Domainova briga

Franc Kafka

Jedni kau da re odradek potie iz slovenskog, i trude se da na osnovu toga pokau

kako je stvorena ta re. Drugi, opet, misle da potie iz nemakog, a da je samo
pretrpela slovenski uticaj. Ali, nesigurnost oba ta tumaenja, bez sumnje, dozvoljava
opravdan zakljuak da nijedno nije tano, pogotovo to se nijednim od njih ne moe
pronai neki smisao te rei.
Naravno, niko se ne bi bavio takvim studijama kad ne bi zaista postojalo bie koje se
zove odradek . Ono u prvi mah izgleda kao pljosnat i zvezdast kalem za konac, a i
doista je, kanda, obavijeno koncem; dodue, to su, verovatno, samo iskidani, stari,
nastavljeni, ali i upredeni komadi konca najrazliitije vrste i boje. Meutim, to nije
samo kalem, nego iz sredine zvezde tri jedan popreni tapi, na koji se pod pravim
uglom nastavlja jo jedan. Pomou ovog poslednjeg tapia na jednoj strani, i jednog
od krakova zvezde na drugoj, celina moe stajati uspravno, kao na dve noge.
ovek bi se naao u iskuenju da poveruje kako je ta tvorevina ranije imala neki
celishodan oblik, pa se sad samo razbila. Ali, kao da to nije sluaj; bar se ne moe
nai nita to bi ukazivalo na to; nigde se ne mogu videti nastavci ili prelomi koji bi
upuivali na neto slino; celina izgleda, dodue, besmislena, ali na svoj nain
dovrena. Uostalom, o tome se nita poblie ne moe rei, jer je odradek izvanredno
hitar i nemogue ga je uhvatiti.
On se naizmenino zadrava na tavanu, na stepenitu, po hodnicima, u predsoblju.
Ponekad se mesecima ne moe videti; verovatno se za to vreme preseli u druge krue ;
ali potom se neizbeno vraa u na dom. Ponekad, kad izie kroz vrata i vidi ga dole
kako se prislonio na ogradu stepenica, oseti elju da mu se obrati. Naravno, nee
mu postavljati neka teka pitanja, nego e se s njim ophoditi ve i njegova
siunost navodi na to kao sa detetom. Pa kako se zove?, pita ga. Odradek,
veli on. A gde stanuje? Mesto boravka neodreeno, kae on i smeje se; ali to je
smeh kakav je mogue proizvesti jedino bez plua. Zvui otprilike kao ukanje u
opalom liu. Time se razgovor najee okonava. Uostalom, ak ni te odgovore nije
uvek mogue dobiti; esto je dugo nem kao drvo, to i jeste, kako se ini.
Uzalud se pitam ta e se s njim desiti. Ta zar on moe umreti? Sve to umire
prethodno je imalo neku vrstu cilja, neku vrstu delatnosti, i od toga se satrlo; ali to se
za odradeka ne moe rei. Pa hoe li se on, dakle, kotrljati niza stepenice, sa koncem
to se vue za njim, jo i pred nogama moje dece i mojih unuka? On, oigledno,

nikome ne kodi; ali pomisao da e me on jo i nadiveti ta pomisao mi gotovo

nanosi bol.
19141917.

Franz Kafka, Die Sorge des Hausvaters (19141917), Ein Landarzt. Kleine Erzhlungen (Seoski
lekar. Kratke prie), Kurt Wolff, Munich und Leipzig, 1919.
Franc Kafka, Izabrana dela, knjiga 4, Celokupne pripovetke, str. 306307, Nolit, Beograd, 1984.
Preveo Branimir ivojinovi.

Prikaz iz urnala anarhije/ blok 45, od 10. VII 2015.

Franc Kafka: Odradek

U ovom urnalu:
1. Pria nad priama
2. Odjavna pica
Franc Kafka, Domainova briga, kratka pria (19141917), kao pdf i word.doc
Jedna od najlepih Kafkinih pria; u stvari, jedna od retkih za koje biste uopte potraili rei u
okvirima lepog; znamo da kod njega nita nije bilo lepo ili prijatno, na onaj bezbrian,
nestvaran nain, koji ponekad nekud vodi, ali koji je uvek la. Takoe, to je jedna od njegovih
najzagonetnijih pria. Kafka je bio majstor enigme, ostavio je za sobom toliko motiva oko kojih
razni tumai i danas ispredaju cele kosmologije, ali u ovoj prii ima neto posebno, to se ne
moe objasniti na onaj uobiajen nain (i ako to uopte neto objanjava), naime, izuzetnim
darom ili genijalnom matom. Ovakve prie je nemogue smisliti; one same dolaze, ako
uopte dou; javljaju se ili ukazuju ba kao i Odradek.
Na priu su me podsetili Adorno i Benjamin; spominje se u jednom malom odlomku iz Minima
moralia (... kao to bi Odradek skoro mogao biti aneo...), koji opet upuuje na Benjamina i
njegov najpoznatiji esej o Kafki. Posle sam malo pogledao te njihove tekstove, u kojima su se
bavili Kafkom, svako na svoj nain, i to je zaista bilo vredno podseanja. Nije bilo kao tolika
kasnija tumaenja, koja su Kafki ili ba toj prii, u maniru koji nije tako nov, ali koji je danas
izgleda potisnuo sve ostale, prilazila kao abi za seciranje (iek, Judith Butler, itd.). Kod
Adorna i Benjamina, sve se jo uvek odvija s nekim dobrim razlogom, idemo ka neemu,
putamo prii da jo malo traje, u stvari, priamo jedni drugima ta jo vidimo, a da nas se to
zaista tie. (Uvek moete, onako treberski, kao Dudit-iek, priati ta jo vidite s nekog
tehnikog stanovita, recimo, psihoanalitikog ili sociolokog, na uopten nain, isto
cerebralno ili stilske vebe radi; tako se sve moe drndati). Dobri tekstovi. Ali, i oni loi i
osrednji, kojih se u meuvremenu nakupilo, svedoe da su u toj prii mnogi osetili neto
izuzetno, kod pisca koji je inae bio izuzetan, u skoro svemu to je ostavio za sobom.
Da, pria govori o kapitalizmu, to je najlake rei i u stvari je tano; samo kad bismo
konano precizirali ta je to kapitalizam. To je, dakle, ucena; to je potpuno komodifikovan i
monetarizovan ivot; ivot koji kota, koji se moe obezbediti samo uz strogi uslov, u
zamenu za prekomerni i uvek spolja definisani rad, dakle, u zamenu za sam ivot, za njegovu
sr, supstancu. To je totalni teror zadate svrhe, obaveze, moranja koji su tako tiranski
pritiskali svet iz mnogih Kafkinih pria. To su domain i njegova briga.
Kao to znamo, takvo vienje ivota nije samo kapitalistiko; njega deli i skoro cela levica
(ne i neki stari jeretici s levice, ali danas takvih nema), ak i mnogi koji se deklariu kao
anarhisti. Doli smo do neverovatne situacije da vie ne moemo da zamislimo ivot bez
ucene i prisile. To pravdamo na razne naine, pokuavamo da svedemo na neto praktino
(trite, novac, robe, kao isto tehniki instrumenti razmene), odvojeno od predatorskih
interesa; ali, sve to ne uspeva da ubedi nikog. I to je krug u kojem se sada vrtimo.
Ali, Odradek je u tom svetu odradio svoje. I rekao mu ao, zbogom, nikad vie. Nije vie stvar,
iako i dalje pomalo lii na neku udnu spravu, koja je nekada sluila neemu, ali to je sada
nemogue utvrditi; zato nije ak ni starudija, jer je za sobom pomeo svaki trag nekog
drugaijeg postojanja. Postao je bie, stvorenje, koje ume ak i da pria i da se smeje, ali
nemogue je rei kakvo bie. ta radi, gde ivi? Ali, kako, iz ove perspektive, priati o
stvorenjima osloboenim terora svrhe? ta bi ljudi radili kada ne bi radili? Ko zna, ali
verovatno nita posebno; dakle, svata, ali nikad grozniavo, usiljeno, kao pod prisilom. Ne bi
bilo potrebe za tako strogom i iskljuivom specijalizacijom, koja, pod pritiskom zaraivanja,

jo od najranijeg uzrasta osakauje nae prave darove, potencijal za istinsku posveenost.

(ta e biti kad poraste?) Moda je to dovoljan znak pravog ivota, za koji se, pre svega,
treba otvoriti, umesto da se iscrpljujemo njegovom pozitivnom slikom, zamiljanjem njegovih
detalja, koji se ionako ne mogu odrediti i urediti unapred. Odradek bi zaista mogao biti njegov
aneo ili izaslanik, iako mu ni to nije svrha. Ali, kad je ve tu ili kada se desi da nas presretne
iza nekog stepenita ili na tavanu ili u uglu lifta, to je ono na ta bi mogao da nas podseti.
Moda emo ga jednog dana pogledati manje zabrinuto nego domain iz prie, koji dobro
sluti da e njemu i njegovim apsurdnim brigama uskoro doi kraj, a da nije ni iveo, a da e
Odradek nastaviti da skakue okolo.
Pria je nastala negde izmeu 1914. i 1917, a prvi put je objavljena 1919, u Kafkinoj zbirci
Seoski lekar (Ein Landarzt). Sledi prevod Branimira ivojinovia, malo korigovan (detalj iz
opisa Odradeka i jo neke sitnice; inae, dobar prevod). Pria je uvrtena u Porodinu
biblioteku kao pria-vodilja, slino Adornovom tekstu Na moru (Minima moralia, br. 100), koji
je prvi stekao takav status. Tu je i buklet (korice su, do nekog drugog reenja, pozajmljene od
izdanja Max Brod, Franz Kafka: A Biography, autorke Florence Neal); jednolist, zgodan za
razbacivanje okolo; buklet-odradek, koji bi itaoce mogao da zatekne na raznim
neoekivanim mestima; pokuajte, ako budete raspoloeni.
Toliko u ovom javljanju, hvala na panji, iveli, ao
a.
PS, neobavezno: neki Adornovi i Benjaminovi eseji o Kafki, ne samo o ovoj prii (kojoj nisu ni
posvetili neki poseban tekst). Prevodi su, naalost, opet prilino loi ili nepotpuni, ali mogu da
se nau na engleskom.
W. Benjamin: Franz Kafka, Eseji, Nolit, Beograd, 1974, 242257. Nedostaje poslednje,
podue poglavlje, Sancho Panza, bez neke napomene ili objanjenja. Na engleskom, Franz
Kafka: On the Tenth Anniversary of His Death (1934), u zbirkama Illuminations (PDF na
webu) i Selected Writings vol. 2, part 2.
Takoe, Some Reflections on Kafka (1938), opet zbirka Illuminations ili, u pravoj verziji
(Hana Arent, urednica Illuminations, iskasapila je i onda prekrojila originalni tekst, koji je u
stvari pismo), Selected Writings vol. 3, pod naslovom Letter to Gershom Scholem on Franz
Kafka.
T. W. Adorno: Zabiljeke uz Kafku, Filozofsko-socioloki eseji o knjievnosti, kolska knjiga,
Zagreb, 1985, str. 109135. (Vrlo mutan prevod.) Eng., Notes on Kafka, Prisms, 1967.
Takoe, A Title, Notes to Litterature, vol. 2 (o raznim delima i piscima, ali sa vrlo zanimljivim
osvrtom na Domainovu brigu).
U attachmentu su neki radovi Jeffa Walla (1946), koji je dao moda najprecizniji prikaz
Odradeka, prema opisu iz prie, iako e to moda ograniiti viziju onih koji bi pokuali da
ulove Odradeka na neki svoj nain.
alji to dalje
Ako ste nau poruku dobili preko nekog drugog, a elite da se prijavite na listu, samo poaljite
email na aleksa.golijanin(at)gmail.com ili se, jo bolje, sami prijavite (pozivnice esto
zavravaju kao spam) na http://groups.google.com/group/blok45
Ako ne elite da primate nae poruke poaljite email sa tekstom ne elim u telu poruke i
zaboravite da se sve ovo uopte dogodilo.
Ako ste poruku dobili preko nekog drugog, a ne elite da ih primate, javite se tom drugom; te
liste i adresari nisu na domen.
Porodina biblioteka/ urnal/ Lista blok 45/ Foto albumi
http://anarhija-blok45.net1zen.com/

Bukleti (izbor)
http://picasaweb.google.com/aleksa.golijanin/Bukleti
Anarhistika biblioteka
http://anarhisticka-biblioteka.net/
anarhiju/ blok 45 pomaete i tako to ete ove poruke slati dalje.