▸ reč o delu
KNJIGE
O polnim organima, ogoljeno
▸ Ivan Tomić Mister: Bacanje majmuna u nesvest i druge misterije
▸ Izdavač: Centar slobodarskih delatnosti, Kragujevac 2010
O knjizi Ivana Tomića Mistera Ba-
canje majmuna u nesvest i druge
misterije (Centar slobodarskih de-
latnosti, Kragujevac 2010) goto-
vo je nemoguće pisati jer su nje-
ni glavni likovi penis i vagina, ali
se oni pod tim imenima ne pojav-
ljuju nijedanput u knjizi. Koriste
se, naime, drugi nazivi, nadimci
takoreći, poznati svima, čak i ča-
snim sestrama i časnoj braći, ro-
diteljima i njihovoj deci, neven-
čanim devojkama i pošteno uda-
tim ženama, oficirima, gospodi,
muževima i svastikama, nevini-
ma i vinima (naročito francu-
skim), ginekolozima i mormoni-
ma, studentima mašinstva (hm...
dobro, njima možda baš i ne...) i
studentkinjama finih i primenje-
nih umetnosti, Čaku Norisu, le-
vorukima i onima sa ubitačnom
bekhend paralelom, čak i svetica-
ma (od kojih se to ne bi očekiva-
lo), ali se ta imena, zbog nečega,
u uglednom nedeljniku kao što
je “Vreme” ne mogu pominjati. I
već to je svojevrsna misterija, sa-
svim u skladu sa znamenitim He-
gelovim zapažanjem da su Ele-
usinske misterije znali svi Grci,
ali su ih, svejedno, zvali misteri-
jama. To nas vodi paradoksu taj-
ne: što više ljudi zna tajnu, ona
je veća. Tajna koju niko ne zna –
nije tajna. Najveća tajna zato je
ona koju svi znaju. Polni organi i
sve oko njih jedna je od najbolje
čuvanih tajni koju čuvamo svi, a
Mister tu tajnu brutalno iznosi na
videlo. O polnim organima, dakle,
njihovim imenima, nadimcima,
upotrebi, higijenskim i nehigijen-
skim navikama, oblicima, mirisi-
ma i ukusima, dnevnim i noćnim
njihovim ritualima, manje-više
znamo sve, ali nam to ne smeta
50
da, priznali ili ne, dobar deo ži-
vota budemo njima opsednuti
na različite načine. Iz te opsesi-
je rađa se svašta. Neko, recimo,
izmisli psihoanalizu, neko drugi
ode u zatvor, treći u manastir, oni
veštiji obrnu pare, a Majkl Daglas
završi na klinici za odvikavanje
od seksa. O onima koji o svemu
tome pišu i da ne govorimo.
Rečeni polni organi u Mistero-
voj knjizi rade, inače, sve ono što
rade i izvan knjige: druže se, ko-
puliraju (ni ova se reč latinskog
korena, pretpostavljate, ne po-
javljuje u knjizi), podbadaju, sva-
đaju, vole se i mrze, raskidaju i
mire, imaju dobro definisane ka-
raktere i rodne uloge, prave glu-
posti i pametnosti, stidljivi su ili
raskalašni, politički su krajnje ne-
korektni, ali imaju izgrađenu po-
litičku svest, neprestano psuju,
pljuju, balave i luče, premda je
uočljivo da nedovoljno pažnje po-
svećuju ličnoj higijeni, imaju pro-
blema sa sobom i okolinom, in-
trovertni su i ekstrovertni, bezob-
zirni su ili nežni, idu na posao, na
godišnji odmor, pijacu, u banku
sperme (zapravo jedan spermato-
zoid ide u banku sperme, ali vam
nećemo otkriti šta tamo radi),
voze bicikl i gledaju filmove, dru-
že se sa stidnim dlačicama koje,
posle druženja, postaju bestidne
dlačice, ali pre svega i iznad sve-
ga, u svemu što čine ili ne čine,
uhvaćeni u vrtlog Misterovog je-
zika, lišeni su banalnosti. Rečju,
Misterova je knjiga karusel duho-
vitosti i vrlo promišljene jezičke
razuzdanosti u kojoj nema nika-
kvih unapred datih pravila osim
da nijedno opšte mesto – a ova
knjiga svojevrsni je inventar op-
štih mesta u kojima se pojavljuju
penis i vagina, doduše pod svo-
jim partizanskim, konspirativnim
imenima – ne sme da ostane ne-
dotaknuto jezičkim preokretom.
Ispisana u harmsovskom nadah-
nuću, ali ne kao nemoćno opona-
šanje Harmsovih nemogućih i ge-
nijalnih sinteza, ova zbirka tvrđih
erotskih zapisa, pesama i pesmi-
ca, kratkih priča, basnolikih crti-
ca sa naravoučenijem, haiku mo-
menata i sasvim neodredivih je-
zičkih formi, urnebesni je karne-
val jezika.
Da ne bude zabune: ništa od
ovoga nema veze sa pornografi-
jom, ili je ima koliko i motivi Šile-
ovih erotskih crteža i slika kojima
je knjiga bogato ilustrovana. Por-
nografija je banalna, jednolična
i dosadna, u njoj se samo akte-
ri menjaju, a “radnja” ostaje ista
(zbog toga je i markiz De Sad,
uprkos filozofskim slojevima svo-
ga dela, neutešno dosadan), dok
je u Misterovoj knjizi sve u jezič-
kom naponu, u preokretanju vul-
garnosti u jezičku igru, u raspar-
čavanju tvrdog jezgra rasističkog
diskursa, u otvaranju jezičkog po-
tencijala sabijenog u nemaštovi-
ta opšta mesta psovki. Zato je o
ovoj knjizi gotovo nemoguće pi-
sati. Jer, kako pisati o onome što
se ne može imenovati upravo na
način na koji se imenuje u knji-
zi i što svoju poetičku i političku
snagu izvlači upravo iz neposred-
nog imenovanja?! Preveden na
(relativno) pristojan jezik, jedan
bi od (nevinijih) zapisa, pod na-
slovom “Istina o osmom putniku”
(str. 97), zvučao ovako: “Pronašli
astronauti fosil penisa na tamnoj
strani Meseca. Ubacili ga u brod
i povezli na Zemlju, a on usput
oživeo i nasilno kopulirao sa svim
astronautima. Po ovome je ka-
snije snimljen čuveni filmski seri-
jal. Ali zbog dece, umesto penisa,
glumilo je čudovište.” Čak i ako
nam ovako preuređen zapis izma-
mi osmeh, u “originalu” je mno-
go uzbudljivije, bolje i složenije.
Potrebno je samo, razume se, po-
znavati jezik na kojem je crtica
zabeležena.
Najzad, nešto osetljivije uho
neće da prečuje direktnu vezu
između piščevog nadimka, Mi-
ster, i “misterije” kao Misterovog
proizvoda. Tajne, dakle, nema.
Sve je igra. ◂
Ivan Milenković
VREME ▸ 21/04/2011