1. Poetak je pravi as da se najpomnije povede rauna o tome da sve bude u ravnote i i pra vilno sreeno.

To znaju sve sestre reda Bene Geserit. Na poetku prouavanja ivota Muad 'Diba potrebno je, dakle, da ga najpre smestite u njegovo vreme: roen je 57. godi ne vladavine cara Padi aha, adama IV. Takoe je neophodno pobrinuti se o tome da ga p ostavite na pravo mesto: planetu Arakis. Neka vas ne dovede u zabunu injenica da je on roen na Kaladanu, gde je iveo sve do petnaeste godine. Arakis, planeta pozna ta kao Dina, njegov je pravi dom. Iz 'Uputnika o Muad'Dibu' princeze Irulan Na nedelju dana pre no to su krenuli na Arakis, u jeku zavr nih priprema zbog kojih su svi ve gotovo pomahnitali, jedna sme urana starica do la je u posetu majci deaka P ola. Bilo je to jedne tople noi u dvorcu Kaladan, drevnom kamenom zdanju koje je slu ilo kao dom porodici Atreida itavih dvadeset est pokolenja; uvek pre promene vremena, ovo mesto bi se ispunjavalo svojevrsnom slatkastom sve inom. Staricu su uveli na jedna bona vrata i proveli luno zasvoenim hodnikom do Polove so be, gde joj je bilo dopu teno da za trenutak osmotri deaka koji je le ao u postelji. U prigu enom sjaju suspenzorske svetiljke, koja je lebdela sasvim blizu poda, prob ueni deak ugledao je krupnu ensku priliku na vratima svoje sobe; neznanka je stajal a korak ispred njegove majke. Starica je predstavljala utvarnu senku - sa kosom slinoj prepletenoj i zamr enoj pauini, pla tom koji je obavijao tamno oblije i oima popu t dva blistava dragulja. "Nije li odve sitan za svoje godine, D esika?" upita starica. Govorila je te ko i zad ihano, stvarajui zvuk slian ra timovanom balisetu. Polova majka uzvrati svojim blagim kontraaltom: "Atreidi su poznati po tome to ka sno poinju da rastu, Va a visosti." "ula sam o tome, ula sam o tome", prodahta starica. "Pa ipak, njemu je skoro petna est godina." "Da, Va a visosti." "On je budan i slu a nas", ree starica. "Prepredeni, mali pritvorko." Ona se zakiko ta. "Ali za kraljevanje je potrebna prepredenost. A ako je stvarno Kvizac Hadera h... onda..." U senci svoje postelje, Pol je kiljio kroz trepavice. Dva ptijesvetla ovala - star iine oi - kao da su se irila i svetlucala, netrmice ga posmatrajui. "Spavaj spokojno, ti prepredeni, mali pritvorko", ree starica. "Sutra e ti biti po trebno sve umee kojim raspola e da se susretne sa mojim gom d abarom." Pogurnuv i deakovu majku, ona izie napolje i prilino buno zalupi vrata za sobom. Pol je ostao da le i budan, dok su u glavi poela da mu se roje pitanja: ta je gom d ab ar? Od svih neobinosti koje se javljaju u razdoblju promene vremena, starica je preds tavljala najudniju pojavu koju je video. Va a visosti. Tu je, zatim, bio nain na koji je ona po imenu oslovila njegovu majku, kao da raz govara sa nekom obinom slu avkom, a ne sa jednom gospom Bene Geserita, vojvodinom n alo nicom i majkom naslednika. Da li gom d abar predstavlja ne to vezano za Arakis to moram da saznam pre no to odemo tamo? - upita se on. Usta mu sama stado e da uobliavaju nepoznate rei: "Gom d abar... Kvizac Haderah..." ekalo ga je premnogo stvari koje je valjalo nauiti. Arakis e se sigurno toliko razl ikovati od Kaladana da e se Polu esto zavrteti u glavi od novosti koje ga tamo vre baju. Arakis - Dina - pustinjska planeta... Tufir Havat, Stare ina Ubica u slu bi njegovog oca, objasnio mu je jednom prilikom: njihovi smrtni neprijatelji, Harkoneni, nalaze se na Arakisu ve osamdeset godina, dr ei planetu kao kvazifeudalni posed zahvaljujui ugovoru sa kompanijom CHOAM, koji se odnosi na eksploataciju gerijatrijskog zaina melan a. Harkoneni sada moraju da se povuku i da ustupe mesto Kui Atreida, koja e preuzeti planetu kao pravi feudaln i posed - to je predstavljalo prividnu pobedu Vojvode Letoa. Dodu e, dodao je Havat , u ovoj prividnosti mogla bi se kriti najvea opasnost, budui da je Vojvoda Leto u i

vao popularnost meu Velikim Kuama Landsrada. "Popularan ovek izaziva ljubomoru monih", objasnio je Havat. Arakis - Dina - pustinjska planeta... Pol je utonuo u san i usnio prizor jedne peine na Arakenu, dok su se svuda oko nj ega vrzmale utihle prilike ljudi u zatamnjenoj svetlosti sjajnih kugli. Bilo je sveano i inilo mu se kao da je u katedrali dok je oslu kivao slaba an zvuk - kap-kap-k ap vode. Jo dok se nalazio u snu, Pol je znao da e se setiti ovoga kada se probudi . Uvek se spominjao snova koji su predstavljali predskazanja. San se rasplinu. Pol se probudio i najpre osetio oko sebe toplinu postelje - a zatim mu na um nav re e mnoge misli... Ovaj svet dvorca Kaladan, li en igre i dru tva njegovih vr njaka, mo d a i nije zavreivao tugu prilikom rastanka. Doktor Jueh, njegov uitelj, stavio mu j e posredno do znanja da se na Arakisu ne vodi ba najstro ije rauna o kastinskom sist emu faufreluhes. itelji planete obitavali su na rubu pustinje i nije bilo nikakvo g kaida ili ba ara koji bi im komandovao: bili su to Slobodnjaci, neuhvatljivi pop ut pe anih kovitlaca, koji se ak nisu nalazili popisani ni u Carskim Spiskovima. Arakis - Dina - pustinjska planeta... Osetiv i kako ga obuzima napetost, Pol odlui da primeni jednu od ve bi telesno-mental nog tipa kojoj ga je majka nauila. Tri puta je brzo udahnuo i njegov fiziolo ki meh anizam smesta je reagovao: iskusio je kako uranja u stanje osloboene svesti... ka ko mu se um usredsreuje... aorta pro iruje... izbegavajui nefokusirane sprege svesti ... kako je svestan inom volje... kako mu se krv obogauje kiseonikom i brzo plavi preoptereena podruja... hrana-bezbednost-sloboda ne stiu se samo pukim nagonom... s vest ivotinje ne ide dalje od datog trenutka, niti se u njoj raa pomisao da joj rtv e mogu biti istrebljene... ivotinja uni tava, ali ne stvara... zadovoljstva ivotinja ne uzdi u se mnogo iznad nivoa oseaja, a nikada ne dosti u sfere pravih oseanja... ove ku je, meutim, potrebna merna skala kojom e odreivati ar ine svog sveta... ovu skalu jedino je u stanju da stvori hotimice usredsreena svest... telesna celovitost pro istie iz priliva krvi i titraja ivaca, a prema duboko uvre enoj svesti o potrebama el ija... sve stvari/elije/bia nisu veni... u pitanju je borba za veni unutarnji priliv ... Nauk je tekao sve dalje u Polovoj osloboenoj svesti. Kada je uta svetlost praskozorja dodirnula prozorski sims Polove sobe, on ju je o setio kroz zatvorene one kapke; otvoriv i oi, najpre je ugledao poznatu aru sjajnih o dseva na tavanici spavae sobe, a zatim zauo uobiajenu vrevu i hitnju u zamku. Vrata prostorije se otvori e i na njima se pojavi deakova majka, sa kosom slinom ose nenoj bronzi, koju je crnom trakom dr ala prikaenu za krunu; na licu joj se nije mog lo proitati nikakvo oseanje, a zelene oi zraile su sveano. "Probudio si se", ree ona. "Jesi li lepo spavao?" "Jesam." Zagledao se u njenu visoku priliku, primetiv i napetost u majinim ramenima dok mu j e ona birala odeu iz ormana. Drugima bi promakao ovaj tanu an gr, ali ona ga je uput ila u tajne reda Bene Geserit - u pomno zapa anje sitnica. Okrenula se, dr ei u ruci jedan polusvean sako, na ijem je spoljnjem gornjem d epu stajala crvena kresta atrei dskog sokola. "Br e se oblai", ree ona. "asna Majka eka." "Sanjao sam je jednom", uzvrati Pol. "Ko je ona?" "Bila mi je uitelj u koli reda Bene Geserit. Sada je carev Istinozborac. Zna , Pole. .." dodade ona, ali zastade. "Mora joj ispriati o svojim snovima." "Hou. Je li ona bila razlog to smo dobili Arakis?" "Mi nismo dobili Arakis." D esika otrese pra inu sa pantalona i okai ih zajedno sa sa koom na postolje uz krevet. "Nemoj dozvoliti da te asna Majka eka." Pol sede u postelji i obgrli kolena. " ta je to gom d abar?" Ponovo mu je ve tina steena od majke omoguila da opazi gotovo nevidljiv gr oklevanja na njoj, nekontrolisan titraj nerva ije je znaenje odmah prozreo: strah. D esika prie prozoru, irom razmaknu zavese i baci pogled preko renih vonjaka prema pla nini Sijubi. "Ubrzo e saznati sve o gom d abaru", ree ona. Osetio je prizvuk straha u njenom glasu i to ga je zaudilo. D esika mu se obrati, ne okrenuv i se: "asna Majka te eka u mojoj dnevnoj sobi. Molim te, po uri."

asna Majka Gaius Helen Mohijam sedela je na tapeciranoj stolici i posmatrala majk u i sina kako se pribli avaju. Prozori koji su stajali oko nje gledali su na ju nu o kuku reke i zelene oranice porodinog poseda Atreida, ali asna Majka uop te nije obraa la pa nju na to. Oseala je ovog jutra kako je pritiska breme godina, to ju je uvek in ilo prilino razdra ljivom. Okrivljavala je zbog toga putovanje kosmosom i veze sa g nusnim svemirskim Esnafom, odnosno njegovim tajnama. Ali, ovde ju je ekalo poslan stvo koje je zahtevalo linu pa nju jedne Vidovite Bene Geserit. ak ni Istinozborac c ara Padi aha nije mogao da se oglu i o odgovornost kada ga ova du nost zove. Prokleta D esika! - pomisli asna Majka. Kamo sree da nam je rodila devojicu kao to joj je bilo nareeno! D esika se zaustavila na tri koraka od stolice, blago prevukav i levom rukom du nabor a suknje u znak naklona. Pol kratko pognu glavu na nain koji ga je nauio njegov uit elj igranja - i kome uvek valja pribei kada postoje nedoumice o statusu sagovorni ka. Tananost Polovog pozdrava nije promakla asnoj Majci. Ona ree: "Deak je oprezan, D esi ka." D esika spusti ruku na Polovo rame i blago ga ste e. Za jedan tren strah je zastruja o iz njenog dlana, a onda je ona ponovo ovladala sobom. "Tako smo ga vaspitali, Va a visosti." ega se boji? - upita se Pol. Starica osmotri Pola ispitivakim pogledom: lice mu je ovalno kao D esikino, ali kos ti su jake... kosa: veoma crna na Vojvodu, ali zato gornji deo lica ima na dedu po majci (onoga koji se nije mogao imenovati); nos mu je tanak i prezriv, a zele ne oi prodorne, ba kao kod starog Vojvode, deakovog dede po ocu, koji je ve umro. Postojao je bar jedan ovek kadar da razume mo hrabrosti - ak i u smrti, pomisli asna Majka. "Vaspitanje je jedna stvar", ree ona, "a sirov materijal druga. Videemo." Stare oi prostreli e D esiku. "Ostavi nas nasamo. Nala em ti da upra njava meditaciju spokoja." D esika spusti ruku sa Polovog ramena. "Va a visosti, ja..." "D esika, ti zna da se ovo mora obaviti." Pol zaueno podi e pogled prema majci. D esika se uspravi: "Da... razume se." Pol osmotri asnu Majku. Ljubaznost i majin oigledan strah od ove starice zahtevali su oprez. Pa ipak, osetio je kako ga obuzima srd ba zbog straha koji je zraio iz ma jke. "Pole...", D esika duboko uzdahnu, "...test kome e sada biti podvrgnut... veoma mi j e va an." "Test?" zagleda se on ponovo u nju. "Ne zaboravi da si ti sin Vojvode", ree D esika. Zatim se okrenu i izie iz prostorij e uz oporo u tanje suknje. Vrata se vrsto zatvori e za njom. Pol upravi pogled prema starici, jedva zauzdavajui bes u sebi. "Zar se tako otpu ta gospa D esika kao da je najobinija slu kinja?" Osmeh zatitra na uglovima sme uranih starih usana. "Gospa D esika bila je odista moj a slu avka, mome, i to punih etrnaest godina u koli." Ona klimnu glavom. "I to dobra slu avka. A sada, hodi ovamo!" Naredba ga o inu kao bi. Pol je poslu ao pre no to je to i shvatio. Koristi se Glasom u ophoenju sa mnom, pomisli on. Zaustavio se na njen znak i ostao da joj stoji uz kolena. "Vidi li ovo?" upita ga ona. Iz nabora svog pla ta ona izvadi zelenu metalnu kocku osnove petnaest centimetara. Kada ju je okrenula, Pol primeti da je sa jedne str ane otvorena - crna i neobino zastra ujua. Svetlost nije bila kadra da prodre u tu o tvorenu tamu. "Stavi desnu aku u kutiju", ree starica. Pola pro e plima straha i on stade da uzmie, ali starica ree: "Tako, dakle, slu a majku ?" On netrmice pogleda u ptijesvetle oi. Lagano, oseajui prisilu i ne mogav i da joj se usprotivi, Pol zavue aku u kutiju. U pr vi mah iskusio je studen dok mu je tama obavijala aku, a zatim mu prsti dodirnu e g latki metal i on oseti bockanje u njima kao da su sasvim utrnuli.

Na stariinom licu pojavio se izraz grabljivice. Ona odvoji desnu ruku od kutije i polo i je u blizinu Polovog vrata. Deak opazi u njoj metalni odsev i poe da se okree . "Ne mrdaj!" uzviknu ona. Opet se koristi Glasom! On ponovo usmeri pa nju na njeno lice. "Dr im ti tik uz vrat gom d abar", ree ona. "Gom d abar, svemoni neprijatelj. To je igla u ijem se vrhu nalazi kap otrova. Ah-ah! Ne uzmii, inae e smesta iskusiti dejstvo ot rova." Pol je poku ao da proguta pljuvaku, ali mu se grlo sasvim osu ilo. Nije mogao da odvo ji pogled sa izboranog, starog lica, blistavih oiju, bledih desni oko srebrnih, m etalnih zuba, koji su se caklili dok je starica govorila. "Vojvodin sin mora da bude upuen u otrove", ree ona. "Takva su danas vremena, eh. Maski, koji ti se mo e staviti u pie. Aumas, koji ide u hranu. Brzi otrovi, spori o trovi, kao i oni srednji. A sada evo i jednog novog: gom d abar. On ubija jedino iv otinje." Ponos nadvlada strah u Polu. "Usuuje se da tvrdi kako je Vojvodin sin ivotinja?" upi ta on. "Recimo da tvrdim da bi mogao biti i ljudsko bie", odgovori ona. "Miruj! Upozorav am te da ni ta ne poku ava . Ja jesam stara, ali ruka mi je jo dovoljno brza da ti zabo dem iglu u vrat pre no to mi se izmigolji ." "Ko si ti?" pro aputa on. "ime si to navela moju majku da nas ostavi nasamo? Jesi l i jedna od Harkonena?" "Harkonena? Bo e sauvaj, ne! A sad budi miran." Sparu eni prsti dodirnu e mu vrat i on oseti neodoljiv nagon da uzmakne. "Dobro", ree ona. "Pro ao si prvi test. Evo u emu se sastoji drugi: ako izvue ruku iz kutije, smesta e umreti. To je jedino pravilo. Dok god bude dr ao aku unutra, ostae iv rgne li je napolje, gotov si." Pol duboko udahnu vazduh kako bi malo primirio drhtanje. "Ako viknem, sluge e se smesta stvoriti ovde, a onda si ti gotova." "Bojim se da nee moi da prou pokraj tvoje majke koja uva stra u pred vratima. Mo e se po zdati u to. Tvoja majka je pre ivela ovaj test. Sada je na tebe red. Trebalo bi da bude poastvovan. Veoma retko ga primenjujemo na mu koj deci." Radoznalost je gotovo sasvim prigu ila strah u Polu. Nije mogao porei da su stariine rei zvuale ubedljivo. Ako mu majka stvarno stoji pred vratima... ako je ovo odist a test... Uostalom, ma ta da je bilo posredi, sada mu nije bilo uzmaka, sputavala ga je ona igla koja mu je stajala uz vrat: gom d abar. Na um mu pade litanija pro tiv straha, kojoj ga je majka nauila iz obreda upra njavanih meu Bene Geseritima. Ne smem se bojati. Strah satire um. Strah je mala smrt koja donosi potpuno brisa nje. Spremno u se suoiti sa strahom. Dopustiu mu da proe preko mene i kroz mene. A k ada bude minuo, upraviu svoje unutra nje oko da mu osmotrim tragove koje je ostavio . Ali tamo kuda je strah prostrujao nee ostati niega. Preostau samo ja. Osetiv i kako mu se pribranost vratila, on ree: "Preimo na stvar, starice." "Starica!" odbrusi ona. "Hrabar si, ne mo e se porei. Dobro, da te vidimo, mome." On a se povi napred i prigu i glas gotovo do apata. "Osetie bol u aci koju bude dr ao u kut ji. Bol. Ali pazi! Izvue li ruku, smesta u ti zabiti gom d abar u vrat - ta smrt je b rza poput pada d elatove sekire. Trgne li aku, postaje rtva gom d abara. Je li ti jasno? " " ta se nalazi u kutiji?" "Bol." Osetio je kako mu prsti sve vi e trnu i vrsto je stisnuo usne. Kako ovo mo e da bude test? - upitao se. Peckanje se pretvorilo u svrab. Starica ree: "uo si kako su ivotinje u stanju da odgrizu sebi apu samo da bi umakle iz zamke? Ali to je trik kojim se jedino zveri slu e. ovek bi ostao u zamci, podneo bol i napravio se mrtav - kako bi ubio onoga ko mu je postavio stupicu i tako o dagnao pretnju po svoju vrstu." Svrab se polako pretoio u oseaj blagog peenja. "Zbog ega ovo radi ?" upita on. "Da odredim da li si ljudsko bie. Budi miran." Pol stisnu levu aku u pesnicu kada mu se oseaj peenja pojaao u drugoj ruci. Lagano s e uspinjalo: unutra je postajalo sve toplije. Osetio je kako mu se nokti na slob odnoj ruci zarivaju u dlan. Poku ao je da promrda i olabavi prste ake koja ga je pe

kla, ali mu to nije uspelo. "Pee me", pro aputa on. "Ti ina!" Bol poe da mu se penje uz ruku. Na elu mu navre e gra ke znoja. Sva telesna tkiva urla la su da izvue ruku iz plamene jame... ali... gom d abar. Ne okreui glavu, poku ao je d a sasvim iskosi oi kako bi ugledao u asnu iglu koja mu je stajala tik uz vrat. Poeo je ote ano da di e, da gubi dah, ali ni ta nije mogao da preduzme u tom pogledu. Bol! Sada je jedino bio svestan ake zaronjene u agoniju i oronulog lica koje ga je net rmice posmatralo sa male udaljenosti. Usne su mu se toliko osu ile da ih je on tek s velikim naporom mogao razdvojiti. Pee! Pee! Uinilo mu se da jasno osea kako mu se ko a ugljeni e na aci zahvaenoj nesnosnim plamenom , kako mu meso cvri i otpada, sve dok nisu preostale samo nagorele kosti. A onda je sve naglo prestalo! Kao da je neko okrenuo nekakav prekida, bol je najednom minuo. Pol oseti kako mu desna ruka drhti i kako se sav kupa u znoju. "Dovoljno je", promrmlja starica. "Kul vahad! Nijedno ensko dete nije jo ovoliko i zdr alo. Bie da sam nesvesno elela da ne uspe ." Ona se zavali u stolici, povukav i gom d abar sa deakovog vrata. "Izvuci ruku iz kutije, mladi ovee, i pogledaj je." On zauzda bolno drhtanje i zagleda se u tamnu prazninu gde ruka kao da mu je ost ala vlastitom voljom. Seanje na bol sputavalo je svaku kretnju. Razum mu je govor io da e iz kutije izvui ugljenisani patrljak. "Hajde, ta eka !" odbrusi ona. On polako izvue aku iz kutije i zabezeknuto se zagleda u nju. Nije joj nedostajala nijedna dlaica. Na ko i se nije video ni najmanji o iljak. Deak podi e ruku, okrenu je, promrda prste. "Oseaj bola je stvoren nervnom indukcijom", ree ona. "Ne mogu svuda unaokolo da os akaujem potencijalna ljudska bia. Ima mnogo onih koji bi sve dali za tajnu ove kut ije." Ona je zavue u nabore svog pla ta. "Ali bol...", ree on. "Bol", prezrivo ponovi ona. "Ljudsko bie kadro je da nadma i svaki nerv u telu." Pol oseti kako ga leva ruka iga, razmaknu stisnute prste i ugleda etiri krvava o ilj ka na mestima gde su mu se nokti urezali u dlan. Spustiv i ruku uz bok, on pogleda staricu. "To si ve uinila i sa mojom majkom?" "Da li si ikada prosejavao pesak?" uzvrati mu ona pitanjem. Neobinost njenog odgovora ukljui vi e nivoe svesti u njemu. On klimnu glavom. "Mi iz reda Bene Geserit prosejavamo stvorenja da bismo prona li ljudska bia." On podi e desnu ruku, priseajui se oseaja bola. "I ovo vam je jedini kriterijum: bol? " "Posmatrala sam te dok te je bolelo, mome. Bol je samo sredi te testa. Majka ti je sigurno priala o na im nainima posmatranja. To se lako mo e zakljuiti po tebi. Na test s e sastoji iz izazivanja krize, a zatim posmatranja." Stariin glas zvuao je veoma ubedljivo i on ree: "Istina je!" Ona se zagleda u njega. Osea istinu! Da li je on onaj koga tra imo? Da li je stvarn o on taj? Ali, onda, starica prigu i uzbuenje u sebi, setiv i se: Nada zamagljuje pos matranje. "Ti zna kada ljudi stvarno veruju u ono to ka u", ree ona. "Znam." Sklad sposobnosti potvren ponovljenim testom mogao mu se proitati i u glasu. Ona g a je jasno razabrala i zato ree: "Mo da si ti Kvizac Haderah. Sedi ovde uz moje nog e, mali brate." "Vi e volim da stojim." "Tvoja majka mi je nekada sedela uz noge." "Ja nisam moja majka." "Ti nas pomalo mrzi , zar ne?" Ona podi e pogled prema vratima i doviknu: "D esika!" Vrata se naglo otvori e i na njima se pojavi D esika. Njen prekoran pogled se razmek a kada ugleda Pola. Na usnama joj se pojavi osmeh. "D esika, da li si ikada prestala da me mrzi ?" upita starica. "Ja vas i volim i mrzim", uzvrati D esika. "Mr nja potie od bola koji nikada ne smem

da zaboravim. A ljubav..." "Samo osnovne injenice", ree starica, ovoga puta blagim glasom. "Mo e ui sada, ali ni ta nemoj da govori . Zatvori vrata i vodi rauna da nas niko ne prekida." D esika zakorai u sobu, zatvori vrata i osloni se leima o njih. Sin mi je iv, pomisli ona. Sin mi je iv i... ljudsko je bie. Znala sam to... ali... on je iv. Sada i ja mogu da nastavim da ivim. Oseala je vrstinu i materijalnost vrata na leima. Sve u pr ostoriji neposredno joj je i sna no delovalo na ula. Sin mi je iv. Pol pogleda majku. Kazala je istinu. eleo je da ode odavde i da u samoi porazmisli o iskustvu koje je do iveo, ali nije mogao bez dozvole da napusti prostoriju. Sta rica je stekla mo nad njim. One su kazale istinu. Majka mu je ve pro la kroz ovaj te st. Mora da je bio vra ki svrhovit... po to su bol i strah bili nesnosni. Imao je ra zumevanja za takve vra ke svrhovitosti. One su mogle ii protiv svih razloga, a neop hodnost im se mogla pravdati jedino samom sobom. Pol je osetio da i u njemu le i z apretana neka vra ka svrhovitost. U ovom asu, meutim, jo nije imao pojma ta je ona. "Jednoga dana, mladiu", ree starica, "mo da e i ti ovako stajati pred vratima. Za to j e potrebno imati puno hrabrosti." Pol baci pogled na ruku koja mu je iskusila bol, a zatim se ponovo zagleda u asnu Majku. Zvuk njenog glasa razlikovao se od svih ostalih koje je do sada uo. Rei su joj bile blistavo odmerene i britke. Oseao je da bi na svako pitanje koje bi joj postavio dobio odgovor koji bi ga izdigao iznad ovog neposredno datog sveta u n e to vi e. "Zbog ega preduzimate testove kojima tra ite ljudska bia?" upita on. "Da bismo vas oslobodili." "Oslobodili?" "Jednom u pro losti ljudi su predali svoje misli ma inama u nadi da e ih to oslobodit i. Ali, ovaj in je samo omoguio drugim ljudima sa ma inama da ih podjarme." "'Ne napravi takvu ma inu koja bi nalikovala umu ovekovu'", navede citat Pol. "Tako ka u Butlerski D ihad i Ovanjska Katolika Biblija", ree ona. "Ali ono to je O.K. Biblija stvarno trebalo da ka e jeste: 'Ne napravi takvu ma inu koja bi predstavljal a falsifikat uma ljudskog bia.' Jesi li prouavao Mentata za vreme slu be?" "Uio sam sa Tufir Havatom." "Velika Buna oduzela nam je po tapalicu", ree ona. "Nagnala je ljudske umove da se razvijaju. U kolama su poeli da se obuavaju nadareni predstavnici ljudskih bia." "U kolama reda Bene Geserit?" Ona klimnu glavom. "Od drevnih kola pre ivele su samo dve glavne: Bene Geserit i Sv emirski Esnaf. Esnaf je, tako mi mislimo, gotovo sasvim usredsreen na istu matemat iku. Bene Geserit obavlja ostale funkcije." "Politiku", ree on. "Kul vahad!" uzviknu starica, uputiv i o tar pogled D esiki. "Ja mu ni ta nisam kazala, Va a visosti", uzvrati D esika. asna Majka ponovo upravi pa nju na Pola. "Do ao si do ispravnog zakljuka na osnovu krti h injenica", ree ona. "Da, posredi je politika. Prvobitnom kolom Bene Geserit uprav ljali su oni koji su uviali potrebu kontinuiteta ljudskih poslova. Bilo im je jas no da je ovakav kontinuitet nemogu bez razdvajanja ljudskog soja od ivotinjskog so ja - za potrebe uzgajanja." Stariine rei najednom su izgubile u Polovim u ima onu osobenu o trinu. Osetio je uvred u prema onome to mu je majka nazivala njegovim nagonom za istinito u. Ali, nije bila stvar u tome to ga je asna Majka lagala. Ona je oigledno verovala u ono to je kazal a. Bilo je to ne to dublje, ne to to je bilo u vezi sa njegovom vra kom svrhovito u. On ree: "Ali, majka mi je kazala da mnoge tienice Bene Geserita ne poznaju svoje po reklo." "Genetske linije nalaze se pomno zabele ene u na im registrima", uzvrati ona. "Tvoja majka zna da je ona ili potomak Bene Geserita ili da je njeno stablo samo po se bi prihvatljivo." "A za to onda ne mo e da zna ko su joj roditelji?" "Neke to mogu... Ali veina ne. Mogle smo, na primer, da po elimo da je sparimo sa n ekim bliskim roakom kako bismo to vi e istakle neku genetsku crtu. Postoji mno tvo raz loga." Pol ponovo oseti uvredu na raun istinitosti i ree: "Da niste malo previ e uzele na s

ebe..." asna Majka ga ispitivaki pogleda, zapitav i se: ujem li to kritiku u njegovom glasu? "Na nama le i te ak teret", ree ona. Pol je oseao kako u njemu sve vi e jenjava ok izazvan testom. On upravi prodoran pog led u staricu i ree: "Kazala si da sam ja mo da Kvizac Haderah. ta je to? Gom d abar u ljudskom obliku?" "Pole", ume a se D esika. "Ne sme da razgovara tim tonom sa..." "Ja u se pobrinuti za to, D esika", ree starica. "Mome, da li si uo o drogama koje kor iste Istinozborci?" "Koristite ih za poveanje sposobnosti da otkrijete la i", ree on. "Majka mi je kazal a." "Da li si ikada video trans istine?" On odmahnu glavom. "Nisam." "Ta droga je opasna", ree ona, "ali omoguuje uvid u stvari. Kada se neka Istinozbo rka nalazi pod dejstvom droge, ona mo e da dokui mnoga mesta u svom seanju - u seanju svog tela. Zavirujemo tako u mnoge puteve pro losti... ali samo enske puteve." U g lasu joj se pojavila primesa tuge. "Postoji, meutim, jedno mesto koje je zapretan o za sve Istinozborce. Ono nas odbija, mui. Reeno je da e se jednoga dana pojaviti mu karac koji e pronai u nadarenosti to je stvara droga svoje unutarnje oko. On e biti kadar da zaviri tamo gde mi ne mo emo - kako u enske, tako i u mu ke pro losti." "Je li to Kvizac Haderah?" "Da, to je onaj koji mo e biti na mnogo mesta odjednom: Kvizac Haderah. Mnogi mu kar ci su ku ali drogu... mnogo njih, ali niko nije uspeo." "Poku ali su i nije im po lo za rukom?" "O, ne." Ona zatrese glavom. "Poku ali su i umrli su." 2. Poku aj da se shvati Muad'Dib bez istovremenog razumevanja njegovih smrtnih neprij atelja, Harkonena, ravan je nastojanju da se dokui Istina bez poimanja La i, da se razabere Svetlost bez upuenosti u Tamu. Tako ne to naprosto je nemogue. Iz 'Uputnika o Muad'Dibu' princeze Irulan Reljefni globus jednog sveta, delimino u senci, okretao se pod zamasima debele ake na kojoj je blistalo prstenje. Globus je stajao na asimetrinom postolju uz jedan od zidova prostorije bez prozora; ostali zidovi predstavljali su mozaik arolikih cilindara za poruke, filmskih knjiga, traka i kalema. Svetlost u sobi stvarale su zlatne kugle koje su lebdele u pokretnim suspenzorskim poljima. U sredini prostorije stajao je elipsoidni sto ija je ploha bila napravljena od ok amenjenog elaka drveta boje ru iastog nefrita. Okru avale su ga suspenzorske stolice, koje su se prilagoavale obliku tela; dve od njih bile su zauzete: u jednoj je se deo tamnokosi mladi od svojih esnaest godina, okruglog lica i namrgoenog pogleda. U drugoj se nalazio vitak i nizak ovek sa enskim crtama lica. I mladi i ovek netremice su posmatrali globus koji je okretao mu karac poluskriven u senci. Iz pravca globusa razle e se kikot, a zatim iz smeha izroni gromki bas: "Evo je, P itere - najvea zamka za oveka u istoriji. A Vojvoda srlja pravo u njenu eljust. Nij e li velianstveno ovo to preduzimam ja, Baron Vladimir Harkonen?" "Izvan svake sumnje, Barone", ree ovek. Njegov glas bio je tenor sa izvesnim miloz vunim, melodinim svojstvom. Debela aka spustila se na globus zaustaviv i okretanje. Sada su sve oi u prostoriji mogle da se usredsrede na nepominu povr inu i da jasno razaberu da je posredi globu s nainjen za imune sakupljae ili guvernere planete carstva. Na njemu se nalazio ig c arske zanatske radionice. Linije geografskih irina i du ina bile su obele ene platins kim icama tankim poput vlati kose. Polarne kape predstavljale su oplate od najfin ijih oblano-mlenih dijamanata. Debela aka se pokrenu i stade da ocrtava pojedinosti povr ine. "Pozivam vas da osmo trite", zabrunda bas. "Pomno osmotrite: Pitere i ti, Fejde-Rauta, dragi moj. Od e zdeset stepeni na sever do sedamdeset stepeni na jug - kakvo uzbudljivo talasanj e. Pogledajte mu boju: ne podsea li vas ona na slatke karamele? A nigde ni traga plavetnilu jezera, reka ili mora. Ove ljupke polarne kape - nisu li tako siu ne? Za

r bi iko mogao da se zabuni u pogledu ovog mesta? Arakis! Odista je jedinstven. Izvrsno popri te za jedinstvenu pobedu." Na Piterovim usnama zaigra osmeh. "A kad samo pomislim, Barone: car Padi ah je uve ren da je dao Vojvodi va u zainsku planetu. Ba uzbudljivo!" "Sva ta trua ", zabrunda Baron. "Ka e to da bi zbunio mladog Fejd-Rautu, ali nema nikakv e potrebe dovoditi u pometnju mog neaka." Namrgoeni mladi prome kolji se u stolici i ispravi nabor na odori koju je nosio. Izn enada se ukruti kada se na vratima iza njega oglasi diskretno kucanje. Piter se izmigolji iz stolice, prie vratima, od krinu ih taman toliko da primi cili ndar sa porukom. Zatim zatvori vrata, razvi cilindar i prelete pogledom preko te ksta. Sadr aj ga u dva navrata nagna na prigu en kikot. "Dakle?" upita Baron. "Budala nam je odgovorila, Barone!" "A kada je neko od Atreida propustio priliku za kurtoaznost?" upita Baron. "No, t a ka e?" "Krajnje je drzak, Barone. Oslovljava vas samo sa 'Harkonene'... nema ni pomena od 'Ser ili Dragi Roae', nema nikakve titule, ba niega." " ta fali imenu?" proguna Baron glasom u kome se osealo nestrpljenje. " ta nam poruuje dragi Leto?" "Evo ta ka e: 'Odbijam va u ponudu da se susretnemo. Premnogo puta sam do iveo izdajstv o s va e strane, i to je svima poznato.'" "I?" upita Baron. "itam dalje: 'Umee kanlija jo ima svoje po tovaoce u carstvu.' Zatim sledi potpis: 'V ojvoda Leto od Arakisa'." Piter poe da se smeje. "Od Arakisa! Ba dobro! Nije li ov o ipak malo previ e?!" "Ti ina, Pitere", ree Baron i smeh namah zamuknu, kao da ga je neko iskljuio prekidae m. "Kanli, a?" upita Baron. "Vendeta, je li? Upotrebio je tu lepu starinsku re, k oja tako odi e tradicijom, samo da bi bio siguran da sam ja odlino shvatio ono to je imao na umu." "Poku ali ste da se izmirite", ree Piter. "Forma je zadovoljena." "Za jednog Mentata ti premnogo brblja , Pitere", ree Baron, pomisliv i pri tom: Moram to pre da ga se otarasim. Ve je gotovo pre iveo svoju svrsishodnost. Baron baci pog led preko sobe na svog Mentata-ubicu; spazio je najpre ono to je i svima drugima izgledalo najupadljivije: oi, senovite proreze plavog u plavom, oi potpuno li ene be onjaa. Piterovo lice izoblii se u masku cerenja. Uinilo se kao da je navukao neku obrazin u oko oiju slinih jamama. "Ali, Barone! Zar je ikada postojao slai revan ! Razradili ste plan najdomi ljatije obmane: nagnali ste Letoa da ustupi Kaladan za Dinu - i t o bez mogunosti predomi ljanja, budui da je to carevo nareenje. Kako lukavo od vas!" Baron uzvrati hladnim glasom: "Suvi e brblja , Pitere." "Ali ja sam srean, moj Barone. Ali vas... vas kao da je malo spopala ljubomora." "Pitere!" "Ah-ah, Barone! Nije li alosno to to vi niste bili kadri da sami skujete ovaj sjaj an plan?" "Jednoga dana nalo iu da te obese, Pitere." "Nesumnjivo, Barone. Enfin! Ali uinjena usluga nikad se ne zaboravlja, a?" "Da nisi vakao veritu ili semutu, Pitere?" "Istina bez straha iznenauje Barona", ree Piter. Lice mu se izobliilo u karikaturu namrgoene maske. "Ah, hah! Vidite, meutim, Barone, ja u kao Mentat znati kada ete po slati d elata. Obuzdavaete se sve dok vam budem od koristi. Preduzeti ne to ranije bi lo bi isto traenje, a ja vam jo mogu biti na usluzi. Odlino znam da je to jedan od n auka koje ste stekli od te ljupke pe ane planete Dine: ne trai! Nije li tako, Barone ?" Baron nije skidao pogled sa Pitera. Fejd-Rauta se prome kolji u stolici. Ove svaalake budale!, pomisli on. Moj ujak nije u stanju da razgovara sa svojim Mentatom bez upu tanja u raspravljanje. Misle li oni da ja nemam ni ta pametnije da radim do da slu am njihove razmirice? "Fejde", ree Baron. "Kazao sam ti da slu a i ui kada te pozovem ovamo. Ui li?" "Da, ujae." Glas mu je bio sraunato ponizan. "Piter me ponekad dovodi u nedoumicu", ree Baron. "Ja izazivam bol samo iz nu de, a

li on... zakleo bih se da u iva u tome. to se mene tie, ao mi je sirotog Vojvode Leto a. Doktor Jueh e se ubrzo dii protiv njega, i to e biti kraj svih Atreida. Ali, Let o e jamano znati ko stoji iza tog prevrtljivog doktora... i upravo e ovo saznanje b iti naju asnije od svega." "Za to onda niste nalo ili doktoru da mu zarije kind al meu rebra, tiho i efikasno?" up ita Piter. "Priate o sa aljenju, a ovamo..." "Vojvoda mora da sazna da sam mu ja bio sudija", odgovori Baron. "Isto tako, ost ale Velike Kue moraju izvui nauk iz ovoga. To saznanje e ih umiriti, a ja u stei ne to prostora za manevrisanje. Nu nost je oigledna, premda to ne znai da mi se dopada." "Prostor za manevrisanje", frknu Piter. "Careve oi ve su uperene u vas, Barone. Vue te odve drske i smele poteze. Jednoga dana, car e poslati jednu ili dve legije svo jih Sardaukara ovde na Giedi Jedan, i to e biti kraj Barona Vladimira Harkonena." "Dopalo bi ti se to da vidi , zar ne, Pitere?" upita Baron. "U ivao bi u prizoru sar daukarskih trupa koje pale i haraju moj grad i pljakaju ovaj zamak. Stvarno bi u iv ao." "Zar Baron jo mora da pita?" pro aputa Piter. "Trebalo je da bude sardaukarski Ba ar", uzvrati Baron. "Previ e si zaokupljen krvlju i bolom. Mo da sam preuranjeno obeao plen Arakisa." Piter napravi pet izve taenih koraka kroz sobu i zaustavi se tik iza Fejda-Raute. U prostoriji je zavladala napetost i mladi zabrinuto podi e namrgoeni pogled prema Pi teru. "Ne igraj se sa Piterom, Barone", ree Mentat. "Obeao si mi gospu D esiku. Obeao si je meni." "U ime ega, Pitere?" upita Baron. "Bola?" Piter se netremice zagleda u njega. Ti ina se otegla. Konano, Fejd-Rauta pomeri u stranu suspenzorsku stolicu i ree: "Ujae, moram li da o stanem? Kazao si da e ..." "Moj dragi Fejd-Rauta postaje nestrpljiv", ree Baron, zakoraiv i u senku pokraj glob usa. "Strpljenja, Fejde." Trenutak potom, pa nja mu je ponovo bila upravljena na M entata. " ta emo sa Vojvodinim naslednikom, malim Polom, moj dragi Pitere?" "I njega ete uhvatiti u zamku, Barone", promrmlja Piter. "Nisam te to pitao", uzvrati Baron. "Sigurno se sea da si prorekao da e ona ve tica B ene Geserita roditi Vojvodi ker. Izgleda da si pogre io, a, Mentate?" "Retko kada gre im, Barone", ree Piter. Po prvi put se u njegovom glasu osetila pri mesa straha. "To ne mo ete porei: veoma retko gre im. Uostalom, vi i sami znate da Be ne Geserit raaju uglavnom keri. ak je i careva supruga donela na svet samo ensku dec u." "Ujae", ree Fejd-Rauta, "rekao si da e ovde biti ne to va no za mene..." "Moj neak je ba nestrpljiv", ree Baron. "Hteo bi da vlada mojom Baronijom, a nije k adar da vlada ni samim sobom." Baron se sasvim primakao globusu, potpuno se stop iv i sa senkom. "Dobro, Fejde-Rauta Herkonene, pozvao sam te ovamo, nadajui se da u ti usaditi u glavu malo mudrosti. Jesi li dobro posmatrao na eg dragog Mentata? Tr ebalo je da stekne neki nauk iz na eg razgovora." "Ali, ujae..." "Zar se ne bi slo io da je na Piter izuzetno efikasan Mentat, Fejde?" "Da, ali..." "Ah! Tako je: ali! Ali, on tro i premnogo zaina, tamani ga kao slatki e. Pogledaj te oi. Kao da je do ao pravo iz nekog majdana sa Arakisa. Da, Pitere, efikasan, ali is to tako jo podlo an oseanjima i naglim izlivima strasti. Efikasan, ali jo mo e da pogre i ." Piter progovori prigu enim, zlovoljnim glasom: "Da li ste me pozvali ovamo da krit ikama ocrnite moju efikasnost, Barone?" "Da ocrnim tvoju efikasnost? Poznaje ti mene, Pitere. Sve to elim to je da moj neak dokui ogranienja jednog Mentata." "Da li ve pripremate moju zamenu?" upita Piter. "Tvoju zamenu? Zaboga, Pitere, pa gde bih mogao da naem jednog drugog Mentata koj i bi bio tako lukav i podmukao kao ti?" "Tamo gde ste i mene prona li, Barone." "Mo da to i nije rava ideja", promrmlja Baron. "Ne to si mi nestabilan u poslednje vr

eme. Osim toga, tu je i zain koji tamani !" "Jesu li moja zadovoljstva preskupa, Barone? Smetaju li vam ona?" "Moj dragi Pitere, tvoja zadovoljstva su ono to te vezuje za mene. Kako bi ona mo gla da mi smetaju? Jedino sam eleo da moj neak to utuvi o tebi." "Onda se ja, znai, nalazim na pozornici", ree Piter. "Treba li da igram? Treba li da priredim program u kome bih za uva enog Fejda-Rautu izveo sve svoje raznovrsne funkcije...?" "Upravo tako", uzvrati Baron. "Ti si na pozornici. A sada uti malo!" On upravi po gled na Fejda-Rautu; neakove usne, napuene i jedre, to je predstavljalo genetsko ob ele je Harkonena, sada su bile blago zakrivljene u sme ak. "Ovo je Mentat, Fejde. On je uve ban i uslovljen da obavlja odreene du nosti. Ne sme se, meutim, prevideti injen ica da je ukalupljen u ljudsko telo, to predstavlja ozbiljan nedostatak. Ponekad pomislim da su na i stari sa svojim ma inama koje misle bili u pravu." "One su bile igrake u poreenju sa mnom", odbrusi Piter. ak biste i vi, Barone, mogl i uveliko da nadma ite te ma ine." "Mo da", uzvrati Baron. "No, dobro..." On duboko uzdahnu i podrignu. "A sada, Pite re, predoi mom neaku u op tim crtama na u kampanju protiv kue Atreida. Istupi kao na Men tat, ako nema ni ta protiv." "Barone, upozorio sam vas da u te stvari ne upuujete nekoga ko je ovako mlad. Moj a posmatranja..." "Ja u da prosudim", ree Baron. "Izdao sam ti nareenje, Mentate. Izvr i jednu od svoji h funkcija." "Dobro, neka bude tako", uzvrati Piter. On se uspravi, zauzev i neobino dr anje puno dostojanstva, kao da je stavio na sebe novu masku, koja mu je ovoga puta prekriv ala celo telo. "Kroz nekoliko standardnih dana, celo domainstvo Vojvode Letoa ukr cae se u jednu letelicu Svemirskog Esnafa za Arakis. Esnaf e ih iskrcati pre u Ara ken nego u na grad Kartag. Vojvodin Mentat, Turuf Havat, ispravno e zakljuiti da je Araken lak e braniti." "Pa ljivo slu aj, Fejde", ree Baron. "Uoavaj planove u planovima." Fejd-Rauta klimnu glavom, pomisliv i pri tom: Tu smo, najzad. Staro udovi te konano me upuuje u ne to tajno. To znai da odista rauna na mene kao na naslednika. "Postoji vi e razliitih mogunosti", ree Piter. "Ja sam predvideo da e Kua Atreida otii a Arakis. Ne smemo, meutim, prenebrei i mogunost da je Vojvoda sa Esnafom sklopio s porazum da ga prevezu na neko bezbedno mesto izvan Sistema. Druge Kue su, u slinim okolnostima, postale otpadnice, ponev i sa sobom porodino atomsko oru je i za titna po lja i odjezdiv i sa one strane granice carstva." "Vojvoda je odve ponosan da bi se odluio na jedan takav korak", ree Baron. "Pa, ipak, to nije iskljueno", ree Piter. "Posledice bi za nas, meutim, bile iste." "Ne, ne pristajem na to!" proguna Baron. "Moram da ga vidim mrtvog, a njegovu loz u zatrtu." "Najverovatnije je da e se upravo to dogoditi", ree Piter. Postoje izvesni pokazat elji koji otkrivaju kada se neka Kua priprema za bekstvo. Vojvoda za sada nije pr eduzeo ni ta u tom smislu." "Tako je", ree Baron. "Nastavi, Pitere." "U Arakenu", ree Piter, "Vojvoda e se sa porodicom nastaniti u Rezidenciji, u kojo j su prethodno obitavali grof i gospa Fenring." "Ambasador kod Krijumara", zakikota se Baron. "Kod koga?" upita Fejd-Rauta. "Ujak vam se ali", ree Piter. "Nazvao je grofa Fenringa ambasadorom kod Krijumara, ukazujui na carev interes u krijumarskim rabotama na Arakisu." Fejd-Rauta zaueno pogleda ujaka. "Za to?" "Ne budi glup, Fejde", odbrusi Baron. "Zar bi moglo biti drukije sve dok se Esnaf nalazi izvan carske kontrole? Kako bi, inae, uhode i ubice dobile prostor za del anje?" Sa usta Feja-Raute ote se jedno bezglasno: "Aha!" "Pobrinuli smo se za diverzije u Rezidenciji", ree Piter. "Poku aemo da pogubimo nas lednika Atreida... i to ne samo poku ati nego i uspeti!" "Pitere", proguna Baron, "kazao si..." "Kazao sam da e se dogoditi nesreni sluaj", ree Piter. "Nesreni sluaj koji mora izgled

ati autentino." "Ah, ali mladi ima tako ljupko mlado telo", ree Baron. "Dodu e, on je potencijalno o pasniji od svog oca... Uz tu avolju majku koja ga obuava. Prokleta ena! No, nastavi , molim te, Pitere." "Havat e pogoditi da imamo agenta meu njima", ree Piter. "Najvi e podozrenja izazvae d oktor Jueh koji je doista na agent. Ali, Havat se ve raspitao i ustanovio da je na doktor diplomirao u Suk koli, gde je stekao veliko Carsku Uslovljenost... to ga ini pogodnim da lei ak i samog cara. U ovu titulu se pola e veliko poverenje. Poznato j e, naime, da se ta vrsta uslovljenosti ne mo e ukloniti bez ubistva subjekta. Meuti m, kako je neko jednom primetio, uz prikladnu polugu mo e se pomeriti cela planeta . Prona li smo takvu polugu za na eg doktora." "Kako to?" upita Fejd-Rauta. Stvar je poela veoma da ga zanima. Svi znaju da se n e mo e odstraniti carska uslovljenost! "Drugi put emo ti to otkriti", ree Baron. "Nastavi, Piter." "Umesto Jueha", ree Piter, "poturiemo Havatu jednu znatno zanimljiviju osobu. Ona e mu upasti u oi po svojoj neuvenoj drskosti i smelosti." "Na koga misli ?" upita Fejd-Rauta. "Na gospu D esiku lino", uzvrati Baron. "Nije li izvrsno smi ljeno?" upita Piter. "Havatov um e u toj meri okirati ova moguno st da e njegove mentatske funkcije biti prosto paralisane. Mo da e ak poku ati da je ub ije." Na Piterovom elu nabra e se obrve: "Sumnjam, meutim, da e mu to poi za rukom." "Ne eli da uspe, a?" podrugljivo upita Baron. "Nemojte me dekoncentrisati", ree Piter. "Dok Havat bude zaokupljen gospom D esikom , nastaviemo da ga dovodimo u pometnju manjim pobunama u nekim gradskim garnizoni ma i tome slino. No, sve e to biti sreeno. Vojvoda mora stei utisak da je obezbedio odreenu meru sigurnosti. A onda, kada kucne as, daemo znak Juehu i istupiemo sa na im najjaim adutom..." "Hajde, ka i mu kad si poeo", ree Baron. "Pojaviemo se na popri tu zbivanja, pojaani dvema legijama Sardaukara preru enim u har konenske livreje." "Sardaukara!" uzviknu Fejd-Rauta. U svesti mu se izo tri vizija jezivih carskih trupa, ubica bez milosti, vojnika-fa natika cara Padi aha. "Vidi koliko ti verujem, Fejde", ree Baron. "O ovome nijedno slovce ne sme da dosp e do neke druge Velike Kue, po to bi Landsrad mogao da se ujedini protiv Carske Kue, a onda bi zavladalo pravo rasulo." "Najva nije u svemu je ovo", ree Piter. "Budui da je Kui Harkonena namenjeno da obavl ja carske prljave poslove, mi smo u prilinoj prednosti. Posredi je, dodu e, opasno preimustvo, ali ako ga pa ljivo budemo koristili, ono bi Kui Harkonena moglo da done se veu dobit nego to je ima ijedna druga Kua u carstvu." "Ti uop te ne sluti o kolikoj je dobiti re, Fejde", ree Baron. "Ne bi to ak ni u snu p ogodio. Pre svega, preuzeli bismo upravljanje CHOAM kompanijom." Fejd-Rauta klimnu glavom. Dobit je odista bila ogromna, a put do nje vodio je pr eko CHOAM-a, u iju bi kasu svaka plemika Kua duboko zavukla ruku kad god bi joj se na la na upravnikom polo aju. Upravnici CHOAM-a predstavljali su pravo merilo politike moi u carstvu, menjajui se sa preraspodelom glasake snage u okviru Landsrada, koji je balansirao u odnosu na cara i one koji su ga podr avali. "Vojvoda Leto", ree Piter, "mogao bi da potra i pribe i te meu slobodnjakim olo em na rubu pustinje. Ili bi mogao da po alje porodicu u tu fiktivnu oazu bezbednosti. Ali tu e mu se ispreiti na putu jedan od agenata njegovog velianstva - planetni ekolog. Mo d a se seate Kinesa..." "Fejd ga se sea", ree Baron. "Nastavi." "Kao da vas je ovo pogodilo u ivac, Barone", ree Piter. "Nastavi, nareujem ti!" zagrme Baron. Piter slegnu ramenima. "Ako sve ispadne kako je planirano", ree on, "Kua Harkonena imae svoj podfeud na Arakisu kroz jednu standardnu godinu. Va ujak e dobiti zakoni tu upravu nad tim posedom. Njegov lini agent vladae na Arakisu." "A to e doneti novu dobit", primeti Fejd-Rauta. "Tano", uzvrati Baron, pomisliv i pri tom: To je jedino pravedno. Mi smo ti koji sm o ukrotili Arakis... Sa izuzetkom aice meleza - Slobodnjaka koji su se sakrili pod

pla t pustinje... i nekolicine krotkih krijumara, koji su vezani za planetu gotovo podjednako vrsto kao i domorodaka radna snaga. "A Velike Kue e znati da je Baron uni tio Atreide", ree Piter. "Znae to vrlo dobro." "I te kako e znati", ponovi Baron. "Najlep e u svemu je to", nastavi Piter, " to e i Vojvoda biti svestan ovoga. To i sa da zna. Ve mo e da nasluti zamku." "Tano je da Vojvoda zna", ree Baron sa primesom tuge u glasu. "Ali ni ta ne mo e da pr eduzme... ba teta." Baron izie iza globusa Arakisa. Dok se pojavljivao iz senke, prilika mu je zadobi jala prave razmere: bio je krupan i neizmerno debeo. Blaga ispupenja pod naborima njegove tamne odore ukazivala su da su mu salo podupirali suspenzorski nosai koj i su mu bili prikaeni uz telo. Prava te ina verovatno mu je iznosila punih dve stot ine standardnih kilograma, ali noge jedva da su nosile teret od pedeset. "Gladan sam", zaguna Baron prevukav i akom iskienom prstenjem preko ispuenih usni; zat im se okrenu prema Fejdu-Rauti, pogleda ga sitnim oima usaenim u salo i dodade: "N alo i da nam donesu hranu, dragi moj. Obedovaemo pre nego to poemo na poinak." 3. Ovako govora e sveta Alia od No a: "asna Majka mora da objedini u sebi zavodniku domi lj atost kurtizane i nedodirljivu velianstvenost devianske boginje, a potom da ova sv ojstva dr i u napetoj ravnote i sve dok traju ari njene mladosti. Jer kada mladost i lepota minu, ustanovie da je na mestu koje je nekada zauzimala napeta ravnote a nas talo vrelo lukavstva i snala ljivosti." Iz 'Porodinih letopisa Muad'Diba' princeze Irulan "No, D esika, ta ima da mi ka e ?" upita asna Majka. Sunce je bilo na zatonu u dvorcu Kaladan na dan kada je Pol bio podvrgnut ogledu . Dve ene bile su same u D esikinoj dnevnoj sobi, dok je Pol ekao u susednoj prostor iji za meditiranje, koja je bila zvuno izolovana. D esika je stajala kraj ju nih prozora. Gledala je, ali nije videla zatamnjene veernj e prelive livade i reke. ula je, ali do svesti joj nije doprlo pitanje asne Majke.

Postojao je jo jedan ogled - pre toliko godina. Jedan vi ljast devojurak, sa kosom b oje bronze i telom koje su muili vetrovi puberteta, u ao je u radnu sobu asne Majke Gaius Helen Mohijam, vi eg Proktora kole Bene Geserit na Valahu IX. D esika obori pog led na svoju desnu ruku, promrda prstima i seti se bola, u asa, ljutnje. "Jadni Pol", pro aputa ona. "Postavila sam ti pitanje, D esika!" Stariin glas zazvuao je grubo, zapovedniki. "Molim? Oh..." D esika odvrati misli od pro losti i pogleda asnu Majku koja je sedela leima oslonjenim o kameni zid izmeu dva zapadna prozora. " ta elite da ka em?" " ta elim da ka e ? ta elim da ka e ?" Stariin glas sada je imao prizvuk grubog podra ava "Imam sina, pa ta!" prasnu D esika. Znala je da je hotimice navedena na srd bu. "Reeno ti je da Atreidima raa samo keri." "Sin mi je veoma mnogo znaio", poku a da se opravda D esika. "I ti si u gordosti pomislila da mo e da rodi Kvizac Haderaha!" D esika podi e bradu. "Osetila sam mogunost." "Mislila si samo na elju svog Vojvode da dobije sina", obrecnu se starica. "A nje gove elje uop te nisu bile va ne. erka Atreida mogla se venati sa naslednikom Harkonena , to bi dovelo do okonanja sukoba meu porodicama. Ovako si beznade no zamrsila celu s tvar. Sada se mo e dogoditi da izgubimo obe genetske linije." "Ni vi niste bezgre ni", ree D esika, izdr av i leden pogled stariinih oiju. Najednom starica promeni boju glasa: "No, ta je bilo, bilo je." "Zavetovala sam se da nikada neu za aliti zbog svojih odluka", ree D esika. "Veoma otmeno", ironino ree asna Majka. "Nee za aliti. Videu te kada bude izbeglica za je glavu raspisana nagrada i kada svaki ovek bude imao prava da posegne za tvoji m ivotom i ivotom tvoga sina." "Nema nikakve alternative?" pokunjeno upita D esika. "Alternative? Zar bi jedna Bene Geserit uop te trebalo da tra i tako ne to?" "Jedino vas molim da mi ka ete ta vidite u budunosti pomou svojih izuzetnih moi." "Vidim u budunosti ono to sam videla i u pro losti. Ti vrlo dobro zna kako stoje na e s

tvari, D esika. Rasa zna za vlastitu smrtnost i boji se stagnacije svog naslea. U s amoj krvi je zapretana potreba da se genetski slojevi me aju bez plana. Carstvo, C HOAM kompanija, Velike Kue - sve je to samo iverje koje nosi bujica." "CHOAM", promrmlja D esika. "Pretpostavljam da su se ve dogovorili kako e podeliti p len steen na Arakisu." " ta je CHOAM do vetrokaz vremena u kome ivimo", ree starica. "Car i njegovi prijate lji trenutno dr e u aci pedeset devet zarez ezdeset pet posto glasova u upravi CHOAM -a. Sigurno su namirisali dobit, a kako je verovatno da su to i drugi uinili, nji hova glasaka snaga jo e porasti. Takav je hod istorije, devojko moja." "Upravo mi je to potrebno u ovom trenutku", ree D esika. "Pridika iz istorije." "Ne budi sarkastina, devojko! Obe odlino znamo kakvim smo silama okru ene. Na a civili zacija poiva na tri nosaa: Carsko Domainstvo stoji kao pandan Federaciji Velikih Kua Landsrada, a izmeu njih se nalazi Esnaf sa svojim vra kim monopolom na meuzvezdani transport. U okviru politike trono ac je najnestabilnija struktura. Bilo bi ve dovo ljno ravo i bez zapetljavina feudalne trgovake kulture koja okree lea gotovo svakoj nauci." D esika ogoreno ree: "Iverje koje nosi bujica... ova ovde je Vojvoda Leto, ova druga njegov sin, a ova trea..." "Oh, prekini, devojko. U la si u celu stvar sa punom sve u o tome da e sve vreme koraati ivicom provalije." "'Ja sam Bene Geserit: postojim samo da bih slu ila'", izrecitova D esika davno nauen o pravilo. "Tako je", uzvrati starica. "Sve emu se u ovom asu mo emo nadati jeste da e nam poi za rukom da predupredimo izbijanje sveobuhvatnog po ara i da emo spasti to vi e budemo m ogli kljunih genetskih linija." D esika zaklopi oi, oseajui kako joj pod kapcima naviru suze. Obuzdala je unutra nje dr htanje, a zatim i spoljnje, primirila dah, ukrotila puls i zauzdala znojenje dla nova. "Platiu za svoju gre ku", ree najzad. "A sa tobom e platiti i tvoj sin." "Za titiu ga koliko budem mogla." "Za tititi!" odbrusi starica. "Ti zna da u tome le i velika slabost! Bude li odve titila sina, D esika, on nee biti dovoljno sna an da ispuni ma koju sudbinu." D esika se okrenu i baci pogled kroz prozor u tamu koja je postajala sve gu a. "Je li stvarno toliko stra na, ta planeta Arakis?" "Prilino, ali ne beznade no. Misionarija Protektiva je bila tamo i donekle je ubla il a." asna Majka ustade i popravi nabor na pla tu. "Pozovi deaka da ue. Uskoro moram da krenem." "Moram li?" Stariin glas postade bla i: "D esika, devojko moja, volela bih kada bih mogla da bude m na tvom mestu i preuzmem tvoje patnje. Ali svaka mora da krene svojim putem." "Znam." "Draga si mi kao i bilo koja od mojih keri, ali ne smem dopustiti da se ovo kosi sa du no u." "Shvatam... neophodnost." "Obe znamo, D esika, ta si uinila i za to si to uinila. Ali iskrenost mi nala e da ti ka e da ima malo izgleda da e tvoj deko postati Ukupnost Bene Geserita. Ne sme se odve n adati." D esika obrisa suze ljutitom kretnjom. "Nagnali ste me da se ponovo osetim kao dev ojica koja deklamuje svoju prvu lekciju." Za trenutak zastade, a onda s mukom izg ovori: "'Ljudska bia nikada ne smeju da se pokore ivotinjama.'" Telo joj pro e opori jecaj. "Bila sam tako usamljena", pro apta ona. "To je pozitivan znak", uzvrati starica. "Ljudska bia gotovo uvek su usamljena. P ozovi sada deaka. Imao je dug, zastra ujui dan. Ali, to mu je pru ilo priliku da razmi sli i upamti; moram da ga ispitam o snovima." D esika klimnu glavom, ode do vrata prostorije za meditiranje, otvori ih i ree: "Po le, ui sada, molim te." Pol ue jogunasto sporo. Pogledao je majku kao da pred sobom ima nekog stranca. Oi mu se prekri e koprenom opreza kada je opazio asnu Majku, ali ovoga puta joj klimnu glavom na nain na koji se pozdravlja sebi ravan. uo je kako majka zatvara vrata i za njega.

"Mladiu", ree starica, "hajde da se malo pozabavimo tvojim snovima." " ta hoe ?" upita on. "Sanja li svake noi?" "Da, ali ne snove kojih bi se vredelo setiti. Mogu da se setim svakog sna, ali n eki od njih su toga vredni, dok drugi nisu." "Na osnovu ega pravi razliku?" "Tako... naprosto znam." Starica upravi pogled na D esiku, a zatim se ponovo usredsredi na Pola. " ta si noas sanjao? Da li je to bio san koga se vredi setiti?" "Jeste." Pol zaklopi oi. "Sanjao sam peinu... i vodu... i jednu devojku - veoma vi l jastu i sa krupnim oima. Oi su joj bile skroz plave, sasvim li ene beonjaa. Razgovara o sam sa njom i ispriao joj o tebi, o tome kako sam na Kaladanu video asnu Majku." Pol otvori oi. "A to to si ispriao neobinoj devojci o meni... da li se to zbilo danas?" Pol za trenutak utonu u misli, a onda ree: "Jeste. Kazao sam devojci kako si do la i utisnula na mene ig neobinosti." " ig neobinosti", ponovi starica, ponovo uputiv i kratak pogled D esiki. "Reci mi iskre no, Pole, da li esto sanja stvari koje se naknadno dogaaju sasvim onako kako si ih do iveo u snu?" "Da, sanjam. Ve sam i ranije sanjao tu devojku." "Oh? Da li je poznaje ?" "Upoznau je." "Ispriaj mi ne to o njoj." Pol ponovo zaklopi oi. "Nalazimo se na jednom mestu ograenom stenama. Gotovo je no, ali prilino je toplo i mogu da razaberem pe ane obrise kroz procep u stenama. Mi... ekamo ne to... ja treba da se naem sa nekim ljudima. Ona je upla ena, ali poku ava da t o prikrije od mene, a ja sam uzbuen. Onda ona ka e: 'Priaj mi o vodama sa tvog rodno g sveta, Usule.'" Pol otvori oi. "Nije li to neobino? Moj rodni svet je Kaladan. N ikada nisam uo za planetu koja se zove Usula." "Ima li jo neeg u snu?" upita D esika. "Da. Hej! Mo da je ona mene nazvala Usulom", uzviknu Pol. "To mi je sad palo na pa met." On ponovo zatvori oi. "Moli me da joj priam o vodama. Ja je uzimam za ruku i odgovaram joj da u joj izrecitovati jednu pesmu. Deklamujem joj pesmu, ali moram da obja njavam neke rei... kao to su obala, pena talasa, morske alge, galebovi." "Koja je to pesma?" upita asna Majka. Pol otvori oi. "Jedna od melodija Gurnija Haleka za setne trenutke." Iza Pola, D esika poe da recituje: Seam se slanog dima sa obalske vatre i senki pod borovima - vrstih, istih... postojanih Galebovi su stajali na hridinama, beli spram zelenila... A onda zahuja vetar meu borovima da raspr i senke; Galebovi ra iri e krila, prhnu e i ispuni e nebo kricima. ujem vetar kako hui obalom i udaranje penu avih talasa, dok u vatri pucketaju sasu ene morske alge. "To je ta pesma", ree Pol. Starica pogleda Pola i ree: "Mladiu, kao Proktor Bene Geserita, ja tra im Kvizac Had eraha, mu karca koji jedini mo e postati lan na eg reda. Tvoja majka je videla tu moguno st u tebi, ali ju je videla majinskim oima. I ja je nasluujem, ali ni ta vi e od toga." asna Majka zauta i Pol oseti da bi sada on trebalo ne to da ka e, ali ne progovori ni

rei. Posle nekoliko trenutaka, ona nastavi: "Kako eli . Ima neeg dubokog u tebi, moram da priznam." "Mogu li sada da odem?" upita on. "Zar ne eli da uje ta e ti asna Majka rei o Kvizac Haderahu?" upita ga D esika. "Pa ve je kazala da su poumirali svi oni koji su poku ali to da budu." "Ali mogu ti pomoi zato to u ti nagovestiti za to nisu uspeli", ree asna Majka. Govori o nagove tajima, pomisli Pol. Ona u stvari ni ta ne zna. "Dobro, nagovesti mi ", ree on. "I idi do avola", zavr i umesto Pola reenicu starica. Oporo se osmehnu, od ega joj se bore isprepleto e na licu. "Vrlo dobro: 'Onaj ko se pokori, vlada'." Osetio se pomalo zbunjenim zbog toga to je ona pribegla neem tako prostom kao to je dvosmislenost znaenja. Misli li starica da ga majka niemu nije nauila? "Je li to nagove taj?" upita on. "Nismo ovde da bismo izvrtali rei ili se igrali njihovim znaenjima", ree asna Majka. "Vrba se povija pred vetrom i raste sve dok jednoga dana ne bude mnogo vrba - it av zid spram vetra. To je svrhovitost vrbe." Pol se zabulji u nju. Kazala je svrhovitost i ta re zadobova u njemu, prizvav i mu u seanje "vra ku svrhovitost." Obuzela ga je najednom srd ba prema njoj: luda, matora ve tica iz ijih usta kuljaju sve same trivijalnosti. "Misli da ja mogu biti taj Kvizac Haderah", ree on. "Pria samo o meni, ali jo ni ta nis i kazala o tome kako da pomognemo mom ocu. uo sam te kad si razgovarala sa mojom majkom. Govorila si kao da mi je otac ve mrtav. E, vidi , jo nije!" "Da se ne to moglo uiniti za njega, mi bismo to uinile", promrmlja starica. "Mo da emo moi da spasemo tebe. Te ko, ali mogue. Ali sa ocem ti je gotovo. Kada bude nauio da to primi kao injenicu, stei e pravi nauk Bene Gaserita." Pol vide kako su ove rei potresle njegovu majku, a zatim se zagleda u staricu. Ka ko mo e da ka e ovako ne to o njegovom ocu? Otkud je tako sigurna? Ogorenost je kljuala u njemu. asna Majka pogleda D esiku. "Uputila si ga u na Nain... videla sam znake na njemu. Po stupila bih isto na tvom mestu, bez obzira na Pravila." D esika klimnu glavom. "Savetujem ti", ree starica, "da prenebregne regularan sled upuivanja. Njegova vlas tita bezbednost nala e Glas. Ve ima dobru osnovu za to, ali obe znamo koliko je jo t ruda neophodno... beskrajno mnogo." Ona prie Polu i zagleda se u njega. "Zbogom, mladiu. Nadam se da e uspeti. Ako i ne bude uspeo - uspeemo mi." Starica ponovo pogleda D esiku. Treptavi znak meusobnog sporazumevanja prostruja meu njima, a onda asna Majka izie iz prostorije, dok joj je odora u tala, ne okreui se vi e Soba i dva bia u njoj ve su joj i ileli iz svesti. Ali u trenutku kada je starica prolazila pokraj D esike, ova je pogleda u lice. Na izboranim obrazima pojavile su se suze. Suze koje su izra avale vee nespokojstvo o d svih rei ili znakova to su ih razmenile tog dana. 4. Ve ste proitali da Muad'Dib nije imao vr njake sa kojima bi se igrao na Kaladunu. Op asnost je bila odve velika. Ali zato je Muad'Dib imao divne drugove-uitelje: Gurni Haleka, trubadura-ratnika, ije ete pesme imati prilike da itate u ovoj knjizi, Tuf ira Havata, starog mentatskog Stare ine Ubica, koji je ispunjavao zebnjom srce ak i cara Padi aha, Dankana Ajdahoa, uitelja maevanja iz Kue Ginaz, doktora Velingtona Ju eha, ije je ime ukaljano zbog izdaje, premda je ostalo svetlo zbog znanja, gospu D esiku, koja je uputila sina u tajne reda Bene Geserit i - naravno - Vojvodu Leto a, ije su vrline kao oca dugo ostale nezapa ene. Iz 'Istorije Muad'Diba za decu' princeze Irulan Tafir Havat ue u ve baonicu dvorca Kaladan i lagano zatvori vrata za sobom. Zastao je tu za trenutak, osetiv i se starim, umornim i nesrenim. Leva noga ga je bolela n a mestu gde je stekao ranu obavljajui slu bu kod Starog Vojvode. Ima ih ve tri pokolenja, pomisli on. Bacio je pogled preko velike prostorije obasjane svetlo u podneva koja je dopirala kroz svetlarnike i spazio deaka kako sedi leima okrenut vratima i zadubljen u hart

ije i karte rasprostrte po stolu oblika slova "L." Koliko puta moram da ponovim ovom momku da nikada ne sedne leima okrenut vratima? Havat proisti grlo. Pol ostade zadubljen u ono to je prouavao. Senka oblaka proe preko svetlarnika. Havat se ponovo naka lja. Pol se uspravi i ree, ne okreui se: "Sedim leima okrenut vratima." Havat obuzda sme ak i krenu preko prostorije. Pol podi e pogled prema sedokosom starcu koji je stao kod ugla stola. Havatove oi p redstavljale su dva jezerca opreza na tamnom i izboranom licu. "uo sam te kako dolazi predvorjem", ree Pol. "A zatim i kako otvara vrata." "Zvuci koje ja pravim mogu se opona ati." "Osetio bih razliku." Stvarno bi to mogao, pomisli Havat. Imao je ta da naui od svoje majke-arobnice. Pit am se ta njena cenjena kola misli o ovom odavanju tajni. Mo da su ba zbog toga poslal i ovamo staru Proktorku - da dovede u red dragu gospu D esiku. Havat izvue jednu stolicu naspram Pola i sede licem okrenut prema vratima. Uinio j e to otresito, zavalio se i pomno osmotrio ve baonicu. Prostorija mu se najednom ui nila neobina i strana, budui da je najvei deo sprava i name taja ve bio prebaen na Arak is. Preostao je jo sto za ve banje i maevalako ogledalo sa kristalnim prizmama; tapec irana i iskrpljena lutka-protivnik pokraj njega izgledala je kao starovremeni pe a dinac, ofucan i olinjao u mnogim bitkama. To sam ja, pomisli Havat. "Tufire, o emu misli ?" upita Pol. Havat pogleda deaka. "Razmi ljao sam o tome kako emo uskoro svi otii odavde i verovat no vi e nikada neemo videti ovo mesto." "Jesi li tu an zbog toga?" "Tu an? Nipo to! Tu no je kada se rastaje s prijateljima, a mesto je samo mesto." On ba ci pogled na karte ra irene na stolu. "I Arakis je samo mesto kao i svako drugo." "Da li te je moj otac poslao da vidi kako sam?" Havat se namrgodi: deak je ba umeo da pronikne u njega. Kratko je klimnuo glavom. "Sigurno misli da bi bilo lep e da je on lino do ao ovamo, ali zna i sam koliko je zauz et. Navratie kasnije." "Prouavao sam oluje na Arakisu." "Oluje, je li?" "Izgledaju mi prilino opake." "Preblago je rei za njih da su opake. Te oluje besne du est ili sedam hiljada kilom etara ravniarskog terena, upijajui u sebe sve ono to im mo e dati dodatni zamah: snag u koriolisa, druge oluje, bilo ta to sadr i u sebi makar i trunku energije. Brzina i m dosti e itavih sedam stotina kilometara na as, a nose sve to im se nae na putu i to n ije veoma sna no privr eno: pesak, pra inu, sve. U stanju su da zderu meso s kostiju, a zatim da kosti pretvore u iverje." "Zbog ega ne uvedu kontrolu vremena?" "Arakis je suoen sa posebnim problemima, tako da su cene znatno vi e, a tu je jo i p roblem odr avanja. Esnaf je zatra io papreno visoku cenu za satelitsku kontrolu, a K ua tvog oca ne spada meu najbogatije, mome. I sam to dobro zna ." "Jesi li ikada video Slobodnjake?" Deak je danas ba nemirnog duha, pomisli Havat. "Gotovo bi se moglo rei da ih nisam video", odgovori on. "Malo se po emu razlikuju od itelja grabena i sinka. Svi nose dugaku, valovitu odoru. A zaudaraju do neba k ada se nau u zatvorenom prostoru. To je zbog naroitih odela koja imaju - zovu ih ' pustinjska odela'; - njihova glavna funkcija je da prikupljaju vodu koju telo lui ." Pol proguta pljuvaku, postav i najednom svestan vla nosti sopstvenih usta i setiv i se jednog sna o ei. injenica da su Slobodnjaci u toj meri oskudevali u vodi da su mora li da recikliraju telesnu vlagu ispunila ga je oseanjem poti tenosti. "Voda je stva rno dragocena tamo", ree on. Havat klimnu glavom, pomisliv i: Mo da sam uspeo da ga uverim koliko je neprijateljs ka ta vra ja planeta. Bezumno je otii na nju, a nemati to na umu. Pol podi e pogled prema svetlarniku i primeti da je poela da pada ki a. Netremice je posmatrao kako metastaklo postaje sve mokrije. "Voda", ree najzad.

"Nauie da pomno vodi rauna o svakoj kapi", ree Havat. "Kao Vojvodinom sinu ona ti nika da nee nedostajati, ali e svuda oko sebe biti suoen sa morom ei." Pol ovla i jezikom usne, vrativ i se istovremeno u mislima nedelju dana u pro lost, ka da ga je asna Majka podvrgla ogledu. Ona je takoe ne to kazala o oskudici vode. "Upoznae se sa samrtnim ravnicama", kazala je starica, "sa divljinom koja je sasvi m pusta, sa goleti gde ni ta ne ivi osim zaina i pe anih crva. Zatamnie one kapke kako ubla io nesnosni sjaj sunca. Zaklon e ti predstavljati kakva zavetrina skrovita od pogleda. Jurie na sopstvenim nogama, bez pomoi toptera, povr inskog vozila ili osedla ne marve." Na Pola je vi e delovala boja njenog glasa - melodina i puna preliva - nego same rei . "Kada ivi na Arakisu", kazala je ona, "kala, onda mora raunati na pusto . Meseci e ti b iti prijatelji, a sunce neprijatelj." Pol je osetio kako mu se majka primakla sa mesta odakle je uvala vrata. Pogledala je asnu Majku i upitala: "Ne vidite nikakvu nadu, Va a visosti?" "Nema je za oca." Starica uputi D esiki znak rukom da uti, okrenuv i se ponovo prema Polu. "Dobro upamti ovo, mome: svet poiva na etiri oslonca..." Ona podi e etiri vornova ta prsta. "...Na uenju mudrog, na pravinosti velikog, na molitvama neporonoga i na vrlini hrabroga. Ali sve to ne vredi ni ta..." Ona stisnu prste u pesnicu. "...bez vladaoca koji poznaje ve tinu vladanja. Neka ti ovo bude glavni nauk!" Pro la je sedmica od tog dana sa asnom Majkom, a njene rei su tek sada poele da stiu s voje puno znaenje. Sedei u ve baonici sa Tufir Havatom, Pola je najednom poeo da obuz ima neobuzdan strah. On podi e pogled preko stola, u pravcu Mentatovog izboranog l ica. "Kuda su ti odlutale misli ovoga puta?" upita Havat. "Jesi li se video sa asnom Majkom?" "Misli na onu ve tiju Istinozborku iz carstva?" U Havatovim oima odjednom buknu inter esovanje. "Da, video sam je." "Ona...", zausti Pol, ali zastade, shvativ i da ne mo e ni ta da ka e Havatu o ogledu. S putavanja su bila odve duboka. "Da? ta je bilo s njom?" Pol dva puta duboko udahnu. "Kazala je ne to." On zaklopi oi, priseajui se rei; kada j e poeo da ih izgovara, glas mu je nesvesno stekao boju stariinog tona. "Ti, Pole A treide, potome kraljeva, sine jednog Vojvode, mora da naui da vlada . To nije nauio nik o od tvojih predaka." Pol otvori oi i ree: "Ovo me je razljutilo i ja sam joj kaza o da mi otac vlada celom planetom, na ta je ona odgovorila: 'On je gubi!' Ja onda primetih da zauzvrat dobija bogatiju planetu, a ona uzvrati: 'I nju e izgubiti.' Hteo sam tog asa da pojurim i obavestim oca, ali ona mi ree da je on ve upozoren da ste to uinili ti, Majka, mnogi ljudi." "Tako je", promrmlja Havat. "Zbog ega onda idemo?" upita Pol. "Zato to je to car naredio. I zato to jo nije izgubljena sva nada, uprkos onome to j e kazala ta vra ja pijunka. ta je jo navrlo iz tog starog vrela mudrosti?" Pol obori pogled na desnu aku stisnutu u pesnicu pod stolom. Lagano, nagnao je zg rene mi ie da se opuste. Uspelo joj je da uspostavi neku mo nada mnom, pomisli on. Ka ko? "Upitala me je ta znai vladati", ree Pol. "Odgovorio sam joj da je to izdavati naree nja, na to je ona kazala da postoje predubeenja i predrasude koje moram zaboraviti ." Tu je bila u pravu, pomisli Havat. Klimnuo je glavom Polu da nastavi. "Kazala je da vladalac mora da bude vian uveravanju, a ne prisiljavanju. Mora da iznese najlep e poslu enje kako bi privukao najbolje ljude." "Kako li ona zami lja da je tvoj otac privukao ljude kao to su Dankan ili Gurni?" u pita Havat. Pol slegnu ramenima. "Zatim je dodala da dobar vladalac mora da naui jezik svog s veta, koji nigde nije jednak. Pomislio sam u prvi mah da hoe da ka e kako se na Ara kisu ne govori gala ki, ali ona ree da uop te nije imala to na umu. Kazala je da je m islila na jezik stenja i rastinja, jezik koji se ne uje samo u ima. Uzvratio sam da je to ono to doktor Jueh naziva Tajnom ivota." Havat se zakikota. "Kako joj se to dopalo?"

"Mislim da se razbesnela. Kazala je da tajna ivota nije problem koji treba re iti, ve stvarnost koju valja iskusiti. Tada sam joj naveo Prvi zakon Mentata: 'Proces se ne mo e shvatiti tako to e se zaustaviti. Razumevanje mora ii uporedo sa razvojem procesa, mora mu se pripojiti i tei s njim.' To kao da ju je zadovoljilo." Izgleda da se oporavio od oka, pomisli Havat, ali za to li ga je samo ta stara ve tic a toliko upla ila? "Tufire", ree Pol, "da li e nam na Arakisu odista biti tako lo e kao to je ona kazala ?" "Ni ta ne mo e biti toliko ravo", ree Havat, usiljeno se osmehnuv i. "Uzmi, na primer, o ne Slobodnjake, otpadniki narod pustinje. Samo na osnovu prve procene, mogu ti rei da ih ima znatno vi e nego to se to u carstvu misli. Ljudi ive tamo, mome, i to mnog o ljudi, koji...", Havat polo i ilav prst pokraj oka, "mrze Harkonene iz dna du e. Al i o ovome nigde ne sme da zucne , deko moj. Kazao sam ti to samo zato to sam glavni p omaga tvog oca." "Otac mi je ispriao o Salusu Sekundusu", ree Pol. "Zna , Tufire, veoma mi je liilo na Arakis... mo da ne toliko ravo, ali prilino slino." "Danas malo znamo o prilikama na Salusu Sekundusu", ree Havat. "Uglavnom nam je p oznato kako je tamo davno bilo. U tom pogledu, tvoje je poreenje sasvim na mestu. " "Da li e nam Slobodnjaci pomoi?" "Nije iskljueno." Havat ustade. "Ja danas kreem za Arakis. U meuvremenu, vodi rauna o sebi za ljubav jednog starca koji te voli. A sada, budi dobar momak i prei sa d ruge strane kako bi sedeo licem prema vratima. Nije da me pla i neka opasnost ovde u zamku, nego naprosto hou da stekne tu korisnu naviku." Pol ustade i pree s druge strane stola. "Odlazi danas?" "Da, danas; ve sutra kree i ti. Kada se naredni put budemo sreli, bie to na tlu tvog novog sveta." Uhvatio je Pola za mi icu desne ruke. "Neka ti no uvek bude nadohvat ruke, a za titno polje pod punim naponom." Havat pusti Polovu ruku, potap a ga po r amenu, okrenu se i odlunim korakom krenu prema vratima. "Tufire!" pozva ga Pol. Havat se okrenu, zastav i u otvorenim vratima. "Nikada ne okrei lea vratima", ree Pol. Na izboranom, starom licu zaigra sme ak. "Ne boj se, mome, neu", uzvrati kratko i br zo izie, lagano zatvoriv i vrata za sobom. Pol sede na stolicu sa koje je ustao Havat i poe da dovodi u red papire. Jo samo j edan dan ovde, pomisli on, osvrnuv i se po prostoriji. Odlazimo. Pomisao o odlasku najednom mu se uinila stvarnijom nego ikada ranije. Na um mu pade ono to je stari ca kazala o svetu koji predstavlja zbir mnogih stvari - ljudi, prljav tine, rastin ja, meseca, plima i oseka, sunaca - neznani zbir nazvan priroda, neodreeno steci te li eno bilo kakvog oseaja za sada. ta je to sada? - upita se on. Vrata naspram Pola sa treskom se otvori e i kroz njih banu jedna ru na ljudeskara, n osei pred sobom itav arsenal oru ja. "Pa, Gurni Halee", upita Pol, "jesi li mi ti novi uitelj u baratanju oru jem?" Halek petom zatvori vrata za sobom. "Vi e bi ti se dopalo da sam do ao da se igramo, znam", ree on. Osvrnuo se po prostoriji, odmah primetiv i da su Havatovi ljudi ve p ronju kali po njoj, temeljno je pregledav i kako bi bila bezbedna za Vojvodinog nasl ednika. Tanani, kodirani znaci mogli su se uoiti svuda unaokolo. Pol je posmatrao nezgrapnog, ru nog oveka kako krupnim koracima ide prema stolu za ve banje, nosei tovar oru ja; tek tada je meu ovim arsenalom spazio devetostruni balis et, okaen preko Gurnijevog ramena, sa vi estrukom trzalicom upletenom meu ice pri vrh u vrata instrumenta. Halek spusti oru je na sto za ve banje i razvrsta ga: rapire, bode e, kind ale, o amuivae s sporim dejstvom, za titne pojaseve. Modra brazgotina du njegove eljusti povila se u sme ak kada se okrenuo. "Zar ni dobro jutro da mi ka e , ti mali nevaljalko", ree Halek. "ime li si to samo uv redio starog Havata? Pro ao je pokraj mene u predvorju poput oveka koji hita na pog reb svom smrtnom neprijatelju." Pol se osmehnu. Od svih oevih ljudi, najvi e je voleo Gurni Haleka; dobro je poznav ao njegov karakter i vragolije, kao i njegovu sklonost ka humoru, tako da se odn osio prema njemu pre kao prijatelju nego kao prema iznajmljenom mau.

Halek skinu baliset sa ramena i poe da ga timuje. "Ako nee da pria , nee ", ree. Pol ustade i krenu preko prostorije govorei: "Dobro, Gurni, zar se dolazi opremlj en za muziciranje kada je vreme za borbu?" "Kanda danas nema po tovanja za starije", ree Halek. Isprobao je zategnutost jedne s trune na instrumentu i zadovoljno klimnuo glavom. "Gde je Dankan Ajdaho?" upita Pol. "Zar ne treba on da me poduava borilakim ve tinam a?" "Dankan predvodi drugi talas na Arakis", ree Halek. "Sve to ti je preostalo to je siroti Gurni, koji je upravo zavr io jednu borbu i sada vapije za malo muzike." Za tegao je novu icu, pa ljivo oslu nuo zvuk koji je proizvela i osmehnuo se. "Osim toga , odr ali smo savetovanje: budui da si veoma slab borac, odluili smo da te temeljito obuimo u muzici, kako ti ivot ne bi protekao uzalud." "Onda e najbolje biti da mi otpeva neku pesmu", ree Pol. "Treba da nauim kako se to ne radi." "Ha-ha-ha!" nasmeja se Gurni. Smeh mu se pretoio u poetne taktove pesme 'Galake dev ojke', dok je vi estruka trzalica brzo preletala po strunama: Sve galake bludne cure samo te za nakit jure dok arake vodu hoe. Ali ako eli damu da te sma e k'o salamu kaladansko probaj voe! "Nije ravo za ruku tako nevinu trzalici", ree Pol, "ali ako te majka uje da u zamku peva takve nepristojnosti, okaie ti u i na zid kao ukras." Gurni se povue za levo uho. "Bio bi to jadan ukras, ako se ima u vidu koliko je o t een dok sam kroz kljuaonicu slu ao jednog dobro mi znanog momka kako mui i ugnjetava svoj siroti baliset." "Izgleda mi da si zaboravio kako je to kad nae pesak u postelji", ree Pol. Izvukao je iz stola jedan pojasni tit i brzo ga zakopao oko pasa. "Ne oklevajmo vi e! U borb u!" Halekove oi se razrogai e u podrugljivom iznenaenju. "Tako, dakle! Tvoja je gre na ruka poinila to nedelo! uvaj se danas, mladi gospodaru - uvaj se!" On zgrabi jedan rapi r i zapara vazduh njime. "Ja sam sam avo eljan osvete!" Pol podi e svoj rapir, savi ga u rukama i zauze poetni polo aj sa jednom nogom isture nom napred. Uinio je to krajnje teatralno, komino podra avajui doktora Jueha. "Kakvog mi je tikvana otac poslao da me obuava u borilakim ve tinama", podrugnu se P ol. "Na tupavi Gurni Halek izgleda da je zaboravio prvu lekciju za naoru anog i za tie nog borca." Pol pritisnu dugme za aktiviranje polja sile na pojasu i oseti kako mu se ono peckavo i pucketavo iri spreda i pozadi; istog asa spoljni zvuci na kara kteristian nain promenili su boju, po to su prolazili kroz za titne filtre. "Kod borbe u za titnim poljima ovek se kree brzo u odbrani, a sporo u napadu", ree Pol. "Jedina svrha napada jeste da navede protivnika na pogre an korak, tako da mu se mo e zadat i odluujui udarac. Za titno polje odvraa brze udarce, ali propu ta spori kind al!" Pol su knu rapir, na izgled munjevito, a onda ga naglo uspori i lagano proe kroz automat sku odbrambenu masku. Halek, koji je nepomino posmatrao ovu akciju, izmakao se u poslednji tren, tako d a mu je tupa o trica pro la tik pokraj prsa. "Brzina, izvrsno", ree on. "Ali, ostao s i potpuno otkriven za nizak udarac bode om." Pol se povue jedan korak, razljuen. "Morao bih po teno da te ispra im po turu za ovaj nehat", ree Halek. On uze sa stola jedan kind al isukan iz korica i podi e ga. "Ovo oru je u ruci neprijatelja moglo bi d a te li i ivota! Dobar si uenik, ak izvrstan, ali ve sam te upozorio da ak ni u igri ne dopusti nikome da ti ue u gard sa smru u rukama." "ini mi se da danas nisam ba najraspolo eniji", ree Pol. "Raspolo enje?" Halekov glas zazvuao je ljutito ak i kroz filtre za titnog polja. "Kak ve veze raspolo enje ima sa ovim? Bori se kad to nala u okolnosti - bez obzira na to da li si raspolo en za okr aj! Raspolo enje je za marvu, za voenje ljubavi ili za svira nje na balisetu. Ono nema nieg zajednikog sa borbom."

" ao mi je, Gurni." "Nije ti dovoljno ao!" Halek ukljui svoje polje i zauze napadaki stav, sa kind alom ispru enim u levoj ruci i rapirom u desnoj. "A sad se istinski uvaj!" On se naglo izvi u stranu, a zatim b aci napred u estok napad. Pol uzmae parirajui. Osetio je kako polje pucketa kada su se rubovi titnika dodirnu li i meusobno odbili, a zatim ga pro e elektrino peckanje i marci mu prostruja e celom povr inom ko e. ta je spopalo Gurnija? - upita se on. Vi e ne simulira borbu! Pol pokre nu levu ruku i spusti bode u dlan iz korica na podlaktici. " ta je, potreban ti je jo jedan no , a?" zabrunda Halek. Je li ovo izdaja, upita se Pol. Ne, to ne mo e biti Gurni! Razmahali su se po celoj ve baonici - napadajui i parirajui, fintirajui i kontrafinti rajui. Vazduh u za titnim mehurovima ubrzo je postao ustajao zato to se stalno tro io, a spora razmena du ivica titnika nije bila dovoljna da ga osve i. Sa svakim novim d odirom polja, miris ozona postajao je sve izrazitiji. Pol je nastavljao da uzmie, ali je sada svoje povlaenje usmerio ka stolu za ve banje . Ako budem uspeo da ga domamim do stola, pokazau mu jedan trik, pomisli Pol. Jo s amo korak, Gurni. Halek koraknu napred. Pol je parirao napad tako to je savio nadole protivnikov ma; elei da ga vrati uvis, Halek zape rapirom o rub stola. Pol se izvue u stranu, visoko podi e rapir i munjev ito sjuri bode prema Halekovom vratu. Zaustavio je o tricu na samo centimetar od vr atne arterije. "Jesi li to tra io?" pro aputa Pol. "Pogledaj dole, mome", prodahta Gurni. Pol poslu a i ugleda Kalekov kind al kako viri ispod ruba stola, sa vrhom koji mu go tovo dodiruje slabine. "Obojica bismo bili gotovi", ree Halek. "Ali moram priznati da se bori ne to bolje k ada te nu da na to nagoni. Kao da si povratio raspolo enje." Kurjaki se iscerio, od eg a mu se modra brazgotina iskrivila du eljusti. "To je zbog naina na koji si nasrnuo na mene", ree Pol. "Da li bi mi odista pustio krv?" Halek povue kind al i uspravi se. "Da si se borio makar i za dlaku ispod svojih mog unosti, urezao bih ti o iljak koji bi pamtio do kraja ivota. Nipo to ne elim da moj omi ljeni uenik postane rtva prve zamke Harkonena na koju nabasa." Pol iskljui za titno polje i na e se nad sto da malo povrati dah. "Zaslu io sam to, Gur ni. Ali otac bi se veoma naljutio da si me ranio. Ne elim da bude ka njen zbog moje gre ke." "Kad smo ve kod toga", ree Halek, "gre ka je takoe bila moja. Isto tako ne treba mnog o da te brine ako na ve banjima zaradi jednu-dve brazgotine. to se tvog oca tie - Voj voda bi me kaznio jedino ako ne uspem da napravim od tebe prvorazrednog borca. A ja sigurno ne bih uspeo da ti nisam ukazao na varljivost ove predrasude o raspo lo enju koja se iznenada pojavila u tebi." Pol se uspravi, vrati bode u korice za pojasom i uzdahnu. "Ovo to radimo ovde nije ba igra", ree Halek. Pol klimnu glavom. Pomalo ga je zaudila neuobiajena ozbiljnost Halekovog ophoenja i njegova hladna odlunost. Pogled mu se zaustavio na modrom o iljku i on se setio pr ie o tome kako je ovu brazgotinu nainio Bist Raban u jednom harkonenskom logoru ro bova na Giediu Jedan. Pri pomisli na to, Pola iznenada obuze stid to je i na asak posumnjao u Haleka. Na um mu takoe pade da je Halek, u trenutku kada mu je nanese n o iljak, jamano iskusio stra an bol - bol koji se, mo da, po jaini mogao uporediti sa onim to ga je izazvala asna Majka. Ali odagna od sebe tu pomisao - po to mu je najed nom ispunila svest u asnom zebnjom. "Pri eljkivao sam malo igre danas", ree Pol. "Ovde je sve postalo nekako preozbiljn o." Halek se okrenu u stranu da bi prikrio oseanja. Ne to mu je buknulo u oima. Javio mu se bol - slian nekom pliku ili ivoj rani, jednom ostatku iz minulih dana od kojih ga je Vreme inae sasvim rastavilo. Koliko brzo ovo dete mora da odraste, pomisli Halek. Koliko brzo mora da se sa ivi sa grubom nu no u neprekidnog opreza, da shvati da na njemu le i usud predaka?

Halek progovori ne okreui se: "Osetio sam igru u tebi, mome, i sve bih dao da sam m ogao da ti iziem u susret. Ali, sa igrama je gotovo. Sutra idemo na Arakis. Araki s je stvarnost. Harkoneni su stvarnost." Pol dodirnu elo o tricom rapira koji je uspravno podigao. Halek se okrenu, primeti pozdrav i otpozdravi kratkim klimanjem, a zatim pokaza rukom prema lutki za ve banje. "A sada, da vidimo kakvi su ti refleksi. Napadae lutk u sleva, a ja u da te kontroli em odavde, gde imam najbolji pregled. Upozoravam te da u danas isprobavati nove vrste protivnapada. Pravi neprijatelj nikad ti ne bi skrenuo pa nju na to." Pol napravi pregib i dodirnu vrhove no nih prstiju kako bi malo razmrdao mi ie. Oseti o se sveano zbog iznenadnog saznanja da mu je ivot najednom postao ispunjen brzim promenama. Pri ao je lutki, vrhom rapira okrenuo prekida na njenim grudima i osetio kako mu odbrambeno polje potiskuje o tricu. "En garde!" uzviknu Halek i lutka krenu u napad. Pol munjevito ukljui polje, parira udarac i pree u protivnapad. Um kao da mu je bi o raspoluen: jedan deo bio je svestan neophodnosti ove trening-borbe, dok je drug i netragom odlutao. Ja sam dobro odnegovano plodonosno stablo. Puno dobro odnegovanih oseanja i osobi na - koje su sve nakalemljene na mene i uzgajene da bi ih neko drugi pobrao. Na um mu iznenada pade mlaa sestra, sa svojim patuljastim licem, koje je najednom mogao da vidi sasvim jasno u svesti. Ali, ona je sada bila mrtva - u nekoj kui z adovoljstva Harkonenovih trupa. Volela je ljubiice... ili su to mo da bili krasuljc i? Nije mogao da se seti. Ra alostilo ga je to to nije mogao da se seti. Pol blokira jedan nizak udarac lutke i levom rukom izvede jedan entretisser. Taj lukavi mali avo, pomisli Halek, pomno usredsreen na slo ene kretnje Polovih ruku . Bie da je ve bao i uio na svoju ruku. Ovo nije Dankanov stil, a ni ne to emu sam ga j a nauio. Ova pomisao samo je poveala Halekovu tugu. I na mene deluje raspolo enje, pomisli o n, zapitav i se istovremeno da li je deak ikada oslu kivao, prepla eno i sa glavom zagn jurenom u jastuk, otkucavanja i dobovanja u noi. "Kada bi elje bile ribe, svi bismo mi bacali mre e", promrmlja on. Bio je to izraz njegove majke i on ga je uvek koristio kada bi ga pritiskala mor a narednog dana. A onda mu pade na pamet da je krajnje neprikladan u sluaju plane te koja ne samo to nije imala ribe, nego ni mora. 5. JUEH Velington, Standard 10.082-10.191; doktor medicine iz Suk kole (dipl. Standa rd 10.112); o : Vana Markus, B.G. (Standard 10.092-10.186?); poglavito poznat kao izdajnik Vojvode Letoa Atreida. (V: bibliografija, odeljak VII, kao i pod Izdajn ik.) Iz 'Renika o Muad'Dibu' princeze Irulan Iako je uo doktora Jueha kako ulazi u ve baonicu, prepoznav i ga po krutom i odsenom k oraku, Pol je ostao opru en na stolu za ve banje, sa licem okrenutim nadole, u polo aj u u kome ga je maserka ostavila. Oseao se veoma prijatno i opu teno posle treninga sa Gurnijem Halekom. "Izgleda mi odmorno", ree Jueh svojim tihim, piskutavim glasom. Pol podi e glavu, ugleda ovekovu krutu priliku na nekoliko koraka od sebe i podrobn o je osmotri: naborana crna odea, etvrtasta glava sa jarkocrvenim usnama i povijen im briima, dijamantski istetovirani znak carske uslovljenosti na elu, duga crna kos a uhvaena u srebrni prsten Suk kole na levom ramenu. "Bie ti milo da uje da danas nemamo vremena za redovnu nastavu", ree Jueh. "Tvoj ota c e nam se uskoro pridru iti." Pol se podi e. "Meutim, predvideo sam da za vreme putovanja na Arakis vidi jednu filmsku knjigu, kao i da odr imo nekoliko asova." "Oh!" Pol poe da se oblai. Uzbudila ga je pomisao da e mu uskoro doi otac. Bili su premalo zajedno od carevog nareenja da preuzmu Arakis. Jueh krenu prema stolu oblika slova 'L', razmi ljajui: Kako je deak sazreo ovih posl

ednjih nekoliko meseci. Ba teta. Kako je sve to tu no. Ali, onda se priseti. Ne smem biti neodluan. Sve ovo inim da bih za titio moju Vanu od Harkonenovih zveri. Pol mu se pridru i kod stola, zakopavajui sako. " ta emo uiti tokom putovanja?" "Ah-h-h-h, povr inske oblike ivota na Arakisu. Izgleda da je planeta bila gostoljub iva prema odreenim vrstama kopnenog ivota, premda mi nije jasno kako je do toga mo glo doi. Moram da potra im planetnog ekologa... izvesnog doktora Hajnesa... im budem o stigli i da mu ponudim moju pomo u istra ivanju ovog problema." Dok je govorio, Jueh je istovremeno pomislio: ta to priam? Ispadam licemer ak i pre ma samom sebi. "Da li e biti rei i o Slobodnjacima?" upita Pol. "Slobodnjacima?" Jueh zadobova prstima po stolu, a kad vide da je Pol primetio o vu nervoznu kretnju, brzo povue ruku. "Ispriaj mi ne to o celokupnoj populaciji Arakisa", zatra i Pol. "Pa, tu ovako stoje stvari", ree Jueh. "Postoji op ta podela na dve grupe ljudi: pr vu sainjavaju Slobodnjaci, a drugu itelji grebena, sinka i pana. Kako ujem, meu njim a dolazi do izvesnog me anja. ene iz sela pana i sinka esto se udaju za Slobodnjake, a do ovakvih veza dolazi po mu koj liniji. Oni imaju jednu izreku koja ka e: 'Uglaen ost dolazi iz gradova, mudrost iz pustinje.'" "Ima li njihove slike?" "Gledau da ti ih dobavim. Najizrazitija odlika Slobodnjaka jesu njihove oi: potpun o plave, odnosno sasvim li ene beonjaa." "Neka mutacija?" "Ne, to je u vezi sa zasieno u krvi melan om." "Slobodnjaci su sigurno hrabar narod kada ive na rubu pustinje." "U svakom pogledu", ree Jueh. "Oni ispevavaju poeme svojim no evima. ene su im podje dnako estoke kao i mu karci. ak su i deca Slobodnjaka divlja i opasna. Nee ti biti do pu teno da se me a sa njima." Pol se zagleda u Jueha, otkriv i u ovih nekoliko op tih crta o Slobodnjacima snagu v rednu svake pa nje. Kakav bi saveznik oni bili! "A crvi?" upita Pol. " ta?" "Voleo bih da saznam ne to vi e o pe anim crvima." "Ah, to; svakako. Imam filmsku knjigu o jednom malom primerku, dugakom samo sto d eset metara i prenika dvadeset dva metra. Snimljen je na krajnjem severu. Pouzdan i svedoci videli su crve du e od etiri stotine metara, a ima razloga za verovanje d a postoje jo vei." Pol spusti pogled na kupastu projekcionu kartu severne hemisfere Arakisa, koja j e bila rasprostrta po stolu. "Pustinjski pojas i ju na polarna podruja oznaeni su ka o nenaseljivi. Je li to zbog crva?" "Da, ali i zbog oluja." "Ali svako mesto se, kao to znate, mo e uiniti pogodnim za ivot." "Ako je to ekonomski opravdano", uzvrati Jueh. "Opasnosti Arakisa su mnogobrojne i skupe." On pogladi svoje povijene brie. "Otac ti uskoro dolazi. Pre no to krenem , imam jedan dar za tebe, ne to na ta sam nai ao prilikom pakovanja." Stavio je jedan predmet na sto izmeu njih - crn, duguljast, ne vei od vrha Polovog palca. Pol ga pogleda. Jueh odmah primeti da deak nije nepromi ljeno posegao da uzme stvar . Kako je oprezan, pomisli. "To je veoma stara Oranjska Katolika Biblija napravljena za svemirske putnike. Ni je posredi filmska knjiga, ve takva koja je tampana na vlaknastoj hartiji. Poseduj e vlastiti uveliava, kao i sistem za elektrostatiki naboj." On je uze i pokaza Polu kako se rukuje njome. "Knjigu dr i zatvorenom naboj koji deluje na korice zakaene federskim sistemom. Pritisne li na ivicu... ovde... stranice koje si izabrao meuso bno se odbijaju i knjiga se otvara." "Tako je mala." "Da, ali ima hiljadu osam stotina stranica. Ako ponovo pritisne na ivicu... ovako ... naboj ti okree stranicu za stranicom kako ih bude proitavao. Mora dobro paziti d a nikada prstima ne dodirne stranice, po to su one odve tanane." On zaklopi knji icu i pru i je Polu. "Probaj sad ti." Posmatrajui Pola kako pode ava ureaj za listanje knjige, Jueh pomisli: Spasavam vlas titu savest. Nudim mu religijsko izbavljenje pre nego to u da ga izdam. Sada se mo

gu ute iti mi lju da je on oti ao tamo gde ja neu moi. "Ovo mora da je napravljeno pre filmskih knjiga", ree Pol. "Da, knji ica je veoma stara. Neka ona ostane na a tajna, a? Roditelji bi mogli da k a u da je ovo odve dragocen dar za jednog deaka." A majka bi mu se sigurno zapitala o mojim pobudama, pomisli Jueh. "Pa..." Pol zatvori knji icu i zadr a je na dlanu. "Ako je stvarno toliko dragocena. .." "Budi popustljiv prema prohtevu jednog starca", ree Jueh. "Ja sam je dobio kada s am bio sasvim mlad." U svesti mu istovremeno zastruja: Moram da mu zagolicam i u m, a ne samo pohlepnost. "Otvori je na Kalimi 467 - gde se ka e: 'Iz vode je sav iv ot poeo.' Na ivici korice nalazi se mali zarez koji oznaava mesto." Pol opipa prstom koricu, oseti pod njim dva zareza, od kojih je jedan bio plii. O n ga blago pritisnu i knji ica mu se otvori na dlanu, a uveliava skliznu na svoje me sto. "Proitaj naglas", ree Jueh. Pol ovla i usne jezikom i poe da ita: "'Pomisli o tome da gluv ne mo e uti. Ko onda od nas mo e rei da nije gluv? Zar nije mogue da nam nedostaju ula kojima bismo mogli vid eti i uti druge svetove svuda oko nas? Ko zna ta nas sve okru uje to ne mo emo'..." "Stani!" prekide ga Jueh. Pol prestade da ita i pogleda ga. Jueh zaklopi oi, nastojei da povrati pribranost. Kakva li je nastranost izazvala d a se knji ica otvori na omiljenom pasusu moje Vane? On otvori oi i ugleda kako ga P ol netremice posmatra. "Izvini", ree Jueh. "Bio je to... omiljen odlomak... moje pokojne ene. Nisam hteo da taj proita . Probudio je u meni seanja koja su... bolna." "Postoje dva zareza", ree Pol. Naravno, pomisli Jueh. Vana je obele ila svoj pasus. Njegovi prsti su osetljiviji od mojih i na li su njenu oznaku. Posredi je puki sluaj, ni ta vi e. "Knjiga e ti sigurno biti zanimljiva", ree Jueh. "Ona obiluje istorijskim istinama , ba kao i valjanom etikom filozofijom." Pol pogleda knji icu koja mu je stajala na dlanu: izgledala je neverovatno siu na. No , uprkos tome, sadr ala je tajnu... ne to se zbilo dok je itao iz nje - ne to to mu je p rizvalo iz seanja pomisao o vra koj svrhovitosti. "Otac treba da ti stigne svaki as", ree Jueh. "Skloni sada negde knjigu i itaj je u trenucima dokolice." Pol dodirnu ivicu korica na nain koji mu je Jueh pokazao i knji ica se zaklopi. On je stavi u tuniku. Istog trenutka, Jueh se sluajno naka ljao i u Polu se iznenada j avi strah da e mu je zatra iti natrag. "Zahvaljujem ti na poklonu, doktore Jueh", ree Pol, obrativ i mu se formalno. "Bie t o na a tajna. Ako postoji neki dar ili usluga kojom bih mogao da ti uzvratim, moli m te da mi to bez ustezanja ka e ." "Ne... nema niega", ree Jueh. Zbog ega stojim ovde i muim samog sebe? - pomisli. Za to muim i ovog momka... premda on toga jo nije svestan? Ah, proklete harkonenske zveri! Za to su izabrali ba mene z a ovu prljavu i gnusnu rabotu? 6. Kako pristupiti izuavanju Muad'Dibovog oca? Vojvoda je bio ovek iznenaujue topline i iznenaujue hladnoe, koji je gajio trajnu ljubav prema svojoj gospi Bene Geserit, k oji je snio predivne snove za svog sina, koji je imao ljude to su ga izuzetno oda no slu ili. Videete ga ovde kao oveka koga je Usud uhvatio u zamku, kao samotnu pril iku, iji je sjaj zasenila blistavost njegovog sina. Pa ipak, jedno pitanje ostaje : ta je sin nego produ etak svog oca? Iz 'Porodinih hronika Muad'Diba' princeze Irulan Pol je video oca kako ulazi u ve baonicu i stra u pred vratima koja je stala u stavu mirno. Kada je Vojvoda pro ao kroz vrata, jedan od stra ara ih zatvori. Kao i uvek, u Polu se javio oseaj prisustva njegovog oca, jedne sveobuhvatne prisutnosti. Vojvoda je bio visok, a ko a mu je imala maslinastu boju. Lice mu se odlikovalo o tr im uglovima koje su ubla avale jedino duboke, sive oi. Nosio je crnu radnu uniformu , sa crvenom sokolovom krestom na prsima. Posrebreni za titni pojas, uglaan od siln

e upotrebe, obavijao mu je uzan struk. Vojvoda ree: "Jesi li mnogo radio, sine?" Pri ao je stolu oblika slova 'L', bacio pogled na hartije rasprostrte po njemu, a zatim ga ponovo podigao prema Polu. Oseao se umoran, iscrpljen od napora koji je ulagao kako ne bi pokazao svoj zamor. Moram iskoristiti svaku priliku za odmor z a vreme putovanja na Arakis, pomisli on. Kada budemo stigli, odmora vi e nee biti. "Ne ba mnogo", uzvrati Pol. "Sve je tako...", zausti on, ali onda slegnu ramenima . "Da. Pa, sutra kreemo na put. Jedva ekam da se skrasimo u novom domu i da ceo ovaj mete ostane za nama." Pol klimnu glavom, iznenada pro et seanjem na rei asne Majke: ...za oca ni ta. "Oe", ree Pol, "hoe li Arakis zbilja biti toliko opasan kako svi ka u?" Uz prilian napor, Vojvoda samo odmahnu rukom i sede u ugao stola, osmehnuv i se. U svesti poe e da mu iskrsavaju rei koje je ranije koristio kada je trebalo da primiri i osokoli svoje ljude pred bitku. Ali, pre no to je stigao da ih izgovori, one s e rastoi e, predupreene jednom jedinom mi lju: Ovo je moj sin. "Bie opasno", priznade on. "Havat mi je kazao da imamo nekakav plan za Slobodnjake", ree Pol, pomisliv i pri t om: Za to mu ne ka em ono to mi je starica rekla? Kako mi je to samo sputala jezik? Opaziv i sinovljevu nelagodnost, Vojvoda ree: "Kao i uvek, Havat je odmah shvatio n a kojoj strani imamo najvee izglede. Ali, ovde je ulog znatno vei. Pre svega, valj a raunati na Combine Honnete Ober Advancer Mercantiles - odnosno CHOAM kompaniju. Dav i mi Arakis, Njegovo visoanstvo prinueno je da mi prepusti i upravu nad CHOAM-o m... to nam ide u prilog." "CHOAM kontroli e zain", ree Pol. "A Arakis sa svojim zainom predstavlja na u ulaznicu za CHOAM", ree Vojvoda. "Ali CH OAM nipo to nije samo melan ." "Da li te je asna Majka upozorila?" s naporom izusti Pol. Stisnuo je pesnice, osea jui kako mu dlanovi klize od znoja. Bila je to posledica napora ulo enog da se post avi ovo pitanje. "Havat mi je kazao da te je upla ila upozorenjima o Arakisu", ree Vojvoda. "Nemoj d opustiti da ti enski strahovi pomrae um. Nijedna ena ne eli da se oni koje voli nau u opasnosti. Iza svih tih opomena stajala je tvoja majka. Shvati to kao znak njen e ljubavi prema nama." "Zna li ona za Slobodnjake?" "Da, kao i o jo mnogo drugih stvari." " ta to?" Istina bi mogla biti ravija nego to on pretpostavlja, pomisli Vojvoda, ali ak su i opasne injenice korisne ako je ovek vian da barata njima. A ako postoji ne to emu sam oduvek nastojao da nauim sina, to je upravo ve to baratanje opasnim injenicama. No, ovo mora jo malo da saeka; jo je veoma mlad. "Malo je stvari nad kojima CHOAM nema kontrolu", ree Vojvoda. "Drvena graa, magarc i, konji, krave, ubrivo, ajkule, ko a kitova - od najprozainijih do najegzotinijih... raunajui tu i na ubogi pundi pirina sa Kaladana. Sve to je Esnaf voljan da prevozi umetnika dela sa Ekaza, ma ine sa Riesa i Iksa. Ali sve je to beznaajno u poreenju sa melan om. Dovoljna je samo aica zaina da se kupi kua na Tupilu. On se ne mo e ve taki p zvesti, ve jedino eksploatisati sa Arakisa. Jedinstven je u svakom pogledu i pose duje istinska gerijatrijska svojstva." "A sada ga mi kontroli emo?" "Do izvesne mere. Ali najva nije je imati u vidu koliko Kua zavisi od profita CHOAM -a, kao i uzeti u obzir da ovaj profit gotovo iskljuivo zavisi od samo jednog pro izvoda - zaina. Zamisli ta bi se dogodilo kada bi na neki nain do lo do smanjenja pro izvodnje zaina." "Svako ko bi se dokopao veih zaliha melan a mogao bi da kontroli e tr i te", ree Pol. "Dru gi bi ostali praznih aka." Vojvoda je sebi dopustio trenutak gorkog zadovoljstva, posmatrajui sina i razmi lja jui o tome koliko je pronicljiv, koliko je istinski suptilan bio ovaj zakljuak. On klimnu glavom. "Harkoneni gomilaju zalihe ve vi e od dvadeset godina." "A sada ele da doe do krize proizvodnje zaina i da krivica zbog toga padne na tebe.

" "Hoe da porodica Atreida izgubi popularnost", ree Vojvoda. "Pomisli samo na kue Lan dsrada, koje u izvesnom smislu vide u meni predvodnika... nezvaninog zastupnika. Mo e zamisliti kako bi one reagovale ako bih ja bio odgovoran za ozbiljno smanjenje njihovih prihoda. Na kraju krajeva, ovek uvek vodi rauna najpre o svojoj ko i. Prok let bio Veliki Dogovor! Ne sme dopustiti da te neko baci u bedu!" Usiljen osmeh z atitra na Vojvodinim usnama. "Svi bi mi okrenuli lea, bez obzira na to ta mi je uin jeno." "ak i u sluaju kada bi nas napali atomskim oru jem?" upita Pol. "Stvari nee otii toliko daleko. Nee doi do otvorenog prko enja Dogovoru. Ali, sa tim i zuzetkom, sredstva se nee birati... ak e mo da pribei radioaktivnoj pra ini ili kontamin aciji tla." "Zbog ega se onda petljamo u sve to?" "Pole!" Vojvoda uputi sinu prekoran pogled. "Ako zna gde se nalazi zamka - ve si n ainio prvi korak da je izbegne . Ovo ti je kao borba prsa u prsa, sine, samo u irim razmerama - finta, pa protivfinta, pa finta i tako unedogled. Na je zadatak da ra zmrsimo to klupko. Znajui da Harkoneni negde gomilaju zalihe melan a, odmah postavl jamo logino pitanje: ko ga jo gomila? I tako dolazimo do spiska na ih neprijatelja." "Ko su to?" "Izvesne Kue, od kojih su nam neke i odranije bile neprijateljski naklonjene, dok smo za druge mislili da su nam prijatelji. Ali, za sada ne moramo mnogo da lupa mo glavu oko njih, zato to postoji neko neuporedivo znaajniji: na voljeni car Padi ah ." Pol poku a da proguta pljuvaku kroz grlo koje mu se iznenada osu ilo. "Zar ne mo e da sa zove Landsrad, da objasni ..." "I da tako neprijatelju stavim do znanja da nam je poznato u kojoj se ruci nalaz i no ? A mi ga sada vidimo, Pole. Ko zna gde bi se posle toga mogao premestiti? Ak o bismo ceo sluaj izlo ili pred Landsradom, to bi samo napravilo veliku pometnju. C ar bi poricao celu stvar. A ko bi se usudio da mu protivrei!? Na raun velikog haos a koji bi usledio dobili bismo tek ne to malo vremena. A odakle bi onda usledio na redni napad?" "Sve Kue bi mogle poeti da gomilaju i uskladi tuju zain." "Prednost na ih neprijatelja odvi e je velika da bismo ih sustigli." "Car", ree Pol, "to znai Sardaukari." "Preodeveni u harkonenske livreje, nema sumnje", ree Vojvoda. "Ali ni ta manje fana tini vojnici zbog toga." "Kako nam Slobodnjaci mogu pomoi protiv Sardaukara?" "Da li ti je Havat priao o Salusi Sekundus?" "Carevoj planeti zatvoru? Ne." "Mo da to nije samo planeta-zatvor, Pole. Postoji jedno pitanje za koje nikada nis i uo da ga je neko postavio o carevim trupama Sardaukara: odakle one dolaze?" "Iz planete-zatvora?" "Odnekle sigurno." "Ali plaena vojska na ime koje car ubira porez..." "Navedeni smo da u to poverujemo: da su, naime, Sardaukari samo carevi plaenici k oji se odmalena uve bavaju za vojniko zvanje. Povremeno se tu i tamo uju gunanja o ca revom vojnom kadru i prevelikim porezima koji idu na njega, ali ravnote a na e civil izacije ostaje ista: vojne snage Velikih Kua Landsrada, s jedne strane, Sardaukar i i plaenici, na drugoj. I plaenici, Pole. Sardaukari uvek ostaju Sardaukari." "Ali u svim izve tajima o Salusi Sekundus ka e se da je to avolji svet!" "Nesumnjivo. Ali, ako eli da postane vrst, sna an, jak, zar bi za obuavanje u ovom pogl edu postojala po eljnija sredina od te?" "Kako se mo e stei lojalnost takvih ljudi?" "Postoje oprobani naini: insistiranje na izvesnoj svesti o njihovoj superiornosti , mistinost tajnog zaveta, duh zajednikih patnji. Uop te nije neizvodljivo. Ve je pri menjeno na mno tvu svetova nebrojeno puta." Pol klimnu glavom, netremice posmatrajui oca. Osetio je da predstoji neko otkrove nje. "Seti se Arakisa", ree Vojvoda. "im se mrdne malo izvan gradova i garnizonskih post

aja, planeta nije ni ta manje negostoljubiva od Saluse Sekundus." Polove oi se razrogai e. "Slobodnjaci!" "Na Arakisu nas ekaju potencijalne trupe koje su podjednako sna ne i pogubne kao i Sardaukari. Bie nam potrebno mnogo strpljenja da ih u potaji pripremimo i sredsta va da ih valjano opremimo. U svakom sluaju, Slobodnjaci su tamo... ba kao i zain, ij a vrednost jami sredstva. Nadam se da ti je sada jasno za to idemo na Arakis, iako znamo da nas tamo eka postavljena stupica." "Zar Harkoneni ne znaju za Slobodnjake?" "Harkoneni preziru Slobodnjake, love ih zabave ili sporta radi; ak se nisu potrud ili ni da ih prebroje. Poznata nam je dobro tradicionalna harkonenska politika s a planetnim populacijama: potro iti na njih to je mogue manje." Metalne pree u simbolu sokola na vojvodinim prsima zacakli e se dok je on menjao po lo aj. "Shvata ?" "Upravo sada zakljuujemo sporazum sa Slobodnjacima", ree Pol. "Poslao sam misiju na Arakis pod vostvom Dankana Ajdahoa", ree Vojvoda. "On je pon osan i nemilosrdan ovek, ali odan istini. Mislim da e ga Slobodnjaci obo avati. Ako budemo imali sree, mo da e o nama suditi po njemu: Dankan Po teni." "Dankan Po teni", ponovi Pol, "i Gurni Hrabri." "Dao si im prave nadimke", ree Vojvoda. Gurni je jedan od onih, pomisli Pol, koje je asna Majka imala na umu kada je kaza la: oni na kojima poivaju svetovi - hrabri. "Gurni mi ree da si se danas dobro pokazao u borbi", primeti Vojvoda. "Meni je kazao ne to drugo." Vojvoda se glasno nasmeja. "Gurni je oduvek bio krt na hvalama. Pa ipak, doslovce mi je kazao da izvrsno pravi razliku izmeu o trice i vrha maa." "Rekao mi je da nije nimalo umetniki ubiti vrhom, nego samo o tricom." "Gurni je romantian", uzvrati Vojvoda. Najednom ga ova reenica njegovog sina o ubi janju ispuni zebnjom. "Najvi e bih voleo da nikada ne mora da ubije ... ali, ako iskr sne potreba, uini to kako najbr e bude mogao: vrhom ili o tricom." Podigao je pogled p rema svetlarniku po kome je dobovala ki a. Primetiv i gde mu otac gleda, Pol pomisli na vla no nebo nad njima - pojava koja je krajnje nezamisliva na Arakisu - a ta pomisao prizva mu u svesti predstavu o sve miru koji se pru a sa one strane nebeskog svoda. "Jesu li brodovi Esnafa stvarno v eliki?" upita. Vojvoda ga pogleda. "Ovo e ti biti prvi put da napusti planetu", ree on. "Da, velik i su. Voziemo se u transvemircu zbog du ine putovanja. Transvemirac je stvarno veli ki. Sve na e fregate i transporteri mogu da mu stanu u jedan ugao. Predstavljaemo s amo malu stavku na njegovom spisku tereta koji prevozi." "Nee nam biti dozvoljeno da iziemo iz na e fregate?" "To je ustupak koji zahteva Bezbednost Esnafa. ak i kada bi se tik uz nas na li bro dovi Harkonena, uop te ne bi bilo razloga da zaziremo od njih. Harkoneni umeju da vode rauna o svojim prevoznim povlasticama." "Poku au da na ekranima vidim nekog Esnafljanina." "Nee ti poi za rukom. ak ni agenti Esnafa nikada ne vide njihove ljude. Esnaf je po djednako ljubomoran na privatnost, kao i na monopol. Nemoj uiniti ni ta to bi ugrozi lo na e prevozne povlastice, Pole." "Misli li da se kriju zato to su do iveli mutaciju i vi e nemaju... ljudski izgled?" "Ko zna?" Vojvoda slegnu ramenima. "Malo je verovatno da emo odgonetnuti tu tajnu . Uostalom, zaokupljeni smo znatno neposrednijim problemima - meu kojima si i ti. " "Ja?" "Tvoja majka je elela da ti ja to ka em, sine. Vidi , mo da poseduje mentatske osobine i sposobnosti." Pol se zabulji u oca, ne mogav i za trenutak da prozbori ni rei. Konano izusti: "Men tatske? Ja? Ali..." "Havat se sla e s tim, sine. Istina je." "Ali, ja sam mislio da obuavanje Mentata mora poeti u ranom detinjstvu, kao i da s e to ne sme saop titi kandidatu zato to bi to moglo da sputa..." On zastade, po to mu u taj as pred oima minu e svi va ni trenuci iz pro losti. "Shvatam", ree. "Doe i taj dan", ree Vojvoda, "kada se istina otkriva potencijalnom Mentatu. Od to

g trenutka on se vi e ne mo e kri om obuavati, ve mora sam da donese odluku da li e nasta viti ili odustati. Neki su kadri da nastave, dok drugi to nisu. Samo potencijaln i Mentat mo e to zasigurno rei o sebi." Pol protrlja bradu. Sva posebna obuavanja koja su sa njim obavljali Havat i njego va majka - mnemonika ve banja, usredsreivanje svesti, kontrola mi ia i izo travanje ula, nje jezika i razlikovanje nijansi glasova - sve mu to zauze novo ustrojstvo u sv esti. "Jednoga dana postae Vojvoda, sine", ree mu otac. "Bie to divna kombinacija: Vojvoda -Mentat. Mo e li ve sada da odlui , ili ti je potrebno jo malo vremena?" Polov odgovor usledio je bez oklevanja. "Nastaviu obuku." "Odista izvrsno", promrmlja Vojvoda. Trenutak potom Pol primeti na oevom licu pon osan osmeh - osmeh koji je na njega delovao snagom oka: uinilo mu se kao da mu je ova grimasa izobliila usko lice u lobanju. Pol zaklopi oi oseajui kako se vra ka svrho vitost budi u njemu. Mo da vra ka svrhovitost znai upravo to: biti Mentat, pomisli on . Ali jo dok mu se ta pomisao uobliavala u umu, njegova nova svest je opovrgnu. 7. Sa gospom D esikom i Arakisom, sistem uvre ivanja legendi, koji je red Bene Geserita sprovodio posredstvom Misionarie Protektive, do iveo je pun procvat. Mudrost zase javanja poznatih svetova jednim prorokim modelom radi za tite lanova Bene Geserita o davno je uva avana i praktikovana, ali jo nikada nije viena tako idealna kombinacija linosti i priprema. Proroke legende u toj meri su uhvatile koren na Arakisu da su ak prihvaeni i njihovi izvorni nazivi (asna Majka, kanto i respondu, kao i veina ari -a panoplia profektikus). Sada je ve op teprihvaeno da su latentne sposobnosti gospe D esike umnogome bile potcenjene. Iz 'Analize arakenske krize' princeze Irulan (za privatnu upotrebu: B.G. arhivsk i broj AR-81088587) Svuda oko gospe D esike - nagomilani po uglovima velike arakenske dvorane ili nasl agani na otvorenom prostoru - stajali su paketi sa stvarima: kutije, sanduci, ka rtonski boksovi, koferi - od kojih su neki bili delimino raspakovani. Do nje su d opirali zvuci koje su stvarali radnici Esnafa istovarujui novi tovar u ulazu. D esika je stajala u sredi tu dvorane. Polako se osvrtala oko sebe, prelazei pogledom preko senovitih rezbarija, udubljenja i duboko uvuenih prozora. Ovaj d inovski ana hronizam sobe podsetio ju je na Dvoranu Sestara u koli Bene Geserita. Ali tamo je odasvud zraila toplota, dok je ovde sve bilo samo goli kamen. Arhitekta se jamano nadahnuo nekim davno minulim razdobljem kada je projektovao o ve poduprte zidove i tamne zastore, pomisli ona. Luna tavanica stajala je dva spr ata iznad nje, pro arana poprenim gredama, za koje je ona bila sigurna da su doveze ne na Arakis kroz svemirsko prostranstvo po papreno visokoj ceni. Ni na jednoj p laneti ovog sistema nije raslo drvee od koga su se mogle napraviti ovakve grede osim ako one nisu bile nainjene od imitacije drveta. Ali, to joj je izgledalo malo verovatno. Ovo je bila vladina rezidencija u danima starog carstva. Tada je novac bio od ma nje va nosti. Tek kasnije je do ao red na Harkonene i njihov novi megalopolis, kao K artagu, kitnjasto i jevtino mesto, udaljeno oko dve stotine kilometara u pravcu severoistoka preko Ispucale zemlje. Leto je povukao mudar potez kada je izabrao da mu ovde bude sedi te vlade. Naziv mesta, Araken, imao je dobar prizvuk, koji je zraio tradicijom. Osim toga, ovo je bio manji grad, tako da se lak e mogao sterili sati i braniti. Ponovo se zaula buka iz ulaza gde su se istovarivali paketi. D esika uzdahnu. Uz jednu kutiju sa njene desne strane stajala je slika Vojvodinog oca. Ambala na t raka visila je sa nje poput kakve pohabane dekoracije. U D esikinoj ruci jo se nala zio kraj ove vrpce. Pokraj slike stajala je crna glava bika, postavljena na poli ranu dasku. Glava je predstavljala tamno ostrvo u moru hartije za ambala u. Njeno postolje le alo je pljo timice na podu, tako da je bikova sjajna brnjica bila upravl jena pravo u tavanicu, kao da se ivotinja svakog asa spremala da prkosno rikne u o voj sobi odjeka. D esika se zapitala ta ju je nagnalo da najpre uoi ove dve stvari - glavu i sliku. Z

nala je da je u tome bilo ne to simbolino. Nikada, jo od onog dana kada su je Vojvod ini izaslanici poveli iz kole, nije se osetila toliko zastra ena i nesigurna u sebe . Glava i slika. Ove dve stvari poveale su u njoj pometnju. Ona uzdrhta, baciv i pogled na proreze-p rozore visoko gore. Jo je bilo rano popodne, ali u ovom delu planete nebo je izgl edalo crno i hladno - neuporedivo tamnije od tople plaveti Kaladana. Najednom je obuze plima nostalgije. Kaladan je tako daleko. "Evo nas!" Bio je to Vojvodin glas. Ona se okrenu i ugleda ga kako ulazi kroz luni prolaz u sveanu dvoranu. Njegova cr na radna uniforma sa crvenom krestom oklopljenog sokola na grudima izgledala je pra njava i izgu vana. "Pomislio sam da si se mo da izgubila u ovom mrskom mestu", ree on. "Kua je hladna", uzvrati ona, baciv i pogled na njegovu visoku priliku, na tamnu ko u , koja joj u mislima prizva maslinjake i igru zlatnog sunca na plavoj vodi. U nj egovim sivim oima stajao je dim drveta, ali je zato imao lice grabljivice: dugulj asto, puno o trih uglova i ravni. Iznenadan strah od njega stisnu joj grud. Postao je tako divlja, nemirna osoba o d kada je doneo odluku da se povinuje carevoj naredbi. "Ceo grad je nekako hladan", ree ona. "Ovo je prljav, pra njav, garnizonski grad", slo i se on. "Ali ve emo ga promeniti." O n se osvrnu po dvorani. "Ovo su javne prostorije za dr avne poslove. Upravo sam ma lo zavirio u neke od porodinih apartmana u ju nom krilu. Oni su znatno lep i." On prie bli e i dodirnu joj ruku, divei se u ti ini njenom dostojanstvenom dr anju. I ponovo ga zaokupi tajna njenog nepoznatog porekla - mo da iz neke otpadnike Kue? I li potomak nekih lanova kraljevske porodice koji su pali u nemilost? Izgledala je kraljevskije od samog cara. Pod pritiskom njegovog pogleda, ona se delimino okrenu u stranu, pokazav i mu profi l. Tog asa mu postade jasno da ne postoji samo jedna odreena stvar koja predstavlj a i u njene lepote. Lice joj je bilo ovalno pod kosom boje uglaane bronze. Imala je i roke oi, zelene i bistre poput jutarnjeg neba na Kaladanu. Nos joj je bio mali, a usta iroka i mila. Figura joj je bila zgodna, ali maju na; nije, dodu e, bila niska, a i obline su joj izgledale blage i meke. Setio se da su mu izaslanici kazali da su je ostale sestre u koli zvale mr a. Ali t aj epitet bio je skroz povr an. Ona je vratila lozi Atreida kraljevsku lepotu. Bil o mu je milo to je Pol veoma liio na majku. "Gde je Pol?" upita on. "Negde u kui ui sa Juehom." "Verovatno u ju nom krilu", ree on. "ini mi se da sam uo Juehov glas, ali nisam imao vremena da odem i pogledam." On obori pogled na nju i zastade. "Navratio sam ova mo samo da bih okaio kljueve dvorca Kaladan u trpezariju." Ona zaustavi dah, obuzdav i se u poslednji as da ga ne dodirne. Postojala je neumit na konanost u inu ve anja kljueva. Ali, ovo nije bilo ni vreme ni mesto za te enje. "Vi dela sam na u zastavu na kui kada smo ulazili", ree ona. On baci pogled na sliku svog oca. "Gde si nameravala da je okai ?" "Negde ovde." "Ne." Re je zazvuala konano i neumoljivo, staviv i joj do znanja da u uveravanju mo e d a se poslu i lukavstvom, ali da je otvorena rasprava beskorisna. Pa ipak, morala j e da poku a, ako ni zbog ega drugog, a ono da podseti samu sebe da se u ophoenju sa njim nikada ne bi slu ila varkama i lukavstvima. "Moj gospodaru", ree ona, "kada bi samo..." "Odgovor je i dalje odrean. Sramno sam ti popustio u mnogim stvarima, ali u ovoj neu. Upravo dolazim iz trpezarije, gde su..." "Gospodaru! Molim te!" "Stavljen sam u procep izmeu tvoje probave i dostojanstva mojih predaka, draga", ree on. "Okaiemo ih u trpezariji." Ona uzdahnu. "Da, gospodaru." "Mo e da zadr i svoj obiaj obedovanja u vlastitim odajama kad god to bude mogue. Oekiva

a zauzme svoje zvanino mesto samo za formalne prilike." "Hvala, gospodaru." "I ne budi tako hladna i zvanina sa mnom. Mo e mi biti zahvalna to se nikada nisam o en io tobom, draga. Tada bi po du nosti morala da mi se pridru i prilikom svakog obeda." Ona klimnu glavom, dok su joj crte lica ostale nepomine. "Havat je ve instalirao otkriva otrova na sto u trpezariji", ree on. "Takoe je posta vljen jedan portabl u tvojoj sobi." "Ti si predvideo ovu... nepriliku?" ree ona. "Draga moja, mislim ja i o tvojoj udobnosti. Iznajmio sam poslugu. Svi su oni ov da nji, ali Havat ih je temeljito proverio. Uzeli smo Slobodnjake. Zadr aemo ih sve d ok ne budemo mogli da na e ljude oslobodimo ostalih du nosti." "Mo emo li se odista pouzdati u lokalne itelje?" "Mo emo, po to svi mrze Harkonene. Mogla bi ak i da zadr i glavnu guvernantu: edut Mejps. " " edut", ponovi D esika. "Je li to neka slobodnjaka titula?" "Kazali su mi da znai 'onaj ko zahvata vodu iz bunara'; ta funkcija bi ovde mogla da bude prilino va na. Mo da ti se, dodu e, nee uiniti kao najidealniji tip sluge, premd a Havat ima visoko mi ljenje o njoj na osnovu Dankanovog izve taja. Uvereni su da eli da slu i - i to posebno tebe." "Mene?" "Slobodnjaci su saznali da si ti Bene Geserit", ree on. "A ovde sve vrvi od legen di o Bene Geseritu." Misionaria Protektiva, pomisli D esika. Nema mesta gde nije stigla. "Znai li to da je Dankan imao uspeha?" upita ona. "Da li e nam Slobodnjaci biti sa veznici?" "Ni ta jo nije sigurno", uzvrati on. " ele da nas najpre malo posmatraju, smatra Dank an. Obeali su, meutim, da e obustaviti napade na na a isturena sela za vreme razdoblj a primirja. A ovo je izvanredno va no postignue. Havat mi je kazao da su Slobodnjac i predstavljali pravi trn u oku Harkonena, odnosno da obim njihovog haranja i pu sto enja predstavlja strogo uvanu tajnu. Ne bi im ba i lo u prilog kada bi car saznao za neefikasnost Harkonenove vojske." "Slobodnjaka guvernanta", promrmlja D esika, skrenuv i razgovor ponovo na edut Mejps. "Da li e joj oi biti potpuno plave." "Neka te ne obmane izgled ovih ljudi", ree on. "Oni se odlikuju zdravom snagom i dubokom vitalno u. Mislim da e nam u svemu pogodovati." "Ipak, to je opasan potez", ree ona. "Ne zapoinjimo ponovo, molim te", ree on. Ona se na silu nasme i. "Zaglibili smo se do gu e, nema nikakve sumnje." Ona obavi b rzi obred pribiranja i smirivanja: dva puta duboko udahnu vazduh, ponovi u sebi ritualne rei i najzad progovori: "Kada budem dodeljivala sobe, eli li ne to posebno to bih sauvala za tebe?" "Jednog dana me mora nauiti kako ti to polazi za rukom", ree on. "Tako lako uspeva d a odagna sve brige i da se potpuno zaokupi praktinim stvarima. To mora da je neki t rik Bene Geserita." "Ne, to je enski trik", uzvrati ona. On se osmehnu. "Dakle, dodela soba: pobrini se da dobijem prostranu zvaninu odaju uz spavau sobu. Ovde me eka vi e administrativnog posla nego na Kaladanu. Tu je i p rostorija za stra u, naravno. Mislim da bi to bilo sve. Neka te ne brine obezbeenje kue. Havatovi ljudi su je temeljito pretra ili." "Sigurna sam u to." On baci pogled na runi sat. "Verovatno si ve primetila da su svi na i merai vremena p ode eni prema arakenskom asovniku. Nalo io sam jednom tehniaru da povede rauna o tome. Uskoro e stii i ovde." On joj skloni uperak sa ela. "Moram da se vratim do kosmodrom a sada. Naredno iskrcavanje treba da usledi svakog trenutka." "Zar ne bi mogao Havat da se pobrine oko toga, gospodaru? Izgleda odve umoran." "Dobri Tufir jo je zauzetiji od mene. Zna da je ova planeta okru ena Harkonenovim sp letkama. Osim toga, moram da poku am da odgovorim neke od izve banih lovaca na zain d a nas ne napuste. Sa promenom vlasnika poseda, oni imaju pravo slobodnog izbora, zna - a ispostavilo se da je nepodmitljiv planetolog koga su car i Landsrad naim

enovali kao arbitra Promene. On je dopustio slobodan izbor. Oko osam stotina izv e banih ruku oekuje da krene zainskim transporterom do esnafskog teretnog broda koji eka na orbiti." "Gospodaru", zausti ona, ali zastade. "Da?" Nemogue je ubediti ga da odustane od poku aja da ovu planetu uini bezbednom za nas, pomisli ona. A u ophoenju prema njemu ne mogu da se koristim lukavstvom. "Kada eli da bude poslu ena veera?" upita ona. Imala je na umu ne to drugo, pomisli on. Ah-h-h-h, moja D esika, da smo sada negde d rugde, bilo gde izvan ovog u asnog mesta - sami, nas dvoje, li eni svih briga. "Je u u kantini, napolju", ree on. "Vratiu se prilino kasno. I... ah, poslau blindirana kola za Pola. elim da prisustvuje konferenciji na kojoj emo razraivati strategiju. " On proisti grlo na nain kao da eli jo ne to da ka e, ali onda, ne rekav i ni ta, okrenu s pohita prema ulazu odakle je dopirala buka istovarivanja kutija. Jo jednom mu je zaula odande glas, zapovedniki i prezriv, kakvim se uvek obraao slugama kada je bi o u urbi: "Gospa D esika je u Velikoj Dvorani. Idi odmah k njoj." Spoljna vrata se zalupi e. D esika se okrenu u stranu i suoi sa likom Letoovog oca. Naslikao ju je slavni umet nik Albe, u vreme kada je stari vojvoda bio sredovean ovek. Bio je prikazan u mata dorskom kostimu sa ljubiastim pla tem prebaenim preko leve ruke. Lice mu je izgledal o mladalako, prividno istih godina kao i Leto sada i sa istim o trim crtama lica, o dnosno sivim pogledom. Ona stisnu pesnice uz bokove i sa mr njom prostreli sliku p ogledom. "Prokletnie! Prokletnie! Prokletnie!" pro aputa ona. " ta nareuje , plemkinjo?" Bio je to enski glas, tanak i napet. D esika se okrenu i ugleda jednu vornovatu, sedokosu enu odevenu u bezoblian d ak-halje tak kakav su obino nosili robovi. Izgledala je izborana i sasu ena poput ostalih lj udi u gomili koja ih je jutros pozdravljala du puta od kosmodroma do grada. Svi l okalni itelji koje je videla na planeti imali su izgled suve ljive i ostavljali su utisak neuhranjenosti. Pa ipak, Leto je kazao da su sna ni i ilavi. Dodu e, tu su bi le i oi - nanos najdublje, najtamnije plaveti, sasvim li en beonjaa - tajnovite, zag onetne. D esika se s naporom obuzda da ne pilji u enu. Ova ukrueno klimnu glavom i ree: "Zovu me edut Mejps, plemkinjo. ta nareuje ?" "Mo e mi se obraati sa 'moja gospo'", ree D esika. "Ja nisam plemkinja, ve zvanina nalo a Vojvode Letoa." Ponovo je usledio neobian klim i ena podi e upitni i prepredeni pogled prema D esiki. "Onda postoji i supruga?" "Ne postoji niti je ikada postojala. Ja sam Vojvodina jedina... saputnica, majka njegovog naslednika." Jo dok je govorila, D esika se nasmeja u sebi ponosu sa kojim je izgovorila ove rei. ta je ono kazao sveti Augustin? - upita se ona. 'Um nareuje telu i ono slu a. Um na reuje samom sebi i nailazi na otpor i protivljenje.' Da - u poslednje vreme suoava m se sa sve veim otporom. Kada bih samo mogla da se malo odmorim od same sebe. Jezivo krianje odjeknu sa puta izvan kue. Glas je ponavljao: "Suu-suu-suk! Suu-suu -suk!" A zatim "Ikhut-eigh! Ighut-eigh!" Pa ponovo: "Suu-suu-suk!" " ta je to?" upita D esika. "ula sam nekoliko puta dok smo se jutros vozili ulicama." "Samo prodavac vode, moja gospo. Nema razloga da pokazujete interesovanje za nji hovu vrstu. U ovda njim cisternama nalazi se pedeset hiljada litara i one su uvek pune." Ona obori pogled na svoj haljetak. "Vidite, moja gospo, ovde ak ne moram d a nosim pustinjsko odelo!" Ona se zakikota. "A nisam mrtva!" D esika zastade; htela je da uputi neka pitanja ovoj slobodnjakoj eni, da se obavest i o raznim podacima, ali dovoenje u red op te pometnje u zamku bilo je pree. Pa ipak , na nju je ve delovala veoma uznemirujue pomisao da je ovde voda glavno znamenje imunosti. "Mu mi je kazao o tvojoj tituli, eduta", ree D esika. "Poznata mi je ta re. Ona je veo ma stara." "Onda znate drevne jezike?" upita Mejps, napeto i netremice je posmatrajui.

"Jezici su prvi predmet u koli Bene Geserita", uzvrati D esika. "Znam Botani D ib i ak obsu, lovake jezike." Mejps klimnu glavom. "Ba tako ka u legende." Za to prihvatam da igram ovu komediju? - upita se D esika. Ali putevi Bene Geserita bili su okoli ni i zaobilazni, i to se moralo po tovati. "Znam Mrane Stvari i ini Velike Majke", ree D esika. U kretnjama i izgledu Mejps itala je oigledna znamenja siu ne izdaje. "Miseces prejia", ree ona na akobsa jeziku. "Andr al t're Trada cik buscakri miseces perakri..." Mejps ustuknu jedan korak, spremna da se da u beg. "Znam mnoge stvari", nastavi D esika. "Znam da si raala decu, da si izgubila one ko je si volela, da si se krila od straha, da si poinila nasilje i da e ga jo initi. Zna m mnoge stvari." Mejps se oglasi gotovo apatom: "Nisam imala nameru da vas uvredim, moja gospo." "Govori o legendama i tra i odgovore", ree D esika. "uvaj se odgovora koje bude na la. Z da si do la spremna za nasilje sa oru jem skrivenim u jeleku." "Moja gospo, ja..." "Postoji daleka mogunost da bi mogla posegnuti za mojim ivotom", ree D esika, "ali ak o to bude poku ala, dove e do znatno vee propasti nego to si u stanju i da zamisli . Pos e gore stvari od umiranja, zna - ak i za ceo jedan narod." "Moja gospo!" zavapi Mejps. Izgledalo je da e da padne na kolena. "Ovo oru je posla to vam je kao poklon ukoliko doka ete da ste vi Prava." "Odnosno, kao sredstvo moje smrti ukoliko mi to ne poe za rukom", ree D esika, ostav i u na izgled opu tenom stavu, koji je tienice kole Bene Geserit u trenutku pretvarao u stra ne borce. Sada emo videti kakva je odluka doneta, pomisli ona. Lagano, Mejps posegnu u okovratnik svoje haljine i izvadi tamne korice iz kojih je virila crna dr ka sa dubokim usecima za prste. Zatim uze korice u jednu ruku, a dr ku u drugu, isuka mlenobelu o tricu i podi e je. Izgledalo je da se seivo presijava i cakli vlastitim sjajem. O trica se nalazila sa obe strane, slino kind alu, a du ina j oj je iznosila dvadesetak centimetara. "Prepoznajete li ovo, moja gospo?" upita Mejps. To je moglo biti samo jedno, znala je D esika, legendarni kris-no Arakisa, seivo koj e nikada nije mrdnulo sa planete i o kome su postojale jedino prie i predanja. "Da, to je kris-no ", ree ona. "Ne smete to tako olako rei", ree Mejps. "Znate li ta taj naziv znai?" Tu smo, dakle, pomisli D esika. Ovo je, znai, razlog zbog koga je ona htela po to-pot o da postane moja slu avka: da bi mogla da mi postavi ovo pitanje. Moj odgovor bi mogao da dovede do nasilja ili do... ega? ena tra i odgovor od mene: znaenje jednog n o a. Ona se zove edut na akobsa jeziku. Na istom jeziku no znai 'Tvorac Smrti'. Postaj e nestrpljiva. Moram sada da odgovorim. Oklevanje je podjednako opasno kao i pog re an odgovor. D esika zausti: "To je tvorac..." "A-a-a-h!" zavapi Mejps. Bio je to istovremeno zvuk tuge i odu evljenja. Tako je s n no zadrhtala da su se svuda po prostoriji razleteli odsjaji sa ustreptalog no a. D esika je nepomino ekala. Imala je nameru da ka e da je no tvorac smrti, a zatim da do da drevni izraz za to, ali sada ju je svako ulo upozoravalo, ona savr ena obuenost k oja joj je omoguavala da pronikne u znaenje makar i najsiu nijeg mi inog gra. Kljuna re je bila... tvorac. Tvorac? Tvorac. Pa ipak, Mejps je jo dr ala no kao da e ga upotrebiti. D esika ree: "Zar misli da ja, koja sam upuena u tajne Velike Majke, ne znam za Tvorc a?" Mejps spusti no . "Moja gospo, kad ovek dugo ivi sa proroanstvom, trenutak otkrovenja deluje snagom oka." D esika pomisli o proroanstvu - ari-a i sve panoplia prefetikus, lanice Bene Geserita iz Misionarie Protektive koje su navratile ovamo pre mnogo stolea - sada davno m rtve, nesumnjivo, ali sa ispunjenom svrhom: za titne legende usaene u ovaj narod za onaj dan kada e biti potrebne Bene Gaseritu. Pa, sad je taj dan do ao. Mejps vrati no u korice i ree: "Ovo je neprivr ena o trica, moja gospo. Dr ite je uza se.

Ukoliko provede vi e od nedelju dana podalje od tela, poinje da se dezintegri e. Va je za itav ivot ovaj zub ai-huluda." D esika ispru i desnu ruku, rizikujui obmanu: "Mejps, vratila si o tricu u korice neokr vavljenu." Sa uzdahom Mejps ispusti no u koricama u D esikinu ruku, raskopa smei jelek i uzviknu : "Uzmite vodu mog ivota!" D esika izvue seivo iz korica. Kako samo blista! Ona uperi vrh prema Mejps i vide ka ko je obuzima strah vei od smrtne panike. Vrh je otrovan? - upita se u sebi D esika. Ona iskrenu no i o tricom plitko zasee Mejp sinu levu dojku. Za trenutak je potekla krv, ali je odmah prestala. Ultrabrzo zg ru avanje, pomisli D esika. Mutacija sraunata da se maksimalno sauva telesna vla nost? Ona vrati no u korice i ree: "Zakopaj se, Mejps." Mejps poslu a, drhtei. Oi li ene beonjaa netremice su piljile u D esiku. "Vi ste na a", pr mrmlja ona. "Vi ste Prava." Iz ulaza ponovo su poeli da dopiru zvuci istovarivanja. Mejps hitro zgrabi no u ko ricama i stavi ga D esiki u jelek. "Svako ko vidi no mora biti ili oi en ili ubijen!" r ee ona. "Vi to dobro znate, moja gospo!" Znam sada, pomisli D esika. Radnici se udalji e, uop te ne ulazei u Veliku Dvoranu. Mejps se malo pribra i ree: "Neoi eni koji je video kris-no ne sme iv da ode sa Arakisa . Nemojte to nikada smetnuti s uma, moja gospo. Kris-no vam je poveren." Ona dubo ko udahnu vazduh. "A sada stvari moraju poi svojim tokom. Nemogue je po uriti ih." O svrnuv i se oko sebe, ugleda naslagane kutije i nagomilane stvari. "A ovde ima pre mnogo posla da nam proe vreme." D esika je oklevala. Stvari moraju poi svojim tokom. Reenica koja je neposredno preu zeta iz riznice bajalica Misionarie Protektive. asna Majka e doi da te oslobodi. Ali ja nisam asna Majka, pomisli D esika, ali joj onda sinu: Velika Majko! Ovo mora da je u asno mesto kada su ovako ne to uvre ili ovde! Mejps progovori stvarnim glasom: "ega elite da se najpre latim, moja gospo?" Instikt upozori D esiku da uzvrati istim tonom: "Ova slika starog Vojvode treba da bude okaena s jedne strane trpezarije. Nasuprot njoj treba da visi glava bika." Mejps prie glavi bika. "Koliko li je velika morala da bude ova ivotinja kada je im ala ovoliku glavu", ree ona. A onda zastade. "Moram najpre da je oistim, zar ne, m oja gospo?" "Ne." "Ali prljav tina mu se nahvatala na rogovima." "Nije to prljav tina, Mejps. To je krv oca na eg Vojvode. Rogovi su prevueni providni m fiksativom neposredno po to je ivotinja ubila starog Vojvodu." Mejps se uspravi. "Ah, tako!" ree ona. "To je samo krv", ree D esika. "I to jo stara. Neka ti neko pomogne oko ve anja. Glava je prilino te ka." "Mislite li da mi krv smeta?" upita Mejps. "Ja sam iz pustinje, a tamo se ona est o proliva." "Da... vidim da si navikla na krv", ree D esika. "I meni je bila pu tena", ree Mejps. "Znatno vi e nego to mi je iscurelo od va e maloprea je ogrebotinice." "Vi e bi ti se dopalo da sam zasekla malo dublje?" "Ah, ne! Telesna voda odve je dragocena da bi se uludo rasipala. Pustili ste mi j e ba koliko treba." Primetiv i poseban nain na koji su rei izgovorene, D esika uoi dublje implikacije izraz a "telesna voda." Ponovo je obuze oseaj ugnjetenosti i skuenosti pri pomisli na va n ost vode na Arakisu. "Sa koje strane trpezarije da stavim koju od ove dve stvari, moja gospo?" upita Mejps. Ba ima praktinog duha u sebi ova Mejps, pomisli D esika, a zatim ree: "Kako sama bude na la za shodno, Mejps. Potpuno je svejedno." "Kako ka ete, moja gospo." Mejps se na e i poe da uklanja delove ambala e sa glave. "Ub io si starog Vojvodu, a?" promrmlja ona sebi u bradu. "Hoe li da pozovem nekog radnika da ti pomogne?" upita D esika. "Snai u se sama, moja gospo."

Da, snai e se ona, pomisli D esika. To je mo da najvrednije svojstvo Slobodnjaka: spos obnost da se snau. Osetiv i hladne korice kris-no a ispod jeleka, D esika pomisli na dug lanac spletki Be ne Geserita koji je ovde skovao novu kariku. Zahvaljujui ovim spletkama, ona je p re ivela smrtonosnu krizu. "Nemogue je po urivati stvari." Tako je Mejps kazala. Pa i pak, ovde je vladao besomuan tempo, koji je D esiku ispunjavao zlim slutnjama. A te slutnje nisu mogle da odagnaju ni sve pripreme Misionarie Protektive, niti Hava tovo pomno ispitivanje ove hrpe kamenja sa imenom zamka. "Kada zavr i to ve anje, poni da otpakuje kutije", ree D esika. "Jedan od ljudi zadu enih istovar kraj ulaza ima sve kljueve i zna gde ta treba da ide. Uzmi od njega kljuev e i spisak. Ako sluajno bude nekih problema, ja u se nalaziti u ju nom krilu." "Kako elite, moja gospo", ree Mejps. D esika se okrenu, razmi ljajui: Havatu je moglo da izgleda da je ova rezidencija bez bedna, ali ne to mi ovde smeta. Oseam to. Najednom D esiku obuze neodoljiva elja da vidi sina. Ona krenu prema lunom ulazu koj i je vodio u hodnik za trpezariju i porodina krila. Koraala je sve br e i br e, da bi konano poela da tri. Iza nje, Mejps prestade da odmotava glavu bika i podi e pogled prema novoj gospoda rici koja se brzo udaljavala. "Ona je Prava, nema sumnje", promrmlja. "Sirotica. " 8. 'Jueh! Jueh! Jueh!' ponavlja refren. 'Ni milion smrti ne bi bilo dovoljno za teb e, Jueh!' Iz 'Istorije Muad'Diba za decu' princeze Irulan Vrata su bila od krinuta i D esika ue u prostoriju sa utim zidovima. Sa njene leve str ane stajaoj je nizak divan od crne ko e, dve prazne police za knjige i jedna obe ena pljoska na ijim se izboenim stranama nahvatala pra ina. Zdesna, prepreujui jedna drug a vrata, nalazilo se jo praznih polica za knjige, jedan radni sto sa Kaladana i t ri stolice. Kraj prozora, pravo pred njom, stajao je doktor Jueh, okrenutih lea i potpuno usredsreen na spoljni svet. D esika jo jednom tiho koraknu napred. Primetila je da je Juehov ogrta izgu van, sa belom mrljom oko levog lakta, kao da s e nalaktio na neku kredu. Otpozadi je ostavljao utisak bestelesno krute prilike u prevelikoj crnoj ode di - karikature koju je lutkar koncima zaustavio u grevitoj pozi. Jedino je etvrtast blok glave, sa dugom abonosnom kosom zakaenom za rame sre brnim prstenom Suk kole, izgledao iv - lagano se okreui kako je pratio neku kretnju napolju. Ona se ponovo osvrnu po sobi, ne primeujui ni traga od svog sina, ve samo jedna zat vorena vrata sa desne strane, za koja je znala da vode u malu spavau sobu to se do pala Polu. "Dobar dan, doktore Jueh", ree ona. "Gde je Pol?" On klimnu glavom kao da se obraa nekom sa druge strane prozora, a zatim progovori odsutnim glasom, ne okreui se: "Sin vam se umorio, D esika. Poslao sam ga u susednu prostoriju da se malo odmori." Najednom, on se ukoi i okrenu se, dok mu se brii spusti e na crvene usne. "Oprostite mi, moja gospo! Odlutao sam u mislima... Nisam... nisam imao nameru da budem tak o prisan." Ona se osmehnu i odmahnu desnom rukom. Za trenutak se pobojala da e on pasti na k olena. "Velingtone, molim vas." "Samo tako da ka em va e ime... bez..." "Poznajemo se ve est godina", ree ona. "Odavno je trebalo da ukinemo sve formalnost i meu nama - kada smo nasamo." Jueh razvue usne u sme ak, razmi ljajui pri tom: Mislim da je upalilo. Sada e sigurno s ve neobinosti mog pona anja protumaiti kao ishod ove nezgode. Nee tragati za dubljim razlozima kada ve zna odgovor. "Bojim se da sam malo sanjario", ree on. "Kad god mi vas je... ao... onda o vama m islim samo kao o... D esiki." "Kad god me alite? Ali za to?"

Jueh slegnu ramenima. Jo davno je shvatio da D esika nije u istoj meri nadarena za Govorenje Istine kao njegova Vana. Pa ipak, kad god je mogao, bio je iskren prem a D esiki. Tako je bilo najbezbednije. "Videli ste ovaj svet, moja... ovaj, D esika." Malo je zamucnuo dok je izgovarao i me bez titule, ali onda nastavi: "U poreenju sa Kaladanom, ovde je sve jalovo i p usto. A tek ljudi! ene pokraj kojih smo pro li na putu ovamo naricale su pod velom. Uz to, tu je i nain na koji su nas gledale." D esika ukrsti ruke preko grudi, obgrliv i se i oseajui obrise kris-no a - sa o tricom izr aenom od zuba pe anog crva, ukoliko je izve taj o tome taan. "Stvar je samo u tome to sm o im strani - razliiti ljudi, razliiti obiaji. Oni su poznavali jedino Harkonene." Ona baci pogled mimo njega kroz prozor. " ta ste to posmatrali napolju?" On okrenu lea prozoru. "Ljude." D esika pree na njegovu stranu i pogleda nalevo, prema proelju kue gde je bila upravl jena Juehova pa nja. Tamo je stajao drvored od dvadeset palmi, ispod kojih je tle bilo oi eno i golo. Za titna ograda odvajala ih je od puta kojim su prolazili ljudi od eveni u lokalnu no nju. D esika opazi tanu no svetlucanje u vazduhu, izmeu nje i sveta - za titno polje kue - a zatim stade da prouava ljude koji su promicali, pitajui se z bog ega su toliko privukli Juehovu pa nju. A onda se odgovor pojavi i ona polo i ruku na obraz. Nain na koji su prolaznici pos matrali palme! Primetila je zavist, ak mr nju... ali i izvesnu nadu. Svako ko bi se osvrnuo prema palmama naprosto bi ih lomio pogledom. "Znate li ta misle?" upita Jueh. "Hoete da ka ete da itate misli?" upita ona. "Njihove misli", uzvrati on. "Posmatrajui ova stabla, oni misle: 'Tamo nas je sto tinu.' Ba to imaju na umu." Ona mu uputi upitan pogled. "Kako to?" "Ovo su urmine palme", ree on "Jednom takvom stablu potrebno je etrdeset litara vo de dnevno. ovek se, meutim, zadovoljava samo sa osam litara. Svaka palma, dakle, r avna je petoro ljudi. A dvadeset palmi isto je to i sto ljudi." "Ali neki od njih posmatraju stabla sa nadom." "Da, nadaju se da e im pasti neka urma. Ali sezona im je ve pro la." "Posmatramo ovaj svet odve kritikim okom", ree ona. "Ovde je prisutna i nada i opas nost. Zain bi mogao da nas obogati. A uz odgovarajue bogatstvo, preobrazili bismo planetu onako kako bismo to eleli." Ona se nasmeja u sebi: Koga ja to poku avam da ubedim? Smeh joj izmae kontroli i gl asno odjeknu, opor i gorak. "Ali, bezbednost se ne mo e kupiti", ree ona. Jueh se okrenu kako bi prikrio lice od nje. Kada bi samo bilo mogue mrzeti ove lj ude umesto voleti ih! Po svojim manirima, D esika je mnogo podseala na njegovu Vanu . No, upravo ova pomisao ispuni ga odluno u da ne klone u ostvarenju svog nauma. Okr utnost Harkonena bila je okoli na, zaobilazna. Vana mo da jo nije mrtva. Morao je to pouzdano da utvrdi. "Ne brinite za nas, Velingtone", ree D esika. "Ovo je na problem, a ne va ." Misli da brinem za nju! On za mirka da bi uklonio suze. I brinem, razume se. Ali m oram da stanem pred crnog Barona sa obavljenim zadatkom, kako bih zatim uluio pri liku da ga napadnem tamo gde je najslabiji, i to ba u trenutku najveeg trijumfa! On uzdahnu. "Da li bi to uznemirilo Pola ako bih samo bacila pogled na njega?" upita ona. "Uop te ne bi. Dao sam mu sedativ." "Dobro podnosi promenu?" upita ona. "Da, osim to se malo vi e umara nego obino. Prilino je uzbuen, ali to je sasvim normal no za jednog petnaestogodi njaka pod ovim okolnostima." On prie vratima i otvori ih . "Evo ga ovde." D esika poe za njim i pogleda u senovitu sobu. Pol je le ao na uskoj postelji, dr ei jednu ruku ispod lakog pokrivaa, a drugu zabaenu iza glave. Fronclasti zastori na prozoru uz krevet bacali su rebrastu senku na l ice deaka i prekriva. D esika osmotri sina, videv i najpre njegov ovalni oblik lica po emu joj je najvema bi o slian. Kosu je, meutim, imao na Vojvodu - crnu poput uglja i razbaru enu. Dugake tr epavice prikrivale su mu oi boje limuna. D esika se osmehnu, oseajui kako joj se stra hovi razvejavaju. Najednom je obuze pomisao o genetskim tragovima u crtama lica

njenog sina - o njenim oima i bradi, odnosno o nasleu od oca koje se pomaljalo iz deakovog izgleda kao to zrelost nie iz detinjstva. Pomislila je o deakovim crtama kao o prvorazrednom izboru iz sluajnih i nasuminih u strojstava - o beskrajnom nizu podudarnosti koje su se sve na le ovde u i i. Ova pomi sao nagna je da po eli da klekne pokraj postelje i uzme sina u naruje, ali u tome j u je sputalo Juehovo prisustvo. Ona se vrati natrag i blago zatvori vrata. Jueh se u meuvremenu vratio do prozora, po to nije bio kadar da posmatra kako D esika gleda svog sina. Zbog ega mi Vana nije rodila decu? - upita se on. Kao lekar zna m da nisu postojale nikakve fizike smetnje. Da nije posredi bio neki razlog Bene Geserita? Da joj, mo da, nije nalo eno da slu i nekom drugom cilju? ta bi to moglo biti ? Volela me je, u to nema sumnje. Po prvi put mu je sinula pomisao da mo da predstavlja deli nekog ustrojstva ija slo en ost i zapetljanost daleko prevazilaze sposobnost njegovog shvatanja. D esika mu prie i ree: "Kako deca ljupko spavaju." On uzvrati mehaniki: "Kad bi samo i odrasli mogli tako spokojno da otpoinu." "Da." "Kako li smo samo izgubili tu sposobnost?" promrmlja on. Ona ga podozrivo pogleda, opaziv i neobian prizvuk u njegovom glasu, ali um joj je jo bio usredsreen na Pola, na nove stroge mere njegovog obuavanja ovde, na razlike u sinovljevom sada njem ivotu - koji e biti potpuno drugaiji od onoga to mu je svojevr emeno planiran. "Da, odista smo puno izgubili", ree ona. Ona baci pogled napolje, na desnu stranu, prema jednom obronku obraslom sivozele nim rastinjem, koje je vetar lelujao i povijao - pra njavo li e i suve grane oblika k and e. Odve tamno nebo nadnosilo se nad obronak poput mrlje od mastila, a mlena svet lost arakenskog sunca davala je celom prizoru srebrnastu koprenu - slinu sjaju kr is-no a skrivenog u njenom jeleku. "Nebo je tako tamno", ree ona. "To je delimino usled nesta ice vlage", uzvrati on. "Voda!" prasnu ona. "Ma gde da se okrene ovde, svuda si suoen sa oskudicom vode!" "To je dragocena tajna Arakisa!" ree on. "Zbog ega je ima tako malo? Ovde postoje vulkanske stene. Mogu da nabrojim bar de set sna nih izvora. Tu je i polarni led. Ka u da se ne mogu praviti bu otine u pustinj i zato to oluje i pe ane plime i oseke uni tavaju opremu br e nego to ljudi stignu da je instaliraju - ako crvi prvi ne dokusure stvar. U svakom sluaju, tamo nikada nisu pronaeni tragovi vode. Ali tajna, Velingtone, prava tajna jesu bunari koji su isk opani ovde u sinkovima i kotlinama. Jeste li imali prilike da proitate ne to o njim a?" "Najpre kratkotrajan mlaz, a zatim ni ta", uzvrati on. "Ali, Velingtone, upravo je to tajna. Voda je najpre postojala, zatim je presahl a i vi e se nikada nije pojavila. Sa obli njom bu otinom dogodila se ista stvar: kratk otrajan mlaz koji je ubrzo prestao. Zar ova pojava nije pobudila niiju radoznalos t?" "Zbilja je neobino", ree on. "Sumnjate li na prisustvo nekog ivog bia? Zar se njegov i tragovi ne bi ispoljili u uzorcima terena?" " ta bi se, zapravo, ispoljilo? Neka neobina biljka... ili ivotinja? I ko bi mogao d a je prepozna?" Ona okrenu lea obronku. "Voda naprasno prestaje. Ne to je zaepljuje. To mi izgleda sumnjivo." "Mo da je razlog poznat", ree on. "Harkoneni su uskratili mnoge izvore informacija o Arakisu. Nije iskljueno da su u ovom pogledu imali neki poseban motiv." "Kakav motiv?" upita ona. "Osim toga, tu je i atmosferska vlaga. Nema je mnogo, dodu e, ali je prisutna. To je glavni izvor vode na planeti, koja se hvata u sabir nicama vetra i aparatima za talo enje. Odakle ona potie?" "Sa polarnih kapa?" "U hladnom vazduhu nema mnogo vlage, Velingtone. Iza zastora koji su podigli Har koneni ima mnogo stvari koje valja temeljito ispitati i koje sve ne moraju da bu du u vezi sa zainom." "Da, sad se ve nalazimo iza zastora Harkonena", ree on. "Mo da emo...", zausti dalje, ali onda zauta, primetiv i iznenada kako D esika podozrivo pilji u njega. "Ne to se do godilo?"

"Nain na koji ste izgovorili 'Harkonena'", ree ona. "ak ni glas mog Vojvode ne bi t oliko odisao zlobom pri pomenu tog omra enog imena. Nisam znala da imate i line raz loge da ih mrzite, Velingtone." Velika Majko, pomisli on. Izazvao sam njenu sumnju. Sada moram pribei svakom trik u kojem me je Vana nauila. Postoji samo jedno re enje: da joj to je mogue vi e ka em isti nu. On ree: "Niste znali da je moja ena, moja Vana..." On slegnu ramenima, nesposoban da nastavi zato to ga je ne to iznenada steglo u grlu. Konano, progovori ponovo: "On i..." Ali rei su presahle. Osetio je kako ga obuzima panika i vrsto je zaklopio oi, iskusiv i plimu agonije u grudima; bilo je to jedino uvstvo koga je bio svestan, s ve dok ga jedna ruka nije blago dodirnula po mi ici. "Oprostite mi", ree D esika. "Nisam imala nameru da otvorim staru ranu." Istovremen o, kroz glavu joj proe: Te zveri! ena mu je bila Bene Geserit - znaci toga mogu se opaziti svuda po njemu. Oigledno je da su je Harkoneni ubili. Evo jo jedne jadne r tve vezane za Atreide emerom mr nje. " ao mi je", ree on. "Naprosto nisam u stanju da razgovaram o tome." On otvori oi, p repustiv i se unutarnjem bolu. Uostalom, bar je to bilo istinito. D esika ga je ispitivala pogledom: izboeni obrazi, oi u obliku tamnih cekina, maslen i ten i vlaknasti brii slini zakrivljenom okviru oko jarkocrvenih usni i uske brade . Bore na obrazima i elu, primetila je, predstavljale su plod ne samo tuge nego i godina. Najednom je obuze duboko saue e prema njegovom bolu. "Velingtone, ao mi je to smo vas doveli na ovo opasno mesto", ree ona. "Po ao sam dobrovoljno", odgovori on. Ovo je, takoe, bila istina. "Ali cela ova planeta je Harkonenova stupica. To morate znati." "Bie potrebno znatno vi e od jedne stupice da bi se uhvatio Vojvoda Leto", ree on. O vo je takoe bila istina. "Mo da bi trebalo da imam vee poverenje u njega", uzvrati ona. "Vojvoda je izvrstan taktiar." "Nasilno smo istrgnuti sa matinog sveta", ree on. "Zbog toga se svi oseamo tako nel agodno." "A istrgnutu biljku veoma je lako ubiti", ree ona. "Naroito kada je ponovo zasadi u negostoljubivo tle." "Jesmo li sigurni da je tle negostoljubivo?" "Do lo je do otimaina vode kada se saznalo koliko ljudi Vojvoda dodaje lokalnoj pop ulaciji", ree ona. "Duhovi su se smirili kada smo saop tili da emo instalirati nove sabirnice vetra i kondenzere za potrebe prido lica." "Ovde ima taman toliko vode da opstane ljudski ivalj", ree on. "Ljudi znaju da ako se pojave nova edna usta na ogranienu koliinu vode, njena cena e porasti i onda e na jsiroma niji biti osueni na smrt. Ali Vojvoda je re io ovaj problem. Neredi nastali z bog vode ne predstavljaju izraz stalnog neprijateljstva prema njemu." "A stra a?" ree ona. "Stra a se nalazi svuda. Tu su i za titna polja. Kud god se okrene te opaziete njihovo svetlucanje. Ovako se ne ivi na Kaladanu." "Treba pru iti priliku ovoj planeti", ree on. Ali D esika je i dalje zurila kroz prozor nemilosrdnim pogledom. "Oseam miris smrti na ovom svetu", ree ona. "Havat je ovamo poslao u prethodnicu itav bataljon agena ta. Ovi stra ari napolju su njegovi ljudi. Radnici koji se bave istovarom takoe su njegovi ljudi. Velike sume su oti le iz trezora bez ikakvog obja njenja. Tako ogromn e svote mogu da znae samo jedno: podmiivanje na visokim mestima." Ona zavrte glavo m. "Gde Tufir Havat doe, tu odmah nastupaju smrt i obmana." "Omalova avate ga." "Omalova avam? Ne, ja ga visoko cenim. Smrt i obmana sada su nam jedine nade. Stva r je samo u tome to nemam nikakve iluzije o njegovim metodama." "Trebalo bi... da se zaokupite neim", ree on. "Ne smete dozvoliti sebi da vas obuz imaju tako morbidne..." "Da se zaokupim! Na ta mi odlazi najvei deo vremana, Velingtone? Ja sam vojvodina sekretarica i toliko imam posla da se svakoga dana upoznajem sa novim stvarima k ojih se bojim... stvarima za koje on ni ne sluti da ih znam." Ona stisnu usne i nastavi ne to prigu enim glasom: "Ponekad se pitam u kojoj je meri moja upuenost i uv e banost za Bene Geserita uticala da me izabere." " ta hoete da ka ete?" Zbunio ga je cinini ton njenog glasa, ogorenost koju ranije nije

nikada primetio kod nje. "Ne mislite li, Velingtone", upita ona, "da je znatno bezbednija sekretarica koj a je vezana ljubavlju?" "Ta pomisao vas nije vredna, D esika." Usne joj se same iskrivi e u grimasu prekora. Uop te nije bilo sumnje u vojvodina os eanja prema njegovoj nalo nici. Bilo je dovoljno samo posmatrati ga kako je guta po gledom. "Tako je, nije me vredna." Ona ponovo obavi ruke oko sebe, sti ui uz telo korice kris-no a i razmi ljajui o neokonan m poslu koji ga je ekao. "Uskoro nam predstoji veliko krvoprolie", ree ona... "Harkonen se nee smiriti sve d ok sam ne bude mrtav ili moj Vojvoda uni ten. Baron ne mo e da zaboravi da je Leto k raljev krvni roak - bez obzira na udaljenost - a da njegovo plemstvo vodi poreklo iz registra CHOAM kompanije. Ali najjai otrov u njemu, duboko u njegovom umu, je ste svest da je jedan Atreid prognao zbog kukaviluka jednog Harkonena posle Korin ske bitke." "Stara egrst", promrmlja Jueh. Za trenutak je osetio kako ga je preplavila ljutit a mr nja. Ta stara egrst uhvatila ga je u svoju mre u, ubila mu Vanu ili - to je jo gor e - izlo ila je Harkonenovim muenjima sve dok joj mu ne izvr i njegovu zapovest. Stara egrst ga je ulovila u zamku, a ovi ljudi su deo te mrske stupice. Ironija se ogl edala u injenici to je ova smrtonosna razmirica do la da uzme maha ovde na Arakisu, jedinom izvori tu melan a u Vaseljeni, produ iocu ivota, tvorcu zdravlja. "O emu razmi ljate?" upita ga ona. "Razmi ljam upravo o tome kako sada na otvorenom tr i tu jedan dekagram zaina vredi est stotina dvadeset hiljada solarisa. Tolikom koliinom novca mogu se kupiti mnoge st vari." "Da i vi niste postali gramzivi, Velingtone?" "Ne gramziv." " ta onda?" On slegnu ramenima. "Obuzima me oseaj uzaludnosti." On joj uputi dug pogled. "Mo et e li da se setite kada ste prvi put probali zain?" "Da - imao je ukus kao cimet." "Ali to se nikada vi e nije ponovilo", ree on. "Zain je kao ivot - pokazuje vam drugo lice kad god posegnete za njim. Neki tvrde da zain stvara naviku prijatnosti. Ka da, naime, telo naui da mu ne to prija, onda ga rado prihvata kao ugodno - ak pomalo euforino. Slinost sa ivotom je i u tome to se zain ne mo e sintetizovati." "Mislim da bi za nas bilo daleko bolje da smo postali otpadnici i da smo umakli carevom dohvatu", ree ona. Primetio je da ga nije slu ala i zato se usredsredio na njene rei, pitajui se: Da zbog ega ga nije navela da to uini. Mogla ga je navesti doslovce na sve. Progovorio je brzo, zato to je posredi bila istina, kao i promena teme: "Da li bi ste mi zamerili, D esika... ako bih vam postavio jedno lino pitanje?" Ona se osloni o prozorsku lou, obuzeta iznenadnim grem nemira. "Razume se da ne bi h. Vi ste mi... prijatelj." "Zbog ega niste naveli Vojvodu da se o eni vama?" Ona se okrenu, uspravi i upitno ga pogleda. "Da se o eni mnome? Ali..." "Nije trebalo to da pitam", ree on. "Ne." Ona slegnu ramenima. "Postoji jak politiki razlog - sve dok je moj Vojvoda neo enjen, neke Velike Kue mogu se nadati savezu. Osim toga...", ona uzdahnu, "...p odsticati ljude, potinjavati ih vlastitoj volji, dovodi vas u cinian odnos prema ov eanstvu. Time se nipoda tava sve ega se dotaknemo. Ako bih ga ja navela da to uini... onda to ne bi bio njegov slobodan izbor." "Ovo kao da je kazala moja Vana", promrmlja on. To je takoe bila istina. On stavi ruku na usta i s naporom proguta pljuvaku. Nikada se jo nije na ao tako blizu prizn anja svoje tajne uloge. D esika nastavi da govori, naru iv i aroliju: "Pored toga, Velingtone, u Vojvodi postoj e, zapravo, dva oveka. Jednog od njih veoma volim. On je armantan, duhovit, pun ob zira... ne an - sve to jedna ena mo e samo da po eli. Ali onaj drugi je... hladan, neose tljiv, nepa ljiv, sebian - grub i okrutan kao zimski vetar. To je ovek koga je otac uobliio." Grimasa joj izoblii lice. "Da je samo taj starac umro kada se moj Vojvod

a rodio!" U ti ini koja je zavladala meu njima moglo se uti kako struja vazduha iz ventilatora nji e rese na zastorima. Konano, ona duboko uzdahnu i ree: "Leto je u pravu - ove sobe su lep e od onih u dru gom delu kue." Pogled joj napravi krug po prostoriji. "Izviniete me, Velingtone, v olela bih jo malo da vidim ovo krilo pre no to dodelim sobe." On klimnu glavom. "Razume se." Istog asa u glavi mu se rodi misao: Kada bi samo p ostojao nain da ne uradim ono to moram da uradim. D esika spusti ruke, ode do vrata koja su vodila u Veliku Dvoranu i zastade tu za trenutak, oklevajui, a zatim brzo izie. Svaki put kad smo razgovarali on je ne to kr io, zadr avao ne to u sebi, pomisli ona. Nesumnjivo da bi mi po tedeo oseanja. On je do bar ovek. Ona ponovo zastade, neodluna da li da se ipak vrati i izvue tajnu iz njeg a. Ali to bi ga samo postidelo - zapla ilo bi ga kada bi shvatio kako ga je lako p roitati. Moram da imam vi e poverenja u prijatelje. 9. Mnogi su uoili brzinu kojom je Muad'Dib nauio nu nosti Arakisa. Bene Geserit, razume se, znaju na emu se temelji ta brzina. Ostalima mo emo rei da je Muad'Dib uio brzo z ato to je najpre bio upuen u to kako da ui. A prvi nauk koji je uop te stekao bila je temeljna istina da je u stanju da ui. Iznenaujue je ustanoviti koliko ljudi ne ver uje da je u stanju da ui, kao i koliko je vei broj onih koji smatraju da je uenje t e ko. Muad'Dib je znao da svako iskustvo ima svoj nauk. Iz 'ove tva Muad'Diba' princeze Irulan Pol je le ao na postelji, pretvarajui se da spava. Nije bilo te ko smotati pilulu za spavanje koju mu je dao doktor Jueh, a da pri tom izgleda kao da ju je progutao. Pol se jedva uzdr ao da se ne nasmeje. ak mu je i majka poverovala da spava. Hteo je da skoi iz kreveta i da je zamoli za dopu tenje da krene u istra ivanje kue, ali na vreme je shvatio da ona to ne bi odobrila. Stvari jo nisu bile sreene kako treba. Ne. Ovako je bilo najbolje. Ako mugnem napolje bez pitanja, onda nisam prekr io nareenja. Osim toga, neu izlaziti iz kue gde je najbezbednije. uo je kako mu majka i Jueh razgovaraju u susednoj prostoriji. Rei su im bile te ko r azbirljive - priali su ne to o zainu... o Harkonenima. Govorili su as ivlje, as sporije . Polovu pa nju privue izrezbarena daska na uzglavlju postelje - zapravo, la no uzglavl je, koje je bilo prikaeno za zid, prikrivajui kontrolne ureaje za manipulisanje raz nim aparatima u sobi. Na drvetu je bila prikazana riba koja je iskoila iz gustih, smeih talasa. Znao je da ako pritisne vidljivo ribino oko, ukljuie suspenzorske sv etiljke u prostoriji. Okretanjem jednog od talasa kontrolisala se ventilacija, d ok se drugim menjala temperatura. Pol se tiho uspravi u postelji. Sa njegove leve strane, prema zidu je stajala vi soka polica za knjige. Ako bi se pomerila u stranu, iza nje bi se pojavio orman sa nizom ladica. Kvaka na vratima koja su vodila u dvoranu bila je napravljena u obliku poluge za gas kod ornitopera. Izgledalo je da je cela soba bila napravljena tako da ga to vi e primami. Soba i ova planeta. Na um mu pade filmska knjiga koju mu je Jueh pokazao: "Arakis - pustinjska botan ika ogledna postaja Njegovog carskog velianstva." Bila je to stara filmska knjiga jo iz vremena pre otkria zaina. Nazivi pohrli e kroz Polov um, u pratnji slika koje su utiskivali mnemoniki impulsi knjige: saguaro, magarei grm, urmina palma, pe ani spori , veernja jagorevina, burasti kaktus, plamtei grm, dimno drvo, kreozotski grm... patuljasta lisica, pustinjski soko, kangaro mi ... Nazivi i slike, nazivi i slike iz ovekove zemaljske pro losti - od kojih se veina vi e nije mogla nigde nai u Vaseljeni izuzev na Arakisu. Postoji toliko novih stvari koje valja nauiti - zain. I pe ani crvi. U susednoj prostoriji zatvori e se neka vrata. Pol zau bat majinih koraka kako se ud aljava niz dvoranu. Znao je da e doktor Jueh uzeti ne to da ita i ostati u susednoj

sobi. Kucnuo je as da se krene u istra ivanje. Pol skliznu iz postelje i krenu prema polici za knjige koja se otvori u orman. U istom trenu, zau zvuk iza sebe i okrenu se. Izrezbareno uzglavlje postelje spu tal o se nadole prema mestu gde je on le ao. Pol se ukoi i upravo mu je ta nepominost sp asila ivot. Iza daske izie siu an lovac-traga, ija du ina nije prema ala pet centimetara. Pol ga je s esta prepoznao - bilo je to standardno ubilako oru je sa kojim se jo u ranoj mladost i upozna svaki potomak kraljevske krvi, pogubna metalna igrakica kojom su telekom andovali neka obli nja ruka i oko. Ona se mogla zariti u pokretno telo, gde bi pot om izrila svoj put uz nervne kanale do najbli eg vitalnog organa. Traga uzlete i stade da popreno prelazi preko prostorije. U Polovoj svesti sinu naueno saznanje o ogranienjima lovca-tragaa: njegovo zgusnuto suspenzorsko polje mutilo je preglednost onoga ko je stajao za telekomandama. U z ovu prigu enu svetlost u sobi koja mu je jedina osvetljavala metu, operator se m ogao osloniti samo na kretanje - na ma ta to se micalo. Pol je ostavio na postelji pojas koji je stvarao za titno polje. Da je imao laserski pi tolj, lako bi oborio n apadaa, ali laserski pi tolji su bili veoma skupi i izuzetno te ki za odr avanje - a uv ek je postojala i opasnost da doe do opasnog vatrometa ukoliko laserski snop naie na vrelo polje. Atreidi su se oslanjali na svoja telesna polja i razboritost. Pol je stajao u gotovo katatoninoj nepominosti, znajui da se ovoj pretnji mo e suprot staviti jedino svojom inteligencijom. Lovac-traga podigao se jo pola metra. Zanjihao se u rebrastoj svetlosti prozorskih zastora, a zatim ponovo po ao u ispitivanje sobe. Moram ga nekako zgrabiti, pomisli Pol. Bie sklizak zbog suspenzorskog polja, tako da moram vrsto da ga epam. Napada se sada spustio za pola metra, skrenuo nalevo i stao da kru i oko postelje. Iz njega je dopiralo prigu eno zujanje. Ko li upravlja oru jem? - upita se Pol. To mora da je neko u blizini. Mogao bih da pozovem doktora Jueha, ali ova stvarica bi ga ubila u istom trenutku kada otvori vrata. Vrata koja su vodila u dvoranu iza Pola kripnu e. Odande se zau tup udarac i ona se otvori e. Lovac-traga suknu pokraj Polove glave u smeru gde je do lo do pokreta. Pol munjevito ispru i ruku i vrsto zgrabi pogubnu stvaricu. Ona je zujala i izvijala se u njegovoj aci, ali deakovi mi ii oajniki su je stisli. Naglo zamahnuv i rukom, on t esnu prednjim delom tragaa o metalnu plohu vrata. Osetio je krckanje, to je bio zn ak da je razbijeno osetljivo "oko" ubilake naprave, i ona mu konano zamuknu u aci. On ju je, meutim, i dalje vrsto stezao - po to je morao da bude sasvim siguran. Najzad polako podi e pogled i najpre opazi kako ga razrogaeno posmatraju potpuno pl ave oi edut Mejps. "Otac je poslao po tebe", ree ona. "U dvorani te eka pratnja." Pol klimnu glavom, netremice posmatrajui neobinu enu u vreastoj, smeoj haljini ropkin ja. Njena pa nja sada je bila usredsreena na stvaricu koju je deak stiskao u aci. "ula sam o tome", ree ona. "Ubilo bi me, zar ne?" Morao je da proguta pljuvaku pre no to je odgovorio: "Ja... ja sam mu bio meta." "Ali i lo je prema meni." "Zato to si se kretala." Tek tada se zapita: Ko je ovo stvorenje? "Spasao si mi ivot", ree ona. "Oboma sam nam spasao ivot." "Pa ipak, mogao si da pusti da me pogodi, a onda da umakne ", ree ona. "Ko si ti?" upita on. " edut Mejps, domarka." "Otkud si znala gde sam?" "Kazala mi je tvoja majka. Srela sam je u dnu dvorane, kod stepenica koje vode u udnu sobu." Ona pokaza na desnu stranu. "Oevi ljudi te jo ekaju." Bie da su to Havatovi ljudi, pomisli on. Moramo pronai ko je upravljao tragaem. "Poi do ljudi mog oca", ree on. "Ka i im da sam uhvatio lovca-ubicu u kui i da se sme sta razmile na sve strane kako bi uhvatili operatora. Reci im da zatvore sve izl aze iz kue i da blokiraju neposrednu okolinu. Oni e ve znati kako to da sprovedu. O

perator je sigurno neki stranac." Nije li to mo da ova ena? - upita se on iznenada. Ali onda shvati da je to nemogue. Traga je bio pod kontrolom kada je ona u la. "Pre no to izvr im tvoju zapovest, mome", ree Mejps, "moram da ra istim neke stvari meu ama. Natovario si mi na lea breme vode, za koje nisam sigurna da ga mogu nositi. Ali mi Slobodnjaci uvek plaamo svoje dugove - bili oni crni ili beli. Takoe znamo da se meu vama nalazi izdajnik. Ne mo emo rei ko je to, ali on zacelo postoji. Nije iskljueno da je to ista osoba koja je upravljala ovim kasapskim oru jem." Pol je primio poruku u ti ini: izdajnik. Pre no to je stigao da ne to ka e, neobina ena s e okrenula i pohitala prema izlazu. On pomisli da je pozove natrag, ali ne to u njenom izrazu jasno mu je stavilo do z nanja da ga ne bi poslu ala. Kazala mu je ono to zna i sada je po la da izvr i njegovo nareenje. Kroz nekoliko trenutaka, kua e vrveti od Havatovih ljudi. Misli mu skrenu e na drugi deo njihovog neobinog razgovora: udna soba. On pogleda na levo gde je ona pokazala. Mi Slobodnjaci. Tako, dakle, izgledaju Slobodnjaci. Za stao je za jedan mnemoniki treptaj da bi mu crte njenog lica u le u memorijsko skla di te - tamnosiva prilika, sa ko om sasu enom poput suve ljive i potpuno plavim oima sas vim li enim beonjaa. Na kraju, on prikai i oznaku: edut Mejps. I dalje ste ui smrskanog tragaa, Pol prie postelji, podi e levom rukom za titni pojas, ob avi ga oko pasa i poe da zakopava, trei prema levoj strani dvorane. Kazala je da mu se majka nalazi negde ovde... srela ju je kod stepenica koje vod e u udnu sobu. 10. Na koji je nain gospa D esika uspevala da prebrodi te ke trenutke? Pa ljivo razmotrite ovu poslovicu Bene Geserita i mo da ete doi do odgovora: 'Svaki put kojim se ide do samog kraja ne vodi uop te nigde. Uspni se sasvim malo uz planinu da bi je takvom iskusio. Sa njenog vrha ona se ne vidi.' Iz 'Porodinih letopisa Muad'Diba' princeze Irulan Na kraju ju nog krila D esika je nai la na jedne metalne stepenice koje su zavojito vo dile do ovalnih vrata. Ona se osvrnu i baci pogled niz hol, a zatim ponovo prema vratima. Ovalna? - upita se ona. Nije li to krajnje udan oblik za vrata u kui? Kroz prozore ispod zavojitih stepenica mogla je da vidi kako se veliko, belo sun ce Arakisa lagano kree prema zatonu. Velike senke izdu ivale su se dvoranom. Ona po novo upravi pa nju na stepenice. O tro bono osvetljenje isticalo je komadie sasu ene zem lje na metalnom nogostupu stubi ta. D esika uhvati gelender i poe da se penje. Osetila je hladnou rukohvata pod kliskim dlanom. Zaustavila se pred vratima, primetila da nemaju kvaku, ali i uoila blago ugnue na njihovoj povr ini tamo gde je trebalo da se nalazi brava. Ovo sigurno nije brava za dlan, ree ona u sebi. Brava za dlan mora da bude pode ena za neiji poseban oblik ake i linije dlana. Ali izgledala je kao brava za dlan. A postojali su naini da se otvori bilo kakva brava tog tipa - kako je nauila u koli. D esika se jo jednom osvrnu kako bi se uverila da je niko ne posmatra, a zatim post avi dlan u ugnue u vratima; istog trenutka se okrenu i ugleda Mejps kako se pribl i ava podno ju stepeni ta. "U velikoj dvorani su neki ljudi koji ka u da ih je poslao Vojvoda po mladog gospo dara Pola", ree Mejps. "Imaju Vojvodin peat i stra a ih je identifikovala." Ona skre nu pogled prema vratima, a zatim ga ponovo upravi na D esiku. Oprezna je ova Mejps, pomisli D esika. To je dobar znak. "Nalazi se u petoj prostoriji od ovog kraja dvorane; to je mala spavaa soba", ree D esika. "Ako ne bude mogla sama da ga probudi , pozovi doktora Jueha, koji je u suse dnoj sobi. Mo da e mu biti potrebna injekcija za buenje." Mejps ponovo podozrivo osmotri ovalna vrata i D esiki se uini da joj se u izrazu li ca pojavio traak mr nje. Ali pre no to je stigla da je upita za vrata, kao i o tome t a se iza njih krije, Mejps se okrenula i pohitala niz dvoranu. Havat je ispitao ovo mesto, pomisli D esika. Ovde ne mo e biti nieg opasnog. Ona gurnu vrata koja se otvori e prema maloj prostoriji, sa ije su se naspramne str ane nalazila jo jedna ovalna vrata. Ova su imala tokastu bravu.

Vazdu na komora, pomisli D esika. Ona spusti pogled i primeti jedan metalni podupira sa Havatovim linim znakom na podu male prostorije. Podupira je slu io da dr i vrata ot vorena, pomisli ona. Neko ga je verovatno sluajno oborio, ne shvatajui da se spolj na vrata zatvaraju bravom za dlan. Ona zakorai preko praga u prostoriju. ta e u kui vazdu na komora? upita se ona. Iznenada joj na um pado e egzotina stvorenja z atvorena u naroitim klimatskim uslovima. Naroiti klimatski uslovi! To bi bilo sasvim primereno Arakisu, gde ak i najsu nije strano rastinje mora da bu de navodnjavano. Vrata iza nje poe e polako da se zatvaraju. Ona ih zaustavi i podmetnu podupira koji je Havat ostavio, a zatim se ponovo okrenu prema unutra njim vratima sa tokastom b ravom, opaziv i tanu an natpis u metalu povrh kvake. Tekst je bio ispisan na gala kom jeziku: "O, ovee! Ovde je jedan divan deo Bo je Tvorevine; stani pred njega i naui da voli sav r enstvo Tvog Vrhunskog Prijatelja." D esika se svom te inom osloni na toak. On popusti na levu stranu i unutra nja vrata se otvori e. Blago vazdu no strujanje pogladi je po obrazima i zanjiha joj rubove kose . Osetila je promenu u vazduhu koji je najednom postao nekako bogatiji. Ona irom otvori vrata i pred oima joj se ukaza prizor rasko nog zelenila obasjanog utom sunevo m svetlo u. uto sunce? - upita se ona u prvi mah. A onda joj sinu: Filtersko staklo! Ona zakorai preko praga i vrata se zatvori e iza nje. "Staklena ba ta puna biljnih uzoraka sa svetova koji ne oskudevaju u vodi", promrm lja ona. Sadnice u saksijama i obrezano drvee stajali su svuda unaokolo. Uoila je mimoze, r ascvetale dunje, sondagi, jo neolistalu pleniscentu, akarso sa zelenim i belim st abljikama... ru e... ak i ru e! Ona se sagnu i omirisa jedan d inovski ru iasti cvet, a zatim se ponovo uspravi i sta de da razgleda sobu. Istog trena postala je svesna ritmikog zvuka. Ona razgrnu rukama umu prepletenog li a i kroz taj otvor baci pogled prema sredini p rostorije. Ugledala je tamo malu fontanu sa izoluenim rubovima. Ritmiki um stvarao je razgranat, izvrnut mlaz vode, koji je buno padao na dno metalne zdele. D esika obavi brzu ve bu za proi avanje ula, a zatim poe da metodino ispituje prostoriju zgledalo je da je kvadratnog oblika, sa osnovom du ine deset metara. Na osnovu inje nice da je bila sme tena povrh kraja dvorane i da je sadr ala neke tanane konstrukci one razlike, do la je do zakljuka da je bila dograena na krov ovog krila davno po to j e celo zdanje bilo podignuto. Zastala je kod ju nog kraja prostorije, ispred prostranog filterskog stakla, osvrn uv i se oko sebe; sav raspolo iv prostor u sali bio je zapretan egzotinim biljkama sa planeta koje nisu oskudevale u vlazi. Ne to za u ta u zelenilu. Ona se nape, a zatim opazi jednostavnu servok napravu, koja je imala osnovnu cev i mno tvo bonih rukavac a. Jedan rukavac se podi e, raspr i finu maglu kapljica i okvasi je po obrazima. Kad a je crevo ponovo napravilo istu kretnju, ona ugleda ta je navodnjavalo: bokor pa prati. Voda se nalazila posvuda u prostoriji - na planeti gde je ova tenost predstavljal a najdragoceniji ivotni sok. Voda je ovde bila tako ne tedimice rasipana da je to s asvim poremetilo njenu unutra nju ravnote u. Ona baci pogled prema suncu, koje je zbog filtera steklo utu boju. Stajalo je nis ko na zupastom obzorju, povrh grebena koji su obrazovali deo ogromnog kamenog uzd ignua poznatog pod nazivom Za titni Zid. Filtersko staklo, pomisli ona. Da bi se belo sunce pretvorilo u ne to znatno bla e i prisnije. Ko li je samo napravio ovo mesto? Leto? Liilo bi na njega da me iznena di ovakvim darom, ali za to nije bilo vremena. Osim toga, bio je zaokupljen ozbi ljnijim problemima. Setila se izve taja o tome kako je veina arakenskih kua bila opskrbljena vazdu nim kom orama na vratima i prozorima da bi se sauvala i zadr ala unutra nja vla nost. Leto je k azao da je prenebregavanje ove mere predostro nosti, odnosno injenica da su vrata i

prozori posedovali titnike jedino protiv sveprisutne pra ine, predstavljalo hotimia n izraz moi i blagostanja ovog doma. Ali prostorija u kojoj se trenutno nalazila predstavljala je znatno va niji izraz u tom smislu nego odsustvo zadr ivaa vlage na spoljnim vratima. Procenila je da ova prostorija, stvorena samo radi u ivanja, koristi koliinu vode dovoljnu za odr avanje hiljadu du a na Arakisu... ako ne i vi e. D esika krenu du prozora, i dalje odmeravajui pogledom salu. Posle nekoliko koraka u vidno polje joj je u la metalna povr ina, postavljena na visini obinog stola, pokraj fontane i ona primeti na njoj jednu bele nicu i pisaljku, delimino skrivenu nadnes enim lepezastim listom. Ona prie plohi, primeti na njoj znake da ju je Havat preg ledao, a zatim proita poruku napisanu na bele nici: GOSPI D ESIKI Neka bi ti ova prostorija pru ila podjednako zadovoljstvo koliko i meni. Molim te dopusti da ti ona prenese nauk koji smo obe stekle od istih uitelja: blizina neke eljene stvari dovodi oveka u isku enje prevelike popustljivosti. U tom smeru krije se opasnost. Moje najsrdanije elje MARGOT GOSPA FENRING D esika klimnu glavom, prisetiv i se da joj je Leto pomenuo da je Carev prea nji izasla nik na ovom mestu bio grof Fenring. Ali skrivena poruka u pribele ci nalagala je n eposrednu pozornost, po to je na uvijen nain otkrivala da je njen pisac bila lanica reda Bene Geserit. Jedna gorka pomisao prostruja u trenutku D esiki kroz svest: Gr of se o enio svojom gospom. Jo dok joj je ta pomisao treperila na rubovima uma, ona se dade u traganje za skr ivenom porukom. Morala je tu da bude zapretana. Otvorena poruka sadr ala je jednu i frovanu reenicu koju je svaka Bene Geserit, pod uslovom da je u tome nije spreaval a neka Zapovest kole, bila obavezna da saop ti drugoj Bene Geserit kada su uslovi t o nalagali: "U tom smeru krije se opasnost." D esika opipa poleinu lista, tragajui za skrivenim takama. Ni ta. Zatim stade da prevlai osetljivim prstima po rubovima notesa. Ni ta. Vratila je bele nicu na mesto gde ju je na la, oseajui kako je obuzima hitnja. Da nije ne to vezano za polo aj bele nice? - upita se ona. Ali Havat je ve bio u ovoj prostoriji i nesumnjivo ve pomerio notes. Ona baci pogl ed na list iznad bele nice. List! D esika prevue prstom du njegove donje povr ine, pa du ivica i konano du stabljike. Bila je tu! Prsti joj napipa e tanu ne kodne take i stado e da idu po njima, itajui: "Tvoj sin i Vojvoda nalaze se u neposrednoj opasnosti. Napravljena je jedna spav aa soba koja treba da ti privue sina. H ju je opremio pogubnim zamkama, od kojih et e sve otkriti, izuzev mo da jedne." D esika s naporom obuzda nagon da pojuri kod Pol a; morala je najpre da proita celu poruku. Prsti nastavi e da joj klize preko takica : "Ne znam tanu prirodu pretnje, ali ona je povezana sa krevetom. Opasnost po Voj vodu krije se u izdajstvu nekog poverljivog druga ili oficira. H planira da te d a na poklon jednom svom miljeniku. Koliko ja znam, ova staklena ba ta je bezbedna. Oposti to ne mogu vi e da ti ka em. Izvori su mi oskudni, po to moj Grof nije plaenik H . U urbi, MF." D esika pusti list i okrenu se da po uri kod Pola. U tom trenutku, vrata vazdu ne komo re se uz tresak otvori e. Kroz njih banu Pol, dr ei ne to u desnoj aci, a zatim ih ponov o sa treskom zatvori za sobom. Ugledav i majku, stao je da se probija kroz zelenil o prema njoj; kad je stigao do fontane, isturio je aku u kojoj je dr ao predmet i s tavio je pod mlaz vode. "Pole!" Ona ga zgrabi za ramena, zagledav i mu se u aku. " ta je to?" Uzvratio joj je gotovo nehajnim glasom, ali ona je dokuila napor koji se krio iza rei: "Lovac-traga. Uhvatio sam ga u mojoj sobi i smrskao mu prednji deo, ali hou d a budem sasvim siguran. Voda bi trebalo da ga dokraji." "Zaroni ga!" naredi mu ona. "Skloni ruku", ree mu ona posle nekoliko trenutaka. "Ostavi ga u vodi." On izvue ruku, otrese vodu sa nje i zagleda se u nepomini metal u fontani. D esika o

tkinu jednu stabljiku i podbode pogubnu napravu. Bila je mrtva. Ona odbaci granicu u vodu i pogleda Pola. Njegove oi ispitivale su prostoriju pomn om pronicljivo u u kojoj je ona odmah prepoznala metod Bene Geserit. "Ovde bi sva ta moglo da bude skriveno", ree on. "Imam razloga da verujem da je mesto bezbedno", uzvrati ona. "I moja soba smatrana je za bezbednu. Havat je kazao..." "Bio je to lovac-traga", podseti ga ona. "To znai da je neko u kui upravljao njime. Kontrolni snopovi tragaa imaju ogranien domet. Stvarica je mogla da bude ubaena pos le Havatovog pregleda." Ali na um joj pade poruka na listu: ...izdajstvo nekog poverljivog druga ili ofi cira. To sigurno nije Havat. Oh, jamano nije Havat. "Havatovi ljudi upravo pretra uju kuu", ree on. "Traga umalo nije pogodio staricu koj a je do la da me probudi." " edut Mejps", ree D esika, prisetiv i se susreta kod stepenica. "Otac te pozvao da..." "To mo e da saeka", uzvrati Pol. "Za to smatra da je ova prostorija bezbedna?" Ona pokaza na bele nicu i objasni mu. On se blago opusti. Ali D esika je i dalje ostala napeta, pomisliv i: Lovac-traga! Milostiva Majko! Bilo joj je potrebno sve umee steeno tokom dugotrajne obuke da obuzda napad histerinog d rhtanja. Pol progovori injenikim glasom: "To su Harkoneni, razume se. Moraemo da ih uni timo." Na vratima vazdu ne komore zau se kucanje - ifrovani zvuk pripadnika Havatovih jedin ica. "Napred", ree Pol. Vrata se otvori e i u prostoriju ue jedan visok ovek u atreidskoj uniformi i sa Hava tom oznakom na kapi. "Tu ste, ser", ree on. "Domarka mi je kazala da vas ovde pot ra im." On se osvrnu po sali. "Prona li smo kamenu humku u podrumu i uhvatili jednog oveka u njoj. Imao je konzolu za daljinsko upravljanje tragaem." "I ja u uzeti udela u ispitivanju", ree D esika. " ao mi je, moja gospo. Do lo je do gu ve dok smo ga hvatali. ovek je mrtav." "Nema niega po emu bismo mogli da ga identifikujemo?" upita ona. "Jo ni ta nismo prona li, moja gospo." "Da li je u pitanju domorodac sa Arakena?" upita Pol. D esika klimnu glavom, zadovoljna pronicljivo u Polovog pitanja. "Izgleda kao domorodac", ree ovek. "Stavljen je u kamenu humku pre vi e od mesec dan a, sudei po svemu, i tu je saekao na dolazak. Kamen i malter na mestu gde je u ao u p odrum bili su nedirnuti kada smo jue vr ili inspekciju. Jemim to svojim ugledom." "Niko ne sumnja u va u temeljnost", ree D esika. "Ja sumnjam, moja gospo. Trebalo je da dole upotrebimo sonine sonde." "Pretpostavljam da to sada radite", ree Pol. "Da, ser." "Izvestite moga oca da emo malo zakasniti." "Smesta, ser." On baci pogled prema D esiki. "Havat je izdao nareenje da se pod ova kvim okolnostima mladi gospodar skloni na sigurno mesto." Oi mu ponovo pro ara e pros torijom. " ta je sa ovom salom?" "Imam razloga da verujem da je bezbedna", ree ona. "Pretra ili smo je i Havat i ja. " "Onda u postaviti stra u pred vratima, moja gospo, sve dok ponovo ne budemo pretra il i kuu." On se pokloni D esiki, uputi pozdrav Polu dodirnuv i kapu, izie napolje i zatv ori vrata za sobom. Pol prvi prekinu ti inu, rekav i: "Kako bi bilo da kasnije i sami ispitamo kuu? Tvoje oi mogle bi da primete stvari koje bi za druge ostale neopa ene." "Ovo krilo predstavljalo je jedini deo koji nisam istra ila", ree ona. "Ostavila sa m ga za kraj zato..." "Zato to se Havat lino postarao za njega", ree on. Ona uputi hitar i sumnjiav pogled prema sinu. "Ne veruje Havatu?" upita ga.

"Verujem, ali on ve stari... premnogo radi. Mogli bismo malo da mu olak amo posao." "To bi ga samo postidelo i ugrozilo mu efikasnost", ree ona. "Dugujemo mu puno po t ovanje i poverenje... i on to stvarno zaslu uje." Pol ree: "Kada se mom ocu ne dopadne ne to kod tebe, on samo ka e Bene Geserit! na nai n kao da izgovara neku kletvu." "A ta je to to se tvom ocu ponekad ne dopadne kod mene?" "Kada se raspravlja s njim." "Ti nisi tvoj otac, Pole." Pol pomisli: To e je zabrinuti, ali moram joj rei ta mi je ona Mejps kazala o izdaj niku meu nama. " ta to zadr ava u sebi?" upita ga D esika. "To ne lii na tebe, Pole." On slegnu ramenima i ispria joj o razgovoru sa Mejps. Kada je sin zavr io, D esika najpre pomisli na poruku sa poleine lista, a onda brzo d onese odluku; pokazala je Polu list i kazala mu za poruku. "Moramo oca odmah obavestiti o ovome", ree on. "Kodirau mu radiograf i poslau mu ga ." "Ne", ree ona. "Saekae dok ne budete nasamo. U ovo treba da bude upueno to manje ljudi ." "Misli li da ni u koga ne mo emo imati poverenje?" "Postoji jo jedna mogunost", ree ona. "Mo da je to bio deo plana da dobijemo ovu poru ku. Ljudi koji su nam je dostavili mogli su da veruju da je ona tana, ali nije is kljueno da je njena svrha bila da dospe do nas." Polovo lice najednom se smrai. "Da poseju nepoverenje i podozrenje meu nas i da na s na taj nain oslabe", ree on. "Mora diskretno da obavesti oca i da mu skrene pa nju na ovu mogunost", ree ona. "Razumem." Ona se okrenu prema visokom filterskom staklu i baci pogled prema jugoistoku gde je zalazilo sunce Arakisa - uta lopta nisko iznad grebena. Pol se okrenu u istom pravcu gde i D esika i ree: "Ne mislim da je u pitanju Havat. Da li je mogue da je posredi Jueh?" "On nije ni oficir, niti poverljivi drug", ree ona. "Osim toga, uveravam te da Ju eh ni ta manje od nas ne mrzi Harkonene." Netremice posmatrajui grebene, Pol pomisli: To sigurno nisu Gurni... ili Dankan. Da nije mo da neko od ni ih oficira? Ne, nemogue. Svi oni potiu iz porodica koje su na m pokolenjima bile lojalne... i to sa jakim razlogom. D esika pree rukom preko ela, oseajui kako je susti e umor. Tako je opasno ovde! Bacila je pogled prema predelu, po utelom kroz filtre, prouavajui ga. Iza Vojvodinih poseda pru ao se dobro za tien skladi ni teren - nizovi zainskih silosa sa visokim stra arskim k ulama, koje su stajale unaokolo poput mno tva prepla enih paukova. Mogla je da razab ere dvadesetak ovakvih skladi nih terena sa silosima do dalekih grebena Za titnog Zi da - dugaki nizovi koji su se sabirali u i u u daljini. Lagano, profiltrirano sunce za lo je za obzorje. Na njegovo mesto stale su da se p omaljaju zvezde. Ugledala je jednu veoma sjajnu sasvim nisko na horizontu, koja je treperila jasnim i odmerenim ritmom; bilo je to neobino podrhtavanje svetlosti : blink-blink-blink-blink-blink... Pol se pokrenu pokraj nje u zamraenoj prostoriji. D esika najednom posveti svu pa nju blistavoj zvezdi, shvativ i da ona stoji odve nisko , odnosno da mora da se nalazi negde na grebenima Za titnog zida. Neko signalizira! Poku ala je da razabere poruku, ali bila je to ifra sa kojom se nikada ranije nije srela. Druga svetla poe e da se pale u ravnici ispod grebena: male ute mrlje ra trkane spram plavetne tame. A onda jedna svetlost sa njihove leve strane poe dase pojaava i da treperi u pravcu grebena - veoma brzo: treptaj, bljesak, treptaj! Trenutak potom, ve je nestala. Istog asa zgasnula je i la na zvezda na jednom od grebena. Signali... bila je to vi e nego ubedljiva opomena. Za to se svetiljke koriste za signaliziranje preko bazena? upita se ona. Za to nisu mogli da koriste komunikacionu mre u?

Odgovor je bio oigledan: sve veze sada su se nalazile pod kontrolom Vojvode Letoa . Svetlosni signali jedino su mogli da znae razmenu poruka izmeu neprijatelja - iz meu Harkonenovih ljudi. Na vratima iza njih zaulo se kucanje, a zatim i glas Havatovog oveka: "Sve je u re du, ser... moja gospo. Vreme je da mladog gospodara odvedemo njegovom ocu." 11. Ka u da je Vojvoda Leto zatvorio oi pred opasnostima Arakisa, da se nepa ljivo strmog lavio u provaliju. Ne bi li mo da ispravnije bilo rei da je predugo iveo u uslovima krajnje opasnosti, tako da je pogre no procenio promenu njenog intenziteta. Ili se - ko zna? - hotimice rtvovao da bi mu sin imao bolji ivot. Sve injenice ukazuju da je Vojvoda bio ovek koga nije bilo lako obmanuti. Iz 'Porodinih hronika Muad'Diba' princeze Irulan Vojvoda Leto stajao je oslonjen na parapet kontrolnog tornja za ateriranje izvan Arakena. Prvi noni mesec, spljo ten na polovinu i slian kakvom srebrnom noviu, nalazi o se prilino visoko iznad ju nog obzorja. Ispod njega, reckavo grebenje Za titnog Zid a prosijavalo se poput suvog leda kroz izmaglicu pra ine. Sa leve strane, svetlost i Arakena takoe su sjajile kroz koprenu - ute... bele... plave... Razmi ljao je o obave tenjima sa njegovim potpisom koja su razaslata po svim nastanj enim mestima planete: "Na uzvi eni car Padi ah nalo io mi je da preuzmem upravu nad ovo m planetom i da okonam sve prepirke." Ritualna formalnost teksta ispunila ga je oseanjem usamljenosti. Koga je jo mogao da obmane ovaj budalasti legalizam? Slobodnjake svakako ne. Niti Male Kue koje su kontrolisale unutra nju trgovinu na Arakisu... i sve pripadale Harkonenu, gotovo do poslednjeg oveka. Poku ali su da mi sinu oduzmu ivot! Te ko je bilo obuzdati bes. Primetio je farove nekog vozila koje se pribli avalo kosmodromu iz pravca Arakena. Ponadao se da to Pol dolazi u pratnji stra e. Zaka njenje je poelo da ga onespokojav a, iako je znao da iza toga stoji oprez Havatovog oficira. Poku ali su da mi sinu oduzmu ivot! On zatrese glavom da bi odagnao ljutite misli i baci pogled unazad, prema pisti gde je pet letelica iz njegove fregate stajalo uz ivicu kosmodroma poput monolit skih stra ara. Bolje zaka njenje iz opreza nego... Oficir je bio dobar, podseti se on. ovek preporuen za unapreenje, potpuno odan. Na uzvi eni car Padi ah... Kada bi itelji ovog dekadentnog garnizonskog grada samo mogli da vide Carevu priv atnu poruku ovom "Otmenom Vojvodi", odnosno prezrive aluzije upuene na raun ovda nji h mu karaca i ena sa velom preko lica: "... ta se drugo i mo e oekivati od varvara iji je najmiliji san da ive izvan reda i bezbednosti fraufreluha?" Vojvoda oseti tog trenutka da je njegov najmiliji san da ukine klasne razlike i da vi e nikada ne pomisli ponovo na tu pogubnu naredbu. Podigao je pogled iznad ko prene pra ine, prema zvezdama koje nisu treperile, pomisliv i: Oko jedne od ovih taak a svetlosti kru i Kaladan... ali ja vi e nikada neu videti svoj rodni svet. udnja za K aladanom ispuni mu grudi iznenadnim bolom. Osetio je da ona nije potekla iz njeg ovog bia, ve da se pru ila ka njemu sa Kaladana. Nikako mu nije polazilo za rukom da nazove ovu suvu pusto Arakisa svojim domom i podozrevao je da e tako zauvek ostat i. Moram da prikrijem oseanja, pomisli on. Deaka radi. Ako ikada bude imao dom, onda e to biti ovde. Ja mogu da mislim o Arakisu kao o paklu u koji sam stigao pre smr ti, ali za njega ovo mesto mora postati izvor nadahnua. On u njemu mora nai ne to. Talas samosa aljenja, koji je istog trenutka prezreo i odagnao od sebe, prostruja kroz njega i ko zna zbog ega na um mu pado e dva stiha iz jedne poeme koju je esto s lu ao od Gurnija Haleka: Plua mi ku aju vazduh Vremena koji huji kroz pesak to pada...

Pa, Gurnija e ovde ekati obilje peska to pada, pomisli Vojvoda. Prostranstvo koje s e pru alo sa druge strane grebena, oivienih meseinom, bila je pustinja - gole stene, dine i uskovitlana pra ina, nekartografisana suva pusto , du ijih su se ivica, a mo da i po unutra njosti, nalazila ra trkana jezgra Slobodnjaka. Ako je i ta moglo da zajemi budunost lozi Atreida, onda su to bili Slobodnjaci. Pod uslovom, naravno, da Harkonenima nije po lo za rukom da i njih uvuku u svoje p aklene planove. Poku ali su da mi sinu oduzmu ivot! Ljudi su ve nahrupili sa uzleti ta kada je on stigao do prostorije sa utom kupolom. Nosili su svoje svemirske torbe prebaene preko ramena, dovikujui se i buno se zabav ljajui, poput studenata koji se vraaju sa odmora." "Hej! Osea li tlo pod nogama? To ti je gravitacija, momak!" "Koliko li je jaka ovde? Oseam se prilino te ak." "Devet desetina normalne, tako bar pi e u knjigama." Tirade rei ispuni e veliku prostoriju. "Jesi li dobro osmotrio onu rupu na putu ovamo? Gde li je sav onaj plen za koji su nam kazali da e nas ekati ovde?" "Harkoneni su sve pokupili sa sobom!" "Ja jedino udim za toplim tu em i mekim krevetom!" "Zar nisi uo, budalo? Ovde nema tu eva. Zadnjicu e da otire peskom!" "Hej! Pazi! Vojvoda!" Vojvoda zakorai sa stepenica u ulaz i nae se u iznenada zamukloj prostoriji. Na elu gomile krupnim koracima nastupao je Gurni Halek, sa vreom preko ramena, dr ei u ruci vrat devetostrunog baliseta. Imao je dugoprste ake sa velikim palevima, pun e finih kretnji, koje su izvlaile tananu muziku iz instrumenta. Vojvoda osmotri Haleka, divei se njegovoj ru noj telesnosti i primetiv i oi sline izlom ljenom staklu, koje su zraile divljim razumevanjem. Bio je to ovek koji je iveo izv an faufreluha, ali se zato pokoravao svim njegovim propisima. Kako ga je ono Pol nazvao? Gurni Hrabri. Halekova valovita plava kosa stajala je zae ljana preko izvesnih oelavelih delova nj egove glave. iroka usta bila su mu razvuena u prijatan osmeh, a brazgotina od inkv ajn bia, koja mu je stajala preko brade, pomicala se kao da je iva. itavo dr anje oda valo mu je nehajnost, ali i skrivenu snagu. On prie Vojvodi i pokloni se. "Gurni", ree Leto. "Moj gospodaru", uzvrati on, a onda pokaza balisetom prema ljudima u prostoriji. "Ovo su poslednji. Vi e bi mi se dopalo da sam do ao u prvoj turi, ali..." "Preostalo je ne to Harkonena i za tebe", ree Vojvoda. "Hodi malo u stranu, Gurni, hteo bih da ti ne to ka em u etiri oka." "Kako vi ka ete, gospodaru." Povukli su se u jednu uvuenu ni u, gde se nalazio automat na etone za vodu, dok su l judi nastavili da neumorno avrljaju u velikoj prostoriji. Halek odlo i torbu u ugao , ali zadra a baliset. "Koliko ljudi mo e da da Havatu?" upita Vojvoda. "Je li Tufir u nevolji, ser?" "Izgubio je samo dva agenta, ali nam je zato njegova prethodnica pru ila izvrsne p odatke o celom ustrojstvu Harkonena ovde. Ako brzo budemo delali, mogli bismo da steknemo znaajnu meru bezbednosti, odnosno va an manevarski prostor. Potrebni su m u svi ljudi koje mo e da mu odvoji - ljudi kojima nee biti strano baratanje no em." "Mogu da mu ustupim tri stotine mojih najboljih momaka", ree Halek. "Gde treba da ih po aljem?" "Na glavnu kapiju. Havat je ostavio tamo agenta koji treba da ih saeka." "Da li to odmah da uradim, ser?" "Samo jo trenutak. Postoji jo jedan problem. Komandant kosmodroma zadr ae transporter ovde do zore pod nekim izgovorom. Esnafski transvemirac koji nas je dovezao ova mo verovatno je ve nastavio svoj put, dok je zadatak transporta da stupi u kontak t sa jednim teretnim brodom i da mu isporui tovar zaina." "Na eg zaina, gospodaru?" "Na eg zaina. Ali transporter e prebaciti i nekoliko lovaca na zain iz starog re ima. O ni imaju pravo da odu posle promene vlasnika feuda i Arbitar Promene im je to do zvolio. Ali to su dragoceni radnici, Gurni; ima ih oko osam stotina. Pre nego to

transporter krene, mora ubediti neke od tih ljudi da se prikljue nama." "U kojoj meri imam odre ene ruke prilikom ubeivanja?" " elim da dobrovoljno sarauju, Gurni. Ti ljudi raspola u iskustvom i ve tinom koji su n am potrebni. injenica da odlaze ukazuje da ne sainjavaju deo Harkonenove ma ine. Hav at smatra da su u grupu ubaeni neki smutljivci, ali ti zna njega: on vidi ubicu u svakoj senci." "Tufir je u svoje vreme prona ao neke vrlo konkretne senke, gospodaru." "A ima i takvih koje nije prona ao. Ali ja ipak mislim da bi ubacivanje tajnih age nata u grupu koja se sprema na odlazak predstavljalo izraz domi ljatosti koja je k rajnje neprimerena Harkonenima." "Nije iskljueno, ser. Gde su ti ljudi?" "Dole, na ni em nivou, u ekaonici. Predla em ti da sie do njih i da im odsvira dve ili t ri pesmice kako bi ih malo omek ao, a zatim da pristupi pritisku. Mo e da ponudi visoke polo aje onima koji to zavreuju. Obeaj im takoe za dvadeset posto veu platu nego to su je imali pod Harkonenima." "Ne vi e od toga, ser? Ja znam kolike su kod Harkonena bile nadnice. Ljudima koji u d epu imaju razre enje od du nosti i koji jedva ekaju da krenu na put... pa, ser, sum njam da e za njih dodatnih dvadeset posto predstavljati dovoljno jak razlog da pr omene mi ljenje i ostanu." Leto uzvrati nestrpljivo: "Onda primeni tvoje diskreciono pravo za posebne sluaje ve. A imaj na umu da riznica nije bunar bez dna. Nastoj da ih na svaki nain kupi s a dodatnih dvadeset procenata. Naroito su nam potrebni prevoznici zaina, meteorolo zi, ljudi za dine - svi koji poseduju iskustvo vezano za pesak." "Razumem, ser", ree Gurni. "'Svi e poi zbog nasilja: lica e im se izlo iti istonom vetr u, prepustiv i se robovanju pesku.'" "Sasvim prikladan citat", ree Vojvoda. "Prepusti komandu nad tvojim ljudima nekom oficiru. Nalo i mu da ih uputi u disciplinu vode, a zatim da ih odvede na spavanj e u barake pokraj kosmodroma. Osoblje kosmodroma nai e im se pri ruci. I ne zabora vi ljude za Havata." "Tri stotine najboljih, ser." On podi e svoju svemirsku torbu. "Gde da vam se javi m kad izvr im sve du nosti?" "Zauzeo sam venicu na vrhu zgrade. Tamo emo odr ati sastanak. elim da po celoj planet i bude razaslano novo nareenje, kome e prethoditi naoru ani vodovi." Okreui se, Halek se naglo zaustavi i uhvati Letoov pogled. "Smatrate li da emo se suoiti sa takvim pote koama, ser? Mislio sam da se ovde nalazi Arbitar Promene?" "Borba e biti otvorena i zakulisna", uzvrati Vojvoda. "Krv e se liti potocima pre no to budemo okonali celu stvar." "'A voda koju si pio iz reke pretvorie se u krv na suvom tlu'", navede citat Hale k. Vojvoda uzdahnu. "Vrati se brzo, Gurni." "Vrlo dobro, gospodaru." O iljak od bia zatalasao mu se kad se osmehnuo. "'Poput di vljeg magarca u pustinji prionuu na svoj posao.'" On se okrenu, krupnim koracima ode do sredi ta prostorije, zadr a se tu neko vreme izdajui nareenja, a zatim krenu na polje na elu ljudi. Leto zavrte glavom posmatrajui ga kako se udaljuje, okrenut leima. Halek je predst avljao neprekidno iznenaenje - glava puna pesama, citata i kitnjastih fraza... i srce ubice, kada su u pitanju Harkoneni. Leto krenu dijagonalno prema liftu, idui sporim korakom i uzvraajui na pozdrave odm ahivanjem rukom. Sreo je jednog oficira za propagandu i zaustavio ga da bi mu da o poruku koju je trebalo razglasiti svim ljudima, ve prema tome u kom su statusu bili: oni koji su doveli sa sobom ene sigurno jedva ekaju da saznaju da su one dob ro, kao i to gde mogu da ih nau. Drugi e verovatno s rado u doekati obave tenje da domor odaka populacija broji vi e ena nego mu karaca. Vojvoda potap a oveka iz propagande po ramenu, to je predstavljalo signal da ova por uka ima apsolutni prioritet i da je treba smesta razglasiti, a zatim nastavi svo jim putem. Otpozdravljao je ljudima klimanjem glave, osmehivanjem i izmenjivanje m utivosti sa potinjenima. Onaj ko izdaje nareenja mora uvek da odi e poverenjem, pomisli on. To poverenje pre dstavlja pravo breme kada se ovek nae u kritinoj situaciji, ali niko ga nikada kao

takvo ne sme primetiti. Oteo mu se uzdah olak anja kada je najzad u ao u lift i kada se na ao samo pred bezlini m vratima i zidovima kabine. Poku ali su da mi sinu oduzmu ivot! 12. Iznad izlaza na arakenski kosmodrom, grubo isklesan kao nekom neprimerenom alatk om, stoji natpis koji e Muad'Dib bezbroj puta ponoviti. Video ga je te prve noi na Arakisu, kada je bio doveden do Vojvodinog zapovednikog mesta da bi uestvovao u p rvom veanju oevog general taba. Rei natpisa predstavljaju molbu onima koji napu taju Ar akis, ali su mrano opsenile oi deaka koji tek to je za dlaku izmakao smrti. Natpis g lasi: "Oh, vi koji znate koliko patimo ovde, ne zaboravite nas u va im molitvama." Iz 'Uputnika o Muad'Dibu' princeze Irulan "itava teorija vojevanja predstavlja proraunat rizik", ree Vojvoda, "ali kada taj r izik ukljui i va u porodicu, onda elemenat prorauna biva zapretan... drugim stvarima ." Znao je da nije uspeo da obuzda srd bu onako kako je trebalo; okrenuo se, oti ao ods enim koracima du dugakog stola, a zatim se vratio. Vojvoda i Pol bili su sami u sali za konferencije kosmodroma. Bila je to veoma a kustina prostorija, opremljena jedino dugakim stolom, staromodnim trono nim stolicam a oko njega i kartografskim ekranom sa projektorom na jednom kraju. Ispriao je oc u o iskustvu koje je do iveo sa lovcem-tragaem i izvestio ga o tome da mu neki izda jnik radi o glavi. Vojvoda se zaustavi naspram Pola i osloni se rukama o sto: "Havat mi je kazao da je kua bezbedna!" Oklevajui kratko, Pol uzvrati: "I ja sam bio ljut - u poetku. Takoe sam okrivljavao Havata. Ali opasnost je do la izvan kue. Pretnja je bila jednostavna, mudra i nepo sredna. Sva je prilika da bi se ostvarila da mi ti i mnogi drugi, ukljuujui tu i H avata, niste pru ili prvorazrednu obuku." "Brani li ga to ti?" upita Vojvoda. "Da." "On polako stari. U tome je stvar. Trebalo bi..." "On je mudar i ima mnogo iskustva", ree Pol. "Koliko se Havatovih pogre ki mo e setiti ?" "Ja treba da budem taj koji ga brani", ree Vojvoda, "a ne ti." Pol se osmehnu. Leto sede za elo stola i polo i ruku na sina. "Izgleda da si... sazreo odskora, sin e." On podi e ruku. "Milo mi je zbog toga." Vojvoda uzvrati sinovljev sme ak. "Havat e samoga sebe kazniti. On e se sam vi e ljutiti na sebe, nego to bismo nas obojica z ajedno mogli." Pol baci pogled prema zatamnjenim prozorima iza kartografskog ekrana i ostade da zuri u pomrinu. Svetiljke u prostoriji odra avale su se o ogradu balkona. Primetio je kretnju napolju i prepoznao oblije stra ara u atreidskoj uniformi. Pol skrenu p ogled na beli zid iza oca, a zatim ga spusti do blistave povr ine stola, primetiv i kako mu se ake sti u u pesnice. Vrata naspram Vojvode poe e da se otvaraju i na njima se pojavi Tufir Havat; izgled ao je stariji i oronuliji nego ikada ranije. Krenuo je du stola i stao u stavu mi rno pred Letoom. "Gospodaru", ree on, obraajui se jednoj taki iznad Letoove glave. "Upravo sam uo kako sam vas izneverio. U takvoj situaciji ne preostaje mi ni ta drugo nego da podnese m ost..." "Oh, sedi ovde i prestani da izigrava budalu", ree Vojvoda, pokazav i rukom na stoli cu preko puta Pola. "Ako si poinio gre ku, to je bilo stoga to si precenio Harkonene . Njihovi prosti umovi kadri su samo za proste podvale. A mi nismo raunali na pro ste podvale. Sin mi se upro iz petnih ila da doka e da je pre iveo napad uglavnom zah valjujui tvojoj obuci. Sve to nije bila tvoja gre ka!" On potap a naslon prazne stoli ce. "Sedi ovde kad ka em!" Havat se spusti na stolicu. "Ali..."

"Ni re vi e o tome", naredi Vojvoda. "Incident je gotov. ekaju nas znatno prei poslov i. Gde su ostali?" "Zamolio sam ih da saekaju napolju dok ja..." "Pozovi ih unutra." Havat pogleda Vojvodu u oi. "Ser, ja..." "Znam ko su mi pravi prijatelji, Tufire", ree Vojvoda. "Pozovi ljude unutra." Havat proguta pljuvaku. "Odmah, gospodaru." On se okrenu u stolici i viknu prema otvorenim vratima: "Gurni, uvedi ih." U prostoriju poe da ulazi kolona ljudi predvoena Halekom; tabni oficiri izgledali s u namrgoeno i ozbiljno, dok su mlai pomonici i specijalisti, koji su stupali iza nj ih, imali znati eljne izglede lica. Kratkotrajni zvuci kome anja razlego e se salom do k su ljudi sedali za sto. Blag miris rahag stimulanta ispuni prostoriju. "Spremljena je kafa za sve koji to ele", ree Vojvoda. On pogleda preko svojih ljudi, pomisliv i: Dobri su to saradnici. ovek obino dobije znatno lo ije ljudstvo za ovakve ratove. Saekao je da iz jedne susedne sobe bude do nesena i poslu ena kafa, primetiv i pri tom umor na nekim licima. Onda, on navue masku tihe efikasnosti, ustade i odsenim udarcem po stolu zatra i pa nj u prisutnih. "Dakle, gospodo", ree on, "izgleda da je na a civilizacija toliko duboko ogrezla u naviku da preduzima invaziju da je postalo nemogue izvr iti i najprostije nareenje C arstva bez posezanja u ove tale metode." Suvi kikot razle e se oko stola i Pol shvati da mu je otac kazao pravu stvar i na pravi nain da pobolj a sveop te raspolo enje. ak je i prizvuk umora u njegovom glasu bio na mestu. "Smatram da e najbolje biti da ujemo ima li Tufir ta da doda svom izve taju o Slobodn jacima", nastavi Vojvoda. "Tufire?" Havat podi e pogled. "Valja podrobnije razmotriti neka ekonomska pitanja posle mog op teg izve taja, ser, ali sada mogu da ka em da mi se sve vi e ini da su Slobodnjaci up ravo oni saveznici koji su nam potrebni. Oni ekaju sada da vide da li nam mogu ve rovati, ali po svemu sudei igraju otvorenih karata. Poslali su nam poklon - pusti njsko odelo njihove proizvodnje... karte izvesnih pustinjskih oblasti koje okru uj u upori ta to su ih Harkoneni ostavili za sobom..." On baci pogled niz sto. "Izve taj i njihove obave tajne slu be pokazali su se potpuno pouzdani i prilino su nam bili od pomoi u poslovima sa Arbitrom Promene. Takoe su nam poslali neke prigodne stvarice - nakit za gospu D esiku, zain, napitke, slatki e, lekove. Moji ljudi upravo ispituj u po iljku. Izgleda da nije posredi nikakva podvala." "Dopadaju ti se ovda nji ljudi, Tufire?" upita jedan od prisutnih za stolom. Havat se okrenu prema oveku koji mu je postavio pitanje. "Dankan Ajdaho ka e da im se treba diviti." Pol uputi pogled prema ocu, a zatim ga vrati na Havata i upita ga: "Ima li neku i nformaciju o tome koliko ukupno ima Slobodnjaka?" Havat pogleda Pola. "Na osnovu proizvodnje hrane i nekih drugih pokazatelja Ajda ho procenjuje da u peinskom kompleksu koji je on posetio ivi desetak hiljada du a. N jihov voa ka e da upravlja sieom od dve hiljade ognji ta. Imamo razloga da verujemo da postoji poprilino mno tvo ovih siekih zajednica. Kako izgleda, sve su one potinjene izvesnom vladaru po imenu Liet." "To je ne to novo", ree Leto. "Mo da je posredi moja gre ka, ser. Postoje stvari koje ukazuju da bi taj Liet mogao da bude i neko lokalno bo anstvo." Jedan ovek za stolom proisti grlo i upita: "Je li tano da imaju veze sa krijumarima? " "Jedan karavan krijumara krenuo je iz siea dok je Ajdaho bio u njemu, natovaren ob ilatim koliinama zaina. Koristili su tovarne ivotinje i prema vlastitom priznanju p olazili su na put dug osamnaest dana." "Izgleda", ree Vojvoda, "da su krijumari udvostruili svoje operacije tokom ovog nem irnog razdoblja. O tome valja podrobno razmisliti. Ne treba da nas mnogo brinu n eovla ene fregate koje sleu i poleu s na e planete... jer tako je oduvek bilo. Ali sasv im ih izgubiti iz vida i kontrole - to ve nije dobro." "Imate li plan, ser?" upita Havat. Vojvoda pogleda Haleka. "Gurni, elim da predvodi delegaciju, poslanstvo, ako hoe , iji

e zadatak biti da uspostavi kontakt sa tim romantinim poslovnim ljudima. Reci im da neu obraati pa nju na njihove operacije sve dok mi budu plaali desetinu. Havat pro cenjuje da su ih ucene i dodatni ljudi za borbu, koji su im ranije bili potrebni prilikom operacija, stajali etvorostruko skuplje." " ta ako car to douje?" upita Halek. "On je veoma ljubomoran na svoje CHOAM profite , gospodaru." Leto se osmehnu. "Sakupljaemo danak otvoreno u ime adama IV, a zatim ga legalno od biti od poreza koji plaamo za vojne potrebe. Neka Harkoneni samo poku aju da nas os ujete! Osim toga, na ovaj emo nain upropastiti neke lokalne korumpirane tipove, ko ji su se obogatili pod Harkonenima. Nema vi e mita i ucena." Osmeh iskrivi Halekovo lice. "Ah, gospodaru, ba divan niski udarac. Dao bih sve d a vidim Baronovo lice kada sazna za ovo." Vojvoda se okrenu prema Havatu. "Tifure, jesi li nabavio one raunovodstvene knjig e za koje si kazao da mo e da ih kupi ?" "Jesam, gospodaru. Upravo ih podrobno prouavamo. Ja sam ih, meutim, ve prelistao i mislim da mogu da dam prvu procenu." "Da je ujemo." "Harkoneni odavde sabiraju deset milijardi solarisa svakih tri stotine trideset standardnih dana." Uzbueno do aptavanje razle e se oko stola. ak se i mlai oficiri, koji su ve ispoljavali znake dosaivanja, uspravi e u stolicama i izmenja e zabezeknute poglede. Halek promrmlja: "'Jer napajae se iz obilja mora i blaga skrivenog u pesku.'" "Shvatate, gospodo", ree Leto. "Ima li ovde jo nekog ko je toliko naivan da poveru je da e se Harkoneni mirno spakovati i otii odavde samo zbog toga to je to Car nare dio." Usledilo je sveop te klimanje glava i mrmljanje koje je izra avalo saglasnost. "Ne preostaje nam ni ta drugo nego da se maem i ognjem izborimo za svoje pravo", ree Leto, a zatim se okrenu prema Havatu. "Ovo je dobra prilika da podnese izve taj o opremi. Koliko su nam ostavili pe anih guseniara, etelica, zainskih fabrika i pomonog p ribora?" "Kompletnu opremu, kako je navedeno u carskom inventaru koji je sainio Arbitar Pr omene, gospodaru", ree Havat. Pokazao je rukom prema jednom oficiru da mu doda fa sciklu, a zatim ju je otvorio na stolu pred sobom. "Izostavili su da napomenu ka ko je vi e od pola guseniara izvan stroja, da samo za treinu imamo letake transporter e pomou kojih se obavlja prevoz do i od nalazi ta zaina - da sve to su nam Harkoneni ostavili samo to se nije raspalo. Mo emo se smatrati srenim ako uspemo da polovinu o preme osposobimo za upotrebu, a jo sreniji ako etvrtina bude mogla da se koristi kr oz est meseci." "Uglavnom onako kako smo i oekivali", ree Leto. "Kakva je konana procena glavne opr eme?" Havat baci pogled prema otvorenoj fascikli. "Oko devet stotina trideset etelica-f abrika mo e da bude upueno na posao za nekoliko dana. Oko est hiljada dve stotine pe deset ornitoptera za nadziranje, izvianje i meteorolo ka osmatranja... to se letakih transporeta tie, ima ih manje od hiljadu." Halek ree: "Da li bi nas jeftinije stajalo ako bismo ponovo zapoeli pregovore sa E snafom u vezi sa jednom orbitirajuom fregatom koja bi slu ila kao meteorolo ki sateli t?" Vojvoda pogleda Havata. "Nieg novog tu, a, Tufire?" "Za sada moramo pronai neko drugo re enje", uzvrati Havat. "Agent Esnafa uop te se ni je upu tao u pregovaranje sa nama. Naprosto mi je stavio do znanja - kao Mentat Me ntatu - da je cena izvan na eg doma aja i da e tako ostati, bez obzira na to koju sum u budemo ponudili. Na zadatak je da otkrijemo uzrok ovakvog stava pre no to im se ponovo obratimo." Jedan od Halekovih oficira za stolom prome kolji se na stolici i ree: "Ali to je ne pravedno!" "Pravda?" Vojvoda pogleda oveka. "Ko tra i pravdu? Mi sami sprovodimo vlastitu prav du. Zavodimo je ovde na Arakisu - gde emo ili pobediti ili umreti. Da li vam je m o da ao to ste na na oj strani, ser?" ovek se zabulji u Vojvodu, a onda ree: "Nije, ser. Ko bi mogao odbiti da uzme udel a u najveem planetnom izvoru dobiti u celom svemiru... ne, ja sam i du om i telom s

a vama. Oprostite to mi se ono omaklo, ali..." on slegnu ramenima, "...povremeno svi podlegnemo dejstvu ogorenosti." "Ogorenost razumem", ree Vojvoda. "Ali nemojmo vapiti za pravdom sve dok imamo ruk e i slobodu da ih upotrebimo. Mui li jo nekog od vas ogorenost? Ako je tako, dajte joj slobodno maha. Ovo je prijateljsko vee gde svako mo e da iznese svoje mi ljenje." Halek se prome kolji, pa ree: "Ono to nas je sve ogorilo, ser, jeste injenica da meu na ma nema nijednog dobrovoljca iz neke druge Velike Kue. Oni vam se obraaju sa 'Leto Pravedni' i obeavaju vam veno prijateljstvo, ali samo dotle dok ih to ni ta ne ko ta. " "Oni jo ne znaju ko e da odnese prevagu u ovoj promeni", ree Vojvoda. "Mnoge Kue mog u da zahvale injenici to se nisu upu tale ni u kakve opasne pustolovine za svoju dob robit. Ne mo emo ih kriviti zbog toga. Jedino nam preostaje da ih preziremo." On p ogleda Havata. "Bilo je rei o opremi. Da li bi bio dobar da nam prika e nekoliko pri meraka kako bi se ljudi upoznali sa novim ma inama?" Havat klimnu glavom i dade rukom znak jednom oficiru koji je stajao uz projektor . Solido trodimenzionalna projekcija pojavi se na povr ini stola, na razdaljini od j edne treine od Vojvode. Neki ljudi sa suprotnog kraja ustado e da bi bolje videli. Pol se na e napred i zagleda preme ma ini. U poreenju sa siu nim projekcijama ljudskih prilika koje su stajale oko nje izgledal o je da je naprava dugaka stotinu dvadeset metara, a iroka oko etrdeset. Bilo je to u osnovi jedno dugako, insektoliko telo, koje se kretalo na dve zasebne, iroke gu senice. "Ovo je etelica-fabrika", objasni Havat. "Izabrali smo za projektovanje jednu koj a je u dobrom stanju. Posredi je guseniar koji je stigao ovamo verovatno sa prvom ekipom carskih ekologa; jo je u radnom stanju... premda ne umem da objasnim kako ... ili za to." "Ako je to onaj koga nazivaju 'Stara Marija', onda mu je mesto u muzeju", ree jed an oficir. "Mislim da su je Harkoneni dr ali iskljuivo kao sredstvo za ka njavanje... kao pretnju kojom su zastra ivali svoje radnike. 'Budi dobar ili emo te prebaciti na Staru Mariju.'" Za stolom se oglasi kikot. Pol nije dopustio da i na njega deluje ova ala, ve je svu pa nju usredsredio na proj ekciju i na pitanja koja su stala da mu se roje u glavi. On uperi prst prema sli ci na stolu i ree: "Tufire, postoje li toliko veliki pe ani crvi koji bi bili kadri da progutaju ak i ovu ma inu?" Oko stola namah zavlada muk. Vojvoda promrmlja neku kletvu sebi u bradu, ali ond a pomisli: Ne - moraju se suoiti sa ovda njom stvarno u. "Ima takvih crva u dubokoj pustinji koji bi itavu ovu fabriku mogli da sma u u jedn om zalogaju", ree Havat. "Ovde, bli e Za titnom Zidu, gde se nalazi veina rudnika zaina , postoji mno tvo crva sposobnih da onesposobe ovu fabriku, a zatim da je natenane pro deru." "Za to ne preduzmemo za titu?" upita Pol. "Prema Ajdahovom izve taju", uzvrati Havat, " titnici su opasni u pustinji. titnici z a ljude prizvali bi svakog crva na vi e stotina metara unaokolo. Kako izgleda, oni u njima izazivaju ubilaku mahnitost. To nam jemi data re Slobodnjaka i nema razlog a da sumnjamo u nju. Ajdaho nije video nikakvog znaka titnike opreme u sieu." "Ba nikakvog?" upita Pol. "Bilo bi prilino te ko prikriti takve stvarice meu vi e hiljada ljudi", ree Havat. "Ajda ho je imao pristup u sve delove siea. Nije video nikakav titnik, niti bilo kakav n agove taj njegove upotrebe." "To je neobino", primeti Vojvoda. "Harkoneni su jamano obilato koristili titnike ovde", ree Havat. "Imaju servisna po strojenja u svakom garnizonskom selu, a u knjigama su navedeni mnogi veliki tro ko vi na raun novih titnika i rezervnih delova." "Imaju li, mo da, Slobodnjaci neki nain da neutrali u titnike?" upita Pol. "Malo je verovatno", ree Havat. "Razume se, tako ne to je teorijski mogue - smatra s e da bi u tu svrhu valjano poslu io aparat za statiki protivnaboj, ukoliko bi bio v eliki kao kakva pokrajina, ali jo nikome nije po lo za rukom da slinu napravu ostvar

i u praksi." "uli smo o tome i ranije", ree Havat. "Krijumari odr avaju prisne veze sa Slobodnjaci ma i sigurno bi nabavili takvu napravu da je postojala. A oni se uop te ne bi sneb ivali da je iznesu sa ove planete i puste na slobodno kosmiko tr i te." "Ne dopada mi se nedostatak odgovora na pitanje ovakvog znaaja", ree Leto. "Tufire , elim da da apsolutni primat re enju ovog problema." "Ve radimo na tome, gospodaru." On proisti grlo. "Ah, Ajdaho je ne to rekao: kazao j e da ne mo e biti nikakve zablude u pogledu stava Slobodnjaka prema titnicima. Kaza o je da ih oni veoma uveseljavaju." Vojvoda nabra obrve i ree: "Predmet o kome razgovaramo jeste oprema za kopanje zai na." Havat uputi znak rukom oficiru pokraj projektora. Solido-sliku etelice-fabrike zamenila je projekcija neke krilate naprave, uz koju su prilike ljudi izgledale patuljasto. "Ovo je leta", ree Havat. "Posredi je, zap ravo, veliki topter, ija je jedina funkcija da prebaci fabriku do bogatih nalaza zaina u pesku, odnosno da je izbavi iz neprilike kada se pojavi neki pe ani crv. Oni se uvek pojave. etva zaina predstavlja proces stalnog uzmicanja i vraanja, pri emu se nastoji da se sakupi to vi e." "Sasvim u skladu sa moralom Harkonena", ree Vojvoda. Preglasan smeh naglo se razlegao prostorijom. U projekcionoj i i letaa je zameno ornitopter. "Ovi topteri su prilino konvencionalni", ree Havat. "Jedina preude enja izvr ena su da bi im se poveao domet, a preduzeta je posebna briga da se neki bitni otvori obez bede protiv peska i pra ine. titnikom je opskrbljen tek svaki trideseti: generatori titnika uklonjeni su verovatno stoga da bi se u tedom na te ini dobilo na dometu." "Ne dopada mi se to potcenjivanje titnika", promrmlja Vojvoda, pomisliv i pri tom: Je li to Harkonenova tajna? Znai li to da uop te neemo biti u mogunosti da umaknemo n a za tienim fregatama ako nam srea okrene lea? On odseno odmahnu glavom, odagnavajui od sebe takve misli, a zatim ree: "Pozabavimo se malo poslovnom stranom. Kakav prof it mo emo da oekujemo?" Havat okrenu dve strane u bele nici. "Posle procene obima opravki i stanja upotreb ljivih ureaja, izraunali smo predraunski iznos operativnih tro kova. Suma je, razume se, ne to vea od stvarne, budui da nam to obezbeuje sigurnosnu marginu." On zaklopi oi u mentatskom polutransu, a zatim ree: "Pod Harkonenima, odr avanje i plate iznosil i su do etrnaest procenata. Imaemo sree ako nas to isto u poetku bude stajalo trides et procenata. Uzmu li se u obzir nove investicije i faktori rasta, ukljuujui tu i procenat za CHOAM, odnosno vojne tro kove, margina na eg profita bie smanjena svega n a est odsto sve dok ne budemo uspeli da zamenimo istro enu opremu. Tek emo tada biti kadri da profit vratimo u normalne granice izmeu dvanaest i petnaest odsto." On otvori oi. "Osim ako moj gospodar ne eli da primeni Harkonenove metode." "Nastojaemo da situaciju na planeti postavimo na vrste i trajne temelje", ree Vojvo da. "Moraemo da velikom postotku stanovni tva obezbedimo srean ivot - a naroito Slobod njacima." "Da, naroito Slobodnjacima", slo i se Havat. "Na polo aj na Kaladanu", ree Vojvoda, "zavisio je od premoi na moru i u vazduhu. Ovd e emo morati da se preusmerimo na ne to to sam nazvao pustinjska premo. Mo da je u nju ukljuena i premo u vazduhu, ali nije obavezno. Skreem vam pa nju na nedostatak titnika za toptere." On odmahnu glavom. "Harkoneni su se oslanjali na neprekidnu rotaci ju osoblja koje potie sa drugih planeta na kljunim mestima u njihovom sistemu. Mi to ne smemo. Svaka nova grupa sadr ala bi odreenu kvotu provokatora." "U tom sluaju se moramo zadovoljiti znatno manjim profitom i ogranienijom etvom", r ee Havat. "Na a proizvodnja u prve dve sezone bie za po treinu manja od proseka Harko nena." "Upravo tako", ree Vojvoda. "Ba kao to smo i oekivali. Moraemo da ubrzamo stvari sa S lobodnjacima. Voleo bih da raspola emo sa pet bataljona Slobodnjaka pre nego to doe do prvog sravnjivanja rauna sa CHOAM-om." "To nije ba mnogo vremena, ser", ree Havat. "Znam, ali iz ove se ko e ne mo e. Doi e ovde sa Sardaukarima preru enim u harkonenske l ivreje im im se uka e prilika za to. ta misli , koliko njih e da nas napadne, Tufire?" "Ukupno etiri ili pet bataljona, ser. Ne vi e - s obzirom na visoke cene koje Esnaf

tra i za prevoz trupa." "Pet bataljona Slobodnjaka plus na e snage trebalo bi da budu dovoljni. Ukoliko se doepamo nekoliko ivih Sardaukara i sa njima prodefilujemo pred Veem Landsrada, stv ari e se iz osnove promeniti... sa profitom ili bez njega." "Daemo sve od sebe, ser." Pol pogleda oca, a zatim Havata, iznenada svestan Mentatovih godina, svestan inje nice da je starac slu io tri pokolenja Atreida. Ostario je. To se ispoljavalo u re umatinom sjaju smeih oiju, u obrazima koje su egzotini meteorolo ki uslovi ispucali i opalili, u povijenoj krivini ramena, kao i u tankim usnama optoenim bobiastom bojo m safo soka. Toliko stvari zavisi od jednog starca, pomisli Pol. "Trenutno se nalazimo u ratu ubica", ree Vojvoda, "ali on jo nije uzeo punog maha. Tufire, dokle smo stigli u okr aju sa Harkonenima?" "Eliminisali smo dve stotine pedeset njihovih kljunih ljudi, gospodaru. Preostalo je jo najvi e tri elije Harkonena - ukupno mo da stotinjak ljudi." "Ti ljudi Harkonena koje ste smakli...", ree Vojvoda, "da li su pripadali imunim k lasama?" "Veina, gospodaru. Uglavnom su bili iz klase preduzetnika." " elim da falsifikuje potpise svih njih na zakletvama na vernost", ree Vojvoda. "Kop ije dostavi arhivi Arbitra Promene. Javno emo ih optu iti da su se la no zakleli. Sve e biti legalno. Konfiskovaemo im imovinu, uzeti sve, rasturiti porodice, sasvim i h ogoliti. Obavezno emo se pobrinuti da Kruna dobije svojih deset odsto. Sve mora da bude u duhu zakona." Tufir se osmehnu, otkriv i crveno obojene zube ispod jedrih usana. "Potez dostojan va e o troumnosti, gospodaru. Stidim se to se prvi nisam toga dosetio." Halek nabra obrve sa druge strane stola, iznenaen podjednako mrkim izgledom Polov og lica. To je gre ka, pomisli Pol. Time e protivnici biti nagnani da se samo jo e e bore. Predaj om ni ta nee dobiti. Znao je da je to u skladu sa pravilima koja vladaju u kanliju, ali takav potez m ogao je da ih uni ti ak i ako im donese pobedu. "'Bio sam stranac u stranoj zemlji'", navede citat Halek. Pol ga pogleda, prepoznav i navod iz O.K. Biblije i upitav i se: Da li to i Gurni eli da se intrige okonaju? Vojvoda baci pogled kroz prozore u tamu, a zatim ga vrati na Haleka. "Gurni, kol iko si pe anih radnika ubedio da ostanu sa nama?" "Ukupno dve stotine osamdeset est, ser. Mislim da bi trebalo da ih prihvatimo i d a se jo smatramo srenima. Svi spadaju u najkorisniju kategoriju." "Samo toliko?" Vojvoda skupi usne, a zatim ree: "Dobro, saop ti im..." Buka na vratima ga prekide. Dankan Ajdaho proe kroz postavljenu stra u, pohita du st ola, prie Vojvodi i na e mu se do uha. Vojvoda mu dade znak da se uspravi i ree: "Govori glasno, Dankane. Zar ne vidi da je ovo poverljivo osoblje?" Pol osmotri Ajdaha, uoiv i njegove maje kretnje i brzinu refleksa; ove osobine inile su ga krajnje neprijatnim protivnikom, ak i kada je bio u svojstvu uitelja u barat anju oru jem. Ajdahovo tamno, okruglo lice okrenu se prema Polu; njegove oi, koje s u liile na dva blistava dragulja to se sjaje iz nedara peine, kao da ga uop te nisu p repoznale, ali je Pol ipak opazio obrazinu vedrine preko grimase uzbuenja. Ajdaho uputi pogled du stola, a onda ree: "Sukobili smo se sa Harkonenovim najamni cima preru enim u Slobodnjake. Sami Slobodnjaci uputili su nam glasnika da nas upo zore na obmanu. Tokom napada, meutim, ustanovili smo da su Harkoneni postavili za sedu glasniku Slobodnjaka - i da su ga te ko ranili. Umro je dok smo ga prebacival i ovamo da se na i lekari pobrinu o njemu. Videv i u kakvom je stanju, zaustavio sam se da preduzmem ne to i upravo u tom asu iznenadio sam ga u poku aju da ne to odbaci o d sebe poslednjim atomima snage." Ajdaho uputi pogled prema Letou. "No , gospodaru , no kakav jo nikada niste videli." "Kris-no ?" upita neko. "Nema sumnje", uzvrati Ajdaho. "Mlenobeo i obasjan nekom svojom unutra njom svetlo u." On zavue ruku u tuniku i izvue odatle korice iz kojih je virio balak, crn i izbraz dan.

"Ne vadi o tricu iz korica!" Glas se zauo iz otvorenih vrata na suprotnom kraju prostorije, vibrirajui i prodor an, nagnav i sve prisutne da ustanu i da pogledaju u tom pravcu. U vratima je stajala visoka prilika u pla tu, a ulaz su joj spraavali ukr teni maevi s tra ara. Jarkobronzani pla t obavijao je oveka od glave do pete, sa izuzetkom jednog otvora u tamnom velu kapuljae, gde su se videle potpuno plave oi - sasvim li ene beo njaa. "Dozvolite mu da ue", pro aputa Ajdaho. "Pustite oveka", ree Vojvoda. Stra ari su oklevali nekoliko trenutaka, a zatim spusti e maeve. ovek ue u prostoriju i zaustavi se naspram Vojvode. "Ovo je Stilgar, poglavar siea koga sam posetio, voa onih koji su nas upozorili na preru ene najamnike", objasni Ajdaho. "Dobro do li, ser", ree Leto. "Za to ne bi trebalo da vadimo no iz korica?" Stilgar uputi pogled prema Ajdahou, a zatim ree: "Ti si imao prilike da se upozna sa na im obiajima asti i istote. Tebi bih dopustio da vidi no oveka prema kome si se po azao kao prijatelj." Pogled mu pree preko ostalih ljudi u prostoriji. "Ali ove dr uge ne znam. Zar bi dopustio da oskrnave jedno asno oru je?" "Ja sam Vojvoda Leto", ree Vojvoda. "Da li bi mi dopustio da vidim no ?" "Dopustiu ti da zaslu i pravo da ga izvue iz korica", uzvrati Stilgar, a kad se oko st ola podiglo protestno mrmljanje, on podi e tanku ruku pro aranu tamnim ilama. "Podseam vas da je ovaj no pripadao nekome ko vam je bio prijatelj." U ti ini punoj i ekivanja koja je usledila, Pol stade da prouava oveka, osetiv i oreol mo koji je zraio iz njega. Bio je to voa - voa Slobodnjaka. Jedan ovek blizu sredine stola naspram Pola promrmlja: "Ko je on da nam soli pame t kakva prava imamo na Arakisu?" "Ka u da Vojvoda Leto Atreid vlada uz pristanak svojih podanika", ree Slobodnjak. " Moram vam rei kako u tom pogledu stvar stoji sa nama: odreena odgovornost pada na onoga ko je video kris-no ." On uputi tmuran pogled prema Ajdahu. "Takvi su na i. On i ne smeju da napuste Arakis bez na eg pristanka." Halek i nekolicina drugih poe e da ustaju sa ljutitim izrazima lica. Halek ree: "Voj voda Leto je taj ko odreuje da li..." "Trenutak samo", ree Leto i blagost njegovog glasa zaustavi ostale. Ovoga ne smem o da ispustimo iz ruku, pomisli on, a zatim se obrati Slobodnjaku: "Ser, ja po tuj em i uva avam lino dostojanstvo svakog oveka koji po tuje moje dostojanstvo. Odista sa m va du nik. A ja uvek plaam svoje dugove. Ako va obiaj nala e da ovaj no ostane u koric ma, onda i ja to nareujem. A ukoliko postoji bilo koji nain na koji bismo mogli da uka emo poast oveku koji je umro nas radi, sve to treba da uradite to je da nam skre nete pa nju na njega." Slobodnjak pogleda Vojvodu, a zatim lagano skide veo, otkriv i iza njega tanak nos i pune usne okru ene sjajnocrnom bradom i brkovima. Zatim se na e nad plohu stola i namerno pljunu na poliranu povr inu. Ljudi oko stola skoi e na noge, ali ih zadr a Ajdahov glas koji gromko odjeknu u pros toriji: "Stojte!" U iznenadnoj i naelektrisanoj ti ini Ajdaho ree: "Zahvaljujemo ti, Stilgare, na dar u tvoje telesne vlage. Prihvatamo je u duhu u kome nam je data." Ajdaho takoe plj unu na sto ispred Vojvode. Zatim se na e do Vojvode i ree mu prigu enim glasom: "Ne zaboravite koliko je voda ov de dragocena, ser. Ovo je bio izraz po tovanja." Leto se zavali dublje u stolicu i uhvati Polov pogled: spokojan sme ak u rubovima sinovljevih oiju; istovremeno, osetio je popu tanje napetosti za stolom kako su lju di poeli polako da uviaju u emu je, zapravo, stvar. Slobodnjak pogleda Ajdaha i ree: "Dobro si se pokazao u mom sieu, Dankane Ajdaho. Da li si se mo da zavetovao na vernost svom Vojvodi?" "Tra i da se stavim u njegovu slu bu, ser", ree Ajdaho. "Da li bi prihvatio dvostruku zakletvu na vernost?" upita Leto. " elite li da mu pristupim, ser?" " elim da sam donese odluku o tome", ree Leto, ne mogav i da prikrije hitnju u glasu. Ajdaho stade da promatra Slobodnjaka. "Da li bi me primio pod tim uslovima, Stil gare? Bie trenutaka kada u morati da se vratim kako bih slu io mog Vojvodu."

"Dobro si se borio i uinio sve to si mogao za na eg prijatelja", ree Stilgar, a zatim podi e pogled prema Letou. "Uinimo ovako: neka ovek po imenu Ajdaho zadr i kris-no , ko ji mu se trenutno nalazi u ruci, kao znak vernosti nama; on, razume se, mora bit i oi en i podvrgnut obredima, ali to nije problem. Postae Slobodnjak i vojnik Atreida . Ve ima prethodnika u ovom pogledu: Liet slu i dva gospodara." "Dankane?" upita Leto. "Razumem, ser", ree Ajdaho. "Onda smo se slo ili", zakljui Leto. "Tvoja voda je na a, Dankane Ajdaho", ree Stilgar. "Telo na eg prijatelja ostaje sa t vojim Vojvodom. Njegova voda je voda Atreida. To je spona koja nas vezuje." Leto uzdahnu, osmotri Havata i uhvati pogled starog Mentata. Havat klimnu glavom zadovoljnog izraza lica. "Saekau dole", ree Stilgar, "dok se Ajdaho oprosti sa prijateljima. Turok se zvao n a mrtvi prijatelj. Setite se toga kada doe vreme da se oslobodi njegova du a. Vi ste Turokovi prijatelji." Stilgar stade da se okree. "Zar neete ostati jo malo?" upita ga Leto. Slobodnjak se okrenu, nehajnim pokretom zabaci veo natrag preko lica i podesi ne t o ispod njega. Pol u magnovenju spazi nekakvu cevicu pre no to mu je veo zapreio vi dik. "Ima li razloga da ostajemo?" upita Slobodnjak. " eleli bismo da vam uka emo poasti", ree Vojvoda. "Poasti mi nala u da budem na drugom mestu", uzvrati Slobodnjak, a zatim baci jo jed an pogled prema Ajdahu, okrenu se i krupnim koracima izie napolje izmeu stra ara kod vrata. "Ako su ostali Slobodnjaci njegovog soja, biemo od koristi jedni drugima", ree Let o. Ajdaho primeti suvim glasom: "On je dobar primer, gospodaru." "Jasno ti je ta ti valja initi, Dankane?" "Ja sam va ambasador kod Slobodnjaka, ser." "Mnogo zavisi od tebe, Dankane. Bie nam potrebno najmanje pet bataljona ovih ljud i pre no to Sardaukari udare na nas." "Bie to prilino naporan poduhvat, ser. Slobodnjaci se die svojom nezavisno u." Ajdaho je oklevao za trenutak, a onda nastavi: "Postoji jo jedna stvar, ser. Jedan od na jamnika koje smo uhvatili poku ao je da se doepa ovog no a sa mrtvog tela na eg prijate lja Slobodnjaka. Kazao nam je da je Harkonen raspisao nagradu od milion solarisa svakome ko mu donese jedan kris-no ." Letoova brada se podi e u nagloj kretnji koja je izra avala iznenaenje. "Za to su im to liko potrebna ova seiva?" "No je izraen od zuba pe anog crva; on je obele je Slobodnjaka, ser. Pomou njega, plavoo ki ljudi imaju pristupa u bilo koji sie u zemlji. Mene bi, na primer, zatvorili i podvrgli te kom ispitivanju ako ne bih bio poznat. Ne liim mnogo na Slobodnjaka, a li..." "Piter de Vries", ree Vojvoda. "ovek dijabolinog lukavstva, gospodaru", ree Havat. Ajdaho zavue no u korice ispod tunike. "Dobro uvaj taj no ", ree mu Vojvoda. "Razumem, gospodaru." On potap a primopredajnik koji mu je bio zakaen za pojas. "Ja viu se to pre budem mogao. Tufir ima moju pozivnu ifru. Koristiemo bojni jezik." On pozdravi po vojniki, okrenu se na peti i pohita za Slobodnjakom. Iz hodnika se zau bat koraka koji se udaljavahu. Leto i Havat izmeni e pogled pun razumevanja, a zatim se osmehnu e. "eka nas mnogo posla, ser", ree Halek. "A ja vas samo zadr avam", uzvrati Leto. "Imam ovde izve taj o isturenim bazama", ree Havat. "Hoete li da vam ga podnesem nek i drugi put, ser?" "Da li e nam uzeti mnogo vremena?" "Izlo iu ga sasvim sa eto. Medju Slobodnjacima se pria da ima vi e od dve stotine ovakvi h isturenih baza, koje su podignute ovde na Arakisu tokom razdoblja pustinjskih botanikih oglednih postaja. Smatra se da su sve napu tene, ali ima izve taja o tome d

a su prethodno hermetiki zatvorene." "Oprema je jo u njima?" upita Vojvoda. "Tako stoji u izve tajima koje sam primio od Dankana, ser." "Gde se nalaze?" upita Halek. "Postoji samo jedan odgovor na to pitanje", ree Havat. "Liet je taj ko zna." "Bog je taj ko zna", promrmlja Leto. "Mo da nije tako, ser", ree Havat. "uli ste da je Stilgar izgovorio to ime. Da nije imao na umu neku stvarnu osobu?" "Slu i dva gospodara", ree Halek. "Zvui kao kakav religijski citat." "Ti bi to trebalo da zna ", ree Vojvoda. Halek se osmehnu. "Taj Arbitar Promene", ree Leto, "carski ekolog... Kines... zar i on ne bi trebal o da zna gde su sme tene te baze?" "Ali, ser", opomenu ga Havat, "taj ovek je carski slu benik." "Ali je istovremeno daleko od Cara", ree Leto. " elim te baze. Mo da se u njima nalaz i materijal koji bismo mogli da spasemo i upotrebimo za opravku na e operativne op reme." "Ser!" ree Havat. "Te baze jo predstavljaju zakoniti posed njegovog velianstva." "Meteorolo ki uslovi koji vladaju ovde dovoljno su te ki da uni te bilo ta", uzvrati Vo jvoda. "Uvek se mo emo vaditi na vremenske neprilike. Naite tog Kinesa i bar ustano vite da li baze uop te postoje." Pol skliznu pogledom po licima ljudi oko sebe i primeti pomnost kojom su prosto gutali svaku re. Izgledalo je da ih je veoma uznemirio stav deakovog oca. "Poslu aj ga, oe", ree Pol prigu enim glasom. "Istinu govori." "Ser", ree Havat, "te baze bi, dodu e, mogle da nas opskrbe materijalom kojim bismo opravili svaki deo opreme to nam je dostavljen, ali i da se nalaze izvan na eg dom a aja iz strate kih razloga. Brzopleto emo postupiti ako ponemo da delamo pre no to se podrobnije obavestimo o celoj stvari. Taj Kines ima poznat arbitarski autoritet u celom carstvu. Ne smemo to smetnuti s uma. Osim toga, i Slobodnjaci su mu nakl onjeni." "Dobro, obavite posao u rukavicama", ree Vojvoda. " elim jedino da znam da li baze postoje." "Kako elite, ser." Havat ponovo sede i obori pogled. "U redu", ree Vojvoda. "Znamo ta nas oekuje: posao. Za to smo i obueni. Imamo u tom pogledu izvesno iskustvo. Poznato nam je kakva e biti nagrada, a jasna nam je i a lternativa. Svako je dobio svoj zadatak." On pogleda Haleka. "Gurni, pobrini se najpre oko krijumara." "'Otii u kod pobunjenika koji obitavaju u su nom kraju'", odrecitova Halek. "Jednoga dana zatei u ovoga oveka bez prigodnog citata i onda e da izgleda kao ogolj en", ree Vojvoda. Kikot se oglasi oko stola, ali Pol primeti izvesnu usiljenost u njemu. Vojvoda se okrenu prema Havatu. "Postavi jo jedno komandno mesto za obave tajnu i k omunikacionu slu bu na ovom spratu, Tufire. Kada sve bude sreeno, javi mi se radi j ednog dogovora." Havat ustade i osvrnu se po prostoriji kao da tra i podr ku. Zatim se okrenu i poved e povorku napolje. Ljudi su urno krenuli za njim, uz kripu stolica po podu i manju gu vu tu i tamo. Zavr ilo se gu vom, pomisli Pol posmatrajui lea poslednjih ljudi koji su izlazili. Ran ije se vee uvek okonavalo u savr enom redu. Ovaj sastanak je, meutim, bio sasvim smu en , osujeen vlastitom neprikladno u i bez pravog dogovora na kraju. Po prvi put, Pol je dopustio sebi da uzme u obzir stvarnu mogunost poraza - ne za to to ga je obuzeo strah ili zbog upozorenja, kakvo je bilo ono od stare asne Majk e, ve na osnovu vlastite procene situacije. Otac mi je oajan, pomisli on. Situacija uop te nije povoljna po nas. A tu je i Havat: Pol se priseti kako se stari Mentat pona ao za vreme konferencije - tanana oklevanja, znaci uznemirenosti. Havata je ne to ozbiljno muilo. "Najbolje bi bilo da ovde provede ostatak noi, sine", ree Vojvoda. "Uostalom, uskor o e svanuti. Obavestiu ti majku o tome." On ustade, polako, ukrueno. "Za to ne sastav i nekoliko stolica i ne opru i se na njima da se malo odmori ?"

"Nisam mnogo umoran, ser." "Kako eli ." Vojvoda ukrsti ruke na leima i poe da koraa du stola. Poput zveri u kavezu, pomisli Pol. "Da li e sa Havatom razgovarati o mogunosti da se meu nama nalazi izdajnik?" upita P ol. Vojvoda se zaustavi naspram sina i progovori prema tamnim prozorima. "Razgovaral i smo o toj mogunosti ve mnogo puta." "Starica je bila tako sigurna u sebe", ree Pol. "A poruka koju je majka..." "Preduzeli smo mere predostro nosti", ree Vojvoda. On se osvrnu po prostoriji i Pol tog asa opazi iskru neeg divljeg u oevim oima. "Ostani ovde. Moram sa Tufirom da se dogovorim oko komandnih mesta." On se okrenu, izie krupnim koracima iz sobe i kr atko klimnu glavom stra i na vratima. Pol se zagleda prema mestu gde mu je otac stajao. Taj prostor je bio prazan jo pr e no to je Vojvoda izi ao iz prostorije. Tog trenutka na um mu pade stariino upozore nje: "...za oca ni ta." 13. Tog prvog dana, dok se Muad'Dib vozio sa porodicom kroz ulice Arakena, neki meu o kupljenim svetom setili su se legendi i proroanstava i stali da uzvikuju: "Mahdi! " No, taj uzvik bio je vi e pitanje nego tvrdnja, jer tada su se samo mogli nadati da je on taj koji je predskazan kao Lisan al-Gaib, Glas iz Spoljnjeg Sveta. Pa nj a im je bila usredsreena i na majku, po to su uli da je ona lanica reda Bene Geserit, a sada su se lino mogli osvedoiti da je takoe jedan Lisan al-Gaib. Iz 'Uputnika o Muad'Dibu' princeze Irulan Vojvoda je zatekao Tufira Havata samog u ugaonoj prostoriji gde ga je stra a uputi la. Iz susedne sobe dopirali su zvuci ljudi koji su postavljali komunikacionu op remu, ali je ovde ipak bilo prilino tiho. Vojvoda se osvrnu oko sebe dok je Havat ustajao od stola zatrpanog raznim papirima. Prostorija je imala zelene zidove i u njoj su se, osim stola, nalazile jo tri suspenzorske stolice sa kojih je harko nenski amblem "H" oigledno na brzinu skinut, tako da se moglo videti ogoljeno mes to u inae sjajnoj polituri. "Stolice su iskljuene, ali sasvim bezbedne", ree Havat. "Gde je Pol, ser?" "Ostavio sam ga u sali za konferencije. Nadam se da e se malo odmoriti sada kada vi e nisam tamo da ga ometam u tome." Havat klimnu glavom, a zatim ode do vrata susedne sobe i zatvori ih, odagnavajui tako buku koju je stvaralo statiko i elektronsko iskrienje. "Tufire", ree Leto, "zanimaju me carske i harkonenske rezerve zaina." "Gospodaru?" Vojvoda skupi usne. "Skladi ta su podlo na uni tenjima." On podi e ruku u trenutku kada je Havat zaustio da ne to ka e. "Ne, ostavimo careve zalihe na miru. I njemu bi sigu rno bilo milo kada bi se Harkonen na ao u neprilici. A da li bi Baron mogao da ulo i protest ukoliko bi do lo do uni tenja neeg to on ne sme otvoreno da prizna da poseduj e?" Havat odmahnu glavom. "Nemamo mnogo ljudi na raspolaganju, ser." "Uzmi nekoliko Ajdahovih. A mo da se nae i ne to Slobodnjaka koji ne bi imali ni ta pro tiv jednog putovanja na drugu planetu. Diverzija na Giediju Jedan imala bi odreen e taktike pogodnosti, Tufire." "Kako vi ka ete, gospodaru." Kada se Tufir okrenuo, Vojvoda primeti znake nervoze na starcu i pomisli: Mo da podozreva da sam izgubio poverenje u njega. Sigurno zna da su mi dostavljeni tajni izve taji o izdajnicima. Pa, bie najbolje da odmah prim irimo strahove koji ga mue. "Tufire", ree on, "po to si jedan od malog broja ljudi u koje imam potpuno poverenj e, postoji jedna stvar o kojoj moramo da porazgovaramo. Obojici nam je jasno da neprekidno moramo biti na oprezu kako bismo spreili uvlaenje izdajnika u na e redove ... ali dobio sam dva nova izve taja." Havat se okrenu i netremice se zagleda u Vojvodu. Leto mu ponovi prie koje je uo od Pola. Umesto da izazovu dostizanje vrhunske mentatske koncentracije u njemu, izve taji s

u samo poveali Havatovu uznemirenost. Leto je nekoliko trenutaka posmatrao starca, a onda ree: "Ne to krije u sebi, stari prijatelju. Dokuio sam to na osnovu tvoje nervoze za vreme zasedanja vea. ta je to t o si se ustezao da izlo i pred ostalima na konferenciji?" Havatove usne boje safoa stajale su poput prave linije, dok su se siu ne bore sliva le u njih. Ta ukoena naboranost nije se promenila ni kad je on rekao: "Gospodaru, ne znam, zapravo, kako bih vam to kazao." "Mnogo smo o iljaka naneli jedan drugome, Tufire", ree Vojvoda. "Ti vrlo dobro zna d a mi sve mo e rei." Havat ga je netremice posmatrao dok su mu se glavom rojile misli: Ovakvog ga najvi e volim. To je astan ovek koji zaslu uje svu moju odanost i naklonost . Zar stvarno moram da ga povredim? "Dakle?" upita Leto. Havat slegnu ramenima. "Posredi je deo poruke koju smo izvukli iz jednog glasnik a Harkonena. Poruka je bila namenjena agentu po imenu Pardi. Imamo jake razloge da verujemo da je taj Pardi bio glavni ovek u Harkonenovom podzemlju ovde. to se s adr aja poruke tie, on bi mogao da ima ili velike ili nikakve posledice. Sve zavisi kako ga protumaimo." " ta je toliko delikatno u njemu?" "U pitanju je samo deli poruke, ne zaboravite. Sasvim nepotpun fragment. Cela stv ar je bila na miniminom filmu uz koji je bila prikaena uobiajena kapsula za uni tenje . Zaustavili smo dejstvo kiseline u poslednji as, tako da smo se domogli samo jed nog delia, ali i taj je izuzetno sugestivan." "Da?" Havat ovla i usne. "U njemu stoji: '...eto nikada nee posumnjati, a kada ga bude sn a ao udarac voljene ruke, samo njegovo poreklo bie dovoljno da ga uni ti.' Poruka je nosila Baronov lini peat, iju sam autentinost sam proverio." "Sumnja ti je oigledna", ree Vojvoda glasom koji je iznenada postao hladan. "Radije bih odsekao ruke nego to bi vas ozledio", ree Havat. "Ali, gospodaru, ako. .." "Gospa D esika", ree Leto, osetiv i kako srd ba poinje da ga izjeda. "Zar nisi mogao da izvue injenice iz tog Pardija?" "Na alost, Pardi vi e nije bio meu ivima kada smo se domogli glasnika. to se ovoga tie, siguran sam da nije imao pojma ta nosi." "Shvatam." Leto zavrte glavom, razmi ljajui: Da prljave li zamisli! Ali sve je to pucanj u pra zno. Znam ja svoju enu. "Gospodaru, ako..." "Ne!" odbrusi Vojvoda. "Posredi je neka gre ka i..." "Ne smemo prenebrei mogunost, gospodaru." "Sa mnom je ve esnaest godina! Ukazale su joj se nebrojene mogunosti za... Ti si lin o proverio i kolu i enu!" Havat progovori gorkim glasom: "Stvari su mogle da mi promaknu." "Nemogue je, ka em ti! Harkoneni ele da zatru lozu Atreida - to e rei i Pola. Jednom su ve poku ali. Zar bi ena mogla da se uroti protiv vlastitog sina?" "Mo da se nije urotila protiv svog sina. A juera nji poku aj lako mo e da predstavlja luk avo zami ljenu varku." "Nije mogla da bude varka." "Ser, ona ne bi trebalo da zna ko su joj roditelji; ali ta ako je ipak doznala? ta ako je dokuila da su je Atreidi uinili siroetom?" "Preduzela bi ne to znatno ranije. Otrov u moje pie... bode u noi. Zar je neko drugi bio u boljoj prilici za to?" "Harkoneni imaju nameru da vas uni te, gospodaru, a ne samo da vas ubiju. Kanli se odlikuje itavom skalom suptilnih razlika. Ovo bi moglo da bude pravo remek-delo vendete." Vojvodina ramena se opusti e i on zaklopi oi. Izgledao je star i umoran. To ne mo e b iti, pomisli. Ta ena mi je otvorila svoje srce. "Postoji li bolji nain da me neko uni ti nego da u meni zane zrnce sumnje u enu koju volim?" upita on. "Uzeo sam u obzir i tu mogunost", ree Havat. "Meutim..."

Vojvoda otvori oi, zagleda se u Havata i pomisli: Neka bude sumnjiav. To je njegov posao, a ne moj. Ukoliko bih se pretvarao da verujem u tu priu, mo da bi pravi kri vac postao manje oprezan. " ta predla e ?" pro aputa Vojvoda. "Za sada, neprekidan nadzor, gospodaru. Dr aemo je sve vreme pod prismotrom. Nastoj au da se to obavi to neupadljivije. Ajdaho bi najbolje mogao da obavi taj zadatak. Mo da emo za nedelju ili dve moi da ga vratimo. Postoji jedan mladi, uve ban u Ajdahov oj grupi, koji bi bio idealan da ga po aljemo Slobodnjacima kao zamenu. Veoma je o bdaren u diplomatiji." "Nemoj dovoditi u opasnost na e dobre odnose sa Slobodnjacima." "Ni ta ne brinite, ser." " ta emo s Polom?" "Mo da bismo mogli da izvestimo doktora Jueha." Leto okrenu lea Havatu. "Prepu tam to tebi." "Biu krajnje diskretan, gospodaru." Bar na to mogu da raunam, pomisli Leto, a zatim ree: "Malo u se pro etati. Ako budem potreban, biu negde u zoni logora. Stra a mo e..." "Gospodaru, pre no to odete, imam ovde jedan filmklip koji bi trebalo da proitate. Posredi je najpribli nija analiza religije Slobodnjaka. Seate se da ste mi nalo ili da podnesem izve taj o tome." Vojvoda zastade i progovori ne okreui se: "Zar ne bi moglo da saeka?" "Razume se, gospodaru. Pa ipak, upitali ste me ta svetina vie. Bilo je to 'Mahdi!' Izraz je bio upuen mladom gospodaru. Kada su..." "Polu?" "Da, gospodaru. Ovde postoji legenda, proroanstvo, da e im doi voa, dete Ben Geserit a, koji e im pokazati put ka pravoj slobodi. Sasvim je u skladu sa dobro poznatim mesijanskim obrascem." "Misle da je Pol taj... taj..." "Samo se nadaju, gospodaru." Havat pru i kapsulu sa filmklipom. Vojvoda je uze i stavi u d ep. "Kasnije u pogledati." "Svakako, gospodaru." "Sada mi je potrebno malo vremena da... razmislim." "Da, gospodaru." Vojvoda duboko udahnu vazduh i krupnim koracima izie iz sobe. U hodniku je skrenu o desno i stao da koraa, dr ei ruke na leima i obraajui malo pa nje na to gde se nalazi. Oko njega je bilo mno tvo hodnika, stepenica, balkona, dvorana... ljudi koji su ga pozdravljali i povlaili se u stranu da bi ga propustili da proe. Kada je do ao do sale za konferencije, zatekao ju je zamraenu i Pola u njoj kako sp ava na stolu; deak je bio pokriven stra arskom uniformom, a pod glavom je umesto ja stuka imao neki mekani ranac. Vojvoda je neujno pro ao kroz prostoriju i izi ao na te rasu, odakle se pru ao pogled na ceo kosmodrom. Prepoznav i Vojvodu pri slabom odsja ju svetiljke sa piste, jedan stra ar u uglu balkona stade u stav mirno. "Voljno", promrmlja Vojvoda, a zatim se na e preko hladne metalne ograde balkona. Ti ina praskozorja le ala je nad pustinjskim predelom. On podi e pogled. Visoko gore, zvezde su treperile poput razbacanih cekina na tamnoplavom zaleu. Nisko na ju nom o bzorju, drugi noni mesec prosijavao je kroz tanku izmaglicu pra ine - nepoverljiv m esec koji ga je posmatrao cininom svetlo u. Vojvoda ga je netremice posmatrao sve dok nije za ao za grebene Za titnog Zida, zamr znuv i ih; u iznenada nastaloj dubokoj tami, on oseti kako ga pro ima jeza i zadrhta . Ljutnja buknu u njemu. Ovo je poslednji put da me Harkoneni sputavaju, progone i love, pomisli on. Oni su gomile ubreta sa pi ljivim umovima. Ovde mi valja izboriti se za opstanak! Preko lica mu pree senka tuge. Moram da vladam okom i kand om - poput sokola meu manjim p ticama. Ruke mu nesvesno preo e preko amblema sokola na tunici. Na istoku, svetlucavo sivilo razreivalo je no, da bi se potom pretoilo u mleno svita nje, koje je prigu ivalo sjaj zvezda. A onda, konano, kao da je neka nebeska zvonja va obznanila nastupanje zore preko kr evitog obzorja. Prizor je bio tako lep da mu je zaokupio svu pa nju. Nema umetnika koji bi mogao da se uhvati uko tac sa ovim.

Nikada ranije nije mogao da zamisli ni ta to bi bilo toliko prelepo, kao ovo neravn o, crveno obzorje i purpurno uti grebenovi. Izvan zone kosmodroma, tamo gde je sla ba na nona rosa probudila ivot u urnom semenu Arakisa, on ugleda velike mrlje crvenog cvea, kroz koje se provlaila neka neobina ljubiasta prea... poput tragova kakvog d ino vskog stvorenja. "Divno jutro, ser", ree stra ar. "Jeste." Vojvoda klimnu glavom, pomisliv i: Mo da se ova planeta mo e jo i zavoleti. Mo da e ona po stati mio dom mome sinu. A onda ugleda ljudske prilike kako se kreu cvetnim poljima, krstarei kroz njih sa neobinim napravama slinim kosaicama: skupljai rose. Voda je ovde toliko dragocena da se ak i rosa mora sabirati. Ali, ovaj svet mo e da bude i te kako mrzak, pomisli Vojvoda. 14. Verovatno ne postoji u asniji trenutak prosvetljenja od onoga kada otkrijete da va m je otac samo ovek - sazdan kao i svi ostali ljudi od krvi i mesa. Iz 'Sabranih izreka Muad'Diba' princeze Irulan Vojvoda ree: "Pole, inim ne to mrsko, ali moram." Stajao je pokraj noseeg otkrivaa otrova koji je postavljen u salu za konferencije pre no to su prionuli na doruak. Senzorski kraci naprave mlitavo su stajali opru eni na stolu, podseajui Pola na nekog jezivog insekta koji je skoro uginuo. Vojvodina pa nja bila je upravljena negde izvan prozora, na pistu kosmodroma, po k ome se kovitlala pra ina, obasjana jutarnjim suncem. Pol je pred sobom imao vizirski ureaj u kome se nalazio kratak filmklip o upra njav anju religije kod Slobodnjaka. Za sadr aj se pobrinuo jedan od Havatovih strunjaka, a Pola je prilino onespokojilo neprekidno pozivanje na njega samoga. Mahdi! Lisan al-Gaib! Kada bi zaklopio oi, na povr inu seanja izbijali su mu uzvici svetine. Tome su se, d akle, nadali, pomisli on. A onda mu ponovo pado e na pamet rei stare asne Majke: Kvi zac Haderah. Spomen na to uzburka mu oseanje vra ke svrhovitosti, oseniv i taj neobian naziv uvstvom neeg poznatog to nije mogao da razume. "Ne to mrsko?" ponovi Vojvoda. " ta to, ser?" Leto se okrenu i uputi pogled prema sinu. "Harkoneni su naumili da me obmanu tak o to bi me naveli da izgubim poverenje u tvoju majku. Oni i ne slute da bih ja ra dije izgubio poverenje u samoga sebe." "Ne razumem, ser." Leto ponovo skrenu pogled kroz prozore. Sunce se ve prilino uspelo na nebeskom svo du. Mlena svetlost obasjavala je kovitlace pra inastih oblaka koji su tutnjali po k anjonskim orsokacima Za titnog Zida. Lagano govorei prigu enim glasom da bi obuzdao srd bu, Vojvoda ispria Polu o tajanstve noj poruci. "Bilo bi to isto kao kada bi izgubio poverenje u mene", ree Pol. "Moraju da ostanu u uverenju da im je uspelo da me obmanu", ree Vojvoda. "Potrebn o je da poveruju da imaju posla sa potpunom budalom. Sve mora da izgleda stvarno . ak ni tvoja majka ne sme ni ta da zna o obmani." "Ali, ser! Za to?" "Majine reakcije ne smeju da budu plod glume. Oh, ume ona da bude prvorazredna gl umica... ali ulog je ovoga puta prevelik. Nadam se da u tako i eprkati izdajnika. Mo ra da izgleda da sam upao u stupicu. Ozlediu je na ovaj nain samo zato da ne bi pr etrpela znatno veu bol." "Za to mi to govori , oe? Mo da e se meni omai?" "Nee obraati pa nju na tebe u ovoj stvari", ree Vojvoda. "Ti e sauvati tajnu. Mora to ti." On ode do prozora i nastavi da govori, ne okreui se. "Na ovaj nain, ako se men i bilo ta dogodi, moi e majci da ispria istinu - da nikada nisam posumnjao u nju, ni z a jedan trenutak. elim da to sazna po svaku cenu." Pol oseti kobni prizvuk u oevom glasu i tiho ree: "Ni ta ti se nee dogoditi. Ja..."

"uti, sine." Pol se zagleda u oeva lea, uoiv i znake umora u uglovima vrata, u liniji ramena, u us porenim kretnjama. "Samo si umoran, oe." "Da, stvarno sam umoran", slo i se Vojvoda. "Moralno sam umoran. Mo da je najzad i m ene zahvatila melanholina degeneracija Velikih Kua. A nekada smo bili tako jak nar od." Pol progovori sa blagim prizvukom srd be u glasu: "Na a Kua nije degenerisana!" "Nije?" Vojvoda se okrenu i pogleda sina; oko vrstih oiju stajali su mu tamni krugovi, a u sne su mu imale cininu grimasu. "Trebalo bi da se o enim tvojom majkom, da je uinim Vojvotkinjom. Pa ipak... moj status ne enje pru a nekim Kuama nadu da se, eventualno, mogu povezati sa mnom posredstvom erki-udavaa." On slegnu ramenima. "Ovaj..." "Majka mi je ve sve objasnila." "Ni ta u toj meri ne obezbeuje odanost jednom voi od neustra ivog izgleda", ree Vojvoda . "Strogo sam, stoga, vodio rauna da imam upravo takav izgled." "Ti si dobar voa", usprotivi se Pol. "Dobro vlada . Ljudi te dobrovoljno slede i vo le te." "Moje propagandno odeljenje je jedno od najboljih", ree Vojvoda. On se ponovo okr enu i upravi pogled prema ravnici. "Za nas ovde na Arakisu postoje vee mogunosti n ego to je carstvo ikad i pomislilo. Pa ipak, ponekad pomislim da bi bilo bolje da smo pobegli, postali odmetnici. Ima trenutaka kada po elim da ponovo utonemo u an onimnost obinog sveta, da postanemo manje podlo ni..." "Oe!" "Da, umoran sam", ree Vojvoda. "Da li si znao da koristimo vi ak zaina kao sirov mat erijal i da smo ve podigli fabriku za izradu filmske vrpce?" "Ser?" "Ne sme da nam ponestane filmske vrpce", ree Vojvoda. "Kako bismo inae opskrbljiva li sela i gradove informacijama? Ljudi moraju da saznaju kako ja dobro vladam na d njima. Kako bi to doznali ako im ne ka emo?" "Potreban ti je odmor", ree Pol. Vojvoda pogleda sina. "Arakis ima jo jednu prednost koju sam zaboravio da pomenem . Zain je ovde u svemu.Ti ga di e i jede gotovo u svemu. Ustanovio sam da to stvara i zvestan prirodni imunitet na neke od naje e upotrebljavanih otrova iz 'Prirunika Ubic a'. Osim toga, potreba da se strogo vodi rauna o svakoj kapi vode ini da i sveukup na proizvodnja hrane - kulture kvasca, hidroponici, hemijska postrojenja, sve bude pod najpomnijim nadzorom. Ne mo emo da uni timo otrovima velike delove na e popul acije - niti mo emo biti napadnuti na taj nain. Arakis nas ini moralnim i etinim." Pol zausti ne to da ka e, ali ga Vojvoda prekide, rekav i: "Moram imati nekoga kome mo gu da ka em ove stvari, sine." On uzdahnu, a zatim ponovo baci pogled na suvi pred eo gde vi e nije bilo ni cvea - ono to nisu izgazili sakupljai rose, uvelo je na ezi j utarnjeg sunca. "Kaladonom smo vladali pomou sile na moru i u vazduhu", ree Vojvoda. "Ovde se, meut im, moramo osloniti na pustinjsku silu. To je tvoje nasledstvo, Pole. ta e biti sa tobom ako se meni ne to dogodi? Nee biti odmetnika Kua, ve gerilska Kua: bie progonj ovljen." Pol htede ne to da ka e, ali mu ni ta suvislo nije palo na um. Jo nikada nije video oca toliko utuenog. "Da bi se sauvao Arakis", ree Vojvoda, "ovek je prinuen da donosi odluke koje mogu d a ga staju samopo tovanja." On pokaza kroz prozor na zeleno-plavu zastavu Atreida koja je opu teno visila na koplju u uglu kosmodroma. "Ta asna zastava mogla bi da p ostane znamenje mnogog zla." Pol proguta knedlu u svom grlu. Oeve rei imale su izvesnu zlu kob u sebi, prizvuk fatalizma, koji je deaku izazvao oseaj ispraznosti u grudima. Vojvoda uze tabletu protiv umora iz d epa i proguta je bez vode. "Sila i strah", r ee on. "Orua dr avni tva. Moram da nalo im da ponu pojaane ve be gerile sa tobom. Taj fil ip koji dr i ... zovu te 'Mahdi'... 'Lisan al-Gabi'... to bi moglo da ti bude posled nje pribe i te." Pol pogleda oca i primeti kako ramena poinju da mu se ispravljaju, po to je uzeta t ableta poela da deluje; ali rei straha i sumnje ni ta nije moglo da odagna.

" ta li je sa ekologom?" promrmlja Vojvoda. "Kazao sam Tufiru da ga rano dovede." 15. Moj otac, car Padi ah, uzeo me je jednog dana za ruku i ja sam osetila, zahvaljujui onome to me je majka nauila, da je uznemiren. Poveo me je u Dvoranu Portreta, gde smo se zaustavili pred ego-odrazom Vojvode Letoa Atreida. Odmah sam uoila veliku slinost meu njima - izmeu moga oca i tog oveka na slici; obojica su imala tanka, el egantna lica, o trih crta, kojima su dominirale hladne oi. "Princezo-keri", ree mi ot ac, "kako sam samo eleo da si starija kada je do lo vreme da ovaj ovek izabere sebi e nu." Mom ocu tada je bila sedamdeset jedna godina, ali nije izgledao stariji od o veka na portretu, a ja sam imala svega etrnaest; seam se da sam tog trenutka shvat ila da moj otac potajno eli da mu je Vojvoda sin, odnosno mrzi sve one politike nu n osti koje su ih dovele u neprijateljske tabore. 'U oevoj kui' princeze Irulan Prvi susret sa ljudima koje je po nareenju trebalo da izda sna no je delovao na dok tora Kinesa. Poku ao je da se ute i time da je naunik za koga su predanja samo zaniml jivi pokazatelji kulturnih korena. Deak se, meutim, savr eno uklapao u drevno proroan stvo. Imao je "ispitivake oi" i izraz "uzdr ane otvorenosti". Razume se, proroanstvo je neke stvari hotimice ostavljalo nejasnim - kao, na prim er, da li e Boginja Majka dovesti Mesiju sa sobom ili Ga roditi ovde. No, bez obz ira na to, lako je bilo uoiti neobinu podudarnost izmeu predskazanja i stvarne linos ti. Sreli su se u pozno jutro na platou ispred upravne zgrade arakenskog kosmodroma. Jedan ornitopter bez oznaka stajao je u blizini, zujei blago u mestu poput kakvo g dremljivog insekta. Pokraj letelice stajala je atreidska stra a sa isukanim maevi ma, a vazduh je bio ispunjen blagim pucketanjem Kinesovog za titnog polja. On se podrugljivo osmehnu titniku, pomisliv i pri tom: I ne slute kakvo im Arakis p riprema iznenaenje u pogledu za titnog polja! Planetolog podi e ruku i dade znak svojoj slobodnjakoj stra i da se povue. Zatim krupn im koracima krenu prema ulazu u zgradu - tamnoj jami u steni optoenoj plastikom. Tako je izlo eno ovo monolitsko zdanje, pomisli on. Znatno je nepogodnije od peine. Pa nju mu privuko e kretnje u ulazu. On zastade, iskoristiv i taj trenutak da podesi o doru i pustinjsko odelo na levom ramenu. Ulazna vrata se irom otvori e i iz njih brzo izie atreidska stra a sa te kim naoru anjem: o amuiva sa sporim dejstvom, maevi i titnici. Iza njih je nastupio jedan visok ovek, so koljeg lica, tamne ko e i kose. Nosio je juba-ogrta sa atreidskom krestom na prsima - na nain koji je odavao da nema veliko iskustvo sa tom odorom. Sa jedne strane ona mu je bila pripijena za nogavice pustinjskog odela, tako da mu je nedostajal a lakoa i gipkost pokreta. Pored ovog oveka i ao je jedan mladi iste crne kose, ali oblijih crta lica. Izgledao je sitan za petnaestogodi njaka, koliko je Kines znao da je star. Ali mlado telo zrailo je neim zapovednikim, vrstim samopouzdanjem, kao da je videlo i znalo stvari oko sebe koje nisu bile dostupne drugima. Nosio je isti ogrta kao i otac, ali sa lakoom i nehajno u koja je navodila na pomisao da je potpuno srastao sa tom odorom. Mahdi e biti svestan stvari koje drugi nee biti kadri da vide, govorilo je proroans tvo. Kines odmahnu glavom, rekav i samom sebi: I oni su samo ljudi. Pokraj oca i sina koraao je jedan ovek, takoe odeven za pustinju, koga je Kines ve u poznao: Gurni Halek. Kines duboko uzdahnu da bi primirio svoju averziju prema Ha leku, koji mu je odr ao bukvicu o tome kako da se pona a pred Vojvodom i Vojvodinim naslednikom. "Mo ete se obraati Vojvodi sa 'gospodaru' ili 'ser'. 'Blagorodni' je takoe ispravno, ali se obino koristi u formalnijim prilikama. Sinu se mo ete obraati sa 'mladi gosp odine' ili 'gospodaru'. Vojvoda je ovek velike blagonaklonosti, ali ne dozvoljava prekomernu prisnost." Posmatrajui grupu koja se pribli ava, Kines pomisli: Ubrzo e saznati ko je pravi gos podar na Arakisu. Nalo ili su da me taj njihov Mentat ispituje pola noi, je l' da? Oekuju da ih vodim u inspekciju nalazi ta zaina, a?

Va nost Havatovih pitanja nije promakla Kinesu. Oni su eleli carske baze. Bilo je oi gledno da su za njih saznali od Ajdahoa. Nalo iu Stilgaru da po alje Ajdahovu glavu ovom Vojvodi, ree u sebi Kines. Vojvodina svita bila je sada udaljena svega nekoliko koraaja; pustinjski pesak kri pao je pod njihovim stopalima. Kines se pokloni. "Gospodaru, Vojvodo." Dok se pribli avao usamljenoj figuri koja je stajala blizu ornitopera, Leto ju je prouavao: visok, suvonjav, odeven za pustinju u komotnu odeu - pustinjsko odelo i kratke izme. Kapuljaa mu je bila zabaena, a veo visio sa jedne strane, otkrivajui du gu, pe anu kosu i retku bradu. Imao je nedokuive, potpuno plave oi ispod gustih vea. On i kapci jo su mu bili pro arani crnom bojom. "Vi ste ekolog", ree Vojvoda. "Ovde je e e u upotrebi stari naziv, gospodaru", uzvrati Kines. "Planetolog." "Kako elite", ree Vojvoda, a zatim pogleda Pola. "Sine, ovo je Arbitar Promene, su dija spora, ovek koji je postavljen ovde da vodi rauna o zadovoljenju forme prilik om na eg preuzimanja vlasti." On pogleda Kinesa. "Ovo je moj sin." "Gospodaru", ree Kines. "Jeste li vi Slobodnjak?" upita Pol. Kines se osmehnu: "Primaju me kako u sieima, tako i u selima, mladi gospodaru. Al i ja sam u slu bi Njegovog velianstva: carski planetolog." Pol klimnu glavom, impresioniran snagom koju je ovaj ovek zraio iz sebe. Halek je Polu pokazao Kinesa sa jednog prozora na vrhu upravne zgrade: "ovek koji stoji do le sa slobodnjakom pratnjom - onaj koji sada ide prema ornitopteru." Pol je nekoliko trenutaka posmatrao Kinesa kroz dogled, uoiv i pravilna usta i viso ko elo. Halek mu je do apnuo: "Neobian tip. Govori vrlo odreeno... nema nikakvog vrda nja... dvosmislica... sve je jasno i o tro kao brija." "Pravi tip naunika", dodao je Vojvoda, stojei iza njih dvojice. Sada, stojei na udaljenosti od svega nekoliko stopa od oveka, Pol oseti mo u Kinesu , sna nu linost, kao da je bio kraljevske krvi, roen da komanduje. "ini mi se da vama treba da zahvalimo za pustinjska odela i ove ogrtae", ree Vojvod a. "Nadam se da vam dobro pristaju, gospodaru", ree Kines. "Izradili su ih Slobodnja ci, to su mogli saobraznije merama koje mi je dao Halek." "Zabrinulo me je to ste kazali da nas neete moi da povedete u pustinju ukoliko ne b udemo nosili ovu odeu", ree Vojvoda. "Mo emo poneti obilje vode. Nemamo nameru da os tanemo dugo i imaemo za titu iz vazduha - pratnja koju upravo vidite gore. Malo je verovatno da bismo bili prinueni da se spustimo." Kines ga pogleda oima koje su izra avale prezir prema telu nabreklom od vode, a zat im uzvrati hladnim glasom: "Nikada nemojte govoriti o verovatnoi na Arakisu. Govo rite jedino o mogunostima." Halek se ukruti. "Vojvodi se treba obraati sa 'gospodaru' ili 'ser'!" Leto uputi Haleku tajni znak rukom da ne insistira sada na tome, a onda ree: "Ovd e smo jo novajlije, Gurni. Moramo da budemo tolerantni." "Kako elite, ser." "Va i smo du nici, doktore Kines", ree Leto. "Neemo zaboraviti ova odela, kao ni brigu za na u dobrobit." Polu najednom sinu na povr inu svesti jedan navod iz O.K. Biblije i on ga izgovori : "'Dar je blagoslov darodavca.'" Rei muklo zazvua e u utihlom vazduhu. Slobodnjaka pratnja koju je Kines ostavio u sen ci upravne zgrade tr e se iz opu tenog stava u kome je stajala i poe ne to uzbueno da mr mlja. Jednome od njih ote se uzvik: "Lisan al-Gaib!" Kines se naglo okrenu i uputi odsean signal rukom da se stra a ponovo udalji. Oni u stuknu e, do aptavajui se meu sobom, i opet stado e uz zgradu. "Veoma zanimljivo", ree Leto. Kines uputi o tar pogled Vojvodi i Polu, a zatim ree: "Veina pustinjskih domorodaca prilino je sujeverna. Ne obraajte pa nju na njih. Oni nisu opasni." Ali, istovremeno , na um mu pado e rei predanja: Pozdravie te Svetim Reima i tvoji darovi bie blagoslov eni. Letoov sud o Kinesu - donesen delimino na osnovu Havatovog kratkog verbalnog izve t aja (oprezan i pun podozrenja) - najednom se kristalisao: ovek je stvarno bio Slo

bodnjak. Kines je do ao sa slobodnjakom pratnjom, to je, dodu e, moglo da znai da Slobo dnjaci isku avaju svoju novu slobodu da ulaze u urbana podruja - ali oni su pre izg ledali kao poasna stra a. Sudei po nainu ophoenja, Kines je bio ponosit ovek, naviknut na slobodu - pri emu su mu se jezik i vladanje upravljali jedino prema vlastitim podozrenjima. Polovo pitanje bilo je direktno i umesno. Kines se pretvorio u domoroca. "Trebalo bi da krenemo, ser", ree Halek. Vojvoda klimnu glavom. "Leteu u sopstvenom topteru. Kines mo e da sedi pokraj mene i da mi pokazuje put. Ti i Pol smestite se na zadnjim sedi tima." "Samo trenutak, molim vas", ree Kines. "Uz va u dozvolu, ser, moram da proverim bez bednost va ih odela." Vojvoda zausti da ne to ka e, ali Kines brzo dodade: "Vodim rauna kako o svojoj, tako i o va oj ko i... gospodaru. Sasvim sam svestan iji e vrat stradati ukoliko vam se ne t o dogodi dok ste pod mojim okriljem." Vojvoda se namrgodi, pomisliv i: Osetljiv trenutak! Ako odbijem, to bi moglo da ga uvredi. A nije iskljueno da je u pitanju ovek ija bi vrednost mogla da mi bude nei zmerna. Pa ipak... da ga pustim unutar titnika da vr lja po meni sada kada ga tako malo poznajem? Dilema ga je morila samo trenutak, a onda je odluka bila doneta: "U va im smo ruka ma", ree Vojvoda. On istupi korak napred i otvori odoru; ugledao je Haleka kako s e propinje na prste, kao napeta pu ka, spreman na skok, ali i ne miui se sa mesta. " Da, ako biste bili ljubazni", ree Vojvoda, "veoma bih cenio obja njenje pustinjskog odela od nekoga ko se tako prisno srodio sa njim." "Svakako", ree Kines. Stao je pod odorom da tra i zatvarae za ramena i poeo da govori dok je proveravao pustinjsko odelo. "U osnovi, to je svojevrstan mikrosendvi - v eoma efikasan filter i sistem za izmenu toplote." On podesi zatvara na ramenima. "Sloj koji dodiruje ko u je porozan. Znojenje prolazi kroz njega, po to je prethodno izvr ilo funkciju hlaenja tela... to predstavlja gotovo normalan proces isparavanja . Naredna dva sloja..." Kines privrsti sponu na grudima, "...sastoje se od vlakan a za izmenu toplote i talo nika za so. So se, naime, sakuplja." Zamoljen da podigne ruke, Vojvoda to uini, rekav i: "Veoma zanimljivo." "Udahnite duboko", ree Kines. Vojvoda poslu a. Kines stade da proverava zatvarae pod mi kom i podesi jedan. "Kretanje tela, a pose bno disanje", ree on, "kao i neki osmotski procesi, obezbeuju potisnu energiju." O n malo opusti kopu na prsima. "Sakupljena voda ide do sabirnica, odakle je si ete k roz ovu cev, koja vam je privr ena na vratnom delu." Vojvoda spusti bradu da bi osmotrio kraj cevice. "Efikasno i prikladno", ree on. " Dobar in enjerski posao." Kines klee i proveri zatvarae na nogama. "Mokraa i izmet podvrgavaju se recikliranj u kroz debele slojeve", ree on, a zatim se uspravi, stade da pipa po ovojnici na vratu i podi e odatle jedan mek etvrtast deo. "U otvorenoj pustinji nosite ovaj fil ter preko lica, a ovu cev u nozdrvama; privrstite je ovim zaptivaima. Vazduh udi ete kroz filter za usta, a izdi ete kroz nosnu cev. Sa pustinjskim odelom koje je u d obrom stanju neete izgubiti vi e od naprstak vlage dnevno, ak i ako se naete usred Ve likog Erga." "Naprstak dnevno", ponovi Vojvoda. Kines prevue prst preko mekane postave na eonom delu odela, a zatim ree: "Ovo bi mo glo malo da vas grebe. Ako bi se to dogodilo, molim vas, recite mi odmah. Moi u ma lo vr e da ga stegnem." "Zahvaljujem vam", ree Vojvoda. Prome koljio je ramena u pustinjskom odelu kada se Kines povukao, shvativ i da se sada osea znatno komotnije: sve je bilo znatno privr eni je i manje mu je smetalo. Kines se okrenuo prema Polu. "Da vidimo sada kako stvari stoje s tobom, mome." Nije rav ovek, ali morae da naui kako da nas oslovljava, pomisli Vojvoda. Pol je pasivno stajao dok mu je Kines proveravao pustinjsko odelo. Osetio se neo bino kada je navukao taj mekani skafander glatke unutra nje povr ine. U njegovoj pods vesti stajalo je nepokolebljivo uverenje da nikada ranije nije obukao pustinjsko odelo. Pa ipak, svaka kretnja prilikom pode avanja remenika i privr ivanja, pod Gurni jevim neiskusnim vostvom, izgledala je prirodna, instinktivna. Kada je privrstio g

rudni deo, da bi obezbedio maksimum potisne snage iz kretnji izazvanih disanjem, znao je najednom ta je i za to uinio. A kada je stegao vratni i eoni odeljak, bilo m u je jasno da je cilj toga bio spreavanje neprijatnog trenja. Kines se ispravi i povue korak nazad, zbunjenog izraza lica. "Da li si ve imao pri like da nosi pustinjsko odelo?" upita on. "Ovo je prvi put." "Da li ti ga je neko podesio?" "Nije." "Pustinjske izme su ti komotno opu tene oko lanaka. Ko ti je kazao da ih tako namest i ?" "Niko... Izgledalo mi je... normalno." "I te kako je normalno." Kines prevue rukom preko ela, pomisliv i ponovo na legendu: Znae sve va e tajne, kao da je roen meu vama. "Samo gubimo vreme", ree Vojvoda, pokazav i prema topteru koji ih je ekao. Po ao je na elu grupe i klimanjem glave uzvratio na pozdrav stra ara. Popeo se u letelicu, priv rstio sigurnosni kai i proverio kontrolne instrumente. Topter je zakrckao kada su se i ostali popeli u njega. Kines privrsti svoj pojas; pa nju mu je privukla neuobiajena udobnost letelice: prij atna rasko sivozelenih oplata, blistavost instrumenata, oseaj proi enog i ispranog vaz duha, koji mu je ispunio plua kada su se vrata zatvorila, a er-kondi n ureaj stupio u dejstvo. Tako je prijatno! pomisli on. "Sve je u redu, ser", ree Halek. Leto dodade gas krilima i ona se podigo e, a zatim spusti e - jednom, dva puta. Vinu li su se do visine od deset metara, krila su vrsto lepr ala, a stra nji mlaznjaci poel i su da ih potiskuju nagore, strmom, pi tavom putanjom. "Jugoistono preko Za titnog Zida", ree Kines. "To je tamo gde sam vam kazao da pe ani i ntendant koncentri e opremu." "U redu." Vojvoda povea visinu, sve dok ostale letelice nisu zauzele oko njega predvieni za ti tni polo aj, a zatim krenu e na jugoistok. "Projekat i izrada ovih pustinjskih odela ukazuje na prilinu o troumnost njihovih t voraca", ree Vojvoda. "Jednom u vam pokazati njihovu fabriku u sieu", uzvrati Kines. "Veoma e me zanimati", ree Vojvoda. "Primetio sam da se ova odela proizvode i u ne kim garnizonskim gradovima." "Bedne kopije", ree Kines. "Svaki ovek sa Dine, koji dr i do svoje ko e, nosi slobodnj ako pustinjsko odelo." "I u njemu gubitak vode iznosi samo naprstak dnevno?" "Ukoliko je ispravno i ako je eoni deo vrsto stegnut, a svi zatvarai dobro zaptiven i, glavni gubitak tenosti odigrava se kroz dlanove ruku", ree Kines. "Mo ete da navue te specijalne rukavice, ako vam ruke nisu potrebne za neki va an posao, ali veina S lobodnjaka u otvorenoj pustinji trlja ruke sokom li a kreozotskog grmlja. Ono spreav a znojenje." Vojvoda spusti pogled nalevo, prema kr evitom predelu Za titnog Zida: razvalinama iz lomljenog stenja, utosmeim mrljama pro aranim crnim linijama dubokih procepa. Izgled alo je kao da je neko ceo predeo bacio ovde iz svemira i ostavio ga na mestu gde je pao. Preleteli su preko jednog plitkog bazena; iz njegovog zastrtog otvora na jugu ja sno se moglo videti kako se unutra slivaju konture sivih pe anih talasa - suva delt a koja se ocrtava spram ne to tamnijeg stenja. Kines se zavali u sedi tu, razmi ljajui o telu ispunjenom vodom koje je osetio ispod pustinjskog odela. I otac i sin nosili su titnike pojaseve preko odore, o amuivae sa s porim dejstvom oko pasa, a na vrpci oko vrata oda iljae za sluaj nu de, veliine novia. O ojica su imala no eve u koricama oko pasa - koricama koje su ve bile prilino pohaban e. Kines ih je do iveo kao neobinu kombinaciju mekoe i naoru ane snage. Odlikovali su se svojevrsnom uravnote eno u, po emu su se potpuno razlikovali od Harkonena. "Kada caru budete podnosili izve taj o ovda njoj promeni vlasti, hoete li pomenuti da smo se dr ali pravila?" upita Leto. Skrenuo je za trenutak pogled na Kinesa, a za

tim ga vratio ispred sebe, na kurs kojim su i li. "Harkoneni su oti li, a vi ste do li", ree Kines. "I sve je upravo onako kako bi trebalo da bude?" upita Leto. Trenutak napetosti ispoljio se u grenju mi ia oko Kinesove vilice. "Kao planetolog i Arbitar Promene, ja sam direktni podanik Carstva... gospodaru." Vojvoda se tu no osmehnu. "Ali obojica znamo pravo stanje stvari." "Podseam vas da je pokrovitelj mog posla ovde Njegovo velianstvo." "Odista? A ta je va posao?" U kratkotrajnoj ti ini koja je zavladala, Pol pomisli: Odve ga sateruje u tesnac. Z atim pogleda Haleka, ali je peva-ratnik gledao napolje, prema goletnom predelu po d njima. Kines brzo ree: "Vi, razume se, imate na umu moje du nosti kao planetologa." "Razume se." "U botanikom i biolo kom smislu, zemlja je ovde prilino posna... ima ne to geolo kog pos la - bu enje kore i neki opiti. U stvari, nikada se ne iscrpu mogunosti koje nudi it ava planeta." "Ispitujete li, mo da, i zain?" Kines se okrenu i Pol uoi o tre konture njegovog obraza. "Neobino pitanje, gospodaru ." "Nemojte izgubiti iz vida, Kinese, da je ovo sada moj posed. Moji metodi se razl ikuju od Harkonenovih. Nemam ni ta protiv ako budete istra ivali zain sve dok me obav e tavate o va im otkriima." On pogleda planetologa. "Harkoneni su osujeivali ispitivan je zaina, zar ne?" Kines uzvrati pogled, ali ne ree ni ta. "Mo ete otvoreno da govorite", ree Vojvoda, "bez bojazni po svoju ko u." "Carski sud je, odista, prilino daleko", promrmlja Kines, pomisliv i pri tom: ta ova j vodom nabrekli osvaja oekuje? Smatra li me odista toliko glupim da u da mu se pri dru im? Vojvoda se zakikota, zadr av i pa nju na kontrolnim ureajima. "Osetio sam opor prizvuk u va em glasu, ser. Nahrupili smo na ovaj svet sa na om bandom ukroenih ubica, a? I oe kujemo od vas da smesta shvatite da se razlikujemo od Harkonena?" "itao sam propagandni materijal kojim ste preplavili siee i sela", uzvrati Kines. "'Volite dobrog Vojvodu!' Va e trupe..." "E, sad je dosta!" uzviknu Halek. Odvratio je pa nju od prozora i nagnuo se napred . Pol mu stavi ruku na mi icu. "Gurni!" ree Vojvoda, osvrnuv i se. "Ovaj ovek je dugo proveo pod Harkonenima." Halek se ponovo zavali u sedi te. "Tja." "Va ovek Havat je prepreden", ree Kines, "ali su mu naumi ipak providni." "Da li ete, onda, otvoriti baze za nas?" upita Vojvoda. Kines uzvrati zvaninim glasom "One su vlasni tvo Njegovog velianstva." "Ne nalaze se u upotrebi." "Ali bi mogle." "Je li njegovo Velianstvo saglasno sa tim?" Kines uputi o tar pogled prema Vojvodi. "Arakis bi mogao da bude pravi raj kada se njegovi vladari ne bi iskljuivo jagmili za zain!" Nije mi odgovorio na pitanje, pomisli Vojvoda. Zatim ree: "Kako jedna planeta mo e da postane raj bez novca?" " ta je novac", upita Kines, "ako njime ne mo ete da kupite ono to vam je potrebno?" Tu smo, dakle! pomisli Vojvoda. Zatim ree: "Razgovaraemo o tome nekom drugom prili kom. ini mi se da sada sti emo do ruba Za titnog Zida. Da li da ostanem na istom kurs u?" "Ostanite", promrmlja Kines. Pol baci pogled. Pod njima, kr evito tle poelo je da se pretapa u zguranim naborina ma u golu stenovitu ravnicu, koja se o tro okonavala. Iza te granice, srpasti nokti dina pru ali su se prema obzorju, pro arani mestimino u daljini tamnim mrljama, zacr njenjima stvorenim neim to nije bio pesak. Stenovita izboenja, mo da. No, Pol nije mo gao biti siguran, s obzirom na titranje veoma zagrejanog vazduha. "Ima li dole bilo kakvih biljaka?" upita Pol. "Ima nekih", uzvrati Kines. "Na ovoj geografskoj irini naje i predstavnici biljnog ivo

ta su oni koje nazivamo 'kradljivci vode' - vrsta naviknuta da uzima vlagu od sv ojih bli njih, da guta i najmanje koliine rose. Neki delovi pustinje vrve ivotom. No , sve vrste su odavno nauile kako da opstanu pod nemoguim uslovima. Ukoliko se ika da naete tamo dole, opona ajte taj ivot ili ete umreti." "Mislite da krademo vodu jedni od drugih?" upita Pol. Ova pomisao ga je razbesne la, a boja glasa odala mu je ta osea. "I to se radi", ree Kines, "ali nisam ba to imao na umu. Vidite, moja klima nala e p oseban stav prema vodi. Nje ste svesni u svakom trenutku. Ni ta se nee uzalud rasip ati to sadr i vlagu." Vojvoda pomisli: ...moja klima! "Skrenite oko dva stepena na jug, gospodaru", ree Kines. "Sa zapada nam se pribli a va oluja." Vojvoda klimnu glavom. I sam je opazio veliki talas ukaste pra ine u tom pravcu. On promeni pravac kretanja toptera, primetiv i pri tom kako krila na letelicama pratn je odra avaju mlenonarand asti sjaj svetlosti profiltrirane kroz pra inu, dok su se okr etala, sledei trag voe. "Ovako emo izbei oluju", ree Kines. "Mora da je opasno uleteti u taj uskovitlani pesak", ree Pol. "Da li je istina da je on u stanju da presee i najvr i metal?" "Na ovoj visini nije posredi pesak, nego pra ina", ree Kines. "Opasnost se ogleda u smanjenju vidljivosti, turbulencijama, zaepljenju filtera za disanje." "Da li emo danas videti vaenje zaina?" upita Pol. "Vrlo verovatno", ree Kines. Pol se zavali u sedi te. Iskoristio je ovo ispitivanje i hiperosetljivu svest da b i obavio ono to mu je majka nazivala "registrovanje" neke osobe. Sada je snimio K inesa - boju glasa, svaku pojedinost lica i gestova. Jedan neprirodan nabor na l evom rukavu ovekove odore ukazivao je na no u koricama privr enim na mi ici. Pojas mu je bio neobino ispupen. uo je da pustinjski ljudi nose pojas sa d epovima u koje stavlj aju razne neophodne sitnice. Mo da je takav pojas napravio ispupenje - to sigurno n ije bio skriveni titnik. Bakarna igla, sa izgraviranim likom zeca, privr ivala je na vratu Kinesovu odoru. Jedna druga, ne to manja, sa slinom gravurom, visila je u ugl u kapuljae, koja mu je bila zabaena na ramena. Halek se okrenu u sedi tu pokraj Pola, posegnu u prtlja nik iza njih i izvadi odande baliset. Kines se osvrnu kada je Halek poeo da timuje instrument, a zatim ponovo upravi pogled preda se. " ta biste voleli da ujete, mladi gospodaru?" upita Halek. "Izaberi ne to sam, Gurni", ree Pol. Halek naulji uho prema instrumentu, poe da pote e strune, a onda i tiho da peva: Oevi su nam jeli manu u pustinji, po u arenim mestima gde haraju kovitlaci. Gospode, spasi nas te u asne zemlje! Spasi nas... ah-h-h-h, spasi nas posne i edne zemlje! Kines pogleda Vojvodu i ree: "Putujete bez velike pratnje, gospodaru. Jesu li svi va i ljudi ovako mnogostrano nadareni?" "Gurni?" Vojvoda se zakikota. "Gurni je jedinstven. Volim kada je uz mene, zbog njegovih oiju. Njima ni ta ne promakne." Planetolog nabra obrve. Ne izgubiv i uop te takt, Halek nastavi pesmu: Jer ja sam poput pustinjske sove, o! Ajah! ja sam poput pustinjske so-ve! Vojvoda posegnu prema tabli sa instrumentima, podi e odande mikrofon, ukljui ga i r ee: "Voa pratnji Gema. Letei predmet pod uglom od devet asova, sektor B. Mo ete li da ga identifikujete?" "To je samo ptica", ree Kines, a zatim dodade: "Imate o tar vid." Zvunik na komandnoj tabli zapucketa, a zatim se iz njega zau: "Pratnja Gema. Predm

et ispitan pod punim uveanjem. U pitanju je neka velika ptica." Pol pogleda u naznaenom pravcu i ugleda udaljenu mrljicu: taku koja se na prekide pomicala. Shvatio je tog trenutka koliko mu je otac sav napet: sva ula bila su mu maksimalno prijemiva. "Nisam znao da postoje tako velike ptice tako duboko u pustinji", ree Vojvoda. "To je verovatno orao", uzvrati Kines. "Mnoga stvorenja su se prilagodila na ovo mesto." Ornitopter je leteo iznad neke gole, kamene ravnice. Pol pogleda dole, sa visine od dve hiljade metara, i primeti neravne senke njihove i prateih letelica. Tle j e izgledalo ravno, ali je povijanje senki ukazivalo da je to samo privid. "Da li se iko ikada vratio iv iz pustinje?" upita Vojvoda. Halekova muzika prestade i on se na e napred da bi bolje uo odgovor. "Nije iz duboke pustinje", ree Kines. "Ljudi su u nekoliko navrata uspeli da se v rate iz druge zone. Opstali su zato to su i li stenovitim podrujima gde crvi retko z alaze." Boja Kinesovog glasa privue Polovu pa nju. Osetio je kako mu ula postaju napeta i iz o trena - za ta su i bila obuena. "Ah-h, crvi", ree Vojvoda. "Moram ih jednom videti." "To e se mo da dogoditi jo danas", uzvrati Kines. "Gde god ima zaina, tu su i crvi." "Uvek?" upita Halek. "Uvek." "Postoji li neka veza izmeu crva i zaina?" upita Vojvoda. Kines se okrenu i Pol ugleda skupljena usta kada je ovek poeo da govori. "Oni bran e pesak sa zainom. Svaki crv ima svoju teritoriju. to se zaina tie... ko zna? Uzorci crva koje smo ispitivali naveli su nas na pretpostavku o slo enim hemijskim razme nama meu njima. Prona li smo tragove hlorovodonine kiseline u njihovom krvotoku, kao i neke slo enije kiseline drugde. Dau vam jednu moju monografiju o tome." "A titnik ne predstavlja nikakvu odbranu?" upita Vojvoda. " titnici!" sarkastino ponovi Kines. "Ukljuite titnik u zoni nekog crva i zapeatili st e sudbinu. Tada prestaju da vode rauna o granicama teritorija i izdaleka hrle ova mo da napadnu titnik. Nijedan ovek koji je nosio titnik nije jo pre iveo takav napad."

"Kako se onda nosite sa crvima?" "Elektrini udari visokog napona na svaki pojedinani prstenasti segment predstavlja ju jedini poznati nain da se ubije i integralno sauva crv", ree Kines. "Mo emo ih o amu titi ili razneti eksplozivom, ali svaki prstenasti segment ima svoj ivot. Izuzev atomskog oru ja, ne znam ni za jedan eksploziv koji bi bio dovoljno moan da potpuno uni ti nekog velikog crva. Neverovatno su vrsti." "Za to nisu preduzeti napori da se istrebe?" upita Pol. "Bilo bi preskupo", ree Kines. "Trebalo bi pokriti odve veliko podruje." Pol se zavali u svom uglu. Njegovo ulo istine, osetljivost za tanane promene u bo ji glasa, otkri mu da je Kines lagao ili govorio poluistine. On pomisli: Ako pos toji veza izmeu zaina i crva, onda bi njihovo uni tenje opasno ugrozilo zain. "Uskoro niko vi e nee morati da se vraa pe ice iz pustinje", ree Vojvoda. "Bie dovoljno ukljuiti ove male oda iljae oko vrata - i pomo e ubrzo stii. Svi na i radnici bie oprem ni njima. Organizovaemo specijalnu spasilaku slu bu." "Vrlo preporuljivo", ree Kines. "Ton glasa otkriva vam da se ne sla ete", ree Vojvoda. "Da se ne sla em? Ali, naravno da se sla em, ali od toga nee biti mnogo koristi. Stat iki elektricitet pe anih oluja blokira veinu signala. Oda iljai postaju neupotrebljivi. Ve smo to poku ali, znate. Arakis je prilino negostoljubiv prema elektronskoj opremi . Osim toga, ako vam je crv za petama, nee biti dovoljno vremena za bilo kakav sp asilaki poduhvat. Tada uglavnom imate petnaestak ili dvadesetak minuta." " ta biste nam savetovali?" upita Vojvoda. "Tra ite moj savet?" "Da, savet planetologa." "Postupiete po njemu?" "Ukoliko naem da je razlo an?" "Vrlo dobro, gospodaru. Nikada nemojte putovati sami." Vojvoda podi e pogled sa kontrolnih ureaja. "Je li to sve?"

"To je sve. Nikada nemojte putovati sami." " ta ako vas iznenadi oluja i prinudi da se spustite?" upita Halek. "Postoji li bi lo ta to se mo e preduzeti?" "Bilo ta je prilino irok pojam", ree Kines. " ta biste vi uinili?" upita Pol. Kines se okrenu i o tro pogleda deaka, a zatim vrati pa nju na Vojvodu. "Pre svega bi h proverio stanje mog pustinjskog odela. Ukoliko bih se nalazio iznad zone crva ili na stenovitom podruju, ostao bih kraj letelice. Ako bih, pak, bio na otvoreno m pesku, udaljio bih se to pre od letelice. Oko hiljadu metara bilo bi dovoljno. Zatim bih se sakrio pod odorom. Crv bi se sigurno doepao letelice, ali bi mo da men e prevideo." " ta zatim?" upita Halek. Kines slegnu ramenima. "Saekao bih da se crv udalji." "Je li to sve?" upita Pol. "Kada crv ode, valja poku ati da se pe ice izvuete iz pustinje", ree Kines. "Morate ii lagano, kako biste izbegli pe ane bubnjeve i plimske pra inaste bazene, i da se uputi te prema najbli em stenovitom podruju. Postoji mnogo takvih podruja. Mo da biste uspel i." "Pe ani bubnjevi?" upita Halek. "Posebno stanje zgusnutosti peska", ree Kines. "Koraknete li po njemu, poinje da b ubnja. A to uvek privlai crve." "A plimski pra inasti bazeni?" upita Vojvoda. "Neka ulegnua u pustinji ispunjavala su se pra inom tokom mnogih stolea. Pojedina su toliko velika da imaju struje i cikluse plima i oseka. Svako ko bude dovoljno n eoprezan da stupi u njih bie progutan za tili as." Halek se zavali u sedi te i poe da okida strune baliseta, a zatim ponovo zapeva: Divlje zveri pustinje love tamo, vrebaju neobazrive prolaznike. Oh-h-h, ne ku aj pustinjske bogove. Da ne tra i , mo da, samotni epitaf. Opasnosti... On prekide napev i na e se napred. "Oblak pra ine pred nama, ser." "Vidim ga, Gurni." "To je ono to tra imo", ree Kines. Pol se malo podi e u sedi tu da bi to bolje video napred i ugleda uti oblak kako se ko trlja nisko nad povr inom pustinje tridesetak kilometara pred njima. "Jedna od va ih fabrika-guseniara", ree Kines. "Nalazi se na povr ini, to znai da vadi z ain. Oblak koji vidite nastaje od odstranjenog peska iz centrifuge u kojoj se izd vaja zain. Ne postoji nijedan drugi oblak slian ovome." "Letelica je iznad guseniara", ree Vojvoda. "Vidim dva... tri... etiri spotera", ree Kines. "Tragaju za znacima crva." "Znaci crva?" upita Vojvoda. "Pustinjski talas koji se kree prema guseniaru. Na tlu se takoe nalaze seizmike sond e. Crvi ponekad putuju odve duboko, tako da izostaje talas." Kines skliznu pogled ukrug, po nebeskom svodu. "Tu bi negde trebalo da bude letaki transporter, ali n igde ga ne vidim" "A crvi uvek dolaze, a?" upita Halek. "Uvek." Pol se na e napred i dodirnu Kinesa po ramenu. "Koliku teritoriju zauzima svaki cr v?" Kines nabra vee. Mali an postavlja pitanja dostojna odraslih. "Zavisi od veliine crva." "Veliki mogu da dr e pod kontrolom tri ili etiri stotine kvadratnih kilometara. Mal i..." On naglo prekide po to je Vojvoda iznenada ukljuio mlazne konice. Letelica poe da usporava kada su repni motori zamukli, a krila se izdu i e do kraja i poe e sna no da ma u. Vazduhoplov je ubrzo postao pravi ornitopter: Vojvoda ga je zaustavio usred vazduha, usporio mahanje krila i levom rukom pokazao daleko na istok, iza fabrik e-guseniara.

"Je li ono znak crva?" Kines se na e preko Vojvode da bi osmotrio u oznaenom pravcu. Pol i Halek se pridigo e, zurei prema istom mestu, a Pol jo primeti da im je pratnja , zbog neoekivanog manevra, produ ila napred, ali je sada ve poela u luku da se vraa n atrag. Do fabrike guseniara delilo ih je samo oko tri kilometra. Tamo gde je Vojvoda pokazao, srpaste grbine dina osipale su senovito talasanje p rema obzorju, a pravo kroz to nepomino more pru ala se dugaka linija, iji je vrh hrli o napred - slian kakvoj pe anoj kresti. Pola je to podsetilo na prizor velike ribe, koja na osoben nain remeti vodu, plivajui tik ispod povr ine. "Crv", ree Kines. "Veliki." On se zavali natrag u sedi te, zgrabi mikrofon sa koman dne table i podesi novu frekvenciju na oda iljau. Baciv i pogled na i partanu kartu na valjcima iznad njihovih glava, on ree u mikrofon: "Zovem guseniara u Delta Ajaksu Devet. Upozorenje o znaku crva. Guseniaru u Delti Ajaksu Devet. Upozorenje o znak u crva. Javite se! Prijem." On iskljui oda ilja i stade da eka. Iz zvunika na kontrolnoj tabli ulo se najpre samo statiko pucketanje, a zatim odjek nu glas: "Ko zove Deltu Ajaks Devet? Prijem." "Izgleda da se nisu previ e uzbudili", ree Halek. Kines ponovo ree u mikrofon: "Vanredni let - oko tri kilometra severoistono od vas . Znaci crva na putanji seci ta. Procena kontakta: kroz dvadeset pet minuta." Iz zvunika se razle e novi glas: "Ovde kontrola spotera. Registrovali smo znake. Os tanite na vezi radi provere kontakta." Usledila je pauza, a onda se ponovo zauo g las: "Kontakt za minus dvadeset est minuta. Procena vrlo precizna. Ko je na vanre dnom letu? Prijem." Halek otkai kai kojim je bio vezan i pomeri se izmeu Kinesa i Vojvode. "Je li to re gularna operativna frekvencija, Kinese?" "Jeste. Za to?" "Ko na njoj slu a?" "Samo oni koji rade u ovom podruju. Tako se smanjuju interferencije." Zvunik ponovo zapucketa, a onda se oglasi: "Ovde Delta Ajaks Devet. Ko dobija nag radu to je prvi uoio znake? Prijem." Halek pogleda Vojvodu. Kines ree: "Postoji nagrada srazmerna etvi zaina za onoga ko prvi da upozorenje o c rvu. ele da znaju..." "Ka ite im ko je prvi ugledao crva", ree Halek. Vojvoda klimnu glavom. Kines je oklevao nekoliko trenutaka, a zatim uze mikrofon: "Nagrada pripada Vojv odi Letou Atreidu. Vojvodi Letou Atreidu. Prijem." Glas u zvuniku bio je ravan i delimino izoblien usled kratkotrajne statike smetnje: "Primljeno. Hvala." "Recite im sada da podele nagradu meu sobom", naredi Halek. "Ka ite im da je to Voj vodina elja." Kines duboko uzdahnu, a onda ree: "Vojvoda eli da podelite nagradu meu sobom. Potvr dite prijem. Gotovo." "Prijem potvren. Hvala", ree zvunik. Vojvoda ree: "Zaboravio sam da pomenem da je Gurni takoe veoma nadaren u domenu ja vnih odnosa." Kines podozrivo osmotri Haleka. "Na ovaj nain ljudi e znati da se njihov Vojvoda brine o njihovoj bezbednosti", ree Halek. "O tome e se proneti glas. Poruka je dostavljena na operativnoj frekvenci ji ovog podruja, tako da je malo verovatno da su agenti Harkonena ne to uli." On bac i pogled na pratnju. "Osim toga, sada smo prilino sna ni. Rizik nije bio nerazuman. " Vojvoda je usmerio letelicu prema pe anom oblaku koji je ikljao iz fabrike-guseniara. " ta se sad dogaa?" "Negde u blizini se nalazi letaki transporter", ree Kines. "On e doi i podii guseniara ." " ta bi se dogodilo ako bi se letaki transporter pokvario?" upita Halek. "Ne to opreme bi bilo izgubljeno", ree Kines. "Pribli ite se sasvim iznad guseniara, g ospodaru; videete ne to zanimljivo." Vojvoda se namrgodi, a zatim se zadubi u upravljanje, po to su upravo uleteli u tu

rbulentan vazduh iznad guseniara. Pol pogleda dole i vide kako pesak jo kulja iz metalnog i plastinog udovi ta pod njim a. Liilo je na veliku smeeplavu bubu sa mnogo irokih tranica koje su se unaokolo pru a le na kracima. Primetio je jedan d inovski, prevrnuti levak, iji je iri kraj bio zar iven u tamni pesak ispred vozila. "Sudei po boji, ovde je bogato nalazi te zaina", ree Kines. "Nastavie da rade sve do p oslednjeg trenutka." Vojvoda dodade gas krilima i ukruti ih za strmije spu tanje, dok je lagano smanjiv ao visinu, glatko kru ei oko guseniara. Pogled levo i desno pokazao je da mu pratnja dr i visinu i da kru i povrh njega. Pol podrobnije osmotri uti oblak koji je kuljao iz cevnih izlaza, a zatim baci po gled preko pustinje, odakle se oekivao dolazak crva. "Zar ne bi trebalo da ujemo kako dozivaju letaki transporter?" upita Halek. "Oni su obino na drugoj frekvenciji", ree Kines. "Zar ne bi trebalo da postoje dva letaka transportera za svaki guseniar?" upita Vo jvoda. "Na ovoj ma ini dole radi dvadeset est ljudi, a da i ne pominjem skupocenu o premu." Kines ree: "Nemate dovoljno is..." On naglo prekide kada se iz zvunika razle e ljutit glas: "Da li neko vidi letaa? Ne odgovara na pozive." Trenutak potom, iz zvunika se razle e pucketava buka, ali je ubrzo nadjaa jedan sign al, koji se potom prigu i, da bi na njegovo mesto do ao prvi glas: "Javljajte se po redosledu brojeva! Prijem." "Ovde kontrola spotera. Poslednji put kad sam video letaa, nalazio se prilino viso ko i kru io je na severozapadu. Vi e ga ne vidim! Prijem." "Spoter jedan: ne vidimo ga. Gotovo." "Spoter dva: ne vidimo ga. Gotovo." "Spoter tri: ne vidimo ga. Gotovo." Ti ina. Vojvoda pogleda dole. Senka njegove letelice upravo je prelazila preko guseniara. "Samo etiri spotera, je li tako?" "Tako je", ree Kines. "U na oj pratnji ih ima pet", ree Vojvoda. "Na e letelice su vee. U svaku mo e da stane jo po troje. Njihovi spoteri bi trebalo da budu kadri da prenesu po dvoje." Pol je nekoliko trenutaka napamet raunao, a onda ree: "Troje je prekobrojno." "Za to nemaju po dva letaa za svaki guseniar?" odbrusi Vojvoda. "Nemate dovoljno dodatne opreme", uzvrati Kines. "Tim pre moramo bolje da titimo ono ime raspola emo!" "Gde li se deo taj letaki transporter?" upita Halek. "Mo da je bio prinuen da se spusti negde izvan na eg vidnog polja", ree Kines. Vojvoda ukljui mikrofon i ree: "Govori va Vojvoda. Spu tamo se da pokupimo posadu Del te Ajaksa Devet. Ovo va i za sve spotere koji e aterirati na istonoj strani. Mi emo s e spustiti na zapadnoj. Gotovo." On spusti ruku na komandnu tablu, podesi frekve nciju za vezu sa pratnjom, ponovi i njoj nareenje, a zatim predade mikrofon Kines u. Kines vrati oda ilja na operativnu frekvenciju i istog asa iz zvunika zagrme glas: ". ..gotovo, pun tovar zaina! Imamo gotovo pun tovar! Ne mo emo ostaviti to prokletom crvu! Gotovo." "Do avola zain!" odbrusi Vojvoda. On uze natrag mikrofon i ree: "Lako emo povratiti izgubljeni zain. U letelicama ima mesta za sve vas izuzev trojice. Vucite slamku, ili ve nekako odluite ko ide, a ko ostaje. Ali, veina se evakui e - i to je nareenje! " On energino vrati mikrofon Kinesu i promrmlja: "Izvinite", kada ovaj tr e ozleeni prst. "Koliko jo ima vremena?" upita Pol. "Devet minuta", uzvrati Kines. Vojvoda ree: "Ova letelica je sna nija od drugih. Ako uzletimo pod mlaznjacima sa t ri etvrtine rada krila, mogli bismo da uzmemo jo jednog oveka." "Pesak je mekan ovde", ree Kines. "Sa etvoro dodatnih putnika pri uzletanju uz pomo mlaznjaka mogli bismo da slomimo krila", ree Halek.

"To ne va i za ovu letelicu", uzvrati Vojvoda. On se na e nad kontrolnu tablu kada s e topter na ao sasvim nisko pokraj guseniara. Krila se skupi e i letelica mekano dodi rnu tle na dvadesetak metara od fabrike. Guseniar je sada bio utihnuo i iz njegovih cevi vi e nije ikljao pesak. Iz velikog v ozila dopirao je jedino prigu en mehaniki um, koji je postao ne to glasniji kada je Vo jvoda otvorio vrata letelice. Istog trenutka nozdrve mu zapahnu miris cimeta - te ak i o tar. Uz buno lepr anje krila, flota spotera spusti se na pesak sa druge strane guseniara, dok u nizu za Vojvodom aterira e letelice iz njegove pratnje. Baciv i pogled prema fabrici, Pol shvati koliko su svi topteri siu ni u odnosu na nju - sitne mu ice spram d inovskog jelenka. "Gurni, ti i Pol izbacite napolje stra nja sedi ta", ree Vojvoda. On runo ra iri krila u rasponu od tri etvrtine, podesi im odgovarajui ugao i proveri kontrolne ureaje mla znjaka. "Zbog kog vraga ve ne uzlaze iz te ma ine?" "Jo se nadaju da e se letaki transporter pojaviti", ree Kines. Imaju na raspolaganju jo nekoliko minuta." On baci pogled prema istoku. Svi se okrenu e u istom pravcu, ali niko nije video ni traga od crva, premda je u vazduhu lebdelo ne to te ko i napeto. Vojvoda uze mikrofon, prebaci na svoju komandnu frekvenciju i ree: "Neka dve lete lice izbace generatore titnika. Prva i druga. Tako ete moi da primite jo dva oveka. N eemo nikoga ostaviti na milost i nemilost tom udovi tu." On se vrati na operativnu f rekvenciju i zagrme u mikrofon: "U redu, vi iz Delta Ajaks Devet! Napolje! Smest a! Ovo je nareenje Va eg Vojvode! Trkom ili u da raspolutim taj guseniar laserskim re volverom!" Jedna vrata se naglo otvori e blizu eonog dela fabrike, druga na stra njem kraju, a t rea pri vrhu. Ljudi pokulja e napolje i stado e da klize ili da se spu taju na pesak. J edan visok ovek u zakrpljenom radnom kombinezonu poslednji je izi ao. On najpre skoi na gusenicu, a zatim na pesak. Vojvoda okai mikrofon o komandnu tablu, izie na krilni dovratak i viknu: "Po dvoji ca u va e spotere!" ovek u zakrpljenom kombinezonu poe da rasporeuje svoju posadu i da je alje u parovim a prema spoterima koji su ekali s druge strane. "etvorica ovamo!" doviknu Vojvoda. "etvorica u onu letelicu pozadi!" On pokaza prs tom na pratei topter koji je stajao iza njega. Stra ari su upravo izbacivali genera tor titnika. "A etvorica u onu letelicu tamo!" Usmerio je prst prema jednom drugom lanu pratnje, iz koga je ve bio izbaen generator. "U ostale po trojica! Trkom, vi pe ani psi!" Visoki ovek zavr i rasporeivanje posade i trkom krenu preko peska, predvodei poslednj u trojicu svojih drugova. "ujem crva, ali jo ne mogu da ga vidim", ree Kines. Trenutak potom i ostali ga zau e - kriputav um klizanja, udaljen i sve glasniji. "Vra ji uslovi za rad", promrmlja Vojvoda. Letelice poe e da uzleu sa peska oko njih. Taj prizor podseti Vojvodu na ne to to je vi deo u d unglama rodne planete: ne to je popla ilo jato le inara, koje je ereilo le inu divl eg bika, i oni su najednom prhnuli put neba. Kopai zaina, zbijeni pored toptera, poe e da se penju iza Vojvode. Halek im je pomaga o, vukui ih pozadi. "Upadajte, momci!" dovikivao im je. "Po dvojica!" Pritisnut u jedan ugao masom oznojenih ljudi, Pol oseti zadah straha oko sebe i primeti kako dvojica nemaju propisno zakopana pustinjska odela na vratnom delu. O n odmah uskladi ti tu informaciju u seanje za potonju akciju. Otac e morati da izda nareenje o stro ijoj disciplini no enja pustinjskih odela. Ljudi ispoljavaju te nju da postanu skloni java luku ako ih vrsto ne stisnete. Kada se poslednji ovek ukrcao pozadi, zadihano ree: "Crv! Samo to nije stigao! Uzlei te!" Vojvoda skliznu u svoje sedi te, namrgodi se i ree: "Jo imamo tri minuta, prema prvo bitnoj proceni. Je li tako, Kinese?" On zatvori vrata i proveri da li su dobro p rionula. "Sasvim tako, gospodaru", uzvrati Kines, pomisliv i pri tom: Prilino je hladnokrvan tip ovaj Vojvoda.

"Sve je u redu, ser", ree Halek. Vojvoda klimnu glavom, osmotriv i kako poslednje letelice iz njegove pratnje uzleu put neba. Zatim podesi komande startera, baci jo jedan pogled na krila i instrume nte i stavi u pogon mlaznjake. Uzletanje pritisnu Vojvodu i Kinesa duboko u sedi ta, a ostale potisnu u dno stra nj eg dela. Kines je netremice posmatrao kako Vojvoda operi e komandnim ureajima: prib rano, odmereno. Topter je ve bio u vazduhu, a Vojvoda je i dalje pomno motrio na instrumente, osvrui se esto levo i desno da bi dr ao na oku krila. "Letelica je veoma te ka, ser", ree Halek. "Daleko smo jo od granice optereenja", ree Vojvoda. "Nisi valjda pomislio da u stvar no da izlo im opasnosti tovar koji topter nosi, Gurni?" Halek se isceri i ree: "Ni za trenutak, ser." Vojvoda stade da pravi dugaak, spori okret - uspinjui se iznad guseniara. Zbijen u uglu pokraj prozora, Pol je netremice posmatrao utihlu ma inu na pesku. Z nak crva se pokazao na oko etiri stotine metara od guseniara. A onda, u pesku oko fabrike najednom se pojavi turbulentno kretanje. "Crv je sada ispod guseniara", ree Kines. "Biete oevici neega to je sasvim malo ljudi imalo prilike da posmatra." Mrlje pra ine sada su osenavale pesak oko guseniara. Velika ma ina poe da se naginje i da tone na desnu stranu. D inovski pe ani vrtlog stade da se obrazuje desno od gusenia ra. Vrteo se sve br e. Pesak i pra ina ispuni e vazduh u krugu prenika vi e stotina metar a. A onda ugleda e! iroka rupa zinu iz peska. Suneva svetlost blistavo se odbi od sjajno-belih zidova. Prenik jame bio je najmanje dvostruko vei od du ine guseniara, proceni Pol. Gledao j e netremice kako ma ina upada u taj otvor, obavijena gejzirom pra ine i peska. Kada je sasvim uronila, rupa se zatvori za njom. "Bogovi, kakvo udovi te!" promrmlja jedan ovek pokraj Pola. "Ode sav na zain!" zabrunda drugi. "Neko e platiti za ovo", ree Vojvoda. "Obeavam vam to." Po stalo enosti oevog glasa Pol oseti koliko je duboko bio ozlojeen. I njega je pro im alo isto oseanje. Ovakvo traenje predstavljalo je zloin! U ti ini koja je zavladala zau se Kinesov glas. "Blagosloven da je Tvorac i Njegova voda", promrmlja on. "Blagosloven da je Njeg ov dolazak i odlazak. Neka Njegov prolazak oisti svet. Neka On sauva svet za Svoj narod." " ta to govorite?" upita Vojvoda. Ali Kines ne uzvrati ni ta. Pol osmotri ljude koji su stajali zbijeni oko njega. Zapla eno su zurili u Kinesov potiljak. Jedan od njih pro aputa "Liete." Kines se okrenu i namrgodi. ovek zbunjeno ustuknu. Jedan drugi od spa enih poe da ka lje - suvo i hrapavo. Kad je malo povratio dah, on ree: "Prokleta da je ta paklena rupetina!" Visok ovek koji je poslednji izi ao iz guseniara ree: "Smiri se, Kose. Samo e pogor ati aj ka alj." On se probi kroz ljude, sve dok nije stigao iza Vojvode. "Vi ste Vojvo da Leto, pretpostavljam", ree on. "Vama dugujemo zahvalnost za na e ivote. Da niste do li, bili bismo izgubljeni." "uti, ovee, i pusti Vojvodu da na miru upravlja letelicom", promrmlja Halek. Pol pogleda Haleka. I on je video bore napetosti u uglovima usana deakovog oca. A kada je Vojvoda besan, svi hodaju na prstima. Leto poe da ispravlja topter sa kru ne putanje, ali ga onda zaustavi u vazduhu kada primeti novo kretanje na pesku. Crv se povukao u dubine, a sada su se, blizu me sta gde se nalazio guseniar, mogle primetiti dve prilike kako se kreu na sever od ulegnua u pesku. Izgledalo je kao da klize iznad povr ine, ne di ui pri tom gotovo uop t e pra inu, koja bi oznaila njihovo kretanje. "Ko je to dole?" upita Vojvoda. Dva uenika koja su po la sa nama da vide kako to radimo, ser", ree visoki ovek. "Za to mi niko ni ta nije kazao o njima?" "Sami su hteli da rizikuju", uzvrati visoki ovek. "Gospodaru", ree Kines, "ovi ljudi dobro znaju da je beskorisno preduzeti bilo ta

da bi se izbavili ljudi izgubljeni u pustinji kojom caruju crvi." "Poslaemo brod iz baze po njih!" odbrusi Vojvoda. "Kako elite, gospodaru", ree Kines. "Ali sva je prilika da kada brod stigne nee vi e biti nikoga da se spase." "Ipak emo poslati brod", ree Vojvoda. "Nalazili su se upravo tamo gde je crv izbio iz peska", ree Pol. "Kako su uspeli da se izbave?" "Zidovi rupe stvaraju la ne predstave o razmerama i udaljenostima", uzvrati Kines. "Traite gorivo ovde, ser", ume a se Halek. "Tako je, Gurni." Vojvoda okrenu letelicu i usmeri je prema Za titnom Zidu. Pratea flota se takoe pokr enu i zauze polo aj iznad i sa strane voe. Pol razmisli o onome to su visoki ovek i Kines kazali. Osetio je u tome poluistine i potpune la i. Ljudi na pesku napredovali su povr inom tako sigurno da je bilo oigl edno da se kreu putanjom proraunatom da to manje izaziva crva da se vrati iz dubina . Slobodnjaci! pomisli Pol. Ko bi drugi ispoljio toliko samopouzdanja na pesku? Ko bi drugi smeo da bude prepu ten samome sebi usred pustinje - a da pri tom ne bude izlo en pogubnoj opasnosti. Jedino oni znaju kako da opstanu ovde! Kako izii na kr aj sa crvom! " ta su Slobodnjaci radili u onom guseniaru?" upita Pol. Kines se okrenu. Visoki ovek upravi iroke oi u Pola - oi potpuno plave. "Ko je ovaj momak?" upita on. Halek se pokrenu i stade izmeu oveka i Pola, a zatim ree: "To je Pol Atreid, nasled nik Vojvode." "Za to ka e da je bilo Slobodnjaka na na oj ma ini?" upita ovek. "Odgovaraju opisu", ree Pol. Kines se namrgodi. "Ne mo ete da prepoznate Slobodnjaka samo na osnovu posmatranja !" On pogleda visokog oveka. "Ti. Ko su bili oni ljudi?" "Prijatelji jednog od na ih", ree visoki ovek. "Prijatelji iz jednog sela koji su ht eli da vide nalazi ta zaina." Kines se okrenu napred. "Slobodnjaci!" Ali iz seanja mu izroni e rei predanja: Lisan-al-Gaib e prozreti sve izgovore. "Sva je prilika da e uskoro biti mrtvi, mladi gospodaru", ree visoki ovek. "A o mrt vima ne bi trebalo ravo govoriti." No, Pol je razabrao neistinu u njihovim glasovima, osetio je opasnost, koja je H aleka navela da instinktivno zauzme pripravan polo aj. Pol progovori oporim glasom: "Umree na u asnom mestu." Ne okrenuv i se, Kines ree: "Kada Bog naredi da neki stvor umre na nekom odreenom me stu, onda nagna njegovu volju da ga upravo tamo odvede." Leto se okrenu i uputi o tar pogled prema Kinesu. Vrativ i isti pogled Vojvodi, Kines najednom oseti da ga je uznemirila jedna injeni ca koju je uoio ovde: Vojvoda se vi e brinuo za ljude nego za zain. Izlo io je opasnos ti vlastiti ivot i ivot svog sina da bi spasao ljude. Na gubitak jednog zainskog gu seniara samo je nehajno odmahnuo rukom. Pretnja po ivote ljudi veoma ga je razbesn ela. Jedan takav voa mogao bi da rauna na fanatiku odanost. Bilo bi ga izuzetno te ko poraziti. Uprkos vlastitoj volji i svim prea njim sudovima, Kines je morao samome sebi da pri zna: Dopada mi se ovaj Vojvoda. 16. Veliajnost je prolazno iskustvo. Nikada nije konzistentna. Delimino zavisi od mito tvorake uobrazilje oveanstva. Osoba koja iskusi veliajnost mora da ima oseanje za mit u kome se nalazi. Mora da odra ava ono to je projektovano u nju. Takoe mora da rasp ola e sjajnim oseajem za podrugljivost. Upravo mu ovo omoguuje da se otrgne verovanj u u vlastitu izuzetnost. Ironinost mu jedina dopu ta da se kree u samom sebi. Bez to ga svojstva, ak e i kratkotrajna i sluajna veliajnost uni titi oveka. Iz 'Sabranih izreka Muad'Diba' princeze Irulan

U trpezariji arakenske velike kue suspenzorske svetiljke upaljene su u rani sumra k. Njihov ukasti sjaj obasjavao je visoko postavljenu, crnu bikovu glavu sa okrvav ljenim rogovima, kao i tamnoblistav, uljani portret Starog Vojvode. Ispod ovih talismana, belo laneno platno kao da se kupalo u plamenim odsjajima a treidskog srebra, koje je bilo na sasvim poseban nain rasporeeno du velikog stola mali arhipelazi skupocenog pribora za jelo koji su stajali pokraj kristalnih a a, a ispred te kih, drvenih stolica. Klasini sredi nji luster ostao je neosvetljen, dok mu se lanac zavojito gubio u senkama, gde je bio skriven mehanizam otkrivaa otrov a. Zastav i na vratima da bi osmotrio kako je sve ureeno, Vojvoda pomisli na otkrivaa o trova i znaaj ove naprave u njegovom dru tvu. Sve je to deo jednog ustrojstva sveta, pomisli on. Mo emo biti precizno definisani ve preko jezika kojim govorimo: raspola emo sa bezbroj sasvim odreenih i tananih po jmova za definisanje nasilnih smrti. Da li e neko pribei aumurkiju noas: otrovu koji se stavlja u pie? Ili e se, mo da, opredeliti za aumas: otrov koji se stavlja u hran u? On odmahnu glavom. Pored svakog tanjira na dugakom stolu stajao je vr vode. Za trpezom se nalazila do voljna koliina vode, proceni Vojvoda, da neka siroma na arakenska porodica pro ivi ce lu godinu dana. Pokraj vrata, gde je on stajao, nalazili su se omanji umivaonici od pozlaenih utih i zelenih emajliranih ploica. Pored svakog se nalazio odeljak sa pe kirima. Bio je obiaj, objasnio je kuni nadzornik, da gosti prilikom ulaska zamoe ceremonijalno ru ke u umivaonik, izliju ne to vode na pod, obri u ruke o pe kir i bace ga u sve veu lokv u kod vrata. Posle veere napolju bi se okupili prosjaci da dobiju vodu isceenu iz pe kira. Ba tipino za harkonenski posed, pomisli Vojvoda. Svaka zamisliva degradacija duha. On duboko uzdahnu, oseajui kako ga bes ste e u utrobi. "Gotovo je sa tim obiajem!" promrmlja on. Ugledao je jednu poslu iteljku - staru i vornovatu enu koju je kuni nadzornik preporui o - kako se pojavljuje na vratima kuhinje preko puta njega. Vojvoda joj dade zna k podignutom rukom. Ona izie iz senke i pohita pored stola prema njemu; Leto opaz i gotovo tavljeno lice i potpuno plave oi. "Gospodar eli?" Dr ala je glavu povijenu, a oi poluzatvorene. On pokaza rukom. "Ukloni ove umivaonike i pe kire." "Ali... blagorodni..." Ona podi e pogled, ne mogav i da doe do rei od uda. "Poznat mi je obiaj!" uzvrati on odseno. "Odnesi ove umivaonike do izlaznih vrata. Dok budemo obedovali i po to zavr imo, svaki prosjak koji se pojavi moi e da dobije p unu a u vode. Je li ti jasno?" Na njenom tavljenom licu zatitra itava skala oseanja: u asnutost, ljutnja... Letou najednom sinu u svesti da je ona sigurno bila naumila da prodaje vodu iscee nu iz nakva enih i izga enih pe kira i da na taj nain izvue neku crkavicu od jadnika koj i su do li na vrata. Mo da je i to bio deo obiaja. Lice mu se smrknu i on ree srditim glasom: "Postaviu stra ara da nadgleda strogo izv r enje mojih naredbi." On se okrenu i krupnim koracima krenu prema hodniku koji je vodio do Velike Dvor ane. Seanja mu pro apta e u umu, slino bezubom mrmljanju starice. Spomenuo se otvorene vode i talasa - dana ispunjenih morem trave, a ne peska - zasenjujuih leta koja su prohujala mimo njega poput listova no enih olujnim vetrovima. Sve je prohujalo. Starim, pomisli on. Osetio sam hladnu ruku sopstvene smrtnosti. I to gde? U cere nju starice. U Velikoj Dvorani gospa D esika se nalazila u sredi tu jedne me ovite skupine koja je stajala pred kaminom. U njemu je pucketala otvorena vatra, bacajui narand aste odse ve na dragulje, ipku i skupocena tkanja. U grupi je prepoznao jednog proizvoaa pust injskih odela dole iz Kartage, jednog uvoznika elektronske opreme, prevoznika vo de, ija je letnja rezidencija bila blizu njegove polarne fabrike, predstavnika Es nafske banke (suvonjav i rasejan tip, kao i cela njegova sorta), trgovca u servi su rezervnih delova opreme za vaenje zaina i jednu mr avu enu, grubog lica, ija je fir

ma za vodie posetiocima iz svemira predstavljala samo paravan za razne krijumarske , pijunske i ucenjivake rabote. Veina ena u dvorani pripadala je jednom osobenom tipu: ude ene, besprekorno odevene - neobina me avina nedodirljive senzualnosti. ak i da nema ulogu domaice, pomisli Vojvoda, D esika bi dominirala grupom. Na sebi n ije imala nakita i opredelila se za tople boje - dugaka haljina, koja je bila got ovo odsev otvorene vatre, i traka zemljano-smee boje oko bronzane kose. Shvatio je da je uinila to da bi mu na suptilan nain vratila za nedavnu hladnou koj u je ispoljio prema njoj. Odlino je znala da mu se najvi e dopada u ovim tonovima da je tada vidi kao saglasje toplih boja. Malo po strani, pre zasebno nego u sklopu grupe, stajao je Dankan Ajdaho u blist avoj uniformi, sa uredno zae ljanom kovrd avom kosom i kamenim licem, iza kojeg se ni t a nije moglo nazreti. Bio je povuen od Slobodnjaka i dobio je nova nareenja od Hav ata: Pod izgovorom da je titi , moi e gospu D esiku stalno da dr i na oku. Vojvoda se osvrnu po prostoriji. U uglu, okru en mladim laskavcima iz bogatih arakenskih porodica, stajao je Pol, d ok su se malo podalje od njih nalazila tri oficira iz kune garde. Vojvoda je pose bnu pa nju obratio na devojke. Kakav je samo mamac bio Vojvodin naslednik! Ali, Po l se prema svima ophodio podjednako, opredeliv i se za stav uzdr ane otmenosti. Dobro e mu pristajati titula, pomisli Vojvoda, shvativ i istog trenutka da je i u t ome sadr ana ideja o smrti, od ega ga je podi la jeza. Pol ugleda oca kod vrata i izbe e njegov pogled. Stao je da klizi oima po grupicama gostiju, po iskienim prstima koji su dr ali a e sa piem, po neupadljivim i siu nim otkri aima otrova, kojih je bilo svuda unaokolo. Najednom ga obuze gaenje prema svim tim neumornim ustima. Bile su to samo jevtine maske koje su prikrivale podmukle mis li - torokavi glasovi koji su prikrivali gromku ti inu u svim srcima. Mrzovoljan sam, pomisli on i upita se ta bi Gurni kazao za to. Znao je za izvor tog raspolo enja. Nije hteo da uzme udela na ovom formalnom skupu , ali mu je otac bio neumoljiv. "Mora da zauzme odreeno mesto - odreen polo aj. Ve si d ovoljno odrastao za to. Gotovo si pravi mu karac." Pol vide oca kako prolazi kroz vrata, osmatra pogledom prostoriju, a zatim prila zi skupini okupljenoj oko gospe D esike. Kada se Leto pribli io D esikinoj grupi, prevoznik vode upravo je postavio pitanje: "Da li je tano da e Vojvoda uvesti kontrolu meteorolo kih uslova?" Zaustaviv i se iza oveka Vojvoda odgovori: "Planovi nam ne se u jo toliko daleko, ser. " ovek se okrenu, pokazav i oblo i glatko lice preplanulog tena. "Ah-h, Vojvoda", pro zbori on. "Nedostajali ste nam." Leto pogleda D esiku. "Morao sam ne to da obavim." Zatim vrati pa nju na prevoznika vo de i saop ti mu nareenje o uklanjanju umivaonika, dodav i na kraju: " to se mene tie, st ari obiaj prestaje od sada da va i." "Je li to zvanina naredba, gospodaru?" upita ovek. "Prepustiu stvar va oj... ovaj... savesti", uzvrati Vojvoda, a zatim se okrenu i pr imeti Kinesa kako se pribli ava grupi. Jedna od ena ree: "Smatram da je to veoma plemenit gest... dati vodu...", ali neko je uutka. Vojvoda pogleda Kinesa, opaziv i da planetolog nosi staromodnu, tamnosmeu uniformu sa epoletama carske civilne slu be, kao i siu nu zlatnu kap na okovratniku, koja je p redstavljala znamenje ina. Prevoznik vode upita ljutitim glasom: "Izla e li to Vojvoda kritici na obiaj?" "Obiaj je promenjen", uzvrati Leto. On klimnu glavom Kinesu, a zatim opazi kako s e D esikino lice na as natmurilo i pomisli: Ovako otvoreno ispoljavanje oseanja nije joj ba svojstveno, ali e zato podstai glasine o trvenju meu nama. "Uz Vojvodino dopu tenje", ree prevoznik vode, "voleo bih jo ne to da pitam u vezi sa ovda njim obiajima." Leto uoi iznenadan slatkoreiv ton u ovekovom glasu i primeti kako je grupa najednom utonula u ti inu i kako se unaokolo glave poinju da okreu prema njima. "Nije li ve vreme za veeru?" upita D esika. "Ali na gost hteo je ne to da pita", ree Leto. On pogleda prevoznika vode: oveka oblo g lica, krupnih oiju i debelih usana - setiv i se Havatovog izve taja: ...treba biti

na oprezu sa tim prevoznikom vode; zove se Lingar Bevt. Harkoneni su ga koristil i, ali nikada potpuno kontrolisali. "Obiaji vezani za vodu veoma su zanimljivi", ree Bevt s osmehom na licu. "Radoznao sam ta nameravate da uradite sa staklenom ba tom, koja je dograena uz ovu kuu. Misli te li i dalje da se razmeete njome pred licem celog sveta... gospodaru?" Leto obuzda plimu srd be u grudima i netremice se zagleda u oveka. Misli su mu hrli le kroz um. Valjalo je biti hrabar da bi ga neko izazvao u njegovom dvorcu, naroi to sada kada su imali Bevtov potpis na ugovoru o vernosti. Ovaj in je takoe otkrio da ovek raspola e odreenom linom moi. Voda je ovde odista predstavljala mo. Ukoliko su vodna postrojenja bila minirana, na primer, tako da se mogu dii u vazduh na dati signal... ovek je izgledao sposoban da preduzme takav korak. Uni tenje vodnih post rojenja lako bi moglo da predstavlja i uni tenje celog Arakisa. Verovatno je Bevt na tu kartu uspeo da dr i na odstojanju i Harkonene. "Moj gospodaru, Vojvoda i ja imamo druge planove sa na om staklenom ba tom", ree D esik a, osmehnuv i se Letou. "Razume se, nameravamo da je zadr imo, ali samo kao ne to to na m je na poverenje dao narod Arakisa. Na je san da e se jednoga dana klima na Araki su promeniti u dovoljnoj meri i da e posvuda na otvorenom moi da rastu takve biljk e." Balgoslovena da je! pomisli Leto. Da vidimo kako e na prevoznik vode reagovati na ovo. "Va e zanimanje za vodu i kontrolu meteorolo kih uslova sasvim je oigledno", ree Vojvo da. "No, savetujem vam da promenite fah. Jednoga dana, voda vi e nee biti skupocena roba na Arakisu." On pomisli pri tom: Havat mora udvostruiti napore da se uvue u Bevtovu organizacij u. Osim toga, potrebno je da odmah preduzme neprekidno nadziranje vodnih postroj enja. Nee on i protiv mene igrati na tu kartu! Bevt klimnu glavom, ne skidajui osmeh s lica. "Vrlo privlaan san, gospodaru." On s e povue korak. Letovu pa nju iznenada privue izraz na Kinesovom licu. ovek je posmatrao D esiku. Izgl edao je kao u zanosu - poput nekoga ko je zaljubljen... ili u religijskom transu . I odista, Kinesove misli preplavile su rei proroanstva: I oni e deliti va najdragoce niji san. On se neposredno obrati D esiki: "Znate li mo da najkrai put do te zamisli? " "Ah, doktor Kines", ree trgovac vodom. "Prekinuli ste zaas lutanja sa va im hordama Slobodnjaka da biste nas udostojili posete. Veoma uviavno sa va e strane." Kines uputi Bevtu neodgonetljiv pogled i ree: "U pustinji se ka e da posedovanje ve likih koliina vode mo e oveka da navede na kobnu neopreznost." "U pustinji imaju mnogo neobinih izreka", uzvrati Bevt glasom koji je odavao nela godnost. D esika prie Letou i uhvati ga ispod ruke, poku av i na taj nain da se primiri. Kines je kazao: "...najkrai put." Prevedeno na stari jezik, to je znailo "Kvizac Haderah." Izgleda da ostali nisu uoili neobina planetologova pitanja; Kines je sada bio nag nut prema jednoj eni iz grupe i slu ao njeno prigu eno i koketno avrljanje. Kvizac Haderah, pomisli D esika. Da li je na a Misionaria Protektiva i ovde posejala tu legendu? Ta pomisao ponovo o ive njena potajna nadanja u Pola. On bi mogao da bude Kvizac Haderah. Mogao bi. Predstavnik Esnafske banke zapodenuo je razgovor sa prevoznikom vode i jednog tr enutka Bevtov glas nadjaa ponovno o ivljeno mrmljanje grupne konverzacije: "Mnogi s u poku ali da promene Arakis." Vojvoda primeti kako su te rei silovito delovale na Kinesa, odmah ga nagnav i da se odvoji od dame raspolo ene za flertovanje. U iznenada nastaloj ti ini, jedan lan kune garde u pe adijskoj uniformi proisti grlo iz a Letoa i ree: "Veera je poslu ena, gospodaru." Vojvoda uputi upitni pogled D esiki. "Ovda nji obiaj nala e da domain i domaica krenu za svojim gostima do trpeze", ree ona, osmehnuv i se. "Kako bi bilo da i to promenimo, gospodaru?" On uzvrati hladnim glasom "Taj mi se ini dobar. Ostaviemo ga za sada." I dalje moram podgrevati privid da je sumnjiim za izdajstvo, pomisli on, a zatim se osvrnu na goste koji su defilovali pokraj njega. Ko meu vama veruje u tu la ?

Osetiv i njegovu uzdr anost prema njoj, ona se po ko zna koji put tokom nedelje zapi ta o razlozima ovakvog dr anja. Pona a se kao ovek koji je u borbi sa samim sobom, po misli ona. Je li to zbog toga to sam tako brzo priredila ovaj prijem? Ali on dobr o zna koliko je va no da ponemo da me amo na e ljudstvo i oficire sa lokalnim iteljima n a dru tvenom planu. Za sve njih mi igramo ulogu oca i majke. Ni ta to ne potvruje tak o valjano kao ova dru tvena okupljanja. Posmatrajui kako gosti promiu, Leto se priseti ta je Tufir Havat kazao kada je bio obave ten o ovoj stvari: Ser, zabranjujem to! Na Vojvodinom licu pojavi se osmeh. Kakav je to prizor bio! A kada je Vojvoda os tao neumoljiv u vezi sa prisustvovanjem veeri, Havat je samo odmahnuo glavom. "Im am zloslutno predoseanje u vezi sa svim tim, gospodaru", kazao je on. "Sve se odv ija odve brzo na Arakisu. To ne lii na Harkonene. Uop te ne lii na njih." Pol proe pokraj oca, pratei jednu mladu enu, za pola glave vi u od njega. On uputi oc u kiseo osmeh, a zatim klimnu glavom u znak odgovora na ne to to je mlada ena kazala . "Njen otac proizvodi pustinjska odela", ree D esika. "Ali ka u da bi samo budala dopu stila sebi da se nae u dubokoj pustinji u jednoj od njegovih rukotvorina." "Ko je onaj ovek sa licem punim o iljaka ispred Pola?" upita Vojvoda. "Ne poznajem ga." "Jedna od poslednjih zvanica", pro aputa ona. "Gurni je sigurno uspeo da ga dovede . Krijumar." "Gurni ga je doveo?" "Na moj zahtev. Havat je odobrio celu stvar, premda nije izgledao osobito odu evlj en. Krijumar se zove Tuek, Esmar Tuek. Prilino je moan meu svojom sortom. Ovde ga sv i poznaju. Bio je gost u mnogim kuama." "Zbog ega je ovde?" "Sve ostale zvanice pitae se isto", ree ona. "Tuek e ve svojim prisustvom posejati s umnju i podozrenje. Takoe treba ostalima da stavi do znanja da si ti spreman da s uzbije korupciju - ak i uz pomo krijumara. Ovo poslednje se naroito dopalo Havatu." "Ali nisam siguran da se dopada meni." On klimnu glavom jednom paru koji je pro ao pored njih i opazi da je u dvorani ostalo svega jo nekoliko gostiju koje je valj alo propustiti. "Za to nisi pozvala nekog Slobodnjaka?" "Tu je Kines", uzvrati ona. "Da, tu je Kines", ree on. "Jesi li priredila jo kakvo malo iznenaenje?" On je pove de na kraju povorke koja je i la u trpezariju. "Sve ostalo je konvencionalno", ree ona. Kroz misli joj proe: Dragi moj, zar ne shvata da ovaj krijumar kontroli e brze brodov e i da se mo e podmititi? Moramo da imamo neku odstupnicu, neki nain da umaknemo sa Arakisa ako sve poe naopako. Kada su u li u trpezariju, ona ga pusti ispod ruke i dopusti mu da joj pomogne da sedne. Leto zatim ode krupnim koracima do suprotnog ela stola. Jedan stra ar mu pri dr a stolicu. Ostali poseda e uz u tanje tkanina i kripu stolica, ali Vojvoda ostade da stoji. On dade znak rukom i pripadnici kune garde u pe adijskim uniformama oko stol a povuko e se u pozadinu, i dalje budno motrei. Prostorijom zavlada neugodna ti ina. Baciv i pogled du stola, D esika opazi slaba an drhtaj u uglovima Letoovih usana i prim eti tamno rumenilo ljutnje na njegovim obrazima. ta ga je naljutilo? upita se ona . To sigurno nije bilo pozivanje krijumara. "Neki su u nedoumici oko toga to sam nalo io ukidanje obiaja sa umivaonicima i pe kiri ma", ree Leto. "To je moj nain da vam stavim do znanja da e se stvari promeniti." Sve utonu u neprijatni muk. Misle da je pijan, pomisli D esika. Leto podi e svoj vr sa vodom tako da su suspenzorske svetiljke mogle dobro da ga ob asjaju sa svih strana. "Kao Vitez carstva", ree on, "ispijam u va e zdravlje." Ostali takoe podigo e svoje vreve, dr ei poglede uprte u Vojvodu. U iznenadnoj ti ini, bl aga struja promaje iz ulaza u kuhinju malo zanjiha jednu suspenzorsku svetiljku, od ega senke zaigra e na Vojvodinom sokolovom licu. "Tu sam i tu u ostati!" ree on odlunim glasom. Usledilo je nedovr eno podizanje vreva prema ustima - koje se zaustavilo u pola kre tnje zato to je Vojvodina ruka ostala nepomina u vazduhu. "Moja zdravica je jedna

od onih maksima koje su tako drage na im srcima: 'Posao je taj koji obezbeuje napre dak. Srea je svuda prolazna!'" On otpi iz vra. Ostali uini e isto, a zatim razmenja e upitne poglede. "Gurni!" pozva Vojvoda. Iz jedne ni e na Letoovom kraju prostorije zau se Halekov glas. "Tu sam, gospodaru. " "Odsviraj nam ne to, Gurni." Iz ni e se razle e umilna svirka baliseta. Posluga poe da donosi poslu avnike sa hranom na sto kada im je Vojvoda dao rukom znak - peeni desertni zec u cepeda umaku, si rijski aploma , uka pod staklom, kafa sa melan om (sna an miris cimeta iz zaina ra irio se po celom stolu), prava pot-a-oie, servirana sa iskriavim kaladanskim vinom. Vojvoda je i dalje stajao. Dok su gosti ekali, pa nja im je bila u raskolu izmeu poslu enih jela i Vojvode koji n ije menjao polo aj; konano, Leto ree: "U drevna vremena, du nost domaina bila je da zab avlja goste onim za ta je nadaren." Od silnog stezanja vra sa vodom, zglobovi na p rstima sasvim su mu pobeleli. "Ja ne umem da pevam, ali zato u vam kazati rei Gurn ijeve pesme. Shvatite ih kao jo jednu zdravicu - zdravicu svima onima koji su umr li da bismo mi do li ovde." Nelagodno kome anje zavlada oko stola. D esika obori pogled i osvrnu se na ljude koji su sedeli pokraj nje; bili su to pr evoznik vode, obloga lica, i njegova ena, bledi i strogi predstavnik Esnafske ban ke (liio je na kakvo stra ilo dok je netremice buljio u Letoa), sme uran i pun o iljaka Tuek, ije su potpuno plave oi bludele negde dole. "Izvr ite smotru, prijatelji - smotru trupa koje odavno vi e za to nisu", poe da reci tuje Vojvoda. "Gomile bola i dolara, sve to sada pripada sudbini. Izvr ite smotru, prijatelji - smotru trupa koje odavno vi e za to nisu: svaka taka vremena bez vark e ili lukavstva. Sa njima prolazi i mamac sree. Izvr ite smotru, prijatelji - smotr u trupa koje odavno vi e za to nisu. Kada se na e vreme okona svojim razjapljenim osm ehom, zaboraviemo na mamac sree." Vojvoda tako podesi visinu glasa da se savim prigu io sa poslednjim stihom, a zati m otpi dobar gutljaj iz vra sa vodom i uz tresak ga spusti natrag na sto. Voda se izli preko ivica suda i rasu po lanenom platnu stolnjaka. Ostali takoe otpi e u nelagodnoj ti ini. Vojvoda ponovo podi e vr sa vodom i ovoga puta prosu preostali deo sadr ine na pod, z najui da e i drugi za stolom morati da uine isto. D esika je prva sledila njegov primer. Usledio je trenutak okamenjenosti pre no to su i ostali poeli da prazne svoje vreve . D esika primeti kako Pol, sedei blizu oca, promatra reakcije oko sebe. I nju je o pinilo ono to se moglo zakljuiti na osnovu pona anja gostiju - naroito enskog dela. Bil a je to ista, pitka voda, a ne ne to to je ve odbaeno u vla nom pe kiru. Nevoljnost da se ona tako uludo raspe ispoljavala se u drhtanju ruku, zadocnelim reakcijama, nerv oznom smehu... i u nasilnikoj poslu nosti vi oj nu nosti. Jedna od ena je ispustila vr, a zatim okrenula glavu na drugu stranu kada se njen pratilac sagao da ga podigne. No, njenu pa nju najvi e je privukao Kines. Planetolog je oklevao, a zatim ispraznio vr u jedan kontejner koji je imao ispod sakoa. Osmehnuo se D esiki kada je opazio da ga posmatra, da bi potom podigao u njenom pravcu prazni vr u be umnoj zdravici. Izgledalo je da se ne osea nimalo neprijatno zbog onoga to je uinio. Halekova svirka jo se razlegala prostorijom, ali je sada dopirala sa ni ih lestvica , postav i blaga i umilna, kao da je on poku avao da podigne raspolo enje. "Neka veera pone", ree Vojvoda i spusti se u svoju stolicu. Ljut je i nesiguran, pomisli D esika. Gubitak one fabrike-guseniara pogodio ga je u veoj meri nego to je trebalo. Mora da postoji jo ne to pored tog gubitka. Pona a se ka o ovek obuzet oajanjem. Ona podi e vilju ku, nadajui se da e tom kretnjom prikriti izuze tnu gorinu koja ju je obuzela. A to da ne? On i jeste oajan. Najpre lagano, a potom sve ivlje, veera je po la svojim normalnim tokom. Proizvoa pust injskih odela uputio je D esiki komplimente na raun glavnog kuvara i vina. "I kuvar i vino su sa Kaladana", uzvrati ona. "Izvrsno", re on, probav i uku. "Zbilja izvrsno! I to bez trunke melan a. ovek se na kr

aju zasiti zaina koji je doslovce u svemu." Predstavnik Esnafske banke podi e pogled prema Kinesu. "Kako sam uo, doktore Kines, jo jednu fabriku-guseniara pro drao je crv." "Novosti se brzo ire", primeti Vojvoda. "Dakle, istina je?" upita bankar, usredsrediv i pa nju na Letoa. "Razume se da je istina!" uzvrati o tro Vojvoda. "Vra ji letaki transporter je negde nestao. Ali nemogue je da ne to tako veliko nestane!" "Kada se crv pojavi, guseniar se vi e ne mo e spasti", ree Kines. "Nije mogue!" uzvrati Vojvoda. "Niko nije video kako leta nestaje?" upita bankar. "Spoteri su obino usredsreeni na pesak", ree Kines. "Njih prvenstveno zanimaju znac i crva. Posada letakog transportera normalno se satoji od etiri oveka - dva pilota i dva tehniara-pomagaa. Ako su jednog... ili ak dvojicu... od njih potplatili Vojvo dini neprijatelji..." "Ah-h-h, shvatam", ree bankar. "A vi, kao Arbitar Promene, nameravate li da predu zmete ne to s tim u vezi?" "Morau pa ljivo da razmotrim moj polo aj", uzvrati Kines, "a to svakako neu uiniti za t rpezom." Kroz glavu mu proe: Bleda kosturina od oveka! Vrlo dobro zna da mi je nalo e no da prelazim preko takvih prekr aja. Bankar se osmehnu, a zatim ponovo usredsredi na hranu. D esika se najednom seti jednog predavanja iz kole Bene Geserita. Predmet je bio pij una a i kontra pijuna a. Predavala je jedna debelju kasta asna Majka, sa srenim izrazom li ca, iji je vedar glas stajao u oprenosti s nimalo vedrom temom o kojoj je bila re. "Ono to treba uoiti u vezi sa svim kolama pijuna e i protiv pijuna e jeste slini model o vnih reakcija svakog njihovog diplomca. Svaka zatvorena disciplina ostavlja svoj ig na svojim studentima. Taj op ti obrazac mo e se podvri analizi i predviati. Dakle, motivacione sheme su sline kod svih pijuna i agenata. Drugim reima, postoje odreeni tipovi motivacija koji su slini uprkos razliitim kolama ili suprotnim ciljev ima. Najpre ete nauiti kako da ra lanite te elemente za analizu - u poetku pomou upitni h obrazaca koji otkrivaju unutra nju orijentaciju ispitanika; a kasnije, pomnim os matranjem jeziko-misaone orijentacije subjekata podvrgnutih analizi. Ustanoviete d a je prilino lako odrediti koren jezika va ih subjekata, kako kroz glasovne promene , tako i kroz nain govora." Sedei sada za stolom sa svojim sinom i Vojvodom i njihovim gostima i slu ajui predst avnika Esnafske banke, D esiku najednom pro e jeza naglog uvianja istine: ovek je bio Harkonenov agent. Njegov nain govora poticao je sa Giedi Jedan - tanano prikriven , ali i lako dokuiv za njenu uve banu svest, kao da se ovek lepo predstavio. Znai li to da je i sam Esnaf pre ao na stranu protivnika Kue Atreida? - upita se ona . Ta pomisao je uznemiri, ali ona prikri oseanja tako to je zatra ila novu porciju, sve vreme pomno slu ajui oveka i poku avajui da dokui njegove naume. Sada e skrenuti raz ovor na ne to na izgled bezazleno, ali sa zloslutnim naglaskom, pomisli ona. To je provereni model. Bankar proguta nekoliko zalogaja, otpi dobar gutljaj vina i osmehnu se na ne to to mu je kazala ena koja je sedela s njegove desne strane. Zatim je za trenutak izgl edalo da slu a nekog oveka na suprotnom kraju stola koji je Vojvodi obja njavao kako arakenske biljke nemaju bodlji. "U ivam u posmatranju leta arakenskih ptica", ree bankar, obrativ i se D esiki. "Sve na e ptice su, razume se, strvoderi, a mnoge nemaju uop te potrebu za vodom, po to su po stale krvopije." Ker izraivaa pustinjskih odela, koja je sedela izmeu Pola i Vojvode na drugom kraju stola, namrgodi svoje lepu kasto lice i ree: "Oh, Suu-Suu, pa to je vrlo neukusno." Bankar se osmehnu. "Zovu me Suu-Suu zato to sam finansijski savetnik Sindikata pr odavaca vode." Po to je D esika nastavila da ga posmatra bez komentara, on dodade: " Znate... prodavci vode uzvikuju 'Suu-Suu-Suk!'" Njegovo opona anje bilo je tako ve rno da su se mnogi za stolom nasmejali. D esika zau hvalisavi ton glasa, ali i uoi da je mlada ena bila ta koja je bankaru da la lagvort - to je jedino moglo da znai da je sve unapred bilo pripremljeno. Ona mu je pru ila pokrie da ka e ono to je rekao. D esika pogleda Lingara Bevta. Vodni magnat bio je namrgoen i usredsreen na svoju veeru. Savr eno je dobro shvatila da je bankar,

zapravo, rekao: "I ja kontroli em taj vrhunski izvor moi na Arakisu - vodu." Pol je takoe uoio prevrtljivost u glasu predstavnika Esnafske banke i primetio da mu majka prati razgovor punom usredsreeno u Bene Geserita. Ponesen iznenadnim impuls om, odlui da pree u protivnapad i da navede protivnika da se izjasni. On se obrati bankaru: "Hoete da ka ete, ser, da su te ptice kanibali?" "Pitanje vam je neobino, mladi gospodaru", uzvrati bankar. "Ja sam samo kazao da su ptice krvopije. Nije obavezno da to bude krv pripadnika njihove vrste, zar ne ?" "Pitanje nije neobino", ree Pol, a D esika razabra u sinovljevom glasu osobeno svojs tvo o trog protivudarca, emu ga je ona nauila. "Veina obrazovanih ljudi zna da najopa snije mogue ugro avanje svakog mladog organizma potie od njegovih najbli ih srodnika." On hotimice nabode na vilju ku komad hrane iz tanjira svog sabesednika i stavi ga u usta. "Oni jedu iz iste zdele. Imaju potpuno istovetne elementarne potrebe." Bankar se ukruti i mrgodno pogleda Vojvodu. "Pazite da ne pogre ite i smatrate mog sina za dete", ree Vojvoda, osmehnuv i se. D esika baci pogled oko stola i primeti da se Bevtovo lice razvedrilo, kao i da se Kines i krijumar Tuek sme kaju. "To to je mladi gospodar izvrsno uoio", ree Kines, "predstavlja jedno ekolo ko pravil o. Borba izmeu elemenata ivota jeste borba za slobodnu energiju sistema. Krv je de latan izvor energije." Bankar odlo i vilju ku i ree ljutitim glasom: "Ka u da slobodnjaki olo pije krv svojih mr tvaca." Kines odmahnu glavom i uzvrati glasom kao da sa katedre dr i predavanje: "Ne krv, ser. Ali sva ovekova voda pripada na kraju njegovim sunarodnicima - njegovom plem enu. To je neophodno kada ivite blizu Velike Ravnice. Svaka kap vode dragocena je tamo, a ljudsko telo sastoji se od oko sedamdeset procenata vode. Jednom mrtvac u, jamano, ta voda vi e nije potrebna." Bankar polo i obe ruke na sto pokraj tanjira i D esika pomisli da e se odgurnuti i lj utito udaljiti. Kines pogleda D esiku. "Oprostite mi, gospo, to sam pomenuo tako neprikladan predme t za stolom, ali bili ste pogre no obave teni, tako da sam morao da razjasnim stvar. " "Toliko ste ve zajedno sa Slobodnjacima, da ste sasvim izgubili sve obzire i uviav nost", uzvrati bankar. Kines ga mirno pogleda, zagledav i se zaas u njegovo bledo, drhtavo lice. "Da li vi to mene izazivate, ser?" Bankar se ukoi, proguta pljuvaku u suvom grlu i uzvrati: "Razume se da ne. Time bi h uvredio na eg domaina i domaicu." D esika razabra prizvuk straha u ovekovom glasu, na njegovom licu, u disanju, u pul siranju vene na slepoonici. Kines ga je na smrt prepla io! "Na domain i domaica sasvim su u stanju da sami zakljue kada su uvreeni", ree Kines. " Oni su estit svet koji ima razumevanja za odbranu asti. Svi mo emo da se osvedoimo u njihovu hrabrost ve po samoj injenici to su ovde... sada... na Arakisu." D esika primeti da Leto u iva u razvoju dogaaja. Ali to nije va ilo i za veinu zvanica. Ljudi za stolom izgledali su kao da svakog asa ele da odu odavde, dr ei ruke pod stol om. Dva lako uoljiva izuzetka bili su Bevt, koji se neprikriveno sme kao na bankare vu nelagodnost, i krijumar Tuek, koji je netremice posmatrao Kinesa, kao da je od njega oekivao neki znak. D esika takoe opazi da Pol gleda Kinesa sa divljenjem. "Dakle?" ree Kines. "Nisam imao nameru da vas uvredim", promrmlja bankar. "Ukoliko ste se ipak oseti li uvreenim, molim vas da prihvatite moje izvinjenje." "Slobodno dato, slobodno primljeno", ree Kines. On se osmehnu D esiki i nastavi da veera, kao da se ni ta nije dogodilo. D esika primeti da je i krijumaru laknulo. Ona uoi sledee: ovek je ispoljio sve znake pomonika spremnog da se stavi na Kinesovu stranu. Izmeu Kinesa i Tueka, dakle, pos tojala je nekakva veza. Leto poe da se igra vilju kom i podozrivo osmotri Kinesa. Ekologov maloprea nji istup oznaio je promenu stava prema Kui Atreida. Izgledao je znatno hladniji prilikom le ta iznad pustinje.

D esika dade znak za novo poslu enje hrane i pia. Poslu itelji se pojavi e sa langues de lapins de garenne - uz ta je bilo izneseno crveno vino i sos od kvasca od gljiva.

Razgovor za veerom lagano je o iveo, ali D esika je osetila izvesnu napetost u njemu, svojevrsnu nelagodnost, primetiv i takoe da bankar obeduje u mukloj ti ini. Kines bi ga ubio bez oklevanja, pomisli ona. U Kinesovom pona anju mogla se razabrati sklo nost ka lakom posezanju za tuim ivotima. Bio je hladnokrvni ubica, to je, kako je o na pretpostavljala, predstavljalo osobenost svih Slobodnjaka. D esika se okrenu prema izraivau pustinjskih odela, koji je sedeo levo od nje, i ree: "Znaaj vode na Arakisu ne prestaje da me zadivljuje." "Veoma je veliki", slo i se on. "Kakvo je ovo jelo? Ukus mu je osobit." "Jezici divljih zeeva u naroitom umaku", uzvrati ona. "Veoma stari recept." "Morate mi ga dati", ree ovek. Ona klimnu glavom. "Postarau se da ga dobijete." Kines pogleda D esiku i ree: "Novajlija na Arakisu esto potcenjuje znaaj vode ovde. K od nas ste suoeni sa takozvanim zakonom minimuma." Po boji njegovog glasa ona oseti da je stavlja na probu i ree: "Rast je ogranien o nom nu no u koja je prisutna u najmanjim koliinama. I, naravno, taj najnepogodniji usl ov reguli e stopu rasta." "Retko se dogaa da je neki lan Velikih Kua upuen u planetolo ke probleme", uzvrati Kin es. "Voda je najnepogodniji ivotni uslov na Arakisu. Pored toga, nemojte izgubiti iz vida da i sam rast stvara nepogodne uslove ako se njegovo sprovoenje u delo k rajnje pomno ne nadzire." D esika oseti skrivenu poruku u Kinesovim reima, ali nije uspela da je razabere. "R ast", ree ona. "Hoete da ka ete da bi Arakis mogao da ima znatno bolji vodni ciklus, koji bi ljudima pru io bolje uslove za ivot?" "Nemogue!" uzviknu vodni magnat. D esika usredsredi pa nju na Bevta. "Nemogue?" "Nemogue na Arakisu", ree on. "Ne slu ajte tu sanjalicu. Svi laboratorijski nalazi s u protiv toga." Kines pogleda Bevta, a D esika opazi da je svaki drugi razgovor zamro za stolom, p o to su se svi usredsredili na ovaj novi verbalni duel. "Laboratorijski nalazi ispoljavaju te nju da nas uine slepim za jednu krajnje jedno stavnu injenicu", ree Kines. "A evo te injenice: mi ovde operi emo stvarima koje vode poreklo i postoje napolju, gde biljke i ivotinje ive normalnim ivotima." "Normalnim!" uzviknu Bevt. "Ni ta na Arakisu nije normalno!" "Ba naprotiv", ree Kines. "Izvesni ivotni skladovi mogli bi da budu uspostavljeni d u samodovoljnih razvojnih linija. Naprosto se samo moraju uvideti ogranienja plane te i pritisci na nju." "To e zauvek biti nemogue", ree Bevt. Vojvodi najednom sinu kada je Kines promenio svoj stav prema njima: bilo je to o nda kada je D esika kazala da e zadr ati rastinje u staklenoj ba ti kao ne to to su joj it lji Arakisa ostavili na uvanje. " ta je potrebno da bi se uspostavio samodovoljan sistem, doktore Kines?" upita Le to. "Ako bismo mogli da dobijemo tri procenta zelenih biljaka na Arakisu, koje uestvu ju u stvaranju ugljenikovih jedinjenja kao materijala za hranu, zapoeli bismo cik lini sistem", ree Kines. "Voda je jedini problem?" upita Vojvoda. Osetio je Kinesovo uzbuenje, koje je poel o da prelazi i na njega. "Voda baca u zasenak sve ostale probleme", ree Kines. "Ova planeta raspola e obilje m kiseonika bez njegovih uobiajenih prateih pojava - iroko rasprostranjenog biljnog ivota i velikih izvora slobodnog ugljen-dioksida iz takvih formacija kao to su vu lkani. Postoje neobina hemijska meudejstva na ovda njim prostranim povr inskim podrujim a." "Imate li radne projekte?" upita Vojvoda. "Na raspolaganju nam je stajalo dovoljno vremena da isprobamo Tanslijev efekat mali eksperiment na amaterskoj osnovi, na osnovu koga moja nauka mo e sada da raz abere operativne injenice", ree Kines. "Nema dovoljno vode", ree Bevt. "Naprosto je nema dovoljno."

"Gospodar Bevt je strunjak za vodu", uzvrati Kines, a zatim se osmehnu i ponovo p rionu na veeru. Vojvoda uputi odsean znak desnom rukom i uzviknu: "Ne! Hou odgovor! Ima li dovoljn o vode, doktore Kines?" Kines zadr a pogled prikovan za tanjir. D esika je netremnice posmatrala igru oseanja na njegovom licu. Ve to se prikriva, po misli ona. Ali ve ga je dobro proitala i znala je da se kaje zbog onoga to je kazao . "Ima li dovoljno vode?" upita Vojvoda. "Moglo... bi da bude", uzvrati Kines. Glumi nesigurnost!, pomisli D esika. Izo treno ulo istine saop ti Polu skrivene Kinesove pobude; kada ih je otkrio, morao je da primeni sve ve tine kojima su ga nauili da bi prikrio uzbuenje. Ima dovoljno v ode! Ali Kines ne eli da se to sazna. "Na planetolog ima mnoge zanimljive sanjarije", ree Bevt. "On ma ta sa Slobodnjacima - o proroanstvima i mesijama." Kikot se zau sa raznih strana stola. D esika uoi ta mesta - krijumar, ker proizvoaa pus injskih odela, Dankan Ajdaho, ena sa tajanstvenom prateom slu bom. Napetost je neobino razme tena veeras, pomisli D esika. Odvija se previ e zbivanja kojih nisam svesna. Morau da obezbedim nove izvore informacija. Vojvoda skliznu pogledom od Kinesa, preko Bevta, do D esike. Oseao se neobino prazan , kao da mu je promaklo ne to izuzetno znaajno. "Mo da", promrmlja on. Kines progovori brzo: "Bolje da o tome porazgovaramo nekom drugom prilikom, gosp odaru. Postoji premnogo..." Planetolog naglo zauta, po to se jedan uniformisani atreidski gardista pojavio na v ratima za poslugu, gde ga je stra a propustila, da bi on potom hitrim korakom kren uo prema Vojvodi. Poklonio se, a zatim ne to do apnuo Letou na uho. D esika je prepoznala znak Havatovog korpusa na gardistinoj kapi i s naporom obuzd ala iznenadno oseanje nelagodnosti. Zatim se okrenula prema enskom pratiocu proizv oaa pustinjskih odela - sitnoj, tamnokosoj eni, bebastog lica i malo isko enih oiju. "Gotovo da ni ta niste okusili, draga", ree D esika. " elite li da vam naruim ne to posebn o?" ena najpre pogleda proizvoaa pustinjskih odela, a onda odgovori: "Nisam gladna." Najednom Vojvoda ustade pored svog vojnika i progovori zapovednikim glasom: "Neka svi ostanu da sede. Vi ete mi oprostiti, ali iznenadne okolnosti nala u mi da se p ovuem." On se udalji korak od stola. "Pole, molim te, preuzmi ulogu domaina umesto mene." Pol ustade. Hteo je da upita oca zbog ega mora da ide, ali je znao da novu ulogu mora to bolje da odigra. Pri ao je oevoj stolici i seo na nju. Vojvoda se okrenu prema ni i gde je Halek sedeo i ree: "Gurni, molim te, zauzmi Pol ovo mesto za stolom, inae emo imati neparan broj popunjenih stolica. Kada se veera zavr i, voleo bih da dovede Pola do kosmodroma. ekaj na moj poziv." Odeven u uniformu, Halek izie iz ni e; njegova nabijenost i ru noa neobino su odudarale od blistave okoline. Odlo io je baliset uza zid, pri ao stolici na kojoj je Pol do malopre sedeo i spustio se u nju. "Nema razloga za uzbunu", ree Vojvoda, "ali ipak moram da vas zamolim da niko ne ode dok kuna garda ne objavi da je sve bezbedno. Ni ta vam se ne mo e dogoditi dok bu dete ovde, a mi emo se brzo postarati oko ove male nevolje." Pol razabra ifrovanu poruku u oevim reima: garda-bezbedno-ni ta dogoditi-brzo. Proble m se, dakle, odnosio na bezbednost, a ne na nasilje. Primetio je da mu je i majk a dokuila poruku. Oboje odahnu e. Vojvoda kratko klimnu glavom, okrenu se i krupnim koracima krenu prema vratima z a poslugu; za njim izie gardista. Pol ree: "Molim vas, nastavite obed. Ako se ne varam, doktor Kines je govorio o v odi." "Kako bi bilo da taj razgovor odlo imo za neki drugi put?" upita Kines. "Svakako", uzvrati Pol. D esika primeti, sa ponosom, sinovljevu dostojanstvenost, zrelo oseanje samopouzdan ja. Bankar uze svoj vr sa vodom i podi e ga u pravcu Bevta. "Niko meu nama ovde ne mo e da

nadma i gospodara Lingara Bevta u kitnjastom govoru. Moglo bi se ak pomisliti da o n te i za statusom Velikih Kua. Hajde, gospodaru Bevte, odr ite nam zdravicu. Mo da ete imati neko zrnce mudrosti za ovog deaka prema kome moramo da se ophodimo kao prem a oveku." D esika stisnu desnu aku u pesnicu pod stolom. Primetila je kako su Halek i Ajdaho izmenjali tajni signal, kao i da su lanovi kune garde du zidova stali u pripravan p olo aj. Bevt uputi mrgodan pogled bankaru. Pol osmotri Haleka, opazi pripravan polo aj stra ara, zatim se zagleda u bankara, sv e dok ovaj nije spustio vr, a onda ree: "Jednom, na Kaladanu, video sam telo nekog ribara koji se utopio i koga su upravo izvukli na suvo. On..." "Utopio?" Bila je to ker proizvoaa pustinjskih odela. Pol je za trenutak oklevao, a onda uzvrati: "Da. Nestao ispod povr ine vode sve do k nije umro. Utopio." "Vrlo zanimljiv nain umiranja", promrmlja ona. Polov osmeh postade opor. On ponovo usredsredi pa nju na bankara. "Zanimljivost ve zana za tog oveka odnosila se na rane na njegovim ramenima - nanesene kukama na iz mama jednog drugog ribara. Bilo ih je nekoliko u amcu... vozilu za putovanje po v odi... koji je potonuo... nestao ispod povr ine. Jedan od ribara koji su uestvovali u vaenju tela utopljenika kazao mi je da je takve rane video ve vi e puta. One su n astale tako to je jedan od nesrenika poku ao da se popne na ramena svog sudruga i da se odatle otisne prema povr ini... prema vazduhu." "Za to je to zanimljivo?" upita bankar. "Zbog opaske koju je moj otac tada rekao. Kazao je da se mo e razumeti davljenik k oji ti se penje na ramena da bi se spasao - izuzev kada se to dogaa u sobi za pri jem." Pol zastade taman toliko da dopusti bankaru da shvati kako poenta upravo s ledi, a onda ree: "Ja bih dodao sledee - izuzev kada se to dogodi u trpezariji za veerom." U prostoriji najednom zavlada muk. Bilo je to brzopleto, pomisli D esika. Bankar je mo da dovoljno visokog statusa da m i izazove sina. Primetila je da je Ajdaho sedeo kao napeta pu ka. Pripadnici kune g arde takoe su bili pripravni. Gurni Halek nije skidao pogled sa oveka koji je sede o naspram njega. "Ho-ho-ho-oo!" Bio je to krijumar Tuek, glave zabaene unazad; smejao se punim srce m. Nervozni osmesi pojavi e se za stolom. Bevt se cerio. Bankar je odmakao od stola svoju stolicu i upiljio se u Pola. Kines ree: "Ko pecne Atreide, ini to na svoj rizik." "Je li to obiaj kod Atreida da vreaju svoje goste?" upita bankar. Pre no to je Pol stigao da odgovori, D esika se na e napred i ree: "Ser!" Istog trenut ka, kroz glavu joj proe: Moramo da saznamo kakvu igru igra ova harkonenska protuv a. Da li je ovde da bi isprovocirao Pola? Ima li mo da nekog pomonika? "Moj sin je govorio uop teno, a vi reagujete kao da se odnosi na vas", ree D esika. " Ba ste se lepo odali." Ona spusti ruku niz nogu do kris-no a koji je dr ala u koricam a privr enim za list. Bankar skrenu pogled na D esiku. Oi se odvoji e od Pola i ona opazi kako joj se sin o dmakao od stola, pripremiv i se za akciju. Lozinka za to bila je re: uop teno. Pripra vi se za nasilje. Kines uputi zami ljen pogled D esiki i dade tajni znak rukom Tueku. Krijumar skoi na noge i podi e vr. "Nazdraviu vam", ree on. "Mladom Polu Atreidu, jo u po izgledu, ali oveku po postupcima." ta se oni me aju? - upita se D esika. Bankar se sada upilji u Kinesa, a D esika opazi kako se na agentovom licu pojavlju je u as. Ljudi poe e da uzvraaju na zdravicu svuda oko stola. Kada Kines vodi, svi idu, pomisli D esika. Upravo nam je stavio do znanja da je na Polovoj strani. U emu se sastoji tajna te moi? Sigurno ne u tome to je on Arbitar Promene. To je samo privremeno zvanje. A jamano ne zato to je u carskoj slu bi. Ona ukloni ruku sa dr ke kris-no a i podi e svoj vr prema Kinesu, koji joj otpozdravi n a isti nain.

de

Samo se Pol i bankar - (Suu-Suu! Kakav idiotski nadimak, pomisli D esika) - nisu l atili vreva. Bankar je i dalje netremice motrio Kinesa, dok je Pol gledao u svoj tanjir. Imao sam situaciju u svojim rukama, pomisli Pol. Za to su se ume ali? On kradomice p ree pogledom po glavama gostiju naspram sebe. Pripravi se za nasilje? Od koga? Si gurno ne bankara. Halek se naka lja i progovori ne obraajui se nikome posebno i zurei u jednu taku iznad glava gostiju. "U na em dru tvu ljudi ne bi trebalo brzo da se vreaju. To je esto rav no samoubistvu." On spusti pogled na ker izraivaa pustinjskih odela, koja je sedela pokraj njega. "Zar ne mislite tako, gospoice?" "Oh, da. Da. Svakako", ree ona. "Ima premnogo nasilja. Muka mi je od toga. Mnogo puta uvreda nije namerno nanesena, ali ljudi svejedno umiru. Sve je to besmislen o." "Stvarno je besmisleno", ree Halek. D esika uoi da se devojina gluma nalazi gotovo na granici savr enstva i pomisli: Ta pr aznoglava guska uop te nije praznoglava guska. Tek tada je shvatila odakle dolazi pretnja i videla da je to i Haleku postalo jasno. Plan je bio da se Pol uhvati n a mamac seksa. D esika odahnu. Sin joj je verovatno prvi prozreo celu stvar - njeg ova uve banost nije propustila da otkrije oiglednu stupicu. Kines ree bankaru: "Kako bi bilo da od vas ponovo ujemo izvinjenje?" Bankar uputi kiseo sme ak D esiki i ree: "Moja gospo, bojim se da sam previ e popio va eg vina. Izneli ste na trpezu prejaka pia, a ja nisam na njih navikao." D esika razabra zloban prizvuk u njegovom glasu i uzvrati ljupkim tonom: "Kada se stranci sretnu, moraju da budu veoma uviavni prema meusobnim razlikama u obiajima i pona anju." "Hvala vam, gospo", ree on. Tamnokosa ena koja je bila u dru tvu proizvoaa pustinjskih odela na e se prema D esiki i ree: "Vojvoda je kazao da smo ovde bezbedni. Nadam se da njegovo odsustvovanje ne znai nove borbe." Nalo eno joj je da razgovor skrene u ovom pravcu, pomisli D esika. "Vrlo je verovatno da e se ceo incident pokazati neva nim", uzvrati D esika. "Ali vre mena su takva da mnoge situacije zahtevaju lino Vojvodino prisustvo. Sve dok bude trajalo neprijateljstvo izmeu Atreida i Harkonena, opreznost nikada nije na odme t. Vojvoda se zakleo na kanli. To znai da na Arakisu nee ostaviti ivog nijednog age nta Harkonena." Ona pogleda agenta Esnafske banke. "U tome, naravno, ima potporu Velikog Dogovora." Ona skrenu pa nju na Kinesa. "Nije li tako, doktore Kines?" "Sasvim tako", uzvrati Kines. Proizvoa pustinjskih odela povue blago svoju pratilju. Ona ga pogleda, a onda ree: " Mislim da u sada pojesti ne to. Volela bih malo od one ptice koju ste prethodno pos lu ili." D esika dade znak jednoj slu kinji, a onda se okrenu prema bankaru. "I vi ste pominj ali ptice, ser, i njihove navike. Nalazim da je Arakis prepun neobinih zanimljivo sti. Ka ite mi, gde se nalazi zain? Da li lovci na njega moraju duboko da zalaze u pustinju?" "Oh, ne, moja gospo", uzvrati on. "Duboka pustinja veoma je malo poznata, a ju na podruja gotovo uop te ne." "Postoji predanje da se u ju nim krajevima mo e nai velika Majka ila zaina", ree Kines, "ali ja mislim da je to samo plod ma te, izmi ljen iskljuivo za potrebe pesme. Neki o dva ni lovci na zaine povremeno su prodirali do ivice sredi njeg pojasa, ali takvi po duhvati izuzetno su opasni - navigacija je nepouzdana, a oluje su este. Postotak nesrenih sluajeva dramatino raste sa poveanjem udaljenosti na kojoj radite od Za titno g Zida. Pokazalo se da nije unosno udaljavati se odve na jug. Mo da, kada bismo ima li meteorolo ki satelit..." Bevt podi e pogled i progovori sa punim ustima hrane: "Pria se da Slobodnjaci odlaz e i tamo, da sti u svuda, kao i da su nai li na izvori ta i srkali ta ak i u ju nim podruji a." "Izvori ta i srkali ta?" upita D esika. Kines brzo uzvrati: "Samo glasine, moja gospo. O tome se pria na drugim planetama , a ne na Arakisu. Izvori te je mesto gde voda izbija na povr inu ili dovoljno blizu povr ine da se mo e dosei kopanjem prema izvesnim znacima. Srkali te je poseban vid iz

vori ta gde se voda mo e srkati kroz slamku... tako bar ka u." U glasu mu se osea obmana, pomisli D esika. Za to la e? - upita se Pol. "Veoma zanimljivo", ree D esika, pomisliv i pri tom: 'Tako bar ka u...' Kako neobian nain govora imaju ovde. Kada bi samo znali u kojoj meri to otkriva njihovu zavisnost od sujeverja. "uo sam da imate izreku", ree Pol, "koja ka e da uglaenost dolazi iz gradova, a mudro st iz pustinje." "Na Arakisu ima mnogo izreka", uzvrati Kines. Pre no to je D esika stigla da postavi novo pitanje, pred njom se pojavi sluga sa p orukom. Ona je otvori, ugleda Vojvodin rukopis i tajnu ifru i prelete je pogledom . "Svima e biti milo da uju", ree ona, "da va Vojvoda alje ospokojavajue vesti. Stvar ko ja je zahtevala da se udalji sa veere sada je sreena. Pronaen je nestali letaki tran sporter. Jedan Harkonenov agent meu posadom uspostavio je kontrolu nad ostalima i odvezao ma inu do baze krijumara, nadajui se da e je tamo prodati. No, i ovek i letel ica vraeni su na im snagama." Ona klimnu glavom Tueku. Krijumar joj uzvrati na isti nain. D esika ponovo presavi poruku i zavue je u rukav. "Drago mi je to nije do lo do otvorenog sukoba", ree bankar. "Meu ljudima se ra irila n ada da e Atreidi doneti mir i blagostanje." "Naroito blagostanje", ree Bevt. "Kako bi bilo da preemo na desert?" predlo i D esika. "Nalo ila sam glavnom kuvaru da p ripremi kaladanski kola: pongi pirina i dolsa umak." "Zvui osobito", ree izraiva pustinjskih odela. "Da li je mogue i za to dobiti recept? " "Svakako", uzvrati D esika, registrujui oveka da bi kasnije skrenula Haleku pa nju na njega. Proizvoa pustinjskih odela bio je zastra eni, mali penja na lestvicama dru tvene hijerarhije, to je znailo da je lako mogao da se kupi. Oko nje se povede laki razgovor: "Kako lepa tkanina..." "Odelo mu je sasvim u sk ladu sa draguljima..." "Mogli bismo da poku amo da poveamo proizvodnju u narednom k vartalu..." D esika obori pogled na tanjir, razmi ljajui o ifrovanom delu Letoove poruke: Harkonen i su poku ali da se domognu jedne po iljke laserskih pi tolja. Pohvatali smo ih. Ovo m o e da znai da su bili uspe niji na drugim po iljkama. U svakom sluaju, sada znamo da ih titnici mnogo ne zabrinjavaju. Preduzmi odgovarajue mere predostro nosti. D esika usredsredi punu pa nju na laserske pi tolje. Belo usijani snop razorne svetlos ti mogao je da probije bilo koju supstancu, pod uslovom da nije pod titnikom. inje nica da bi odbijanje od titnika dovelo do eksplozije, kako laserskog revolvera, t ako i samog titnika, oigledno nije zadavala mnogo glavobolje Harkonenima. Za to? Eks plozija laserskog pi tolja i titnika predstavljala je opasnu varijablu, po to je mogl a ili da uni ti samo onoga ko je pucao i onoga ko je bio pokriven titnikom, ili da se poka e daleko razornijom od atomskog oru ja. Nove nepoznate ispuni e je oseanjem nelagodnosti. Pol ree: "Uop te nisam sumnjao da emo pronai letaki transporter. Kada moj otac jednom prione na neki problem, on ga onda obavezno i re i. To je injenica koju Harkoneni v e poinju da uviaju." Razmee se, pomisli D esika. Ne bi trebalo da to ini. Niko ko je ove noi prinuen da spa va duboko ispod povr ine tla u znak predostro nosti od laserskih revolvera nema prav a da se razmee. 17. 'Nema nam uzmaka - moramo da platimo za nasilje na ih predaka.' Iz 'Sabranih izreka Muad'Diba' princeze Irulan D esika zau neku pometnju u velikom holu i ukljui svetiljku pokraj postelje. asovnik joj jo nije bio pode en na lokalno vreme, tako da je morala da oduzme dvadeset jeda n minut da bi ustanovila da je oko dva asa izjutra. Pometnja je bila buna i nerazgovetna. Da nije posredi napad Harkonena? - upita se ona.

Skliznu iz postelje i proveri ekranske monitore da bi ustanovila gde su joj osta li lanovi porodice. Ugledala je Pola kako spava u dubokoj elijskoj prostoriji koju su na brzinu pretvorili u spavau sobu za njega. Buka oigledno nije dopirala do ti h delova zgrade. U Vojvodinoj sobi nije bilo nikoga, a i postelja mu je bila net aknuta. Da li se jo nalazio na kosmodromu? Jo nisu bili instalirani ekrani za prednji deo zgrade. D esika zastade nasred prostorije, oslu kujui. uo se jedan povi en, nerazgovetan glas. A onda je neko pozvao doktora Jueha. D esika uze jedan ogrta, prebaci ga preko ramena, zavue noge u papue i zakai kris-no za nogu. Isti glas ponovo pozva Jueha. D esika obavi ogrta oko sebe i izie u hodnik. Istog asa joj sinu u svesti: ta ako je L eto ranjen? Izgledalo je da se hodnik pru a unedogled dok je trala kroz njega. Konano, skrenu kr oz luni prolaz na kraju hodnika, projuri pokraj trpezarije prema Velikoj Dvorani, a kad se obrela u njo,j najpre je primetila da se kupa u moru svetlosti, po to su sve zidne suspenzorske lampe bile ukljuene na najjae. Sa njene desne strane, nedaleko od eonog ulaza, ugledala je kako dva pripadnika k une garde dr e izmeu sebe Dankana Ajdaha. Glava mu je opu teno stajala napred i ceo pr izor najednom je postao obavijen zloslutnom ti inom. Jedan od gardista obrati se Ajdahu prekornim glasom: "Vidi ta si uinio? Probudio si gospu D esiku." Velike draperije zanjiha e se ispred njih, ukazujui da su prednja vrata ostala otvo rena. Nije bilo ni traga od Vojvode ili Jueha. Sa strane je stajala Mejps, hladn o zurei u Ajdaha. Imala je na sebi dugaku, smeu haljinu, sa zmijolikim dezenom po r ubovima. Na nogama je imala prljave pustinjske izme. "Probudio sam, dakle, gospu D esiku", promrmlja Ajdaho. On podi e lice prema tavanic i i uzviknu: "Ma mi se prvi put natopio krvlju na Grumanu!" Velika Majko! Pa on je pijan, pomisli D esika. Na Ajdahovom tamnom, okruglom licu pojavi se namrgoen izraz. Njegova kosa, kovrd av a poput runa crnog jarca, bila je sva izlepljena prljav tinom. Kroz jedan reckavi procep na tunici virio mu je kraj sveane ko ulje koju je imao na sebi za veerom. D esika mu prie. Jedan od stra ara joj klimnu glavom, ne pu tajui pri tom Ajdaha. "Nismo znali ta da ini mo sa njim, moja gospo. Nadigao je silnu dreku pred vratima, odbijajui da ue unutr a. Pobojali smo se da bi lokalni itelji mogli da se iskupe i da ga vide. To uop te ne bi bilo lepo. Stekli bi ravu sliku o nama." "Gde je bio?" upita D esika. "Otpratio je kui jednu mladu damu koja je bila na veeri, moja gospo. Po Havatovom nareenju." "Koju mladu damu?" "Jednu od prateih cura. Shvatate, moja gospo?" On pogleda prema Mejps i prigu i gla s. "Uvek zovu Ajdaha za motrenje na dame." D esika pomisli: To znam. Ali za to je pijan? Ona nabra vee i okrenu se prema Mejps. "Mejps, donesi neki stimulant. Najbolje bi bilo kofein. Mo da je preostalo i malo zainske kafe." Mejps slegnu ramenima i poe u kuhinju. Neu nirane pustinjske izme ljapkale su joj po kamenom podu. Ajdaho izvi klimavu glavu u stranu da bi iskosa pogledao D esiku. "Ukok'o sam vi e o d trista ljudi za Vojvodu", stade on da zaplie jezikom. "'Oete da znate za to sam na polju. Ne mogu da ivim ni gore... ni dole... unutra... ta je to, bre, s vama ovde? " Zvuk iz bonog ulaza u dvoranu privue D esikinu pa nju. Ona se okrenu i ugleda Jueha ka ko se pribli ava, dok mu se ta na sa medicinskom opremom njihala u levoj ruci. Bio j e potpuno odeven i izgledao je bled i iscpljen. Dijamantski tetovirani znak o tro mu se isticao na elu. "Evo dragog ika doktora!" uzviknu Ajdaho. "Kako ste mi, doktoriu? ova od gipsa i pil ula, a?" On se okrenu i pogleda D esiku mutnim oima. "Pravim budalu od sebe, a?" D esika se namrgodi i ne odgovori ni ta, pomisliv i: Za to bi se Ajdaho napio? Da nije d rogiran?

"Premnogo zainskog piva", ree Ajdaho, poku av i da se uspravi. Mejps se vratila, nosei olju koja se pu ila; zaustavila se nesigurno iza Jueha, a on da pogledala prema D esiki, koja je odmahnula glavom. Jueh spusti ta nu na pod, klimnu D esiki glavom u znak pozdrava i ree: "Zainsko pivo, a?" "Najbolje koje sam ikad prob'o", poe ponovo da zaplie jezikom Ajdaho, a onda poku a da se malo pribere. "Ma mi se prvi put napio krvi na Grumanu! Tu sam ukok'o jedno g Harkon... Harkon... ukok'o sam ga za Vojvodu." Jueh se okrenu i pogleda olju u Mejpsinoj ruci. " ta je to?" "Kofein", ree D esika. Jueh uze olju i pru i je Ajdahu. "Popij ovo, mome." "Neu vi e ni ta da pijem." "Popij, kad ti ka em!" Ajdahova glava zaklati se prema Juehu i on se zatetura jedan korak napred, povuk av i stra are za sobom. "Sit sam do gu e da udovoljavam carsku... Vaseljenu... ika dokt ore... Ovog puta ima da bude po mom efu." "Bie, im popije ovo", uzvrati Jueh. "To je samo kofein." "Bljuvotina k'o i sve ostalo na ovom svetu! Vra je sunce pee k'o ludo... Ni ta nema p ravu boju... Sve je i a eno, uvrnuto..." "Pa sad je no", ree Jueh razlo nim glasom. "Hajde, budi dobar momak i popij ovo. Bie ti bolje od toga." "Neu, bre, da mi bude bolje!" "Mogli bismo ovako celu no da se ubeujemo sa njim", ree D esika, pomisliv i pri tom: Ov de je potrebna ok terapija. "Nema potrebe da se dalje zadr avate ovde, moja gospo", ree Jueh. "Ja u se sam pobri nuti za njega." D esika odmahnu glavom, prie Ajdahu i sna no ga o amari. On se zatetura zajedno sa stra arima i zabulji u nju. "Ne pona a se tako u domu tvog Vojvode", ree ona, a zatim uze olju iz Juehovih ruku, prosuv i pri tom deo njene sadr ine, i pru i je Ajdahu. "A sada popij ovo! To je naree nje!" Ajdaho se uspravi i uputi joj mrk pogled, a onda progovori polako, ovoga puta ten o i razgovetno: "Ja ne primam nareenja od prokletog Harkonenovog pijuna." Jueh se ukoi i okrenu prema D esiki. Lice joj je pobledelo, ali ipak je klimnula glavom. Sve joj je najednom postalo jasno - iskrzani fragmenti znaenja koje je tokom poslednjih nekoliko dana hvatala u reima i postupcima svoje okoline sada su se konano uklopili u mozaik. Obuzela j u je plima besa koju gotovo da nije mogla da obuzda. Bilo joj je potrebno gotovo sve umee benegeseritske uve banosti da uspori puls i uspokoji disanje. No, ak i tak o, oseala je kako je plamen pro dire unutra. Uvek zovu Ajdaha za motrenje na dame! Ona uzvrati o tar pogled Juehu. Doktor obori oi. "Znali ste za ovo?" upita ona. "Ovaj... uo sam glasine, moja gospo. Ali nisam hteo da vam poveavam brige." "Havat!" uzviknu ona. "Hou da mi smesta bude doveden Tufir Havat!" "Ali, moja gospo..." "Smesta!" To je sigurno Havat, pomisli ona. Ovakva sumnja nije mogla da potekne ni iz jedn og drugog izvora, a da odmah ne bude odbaena. Ajdaho odmahnu glavom i prostenja: "Prospite tu bljuvotinu!" D esika spusti pogled na olju koju je dr ala, a onda naglo izrui njen sadr aj Ajdahu u l ice. "Zatvorite ga u jednu od gostinskih soba u istonom krilu", naredi ona. "Pust ite ga da se ispava i otrezni." "Mo da bi trebalo da ga odvedemo na neko drugo mesto, moja gospo", ree jedan od str a ara. Bilo je oigledno da ih D esikino nareenje nije usreilo. "Mogli bismo..." "Mora da ostane ovde!" uzviknu D esika. "Ovde ga eka posao." U glasu joj se oseala o gorenost. "Nema mu premca kada treba nadzirati dame." Stra ar proguta pljuvaku kroz suvo grlo. "Znate li gde je Vojvoda?" upita ona. "Na komandnom mestu, moja gospo."

"Je li Havat sa njim?" "Havat je u gradu, moja gospo." "Smesta ete mi dovesti Havata", ree D esika. "Biu u mom salonu kada stignete." "Ali, moja gospo..." "Ako treba, zvau Vojvodu", ree ona. "Nadam se da to nee biti neophodno. Ne bih vole la da ga uznemiravam ovakvim stvarima." "Da, moja gospo." D esika tutnu praznu olju Mejps u ake i uhvati upitni pogled njenih potpuno plavih oi ju. "Mo e da se vrati u krevet, Mejps." "Sigurni ste da vam nisam potrebna?" D esika se kiselo osmehnu. "Sigurna sam." "Mo da bi to moglo da saeka do jutra", ree Jueh. "Mogao bih da vam dam sedativ i..." "Vratiete se u va e odaje i pustiete me da sredim stvari na moj nain", ree ona, potap av ga po ramenu da bi malo ubla ila o tar ton kojim je izrekla nareenje. "To je jedini nain." A onda, visoko podignute glave, ona se okrenu i krenu kroz veliku kuu do svojih o daja. Hladni zidovi... hodnici... poznata vrata... D esika ih otvori, ue u sobu i z alupi ih za sobom. Ostala je da stoji, zurei u prozore optoene titnikom svog salona . Havat! Da li je mogue da je on bio taj koga su Harkoneni kupili? Videemo. D esika prie do jedne duboke, staromodne fotelje sa izvezenom presvlakom od lagove k o e i podesi je u polo aj odakle je mogla da kontroli e vrata. Najednom je postala izr azito svesna kris-no a u koricama koje su joj bile privezane za nogu. Ona ih odvez a odatle i prikai za mi icu, osetiv i njihovu te inu. Jo jednom se osvrnula po prostorij i, pamtei dobro svaku pojedinost za sluaj da doe do neeg nepredvienog: le aljka blizu u gla, niz stolica du zida, dva niska stola, njena citra na postolju pokraj vrata u spavau sobu. Bledoru iasta svetlost sijala je iz suspenzorskih lampi. Ona je prigu i, sede u fotel ju i potap a rukom tapacirung; bilo joj je milo to se fotelja odlikovala izvesnom k raljevskom masivno u: ona e joj dobro doi u predstojeem susretu. Neka sada doe, pomisli ona. Videemo ta e se dogoditi. Na bene-geseritski nain priprav ila se za ekanje, sakupiv i strpljenje, sauvav i snagu. Ranije nego to je oekivala, na vratima se zaulo kucanje i u salon je u ao Havat kada ga je ona pozvala. Posmatrala ga je, ne pokreui se iz stolice; odmah je uoila u njegovim pokretima tit ravo uvstvo energetskog naboja steenog drogom, ali i umor ispod toga. Havatove slu zne stare oi su blistale. Sme urana ko a izgledala mu je ukasta pri sobnom osvetljenju, a na rukavu, ispod koga je dr ao skriven no , imao je iroku, vla nu mrlju. Osetila je da je posredi krv. D esika pokaza prema nizu stolica du zida i ree: "Donesi jednu stolicu i sedi naspra m mene." Havat se nakloni i poslu a. Ona pijana budala Ajdaho, pomisli on. Stao je da prouav a D esikino lice, pitajui se kako da spase situaciju. "Odavno je ve vreme da nas dvoje ra istimo neke stvari", ree D esika. "U emu je problem, moja gospo?" On sede na stolicu i polo i ake na kolena. "Ne pretvaraj se sa mnom", odbrusi ona. "Ako ti Jueh nije kazao za to smo te pozva li, onda je to uinio neko od tvojih uhoda u mojoj blizini. Kako bi bilo da bar to liko budemo po teni jedno prema drugom?" "Kako elite, moja gospo." "Najpre e mi odgovoriti na jedno pitanje", ree ona. "Jesi li sada Harkonenov agent? " Havat se dopola pridi e iz stolice, a lice mu se smre od besa. On upita: "Usuujete s e da me tako uvredite?" "Sedi", ree ona. "I ti si mene tako uvredio." On lagano utonu natrag u stolicu. Proitav i znake na njegovom licu koje je poznavala tako dobro, D esika dopusti sebi d ubok uzdah. To nije Havat. "Sada znam da si ostao veran mom Vojvodi", ree ona. "Spremna sam stoga da ti opro stim to si me uvredio." "Ima li ta da se oprosti?"

D esika se namrgodi, upitav i se: Da li da upotrebim svoj adut? Da li da mu ka em za V ojvodinu ker koju nosim u sebi poslednjih nekoliko nedelja? Ne... to ak ni Leto ne zna. To bi mu samo zapetljalo ivot, opteretilo ga u trenutku kada mora potpuno d a se usredsredi na na opstanak. Bie jo vremena da istupim sa tom kartom. "Jedan Istinozborac bi razre io stvar", ree ona, "ali nemamo nijednog sa ovla enjem Ve likog Saveta." "Kao to ka ete: nemamo Istinozborca." "Postoji li izdajnik meu nama?" upita ona. "Krajnje podrobno sam prouila na e ljude. Ko bi to mogao da bude? Ne Gurni. Svakako ne Dankan. Njihovi zamenici nisu dovo ljno strate ki visoko da bismo ih uzeli u obzir. Nisi ni ti, Tufire. Pol ne mo e da bude. Ja znam da to nisam ja. Doktor Jueh, onda? Da li da ga pozovem i stavim ga na probu?" "Znate da bi to bio uzaludan posao", uzvrati Havat. "Uslovljen je u Velikoj koli. To znam sasvim pouzdano." "A da i ne pominjemo da mu je ena bila Bene Geserit koju su ubili Harkoneni", ree D esika. "Tako je, dakle, zavr ila!" ree Havat. "Zar nisi razabrao mr nju u njegovom glasu kada izgovara ime Harkonena?" "Znate da nemam uho za to", ree Havat. " ta te je navelo da posumnja u mene?" upita ona. Havat nabra vee. "Moja gospa dovodi svog slugu u nemogu polo aj. Moja odanost najpre pripada Vojvodi." "Spremna sam mnogo da oprostim zbog te odanosti", ree ona. "A ja ponovo moram da upitam: ima li ta da se oprosti?" "Pat pozicija?" upita ona. On slegnu ramenima. "Razmotrimo ne to drugo za trenutak", ree ona. "Dankan Ajdaho, taj zadivljujui borac , ije su osmatrake i nadzirake sposobnosti veoma cenjene, noas se napio neim to se zov e zainsko pivo. Dobila sam izve taje da su i drugi na i ljudi bili o amueni tim napitkom . Je li to istina?" "Dobili ste izve taje, moja gospo." "Jesam. Zar ne vidi da je to pie simptom, Tufire?" upita ona. "Moja gospa govori u zagonetkama." "Primeni svoje mentatske sposobnosti na to!" odbrusi ona. "U emu je problem sa Da nkanom i drugima? Rei u ti u samo etiri rei: oni nemaju svoj dom." On upravi prst prema podu. "Arakis - to je njihov dom." "Arakis predstavlja nepoznatu! Kaladan im je bio dom, ali smo ih odvojili od kor ena. Sada vi e nemaju dom. Osim toga, boje se da e im Vojvoda izneveriti poverenje. " On se ukoi. "Kada bi neko od ljudi to stvarno kazao, bio bi to razlog..." "Oh, prekini s tim, Tufire. Da li doktor koji postavi ispravnu dijagnozu istupa kao defetista ili izdajnik? Moj jedini naum jeste da iscelim boljku." "Vojvoda me je ovlastio da se staram o tim stvarima." "Ali ti shvata da sam s razlogom zabrinuta zbog razvoja te bolesti", ree ona. "A m o da e mi i priznati izvesnu upuenost na ovom polju." Da li u morati da ga okiram? upita se ona. Potreban mu je sna an udar - ne to to e da ga izbaci iz rutine. "Va a bri nost mo e se rastumaiti na vi e naina", ree Havat, slegnuv i ramenima. "Onda si me ve osudio?" "Razume se da nisam, moja gospo. Ali ne smem ni ta da rizikujem u ovakvoj situacij i." " ivotna pretnja mom sinu promakla ti je u ovoj kui", ree ona. "Ko je tada rizikovao ?" Lice mu se smrai. "Ponudio sam ostavku Vojvodi." "Da li si je ponudio meni... ili Polu?" Ljutnja u njemu izbila je na povr inu, manifestujui se u ubrazanom disanju, irenju n ozdrva, ukoenom pogledu. D esika primeti kako mu na slepoonici pulsira bilo. "Ja sam Vojvodin ovek", ree on kroz skupljene usne. "Nema izdajnika", ree ona. "Opasnost je u neem drugom. Mo da u vezi sa laserskim rev olverima. Mo da e se izlo iti riziku i negde kamuflirati nekoliko laserskih pi tolja sa

satnim mehanizmom, uperenih na titnik na e kue. Mo da e..." "A ko bi posle eksplozije mogao da ka e da nije izazvana atomskim oru jem?" upita on . "Ne, moja gospo. Nee oni rizikovati ni ta tako protivzakonito. Zraenje ostaje. Dok aze je te ko ukloniti. Ne. Po tovae oni gotovo sve formalnosti. To ipak mora da je iz dajnik." "Ti si Vojvodin ovek", ree ona uz podrugljiv osmeh. "Da li bi ga uni tio u poku aju da ga spase ?" On duboko udahnu vazduh, a onda uzvrati: "Ako ste nevini, dobiete moje najponizni je izvinjenje." "Razmotrimo tvoj polo aj, Tufire", ree ona. "Ljudi najbolje ive kada svako ima svoje mesto, kada svako zna gde pripada u poretku stvari. Uni ti li mesto, uni tio si i os obu. Od svih koji vole Vojvodu, ti i ja smo, Tufire, u najidealnijem polo aju da s e meusobno uni timo. Zar ne bih mogla da posejem sumnje u tebe tokom trenutaka pris nosti sa Vojvodom? Kada bi bio vi e podlo an takvim apatima, Tufire? Da li je potrebn o da ti stvar jo vi e pojasnim?" "Pretite mi?" zabrunda on. "Uop te ne. Naprosto poku avam da ti uka em da nas neko napada preko samih polo aja na ih i vota. Taj neko je domi ljat, dijabolian. Predla em ti da osujetimo taj napad na taj n ain to emo tako urediti na e ivote da ne ostane ni najmanja pukotina kroz koju bi se t akve aoke provukle." "Optu ujete me da sam do aptiva neosnovanih sumnji?" "Neosnovanih, da." "I vi ete im se suprotstaviti va im do aptavanjem?" "Tvoj ivot se sastoji od aputanja, a ne moj, Tufire." "Onda dovodite u pitanje moje sposobnosti?" Ona uzdahnu. "Tufire, elim da ispita sopstvenu emocionalnu upletenost u ovu stvar. Prirodni ovek je ivotinja bez logike. Tvoje projektovanje logike na sve to radi i im e se bavi neprirodno je, ali se toleri e zato to je korisno. Ti si samo otelotvorenj e logike - Mentat. Pa ipak, re enja tvojih problema jesu koncepcije koje se, u pun om smislu rei, projektuju izvan tebe, gde treba da budu prouene i ispitane iz svih uglova." "Poku avate li vi to da mi odr ite predavanje iz moje struke?" upita on, ak ni ne pok u av i da prikrije prezir u glasu. "U stanju si da vidi sve izvan sebe i da na to primeni logiku", ree ona. "Ali ljuds ka je osobina da je, kada se suoimo sa linim problemima, najte e podvri logikom ispiti vanju one stvari koje su nam najprisnije. Tada poinjemo da se sapliemo, okrivljujui pri tom sve i svakog, osim one prave, duboko usaene stvari koja je jedini vinovn ik problema." "Vi hotimice poku avate da podrijete moju veru u vlastite sposobnosti kao Mentata" , uzvrati on oporim glasom. "Kada bih zatekao nekog od na ih ljudi kako poku ava da izvr i sabota u nad bilo kojim oru jem u na em arsenalu, ne bih ni trenutka oklevao da g a otkrijem i uni tim." "Najbolji Mentati imaju zdravo po tovanje za mogunost gre ke u svojim proraunima", ree ona. "Nikada nisam tvrdio suprotno!" "Onda primeni to na simptome koje smo oboje uoili: pijanstvo meu ljudima, svae... ir e se glasine i najneprilinija u kanja o Arakisu; prenebregavaju se najjednostranije. .." "Dokolica - to je sve", ree on. "Ne poku avajte da mi skrenete pa nju, nastojei da jed nu jednostavnu stvar prika ete kao tajanstvenu." Ona se zagleda u njega, pomisliv i na Vojvodine ljude kako neprekidno mozgaju u ba rakama, sve dok taj naboj ne bude mogue gotovo omirisati, poput instalacije koja se upalila. Postaju slini ljudima iz preesnafskog predanja, pomisli ona. Slini lju di onog davnog istra ivaa zvezda, Ampolirosa - siti neprekidnih putovanja, venih tra ganja... Uvek pripravni, ali nikada spremni. "Za to nikada u punoj meri nisi iskoristio moje sposobnosti u tvom slu enju Vojvodi? " upita ona. "Boji li se takmaca za svoj polo aj?" "On je pogleda starim oima u kojima se iznenada pojavio sjaj. "Poznate su mi neke stvari kojima obuavaju vas, benegaseritske..." On zauta, nabrav i vee. "Hajde, slobodno reci", podstae ga ona. "Benegeseritske ve tice."

"Poznate su mi neke prave stvari kojima vas obuavaju", ree on. "Video sam kako se one izra avaju kod Pola. Nee me prevariti ono to va a kola servira javnosti: postojite samo da biste slu ile." ok mora biti sna an i on je gotovo spreman za njega, pomisli ona. "S du nim po tovanjem si slu ao moja istupanja u Veu", ree ona, "ali si retko vodio rauna o mom savetu. Za to?" "Ne verujem u va e benegeseritske pobude", ree on. "Samo vi mislite da mo ete da proz rete oveka; samo vi mislite da mo ete navesti oveka da uini upravo ono to..." "Jadna budalo, Tufire!" uzviknu ona. On se namrgodi i zavali se dublje u fotelju. "Ma kakve da si glasine uo o na oj koli", ree ona, "istina je nesravnjivo vea. Kada bi h elela da uni tim Vojvodu... tebe ili bilo kog drugog iz moje okoline, ti me ne bi mogao spreiti." Istovremeno ona pomisli: Za to dopu tam da ponos izmamljuje ovakve rei iz mene? Nisu me tako obuili. Ovo nije pravi nain da ga okiram. Havat zavue ruku pod tuniku gde je dr ao mali izbaciva otrovnih strelica. Ne nosi tit nik, pomisli on. Da li je ovo hvalisanje s njene strane? Mogao bih sada da je ub ijem... ali, ah-h-h-h, kakve bi bile posledice ukoliko se ispostavi da je to pog re an potez? D esika primeti da je napravio kretnju prema d epu i ree: "Pomolimo se da se nasilje nikada ne poka e neophodno meu nama." "Vredna molitva", slo i se on. "No, bolest se ve ra irila", ree ona. "Stoga moram ponovo da te pitam: nije li razlo n ije pretpostaviti da su Harkoneni posejali sumnju na neki nain da bi nas dvoje za vadili?" "Izgleda da smo ponovo u pat poziciji", ree on. Ona uzdahnu, pomisliv i: gotovo je spreman. "Vojvoda i ja smo kao otac i majka na im ljudima", ree ona. "Polo aj..." "On se nije o enio vama", ree Havat. Ona se s naporom primiri, pomisliv i: dobar odgovor! "Ali se nee o eniti nijednom drugom", uzvrati D esika. "Sve dok ja budem iva. Dakle, m i smo kao otac i majka. Da bi se ra inio ovaj prirodni poredak na ih odnosa, da bismo se uznemirili, poremetili, zbunili - ko bi bio najprimamljivija meta za Harkone ne?" On oseti na ta ona cilja i vee mu se skupi e. "Vojvoda?" upita ona. "Privlana meta, d a, ali, uz jedini izuzetak Pola, niko nije bolje uvan od njega. Ja? Sigurno ih do vodim u isku enje, ali oni vrlo dobro znaju da su Bene Geseriti vrlo nezgodne mete za takve stvari. Osim toga, postoji jedna bolja meta, ije du nosti neophodno stvar aju udovi nu slepu taku. Neko kome je sumnja podjednako prirodna kao i disanje. Neko iji je ceo ivot sazdan od nagove taja, slutnji i tajni." Ona podi e desnu ruku prema njemu. "Ti!" Havat krenu da skoi iz stolice. "Nisam te jo otpustila, Tufire!" uzviknu ona. Stari Mentat se gotovo sru i natrag u stolicu - toliko su ga brzo mi ii izdali. Ona se neveselo osmehnu. "Sada si se stvarno upoznao sa jednim delom prave obuke koju smo stekle", ree ona . Havat poku a da proguta pljuvaku kroz suvo grlo. Nain na koji je izdala komadu bio j e kraljevski, bezuslovan - iskazala ju je tonom kome on uop te nije mogao da se su protstavi. Njegovo telo ju je poslu alo, jo pre no to je on stigao da razmisli o tom e. Ni ta nije moglo da sprei ovu reakciju - ni logika, ni strastven bes... ni ta. Uini ti ono to je ona uinila znailo je potpuno poznavati osobu kojoj se izdaje nareenje i raspolagati snagom za koju on nikada nije pomislio da je mogua. "Ve sam ti pre kazala da treba da se meusobno razumemo", ree ona. "To je znailo da t i treba da razume mene. Ja tebe ve razumem. Ponoviu ti da tvoja odanost Vojvodi pre dstavlja najvee jemstvo koje ima kod mene." On se zagleda u nju, ovla iv i usne jezikom. "Kada bih elela lutku na koncu, Vojvoda bi se o enio mnome", ree ona. "ak bi bio ubeen da je to uinio po sopstvenoj volji." Havat spusti glavu i pogleda nagore kroz proreene obrve. Samo se zahvaljujui krajn

joj kontroli uzdr ao da ne pozove stra u. Kontroli... a sada i podozrenju da mu ova e na ne bi dozvolila da to uini. marci su ga jo podilazili pri pomisli kako je uspost avila vlast nad njim. U tom trenutku oklevanja ona je mogla da izvadi oru je i da ga ubije! Imaju li svi ljudi slepe take? upita se on. Mo e li svako da bude nagnan na ne to pre no to stigne da se usprotivi tome? Ta pomisao ga uzdrma. Ko bi mogao da zaustavi osobu sa takvim moima? "Bacio si pogled na pesnicu u benegeseritskoj rukavici", ree ona. "Malo je njih o stalo posle toga ivo. A ono to sam uinila za nas je srazmerno jednostavno. Jo nisi v ideo ceo moj arsenal. Imaj to na umu." "Za to ne uni tite Vojvodine neprijatelje?" upita on. "Stvarno bi hteo da ih uni tavam?" upita ona. "Pa da od na eg Vojvode napravim slabia , stalno zavisnog od mene?" "Ali pomou takvih moi..." "Mo je ma sa dve o trice, Tufire", ree ona. "Ti misli : 'Njoj nije ni ta lak e nego da od ekoga napravi svoju marionetu kojom bi mogla da uni ti svakog neprijatelja.' Istin a je, Tufire; rtva bi mogao da bude i ti. Pa ipak, ta bih time dobila. Ako vi e nas B ene Geserita to radi, zar time sve ne bismo postale sumnjive? A mi to ne elimo, T ufire. Ne elimo da se same uni tavamo." Ona klimnu glavom. "Mi odista postojimo sam o da bismo slu ile." "Ne mogu vam odgovoriti", ree on. "Znate da vam ne mogu odgovoriti." "Nee nikome kazati ni ta o ovome to se dogodilo ovde", ree ona. "Ja te poznajem, Tufir e." "Moja gospo..." Starac ponovo poku a da proguta pljuvaku kroz suvo grlo. Da, ona ima velike moi, pomisli on. Ali zar je to ne bi uinilo jo pogodnijim oruem z a Harkonene? "Vojvodu mogu podjednako brzo da uni te njegovi prijatelji, kao i njegovi neprijat elji", ree ona. "Nadam se da e sada do kraja preispitati ovu sumnju i odbaciti je." "Ako se poka e neosnovanom", ree on. "Ako", ponovi ona podrugljivo. "Ako", ree on. "Uporan si", ree ona. "Oprezan", uzvrati on, "i svestan mogunosti pogre ke." "Onda u ti postaviti jo jedno pitanje: ta ti to govori to stoji pred jednim ljudskim biem, sputan i bespomoan pri tom, dok ono dr i no pod tvojim grlom - ali te to bie ipa k ne ubije, ve te oslobaa sputanosti i daje ti no da ga upotrebi po svom nahoenju?" Ona ustade iz fotelje i okrenu mu lea. "Mo e sada poi, Tufire." Stari Mentat ustade; oklevao je za trenutak, dok mu je ruka klizila prema smrton osnom oru ju ispod tunike. Tog trenutka se priseti arene za borbu s bikovima i Voj vodinog oca (koji je, uprkos drugim manama, bio hrabar ovek), kao i jedne davne k oride: opaka crna ivotinja stajala je tamo, pognute glave, nepomina, zbunjena. Sta ri Vojvoda okrenuo je lea rogovima, dr ei pla t nehajno prebaen preko ruke, dok su se i z gledali ta razlegali poklici. Ja sam bik, a ona je matador, pomisli Havat. Podi e ruku sa oru ja i zagleda se u pr azan dlan, koji mu se presijavao od znoja. Shvatio je tog asa da, bez obzira na to kako se cela stvar rasplete na kraju, nik ada nee zaboraviti ovaj trenutak, niti prestati da prema gospi D esiki osea najdublj e divljenje. On se tiho okrenu i izie iz sobe. D esika prestade da posmatra odraz u prozoru, okrenu se i zagleda u zatvorena vrat a. "A sad nam valja preduzeti neke odlune korake", pro aputa ona. 18. Rve li se sa snovima? Nadmee li se sa senima? Osea li se kao da spava ? Vreme je proteklo. ivot ti je ukraden. Straio si ga na sitnice,

rtvo vlastitih ludosti. alopojka za Jamisom na Pogrebnom Polju, iz 'Pesama Muad'Diba' princeze Irulan Leto je stajao u foajeu svoje kue, prouavajui jednu cedulju pri svetlosti jedine uk ljuene suspenzorske lampe. Zora je bila daleko jo nekoliko asova, a on je oseao kako ga slama umor. Glasnik Slobodnjaka doneo je cedulju do predstra e upravo u trenut ku kad se Vojvoda vratio sa svog komandnog mesta. Na cedulji je pisalo: "Stub dima danju, kula plamena nou." Potpisa nije bilo. ta li to znai? - upita se on. Glasnik je oti ao, ne saekav i na odgovor i pre no to su stigli da ga ispitaju. Izgubi o se u no poput lelujave seni. Leto odlo i cedulju u d ep na tunici, odluiv i da je kasnije poka e Havatu. Uklonio je je dan uvojak koji mu je pao na elo i duboko uzdahnuo. Pilule protiv umora poele su d a ga iznuruju. Od prijema su protekla ve dva duga dana, a jo vi e vremena od kada je poslednji put spavao. Pored vojnih problema sada je jo morao usput da razmi lja i o onom uznemirujuem sast anku sa Havatom, koji mu je podneo izve taj o svom susretu sa D esikom. Da li da probudim D esiku? - upita se on. Nema vi e svrhe igrati murke sa njom. Ili m o da ima? avo da nosi Dankana Ajdaha! On odmahnu glavom. Ne, nije Dankan kriv. Ja sam pogre io to D esiku nisam uputio u st var od samog poetka. Moram to sada da uinim, pre no to nova teta bude poinjena. Doneta odluka povratila mu je raspolo enje i on pohita iz foajea kroz Veliku Dvora nu i hodnike koji su vodili prema porodinom krilu. Na mestu gde se odvajao boni hodnik prema odeljenju za poslugu on zastade. Negde odozdo dopiralo je neobino stenjanje. Leto spusti levu ruku na prekida titnika za p ojasom, a u desnu uze kind al. No mu uli oseaj samopouzdanja. udan zvuk za trenutak g a je pro eo jezom. Vojvoda lagano krenu hodnikom za poslugu, proklinjui u sebi neprikladno osvetljen je. Najmanje mogue suspenzorske sijalice bile su instalirane na svakih osam metar a i sasvim prigu ene. Tamni kameni zidovi upijali su svetlost. Neka tamna gomila pojavila se na podu u polutami pred njim. Leto zastade i gotovo ukljui titnik, ali se uzdr a u poslednji as, zato to bi mu to og raniilo pokretljivost, prigu ilo ujno polje... Tu je bila i ona ukradena po iljka lase rskih pi tolja koja ga je ispunila sumnjama. Neujno, on krenu prema sivoj gomili; posle samo nekoliko koraka razabrao je da je posredi ljudska prilika, licem okrenuta prema kamenom podu. Leto prie oveku i okr enu ga nogom; dr ei no u pripravnosti, on se sa e kako bi pri prigu enoj rasveti razabra o lice. Bio je to krijumar Tuek sa tamnom mrljom na donjem delu prsa. Mrtve oi zur ile su praznom tminom. Leto dodirnu mrlju: topla! Kako je ovaj ovek mogao da umre ovde? - upita se Leto. Ko ga je ubio? Neobino stenjanje bilo je ovde ne to glasnije. Dopiralo je negde ni e iz hodnika, u p ravcu centralne prostorije gde su instalirali glavni generator titnika za kuu. Dr ei ruku na prekidau titnika na pojasu i pripravan kind al, Vojvoda obie telo, produ i o malo niz hodnik i baci pogled iza ugla, prema prostoriji sa generatorom titnika. Jo jedna prilika le ala je opru ena na podu na udaljenosti od nekoliko koraka i on od mah shvati da je neobian zvuk poticao od nje. Oblije je puzalo prema njemu, kreui se bolno sporo, dahui, stenjui. Leto obuzda iznenadnu plimu straha i poe niz hodnik do nepoznate prilike. im je unuo pokraj nje, prepoznao je Mejps, slobodnjaku domarku; kosa joj se obmotala oko li ca, a odea joj je bila razdrljena. Na leima joj se irila tamna mrlja, curei na pod. On je dodirnu po ramenu i ona se pridi e na laktove; s naporom je uspravila glavu i pogledala ga oima punim tamne i senovite praznine. "V... vi...", prodahta ona. "Ubio... stra u... poslao... Tuek... pobegao... moja g ospa... vi... vi... ovde... ne..." Ona izgubi oslonac i klonu, udariv i glavom o k ameni pod. Leto joj opipa bilo na slepoonicama. Nije se osealo. On baci pogled na mrlju: bila

je probodena bode om s lea. Ko? Mozak poe grozniavo da mu radi. Da li je poku ala da k a e da je neko ubio stra ara? A Tuek - da li je to D esika poslala po njega? Za to? On poe da se uspravlja, ali ga esto ulo opomenu. Posegao je prema prekidau za titnik - ali ipak trenutak prekasno. Ne to ga pogodi u mi icu, od ega mu ona odmah utrnu. Os etio je bol na mestu uboda i ugledao strelicu kako mu viri iz rukava, a onda je koenje stalo da mu se iri nagore, prema telu. Bio je potreban veliki napor da podi gne glavu i pogleda niz hodnik. Jueh je stajao u otvorenim vratima generatorske prostorije. Lice mu je bilo obas jano utom bojom koju je stvarala jedina sjajnija suspenzorska svetiljka, koja je stajala iznad vrata. Iz sale iza Jueha nije dopirao nikakav zvuk - generatori su bili iskljueni. Jueh, pomisli Leto. Izvr io je sabota u kunih generatora! Sasvim smo otvoreni! Jueh krenu prema njemu, odlo iv i u d ep pi tolj za izbacivanje strelica. Leto ustanovi da jo mo e da govori i promrmlja: "Jueh! Kako?" A onda mu ukoenost obu ze noge i on skliznu na kameni pod. Na Juehovom licu stajao je izraz tuge kada se sagao i dodirnuo Letovo elo. Vojvod a je osetio dodir, ali nekako daleko... neodreeno. "Droga na strelici je selektivna", ree Jueh. "Mo ete da govorite, ali ja vam to ne bih savetovao." On baci pogled niz hodnik, a zatim se ponovo na e nad Letoom, izvue mu strelicu iz mi ice i baci je na pod. Zvuk nastao pri tom odjeknuo je prigu eno i udaljeno u Vojvodinim u ima. To ne mo e da bude Jueh, pomisli Leto. On je uslovljen. "Kako?" pro aputa Leto. " ao mi je, dragi moj Vojvodo, ali postoje stvari koje su jae od ovoga." On dodirnu dijamantski tetovirani znak na svom elu. "I meni je to veoma udno - to dodatno br eme na mojoj i inae optereenoj savesti - ali elim da ubijem jednog oveka. Da, stvarn o to elim. Ni ta me nee spreiti u tome." On spusti pogled na Vojvodu. "Oh, ne vas, dragi moj Vojvodo. Barona Harkonena. el im da ubijem Barona." "Bar... ona Har..." "Budite mirni, molim vas, jadni moj Vojvodo. Nemate jo mnogo vremena. Onaj ve taki z ub koji sam vam stavio u usta posle pada u Narkalu - mora biti zamenjen. Ubrzo u vas dovesti u nesvesno stanje i izvr iti zamenu." On otvori aku i zagleda se u ne to u njoj. "Tana kopija, sa jezgrom koja je u dlaku uobliena kao nerv. Bie neuhvatljiv za obine detektore, pa ak i za povr nije ispitivanje. Ali ako vrsto budete zagrizli njime, oplata e da mu pukne. Ako onda budete sna no izdahnuli vazduh, ispuniete pros tor oko sebe jednim otrovnim gasom - krajnje smrtonosnim." Leto podi e pogled prema Juehu i spazi ludilo u njegovim oima, kao i pruge znoja na elu i bradi. "U svakom sluaju, vama nema spasa, jadni moj Vojvodo", ree Jueh. "Ali vi ete se pri bli iti Baronu pre no to umrete. On e biti uveren da ste u toj meri omamljeni drogam a da ga nikakvim predsmrtnim naporom volje ne mo ete napasti. I doista ete biti dro girani - i vezani. Ali napasti se mo e na mnogo naina. Tada ete se setiti zuba. Zuba , Vojvodo Leto Atreidu. Setiete se zuba." Stari doktor poe da se naginje sve ni e i ni e, tako da su mu na kraju lice i povijen i brkovi ispunili celo Letoovo skueno vidno polje. "Zub", promrmlja Jueh. "Za to?" pro aputa Leto. Jueh klee na jedno koleno pokraj Vojvode. "Sklopio sam ejtansku pogodbu sa Baronom . Moram biti siguran da e on ispuniti svoj deo. Kada ga budem video, znau to. Kada budem pogledao Barona, tada u saznati. Ali uop te ne bih mogao da dospem do njega bez moje zaloge. A vi ste ta zaloga, jadni moj Vojvodo. Sve e mi biti jasno im ga budem ugledao. Jadna moja Vana nauila me je mnogim stvarima, a jedna od njih je d a pouzdano razaberem istinu u trenutku najvee napetosti. To mi uvek ne polazi za rukom, ali kada budem video Barona - onda hoe." Leto poku a da spusti pogled na zub u Juehovoj aci. inilo mu se da se sve ovo zbiva u nekom ko maru - da je nemogue, nestvarno. Juehove purpurne usne izvi e se u grimasu. "Nee mi se ukazati prilika da se dovoljn o pribli im Baronu, inae bih to sam uinio. Ne. Ja u ostati na bezbednoj udaljenosti. Ali vi... ah, vi ste oru je moje pobede! On e po eleti da vas vidi izbliza - da se ma

lo naslauje va im jadom, da se razmee." Leto oseti kako ga je gotovo hipnotisao mi i na levoj strani Juehove vilice. Mi i se p omicao kada je Jueh govorio. Jueh se jo ni e sagnu. "A vi, dobri moj Vojvodo, moj dragoceni Vojvodo, vi se morat e setiti ovog zuba." On ga podi e, dr ei ga izmeu palca i ka iprsta. "Bie to i va poslednji adut." Letove usne se be umno pokrenu e, a onda jedva uoblii e re: "Odbijam." "Ah-h, ne! Ne smete da odbijete. Jer, ako mi budete uinili ovu malu uslugu, i ja u vama ne to zauzvrat da uinim. Spasiu vam sina i enu. To niko drugi ne bi mogao. Sklo niu ih na jedno mesto gde ih se nijedan Harkonen nee moi doepati." "Kako... da ih... spase ?" pro aputa Leto. "Tako to u da stvorim utisak da su mrtvi, sakriv i ih meu ljude koji pote u no i pri sam om pomenu imena Harkonen i koji ih toliko mrze da su u stanju da spale stolicu n a kojoj je neki Harkonen sedeo, da pospu solju put kojim je pro ao." On dodirnu Le tovu vilicu. "Oseate li ne to u ustima?" Vojvoda ustanovi da nije u stanju da odgovori. Kao u daljini, osetio je da mu je ne to odvojeno od tela, a onda ugleda kako se Juehova ruka podi e sa skinutim vojvo dskim prstenom-peatom." "Za Pola", ree Jueh. "Sada ete izgubiti svest. Zbogom, jadni moj Vojvodo. Kada se sledei put budemo sreli, neemo imati vremena za razgovor." Hladnoa stade da se razliva nagore od Letove brade, preko obraza. Senoviti hodnik suzio se u taku, u ijem su se sredi tu nalazile Juehove purpurne usne. "Ne zaboravite zub!" propi ta Jueh. "Zub!" 19. Trebalo bi da postoji nauka o nedaama. Ljudima su potrebna te ka vremena i ugnjetav anje da bi razvili svoje psihike mi ie. Iz 'Sabranih izreka Muad'Diba' princeze Irulan

D esika se probudi u tami, oseajui neku pritajenu slutnju u ti ini oko sebe. Nije mogl a da shvati zbog ega joj se um i telo oseaju tako tromo. marci straha prostruja e joj nervnim sistemom. Pomislila je da ustane i da ukljui svetlo, ali ne to u njoj uspr otivi se ovoj odluci. Imala je neki neobian ukus u ustima. Lamp-lamp-lamp-lamp! Zvuk je bio tup i u tami se nije moglo dokuiti odakle dopire. Trenutak ekanja protegao se do u venost, pun u kavih bockavih kretnji. Poela je da osea vlastito telo i postala svesna da su joj zglobovi i lanci vezani, kao i da su joj usta neim zaepljena. Ispitala je u ad na rukama i nogama, ustanoviv i da su od krimskel vlakna, to je znailo da bi se samo jo vr e stegla, ukoliko bi poku ala da ih olabavi. Le ala je postrance, a ruke su joj bile zavezane s lea. A onda se setila. Ne to se pokrenulo u tami njene spavae sobe, a onda joj je neka vla na i opora stvar stavljena preko lica, ispuniv i joj usta. Ruke je doepa e. Ona jednom duboko udahnu v azduh, osetiv i narkotik u vla noj prekrivci na licu. Svest se brzo rastoila, uroniv i je u taman ponor u asa. Kucnuo je as, pomisli ona. Kako je lako bilo savladati Bene Geserita. Bila je dov oljna samo izdaja. Havat je bio u pravu. Ona se prisili da ne zate e veze. Ovo nije moja spavaa soba, pomisli ona. Prebacili su me na neko drugo mesto. Lagano, ona uspostavi unutra nji mir. Najednom je postala svesna mirisa vlastitog ustajalog znoja sa njegovim hemijski m primesama straha. Gde je Pol? - upita se ona. Moj sin - ta su mu uinili? Pribranost. Ona se ponovo primiri, primeniv i staru tehniku. Ali u as je ostao sasvim blizu. Leto? Gde je Leto? Ona oseti kako se tama smanjuje. Pojavi e se senke. Razmere se razlui e, postado e nova upori ta svesti. Belo. Linija pod vratima. Ja sam na podu.

Neko koraa. Ona oseti to kroz pod. D esika potisnu seanje na u as. Moram da ostanem mirna, oprezna i pripravna. Mo da e mi se ukazati samo jedna prilika. Ona ponovo nagna sebe da se primiri. Ubrzano dobovanje srca joj se uspori, oznaavajui vreme. Ona stade da broji unazad. Bila sam u nesvesti oko jedan as. Zaklopila je oi i usredsredila misli na bat kor aka koji su se pribli avali. etvoro. Mogla se razabrati razliitost u nainu koraanja svakog od njih. Moram se pretvarati da sam jo u nesvestici. Ona se ponovo spusti na hladni pod, i sprobavajui telesnu pripravnost; trenutak potom, zau kako se vrata otvaraju i kroz zatvorene kapke oseti kako se svetlost pojaala. Koraci joj se sasvim pribli i e: neko je stajao nad njom. "Budni ste", zabrunda jedan dubok glas. "Ne pretvarajte se." Ona otvori oi. Nad njom je stajao Baron Vladimir Harkonen. Istovremeno, prepoznala je elijsku pr ostoriju gde je Pol spavao i ugledala njegovu postelju - praznu. Stra ari su uneli suspenzorske svetiljke i razmestili ih oko otvorenih vrata. Iz hodnika je dopir ala veoma sna na svetlost, od koje su bolele oi. Ona podi e pogled prema Baronu. Nosio je uti ogrta, koji je bio ispupen na mestu gde su se nalazili nosei suspenzori. Bucmasti obrazi liili su na dve heruvimske humke ispod oiju crnih poput pauka. "Droga je bila vremenski tempirana", zabrunda on. "Znali smo tano u minutu kad ete doi k sebi." Kako je to mogue? - upita se ona. Morali su da znaju moju tanu te inu, osobenosti me tabolizma, moj... Jueh! "Ba teta to vam usta moraju ostati zaepljena", ree Baron. "A tako bismo lepo mogli da popriamo." Ne mo e da bude niko drugi osim Jueha, pomisli ona. Ali kako? Baron se osvrnu prema vratima. "Ui, Pitere." Ona ranije nije videla oveka koji je na poziv u ao i stao pokraj Barona, ali joj je lice bilo poznato - odnosno sam ovek: Piter de Vries, Mentat-Ubica. D esika ga dob ro osmotri: sokolje crte lica, mastiljavoplave oi koje su ukazivale da potie sa Ar akisa, premda su to opovrgavali tananost pokreta i op te dr anje. Osim toga, telo mu je bilo dobro ispunjeno vodom. Bio je visok i vitak, ali je ne to u njegovom nast upu odra avalo izvesnu feminiziranost. " iva teta to ne mo emo malo da proaskamo, draga moja gospo D esika", ree Baron. "No, ja obro znam kakve su va e sposobnosti." On baci pogled prema Mentatu. "Nije li tako, Pitere?" "Kako vi ka ete, Barone", ree ovek. Piterov glas bio je tenor. Od toga joj marci prostruja e kimom. Jo nikada nije ula tak o leden glas. Nekome ko je imao obrazovanje Bene Geserita to je nedvosmisleno st avilo do znanja: ubica! "Imam iznenaenje za Pitera", ree Baron. "On misli da je do ao ovamo po svoju nagradu - naime, po vas, gospo D esika. Ali ja u mu sada ne to pokazati: pokazau mu da vas on , u stvari, ne eli." "Igrate se sa mnom, Barone?" upita Piter, osmehnuv i se pri tom. Opaziv i taj sme ak, D esika se upita kako to da Baron nije smesta zauzeo odbrambeni s tav prema Piteru. A onda shvati ta je posredi. Baron nije bio sposoban da pronikn e u znaenje tog sme ka. On nije bio obuen za to. "Piter je u mnogim stvarima prilino naivan", ree Baron. "On uop te ne shvata u kojoj ste meri vi opasno stvorenje, gospo D esika. Ja u mu to pokazati, po cenu izlaganj a besmislenom riziku." Baron se osmehnu Piteru, ije se lice pretvorilo u masku, k oja eka. "Ja znam ta Piter, u stvari, eli. On eli mo." "Obeali ste mi da u je dobiti", ree Piter. Njegov tenor izgubio je ne to od svoje hla dne uzdr anosti. D esika razabra skriveno zalee u njegovom glasu i naje i se u sebi. Kako je Baron usp eo da naini takvu ivotinju od jednog Mentata? "Pru iu ti mogunost izbora, Pitere", ree Baron. "Kakvog izbora?" Baron zapucketa debelim prstima. "Ovu enu i izgnanstvo iz carstva ili vojvodstvo

Atreida na Arakisu, kojim bi vladao prema vlastitom nahoenju u moje ime." D esika stade da posmatra kako Baron svojim paujim oima odmerava Pitera. "Mogao bi biti vojvoda u svakom pogledu, osim nominalno", ree Baron. Znai li to da je moj Leto mrtav? - upita se D esika, osetiv i kako negde duboko u nje nom umu poinje be umno cviljenje. Baron je svu pa nju dr ao upravljenu na Mentata. "Razmisli dobro, Pitere. eli je zato t o je bila Vojvodina ena, simbol njegove moi - lepa, korisna, izuzetno uve bana za sv oju ulogu. Ali sa druge strane je celo jedno vojvodstvo, Pitere! To je vi e nego p uki simbol; to je stvarnost. Sa njim bi mogao da ima mnogo ena... i nebrojeno drug ih zadovoljstava." "Da se vi to, mo da, ne alite samo s Piterom?" Baron se okrenu lakoom baletana koju su mu omoguavali suspenzori. "Da li se samo al im? Ja? Upamti: ja sam odustao od deaka. uo si ta je izdajnik kazao o sposobnostima tog momka. Meu njima nema razlike - i majka i sin su pogubno opasni." Baron se o smehnu. "Moram sada da idem. Poslau ovamo stra ara koga sam dr ao spremnog za ovaj tr enutak. On je potpuno gluv. Nareeno mu je da te prati na prvoj etapi tvog puta u izgnanstvo. Smesta e ubiti ovu enu ako primeti da je ovladala tobom. Nee ti dopusti ti da je odve e dok ne budete uzleteli sa Arakisa. Ako, meutim, odlui da ostane ... on e se upravljati prema drugim nareenjima." "Ne morate da odete", ree Piter. "Izabrao sam." "Ah, hah!" zabrunda Baron. "Tako brza odluka mo e da znai samo jedno." "Uzeu vojvodstvo", ree Piter. Zar je mogue da Piter ne shvata da ga Baron la e? - pomisli D esika. Ali... i kako bi mogao da shvati? Pa on je izopaeni Mentat. Baron spusti pogled na D esiku. "Nije li divno to Pitera poznajem u du u? Kladio sam se sa svojim Me trom Oru ja da e ovo biti Piterov izbor. Hah! No, dobro, sada idem. O vako je mnogo bolje. Ah-h, mnogo bolje. Vi to shvatate, gospo D esika, zar ne? Ne oseam nikakvu mr nju prema vama. Posredi je nu nost vi eg reda. Ovako je mnogo bolje. D a. I ja, u stvari, neu narediti da budete uni teni. Kada me budu ispitivali ta vam s e dogodilo, jedino u moi da slegnem ramenima - i to e biti istina." "Prepu tate, dakle, stvar meni?" upita Piter. "Stra ar koga u poslati primae nareenja od tebe", ree Baron. "Sla em se sa svim to bude luio." On se zagleda u Pitera. "Da. Moje ruke ovde nee biti okrvavljene. Na tebi j e da donese odluku. Da. Ja ne znam ni ta o tome. Saekae da se udaljim pre no to bude u o ono to mora da uini . Da. Pa... ah, da. Da. Dobro." Boji se ispitivanja Istinozborca, pomisli D esika. Ko? Ah-h-h - asna Majka Gaius He len, pa naravno! Ako zna da e morati da bude podvrgnut ispitivanju, onda to znai d a je u celu stvar ume an i Car. Ah-h-h-h, jadni moj Leto. Baciv i jo jedan pogled prema D esiki, Baron se okrenu i izie. Ona ga isprati pogledom , pomisliv i pri tom: Upravo je onako kako me je asna Majka upozorila: suoena sam sa odve monim protivnikom. U prostoriju uo e dva Harkonenova vojnika. Iza njih se pojavi jo jedan, sa licem pun im o iljaka i stade na vratima sa izvuenim laserskim pi toljem. Gluvi stra ar, pomisli D esika, prouavajui lice sa o iljcima. Baron zna da mogu da prime nim glas na bilo kog drugog oveka. O iljko pogleda Pitera. "Deak je na nosilima napolju. ta nareujete?" Piter se obrati D esiki: "Mislio sam da vas dr im u aci tako to u vas ucenjivati sinom, ali poinjem da uviam da to ne bi valjalo. Dopustio sam da mi oseanja zamagle razum . Prilino ravo za jednog Mentata." On se okrenu prema dvojici vojnika, a zatim se jo malo pomeri kako bi gluvi mogao da mu ita sa usana: "Odvedite ih u pustinju, ka o to je izdajnik savetovao za deaka. Plan mu je bio dobar. Crvi e uni titi sve dokaze . Tela ne smeju nikada da im budu pronaena." "Zar ne elite sami da ih pogubite?" upita O iljko. ita sa usana, pomisli D esika. "Dr au se primera mog Barona", ree Piter. "Povedite ih tamo gde je izdajnik kazao." D esika razabra sna nu mentatsku samokontrolu u Piterovom glasu i pomisli: I on se b oji Istinozborca. Piter slegnu ramenima, okrenu se i izae iz prostorije. A onda zastade za trenutak i D esika pomisli da e se vratiti da je jo jednom pogleda, ali on se udalji, ne okr enuv i se.

"Uop te mi se ne bi dopalo da se suoim sa tim Istinozborcem posle noa nje rabote", ree O iljko. "Ma tebe nee ni pogledati ta matora ve tica", uzvrati jedan od vojnika. On prie do m esta gde je le ala D esikina glava i sagnu se. "Uostalom, ni ta neemo uraditi ako samo stojimo ovde i klepeemo. Uzmi je za noge i..." " to ih ovde ne ukokamo?" upita O iljko. "Prljava rabota", ree drugi vojnik. "Osim ako nee da ih udavimo. Meni se vi e dopada i st i lep posao. Ostavi ih, brate, u pustinji, k'o to je izdajnik kaz'o, recne ih je dnom ili dvaput i ostalo prepusti crvima. Ni ta posle nema da se uklanja." "Aha... pa, mislim da si u pravu", ree O iljko. D esika je pomno slu ala, posmatrala, pamtila. Ali zbog poveza preko ustiju nije mog la da upotrebi Glas; osim toga tu je bio i ovaj gluvi. O iljko ukloni laserski pi tolj i uze je za noge. Podigo e je poput vree ita, izneso e kro z vrata i izrui e na nosila opremljena suspenzorima, gde se ve nalazila jedna vezana prilika. Kada su je okrenuli, da bi je postavili u zgodan polo aj, ona prepoznade lice pored sebe: Pol! Bio je vezan, ali preko ustiju nije imao ni ta. Lice mu se nalazilo na samo desetak centimetara od njenog, oi su mu bile zatvorene, a disanj e ravnomerno. Da li je drogiran? - upita se ona. Vojnici podigo e nosila i Polovi oni kapci se malice otvori e - tamni prorezi kroz koj e je on pogleda. Ne sme da upotrebi Glas, poe ona da se moli u sebi. Tu je gluvi stra ar! Polove oi ponovo se zatvori e. Ve je neko vreme upra njavao kontrolisano disanje, primirujui na taj nain um i pomno slu ajui svoje zarobljivae. Gluvi je predstavljao problem, ali Pol zbog toga nije za pao u oajanje. Tehnika za smirivanje, kojoj ga je, iz riznice Bene Geserita, majk a nauila, ouvala mu je pribranost duha i pripremila ga da iskoristi svaku priliku koja bi mu se ukazala. Pol dopusti sebi da jo jednom prokilji i osmotri majino lice. Izgledala je neozleena , premda je preko ustiju imala povoj. Pitao se ko je nju mogao da uhvati. Njegovo zarobljavanje bilo je prilino jasno: oti ao je u postelju, uzev i prethodno pilulu koju mu je prepisao Jueh, i probudio s e vezan na ovim nosilima. Mo da se i sa njom slino dogodilo. Logika je govorila da je izdajnik Jueh, ali on jo nije doneo konanu odluku o tome. Situacija je bila kra jnje apsurdna: jedan Suk doktor - izdajnik! Nosila se blago zaneso e dok su ih Harkonenovi vojnici provlaili kroz izlazna vrata u zvezdanu no. Jedan suspenzorski ureaj zape za okvir vrata. A onda se konano obre e na pesku, koji za kripa pod stopalima vojnika. Posle nekoliko koraka, nad njih se nadvi krilo toptera, zakloniv i zvezde. Nosila se spusti e na zemlju. Polove oi se prilagodi e slaba noj svetlosti. Prepoznao je gluvog vojnika u oveku koji je otvorio vrata toptera i zavirio u unutra njost obasjanu zelenom svetlo u sa koman dne table. "Je li ovo topter koji treba da uzmemo?" upita on, okrenuv i se da proita odgovor s a usana ostale dvojice. "To je taj za koji je izdajnik kazao da je pripremljen za misiju u pustinji", uz vrati jedan od vojnika. O iljko klimnu glavom. "Ali ovakve koriste samo za vezu. Unutra ima prostora samo za njih i dvojicu od nas." "Dvojica je sasvim dovoljno", uzvrati vojnik na elu nosila primakav i se malo gluvo me kako bi mu ovaj to bolje video usne. "Mi emo odavde da preuzmemo stvar, Kinete. " "Baron mi je nalo io da povedem rauna o njima do kraja", ree O iljko. " ta te toliko brine?" upita vojnik sa stra njeg dela nosila. "Ona je benegeseritska ve tica", uzvrati gluvi. "Takve imaju vra je moi." "Ah-h-h...", vojnik sa ela nosiljke napravi znak pesnicom pokraj uha. "Iz te je f ele, a? Znam ta misli ." Vojnik iza njega zabrunda: "Jo malo pa e da je poklopa crv. ak ni jedna benegeserit ska ve tica nema vee moi od d inovskih crva. Je li tako, Zigo?" On gurnu kolegu ispred sebe. "Aha", uzvrati ovaj, a zatim se okrenu prema nosilima, uze D esiku za ramena i pod

i e je. "'Ajde, Kinete. Poi i ti ako ba eli da se uveri kako e da svr e." "Lepo od tebe to si me pozv'o, Zigo", ree O iljko. D esika oseti kako je ruke podi u; senka krila zavrte se iznad nje - a onda se ukaza e zvezde. Polo ili su je u zadnji deo toptera, zatim malo podigli da bi proverili v eze od krimskel vlakana, pa privezali kai em. Ubrzo je pokraj nje ubaen Pol; kada s u i njega vezali sigurnosnim kai em, ona primeti da oko zglobova i lanaka ima samo veze od obinog konopca. O iljko - onaj gluvi koga su zvali Kinet - zauze mesto napred, a pored njega se od mah pope vojnik po imenu Zigo. Kinet zatvori vrata sa svoje strane i na e se nad kontrolnu tablu. Kada je i Zigo zatvorio vrata, topter uzlete sna no ma ui krilima i krenu na jug preko Za titnog Zida. Zigo potap a svoga druga po ramenu i ree: "Kako bi bilo da se okrene i motri na ovo dvoje?" "Jesi li siguran da zna kuda treba ii?" upita Kinet, ne skidajui pogled sa Zigoovih usana. "Bio sam pored tebe kada nam je izdajnik obja njavao." Kinet okrenu sedi te, a D esika uhvati odblesak svetlosti zvezda na laserskom pi tolju u njegovoj ruci. Oi su joj se ve prilagodile na prigu eno osvetljenje u unutra njosti toptera, ali stra arevo lice puno o iljaka nije mogla da vidi, po to se nalazilo u se nci. Ona proveri sigurnosni kai na sedi tu i ustanovi da je labavo vezan. Jedino jo j je bio zategnut na levom ramenu, to joj je stavilo do znanja da bi se lako otkai o pri ne to jaem cimanju. Da li je neko bio u ovom topteru i pripremio ga za nas? - upita se ona. Ko bi to mogao biti? Ona se lagano pokrenu i odvoji vezane noge od Polovih. "Ba teta to mora da strada ova zgodna ena", ree O iljko. "Jesi li ikad prob'o sa nekom plemkinjom, a?" On se okrenu i pogleda pilota. "Nisu sve Benegeseritke plemkinje", uzvrati pilot. "Ali zato sve stra no izgledaju." Dobro mo e da me osmotri, pomisli D esika. Ona podi e vezane noge na sedi te i zgri se u sinusnu loptu, ne skidajui pogled sa O iljka. "Ba zgodna", ree Kinet. On obliza usne. "Prava teta to mora da rikne." On pogleda Zi goa. "Misli li ono to mislim da misli ?" upita pilot. "Ne bi niko saznao", ree Kinet. "Posle..." On slegnu ramenima. "Ja jo nikad nisam jednu plemikinju... Mo da mi se vi e nee ukazati ovakva prilika." "Samo takni moju majku...", prosikta Pol, uperiv i pogled u O iljka. "Hej!" nasmeja se pilot. " tene je poelo da laje. Ali jo ne ujeda." D esika pomisli: Pol je odve podigao glas. Ali moglo bi da uspe. Let je nastavljen u ti ini. Jadne budale, pomisli D esika, odmeravajui pogledom stra are i setiv i se Baronovih rei. Bie pobijeni istog asa kada podnesu izve taj o uspehu svoje misije. Baron ne eli nij ednog svedoka. Topter se na e iznad ju ne ivice Za titnog Zida i D esika ugleda pe ano prostranstvo pod nj ima, oseneno meseinom. "Dovoljno smo odmakli", ree pilot. "Izdajnik je kazao da ih ostavimo bilo gde na pesku blizu Za titnog Zida." On poe da spu ta letelicu prema dinama u dugakoj, poniruoj putanji, koju na maloj visini ispravi u okomiti spust. D esika primeti kako Pol poinje ritmiki da di e, upra njavajui ve bu smirivanja. On zatvor oi, pa ih opet otvori. D esika ga je netremice posmatrala, nesposobna da mu pomogn e. Jo nije ovladao Glasom, pomisli ona. Ako ne uspe... Uz blag trzaj, topter dodirnu povr inu peska; gledajui unazad, na sever, preko Za tit nog Zida, D esika ugleda u magnovenju senku nekih krila, koja su za trenutak zatre perila, pre no to su se izgubila sa vidika. Neko nas prati, pomisli ona. Ko? A onda: Baron je sigurno posalo nekoga da nadzi re ovu dvojicu. A bie sigurno i nadziraa za nadzirae. Zigi iskljui rotore krila i unaokolo zavlada ti ina. D esika okrenu glavu. Kroz prozor, iza O iljka, mogla je da razabere prigu en sjaj mes eca koji se raao na nebu, smrznuti rub stene koja se di e iz pustinje. Peskom optoen e grbine imale su o tro osenena proelja. Pol proisti grlo.

Pilot ree: "Sada, Kinete?" "Ne znam, Zigo." Zigo se okrenu i ree: "Ah-h-h, gledaj." On posegnu rukom prema D esikinoj suknji. "Skini joj prevoj sa usta!" naredi Pol. D esika oseti kako rei odzvanjaju vazduhom. Ton, boja glasa - sve je bilo izvrsno, imperativno, veoma o tro. Bilo bi jo bolje da je ne to ni i, ali i ovako je sigurno ula zio u spektar ovog oveka. Zigo pru i ruku prema prevoju na D esikinim ustima i poe da odvezuje vor. "Prekini to!" naredi mu Kinet. "Ah, zapu i pljucu", odbrusi mu Zigo. "Ruke su joj vezane." On odveza vor i prevoj pade. Oi mu se zacakli e kada je poeo da posmatra D esiku. Kinet polo i ruku na pilotovu mi icu. "Slu aj, Zigo, nema potrebe da..." D esika okrenu vrat i ispljunu krpu koja joj je stajala u ustima. Kada je progovor ila, glas joj je bio prigu en i sadr ao izvesnu prisnu notu. "Gospodo! Nema potrebe da se borite oko mene." U isto vreme, ona se sinusno zgri, izlo iv i se Kinetovom poh lepnom pogledu. Primetila je kako obojica postaju napeti, shvativ i da su u tom trenutku uvereni u potrebu da se bore za nju. Njihovom neslaganju nisu bile potrebne dodatne pobud e. U mislima su se ve tukli oko nje. Dr ala je glavu uspravljenu u sjaju sa kontrolne table kako bi bila sigurna da joj Kinet mo e proitati rei sa usana. "Ne smete se prepirati", ree ona. No, ovo ih samo nagna da se jo malo udalje, podozrivo se posmatrajui. "Ima li te ene koja je dostojna da se oko nje bore?" upita ona. Izgovoriv i ovo i fiziki se nalazei upravo tu, ona se izuzetno uinila vrednom borbe. Pol vrsto stisnu usne, nagnav i sebe da ni ta ne izusti. Postojala je samo jedna pril ika da uspe sa primenom Glasa. Sada je sve zavisilo od njegove majke ije je iskus tvo nesravnjivo nadma alo njegovo. "Tako je", ree O iljko. "Nema potrebe da se borimo oko..." Ruka mu suknu prema pilotovom vratu. Ali udarac je parirao metalni blesak, koji je odbio ruku i u istom pokretu sruio se na Kinetove grudi. O iljko zakrklja i zatetura se unazad prema vratima. "Zar si mislio da sam toliko glup i da ne znam taj trik?" upita Zigo; on povue na trag ruku, otkriv i no u njoj. Seivo blesnu na meseini. "A sad je tene na redu", ree on i na e se prema Polu. "Nema potrebe za tim", promrml ja D esika. Zigo zastade. "Zar ne biste vi e voleli da... uzmem aktivnog udela?" upita D esika. "Pru ite deaku pr iliku." Usne joj se izvi e u podrugljiv osmeh. "Sasvim malu priliku koju bi imao n apolju na pesku. Pru ite mu je i...", ona se osmehnu, "neete po aliti zbog toga." Zigo se osvrnu levo, desno, a onda ponovo upravi pa nju na D esiku. "uo sam ta bude sa ovekom u pustinji", ree on. "Za deaka bi no bio prava milost." "Tra im li toliko mnogo?" upita D esika moleivim glasom. "Poku avate da me prevarite", promrmlja Zigo. "Ne elim da vidim kako mi sin umire", ree D esika. "Nema nikakvog trika u tome." Zigo se pokrenu unazad i laktom otvori vrata. Zatim zgrabi Pola, prebaci ga prek o sedi ta, isturi ga do pola kroz vrata i podi e no . " ta e da uradi , tene, ako ti prese eze?" "Otii e odmah odavde i krenuti prema onim stenama", ree D esika. "Je li to sve to e da uradi , tene?" upita Zigo. Polov glas bio je ubedljiv. "Da." No se spusti i presee spone na nogama. Pol oseti ruku na leima koja se spremala da ga gurne dole, na pesak; istog trenutka napravi se kao da e da udari u okvir vrat a, ispru i vezane ruke sa namerom da se uhvati za ne to, u magnovenju se okrenu i up uti sna an udarac desnom nogom. Najistureniji prst bio je izuzetno tano upravljen, plod dugih godina ve banja, kao da mu se svekolika obuka usredsredila u tu kretnju. Gotovo svi mi ii tela koordinir ano su uestvovali u ovoj akciji. Udarac je pogodio meki deo Zigoovog stomaka tik ispod grudne kosti, a zatim je nokat neodoljivo estoko krenuo nagore, kroz jetru i dijafragmu, i zavr io svoj smrtonosni put u desnoj komori ovekovog srca. Uz krkljavi krik, stra ar se zatetura i pade preko sedi ta. Po to nije mogao da se pos

lu i rukama, Pol nastavi kretnju pod inercijom i tresnu na pesak; im ga je dodirnuo , meutim, poeo je da se kotrlja, to je ubla ilo udarac od pada i omoguilo mu da odmah stane na noge. Zavukao je ponovo glavu u kabinu, prona ao no i stavio ga meu zube, t ako da mu je majka mogla da presee veze. Zatim je ona uzela seivo i sinu oslobodil a ruke. "Mogla sam i ja da ga sredim", ree ona. "Trebalo je samo da mi oslobodi veze. Bio je to glupi rizik." "Ukazala mi se prilika i iskoristio sam je", uzvrati on. Ona razabra odsenu kontrolisanost njegovog glasa i ree: "Znak Juehove kue ispisan j e na plafonu kabine." On podi e pogled i ugleda vijugav simbol. "Iziimo i ispitajmo letelicu", ree ona. "Nekakva bala se nalazi pod pilotovim sedi t em. Opazila sam je kada su nas ubacili unutra." "Bomba?" "Sumnjam. Ima neeg neobinog u svemu ovome." Pol iskoi na pesak, a odmah zatim i D esika. Ona se okrenu, posegnu ispod sedi ta pre ma neobinoj bali i ugleda Zigoovo stopalo blizu svog lica; povukav i balu osetila j e da je vla na i istog trenutka shvatila da je posredi pilotova krv. Traenje vlage, pomisli ona, znajui da je to tipino arakensko rezonovanje. Pol se osvrnu unaokolo i ugleda stenoviti obronak kako se di e iz pustinje poput p la e koja nie iz mora; u pozadini su se pru ale vetrom i lebljene palisade. Okrenuo se prema topteru kada mu je majka izvadila balu iz njega i opazio kako ona gleda pr eko dina u pravcu Za titnog Zida. On podi e pogled u istom pravcu da bi video ta joj je privuklo pa nju i ugleda jo jedan topter kako leti prema njima. Istog trenutka j e shvatio da nee imati dovoljno vremena da izbace tela iz svoje letelice i da se vinu u vazduh. "Be i, Pole!" povika D esika. "To su Harkoneni!" 20. Arakis ui logiku no a - odsei ono to je nepotpuno i rei: 'Sada je potpuno, zato to se s vr ava ovde.' Iz 'Sabranih izreka Muad'Diba' princeze Irulan ovek u uniformi Harkonena zaustavi se na kraju hodnika i jednim pogledom obuhvati Mejpsino telo, opru eno oblije Vojvode i Jueha, koji je stajao nad njima. U ovekovo j desnoj ruci nalazio se laserski revolver. U izrazu njegovog lica lako se mogla razabrati crta okrutnosti, bezmilosti, od ega Jueha podio e marci. Sardaukar, pomisli Jueh. Po izgledu bi se reklo da je Ba ar. Verovatno je iz carev ih legija - poslat ovde da nadzire kako se odvijaju stvari. Ma koju uniformu da nose, ne mogu se preru iti. "Ti si Jueh", ree ovek, podozrivo pogledav i prsten Su kole oko doktorove kose; zatim osmotri dijamantski tetovirani znak na Juehovom elu i konano ga prodorno pogleda u oi. "Jeste, ja sam Jueh", uzvrati Doktor. "Mo e da odahne , Juehu", ree ovek. "Kada si iskljuio kune titnike, lako smo u li. Sve pod kontrolom. Je li ovo Vojvoda?" "To je Vojvoda." "Mrtav?" "Samo u nesvesti. Preporuujem ti da ga ve e ." " ta si uradio sa ovim drugima?" On baci pogled prema mestu gde je Mejps le ala. " ao mi je zbog njih", promrmlja Jueh. " ao ti je!" obrecnu se Sardaukar. On se pribli i i pogleda Letoa. "To je, dakle, ve liki Crveni Vojvoda." Ako sam i sumnjao u identitet ovog oveka, posle ovoga sam sasvim siguran, pomisli Jueh. Samo Car zove Atreide Crvenim Vojvodama. Sardaukar se sa e i odsee amblem crvenog sokola sa Letove uniforme. "Mali suvenir", ree on. "Gde mu je prsten sa peatom?" "Nema ga pri sebi", ree Jueh. "To i sam vidim!" odbrusi Sardaukar. Jueh se ukruti i proguta pljuvaku. Ako me pritisnu, odvedu kod Istinozborca, sazn

ae za prsten, kao i za topter koji sam pripremio - sve e propasti. "Vojvoda je ponekad slao prsten po glasniku kao jemstvo da je poruka odista od n jega", ree Jueh. "To mora da je vra ki poverljiv glasnik", promrmlja Sardaukar. "Zar ga nee vezati?" ponovi predlog Jueh. "Koliko e biti u nesvestici?" "Oko dva sata. Nisam precizno odredio dozu kao kod ene i deaka." Sardaukar bocnu Vojvodu vrhom stopala. "Ne moramo se bojati ovoga ni kad se prob udi. Kada e se ena i deak probuditi?" "Kroz desetak minuta." "Tako brzo?" "Reeno mi je da e Baron stii odmah iza svojih ljudi." "I hoe. Saekae napolju, Juehu." On mu uputi o tar pogled. "Hajde, polazi!" Jueh pogleda Letoa. " ta e da bude..." "Bie izruen Baronu - prikladno pripremljen kao peenje za rernu." Sardaukar ponovo b aci pogled na tetoviran dijamantski znak na Juehovom elu. "Poznat si po tome; bie b ezbedan u hodnicima. A sada, vi e nemamo vremena za naklapanje, izdajnie. ujem ostal e da dolaze." Izdajnik, pomisli Jueh. On spusti pogled i proe pokraj Sardaukara, postav i najedno m svestan da je upravo dobio naziv po kome e ga istorija upamtiti: Jueh izdajnik. Pro ao je pored vi e le eva dok je i ao prema glavnom ulazu; pomno ih je zagledao, bojei se da bi meu njima mogao da ugleda Pola i D esiku. No, svi su bili ili pripadnici k une garde ili ljudi u uniformi Harkonena. Harkonenovi stra ari zauze e pripravan polo aj i zabulji e se u njega kada je kroz glavn i ulaz izi ao u no obasjanu svetlo u plamenova. Palme du puta bile su zapaljene da bi s e osvetlila kua. Crni dim zapaljivih materija, upotrebljenih da bi se potpalila s tabla, kuljao je pravo uvis kroz narand asti oganj. "To je izdajnik", neko ree. "Baron e uskoro hteti da te vidi", progovori drugi glas. Moram da se domognem toptera, pomisli Jueh. Moram da stavim unutra Vojvodin prst en sa peatom, tako da ga Pol mo e pronai. A onda ga obuze plima straha. Ako Ajdaho p osumnja u mene ili postane nestrpljiv - ako ne bude saekao i ne poe tano tamo gde s am mu kazao - D esika i Pol nee biti spaseni pokolja. Nee mi biti priznata ni najman ja olak avajua okolnost u onome to sam poinio. Harkonenov stra ar pusti mu ruku i ree: "Saekaj tamo pokraj puta." Najednom, Jueh se oseti izgubljenim na ovom mestu razaranja; nije bio po teen niega, niti je iko prema njemu pokazao ma i najmanji znak milosra. Ajdaho mora uspeti! Jedan drugi stra ar unese mu se u lice i razdra se: "Mii se u stranu, kad ti se ka e! " ak i kada imaju koristi od mene, oni me preziru, pomisli Jueh. On se uspravi, po to se zateturao kad su ga odgurnuli, i to mu pomo e da malo povrati dostojanstvo. "ekaj Barona!" odbrusi mu jedan oficir stra e. Jueh klimnu glavom i tobo e nehajno krenu du proelja kue, a onda skrenu za ugao u sen ku, izvan doma aja svetlosti koju su stvarale zapaljene palme. Hitro, tako da mu j e svaki korak odavao urbu, Jueh poe u stra nje dvori te ispod staklene ba te, gde je ekao topter - letelica koja je ostavljena tamo da bi odvezla Pola i njegovu majku. Kod otvorenih stra njih vrata kue stajao je jedan stra ar; pa nja mu je bila upravljena na osvetljeni hol i ljude koji su se tamo vrzmali, pretra ujui svaku prostoriju. Kako su samo sigurni u sebe! Jueh ostade u senci i produ i put do toptera, otvoriv i vrata sa suprotne strane od stra ara. Zavukao je ruku ispod prednjih sedi ta, potra iv i slobodnjaku balu za opremu k oju je tamo sakrio; podigao je zastirak i zavukao unutra ruku sa Vojvodinim peato m. Osetio je pod prstima u kanje zainskog papira, na kome je napisao poruku, i u nje ga ubacio prsten. Zatim je izvukao ruku i ponovo zatvorio balu. Lagano, Jueh zatvori i vrata toptera, vrati se do ugla kue i opet se obre na svet losti plamteih stabala. Dobro, to je obavljeno, pomisli on. Obasjan sjajem zapaljenih palmi, on obavi ogrta oko sebe i upilji se u ognjene je zike. Uskoro u saznati. Uskoro u videti Barona i saznau. A Baron - njega eka jedan zu

bi. 21. Postoji predanje koje ka e da je u trenutku kada je Vojvoda Leto Atreid umro jedan meteor proleteo nebom iznad dvorca njegovih predaka na Kaladanu. Princeza Irulan: 'Uvod u istoriju Muad'Diba za decu' Baron Vladimir Harkonen stajao je pokraj providnih vrata svoje letelice, koju je koristio kao komandno mesto, i gledao napolje u plamenima obasjanu arakensku no. Pa nja mu je bila upravljena na daleki Za titni Zid, gde je njegovo tajno oru je upra vo obavljalo svoj posao. Te ka artiljerija. Topovi su komadali peine gde su se Vojvodini ljudi povukli, potra iv i poslednje, oajn iko upori te. Spori i odmereni odsevi narand aste svetlosti, ki a kamenja i pra ine pri ratkotrajnim bleskovima - i Vojvodini podanici su bili odseeni, zatvoreni u peine, osueni da umru od gladi poput ivotinja u zaepljenim brlozima. Do Barona su dopirale udaljene salve - estoka grmljavina topova prodirala je kroz metalnu oplatu letelice: brump... brump. A onda: BRUMP-brump! Kome bi drugom palo na pamet da ponovo uvede artiljeriju u ovo doba titnika? Ova pomisao nagna ga da se zakikoe u sebi. Ali moglo se predvideti da e Vojvodini ljudi potra iti pribe i te u onim peinama. Osim oga, Car e pohvaliti moju mudrost, koja je omoguila da na e zajednike snage po tedimo epotrebnih gubitaka. On podesi jedan od malih suspenzora koji su mu podupirali debelo telo spram priv lane sile te e. Na usnama mu se pojavi osmeh, izoblien de mekastom linijom vilice. teta to moraju da propadnu tako dobri borci kao to su Vojvodini ljudi, pomisli on. Osmeh postade iri i pretoi se u prigu en kikot. teta to moramo da budemo okrutni! On limnu glavom. Ali nije se smelo rizikovati. Svekolika Vaseljena stajala je na ra spolaganju samo onome ko je kadar da donosi ispravne odluke. Nesigurni zeevi se m oraju zapla iti, nagnati da se daju u beg prema svojim jazbinama. Kako bi se inae p odvrgli kontroli, uzgajali? On za trenutak zamisli svoje borce kao pele koje jure zeeve i pomisli: dan zuji prijatno kada ima dovoljno pela koje rade za tebe. Vrata se otvori e iza njega. Pre no to se okrenuo, Baron baci pogled na odraz prizo ra iza svojih lea u zastakljenim vratima, koje je spoljna tama uinila slinim ogleda lu. U kabinu ue Piter de Vries, a za njim Uman Kudu, kapetan Baronove line garde. Iza njih, u vratima, Harkonen primeti kratkotrajno kome anje - ovija lica svojih stra ara , koja su uvek sticala takav izraz u njegovom prisustvu. Baron se okrenu. Piter dodirnu vrhovima prstiju uperak na temenu, uputiv i na taj nain svoj podruglji v pozdrav. "Dobre vesti, gospodaru. Sardaukari su doveli Vojvodu." "Razume se da jesu", proguna Baron. On stade da promatra natmurenu masku nitkovluka na Piterovom feminiziranom licu. Tu su bile i oi: ti oseneni prorezi najplavetnije plaveti. Moram uskoro da ga uklonim, pomisli Baron. Ve je gotovo prema io svoju korisnost, d ostigao taku na kojoj je postao pozitivna opasnost po moju linost. No, prethodno m ora da nagna itelje Arakisa da me zamrze. Jedino e tako kao spasioca doekati mog dr agog Fejd-Rautu. Baron skrenu pa nju na kapetana stra e - Umana Kudu: makazasti oblik vilice, brada s lina vrhu izme - ovek kome se moglo verovati zato to su mu poroci bili poznati. "Prvo, gde je izdajnik koji mi je izruio Vojvodu?" upita Baron. "Moram da mu uruim nagradu." Piter se okrenu na jednoj nozi i dade znak stra aru napolju. Ponovo je usledilo neko tamno kome anje i u kabinu ue Jueh. Kretnje su mu bile ukrue ne i mehanike. Brii su mu stajali povijeno oko purpurnih usana. Jedino su stare oi i zgledale ive. Jueh naini tri koraka, a onda stade, po to mu je Piter uputio znak, i zagleda se u Barona. "Ah-h-h, doktor Jueh." "Gospodaru Harkonene." "ujem da ste izruili Vojvodu."

t n

"To je moj deo pogodbe, gospodaru." Baron pogleda Pitera. Piter klimnu glavom. Baron ponovo skrenu pogled na Jueha. "Sasvim u duhu pogodbe... Sasvim. A ja..." On zastade, a onda podrugljivo nastavi: " ta je trebalo da ja uradim zauzvrat?" "Znate vi to vrlo dobro, gospodaru Harkonene." Misli navre e u Juehovu glavu. Iznenadna ti ina poe da mu bui u svesti: poeo je da uoava tanane znake pripremljene obmane u Baronovom dr anju. Vana je, dakle, odista mrtv a - daleko izvan njihovog doma aja. U protivnom, jo bi nastojali da dr e u aci slabog doktora. Ali Baronov stav je odricao tu mogunost; sve je bilo ve gotovo. "Znam li?" upita Baron. "Obeali ste mi da ete Vanu po tedeti dalje agonije i vratiti mi je." Baron klimnu glavom. "Oh, da. Sad se seam. Tako je. Stvarno sam to obeao. Upravo s mo tako savladali carsku uslovljenost. Niste mogli da izdr ite da gledate kako va a benegeseritska arobnica pati u Piterovim pojaivaima bola. Pa, Baron Vladimir Harkon en uvek dr i svoju re. Obeao sam vam da u je po tedeti dalje agonije i dopustiti vam da joj se pridru ite. Neka, dakle, bude tako." On dade Piteru znak rukom. Piterove plave oi se zacakli e. Pokret mu je bio neuhvatljivo brz, kao kod make. No u njegovoj ruci blesnu poput kand e u trenutku kada se zario u Juehova lea. Starac se ukruti, ne skidajui pogled s Barona. "Pridru ite joj se, dakle!" ponovi Baron. Jueh stade da se nji e, a onda mu se usne pokrenu e na vrlo pribran nain, uobliujui rei je su kadence zvuale veoma odmereno: "Mis... lite... da... ste... me... po... raz ili... Mis... lite... da nisam... znao... ta... u... da... dobijem... umesto... mo je... Vane." On pade na pod. Uop te se nije povio, niti omlitaveo. Sru io se poput oborenog stabl a. "Pridru ite joj se", ree Baron jo jednom, ali u doktorovim u ima te rei su sada zazvuale kao slaba an odjek. Juehove poslednje rei izazva e u Harkonenu zlu slutnju. On upravi pa nju na Pitera, k oji je upravo brisao okrvavljeno seivo o rub odee, dok mu se u oima video plavkast izraz zadovoljstva. Tako, dakle, on ubija vlastitom rukom, pomisli Baron. Nije ravo znati to. "Izruio nam je Vojvodu, zar ne?" upita Baron. "Van svake sumnje, gospodaru", ree Piter. "Dovedi ga, onda, ovamo!" Piter uputi pogled oficiru stra e, koji se odmah okrenu da izvr i nareenje. Baron spusti pogled na Jueha. Po nainu na koji je pao, moglo se pretpostaviti da umesto kostiju ima hrastovinu. "Nikada nisam imao poverenja u izdajnika", ree Baron. "ak ni u izdajnika koga sam lino stvorio." On baci pogled kroz providna vrata u gust pokrov noi. Ta tamna vrea ti ine napolju p ripadala je njemu - znao je to. Artiljerija vi e nije tukla peine u Za titnom Zidu; j azbine-stupice bile su zatvorene. Najednom, Baronu se uini da nije u stanju da po jmi ni ta lep e od te krajnje ispraznosti tmine. Osim ako na crnome ne bi bilo belo. Optoje belog na crnom. Porcelanska belina. Ali sumnja je jo bila tu. ta li je ova matora budala imala na umu? Verovatno je naslutio ta e sa njim biti na kraju. Ali ta je znailo ono o porazu? Mislite da ste me porazili? ta je hteo time da ka e? Na vratima se pojavi Vojvoda Leto Atreid. Ruke su mu bile vezane lancima, a orlo vsko lice umrljano pra inom. Uniforma mu je bila pocepana na mestu gde mu je neko strgao amblem. Dronjci su mu visili za pojasom, po to mu je generator titnika grubo i upan, a da prethodno remenje nije otkaeno od uniforme. U Vojvodinim oima stajao je zacakljen, ludaki pogled. "Lepoooo!" ree Baron. Zaustio je da ka e jo ne to, ali onda zastade i duboko udahnu va zduh. Shvatio je da je istupio odve glasno. Ovaj davno i ekivani trenutak izgubio je zbog toga ne to od svoje ari. Proklet da je ovaj vra ji doktor do kraja venosti! "ini mi se da je dobri Vojvoda drogiran", ree Piter. "Jueh je jedino tako mogao da

ga uhvati za nas." Piter se okrenu Vojvodi. "Zar ne da ste drogirani, dragi moj Vojvodo?" Glas je dopirao kao iz daleka. Leto je oseao lance, bol mi ia, ispucale usne, zajapu rene obraze, suvi ukus ei koji ga je dra io u ustima. Ali zvuci su bili prigu eni, kao da su prolazili kroz neki pamuni zastor. Isto tako kroz taj zastor mogla su se r azabrati samo nejasna oblija. " ta je sa enom i deakom, Pitere?" upita Baron. "Ima li vesti o njima?" Piter pree jezikom preko usana. "uo si ne to!" odbrusi Baron. "Na sunce s tim!" Piter pogleda kapetana stra e, a zatim ponovo Barona. "Ljudi koji su bili upueni da obave posao, gospodaru... oni su... ovaj... pronaeni ." "Znai li to da je sve kako treba sreeno?" "Oni su mrtvi, gospodaru." "Razume se da su mrtvi! Ono to me zanima jeste..." "Bili su mrtvi kada su pronaeni, gospodaru." Baronovo lice dobi modru boju. "A ena i deko?" "Nije bilo ni traga od njih, gospodaru, ali zato je primeen crv. Pojavio se dok s mo ispitivali popri te zbivanja. Mo da je upravo onako kako smo eleli... nesreni sluaj. Mogue je..." "Ne zanimaju me mogunosti, Pitere. ta je sa nestalim topterom? Ka e li to ne to mom Me ntatu?" "Neko od Vojvodinih ljudi oigledno je pobegao u njemu, gospodaru. Ubio na eg pilota i odleteo." "Ko od Vojvodinih ljudi?" "Ubistvo je izvr eno isto i be umno, gospodaru. Havat, mo da, ili onaj Halek. Ni Ajdaho nije iskljuen. A mo e da bude i ma ko od vi ih oficira." "Mogunosti!" promrmlja Baron, skrenuv i pogled na drogiranog Vojvodu, koji se klati o. "Dr imo situaciju pod kontrolom, gospodaru", ree Piter. "Ni ta mi ne dr imo! Gde je onaj glupi planetolog? Gde se deo taj vra ji Kines?" "Znamo gde treba da ga potra imo i ve smo poslali ljude po njega, gospodaru." "Ne dopada mi se nain na koji nam Carev sluga poma e", promrmlja Baron. Rei su i dalje dopirale prigu ene kroz pamuni zastor, ali neke od njih vrsto se zari e u Letov um. ena i deak - ni traga. Pol i D esika su pobegli. Osim toga, bila je nepo znata sudbina Havata, Haleka i Ajdaha. Jo je, dakle, bilo nade. "Gde je Vojvodin prsten sa peatom?" upita Baron. "Nema ni ta na prstu." "Sardaukar ka e da niega nije bilo ni kad ga je on preuzeo, gospodaru", ree kapetan stra e. "Prerano si ubio doktora", ree Baron. "Bila je to gre ka. Trebalo je da me upozori , Pitere. Postupio si odve brzopleto za dobrobit na eg poduhvata." On mu uputi mrk po gled. "Mogunosti." Prea nja misao ponovo zastruja kroz Letov um: Pol i D esika su pobegli! Jo ne to mu se u rezalo u seanje: pogodba. Kada bi samo mogao da izvue iz pamenja na ta se odnosila! Tako je! Zub! Deo pogodbe izbio mu je na povr inu svesti: pilula otrovnog gasa ugraena mu je u la n i zub. Neko mu je kazao da se seti zuba. Zub mu je bio u ustima. Mogao je da ga oseti p od jezikom. Sve to je trebalo uiniti bilo je da njime vrsto zagrize. Ne jo ! Taj neko mu je jo kazao da saeka dok se ne nae u Baronovoj blizini. Ko je to bio? N ije mogao da se seti. "Koliko e dugo ostati ovako drogiran?" upita Baron. "Mo da jo jedan sat, gospodaru." "Mo da", promrmlja Baron, a onda se ponovo okrenu prema prozoru optoenom pokrovom n oi. "Gladan sam." To je Baron, to nejasno, sivo oblije tamo, pomisli Leto. Seni su se pomicale pred njim, nji ui se uporedno sa kretnjama prostorije. A prostorija se izdu ivala i sabij ala. Postajala je as svetlija, as tamnija. Tmina se u njoj zgu njavala, a zatim razv ejavala.

Vreme je za Vojvodu postalo niz slojeva, kroz koje je on hrlio. Moram da ekam. U prostoriji se nalazio sto. Leto ga je video sasvim jasno. A sa suprotne strane stola sedeo je neki krupan, debeo ovek, sa ostacima obeda pred sobom. Leto oseti da sedi u stolici naspram debeljka, oseti lance, kai eve koji su mu za stolicu ve zivali telo ispunjeno trncima. Bio je svestan da je proteklo izvesno vreme, ali njegova du ina mu je izmicala. "ini mi se da dolazi k sebi, Barone." Svilast glas! To mora da je Piter. "Vidim i sam, Pitere." Gromki bas: Baron. Leto oseti kako sve oko njega postaje vr e i odreenije. Stolica pod njim stekla je pu nu konkretnost, a veze kojima je bio privr en za nju kao da je neko zategao. Sada je i Barona sasvim jasno razaznao. Leto stade da posmatra kretnje ovekovih r uku; grozniavi dodiri: rub tanjira, dr ka ka ike, prst prevuen preko prevoja vilice. Leto nije skidao pogled sa ake koja se micala, gotovo opinjen njome. "ujete me, Vojvodo Leto", ree Baron. "Znam da me ujete. elimo da saznamo od vas gde mo emo da pronaemo va u nalo nicu i dete koje ste imali sa njom." Nijedna kretnja nije promakla Letou, ali rei su zastrujale kroz njega poput neobin e plime spokoja. Istina je, dakle: nisu uhvatili Pola i D esiku. "Ovo nisu deje igrarije", zabrunda Baron. "To mora da vam je jasno." On se na e pre ma Letou i stade da mu prouava lice. Barona je bolelo to ovo nije moglo da se obav i u etiri oka, samo izmeu njih dvojice. Dopustiti da drugi vide jednog oveka plemen ite krvi u ovako nezavidnoj situaciji - moglo je da predstavlja rav presedan. Leto oseti kako mu se snaga vraa. A onda iz povr ine seanja izbi upozorenje na la ni z ub poput kakvog tornja usred ravnice. Umesto nerva u zubu se nalazila kapsula sa otrovnim gasom - i on se u magnovenju priseti ko mu je stavio to pogubno oru je u usta. Jueh. A onda se, kao kroz neku maglu izazvanu dejstvom droge, takoe setio da je video k ako iznose pokraj njega neko mlitavo telo iz ove prostorije. Sada mu je bilo jas no da je to bio Jueh. "ujete li ovu buku, Vojvodo Leto?" upita Baron. Leto postade svestan tog asa nekog krkljavog zvuka, hrapavog ropca neije agonije. "Uhvatili smo jednog od va ih ljudi preru enog kao Slobodnjaka", ree Baron. Lako smo otkrili da je posredi samo maska: u pitanju su oi, razume se. Uporno tvrdi da je poslat meu Slobodnjake da ih uhodi. Ali ja ve podu e ivim na ovoj planeti, dragi roae, i vrlo dobro znam da se ne uhodi taj odrpani olo iz pustinje. Recite mi, da li st e kupili njihovu pomo? Da li ste kod njih uputili enu i sina? Strah pro e Letove grudi. Ako ih je Jueh poslao kod itelja pustinje... ovi nee prest ati da tragaju sve dok ih ne pronau. "Hajde, hajde", ree Baron. "Nemamo mnogo vremena, a bol je brz. Molim vas, ne pri moravajte me na to, dragi Vojvodo." Baron podi e pogled prema Piteru, koji je staj ao kraj Letovog ramena. "Piter, dodu e, nema ovde svu svoju opremu, ali siguran sa m da e moi da improvizuje." "Improvizacija je ponekad najbolja, Barone." Taj svilast, nagove tavajui glas! Leto ga oseti tik uz uho. "Imali ste plan za sluaj opasnosti", ree Baron. "Gde ste poslali enu i sina?" On sp usti pogled na Letovu ruku. "Nedostaje vam prsten. Da li se nalazi kod deka?" Baron podi e pogled i upravi ga u Letove oi. "Ni ta ne odgovarate", ree on. " elite li stvarno da me prisilite da uradim ne to to ne e lim? Piter e primeniti jednostavne, direktne metode. Sla em se da su ponekad najbol ji, ali ne dopada mi se to ete im vi biti podvrgnuti." "Vreo loj na lea, mo da, ili na one kapke", ree Piter. "Mo da i na neki drugi deo tela. Ovo je posebno efikasno kada osoba ne zna gde e loj kapnuti. Metod je stvarno do bar, a osim toga postoji odreena lepota u ari gnojnobelih plikova na goloj ko i, a, Barone?" "Ba tako", uzvrati Baron glasom koji je zazvuao zlurado. Ti pipavi prsti! Leto se zagleda u debele ake bebastog izgleda, pune blistavih dr agulja, koje su se nervozno grile. Zvuci agonije koji su dopirali kroz vrata iza njega kidali su Vojvodine ivce. Kog

a su to uhvatili, upita se on. Da nije Ajdaho? "Verujte mi, dragi roae", ree Baron. "Ne elim da do toga doe." "Mislite na nervne glasnike koji hitaju da dozovu pomo, ali ova ne mo e da doe", ree Piter. "Postoji odreena umetnost u tome, znate." "Ti si prvorazredni umetnik", zabrunda Baron. "Ali sada uti aj pristojnost." Leto se iznenada priseti neega to mu je Gurni Halek jednom kazao, posmatrajui Baron ovu sliku: I ja stajah na morskom pesku i gledah zver kako nie iz vode... a na nj enim glavama ima blasfemije. "Samo traimo vreme, Barone", ree Piter. "Mo da." Baron klimnu glavom. "Znate, dragi moj Leto, na kraju ete nam ipak rei gde su oni. Postoji odreen stepen bola koji neete moi podneti." Sva je prilika da je u pravu, pomisli Leto. Bilo bi ba tako kao to ka e da nije zuba ... i injenice da ja stvarno ne znam gde se oni nalaze. Baron nabode komad mesa, stavi ga u usta, lagano sa vaka i proguta. Moramo da prob amo novu taktiku, pomisli on. "Dobro osmotri ovu hvale vrednu osobu koja smatra da joj se ne mo e doskoiti", ree B aron. "Dobro je osmotri, Pitere." Istovremeno kroz glavu mu proe: Da! Pogledaj ga, ovog oveka koji je uveren da mu n e mo emo ni ta. Vidi ga: smatra da ga ne mo emo kupiti, a istovremeno se milioni delia njega krme na malo svakog trenutka negovog ivota! Ako bi ga uzeo sada i protresao, zakloparao bi iznutra. uplje bi zakloparao. Rasprodat je! Potpuno je svejedno, u krajnjoj liniji, na koji e nain umreti! Krkljavi zvuk sa druge strane vrata zamuknu. Baron ugleda Umana Kurdu, zapovednika stra e, koji se pojavio na vratima, sa supro tne strane kabine, i odmahnuo glavom. Od zarobljenika nisu izvuene neophodne info rmacije. Jo jedan neuspeh. Dosta je bilo odugovlaenja sa ovim budalastim Vojvodom, sa tom glupom, mekom budalom kome, izgleda, nije jasno koliko se blizu nalazi p akla - ni dlaku od njega. Ova pomisao primiri Barona, nadvlada njegovu nevoljnost da izlo i bolu jednu osobu plemenite krvi. Najednom sebe vide kao hirurga koji vr i bezbrojna seciranja naroi tim makazama - odsecajui maske budalama i otvarajui pakao koji le i ispod. Sve sami zeevi! A kako samo postaju kukavice kada ugledaju meso dere! Leto baci pogled preko stola, upitav i se za to okleva. Zub bi sve ovo brzo okonao. P a ipak - ivot mu je bio lep. Iz seanja mu navre zmaj kako leti plavetnim nebom Kal adana i Polov radostan smeh dok ga posmatra. Takoe se setio raanja sunca ovde na A rakisu - raznobojnih slojeva Za titnog Zida, razmek anih pra inastom izmaglicom. "Utoliko gore", promrmlja Baron. On se odmae od stola, lako se podi e iz stolice po mou suspenzora, a onda zastade, po to je video da se sa Vojvodom zbiva neka promena . Primetio je da mu je protivnik duboko udahnuo vazduh, da su mu se vilice stisl e i da su mi ii oko njih zaigrali dok je dr ao usta zatvorena. Kako me se boji, pomisli Baron. Obuzet iznenadnim strahom da bi Baron mogao da mu pobegne, Leto sna no zagrize zub sa kapsulom i oseti kako je ovaj puknuo. Zatim otvori usta i izdahnu oporu paru koju je osetio kako mu se obavija oko jezika. Baron poe da se smanjuje, poput ne ke prilike viene kroz sve u i tunel. A onda Leto zau neiji dah pokraj uha - izvestan svilasti prizvuk: Piter. I njega sam uhvatio! "Pitere, ta se dogaa?" Gromki glas dopro je kao iz daljine. Leto oseti kako mu seanja naviru u um - stara, bezuba mrmljava starica. Prostorij a, sto, Baron, dva u asnuta oka - potpuno plava - sve se zgusnu oko njega u naru enu simetriju. Bio je tu jedan ovek sa bradom u obliku vrha izme, jedan lutak koji pada. Lutak je imao slomljen nos, nakrivljen ulevo: neobian metronom uhvaen zauvek u kretnji koj a je trebalo da ga vine uvis. Leto zau lomljavu zemljanog posua - takoe kao u dalji ni - koja mu u u ima zazvua poput grmljavine. Um mu se pretvorio u beskrajnu komoru , koja je sve hvatala. Sve to je ikada postojalo: svaki uzvik, svaki apat, svaki.. . ti ina.

Jedna misao ostade mu u svesti. Leto razabra u bezoblinoj svetlosti na zracima tm ine: dan oblikuje meso, meso oblikuje dan. Pomisao ga ispuni uvstvom punoe, za koj e je znao da ga nikada nee moi objasniti. Ti ina. Baron je stajao oslonjen leima na svoja privatna vrata, u maloj komori iza stola. Zalupio ih je, ostaviv i iza sebe kabinu punu mrtvaca. ula mu stavi e do znanja da s e svuda unaokolo vrzmaju stra ari. Jesam li i ja udahnuo? - upita se on. Ma ta da j e to, jesam li ga i ja uneo u sebe? A onda mu se zvuci vrati e... i razum. Zauo je nekoga kako uzvikuje nareenja - gas-m aske... dr ati vrata zatvorena... Ukljuiti kompresivne ventilatore... Ostali su brzo popadali, pomisli on. A ja jo stojim. Jo sam na nogama. Jo di em. Milo stivi pakle! Pa to je bilo za dlaku! Sada je mogao da analizira situaciju. titnik mu je bio aktiviran; radio je, dodu e, na najmanju jainu, ali i to je bilo dovoljno da se uspori molekularna razmena kr oz barijeru polja. Osim toga, on se odgurnuo od stola... upozoren Piterovim izne nadnim gu enjem, koje je kapetana stra e nagnalo da mu priskoi u pomo i tako sam zapeat i svoju sudbinu. Puki sluaj i opomena u vidu gu enja oveka na umoru - jedino ga je to spaslo. Baron nije oseao zahvalnost prema Piteru. Ta budala je samu sebe ubila. Ba kao i o naj glupi zapovednik stra e! Tvrdio je da je svako koga izvede pred Barona temelji to proveren! Ali kako je onda mogue da se Vojvoda...? Nije bilo nikakvog upozoren ja. ak je i otkriva otrova iznad stola ostao nem - sve dok nije postalo prekasno. Kako to? No, sad vi e nije va no, pomisli Baron, po to se malo pribrao. Budui zapovednik stra e za poee svoju du nost time to e saznati odgovore na ova pitanja. Postao je svestan sve u urbanije aktivnosti iza drugih vrata ove sobe mrtvih. Baro n se odmae od vrata o koja je bio oslonjen i stade da prouava lakeje oko sebe. Oni su nepomino stajali, bez rei ga posmatrajui i ekajui njegovu reakciju. Da li e se Baron razljutiti? Tog asa, Baron shvati da je proteklo svega nekoliko sekundi otkako je utekao iz o ne u asne prostorije. Nekoliko stra ara dr alo je oru je upereno prema vratima. Drugi su netremice motrili p rema praznom hodniku koji je vodio prema mestu odakle je dopirala buka, iza ugla sa desne strane. Odatle se pojavi jedan ovek sa gas-maskom, koja mu se ljuljala na prsima, zakaena remenima za vrat; pogled mu je bio uprt u otkrivae otrova, koji su visili na plaf onu hodnika. Imao je utu kosu, bucmasto lice i zelene oi. Reckave bore zrano su mu se irile oko punih usana. Liio je na neko vodeno bie koje je sluajno zalutalo meu kop nena stvorenja. Baron osmotri oveka koji mu se pribli avao, prisetiv i se imena: Nefud. Iakin Nefud. Razvodnik stra e. Nefud je bio u ivalac semute, osobene kombinacije droge i muzike, koja je dejstvovala u dubinama svesti. Bila je to korisna informacija. ovek se zaustavio pred Baronom i pozdravio ga po vojniki. "Hodnik je ist, gospodaru . Posmatrao sam spolja i zakljuio da je posredi jamano otrovni glas. Ventilatori u va oj kabini ubacuju unutra vazduh iz ovih hodnika." On podi e pogled prema otkrivau otrova iznad Baronove glave. "Ni ta nije iscurilo. Kabina je ve dekontaminirana. K akva su va a nareenja?" Baron prepoznade glas oveka: bio je to onaj isti koji je uzvikivao nareenja. Efika san je ovaj razvodnik, pomisli on. "Jesu li unutra svi mrtvi?" upita Baron. "Jesu, gospodaru." Pa moraemo se privii, pomisli Baron. "Najpre", ree on, "dopusti da ti estitam, Nefude. Imenujem te novim zapovednikom m oje garde. Nadam se da e izvui valjan nauk iz sudbine koja je sna la tvog prethodnika ." Baron primeti kako svest o novom zvanju polako dolazi do izra aja na licu oveka pre d njim. Nefud je vrlo brzo shvatio da vi e nikada nee oskudevati u semuti. On klimnu glavom. "Moj gospodar zna da u se potpuno posvetiti njegovoj bezbednost i." "Da. Dobro, a sad na posao. Pretpostavljam da je Vojvoda imao ne to u ustima. Usta

novie ta je to ne to, kako je primenjeno, ko mu je pomogao da ga tamo postavi. Preduz ee sve mere predostro nosti..." On zastade po to mu je lanac misli prekinula neka gu va u hodniku iza njega: stra ari na vratima lifta za donje nivoe fregate poku avali su da zadr e jednog visokog pukov nika-ba ara, koji je upravo izi ao iz lifta. Baron je mogao da se seti lica pukovnika-ba ara: tankog, sa ustima slinim kakvom pr orezu u ko i i mastiljavim takama umesto oiju. "Skidajte ruke sa mene, grozni strvoderi!" drao se ovek, odgurujui stra are od sebe. Ah-h-h, jedan od Sardaukara, pomisli Baron. Oslobodiv i se stra ara pukovnik-ba ar krenu krupnim korakom prema Baronu, ije se oi isp uni e strahom. Sardaukarski oficiri uvek su u njemu budili oseaj nelagodnosti. Svi su nekako liili na roake Vojvode... pokojnog Vojvode. Tu je, osim toga, bilo i nji hovo ophoenje prema Baronu! Pukovnik-ba ar zaustavi se na pola koraka od Barona, dr ei ruke na bedrima. Stra ari se nagomila e iza njega, zbunjeni i nesigurni. Baron primeti da ga Sardaukar nije pozdravio i da su mu kretnje pune prezira, to povea nelagodnost u njemu. Ovde se nalazila samo jedna njihova legija - sastavlje na od deset brigada - koja je do la kao pojaanje Harkonenovim trupama, ali Baron ni je imao nikakve iluzije. I ta jedna legija bila je savr eno kadra da se okrene pro tiv Harkonena i da ih savlada. "Reci svojim ljudima da ne smeju da me spreavaju kada hou da te vidim, Barone", za brunda Sardaukar. "Moji vojnici doveli su ti atreidskog vojvodu pre no to sam sti gao da raspravim sa tobom o njegovoj sudbini. Sada emo to uiniti." Ne smem da izgubim ugled pred ljudima, pomisli Baron. "Je li?" Izgovorio je to hladnim, kontrolisanim glasom, osetiv i ponos zbog toga. "Moj Car mi je nalo io da se postaram o tome da njegov roak umre lako i bez agonije ", uzvrati pukovnik-ba ar. "I meni je Car izdao isto nareenje", slaga Baron. "Zar si mislio da neu da ga izvr i m?" "Du nost mi je da izvestim Cara o onome to sam video vlastitim oima", ree Sardaukar. "Vojvoda je ve mrtav", odbrusi Baron, odmahnuv i pri tom rukom u znak da otpu ta sago vornika. Ali pukovnik-ba ar ostade gde je stajao, netremice zurei u Barona. Nikakvim grem mi ia ili treptajem kapka nije dopustio da se shvati kako je spreman da poslu a Baronovu komandu. "Kako?" zabrunda on. Pazi, molim te!, pomisli Baron. E, ovo je ve suvi e. "Od vlastite ruke, ako ve hoe da zna ", ree Baron. "Otrovao se." "Hou odmah da vidim telo", ree pukovnik-ba ar. Baron podi e pogled prema tavanici, odglumiv i razdra enost, dok mu istovremeno kroz g lavu prostruja. Dovraga! Ovaj o trooki Sardaukar videe kabinu pro no to stignemo da je udesimo! "Smesta!" zabrunda Sardaukar. " elim lino da se osvedoim." Nema naina da ga spreimo, zakljui Baron. Sardaukar e sve videti. Saznae da je Vojvoda poubijao Harkonenove ljude... da je i sam Baron za dlaku izbegao istu sudbinu. Za stolom se jo nalaze ostaci hrane, a naspram njih je mrtvi Vojvoda, sa znacima rasula unaokolo. Nikako ga ne mo emo spreiti. "Neu nikakva odlaganja", o tro ree pukovnik-ba ar. "Nee biti odlaganja", uzvrati Baron, zagledav i se u Sardaukarove opsidijanske oi. " Ja ni ta ne krijem od mog Cara." On klimnu glavom Nefudu. "Pukovnik-ba ar eli da sve odmah vidi. Uvedi ga na vrata pored kojih si stajao, Nefude." "Ovuda, ser", ree Nefud. Lagano i drsko, Sardaukar obie Barona i ramenom prokri put kroz stra are. Nepodno ljivo, pomisli Baron. Car e sada saznati kako sam pogre io. Shvatie to kao zna k slabosti. Bilo je krajnje neprijatno prisetiti se da su i Car i njegovi Sardaukari imali p odjednako prezriv odnos prema slabostima. Baron poe da gricka donju usnu, poku av i d a se ute i time da Car ba ni ta nije saznao o upadu Atreida na Giedi Jedan, odnosno o uni tenju harkonenskih zaliha zaina ovde.

Proklet bio ljigavi Vojvoda! Baron se zagleda u lea dva oveka koja su se udaljaval a: arogantan Sardaukar i zdepast, efikasan Nefud. Moramo se privii, pomisli Baron. Moram ponovo da imenujem Rabana za vladara ove p roklete planete. Bez sputavanja i ogranienja. Morau da prolijem vlastitu, harkonen sku krv da bi na Arakisu zavladali odgovarajui uslovi za prihvatanje Fejd-Raute. Do vraga Piter! Dopustio je da pogine dok mi je jo bio koristan. Baron uzdahnu. Takoe moram smesta da zatra im od Telilaksa novog Mentata. Nesumnjivo ve imaju jedno g spremnog za mene. Jedan od stra ara pokraj njega se naka lja. Baron se okrenu prema njemu. "Gladan sam." "Da, gospodaru." "I hteo bih malo da se razonodim dok dovodite u red ovu kabinu i prouavate njene tajne za mene", zabrunda Baron. Stra ar obori pogled. "Kakvu razonodu eli moj gospodar?" "Biu u mojim spavaim odajama", ree Baron. "Dovedite mi onog momka koga smo kupili n a Gamontu - onog sa divnim oima. Dobro ga drogirajte. Nisam raspolo en da se rvam s a njim." "Da, gospodaru." Baron se okrenu i krenu prema spavaim odajama svojim cupkavim korakom, potpomognu tim suspenzorima. Da, pomisli on. Onog sa divnim oima, onog koji toliko lii na mla dog Pola Atreida. 22. O mora Kaladana, O podanici Vojvode Letoa... Citadela Letoa je pala, Pala zauvek... Iz 'Pesama o Muad'Dibu' princeze Irulan

Pol je oseao kako je sva njegova pro lost, svako iskustvo pre ove noi postalo pesak koji istie kroz pe ani asovnik. Sedeo je pored majke, obgrliv i kolena, u malom atoru od tkanine i plastike - pustinjskom atoru - koji se, zajedno sa slobodnjakom odeom ko ju su sada nosili, nalazio u bali ostavljenoj ispod prednjih sedi ta toptera. Pol uop te vi e nije bio u nedoumici u pogledu toga ko je sakrio slobodnjaku balu za opremu u letelicu i ko je odredio kurs kojim se zarobljenici moraju prebaciti. Jueh. Izdajniki doktor poslao ih je pravo u ruke Dankana Ajdaha. Pol baci pogled kroz providan kraj pustinjskog atora prema stenama obasjanim mesei nom, koje su okru avale mesto gde ih je Ajdaho sakrio. Krijem se kao dete sada kada sam Vojvoda, pomisli Pol. Osetio je ogorenost pri ov oj pomisli, ali nije mogao da porekne da je bilo mudro ono to su uinili. Ne to se zbilo sa njegovom sve u ove noi - poeo je izuzetno o tro i jasno da uoava sve ok lnosti i dogaanja oko sebe. Nije bio kadar da zaustavi priliv podataka, niti da o sujeti hladnu preciznost kojom je svaka nova injenica prikljuivana njegovom znanju , da bi potom bila obraena u samom jezgru svesti. Bila je to mentatska sposobnost , pa i vi e od toga. Pol se vrati u mislima na onaj trenutak nemonog besa kada se neobian topter ustrem io iz nonog pokrova prema njima, nadnev i se poput kakvog d inovskog sokola povrh pus tinje, dok mu je vetar huao meu krilima. Upravo tog asa ona stvar se odigrala u Pol ovom umu. Topter se zanosio i njihao iznad pe anog spruda, hrlei prema figurama koje su be ale - prema njemu i njegovoj majci. Pol se priseti kako ih je zapahnuo miri s zapaljenog sumpora, nastao trenjem topterovih drljaa o pesak. Ponovo je video majku kako se okree, oekujui da ugleda laserski pi tolj u rukama Hark onenovih ubica - da bi istog trenutka prepoznala Dankana Ajdaha kako se naginje kroz otvorena vrata na letelici i uzvikuje: "Po urite, videli smo znake crva ju no o davde!" Ali, Pol je znao u asu kada se okrenuo ko je pilotirao topterom. Mno tvo sitnica ve zanih za nain kojim se letelica kretala, njeno munjevito spu tanje - tako neupadlji vi pokazatelji da su ak i njegovoj majci promakli - stavili su Polu nepogre ivo do

znanja ko sedi za kontrolnim ureajima. Sedei pokraj Pola u pustinjskom atoru, D esika se prome kolji i ree: "Postoji samo jedn o obja njenje. Harkoneni dr e Juehovu enu. On je mrzeo Harkonene. To sam sasvim pouzd ano zapazila. I sam si proitao pismo koje nam je ostavio. Ali za to je nas spasao p okolja?" Ona to tek sada uvia i to nepotpuno, pomisli Pol. A onda ta pomisao izazva ok u nj emu. Shvatio je tu injenicu kao ne to sasvim uzgredno dok je itao pismo, koje se nal azilo uz Vojvodin prsten sa peatom u bali. "Ne poku avajte da mi oprostite", pisao je Jueh. "Ne elim va opro taj. Moje breme je v e dovoljno te ko. Uinio sam to to sam uinio bez zlobe ili nade da e me neko razumeti. T o je moj tahadi al-burhan, poslednje ku anje. Dajem vam atreidski peat kao zalogu d a govorim istinu. Kada budete proitali ovo, Vojvoda Leto bie mrtav. Neka vas ute i i zvesnost da nije umro sam, nego da je ista sudbina sna la i onoga koga mrzimo vi e o d svih ostalih." Pismo nije bilo adresovano niti potpisano, ali zato uop te nije dolazio u sumnju J uehov poznati rukopis. Prisetiv i se sad pisma, Pol je ponovo iskusio tugu koja ga je obuzela onog trenut ka - o tro i neobino uvstvo kao da se zbilo izvan njegovog novog mentalnog ustrojstv a. Proitao je da mu je otac mrtav, znao je da je to tano, ali je ovo saznanje do ive o samo kao jedan od niza podataka koji mu ulaze u um da bi tu bili obraeni i isko ri eni. Voleo sam oca, pomisli Pol, znajui da je i to istina. Trebalo bi da ga alim. Treba lo bi da oseam ne to. Ali, u njemu nije bilo nieg drugog izuzev ove pomisli: to je va na injenica. Bila je to samo jedna meu mnogim injenicama. Sve to vreme svest mu nije prestajala da sabira utiske ula, da ih ekstrapolira, p roraunava. A onda mu na pamet pado e Halekove rei: Raspolo enje je za stoku ili za voenje ljubavi . Borie se kada ti okolnosti to nalo e, bez obzira na to da li si raspolo en. Mo da je to u pitanju, pomisli Pol. aliu oca kasnije, kada budem imao vremena. No, u hladnoj preciznosti svog bia on nije oseao nikakvo kolebanje. Postalo mu je jasno da mu nova svest predstavlja samo poetak, da raste, razvija se. uvstvo vra ke svrhovitosti, koje je prvi put iskusio prilikom ogleda sa asnom Majkom Gaius Hele n Mohijam, sve vi e ga je pro imalo. Desna ruka - ona koja je pamtila bol - peckala ga je i podrhtavala mu. Znai li ovo, mo da, biti njihov Kvizac Haderah? - upita se. "Za trenutak sam pomislila da se Havatu potkrala jo jedna gre ka", ree D esika. "Palo mi je na pamet da Jueh mo da uop te nije Suk doktor." "Bio je sve ono to smo mislili da jeste... i jo mnogo vi e", ree Pol, pomisliv i pri to m: za to tako sporo uvia te stvari? Zatim nastavi: "Ako se Ajdaho ne probije do Kin esa, biemo..." "On nam nije jedina nada", uzvrati ona. "Nisam to ni hteo da ka em", ree on. Ona razabra elinu odlunost u sinovljevom glasu, zapovedniki ton, i podozrivo ga osmo tri kroz zelenu polutamu pustinjskog atora. Pol je predstavljao siluetu spram ste na optoenih meseinom, koje su se nazirale kroz providni deo krila. "Sigurno su uspeli da umaknu jo neki ljudi tvog oca", ree ona. "Moramo da ih sakup imo, da pronaemo..." "Osloniemo se samo na sebe", ree on. "Prva briga su nam porodini atomici. Moramo ih se domoi pre no to se Harkoneni daju u potragu za njima." "Malo je verovatno da e ih pronai", uzvrati ona, "s obzirom na to kako su skriveni ." "Ne smemo prepustiti stvar sluaju." Ona pomisli: ucenjivanje porodinim atomicima kao pretnjom po planetu i njene resu rse zaina - to ima na umu. Ali, sve emu posle toga mo e da se nada jeste bekstvo u a nonimno izgnanstvo. Majine rei navedo e Pola na novi smer misli: vojvodska briga za sve ljude koje su iz gubili protekle noi: Ljudi su prava snaga svake Velike Kue, pomisli Pol, prisetiv i se istog asa Havatovih rei: Tu no je rastati se sa ljudima; mesto je samo mesto. "Koristili su Sardaukare", ree D esika. "Moramo saekati da oni budu povueni."

"Misle da nas dr e u stupici izmeu pustinje i Sardaukara", ree Pol. "Planirali su da niko od Atreida ne pre ivi - da nas potpuno istrebe. Ne raunaj na to da je neko od na ih sauvao ivu glavu." "Ali ne mogu da nastave unedogled da izla u opasnosti injenicu o carevoj ume anosti u celu stvar." "Misli ?" "Neki od na ih sigurno su uspeli da pobegnu." "Jesu li?" D esika okrenu u stranu glavu, zapla ena oporom jainom sinovljevog glasa i hladnim pr oraunavanjem verovatnoa. Osetila je da joj je sinovljev um odmakao i da on sada ne ke stvari dalje vidi od nje. Ona je lino obuila inteligenciju kadru za to nadma anje , ali sada je najednom poela da je se boji. Misli joj skrenu e u drugom pravcu, pot ra iv i utoi te u izgubljenom svetili tu njenog Vojvode, od ega joj se oi ispuni e suzama. Ovako mora da bude, Leto, pomisli ona. Postoji vreme za ljubav i vreme za tugu. Ona polo i ruke na stomak, usredsrediv i svest na embrion koji se tamo nalazio. Nosi m atreidsku ker koju mi je nareeno da rodim, ali asna Majka nije bila u pravu: ker m i nije spasla Letoa. Ovo dete je naprosto ivot koji hrli ka budunosti kroz orgiju smrti. Dopustila sam da se zane, pobuena instiktom, a ne poslu no u. "Poku aj ponovo da aktivira prijemnik", ree Pol. Mozak nastavlja da radi, ma kako poku ali da ga osujetimo, pomisli ona. D esika uze mali prijemnik koji im je Ajdaho ostavio i okrenu prekida. Na eonoj stra ni instrumenta upali se zelena svetiljka, a iz zvunika se zau pucketanje i kranje. Ona smanji jainu zvuka i poe da tra i du talasnih du ina. Nekoliko trenutaka kasnije ato r ispuni jedan glas koji je govorio ratnim jezikom Atreida. "...povui se i pregrupisati na grebenu. Fedor izve tava da nema pre ivelih u Kartagu, kao i da je Esnafska banka opljakana." Kartag, pomisli D esika. Pa to je bilo leglo Harkonena! "To su Sardaukari", nastavi glas. "Pazite na Sardaukare u atreidskim unoformama. To su..." U zvunicima se razle e krkljanje, a zatim sve zamuknu u ti inu. "Poku aj na drugim talasnim du inama", ree Pol. "Shvata li ta to znai?" upita D esika. "Oekivao sam to. ele da Esnaf okrivi nas za poharu banke. A ako nam i oni okrenu l ea, onda nam nema uzmaka sa Arakisa. Poku aj na drugim talasnim du inama." Ona se za trenutak zamisli o njegovim reima: Oekivao sam to. ta se to zbilo sa njim ? Lagano, D esika se ponovo ma i instrumenta. Dok je okretala bira stanica, do njih s u doprli odlomci uzvika na ratnom jeziku Atreida, puni nasilja i estine: "...povu cite se...", "...poku ajte da se pregrupi ete kod...", "...zarobljeni u peini kod..." Takoe se jasno moglo uti pobedniko likovanje na harkonenskom nareju koje su uhvatili na drugim stanicama. Odsene zapovedi, borbeni izve taji. Odlomci su bili odve kratk i da bi D esika mogla da ih razabere, ali je zato ton zvuao sasvim nedvosmisleno. Pobeda je pripala Harkonenu. Pol protrese balu pokraj sebe, zauv i kako voda klokoe u dva litra a. On duboko udahnu vazduh i baci pogled kroz providno atorsko krilo prema stenovitom ispustu koji s e ocrtavao spram zvezdanog svoda. Pod levom rukom oseao je stezaki zatvara ulaza u a tor. "Uskoro e zora", ree on. "Mo emo preko dana da ostanemo ovde i da saekamo Ajdaha , ali ne i naredne noi. U pustinji se putuje nou, dok se danju ostaje u senci." Znanje koje je stekla o ovom svetu samo pokulja na povr inu D esikine svesti: Bez pu stinjskog odela, oveku koji sedi u senci u pustinji potrebno je pet litara vode d nevno da bi odr ao telesnu te inu. Ona najednom postade svesna glatke i meke unutra nj e opne pustinjskog odela, koja joj je dodirivala telo, i pomisli na to kako im iv ot neposredno zavisi od ove opreme. "Ako odemo odavde, Ajdaho nas nee moi da pronae", ree ona. "Ima naina da se svaki ovek natera da progovori", uzvrati on. "Ako se Ajdaho ne vr ati do zore, moramo uzeti u obzir mogunost da je uhvaen. ta misli , koliko bi dugo bi o u stanju da pru a otpor?" Pitanje nije zahtevalo odgovor i ona ne uzvrati ni ta. Pol podi e poklopac bale i izvadi mikroprirunik sa svetlim kvadrantom i povealom. Na stranicama zasija e zelena i narand asta slova: 'litra i, pustinjski ator, energetski l

emovi, cevi za otpadne materije, pumpe za ubacivanje vazduha, dogledi, kutija sa rezervnim delovima za pustinjsko odelo, pi tolj za obojenu pra inu, sink-karta, nos ni filter, parakompas, tvoreve kuke, udarai, slobodnjaka bala za opremu, vatreni st ub...' Toliko stvari neophodnih za opstanak u pustinji! On odlo i mikroprirunik na pod atora. "Kuda bismo to mogli da krenemo?" upita D esika. "Otac je govorio o pustinjskoj sili", uzvrati Pol. "Harkoneni ne mogu bez nje da vladaju ovom planetom. Oni, zapravo, nikada nisu ni vladali njome, niti e ikada vladati. ak ni uz pomo deset hiljada legija Sardaukara." "Pole, zar misli da..." "Sve dokaze imamo u rukama", ree on. "Upravo ovde, u ovom atoru - sam ator, pa ova bala i njen sadr aj, ova pustinjska odela. Poznato nam je da Esnaf tra i nemoguu cenu za meteorolo ki satelit. Znamo da..." "Kakve veze ima meteorolo ki satelit sa tim?" upita ona. "Pa ne mogu valjda da..." Pol oseti kako mu um dosti e nivo hipersvesti, to mu je omoguilo da njene reakcije k rajnje detaljno prati i proraunava. "Sad shvata ", ree on. "Iz satelita se ima dobar pogled na povr inu planete. A postoje stvari u dubokoj pustinji koje ba ne podnose esto nadgledanje." "Hoe li da ka e da sam Esnaf kontroli e ovu planetu?" Ba sporo kopa. "Ne!" ree on. "Slobodnjaci! Plaaju Esnaf da bi mogli da delaju na miru - plaaju u v aluti koja je lako dostupna svakome ko poseduje pustinjsku silu: zainom. Ovo nije samo puko nagaanje; do ao sam do tog zakljuka nepogre ivom dedukcijom. Imaj poverenja u moje sposobnosti." "Pole", ree D esika, "ti jo nisi Mentat; ne mo e pouzdano da zna kako..." "Nikada neu biti Mentat", uzvrati on. "Ja sam ne to drugo... izrod." "Pole! Kako mo e da ka e tako ne to!" "Ostavi me na miru!" On se okrenu od nje i zagleda u no. Za to ne mogu da alim? - upita se on. Oseao je ka ko svako vlakno njegovog bia udi za tim odu kom, ali je bio svestan da e mu on doveka ostati uskraen. D esika jo nikada nije ula toliko tuge u sinovljevom glasu. elela je da ga primi u za grljaj, da ga vrsto privije na grudi, da ga ute i, da mu pomogne - ali istovremeno je oseala da ni ta ne mo e uiniti. Morao je sam da re i taj problem. Pogled joj privue svetli kvadrant mikroprirunika iz slobodnjake bale za opremu koji je le ao na podu atora. Ona ga podi e i pogleda slobodan list na poetku, gde je pisal o: "Prirunik 'Prijateljske Pustinje', mesta punog ivota. Ovde su ajat i burhan ivot a. Veruj - i al-Lat te nikada nee spr iti." Lii na Azhar Knjigu, pomisli ona, setiv i se izuavanja Velikih Tajni. Da li je to mo d a Manipulator Religija stigao i do Arakisa? Pol izvadi parakompas iz bale, zatim ga ponovo vrati unutra i ree: "Pomisli samo na sve ove slobodnjake naprave za naroitu upotrebu. Njihov visok kvalitet nema pre mca, slo ie se. Kultura koja je proizvela ove predmete mora da je izuzetno mona." Oklevajui, jo zabrinuta zbog o trog tona sinovljevog glasa, D esika ponovo upravi pogl ed na minijaturnu knjigu i stade da prouava ilustraciju sa jednim sazve em na nebu A rakena: "Muad'Dib: Mi ." Rep je pokazivao prema severu. Pol se ponovo okrenu prema tami atora, primetiv i majin profil koji se jedva nazirao u slabom sjaju prirunikovog kvadranta. Sada je trenutak da ispunim oevu elju, pomi sli on. Moram joj sada saop titi njegovu poruku dok jo ima vremena za tugovanje. On o bi nam kasnije samo smetalo. Neumitnost ove logike delovala je na njega gotovo snagom oka. "Majko", ree on. "Molim?" Ona primeti promenu u njegovom glasu, od ega joj ne to hladno pro e utrobu. Nikada jo nije ula tako savr enu kontrolu. "Moj otac je mrtav", ree on. Ona poku a u sebi da pove e injenice, da ih dovede u meuodnos - benegeseritski nain obr ade podataka - i konano joj sinu: oseaj u asnog gubitka.

D esika klimnu glavom, nesposobna da bilo ta ka e. "Otac mi je jednom nalo io", ree Pol, "da ti prenesem poruku ako mu se ne to dogodi. Bojao se da bi mogla da pomisli da je izgubio poverenje u tebe." To je beskorisna sumnja, pomisli ona. "Hteo je da zna da nikada nije posumnjao u tebe", nastavi Pol, a zatim joj objasn i u emu je bila obmana, dodav i na kraju: " eleo je da zna da je uvek imao potpuno pov erenje u tebe, da te je stalno voleo i oseao naklonost prema tebi. Kazao je da bi radije izgubio poverenje u samoga sebe - i da mu je ao samo jedne stvari: to te n ije proizveo u svoju Vojvotkinju." Ona obrisa suze koje su poele da joj teku niz obraze, pomisliv i pri tom: ba glupo t raenje telesne vode! Ali znala je ta ova misao predstavlja: poku aj da se iz tuge po tra i utoi te u srd bi. Leto, moj Leto, pomisli ona. Kakve u asne stvari inimo onima koje volimo! Ljutitom i naglom kretnjom ona iskljui svetli kvadrant malog prirunika. Jecaji poe e da je potresaju. Pol postade svestan majine tuge i oseti kako i njega pro ima oseaj ispraznosti. Ja n e tugujem, pomisli on. Za to? Za to? Ova nesposobnost da tuguje poela je da ga optereu je poput neke velike mane. Vreme kada se dobija i vreme kada se gubi, pomisli D esika, a zatim navede u sebi jedan citat iz O.K. Biblije. Vreme da se zadr i i vreme da se odbaci; vreme da se voli i vreme da se mrzi; vreme rata i vreme mira. Polov um nastavio je da funkcioni e na svoj zapanjujue precizan nain. On ugleda kako se pred njim pru aju putevi na ovoj negostoljubivoj planeti. ak i bez pomoi sna, on usredsredi svoju vidovitu svest i dokui je kao rezultantu najverovatnijih budunos ti - ali ne samo to, ve i ne to vi e, ne to tajanstveno, kao da mu je um uronio u neki bezvremeni stratum da bi tu ku ao vetrove budunosti. Najednom, kao da je prona ao neophodan klju, Polov um pope se za jo jednu preagu na l estvici svesti. Osetio je kako se vrsto dr i za taj novi nivo, kako je sna no epao tu d ragocenu preagu i kako poinje da se osvre unaokolo. inilo mu se kao da obitava u nek oj kugli iz koje se putevi zrano ire u svim pravcima... ali to je bio samo grub i pribli an opis uvstva koje ga je ispunilo. Setio se kako je svojevremeno video jednu maramu od gaze kako lepr a na vetru; sad a mu je izgledalo kao da budunost leluja povrh neke povr ine koja je podjednako tal asasta i nestalna kao i ona marama no ena vetrom. Ugledao je ljude. Osetio je toplotu i hladnou nebrojenih verovatnoa. Znao je imena i mesta, iskusio je bezbrojna oseanja, stao je da prebira po podaci ma milijardi neistra enih pukotina. Imao je vremena da ispituje, ku a i traga, ali n e i da uobliuje. Stvar je predstavljala spektar mogunosti od najdalje pro losti do najdalje budunosti - od najverovatnijeg do najneverovatnijeg. Video je vlastitu smrt u bezbroj var ijanti. Ugledao je nove planete, nove kulture. Video je ljude. Ljude. Video ih je u takvom mno tvu da se nisu mogli razaznati, ali njegov um ih je ipak sve zabele io i popamtio. ak i Esnafljane. On pomisli: Esnaf - mo da je to izlaz za nas. Tu e moja neobinost biti prihvaena kao ne to normalno, ali i izuzetno vredno - uvek pod uslovom da se obezbedi sledovanje sada neophodnog zaina. Ali, najednom ga zapla i pomisao da e ceo ivot pro iveti u tom pipanju uma kroz mogue b udunosti samo da bi odreivao putanje svemirskih letelica. No, to je bila samo mogun ost. A suoiv i se sa ovom moguom buduno u koja je ukljuivala Esnafljane - on dokui prav azmere svoje neobinosti. Ali, vidim jo ne to. Vidim i drugaije pravce, raspolo ive puteve. Ova svest ispuni ga kako samopouzdanjem, tako i uznemireno u: toliko se mesta na to m drugaijem terenu gubilo sa vidika ili nestajalo nezano kud. Podjednako brzo kao to je do la, senzacija je i ilela iz njega i on je shvatio da je it avo iskustvo trajalo ne du e od otkucaja srca. Da, njegova lina svest izokrenula se, osvetljena na u asavajui nain. On se osvrnu oko sebe.

No je jo prekrivala pustinjski ator u njegovom stenovitom skrovi tu. Jo je mogao da uje majine jecaje. Takoe je jo oseao da je izvan upliva tuge... to isprazno uvstvo nalazilo se negde da leko od njegovog uma, koji je hrlio napred svojim postojanim korakom - obraujui po datke, procenjujui, izraunavajui, dokuujui odgovore na nain koji je samo delimino nali ovao mentatskom. A onda je shvatio da raspola e takvim obiljem podataka koje je tek mali broj umova ikada pre imao pred sobom. No, ispraznost koja je poivala u njemu nije zbog toga ni ta lak e bilo podneti. Postalo mu je jasno da se ne to mora slomiti. inilo mu se ka o da je neko pustio da u njemu otkucava satni mehanizam tempirane bombe. Kazaljk a je neumoljivo hitala napred, bez obzira na njegove elje. Naprava je registroval a siu ne prelive promena oko njega - blago poveanje vla nosti, beznaajan pad temperatur e, napredovanje nekog insekta preko krova pustinjskog atora, sveano pribli avanje zo re koje je primetio na odseku zvezdanog neba to se video kroz providno atorsko kril o. Praznina je u njemu bila nesnosna. Nikakvu razliku nije inilo to to je znao kako j e satni mehanizam stavljen u pogon. Mogao je da baci pogled u vlastitu pro lost i da vidi kako je ona zapoela - obuka, izo travanje nadarenosti, tanani pritisci slo en ih disciplina, pa ak i pribegavanje O.K. Bibliji u jednom kritinom trenutku... i, najzad, obilno uzimanje zaina. Takoe je bio u stanju da vidi napred - u naju asnijem pravcu - i da sagleda kuda sve to vodi. Ja sam udovi te! pomisli on. Izrod! "Ne", ree on, a onda povika "Ne. Ne! NE!" Shvatio je jednom da udara pesnicama po podu atora. (Onaj neumoljivi deo njega re gistrovao je to kao zanimljivu emocionalnu injenicu i poeo da je obrauje kao i svak i drugi podatak.) "Pole!" Majka je bila pokraj njega, dr ei ga za ruke, sa licem poput neke sive grudve koja zuri u njega. "Pole, ta nije u redu?" "Ti!" ree on. "Ovde sam, Pole", ree ona. "Sve je u redu." " ta si mi to uinila?" upita on. U trenutku lucidnosti ona oseti na ta se pitanje odnosilo i ree: "Ja sam te rodila ." Odgovor je bio plod koliko instinkta, toliko i njenog tananog znanja; no njegova doslovna tanost delovala je umirujue na Pola. On oseti kako ga dr i za ruke i uprav i pa nju na nejasne konture njenog lica. (Njegov nabujali um uoio je na novi nain iz vesne genetske osobenosti njene facijalne strukture, pridodao to ostalim podacim a, da bi rezultanta tog procesa munjevito bila dobijena.) "Dalje od mene", ree on. Ona razabra elini ton u njegovom glasu, to je nagna da ga poslu a. "Hoe li mi rei ta n u redu, Pole?" "Da li si znala ta radi kada si me obuavala?" upita on. Sasvim je izgubio deaki glas, pomisli ona, a onda ree: "Nadala sam se onome emu se s vi roditelji nadaju: da e da bude nadmoniji... drugaiji." "Drugaiji?" Zauv i ogorenost u njegovom glasu, ona ree: "Pole, ja..." "Ti nisi htela sina!" uzvrati on. "Htela si Kvizaca Haderaha! Htela si mu kog Bene geserita!" Ona ustuknu pred novim izlivom njegove ogorenosti. "Ali, Pole..." "Da li si se ikada konsultovala s mojim ocem povodom toga?" Ona uzvrati blagim tonom koji je jo odisao skora njom tugom: "Ma ta da si, Pole, u p odjednakoj si meri nasledio oeve i moje osobine." "Ali, tu je obuka", ree on. "Ta vra ja obuka koja je... probudila... spavaa." "Spavaa?" "On je ovde." On pokaza rukom najpre prema glavi, a zatim prema grudima. "U meni . Oseam kako uzima sve vi e maha... sve vi e, sve vi e, vi e, vi e..." "Pole!" Ona razabra da mu se glas nalazi na ivici histerije. "Slu aj me", ree on. "Htela si da asna Majka uje o mojim snovima, zar ne? uj ti sada umesto nje. Upravo sam do iveo

san buenja. A zna li za to?" "Mora se smiriti", ree ona. "Ako..." "Zain", uzvrati on. "Ima ga u svemu ovde: u vazduhu, tlu, hrani. Gerijatrijski zai n. Deluje kao droga Istinozborca. Kao otrov!" Ona se ukruti. On ponovi prigu enim glasom: "Kao otrov... tanan, potajan... neopoziv. ak te nee ni ubiti, sem ako prestane da ga uzima . Nikada neemo moi da napustimo Arakis, izuzev ak o ne ponesemo deo njega sa nama." U asna prisutnost njegovog glasa nije dopu tala nikakvo protivureenje. "Ti i zain", ree Pol. "Zain menja svakog ko pone da ga uzima u veim koliinama, ali zah valjujui tebi, kod mene se ta promena ispoljila na nivou svesti. Neu moi da je zadr i m u oblasti nesvesnog, gde bi ometanje do koga ona dovodi bilo prigu eno. Ja je vi dim." "Pole, ti..." "Vidim je", ponovi on. Ovoga puta, u glasu mu se osetila primesa ludila, ona vi e nije znala ta da uini. Ali kada joj je sin ponovo progovorio, odmah je razabrala da je opet uspostavio e linu kontrolu. "Ovde smo u stupici." Ovde smo u stupici, slo i se ona. Lako je prihvatila istinitost njegovih rei. Nikakav pritisak Bene Geserita, nikak va obmana ili lukavstvo nisu vi e mogli da ih potpuno oslobode Arakisa: zain je stv arao naviku. Telo joj je dokuilo tu istinu znatno pre no to ju je razabrao um. Ovde emo, dakle, pro iveti na e ivote, pomisli ona, na ovoj prokletoj planeti. Mesto j e pripremljeno za nas, ako budemo uspeli da se otarasimo Harkonena. A to se mene tie, ja znam ta mi predstoji: biu priplodna kobila koja treba da sauva jednu va nu loz u za planove Bene Geserita. "Moram da ti ispriam o mom snu buenja", ree Pol. (Sada mu se u glasu oseao bes.) "Da bi stvarno poverovala ono to u da ti ka em, najpre u ti rei da znam da e ovde, na Arak su, roditi ker, moju sestru." D esika spusti ruke na pod atora i osloni se leima o zako eno krilo da bi obuzdala pli mu iznenadnog straha. Znala je da joj se trudnoa jo ne mo e videti. Jedino zahvaljuj ui svojoj savr enoj benegeseritskoj obuci ona je uspela da razabere prve, slaba ne si gnale vlastitog tela, da dokui postojanje embriona, starog tek nekoliko nedelja. "Samo da slu imo", pro aputa D esika, osetiv i najednom potrebu da prizove moto Bene Ges erita: "Postojimo samo da slu imo." "Stei emo dom kod Slobodnjaka", ree Pol. "Tvoja Misionaria Protektiva pripremila na m je utoi te kod njih." Stvarno nam je pripremila odstupnicu u pustinju, ree D esika u sebi. Ali, odakle on zna za Misionariu Protektivu? Sve joj je te e uspevalo da obuzda u asnutost pred Po lovom neodoljivom neobino u. Netremice posmatrajui majine obrise u tami, jasno je video njen strah i sve groznia ve kretnje pomou svoje nove svesti - kao da je bila obasjana zaslepljujuom svetlo u. "Ne mogu da ti ka em ta e se odigrati ovde", ree on. "Ne mogu to ak ni sebi da ka em, pr emda sam ve video. To ulo budunosti - izgleda da nemam kontrolu nad njim. Stvar se naprosto odigrava. to se neposredne budunosti tie - recimo, godinu dana - delimino m ogu da je vidim... kao put irok poput na e Centralne Avenije na Kaladanu. Neka mest a ne vidim... mesta u senci... kao da se nalaze iza brda..." (na um mu ponovo pa de marama koja leluja na vetru) "...a postoje i ravanja..." On utonu u ti inu, kada ga preplavi seanje na ono to je video. Nikakav vidovnjaki san , nikakvo iskustvo iz minulog ivota nisu ga pripravili za ovo: sada su svi velovi bili skinuti - tako da je vreme stajalo pred njim u svoj svojoj nagoti... U ponovnom pro ivljavanju minulog iskustva on dokui svoju vra ku svrhovitost: neodolj iv pritisak vlastitog ivota koji se irio poput sve veeg mehura... dok je vreme uzmi calo pred njim... D esika napipa prekida atorske rasvete i pritisnu ga. Prigu eno, zelenkasto svetlo razlui senke i uini da joj strah malo splasne. Ona osmo tri Pola, susretnu njegove oi - taj unutarnji pogled. A onda shvati gde je ve vide la takav pogled: na dokumentima velikih nesrea - na licima dece koja su iskusila gladovanje ili te ka ranjavanja. Oi su bile poput jama, usta jedna prava linija, ob razi upali.

To je pogled u asne svesti, pomisli ona. Pogled nekoga ko se nasilno suoio sa sazna njem o vlastitoj smrtnosti. On odista vi e nije bio dete. Skrovita znaenja njegovih rei poe e da stiu smisao u njenoj svesti, potiskujui sve osta lo. Pol je mogao da vidi napred, da razabere kuda treba da potra e odstupnicu. "Postoji li nain da umaknemo Harkonenima?" upita ona. "Harkoneni!" obrecnu se on. "Izbaci ve jednom iz glave te karikature ljudskih bia. " On podi e pogled prema majci i poe da joj prouava crte lica pri prigu enoj atorskoj r asveti. Te crte su je izdavale. Ona ree: "Ne bi trebalo ak ni u tom obliku da ih udostoji naziva ljudskih bia..." "Ne budi tako sigurna da zna gde treba povui liniju izmeu ljudi i neljudi", uzvrati on. "Mi nosimo na u pro lost sa nama. A postoji, draga moja majko, jedna stvar koju ti ne zna - premda bi trebalo da je zna : mi smo Harkoneni." Um joj uini ne to u asno: on se najednom isprazni, kao da je eleo da odagna sve senzac ije. Ali Polov glas hrlio je dalje svojim neumoljivim ritmom, vukui i nju sa sobo m. "Kada se sledei put bude domogla ogledala, osmotri malo podrobnije svoje lice - a za sada se zadovolji osmatranjem moga. Ako hotimice ne za muri pred njima, videe nesu mnjive tragove. Pogledaj moje ake, sklop mojih kostiju. A ako sve to jo nije dovol jno ubedljivo za tebe, onda ti ostaje da mi veruje na re. Ja sam hodio buduno u, zavir io sam u jedan dokumenat, video sam jedno mesto, raspola em svim podacima. Mi smo Harkoneni!" "Ot... otpadniki ogranak porodice", promrmlja ona. "To je posredi, zar ne? Neki H arkonenov roak koji..." "Ti si Baronova roena ker", prekide je on, posmatrajui kako stavlja ake preko usta. "Baron je ku ao mnoga zadovoljstva u mladosti, pa je tako jednom dopustio da bude zaveden. Ali zavodnica je bila jedna od vas - i uinila je to za genetske potrebe Bene Geserita." Nain na koji je on izgovorio vas o inu je poput munje. Ali ta munja joj ponovo stav i um u pokret i ona shvati da ne mo e da opovrgne njegove rei. Toliko orsokaka iz pr o losti najednom je steklo smisao i do lo u i u. Ker koju je Bene Geserit hteo - ona nij e trebalo da okona staro neprijateljstvo izmeu Atreida i Harkonena, ve da fiksira o dreen genetski inilac u njihovim lozama. Koji inilac? Odgovor joj je bio vra ki potre ban. Kao da joj je pronikao u um, Pol ree: "Mislili su da sam ja to. Ali ja nisam ono t o su oekivali - i stigao sam pre vremena. A oni to ne znaju." D esika pritisnu ake na usta. Velika Majko! On je Kvizac Haderah! Ona se odjednom oseti izlo ena i naga pred njim, shvativ i da on vidi oima od kojih s e malo to moglo sakriti. Istog asa postalo joj je jasno da je upravo to osnova nje nog straha. "Misli da sam Kvizac Haderah", ree on. "Izbaci to iz glave. Ja sam ne to neoekivano."

Moram nekako da obavestim jednu od kola, pomisli ona. Indeks ukr tanja mogao bi da poka e ta se dogodilo. "Nee saznati za mene sve dok ne bude prekasno", ree on. Poku av i da mu odvrati pa nju, ona spusti ruke i ree: "Nai emo pribe i te kod Slobodnjaka "Slobodnjaci imaju jednu izreku koju pripisuju ai-huludu, Starom Ocu Venosti", ree on. "Ona glasi: 'Budi spreman da po tuje ono to te je sna lo.'" Istovremeno kroz glavu mu proe: Da, majko moja - kod Slobodnjaka. Dobie plave oi i k vrgu pokraj tvog ljupkog nosa od filterske cevi u pustinjskom odelu... i rodie moj u sestru: svetu Aliju od No a. "Ako nisi Kvizac Haderah", ree D esika, " ta..." "Nisi kadra da to zna ", uzvrati on. "Moi e da poveruje tek kad bude videla." On pomisli: Ja sam seme. A onda najednom postade svestan koliko je plodno tle na koje je pao; pomisao na to ispuni ga vra kom svrhovito u, ona stade da zaprema prazninu u njemu, zapretiv i da ga zagu i bolom. Video je kako se put pred njim rava u dva glavna ogranka. Idui jednim, susreo se s a zlim starim Baronom i kazao: "Zdravo, deda." Pri pomisli na taj pravac i ono to

je le alo du njega pripade mu muka. Na drugom pravcu le ala su dugaka mesta prekrivena sivkastom tamom, iz koje su jedi no trali vr ci nasilja. Video je tu jednu ratniku religiju, plamen koji se iri celom V aseljenom, zelene i plave zastave Atreida koje lepr aju na elu fanatikih legija, opi jenih zainskim likerom. Meu njima su bili Gurni Halek i jo nekolicina oevih ljudi sasvim mali broj - svi obele eni simbolom sokola iz hrama lobanje njegovog oca. "Ne mogu da poem tim putem", promrmlja on. "To je ono to potajno ele stare arobnice iz tvoje kole." "Ne razumem te, Pole", ree mu majka. On ne odgovori ni ta, razmi ljajui o tome kakvo je seme, razmi ljajui kroz svest rase ko ju je prvobitno iskusio kao vra ku svrhovitost. Najednom je shvatio da vi e ne mo e da mrzi Bene Geserita, Cara, pa ak ni Harkonena. Svi su oni bili poneseni inercijom svoje rase da obnovi ra trkano naslee, da izukr ta, pome a i preplete njihove loze u v eliki, novi genetski rezervoar. A rasa je znala samo za jedan siguran nain da se to izvede - drevni nain, oproban i pouzdan nain koji je sve uklanjao sa svog puta: d ihad. Ne mogu da izaberem taj put. Ali tada ponovo osmotri u oku svog uma hram oeve lobanje, u ijem je sredi tu lepr ala nasilna, zeleno-plava zastava. D esika proisti grlo, zabrinuta zbog sinovljevog utanja. "Dakle... Slobodnjaci e nam dati skrovi te?" On podi e pogled i osmotri uroene patricijske crte lica svoje majke, umek ane blagom zelenom svetlo u u atoru. "Da", ree on. "To je jedan od puteva." Zastade za trenutak, klimnuv i glavom, a onda nastavi: "Da. Zvae me... Muad'Dib, 'Onaj Koji Pokazuje Pu t'. Da... tako e me zvati." I on zaklopi oi, pomisliv i: Sada mogu da te o alim, oe. Osetio je kako niz obraze poin ju da mu se slivaju suze.