UDC 821.163.41.09 Crnjanski M.; 821.112.2(436)-14.09 Trakl G.

821.163.41.015.19
821.163.41-95

NA OSTRVU APSTRAKCIJE
MILO CRWANSKI I GEORG TRAKL
Sowa Veselinovi

SAETAK: Ciq rada je da se, na osnovu uoenih Crwanskovih poetikih relacija prema ekspresionizmu nemakog govornog podruja, istrae formalne i tematske srodnosti wegove poezije i dela Georga Trakla. Posebnu pawu emo posvetiti poetski oblikovanom iskustvu degradirane stvarnosti i viziji nove duhovnosti.
KQUNE REI: poezija, Milo Crwanski, Georg Trakl,
ekspresionizam, apstraktno, stvaralaki postupak, boja
Izgleda da se zbiqa po celom svetu diu generacije onih koji su ratovali. itam, polako, wine stihove, koji ostavqaju ilustracije ivota i
odlaze u zrak, u brda, u vene kolutove. [] Ovo su oni koji su mesecima
leali, zakopani po umama jesewim; koji su nou, klecajui, prolazili
kraj prolenih reka i postali zanavek mirni. [] Wine rei su, katkad,
teke i hladne, bez latinske ulnosti i boje, ali ovaj je nemaki jezik neizrecivo nov, gibak i sjajan, kao, nekad, wina pozajmqena gotika. Istina,
tome ih je nauio Stefan George, uenik Francuza, ali je wihova najnovija lirika, na alost, verujte, daleko nad najnovijom francuskom, ubijenom
Apolinerovim kaprisima. Osobito dva imena voleo bih da zabeleim za
nas: jedan je Georg Trakl, a drugo Franc Verfel. (Crwanski, 1959, 189
190)

Milo Crwanski o Georgu Traklu i Francu Verfelu pie u

Pismu iz Pariza", dakle, 1921. godine, no jasno je da je i pre toga bio
upoznat sa ekspresionizmom na nemakom govornom podruju i sa wegovim osnovnim postavkama. Zahvaqujui istraivawu Olge Elermajer-ivoti, uoblienom u tekstu Crwanski i jedna zaboravqena antologija austrijskih ekspresionista", tragawe za srodnostima poezije ovog
srpskog autora sa stvaralatvom Georga Trakla, Franca Verfela ili
Gotfrida Bena konano moe da krene korak daqe. Ako je polazina
taka podrazumevala uoavawe odreenih tipolokih veza, omogueno je
da se uporednom analizom neki od osnovnih Crwanskovih stvaralakih
postupaka ili motiva postave u iri kontekst i na taj nain celovitije protumae. Iako u ovom tekstu nastojimo da razjasnimo poetike

550
bliskosti Crwanskog i Trakla, treba istai da je re o sutinski razliitim pesnicima. Dominirajui stav i raspoloewe lirskog subjekta Crwanskove poezije mnogo su blii drugom austrijskom ekspresionisti, Francu Verfelu, budui da u Verfelovom pesnitvu dolazi do
izraaja naglaena socijalna nota, oseaj bratstva sa unienim oveanstvom lienim nade i iluzija, a prisutna je i odreena doza retorinosti i patetike, kao i kod naeg autora. Traklova poezija je, pak, u
veoj meri okrenuta ka onirikom, halucinantnom, hermetinija je, a
glas koji saoptava svoje apokaliptike vizije priguen je i dopire iz
senke. Dakle, mnoge motivske veze Crwanskove i Traklove poezije posledica su optih ekspresionistikih tewi i odnosa prema pevawu
i ivqewu. Topos smrti, kosmosa, tela, sna, estetika runog, ekspresionistiko mizoginstvo ili vitalizam i ostale kqune smernice ovog
pokreta svakako nalaze svoje specifine modifikacije u delima ovih
pesnika, kao i nekih drugih ekspresionista, ali za nas su vanije one
osobine koje ukazuju na konkretni stvaralaki dijalog srpskog pesnika
sa pesnikim svetom Georga Trakla.
Piui o uticaju koji su iskustvo na galicijskom frontu i spoznaja o rasipawu i razarawu stvarnosti izvrili na ivot i delo
ovih dvaju autora, Tawa Kragujevi nalazi da Galicija 1914. i Galicija
191415. jesu, naime, za Trakla i za Crwanskog prelomne take koje,
u razliitim kontekstima odluujue formiraju semantika poqa koja
stvara par ivotstvarawe" (Kragujevi, 805). Mladost u korenu saseena, mladii tako neveseli i umorni, optereeni sveprisutnou
smrti i bremenom ubijawa, tragaju za specifinim izrazom koji e wihovo razoarewe i zgaenost svetom spregnuti sa ewom za onostranim, sa metafizikim vizijama i ekstazama. Rasplitawe vrstih formi
pevawa tek je preduslov na tom putu, sledi usvajawe sopstvenog, karakteristinog korpusa dominantnih leksema, koje e usloviti i esto ponavqawe i varirawe osnovnih, gotovo opsesivnih motiva. Poezija zalaska, kako bismo je mogli nazvati, oslawa se na slike jeseni, veeri,
sutona, slutwe smrti, na usamqenika, nevesela, melanholina raspoloewa, a ezne za slobodom i smirajem zvezda i meseca.
Simbolika jeseni kao godiweg doba koje dolazi nakon vrhunca,
nakon leta, interesantna je za shvatawe pesnikih svetova u koje nas
uvode Trakl i Crwanski. Upravo jesen, u kojoj se jo oseti trag siline
i ara leta, a da je, istovremeno, slutwa zamirawa prirode sve jaa
(Traklovo zasumraeno leto"), najupeatqivije predoava oseaj prolaznosti i iezavawa, rastakawa sveta, pa i svest mladosti, koja je svela na vrhuncu ivotnog puta. Obiqe jesewih plodova i boja, zaostavtina leta, ini se kao pokuaj da se odgodi i zamaskira smrt, koja je
zatamnila mladost i zdravqe. No, doivqaj leta i mladosti kao protraenih, neobeleenih veselou i smehom, naglaava melanholinu
i sumornu jesen, kao u ovim Traklovim stihovima:
Zaludna nada ivota. Na put se ve
oprema lasta u domu

551
i sunce tone niz breg; ve no
na zvezdano putovawe mae. (Izmak leta")1

itav ciklus Traklove zbirke Sebastijan u snu nosi naziv Jesen

usamqenika"; jesen pronalazimo i u naslovima mnogih pesama (Ozarena jesen", Jesewe vee", Jesewa dua", Jesen usamqenika"), dok je u
samim stihovima gotovo nezaobilazan lajtmotiv. Lirski subjekt najee, u okviru jedne pesme, stoji na granici jeseni obiqa i jeseni truqewa, ime se nastoji pokazati da je i to obiqe samo privid, jer ono u
sebi ve nosi svoju smrt. Na taj nain se svako kruno kretawe godine, dana, ovekovog ivota oslikava kao besmisleno, budui da se
sve etape tog kretawa unapred potiru smru. Dominira doba kada se dan
gasi i boje dobijaju sve tamnije nijanse. Dua jeste jesewa (Herbstseele"), ali je ona i nona (Nachtseele"), izatkana od tamnih senki. Slutei da moda as ovaj stoji" (Qudska beda"), lirski subjekt pokuava da svakom predmetu, svakoj pojavi, sagleda sve emanacije saete u
opipqivom i oiglednom. esta upotreba prezenta u Traklovoj poeziji,
koju je Valter Kili uoio,2 odgovara potrebi prikazivawa naporednosti svih stawa jednog ve prolog sveta. S tim u vezi, Teodor poeri
(Theodor Spoerri) naglaava da u Traklovim stihovima imenice i pridevi preovlauju nad glagolima, te ostavqaju utisak statinosti i bezvremenog prisustva (Spoerri, 5960). Pet najeih Traklovih imenica
senku, vee, no, zvezdu i umu ovaj autor pronalazi ak na 385
mesta u sabranim delima.
Uz dominirajue imenice vezuju se pridevi, a meu wima izuzetnu
ulogu imaju boje. Osnovne Traklove boje su crna, plava, crvena, bela,
braon, uta, kao i zlatna i srebrna. Wihovo znaewe bilo je predmet
tumaewa mnogih naunih radova i studija na nemakom govornom podruju. Dakako, ta istraivawa imaju uglavnom interdisciplinarni karakter, kako bi se uloga i frekventnost odreene boje u kwievnosti
povezala sa wenom pojavom u slikarstvu ekspresionizma. Doaravajui
jesewi spektar, Trakl esto uvodi braon, utu ili zlatnu boju. I kod
Crwanskog, u poeziji, kao i u romanu Dnevnik o arnojeviu, nailazimo
na uto, svelo, jesewe lie kao noseu metaforu bolesne i gorke mladosti. Meutim, jasno je da Traklove boje nose mnogo kompleksniji semantiki naboj nego Crwanskove,3 budui da su se oslobodile svoje
opisne" uloge i delimino se osamostalile, u tom smislu da vie ne
slue mimetikoj predstavi sveta. Upravo u takvom odnosu prema boji,
pa ak i prema samom pridevu, a ne u pogledu semantike pojedinih boja,
1 Svi stihovi Georga Trakla, ako nije drugaije naznaeno, dati su u prevodu Branimira ivojinovia.
2 Prvo, istoimeno poglavqe kwige ber Georg Trakl Valtera Kilija (Walter Killy),
objavqeno je u okviru kwige Izabranih pesama Georga Trakla pod nazivom O Georgu Traklu", u prevodu Olge Beki.
3 Nasuprot shvatawima Vasilija Kandinskog, koji utu boju odreuje kao toplu, povezuje je sa telesnim i propadqivim, Franc Mark je doivqava kao deju boju. O relacijama Markovog slikarstva i Traklove poezije up. Roland Mnig, Franz Marc und Georg
Trakl Ein Beitrag zum Vergleich von Malerei und Dichtung des Expressionismus.

552
uoava se bliskost Trakla i Crwanskog.4 Najee izraena u obliku
prideva, dakle zavisna od imenice sa kojom saiwava sintagmu u gramatikom i svakom drugom pogledu, boja poiwe da stie oblik" i samostalnost predmetnog izraenog imenicom. Pridev u ekspresionizmu
prestaje da biva ukras, on se, po Kazimiru Edmidu, stapa sa nosiocem misli u rei. Ali on ne sme da opisuje. On jedino mora da u najsaetijoj formi da bit, i samo bit" (Bogosavqevi, 1995, 231). Na taj nain uto" u Crwanskovom delu postaje stalni simbol, kompleksniji,
bogatiji od simbola jeseni ili lia, tako da i u sintagmama dominira nad imenicom. Ta istaknuta uloga boje, i prideva uopte, esto se
naglaava i postavqawem u postpoziciju.
Umreu, pa kad se zaeli mene,
ne vii ime moje u smiraj dana.
Sluaj vetar sa lia svelog, utog.
Pevae ti: da sam ja qubio jesen,
a ne tvoje strasti, ni lanke tvoje gole,
no stisak grawa rumenog uvenulog. (Serenata")

U Traklovom delu taj inovativni odnos prema boji najlake je sagledati na primeru plave boje. Teodor poeri nalazi da plava boja kod
Trakla ima nedvosmisleno pozitivno znaewe, te da se ona suprotstavqa negativnoj crnoj, kao i ambivalentnoj crvenoj, utoj ili braon boji (Spoerri, 6162). Plava boja, kao epitet, vezuje se uz mnogo raznorodnih pojmova, kao to su senka, makovi, hrizanteme, vazduh, slike, qubavnici, kladenac, vrelo, golubi, oi, plat, tihost, dua, cvetovi,
lice, zver, pogled, alopojka, osmeh, a javqa se i kao imenica plavet i
plavetnilo i kao glagol plaveti se. Zbog uestalosti ove rei, ali
posebno usled otklona od wene mimetike uloge i uvoewa sinestezije
kao jedne od kqunih stilskih figura, ona ima povlaen poloaj u
sintagmi i izuzetan znaaj za smisao stiha i itave pesme.
Plava boja i kod Crwanskog, kao i u ekspresionizmu u celini, odraava ewu za duhovnim, onostranim i eterinim, koja nastoji da
nadvlada oaj u spoznaji haosa sveta bez Boga. Kao to plava zver kod
Trakla ili Markov plavi kow upuuju na produhovqenost ivotiwe, na
wenu duu istiju od qudske,5 i na pesnik trai plavet koja e oveku vratiti dostojanstvo, lepotu i Boga. Modrina i plavet figuriraju
kao boje neba, mora i duhovnih spona sveta u rasipawu. Umesto ivoti4 Piui, u kwizi O duhovnom u umetnosti, o tome da bi, kada je re o duevnim
stawima, uta boja mogla biti koloristika predstava ludila, Vasilij Kandinski pronalazi izuzetno zanimqivo poreewe: To je kao ludo rasipawe posledwih sila leta u blistavom jesewem liu od koga se oduzima umirujua plava i pewe na nebo. Nastaju boje
lude snage, kod kojih potpuno izostaje dar produbqivawa." (Kandinski, 98). uta boja kao
izraz zemaqskog, efemernog i konanog kod Crwanskog se upravo na takav nain suprotstavqa duhovnoj plavoj, dok se kod Trakla semantika odnosa ovih dveju boja ni izbliza ne
iscrpquje tim aspektom.
5 Up. Mnig, 60.

553
we, kod Crwanskog se uglavnom biqni svet javqa kao nosilac te istije i istinitije due, kakvu ovek treba da tei da stekne. U pesmi Vetri", na primer, priroda se antropomorfizuje, pa ak i divinizuje, i
postaje uzor posrnulom, bezbonom oveku:
Smrt moja zavisi od pevawa tica,
a nemam ja doma, ni imena.
Daleko negde stoje vite jele, snena lica,
radi wih mi je majko drago da si potena.

Svet bez Boga je od ekspresionista zahtevao da svojom umetnou

iskre nov put ka nebu. Srodnosti su svuda, zaetak, istovetna pojava
da neka stravina mo nagoni duu da bude mona, da traga za beskonanim i da izrazi ono posledwe to oveka stvaralaki povezuje sa univerzumom" (Bogosavqevi, 1995, 232), tako Kazimir Edmid izraava
relaciju kosmikog i qudskog, stawe pesnika upletenog u kosmos". I
kod Trakla i kod Crwanskog, u srastawu oveka sa kosmosom, Mesec i
zvezde postaju bliski, opipqivi, prisutni u svakodnevnom ivotu. Interesantno je kako na muki" pesnik doarava niti kojima Mesec,
kao marionetom, upravqa ovekom, oigledno fasciniran vezom koja
postoji izmeu ovog nebeskog tela i tela i duha ene.6 Personifikacijom pesnik omoguava da se odsjaj bledog Meseca prepozna na licima
svih bledih prilika wegovih stihova, kao to u Traklovoj poeziji nailazimo na tananu vezu izmeu bledila qudskih prilika i bledila zvezda, koje ih priprema za smrt. Kada je re o tom belasawu, srebrewu, koje sjediwuje ono to je beskrajno udaqeno, kod Trakla nailazimo na
prah zvezda, na blede anele, bele obraze sestara, srebrn glas vetra i
zvezda, srebrni anelov glas, korake meseca opiwenoga, srebrno lice,
kapke, ake, ribe, gubu, meseinasti glas, blede kapke, meseaste staze,
i slino.
U dvoritu, oparani od sutonskih mlenih svetlina,
Kroz jesewu smeost klize bolesnici meki.
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Zvezde posvuda belu tugu liju. (Suton")
Na slepoonice kapqe ti crna rosa,
posledwe zlato stroenih zvezda. (Deaku Elisu")
U plavom kristalu
boravi bledi ovek, nasloniv obraz o svoje zvezde;
(Mir i utawe")
Crnkast u jesewoj bati korak
prati blistavi mesec, (as ucveqenosti")

Up. Stojanovi-Pantovi, 68.

554
Bolno, neveselo osmehnut lirski subjekt Crwanskog takoe traga
za smislom svoga postojawa pratei ples zvezda i meseca:
Sedeo sam poguren i crn,
pust,
kao Meseeva senka. (Rastanak kod Kalemegdana")
U vrtlogu kamewa i neba pae, krikom,
u zavejane, mlade jele, i posue im krila,
dahom naim, to e se slediti u zvezde, (Vetri")
A da me vide svi u nebo idu,
po ulici zvezda i srebra.
Ja stojim raspet sam na zidu,
a Mesec mi blago probada rebra. (Na ulici")
Da li je
to ista mo, koja se rasipa i razlije?
Mesec, to kotrqa, veerom, prazni svet svoj ut?
(Serbia")

ovek je zavitlan u kosmos i, mesto boanstva, sam je razapet.

Proboden Meseevim srpom, zaraen je beskrajem i ne nalazi vie radosti na zemqi, ne ume da voli (Tek uvee, slobodan ko u travi cvet, /
ja te ekam. Na jednoj klupi. Razapet." Ja, ti, i svi savremeni parovi"). U poemi Strailovo", odnos prema imaginativnom, idealnom,
naglaen je upravo srebrnim lukom u rukama lirskog subjekta, koji ga
vodi meu umrle. Tumaei Traklovu pesmu Mlada sluavka", Srdan
Bogosavqevi dovodi u vezu pojavu srebrnog lica sluavke, i srebrne
boje uopte, sa wenom predsamrtnom" otuenou i istotom (Bogosavqevi, 1998, 123). U Crwanskovoj slici Lutam, jo vitak, sa apatom strasnim / I otresam lanke, smehom prelivene", aliteracijom
kao da se doarava srebrewe uskovitlanih duhova koji se bude pod korakom meu zvezdama. Tako srpski pesnik, na putu iskuavawa komunikacije sa onostranim, sustie srebrne tabane", srebrni korak" iz poezije Georga Trakla, a svoje stihove priziva iz one sfere iz koje su doli i ovi Traklovi Na srebrnim petama klize raniji ivoti / i
senke prokletnika silaze u vode to uzdiu." (Psalm").
I tako je povezivawe vremenski i prostorno odvojenih dogaaja uz
pomo asocijativnog nizawa slika, prefiguracija, prelamawa i zbuwujuih preklapawa postalo poeqna strategija razarawa kauzalnih i logikih odnosa u osnovi one iste stvarnosti koja je isprva iritirala
sanolikom nepovezanou svojih disparatnih elemenata" (Bogosavqevi, 1995, 209). Simultanost heterogenih sadraja, disocijativno nizawe slika, kao jedan od kqunih stvaralakih postupaka ekspresionista,
dolazi do izraaja u Crwanskovoj sumatraistikoj fazi i u wegovim
poemama. Programska pesma Sumatra" upravo se i zasniva na uskrsavawu nepovezanih slika, koje, zdruene, daju novu stvarnost, produhovqenu, smislom oplemewenu sliku sveta. Ne sluajno, te kosmike corre-

555
spondances" ostvaruju se u kontrapunktu boja. Tu se zaista pokazuje da je
crvenilo korala i treawa wihovo sutinsko obeleje, duhovna kategorija koja prevazilazi pojedinane pojmove. Vizija spajawa udaqenog
postaje toliko jasna da se ini da je gotovo fiziki ostvarqiva, a velik udeo u postizawu takvog efekta ima specifinost srediweg pojma
preko kojeg se ostvaruje relacija. I ba kao to Bogosavqevi utvruje
da se kod Trakla umesto metafore javqa iaena metonimija", uoava se da Crwanski ne poredi korale i trewe, oni nisu simboli, niti
metafore, nego upravo metonimije svekolikog crvenila", superiorne
apstrakcije. U holistikom doivqaju sveta, sve je simbol; u atomiziranom, sve je metonimija nepostojee celine" (Bogosavqevi, 1995,
213). Treba opet istai da nije kquno semantiko odreewe pojedinih
boja, jer se ono uglavnom pokazuje kao uproavawe (posebno kod Trakla), odnos prema fenomenu boje kao inherentnom obeleju sveta, pa i
onog sveta koji ekspresionista stvara iz sebe.
Na slian nain i Trakl smisaono povezuje crvenilo i purpur
usta i rane. U pesmi Mlada sluavka" ova veza se izraava eksplicitno Teko die na jastuku, / Na ranu joj usta lie." (Bogosavqevi,
1998, 119). Crvenilo usana upuuje na wihov drugi pojavni oblik i rana se namee kao drugaije otelotvorewe istog principa. esta Traklova sintagma, krvava usta" ili purpurna usta",7 ukazuje na doivqaj
krvi kao isto telesne, nagonske i, ak, agresivne snage, koja se pokazuje jednako u qubavnoj strasti, u poudi, kao i u rawavawu ili ubijawu.
Ovakvim izjednaavawem disparatnih pojmova putem pojma-medijuma u
potpunosti se potire etika, vrednosna ili emocionalna dimenzija.
Krv je krv, zaiwala ona ili zatirala ivot (O, sladostrae smrti."
San i pomraewe"), samo je obeleje prokletstva telesnosti". U
pesmi apokaliptike atmosfere proistekle iz gorkog ratnog iskustva,
Grodek", koja je gotovo natopqena krvqu, opet se usta priiwavaju kao
rana, ona su smrvqena i pevaju divqu alopojku" opratajui se od
ivota, kao to se u pesmi Jednom prerano umrlom" javqa krv to
tee iz wegovog grla razbrujalog". Tawa Kragujevi je upravo sa pesmom
Grodek" poredila Crwanskovu Himnu", u kojoj lirskog junaka isti
jarosni bog" navodi da klikne: Na Bog je krv."
Postupak zbliavawa disparatnih sadraja pod okriqem odreene
apstrakcije omoguava ovim pesnicima da realizuju razliite tewe
svojih poetika. Trakl, koji je ovaj postupak nainio imanentnim obelejem svoje poezije i wime ovladao do savrenstva, nastoji da potre
sve distinkcije, koje se tako u wegovom pesnikom svetu pokazuju kao
nebitne. Protivtea lepog i runog samo je prividna, jer meu wima
uistinu nema sutinskih razlika, poto je sve podreeno vrhovnom
apstraktnom. Tako se runo esto namee kao skrivena teleologija lepog i uzvienog" (Bogosavqevi, 1998, 25). Kod Crwanskog se ovaj postupak javqa tek u svom zaetku, neto razvijenije u poemama Serbia"
i Lament nad Beogradom" i, sa interesantnim inovacijama, u romanu
7 Iz plavetnila to je trulilo izie bleda prilika sestre, i ovako su govorila
wena krvava usta: ubadaj, crni trne." (Otkrivewe i propast")

556
Kod Hiperborejaca, a obeleen je snanom potrebom za uspostavqawem
veza sa transcendentnim, za dokazivawem punoe transcendencije koja
proima smislom svako bie i tvar na zemqi koji se svojim duhovnim
vezama do we uzdignu.
U Traklovom poetskom univerzumu dolo je do brisawa granica ne
samo izmeu runog i lepog ili moralnog i nemoralnog, nego je uzdrmana i ugroena svaka kategorija koja saiwava predstavu stvarnog".
Sfere jave i sna, ivota i smrti, rastau se kao i druge instance sveta
u rasapu. Zato ovu novu stvarnost karakterie i odsustvo mea izmeu
zemaqskog i metafizikog. Neprozirnost Traklovog izraza onemoguuje
itaocu da razlui wegove mrtve od wegovih ivih lirskih subjekata,
oni se poravnavaju u neutaivoj udwi za sutinom, za duhovnim preporodom. Tawa Kragujevi nalazi da je u Trakla toj sili onespokojavajuih i razdiruih snaga bilo sueno da nekom svojom drugom stranom
crpe vitalnu energiju samog pesnikog govora, koji vaspostavqa sliku
raspadnutog sveta, ne mewajui ga i ne preinaavajui, prevodei ga samo iz jedne realnosti, doivqaja, u poredak pesnikog jezika." (Kragujevi, 787).
Ukoliko se svet u pesmi vraa nekakvoj iskonskoj celovitosti, iznova se zdruuje ono to je smru bilo podeqeno. Nai pesnici, putem sopstvene mladosti, ma kako ona bolesna i jalova bila, oseaju neunitivu prisnost sa mladim mrtvacima", rano pokopanom omladinom
sveta. Snana duhovna veza sa wima nadvladava odnose sa ivima, koji
se esto doivqavaju kao nedovoqno sazreli, nedovoqno svesni. Sigurno je da se to oituje i u odnosu prema eni, posebno u pogledu ulnosti i poude, koje naglaavaju degradaciju qudske egzistencije na istu
telesnost. Traklove pesme Deaku Elisu", Elis", Helijan", Sebastijan u snu", Jednom prerano umrlom", Pesma uminuloga", u celini
su posveene komunikaciji i identifikaciji sa mrtvima. Sintagme kakve su mrtva siroad", mrtvako kolo dece neme", umrli deak",
nean le", duh prerano umrlog", detiwski kostur", mrtvo dete",
smrskane muke kosti", uzdiu duhovi pobijenih", uskrsla senka
deaka", plava deakova senka", razne varijacije na motiv neroenosti" ili stihovi:8
Dajte da pesma pomene i deaka,
wegovo ludilo, bele vee, i kako odlazi,
istruleo, plaviasto diui oi. (Helijan")
Trnovit zvui bun
Onde gde su ti meseinaste oi.
O, Elise, otkada si ve umro. (Deaku Elisu")
8 Upuuje na iwenicu da se u nekim pesmama (na primer u 'Pesmi o Kasparu
Hauzeru') kvalitet 'neroenosti' odnosi i na nekoga ko je bio roen i iveo izvesno vreme. U kom smislu je takav ovek 'neroen'? U tom smislu da, iz nekog razloga (obino zbog
toga to je umro nasilnom smru), ili, jednom baen u svet, nikada nije stekao identitet
koji bi odredio wegovu sudbinu, ili pak nije izvrio sudbinski zadatak generacija, te
stoga kao i da nikada nije bio roen." (Bogosavqevi, 1998, 161)

557
O! kako su pravedni, Elise, svi tvoji dani. (Elis")
Za tamnim buwem se igraju deca plavim i crvenim kuglama;
Neka mewaju ela i ruke trunu u smeem liu. (Uvee")
Kao deak smrskanih grudi
Zamire pesma u noi. (Zapad (Druga verzija)")

stalno se vraaju temi rane smrti, koja e docnije biti obraena i u

delu Rajnera Marije Rilkea. Mladost opstaje u smrti i wome biva ouvana, te se likovi mrtvih javqaju duhovno proieni, osloboeni mrskog tela.
Piui o Crwanskovom stvaralatvu u kwizi Srpski ekspresionizam, Bojana Stojanovi-Pantovi kod ovog pesnika uoava tewu za suprotstavqawem konstruktivnog principa sna" i destruktivnog principa osipawa materije" (uto lie) (Stojanovi-Pantovi, 111). Takav izvrnuti odnos stvarnostsan svoj vrhunac dobija u specifinom
odnosu ivota i smrti. S obzirom na to da je san semantiki blizak
pojmu smrti, ini se da i na wu prenosi pozitivno znaewe, protivstavqajui je ivotu. Naspram jalovog, besmislenog i ponitenog sveta
javqa se slika smrti u kojoj borave mladost i snaga. Pesnik esto uzviene snove izginule omladine poredi sa raspojasanim svetom koji je
nezaslueno preiveo rat. U kojoj meri se ratno iskustvo javqa kao opsesivna tema i kod Crwanskog i kod Trakla pokazuje se time to je mrtva mladost uglavnom, a kod naeg pesnika iskquivo, muka. ak se i
sestrin lik kod Trakla javqa kao duh mladia, ime se signalizira wihova neraskidiva bliskost ostvarena u vioj stvarnosti" i zamagquje
polna, incestuozna privlanost (Skamewen potonu u prazninu, kad se
u razbijenom ogledalu, kao mladi na umoru, pojavi sestra; i no proguta prokleti rod." San i pomraewe").
uj, kako se ori pesma naa tvrda glasa,
Da nije najlepe qubav,
ve za grumen Sunca ubijati i rano umirati.
(Crwanski, Jadranu")

Vezano za motiv rane smrti, oba pesnika u svojim stihovima uvode

figuru ubice i esto se upravo lirski subjekt sa wom poistoveuje.
Ubistvo kao neminovnost, kao sudbinska predodreenost, dobija ambivalentno znaewe, uoava se neobina vezanost ubice i ubijenoga, u odnosu na druge. U Traklovoj Pesmi o Kasparu Hauzeru" ubica koji Kaspara trai nije ma koji, nego wegov sopstveni ubica koji mu postaje
toliko blizak i neophodan da vie ne moe da ga razlui od sebe. ini se, ponegde, da se motiv ubistva javqa upravo kao simbolino obraunavawe sa samim sobom, sa sopstvenim detiwstvom, mladou i nevinou.

558
Iz srca curi samoprolivena krv, a u crnoj obrvi gnezdi se
neizreciv trenutak; tamno susretawe. (Trakl, Preobraewe zla")
I beli glas mi ree: Ubij se! (Otkrivewe i propast")

Kod Crwanskog je ovaj motiv negde spregnut sa slikama poude, pa

dobija naglaeno grotesknu notu: Pruim li ruke, raspau se ene, /
padaju na kolena, i plaem porodiqa / klawaju se meni pune tunog miqa / i kliu, da ih ja zagrlim prvi, prvi: / jer moje su ruke mokre / od
krvi, krvi." (Pesma").
Neminovnost ubijawa koja se postavqa pred oveka, predodreenost
za smrt, potiskuje etiku dimenziju tog ina. Posebno je za Crwanskog,
koji je ratovao za tue interese, bila jasno iskristalisana jedina motivacija za ubijawe kako sam ne bi bio ubijen. Upravo zbog toga se
ostvaruje tako vrsta veza lirskog subjekta sa onima iji je ivot rano
ugaen, on u wima prepoznaje dvostruko lice sopstvene rtve. U smrti
su ubica i ubijeni zagrqeni, kao bezgreno zdrueni, u wima bivstvuje
mladost koja se moe ovaplotiti u duhovima potomaka. Na koji nain
opisao je Crwanski u eseju O stogodiwici Vase ivkovia":
Stoletna razdraganost qudskog duha i ivota, oko Bolowe i Padove,
moda je samo izmaglica i emanacija mlaanih telesa koja su se sa svih
strana sveta sakupila, u lakoj akoj odei, da proigraju i propevaju mladost, a sad lee, sahrawena, u grobqima tih prastarih universiteta. Ko
zna koliko je boja i veselih platna prelo preko siweg, naeg Jadranskog
mora, jer je pred wima veselo skakutao ak, mladi ak iz dubrovake porodice Zlataria, koji je okupao svoj duh u providnom i bistrom vazduhu, punom lasta, grada Siene! Ko zna koliko je mladosti i uzaludnog oduevqewa
utroeno u onim, visokim kao gnezda, akim stanovima, pod nebom, starih, oronulih nemakih gradova du Rajne, da se sumorni i uasni nemaki duh povrati veselosti i smehu! [] Nemojte da ne verujete da i duh tih,
davno umrlih frukogorskih aka, nee moda izmeniti duu cele jedne
pokrajine. (Crwanski, 1972, 409410)

I poema Strailovo" svedoi o neunitivom duhu mladosti koji

polae pravo na svoj opstanak u svetu. Ravnopravno je prisustvo onostranog i ovostranog, ba kao to se u Traklovim stihovima nesmetano
susreu ivi, mrtvi, duhovi i vaskrsli.
A, mesto svog ivota, davno ivim,
bure i senke groznih vinograda.
Nastavqam sudbu, ve i kod nas prolu,
bolesnu neku mladost, bez prestanka;
tek roewem dolu,
sa rasutim liem, to, sa groba Branka,
na moj ivot pada.
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Milujem vazduh, posledwom snagom i nadom,
ali, svisnuu, to i ovde slutim,

559
za gomilom onom, jednom, davno, mladom,
pod sremskim vinogradom.
Za jedan blagi stas,
to, prvi put, zaquqa
viwe i trewe, poqupcem, kod nas
i poskoi, vidikom, sa ritova i muqa.
Za drutvo mu, to po vinskom mehu
svelo lie rasu, sa osmehom mutnim,
preskaui, prvi put, potoke, u smehu.
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
I, tako, bez rei,
duh e moj sve tue smrti da zalei.
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
vidim da je, u ranom umirawu,
moja, i tua, mladost, gorka i jedna ista.

Da bi se iz tuge radost rodila", Crwanski sawa da srpsku kulturu

oplemeni qubavqu, smehom i radou, kao to su to inili Vasa ivkovi i Branko Radievi, koje kao Dionisa doziva vinom i pastirskom frulom (Prvo mi se u bludi neto javi, / belo i mirno, kao daleko stado. / Posle se susretoh sa trewom, / i, kao u frulu, svirah, /
u jedan potok plavi." Povorka"). U putopisu Qubav u Toskani, o tome pie:
Nauiti, izuiti qubav i blagost, jer, eto, ivot nam se uputio, nag
i umoran, sav izmuen i straan, kao gubavi sa kojim lee, iz milosra,
sve mlado, pansko plemstvo, u ime Hrista. Trebae ga pomilovati i pokriti mu naga rebra. Pitae nas o blagosti i raawu, mirnoi svemonoj,
koja hrani. [] Zato sioh vozom kroz Alpe, sa bednim i stranim, bivim vremenom u naruju, tako krvavim i kunim da se i sam zgrozih i
uplaeno aputah putem na sve strane: Grobovi, putevi, gradovi, putujem
za dobro sveta ovog, u kome tice poje i guterovi sevaju, zvezde kapqu, a
vojske prolaze, kao uvelo lie. Ponegde ve zasvirah, kao u frulu, u potoke plave. Narod hou da sagradim. (Crwanski, 1972, 316)

Motiv povratka duhovnom zdravqu antike, koji u pesnitvo ekspresionizma dolazi iz poezije Fridriha Helderlina i Novalisa, priziva figure Dionisa, Pana, Satira i sliku dobrog pastira u bukolikom ambijentu.9 Vinograd i vino, kao simboli plodnosti odsutni iz
pesnikovog vremena, javqaju se esto u poeziji Georga Trakla. U pesmi
Psalm", jalovi svet je predoen kao vinograd, spaqen i crn, s rupama
punim paukova". Lirski subjekt Psalma" tui za izgubqenim rajem koji se oituje kao ostrvo u Junom moru / koje doekuje boga sunca", gde
mukarci igraju ratnike igre. / ene wiu kukovima pod puzavicama i ogwenim cveem / kad se raspeva more". Mogunost spasewa se nasluuje u dionizijskoj opijenosti ivotom, ali je jasno da su nimfe napustile zlatne ume, a Panov sin se javqa u liku radnika-kubikaa /
9

O ovom motivu kod Trakla detaqnije u navedenoj Menigovoj studiji.

560
to preko podneva spava na raarenom asfaltu" (Psalm") ili spava
u sivom mermeru" (Helijan").10 Olga Elermajer-ivoti dovodi u vezu
ovo Traklovo rajsko ostrvo sa onim Crwanskovim koje se zvalo Itakom,
Cejlonom, Celebesom, Hiosom i, konano, Sumatrom (Ellermeyer-ivoti, 338). Oduevqewe snagom i zdravqem Juga bilo je prisutno i kod
Helderlina; uostalom, i on je opevao jedno juno ostrvo, a bie izraeno i kod Crwanskovog savremenika, Gotfrida Bena. Jedna od novela
iz wegove zbirke Mozgovi (Die Gehirne, 1916) nosi naziv Ostrvo" (Die
Insel") i svedoi o predstavi ostrva kao izdvojenog sveta koji moe da
funkcionie po drugaijim pravilima i iji izolovani poloaj omoguava da se na wemu ouva iskonsko, antiko duevno zdravqe oveka.
Glavni lik ove novele, lekar Rene, ovako zamiqa svoje ostrvo:
Also, eine Insel und etwas sdliches Meer. Es sind nicht da, aber es knnten
da sein: Zimtwlder. Jetzt ist Juni, und es begnne die Entborkung, und ein Zweiglein brche dabei wohl ab. Ein beraus lieblicher Geruch wrde sich verbreiten,
auch beim Abreien eines Blattes ein aromatisches Geschehen. () Ja, das war
eine Insel, die in einem Meer vor Indien lag. Es nahte sich ein Schiff, pltzlich
trat es in den Wind, der das Land umfat hatte und nun stand es im Atem des
brunlichen Walds. (Benn, 54)

Neto docnije, u tekstu pod nazivom Itaka" (Ithaka", 1919), u

kojem se takoe pojavquje lik Renea (u spisku likova koji prethodi dijalogu, navedeni su Albrecht, Professor der Pathologie, Dr. Rnne, sein
Assistent, Kautski, ein Student, Lutz, ein Student), slika omladine koja traga
za svojim rajskim prostorom se konkretizuje.
Lutz:
(ihn mit der Stirn hin und her schlagend):
Ignorabimus! Das fr Ignorabimus! Du hast nicht tief genug geforscht. Forsche tiefer, wenn Du uns lehren willst! Wir sind die Jugend. Unser Blut schreit
nach Himmel und Erde und nicht nach Zellen und Gewrm. Ja, wir treten den
Norden ein. Schon schwillt der Sden die Hgel hoch. Seele, klaftere die Flgel
weit; ja, Seele! Seele! Wir wollen den Traum. Wir wollen den Rausch. Wir rufen
Dionysos und Ithaka!11
10

Tako i Crwanski uvodi figuru Satira:

Znate li priu Anatola Fransa o svetome Satiru?
Kad je Evropa ogrezla u krvi i kad su se narodi vijali, kao besni psi, i na svakom
trgu gorela po jedna nesrena mlada ena, proglaena veticom, ili po jedan mlad svetenik, proglaen jeretikom, zidali su oni koji su se grozili ivota i qudi, duboko u
planinama, hramove i domove patwi, postu i smrti, nosei na ouqenim pleima balvane i stabla, u znoju lica svoga. Tad se pojavie neznano otkuda, iz noi, iz daqine, neki
udni starci, koji su veerom tako blago svirali u frulu i uili qude vinogradarstvu,
igri po itu, i smehu, a na dnu zenica nosili neku udnu, umsku, bogovsku mo; ali su
i oni sagli glavu pod vodu krtewa, i pomagali, sa osmehom, zidawe tih hramova [] Ko
zna, moda je jedan od tih begunaca iz zemqa igre, smeha, i jurewa po umama i vinogradima, stigao i u nae krajeve i iveo tamo negde, nad Karlovcima, u Sremu, otkud se o
zemqama naim, u pesme kukawa i jadikovawa, rairie pesme radovawa i berbe." (Crwanski, 1972, 412)

561
Iste te, 1919. godine zaue se jo jedan vapijui glas i u svojoj
Lirici Itake pretoie u stihove snove zamorene omladine", koja je,
oigledno, ista kao i ona Benova.
Ja videh Troju, i videh sve.
More, i obale gde lotos zre,
i vratih se, bled, i sam.
Na Itaki i ja bih da ubijam,
al kad se ne sme,
bar da zapevam
malo nove pesme.
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Ali: ili nam ivot neto novo nosi,
a dua nam znai jedan stepen vie,
nebu, to visoko, zvezdano, mirie,
il nek i nas, i pesme, i Itaku, i sve,
avo nosi. (Prolog")

Nakon istraivawa ove literarne veze, dolazimo do zakquka da

su neke inovacije koje Milo Crwanski uvodi u srpsku kwievnost
srodne sa stvaralakim postupcima austrijskog ekspresioniste Georga
Trakla. To je, pre svega, specifian odnos prema pridevu u sintagmi,
budui da se potiskuje wegov naturalistiki, mimetiki karakter. Dakle, umesto da blie odreuje imenicu, pridev slui da zamagli weno konkretno oznaavawe i imenovawe, te da tako ukae na relativnost
u poimawu svake odreene i naoko jasno omeene pojave i predmeta;
reju, wegova uloga je da proiri znaewe date imenice neophodnom
dozom apstraktnog. U tom smislu se i u apstraktnosti boje javqa mogunost da povezuje naizgled disparatne elemente sveta i upravo se u takvoj funkciji ona pokazuje kao prepoznatqivi adut Crwanskovog pesnikog izraza.
Traklov krajwi zanos onostranim, koji se manifestuje u potirawu
razlika izmeu lepog i runog, moralnog i nemoralnog, ivog i mrtvog, budui da je sve samo emanacija neke vie stvarnosti, dolazi do
izraaja, dakako u skromnijoj varijanti, i kod sumatraiste Crwanskog.
San da se bolesna, preivela mladost i ona mladost sa druge strane
mogu, sjediwene, izleiti istom duom ivotiwa i biqaka na nekom
udaqenom ostrvu, jo opstaje i obnavqa se svaki put kada izgovorimo
Itaka" ili Sumatra", prepoznaje se to po nemogunosti da se ova
imena spuste na neka realna, postojea ostrva meu ostrvima. Tako je
Crwanskom, na nekom junom ostrvu, ono Serbia" zvualo kao da se
prostire i rasipa u smrti, da to nije zemqa otaca i majki, nego glas,
zenica i zora. Izdaleka, setie se jo jednog utoita svojih lutawa:
Ime Tvoje, kao iz vedrog neba grom. / A kad i meni odbije as stari sa11 Gottfried Benn: Ithaka". In: Szenen und Schriften in der Fassung der Erstdrucke". Hg.
v. Bruno Hillebrand. Frankfurt (Main) 1990, S. 2128. Gesammelte Werke in der Fassung der
Erstarucke", Bd. 4. Izvor: http://www.dhm.de/lemo/html/dokumente/ithaka/index.html (8. juna
2006).

562
hat Tvoj, / to ime e biti posledwi apat moj" (Lament nad Beogradom"). Jer ime, ono koje stoji na sredokrai izmeu tvari i ideje, izmeu ne-vie-postojawa i ne-jo-postojawa, u sebi uva najlepe od imenovanoga.
LITERATURA
Antologija ekspresionistike lirike, priredio Srdan Bogosavqevi, Svetovi,
Novi Sad 1998 (u tekstu Bogosavqevi, 1998a).
Antologija ekspresionistike pripovetke, priredio Srdan Bogosavqevi, Svetovi, Novi Sad 1995.
Benn, Gottfried, Prosa und Autobiographie: in der Fassung der Erstdrucke, Fischer
Taschenbuch, Frankfurt am Main 1984.
Bogosavqevi, Srdan, Ekspresionistika lirika, Svetovi, Novi Sad 1998 (u
tekstu Bogosavqevi, 1998).
Werfel, Franz, Gedichte: aus den Jahren 19081945, Fischer Taschenbuch, Frankfurt
am Main 1996.
Edschmid, Kasimir, ber den Expressionismus in der Literatur und die neue Dichtung,
E. Rei, Berlin 1921.
Ellermeyer-ivoti, Olga, Crwanski i jedna zaboravqena antologija austrijskih
ekspresionista, Nauni sastanak slavista u Vukove dane, 34/2, Meunarodni slavistiki centar na Filolokom fakultetu, Beograd 2004, str. 327
340.
Kandinski, Vasilij, O duhovnom u umetnosti: Posebno u slikarstvu: sa osam slika i deset originalnih drvoreza, Esotheria, Beograd 1996.
Killy, Walter, ber Georg Trakl, Vanderhoeck und Ruprecht, Gttingen 1960.
Konstantinovi, Zoran, Ekspresionizam, Obod, Cetiwe 1967.
Kragujevi, Tawa, Grodek i komentari, Letopis Matice srpske, 168, 449, 5. maja
1992), str. 787807.
Mnig, Roland, Franz Marc und Georg Trakl Ein Beitrag zum Vergleich von Malerei und Dichtung des Expressionismus, LIT, Mnster 1996.
Milo Crwanski: teorijsko-estetiki pristup kwievnom delu, zbornik uredio: Miloslav uti, Institut za kwievnost i umetnost, 1996. (Posebno: Bojan Jovi, Poetika Miloa Crwanskog dva strana uticaja", str.
7787).
Raievi, Gorana, Eseji Miloa Crwanskog, Izdavaka kwiarnica Zorana Stojanovia, Sremski Karlovci Novi Sad 2005.
Spoerri, Theodor, Sprachbestand und Symbolik der Dichtungen" in: Strukturen in Persnlichkeit und Werk, Francke Verlag, Bern 1954.
Stojanovi-Pantovi, Bojana, Srpski ekspresionizam, Matica srpska, Novi Sad
1998.
Trakl, Georg, Gedichte, Ksel-Verlag, Mnchen 1957.
Trakl, Georg, Izabrane pesme, izbor i prevod: Branimir ivojinovi, Srpska
kwievna zadruga, Beograd 1990.
Crwanski, Milo, Itaka i komentari, Prosveta, Beograd 1959.
Crwanski, Milo, Lirika. Proza. Eseji, Matica srpska Srpska kwievna
zadruga, Novi Sad Beograd 1972.

563
Sonja Veselinovi
ON THE ISLAND OF THE ABSTRACT MILO CRNJANSKI
AND GEORG TRAKL
Summary
Since some of the crucial Expressionist features have been diagnosed in the poetry of Milo Crnjanski, but his actual relation with the main Expressionist poets has
not been researched, the author of this paper seeks to determine the structural and topical affinities of Milo Crnjanski's and Georg Trakl's poetries. The poetics of Expressionism establishes the abstract as the dominant category of the poetic universe that rearranges the reality. The permanent tendency of the lyrical subject in Trakl's poems, and
of the poet himself, is to find the correlations between disparate subject matters and to
found a higher reality" on such grounds. The ambition of this paper's author is to reveal this principle, or at least its rudimentary form, manifesting in various aspects of
Milo Crnjanski's work.