iznad, poput no a o trog nosa; siu na usta bila su napuena i izra avala odvratnost. Trei lan ove skupine najdu e zaokupi Tegovu pa nju: visok, u dobro skrojenom j ednodelnom odelu preko koga je nosio raskopan crni prsluk. Savr eno mu je odgovaral o. Odea mu je bila skupa. Nije nosio odlikovanja ili oznake ina. Bio je mu karac, u to nije bilo sumnje. Taj ovek je pokazivao da mu je dosadno i Teg ga po tome upam ti. Usko, oholo lice, smee oi, tankousna usta. Dosaivao se, dosaivao! Sve ovo ovde p redstavljalo je neopravdano tro enje njegovog dragocenog vremena. On je imao neodl o na posla negde drugde i ostala dvojica, njemu podreeni, moraju to shvatiti. Taj je, pomisli Teg, slu beni posmatra. Onaj koji se dosaivao poslat je od strane gospodara ovog mesta da posmatr a i izve tava o tome ta ovde bude video. Gde li mu je ta na za podatke? Ahhh, da: eno je tamo, oslonjena o zid iza njega. Takve ta ne bile su kao znake za ovu vrstu fun kcionera. Za vreme svog izviakog obilaska Teg je viao te ljude na ulicama Isaija i ostalih gradova na Gamuau. Male, tanke ta ne. to je funkcioner bio va niji, to mu je ta na bila manja. U ta nu ovog ovde jedva da bi moglo stati nekoliko kalemova za pod atke i jedno siu no kom'oko. On se nikada nije odvajao od 'oka koje ga je povezival o sa njegovim pretpostavljenima. Tanka ta na: ovaj ovde bio je va an funkcioner. Teg uhvati sebe kako se pita ta bi posmatra odgovorio ako bi ga kojim sluaj em upitao: " ta ete im rei o mom spokoju?" Odgovor je ve bio ispisan na tom licu, koje je izra avalo dosadu. On ne bi a k ni odgovorio. On nije bio ovde da daje odgovore. Kada ovaj krene, pomisli Teg, koraae dugakim koracima. Pa nja e mu biti usredsreena u daljinu, gde ga, to samo on z a, kakve moi oekuju. Prislonie ta nu uz nogu kako ne bi zaboravio na svoju va nost i ka ko bi privukao pa nju ostale dvojice svojom znakom za mo. Nezgrapna prilika kod Tegovih stopala progovori prisiljavajuim glasom, be z sumnje enskim, sudei prema treperavim tonovima. "Vidite kako se dr i i kako nas posmatra? Ti ina ga nee slomiti. Rekoh vam to pre no to smo u li. Traite na e vreme, a nemamo ga ba na pretek da bismo se bavili tak vim besmislicama." Teg se zagleda u nju. Bilo je neeg neodreeno poznatog u njenom glasu. Sadr a o je pone to od treperavosti koja se mogla sresti u glasu neke asne majke. Zar je t o bilo mogue? Gamu tip tmurnog lica klimnu. "U pravu si, Meterli. Ali ne izdajem ja ov de nareenja." Meterli? razmi ljao je Teg. Ime ili titula? Oboje pogleda e u funkcionera. Ovaj se okrenu i sagnu do svoje ta ne za poda tke. Izvadi iz nje jedno malo kom'oko i ostade tamo da stoji zaklanjajui ekran od

svojih pratilaca i Tega. 'Oko zasvetle zelenim sjajem, koji na posmatraevo lice upravi bolesniko osvetljenje. Nestade njegovog va nog izgleda. Nemo je pomerao usne , oblikujui rei samo za nekoga ko je putem 'oka mogao da ih vidi. Teg niim nije pokazao da ume da ita sa usana. Svako ko je pro ao kolu Bene Ge serita ume da ita sa usana iz gotovo svakog ugla iz koga su one vidljive. Taj ovek govorio je jednom verzijom starogala kog. "Ovo je nesumnjivo ba ar Teg", ree on. "Izvr io sam identifikaciju." Zelena svetlost poigravala je na licu funkcionera dok je zurio u 'oko. K o god da je bio u vezi s njim nalazio se u ivom kretanju, ako je ta svetlost i ta z naila. Funkcionerove usne se ponovo bezglasno pokrenu e: "Niko od nas ne sumnja d a je uslovljen protiv bola, a miri e i na shere. On e..." On uuta kada zelena svetlost jo jednom zaigra na njegovom licu. "Ja ne pravim ustupke." Njegove usne su pa ljivo oblikovale rei na starogal a kom. "Vi znate da emo dati sve od sebe, ali preporuujem da sve snage usmerite na p resretanje gole." Zelena svetlost se ugasi. Funkcioner zakai 'oko za pojas, okrenu se prema svojim drugovima i klimnu im glavom. "T-sonda", ree ena. Zaljulja e sondu iznad Tegove glave. Nazvala ju je T-sondom, pomisli Teg. On podi e pogled prema kapuljai, dok s u mu je navlaili. Na njoj nije bilo iksijanskih oznaka. Teg iskusi udno oseanje dQja vu. Oseao je kao da se njegovo ovda nje zatoenje dogodilo ve mnogo puta ranije. Nije bilo nijednog dQja vu sluaja, ve je to bilo jed no duboko prepoznavanje poznatog: zatoenik i ispitivai - ovo troje... sonda. Oseao se ispra njenim. Otkud mu je ovaj trenutak bio poznat? Nikada nije lino upotrebio n eku sondu, ali je podrobno ispitao njihovu upotrebu. Bene Geserit je esto koristi o bol, ali se uglavnom oslanjao na Istinozborce. ak i vi e od toga, Sestrinstvo je verovalo da bi pojedine opreme u suvi e velikoj meri mogle da ih uine zavisnima od Iksa. To bi znailo priznavanje slabosti, znak da ne mogu bez takvih prezira vredn ih sredstava. Teg je ak sumnjao da je ovaj stav donekle bio posledica Batlerijans kog d ihada, pobune protiv ma ina koje su u stanju da kopiraju su tinu ljudskih misli i seanja. DQja vu! Mentatska logika ga je pitala: odakle mi je poznat ovaj trenutak? Znao j e da nikada ranije nije bio zatvorenik. Ovo je predstavljalo veoma sme nu zamenu u loga. Veliki ba ar Teg zarobljenik? Mogao je gotovo da se nasmeje. Duboko oseanje b liskosti nije usled toga nestalo. Njegovi zarobljivai namesti e mu kapuljau tano iznad glave i stado e da oslobaa u meduzine kontakte jedan po jedan, privr ujui mu ih za lobanju. Funkcioner je posmat rao svoje drugove na delu, a na njegovom inae bezoseajnom licu primeivali su se nez natni znaci nestrpljenja. Teg osmotri sva tri lica. Koje e od njih igrati ulogu 'prijatelja'? Ahhh, da: ona koju zovu Meteril. Zadivljujue. Da li je ona mo da bila neki vid Uva ene Nal o nice? Niko joj se nije klanjao kao to bi se moglo oekivati prema onome to je Teg uo o tim Izgubljenim povratnicima. Dodu e, ovo su bili Ra trkani - sem mo da mu karca etvrtastog lica u smeem jednod lnom odelu. Teg je pa ljivo prouavao enu: ta zamr ena seda kosa, taj spokoj u iroko raz maknutim zelenim oima, blago isturena brada koja je odavala vrstu i pouzdanu osobu . Priliila joj je uloga 'prijatelja'? Meterlino lice moralo se po tovati - odavalo je osobu kojoj se mo e verovati. Dodu e, Teg u njoj otkri i sklonost ka uzmicanju. O na je bila ta koja e pa ljivo vrebati na pravi trenutak da se ume a. Bez sumnje je pr o la kroz benegeseritsku kolu. Ili su je obuile Uva ene Nalo nice. Zavr ili su sa prikainjanjem kontakata. Gamu tip zaljulja konzolu sonde i p ostavi je tako da su sve troje mogli da vide ekran. Ali ne i Teg. ena mu otepi usta, potvrdiv i da je u pravu. Ona e predstavljati izvor zadovo ljstva. On stade da kru i jezikom po ustima kako bi povratio ulo ukusa. Lice i grud i jo su mu bili pomalo ukoeni usled pogotka o amuivaa koji ga je oborio. Pre koliko vr

emena se to dogodilo? Ako se moglo verovati bezglasnim reima funkcionera, Dankan je umakao. Gamu tip pogleda u posmatraa. "Mo e poeti, Jare", ree funkcioner. Jar? Teg poe prebirati po seanju. udno ime. Gotovo kao da zvui kao tleila ko. Jar nije bio Liceigra... niti gospodar Tleilaksa. Za jedne je bio suvi e krupan, a da pripada drugima nisu postojali nikakvi znaci. Budui da je pro ao benegeseritsku obuku Teg je bio siguran u to. Jar dodirnu kontrole na kontroli sonde. Teg zau sebe kako guna od bola. Nije bio pripremljen za toliki bol. Mora d a su ve na poetku ukljuili svoju paklenu spravu na maksimum. U to nema sumnje! Znal i su da je mentat. Mentat je u stanju da se udalji od izvesnih potreba tela. Ali ovo je zaista bilo muno. Nije mogao da uzmakne. Celo telo mu se treslo u agoniji i pretila je opasnost da mu se pomuti svest. Da li je shere mogao da ga i od ov og za titi? Bol se postepeno smanjivao i konano nestao, a za njim su ostala samo drht ava seanja. Ponovo! Iznenada mu pade na pamet da je zainska agonija kroz koju prolaze asne maj ke verovatno nalik na ovo. Sigurno je tako, jer vei bol ne mo e da postoji. Borio s e da ne progovori, ali uo je sebe kako guna, stenje. Sve sposobnosti koje je ikada stekao, kao mentat ili kao Bene Geserit, bile su uvuene u igru, s namerom da ga za tite od elje da oblikuje rei, da moli da ga po tede, da daje obeanja kako e im sve r samo ako prestanu. Agonija jo jednom oslabi, a zatim ga ponovo u naletu preplavi. "Dosta!" Bila je to ena. Teg uznastoja da se seti njenog imena. Meterli? Jar progovori mrzovoljnim glasom: "Toliko je pun shere da e ga tititi bar godinu dana." On pokaza na konzolu. "Prazna." Teg je u kratkim razmacima uvlaio vazduh. Agonija! Nastavila je da raste uprkos Meterlinom zahtevu. "Rekoh, dosta!" odbrusi Meterli. Kako joj samo glas iskreno zvui, pomisli Teg. Osetio je da se bol smanjuj e, povlai, izvlaei mu iz tela sve ivce zajedno sa nitima duge agonije kroz koju je p ro ao. "Ne postupamo kako treba", ree Meterli. "Ovaj ovek ovde je..." "Poput svakog drugog oveka", zavr i reenicu Jar. "Da prikljuim poseban kontak t za njegov penis?" "Ne dok sam ja ovde!" ree Meterli. Teg oseti da ga je gotovo pridobila svojom iskreno u. Poslednja nit agonije napusti mu telo i on ostade da le i sa oseanjem da je privremeno udaljen sa povr ine koja ga je pridr avala. Oseanje dQja vu i dalje je bilo prisutno. On i jeste i nij e bio ovde. On je nekada bio ovde, a i nije. "Nee im se dopasti, ako ne uspemo", ree Jar. "Da li si spremna da se suoi s njima ako pretrpi jo jedan neuspeh?" Meterli odseno odmahnu glavom. Zatim se nagnu kako bi Teg mogao da joj vi di lice kroz meduzinu zbrku sondinih kontakata. "Ba are, veoma mi je ao zbog ovoga t o inimo. Verujte mi. To nije moja ideja. Molim vas, meni je sve ovo odvratno. Ka it e nam ono to nas zanima i dozvolite mi da vam olak am polo aj." Teg se osmehnu. Bila je dobra! Zatim uputi pogled funkcioneru-posmatrau. "Ka ite svojim gospodarima umesto mene da veoma dobro igra ovu ulogu." Funkcionerovo lice potamne od priliva krvi. On se namr ti. "Podesi na maks imum, Jare." Njegov glas bio je prvorazredan tenor bez tragova velikih uve bavanja koje se, na primer, osealo u Meterlinom glasu. "Molim vas", ree Meterli. Ona se uspravi, ali nastavi da prati Tegov pogl ed. Benegeseritske uiteljice uvek su govorile Tegu: "Posmatraj oi! Prati kako menjaju i u. Kada se i a pomera napolje, svest se povlai unutra." On namerno usredsredi svoj pogled u vrh njenog nosa. Lice joj nije bilo ru no. Pre bi se moglo rei da je bilo izra ajno. Pitao se kakvo li se telo krije ispo d te komotne odee.

"Jare!" Bio je to funkcioner. Jar podesi ne to na konzoli i pritisnu dugme. Agonija koja sada preplavi Tega potvrdi mu da je prea nji nivo odista bio s labiji. S novim bolom nastupi i udna jasnoa. Teg shvati da je gotovo u stanju da s kloni svoju svest od ovog zaposedanja. Sav taj bol trpeo je neko drugi. Prona ao j e skloni te u kome je malo toga moglo da ga dodirne. Bol je bio prisutan. Agonija takoe. Primao je izve taje o tim oseanjima. To je, razume se, delimino bila zasluga s here. Znao je to i bio je zahvalan. Trgnu ga Meterlin glas: "Mislim da ga gubimo. Bolje smanji." Odgovorio joj je jedan drugi glas, ali zvuk zamre pre no to je uspeo da r azabere rei. On iznenada shvati da ne poseduje sidro za svoju svest. Mirovanje! M islio je da je uo svoje srce kako u strahu u urbano kuca, ali nije bio siguran. Sve je predstavljalo mirovanje, duboki mir iza koga nije bilo niega. Da li sam jo iv? Zatim razabra jo jedan otkucaj srca, ali nije bio ubeen da je to srce njeg ovo. Dum-dum! Dum-dum! Bilo je to oseanje kretanja bez zvuka. Nije mogao da odred i njegov izvor. ta se to dogaa sa mnom? Rei ispisane briljantnom belinom na crnoj pozadini poigravale su mu ispre d centara za vid. "Vratio sam na jednu treinu." "Ostani na tome. Proveri da li mo da mo emo da ga proitamo putem fizikih reakc ija." "Da li jo mo e da nas uje?" "Svesno ne." Nijedno Tegovo uputstvo nije pominjalo da sonda mo e obavljati svoje zle r abote u prisustvu shere. Ali oni su ovo nazvali T-sondom. Mogu li telesne reakci je obezbediti re enje za potisnute misli? Da li se otkrovenja mogu ispitati fizikim sredstvima? Rei ponovo zaigra e naspram Tegovih centara za vid: "Da li je jo izolovan?" "Potpuno." "Uveri se u to. Pojaaj malo." Teg poku a da uzdigne svest iznad svojih strahovanja. Moram zadr ati kontrolu! ta bi njegovo telo moglo otkriti ako ne bude ni u kakvoj vezi s njim? Mog ao je da zamisli ta oni to preduzimaju i njegov um je bele io paniku koju telo nije moglo da oseti. Izdvojte subjekta. Ne dajte mu mogunost da bilo gde smesti svoju linost. Ko je to rekao? Neko jeste. Oseanje dQja vu vrati se u punoj snazi. Ja sam mentat, podseti se on. Moje sredi te su moj um i polje njegovog del ovanja. On je posedovao iskustva i seanja na koja se sredi te mo e osloniti. Bol se vrati. Zvuci. Glasno! Suvi e glasno! "On ponovo uje." To je bio Jar. "Kako je to mogue?" Tenor funkcionera. "Mo da si podesio na suvi e slabo." Meterli. Teg poku a da otvori oi. Kapci ga nisu slu ali. Tada se priseti. Nazvali su j e T-sondom. Ovo nije bio iksijanski ureaj, ve ne to to je pripadalo Ra trkanima. Bio je u stanju da odredi mesta na kojima je ovladala njegovim mi iima i oseanjima. Kao da je neka druga osoba delila njegovo telo, prisvajajui njegova vlastita ustrojstva reakcija. Dozvolio je sebi da sledi nain na koji ga je ova ma ina zaposedala. Bio je to avolski ureaj! Mogao je da mu naredi da trepe, ispu ta vetrove, dahe, vr i veliku i malu nu du - bilo ta. Mogao je da izdaje nareenja njegovom telu, kao da on sam ne poseduje mo razmi ljanja. Bio je sveden na ulogu posmatraa. Salete e ga mirisi - odvratni mirisi. On sebi ne bi naredio da se namr ti, a li mislio je na mr tenje. To je bilo dovoljno. Te mirise izmamila je sonda. Bavila se njegovim ulima, poduavajui ih. "Jesi li sakupio dovoljno da ga proita ?" Ponovo tenor funkcionera. "Jo nas uje!" Jar. "Neka su prokleti svi mentati!" Meterli. "Dit, Det, Dot", ree Teg, navev i imena lutaka iz zimske predstave koju je

gledao u detinjstvu, davno, na dalekom Lernesu. "On govori!" Funkcioner. Teg oseti kako mu ma ina blokira svest. Jar je ne to poslovao oko konzole. I pak, Teg je znao da mu je njegova mentataska logika saop tila ne to veoma va no: ovo t roje predstavljali su lutke. Va ni su bili samo gospodari lutaka. Nain na koji su s e lutke kretale svedoio je o onome to su radili njihovi gospodari. Sonda nastavi da ga zaokuplja. Uprkos upotrebljenoj energiji Teg je oseao da se njegova svest odr ava s njom na ravnoj nozi. Ona je prouavala njega, a on je prouavao nju. Sada je razumeo. itav spektar njegovih oseanja mogao se prekopirati u ovu ovu T-sondu i identifikovati, uhvatiti za Jara koji je kasnije mogao da ih po po trebi prizove. U Tegu je postojao organski lanac odgovora. Ma ina je mogla da ih s ledi, kao da pravi njegovog dvojnika. Shere i njegov mentataski otpor skretali s u tragae sa njegovih seanja, ali sve ostalo moglo se prekopirati. Nee misliti kao ja, uveravao je Teg sam sebe. Ma ina ne bi bila isto to i njegovi ivoti i telo. Ne bi imala Tegova seanja i Tegova iskustva. Nije ju rodila ena. Nikada nije pro la kroz kanal raanja i pojavil a se u ovoj zaprepa ujuoj vaseljeni. Deo Tegove svesti posveti se jednom oznaivau seanja, saop tiv i mu da ovo opa an e otkriva ne to o goli. Dankan je bio pretoen iz jednog akslotl rezervoara. Tegu se ovo opa anje javi zajedno sa ujedom kiseline na jeziku. Ponovo T-sonda! Teg dozvoli sebi da kola kroz jednu umno enu simultanu svest. Pratio je de lanje T-sonde, nastavljao da istra uje opa anje o goli i za sve to vreme oslu kivao Di t, Det, Dot. Tri lutke bile su udno tihe. Da, ekale su da njihova T-sonda obavi za datak. Gola: Dankan je predstavljao nastavak nastao od elija koje je rodila ena z atrudnela od strane mu karca. Ma ina i gola! Opa anje: ma ina nije u stanju da uestvuje u iskustvu raanja, sem na jedan kra jnje posredan nain koji e sasvim sigurno propustiti line nijanse. Upravo onako kako je sada propu tala druge stvari u njemu. T-sonda je ponavljala mirise. Sa svakim izvedenim mirisom seanja su otkri vala svoje prisustvo u Tegovom umu. Osetio je veliku brzinu kojom je radila T-so nda, ali njegova vlastita svest ivela je izvan te nesmotrene brze pretrage sposob ne da ga dr i u ovako izazivanim seanjima onoliko dugo koliko je on to eleo. Tako! Ovo sad je bio topli vosak koji je prosuo po ruci kada mu je bilo svega e trnaest godina i dok je jo bio uenik u benegeseritskoj koli. On se priseti kole i la boratorije, kao da je u ovom trenutku boravio upravo na tom mestu. kola je pripoj ena Kapitolu. Kao to je i ovde bilo potvreno. Teg je znao da njegovim venama tee Si onina krv. Nijedno predskazanje nije moglo tamo da ga sledi. Video je laboratoriju i osetio miris voska - sme u ve takih ulja i prirodnog proizvoda pela koje su dr ale neuspele sestre i njihovi pomonici. On skrenu svoja sea nja na trenutke u kojima je promatrao pele i ljude na njihovom radu u vonjacima ja buka. Delovanje benegeseritske dru tvene strukture izgledalo je veoma slo eno samo ako se ne sagledaju potrebe: hrana, odea, grejanje, veze, uenja, za tita od neprija telja (jedan podskup nagona za opstankom). Da bi se razumeo benegeseritski opsta nak, potrebno je prethodno izvr iti odreena prilagoavanja. One nisu stvarale potomst vo zbog ljudske vrste uop te. Bez neproverenih rasnih uplitanja! Stvarale su potom stvo da bi pro irile vlastite moi, produ ile vek Bene Geserita, smatrajui da su se tim e dovoljno odu ile oveanstvu. Mo da i jesu. Motivacija za stvaranje potomstva postala je duboka, a Sestrinstvo je bilo tako temeljito. Na njega nasrnu jedan novi miris. On u njemu prepoznade svoju mokru vunenu odeu po povratku na komandno mes to posle bitke kod Ponkijarda. Miris mu ispuni nozdrve i izmami ozon iz ureaja na komandnom mestu, kao i znoj kod ostalih prisutnih. Vuna! Sestrinstvo je oduvek smatralo pomalo udnim to to je vi e voleo prirodne tkanine, a izbegavao sintetiku ko

ja se brzo proizvodila u zarobljenim fabrikama. Mnogo vi e nije mario ni za psu-naslonjau. Ne dopada mi se miris pritiska ni u kakvom obliku. Da li su ove lutke - Dit, Det, Dot - znale kakav su samo pritisak vr ile? Mentatska logika zare a na njega. Zar vunene tkanine nisu takoe poticale iz zarobljenih fabrika? To je bilo ne to drugo. Jedan njegov deo tvrdio je suprotno. Sintetika je mogla gotovo beskonano da traje. Koliko je samo vremena le ala u nulentropskim spremnicima u harkonenskoj ne-kugli! "Ja ipak vi e volim vunu i pamuk!" Pa neka bude tako! "Otkud to da mi se prirodne tkanine vi e dopadaju?" To je atreidska predrasuda. Nasledio si je. On odagna mirise i svu pa nju usredsredi na potmulo kretanje sonde koja ga je zaokupljala. Uskoro zakljui da je u stanju da predvidi ta e ona uiniti. Bio je t o jedan novi mi i. Dozvolio je sebi da ga savija, dok je nastavio da ispituje izazv ana oseanja tragajui za vrednim opa anjima. Sedim pred vratima svoje majke na Lerneusu. Teg pomeri deo svoje svesti i stade da posmatra scenu: jedanaest godina. Razgovara sa malom benegeseritskom akilotom koja je bila u pratnji nekog va nog. Akilota je siu na, sa crveno-plavom kosom i lutkastim licem, prastim nosem i zelenos ivim oima. Neko va an je jedna veoma stara asna majka u crnoj odori. Nestala je sa T egovom majkom kroz obli nja vrata. Akilota, po imenu Karlana, isprobava svoje prve nauene ve tine na mladom sinu domaina. Pre no to je Karlana izgovorila dvadesetak rei, Miles Teg je prepoznao ust rojstvo. Poku avala je iz njega da izvue neko obave tenje! To je bila jedna od prvih, krajnje dobro prikrivenih lekcija koje je dobio od svoje majke. Konano, uvek je bilo ljudi koji su mogli poku ati da od deaka izvuku ne to o domainstvu jedne asne majk e, nadajui se da e dobiti neko vredno obave tenje koje bi se moglo dobro prodati. Uv ek je postojalo tr i te za podatke o asnim majkama. Majka mu je to ovako objasnila: "Proceni ispitivaa i podesi svoje odgovore prema njegovim osetljivim mestima." Ni ta od toga ne bi pro lo kod jedne asne majke, ali kada je u pitanju neka akilota, naroito ova ovde, onda nema problema! Za Karlanu je izveo prizor ednog opiranja. Karlana je imala veoma visoko mi ljenje o svojim dra ima. Dozvolio joj je da savlada njegovo opiranje, posle odgov arajueg izlaganja svojih snaga. Bila joj je servirana pregr t la i koje e joj, ako ih ikada ponovi pred nekim va nim ko se nalazio iza tih vrata, sigurno doneti o tar uko r ako ne i ne to mnogo bolnije. Dit, Der, Dot, ka u: "Mislim da ga sada imamo." Teg prepoznade Jarov glas, koji je istrgao iz seanja. "Podesi svoje odgov ore prema osetljivim mestima" Teg zau te rei izgovorene majinim glasom. Lutke. Gospodari lutaka. Funkcioner progovara: "Upitajte simulaciju kuda su odveli golu." Ti ina, a potom tiho mrmljanje. "Ni ta ne dobijam." Jar. Tegu veoma smetaju njihovi glasovi. Primorava oi da se otvore, uprkos sup rotnim nareenjima koja primaju od sonde. "Pogledajte", ka e Jar. Tri para oiju zagleda se u Tega. Kako se samo polako kreu. Dit, Det, Dot: oi trepu... trepu... bar minut protie izmeu dva treptaja. Jar pose e za neim na konzo Njegovim prstima bie potrebno bar nedelju dana da dosegnu svoje odredi te. Teg ispituje vezove na rukama i nogama. Obian konopac! Ne urei se on obavij a prste oko vorova. Oni se olabavljuju u poetku sasvim malo, a zatim se razvezuju. Prelazi na kai eve kojima je privezan za nosiljku. Ovo je ve lak e: obine brave na iz vlaenje. Jarova aka nije pre la jo ni etvrtinu puta do konzole. Treptaj... treptaj... treptaj... Tri para oiju pokazuje neznatno iznenaenje. Teg se oslobaa meduzinih zapletaja u obliku sondinih kontakata. Pop-pop-p

op! Hvataljke lete na sve strane. Iznenaen je to primeuje lagani poetak krvarenja na poleini desne ake kojom je postrance oe ao jedan od kontakata sonde. Mentatska projekcija: kreem se opasnom brzinom. Vi e se ne nalazi na nosiljci. Funkcioner lagano, lagano pose e ka nabreklom d epu sa strane. Tegova aka lomi funkcioneru vrat. Funkcioner nikada vi e nee dotai ta j mali laserski pi tolj koji je uvek nosio u d epu. Jarova ispru ena aka jo nije pre la n treinu puta do konzole. Dodu e, u njegovim oima primetno je nedvosmisleno iznenaenje . Teg sumnja da ovaj ovek uop te vidi aku koja mu lomi vrat. Meterli se kree ne to br e. Njeno levo stopalo sti e do mesta na kome se Teg nalazio samo deli sekunde ranije. Ipak, i to je sporo! Meterli zabacuje glavu i otkriva vrat za Tegovu aku. Kako samo sporo padaju na pod! Teg postade svestan znoja koji kulja iz njega, ali nema vremena da brine o tome. Bio mi je poznat svaki njihov pokret pre no to su ga napravili! ta se to s a mnom dogodilo? Mentatska projekcija: agonija koju sam do iveo pod sondom podigla je moje sposobnosti na novi nivo. Stra na glad koju oseti kaza mu da je utro io mnogo energije. On potisnu to oseanje, osetiv i da se vraa u normalni tok vremena. Tri tupa zvuka: pad tela na pod . Teg stade da ispituje konzolu sonde. Odista, nije bila iksijanska. Dodu e, imala je sline upravljae. On brisanjem isprazni sistem za skladi tenje podataka. Sobna svetla? Kontrole pored vrata sa spolja nje strane. On pogasi svetla i tri puta dub oko udahnu vazduh. U no je nahrupila jedna kovitlava mrlja, sva u pokretu. Oni koji su ga doveli ovamo umotani u svoju komotnu odeu koja ih je titila od zimske hladnoe jedva da su imali vremena da se okrenu prema tom udnom zvuku pr e no to ih je kovitlava mrlja poobarala. Ovog puta Teg se vratio u normalan tok vremena br e nego pro li put. Svetlos t zvezda ukazala mu je na trag koji je vodio niz padinu kroz gusto bunje. Okliznu o se i stao da klizi po blatu pome anom sa snegom dok nije uspeo da odr i ravnote u, p redviajui kakvo se tle prostire ispod njega. Svaki korak zavr avao je tano tamo gde j e znao da mora da se zavr i. Uskoro se na ao na istini koja je gledala preko jedne ra vnice. Ugledao je svetlost nekog grada i jedan veliki crni pravougaonik u blizi ni njegovog sredi ta. Prepoznao je to mesto: Isaji. Tamo su se nalazili gospodari Lutaka. Slobodan sam! 36.

Postojao je ovek koji je svakog dana sedeo i gledao kroz uzak vertikalni otvor u visokoj drvenoj ogradi sa koje je bila uklonjena jedna jedina daska. Sva kog dana, s druge strane ograde, a pored uskog otvora, prolazio je divlji pustin jski magarac - prvo nos, zatim glava, prednje noge, dugaka smea lea, zadnje noge i konano rep. Jednoga dana ovek skoi na noge u arenih oiju zbog otkria do koga je upravo do ao i povika svima koji su mogli da ga uju: "To je bar jasno! Nos je uzrok repu!" Prie skrivene mudrosti, Iz usmene istorije Rakisa Nekoliko puta od kada je stigla na Rakis Odrade je uhvatila sebe kako ra zmi lja o tom drevnom platnu koje je zauzimalo istaknuto mesto na jednom od zidova u Tarazinim odajama u Kapitolu. Kada bi je seanje preplavilo oseala bi kako je ake svrbe od dodira etkice. Nozdrve su joj se nadimale od izvedenih mirisa ulja i bo ja. Njena oseanja nasrtala su na platno. Svaki put posle ovog seanja Odrade je ost ajala ophrvana sumnjama da i eana predstavlja tek njeno platno. Ko koga ovde oslikava? Jutros se opet zbilo. Tama je jo vladala izvan potkrovlja rakijanske Tvrav e, gde se smestila sa eanom: jedna akilota tiho je u la da probudi Odrade i ka e joj

kako e Taraza uskoro stii. Odrade podi e pogled prema nejasno osvetljenom licu tamno kose akilote i to platno iz seanja istog asa nahrupi u njenu svest. Koja od nas uistinu stvara onu drugu? "Pusti eanu da jo malo odspava", ree Odrade pre no to otpusti akilotu. "Hoete li dorukovati pre dolaska Vrhovne majke?" upita akilota. "Saekaemo da vidimo kakve su Tarazine elje." Ustav i, Odrade se na brzinu spremi i odenu svoju najbolju crnu odoru. Zat im se uputi ka istonom prozoru svoje jednostavne odaje u potkrovlju i pogleda u p ravcu svemirskog polja. Tamo je mno tvo pokretnih svetala obasjavalo pra njavo nebo. Ona ukljui sve sjajne kugle u odaji, kako bi ubla ila spolja nji prizor. Kugle se pr etvori e u zlatne eksplozije zvezda na debelom za titnom plazu prozora. Tmasta povr in a takoe je odbijala i nejasne konture njenih vlastitih crta lica, jasno nagla avajui umor na njemu. Znala sam da e doi, pomisli Odrade. Jo dok je oblikovala tu misao sunce Rakisa pojavi se iznad pra inom zamaglj enog obzorja poput neke baene narand aste deje lopte. Gotovo istovremeno poraste i t emperatura; tu pojavu esto su pominjali mnogi posmatrai Rakisa. Odrade se okrenu o d prozora upravo u trenutku da vidi kako se otvaraju vrata predvorja. Taraza ue u kajui odorom. Neija ruka zatvori za njom vrata, ostavljajui njih d e same. Vrehovna majka krenu prema Odrade sa navuenom crnom kapuljaom koja joj je uokviravala lice. To ba nije bio umirujui prizor. Primetiv i da je Odrade uznemirena, Taraza zaigra na tu kartu. "Pa, Dar, m islim da smo se konano srele kao stranci." Uinak Tarazinih rei prenerazi Odrade. Tano je protumaila pretnju, ali strah ju je napustio iscuriv i poput vode iz kraga. Prvi put u ivotu Odrade prepoznade nep osredan trenutak prela enja preko linije koja ih je razdvajala. Smatrala je da je to bila linija ije je postojanje podozrevalo svega nekoliko sestara. Kada ju je p re la, shvatila je da je oduvek znala da ona postoji: bilo je to mesto na kome je mogla da ue u prazninu i slobodno pone da lebdi. Vi e nije bila ranjiva. Mogla je bi ti ubijena, ali ne i pora ena. "Znai, vi e nema Dar i Tar", primeti Odrade. Taraza oseti jasnou i nesputanost u Odradinom glasu i protumai ih kao izra z poverenja. "Mo da nikada i nije bilo Dar i Tar", odvrati ona ledenim glasom. "Vi dim da smatra kako si bila stra no pametna." Bitka je zapoela, pomisli Odrade. Ja se ne nalazim na putu njenog napada. Odrade ree: "Alternative za savez sa Tleilaksima nisu prihvatljive. Naroit o sada kada sam shvatila ta je to to ti eli da dosegne za nas." Taraza iznenada oseti umor. Bio je to dugaak put uprkos skokovima kroz pr ostor koje je pravio njen ne-brod. Telo je uvek znalo kada bi mu se izmenio uobia jeni ritam. Ona izabra jedan mekani divan i sede zadovoljno uzdahnuv i zbog luksuz ne udubnosti. Odrade je primetila umor kod Vrhovne majke i istog asa osetila simpatiju prema njoj. Odjednom su bile samo dve asne majke sa istovetnim problemima. Taraza je to oigledno osetila. Potap ala je jastuk pored sebe i saekala da s e Odrade smesti. "Moramo ouvati Sestrinstvo", ree Taraza. "To je jedino va no." "Razume se." Taraza prikova svoj istra ivaki pogled za Odradino poznato lice. Da, i Odra de je umorna. "Ti si ovde bila u neposrednom dodiru sa narodom i problemima", ree Taraza. " elim... ne, Dar, potrebno mi je da ujem tvoje vienje stvari." "Izgleda da su Tleilaksi spremni na potpunu saradnju", ree Odrade, "ali n e to preutkuju. Poela sam sebi da postavljam neka krajnje uznemirujua pitanja." "Kao na primer?" " ta ako akslotl rezervoari nisu... rezervoari?" "Kako to misli ?" "Vaf se pona a slino porodici koja poku ava da zataji deformisano dete ili ne kog ludog ujaka. Kunem ti se da mu je uvek nezgodno kada ponemo razgovor o rezerv oaruima." " ta bi oni mogli da..." "Majke surogate."

"One bi trebalo da budu..." Taraza uuta, zapanjena mogunostima koje je ovo pitanje otvaralo. "Da li je iko ikada video neku enu Tleilaksa?" upita naglo Odrade. Tarazin um bio je pun prigovora: "Tana hemijska kontrola, potreba da se o granie varijabile..." Ona zbaci kapuljau i rastrese kosu. "U pravu si: sve moramo ispitati. Mada je to... to je udovi no." "Jo nam nije rekao celu istinu o na em goli." " ta je rekao?" "Ni ta vi e od onoga to sam ve javila: postoji odstupanje od izvornog Dankana Ajdaha i spoja svih prana-bindu zahteva koje smo naveli." "To ne obja njava za to su ubili ili poku ali da ubiju na e prethodne kupljene p rimerke." "Kune se svetom zakletvom Velikog uverenja da su tako postupili usled sr ama to jedanaest prethodnih gola nije ispunilo oekivanja." "Otkud su mogli znati? Da li on to nagove tava mogunost da imaju pijune meu.. ." "Kune se da nemaju. Optu ila sam ga za to, a on je rekao da bi uspe an gola sigurno uneo vidljivu pometnju meu nas." "Kakvu vidljivu pometnju? ta on to..." "Nee da ka e. Svaki put se vraa na tvrdnju da su oni ispunili svoje obaveze iz ugovora. Gde je gola, Tar?" " ta... oh. Na Gamuu." "ujem da se apue kako..." "Burzmali vrsto vlada situacijom." Taraza stisnu usne, nadajui se da je to istina. Najnoviji izve taj u tom pogledu nije bio ba uverljiv. "Oigledno ste raspravljale o tome da treba ubiti golu", ree Odrade. "Ne samo golu!" Odrade se nasme i: "Znai, istina je da Belonda eli da zauvek nestanem." "Kako si..." "Ponekad prijateljstvo mo e biti od koristi, Tar." "Koraa po opasnom tlu, asna majko Odrade." "Ali se ne spotiem, Vrhovna majko Taraza. Pomno razmi ljam o stvarima koje je Vaf otkrio o tim Uva enim Nalo nicama." "Iznesi mi neke svoje misli." U Tarazinom glasu oseala se neumoljiva re eno st na ne to. "Da se razumemo u ovome", ree Odrade. "Prevazi le su seksualne ve tine na ih Ut iskivaica." "Kurve!" "Da, koriste svoje ve tine na nain koji e se na kraju pokazati kao poguban i po njih i po druge. Zaslepljene su vlastitom moi." "Da li je to glavni doma aj tvog pomnog razmi ljanja?" "Reci mi, Tar, za to su napale i razorile na u Tvravu na Gamuu?" "Oigledno su elele da se doepaju na eg gole Ajdaha, da ga zarobe ili ubiju." "Za to im je to tako va no?" " ta poku ava da ka e ?" upita Taraza. "Nisu li mo da kurve postupale na osnovu obave tenja koje su dobile od Tleil aksa? Tar, ta ako je tajna stvar koju su Vafovi ljudi uneli u na eg golu ne to to e od njega napraviti mu kog ekvivalenta Uva enim Nalo nicama?" Taraza prinese aku ustima i brzo je spusti, shvativ i koliko je taj gest ot krivao. Bilo je prekasno. Nije va no. Jo su bile dve asne majke na istoj strani. Odrade ree: "A mi smo naredili Lusili da ga uini neodoljivim za veinu ena." "Koliko dugo ve Tleilaksi petljaju sa tim kurvama?" upita Taraza. Odrade slegnu ramenima. "Ovo je bolje pitanje: koliko dugo petljaju sa v lastitim Izgubljenima koji su se vratili od Ra trkanih. Jedan Tleilaks mo e u razgov oru otkriti drugom Tleilaksu mnoge tajne." "Odlian hitac", ree Taraza. " ta misli kolika je verovatnoa da je tako?" "Zna isto tako dobro kao i ja. To bi objasnilo mnoge stvari." Taraza ogoreno progovori: " ta sad misli o svom savezu sa Tleilaksima?" "Da je potrebniji no ikada. Moramo biti u toku. Moramo se nalaziti tamo

odakle emo biti u stanju da utiemo na one koji se nadmeu." "Izrodi!" odbrusi Taraza. "Molim?" "Ovaj gola je kao ureaj za zapisivanje u ljudskom obliku. Ubacili su nam ga u redove. Ako ga se Tleilaksi doepaju imae ta da im ispria." "To ne bi bilo taktiki dobro." "Ali tipino za njih!" "Sla em se da postoje i druge implikacije u na oj sada njoj situaciji", ree Odr ade. "Ti argumenti mi samo govore da ne smemo ubiti golu dok ga same ne ispitamo ." "Tada mo e da bude kasno! Neka je proklet tvoj savez, Dar! Pru ila si im mog unost da nas dr e u aci... kao i nama da njih dr imo u aci - i niko od nas se ne usuuje da pusti ono drugo." "Nije li to savr en savez?" Taraza uzdahnu. "Kada moramo da im omoguimo pristup na im zapisima o razmno a vanju?" "Uskoro. Vaf navaljuje." "Hoemo li tada videti njihove akslotl... rezervoare?" "To je, razume se, poluga koju koristim. vrsto je obeao." "Sve dublje i dublje pose emo jedni drugima u d epove", gunala je Taraza. Odrade ree krajnje nevinim glasom: "Savr en savez, kao to sam ve rekla." "Prokletstvo, prokletstvo, prokletstvo", mrmljala je Taraza. "A Teg je p robudio golina izvorna seanja!" "A da li je Lusila..." "Ne znam!" Taraza se namr ti na Odrade i op irno je obavesti o najnovijim iz ve tajima sa Gamua: Teg i njegova dru ina pronaeni, u najkraim crtama podne en je izve ta o njima, ali ni ta od Lusile; prave se planovi za njihovo izbavljenje. Njene vlastite rei stvori e uznemirujuu sliku u Tarazinom umu. ta je bio ovaj gola? Oduvek je znala da Dankani Ajdahoi nisu bili obine gole. Koji je ivac ovog puta bio pojaan, koja sposobnost mi ia, a tu je jo i ta nepoznata stvar koju su Tleil aksi umetnuli - sve je to podsealo na dr anje zapaljene toljage. Zna da ti toljaga m o e pomoi da opstane , ali se plamenovi pribli avaju zastra ujuom brzinom. Odrade zami ljeno progovori: "Da li si ikada poku ala da zamisli kako je goli kada ga iznenada probude u obnovljenom telu?" " ta? ta ti..." "Kada shvati da je proizvod njegovih elija jednog le a", ree Odrade. "On se sea vlastite smrti." "Ajdahoi nikada nisu bili obini ljudi", ree Taraza. "Isto se mo e rei i za gospodare Tleilaksa." " ta poku ava da ka e ?" Odrade protrlja elo, zastav i na trenutak da pribere misli. Bilo je veoma t e ko razgovarati sa nekim ko je odbijao naklonost, sa nekim ko se hranio iz jezgra sainjenog od besa. Taraza nije posedovala... simpatiko. Nije bila u stanju da pr ihvati tue telo ili oseanja do kao ve bu iz logike. "Golino buenje mora da prestavlja potresno iskustvo", ree Odrade spu tajui ru ku. "Opstaju samo oni koji su sposobni da se brzo mentalno oporave." "Pretpostavljamo da su gospodari Tleilaksa mnogo vi e od onoga to izgledaju da jesu." "A Dankani Ajdahoi?" "Razume se, i oni. Za to bi inae Tiranin nastavljao da ih kupuje od Tleilak sa?" Odrade shvati da je rasprava bespredmetna. Ona ree: "Ajdahoi su bili kraj nje odani Atreidima i ne smemo zaboraviti da sam i ja Atreid." "Misli da e odanost ovog Ajdaha vezati za tebe?" "Naroito po to Lusila..." "To bi moglo biti suvi e opasno!" Odrade se zavali u ugao divana. Taraza je elela da bude sigurna. A ivoti s erijskih gola podseali su na melan , imajui drugaiji ukus, u zavisnosti od okoline. K ako da budu sigurni u svoga golu?

"Tleilaksi su bili ume ani u sile koje su stvorile na eg Kvizac Hederaha", p romrmlja Taraza. "Misli li da je to razlog za to ele na e zapise o razmno avanju?" "Ne znam! Da si prokleta, Dar! Zar ne vidi ta si uinila?" "Mislim da nisam imala izbora", ree Odrade. Taraza se ledeno nasme i. Odradina predstava bila je sve vreme savr ena, ali trebalo joj je pokazati gde joj je mesto. "Misli li da bih ja isto tako postupila?" upita Taraza. Ona jo ne shvata to se da mnom dogodilo, pomisli Odrade. Taraza je oekivala da e njena prilagodljiva Dar nezavisno postupiti, ali jaina te nezavisnosti potre sla je Visoko vee. Taraza odbi da sagleda svoj udeo u tome. "Uobiajena ve ba", ree Odrade. Te rei pogodi e Tarazu kao da joj je neko opalio amar. Jedino ju je mukotrpn o ve banje kroz koje je pro la za vreme svog ivota kod Bene Geserita spreilo da ne nas rne na Odrade. Uobiajena ve ba! Koliko puta je samo Taraza sebi priznavala da je ovo izvor nadra aja, stal ni podsticaj za njen pa ljivo prikriven bes? Odrade je to esto slu ala. Sada je Odrade navodila rei same Vrhovne majke: "Opasne su navike koje se ne menjaju", ree Odrade. "ak si i ti, Vrhovna majko, mislila da su ti poznate gra nice u okviru kojih u delati. Bila sam poput Belonde. Pre no to bi Belonda i progo vorila, ti si znala ta e ona rei." "Da li smo pogre ile to te nismo izdigle iznad meme?" upita Taraza. Rekla j e to iz krajnje odanosti. "Ne, Vrhovna majko. Koraamo krhkom stazom, ali obe smo u stanju da sagled amo put kojim moramo poi." "Gde je sada Vaf?" upita Taraza. "Spava i dobro ga uvaju." "Pozovi eanu. Moramo odluiti da li da prekinemo s tim delom plana." "I pokupimo na e komade?" "Kako ti ka e , Dar." eana je jo bila pospana i trljala je oi kada se pojavila u zajednikoj odaji, ali bilo je oigledno da se pre toga umila i da je obukla istu belu odoru. Kosa jo j je jo bila zamr ena. Taraza i Odrade stajale su u blizini prozora koji je gledao na istok leim a okrenute prema svetlosti. "Vrhovna majko, ovo je eana", predstavi je Odrade. eana se smesta razbudi i isprsi. Mnogo toga je ula o ovoj monoj eni, ovoj Ta razi, koja je upravljala Sestrinstvom iz jedne udaljene citadele koja se zove Ka pitol. Jarko sunce dopiralo je kroz prozor iza dveju ena, zaslepljujui eanino lice i zbunjujui je. Ostavljalo je lica asnih majki delimino u senci, a crna oblija njiho vih pojava sasvim nejasnim pri tom ble tavilu. Instruktori akilota pripremali su je za ovaj susret. "Stoj u stavu mirno pred Vrhovnom majkom i govori s du nim po tovanjem. Odgovaraj samo onda kada te osl ovi." eana je stajala ukoeno, kako joj je bilo reeno da treba da stoji. "Obave tena sam da bi mogla postati jedna od nas", ree najzad Taraza. Obe ene su primetile kakav utisak je to ostavilo na devojicu. Do sada je ea na ve postala svesna kakve sve sposobnosti poseduje jedna asna majka. Moan zrak ist ine bio je usredsreen na nju. Poela je ve da zahvata iz tog ogromnog tela znanja ko je je Sestrinstvo sakupilo tokom milenijuma. Saznala je za selektivni prenos sean ja, nauila pone to o nainu delovanja Drugih seanja, o zainskoj agoniji. A pred njom je sada stajala najmonija asna majka od koje se ni ta nije moglo sakriti. Kako eana ne odgovori, Taraza je upita: "Zar nema ni ta da ka e , dete?" " ta ima da se ka e, Vrhovna majko? Vi ste sve rekli!" Taraza uputi Odradi jedan pronicljiv pogled. "Ima li jo kakvo malo iznenaen je za mene, Dar?" "Rekla sam ti da je izuzetna", odvrati Odrade. Taraza ponovo skrenu pa nju na eanu. "Ponosi li se ovim mi ljenjem, dete?" "Pla i me, Vrhovna majko".

eanino lice je i dalje bilo nepomino koliko je to bilo u njenoj moi, ali ip ak je lak e poela da di e. Reci samo najveu istinu koju mo e da oseti , podseti se. Sada ove upozoravajue rei koje joj je uputila jedna od uiteljica imale vi e smisla. Pogle d joj je bio pomalo neusredsreen i uperen u pod tano ispred dve ene, to joj je omogui lo da izbegne najvee ble tavilo sunca. Jo je oseala da joj srce suvi e brzo kuca i znal a je da e asne majke to otkriti. Odrade joj je mnogo puta dokazala da poseduje tu sposobnost. Odrade upita: " eana, razume li ta ti je reeno?" "Vrhovna majka eli da zna da li sam potpuno predana Sestrinstvu", odgovor i eana. Odrade pogleda u Tarazu i slegnu ramenima. O tome nisu imale vi e ta da ka u. Tako je to kada ovek pripada jednoj porodici, kao to su one pripadale Bene Geseri tu. Taraza je nastavila nemo da prouava eanu. Bio je to te ak pogled koji je eanu iscrpljivao, ali znala je da mora ostati mirna i omoguiti to vatreno ispitivanje . Odrade potisnu oseanje sa aljenja koje se javilo u njoj. eana je po mnogo emu liila na nju kada je bila devojica. Posedovala je taj okrugao intelekt koji se iri o celom povr inom, poput balona koji se naduvava. Priseti se da su se njene uitelji ce divile tome, ali oprezno, onako kako je Taraza sada bila oprezna. Odrade je u oila tu opreznost jo u mlaem dobu od eane i nije uop te sumnjala da je i eana sada vid . Intelekt je zato da se koristi. "Mmmmm", promumla Taraza. Odrade je mrmljanje unutra njih odra aja Vrhovne majke ula kao deo jednog vrl o slinog toka. Odradina lina seanja pokulja e unazad. Sestre koje bi Odrade donosile hranu kada bi ostajala da ui kasno u no uvek su zastajkivale i zagledale je na pos eban nain, isto onako kako su sada sve vreme motrile i nadzirale eanu. Odrade je o d najranijeg doba znala za te osobene naine posmatranja. To je, konano, bio jedan od najveih mamaca Bene Geserita. ovek eli da poseduje te tajne sposobnosti. eana je sasvim sigurno imala takvu elju. Bio je to san svake postulantkinje. Kad bi takve stvari i meni bile dostupne! Taraza konano progovori: " ta je to to ti se ini da eli od nas, dete?" "Iste one stvari za koje ste vi mislile da ih elite kada ste bili u mom d obu, Verhovna majko." Odrade potisnu osmeh. eanino divlje oseanje nezavisnosti skliznulo je malo u drskost i Taraza je to sigurno uoila. "Ti misli da je to pravi nain da se iskoristi dar ivota?" upita Taraza. "To je jedini nain za koji znam, Vrhovna majko." "Cenim tvoju iskrenost, ali budi pa ljiva kada se koristi njome", ree Taraza . "Da, Vrhovna majko." "Ti si ve dosta toga dobila od nas, a dobie jo vi e", ree Taraza. "Nemoj to za oraviti. Na i darovi nisu jevtini." eana ni ne sanja ime e sve platiti na e darove, pomisli Odrade. Sestrinstvo nikada ne dopu ta svojim upuenicama da zaborave ta mu duguju i d a to moraju platiti. Ne plaa se ljubavlju. Ljubav je opasna, a eana je ve to uoila. Dar ivota? Odrade poe da drhti, te proisti grlo kako bi to prikrila. Jesam li iva? Mo da sam i umrla kada su me uzeli od mame Sibije. U toj kui s am bila iva, ali da li sam ivela po to su me sestre odvele? Taraza ponovo prozbori: "Sada nas mo e ostaviti, eana." eana se okrete oko sebe i napusti odaju, ali ne pre no to Odrade primeti j edan prigu eni osmeh na tom mladom licu. eana je znala da je polo ila ispit kod Vrhov ne majke. Kada su se vrata za eanom zatvorila, Taraza ree: "Pomenula si njenu prirod nu sposobnost da vlada Glasom. Primetila sam je, razume se. Neverovatno!" "Dobro ga je zauzdala", ree Odrade. "Nauila je da ga ne isku ava na nama." " ta smo to dobile, Dar?" "Mo da jednog dana Vrhovnu majku izuzetnih sposobnosti." "Ne suvi e izuzetnih?"

"Za to tek moramo da se pobrinemo." "Misli li da je sposobna da ubije za nas?" Odrade je bila zapanjena i nije to skrivala. "Sada?" "Da, razume se." "Golu?" "Teg to ne bi uradio", ree Taraza. "Sumnjam da bi to ak i Lusila uinila. Iz njihovih izve taja jasno se vidi da je u stanju da svakoga okuje monim vezama... n aklonosti." "ak i nekoga kao to sam ja?" "Ni vangiju nije bila potpuno imuna." "Gde se u jednom takvom inu nazire uzvi eni cilj?" upita Odrade. "Zar to ni je ono to Tiraninovo upozorenje..." "On? Ubio je mnogo puta!" "I platio za to." "Plaamo za sve to uzmemo, Dar." "ak i za ivot?" "Nikada nemoj ni za trenutak zaboraviti, Dar, da je jedna Vrhovna majka sposobna da donese bilo kakvu odluku koja e obezbediti opstanak Sestrinstva!" "Neka ti bude", ree Odrade. "Uzmi ta eli i plati za to." Odgovor je bio taan, ali je pojaao jednu novu snagu koju je Odrade oseala u sebi, slobodu da odgovori na svoj nain u okviru nove vaseljene. Gde su se te mis li zaele? Mo da je krivo njeno atreidsko naslee? Nije poku avala da se zavara kako je ono poteklo iz odluke da nikada vi e ne sledi tue moralno vostvo radije nego svoje v lastito. Ova unutra nja postojanost koja joj je sada slu ila kao oslonac, nije preds tavljala puku moralnost, niti razmetanje hrabro u. To dvoje nikada nije bilo dovolj no. "Veoma si nalik svom ocu", ree Taraza. "Obino je ena ta od koje se nasledi hrabrost, ali ovog puta mislim da je za to zaslu an otac." "Miles Teg je neverovatno hrabar, ali mislim da suvi e pojednostavljuje stv ari", primeti Odrade. "Mo da je tako. to se tebe tie, uvek sam bila u pravu, Dar, ak i onda kada sm o bile uenice postulantkinje." "Ona zna!" pomisli Odrade. "Obja njenje nije potrebno", ree Odrade. A pri tom posmisli: To je posledic a toga to sam roena onakva kakva jesam, naina na koji sam obuavana i oblikovana... n aina na koji smo obe bile: Dar i Tar. "Postoji ne to u atreidskoj lozi to nismo do kraja ispitali", nastavi Taraz a. "Bez genetskih sluajnosti?" "Ponekad se pitam da li nam se, jo od Tiranina, i ta sluajno dogodilo", odvr ati Taraza. "Da li se to on u svojoj citadeli protegnuo i pogledao preko milenijuma kako bi sagledao upravo ovaj trenutak?" "Koliko dugo e posezati za korenima?" upita Taraza. Odrade odgovori: " ta se stvarno dogaa kada Vrhovna majka naredi nalo nici za razmno avanje: 'Neka se ta i ta spari sa tim i tim?'" Taraza se ledeno nasme i. Odrade iznenada oseti kao da se nalazi na prevoju nekog talasa, dok ju j e svest itavu gurala preko njega u to novo carstvo. Taraza eli da se pobunim! eli m e za protivnika! "Hoe li sada da vidi Vafa?" upita Odrade. "Najpre elim da ujem ta ti misli o Vafu?" "On u nama gleda krajnje orue kojim e ostvariti tleila ku dominaciju! Mi smo bo ji dar za njegov narod." "Dugo su ekali na to", slo i se Taraza. "Svi su se oni tokom nebrojenih eon a veoma pa ljivo prikrivali!" "Na vreme gledaju kao i mi", priznade Taraza. "Nisu glupi." "To nam je skrenulo pa nju sa naina na koji stvarno koriste svoj gola-proce s", ree Odrade. "Ko bi mogao da veruje kako glupi ljudi mogu da ine takve stvari?" " ta su stvorili?" upita Taraza. "Samo prikaz zle gluposti?"

"Ako dovoljno dugo postupa kao glupak, takav e i postati", zakljui Odrade. " Usavr i mimikriju svojih Liceigraa, i..." "Bilo ta da se dogodi moramo ih kazniti", ree Taraza. "To mi je sasvim jas no. Neka ga dovedu ovamo." Odrade izdade nareenje i dok su ekale da se Vaf pojavi, Taraza ree: "Tok go linog obuavanja postao je nedosledan, ak i pre no to su pobegli iz Tvrave Gamu. Pret ekao je svoje uitelje i posegao za stvarima koje samo mi nasluujemo, a sve je to in io zabrinjavajue ubrzano. Ko zna ta je od njega do sada nastalo?" 37. Istoriari imaju veliku mo i neki od njih to znaju. Oni ponovo stvaraju pro l ost, menjajui je kako bi odgovarala njihovim vlastitim tumaenjima. Na taj nain menj aju i budunost. Leto II, njegov glas, Dar-es-Balat

Dankan je sledio svog vodia dok je oko njih svitalo, privezan za njega ka n jenikim povodcem. ovek je mo da izgledao star, ali bio je brz poput gazele i inilo se da ne zna za umor. Samo pre nekoliko trenutaka skinuli su naoare za no. Dankanu je bilo milo t o ih se oslobodio. Sve oko njega to naoare nisu obuhvatale svojim vidnim poljem bi lo je crno pri nejasnoj svetlosti zvezda koja se provlaila kroz guste grane. Svet ispred njega i s one strane naoara kao da nije postojao. Prizor sa obe strane se povlaio i proticao - jednog trenutka bila je to gomila utog bunja, zatim dva srebr na hrastova drveta, a potom kameni zid sa kapijom od plastila useenom u njega i o siguranom svetlucavim plavetnilom za titnika od vatre, pa luk mosta sagraenog od do morodakog kamena sa zelenom i crnom osnovom. Posle toga usledio je luni ulaz od iz glaanog belog kamena. Sve ove graevine izgledale su veoma stare, skupe i runo odr ava ne. Dankan nije imao pojma gde se nalazi. Ni ta ga ovde nije podsealo na davno pro le dane na Giedi I. Zora mu je otkrila da slede ivotinjski trag zaklonjen drveem koji je vodio uzbrdo. Uspon je postao strm. Povremeno su upuivali poglede na levu stranu na ko joj otkri e ravnicu. Te ka magla stra arila je na nebu skrivajui daljine i okru ujui ih d k su se uspinjali. Njihov svet progresivno je postajao sve manji dok je gubio ve zu sa sveobuhvatnom vaseljenom. Tokom jednog kratkog odmora koji su iskoristili da bi oslu nuli um, a ne da bi se odmorili, Dankan stade da prouava okolinu koju je pritiskala magla. Oseao s e kao preme ten, van svog prirodnog okrilja, odstranjen sa sveta koji poseduje neb o i otvorena prostranstva to ga povezuju sa drugim planetama. Odea koju je obukao radi preru avanja bila je jednostavna: tleila ki ogrtai za hladno vreme i jastuii za obraze koji su mu popunjavali lice. Crnu kovrd avu kosu i spravili su mu pomou neke hemikalije i toplote. Zatim su je obojili u pe ano plavo i sakrili pod tamnu stra arsku kapu. Obrijali su mu sve malje sa genitalija. Jedva se prepoznao u ogledalu pred koje su ga postaviii. Prljavi Tleilaks! Umetnica koja je izvela ovaj preobra aj bila je starica sjajnih sivozeleni h oiju. "Sada si jedan od gospodara Tleilaksa", rekla je. Zove se Vos. Vodi e te odv esti do narednog mesta. Ako sretnete nekog nepoznatog, odnosie se prema njemu kao prema Liceigrau. Inae, ini ono to ti naredi." Povedo e ga napolje iz kompleksa peina du jednog krivudavog prolaza iji su zi dovi i tavanica bili prekriveni debelim slojem mo usnih zelenih algi. Iz prolaza g a gurnu e u sve u, tamnu no osvetljenu zvezdama i u ruke nekog nevidljivog oveka - jed ne nezgrapne prilike u postavljenoj odei. Glas iza Dankana jedva ujno pro apta: "Evo ga, Ambitorme. Sprovedi ga." Vodi mu se obrati, nagla avajui samaglasnike: "Kreni za mnom." On privrsti po vodac za Dankanov opasa, podesi naoare za no i okrenu se. Dankan oseti trzaj i oni krenu e.

Dankan odmah shvati koja je svrha povodca. Njegova uloga nije bila da ga stalno dr i na malom rastojanju. Pomou naoara za no jasno je mogao da vidi tog Ambit orma. Ne, konopac je trebalo da poslu i u sluaju opasnosti. Nije bilo potrebe da se nareenja izgovaraju. Dobar deo noi proveli su prelazei unakrst preko malih, ledom oivienih voden ih tokova u jednoj ravnici. Samo povremeno je svetlost mladih meseca Gamua prodi rala kroz za titno rastinje. Konano su izbili na vrh jednog niskog brda sa koga se pri meseini videlo bunovito prostranstvo, posrebreno sne nim pokrivaem. Uputili su se tamo dole. bunje, otprilike dva puta vi e od vodia, natkriljavalo je blatnjave ivoti njske staze obrazujui tunele tek ne to vee od onog iz koga su krenuli na ovo putovan je. Ovde je bilo toplije, a toplota je poticala od nagomilanog ubriva. Gotovo da nikakva svetlost nije stizala do tla koje je bilo porozno usled prisustva koreni tog rastinja. Dankan stade udisati taj miris gljiva i istrulelog biljnog ivota. K roz naoare za no gledao je prividno beskonaan niz istog gustog rastinja sa obe stra ne. Konopac koji ga je spajao sa Ambitormom predstavljao je oskudnu vezu sa jedn im tuim svetom. Ambitorm je osujetio svaki razgovor. Rekao je 'Da', kada je Dankan zatra i o da mu potvrdi da li je dobro uo njegovv ime i dodao: "uti." itava ova no bila je za Dankana ispunjena nemirom i nevoljama. Nije voleo da bude prepu ten vlastitim mislima. Seanja na Giedi I nisu ga napu tala. Ovo mesto n ije bilo nalik ni na jedno kojega se seao iz svoje mladosti, pre no to je postao g ola. Pitao se kako je Ambitorm nauio da se kree ovuda i kako je upamtio put. ivotin jske jame bile su veoma nalik jedne drugima. Tokom ujednaenog, u urbanog kretanja Dankanove misli imale su dovoljno vrem ena da tumaraju. "Moram li Sestrinstvu dozvoliti da me iskoristi? ta im dugujem?" Setio se i Tega, njegovog poslednjeg plemenitog postupka koji je omoguio njemu i Lusili da umaknu. Isto to sam ja uinio za Pola i D esiku. To je bilo ono to ga je povezivalo sa Tegom i to ga je ispunjavalo dubokim bolom. Teg je bio odan Sestrinstvu. Da li je on tim svojim poslednjim hrabrim in om kupio moju odanost? Neka su prokleti Atreidi! Noa nji napor pojaao je Dankanovu bliskost sa novim telom. Kako je samo ovo telo bilo mlado! Jedan mali sev pamenja i mogao je da sagleda paslednje seanje pre no to je postao gola: mogao je da oseti kako ga sardaukarsko seivo pogaa u glavu zaslepljujuu eksploziju bola i svetlosti. Saznanje o vlastitoj sigurnoj smrti i od tada... pa sve do onog trenutka sa Tegom u harkonenskoj ne-kugli - ni ta.

Dar drugog ivota. Da li je to bilo ne to vi e ili ne to manje od dara? Atreidi su, po obiaju, tra ili od njega novu ratu u otplati duga. Izvesno vreme, neposredno pred svitanje, Ambitorm ga je vodio ljapkajui du jednog potoka ija je ledena hladnoa prodrla u Dankanove nepromoive i postavljene izm e koje su bile deo tleila ke no nje. Vodeni tok odra avao je bunjem zaklonjenu srebrnu svetlost planetnog predjutarnjeg meseca koji je zalazio pred njima. Dnevna svetlost ih je zatekla kako izbijaju na iri, drveem zaklonjeni ivoti njski trag koji je vodio uz neko strmo brdo. Ovaj prolaz uskoro preraste u jednu usku stenovitu izboinu ispod vrha grebena od nazubljenih gromada. Ambitorm ga po vede iza zaklona od mrtvog, smeeg bunja, iji su vrhovi bili prljavi od snega koji j e naneo vetar. On otkai konopac privr en za Dankanov pajas. Pravo ispred njih nalazil o se jedno plitko ulegnue; ne ba prava peina, ali dovoljno prostrana da im pru i kaka v-takav zaklon sem u sluaju da se digne jak vetar preko bunja iza njih. Dankan je sve to u magnovenju procenio. Ovo mesto nije bilo prekriveno snegom. Ambitorm se uputi ka stra njoj strani ulegnua i pa ljivo ukloni naslagu leden e prljav tine i nekoliko pljosnatih kamenova koji su skrivali jednu malu jamu. Iz nje izvadi neki okrugao crni predmet i stade da barata oko njega. Dankan unu ispod nadstre nice i poe da prouava svog vodia. Ambitorm je imao sp jo teno lice ten nalik na tamnosmeu ko u. Da, to bi mogle biti crte Liceigraa. Duboke bore bile su mu useene u uglovima smeih oiju. Bore su se irile i iz uglova tankih us ana, a prekrivale su i iroko elo. Protezale su se pored pljosnatog nosa i produblj

ivale raspuklinu na irokoj bradi. Lice mu je, jednom rei, sve bilo izbrazdno starak im borama. Iz crnog predmeta ispred Ambitorma poe e da se ire primamljivi mirisi. "Ovde emo jesti i malo saekati pre no to krenemo dalje", ree Ambitorm. Govorio je starogala kim sa grlenim naglaskom koji Dankan nikada ranije ni je uo, udno nagla avajui granine samoglasnike. Da li je Ambitorm bio jedan od Ra trkani ili domorodac sa Gamua? Bilo je oigledno da je do lo do mnogih jezikih pomaka od vr emena Muad'Dibove Dine. Dankan je primetio da su svi iz Tvrave Gamu, ukljuujui i Te ga i Lusilu, govorili galah koji se razlikovao od onoga koji je on nauio kao dete , pre no to je postao gola. "Ambitorme", prekinu ti inu Dankan. "Da li je tvoje ime uobiajeno za Gamu?" "Zvae me Tormsa", ree vodi. "Je li to neki nadimak?" "Tako e me zvati." "Za to su te onda oni ljudi zvali Ambitorm?" "Tako sam im se predstavio." "Ali za to bi..." " iveo si pod Harkonenima i nisi nauio kako se menja identitet?" Dankan uuta. Da li je to bilo to? Novo preru avanje? Ambi... Tormsa nije iz menio svoj izgled. Tormsa. Da li je to bilo tleila ko ime? Vodi pru i Dankanu olju koja se pu ila. "Ovo pie e ti povratiti snagu, Vose. Is ij ga brzo. Ugrejae te." Dankan obema akama obuhvati olju. Vos. Vos i Tormsa. Gospodar Tleilaksa i njegov sadrug Liceigra. Dankan podi e olju prema Tormsi drevnim gestom atreidskih ratnih drugova, a zatim je prenese ustima. Toplo! Tenost ga je grejala dok ju je gutao. Pie je imal o pomalo slatkasti ukus, koji je verovatno poticao od nekog povra. Duvao je i pio dok nije iskapio olju do dna podra avajui Tormsu. "Za to na ovaj nain rizikuje svoj ivot?" upita Dankan. "Poznaje ba ara i jo pi Dankan posramljen uuta. Tormsa se na e napred i ponovo pokri Dankanovu olju. Uskoro su svi dokazi n jihovog doruka le ali skriveni ispod stenja i pra ine. Ova hrana bila je dokaz da je sve bilo pa ljivo isplanirano, pomisli Danka n. On se okrenu i sede podviv i noge na hladnom tlu. S druge strane zaklona od bunj a jo se nazirala magla. Dok ju je posmatrao, magla poe da se di e, otkrivajui jasne o brise nekog grada na udaljenom kraju doline. Tormsa sede pored njega. "To je veoma star grad", ree on. "Harkonensko me sto. Pogledaj." On pru i Dankanu mali monoskop. "Tamo emo poi veeras." Dankan prinese monoskop levom oku i poku a da dovede u i u uljano soivo. Pode iv ai mu nisu bili poznati i uop te nisu nalikovali onima koje su mu pokazali u Tvravi. On ga skloni sa oka i stade da ga ispituje. "Iksijanski" upita on. "Ne. Mi smo ga napravili." Tormsa ispru i aku i pokaza na dva dugmenceta ko ja su trala iz crne cevi. "Polako, brzo. Gurni levo ako eli udaljavanje, a desno za pribli avanje." Dankan ponovo prinese skop oku. Bio je dovoljan samo lak dodir dugmeta pa da mu se u vidnom polju stvori ovakav prizor. Siu ne takice kretale su se po gradu. Ljudi! On prebaci na uveavanje. Ljudi posta e male lutke. Dankan poku a prema njima da odredi razmere i shvati da j e grad na ivici doline bio ogroman... i udaljeniji nego to je mislio. U sredi tu gr ada nalazila se jedna jednostavna etvrtasta graevina, iji se vrh gubio u oblacima. Bila je d inovska. Koliko nas je nestalo u toj crnoj paklenoj rupi i nikada se vi e nije vrat ilo? "Devet stotina pedeset spratova", ree Tormsa primetiv i kuda je uperen Dank anov pogled. "etrdeset pet kilometara dugaka, trideset kilometara iroka. Sva od pla stila i za titnog plaza." "Znam." Dankan spusti skop i vrati ga Tormsi. "Zvali su ga Baronija." "Isai", ree Tormsa. "Tako ga sada zovu", odvrati Dankan. "Ja za njega imam neka druga imena.

"

Dankan duboko udahnu, kako bi smirio staru mr nju. Ti ljudi su svi bili mr tvi. Samo je zgrada ostala. I seanja. On stade da razgleda grad oko te ogromne gr aevine. Mesto je podsealo na rastegnuti lavirint. Zelene povr ine le ale su razbacane unaokolo, ali iza visokih zidova. Zasebne rezidencije za rezidencije sa privatnim parkovima, rekao je Teg. Monoskop mu otkri stra a re koji su hodali po vrhovima zidova. Tormsa pljunu na tle ispred njega. "Harkonensko mesto." "Gradili su tolike graevine da bi se ljudi oseali siu nim", ree Dankan. Tormsa klimnu. "Ako si siu an, to znai da si i nemoan." Vodi je postao gotovo priljiv, pomisli Dankan. Povremeno tokom noi Dankan je kr io nareenje da uti i poku avao da zapone razgo or. "Koje ivotinje su napravile ove prolaze?" To je bilo logino pitanje za ljude koji se kreu du oigledno ivotinjskog traga na kome se jo osea i ustajao miris promaklih zveri. "uti!" odbrusi mu Tormsa. Kasnije se Dankan pitao za to nisu mogli da umaknu u nekom vozilu. ak bi i povr insko vozilo bilo bolje od ovog zamornog mar a preko zemlji ta na kome je jedan p ut bio isti kao i svi drugi. Tormsa se zaustavi na jednoj taki obasjanoj meseinom i pogleda u Dankana k ao da se pita nije li njegov tienik iznenada izgubio razum. "Vozila bi nas mogla slediti!" "Zar nas niko ne mo e slediti dok idemo pe ke?" "Oni koji bi hteli da nas slede, takoe bi morali da idu pe ke. Ovde bi bili ubijeni. Oni to znaju." Kakvo udno mesto! Kako primitivno mesto. U zaklonu benegeseritske Tvrave Dankan nije shvatio prirodu planete koja ga okru uje. Kasnije, u ne-kugli, bio je odvojen od spolja njeg sveta. Posedovao je seanja iz vremena pre no to je postao gola i sada nja od kada je gola, ali kako su s amo ona bila nedovoljna! Kada je sada o tome razmi ljao shvatio je da je bilo poje dinih nagove taja za tako ne to. Bilo je oigledno da je na Gamuu postojala osnovna ko ntrola vremena. A Teg je rekao da su monitori u orbiti koji tite planetu od napad a meu najboljim. Sve je davano na za titu, a prokleto malo na udobnost! to se toga tie, ova p laneta je nalikovala Arakisu. Rakisu, ispravi se on. Teg. Da li je starac pre iveo? Da li je bio zarobljen? ta je znailo biti zar obljen ovde i u ovom dobu? U starim harkonenskim danima to je znailo surovo ropst vo. Burzmali i Lusila... On baci pogled prema Tormsi. "Hoemo li se sastati sa Burzmalijom i Lusilom u gradu?" "Ako se probiju." Dankan osmotri svoju odeu. Da li je bio dovoljno dobro preru en? Gospodar T leilaksa i njegov pratilac? Ljudi e, razume se, misliti da je pratilac Liceigra. L iceigrai su bili opasni. Vreaste pantalone bile su od nekog materijala koji Dankan nikad ranije ni je video. Pod rukom su izgledale kao da su od vune, ali oseao je da su od neke ve t ake tkanine. Kada je pljunuo na njih pljuvaka se nije prilepila, a nisu ni zamiris ale na vunu. Pod prstima je osetio da je tkanina ravnomerna, to nije sluaj ni sa j ednim prirodnim materijalom. Dugake, mekane izme i stra arska kapa bili su istog tka nja. Odea je bila komotna i naduvena svuda sem na lancima. Dodu e, nije bila vatiran a. Bila je slojevita, to se verovatno postizalo nekim trikom tokom proizvodnje, j er se izmedu slojeva zadr avao vazuh. Bila je arena - zelenosiva, to je ovde predsta vljalo izvrsnu kamufla u. Tormsa je bio odeven u slinu odeu. "Koliko dugo emo ovde ekati?" upita Dankan. Tormsa zatrese glavom zahtevajui ti inu. Vodi je sada sedeo tako to je rukama obuhvatio kolena na koja je polo io glavu i oiju uprtih preko ravnice. Za vreme nonog putovanja Dankan se uverio da je odea neverovatno udobna. S em kada su ono jednom gazili kroz vodu, stopala su mu stalno bila topla, ali ne

i suvi e topla. U pantalonama, ko ulji i jakni bilo je dovoljno mesta da se slobodno okree. Nigde ga ni ta nije greblo. "Ko pravi ovakvu odeu?" upita Dankan. "Mi je pravimo", proguna Tormsa. "uti." Dankan pomisli kako se ovo mnogo ne razlikuje od dana koje je proveo u s estrinskoj Tvravi pre ponovnog buenja. Tormsa je govorio: "Nema potrebe da to sazn a ." Uskoro Tormsa ispru i noge i uspravi se. Kao da se pre toga odmarao. Zatim pogleda u Dankana. "Prijatelji iz grada nam daju znak da se iznad nas nalaze tr agai." "'Topteri?" "Da." " ta emo sad?" "Mora samo mene opona ati i to je sve." "Ti samo sedi ." "Za sada. Uskoro emo sii u dolinu." "Ali kako..." "Kada prelazi preko terena kao to je ovaj postaje jedna od ivotinja koje ovd e ive. Pogledaj tragove da bi video kako one hodaju i kako le u da bi se odmorile." "Zar tragai ne mogu da uoe razliku izmeu..." "Ako ivotinje brste, i ti se pravi kao da brsti . Ako naiu tragai, nastavija d ini ono to si inio, to jest pona a se onako kako bi se svaka ivotinja pona ala. Trag ti visoko u vazduhu. To je srea. Ne mogu da razlikuju ivotinju od ljudskog bia dok se ne spuste." "Zar nee..." "Uzdaju se u svoje ma ine i kretanja koja vide. Lete suvi e visoko. Na taj n ain br e obave traganje. Uzdaju se u vlastitu pamet kada je u pitanju oitavanje ureaj a i pravljenje razlike izmeu ivotinja i ljudskih bia." "Znai da e samo proi iznad nas ako pomisle da smo divlje ivotinje." "Ako posumnjaju skenirae nas i drugi put. Ne smemo promeniti ustrojstvo p okreta po to nas jednom skeniraju." Bio je to dug govor za inae utljivog Tormsa. Sada je pa ljivo prouavao Dankan a. "Razume li?" "Kako u znati da nas skeniraju?" "Osetie bockanje u utrobi. U stomaku e ti se penu ati kao da si popio neko pie koje nijedan ovek ne bi trebalo da popije." Dankan klimnu. "Iksijanski skeneri." "Neka te ne brinu", ree Tormsa. "Ovda nje ivotinje su navikle na njih. Ponek ad zastanu, ali samo na trenutak, a zatim odlaze dalje kao da se ni ta nije dogodi lo. to je, to se njih tie, i istina. Samo se nama mo e se dogoditi nekakvo zlo." Tormsa uskoro ustade. "Sada emo poi u dolinu. Prati me na maloj udaljenost i. ini samo ono to i ja, ni ta drugo." Dankan uhvati korak sa svojim vodiem. Kretao se iza njega. Ubrzo se nao e iz a za titnog drvea. Tokom nonog hodanja Dankanu se de avalo da na trenutak prihvati svo je mesto u planovima ostalih. Novo strpljenje lagano mu je preplavljivalo svest. Bilo je u tome izvesnog uzbudenja koje je podsticalo znati elju. Kakva je to vaseljena nastala od vremena Atreida? Gamu. Kakvo je udno mes to postala Giedi I. Lagano, ali razgovetno, stvari su postajale jasnije i svaka nova sitnica irila je pogled ka neem vi em to je trebalo saznati. Mogao je da oseti kako se ustro jstva oblikuju. Jednog dana, pomisli on, postojae jedno jedino ustrojstvo i on e tada saznati za to su ga vratili iz mrtvih. Da, sve je bilo u otvaranju vrata, pomisli on. Otvori jedna vrata, a ona te propuste u prostoriju sa jo vrata. Izabere jedna od vrata u ovoj novoj prostori ji i ispita ta su ti ona otkrila. Ponekad e mo da morati da otvori sva vrata, ali to vi e otvori to postaje sigurniji koja su sledea na redu. Konano, otvorie se vrata koja ti otkriti jedno poznato mesto. Tada e moi da ka e : "Ahhh, to sve obja njava." "Dolaze tragai", ree Tormsa. "Sada smo ivotinje koje pasu." On posegnu za bu nom koji su skenirali i otkinu jedan komad.

Dankan uini to isto. 38. 'Moram vladati uz pomo oka i kand i - kao Atreidska izjava, (Ref: BG Arhive) to to ini soko meu manjim pticama.'

Teg je u osvit izi ao ispod vetrobrana pored glavnog puta gde se sakrio. T aj put je u stvari bila jedna iroka, ravna dr avna cesta - snopom ojaana i redovno i en od korova. Teg proceni da se sastoji od otprilike deset traka i da je pogodna k ako za vozila tako i za pe ake. U ovo doba njome su se kretali uglavnom pe aci. Uspeo je da oetka gotovo svu pra inu sa odee i jo jednom je proverio da li je skinuo sve oznake ranga. Njegova seda kosa nije bila onako uredna kako je navik ao da bude, ali umesto e lja imao je samo prste. Saobraaj na putu kretao se u pravcu grada Isajia koji je bio udaljen mnog o kilometara preko doline. Jutro je bilo vedro. Blagi povetarac duvao mu je u li ce nastavljajui dalje prema moru koje se nalazilo negde daleko iza njega. Tokom noi uspostavio je tananu ravnote u sa svojom novom sve u. U njegovoj Dru goj viziji treperile su stvari kao: poznavanje onoga to e se tek dogoditi, svest o tome gde mora spustiti nogu pri sledeem koraku. Iza svega ovoga krio se okida-bum erang za koji je znao da je u stanju da ga raznese u nejasne odgovore kojima tel o nee moi da se prilagodi. Razum nije mogao to da objasni... Oseao je da nesigurno koraa, kao du o trice no a. Koliko god se trudio nije mogao da shvati ta se desilo s njim dok je bio pod T-sondom. Da li je to nalikovalo onome to asne majke iskuse tokom zainske agoni je? Ali on nije do iveo priliv Drugih seanja iz svoje pro losti. Nije smatrao da bi s estre mogle postii ono to je njemu po lo za rukom. Dvostruka vizija koja mu je govor ila ta da oekuje od svakog pokreta u dometu njegovih ula izgleda da je predstavljal a novu vrstu istine. Uiteljice koje su spremale Tega za mentata uvek su ga uveravale da postoj i oblik ive istine koja se ne mo e dokazati navoenjem obinih injenica. Govorile su mu da se ona ponekad nalazi u bajkama i poeziji i da esto prkosi eljama. "Za mentata je najte e da prihvati neko takvo iskustvo", govorile su. Teg se uvek s rezervom odnosio prema ovom stavu ali sada je bio primoran da ga prihvati. T-sonda ga je gurnula preko praga u jednu novu stvarnost. Nije umeo da ka e za to je upravo ovaj trenutak izabrao da izie iz zaklona, s em to mu je odgovaralo da se ba sada uklopi u reku ljudi. Tu reku ljudi na putu uglavnom su sainjavali pijani prodavci koji su vukli velike ko are povra i voa. Ko are su bile poduprte jevtinim suspenzorima. Kada je shv atio da je u njima hrana, Teg oseti o tar bol usled gladi; meutim, istog asa prisili sebe da ne obraa pa nju na to. Tokom svoje duge slu be kod Bene Geserita upoznao je mnoge primitivne planete, tako da je sada ove ljude poistoveivao sa farmerima koj i za sobom vuku natovarene ivotinje. Posmatrao ih je kao udnu me avinu drevnog i mod ernog - farmeri hodaju, a njihovi proizvodi lebde iza njih poduprti veoma jednos tavnim tehnolo kim ureajima. Da nije bilo suspenzora ovaj prizor ne bi se mnogo raz likovao od prizora iz najdrevnije pro losti ljudskog roda. ivotinja za vuu ostajala je ivotinja za vuu, pa makar si la i sa pokretne trake u nekoj iksijanskoj fabrici. Koristei se novosteenom Drugom vizijom, Teg izabra jednog od farmera, zdep astog, tamnoputog oveka o trih crta lica i uljevitih ruku. ovek je izazovno koraao ist iui na taj nain svoju nezavisnost. Vukao je osam velikih ko ara natovarenih vornovatim dinjama. Njihov miris potera Tegu vodu na usta, kada je svoj korak uskladio sa farmerovim. Teg je nekoliko minuta koraao bez rei, a zatim se osmeli da upita: "Je li ovo najbolji put za Isaji?" "Dugaak je to put", ree ovek. Glas mu je bio dubok i u njemu se nazirala op reznost. Teg pogleda unazad prema natovarenim ko arama. Farmer postrance odmeri Tega. "Idemo do Tr nog centra. Odatle na e proizvode drugi odnose u Isaji."

Dok su razgovarali farmer je Tega odveo (gotovo sproveo) do ivice puta. Jo tri farmera im se pribli i e i okru i e Tega i njegovog pratioca tako da su ih visoke ko are sakrile od ostalih uesnika u saobraaju. Teg se ukruti. ta su to smerali? Dodu e, nije oseao nikakvu pretnju. Dvostru ka vizija nije ga upozoravala ni na kakvo nasilje do koga je trebalo da doe i nje govoj neposrednoj blizini. Jedno te ko vozilo pro i a pored njih i udalji se. Teg njegov prolazak zapazi jedino po mirisu sagorelog goriva, i vetru koji je zapahnuo ko are, lupi jakog mot ora i iznenadnoj napetosti koju je osetio kod svojih pratilaca. Visoke ko are potp uno su sakrile vozilo koje je pro lo. "Tra ili smo vas, ba are, kako bismo vas za titili", ree farmer pored njega. "M nogi tragaju za vama, ali ovde meu nama nema nijdnog od njih." Teg zabezeknuto pogleda u oveka. "Slu ili smo s vama kod Renditaja", objasni farmer. Teg proguta knedlu. Re nditaj? Bio mu je potreban trenutak da se priseti - bio je to jedan od manjih ok r aja u njegovoj dugoj istoriji sukoba i pregovaranja. " ao mi je, ali ne znam va e ime", priznade Teg. "Budite sreni to ne znate na a imena. Bolje je tako." "Ja sam vam zahvalan." "Ovo je malo vraanje duga, ba are. Drago nam je da nam se pru ila prilika za to." "Moram stii do Isajia", ree Teg. "Tamo je opasno." "Svuda je opasno." "Pretpostavili smo da ete poi u Isaji. Uskoro e nas neko stii, i vi ete nasta viti put u tajnosti. Ahhh, evo ga, dolazi. Mi vas ovde nismo videli, ba are. Vi se niste ovde pojavljivali." Jedan od farmera koji su ih okru ili preuze vuu tovara svoga druga, teglei s ada za sobom dva reda ko ara, dok je farmer kome se Teg prvobitno obratio po urivao ovoga da proe ispod konopaca za vuu usmeravajui ga prema nekom tamnom vozilu. Teg u gleda sjajni plastil i plaz dok je vazilo samo neznatno usporilo kako bi ga poku pilo. Vrata se iza njega sa treskom zatvori e i on se nae na jednom mekanom tapacir anom sedi tu, sam u zadnjem delu povr inskog vozila. Vozilo ponovo ubrza i za tili as presti e farmere koji su hodali. Prozori oko njega bili su zatamnjeni, tako da je tek nazirao predeo kroz koji su promicali. Voza je bio tek silueta u senci. Prvi put od kada je bio zarobljen pru ila mu se prilika da se odmori na ne kom toplom i udobnom mestu i to ga gotovo uljuljka u san. Nije oseao nikakvu pret nju. Telo ga je jo bolelo usled napora koje mu je nametnuo i pre ivljenih agonija p od T-sondom. Ipak je zakljuio da mora ostati budan i na oprezu. Voza se nagnu u stranu i progovori preko ramena, ne okrenuv i se: "Tragaju za vama ve dva dana, ba are. Neki misle da ste ve napustili planetu." Dva dana? Kao posledica udara o amuivaa i svega drugog to su radili s njim bio je dugo u nesvesti. To je bio samo jo jedan od uzroka to je sada oseao toliku glad. Poku ao j e da spram centara za vid pusti utelovljeni hrono-snimak, ali ovaj je samo zatre ptao - kao to je, uostalom, i inio svaki put kada bi poku ao da ga aktivira od vreme na T-sonde. Njegovo oseanje za vreme kao i sve to ide uz to iz osnova se izmenilo. Znai, neki misle da je napustio Gamu. Teg nije pitao ko to traga za njim. U napadu i muenju koje je usledilo po sle toga uestvovali su Tleilaksi i Ra trkani. Teg stade da razgleda svoje prevozno sredstvo. Bilo je to jedno od onih divnih starih povr inskih vozila iz vremena pre Ra trkavanja, na kojima su se videli tragovi najfinije izrade. Nikada ranije nije se vozio ni u jednom od njih, ali uo je da ih jo ima. Obnavljai su ih skupljali i doterivali, p reraivali ta god da su radili to im je vraalo drevnu vrednost. Tegu je bilo reeno da su takva vozila esto nala ena napu tena na udnim mestima - u starim sru enim zgradama, u podzemnim kanalima, zakljuana u spremi tima za ma ine na usamljenim farmama. Voza se ponovo malo nagnu u stranu i progovori preko ramena: "Imate li ad resu na koju biste eleli da vas odvezem u Isajiu, ba are?"

Teg prizva u seanje mesta za kontakte na koja su mu ukazali prilikom njeg ovog ponovnog obilaska Gamua, i dade jednu adresu vozau: "Znate li gde je to?" "To je, ba are, mesto na kome se ljudi uglavnom okupljaju radi pia. uo sam d a tamo slu e dobru hranu, kao i da tamo svako mo e da ue ukoliko je pri parama." Ne znajui za to je izabrao ba to mesto, Teg ree: "Oprobau sreu." Nije na ao za odno da obavesti vozaa kako na toj adresi postoje i privatne trpezarije. Pominjanje hrane ponovo izazva o tre greve. Tegove ake poe e da se tresu i bi m u potrebno nekoliko minuta da povrati mir. Shvatio je da su ga napori od pro le noi gotovo dotukli. On ljubopitljivo osmotri unutra njost kola, pitajui se ne nalaze l i se negde sakriveni hrana ili pie. Vozilo je bilo veoma bri ljivo obnovljeno, ali on u njemu ne ugleda nikakav tajni pregradak. Znao je da u pojedinim etvrtima ovakva vozila uop te nisu bila retka, ali i to da su uglavnom svedoila o bogatstvu vlasnika. Kome su ova pripadala? Vozau sig urno nisu. On je po svemu sudei liio na unajmljenog profesionalca. Ako je poslata poruka u kojoj su se tra ila kola, onda i drugi znaju de se Teg nalazi. "Hoe li nas zaustaviti i pretra ivati?" upita Teg. "Ne ova kola, ba are. Ona su vlasni tvo Planetarne banke na Gamuu." Teg ovo primi bez rei. Ta banka bila je jedno od njegovih mesta za sastan ke. Tokom jednog od svojih ranijih obilazaka pa ljivo je ispitao kljune ogranke. Ov o seanje podseti ga na njegovu du nost da za titi golu. "Moji sadruzi", osmeli se Teg. "Jesu li..." "Nisam ovla en, ba are. Ne mogu da vam ka em." "Postoji li nain da se preda poruka..." "Kad se naemo na sigurnijem, ba are." "Razume se." Teg se zavali u jastuke i stade da razgleda predeo. Ova povr inska vozila pravljena su od mnogo plaza i gotovo neuni tivog plastila. Druge stvari su propada le tokom vremena - tapacirung, elektronika, suspenzorske instalacije, antitermike oplate provodnika, turboelise. Skidale su se i prilepnice, bez obzira na to ta s te inili da ih ouvate. Meutim, Obnavljai su ovo vozilo tako sredili da je izgledalo kao da je tek izi lo iz fabrike - svuda je bio prisutan sjaj metala, a tapacirung se oblikovao prema njegovom telu uz neznatno nabiranje. A tek miris: ta neodreena aroma novog, me avina sjaja i otmenih tkanina sa tek neznatnim tragom ozona koji je dopirao iz elektronike koja je prela. Dodu e, nigde se nije oseao miris hrane. "Koliko jo ima do Isajia?" upita Teg. "Jo pola sata, ba are. Da li bi trebalo zbog neega da po urimo? Ne elim da priv laim..." "Veoma sam gladan." Voza pogleda levo i desno. Oko njih nije bilo farmera. Put je bio gotovo prazan, sem to su se njime kretala dve te ke transportne kapsule sa svojim traktori ma dr ei se desne ivice i jedan veliki kamion koji je prenosio autamatskog sakupljaa voa. "Opasno je dugo se zadr avati", ree voza. "Ali znam jedno mesto gde mislim d a bi vam mogli na brzinu pripremiti iniju supe." "Bilo ta bi mi dobro do lo. Nisam jeo dva dana, a napori su bili veliki." Stigo e do jedne raskrsnice i voza skrenu levo na uski trag koji je vodio k roz visoke, retko posaene etinare. Uskoro je pre ao na traku meu drveem. Na kraju ovog traga nalazila se niska zgrada od tamnog kamena i sa krovom od crnog plaza. Pro zori su bili uski i blistali su od mlaznica za za titu protiv vatre. Voza ree: "Samo trenutak, gospodine." On izie i Tag po prvi put uspe da mu vidi lice: veoma usko sa dugakim nosem i tankim usnama. Vidljivi tragovi hirur kog obnavljanja krasili su mu obraze. Oi su mu srebrnasto sijale - to je bio znak da s u ve take. On se okrete i ue u kuu. Kada se vratio, uslu no otvori Tegova vrata. "Molim vas po urite, gospodine. Unutra vam ve greju supu. Rekao sam da ste bankar. Ne tre ba da platite." Tle pod nogama bilo je sleeno. Teg je morao malo da se pogne kako bi pro ao kroz vrata. Na ao se u jednom mranom hodniku koji je bio oblo en drvetom i na ijem se kraju nalazila neka dobro osvetljena odaja. Miris hrane kaji se odande irio priv laio ga je kao magnet. Ruke ponovo poe e da mu se tresu. Jedan mali sto bio je pasta

vljen pored prozora koji je gledao na ograenu i pokrivenu ba tu. Kameni zid to je op asivao ba tu gotovo da je sav bio zastrt bunovima ote alim od crvenih cvetova. itavo t o mesto obasjavao je uti, topli paz, kupajui ga u ve takoj letnjoj svetlosti. Teg zah valno utonu u jedinu stolicu za stolom. Ugledao je beli laneni stolnjak sa relje fnim rubom. I samo jednu ka iku za supu. Vrata s njegove desne strane za kipa e i unutra ue jedna zdepasta prilika nos ei iniju koja se pu ila. Ona na trenutak zastade kada ugleda Tega, a zatim prinese in iju stolu i postavi je ispred njega. Uznemiren zbog tog oklevanja, Teg primora s ebe da ne obraa pa nju na izazovnu aromu koja mu se uvlaila u nozdrve i svu svoju pa n ju usredsredi na tog oveka. "Supa je dobra, gospodine. Sam sam je napravio." Glas je bio ve taki. Teg primeti o iljke na vilici. Ovaj ovek ovde liio je na neko drevno mehaniko bie - glava, gotovo bez vrata nasaena n a iroka ramena, ruke nekako udno spojene u ramenima i laktovima, a noge su se savi jale samo u kukovima. Sada je nepomino stajao, ali u ao je blago trzavim geganjem to je znailo da mu je gotovo itavo telo ve tako. Nije se mogao izbei pogled pun patnje u njegovim oima. "Znam da ba nisam lep, gaspodine", zakre ta ovek. "Uni ten sam u eksploziji Al ad ori." Teg nije imao pojma ta bi mogla biti eksplozija Alad ori, ali oigledno je tr ebalo da zna. 'Biti uni ten' predstavljalo je, meutim, zanimljivu optu bu sudbine. "Pitao sam se da li vas poznajem", ree Teg. "Ovde niko nikog ne poznaje", uzvrati ovek. "Pojedite supu." On pokaza na vi e prema spiralnom vr ku nepokretnog nju kala ije su sjajne svetiljke otkrivale da ov aj oitava okolinu i da ne nalazi ni na kakav otrov. 'Hrana je ovde sigurna.' Teg pogleda u tamnosmeu tenost u svojoj iniji. U njoj su se mogli videti ko madi vrstog mesa. On posegnu za ka ikom. Njegova drhtava aka tek je u drugom poku aju uspela da je dohvati, ali prosuo je vei deo tenosti pre no to je uspeo da ka iku podi gne makar za jedan milimetar. Neija sigurna ruka uhvati Tegov zglavak i ve taki glas ne no progovori kod nje govog uveta: "Ne znam ta su vam uinili, ba are. Ali ovde vam niko nee nauditi, sem pr eko mene mrtvog. "Zna ko sam?" "Mnogi bi umrli za vas, ba are. Moj sin ivi zahvaljujui vama. Teg dozvoli da mu ovek pomogne. Sve to je mogao da ini bilo je da proguta p rvu ka iku. Tenost je bila hranljiva, topla i umirujua. Uskoro mu se aka smirila i on dade znak ovom oveku da mu oslobodi zglavak. "Jo , gospodine?" Teg tek tada shvati da je ispraznio iniju. Bio je u isku enju da ka e 'Da', a li voza mu je rekao da po uri. "Hvala, ali moram da idem." "Vi ovde niste bili", ree ovek jednostavno. Kada su se ponovo vratili na glavni put, Teg se zavali u jastuke povr insk og vozila i stade da razmi ja o udnom smislu onoga to je uni teni ovek rekao. Upotrebio je iste rei kao i farmer: 'Vi ovde niste bili.' To je zvualo kao da je u pitanju bila neka zajednika izreka, i istovremeno govorilo pone to o promenama na Gamuu od vremena kada je Teg razgledao ovo mesto. Uskoro su stigli do prdgraa Isajia i Teg se zapita ne bi li trebalo da se preru i. Uni teni ga je lako prepoznao. "Gde me Uva ene Nalo nice sada tra e?" upita Teg. "Svuda, ba are. Ne mo emo vam jemiti bezbednost, ali preduzeti su izvesni kor aci. Dojaviu gde sam vas iskrcao." "Da li ka u za to me gone?" "One nikada ni ta ne obja njavaju, ba are." "Koliko dugo su ve na Gamuu?" "Suvi e dugo, gospodine. Od mog detinjstva, a ja sam kod Renditaja bio bal tern." Bar sto godina, pomisli Teg. Dovoljno dugo da oko sebe okupe veliku silu ... ako je trebalo verovati Tarazinim strahovanjima. Teg im je verovao.

"Ne verujem nikome na koga su te kurve mogle da utiu, rekla je Taraza. Ipak, Teg nije oseao da mu preti bilo kakva neposredna opasnost. Mogao je samo da upija tajanstvenost koja ga je sada okru ivala. Nije navaljivao da sazna vi e pojedinosti. Ve su dobro za li u Isaji kada je kroz povremene pukotine izmeu zidova koji su opasivali velike privatne rezidencije ugledao crnu ogromnu graevinu drevnog ha rkonenskog sedi ta Baronije. Kola skrenu e u jednu ulicu sa malim komercijalnim zdan jima: jeftine zgrade podignute uglavnom od pokupljenih otpadaka materijala koji su javno pokazivali svoje poreklo, poreani u nebri ljive slojeve i nedosti ne kombina cije boja. Sjajni natpisi obznanjivali su da je roba koja se nalazi unutra najbo lja, a usluge bolje od onih koje se mogu dobiti na drugim mestima.

Teg je razmi ljao o tome kako se ne bi moglo rei da se Isaji izopaio ili da je ak propao. Ovda nji razvoj prerastao je u ne to to se vi e nije moglo nazvati ni ru ni . Neko je odluio da ovo mesto uini ogavnim. To je klju za veinu stvari koje je video u gradu. Vreme se ovde nije zaustavilo - nazadovalo je. Ovo nije bio moderan grad pun svetlih transportnih kapsula i odvojenih usiform zgrada. Ovo je bio nasumian mete , drevna zdanja pridodata drevnim zdanjima; poneka su bila padignuta prema u kusu pojedinaca, a druga, opet, projektovana sa nekom davno zaboravljenom svrhom . Sve to je bilo u vezi sa Isajiem slivalo se jedno u drugo, a itava ta zbrka ipak je uspevala da ne zapadne u haos. Teg je znao da ga je odr alo drevno ustrojstvo dr avnih cesta du kojih se ovaj mi ma okupio. Haos je bio zaokru en, mada ustrojstvo koj e se videlo na ulicama nije svedoilo o nekom sveobuhvatnom planu. Ulice su se sas tajale i ukr tale pod udnim uglovima, retko kad pod pravim uglom. Gledano iz vazduh a ovo mesto predstavljalo je jedan ludi pokriva na kome je samo d inovski crni prav ougaonik drevne Baronije svedoio o nekom suvislom planu. Ostalo je predstavljalo pravu arhitektonsku pobunu. Teg odjednom shvati da je ovo mesto predstavljalo la premazanu drugim la im a, sa osnovom na prethodnim la ima - me avinu kroz koju mo da niko nikada nee stii do ko risne istine. itav Gamu bio je takav. Gde se mogla zaeti takva ludost? Da li je to bilo delo Harkonena? "Stigli smo, gospodine." Voza ga doveze do ograde ispred jedne zgrade bez prozora, od ravnog, crno g plastielika i sa jednim jedinim vratima u nivou tla. Ovo zdanje nije bilo napra vljeno od otpadaka. Teg prepoznade mesto: spiralna jama koju sam be e odabrao. U T egovoj Drugoj viziji zatreperi ne to neodreeno, ali on ne oseti da mu preti neposre dna opasnost. Voza otvori Tegova vrata i stade u stranu. Ne osvrnuv i se Teg se uputi preko uskog plonika i ue u zgradu - u jedan mal i, jarko osvetljeni foaje od ispoliranog belog plaza gde su ga jedino pozdravile klupe od komeja. On zaroni u cev za podizanje i pritisnu upamene koordinate. Zna o je da se ova cev pod odreenim uglom prote e kroz zgradu do zadnjeg dela pedeset s edmog sprata na kome su se nalazili neki prozori. Seao se privatne trpezarije u t amnocrvenim tonovima i sa te kim smeim name tajem, kao i jedne pronicljive ene na kojo j su bili vidljivi znaci benegeseritske obuke, ali koja nije bila asna majka. Cev ga doveze do odaje koju je zadr ao u seanju, ali tamo nije bilo nikoga da ga doeka. Teg osmotri vrst smei name taj. Iza debelih kestenjastih draperija du nas pramnog zida bila su skrivena etiri prozora. Teg je znao da njegov dolazak nije pro ao neprimeen. Strpljivo je ekao koris tei svoju novosteenu Drugu viziju da predvidi nevolju. Ni ta nije nagove tavalo napad. On stade pored otvora cevi i jo jednom se osvrnu po odaji. Teg je imao teoriju o odnosu izmeu prostorija i prozora - broja prozora, njihovog polo aja, veliine, uzdignutosti iznad poda, odnosa veline prostorije i velii ne prozora, uzdignutosti prostorije, prozora sa zavesama ili draperijama i sve t o mentatski izlo eno stavljao je nasuprot onome to je znao o ovoj prostoriji. Prast orije su se mogle podesiti tako da odgovaraju odreenoj hijerarhiji ije je ustrojst vo bilo krajnje bri ljivo odreeno. Kada bi iskrsla vanredna situacija ove nijanse v i e ne bi va ile, ali su inae ostajale na snazi. Nedostatak prozora u odaji iznad tla saop tavao je odreenu poruku. Ako su u jednoj takvoj prostoriji stanovali ljudi, to nije uvek znailo da im je zagaranto

vana tajnost predstavljala glavni cilj. Primetio je nepogre ive znake da su prozor i uionica u skolastikim zdanjima predstavljali i povlaenje od spolja njeg sveta i veo ma izra enu odbojnost prema deci. Ova prostorija je, meutim, predstavljala ne to drugo: uslovljenu tajnost, k ao i potrebu da se spolja nji svet povremeno dr i pod prismotrom. Za titnu tajnost, ka da je to potrebno. Uverio se u to kada je pre ao na drugi kraj prostorije i malo p ovukao u stranu jednu od draperija. Prozori su bili od trostrukog za titnog plaza. Tako! Motrenje na spolja nji svet moglo je da izazove napad. Tako je bar mislio o naj koji je naredio da se prostorija na ovaj nain za titi. Teg jo jednom pomeri draperiju u stranu, baciv i jo jedan pogled u ugao proz ora. Teleskopski reflektori sa prizmama uveavali su prizor du graninog zida sa obe strane, kao i od krova do tla. Dobro! Tokom svoje prethodne posete nije bio u prilici da stekne podrobniji uvi d, tako da je sada nja procena bila jo laskavija od prvobitne. Bila je to jedna zai sta veoma zanimljiva prostorija. Teg spusti draperiju i okrete se upravo u trenu tku kada neki visoki mu karac iskorai iz otvora na cevi. Tega njegova dvostruka vizija snabde pouzdanom pretpostavkom u odnosu na tog oveka. Sa sobom je doneo neku skrivenu opasnost. Prido lica je bio vojnik od g lave do pete - o tome su svedoili njegovo dr anje i hitro zapa anje pojedinosti, osob eno samo za obuene i iskusne oficire. Bilo je jo neeg u njegovom pona anju to natera T ega da se ukruti. Ovo je bio izdajniki Plaenik koji je uvek na strani onoga ko pon udi vi e. "Prokletstvo, kako su to postupali s vama", pozdravi on Tega. Glas mu je bio duboki bariton, sa nesvesnom arogancijom koja je govorila o linoj moi. Akcena t slian njegovom Teg nikada ranije nije uo. Ovo je bio jedan od Ra trkanih! Ba ar, ili kakav su ve naziv koristili za taj in, pomisli Teg. Pa ipak ni ta nije nagove tavalo trenutni napad. Po to Teg nije odgovorio, ovek nastavi: "Oh, izvinite: ja sam Muzafar. Jafa Muzafar, pokrajinski zapovednik snaga Dura." Teg nikada ne be e uo za snage Dura. Pitanja preplavi e Tegov um, ali ih on zadr a za sebe. Sve to bi ovde kazao m oglo bi biti protumaeno kao slabost. Gde su bili ljudi sa kojima se ranije ovde sreo? Za to sam izabrao ovo mes to? Odluku je doneo potpuno uveren u njenu ispravnost. "Molim vas, raskomotite se", obrati mu se ponovo Muzafar, pokazujui na je dan mali divan ispred koga se nalazio niski sto za poslu enje. "Uveravam vas da ni t a od onoga to vam se dogodilo nije poteklo od mene. Poku ao sam sve da prekinem kad a sam doznao, ali vi ste ve... napustili mesto dagaaja." Sada Teg primeti jo ne to u Muzafarovom glasu: oprez koji se zasnivao na st rahu. Znai, ovaj ovek je ili uo ta se odigralo u da ari, do kakvog je obrauna tamo do ili je posetio to mesto. "Prokleto pametno s va e strane", ree Muzafar. "To to ste saekali da se va i za robljivai usredsrede na poku aje da iz vas izvuku obave tenja, da biste ih tek onda n apali. Da li su i ta saznali?" Teg nemo odmahnu glavom. Bio je na ivici da i nesvesno uzvrati na napad, ali ovde nije oseao nikakvo neposredno nasilje. ta su to smerali ti Ra trkani? U sv akom sluaju, Muzafar i njegovi ljudi pogre no su protumaili dogaaje koji su se odigra li u prostoriji sa T-sondom. To je bilo oigledno. "Molim vas, sedite", ree Muzafar. Teg zauze ponueno mesto na divanu. Muzafar se smesti u jednu duboku stolicu nasuprot Tegu koja je stajala p od blagim uglom u odnosu na sto za poslu enje. Muzafar je bio na oprezu. Bio je sp reman na nasilje. Teg je sa zanimanjem prouavao oveka. Muzafar mu nije otkrio svoj pravi in rekao je samo da je zapovednik. Bio je to visok momak irokog crvenog lica i veli kog nosa. Oi su mu bile sivozelene i uvek su, kada bi jedan od njih govorio, bile usredsreene ne to malo iza Tegovog desnog ramena. Teg je nekada poznavao jednog pij una koji je to inio. "Pa, onda", nastavi Muzafar, "mnogo sam itao i slu ao o vama otkako sam ovd

e."

Teg nastavi da ga nemo prouava. Muzafarova kosa bila je kratko pod i ana, a i znad levog oka, preko lobanje, imao je ru iasti o iljak od otprilike tri milimetra. N osio je raskopani svetlozeleni sako ija je boja podseala na bunje, odgovarajue pantal one - to nije bila ba prava uniforma, zraio je uredno u to je govorilo da je navikao d a bude doteran. I cipele su to potvrivale. Teg pomisli kako bi se verovatno mogao i ogledati na njihovoj svetlosmeoj povr ini - pod uslovom da se dovoljno sagne. "Nikada se, razume se, nisam nadao da u vas lino sresti", ree Muzafar. "Sma tram to velikom a u." "Znam malo o vama; samo to da upravljate snagama Ra trkanih", ree Teg. "Mmmmm! Nema tu ta mnogo da se ka e, stvarno." Tega jo jednom stego e grevi usled gladi. Pogled mu odluta ka dugmetu pored otvora cevi kojim se, seao se, pozivao kelner. Na ovom mestu ljudi su obavljali p oslove koji su se obino prepu tali automatima, to je predstavljalo izgovor za okuplj anje velike sile i njeno dr anje u pripravnosti. Pogre no protumaiv i Tegovo zanimanje za otvor cevi, Muzafar ree: "Molim vas, ne razmi ljajte o odlasku. Moj lekar e uskoro doi da vas pregleda. Treba da stigne s vakog asa. Bio bih vam zahvalan kada biste ga na miru saekali." "Samo sam razmi ljao o tome da naruim ne to za jelo", ree Teg. "Savetujem vam da saekate dok vas lekar ne pregleda. O amuivai ponekad znaju da ostave gadne posledice." "Znai, znate za to." "Znam za itav pakleni fijasko. S vama i va im ovekom Burzmalijem treba ozbil jno raunati." Pre no to je Teg stigao da odgovori otvor na cevi propusti jednog visokog mu karca u jednodelnom crvenom odelu sa jaknom, oveka toliko mr avog da je odea zjapi la i lepr ala oko njega. Istetovirani dijamant, znak suk-doktora, bio mu je utisnu t visoko na elu, ali znak je bio narand ast, a ne uobiajeno crn. Doktorove oi bile su zaklonjene sjajnom narand astom prekrivkom koja je skrivala njihovu prirodnu boju . Da li je bio zavisnik od neega? upita se Teg. Oko sebe nije osetio miris poznatih narkotika, ak ni melan a. Dodu e, oko lekara se irio neki opori miris slian vo om. "Stigao si, Solice!" uzviknu Muzafar. On zatim pokaza na Tega. "Pa ljivo g a skeniraj. Prekjue ga je pogodio o amuiva." Solic izvadi prepoznatljiv suk-skener, koji je bio upravo toliki da se m ogao dr ati u jednoj aci. Njegovo polje za ispitivanje tiho je zujalo. "Znai, vi ste suk-lekar", obrati mu se Teg, zajedljivo promatrajui narand as ti ig na elu. "Da, ba are. Pro ao sam kroz najbolju obuku i uslovljavanje u na oj drevnoj tr adiciji." "Nikada nisam video znak za raspoznavanje u toj boji", ree Teg. Doktor pree skenerom oko Tegove glave. "Boja istetoviranog znaka nije va na , ba are. Va no je ono to se nalazi iza njega." On spusti skener do Tegovih ramena, p a zatim skrenu niz telo. Teg saeka da zujanje prestane. Doktor koraknu unazad i obrati se Muzafaru: "Potpuno je u redu, ratni ma r ale. Zadivljujue u redu, kada se imaju u vidu njegove godine, ali zaista je neodl o no patrebno da ne to pojede." "Da... pa, to smo znai obavili, Solice. Pobrini se za ostalo. Ba ar je na go st." "Naruiu obrok koji e odgovarati njegovim potrebama", ree Solic. "Jedite pola ko, ba are." Solic se ustro okrenu, usled ega mu zalepr a e jakna i pantalone. Narednog trenutka proguta ga otvor na cevi. "Ratni mar al?" upita Teg. "Jedna od obnovljenih drevnih titula u Duru", ree nehajno Muzafar. "Dur?" dopusti sebi da upita Teg. "Ba sam glup!" Muzafar izvadi jednu malu kutiju iz d epa na sakou, i iz nje tanak smotuljak. Teg prepoznade holostat slian onome koji je i sam nosio sa sobo m za vreme dugog slu bovanja - slike kue i porodice. Muzafar polo i holostat na sto i

zmedu njih i pritisnu kontrolno dugme. Iznad povr ine stola o ive umanjena slika u boji gustog zelenog prostranstva d ungle. "Dom", ree Muzafar. "Graevinski bun je tamo u sredini." On prstom pokaza na jedno mesto u projekciji. "Ovo je prvi koji me je ikada paslu ao. Ljudi su mi se smejali to sam prvi bun izabrao na takav nain i to sam se odmah vezao za njega." Graeviski bun? "Znam da je prilino tanak", ree Muzafar, sklanjajui prst sa projekcije. "Ni je ba neka za tita. Morao sam nekoliko puta da se branim tokom prvih meseci koje sa m proveo s njim. Dodu e, postao mi je veoma drag. Oni, znate, reaguju na to. Sada je to najbolji dom u svim Dubokim dolinama, tako mi venog kamena Dura!" Muzafar se zagleda u Tegov zbunjeni izraz. "Do avola! Vi, razume se, nema te graevinske bunove. Oprostite mi na mom brzopletom neznanju. Mislim da mnogo tog a mo emo jedan drugog da nauimo." "Vi to nazivate domom", ree Teg. "Oh, da. Kada jednom naue da slu aju, uz pravilno usmeravanje, razume se, g raevinski bunovi izrastu u velianstvene palate. I to za svega etiri do pet standarda ." Standarda, pomisli Teg. Znai, Izgubljeni su jo koristili standardne godine . Otvor na cevi za i ta i jedna mlada ena u plavoj odori kakvu je nosila poslug a ue natra ke u odaju vukui na suspenzorima kapsulu za zagrevanje koju zatim smesti blizu stola ispred Tega. Njena odea bila je istovetna sa odeom poslu itejki koje je video na svom prvom obilasku, ali mu je njeno prijatno, okruglo lice, koje se za trenutak okrenulo prema njemu, bilo nepoznato. Lobanja joj je bila depilirana, tako da je predstavljala povr inu pro aranu ispupenim venama. Imala je vodnjikavo pla ve oi, a u njenom dr anju naziralo se ne to zastra ujue. Otvorila je kapsulu za zagrevan je i mirisi zainjene hrane zapahnu e Tegove nozdrve. Teg postade oprezan, ali ne oseti neku neposrednu opasnost. Mogao je da vidi sebe kako bezbedno jede hranu. Mlada ena postavi pred njega na sto red inija i uredno slo i pribor za jelo. "Nemamo nju kalo, ali probau hranu ako elite", napomenu Muzafar.

"Nema potrebe", ree Teg. Znao je da e ovakva reakcija podstai razna pitanja , ali oseanja mu kaza e da e ga smatrati za Istinozborca. Teg prikova pogled za hran u. Bez ikakve odluke on se na e napred i stade da jede. Iako je dobro znao ta je to mentatska glad, iznenadi e ga vlastite reakcije. Koristei mozak na nain jednog ment ata unosio je kalorije u zapanjujuim razmerama, ali na to ga je nagonila jedna no va potreba. Oseao je da nad njegovim reakcijama bdije njegov vlastiti opstanak. O va glad prevazilazila je sva prea nja iskustva. Supa koju je pojeo uz izvestan opre z u kui uni tenog oveka nije u njemu izazvala tako sna nu reakciju. Suk-doktor je napravio dobar izbor, pamisli Teg. Ova hrana izabrana je n a osnovu rezultata dobijenih od skenera. Mlada ena nastavljala je da donosi inije iz kapsula za zagrevanje hrane ko je su neprestano pristizale kroz razjapljeni otvor na cevi. Teg je morao usred obroka da ustane i da se isprazni u obli njem kupatilu, u kome je znao da ga skriveni kameji dr e pod prismotrom. Sudei prema svojim fiziki m reakcijama znao je da se brzina rada njegovog probavnog sistema ubrzala do niv oa telesnih potreba. Kada se vratio za sto bio je gladan kao da ni ta pre toga ne be e pojeo. ena koja ga je poslu ivala poe da pokazuje znake iznenaenja a zatim opreza. Ipak je nastavljala da na njegov zahtev i dalje donosi h ranu. Muzafar je sve to zadivljeno posmatrao, ali ni ta ne ree. Teg napokon poe da osea okrepljujui uinak hrane i pravilno pode enu kalorinu v ednost koju je suk-doktor naruio. Dodu e, bilo je oigledno da nisu mislili na koliinu . Devojka je izvr avala njegove zahteve kao u nekoj vrsti kole. Muzafar konano progovori: "Moram li pomenuti da nikada ranije nisam video nikoga ko je toliko pojeo za samo jedan obrok. Ne shvatam kako ste to uspeli. N iti za to."

Teg se zavali, konano zadovoljan, ali i svestan toga da je podstakao pita nja na koja nije mogao da odgovori, a da pri tom ne la e. "Mentatska posla", slaga Teg. "Pro ao sam kroz velike napore." "Zadivljujue", ree Muzafar. On ustade. Budui da i Teg htede da ustane, Muzafar mu dade znak da ostane gde je. "N ema potrebe. Spremili smo za vas odaje odmah do ove prostorije. Tako je sigurnij e." Mlada ena se neujno udalji sa praznim kapsulama za zagrevanje. Teg ponovo poe da prouava Muzafara. Tokom obroka na njemu se dogodila neka promena. Muzafar ga je sada posmatrao hladnim, odmeravajuim pogledom. "Imate ugraen komunikator", ree Teg. "Primili ste nova nareenja." "Ne bih savetovao va im prijateljima da napadnu ovo mesto", ree Muzafar. "Mislite da mi je to na umu?" "A ta vam je na umu, ba are?" Teg se osmehnu. "Vrlo dobro". Muzafarov pogled izie iz i e dok je slu ao svoj komunikator. Kad a je pa nju ponovo usredsredio na Tega, gledao ga je pogledom grabljivice. Teg ose ti kako se bori s tim pogledom i shvati da jo neko ulazi u sobu. Ratni mar al je o novom obrtu situacije razmi ljao kao o neem veoma opasnom po gosta koga je pozvao n a veeru, ali Teg nije nazirao ni ta to je moglo da ugrozi njegove nove sposobnosti. "Mislite da sam zatvorenik", ree Teg. "Tako mi venog kamena Dura, ba are! Niste onakvi kakvim sam vas zami ljao!" "Kakvim me zami lja Uva ena Nalo nica koja upravo dolazi?" upita Teg. "Ba are, upozoravam vas: s njom nemojte razgovarati tim tonom. Nemate pojm a ta bi vas moglo snai. "Snai e me jedna Uva ena Nalo nica", ree Teg. " elim vam da je pre ivite!" Muzafar se okrenu i udalji kroz otvor na cevi. Teg se zagleda za njim. M ogao je da vidi treperenje Druge vizije poput nekog trepueg svetla oko otvora cevi . Uva ena Nalo nica nalazila se u blizini, ali jo nije bila spremna da ue u ovu odaju. Najpre e se posavetovati sa Muzafarom. Ratni mar al, medutim, nee biti u stanju da ka e ni ta odista va no toj opasnoj eni. 39. Suenje nikada ne vaspostavlja stvarnost. Seanje je samo doarava. Sva ta pri zivanja menjaju original, postajui na taj nain spolja nji ramovi za izve taje koji se ne ispunjanaju. Mentatski prirunik Lusila i Burzmali uo e u Isaji sa juga i to u etvrt gde je bila sme tena ni a kl asa, a uline svetiljke retke. Samo ih je jedan sat delio od ponoi, a u ovoj etvrti ljudi su se jo tiskali po ulicama. Neki su hodali tiho, neki su brbijali okreplje ni drogom, a neki su samo posmatrali i ekujui da se ne to dogodi. Sakupljali su se po uglovima i privlaili Lusilinu pa nju ostavljajui na nju dubok utisak dok je prolazil a. Burzmali ju je po urivao, poput neke nestrpljive mu terije kojoj se urilo da ostane s njom nasamo. Lusila je i dalje ispod oka posmatrala ljude. ta oni rade ovde? Ti mu karci koji ekaju u dovratcima. ta ekaju? Dok su Lusila i Burzmali prolazili ispred jednog irokog prolaza, njime naio e radnici u te kim kece ljama. Oko njih se irio opori miris kanalskog mulja i znoja. Radnici, meu kojima j e bio podjednak broj mu karaca i ena, bili su visoki, krupni i sna nih mi ica. Lusila n ije mogla da se doseti ime bi se oni mogli baviti, ali svi su bili meusobno nalik jedni na druge - to je konano prinudi da sama sebi prizna da gotovo ni ta ne zna o G amuu. Radnici su se iska ljavali i pljuvali po ulici dok su odlazili u no. Oslobaa ju se neke kontaminacije?

Burzmali se primaknu Lusili i pro apta joj u uvo: "Ovi radnici su Bordanos i." Ona se usudi da se okrene, kako bi ih jo jednom pogledala dok su se udalj avali prema jednoj bonoj ulici. Bordanosi? Ahhh, da: ljudi obueni i odgajani da se staraju o kompresijskoj ma ineriji koja je za pogon koristila odvodne gasove. Bil i su uslovljeni da ne obraaju pa nju na mirise i da razvijaju muskulaturu ramena i ruku. Burzmali je povede oko ugla, skloniv i je na taj nain od pogleda Bordanosa. Iz jednog tamnog dovratka pored koga su pro li pojavi se petoro dece i kre nu za Lusilom i Burzmalijem. Lusila primeti da u rukama ste u neke male predmete. Bili su udno napeti. Iznenada, Burzmali se zaustavi i okrenu. Deca takae stado e i z agleda e se u njega. Lusili postade jasno da su se deca spremala da izvr e neko nasi lje. Burzmali pljesnu rukama i pokloni se deci: "Guldur!" Kada je Burzmali potom nastavio da je sprovodi ulicama, deca ih vi e nisu sledila. "Kamenovali bi nas", ree on. "Za to?" "To su deca iz sekte sledbenika Guldura - ovda nje ime za Tiranina." Lusila se osvrnu, ali dece vi e nije bilo. Oti li su da potra e novu rtvu. Burzmali s njom zae za jo jedan ugao. Nao e se u ulici preplavljenoj sitnim t rgovcima koji su svoju robu prodavali izla ui je na pokretnim tezgama - hranu, odeu, sitne alatke i no eve. Jednolini uzvici kojima su trgovci privlaili kupce ispunjava li su vazduh. Njihovi glasovi oznaavali su da je do ao kraj radnog dana - la na iskria vost tih glasova krila je u sebi nadu da e se stari snovi ispuniti, kao i saznanj e da se njihovi ivoti nee izmeniti. Lusili pade na pamet da su ljudi iz ovih ulica sledili jedan prolazan san, da ispunjenje za kojim su tragali nije predstavljal o ne to stvarno ve mit na koji su bili uslovljeni poput trkaih ivotinja obuenih da jur e za mamcem to im izmie po beskonanom ovalu trkali ta. U ulici koja se nalazila tano ispred njih, jedna zdepasta prilika u dobro postavljenom kaputu tiho se prepirala sa trgovcem koji je nudio pletenu korpu p unu tamnocrvenih kuglica nekog slatkastokiselog voa. Svuda ako njih oseao se jak m iris voa. Trgovac se alio: "Ti bi ukrao hranu i mojoj deci iz usta!" Zdepasta prilika progovori piskutavim glasom, od ijeg se akcenta Lusila s ledi: "I ja imam decu!" Lusila se s mukom savlaivala. Kada su se udaljili iz trgovake ulice, ona apnu Burzmaliju: "Taj ovek tamo u te kom kaputu - to je gospodar Tleilaksa!" "Nemogue", usprotivi se Burzmali. "Suvi e je visok." "Dvojica su, jedan je stajao na ramenima drugog." "Sigurna si?" "Sigurna sam." "Video sam dosta takvih od kada smo stigli ovamo, ali nije mi palo na pa met." "Na ovim ulicama ima mnogo tragaa", ree ona. Lusila shvati da nije mnogo marila za svakodnevni ivot lakomih stanovnika ove lakome planete. Vi e nije verovala u ono to su joj ponudili kao odgovor na pit anje zbog ega je golu trebalo dovesti ovamo. Od svih planeta na kojima je dragoce ni gola mogao da odraste, za to je Sestrinstvo izabralo ba ovu? Ili, da li je gola odista bio dragocen? Da on mo da nije bio samo mamac? Gotovo prepreujui ulaz u jednu pobonu aleju, stajao je neki ovek poigravajui se visokim ureajem sa svetiljkama koje su se okretale. "O ivi!" vikao je on. "O ivi!" Lusila uspori korak kako bi osmotrila jednog prolaznika koji je koraao u aleji, dao vlasniku novi, a zatim se sagnuo ka udubljenom bazenu koji se presijava o od svetlosti. Vlasnik uzvrati Lusili pogled. Ona pred sobom vide oveka uskog ta mnog lica osobenog za kaladanske primitivce, posaenog na telo samo neznatno vi e od tela dvojice gospodara Tleilaksa. Dok je ubirao novac od mu terije, na njegovom l icu pojavio se izraz zadovoljstva. Mu terija ubrzo podi e glavu iz bazena, strese se, a potom napusti aleju lag ano posrui i staklastih oiju.

Lusila lako prepoznade ureaj. Oni koji su ga koristili zvali su ga hipnog ong, i bio je zabranjen na veini civilizovanih svetova. Burzmali je natera da se skloni s vidika mranog vlasnika hipnogonga. Potom stigo e do jedne ire bone ulice sa ugaonim vratima na zgradi koja se n alazila preko puta njih. Svuda unaokolo bilo je pe aka; nijednog vozila na vidiku. Na prvom stepeniku ugaonih vrata sedeo je neki visoki mu karac, sa kolenima prilj ubljenim uz bradu. Dugake ruke bile su mu ukr tene oko kolena, a tankoprste ake vrsto spojene. Nosio je crni e ir irokog oboda koji mu je zaklanjao lice od ulinih svetala , ali dva zraka koja su dapirala iz senke ispod tog oboda za Lusilu su znaila da ovakvo jedno ljudsko bie nikada ranije nije srela. To je bilo bie o kome je i Bene Geserit imao samo nejasne predstave. Burzmali saeka da se udalje od prilike na stepeni tu pa onda udovolji njeno j znati elji. "Futar", pro apta on. "Tako sebe nazivaju. Tek odnedavno mogu se sresti ov de na Gamuu." "Tleila ki eksperiment", stade da nagaa Lusila. A u sebi je mislila: gre ka k oja se vratila iz Ra trkavanja. " ta e oni ovde?" upita ona. "Trgovaka kolonija, tako nam bar tvrde ovda nji domoroci." "Valjda ne veruje u to? To su ivotinje za lov ukr tene s ljudima." "Ahhh, evo nas", ree Burzmali. On povede Lusilu kroz jedna uska vrata do nejasno osvetljene prostorije u kojoj se jelo. Lusila je znala da je i ovo deo preru avanja: ini ono to ine i ostal i iz ove etvrti, ali njoj se ba nije jelo na ovom mestu - ako je o hrani trebalo s uditi na osnovu prisutnih mirisa. Vladala je gu va, ali dok su oni ulazili prostorija je ve poela da se prazni . "Ovo mesto nam je pasebno preporueno", ree Burzmali dok su se sme tali u jed an meka-prorez i ekujui da se pojavi projekcija jelovnika. Lusila je promatrala mu terije koje su izlazile. Nagaala je da su to noni ra dnici iz obli njih fabrika i kancelarija. Izgledali su zabrinuti dok su urili, vero vatno se pla ei onoga to bi moglo da ih snae ako zakasne. Kako je samo u Tvravi bila od svega izdvojena, pomisli ona. Nije joj se d opadalo ono to je poela da saznaje o Gamuu. Ova krma je ba bila ogavno mesto! Trono ci ispred anka sa njene desne strane bili su izgrebani i izguljeni. Povr ina stola is pred nje bila je ribana i trljana o trim istaima sve dok se vi e za njeno odr avanje nij e mogao koristiti vakuusisnik koji je mogla da vidi blizu svog levog lakta. Nigd e nije bilo ni pomena od makar najjeftinijeg sonika koji bi odr avao istou. U ogrebo tinama na stolu gomilala se hrana i ostali znaci propadanja. Lusila se strese. N ikako nije mogla da se oslobodi oseanja da je predstavljalo gre ku to to se odvojila od gole. Onda primeti da se projekcija jelovnika ve pojavila i da je Burzmali oitav a. "Naruiu i za tebe", ree on. Burzmali je time hteo da joj stavi do znanja kako ne eli da ona napravi g re ku izabrav i ne to to bi neka ena iz reda Hormu mo da izbegavala. Jedilo ju je to to se oseala zavisnom od nekoga. Ona je bila asna majka! Bi la je obuena da svaku situaciju uzme u svoje ruke, da bude gospodarica vlastite s udbine. Kako je sve ovo bilo zamorno! Ona pokaza na prljavi prozor sa svoje leve strane, kroz koji su se mogli videti ljudi kako prolaze uskom ulicom. "Propu tam mu terije dok se ovde zadr avamo, Skar." Tako! To je bilo ono pravo. Burzmali gotovo odahnu. Konano! pomisli on. Ponovo je poela da se pona a kao asna majka. Nije mogao da razume njen apstraktni stav, nain na koji je posmatrala grad i njegove ljude. Dva mlena pia skliznu e kroz prorez na sto. Burzmali svoje ispi jednim gutlj ajem. Lusila je svoje okusila najpre vrhom jezika, razvrstavajui pri tom sastojke . Imitacija razvodnjene kafe sa sokom od orahovog zaina. Burzmali joj podizanjem brade uvis dade znak da ga brzo ispije. Ona posl u a, skrivajui grimasu zbog hemijskih zaina. Burzmalijeva pa nja bila je usredsreena na ne to iznad njenog desnog ramena, ali se ona nije usuivala da pogleda u tom pravcu

. To joj ne bi priliilo. "Hajdemo." On spusti novi na sto i po uri s njom na ulicu. Sme io se poput kak ve nestrpljive mu terije, ali u oima mu se ogledala zabrinutost. Sada je na ulici bilo manje gu ve. Manje ljudi. Vrata u senci izra avala su dublji smisao pretnje. Lusila se podseti da bi trebalo da predstavlja jedan moan esnaf, ije su lanice bile imune na slike nasilja obino prisutne u siroma nim ulicama. Nekoliko ljudi skloni joj se s puta, po to sa zavi u uoi e zmajeve na njenoj odori. Burzmali se zaustavi kod jednih vrata. Niim se nisu razlikovala od ostalih u ulici, bila su malo uvuena i toliko visoka da su izgledala u a nego to su u stvari bila. Ulaz je uvao jedan staromodni s igurnosni znak. Bilo je oigledno da nijedan od novijih izuma nije prodro u siroti njsku etvrt. To su potvrivale i same ulice: bile su napravljene za povr inska vozila . Sumnjala je da se u itavoj toj oblasti nalazila makar samo jedna ureena krovna p avr ina. Nikakvo lepetanje niti 'topteri nisu se uli ni videli. Dodu e, bilo je muzik e - tihog aputanja koje je podsealo na semutu. Ne to novo u drogiranju semutom? Ovo bi mogla biti oblast u koju zavisnici odlaze kada ele da se rastrezne. Lusila podi e pogled prema proelju zgrade, dok Burzmali krete ispred nje i najavi njihav dolazak prekinuv i zrak na vratima. Na proelju zgrade nije bilo nijednog prozora. Nazirao se samo tu i tamo, slabi blesak povr inskih 'oiju u prigu enom odsjaju drevnog plastila. Primetila je da su to bili staromodni komeji mnogo vei od modernih. Vrata postavljena na neujnim arkama, duboko u senci, otvori e se prema unutr a. "Ovuda", vrati se Burzmali po nju i povede je unutra dr ei je za lakat. Uo e u jedan nejasno osvetljen hodnik koji je mirisao na egzotinu hranu i na gorka isparenja. Jedan trenutak ona utro i na prepoznavanje pojedinih mirisa koji joj zapahnu e nozdrve. Jasno se oseao ukus cimeta, koji je uvek bila u stanju da p repozna. Da, i semuta. Razabrala je mirise zagorelog pirina i hid et soli. Ovde se kuvalo i ne to drugo. Ovde su se pravili eksplozivi. Pade joj na pamet da bi o tom e trebalo obavestiti Burzmalija, ali se predomisli. Nije bilo potrebno da zna, a u ovom skuenom prostoru neko ih je mogao uti. Burzmali je povede navi e senovitim stepeni tem ijom se nagnutom osnovom prov laila jedna nejasna sjajna traka. Na vrhu, iza naslaga boje na zidu, on pronae skr iveni prekida. Kada ga je pritisnuo nije se zauo nikakav zvuk, ali Lusila je oseti la promenu u kretanju svuda oko njih. Ti ina. Bila je to nova vrsta ti ine u njenom iskustvu, uureno pripremanje za bekstvo ili nasilje. Na stepeni tu je bilo hladno i ona se strese, ali ne od zime. Iza vrata ko ja su se nalazila pored skrivenog prekidaa zau e se koraci. Jedna sedokosa starica u utom radnom odelu otvori vrata i zagleda se u nj ih ispod svojih gustih obrva. "To si ti", ree ona glasom koji je podrhtavao. Zatim stade u stranu kako bi ih propustila. Lusila hitro osmotri sobu im je ula da su se vrata za njima zatvorila. Nek o kome zapa anje nije jaa strana mogao bi pomisliti da je ovo neka bedna soba; meuti m, to je bila ve taki stvorena beda. Ispod se nazirao kvalitet. Beda je predstavlja la samo jo jednu u nizu maski; zato to je ovo mesto, kako izgleda, bilo ureeno za n eku osobu sa odreenim zahtevima: ovo pripada ovamo i nigde drugde! To stoji tamo i tamo treba da ostane! Name taj i sitnice izgledali su pohabano, ali onom ko je o vde iveo to nije smetalo. Soba je ovako bila prijatnija. To je bila takva vrsta s obe. ija je ovo bila soba? Stariina? Ona se s mukom kretala prema nekim vratima s njihove leve strane. "Neka nas niko ne uznemirava do zore", ree Burzmali. Starica zastade i okrete se. Lusila stade da je prouava. Da li se i ona samo pretvarala da je stara? N e, nije. Stvarno je bila u poodmaklom dobu. Pokreti su joj bili neuravnote eni - v rat joj je podrhtavao, telo slabo i to ju je odavalo; tu slabost nikako nije bil a u stanju da odagna.

"ak i ako je u pitanju neko va an?" upita starica svojim drhtavim glasom. Treptala je oima dok je govorila. Usta su joj se samo neznatno pomerala, onoliko koliko je bilo neophodno da proizvede potrebne glasove, tako da je rei iz govarala kao da ih izvlai negde iz dubine. Ramena su joj bila povijena usled mnog o godina provedenih na nekom poslu koji je zahtevao da joj telo stalno bude u to m polo aju, tako da sada vi e nisu mogla u dovoljnoj meri da se isprave kako bi bila u stanju da pogleda Burzmalija u oi. Zurila je navi e ispod obrva, udno, kradomice. "Kakvu to va nu osobu oekuje ?" upita Burzmali. Starica slegnu ramenima, kao da joj je bilo potrebno mnogo vremena da sh vati pitanje. "V-a- -ni ljudi dolaze ovamo", ree ona. Lusila uoi neke osobene telesne znake kod nje i izlanu se, smatrav i da Bur zmali to mora saznati: "Ona je sa Rakisa!" Stariin udan pogled upuen navi e zaustavi se na Lusili. Drevni glas ree: "Bila sam sve tenica, Hormu gospo." "Svakako da je sa Rakisa", ree Burzmali. Njegov glas upozori je da ne pos tavlja nikakva dalja pitanja. "Neu vam naneti zlo", ree starica drhtavim glasom. "Da li jo slu ite Podeljenom bogu?" Ponovo je starica dugo oklevala pre no to je odgovorila. "Mnogi slu e Velikom Gulduru", ree ona. Lusila napui usne i jo jednom se osvrnu po sobi. Starica je izgubila mnogo od va nosti koju je u ivala. "Drago mi je to ne moram da vas ubijem", ree Lusila. Stariina vilica se opusti parodirajui iznenaenje dok joj je pljuvaka kapala sa usana. I ova ovde je bila potomak Slobodnjaka? Lusila dopusti sebi da jednim dr ugim drhtajem izrazi svoje gnu anje. Ova prosjaka mrvica odbaenih i napu tenih ljudi p otomak je naroda koji je nekada koraao uspravan i ponasan, naroda koji je hrabro umirao. Ova ovde umree drhtei. "Molim vas, imajte poverenja u mene", zadrhta jo jednom starica i napusti sobu. "Za to si takva?" upita Burzmali. Oni e nas prebaciti na Rakis!" Jedva ga je i pogledala, jer je prepoznala strah u njegovom pitanju. Strah za nju. Ali ja nisam ostavila njegov trag u njemu, pomisli ona. Sa zaprepa enjem je shvatila da je Burzmali naslutio mr nju koja je postojala u njoj. Mrzim ih! pomisli ona. Mrzim ljude ove planete! To je bilo opasno oseanje za jednu asnu majku. Jo je plamtelo u njoj. Ova p laneta ju je promenila onako kako to ona nije elela. Nije htela da prihvati da ne t o takvo postoji. Intelektualno razumevanje predstavljalo je jednu stvar; iskustv o je bilo ne to drugo. Neka su prokleti! Ali oni su ve bili prokleti. Prsa su je bolela. Osujeenje! Ovo novo saznanje nije se moglo izbei. ta se dogodilo s tim ljudima? Ljudima? koljke su bile prisutne, ali ih ovek vi e nije mogao nazvati ivim u pravom sm islu te rei. Opasnim, da. Krajnje opasnim. "Maramo se odmoriti kada nam se za to pru i prilika", ree Burzmali. "Ne moram da zaradim svoj novac?" upita ona. Burzmali preblede. "Ono to smo uinili bilo je neophodno! Imali smo sree i n iko nas nije zaustavio, ali se to moglo dogoditi!" "A ovo mesto bi trebalo da bude bezbedno?" "Onoliko koliko sam uspeo da ga takvim uinim. Sve prisutne sam sam skenir ao, ili su to uinili moji ljudi." Lusila pronae jedan stari kau koji je mirisao na stare parfeme i smesti se na njemu s namerom da iz sebe odagna oseanje opasne mr nje. Tamo gde ue mr nja ima iz gleda da se uvue i ljubav! ula je Burzmalija kako se sme ta na jastucima naspram obl i njeg zida. Uskoro je poeo duboko da di e, ali Lusilu san nije pohodio. I dalje je o

seala kako joj naviru gomile seanja koja su napred gurali drugi to su delili njena unutra nja uskladi tena razmi ljanja. Iznenada joj unutra nja vizija na trenutak predsta vi jednu ulicu i lica, ljude koji su se kretali po jasnoj sunevoj svetlosti. Bio joj je potreban itav trenutak da shvati kako sve to promatra iz nekog udnog ugla da je neko ljulja u naruju. Tada dokona da je to bilo jedno od njenih vlastitih seanja. Mogla je jasno da raspozna osobu koja ju je dr ala, mogla je da oseti tople otkucaje srca uz topao obraz. Lusila okusi so vlastitih suza. Konano je shvatila da ju je Gamu dirnula dublje od bilo kog iskustva do ivl jenog jo od prvih dana u kolama Bene Geserita. 40. Sakriveno iza vrstih prepreka srce se pretvara u led. Darvi Odrade, rasprava u Veu

Sainjavali su grupu koju je pro imala estoka napetost. Taraza (nosila je taj ni oklop ispod odore i zami ljeno razmi ljala o ostalim merama predostro nosti koje je preduzela), Odrade (ubeena da mo e doi do nasilja i zabrinuta zbog toga), eana (bila je podrobno obave tena o onome to se ovde moglo dogoditi, te za tiena iza tri majke uv arke koje su je pratile u stopu kao da su one njen oklop), Vaf (zabrinut zbog mo gunosti da mu je neki tajanstveni benegeseritski artefakt zamaglio um), la ni Tuek (nije se ni trudio da sakrije kako svakog asa mo e planuti) i devet Tuekovih savetn ika sa Rakisa (ljutito su zahtevali vlast bilo za sebe bilo za svoje porodice). I jo , k tome, uz Tarazu je stajalo pet akilota uvarki koje je Sestrinstvo odgajilo i obuilo za fiziko nasilje. Vaf je do ao sa istim brojem novih Liceigraa. Sakupili su se u potkrovlju muzeja Dar-es-Balata. Bila je to jedna dugaka prostorija sa zidom od plaza koji je gledao prema zapadu preko ba te sa ipkastim z elenilom koja se nalazila na krovu. Unutra njost je bila ispunjena mekanim divanim a i ukra ena umetnikim ekranima iz Tiraninove ne-odaje. Odrade se nije slagala sa z ahtevom da i eana bude prisutna, ali Taraza je ostala nepopustljiva. Devojicin uti caj na Vafa i pojedine sve tenike predstavljao je nadmonu prednost za Bene Geserit. Preko dugakog zida sa prozorima nalazili su se dolban ekrani koji su zadr a vali najjai sjaj sunca i kada je ono bilo na zalasku. injenica da je odaja okrenut a prema zapadu govorila je ne to Odrade. Prozori su gledali na zemlju sumraka u ko joj se odmarao ai-Hulud. Bila je to odaja koja je odisala na pro lost, na smrt. Divila se dolbanima ispred sebe. Imali su oblik pljosnatih ili crnih reb ara deset molekula irokih koji su se okretali u providnoj tenoj sredini. Bili su t o najbolji iksijanski dolbani koji su se automatski ukljuivali i propu tali unapred odreen nivo svetlosti, a da pri tom nisu kvarili pogled. Odrade je znala da su i h umetnici i drevni trgovci vi e voleli od polarizujuih sistema, jer su ovi propu tal i itav spektar raspolo ive svetlosti. To to su oni ovde bili postavljeni govorilo je o nainu na koji se ova prostorija koristila - bila je to kutija za najvee Bogocar evo blago. Da - tamo se nalazila odora to ju je nosila ena koja je trebalo da mu p ostane nevesta. Na jednom kraju prostorije besno su se izmeu sebe prepirali savetnici sve t enika ne obraajui pa nju na la nog Tueka. Taraza je stajala u blizini i slu ala. Izraz n jenog lica nedvosmisleno je govorio da sve tenike smatra budalama. Nedaleko od irokih ulaznih vrata stajao je Vaf sa svojom svitom Liceigraa. Pa nja mu je lutala od eane do Odrade, od Odrade do Taraze, a samo povremeno bi je usredsredio na sve tenike koji su se prepirali. Svaki Vafov pokret odavao je njeg ovu nesigurnost. Da li e ga Bene Geserit odista podr ati? Da li su u stanju da zaje dnikim snagama mirnim putem nadvladaju rakijansku opoziciju? eana se sa svojim uvarkama zaustavi pored Odrade. Odrade je primetila da s e na devojicinom telu jo istiu ilavi mi ii, ali se to lako popunjavalo i mi ii su dob benegeseritske odlike. Visoko uzdignute jagodice ispod maslinaste ko e postale su mek e, smee oi vodenije, all u kosi su joj se i dalje presijavali crveni pramenovi. Pa nja koju je utro ila na sve tenike to su se raspravljali jasno je govorila o tome d

a je izvr ila procenu onoga to joj je bilo saop teno u uputstvima. "Hoe li se odista boriti?" pro apta ona. "Slu aj ta govore", ree Odrade. " ta e uiniti Vrhovna majka?" "Pa ljivo je posmatraj." Obe pogleda e Tarazu koja je stajala meu svojim mi iavim akilotama. Taraza se izgleda zabavljala posmatrajui sve tenike. Skupina sa Rakisa zapoela je svoju raspravu jo napolju, u ba ti na krovu. Ka da su se senke izdu ile preneli su je unutra. Ljutito su frktali, s vremena na vre me bi ne to promrmljali, a zatim bi povisili glasove. Zar nisu primeivali kako ih m imiar Tuek promatra? Odrade ponovo upravi pa nju na obzorje koje se videlo s druge strane ba te n a krovu: tamo napolju u pustinji nije se nazirao nikakav drugi znak ivota. U bilo kom pravcu da se iz Dar-es-Balata pogleda - vidi se samo prazan pesak. Ljudi ko ji su ovde roeni i odrasli imaju drugaije poglede na ivot i u drugaijoj svetlosti vi de svoju planetu od veine ovih savetnika sve tenika. Ovo nije bio Rakis zelenih poj aseva i navodnjenih oaza kojima su obilovali vi i predeli i koji su poput cvetnih prstiju ukazivali na dugake travnate pustinje. Od Dar-es-Balata protezala se sred i nja pustinja u obliku irokog pojasa koji je opasivao celu planetu. "Dosta sam se naslu ao ovih gluposti!" planu la ni Tuek. On grubo odgurnu je dnog od savetnika u stranu i stupi u sredi te kruga koji su obrazovali lanovi skupi ne to se prepirala, osvrui se oko sebe kako bi pogledao svako lice ponaosob. "Jeste li svi poludeli?" Jedan od sve tenika (bio je to, bo e sveti, stari Albertus) pogleda preko pr ostorije u Vafa i doviknu mu: "Ser Vafe! Hoete li, molim vas, da se pobrinete za svog Liceigraa?" Vaf je asak oklevao, a zatim se, sa pratnjom koja se nije odvajala od nje ga, uputi prema onima to su se prepirali. La ni Tuek se okrenu i uperi prst u Vafa: "Ti! Ostani gde si! Neu dozvoliti nikakvo me anje od strane Tleilaksa! Prozreo sam tvoju zaveru!" Dok je Tuek mimiar govorio Odrade je promatrala Vafa. Iznenaenje! Gospadar u Bene Tleilaksa nikada se ranije nijedan sluga nije obratio na ovaj nain. Kakav o k! Lice mu se zgri od besa. Mrmljanje nalik na buku kakvu prave pobesneli insekti dopre iz njegovih usta; bili su uoblieni, to je znailo je u pitanju bio neki jezik . Liceigrai iz njegove pratnje se sledi e, ali la ni Tuek jednostavno ponovo usmeri p a nju na svoje savetnike. Vaf prestade da mrmlja. Zaprepa enje! Njegov Liceigra Tuek ne eli da se povin uje! On krenu prema sve tenicima. La ni Tuek to primeti i jo jednom ispru i ka njemu aku sa uperenim drhtavim prstom. "Rekao sam ti da se ne me a u ovo! Mo da si u stanju da me ukloni , ali mi nee n tovariti svoju tleila ku prljav tinu!" To je upalilo. Shvatio je. Uputio je brz pogled prema Tarazi i primetio da nju sve ovo zabavlja, to je predstavljalo potvrdu da je situacija u kojoj se n a ao odista neprijatna. Sada je u imao novu metu da na njoj iskali svoj bes. "Znala si!" "Podozrevala sam." "Ti... ti..." "Bili ste suvi e uspe ni", ree Taraza. "To je va e delo." Sve tenici istog asa za oravi e na ovaj kratki razgovor, nastavljajui da viu na la nog Tueka, nareujui mu da u i da se skloni, nazivajui ga prokletim Liceigraem! Odrade je pomno posmatrala predmet ovog napada. Koliko duboko je bio usae n otisak? Da li je odista ubedio sebe da je pravi Tuek? U trenutku kada zavlada iznenadna ti ina, mimiar se dostojanstveno isprsi i onima koji su ga optu ivali uputi jedan prezriv pogled. "Svi me poznajete", ree on. "Svi vi znate koliko godina s am slu io Podeljenom bogu, koji je Jedan bog. Poi u sada k njemu ako vi, koji kujete zaveru, to elite ali upamtite ovo: on zna ta vam je u srcima!" Sve tenici svi kao jedan pogleda e u Vafa. Niko od njih nije video kako Lice igra zamenjuje njihovog Visokog sve tenika. Nije bilo tela. Jedini dokaz predstavij ale su glasine koje su mogle biti i la ne. Zateeni, njih nekolicina pogleda u Odrad

e. Njen glas bio je jedan od onih koji su ih ubeivali u tako ne to. I Vaf je gledao u Odrade. Ona se nasme i i obrati se gospodaru Tleilaksa. "Na im bi ciljevima sada bil o od koristi da visoko sve tenstvo ne pree u druge ruke", ree ona. Vaf istog asa shvati da iz ovog mo e izvui korist za sebe. To je bio klin iz medu sve tenika i Bene Geserita. Ovim je mo da bio otklonjen jedan od najopasnijih u ticaja koje je Sestrinstvo vr ilo na Tleilakse. "To odgovara i mojim ciljevima", ree on. Kako sve tenici ponovo u besu povisi e glasove, Taraza se oglasi postaviv i kl juno pitanje: "Ko e od vas razvrgnuti na sporazum?" upita ona. Tuek odgurnu u stranu dvojicu svojih savetnika i krenu preko prostorije ka Vrhovnoj majci. Zaustavio se na samo jedan korak od nje. "Kakva se to ovde igra igra?" upita on. "Podr avamo vas protiv onih koji bi da vas zamene", ree ona. "Bene Tleilaks i nam se u tome pridru uju. Na taj nain pokazujemo da i od nas zavisi naimenovanje Visokog sve tenika." Nekoliko glasova sve tenika u isti mah postavi pitanje: "Je li on ili nije Liceigra?" Taraza uputi jedan blag pogled oveku ispred sebe: "Da li si ti Liceigra?" "Razume se da nisam!" Taraza pogleda Odrade, koja ree: "Izgleda da je do lo do gre ke."

Odrade izdvoji Albertusa izmeu ostalih sve tenika i razmeni s njim pogled. " eana", ree Odrade, " ta e sada preduzeti crkva Podeljenog boga?" Kao to joj je bilo nalo eno da uini, eana istupi iz kruga koji su obrazovale njene uvarke i progovori upotrebiv i pravu boju glasa kojoj je behu nauili: "Nastavie da slu i boga!" "Izgleda da smo okonali posao zbog koga smo se sastali", ree Taraza. "Ako ti je, Visoki sve tenie Tuee, potrebna za tita, eta na ih uva a u hodniku. Tvoje su, ako to eli ." Mogli su da primete da prihvata i razume. Postao je pripadnik Bene Geser ita. Nije se seao svog porekla; nije se seao da je Liceigra. Kada su se sve tenici i Tuek udaljili, Vaf uputi Tarazi jednu jedinu re i t o na islamskom: "Objasni!" Taraza se odvoji od svoje stra e, tobo e se otkrivajui za mogui napad. To je bio proraunat pokret, koji su razmatrale pred eanom. Tar aza odvrati na istom jeziku: "Popu tamo stisak oko Bene Tleilaksa." ekali su da on odmeri njene rei. Taraza se podseti da se ime kojim Tleilak si sebe nazivaju mo e prevesti kao 'neimenovani'. Taj atribut je esto kori en za bogov e. Ovaj bog oigledno nije to otkrie pro irio na svoje mimiare meu Iksijancima i R ibogovornicama. Vafa su ekali novi okovi. Dodu e, izgledao je prilino zbunjen. Vaf se na ao pred mnogim pitanjima bez odgovora. Nije bio zadovoljan izve ta jima koje je dobio sa Gamua. Sada je igrao opasnu dvostruku igru. Da li je i Ses trinstvo igralo slinu igru? Izgubljeni Tleilaksi ne smeju biti ostavljeni po stra ni pre no to izazovu napad Uva enih Nalo nica. I sama Taraza je upozorila na to. Da l i je stari ba ar na Gamuu jo predstavljao silu na koju je trebalo raunati? On postavi to pitanje. Taraza mu odvrati pitanjem: "Na koji nain ste izmenili na eg golu? ta se nad ate da ete pastii?" Bila je gotovo ubeena da ve zna. Ali trebalo je istai tobo nje nez anje. Vaf je eleo da ka e: "Smrt svim Benegeseritkinjama!" Bile su suvi e opasne. I pak, njihova vrednost nije bila za potcenjivanje. On utonu u mrzovoljno utanje, p osmatrajui asne majke mranim pogledom koji je njegove patuljaste crte lica inio jo de tinjastijim. Hirovito dete, pomisli Taraza. Ona upozori sama sebe da je opasno potcen jivati Vafa. Ako razbije tleila ko jaje, unutra e nai samo novo jaje - i tako u nedogl ed! Sve je ukazivalo na Odradine sumnje da u ovoj prostoriji mo e doi do krvavog ob rauna. Da li bi im Tleilaksi odista otkrili sve to su saznali o kurvama i ostalim izgubljenima? Da li je gola predstavljao samo potencijalno tleila ko oru je?

Taraza odlui da ga jo jednom podvrgne ispitivanju, koristei se injenicom da je njeno Vee imalo pristup 'Analizama broj devet'. Nastaviv i na islamskom, ona ree: " eli li da ukalja svoju ast u zemlji Proroka? Nisi otvoreno uestvovao u deobi iako s i rekao da e to uiniti." "Rekli smo vam da seksualni..." "Ne deli sve" prekide ga ona. "Znamo da je to zbog gole." Lako je itala njegove reakcije. Bio je poput ivotinje saterane u ugao. Tak ve ivotinje bile su krajnje opasne. Jednom je videla me anca lovakog psa, divlje stv orenje naboranog repa koje je vodilo poreklo od drevnih ljubimaca sa Dana koga j e gomila juno a saterala u ugao. ivotinja je jurnula na svoje progonitelje krei prola z ka slobodi sa potpuno neoekivanom estinom. Dva mladia bila su osakaena za sav ivot, a samo je jedan pro ao bez povreda! Vaf je upravo sada bio poput te ivotinje. Mogl a je da primeti kako mu ake ude za oru jem ali Tleilaksi i Bene Geseriti pomno su je dni druge pregledali pre no to su u li ovamo. Bila je ubeena da oni ne poseduju oru je . Ipak... Vaf progovori, podgrevajui neizvesnost, kako je to uvek inio: "Mislite da nisam svestan naina na koji elite da ovladate nama!" "A tu je i trule koju sa sobom nose Ra trkani", ree ona. "Trule u sredi tu." Vafovo dr anje se promeni. Nije se mogla prenebrei dublja implikacija beneg eseritske misli. Da li je to ona sejala razdor? "Prorok je usadio lokator koji otkucava u umu svakog ljudskog bia, bilo d a je od Ra trkanih ili ne", ree Taraza. "Vratio nam ih je zajedno sa nedirnutim tru le om." Vaf stisnu zube. ta je to radila? On se za trenutak pozabavi suludom pomi l ju da ga je Sestrinstvo opteretilo nekom tajnom drogom u vazduhu. Znale su stvar i koje su drugima bile uskraene. Njegov pogled lutao je od Taraze do Odrade, pa n azad na Tarazu. Znao je da je star i da je pro ao kroz seriju ponovnih buenja kao g ola, ali da i nije bio star na nain Bene Geserita. One su stvarno bile stare! Ret ko kad su izgledale stare, ali bile su starije no to se usuivao i da pomisli. Tarazu su muile sline misli. U Vafovim oima ugledala je blesak dublje svest i. Potreba je otvorila nova vrata razuma. Koliko duboko su Tleilaksi i li? Njegove oi bile su tako stare! Pro imalo ju je oseanje da su mozgovi gospodara Tleilaksa ra nije predstavljali ne to drugo - sada su bili poput holozapisa iz koga su izbrisan a sva oseanja koja ine oveka slabim. U njemu je nazrela nepoverenje prema oseanjima koje je i sama delila. Da li je to bila spona koja ih je mogla ujediniti? Tropizam obinih misli. "Ka e da popu ta stisak kojim nas dr i ?", zaguna Vaf, "ali ja oseam tvoje prst svog grla." "Onda i nas neko ste e za gu u", ree ona. "Neki od va ih Izgubljenih su vam se vratili. Nama se iz Ra trkavanja nije vratila nijedna asna majka." "Rekla si da zna sve o..." "Imamo i druge naine da doemo do obave tenja. ta pretpostavlja da se dogodilo sa asnim majkama koje smo poslale u Ra trkavanje?" "Neka nesrea?" On zavrte glavom. Ovo je bilo sasvim novo obave tenje. Nijed an od Tleilaksa koji su se vratili nije ovo pomenuo. Protivrenost mu je pothranjivala sumnje. Kome da veruje? "Bile su zavedene", ree Taraza. Kada je Odrade po prvi put ula Vrhovnu majku kako izgovara ovu uop tenu sum nju, osetila je ogromnu mo koju je u sebi sadr ala ta Tarazina jednostavna izjava. Odrade se prestravi. Poznavala je izvore, nepredvidljive planove, improvizovane naine kojima je jedna asna majka mogla da se koristi u savlaivanju prepreka. Da li je ne to to se nalazilo tamo napolju moglo bar to da zaustavi? Po to Vaf nije odgovarao, Taraza nastavi: "Do ao si k nama prljavih ruku." "Usuuje se to da ka e ?" uzviknu Vaf. "Ti, koja i dalje prazni na e izvore novca onako kako te je nauila ba arova majka?" "Znale smo da mo ete podneti te gubitke, pod uslovom da dobijete sredstva od Ra trkanih", odvrati Taraza. Vaf drhtavo udahnu. Tako znai, Bene Geserit je ak i ovo znao. Delimino je n azirao kako su to otkrile. Pa, trebalo bi pronai nain da se ponovo ovlada la nim Tue kom. Rakis je bila cena koju su Ra trkani, u stvari, i tra ili, i Tleilaksi su jo bil

i u stanju da je plate. Taraza prie jo bli e Vafu, sama i ranjiva. Nije joj promakla napetost meu nje nim uvarkama. eana napravi jedan mali korak prema Vrhovnoj majci, ali je Odrade po vue nazad. Odrade je motrila na Vrhovnu majku, a ne na mogue napadae. Da li su Tleila ksi odista bili ubeeni da e im Bene Geserit slu iti? Nije bilo sumnje, Taraza je isp itivala koliko je to uverenje bilo duboko. I to na islamskom. Izgledala je tako usamljena, tako udaljena od svojih uvarki, a tako blizu Vafu i njegovim ljudima. Kuda e Vafa sada odvesti njegove oigledne sumnje? Taraza zadrhta. Odrade to primeti. Taraza je bila nenormalno mr ava, poput nekog deteta, i nikada nije uspevala da se ugoji makar i za jedan prekomerni kilogram. Zbog tog a je bila neverovatno osetljiva na temperaturne promene; uop te nije podnosila hla dnou, ali Odrade nije osetila da je u prostoriji do lo do bilo kakve promene te vrs te. Taraza je u tom trenutku donela neku opasnu odluku, toliko opasnu da ju je t elo izdalo. Razume se, ta odluka nije bila opasna po nju, ve po Sestrinstvo. To j e bio najstra niji benegeseritski zloin: izdajstvo vlastitog reda. "U svemu emo vam slu iti sem u jednom", ree Taraza. "Nikada neemo postati spr emi ta za gole!" Vaf preblede. Taraza nastavi: "Nijedna od nas nije, niti e ikada postati..." ona naprav i pauzu, "...akslotl rezervoar." Vaf podi e desnu ruku i njome otpoe kretnju koja je bila poznata svakoj asno j majci: znak za Liceigrae da napadnu. Taraza pokaza na njegovu uzdignutu ruku. "Ako zavr i tu kretnju, Tleilaksi e sve izgubiti. Glasnik boga..." Taraza klimnu preko ramena prema eani "...okrenue vam lea i rei Proroka pretvorie se u va im ustima u pra inu." Ove rei izgovorene na islamskom dotuko e Vafa. On spusti ruku, ali nastavi mrko da gleda Tarazu. "Moja ambasadorka ti je obeala da emo deliti sve to znamo", nastavi Taraza. "Slo io si se s tim. Glasnik boga slu a u ima Proroka! ta proistie iz Abdla Tleilaksa?" Vafova ramena se opusti e. Taraza mu okrenu lea. Bio je to prepreden pokret, ali i ona i ostale pris utne asne majke znale su da joj sada ne preti nikakva opasnost. Pogledav i preko pr ostorije u Odrade, Taraza dozvoli sebi da se osmehne jer je znala da e Odrade pra vilno protumaiti taj osmeh. Do lo je vreme za malo benegeseritskog ka njavanja. "Tleilaksi ele Atreide za razmno avanje", nastavi Taraza. "Dajem vam Darvi Odrade. Dobiete ih jo ." Vaf je doneo odluku. "Mo da mnogo toga znate o Uva enim Nalo nicama", ree on, a li vi..." "Kurve!" uzviknu Taraza panovo se okrenuv i prema njemu. "Kako elite. Ima ne to u vezi s njima to se iz va ih rei vidi da ne znate. Zape tiu na u pogodbu otkriv i vam o emu je re. U stanju su da uveavaju uzbuenje orgazmiko toa, prenosei ga na telo mu karca. One izmamljuju potpuno senzualno sadejstvo mu karc a. Stvaraju se umno eni orgazmiki talasi koje ene mogu produ avati... tokom neogranieno g razdoblja." "Potpuno sadejstvo." Taraza nije ni poku ala da prikrije svoje zaprepa enje. I Odrade je slu ala kao u oku, primetiv i da to oseanje dele i sve prisutne se stre, pa ak i akolite. inilo se da jedino eana ne razume. "Ka em vam, Vrhovna majko Taraza", ree Vaf sa zlobnim osmehom na licu, "mi smo to ponovili sa na im ljudima. ak i sa mnom! U besu sam naveo Liceigraa koji je i grao ulogu... ene, da se uni ti. Niko... ka em vam, niko drugi ne mo e na taj nain da ut ie na mene!" "Kako da utie?" "Da je u pitanju bila jedna od tih... tih kurvi, kako ih vi nazivate, uin io bih sve to bi od mene tra ila." On se strese. "Jedva da je u meni ostalo volje d a... uni tim..." On zatrese glavom zbunjen seanjima. "Spasao me je bes." Taraza poku a na proguta knedlu kroz suvo grlo. "Kako..." "Kako im to uspeva? Uspeva im sasvim dobro! Pre no to sa vama podelim to

znanje, upozoravam vas: ako ikada ijedna od vas poku a da upotrebi tu mo na nekom o d nas, sledie krvav obraun! Uslovili smo na Domel i sve na e ljude da krenu u pokolj svih asnih majki koje budu mogli da pronau na i najmanji nagove taj da uz pomo te sil e elite nama da ovladate!" "Nijedna od nas nee pribei tom sredstvu, ali ne zbog va e pretnje. Spreava na s saznanje da bi i nas same to uni tilo. Va krvav obraun bio bi izli an." "Oh? Za to to onda ne uni ti i te... te kurve?" "Uni tava ih! A uni tava i svakoga koga one dodirnu!" "Mene nije uni tilo!" "Bog te titi, moj Abdle", ree Taraza. "Kao to On titi i sve svoje vernike." Ubeen u to, Vaf pree pogledom po prostoriji, a zatim ga ponovo usmeri na T arazu. "Neka svi saznaju da sam ispunio taj zavet u zemlji Prorokovoj. One to ine ovako... Uostalom..." On mahnu rukom prema dvojici Liceigraa stra ara. "Pokazaemo k ako." Mnogo kasnije, kada je ostala sama u prostoriji u potkrovlju, Odrade se pitala da li je bilo mudro to je i eani bilo dozvoljeno da vidi celu predstavu. Pa , za to da ne? eana se ve obavezala Sestrinstvu. A da su je udaljili pobudili bi Vaf ove sumnje. Dok je posmatrala predstavu Liceigraa eana je do ivela primetno senzualno na dra ivanje. Proktori obuke morae da za eanu pozovu svoje mu ke pomagae ranije nego to j to uobiajeno. ta e eana onda uiniti? Hoe li isprobati ovo novo znanje na mu karcima? raju je usloviti da se suzdr ava kako bi to spreile! Mora nauiti da je to i za nju o pasno. Prisutne sestre i akolite dobro su se savlaivale, uskladi tujui ono to su naui le duboko u seanje. eanina obuka mora se graditi na tom iskustvu. Ostale su ve ovla dale tim venim silama. Liceigrai posmatrai ostali su nedokuivi, ali na Vafu se imalo ta primetiti. Rekao je da e uni titi prikazivae, ali ta e prvo uiniti? Hoe li podlei isku enju? Ka mu misli prolazile umom dok je posmatrao kako se mu karac Liceigra previja u ekstaz i od koje se gubi razum? Predstava je na izvestan nain podsetila Odrade na rakiski ples koji je vi dela na Velikom trgu u Kinu. Posmatran u kratkim razdobljima, ples je bio namern o neritmian, ali progresija je stvarala ritam u jednom du em razdoblju, koje se pon avljalo na svakih dve stotine... koraka. Igrai su razvukli ritam do zavidnog step ena. Kao i Liceigrai prikazivai svoju predstavu. Siajnook je prerastao u seksualnu vlast nad milijardama u Ra trkavanju! Odrade je razmi ljala o plesu, o njegovom razvuenom ritmu posle koga je sle dilo haotino divljanje. Sjajno usredsreivanje energije Siajnoka pretvorilo se u je dnu drugu vrstu razmene. Razm ljala je o eaninom uzbuenom odgovoru na njen letimian u vid u taj ples na Velikom trgu. Odrade se priseti da je upitala eanu: " ta oni tamo dele?" "Igrae, glupao!" Nije se moglo dozvoliti da eana tako odgovara. "Upozorila sam te da ne up otrebljava taj ton, eana. Zeli li da ovog asa sazna ta je jedna asna majka u stanju uini kako bi te kaznila?" Rei su poigravale poput avetinjskih poruka u Odradinom umu dok je promatr ala tamu koja se spu tala sa druge strane zidova potkrovlja u Dar-es-Balatu. Oseti la je kako je preplavljuje stra na usamljenost. Svi ostali su odavno napustili pro storiju. Ostaje samo onaj ko je ka njen! Kako je samo o troumna bila eana u toj odaji iznad Velikog trga, a njen um pun pitanja. "Za to uvek govori o nano enju povreda i ka njavanju?" "Mora nauiti da bude poslu na. Kako mo e da vlada drugima ako nisi u stanju da sama savladuje ?" "Ta lekcija mi se ne dopada." "Nikom od nas se ne dopada ba mnogo... sve dok kasnije kroz iskustvo ne s hvatimo njenu vrednost." Taj odgovor je dugo izjedao eaninu svest, to je i bio njegov cilj. Na kraj u joj je otkrila sve to je znala o plesu.

"Neki od igraa pobegnu. Drugi odlaze pravo ejtanu. Sve tenici ka u da oni idu a i-Huludu." " ta biva sa onima koji pre ive?" "Kada se oporave, moraju se pridru iti velikom plesu u pustinji. Ako se ejt an pojavi, onda umiru. Ako se pak ne pojavi, bivaju nagraeni." Odrade je shvatila ustrojstvo. Vi e joj nisu bila potrebna daljnja obave ten ja, mada je ona imala jo mnogo toga da ka e. Kako je samo eanin glas bio pun gorine! "Dobijaju novac, mesto na bazaru, sve takve neke nagrade. Sve tenici im go vore da su najzad pokazali kako su ljudska bia." "Zar oni koji ne uspeju nisu ljudska bia?" eana je dugo utala, zadubljena u misli. Odrade je, dodu e, sasvim jasno shva tala odakle to potie: test Sestrinstva za proveru ljudskosti! eana je ve po la putem prihvatanja humanijeg vida Sestrinstva, kojim je nekad i sama Odrade hodila. Kak o je samo ne no izgledalo to prihvatanje u poreenju sa ostalim bolima! U nejasnoj svetlosti u potkrovlju muzeja Odrade podi e desnu aku, stade da je zagleda i da se prisea Kutije agonije i gom-d abara na svom vratu - spremnog da je ubije ako ustukne ili vikne. Ni eana nije kriknula. Ali ona je znala odgovor na Odradino pitanje jo mno go pre Kutije agonije. "Oni jesu ljudska bia, ali drugaija." Odrade glasno progovori u praznoj prostoriji sa ekranima uzetim iz Tiran inove ne-odaje. " ta si nam to uinio, Leto? Zar si ti samo ejtan koji nam se obraa? ta e nas sada naterati da delimo?" Zar e fosilni ples postati fosilni seks? "Kome se obraa , majko?" Bio je to eanin glas, koji je dopirao iz otvorenih vrata na drugom kraju prostorije. Njena siva postulantska odora videla se odande kao nejasan obris, al i postojala je sve jasnija dok se pribli avala. "Vrhovna majka me je poslala po tebe", ree eana, zaustaviv i se blizu Odrade . "Razgovarala sam sama sa sobom", ree Odrade. Ona pogleda u udno mirnu devo jicu, prisetiv i kako je bila krajnje uzbudena u trenutku kada joj je pastavljeno k ljuno pitanje. " eli li da bude asna majka?" "Za to razgovara sama sa sobom, majko?" U eaninom glasu oseala se zabrinutost . Proktori obuke imae pune ruke posla dok ne otklone ta oseanja. "Prisetila sam se trenutka kada sam te pitala eli li da bude asna majka", ree Odrade. "To je podstaklo druge misli." "Rekla si da se moram prepustiti va em usmerenju u svim stvarima, ni ta ne s krivajui i u svemu vas slu ajui." "A ti si upitala: 'Je li to sve?'" "Nisam ba mnogo znala, zar ne? Ni sada ne znam ba mnogo." "Niko od nas ne zna, dete. Sem ako bismo svi zajedno igrali. A ejtan e nes umnjivo doi ako i najbeznaajniji od nas izneveri." 41. Kada se dva stranca sretnu, potrebno je da budu veoma uviavni kako bi pre vazi li razlike u obiajima i obuci. Gospa D esika; iz 'Mudrosti Arakisa' I poslednja zelenkasta pruga svetlosti dopre sa obzorja pre no to Burzmal i dade znak za pokret. Kada su stigli do udaljenije strane Isajia i perimetarsko g puta koji je trebalo da ih odvede do Dankana, ve je uveliko pao mrak. Nebo su p rekrivali oblaci koji su odbijali svetlosti grada prema urbanim atrljama ka kojim a su ih uputili njihovi vodii. Ti vodii su brinuli Lusilu. Pojavljivali su se iz bonih ulica

i na iznenada otvaranim vratima kako bi im apatom izdali nova uputstva. Suvi e veliki broj ljudi je znao za par begunaca i mesto njihovog sastanka !

Uspela je da se odupre mr nji koju je oseala, ali posledica toga bila je da je prema svakoj osobi koju bi ugledala gajila duboko nepoverenje. Sve joj je te e padalo da to prikriva igrajui ulogu ene za zabavu koja se kree u dru tvu svoje mu teri je. Na delu puta predvienog za kretanje pe aka bilo je rastopljenog snega koji su tu nanela uglavnom povr inska kola u prolazu. Lusili su se smrzla stopala pre n o to su pre li samo pola kilometra, te je bila primorana da tro i unutra nju energiju k ako bi ubrzala krvotok u udovima. Burzmali je koraao tiho, oborene glave, oigledno zaokupljen vlastitim brig ama. Lusila se nije zavaravala. uo je svaki zvuk u blizini, video svako vozilo ko je se pribli avalo. Svaki put kada bi nai lo koje povr insko vozilo grubo bi je gurnuo s puta. Kola bi prozvi dala pored njih lebdei na suspenzorima, a blato zapr talo isp od njihovih ivica i zasulo bunje du puta. Burzmali bi je dr ao priljubljenu uz tle p ored sebe, u snegu, sve dok ne bi bio siguran da su se kola udaljila iz vidnog i ujnog polja. Oni koji su se vozili u njima nisu mogli ba mnogo ta da uju sem vlasti tog kovitlajueg tutnjanja. Hodali su dobra dva sata pre no to Burzmali zastade i dobro osmotri put p red njima. Njihovo odredi te bila je perimetarska op tina za koju im je reeno da je ' potpuno sigurna'. Lusila nije ba mnogo verovala tim tvrdnjama. Nijedno mesto na G amuu nije bilo potpuno sigurno. uta svetla bacala su odozgo sjaj prema oblacima ispred oznaavajui mesto gde se nalazila op tina. Probijajui se kroz bljuzgavicu nai li su na jedan tunel koji je vodio ispod perimetarskog puta, a zatim su krenuli uz nizak bre uljak pretvoren u neku vrstu vonjaka. Grane su pri nejasnoj svetlosti izgledale kao ukoene. Lusila podi e pogled uvis. Oblaci su se proreivali. Gamu je imao mnogo mali h meseca - tvrava ne-brodova. Neke od njih postavio je Teg, ali ona je primetila i itav niz novih koje su se u stra arenju pridru ile prvima. inilo se da su otprilike e tiri puta vei od najblistavijih zvezda i esto su se kretali u parovima, te je tako njihova odbijena svetlost bila korisna, ali i neujednaena usled brzog kretanja peli su se uz nebo, prelazili njime i spu tali se ispod obzorja za svega nekoliko asova. Ona kroz otvor u oblacima primeti niz od est takvih meseca, i upita se da li su oni predstavljali deo Tegovog odbrambenog sistema. Istog asa poe da razmi lja o slabostima koje su svojstvene opsadnom nainu mi lj enja karakteristinom za ovakve odbrane. Teg je to se toga tie bio u pravu. Pokretlj ivost je bila klju za vojni uspeh, ali nije bila ba ubeena da je mislio na pe aenje. Nije bilo lako sakriti se na padini pobeleloj od snega i Lusila je oseala Burzmalijevu nervozu. ta bi mogli da urade ako bi neko nai ao? Od mesta gde su se nalazili vodilo je na levo i nani e jedno ulegnue pokriveno snegom, zatvarajui o tar u gao u odnosu na op tinu. To nije bio put, ali njoj pade na um da bi mogla biti nek a staza. "Ovuda dole", ree Burzmali povev i je u ulegnue. Sneg im je dopirao do listova. "Nadam se da tim ljudima mo emo verovati", ree ona. "Oni mrze Uva ene Nalo nice", odvrati on. "To je za mene dovoljno." "Bolje po njih ako je gola ve tamo!" Zadr ala je za sebe o triji odgovor, ali ne mogav i da se suzdr i do kraja, dodade: "Meni nije dovoljna njihova mr nja." Uvek je bolje spremiti se na najgore, pomisli ona. Dodu e, do la je do umirujueg zakljuka to se tie Burzmalija. Bio je poput Tega. Nijedan od njih nije sledio tragove koji se zavr avaju u orsokaku - ako su to ikako mogli da izbegnu. Podozrevala je da se ak i sada oko njih nalaze pomone jedinice sakrivene u bunju. Snegom prekriveni trag zavr avao se na poploanoj stazi koja je blago zavija la prema unutra i koju je sistem za topljenje odr avao suvom. Otopljeni sneg sliva o se u kanal du sredi ta puta. Lusila je ve napravila nekoliko koraka po stazi pre n ego to je shvatila emu je ona ranije slu ila - mag ut. Bila je to drevna magnetska tra nsportna baza koja je nekada prenosila namirnice ili sirovine do neke fabrike iz doba pre Ra trkavanja.

"Ovde postaje strmije", upozori je Burzmali. "Postoje useene stepenice, a li budi pa ljiva. Nisu ba visoke." Uskoro stigo e do kraja mag uta. Zavr avao se kod jednog oronulog zida podignu tog od lokalne cigle na temeljima od plastila. Slaba svetlost na nebu koje se ve drilo otkrivala je nedoteranu izradu cigli... bila je to tipina graevina iz Vremen a gladi. Zid je bio isprepleten vinovom lozom i pegavim gljivama. Rastinje nije moglo da prikrije raspukline u ciglama i neuspele poku aje da se pukotine ispune m alterom. Samo jedan red uskih prozora gledao je na mesto gde se mag ut pomaljalo i z gomile bunja i korenja. Tri prozora svetlela su elektrinim plavetnilom i kroz nj ih se primeivalo neko unutra nje kretanje praeno slabim pucketanjem. "Ovo je u stara vremena bila fabrika", primeti Burzmali. "Imam i oi i seanja", odbrusi Lusila. Zar je ovo gunalo mislilo da je potpu no li ena inteligencije? Ne to zloslutno zapucketa s njihove leve strane. Iznad nekih prikrivenih p odrumskih vrata podi e se deo busenja i korenja, to je bilo propraeno sjajem ute svet losti uperene navi e. "Brzo!" Burzmali je natera da hitro potri preko debelog rastinja i niz st epenice koje otkri e podignuta vrata. Vrata se za njima zatvori e, uz tresak, a njih okru i zveket postrojenja. Lusila se na la u nekoj prostranoj prostoriji sa niskom tavanicom. Svetlos t je dopirala iz dugakih redova modernih sjajnih kugli nanizanih du te kih plastilni h nosaa iznad njihovih glava. Pod je bio poi en, tako da su na njemu bile vidijive og rebotine i urezi koji su svedoili o nekada njoj aktivnosti i oznaavali mesta na koji ma su se nekada davno nalazila postrojenja. Daleko na suprotnoj strani primetila je neko kretanje. Pribli avala im se jedna mlada ena u nekoj verziji Lusiline odor e sa zmajevima. Lusila onju i vazduh. U odaji se oseao miris kiseline i primesa neeg prljavo g. "Ovo je bila harkonenska fabrika", ree Burzmali. "Pitam se ta li su ovde p roizvodili?" Mlada ena se zaustavi ispred Lusile. Imala je vitak stas i elegantno je i zgledala, to su otkrivali njeni pokreti ispod priljubljene odore. Lice joj je zrai lo unutra njim sjajem. To je znailo da upra njava ve be i da je dobrog zdravlja. Dodu e, njene krupne zelene oi tvrdo i ledeno su odmeravale ono to vide. "Znai, poslali su jo jednu od nas da motri na ovo mesto", ree ona. Lusila ispru i ruku kako bi uutkala Burzmalija koji se spremao da odgovori. Ova ena nije bila ono za ta se izdavala. Kao ni ja! Lusila pa ljivo odabra rei: "Izg leda da se ve meusobno prepoznajemo." Mlada ena se nasme i. "Posmatrala sam vas kako se pribli avate. Nisam mogla d a poverujem svojim oima." Ona okrznu Burzmalija jednim podrugljivim pogledom. "Ov o bi trebalo da bude mu terija?" "I vodi", ree Lusila. Primetila je da je Burzmali zbunjen i molila se samo da ne postavi neko pogre no pitanje. Ova mlada ena predstavljala je opasnost! "Zar nas ne oekujete?" upita Burzmali. "Ahhh, evo i govori", ree mlada ena smejui se. Smeh joj je bio hladan kao i pogled. "Vi e bih voleo kada mi se ne biste obraali kao da sam neka stvar", ree Burz mali. "Olo sa Gamua nazivam kako mi je drago", odbrusi mlada ena. "Ne tie me se ta bi ti vi e voleo!" "Kako si me nazvala?" Burzmali je bio umoran i bes je u njemu prokljuao z bog ovog neoekivanog napada. "Nazivau te kako mi je volja, olo e!" Burzmaliju je bilo svega dosta. Pre no to je Lusila uspela da ga zaustavi , on tiho zare a i krenu da mladoj eni zada jedan te ak udarac. Udarac nije pogodio zami ljeni cilj. Lusila je zadivljeno posmatrala enu kako se naginje da bi izbegla napad, hvata Burzmalija za rukav kao to bi neko uhvatio pare tkanine to vijori na vetru i jednom zaslepljujue hitrom piruetom u ijoj se brzini gotovo izgubila njena istanano st, alje Burzmalija na pod. ena se zaustavi u poluunju na jednoj nozi, dok joj je dr

uga bila spremna da zada udarac. "Sada u ga ubiti", ree ona. Lusila, koja nije znala ta bi se u sledeem trenutku moglo dogoditi, izvi t elo u stranu jedva izbegav i njeno iznenada izbaeno stopalo i uzvrati joj standardn im benegeseritskim sabardom koji obori mladu enu na lea napola presavijenu od udar ca to ju je pogodio u stomak. "Predlog da ubije mog vodia se ne usvaja, ti, bilo kakvo da ti je ime", ree Lusila. Mlada ena se borila za vazduh, a onda, dahui posle svake rei odgovori: "Zovu me Murbela, Velika Uva ena Nalo nice. Posramljena sam jer si me pobedila jednim kra jnje prostim napadom. Za to si to uinila?" "Bila ti je potrebna lekcija", odvrati Lusila. "Tek sam zareena, Velika Uva ena Nalo nice. Molim te, oprosti mi. Zahvaljujem ti na odlinoj lekciji i zahvaljivau ti svaki put kada budem primenjivala tvoj uda rac koji sam upravo pohranila u seanje." Ona pognu glavu, zatim lako skoi na noge sa vragolastim sjajem na licu. Lusila upita svojim najledenijim glasom: "Zna li ko sam ja?" Krajikom oka videla je Burzmalija kako se bolno polako di e na noge. Ostao je po strani, posmat rajui ene, ali lice mu je plamtelo od besa. "Prema pokazanoj sposobnosti da mi oita lekciju, razabirem ta si, Velika Uv a ena Nalo nice. Da li mi je opro teno?" Sa Murbelinog lica nestalo je vragolastog sja ja. Stajala je pognute glave. "Opro teno ti je. Da li ne-brod dolazi?" "Tako se ovde pria. Spremili smo se da ga saekamo." Murbela okrznu Burzmal ija pogledom. "Jo mi mo e biti od koristi i neophodno je da me prati", ree Lusila. "Vrlo dobro, Velika Uva ena Nalo nice. Da li tvoj opro taj ukljuuje i tvoje ime ?" "Ne!" Murbela uzdahnu. "Zarobili smo golu", ree ona. "Do ao je sa juga preru en u T leilaksa. Upravo sam se spremala da ga odvedem u krevet kada ste nai li." Burzmali dohrama do njih. Lusila vide da je shvatio u kakvoj su opasnost i. Ovo 'krajnje sigurno mesto' zauzeli su neprijatelji. Ali neprijatelji nisu jo gotovo ni ta saznali. "Da li je gola povreen?" upita Burzmali. "Jo govori", odgovori Murbela. "Kako je to udno." "Ti nee odvesti golu u krevet", ree Lusila. "On spada u moja naroita zadu enja !" "Po teno, Velika Uva ena Nalo nice. Ali ja sam ga prva obele ila: ve je delimino aveden." Ona se jo jednom be utno nasmeja, odbijajui da se povinuje, to zaprepasti Lusi lu. "Ovuda. Odande mo ete da posmatrate." 42. Umri na Kaladanu! Drevna zdravica Dankan poku a da se priseti gde se nalazi. Znao je da je Tormsa mrtav. Krv je iknula iz Tormsinih oiju. Da, toga se jasno seao. U li su u neku mranu zgradu i od jednom je svuda oko njih blesnula svetlost. Dankan oseti da ga boli potiljak. Od udarca? Poku ao je da se pokrene, ali njegovi mi ii nisu hteli da slu aju. Seao se da je sedeo na ivici neke prostrane istine. U toku je bila igra s loptom - neobine lopte odskakale su i letele bez nekog odreenog smisla. Igrai su bi li mladii u svakodnevoj odei sa... Giedi I! "Ve baju da budu starci", ree on. Seao se da je samo to rekao. Njegova pratilja, jedna lepa mlada ena, pogleda ga ne shvativ i.

"Samo bi starci trebalo da se igraju napolju", ree on. "Oh?" Na to pitanje nije se moglo odgovoriti. Uutkala ga je najjednostavnijim m oguim gestom. I sledeeg trenutka me izdala Harkonenima! Znai, ovo je ipak bilo seanje iz vremena pre no to je postao gola. Gola! Setio se benegeseritske Tvrave na Gamuu. Njene biblioteke: holoslike i pu toslike atreidskog vojvode Leta I. Tegova slinost nije bila sluajna: bio je malo v i i, ali je inae sve ostalo bilo gotovo istovetno - duguljasto, mr avo lice sa orlovs kim nosom, slavna atreidska harizma... Teg! Setio se poslednjeg velikodu nog ina starog ba ara one noi na Gamuu. Gde se nalazim? Ovamo ga je doveo Tormsa. Kretali su se du nekog zaraslog traga kroz pred grae Isajia. Baronije. Sneg je poeo da pada pre no to su pre li dve stotine metara po tragu. Bio je mokar i lepio se na njih. Hladan, bedan sneg koji ih je naterao d a cvokou posle samo jednog minuta. Zastali su da navuku kapuljae i zakopaju podstav ljene jakne. Tada im je bilo bolje. Uskoro e se spustiti no. Bie mnogo hladnije. "Tamo napred nalazi se neka vrsta zaklona", rekao je Tormsa. "U njemu emo saekati da se spusti no." Kako Dankan nije ni ta odgovorio, Tormsa je dodao: "Neemo moi da se zagrejem o ali bar emo biti suvi." Dankan je ugledao sive obrise naznaenog mesta na oko tri stotine koraka o d njih. Uzdizalo se u visinu otprilike kao dva sprata neke kue iznad prljavog sne ga. Odmah je prepoznao mesto: harkonenska isturena stra arnica. Ovde su posmatrai p rebrojavali (i ponekad ubijali) ljude koji su prolazili. Bila je sagraena od domo rodakog blata koje se na jednostavan nain pretvorilo u ogromne cigle tako to bi naj pre bilo oblikovano u manje blatne cigle, a zatim pregrejavano pomou irokopojasnog sagorevaa kakve su Harkoneni inae koristili pri rasterivanju gomile. Kada su doprli od nje, Dankan ugleda ostatke punopoljnog odbrambenog titn ika sa otvorima za paljbu usmerenim prema onima koji se pribli avaju. Neko je pre mnogo vremena smrskao taj sistem. Iskrivljene rupe u mre i polja bile su delimino o brasle bunjem. Ali otvori za paljbu ostali su slobodni. Oh, da - kako bi omoguili onima unutra da vide ko im se pribli ava. Tormsa je zastao i oslu nuo, pa ljivo ispitujui okolinu. Dankan se zagledao u stra arnicu. Dobro ih se seao. Ono to se sada nalazilo pred njim predstavljalo je stvar koja je poput nekog deformisanog rastinja izras la iz prvobitnog cevastog semenja. Povr ina je bila u toj meri spr ena da je izgleda la staklasta. Izrasline i izboine odavale su mesta na kojima je bila izlo ena suvi e velikoj toploti. Erozija eona ostavila je tanane ogrebotine u njoj, ali prvobitn i oblik je ostao nedirnut. Podigao je pogled i prepoznao deo starog suspenzorsko g sistema liftova. Neko je na ispustu provizorno postavio ekrk sa dizalicom. Znailo je to da je otvor u punopoljnom titniku bio nedavno napravljen. Tormsa je nestao u tom otvoru. Kao da je neko okrenuo prekida i Dankanovo seanje - vizija se izmeni. Nala zio se u biblioteci ne-kugle sa Tegom. Projektor im je prikazivao moderni Isaji. Pojam modernog udno mu je zvuao. Baronija je bila moderan grad, ako se pod modern im podrazumeva tehnolo ka udobnost koja je u skladu sa normama vremena. Prevoz lju di i materijala oslanjao se uglavnom na zrake koje su vodili suspenzori i to u v isinama. Nije bilo otvora u nivou tla. Upravo je to obja njavao Tegu. Plan je bio fiziki pretoen u grad u kome je svaki kvadratni metar vertikal nog i horizontalnog prostora bio iskori en za stvari koje nisu bile u vezi sa kreta njem namirnica i ljudi. Otvori za navodee zrake zahtevali su samo onoliko prostor a koliko je bilo dovoljno da se prihvate univerzalne transportne kapsule na oba kraja. Teg je rekao: "Idealan oblik bio bi cevast, sa ravnim vrhom za 'toptere. " "Harkoneni su vi e voleli kvadrate i pravougaonike." To je bilo tano.

Dankan se jasno seao Baronije, to ga je nateralo da se strese. Kroz nju su se provlaile suspenzorske piste u obliku rupa za crve - neke su bile prave, neke izuvijane, a neke su stremile uvis pod o trim uglovima... gore, dole, postrance. Sem kada su bili u pitanju pravougaoni apsoluti koji su predstavljali harkonensk i hir, Baronija je bila sagraena prema jednom naroitom kriterijumu stanovanja: mak simum izgradnje uz minimum potro nje materijala. "Zaravnjen vrh bio je jedini prostor namenjen ljudima u celoj toj prokle toj stvari!" Prisetio se da je to rekao i Tegu i Lusili. Gore na vrhu nalazili su se potkrovlja i stra arnice - du ivica, na 'topter skim pistama, na svim ulazima odozdo, oko svih parkova. Ljudi koji su iveli na vr hu mogli su da zaborave na gomile telesa koja su ivela u neposrednoj blizini, tik ispod njih. Na vrh nisu smeli da dopru ni mirisi ni buka tog mete a. Sluge su mor ale da se kupaju i oblae sanitetsku odeu pre no to bi se pojavljivale. Teg je imao jedno pitanje: "Za to je to masovno ljudstvo pristajalo da ivi u takvom jednom mete u?" Odgovor je bio oigledan i on mu ga je objasnio. Napolju je bilo opasno. G radski upravljai su spolja nji svet predstavljali jo opasnijim nego to je on to u stv ari bio. Pored toga, svega je nekolicina ne to malo znala o boljem ivotu napolju. J edini bolji ivot za koji su oni uli odvijao se na vrhu. A jedini put da se tamo do spe bila je potpuna poniznost. "To e se dogoditi i ti tu ni ta ne mo e !" Odzvanjao je jedan drugi glas u Dankanovoj glavi. Jasno ga je uo. Pol! Kako je to bilo udno, pomisli Dankan. To predvianje bilo je isto onoliko a rogantno koliko i najkrhkija mentatska logika. Nikada ranije nisam mislio da je Pol arogantan. Dankan je zurio u vlastito lice u ogledalu. Delom svoje svesti shvatio j e da je ovo bilo seanje iz vremena pre no to je postao gola. Iznenada, pred njim s e stvori neko drugo ogledalo, u kome je video svoje lice, ali izmenjeno. To tamn oputo okruglo lice postojalo je sve grublje - onakvo kakvo bi i njegovo moglo da bude kada sazri. On se zagleda u vlastite oi. Da, to su bile njegove oi. Jednom j e uo kako neko opisuje njegove oi kao 'modele peina'. Bile su duboko usaene ispod ob rva, a iznad visokih jagodica. Reeno mu je da je te ko odrediti da li su mu oi tamno plave ili tamnozelene, sem u sluaju ako je osvetljenje bilo pravo. To mu je rekla jedna ena. Nije mogao da je se seti. Poku ao je da ispru i ruk e i dodirne kosu, ali one ga nisu poslu ale. Prisetio se da mu je kosa obojena. Ko je to uinio? Neka starica. Kosa mu vi e nije bila kapa od tamnih kovrd a. Vojvoda Leto zurio je u njega sa dovratka dnevne sobe na Kaladanu. "Sada emo jesti", rekao je Vojvoda. Bila je to kraljevska naredba iz koje je aroganciju uklonio prefinjeni osmeh to je govorio: "Neko je morao i to da ka e. " ta se de ava sa mojim umom? Setio se da je sledio Tormsu do mesta na kome je, prema Tormsinoj tvrdnj i, trebalo da ih eka ne-brod. Bila je to jedna velika zgrada koja se uzdizala u no. Ispod vee graevine na lazilo se nekoliiko manjih spolja njih zgrada. inilo se da su naseljene. U njima su se mogli uti glasovi i zvuci ma ina. Na uskim prozorima nije se pojavilo nijedno l ice. Nijedna vrata se nisu otvorila. Dok su prolazili pored veih zgrada Dankan je osetio miris jela. To ga je podsetilo da su toga dana jeli samo ko nate trake koj e je Tormsa zvao 'hranom za put'. U li su u mranu zgradu. Zaslepila ih je svetlost. Tormsine oi eksplodirale su u krvi. Tama. Dankan se zagleda u enino lice. I ranije je viao lica poput ovoga: jedinst vena trodimenzionalna slika preuzeta iz neke du e holo-sekvence. Gde je to bilo? G de je to video? Lice je bilo gotovo ovalno, sa tek neznatno pro irenim elom koje je kvarilo

njegove inae savr ene crte. Ona progovori: "Zovem se Murbela. Toga se nee seati, ali delim to s tobom s ada, u ovom trenutku, kada te obdelavam. Izabrala sam te." Seam te se, Murbela. Zelene oi bile su irom otvorene ispod zasvoenih obrva, tako da joj je lice bilo podeljeno na sredi nju oblast u koju su ulazili brada i mala usta, a koje je trebalo naknadno ispitati. Usta su bila puna i on je znao da se mogu napuiti toko m sna. Zelene oi zagleda e se u njegove. Kako je samo hladan bio taj pogled. U nje mu se krila mo. Ne to dodirnu njegov obraz. On otvori oi. Ovo nije bilo seanje! Ovo se dogaalo upravo sada! Murbela! Bila je ovde, pa ga je napustila. Sada se vratila. Prisetio se da se probudio nag na nekoj povr ini... jastuku za spavanje. Prepoznao ga je pod r ukama. Murbela se skidala iznad njega, dok su ga njene zelene oi neverovatno prod orno posmatrale. Poela je istovremeno da ga dodiruje na bezbroj mesta. Iz njenih usta dopiralo je ne no mrmljanje. Osetio je blagu erekciju, gotovo bolnu u svojoj krutosti. Nije bio u stanju da se odupre. Njene ruke klizile su preko njegovog tel a. Njen jezik. Mrmljanje! Njene usne dodirivale su ga po celom telu. Bradavice n jenih grudi lagano su mu prelazile preko obraza, prsa. Kada joj je uhvatio pogle d propoznao je u njemu svesno ustrojstvo. Murbela se vratila i poela ispoetka! Preko njenog desnog ramena ugledao je prostrani prozor od plaza i Lusilu i Burzmalja iza te prepreke. Da li je to bio san? Burzmali je priljubio dlanove uz plaz. Lusila je stajala prekr tenih ruku, sa me avinom besa i znati elje na licu. Murbela mu promrmlja u desno uvo: "Moje ruke su kao vatra." Telom je sakrivala lica iza plaza. Oseao je vatru gde god bi ga dodirnula . Iznenada, plamen mu zahvati um. Skrivena mesta u njemu o ive e. Pred oima su mu prolazile crvene kapsule poput niza sjajnih kobasica. Osetio je kako gori. En o jedne pune kapsule; uzbuenje mu se irilo kroz svest. Te kapsule! Prepoznao ih je ! To je bio on... bile su... Svi Dankani Ajdahoi, original i niz gola sjati e mu se u umu. Podseali su n a mahune koje prskaju i odriu svako drugo postojanje sem sopstvenog. Ugledao je s ebe kako le i smrvljen ispod jednog velikog crva sa ljudskim licem. "Proklet da si, Leto!" Smrvljen, smrvljen, smrvljen... stalno iz poetka. Pao je proboden sardaukarskim maem. Bol je eksplodirao u jasni sjaj koji je progutala tama. Poginuo je u 'topteru koji se sru io. Pao je proboden no em Ribogovornice-ub ice. Umirao je, umirao, umirao. I ponovo iveo. Preplavilo ga je toliko seanja da se upita kako je uspevao da ih sva sauva . Prijatnost koju je osetio dr ei tek roenu ker u naruju. Mo usni mirisi neke vatrene . Raznovrsni ukusi danijanskog odlinog vina. Zadihanost i iscrpljenost posle napo rnih ve bi na podijumu. Akslotl rezervoari! Seao se kako se pojavljuje stalno ispoetka: jarke svetlosti i ne nih mehaniki h ruku. Ruke su ga okretale i on je, neusredi tenim i nejasnim pogledom navoroeneta, video veliku gomilu enskog tela... udovi nu u svojoj nepokretnosti usled debljine.. . Lavirint tamnih cevi povezivao je njeno telo sa ogromnim metalnim kontejnerima . Akslotl rezervoar? Dahtao je zahvaen nizom seanja koja su se talasavo slivala u njega. Svi ti ivoti! Svi ti ivoti! Sada se seao onoga to su Tleilaksi usadili u njega, uronili mu u svest, on oga to je ekalo na ovaj trenutak u kome je trebalo da ga zavede jedna benegeserits ka Utiskivaica.

Ovo je bila Murbela, a ona nije pripadala redu Bene Geserita. Dodu e, ona se nalazila ovde, na dohvat ruke, tako da je tleila ko ustrojstv o preuzelo na sebe brigu oko njegovih reakcija. Dankan je ne no mrmljao i dodiriva o je s takvom spretno u da to zaprepasti Murbelu. Ne bi trebalo toliko da uestvuje ! N e na ovaj nain! Desnom rukom dr ao joj je usne vagine dok joj je levom milovao donj e pr ljenove kime. U isto vreme njegove usne ne no su prelazile preko njenog nosa, za tim se spu tale do njenih usana, te nastavile ka levom pazuhu. A za sve to vreme ne no je mrmljao u ritmu koji je pulsirao njenim telom, ukljuivao je... slabio joj volju... Poku ala je da se odvoji od njega kada je poeo da kod nje izaziva uestalije odgovore. Otkud je znao da treba da me dodirne na tom mestu u tom trenutku? I tom! I tom! Oh, sveta steno Dura, otkud on to zna? Dankan primeti da joj se grudi nadimaju, a nozdrve skupljaju. Video je d a joj se bradavice ukruuju i da se oko njih stvara tamni obru. Zamrmljala je i irok o razmakla noge. Uva ena Nalo nice, pomozi mi! Jedina Uva ena Nalo nica koje je mogla da se seti bila je na sigurnom i od o ve prostorije delila su je zabravljena vrata i prepreka od plaza. Murbelu preplavi oajnika energija. Odgovarala je na jedini nain na koji je znala: dodirom, milovanjem, koristei se svim vidovima tehnike koju je tako bri ljiv o izuavala tokom dugih godina svoga egrtovanja. Na sve to to bi uinila, Dankan je spremno odgovarao nekim neobuzdanim, sti mulativnim protivpokretom. Murbela shvati da vi e nije u stanju da vodi rauna o svo jim odgovorima. Reagavala je automatski, crpei znanje iz izvora koji je bio dublj i od onog koji je zaposela njena obuka. Osetila je kako joj se ste u vaginalni mi ii. Osetila je kako se ubrzano vla i. Kada je Dankan prodro u nju ula je kako stenje. Njene ruke, ake, noge, itavo njeno telo kretalo se u saglasnosti sa oba sistema dobro uve banim automatizmom i veoma duboko uronjenom sve u o drugaijim potrebama. Kako mu je uspelo? Talasi pomamnih kontrakcija krenu e od glatkih mi ia karlice. Osetila je njeg ov istovremeni odgovor, kao i jak mlaz ejakulacije. To je jo vi e pojaalo njene odgo vore. Pomamno pulsiranje nasrnu iz kontrakcija njene vagine... napolje... napolj e. Ekstaza joj je razorila itav sistem oseanja. Naspram kapaka ugledala je odsjaj belila. Svaki mi i podrhtavao joj je u ekstazi kakvu nije ni sanjala da mo e da do ivi. Talasi ponovo pokulja e napolje. Ponovo i ponovo. Ona im izgubi broj. Kada je Dankan mrmljao i ona je mrmljala i talasi su ponovo kuljali napo lje. I ponovo... Nije bila svesna proticanja vremena, ni okoline, ve samo ovog uranjanja u jednu beskonanu ekstazu. Istovremeno je elela da ekstaza veno potraje, a i da se okona. Ovo ne bi tr ebalo da se dogaa jednoj eni! Uva ena Nalo nica ne bi trebalo to da iskusi. Pomou ovakv ih oseanja vladalo se mu karcima. Dankan izroni iz ustrojstva odgovora koji su bili uneti u njega. Postoja lo je jo ne to to je trebalo da obavi. Nije mogao da se seti ta je to bilo. Lusila? Zami ljao ju je mrtvu pred sobom. Ali ova ena nije bila Lusila; ovo je bila ... ovo je bila Murbela. U njemu je ostalo jo vrlo malo snage. Podigao se sa Murbele i uspeo da za dr i na kolenima. Njene ake su se uzbueno pokretale, ali on nije mogao da razume za to . Murbela poku a da odgurne Dankana od sebe, ali njega nije bilo. Istog asa j e otvorila oi. Dankan je kleao nad njom. Nije imala pojma koliko je vremena pro lo. Poku ala je da prikupi snagu i ustane, ali nije uspela. Polako joj se vraala mo rasuivanja. Zagledala se u Dankanove oi, shvativ i u tom trenutku ko mora da je bio taj mu karac. Mu karac? Bio je to samo mladi. Ali inio je stvari... stvari... Sve Uva ene N

alo nice bile su upozorene. Postojao je gola koga su Tleilaksi naoru ali zabranjenim znanjem. Taj gola mora biti ubijen! U njene mi ie nahrupi slabi priliv snage. Ona se uzdi e na laktove. Borei se z a vazduh, poku ala je da se otkotrlja od njega, ali samo pade nazad na mekanu povr i nu. Svetog mu kamena Dura! Ovom mu karcu ne sme biti dozvoljeno da ivi! Bio je gola i bio je u stanju da ini stvari koje su bile dozvoljene samo Uva enim Nalo nicam a. Istovremeno je elela da nasrne na njega i da ga ponovo povue na sebe. Ekstaza! Znala je da bi u ovom trenutku uinila sve to bi od nje zatra io. Uinila bi to za njeg a. Ne! Moram ga ubiti! Ona se jo jednom podi e na laktove i iz tog polo aja uspe da sedne. Zamuenim p ogledom osmotri prozor iza koga je zatvorila Veliku Uva enu Nalo nicu i vodia. Jo su t amo stajali i posmatrali ih. Lice mu karca bilo je rumeno. Lice Velike Uva ene Nalo ni ce bilo je nepokretno, kao sam kamen Dura. Kako mo e tako mirno da stoji posle svega to je ovde videla? Velika Uva ena N alo nica mora ubiti golu! Murbela dade znak eni iza plaza i otkotrlja se do zakljuanih vrata koja su se nalazila pored jastuka za spavanje. Jedva je uspela da odmandali i otvori vr ata pre no to je ponovo pala. Podigla je pogled prema mladiu koji je kleao. Znoj se presijavao na njegovom telu. Njegovom divnom telu... Ne! Oajanje je primora da se ponovo spusti na pod. Prvo je kleala i tek je sna gom volje uspela da ustane. Vraala joj se snaga, ali kolena su joj i dalje klecal a dok je posrtala oko podno ja jastuka za spavanje. Sama u to uiniti bez razmi ljanja. Moram to uiniti. Telo joj se previjalo s jedne na drugu stranu. Poku ala je da povrati ravn ote u i da usmeri udarac prema njegovom vratu. Ovaj udarac dobro je nauila tokom dugih asova uve bavanja. Njime bi trebalo da mu slomije grkljan. rtva bi se trenutno ugu ila. Dankan s lakoom izbe e udarac, ali bio je spor... spor. Murbela gotovo pade pored njega, ali je zadr a e ruke Velike Uva ene Nalo nice. "Ubij ga", zadahta Murbela. On je taj na koga su nas upozorili. On je ta j! Murbela oseti neije ruku na vratu, neije prste kako pomamno pritiskaju spl etove nerava ispod u iju. Poslednje to je Murbela ula pre no to se onesvestila bile su rei Velike Uva ene Nalo nice: "Nikoga neemo ubiti. Ovaj gola ide na Rakis." 43. Do najgoreg mogueg suparni tva dolazi meu jedinkama istoga roda. Vrsta razar a potrebe. Rast ograniava potrebu koja je prisutna i u najmanjem obimu. I najmanj i povoljni uslov kontroli e stopu rasta. (Zakon minimuma) Iz 'Arakiskih lekcija'

Zgrada se nalazila malo podalje od jedne iroke avenije iza zaklona od drv ea i s pa njom odr avanih cvetnih ivica. ivice su stvarale lavirint sa belim stubovima veje visine koji su razgraniavali zasaene oblasti. Svako vozilo koje je ulazilo ili izlazilo smelo je da se kree samo puzei. Tegova vojnika svest sve ovo pomno zabele i dok ga je oklopljeno povr insko vozilo nosilo prema vratima. Ratni mar al Muzafar, koji se pored njega jedini nalazio u zadnjem delu kola, shvati ta to Teg uoava te ree: "Odozgo nas titi sistem uzdu nog snopa." Jedan vojnik u kamufla noj unifomi sa dugakom laserskom pu kom prebaenom preko ramena otvori vrata i stade u stavu mirno kada ugleda Muzafara. Teg krenu za njim. Prepoznao je ovo mesto. Bila je to jedna od 'sigurnih ' adresa koje mu je nabavila benegeseritska slu ba bezbednosti. Oigledno je da je o

bave tenje koje je posedovalo Sestrinstvo bilo zastarelo. Dodu e, odnedavno zastarel o, jer Muuzafar niim nije pokazao da bi Teg trebalo da zna za ovo mesto. Dok su koraali prema vratima Teg primeti da je jo jedan za titni sistem, koj i je uoio pri svom prvom obilasku Isajia, ostao netaknut. Sastojao se od stubova du prepreka od drvea i ivica koji su se tek neznatno razlikovali. Ti stubovi bili s u skenlaseri kojima se upravljalo iz jedne od odaja u zgradi. Konektori u obliku dijamanata 'oitavali' su oblast izmeu njih i zgrade. Na najmanji dodir dugmeta u stra arskoj odaji skenlaseri bi iseckali na komade sve ivo to bi se na lo u njihovom p olju dejstva. Muzafar zastade na vratima i zagleda se u Tega. "Uva ena Nalo nica koju ete o vde sresti najmonija je od svih koje su ovamo do le. Zadovoljava se samo potpunom p okorno u." "Treba li to da shvatim kao upozorenje?" "Mislio sam da ete razumeti. Oslovljavajte je samo sa Uva ena Nalo nice. Nika ko drugaije. Ulazimo. Bio sam tako slobodan da vam nabavim novu uniformu." Prostoriju u koju ga Muzafar uvede Teg nije video tokom svoje prethodne posete. Bila je mala i natrpana crno oblo enim kutijama koje su otkucavale; za nji h dvojicu ostalo je malo prostora. Mesto je osvetljavala jedna jedina uta sjajna kugla. Muzafar se smesti u uglu, dok je Teg skidao kruto i izgu vano jednodelno od elo koje nije menjao otkada je napustio ne-kuglu. "Izvinite to vam ne mogu ponuditi i da se okupate", ree Muzafar. "Ne smemo odugovlaiti. Ona postaje nestrpljiva. Teg kao da je, promeniv i odelo, postao nova linost. Crna odora bila je upr avo onakva na kakvu je navikao; ak su i oznake ina bile istovetne. Znai, pred Uva eno m Nalo nicom trebalo je da se pojavi ba ar Sestrinstva. Zanimljivo. Jo jednom se u pu noj meri oseao kao ba ar, mada ga to mono oseanje nikada nije ni napustilo. Dodu e, uni forma ga je upotpunila i obznanila kao ba ara. U ovoj odori nije bilo potrebno da na bilo koji drugi nain istie ko je. "Tako je ve bolje", primeti Muzafar dok je izvodio Tega u ulazni hodnik i kretao se prema vratima kojih se Teg seao. Da, ovde je sreo 'sigurne' veze. Tada je i uoio nain rada sobnih ureaja koji izgleda nisu bili menjani. Nizovi mikroskop skih komeja oiviavali su tavanicu i zidove, zaklonjeni srebrnim voicama za lebdee s jajne kugle. Posmatrani ne vidi posmatrae, pomisli Teg. A posmatrai imaju milijardu oiju . Njegova dvostruka vizija govorila mu je da ga ovde oekuje opasnost, ali n e i trenutno nasilje. Ova prostorija, oko pet metara dugaka i etiri metra iroka, predstavljala je mesto na kome su se obavljali poslovi na visokom nivou. Kao protivvrednost novc u ovde se na uvid nije davala roba. Ljudi su na ovom mestu viali samo prenosive e kvivalente svega to je va ilo kao valuta - mo da melan ili savr eno oblo sos-kamenje vel iine one jabuice, koje je odjednom postajalo sjajno i meko ili je zrailo menjajui se poput duge u zavisnosti od svetlosti to je padala na njega ili od tela to ga je do dirivalo. Ovo je bilo mesto na kome su se danikin melan a ili naborana kesica soskamenja primali kao ne to prirodno. Cena neke planete mogla se ovde izmeniti samo klimanjem glave, treptajem oka ili mrmljanjem. Ovde nikad nee biti vien novanik sa novcem. Najpribli nija stvar tome mogli bi biti tanki kove ii od transluksa, iz ije bi unutra njosti, koja je bila za tiena od otrova, izlazili jo tanji listovi ridulijansko g kristala sa veoma velikim ispisanim brojevima i podacima koji se nisu mogli kr ivotvoriti. "Ovo je banka", ree Teg. " ta?" Muzafar je zurio u zatvorena vrata na suprotnom zidu. "Oh, da. Usko ro e stii." "Ona nas, razume se, sada promatra." Muzafar ni ta ne odgovori, ali izgledao je smrknut. Teg se osvrnu oko sebe. Da li se i ta izmenilo od njegove prethodne posete ? Nije primetio nikakve znaajne promene. Pitao se da li se svetili ta poput ovog uo p te menjaju tokom eona. Na podu se nalazio vla an tepih, mekan i beo poput stomaka krznatog kita. Svetlucao je la nom vla nou, koju je samo vino oko moglo da otkrije. Go lo stopalo (ovo mesto nikad nije videlo golo stopalo) osealo bi se na njemu kao d

a ga ne to suvo miluje. U sredi tu prostorije nalazio se uzan sto dugaak oko dva metra. Ploa mu je b ila najmanje dvadeset milimetara debela. Teg je nagaao da je od danijanske akarand e. Duboka smea povr ina bila je uglaana do te mere da je njen sjaj upijao lik, a dub oko ispod same povr ine nazirale su se vene nalik na rene tokove. Oko stola su se n alazile samo etiri admiralske stolice - stolice koje je napravio neki majstor ume tnik od istog drveta od koga je bio i sto, dok je sedi ta i naslone tapacirao lurk o om u tonu uglaanog drveta. Samo etiri stolice. Vi e bi bilo preterano. Pro li put nije isprobao nijednu od stolica, a nije seo ni sada, mada je znao s ime bi se njegovo telo tamo susrel o - sa udobno u gotovo ravnoj onoj koju su pru ale prezrene psu-naslonjae. Razume se, nisu se s njima mogle meriti u pogledu mekoe i podudaranja sa telesnim oblinama. Suvi na udobnost mo e onoga ko sedi da namami na opu tanje. Ova prostorija i njen name t aj jasno su govorili: "Oseaj se udobno, ali ostani budan." Tegu pade na um da ovek koji se nae na ovom mestu mora biti ne samo razuma n, ve da mu i lea moraju biti za tiena. Do tog zakljuka do ao je jo pri prethodnoj pos i njegovo mi ljenje nije se promenilo. Nije bilo prozora, sem onih koje je video spolja i na kojima su poigrava le linije svetlosti - energetske prepreke koje su slu ile za odbijanje nasilnika i onemoguavanje bekstva. Teg je znao da takve prepreke same po sebi predstavljaju opasnost, ali bilo je va no ono to se pod njima podrazumevalo. Koliina energije potr ebna za njihovo napajanje bila bi dovoljna da se jedan veliki grad snabdeva stru jom tokom ivota najstarijeg stanovnika. Ovo rasipanje bogatstva nije bilo sluajno. Vrata koja je Muzafar posmatrao otvori e se lakim trzajem. Opasnost! Jedna ena u svetlucavoj zlatnoj odori skliznu u prostoriju. Tkanina se pr elivala u crveno utim nijansama. Bila je stara! Teg nije oekivao enu toliko za lu u godine. Lice joj je bilo poput neke izbo rane maske. Oi duboko usaene i ledeno zelene. Nos joj je liio na produ eni kljun ija j e senka dodirivala tanke usne i sledila o tri ugao brade. Crna okrugla kapica goto vo joj je prekrivala sedu kosu. Muzafar se pokloni. "Ostavi nas", ree ona. On se udalji bez rei kroz vrata na koja je ona u la. Kada se vrata za njim zatvori e, Teg joj se obrati: "Uva ena Nalo nice." "Znai, vi mislite da je ovo banka." U glasu joj se osealo lagano podrhtava nje. "Razume se." "Uvek postoji nain da se transferi u velike sume novca ili da se proda sila ", ree ona. "Ne govorim o sili koja pokree fabrike, ve o sili koja vlada Ijudima." "A za to uvek postoje udni nazivi kao to su vlada, dru tvo ili civilizacija" , odgovori Teg. "Pretpostavljala sam da ste veoma inteligentni", ree ona. Zatim izvue jednu od stolica i sede, ali ne dade Tegu nikakav znak da bi i on to trebalo da uni. "Sebe zami ljam kao bankara. To me po teuje mnogih zbrkanih, b ednih i preop irnih izlaganja." Teg ni ta ne odgovori. Izgleda da i nije bilo potreb e da uini tako ne to. Nastavio je da je prouava. "Za to me tako posmatrate?" upita ona. "Nisam oekivao da ete biti tako stari", ree on. "He, he, he. Imamo mi za vas mnoga iznenaenja, ba are. Kasnije e mo da neka ml ada Uva ena Nalo nica promrmljati svoje ime dok vas bude obele avala. Zahvalite Duru a ko se to dogodi." On klimnu, ne shvativ i ba mnogo od onoga to je rekla. "Ova zgrada je takoe stara", ree ona. "Posmatrala sam vas dok ste ulazili. Da li vas i to iznenauje? Ili mo da ne?" "Ne." "Ova zgrada nije pretrpela neke vee promene nekoliko hiljada godina. Sagr aena je od materijala koji e jo dugo trajati."

On pogledom okrznu sto. "Oh, ne mislim na drvo. Ispod njega su polatin, polaz i prombat. Tri P-a koji nikada ne izneveravaju nu nost." Teg je i dalje utao. "Nu nost", ree ona. "Da li imate primedbi na nu ne stvari koje su vas sna le?" "Moje primedbe nisu od znaaja", odgovori on. ta to eli da dokui? Bilo je jas no da ga prouava. Kao i on nju. "Smatrate li da se neko ikada pobunio protiv onoga to ste mu uinili?" "Nesumnjivo." "Vi ste po prirodi zapovednik, ba are. Smatram da ete nam biti od velike ko risti." "Oduvek sam mislio da sam od najvee koristi sam sebi." "Ba are! Pogledajte me u oi!" On poslu a i primeti kako joj se sitne narand aste pege javljuju na beonjaama . Oseanje opasnosti bilo je veoma sna no. "Ako ikada budete videli da su mi oi potpuno narand aste, uvajte se!" ree ona . "To e znaiti da ste me uvredili jae nego to to mogu da dopustim." On klimnu u znak da je razumeo. "Dopada mi se to to umete da zapovedate, ali sa mnom to nije sluaj! Dobri ste da zapovedate ljamu i to je jedina uloga koju imamo za takve kao to ste vi." " ljam?" Ona nemarno odmahnu rukom. "Onima napolju. Poznajete ih. Nisu ba mnogo ra doznali. Nikakva va na pitanja nikada ne dopiru do njihove svesti." "Pretpostavljao sam da tako mislite." "Radimo na tome da tako i ostane", slo i se ona. "Ono to dopre do njih to j e ve pro lo kroz gust filter koji ne propu ta ni ta od onoga to nema trenutnu vrednost z a opstanak." "Bez va nih pitanja", bocnu je on. "Uvreeni ste, ali ne mari", ree ona. "Za one napolju va na pitanja su: 'Hou l i danas jesti?''Da li za noas imam zaklon koji nee pohoditi napadai ili gamad?' Luk suz? Luksuz predstavlja imati drogu ili pripadnika suprotnog pola koji je u stan ju da za neko vreme zauzdava zver." A ti si ta zver, pomisli on. "Tro im na vas izvesno vreme, ba are, jer shvatam da nam mo ete biti od vee kor isti nego Muzafar. A on je odista vredan. Upravo u ovom trenutku ga isplaujemo to vas je doveo u dobrom stanju." Po to je Teg i dalje utao ona se zakikota. "Ne smatrate da ste u dobrom sta nju?" Teg ostade nem. Da mu nisu u hranu stavili neku drogu? Razabirao je trep erenje u udvostruenoj viziji, ali nasilja je iz nje nestalo posle povlaenja narand a stih pega iz oiju Uva ene Nalo nice. Dodu e, trebalo je izbegavati njena stopala. Ona s u predstavljala ubojito oru je. "Stvar je samo u tome to vi o ljamu imate pogre no mi ljenje", nastavi ona. Sr eom, on sam sebe ograniava do krajnjih granica. Negde u dubini svoje najdublje sve sti oni su toga svesni, ali nisu u prilici da vreme tro e na bilo ta drugo to nije u neposrednoj vezi sa opstankom." "Ne mogu postati bolji?" upita on. "Ne smeju postati bolji! Oh, staramo se da samopobolj anje ostane njihov v eliki hir. Razume se, od toga nikada nema ni ta." "Jo jedan luksuz koji im je zabranjen", ree on. "To nije luksuz! Nepostojanje! Ono mora biti zatvoreno za sva vremena iz a prepreke koju volimo da nazivamo za titnikim neznanjem." "Ono to ne zna ne mo e te povrediti." "Ba are, ne dopada mi se va ton." Narand aste pege ponovo zaigra e u njenim oima. Meutim, oseanje nasilja i eze ona ponovo zakikota. "Ono ega se uvate suprotno je onome- to-ne-znate. Poduavamo da novo znanje mo e biti opasno. Jasno vam je ta iz toga proistie: svako novo znanje zn ai ne-opstanak!" Vrata iza Uva ene Nalo nice se otvori e da propuste Muzafara koji se vratio. B io je to neki drugi Muzafar; lice mu je sijalo, a oi blistale. On kruto stade iza

stolice Uva ene Nalo nice. "Jednog dana moi u i vama da dozvolim da ovako stojite iza mene", ree ona. "U mojoj je moi da to uinim." ta li su uinile Muzafaru? upita se Teg. ovek je izgledao kao da je drogiran . "Jasno vam je da posedujem mo?" upita ona. On proisti grlo. "To je oigledno." "Ne zaboravite da sam ja bankar. Upravo smo izvr ili uplatu na raun na eg ver nog Muzafara. Da li si nam zahvalan, Muzafare?" "Jesam, Uva ena Nalo nice." Glas mu je bio rapav. "Sigurna sam da u glavnim crtama shvatate o kakvoj je vrsti sile re, ba are ", ree ona. "Bene Geserite su vas dobro obuile. Dosta su talentovane, ali bojim se da nisu talentovane u onoj meri u kojoj smo to mi." "A meni je reeno da ste veoma brojne", ree on. "Klju nije u na oj brojnosti, ba are. Sila kakvu mi posedujemo mo e se usmeriti tako da i mali broj mo e njome upravljati." On pomisli da ga podsea na neku asnu majku, jer je davala odgovore koji ni su mnogo otkrivali. "U su tini", ree ona, "sila kao to je na a mo e da postane sastavni deo opstanka mnogih ljudi. Tada bi nam za vladavinu bila dovoljna i pretnja da na a naklonost mo e prestati." Ona baci pogled preko ramena. "Muzafare, da li bi ti eleo da izgubi na u naklonost?" "Ne, Uva ena Nalo nice." Doslovce se stresao! "Prona li ste neku novu drogu", primeti Teg. Njen smeh bio je spontan, glasan i gotovo razuzdan. "Ne, ba are! Imamo sta ru." "Pretvoriete me u zavisnika?" "Poput svih onih kojima vladamo, ba are, i vi imate mogunost izbora: smrt i li pokornost." "To je ba stari izbor", slo i se on. U emu se sastojala neposredna pretnja? Nije mogao da oseti nasilje. Upravo suprotno. Njegova dvostruka vizija prikazala mu je izlomljene odseve krajnje ulnih prizvuka. Zar su se nadali da mogu ne to uti snuti? Ona mu se nasme i; izraz lica bio joj je reit, ali ispod te reitosti krilo s e ne to ledeno. "Hoe li nam slu iti, Muzafare?" "Verujem da hoe, Uva ana Nalo nice." Teg se namr ti dok je razmi ljao. Postojalo je ne to krajnje zlo u vezi s ovim parom. Prkosili su svakoj moralnosti na osnovu kojih je gradio svoje pona anje. P rijalo mu je da se podseti kako nijedno od ovo dvoje ni ta nije znalo o udnoj stvar i koja mu je ubrzala reakcije. Izgleda da su u ivali u njegovoj zbunjenoj nelagodnosti. Teg se malo smiri, shvativ i da nijedno od ovo dvoje nije stvarno u ivalo u i votu. Jasno je to u njima nazirao oima kojima ga je Sestrinstvo nauilo da gleda. U va ene Nalo nice i Muzafar zaboravili su, ili, jo verovatnije, napustili su sve to je podsticalo opstanak ljudskih bia sposobnih za radost. Mislio je da oni verovatno vi e nisu bili u stanju da pronau radosti u svojim vlastitim telima. Njihova egzist encija pre e biti da je egzistencija voajera, venih posmatraa koji sve vreme podseaj u kako je ranije bilo, pre no to su poeli da se pretvaraju u ono to su sada - ma ta to bilo. ak i kada bi duboko ogrezli u izvoenju neega to im je nekada priinjavalo zad ovoljstvo, morali bi svaki put da posegnu za novim krajnostima kako bi makar dot akli ivice vlastitih seanja. Osmeh Uva ene Nalo nice postade iri, otkriv i niz sjajno belih zuba. "Pogledaj ga, Muzafare. On ni ne sumnja ta smo mi sve u stanju da uinimo." Teg je ovo uo, ali i video oima koje su obuile Bene Geserite. Nijedan milig ram prostodu nosti nije preostao u ovo dvoje. Njih ni ta nije moglo iznenaditi. Za n jih ni ta nije moglo biti odista novo. Pa ipak, kovali su zavere i izmi ljali, nadaj ui se da e ova krajnost izazvati uzbuenje koga su se seali. Znali su da se to nee dog oditi, razume se, ali oekivali su da iz tog iskustva izvuku samo jo vi e uspaljenog besa koji e im poslu iti kao osnov za oblikovanje novog poku aja da dosegnu nedohvatl

jivo. To je bio njihov nain razmi ljanja.

Teg im isporui osmeh, koristei se do krajnjih granica umeem koje je stekao kod Bene Geserita. Bio je to osmeh pun sa aljenja i pravog zadovoljstva zbog vlast itog postojanja. Znao je da je to najvea uvreda koja im se mo e uputiti i video je da je pogodila cilj. Muzafar ga mrko pagleda. Oi Uva ene Nalo nice posta e najpre naran d aste od besa, da bi se zatim ra irile u iznenaenju, a tada, sasvim lagano, u njima poe da se oitava zadovoljstvo. Ovo nije oekivala! Bilo je to ne to novo za nju! "Muzafare", ree ona dok joj se narand asta boja povlaila iz oiju, "dovedi Uva e nu Nalo nicu koja je izabrana da obele i na eg ba ara." Dvostruka vizija upozori Tega na neposrednu opasnost i on konano shvati. Mogao je da oseti kako se svest o njegovoj vlastitoj budunosti iri prema napolje, poput talasa, dok sila raste u njemu. Nastavljala se divlja promena u njegovoj u nutra njosti! Oseao je kako se energija iri. Sa njom doo e razumevanje i mogunost izbor . On ugleda sebe u obliku kovitlaca kako divlja kroz ovu zgradu, ostavlja za sob om razbacana tela (meu njima Muzafara i Uva enu Nalo nicu) te itav ovaj kompleks koji je posle njegovog odlaska liio na klanicu. Moram li to uiniti? upita se on. Svako koga ubije tra ie nove rtve. Dodu e, shvatao je potrebu svega toga, kao i to je konano shvatio Tiraninov plan. Bol koji je video da e do iveti umalo ga nije naterao da krikne, ali nekako uspe da se uzdr i. "Da, dovedite mi tu Uva enu Nalo nicu", ree on, svestan da je to jedna manje koju e kasnije morati da tra i kako bi je ubio na nekom drugom mestu u zgradi. Najp re, mora zauzeti prostoriju iz koje se upravljalo skenlaserima. 44. Oh, ti koji zna koliko mi ovde patimo, ne zaboravi nas u svojim molitvama. Znak iznad Arakenskog polja za sletanje (Istorijski zapisi: Dar-es-Balat )' Taraza je promatrala sneno lepr anje cvetnih latica naspram srebrnastog ju tarnjeg neba Rakisa. Nebo se prelivalo u opalskom sjaju koji, uprkos svim svojim pripremama, nije predvidela. Rakis je bio pun iznenaenja. Ovde na ivici krovne b a te u Dar-es-Balatu sna no se oseao prividan miris pomorand e koji je nadjaavao sve ost ale mirise. Nikada ne podle i uverenju da si pronikao u dubine nekog mesta... ili neko g ljudskog bia, podseti se ona. Razgovor kaji je voen ovde napolju bio je okonan, a li izgovorene misli izmenjene pre samo nekoliko minuta jo su odzvanjale unaokolo. Dodu e, svi su se slo ili da je do lo vreme da se ne to preduzme. Uskoro e eana 'igrati red crvom' za njih i jo jednom prikazati svoje umee. Vaf i jedan novi predstavnik sve tenstva uestvovae u tom svetom dogaaju, ali Taraza je bila ubeena da niko od njih nije znao pravu prirodu onoga emu e prisustvo vati. Vaf se, razume se, dasaivao dok mu je pogled lutao unaokolo. Jo nije mogao d a se oslobodi nepoverenja prema svemu to je video ili uo, a to je druge razdra ivalo . udna je bila ta me avina nepoverenja i straha proisteklog iz injenice da se nalazi na Rakisu. Branio se ispoljavajui bes prema svima, smatrajui da ovde vladaju buda le. Odrade se vrati iz prostorije za sastanke i stade pored Taraze. "Krajnje sam uznemirena zbog izve taja sa Gamua", ree Taraza. "Donosi li ne to novo?" "Ne. Stvari su tamo oigledno jo haotine." "Reci mi, Dar, ta misli da bi trebalo da uradimo?" "Stalno mi se motaju po glavi Tiraninove rei upuene enoi: 'Bene Geserit je veoma blizu onoga to bi trebalo da bude, a ipak veoma daleko od toga.'" Taraza pokaza prema otvorenoj pustinji s druge strane muzejskog gradskog kanata. "On je jo tamo napolju, Dar. Ubeena sam u to." Taraza se okrenu, kako bi

se suila sa Odrade. "I eana razgovara s njim." "On je izgovorio tolike la i", ree Odrade. "Nije lagao u vezi vlastitog preobra aja. Seti se ta je rekao. 'Svaki moj n asledni deo nosie zapreten u sebi deo moje svesti, izgubljen i bespomoan - bisere mene samog koji e se naslepo kretati u pesku, zasvagda uhvaeni u beskonanom snu.'" "Da ne veruje suvi e u mo tog sna?" zapita Odrade. "Moramo obnoviti Tiraninovo ustrojstvo! Do najmanjih pojedinosti!"

Odrade uzdahnu, ali ni ta ne ree. "Nikada nemoj potcenjivati mo neke ideje", ree Taraza. "Atreidi su uvek bi li filozofi to se vladavine tie. A filozofija je opasna, jer podstie stvaranje novi h ideja." Odrade je i dalje utala. "Crv to sve nosi u sebi, Dar! Sve sile koje je pokrenuo jo su u njemu." "Da li ti to, Tar, poku ava da ubedi mene ili sebe?" "Ka njavam te, Dar. Upravo onako kako Tiranin jo nas ka njava." "Zato to nismo ono to bi trebalo da budemo? Ahh, evo eane i ostalih." "Crvov jezik, Dar. To je ono to je va no." "Ako ti tako ka e , Vrhovna majko." Taraza uputi jedan ljutit pogled prema Odrade, koja poe da pozdravi prido l ice. Odrade je bila uznemirujue poti tena. eanino prisustvo, dodu e, podsetilo je Tarazu na cilj kome je te ila. Pro le noi eana je prikazala svoj ples, izvev i ga u velikoj odaji muzeja naspram pozadine od tapiserija; bio je to egzotian ples izveden naspram egzotine zainske draperije na kojoj su bili prikazani pustinja i crvi. Ona kao da je bila deo te draperije, pr ilika projektovana iz stilizovanih dina i njihovih tanano izraenih progonjenih cr va. Taraza se setila kako je eanina smea kosa vijorila u vrtoglavom plesu, izvijaj ui se u nejasnam luku. Svetlost sa strane isticala je crvenkaste nijanse njene ko se. Oi su joj bile zatvorene, ali to nije bilo lice koje se odmara. Njena vatrena puna usta, irenje nozdrva i izbaena brada odavali su uzbuenje. U njenim pokretima ogledala se unutra nja slo enost nabubrele mladosti. Ples je njen jezik, pomisli Taraza. Odrade je u pravu. Gledajui ga mi emo ga nauiti. Vaf je ovog jutra izgledao nekako povuen. Te ko je bilo odrediti da li njeg ove tmurne oi gledaju prema napolje ili prema unutra. Sa Vafom je bilo Tulu an, tamnoput i zgodan Rakijanac koga su sve tenici iza brali za svoga predstavnika koji e prisustvovati dana njem 'svetom dagaaju'. Taraza ga je upoznala tokom prikazivanja plesa i otkrila da Tulu an na neki neobian nain ni kada nema potrebu da ka e 'ali', mada je ta re ipak uvek bila prisutna u svemu to bi izgovorio. Savr eni birokrata. Bio je u pravu to nije oekivao da e daleko stii, jer e uskoro do iveti jedno veliko iznenaenje. To saznanje nije u njoj izazvalo nimalo sa a ljenja prema njemu. Tulu an je bio mladi mekih crta lica, suvi e obian za tako poverlj iv polo aj. Razume se, u njemu je bilo dosta toga to se nije primeivalo na prvi pogl ed. Ali i manje od toga. Vaf se uputi u drugi kraj ba te, ostaviv i Odrade i eanu sa Tulu anom. Gubitak mladog sve tenika mogao se podneti. To je uglavnom i obja njavalo inj enicu da je upravo on bio izabran za ovu pustolovinu. Govorilo joj je da je dose gla upravo onaj nivo na kome se moglo oekivati nasilje. Taraza, dadu e, nije verova la da bi se jedna sve tenika klika usudila da nanese zlo eani. Dr aemo se eane. Imali su veoma napornu nedelju od dana kada su prisustvovali prikazivanj u seksualnog savr enstva kurvi. Bila je to i veoma uznemirujua nedelja, kada je jed nom poela. Odrade je bila zaposlena oko eane. Taraza bi vi e volela da je Lusili mog la da poveri ovaj zamorni zadatak oko obrazovanja, ali ovek se mora zadovoljiti o nim to ima pri ruci, a Odrade je oigledno bila najpodobnija osoba za takvu vrstu p oduavanja na itavam Rakisu. Taraza pogleda unazad prema pustinji. ekali su na 'toptere iz Kina sa nji hovim teretom - veoma va nim posmatraima. VVP nisu jo kasnili, ali su bili u urbi, ka o to je uvek bio sluaj kod takvih ljudi. eana je, izgleda, dobro napredovala u svom seksualnom vaspitanju, mada Ta

raza nije imala visoko mi ljenje o mu kim uiteljima koje je Sestrinstvo imalo na rasp olaganju na Rakisu. Prve noi koju je ovde provela pozvala je jednog slugu mu karca. Kasnije je ocenila da je ulo ila suvi e truda za ono malo radosti i zaborava koje j oj je on doneo. A ta je to trebalo da zaboravi? Zboraviti je znailo biti slab. Nikada ne zaboravljaj! Dodu e, to je ono to su kurve radile. Trgovale su zaboravom. Uop te nisu bile svesne Tiraninovog neprekidnog uticaja koji je poput mengela stezao sudbinu lju di, niti potrebe da se taj uticaj okona. Taraza je prethodnog dana tajno prislu kivala seansu izmeu eane i Odrade. Za to sam prislu kivala? Devojica i njena uiteljica nalazile su se ovde u ba ti na krovu; sedele su j edna naspram druge na klupama dok je jedan pokretni iksijanski prigu iva prikrivao njihove rei od svakoga ko nije posedovao kodiranog prevodioca. Prigu iva su pridr aval i suspenzori tako da je lebdeo iznad njih dve poput nekog udnog ki obrana, poput cr nog diska koji je projektovao smetnje to su prikrivale pokrete njihovih usana i z vuk glasova. Za Tarazu koja je stajala u dugakoj prostoriji za sastanke sa siu nim prevod iocem u levom uvetu, lekcija to se odvijala bila je nalik na neko isto tako iskri vljeno seanje. Kada su mene uili ovim stvarima, mi nismo znale ta kurve Ra trkanih sve mogu . "Za to se ka e da je u pitanju slo enost seksa?" upita eana. "Mu karac koga si si no poslala neprestano je to ponavljao." "Mnogi veruju da to razumeju, eana. Mo da niko nikada nije shvatio, jer tak ve rei obino postavljaju vee zahteve umu nego telu." "Za to ne smem da iskoristim ni ta od onoga to smo videle da ine Liceigrai?" " eana, slo enost se krije unutar slo enosti. Seksualne sile su ljude nagonile i na velika i na gnusna dela. Govorimo o 'seksualnoj snazi' i 'seksualnoj energ iji' i stvarima kao to su 'poriv elje koja navire'. Ne poriem da se takve stvari mo gu primetiti. Ali ono to mi ovde razmatramo jeste sila koja je toliko mona da mo e u ni titi i tebe i sve to smatra vrednim." "To je ono to poku avam da razumem. U emu kurve gre e?" "One zanemaruju vrste u svom delanju, eana. Mislim da to ve mo e osetiti. Tir anin je to sigurno znao. ta je drugo bila njegova Zlatna staza do vizija seksualn ih sila na delu koje stalno obnavljaju ljudski rod?" "Zar kurve ne stvaraju?" "One uglavnom poku avaju da pomou ove sile vladaju svojim svetovima." "Izgleda da u tome i uspevaju." "Ahhh, ali kakve protivsile time izazivaju?" "Ne razumem." "Zna za Glas i kako njime mo e vladati nekim ljudima?" "Ali ne svim." "Tano. Civilizacija koja se tokom dugog razdoblja izla e Glasu razvija naine da se prilagodi ovoj sili, spreavajui na taj nain da oni koji se koriste Glasom nj ima manipuli u." "Znai da postoje ljudi koji znaju kako da se odupru kurvama?" "Nailazimo na nepogre ive znake da je tako. I to je jedan od razloga to se nalazimo ovde na Rakisu." "Hoe li kurve doi ovamo?" "Bojim se da hoe. ele da ovladaju jezgrom Starog carstva jer smatraju da e nas lako pokoriti." "Zar te ne pla i da mogu i pobediti?" "Nee pobediti, eana. Budi uverena u to. One nam ine usluge." "Kako to?" eanin glas odzvanjao je Taraznim umom, koja je bila u oku zbog Odradinih r ei. Koliko je Odrade znala? U sledeem trenutku Taraza shvati i upita se da li je l ekcija bila isto tako razumljiva i devojici. "Jezgro je statino, eana. Ve hiljadama godina nalazimo se gotovo na mrtvoj

taki. ivot i kretanje nalaze se 'tamo napolju' kod Ra trkanih koji se odupiru kurvam a. Bilo ta da uinimo, moramo taj otpor potpomoi." Zvuk 'toptera koji su se pribli avali trgnu Tarazu iz sanjarenja i priseanj a. VVP su stizali iz Kina. Jo su bili dosta daleko, ali zvuk se kroz ist vazduh na daleko pronosi. Dok je posmatrala nebo oekujui da ugleda 'toptere, Taraza je morala da pri zna da je Odradin nain poduavanja dobar. Oigledno su dolazili u niskom letu i to sa druge strane zgrade. To je bio pogre an pravac, ali mo da su poveli VVP na kratki o bilazak preko ostataka Tiraninovog zida. Mnogi ljudi bili su znati eljni da vide m esto gde je Odrade na la zainsko blago. eana, Odrade, Vaf i Tulu an vratili su se u dugaku prostoriju za sastanke. I oni su uli 'toptere. eana je s nestrpljenjem ekala trenutak kada e moi da poka e mo u je imala nad crvima. Taraza je oklevala. Zvuk 'toptera koji su se pribli avali b io je dubok, kao da prenose neki veliki teret. Zar su bili pretovareni? Koliko s u to posmatraa zapravo dovodili? Prvi 'topter uzdi e se iznad krova potkrovlja i Taraza ugleda naoru anu pilo tsku kabinu. Namah je shvatila da je re o izdaji, ak i pre no to je prvi zrak pokul jao iz ma ine presekav i joj noge ispod kolena. Ona tupo pade na jedno drvo u saksij i, ostav i bez nogu. Jo jedan zrak jurnu ka njoj, presekav i je pod uglom preko boka. 'Topter prelete preko nje iznenada zabrundav i potisnim mlaznicima i nagnuv i se od e nalevo. Taraza se uhvati za drvo potiskujui agoniju. Uglavnom je uspela da zaustavi krvarenje iz zadobijenih rana, ali bol je bio stra a n. Ne, dodu e, onoliki koliki je pre ivela za vreme zainske agonije, podseti se ona. To joj je pomoglo, ali bila je svesna da joj je do ao kraj. Sada je ve mogla da uje povike i umno ene zvuke nasilja svuda oko muzeja. Pobedila sam! pomisli Taraza. Odrade istra iz potkrovlja i nagnu se nad Tarazom. Nisu izgovorile nijedn u re, ali Odrade pokaza da je razumela, prisloniv i svoje elo na Tarazinu slepoonicu. Bila je to vekovima stara uloga Bene Geserita. Taraza poe da presipa svoj ivot u Odrade - Druga seanja, nadanja, strahovanja... sve. Jedna od njih jo je mogla da pobegne. eana ih je promatrala iz potkrovlja, sa mesta na kome joj je bilo nareeno da eka. Znala je ta se de ava tamo napolju na krovnoj ba ti. Ovo je bila krajnja tajna Bene Geserita i toga je bila svesna svaka postulantkinja. Vaf i Tulu an bili su ve izi li iz prostorije kada je otpoeo napad i nisu se v ratili. eana se strese, u magnovenju sve shvativ i. Iznenada Odrade ustade i trei se vrati do nje. Pogled joj je bio divalj al i kretala se s odreenim ciljem. Skaui uvis hvatala je sjajne kugle i skupljala ih n a gomilu pridr avajui ih za klipaste zavr etke. Zatim je nekoliko sve anja tutnula eani u ruku, i eana smesta oseti kako joj telo postaje lak e podignuto pomou suspenzorski h polja kugli. Sakupiv i jo nekoliko sve njeva podalje od ovih prvih, Odrade pohita d o su enog kraja prostorije gde je jedna re etka u zidu oznaavala ono to je tra ila. Uz e inu pomo ona podi e re etke iz arki i otkri jedan duboki ventilacioni kanal. Svetlost koja je dopirala iz sakupljenih sjajnih kugli pade na grube zidove s unutra nje st rane. "Dr i kugle blizu sebe kako bi se stvorio maksimalni efekat polja", uputi je Odrade. "Odgurni ih od sebe kada po eli da se spusti . Ulazimo." eana ste e konopce znojavom akom i skoi preko ispusta. Osetila je kako pada, te u strahu povue kugle to je vi e mogla. Svetlost koja je dopirala odozgo potvrdi j oj da je Odrade sledi. Na dnu se pojavi e u odaji sa pumpama gde su u tali mnogi ventilatori stvaraj ui pozadinu za zvuke nasilja koje se odvijalo napolju. "Moramo dospeti do ne-odaje, a odatle u pustinju", ree Odrade. "Svi ovi m a inski sistemi su povezani. Pronai emo prolaz." "Da li je mrtva?" pro apta eana. "Da." "Jadna Vrhovna majka." "Sada sam ja Vrhovna majka, eana. Bar privremeno." Ona pokaza navi e. "To s

u nas kurve napale. Moramo po uriti." 45. Svet je za ive. Ali ko su oni? ekamo tamu da se spoji sa svetlo u i toplotom. Bila je vetar kada mi se vetar na ao na putu. iv na jugu, ja nestadoh u njenom obliju. Ko se uzdigne iz tela do duha poznaje pad: Re nadma a svet i sve je svetlost. Teodor Retke (Istorijska pitanja: Dar-es-Balat)

Tegu je bilo potrebno malo svesne volje da se pretvori u kovitlac. Konano je shvatio prirodu pretnje Uva enih Nalo nica. To saznanje postalo je deo nejasnih zahteva koje mu je nametnula nova mentatska svest, zadobijeno u isto vreme kada i neverovatna brzina. Na udovi nu pretnju trebalo je odgovoriti udovi nim protivmerama. Krv je prska la po njemu dok se kretao kroz glavnu zgradu ubijajui svakoga na koga bi nai ao. Kao to je nauio od svojih benegeseritskih uiteljica, veliki problem ljudske vaseljene le i u nainu na koji upravljate stvaranjem. Mogao je ak da uje glas svoje prve uiteljice dok je kroz zgradu sejao smrt. "O ovome mo e misliti samo kao o seksualnosti, ali nama se vi e dopada prizem niji izraz kao to je stvaranje. Ono poseduje mnoge facete i ogranke, a nesumnjivo je da poseduje i neogranienu energiju. Oseanje nazvano 'ljubav' predstavlja samo mali vid toga." Teg slomi vrat oveku koji je ukrueno stajao pred njim i konano pronae kontro lnu odaju za odbranu zgrade. U njoj je sedeo samo jedan ovek ija je desna ruka got ovo ve dodirivala crveni klju na kontroli pred njim. Jednim udarcem leve ruke Teg gotovo otkinu oveku glavu. Telo u usporenom padu krenu unazad, dok je krv iknula iz razjapljenog vrata. Sestrinstvo je u pravu to ih naziva kurvama! Ako se manipuli e ogromnom energijom stvaranja, oveanstvo se mo e nagovoriti n a bilo ta. Ljudi se mogu naterati da ine stvari za koje nikada ne bi ni pomislili da su mogue. Jedna od njegovih uiteljica ovako je to objasnila: "Ta energija mora imati ventil. Ako je sputa , postaje udno opasna. Ako je preusmeri , zbrisae sve to joj se nae na putu. To je najvea tajna svih religija." Teg je bio svestan da je za sobom u zgradi ostavio vi e od etrdeset tela. P oslednji nesrenik bio je vojnik u kamufla noj uniformi koji je stajao na otvorenim vratima i oigledno se spremao da ue. Dok je jurio pored za njega nepokretnih ljudi i vozila Tegov krajnje nap regnut um imao je vremena da razmi lja o onome to je ostavio iza sebe. Pitao se da li je bilo utehe u injenici da se u trenutku smrti na licu Uva ene Nalo nice oitovalo iznenaenje? Da li je mogao sebi da estita to Muzafar vi e nikada nee videti svoj dom o d oblikovanog bunja? Potreba da uini ono to je upravo uinio u razdoblju od nekoliko otkucaja src a bila je, dodu e, vrlo jasna nekome koga su obuile Bene Geserite. Teg je dobro poz navao istoriju. Postojalo je mnogo rajskih planeta u Starom carstvu, a verovatno ih je jo vi e bilo meu Ra trkanima. Ljudska bia su oduvek gajila neku naroitu sklonost ka tom eksperimentu. Ljudi na takvim mestima uglavnom lenare. Na brzinu i mudro n apravljene analize govorile su da je za to kriva blaga klima na takvim planetama . Znao je da je to glupost. To je zato to se na takvim mestima lako oslobaala seks ualna energija. Pustite misionare Podeljenog boga ili neku drugu sektu da ue u ne ki od ovih rajeva i ubrzo ete prisustovati neuvenom nasilju. "Mi iz Sestrinstva to znamo", rekla je jedna od Tegovih uiteljica. "Vi e no jednom zapalili smo taj detonator svojom Misionariom Protectivom." Teg nije prestao da tri dok se nije na ao u jednoj aleji pet kilometara uda ljenoj od klanice koja je predstavljala tab Uva ene Nalo nice. Znao je da je proteklo veoma malo vremena ali postojalo je jo ne to mnogo va nije na ta je imao da usredsred

i pa nju. Nije pobio sve koji su se nalazili u toj zgradi. Iza njega su ostale oi k oje su znale ta je on u stanju da uini. Videle su ga kako je ubio Uva enu Nalo nicu. V idele su Muzafara kako umire na njegovim rukama. Ostavljena tela i usporeno pona vljanje zapisa sve e objasniti. Teg se osloni o zid. Ko a s levog dlana bila mu je odrana. Dozvolio je seb i da se vrati u normalno stanje dok je posmatrao krv kako mu istie iz rane. Bila je gotovo crna. Vi ak kiseonika u mojoj krvi? Te ko je disao ali ne onako te ko kako bi se moglo oekivati posle tolikih nap ora. ta se to dogodilo sa mnom? Znao je da je to u vezi s njegovim atreidskim nasleem. Krize su ga prebac ile u jednu drugu dimenziju ljudskih mogunosti. Bilo kakav preobra aj da je bio u p itanju, bio je dubok. Sada je mogao da sagleda mnoge potrebe. Ljudi pored kojih je prolazio jurei prema ovoj aveniji liili su mu na kipove. Da li u ikada o njima misliti kao o ljamu? Znao je da bi se to moglo dogoditi jedino ako bi on to dopustio. Ali isk u enje je bilo veliko i on dozvoli sebi da na kratko oseti sa aljenje prema Uva enoj N alo nici. Veliko isku enje bacilo ih je u njihov vlastiti ljam. ta sada? Pred njim se rastvori glavni tok. Ovde u Isajiu postojao je jedan ovek ko ji je zasigurno poznavao sve koji su Tegu mogli zatrebati. Teg se osvrnu po alej i. Da, taj ovek je bio u blizini. Miris cvea i trava koji zapahnu Tega dopirao je iz dna aleje. On krenu pr ema tom mirisu, uveren da e ga on odvesti do mesta na kome je trebalo da se nae i da ga tamo ne oekuje nikakav nasilniki napad. Nastupilo je privremeno zati je. Ubrzo je stigao do izvora mirisa. Bila su to jedna umetna vrata obele ena plavom ciradom na kojoj su bile ispisane dve rei na savremenom gala kom 'Lina slu ba'. Teg ue i odmah shvati gde se nalazi. Ovako ne to moglo se sresti posvuda u Starom carstvu: nastambe za obedovanje koje su poticale jo iz drevnih vremena, a koje su izbegavale da uvedu automate i u kuhinji i na stolovima. Veina njih preds tavljale su povla ene nastambe. Prijatelj je prijatelju otkrivao najnovija 'otkria', upozoravajui ga da glas o njima ne iri dalje. "Ne bih eleo da se mesto zbog gu ve pokvari." Ova ideja uvek je zabavljala Tega. Glas o takvim mestima irio se pod pla tom tajne. Iz kuhinje u dnu dopirali su mirisi jela zbog kojih je voda curila na us ta. Pro ao je jedan poslu itelj koji je na poslu avniku nosio jelo iji su mirisi obeaval i prijatan obrok. Trenutak potom prie mu jedna mlada ena u kratkoj crnoj haljini sa belom ke celjom. "Ovuda, gospodine. Upravo smo postavili jedan sto u uglu." Pridr ala mu je stolicu na koju se on smesti tako da su mu leda bila okren ta prema zidu. "Za koji trenutak neko e vas uslu iti, gospodine. Dodala mu je kruti list jeftinog presavijenog papira. "Na meni je otkucan. Nadam se da vam to ne sm eta." Posmatrao ju je dok se udaljavala. Poslu itelj koga je primetio sada se vr aao prema kuhinji. Poslu avnik je bio prazan. Tega su noge dovele ovamo kao da se kretao nekim unapred odreenim tragom. A tu negde, u njegovoj neposrednoj blizini, veerao je ovek koji mu je bio potreba n. Poslu itelj se zaustavi da popria sa ovekom za koga je Teg znao da e imati od luujui uticaj na poteze koji e ovde uskoro biti povueni. Njih dvojica su se zajedno smejali. Teg pree ispitujuim pogledom preko prostorije; samo su jo tri stola bila z auzeta. Jedna postarija ena sedela je za stolom u udaljenom uglu i grickala neku smrznutu poslasticu. Teg pomisli kako njena odea verovatno predstavlja paslednji modni hit - pripijena kratka crvena odora sa dubokim izrezom i odgovarajue cipele . Jedan mladi par sedeo je za stolom s njegove desne strane. Nisu videli nikog s em jedno drugo. Jedan postariji mu karac u uskoj, staromodnoj smeoj tunici umereno je jeo iz inije pune zelenog povra u blizini vrata. On je video samo hranu. ovek koji je razgovarao sa poslu iteljem glasno se smejao. Teg se zagleda u poslu iteljev potiljak. uperci plave kose padali su mu sa zatiljka na vrat poput i

zlomljenih snopova sparu ene trave. Ispod uperaka kose kragna je bila izlizana. Teg spusti pogled. Poslu iteljeve cipele imale su pohabane pete. Ivica njegovog crnog aketa bila je zakrpljena. Da li je ovde bila propisana tednja? tednja ili neka dru ga vrsta ekonomskog pritiska? Mirisi iz kuhinje nisu ukazivali ni na kakvo krtare nje. Pribor za jelo bio je sjajan i ist. Sudovi nisu bili napukli. Ali prugasti c rvenobeli stolnjak bio je zakrpljen na nekoliko mesta i to veoma pa ljivo, kako bi se ouvalo prvobitno stanje. Teg jo jednom osmotri ostale mu terije. inilo se da su imuni. Ovde nije bilo gladnih. Teg tada shvati. Ovo nije bilo samo jedno od povla enih mesta koje je neko projektovao iskljuivo zarad te svrhe. Iza jedne ovakve nastambe krio se neki raz boriti um. Za ovu vrstu restorana mlai slu benici na poetku karijere otkrili su da j e veoma zgodna za uspe ne poslovne razgovore sa izglednim mu terijama ili za ulagiva nje pretpostavljenima. Hrana bi trebalo da je odlina, a porcije izda ne. Teg shvati da su ga instinkti doveli na pravo mesto. Zato pa nju posveti meniju, dozvoliv i ko nano da mu glad zaokupi misli. Oseao je gotovo istu onoliku glad koja je zaprepast ila pokojnog ratnog mar ala Muzafara. Poslu itelj se stvori pored njega sa poslu avnikom na kome se nalazila mala otvorena kutija i krag iz koga se irio miris masti za rane. "Vidim da ste povredili ruku, ba are", ree ovek. On spusti poslu avnik na sto. "Dozvolite da vam previjem ranu pre no to naruite jelo." Teg podi e povreenu ruku i stade da posmatra poslu itelja kako se ve to prihvat a posla. "Znate ko sam?" upita Teg. "Da, gospodine. Posle onoga to sam uo ne mogu da se naudim to vas vidim u ita voj uniformi. Evo, gotovo je." On zavr i sa previjanjem. " ta ste to uli?" upita Teg tihim glasom. "Da su vas se doepale Uva ene Nalo nice." "Upravo sam pobio neke od njih i mnoge njihove... "Kako bi trebalo da ih zovemo?" ovek preblede, ali glas mu je bio odluan. "Sluge bi sasvim odgovaralo, gos podine." "Bili ste kod Renditaja, zar ne?" ree Teg. "Da, gospodine. Mnogi od nas su se kasnije ovde nastanili." "Hrana mi je neophodna, ali ne mogu da platim", kaza Teg. "Nikom ko je bio kod Renditaja nije potreban va novac, ba are. Znaju li da ste krenuli ovim putem?" "Ne verujem." "Prisutni su redovni gosti. Niko od njih vas nee izdati. Poku au da vas upoz orim ako se pojavi neko opasan. ta elite da naruite?" "Samo da je obilno. Izbor prepu tam vama. Otprilike dva puta vi e ugljenih h idrata nego proteina. Bez stimulansa." " ta podrazumevate pod obilnim, gospodine?" "Donosite hranu dok vam ne ka em da prestanete... ili dok ne budete napoko n smatrali da sam prekoraio va u velikodu nost." "Bez obzira kako izgleda, ovo nije siroma na nastamba, gospodine. Napojnic e koje sam ovde dobio uinile su me bogatim." Jedan nula za maloprea nju procenu. tednja je ovde bila samo prividna. Poslu itelj se udalji i ponovo zapoe razgovor sa ovekom za sredi njim stolom. Po to je poslu itelj oti ao u kuhinju Teg poe da otvoreno prouava oveka. Da, to je bio o aj koga je tra io. Pa nja mu je bila usredsreena na veeru koja se sastojala od tanjira punog nekog zainjenog zeleni a. Na ovom oveku se jasno primeivalo da o njemu ne vodi rauna neka enska ruka, pomisli Teg. Kragna mu je bila podavijena, tregeri zamr eni. Mrlje sosa od zelenog povra krasile su mu levu man etnu. Po prirodi je bio de njak, ali dok je jeo leva aka mu je bila polo ena na sto tako da je preko nje kapala hrana. Man etne na pantalona ma bile su mu izlizane. Porub jedne nogavice delimino se oparao, tako da se vukao preko pete. arape, razliite - jedna plava, a jedna uta. inilo se da mu ni ta od ovoga me smeta. Ni majka ni neka druga ena nikada ga nisu vratile sa vrata narediv i mu da se uljudi. itava njegova pojava govorila je:

"Ono to vidite najbolje je to vam mogu predstaviti." ovek iznenada podi e pogled i trgnu se kao da je ne to skrivio. On pree svojim smeim oima preko prostorije zastav i kod svakog lica ponaosob kao da tra i nekog pose bno. Zavr iv i s tim, on se ponovo usredsredi na jelo. Poslu itelj se vrati sa bistrom supom u kojoj su se mogli videti lepi koma dii jaja i nekog zelenog povra. "Ovo je samo dok ne stigne ostalo, gospodine", ree on. "Da li ste do li pravo ovamo posle Renditaja?" upita Teg. "Da, gospodine. Ali slu io sam s vama i kod Aklina." " ezdeset sedma sa Gamua", ree Teg. "Da, gospodine!" "Tog puta smo spasli mnogo ivota", ree Teg. "Njihovih i na ih." Po to Teg jo nije poeo da jede poslu itelj upita prilino hladnim glasom: " elite li 'nju kalo', gospodine?" "Ne, dok me vi slu ite", odvrati Teg. Mislio je ono to je kazao, ali oseao s e pomalo kao prevarant jer mu je njegova dvostruka vizija kazala da hranu mo e bez bedno da jede. Poslu itelj se zadovoljan udalji. "Samo trenutak", ree Teg. "Da, gospodine?" "Onaj ovek za sredi njim stolom. Je li on jedan od va ih redovnih gostiju?" "Profesor Delnaj? Oh, da, gospodine." "Delnaj. Da, tako sam i mislio." "On je, gospodine, profesor vojnih ve tina i njihove istorije." "Znam. Kad doe vreme za dezerte, molim vas zamolite profesora Delnaja da mi se pridru i?" "Da mu ka em ko ste gospodine?" "Mislite da on to ve ne zna?" "Veravatno zna, gospodine, ali ipak..." "Treba biti oprezan tamo gde je to potrebno", ree Teg. "Donesite mi da je dem." Profesor je poeo da se zanima za Tega mnogo pre no no to mu je poslu itelj u ruio poziv. Profesorove prve rei, kada je seo preko puta Tega, bile su: "To je bil a najvelianstvenija gastronomska priredba koju sam ikada video. Jeste li sigurni da mo ete pojesti jo i dezert?" "Bar dva ili tri", odvrati Teg. "Zapanjujue!" Teg okusi ka iku punu medom zaslaene poslastice. Progutav i dezert samo ree: " Ovo mesto je pravi dragulj." "uvam ga kao oi u glavi", saglasi se Delnaj. "Obavestio sam o njemu samo n ekoliko najbli ih prijatelja. emu dugujem ast to ste me pozvali za ovaj sto?" "Da li vas je ikad... ah, obele ila neka Uva ena Nalo nica?" "Gospodari pakla, ne! Nisam ja toliko va an." " eleo sam da vas zamolim da stavite ivot na kocku, Delnaje." "Na koji nain?" Bez oklevanja. To je bilo ohrabrujue. "Postoji mesto u Isajiu gde se okupljaju moji stari vojnici. elim da odem i sretnem se s njima. Sa to vi e njih." "Da se pro etate ulicama ovako kako ste sada obueni u sveanoj odori?" "Odeven onako kako vam bude zgodno." Delnaj prinese prst donjoj usni i zavali se kako bi mogao bolje da osmot ri Tega. "Vas nee biti ba lako preru iti, znate. Meutim, mo da ima naina." On zami ljeno klimnu. "Da." Zatim se nasme i. Bojim se da vam se nee dopasti? " " ta ste smislili?" "Malo popunjavanja i neke izmene. Prove emo vas ulicama kao nadzornika Bord anosa. Smrdeete na kanalizaciju, to se podrazumeva. I moraete se pretvarati da to ne primeujete." "Za to mislite da e to uspeti?" upita Teg. "Oh, noas e biti oluje. To je uobiajeno u ovo doba godine. Ispu taju vlagu za

narednu letinu na otvorenom. A i zbog rezeroara, znate, za zagrejana polja." "Ne razumem va nain rezonovanja, ali kada pojedem jo jednu od ovih poslasti ca, mo emo da krenemo", ree Teg. "Dopa e vam se mesto na koje se sklanjamo od oluje", ree Delnaj. "Znate, ba s am lud to se u ovo upu tam. Ali ovda nji vlasnik mi je rekao da vam moram pomoi ili da se ovde vi e ne pojavljujem." Delnaj ga povede na mesto sastanka tek jedan as posle smrkavanja. Teg, ob uen u ko u i pretvarajui se da hramlje, morao je da ulo i mnogo napora kako ne bi obraa o pa nju na vlastite mirise. Delnajevi prijatelji oblepili su Tega blatom, a potom ga oprali crevom. Vazdu no su enje vratilo mu je veinu neugodnih mirisa. Daljinska meteorolo ka stanica na vratima mesta za sastanke saop ti Tegu da je tokom proteklog sata spolja nja temperatura opala za petnaest stepeni. Delnaj g a pretee i po uri u jednu natrpanu prostoriju u kojoj je vladala velika buka i uo se zvuk stakla koje se sudara. Teg zastade da proui stanicu na vratima. Video je da je brzina vetra trideset vorova. Barometarski pritisak bio je nizak. On pogleda prema znaku iznad stanice: 'Na usluzi na im mu terijama.' Po svoj prilici bili su na usluzi i kod bara. Gosti su pri izlasku mogli da dobiju uvid u stanje vremena i vrate se u toplo i meu prijatelje koje su osta vili unutra. Na velikom uglastom ognji tu kod udaljenog kraja bara gorela je prava vatr a. Aromatino drvo. Delnaj se vrati, nabrav i nos zbog mirisa koji su se irili od Tega i povede ga, zaobi a i gomilu, u jednu stra nju odaju, kroz koju potom stigo e do privatnog kupa tila. Tegova uniforma - oi ena i ispeglana - le ala je prebaena preko stolice. "Biu kod uglastog ognji ta kada iziete", ree Delnaj. "U sveanoj odori, a?" upita Teg. "Opasno je samo napolju na ulici", ree Delnaj. Zatim se vrati putem kojim su do li. Teg se uskoro pojavi i stade da kri sebi put do ugla ognji ta kroz grupice ljudi koje su jedna za drugom prestajale da agore kako su ga ljudi prepoznavali. Kroz prostoriju poe e da se pronose aputavi komentari. "Stari ba ar, lino." "Oh, da, to je Teg. Slu io sam s njim, odista. Prepoznao bih to lice i stas bilo gde." Najvi e gostiju okupilo se oko atavistike toplote ognji ta. Tamo se oseao jak miris mokre odee i zadah pia. Znai, oluja je mnoge oterala u bar? Teg stade da razgleda prekaljena vojn ika lica svuda ako sebe, razmi ljajui o tome kako ovo nije bilo uobiajeno okupljanje, bez obzira na to ta mu je Delnaj govorio. Dodu e, ljudi su ovde znali jedni druge i oekivali su da sretnu jedni druge ovde i u ovo vreme. Delnaj je sedeo na jednoj od klupa u uglu ognji ta sa a om ilibarnog pia u ruci . "Proneli ste glas da je ovde mesto sastanka", ree Teg. "Zar to nije ono to ste eleli, ba are?" "Ko ste vi, Delnaje?" "Imam zimsku farmu na nekoliko klika ju no odavde i nekolicinu bankara za prijatelje koji mi povremeno pozajme povr insko vozilo. Ako elite da budem jasniji, ja sam poput svih ostalih u ovoj prostoriji - neko ko eli da mu se Uva ene Nalo nice skinu s vrata." Neki ovek iza Tega upita: "Je li istina da ste danas pobili stotinu njiho vih, ba are?" Teg suvo odvrati i ne okrenuv i se: "Broj je prekomeran. Mogu li dobiti je dno pie, molim vas?" Kako je bio vi i od veine prisutnih, Teg je s visine stao da ispituje prost oriju dok je neko oti ao da mu donese a u. Kada su mu je tutnuli u ruku uverio se da su mu doneli oekivani tamnoplavi denijanski Marinet. Ovi stari vojnici poznavali su njegov ukus. U prostoriji se nastavilo da se pije, ali mnogo sporije. ekali su da on k a e ta ima. Teg pomisli kako je u ovakvoj jednoj noi i sama priroda pojaavala ljudsku te nju ka dru enju. Slo ni pored vatre u dnu peine, drugovi saplemenici! Ne preti nam n

ikakva opasnost, naroito sada kada ivotinje mogu da vide na u vatru. Koliko se slinih skupova odr avalo na Gamuu u ovakvoj jednoj noi? pitao se, pijuckajui. Lo e vreme izv rsno prikriva kretanja koja okupljeni drugari ne ele da budu primeena. Vreme je ta koe u stanju da odreene ljude, koji bi inae trebalo da su napolju, zadr i unutra. Prepoznao je nekoliko lica iz pro losti - oficire i obine vojnike - bila je to izme ana gomila. Nekih od njih seao se po dobru: bili su to poverljivi ljudi. N eki od njih noas e umreti. Nivo buke poeo je da se poveava kada se ljudi konano opusti e u njegovom pris ustvu. Niko ga nije po urivao da im pru i obja njenje za ovaj sastanak. ak su i to znal i o njemu. Teg je sam pravio raspored. Znao je da su zvuci razgovora i smeha tipini za ovakva okupljanja, jo od p raistorijskog doba kada su se ljudi okupljali radi uzajamne za tite. Zveket stakla , iznenadno praskanje u smeh, nekoliko tihih kikota. To su bili oni koja su bili svesni svoje moi. Tiho kikotanje govorilo je da se ovek mo e zabavljati, ali da ne mora praviti budalu od sebe. Delnaj je pripadao onima koji se tiho kikou. Teg pogleda navi e i vide da je tavanica od greda postavljena tradicianaln o nisko. To je ograenom prostoru odjednom davalo izdu eniji i intimniji izgled. Ovd e se vodilo rauna o ljudskoj psihologiji. To je primetio na mnogo mesta na ovoj p laneti. Sve je bilo podreeno elji da neprimerene misli ostanu prigu ene. Neka se osea ju prijatno i sigurno. Oni se, razume se, nisu tako oseali, ali nije trebalo da p ostanu svesni toga. Teg je jo nekoliko minuta posmatrao kako ve ti poslu itelji, raznose pie: tamn o lokalno pivo i neka skupa uvozna pia. Rasporeene du bara i po meko osvetljenim st olovima nalazile su se inije pune rskavo ispeenog i veoma zasoljenog povra. Taj oigl edni poku aj da se kod posetilaca izazove to vea e nikoga nije vreao. U ovakvom poslu akvi poku aji su se podrazumevali. Razume se da je i pivo bilo prilino zasoljeno. O duvek je bilo. Pivari su znali kako da izazovu e. Pojedine skupine postajale su sve glasnije. Pie je poelo da deluje na svoj drevni magini nain. Bahus je bio prisutan! Teg je znao da bi, ukoliko bi ovom sku pu bilo dozvoljeno da nastavi u istom duhu, u ovoj prostoriji do kre enda do lo negde tokom noi i da bi zatim postepeno, veoma postepeno, nivo buke poeo da opada. Neko bi oti ao da proveri stanje na vremenskoj stanici na ulaznim vratima. U zavisnost i od toga ta bi dotini video mesto je moglo u tren da ostane prazno ili da ljudi j o izvesno vreme nastave da se usporeno sti avaju. Tada je shvatio da negde iza vrat a postoji poluga kojom je moglo da se menja stanje na vremenskoj stanici. Vlasni ci ovog bara sigurno ne bi propustili takvu jednu mogunost za sticanje profita. Namamiti ih unutra i zadr ati na bilo koji nain kome se nee usprotiviti. Ljudi koji su stajali iza ove institucije bili su u stanju da se spetljaju sa Uva enim Nalo nicama, a da pri tom i ne trepnu. Teg odlo i pie i povika: "Mo ete li mi posvetiti malo pa nje, molim vas?" Ti ina. ak su i poslu itelji prekinuli svoj posao. "Neka neki od vas uvaju vrata", ree Teg. "Niko ne sme ue niti da izie dok ja to ne dozvolim. I stra nja vrata, molim vas." Kada je ovo njegovo nareenje bilo izvr eno, on stade pa ljivo da gleda po pro storiji birajui one za koje su mu njegova dvostruka vizija i staro vojniko iskustv o govorili da su najpoverljiviji". Postalo mu je sasvim jasno ta mora da uini. Bur zmali, Lusila i Dankan nalazili su se na ivici njegove nove vizije i jasno je sa gledavao njihove potrebe. "Pretpostavljam da se za kratko vreme mo ete naoru ati", ree on. "Do li smo pripremljeni, ba are", povika neko s drugog kraja prostorije. Teg je po glasu osetio da je ovek pripit, ali i da mu je adrenalin uvean, to je za ove ljude bilo veoma va no. "Zarobiemo jedan ne-brod", ree Teg. Zatekao ih je. Nijedan drugi artefakt civilizacije nije bio toliko uvan. Ti brodovi dolazili su na polja za sletanje i na neka druga mesta i odlazili. Nj ihova oklopljena povr ina bila je naikana oru jem. Posade su neprestano uvale ranjiva m esta. Varka je mogla da uspe; otvoreni napad nije imao anse. Ali ovde, u ovoj pro storiji, Teg je stekao novu svest pone en potrebom i nagonom divljih gena iz svog atreidskog naslea. Jasno je video polo aje ne-brodova na Gamuu i oko njega. Sjajne

take naseljavale su njegovu viziju, i poput niti koje su vodile od jednog do drug og mehura, njegova dvostruka vizija nazrela je put kroz ovaj lavirint. Oh, ali ja ne elim da poem, pomisli on. Stvar koja ga je pokretala nee biti izneverena. "Tanije, zarobiemo brod Ra trkanih", ree on. "Oni imaju najbolje. Ti, ti, ti, ti", pokaza on, izdvajajui pojedince. "Ostaete ovde i pobrinuti se da niko ne izie i stupi u vezu sa bilo kim izvan ovog stani ta. Mislim da ete biti napadnuti. Izdr i te koliko god budete mogli. Vi ostali uzmite oru je i poite sa mnom." 46. Pravda? Ko pita za pravdu? Sami stvaramo svoju pravdu. Stvaramo je ovde na Arakisu - pobediti ili umreti. Ne rugajmo se pravdi sve dok imamo oru je i slob odu koje mo emo da upotrebimo. Leto I: Arhive Bene Geserita Ne-brod je preleteo u niskom letu preko peska na Rakisu. Prolazei, podiga o je vrtloge pra ine koji su ga zaklanjali dok se spu tao razarajui dine. Srebrnasto ut o sunce zalazilo je za obzorje uznemirujui ga avolskom vrelinom jednog dugog toplo g dana. Ne-brod se kanano spusti uz tresak. Prisustvo te svetlucave eline lopte mog lo se otkriti golim okom i uvom, ali ne i predskazanjem ili nekim dalekodometnim ureajem. Tega dvostruka vizija ubedi da ne eljeni pogledi nisu primetili njegov do lazak. " elim da naoru ani 'topteri i kola budu ovde za najvi e deset minuta", ree on. Ljudi iza njega krenu e u akciju. "Jeste li sigurni da su ovde, ba are?" Glas je pripadao drugu u piu iz bara na Gamuu, proverenom oficiru iz bitke kod Rodentaja koji se vi e nije trudio da p omrai ushienost iz mladih dana. On je video stare prijatelje kako umiru na Gamuu. Kao to je bio sluaj sa veinom ostalih koji su pre iveli da stignu dovde, i on je osta vio porodicu za iju sudbinu nije znao. U glasu mu se oseao prisenak gorine, kao da je poku avao da sam sebe uveri da je prevarom bio uvuen u ovu pustolovinu. "Uskoro e biti ovde", ree Teg. "Stii e ja ui na leima crva."

"Otkud to znate?" "Sve je isplanirano." Teg zatvori oi. Oi mu nisu bile potrebne za praenje aktivnosti oko njega. O vo je bilo nalik na mnoge zapovednike polo aje na kojima je ranije bio: ovalna pros torija sa ureajima, ljudi koji su njima upravljali i oficiri koji su ekali nareenja . "Kakvo je ovo mesto?" upita neko. "Ovo kamenje severno od nas", ree Teg. "Vidite ga? Nekada su to bile viso ke stene. Zvale su se zamke za vetrove. Tamo se nalazio slobodnjaki sie, koji je s ada tek ne to vi e od peine. U njoj danas ivi nekolicina rakijskih pionira." "Slobodnjaci", pro apta neko. "Bogovi! elim da vidim tog crva kako dolazi. Nikada nisam ni pomislio da u videti ne to slino." "Jo jedan od va ih neoekivanih argumenata, a?" upita oficir koji je bio sve ogoreniji. ta bi rekao kada bih obelodanio svoje nove sposobnosti? upita se Teg. Mog ao bi pomisliti da sam prikrivao ciljeve smatrajui da oni ne bi izdr ali podrobno i spitivanje. I bio bi u pravu. Taj ovek je na ivici otkrovenja. Da li bi mi ostao veran kada bi jasno mogao da sagleda stvari? Teg odmahnu glavom. Oficir ne bi mo gao da bira. Niko od njih nije mogao da bira osim izmeu borbe ili smrti. Teg pomisli kako ima istine u tome da proces stvaranja sukoba podrazumev a i zamazivanje oiju irokim masama. Kako je samo lako bilo podlei nainu Uva enih Nalo n ca. ljam! Zamazivanje oiju nije predstavljalo onoliku te kou koliku su neki mislili da predstavlja. Veina ljudi elela je da ih neko vodi. I onaj oficir pozadi je to eleo

Postojali su duboki plemenski nagoni (mone, nesvesne motivacije) koji su to obj njavali. Sasvim je prirodna reakcija da poturate rtvenog jarca kada shvatite da s s vama lako upravljali. Taj oficir iza njega eleo je upravo sada da pranae rtveno jarca. "Burzmali eli da vas vidi", ree neko s Tegove leve strane. "Ne sada", odvrati Teg. Burzmali je mogao da prieka. Uskoro e preuzeti komandu. U meuvremenu, preds tavljao je smetnju. Kasnije e biti dovoljno vremena da se opasno pribli i ulozi rtve nog jarca. Kako je samo lako bilo nai rtvene jarce i kako su ih samo spremno doekivali ! Ovo se pokazivalo kao naroito tano onda kada je jedina druga mogunost bila da ti sam ispadne kriv, ili glup, ili oboje. Teg je eleo da svima oko sebe ka e: "uvajte se da vam ne zama emo oi! Tako ete uvek otkriti kakve su nam prave na mere!" Oficir za vezu s Tegove leve strane ponovo mu se obrati: "I ona asna majka je sada sa Burzmalijem. Uporno zahteva da ih primite." "Recite Burzmaliju neka se vrati i ostane uz Dankana", odgovori Teg. "Ne ka obie i Murbelu kako bi proverio da li je dobro uvaju. Lusila mo e da ue." Tako mora biti, pomisli Teg. Lusilu je sve vi e izjedala sumnja da je kod njega do lo do novih promena. S vaka asna majka sigurno je u stanju da primeti razliku. Lusila se uvue unutra namerno u kajui odorom kako bi naglasila svoju estinu. B ila je ljuta, ali je to dobro prikrivala. "Milese, zahtevam obja njenje." Dobar poetak, pomisli on. "ega?" upita. "Za to jednostavno nismo po li u..." "Zato to Uva ene Nalo nice i njihovi drugovi Tleilaksi Ra trkanih dr e veinu cent ra na Rakisu." "Odakle... odakle ti to..." "Zna li da su ubili Tarazu?" upita on. To je zaustavi, ali ne za dugo. "Milese, insistiram da mi ka e ..." "Nemamo mnogo vremena", ree on. "Va polo aj bie otkriven pri narednom prolask u satelita." "Ali odbrana Rakisa..." "Ranjiva je kao i svaka druga odbrana kada postane statina", ree on. "Ovde dole nalaze se porodice branilaca. Ako zarobi porodice, ovladao si braniocima." "Za to se nalazimo ovde napolju, u..." "Da bismo pokupili Odrade i tu devojicu koja je sa njom. Oh, da, i njihov og crva." " ta emo sa..." "Odrade e ve znati ta da uini sa crvom. Zna , ona je sada tvoja Vrhovna majka. " "Znai, ti e nas brzo odvesti u..." "Sami ete se odvesti! Moji ljudi i ja ostaemo da pripremimo diverziju." To izazva muklu ti inu u itavoj komandnoj stanici. Diverzija, pomisli Teg. Kakva neodgovarajua re. Otpor koji je imao na umu izazvae histeriju meu Uva enim Nalo n cama, naroito po to se prethodno budu uverile da je gola bio ovde. Ne samo da e izve sti protivnapad, ve e, konano, upotrebiti i krajnje sredstvo - sterilizaciju. Najvei deo Rakisa pretvorie se u ugljenisanu ru evinu. Malo je bilo verovatno da e bilo ko je ljudsko bie, crv ili pe ana pastrmka pre iveti. "Uva ene Nalo nice su bezuspe no poku avale da nau i uhvate nekog crva", ree on. Stvarno ne razumem kako su mogle da budu toliko slepe i ne shvate na koji ete nain preneti jednog od njih." "Preneti?" Lusila je zapinjala u govoru. Teg je retko imao priliku da vi di neku asnu majku koja se toliko zaboravila. Poku ala je da pove e ono to je upravo r ekao. Ve ranije je primetio da Sestrinstvo poseduje izvesne mentatske sposobnosti . Jedan mentat bio je u stanju da doe do uslovnih ubeenja i bez dovoljnog broja po dataka. Mislio je na to kako e ve dugo biti van njenog doma aja (ili doma aja bilo koj e druge asne majke) kada ona meusobno pove e ove podatke. Tada e nastati otimanje oko njegovih naslednika. Pokupie Dimelu da im bude nalo nica za razmno avanje. I Odrade.

. a u g

Ni ona im nee umai. Posedovale su re enje i za tleila ke akslotl rezervaore. Sada je bilo samo p itanje vremena kada e Bene Geserit prevazii svoje skrupule i ovladati izvorom zaina . Proizvodilo ga je ljudsko telo. "Znai, ovde smo u opasnosti", promuca najzad Lusila. "Da, u izvesnoj meri. Nevolja Uva enih Nalo nica je to su suvi e bogate. Prave gre ke kakve prave bogati." "Izopaene kurve!" uzviknu ona. "Predla em da ode do ulaznih vrata", ree on. "Odrade e uskoro stii." Udaljila se bez ijedne rei. "Ratna oprema je iznesena i pregrupisana", javi urno oficir za vezu. "Recite Burzmaliju da se spremi kako bi ovde preuzeo komandu", ree Teg. " Mi ostali uskoro izlazimo." "Oekujete da vam se svi pridru imo?" Bio je to onaj koji je tragao za rtveni m jarcem. "Ja izlazim", ree Teg. "Izii u sam, ako bude potrebno. Samo oni koji to ele treba da mi se pridru e." Posle ovoga, pomisli on, svi e poi. Pritisak jednakih razumeo je malo ko s em onih koje su obuile Bene Geserite. U komandnoj stanici nastupi ti ina koju je re metilo jedino slabo zujanje i pucketanje ureaja. Teg stade da razmi lja o 'izopaenim kurvama'. Mislio je o tome kako nije bilo pravilno nazivati ih izopaenima. Ponekad su najbogatiji postajali izopaeni. To je bila posledica uverenja da novac (mo) mo e kupiti sve i svja. A za to da ne veruju da je tako? Viali su svakog dana kako se te stvari dogaaju. Lako je bilo poverovati u apsolute. Nadaj se venom proleu i svom tom gornavu! To je liilo na novu veru. Novac e kupiti nemogue. Tada nastupa izopaenost. Sa Uva enim Nalo nicama nije bio isti sluaj. One su na neki nain, bile s druge strane izopaenosti. Prebrodile su je, jasno je to sagledavao. Ali sada su se upu stile u ne to to je bilo daleko od izopaenosti, tako da se Teg zapita da li odista el i da sazna ta je to. Bez obzira na svoje elje znao je to, i saznanje o tome nije mogao da odag na iz svoje nove svesti. Niko od njih ne bi ni trenutak oklevao da itavu jednu pl anetu pretvori u pakao, samo ako bi mu to donelo linu korist. Ili ako bi isplata bila u vidu nekog zami ljenog zadovoljstva. Ili ako bi mu taj pakao produ io ivot mak ar za svega nekoliko dana ili asova. ta ih je inilo srenim? ta zadovoljnim? Liile su na zavisnike od semute. Bilo a da im je priinjavalo zadovoljstvo, svaki naredni put morale su da dobiju veu doz u. I one su to znale! Kako samo mora da su besnele u sebi! Biti uhvaen u takvu jednu zamku! Sve su videle, i ni ta od toga nije im bilo dovoljno - nije bilo dovoljno dobro niti dovoljno zlo. Potpuno su izgubile sposobnost obuzdavanja. Dodu e, bile su opasne. I mo da je on u jednoj stvari gre io: mo da se vi e nisu s eale kako je bilo ranije, pre no to su podlegle preobra aju tog udnog oporog stimulan sa koji im je zenice obojio u narand asto. Seanja mogu postati izobliena. Svaki ment at bio je krajnje osetljiv na taj tok u samome sebi. "Eno crva!" Bio je to oficir za vezu. Teg se okrenu u stolici i zagleda u projekciju, jedan minijaturni holo k oji je prikazivao spolja nji predeo u pravcu jugozapada. Crv na kome su se naziral e dve siu ne take - njegovi putnici - predstavljao je udaljenu iver koja se vijugavo kretala. "Kada stignu ovamo dovedite samo Odrade", ree on. " eana... tako se zove de vojica... neka ostane da pomogne oko sme taja crva u spremnik. Nju e poslu ati. Pobrin ite se da Burzmali bude u blizini. Neemo imati mnogo vremena za predavanje du nosti ." Kada je Odrade u la u komandnu stanicu jo je te ko disala i irila oko sebe mir ise pustinje, smesu melan a, krementa i ljudskog znoja. Teg je sedeo u svojoj stol

ici i odmarao se. Oi su mu i dalje bile zatvorene. Odrade pomisli da je zatekla ba ara kako se odmara, to je za njega bilo neo bino - to jest, da ga je zatekla zami ljenog. On tada otvori oi i ona primeti promen u koju je Lusila uspela samo da joj nagovesti - kao i nekoliko rei o golinom preo bra aju. ta se to dogodilo sa Tegom? On kao da joj je pozirao, ikajui je da sagleda i stinu u njemu. Brada mu je bila vrsta i pomalo uzdignuta, to je bilo uobiajeno za n jega kada je osmatrao stvari. Usko lice izbrazdano starakim borama nije izgubilo ni ta od svoje budnosti. Dugaak, tanak nos, toliko osoben za pretke Korine i Atreid e, jo se vi e produ io u poodmaklom dobu. Ali seda kosa jo je bila gusta, a malo ispupe nje na elu i dalje je privlailo posmatraev pogled... A sada, oi! "Otkud si znao da treba ovde da nas eka ?" upita Odrade. "Nismo imale pojma kuda nas crv nosi." "Postoji svega nekoliko naseljenih mesta ovde u sredi njoj pustinji", odgo vori on. "Kockao sam se. I to, izgleda, uspe no." Kockao se? Taj mentatski izraz bio joj je poznat, ali nikada nije uspela da ga shvati. Teg ustade. "Uzmi ovaj brod i idi na mesto koje najbolje poznaje ", ree on. Kapitol? Gotovo je tu re glasno izgovorila, ali setila se da nisu sami, d a su prisutni i nepoznati vojnici koje je Teg sakupio. Ko su bili oni? Lusilino kratko obja njenje nije je zadovoljilo. "Malo smo izmenili Tarazin plan", nastavi Teg. "Gola ne ostaje. Mora poi s tobom." Shvatila je. Bie im potrebne nove sposobnosti Dankana Ajdaha da se suprot stave kurvama. On vi e nije bio samo mamac za uni tenje Rakisa. "On, razume se, nee moi da napusti svoje skloni te u ne-brodu", ree Teg. Ona klimnu. Dankan nije bio za tien od tragaa-predviaa... kao to je to bio slu sa navigatorima Esnafa. "Ba are!" Bio je to oficir za vezu. "Jedan satelit nas je primetio!" "U redu!" povika Teg. "Svi napolje! Dovedite Burzmalija ovamo." Otvor na zadnjem delu stanice se otvori. Burzmali jurnu unutra. "Ba are, ta mi..." "Nema se vremena! Preuzmi!" Teg ustade iz zapovednike stolice i dade Burz maliju znak da se smesti u nju. "Odrade e ti rei kuda da poe . Gonjen porivom za koji je znao da je delimino posledica elje za osvetom, Teg epa Odrade za levu ruku, priv ue je i poljubi u obraz: "Uini ono to mora , keri", pro apta on. "Taj crv u spremniku m uskoro postati jedini u vaseljeni." Odrade tada shvati: Teg je do kraja prozreo Tarazin plan i nameravao je da do kraja izvr i nareenje svoje Vrhovne majke. "Uini ono to mora ." Time je sve bilo reeno. 47. Nismo se suoili sa nekim novim stanjem stvari, ve sa tek prepoznatim odnos om izmeu svesti i stvari koji omoguava dublji uvid u nain dejstvovanja moi predvianja . Proroanstvo oblikuje jednu projektovanu unutra nju vaseljenu kako bi iz nerazumlj ivih sila stvorilo nove spolja nje verovatnosti. Nema potrebe da se te sile razume ju pre no to se upotrebe za oblikovanje postojee vaseljene. Drevnim radnicima koji su obraivali metale nije bilo potrebno da razumeju molekularnu i podmolekularnu slo enost elika, bronze, bakra, zlata i kalaja. Izmislili su mistine moi kako bi opis ali nepoznato, dok su i dalje kovali i rukovali ekiima. Vrhovna majka Taraza: rasprava u Veu Drevno zdanje u kome je Sestrinstvo krilo svoj Kapitol, arhive i kancela rije od najvee va nosti nije proizvodilo tek puke zvuke u noi. Buka je pre liila na s ignale. Tokom mnogo godina koje je provela ovde Odrade je nauila da ih razaznaje. Naroiti zvuk koji je sada ula, to napeto pucketanje, poticalo je od drvene grede u podu koja nije bila zamenjena nekih osam stotina godina. Nou se skupljala i isp

u tala zvuke. U njoj su bila uskladi tena i Tarazina seanja, koja su pro irivala njeno pozn avanje takvih signala. Seanja se jo nisu do kraja integrisala; nije bilo dovoljno vremena. Odrade je koristila nekoliko slobodnih trenutaka da ovde u Tarazinoj st aroj radnoj sobi nastavi tu integraciju. Dar i Tar bile su konano ujedinjene. To je bio komentar u najboljem Tarazinom stilu. eprkati po Drugim seanjima znailo je postojati na nekolko nivoa istovremeno , od kojih su neki bili veoma duboki; Taraza je ostala blizu povr ine. Odrade dozv oli sebi da dublje uroni u umno ena postojanja. Uskoro je prepoznala sebe kako di e; meutim, bila je nekako daleko, a drugi su zahtevali od nje da uroni u vizije koj e sve obuhvataju, ba sve, raunaji tu i mirise, dodire, oseanja... sve originale koji su bili netaknuti u njenoj vlastitoj svesti. Nesigurno je sanjati tue snove. Ponovo Taraza. Taraza koja je igrala veoma opasnu igru, u kojoj je ulog bio celokupno u strojstvo Sestrinstva! Kako je samo pa ljivo odabrala trenutak u kome je meu kurve pustila glas da su Tleilaksi usadili u golu neke opasne osobine. Napad na tvravu na Gamuu predstavljao je potvrdu da je obave tenje stiglo do pravog mesta. Brutaln ost tog napada, dodu e upozorila je Tarazu da joj je ostalo malo vremena. Kurve su sigurno odmah krenule da prikupljaju silu koja e do temelja uni titi Gamu... samo kako bi ubile golu. Toliko je stvari zavisilo od Tega. Meu vlastitim Drugim seanjima ugledala je i ba ara: oca, koga zapravo nikada nije upoznala. To mi nije uspelo ni na kraju. Kopanje po Drugim seanjima moglo je da je oslabi, ali nije bila u stanju da izbegne zahtev tog uvek primamljivog rezervoara. Odrade se seti Tiraninovih rei: "U asno polje moje pro losti! Odgovori izleu p oput upla enog jata, zaklanjajui nebo mojih neizbe nih seanja." Odrade se poput plivaa odr avala na povr ini. Verovatno e me zameniti, pomisli Odrade. Mo da e me i izgrditi. Belonda se s igurno nije dobrovoljno slo ila sa promenom na vrhu. Nije va no. Opstanak Sestrinstv a za njih je trebalo da predstavlja jedinu va nu stvar. Odrade isplovi iz Drugih seanja i podi e pogled s namerom da ga zaustavi na senkama zaklonjenoj ni i u kojoj se pri slaboj svetlosti sjajnih kugli nazirala b ista jedne ene. Bista je ostala neodreen oblik meu senkama, ali Odrade je dobro poz navala to lice: enoe, za titni znak Kapitola. "Ali, za ime boga..." Svaka sestra koja je pro la kroz zansku agoniju ( to sa enoe nije bio sluaj) re kla je ili pomislila istu stvar, ali ta je to uistinu znailo? Pa ljivo uzgajanje i p a ljivo obuavanje stvarali su uspe ne primerke u dovoljnom broju. Gde se u tome nazir ala bo ja ruka? Crv koga su donele sa Rakisa sigurno nije bio bog. Da li se prisus tvo boga osealo samo u uspesima Sestrinstva? Postala sam plen te nji vlastite Misionarie Protective. Znala je da je ova odaja ve nebrojeno puta ula sline misli i pitanja. Uzalu d! Ipak, nije bila u stanju da primora sebe da ukloni tu za titnu bistu iz ni e, u k ojoj je tako dugo poivala. Nisam sujeverna, ree za sebe. Nisam od onih osoba koje ne mogu da uine tak o ne to. Ovo je stvar tradicije. A one poseduju vrednosti koje su nam dobro poznat e. Izvesno je da nikakva moja bista nee biti toliko tovana. Mislila je na Vaf a i njegove Liceigrae koji su zajedno sa Milesom Tegom na li smrt u u asnom razaranju Rakisa. Nije trebalo zadr avati se na krvavom satiranju koje je predstavljalo tak o estu pojavu u Starom carstvu. Bolje je bilo razmisliti o slikovitosti zaslu ene k azne koja je bila posledica divlja tva zabludelih Uva enih Nalo nica. Teg je znao. Na nedavnoj sednici vea zbog umora lanica nisu donete nikakve odluke. Odra de je smatrala da je imala sreu to je uspela da im skrene pa nju na nekoliko neodlo ni h stvari, koje su im i inae bile veoma drage.

Na kazne: to ih je za izvesno vreme zabavilo. Iz arivskih analiza izvueni su istorijski presedani, uoblieni na zadovoljavajui nain. One skupine ljudskih bia koje su stupile u vezu sa Uva enim Nalo nicama mogle su da oekuju razna iznenaenja. Iks je izvr io svoju ekspanziju ni ne sanjajui na koji nain e ih pregaziti ko nkurencija iz Ra trkavanja. Esnaf e biti odgurnut u stranu i nateran da papreno plaa za melan i postroj enja. Esnaf i Iks bie zajedno izbaeni i zajedno e pasti. Najmanje je trebalo obraati pa nju na Ribogovornice. Kao sateliti Iksa ve su bledele, predstavljajui deo pro losti koju e ljudi napustiti. A Bene Tleilaksi? Ah, da, Tleilaksi. Vaf je podlegao Uva enim Nalo nicama. O n to nikada nije priznao, ali to je bilo oigledno. "Samo jednom i to sa jednim od mojih Liceigraa." Odrade se mrano osmehnu, prisetiv i se gorkog poljupca svoga oca.

Narediu da se napravi jo jedna ni a, pomisli ona. Naruiu da se napravi jo jedn bista: Milesa Tega, velikog jeretika! Dodu e, Lusiline sumnje vezane za Tega bile su uznemirujue. Da li je on pre d kraj bio u stanju da predvia i vidi ne-brodove? Pa, nalo nice za razmno avanje mogl e bi da ispitaju te sumnje. "Ulogorile smo se!" glasila je Belondina optu ba. Svima je bilo jasno znaenje tih rei: povukle su se u Tvravu dok ne proe duga no krvi. Odrade shvati da nije mnogo marila za Belondu, kao ni za nain na koji se povremeno smejala kako bi istakla te iroke tupe zube. Dugo vremena provele su ispitujui eanine uzorke elija. 'Sionin dokaz' je po stojao. Imala je pretke koji su je titili od predvianja, te je mogla da napusti ne -brod. Dankan je predstavljao nepoznanicu. Odrade usredsredi misli na golu, koji se nalazio napolju u prizemljenom ne-brodu. Ustav i, uputi se ka tamnom prozoru, zagledav i se u pravcu udaljenog polj a za spu tanje. Da li smeju da rizikuju i puste Dankana ispod za titnog okrilja tog broda? Prouavanje elija potvrdilo je da on predstavlja me avinu mnogih Ajdaha gola - od ko jih su neki bili Sionini potomci. ta je sa mrljom koja potie od originala? Ne. On mora ostati unutra. A ta da rade sa Murbelom - trudnom Murbelom? Obe a enom Uva enom Nalo nicom. "Tleilaksi su mi namenili ulogu ubice Utiskivaica", rekao je Dankan. "Hoe li poku ati da ubije kurvu?" To pitanje postavila je Lusila. "Ona nije Utiskivaica", odvratio je Dankan. Vee je nadugako razmatralo prirodu mogue veze izmeu Dankana i Murbele. Lusil a je tvrdila da nije postojala nikakva veza, da su njih dvoje ostali oprezni pro tivnici. "Najbolje bi bilo da ne rizikujemo, spajajui ih." Dodu e, natprosene sposobnosti kurvi morae da budu nadugako i na iroko ispitane . Mo da bi mogli da rizikuju jedan susret izmeu Dankana i Murbele u ne-brodu. Razum e se, uz sve mogue mere opreza. Na kraju je razmi ljala o crvu u spremi tu na ne-brodu... crvu kome se bli io trnutak preobra aja. Jedan mali, zemljom ograen deo bazena ekao je na tog crva. U pr avom trenutku eana e ga namamiti u kupku od melan a i vode. Pe ane pastrmke koje e pri om nastati moi e da zaponu svoj drugi preobra aj. Bio si u pravu, oe. Sve je tako jednostavno kada se jasno sagleda. Nije imalo svrhe tragati za pe anom planetom za crve. Pe ane pastrmke stvorie s voj vlastiti habitat za ai-huluda. Nije bilo prijatno razmi ljati o planeti Kapitol u kao o nepreglednoj opusto enoj oblasti, ali to se moralo uiniti. "Poslednja volja i testament Milesa Tega", koji je on uneo u submolekula rni skladi ni sistem ne-broda, nisu se mogli zanemariti. ak se i Belonda slo ila s ti m. Kapitolu je bila potrebna revizija svih njenih istorijskih zapisa. Zbog onoga to je Teg saznao o Izgubljenima - kurvama Ra trkanih - trebalo je da izmene s

voj izgled. "Retko se saznaju imena onih koji su bogati i stvarno moni. Poznati su sa mo njihovi predstavnici. Politika arena pravi neke izuzetke, ali ne otkriva celok upnu monu strukturu. Mentat filozof zagrizao je duboko u sve ono ega su se prihvatile, a njego vi zakljuci nisu se slagali sa onima na koje su se oslanjale arhive pri dono enju n a ih neprikosnovenih zakljuaka." Znale smo mi to, Milese, samo se nikada nismo s tim suoile. Nekoliko nare dnih pokoljenja sve emo kopati po svojim Drugim seanjima. Ne mo e se imati apsolutno poverenje u nepromenjive sisteme skladi tenja pod ataka. "Ako uni tite veinu kopija, vreme e se pobrinuti za ostale." Kako su se samo arhivarke razbesnele kada su ule tu ba arevu izjavu! "Pisanje istorije uglavnom predstavlja proces skretanja pa nje sa osnovnog . Veina istorijskih izve taja skree pa nju sa zbivanja koja su u potaji uticala na zab ele ene dogaaje." To je oborilo Belondu. Ona je to shvatila na svoj nain, jer je priznala: "Mali broj istorija kojima je uspelo da izbegnu ovakve ograniavajue procese nestao je u tmini vekova." Teg je naveo neke od tih procesa: "Uni tenje to veeg broja kopija, ismevanje izve taja koji suvi e toga otkrivaju, njihovo izostavljanje iz nastavnih planova u centrima za obuku, proveravanje da negde drugde nisu navedeni i, u pojedinim slua jevima, eliminacija autora." Da i ne pominjem proces rtvenih jaraca zbog koga su gubili glavu brojni g lasnici koji su doneli lo e vesti, pomisli Odrade. Prisetila se jednog drevnog vla dara koji je uvek na dohvat ruke dr ao tap sa o trim elinim iljkom kojim je ubijao glas ike to su mu donosili lo e vesti. "U posedu smo valjanih kljunih obave tenja na temelju kojih mo emo izgraditi bolje razumevanje na e pro losti", iznela je Odrade. "Oduvek smo znale da je ono to s e u sukobima stavlja na kocku u stvari odluka o tome ko e upravljati bogatstvom i li njegovim ekvivalentima." Mo da to i nije bio pravi 'uzvi eni cilj', ali poslu ie za izvesno vreme. Izbegavam glavno pitanje, pomisli ona. Ne to mora biti uinjeno sa Dankanom Ajdahom, i svi su to znali. Uzdahnuv i, Odrade pozove 'topter i pripremi se za kratko putovanje do nebroda. Dankanov zatvor bio je, ako ni ta drugo, bar udoban, pomisli Odrade kada ue . Ovo su bile odaje zapovednika broda, koje je poslednji karistio Miles Teg. Ovd e je jo bilo znakova njegovog prisustva - jedan mali holostatski projektor koji j e prikazivao njegov dom na Larnasu; rasko na stara kua, dugaka istina, reka. Teg je n a stoiu pored postelje ostavio pribor za ivenje. Gola je sedeo u stolici za ljuljanje, zurei u projekciju. Kada Odrade ue, on ravnodu no podi e pogled. "Jednostavno ste ga ostavili da umre, zar ne?" upita Dankan. "inimo ono to moramo", odvrati ona. "Ispunjavala sam njegova nareenja." "Znam za to ste do li", ree Dankan. "Neete uspeti da me ubedite. Nisam ja nika kav prokleti pastuv za ve tice. Razumete li?" Odrade ispravi odoru i sede na ivicu kreveta, licem okrenuta prema Danka nu. "Da li si prouio zapis koji je moj otac ostavio za nas?" upita ona. "Va otac?" "Miles Teg je bio moj otac. Poveravam ti njegove poslednje rei. On je tam o, na kraju, predstavljao na e oi. Morao je da vidi smrt na Rakisu. 'Um u zaetku' sh vatio je zavisnosti i kljunu logiku." Po to je Dankan zbunjeno pogleda, ona objasni: "Suvi e dugo bile smo zaroblj ene u Tiraninovom lavirintu proroanstava." Primetio je da se jednim majim pokretom uspravio u stolici, to je svedoilo da su mu mi ii dobro obueni za napad. "Nema naina da iv pobegne sa ovog broda", ree ona. "Zna li za to." "Siona." "Za nas predstavlja opasnost, ali ipak bismo vi e volele da ne provodi jalov

ivot." "Ipak, neu da se parim za vas, a naroito ne sa tim malim zanovetalom sa Ra kisa." Odrade se nasme i, zapitav i se ta bi eana rekla na ovakav opis.

"Misli da je to sme no?" upita Dankan. "Ba i ne. Ali mi jo imamo Murbelino dete. Pretpostavljam da emo se morati n jime zadovoljiti." "Razgovarao sam sa Murbelom preko komunikatora", ree Dankan. "Misli da e p ostati asna majka, da ete je primiti u redove Bene Geserita." "Za to da ne? Njene elije pro le su Sionin test. Mislim da e biti vrhunska ses tra." "Zar vas je stvarno navukla?" "Hoe da ka e - zar nismo primetile kako ona misli da ostane s nama samo dok n e sazna na e tajne, a zatim pobegne? Znamo mi to, Dankane." "Ali smatrate da vam ne mo e utei?" "Kada ih jednom dobijemo, Dankane, mi ih, u stvari, nikada ne gubimo." "Ne smatrate da ste izgubile gospu D esiku?" "Na kraju nam se vratila." "S kakvim ciljem ste do li da me posetite?" "Mislila sam da zaslu uje da ti se objasni plan Vrhovne majke. Cilj mu je b io uni tenje Rakisa. Ona je, u stvari, elela da uni ti gotovo sve crve." "Veliki bogovi podzemlja! Za to?" "Oni su predstavljali proroku silu koja nas je sputavala. Biseri Tiranino ve svesti samo su pojaavali tu vezu. On nije predviao dagaaje, on ih je stvarao." Dankan pokaza prema spremi tu broda. " ta je sa..." "Onim tamo? Ostao je samo jedan. Dok ne doe vreme kada e ponovo moi da vr i u ticaj koristei se svojom brojno u, oveanstvo e ve otii svojim putem ne obazirui se a. Do tada emo biti suvi e brojne i sasvim samostalno baviemo se mnogim razliitim stv arima. Nikada vi e nijedna jedina sila nee upravljati svim na im budunostima." Ona ustade. Po to Dankan ni ta ne ree, ona dodade: "U okviru nametnutih ogranienja, iju pot rebu znam da uvia , molim te da razmisli o nainu ivota koji bi eleo da vodi . Obeavam ti pomoi onoliko koliko to bude u mojoj moi." "Za to biste to uinili?" "Zato to su te voleli moji preci. Zato to te je moj otac voleo."

"Ljubav? Vi ve tice niste sposobne da osetite ljubav!" Gotovo itav minut je provela zurei nadole u njega. Pri korenu mu je, prime ti ona, ispod ove obojene, poela da izrasta tamna kosa, ponovo se kovrd ajui, naroito na vratu. "Oseam ono to oseam", ree ona. "I tvoja voda je na a, Dankane Ajdaho." Primetila je da je slobodnjako upozorenje imalo uticaja na njega, a zatim se okrenula i izi la iz odaje praena stra arkama. Pre no to je napustila brod vratila se do spremi ta i zagledala u mirnog cr va koji je le ao na krevetu od rakijskog peska. Zarobljenika je posmatrala sa neki h dve stotine metara visine. Dok je to inila nemo se smejala, a dru tvo joj je prav ila Taraza koja se sve vi e integrisala s njom. Mi smo bile u pravu, a vangiju i njena klika nisu. Znale smo da eli napolj e. Morao je to da eli posle svega to je uinio. Progovorila je naglas ne nim apatom, koliko za sebe toliko i za obli nje posm atrae koji su pazili na trenutak kada e u tom crvu otpoeti preobra aj. "Sada znamo tvoj jezik", ree ona. To nije bio jezik rei, ve pokretno i ple ue prilagoavanje jednoj pokretnoj i p le uoj vaseljeni. Taj jezik se mo e samo govoriti, ne i prevoditi. Da bi mu otkrio zn aenje ovek mora imati iskustva, pa ak i tada znaenje se naoigled menja. 'Uzvi eni cilj je ipak predstavljao nepredvidivo iskustvo. Ali kada je spustila pogled na neob raeno i na toplotu otporno skloni te crva iz rakijske pustinje, Odrade je znala ta j e videla: vidljivi dokaz uzvi enog cilja. Ona mu tiho doviknu: "Hej! Stari crve! Jesi li to ovako zamislio?"

Odgovora nije bilo, ali ona nije ni oekivala da e ga dobiti.