KAFKA

anarhija/ blok 45
PORODINA BIBLIOTEKA

Franz Kafka
DOMAINOVA BRIGA
19141917.
Die Sorge des Hausvaters (19141917), Ein Landarzt. Kleine Erzhlungen
(Seoski lekar. Kratke prie), Kurt Wolff, Munich und Leipzig, 1919.
Franc Kafka, Izabrana dela, knjiga 4, Celokupne pripovetke, str. 306307, Nolit,
Beograd, 1984. Preveo Branimir ivojinovi.
Na koricama: ilustracija Florence Neal, sa izdanja Max Brod, Franz Kafka: A
Biography, De Capo Press, New York, 1995.
http://anarhija-blok45.net1zen.com (2015)
ZAJEDNIKA ARHIVA:
http://anarhisticka-biblioteka.net

DOMAINOVA

BRIGA

KAFKA

Domainova briga
Franc Kafka

edni kau da re odradek potie iz slovenskog, i trude se da na

osnovu toga pokau kako je stvorena ta re. Drugi, opet, misle
da potie iz nemakog, a da je samo pretrpela slovenski uticaj.
Ali, nesigurnost oba ta tumaenja, bez sumnje, dozvoljava opravdan
zakljuak da nijedno nije tano, pogotovo to se nijednim od njih ne
moe pronai neki smisao te rei.
Naravno, niko se ne bi bavio takvim studijama kad ne bi zaista
postojalo bie koje se zove odradek. Ono u prvi mah izgleda kao
pljosnat i zvezdast kalem za konac, a i doista je, kanda, obavijeno
koncem; dodue, to su, verovatno, samo iskidani, stari, nastavljeni,
ali i upredeni komadi konca najrazliitije vrste i boje. Meutim, to
nije samo kalem, nego iz sredine zvezde tri jedan popreni tapi,
na koji se pod prvim uglom nastavlja jo jedan. Pomou ovog poslednjeg tapia na jednoj strani, i jednog od krakova zvezde na drugoj,
celina moe stajati uspravno, kao na dve noge.
ovek bi se naao u iskuenju da poveruje kako je ta tvorevina
ranije imala neki celishodan oblik, pa se sad samo razbila. Ali, kao da
to nije sluaj; bar se ne moe nai nita to bi ukazivalo na to; nigde
se ne mogu videti nastavci ili prelomi koji bi upuivali na neto
slino; celina izgleda, dodue, besmislena, ali na svoj nain dovrena. Uostalom, o tome se nita poblie ne moe rei, jer je odradek
izvanredno hitar i nemogue ga je uhvatiti.

DOMAINOVA

BRIGA

On se naizmenino zadrava na tavanu, na stepenitu, po hodnicima, u predsoblju. Ponekad se mesecima ne moe videti; verovatno se
za to vreme preseli u druge krue; ali potom se neizbeno vraa u na
dom. Ponekad, kad izie kroz vrata i vidi ga dole kako se prislonio
na ogradu stepenica, oseti elju da mu se obrati. Naravno, nee mu
postavljati neka teka pitanja, nego e se s njim ophoditi ve i njegova siunost navodi na to kao sa detetom. Pa kako se zove?, pita
ga. Odradek, veli on. A gde stanuje? Mesto boravka neodreeno,
kae on i smeje se; ali to je smeh kakav je mogue proizvesti jedino bez
plua. Zvui otprilike kao ukanje u opalom liu. Time se razgovor
najee okonava. Uostalom, ak ni te odgovore nije uvek mogue
dobiti; esto je dugo nem kao drvo, to i jeste, kako se ini.
Uzalud se pitam ta e se s njim desiti. Ta zar on moe umreti?
Sve to umire prethodno je imalo neku vrstu cilja, neku vrstu delatnosti, i od toga se satrlo; ali to se za odradeka ne moe rei. Pa hoe li
se on, dakle, kotrljati niza stepenice, sa koncem to se vue za njim,
jo i pred nogama moje dece i mojih unuka? On, oigledno, nikome
ne kodi; ali pomisao da e me on jo i nadiveti ta pomisao mi
gotovo nanosi bol.
19141917.