Predrag Krsti

_____________________
Pohvala naivnosti
Biblioteka KARTAGINA
Urednik
ore Savi
Recenzenti
Ivan Spasi
ore Vukadinovi
Grafika oprema
Dobrila Srekovi
Fotografije autora Andrea Plea
Izdavanje knjige je pomogla Skuptina
Grada Kragujevca
Predrag Krsti
Pohvala naivnosti
Kragujevac 2012.
Knjiga je rezultat rada na projektima Istraivanje klimatskih promena
i njihovog uticaja na ivotnu sredinu, praenje uticaja, adaptacija i ubla-
avanje, podprojekat Etika i politike ivotne sredine: institucije, tehni-
ke i norme pred izazovom promena prirodnog okruenja (br. 43007) i
Retke bolesti: molekularna patofiziologija, dijagnostiki i terapijski mo-
daliteti i socijalni, etiki i pravni aspekti, podprojekat Bioetiki aspekti:
moralno prihvatljivo u biotehnoloki i drutveno moguem (br. 41004),
koje finansira Ministarstvo nauke i prosvete Republike Srbije.
Copyleft by Centar slobodarskih delatnosti. All right is free.
Druga naivnost nije prva naivnost; ona je postkritika,
a ne prekritika; re je o uenoj naivnosti.
(Pol Riker)
U jednom svom skeu Dejv Alen se pita ta bi u pogledu obele-
avanja boinih i novogodinjih praznika rekli vanzemaljci koji nas,
recimo, posmatraju i alju redovne izvetaje o naem rodu u neku svoju
udaljenu bazu. Hladan pogled odozgo, glasi odgovor, mogao bi samo
da ponudi sledei opis: postoji jedno doba u godini kada ljudi hrle u
ume, seku drvee i veselo ga unose u kue. I to je ono to se zaista dea-
va, kakvim god opravdanjem tom inu pokuuvali da podarimo smisao.
Taj pogled sa strane ili pogled odozgo, osim to je duhovit, uvek je otre-
njujui kada treba rasvetliti neku samorazumljivost. On je blagotvoran
utoliko to ne zna ili nee da zna, to zapravo ne pristaje na takve ili
ikakve, svakako ne na one zaslepljujue, loe ili povreujue oiglednosti
i upravo ih dovodi u pitanje.
Nosilac takvog pogleda je stoga uvek, sa Zemlje gledano, pao sa kru-
ke, sa duda ili sa jo veih visina susedne nam planete, i stoga je sam uvek
vien kao obnevideli. On moda jo i kae, poput vanzemaljaca, tako je
to, ali nikada oekivano definitivno i neporecivo to je tako. Neto to
se samo sobom razume i neposredno vidi da je tako, ispada da on nee
da vidi i razume nego ili nije dospeo do uvida u to svevremeno i nepore-
civo tako-bivstvovanje ili ga samoivo, iritantno i u svakom sluaju na
svoju tetu osporava. Izgleda kao da ima razumevanja za govor poduci
sklonog znalca, koji to uostalom smatra aktom svog izuzetnog dobro-
instva ali se, ne znajui da ceni dragocenost tueg strpljenja, na kraju is-
postavi nerazumnim i nedokazanim kad i pored svega ne povlauje,
kad iz umea da saslua pa i razume uglavnom psiholoke motive ude-
lioca temeljnih pouka, ne pristaje da izvede zahvalno slaganje nego i dalje
ono ve saznato udaljuje od Znanja. On sa svoje strane uznemirava time
to izgleda da svuda umilja razgovor ravnopravnih, pa i tamo gde se
oekuje da kao posluni kolarac primi i prihvati ve reeno. Oni ozbiljno
shvataju njegovo neznanje, kao da nije ueno, kao zamraenost koju
valja prosvetliti; on jo ozbiljnije, kao zajedniki i instruktivni uslov raskr-
ivanja nataloenog nedovoljnog objanjenja i nuni uslov eventualnog,
niim garantovanog dokonovanja neega boljeg.
7
Marsovci meutim bolje vide, odvajkada. Nije udaba Aristotel sme-
tao filozofski ivot u vrh stadiona. Nije udaba sinoptiki pogled uvek bio
hvale vredan. Odbijanje je vazda bilo na drugoj strani. Uronjeni u mete i
vrevu, zaneseni detaljima i opinjeni sloenou stvari koje opet jedno-
stavno i poslovino sakate prekim sudom je sjezgrujui, Zemljani odbijaju,
kao nekad da pogledaju kroz Galilejev teleskop, tako danas i uvek da po-
gledaju na zemne stvari kroz teleskop smeten van Zemlje. Sentimentali-
zam Google eartha se ne vai. I inae vrlo neskloni da izlaze van sebe i
svojih nazori osim na onaj jedini nain koji im je izgleda dat, tako da se
opet povratno afirmiu oni one meu njima koji to ipak ine nazivaju
bezobrazno neupuenim ili naivnim. Ovo je knjiga za njih.
Bie da je vrsta Zemljana nekako psiholoki sazdana tako da i svoja
sagledavanja konstituie kao potragu za razumevanjem nekakve pretpo-
stavljene nunosti stvari takvima kakve su, da iska ono to ve unapred
sudbinski doznauje stvarima. I potom onda moe, naravno, da lagodno
osporava ne vie samo ni istinitost drugaijih gledanja nego, blagodarei
instaliranju tog arina univerzalne merodavnosti i uverenosti u privilegiju
njegovog pronicljivog koliko i suverenog posedovanja, smislenost svakog
pogleda koji je ispranjen od onog nakalemljenog smisla koji je objavljen
nudom. Zapravo, svaki pogled, i odozgo i iskosa i iznutra, postao je ista
naiva za to nadmeno divljenje nad udesom, koje onda i granice smislenog
diskursa postavlja tamo dokle se moe batrgati unutar njegove vazda-
pouzdanosti. Ono ispod, ono preko ili ono mimo toga je naivno.
***
Ovo je knjiga za sve one koji su se ustezali da se jagme za hlebom ili
princes krofnama kad su bili sasvim mali po zabavitima i dnevnim bo-
ravcima. Za one, tavie, kojima je vazda smrdela ve i sama fraza Bog
je prvo sebi bradu stvorio i sve rafiniranije ali po ubogosti jednake ra-
cionalizacije racionalnog egoizma, tog zapravo ne uvianja i uvoenja
odmerenog sebiluka nego legitimatorskog svoenja itave racionalnosti
na njega. Nije egoizam postao racionalan, nego je racionalnost postala
egoistina u toj objavi koja kastrira drugaija vienja drutvene, i ne
samo drutvene regulacije. Ovo je knjiga za one koji su na svakom mestu
radije odbijali neposrednu dobit nego da njenim zadobijanjem pridonose
regeneraciji ionako pooptenog beaa.
8
Predrag Krsti
Za one pristojne, povuene, stidljive, za one koji ne zvide po sta-
dionima ekipi za koju ne navijaju, koji u tom smislu verovatno uopte
ne navijaju, i koji ne mogu da shvate zato to drugi ine. Za one koji,
najblae reeno, ne otkidaju na bojnu pesnicu, stisnute zube i divljake
urlike tenisera, niti na goropadne face koarkaa, niti na, i jednih i dru-
gih i svih, ukljuujui i sportistkinje, simulacije jebakih kretnji seksu-
alnih siledija, valjda kao supstit nakaradnog svravanja koje izostaje,
svih koji pobedu ne mogu da odvoje ne samo od unienja protivnika
nego ni od one logike ratovanja do istrebljenja kojom se lini ulog u
jednoj igri preinvestira u stavljanje opstanka na kocku. Za one, uosta-
lom, koji teko podnose masovke, kao i sve kolektivne zanose, izraze i
akcije, pa su iako nisu mizantropi po opredeljenju, mada i za njih
imaju razumevanja verovatno rezervisani i sumnjiavi prema svakom
i prema samom statusu publike. Legalizovana pomama izbezumljenja,
koju se vie ni reklame ne libe da promoviu i koriste; guve, hale, lage-
rovanje, za koju se vie ne moe oslepeti ak i kad se voli i poznaje sport
kakav je moda nekad bio pre nego to ga je oskrnavilo trite i pre nego
to je pretvoren u ratite.
-
-
Neto je i do mene ili do nas, verovatno. Ne volim pune sale ni
kada je re o salama koje inae volim ni o priredbama koje volim. udna
sala Beogradske filharmonije i elo fest spadaju u takve. Na istom
koncertu nastupali su prvo veani Hans Polson na klaviru i Mats
Rondin na violonelu iz 1772. godine da bi program potom nastavili
francuskinja Sofi Labandibar, u koju sam se tokom njenog pouzdanog
i inspirativnog bavljenja klavirom zaljubio, i violonelista poreklom iz
Koreje Jang-ang o. Najvie je bilo Betovena, ali i Debisija, trausa,
Berca. Publika koja je dakle napunila salu, nije svakako bila ni najgora
koja se mogla zamisliti, ali je definitivno bila opet neto remetilako: di-
sala je, postojala i teko mi je bilo da, osim na njenu tetu, vidim su-
tinsku razliku od one bioskopske, koja se vie ne seam ni kako izgleda,
osim da je u mome detinjstvu umela da u prljavtini i, eufemistiki
reeno, mirisima beogradskih matine predstava komentarie glasno,
mrsno i nikad talentovano filmove koje gleda, kao ni od stadionske ili
uostalom publike nekih drugih koncerata. Utoliko gore ukoliko bi do-
ivljaj trebalo da bude subliman: nije li onda neumesnije deliti ga javno
9
POHVALA NAIVNOSTI
sa nepoznatima? Kao narikanje na sahranama koje onemoguava svaki
dostojanstven odnos prema smrti. Kao svaka protokolarna procesija
koja, eto, uspeva sada da kanonizuje i oduevljenje. Kao svi aplauzi i
dobro odmereni povici Bravo na kraju, nije bilo jasno da li se prola-
maju zato to nabujali zanos mora da nae oduka ili zato to estitamo
izvoaima i sebi to izdrasmo i to vieasovno iskuenje. Utoliko gore
dakle ukoliko je publika, kao ovog puta, bila pristojnija nego inae,
manje drska u izraavanju oduevljenja, dosade ili problema sa respi-
ratornim traktom, svejedno.
Ali, suvie udeena, natelovana, odluna da uiva, reena da ovo
bude ivotni dogaaj, ona se posvetila jednoj ve unapred sveanoj at-
mosferi koja iz veoma velike udaljenosti evocira aristokratiju; bila je tu
da bi potraila odmor od svakodnevnih briga, kako glupavo novinarstvo
voli da opravdava recepciju umetnikih dela, kod kue je s istih pobuda
praktikovala domaika itanja i, uopte, oito se osudila da svaki estetski
in doivljava kao psihoterapiju putem eskapizma. To je zapravo ono to
je u neopisivoj meri odudaralo od muziara, od onoga emu su bili pub-
lika, od njihove dobre nonalancije, od antimistifikatorskog sviranja, od
njihove prezentnosti sa izvesnom radou i merom, od njihove svesti o
prolaznosti stvari, o kontingenciji ivota, o relativnosti vlastitog znaaja.
To ovde moe i dalje da se vidi tek u susretu sa strancima, bilo da sviraju
ili govore. ak i kada su stranci nai.
Devedesetih su pravili neku emisiju na Studiju B o naima u ino-
stranstvu. Oinuti tim izmetanjem, tek oni su se, u odnosu na nas koji
smo ostali, pojavljivali kao normalni. Izoblieni likovi su carevali ekra-
nima, uvek su sipali u mikrofone istorijsku dimenziju, uvek im je govor
bio presudan, uvek je bila neka alternativa i neki poziv, neka drama i
neki epohalni dogaaj. Ove su na isti nain pitali o krupnicama Istoka
i Zapada, o tamo i ovde, o geopolitici i kosmikim pravdama. Oni su,
pre svega smireno i locirano, obesmiljavali samim nastupom takva pi-
tanja, skromno izrazili sumnju da su oni pozvani da (pro)zbore o tome,
govorili o vlastitom iskustvu ne promoviui ga ni u opomenu ni u re-
cept, jo manje zazivajui neka drugaija iskustva koja bi elela da nji-
hovim ivotima podare smisao. To se ui, tome se ui, tome se vaspitava
i to najzad mora prethodno da se vidi da je mogue, da se vidi kako ono
normalno, ono uljudno izgleda: naprosto ne biti pretenciozan, ne baviti
se uvek prekretnikim sednicama i odlunim bojevima, ne davati sebi
10
Predrag Krsti
i svome na znaaju. Ako je ikom od topovski zagluujue buke tonova
i rei ostalo jo uvo za tu prvu lekciju o mogunosti odmerenijih i
tankoutnijih zvukova.
+
+
Lucidne igre naih odbojkaa trajale su, kao kod Ane Ivanovi,
dok su se radovali igri. Onda je onaj novosaanin Petrovi poeo podlo
da se smeka, a Vanja Grbi da na opte zadovoljstvo facijalnim grevima
iri istinu o Srbiji. Poeli smo da pobeujemo i to izgleda ne ide bez mo-
ralnog pada. Takozvana publika re koja je kada se zapatila u evrop-
skom prostoru htela da reevocira jedan plemeniti rimski pojam koji je
podrazumevao otvorenu, prosveenu i kritiku javnost pozitivno i
zdruno je reagovala na to i potencirala neto to se sada ve bez pardona
i svesti o doslovnom znaenju naziva ne samo pobedniki mentalitet
nego killer instinct. Legitimno postade i da se ne da na sebe i da se do-
kusuri protivnik, a u nacionalne junake su proizvedeni ne momci koji
se duhovito igraju, nego oni koji grizu. Ubojiti, divljani, raspomam-
ljeni, poput boksera za kojeg je, ako je verovati treneru Rokija, najgora
stvar koja mu se moe desiti da se civilizuje. Zabadai koca, dovrioci
igre, muenici koji ne da ne uivaju u njoj, nego njen regulativni princip
postavljen kao sluajni cilj vide kao jedinu i najdirektniju svrhu.
Neki bi rekli amerikanizacija. O centarhalfu Zvezde Bogieviu su
se sedamdesetih ispredali mitovi, kao uostalom i o mnogim drugima, o
golu petom sa pola terena i slinim udesima. On je meutim po neem
drugom izuzetan. Stvarno je umeo da, mimo logike efikasnosti, stane s
loptom na sred terena i otpozdravi publici. Kada je otiao u Ameriku,
naiao je na potpuno nerazumevanje kada je objanjavao da vie voli da
uputi dobar pas nego da zabije (kakav izraz) gol. A i mi smo verovatno
uvek vie voleli Duleta Savia.
Medik Donson je, prema vlastitom svedoenju, imao golemih pro-
blema dok tek pristiglog Vladu Divcu, kasnije nazvanog centrom sa
duom beka, nije putem pokuaja i pogreaka nauio da izbegne iona-
ko sumnjivu eleganciju pri polaganju lopte u ko, nego da zduno, ne-
odoljivo, iz sve snage, zakuca kad ve moe. Nikad sreom nije do kraja
nauen. Toni Kuko je moda taj motiv najbolje objasnio: kada dodam
loptu sreno je dvoje, a kada sam dam ko srean sam samo ja. A nemi-
losrdni Draen Petrovi je ipak i kod nas uvek bio vea zvezda.
11
POHVALA NAIVNOSTI
Prialo se nekada da smo morali da se oslabimo da bismo igrali rav-
nopravno s nekima, a sada, kada je i kod nas uspeh poeo jedini da vai,
nemamo obzira. Zapravo nema vie lojalnosti prema igri. Umesto od-
govornog podravanja rivala kao partnera, kao u dijalogu, kao u svakoj
komunikaciji, igra je transformisana tako da se u njoj (p)ostaje veran
samo prema jednoj bednoj zameni za ratovanje. Sportska igralita su,
naroito pri meunarodnim utakmicama, ve prema svedoenjima Ol-
dosa Hakslija i Teodora Adorna, to postala najdalje od Drugog svetskog
rata. I onda preostaje samo kalkulacija gubitaka i dobitaka koju jedino
vrednuje i na koju nagoni bezlina publika. Tek u zanemarljivim pro-
centima, na nivou statistike greke se pojavi neko ko izdri taj dril,
neko ko razume i sledi Bodrijara kad kae da je seks funkcija a da je
igra zavoenje. ee, neuporedivo ee je govorenje o pamenju sa-
mo rezultata, o ostajanju samo recke. Neto to pretpostavljam da je
smiljeno kao izraz dosade igre ili isprazno utroenog vremena po-
stalo je bestidni princip.
Sva je stvar konano u tome je li igra, pa i sportska, estetski ili mili-
taristiki, dobro, drutveno-politiko-geo-strateki fenomen. Verovatno
je opasno prevideti ma koji od tih nesumnjivo prisutnih aspekata. Ali o
iskljuenju prvog kao prevashodnijeg piem. O zastranjivanjima isklju-
enja drugog se pobrinuo Gadafi kada je njegova reprezentacija trebalo
da igra sa zaboravio sam kojom arapskom dravom, a on je zabranio da
odu i odigraju utakmicu reima: Meu braom ne moe biti rata ak
ni na sportskom terenu. Pria se da se u Kini za vreme Kulturne revo-
lucije u novinama moglo proitati sve o nekoj fudbalskoj utakmici, de-
taljni opisi akcija, toka utakmice, radosti i tuge igraa, jedino je rezultat
izostajao.
Popularnost sporta tada i u tim zemljama nije bila velika, ali je to pre
pria o populusu nego o igri. On reaguje samo na najjae drai i samo
nadraen reprodukuje ih. Nasuprot uvreenom miljenju, meutim, igra
se zaista moe igrati i igra se i kada se dobacuje preko mree ili po terenu
i zapravo se igra tek tada kada se slobodno od rezultata kuaju kombi-
nacije. Kada se ne boduje i ne bode, ne pretvara u borbu za poziciju, pod-
metanje i probitano kalkulisanje, kao to se na najeklatantniji nain
prezentuje u rukometu i vaterpolu, igrama sa verovatno najarbitrarnijim
pravilima, naroito suenja faulova za hronina prigrljivanja i privata-
vanja. Ali ta ciljna racionalizacija jo i vie boli u onim sportovima koji
12
Predrag Krsti
nisu osueni na to, poput najbreg sporta na svetu, hokeja. U inae no-
gometu caruje runi rad ograivanja, a u uzvisivanju sklonoj koarci
rvake tehnike i zatitnici za zube...
***
Navijai su postajali igrai. ta sve misli o sudijama i kakvim asorti-
manom psovki raspolae Milievi, moe se nai na jutjubu, a ne uspeh
da naem onaj pobedniki danse macabre Dejana Tomaevia, da se
zadrimo samo na koarkaima. Prvi je makar bio direktan, drugi, dru-
gi nije video problem da peva navijake takozvane pesme sa balkona
skuptine grada gde se bilo odomailo da se doekuju i slave sportisti koji
osvoje neto. Sjezgrena obnevidela bahatost po povratku sa nekog prven-
stva u Grkoj: Atina je mali grad Grci su pike. Mesto i zemlja su
sluajni; zvezdini navijai su slino pevali valjda za ni krive ni dune Ja-
pance i Tokijo gde su igrali protiv junoamerikog tima. Ne verujem
da iko zna tano kako je poelo. Verovatno nemutou, zvidanjem, ma-
hanjem iza koa ili svakovrsnim uvredama i provociranjem protivnika,
verovatno isprva tako nekim, za dananje norme stidljivim izraavanjem
ili tek nabacivanjem slutnje o runim eljama koje mu se upuuju, tek
jednom diskretnom voljom da se on sa bezbedne distance omete. Danas,
to pokazivanje njima je postalo daleko izraenije i ne samo da je steklo
pravo graanstvo, nego je od neeg sasvim normalnog, kako to ve biva,
postalo norma, ogolilo se i bestidno objavilo glavni razlog odlaska na sta-
dion. Nita vie nije ostalo ak ni od srama zbog volje za razbijanjem i
razbojnitvom, koji je nekad moda ipak uvao seanje na ideju da je tre-
balo doi ne bi li se gledale majstorije gostujuih igraa i uivalo u njima,
pozdraviti ih, poeleti dobrodolicu, ugostiti.
Za tu naivnost se naravno nema razumevanja: ak je i Miljan Miljani
nazivan hipikom kada je govorio o lepoti i plemenitosti fudbalske igre
a ne o pobedi. Skandal meutim stoga nije manji s druge strane, za nas
koji nemamo razumevanja za zvidanje i uopte navijanje koje ukljuuje
ili podrazumeva upuivanje najgorih uvreda onima koji nisu nai, toj
vie uopte ni ne skrivenoj formi vojevanja. Takva ocena uopte nije pre-
terivanje. Ne samo da je orka po bivoj Jugoslaviji, kao to su ve davno
zakljuili, poela na stadionima, nego ne prestaje da orgija po stadionima
kao epicentrima ni posle nje. Patriotizam se nije preselio na tribine nego
13
POHVALA NAIVNOSTI
se volja za pripadanjem inkarnirala u tom pogodnom ekstremistikom
obliku kojem je vetina baratanja loptom uzgredna vrlina. Vaan je kar-
dioloki aspekt, Srce na teren, rtva, stradanje, muenici i junaci. I pir
i pirotehnika dobijenog ratovanja i neoprostivih poraza.
Istorija domaeg navijakog besaa je verovatno neuhvatljiva za
nekog sa strane, za nekog ko nije verovao da su se i u staroj Jugoslaviji
dogovarale tue navijaa, pravili njihovi savezi protiv treih, a svih protiv
policije, gurala kola nedomaih registracija u more ili reku i, uopte, od-
stupalo od proglaenog poslovinog i nadaleko uvenog gostoprimstva
pri unutranjim raseljavanjima navijakog stanovnitva. Prema spolja je
ostajalo jedinstvo, homogenizacija: prialo se da je na Veleovom sta-
dionu prvi put poelo da se klie Ju-go-slavija na inostranim utakmi-
cama domaeg tima, navodno ne bi li stranci razumeli ono to je jo
navodnije bilo nerazumljivo iz lokalnih navijakih povika: kome su
naime naklonjeni. Brutalnost je meutim ostavljena i vaila je za unu-
tranja uruavanja. Od nekada benignih slogana Partizan ampion, iz-
razit favorit prelo se najdalje osamdesetih na ee popevke. Svima
nama Aco, Aco, kurac puio, tako su Aci Petroviu iz Cibone pevali u
Beogradu. Pevao mu je valjda zajedniki falus ludih navijaa, koji e
uskoro poeti da ponosno puni tribine vlastitim ludilom. Onda su into-
nirali taktove posmrtnog mara na fudbalskim utakmicama kad god se
neki protivniki igra povredi. Pa se najzad postalo sasvim direktnim:
Da bog da um-ro. Kasnije, devedesetih, uglavnom znamo ta se insti-
tucionalno deavalo i sa sportskim navijaima i sa politikim navija-
njima. Sve je postalo u toj meri transparentno i nepovratno da vie nije
interesantno ni pratiti.
***
Drugo je moda interesantnije. Opreznost s kojom se pokuavaju raz-
dvojiti navijai i navijai, samo da se ne dovede u pitanje navijanje. Isto
kao sa dravnim razlogom. Pri tom se jo prave kampanje da je u sportu
gotovo automatski spas. Varvari, Horde, Stoka i ostala slikovita ime-
na navijakih udruenja koja eto, avaj, nisu nuna konsekvenca nego
su sluajno zastranjivanje, iako nikad ne izostaje spasie nas svega: bie
brana opasnim poastima narkomanije i dokolice, nauie nas zdravom
i plemenitom ivotu. Medijski promovisan militantni renik sportskog
14
Predrag Krsti
***
Ovo je knjiga ne toliko za zatonike nekog drugaijeg sveta koliko za
nepristale na odreeni postojei, bez unapred spremljene spasonosne
destinacije, u prolost ili budunost smetene, u tom smislu ak pre kon-
zervativna nego revolucionarna. Jednostavno, knjiga za one koji ive me-
u drugima ali ne uvek ni sa drugima ni kao drugi, ne naime ukoliko se
ti drugi, koliko god mnogobrojni ili moni, ogreuju o neka naela ili
neki oseaj pristojnosti. Za one koji ne voze bezborazno ne mogu, ne
umeju i ne ele, ne mogu i ne umeju jer ne ele koji ne prelaze ulicu na
neobeleenom mestu, ak i kad nema vidljivih prepreka za to, ne moda
stoga to nalaze da nema benignih krenja razumnih i uostalom korisnih
konvencija, ve zato to njihovo potovanje smatraju preim od dobitka
u neposrednom ostvarenju linog ineresa da se to pre i to direktnije
dobace negde, ili naprosto zato to ve logiku tog dobitka moda prepo-
znaju kao vulgarnu. Za one koji ne vole galamu i samoisticanje, nasilje i
pritisak ni u jednom obliku, a (pre)esto su dovoljno obzirni da to ak
patriotizma, o kome je Ivan olovi davno pisao, avanzovao je do dravne
psihoterapije sportom u svemu drugom izgubljene ali pobeda jednako
eljne nacije. Koja je ionako uvek sumnjivo vitetvo i impotentni fer plej,
zamenila potpuno njima neinficiranim uniformizacijama po stadionima
i kolektivnim orgazmima po kuama, klubovima, kladionicama i sport-
kafiima, manino galamei na pokretne slike svojih junaka i neprijatelja,
klanjajui se pred njima, upirui prste, pesnice i psovke u ekrane.
Moderni gladijatori, to je nekad izgledalo kao preterana metafora
za savremene sportiste, ali za publiku i u (post)informatikoj eri oni ne
samo da to (p)ostaju, nego je moda mogue govoriti o regresiji tako-
zvane javnosti, te nade osamnaestovekovnih prosvetitelja, u ona mnogo
jo dalja vremena, vremena kamenovanja drugih, neintegrisanih i od-
stupajuih, a sva je prilika i jo dalje, u simboliko opoganjenje ili usmr-
enje apstraktnog, bezlinog neprijatelja, zla, nesree, nedae, iji totem
je sada samo dobio svoje elektronsko uprizorenje. Taj ritual simbolikog
ubijanja koje lako pree u stvarno je izgleda jedini za kojeg ne vae posle-
dice ritualizacije, jedini koji uzastupnim ponavljanjem i manirizacijom
kroz istoriju ne gubi na snazi. Naprotiv.
15
POHVALA NAIVNOSTI
ni ne zamere drugima, ne opomenu ih. Za one koji sami (sobom) ne
nasedaju, ali su odve skromni da bi propisivali nenasedanje, za one koji
ne pristaju, ali od tog nepristajanja ne grade posebno uzvienu metafi-
ziku. Za one koji se povlae, poput Bumana za koje se pria da pred
najezdom civilizacije uzmiu dublje u pustinje i pustare upravo da bi
uviavno omoguili prostor drugima, za one dakle koji radije biraju
loija mesta po restoranima, bioskopima i autobusima, ne bi li drugi
imali bolja i ne bi li svakako izbegli i najmanji nesporazum i makar i po-
tencijalnu situaciju otimaine, sukoba oko ovlaenja i preimustava. Za
one koji, takoe, ne samo da bezuslovno ne primaju, to se podrazumeva,
nego ni ne daju poklone doktorima, jer ne znaju ni kako bi, a jo manje
pristaju na davanje mita, ukoliko uopte uspeju da razumeju da je traen,
koji radije onda ne idu lekaru, da, i po onu najskuplju cenu, ili idu pri-
vatnom lekaru ako mogu da plate i, iz jasne svesti i slobode, radije uopte
postupaju na svoju tetu nego da dosadnom ekonomijom sitniavih
sebecentrinih igara tete svom karakteru ili naelu do kojeg im je stalo.
Za one koje probisveti dakle moraju videti kao budale, ovce za ianje
ili, u najboljem sluaju, tunjave moraliste; za one koji su dobrovoljni ili
ve samoskrivljeni gubitnici, vie ak i bez nade da e njihovo dranje
ikoga opomenuti, za one koji bi svojom rtvom i darivanjem, da je sree,
moda udarali moralne amare po svetu, ali u doba formalizovane hri-
anske dogmatike, svi kao dobri hriani okreu i drugi obraz umesto
da jednom oamareni ponu da amaraju naokolo vlastitim dobroin-
stvom. Za gubitnike ne toliko kolektivnih i globalnih koliko linih (i)sto-
rija i tranzicija, koji odbijaju prinudu pobede, koji i kad se bore nemaju
problem da budu pali prvoborci, samo da ne budu taktizeri koji merkaju
i ve vide pobedniko slavlje i prvoborake penzije. Za one neupuene
koji dakle moda jedini uviaju la i patnju upuenosti, rastereujue
ili razreiteljsko ogreenje, u naviku prerasli falsifikat i nasilje, ili neku
treu neprikladnost. Njih upueni redovno dobronamerno savetuju, na
recimo sledei tipski nain: Pusti, ne paaj se u to. Tu su ozbiljne pare,
glava lako leti... Poto vam nikako nikada nije jasno kako mera isprav-
nosti vaeg suenja i postupanja mogu biti okolnosti koje vas posledino
mogu snai, jer valjda rasuivanje i odgovorno postupanje odvajkada i
poinje tek tu gde prestaje budetiranje line koristi, javie se uskoro i
oni jo gori od tih dobronamrnih upozoritelja, otvoreni cinici koji bi jo
i da vas unize i podue, oni skroz ogrezli, mada ili upravo stoga nikada
16
Predrag Krsti
to ne bi mogli ni da primete, oni koji istrajno reprodukuju nasilje, izme-
u ostalog i paternalistikim pitanjem prosveujui naivne: Gde ti ivi
kad to ne zna?
***
Dakle i ukratko, ovo je knjiga za takve naivne. Kojima ak nije pri-
jatno ni da posebno tematizuju i, naroito, da hvale svoju naivnost. Za
one koji hronino boluju od onoga to se savremeno zove transfer ne-
prijatnosti, a to je talenat da se stidite pred svim nedolinim umesto
onih koji ga uzrokuju. Tako je postojalo vreme kada su se ljudi stideli da
piu ispovesti, memoare, putopise, taman kad su poinjali uveliko da se
piu, u osamnaestom veku. Jer zaista, pitahu se, ko su oni; nisu ni voj-
skovoe ni kraljevi, da bi saoptavanje njihovih doivljaja i privatnih is-
kustava imalo optu relevanciju i stoga smelo da vrea itateljstvo svojim
privatnim ispovedanjem. Neki od njih su, sreom, ipak pisali, jednako
se stidei. Svejedno, ko se danas uopte pita kad se lati fejsbuka i tvitera
za opravdanost vlastitog istupa?
Bubuljiave-koje-to-nee-da-budu iparice svoje hormonalne prelive
smatraju dovoljno znaajnim da bi ugroavale istanjene umske resurse
i uz to se beslovesne, u poodmakloj demokratizaciji pisanja, ogreile o
njegovu plemenitu tradiciju. Ta narcisoidnost, ak oholost, ini mi se ne-
odvojivom od svakovsnog dnevniarenja. Ono to doivljavam vredno
je zapisivanja, ja o neem imam neto da kaem ili u svakom sluaju
imam pravo da kaem, moja dnevna recepcija zbog neega je znaajna
kakva monstruozna samouverenost ovodobnih zdravih linosti koje
bez ikakvog kriterijuma zauzimaju i zapiavaju sve virtualnije prostore.
Ne morate biti aristokrata mada je izvesno da u toj stvari niste ba
demokrata da biste konstatovali jedno stanje stvari, ija istinitost nije
u direktnoj vezi sa egalitarnim duhom. Nekada ste naprosto morali imati
dobar razlog da biste troili papir i nerve eventualnih italaca. Inflacija i
ekstaza komunikacije, ako je i pridonela samopouzdanju mnogih (kao
da je to bio njen cilj...), obesmislila je i trud i obraanje. Zapisivanje vla-
stitih u-vida koje bi bilo dostojno je postalo jo jedino mogue, ne vie
ni kao kada je re o kraljevima i vojskovoama, jer su i vladanje i voje-
vanje postali estrada, ve kao alobno svedoenje koje ne podrazumeva
povlaenog izvestioca o zbivanjima sveta, kao recimo na potresan nain
17
POHVALA NAIVNOSTI
kod Prima Levija ili Solenjicina, svedoenje koje neizostavno polae
raun i o pravu samog svedoenja, i njega i autora stavljajui na kocku.
Poloiti raun bez nade i bez utehe, a naroito bez primisli samoafrima-
cije. Ovo je pre knjiga takvih nego drugaijih svedoenja.
***
Naivnost ili naivitet (francusko naivet) u svim znaenjima ili
spektru znaenja koje mu se pripisuju prirodnost, bezazlenost, pro-
stodunost; iskrenost, neiskusnost, detinjastost; te priglupost, ograni-
enost mi zapravo vrlo retko kaemo, kao imenicu, kao opti pojam,
doim pridev naivan/a/o (francusko naif) frekventno koristimo, zaista
u svim tim znaenjima i nekako vie od toga: priroen, prirodan, bez-
azlen, prostoduan, neskuen, otvoren, neiskusan, detinjast, te priglup.
Veza sa priroenou i prirodom je izgleda latinska predigra: u novola-
tinskom postoji naivus, a u starolatinskom ono ega je verovatna per-
mutacija ili specifikacija: nativus.
Kae se da je neko naivan, zaista, kada neto ne zna ili se pravi da ne
zna, a morao bi znati, jer svi znaju, jer je optepoznato, jer je belodana
injenica. On postupa naivno, on se dri naivno, umesto da odbaci bezaz-
lenost i prostodunost, detinjastost i priglupost, i da uvai iskustvo. Mi
sad kaemo da su nam ipak drai iskrenost, neskuenost i otvorenost. To
je smisao u kojem slavimo naivnost. I tvrdimo da ona uopte nije neiza-
brana, da nije nelegitimna jer nije potkrepljena iskustvom, da nije deti-
njasta i priglupa, nego da moe biti proizvod promiljenog izbora. Ona
naime uopte nije tek prirodna, kao to bi je nenaivni predstavili, nego
upravo stavlja na kunju njihovo razumevanje stvari, nego ona sudi njima
a ne oni njoj, nego ona dolazi uvek posle. I ona dolazi posle ne kao samo
neto neposredno ili prirodno po zamoru od artificijelnosti i posredo-
vanja, nego je ve isposredovano dranje koje reflektuje i posredovanje.
Ona bi da podseti na pravo one unapred nedirigovane i neadministrirane
neposrednosti, i da ga zastupa, te da na taj nain isporui raun zablu-
delosti one izvetaenosti koja je ve prerasla u drugu prirodu, u obiaj,
u samorazumljivost i uslov smislenog zbora i rasprave samo zato to je
smisao ve jednom, i jednom za svagda, tako i skuila i skuila.
Ovo je knjiga dakle ne za oprezne nego za obzirne. Za one koji su se
odluili da budu ili postanu a ne da ostanu naivni. I to ne zato to ne
18
Predrag Krsti
mogu drugaije, ili samo zato to im vii cilj propisuje da ne smeju
drugaije, jo manje stoga to se smatraju bogom-dani ili na bilo koji
epistemiki ili moralni nain povlaeni za suenje, nego zato to su u
jednom blagotvornom okretu distancije u odnosu na protokol samo-
uvereno i samozadovoljno kloparajueg suenja, u jednom biranju ne
uprkos svemu, nego biranju koje je kadro da detektuje manje zlo pre-
poznajui ono apsolutno, izabrali naivnost kao nesumnjivo i raspoloivo
dobro. To je i granica ovog stanovita, pa i njegove pohvale. ini se ipak
da je opasnost vea da se taj ideal zametne i izgubi nego da preraste u
despotsko ili guvernatorsko naelo koje bi potrebovalo drutvenu ope-
racionalizaciju i kalkulaciju. Makar i kao ili upravo kao neophodni ko-
rektiv onaj odozdo, prirodan a odmaknut kao tek jedna razlamajua
zapitanost, kao ono vazda traeno to prebiva u nama i to nas izmeta
iz nas, ono eksterno i interno istovremeno, on se ini naroito danas ne-
procenjivo dragocenim. Kao to je i uvek bio, ali opet naroito danas
postao, ugroena vrsta na granici istrebljenja.
***
Da bismo predstavili i opredelili ono to investiramo u naivnost, onakvu
kakvu ovde imamo u vidu, potrebno je da dodatno oslunemo i interpre-
tiramo samu re. ta bi zapravo bio opozit naivnosti? Nenaivnost je, na-
ravno, samo protivreni skup bez jasnog odreenja. Prema naem sluhu,
dva su se kandidata izdvojila: lukavost i iskustvo. Prvom dajemo prednost
u odnosu na drugo, verovatno frekventnije asociranje. Svakako je re o
naoj prethodnoj nabadarenosti i pri ovim oslukivanjima. Ali, ne beei
od svesnog i hotiminog priklanjanja izvesnoj vrednosnoj obojenosti ter-
mina pri odluci za njega, uostalom u oba sluaja, ini se da se mogu nai i
neutralni razlozi u prilog opravdanosti diferenciranja na osi naivnost-lu-
kavost/promuurnost/prevejanost, radije nego naivnost-iskustvo.
Nalazimo naime da se naivnost suprotstavlja iskustvu zato to se,
prema naem uverenju pogreno ili makar nepaljivo, izjednaava sa
onom vrstom prirodnosti koja obino staje pod jedno ipak drugo ime:
nevinost. Vilijam Blejk pie Pesme nevinosti i pie Pesme iskustva, i 1794.
godine se objavljuju Pesme nevinosti i iskustva, pesme, da ne bude zabune,
i prema samom autoru o dva suprotna stanja ljudske due, onom jed-
nom stanju blaenog neznanja i nada detinjstva i onom drugomstanju
19
POHVALA NAIVNOSTI
oaja i zapalosti. Nevinost i iskustvo su dakle jedan sasvim precizno
odreen par. A naivnost, koja se tako olako pripisuje nevinosti, ra-
dije bi, kaem, nala svog parnjaka u lukavosti, tim pre to ovde i onaj
sloaj potenja, iskrenosti i slinih poeljnih ali ne uvek bez prava de-
potenciranih svojstava vezujemo uz nju. Ponajpre bi se, meutim, kao
jednom odreenom i odlu(e)nom nainu postupanja ili, bolje, dranja,
naivnosti suprotstavljalo izvesno temeljno i dakako samouvereno pri-
stajanje. Njega nalazimo da je najuputnije u ovom kontekstu i smislu
oznaiti reju cinizam. Upravo je cinizam ono dranje ili onaj gard
koji svako nepristajanje ili dovoenje u pitanje ne moe da vidi dru-
gaije nego kao naivno. I sama naivnost je, sva je prilika, na taj nain
jedna postala izmiljotina cinizma, jedna ve ugraena osuda.
***
Nije uobiajeno da se cinizam suprotstavlja naivnosti. Na izbor je
rukovodila neposredna govorna situacija u kojoj se bez izuzetka ispo-
stavlja da kad god vas neko optui za naivnost zapravo moe i treba
da ga saeka odbrana koja je kontraoptuba: niste vi naivni nego je on
cinian. Pitanje etikete i, ispod, pitanje norm(al)e. Druga i ozbiljnija
rukovodea instanca pri izboru cinizma za kontrapunkt naivnosti jeste
njegovo predstavljanje u Sloterdajkovoj Kritici cinikog uma. Tu pred-
stavu bezmalo bezrezervno preuzimamo. I to manje ona obimna mesta
koja razlau i razaraju predratne zanose Nemaca, a vie onu temeljniju
genetiku priu o drskosti, koja ako je nekad u brutalnom ali leko-
vitom prosvetiteljstvu kinika bila i spojiva sa naivnou, ve negde s
Lukijanom menja stranu i u svojoj izdajnikoj artikulaciji postaje cini-
zam. Nekada kritina prema moi-na-vlasti, njena tavie plebejska an-
titeza, ona ustupa mesto gospodarskoj svesti koja preuzima inventuru i
postaje nadmeno kritina prema vlastitom idealizmu kao prokljuvljenoj
ideologiji i maskaradi: Ciniki gospodar skida masku, ismeva svog sla-
bog protivnika i tlai ga. Cest la vie. Plemstvo obavezuje. Reda mora
biti. Tu ne izaziva David Golijata, nego Golijat svih vremena od aro-
gantnih asirskih vojnih kraljeva do moderne birokratije pokazuje hrab-
rom, ali izgleda lienom Davidu, gde je dole a gde gore; cinizam u javnoj
slubi (Peter Sloterdijk, Kritik der zynischen Vernunft, Bnd I, Frankfurt
am Main: Suhrkamp, 1983, str. 111).
20
Predrag Krsti
Istorija cinizovanja je nadalje u toj meri bila uspena da je prilino
davno ak i najliberalnija i najprodornija kritinost postala ve unapred
integrisana u sistem, potkupljena i preformatirana ozbiljnou jedne
dirigovane autorefleksije cinizma. I sama mogunost razaranja spleta
prinude je tako uzmakla, a u odmerenom prosuivanju i dijagnostiko-
vanju samih ideologija promena izgubila se drskost da se promeni te-
meljni sivi ton civilizacije. Korumpirane principom realnosti i fetiem
nepromenljivosti, i teorije emancipacije su postale nepovratno pomir-
ljive. Ono naivno je postalo ne samo nedostino nego i bestidno za
teoriju nabadarenu na u cinizam zatvoreni svet ideja i racionalnih po-
stupaka. Konano to naivno, sa svoje strane, poinje da se ponaa kao
ta karikaturu kakvim ga nenaivni predstavljaju i utoliko povreuje vla-
stiti potencijal otpora i s pravom podlee onoj ve pripravljenoj kritici
za naivnost.
O
O
Jedan savremeni izbor i nije toliko savremen koliko u savremenosti
zaotren: izbor izmeu neoliberalizma koji bi da bude liberalniji od li-
beralizma i onog drugog -izma, koji batini tradicije emancipatorskih
pokreta. Moje interesovanje je krenulo od tog drugog, od jednog soci-
jalnog fenomena koji se inio novim, od opaanja onih aktuelnih ener-
gija protivljenja koje se danas vezuju za antiglobalistiki pokret, kao to
su se nekada vezivale za studentski ili pre toga radniki. U njega su sada
(bile) ulagane herojske nade, u njega je smetena ona izazovna, zavodljiva
i pikantna istorijska i teorijska strast osporavanja postojeeg, starog re-
ima i projektovanja i zapoinjanja jednog novog.

Antiglobalistiki pokret je ve bio uzeo dosta medijske panje i in-

telektualne energije, a da, hotimino ili ne, nije profilisao svoj definitivni
identitet. Za njega ak nije izvesno koliko uopte nastavlja tradiciju
Novih drutvenih pokreta, klase pojava u koje ga socijalna teorija
najee svrstava i u koje je jo od doba njihovog raanja tokom stu-
dentskog bunta ezdesetih, investirala znaajna emancipatorska oeki-
vanja. On, nema sumnje, ima ne malo te utopijske energije i buntovne
scenografije, ima svoju mitologiju i svoja sveta mesta, svoje samite i
svoje kontra-samite (Sijetl, Vaington, Davos, Melburn, Prag, Seul, Nica,
21
POHVALA NAIVNOSTI
Barselona, Kvebek, Geteborg, enova, Brisel, japas, Porto Alegre...),
ali ima i znaajnih ideolokih odstupanja, ima nekih konceptualnih
novosti ili razliitosti u odnosu na svoje prethodnike. No od ega i za ra-
un ega se ta odstupanja ine, u emu se, osim po tome to je aktuelan,
ogleda njegov znaaj i uticaj, u kom pravcu smeraju te novosti i razli-
itosti, to moda delom i zato to je prerano za konane sudove nije
sasvim jasno.
Kad god je neto nejasno i mnogoznakovito, stvara se prostor za teo-
rijske konstrukcije. Iskuenja nisu mala. Konstruktori su razni, pa i kon-
strukti. Jedan bi bio da je antiglobalizam prvi pravi novi drutveni pokret
zrelog postmodernizma, pokret koji je konano formulisao nove poli-
tike ciljeve i artikulisao one energije koje su vezivane za reakciju na post-
industrijsko, informatiko drutvo. Drugi bi ga radije mogao odrediti kao
ultrapostmoderan, kao svojevrsnu ekstazu postmodernistike multiko-
diranosti i decentriranosti. Trei bi ukazao da je moda ponajpre re o
jednom post-postmodernom, jednom retro-kretanju koje je raistilo sa
iluzijama postmodernizma i vratilo se proverenim subjektima emanci-
pacije, reafirmiui obrasce starih drutvenih pokreta, pre svega onog
radnikog. etvrti bi mogao pokazati da u najveoj meri imamo posla
sa svojevrsnim meteom, sa zbrkom ideja, sentimenata i rasprenih ne-
zadovoljstava, sa nerazumevanjima i falsifikovanim razumevanjima, sa
Pol Kruger je zasluan za ovu sugestivnu sintagmu pop-internacio-
nalizmom, sa jednom himerom na koju svako od aktera i (p)osmatraa
projektuje svoje fantazme. I da stvar bude jo udnija, svi bi gotovo jed-
nako mogli biti u pravu.
***
Pokuajmo da antiglobalizam stavimo na test tako to emo pogledati
koliko mu pristaju one karakteristike koje su se ve isfiltrirale kao mero-
davne za prosuivanje o tome da li je neto novi drutveni pokret ili
nije. Ako je alternativnost jedno njegovo bitno obeleje, moe se rei
da je no global kampanja vrlo alternativna. To meutim ne znai da
automatski prua razgovetnu alternativu. Ali opet i znai da, kao u sluaju
veine svojih srodnika, znajui ta nee, traga za njom. To se vidi ve u
parolama koje koristi. Another World is Possible! bio je slogan Svetskog
socijalnog foruma u Porto Alegreu, kao vie efektan nego zasnovan od-
govor na There is No Alternative logiku globalizacije.
22
Predrag Krsti
Obavezno svojstvo novog drutvenog pokreta bi, dalje, moralo biti
da je nekonvencionalan. Za antiglobalistiki bi se, ako ita, onda to
moglo rei. On ukljuuje asortiman svih ovakvih metoda delovanja zna-
nih iz prakse pretea: demonstracije, sit-ins, graansku neposlunost...
Orijentisan je na protest, kao i svi novodrutveni pokreti. I to estok,
direktan i neretko brutalan protest. Njegova ekspresivnost se, od spek-
takularnosti i karnevalizacije otpora, preko provokativnih hepeninga i
performansa, protee do otvorenih nasrtaja na objekte zasedanja globa-
listikih institucija (te policiju koja ih uva), na najdirektniju akciju, na
Black Bloc momke koji lome izloge i unitavaju imovinu korporacija, tu,
prema njihovom miljenju, sasvim legitimnu metu.
Jedna od najvanijih i najdalekosenijih debata koja se neprestano
vodi unutar Pokreta jeste upravo polemika oko opravdanosti uklju-
ivanja i vidova nasilnog otpora u njegov oblik borbe. Ako emo pravo,
mladi radikali su izneli simbolike i medijske pobede antiglobalizma.
Oni su blokirali sastanak Svetske trgovinske organizacije, suprotstavili
se policiji, oslobodili ulice Sijetla, rtvovali se u enovi, a njihova mi-
litantnost je mobilisala javno mnjenje koje inae ne bi ni primetilo ili bi
ostalo ravnoduno za ciljeve Pokreta. Oni su, ili prevashodno oni po-
kazuje razumevanje Barbare Epstin promovisali antiglobalistiki po-
kret i prizvali nove grupe i pojedince da mu se pridrue. Ali su, s druge
strane, moda zapreili pritup drugima. Diskreditovali su i, najzad, kri-
minalizovali pokret. Ili su na ruku povezivanjima anti-global gibanja
sa terorizmom, pa i sa napadom na Twin Towers. Bepo Kaio, aktivista
Socijalnog Foruma Italije, izgleda da bi se pre zaloio za izlazak iz tog
kolopleta nasilja, za umee povezivanja konflikta i konsenzusa, za de-
zertiranje, otpor i neposlunost logici rata, destrukcije i smrti, koja je
primerena onom protiv ega ustaju antiglobalisti, imperijalizmu i ner-
voznoj reakciji na njega, i koja mu uostalom pogoduje jer reprodukuje
i pravda nasilje. Posle graanske, socijalna neposlunost i socijalno de-
zertiranje se nameu kao solucija koja je i tehnika demonstracija i
politiki metod, i odbacivanje logike rata i borba protiv nje koja ne bi
upotrebljavala nenasilje kao ideoloki vetrobran.
Nevolja je to to naelno opredeljenje nije lako operacionalizovati u
konkretnim situacijama. Jer, izgleda da ni u pogledu recepcije (ne)na-
silja ne postoji jednoglasnost. Pa se onda odluilo da u praksi ne mora
da postoji ni iskljuivost s obzirom na vid (ne)nasilja koji se bira. Na
23
POHVALA NAIVNOSTI
demonstracijama u Kvebeku razliite grupe unutar pokreta su formirale
sektore koji su bili odreeni voljom i afinitetom da se uestvuje u nasilju
ili da se ono tolerie. Ovakva skalirana struktura je omoguila da se u
jednu akciju inkorporiraju grupe koje inae ne bi mogle da uestvuju u
istim demonstracijama, od onih koje su zavetovane nenasilju do onih
koje se najradije koriste nekonvencionalnim taktikama. A posle Sijetla,
momci sa estokim pristupom su prihvatili da se vre integriu u Po-
kret, dok je, zauzvrat, vei broj mirnijim metodama sklonih protesnika
postao spreman da prihvati izvestan stepen nasilja kada je u pitanju
vlasnitvo, pa i da destrukciju svojine posmatra kao deo nenasilne poli-
tike. Ali gotovo jednoduno je odbaeno nasilje prema ljudima.
U Evropi je opet scena bila drugaija: policajci su legitimna meta na-
pada isto koliko i objekti korporacija. Anarhistiki kuvar postao je oba-
vezna priprema za aktivnost, makar jednog, najeksponiranijeg dela
pokreta, onog u kome subverzija prelazi u diverziju. Revolucionarni etos
je ovde izgleda imao prednost u odnosu na moral civilnog drutva. A pi-
tanje ko je i s obzirom na ta tu etiniji ostaje otvoreno. Kako god sta-
jala stvar sa tim pitanjem, jedno od obeleja koje antiglobalistiki pokret
deli sa starijim roacima, meutim, jeste i ostaje ono to samo njegovo
tematizovanje posvedouje: spremnost na lini ulog, na investiranje, pa
i na rtvovanje, vazda na onoj delikatnoj granici koja deli fanatizam i uve-
renje da nema ko drugi do sam aktivista sebe da zastupa.
Pokret, dalje, svakako deluje prevashodno neformalno, diskontinui-
rano i ad hoc, oslanjajui se na masovnu mobilizaciju i ne koristei tra-
dicionalne politike kanale uticaja na dravu. Utopijski je, ni u to nema
sumnje, ali nekako i vie i manje nego drugi. Manje, jer se ne vidi uvek
jasno topos utopije, konkretan program i transparentna obespravljenost
protiv koje ustaje; vie, jer ono protiv ega ustaje moe izgledati kao ne-
minovnost. Dalje, prema tradicionalnim politikama je rezervisaniji
nego raniji pokreti, ali je, ako se tako moe rei, manje suprotstavljen,
nije iskljuivo antipolitian, ve, dodue vrlo selektivno, ukljuuje i
razne etablirane politike subjekte, pre svega sindikate, ali odskora ak i
poneke partije na vlasti.
To naravno ne moe da ospori njegov bitno vaninstitucionalni karak-
ter. ini se da on kao da sve prima ali se ni pod ta ne podvodi. Potpuno
odbacuje formalne i birokratske oblike organizovanja i daje prednost la-
bavim i fleksibilnim modusima koji aktivno ukljuuju obine lanove
24
Predrag Krsti
(grassroots). Ni u njemu, kao ni u poetnoj zamisli ostalih novih drut-
venih pokreta, nema jasne podele na vostvo i obino lanstvo: do-
sledno se suprotstavlja hijerarhinosti. Za sad je vrlo istrajan u tome, i
nije vidljivo kako bi se uskoro mogao transformisati u stranku, kao to
se to desilo zelenima, pa i pokojim pokretima ena i manjina. U naelu
je indiferentan prema levo-desno podeli, ali vie onoj parlamentarnoj,
nego onoj ideolokoj; njegova indiferencija kao da ne ukida podelu, ve
je pre jednostavno brie za raun uvida u monstruoznu i imperijalistiku
prirodu jednog turbo-kapitalistikog projekta, onog univerzalistikog
i ekonomistikog, pred kojim misli da staje razlog deljenja, a poinje ka-
tastrofa pred kojom su politike orijentacije izravnate.
Antiglobalistiki porekt je, dalje, autonoman koliko god se to uop-
te moe biti, a posebno je osetljiv na finansijsku nezavisnost. Dri do
autonomije kao vrednosti, ali nema onog staropokretnog patetinog
straha od heteronomije, vie od usisavanja i gubitka identiteta u posve-
manjoj totali(tari)zaciji, od iezavanja i brisanja razlika. Antiglobalizam
je autentian novi drutveni pokret i po tome to funkcionie na osnovu
solidarnosti i posveenosti zajednikoj borbi kao moralnim imperati-
vima. Solidarnost je, naravno, i u ranijim, kako novim tako i starim
drutvenim pokretima, bila znaajna lozinka. Ovde meutim izgleda da
je to postala, ili bi svakako da postane kljuna a moda i konana re;
ovde je to makar geslo, ako ne i vizija, one alternative koja se suprotstavlja
bezdunom ukrupnjavanju, kolonizovanju i poistoveivanju razliitih
svetova ivota.
***
Lako je meutim mogue, tako rei, produiti ovaj arguement u prilog
(hipo)tezi da je re o jo jednom novom drutvenom pokretu i ustanoviti
da se ipak radi o neemu to ga, kao najnovijeg, u bitnom smislu ipak
razlikuje: o tome da on ne samo nastavlja, nego radije dovrava tradiciju
novih drutvenih pokreta, da je dovodi do kraja, zaotrava sve njihove
tendencije i sve njih zajedno i privodi jednoj ekstatinoj hipertenziji,
jednoj metastaziraloj hipertrofiji. Kao mrea pokreta, nestrukturirana,
dobrovoljna, nehijerarhijska, on u punom smislu ostvaruje naelo koje
su proklamovali svi njegovi delovi, naelo demokratske participacije i
to do mere organizacione dezorijentacije. On je ostvarenje sna, eskalacija,
25
POHVALA NAIVNOSTI
eksplozija onoga to su drugi pokreti samo obeavali: da e biti pluralni.
Ovaj je, to bi se reklo, pluralan do balaka, do nerazaznatljivosti, do
autodestrukcije.
Ne beei od pretenzije da bude pokret (svih) pokreta, globalna fu-
zija svih onih koji se usmeravaju protiv globalizacije, postao je, smerano
ili ne, jedna monster konfuzija, unutar koje je teko dosetiti se iole rele-
vantnijeg pokreta koji nije njemu pripadajui ili blizak. On, toliko se
moe detektovati, sadri sve sledee, pre njega formirane i etablirane
nove pokrete, kao i njihove ciljeve: enski, ekoloki, mirovni, potom ve
uveliko afirmisane, razliite varijacije pokreta za rasnu jednakost, te po-
krete za emancipaciju seksualnih manjina, kao i naroito, raznovrsne ur-
bane pokrete, posebno squattere. A nekako paralelno s njima nastupaju
i oni novi drutveni pokreti koji su s prethodnim dosad iveli u, tako
rei, prirodnoj napetosti: pokreti za regionalnu, kulturnu i jeziku auto-
nomiju i pojedini verski pokreti. Sve to je umueno u galimatijas jedno-
vremenog sa-zvuja World sounda Woodstock mutiran u pravcu
Worldwide festivala popevki razliitih tradicija nacionalne, socijalne i
klasne borbe i juksta-pozirane slike new age ikonografije: Che Guevare
+ Bob Marley + Marcos; anarhistike, boljevike, ekoloke, feministike
parole i zastave vezane jedna za drugu, melting pot komuno-kadrovika,
rastafarijanaca, anarho-pankera, seljaka bezemljaa...
***
Ako je, prema svemu prethodno reenom, antiglobalizam pokret koji
nastavlja ili vrhuni tradiciju novih drutvenih pokreta, po nekim drugim
znaajkama, jednako znaajnim, moglo bi se ispostaviti da je proble-
matino da li je on uopte drutveni pokret koji bi se mogao oznaiti kao
nov. Za razliku od novih drutvenih pokreta, on ne premeta nagla-
sak jednoznano na postmaterijalistiki, simboliki teren, postavljajui
pitanja kvaliteta ivota, kulture, identiteta, zajednice, zadovoljstva, line
sree. Radi i to, ali se ini kao da pre vraa pravo izvesnom optem jav-
nom aspektu, kao da nije samo defanzivan, nego bi da u klasinom po-
litikom diskursu prethodno omogui afirmaciju (i) ovih vrednosti. On,
ukratko i s obzirom na to, kao da odstupa od novih drutvenih pokreta
za raun starih.
26
Predrag Krsti
Ostavimo sad po strani da li je to dijalektiko prevazilaenje koje
ukljuuje iskustvo prethodnih suprotstavljanja i jedini ga na viem nivou
ili je u pitanju zakonita, moda i pomodna smena paradigme drutvenih
ideala. Tek, on iznova visoko, ako ne i najvie, vrednuje slobodu i so-
cijalnu pravdu (ovo potonje mu je ak, prema nekim autorima, drugo
ime) te, uinilo se, odve ambiciozne, pa stoga za raun samouprav-
ljanja i autonomija nain ivota, definitivno potisnute pojmove iz vo-
kabulara novih drutvenih pokreta. Naravno, on daje i ovim drugima za
pravo, ali bi se reklo da vie insistira na uslovima njihove realizacije ime-
novanim u prvima.
Po otvoreno ekspliciranim ciljevima gledano, takoe bismo mogli
videti pre revalorizaciju i rahabilitaciju nekih starih pokreta nego afir-
maciju novih. Ti ciljevi se, u odnosu na one lokalne novih drutvenih
pokreta, ukrupnjavaju; umesto da se redukuju oni bivaju sasvim preten-
ciozni, oni vie ne da nee da zadiru u prebraaj postojee ili nastupajue
drutvene strukture, nego dre da ih se upravo to tie. Samosvest novih
drutvenih pokreta mogla bi stati u staru minimalistiku izreku: The less
is more; samosvest antiglobalizma kazuje da se moramo u izvesnom smi-
slu vratiti shvatanju da je bezuspena svaka defanzivna zatita sveta
ivota i svakodnevice, ukoliko nije praena, ili bolje, podrana radikal-
nom promenom poretka. Pa bio on, ili bolje, naroito ukoliko je on i
Novi svetski.
Radikalizam i irina zahvata u antiglobalizmu se vie ne vide onako
kako su ih videli novi drutveni pokreti: kao samoogranienja. Antiglo-
balizam bi da bude radikalna, pre klasina moderna, eventualno hiper-
moderna, nego postmoderna kritika modernizacije. Odbrana civilnog
drutva, u kojem su novi kritiki pokreti nali nekritiko utoite, a prema
kome je on jednako rezervisan, trai ponovo sistemske odgovore i reenja
koja nisu parcijalna. Antiglobalisti se bez stida trude da naprave ono to
su novi drutveni pokreti sebi zabranjivali i uskraivali, plaei se da se
ne pretvore u stare: razraen i sveobuhvatan politiki program koji bi
obuhvatio to vei broj pitanja. Treba samo pogledati obim zakljuaka
Drugog svetskog Socijalnog foruma odranog u Porto Alegreu, koji ne
samo da su nadrasli globalnost svog Ekonomskog antipoda, nego bi se
s obzirom na njih reklo da je unutar Pokreta definitivno uzela prevagu
takozvana reformistika opcija, ona po kojoj bi on ili neki njegov deo tre-
balo da preraste u nevladinu alternativu Ujedinjenim nacijama.
27
POHVALA NAIVNOSTI
Forum je saimamo daleko opirniji niz proklamacija protiv neo-
liberalizma, rata i militarizma, protiv sistema koji se zasniva na seksiz-
mu, rasizmu i nasilju, koji stavlja interese kapitala i patrijarhata ispred
potreba i tenji ljudi, protiv teroristikih napada na Ameriku, ali i protiv
teroristikog, brutalnog po metodama i globalnog po zahvatu, rata
protiv terorizma u Avganistanu, protiv ratoborne medijske kampanje,
protiv demonizacije, rasizma i ksenofobije, protiv pohlepe i ucene mul-
tinacionalnih korporacija koje podravaju vlade bogatih zemalja, protiv
nasilja i represije, protiv kasino ekonomije i korupcije poslovnih ljudi
i politiara, protiv bezone eksploatiacije resursa u zemljema u razvoju,
protiv unilateralizma vlade Sjedinjenih Amerikih Drava, koja, u svo-
jim naporima da zatiti interese velikih multinacionalnih korporacija,
arogantno naputa pregovore o globalnom zagrevanju, konferenciju o
rasizmu i netorelanciji Ujedinjenih nacija, pregovore o smanjivanju pro-
izvodnje konvencionalnog naoruanja, raskida ugovor o antibalisti-
kim projektilima i konvenciju o bioraznolikosti, protiv lanih obeanja
neoliberalizma o rastu i bogatstvu, protiv ekonomskog modela koji iza-
ziva recesije, unitava prava, ivotne uslove i sredstva za ivot ljudi,
otputa radnike, smanjuje plate i zatvara fabrike, protiv privatizacije i
smanjivanja izdataka drutvenom sektoru, protiv siromatva, diskrimi-
nacije i dominacije, protiv promocije sukoba manjeg intenziteta i vojnih
operacija u Kolumbijskom planu kao delu Andske regionalne inicijative,
protiv Puebla Panama plana, protiv trgovine orujem i veih vojnih
budeta, protiv ekonomskih blokada ljudi i nacija, posebno Kube i Iraka,
protiv rastue represije sindikata, drutvenih pokreta i aktivista, protiv
ropstva i iskoritavanja dece, protiv bede i nesigurnosti neoliberalne
politike, protiv trgovine enama i decom i njihovog seksualnog isko-
riavanja, protiv dunikog ropstva i internacionalnog zelenaenja,
protiv korporativnih interesa i pretvaranja hrane, javnih slubi, zemljo-
radnje, zdravstva i obrazovanja u robu, protiv patentiranja i trgovanja
oblicima ivota, protiv kolonizacije i unitavanja osnovnih socijalnih,
ekonomskih, kulturnih i ekolokih prava i vrednosti, protiv diktatura,
protiv pekulativnih aktivnosti, protiv vojnih baza, intervencija i siste-
matskih eskalacija nasilja.
Odnosno, Forum je opet ukratko za mir, optu sigurnost i
drutvenu pravdu, za drutvenu solidarnost, za dostojanstvo ivota, za
ljudska i politika prava i slobode, za razliitost i jedinstvo, za palestinski
28
Predrag Krsti
narod i njegovu borbu za samoopredjeljenje, za osnovna prava na hranu,
posao i dom, za dekriminalizaciju spontanih protesta i pokreta u Argentini,
za radnika nastojanja i borbe sindikata i civilnog sektora za odravanje i
poboljanje radnih i ivotnih uslova, za osnovno pravo na organizovanje,
na trajk, na pregovore o kolektivnim ugovorima, ugovorima o radu i
otputanju, za ostvarivanje jednakosti plata i radnih uslova ena i muka-
raca, za nova internacionalna prava zaposlenih u multinacionalnim kor-
poracijama i u njihovim podrunicama, posebno za pravo na udruivanje
u sindikate i mogunost kolektivnih ugovora, za prava farmera i njihovih
organizacija na sredstva za ivot, na zemlju, ume i vodu, za pravo slobode
kretanja, pravo na nepovredivost tela i legalan status svih migranata, za
prava tradicionalnih naroda, za bezuslovan otpis svih spoljnih dugova i,
tavie, reparaciju, naknadu onih istorijskih, socijalnih i ekolokih dugova
Severa nainjenih iskoritavanjem prirodnih resursa i tradicionalnih
znanja Juga, za odranje bioraznolikosti, za ouvanje vode, zemlje, hrane,
ume, semena, kulture i ljudskog identiteta, za sigurnu i trajnu hranu bez
genetski modifikovanih organizama, za pravo na suverenost hrane na lo-
kalnom, nacionalnom i regionalnom nivou, za demokratske agrarne re-
forme i pristup seljaka zemlji, za drutvenu pravdu, za potovanje prava i
sloboda, za kvalitet ivota, za ravnopravnost, dostojanstvo i mir, za demo-
kratiju, za pravo da se znaju i kritikuju odluke vlasti, za odgovornost vlasti,
za uspostavljanje izborne i participativne demokratije po svetu, za demo-
kratizaciju drava i drutava, za posebne poreze i za prekid izbegavanja
poreza, za pravo na informacije, za enska prava, za slobodu od nasilja,
siromatva i iskoritavanja, za pregovore i nenasilno reavanje sukoba, za
prava mladih na pristup besplatnom javnom obrazovanju, za socijalnu
autonomiju, za prekid obavezne vojne slube, za samoopredeljenje svih
naroda i ljudi.
***
Ali nevolje sa odreenjem antiglobalistikog pokreta ne poinju tek
od profilisanja i pobrajanja svega onoga to zastupa i emu se suprot-
stavlja, nego ve od samog njegovog imena. Barbara Epstin primeuje
da se on ne usredotouje na zaustavljanje posvemanje mobilizacije, ve
na transformisanje uslova pod kojima se ona odvija, i smatra da se nje-
gova delatnost bolje opisuje ukoliko se nazove anti-korporativnim,
29
POHVALA NAIVNOSTI
pokretom protiv imperijalizma Sjedinjenih Amerikih Drava, protiv
dominacije na Ameriku oslonjenih transnacionalnih korporacija ili, jed-
nostavno, kao pokret protiv neo-liberalizma. Piter Voterman najradije
koristi sintagme globalni pokret pravde, nove globalne solidarnosti,
kultura globalne solidarnosti, ali takoe i izraze anti-globalistiki, anti-
kapitalistiki, anti-korporativistiki ili pokret socijalne pravde, pa ak
i onaj koji je neo-liberalizam korumpirao a sami atniglobalisti ismevali
kao babble: globalno civilno drutvo. Prema Andreju Grubaiu, ter-
minoloka zbrka nije sluajna. Neoliberali su plasirali i samu antigloba-
lizaciju, hotei da skriju razliku izmeu zapravo dve globalizacije, sasvim
razliite po svojoj prirodi: one svoje, globalizacije odozgo, savremene
ekonomske korporativne globalizacije, ija je ideologija neoliberalizam,
ija utopija je beskonana ekspoloatacija i iji jedini sadraj jeste trina
konkurencija koja stvara profit i unitava sve kolektivne strukture i, s druge
strane, one drugaije globalizacije, one koju zastupaju antiglobalisti, glo-
balizacije odozdo, koja poiva na raznoglasju ideja i ideologija, a iji je
zajedniki imenitelj upravo internacionalistika solidarnost.
I tako ispada da antiglobalistiki pokret osim u svojim najpovr-
nijim varijantama, onim kada se u njega provercuju, recimo u domicil-
noj varijatni, predmoderni nostalgiari za evapiima i ljivovicom, koje
njihovi branitelji sada koriste kao ubojito oruje pred penetrirajuim
okupacionim snagama hamburgera i Koka Kole uopte nije protiv glo-
balizacije, nego radije protiv jedne odreene globalizacije i, valjda, za
jednu drugaiju globalizaciju. U novije vreme se za njega, uostalom, osim
preoznatljivog alter-globalistiki i no global, koristi i termin new
global ili globalni pokret solidarnosti, te globalni pokret za drutvenu
pravdu i solidarnost. tavie, antiglobalistiki pokret hoe da bude i jeste
globalan, i po dejstvu i po nameri i po teorijskoj legitimaciji. On nije pro-
tiv globalizacije kao neminovnog i, tako rei, prirodnog procesa, ali je
protiv, kako precizno formulie Pjer Burdije, politike globalizacije, pro-
tiv toga da se jedna, prema njegovom miljenju, tajna, pogubna, kata-
strofalna politika, izdaje za i prodaje kao prirodan i nuan proces.
Saglasnost bi, dakle, mogla da postoji oko toga da je modernost, rei-
ma Entoni Gidensa, imanentno globalizujua, da je globalizacija jedna
od njenih fundamentalnih posledica. Svet se informatiki, ekonomski,
30
Predrag Krsti
kulturno, politiki, sportski, gurmanski i na svaki nain ujedinjuje,
postaje jednim; svetski plan odreuje drutvene odnose i kada je re o
lokalnim zbivanjima. Svet u kojem ne postoje drugi moe se sada in-
terpretirati i kao oblik meuzavisnosti koji, uz rizike i opasnoti, nejed-
nake razvoje, fragmentizacije i koordinacije, moe takoe da unapredi
dalekosene mogunosti globalne sigurnosti, ali i kao rasprivanje ok-
cidentalnih institucija na itav svet i hegemono potiskivanje razliitih
kultura. Mogu, dakle, postojati samo global optimisti, s jedne, i global
pesimisti, global skeptici, global apokaliptiari, s druge strane. Ovi drugi,
kada je re o kritici kulturnog globalizma, insistiraju na (zlo)kobnosti
uniformizacije sveta i iezavanja svega lokalnog i specifinog, a pone-
kad, lamentirajui nad narodnim duhovima i etnokulturom, proklinju
an bloc civilizaciju i modernizaciju. Meutim, ti poslednji elementi ili
tonovi nisu neto to podrazumeva, niti neto to nuno imlicira savre-
meni no global pokret. On se lako moe zamisliti bez ili odmisliti od
njih, budui da je za njegov (teorijski) profil mnogo bitnija kritika eko-
nomske globalizacije.
Ta kritika je, koliko nam je poznato, po pravilu marksizovana i, kao
kod Imanuela Valertajna, pa i Andre Gorca, globalizaciju vidi kao za-
konitu konsekvencu kapitalistike logike produktivnosti, kao poredak
svetske ekonomije pre nego politike. Taj poredak se razvio tokom po-
slednja tri-etiri veka i uobliio u sistem koga integriu komercijalne i
proizvodne veze a ne nacionalni politiki centri moi. On poiva na
nejednakosti tri njegova sastavna dela: centra i od njega eksploatisane
poluperiferije i periferije. Noam omski bi ovo nazvao jednom od dve
forme centralizovane dominacije u zapadnom kapitalizmu: jedna su vi-
soko koncentrisani centri korporativne moi; druga, pratea i u bliskom
srodstvu, dravna mo. I jedna i druga su, prema njegovom miljenju,
istorijski anahronizmi, inkonzistentni sa bilo kojom fundamentalnom
posveenou demokratiji. Te centre moi onda valja da dokona jedna
socijalna revolucija sa pravim ciljevima, re-organizujui drutvo na
naelima radnike kontrole nad industrijom, lokalne kontrole nad za-
jednicom, federalne interakcije, slobodne razmene i slinima. Inae e
Polanji biti u pravu: kraj drutva e se pokazati kao istina onog kraja
istorije koji neoliberali prieljkuju i prorokuju.
31
POHVALA NAIVNOSTI
***
No, ni ovo kritiko upozorenje i negativno odreenje ni izdaleka anti-
globalizam ne razreava paradoksa, a na kraju krajeva i pitanja: da li je
jedna moralna globalizacija uopte mogua? Pogotovo ukoliko je re
samo o nedomiljenoj misaonoj zbrci i, kako bi rekao Edvard Grejem,
borbi protiv pogrenog neprijatelja, olienog u multinacionalnom predu-
zetnitvu. Sadovski, s jedne strane, i Doremus, Keler, Pauli i Rajh, s druge,
svedoe o konstrukciji mitova o globalnom haosu i globalnoj korporaciji,
koji uznapredovali do lika proto-satane provociraju ono to Defri Garet
naziva partizanskom politikom u globalnoj ekonomiji. Ali, sve i da je
pogrean i izmiljen, izbor neprijatelja i sagledavanje njegovog lika uopte
nije beznaajan. To je metod koji, ako je i nedovoljan za potpuno i aku-
ratno definisanje, vazda moe posluiti da se jedan entitet prepozna ili
suoi sa sopstvenim identitetom i na taj nain odredi. Naroito ako je
jedan pokret ve u nazivu negativno formulisan. Tamo gde naa projekcija
ostaje neprecizna i nejasna, neprijatelj, tanije ono neprijateljsko u njemu,
po pravilu biva dovoljno jasan da bi je razjasnio. U analizovanju garda
globalizacija da, ali ne ovakva nije, dakle, najgori pristup ako se krene
od onog ovakva, od onog spoljanjeg, od protivnika.
U isto teorijskoj ravni gledano, i ukoliko je uopte autorefleksivan,
antiglobalizam se suprotstavlja neoliberalnoj idolatriji slobodnog trita
i njenom fatalistikom milenarizmu univerzalnog i neopozivog trijumfa
Zapada. Izabran da svetu objavi tu konanu istinu bio je jedan slubenik
Stejt dipartmenta, Frensis Fukujama, a potom je, sumnja se, orgestrirano
i uz organizovanu finansijsku podrku, ona slavljena preko apostola i
prvosvetenika te nove filozofije okonaene istorije. Antiglobalizam bi
sada da to demaskira kao jednu ogoljenu manipulativnu praksu, koja je
nala teorijsku oblandu i umsko pokrie u perverznoj ideji da su trini
mehanizmi ono to ekskluzivno, ili makar na odluujui i sankrosanktni
po pitanju drutvene intervencije nain, oblikuju ljudsko drutvo i da
ekonomija, kroz princip konkurencije, jedina moe i mora diktirati svoje
uslove drutvu. Krah koncepcije i stvarnosti drave blagostanja neolibe-
rali su protumaili kao dovoljan razlog da, poput Hajeka, svaku primisao
socijalne pravde prognaju iz drutvene teorije, i to upravo drutva radi.
Beei od metafizikih upliva u politiku ekonomiju, ne samo da su se
ogreili o vrednosni sadraj koji oni sobom nose, nego su se oslonili na
32
Predrag Krsti
jednu jo nekritiniju, drevniju i opasniju istoriozofsko-metafiziku
matricu. Tako bi otprilike, mada sigurno ne svi, antiglobalistiki ideolozi
interpretirali svog arhineprijatelja.
U praktinoj ravni, stav anti-globalizma izgleda jo ubedljivije, a iz-
gledi njegovih akcija se ine jo povoljnijim. Buka i bes su usmereni pro-
tiv onoga to omski naziva de facto svetska vlada. To su institucije
poput Svetske trgovinske organizacije, G8, Svetske banke, Meunarod-
nog monetarnog fonda, Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj,
Svetskog ekonomskog foruma i slinih, ukljuujui i u ovom smislu
globalistike, odnosno globalizujue organizacije na kontinentalnom ili
meudravnom nivou (Evropska unija, Sporazum o slobodnoj trgovini
Severne Amerike, Oblast slobodne trgovine Amerik i druge). Sve njih
antiglobalisti prepoznaju kao udruenja za savremeno doba karakte-
ristinih globalizovanja, koja su, za razliku od onih prirodnih i nediri-
govanih povezivanja u ranijoj moderni, ovog puta svesno planirana i
koju su ve nareeni intelektualni menaderi korporativnog kapitalizma
precizno rukovodili to e rei, bezona, podla, nasilna, nepravedna i
pogubna udruenja. Te asocijacije su perverzna a providna legalizacija i
racionalizacija one globalizacije kojom upravlja mo zapadnih korpora-
cija. tavie, one su zapravo samo njihov instrument u nameri da strane
drave i dravljane, one koje jo nisu stavile pod kontrolu, koje jo uvek
izmiu njihovom globalnom carstvu kapitala, usree ukljuivanjem u
svetski obrt iji su, eto, ba oni inkasanti i tako ih u manjoj ili veoj meri
stave u poloaj kolonijalne zavisnosti. Svetska banka i Meunarodni mo-
netarni fond su posebno eksponirane organizacije kada je re o ovak-
vom stratekom delovanju. I sa posebno zapaenim rezultatima, rekli
bi antiglobalisti, ukazujui na neminovno osiromaenje, razgradnju i
socijalni i instiucionalni slom svih aplikacija takvih projekata, od pro-
log veka do nedavno Argentine. Zelenaenja je uvek bilo, novo je to ga
sada bezoni finansijeri u potrazi za lagodnim profitom, za kamatama,
zaogru u plat brinosti i humanosti.
Neto ree, i drava se prepoznaje kao neprijatelj. Jedno tradicional-
nije shvatanje videlo bi i nacionalnu dravu, njen suverenitet i autoritet
u makar ekonomskim poslovima, kao ugroenu stranku pred najezdom
transnacionalnih korporacija koje su sada kadre da i njoj diktiraju uslove
privreivanja i ekonomisanja, ili makar ograniavaju domen njenih in-
tervencija u tom pogledu. Meutim, u nekim savremenijim i radikalnim
33
POHVALA NAIVNOSTI
leviarenjem inspirisanim obradama, poput one Brajana Olivera epar-
da, drava je identifikovana kao sluga interesa korporativne globali-
zacije. Nije re o onome to je izgledalo da jeste, o utakmici izmeu
privatnog i javnog sektora, o ljubomori korporacija na mo nacionalnih
drava, koju sada pokuavaju da preuzmu. Naprotiv, nacionalne drave
su ne samo korisni nego i nezamenljivi saradnici u procesu internacio-
nalizacije trita korporacija. One su ne zapreka, nego garanti odvijanja
kapitalistikog sistema eksploatacije na kome se zasniva ekonomski
aranman korporacija. Osvedoeni pragmatizam globalnih korporacija
nema nameru da eliminie dravu i upotrebljive prerogative koje ona
ima vojsku, policiju, zatvore, zakonom zajamenu sigurnost vlasnit-
va, hijerarhijski sistem vlasti ve radije da ih stavi u svoju funkciju i
smanji vlastite rizike. Ono to iezava od ingerencija nacionalnih dra-
va je manje vano, vanije je ono to preostaje. A preostaju samo njeni
najrepresivniji i u ovom kljuu sagledavanja sutinski aspekti, samo oni
koji korespondiraju nezasitoj korporativnoj moi koja je postala glo-
balna. Tako, zavereni protiv ljudskog dostojanstva i slobode, pod barja-
kom korporativne globalizacije, neo-liberalna kapitalistika dominacija
i pojaana dravna represija idu ruku pod ruku.
***
Do pojave antiglobalista, sistem zasnovan na onome to oni identifi-
kuju kao neprijatelje, etablirao se kao jedini logian, prirodan i neizbe-
an, kao jedini realistiki i neprotivreni ekonomski poredak saobrazan
ekonomskoj realnosti drutva, kao paradigma izvan koje mogu postojati
samo opasni ekstremisti, patoloki nezadovoljnici, neuki utopisti ili bole-
ivi romantici. Dovoenje u pitanje ove paradigme, jedne stvarno jedno-
dune i stoga sumnjive saglasnosti koja je vladala kada je re o njenom
nekritikom prihvatanju, mogla bi se ispostaviti kao najvei teorijski
domet antiglobalistikog pokreta. Teorijske kritike sada, u zapravo ve
sinhronom delovanju pokreta koje poinje da se meri decenijama, nisu
ni malobrojne ni beznaajne, a one koje su jo znatno ranije ponudila
dva intelektualca starog kova u novom drutvu, one Pjera Burdijea i
Noama omskog, ine se i veoma zasnovanim i ubedljivim. Uostalom,
pojavili su se i disidenti iz samog krila neoliberalizma koji su doveli u
pitanje ovaj model.
34
Predrag Krsti
Saoptenja i izlaganja uesnika sve uestalijih i po reprezentativnosti
sve raznovrsnijih antiglobalistikih samita, pre svega onih u Parizu, Ko-
penhagenu i Nici, obrazloeno ukazuju na demokratske deficite glo-
balistike konstrukcije i pokazuju negativne ekonomske i socijalne
posledice demontiranja drave blagostanja. Ugrubo skicirano, procesu
globalizacije manjka legitimitet: nain donoenja odluka u meuna-
rodnim institucijama je nedemokratski. Centralizacija struktura koja
se uprkos tome nesmetano odvija, i koja se i objanjava jedino potre-
bom efikasnijeg upravljanja, stimulie i opravdava onda strah antiglo-
balista od gubitka kontrole nad sopstvenom sudbinom. Nita vie ne
sme ostati neintegrisano, van rivaliteta korporacija i njihovih poslovnih
elita u uslovima globalne svetske ekonomije. Iza poziva na integracije,
meutim, stoji potreba biznisa da stvori centralizovanu strukturu koja
bi mogla efikasno da deluje u skladu sa korporativnim interesima. Ali
sporan je ne samo legitimitet, nego i legalitet funkcionisanja globlanih
institucija. Neoliberalna retorika deregulacije svodi se na deregulaciju
na nacionalnom nivou i istovremeno na hiperregulaciju na nadnacio-
nalnom, globalnom nivou, na kome, za razliku od nacionalnih parla-
menata, nisu poznati, tanije nisu vidljivi, ni interesi koji stoje iza
pojedinih regula, ni njihovi donosioci, ni procedure usvajanja.
Ako oko teorijsko-ideolokog zalea ove kritike i moe biti spora,
pregledni i porazni prikazi praktine neuspenosti dirigovane i forsirane
korporativne globalizacije, onako kako se ona predstavlja, gotovo da ne
ostavljaju prostora sumnji. Nasuprot njenim proklamovanim name-
rama, finansijske krize su pre pravilo nego izuzetak u ekonomijama pod
njenim starateljstvom. Raslojavanje bogatih i siromanih unutar jedne
zajednice, kao i kada je re o svetskom Severu i Jugu, na oigledan nain
se pospeuje a ne neutralie favorizovanjem ekonomskog rasta i razvoja
korporativizma. Korporativno bogatstvo, umesto da prema planu za-
hvati sve delove drutva, da ta lokomotiva bre povue i izvue i po-
slednje vagone u kompoziciji, zakonito je stvorilo situaciju u kojoj se sa
bogaenjem elita putem globalne ekonomije, broj siromanih stalno
uveava a njihov poloaj pogorava. Koncentracija na ekonomski rast i
finansijsku stabilnost dosledno zanemaruje iri i humaniji pristup pi-
tanjima konstantnog rasta siromatva i velike nejednakosti izmeu i u
okviru samih drava, kao i sve veu diskreditaciju siromanih zemalja
i trajna krenja ljudskih prava u njima. Demokratska pa i bilo kakva
35
POHVALA NAIVNOSTI
kontrola nad procesima kojima rukovode globalne instancije sve vie
uzmie i nestaje za volju njihovog autonomnog, samo(do)voljnog dikti-
ranja i administriranja ucenjivakih uslova za posreivanje globalizo-
vanjem. Jedino to postaje zaista univerzalno jeste nejednakost i globalna
koncentracija moi malog broja gigantskih korporacija, a ne svetska
deoba sudbine koju njihov program obeava. U evoluciji globalne eko-
nomije pobednici nisu svi, ve se regionalni jaz izmeu dobitnika i gu-
bitnika globalizacije upravo samo produbljuje, praen u zajednicama
ovih potonjih hroninom finansijskom i politikom nestabilnou, eko-
nomskom stagnacijom i velikim podelama, kulturnim otuenjem, po-
litikim, etnikim, ideolokim i religijskim ekstremizmom i nasiljem.
Multinacionalne korporacije su uskladile svoje deregulativne, na efikas-
nost usmerene i ultraliberalne aktivnosti samo kada je kapital i otvore-
nost trita u pitanju, ali iz toga je za sada oita samo njihova volja za
dominacijom nad ljudima, demokratijom i prirodom u svim sektorima
i u svakom regionu na Zemlji.
Nizanjem podataka, tobo liavajui ih interpretacije, moe se, na-
ravno, svata dokazati. No poneki zaista umeju da govore sami za sebe.
Na primer, podatak iz 1997. godine kae: najveih petsto korporacija za-
uzima sedamdeset odsto svetske trgovine, dok najveih hiljadu korpo-
racija kontrolie vie od osamdeset procenata svetskog industrijskog
outputa. Dvehiljadite godine Institut za politike studije objavljuje da su
od sto najjaih ekonomija na svetu pedeset dve korporacijske a samo
etrdeset osam su dravne. Iste godine je obznanjeno da su u Sjedinjenim
Amerikim Dravama ukupni dravni prihodi od poreza koji plaaju
korporacije znaajno opali sa dvadeset pet procenata ukupnih dravnih
prihoda ezdesetih godina na manje od devet odsto. tavie, etrdeset
jedna kompanija ne samo da nije plaala federalni porez, nego je i pri-
mala novac od federalne vlade u periodu od 1996. do 1998. godine, i to
u trajanju od godinu dana. Tih godina, isti broj kompanija je stekao dva-
deset pet milijardi i osamsto miliona dolara profita. Ali umesto da plate
porez u iznosu od devet milijardi dolara, to iznosi trideset pet odsto
sume njihovog profita, ovim kompanijama je ameriki Trezor donirao
tri milijarde i dvesta miliona dolara na raun rabata.
Prema izvetaju Ujedinjenih nacija iz 1999. godine, trendovi siro-
matva su pogorani: broj siromanih koji dnevno ive sa manje od jed-
nog dolara je porastao od milion i sto devedeset sedam hiljada iz 1987.
36
Predrag Krsti
godine na milion i dvesta etrnaest hiljada u 1997. godini, to je pred-
stavljalo dvadeset procenata svetske populacije. Jos dvadeset pet procenata
svetskog stanovnitva (milijarda i esto hiljada ljudi) preivljava sa jednim
do dva dolara dnevno. U istom izvorniku moemo nai i one posebno
dramatine komparativne analize koje kazuju da je jaz u visini dohotka
pedeset ljudi koji ive u najbogatijim i pedeset ljudi u najsiromanijim
zemljama udvostruen u periodu od 1960. do 1990. godine, sa 30:1 na
60:1, a da je do 1998. godine povean nanovo do odnosa od 78:1. Takoe,
da pedeset najbogatijih ljudi na svetu uiva u osamdeset est procenata
svetskih dobara i usluga, dok je za pedeset najsiromanijih ostavljeno
samo jedan odsto tih dobara, kao i da pedeset najimunijih ljudi na svetu
operie sa osamdeset dva procenta svetske trgovine i ezdeset osam odsto
direktnih stranih investicija, dok je za onih pedeset koji su na dnu ostav-
ljeno neto vie od jednog procenta. Iste godine ak i Svetska Banka izve-
tava da u zemljama u razvoju, izuzimajui Kinu, ivi sto miliona ljudi
koji su siromaniji u odnosu na prethodnu deceniju. Godine 2001. se u
International Herald Tribuneu pojavio i podatak da je proseni ivotni
vek u najnerazvijenijim zemljama za dvadeset pet godina nii od prosene
duine ivota u industrijalizovanim zemljama.
***
Sve to samo sobom zvui dovoljno dramatino i alarmantno, a takoe
i dovoljno direktno da bi pretekla ikakva dilema u pogledu toga kakva je
dijagnoza i prognoza, ko je kriv i protiv ega mora biti usmerena terapija.
Zato onda nema vee antiglobalistike reakcije od one koju reprezentu-
je jo uvek egzotini pokret takvog imena? Odgovori osvedoenih anti-
globalista kreu se od okrivljivanja propagandnog nasilja i medijske
manipulacije koja karakterie nekritiku svest modernog drutva, preko
konspiracije investitora neoliberalne ujdurme u promociju intelektualnih
autoriteta koji su paraargumentacijom uspeli da normiraju kao normalno
i nepromenljivo jedno oigledno patoloko stanje drutva, do uvida u in-
suficijenciju i rasparanost snaga i strategija koje bi se suprotstavile prevari
velikog projekta, pa i ponekih unutranjih protivrenosti i tenzija unutar
doktrine i senzibiliteta tog bloka. U svakom sluaju, od spremnosti na
to polaganje rauna o sopstvenom statusu zavisie ne samo korektnost
autorecepcije, nego i izgledi za budunost antiglobalistikog pokreta.
37
POHVALA NAIVNOSTI
Ako je aktuelni antiglobalizatorski pokret ukorenjen u novim drut-
venim pokretima nenasilne direktne akcije iz ezdesetih, sedamdesetih i
osamdesetih godina, onda je i njihova sudbina instruktivna za njega.
Ukoliko eli da ostane veran njima, kao to sada uglavnom jeste baziran
na strukturi malih autonomnih grupa, praksi odluivanja putem konsen-
zusa i stilu protesta koji se oslanja na masovnu graansku neposlunost
onda mora da uzme u obzir i to da su njegovi prethodnici izneveravali
vlastita velika obeanja s poetka, prema Epstinovoj, upravo blagodarei
strukturalnoj i ideolokoj rigidnosti udruenoj sa insistiranjem na odlu-
ivanju konsenzusom i odbijanju da se prizna postojanje vostva u po-
kretu. Pitanje koje odatle sledi za antiglobalistiki pokret glasi: da li e
on deliti veru pokreta nenasilnih direktnih akcija ili e stei fleksibilnost
koja e mu dozvoliti da se razvije u izmenjenim okolnostima?.
Odgovor Kolin Hajnsa bi se mogao svesti na predlog da se ui od
protivnika. On misli da svi koji se zalau za pravedan sistem i odriv rast
moraju, poput globalizatora, imati jasan cilj i na osnovu toga formuli-
sane jasne strategije i pravila. Ako je s jedne strane ukrupnjavanje i mak-
simalan profit, s druge strane mora biti lokalizacija: proces direktno
obrnut postojeem trendu, favorizovanje lokalnog. Lokalno zavisi od
konteksta i moe biti deo nacionalne drave, sama nacionalna drava ili
regionalna grupa drava. Na ovaj nain jasno artikulirana politika loka-
lizacije direktno bi se suprotstavljala politici globalizacije, radila bi na
tome da povea kontrolu drutvene zajednice nad lokalnom ekonomi-
jom i da osnai tradicionalne naine reavanja politikih, ekonomskih i
socijalnih pitanja unutar jedne zajednice. Pored odrivog ekonomskog
rasta, posledica toga bi bila i porast drutvene kohezije i sveukupne
drutvene sigurnosti.
Ako i oko ega vlada saglasnost u redovima Pokreta koji se pita za
svoj status i izglede, onda je to zaista oko tog zapaanja da su na poli-
tikoj sceni nocioci i korisnici globalizacije vrlo homogeni i jedinstveni,
dok su antiglobalisti rasparani u najraznovrsnije politike opcije, od
radikalne levice do radikalne desnice. Veina partija sa nacionalnim pro-
gramima, kao i onih sa radniko-internacionalnim, estoki je protivnik
integracije i globalizacije. Suprotstavljanje visoko centralizovanoj eko-
nomskoj i vojnoj moi jedini je zajedniki imenitelj njihovih potpuno
razliitih vizija budunosti i razliitih strategija. Ali bi se moglo rei da
one u toj meri vide neprijatelja na razliit nain, da je sva prilike da i ne
38
Predrag Krsti
gledaju istog neprijatelja. Ovaj perspektivistiki relativizam postaje jo
primetniji ukoliko se uporede geografski, politiki i istorijski udaljena
podruja, kada prestaje da bude ne samo jasno nego i zamislivo kakva
bi saradnja meu razliitim grupacijama koje se izdaju za protivnike
globalizacije uopte bila mogua.
Meutim, Dudi Rebik bi da upravo mimo starovremenskog insisti-
ranja na idejnom i akcionom jedinstvu, kljune rei Pokreta ostanu
konvergencija i razliitost; da svi pokreti konvergiraju prema slinoj
perspektivi, da se radi zajedno a da se razlike potuju i afirmiu. Takva
koncentracija oko jednog velikog sporazuma mogua je, smatra ona, i
tamo gde ni jedna dosad nije uspela: i izmeu marksista i aktivista za
ljudska prava, i izmeu feminista i liberalnih teologa, i izmeu anarhista
i lidera sindikata. Tek iz takve sa-glasnosti mogue je proliferovati kon-
kretne alternative zajednikim takama otpora, prepoznatljivim po tome
to same ne doputaju alternativu: neoliberalizmu, s jedne, i religioznom
fundamentalizmu, s druge strane.
Kanadska zvezda anti-globalistike publicistike, Naomi Klajn, naj-
veu unutranju opasnost po Pokret vidi, pak, u infiltriranju nevladinih
organizacija u njega i u njihovoj volji da preuzmu vodeu ideoloku i or-
ganizacionu ulogu. Na delu je NVO-izacija pokreta, ne bi li se ovaj pa-
cifikovao do simbola klasnog pomirenja u besklasnom i miroljubivom
komunikacijom ispunjenom civilnom drutvu. Ideologija nevladinih or-
ganizacija je vaka civilnog drutva, a od civilnog drutva svakako je
bolja, prema autorkinim preferencijama, civilna neposlunost. Jer, ne-
vladine organizacije sklapaju prazne sporazume sa dravnim i meu-
dravnim telima koja ele, a neretko i uspevaju, da ih inkorporiraju i, na
taj nain, korumpiraju. A rat je u toku i ne sme biti kolaboracije. Front
je otvoren, a jedna njegova linija nenasilnog ali aktivnog opiranja neo-
liberalnom fundamentalizmu prua se sferom komunikacija, kulture i
medija. I upravo na tom polju antiglobalizam moe i mora da deluje. Po-
sebno je znaajan internet, ne toliko prema spolja, koliko zbog jedin-
stvene mogunosti unutranje ogranizacije u Pokret ukljuenih razliitih
grupa i njihovih divergentnih stilova, strategija i ciljeva. Tako se slabost
pretvara u mo, disperzija u najveu taktiku snagu Pokreta, slinog
roju komaraca.
Komarci, jasno je, bockaju, kritikuju i to uopte nije malo. Istrajno
ukazivanje na to da globalizacija kako je vide neoliberali nije neminovna,
39
POHVALA NAIVNOSTI
da je nepoeljna, prodrljiva i nepravedna, u poretku oslepelom da to
vidi drugaije nego kao jeres ili budalatinu, ve je neto. Ali nije do-
voljno. Plediranje za alternativni model zasnovan na ekonomskoj demo-
kratiji i pravednoj socijalnoj distribuciji dobara za sada moda i mora
ostati u obrisima, deklaracijama i manifestacijama. Ali konture bi se,
prema nadama antiglobalista, ve mogle nazreti u samom onom inter-
nacionalnom kontra-pokretu koji se odozdo protivi korporativnom
kapitalizmu, koji na globalizaciju kapitala odgovara globalizacijom ot-
pora, u jednom, kako bi Grubai rekao, dirljivom i novom internacio-
nalizmu koji poiva na ideji solidarnosti, jednakosti i socijalne pravde.
On i delom svedoi da je kooperacija jedina prihvatljiva ogranizaciona
alternativa integraciji. Naravno, i u ovom sklopu ostaje otvoreno pitanje
(ujedinjavanja) politikih snaga sposobnih da realizuju takav model. U
Grubaievom odgovoru se nalazi tek toliko da je neophodno ukazati
na odluujui znaaj onih angaovanih, prosvetiteljski orijentisanih in-
telektualaca koji nisu zaraeni virusom postmodernizma, za stvaranje
jednog subverzivnog znanja koje e biti izvesna mudrost koja je od-
govornost koliko i znanje.
Delatnik takvog kova je upravo hteo da bude i Pjer Burdije, istraiva
u drutvenom pokretu, koji, prema sopstvenom samorazumevanju, nee
da deli lekcije, nee da bude prorok ili uitelj razmiljanja, nego slua,
istraiva, pronalaza i otvoreni pomaga koji obezbeuje instrumente
svima koji se protive neoliberalnoj politici. Uloga istraivaa je da rade
na kolektivnom smiljanju kolektivnih struktura iz kojih e se izroditi
jedan novi drutveni pokret, odnosno novi sadraji, novi ciljevi i nova
meunarodna sredstva za akciju. Ovde vie nije u pitanju Turenova
socioloka, nego klasina politika intervencija naunika koji bi, sve-
stan da se socijalni pokreti ne mogu stvarati na zastarelim modelima, da
pospei i podri pojavu organizacionih uslova za stvaranje jednog osmi-
ljenog kolektivnog politikog projekta.
Prepreke na tom putu se dobrim delom nalaze u samom anti-glo-
balistikom pokretu, koji je stoga duan da ih ukloni. Njegovu efikasnost
koi neintegrisanost i nekoordinisanost, a ponekad i otvorena odbojnost
izmeu tri njegova jednako konstitutivna i neophodna elementa, tri no-
sea stuba: sindikata, sa dodue starom strukturom iju samostalnu ob-
novu treba pripremiti; socijalnih pokreta i inicijativa, koje praktikuju jednu
otvorenu koordinaciju, bez hijerarhije, bez centralizma, samoupravnu,
40
Predrag Krsti
Vremenom se, meutim, sve vie dovodila u pitanje sama novost, to
koliko je antiglobalistiki pokret, i kao pokret svih pokreta i kao kri-
tika koja kao da nema svoju paradigmu u ime koje progovara, uopte
nov. Odgovor na to pitanje, danas mi se ini da zavisi od odgovora na
prethodno pitanje, na to koliko je sama globalizacija nov fenomen.
Lako bi se moglo ispostaviti da imamo posla sa (jo) jednim pomod-
nim terminom za stari pojam ili staru figuru, sa (jo) jednom zgodnom
kovanicom koja odgovara zahtevima intelektualnog trita, koja pre
svega svojom neodreenou i vikom znaenja, a i apokaliptikom
jezom odsudnog znaaja koji joj se pridaje, moe biti jako pogodna za
antiautoritarnu i libertersku po koncepciji; istraivaa, naunih radnika
koji u ekonomskom, socijalnom i inim domenima razvijaju alat neopho-
dan promiljanju i akciji radikalne transformacije aktuelnog ekonom-
sko-socijalnog poretka. Podele unutar globalno slabog i time dodatno
oslabljenog pokreta otpora neoliberalnoj politici, zakljuuje Burdije, ine
da on osamdeset procenata svoje energije troi na trvenja i sukobe, ume-
sto da sinhronizuje akciju svih komplementarnih snaga, svih onih koji
pruaju otpor, svih svesnih pobunjenika koji, ukoliko su okupljeni i or-
ganizovani, mogu da prerastu u realnu snagu protivljenja.
***
Uprkos znaajnim naporima, moe se rei da pozitivna odreenja i
ukazivanja na realnu drutvenu alternativu imperijalizmu posvemanje
globalizacije (jo uvek) ostaju na nivou proklamacija. Izvesno je tek da
e se antiglobalistika projekcija drutvenih ideala artikulisati, ukoliko
se uopte bude artikulisala, na tragu nekih od njegovih najfrekventnijih
pro-slogana: globalna pravda, solidarnost, lokalna kontrola, federalna
interakcija, slobodna razmena i slinima. No, kakav god bio ishod te ne-
ophodne a jo uvek na sistematski nain nepreduzete autorefleksije Po-
kreta, ni onaj negativni posao koji je on ve obavio, uopte nije mali. No-
ili New-global pokret je na ubedljiv nain doveo u pitanje vladajuu i,
inilo se, neupitnu socijalnu paradigmu drutva saobraznog neogra-
nienom slobodnom tritu, pokazujui da, sve da i nije tako podla i po-
gubna kakvom je predstavljaju, svakako nije ni neizbena, ni jedina
realna, niti liena protivrenosti i manjkavosti.
41
POHVALA NAIVNOSTI
publicistiku obradu ili za transformaciju politikih suprotstavljanja, za
akademsku promociju ili za preokupaciju i donaciju nevladinih organi-
zacija. Zbog te nepropitanosti, prvo pitanje koje mi se ini neophodnim
postaviti i inae, a naroito kada se govori o ve tehnikom terminu glo-
balizacija jeste ono: o emu govorimo kad govorimo o...? Prosto uiniti
onaj temeljni posao raiavanja pojmovne zbrke.
Da li dakle govorimo o nekom nadolazeem novom svetskom po-
retku, koji moe biti ovako ili onako shvaen, ali ija je bitna odrednica
da je pre svega ekonomski a ne politiki poredak? Ili o tehniko-medij-
skoj integraciji sveta koja sobom proizvodi raspad njegove stare slike i
eventualne obrise nove? O dovretku hegemone logike Zapada, koja pro-
izvodi iste kolonizatorske konsekvence kao diskurzivna, ekonomska,
politika, kulturna formacija? O onom vrtoglavom ubrzanju o kojem go-
vore Bodrijar i Virilio, modernistikoj prodrljivosti za novim, koja je
prela u automatizam i eksplodirala? Ili jednostavno o psihikom objek-
tu, o fantazmu prouzrokovanom recepcijom prekonfiguracije sveta, sa
simptomima temeljne krize identiteta, emu opet moemo davati ansu
ili pred njim strahovati?
Iako debata o globalizmu gotovo da ne izostavlja ni jedno znaajnije
ime drutvene teorije u poslednjih dvadesetak godina, od kojih svako
ukazuje ili ak uspotavlja neke nove orijentire, danas sam sve vie uveren
da to i nije tako nova pria. Ako i ne ponemo od Rimske imperije, to
je prema nekima veoma zgodna analogija, najmanje od Kanta i Sen-Si-
mona moemo pratiti istoriju jedne slike, jedne metafore ako hoete
one o Jednom svetu. Kod navedenih je to bila slika svetske federacije
drava, odnosno panevropske vlade. Do danas je to ostao jedan moderni
projekt, jedna vizija integriteta sveta. Jer zapravo je u debati o globalizaciji
re upravo o tome: o slici sveta, o oekivanjima i strepnjama kojima je
hranimo; globalizacija je jedna drutvena slika sveta koji se ujedinjuje,
projektovana negde izmeu ideala i zebnje.
***
Svet se globalizuje, svet postaje jednim oslunimo vlastite intuicije.
U njima se meaju bojazan i nada. I izgleda da je vazda tako bilo. Uz-
mimo samo jedno karakteristino obeleje globalizacije koje su primetili
mnogi autori: kompresiju vremena i prostora. To oseanje da se globus
42
Predrag Krsti
smanjuje a vreme ubrzava, takoe traje najmanje vek i po. Ako saobra-
anje, ako komunikacija danas moda zaista doivljava vrtoglavu eks-
tazu, neto slino se prema svedoenjima zbivalo i sa prvom pojavom
motornih prevoznih sredstava, kao i sa svakim turnusom industrijali-
zacije i modernizacije. Te epizode su uvek pratili oseaji nesigurnosti,
izmetanja, pomeranja, gubitka suverenosti nad vlastitim ivotom, bilo
da se radosno podaje toj akceleraciji ili se povlai u poslednje ostatke
sveta u kome je mogue samoprepoznavanje. Ulrik Bek pie: Kada iz
Pariza komuniciram sa prijateljem u Tokiju elektronskom potom, kada
neposredno posmatram kulturne dogaaje irom sveta a da ne naputam
svoj dom, kada se podacima iz mog personalnog dosijea koriste vlade i
korporacije irom planete bez mog znanja, kada kupujem u drugim zem-
ljama preko kompjutera, pitanje koje lebdi na svim ustima je: gde ja
ivim, ko sam ja, kome i gde pripadam?
To je opis procesa koji traje i uzima maha; teorijski disput o globali-
zaciji pak poinje tamo gde i pitanje da li je takav razvoj dogaaja dobar
ili lo, da li je neminovan ili nije, kao i ta bi na kraju moglo od svega
toga ispasti? Jedan odgovor kae da globalizacija nita ne valja, da je mi
ne elimo, da joj moemo umai ili joj se suprotstaviti i spasiti se te
poasti. Ta eskapistika strategija vrhuni u pozivu na odbeg od civilizacije,
koji, kao to je poznato, takoe niukoliko nije nov i moe se u novove-
kovlju pratiti najmanje od Rusoa. Ovo beanje pak moe zadobiti oblik
nostalginog projektovanja nove Atlantide ili nekog drugog Ostrva, kao
to recimo to Haksli ini, gde e se uzaludno batiniti poslednji tragovi
pravih vrednosti koje izdiu i koje celokupni okolni svet izdaje. To je
posebno plemenit i posebno opasan beg. A moe se pak i vie egocen-
trino, individualno, stvarno pobei u neko zabito selo (umesto da se od
njega pravi Drava), meu primitivna plemena ili na bilo koje drugo
mesto koje e svedoiti o protesnom odbijanju da budemo kontaminirani
civilizacijom u kojoj se ne pronalazimo. I to se zaista oduvek inilo, danas
je samo razlika u tome to je ozbiljno pitanje ima li jo takvih mesta, tak-
vih ne-mesta, takve u-topije. Bie da je ve odavno zastarela ona jo
Marksova primedba Fojerbahu da priroda kakvu on zamilja postoji
moda jo jedino na ostrvima Galapagosa.
Sa tim saznanjem, meutim, odbrana od globalizacije se radikalizuje.
Poinje ratoborna konfrontacija na svim frontovima, histerija zatite od
infekcije virusom vesternizacije. Aksiomatika pri ulasku u tu vojnu
43
POHVALA NAIVNOSTI
glasi da celokupna industrijska i informatika tehnologija u svim svojim
perfidnim oblicima unapred mora biti osuena kao prljava, a mo-
derni sistem vrednosti i nain ivota unapred proglaen imperijalnim.
Nezgoda je to to jako podsea na negdanji Avaganistan i na jo naj-
manje jednu dravu u kojoj je valjda i dalje zabranjen internet. Da ne
govorimo kako nije jasno kako se zatititi od globalnih ekolokih opas-
nosti takvim izolacionizmom. Na taj nain ovaj se odgovor, sve i da
sadri neko racionalno jezgro, pokazuje pogrenim: tek jednom ner-
voznom i detinjastom reakcijom uplaenog, koji jo nije shvatio da pro-
tiv mraka murenje ne pomae.
Ovakav radikalni antimodernizam, sreom, nije dominantno obe-
leje antiglobalistikog pokreta, naroito ne njegovog levog i, usudjujemo
se rei, teorijski jedino pomena vrednog krila. U tom smislu on uopte
i nije antiglobalistiki, nije, da tako kaemo, nediferencirano protiv glo-
balizacije; u izvesnom smislu naprotiv. I kada bi da ouva razliite tradi-
cije i kulturne posebnosti, on se, ako nita drugo, slui globalnim
sredstvima i i sam tei svetskoj promociji i ukrupnjavanju. Internet je
postalo njegovo glavno oruje, a rasprena i raznorodna energija pove-
zuje se organizovanjem svetskog Socijalnog forum koji, nasuprot svet-
skom Ekonomskom forumu, tvrdi da postoji alternativa, da je drugaiji
svet mogu. Burdijeu imamo da zahvalimo za onaj dragoceni uvid koji
je danas prerastao u mantru: politika globalizacije a ne proces globali-
zacije je meta napada, zapravo onda ne anti- nego alter-globalista.
Oni se okomljuju samo, ali to samo uopte nije malo, na jedan odreen
tip globalizacije nepravedan, lo, poguban, diktiran odozgo koji se
usto proglaava i jedino moguim.
***
Oko onog dakle prethodnog pitanja da li je to to nazivamo globa-
lizacijom, ta god to od navedenog ili drugog bilo, nekakva neminovnost
ili tek jedna mogunost gotovo i da ne postoji vie spor, nego pre iz-
vesna jednodunost. Nema ozbiljnijih osporavanja ovako ili onako shva-
enog ukrupnjavanja i postajanja sveta celinom. ak i Kolin Hajns, koji
se najotvorenije zalae za lokalizaciju nasuprot strategiji globalizato-
ra, pod tim razume jo vru, samo uu, uglavnom regionalnu drut-
venu koheziju koja bi se suprotstavila onoj najoptijoj, planetarnoj.
44
Predrag Krsti
Globalizacija, dakle, najee i za globaliste i za antiglobaliste predstavlja
jednu anonimnu i neutralnoj deskripciji podlonu pre svega ekonomsku
strukturu, koja je stoga kao dijagnoza neporeciva i neizmenjiva, ali s ob-
zirom na iju interpretaciju onda moemo biti global-skeptici ili global-
optimisti, prizivati je rairenih ruku kao blagodat ili gunati i aktivno se
opirati onom obliku koji poprima; pravdati je ne samo kao neminovnost
nego i kao poeljan ishod, u maniru neoliberala, ili ukazivati upravo na
naopakost takovog teorijskog i delatnog konstrukta. Ali u svakom sluaju
i potonje stanovite, kao svojevrsna reakcija to je primedba Paskala
Briknera ostaje inficirano ekonomskom logikom, odnosno izvesni eko-
nomizam koji se nalazi i u osnovi apologije globalizacije. Pristajui na
igru protivniku, kritika globalizovanja je gotovo osueno da izgubi bitku,
ukoliko ne napravi iz-skok iz ekonomije i njene kritike, isto kao to je to
ve jednom bio sluaj sa tanim i usvojenim klinikim slikama i pogre-
nim i odbaenim prognozama marksizma.
Time dolazimo do glavne ili najprobitanije teme spora. Do politike
kao predmeta sukoba, do toga koje emo politiko stanovite zauzeti u
pogledu oblika koji e neminovno kretanje u pravcu globalizacije zadobiti.
ini se dakle da je aktuelna svetska real-politika, doslovno uzevi, ipak
uvek politika globalizacije ali i da ta politika niukoliko nije samo jedna
orijentacija. I ona koja je, uslovno reena, antiglobalistika, globalnom
jedinstvu sveta pod upravom reima ekonomije suprotstavlja ili bi mogla
da suprotstavlja jednako gobalnu pravdu i internacionalnu interakciju.
Drugim reima, posvemanja globalizacija, ekonomska koliko i kulturna,
sportska ili gurmanska, prihvata se i kada se ne prihvata unifikacija po
diktatu multinacionalnih korporacija, Svetske trgovinske organizacije,
Meunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke. Tada se samo ne na-
seda na uveravanje da imamo posla sa jednim fer i dentlmenskim
kapitalizmom, ve se radije u njemu prepoznaje najnoviji Levijatan, pre-
poznaje se podli oksimoron u zavodljivoj paroli plutokratija za siroma-
ne, raskrinkava se lihvarstvo zaogrnuto u privid brinog humanitarizma.
Ova jednostavna intuicija umesto asnog gazde koji prua jednake anse
svima personifikuje dominirajuu globalizaciju u zamisli debelog i pro-
drljivog kapitaliste ili njegove zaverenike asocijacije.
Ali pretpostavimo na trenutak, moda odve smelo, da druga strana
takoe ima dobre namere i da konkurie jednom drugaijom ideolo-
kom slikom za koju moe pronai dovoljno dobrih opravdanja i razloga.
45
POHVALA NAIVNOSTI
Pogledajmo argumente te strane. Kljuna re neoliberalizma kao ideo-
logije globalizacije (a to se esto zaboravlja) jeste sloboda. Od Nozika
do Fridmana, nudi se jedan jednostavan uvid: nema slobode bez slobodne
ekonomije; uslov slobode jeste ekonomski liberalizam sa to manje, ili
ako je mogue potpuno bez dravne intervencije: pogledajte samo na ta
je izaao svaki pokuaj da se regulie trite. Fukujama e to najglasnije
objaviti: desna, nieanska, aristokratska kritika liberalnog kapitalizma i
demokratije, kao i ona leva, ne samo da su pokazali svoje tiransko lice,
nego smo tek sa padom Berlinskog zida i njihovim definitivnim silas-
kom sa istorijske scene kadri da vidimo u kakvim blagodetima slobode
moemo da uivamo. Ni ovo nije nita novo. Favorizovanje, neki bi rekli
fetiizovanje slobode trita, nalazi se ve, kao to znamo, u nevidljivoj
ruci Adama Smita, ali jo i u Voltervoj slici londonske berze kao protiv-
otrova verskoj netoleranciji, kao i u Kantovoj investiciji u njegove intrin-
sino anti-ratne mehanizme.
Kljuna re kritiara ovakve koncepcije je, naravno, socijalna prav-
da. Oni ne mogu da se naude kakav monstruozan model ureenja
ljudskog drutva je proglaen jedino prirodnim. On ne samo da je ne-
moralan, nego i duboko neljudski: u njemu bi kolos ekonomije da diri-
guje svim ljudskim odnosima, a anonimna logika kapitala da se
ustanovi kao jedina merodavna instanca socijalne integracije. Ali, ako
bolje osmotrimo, sve su ovo jedva preformulisani tradicionali marksi-
stike kritike politike ekonomije. Njen zakljuak bi se mogao saeti u
to da je logika kapitala upravo ratna: po definiciji ekspanzionistika i,
naravno, bezona, nepravina, destruktivna.
***
Dve slike sveta ili dva lika sveta. Svedimo ih sasvim. Jedni se plae,
kao to su se uvek plaili, poziva na ujedinjenje sveta jer u njemu vide ili
slute unifikaciju, monizam, totalitarnost, izgon svega neintegrisanog, gu-
tanje razlika. Drugi su skloniji, kao to su uvek bili, da ujedinjeni svet vide
kao makar ansu, ne za korporaciju, ne za kompeticiju, nego za koope-
raciju, za slobodnu i solidarnu, autentinu i autonomnu, brinu i obzirnu
kolaboraciju. Jedni su uvek bili blii tome da Jedan svet zamiljaju kao iz
aplinovog Velikog diktatora, a drugi kao onu deca sa UNICEF-ovih
estitki koja pletu venac ljubavi oko globusa, svojim rukama ga povezuju
46
Predrag Krsti
i od njega grade jednu nenu i dobroudnu planetut: We are the world,
we are the children. Na prvi pogled se ini jasnim na ijoj je strani naiv-
nost, a na ijoj ono drugo. Istinolikost i vrlina nijedne od vizija meutim
ne samo da nisu na osnovu njenog prisustva/odsustva unapred zagaran-
tovane, nego upravo provociraju naivne rezerve i pitanja.
Da li onda u globalizaciji postoji ita to je zaista novo? Rekao bih
da se desila jedna nemala (ali ipak ne ni epohalna) promena u duhu
vremena, to se najbolje vidi u jo jednom globalnom mediju, slavlje-
nom ili prokazanom kao promoteru globalizacije: u holivudskom filmu.
Nema vie diktatora, nema vie velikih bratova, osim moda na malom
prostoru, na lokalnom nivou. Vudi Alen se budi u filmu Sleeper iz 1973.
godine u dalekoj budunosti i od poznatih stvari prvo na ta nailazi je
Mekdonalds, to je prilika naravno za jetki komentar da se moglo pre-
tpostaviti ta e jedino izvesno iz naeg vremena preiveti. Silvester Sta-
lon posle kaznene hibernacije, u filmu Demolition man iz 1993. godine,
sasvim slino, po neplaniranom buenju upada u antiseptiki futuris-
tiki pejza gde je zabranjeno sve to nije zdravo i odakle je izgnano
svako nasilje, da bi se na kraju zdruio sa underground pokretom otpora
tom vrlom novom svetu, koji bez njega teko da bi uspeo da se
obrauna sa starim i takoe novoprobuenim militantima koji ga
ugroavaju sa razliitih strana jedni grobljanskog spokoja bez glasa
protesta, drugi raspomamljenog zloinjenja radi. Rollerball iz 1975,
koji je doiveo i rimejk 2002. godine, verovatno je pak najpoznatija (po-
kretna) slika drutva budunosti u kojem je drava zamenjena korpo-
racijom. ak ni Dems Bond, uostalom, takoe ve odavno vie ne juri
lude naunike i odmetnutu vojnu elitu koja preti svetu, ve medijske
magnate i korporativne gospodare koji sada oito imaju vei kapacitet,
ili ga moda jedino oni imaju, da predstavljaju globalnu opasnost. Za
nas ostaje pitanje mogu li se, kako i u ime ega ovi novi i sve mahnitiji
negativni junaci kontrolisati, ili makar korigovati, razume se, bez izba-
viteljske pomoi protagonista ovih filmova, ili je demokratski deficit i
nepravednost logike trita sudbinski neumoljiva?
Ova pitanja se postavljaju u jo zaotrenijoj ili jo prelomljenijoj formi
u zemlji u kojoj se nalazimo. Geografski, politiki i istorijski periferna
podruja u odnosu na centar globalizacijskog kretanja kao da imaju svoju
logiku koja esto izgleda izvrnuta, obrnuta, paradoksalna ili naprosto
ironina. U tom pogledu, Srbija je blia Rusiji nego recimo Italiji. Jedan
47
POHVALA NAIVNOSTI
***
Na jednom domaem sajtu koji esto i ne sasvim neuspeno nastoji
da bude duhovit i koji se bavi novim znaenjima ili nijansama znaenja
koje dobijaju stare rei, nalaze se i primeri kako nenaivnost, kako luka-
vost koja se sobom oholo dii, kako cinizam na delu ismeva naivnost.
U nastojanju da se egzemplarno definie, ponueni su sledei brutalni
i karikaturalni odgovori na pitanje ta je naivnost: Kada malo dete pe-
va pesmicu Ko se bije taj se voli, lepa ljubav ne postoji, dok mu ale
alkoholiar gazi kevu; naivnost je kad prelazei jednosmernu ulicu u
Srbiji misli da treba da pogleda samo u jednu stranu; Kada misli da
je to to vlast donosi samo pogrene odluke sluajno, pa ak i kada na-
ivnoj osobi uporno govori da je naivna, eto, sa sve poukom: ne vrijedi
govoriti budali...
Ne naroito inspirativno za ovu nau priu, ali uvek pikantno je
rodno i polno orijentisanje naivnosti. Tako se kae da je naivnost bo-
lest koja napada skoro iskljuivo devojke i izgleda ovako: Ja? Da spa-
vam sa tobom? Ali meni se ne spava... A to?! Ne, ja sam nevina, keve
ruski filozof politike, Boris Kagarlitski, primeuje, ne bez rezignacije, da
dok na razvijenom Zapadu stotine hiljada ljudi protestuje na ulicama,
siromani Istok se udi ta jo ti besni i obesni mladii i devojke hoe.
Dok je tamo gotovo nesmanjeno primetan kontinuiran rast socijalne mo-
bilizacije najrazliitijih drutvenih grupa protiv korporativne globaliza-
cije, Rusija rizikuje da postane poslednji bastion ekonomskog liberalizma
i slobodnog kapitalizma. Ovdanja situacija neodoljivo podsea na tu.
Na prvi pogled se ak ini kao da postoji nekakva fatalna osuenost na
klatarenje izmeu dva zla od kojih se bira manje. Kao da se celokupna
dinamika zbiva na relaciji oznaenoj alternativom: gordi autizam ili
bezono usvajanje; starovremenskim renikom reeno: narodnjatvo ili
zapadnjatvo. A opet, za novu generaciju onih kojima je jo pretekla mo
kritikog miljenja, tek razbijanje ove takoe dugoveke, kobne i naizgled
neizbene alternative, moglo bi predstavljati ne samo pravi teorijski iza-
zov, nego i uslov nadenog i delotvornog politikog odgovora na provo-
kaciju koju, izmeu ostalog i globalizujua, savremenost upuuje.
48
Predrag Krsti
mi... A to? Ma nisam bre, lau ljubomorna goveda! Hehe ma tvojih pet
drugova lau bre... Auuuu...ma to je montaa! U svakom sluaju, nalazi
se da je to karakterna osobina koja opisuje oveka i koja ima svoju
svetlu i mranu stranu. Naime, Naivan je onaj od koga lako moe na-
praviti budalu, drati ga u zabludi i tako dalje. I druga svetla strana je
obino vezana za seks zakljuuje eretski, oito na jednu dimenziju
usrediteni tuma.
Svejedno, u ovim opisima se moe pronai neto od bitnog za de-
maskiranje onog vienja prema kojem se, ne ak ni loa strana, mana,
nego itava naivnost sastoji u mogunosti da se lako moe biti prevaren,
a da se pri tom ni ne pomilja ili ne doputa ta mogunost. To onda po-
staje model prema kojem se gradi ispravno prevarno postupanje; po-
stupanje koje se, izrekom ili preutno, preporuuje uraunavanjem
prevare na konstitutivan nain u svoje proraune i odluke za delovanja
u realnom svetu. Plavua je, ispada, simbol naivnosti. Jedino gore od
toga je ako se ona ili ma ko samo pravi naivan. Lukavo oko e ga na-
mah opomenuti da prozire njegovu igru, jer je optepoznati aksiom da
smo svi ista sebina govna.
Mi bismo sada da obrnemo stvari. Pravljenje naivnim ili budalom e
nam biti jednako odvratno, ali s drugih razloga. Plavui i plavuanima
dajemo potpuno pravo donde dokle i samo ukoliko upravo to jesu: uko-
liko, ako hoete veruju u dobronamernost sveta, ukoliko ne veruju ili
ne polaze od verovanja da postoji takvo zlo, naopakost, koja bi da ih pre-
vari, da nenaivnost nije toliko uzela maha da bi skroz postisnula dobro-
ljue, da je poverenje u ljude normalna stvar, a da se to zove lakovernim
samo za one sumnjiave prevejance koji su u meuvremenu legitimisali
iardijsko postupanje kao nain odvijanja sveta. Pa ak i ako bi posto-
jala i najmanja mogunost da se u svetu ne nalazimo uvek u odnosu pre-
varanata, ako bi u njemu pretekao samo jedan, poslednji poteni ovek,
ini se da bi sama mogunost da ga susretnemo opredeljivala da unapred
nikad ne navlaimo masku cinizma. Radije biti prevaren nego varati, a
najradije uopte ne ulaziti u taj gard podozrivosti: ne pristati uopte na
odnose i dinamiku koja sledi iz racionalnosti koristoljubivog varanja,
ukoliko to nije pleonazam; rastuiti se posle prevare, ako nas zadesi, ali
ne odustati od otvorenosti; svako budue postupanje ne zagaditi pretpo-
stavkom univerzalne zlonamernosti.
49
POHVALA NAIVNOSTI
***
Zaista je naivnost kada misli da ti frizerka pere kosu fensi am-
ponom sa sto pedeset sedam vitamina i minerala, cink piritionom i
eramidom, maslinovim, ricinusovim i kokosovim uljem i ea puterom,
a iz mensi boice oseti miris najsocijalnije koprive (ili zelene jabuke),
mada ona vai samo ukoliko je predstavljeno takvo obeanje. Prevaranti
znaju, ozbiljno moe prevariti samo one gramzive i sklone da i sami
prevare, samo one koji bi takoe na prevaru neto da uiare. Drugi su
jednostavno poteni. I spremni da to plate. Lopovsku logiku prema kojoj
je naivan ovek izloen prevari, koja se ubacuje ak i kao dobronamerni
kontraargument protiv odgovarajueg dranja, svi poteni ljudi su ve
unapred prihvatili. I, kakvog li uda, ostali poteni.
Kao kad Bo Didli ili Bi Bi King, valjda neko od njih dvojice, zabo-
ravio sam, kae da radije puta da ga menaderi varaju nego da razmi-
lja o tome, o novcu, da uopte ulazi u te raune, proraune i obraune.
Kao to se kod nas odvajkada govorilo da je potenog oveka lako pre-
variti. I kao Grci, stari, razume se, od fragmenata sedmorice mudraca
pa najmanje do Sokrata i njegovih kola, a bogami i kao istonjaka
mudrost starija od njih i jamano svaka odatle nastala religijska dok-
trina. Svi su oni, ili makar oni meu njima koji su mislili o moralu, pre-
zirali novac i trgovinu i radije trpeli nepravdu nego je inili. Svima im
je bilo nezamislivo da ljudi ne ele da budu dobri, samo ako znaju kako,
umesto da imaju dobra ili da im bude dobro. To se, moda sa izuzetkom
Kanta i jo ponekog senzitivisanog deontologa ili etikog supstancija-
liste, potom odagnavalo ak i onda ili naroito onda kada su se veliala
herojska dela prethodnih epoha; to je odjednom i zapravo od ne tako
davno postalo miljenje vredno jedino poleganja u ono to predstavlja
Antika za moderni Zapad, kolevku.
***
Ovo je knjiga, dakle, za one koji nisu od ovoga sveta ili koji nisu
kadri da poveruju da on ne moe biti drugaiji. Za one koji se gade nad
cinizmom onih politikih-ekonomskih-moralnih budetiranja koja za-
uzvrat ismevaju (njihov) Why-cant-we-live-together stav. Knjiga za one
koji pri tome takoe znaju ili slute da je to jedna (anti)politika i (anti)eko-
nomska stvar, ali ne pristaju nikada do kraja na unapred korumpiranu
50
Predrag Krsti
logiku na kojoj igra protivnika poiva; ne pristaju na sukob, jer im je on
ve poraz, kako kae jedna drevna kineska mudrost o ratovanju, i jer im
je, koliko god opravdano, i grlato pozivanje na nekalkulatibilni zdrav
razum i normalnost s onu stranu neprijateljstava odve pretenciozno i
sumjivo. Vie jedno praenje onog motiva neujne indignacije posve-
manjom bukom ojaenih koji kao da se ciklino i jednako zaludno po-
navlja, naroito u turbulentnim vremenima poleta. Ulaenje u trag toj
reakciji ili tom porivu nije prevashodna tema ove knjige. Vie njegova
deskripcija, vie njegova geografija. Pa jo kao svedoanstvo, kao sve-
doenje, kao ispovedanje, kao izlaganje, kao tekstovi koji su se raali
tokom ili na fonu devedesetih.
Devedesete su ovde bile i nesvarene ostale oko toga bi se verovatno
mogli sloiti upravo nepomirljivo suprotstavljeni tabori na raseklinama
njihovih deoba katalizator ne samo svakovrsnih orijentacija i dezori-
jentacija, svakovesne racionalnosti i iracionalnosti takoe, nego i istra-
javanja na stavu hajde da proverenim pridevom damo na znaaju i
ovlaenju imenici filozofske naivnosti i odustajanja od njega za
raun cinizma i operativne logike koja se ponosi to nije naivna, za
raun moda pre svega jedne fanatine fetiizacije i istovremeno fatali-
zacije politikog kretanja i njegovih saobraajnih fantazama.
$
$
***
Vapaj za orijentacijom
Kuda ide Srbija?, bilo je jedno nimalo bezazleno pitanje koje se tre-
tiralo na brojnim tribinama i na stranicama tada najedared vrlo itanih
novina. Ve na prvi pogled naivnom posmatrau mogao bi se otkriti niz
pretpostavki koje se iza njega valjaju, podrazumevaju ili krijumare. Pi-
tanjem se pre svega ve tvrdi da Srbija nekud ide. Postoji neki entitet
politiki, kulturni, vojni, krvno ili interesno (u)vezan, ne kae se; sve-
jedno entitet prilinog stepena apstraktnosti, dakle i neodreenosti,
ali pitau prepoznatljiv, jasan i razgovetan, razabirljiv meu drugima.
Potom, ako dalje propitamo pitanje, ispostavlja se da taj entitet ima neki
udes, neko samostalno kretanje u pravcu neega. Najzad, kaemo da je
kretanje samostalno i sudbinsko, to e rei nezavisno od nae volje,
budui se upravo o njegovom smeru pitamo, to pak ima smisla samo
ukoliko je on nepoznat.
51
POHVALA NAIVNOSTI
Ovoj ravnodunoj, ako ne i bezdunoj analizi, na ovoj poslednjoj taki
smo skloni da se definitvno suprotstavimo. Ne; ako se i pitamo za smer i
cilj kretanja, namera nikako nije, ili nije iskljuivo ta da otkrijemo ano-
nimne strukture koje nadodreuju putanju, nije hladna radoznalost fiziara
koji odgoneta mehanike zakone kretanja nekog predmeta, koji izraunava
inerciju, linije sila i otpora, nego naprotiv, volja da se po proziranju aktuelne
situacije, poloaja, kote, topografije terena, toak istorije, dakle upravljako
kormilo, konano uzme u svoje ruke i na taj nain izabere sopstvena sud-
bina. Ili makar nekako intervenie, koliko je mogue, koliko objektivne
okolnosti dozvoljavaju, u telovanje koordinata sada osveenog i voljnog,
s obzirom na otkritu i odluenu svrhu poeljnog Kretanja. Ovaj skriveni
sadraj u pitanju, koji se tie njegove intencije i koji je nesumnjivo naj-
znaajniji, a to smo zapravo eleli da primetimo, ne moe se meutim ii-
tati iz njegovog teksta. On se oituje tek u njegovoj intonaciji.
Ali, sasvim neoekivano, pokazae se da bi analiza te intonacije manje
govorila u prilog opravdanosti tako postavljenog pitanja, nego to je to
inila striktna analiza njegovog teksta. Ako paljivo i neoptereeno slu-
amo, uemo neto odve pretenciozno u pitanju kuda ide ..., jednu
neumesnu ambicioznost, jednu neukusnu dramatinost, jedan sveani
ton pun iekivanja. Kao ono rusko, bratsko, ta da se radi?. Moglo bi
se ak rei da zvui nekako nerafinirano, neozbiljno, infantilno. U boljem
sluaju. U gorem pretee. Zamislimo na trenutak potencijalnu publiku,
jednog prosenog i proseno zainteresovanog graanina u nekoj stabilnoj
i dobro ureenoj dravi kako ita poziv na tribinu ili na pretplatu za
brouru sa temom Kuda ide ... ili, s obzirom na to, ta da se radi.
Moda greim, ali tako direktno postavljeno ili prevratniki formulisano
naslovno pitanje nezamislivo mi je da bude drugaije vieno nego kao
degutantna promocija jo jedne radikalne politike sekte koja je u dosluhu
sa istorijskom promilju i koja e okupiti odgovarajuu zavereniku pub-
liku. Kod nas i Rusa, to uglavnom (jo) nije tako. Naa temeljna zapitanost
nad ta i naroito kuda je gotovo tradicional miljenja politike; jedno
svevremeno pitanje koje nikako da nae odgovor, da se ne toliko razrei
koliko zastari, pa da se pozabavimo manje globalnim i manje krucijalnim
pitanjima. Kao da smo uvek na raskrsnici i na prekretnici.
Ta shizofrena pozicija nije nimalo udobna i pogoduje jedino regene-
raciji neurotinih projektanata i konspirativnih izbavitelja. I to je ona ne
samo bestidna nego i stvarno opasna nijansa zvuanja u pitanju Kuda
52
Predrag Krsti
ide Srbija?. Ona priziva ono za ta se mislilo da je istroeno, da je na
tragian nain prokazano ratnih godina. Moda i zato, iza njega ujemo
kako mumla volja za vidovnjakim univerzalnim uvidom, slutimo kako
se tampa pozivnica za jo jedan monster socijalni inenjering, vidimo
kako se, u (p)osveenoj zabrinutosti nad mapama i istorijskim biem na-
roda, mrgude ista uniformisana lica. Od takve zabrinutosti za Srbiju, kao
i ma koji entitet, ako nita drugo, valjalo bi da odvrati neposredna evi-
dencija, ako ve nije itana onim tuim iskustvom posredovana, da su
upravo onda kada je bilo najvie takve brige i naroito kada je ona bila
najrairenija, graani Srbije, kao i ma kog drugog entiteta Austrougar-
ske recimo pred Prvi svetski i za nju konani rat, o emu nenadmano
svedoi Muzilov ovek bez svojstava najloije prolazili.
Da li potencijalna malignost teme, podrana direktnim, personifiko-
vanim uvidima s ovih prostora, nalae utanje? Da li je valja proglasiti
apsurdnom i tretirati kao svojevrsnu kolektivnu kliniku sliku? Postoji li
nain da se o nesumnjivo znaajnim pitanjima progovori s one strane
mesijanske patetike i adekvatne politike psiho- i socio-patologije? Moe
li se nepretenciozno, meko, neno, misliti i pisati o neem poput Sudbine
Nacije, Drave? O tome izgleda da odluuje mera; mera u razumevanju
pretenzija zahvata koji se preduzimaju, mera u svesnom i dakle dobro-
voljnom i odgovornom ograniavanju vaenja takvih nalaza i, naroito,
u uvianju posledica njihovog izricanja. A da, kao u svakoj teorijskoj igri,
njoj lojalna, to e rei praktino depotencirana i dezinvestirana zapita-
nost, ostane bespotedna u demaskiranju predmeta o kome neto izrie.
***
enja za mirovanjem
Vazda zapitanost, kao to je znano, uraa paralizom. Naroito kod
onih koji su i inae neskloni kretanju. Onih koji su po karakteru, linom
afinitetu ili ivotnom izboru, blagonaklono reeno, nekretnine. Jo jedan
mutan mega-pojam, narod, u principu je takav, u kakve god ga inae
kontekste smetale mega-prie. Svaki i uvek. Uzmimo, recimo, ono to
tek blago pokree iz miravanja: reforme. Meu mnogima, aktuelna je,
stalno je uostalom aktuelna i ona koja se tie obrazovanja, mada bi kao
primer mogla posluiti i bilo koja druga, ak i najobinija i najminimalnija
reorganizacija. Jedan tipski odgovor koji sam uo, i koji smo svi verovatno
53
POHVALA NAIVNOSTI
uli, od mnogih (starijih) kolega na pokuaje implementacije novina i
novatorija, glasi: Ve sam sedam (broj je varijabilan i jedino on) re-
formi pregurao, pa u i ovu. Po imobilnosti srodna i jo poznatija i efekt-
nija izreka veli: Niko ne moe da me plati toliko malo koliko malo mogu
da radim. Nita novo pod kapom nebeskom ili upravljakom, svakako
nita to bi izmenilo ustaljeni poredak stvari i nateralo, a nekmoli mo-
bilisalo na i najmanje promene. I nikada nije bilo drugaije.
Legenda kazuje da je u devetnaestovekovnoj Srbiji pokuano i sa ime-
novanjem austrougarskih aka za administratore, ne bi li uveli red, u
spise, u katastre, u poreze, u narod, ne bi li iskorenili leernost, neodgo-
vornost, komociju, ukratko obiajnost, i unutranjim (pre)ureenjem
priveli zemlju porodici makar birokratski ureenih drava. Kako se
zavrilo? Pa, na kraju se odustalo od cele postavke i uenjaci su zamenjeni
domaim ljudima sa vie sluha i oseaja za ovdanje neiskorenjive
prilike i obiaje. Bie da su ak hteli da iskorene, i moda su se tu i slomili,
i ono to se danas zove korupcija, a tada kao i ponekad sada se naziva
imenom koje mu se u jednoj specifinoj kulturi po normativnom sadr-
aju upravo suprotstavlja: ast. Red stvari koji je uzeo dovoljno vremen-
skog i prostornog maha je neizmenjivo postojan i rezistentan u odnosu
na svako uplitanje, a nekmoli izokretanje, koliko god inae ono racio-
nalno ubedljivo i principijelno poeljno bilo. Naroito ukoliko je re o
nacionalnom sportu koji je neko duhovito krstio radom po uinku:
uinim ja tebi, uini ti meni.
Zanimljivo bi zapravo bilo dalje, do kraja zaotriti i iskuati pretho-
dno sugerisanu tezu kao provokativan odgovor na sumnjivo pitanje
Kuda ide Srbija? Srbija nikuda ne ide. Nita se u njoj u binom smislu
ne menja. Niti se ikada menjalo. Ni ustancima, ni dvorskim puevima,
ni dinastijskim smenama, ni dravnim udarima, ni oruanim ni plianim
Revolucijama. Moda smo, ruku na srce, zaista neistorijski narod, za
kakav su nas drali klasici filozofije istorije. Kao u Indiji, kao u Kini:
nema progresa duha, takozvani javni um uvek ostaje isti ili ne postoji.
Smenjuju se vladari ili se ak uvode parlamentarne blagodati, ali rika i
dalje jednako vozi, pirina se deli, prodaje se krompir po nehigijenskim
pijacama, guvaju se ljudi po ulicama i ne nalaze motiv i za kakve isto-
rijske uzlete kada je u pitanju reorganizacija organa vlastitog drutvenog
organizma. Samo to smo mi, za razliku od Indijaca i Kineza, jo i mali
i periferni, pa i taj kompleks vuemo.
54
Predrag Krsti
Ali i tamo i ovde pobeuje nepobedivi ivot. Pobeuje uvek samo
preivljavanje, odranje i trajanje. Takav tvrdokorni, tromi, teki, nepo-
verljiv, oprezni, vekujui menatalitet izrastao do nacionalnog karaktera
izdrava svako reformisanje. Jedan bazini, primitivni, brutalni konzer-
vativizam, bez konceptualizacije, unapred imun na svaki plan preobliko-
vanja; sasvim impulsivno, neposredno, organski i automatski u protivstavu
prema svakoj razliitosti i promeni, koje i ne moe da doivi drugaije do
kao uznemirenje, atak i mogunost bespovratne infekcije ustaljenog. Kao
to je neumorno nekada isticao Milan Kangrga, pa je vremenom ulo u
obaveznu lektiru filozofske obrazovanosti, Krlea je u Baladama Petrice
Kerempuha najbolje izrazio tu vegetativnu postojanost, naroito u poemi
Khevenhiller, gde horizont vazda trajue prolosti eksplicitno postaje
odreujui za svaku moguu dimenziju budunosti.
Nigdar ni tak bilo
da ni nekak bilo
pak ni vezda nebu
da nam nekak nebu.
[...]
Kak je tak je, tak je navek bilo,
Kak bu tak bu, a bu vre nekak kak bu!
[...]
Kajgod kakgod bilo opet je tak bilo,
Kak je bilo tak je tak bude bilo.
***
Volja za otpor
Iako postoji izgledna opasnost da e se uplitanje Krlee u srpsko
pitanje, odnosno pitanje Srbije, smatrati ve neukusnom i prevr-
ujuom provokacijom, rizikovao bih sa jo jednom izjavom koja mu
se pripisuje i u kojoj je, koliko se seam, opet re o jednaenju nas i
njih. Navodno je rekao otprilike sledee: U redu. Imali ste Svetozara
55
POHVALA NAIVNOSTI
Markovia sa Srbijom na istoku, imali ste Filozofiju palanke Radomira
Konstantinovia; i ta se promenilo? Mogli bismo dodati danas i jo po-
kojeg sjajnog dijagnostiara paralitiarskog oboljenja vlastitih zemljaka
i njegovih pogubnih manifestacija i ishoda. Ali, zaista, osim u ojaenoj
ili zajapurenoj intelektualnoj javnosti, gde su ti nalazi, objave, prikazi,
izazovi delovali i na koga ili na ta uticali? Ko je uopte itao? Ko je uosta-
lom itao Voltera? I da li je iko od naih, piui takve, za razliku od njega,
nevesele i odve istinolike presude, smerao da izmeni stanje stvari, kao
to uostalom ni on ba sasvim nije; da li je gajio iluziju da e poremetiti
drevni nain ivota prokazujui ga?
~
~
Inflacija samopropitivanja intelektualaca o pre svega odgovornosti
za odgovore koje su ponudili ili koje nisu ponudili na izazove doba, u
poslednje vreme, kao i u svako vreme u koje se pojavljivala i koje je re-
dovno smatrano krajnjim, nije samo pitanje teorijske mode koja diktira
svoje teme, i koje teoretiari samo manje ili vie (ne)spremno i (ne)rado
doekuju i ispraaju. Ako i ostavimo po strani sponzore koji su veoma
zainteresovani za pokretanje ovih pitanja, prelomna vremena i dogaaji,
obino dodue tek po njihovom okonanju, vabe na samo-osveenja,
na deziluzionisanje, na ispovedanje miljenja o svom dosegu, o svojoj
zasluzi i svojoj vinosti. Ovo, kao epilog, radije spada u obavezni deo pro-
grama jedne igre, jednog teorijskog post-zahvata, jednog sutonskog,
veno zakasnelog leta Minervine sove koja se sada samo pita ta je ra-
dila dok nije otpoela taj u odnosu na dogaaje zagrobni, ako ne i
leinarski let.
I samo to. U oekivanje neeg, ieg vieg, u precenjivanju te nak-
nadne rabote, u pripisivanju vika drutvenog znaenja njenim rezul-
tatima, podbacuje se dug deklarisanoj vokaciji. Kao oaza sa sopstvenim
kodeksom, druina intelektualaca nije u situaciji da iri, niti bi smela
da priziva novi optimizam, naroito ne kada se obraunava sa starim.
Za one koji su znali, nita se i nije desilo, osim moda onoga to su odu-
vek znali i to sada sme da se kae ili ak postane kurentna roba. Za one
koji nisu znali, ni sada nema iskupljenja, niti se ono od njih ima pravo
da oekuje.
56
Predrag Krsti
***
Svoenje rauna intelekta, kolikogod bilo opravdano i neophodno,
jednako je opasno kao i svako definitivno svoenje, obraunavanje i
klasifikovanje. A u smislu socijalnog ishodovanja, svakako je uzalud-
no. Niti smo prvi kojima se postavilo pitanje krivice, niti su drugi,
ukljuujui i Jaspersove zemljake poastvovane 1946. godine knjigom
takvog naslova, zahvaljujui tom razraunavanju, postajali bolji, pa-
metniji i sreniji.
V
V
Egzistencija je stalno kriva. Ona je uronjena u materiju tubivstva,
u neistotu bivstva. I ona jedino kroz odvano ostvarenje tog prljanja
moe, kao jedan nekonaan zadatak, osvojiti svoju istinu: istotu
due. Njena krivica je objektivno neshvatljiva i meni samom nera-
zumljiva; ona preti u tihoj pozadini moje due i najradikalnije
unitava svaku samopravednost egzistencije koja postaje prava. Ta kri-
vica nije bedna krivica u koju se bez misli, pasivno zapliemo, nije
krijumarenje volje za ostajanjem bez krivice ili za njenim izbegavanjem,
nego je upravo traenje one prave, duboke, neizbene krivice od koje
se inae zazire, one krivice u kojoj se odgovornost pojaava do svog eg-
zistencijalnog patosa a ivljenje u napetosti trai uzvinue: ja sam ja
sam; ali samo kao kriv.
Ovako Jaspers u drugom delu svoje Filozofije (Karl Jasper, Filozofija,
Sremski Karlovci, 1989, str. 412-414), uz smrt, patnju i borbu, s onim
prepoznatljivim individualistikim mekom, onim egzistencijalistikim
senzibilitetom zagubljenog i odluujueg sudara sa svetom, tretira kri-
vicu kao jednu od pojedinanih graninih situacija. Vinovnik mnogo-
stradalne egzistencije, delao-ne delao, obeleen je njome. Prema vinosti
koja je usledila sledeih godina, ovi tradicionali metafizikog dvojenja
usamljene egzistencije izgledae kao hipersenzitivna nevinost. Ali e
ono najbitnije ostati isto. Kako u striktno filozofskom nekad, tako sada
i u politikom domenu, Jaspers hoe da oveka, odnosno nemakog
oveka posle rata, suoi s njegovim vlastitim biem, njegovom moguom
egzistencijom. Zadatak se ne menja, on ostaje onaj neko vreme gotovo
zaboravljeni zadatak filozofije kakav je formulisan jo 1938. godine u
57
POHVALA NAIVNOSTI
Filozofiji egzistencije (Karl Jaspers, Existenzphilosophie, Berlin und Leip-
zig, 1938, str. 5): da se stvarnost sagleda u praizvoru i da se ona dohvati
na nain, na koji se mislei ophodim sa samin sobom u unutranjem
delovanju.
Prepoznatljivi pristup, onaj nain gotovo intimistiki autorefleksivnog
nastupanja potresenog miljenja jedne Innerlichkeitsphilosophie se, dakle,
radije i dalje sprovodi, nego to se nekakav drugaiji zainje u Pitanju kri-
vice. Isti zahtev koji se postavlja 1932. godine u Duhovnoj situaciji vre-
mena, zahtev za samoosveivanjem na putu rasvetljavanja sadanje
situacije, vaio je i posle rata; u jednoj opasci u posleratnom izdanju te
knjige Jaspersu izgleda da on, te 1946. godine, vai danas kao i onda,
uprkos dogaajima izmeu njenog prvog objavljivanja i sadanjeg novog
izdanja (Karl Jaspers, Duhovna situacija vremena, Novi Sad, 1987, str. 5).
Bilo kako bilo, ve od ranih tridesetih, Jaspers prema reima Hane
Arent, a i po sopstvenom samorazumevanju, sledei Kanta preduzima
direktno intervenisanje u dnevnopolitike probleme i ne libi se rizika
stupanja u javni domen (Hana Arent, Karl Jaspers: Laudatio, u: Hana
Arent, Ljudi u mranim vremenima, Gornji Milanovac, 1991, str. 83- 92.;
naroito na stranama 84-87). I kako tada, tako i nadalje: i 1946. godine,
kada je valjalo staviti na scenu javnu odgovornost filozofije s obzirom
na pitanje krivice, pa i kasnije, kada je trebalo poloiti raun o izvoru i
cilju istorije (1949), ili suoiti se sa problemom atomske bombe i
budunosti oveanstva (1958), sa nemakim pitanjem, odnosno u
svetlosti alternative slobode i ponovnog ujedinjenja (1960), zadacima i
ivotnim pitanjima nemake politike (1963), te, imajui u vidu zapitanost
kuda srlja Savezna republika (1966) budunou Nemake (1967).
Ali posebno je ovo uplivavanje u politiko polje i ova egzistencijalna
strefljenost istorijskim dogaanjima, bila na delu te 1945. i 1946. godne,
kada su nastajala ona Jaspersova predavanja koja e odmah potom biti
adaptirana i, konano, objavljena u obliku nevelike ali studije provoka-
tivnog naslova: Pitanje krivice. Tada je trebalo biti istovremeno i po-
sebno direktan i oprezan. Precizan. Svako je od tada mogao da proita
pasae koje moda nikako nije eleo da uje, one da se zapravo radi o
nemakom samoprosvetljenju, da nacionalna sramota ne lei u
[Nirnberkom] sudu, nego u onom to je dovelo do njega, da se bez
puta proienja iz dubine svesti krivice ne moe ostvariti istina za
Nemce i da svi mi kolektivno jamimo za posledice Hitlerove politike
58
Predrag Krsti
(Karl Jaspers, Die Schuldfrage, Heidelberg, 1946, str. 89, 50, 101, 56). No
ovi navodi, koliko god moralizatorski izazovni, naglaeno su se trudili
da u isti mah prizovu otvoreni dijalog i slogu, da budu komunikati-
bilni, te, stoga, na argumentima utemeljeni i razlono izloeni. U analitici
jednog egzistencijalnog sloaja kakav je krivica, u razabiranju jednog de-
likatnog pitanja koje pati od brkanja pojmova i taki gledita, u lociranju
njegove uloge za odreivanje aktuelne situacije i u smetanju krivice
same u ono Jedno obuhvatno, nuno je bilo, pre svega, uvesti pojmovne
distinkcije. Ta diferenciranost pojma krivice, njegov etvorostepeni ka-
rakter, moe se rei, jeste i temeljni stav za Jaspersovu heuristiku politike
egzistencije (duha) u jednom vremenu, kao i najznaajniji doprinos ove
njegove studije.
***
Jaspers naime polazi od ne samo instruktivnog, nego i za rasvetlja-
vanje krivice neophodnog razlikovanja krivine odgovornosti, politike,
moralne i metafizike krivice. Ukratko, krivina odgovornost bi se ticala
zloina, objektivno dokazivog krenja zakona, za koji je merodavna in-
stanca sud, a posledica je ove krivice kazna. Politika odgovornost bi
poivala na stavu da svaki ovek snosi deo odgovornosti za svoju vlast,
utoliko i za postupke zvaninika i graana drave ijoj je vlasti potinjen
i u ijem poretku se odvija njegovo stvarno postojanje. Instanca je sila
i pobednikova volja, kako u unutranjoj tako i u spoljnoj politici. Posle-
dica ove krivice je obeteenje i gubitak ili ogranienje politike moi i
politikih prava, pa i u sluaju ratnog razreenja razaranje, deporta-
cija, istrebljivanje. Pravo se, u ovom ili onom obliku, moe primeniti je-
dino na ove dve prve sorte krivice (Karl Jaspers, Pitanje krivice, Beograd,
1999, str. 21-22).
Kada je pak re o moralnoj krivici, instanca je sopstvena savest i ko-
munikacija sa prijateljima i blinjima koji u svojoj ljubavi brinu o mojoj
dui. Odatle se prosuuje o postupcima koje pojedinac ini, i koji i kao
sprovoenje politikih i vojnih odluka nisu lieni moralne odgovornosti,
i podleu, kao i nareeni zloini, moralnom sudu. Uvid u ovu krivicu
raa unutranji proces okajanja i preporoda, koji zatim ima realne kon-
sekvence u svetu. Ono, najzad, to se krije iza oznake metafizika kri-
vica, kako bi klasini argon za nju nadlene teologije i/ili filozofije
59
POHVALA NAIVNOSTI
rekao, najdublje i u najiri horizont smeta krivicu, te stoga zahteva na-
roito suptilan pristup, ako ne i renik, uz rizik da se ono na ta referie
unapred prihvati ili tek ispostavi neodreenim, pojmu neraspoloivim i
samo slikovitim. Postoji solidarnost meu ljudima kao pripadnicima ljud-
skog roda koja svakog ini saodgovornim za svaku krivdu i nepravednost
u svetu, a posebno za zloine poinjene u njegovom prisustvu ili s njego-
vim znanjem. Ako ne uradim sve to je u mojoj moi da ih spreim, i sm
sam delom kriv. Ako nisam zaloio svoj ivot da spreim ubistvo drugog,
ve sam stajao po strani, oseam se krivim na nain koji nije ni pravno, ni
politiki, ni moralno adekvatno pojmljiv. To to jo uvek ivim nakon to
se tako neto dogodilo titi me kao neizbrisiva krivica. Poto je jedina in-
stanca za prosuivanje metafizike krivice Bog, posledica je preobraaj
ljudske samosvesti pred Bogom putem unutranjeg delanja, u kojem
ponos biva slomljen i koji nas moe privesti do novog izvora aktivnog
ivota, ali takvog koji je povezan sa neizbrisivom sveu o krivici u
skruenosti pred Bogom, i koji svekolikim delanjem uranja u atmosferu
u kojoj osionost postaje nemogua (Jaspers, Pitanje krivice, str. 25).
Oito, dve krivice, politika i metafizika, bivaju ovde najproblema-
tinije. Ako se to ogleda ve u teo-antropolokom postavu, naznaenom
prethodnim opirnim citatom, koji utemeljuje psihologiju i politiku ove
druge, ona prva (p)ostaje sumnjiva zbog jedne konsekvencije, ili jednog
svog integralnog dela: zbog afirmacije kolektivne krivice, odnosno od-
govarajue odgovornosti, to e se, u debatama koje e uslediti, pokazati
izuzetno privlanim predmetom polemike i utoliko uticajnim u poli-
tikoj teoriji. Re je o svojevrsnoj, unekoliko selektivnoj, uviajnoj, ali
ipak kolektivizaciji krivice, o opreznom ali izriitom priznavanju ne-
porecivog statusa krivice jedne politike zajednice, odnosno o dodue
ekskluzivno politikoj ali ipak odgovornosti kolektiviteta.
***
Pitajui se o smislu u kojem se moe suditi (o) kolektivu, samom Jas-
persu se, bez ikakve dvoznanosti, ini neupitnim smislenost pripisivanja
svim dravljanima odreene drave odgovornosti za posledice postu-
paka te drave. Samo je sada stvar u tome da je ta odgovornost svih
graana ili bilo kog graanina, jer je snose i oni koji su se suprotstavljali
reimu i njegovim postupcima odreena i ograniena, te iskljuuje
60
Predrag Krsti
krivino, moralno i metafiziko okrivljivanje pojedinaca. Okrivljivati
narod u celini kao zloinaki je besmisleno jer zloinac moe biti
samo pojedinac. Narodu u celini je takoe ne moe smisleno da se uputi
ni moralna optuba, budui da ne postoje nikakve karakteristike naroda
koje bi imao svaki pojedinani pripadnik tog naroda. Vekovima je ovaj
nain miljenja potpirivao mrnju meu nacijama i grupama ljudi.
Veini ljudi naalost prirodan, ovaj nain miljenja najbezonije je upo-
trebio upravo nacionalsocijalizam, i svojom propagandom ga utuvljivao
ljudima u glavu. Vie kao da nije bilo ljudi, ve samo kolektiva. Narod
kao celina ne postoji. Stoga, on, kao jedna lana supstancijalizacija,
kao potcenjivanje oveka kao individue, ne moe biti ni kriv ni nevin,
pa ni njegova kolektivna krivica ne moe postojati van okvira politike
odgovornosti, ni kao krivina odgovornost, ni kao moralna ili meta-
fizika krivica (Ibid., str. 28-30).
Brojni su tumai koji e naroito insistirati na ovom mestu, kao na
jednom klasinom humanistikom (protiv)stavu, jednom prosveenom
suprotstavljanju svetskom javnom mnjenju koje je Nemakoj htelo da
pripie kolektivnu krivicu; insistirae na ovoj diferencijaciji krivice koja
je utemeljena na odbijanju svake apsolutizacije naroda, na lekovitosti
nijansiranja tamo gde je paualna osuda htela da poniti sve razlike, na,
konano, vienju problematinog nemstva kao (pre svega kulturnog)
zadatka, a nikako ne kao (dravnog) stanja. Ali, koliko god ovo oslanjanje
na kritiki praktiki um, na ideologiju svetskog graanstva, na individua-
lizam i selektivnost u procenjivanju, bile zaista okosnice Jaspersovog
miljenja, to, ako emo jo istananije, nije ni osnovna intonacija, ni cent-
ralna ideja ove knjige. U izvesnom smislu, naprotiv. Na preiroke zahvate
ne reaguje se preirokim potezima. Sirovost kolektivnog naina miljenja
i drutvenih predrasuda o tome se naime ovde radi za Jaspersa ni
jednog trenutka ne sme da potre neto zaista vano, ne sme da uini da
se u samoodbrani ogluimo o nae oseanje zajednike pripadnosti. Na
kraju krajeva, jedna takva pripadnost je uvek prisutni iskonski kolektiv
zajednitvo svih ljudi pred Bogom, ljudi u zajednikoj krivici ljud-
skosti. A istorijski, pak, ostajemo vezani za blie i ue zajednitvo bez
koga bismo, izgubivti tlo pod nogama, potonuli (Ibid., str. 60).
Osim toga, da stvar bude jo interesantnija, u Pitanju krivice emo
nai i relativizaciju one napred istaknute neistine kolektivnog naina
miljenja, pa, tavie, i relativizaciju vaenja onih prethodno izloenih
61
POHVALA NAIVNOSTI
pojmovnih distinkcija. Savet e odatle glasiti da, umesto da koristimo
razdvajanje politike i moralne odgovornosti samo kao defanzivnu stra-
tegiju Nemaca pred ubogom logikom pooptavanja i stereotipa, ne bi
bilo loe da preispitamo moguu istinu sadranu u kolektivnom nainu
miljenja. Jer, moralno-politiki fenomen, i pored potreba analize, ostaje
do kraja nerazluiv i u bitnom jedinstven. Ima neeg poput kolektivne
moralne krivice u nainu ivota odreenog stanovnitva u kome ja kao
pojedinac uestvujem i iz koga izrasta politika realnost. Ovim neim
poput kolektivne moralne krivice, jednom contradictio in adjecto s ob-
zirom na prethodnu klasifikaciju krivice, izgleda da se eli vratiti, zapravo
reevocirati onaj etiko-politiki sloaj koji jo od antike obeleava
praktiku filozofiju, i koji u zajednici vidi uslov morala. Jer, politike
prilike ne mogu se odvojiti od ukupnog naina ivota ljudi. Nema apso-
lutnog razdvajanja politike i ljudskog bivstva dogod ovek, stojei po
strani, ne zatre sebe kao pustinjak. Namesto ove pribeine ili na drugi
nain isforsirane, uostalom uzaludne ili suicidalne idiotarije, neto drugo
se vidi kao injenica. Da itavo stanovnitvo snosi posledice dravnih
postupaka quidquid delirant reges plectuntur Achivi predstavlja prosto
empirijski fakat. Znati da si odgovoran prvi je pokazatelj buenja
politike slobode, odnosno poetak unutranjih potresa koji hoe da
ostvare politiku slobodu (Ibid., str. 61-62).
***
U stvari, radi se o tome da moramo izrei bolno priznanje da smo
politiki odgovorni (Ibid., str. 40) rei e Jaspers zakljuujui ekskurs
o dejstvu Nirnberkog suda. Bez obzira na post festumpriznanja, izreena
u predgovoru za Pitanje krivice iz 1962. godine, o izvesnim, nemalim,
odluujuim ak rezervama, zabludama, izjalovljenim nadama koje je
investirao u ovaj sud a koje su se ticale nad-dravne, na razumljivom
etosu konano zasnovane zajednice kadre da zatiti od svakog i sudi sva-
kom dravnom zloinu (bez obzira na dravno ureenje ili naredbu) sa
pozicije tek raajueg svetskog poretka sa jednim svetskim zakonodav-
stvom (Ibid., str. 100-104) one nisu u toj meri kompromitovale, jo
manje suspendovale ideju svetske pravde, mira i vladavine prava, da bi
u Jaspersovom verovanju uguile njegovu, istina bolnu, ali potencijalno
okrepljujuu blagotvornost.
62
Predrag Krsti
Ograniavanje Nirnberkog procesa samo na zloince, dodue, skida
teret sa nemakog naroda, ali ne tako da ga oslobodi svake krivice. Ono
samo ini jasnijim prirodu te krivice. Svaki Nemac deli odgovornost
pred zloinima poinjenim u ime namakog Rajha. Mi kolektivno od-
govaramo. Svaki graanin je, ako i ne nuno u moralnom smislu fak-
tikog ili duhovnog uestvovanja u zloinima, nesumnjivo saodgovoran
u politikom smislu za postupke drave kojoj pripada. Da li nas Nemce
treba nainiti odgovornim za nedela koja su Nemci poinili nad nama
samima ili koja su nas kao nekim udom zaobila? Da utoliko to smo
dozvolili da kod nas postoji takav reim. Ne utoliko to su mnogi od
nas s najdubljim uverenjem bili protivnici sveg tog zla i nisu poinili nita
zbog ega bi sebi priznali tu moralnu sakrivicu (Ibid., str. 48-49).
Ono da je interesantnije. Svaki je Nemac na neki nain kriv. Svaki,
bez izuzetka, snosi utvrenu politiku odgovornost, stoga i teret obe-
teenja i posledica pobednikovih postupaka. Jedna vrlo mala manjina
Nemaca, a nikako svaki, valja da podnese kaznu koju propisuju sudovi
pobednika za zloine, a jedna druga manjina da ispata za nacio-
nalsocijalistike aktivnosti. A verovatno svaki Nemac iako na sasvim
razliite naine uvia moralne razloge da sebe preispita i u tom poduh-
vatu priznaje instancu sopstvene savesti. Najzad, opet verovatno svaki
Nemac ali sada jo i sposoban da razume u metafizikom iskustvu
takve nesree doivljava preobraaj svoje svesti o bivstvu i svoje samo-
svesti. Odvijanje tog iskustva nije propisivo i predvidivo, ve je stvar
samoe svakog pojedinca, ali ono to odatle ponikne udarie temelje
onome to e ubudue biti nemaka dua (Ibid., str. 58-59).
***
U asu bezutjenog smraivanja njemake due i u jednom vremenu
razaranja njemakog bia u Jaspersu neprestano raste tenja za rasvjet-
ljenjem pravog njemakog zadatka, za odgovornim nainom miljenja,
za umom s obzirom na protivum u naem vremenu, raste apel za istini-
tom umstvenou. Za njega postoji samo radikalno Ili-Ili; ili put u ponor,
u kome Njemaka igra vrtoglavu extratour, ili takozvani put umstve-
nosti. Tako Rihard Viser (Richard Wisser, Odgovornost u mijeni vre-
mena, Sarajevo, 1988, str. 77-78) razabire direkciju Jaspersovih dvojenja.
Iznad svakog oboavanja nemstva, Nemcu, koji zaista politiki jami za
63
POHVALA NAIVNOSTI
zloine Hitlerovog reima, ukazuje se ovde da niko ne stoji izvan bivstva
oveka, ukoliko ispata svoju krivicu. Ali se i taj humanizam gotovo
istovremeno nekako funkcionalizuje kao uslov afirmacije odreene kul-
ture. Prevashodstvo da smo ljudi, da smo najpre ljudi a potom Nemci,
da znamo sebe kao pripadnike oveanstva, ini da se moe posebno sa-
znati upravo sopstvena osobenost kao Nemca, to e rei da se ona moe
istovremeno i visoko ceniti ali i kritiki prosuivati. Najpre biti ovek,
a tek onda, polazei od tog osnova, pripadati narodu to mi se inilo
bitno, priznae Jaspers u Autobiografiji (Karl Jaspers, Filozofska autobio-
grafija, Novi Sad, 1987, str. 89) naelo svog teorijskopolitikog delovanja.
Opet dakle ta Nemaka kao problem, to Nemstvo, u sueljavanju i
identifikovanju sa oveanstvom; jo jedan germanski univerzalizam koji
(bi da) potuje partikularizam, ali sada drugaije nego nasiljem, jednom
afirmacijom posebnog u univerzumu ravnopravnih, jednom odgovor-
nou za razlike i za jednistvo, jednim proienjem pred ili posle po-
nora, jednim protokolom nemake due koja trasira, koja iskuava
sopstvenu svest o kolektivnoj krivici. I opet, ini se, dovravanje u jed-
noj figuri greha i iskupljenja, otuenja, pounutrenja i spasenja (ovog po-
slednjeg u jednom otvorenom, egzistencijalnom smislu), sa tihom
notom jo Helderlinovog mesijanizma povlaenih u propadanju.
Jaspers osea, kada su u pitanju postupci lanova porodice, nekakvu
sakrivicu koja se ne moe objektivisati, osea onaj osnov ne neke opip-
ljive krivice ve pre analogona sakrivice, proizale iz zajednitva sa dru-
gima istog jezika, istog porekla, iste sudbine; Nemci to jest ljudi koji
govore nemaki, misli on, takoe oseaju da ih dotie sve ono to iz-
rasta iz nemakih korena, sve ono to se dotie pripadnika nemakog
duhovnog i duevnog ivota. I kontekst dananjice i onaj predanja trai
uee u sakrivici, ali tako da oseaj kolektivnog od injenice biti-
Nemac ne naini datost, ve zadatak koji izrasta iz oseaja kolektivne
krivice i tie se ponovnog obnavljanja ljudskog bivstva sa izvora za-
datak koji imaju svi ljudi na zemlji, ali koji je posebno dat, opipljiv,
odluuju koliko i samo bivstvo narodu koji usled sopstvene krivice stoji
pred nitavilom. Mi moramo preuzeti krivicu svojih oeva. Da je u du-
hovnim uslovima nemakog ivota postao mogu jedan takav reim
za to svi nosimo sakrivicu. To nipoto ne znai da moramo priznati da
je nemaki misaoni svet, nemaka misao prolosti naprosto bila uzrok
64
Predrag Krsti
nacionalsocijalistikih zlodela. Ali to znai da u naem nacionalnom pre-
danju postoji neto, mono i pretee, to je naa etika propast (Jaspers,
Pitanje krivice, str. 63-65).
Na ivici provalije, posle sunovrata dva puta, samo dve mogunosti,
prema Jaspersu, preostaju za Nemce: proienje ili zamagljivanje; ili da
preuzmu krivicu koju ostatak sveta ne podrazumeva, a koja, meutim,
progovara iz nae savesti i postaje temeljna crta nae nemake samosvesti
i tada naa dua ide putem preobraaja, ili da se utope u osrednjost i
ravnodunost pukog ivota; tada se u naem sreditu vie ne budi izvorni
podsticaj, tada nam se vie ne obznanjuje ta je vlastito bie, tada vie ne
ujemo transcendentni smisao naeg vrhunskog pesnitva i umetnosti,
i muzike, i filozofije (Ibid., str. 96, 94).
Jer, kad pad postaje uslov uzvinua, tek put proienja koji vodi iz
dubine svesti o nemakoj krivici omoguuje da se ostvari i istina. Njoj
za volju, i ako se prethodno saglasimo oko ove izabranosti prokletih,
oko ovog mi jednog rizinog-sa-ansom kolektiviteta, potom ili ak
unutar toga se stalno naglaava da kolektivni nain miljenja, naroito
ovde, kada je o katarzi re, mora da odstupi, budui da se svaki istinski
preobraaj odigrava, samostalno ili podstaknut, u pojedincu, odnosno
pojedincima, u nekom nesvodivom ja. U jednoj kardinalnoj krizi
nemstva, svako za sebe promilja vlastito unutarnje i spoljno vladanje
i svako traga za samosvojnim preporodom ostajui Nemac. Mi
Nemci se ne moemo u svim ovim stvarima podvesti pod jedan ime-
nitelj. Kreui sa bitno razliitih polaznih taaka, moramo biti otvoreni
jedni za druge. Dravna pripadnost je moda jedini zajedniki imeni-
telj. Svi zajedno snosimo odgovornost to smo, ne umrevi, dozvolili
da se desi 1933. godina. To spaja i spoljanju i unutranju emigraciju
(Ibid., str. 82, 84-85).
Nenaruena larmom i spektaklom, proivljena dubina te emigracije,
tiina i strahopotovanje, skruenost i umerenost kojima Jaspers i
zakljuuje knjigu, neophodni su za ono proienje koje nadilazi, inae
neizbeno, proienje obeteenjem. Ovo drugo, uostalom, ispunjava
svoj etiki smisao tek onda kad usledi iz naeg preobraavanja kroz
proienje. I tu jezik definitivno puca, argumentativni nizovi ustupaju
mesto slikama, a obrazlaganja i izvoenja zaricanjima, nagovetajima
i nagovorima. Novi ivot i njegove mogunosti, iz kojih niu ozbilj-
nost i odluka, gotovo hajdegerijanski e Jaspers, prati ili ide uporedo sa
65
POHVALA NAIVNOSTI
razluivanjem krivice. Ali posledica je uzdranost. U unutranjem de-
lanju pred transcendencijom spoznajemo svoju ljudsku konanost i
nedovrenost. Tada bismo bez htenja moi mogli da se u ljubavlju
proetoj borbi bavimo istinom i da se u njoj jedan s drugim poveemo;
[t]ada bismo mogli neagresivno da utimo iz jednostavnosti utnje
usledie jasnost saoptivosti; [t]ada su istina i pregnue jo jedino
vani. Ne pribegavajui lukavstvu, bili bismo spremni da otrpimo ono
to nam je dosueno. Na kraju krajeva, kad se neto ne moe realizovati
kao cilj racionalne volje, ve se javlja kao preobraaj unutarnjim de-
lanjem, tu se samo mogu ponoviti neodreene metafore: progledavanje
i postajanje prozirnim u uzletu ljubavi za oveka (Ibid., str. 95, 97).
No, ispostavlja se da iz toga sledi, da stoga odatle vai neto, u soci-
jalnom smislu, odreenije i operativnije; proienje krivicom takoe je,
ako se tako sme rei, i preduslov nae politike slobode. Jer tek iz svesti
o krivici zamee se svest o solidarnosti i saodgovornosti, bez kojih slo-
boda nije mogua. Politika sloboda poinje time da u veini naroda
pojedinac sebe osea saodgovornim za politiku svoje zajednice da nije
samo onaj koji trai i prebacuje, da tavie od sebe zahteva da vidi realnost
i da ne dela na osnovu verovanja o zemaljskom raju koji se ne ostvaruje
samo zbog zle volje i gluposti drugih, kome u politici nema mesta, da on
tavie zna: politika u konkretnom svetu trai prohodan put, voena
idealom ljudskosti kao slobode. Ukratko: bez proienja due nema
politike slobode (Ibid., str. 96-97). istoa i paradoksalno izbaviteljsko
prljanje politike egzistencije due iz Pitanja krivice tako uzima lik koji,
po dvanaestogodinjem zastraujuem ogledanju u krivom ogledalu
zloinake drave (uporediti, Wisser, Odgovornost u mijeni vremena,
str. 124-125), korespondira onom ultrapersonalistikom iz Filozofije.
***
Najzad, neka bude dozvoljena jo jedna primedba. Ako je biblioteka
Libertas Filipa Vinjia (bila) tu da svojim plemenitim poslanjem po-
kua da popuni kardinalno manjkavu tradiciju liberalnih teorija u kulturi
ovog jezika, i time posvedoila herojsku beznadenost tog zakasnelog na-
pora, biblioteka devedesetdvojke definitivno nas je dotukla, najdirektnije
udarajui u neumitne posledice ovdanjeg politikog (ne)delovanja. Ta
direktnost, ta otkrivenost se sama pokazuje simptomatskomi itav inae
66
Predrag Krsti
hvale vredan uredniki poduhvat ini gotovo neukusnim, vulgarnim, por-
nografskim, preprozirnim. Moe naime lako biti, a sasvim tako izgleda,
da ima nekog nekrofilnog sladostraa u objavljivanju u prevodu na srpski
Jaspersovog Pitanja krivice. To bi tobo trebalo da bude nekakvo instruk-
tivno, opominjue tivo, a uglavnom nekako ispadne lamentirajua, ne-
popravljivo zakasnela lektira; ostavi nas, ovdanje itaoce, poraenim,
eventualno sa onim morbidnim zadovoljstvom zlih proroka na razvali-
nama ostvarenog proroanstva. Jaspers sa pitanjem krivice i odgovornosti
posle Drugog svetskog rata u Nemakoj i isti taj ali do paroksizma, do hi-
perrealizma avanzovao Jaspers, tek sada, posle NATO i svih drugih
bombakih kampanja u Jugoslaviji, u Srbiji, rastrzanoj takoe istim ali,
opet, do krajnosti prenaglaenim pitanjima i moda ipak sada razoru-
avajue transparentim odgovorima.
e
e
Bombe su vazda bile jedan izazov. Nekada su, doslovno, zvale teo-
retiare da iza teorijske maske pokau svoju praktinu rugobu, grimasu
zova poslednjih bojeva i definitivnih reenja, kada se intelektualna po-
lemika mogla jo razabrati samo u najdirektnijem etimolokom kon-
tekstu; nekad je humanistiki impuls izazivao facijalni gr brinog
lamentiranja i savesnog podseanja na norme, zaogrui se jednako u
umske uvide; nekada je moda i stvarno amimika, kamena faca hladne
racionalnosti uinila raspoloivim uas, patnje i sline nepoine koji se
u ma kom govoru teko liavaju vika analitiki nesvodivog vrednosnog
bagaa i tako moda najvie omaila. Od Pohvale ludosti do Ludorije
rata, razliiti su govori i odgovori bili na sceni, pa i razliite se odgovor-
nosti polagale. Ovde e nas prevashodno interesovati ona teorijska, ona
prema teoriji, sadraj ijeg pojma i sam, naravno, nije lien mnogo-
znanosti. I o kojoj se, kao i uvek, odluuje tek u izvrenju.
U tom smislu je u Nato-srpskom konfliktu re o jednom, o jo jed-
nom teorijskom izazovu. Ali biti teorijski izazov to je jedna meu mno-
gim floskulama koja s vremena na vreme, a na alost ovde ee nego
inae, ue u orbitu zborenja onih koji se oseaju kadrim ili dunim ili
pozvanim ili izabranim ili obaveznim da odgovore na jedan takav izazov.
I pod njom se, dakako, ne razume ono to bi upotreba prideva uz ime-
nicu imala obiaj da znai nekakav prisvojni smisao, nekakva karak-
terizacija, nekakva, dakle, provokacija teorijske naravi ve upravo
67
POHVALA NAIVNOSTI
suprotno: izazov za teoriju, neto emu ona (jo) nije doakala, neto to
se samoivo opire i provocira snagu njenih zuba koji, po definiciji, ne
mogu da se polome, jer su ionako konvertibilne pro-teze. Za Zenonove
aporije ne kaemo, ili retko kaemo da su teorijski izazov, radije da su
paradoks ili neki drugi proizvod same teorije, ali se polomismo da akci-
dent Auvic pokorimo nalogu umnosti. Stari dobri modeli miljenja se
kuaju, kombinuju, prave se hibridi, menjaju se instrumentariji, smisli
se i po koja nova nota, ali se ne kae, ne priznaje, ni ne pomilja da je
steaj onog samog teorijskog tu i da ga moda jo samo treba potpisati.
Dakako, postoji i jedna druga, kapitulantska ili polukapitulantska
tradicija, spremna da sa manjim ili veim rezervama potpie vlastitu eu-
tanaziju ili amputaciju nekog svog dela; tradicija (re)afirmacije ili barem
davanja relativnog prava onome to se krije iza, na primer, oznaka Le-
benswelta, egzistencijala i slinima. Postoji, unutar njenog korpusa,
istrajno pojavljivanje kritike diskurzivnog nastupanja Zapada, jedna naj-
manje od elinga ve naeta suspenzija prava i nadletva celokupnog
pojmovlja, suoavanje optimizma pojmovnog zahvatanja sa onim ne-
pojmovnim koje mu izmie. Dometi ove tradicije ovde e se uzimati u
obzir na jedan specifian nain, samo utoliko ukoliko su korespondentni,
instruktivni ili se reflektuju na jednu odreenu, datu situaciju. Ovde nas,
zapravo, interesuje samo jedan Todeswelt, samo onaj ratni topos ove
istorijskofilozofske suspenzije, samo ona ansa za steaj umskih strategija
koja proizlazi iz pro-vokacije oruanog sukoba, samo vojna pobuda za
samoosveenje o insuficijenciji miljenja, a da umah ni jednoga trenutka
ne preuzimamo nalog da ikakva posebna metafizika iz toga sledi. Jedino,
ako je mogue, negativni uinak jednog iskustva koje, i u odstupu od
nje, ostaje lojalno teoriji.
Nemamo nameru, ve i zbog toga to bi to bilo neumesno, da govo-
rimo u ime onih zbilja iznutra, koji pod bombama vape za odgovorom
zato, kao uostalom i ni u ije ime; neemo da instaliramo nikakav novi,
kukavni ili kukaviki diskurs, nikakav takoe mesni, ratni egzistencija-
lizam. Hoemo da ukaemo na pravo ekspresivnih strategija koje moda
i ne bi bile u strogom smislu eksplanatorne, ne bi ak toliko ni pogaale
nas (uostalom koje nas?), nego bi se u tim svojim manjkovima upravo
pokazale dostojnijim objekta o kojem smeraju da progovore nego one
koje gotovo kompulzivno nastoje da mu stanu nogom za vrat, dosledno
ga uhvate i sledstveno shvate kao jedan takav sloen problem koji su
68
Predrag Krsti
unapred ve naslagale. A da se istovremeno ne obavezujemo raz-anri-
ranju i pantekstualizaciji; tek jedna demontaa stare dobre teorije. To da
unutranja konsekventnost jednog sistema objanjenja nije svedoansvo
njegove istinitosti, ve samo njegove unutranje skladnosti, i ne smat-
ramo toliko novim otkriem, ve jednom makar u ovom veku izbore-
nom tekovinom iole (samo)kritikog miljenja. Kao, uostalom, i svest o
ideologiji teorije, njenoj nesamostalnosti, potrebitosti i funkcionalnosti,
njenom poivanju i otpoinjanju na jednoj vanteorijskoj ravni, u kojoj
ipak ne mora i da se zavri, makar ne na onaj preki i providan nain na
koji utoliko vie ini ukoliko je uverenija u svoju inicijalnu autonomiju
i uzvienost.
***
Postoji, dakle, izazov to bismo da tvrdimo koji za teoriju, a da
ona ostane dostojna svojih, unutar sebe izborenih postignua, moe
danas znaiti jedino obavezu, nalog samopropitivanja, dovoenja sebe
u pitanje, razume se, ne iz taktikih ili egzibicionistikih razloga, ve
ak sa ozbiljnim izgledima da joj poraz, ili neka vrsta suicidalne ten-
dencije, preostane kao jedino asno reenje. Ono to se desilo u Srbiji,
kako god interpretirali ulogu NATO-a, srpskog reima, OVK i drugih
voljnih i nevoljnih, ali uvek vojnih, u jednoj (opakoj i naopakoj, ali zar
drugaije postoje?) vojni participirajuih aktera, bila je jedna takva pri-
lika. Da bi se iskoristila, bio je potreban jedan takav pristup, jedno teo-
rijsko stavljanje teorije na kocku, sa sve samim teoretisanjem, sa sve
voljom za objanjenjem, sa sve jedva skrivenim odbrambenim meha-
nizmom pacifikacije nadraja, tenzije, neobjanjivog, sa sve samouve-
renim hodom sistema, jedan i dalje pristup teorije ali onkraj njenih
skruenih i uzajamno regeneriuih dilema humanitarnog i suverenog,
moralnog i pragmatinog, politikog i pravnog, onkraj ak njenih dvo-
jenja humanosti i utroaka, sredstava i svrha, onkraj moda svih auto-
geno reproduktivnih hiatusa i premoavanja. Onkraj, ako hoete, s
jedne strane, samorazumljive apologije prava takozvane Meunarodne
zajednice da sprovodi svetski mir, da nemone titi od genocida, da se
infinitivno stara o potovanju ljudskih prava; i s druge strane, jednako
u svojoj matrici koherentne i samoevidentne legitimnosti odbrane pred
agresivnom i zloinakom intervencijom, interferirajuom u svete
69
POHVALA NAIVNOSTI
unutranje poslove, ma ime motivisanom, i uostalom kontraproduktiv-
nom upravo sa stanovita ciljeva koje proklamuje. S onu stranu, ukratko,
moda svake konceptualizacije politike teorije, odnosno svakog logici-
zovanja politikog.
Jedan pristup za koji smo makar mi iznutra mogli biti poastvovani,
da smo imali dovoljno, ne volje za bizarnost, ne ludistikih sklonosti, ne
patosa perverzije, nego upravo iole razrogaene sovuljagine oi, upravo
dovoljno intelektualnog potenja, marljivosti i iskrenosti, i dovoljno,
podrazumeva se, teorijske oboruanosti i spremnosti za otpor lenjosti
onog miljenja koje je monstertokovima i meganaracijama pravdalo, na
pola zatvorenih, sveznajuih oiju, sve to nam se zaista dogaalo, kao
uostalom i sve to nam se ikada moe dogoditi. Gde se denu to izvorino
uenje, koliko smo u poodmakloj, ovoj ili onoj, prosveenosti obnevi-
deli kada bomba koja tu, oko nas, na nas pada postaje tek egzamplar i,
dakako, potvrda davno uoene dubokoumne pravilnosti, tek verifikacija
hipoteze najireg spektra; odnosno, ako emo tako, samo akcidencija
davno prozrete sutine konano personifikovanog svetskog sotone koji,
eto, deluje po svom cininom i nihilistikom naelu, ili samo zakono-
merna epizoda pobednikog nastupanja svetskog mira i svetske vlade,
koja, avaj, moda i paradoksalno, trenutno nema oportunijeg naina da
se etablira pred i nad nemirnima i nesvetskima, ili, ponajgore, samo ce-
loviti efekat sastavljen od ovih i inih elemenata koje, u akademskoj oprez-
nosti i trezvenosti, ne kompletiramo nikad kao konane, ali razborito
verujemo da, jamano, svaki od njih ima svoje polje delovanja i odre-
enog uticaja. Glupost neinterpretiranih injenica, onih ogoljenih, bez
ikakve prethodne i naknadne interpretacije, ovde se mogla pokazati le-
kovitom; jedan bezglavi, necerebralni, antikoncepcijski empirizam. Ali
je trebalo razgrnuti udobna tumaenja e da bi se dospelo do njega.
Odbijanje da se to uini, gest je koji svaki ovakav izazov doivljava
kao kardinalnu pretnju i u samoodbrani reaguje podizanjem tita koji
po cenu autizma likvidira opasnost, koji zapreava svako ovakvo (ali ne
i ono predvidljivo i kontrolisano) mogue iskustvo. Pa i ono duhovno.
Poto je dakle u pitanju jedan gest, i u onome to zagovaramo re je vie
o jednom dranju, o stavu, mentalnom, telesnom, karakternom, koji
tek zauzimamo ili ne zauzimamo pred zlehudom inspiracijom koja nas
je zadesila. Jako grubo govorei, mogua su, na(i)lazimo, dva takva
dranja, dve, nazovimo ih tako, iracionalne, utoliko to nisu a priori
70
Predrag Krsti
racionalizujue, reakcije i iz toga ishodee u mekom smislu shvaene
strategije, nelukave strategije govorenja o stradanju, dva pristupanja koja
odbijaju da se povinuju nalogu kastrirajueg ratia, a koja, drimo, imaju
legitimitet da se smeste u istoriju ideja, pa moda i izvesnu supremaciju
nad drugim oblicima arteficijelnosti nazvanom teorija. U zahvatima
kao to je traenje razloga i uzroka za bombardovanje televizijskih cen-
tara, ambasada i mostova, za apatino prebivanje po sklonitima i pe-
vanje po trgovima, za uinke i trokove stradanja i nadanja, oni bi se
mogli pokazati, ne samo ljudski, oveno, duevno, nego i teorijski
adekvatnijim.
Oba dranja signaliziraju i svedoe jedan rez, jedan preokret pro-
gresivistikog optimizma moderne, oba odbijaju da nastupaju sa ma-
instreamom tonalnog miljenja i variraju ga u u sebi zatvorenim i
unapred dokonanim kompozicijama, oba izbegavaju ita da afirmiu,
teko se moe rei da ita propisuju, nemaju ni terapiju, ni prognozu,
ali i u trenutku kolapsa, ili ba s obzirom na njega, ne odustaju od svo-
jevrsne dijagnoze, od budnosti i detekcije, i, to je moda jo vanije,
od autorefleksije i vlastite dekompozicije. Ali na razliite naine, na po-
tpuno razliite naine. U tom otklonu se, naime, verovatno i zavrava
njihova srodnost, a poinje uzajamno odroavanje i uvek ekskluzivni
poklon, poklon pred onim izmaklim, ravnodunim, ponekad osveto-
ljubivim, objektivnim, stvarnim, neprenebregnutljivim, nezaodenivim,
neintegratibilnim i nezagubivim u racionalizacijama, poklonjenje raz-
liito koliko samo moe biti, i u recepciji trona, i u percepciji ina, i,
najzad, u svom samorazumevanju i u svom izrazu. No, ako se katkad i
uini da govore u ime tog-neeg-potisnutog, na odluujuim mestima
ova dva Haltunga samo odaju potu i prosvedouju, bez ak i iluzije da
e ikoga bez sluha probuditi ili da e sama sobom hvale vredna istina,
odnosno stvarnost izroniti na svetlo dana iz tmina falsifikacija. I upravo
time, tim odstupom, tim prokazivanjem disciplinarne i esnafski discip-
linovane skleroze, moda ponajvie i na najdostojniji nain doprinose
tradicionalnim idealima teoretisanja, makar ih se deklarativno i odricali.
Teorijska ili antiteorijska, ako ste puritanci (ali ta vam onda ostaje
od teorije?) advokatura ovog dvogubog dranja, mogla bi se za ovu
priliku predstaviti kroz dva amblematina lika savremene filozofije ili
drutvene teorije, osporavana od akademskog pogona na jednako surov
i temeljan nain, kroz njihove reakcije na (njihove) izazove, na izazove
71
POHVALA NAIVNOSTI
koje je vreme, koje su skandali njihovog vremena nosili. Zastupnike
dakle prizovimo pod iframa Adorno i Bodrijar. A tienike, potova-
oce, pretee, saborce i saputnike emo usput lako nai. Recimo jednog
potpuno neoekivanog i naizgled miljama dalekog. A i red je poeti od
neeg domicilnog.
***
Imamo u vidu moda usiljeno, moda proputamo eklatantniji
sluaj Desanku Maksimovi kada kae, i samo tada kada nakon svega
kae: ao mi je, ao mi je oveka. To se, tako oteue, sa ponovljenim
otpevanjem ala, deava u dve strofe istoimene pesme, u zavrnoj i
poetnoj.
Ni moji preci, ni seljaci moga zaviaja
izdajnici nisu bili.
Stizali su na vreme gde pravda eka, gde je domovina zvala;
pa i ja znam vrednost
rtava i ideala;
ali ao mi je, ao mi je oveka.
[]
Radujem se i kad stado na miru pase,
i kad vetri duvaju kuda im je volja,
kad pesmu polja
slobodno umi trava meka;
pa kako ne bih razumela rtve
da se sloboda spase:
ali ao mi je,
ao mi je oveka.
(Pre)Direktna i napadna, jedva uobliena narodska oseajnost, gde
sve vrvi od odve prepoznatljivih epskih poetskih toposa, ovog puta u
lirskoj obrati poput brae, slobode, istine, bojnog polja, ropstva, nae
grude, zemlje, ene, majke, mladog granja, zveri iz peine, oborenih
gnezda, poginulih sinova u stvari do koje je ovde stalo utoliko pre,
72
Predrag Krsti
oitije, moe biti simptomatinija od stilizovane intelektualistike zgro-
enosti jednog, na primer, Krlee ili Krakova. Uprkos svom razumeva-
nju, uprkos uvianju neminovnosti i opravdavanju rtava, pretie uvek
jedna naznaka odbijanja doslednog raunovoenja umiranja. Ono, to
malo odbijanje, svakako je blie pukom leleku, ili intimistikoj tugovanki
povijenih ramena ili, u najboljem sluaju, ruskom antihegelijanskom sen-
zibilitetu jednog, recimo, Bjelinskog, nego Adornovoj izobraenoj ston-
diranosti, apoetikoj katalepsiji pred Auvicom, odnosno nakon Auvica.
Ali makar da je hic et nunc te i takve balkanske obrade ovekovog pevanja
posle ovog rata, odnosno nemogunosti pevanja i opevanja, makar da je
trzaja Vasiljeva nad tektanjem nastavljajueg na pokolj poja, slutnje var-
varizma dalje produkcije pesama, da je makar rezerve prema debelo-
kotvu koje bi suverenom ravnodunou da odgurne i prepeva rtve
koje oplakuje, da je odvratnosti prema planu i planerima, prema autoru
i pripovedaima nepokolebljive storije istorije, prema inkasiranju i inka-
santima u pravednom slepilu surove pantokratije svetskog uma.
Umesto toga, teorijska Eroika se nastavlja, klopara dijalektika, veze
hermeneutika, mljackavo uspokojavajua melodija pokorava skandal
poto se ve desio, jednako kao i pre no to se desio. Nigde zastoja, nigde
ustuka. Adorno je ba to, Auvic je Adornu ba to. Nepopravljivi klipovi,
neotklonjivi kvar u mehanizmu umskog promiljanja, i razumevanja i
projektovanja. Prelom, zastoj, obustava, odstup. Bankrot, bazini bankrot
logike investicija i utroaka, logosa istorije, njenog hoda, njene prie, in-
tegriteta, smisla. Fragmenti samo preivljavaju u odbegu od sistemskog
terora i terora sistema, od organizacije. Rezignacija, mudrost rezignacije,
koja nema vie snage ni da narie nad nadlinim i anonimnim silama i
autoritetima; ne onaj stari dobri teoretiar uvrh stadiona tamo su io-
nako sva mesta popunjena nego onaj koji u posvemanjoj arenizaciji
stadiona, koju priznaje i ne prihvata, jo uva seanje na teoretisanje, ali
se ne zaklanja u obezbeeno utoite ezoterijskih loa; ne onaj iznad
metea, nego onaj nepristali a u sred njega. enberg, enberg jo uvek
vie nego Kejd. Jedna kardinalna zanemelost, jedna obustava diskursa
koji se napriao i probakario, jedan zamrznuti vatromet. Jedno grcanje
i mucanje, sinkopirano, jedna aritmija koja je izgubila iluziju bazinog
ritma i tempa. Jedna ispranjena slika, slika pranjenja, jedna idola, jedan
imago, posle de- i poli-centriranja, jedno potpuno rasreditenje orijen-
tira, zarotiranih i do pucanja dovedenih linija paroksizirajuih sila, jedna
73
POHVALA NAIVNOSTI
prenapuena besperspektivnost, i jedan obilni manjak tematizacija. Je-
dan ne Pikaso, ne ni zaudnost de Kirika ili Magrita, neto ve nesim-
boliko, depatetizovano, neto ve abdiciralo od znakova i znaenja,
radije, dakle, jedan or Matje. Jedna doznaka i svedoenje svega toga,
mimo groze i opela, mimo katastrofikih i bilo kakvih retro- i per-spek-
tiva, jedna kontraemancipatorska i nesmislena ravan, pomen bez opo-
mene, onostranost bez transcendencije, bez uasa i nade, bez oprosta i
nuda. Neto odakle, iz ega, nita, vie nita ne sledi. Jedna obustava
sledovanja, jedno negativno znanje, jedno priznanje.
***
Odavde put ne vodi nuno u fiktivizaciju teorije u lioterovskom fa-
zonu. Nita tome slino, pa ni bodrijarovske derealizacije i fantazma-
metrije, ne lepe se niti direktno ishode iz prethodnog. Drugo dranje je
drugo, sasvim drugaije i drugaijeg je, ponekad moda i duevnijeg
senzibiliteta. U jednom smislu ono je ak starije. Njegov pogon je per-
petuiranje, zaotravanje, karikiranje, inflacija onog istog materijala koje
je i prethodno reagovanje u-videlo i ustuknulo pred njim. Ono odmo-
tava zbivanje, ono beskrajno evidentira mrtve, ono arhivira sekvence,
ono ponavlja i ono se ponavlja. Izobliava, kao Goja, popisuje kao Sol-
enjicin, bez ak vie i vercovanja, bez podmetnute strasti, opominjanja
i servisiranja savesti. Ono vie otpevava, kao Sati, jo bolje: kao manini
remiks, kao rejv, obeznaajava i obesmiljava insistiranjem. Kada eks-
tazini vrtlog te anonimne moi uzme pod svoje i kad se doivi flash,
moe dobiti i veselije tonove, fraze gotovo satanske objave, libreto
spremne podatnosti, kao kod futurista, ili Ezre Paunda. Jedno bizarno
veselje. Hiperrealizam koji je obestvario jednu u-miljenu, izgraenu
stvarnost, neto Even better than the real thing, jedan revan ireduktibil-
nog objekta koji nas je, nakon svih konstrukcija i rekonstrukcija, ostavio
u bezdanu, depersonalizovane u deesencijalizovanom svetu i podgotov-
ljene za prijem samoskrivljene presude neke deinstitucionalizovane in-
stance. Ne samo da rata u zalivu nije bilo cyber-ratovanje je ionako
posledica jo vijetnamske lekcije o medijima jo gore zvui iznutra
gledano: bombe koje su padale nisu padale, a i bombe, svejedno, nisu
bile ba bombe, ve pametnice, selektori tetoina, humane upadice. Ne-
poverenje je ve postalo univerzalno, ponestalo je i kod samih uesnika
74
Predrag Krsti
vere u dogaanje, u autentinost, u nefunkcionalizovani i necinini tok
zbivanja, u istinitost, u zbivljivost onoga to se zbiva.
Jedan vremeni ratnik, koji je preturio veinu pokolja na ex-Yu pro-
storima, pria kako, iako su i oni bili udni, nije video udniji rat od ove
tromesene NATO kampanje: svi samo sede sa walkmenima na uima,
ak ni ne osmatraju, i oekuju kraj. Kraj, valjda, igrice koja se ne uzima
za ozbiljno, za koju se ne vezuje tradicionalna o-zbiljnost, koja jo moe
da lii samo na reklamu za Stimorol vake u kojoj se konzument prese-
ljava u ekstatinu borbenu avanturu, na poigravanje sa virtualnom
opasnou iji su prividni ulozi odavno sutinski dezinvestirani i samo
su display-recidivi monetarnog arhaizma, igrice u kojoj su i RTS i CNN
samo pratei fajlovi odlino animiranog programa. Sam program se jav-
lja, katkad u osiromaenim verzijama i loe piratovanim kopijama, pod
razliitim nazivima, ali se svakako radi o milosrdnim anelima, bojoj
pravdi, gnevu i opravdanju, i, uopte, o turbulencijama ultimativne ne-
beske hijerarhije.
A u podzemlju? Ni zapisi odatle vie ne mogu sadrati ni zaumlje
ni oajanje, nikakvu avolijadu, nita skriveno i podleee. Sve je ne
samo zlo, ve i taj, njegov, underground-simulakrum postalo transpa-
rentno i, utoliko, izmaklo dubinskom smislu, zapravo irealno. Kao iz
avaksa, kao iz stotina aviona nad Srbijom, kao kroz rengenske optike
aparate, sve se prozire i kroz sve se prozire, u prazninu svake grae. Pa
jo podvostrueno. Sve i da nije okulara operatera hirurkog bombar-
dovanja, tu je ravnoduna preglednost vojnih evidentiara. No place to
hide. A igra na sopstveni zamajac tee i svaka je organizacija za kon-
vencionalno ustanovljavanje pravila mai. Ona kao to je filozofija
makar od Hajdegera i Gadamera mogla da zna nema igraa, nema ju-
naka, nema subjekta, ona je sopstveni subjekat. Svaka intervencija u nju,
u igru jednog intervenisanja, uzaludna je, tek jedan onto-teo-antro-
pocentiki konstrukt. Ona bi se odigravala i bez aktera, kao bespilotne
letelice koje ne moraju znati za sklopljeni mir, kao reemitovani snimci
iz praznih studija unapred natimovani za vieasovno ili ak viednev-
no emitovanje, sve da je gledalite i izumrlo. Za domai timung ove at-
mosfere, sa sve ciganjskim mekom, pobrinula se crna rapsodija vedrih
tonova, jedan evergreen refren za raskriziravanje svake eshatoloke
(kraja veka, kraja milenijuma, kraja krajeva) krize: bie skoro propast
sveta nek propadne, nije teta.
75
POHVALA NAIVNOSTI
***
Jesmo li naili na neto takvo, na nekakve sline reakcije u domaoj ra-
dinosti? Jesmo li uopte uli neto novo? Zadovoljavaju li nas i ovaj put evi-
dentiranje utroaka bojne moi, obrazloenje dvorskih zavera, situiranje u
svetske tokove, nalaenje opravdanja u unutranjoj politici a motiva u ma-
sovnoj psihopatiji? Jasno je da se o ovome odluuje s obzirom na to ko ta
i od koga trai i oekuje, ali verujemo li zaista, kazuje li nam ita zaista, lo-
gika geopolitikih zavrzlama, kolektivnih interesa i istorijskih misija? Ili se
jednostavno ne smemo usuditi da ih prepoznamo kao ono gde aparatura
logosa staje i operatori spasodarnih promisli uzmiu? Ako u pokojem ludilu
i ima sistema, da li je suvereni gard mislioca dovoljan da jami sistematiza-
ciju svakog, bilo kojeg, pa i ovog, bombastinog ludila? Kao jedan gotovo
paradni habitus, takvo pre racionalizujue nego racionalno dranje, takva
nepokolebljiva, fanatina racionalnost, ini se vie prigodnom nego pogod-
nom, vie obiajnom nego dolinom, a svakako nije garancija da u iz nje
ishodeim elaboracijama prebiva istina. Pre bi se reklo, naprotiv. Prezauze-
tost, viak panje posveen globalnim rastumaenjima i univerzalistikim
signifikacijama, omeo je napor da se prozbori neto mimo ovetalog aka-
demskog ili odve dirljivog knjievnog pisma, mimo diskursa prikladnih
radova koji donose reference u intelektualnim pogonima.
Ruku na srce, ili koji vam organ drai, bombardovanje, agresija, kam-
panja, rat u Jugoslaviji, na Kosovu i za Kosovo i u ovom poslednjem
smislu je takoe bio izuzetni, pravi pravcati okasion kojem je teko odo-
leti. Pre svega za one koji su se ve okuali na brojnim razvalinama
nekadanje Jugoslavije, hroniarima kriza, dalekovidim jevanelistima
apokalipse ije su se najave ostvari(va)le, intelektualcima u svakoj orbi
intervencionistima, bez obzira da li se u datom sluaju zalau za inter-
venciju ili ne domaim i stranim, ali i jedna prilika vie onih prvih za
doivljaj iznutra, za ultrakompetentno zborenje o stranom sudu i spasu.
I taj overdozirani racionalizam nije udostojio strah, teror ak ni takve,
ak ni tolike panje koliko Hegel u Fenomenologiji duha. Nesvarena kla-
sika moderne izrodila je u teorijskom miljenju svoju farsinu simulaciju,
karikaturu svoje omnipotencije, atrofiju svoje hipertrofije, paneksplana-
tornu i paneditorsku pretenziju nejakih oholnika profesoraja, predvid-
ljivo scijentistiko mrsomue u profestskoj intonaciji, egrtovanje na
majstoraju onoga to se zvalo miljenje, bezbrine, u prazno zahvatajue
76
Predrag Krsti
uboge metodske zahvate, opsesivno kompulzivnu saradnju pauperizo-
vanog intelektualnog proletarijata.
Ali ta je drugo trebalo, i, neizbeno, ta onda sada treba da se radi?
Da se promovie nemutost u asni gard, da se okapa nad ogreenjima
teorije, da se uzmakne i umukne i to proglasi poslednjim inom mudrosti,
da se bude mandator usudne osude moi suenja, da se meavina kultur-
i diskurs-kritike, skepticizma i umora, rave savesti i psihizma, nediferen-
ciranih kritikih uvida i njihovih total(itar)izujuih ambicija, uini dovolj-
nim razlogom za dijagnozu paralize i uz to odri sveano opelo hodu
teorije; ne zvui li i to dj vu? Razume se da zadovoljavajui odgovori na
ove primedbe ne postoje. Jer, ovako pitano, ne samo u tendenciozno-
kreveljeoj intonaciji ne u intenciji, ve u poloaju, u onom odakle pi-
tano je sa stanovita suverene, zatvorene i nepropusne racionalnosti, sa
teritorije sedimentirane teorije sa svojim beouzima i definisanim kodo-
vima, sa lozinkama i procedurama koje ekskomuniciraju svakog komu-
nikativnog agenta koji i sam ne peva, ako ne u istom horu, onda u istom
registru. Odgovora nema i zato to je ambicija ovog teksta, odnosno onoga
to zastupa, daleko manja (i jo bezobrazno tek u tome manje nalazi ono
vie i preko) nego da prua odgovore; tek tolika da otvori prostor pitanji-
ma, da reevocira onu iroko rasprostranjeno (samo)uverenje, a vazda tek
deklaraciju o prevashodstvu pitanja, o upitnosti koja nema spremne od-
govore, o teoriji koja ne bi bila enigmatika, o istraivanju koje bi potovalo
predmet, o udu koje ne trai spasodarne odgonetke na telovane zago-
netke, da, ukratko, bude jedan probni antianestetik i ukae na neke druga-
ije registre koje instrumenti i dalje miljenja jo uvek nude.
Sve to se elelo rei jeste zapravo da je teorija, pa i teorija rata i politike,
trebalo da prihvati ne onaj teorijski, ne ve prethodno obraen, traniran
za recepciju, nego upravo ovaj neteorijski izazov koji joj je bio upuen, i
to jedino na nain da sebe dovede u pitanje. Ne bi bilo neodbranjivo ni
ustvrditi kako je to bio jedini nain da sebi ostane verna, da se ne ogrei o
svoja naela. Lojalan bi joj bio tek onaj ko bi pomislio da je, makar pri-
vremeno, napusti; ne dokine, ne prevazie, ne zakljui. Ova bombaka
kampanja je bila prilika ne za dokazivanje nego za prokazivanje dometa
samopouzdanog miljenja, za jednu teorijsku kampanju iskuavanja per-
formativnosti one teorije koja zna da vie ne moe i ne treba da bude
reprezentativistika. Takvo miljenje je moralo biti dovoljno otvoreno i
77
POHVALA NAIVNOSTI
Mimo signifikantnog ukazivanja na putokaz katarze, na potencijalno
uputni model (samo)suoavanja, na bolno ali nadeno iskustvo polaganja
rauna, kao da po iitavanju nehajno pretie i jo jedno malaksalo uv-
stvo, jedan rezignirani uvid. Samo su, izgleda, porazi otrenjujui. Za pi-
jane. I izgleda samo posle njih, trezni dolaze do glasa. Na kratko makar.
Katarza se, zapravo, nikada nije dogodila; pod uslovima njenog em-
fatikog prizivanja, bolje je da se nikada i ne dogodi. Fingiranje njenog
dogaanja je jedina istina koja svedoi o zabludi mogunosti njenog
poteno da ne veba stringenciju svojih principa na bilo kojem pred-
metnutom mu predmetu, i na groblju i na ruevinama, da ne praktikuje
mirno svoj umali pir na praksi umiranja i patnji, da ne slavi ma kakvu
imploziju i razaranje kao izvanrednu ansu za urednu eksploziju velikih
konstrukcija jo veih konstruktora. Ako se teorija na ve ustaljeni kol-
ski nain kod nas prevodi kao umsko sagledavanje, onda je teorijska an-
sa bila samo u tome da se testira granica umnosti, domet onog pogleda
koji teorija podrazumeva. Rezultati testa nisu unapred poznati, ali odbi-
janje podvrgavanja testiranju, kao i inae, ve bi mogao biti pokazatelj
poodmakle zaraenosti virusom ili odomaenosti parazita.
Oiti simptom je i vrlo leeran odnos prema vetini za koju pacijent
misli da njom vlada, i koja u njegovoj obradi brie seanje na teoretisanje
kao bavljenje neim opasnim i opusnim, istraivakim i nepouzdanim.
Tast the next..., nimalo benigno, rukavica je precizno baena u lice teo-
retiaru, koji je hronino ne vidi i koji je umislio da je nepobediv a da
stvarno i ne izlazi na dvoboj. Kuanje je, meutim, uvek i polaganje rau-
na o svojoj senzibilnosti, i tu se ne moe biti hipersenzibilan; ono je uto-
liko kunja, pravo iskuenje. Za iskustvo miljenja koje bi da iskusi jedan
odreeni rat i ono to ide uz njega, ta obaveza da sebe kua, morala bi
vaiti i vie nego inae. Ve i stoga da bi se miljenje pozabavilo svojim
poslom i pokualo da, mimo bezbednog, lagodnog, standard(izova)nog
kabinetskog askanja u vazda prohodnim ali limitiranim kodovima, koji
uz to pretenduju na univerzalnost, iskae ono, prethodno ve neprepa-
rirano, neizrecivo na koje smera.
78
Predrag Krsti
ostvarenja i privodi moda i derogiranju ili makar neuzimanju kao
previe ozbiljne same njene figure. Posle Drugog rata svi su Nemci na-
mah postali antifaisti, jednako kao to su, tokom njegovog trajanja, svi
bili nacisti; posle Pukovnika bilo je deset miliona nereimskih Grka, koji
su prethodno svi odreda bili reimlije. Nema, u globalnim razmerama
nema proienja, jer nema odvanosti za istinu. Sada jo samo treba
priznati da je metanoja inteligencije jednako esta, odnosno uopte mo-
gua, kao i kolektivna metanoja.
Jedna simulacija doziva drugu. Nema kajanja za intelektualne zloine,
kao to i nije bilo intelektualaca dok su inili nepoine i kao to ih nema
dok najavljuju nastupanje Stanja Ispravnog ina. Ima samo simulacije
tog kretanja, nakalemljene na ionako simulirano, kamuflirano, intelek-
tualizovano amansko enluenje ili manino mantranje ubogih repli-
kanata, u-krizi-loveih kandidata za prvosvetenike drutvene funkcije,
samo ideolokog prizivanja te dijalektike, jednog wishfull thinkinga
koje uvek-od-drugih-koji-se-izdaju-za-istovrsne-kao-mi zahteva vla-
danje po vlastitom protokolu.
Minimalan i jedino opravdan bi bio onaj neostvariv zahtev. Bez usva-
janja ili (re)konstruisanja nove ovlaujue instance, samo priznati i po-
kajati se, samo uvideti krivicu i odbiti da se ona dalje reciklira. Kao kada
bi neko kazao: Da, ovo je od poetka bilo jedno veliko sranje, nedopu-
stivo i uoljivo, i stid me je to ga odmah nisam primetio i to sam se na-
vukao; moji razlozi bi, kao svedoanstvo moje nepripravljenosti, mogli
samo govoriti protiv mene; oseam se odgovornim za sve rtve koje su
pale usled podrke ili neotpora jednoj stranoj epizodi, jednom krvavom
piru, koji sam morao prozreti, a ne samo da nisam, nego sam u njemu,
manje ili vie zduno, sauestvovao to mi onemoguuje dalje anga-
ovanje; idem da se pospem pepelom; idem u manastir da okajavam
grehe; zavetujem se utanjem, jer sam suvie poganih rei rekao; idem,
najzad, da se ubijem, kao najmanje to mogu uiniti s obzirom na ono
to sam ve poinio. Niko to nije rekao, kao to niko i nee rei, odno-
sno, priali su i govorie samo oni koji nude taj tekst onima kojima ne
pada na pamet da ga izgovore. U krajnjoj liniji, ako bi se retroaktivno
priznalo kompletno bezumlje, radikalni izostanak uma, kako bi se ve-
rovalo njegovom aktuelnom prisustvu.
79
POHVALA NAIVNOSTI
***
Hajdeger je posle Drugog rata pisao Markuzeu, vajkajui se, da oni
poput njega, izbegli 1933. godine, ne poznaju odnose u Nemakoj pod
nacizmom i da ocenjuju poetak nacionalsocijalistikog pokreta od nje-
govog kraja, to e rei, od koncentracionih logora. Markuze 1948. go-
dine otpisuje: Mi smo znali, i ja sam sam to jo video, da je poetak ve
bio kraj. [...] Moda emo jo doiveti dokonanje onoga, to je 1933.
bilo zapoeto. Da li ete ga vi opet nazvati obnovom ja ne mogu znati.
Neka niko ne pria da nije mogao znati kakav e biti kraj, da se kas-
nije izvitoperilo ono to je na poetku izgledalo vredno podrke, da je
naputen amac koji je krenuo dobrim putem, im je izgubio inae pra-
vilnu orijentaciju. Amnestirajui naknadnom devijacijom verodostojnost
izvornog sagreenja sagreenja intoksikacije logikom politikog, tog,
prema Bendi, istonog greha intelektualizma hinjeno preumljenje se
samo dovija jo glasnijim skandiranjem novog imena ispred obaveznog
s ljubavlju klicanja Vodovoj sve trulijoj inkarnaciji onog Idej-Boga o
kojem peva ili kojeg kune Oktavio Pas.
ideje su pojele bogove
bogovi
su se pretvorili u ideje
u velike une mehurove
mehurovi se rastvorie
idoli rasprsnue
truljenje bogova
svetilite bee smetlite
smetlite bee uzgajalite
niknue naoruane ideje
smislite idejbogova
izbrueni silogizmi
boanski ljudoderi
ideje glupe kao bogovi
kuke razbenjene
kuke zaljubljene u svoje povraanje
Bez pokajanja jednom praktikovano odstupanje od onog garda koji
proishodi iz kritikog pogleda, svedoanstvo je da e verovatno naii
neka nova pomama koja e biti prepoznata kao obnova i koja e ekati
80
Predrag Krsti
dokonanje onih ideala koji su promovisani na poetku. Ko krajem
osamdesetih nije video ime mora da zavri, ako se ikada zavrava, taj
uzdignuti podvaljak u koji raspomamljena masa investira svoju umi-
ljenu potenciju, ko nije uo da ako ne umemo da radimo umemo da se
bijemo, kome je tada izmakla optimistiko-teroristiko-katastrofika
logika odve prirodnog volim-i-ja-vas-koitusa voe i mase, ko u anti-
birokratskoj revoluciji nije video anti-intelektualni pogon, ko u Mitin-
zima Istine nije uoio njeno kardinalno osramoenje, a u podizanju
naroda na noge silesiju ubilake energije

Esej Amina Malufa Ubilaki identiteti (Paideia, Beograd, 2003) po-

javio se kod nas poto je ve objavljen na dvadesetak jezika i poto je po-
stao dostupan i tamo gde je, reklo bi se, daleko manje bio potreban nego
ovde. Knjiga je objavljena na francuskom 1998, a ve 2000, pa onda iz-
nova 2003. godine ameriki izdavai su se pobrinuli da je predstave nji-
hovim itaocima. Ovo pominjemo stoga to je tamo, kako ve to biva sa
adaptacijama s obzirom na zahteve trita, naslov, koji je kod nas do-
slovno preveden, izmenjen na onaj karakteristian, direktan, pomalo
vulgaran i gromopucatelan nain: U ime identiteta: Nasilje i potreba za
pripadanjem (In the name of Identity: Violence and the Need to Belong,
Arcade Publishing Inc, 2000; Penguin Books, 2003). Ovog puta bi se
meutim moglo rei da je takvo preimenovanje naslova i sa nekomerci-
jalnog stanovita dobro pogoeno, jer je zaista o tome zapravo re.
Re je o fantomu neke sutinske pripadnosti, verske, nacionalne,
rasne ili etnike, kojom se na definitivan nain utaboruje i potvruje ne-
kakav plemenski identitet, o toj iz prolosti nasleenoj i jo uvek
dominirajuoj koncepciji za koju Maluf misli da omoguuje jedno
ubilako ludilo, ono naizgled nerazumljivo ponaanje jedne ljudske
zajednice koja e, ako se imalo oseti poniena ili ako joj je opstanak
imalo ugroen, biti sklona da proizvodi ubice, koji e poiniti najgora
zlodela sa vrstim uverenjem da su u pravu i da zasluuju Nebo i divljenje
svojih blinjih. To olako nazvano masovno ludilo, i kada je s obzirom
na (ne)postojeu pretnju preterano i ak paranoino, nije potpuno ira-
cionalna reakcija. Koljai i udovita prebivaju u svakome od nas; radi
se samo o tome da se sprei sticanje uslova za njegihovo raanje: ono
oseanje paninog straha ili ugroenosti jednog plemena.
81
POHVALA NAIVNOSTI
Naelno dakle nema povlaenosti za ubijanje. Niko nema iskljuivo
pravo ni na fanatizam ni na ovenost. Nijedna pripadnost ne ini ljude
unapred sklonima zloinu. Ali ga ni ne onemoguava. Svaka meutim
koncepcija koja svodi identitet na jednu jedinu pripadnost ipak potenci-
jalno navodi ljude na pristrasno, sektako, netolerantno, zapovedniko,
a ponekad i samoubilako ponaanje, i pretvara ih suvie esto u ubice,
ili u pristalice ubica. To je iskrivljeni i izvitopereni svetonazor koji
dvoji svet na nae i na one koji to nisu. S prvima delimo zajednicu i
solidariemo se s njihovom sudbinom ali smo istovremeno skloni i da
ih, ukoliko se pokau mlakima, osudimo kao izdajnike i otpadnike.
Oni koji nisu nai ostaju, pak, drugi i nikakva situacija ne moe
uiniti da im priznamo makar relativno pravo ili dozvolimo sebi simpa-
tije za njihove nevolje. Taj dualizam gura pripadnike obino neke ranjene
zajednice koja trpi progon, pamti stare pretnje i sanja o osveti u eks-
tremizam, u najuasnije zloine koje jednako prati ubeenje da se dej-
stvovalo sa plemenitom namerom junakog obezbedjivanja opstanka
zajednice, da se oigledno nalo u situaciji nune odbrane gde molitve
blagonaklono tite. Ako imaju oseaj da drugi predstavljaju pretnju za
njihovu etniku grupu, njihovu religiju ili njihovu naciju, sve ono to bi
mogli da naprave da bi otklonili tu pretnju ini im se savreno legitim-
nim; pa ak i kada na kraju poine masakre, ubeeni su da je to ne-
ophodna mera da bi se sauvali ivoti njihovih blinjih. I kako svi oni
koji ih okruuju dele ovo oseanje, koljai esto imaju mirnu savest, i
ude se kada uju da ih nazivaju zloincima. Zloinci, taman posla, ne
mogu to oni biti, zaklinju se, poto samo nastoje da zatite svoju staru
majku, svoju brau i sestre, te svoju decu.
Tom uskogrudom, isljuivom, verski zatucanom, simplicistikom po-
imanju identiteta koje svodi celokupni identitet na jednu jedinu pripad-
nost, Maluf suprotstavlja prelomljeniji, sloeniji identitet, pluralnost
pripadnosti koje sainjavaju identitet, jedno vienje sebe u svojim sop-
stvenim korenima i na svojoj ivotnoj putanji kroz razne pritoke, razne
doprinose, razna meanja, razne suptilne i protivrene uticaje. Maluf to
predoava na jedan nain za koji se sam plai da bi mogao biti isuvie
elementaran, ali se radije odluuje da rtvuje ueni argon i varljive
preice za raun mirnijeg, strpljivijeg i iskrenijeg voenja misli. Ovo je
moda i najvei kvalitet knjige; ona, ako i ne donosi neke nove, izlae
one stare ideje i argumente s jednom otvorenou, neprikrivenou,
82
Predrag Krsti
jeziki sugestivno i slikovito, te stoga neparfimisano i rizino, bez odgu-
rivanja i kamufliranja problema, bez pripravljenih doktrina: jedno dob-
ronamerno propitivanje i pokuaj razumevanja skandala onog zato
toliko ljudi danas ini zloine u ime svog verskog, etnikog, nacionalnog
ili nekog drugog identiteta? koji se istovremeno ni jednog trenutka
ne depotencira odozgo izgovorenom reju i spasonosnim reenjem.
***
U jednoj formul(acij)i bi se moglo rei da se Maluf suprotstavlja jed-
nostavnom i jednoznanom cementiranju identiteta. Pred uvidima u zlo-
kobne posledice logike i prakse identifikovanja on ne koristi efikasan ali
moda jednako bezizgledan antidot gubitka svakog identiteta, shizofre-
nije. Njegova destabilizacija identifikujueg miljenja ide putem afirma-
cije identiteta u njegovom znaenju ne biti identian ni sa jednom
drugom osobom, u znaenju posebnosti i nezamenljive vrednosti svakog
bia. Odbraniti tu specifinost i tu sloenost kompozicije vlastitog iden-
titeta, ne pristati na redukciju i subsumciju, varirati, iskuavati sopstvene
pripadnosti i mogue identitete, napustiti utvaru sutinske pripadnosti
za volju to veeg broja elemenata svog identiteta, skupljati elemente, ni-
zati ih, ni jednog se ne odrei to je ono to Maluf preporuuje.
Pre ove preporuke koja ovde nastoji da bude kako-tako teorijski iz-
vedena, kao pravi zaljubljenik u Istoriju bez nostaligije ili oboavanja
prolosti, on je ve u svojim istorijskim romanima Samarcande, Lat-
tes, 1988; Les Jardins de lumiere, Lattes, 1991; Le Rocher de Tanios, Gra-
sset, 1993; pa i u kasnijem Le Periple de Baldassar, Grasset, 2000. i
drugima moda i jo ubedljivije pokazao, oslikao, putopisao one su-
srete otvorenih kultura koji plene i bogate, kao i one sudare okotalih
civilizacijskih modela koji svojim ekskluzivistikim pristupom progone
i zatiru. U Ubilakim identitetima on tu odbranu pluralnosti nesvodivog
linog identiteta ponekad preduzima sasvim u maniru postmodernog
ali odgovornog pledoajea za multikulturnog pojedinca, a ponekad bez
prepoznatljivog modela, nalazei jedino da je ona jedini delotvorni me-
dikament protiv opasne iluzije jednog i potpunog kolektivnog identi-
teta. Najee, pak, ovo zagovaranje i nagovoranje se odigrava kao
svojesvrsni ispit identiteta pred kojim Maluf misli da e svaki ovek
dobre volje neizostavno doi do istog rezltata kao i on, koji u svom
83
POHVALA NAIVNOSTI
sluaju nalazi da jedini hriansko-arapsko-francusko-libansko-melkit-
sku i ko-zna-jo-koju-sve-ne pripadnost: do toga da je svako od nas po-
naosob prepun zaboravljenih lomova i neoekivanih grananja i da je
jedna sloena, nezamenljiva i jedinstvena osoba. Vascelo oveanstvo
sainjeno je od samih specifinih sluajeva, ivot je stvaralac razliitosti,
i ako postoji reprodukcija, ona nikad ne dela identino.
Maluf se, meutim, ne zaustavlja na makar i ovako ubedljivo izloe-
nom psiholokom demaskiranju onog znanog i, koliko god paradoksalnog
toliko i rasprostranjenog dranja, prema kojem se manjak linog identiteta
u direktnoj proporciji nadomeuje kolektivnim identifikacijama. firmi-
sanjem tvrdnje da je svako razliit on bi istovremeno da se suprotstavi i
bledunjavom univerzalizmu jednakosti svih ljudskih bia, toj bljutavoj
orbi u kojoj bi se stopile sve boje. On bi i da insistira na identitetu kao
tvorevini sainjenoj od mnogobrojnih pripadnosti, ali i na njegovom je-
dinstvu, celovitosti. Identitet neke osobe nije dodavanje autonomnih pri-
padnosti jedne na drugu, to nije neki pavork, to je crte na zategnutoj
koi; dotaknemo li samo jednu pripadnost, cela osoba uzdrhti. Ova slika
obeleava borbu koju Maluf vodi na dva fronta: i protiv preteranog ispolja-
vanja svog identieteta i protiv gubitka svakog identiteta, i protiv integ-
rizma i protiv dezintegracije, i protiv poricanja sopstvenog bia i protiv
poricanja drugog. Protiv, ukratko, one alternative u kojoj se nalaze mili-
jarde dezorijentisanih ljudskih bia upravo u eri mondijalizacije, kada
vrtoglava akceleracija posvemanjeg meanja nudi mogunost i, tavie,
namee urgentnu neophodnost jednog novog pristupa pojmu identiteta,
jedne nove koncepcije identiteta. U njenom okviru, identitet bi bio vien
kao zbir svih naih pripadnosti, a pripadnost ljudskoj zajednici bi sve
vie dobijala na znaaju, sve dok jednoga dana ne postane glavna pripad-
nost, a da pri tom ne izbrie nae mnogobrojne osobene pripadnosti. Na
taj nain savremenici bi bili ohrabreni da pomire svoju potrebu za identi-
tetom sa iskrenom otvorenou prema razliitim kulturama.
***
Pod mondijalizacijom ili, kako je kod nas odomaenije, globali-
zacijom, Maluf podrazumeva pre svega recentnu evoluciju u oblasti
komunikacija i spektakularni preobraaj koji to izaziva. To savremeno-
sti daje bolni znak harmonizacije i disonance. Ubrzana globalizacija
84
Predrag Krsti
izaziva nagle promene, egzistencijalnu teskobu i napokon reakciju jaa-
nja potrebe za identitetom. ini mi se pie Maluf da bi nas vetar
mondijalizacije mogao dovesti do najgoreg, ali takoe i do najboljeg.
Ako nova sredstva komunikacije, koja nas suvie brzo pribliavaju jedne
drugima, prouzrokuju da istiemo, kao reakciju, svoje razlike, ona nas
isto tako teraju da steknemo svest o naoj zajednikoj sudbini.
Globalizacija nas, naime, u istom pokretu i uz mnoga preplitanja izvodi
na dva potpuno razliita puta i privodi dvema suprotstavljenim stvarno-
stima: ili univerzalnosti ili uniformnosti. Prvo je poeljno i Maluf ga
odreuje kao, rekli bismo, politiki baga ljudskih prava tradicionalno
shvaenog liberalizma, kao ona nepovrediva prava inherentna dostojan-
stvu ljudskoga bia. Sve to se odnosi na osnovna prava pravo da
ivimo kao punopravni graani na zemlji naih oeva ne trpei nikakav
progon ni diskriminaciju; pravo da ivimo, ma gde se nalazili, dostojan-
stveno; pravo da slobodno biramo svoj ivot, svoje ljubavi, svoja verovanja,
potujui slobodu drugoga; pravo na nesmetani pristup znanju, na
zdravlje, na dostojan i astan ivot sve to, a lista nije ograniavajua, ne
moe biti osporeno naim blinjima pod izgovorom da elimo da
sauvamo neko verovanje, neki drevni obiaj ili neku tradiciju. U ovoj
oblasti, treba teiti ka univerzalnosti, pa ak, ako ustreba, i ka uniform-
nosti, jer oveanstvo je, premda mnogostruko, najpre jedno. Svaki par-
tikularizam je u tom pogledu iskljuen ove vrednosti se tiu svih ljudskih
bia bez ikakve razlike. One su vanije od svega, ali su, uz to, i uslov
samog smisla pojma identiteta, koji bi bez njih ostao prazan. Razliite ko-
munitarne tradicije, razume se, zasluuju da budu potovane, ali, izriit
je Maluf, samo u onoj meri u kojoj su dostojne potovanja, to jest tano
onoliko koliko one potuju osnovna prava mukaraca i ena.
_
_
Pojam ljudskih prava nije lien protivreja, kako onih koja proizlaze
iz konsekvenci njihovog zastupanja, tako i o onih unutranjih, koncep-
tualnih. Jedan najmanifestniji i, rekao bih, najpikantniji vid kontroverzi
odvija se u ravni praktike etike i pravne teorije. On bi se mogao imeno-
vati kao konflikt prva i detektovati u ne malom broju sluajeva u kojima
nije lako razluiti koje ili ije od dva ili vie prava je pree, ko je uopte
ugroena ili ugroenija stran(k)a i da li je mogue zatititi, ili se makar
ne ogreiti o prava koja se ispostavljaju kao konkurentska. U konkretnim
85
POHVALA NAIVNOSTI
situacijama, o kojima je ve napisana pristojna biblioteka radova, vrlo je
teko razluiti kojem pravu, jednako ljudskom, dati prioritet, do koje
granice to uiniti i koji je, najzad, onda stepen vaenja neega to se ne
bi smelo stepenovati: neotuivosti tog ili nekog drugog prava.
Ko koga zapravo diskriminie, puai nepuae svojim puenjem na
takozvanim i sve tee prebrojivim javnim mestima ili nepuai puae
tom bezmalo posvemanjom zabranom puenja? U emu je razlika
izmeu zabrane puenja u, recimo, nekom restoranu i zabrane da taj isti
restoran poseuju pripadnici odreene rase ili nacije? Naa ljudsko-
pravna intuicija bi se estoko i nedvosmileno pobunila i detektovala po-
vredu u drugom sluaju, ali u prvom joj ostaje da se jedino pozove, ako
nee da zavri u paternalizmu, na snagu ekolokog argumenta, na koji
se, za nevolju, samo u drugaijoj interpretaciji, pozivaju i rasisti.
Moda stvar ovde i nije tako dramatina, za nepuae naroito, ali
ukazuje na to da su mogui, opipljivi i brojni primeri rivalskih prava koja
dolaze u sukob. Sukob je, kao u svakoj politici, nekada otvoren a nekada
prikriven, nekada su strane u njemu uviavne a nekada sebine, nekada
vie a nekada manje sklone kompromisu. Ali gotovo uvek je re o tome
da jedno pravo neminovno i vie ili manje besprizivno mora da derogira
ono drugo, za koje smo inae skloni da tvrdimo da je jednako suvereno.
Recimo, uopte nije redak sluaj da se s jedne strane nae naizgled ne-
upitno i naelno neogranieno pravo na obrazovanje, a s druge strane
isto tako hvale vredno i nesporno pravo na ispoljavanje svog kulturnog
identiteta ili verskih ubeenja. Taj spor ve odavno tinja na nazovimo
je tako ideolokoj ravni.
Najoptije reeno, da li savremena laika i obavezna kola koja je,
kako se to kae, zasnovana na skepticizmu, titi prava ateista za raun
verujuih? Nisu li ovi drugi, nakon davno prolog vremena povlae-
nosti, odnosno iskljuive, apsolutne dominacije, sada ugroeni prinu-
dom izuavanja i onoga to vrea njihova oseanja, kao i recipronim
uskraivanjem upoznavanja sa oblastima koje bi pogodovale njihovom
backgroundu ili interesovanjima? Ako nita drugo, znano je da je jedan
od najistrajnijih drutvenih pokreta u Americi i dalje onaj koji se zalae
za izbacivanje darvinizma iz kola.
Na isto operativnoj ravni, kada doe do elementarnog nivoa vla-
danja, odevanja ili pohaanja odreenih kolskih predmeta, javljaju se
jo vei problemi. Da li dozvoliti noenje zarova u kolama? Zato da ne,
86
Predrag Krsti
rei emo puni duha multikulturne tolerancije. Ali ta emo kada se, kao
pre nekoliko godina u jednoj francuskoj koli kada jo nije bio donet
zakon o zabrani svih verskih obeleja, ime je stvar postala odve jasna,
rigidna u atmosferi koja bi da potuje inae ionako zagarantovanu i
propagiranu pretpostavku slobode izbora vlastitog stila ivota, odevanja
i noenja, pojave vake meu uenicima? Smemo li tada prisiliti decu da
skinu zarove ili emo tolerisati i njihov izbor da to ne uine, da to odbiju
bez obzira na razloge higijenske inspekcije? Ili tada ne samo da se sme
nego se i moraju iskljuiti iz daljeg kolovanja ona deca koja ne pristanu
da se povinuju nalogu kolskih vlasti, motivisanom nesumnjivo dobrim
namerama, racionalnim opravdanjima i uostalom korisnim ishodima i
po one koji mu se opiru? O emu zapravo treba da prevashodno govo-
rimo u takvoj situaciji, na ta da obratimo panju, ta je tema koja ima
prioritet: krenje prava praktikovanja verskih uverenja, na koja su se
uenici i njihovi roditelji pozivali, ili ono medicinsko-tehniko pitanje
zatite dece, koja je uostaom i obaveza odgovarajua javnih slubi? Taj
spor je nekako, ini mi se, sporazumno izglaen i, osim kratkotrajno u
medijskim polemikama, nije doveo do raskidanja saveza, do deharmo-
nizacije prividnog sklada prava na obrazovanje i prava na ispovedanje i
upranjavanje svog kulturnog obrasca.
Nekako se gurnulo pod tepih protivreje koje stoji i vreba sledeu
priliku. Obino se tako ini. Reenje se svodi na trenutni izbor manjeg
zla, na vatrogasnu tehniku, na izolaciju izuzetaka i na ad hoc reenja.
Jedan roditelj je Ustavnom sudu vajcarske tuio kolu koja je oekivala
od njegove kerke muslimanske veroispovesti da ide na asove plivanja
i da, na taj nain, pred deacima, otkriva, ne vie ni samo lice, nego i
itavo telo, to je, kao to je poznato, teko ogreenje o temeljna naela
islamske moralne doktrine. I dobio je ustavni spor: toj uenici je doz-
voljeno da ne pohaa asove plivanja. Samo njoj. Takva odluka je obra-
zloena na, primetno je, ne naroito ubedljiv nain: time da e dovoljno
obrazovanja stei i mimo tih asova.
U teme iz tog kruga spadaju i one znamenitije i odve diskutovane
da bi se ovde uputali u njihovo razlaganja: o pravima, recimo, ratnih
zarobljenika, osuenika, pacijenata i, svakako, ona ve evergreen tema
abortusa. Za ovu priliku neka bude kazano da sve one signaliziraju prob-
lem mogunosti i karaktera opravdanja ograniavanja ljudskih prava,
koja su inae miljena kao neograniena i neotuiva, odnosno, name-
tanja neke posebne odgovornosti pri njihovom korienju.
87
POHVALA NAIVNOSTI
***
Ako klasina liberalna doktrina o slobodi drugog kao granici vlastite
slobode i moe da ponudi zadovoljavajui odgovor na neke od pret-
hodno naznaenih tekoa, ili se u tu svrhu dopuni bez ogreenja o vlas-
titi duh, onda e je ubrzo saekati nova i jo tea iskuenja. Ona nastaju
onda kada se razliite normativne formacije sukobe ne vie kao naizgled
jednakopravne, nego kada jedno legalizovano pravo koje je postalo
obavezujue, uzurpira ili kompromituje neko pravo koje nije uopte spe-
cifikovano i regulisano ili je samo naelno kodifikovano; onda kada ra-
dije govorimo ne o sukobu dvaju prava sa jednakom etiko-legislativnom
podrkom, ve o sukobu obaveze i prava.
Vratimo se jo jednom obrazovnom podruju. Seam se da je jedan
uenik traio izuzee od radnih subota i automatsko pravdanje asova
koji se tada odravaju, budui da mu vera ne dozvoljava takve ili ikakve
aktivnosti na taj dan. Ovde nije vie re samo o suprotstavljanju prava
veroispovedanja pravu sticanja obrazovanja. Prvo to nam, strogima i
sumnjiavima, pada na pamet nije pravo, nego obaveza, tanije, da je re
o dovitljivosti u izbegavanju inae obavezne nastave. Ispostavilo se da se
radilo o uspenom ueniku motivisanom upravo najiskrenijom pobu-
dom da ostane veran veri koju je prihvatio i koju je, ne bez neprijatnosti,
odluio da pretpostavi kolskom kalendaru, ak i po cenu izbacivanja iz
kole. To je kasnije, poto mu je nefleksibilna uprava kole udelila prve
neopravdane izostanke, potvreno jo i time to se pojavio i otac sa
istom, samo ee intoniranom priom i zapretio da e, ukoliko se ne
udovolji njihovom zahtevu, ispisati sina i podii itavu stvar na nivo
meunarodnog incidenta, aliti se UNESCO-u. I ovog puta je problem
nekako izglaen, ali je pitanje ostalo. ak se i produbilo i uslonilo:
Pravo na obrazovanje je ne samo ponueno nego i institucionalizo-
vano kao kolska obaveza. Da li pravo uopte ostaje pravo ukoliko postaje
obaveza? Da li se moe, odnosno sme propisati i obavezati na korienje
prava? Ako kolska obaveza izgleda odve benigno za takva pitanja, po-
mislimo na vojnu. Bez obzira to godinji izvetaji Amnesty Internatio-
nala o krenjima ljudskih prava u toj zemlji dobijaju na voluminoznosti,
vajcarci i danas smatraju optu vojnu obavezu gotovo demokratskim
postulatom, ne samo u smislu jednake distribucije dunosti, nego i javne
kontrole jednog tako osetljivog podruja. To vazda sumnjivo etabliranje
88
Predrag Krsti
prava u obavezu kod nas je, setimo se, jo pride bilo krijumareno u onoj
sintagmi ast i obaveza, a i sama prava i obaveze su nekako uvek ili
skupa, troei meusobno sadraje svojih pojmova.
No ni njihovo briljivo razluivanje ne dovodi do jasnog ishoda.
Sumnjive su posledice i doslednog zastupanja nesumnjivo individualnih
prava i njihovo jednoznano pozicioniranje nasuprot obavezama koje
normira jedna zajednica, naroito kada se suprotstavljaju obavezama
koje imaju formu zabrane i koje netom izazivaju slobodarsku zabrinu-
tost. Javna je tajna da se prohibicija, na primer, narkotika (ali jednako bi
moglo da vai i za dinamit) ne moe teorijski pomiriti sa koncepcijom
nepovredivosti individualnih ljudskih prava i da drave koje naelno os-
nivaju svoje ustave na ideologiji sloboda i prava oveka pre prave pater-
nalistiki rez, instalirajui sa nekog pretpostavljenog vieg stanovita
tutorske i norme diktirane drugim obzirima, nego to usklauju svoje
krivino zakonodavstvo sa njom.
Manje drastian i stoga moda transparentniji primer je obaveza ve-
zivanja pojaseva u automobilu. U brojnim tekstovima na tu temu, im-
presionira koliina energije potroene na to da se jedan ovakav propis
ne vidi kao ono to neposredno izgleda da jeste: krenje individualnog
ljudskog prava koje preduzima drava, uzurpacija neotuivog prava
na slobodu kretanja, na vlasnost nad sopstvenom sudbinom i (ovde na
najplastiniji nain predoeno) upravljanje njome. To povreivanje prava
utoliko je oiglednije to se ini da je ovde nedvosmisleno sluaj da niko
drugi nije direktno ugroen realizacijom tog prava. Ne ulazei dalje u
zasnovanost argumenata u ovim disputima, ovde sam eleo samo da
ukaem da postoje otvoreni i ivi problemi unutar juristikih i etikih
koncepcija koje se oslanjaju na politiku ljudskih prava.
***
Jedan optiji nivo protivrenosti vezanih za ljudska prava javlja se u
ravni koju bismo mogli nazvati real-politikom. Tu ve imamo posla
sa njihovom klasifikacijom i tipologijom. Sa izuzetkom moda jedne di-
menzije disputa o abortusu, do sada smo se drali sukoba unutar jednog
tipa prava, odnosno sukoba razliitih prava unutar onog najstarijeg nji-
hovog korpusa. On obuhvata skup individualnih, neki vele i subjektivnih
prava, uglavnom politikih i graanskih prava koja bi drava bila duna
89
POHVALA NAIVNOSTI
da potuje i, atavie, garantuje. To je takozvana prva generacija ljudskih
prava. Druga generacija se tie socijalnih, pa i kulturnih prava, odnosno
obaveze drave da stvara takav ambijent i takve uslove koji bi mogli da
omogue njihovu realizaciju. Ove dve, da kaemo, vrste ljudskih prava,
ispostavilo se da nisu (samo) ekstenzionalno obogaenje pojma prava
oveka koje se moe zahvaliti napredovanju svesti o njima, ve da se odve
esto nalaze u nepomirljivoj koliziji najmanje od vremena kad su se
jasno profilisale kao konkurentske (geo)politike i ideoloke grupacije.
Posle Drugog svetskog rata tenzije izmeu dva bloka, istonog i za-
padnog, dobrim delom su naime narastale i splanjavale upavo u zavis-
nosti od (ne)razumevanja razliitih vienja takozvanog problema
ljudskih prava. Kljunim pitanjem se tavie ini ono da li u ovoj stvari
uopte postoji mogunost sporazumevanja, sve i kada bi postojala volja
za njim. Anegdotski je ve poznato da Kanada upuuje protesnu notu,
ili ve u svakom sluaju nekakvu packu Rumuniji zbog tamonjeg
krenja ljudskih prava, a auesku odgovara da u Kanadi ima vie ne-
pismenih nego u Rumuniji. To se, naravno, moe tretirati i kao logika
greka, ali i kao temeljni i u izvesnom smislu opravdiv disenzus. Na
stranu sad reputacija aueskog i instrumentalizacija argumentacije u
politike svrhe; potonjeg, uostalom, ima na obe strane. Koliko je mo-
da cinino iz jedne represivne Rumunije upuivati kritike kanadskom
kolskom sistemu, jednako toliko je, ako ne i vie, svojevrsni cinizam, u
najboljem sluaju bizarni anahronizam, opominjati, ako ne terorisanu
Rumuniju, onda svakako izgladnelu Somaliju zbog nedovoljne obzirno-
sti prema elementarnim pravima oveka ili, jo apsurdnije, zbog uzur-
pacije prava na zdravo ivotno okruenje.
Da stvar bude zakuastija, ovim se u igru umee i ve uveliko pro-
movisana trea generacija ljudskih prava, u koju se ubraja pravo na
razvoj, prava potomaka, odnosno prava neroene dece, itav splet eko-
lokih prava i tako dalje. Dakle, te tri generacije uopte nisu nekakva
usklaena gradacija i neprotivreno proirenje horizonta garantovanja
i zatite ljudskih prava, kakvim bi ih rado videla mitologija prava ove-
ka. Pre je opet re o temeljnom razilaenju u pogledu drutvenih ideala
i strategija njihovog ostvarenja, o nesaglasju u pogledu statusa oveka
i pripadajuih mu privilegija i ovlaenja, o razliitom pogledu, najzad,
na prioritete kada je re o obezbeivanju i jemstvu odreenih ljudskih
potreba i potencijala.
90
Predrag Krsti
Ako se i potrai taka minimalnog slaganja, nekakav zajedniki ime-
nitelj ili racionalni konsenzus oko uslova svih uslova, manifestna i dek-
larativna saglasnost e se lako dobiti vraanjem na poetak, svoenjem
na onaj nesumnjivi deo koji se formulie iskljuivo negativno: nepovre-
divost fizikog integriteta, zatita od ugroavanja ivota, pravo da se ne
bude bez razloga zatvaran i da se ne bude ni pod kojim uslovima muen
ili na drugi nain nehumano tretiran. Meutim, koliko god na planu
teorije ne bilo spora oko neotuivosti i neogranienosti vaenja ovih
prava, dodue ne uvek jednako interpretiranih, odnosno oko nedopu-
stivosti njihovog krenja bez obzira na okolnosti, toliko je mogunost
njihove dosledne zatite, ispostavilo se, u toj meri sporna, da se ona
sama moraju prepoznati kao u tom obimu nesprovodiva i utoliko po
svoj prlici iluzorna.
Meu ogranienja koja u realnom (politikom) ivotu diskvalifikuju
univerzalistiku pretenziju vaenja ovih prava mogla bi se, osim manjka
efikasnih mehanizama njihovog garantovanja, ubrojati i esta situacija
njihovog potiranja viim pravom dravnog razloga, kao i ona moda
jo ea, u kojoj se mora rtvovavati jedno od njih usled prinude izbora
manjeg zla. Ako pogledate sve deklaracije o ljudskim pravima a uvodni
tekst one Ujedinjenih Nacija iz 1948. godine dirljivi je primer te samo-
svesti vidi se da su one same pisane kao tivo za uzor, kao putokaz za
budua reenja, kao zbirka regulativnih principa, a ne kao neto konsti-
tutivno i obavezujue. ak ne uvek ni za one koji potpiu.
Pogledamo li jo i ko potpisuje meunarodne dokumente o ljudskim
pravima, pozicija lobiranja za njih postaje jo paradoksalnija. Tu, naime,
vlada direktna proporcionalnost izmeu sledeih varijabli: naelnosti
normi i broja potpisnika. Drugaije reeno, to su specifiniji, to su
manje opti a vie obavezujui meunarodni paktovi o ljudskim pra-
vima, to je manje onih koji su spremni da preuzmu takve obaveze. A ako,
uz to, pogledamo ne samo broj, nego i politiki karakter onih zemalja
koje su, recimo, stale iza Pakta o ljudskim pravima iz 1966. godine, kao
i paktova koji su usledili iza njega a ti paktovi su, neka bude dozvoljeno
da se kae, odluujui za ideju ljudskih prava; oni su najkrupniji napre-
dak u pravcu onoga o emu su prethodne generacije samo sanjale; oni
su istorijski u smislu dogaaja kojim se konano ozakonjuje da pojedinac
moe da tui dravu od nje nezavisnoj i njoj makar formalno nadreenoj
Komisiji za ljudska prava onda vidimo da su te zemlje uglavnom one
91
POHVALA NAIVNOSTI
drave kojima je najmanje potreban jedan takav institut, drave koje i
inae svojim ustavnim ureenjem i politikom praksom jame i zaista
tite temejna individualna prava.
***
I time dolazimo do glavne i najdalekosenije protivrenosti koja se
tie samog koncepta ljudskih prava. Da li je on nepolitiki, antipolitiki
ili upravo politiki; da li je brana i korektiv onoj kolonizaciji koju bi
sfera politike da izvri nad svetom ivota ili uvek neophodno i sam
jedna politika? Ko su, dalje, legitimni zastupnici, ovlaeni predstavnici
i (pravo)verni tumai ljudskih prava? I ko im dade ovlaenje, naravno?
I, pride, kome ispostavljaju raun?
Ako posluamo najistrajnije aktiviste za ljudska prava okupljene oko
brojnih nevladinih organizacija, bilo kakva instrumentalizacija ljudskih
prava u politike svrhe je bezizuzetno nedopustiva. Ljudska prava se,
naroito naglaavaju oni, ni po koju cenu ne smeju koristiti kao instru-
ment meunarodne politike. Svaka takva politizacija ne samo da ne
govori u ime ljudskih prava, nego kompromituje njihovu ideju. Pod iz-
govorom ljudskih prava vriti dravni pritisak na bilo koju dravu, dakle,
niti je opravdano niti korisno. Moralno pokrie, ispada, gubi svoju snagu
ako se politiki funkcionalizuje i operacionalizuje. Dobitak ove poto-
vanja dostojne teorijske konsekventnosti je to punopravno moe tvrditi
kako se jedino na taj nain ne moe desiti ono to se preesto deava: da
se izgubi iz vida, da ispadne iz fokusa, da se razvodni ili depotencira ono
do ega bi valjalo da je jedino stalo rtva, ugroeni, onaj koji trpi, onaj
ovek ije je pravo povreeno, njegov najbolji interes. Ali taj dobitak se
mora platiti cenom izlaganja takoe umesnom prigovoru da ova puri-
tanska pozicija praktino ne moe biti vie od morala Crvenog krsta,
ako ne i zadune babe.
Etika odgovornosti sada prema teoretiarima koji se jednako
smatraju lojalnim interpretatorima ideje ljudskih prava, ali koji se ne
gade infiltracije u politika i vladina tela zahteva upravo odstupanje
od tog umiljenog, disidentskog i partizanskog dranja, pored koga
bi, dodue s mirnom saveu, rtve jednako spokojno mogle vovjek
ostati rtve. istunstvo, kao i inae, u svom hiperhigijenskom strahu
92
Predrag Krsti
od kontaminacije i vulgarizacije, ukoliko vie i fanatinije podrava
autentinu ideju ljudskih prava, utoliko vie odmae njenoj realizaciji,
koja, sa svoje strane, ako o njoj uopte hoemo da mislimo odgovorno s
obzirom na ono na ta referie, mora biti podrana konkretnim instru-
mentima i akcijama.
Toliko o tome na ta imamo pravo pri zalaganju za ljudska prava. A
kad se zapitamo otkud nam ta prava, tek tu nastaje zbrka ovlaenja. Do-
voljno je samo pogledati francusku Deklaraciju o pravima oveka i
graanina iz 1789. godine. To je temeljni akt ideologije ljudskih prava,
te stoga i sadri sva ona nedoumenja koja e kasnije pratiti tu ideju. Ko
je donosilac, ko uopte to moe biti kada je u pitanju jedan takav akt? S
obzirom na ono to se tom Deklaracijom obeava, jedini odgovarajui
potpisnik morao bi biti ovek sam ili neki njegov direktan reprezent.
Meutim, potpisali su ga predstavnici francuskog naroda, odnosno
Narodna skuptina. A ko je njih ovlastio i ozakonio? Ta propisivaka in-
stanca nije ni ovek ni narod nego neto tree, neto, veli se u Treem
lanu, na emu poiva naelo svakog suvereniteta: nacija.
Dakle, ve u startu su se pomeali francuski narod i ljudsko bie,
Francuzi i ljudi. Cvetan Todorov e u tome videti stalnu napetost, koja
se u retkim likovima uspela sklopiti u sreno odmereno jedinstvo, jednu
napetost izmeu, uslovno reeno, etnocentrizma i humanizma Fran-
cuza. Moda jo tanije i vanije, jednu opasnost koja lei u recepciji
sebe kao autentinih predstavnika ljudstva, a koja e se gegati od egzo-
tizma do kolonijalizma. Liotar e biti nemilosredniji: nereivi raskol oko
zakonitosti ovlaenja zaslepeo nas je za razlikovanja ljudskog i francus-
kog zakona, osvajakog i oslobodilakog rata, represivnog i pedagokog
nasilja, pofrancuzivanja i uljuivanja nefrancuza. Krivac za to je ona iz-
vorna konfuzija filozofskog i istorijsko-politikog univerzuma i zamisao
da je mogue prei iz jednog u drugi. Tu konfuziju nema vie ko da po-
miri, osim moda onoga na koga se jo pri preambuli Deklaracije, kao
valjda ultimativnog garanta, mora pozvati francuski, kao uostalom i
ameriki autor istog anra: Narodna skuptina uvaava i izjavljuje, u
svoje ime i u ime Svevinjeg...
Ovo nam onda signalizira neto i o genezi ideje ljudskih prava. To da
su svi ljudi po prirodi jednaki samo je novovekovna varijanta jedna-
kosti pred Bogom, preformulisana varijanta iste namisli koja sada vie
93
POHVALA NAIVNOSTI
odgovara dobu koje je, u jednom unutarporodinom puu, sa teocen-
trike prelo na antropocentriku perspektivu. Teorija ljudskih prava je
zapravo moderna verzija takozvane teorije prirodnog prava, prava koje
se uzima da je kao ideja postojalo ve kod sofista, a kod Tome Akvinskog
se zasnovalo na autoritetu Boje Milosti i Pravde. Ta prirodnopravna tra-
dicija je uvek makar implicitno ispostavljala jedan zahtev, upuivala jedan
apel, koji nije razliit od onih koji danas upuuju zagovornici potovanja
ljudskih prava. Orijentiri tog obraanja su, naime, isti. A ista je i jedna
temeljna protivrenost u vezi sa ljudskim pravima, koja proishodi iz si-
tuacije tog apelovanja. Ona se sastoji u tome to se potrauje dodatno
pravo od instance koja suvereno uspostavlja i uskrauje sva prava i uopte
postavlja (ovozemnu) scenu prava. Potrauju se ljudska prava od ove ili
one vlasti, trai se da ih ona jami i tako ogranii samu sebe, da prizna
inferiorni i artificijelni status svojih institucionalizovanih i utoliko pozi-
tivnopravnih normi, da se uviavno uskladi sa zakonodavstvom starijim
od nje, da derogira svoj autoritet. Posveena ili prosveena rtva se obraa
agresoru koga identifikuje kao takvog i zahteva da on sam sebe prepozna
i stavi u slubu onoga o ta se ogreuje. Ta plemenita naivnost, ako i nema
racionalno pokrie u smislu izgleda na (politiki) uspeh, ipak je ima u
smislu konzistentnosti teorijskog fundiranja svog zahteva i ne gubljenja
iz vida, ve naprotiv, stalne predoenosti svoje ostvarene svrhe. Njena
predstava onda meutim ipak ne moe da smera i na ta vie do da, pre
javnim prizivanjem nego prozivanjem, probije oklop debelokoaca ko-
jima se obraa, da ubedljivou vlastite samodovoljnosti preumi neumne,
savremenije reeno, da senzitivie nesenzitivne.
Postoji ljudsko pravo po prirodi, prirodno pravo oveka. Postoji,
dakle, ljudska priroda koja ima pravo pre svih i bez obzira na sve, a
naroito s obzirom na ono to je najvei potencijalni i aktuelni uzurpator
tog prava. Ta ljudska priroda se sada pojavljuje kao neto pred-dravno
i nad-dravno; njena su ozakonjenja neupitna i neograniena i granica
su i uput za ona dravna. Institut ljudskih prava je, dakle nikad do-
voljno naglasiti u moderni (s)miljen kao neto to je bilo usmereno
protiv neograniene samovolje i prava intervencije vladara, kao brana
koja bi zatitila podanike Drave od dravnog ometanja i povreivanja
onoga to im nezavisno od nje pripada.
94
Predrag Krsti
***
Ovaj izvorni postav je, iz nevolje ali ne nuno za nevolju, vremenom
mutirao i retko gde se zadrao u toj svojoj ve na izvoru idealizovanoj va-
rijanti. Jedan je argentinski filozof i pravnik, Eduard Rabosi, izgleda prvi
skovao sintagmu zastarelost ljudskih prava. Formulisana na prethodno
izloen nain, koncepcija ljudskih prava je osporavana do mere da se, bez
ozbiljnih korekcija i modifikacija, ispostavila neodrivom s, ini se, dva
glavna razloga. S jedne strane, ona je teorijski insuficijentna, utoliko to
se mora pozivati na neto to je naprosto metafiziki, teko razabirljiv en-
titet. Ljudska priroda je taj neminovno preiveli filozofem koji je okru-
ivala aura dostojanstva i koji je vegetirao na povlaenom znaaju, ali je,
kao i svaka lozinka, skrivao svoj problematini sadraj, dok se nije ogolio
do avetinjskog bledila i isprazne neodredivosti. Na kraju je ostalo nejasno
kojom svojom privilegijom ovek zasluuje prevashodstvo, emu zahva-
ljuje svoje naroito pravo i nepovredivo lino dostojanstvo u odnosu na
ma koji kolektivitet, kao i otkud mu ikakav poseban status spram poseb-
nosti bilo kog drugog entiteta jednakog stepena optosti.
Definicije njegove prirode ili, jo ambicioznije reeno, sutine, ni-
zale su se i menjale sve brim tempom, a razliiti filozofski i antropoloki
sistemi potpuno su razliito opisivali njegovu specifinost. Sve dok nisu
odustali od takve pretenzije. Ako to samo sobom i nije dokaz da tako
neeg kao to je jedinstvena ljudska priroda nema, jeste indikacija da je
pitanje o njoj izalo iz kruga teorijskog interesa i da se izdani pokuaji
uspostavljanja konsenzusa i nepodeljene prihvatljivosti odgovora na to
pitanje, a posledino i pitanje prava te samosvojne prirode, najblae
reeno, nisu zavrili uspehom. A ako sebi moemo dozvoliti luksuz da
ne znamo ko smo pa se i diiti time, kao u dvadesetovekovnoj filozof-
skoj antorpologiji i njenoj kritici pitanje naih prava ne spada u tu ka-
tegoriju lagodnih i neobavezujuih, odnosno za praksu irelevantnih
filozofskih tradicionala.
S druge strane, i moda pogubnije s obzirom na karakter pitanja o
ljudskim pravima, taj koncept se pokazao i praktino neoperativnim.
On se ne moe potpuno operisati od svog ne- i protiv-dravnog porekla,
a da ostane ono to je. Manje ili vie frontalno suprotstavljanje indivi-
dualnih prava, vienih kao nedodirljive svetinje, i Drave, viene kao
prodrljivog i bezonog Levijatana, u savremenim uslovima uraa
95
POHVALA NAIVNOSTI
neoekivanim rezultatom. Dosledno zastupnitvo prava oveka, umesto
oekivanog efekta proizvodi kontraefekat; borci za ljudska prava su po-
slednji omoguitelji njihovog krenja, budui da, u strahu od infekcije, i
dalje istrajavaju u tome da ne dozvole da se makar neka od njih stvarno
to e rei relativno, uslovno, dezapsolutizovano, imajui u vidu kon-
tekstualna ogranienja etabliraju, legalizuju i sprovedu, njihovim in-
korporiranjem u pravni korpus ureene drave.
Ove dve zamerke, ova dva tipa kritike, odreuju i prirodu onoga to,
prema tim kritiarima, od celokupnog bagaa koji nosi ideologem ljud-
skih prava jo moe da pretekne i smisleno se reorganizuje. Post-
metafiziki mislioci, koji bi uprkos (pri)znanju zastarelosti i dalje da
misle i, tavie, zastupaju neto kao ljudska prava, vide mogunost takvog
miljenja u odustajanju od prinude diktirane tradicionalnim reimom
misli, od iluzornih pokuaja njihovog ontolokog zasnivanja. Riard Rorti
bi mogao posluiti kao dobra ilustracija. I inae nesklon utemeljenjima,
on izriito odbija da se bavi metafiziko-antropolokim pitanjem o tome
ta je ovek i, umesto toga, predlae jedno drugo, izglednije i probitanije
pitanje: ta moemo da uradimo s njim? Sledstveno, sa scene silazi i pi-
tanje o ljudskim pravima kao nekakvim veitujuim pravima; pitanje
sada valja formulisati mnogo jednostavnije: pa dobro, moemo li svet
da uinimo boljim?
Dakle, jedan (neo)pragmatizam, koji odgovarajui na ovako postav-
ljeno pitanje preporuuje strategiju neposrednog otklona od dosadanjih
receptura. Sentimentalno obrazovanje to je ono to nam nakon svega
preostaje. Ne intelektualizam. Platon i Kant, sa patosom ljudskog dosto-
janstva, sa uvidima u supstancijalitet oveka, sa pravom pre i iznad svake
drave i prava, ije ozakonjenje vabe sve je to jedna pria koja je, upr-
kos svom trudu i nenadmanom uinku, malo koga, ako ikoga, ubedila.
Nie, sa pobijanjem svakog prava mimo onog koje veliki igra i tvorac
vrednosti sebi otme i svetu propie, sa prezrivim prokazivanjem da je
svaka ideologija jednakosti ujdurma slabih da bi se podjarmili jaki, jeste
jedna, jednako vredna i jednako plauzibilna, druga pria. Ova ili ona
pria, njen zahvat je predubok, njena namera neodmerena. Od tih veli-
kih pria valja odstupiti za volju malih pokreta, za volju odgovornih,
opreznih, uzdranih i, napokon, delotvornih poteza. ia Tomina koliba
je, na primer, vie uinila za emancipaciju crnaca nego svi pokreti za
prava crnaca u Americi. Dakle, umesto intelektualne samodovoljnosti,
96
Predrag Krsti
jedna dragovoljna abdikacija teorije, proizala iz svesti o nikakvim ili
loim posledicama njenog stolovanja. Jedno doslovno sentimentalno ob-
razovanje, jedno multimedijalno apelovanje ne na razum, nego na sao-
seanje kod onih koji su moni, jedan nadeno upuen poziv da se stave
u poziciju slabih. Drugog leka nema, otprilike nam poruuje Rorti.
Drugi tip primedbe tradicionalno miljenom pojmu ljudskih prava,
kao alternativu nudi neto to nije nuno inkopatibilno sa prethodnom
podukom. U bitnom smislu, ta alternativa je jo pragmatinija i direkt-
nija od pragmatizma koji udara na sentiment. Re je o nemakoj pravnoj
tradiciji osnovnih prava dobar reprezent bi mogao biti Luman koja
bi ovom sintagmom, ini se, ne samo da zameni, nego i da smeni, da
upokoji i nasledi termin ljudska prava. Amputacija hipertrofiranog
tkiva metafizike i apstraktnog humanizma pojma ljudskih prava ne bi,
pri tom, ila na tetu onoga to se pod njima mislilo; transplantacijom
osnovnih prava bi se upravo tek omoguilo ostvarenje te zamisli.
Terminoloka supstitucija bi ovde pre svega da simbolie transfor-
maciju namere. Prava za koja smo nekada drali da neotuivo pripadaju
oveku, sada bi da postanu zatiena prava graana, odnosno pravnih
lica; ta prava vie nisu podozriva, ona sada hoe da budu ukljuena, in-
tegrisana u pravni sistem, ak da mu budu okosnica, sredite samog
Ustava. Ona dakle raiavaju sa sopstvenom apolitinou. Jer, kao iz-
danak ideologije liberalizma, koncept ljudskih prava je, prema teore-
tiarima osnovnih prava, radikalno razdvojio i u konfrontirane rovove
postavio drutvo i dravu, te ljudska i pozitivna prava. Zaleui bespri-
zivno uz prve lanove parova, galamdijski insistirajui na njima, osudio
je sebe na apstinenciju iz politikog polja. Time je, praktino, udario na
ono to je zduno propagirao, potkopao je mogunost realnog ustanov-
ljenja i zatite onoga to preporuuje.
Drugim reima, ljudskopravno dranje nije uspelo da preskoi
stepenicu do dva istorijsko-pravna uvida: jednog, da sama ljudska prava
ne postoje bez njihove realizacije i, drugog, da nema listinga prava koji
bi se mogao unapred formirati i ispostaviti ovoj ili onoj zajednici kao
univerzalni metar potovanja prava oveka u njoj. Falibilistika, kon-
tekstualna i razvojna svest teorije osnovnih prava, nasuprot tome, uve-
rava da je bolje ovaj skup normi vezanih za oveka uopte shvatiti kao
jedan predmet koji je podloan racionalnoj diskusiji i koji moe razlii-
to da se interpretira, kao i da je neophodno okupiti ih i odrediti ve u
97
POHVALA NAIVNOSTI
Meutim, bitka za univerzalne vrednosti valja da se vodi paralelno
sa jednako vanom i ne nuno inkopatibilnom borbom protiv osiro-
maujue uniformizacije, protiv ideoloke, politike, ekonomske ili me-
dijske hegemonije, protiv zaglupljujueg jednoumlja, protiv svega to
gui mnogostruko jezino, umetniko, intelektualno izraavanje, protiv
svega to vodi u pravcu jednostranog i podetinjavajueg sveta. Ta borba
brani izvesne obiaje i kulturne tradicije, ali to ne radi bezumno i nese-
lektivno, ve neustraivo, velikoduno i u neprestanoj otvorenosti prema
buduem. Ukoliko je drugaije sluaj, mondijalizacija e, umesto da ih
uini manje ubilakim, samo pogorati identiteteska ponaanja.
Potonje se dogaa kad god nekom drutvu modernost dolazi od
drugoga, odnosno, kada ono u modernosti prepoznaje ruku stranca.
Odgurivanje i zatita od te ruke je tada tipska reakcija. Koliko ljudi je
u iskuenju da se zamandali u svoju ulogu rtve rtve Amerike, rtve
Zapada, rtve kapitalizma ili liberalizma, rtve novih tehnologija, rtve
medija, rtve promena... Zatvaranje u mentalitet napadnutog jo je
mnogo razornije nego sam napad. Stiskamo se u sebe, ograujemo se
barikadama, titimo se od svega, zatvaramo se, mozgamo, vie ne tra-
gamo, vie ne istraujemo, vie ne napredujemo, plaimo se budunosti
i sadanjosti i drugih. Maluf bi da raini taj zlosreni udes, da digne
glas protiv predavanja oajanju, da ustane protiv stava, rasprostranjenog
kod pripadnika perifernih kultura, prema kojem se valja zatvoriti u
gorinu, miriti se sa sudbinom, biti pasivan i na kraju odatle izai tek
konstituitivnom pravnom aktu. Osnovna prava je, dakle, za razliku od
ljudskih, mogue zasnovati, ali samo u vezi sa njihovim ostvarivanjem,
kao dodue veoma vaan, moda i najvaniji, ali ipak tek jedan prostor
unutar Ustava i kao ivi podsistem odluka ili dejstava koja se deavaju
unutar nekog pravnog poretka.
Moglo bi rei da je, nakon svega, i sam rezultat avanture (miljenja)
ljudskih prava, vien u svojim reprezentativnim savremenim mutaci-
jama, opet paradoksalan. Od negdanjih ljudskih prava jednom je pre-
tekao tek jedan sentimentalni okret koji, odriui mogunost i poeljnost
njihovog fundiranja, gaji neno seanje na njih. Drugi put bi se, pak, su-
gerisalo jedno ipak utemeljenje, ovog puta juristiko, koje, upravo delat-
nom i pozitivnom realizacijom ljudskih prava, sada na nain osnovnih
prava, brie gotovo svako seanje na ono to su ona bila u svom heroj-
skom dobu otklona od politike i drave.
98
Predrag Krsti
kroz samoubilako nasilje. On bi da razveje mit o mranim i svemo-
nim silama koje stoje iza svega, tavie, da ospori da svet uprkos irini
mondijalizacije, vrtoglavoj brzini promena, preplavaljenou dogaajima
i prividu neizmenjivosti toka stvari pripada nekom drugom, da je iko
iz njega mimo svoje volje unapred iskljuen. Kome onda pripada svet?
Nijednoj rasi posebno, nijednoj naciji posebno. On pripada, vie nego u
drugim trenucima Istorije, svima onima koji u njemu ele da izgrade svoje
mesto. On pripada svima onima koji nastoje da shvate nova pravila igre
ma koliko zbunjujua ona bila kako bi se njima sluili u svoju korist.
***
Internet e posluiti kao ilustracija opreke. Posmatran spolja sa apri-
ornim nepoverenjem, on predstavlja planetarno ekstoplazmino udo-
vite pomou koga monici ovog sveta pruaju svoje pipke po celoj
zemlji; iznutra, meutim, on biva orue slobode i sasvim egalitaran
prostor kojim se svako moe sluiti po svojoj volji i svaku ideju preneti
u istom trenutku milionima svojih srodnika. Zastraujua nova sredstva
komunikacije tako neoekivano mogu da prue veoma velikom broju
ljudi razliitih zemalja i kultura mogunost da afirmiu vlastitu i do-
prinose graenju onoga to e sutra postati naa zajednika kultura. Kul-
turna ekologija, sa svojom logikom koja je zatitniki nastrojena, tu
moe da nastupa skladno sa logikom ekonomije, koja tei konkurenciji
bez sputavanja, ukoliko graani preuzmu stvari u svoje ruke i u ime kul-
turne raznovrsnosti mobiliu se u korist nekog modela kome preti
iezavanje, sa makar isto toliko ubeenja kao u borbi za spreavanje
istrebljenja pandi ili nosoroga. Slici mondijalizacije kao instrumenta
novog poretka za nove vladare sveta tako se suprotstavlja slika og-
romne arene, otvorene sa svih strana, u kojoj se odvija u isto vreme hi-
ljadu vitekih nadmetanja, hiljadu borbi, i u koju svako moe da ue sa
svojom sopstvenom starom priom, sa sopstvenom opremom, u jednoj
neobuzdanoj kakofoniji.
To je jedan nain rukovanja eljom za identitetom, kroenja, dranja
na uzdi ili uzici te identiteske zveri. Prema Malufovoj analogiji, kao
to se panter ne moe pripitomiti, ali ubija tek ako je progonjen, ranjen
ili mu se daje na volju, tako ni sa idenititetom ne treba postupati ni
progonei ga, ni putajui mu na volju, ve ga treba posmatrati, smireno
99
POHVALA NAIVNOSTI
... nee ni sada, post festum, progledati, niti e ubudue ustuknuti,
sve i da se utvara. Tamo gde se posebno umnim i uzvienim smatraju
izbegavanja poasti urbane vavilonizacije, a favorizuju umske staze i u
mudrost postojanja zagledani prst iz nje nastupajueg seljaka, tamo gde
se kao blagodet doivljava izostanak modernizacije, pa tavie i renesanse
i, ne daj boe, protestantske izme, kao u istonom pravoslavlju, u tak-
vom kontraprosvetiteljskom shvatanju vokacije intelekta, njegov tienik
doekuje pomamu kao preporod.
Obnovitelji i ujedinitelji iz 1987, kao i oni iz 1933. godine, mogu
dodue i da priznaju pokoju greku i zabludu, ali od pozicije suverenog nas-
tupanja objavitelja-predvodnika-guru-komesara ne odustaju, jednako je
interpretirajui kao upravo ono ega je ona negacija u jednoj drugoj tradiciji
miljenja povlaene misije intelektualaca. Ne postoji sluaj dobrovoljnog
naputanja misoniraskog naela, za volju bezostatnog povratka iz Sirakuze
u tabor odgovornih poklonika kritikog duha i teorijske imaginacije, u tabor
rezistentnih na svako, pa i intelektualno divljanje, na svako zavoenje koje
obeava konani oprost od pameti, obrazovanosti i talenta. Niko od onih
koji na poetku nisu eleli da vide kraj, ne eli ni na kraju da vidi poetak.
Ako taj nedostajui uvid, serviran bez ikakvog taktiziranja, predstav-
lja prethodni uslov proienja, onda su za njega kadri samo oni kojima
prouavati, razumeti, a potom ukrotiti, pripitomiti, ako hoemo da iz-
begnemo da se svet preobrazi u dunglu, ako hoemo da izbegnemo da
budunost nalikuje najgorim slikama iz prolosti. Onima, na primer, iz
Libana, Ruande, June Afrike ili bive Jugoslavije, kojima obiluje i ova
knjiga. Onima iz podruja gde uslovi nisu ili u prilog osobama koje bi
prihvatile svoju sopstvenu raznovrsnost i pojmile svoj identitet kao zbir
svojih razliitih pripadnosti, kao ni izgradnji drutva koje bi takoe pri-
hvatilo mnogostruke pripadnosti koje su kovale njegov identitet kroz is-
toriju. Onima iz vremena planetarnih plemena: vremena svetih ratova,
vremena ubilakih iskliznua tog lanog prijatelja identiteta, vremena
kada se nisu svi oseali ukljuenim u zajedniku civilizaciju i kada su, u
nemogunosti da se identifikuju sa svetom koji ih okruuje, radije
potraili utoite u idealizovanoj prolosti, vremena, najzad, kada su neki
od vlastitog identiteta amputirali komponentu pripadanja zajednikoj
ljudskoj avanturi.
100
Predrag Krsti
ono nije (preko) potrebno, oni koji su videli za vremena, oni kojima je,
nakon svega, ponestalo snage i za slavodobitno likovanje na razvalinama
sopstvene predikcije, oni zli proroci kojima je dosadilo neprestano afir-
misanje, stalno ponavljano ostvarenje proroanstva, tamo, meu sle-
pima, gde je posao proricanja toliko lak da se oiglednost izdaje za
prorotvo. Odgovor domaih Markuzea, onih koji su na poetku znali
kakav je kraj, onih malobrojnih pravovremenih koji nisu na Gazimes-
tanu i ostalim gazimestima obnevideli i koji nisu u meuvremenu kon-
vertovali barjake i lidere, drei do kraja ekvidistancu prema svima,
prema silesiji ovdanjih bledih kopija Hajdegera, ima pravo jo samo na
ono to mu jedino preostaje rezignirani prezir.
=
=
Prema svedoenju Diogena Laertija (ivoti i miljenja istaknutih fi-
lozofa, BIGZ, Beograd, 1979, IX 1) bio je gord kao malo ko i s prezirom
je posmatrao okolinu. Diogen iz Laerta jo kae (IX 15) da Demetrije u
knjizi Homonimi pria da je on [Heraklit] ak i Atinjane prezirao, iako
su ga oni visoko cenili. I uprkos tome to su ga efeani prezirali, on je
svoj zaviaj vie cenio. ini se da je njegov prezir, i kad je lokalizovan,
bio univerzalnog karaktera, pre mizantropski nego etniki odreen.
Moglo bi se rei da je prezirao sve i svuda, a ponajvie masu, ljude na
gomili, kakvoj god, ljude kao gomilu. Ta masa ga je za uzvrat u Efesu
prezirala, a da je teko ustanoviti ko je prvi poeo. Hegelovim reima,
O njegovom ivotu poznato je jedva neto vie od njegovog odnosa
prema njegovim zemljacima Efeanima, i to poglavito injenica da su ga
oni prezirali, ali da je on jo dublje prezirao njih, jedan odnos, kakav
danas postoji u svetu, u kome svaki ivi za sebe, a sve ostale prezire. Mi
u njemu vidimo izdvajanje od svetine (Hegel, Istorija filozofije I, BIGZ,
Beograd, str. 242).
Prema nepouzdanim ali ne neverovatnim podacima, Heraklit je tako-
e prezirao kralja Dareja (Histaspa), koji ga je pozvao da doe u Persiju
(Clem. Strom. I 65). Kod Diogena Laeranina su sauvana i pisma koje
je Darije uputio Heraklitu i Heraklitov odgovor koji, iako apokrifan spis,
moe da poslui kao paradigmatian sluaj manifestacije Herakli-
tov(sk)og prezira. To pismo glasi: Svi oni koji ive ovde na zemlji daleko
su od istine i pravde, jer zbog lude nerazumnosti odaju se lakomosti i
slavoljublju. A ja, koji zaboravljam na svako nevaljalstvo, izbegavajui
101
POHVALA NAIVNOSTI
zadovoljavanje svake zavisti koja hoe u meni da se pojavi i poto se gro-
zim svakog sjaja, ne bih mogao doi u Persiju, jer se zadovoljavam sa
malim ako to odgovara mom duhu (Diogen Laertije, IX 14).
Jedan epigram koji nalazimo opet u Diogenu iz Laerte, odlino po-
gaa Heraklitovu na prezir orijentisanu ili prezirom voenu linost: Ja
sam Heraklit. Zato me vi, budale neuke, vuete gore i dole? Ja se nisam
muio radi vas, nego za one to me razumeju. Jedan ovek za mene vredi
trideset hiljada, a bezbrojni ljudi ni koliko jedan. To iznosim ja i u carstvu
Persefone (Diogen Laertije IX 16). Persefona je simbol smrti. I u smrti, i
posle nje, pred Persefonom koja sve izjednaava nismo svi jednaki; iz-
dvajaju se pojedinci, oni vredni, najbolji. U tom smislu je u osnovi He-
raklitove etike i drutvene teorije zaista duboko preziranje mnogih
i strasno potovanje najboljih: Jedan je meni koliko i deset hiljada, samo
ako je najbolji (Heraklitov fragment 49; kao i svi sledei, prema Dilsovoj
notaciji: Heman Dils, Presokratovci: fragmenti, Naprijed, Zagreb, 1983).
Izgleda meutim da je Heraklitov kriterijum za uvravanje u naj-
bolje bio, kako dolii, izuzetno strog. Malo je onih koji su uivali njegovu
naklonost. Jedino o efekom politikom delatniku, Hermodoru, kazuje
nedvosmisleno (fr. 121) da je najbolji, najvaljaniji, a i to tek meu
Efeanima. Pohvalno, ali sa distance, se izrazio jo i o Talesu i o Bijantu
(fr. 38, 39). estoko je pak ocrnio i takve autoritete kakvi su bili: neznalica
Homer i papagaj mu Arhiloh, demagog Hesiod, ograniene svaznalice
Ksenofan i Hekatej i, moda pre svih, omiljena rtva Heraklitove kritike
ili poruge, diletant Pitagora. Svima njima se zapravo zamera temeljni
manjak znanja koji se skriva ispod privida znanja. Mnogoznalatvo ne
ui ljude pameti (fr. 40). Puko gomilanje znanja nije dovoljno za mud-
rost iako, bez sumnje, ljudi koji mudrost vole, treba zaista da su u vrlo
mnogo stvari obaveteni (fr. 35).
Mudrost, ono to ljude ui pameti, a da nije mnogoznalatvo, popri-
ma sledei oblik (fr. 41): Jedno je naime mudrost: spoznavati duhovnu
mo koja upravlja sve kroz sve!, ono jedno u mnotvu, onaj logos koji
je sveproimajui prinicip, opti zakon, pravdu, sudbinu; vatru kao onaj
veno ivi oganj (fr. 30) koji upravlja svetom kao munja (ft. 64). A zato
bi se ljudi uopt trudili da do svega toga dou? Pa zato to je razborito
misliti najvea vrlina, a mudrost je istinu govoriti i raditi prema prirodi
sluajui je (fr. 112). I Heraklit plemenito i naivno veruje da je ova vrlina
svojstvena svima razum je svima zajedniki (fr. 113). Umesto da
102
Predrag Krsti
prema njemu nastupaju i postupaju, ljudi koje Heraklit prezire gube se
u mnotvenosti razbacanih, ranovrsnih stvari i/jer ne znaju istinu da je,
u stvari, sve to jednost i da se sama mudrost sastoji u saznaju tog jednog:
Najlepi svetski poredak jeste [njima, svetini] samo hrpa smea, razba-
canog kako bilo (fr. 124). Drugi deo ove mudrosti bio bi da neka har-
monija, sklad a ne homogenost postoji uvek, na nuan nain, i u
onim dijametralno suprotstavljenim stvarima koje se ne ukidaju, nego
se pronalazi da im je bezizuzetno imanentan princip (s)razmere, ma ko-
liko se ljudima inile nesaodrive. Od ovog saznanja su daleko bili svu
mnogoznalci: Koliko god sam filozofa [uenja] uo, nijedan ne dolazi
dotle da ima saznanje da je Mudrost odvojena od svega (fr. 108), ili,
ako zlato simbolie mudrost u fragmentu 22: Oni koji trae zlato
mnoge zemlje prokopaju, a malo nalaze. A tek oni koji ni ne trae, sve-
tina, oni ionako samo priaju i delaju kao deca svojih roditelja (fr. 74).
***
Prezir dobija i preliv gaenja kada Heraklit pria o narodu Efesa. Dok
najbolji biraju sebi jedno umesto svega prolaznog, svetina gleda da se
nasiti kao stoka (fr. 29). Teofrast jamano nije pogreio kada je Heraklita
okarakterisao kao melanholika i mizantropa, ali to odreenje nije do-
voljno. Nema velike misaonosti bez neke duboke sete, Aristotel je bio u
pravu, dok mrnja, srdba, akcija ne daju mudrost. Ali kod Heraklita
mudrost dobija aktivnu ulogu, misao makar i rezignirana postaje praksa,
in omraze i osude, injenje i miljenje tu padaju ujedno. On nije medi-
tativni plaljivac, ve angaovani mudrac, bez ikakve pedagoke nastro-
jenosti ili samo sa onom brutalnom, negativnom. Kad na svet dou,
gledaju (samo) da ive, i tako ispune svoj smrtni udes; i decu za sobom
ostavljaju da i dalje ima ko da umire (fr. 20), da ponavljaju smrtne sud-
bine ubogih. Duhovna beda puka naprosto se ne moe dovoljno ilustra-
tivno predstaviti: Jer kakav je njihov duh ili um? Narodne pevae sluaju
[Homera, Hesioda, Arhiloha... koje je Heraklit ve diskvalifikovao] i
za uitelja uzimaju svetinu, a ne znaju da je veina rava, a samo mali
broj njih dobar [izreka koja se pripisije Bijantu].
Ovo insistiranje na malom broju dobrih, na najboljima, na jed-
nom spram hiljadu, a posebno fragment 33 u kome se kae: I volju jed-
nog sluati je zakon, naveli su mnoge tumae da Heraklita, ionako
103
POHVALA NAIVNOSTI
basileuskog porekla, svrstavaju i svedu po duhovnoj konstituciji na ra-
dikalnog aristokratu (Milo N. uri, Istorija helenske etike, Zavod za
udbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1961) ili, ba vulgarno, na oli-
garskijskog ideologa koji je u sukobu sa savremenom, demokratskom
efekom buroazijom, na edo svoje klase i svoje epohe. Ne sporei da
su drutveno-politiki faktori mogli biti znaajna determinanta Herak-
litovog dranja, uvek je naravno iznova vano podsetiti da je Heraklit
moda i ideolog aristokratije, ali da ideolog aristoktratije nije Herak-
lit, da je lako podvesti ga pod opte kategorije koje, sa svoje strane, osim
to nas zadovoljavaju u sasvim kolokvijalnom znaenju rei, onemogu-
avaju uvid u individualne karakteristike.
Mogue je ak i jedno isto funkcionalno objanjenje u ovom sklopu.
Miroslav Markovi (Filozofija Heraklita mranog, Nolit, Beograd, 1983)
tako tvrdi da je polovina Heraklitovih aforizama o primatu jednog ili
bar malog broja nad masom, ne samo ideoloki obojena, nego je di-
rektna propagandna kampanja za Hermodora. Ostali fragmenti sa istom
tematikom, nastali su onda usled Heraklitovog razoarenja to su Her-
modora proterali iz Efesa. Tako bi siloviti fragment 121 dobio samo do-
kumentarnu vrednost: Efeani bi dobro uinili kad bi se svi od reda,
koliko godi ih je odraslih, obesili, i grad prepustili nedoraslima. Oni koji
su Hermodora, najvaljanijeg oveka izmeu sebe, iz grada izbacili
reima: Meu nama neka niko ne bude najvaljaniji, a ako ko jest neka
to bude drugde i meu drugima.
Nije meutim jasno, ako je ve re o jednoj umnogome zapravo ne-
pristojnoj rekonstrukciji motivacije, zato ne bi bio obrnut sluaj, zato
Heraklitovo simpatisanje aristokratije ne bi proizlazilo iz jasnog uvida u
loost mnogih, a ne da je nervozna reakcija na neostvarenje ve gotovih
politikih projekata. Jedan ak jo apolitini, intuitivan, zaotren i filo-
zofski autohtoniji Platonov elitizam. Odnosno, ini se da je Heraklit
odve istovremeno i individualistiki i kosmiki orijentisan da bi se iz
njega iitao ili u njega uitao kompletan politiki program i drutveni
ideal: Iako je ova istina o kojoj ja govorim veito vaea, pokazuju se
ljudi nesposobnim da je shvate i pre no to za nju uju, i kad je jednom
uju. Jer, iako se sve deava po toj istini, lie oni na neiskusne kad se
okuaju u reima i delu. A ja te rei i dela izlaem rastavljajui svako od
njih prema njegovom postanku i pokazujui njegovu sutinu. Od ostalih
pak ljudi ostaje skriveno ono to budni rade, ba isto onako kao to ne
104
Predrag Krsti
znaju ta u snu rade (fr. 1). Tu ve prezir prema potonjima prerasta u
odvratnost. U jednoj smeloj interpretaciji moglo bi se na njih odnositi
ono Leeve bi pre trebalo napolje bacati nego ubre (fr. 96).
Postoji jo jedan nain sumnjive primerenosti i nesumnjivog osiro-
maenja koji koriste moderni interpretatori ne bi li objasnili i opravdali
neuobiajenog Heraklita, neuobiajenost sluaja Heraklit: psiholo-
gistiki paternalizam. Navodno, svi veliki ljudi se, eto, malo osobeno
ponaaju, pa tako i jedan Heraklit u staroj Grkoj. Jer neminovnim se
izgleda smatra: Ako veliki i mudar ovek ne razume obine ljude, onda
uzgaja u sebi veliko prezrenje prema obinim ljudima (Branko Pav-
lovi, Presokratska misao, Plato, Beograd, 1997). Nadobudnik, ekscen-
trik, egzibicionista, moda i neuraunljiv, Heraklit se tako neukusno i
dakako promaeno pacifikuje prema modernim standardima. Ponavlja
se motiv Talesa koji upada u potok dok gleda u zvezde. Uprkos razlici
koja ne moe da se ne primeti: Tales nije razmiljao o potoku, zato je i
upao, dok Heraklit jeste o obinim ljudima, te je valjda zato i rekao
ono to je rekao.
Prezir moe biti, u najmanju ruku, legitimni ishod tih razmiljanja.
Ne vidi se zato se jednom filozofu kojem se inae odaje potovanje, u
ovom posebnom segmentu ne bi verovalo da ima razloge da misli ba
onako kako je mislio, razloge koji nisu vanteorijski, ve takoe poivaju
na nekom logosu i obrazloivom uverenju. I ne tako teko zamislivom,
uostalom. U tome plemenitom duhu poniklo je to preziranje iz dubokog
oseanja o izopaenosti predstava svojih zemljaka i njihovog zajednikog
ivota, nasuprot objanjenjima putem psiholokih sumnjienja, usvaja
Hegel (Istorija filozofije I, str. 242) i to naslee oveka za kojeg je rekao
da nema tog njegovog stava kojeg nije (pre)uzeo u svoju logiku.
***
Heraklit u zapadnoj kulturi verovatno predstavlja prvi arhaini, radi-
kalni i promiljeni prezir prema masi, ljudima, narodu, grupi, pa i poje-
dincima, pod uslovom da imaju karakteristike takvih kolektiviteta,
prema svemu tromom, nemisleem i glupom, svemu na ta ne moe da
se pristane ukoliko se misli; zaetak onog niza na ijem koncu e se nai
verovatno Nieove pokude stada, kao ponovno progovaranje Herakli-
tove psovke. Prvi, pravi, autentian, nepatvoren, mladiki poletan prezir.
105
POHVALA NAIVNOSTI
***
Istorijski trenutak krajopreglednog poetka koji je previen, i ije se
uvianje, ukoliko intenzivnije utoliko uzaludnije, preporuuje kao pro-
vokator i galvanizator katarze, obino se smeta, dok god je re o nesre-
noj zemlji, tako da se poklopi sa zavretkom prethodnog rata. A on se,
naravno, vodio, za ta drugo nego za dravne teritorije i za nacionalnu
emancipaciju. Ratni poraz je onda, kao to moda ne bi pobeda, mir
uinio prividnim. Logika rata se inkubirala hranjena doivljajem ne-
pravde i kultom neupitne istine. Ono to je trebalo propitati i kultivisati
bujalo je u prinudnom osujeenju. Nacional-romantizam je makijave-
lizmu dravnog razloga dao opunomoenje.
U to vreme, u koje je jedan mir, Versajski, bio uzrok svih nevolja i
frustracija, a jedan rat, veliki svetski i tek prvi, nesrena epizoda u neve-
rending seriji anra istorijskoherojskog horrora, dakle, tada u takvoj
Nemakoj, postojao je gospodin Gumbel, privatni docent na hajdel-
berkom univerzitetu i strasni pacifista. Agitujui protiv ponovnog stva-
ranja nemake armije, tvrdio je da postoji paravojska i slutio jezive
posledice. U jednom od njegovih obraanja javnosti, stajala je i ovakva
Bez kompromisa, do kraja hrabar, konsekvantan, istraivanju jedino lo-
jalan i stoga bezobziran a ne jednostran. Iskreni prosveeni prezir koji,
sve i da je zabludeli, jednako uzaludno koliko i nepokolebljivo oponira
zaludnom mnotvu. I po gubitku vere u mogunost promene, dosledan
i kada preostaje jedino kletva za zemljake: Ne presahlo vam, Efeani,
bogatstvo da bi na svet izalo vae nevaljalstvo (fr. 125).
Posle Heraklita nastupa odrastanje i transformacija prezira. Sokratova
ironija je ve rafinisani prezir, krpljenje palih ideala i vedrina posle izmi-
renog pesimizma, do neprepoznavanja kamuflirani i drutveno saobra-
eni prezir, za koji e se ipak ispostaviti da ni sam nee biti dovoljno
bezbedan. Platonov Sokrat je esto nametljivo ljubazan, kao kada razgo-
vara sa Anitom u Menonu, a u svakoj ljubaznosti, kako nas je upoziro
Nie, upravo se nalazi dosta prezira. Tu ve poinje igra u kojoj je teko
razluiti nakazne i isprazne oblike ironije koji se ne razlikuju od licemerja
od onih produktivnijih i samo utoliko manje neasnih. A da nikada nije
do kraja jasno zato bi se i u kojoj meri na to uopte moralo pristajati.
106
Predrag Krsti
polureenica: ...oni koji su, neu rei: pali na polju beaa, ve izgubili
ivot na straan nain. To je tada, poetkom dvadesetog veka, bila mno-
go gora blasfemija nego kada su, na njegovom kraju, roditelji odbijali
Miloevievo oredenje za svoje pale sinove u jednom ratu koji su prepo-
znavali kao besmislen.
Protiv Gumbela, a u odbranu onoga to vrea, ustali su, pre svih, ne-
maki univerzitetski profesori; oni su doiveli njegovu izjavu kao stranu
uvredu, kao nacionalnu bruku, kao skrnavljenje svetog cilja i uspomene
na one koji su za njega pali. Ponositi univerzitet je ponos (i) ovoga puta
naao u svom pridevu koji je tumaio kao sudbinski prisvojan: osramoena
je njegova nemakost. Odluivi da sami raiste sa tom sramotom, kolege,
koje bezmalo unisono nisu imale sumnji u pogledu prioriteta nacionalne
nad profesionalnom pripadnou, pa onda i odgovarajue solidarnosti,
dadoe Gumbela na disciplinski postupak. Raspoloenje i namera je bila
da mu se oduzme pravo da dri predavanja. Osnovana je fakultetska
istrana komisija, koja je formulisala optunicu: Gumbelove rei povredile
su oseanje asti nemakog naroda, a naroito uesnika rata.
Jaspers je tada bio usamljeni pristalica univerzitetske slobode kao
prostora iji je smisao van pojmova drave i naroda, batinik nadna-
cionalnog zadatka univerziteta uprkos parama poreskih obveznika od
kojih ivi, zagovornik prevashodstva ideje ne nemakog, nego zapadnog
univerziteta, iji poetak lei u evropskom srednjem veku, a ne u drav-
nim teritorijama koje su nas samo preuzele. On je detektovao na nema-
kom univerzitetu sredinom tih dvadesetih godina poetak javljanja
motiva onih koji su svojom nepromiljenou, nehotice i nita ne slu-
tei, omoguili da nacionalsocijalizam doe na vlast i da onda samo,
proglaavajui sve tadanje rasprave najobinijim glupostima, jednim
udarcem zbrie univerzitet kao stvarnost slobodnog duha.
Taj, dakle, i takav Jasper je bio jedan od trojice lanova disciplinske
komisije formirane za sluaj Gumbel i jedini koji je na sednici Fakulteta
glasao protiv optube. On je od komisije zahtevao da pri utvrivanju kri-
vice ako ve nee, kako bi doliilo, da se oglasi nenadlenom za taj
posao primeni svojevrsni empirijski dokazni postupak, da se tvrdnja
o uvredi potkrepi izjavama navodno uvreenih, odnosno jedinih u toj
stvari legitimnih svedoka i tumaa: slualaca inkriminisanog predavanja.
Sluaoci, mahom uesnici rata, ispostavilo se, ne samo da se nisu oseali
uvreenim, nego su se listom slagali sa Gumbelom.
107
POHVALA NAIVNOSTI
Ali relevancija ovog svedoenja nije mogla pomoi Gumbelu pri ve
odluenoj presudi fakultetskog Zbora. Gumbel, pak, usamljen i odbaen,
nije mogao pomoi svedocima da iskustvo jednog pada na dui rok do-
sledno artikuliu u otklonu od logike smislodarnog podvajanja na njih i
nas, na krvnike i rtve. Makar od Crnjanskog i Andria, pa sve do Danoj-
lia i Velikia, niu se i u naoj kulturi ubedljiva svedoanstva o istoj toj
neunitivoj logici Istorije avanzovale do Sudbine koja se, na alost uvek
uspeno, promovie u fatalni narodni identitet, o njenoj regeneraciji kroz
nekrofilno lamentiranje nad njom, o zaaranom krugu rata i pokajanja,
o venom dolapu trpljenja jarma i podjarmljivanja. Ta zavodljiva mi-
tema, koja je, kao i svaka, diskurs venog vraanja, trajne smene ciklusa,
oduvek je imala ansu (ako ni zbog ega drugog, ono zbog preterane
upotrebe), i nikada je nije iskoristila, da se osvesti o paradoksalnom isho-
ditu sopstvenog postava, o tome da je utoliko vie aistorina, ukoliko
vie zaziva nepromenljivu Istoriju, istoriju Pobeda i Stradanja. Naroito
kada, kao u srpskoj i nemakoj apokaliptikoj eshatologiji, Golgota i
Vaskrs padaju ujedno.
***
Intelektualizam, koji traga za spasonosnim izvorom i ishodom,
objavljujui uspeh svog traganja, iskazuje steaj i podruuje se sa otvo-
renim antiintelektualizmom. Kada Hajdeger jednom kae da neumo-
ljiva nunost jednostavnog i poslednjeg ne trpi kolebanje i oklevanje,
samo je pitanje vremena kada e mu se s druge strane odazvati Hitler:
Poznajem ja ovaj iroki narod i hou da kaem naim intelektualcima
samo jedno: svako carstvo koje biste podigli na slojevima intelektualne
pameti, slabo je sagraeno. Znam ja tu pamet: veno mudruje, veno
istrauje, ali i veno je nesigurna, veno kolebljiva, u pokretu nikad po-
uzdana. Kada svetosavlje krene u istragu poasti mondijalizma, kada
priziva odluni boj, presudnu bitku, konanu vojnu za spas rasrbljenih
Srba, protiv zaraze internacionalizma i elitizma, protiv virusa apstrakt-
nog humanizma i pacifizma, protiv naopakosti homoseksualizma, fe-
minizma i biciklizma, i ono vabi i obznanjuje svitanje dna Stranog Suda,
jedno dugo oekivano stanje poslednjeg inkasiranja istorijskih rauna
pred kojim prestaje svako kolebanje.
108
Predrag Krsti
Etabliranjem tog, ne ovog ili onog, nego takvog pobono-epskog
pribiralita, intelektualac naputa intelektualni i seli se u neki drugi
pogon naputa domen svog angamana, gliksmanovsku negativnu
univerzalnost, za raun bilo misije maga, usamljenog svetionika, klju-
ara rajskih dveri, programatora novog poetka, bilo sartrijanske kon-
kretne univerzalnosti, koja jezgro napora samoodreenja nalazi u
odmoru, ukopu, utapanju, u samodokidanju hibridne i u Vrlom svetu
izline institucije intelektualca, pretvarajui se, na ovaj ili onaj nain, u
organizatora ako ne propovednika, glasnika, kritiara ili denuncijatora
apokalipse. Jedan udarac i konano reenje, umesto da postane princip
protiv koga ustaje, postaje njegov princip. Izvuen iz neodreenosti, raz-
reen bolne napetosti koju ona podrazumeva, zbrinut napokon u toplom
okrilju onoga ega izabere da je izdanak i zastupnik, u okrilju jednoduja
gde ga susree, gde doputa da ga strefi neka nepodeljena zaslepljenost,
koja se potom divinizuje i tedro izdaje za zanosa, poleta i irenja istine
vredan u-vid, intelektualac samo protivstavljanjem regenerie svoje ar-
hiprotivnike, ponavljajui njihovo naelo. Jedno-stavnost.
Sudbinsko dogaanje Spasa na stratitu svetskog suda gde prosveeni
enciklopedist Znanja ili posveeni majstor Istine odluno osvetljava put
samovlasnoj sudbini u budunosti bez protivreja (gotovo jednako,
uostalom, koliko i lepoduno lamentiranje dobrohotnog pomiritelja
zavaenih i rezigniranog iskupitelja svekolikih sagreenja sred bratstva
usamljenih srdaca) jednosmerna je i slepa ulica, koja, dodue, umor-
nima i natovarenima moe dati oprost od one moda i same differentia
specifica intelektualne rabote, od odbrane sloenosti stvari i obaveze po-
laganja rauna o vlastitom miljenju. Komfornom teroru svake Sancte
simplicitas dati protivotrov diferenciranja i nijansiranja, tom samoodbra-
nom desakralizujui i sopstveni koketni topos u ravoj beskonanosti
prepora i napora to bi se moglo drati za kvintesenciju onog otpora
koji podrazumeva intelektualni angaman, meru ispod koje se ne moe
ii a da se ostane (ono ponajbolje to preostaje od pojma) intelektualac:
miroijski ponornik opte prakse, renegat svakog pooptavanja, subver-
zivac nekontrolisanog porekla i ishoda, mudrijaki podlokatelj temeljno
skruenih ideologema, tuca iluzije krajeugaonog kamena mudrosti.
Njegov medij nepromenjeno ostaje sumnja; on, u strahu od para-
noje, izbegava bilo kakvu, a naroito sistemski kompletiranu noju;
on bezuslovno zadrava kontra-gard prema svakom sedimentiranju i
109
POHVALA NAIVNOSTI
kolonijalizmu ideologija. Zadrtost i fanatizam su mu onemogueni dra-
govoljnim i nekonvertibilnim liavanjem doktrina, makar i po cenu teo-
rijske doslednosti i zanovetajueg parazitiranja na marginama stoernih
misaonih majstoraja. Impotencija u pogledu projektovanja velikih meta-
fiziara, kao i prepoznavanje i priznanje dubioznosti sopstvenog man-
data, cena je koju spremno plaa kao neophodni bilans posle traginih
istorijsko-politikih iskustava moderne.
Ali, upliv u javni domen ovim ovom dobrovoljnom kastracijom
pozitivnih programa i propovedi, najava spasa i rukovoenja, emanci-
patorskih projekata koji, pre ili kasnije, zavre u Auvicu i Gulagu nije
onemoguen, ve upravo omoguen. Samoosveivanje, samosuoa-
vanje, ispovedanje sopstvene grenosti, trai redukciju ambicija, ali je
to svoenje jedan viak. Intelekt posle prebaaja, nalazi svoju meru tek
ali je to tek jedno ve u negativnoj mudrosti, u uzviku dosta,
u opomeni zabludelim projektantima, u jednom glasu, ili bolje, u raz-
liitim glasovima, glasnim, javnim, u savremenim medijima neretko i
estradnim, glasovima protesta, u bezrezervnom otporu siledijskom
imperijalizmu sudbonosnih politikih, ekonomskih, kulturnih, diskur-
zivnih formacija, u intelektualnoj rezistentnosti, u jednoj specifino
shvaenoj de-monizaciji, u budnosti prema totalizaciji bilo kog mo-
nizma, prema bilo kojoj hegemoniji jedne knjige, jednog plana, jednog
stava, jednog projekta, i odatle ishodee jedno-stavne logike konanog
reenja i odlunog boja.
***
Odmetnicima od razreiteljskog diskursa nacionalnih i inih usre-
itelja, onima koji su za pravoverne i veropouzdane dostojni tek saalje-
nja ili psovke jer ih ne pokree globalni akcelerator, jer nisu integrisani
u spektar monogamnog zraenja, jer su imuni na kontaminaciju koja bi
morala biti apsolutna za sve pripadnike dopao je manje zahvalan
posao od emitovanja optimizma i sree investirane u, svetom prolou
ozakonjenu, jo svetliju budunost. Oni, i dalje, radije zrae sumnjom, a
pristojnou smatraju da svoju viziju sree ne nameu drugima. Oni su
odbili, i jo uvek odbijaju, da grade kontra-akcelerator i u rasprenoj i
polifonoj energiji koju su okupila jedino suprotstavljanja posvemanjem
ludilu, zadovoljili se time da aktivno uvaju vatru raznovrsnih pameti,
110
Predrag Krsti
lepota, dobara, pravdi, istina, i da tako odgovore svakoj toksinoj emisiji
koja, najmanje od Platona do Hajdegera, umilja da je, u svojoj odnekud
legitimnoj i kompetentnoj brizi, univerzalno lekovita.
Eho te narodne panmedicine, te rodnog kraja travarske nomenklature,
tih pastirskih prizivanja i dozivanja, prestae da odzvanja tek u napisu
Ginter Grasa, Encesbergera, Sloterdajka & co.: Zato nismo nacija i zato
to nikada ne treba da budemo. Dotle, za vrnju mudrost je vaila ona naj-
drevnija, najprimitivnija. Klerikalno-duhovniki, pa potom i dravni dril,
orao je tako da nije ostavio mesta sumnji u karakter onoga to e nii. Nje-
gova figura je lano ili... ili...; iza onog drugog ili stoji smrt, stoji i na
ovim prostorima znamenita anatema-upozorenje da u tom sluaju nas
nee biti. Hajdeger, isto tako, alternativom pokazuje da nema alternative
kada, pozivajui na izborni referendum-aklamaciju 1933. godine, iz toga
da ceo narod treba da odlui zakljuuje na to da on zapravo nema izbo-
ra ve da ceo narod bira samog sebe. Sve ne-pristale, naroito u vazda-
prekretnikim trenucima, valja, skupa s ve zaboravljenim Bidom, iznova
podseati da ko nije s narodom, taj je protiv njega. Pa ik!
Ta ultimativna izoidnost je integrativistika. I hijerarhistika. elo
folklorom uniformisanog naroda, kao kod Paje Jovanovia, viju se pred-
voditeljske mantije. Njihova konspiracija sa Smislom, dalekovidost, a is-
tovremeno priznanje homogenosti i duga paternalistike brinosti, zavet
sa zahvalnim narodom ini neraskidivim. U ime naroda, jer on im sada
daje konano ovlaenje, mogu se poubijati glumci na sceni, kao to se
mogu zabraniti predavanja profesorima, samo ako narod, ovako ili ona-
ko fundamenatlistiki pribran, pomisli da vreaju njegove svetinje. Na-
rodna je, kakva god da je, besprizivna; za intelektualne delegate narodne
volje nema aristokratizma, nema odstupanja od izbaviteljske, ovakve ili
onakve, Sloge. Ruso sa eeljem.
***
Kada se politika legitimacija, prethodno krivo identifikovana kao
uroenika, izdaje za intelektualnu, na kakav odziv uopte moe naii
apel da se intelektualci odgrade od dogaanja naroda i zloina
poinjenih i u njegovo ime? Nerazumevanje je kardinalno. Davljenje
Sarajeva, sravnjivanje Vukovara, streljanje Srebrenice, u klasinom
kljuu moderne mitologije intelektualaca mogu biti vieni samo kao
111
POHVALA NAIVNOSTI
najoiglednija pomama antiintelektualizma. U tom smislu, nacionalna
inteligencija, to bi rekao Vidosav Stevanovi pre izgnanstva, nije poka-
zala ak ni volju za samoodranjem. Ali taj smisao je smisao kojem se
intelektualni dug razumeva na nain zapadnog intelektualca. Ulozi
onog domicilnog su, meutim, stavljeni na potpuno drugaija izvlaenja.
Igre su disparatne, kao i uloge koje igrai unutar njih preuzimaju. Su-
dovi asti rade po nepomirljivo razliitim zakonodavstvima. Kao i Gum-
belove kolege, i one Mirjane Mioinovi profesorke Fakulteta dramskih
umetnosti koja se samovoljno izloila sudbini svog nemakog kolege
i sa izbijanjem rata u Jugoslaviji podnela ostavku, protesno istupila sa
dravnog Univerziteta umetnosti u Beogradu brinui se za ast nacije,
polagali su infrastrukturu beaa. Izgleda da je arhitekta Bogdan
Bogdanovi negde u isto doba, odmah na poetku devedesetih, bio u
pravu: stvarno su oduvek spasavali ast nacije, nasuprot onima koji su
je vreali brbljanjem o njoj, samo izdajice svojih zemljaka, od Romena
Rolana i Andre ida do Tomasa Mana.
***
Razvojne mene Tomasa Mana su slika udesnog, ne iskajanja koje
proiuje, kako bi volela glorifikatorska ortodoksija intelektualizma,
nego radije priznanja koje kompenzuje. Godine 1918. izlaze njegova Raz-
matranja jednog nepolitinog, karakteristina za optu atmosferu jednog
vremena, za onu geistige Situationen der Zeit koja je potrajala sve dok
nije postalo kasno. Kultura se tu suprotstavlja civilizaciji: Prvi svetski rat
se vidi kao rat civilizacije protiv Nemake, rat prosveenosti i demo-
kratije protiv Kulture koju oliava jedino Nemaka. Nemaka je naime
na braniku Kulture pred svetskim terorom Civilizacije: takozvani civi-
lizacijski napredak, ooveenje u latinsko-politikom smislu znai de-
humanizovanje u nemakom smislu, a demokratizacija Nemake
raznemenje.
Man od 1922. godine pie drugaije, naglaavajui tada istovetnost
humaniteta i demokratije. Lo izbor saradnika pri saenju tikava ispo-
stavlja raun. Tek kad Gebels pone da se u izjavi dakle, javno maa
za pitolj na pomen rei kultura, uvia se da je naci-kontaminacija,
makar od odreenog praga tragike, ireverzibilna. Varvarstvo, u smislu
hegemonog primitivizma, i civilizacija, u polifonom znaenju graanskog
112
Predrag Krsti
drutva, urbaniteta, obrazovanosti, liberalnih tradicija, vrednosti Zapada,
humanizma, tolerancije i tako dalje, tada opet (p)ostaje centralna opo-
zicija. Kulturoloki postulati Aufklaerunga, njihov u singularu miljen
univerzalizam Civilizacija, Znanje, Prosvetiteljstvo revitalizuju se, po
mogustvu bez jakobinskih konsekvenci, kao neprolazna vakcinacija
protiv onoga u emu zavrava kulturni ekskluzivizam, relativizam i es-
kapizam: varvarstva, neznanja, mranjatva.
***
Srpski, kao i nemaki intelektualac, nikada (za vremena) nije dospeo
do ve arhaine pozicije intelektualca kao uvara vatre univerzalnih
vrlina i optevaee svesti pred popimanjenim, ali neukim i nekultivi-
sanim lokalnim piromanima, do one problematine pozicije delegira-
nog namesnika ljudske savesti jedne zajednice, jednako se pravdajui
zakasnelom nacijom, te prekim i najpreim poslom njenog osnivanja.
Od jedne udobne i loe pozicije, on je naao jo udobniju i goru: njen
neinstitucionalni rizik zamenio je pouzdanijim investiturom, njenu ne-
odgovornost sinekurom, plemenitost plemenskou, sumnjivu ar-
bitrarnost izvesnim mandatom, bilo plebiscitarne narodne podrke,
bilo istorijske promisli, a rtvu usamljenike, jurodive, uklete apstinen-
cije od toka istorije uranjanjem u nju, u ime svih. Njegova Crkva i
Univerzitet, Udruenje knjievnika i Akademija nauka, celokupna lite-
raturstvujua, starostavna i, uopte, umesto racionalno, nacionalno
osveena inteligencija (kao i nekad potena), postavi najvia na-
cionalna institucija, dotampavanjem memoranduma sa odrednicom
geografskog porekla (kao i pripisivanjem bilo koje druge etikete), pre-
stala je da vai za proizvod za koji se izdaje.
Ona jednim potezom aksioloki univerzalizam menja za ekskluzi-
vizam izabranog naroda, zajednitvo uenih za zajednitvo jednorod-
nih, prosveenost za posveenost, a esnafsku solidarnost za narodnjaki
mesijanizam. Intelektualna odgovornost, ako je ikada i zadobila auten-
tino svoj, menja karakter: javna delatnost vie nije obraun trokova
velike drame Istorije, koji revnosni raunovoa ispostavlja u ime ne-
svodivog pojedinanog ili perenijskog univerzalnog onom partikula-
rizmu koji pretenduje na univerzalnost, ve politiki odgovornije i
oportunije na mesto ideologije hronine jeresi spram svega to se
113
POHVALA NAIVNOSTI
ogreuje o dobro-, lepo-, pravino-, istino-ljubivost, postavlja misiju sa-
bornog personifikovanja i celomudrene inkarnacije Volksgeista. Mrgudi,
mudroseri i lelemudi menjaju lakrdijae i mrsomude; samoiva egzalta-
cija, maniristika inscenacija i paradna demonstracija ustupa mesto, eto,
jedva snoljivom teretu brige za vaskoliki rod.
***
Jaspers se za vreme nacizma, kau, drao asno, preivljavajui i ne
slaui se utei. Nije, u vreme Zbivanja, napisao ni jedno otvoreno Jac-
cuse, nije u tragikom maniru, ve ionako preutano i odbaeno delo
stavio na kocku, nije, sa ili bez mandata, zaloio autoritet u cirkusku
taku okantnog samostalnog istupanja protiv uvreene publike. Nje-
gova situacija je, definitivno, po duhovnoj atmosferi, po veliini nadola-
zee opasnosti, po stepenu netolerancije dravnih institucija, razliita od
one Zoline gotovo pola veka ranije, kome ne-tako-vrsto-organizovana
masa vie svinjo i hoe da ga ispee zbog ipak javne optube za uvredu
vojnog suda a neformalno i za izdaju. Zola je jo imao s im i na koga da
rauna; gotovo odmah se pojavila grupa, tada nazvanih, intelektualaca:
naunika, pisaca, filozofa, koja je sa Zolom vrlo angaovano traila re-
viziju procesa Drajfusu. Jasper na tako neto, osvedoio se od Gumbel-
afere, nije mogao raunati. Ali i mimo uinkom odreene strategije
javnog istupanja, postoji i razlika u temperamentu, u karakteru, u oz-
biljnosti pristupanja. Hana Arent je sklona da Jaspersovo utanje smatra
znaajnijim od galame, da tom na stranom mestu neoglaavanju da rang
najdostojanstvenijeg straarenja na strai Menschlichkeita.
Hajdeger, znamo, 1933. godine slikovito odgovara na Jaspersovu pri-
medbu o Hitlerovoj neobrazovanosti. On upuuje, u stvari ubeuje Jas-
persa kako obrazovanje nema nikakve veze sa vladanjem Nemakom:
Pogledajte samo njegove udesne ruke. ta se na to uopte moe od-
govoriti? Kakav razgovor, i kakva odgovornost, postoji za govor iji je
vrhunski argument manuelna mistika? Iste godine, neto kasnije, kada
su stvari dakle bile jo jasnije, sagovornici su isti, kao i nerazumevanje.
Jaspers razoarano, s vrata, seajui se uasa Prvog rata, otpoinje jednu
reenicu sa: Isto je kao 1914... Videvi Hajdegera kako, na te rei, zrai
od sree, on je obzirno prekida, nikada ne dorekavi pred njim ono to
je imao na umu: ... opet taj varljivi zanos gomile. Permisivni za prijem
114
Predrag Krsti
najblieg izbavljenja, oni sreno ozraeni emisijom Istine ija bi trans-
misija da budu oslepljuju se i za mogunost njene neistine. U pijanom
zanosu zbog otkria forme ultimativnog Svetla, upravo preputajui joj
se i objavljujui je, objavljuje se uistinu bankrot i naputa, izgleda, jedina
legitimna oblast intelektualnog zahvata i jedini postojani resurs njegovog
kritikog dejstva: zabluda i nesrea.
***
Ima svaa unutar porodice i ima svaa izmeu porodica, kojima je,
dakako, zajedniko to da su porodicom odreene. Ako sada zamislimo
nezamislivo, nemafijaku porodicu, porodicu kojoj je vrhunska vred-
nost istina, porodicu u kojoj je svaki lan, Platonovim reima, prijatelj
i roak istine, pravednosti i ostalih vrlina, dobiemo sliku intelektu-
alnog zajednitva. Takva na istini, razumu, slobodi i slinim krupni-
cama zasnovana zajednica protivprosvetitelji su u pravu mora
izgledati pre kao rasturena nego kao restaurirana, kao liavanje a ne
ustanovljenje kohezionih sila, kao protivprirodni, privremeni, svadljivi
i istinski nefundirani savez.
Kao, recimo, Sartr prema Hajdegeru. Ovaj drugi e, s obzirom na tu
lojalnost istini, tu istinoljubivost kao habitus, u jednom trenutku rei
neto to oponira celkupnoj filozofskoj tradiciji njenog razumevanja:
Istina je otkrivanje onog to ini jedan narod odreenim, jasnijim i
jakim u njegovoj akciji i znanju. Poto je isprva u nacionalsocijali-
stikom pokretu prepoznao ili, moda bolje, u njega investirao takvu
otkrivalaku istinolikost, mora biti da je, sudei dodue samo po kasnijoj
povuenosti i manjku nekada uestalih javnih istupa, ubrzo uvideo da
odatle ne prosijava istina bia, nego jedino prostaka ogoljenost volje
za mo. Tribalistiki intermezzo, naroito ako nikada nije izrekom pre-
kinut, naroito ako nada i uverenje u istorijsku misiju herojskog naroda
nije i posle izneveravanja usahla, uvek na kraju izazove, osim razoarenja
ili upravo zahvaljujui njemu, najee preutno priznanje prava tradi-
cionalnog intelektualnog antipopulizma. Narodna istina je mada in-
telektualna opreznost nalae da se to nikada tako brutalno ne saopti
za delegate intelekta jednako dobra kao narodni hleb ili narodna kuhinja
za probirljiva usta. Meutim, aristokratizam onih koji istinu apsoluti-
zuju, paradoksalno, relativizuje veru u autentinost njenog pojavljivanja.
115
POHVALA NAIVNOSTI
Umesto da je detektuje i obznanje, zadatak intelektualca bi se, prema
Sartru, radije sastojao u tome da primeni tehnike istine na iluzije i lai,
da tim radikalizmom nadilazi za sve onu protivrenost koju ivi za
sve. Iako im ostaje zajedniko odvano nastupanje prema neemu to
(manje-vie neminovno) pristie, intelektualac kao inokosni sveiskupitelj
suprotstavlja se intelektualcu jevanelisti istinoprojavljenja. Svodivo
razliito ali ipak do raskola drugaije je njihovo intelektualno poslanje
i, odatle, (o)dranje.
Bernar Anri-Levi, poetkom devedesetih, ne razume srpske intelek-
tualce, kada odbijaju uslov koji je postavio za svoje gostovanje: da eks-
plicitno osude rat. Njemu se ini da bez tog prethodnog gesta, uostalom
uoptenog pa, mislio je, stoga i nesumnjivo prihvatljivog, tog minimuma
intelektualnog duga koji, dodue, moe mnogo da kota a malo da
vredi, uopte ne moe biti govora o lojalnosti intelektu. Ovi, pak, ne
razumeju ni njega, ni drskost da postavlja takav uslov, umesto da naui
neto o autentinom bavljenju intelektualnim (po)zvanjem turbo glas-
nogovornika nacionalne nemutosti. Njihova tradicija je antimontesk-
jeovska: nuno narodna a sluajno intelektualna. Tradicija Vuka a ne
Dositeja. Tradicija iz koje se prvo proganja, pa potom, kao utuljena
batina, reanimira jedan Slobodan Jovanovi koji retkima koji ga uopte
itaju is-poruuje upozorenje da inteligenciji preti vea opasnost od
ponaroavanja nego od odnaroavanja. Odnaroenom Anri-Leviju je
antiratno angaovanje belodani zajedniki imenitelj porodice intelekta;
narodnim intelektualcima je, sasvim demestrovski, pripadnost odree-
nom intelektu uslov da i drugog prepoznaju kao (drugog, njihovog,
manje ili vie bliskog, odnosno (ne)prijateljskog) intelektualca. A ne
mondijalistikog, odnosno, u ovom sluaju a i po pravilu, jevrejskog, koji
je, eto, frustrirano raznaroen i razdravljen, pa, ukoliko nije blizak
Udruenju srpsko-jevrejskog prijateljstva Klare Mandi i Ljube Tadia,
onda bi iz svoje nesree, po junkie sindromu, i druge da uvue u nju.
On, Bernar Anri-Levi, ima jednu ideju intelektualca. Moja koncep-
cija angamana intelektualaca podrazumeva ono to je uinio Kami
1950. godine napadajui i kritikujui logore u Sovjetskom Savezu, ono
to je uinio Malro 1933. godine kad je, gotovo usamljen, napadao i kri-
tikovao nacistike logore u Nemakoj, ili ono to je uinio Romen Rolan
1914. godine, kada je rekao: Zaustavite taj ludi rat, taj bratoubilaki rat,
koji e dovesti Evropu do haosa. Oni sluajno prema citatima koji
116
Predrag Krsti
slede probranim redom: Bekovi, osi, Bokan, Pajki u najmanju
ruku dre da imaju diskreciono pravo na jednu drugaiju, moda i dis-
tinktivniju koncepciju intelektualca. Oni se bore za pravo da se ne potru
razlike, ali tako da se to diferenciranje usmerava samo prema spolja, da
se ukazuje samo izvan totala iju autohtonost i homogenost, inae, ob-
znanjuju: ostatak zaklanog naroda, koji je nebeski, uvek je gubio u
miru ono to je dobijao ratom, i budui da je demokratija pikin dim,
samo treba nekako osmisliti rat.
***
Istorija, kretanje i situacija evropskog intelektualca je, sa sve njego-
vom (post)strukrutalistikom neprevazilazeom negacijom, sutonom,
upokojenjem, odnosno novofilozofskom galvanizacijom, glorifikujuom
i mutiranom revitalizacojom, manje-vie napisana. Obraeni iz duhov-
nika u labavi i suicidu tendirajui stale, savremeni intelektualci se, za
razliku od svojih, takoe sekularizujuih i takoe u kriznim vremenima
pojavljujuih pretea, sofista, renesansnih humanista i prosvetitelja, obj-
avljuju znatno medijski atraktivnije, konkretnije i direktnije. Njihova
manifestacija ima Manifest. Ve sa njihovim roenjem tokom afere Draj-
fus, ve u njihovoj tadanjoj programskoj promociji krijumari se sva
budua zdvojenost njihovog statusa. I kritiari i proizvoai mitova i
ideologija, i nekompretentni ili u-drugoj-stvari-kompetentni i, kao takvi,
nekako opravdano, ak neophodno, u ovoj stvari angaovani. I bilo ko s
graanskim pravom i neki s posebnom teinom, neto kao homunkulusi,
kao nukleusi, supstrati i, ujedno, re-prezenti ovekobivstvovanja dostoj-
nog kalokagatije. Univerzalisti i partikularisti znanja i prakse, klerici i
populisti, svedoci i muenici, krivci i pravednici, magovi i komedijai. I
tihi uvari fundamentalnih vrednosti i medijski fajteri. Polutani nesrene
svesti izmeu arogancije i nemoi duha, izmeu uverenosti u pristup
optem i (ne)mogunosti da se na osnovu toga posebno uini optim. I
jedna meu mnogim drutvena injenica i otelotvorena ideja, i konstruk-
tori onog konstitutivnog i njegovi regulatori u na javnosnim tradicijama
ustanovljenom drutvu.
Naavi dlaku u jajetu, ispljunuli su je s jezika i, s istrajnom znati-
eljom, nastavili da je cepaju naetvoro. U istorijskom retrovizoru pre-
poznavali su sebe kao dobronamerne despote, usreitelje ljudi protiv
117
POHVALA NAIVNOSTI
njihove volje, konstruktore Prokrustovih postelja, samo(za)dovoljne apo-
kaliptiare, Napoleone intelekta, profesionalne rtve, sumnjive delegate
Istine, Dobrog i Lepog, samozvane obsluitelje Sree i Pravde, konsek-
ventne vinovnike, u doslednom irenju humanizma, za sve nehumane
reime, dobrohotne tvorce, a pokatkad i sprovoditelje, svih najrepresiv-
nijih sistema. Budui da, za razliku od drugih, mogu da imaju autoko-
rektiv kao identifikacijsko svojstvo, autodenuncijacija koja se inilo da
poodmie do eutanazije, samo je, moda i lukavo podeena, regenerisala
i uvrivala onu njihovu karakteristiku zbog koje su njihovi na orto-
doksiju pretendujui otpadnici prestajali da budu saborci u istoj borbi i
u prelaznom roku se pregrupisali na komandne poloaje drugih vojski:
(samo)upitnost. Njihov krhki identitet se samo u tom momentu mogao
locirati i samo odatle ouvati onaj protokol i odgovornost koju je nagla-
eno ispovedao. Ili se mogao podlokati i objaviti vlastiti steaj.
(Samo)spoznaja je kao i uvek, samo ovom prilikom vie i pree
zbog vrste i koliine (posledica) sagreenja sugerisala paralizu, abdi-
kaciju i dobrovoljno povlaenje u rezervat. I created the Monster fran-
kentajnovsko priznanje sadraja delatnosti intelektualaca, zahtevao je
da se njihov opasni proizvod upakuje u odgovarajuu ambalau i opre-
mi opomenom namenjenoj radoznaloj i samoivoj nejai: drati dalje
od domaaja dece. Posramljeni velikani i besmrtnici su sa odobrava-
njem morali da (po)sluaju i ravom saveu ponajbolje posvedoe is-
tinu uputstva Dona Le Karea: Sve u svemu, svet je bezbedniji ako su
na vlasti osrednje linosti. Nastupilo je vreme da se bez rezignacije odu-
stane od opsesivne megalomanije univerzalistikih i ujediniteljskih as-
piracija intelektokratije.
***
U Liotarovoj Grobnici intelektualaca sahranjeni se piu pod zna-
cima navoda. Oni su duhovi koji se poistoveuju sa nekim subjektom
koji je obdaren univerzalnom vrednou, sa ovekom, oveanstvom,
nacijom, narodom, proletarijatom... Oni odatle analizuju situaciju i pro-
pisuju recepturu ostvarenja tog subjekta, obraajui se onima od kojih
crpu pravo i autoritet svakome ukoliko je on uvar zaloga, zametak
tog entiteta. Njihova odgovornost je neodvojiva od (podeljene) ideje
jednog univerzalnog subjekta i samo prema njoj se i preuzima. Nikakav
118
Predrag Krsti
kadrovski poredak administrativnih, kulturnih i drugih odluka, kao ni
poredak stvaralake delatnosti, njih ne obavezuje. Prelazei u njega oni
preuzimaju drug(aij)u odgovornost i, da stvar bude jo zakuastija, ni
jedna od njih ne pribavlja onome ko ih prihvata nikakav naroiti auto-
ritet u njegovom zadatku graanina.
A intelektualac bi upravo to: njega konstituie upravo jedno
prenoenje, on ne odoleva iskuenju da imenu, steenom u jednoj obla-
sti, pribavi znaaj u drugoj. To zadiranje u tue pravo prestaje da bude
zbrka i nedostojna uzurpacija samo pod jednim uslovom: da misao o
univerzalnosti, jedina na koju se moe pozvati intelektualac, bude u
stanju da razliite odgovornosti meusobno povee u sistem, ili barem
prema zajednikoj svrsi. No, upravo to totalizujue jedinstvo, ta univer-
zalnost, jeste ono to, barem od sredine dvadesetog veka, nedostaje mi-
ljenju. Ponestalo je nesumnjivih stradalnika i belodanih krvnika, ni
jedno istorijsko ime vie ne sija kao ista ideja, bez nedostatka, kao to
je Fridrih II sijao za Kanta, Pariska komuna za Marksa i kola za pro-
svetitelje. Intelektualac jo (moe da) postoji samo kao grekom pre-
iveli primerak, kao dinosaurus slep za promene koje su se u istoriji
Zapada desile od osamnaestog veka.
[
[
Iste godine kada je globalna nauna zajednica svuda i na razliitim
nivoima slavila sto pedeset godina od objavljivanja knjige arlsa Darvina
O poreklu vrsta, ukazujui, kako dolii, na prelomni znaaj jednog inte-
lektualnog dogaaja i nepovratne uinke koje je on imao, u Beograd su,
posle gromopucatelnih najava u novinama, stigli dinosaurusi. Lokalni
prirodnjaki muzej i udruenje Grupo Cultural iz Argentine otvorili su
veliku izlobu Dinosaurusi Argentine Dinovi Patagonije, koju je
diljem sveta ve bilo videlo milion ljudi. etrdeset eksponata, petnaest
razliitih vrsta skeleta i delova skeleta, jaja, gnezdo mladunaca, otisci
stopa, sve naravno, replike. Originali su isuvie vredni i isuvie kompli-
kovani za transport, dekompoziciju i rekompoziciju.
Ali ni ovo nije mala stvar naprotiv ukoliko znamo da doekamo
udne goste koji nam dolaze. Eto prilike, pomislih, da pred dinosaurusima
poloimo raun o onome to oni nama, nama danas znae, odnosno o
tome ta bi njihovo ipak iznenadno pojavljivanje nama moglo ili trebalo
da znai? Jo direktnije: kakva nas oseanja obuzimaju, u kakvu atmosferu
119
POHVALA NAIVNOSTI
zapadamo pri pomisli ili pri susretu sa dinosaurusima sada i ovde; sa im
ih zapravo u naem mentalnom katalogu asociramo i moemo li uopte
jo imati ideju koju pominju organizatori izlobe: da bi ona mogla da
ima, pored elemenata zabave i atrakcije, i edukativni, kulturni i ekoloki
aspekt i, tavie, da unapredi nau svest o nama samima?
Moda, ali samo pod odreenim i vrlo zahtevnim uslovima. Jer, re
je pre svega o jo jednom spektaklu na tritu spektakla u koji su odavno
ve i nauke ule pratei duhovnu situaciju vremena. Radi se o dobro
osmiljenom multimedijalnom provodu koji ima paleontoloku potku,
ali ima i pratee sadraje koji e monstrume sa postavke pribliiti deci
i nestrpljivom nervu savremene javnosti: projekcijama autentinih fil-
mova o iskopavanjima i istraivanjima dinosaurusa, strunim predava-
njima i tribinama o njihovom ivotu, pridruuju se kreativne radionice,
kvizovi i slagalice, pa i specijalna ugostiteljska ponuda hotela pored kojeg
se prireuje izloba. Sve u svemu, jedan udoban i bezazlen izlet u zanim-
ljivu nauku, u prirodnu istoriju naeg. a ipak i ne ba sasvim naeg sveta;
jedna ne ni etnja sa dinosaurusima, koliko arhivarska etnja kroz njih.
Nieg loeg u svemu tome nema na prvi pogled, a opet, za jedno po-
sebno izotreno ulo, za, recimo, dosledne pobornike zatite prava i-
votinja, koji bi u delokrug uraunavali i one izumrle, ima ipak neeg
neoprostivo vulgarnog u samoj ideji eksponiranja ostataka ivotinja (da
li bismo voleli da nas ili nae moti tako izlau?), kao i u naoj suverenoj
ravnodunosti prema njima, u naoj analitikoj radoznalosti kojom mis-
limo da ih poastvujemo panjom hodajui izmeu njih. Ta perspektiva
koja provocira na stid moe biti lekovita, moe moda dovesti u pitanje
nae predrasude, tanije, predrasude nae, ljudske vrste, koje dinosauri
po svoj prilici i vie nego druge ivotinje mogu da stave na kunju.
***
Nama su, naravno, svi oni manje-vie isti. Nama su i sve ivotinje
na neki nain iste; mi ih, kako je primetio Derida, sve svrstavamo u
ivotinje ili u ivotinju, ime ve potiremo one bezdane razlike
izmeu vrsta. Ali kao i sa ostalim aktuelnim ivotinjama, i dinosau-
rusi su izmeu sebe beskrajno razliiti, i veliki i mali, i biljojedi i me-
sojedi, i laki i teki, i rogati i ploasti dalo bi se dugo nabrajati i svi
imaju svoju istoriju, svoje poreklo, svoju priu, svoje zlatno i svoje doba
120
Predrag Krsti
opadanja, svoj kraj. Blagodarei Riardu Ovenu, 1841. godine su dobili
svoje ime, dobili su zapravo nae ime za njih, ime kojim se ve signalizira
onaj utisak, ono dejstvo koje na nas ostavljaju. Deinos saurus u prevodu
znai strani guter.
Nae razumevanje njihove vrste vremenom je napredovalo i do sredine
prolog veka samo nas utvrivalo u ubeenju da je zaista re o stranim
reptilima, koji kao savreno prilgoeni predatori caruju svojim, caruju i-
tavim tadanjim svetom. Tada, u mezozoiku, kada je svet bio gotovo pot-
puno drugaiji, pre svega znatno topliji, i kad su ga naseljavala drugaija
stvorenja, njihova pria je bila dominantna pria, dominantna istorija. Si-
sari dodue postoje, ali (jo) nemaju nikakvu istoriju, nikakav razvoj, ve
ive u senci ovih bolje adaptiranih stvorenja koja mu danas (moraju da)
izgledaju fantastino. I to e potrajati svih sto sedamdeset miliona godina,
sve dok Hegel je bio u pravu na nain koji nije imao u vidu jedan
ivotni lik ne iezne i ne otvori prostor za novi.
Nama je, kao samo po sebi razumljivo, upravo najintrigantnije i ne-
kako najbitnije to da ni nas ne bi bilo bez njih, odnosno bez njihovog
kraja, i moda tek u bezglasnoj slutnji jo i to da ista sudbina, kao trenutne
gospodare Zemlje, moe i nas da saeka. Ista sudbina, ve utoliko to sa-
znajemo da je i doba dinosaurusa poelo onako kako se i zavrilo, neim
to vele da se u istoriji Zemlje gotovo zakonito odigrava svakih petsto
miliona godina: kataklizmom, katastrofom. Prethodni period, perm,
okonava se najveim masovnim izumiranjem u istoriji planete veruje
se da je tada nestalo oko devedeset pet procenata ivotinjskog sveta na u
to vreme jedinom Zemljinom superkontinentu, Pangei ali posle kojega
je u prvom periodu mezozoika, trijasu, preostalih pet odsto ivotinjskog
sveta imalo i iskoristilo itavu planetu samo za sebe.
Priroda tada pre svega s dinosaurusima, kako se to lepo kae, isku-
ava razmeru i prikladnost ivotinja: kopnom hodaju najvea stvorenja
koje je Zemlja ikada videla, da bi sa protokom vremena, u drugom i
naroito u treem periodu mezozoika koji se zovu jura i kreda, veliina
poela da se proima suptilitetom, elegancijom, lepotom, rafinira-
nou. Jakih i lakih kostiju, modelovani da budu brzi i preduzimljivi,
dinosaurusi su imali elegantno dranje, izbalansirano repom, naspram
koga su druge ivotinjske vrste bile nezgrapne. Mogli su se da nasta-
vimo da ukazujemo na slinosti sa nama podiiti i jo jednom ka-
rakteristikom od koje smo mi ljudi mnogo kasnije napravili vlastiti
121
POHVALA NAIVNOSTI
zatitni znak: uspravnim hodom. Neki od njih su zapravo bili prvi dvo-
noci na zemlji, prvi ogranizmi koji su prednje udove oslobodili za ne-
kakvo delanje koje nije kretanje.
Ukratko, prilagodivi se i vladajui celokupnim svojim okoliem, di-
nosauri su u svoje vreme bili najuspenije ivotinje, vrhunac evolucionog
razvoja ili jednog njegovog kruga. Lako je mogue da su, dok ih nije stre-
fila elementarna nepogoda koja im je ukazala na njihovu granicu i krh-
kost, to o sebi i pretpostavljali, kao to mi danas o sebi pretpostavljamo, i
da su kao mi podrazumevali da je ostali ivi svet samo njihova predigra,
da su ga smatrali tek korisnim i ukusnim okruenjem koje postoji samo
zbog njihovih potreba. A onda, pre oko ezdeset pet miliona godina, u
klimaksu svoje moi, dinosaurusi na jo uvek misteriozan nain iezavaju
i od sebe, od svog roda ostavljaju iza sebe jedino ptice. Najrasprostranjenija
ali ne i jedina teorija je da je, skupa sa jo najmanje ezdeset pet procenata
tadanjeg ivog sveta, i dinosauruse zbrisao pad ogoromnog meteorita na
poluostrvo Jukatan u Meksiku, koji je podigao toliki oblak praine, da je
zadugo onemoguio svetlost sunca, posledino fotosintezu biljaka, a onda
i prehranu biljojeda. U svakom sluaju, doao je kraj jednog perioda,
poeo je kenozoik, poelo je doba sisara, koje jo uvek traje.
***
Jedna vrsta sisara opasno preti da danas, u svom dobu, po drugi put
ubije dinosauruse. Moda je u izvesnoj meri i neizbeno da oni naknadno
doive sudbinu onih ivotinja sa kojima ljudi ive. Gotovo sve one su nas
isprva straile, a onda smo ih pripitomili ili lokalizovali, prognali u
stvarne koliko i simbolike rezervate uinivi ih ili dobroudnim ili
potinjenim. Zapisi o grandioznim stvorenjima ili o njihovim ostacima
jo iz biblijskih, pa i oni sasvim nauno intonirani iz modernih vremena,
opinjeni su pre svega njihovom veliinom i moi. A onda je tu odne-
davno stavljen u pogon onaj mehanizam, ona proverena strategija kojom
emo jezu i veliinu pacifikovati u osnovi rasistikim sentimentalizmom,
koji samo parfimisanije produava onu istu ogoljenu diskriminaciju koja
razliite vrste ivota stavlja u podreeni poloaj i funkciju nas. Posle
zastraene fascinacije, i ale iz prolih vremena poeli smo naknadno da
tretiramo kao kune ljubimce ili smorene primerke egzotinih stvorenja
po zoolokim vrtovima.
122
Predrag Krsti
Danas je taj kulturni obrazac uveliko industrijalizovan i utoliko pred-
vidiv. Neto se moglo nazreti ve u onim duhovitim aplikacijama savre-
menih ljudskih odnosa na svet praistorije (koja je, naravno, za nas uvek
vreme pre naeg) u Jaba-daba-du Kremenku, u onim uprezanjima di-
nosaurusa u produktivne prakse oveka. Ali sa Spilbergovim Parkom iz
doba Jure vie nije bilo sumnje gde e zavriti dinosaurusi, odnosno nji-
hov simboliki sadraj. Sekularizovana nauna fantastika postaje istorijska
bajka. Bezbrojne igrake, figurice, video igrice u kojima se simpatini di-
nosaurusi preporuuju svojom nevinom nezatienou smenjuju i da-
leko nadmauju one distinktivne i istovremeno identifikacijske preokrete
koje je takoe odnedavno sa filmskog platna ambivalentno proizvodila
senzitivnost iz zabiti u civilizaciju nahrupelog nenog dina King Konga.
Posvemanja holivudizacija je, meutim, u svom opsenarstvu isto-
vremeno otvorila prostor uvidima kojima bi nas dolazak dinosaurusa,
zapravo odgovarajui doek dinosaurusa, ipak i upravo na istom mestu
gde je opasnost mogao i obdariti, gde bi se zaotreno ukazala prilika za
jednu njihovu nedirigovanu i tako rei (samo)kritiku recepciju. Ta re-
cepcija bi morala, kao i svaki znaajan prodor u saznanju sveta i nas
samih, biti prevashodno antinarcistika.
***
I tu se dinosaurima pridruuje Darvin. Ono to se krije pod tom
ifrom je opovrgavanjem objanjenja porekla oveka kao boje kreacije
za raun vizije samoniklonog ivog sveta nesumnjivo predstavljalo
jedan rez u nauci. Ali ne samo u nauci. Prema Frojdovom lucidnom i
znamenitom zapaanju, to je bila druga od tri rane koje je nauka zadala
onom ovekovom narcizmu koji se dotad protezao i u njene vizije sveta.
tavie, ako ima neeg kao to je napredak u nauci, nije najgori nain da
se on opie kao progresivno operisanje od vrsnog narcizma: od pret-
postavke povlaenog poloaja oveka, od samouverenosti da smo izu-
zetna vrsta, od, ukratko, vrstistike i antropocentrike predrasude.
Prvo nas je Kopernik bacio u oajanje svojom revolucijom, svojim
skandaloznim otkriem da nismo, to jest da Zemlja nije sredite kos-
mosa, da smo negde na periferiji ravnodunog kretanja kamenja, tek jedna
od stranputica svemira. Nastupila je panika, digla se larma oko jedne ast-
ronomske interpretacije prema kojoj bismo na prvi pogled mogli ostati
123
POHVALA NAIVNOSTI
ravnoduni da lom koji je proizvela nije presecao samoljublje svih lju-
di, a ne samo naunika. ordano Bruno je morao da gori, a radost zbog
toga onog obinog sveta koji je podgrevao i razgorevao vatricu lomae
nije bila manja od zadovoljstva inkvizitora, kojima je to uostalom bio
posao. Ko to sme nas da dira? Kakva nas to uena i ljudohulna kvariigra
izbacuje iz privilegovane usidrenosti u centar sveta i psihikog komfora
koji odatle ishodi?
Jedva smo se, i uz rtve, privikli na takvo stanje stvari i zauzeli rezer-
vni poloaj ako ba i nismo glavne bade u vasljeni, na zemlji nam ne-
ma ravna; razne vrste svakako postoje, ali mi smo po svemu em posebni,
em izuzetni, em gospodari okolnih stvorenja i vrhunac Stvaranja kad
nas netom zaskoi Darvinova evolucionistika teorija koja je osporila i
tu povlasticu. Jedna smo meu drugim ivuljkama, koja je radila isto to
i sve druge: zarad samoodranja odgovarala na izazove prirode onim
sredstvima koja joj stoje na raspolaganju i koja je nemilosrednom selek-
cijom unapredila. Jo jedna iluzija se raspala; jo jedan udobni svet je
sruen. Nedostatak lomae je nadoknadila golema povika i karikiranje
majmunskog uenja.
Treu ranu Frojd misli da on zadaje, a da opet jo nismo stigli da se
oporavimo, a nekmoli sviknemo na prethodnu. Psihoanaliza bi sada u
paramparad da razbije i poslednje preostalo narcistiko uporite onog
pantokratorskog ja koje je u meuvremenu postalo uvereno da makar
samo sebe mora najbolje da poznaje iz neposredne i nesumnjive blizine:
ako ni u svemiru ni na Zemlji nismo izuzetni, niko nam ne moe oduzeti
nae intelektualne potencijale, nau linost, na subjektivitet, tu nau
unikatnu i navlastitiju vlastitost. Iznenada smo meutim obaveteni da
postoje tektonskije struje od onih koje proizvodi ta naa intimistika dika
i oslonac, anonimne energije koje tavie odreuju nimalo jedinstvenu
i autonomnu (samo)svest tek kao vektor onih nesvesnih sila koje je
konstituiu. Vie nismo ni sa sobom sami, ni u sebi merodavni; na vi-
soko cenjeni i jo vie hvaljeni ego nije gospodar ak ni u vlastitoj kui.
O nebu i zemlji da ne govorimo.
Od ove rane se jo nismo oporavili. Jednako svesni da se ne da ignorisati
ali i u nadi da e valjda sama od sebe zaceliti, branimo se ovog puta ne samo
poricanjem, nego i preutkivanjem s nelagodom, ironisanjem koje proka-
zuje i, ponajvie, jednom selektivnom recepcijom psihoanalize: prihva-
tanjem njenih uslunih tehnika a odbijanjem njene metapsiholoke,
124
Predrag Krsti
negativno-antropoloke teorije. Moda i izrazitije nego u direktnoj po-
lemici, Frojd je slutnju o ovakvoj implementaciji nauke koju je inicirao
iskazao replikom jednoj pacijentkinji da preozbiljno shvata sopstveni
ivot. Vitalnost narcizma se, izmeu ostalog, ogleda i u tome to ne bira
sredstva da bi se afirmisao: on ih kao homeopatske medikamente s luka-
vom bezonou pozajmljuje od bolesti i stavlja u funkciju vlastite rezi-
stentnosti i na ona naela koja bi da ismeju njegovu ozbiljnost.
***
I kao to je Frojdovo uenje, koje je smiljeno da nas zaceljuje od naeg
narcizma, pretvoreno u zaceljivanje u njemu, tako je bilo i sa Darvinovom
naukom. Naime, on se na oigledan nain suprotstavio i jo uvek se su-
protstavlja kreacionistikoj teoriji o bojem planu Stvaranja. A ta se u
optoj svesti suprotstavljalo bogu u nastupanju moderne? ovek. Koja e
onda teorija biti nasuprot teoriji da je bog tvorac? Humanizam. I huma-
nisti su preuzeli Darvina, preoblikujui njegovu teoriju tako da su u pro-
tivstavu prema bogu veliali posebnost i (samo)tvoratvo oveka. Darvin
je obezubljen i krivotvoren: klelo se u njega protiv teologije, ali je izbaen
onaj kljuni deo njegove teorije koji veli da nemamo (vie) nikakvog prava
na hijerarhijsko razlikovanje od ostalog ivog sveta. Tako su, kako prime-
uje Don Grej, humanisti samo laicizovali teologiju koja je takoe
oveka smatrala posebnim, makar za poznanje boga i neutralisali onu
uznemirujuu Darvinovu sugestiju da nismo nita vie do jedan majuni
deo ili manifestacija, Dokins bi insistirao, kontinuuma ivota.
To je ve i empirijski pokazano. Savremene studije kognitivne etologije
su reile da briljivo nagrizaju narcizam oveka u svim njegovim segmen-
tima. Ako se mislilo da smo izuzetni po jeziku, ustanovljeno je da postoje
ne tako malobrojne ivotinje koje razumeju simboliku reprezentaciju i
sposobne su da upotrebe odgovarajui jezik. Ako smo verovali da smo
samo mi kadri za dugotrajne porodine veze, javlja se pre svih majka
orangutana koja ostaje sa svojim mladuncima osam ili deset godina, a i
kad oni napuste zajednicu nastavlja da odrava kontakt s njima, ali i
impanze, babuni, vukovi, slonovi i jo neke drutvenije ivotinje koje
takoe neguju dugoveke proirene porodine zajednice. Ako je smatrano
da je ekskluzivno ljudska sposobnost da se socijalno orijentie, onda su
tu, izmeu ostalih, divlji psi, kokoke i konji, za koje je primeeno da
125
POHVALA NAIVNOSTI
reavaju razliite probleme koji se neminovo javljaju u sloenim drut-
venim grupama i manevriu unutar svojih socijalnih okruenja. Ako je
izraavanje emocija drano za distinktivnu karakteristiku oveka, otkri-
ven je itav niz vrsta u kojima njeni pripadnici poklanjaju posebnu panju
emocionalnom stanju pojedinano razaznatih suvrsnika, ili ak istinski
pate zbog smrti svojih partnera i doslovno umiru od tuge. Ako je polno
optenje iz zadovoljstva uzimano za privilegiju ljudi, opet se pronau i
neke ivotinje ije ivote ne karakterie samo borba za preivljavanje,
agresija i sukob, nego i nesputana radost, igra i mnogo reprodukcijom
nerukovoenog seksa.
U jednoj rei, ispitivanja ponaanja ivotinja pokazala su da se nijedna
od aktivnosti koje su smatrane iskljuivo ljudskim ne moe bez kontro-
verzi pripisati samo ljudima, da ne postoji jedinstveno obeleje, odnosno
specifine i otro razgraniene sposobnosti nae vrste, ve i nae pona-
anje i naa kognicija dele duboke korene sa ponaanjem i kognicijom
ivotinja. Ljudske sposobnosti jednako su proizvodi evolucione selekcije
kao to su to obeleja drugih ivotinja. Bez obzira koju distinktivnu karak-
teristiku istiemo da bismo se uinili posebnim i dominirali, ona nije
vie ili manje izuzetna nego karakteritike po kojima se razlikuju druge
vrste: Meri Midlej upozorava da su taman koliko i mi, i slonovi, albatrosi
ili dinovske pande takoe na razliite naine jedinstveni.
I ta neuporediva jedinstvenost ili, jedno vreme odve rabljenom sin-
tagmom reeno, nesvodiva razlika, onda ne vai samo za jasno odeljene
vrste, odnosno izmeu njih. I same vrste su unutar sebe neidentine. Ako
je verovati Delezu, velike taksinomijske jedinice rodovi, porodice, redovi,
klase kod Darvina ne slue vie tome da se razlika misli tako to se do-
vodi do slinost, identitet, analogija ili suprotstavljenost. Upravo obrnu-
to, same taksinomijske jedinice se, dodue jo nejasno i preblizu nekakvoj
neodreenoj promenljivosti, misle poev od individualne razlike kao fun-
damentalnog mehanizma i prve materije prirodne selekcije. Velika Dar-
vinova novina bi se onda zaista sastojala upravo u tome to je ustanovio
miljenje individualne razlike, to itavim tokom Porekla vrsta ne znamo
ta moe individualna razlika, ne znamo dokle ona moe da ide, pod uslo-
vom da joj se pridrui prirodna selekcija, to je najzad Darvin sam pro-
blem postavio na nain vrlo slian Frojdu u jednoj drugoj prilici: pod
kojim uslovima male, slobodne, plutajue, odnosno nepovezane razlike
postaju razlike koje se mogu procenjivati, povezane i fiksne razlike?
126
Predrag Krsti
***
To bi mogla biti i danas iva pouka darvinizma. Ona je svakako ma-
nje senzacionalna od one koju je uputio sam Darvin ili od njene inter-
pretacije koja je vladala u vreme binarne ovek/bog alternative u kojem
je nastala. Za uzvrat je, meutim, na bitan nain ona postala dalekose-
nija. Suprotstavljanje religijskim kanonima produava se u izmicanje i
poslednjeg tla onim vlastitim narcizmima koji su ih pothranjivali i pre-
oblikovani se nastavljali sve do naukom legitimisanih sklopova i obra-
zaca nasilja. Onozemni protivnik se interiorizovao i omoguio skupno
naputanje teo-antropoloke paradigme, a utoliko moda konano i
jedno vrstizmom neinficirano govorenje: govorenje ne vie samo o
sumnjivom poreklu, nego i o jo sumnjivijim izgledima ionako sve tee
prebrojivih i razluivih vrsta.
Nasuprot, dakle, ponienju iskonstruisanog odomaenja, (i) kroz di-
nosauruse bi mogla da se pojavi i nekakva sugestija ne samo o naoj pro-
laznosti, nego i o onoj nemisioniranosti o kojoj njihov kraj moe da
posvedoi. Ne zaustaviti se, potom, ni na toj analogiji, na tom dalekom
srodstvu po carujuim ingerencijama i samoprivilegovanju. To da se apo-
kalipsa ve odigrala, i to ne jednom, i da e se po svoj prilici odigrati opet,
te da je uprkos tome svet preiveo, da kraj jedne vrste nije i kraj sveta, pa
da to vai i za nau vrstu i za na svet, govori ne samo o neophodnosti
prekoraenja naih kolektivnih egocentrizama, nego sada moda i o per-
spektivama koje prekorauju i animalocentriki biomorfizam i koje Stiven
Guld nastoji da razvije sputajui svoje istraivanje ivota do parazita,
do bakterija, do njihove dugovekosti, njihove istorije koja je neuporedivo
dua i od istorije dinosaurusa i od istorije oveka, istorije jednog ili moda
samog ivota koji neprekidno traje od kada je nastao na Zemlji i koja sada
osvetljava irelevantnost ili ne-toliku-relevantnost kakvu u istoriji sveta
pridajemo sebi i sebi slinima, naim tek mesnim poecima i krajevima.
A to znai: umesto da ljudska ivotinja (p)osmatra dinosauruse i
uopte ne-ljudski ivi svet kao zastraujuu ili simpatinu, svejedno, ali
uvek bezbedno (pre)daleku, zamislivu i svodivu egzotiku, ona moda
konano moe i da se pronae u dinosaurusima i slinim stvorenjima,
i to ne samo u onom smislu u kojem se taj izraz ponegde kolokvijalno
koristi u smislu da smo, samo sada kao vrsta a ne kao okotavanju
skloni pojedinci, omatoreli, zastareli, nadivljeni, pretekli vlastiti kraj
127
POHVALA NAIVNOSTI
Nema univerzalnog subjekta-rtve koja bi u stvarnosti dala neki znak,
u ije ime bi miljenje moglo da podigne optubu koja bi, istovremeno,
bila slika sveta. ak i onaj najobespravljeniji, ije stanovite je Sartr
pokuao da zauzme kako bi se snaao u lavirintu nepravdi, u osnovi pred-
stavlja samo negativan, anoniman i empirijski entitet. Ne kaem da ne
treba brinuti zbog njegove sudbine, naprotiv, to se mora na osnovu etike
i graanske odgovornosti. Ali to gledite omoguava samo odbrambene
i lokalne intervencije. Trai li se vie, to gledite moe da zavede miljenje,
kao to je zavelo Sartrovo.
Liotar izriito odbija da odavde izvue zajkljuak koji izgleda da sledi,
zakljuak kako svako treba da se bavi svojim i samo svojim poslom: slikari
slikanjem, filozofi filozofiranjem, naunici istraivanjem, kadrovi ruko-
voenjem, animatori kultivisanjem a politiari politikom. Inteligencija
ne uti, ona se ne povlai u svoje dragocene radove, ona pokuava da se
postavi na visinu nove odgovornosti koja intelektualce ini ne-prilinima
i nemoguima: odvojiti inteligenciju od paranoje koju je stvorila moder-
nost. Prostor za optimizam postoji ukoliko se slabljenje, moda i propast
univerzalne ideje, u jednom pluralnom svetu, u multiverzumu nezavisnog
preuzimanja meusobno inkopatibilnih odgovornosti, sagleda kao mo-
gunost da se miljenje i ivot emancipuju od totalizujuih opsesija. U
radu na emu bi se onda valjda sada sastojao i intelektualni dug.
***
Ali, umesto dis-kvalifikujueg depotenciranja, mogua je i drugaija
reakcija, jedna ozbzirnija i nijansiranija ili nedoslednija i kompromisnija,
svejedno, u svakom sluaju manje total(itar)na kritika totalitarizma in-
telekta, proistekla iz istih uvida. Mogue je, a, prema novofilozofskoj
nego, najzad i jo gore, u onom smislu za koji smo takoe valjda odne-
davno i zahvaljujui ranama koje je zadala nauka postali kadri, u smislu
jedne depatetizovane i do kraja odmerene kontingencije, koja ne bi
automatski vreala ideju o moralnim i drugim ljudskim mogunostima
i preimustvima, ali bi jednako insistirala kako na tome da e biti sveta
i posle nas, tako i na tome da je lako moglo da se desi da nas uopte i ne
bude na svetu. A da bi on i dalje mirno, verovatno jo i mirnije postojao.
128
Predrag Krsti
interpretaciji, to se od sedamdesetih godina prolog veka i desilo, pome-
riti akcenat kada je re o zadatku, funkciji i dunosti intelektualaca. On
bi sada sa povlaenih projekcija istine i vrline trebalo da se preusmeri
na manje ambiciozno a opravdanije preduzee Kantove negativne mud-
rosti koju francuska obrada filtrira kroz Poperov negativni utilitari-
zam, na prepoznavanje i otpor zlu i gluposti, na humanitarni pre nego
na humani aspekt, na oigledno potrebnu pomo pre nego na zastupanje
zdravlja, na dezideologizovanu najpodobniju akciju a ne na akciju pod
uslovima ideoloke podobnosti, na uvid da je ono minimalno najvie to
se moe uiniti a da je preko toga, i utoliko vie ukoliko vie preko, po-
tencijalni diktat i teror, na ono to je Sart nekada zamerao Kamiju, a to
Gliksman sada afirmie: na SOS moral a ne na moral reenja.

Vrlo je opasno vraanje Kamijevom delu sa namerom, koju esto

sreemo kod vernih poklonika, dovravanja autorovog dela umesto njega
samog ili, zahvaljujui pojednostavljenim interpretacijama, ak i jednoj
vrsti razoaranje koje doputa, tumaenju smisla dela kao apokalipse
(an Danijel, Tumaenje Kamija; Sveske 3/1990, Panevo, str. 61). Kod
Kamija se u ovom smislu radije radi o ulozi posrednika i pomiritelja, o
toj ulozi koju on nedvosmisleno pripisuje umetniku. To je temeljno Ka-
mijevo uverenje i rukovodee naelo njegovog delovanja. Princip urav-
noteenosti u umetnosti za njega je onda i vrhunski metodski instrument
u jednom filozofskom izlaganju, koje u tom pogledu istu savest pretpo-
stavlja diferenciranosti pojmova.
Zato sam umjetnik a ne filozof? zapitae se ve slavni Kami
Zato to razmiljam rijeima, a ne idejama (Albert Camus, Zapisi,
knjiga 7 Odabranih djela, Zora GZH, Zagreb, 1976, str. 266). A jo u
dvadeset drugoj godini zapisao je: Misli se samo po slici. Ako eli po-
stati filozof, pii romane (Zapisi, str. 12). Godinu dana kasnije, u njego-
vom diplomskom radu stoji: U dijalogu srca i uma istina se ne moe
izraziti drugaije nego slikama. Najzad, Kami se ne libi da prizna: Nisam
doista filozof i znam govoriti samo o onom to sam proivio (Kronike
(II), knjiga 8 Odabranih djela, Zora-GZH, Zagreb, 1976, str. 182).
Kami zapravo zastupa pravo senzbilnog naspram onog inteligibilnog
koje se stilizovalo u apsolut, pa bi onda na tom iskustvu da zasnuje po-
mirenje. Pirovanje pokazuje da se moe govoriti o senzbilnoj misli.
129
POHVALA NAIVNOSTI
Mit o Sizifu pokazuje nam u tendenciji svoju ne-filozofiju (Etienne Ba-
rilier, Albert Camus Philosophie et littrature, Lage dhomme, Lausanne,
1977, str. 132). Inficirati tim supstratom umetnikovanja i teorijsku aktiv-
nost, ili jo i pre na njemu je izgraditi to je kretanje u kojem Kami vidi
svoju misiju. Istorijsko-knjievno-teorijske ladice su to prenaglasile za
raun analize oblika ovog napora.
***
Teorijski gledano, Kamijeva vizija ispravljenog stvaranja zadrava
se na deklaracijama, ubedljivim deskripcijama i optim mestima nega-
tivne mudrosti koja izbegava apsolutizacije, tvrde stavove, ali, iako for-
malno netrivijalno i plodno pokrie, nema elje ili mo(gu)(nost)i da u
jedinstvenom sledu dovri posao i nae smisao svom naporu van i preko
opravdanja zaete umetnike prakse. Ili je, pak, manjak odgovora-pri-
kaza na pitanje-zahtev kako i ega konkretno ostvariti lepe pred-znake
pomirenja u izvesnom smislu dosledan. Preciznija slika realizovanog
pomirenja bi mogla biti ostavljena za prostor gde se ekspresivno raskriva:
za umetniko delo, a ne za njegovu teoriju. U strahu-begu od terorizma
teorije, tu podvojenost Kami zaista u svom opusu konsekventno zadr-
ava. Pre nego da je anahronizam, nedoreenost ili nedomiljenost, ona
bi mogla biti svedoanstvo jedne hotimine i odgovorne nedoslednosti:
unapred prokazivanja onog ili svakog pomirenja koje istovremeno ne
prestaje istrajno da zagovara.
Kamijeva estetska pomiridba, mirenje poumentienjem, nedovoljna
je za ishod koji prieljkuje, ali osim to je moda jedino mogua, ima i
jednu znaajnu prednost u odnose na druge takve vizije: ona meri, od-
merava svoju granicu, ona (zna da?) nije total(itar)na, iako pretenduje
na univerzalnost. Takva intervencija u postojeu formu onda moe biti
viena i kao deformisanje: Ispravljanje stvaranja, kako ga je Kami de-
finisao u Pobunjenom oveku, opasno se pribliava unakaavanju
(Germaine Bre, Camus, New Brunswick N. J: Rutgers University Press,
1961, str. 250). Meutim, sam Pobunjeni ovek (knjiga 6 Odabranih djela,
Zora GZH, Zagreb, 1976, str. 269) sadri korektiv koji, makar u svojoj
intenciji, onemoguuje takvo sagledavanje: Umjetnost nas barem ui
da se ovjek ne svodi samo na povijest nego da nalazi razlog postojanja
i u prirodi. Veliki Pan za njega nije mrtav. U isto vrijeme dok potvruje
130
Predrag Krsti
vrijednost, svima zajedniko dostojanstvo, njegova najnagonskija po-
buna uporno zahtijeva netaknut dio stvarnog kojemu je ime ljepota,
kako bi njome utaila svoju glad za jedinstvom. Eksplicitna odbrana od
slinih napada nalazi se pak u odgovoru na jedno pitanje novinara (tekst
je prireiva Odabranih djela naslovio Umjetnik i njegovo vrijeme; Al-
bert Camus, Kronike (II), str. 232): Neu poricati glupo vrijednost stva-
ranja u korist vrijednosti ovjeanstva, ili obrnuto. Za mene, jedne nisu
nikad odvojene od drugih i veliinu umjetnika merim (Molire, Tolstoj,
Melville) prema ravnotei koju je on uspio odrati meu jednim i dru-
gim vrijednostima.
***
U svom prvom zapisu dvadesetdvogodinji Kami pie o pravom
smislu ivota i odatle odreuje sebe prema umetnosti: Umjetnost za
mene nije sve, neka onda barem bude posrednik (Zapisi, str. 7). Posrednik
do smisla, slobode, jedinstva, lepote, sve zakrupnelih rei, ali i kompo-
nenata ovekove relativne sree, elemenata to jame jednu usmerenost
koja sama sobom ini ivot vrednim za svako izdvojeno prolazno ljudsko
bie. Za Kamija je, naravno, pre svega knjievnost bila jedna takva ori-
jentacija, ali ju je smatrao i uopte jednom sutinskom ljudskom aktiv-
nou, jednom od najfundamentalnijih (Bre, Camus, str. 242).
U svojoj trideset sedmoj godini, dok Pobunjeni ovek jo nije ob-
javljen, Kami opisuje pred-rasudu svoje filozofije umetnosti: Imam
najuzvieniju i najstrastveniju ideju o umjetnosti. Odvie visoku a da bih
pristao da je podredim iemu. Odvie strastvenu a da bih je htio odvojiti
od iega (Zapisi, str. 398). Takva bi umetnost onda morala, i to utoliko
vie ukoliko je vie umetnost, da miri, a da bi se ostvarila mora da na
svoj nain pomiri. Poto je ve odredio da vai sledei: shvatiti to je
prije svega ujediniti. [...] Shvatiti svijet za jednog ovjeka znai svesti ga
na ljudsko, oznaiti ga njegovim peatom (Albert Camus, Mit o Sizifu,
knjiga 5 Odabranih djela, Zora GZH, Zagreb, 1975, str. 22), Kami moe
na isti nain da odredi i svrhu i karakter umetnosti. Razlika deskriptiv-
nog i normativnog pri tom nije uvek dovoljno jasna, ali bi se moglo rei
da sama njegova upotreba termina umetnost vremenom sve vie sa
izvetaja o zrenju njene sutine prebacuje akcenat na artikulaciju one
poeljne i specifino shvaenom socijalnom funkcijom sve bremenitije
131
POHVALA NAIVNOSTI
umetnosti: Cilj umjetnosti nije da stvara zakone ili da vlada, ve da prije
svega shvaa. [...] Umjetnik na kraju svoga puta prata umjesto da osu-
uje. On nije sudac nego ispravlja (Albert Camus, Umjetnik i njegovo
doba / Govori u vedskoj, knjiga 6 Odabranih djela, str. 185).
Smernost iskuane rezignacije na kraju ipak koriguje zabludelo gos-
podstvo. Sa etrdeset etiri godine, Kami priznaje primajui Novelovu
nagradu: Osobno ne mogu ivjeti bez svoje umjetnosti. Ali nikad nisam
stavljao tu umjetnost iznad svega. Ako mi je potrebna, znai da me ne
dijeli od ljudi, i da mi omoguava da ivim, takav kakav sam, poput svih
ostalih. Za mene umjetnost nije zadovoljstvo osamljenika koje pro-
istie iz mrnje i prezira, te zato pravi umjetnici nita ne preziru, oni
se prisiljavaju da razumiju umjesto da sude. I ako se na ovom svijetu mo-
ra opredijeliti, oni se opredeljuju za drutvo u kome, prema rijeima ve-
likog Nietzschea, nee vie vladati sudac, ve stvaralac, bio on radnik ili
intelektualac (Govori u vedskoj, str. 167-168). Ulogu posrednika i po-
miritelja umetnik sada ujedno preuzima i na drutvenoj i na metafizikoj
ravni. Ali, iako barata vie etikim ili kosmolokim kategorijama, sam
zahtev, karakter i cilj njegovog angaivanja ostaje estetski, jer mu i samu
legitimaciju funkcije daje mera lepote koju uva.
***
Estetizovati pobunu znai odbiti da se, u otklonu od banalnosti pu-
kog pristajanja, ona svede na vulgarnost iskljuivog negiranja. ak i
punopravno i punovano Nieovo odbijanje svake transcendencije trai
ispravak; savremenost treba jednu novu transcendenciju koja se rea-
lizira u umjetnosti, i koja time to je onostranost, ne zapostavlja ovaj
svijet, ve ga ak pretpostavlja svemu ostalom (Danko Grli, S onu
stranu estetike, Estetika IV, Naprijed, Zagreb, 1979, str. 260): Ali ima
moda neka iva transcendencija koju obeava ljepota i koja nas moe
navesti da volimo ovaj smrtni i ogranieni svijet te ga pretpostavlja
svemu ostalom. Umjetnost nas tako vraa izvorima pobune ukoliko
nastoji oblikovati jednu vrijednost koja bjei u neprestanom postajanju,
ali koju umjetnost predosjea i hoe oteti povijesti (Camus, Pobunjeni
ovjek, str. 252). erman Bre vidi ovaj odeljak kao neoekivanu direk-
ciju Kamijevog miljenja, kao mogui klju jedinstva dva vida lepote
koje Kami nije uspeo da pomiri: lepote prirode i lepote oveka. Dok
132
Predrag Krsti
je potonja postajala sve pervertiranija, prva i vanija je gubila na izra-
ajnosti zbog Kamijevog izleta u aktuelnu knjievno-politiku modu,
renik, problematiku: ini se da je Kamijevo iskustvo vrilo pritisak na
njegov senzibilitet: vreme je uzelo svoj danak od umetnika.
U naporu da situira poloaj umetnika, Kami bi zapravo da izmakne
i stanovitu lepe due od kojeg se ini da zapoinje svoju pustolovinu
i da se, ne odustajui potpuno od njega, ne smesti ni u stanovite ohole
transcendencije i neestetske egzistencije. I ukorenjen u stvarnost i iskli-
zao iz nje, on ne moe da ne odgovori na izazove svog vremena; ne moe
da se hermetizuje u intimni svet afrikog leta svoje mladosti. Inae bi
Kami bio jednostavna (knjievnoistorijska) injenica. erman Bre je
u pravu: Za razliku od Sartra, Kami je prvo i najvema bio umetnik,
umetnik koji je imao tanu ideju o tome ta umetnost i umetnik treba
da budu. Njegova umetnika svest objanjavala je i podravala sve nje-
gove ostale aktivnosti (Bre, Camus, str. 10). Ali po vokaciji, po onom
to ga priziva, van svake sumnje umetnik, Kami je daleko od nekakve
esnafske privrenosti umetnosti. Umetnost, prema Kamiju, pristaje samo
uz obeanje vernosti koje svaki umjetnik daje svaki dan samom sebi u
tiini (Govori u vedskoj, str. 171). A to se tie Mediterana, koji uva
antiko naslee mere, forme i granice, Kami ga istie i neguje, ali ne ap-
solutizuje. Iskupljenje, sledstveno kompenzacija ili korektura, i ovde se
ine najbitnijima. Pre bi se moglo rei da Kami samo, ali odluno, uka-
zuje da se evropska ideologija u poslednjih sto pedeset godina konsti-
tuisala u sukobu sa prirodom i ljepotom i da se nikakvo civilizacijsko
naslee ne moe zasnovati bez meusobnog proimanja elemenata me-
diteranske svjetlosti i evropske noi (Nikola Kova, Sukob bia i ideala
alijenacija u delu Albera Kamija, Svjetlost, Sarajevo, 1975, str. 161).
***
Najzad, ako umetnost ne sme biti zadovoljstvo samotnika, onda umet-
nik mora uestvovati u dogaajima svog vremena. Mi smo angairani,
iako protiv svoje volje. Napokon, ne ini borba od nas umjetnike, nego
nas umjetnost primorava da postanemo borci. Po svojoj ulozi, umjetnik
je svedok slobode (Albert Camus, Kronike (I), str. 134). Ve to uveliko
dovodi u pitanje tvrdnju koja je stoerna u eseju Zbignjeva Bjenjkovskog
Kami anti-Kafka (u: Paklovi i Orfeji: Eseji o zapadnoevropskoj literaturi
133
POHVALA NAIVNOSTI
dvadesetog veka, Gradina, Ni, 1982, str. 195 i okolne), tvrdnju da s po-
zicije moralista Kami ne silazi nikad. Nikad nije politiar, taktiar, tri-
bun, ideolog, nikad ne intervenie. Bjenjkovski dodue alirsku krizu
najradije uzima ili ima u vidu kao argumentativni osnov koji bi mogao
potkrepiti takav stav. Ali ak ni Alir nije preutan Izmeu Alira
i svoje majke, biram svoju majku mada moda bolje da jeste. Kami je
bio ili je hteo da bude radije borac istih ruku i moralista u akciji. Profet
moda nemogue i neudobne ali pozicije koja se inila jedino dostoj-
nom. U toj asnoj mobilizaciji i pieva veliina ogledala se u sluenju
istini i slobodi: ali onoj istini koju treba uvek iznova zasnivati i osvajati
i onoj slobodi koja je opasna makar koliko i zanosna.
Uostalom, moda nije potrebno da kao umjetnici posredujemo u
dogaajima stoljea. Ali, kao ljudi, jest (Camus, Umjetnik i njegovo vri-
jeme, Kronike (II), str. 231-232). A grki nauk opet nas opominje: Ne
moe se biti umetnik i neovean istovremeno. Sestre iste majke pobune
samo skupa mogu ostvariti razlog svog ustanka. Dva pitanja koja ubu-
due postavlja nae vrijeme drutvu dospelom u bezizlaz: je li mogue
stvaranje, je li mogua revolucija? isto su pitanje koje se tie preporoda
jedne civilizacije (Albert Camus, Pobunjeni ovjek, str. 266). Kami,
budui umetnik-filozof postbogoubojikog vremena, preporod tretira
kao ono to je pohranjeno preostalo u idealu po pogrebu svakog ideali-
teta. On zahteva iskrenu veru makar u poeljnost njegove mogunosti i,
istovremeno, rezervisanu nadu, jedno istinsko kao da po-stupanje: Po-
stoji samo jedno korisno djelovanje, ono koje bi ponovo stvorilo ovjeka
i zemlju. Ja nikad neu ponovo stvoriti ljude. Ali treba postupati kao da
(Camus, Kronike (II), str. 155). Philosophie des als ob vremenom tako po-
staje centralni Kamijev postulat: Ako posluam ironiju prikrivenu u biti
stvari, ona se polako razotkriva. Namigujui malim bistrim okom, ona
kae: ivjeti kao da... Usprkost svim mojim traganjima u tome je sva
moja znanost (Albert Camus, Nalije i lice, str. 82).
***
I kad u svojim teorijskim knjigama tematizuje kulturno-antropo-
loko-drutvene probleme, Kami konture preporoda uoava uvek ili
prevashodno na nivou umetnike kreacije. Na podruje drutvenog
preobraaja on taj model nije toliko pokuavao da preslika, koliko da
134
Predrag Krsti
uspostavi paralele i promovie analogne mogunosti. Moramo istovre-
meno sluiti i boli i ljepoti. To zahtjeva dugo strpljenje, snagu, skriveni
uspjeh, a to su vrline koje temelje potrebnu nam renesansu (Albert
Camus, Umjetnik i njegovo vrijeme, Kronike (II), str. 232). Istrajnost u
sprovoenju ovih vrlina zapravo je opis puta velikog umetnika, ali i jedini
garant umea slobode da peva kao sunji o njoj. Kami ak tvrdi: Od-
vratno drutvo tirana i robova u kojemu mi sebe nadivljujemo nai e
smrt i prebraaj jedino na razini stvaranja (Pobunjeni ovjek, str. 267).
Uz sve to, pa i uz neodmereni uzvik: Samo umjetnici ine dobro u
svijetu (Albert Camus, Zapisi, str. 236), doskora dominantna recepcija
Kamija u Jugoslaviji, nema tekstualnog pokria: U Pobunjenom oveku
Kami se zalae za aristokratiju. Dok je Platon predlagao da dravom
upravljaju filozofi, Kami je pristalica vladavine umetnika. tavie, po
njemu, bitni problemi savremenog drutva bie reeni ako na vlast dou
umetnici koji su principijelno protiv ubijanja (Dragan Jeremi, Doba
anti-umetnosti, Kultura, Beograd, 1970, str. 212). Takva marksizovana
denuncijacija pretpostavlja, prvo, da se uvek radi o vladanju, upravljanju
i, drugo, da i neto tako preslabo ili od gospodarenja razliito kao to je
artizam (sam iz sebe) hoe ili uopte moe da se izrodi u vlast, u ar(t)is-
tokratiju. Izrekom kod Kamija, meutim, stoji da sama umetnost ne bi
mogla osigurati renesansu koja pretpostavlja pravdu i slobodu ne bi
li se dodue odmah iza dopisala jedna specifikacija Ali bez nje ta re-
nesansa ne bi imala oblik i ne bi znaila nita (Kronike (II), str. 233).
Stranka stalea umetnika (dok su umetnici), koja bi se borila za politiku
dominaciju, sreom ili ne, i dalje ostaje, makar zbog unutranjih trvenja
ne(za)misliva. Konano, na poslednjim stranicama Pobunjenog oveka
(str. 270), knjige koja je osumnjiena za irenje elitistikih ideja, nalazimo
i ovo: Ljepota bez sumnje ne stvara revolucije. Ali dolazi dan kada e
revolucije imati potrebu za njom. Njezin zakon koji osporava stvarno u
isto vrijeme dok mu daje jedinstvo jest takoer zakon pobune.
***
Lepota dakle konstituie i oblikuje pobunu. Sudei po mnogim mes-
tima, to je ista ona lepota i nepatvorenost alirskih plaa iz prvih Ka-
mijevih dela. Ali i iz govora prilikom dodele Nobelove nagrade: Nisam
se nikada mogao odrei svjetlosti, sree to postojim, slobodnog ivota
135
POHVALA NAIVNOSTI
u kome sam rastao (Govori u vedskoj, str. 170). Moglo bi se rei: Kami
se, posle tekog i dugog obilaenja, nametnutog mu istorijskim dogaajima
i, jo vie, njegovim plemenitim i preciznim kodeksom asti, vratio inici-
jalnom izvoru svog pisanja, prema nekim kritiarima najbogatijem u nje-
govom delu svetu svog mediteranskog detinjstva (Bre, Camus, str. 255).
A opet, povratak neemu mora biti razliit od polaska od tog istog neeg,
u toj meri da, barem u umetnosti, i to neto ini razliitim. Implicitna di-
jalektika Kamijevih dela govorila bi, onda, da lepota koja stoji na izvoru,
stoji istog imena ali razliite teine i smisla i na uviru.
Ili je taj povratak zaista bio linearniji, neistoriniji. Kami je, prema
Sartru, vrhunac klasine tradicije neprijatelja istorije koji je napravio
proizvoljnu ali zavodljivu sintezu izmeu estetskog uitka, poude, sre-
e i junatva, izmeu vrhunske kontemplacije i dunosti, izmeu idov-
skog blaenstva i bodlerovskog nezadovoljstva (an-Pol Sartr, Odgovor
Albertu Kamiju, u: Sartr, Portreti, Nolit, Beograd, 1984, str. 104). Kao i
svaka (Kjerkegorova) estetska egzistencija, i Kami ivi i stvara u stalnoj
traginoj otvorenosti svih mogunosti i u hroninoj neodluci, ali i u stras-
nom komponovanju jedne simfonije koje moe i da ne bude, ili ispod koje
moe ak i povui potpis. Po svoj prilici, Kami mediteransko detinjstvo
nikada nije naputao (niti ono njega), kao to je i uvek znao da umetnost
ne stoji (samo) na strani detinjstva, nevinosti, istote, lakoe, deskripcije.
Ve 1939. godine, sm o tome svedoi: Uskladiti djelo koje opisuje i djelo
koje razjanjava. Dati opisu njegov pravi smisao. Dok je opis sam on je
divan, ali ne donosi nita (Zapisi, str. 112). Neizdiferencirane misli ple-
menite intencije pomirenja, as vienog kao prostora balansiranja, a as
kao stvorene/stvaralake ravnotee na nad-nivou svedoci su raskola i
nade umetnika i, u tom smislu, nema osnova da se tvrdi vie od toga .
***
Celokupan Kamijev-opus uopte nije celovit. Ne samo stoga to nije
dovren, kao to nijedan vredan nikad nije, ve prevashodno stoga to u
potrazi za svojom obuhvatnou autokorektivno bei od nje. Kami je ne-
sistemotvoran i Kami je patetini manje ciljo- a vie stajalite-iskatelj.
Celokupni opus Kamija je, tek ili ak, pokuaj harmoninog reenja, har-
monijskog izmirenja: jedinstvenog, neobavezujueg, neponovljivog, po-
letnog i samim sobom (o)mogu(e)nog. A istovremeno univerzalnog.
136
Predrag Krsti
To to radi (ne i kako) sam Kami, to je, prama njemu, dug umetnosti
uopte. Zadatak je umetnika da podstiu veliinu umetnosti u toj venoj
napetosti izmeu ljepote i boli, ljubavi prema ljudima i ludosti stvara-
latva, nepodnosive osamljenosti i zamorne mase, odbijanja i prihva-
anja (Camus, Umjetnik i njegovo doba, str. 186-187). Umetnik je uvek
izmeu, i na polju ideja i u socijalnoj sferi. On se dri na tanoj razini,
izmeu svih, ni vie ni nie od svih onih koji rade i koji se bore. Njegov
je poziv da pred tlaenjem otvori zatvore i dade re nevolji i srei svih
(Camus, Umjetnik i njegovo vrijeme, str. 233). Izjednaen sa svima a
posebno pozvan, u istom nizu. Ta aporija angaovane umetosti i intelek-
tualnog angamana uopte, ovde proishodi iz benevolentnog ali ne nuno
benignog uverenja da nijedna renesansa, pa ni pobunjenika, niti poinje
niti se realizuje bez (iluzije) estetizovanog humanizma. Kamijev estetiki
humanizam je dodue nesumnjivo neutralan, preopt, i utoliko bezopa-
san, ali nema garancije da upravo stoga njegov postulat ne bi mogao biti
ispunjen i drugaijim sadrajima. Hotimina diskurzivna nediferencira-
nost i zabrana slike spasa je moda bila brana fatalnim projektima u
njegovom delu, ali bi istovremeno mogao biti poziv za manje formalne,
supstancijalnije vizije, samo ako su stvaralake, koje bi i prema Kamiju
morale imati jednako pravo na postojanje, ako ne i jednaku vrednost:
Svako veliko djelo ini ljepim i bogatijim ljudski lik i u tome je njegova
tajna (Camus, Govori u vedskoj, str. 188).
***
Ne bih morao pisati: pie Kami 1942. godine (Zapisi, str. 199)
da je svijet bio jasan, umjetnost to ne bi bila, a da mi se inilo da svijet
ima smisla, ne bih pisao. Hoe li onda biti umetnosti kad, njenom po-
moi, svet uinimo jasnim? ta e biti ostvari li se preporod? Po emu
razlikovati lepotu i ovenost u carstvu lepote i ovenosti? ta e biti sa
stvaralatvom ako pobuna izgubi svoj razlog? Konano, nemamo li i kod
Kamija, pod vidom dobrohotnog preporoda, posla sa jo jednom e-
njom ili sa jo jednom nostalgijom za apsolutom (Nikola Miloevi,
Antropoloki eseji, Beograd: Nolit, 1978), koji e se na kraju ipak nahraniti
onima to za njim gladuju?
Ovde staju ne samo pokuaji demonstracije ili eksplanacije, nego i
svake spekulacije. Preostaju samo slike kojima viak znaenja preti da
137
POHVALA NAIVNOSTI
proguta svako znaenje. Slike (pri/po)kazuju, ne argumentuju. One nisu,
ali one i nee da budu (auto)refleksivne. Kami se, kada je o tome re, pot-
puno preusmerva sa diskurzivnosti na roman, sliku, mit, parabolu, ne
bi li izmirio ili meusovno proeo romanesknu ne-filozofiju i ne-roma-
nesknu filozofiju (Barilier, Albert Camus Philosophie et littrature, str.
146 i 131). Ta slika koja se iscrpljuje vie u viziji potrebe preporoda, a
manje, ako uopte, u cilju njegovog nastupanja, uspeno izbegava da odredi
vlastiti topos. Utopija naplauje raun bogatei se profitom elastinosti.
Slika Preporoda nabacuje i priziva jedan proces koji obeava mnogo
i nita: pretpostavku beskrajne mogunosti slobodnog stvaranja i ni-
kakvu utehu. Kao i kod najopreznjih (kritikih) u-toposa, ni pomirenja
o kojima Kami govori nee se uobliiti, jo manje dogoditi, osim kao pad
iluzija samog projekta. Ovde je to utoliko lake to je sam projekt, i u
svom finalnom obliku, ostao u labavim idejnim skicama. Za razliku od
fanatinih ciljoljubaca, Kami je imao prerazliit senzibilitet, premalo
volje za racionalni diskurs, previe zavodljive koketerije da bi se bavio
hipostaziranjima. Iz toga dosledno sledi protivrena pozicija: Kami
ponajvie smatra poeljnim zagovaranje (novog, preporoenog) jedin-
stva, a ravnoduan je, ne samo prema zasnivanju mogunosti, nego go-
tovo i prema postojanju samog jedinstva. Izmeu besmisla amorfije i
hegemonije sistematizovanog morphe, uljebila se lucidnost koja jalovo
zagovara nemogue, pravdajui se poeljnou ili ak nunou samog
za-govora. Realna opasnost ove preporuke koja sebe vidi kao jedino od-
govornu jeste u praktino neasnom obliku rada na onom miru kojem
unapred nedostaje osnova pomirenja.
***
Umjetnost i pobuna umrijet e tek s posljednjim ovjekom (Camus,
Pobunjeni ovjek, str. 196). Paradoks koji umetnik smatra svojim zavi-
ajem moe biti i udobna pozicija. Ako kod Kamija nema zadovoljstva
osamljenika, ima jednog drugog udomljenja svojstvenog umetnicima
otkad postadoe intelektualci; ima (duhovnikog?, muenikog?, pra-
vednikog?, narcisoidnog?, homoseksualnog?) zadovoljstva koje oka-
menjuje, ovekoveuje, ovekooveuje umetnost i umetnike u uzvienom,
trudnom i permantentnom disidentstvu od ma kog odreenog, stanju i
mogunosti stvari nametnutog Plana, a u odbranu vrednosti (proizvoljno
138
Predrag Krsti
Aron i Sartr pomireni, udrueni. pengler, Jinger i ini agitarori
konzervativne revolucije poivaju zajedno sa Lukaem, Gramijem i
njihovom koncepcijom organskog intelektualca. Altiserovo antihu-
manistiko zastupnitvo, njegovo emancipovanje od kompleksa koji
dijagnostikuje, kompleksa intelektualaca to nisu roeni kao radnika
klasa, te Anri-Levijevo kontrapripadniko odreivanje intelektualaca
kao, prema svakom zatvaranju i obustavi intelekta, otvorene nacije,
oslobaaju prostor za autohtono pozicioniranje, odnosno predisloka-
ciju uloge i uloga intelektualca. Kao svako izljuivanje, kao svako
traenje zajednikog imenitelja, kao svako odstupanje od instrumen-
talizovanja, ono je redukovanje. Intelektualac vie nita ne objavljuje,
nita ne najavljuje, nita ne prorie, nije jevanelista, nije projektant,
nije avangarda, nije sudija, nije svetac, nije radnik ni na poslovima
obezbeenja ni na poslovima odravanja, ne brine ga prohodnost bilo
kakvog koridora, jer svojim delovanjem ne zastupa nikavu doktrinu,
ne stoji u predvorju bilo kakvog eshatona. Zastareva svaka paradig-
ma otpora koji je transcendentan, utaboren u stanovite. Zastareva,
takoe, svaka disidentska logika, svaka volja za larpurlartistikim, jo
raslovsko-sartrovskim uznemiravanjem i skandalizovanjem javnog
mnjenja hapenjima, sudovima i suenjima. Lekari bez granica u sa-
vremenosti postaju alternativni simbol tom herojsko-misonarskom
podvinitvu, simbol tihog, portvovanog, jednako lino-investirajueg
ali benignijeg i efikasnijeg intelektualnog preduzea. Boat peaple akcija
(Brod za Vijetnam inicijativa) iz 1979. godine za izbeglice iz Indokine,
postaje paradigma za, preivljavanju intelektualaca sklonu, demitolo-
gizaciju intelektualaca: transideoloka saglasnost njenih protagonis-
ta, pri-znanje da akcija koja je najprea jeste i dovoljna, ta skromnost,
(ne)odreenog) oveka i sveta, iji su jedini pravoverni porodi, straari
i tumai; i to sve, sledstveno, smatraju dugom i zadatkom svoje auto-
nomne a nikad dovoljno uticajne profesije. Uverenost u senzibilnu
konspiraciju sa dahom sveta i srcem bia raa nagovor postupanja
kao da i obavezu apstiniranja od gordog da, na ijoj aspiraciji njen
govor ipak parazitira. Pretpostavljena plemenitost i dobrohotnost
ostaju pokrie za ovlaenje koje i nema mo vlastitog i ima snagu uni-
verzalnog opravdanja.
139
POHVALA NAIVNOSTI
Gliksmanovimreima, morala preke potrebe, garantuje intelektualnu
pravovernost i realnu pravomernost angamana.
Ovaj drugaiji rasplet moda i nije toliko drugaiji. U toj drugoj
(auto)recepciji i (auto)istorizaciji koja je takoe osnovana na uvidu u
nesumnjivo nesrena iskustava desnih i levih, nacionalnih, rasnih i klas-
nih intelektualaca, uvidu u opasni misaono-delatni majstoraj idejnih pro-
jektanata, kraljeva filozofa i dvorskih savetnika razliito je to to se
dragovoljna abdikacija i mortifikacija ne uoavaju kao jedino preostalo
reenje. Ali orijentiri ostaju zajedniki: onaj karakteristini meuprostor,
ona stalna oprena zdvojenost, onaj luk situiranja vita contemplativa in-
telektualca koji vodi od rajskih predela ostrva blaenih preko manje
ili vie nevoljnog izlaenja ili zlovoljnog hrljenja u javni domen, u
kojem se, od Dionovog poziva Platonu preko onog Fridriha Velikog Vol-
teru do Pinoeovog Borhesu, odazivanjem (a tek samozvanim prepo-
ruivanjem, kao gotovo jedna itava generacija Francuza Staljinu i Mao
Ce Tungu) uvek iznova osvedoavalo da ne postoje zainteresovani, na-
klonjeni, razumni politiki realizatori genijalnih koncepcija, ve samo
politiari spremni da, krivo razumevajui ili uopte ne razumevajui, ili
iskoriste autoritet njihovih tvoraca ili tvorcima pokau nesluenu istinu
njihovih fabrikata sve do rezigniranog povlaenja u onu bezbedno dis-
tanciranu kulu od slonovae iz koje se sa toliko nade prethodno izalo.
Bilo da ukidaju ili promoviu novu topografiju intelekta, zajedniko
im je, takoe i to, da i po izmicanju udobnog utoita slobodno lebdee
inteligencije i dalje odbijaju da prihvate oksimoron neangaovanog in-
telektualca i svedu ga na inteligenta. Oni uvaavaju Klod Simona kada
kae da je zadatak pisca da pie lepe knjige, dok politika nije njegova
stvar. Jo i vie Fukoa i njegovo razlikovanje univerzalnog od speci-
finog intelektualca. Ali se ne obavezuju da jednoznano favorizuju dru-
gog. Na kraju krajeva, i metaforu okopavanja sopstvenog vrta je izmislio
verovatno najvei intelektualni intervencionista. Ako se izdaja intelek-
tualaca, prema Bendi, sastoji u njihovom uplovljavanju u politiku, ne bi
to u manjoj meri bilo ni zatvaranje oiju pred njom.
Lojalnost determinie odgovornost. Odgovornost servisera univerzal-
nih vrednota samo pred njima i postoji; to je jedina instanca kojoj se
polae raun. Odgovornost za javnu re meri se njenim politikim uin-
cima, ali poznanije prava te veberovske etike odgovornosti sada ne dokida,
140
Predrag Krsti
nego upravo provocira etiku uverenja. Onih odgovornih koji su samo-
odgovorni. U tom pogledu, odnosno dotle bi se antiuniverzalistiki Lio-
tar i Novi filozofi mogli sloiti. Ono to ovi drugi ine je jedno posebno
proirenje, pooptavanje, univerzalizovanje onog prava koje je prvi ve
briljivo ograniio i redukovao na etiko-graansku odbrambenu i lo-
kalnu intervenciju. Oni, meutim, i dalje smatraju svojom, ne samo
graanskom, nego prevashodno intelektualnom dunou da u ime svih
ponienih, obespravljenih, ugroenih, rtvovanih entiteta primereno,
dakle sa znanjem mere, pro/od-govore, odnosno tim entitetima po-
mognu da dou do svog prav(edn)og izraza.
~
~
Alen Finkelkrot, ija su dela, a pre svih Poraz miljenja, kao i njegovi
nastupi, mogli da spadaju u red najizazovnijih, a umesto toga su bili samo
najiritantniji, izmeu 1990. i 1995. godine je sudio naoj situaciji, a za
uzvrat mu ni mi nismo ostali duni. Sluaj Finkelkrot je dobra ilust-
racija jednog karakteristinog modela recepcije Zapada u Srbiji, kao i
recepcije Srbije na Zapadu. Ta uglavnom zapreena a drna komunika-
cija mogla bi se iskuati u dva pravca: Finkelkrotove akcije (pisane i go-
vorne) koje su se ticale ili mogle ticati sukoba u prethodnoj Jugoslaviji,
te takoe provera njihove validnosti i, na drugoj strani, reakcije koje od-
bijaju interakciju, doivljavajui i zov na dijalog kao intervenciju, i za-
dovoljavaju se profilisanjem sumnjivih motiva i namera nesuenog
sagovornika. Ozloglaenost je vremenom determinisala niz nespora-
zuma proisteklih iz neupuenosti ili gordosti. U paradoksalnim preme-
tanjima vizura, sam Finkelkrot je sve vie postajao ono to smo isprva
mislili da je (Finkelkroat, kroatocentrian), a mi smo, upoznajui ga
od ranije, deformisali predubeenja u pravcu onoga to smo mislili da
je postao (liberal-demokrata). Mislili smo prvo da nas diskvalifikuje
pa smo ga diskvalifikovali, a kada je potom to izgleda zaista poeo da
ini, njegova kritika Srba postala je ne samo teorijski neubedljivija i
manje efikasna nego i, samo naizgled paradoksalno, daleko blia odbrani
srpske stvari upravo na onaj nain na koji su je gorljivi napadai Fin-
kelkrota videli. Sporadine naznake manje svadljivih analiza i uravno-
teenije raspodele krivice, s jedne i s druge strane, ne daju puno nade da
e se, sada ve hronina netrpeljivost i zlovolja premostiti.
141
POHVALA NAIVNOSTI
***
U prevodu Aljoe Mimice, 1993. godine i kod nas izlaizi delo koje je
Finkelkrot izdao u Francuskoj 1987. godine. Poraz miljenja je u stvari
jedna, u dobom smislu rei, konzervativna knjiga. Kao lament nad
miljenjem, ona je ujedno zamiljena i kao poslednja reafirmacija pro-
svetiteljstva, kontraudar i epitaf jedne tako rei ve beznadene racio-
nalnosti; jedna duboko klasina i moralizatorska knjiga koja se takvog
zastupnitva ne stidi. U formi gorda i istovremeno galski armantna, su-
verenog tona i bespotedna kada je re o aktuelnim kontroverzama, ona
je svesna udesa svoje pozicije. U posvemanjoj dekadenciji, koju upravo
objavljuje i uprkos jetkosti, ne nalazi samozadovoljni akord u kojem bi
se smirila. I, uinilo se, nadasve inspirativna knjiga za domau radinost.
Inspirisala je meutim tek dva kratka prikaza u dnevnim novinama i
ostala je bez promitivne veeri, opsene recenzije i, koliko je poznato,
ikakve samostalne strune reakcije.
Moda zaista vie nije ni zasluila, a moda je bila na delu strategija
pacifikacije preutkivanjem kao reakcija na njen manje ili vie otvoren
poziv na rastemeljenje i preumljenje neega to se tada inilo izvesnim.
Jer, subverzivnost Poraza miljenja za ovdanju percepciju je bila pre-
transparentna, i to ve ili naroito onda kad govori o prvom krugu po-
raza o pobedi Volksgeista. Herder je uzet za ideolokog rodonaelnika
tog postava. Prvi put kod njega tri, za Finkelkrota ovde i za nas te ratne
devedeset tree centralna termina kultura, nacija, miljenje kon-
figuriu jedan model koji se ispostavlja da e, dodue pervertovan, odneti
pobedu nad konkurentskom univerzalistikom koncepcijom. Kultura se
tu preobraava u moju kulturu, pozitivni zakoni nadreuju univerzal-
ne norme; kultura vie nije uzvien ivot ispunjen miljenjem ve
odreena kultura kojoj je miljenje dodeljeno. Ideja nacije kao slo-
bodnog udruivanja ustupa pred idejom o sveobuhvatajuem totali-
tetu, dok kolektivno nesvesno pobija koncept opte volje (Finkelkrot,
A. (1993). Poraz miljenja. Beograd: Plato, 1993: 21).
Oduvek ili, tanije, od Platona do Voltera ljudska raznovrsnost
izvoena je pred sud vrednosti; a onda se pojavi Herder i na sudu raz-
novrsnosti osudi sve univerzalne vrednosti (Finkelkrot, 1993: 15). Za-
sigurno najbolja strana Finkelkrotove knjige, koja je neminovno izmakla
u domaim jednostavnim, apologetsko-progoniteljskim kontroverzama,
142
Predrag Krsti
jeste to se potom dve diskurzivne formacije ne suprotstavljaju u meri u
kojoj bi nestalo spora meu njima, uaneno, frontalno. Naprotiv. Nepo-
mirljivo i u stalnim protivreenjima, ali i u uzajamnoj protonosti, jedna
orjentacija reaguje na drugu, stupa u manje ili vie suptilnu interakciju, i
to ne toliko sudarajui se, koliko reformiui se unutar sebe, menjajui se
pod stalnom pretnjom da e je ona druga dovesti do apsurda ili pobediti
njenim sredstvima. Finkelkrot potuje argumentaciju protagonista i izlae
glavni tok strujanja u meni vremena i miljenja, ne krijui ipak svoju na-
klonost, tanije, odanost onom to mu, na kraju krajeva, omoguuje da
smisleno gradi epopeju miljenja prema kontra-miljenju, da instrumen-
tarijem kosmosa diskursa najavljuje njegov suton pred zavodljivom sna-
gom anti-diskursa, da intelektualnom imaginacijom obznani njeno
iezavanje pod konanom dominacijom a(nti)intelektualizma.
***
Ipak ste Vi Srbin. (Brana Crnevi, knjievnik i kandidat Socija-
listike partije Srbije na izborima 1992, opominjui Vladetu
Jankovia, tada elnika Demokratskog pokreta Srbije usred tele-
vizijskog duela o graanskim pravima)
Poto se sluilo promesse du bonheur Francuske revolucije, reakcija
je bio prvi globalni politiko-ideoloki udar. S Revolucijom, nacija se, za
volju slike dobrovoljnog i slobodnog udruivanja, odrodila od svog
etimolokog znaenja i afirmisala autonomiju pripadnosti ljudskom
rodu a ne datom kolektivnom identitetu. Tradicionalisti tu videe vrhun-
ski hibris, istoni greh zabludelih revolucionara, nejakih i divljanih pro-
metejskih spekulanata. Igrali su se ponavljanja prvobitnog Ugovora, kao
da je on postojao i kao da je mogao ustanoviti ono to i njega omoguuje.
Umesto da sabiraju strpljivi rad vekova, nainili su univerzalni, a ne ustav
saglasan obiajima njihove zemlje, likvidirajui time i sopstveno naslee.
Tobo vraajui autoritet naciji i dajui kolektivu racionalne osnove, oko-
mili su se na vlastitu istoriju i otrgnuli se od tradicije. Ukratko, jednako
zagovarajui naciju izdali su je. I to nekakvom imaginarnom i bes-
krvnom oveku (uporediti Finkelkrot, 1993: 18-20).
Ideju o globalnom udruivanju tradicionalisti pobijaju idejom o
sveobuhvatajuem totalitetu, a rusoovskom modelu opte volje suprot-
stavljaju ne upotrebljavajui jo taj izraz pojam kolektivno nesvesnog
143
POHVALA NAIVNOSTI
(Finkelkrot, 1993: 21). Oni naciju otkrivaju ispod pojedinca. Revolucionari
zapravo nisu ili dovoljno daleko u prolost i dovoljno duboko u istra-
ivanju temelja kolektivnog ivota. Sebe su izabrali za osnovu uspostave
drutva i zaboravli na tvoraku mo drutva nad pojedincem. Nacija nije
sazdana na osnovu volje svojih lanova ve pripadnost nacionalnom to-
talitetu upravlja njihovom voljom. Budui da je ovek delo svoje nacije,
proizvod svoga okruenja a ne obratno kao to su verovali filozofi pro-
svetiteljstva i njihovi republikanski uenici re oveanstvo mora se me-
njati u mnoini: oveanstvo nije nita drugo doli zbir partikularizama
koji naseljavaju Zemlju (Finkelkrot, 1993: 22).
Na mesto ovekom kao umiljenim i zabludelim samovlasnim auto-
rom, kreatorom svojih postupanja, kontrarevolucionari prostor ispunja-
vaju Bogom. Perverzija ponovnog o-boavanja drutva i dela sastoji se u
gubitku transcendencije. I sledstveno, nova religioznost je liena metafizike,
spekulativnosti, apstrakcije, ma kakvog platonizma. Istorija i kult injenica
su dovoljni. Dobro je ono to jeste. Izuzetnost je pleonazam egzistencije.
Vrednost ustanova odsad e se utvrivati njihovom drevnou a ne vie
stepenom u kojem su one bliske jednom idealnom modelu. Obiaji su le-
gitimni zato to su pradavni. to je jedan poredak drevniji, utoliko vie
zasluuje da bude ouvan. Ako je ovo ili ono uobiajeno miljenje preivelo
stolea, znai da je istinito; nikakav racionalni argument ne moe vredeti
suoen s tom patinom vremena, s tim posveenjem koje je pribavljeno tra-
janjem. Budui da je svaka metafizika ukinuta, istina poiva samo u du-
gotrajnosti stvari (Finkelkrot, 1993: 26). Kao i svaki krivi pozitivizam, i
ovaj jedva skriveni je u osnovi antiintelektualizam. On je kamuflaa koja
umor i argumentativnu insuficijenciju stavlja u oblandu Teorije, a da teo-
retisanju ne polae lojalnost. Njegov trud je usmeren na konani oprost,
na steaj bez priziva, na svojevrsno iskupljenje od miljenja.
***
Papa Benoa XV je nacionalizam proglasio kugom
Volksgeist je najopasniji eksploziv modernih vremena. On ne moe,
pokazalo se, da dri tenzije i sloenosti sveta ve samo da ih (u)niti. Kao
naelo koje zna svoju meru, opomena otrgloj faustovtini prosvetiteljstva,
on bi mogao biti nezamenljiva korektivna instanca. Ali, za nevolju, pre-
tenzija mu je totalna. Sunce uvek dockan sazna da e ga Erinije epati
144
Predrag Krsti
kad pree svoju meru. Ili, drugaije, Moras i Bares samo svedoe o dija-
lektici istoveenja protivstavljanjem.
Dok je Renan branio tada za Francusku oportunu izbornu teoriju na-
cije za raun razuma, pravde, istine, univerzalno ljudskih vrednosti
ustajao protiv glorifikacije antropolokih osobenosti, protiv merenja
lobanja ljudima, hvatanja za guu i ubeivanja da su nae krvi, da nam
pripadaju oni koji su usledili branili su pravo na teritoriju francuskim
genijem. Neprijateljstvo spram pangermanizma vodi njegovom podra-
avanju, a odbacivanje neprijatelja kulminira u mimetizmu. Protivnici
odsad govore istim jezikom: i kod jednih i kod drugih etniko poimanje
nacije odnosi prevagu nad teorijom o slobodnom izboru (Finkelkrot,
1993: 49). Stvar je prosta. Nema vie problema sa rasnom teorijom nego
s tuom rasom, niti je problem unifikacija ekskluzivno nacionalne kul-
ture ve kultura drugog.
Kao jedina valjana odbrana nacije od logike pannacifikacije moraju
se, izgleda, dogoditi intelektualci. To za Finkelkrota ponajpre znai oni
kod kojih je pohranjeno Miljenje i koji ga sada ine javnim u dva smisla:
u smislu objave i u smislu miljenja o javnim stvarima. S jedne strane su
te 1898. godine bili drajfusari s druge Francuska; s jedne, pristalice
optih naela, aspolutne istine i apstraktnog razuma s druge, pristalice
nesumnjivog autoriteta institucija koje oliavaju nacionalni identitet; s
jedne, francuski intelektualci s druge Francuzi. Drajfusari su videli na-
ciju kao skup slobodnih volja i ustali protiv dominirajueg shvatanja na-
cije kao organskog totaliteta. Ne pristajui da Drajfusovu krivicu izvedu
iz rase, a etniku fatalnost prihvate za determinantu ljudskih postupaka,
odbranili su francusku naciju od infekcije francuskih nacionalista. Jer
Francuska potom rehabilituje Drajfusa i iz najotrijeg sukoba posle Re-
volucije oko shvatanja oveka, Kulture i Nacije izlazi ne odbacivi pro-
svetiteljstvo ve, in extremis, ugovornu definiciju drutva pretpostavivi
ideji o kolektivnoj dui.
Ponos francuskih intelektualaca, a drugde je taj pojam importovan i
onda prelaman, odavde i otad see. Jednovekovna bitka je dobijena ali
je sukob, ini se, neizmirljiv i ciklian. Kao i na poetku Golgote Mi-
ljenja, tu se valja pozvati na jednog njegovog apostola, ilijena Bendu
(Benda, J. (1964). La jeunesse dun clerc. Paris: Gallimard: Benda, J.
(1965). La trahison des clercs. Paris: J. J. Pauvert). Ne da se izravnati raz-
lika u izboru onoga emu dopada vrnja vernost, u vienju onoga ta se
145
POHVALA NAIVNOSTI
i ko izdaje. I mimo volje pobednika, izmeu tih ideala mora biti borba
neprestana. Ukoliko pretekne protivnika. Jedan danas izumire, poruuje
nam Finkelkrot. Ime mu je Miljenje.
***
I ivotinje, kad ih napadne neka druga vrsta, udrue se, pa se
brane. (Momo Kapor, knjievnik, na Prvom programu Radio Beo-
grada, 1992, o opravdanosti i nunosti homogenizacije)
U devetnaestom veku teorijska rasprava o tome da li samo pristanak
utemeljuje naciju ili je ovek samo zatoenik svog porekla, to jest istorije,
drutva i jezika, dri svoju drugu sesiju, debelo isprovociranu politikim
dogaajima u Evropi. to se tie Nemake, uzor je Gete, tanije njegov
obrt, njegovo razborito pretpostavljanje (ideje) svetske knjievnosti nacio-
nalnoj knjievnosti, poto se otreznio od patriotskog zanosa u sebi i treznio
ga oko sebe. Nacionalizacija kulture, zatvorenost, trebalo je da bude za-
menjena otvorenou, iskoraivanjem ka rasidrenom prostoru koji nee
puko podraavati ve transcendirati Volksgeist (uporediti Gete, J. V. (1982).
Spisi o knjievnosti i umetnosti, Odabrana dela, knjiga 7, Beograd: Rad).
Ali ne lepodujem i dobrohotnou klasine metafizike plemenitog. Onaj
commonwelt lepog i dobrog, ono univerzalno koje pripada umetnosti, d
se dosei samo priznanjem prava nacionalnoj pripadnosti i tradiciji, situi-
ranosti. I to konstitutivnog, tvorakog prava. Ali se istovremeno nee ni
od nunosti praviti vrlina: injenica nee postati vrednost za sebe; jedna
stvarnost se priznaje ali nikako oboava. Ne apsolutizuje se ukorenjenost
u mestu i jeziku, ve se sa tim neto ini, radi, stvara, to odstupa i nad-
mauje vezanost. Pedeset godina docnije, elnici nemakih univerziteta
sveano izabiru Herdera na utrb Getea (Finkelkrot, 1993: 45).
Francuska je, valjda, drugaije izabrala. Mesto ogledanja je nemako
osvajanje Alzasa i Lorene i Deklaracija iz Bordoa Alzaana i Lotarin-
ana. Renan i De Kulan doivljavaju mene izomorfne Geteovoj, traus i
Momjen nikakve. Dok za prve postoji ljudska kultura pre nacionalne,
a razuman i moralan, dakle samosvojan ovek pre zatoenika rase i jezika,
za druge je iluzija da ovek moe gospodariti onim to ga odreuje i emu
pripada. Ljudi s merom i ljudi bez mere. Jaspers (Jaspers, K. (1987). Filo-
zofska autobiografija. Novi Sad: Bratstvo Jedinstvo: 76-77) e, recimo,
za Maksa Vebera rei da je bio poslednji koji nacionalnu emancipaciju
146
Predrag Krsti
Nemaca zalaui se za nju i u ratnim vremenima nije mislio eksklu-
zivistiki, kao dravnu volju za mo, ve kao stvarnost duhovno-moralnog
ivota, i prvi koji e se zgroziti nad njenom izdajom u (ludendorfskom)
vidu ki ostvarenja neukih. Razlika izmeu onih koji afirmaciju nacional-
nog vide kao beskraj terora i poklonjenja izvoru i onih koji znaju granicu
kada svetkovina mona da stvara prelazi u pir netalentovanih; razlika
izmeu onih koji mislie i tvore i onih koji se (p)odaju i robe.
***
Kako e ljudi biti braa, a da nemaju jednog oca. Boga.
Na stranu sad motivi. Moda se svaka ideologija zakljuuje poetnim
stavom. Nacionalistike samo bre i bezobzirnije od ostalih. Ali ba zato
nije dovoljno uiniti ono to su uinili nebrojeni knjievnici koji su os-
likavali i varirali ovu tezu (recimo, najivlje andor Marai, Poslednja
veera, Knjievna re, 25. novembar 1993, a najdirektnije Dragan Veliki,
Kolumna u listu Vreme, septembar 1991): s uverenjem da e na taj nain
biti upokojen, proglasili su nacionalizam ideologijom netalentovanih ili
ideologijom paranoika (Ki, D. (1974). Po-etika (knjiga 2). Beograd: Mala
edicija Ideja: 174 i dalje). Ili kao Margaret Dira, mislei na Lepenov
Nacionalni front, rei da su to svinje i da se treba zabrinuti ako se pojave
neki pametni nacionalisti, a potom platiti na ime uvrede pet hiljada
franaka. Cena bi mogla biti mnogo skuplja, ako promiljenost izostane.
Jer su pametni ve odavno tu, i jer druga strana nije poteena gluposti.
To bi moglo vaiti ve za rehabilitaciju najpogrdnijeg izraza za prosveti-
telje predrasuda.
Ljude su vezivali za njihovu kulturu upravo u asu kada su se hva-
stali da ih kultiviu; izgnali su istoriju verujui da odstranjuju praznoverje
ili zablude; ubeeni da oslobaaju duhove, uspeli su samo da ih iskorene.
Ti klevetnici opteg mesta nisu um izbavili njegovih lanaca ve su ga od-
sekli od njegovih korena. Pojedinac koji je, njima zahvaljujui, imao da
izae iz svoga maloletstva naao se, u stvari, ispranjen od svoga bia.
Hotei da postane sam svoj uzrok, odrekao se samoga sebe. U svojoj bor-
bi za nezavisnost, izgubio je svaku supstanciju. Jer, obeanja cogita su
varljiva: izbavljen predrasude, izuzet ispod uticaja nacionalnih maksima,
subjekat nije slobodan ve ukoen, umrtvljen, poput stabla liena ivot-
nih sokova (Finkelkrot, 1993: 27-28).
147
POHVALA NAIVNOSTI
Korektno tako izloivi Herderove i De Mestrove pohvale predrasu-
dama, Finkelkrot ih meutim depotencira, (o)lako ih navodei na ret-
rogradno: na matericu-humus miljenja, na zov vulve, na auru naciona,
na toplo okrilje majke-omoguiteljice koje su revolucionari odbacili
mislei da se bave oprvdanim oceubistvom to sve ne kompromituje
sasvim umesnost kritike. Naime, mogua je i odbrana predrasuda u her-
meneutikom kljuu, kao pred-rasuda (Gadamer, H. G. (1978). Istina i
metoda. Sarajevo: Veselin Maslea, str. 304 i dalje), gde posledica ne bi
bila nazadnjatvo, ve kritika iluzije moi rasuivanja bez nekog hori-
zonta. I tu je neko pravo kritiara kritike predrasuda, negativna opome-
na prosvetiteljstvu, koju je Finkelkrot, i u njemom neopresivnom liku,
morao uzeti u obzir.
No, on ipak na optem planu neumorno ukazuje i priljeno razlae
to isto to na poligonu predrasuda izostavlja, istu figuru istorije ideja
koju, s obzirom na lenje branioce liberalizma, nikad nije dovoljno na-
glasiti: teorijsko-politiki korpus prosvetiteljstva odavno je ve bio
preao u defanzivu. Finkelkrot ak govori o epistemolokoj revoluciji
nemakih romantiara i francuskih teokrata. Oni su izumeli, dosledno
suprotstavljeni arhi-neprijatelju, a u skladu s novim vienjem oveka,
nemiljeno koje u njemu dela i na taj nain zasnovali drutvene
nauke. Ovaj govor o toposu reza, problematici humanistikih nauka,
pa i izrekom pominjanje u negativnom kontekstu procesa bez subjekta,
ne smatra meutim neophodnim da istakne dug Fukou (uporediti Fuko,
M. (1971). Rijei i stvari. Beograd: Nolit), moda i zato to ipak nalazi
dijahronijski smisao.
Naime, spor izmeu izborne, odnosno ugovorne teorije nacije i nacije
pojmljene kao genij, obustavljaju filolozi, istoriari i sociolozi prilazei
Volksgeistu kao faktu a ne kao paroli. Vraajui dug, protivnik koristi
sredstva koja se osvetoljubivo sruuju na one koji su ih promovisali.
Namah se sve izokree i racionalizam prelazi u drugi tabor. Nauke o
nesvesnom na svetlo dana iznose logiku zakona i verovanja s kojima su
se filozofi neoprezno izrugivali, te na taj nain hvataju prosvetiteljstvo
na delu, naime u intelektualnom slepilu. Pretvarajui istoriju u osnovni
ovekov nain postojanja, pokazujui da vrednosti koje se uzastopno
javljaju u istoriji odgovaraju odreenom dobu, zamenjujui kritiku
uobiajednog mnjenja objektivnim izuavanjem njegove geneze, optu-
bu za praznoverje ili neznanje pozitivisti upravljaju protiv prosveenih
148
Predrag Krsti
duhova prethodnog stolea. [...] estini De Mestra i De Bonala sledi sar-
kazam erudita i, jednim ironinim obrtom, filozofija doivljava ponia-
vajuu sudbinu koju je namenila religiji (Finkelkrot, 1993: 31).
Teorijska poenta se tie zaborava ovog istorijskog prevrata. Pobeda
evropskog liberalnog poretka odavno nije, ili nije samo, pobeda na-
prednjaka nad reakcijom i modernizacije nad okotalim strukturama
starog reima. Tokom itavog devetnaestog veka republikanci su u po-
vlaenju i istrajno se trude da pomire elementarnu batinu prosveti-
teljstva i, u odnosu na humanizma neutralni, napredak saznanja, da
pomire prirodno pravo i istorijsku antropologiju: ukratko da u oi-
ma pozitivizma koji je proizaao iz kontrarevolucije ne ispadnu zakas-
neli metafiziari (Finkelkrot, 1993: 32).
***
Sve za Srbiju Srbiju ni za ta
Krug oienja nastupa posle pakla. Svetrski ratovi su zavreni. Ista
scena ponovo biva odigrana na jednom drugom nivou. Vie u pitanju nije
Francuska ve Zapad, kako u svojim odnosima s ostatkom sveta tako i u
pogledu unutranjih pravila funkcionisanja. Ali, alternativa je istovetna
onoj preanjoj ovek ili Razlika pa filozofija dekolonizacije pobija
etnocentrizam argumentima i pojmovima koje je nemaki romantizam
iskovao u svojoj borbi protiv prosvetiteljstva (Finkelkrot, 1993: 68).
Pod filozofijom dekolonizacije Finkelkrot podrazumeva struktu-
ralistike pokuaje, pre svih Levi-Strosa, da se teorijski legitimie loa sa-
vest Okcidenta. Kritika rase dopunjava se dovoenjem u pitanje pojma
civilizacije. Jer, na delu je isti etnocentrizam dok god je ono razliito od
Ja manje dobro, bilo kao nia rasa ili prevazieni stupanj evolucije. Fin-
kelkrot uvaava tradicionale antropolokog strukturalima pluralizacija
kulturnog modela, detronizovanje civilizacije, decentriranje istorije, re-
habilitacija domorodaca i pandomorodizacija oveanstva, te oglaavanje
za varvarina pre svega oveka koji veruje u varvarstvo (Levi-Stros)
ali insistira na smislu novog okreta. U procesu povedenom porotiv var-
varstva prosvetitelji e odsad sedeti u klupama optuenih, a ne vie meu
tuiocima. Cilj ostaje isti razoriti predrasudu ali da bi se on dosegao
nije na stvari drugima ukazati na put do razuma ve se valja sam otvoriti
spram razuma drugih. Neznanje e biti pobeeno onoga dana kada
149
POHVALA NAIVNOSTI
umesto da teimo rasprostiranju kulture iji smo rizniari na sve ljude
budemo umeli da prealimo nau univerzalnost (Finkelkrot, 1993: 61).
Na beogradskom predavanju Finkelkrot e biti sasvim eksplicitan.
Dijagnostikujui stanje u Evropi posle raspada socijalistikog bloka, dae
prednost onom pojmu kulture koji se zadrao na Istoku, a koji je suprot-
stavljen varvarstvu, nad ve ustanovljenim i opteprihvaenim pojmom
kulture koji je na Zapadu formirao kulturni relativizam. Fransoa Geri
(Geri, F. (1989). Intelektualci protiv varvarstva; Knjievna re, br. 336)
je onda, sa svoje strane, u pravu kada ukazuje na proizvoljnost korienja
pojma kultura mimo naunih uzusa u Finkelkrotovom Porazu mi-
ljenja i u Varvarstvu sa ljudskim licem Bernar-Anri Levija (Lvy, B.-H.
(1977). La Barbarie visage humain, Paris: Grasset), a sve za volju
krstakog rata intelektualaca protiv ionako himere varvarstva.
Sa svoje strane, pak, Levi i Finkelkrot bi da revitalizuju aksioloku di-
menziju termina kultura, upravo drei da je opasno redukovati ga na
neutralno-scijentistiki predmet analize, onako recimo kako se koristi u
poljoprivedi, kada je re o odreenoj kulturi itarica. Rei da su kulture
nesvodive i jednako vredne uopte nije benigna tvrdnja; ona implicira
propast univerzalnih vrednosti. Iz stoernih teorema potiskivanje sub-
jekta, velianje anonimnog autoriteta i procesa, restitucija Drugog, stranca,
ne-Ja sledi dokidanje zajednitva meu ljudima. Teoretiari antiimpe-
rijalizma, anticivilizacionisti, usmereni protiv neutaive volje za mo koja
u filozofiji Drugo prevodi na Isto, protiv oveka i za njegovu smrt ili za
podrugojaenje i njega i oveanstva postadoe naprosto divlji, nepo-
sredni ksenofili, potpuno neselektivni egzotici.
Kao njihova lozinka posluio je kulturni identitet taj moderni
izraz Volksgeista kako razabire Finkelkrot (Finkelkrot, 1993: 75). Ako
je pomogao kolonizovanim narodima da se, potencirajui svoju razli-
itost, uoblie unutar svoje kulture, uspostave kao nezavisni i ponositi
entiteti, onda je i liio pripadnike novoformiranih zajednica bilo kakve
mogunosti iskoraenja. Poistoveivanje nezavisnosti i vlastite kulture
u novim dravama nuno je cementiralo jedinstvo nacije, integrisalo sve
u novi drutveni poredak, fatalno vezalo pojedince za kolektiv i osudilo
ih, najzad, na to da pod imenom kulture budno paze da nikakva
neumesna kritika ne poremeti kult vekovnih predrasuda, ukratko da
obezbede konanu pobedu gregarnog instinkta nad ostalim ispoljava-
njima ljudskog duha (Finkelkrot, 1993: 72).
150
Predrag Krsti
Veza izmeu oslobodilakih pokreta i ugnjetakih reima koji nastaju
njihovom pobedom oita je i direktna. Nikakav sakodnevni plebiscit,
nikakvo vekovno udruenje, ne: kulturni identitet je model mistikog
stapanja, a ne pravnog ugovora ili slobodnog izbora. Sloboda je iskljuivo
pojmljena kao kolektivni, nikad kao individualni atribut. Mistino telo
nacije apsorbuje due: zato bi ih ono vaspostavilo kada suverenost bude
proglaena? Kojim bi to udom pojedinac, u toku oslobodilake borbe
smatran patologijom bia, posle pobede mogao ponovo postati pozitiv-
nim naelom? Kako bi se organski totalitet, ono nedeljivo jedinstvo koje
je slavljeno tokom borbe, moglo poto oruje bude odloeno pre-
obraziti u udruenje autonomnih linosti? Nacija iji je najprei poziv
da poniti individualnost svojih graana ne moe se premetnuti u pravnu
dravu (Finkelkrot, 1993: 74).
I da stvar bude pikantnija, sve se odigrava uz preutni ili izriiti bla-
goslov intelektualaca, bilo organskih, bilo onih sa oseajem krivice
to to nisu, bilo najzad onih koji bi lou savest prosvetiteljstva da iskupe
tolerancijom prema netolerantnima. Blagosilja se, svejedno, vladavina
jedne jedine partije kao najadekvatniji politiki izraz pojma kulturnog
identiteta, a takoe i uniformizacija svesti, holistika integracija i repre-
sija novih drava. Priznajui Razliku, intelektualci su prihvatili i najviu
vrednost koju je antiimperijalizam izabrao naciju. Usput su se oglasili
i nenadlenim za ono to bi ih se jedino moglo ticati. Slika onog to su,
voljno ili ne, blagoslovili priziva naprosto novo katarzino pokajanje. I
tek utoliko, moda, povratak prvobitnoj vokaciji. Jer, u kolonijalnoj lo-
gici nije bilo mesta za kolektivnog subjekta, a u logici koja se sva oslanja
na identitet nema mesta za pojedinca (Finkelkrot, 1993: 73).
***
My country, right or wrong
Rasni ili kulturni argument, svejedno: pojedinac je razvlaen, sud-
bina mu predodreena, a volja i svest uzaludni. Kulturni identitet, kao i
ortodoksni nacionalni genij, ima dve crne ovce: individualizam i kos-
mopolitizam (Finkelkrot, 1993: 79). Sa sutonom komunizma, umesto
totalitarizma, umrla je ideja o svetu zajednikom za sve ljude. Finkel-
krotova slika dok ima u vidu Trei svet, jeste da pobedu nad Karlom
Marksom zadobija ozef de Mestr. Novostvorene evropske drave to
151
POHVALA NAIVNOSTI
potvruju. Od dva evropska modela nacije, prihvaen je onaj koji se ne
oslanja na ugovorni ve na uroeniki princip. Teorijska podrka ovome,
kada ne pretpostavimo zlu volju, dola je iz jedne zabune.
Filozofija dekolonizacije je kolonijalizmu suprotstavila jedan drugi
rasizam, rasizam inkomenzurabilnih kulturnih identiteta, orujem
Volksgeista ova je filozofija pobijala nedela etnocentrizma (Finkelkrot,
1993: 81). Umesto biolokih, fetiizuju se kulturne specifinosti, a rezul-
tat ostaje isti: kult kolektivne due, opsednutost istotom i strah od
meanja i zagaenja, gubitak univerzalnih standarda pravde i istine. Ali
to nije sve: nacionalni genij ukida u isti mah pojedinca (rastvorenog u
grupi iz koje potie) i oveanstvo (izdeljeno na ukoene esencije, raspr-
eno u mnotvo etnikih linosti koje su zatvorene u same sebe). A ako
poricanje pojedinca uraa bezgraninom vlau, iz raspada ljudskog
roda raa se totalni rat (Finkelkrot, 1993: 46).
Preskupa i nuna posledica teorijske hipostaze naciona. Istini za volju,
u svojoj najmanje nedostatnoj savremenoj verziji ona se bori, umesto
neselektivne apoteoze, samo protiv gubitka etno-miljea u sveoptoj de-
mokratizaciji, sekularizaciji ili amerikanizaciji, unifikaciji kultura. Fin-
kelkrotova kritika infantilizacije savremenosti ovde bi se podudarala sa
ovom desniarskom ili antiglobalistikom kritikom. Razlaz nastaje tamo
gde se trai lik onog galvanizovanog Ja zbog kojeg se kritika preduzima.
Kultivisanost da; ali prosveenou ili ukorenjenou? Dostojanstvo
da; ali autonomijom ili pripadnou? Ili, s negativne strane gledano, ta
je emu brana, te je vea opasnost: gubitak aristokratskog duha (Tok-
vil) ili osnovnih individualnih prava i sloboda? Finkelkrot svakako ne
misli da je lek od nedotupavnosti jednog Supermena, koji moe da deluje
samo lokalno-komunalno ili planetarno (Umberto Eko), tradicijsko
ponaroivanje, omeena kulturna totalizacija koja brie sile ili razloge
dalje individualizacije i globalizacije. Naprotiv, reklo bi se; palanaki uni-
verzalizam Supermena on ne smatra logikom konsekvencom prosveti-
teljsko-liberalne opcije, ve nasleem istorije njenog naputanja.
***
Poraz miljenja se pre svega tie pojedinca, opoziva batine evropske
moderne po kojoj je imao prioritet u odnosu na drutvo kojem pripada.
Uvek dat u otklonu prema doznaenom mu mestu u drutvenom po-
rektu, u odstupanju od roda, kaste, u odbijanju da se poistoveti sa svojim
152
Predrag Krsti
statusom, pojedinac je preiveo kontraofanzivu Voksgeista koji je hteo
da mu nametne livreju kakva mu ve dolii. Alternativa je jednostavna:
ili ljudi imaju prava, ili nose livreje; oni mogu ili da se legitimno oslobode
ugnjetavanja ak i kada su naroito u tom sluaju jo i njihovi preci
podnosili taj jaram, ili pak poslednju re ima njihova kultura (Finkel-
krot, 1993: 109). No, realna je opasnost da pojedinac ne preivi pohvalu
sluganstvu pod vidom emancipacije naroda u okrilju kulturnog relati-
vizma, koji ujedno brka istorijsko i prirodno pravo, a neupitni prioritet
kolektivnog proglaava vrhuncem individualne slobode. Viekulturno
drutvo takoe nije medij u kojem bi pojedinc opstao, jer se zamilja kao
pravo svih na livreje. erijatsko pravo je postalo po definiciji stvar kul-
ture, a dovesti to u pitanje rasizam.
U naem svetu iz kojeg je transcendencija umakla, kulturni identitet
prua jemstvo varvarskim tradicijama koje bog vie nije u stanju da
opravda. Neodbranjiv kada se poziva na nebesa, fanatizam je nepod-
loan kritici kad posegne za svojom drevnou i razliitou. Bog je
mrtav, ali je Voksgeist snaan. Pa ipak su prava oveka bila ustanovljena
nasuprot pravu prvorodstva, tom obiaju duboko ukorenjenom u tlo
Starog kontinenta, ipak je sve svoje slobode, jednu po jednu, pojedinac
osvajao na utrb svoje kulture, ipak je najzad i uoptenije govorei
kritika tradicije u samom duhovnom temelju Evrope, ali je filozofija de-
kolonizacije uinila da to zaboravimo ubeujui nas da je pojedinac
samo kulturna pojava i nita vie. [...] Pred iskuenjem Drugog, dovo-
enje u pitanje bia duhom postalo je znak po kojem se raspoznaje
jedno pojedinano bie, jedna posve odreena etnika grupa: odbijanje
da se ono to je dobro izjednai s onim to je pradedovsko javilo se kao
civilizacijsko svojstvo; pobuna protiv tradicije praobrazila se u evropski
obiaj (Finkelkrot, 1993: 110).
Reafirmacija tog obiaja, s osloncem na potovanje elementarnih
prava, antirelativistiki svhaene, ljudske osobe to je Finkelkrotov
amandman. Kao takav, on zaista, ni na koji nain, pa ni krstakim ra-
tovima, napoleontinom i konkvistadorstvom ma koje vrste, ne bi da
drugima nabacuje ikakve livreje. Ili bi, s druge strane gledano, upravo
da ih osudi na tu evrocentriku, okcidentalnu, individualistiku,
racionalistiku ail ipak jednu livreju, za koju pogreno misli da,
zbog svoje pretenzije na univerzalno vaenje, razlonu zasnovanost i
slobodno usvajanje, automatski postaje poeljna norma i prestaje da
bude livreja.
153
POHVALA NAIVNOSTI
***
...suvie je naa omladina gledala Dinastiju (Mihailo Markovi,
filozof i potpredsednik Socijalistike partije Srbije, na partijskoj tri-
bini na beogradskoj optini Zvezdara, 1992, objanjavajui pojavu
masovnog dezerterstva)
Poraz miljenja obznanjuje nedostatak otpora. Nepostojanje (vie)
drajfusara oznaava steaj univerzalnih vrednosti i bezuslovnih normi;
posvuda caruje Herder. Bilo da Nova desnica ili antiimperijalistika le-
vica stavlja u pogon razliku, bilo da su ksenofili ili ksenofobi, bilo da
zastupaju puritanizam nacionalne kulture ili multikulturno drutvo; ma
koliko razlike meu njima bile zaotrene a odnosi napeti, dva tabora pro-
povedaju jedan isti relativizam. Njihova uverenje se meusobno suprot-
stavljaju, ali ne i pogledi na svet: i jedni i drugi opaaju kulture kao
sveobuhvatne totalitete i presudnom smatraju njihovu mnogostrukost
(Finkelkrot, 1993: 96).
Poraz jo objavljuje i ono to je nauni pogon ve jednoduno pri-
hvatio i izvrio: propisivanje relativizma naukama o oveku, za razliku od
univerzalizma ostalih nauka. Time se, u prvima, otkriem razlika iscrp-
ljuje smisao optenja; arhiviraju se i repatriraju dela koja bi da zakorae
ka optem, venom, svevrednom; knjievnost se preobraava u folklor, a
mogunost saobraanja izmeu razliitih epoha i civilizacija se prei. I
sve to pod platom istog humanistikog koda negiranja postojanja pat-
riotske umetnosti i patriotskih nauka. Tolerancija protiv humanizma
rekao bi Finkelkrot, potencirajui naopakost kritike etnocentrizma koja
se ne sprovodi kao kritika centriranosti u etnosu, ve kao pluralizacija i
globalno policentriranje etnosa. Ruenje civilizacijskog sistema koji bi da
kolonizuje shvaeno je kao oprost od znaenja podlonih miljenju i vred-
novanju, kadrih da se uzdignu iznad kruga u kojem su zeeta.
Pravo univerzalnog nasuprot posvemanjoj partikularizaciji to
Finkelkrot, poput nekog savremenog Sokrata u susretu sa kultunim re-
lativizmom novih sofista, ini istrajno, no bez poleta. Pobedu odnose
oni iji teorijski steaj difamira. Insuficijencija upuenosti i koherent-
nosti promovie se u dobitnu kombinaciju. Poraz, kao u negativnim
utopijama, znai konano iezavanje. Iezao je ideal vernosti univer-
zalnom: duh vie ne odbija da bude ukorenjen. Odreena kultura po-
staje oznaka nacionalnog, a ne odluujue mesto koje kultura u naciji
154
Predrag Krsti
zauzima: neponosito i nehegemono razlikovanje kulturnih obrazaca to-
leranciju prema spolja plaa cenom unutranje rigidnosti (uporediti
Finkelkrot, 1993: 104-107).
***
Ja sam anti-antifaista. (Isidora Bjelica, dramaturg i jedan od li-
dera Nove srpske desnice)
Svako pojedino miljenje, kao i sve ostalo, umire smirivanjem, pet-
rifikacijom. Nita strano, rei e se, tu su konkurentska miljenja. Bila.
Finkelkrot vie ne vidi nijedno; umesto toga, samo miljenje dobilo je sla-
vodobitnu konkurenciju, sa sve teorijskom advokaturom. Neoprostiva za-
bluda postmoderne je da se regresija moe ustanoviti kao brana represiji,
a slabljenje volje konstituisati u bedem protiv paranoidnih istorijskih pla-
nova. Finkelkrot ovde izgleda pre svega cilja na neke stavove ila Lipo-
veckog iz njegove prve knjige, Doba praznine (videti Lipovecki, . (1987).
Doba praznine. Novi Sad: Knjievna zajednica Novog Sada: 110-118).
Miljenje, doskora slepo za totalitarizam, sada je zaslepljeno njime, a
pretnja koju on isporuuje je postala alibi za iezavanje kulture. Potro-
ako drutvo kroz anti-diskurzivne likove ambijentalne muzike, rek-
lame, Diznilenda, sveta daljinskog upravljaa umilja da je odbrana od
pretnje hiljadu devetsto osamdeset etvrte. Umesto toga, u nemarnoj
ravnodunosti, duh fanatizma zamenjen je duhom kolaboracije: odbrana
demokratije ili podrivanje njenih vrednosti jednako motiviu postmo-
dernog subjekta (uporediti Finkelkrot, 1993: 129).
Borba protiv ideologije zavrila se tako da su s ideologemama bile is-
tisnute i ideje. Konani bankrot miljenja najavljuje se kao miljenje
samo, a visoka kultura biva prokazana stavom sve je kultura. Nema
vie granice izmeu kulture i zabave, dela plutaju bez koordinata, a ivot
ispunjen miljenjem gubi smisao jer je i mrnja na kulturu postala kul-
turna. Ime ovog koncepta je postmoderna, a Finkelkrotova anatomija
postmodernog subjekta lii na nadgrobno slovo Timona Atinjanina svo-
jim sugraanima. Metropole, neznajui i slavei, preivljavaju kao nek-
ropole; na grobnom mestu Miljenja i Kulture nastaje novi velegrad. Novi
ideal multikulturni pojedinac koji identitet iscrpljuje u pangurmanskoj
potronji u stvarnosti se titi misaonom zbrkom od ksenofobije, rui
hijerarhiju vrednosti za raun trijumfa nerazlikovanja i sklon je da svaku
155
POHVALA NAIVNOSTI
zamerku objasni puritanizmom gadova, despotizmom moralno hetero-
nomnih i diskriminacijom rasista (videti Finkelkrot, 1993: 119-121).
Paradoksalno, postmoderna hoe isto to i prosvetiteljstvo: odraslog,
punoletnog, nazavisnog oveka. Ali, dok je instrument ljudske emanci-
pacije za prosvetitelje bio kultura, ona je za postmoderniste nepoeljna
starateljska instanca. S tog gledita, pojedinci e preduzeti krupan korak
u pravcu svoga punoletstva onoga dana kada miljenje prestane da bude
vrhunska vrednost te postane podjednako fakultativno (i legitimno) kao
klaenje na konjskim trkama ili rokenrol: da bismo doista zakoraili u
doba autonomije, valja nam da sve prinude iz autoritarnog vremena pre-
tvorimo u slobodne izbore (Finkelkrot, 1993: 120). Bilo kakva razonoda
postaje kultura; paleta raznorodnih i jednakovrednih zadovoljstava niti
i kreaciju i stereotip, i lepo i runo, i istinu i la. Sve izravnato stupa u
nitavilo, a sam taj nihilizam se proklamuje kao uzviena svetkovina. Re-
mote Controller funkcionite u ivotu kao i pred televizorom, a izbor je,
svejedno koji, automatski kulturan. Demokratija koja je podrazumevala
da svako ima pristupa kulturi odsad se definie pravom svakoga na kul-
turu po svom izboru (ili pak pravom da kulturom naziva svoju trenutnu
sklonost) (Finkelkrot, 1993: 120).
Kultura vie nije predmet zabrinutosti intelektualaca. Po cenu da se
pokore moi ou biznisa, mode i reklame, a u strahu da ne zapadnu u
elitizam, oni ne ele da izdaju elementarno naelo demokratije. Ako je
time na delu nova izdaja intelektualaca, onda je njen simbol totalni pro-
dor, bez glasa protesta a nekmoli otpora, kulturne industrije u Kulturu i
njeno preuzimanje ingerencija nad stvaralatvom. Sloaj rei industrija
kulture, koji je pedesetak godina ranije za Horkhajmera i Adorna pred-
stavljao oksimoron koji signalizira takoe suton jedne strategije miljenja
i jedne civilizacijske direkcije (uporediti Horkheimer, M i Adorno, Th
(1997). Dialektik der Aufklrung, Theodor W. Adorno: Gesammelte
Schriften, Frankfurt am Main: Suhrkamp: 168 i dalje), danas se vie ne
moe (za)misliti razdvojeno.
Nevolja sa postmodernim pojedincem se otkriva kao manjak prosve-
titeljskih sredstava u dosezanju eminentno prosvetiteljskog cilja. Postmo-
derni individualizam se ustremljuje na dominirajue komunitarne
strukture, na ograniavajue autoritete, na nasleene drutvene prinude,
ali da bi iz toga izala ne egoistina, ve u svetu orijentisana linost slo-
bodnog duha i autonomnih suenja i volje, prema Finkelkrotu, potrebno
156
Predrag Krsti
je jo i ono to se u osamnaestom stoleu nazivalo prosvetiteljstvom
(Finkelkrot, 1993: 126). Ako bismo, habermasovski, vodee postmoder-
nistike pokuaje svrstali u niz filozofije protivprosvetiteljstva (videti Ha-
bermas, J. (1988). Filozofski diskurs moderne. Zagreb: Globus), Finkelkrot
ne bi imao nita protiv takvog rezonovanja. Meutim, na aktuelnom
vrhuncu tog toka, on vidi jednu kvalitativnu i pomalo apokaliptiku no-
vost: presvlaenje prosvetiteljskih ideala u nove odore koje ga definitivno
kompromituju, ili, s druge strane gledano, kamufliranje protivprosveti-
teljskih tradicionala u suparniki postav koji tu infiltraciju ne nadivljuje.
I za Finkelkrota bi moderna bila nedovreni projekt (Habermas, J.
(1988). Modernost jedan neceloviti projekt, u: prof. dr Milan Dam-
njanovi, Emina Kulenovi-Gruji (prir.), Umetnost i progres, Beograd:
Knjievne novine, str. 28-37), ali bi takav i definitivno ostao, ali bi ga
postmoderna nedovrenog zaista i okonavala. Nema vie modernis-
tikih dovrilaca. Poraz je vanteorijski, teoretiari su nestali.
Stoga su se filozofi zduno borili da kulturu svima priblie te da
individualnu sferu izuzmu ispod vlasti drave ili premoi kolektiviteta.
Hteli su da ljudi budu slobodni da bi ostvarivali svoje pojedinane in-
terese i, u isti mah, kadri da svoje razmiljanje uzdignu iznad tog uskog
podruja. Danas vidimo da su bitku napola dobili: despotizam je bio
poraen, ali ne i nazadnjatvo. Tradicije su ostale bez moi, ali se i s
kulturom zbilo isto. [...] Odsad princip zadovoljstva taj postmoderni
oblik pojedinanog interesa upravlja duhovnim ivotom. Vie nije na
stvari ljude uspostaviti kao autonomne subjekte ve zadovoljiti njhove
neposredne prohteve, razonoditi ih to je mogue jevtinije. Kao nepo-
stojani konglomerat prolaznih i sluajnih potreba, postmoderni poje-
dinac zaboravio je da je sloboda bila neto drugo doli mogunost da se
promeni kanal, a kultura neto posve razliito negoli je utaeni poriv
(Finkelkrot, 1993: 127-128).
Nastupa fanatizovani Zombi. Kura dezintelektualizacije preduzeta
je u svemu: u politici, knjievnosti, obrazovanju. Band Aid ili religijski
spektakl Jovana Pavla II svuda trijumfuje blesavost nad miljenjem,
svuda se, pod izgovorom probitanosti, ideje infantilizuju, znaenja
ponitavaju, duhovi prazne, a opsenari univerzum diskursa menjaju
univerzumom vibracije i igre. Protivkultura nadmeno nazvana rok-
kulturom preostaje kao jedina kultura; kultura u kojoj se ukida pam-
enje, (raz)govor, komunikacija, za volju utapanja bia. U sadrinskom
157
POHVALA NAIVNOSTI
smislu to zaista znai ono to Finkelkrot zakljuuje: varvarstvo se ko-
nano doepalo kulture, zapravo, posvojilo je. Duh naroda i kulturni
identitet dobili su efikasnijeg naslednika u industriji zabave. Tek s njom
pristup sumnji, ironiji, razumu svemu onome to bi moglo odvojiti
od kolektivne matrice konano je zapreen; bez konfrontacije, pala je
odbrana pred antiintelektualistikim frontom, a ivot ispunjen milje-
njem polako ustupa mesto uasnom i podrugljivom susretu fanatika i
zombija (Finkelkrot, 1993: 139).
***
ime ishoduje taj susret nama ovde, u specifinoj meavini pred-
modernih i postmodernih impulsa i zastupnitava, moglo je biti jasnije
nego drugima. Ali Finkelkrot te 1993. godine, kada je Poraz miljenja
objavljen i itan kod nas, kao ni 1987. godine, kada je knjiga objavlje-
na u Francuskoj (Finkielkraut, A. (1987). La dfaite de la pense. Paris:
Gallimard), nije bio tek malo poznati reafirmator graansko-libera-
listikih postava. On se, zapravo, i kod nas pojavio izazvavi intelektu-
alni skandal opet istom onom knjigom kao i u domovini: Novi ljubavni
nered (Brikner, P. & Finkelkraut, A. (1989). Novi ljubavni nered. Beo-
grad: IIC SSOS; Bruckner, P. & Finkielkraut, A. (1977). Le nouveau
dsordre amourex. Paris: Seuil). Izdat u tada prestinoj, danas nepo-
stojeoj ediciji Postmoderna, zdravo za gotovo je u nimalo uskom
krugu italaca razliitih provenijencija uzet za jo jednog anarhiji sklo-
nog (para)nauenjaka koji se, eto, doepao podruja seksologije da u
njega unese laki nered.
Motiv apologije univerzalnih vrednosti koji kao rondo odzvanja
itavom knjigom Poraz miljenja sasvim se razlikuje ili je moda re o
razliitim stvarima od onih pasaa Novog ljubavnog nereda koji protiv
Standarda i Hijerarhija ustaju promovisanjem Razlika i Susedovanja. Na
jednom mestu se preporuuje elja za razlikom razlikom koja se po-
javila na mestu ekvivalencije i koju danas ugroava sklonost para-
digmi, jasnost semiotikog protivstavljanja razlikom koja izokree
naela pornografije, da bi se kao nesumnjivi nagovor na nju ukazalo da
ona znai pobrkati sopstveni identitet umesto da ga rasprostiremo i
univerzalizujemo, razbucati sopstvene programe, a ne nametati ih; to
dalje znai prevazii stav koji je samo gostoljubiv: podlei privlanosti
158
Predrag Krsti
spoljanjosti, a ne samo prihvatiti je, osloboditi se, svakako, ali najpre
sebe samog (Brikner & Finkelkraut, 1989: 73). Primena ove sugestije
na razdvajanje polova, odseno razgranienje njihovih ivica i isklju-
ivih prava, otkriva onda taj naum kao htenje da se i dalje spasava
mogunost istinitog, kao mo da se prividnosti uvek proberu, rastave
od dobrih kopija, kao jedno vojniko nastojanje da se sve razlikuje i
razvrsta (Brikner & Finkelkraut, 1989: 172). Antidot takvim poastima
ureivanja, sreivanja i dovoenja u red je upravo i jedino jedan tako
rei nanizani nered, jedan niz koji nee da bude poredak. Prvo lice ne-
reda jeste katalog, spljeskavanje svih vrednosti, stavljanje bok uz bok
odlomaka koji su tek u odnosu razliitosti, a nemaju nikakve veze s iz-
vornom izgubljenom ukupnou, pa ak ni s proisteklom ukupnou
koja tek treba da doe. Katalog je moderno lice ljubavi, apsolutno ujed-
naavanje svih njenih oblika: to supostojanje nije jednostavno, ak je i
nepodnoljivo ako ga uporedimo s naom stoletnom navikom hijerar-
hizovanja. Ono najpre znai da od sada moemo na rang ljubavnog do-
stojanstva uzdii kako najeterinije veze tako i najgnusnija kresanja, i
da nazivom erotiki moemo krstiti kako smerne idile tako i estoko
parenje (Brikner & Finkelkraut, 1989: 226). Sve e se naravno zakljuiti
u potpunom osloboenju od svakog normiranja i jednako vrednom sa-
postojanju svih elja, sada lienih i potrebe da nalaze opravdanje van
sopstvenog ispunjenja: Tmurna ravnica kodifikovanih uzbuenja pre-
giba se, dubi, naginje, rascepljuje, obliva pritokama, svekolika ljubavna
energetika bei od svog redovnog vlasnika vojskama koje je strogo u-
vaju. Ni sama ljubav ne prestaje da se gasi, da postaje neshvatljiva, da se
prikriva u oblike za koje se ini da su joj protivni: i, to se vie otelovljuje
raznolije, to i sam pojam ljubavnog ideala gubi verodostojnost, stare
modele sad tei da zameni susedovanje svih elja (Brikner & Finkel-
kraut, 1989: 229). Jer, ovde je bila re o vrednosnom teroru erotologije
i emancipatorskom diktatu seksualne revolucije, a ne vie o tome da
se valja orijentisati izmeu filozofije prosvetiteljstva i nemakog roman-
tizma, izmeu, ako uzmemo te grupacije kroz artikulacije suparnika,
neupitnih ideja istine i pravde, univerzalnog razuma i idealnog zakona,
te njihovih filozofskih gospodara i, s druge strane, povlaenih uvara
jedinstvene due naroda, batinika neznanja i predrasuda kao nacio-
nalne kulture. Napoleon ili Hitler, razobruenom i nedirigovanom
Erosu je svejedno.
159
POHVALA NAIVNOSTI
***
A onda je doao rat. Prvo slovenaki, potom i poetak hrvatskog.
uli su se, sporadino, glasovi francuskih intelektualaca, Novih filozofa
naroito, koji nimalo blago, a ovdanjima se inilo prenaelno, nedife-
rencirano, jednostrano i drvoseno, osuuju rat. Preduzimljivi tadanji
direktor Francuskog kulturnog centra, gospodin ampion, ba nekako
u to vreme ponudio je beogradskoj javnosti seriju predavanja znamenitih
aktuelnih francuskih mislilaca. Paskal Brikner, ak Derida, an-Mari
Domenak, Edgar Moren pomenimo najvienije koketirajui sa teo-
rijskim diskursom, izlagali su svoja politika vienja i nedoumice u po-
gledu Evrope, integralizma i nacionalizma. Meu njima se, uz Deridu
koji je nastupao sa dva predavanja (videti Derrida, J. (1992). Donner la
mort, u: L Ethique du don, Paris: A. M. Mtaili; Derrida, J. (1992). Po-
litike neprijateljstva; Filozofski godinjak 5, Beograd: Institut za filozo-
fiju Filozofskog fakulteta u Beogradu), briljivom pripremljenou,
iscrpnou i provokativnou, izdvojila i Finkelkrotova beseda. U njoj
se, prizivanjem raznovrsnih svedoka: od Oto Bauera do Kundere, sa
jukstapoziranja novog ureenja odnosa Istone i Zapadne Evrope, prelo
na shvatanje nacije, kako je i bilo naslovljeno predavanje.
U odnosu na tada jo nepreveden Poraz miljenja, inilo se da Fin-
kelkrot odstupa od naela koje je prethodno tamo izneo za raun davanja
makar parcijalnog prava takozvanom demokratskom nacionalizmu.
Kao primer da taj pojam ne mora biti contradictio in adjecto, posluile
su Slovenija i baltike zemlje. A nije mu se inilo da se ita slino tih go-
dina deava u Srbiji. I sve to biranim reima. avola! Sva sila pitanja o
poznavanju srpske istorije, odnosno istorije nepravdi prema Srbima,
sruila se na njega. Izdrao je, ljubazno i razoarano. Izmeu pitanja koja
su se kretala u vremenskom i tematskom rasponu od krucijalnosti Ko-
sovskog boja do uloge Staneta Dolanca, postavljeno je i jedno koje se
ticalo Poraza miljenja, ali nije bilo vremena ili raspoloenja za apsolvi-
ranje eventualnih razlika u stavovima tamo i ovde, kao ni za pojanjenja
poloaja i izgleda Miljenja koje ne bi bilo gubitniko. Kako god bilo,
Finkelkrot je stavljen na listu neprijatelja srpstva. Cepidlai, ne op-
redeljuje se, naelno diskutuje i to ne o naem pravu ve o upitnosti,
utemeljenju i opravdanju polaganja nacionalnih prava uopte, ak moda
o demokratskim preduslovima nacionalne emancipacije koje navodno
jo ne ispunjavamo. Vrda. Nije sa nama.
160
Predrag Krsti
Ono to se dalje povremeno ovde ulo o francuskoj intelektualnoj jav-
nosti, njenim peticijama i protestima, studijama i izjavama, bilo je, i ne samo
u dravnim medijima, intonirano kao predloak za gnuanje nad samo-
uverenim, neobavetenim, pristrasnim i svakako na razliite naine zablu-
delim ljamom galamdija, koji su, u boljem sluaju, neupueni u Istinu o
Srbiji, u gorem, u svete epske tajne nacionalnog ponosa, a u najgorem,
uopte nije re o neupuenosti ve o potplaenosti koju uostalom sistemat-
ski praktikuju neprebrojne antisrpske zajednice, udruenja i ogranizacije.
Bilo je tu izvesne disproporcije. Oni su dolazili, sebe su nekako ne samo iz-
nosili na svetlost dana nego i izlazili meki na rupu, u svakom sluaju ve
u tom smislu pokazali volju za dijalog, na koji su uostalom i izrekom pozi-
vali: Gliksman je nastupao na Vidovdanskom saborau, Bernar-Arni Levi,
na svojevrstan nain, u Udruenju knjievnika, obojica i pred studentskim
protestom. Ovako ili onako, oni su polagali raun o svom miljenju.
S druge strane je izostao reciproan odgovor, pa ak i poriv da se ikako
artikulisano odgovori. Nerazumevanje, zviduci, ismevanje; bahati kr-
mar, zabrana ulaska u zemlju. Ozbiljni NIN, na primer, koji nije preneo
barem peticiju francuskih intelektualaca u kojoj se brani i srpska kultura,
dodue kao evropska, naao je za shodno da prenese prireene napise o
Levijevom propagandnom spektaklu puzeeg intervjua u Sarajevu dok
meci negde daleko fijuu, o njegovom patetinom izvetavanju sa ratita,
kao i o Finkelkrotovoj opsesivnoj mrnji jer, avaj, u nekim lancima razli-
kuje divljaki od civilizovanog nacionalizma i, valjda za razliku od nas,
nema pouzdanijeg izvora informisanja od svetskih medija (NIN, br. 2209,
30. april 1993, str. 41). Nadnaslov tog teksta koji je priredio M. Glii glasi
Filozofija mrnje, a naslov Leei mislioci. Uvodni odeljak, u kojem se
arbitrarno dranje i militantne floskule zaogru u pseudoobjektivno-
analitiku intonaciju, odlina je ilustracija tada popularne strategije ii-
tavanja i nadmenosti zgotovljene leksike: I u asovima opte mrzovolje
prema Srbima javljaju se poneki drukiji glasovi uravnoteeni i razboriti.
U kratkom razmaku, primerice, dva asopisa, pariski LIdiot international
i enevski Le Courrier, analiziraju ponaanje i ideje dvojice vodeih evrop-
skih srbomrzaca, novih francuskih filozofa, Bernara-Anrija Levija i Alena
Finkelkrota. U prvom sluaju Miel Floke i Bertran Kok ironino opisuju
Levijevo patetino mirotvorako zapravo marketinko putovanje u
Sarajevo. U drugom, Deki Ikei osvetljava kierska razmiljanja Alena Fin-
kelkrota i njegovu pristrasnost nedostojnu temeljnijeg intelektualca.
161
POHVALA NAIVNOSTI
U uobiajenom maniru dirigovanih drutava, prethodno se nismo
upoznali sa originalnim tekstom koji se ismeva. A inae duhoviti i po-
vremeno razloni tekstovi-ismevai, ovde su bili novi materijal za sprd-
nju sa nepoznatim stranim i relaksirajui dokaz opravdanosti jedinog
bitnog analizovanja, koje je, eto, i njima moralo stajati u osnovi i za koje
se dri da je i intelektualni dug: jedan patriotski potez koji je u stvari in-
fantilno rasecanje, i to ne hirurkim noem, rasecanje koje sve postojee
deli na one koji razumeju i vole srpski narod i one koji ga mrze.
***
Nisam ni za kakvu Srbiju, ako e se ostvarivati neovenim sred-
stvima. (Patrijarh srpski gospodin Pavle)
Finkelkrot se u meuvremenu, a naroito sa poetkom ratova u
bivoj Jugoslaviji, zaista sasvim pomerio ka opravdanju onoga to je kri-
tikovao u Porazu miljenja pomerio se ka makar funkcionalnoj od-
brani znaaja nacionalne emancipacije. Slobodan unji locira objavu
ovog preokreta upravo na beogradsko predavanje, gde smatra da su uve-
deni posebni standardi za narode Jugoslavije: tu vie ne vai otra
kritika partikularizma Volksgeista, ve se kao demokratsko i principi-
jelno reenje vidi osamostaljenje a ne prisilno ujedinjenje, to izlazi
na komadanje Jugoslavije. Motivacija ovog obrta se, pak, pronalazi u
alosnoj nedoslednosti novih filozofa, koja pokazuje da oni svoje sta-
vove samo moduliraju prema odreenim politikim interesima. Aktu-
elni bee: opravdanje nacionalistikog cepanja bive Jugoslavije
(unji, S. (1995). Sudbina, duh i sredina tri toposa germanske ev-
ropske ideologije, u: arko Dimi (ur), Kako misliti budunost Evrope,
Beograd: Filozofsko drutvo Srbije; Sremski Karlovci: Karlovaka umet-
nika radionica, str. 59).
S druge strane, mada neizvesno koliko u otklonu od sumnjienja
za vanteorijske pobude, preokret bi se moda mogao opravdati i onako
kako bi Finkelkrot voleo: samo kao razliito bacanje akcenta; dupli
standardi i neprincipijelnost samo kao potovanje konkretnih uslo-
va. Istini za volju, i u Porazu miljenja mogu se nai delovi koji insi-
stiraju na konstitutivnosti onog nacionalnog, pre svega kada je re o
Kulturi, ali potom uvek, naravno, odapetog u orbitu mondijalnog, uni-
verzalnog. Zagovaranje nacionalne emancipacije meutim sada ne
162
Predrag Krsti
samo da automatski ne znai nagovor na partikularizam, nego se ona
pravda i preporuuje na nain prema kojem bi Poraz miljenja, naj-
blae reeno, bio rezervisan: kao izvesna i dalje dodue instrumentalna
vrednost, ali sa svojim odreenim i katkad nezamenljivim mesnim pra-
vom, na kojem se insistira.
Dakle, ako se pitanje postavilo, a zla sudbina prethodne Jugoslavije
ga formulisala: kako uz ouvanje ideala filozofije prosvetiteljskog libe-
ralizma, i uz jasnu svest o opasnosti premetanja u represivan totalitet,
ipak u nacionalnom pokretu prepoznati opravdan fenomen, Finkelkro-
tov odgovor je morao biti da jedino to ga opravdava (kao to mu i odrie
pravo) i dalje ostaje demokratski potencijal koji to kretanje u sebi (ne)
nosi. On sada uvia da ta identifikacija nacionalnog i demokratskog im-
pulsa, kakva se uostalom zbivala i u Francuskoj revoluciji (videti Todo-
rov, C. (1989). Evolucija nacionalistikih doktrina; Gradina, 11/1989,
str. 79-84), negde radi, ili ak, u nedemokratskim federacijama bivieg
istonog bloka mora da radi. Ako pravilno rekonstruiemo, onda je
jo preostalo samo da se izabere nacionalizam koji u sebi krije, ili ima
mogunosti da izrodi afirmaciju liberalno-demokratskih naela.
Finkelkort je, za nevolju i ko zna ijom (sve) zaslugom ili krivicom,
izabrao u neko doba Hrvatsku, a nije Srbiju. U knjizi indikativnog na-
slova Kako se moe biti Hrvat? (Finkielkraut, A. (1992). Comment peu-
ton etre Croate?, Paris: Gallimard) zastupa se pravo ljudi da budu
Slovenci, Hrvati, Bosanci jer nekadanja zajednika drava vie ne
postoji. Onda se odatle dedukuje neprimerenost oznake graanski rat
za sukob na Balkanu, poto su u njemu nacije na protivnikim stra-
nama. Ali jo je zanimljivije to je meta napada u ovoj knjizi ne samo
isto ono to je favorizovano u Porazu miljenja, nego i upravo isto ono
to napadaju ubeeni antifinkelkrotovci: univerzalistiki diskurs, tobo
nuan istorijski proces planetarne unifikacije, na ijem putu, eto, stoje
zahtevi junoslovenskih nacija za nezavisnou, odnosno nacionalnom
autonomijom (Finkielkraut, 1992: 23). Finkelkrot jo uvek osporava
agresivne metode u ostvarivanju ovih zahteva, uostalom i pokoju vizi-
ju tog cilja i njegovo opravdanje ali, mislei sada u geostratekim ko-
lektivitetima, upravo eli da tvrdi njihovu legitimnost, izriito kada je
re o Slovencima, Hrvatima i Bosancima, ali nesumnjivo i Srbima. Pravi
i potpuni gubitnici i, istovremeno i paradoksalno, optuena strana, za-
pravo su jedino iezavajui Jugosloveni.
163
POHVALA NAIVNOSTI
***
U svakom sluaju, ispostavie se da su Finkelkrot i domai kritiari
Finkelkrota (postali) daleko blii nego to misle. Dok su ga smatrali in-
karnacijom one politike orijentacije iju insuficijenciju su mu inostrani
kritiari ve uveliko zamerali, sami su stajali na teorijskim pozicijama
njega kakav je u meuvremenu postao. erar Role (Role, . (1994). Pax
Europeana: O prikladnoj upotrebi nacionalizma; Beogradski krug, br.
0/1994, str. 209-216), na primer, optuuje Finkelkrota da brani svreni
in povratka na drave zasnovane na nacionalnim identitetima. Jasno,
sa stanovita real-politikih konsekvenci mogue je ovo Roleovo saop-
tenje videti kao raskrinkavanje jednog eksponenta mizerne evropske
politike, zbog koje svi ispataju i ija logika zavrava u orsokaku: Poto
se princip samoopredeljenja primeni na Slovence, Hrvate i Bosance (to
jest Muslimane), Srbi treba od njega da odustanu radi mira u eropskoj
kui (iako su sami nelegalnim preglasavanjem u Bosni gurnuti u ratno
stradanje), ili, ako im to nije dovoljno privlano, zbog straha od evrop-
skih pretnji (unji, 1995: 60).
Ali na stranu problematinost krivice Zapada, legalnosti preglasa-
vanja i nacionalnosti Bosanaca Role, upravo za razliku od Finkelkrota,
uopte ne brani pravo na samoopredeljenje (i) Srba, ve napada logiku i
posledice nacionalnog samoopredeljenja kao takvog. Finkelkrot bi pre
bio taj koji bi teorijski zastupao (i) pravo Srba, dodue, ukoliko to pravo
ne diskvalifikuju metode njegove realizacije. Za Rolea, svi su (unapred)
diskvalifikovani; za Finkelkrota tada, neki jo imaju ansu. Role je teo-
retiar koji ne odstupa od toga da iz ideologija koje u sebi nemaju upisanu
toleranciju uvek ishode netolerantna sredstva. Finkelkrot je imao iluziju
da sada i uprkos bratstvu po oruju i upravo s obzirom na senzitivnu
meuigru nacionalnog identiteta i internacionalnog otvaranja isprva
slabiji, u rtvi, transformie iskljuive ideologeme u toleranciju.

Tematizovanje tolerancije (trpeljivosti) u maniru koji i danas do-

minira, kao lekovite vrline koja se temeljno suprotstavlja praksi neto-
lerancije, na velika vrata ulazi u javni diskurs tek negde u osamnaestom
veku. Jasno, i pre toga bi se mogli nai dokumenti koji zagovaraju trpe-
ljivost i, jo ee, primeri odgovarajueg postupanja, bilo da je re o
164
Predrag Krsti
individualnim podvizima, bilo o obiajnosti odreenih naroda. Uzornim
se u tom pogledu po pravilu smatraju politeistika drutva antike Grke
i Rimskog carstva. U tom kljuu itane, njihove religije su bile po svojoj
prirodi trpeljive i uprkos znamenitim kontraprimerima Sokratove sud-
bine, odnosno progona hriana, ija izuzetnost i konsekvence samo ilu-
struju nepoznavanje sistemske netrpeljivosti na nain srednjeg i ranog
novog veka drale se naela da o uvredama nanesenim bogovima treba
da brinu sami bogovi: Deorum offensae Diis curae. Izostanak sankcija i
zbog najbogohulnijih pogleda ukoliko sami nisu bili iskljuivi ili nji-
hova suspenzija nije bila politiki motivisana svedoi o dubokoj uko-
renjenosti i u obiaj prerasloj gotovo nesputanoj slobodi miljenja
(uporediti Bury, J. B. (1952). A History of Freedom of Thought, Oxford
University Press, London; Voltaire (1988). Rasprava o toleranciji, kolske
novine, Zagreb: 50-53; Mil, D. S. (1988). O slobodi, Filip Vinji, Beo-
grad: 120; Primorac, I. (1989a). Predgovor, u: Primorac, I. (prir.), O to-
leranciji. Rasprave o demokratskoj kulturi, str. 5-43, 7-10). Znatno ree
se, meutim, ukazuje i na pojedine oblike koje je, u inovima ili pisanim
materijalima, nagovor na toleranciju imao van zapadnog civilizacijskog
kruga, pri emu bi se kroz istorije razliitih naroda mogle otkriti znaajne
podudarnosti i ak komparativistiki ustanoviti njegov kroskulturalni
status (videti Morsy, Z. (prir.) (1974). La tolerance. Essai danthologie, Les
Editions Arabes, UNESCO, Lyon; Herdtle, C. / Leeb, T. (Hrsg.) (1987).
Toleranz: Texte zur Theorie und politischen Praxis, Reclam, Stuttgart).
Dobom netolerancije se pak jednoduno smatra srednji vek, sa svojim
teocentrikim diskurzivnim i politikim praksama. Upravo nasuprot da-
nanjem jednoznanom i gotovo automatskom asociranju tolerancije sa
etiki poeljnim postupanjem, netolerantno dranje se smatralo jedinim
nesumnjivo vrlim odgovorom na izazove koje upuuje svet. Apsolutna
izvesnost je poivala u Bogu, odnosno ovozemnim interpretatorima nje-
govih naloga. Uenje koje zna da je istinito moe imati samo jedan adek-
vatan odgovor na naopake doktrine drugaije od njega: kardinalnu i
bezizuzetnu netrpeljivost. Njihove zastupnike valja brino privesti istini,
dosledno imajui u vidu njihovu dobrobit. Ako je spas due u venosti
vrhunsko dobro, a crkva jedini garant spasenja, onda se spaljivanje jeretika
i nevernika mora smatrati humanitarnim radom na vraanju zabludelih
dua u okrilje milosti Svevinjeg o koju su se ogreili. Analogno tome, je-
dinstvo vere je razumevano i kao garant politikog mira, stabilnosti i reda
165
POHVALA NAIVNOSTI
u dravi, a svako odstupanje od njega kao opasnost raskola u kom-
paktnom dravnom tkivu. I u miljenju i u drutvu Vere, dakle, ono to
nije podvedeno pod njen metar ne samo da ne zasluuje potovanje,
nego ni podnoenje (uporediti Kamen, H. (1967). The Rise of Toleration.
Weidenfeld & Nicolson, London; King, P. (1976). Toleration. Allen &
Unwin, London).
Unisonost ovog diskurzivnog sklopa i odgovarajue prakse progona
i likvidacije razliitog potrajae sve do esnaestog i sedamnaestog veka.
Njih pak obeleavaju dugotrajna sporenja o religijskoj toleranciji, pri
emu se potkopava vrsta vera u prirodu najvieg dobra i osnovu mo-
ralne obaveze u boanskom zakonu. Ali to se deava vie pod prinudom
okolnosti, vie kao jedan liberalizam straha, onaj Montenja na primer,
koji se raa iz surovosti verskog graanskog rata. Budui da je alternativa
njegovo beskonano trajanje, manje je zlo, a ne samo sobom dobro,
pokuati ipak organizovati drutvo koje je sainjeno od pripadnika
razliitih vera. I za rane zagovornike religijske tolerancije mirenje sa
jeretikim pogledima i versko nejedinstvo hriana ostaju dakle nesree,
ali ipak podnoljivije nego nepriznavanje tog pluralizma i opresija nad
njegovim ispoljavanjem u vidu ograniavanja slobode misli i savesti.
injenica da se podela po verskoj osnovi ve nepovratno zbila tek e kas-
nije nagnati liberalni konstitucionalizam da otkrije dotad nezamislivu
mogunost postojanja razlonog, skladnog i stabilnog pluralistikog
drutva. Kao to je Hegel mislio, versku slobodu je omoguio plurali-
zam, a ne Luterova i Kalvinova namera. Pre nego to su drutva sa libe-
ralnim ustanovama poela uspeno da primenjuju praksu miroljubive
tolerancije, za tu mogunost se nije moglo ni znati. Netolerancija je pri-
hvatana kao uslov drutvenog poretka i stabilnosti. Slabljenje tog vero-
vanja doprinelo je da se otvori prostor za liberalne ustanove (Rols, D.
(1998b). Politiki liberalizam, Filip Vinji, Beograd: 23).
Taj prostor se, meutim, otvarao sporo i bolno. Jo i u sedamnaestom
veku tolerance je uglavnom pokuda. Proglasiti nekog za tolerantnog
znailo je optuiti ga za kolebljivost i popustljivost prema zlu. Biskup
Bosije, teolog i najistaknutiji katoliki polemiar svoga doba, tvrdio je s
ponosom u jednom od svojih brojnih napisa protiv protestantizma da
je katolika crkva od svih najnetrpeljivija. No protestanti mu nisu ostali
duni: valonski crkveni sabor u Lajdenu osudio je trpeljivost kao jeres
(Primorac, 1989a: 11). Netolerancija, ukoliko hoe da bude viena kao
166
Predrag Krsti
vrlina, svoje ultimativno opravdanje mora da zasniva u onoj pouzda-
nosti koju daje nadmono i privilegovano poznanje istine. Bosije e i
to izraziti na najjednostavniji i najdirektniji nain: Ja imam pravo da
te progonim jer sam ja u pravu a ti nisi (videti Fetscher, I. (1987). To-
leranz: von der Unentbehrlichkeit einer kleinen Tugend fr die Demokra-
tie: historische Rckblicke und aktuelle Probleme, Radius, Stuttgart;
Mendus, S. (1989). Toleration and the Limits of Liberalism. Humanities
Press, Atlantic Highlands NJ).
Pa ak i u vreme prosveenosti kada netolerancija definitivno izlazi
na zao glas opat De Malvo 1762. godine objavljuje spis Slaganje vere i
ovenosti o netoleranciji. Ovo slaganje je ipak tada bespovratno nagri-
eno. Kant u Odgovoru na pitanje: ta je prosveenost? iz 1784. godine ve
govori o ponosnom imenu tolerancije koje po zasluzi oslobaanja ljud-
skog roda od nezrelosti i doputanja da se u svemu to je stvar savesti slui
svojim vlastitim umom, pre svih dopada prosveenog kneza i simbola
prosvetiteljskog reformizma, Fridriha Velikog, koji nije naao nedostoj-
nim da kae da smatra svojom dunou da ljudima u religioznim stva-
rima ne propisuje nita, ve da im u tome ostavlja punu slobodu (Kant,
E. (1974). Odgovor na pitanje: ta je prosveenost; u: Um i sloboda, str.
41-48, Ideje, Beograd: 47). Tradicija prepoznavanja i artikulacije ideje to-
lerancije ve je ne samo nezanemarljiva, nego i superiorna. Mogla se una-
zad iitavati do ana Bodena u esnaestom veku i, dodue na razliite
naine, kod svih koji pokuavaju da formuliu drutveno-teorijsku alter-
nativnu projekciju ratovima rastrzane Evrope sedamnaestog veka: kod
Miltona i Erazma, a naroito kod Spinoze (Spinoza, B. (1957). Teoloko-
politiki traktat, Kultura, Beograd) i Bejla (Bejl, P. (1989). Filozofsko
tumaenje o reima Isusa Hrista Natjeraj ih da dou, u: Primorac, I.
(prir.), O toleranciji. Rasprave o demokratskoj kulturi, Filip Vinji, Beo-
grad, str. 51-71). Svi se oni trude ili da, s jedne strane, prikau kako hri-
anstvo, umesto to je glavni izvor i apologet netrpeljivosti, upravo svojim
uenjem (treba da) podrazumeva, tavie zahteva toleranciju, ili da, s
druge strane, ustanove toleranciju naspram netrpeljivosti verskih konfli-
kata kao uslov graanskog mira i jedino razumno reenje za organizaciju
multikonfesionalnog drutva (videti Newman, J. (1982). Foundations of
Religious Tolerance, University of Toronto Press, Toronto: 52 i dalje; Le-
vine, A. (ed.) (1999). Early Modern Skepticism and the Origens of Tolera-
tion, Rowman & Littlefield, Lanham, MD).
167
POHVALA NAIVNOSTI
***
Oba motiva nalazimo kod Voltera. On galski sugestivno zaotrava
dualizam tolerancija/netolerancija, ukazujui na neprilinost, pogubnost
i teorijsku neobrazloivost netolerancije. Oita namera je da se ona pro-
gna u varvarske predele neprosveenog doba, a da njen opozit, kao neka
vrsta povratka zagubljenoj izvornosti oveanstva, iznova iznikne i po-
stane standard javnog ophoenja. Ta tolerancija nije nikada izazvala
graanski rat; netolerancija je prekrila zemlju leevima i krvlju. Pa pro-
sudite sad, odluite se izmeu ove dve suparnice: izmeu majke koja eli
da joj ubiju sina i majke koja poputa samo da bi on iveo! (Voltaire,
1988: 43). Za prosveeno oko, kao nekada za posveeno, samo sada na
drugom polu, ispravno postavljena alternativa zapravo ne ostavlja mesto
dvojenju oko izbora.
U Filozofskom reniku iz 1764/5. godine tolerancija je ve zasluila
posebnu jedinicu. Samo njeno odreenje govori o razlogu njene neop-
hodnosti. ta je to trpeljivost? To je plata ljudskosti. Svi smo mi sazdani
od slabosti i zabluda; opratajmo jedni drugima nae gluposti, to je prvi
zakon prirode (Volter (1990). Filozofski renik, Matica Srpska, Novi Sad:
384). Nedvosmislena preporuka je da se brana netoleranciji sagradi na
uvidu u insuficijenciju ljudskih moi. Meusobno treba da se podno-
simo jer smo svi slabi, nedosledni, podloni promenama, grekama
(Volter, 1990: 390). Dve godine ranije, Volter pie Raspravu o toleranciji,
koja vrhuni upravo tim optim naturalistiko-humanistikim argumen-
tom za tolerisanje inoveraca. Na sve ljude treba gledati kao na nau
brau, jer smo svi mi deca istog oca i stvorenja istog Boga, jer nas je
priroda sve rodila slabe i neuke, da bismo nekoliko trenutaka iveli na
zemlji i pognojili je svojim leevima. Stoga je jedino uputno da, kao slabi
pomaemo jedni drugima, a kao neuki prosveujemo se i podnosimo
meusobno (Voltaire, 1988: 118, 131).
Prvom promocijom celovitog koncepta tolerancije smatra se ipak
delo Dona Loka koje je, tri etvrt veka ranije, tampano anonimno
na latinskom 1689. godine iste godine kada je u Engleskoj donet i
Zakon o toleranciji (Toleration Act) i postalo poznato kao prvo
Pismo o toleranciji. Tolerancija je i ovde shvaena kao religijska tole-
rancija, jo preciznije, meusobna tolerancija hriana koji se ispo-
vedaju na razliite naine. I Lokova centralna briga je da dokae kako
168
Predrag Krsti
je tolerancija osnovna karakteristika istinske crkve: Tolerancija prema
onima koji se od drugih razlikuju u religioznim pitanjima saglasna je sa
Jevaneljem Isusa Hrista i istinskim umom oveanstva, tako da je uasno
to su ljudi toliko zaslepljeni da ne vide nunost i prednost ove tolerancije
u jasnom svetlu (Locke, J. (1978). Pismo o toleranciji, u: Dve rasprave
o vladi kojima prethodi Patriarcha ser F. Filmera, a sledi Lockeovo Pismo o
toleranciji (II), Mladost, Beograd, str. 133-175: 139). Istinski um ove-
anstva i autentino hrianstvo, dakle, ne mogu da prosijaju ljudima i
pokau belodanost oite istine koja se sada spremno objavljuje: Nije raz-
nolikost miljenja (koja se ne moe izbei), ve odbijanje tolerancije pre-
ma onima sa razliitim miljenjem (koje je moglo da se dopusti) stvorilo
svu zbrku i ratove u hrianskom svetu zbog vere (Locke, 1978: 140).
Ali, kako je mogue da su se toliki prevarili, prevideli tu istinu i do-
pustili da budu rukovoeni nalogom netolerancije? Ko je kriv za tu
zbrku, za inverziju razloga? Odgovor je uzor prosvetiteljske filozofije is-
torije: Glavari i voe crkve, pokretani pohlepom i nezasitom eljom za
dominacijom, koristei neumerenu ambiciju vladara i praznoverje la-
koumnog mnotva, uzbudili su ljude i pokrenuli ih protiv onih sa su-
protnim miljenjem propovedajui im, protivno propisima Jevanelja i
nalozima milosra, da raskolnike i jeretiare treba liiti imovine i unititi
ih. A kako im je to polo za rukom, u emu je varljiva ubedljivost njihove
argumentacije? Prema Lokovim miljenju, oni su pomeali dve stvari
koje su po sebi razliite crkvu i dravu. Izmeu njih, odnosno izmeu
svetenika i vladara, postoji nesreni sporazum koji reprodukuje nasilje
i to e initi sve dok princip persekucije zbog vere bude trajao i sve dok
oni koji treba da budu propovednici mira i sloge nastave svom svojom
snagom i umenou da pokreu ljude na oruje (Locke, 1978: 170).
Ako je takva dijagnoza i prognoza, kakav bi protokol zahtevala tera-
pija? Jednostavan: razvrgavanje pakta crkve i drave. Valja da se tano
razgranii zadatak graanske vlade od zadatka religije i da se uspostavi
pravina veza izmeu jedne i druge. Nadlenost vlasti treba da dopire
samo do granica brige za stvari ovoga sveta, za graanske interese kao
to su ivot, sloboda, zdravlje i odsustvo telesnih bolova, kao i posedo-
vanje spoljanjih stvari. Ona nema nikakve veze sa onozemaljskim sve-
tom, s obzirom da briga o dui svakog oveka pripada njemu samom
i da je treba prepustiti njegovoj savesti (Locke, 1978: 140-149, 163). Na
tom razgranienju domena uspostavljen prostor tolerancije, ima svoje
169
POHVALA NAIVNOSTI
(gotovo) neogranieno vaenje i zahteve koje postavlja pred sve: Niko,
ni pojedine osobe, ni crkve, pa ak ni drave, nema nikakvo pravo da
meusobno ugroava graanska prava i materijalna dobra pod izlikom
religije (Locke, 1978: 147).
Spis Dona Stjuarta Mila O slobodi predstavlja jo jedno jevanelje to-
lerancije, koje batini i proiruje nalaze pretea. Odnos individue i drutva
je centralna tema, pri emu se i Mil trudi da u toj tenziji ne samo nepoko-
lebljivo zauzme stranu neotuivih individualnih sloboda, nego i ustanovi
supremaciju one zajednice koja bi bila osnovana i organizovana na tom
principu. Uenje koje izlae sainjeno je iz dva komplementarna naela.
Prvo je da pojedinac nije odgovoran drutvu za ono to radi ukoliko se
to ne tie interesa nikog drugog osim njega samog, a da drutvo istovre-
meno ima pravo da izrazi svoje nedopadanje ili neodobravanje ponaanja
pojedinca, savetom, poukom, ubeivanjem, i ako smatra da je neophodno
po dobro drugih, izbegavanjem takvih pojedinaca. Drugo naelo jeste
da je pojedinac odgovoran za ono ponaanje koje je tetno po interese
drugih i da stoga moe da bude podvrgnut bilo drutvenoj ili zakonskoj
kazni ako drutvo misli da je jedna od tih kazni nuna za njegovu zatitu
(Mil, 1988: 123-124). Dakle, ograniava se odgovornost pojedinca drut-
vu, odnosno pravo drutva da je ite od pojedinca. Iza ovog napora lei
briga da se, u skladu sa modernim konceptom slobode, izuzme individua
koliko od neopravdanih zahteva organizovane zajednice, toliko i od obi-
ajne tiranije javnog mnjenja. Pravo podruje njegove slobode, za koju
drutvo nema ili ima samo posredan interes, obuhvata: prvo, unutranju
oblast svesti, slobodu savesti u najirem smislu, slobodu misli i oseanja,
apsolutnu slobodu miljenja i uvstva u svim pitanjima, praktinim ili spe-
kulativnim, naunim, moralnim ili teolokim; drugo, slobodu ukusa i
tenji, planiranja naega ivota tako da odgovara naem karakteru, da ra-
dimo ono to elimo bez obzira na mogue posledice, a da nas nai blinji
ne spreavaju ukoliko im time to inimo ne nanosimo tetu, ak i ako
misle da je nae ponaanje budalasto, izopaeno ili nepravilno; i tree,
slobodu udruivanja pojedinaca, slobodu da se ujedine u bilo kom cilju
koji ne podrazumeva povredu drugih, ako su osobe koje se udruuju pu-
noletne i nisu prisiljene ili obmanute (Mil, 1988: 45-46).
Razlozi u prilog apsolutne slobode u oblasti miljenja nastoje da po-
kau kako je uutkivanje izraavanja raznovrsnih miljenja, bez obzira
na okolnosti, zlo koje potkrada ljudsku rasu. Nikada ne moemo biti
170
Predrag Krsti
sigurni da je miljenje koje pokuavamo da uguimo pogreno, a i kada
bismo bili sigurni, takvo guenje bi ipak bilo zlo. Mogue je da progonje-
no miljenje bude istinito. Tada je hendikep za oveanstvo oit, a opti
argument da svako uutkivanje rasprave pretpostavlja vlastitu nepo-
greivost dovoljan (videti Mil, 1988: 51). Ali sve i da miljenje koje se
gui nije istinito, nego je to upravo ono oficijelno prihvaeno, nastaje te-
ta od nasilja nad prvim, i to po samu istinu drugog. Ukoliko se o nje-
mu ne raspravlja slobodno i javno, iva istina koju sobom nosi pretvorie
se u mrtvu dogmu (videti Mil, 1988: 66-67). Najzad trea i, prema Milu,
najea situacija jeste ona kada je svako od suprotstavljenih miljenja
delimino istinito i kada tek uzajamnim nadopunjavanjem ukidaju vla-
stite jednostranosti. Stoga, svako miljenje koje izraava ma i deli istine
izostavljene iz opteprihvaenog miljenja, treba smatrati dragocenim,
bez obzira na greke i zabune sa kojima ta istina moe biti pomeana
(Mil, 1988: 76-77).
to se tie razloga protiv meanja javnosti u isto line stvari, Mil
doputa da miljenje veine bude najee u pravu u pitanjima drut-
venog morala i dunosti prema drugima, ali ne i kada se miljenje
veine namee kao zakon manjini u pitanjima koja se tiu samog po-
jedinca. Poto moralni javni poredak neodoljivo tei proirenju svojih
granica sve do konane kolonizacije i neosporno opravdanih linih slo-
boda, osnova za osudu takve ekspanzije i odgovarajueg progona svega
neintegrisanog moe biti jedino univerzalni stav da ni pod kojim uslo-
vima drutvo ne treba da se mea u lini ukus i line interese pojedinca
(Mil, 1988: 113-116).
Moglo bi se rei da u dvadesetom veku tolerancija postaje optepri-
hvaena ifra za alternativu traginim iskustvima sistematskog terora. U
protivstavu prema teorijskom (neo)iracionalizmu koji je potkrepljivao ili
opravdavao stvarne patnje i stradanja, Karl Poper usred Drugog svetskog
rata odreuje svoje stanovite kao kritiki racionalizam. Njegova deviza
je: Ja mogu greiti, ti moe biti u pravu i zajednikim naporom moemo
se pribliiti istini. Budui da su dakle svi pogreivi, te da su greke uoljive
i ispravljive, ovo stanovite sugerie ideju nepristrasnosti, ideju da niko
ne moe biti svoj sopstveni sudija. A odatle nuno sledi odbacivanje auto-
riteta i ozbiljno uzimanje u obzir drugih i njihovih argumenata. Tako je
kritiki racionalizam povezan s idejom da drugi ima pravo da bude
sasluan i da brani svoje argumente, to implicira priznanje zahteva za
171
POHVALA NAIVNOSTI
tolerancijom, bar svih onih koji sami nisu netolerantni (Poper, K. R.
(1993b). Otvoreno drutvo i njegovi neprijatelji (II). Plima proroanstva
Hegel, Marks i posledice, BIGZ, Beograd: 285-286).
Ali to nije sve. Nije dovoljno samo sluati argumente drugih, ve po-
stoji i obaveza da se na njih odgovori ukoliko se nae akcije tiu drugih.
Iz ideje nepristrasnosti sledi ideja odgovornosti. Putanja kritikog ra-
cionalizma nas tako konsekvetno privodi svetu drutva, gde se ispostavlja
neizbenim priznavanje nunosti drutvenih institucija koje imaju za cilj
da zatite slobodu kritike, slobodu miljenja i, prema tome, slobodu ljudi.
Time je utemeljeno neto poput moralne obaveze da se te ustanove slo-
bode podre. Poper se ak ne libi da odatle ukae i na uputnost zahteva
za svojevrsnim korak-po-korak praktiko-politikim drutvenim ine-
njeringom, ogranienog i upravljenog dodue upravo time da smisao tog
zahteva mora biti motivisan jedino omoguavanjem i pospeivanjem slo-
bode. Re je o racionalizaciji drutva, o planiranju slobode i njenoj
kontroli pomou razuma. I re je o ne-platonovskom, o sokratskom ra-
zumu koji je svestan svojih ogranienja i koji, zato, potuje drugog oveka
i ne tei da ga prinudi ak ni na sreu (Poper, 1993b: 286-287).
Ovako intonirana proklamacija tolerancije ubrzo je ula u oblast zate-
enih i podrazumevajuih politikih tekovina za dobar deo drava, u
oblast ak nezaobilaznih konstituenata na kojima se mora organizovati
odrivo ili poeljno kompleksno drutvo. Sveobuhvatne religijske, filo-
zofske i moralne doktrine nisu vie mogle posluiti kao osnova drutva,
ve se ona sada morala potraiti u principima ustavne vlasti, koje bi svi
graani razlonim, obavetenim i dobrovoljnim politikim dogovorom
mogli da prihvate. Imajui to u vidu, Rolsov politiki liberalizam nastoji
da primeni princip tolerancije na samu filozofiju i da tako nae koncep-
cijski oslonac za jedan takav dogovor. To znai da se graanima jednog
sloenog drutva preputa da ree pitanja religije, filozofije i morala u
skladu sa doktrinarnim gleditem koje slobodno afirmiu, a da se isto-
vremeno pravda kao nepristrasnost instalira kao, da tako kaemo, in-
frastrukturalni i dovoljni uslov za preklapajui konsenzus njihovih
razlonih doktrina (Rols, 1998b: 41-42). Ako bi pravda kao nepri-
strasnost mogla da omogui preklapajui konsenzus, ona bi dovrila i
proirila tok misli koji je pre tri veka zapoeo s postepenim prihvatanjem
principa tolerancije i doveo do nekonfesionalne drave i jednake slobode
savesti (Rols, 1998b: 191).
172
Predrag Krsti
Za ovo dovrenje i proirenje potrebno je da zastupnici razliitih
sveobuhvatnih doktrina prihvate politiku razlonu koncepciju koja
podrava ustavni demokratski reim, prihvate intrinsine politike ideale
i vrednosti demokratskog drutva i to ne (samo) zbog toga to e tako
prosperirati ili obezbediti ravnoteu politikih i drutvenih snaga. Ako
to ne uine, drutvo ostaje podeljeno na zasebne grupe, od kojih svaka
ima vlastite fundamentalne interese zbog kojih je spremna da se odupre
legitimnom demokratskom zakonu i da ga prekri. Kao to su katolici i
protestanti u esnaestom i sedamnaestom veku potovali princip tole-
rancije samo kao modus vivendi, zadravajui interes svojih vera da, uko-
liko se steknu uslovi, nametnu hegemoniju. Kao to se u drutvu u kojem
brojne religije imaju otprilike jednaku politiku mo potuje ustav tek
kao ugovor o odranju graanskog mira (Rols, D. (2003). Pravo na-
roda sa Jo jednom o ideji javnog uma, Alexandria Press / Nova srpska
politika misao, Beograd: 177-178).
Sveobuhvatne doktrine e zaista prihvatiti ustavni reim koji ih ne
favorizuje tek ukoliko shvate i uvae injenicu da, osim usvajanja raz-
lone ustavne demokratije, ne postoji drugi put za nepristrasno osigu-
ranje slobode svih njihovih pristalica koji bi bio konzistentan s jednakim
slobodama drugih razlono slobodnih i jednakih graana. Formulacije
kojima e te doktrine pravdati prihvatanje ustavnog demokratskog
reima bie razliite, drugaije e usklaivati u svom registru slobodu
savesti i princip tolerancije sa jednakom pravdom za sve graane u
razlonom demokratskom drutvu. Mogunost razliitih pristupanja
preklapajuem konsenzusu, kao i razliitost naina njegovog zastu-
panja, dovoljan je razlog da Rols razluuje dve ideje tolerancije. Razlika
meu njima je, u osnovi, u tome da li se utemeljujui argumenti za tole-
ranciju nalaze u isto politikoj ili u doktrinarnoj oblasti, te onda na
nain odgovarajueg diskursa i izlau (videti Rols, 2003: 194, 198-199,
223-4). Ali e se u svakom sluaju, na ovaj ili onaj nain ispostaviti da
principi tolerancije i slobode savesti predstavljaju onaj zajedniki ime-
nitelj koji postavlja neophodnu, prihvatljivu i nepristrasnu osnovu za sve
graane, da upravo on regulie meusobno suparnitvo doktrina i da,
stoga, mora imati bitno mesto u svakoj ustavnoj demokratskoj koncep-
ciji (Rols, 2003: 191-193; uporediti Richards, D. (1989). Toleration and
the Constitution. Oxford University Press, New York).
173
POHVALA NAIVNOSTI
Tako je, uprkos svim konzervativnim i progresivnim revoluci-
jama, liberalni koncept tolerancije doiveo u dobroj formi svoj najmanje
tristoti roendan. U nastojanju da se to plastinije prikau blagodeti i
to vre zasnuje socijalna neophodnost tolerancije, na tradicionalne
argumente dopisivani su novi. Pre svih valja pomenuti onaj, nesumnjivo
praktiki efikasan, koji se tie pragmatinosti sleenja naela tolerancije
u politici. On se obraunava u drutvenim, ekonomskim ili socijalnim
trokovima netolerancije, posebno za same netolerantne, da bi u sumi
otvoreno prizivao moralne vrednosti mira, reda, sigurnosti i izbegavanja
patnje. Potom je tu ono utilitarno opravdanje tolerancije koje argumen-
tie sa stanovita maksimizacije sree, blagostanja, zadovoljstva ili ne-
kako drugaije interpretirane dobrobiti, smetajui granicu tolerancije
tako da obezbedi optimalnu ravnoteu koristi nad tetama u svim
drutvenim okolnostima. Nezaobilazan je najzad i onaj skeptiki ar-
gument, prema kome je uzdravanje od nametanja uverenja i verovanja
jedini adekvatan odgovor na injenicu pogreivosti, na manjak garancija
da smo ikada u konanom vlasnitvu istine. Apologija tolerancije po-
sebno ukazuje na pogubnost situacija (samo)privilegovanja neke grupe
na ekskluzivni posed istine i vrline. Na taj epistemoloki nadovezuje
se obino, u Milovom maniru, i psiholoki argument, koji nas opo-
minje da se uverenja ne mogu ni artikulisati bez tolerisanja suprotstav-
ljenih stanovita i da, makar i istinita, verovanja koja su ostavljena
nepropitana degeneriu u puku dogmu (videti Mendus, S. (ed.) (1988).
Justifying Toleration: Conceptual and Historical Perspectives, Cambridge
University Press, Cambridge).
Svi ovi argumenti su i dalje u opticaju, s tim to je primetno da savre-
meni filozofi politike i teoretiari drutva koji su namerni da brane naelo
tolerancije trae snaniju teorijsku podrku moralne teorije i otvorenije
se okreu vrednostima autonomije i potovanja linosti ili nepristrasno-
sti. Tolerancija se tada pokazuje kao sutinski element drutva u kome bi
svaki pojedinac mogao da ivi autonomni ivot i kao neodvojivi deo ideje
da svaka linost ima svrhu u sebi samoj i da zasluuje potovanje; odnos-
no, kao nuna implikacija zahteva da drava bude na pravdi zasnovana i
neutralna prema razliitim koncepcijama dobra (videti uvodne tekstove
zbornika: Horton J. & Mendus, S. (eds.) (1985). Aspects of Toleration: Phi-
losophical Studies, Routledge, London: 9-13; Horton J. & Nicholson, P.
(eds.) (1992). Toleration: Philosophy and Practice, Avebury, Aldershot;
174
Predrag Krsti
kao i tekst: Kurtz, P. (1970). In Defence of Tolerance, u: Kurtz, P. &
Stojanovi, S. (eds.), Tolerance and Revolution. A Marxist non-Marxist
Humanist Dialogue, Philosophisal Society of Serbia, Beograd, str. 53-60,
56-58). Stari problemi meutim time nisu sasvim reeni, ve pre preob-
likovani, a nameu se i neka nova pitanja. Kako neprotivreno koncipirati
tolerantnu linost sposobnu da bira, obrazuje i sledi vlastitu koncepciju
dobra? Kako ustanoviti granicu izmeu opravdane i neopravdane inter-
vencije drugih ljudi i, naroito, drave u ljudski ivot?
***
Izgleda da problem tolerancije spada u one koji se mogu razumeti
samo u svetlosti njegovih krajnosti, da se i pitanje njenoga statusa po-
stavlja samo u funkciji pitanja o granicama tolerancije (Raulet, G.
(2000). Der hochmtige Name der Toleranz, u: Koepfer, R. & Ducker,
B. (Hrsg.), Kritik und Geschichte der Intoleranz, Synchron, Heidelberg,
str. 249-269: 250). Odgovor odreuje ne samo obim vaenja nego i ka-
rakter tolerancije. On pretpostavlja da ipak postoje stvari prema kojima
ne treba biti tolerantan, neki region gde poinje relativno pravo netole-
rancije, gde staje mogunost opravdanja trpljenja razliitog. Odnosno,
da vrlina tolerancije, kao jedna negativna vrlina, nije bezuslovna i ap-
solutna, da sama postavlja meu gde prestaje njeno nadletvo, da isklju-
uje neke klase miljenja ili postupaka iz domena onih koji potpadaju
pod njeno naelo i zasluuju njegovu primenu (videti Njuman, D.
(1989). Ideja religijske tolerancije, u: Primorac, I. (prir.), O toleranciji.
Rasprave o demokratskoj kulturi, Filip Vinji, Beograd, str. 119-139: 135-
137; Horton, J. (1996). Toleration; Edward Craig (ed.), Routledge En-
cyclopedia of Philosophy, CD-ROM; Heyd, D. (ed.) (1996). Toleration:
An Elusive Virtue, Princeton University Press, Princeton NJ). Ta klasa,
pa i ta granica je razliito identifikovana i pravdana.
Volter jedno poglavlje svoje Rasprave o toleranciji posveuje jedi-
nim sluajevima u kojima je netolerancija u skladu s ljudskom priro-
dom. Svi bi oni mogli stati pod jedno ime: fanatizam. Izgleda da se ima
u vidu pre svega ono to bismo danas nazvali verskim fundamenta-
lizmom: iskljuivost u pravovernosti, ekstremna doslednost u isprav-
ljanju istorijskih nepravdi i tako dalje. Jedino prema protagonistima
takvog postupanja, misli Volter, netrpeljivost je razumna, a slanje na
175
POHVALA NAIVNOSTI
robiju adekvatna protivmera. Svi ostali zasluuju tolerisanje. Da neka
vlast ne bi imala pravo da kanjava greke ljudi, nuno je da te greke ne
budu zloini; one su zloini jedino kad uznemiruju drutvo: one uzne-
miruju drutvo ako potiu fanatizam; potrebno je, dakle, da ljudi ne
budu fanatici da bi zasluili toleranciju (Voltaire, 1988: 109).
Lok uskrauje na sve ostale proireno uivanje tolerancije pripadni-
cima dveju grupacija: katolicima i ateistima. Razlog za sumnju u isprav-
nost tolerisanja katolika on nalazi u njihovoj vernosti papi. Tu bi odanost
u sluaju konfrontacije oni mogli pretpostaviti onoj koja se polae dravi
i za sebe traiti imunitet u odnosu na nju. Ateistima pak nedostaje mo-
tivacija za bilo kakvu ljudsku odgovornost ili graansku dunost, budui
da im manjka vera u venu kaznu. Oni su takoe hendikepirani i za alibi
ikakve vere da bi potpali pod naelo trpeljivosti razliitih vera. Za sva
ostala miljenja, to se Loka tie, ukoliko ne nameravaju da uspostave
dominaciju nad drugima ili graanski imunitet crkve, nema nikakvog
razloga da ne budu tolerisana (Locke, 1978: 166).
Klasini liberalizam sa Milom na najjasniji nain formulie onu kon-
stitutivnu granicu tolerancije. Drutvo prinudom ili kontrolom, fizikom
silom, zakonskim sredstvima ili moralnim pritiskom javnog mnjenja
ima prava da se mea u slobodu delovanja pojedinca jedino u cilju samo-
odbrane, a spreavanje povrede drugih jedino je opravdanje za korienje
vlasti protiv pripadnika zajednice. Taj jedostavan princip iskljuuje prisi-
ljavanje da se uini ili ne uini neto zbog vlastitog dobra, sree ili zato to
se smatra da je to mudro ili ispravno. Kao suveren nad svojim telom i
duhom, pojedinac ima u ponaanju koje se samo njega tie apsolutnu ne-
zavisnost. Unutar nje sledi ipak jo jedno ogranienje koje odreuje uslov
pod kojim se pojedinac moe smatrati dostojnim slobode. Kao jedan tra-
dicional kantovskog prosvetiteljstva, on se ve u toj meri podrazumeva da
ga Mil jedva usputno pominje: mora biti re o ljudskim biima koja su
postigla zrelost u razvoju svojih sposobnosti. Za nepunoletne, odnosno
za one koji nisu u stanju da se sami o sebi brinu, naelo tolerancije ne vai.
Takoe, nezrelost moe biti i kolektivna. U drutvima u kojima se sama
rasa moe smatrati maloletnom a ljudi preutnim podanicima, ne po-
stoje uslovi da se primeni princip slobode, pa mogu vaiti i drugaija
naela. Despotizam je legitimni oblik vladavine kad su u pitanju varvari:
pod uslovom da je cilj njihov napredak, i sredstva su opravdana ako se za-
ista postie taj cilj. Ali ukoliko je re o prosveenim narodima, bilo kakav
176
Predrag Krsti
oblik prisile nad njegovim pripadnicima nije vie prihvatljiv kao sred-
stvo za postizanje njihovog sopstvenog dobra i opravdan je samo za
obezbeenje sigurnosti drugih (Mil, 1988: 43-44).
Zapaziemo, smo odreenje slobode odvija se potpuno negativno,
preko onih izuzetaka gde se suspenduje njeno vaenje. Osnovna formula
je prosta: granice slobode autonomnog pojedinca pruaju se sve donde
dok ona ne smeta drugim takvim pojedincima; granica vlasti drutva nad
njim poinje tek tamo gde prestaje sfera njegovih sopstvenih interesa. Ova
jedva limitirana afirmacija individualnosti kao da se neopazice obustavlja
samo u jednom trenutku ogleda O slobodi. Uprkos tome to su ispunjeni
uslovi vaenja slobode ija se neotuivost i garantovanost zagovara, Mil
ipak odbija da dopusti zdravom i zrelom pojedincu pravo da se sam proda
u ropstvo. Argument je paternalistiki i tvrdi da se time negira upravo
sloboda koja, prema definiciji, valja da se potvruje. Nema slobode uko-
liko se izabere ropstvo, ukoliko postoji zloupotreba ili ogreenje o sam
princip slobode.
Posle Mila e ovo postati refren koji e deliti svi liberalni zastupnici
tolerancije, ne krijui njegovo prividno protivreje. U pogledu tako odre-
enih granica slobode i tolerancije, zanimljivo bi bilo odmah uporediti
Milov zakljuak sa Rolsovim. Rols nalazi da bi se sloboda morala ogra-
niiti jedino upuivanjem na zajedniki interes za javni poredak i sigur-
nost kao nuan preduslov za realizaciju same slobode. Oko tog principa
bi se, pod uslovima poetne situacije jednakosti, mogli saglasiti svi, uvi-
ajui i priznajui da je poremeaj ovih uslova opasnost za slobodu
svih. Dravni interes za javni poredak, izveden iz principa zajednikog
interesa reprezentativnog jednakog graanina, ocrtava dakle tu ne uvek
prozirnu granicu slobode. To znai da dravi dodue pripada ovlau-
jue pravo i dunost odravanja javnog poretka i sigurnosti, ali upravo
i jedino zato da bi nepristrasno omoguila individualne slobode svih
svojih pripadnika. Sloboda je voena pomou nunih uslova za samu
slobodu nikada dovoljno naglasiti Ogranienje slobode je oprav-
dano samo kada je to nuno za samu slobodu, da sprei najezdu slobode
koja bi bila jo gora (Rols, D. (1998a). Teorija pravde, JP Slubeni list
SRJ / CID, Beograd / Podgorica: 201-203).
Sa oslanjanjem teorije na taj isto formalni elementarni princip
da se sloboda moe ograniiti samo same slobode radi zaista otpadaju
mnogi argumenti za netoleranciju i redukovanje tolerancije, poput onih
177
POHVALA NAIVNOSTI
Tome Akvinskog koji, u prilog smrtne kazne, iz dogme zakljuuje da je
vera ivot due, i da je guenje jeresi nuno za sigurnost due, ili onih
apriornih psiholokih razloga Rusoa i Loka da se suspenduje tolerancija
sektama koje druge smatraju prokletima, odnosno katolicima i ateistima.
Ono to, meutim, razlikuje Akvinskog koji zastupa netoleranciju, s jedne
strane, i Loka i Rusoa kao zastupnike ograniene-ali-ipak tolerancije, s
druge, jeste (ne)prihvatanje prioriteta principa koji bi bili izabrani u
prvobitnom poloaju. Potonji su, prema Rolsu, ograniili slobodu na
osnovu onoga to su oni smatrali jasnim i oiglednim posledicama za
javni poredak; ak bi se moglo pretpostaviti da bi ih vee istorijsko is-
kustvo i znanje o irim mogunostima politikog ivota ubedilo da gree,
ili da su bar njihove tvrdnje istinite samo u posebnim okolnostima. Kod
Akvinskog i protestantskih reformatora to nije sluaj: nemogue je po-
zvati se na argument iz iskustva ili korigovati ogranienja zdravorazum-
skim uvidom da su nepravilno povuena s obzirom na interes javnog
poretka. Osnovi za netoleranciju sami po sebi su teoloki principi ili
stvar vere i ova razlika je temeljnija od stvarno istaknutih ogranienja to-
lerancije (Rols, 1998a: 204-205).
Meutim, i po ovom diferenciranom potkrepljenju stava tolerancija
i dalje ostaje otvoreno pitanje konkretnijeg pozitivnog odreenja ili
makar ilustracije njene praktino primenjive demarkacione linije. Gde
je tano granica koju treba da povue ustavni demokratski reim kada
je re o tolerisanju onih nerazlonih doktrina (recimo, verskog funda-
mentalizma ili svetovne autokratije) koje su nespojive s njim? Rolsov od-
govor je svakako instruktivan, u izvesnoj meri informativan i ponajmanje
preskriptivan. On kao da se hotimice zadrava na detekciji nerazreive
tenzije koju suprotstavljene sile stvaraju u takvoj drutvenoj situaciji. S
jedne strane, politiki principi pravde i ponaanje koje oni doputaju
moraju predstavljati univerzalni standard, ukoliko ne elimo da postoji
jedan prikaz tolerancije za razlone a drugi za nerazlone doktrine. S
druge strane, upravo su nerazlone doktrine opasnost za demokratske
institucije, s obzirom da ustavni reim mogu prihvatiti jedino kao modus
vivendi. To, priznaje Rols, postavlja objektivnu granicu postizanju cilja
potpunog ostvarivanja razlonog demokratskog drutva s njegovim idea-
lom javnog uma i idejom legitimnog zakona. Ali uprkos tome, ili utoliko
pre, treba istrajavati na hvale vrednim pokuajima da se taj ideal u naj-
veem moguem obimu ostvari (Rols, 2003: 226-227).
178
Predrag Krsti
Na osnovu ovoga bi se moglo ukazati da je razgranienje onoga to
bi jedno demokratsko drutvo trebalo i onoga to ne bi smelo tolerisati
uvek kontekstulno odreeno, da nije jednom za svagda dato i da je, u
bitnom, pitanje mere (Horton, 1996). Izvesno je da e liberal pripad-
nike, na primer, religijskih manjina tolerisati sve dok svojim obredima
i verovanjima ne dou u sukob sa osnovnim institucijama liberalnog
drutva, kada e ipak morati da zahteva njihovo prilagoavanje. U tom
smislu, koliko god da je drutvo liberalno i koliko god da je broj tih
osnovnih institucija mali, pripadnik religijske manjine ve unapred
ima doznaen prostor unutar koga e biti tolerisan. A s druge strane,
pitanje koje postavlja liberal u tolerantnom drutvu izgraenom po
njegovoj meri po tendenciji je upravo suprotno: koliko se trpeljivosti
uopte moe oekivati od razumnog oveka, gde je granica ionako ve
zamanim doputanjima i povlaivanjima, treba li izmeniti svoj stil
ivota da bi se prilagodilo potrebama zoroasterovaca i oboavalaca Me-
seca. To je pitanje koje svakako nema svevremen odgovor. Svojevre-
meno bi pripadnici religijskih manjina bili sreni to im je doputeno
da ine samo x; potom su svoje pravo da ine x uzimali zdravo za go-
tovo i zahtevali pravo da ine y; i tako dalje. Po nekim srednjevekovnim
merilima, drutvo je tolerantno ako autsajdere ne spaljuje na lomai
(Njuman, 1989: 131-132).
Ali upravo ako je tolerancija pitanje mere, onda je potreban metar i
premeravanje. To je ono to je pokuao Dejvis, sugeriui jednu teme-
ljnu reviziju Milove teorije, kojom bi se veina sporova oko toga ta
treba a ta ne treba tolerisati svela na probleme koje, bar u naelu, mogu
reiti drutvene nauke (Dejvis, M. (1989). Budet tolerancije, u: Pri-
morac, I. (prir.), O toleranciji. Rasprave o demokratskoj kulturi, Filip
Vinji, Beograd, str. 141-160: 143). Problem s Milovom postavkom to-
lerancije je, prema Dejvisu, u tome to on razliitost i promene vidi kao
nesporne uslove individualnog i drutvenog napretka i blagostanja, u
otrom protivstavu prema osakaenim jedinkama i okamenjenim drut-
vima kao nunim proizvodima netolerancije. Drutvene nauke i zdravi
razum daju nam dovoljno dobrih razloga da mislimo da razliitost (a
pogotovu promena) koja prelazi odreene granice, ne slui ni intere-
sima pojedinca ni interesima drutva, i da im, zapravo, moe naneti
znatne tete (Dejvis, 1989: 147). Dejvis s odobravanjem navodi bogatu
tradiciju konzervativne kritike otrova modernosti, zakljuujui da je
179
POHVALA NAIVNOSTI
bezmalo truizam da postoji jaka veza izmeu velikih sloboda u zapad-
nom industrijskom drutvu i, s jedne strane, estih poremeaja linosti,
a s druge, razaranja drutvene koordinacije i nesposobnosti drutva da
odri red (Dejvis, 1989: 149-152). Poto drutvo dakle mora da ogranii
slobode, mora da postoji i ekonomija slobode, a poto je zahtev za slo-
bodama vei od onoga to drutvo sebi moe da dozvoli, ona je nuno
ekonomija oskudice. To govori u prilog neophodnosti pravljenja jednog
budeta slobode, u kojem Dejvis misli da bi se mogle precizno meriti
veliine poput tolerancije slobode, koliine raznolikosti, stope promena,
kao i posledice koje to ima po drutvenu dezintegraciju. Ovako postav-
ljeni, ovo bi bili prevashodno socioloki fenomeni, raspoloivi konano
odgovarajuoj naunoj analizi (Dejvis, 1989: 155-156).
Dejvisova sugestija, transparentnije nego druge, priznaje jedan
napor koji, nasuprot njegovom ubeenju, ulau zapravo svi zastupnici
tolerancije, napor da se na tradicijama liberalizma iznutra izgranii to-
lerancija i u dodue ne uvek precizno definisanim i kalkulatibilnim
monetama obraunaju trokovi prava na razliitost. Drevna jed-
naina po kojoj tolerancija ini moguim postojanje razliitosti, a
razliitosti ine nunim praksu tolerancije (Walzer, M. (1997). On To-
leration, Yale University Press, New Haven: 10), koliko god deklarativno
ubedljiva, moda zaista pre zamrauje nego to rasvetljava stvari. To je
naroito sluaj kada se radi o pitanjima koja su u domenu (real-)poli-
tike, gde valja ukazati na pravni status koji bi se toleranciji eventualno
mogao pridati, ukoliko ona treba da bude ita vie od pragmatinog
ureivanja konflikata. Posle estokih najava slobode i maksimizovanja
granica njenog vaenja, ini se kao da je nastupila reakcija primerava-
nja, korekcija pre svega neumerenih aspiracija njenog protezanja, ali i
same koncepcije koja to omoguava. Nema vie oprosta ni za apostole
tolerancije. Kendel je u tom pogledu moda najbespotedniji: Milov
najdrskiji demarche u Ogledu (kao i Poperov u Otvorenom drutvu i nje-
govim neprijateljima) predstavlja sueljavanje itaoca s nizom lanih di-
lema; neograniena sloboda govora ili potpuna kontrola miljenja;
otvoreno dutvo ili zatvoreno drutvo; i tako dalje. Te nerealno zao-
trene alternative, te izofrene ili-ili izbore, valja zameniti stvarnim
politikim pitanjem: koliko otvoreno neko drutvo moe biti a da, pri
tom, ipak uopte ostane otvoreno?, odnosno jo sugestivnije, ima li
sigurnijeg naina da stignemo, hteli-ne-hteli, do zatvorenog drutva, od
180
Predrag Krsti
onog to ga podrazumevaju zalaganja za otvoreno drutvo? (Kendel,
V. (1989). Otvoreno drutvo i njegove zablude, u: Primorac, I. (prir.),
O toleranciji. Rasprave o demokratskoj kulturi, Filip Vinji, Beograd,
str. 161-180: 172-173).
Odgovarajui, Kendel otkriva preutnu pretpostavku itave Milove
konstrukcije u pogrenoj koncepciji prirode drutva, u viziji drutva
kao debatnog kluba predanog traganju za istinom. Niti je drutvo de-
batni klub, niti je traganje za istinom njegovo vrhunsko dobro, ve mu u
najmanju ruku konkuriu i dobra vlastitog samoouvanja, opstojavanje
one istine za koju se veruje da je ve otelotvorena, prenoenja te istine,
religije i tako dalje narednim generacijama. I preko toga, tolerantno
drutvo posveeno iskljuivo traganju za istinom saekuje ona najmanje
oekivana opasnost: da postane netolerantno do mere prestanka traganja
za istinom, rtvovanja istine zarad konformistikog sivila. To drutvo u
kome je, prema Kendelovom vienju, skepticizam postao nacionalna re-
ligija, tolerisalo bi dodue izraavanje svakog miljenja ali samo ukoliko
poiva na njegovom vienju istine. Sa nekim disonantnim glasom koji bi
doveo u pitanje i same njegove temelje ono ne bi moglo ne samo da raz-
govara, nego bi mu jedino preostalo da ga uutka. Vajmarski scenario je
najverovatniji ishod kada teorija slobode govora ostaje slepa za paradoks
u koji zapada. Da biste se drali tolerancije zarad traganja za istinom,
prvo morate vrednovati i verovati, ne samo u traganje za istinom, ve i u
istinu samu, sa svim njenim do sada akumuliranim bogatstvima. Drutvo
svih-otvorenih-pitanja to nije u stanju, pa zato ne moe ni da tolerie one
koji se s njim ne slau. Ono mora da progoni otud i od same svoje pojave
da zaustavi traganje za istinom (Kendel, 1989: 173-177).
Tako se problem normativnih kriterijuma koji bi omoguili da se od-
rede granice tolerancije zaotrio otkriem intrinsinih protivreja nje-
nog liberalnog koncipiranja. Iz pitanja u ime ega i do koje mere se,
ostajui na pozicijama pluralizma kao univerzalno veee ideje dobra,
moe zabraniti netolerantnim miljenjima da budu izraena (uporediti
Raulet, 2000: 249-250) izrastala su jo korenitija. Nije li liberalna de-
mokratija, priznajui svakom isto pravo i iste anse da plasira svoje
gledite, prinuena da prihvati pozicije koje ugroavaju njene sopstvene
temelje? Ne vodi li tolerancija nuno priznavanju netolerancije? Odgo-
vori kao da su bezizgledni; unapred osueni ili na nedoslednost ili na
odbranu paradoksalnog postava.
181
POHVALA NAIVNOSTI
***
Paradoks tolerancije je znamenita sintagma pod kojom se podra-
zumeva to da praktikovanje tolerancije sadri u sebi ili povlai sobom
neko protivreje. Na jednom nivou koji se prevashodno tie njenog sta-
tusa u oblasti morala, moglo bi se rei da je tolerancija unutar sebe
problematina ve stoga to ukljuuje principijelno odbijanje da zabrani
ponaanje koje smatra pogrenim, to je prinuena da zastupa stav ija
bi interpretacija mogla i ovako da glasi: ispravno je dozvoliti ono to je
porgreno (Horton, 1996). U savremenoj etici se izdvajaju dva mogua
odgovora na ovaj paradoks. Jedan ukazuje na univerzalizam kao na onu
specifinost moralnih sudova koja ini nepodobnim nerestriktivnu pri-
menu naela tolerancija na tu sferu. Naelo tolerancije ili nedogmatizma
u moralu, kondenzovano u izreku Svako treba da ini ono to smatra da
treba da ini, svojim autodestruktivnim karakterom samo ukazuje na
logiku neminovnost moralnog dogmatizma (Kouen, B. (1989). Jedan
etiki paradoks, u: Primorac, I. (prir.), O toleranciji. Rasprave o demo-
kratskoj kulturi, Filip Vinji, Beograd, str. 213-225: 213-215). Ukoliko u
oblasti moralnih vrednosti i normi uopte ima mesta naelu trpeljivosti,
onda je ono, i uvek e biti, samo na periferiji morala, samo tamo gde
nemamo posla sa ozbiljnijim postupcima moralnog disidenta, koji inae
neminovno zasluuju estoko netolerantnu reakciju, adekvatnu velikom
znaaju koji pridajemo moralnim sudovima (Primorac, I. (1989b). O
trpeljivosti u moralu, u: Primorac, I. (prir.), O toleranciji. Rasprave o de-
mokratskoj kulturi, Filip Vinji, Beograd, str. 261-282: 281-282).
Drugi, dugo vremena znatno uticajniji nain reavanja problema sta-
tusa naela tolerancije u moralu, jeste da se sfera morala vie ne zamilja
kao jedinstveno podruje, nego da se razlikuju dva dela ili dva nivoa mo-
ralnosti. Tako je, meu drugima, izriito uinio Stroson, razgraniivi, s
jedne strane, drutveni moral, skup moralnih pravila ija je svrha jed-
noobraznost ponaanja koja utie na ostale pripadnike drutva i, s druge
strane, individualne ideale, oblast linih ideala koja nije u striktnom
znaenju moralna i u kojoj je razliitost poeljna. Prema prekrajima
prvog se ne oekuje da budemo trpeljivi, dok se u oblasti drugog
preporuuje liberalni ideal trpeljivosti (Strawson, P. F. (1970). Social
Morality and Individual Ideal, u: Wallace, G. & Walker, A. D. (eds.), The
182
Predrag Krsti
Definition of Morality, Methuen, London). Liberalu je onda svojstveno
da, kao sastavni deo svog ideala, prihvata i ideal tolerancije to jest,
spremnosti na uvaavanje ideala drugih ljudi kao da su njegovi vlastiti.
On doputa svakom da sledi svoje ideale i interese, uz istovremeno od-
bijanje da favorizuje ijedne, ukljuujui i sopstvene. To doputanje se
protee sve dok se ne pojavi neko ko sledi svoje ideale i interese tako da
ometa druge u injenju istog. Tada njihovo odmeravanje postaje ne-
ophodno; tu je granica tolerancije. Liberalov ideal dakle ne zahteva od
njega da tolerie netoleranciju, ve ga tavie spreava da dopusti da ak
i fanatik svoje ideale sledi bez prepreka (Hare, R. M. (1981). Moral Thin-
king, Oxford University Press, Oxford: 177-179).
Liberali su u striktno politikoj sferi zapravo uvek tako i inili. Ali
je upavo to privelo onoj mnogo frekventnijoj varijanti izlaganja para-
doksa tolerancije prema kojoj se antinomija ispovedanja i sprovoenja
tog naela predstavlja na sledei nain: Postupamo protiv naela tole-
rantnosti ako netolerantne poglede i pokrete silom primoravamo na
utanje; postupamo protiv naela tolerantnosti ako ih toleriemo, jer
samim tim omoguujemo im ovladavanje situacijom i unitenje naela
tolerantnosti u praksi drutvenog ivota (Kolakovski, L. (1989). Po-
hvala nedoslednosti, u: Primorac I. (prir.), O toleranciji. Rasprave o de-
mokratskoj kulturi, Filip Vinji, Beograd, str. 443-454: 451). Za ovakvu
artikulaciju i teorijsku promociju paradoksa tolerancije je verovatno
najzasluniji Karl Poper. Sledei svoje nalaze o strukturi logikih para-
doksa, on razmatra njihov odnos prema paradoksima slobode, demo-
kratije i tolerancije, kao i prema optijim paradoksima suverenosti
(Poper, K. R. (1991). Traganje bez kraja. Intelektualna autobiografija,
Nolit, Beograd: 149). Izgleda da je svuda u pitanju ista poetna forma:
dosledno praktikovanje naela vodi njegovoj negaciji. Neograniena
tolerancija mora da dovede do nestanka tolerancije. U prvi mah se ini
da se reenje paradoksa na koje pretenduje Poper strateki pozicionira
tako da ogranii univerzalnost tolerancije i ogrei se o princip da ne
bi sama tolerancija bila unitena. Vehementno se zagovara pravo tole-
rantnog drutva da se zatiti uskraivanjem tolerancije onima koji nisu
tolerantni. U ime tolerancije trebalo bi zahtevati da se svaki pokret koji
propoveda netoleranciju stavi izvan zakona i da hukanje na netoleran-
ciju i proganjanje smatramo kriminalom, na isti nain na koji smatramo
183
POHVALA NAIVNOSTI
da je kriminal hukanje na ubistvo, otmicu ili oivljavanje trgovine rob-
ljem (Poper, K. R. (1993a). Otvoreno drutvo i njegovi neprijatelji (I).
ar Platona, BIGZ, Beograd 1993a: 349).
Poperovo reenje paradoksa, meutim, ne treba videti kao nekakvo
spolja izvedeno ogranienje tolerancije, nego zapravo naprotiv, kao
unoenje granice u samu njenu definiciju. Naelo tolerancije je prvo
meu njegovim naelima humane i egalitarne etike, ali je njegova
naelnost ve u odredbi omeena krunicom koju opisuju oni is-
kljueni iz kruga njenih korisnika: Tolerancija prema svima koji nisu
netolerantni i koji ne propagiraju netoleranciju. Posebno, to podrazu-
meva da bi moralne odluke drugih trebalo da se tretiraju s potovanjem
sve dotle dok takve odluke nisu u sukobu s naelom tolerancije (Poper,
1993a: 308). Tako gledano, paradoksa zapravo nema. Tolerancija se ne
misli neogranieno, pa se i naelo tolerancije ukida kao jednostavni
princip koji se dosledno i bezuslovno primenjuje. Jedna asocijativna
zebnja se ipak javlja pri pomisli da formula po kojoj nema trpeljivosti
prema netrpeljivima veoma podsea na one poznate Sen-istove rei
da nema slobode za neprijatelje slobode (avoki, K. (1989). Poperov
paradoks trpeljivosti, u: Primorac, I. (prir.), O toleranciji. Rasprave o
demokratskoj kulturi, Filip Vinji, Beograd, str. 343-361: 351). A osim
toga, iskrsava i jedno podozrivo pitanje: ta se ovim zapravo legitimie,
trpeljivost ili netrpeljivost, odnosno ta od ta dva ima ontoloki prio-
ritet i konstituie definiciju drugog?
Rols takoe u starom problemu tolerisanja netolerantnih ne vidi
nerazreivi paradoks. Ukoliko netolerantni predstavljaju neposrednu
opasnost po jednaka prava drugih, podrazumeva se opravdanost i ne-
tolerantnih mera samozatite. Pravo pitanje meutim glasi: da li tole-
rantni imaju pravo na obuzdavanje netolerantnih i onda kada oni ne
predstavljaju neposrednu opasnost jednakim slobodama drugih? Rolsov
odgovor je opet, da tako kaemo, situacionistiki. Da li sloboda neto-
lerantnih treba da bude ograniena kako bi se sauvala sloboda pod pra-
vednim ustavom zavisi od okolnosti. Ako postoji pravedan ustav i ako
je on bezbedan, nema nikakvog razloga da se njegova jemstva odreknu
netolerantnima; ako pak to nije sluaj, netolerantni se mogu puno-
pravno prinuditi da potuju slobodu drugih. Dakle, pitanje tolerisanja
netolerantnih neposredno je povezano sa stabilnou dobro ureenog
drutva. Ta korelacija, moe se rei, na pragmatikoj osnovi relativizuje
184
Predrag Krsti
pretenziju na univerzalno vaenje tolerancije. Ona upuuje na stabilnost
ustanova kao svojevrsni orijentir za odluku o (ne)trpeljivosti pri pojavi
netolerantnih afirmacija u dobro ureenom drutvu. Sve to se moe
rei sa stanovita jedne teorije pravde jeste da lanovi takvog drutva
treba da budu svesni inherentne stabilnosti pravednog ustava i da s ob-
zirom na to imaju poverenje da ogranie slobodu netolerantnih samo
na posebne sluajeve kada je to nuno za ouvanje same jednake slo-
bode. Jer, ako i oko jednog, ljudi se sa stanovita prvobitnog poloaja
mogu saglasiti oko usvajanja upravo ovog principa jednake slobode kao
graninog sluaja koji, najzad, nije nita drugo nego proirenje na
druge sluajeve svog prvog istorijskog pojavljivanja u vidu ideje verske
tolerancije (Rols, 1998a: 205-209; videti Richards, 1989). U savremenom
pojavljivanju neophodan, najprei i teorijski najizazovniji zadatak pred-
stavlja jo jedno ne ogranienje, nego upravo proirenje prinicipa to-
lerancije, proirenje na onaj meudravni nivo Drutva naroda (videti
Rols, 2003: 81-83).
Moglo bi se rei da postoji figura nastojanja libralnih teoretiara da
izbegnu nevolju u koju se upada kada se do samodestrukcije konsek-
ventno sledi naelo tolerancije. Oni pokuavaju razlono da ogranie
vaenje tog naela i tako opravdaju drugu nevolju koja nas izborom tog
poteza saekuje: tolerancija zahteva da se prema onima koji nisu takvi
ne bude tolerantan. Ali moglo bi se biti i manje benevolentan prema
odrivosti samog paradoksalnog sloaja liberalne tolerancije. Liberali-
zam se, naime, ovde suoava sa svojom hroninom i vrlo neprijatnom
boljkom odreenja vrste ubeenja, pa i vrste tolerancije, koja bi za njega
uopte bila mogua. Njegova dilema je ve u artikulaciji vlastitog pozi-
cioniranja prema kritiarima koji, sa svoje strane, spremno doekuju
njegova dvojenja. Kako je uopte mogue dosledno prihvatiti liberalnu
poziciju u pogledu prava a ipak imati kritiki stav prema nainu ostva-
rivanja tih prava? Da li je taj paradoks temeljna nedoslednost libera-
lizma koja nehotino pokazuje, kako bi marksist tvrdio, subjektivnost
vrednosti koju liberali u osnovi zastupaju beznadno se nadajui da e
je izbei, ili, kako bi tvrdili konzervativci, pokazuje nemogunost jedne
politike pozicije koja odbija da se opredeli za ma koju konkretnu viziju
dobrog ivota? (Richards, D. (1979). Human Rights and Moral Ideals:
An Essay on the Moral Theory of Liberalism, Social Theory and Prac-
tise, Vol. 5, No. 3-4: 464).
185
POHVALA NAIVNOSTI
Doua Halberstem e sasvim zaotriti stvari: svako ubeenje po-
tencijalno iskljuuje toleranciju, zbog ega potpuno tolerantan ne mo-
e da bude niko; istovremeno jedino oni koji imaju ubeenja mogu
biti tolerantni, budui da se jedino s take gledita nekog ubeenja
drugaija taka moe smatrati protivnikom, pa se onda uopte moe
i tolerisati. Kad je kontekstualno mogua, tolerancija je neodriva;
tolerancija je paradoksalna (Halberstem, D. (1989). Paradoks tole-
rancije, u: Primorac, I. (prir.), O toleranciji. Rasprave o demokratskoj
kulturi, Filip Vinji, Beograd, str. 363-388: 363). Nijedna advokatura
tolerancije, misli Halberstem, nije uspela da umakne paradoksalnom
ishodu. Ili je manjak ikakvih ubeenja, kao kod agnostikog zagova-
ranja tolerancije (videti Wolff, R. P. (1968). The Poverty of Liberalism,
Beacon Press, Boston 1968: 14), zapravo onemoguavao poloaj u ko-
me bi se tolerancija uopte ispoljavala ili se na ugroavanje prisutnog
ubedjenja reagovalo netolerantno: bilo proraunatim doputanjem
izraavanja suprotstavljenog stanovita u svrhu jaanja vlastite pozicije,
to je manipulacija, bilo guenjem devijantnog stanovita, to svakako
takoe nije tolerancija. Ukoliko se pak naelo tolerancije utemelji na
potrebi za sumnjom u uslovima jednakopravne pretenzije razliitih
ubeenja na istinu re je o racionalnom diskursu a ne o toleranciji;
ukoliko se pak i sam liberalizam proglasi jednim ubeenjem on
mora tolerisati samo razliita stanovita liberalnih istomiljenika, kada
tolerancija izostaje zbog nedostatka istinskog suprotstavljanja (Hal-
berstem, 1989: 371, 377).
Tolerancija je neodriva ali, prema Halberstemu, netolerancija zbog
toga nije naa sudbina. Ono to se preporuuje jeste jedna, rekli bismo,
redukcija preambicioznog teorijskog koncepta u korist nepretencioznih
zahvata. Pre svega moramo priznati vezu izmeu ubeenja i netolerancije
koju ona stvaraju i ouvati otvorenost pogleda koja odbija da uzdigne
nae prolazne ukuse i verovanja na nivo duboko uvreenih ubeenja,
zarad kojih smo spremni da naruimo slobodu drugih. Ograniavanjem
broja i obima takvih naih ubeenja moemo ograniiti i broj moguih
opasnosti po naa ubeenja, pa i netoleranciju koja sledi (Halberstem,
1989: 388, 378). Da li je ova zdravorazumska opomena i utena korektura
sve to pretie posle temeljne destrukcije pojma tolerancije i da li je to
jedina delatnost koja jo preostaje impresivnoj tradiciji pokuaja konstuk-
cije drutva tolerancije?
186
Predrag Krsti
***
Najtee iskuenje za koncept tolerancije nastupilo je ezdesetih go-
dina prolog veka, istovremeno i kao podrka i kao inspiracija drut-
venim gibanjima koja su bila isprovocirana na ovaj ili onaj nain
reformisanim marksizmom (videti, na primer, Stojanovi, S. (1970). Re-
volutionary Teleology and Ethics, u: Kurtz P. & Stojanovi S. (eds.), To-
lerance and Revolution. A Marxist non-Marxist Humanist Dialogue,
Philosophisal Society of Serbia, Beograd, str. 29-49). Jedan od najzna-
ajnijih momenata u radikalnom osporavanju liberalnog drutva koje je
preduzela nova levica bila je svakako knjiga izdata 1965. godine pod
nazivom Kritika iste tolerancije. U njoj autori ulau napor da sa stano-
vita kritike utopije demaskiraju represivnu prirodu liberalne tolerancije
i signaliziraju alternativu koja bi zaista ostvarila njene emancipatorske
potencijale i zala s onu stranu njenih beznadenih aporija. Tematizujui
status tolerancije u industrijski razvijenom kapitalizmu i tragajui za
legitimacijskom osnovom zahteva za njegovim kardinalnim prevlada-
vanjem, Vulf i Markuze raskrinkavaju nesklad izmeu samorazume-
vanja drutva koje toleranciju smatra svojom specifinom razlikom i
njegovog ustrojstva koje ukida prostor tolerancije (videti Prpi, I. (1984).
Protuslovlja tolerancije, u: Wolff, R. P., Moore, B. & Marcuse, H., Kri-
tika iste tolerancije, Globus, Zagreb, str. 7-22: 22).
Markuzeova analiza ideje tolerancije mogla bi se prepoznati kao
pokuaj izlaganja jedne dijalektike tolerancije. On razumeva toleran-
ciju kao autentino subverzivni oslobaajui pojam i isto takvu prak-
su, ak kao vitalni element i simbol slobodnog drutva (Marcuse, H.
(1984). Represivna tolerancija (+ Post scriptum 1968), u: Wolff, R. P.,
Moore, B. & Marcuse, H., Kritika iste tolerancije, Globus, Zagreb, str.
79-109: 79, 109) koji je doiveo svoju kardinalnu istorijsku mutaciju.
U aktuelnim drutvenim uslovima i uslovi tolerancije su tako name-
teni da onemoguavaju emancipaciju. Oni su definirani institucio-
naliziranom nejednakou (koja je nesumnjivo spojiva sa ustavnom
jednakou), to jest odreeni su klasnom strukturom drutva. Anta-
gonistika struktura propisuje pravila igre i ta ogranienja u pozadini
ve unapred ograniavaju i pacifikuju i samu socijalnu funkciju tole-
ranciju. Ona postaje apstraktna ili ista, jedna potpuno nediferen-
cirana i prema svemu jednako nepristrasna tolerancija. Markuze tu i
187
POHVALA NAIVNOSTI
smeta problem: tolerancija koja je realizovala slobodarske potencijale
uvek je bila u izvesnom stepenu pristrasna, odnosno netolerantna
prema protagonistima represivnog postojeeg stanja (Marcuse, 1984:
81-83; 87; uporediti Marcuse, H. (1969). An Essay on Liberation. Beacon
Press, Boston).
Demokratski proces koji je nekada batinio oslobaajuu snagu kroz
doputanje neslaganja, tolerisanje disidentstva i otvorenost prema kva-
litativno drugaijim oblicima ljudskog ivota u uslovima tehnologijom
integrisanog drutva, koncentracije ekonomske i politike moi i mono-
polisanih medija izopaio se u vlastitu suprotnost i stavio u slubu
zatite i ouvanja represivnog drutva, neutraliziranja opozicije, kao i
tome da se u ljudima razvije imunitet prema drugim ili boljim oblicima
ivota (Marcuse, 1984: 88-89). Budui da je, dakle, stvarni razvoj de-
mokratskog drutva razorio osnovu za univerzalnu toleranciju i ukinuo
uslove pod kojima ona moe ponovo postati oslobaajua i huma-
nizirajua snaga, jedna oslobaajua tolerancija je prinuena da se
vee za nesumnjivo antidemokratsku ideju netolerancije, za netolerisanje
miljenja i rei reakcionarnih desniarskih pokreta, uz aktivno tolerisanje
onih levih (Marcuse, 1984: 100). Markuze je izriit da bi tek na takav
nain diferencirana tolerancija sluila borbi za stvarnu demokratiju,
iji je deo i borba protiv ideologije tolerancije koja, u stvari, pospjeuje
i podupire ouvanje sadanjeg stanja nejednakosti i diskriminacije
(Marcuse, 1984: 107).
I za Vulfa je socijalna analiza jedini ispravan nain da se razume tole-
rancija, budui da ona i nije nita drugo do duhovno ustrojstvo i stanje
drutva neodvojivo od funkcionisanja modernog demokratskog plura-
lizma (Wolff, R. P. (1984). S onu stranu tolerancije, u: Wolff, R. P., Moore,
B. & Marcuse, H., Kritika iste tolerancije, Globus, Zagreb, str. 23-57: 24).
Vulf razlikuje dve teorije pluralizma: prva proizlazi iz tradicionalne libe-
ralno-demokratske teorije, a druga iz drutveno-psiholoke analize grup-
ne osnove linosti i kulture. I pojam tolerancije je u zavisnosti od toga
razliit. U prvom sluaju tolerancija se poistoveuje sa prihvaanjem in-
dividualnih predrasuda i konflikata izmeu pojedinaca, u drugoj inter-
pretaciji tolerancija se slavi kao mnogostrukost primarnih grupa. Izmeu
te dve teorije i ta dva pojma se desilo jedno pomeranje teita, jedno
izmetanje subjekta, koje se moe shvatiti i kao protivstavljanje. Dok je za
itavu filozofiju klasinog liberalizma tolerancija bila spremnost da se
188
Predrag Krsti
uvaava nepovredivost privatne sfere individualnog opstanka i istinska
radost zbog raznolikosti, najkarakteristinije obeleje pluralistike demo-
kratije postaje meavina povezivanja najvee tolerancije prema najraz-
novrsnijim etabliranim drutvenim grupama s krajnjom intolerancijom
prema omrznutom izdvojenom pojedincu (Wolff, 1984: 35-39).
Pluralistika demokratija, kao najvii stupanj politikog razvoja in-
dustrijskog kapitalizma, transcendira individualistiki liberalizam i
utire put komunitarnim tendencijama drutvenog ivota, kao i politici
interesnih grupa koja se pojavila kao blaa verzija klasne borbe. S ob-
zirom da je aktuelno istorijsko razdoblje nadraslo ono koje je iznedrilo
socijalnu teoriju pluralizma, Vulf poentira potrebom jo jednog trans-
cendiranja. Problem vie nije pravednost koja izjednaava, ve opte
dobro. A to zahteva, pre svega, jedno takvo korenito socijalno preispi-
tivanje koje bi moglo da ukine zlo koje pogaa celu zajednicu; potom,
odbacivanje slike drutva kao bojnog polja konkurentskih grupa; i naj-
zad, formulisanje drutvenog ideala koji bi stajao iznad puke tolerancije
suprotstavljenih interesa i obiaja: ukratko, jednu novu filozofiju za-
jednice s one strane pluralizma i tolerancije (Wolff, 1984: 57).
Odbrana tolerancije pred ovom radikalnom kritikom pokuava pre
svega da se pozove na nalaz da je tolerancija nezaobilazan i fundamen-
talan normativni princip humanizma, koji se ne moe napadati a da se
ne potkopa sam etiki humanizam (Kurtz, 1970: 53). Takoe bi se moglo
ukazati da je tolerancija vredna odbrane s isto politikih razloga. Ona
pre svega predstavlja osnovno pravilo koje odreuje sva ostala pravila
demokratskog drutva. Potom, smo njeno postojanje ve je garancija
postojanja i odgovorne vlade. Dalje, tolerancija na odluujui nain
omoguuje i pospeuje razliitost, koja je vrednost od sutinskog znaaja
i za razvoj individualnosti i za opte dobro. Najzad bi se moglo istai da
jedino pod naelom tolerancije razliite grupe u pluralistikom drutvu
uopte mogu da ive zajedno (videti. Spic, D. (1989). ista tolerancija:
kritika kritike, u: Primorac, I. (prir.), O toleranciji. Rasprave o demokrat-
skoj kulturi. Filip Vinji, Beograd, str. 421-442: 422).
A potom bi se moglo prei i u kontranapad i ukazati da se atak na
istu toleranciju smeta u karakteristini niz napadaa, od Platona i
srednjovekovne crkve do Staljina i Maoa, u jednu istoriju beaa koju
obeleavaju cenzurisanje miljenja koja su smatrana pogrenim ili opas-
nim, zabrana jeresi i anatemisanje svakog revizionizma ili neortodoksije
189
POHVALA NAIVNOSTI
(Kurtz, 1970: 54-55). U toj istoriji uvek postoje nekakvi pravoverni koji
su tajnom inkarnacije povlaeni za znanje istine i, s druge strane, oni
hendikepirani za uvid u nju, kojima se ne sme dopustiti da ire svoja ve-
rovanja, jer bi se tako dopustila mogunost da ono pogreno bude pri-
hvaeno na utrb istine. Istinu moraju da nametnu pravi ljudi, e da bi
ona vladala svim ljudima i da bi oni, makar i prinudno, bili slobodni.
To je, naravno, Sokratova argumentacija iz Drave. Takva je i Rusoova
u Drutvenom ugovoru. To je argumentacija Velikog inkvizitora, kato-
like crkve i Staljinove Rusije. To je tradicionalna argumentacija desnice,
svih onih koji bi da uzurpiraju vrata raja. To je u biti, takoe, i Marku-
zeova argumentacija. Spram ovakvih napada reakcionara, jedna druga
argumentacija, ona iz Milovog ogleda O slobodi, u osnovi, ostaje ne-
okrnjena (Spic, 1989: 437-438, 442).
Ova odbrana tolerancije se, oito, zasniva na eternizaciji dualizma
tolerancije i netolerancije i identifikovanju prethodno svedene kritike
iste tolerancije kao starog neprijatelja u novom ruhu. No, ta kritika se
pokazala ne samo znaajnijom od mesta koje joj je namenjeno skla-
ditenjem u zloglasnu fioku zagovoranja netolerancije, nego i po uticaju
dalekosenijom od vlastitog kontekstualnog ogranienja teorijskim ho-
rizontom radikalne levice ezdesetih. Opozicija koju je ona postavila
ona izmeu organizacije status quoa i volje da se ona radikalno trans-
formie i danas je borbena linija koja razdvaja liberale i (neo-)komu-
nitariste (Raulet, 2000: 256).
Ovu tvrdnju bi mogao ilustrovati Volzerov prigovor Rolsu da se so-
cijalizacija ostvaruje mnogo sloenijim i posrednijim putevima od onog
koji garantuje Rolsov prvi princip jednakog uea u politikim slo-
bodama i slobodi miljenja. U multikulturnom drutvu naprosto se ne-
dovoljnim pokazuje uzimanje u obzir samo potencijalnog graanina kao
istog otelovljenja graanskog principa, nezavisno od svakog kulturnog
identieta. Problem se danas postavlja iz aspekta evolucije graanstva iza-
zvane globalizacijom koja, s jedne strane, pogoduje raskidu pojedinaca
sa njihovim komunitarnim pripadanostima, ali, s druge strane, i njihovoj
nezainteresovanosti za dravu kao okvir politike i ljudske emancipacije.
Na tu situaciji moemo gledati sa rezigniranom nostalgijom liberalizma
starog kova ili, kao Volzer, optimistiki: individualna pripadnost mre-
ama drutvenosti moe realizovati graanstvo posredstvom udruenja
i grupa za pritisak, koja su, kao prava kola demokratije, medijatori
190
Predrag Krsti
izmeu grupnog pripadanja i graanskog statusa; u postmodernom
drutvu koje je jedna laboratorija oblika novih socijalizacija, individue
tako dobijaju ansu da iznova ustanove naine integracije i emancipa-
cije u odnosu na zajednicu iz koje potiu. U takvim uslovima tek se
pomalja jedna izgledna nada da se relativizuju tradicionalne i komu-
nitarne identitetske reference i da individue, liene sigurnosti na kojoj
su zasnivale svoje odnose, prepoznaju toleranciju kao najrazumniju
politiku (Walzer, 1997).
Bez obzira na reenje koje nudi, alternativa u kojoj se Volzer kree
ostaje odluujua (i) za savremenost. Tema recentne politike teorije jeste
upravo mogunost prevazilaenja dualizma s loim izgledima na obe
strane: ili individua bez povezanosti ili grupe za pritisak koje sve vie za-
uzimaju politiki teren; ili republikanska moralnost koju su zbivanja
uinila zastarelom ili povratak tradicionalnim etnikim ili komunita-
ristikim pripadnostima; ili, najzad, pravo na toleranciju, koje kao
takvo ne donosi nita vie od iste tolerancije i ideologije liberalizma,
ili potpuno novi model pravne drave republikanskog tipa (uporediti
Raulet, 2000: 269).
Moglo bi se rei da je razvoj multikulturnih drutava samo zaotrio
stare probleme liberalne teorije pluralistike demokratije i iznova uka-
zao na neophodnost iznalaenja prihvatljive zajednike osnove akomo-
dacije grupa sa duboko suprotstavljenim konceptima dobra (uporediti
Horton, J. (ed.) (1993). Liberalism, Multiculturalism and Toleration,
Macmillan, London). U praktiko-politikoj ravni, meutim, tradicio-
nalna neslaganja oko poloaja i granica tolerisanja razliitih religioznih
i politikih grupacija dopunjena su kontroverzama oko novih oblika
afirmisanja i javnog dejstva neformalnih grupa (enskih, gej i lezbijskih,
manjinskih ili marginalizovanih pokreta uopte). Takoe se ini da se
(pre)opti problem tolerancije u recentnim pojavljivanjima sve ee
decentrira, izmeta i iskuava na koliko specifinim toliko i dalekose-
nim temama, kao to su govor mrnje ili dopustivost pornografije i
blasfemije (videti u tom pogledu pregledne zbornike radova: Mendus,
S. (ed.) (2000). The Politics of Toleration in Modern Life, Duke University
Press, Durham, NC; Oberdiek, H. (ed.) (2001). Tolerance, Rowman &
Littlefield, Lanham, MD).
Interesantno je da u tim disputima, koncept tolerancije napadaju ne
samo uobiajeni neprijatelji, ve i ona stanovita od kojih se mogao nadati
191
POHVALA NAIVNOSTI
Finkelkrot i Role se slau da je nacionalizam devetnaestog veka pot-
pomogao prelazak na parlamentarizam, da je predstavljao nuan mome-
nat kretanja ka modernim demokratijama i evolucije od predmodernih
standarda nacionalizma do konstitucionalizma pravne drave. Ali za Rolea
ostaje da vai ono to je vailo nekada i za Finkelkrota, da na nacionalnom
identitetu zasnovana drava danas predstavlja regresiju: nacionalizmi
svuda blokiraju proces prelaska na demokratiju. Role jednostavno ne vidi
da je i dalje mogue kretanje tamo gde mu se Finkelkrot nada, a naroito
ne na nain ili u pravcu koji on predvia. Odbijanje multikulturalizma
kao stvarnosti modernih drava spreava evoluciju ka instituciji drav-
ljanstva kao post-nacionalistikog temelja identiteta. Model dravljan-
stva-nacionalnosti, koji se nametnuo u francuskoj republikanskoj tradiciji,
poiva na slobodnom i dobrovoljnom prihvatanju ustava, to e rei, jed-
nog pravnog poretka koji je jedina norma zajednikog ivota.Jedina
norma, jer nije potrebno meati taj ustavni patriotizam sa deformacijama
kojima je hrvatska drava podvrgla princip slobodnog pristupanja
zahtevajui od onih koji trae hrvatsko dravljanstvo da potpiu i formular,
kojim iskazuju pripadnost hrvatskom narodu (Role, 1994: 213).
Hipoteza da je Finkelkrot imao mnogo jai stomak za Hrvate od
Rolea zbog ne toliko simpatija, koliko vere u jednom zapoetu Istoriju,
gubi na plauzibilnosti kada se osim zaslepljenosti za izjave lojalnosti
podrci. Feministkinje, socijalisti, pa ak i pojedini (neo)liberali doveli
su u pitanje i neke najtemeljnije postavke tolerancije. Postmodernizam,
recimo, od koga bi se upravo moglo oekivati da zastupa hipertoleran-
ciju, podvrgao je prezrivoj kritici liberalno koncipiranu vrednost tole-
rancije. Oni koji slave drugost ne mogu se zadovoljiti njenim pukim
podnoenjem (uporediti White, S. K. (1991). Political Theory and Postmo-
dernism, Cambridge University Press, Cambridge: Young, I. (1990). Justice
and the Politics of Difference, Princeton University Press, Princeton NJ;
Nederman C. J. & Laursen, J. Ch. (ed.) (1996). Difference and Dissent,
Rowman & Littlefield, Lanham, MD; Horton J. & Mendus, S. (eds.)
(1999). Toleration, Identity and Difference. Macmillan, London). Ali ta
bi to znailo u konkretnoj situaciji; da li vie ili manje tolerancije od libe-
rala prema, na primer, prostituciji ili rasistikim pokretima ostaje otvo-
reno pitanje bez jednoznanog, a rekli bismo, i nekog novog odgovora.
192
Predrag Krsti
uzmu u obzir i doputanja takvih gafove kakav je bio odbrana prava
hrvatskog PEN-a na istku. Ali naelno, smatrajui da je drava-nacija
samo jedna etapa emancipacije i da identitet koji drava obezbeuje ne
(treba da) tei naturalizaciji ve dravljanstvu, ova dvojica se razlikuju
tek tamo gde poinju taktika pitanja. Finkelkrot kao da uporno igra
prema kartama koje su jednom za svagda podeljene: one jedne (narode
bive Jugoslavije i njihovu volju za samoopredeljenjem) gvozdenom
nunou privode izbornoj demokratiji, druge agresivnoj diktaturi.
Role vie insistira na (intelektualnom) aktivizmu, na permanentnom
osveivanju nacionalizma kao zlosrenog i u najboljem sluaju prelaz-
nog momenta, to bi tek bio i nuan uslov da on to zaista i postane. Jed-
nom prepoznati, za Finkelkrota itavi dravni entiteti u nastajanju
nekom nadregulacijom postadoe, potencijalno ali bez jasnog principa
klasifikacije, ili nacional-demokratski ili nacistiki. Role izraava zebnju
da onih prvih uopte ne moe biti.
***
... i vie cenim onog ustau to se bori za svoju otadbinu, nego
ove u Ruskomcaru to dokono ispijaju Kola-kolu dok im braa
ginu... (Dragoslav Bokan, reditelj i ideolog Srpske desnice, u uni-
formi, ispred kafane Ruski car, lobirajui za nacionalno osve-
ivanje i mobilizaciju)
Srbi, naravno, ni u jednoj varijanti nisu amnestirani. U izvesnom
smislu i prema logici svrstavanja, to se moe smatrati (jo jednom)
proputenom prilikom. Umesto da tee izbalansiranom pristupu i
izjednaavanju u zloinu, lako su mogli dobiti Finkelkrotov oprost uz
malo demokratskog imida i odgovarajueg vokabulara. I, razume se, uz
makar minimum upuenosti ko ta zaista misli i radi. Ve davno ovde
dijagnostikovan kao epidemija, narcizam malih razlika, koji je u sferi
politike prikazao valjda sva sredstva i oblike izolacionalistikog poriva,
kao da je i u teoriji politike na delu. to je blii onaj koji kritikuje, to mu
se manje ima ta zameriti na naelu, to mu se vie zamera na izboru. I
time, na alost, potvruje opravdanost kritike.
Umesto principijelnog komuniciranja i uvianja prostora kod Fin-
kelkrota upravo za legitimizaciju srpske nacionalne emancipacije, do-
due ukoliko je makar potencijalno demokratskog vida i odustala od
193
POHVALA NAIVNOSTI
pokria Jugoslavije, kao to se jednakom merom doznaava ostalim
nacijama jugoslovenskih prostora istrajavalo se na apriornim diskva-
lifikacijama, kardinalnim nerazmevanjima i neupuenostima. U jednoj
emisiji NTV Studio B, 1994. godine, Drago Kalaji e govoriti o evrop-
skom steaju vizije drutvenog ureenja kakvu nude Adorno, Finkelk-
rot, ... Blago reeno, antiliberalizam moda i nije obavezan da ovde pravi
razlike, a volje za traenjem amnestije svakako nema, ali mu je makar
ovo Finkelkrotovo uslovno pribliavanje (ili odstupanje od prethodnog
sebe) moglo u polemici ii na ruku, makar koliko i Adornova kritika,
koja s prethodnom teko da ima ikakve uoljive veze, univerzalnog
sklopa zaslepljenosti i neprobojne stege Sistema koji caruju u savreme-
nosti. Da su (u)vieni.
***
Vi ste u ovom razgovoru bili vie pravnik nego Srbin. (Ostoja
Sibini, bivi predsednik mesne zajednice vojvoanskog sela
Hrtkovci, koje je preimenovao u Srbislavci, pa opet vraeno na
Hrtkovci, nekad preteno hrvatskog, danas srpskog, u razgovoru na
NTV Studio B sa Nenadom ankom, liderom Lige socijaldemo-
krata Vojvodine)
Za groteskne likove nesporazuma pobrinuo se Emir Kusturica. Nje-
govi intelektualistiki ekskursi koji svedoe o oskudnoj lektiri, ali i
spremnosti da se otisne put impresionistikih ispovesti o, na primer,
zvunosti engleskog jezika, Dojsu ili statusu umetnika u emigraciji
posle kanske pobede Undergrounda dobijaju nove momente. Sve jednako
starostavno-derviki mudrog izgleda, otealih od kunji kapaka i onako-
usput-govorim manira, utroio je dosta rei da bi afirmisao nemutost.
Pitaju ga o ratu u Jugoslaviji, a on (zaudo, na opte ovdanje oduev-
ljenje) dokazuje kako se ne moe o tome nita rei, kako dosta gree svi
koji neto kau, i kako je stvar suvie sloena da bi ita i trebalo rei. Od
retkih tvrenja izdvajamo, po zamagljenosti teze ali i preciznosti mete
na koju bi da se obrui, tipsko: U Evropi, na alost, odreeni intelektu-
alci i ljudi koji su profitirali na naim nevoljama, a da do jue nisu ni
znali prstom da pokau gde je Jugoslavija, uputili su svetske medije u
jednu vrstu krvave geografije bez kraja (Kusturica, E. (1995). Pria bez
kraja (izvetaj sa beogradske konferencije za tampu povodom premi-
jere Podzemlja, Politika, 19. jun).
194
Predrag Krsti
Finkelkrot se isprva oglasio usred kanskog festivala: prozvao Kustu-
riino opredeljenje za srpsku stranu, neprimerenu euforiju oko njega i
njegovo utanje pred, tada aktuelnim i za Francusku okantnim, bom-
bardovanjem civila u Tuzli. Svaalaki i unekoliko iznuivako-ucenji-
vaki nain ipak nije prozivao film, ve je tek kasnije napisana, od politike
uglavnom nezavisna a za nae ui blasfemina negativna kritika. Nekoliko
meseci kasnije, poetkom decembra, hipersenzitivni Kusturica na kon-
ferenciji za tampu u Parizu objavljuje da prestaje da se bavi filmom zbog
talasa propagande francuskih pomodnih filozofa, predvoenih Berna-
rom-Anri Levijem, Alenom Finkelkrotom i Andre Gliksmanom. Fin-
kelkrot to tumai kao preterano emotivnu reakciju, koja bi da zabauri i
Kusturiino osveivanje da je svojevremeno izabrao pogreno stranu. U
meuvremenu je Kusturica, zaista, raskinuo vezu i sa ovdanjim (FEST-
ovim) filmskim radnicima, identifikujui ih kao lopove.
to se Gliksmana tie, on ne moe udom da se naudi: Ja nikad
nisam bio protiv srpskog naroda (kao ni protiv jednog naroda uopte):
moje kritike, koje su moda izazvale nezadovoljstvo u Srbiji, odnose se
iskljuivo na politiku dravne vrhuke, koju smatram odgovornom za rat
(Gliksman, A. (1995). Gliksman hvali, Finkelkrot kudi, Levi uti: fran-
cuski filozofi o Kusturici i Bosni; intervjui u: Naa Borba, 16. decembar).
Em je nahvalio Film, em napao Finkelkrota i po estetskim i po politikim
pitanjima. Udaba. Za uvreenog Kusturicu oni su neraskidivi triling.
Kusturica je simbol naih aljkavih i nepromiljenih reakcija. I dalje
smo skloniji da vidimo samo u zlu i nudi, u nudi zla uravnotee-
niji pristup i odstupanje od dvostrukih standarda, samo suprotstav-
ljene strane i pravedno tretiranu kon-front-aciju. Uvredljivo bi zapravo
imalo da bude ono to se ini da nam daje relativno pravo: samo ono
opravdanje koje se pronalazi pred zbog oseanja manjka ljubavi nadu-
renim detetom, sama mera infantilizma koja se mora uzeti u obzir kada
se argumentie sa nama, sam gest pravdajueg pravednitva koji se
oekuje kao konano iskupljenje, a koji se daje s nadom da e se po tom
banalnom ritualu pristupiti raivijavanju pojmova, sam akt strpljivog
ispovedanja notornog koji zaziva svrhu u onome to, preko toga, smat-
ramo izlinim privoenje sa paranoje Cosa nostre logosu Res Publice.
Pa i onda kad ide do trivijalnosti zakljuka, u kojem se na kraju i moralo
zakljuiti i Finkelkrotovo prebrajanje premisa: Kad se rat preneo na
ire prostore, na svim stranama je bilo zala, ubijanja, bombardovanja,
195
POHVALA NAIVNOSTI
***
Za razliku od istonog koji je uvek na Istoku, na poetku, zapadni, a
to prevashodno znai francuski intelektualac ima, tako, svoju istoriju,
svoj razvoj, svoje ekstreme, svoje dogme i izdaje, svoju metafiziku i dija-
lektiku, smisaono zaokruenje svoje prie. Prvi je verdostojnost svog vje-
ruj, naroito u poslednjih nekoliko decenija, iskuavao na terenu koji
nema intelektualce u (pravom?) smislu rei onog drugog. Ali ima neto
nalik istoriji tog odsustva, ima inteligenciju. Pojam intelektualca je
francuski, pojam inteligencije ruski. Inteligencija je oznaavala skup kul-
tivisanih u odnosu na, s jedne strane, masu neobrazovanih, a s druge
strane, na varvarsku vlast. Nasuprot tome intelektualci se javljaju u jed-
nom drutvu gde suprotnosti nisu toliko brutalne i gde se kultura pro-
stire na iru sferu drutva.
Ako je ovaj opteprihvaen nalaz Edgara Morena taan, raspadom
reima za koje se vezivalo varvarstvo, istonoevropskoj inteligenciji se
otvorio put za postajanje intelektualcima. Srpski sluaj modernizacije,
kao i ruski, izmeu ostalog je zakasneo i stoga to su vrlo retki poli tim
putem. Njima svakako nije pola nijedna iz starog reima nasleena in-
telektualna institucija. Mihnjikova lenjinistika parafraza, kako je nacio-
nalizam poslednji stadijum komunizma, inspirisana je i najbolje i najdue
potvrena na naem terenu. Tu je, kao i u Rusiji, dominirala teka, ma-
sivna, spora, umiljena inteligencija. Ona drevna, slovenska i sloveno-
filska, moda i odnedavno pravoslavna ali vazda pravoverna. Ona
patriotska u, to bi rekao Zjuganov, sasvim prirodnom savezu, frontu eks-
tremne desnice i levice koji bi rado da se s treim konfrontira, kad god
je re o neophodnosti ove ili one patrie, i, razume se, neophodnosti insti-
tucionalizacije partijarha tog patrijarhalnog patriotizma. Jer, za nju je uvek
i samo o tome re. ak je i u Staljinovom Sovjetskom Savezu, na umrli-
cama koje su pred kraj Drugog rata u sve veem broju stizale rodbini,
logora. Etniko ienje je praktikovano na svim stranama. Pomenuo
sam Vukovar, kao primer srpske agresije, ali ne mogu zaboraviti ni ono
to su Hrvati uradili sa Mostarom (Finkelkrot, A. (1995). Gliksman
hvali, Finkelkrot kudi, Levi uti: francuski filozofi o Kusturici i Bosni;
intervjui u: Naa Borba, 16. decembar).
196
Predrag Krsti
refren-objanjenje da je nesrenik pao za svetsku socijalistiku revoluciju
zamenjeno onim proverenijim i, inilo se, ubedljivijim: za rodinu.
Ta i takva inteligencija posluila se moda se i morala posluiti
oprobanom recepturom za specijalitet koji posluuje u kritinim situaci-
jama: izbegla je svoj intelektualni, brigajui se za svoj domoljubni i (da ne
zaboravimo mada se ona trudi da zaboravi) sinekuristiki dug. Entitet koji
bi darivao identitet intelektualcu je opet zamenjen, ili jo gore, vraanjem
pronaen u pripadnosti, a nazirua politika orijentisanja zapreila je geo-
grafija. Samo jedna je vekujua osa podela, jedna je (ra)zdvojenost bitna,
ona, u naroito tekim sluajevima, simptomatski odigrana u istoj linosti,
na narodnjake i zapadnjake, odnosno izdajnike i rodoljube. I tako se, do-
slednim odbijanjem izazova, ostalo na poetku. Lav estov, po pitanju ras-
krinkavanja nedouenosti domicilne mu inteligencije, ruska verzija Sterije
ili Svetlane Slapak, piui o ruskom duhu, navodi kako su oni, zapadnjaci,
iscrpniji, skloni sistematici i okonavanju, ukratko, uvek blii kraju, a mi
smo blii poetku. Ko je blie istini, avo e ga znati.
***
Meutim, nije nemogue zamisliti i jedan drugaiji tok, jedan kurs
koji ne bi bio tako beznadeno usudan. Kraj zapadne prie, dokonano
samorazumevanje intelektualaca, mogao bi se poklapati sa poetkom,
sa istokom istone emancipacije intelektualaca, koji, takoe, estovljevski
sebe samorazumevaju kao takve. Edgar Moren, dodue jo 1960. godine,
irom otvara vrata za takvu mogunost. Nezadovoljstvo intelektualaca
je izvor kritike energije i jednog miljenja o bolesti drutva koje se ne
moe veoma produbiti. Ono meutim moe biti izvor iluzornih mitova
o spasu. Naime, svuda gde su ovi mitovi o spasu i sami kritikovani, svuda
gde intelektualni rad kree od nule, tu zaista postoji intelektualno
buenje. I upravo u zaista razoaranim sredinama kljua nova i istinska
intelektualnost. Je li provrila?
Tek to je postmoderna objavila njegovu smrt, ili instalirala njegov
neprepoznatljivi lik u vidu posmodernog intelektualca, u sistemima
tek izalim iz totalitarizma ili ak posttotalitarizma, iz duha iroko
rasparanog otpora takvom poretku, od estrade i novinarstva do nauka
i filozofije, moda se rodio u, kako dolii, veoma retkim likovima, re-
grutovanim iz masovno ali nekritiki obrazovanog sloja, neinficiran
197
POHVALA NAIVNOSTI
odreenim disidentstvom, nezaklonjen iza kritike sa odreenog stano-
vita, ne govorei i u ije ime osim u svoje, bez ikakve optosti u rezervi,
ve vie protiv onoga to je oigledna nepravda, zlo, neistina, i na ta sam
istrajno ostaje rezistentan istoni intelektualac zapadnog kova. Ili
makar njegova ideja, ansa za njega. Intelektualci pokuavaju da stvore,
kao reakciju na imoralnost, arhaizme i iracionalnosti postojeih dru-
tava, jednu partiju, jednu Inteligenciju, kako se kae u istonoj i central-
noj Evropi. Ta partija eli da bude partija istine, pravde i ljudske asti;
ponekad ona moe biti partija utopije, dezinkarnacije i nemoi. U naj-
srenijem sluaju, njena buntovna energija se moe skromno odmeriti i
disciplinovano omeiti, transformisati u jednu intelektualnu antiesha-
tologiju i prihvatiti, kako zakljuuje Pjer Fuerola, da izvan sopstvene
oblasti intelektualac moe da svedoi samo u korist negativne moi, anti-
fetiistike i duhom radikalno kritike, ili da se ponaa kao bilo koji po-
jedinac meu ostalim pojedincima.
Krug se zatvorio. Poto su, prvo kod Platona, oni intelektualci
koji su prepoznat(ljiv)i po tome to neprestano kritikuju druge pali
u potpunu nemilost i isterani iz dravnog hrama, radikalno kritiki i
dodijavajui duh je, nakon svih usreiteljskih i takoe intelektualis-
tikih platonizacija zbilje, povratio svoje pravo i preostao kao jedina
brana onoj, pokazalo se, veoj opasnosti intelektualizma: zavodlji-
vosti fatalnih projektovanja, nasilnikoj, silovateljskoj moi istino-
posednikih rukopoloenja i inodejstvija. Budnost prema svakom
apsolutu i svakoj apsolutizaciji, a ne njihovo zasnivanje, jo je prete-
kao kao jedini opravdivi trade mark teorijske advokature ve dobrano
iskompromitovanog intelekta.
S obe strane istono-zapadnog divana intelektualaca/inteligencije
onda bi, nakon svih zaotravanja, izleta i pokajanja, preivljavalo samo
ono to je uvek i bilo jedino odbranjivo obeleje intelektualnog dra-
nja: jedno skeptiko odbijanje (definitivnog) izbora i izabranosti, jedno
doslovno meubiranje, jedno iner (izmeu) legere (birati), jedno
avolsko izmicanje tla svakoj evidentnosti, jedna amor intellectualis
diaboli. Preivljavala bi, ukratko, jedino lojalnost ireduktibilnom i ona-
kvom intelektu koji odbija da se integrie; za tvrda odreenja i diskur-
zivne petrifikacije neuhvatljiva i proklizavajua lojalnost koja bi uvek
iznova zahtevala da se svakoj normi trai korektiv i svakom korektivu
ospori pravo da postane norma.
198
Predrag Krsti
***
U ravni likova ivota koji se s obzirom na posveenost miljenju bira,
izgleda da, nakon svega, ne zastareva i ne stidi se svojih uinaka samo
jedna, tanka ali ipak postojea, tradicija intelektualne angaovanosti. U
njoj je intelektualac vien kao onaj koji u kriznim i smutnim vreme-
nima, slino nekakvom istinskom proroku propasti, vidi izvesno zlo,
vidi odreenu katastrofu, ali se ne preputa, poput onih ne tako retkih
u okcidentalnoj istoriji od gnostika do Adorna, tome da oznai celu is-
toriju katastrofom a zlo neminovnou do Stranog Suda Spasa, ve se,
i po cenu da bude optuen za manijakalnu fiksaciju, trudi da je sprei
ili barem odloi, galami i apeluje na druge da makar podele njegov uvid.
Tek tome moe da posleduje ujedinjenje. Ukoliko ga uopte ima, ono
se zbiva ne oko nekog ideala ili programa, nego nasuprot nekoj kolek-
tivnoj idolatriji.
Pobuna intelektualaca nalazi svoje pravo tek ukoliko u vlastitoj jasnoj
svesti nije za nego protiv, tek ukoliko ne idealizuje jaje dok identifi-
kuje muak, ukoliko istinu, sreu i dobro ostavlja privatnim svetkovi-
nama neagresivnih pojedinaca i grupa dok, reagujui na one agresivne,
ne prihvata la, nesreu i zlo. Naopakom se ispostavila svaka integracija
i mobilizacija intelektualaca, osim polifonog i nikad na istovetan nain
ponovljivog protiv. Taj nekonstruktivni otpor jo jedini jami njihovu
dobru veru i solidarnost. Intelektualac u pluralu ve ima sumnjivo zna-
enje i, jo i vie, vaenje. Ako ikakvo, to moe biti samo vazda ad hoc
zajednitvo raznorodnih i raznoglasnih kojima je stalo da takvi i ostanu,
zajednitvo ije odreenje mora i sada hoe da bude jedino negativno.
Kao i svako belogardejstvo, ni ovo nema mnogo ansi na uspeh, ni
pred mahnitim ni pred institucionalizovanim varvarstvom. Hegemono
slepilo etno- i svakog drugog -centrikog komenzurabilizma, ta stan-
dardizacija izomorfije i homologije, taj pravi sadraj varvarskog nasilja,
koji se nastavlja duboko i u najsublimije misaone tokove, svaku drugost
neumoljivo integrie u svoj total ili ksenofobino proganja do istreblje-
nja. Ono jedno isto (koje besprizivno jeste), ono identifikovanje, ni jed-
nu enklavu, ni jednu sferu, ni najudaljeniji pedalj na svetu koji je uvek
odnekud njegova teritorija ne sme ostaviti nekolonizovanim, neo-
braenim, nesvarenim. Posvemanja prodrljivost nekrofilnog uzbu-
enja umotala se u oblandu teorije i jedino joj prosveena biofilija
199
POHVALA NAIVNOSTI
intelektualne rezistentnosti moe, ako ne biti ustava i stati na put, ono
makar dati odgovarajuu dijagnozu. Andre Gliksman to bolje kazuje od
drugih. Ima oduevljenja kojima neto zapoinje i onih kojima se zavr-
ava; prva su nosioci budunosti ukoliko ne nameu nikakvu posebnu
budunost, dokazujui svoju efikasnost time to uklanjaju jednu konicu,
formuliu jedno ne i ne polau pravo ni na ta, do na prolaznu istoriju;
druga tee da zatvore bal, pokupe uloge i odsviraju kraj utakmice; ona
su svojstvena ljudima kojima je pogreb u glavi.
w
w
U knjizi Elijasa Kanetija O smrti (Beograd: AED Studio, 2004),
jedna oseajnost koja bi se mogla odrediti kao svojevrsna paskalovska
protoegzistencijalistika pogoenost, obmotana ipak jednom nema-
kom odlunou, hrabrou do kraja dosledne misli, uputa se u miljenje
smrti u ime ivota ili, moda bolje, kao manifestacija svuda obavezujue
pobune ivota protiv nje. Nalog da se misli smrt iz ovog Stimmunga
znaio bi da valja dozvoliti da se bude ispunjen tom milju, da se smrt
pripusti, a istovremeno da se ne klone, ne oda joj se, ne zaustavi miljenje,
nego u izvesnom smislu naprotiv, da se ona iskoristi kao najsnaniji po-
kreta, kao motiv za istrajno protivstavljanje njoj samoj.
To i jeste i nije ve Hegel. Hegel bi da isto tako dopusti onom Drugom
da ue u Isto, u Duh, a da on ipak ostane tako rei neokrnjen, tavie
osnaen upravo ukoliko je podrugojaen; on bi, Morenovim reima, da
zajae i smrt. I dok bi Hegel tako svojim suverenim sistemom sve da
svari, Kjerkegor stoji kao ifra reakcije na tu prodrljivost. On zastupa
pravo onog individualnog, diskurzivno neprebrodivog, u tom pogledu i
nezastupivosti smrti. Ali Kaneti istovremeno i jeste i nije i Kjerkegor. Kao
to odbija depotenciranje smrti njenim uplitanjem u pripravljeni reim
pojmova, on isto tako ne zastaje pred njenom neizrecivom veliinom.
Kaneti zauzima jedan jo izvorniji gest: otvoreno bira stranu i uputa se
u sukob. Sasvim konkretan i ozbiljan cilj mog ivota, cilj koji javno pri-
znajem, je dosezanje ljudske besmrtnosti.
Ovo dranje, za koje bi bilo pravilnije rei da je s onu stranu nego da
je na ekvidistanci od prethodnika, omoguuje sada da se ne pristane na
razliita ublaavanja iskustva smrta ili na njeno avanzovanje do spaso-
nosnog ili za oveka odreujueg uotoita; ukratko, na razliita oboa-
vanja i krivotvorenja smrti. A to za Kanetija znai na sve vizije, teorije i
200
Predrag Krsti
investicije u nju koje je ne mrze. Kako je malo prave mrnje prema
smrti u literaturi koju smo nasledili! To malo se, meutim, mora nai,
prikupiti i koncentrisati. Iz takve Biblije protiv smrti mnogi bi mogli da
crpu snagu kad su na ivici da posustanu. Taj antitanatiki zbornik Ka-
neti zamilja kao zbirku svedoanstava, kao iskustva iji je jedini zajed-
niki imenitelj nepokolebljiv stav protiv smrti. A budui da je toga inae
premalo, skup svedoka ne bi gradio savez, dakle ni polagao zavet, nego
poveavao verovatnou da ovo temeljno uverenje moda pripada svim
ivotima, svakom ivotu.
Ta biofilija meutim i dalje ostaje prevashodno obeleena omrazom
na smrt. Kaneti dodue govori o sveprisutnosti postojanja, o njegovoj
tenji da bude takvo, ali samo stoga da bi odmah dodao kako o ivotu ne
moe nita stvarno da se kae bez novog odnosa prema smrti, bez od-
bijanja da se prizna i jedna jedina smrt, bez toga da se ona u krajnjoj liniji
ne uzme zdravo za gotovo, da se nikada ne prihvati kao da je ne samo sa-
morazumljiva nego i uopte shvatljiva. Moglo bi se rei, jedna skandali-
zacija ili reskandalizacija smrti, stalno ponavljana i neispustiva zauenost
nad nedovoljnou ivota, nad manjkom vremena za samopotvrivanje,
stalno podseanje da je smrt neprikladna i da je i najmanjim priznanjem
naskoro olako i bestidno ugraujemo u ljudske institucije kao da je ona
njihov najsigurniji, najbolji i najsmisleniji temelj.
***
Oseaj srama tera ljude iz ivota. Smrt je sramna. Ljudi pak, ukoliko
nisu besramni, tite ivot dostojanstvenim povlaenjem iz njega, pro-
ganjaju sebe ukoliko su pri smrti. Sam Kaneti ne samo da ne izbegava,
nego upravo, bez obzira na trokove u psihikom komforu, priziva hrab-
rost suoavanja sa smru. On iskuava smrt, on joj se otvara i priznaje
da, kao svi oni koji je od ranog detinjstva imaju u iskustvu (prerana smrt
njegovog oca), ne moe da se zatvori prema njoj, da ona postaje rana
koja kao da se pretvara u plua kroz koja diemo: Smrt je moj olovni
teg, oajniki se trudim da ga ne izgubim.
Pri tome, smrt nikako nije viena kao razreenje, ona tavie ne sme
biti viena kao spasenje. Kaneti u sebi detektuje tu staraku promenu
vienja smrti kao spasonosca i strepi da bi se mogao promeniti, izmet-
nuti u pravcu toga da pone da slavi smrt i moli se za nju. On hitro od-
bija unapred takvog sebe, hoe da ga pamte mladog i osporava onog
201
POHVALA NAIVNOSTI
budueg ukoliko bi taj u smrti istinski video eljeni spas. Jer, prema nje-
govom miljenju, nikom ne bi palo na pamet da tako neto poeli da
neko sluajem odreeno vladajue mnjenje nije ve odredilo i neminov-
nost smrti, da nije kulturno determinisalo ono navodno neizbeno pred
kojim se valja poniziti. To doznaeno i uspeno interiorizovano prizna-
nje smrti je legitimacijska sr svakog robovanja. Stoga Kaneti sebi ne sme
da dopusti, stoga on misli da se ne sme dopustiti ni, s jedne strane, ste-
njavanje u zazoru pred smru ni, s druge, njeno promovisanje u blago-
slov. Naprotiv: smrt je konfrontacija; ona ite hrabrost suprotstavljanja
uprkos svoj uzaludnosti: hrabrost da se smrti pljune u lice.
O uspehu tog poduhvata Kaneti smera da pre svega pred sobom po-
loi raun. On ne gaji iluzije u pogledu delotvornosti jedne takve odbra-
ne ivota: zna da ona ne samo da ne moe osnaiti njegov stav protiv
smrti nego, budui da je odbrana, ne moe ak ni da bude ubedljiva na
onaj nain na koji je nemilosrdni napad. Ali uprkos tome, uprkos una-
pred dosuenoj neuspenosti apologetske namere, smatra je vrednom
truda s obzirom na ono to e zaista na kraju od nje ispasti. To u rezultatu
dato, ako i nije impresivno, ako je i negativno i defanzivno odreeno,
najzad uopte i nije malo. Ono bi se moglo razaznati kao jedan ivotu
lojalni napor da se ostane slobodan, neokrnjen, nekorumpiran smru,
makar onoliko koliko je oveku dato. A to onda znai i da se bude izve-
ban u budnosti prema svakoj apsolutizaciji smrti, da se ovlada vetinom
istananog opaanja svakog podleganja njenom zavodljivom zovu, kao
i svakog pobaaja njene kardinalne provokacije, svakog njenog pripi-
tomljavanja, oivotvorenja, kao i svakog prikrivanja, zabaurivanja.
Kanetijevo ulo tako neto opaa kod svih slubenika smrti koji piu
knjigu za knjigom ne bi li je opravdali. Kod njih on ak pronalazi i svo-
jevrsnu ljubav prema smrti, za koju sugerie da bi mogla biti u vezi sa
samoljubljem. Njega ne zadovoljava ni jedna ranija strategija ophoenja
sa smru. Na dodue razliite naine, proziva i hriansko i budistiko
ogreenje o ivot za raun smrti. Prezire svetenike svih religija koji nisu
u stanju da prizovu mrtve i, zadovoljni to se mrtvi ne vraaju, uvruju
granicu preko koje vie niko ne moe da preskoi. Mrtvi ostaju na jed-
noj, onoj drugoj strani, trajno izgubljeni, sa jednim neubedljivim, iz
nemoi poteklim obeanjem da bi jednom moglo biti prelaza. Kanetijev
prezir se specifinije usmerava na oajnike religije koje na ovaj ili onaj
nain briu ono najodvanije u ivotu: mrnju prema smrti.
202
Predrag Krsti
On se takoe gadi zaljubljenosti u smrt romantiara, koji se pona-
aju kao da je njihova smrt neka posebna. Ali naroitu metu napada
predstavljaju savremeni filozofi koji bi oveku da utrape smrt, kao da
je od samog poetka ona u njemu. Frojd i openhauer se i izrekom po-
minju, ali se pre svega izgleda misli na Hajdegerovo, a potom moda i
Finkovo ili Levitovo instaliranje (odnosa prema) smrti kao konstitutivne
odrednice ljudskog ivota. Promociju smrti u ono najvlastitije Kaneti
ne moe da vidi drugaije do kao pokuaj da ona postane podnoljiva
tako to e postati prisna, kao jedan prezira dostojan kukaviki trik. Time
joj je, ako dobro rekonstuiemo duh Kanetijevog izvoenja, dat prevelik
kredit, a snaga koja bi se mogla upotrebiti u borbi koju je jedino vredno
voditi, u odbranu od smrti, sputana je, zapreena jednom kukavikom
kapitulacijom koja se proglasila mudrou.
***
ta se predlae umesto toga, ime valja da ishoduje jedan drugaiji
odnos prema smrti, koji bi bio osnovan na stalnom napadu na nju? Ka-
neti odbija takva pitanja za koja veli da mu ih neprestano postavljaju. Iz-
gleda da mu i ona zvue odve eshatoloki: Oekuju od tebe jeftine nade
koje se u religijama odmotavaju do gaenja. Nita o tome ne eli da kae,
niti da zna. On insistira na pristupu, a ne na onome do ega bi se dospelo.
Ponosi se time da se smrti nikada nije ulagivao, nikada je nije slavio,
ak ni pognuo glavu pred njom, priznao je ili uinio manje kunom. To
mu se ini najvanijim. To da smrt u svim refleksijama ostane jednako
nekorisna i opaka, nerazreiva i neobjanjiva, osnovno zlo sveg posto-
jeeg, vor u koji je odvajkada sve spleteno i uvezano, koji se niko dosad
nije usudio da presee.
Takav pristup, pristup koji istrajava na sagledavanju smrti kao skan-
dala, na priznanju njene enormnosti i na odricanju svakog pozitivnog
smisla koji bi joj se mogao pridati, ne moe da kae u emu e se za-
kljuiti. Kaneti tek najavljuje mogunost nekakve nove vere iji bi to bili
negativni stoeri. Ali o njoj nita vie ne moe rei, jer se o njoj nita vie
i ne moe rei, do da je to neraspoloivo prethodnom znanju. Nema ak
ni tragova koji bi se mogli pratiti, na koje bi se moglo nastaviti, budui
da nikada do sada nije bilo dovoljno nepotkupljivosti koja je preduslov
takvog vienja smrti, ve samo ljudske slabosti i odustajanje od borbe
203
POHVALA NAIVNOSTI
pre nego to se i stupilo u nju. Stoga van svakog predvianja ostaje ono
verovanje ljudi koje omoguuje budui izgon smrti iz sveta. Nova religija,
za koju je tek toliko izvesno da nee priznavati smrt, uinie da i znanje
izgubi svoju ubitanost. A do tada svi smrtnici ostaju njeni muenici.
Sa svoje strane, oni nisu ipak sasvim lieni mogunosti, pa moda i od-
govornosti da, poput pokojeg lekara, iz delatnog suoavanju sa smru,
iz vlastitih poraza, ustanovljuju jedno takvo novo ubeenje koje bi
moglo biti hrana jedne nove vere. To novo uverenje nije nita drugo,
nita vie ali ni manje, do nepokolebljivo prkoenje smrti, koje se smrti
sve vie gnua to je ee vidi.
***
Boriti se protiv smrti, ali bez neprekidne prie o njoj. Ukratko: hrab-
rost i pravinost. To je konano uputstvo za korienje uma u suelja-
vanju sa smru, koje kao da gradi odstupnicu i od opasnosti zapadanja
u ono bezdano brbljanje koje pominje Platon, a u koje se lako zapada
kada se dotaknu poslednja pitanja. To naravno ne znai utanje. To samo
znai dati za pravo onom oseaju krivice za koji nema rei, ili koje ima
svoj jezik s onu stranu rei, ili koje moda tek eka svoje rei u svom je-
ziku. To je ona uvek prisutna krivica preivelog. Krivica od koje se ne
moe osloboditi, posvemanja krivica.
Na atributima je ovde beskrajno vaan naglasak. Jer, motiv krivice nad-
ivelog nije nov, a ni redak u savremenoj literaturi. Preivela rtva. Poslednja
rtva koja svedoi jer nije rtvovana. Drastina krivica sluajno poteenog,
koji je po pravilu trebalo da bude smaknut, kae Adorno. Nadivelost koja,
reima Liotara, implikuje da je neki entitet koji je mrtav ili bi trebao da
je mrtav jo u ivotu. Primo Levi govori o izvesnom grehu nadivljavanja
koji pretekla rtva neminovno nosi sa sobom u najdubljim slojevima i za
koji je pitanje da li se sme ili moe preobratiti u obavezu svedoenja, u agenta
seanja ili molioca oprotaja za usamljeni izostanak smrti.
Ali Adorno govori o Auvicu, Liotar o izgnanici Hani Arent, a Levi
o svakom ko je izmakao konanom reenju. Kaneti meutim nema, ili
nema samo u vidu holokaust. Ne tek sluajno preiveli u katastrofi gde
verovatnoa ite da je mrtav; svaki preiveli je kriv, svako ko je nekoga,
ko je bilo koga nadiveo. Krivici ne treba dodatni razlog. Dok smrt po-
stoji, krivi smo po sebi utoliko ukoliko joj nismo podlegli. S rastuim
204
Predrag Krsti
uvidom u to da sedimo na gomili mrtvih, ljudi i ivotinja, da se naa sa-
mosvest zapravo hrani zbirom onih koje smo nadiveli, s tim uvidom to
se brzo iri biva sve tee doi do reenja koga se ne bismo stideli. Nemo-
gue je okrenuti se od ivota iju vrednost i oekivanja uvek oseamo. Ali
nemogue je i ne iveti od smrti drugih bia ija vrednost i oekivanja
nisu manja od naih. To je paradoks unutar koga se ivot, a on je uvek
ivot nekog preivelog, kree, odvija, lomi. S modernim dobom on je
samo zaotren i narastao do neizdrivog paroksizma. Nereivi rascep sa-
vremenog oveka predstavlja uvid da je u njemu pohranjena ona nekada
prisna religijska transcendencija jednako kao i masovna grobnica svih
stvorenja. Moramo da budemo zli, jer smo svesni da nas eka smrt, kae
Kaneti u poglavlju Preiveli svog najsistematinijeg ili najmanje nesi-
stematinog dela, Masa u mo. I nas, koji smo moda i s nasladom prei-
veli na masi mrtvih, takoe eka smrt, na najprirodniji neprijatelj.
To sada odreuje i na odnos prema mrtvima. Vie nemamo straha
pred njima, vie ne moramo jo i simboliki da ih ubijamo u prinudi ne-
sigurnog samoodranja, vie nismo obavezni da se u samodbrani neasno
samoodreujemo diferenciranjem od njih, vie nam nije skrivena ni logika
golog preivljavanja u odsustvu i za raun drugih ivota. Ali zato osea-
mo u odnosu na njih jednu jedinu neizmernu krivicu, krivicu to nismo
u stanju da ih vratimo, krivicu koja ne samo da seni i trenutke ivosti i
sree, nego se tada i najvie osea. Uvek bismo radije da vaskrsnemo mrtve
nego to smo hteli da ih odrimo u ivotu. Hteli bismo da ispravimo greke
koje smo prema njima poinili, ali su one neispravljive jer oni ostaju ne-
dostupni. Greh je tako nemogue izbrisati, ivot se nastavlja u nesagle-
divoj krivici, a njena teina pritiska preivelog do konanog uguenja:
Moda se i umire od te rastue krivice prema mrtvima.
***
I moda je, najzad, tako i bolje. Jer postoji i neto gore od smrti, jer
je preivljavanje moda neizdrljivije i od samog umiranja. Koliko
mrtvih moemo da izdrimo, ako smo se jednom za svagda odrekli nis-
kosti nadivljavanja? Kaneti ne daje odgovor. Ali nudi sliku radikalnog
uasa koja se zasniva na gradaciji moi nadivljavanja, na izdravanju
do kraja u preivljavanju, na, mogli bismo rei, trajnoj imunosti na is-
kustvo umiranja. Nema veeg uasa nego biti jedan jedini. O, kako se
205
POHVALA NAIVNOSTI
svi ti preiveli zavaravaju! Naroito taj pretekli, taj jedan jedini, uko-
liko jo ne zna stravu svoje pozicije. Ta najodvratnija predstava, pred-
stava poslednjeg oveka, u Kanetiju izaziva samo jedno pitanje: Kome
e on da umre?
I u tome je moda Kanetijeva posebnost. Ne priznajui kompro-
mise, on ne dozvoljava ni dobitak u vlastitom ivotu za raun samog
postojanja (drugih) smrti. Alternativa je asna, jednostavna i, tako po-
stavljena, ne ostavlja mesta dvojenju: ili ima smrti i ivot je u temelju
potkopan ili smrti ne sme biti i ivot dobija karakter svetosti. Kaneti, u
stavu besprizivne odluke za drugu opciju, uverava da je najintenzivnije
i najnepokolebljivije uvstvo koje gaji ono da bi se radije u potpunosti
odrekao sopstvenog ivota, nego bilo ijeg, makar i samo u naelu. Ni
naelno ne dozvoliti odricanje od ivota, investirati u njegovo zagova-
ranje, u stilizovanje onog strahovito jakog, svemonog oseanja svetosti
svakog, ali zaista svakog ivota. Tu sa-oseajnost, tu simpatiku racio-
nalnost Kaneti pronalazi u sebi i ini se da veruje da bi mogla prebivati
i u drugima. Ona je svesna da opstojava na temelju jednog vinjeg mo-
ralnog ubeenja od koga se ni po koju cenu ne sme odstupiti, na jednom
krhkom ali jedino vrednom osloncu koji pretpostavlja mogunost takvog
ustrojstva pravednosti sudbine koje bi se i samo osnivalo na temelju ne-
potkupljive slike dostojanstva ivota. Ne priznajem nikakvu smrt. Tako
su za mene svi umrli s pravom jo uvek ivi, ne zato to neto zahtevaju
od mene, ne zato to ih se bojim, ne zato to moda mislim da neto od
njih i dalje stvarno ivi, ve zbog toga to se nije smelo dogoditi da ikad
umru. Sve dosadanje umiranje bilo je hiljadama puta ponovljeno prav-
no ubistvo koje ne mogu da ozakonim. Ne tiu me se bezbrojni pret-
hodni sluajevi, ne tie me se to niko nije iveo veito!
Nema bioloke prinude, nema istine tanatolokih uvida; ima samo
bezobrazluka mirenja sa smru tamo gde se zaboravlja pred-rasudna
istina o neprocenjivoj dragocenost ivota i onaj najizvorniji ljudski
credo o neukidivoj i nepovredivoj linosti koja zasluuje neogranieno
potovanje. Stoga upravo na tom vrednosnom voritu iskrsava Kaneti-
jeva pobuna, pobuna protiv neljudskosti umiranja, pobuna u ime, u slavu
ak moda samih uslova mogunosti dostojanstva ljudskog i uopte
ivota. Ona je jedno trajno podseanje na arhi-napor svake one pleme-
nitosti koja se buni protiv nepravinosti, protiv nehumanosti svetskog
206
Predrag Krsti
Upravo ona Srbija o kojoj i o ijem (ne)kretanju se pisalo nije trpela
gromopucatelno pitanje Kuda ide Srbija?. Ali nije to cela teza koju bih
forsirao. Njena dopuna, njen normativni korektiv, njeno otrenjujue i
nadeno objanjenje bi da poentira argumentaciju. Srbija, naime, nikuda
ne ide, kao to nije ni ila. I to je, meutim, u izvesnom ili u bitnom
smislu dobro, za nju kao i za svaku zajednicu; svakako bolje nego da bilo
kuda ide. Jer, kad god se umisli da ona ide ili sugerie da treba da ide, a
nekmoli tek kad nekuda stvarno krene, to se nekako nikad nije dobrim
zavravalo.
Kakav je bio odgovor na pitanje o tome kuda ide i kuda treba da ide
Srbija kada su ga, kada smo ga postavljali devedesetih godina? U kom-
penzovanje istorijskih rauna i konano reenje pitanja vlastitog identi-
teta. A kakav je bio rezultat? Tendenciozan primer, jasno, ali ta bi bila
bolja, kompletnija, plastinija slika idenja. Pa, ako uopte ima smisla
govoriti u tom kinetikom smislu, tada je Srbija stvarno ila, tada je
upravo ne samo govoreno kako ustala je Srbija i digla se sa kolena na
noge, nego je i nepodeljeno doivljavano kako se ona kree. Ka pravdi,
autonomiji ili stradanju i ratu, svejedno. Kretala se. Kao i Nemaka 1914.
(kasnije da ne pominjemo), ako ste videli te slike reke dobrovoljaca, te
eire u vazduhu, to opijeno naputanje graanstva i pomamu za uni-
formama, taj kolektivni varljivi zanos, tu idolatriju fronta.
U Nemakoj ili u Srbiji, ili zaista bilo gde, pravo idenje, idenje koje
proviruje iza pitanja Kuda ide.... zbiva se, narod se dogaa, samo
kada je takozvana spoljna politika u pitanju. I to, naravno, ona drugim
sredstvima, ona konfrontirajua. Pleonastiki truizam, ali truizam koji
otkriva zlokobnu dimenziju rei, jeste rei da se idenje jedne zemlje
odigrava samo putem mobilizacije njenog stanovnitva. Panju je,
dakle, vredno obratiti na to da unutranje promene ne motiviu na
udesa, i koju ni njena uzaludnost ne moe ili ne sme da suspenduje. Tek
takva posveenost moe punopravno na kraju sebi da postavi poslednje
pitanje i hrabro da na njega odgovori a da to polaganje rauna stoga
ne bude paraliue samoprokazanje kojim bi miljenje protiv smrti na-
pustilo nameru i zagubilo smer: ta si pa ikad drugo radio nego od bo-
gova traio natrag besmrtnost.
207
POHVALA NAIVNOSTI
idenje prema nekom kuda, u svakom sluaju nikada tako intenzivno,
a bogami ni ekstenzivno, kao kada, sebe ne menjajui, imaginarnom de-
stinacijom treba afirmisati tu vlastitu nepromenljivost naspram nekih
koji su na drugaiji nain isto nepromenljivi. Tek tu se odmah skae na
noge lagane i kree u boj, u boj.
Opasnost ili ak izglednost ovakvog kolektivnog, odnosno kolek-
tivistikog kretanja treba imati u vidu kada god se tematizuje njegovo
kuda?. Tu vrstu opreza moda batini ili naprosto deli ona nepokretnost
ustajalog narodnog ivota. To je njeno pravo. Otpor zabludelim projek-
tantima i traserima istorijskih puteva, rezervisanost prema mesijanskim
naratorima i eshatolokim objaviteljima, jedan lenji odmah rukom na
velike prie i perfekcionistike planove. Moda iz tog zdravog ili zdra-
vorazumskog skepticizma iznikne jo i poverenje u male i dogledne po-
teze i promene. Ali dok je utemeljujuih pitanja i globalnih oekivanja,
razumljiva reakcija je podozrenje i prema onim reivim problemima i
opravdanim nadama.
Zato, kad ve nije drugaije, moda je najbolje da Srbija nikud ne
ide i moda je sasvim potaman to nikud ne ide. Ni za vajcarsku se
ba ne bi reklo da se mie, pa ta joj fali? Jedno pet vekova mirovanja
i moe se oekivati da emo se navii i na trivijalne unutranje trans-
formacije koje se tiu kvaliteta ivota ili barem neemo ustajati na go-
tovs na svaki umiljaj samoreformisanja. Istinu do koje su zemlje sa
manje turbulencija nego mi tek dole, ona sumnja i konano podlo-
kavanje i odbacivanja ideje progresa, tog ne samo pravolinijskog i
jednoznanog, nego i uopte usmerenog istorijskog kretanja, nama je,
drevnom mudrou ili mrzovoljnom glupou formiranom u karak-
ter, zapravo ve odavno upisana. Na, dodue, takav nain da slui
kao alibi za ni-najmanje-nepomeranje, za investiranje jedino u argu-
mentaciju u prilog negacije i minimalne mogunosti boljitka i, sled-
stveno, razloga za trud u tom pogledu.
Ali, treba precizno detektovati i izrei i sledee. Nae pitanje proishodi
kao simptom upravo istog tog antiprogresivistikog i ustajalog nepomera
iji se protivotrov nalazi jedino u njegovoj amputaciji: u operisanju od
fetiizacije Istorije i njenog neumitnog (pro)toka. Samo naizgled para-
doksalno, tek sa njenom detronizacijom, postoji ansa da izbegnemo
ono u emu zapravo stojimo: aistorijski mitski usud venog ciklusa pro-
pasti i ustanovljenja i ritualno propratno naricanje nad njim. I da tako
208
Predrag Krsti
***
Naivnost prema onom drugom, drugaijem i naprosto loem odne-
kud prua svoj najee bezglasni otpor i ukazuju da bi stvari mogle biti
bolje, da bi mogle biti na svojim mestima, da ne bi morale, najtanije,
biti oito pogrene, da s njima neto nije u redu. U tom smislu je to onaj
stari kritiki ili utopijski gest koji ovog puta ne prelazi svoju meru.
Jedan bon ton koji opominje ili odbija ali ne propisuje, porie ali ne
afirmie. Reaguje bez podrazumevajueg ili projektovanog velikog plana
oslobaanja. Ne preporuuje se ak, samo detektuje. I, ini se, prua ne-
prestan i dragocen potencijal upravo miljenja i prosuivanja.
Odnosno upitivanja, zapitanosti. Ono o emu je vazda bilo pisano
kao o odlepljivanju od prirodnog stava, onom uenju na izvoritu filo-
zofije, koje ve podrazumeva jedno nepristajanje, koje ne podrazumeva
ono to jeste, koje nita ne podrazumeva da jeste i da mora biti. Nasuprot
verovatnoj etimologiji, naivnost dakle nije prirodnost, svakako nije po-
priroavanje, ve je upravo jedno podvajanje, podvajanje priroda, jedno
odvajanje od neljudske prirode za volju uvek takoe normativne ljudske
prirode, jedna distanca prema kojoj bi se naivnom mogla pokazati tek
ona nepromiljena instanca. Bilo da je re o ontologiji ili o drutvenoj
teoriji. Dranje je naivno jer nimalo nativistiki upravo dovodi u pitanje.
To osporavanje prirodnosti ne mora uvek da bude angaovano. Ali
mora da se angauje na dovoenju u pitanje.
Ta stvar, takva naivnost nepristajanja i filozofskog zastoja neumitnog
i neupitnog kloparanja ionako konstruisanog sveta, ini se, ee nas-
tupa, makar danas, na jednoj moralnoj ravni, nego na ravni temeljnih
pitanja ionako vie ne tako potresne metafizike, na kojoj je pak ta zapi-
tanost evidentnija i utoliko manje problematina. S obzirom na to je ovde
i izloeno ili naglaeno to dranje. Ali nema sumnje da filozofski impuls
bez obzira na disciplinu, pa ak i kad je sasvim nedisciplinovan, u
svakom sluaju ostaje jedan isti. Naivnost pred loim komplikacijama
koje upravo izdaju sloenost stvari: hrabrost za nepristajanje na poredak
koji se ini neminovnim i time ukazivanje da je moglo i da bi moglo biti
drugaije; spremnost na priznanje kardinalnog neznanja, naravno, ali i
odbijanje svakog onog udobnog Znanja koje se izdaje za spasonosno.
ne istupimo iz one zapitanosti s poetka, ali da istovremeno odbijemo
da u nju, ili uostalom u ma ta drugo uprogramiramo kraj.
209
POHVALA NAIVNOSTI
***
Pripisivanje naivnosti ni u filozofiji, kao i inae, nije bilo pohvalno.
Naivnost se i tu, po pravilu paternalistiki, vezivala za izvesnu nevinost,
za infantilizam, za nedovoljnost poetnih impulsa miljenja, kao kada
se, recimo, odreena epistemoloka doktrina svrstavala u naivni reali-
zam. Naivnosti koju imamo u vidu nije suprotnost refleksivnost; ona
je, naprotiv i oito, (kadra da bude) refleksivna, a u sebi je uvek ve ref-
leksija neeg odreenog, radije nego da bude neposredna, radije nego
naivnost plavue, radije nego ma koja neposredna neposrednost.
Uostalom, makar i da je re samo o nepopravljivoj nostalgiji, ona je
to se esto smee s uma istorijski kasni proizvod. Ona je u svakom
sluaju, i oima protivnika viena, naknadna reakcija na zapetljancije
sveta i zabludelosti miljenja, da sasvim pojednostavimo kojoj bi se
onda moda i mogao dati kredit koji prevazilazi simpatije za nedorasle.
Sve i da je pogrena i boleiva reakcija, sve i da je al ili vapaj za jedno-
stavnou, ona ipak izvesno ima upravo tu distancu koju bi da premosti
i utoliko referie povratno na objekt prema kojem se kao dranje za-
uzima, a ponekad, u posebno dragocenim sluajevima, i na samu sebe.
U oima onih koji joj nisu skloni, naivnost je amblematino vezana
za nekakve povratnike, za u razliitim epohama ovako ili onako obe-
leene primitivce, odnosno za zagovornike svakovrsnog odstupanja od
civilizacije za raun dobroljua u nevinosti jednom bilog i priroenog
ali vremenom zagubljenog stanja autentinosti oveka. Sve i da je tako,
a nije, naivnost se makar pokatkad nije obavezivala ili u svakom sluaju
ne mora da se obavezuje takvom i ikakvom unapred prokazanom sta-
novitu, takvom ili ikakvom psiho-sumnjieem lociranju mesta odakle,
eto, uskraena i uznemirena progovara i zbori. Ili svakako moe da se
odmisli od njega. Nju je mogue misliti ili zamisliti upravo kao stav iji
kritiki potencijal nije kompromitovan onim spremnim utoitem koje
podlee simtomalnoj denuncijaciji za nepoznavanje poretka sveta; kao
dranje koje sudi cinizmu svrha i u odnosu na njegovu metastazu moda
jo jedino uopte omoguuje prosuivanje; kao za rasvetljavanje neop-
hodan sentiment, ako hoete, koji unapred osuuje tek onaj antisenti-
mentalizam koji je ve na njenoj loe svarenoj negaciji reaktivno
izgradio vlastitu legitimnost i ije upinjanje da je diskvalifikuje upravo
simptomatino repetitivno i vremenom u jedan potez, u odmah rukom
210
Predrag Krsti
sjezgreno odbacivanje ili odbacivanje kojem je polako ve usahla i volja
da blati, da derogira, da ismeva i uniava lako moe da prokae nekva-
lifikovanost da joj uopte sudi.
***
U smislu egzemplarne tematizacije ili programske artikulacije, izgleda
da je za Rusoe rezervisano da predstavljaju prototipove naivnosti.
Anri je to bio u naivnom ili primitivnom slikarstvu. Pre njega, mada ovog
puta ne i po vlastitom samorazumevanju, an-ak u odgovarajuoj
drutvenoj teoriji. Poznato je pismo u kojem se potonjem, povodom nje-
gove Rasprave o poreklu i osnovama nejednakosti meu ljudima, Volter
karikirajui sprda: Kada se ita vae delo, dobija se elja da se hoda na
sve etiri. Poto sam ja tu naviku okonao pre vie od ezdeset godina,
oseam, na nesreu, da mi nije mogue da je obnovim. Tako preputam
taj hod onima koji su ga dostojniji od Vas i mene (Franois-Marie Arouet
de Voltaire, Brief Nr. 317 an Jean-Jacques Rousseau (Dlices bei Genf,
30 August 1755), Korrespodenzen, Reclam, Leipzig, 1992, str. 101). Manje
je, meutim, poznat Rusoov odgovor u kojem se izriito odbija ideja po-
vratka u prirodno stanje i odrie mogunost povratka upravo naoj ne-
vinosti (Jean-Jacques Rousseau, Brief Nr. 319 an Franois-Marie Arouet
de Voltaire (Paris, 7. September 1755), Korrespodenzen, str. 105). Kojoj
se pak u Raspravi zaista ipak posveuju slikoviti pasai.
Prvobitni ovek, lien (neposredno nepotrebnih) znanja, miljenja,
umetnosti, rada, dakle nesuprotstavljen prirodi, odnosno ovek pri-
rode, divljak, ali plemeniti, prema mitu koji u to vreme buja, biva pro-
glaen i dobrim stoga to ne razluujui dobro i zlo, ivi nevino i
harmonino u jednom zapravo predmoralnom svetu. On je u samom
instinktu imao sve to mu je trebalo da ivi u prirodnom stanju; ljudi
u tom stanju, zato to meu sobom nisu imali nikakve moralne odnose
ni priznate obaveze, nisu mogli biti ni dobri ni zli, niti su imali poroka i
vrlina, osim ako, uzimajui tu re u fizikom smislu, porokom nisu zvali
svojstva pojedinca, koja mogu nakoditi njegovu odranju, a vrlinom ona
koja mu mogu pomoi (Jean-Jacues Rousseau, Rasprava o porijeklu i os-
novama nejednakosti meu ljudima. Drutveni ugovor, kolska knjiga, Za-
greb, 1978, str. 43). Nasuprot Hobsovoj projekciji, divljaci nisu zli upravo
zato to ne znaju ta znai biti dobar, jer ih ni razvoj saznanja ni prepreke
211
POHVALA NAIVNOSTI
zakona, ve utihnuta strast i nepoznavanje poroka odvraaju da ine zlo
(Ibid., str. 44); oni su pre neposredno empatini i milosrdni: premda nije
bio ni mudar ni razuman, vidimo divljeg ovjeka uvijek kako se ludo po-
daje prvom osjeanju ovjenosti (Ibid., str. 46). I vidimo ga slobodnog
od jarma, budui da u prirodnom stanju nema situacije koja jedina stvara
veze ropsta, podjarmljivanja i zakona jaega: nema neizbene meusobne
ovisnosti ljudi i uzajamnih potreba to ih sjedinuju (Ibid., str. 4950).
Pravde radi treba rei da Ruso ne proputa da ukae i da je divlji ovjek,
osoba s malo strasti, dovoljan samome sebi, posjedovao osjeaje i saznanja
primjerena tom stanju, da je osjeao samo svoje istinske potrebe, gledao
samo ono to mu se inilo da ima interesa da vidi, i da njegova inteligencija
nije napredovala mnogo vie od njegove tatine, da nije bilo ni odgoja,
ni napretka, generacije su se beskorisno razmnoavale, i, ne miui se s
iste toke, stoljea su prolazila u neotesanosti prvih godina: Vrsta je bila
stara, a ovjek je jo ostao dijete (Ibid., 48).
ivei u neposrednosti i ne izlazei ne samo iz samog sebe nego ni
iz sadanjeg trenutka, a jedva se i izdvajajui iz okoline, divljak stupa
u vezu povezuje ih ono naivno, detinjasto, jo-ne-korumpirano sa
savremenim detetom, a Rasprava sa Emilom. Emil je isprva tek oseajan,
ne sugerie mu se da rezonuje na silu; stoga je sav predan svom
sadanjem biu i uiva u nekoj punoi ivota, a njegova ista dua je
poteena iluzija. S jednom rei, Emil ima od vrline sve to se odnosi
na njega samog. On je sm samcat u ljudskom drutvu i rauna jedino
sa samim sobom. A ima i pravo da rauna vie nego iko drugi sa samim
sobom, jer je on sve to ovek moe biti u njegovim godinama. Ne ivi
ni u kakvim zabludama, ili bar ivi samo u onakvim koje mi ljudi ne
moemo izbei. Nema nedostataka, ili ima samo one od kojih se nijedan
ovek ne moe sauvati. Ima zdravo telo, gipke udove, zdrav duh bez
predrasuda, slobodno srce bez strast. Samoljublje, prva i najprirodnija
od svih strasti, jedva da se u njemu poela buditi. Ne bunei niijega
mira iveo je zadovoljno, sreno i slobodno, koliko mu je doputala pri-
roda. Drite li da je dete, koje je na taj nain navrilo svoju petnaestu
godinu, izgubilo prethodne godine? (an ak Ruso, Emil ili O vaspi-
tanju, knjiga trea i etvrta, Knjiarnica Rajkovia i ukovia, Beograd,
1926, str. 97). Isto tako, onaj an-ak iz Dijaloga, bezmalo na poslednjoj
ispovesti nehatan, dobar, pasivan, apsolutno nevin i izvan mogu-
nosti svakog zla, ali i nesposoban za napor koji predstavlja vrlinu ima
212
Predrag Krsti
vie zajednikih i jo zaotrenijih crta sa tim divljakom (uporediti an
Starobinski, an-ak Ruso: prozirnost i prepreka: i sedam ogleda o Ru-
sou, Izdavaka kniarnica Zorana Stojanovia, Sremski Karlovci, Novi
Sad, 1991, str. 3637, 8789, 235245, 278285).
***
Legendarna pobuenost Kanta Rusoom, ima veze i sa jednim uve-
renjem koje su delili: da je moralna praksa nezavisna od nauke ili filozofije.
U jednom od svojih ranih spisa Kant ispoveda: Promisao nije nameravala
da oni uvidi koji su nam potrebni da dosegnemo sreu treba da poivaju
na suptilnostima sofistikih konkluzija (Immanuel Kant, Der einzig
mgliche Beweisgrund zu einer Demonstration Gottes. Kants gesammel-
ten Schriften, Bd. II, Walter de Gruter & Co., Berlin, 1969, str. 65). I Kant
ne samo da je itavog svog ivota ostao u ovom uverenju, nego je, prema
izvetajima biografa, i iveo u skladu s njim, u duhu izvesne armantne
jednostavnosti (Ludwig Ernst Borowski, Darstellung des Lebens und
Charakters Immanuel Kants [1804], u: Felix Gro & Rudolf Malte (prir),
Immanuel Kant. Sein Leben in Darstellungen von Zeitgenossen, Wissen-
schaftliche Buchgesellschaft, Darmstadt, 1993, str. 64): prezirao je svaki
afektirani jezik, namerno govorio dijalektom svoje regije i ak usvojio ne-
pravilni izgovor brojnih rei u skladu sa obiajima svoje okoline (Reinhold
Bernhard Jachmann, Immanuel Kant geschildert in seinen Briefen an
einen Freund [1804], u: Felix Gro & Rudolf Malte (prir), Immanuel
Kant. Sein Leben in Darstellungen von Zeitgenossen, Wissenschaftliche
Buchgesellschaft, Darmstadt, 1993, str. 128-129).
Ali tonove onog antiintelektualizma i sugestije spokojnog blaenstva
neznanja koje nalazimo kod Rusoa, istovremeno ni u tragovima ne na-
lazimo kod Kanta: za razliku od Rusoa, Kant niukoliko ne moe biti
tumaen kao da cilja na odbacivanje prosveenosti i uma. Naprotiv, on
ukazuje da se, romantizujui navodno nevini ivot prirodnog oveka,
ogreujemo o sloenost i ambivalenciju ljudske egzistencije. enevskom
vizionaru se, dodue bez njegovog imenovanja, povremeno uputi i ne-
milosrdno direktna i moda pomalo ironina opaska: Ima neeg divnog
u nevinosti; ali je u njoj za uzvrat loe to ona ne moe uspeno da se
zatiti i to ju je lako zavesti. Zbog toga, ak i mudrost koja se inae sa-
stoji vie u ponaanju nego u znanju jo uvek potrebuje nauku, ne da
213
POHVALA NAIVNOSTI
bi uila od nje, ve da bi obezbedila pristup i trajnost svojih pravila (Im-
manuel Kant, Grundlegung zur Metaphysik der Sitten. Kants gesammel-
ten Schriften, Bd. IV, Walter de Gruter & Co., Berlin, 1969, str. 404-405).
Opasnost zavoenja na koju Kant cilja nije samo ili ak ni prevas-
hodno ona spoljanja, budui da bi se od nje zaista mogli zatititi povla-
enjem iz civilizacije; ona vreba upravo usred samog ljudskog uma. Moglo
bi se rei da se ona sastoji u iskuenju da se odgurnu u stranu ili makar
relativizuju zahtevi morala pozivanjem na sofistike primedbe. U svojoj
Religiji unutar granica pukog uma, Kant razotkriva izvesnu perfidnost
na strani ljudskog srca (dolus malus) u obmanjivanju sebe i nepotenje
pomou kojeg bacamo sebi prainu u oi, ne bi li se omelo ustanovljenje
autentino moralne dispozicije (Immanuel Kant, Die Religion innerhalb
der Grenzen der bloen Vernunf. Kants gesammelten Schriften, Bd. VI,
Walter de Gruter & Co., Berlin, 1969, str. 38). Tom iskuenju intelektualne
uobraenosti koja korumpira moralnost i podriva nauke, toj ars sophi-
stica, kako je Kant naziva na jednom mestu (Immanuel Kant, Logik.
Kants gesammelten Schriften, Bd. IX, Walter de Gruter & Co., Berlin,
1969, str. 16), protiotrov nije slavljenje nevinosti, ve konzistentna i
(samo)kritika refleksija. Iako to prevladavanje sofistike iluzije nije ni
lak ni jednom za svagda reiv zadatak jer dijalektika, kao logika pri-
vida, konstituie samu strukturu Uma [Vernunft] u njegovoj potrazi za
onim neuslovljenim [das Unbedingte] Kantov moto i opomena ostaju:
treba nam vie a ne manje prosveenosti i rasuivanja (uporediti Heiner
Bielefeldt, Symbolic Representation in Kants Practical Philosophy, Cam-
bridge University Press, West Nyack, NY, 2003, str. 23-24).
***
A onda je dola Francuska revolucija. Prosveenost i rasuivanje ne
samo da su prestali da budu neupitne lozinke, nego su poeli da se te-
matizuju s obzirom na politike uinke. Razumevanje prosveenosti
odreivalo se stanovitem koje se zauzomalo prema Revoluciji. Za njene
kritiare, ona je bila proces koji je podrio tradicionalne obrasce verovanja
na kojima je poivala politika vlast i na taj nain redukovala politiku
na brutalnu bitku izmeu despotizma i anarhije. Za one lojalne filozof-
skim idealima Revolucije, prosveenost je utelovljavala viziju drutva
kojim su upravljali zakon i um. Rovovi su bili iskopani a linija fronta
214
Predrag Krsti
jasno povuena: prosveenost je za desnicu od Edmunda Berka, preko
Rehberga i Genca, do De Mestra i savremenih osporavanja postala si-
nonim za politiki navet sa pogubnim posledicama (Vidieti Frederick
C. Beiser, Enlightenment, Revolution, and Romanticism: The Genesis of
Modern German Political Thought, 1790-1800, Harvard University
Press, Cambridge, Mass, 1992, str. 302-309 i 317-326). Za levicu, ona je
izraavala neispunjeni ali ispunjivi i niukoliko naivan san pravednog
i racionalnog drutva (James Schmidt, Introduction. What Is Enligh-
tenment? A Question, Its Context, and Some Consequences, u: James
Schmidt (prir.), What Is Enlightenment? Eighteenth-Century Answers
and Twentieth-Century Questions, Berkeley: University of California
Press, 1996, str. 15). Ovo poslednje moda na alost, jer ako bi se uinci
Revolucije i mogli odvojiti od njenog programa, ostvarenje od zamisli,
onda bi pad potonjeg ili pad u potonje, mogao ili morao biti pripisan
odustajanju od naivnosti.
***
Uprkos svojoj ne uvek pravednoj kritici Rusoove regresivnosti i ja-
lovosti njegovog suprotstavljanja kulturi za volju tendencije povratka
poetnom stanju pre nje (Friedrich Schiller, ber naive und sentimenta-
lische Dichtung, Werke Philosophische Schriften: http://www.kueh-
nle-online.de/literatur/schiller/werke/phil/nsdichtung/04.htm), iler je
imao u vidu onaj kritiki duh demistifikacije i denuncijacije filozofije
prosvetiteljstva kada ga je, uz Juvenala i Svifta recimo, odredio kao sen-
timentalnog a ne naivnog pesnika, kao pesnika patetine satire
koji prokazuje nesaglasnost izmeu strogo i ozbiljno oslikane stvarnosti
i idealnog zahteva (Friedrich Schiller, ber naive und sentimentalische
Dichtung: http://www.kuehnle-online.de/literatur/schiller/werke/phil/
nsdichtung/03.htm). To svrstavanje Rusoa, nasuprot uobiajenoj recep-
ciji u one ne-naivne autore, u ilerovom od 1793. godine nadalje pisa-
nom O naivnom i sentimentalnom pesnitvu, u kojem se nalaze neke
od najlepih i najinstruktivnijih stranica posveenih temi naivnosti,
zapravo uopte nije neosnovano. Nije dovoljno enjivo se odnositi pre-
ma neposrednoj, predkulturnoj prirodi, kao to se uinilo da je sluaj sa
Rusoom, da bi se bio naivan. Kao to nije dovoljno da je ovek veliki
mislilac da bi bio lien tragova srca, koje iler sa oduevljenjem nalazi
215
POHVALA NAIVNOSTI
kod Kanta (Friedrich Schiller, ber naive und sentimentalische Dichtung:
http://www.kuehnle-online.de/literatur/schiller/werke/phil/nsdi-
chtung/01.htm).
Svi pesnici a to kod ilera znai i umetnici, a poesto i ljudi uopte,
uglavnom kakvi bi trebalo da budu nekako se odnose prema prirodi ili
postavljaju s obzirom na nju. U zavisnosti od naina na koji to ine bie
jedno od dvoga: Pesnik, velim, ili jeste priroda ili e je traiti. U prvom
sluaju e biti naivni, u drugom sentimentalni pesnik (Friedrich Schiller,
ber naive und sentimentalische Dichtung: http://www.kuehnle-onli-
ne.de/literatur/schiller/werke/phil/nsdichtung/02.htm). Neto ranije, pri-
premajui nareenu poentu, iler je izdaniji u objanjenju pretpostavki
takvog stanja stvari: Ve po svom pojmu, pesnici su svuda uvari prirode
[Bewahrer der Natur]. Kad ve ne mogu u potpunosti to da budu, kad
jo sami u sebi iskuavaju pogubni uticaj samovoljnih i vetakih formi
ili kad su morali da se bore protiv njih, tada se pojavljuju kao svedoci i
kao osvetnici [als die Zeugen und als die Rchter] prirode. Oni stoga ili
postaju priroda ili trae izgubljenu prirodu. Otuda izviru dve sasvim
razliite knjievne vrste (Friedrich Schiller, ber naive und sentimenta-
lische Dichtung, Werke Philosophische Schriften, http://www.kuehnle-
online.de/literatur/schiller/werke/phil/nsdichtung/01.htm).
Priroda je oito konstanta, ali je ve s poetka jasno da ona ovde kao
odredbena taka ne znai nita drugo do spontani opstanak [freiwillige
Dasein], trajanje stvari [Bestehen der Dinge] pomou njih samih, egzi-
stenciju po vlastitim i nepromenljivim zakonima (Ibid.). Nasuprot njoj
je, naravno, kultura; velika podela (Bruno Latour, Nikada nismo bili mo-
derni: ogled iz simetrine antropologije, Arkzin, Zagreb, 2004) na prirodu
i kulturu je ve kod ilera detektovano da se odigrala i to nepovratno.
Izgon oveka iz prirode sa kojom je nekad sainjavao jedinstvo je bio
neizbean i sada moemo samo sa uzbuenjem da eznutljivo posmat-
ramo njeno pojavljivanje u rastinju, stenama, ivotinjama, predelima,
deci, seoskim obiajima i nekim primitivnim proizvodima u kojima vi-
dimo i volimo nae izgubljeno veito jedinstvo sa samima sobom. Za
ljude kulture nema meutim povlaenja na ono to je ve bilo, ponita-
vanja ve postignutog, brisanja razvojnog toka i direktnog povratka na
idealni prirodni poetak. A taj poetak (i) ovde predstavljaju stari Grci
koji, za razliku od nas koji ivimo nepomireni sa sobom i nesreni u
svojim iskustvima, ive nerazjedinjeni ivot, u saglasnosti sa sobom i
216
Predrag Krsti
sreni u oseanju svoje ovenosti (Friedrich Schiller, ber naive und
sentimentalische Dichtung, Werke Philosophische Schriften, http://www.
kuehnle-online.de/literatur/schiller/werke/phil/nsdichtung/01.htm).
Ali mi imamo i izvesne prednosti; pre svega slobodu koja je ipak
privilegija onih neprirodnih. Koliko god Grci i uopte jedinstvo drevnih
naroda bilo uzor, koliko god prirodni predmeti na koje se usmerava nae
naivno moralno, a ne estetsko dranje, nae, naglaava iler, idejom po-
sredovano a ne neposrednim posmatranjem proizvedeno uivanje, koliko
god oni dakle izazivali setu i uzvienu ganutost, njihovo savrenstvo
ipak nije njihova zasluga, jer nije stvar njihovog izbora: Mi smo slo-
bodni, a oni su u vlasti nunosti; mi se menjamo a oni ostaju isti (Ibid.).
Povratak jedinstvu, meutim, i kod ilera ostaje cilj, ideal, samo to
se to vraanje sada vidi kao indirektno, upravo kulturom, razumom i slo-
bodom posredovano i iznova osvajano. Oni su ono to smo mi bili; oni
su ono to mi ponovo treba da postanemo. Kao i oni, bili smo priroda, a
naa kultura treba da nas, putem razuma i slobode dovede natrag prirodi
(Ibid.). Krivac treba da ispata greh i privede spasenju. Izopaeni kultura
i razum suprotstavljaju se prirodi od koje su odbegli i jednako praktikuju
nasilje nad njom. Na kulturi poniklim, lenjosti i pokvarenosti karaktera
pridruuje se drava ili tiranija razuma, za ta simboliki stoji fran-
cuski Dvor i Revolucija, francuska metropolinost uopte. Gde je onda,
lucidno se primeuje, tek i mogao da se javi pokret koji bi pozivao na kre-
tanje ili skok u suprotnom smeru: naivnost. Ukoliko je priroda kao is-
kustvo i kao subjekt (koji deluje ili doivljava) vie nestajala iz ovekovog
ivota, vidimo kako se pojavljuje u svetu knjievnosti kao ideja i kao pred-
met. Ista ona nacija koja je najdalje otila u neprirodnost [Unnatur] i u
refleksiju o njoj, morala je prva najsnanije da oseti fenomen naivnosti i
da mu d ime. Ta nacija su, koliko znam, bili Francuzi (Ibid.).
Naivnost se, dakle, javlja onda kada vie nema neposrednog jedin-
stva koje ona zaziva, kada nas nesaglasnost sa prirodom tera da ne-
posredno evociramo izovorno saglasje, umesto da se sentimentalno
upustimo u potragu za njim. Ona je, meutim, svejedno proizvod uda-
ljavanja od prirode i manje ili vie (ne)kritiki reflektuje razdvojenost
oveka od nevinosti u kojoj je bio pre tog udaljavanja. ilerovski ideal
lepe ovenosti, pri tome, ne apsolutizuje ni jedan lan antinomije,
moda u nadi da se oni mogu sintetisati ili upravo suprotno, dvoumei
se izmeu tragedije i idile, izmeu vizije vene razdvojenosti i vizije
217
POHVALA NAIVNOSTI
povraenog jedinstva. U svakom sluaju se na koncu ispostavlja da se
taj ideal punoe nae prirode moe da rodi samo iz najdubljeg spoja
naivnog i sentimentalnog karaktera (Friedrich Schiller, ber naive
und sentimentalische Dichtung, Werke Philosophische Schriften: http://
www.kuehnleonline.de/literatur/schiller/werke/phil/nsdichtung/05.htm;
Friedrich Schiller, ber die sthetische Erziehung des Menschen, in einer
Reihe von Briefen, Werke Philosophische Schriften: http://www.kueh-
nle-online.de/literatur/schiller/werke/phil/aestherzieh/01.htm - http://
www.kuehnle-online.de/literatur/schiller/werke/phil/aestherzieh/27.htm;
Marija Janjion, Romantizam. Revolucija. Marksizam, Nolit, Beograd,
1976, str. 210221).
***
Naivnost koju imamo u vidu nema veze sa prostosrdanou, pa
utoliko ni sa onom ilerovskom naivnou koja je liena sentimental-
nosti, ni sa kakvom nerafiniranom integralnom banalnou koja je
uvek pre (ili kasnije) zaslepljeno zla nego dobra i uostalom uvek naj-
gora metafizika. Ona, naprotiv, to mudroiskanje, taj fetiizam konane
mudrosti, raskrinkava, odbijajui da jednu ludost zameni drugom.
Ona niukoliko nije nikakva institucionalizovana naivnost koja, kao
filozofija, nastoji da iznova zadobije izgubljenu nevinost i naivet u
naem odnosu sa svetom (Robert Spaemann, Philosophie als institu-
tionalisierte Naivitt; Philosophisches Jahrbuch 81 (1974): 139142),
ve je pre jedan nedirigovani zabezek, miljenje bez smirajne destina-
cije koja prua oprost od njega, antidoktrinarni izazov, poetak uvek
neizvesnog i uostalom nestalnog putovanja. ini se da se kao takva
ona pojavljuje tek na jednom mestu kod Adorna, gde dobija znaaj
upravo za (inicijaciju u) filozofiju u, izgleda, prema njoj poslovino
negostoljubivom svetu. Tom prilikom se poziva ne jednu egzemplarnu,
vrlo ovosvetovnu i na alost odve prepoznatljivu situaciju na kojoj se
ta njome pobuena naivnost kua.
Svi ste vi primetili da ljudi, kako se to kae, zaborave na sve oko sebe
prilikompolaska vozila sa eljeznikih, pa ak i sa tramvajskih stanica,
uvek kad se ima posla sa prtljagom i sa slinim stvarima, samo da bi os-
vojili jo jedno mesto, samo zato to im je izuzetno stalo da se uguraju
218
Predrag Krsti
ba u taj brzi voz ili ba u taj autobus, i samo da ni po koju cenu ne izgube
svoj dragoceni prtljag; iako su sami po sebi sasvim humani i lepo vaspitani
ljudi, oni se momentalno zaista preobraavaju u homo homini lupus. Za-
pazite samo izraze lica koje ljudi u takvim trenucima prave; svakako bih
pomislio da kljunu ulogu ima odreena vrsta poivotinjenja [Art der
Vertiertheit] koja vlada u takvim situacijama... (Theodor W. Adorno, Phi-
losophische Terminologie: zur Einleitung, Band 1, Suhrkamp, Frankfurt
am Main, 1973, str. 206).
Adornu je oslikavanje ove situacije i odgovarajueg ponaanja ljudi
bilo potrebno da bi ohrabrio sluaoce predavanja na, ni manje ni vie
nego ono istinski filozofsko [eigentlich Philosophischen]. To filozofsko
je eleo da detektuje i demonstrira opisom njegove suprotnosti, nje-
govog izostanka; da odigra komad zaticanja u situaciji u kojoj se sasvim
drastino predoava, ukazuje nedostatak samoosveenosti [Selbst-
besinnung]. Neu da kaem da se samoosveivanje sastoji u tome da
se u takvim situacijama drugaije ponaamo; budui da verovatno niko
od nas to ne moe, da je opet itav sistem verovatno toliko snaan, a
nesrea koja nastaje samo ukoliko se propusti jedan voz toliko velika, da
se to uopte ne moe da izbegne. Pa ipak, to zapravo nema mo nad fi-
lozofom, utoliko ukoliko on jeste filozof; ova vrsta samoosveivanja,
zbog koje i njegov nain ponaanja odstupa od onog, obrazuje vrstinu
Ja [Festigkeit des Ichs] (Ibid., str. 206207).
Da bi se sad razjasnila konfiguracija koncepata samoosveivanja,
filozofa, snanog sistema i vrstine ja, valja pristupiti njihovom
kontekstualnom smetanju u perspektivu koju odreuje pre svega napor
da se osvetli pojam iskustva. U savremenosti koju obeleava univerzalni
sklop krivice [universalen Schuldzusammenhang] a budui da se i naj-
sublimnije miljenje, kao i svi duhovni naini dranja [Verhaltneswei-
sen], preoblikuju neodvojivo od i skupa sa nainima ponaanja pomou
kojih se produkuje i reprodukuje ivot on je objektivno doiveo jednu
promenu koja prati promenu procesa rada. Re je opet o posvemanjoj
pretnji izostanka, ieznua, gubitka iskustva [Verlust an Erfahrung],
kojem se moe suprotstaviti upravo jedino ona odreena vrsta vrstine
Ja. To je posebna vrsta koja oponira jednom nalazu koji se ak smatra
centralnim fenomenom antropologije savremenog doba: dezinteg-
raciji Ja koja je postala sistem, raspadu jedinstva svesti na bezbrojne
219
POHVALA NAIVNOSTI
situacije i sfere, slojevima svesti koji kod bezbrojnih ljudi danas postoje
odvojeno i protivreno ali bez njihovog sukoba ili sinteze, jednom Ja koje
se oblikovalo na liniji manjeg otpora i koje sasvim lagodno postupa
prema okolnostima. Njegovo vidanje onda mora da se sastoji u izvesnom
saimanju [zusammenzufassen] ili integrisanju u vlastitoj svesti, koliko
god ona bila zavisna od svetskih tokova (Ibid., str. 205). Suprotstav-
ljanje tom ugodno rasutom Ja moe da se odvija samo putem sposob-
nosti za ono samooveivanje, koje opet pripada ne psihologiji, nego
filozofiji, i to kao njen odluujui subjektivni uslov.
Adorno jo podsea da se, ako se to primeni na subjekt, radi o istoj
onoj stvari koju je ranije nazvao sebeuzdizanje nad neposrednou
[Sicherheben ber die Unmittelbarkeit], da bi zakljuio kako bi ona
svest zbog koje danas ne bi trebalo da se enira filozofija bila jedna
svest u kojoj bi takoe pojedinani ovek bio svestan sebe samog u
svojoj pogreivosti i u svojoj ogranienosti (Ibid., str. 206). Ali to nije
samo naelno i sada se ini razblaeno metodoloki poeljno sta-
novite, odnosno dranje, koje je uljudno imati prema sebi samom u
suoenju sa svetom. Ovde se, i preko upuivanja na falibilistiku svest,
radi o izvesnom samoumeravanju, upravo kao odreenom operatoru
ili ak konstitutentu one vrstine Ja koja se preporuuje kao moda
minimalni uslov odbrane od univerzalnog sklopa prinude i rasapa Ja
koji mu korespondira. U podtekstu je jedan zanimljiv obrt koji je sa-
svim u skladu sa onim pretakanjem i prevrtanjem kategorija koje
Adorno praktikuje na itavoj filozofskoj terminologiji. vsto Ja uopte
nije ono na koje bismo prvo pomislili ili za koje se to uobiajeno kae;
ne pripada onima koji su, ukratko, okrenuti spoljanjosti, koji se ne-
reflektovano staraju oko nje, koji dejstvuju i slede svoje interese s obzi-
rom na nju. Naprotiv, vrstina Ja se sastoji upravo u negaciji vlastitog
neposrednog interesa, vlastitog subjekta, za koje su kadri onda samo
oni koji su toliko nezavisni, odvojeni, odvezani, da su pri tom svesni
svoje vlastite relativnosti, relativnosti svojih vlastitih svrha i interesa
(Ibid., str. 207).
Tek to onda omoguava opaanje saobraajne situacije kao proble-
matine, odnosno, Adornovim reima, tome onda samorazumljivo pri-
pada i otvorenost za iskustva, u smislu da se ima oko za implikacije itave
guve. Takvo za-iskustvo-otvoreno dranje je u svojoj bezazlenosti i
220
Predrag Krsti
jednostavnosti [harmlos und einfach] samo naizgled plauzbilno i
oigledno [plausibile und einleuchtende], a zapravo je danas do za-
brane oteano [prohibitiv erschwert ist]. U toj meri smo naime svi
upleteni [eingespannt] u nekakav univerzalni funkcionalni sklop
[Funktionszusammenhang] da se radije oslanjamo na tehnike pomou
kojih se mogu sistematizovati bilo kakva empirijski steena iskustva
nego to nastojimo ili smo uopte kadri da steknemo primarna
opaanja i iskustva [die primren Beobachtungen und Erfahrungen] na
koja bi se onda, umesto da im prethode, mogle da nastave interpreta-
cije i obrazuju teorije; obeshrabreni smo da se uopte pouzdamo u ta
primarna iskustva i onemoali da ih vidimo ikako drugaije nego kao
pesak u motoru (Ibid.).
Filozofsko ponaanje ne moe sebi da dozvoli obeshrabrenost da
stie iskustva poentira Adorno i odmah kao specifikaciju dodaje
najjednostavniju moguu sintagmu, valjda ne bi li zazvuala u svojoj
neposrednosti i prevashodstvu da neto gleda [etwas zu sehen].
Razlog tome se nalazi u pretpostavci da ono to se gleda isprva uopte
jo nije dokazano, uopte jo nije institucionalno zahvaeno. Isprva
se mora, skoro da bih rekao, uneti naivnost [Naivitt aufbringen] da bi
se na stvarima neto pojavilo. Naivnost koja se na, kako dolii, stid-
ljiv nain javlja u ovoj polureenici jo je ublaena ogradom u apoziciji
(skoro da bih rekao, ich mchte beinahe sagen). Tu rezervu meutim
treba shvatiti i kao signal one relevancije koja bi da se prida jednom
diferenciranom pojmu i kao uvod u granice koje tek slede. Prva od njih
se tie razlikovanja naivnosti od infantilnosti: Filozofiji pripada na-
ivnost, ali ne u smislu prostodune [arglosen] i deje svesti, nego upravo
u smislu da se opet u toj meri neposredno drimo prema stvarima, da
se unapred ne dozvoli obeshrabrenje kolektivnim mehanizmima u koje
smo upleteni, da se vidi ono to se na nekom fenomenu pojavljuje
(Ibid., 207208).
*
*
Moglo bi se uiniti da bi jedna apologija naivnosti bez velikih ogre-
enja mogla da je svede na vetinu da se primeti i hrabrost da se kae da
je car go. To, znamo, kazuje dete. Naivnost vezuje filozofiju i decu, a da
ne infantilizuje filozofiju niti filozofii decu. Te dva rei, obe su za sebe
221
POHVALA NAIVNOSTI
problematine, nesigurnih denotacija, neizvesne u pogledu polja i gra-
nica u kojima vae. Uprkos tome, kada se filozofija i deca vezuju u
jednoj filozofsko-pedagokoj mitologiji obino se danas kazuje kako
su deca najbolji filozofi. Ona postavljaju pitanja, ona imaju otvorene
oi za probleme, ona su kadra da se zaude, ona su uvek spremna da
uoe tajnu sveta i hrabra da se zapute putem njenog otkrivanja. Posle
odrastu, oi im postanu mutne i polusklopljene, sve im bude jednom
za svagda jasno, svi odgovori su pronaeni jer su im ih saoptili, svaki
trag ispitivakog miljenja utrnut u ophrvanosti neposrednim brigama
i zadacima.

To je jedna posebna pria o jednom posebnom poetku, jedna zna-

menita esnafska prozopopeja sa uenjem kao lozinkom, kao propus-
nicom koja otvara ulazne dveri i povlaene nosioce priputa u sveane
prostore. Njen gotovo neizbean tradicional hvalisa filozofiju putem sli-
kanja filozofa kao vazda zauene dece, koja se pitaju i vide dublje i
dalje, dok su, eto, drugi koji to ne ine, hendikepirani svakidanjicom
ili lieni teorijskog talenta, slepi za goleme probleme ispred njihovih za
uenje obamrlih ili jo ne probuenih oiju. Za kodifikaciju ove rea-
lativno nove interpretacije, ili makar intonacije, nesvojstvene antikim
izvorima na koje se bez izuzetka poziva, najzaslunija je savremena, po
pretenziji popularna i edukativna filozofska publicistika. U tim mud-
roslovnim knjigama pisanim sa provincijalnom ambicijom da postanu
svetske, u prigodnim prirunicima filozofske istoriografije za masovno
kolovanje, ovaj klie bezuslovno vai.
Uoavanje problema gde se drugima ne isporuuju, suoavanje sa
nemogunou oslanjanja i u kakvom znanju to je slika zapitanosti
koju pop-filozofija danas laska sebi da pridrava. A ako toga delom ima
i u naukama, ako se to ak i ee i dramatinije zbiva u uestalim ko-
pernikanskim krizama i obrtima u njima, onda mora biti da ili i naunici
tada filozofiraju ili ne doseu onaj stepen dalekosenosti, onu dubinu
zahvata, onu obuhvatnost i ponornost koja specifino karakterie u-
enje filozofije, onaj samo njoj svojstven pristup nesagledu uda Svega i
onu nenadmanu istrajnost njene volje za do-gledanjem.
222
Predrag Krsti
***
Romansirana istorija filozofije Justejna Gordera naslovljena sa Sofijin
svet (Justejn Gorder, Sofijin svet, Beograd, 1996), koja je izazvala koliko
nepodeljene toliko i zasluene simpatije, vrvi, naroito s poetka, od slika
koje zagovaraju i ohrabruju uenje, slika koje filozofe koji se klatare nad
bezdanom na dlaci zeca izvaenog iz arobnjakovog eira, promoviu
u skrbnike i vapijue glasnogovornike temeljnih zauenosti za koje su
ostali pripadnici ljudskog roda, toplo uukani u njegovo krzno i zabav-
ljeni povrnim triarijama, zaslepeli. I onda ispada da su deca moda je-
dina stvorenja koja su jo nezatvorenih oiju, jo neobuena doznaenim
znanjima, jo neinficirana svakidanjom nauenou, otvorena za udes-
nost sveta, za propitivanje samorazumljivog, za uvid u neobinost i neob-
janjenost tamo gde su stariji odavno sviknuti da svode na poznato i
objasne ili likvidiraju upitnost prirunim objanjenjem
ana Her u svojoj istoriji filozofije koncipiranoj kao sukcesivni, epo-
hama odreen niz filozofskih uenja (ana Her, Istorija filozofije fi-
lozofsko uenje, Novi Sad, 1998), takoe, ne bez pedagokog ulagivanja,
uenje promovie u ljudsko svojstvo, ak u stvaralaki i sudbonosni in:
u sposobnost oveka da prevazie ono to u svakodnevnom ivotu iz-
gleda samo po sebi razumljivo, da postavi fundamentalna pitanja i da
pronae novo. To metafiziko i filozofsko uenje bi, dakako, upravo
da bude slino deijem. Ono, u protivstavu prema aroganciji odraslog,
evocira ono biblijsko budite kao deca, kao ona deca koja, da budemo
precizni, oko svoje pete godine i mladi, u petnaestoj ili esnaestoj go-
dini imaju inae svima dostupno a vremenom zatomljeno izvesno fi-
lozofsko iskustvo, iskustvo postavljanja filozofskih pitanja.
Ako se toj afirmaciji radikalnog filozofskog uenja oduzme viak
patosa poduavanja, teko da se sme zakljuiti i na ta vie od onoga to
Adorno naziva naivnou. Ali je ta naivnost, to prvobitno iskustvo, jedan
koliko god neophodan u postvarenom i jo isfabrikovanom svetu, ipak
kod njega samo jedan momenat, konstitutivan, neophodan, dragocen
ali ipak samo deo istog onog filozofskog dranja koje, moda i pre
svega, ima i svoje njoj protivreee obeleje: Na jedan paradoksalan
nain, filozofija uopte, koja je pre svega ipak jedan zahtev za nena-
ivnou s obzirom na pojave, na drugoj strani je takoe i zahtev za
naivnou, u tom smislu da mi ne doputamo da nas prave glupim, da
223
POHVALA NAIVNOSTI
ne prihvatamo jednostavno ono to svet kazuje, ve da, gotovo da bih
rekao, tvrdoglavo kao dete ostajemo pri onome to smo videli (Adorno,
Philosophische Terminologie I, str. 86-87).
***
Infantilne apsolutizacije su, meutim, neodvojive od filozofske apo-
logije detinjstva. Dok se Adorno nee libiti da filozofiju, ako emo, i mo-
tivaciono odredi kao pokuaj, ne toliko da se doe istini, koliko da se u
jednom mediju nae izraz, ne gubei nju iz vida, dajui pravo tom mi-
metikom, iskuavajuem momentu makar koliko onom naunom, Fink
e, pozivajui se na znameniti pasa Aristotela u kome se govori o tome
da ljudi poinju da filozofiraju iz uenja, biti odgovoran za savremeno
instaliranje prave zauenosti, u kojoj nastaju pitanja kao filozofski
problemi, u predvorje istinosne filozofije. anr komponovanja je tu
fenomenoloka deskripcija, koja svojom argonskom analizom daje oz-
biljnu i duboku notu legitimaciji prozretog filozofskog uenja, ali e se
tekst refrena pokazati podobnim i za medijski atraktivnije adaptacije.
Izlae se kako tendencija ivota da osigurava ljudsku prisnost sa bivst-
vujuim ono udnovato ustaljuje i hvata, gura i ostavlja na ivicu
ivota. Ono potpuno prisno i samorazumljivo, ono lieno tajanstva i za-
gonetnosti, ono to titi temelj ivotne prakse, onaj stalni i postojani,
jednom za svagda shvaeni poredak Stvari pri kome se biva kao kod
svoje kue, odjednom je spopadnut slea i razotkriva zaslepljenost
svake sigurnosti. S uenjem, prisnost boravljenja pri bivstvujuem se
slama, preobraava, preko dosad poznatih i prisnih Stvari pada senka
otuenja (Eugen Fink, Uvod u filozofiju, Beograd, 1989, str. 30-31).
I nije re samo o tome naglaava Fink neto to e se kasnije pre-
esto zaboravljati da poznato postaje iznenada nepoznato, a prisno ne-
prisno, kao nekakvo jo-ne-saznato, ono to saznajno jo uvek izostaje.
uenje oveka postavljenog u obuhvaenosti svakodnevnom, za-
jedniki deljenom, tradicionalnom i pohabanom prisnou izbacuje,
iz-stavlja, iz-postavlja, najurujuje ga iz naviknutog ophoenja sa
Stvarima, tera ga da napusti svoje poivajue, mirno razumevanje
sveta, da od njega naini problem i da pokrene opet svoje razumevanje
bivstvujueg. U uenju se, dakle, deava jedan svojstveni preokret:
ono samorazumljivo postaje na neki nain upravo nerazumljivo, tako
224
Predrag Krsti
to ne prelazi u svoju suprotnost, nego to postaje upitno upravo kao sa-
morazumljivost. Upravo je ovo bezupitno upitno u svojoj bezupitnosti,
ono samorazumljivo upitno u svom bivanju-samorazumljivim. U ue-
nju obre se svet. Struktura zauenosti, nain na koji ona obre svet,
razotkriva se kao odigravanje jednog iskustva u kojem formu znanja
nadmauje jedna novo pojavljujua mogunost znanja, u poreenju s
kojom to vie nije pravo znanje. I ukoliko ta zauenost treba da bude
poetak filozofije, onda ona ne sme biti povrna, ne sme se uditi samo
nad neobinostima, nad naroitim, nad upadljivim i udnovatim stva-
rima ili zbivanjima, nad neobjanjivim i tajnovitim, nego, prema Finku,
mora biti ona najdublja, ona nad najsamorazumljivijim, nad samo-
razumljivosti bivstvujueg, ona u kojoj se dogaa najvei preobraaj
onih koji su zaueni, ona u kojoj se tek omoguuje pitanje ta nepo-
sredno dato bivstvujue kao takvo jeste (Eugen Fink, Uvod u filozofiju,
Beograd, 1989, str. 32-33).
***
Ovi zrijui i retoriki prodori, ako im se oduzme normiranje odva-
nosti i sugerisanje plemenitosti uenja, vraaju nas natrag na trag onog
Aristotelovog analitiki preciznog lociranja i ravnodunog gradiranja
uenja, kako je izloeno u Metafizici. Jer zbog uenja ljudi se danas
poinju baviti mudrou, kao to su i prvotno poinjali, udei se u
poetku oitim neobinostima, a zatim napredujui pomalo stali su dvo-
jiti i o krupnijim stvarima, kao o menama meseca, sunca i sazvea te o
nastanku svega. Onaj pak ko dvoji i udi se taj misli kako ne zna [zbog
toga je i ljubitelj pria donekle ljubitelj mudrosti, jer se pria sastoji od
udesa] (Aristotel, Metafizika, Zagreb, 1985, 982b 12-19). uenje je,
dakle, ovde jedna sasvim notorna ljudska pobuda, jedan poriv da se zna,
jedna i za filozofiju konstitutivna tenja, koja se, uz prethodno ispunjen
uslov priznanja zdvojenosti i neznanja, stupnjevito pribliava meta-
fizikim pitanjima o prvim uzrocima i principima stvari.
Sokratovsko ne-znanje je, naravno, i dalje uzoran filozofski gard. Samo
to ovde nema vie sumnje da je ono, ako i nije hinjeno, samo uvertira u
znanje, da se uenje moe sasvim instrumentalno izraziti, znalaki ogo-
liti i redukovati na jednu negativnu vrednost, na jednu genealoki izve-
denu pra- ili kontra-funkciju znanja. Zato, onu kod Aristotela u zagradi
225
POHVALA NAIVNOSTI
datu komparaciju iz dopisane, uglaste zagrade treba shvatiti doslovno:
Philmythos je samo donekle Philsophos. Taman dotle dokle je lojalniji
uenju od filozofa. Pria se sastoji od udesa i ljubitelj pria njih voli,
voli udesa. On, naizgled paradoksalno, ostaje veran, verniji od ljubitelja
mudrosti uenju; on ostaje u trajnom potovanju prema udesnom onog
udnog, ostaje u udima, na samom udnom, ne optereujui ga onim
rado-znajuim odnekle, onim nekamo uenja. Aristotelov mudroljub u
svoje uenje ve ukljuuje volju da otara i otudi svet. U poodmakloj
varijanti racionalizacije sveta, njemu je uenje, ne ak ni inicijalna ka-
pisla, nego pre neprijatni otpor koji njegov paneksplanatorni (na)um ima
da savlada da bi potom jedrio bez uznemiravanja i sa mljackavim zado-
voljstvom konanog uplovaljavanja u podruje bez turbulencija.
Naukovanjem navoeno uenje ne moe vie prosto da ne zna; ono,
prinueno na priznanje priusa znanja, moe jo eventualno da zna da ne
zna, moe prethodno da misli kako ne zna. Ali i relativizacija koja bi
zauenost da promovie u stalnog pratioca filozofije a ne tek jedno-
kratnog, na izvoru svejedno nee ukloniti matricu, nego e je samo u
drugom registru, segmentativno, reciklirati. Jer dvovalentna graa sa-
znanja ostaje na snazi, jer su vrednosti polova nekonvertibilne i jednom
za svagda podeljene, jer su na epistemolokoj pozornici uloge i ulozi bes-
prizivno definisani jednosmernom teleologijom. Ukratko, [j]er, kao to
rekosmo, svi poinju od uenja da li je neto zaista takvo, ali treba zavreiti
u protivnosti i prema poslovici u boljemu (Ibid., 983a 13-18). Znati
ovo neto, to je, poslovino se podrazumeva, ono bolje. Dok to nije
sluaj, na sceni je uenje.
Aristotelovi primeri su lutke koje se same kreu, suncostaji, nesa-
merljivosti promera, odnosno neizrazivost dijagonala pravougla pomo-
u stranice. Sve je to udesno samo dok ne znamo kako je na stvari,
dok ne upoznamo uzroke, a onda e nastupiti suspenzija uenja i zna-
laka upuenost, jer mu vian geometriji ne bi se niemu vie udio
nego kad bi promer bio samerljiv (Ibid., 983a 19-20). Vini mu vie
nema priliku za uenje, a ukoliko je filozof, eka ga zasluena miro-
vina meu stoikim mudracima. Ako je uenje nad svime na izvoru
filozofije, na uviru je njegov bankrot. Ona pouka Marka Aurelija (Mar-
ko Aurelije, Samom sebi, Beograd, 2003) da se filozof niemu ne udi
moe se iitati ve kod Aristotela. Dve su, ispada, razliite stvari psiho-
loko poreklo i probitani cilj filozofije. Koje su Kolakovski je u pravu
226
Predrag Krsti
sasvim uskladive: mi smo filozofi zato to se svemu udimo, a to
smo radi toga da se niemu ne bismo udili (Leek Kolakovski,
Domen i funkcija filozofije, u: Filozofski eseji, Beograd, 1964, str. 238).
|iooo|o, ljubitelj mudrosti, sagledavanjem je prognao ototov,
neobinost, i smestio to 0ouo,civ, uenje, u zaviajni muzej, pre-
pustivi |iou0o-u, prioljubu, s kojim je odnekle raskinuo svaku
vezu, da se batrga u njegovim neobjanjivim, neuzrokovanim i, uopte,
za razum nemutim zavodljivostima.
Objanjenje linearnim progresivizmom saznanja svakom udu daje
obeleje privremenosti i valorizuje ga izglednou ishoda. Njegova irever-
zibilnost razotkriva da se mogu razlikovati samo stanja tenzinog uenja
i smirajnog neuenja. A to bi ve mogao biti simptom za dijagnozu o iz-
vesnom oseanju otuenosti od sveta koji nas zauuje, o njegovom
doivljavanju kao neeg stranog i neprirodnog, o poremeaju ovekove
homeostaze naspram prirode, odakle izlazi, ako sledimo dalje putanju
Kolakovskog, da filozofija nije nita drugo do jedno vetako sredstvo, to
jest proteza koja nastoji da tu homeostazu neuspostavljivu biolokim
sredstvima uspostavi pomou intelektualnih sredstava (Ibid., str. 239).
Da li e sredstvo biti pria o poremeenom libidu i sputanoj mu realizaciji,
o zaverom slabih utuljenoj autentinosti volje za mo, o drutvenim
preruavanjima i falsifikovanjima egzistencijalne ili generike sutine
oveka (sa sve razliitim doktrinama nastupajueg spasa), o fatalnoj stra-
tegiji cerebralne ivotinje koja potiskuje i proganja svaku Drugost manje
je vano. Teorijska hipertrofija uroene znatielje radoznalog stvorenja, u
aktu vlastite dezideologizacije, jo jednom samoodajue maskira izvornu
estinu one razorne strasti uenja i demonskog pira samopropitivanja i
samoraskrinkavanja. A ono rado-zanalaki nesvodivo uenja pod-govara
iz prokazujueg gesta samoodbrane.
***
Grko 0ouo,civ, koje se obino prevodi sa uenje, Hajdeger pre-
vodi radije sa divljenje, udivljenje, udivljeno posmatranje bivstvu-
jueg, koje treba briljivo luiti od puke znatielje. U-divljenjem se
dovodi u plemenito ne-razumevanje, dok se znatielja stara o nekom
znanju, ali jedino zato da bee znala (uporediti Martin Heidegger, Bitak
i vrijeme, Zagreb, 1985, str. 196). Gola znatielja predstavlja propadanje
227
POHVALA NAIVNOSTI
tubivstv(ovanj)a, a uenje kao udivljenje ima drugi karakter, karakter
prepoznavanja ne-obinog kao takvog u obinom. Obino u obiajima
i samorazumljivim prirodnostima stvari zaboravlja ono neuobiajeno
iz kojeg je poteklo. A ono neuobiajeno ipak je jedamput kao neto
udnovato spopalo oveka i miljenje dovelo do divljenja (Martin Hei-
degger, Izvor umjetnikog dela, u: Nova filozofija umjetnosti, Zagreb,
1972, str. 452).
U Antici je najudnovatije miljenju bilo bivstvo u bivstvujuem.
Grci su udnovatost tog najudnovatijeg mislili i branili od sofistikog
razuma. ta je on u ovom kontekstu predstavljao, kakvu napadnu pretnju
za ovo miljenje? Pa ukratko, on je za sve imao gotovo svakome otprve
razumljivo reenje (Martin Heidegger, ta je filozofija, u: Kraj filozofije
i zadaa miljenja: Rasprave i lanci, Zagreb, 1996, str. 270). A kako se
onda spasava to dragoceno najudnovatije? Nikako drugaije nego
tako to neki kreu na put smerom tog najudnovatijeg, ka oo|ov-u,
teei ka njemu, njemu koji i ne oznaava nita drugo nego bivstvovanje
bivstvujueg, a s kojim je izgubljen izvorni sklad, harmonija prebivajua
u mislilaca koji jo nisu postali teioci mudrosti (Ibid., str. 271). Grki
thaumazein kod Hajdegera postaje jedan Stimmung, raspoloenje, ugo-
aj, duhovna atmosfera, okrilje filozofskog miljenja bivstvovanja. Stim-
mung nije mala stvar. Njegov smisao tvori i Gestimmung, Gestimmheit i
Bestimmung, Bestimmheit, i usklaenost i odreenost.
Uz tako vieno uenje, jo dve bitne rei treba sada iznova razumeti
u starom svetlu. Ho0o i o_q. Ako se kazivalo da je svojstvo filo-
zofije to duevno stanje, taj pathos, to uenje, i da to mora biti poetak,
arche, filozofiranja, onda je tu arche imalo drugaiji spektar znaenja
od novovekovnog. Jeste to ono odakle neto izlazi, ali se izvor izlazeeg
ne zaustavlja u izlaenju. Hajdeger ovo poetno, poinjue vezuje za
glagol o_civ - vladati. Ono odakle vlada i poto je iz njega izalo
izlazee; ono se ne suspenduje nikakvim jednokratnim poraanjem. A
do toga je ovde bilo stalo, da se prikae kako uenje, kao i svaki pathos,
ne stoji na poetku filozofije jednostavno tako kao to na primer
hirurkoj operaciji prethodi pranje ruku. uenje nosi i prodahnjuje
filozofiju (Ibid., 277).
Ne ba najsrenije izabran hirurki primer je hteo da nam kae
mnogo vie od onoga to u prvi mah govori; da uenje nije ni uzrok
filozofije, ni podsticaj koji bi mogao nesmetano nestati kad je obavio
228
Predrag Krsti
svoj posao. Ono je to0o, a to nije tek strast, oseajnost, to nema veze
sa modernom psihologijom. To je blie naoj pasiji: muci, trpljenju,
doputanju da neto utie i odredi nas. Zato ova strast nije passion ve
disposition, odnosno hrabro e Hajdeger, kad ve ne vidi drugog naina
da izbegne taloge koji prekrivaju znaenje Stimmung, ugoaj. Sada rei:
uenje je ugoaj, znai da je uenje dispozicija u kojoj i za koju se
bivstvo bivstvujueg otvara. uenje je ugoaj unutar kojeg je grkim
filozofima bilo zajameno odgovaranje bivstvu bivstvujueg (Ibid., 279).
Jedno, neka bude tako reeno, zalee; ne paradigma, ne koncept, ve du-
hovna atmosfera u kojoj se uzmicalo-primicalo bivstvovanje u svojoj
otvorenosti; neto odreujue, u tom smislu jedan pravi Stimmung za
jednu epohu filozofiranja.
Druga epoha kao da ima drugi pathos i drugi arche. Od Dekarta po-
beuje ugoaj sumnje, koji je zapravo pozitivni pristanak uz izvesnost
kao merodavni oblik istine. Stoga je to ugoaj pouzdanja u vazda dos-
tupnu apsolutnu izvesnost saznanja, odakle se tek moe misliti jedna
drugaija metafizika, metafizika subjektiviteta. U kojoj, ako smemo tako
da rekonstruiemo, jo moda ima uenja, ali vie nema uda. udo je
iezlo sa zaboravom bivstvovanja, a uenje preteklo kao intermeco,
kao inertni stav pita-majstora, mislioca-vetaka bez Stimmung-a. Svet
autentine zapitanosti zamenio je homocentrini svet ija odreujua
aroma vabi zbrinjavajue odgovore vie nego pitanja.
***
Za razliku od Finka, Aristotela Hajdeger samo usput pominje, tvrde-
i da kazuje isto to i Platon. Verovatno za ovo preleue odgurivanje
Aristotela postoje dobri razlozi. I ovde je, kako to biva ega god se do-
taknemo referiui o istoriji filozofije, posle Platonovih slikovitih tema-
tizacija naiao sistematini Aristotel. On oko povlaenosti filozofije za
uenje, u najmanju ruku, ne pravi nikakvu posebnu dramu; on se za-
dovoljava stupnjevanjem disciplina po obuhvatnosti ili dalekosenosti
pitanja koja postavljaju. Platon bi, pak, sudei po pohvali upuenoj ta-
lentu mladia Teajteta u istoimenom dijalogu, ini se vie pridrao
uenje uopte za stvar filozofije i u tom pogledu odgovarao prii o pri-
vilegovanosti filozofa. Ali je to mesto previe osetljivo da bi u okruenju
koje slavi bremenitu filozofsku zapitanost nad bivstvovanjem i kune njen
229
POHVALA NAIVNOSTI
savremeni manjak, bilo pogodno za vie od prigodnog pozivanja na
njega i kondenzovanog parafraziranja prvog pominjanja uenja kao
izvora filozofije.
A na tom mestu Teajtet kae sledee: I tako mi bogova, Sokrate,
neobino se udim nad tim pojavama i ponekad me hvata vrtoglavica
kad se zaista u njih zadubim. A Sokrat mu na to odgovara: ini mi se
prijatelju, da Teodor nije loe slutio o tvojoj darovitosti. I ba je svojstvo
filozofa to duevno stanje, tj. uenje. Jer nije drugi poetak filozofije
nego ovaj i ini se da nije ravo postavio rodoslovlje onaj koji je rekao
da je Irida ki Taumanta (Platon, Teetet, Zagreb, 1979: 155ed)
Bog o kojem je re i na koga se poziva Platon se kae Thamas i znai
udesni. Nastao je kao sin pravednog i blagog Mora, Starca koji se,
dodue, u skladu sa obiajima grke mitologije, nije libio ljubavnog po-
duhvata, naroito kada je ovaj bio usmeren na jedan odreeni objekat, na
Zemlju. Zatim, obljubivi Geju, Taumanta velikog rodi, kae za njega
Hesiod (Hesiod, Teogonija, Sarajevo, 1975, stih 237). U daljoj teo/kosmo-
goniji ove grane grke knjige postanja, rodoslovnik koji Platonov Sokrat
hvali postavljen je ovako:
Taumant uze za enu Elektru, Okeana rijeke
Dubokih struja kerku, to Iridu brzu i dugih
Kosa Harpije rodi (Ibid, stihovi 265-267).
Toliko o onome ko je iji, a sada emo da vidimo ko je kakav meu po-
tomstvom. Irida je dakle brzonoga (Ibid., stih 780) i glasnica je bogova.
Harpije su, pak, plavokose i brzokrile, a opis radnog mesta im je da hva-
taju zloince i predaju ih Erinijama da bi ih kaznile (Robert Grevs, Grka
mitologija, Beograd, 1987, 33: 6). Irida znai duga, a Harpije su doslovno
one koje hvataju, dohvataju. Ako emo preneseno, Irida je moda vie
hermeneutiar; Harpije bi pre bile sintetiari, sistematiari, za-
hvatai, izvrni organi ili s-hvatai, urednici. Dodue, ova ima posla sa bo-
govima, a one sa zloincima. I jedna i druge su brze, na nogama ili na
krilima i, isto tako, i jedna i druge su spram gore, na ono vie usmerene.
Smireno, areno, raskono i nekako medijativno izmeu neba i zemlje, kao
Irida, ili na valovit, plah nain poput Harpija koje na krilima brzim i vjetre
to duvaju stiu / I ptice grabilice (Hesiod, Teogonija, stihovi 268-269).
Dakle, unuke ovo-zemnih/morskih elemenata upravljaju se prema
nebeskom poretku stvari. Geja i Pont, Majka Zemlja i More, po-raaju
uenje, a iz njega (da ostavimo sad nimfu Elektru po strani) staza vodi
230
Predrag Krsti
redu besmrtnih bogova. uenje posreduje. I ukoliko je filozofija pro-
diranje smrtnika u tajne veitog reima odvijanja sveta, onda je Taumant
njen rodonaelnik, a thaumazein njen poetak. Irida, skladna duga, iz-
gleda da misli Platon, ve je plod, porod; ki je ve filozofiranje kao is-
posredovanost neba i zemlje, omogueno oinskom zapitanou.
A to se junoe Teajteta tie, on je svoju ulogu odigrao. Poalio se deko
Sokratu, a Sokrat e njemu: ta ti valja. Slina scena se ve odigrala na jed-
nom jo uvenijem mestu. Teajtet kazuje kako osea da niti moe da nae
neki odgovor na zapetljana filozofska pitanja, niti moe da se okane elje
da ih nae. A Sokrat ga tei da to nije nita strano, nego da samo ima tru-
dove jer je trudan, ali ba, eto, ima sree, jer sluajno je on upravo babica,
pa e mu olakati trudove (Platon, Teetet, 148e-149a). I eto zgodne prilike
da Sokrat ispripoveda karakter svoje babike vetine, to on, u Platonovoj
varijanti, nairoko i ini, sluei se Teajtetovim bolnim nedoumenjem kao
oslonom za repliku. Nije, naime, tano, kao to se pria, da udni ovek
Sokrat eta Atinom i nita drugo ne radi nego dovodi ljude u sumnju.
Moda to nekome tako izgleda, tim pre to je sam, kako priznaje i koliko
zna, sterilan za mudrost, pa ne daje nikakve odgovore a svata propituje.
Ali u tome i jeste odreujua granica svake majeutike, pa i intelektualnog
babiarenja. Sokrat ne raa nita, pa ak ni ne stvara, ali je, uz boga, uzrok
poroaja drugih. Oni s kojima se drui, ako mu je daimnion odobrio,
doivljavaju poroajne muke, uzbuenje, nemir, mnogo vie nego ene.
A sam Sokrat je jedino vian tome da budi i smiruje te muke, taj nemir.
ta e sad Teajtet sa svim tim saznanjima? Sokratu se ini dovoljnom
slutnja koju mu upuuje: pa i ti si, dakle, u sebi trudan i ima, logino, tru-
dove, te se stoga podaj ispitivanju. Od toga Teajtetu moda nee odmah biti
lake, jer to podrazumeva bolno upanje lai od istine, valjda kao degeneri-
sane od zdrave dece, ali e makar tada moi da zna da rade neto vredno,
neto potencijalno plodonosno. Trudna dua Teajtetova ispoveda svoje mu-
ke, a Sokrat mu nudi spartansku akuersku pomo. U glavi mu se vrti, a So-
krat mu zadovoljan veli da e od njega jo ispasti filozof. Sve, naravno, pod
uslovom da Bog i Sokratovo umee porode Istinu. Kao nekakav arhaini vid
asistirane prokreacije: genetski materijal je tu; ivahno aktivistiki sveti duh
filozofije, with a litlle halp from your friend, e pridoi. I bie neko edo is-
poslovano umeem tehnologa koji, kolko god ne plodi nego samo poraa,
ipak jo i preko toga provocira kontrakcije i nadgleda udesni porod uenja
s izvora kojeg bez njegovih provokacija po svoj prilici i ne bilo.
231
POHVALA NAIVNOSTI
Sve da je ova slika, kao i svaka poslovina izreka, preterana i prena-
elna, ona ipak jeste neki znak. I kada je re o deci i kada je re o filozofiji.
Deca su viena kao autentini medijum filozofiranja, jer je filozofiranje
***
uenje se tako pofilozofiilo; od njega je napravljena, ne filozofema,
nego mitema filozofije. Ono je upisano u novu disciplinarnu mitologiju
orijentisanu prema veitim ili epohalnim pitanjima i odgovaranjima,
raspuenostima i znanjima, zauivanjima i otuivanjima. Ono je na
poetku, ono je od podzemne i opscene rabote uznapredovalo do olimp-
ske praroditeljke sekte prosveenosti. I to vrlo plodne, budui da je novi
reim, nova igra po novim pravilima teoretisanja, ve vrlo perspektivno
otpoela. uenje ili, jo pogodnije, udivljenje ne sasvim bezbolno, ali
u bitnom smislu obeavajue, ak blagotvorno i spasonosno, u svakom
sluaju dostojanstveno, otvara Olimpijadu. I utoliko ne podlee prethod-
noj subverziji koju prema okolini naknadno zastupa.
Teajtetova vrtoglavica i smuenost neutralisane su jednim inaugu-
racionim izgledom stupanja u ugledno drutvo, uinjene su bezazlenim
prevoenjem na razabirljivije i pouzdanije ime uenja. On sada moe
slobodno da se baci u posvemanje neznanje jednog panthaumazeina,
da, Sloterdajkovom metaforom (Sloterdijk, Tetovirani ivot, Gornji Mi-
lanovac, 1991), radosno iri noge za penetraciju Istine, budui da je to
sada jedno legitimizovano i protokolisano, te stoga bezbedno, srauna-
to, strateko u-bacivanje koje roniocu garantuje za-data reenja. Tim
opojmljenjem uenje je pacifikovano; njegov koncept brie seanje i
funkcionalnom redukcijom osmiljava izvorni skandal kao odlepljivanje
ka avanturi miljenja.
Utoite filozofskog nobiliteta prolaznim je uinilo i Teajtetovo ne-do-
umenje, njegovu munu i nerazreivu i jalovost i gravidnost, njegov iskreni
neodud. Koji je moda ono jedino vano i kada je re o posvedoenju fi-
lozofije i jedino vredno filozofskog posvedoenja: Liotarovim reima, radi
se o detinjstvu susreta, o doeku koji prireujemo samoj zauenosti da
se (neto) dogaa, o potovanju prema dogaaju, kao i o tome da se ne
zaboravi da si i sam bio i da jesi prihvaena zaudnost, dogaaj koji se
potuje, detinjstvo u koje su se umeali tvoji roditelji (Jean-Francois Lyo-
tard, Postmoderna protumaena djeci, Zagreb, 1990, str. 130).
232
Predrag Krsti
vieno kao neprestano ispitivanje, kao neutaiva volja za problematiza-
cijom i tematizacijom, kao smelost da se otvore pitanja tamo gde drugi,
odrasli, ne vide problem i ive u zaslepljenoj samorazumljivosti, u pod-
razumevanju stvari. U tom smislu, deca su zaista kao stvorena za filo-
zofiju. Ali da li je i filozofija za decu?
Jedno su deja usta, drugo prava filozofija; jedno vratolomni i gla-
volomni skandali simpatinih infanata, drugo ozbiljna teaka mudrost
koja se sistematski naukuje po kolama. Vraga. Odnosno, ta razlika koja
nesumnjivo postoji, nasuprot samorazumevanju onih koji je obino iz-
nose, ide u prilog prvog. Dobrobit filozofije i njene stvari, ispostavilo
se, moda i vie nego od upuenosti u njena doktrinarna Znanja, zavisi
od njene veze sa ovim momentom naiviteta: od detinjaste odvanosti
za ok otvorenosti i za priznanje bankrota naih shematizacija sveta, pri-
znanje upravo kardinalnog neznanja pred onim najdubljim tajnama za
koje obino ostajemo slepi, poto se automatizam mehanizama odbrane
prethodno pobrinuo da ih dobrano zakamuflira najpogodnijom, nepro-
zirnom a preglednom maskom. Kao to, u tom smislu, i za dobrobit same
dece ovakvo praktikovanje filozofije jamano nije posve beznaajno.
I kad pogledamo iznova, ovako okrenuvi stvari, ini se da nema nieg
normalnijeg od saveza dece i filozofije. Ameriki univerzitetski profesor
Metju Lipman rodonaelnik Filozofije za decu, ne samo jedne meu
mnogim drugim filozofskim aplikativnim koncepcijama, nego sad ve ita-
vog pokreta koji, evo ve vie od tri decenije, vida rane koje je akademska
filozofija sama sebi zadala i aktivnost filozofiranja pokuava da vrati u ivot,
pre svega, kroz obrazovnu aktivnost bio je dovoljno smeo da kae ono to
je ionako svima bilo oigledno i da, preko toga, izvue jo i sve konsekvence
koje iz toga slede. Primetio je, naime, da njegovi i uopte studenti sve znaju
i nita ne razumeju. Moe i ovako: studenti sve razumeju i ni oko ega
se ne pitaju. to povratno dovodi opet u pitanje i samo razumevanje.
U svakom sluaju, iz tog nalaza mnoe se neprijatna pitanja po one
koji ozbiljno shvataju svoj poziv. Da li je tako bila zamiljena delatnost
filozofiranja? Da li je kolovanje u filozofiji imalo da pripravi polaznike
za poznavaoce istorije udnih biografija i jo udnijih domiljanja jed-
nom za svagda kanonizovanih velikana filozofske misli? Za saobraajce
u unapred definisanim argonima filozofske obrazovanosti? Za tehniare
razliitih pogona diskurzivnih formacija? Ako je jo ita ostalo od seanja
na ona herojska vremena filozofije, za koja je Sokrat, sreom, pretekao
kao i dalje neprolazni model, onda bi odgovor morao da bude ne.
233
POHVALA NAIVNOSTI
A ako je tako, onda je negde u meuvremenu nainjena ozbiljna
greka. Uz malo dobre volje i ne samo intelektualne i profesionalne,
nego i graanske hrabrosti, nju nije bilo teko locirati. Ona mora biti
da je poinjena mnogo pre poetka obuke za profesionalno bavljenje
filozofijom na fakultetu. Mnogo pre ak i nego to se u srednjoj koli
dospeva u pojedinim zemljama do ovakve ili onakve redovne nastave
filozofije. Jer situacija je ista, bilo da se upoznavanje mladih sa prak-
som filozofiranja odigrava tek na specijalizovanim fakultetima, bez
ikakvog prethodnog takvog obrazovanja u srednjokolskom pro-
gramu, kao u Lipmanovoj otadbini, bilo da se, kao kod nas, ona od-
jednom pojavi u zavrnim razredima, kada, ako je sree, stigne tek da
izazove iznenaenje.
.
U oba sluaja, jedan dugotrajan i najee neizvodiv zadatak sastoji
se u nastojanju da se porue uinci dotadanjeg tehniki i drutveno
.
Treba samo pogledati kandidate kad se upisuju u srednju kolu.
Klinci vie nemaju neprijatnosti, ali se ini da nemaju ni neka oekivanja
koja bi se ticala obrazovanja. Cinici bi rekli da nemaju vie nikakvih ilu-
zija u pogledu kolstva. Oni dolaze, ali bez i primisli da bi mogli biti pot-
kupljeni za ono emu bi ve trebalo da su predani, za stvar nadahnutog
pevanja, posveenog naukovanja i istraivanja bez kraja. U najboljem
sluaju, dolaze kao dokoni i obesni potroai u supermarket, gde e
manje-vie proizvoljno birati artikal. U onom eem sluaju, doli su u
prinudni sabirni centar, gde se postaje ovek na jednak nain na koji se
prialo da se postaje ovek u vojsci, gde se odrasta tako to se naui zlu
sveta i zlom odgovoru na njega, gde se ne ide u hram nego radije u vuju
jazbinu, gde se trguje i krade, ucenjuje i lakta. Izlazak iz maloletstva koji
su plemeniti prosvetitelji zamisljali kao osposobljavanje za samostalnu
upotrebu vlastitog uma bez pomoi drugog u omasovljenoj prosveti de-
finitivno se legitimisao kao priprema za bezumno preivljavanje protiv
drugih. Uenici vie nisu naslednici i batinici ni jedne predaje; oni su
nedragovoljni konzumenti njihovih konfekcijski prepariranih varijanti
kao ritualne kazne za uzrasno maloletstvo iz koga su karakterno odavno
izali. Da bi se prepoznao uinak kolovanja treba samo opet pogledati
za etiri godine njihove izobliene face na orgiji neukusa koja se eufe-
mistiki naziva maturskom veeri.
234
Predrag Krsti
funkcionalizovnog nefilozofskog kolovanja, da se destabilizuju njegovi
rezultati i eventualno ukae na neophodnost takvih istraivanja koja ne
bi nekritiki usvajala sva ona razliita uenja koja pod alibijem naunosti
svoje zakone razumevaju kao novo Sveto pismo.
Poto se tako greh modernog obrazovanja prema onome to je u
njena najslavnija vremena vailo za filozofiju pokazao kao zaista istoni,
Lipman kree da radi sa sasvim malom decom, onom koju jo nije stigao
da korumpira obrazovni inenjering. Njega potom slede i mnogi drugi
podvinici traganja za izgubljenim izvorom filozofske zapitanosti. I gle
uda, pokazalo se da nikada nije prerano za filozofiranje. Sa pet ili est
godina se moe uditi nad poreklom sveta, nad misterijama razumevanja
konanosti i beskonanosti prostora i vremena, pa i Boga, kao to se ve
sa deset godina mogu postaviti mnoga ozbiljna pitanja etike i socijalne
naravi. I to na neposredniji, direktniji, manje kamufliran nain nego u
oficijelnoj filozofskoj predaji, a da se istovremeno nita ne izgubi od
dalekosenosti pitanja.
Kad se bolje naknadno pogleda, ni za to postignue se ne bi moglo rei
da je neoekivano. Budui da je re o spremnosti ili nespremnosti za istra-
ivanje, o kadrosti za argumentaciju ili tek za svau, o vaspitanosti za detek-
tovanje i artikulisanje problema ili o njenom manjku, ne samo da nikada
nije dovoljno rano poeti, nego radije vai naelo: to pre to bolje. Jer tu,
na izvoritu zapitanosti, rei jo nisu sasvim artikulisane ali nisu ni sapete
stegom doktrine ili navike koja je sve opojmila, tu jo ne povreuju one
stvari na koje smeraju, ono to bi da zahvate i oznae, tu jo ili tek mogu da
se kroje, teu, odbacuju, prebacuju, premetaju, izmetaju, tu jo ne moraju
da ostanu okamenjeni posmrtni belezi istorije problema, tu se tek usta-
novljuju i, mnogo vanije i znaajnije ak i kad prvo nije sluaj, propituju.
I nisu u pitanju samo rei koje e postati termini, samo kategorije u nasta-
janju i osporavanju, ve i slike, asocijacije, metofore, tela, uvstva, sve ono
to je disciplinarna i disciplinujua filozofska ortodoksija kao nediskur-
zivno prognala iz svog vidokruga i, naroito, asortimana, a to danas,
pokuavajui da se iskupi, nastoji da iznova ukljui u svoje miljenje.

Mogue je da deja preputenost i deja prodornost idu skupa.

Alisa (Luis Kerol, Alisa iza ogledala, Beograd: BMG, 1998: Luis
Kerol, Alisa u zemlji uda, Beograd: Evro, 2005) je ponekad zamena
235
POHVALA NAIVNOSTI
za Marsovca, a ponekad ulazi u mreu Zemljana, ukalkulisana je u njihove
igre. Svet koji joj je sudio, uda koja i nisu traila naroitu filozofsku
zauenost, pitoma i detinjasta pre nego deja uda, ona je meutim kadra
da oas izokrene i stavi na ispit celokupnu logiku tog sveta. Ona signalizira
naopakost i la jednog ustrojstva stvari koje poiva na zatvorenosti, na
tajnama, na krivim ogledalima i na ogledima u pogrenim stvarima. U
ogledanju tajne koju ustanovljuje jedan poredak s jedne strane su deji, a
s druge, ali i iste, pijunski romani, s jedne strane je deja a s druge, iste,
ozbiljna konstrukcija sveta i ega: jedna homologija narativa koja vabi re-
konstrukciju socijalnog konstrukta koji ih prati, dva jukstapozirana sveta,
ili svetova u svetu, predoena likom, unutranjom tenzijom i neodoljivom
perverzijom slubovanja pri tajni koja uvek, zapravo nimalo paradoksalno,
ima aspiracije na javno dejstvo. Jedan poseban svet tajne koji ima svoje
protokole igre zatajivanja i tajnog delovanja, i koji odatle i kroz to izmeta,
uslonjava i privodi steaju identite s kojima se poigrava.
***
Ne volim da pripadam snu druge osobe.
U jednoj knjizi postoji poglavlje koje nosi naslov Osnivanje tajnog
drutva. Na Optem, osnivakom zboru novog drutva junaci izrauju
njegova pravila. Jedno od njih uslovljava jedan lan: Saraivau samo
u tajnom drutvu. Drugi pripadnik se na poetku predomilja; strahuje
da ova ili ona postojea svetovna institucija ne sazna. Ba zato! Niko
nee ni znati da nae drutvo postoji ako ono bude tajno, doekuje ga
odgovor. Poto je izneto na glasanje, jednoglasno je odlueno da drutvo
ostane u tajnosti. Njegovo proglaavanje tajnim povlailo je neophodnost
dopune pravilnika novom regulom: Sve, to god se na sastancima pre-
tresa, ostaje tajno. Uopte, rad Drutva je strogo konspirativan. Drutvo
su, inae, sainjavali deaci od, recimo, jedanaest ili dvanaest godina,
koji su se odluili da skupljaju rajsnegle, te je, s obzirom na to, ova sku-
pina zaverenika smislila adekvatno ime: Tajno drutvo Pingoclavulus.
Roman Antona Ingolia Tajno drutvo PGC (Anton Ingoli, Tajno
drutvo PGC, Beograd: Mlado pokolenje, 1960), koji je deo detinjstva
mnogih od nas, spada u takozvane druinske romane (na junoslo-
venskim prostorima, zbog uticaja nemakog Bildungsromana, domi-
niraju slovenaki autori, ali svojevrsna tradicija postoji i na drugim
236
Predrag Krsti
jezicima; videti: France Bevk, Crna Braa, Beograd: Nolit, Prosveta,
Zavod za udbenike i nastavna sredstva, 1984; Branko opi, Orlovi rano
lete, Zemun: JRJ, 2005; Mato Lovrak, Druba Pere Kvrice, Zagreb: Mla-
dost, 1990; Branislav Nui, Hajduci, aak: Legenda, 2003; Tone Seli-
kar, Druina Sinji galeb, Beograd: Dragani, 2002). Psiholozi kau da
je taj vid knjievnosti za decu privlaan konzumentima u onom periodu
razvoja kada podraavaju uloge i modele ponaanja odraslih. Takoe,
ovi romani navodno imaju i znaajnu socijalizujuu funkciju, budui da
insistiraju na solidarnosti i principu svi za jednog jedan za sve. Tajnost
grupa predstavljenih u njima je na jedan odreen nain prirodna, budui
da je re o organizacijama dece koje su dodue ustrojene po ugledu na
organizacije odraslih, ali u protivstavu prema njima, smetene nekako
naspram ili mimo njih.
Kada polae raun o tome zato ona uopte postoje, Ser Iten se na
kraju svoje knjige o tajnim drutvima (Ser Iten, Tajna drutva, Zemun:
Dragani; Beograd: Novo slovo, 1990) poziva na jednu optu konstata-
ciju do koje su esto dolazili psiholozi: to je da ljudsko bie osea neku
uroenu naklonost za Tajnom u svim oblicima, da hoe da sauva u
sebi jedno svetilite u koje drugi nemaju pristupa, i da takoe poseduje
elju da ne iri tajnu, ve da je deli, s jednim brojem srodnika ili prijatelja.
Kao tipian primer tenje da i najbezopasnija udruenja sebi pridaju
izgled tajnih drutava, i iniciraju svoje privrenike, Iten navodi zatvo-
reni svet dece koji bi negujui svoje posebne tradicije, ekskluzivne
obiaje, bajke, igre, pripeve da izmakne svetu odraslih.
Na tom izmicanju i na kraju ipak primicanju svetu odraslih izgleda
da ostaje sva dinamika kada je re o knjievnost za decu. I ne samo o
knjievnosti. Mali pijuni jezde literarnim i filmskim svetom ve de-
cenijama. Njihova zajednika karakteristika je da svoje neveliko iskustvo
namah pretau u prednost i neoekivano uspeno se snalaze u, po pra-
vilu, iznuenoj ulozi malih spasilaca velikog sveta. Deca postaju raz-
reujui momenat omatorelog i zakomplikovanog sveta, a promoteri i
protagonisti njegovog agoninog pira dobijaju poduku od infantilne ins-
tance koja tek privodi razumu. Tek se ponekad najavi sentenca ili slika,
neto nalik pokuaju izlaganja prastrukture udruivanja i, preko toga,
roenja tajne; neka razotkritost volje za tajnom, neko polje koje pret-
hodi manifestnim strukturama druenja u potaji, neto to na tom ne-
kom metapsiholokom nivou tek omoguuje prepoznatljivu konstrukciju
237
POHVALA NAIVNOSTI
njihovih ustanovljenih ispoljavanja. Taj fenomen prosijava u onim ret-
kim pasaima gde nastupa zatajivanje drutva od vrnjaka, gde je na
delu izvesna selektivnost i ekskluzivizam koji fundira ili sledi obrasce
pravih tajnih drutava odraslih (uporediti: Grejam Grin, Trei ovek,
Beograd: Narodna knjiga Alfa, 2001; Vilijam Golding, Gospodar muva,
Beograd: Prosveta, 1969; Antoni Horovic, Zavera Gromovnik, Beograd:
Narodna knjiga Alfa, 2003).
***
to je vie moga, to je manje tvoga.
Jer, tajna je formacija u kojoj tajno drutvo obitava. Veo tajne, neza-
visno od njene veoma raznolike sadrine, ili ak bez stvarne sadrine,
stvaraju oni koji su joj zavetovani. Misterija je u nimbusu koji se oko taj-
nog drutva iri. Tajna obeava uee u novom, boljem i do tada nepo-
znatom ivotu, dok inicijacija nagovetava oseanje novog zajednitva.
Tajna egalitarno povezuje sve uesnike, istovremeno formirajui njihov
povlaeni polaaj odvajanjem od eksternog sveta. Braa se povezuju u
intimnu zajednicu, razvija se samosvojna hijerarhija, osigurava nadmo
jednog znanja i odgovarajue elite koja nudi ansu za stvaranje novog
poretka drutvenog vostva.
Ova dvostruka funkcija tajne integrisanje i zatita drutva pret-
hodi svakom njenom politikom projektu. Kozelek (Rajnhart Kozelek,
Kritika i kriza, Beograd: Plato, 1997) to prikazuje na sluaju moderne
geneze slobodnih zidara: utljivost je predstavljala osnovu i pretpo-
stavku drutvenog arcanuma. A jo 1782. godine ozef de Mestr (Joseph
de Maistre, La franc-Maonnerie, mmoire au Duc de Brunswick, Paris,
1925) pie da Tajna predstavlja osnovu drutva, dajui joj rang
neotuivanog, od dravne moi i njenog pozitivnog prava uteklog pri-
rodnog prava. Mo instance koja meusobnim poverenjem povezuje
lanove i konstituie nastajue drutvo suprotstavlja se javnoj moi le-
galne dravne zajednice. Tako postavljena, tajna skrivenost temelji
onu svoju delotvornu mo o ijem izviranju i emisiji se u prolom veku
potanko i lucidno pisalo (na primer: Miel Fuko, Nadzirati i kanjavati:
roenje zatvora, Beograd: Prosveta, 1997; ak Derida, Sila zakona:
mistini temelj autoriteta, Novi Sad: Svetovi, 1995; Elijas Kaneti, Masa i
mo, Zagreb: Grafiki zavod Hrvatske, 1984).
238
Predrag Krsti
***
Mora da je ovo uma gde stvari nemaju imena.
Alisa ovo nagaanje izrie zamiljeno i s nevericom, ona odreuje
upuujui na neodreenost, na zastoj nomenklature; ona je, dakle, oslo-
njena na svet gde je drugaije, gde nomen est omen, gde se zna ta su
stvari, gde one jesu a ne znae, gde se ne uplie u beskrajnu igru njihovih
oznaavanja. Iskrena zauenost i dobronamerni ok otvorenosti reakcija
je, meutim, ak i onih koji se voljno upuuju u pijunau i smeraju na
shvatanje i prihvatanje sveta koji izmie stabilnim odreenjima. U isto-
rijskom trileru Roberta Litela Kompanija (Robert, Litel, Kompanija (I-
II), Beograd: Narodna knjiga Alfa, 2003) postoji jedan platonovski
dijalog u kojem ef berlinske filijale CIA i njegov egrt razgovaraju o pi-
tanjima verodostojnosti i vrednosti ruskog pijuna koji bi da prebegne.
Uzmimo najgori scenario: recimo da je na ruski prijatelj podmetnuti
agent koji je doao da nas natera da zagrizemo na dezinformacije. Ali mi
smo oficiri Centralne obavetajne agencije koji imaju soli u glavi, je li
tako? Nas ne moe impresionirati roba u izlogu. Kad se sve sabere i
oduzme, prebegu ostaje samo jedan nain da uspostavi poverenje mora
da ponudi izvesnu koliinu pravih informacija. egrt razumeva da kad
jednom ponudi istinite informacije, naroito one koje su vane, onda
nam je jasno da je pravi prebeg, ali ga uitelj razuverava. Pogreno dru-
gar. Prebeg koji daje prave informacije moe jo uvek da bude podmet-
nut, to treba da znai da i podmetnuti agent takoe mora da isporui
razumnu koliinu istinitih informacija da bi nas ubedio da je iskreni pre-
beg, tako da progutamo i sve sranje koje ubaci izmeu istinitih informa-
cija. Sada uenik uvia da injenica da prebeg daje istinite informacije
ne mora da znai da je stvarno pravi, ali iz toga opet vri prehitru reduk-
ciju i nastoji da se rastereti sloenosti: Ako je tako, zato se onda trudimo
da uopte uzimamo prebege? Strpljivi odgovor glasi: Zato to prebeg,
pre svega, moe da bude pravi i to njegove istinite informacije mogu da
budu korisne. [...] ak i ako je prebeg laan, ukoliko veto odigramo igru
moemo da prihvatimo istinite informacije koje on donese i da izbeg-
nemo prevaru. Na to uenik reaguje sasvim poput Teajteta: Od toga mi
se vrti u glavi. Uitelj, sa smekom koji nije Sokratov, slavodobitno po-
entira: Dakle, ono to u sutini radimo jeste da se vrtimo u krug dok
potpuno ne poludimo. Najzad, sve je to ludaka intelektualna igra da
bi postao igra mora da pree granicu i ue u divljinu ogledala.
239
POHVALA NAIVNOSTI
Divljina ogledala je sintagma iz pesme T. S. Eliota Starost i omilje-
na je slika efovog efa, kontrolora svih tajnih operacija u CIA, Isusa
Dejmsa Angletona. To da ak i podmetnuti pijuni donose prave tajne
kojima uspostavljaju poverenje, za njega je bio tek prvi nivo dvosmis-
lenosti. On misli u geopolitikim nijansama i kadar je da razabere
sedam nivoa znaenja koja mogu da se izvuku iz svakog niza injenica.
Angleton je ubeen da pri poslovanju s prebegom koji donosi prave in-
formacije stalno mora da se ima na umu da je vanost informacije sraz-
merna prevari koju druga strana nastoji da ostvari, iz ega je neumitnom
logikom sledilo da svaki uspeh mora da smatra potencijalnim bela-
jem. Podrku za ovo rasuivanje s onu stranu samorazumljivih entiteta
nalazio je jedino u svom britanskom mentoru i prisnom prijatelju, Adri-
janu Filbiju, koji je bio zakleti antieuklidovac: to da je najkraa razdaljina
izmeu dve take ravna linija on je smatrao tek vojnikom, agenta ne-
dostojnom i inae klimavom teoremom.
Filbi, ta oslonina taka inae panskeptinog Angletona, kao to je
poznato, razotkrie se posle dvadeset godina kao sovjetski pijun (Hugh
Trevor-Roper, The Philby Affair, London: William Kimber, 1968; Patrick
Seale and Maureen McConville, Philby, The Long Road to Moscow, Lon-
don: Hamish Hamilton, 1973). Starik, mitski sovjetski ef tajnih opera-
cija, odluuje da ga vrati kui, ali ne toliko da bi ga zatitio, koliko da bi
se usmerio na samog Angletona kao glavnu polugu Amerike kontra-
obavetajne slube. Starik je preko Filbijevih izvetaja znao za Angleto-
novu teorijsku strast, za figuru izvlaenja sedam slojeva znaenja iz svake
date situacije. Ali je u tome pronaao i njegovu manu to da on nije mo-
gao da zamisli da postoji neko suptilniji, elegantniji od njega, neko ko
moe dopreti do osmog sloja znaenja. Taj sloj je bio Starikova ogromna
prednost. On je odluio da do kraja pothrani onu Angletonovu crtu pa-
ranoje, koja u izvesnoj meri sasvim skladno prati svaku kontraobave-
tajnu delatnost. Ako je ve svaki prebeg bio potencijalna bomba, a svaki
obavetajac potencijalni izdajnik, i ako je to vailo za sve osim za Kima
Filbija, onda e Starik izloiti Filbija i gurnuti Angletona u pravu pa-
ranoju (uporediti: Rebecca West, The New Meaning of Treason, New
York: Viking, 1964; Robert D. King, Treason and Traitors; Society, Ja-
nuary 1998, Vol. 35, Issue 2, str. 329-338).
I zaista. Eksponiranje Filbija slomilo je Angletona. Posle kratkotrajne
faze poricanja, on prihvata da je njegov prijatelj sovjetska krtica i zavetuje
240
Predrag Krsti
se da nikada vie nee verovati nijednom smrtnom stvoru. Pri tom, oseti
da preko greke klizi u pakleni krajolik misli gde se lukavstva mnoe, gde
varijacije na temu tutnje u uhu poput nekog demonskog hora. Slomljeni
Angleton je osakatio CIA. On je decenijama svaki operativni neuspeh pri-
pisivao prisustvu sovjetske krtice unutar Kompanije, a svaki uspeh Stari-
kovim nastojanjima da unapredi karijeru krtice. Bezuspeno koliko i
istrajno je tragao za nedokuivim sovjetskim uljezima i, na taj nain, po-
cepao CIA, iskasapio njenu antisovjetsku elitu i bolje posluio sovjetskim
interesima od bilo kojeg stvarnog sovjetskog agenta unutar CIA.
Njegov odlazak u penziju postaje neizbean. Kada ga o tome informi-
u, on odvraa sa mesijanskom samouverenou: Pravite traginu gre-
ku ako mislite da bilo ko moe da radi ono to ja radim. Da bi poeo da
se kree kroz kontraobavetajnu kaljugu, potrebno je jedanaest godina
neprekidnog prouavanja starih sluajeva. Ne deset, niti dvanaest, nego
tano jedanaest. I ak i tada bi bio samo povran kontraobavetajni ana-
litiar. Angleton misli da su informacije kojima raspolae plod inokosnog
izvlaenja podataka iz mnotva iskrivljenih ogledala za vreme hiljada
asova napornog rada na detaljima koji nikoga drugoga ne interesuju. Za
taj zavet umeu uranjanja u divljinu ogledala on ima jednu floralnu me-
taforu: Potrebna je strpljivost sveca da bi se uzgajale orhideje. Dobijanje
semena ljuske moe da potraje dvanaest meseci, zatim moe da proe jo
godinu dana, ili dve, da semenka naraste do veliine palca. Cvetanje, ako
do njega uopte doe, moe da se pojavi posle pet, pa ak i osam, ili deset
godina. Tako je i sa kontraobavetajnom slubom godinama gajite se-
menke u malim saksijama, odravate temperaturu i vlanost, nadate se
da e semenke jednom procvetati, ali za to nema garancija.
***
On je bio deo mog sna, razume se, ali i ja sam bila deo njegovog.
Postoji li i kakva je inteligibilnost sveta u divljini ogledala? ta je za-
pravo the name of the game, kakva je organizacija njenih pravila i kakav
je opis posla njenih aktera? I oni najbolji uesnici, i onaj velemajstor koji
pokree figure ponekad gubi konce i dvoumi se nije li se preigrao. Kada
se Filbi pojavio u Moskvi 1963. godine, Starik je vie nedelja proveo
skrivajui podatke koje je on slao iz Vaingtona tokom viegodinjih re-
dovnih sastanaka s Angletonom. Svi oni su delovali dovoljno tano, to
241
POHVALA NAIVNOSTI
je znailo... to je znailo, ta? Da je Angleton stvarno preobratio Filbija
u trostrukog agenta, bio bi dovoljno prepreden da ga i dalje kljuka stvar-
nim tajnama da KGB ne bi posumnjao. Tako je Starik radio godinama;
slanje lanih prebega sa pravim tajnama i pravih prebega s lanim tajna-
ma, sve je to bio deo velike igre. Celinu igre, na kraju, jo samo boanski
sinoptiki pogled moe da dekonstruie iz prizmatinih refleksa stalno
iznova rekonstruisane stvarnosti (uporediti: Jeffrey T. Richelson, A Cen-
tury of Spies: Intelligence in the Twentieth Century, New York: Oxford
University Press, 1995; David Kahn, An Historical Theory of Intelli-
gence; Intelligence and National Security, Vol. 16, No. 3, Autumn 2001,
str. 79-92; Len Scott and Peter Jackson, The Study of Intelligence in
Theory and Practice; Intelligence and National Security, Vol. 19, No. 2,
Summer 2004, str. 139169).
Igra je subjekt, igrai nisu. Igra, pa onda i profesija, zanat, sluba nije
zaigrana odozgo, nije nadahnuta ideologijom na koju se kalemi, nego je
pre ideologija sastavni deo, gotovo sluajni element igre. Budui takmi-
arska, valja se nadmetati. U svetu vlastitih zakona, i vlastitog ludila, Slu-
ba slubuje igri igri (dez)informisanja, uhoenja, nadmudrivanja,
varanja informacijama, previranja tumaenja koja ipak uspostavlja so-
lidarnost meu konfrontiranim uesnicima. Svedoanstvo za to je to
se, nasuprot popularnom razumevanju pijunske igre hladnog rata, ubi-
stvo prema nepodeljenom miljenju oba rivala smatralo nepoeljnim
raspletom bilo koje operacije, naruavanjem preutnog status vivendi
obavetajnih slubi. [M]i nismo sirovi mafijaki klanovi, je li tako?
kae operativac CIA u podeljenom Berlinu KGB kolegi Mi smo civi-
lizovane organizacije koje se nalaze na dve strane vododelnice, koje se
ne slau po pitanjima kriterijuma za slobodne izbore, za potene sudske
procese i tome slino. Ali smo veoma obazrivi u pogledu [...], mi smo
veoma obazrivi, ti i ja, tvoj KGB i moja CIA, da ne ponemo da meu-
sobno maltretiramo svoje ljudstvo.
Sama igra zahteva imaginaciju, kao kada Alisa pokuava da zamisli
kako izgleda plamen svee nakon to se svea ugasi. Alisa je ifra za uton
u zemlju uda, u zemlju gde je sve mogue, za odvanost mate, za hrab-
rost intervencije u dogoreli svet, za rekreativni, prolongirajui upad u
stvarnost, za nedokuivo skritu infiltraciju i proimanje stvarnosti
parastvarnou, za patastvarnost, za hiper- i supra-realnost. To se moe
i mora zatvorenih oiju, to zahteva putovanje domiljanjem. Otkrivanje
242
Predrag Krsti
privida postavke ogledala ite, pak, irom otvorene oi i onaj detektivski
analitiki um. Neke tajne tako uopte nisu tajne, nisu ak ni varke, nisu
nikakve kreativne, nego samo prinudne izmiljotine. Jedan oficir KGB-
a iz Ambasade pozvan je u Moskvu zato to je tvrdio da je uspostavio
kontakt s amerikim prebegom koji mu je odao tajne o radarima is-
postavilo se da je ta informacija objavljena u avio asopisima. Mesec
dana kasnije jedan pukovnik KGB-a, koji je radio kao diplomata, napisao
je izvetaj od deset stranica o razgovoru koji je vodio s ministrom od-
brane lezingerom kada se ovaj samo rukovao s njim na prijemu.
S druge strane, proizvodnja tajni ne mora biti pod pritiskom, nego
moe biti i sasvim hotimina. Tako je naelo jednog nemakog agenta:
ukoliko elite da sauvate veliku tajnu, prikrijte je kao tajnu koja nije
toliko vana, a ne da je predstavljate kao neto to uopte nije tajna. Ne-
kada, pak, mora da se pribegne posebno bolnoj i drskoj operaciji bari-
jumove kae: odavanju tajni da bi se otkrile tajne, izlaganju informacije,
sa sve gadnim trokovima koje to podrazumeva, za veu dobit eksponi-
ranja njenog prenosioca. A nekada se jednostavno mora pomiriti sa si-
tuacijom klasine obavetajne uzdrljivosti, da postoji i da treba da
ostane netaknuta spirala meusobno povezanih tajni ako otkrijete
samo jednu odajete i one koje ne elite da budu otkrivene (uporediti:
Nigel West, Fiction, Faction and Intelligence; Intelligence and National
Security, Vol. 19, No. 2, Summer 2004, str. 275289).
Godine 1983. Kompanija pregleda prepise radio emisija na engleskom
jeziku koje su emitovane u Sovjetskom Savezu, lovei obrasce, ponavlja-
nja i reenice koje bi mogle da budu van konteksta. Pretpostavka je da
KGB redovno komunicira sa svojim agentima u Americi prenoenjem
ifrovanih poruka u tim emisijama. Nailaze na kviz koji se prvi put po-
javio na talasima Radio Moskve 1950. godine. Posle svake emisije davan
je stih iz klasine engleske knjievnosti i traeno je od takmiara da ga
prepozna. Tokom trideset tri godine emitovanja, Alisa iza ogledala i Alisa
u zemlji uda citirane su dvadeset etiri puta. Prema prethodnom znanju
sistema sovjetskog ifrovanja, to sugerie da je tokom trideset tri godine
bilo dvadeset etiri razliita telefonska broja na koja se sovjetski agent u
Americi svaki put javljao. Preko poslednjeg broja CIA dolazi do izvesnog
Dina Lutvida. Ne sumnjajui da je u pitanju oito operativni identitet,
saznaju od njegovih komija da bi mogao biti nekakav pisac. U Kongres-
noj biblioteci meutim ne stoji da je ita objavio, odnosno, pod imenom
243
POHVALA NAIVNOSTI
Lutvid pojavljuje se jedino Alisa u zemlji uda i Alisa iza ogledala. Dakle,
dela arlsa Lutvida Dodsona, poznatijeg pod pseudonimom Luis Ke-
rol. Tada se neko prisetio da je 1961. godine zamalo izmakao hapenju
sovjetski agent iji je identitet tada bio Judin Dodson. Komentar se sam
nametnuo: Dodson. Lutvid. Navodi iz Alise i Ogledala u emisijama
moskovskog kviza. Neko u KGB-u je opsednut Alisom u zemlji uda.
***
Ako nisam ista, ko sam onda ja?
Ruski polaznik KGB kursa, uz pomo dve identine blizanke koje
uopte ne lie, poinje dug i dosadan proces stvaranja dve legende.
Jedna od sestara ga je savetovala glumakom idealu: Bitno je da ne
pamti legendu ti mora da postane legenda. Druga je podravala tu
shizofreniju: Mora da se otarasi stvarnog identiteta, kao to se zmija
oslobaa svoje koe. U svaku legendu mora da se uklopi kao da je re
o novoj koi. Vremenom i uz silne asove veoma napornog rada uspee
da uspostavi mentalnu distancu izmeu osobe poznate kao Jevgenij
Aleksandrovi Cipin i tvojih novih identiteta. kola za pijune je kola
depersonalizacije, odnosno igre personalnostima, i u tom smislu, detro-
nizovanja nesvodivosti linog identiteta i fetiizovane individualnosti.
Ta dijabolika rabota zaista zahteva dugotrajnu i svakodnevnu vebu
uivljavanja u dve legende: u prvu, Judina Dodsona, i drugu, Dina
Lutvida, koju e Jevgenij Cipin koristiti kao rezervnu ukoliko prva bude
kompromitovana. Ostalo je pitanje odranja samokontrole, briljivog i
doslednog distingviranja paralelnih svetova i naporednih likova. Post-
moderni fragmentarizovani pojedinac je tako na delu u svojoj instru-
mentalizovanoj, moda i farsinoj varijanti, ali u svakom sluaju mnogo
pre njegove spontane pojave i objave.
Ali, od ovih igraa se oekuje da imaju utoliko vri identitet ukoliko
se opasnije poigravaju njegovim zagubljivanjem, zagubljivanjem u igri
njegovih proklizavanja i izmetanja. Iz toga ishodea metastaza hroni-
ne krize, potiskivanja i projavljivanja identiteta je est knjievni motiv
(kod nas na najuspeniji nain: Dragan Veliki, Astragan, Beograd: Stu-
bovi kulture, 1996). No, s onu stranu patetine nostalgije za pouzdanim
(samo)odreenjima i osude iaenog sveta koji svojim vihorom od
linosti pravi bezlinosti multiplekse i multipraktike to su moda
244
Predrag Krsti
najlojalniji igrai, najozbiljniji ruitelji subjektcentrine paradigme, od-
vani nititelji logosa nabadarenog na sopstvo. Kada provaljenog Filbija
1951. godine upuuju kui, njegov odgovor je: Kui! Ja sam komunista
i marksista, ali Rusija nije moj dom, nego Engleska. Izvini, deko, ali ne
mogu da zamislim da ivim u Moskvi. Ono u emu sam sve ove godine
uivao, pored sluenja velikom idealu, bila je velika igra. U Moskvi nee
biti nikakve igre, samo zaguljive kancelarije i bajati rutinski poslovi s
dosadnim birokratama koje znaju na ijoj sam strani. Filbi je uveren da
do kraja moe da vlada iskrivljenim slikama i ispretumbanim orijenti-
rima, i dalje ih proliferujui, a istovremeno uviajui granicu. Kada 1974.
godine ipak prebegne u Moskvu, on o strahu Rusa da ga Angleton nije
pretvorio u trostrukog agenta kae: Boe, kakva ideja uspevao sam da
igram dvostrukog agenta, ali kao trostruki ne bih noima mogao da spa-
vam pokuavajui da shvatim za koju stranu stvarno radim.
Ali, ako se jednom biva dvostruki agent, ta mari da se agentura jo
umnoava. Jer, igra je upravo u nadgornjavanju skritim identitetima, u
nekoj vrsti legalizovanog lanog predstavljanja. Pretpostavka istinite
podloge, istinitog podleeeg sebe, lako je zamislivo da se izgubi u tome.
Linosti mogu biti podeljene, ali ne po segmentima nego iznutra, u sebi
dubei ponor beskrajnih nizanja jedno drugim prekritih identiteta. Iz-
micanje tog subjectum-a, podmeta, tla, za volju dakako inflatorne igre
varkama, priinima, utvarama. Logika identifikovanja to desedimenti-
ranje moe razaznati jo samo kao ludilo. Maak objanjava Alisi da je
uzalud njeno odbijanje da ide meu ludake, jer su ovde svi, ukljuujui
i nju, ludi. Na Alisino pitanje otkud zna da je ona luda, maak odgovara:
Mora da jesi, inae ne bi dola ovamo.
***
Bela kraljica tri krajolikom! Sigurno je juri neki neprijatelj.
Starik je dugo vremena, najdalje od poetka osamdesetih, prepozna-
vao svog pravog neprijatelja: neuspeh. Nekadanju mladiku, berzre-
zervnu, energinu veru u neminovnost pobede, samo ako se dovoljno
dugo i dobro bori, onaj oseaj traganja i krstake vojne, zamenio je
predoseaj da ne postoji ni najmanja mogunost trijumfa. Privreda i so-
cijalna struktura Rusije, karakter Partije, sovjetska kontrola nad isto-
nom Evropom, sve je pucalo po svim avovima i nije ostavljalo prostor
245
POHVALA NAIVNOSTI
drugaijem ishodu. I on je to znao; preostaje mu samo Gtterdmerung
odjava kao poslednji dah zadovoljstva onih koji su se borili i bili pora-
eni. Jasno je da e se genij, plemenitost ljudskog duha, sprkati, da e
ga zameniti gramzivost nezajaljivog Homo economicus-a. Ako ima ute-
he, onda se ona nalazi u izvesnosti da e taj isti ovek unititi i kapitalis-
tiku graevinu kao to je porazio socijalizam.
Ali, kada ga 1991. godine, kao jedva ivog kostura pokrivenog upia-
nim aravom, u privatnoj klinici KGB-a zatie njegov tienik, stvar i
ne izgleda tako definitivna. Na Starikovo pitanje da li se jo vodi hladni
rat, Jevgenij surovo i zlurado izvetava da se privodi kraju i da e istorija
zabeleiti da ga je Amerika dobila. Starik ne moe da veruje: Kako je to
mogue? Dobili smo sve bitke... tukli smo ih na svakom koraku... Oajan
je, ali nalazi i krivca i mesta za novi front. Komunizam su izdali Jevreji.
Moda se hladni rat privodi kraju, ali postoji zavrna igra. [...] Za nas je
bitno... Bitno je da vidimo dalje od komunizma... da vidimo nacionali-
zam i proienje... moramo se osloboditi Jevreja jednom za svagda...
zavriti ono to je poeo Hitler.
1
1
Identitet kao zahtev antiteorijskih potreba moe biti samo rezultat
psihike akcije koja porie materijalnu realnost. Identitet se tano je
primeeno postie tek u grobu (Detlef Klausen, Granice prosvetitelj-
stva. Drutvena geneza modernog antisemitizma, Biblioteka XX vek, Beo-
grad, 2003, str. 241). enja za svakodnevnom religijom izraava nadu
da izmeu unutranje eljene realnosti i postvarenog sveta moe prestati
da postoji protivrenost. Ideoloki proces oblikuje ovu enju tako da
kao stvarne prikazuje punktuelne elje za unitenjem koje postoje u
psihikoj realnosti. Antisemitska predstava pokazala se kadrom da stvori
ono to ekonomija nije: zajednicu. U zapadnoj kulturi koja je s neumolji-
vom globalizacijom kapitalizma postala univerzalna, Jevreji su, neza-
visno od toga kakvi su oni sami, neraskidivo povezani sa predstavom o
onom Drugom koje je u Auvicu trebalo da bude konano uniteno. Ta
igra traje i posle Hitlera, masovno i svakodnevno se reprizira mentalni
uslov onoga to je bio jedan poseban istorijski zlo-in. Religija svaki-
danjeg ivota, volja za njom, poentira Klausen, nije ukinuta, nego su se
samo promenili objekti za koje se vezuje: u Nemakoj su to vicevi o Tur-
cima, mrnja prema Rusima, antiamerikanizam, neprijateljstvo prema
246
Predrag Krsti
intelektualcima i tako dalje (uporediti Detlev Claussen: Was heisst Ras-
sismus?, Wissenschaftliche Buchgesellschaft, Darmstadt, 1994).
Ako pravilno interpretiramo Klausenov petitio principii, on bi se
mogao predstaviti na sledei nain: ne elei da miljenje pretvori u knji-
govodstvo i agenta moi, teoretiar emancipacije mora da pretpostavi
mogunost osloboenja, a istovremeno se samo u kontekstu neuspelog
osloboenja antisemitizam uopte i moe razumeti. Prikladno bi bilo
samo miljenje koje formulie protivrenost: emancipacija iz nemoi, a
da pri tom ne deluje u slubi moi. Protiv konfrontacije s protivrenou
usmerava se meutim tvrdoglava potreba za identitetom slobodnim od
protivrenosti, koja oslobaa talase sentimentalnosti. Potreba za identi-
tetom bez refleksije nesvesno mobilizuje momente koji ustanovljuju
identitet; u Evropi, centralan ostaje antisemitizam (Klausen, Granice
prosvetiteljstva, str. 108).
Sasvim adornijanski, Klausen detektuje problem u afirmativnom
postulatu identiteta, u posezanju bez posredovanja za nepromenljivim
jevrejskim biem, to jednako dele i antisemitizam i judeocentrizam. To
traje sve do danas: u pomodnom povezivanju identiteta i nacije prikriva
se otrovni sadraj koji se od poetka krije u principu identiteta oslobo-
enom protivrenosti i ispoljava se ono to je upisano u nastanak na-
cionalsocijalizma: konstituisanje sopstvenog Ja kao razgranienje jednog
subjekta u odnosu na drugi, koji ostaje nepriznat. Od Fihteovog samo-
prokazujueg prebacivanja Jevrejima iz koga izbija zavist prema jevrej-
skom poreklu, do savremenog prizivanja identitetu u kome je re o
potrebi, to jest o nedostatku identiteta (Negt i Kluge), provlai se jedan
lani identitet, uz koji ide i lana negacija, negacija ne putem svesti nego
putem nasilja, i utvruje nacionalno oseanje koje tek uopte ini svar-
ljivom lanu svest. Nacija je najvarljiviji kolektivni subjekt koji se moe
zamisliti. Za nacionalno oseanje u obrazovanju evropskih nacionalnih
drava konstitutivni su Jevreji. Hiljadu godina Jevreji su spadali u pro-
menljive rtve (prosjaci, vetice, nevernici). Ali, meu rtvama jedino
Jevreji ostaju identini u ne-identinom: bez zemlje i bez drave. Ta iden-
tinost u ne-identinom, u slobodi od iskonski prirodnog konteksta
domaih naroda izaziva zao pogled propovednika kao i, kasnije, retora
nacionalizma (Ibid., str. 311).
Koren dakle antisemitske ideje moe se locirati u elji da svi drugaiji
postanu isti. Progon i isterivanje koji prate istoriju Jevreja u Evropi od
247
POHVALA NAIVNOSTI
prvog krstakog pohoda, povratak je onog uvek istog, razliit samo u
snagama onih koji svoj lani identitet stiu nepriznavanjem drugoga.
Meutim, tu postoji jedna znaajna razlika koja na odreenom stupnju
prestaje da bude samo gradualna. Dok je u igri ekonomski interes progon
se dri u granicama, ali im drutvo izgubi svoj politiki i ekonomski
sklop nasilje zna samo za jednu granicu, granicu koja lei u ograni-
enosti sredstava (Detlev Claussen: List der Gewalt. Soziale Revolutionen
und ihre Theorien, Campus, Frankfurt am Main, 1982). Auvic to potvr-
uje. Nije bio u pitanju samo teror, budui da se terorizam jo uvek kree
unutar racionalne raunice graanskog rata, unutar relacije cilj/sredstvo
svojstvene instrumentalnom nasilju. Sa fabrikama smrti cilj i sredstvo
su izgubili relaciju, apstraktni princip neprijateljstva se osamostalio, a
uin i uinilac rasplinuli u industrijskoj praksi ubijanja. tavie, smerani
rezultat, unitenje evropskih Jevreja tek unitenja radi, uopte ne sledi
iz antisemitizma kojem je upravo potreban veiti Jevrejin. On sledi tek
iz logike ne-priznavanja koja ne poznaje nikakav mirovni sporazum
nego samo propast, iz logike ubijanja i dehumanizacije neprijatelja koja
slavi svoj trijumf u univerzumu koncentracionih logora (Klausen, Gra-
nice prosvetiteljstva, str. 334).
Zbog toga i sloboda koja je nastupila s porazom nacionalsocijalizma
nije vie trijumfalna kao na poetku graanske epohe. Granicu oslo-
boenja predstavlja sudbina Jevreja, onog neidentinog koje se proganja
mranom stranom raspoluene graanske slobode, apstraktnom jedna-
kou i prosvetiteljstvom. Granicu prosvetiteljstva markira dijalektika
prepletenost prosvetiteljstva i gospodarenja, dvostruki odnos napretka
prema surovosti i osloboenju, koji su upravo Jevreji iskusili. To je smisao
u kome Auvic ne moe biti shvaen kao paradigma, ve upravo kao
kraj jednog dugog puta evropskog drutvenog razvoja. Granica prosve-
titeljstva koju on simbolie provocira miljenje da postane svesno toga
da se kree granicom pojmljivog.
Jedno obnovljeno, jedno novo prosvetiteljstvo koje je, umesto da se
pretvori u cinizam, svesno svojih granica, moralo bi, zakljuuje Klausen,
da pored duhovnoistorijskog ima u vidu i drutveno poimanje Auvica,
da postane svesno univerzalnog straha koji je Auvic doneo na svet,
da pojmi patnju i proizvede takvu jasnu svest koja s onu stranu sva-
kog komformizma i sentimentalizma jo jedina moe da iz straha koji
osea svako ko je uo za Auvic, izbori sreu majune slobode koja lei
248
Predrag Krsti
***
Nee biti nikakva teta ako upitam da li je igra zavrena.
Uitelja i egrta, etrdeset pet godina posle one berlinske epizode,
takoe mori ista briga kao i Starika, i kao i dobar deo strune literature
u poslednje dve decenije (Roger Hilsman, Does the CIA Still Have a
Role?; Foreign Affairs, September/October 1995, Vol. 74, Issue 5, str.
104-112; Christopher Andrew, Intelligence, International Relations and
Under-theorisation; Intelligence and National Security, Vol. 19, No. 2,
Summer 2004, str. 170184; Jeremy Black, The Geopolitics of James
Bond; Intelligence and National Security, Vol. 19, No. 2, Summer 2004,
str. 290303; Klaus Dodds, Licensed to Stereotype: Popular Geopolitics,
James Bond and the Spectre of Balcanism; Geopolitics, Vol. 8, No. 2,
Summer 2003, str. 125-156; Stphane Lefebvre, The Difficulties and Di-
lemmas of International Intelligence Cooperation; International Journal
of Intelligence and CounterIntelligence, 16/2003, str. 527542; Oliver
Marchart, The Other Side of Order: Towards a Political Theory of Terror
and Dislocation; Parallax, 2003, Vol. 9, No. 1, str. 97-113; Martin Rud-
ner, Hunters and Gatherers: The Intelligence Coalition Against Islamic
Terrorism; International Journal of Intelligence and CounterIntelligence,
No. 17, 2004, str. 193230). Oni zakljuuju da hladni rat moda jeste
u saznanju kao takvom (Klausen, Granice prosvetiteljstva, str. 22; Theo-
dor W. Adorno: Minima Moralia, Gesammelte Schriften, Band 4, Suhr-
kamp, Frankfurt am Main, 1997, str. 19). Svoju polaznu taku ono mora
da potrai upravo u nepojamnom nacionalsocijalistikom zloinu, u po-
gledu na brda leeva koje nacisti nisu stigli da uklone. Pogled na
mrtve, koji ako oseanjima pustimo slobodno na volju upropauje
sadanjicu, moe se samo duhovnim radom preobraziti u svest o krivici.
U javnom seanju treba podsetiti na to da je Auvic bio stvaran, materi-
jalno stvaran a to je injenica koju pojedinana svest spontano deman-
tuje. Misliti o nezamislivom, pojmiti nepojmljivo, ne sme da bude poziv
da se odreknemo razuma i prepustimo oseanjima, koja s obzirom na
krivicu mogu da budu samo lana oseanja, nego da u krajnjoj meri na-
pregnemo razum kako bismo izdrali to to je ono nerazumno postalo
stvarno kao nezamisliv uas (Klausen, Granice prosvetiteljstva, str. 302).
249
POHVALA NAIVNOSTI
Rezultati ovakvog pristupa ili ovakve orijentacije Filozofije za decu,
ukoliko se ili kad god se nije pretvorila u manir i stilizovala u ekskluzivni
ispravan put, u toj su meri bili zauujui, da i danas mnogi sa rezervom
gledaju na njih. Stvar je u pogledu. Ti rezultati svakako nisu oni na koje
zavren, ali da se velika igra nastavlja, s tim to nalaze supstancijalan
razlog za to: to je u prirodi zveri. Sve dok Homo politicus bude zavisan
od adrenalina, pijuni e se baviti pijunaom. Ali istovremeno, uitelju
izvire i jedna zabrinjavajua pomisao, ukazuje mu se praznina vlastitog
uinka ukoliko se tako postave stvari: Doavola, hladni rat mora da
ima naravouenije. Inae, koji je smisao svega? Smisao je u tome da
su dobri momci potukli loe momke, samouvereno e egrt, izgleda i
dalje nesklon metafizici. Uitelj osea simptomatsku potrebu da porie
ono to sledi iz one adrenalin-eksplanacije, on bi brzo da je potre dok
mu ona sablasno odzvanja, on stalno mora da ponavlja kako su ljudi
skloni da zaborave da su prokleti Goti bili pred vratima i da su postojali
ljudi koji su isturili svoja tela na vatrenu liniju i odbacili ih (uporediti:
Evan Thomas, The Very Best Men: Four Who Dared: The Early Years of
the CIA, New York: Simon & Schuster, 1995).
Priznaje da u klubu svog penzonerskog pansiona ita pijunske romane
i sudi o jednom Le Kareovom (verovatno: Don Le Kare, Naa igra, Beo-
grad: Narodna knjiga Alfa, 1995; uporediti: Don Le Kare, Rat u ogledalu,
Zagreb: Grafiki zavod Hrvatske, 1990; Don Le Kare, pijun koji se sklo-
nio u zavjetrinu, Zagreb: Grafiki zavod Hrvatske, 1990; Robert Ladlam,
Bornov identitet, Beograd: Narodna knjiga Alfa, 2005; Robert Ladlam,
Prometejeva obmana, Beograd: Narodna knjiga Alfa, 2001). Pogaa at-
mosferu shvata da je Berlin bio mesto za odstrel. Jasno mu je da mi koji
smo iveli tamo vie nikad nismo isti. Vie moe da se naui o hladnom
ratu itajui Le Karea, nego novine. Ali me nervira kad kae da su pijuni
ljudi koji se igraju kauboja i Indijanaca da bi razvedrili svoje usrane ivote.
Kakva gomila gluposti! Manje je u pitanju bojazan za opstanak Kompanije
i opravdanost instituta Tajne slube, vie strah da igra nikada nije imala
dubljeg ili vieg opravdanja, da je njen kraj doslovno kraj nje, kraj zablude
o njenoj celishodnosti, da je depotencirano svako dalje investiranje u nju.
Da bi, na kraju krajeva, mogla da pobedi Metka, odlikaica, koja po
zavrenoj pripovesti Tajnog drutva PGC, predlae sledee naravouenije:
Ne osnivaj tajna drutva kad imamo dovoljno legalnih!
250
Predrag Krsti
***
Nesumnjivi zov na ipak nekakvu autentinost i princip/prvost/pri-
marnost blago reeno, krajnje netipian za Adorna zahteva i jo jednu
ogradu i, da tako kaemo, lokalizaciju naivnosti u dodue neophodno
ali, ini se, ipak predvorje filozofske refleksije: To nije ono poslednje i
nije aposolutna istina; ali ukoliko nismo za to sposobni, ukoliko se doz-
voli da zakrlja sposobnost da se na stvarima uopte neto opaa [wahr-
zunehmen], da se vidi kako prosijava [aufleuchten], onda nee moi ni
da se dosegne ikakva istinska filozofska refleksija (Adorno, Philosophi-
sche Terminologie I, str. 208).
pomiljamo predstavljajui ih sebi kao da su izneti u neitljivim i toliko
golemim filozofskim knjigama da se mogu koristiti i kao hladno oruje,
nisu oni o kojima e esnafska zajednica raspravljati na kongresima na-
rednih godina. To su vie oni neoekivani rezultati koje postie zajednica
uenika, najee mimo ili uprkos kolskom programu, oni jednokratni,
neponovljivi uvidi koji moda i ne ostaju za itav ivot ali ga produktivno
omoguuju, ono otvaranje prostora za domiljanje koje vie nee moi
tako lako da se prekine i suspenduje ikakvim dekretom, ono obrazovanje
koje doslovno obrazuje ne decu, nego ljude za ono za ta bi svako obra-
zovanje trebalo da obrazuje: za onu samostalnost koja se tie umovanja,
za rasuivanje koje nee pristati na nalog ikakvog drugog autoriteta do
vlastitog uma, za onaj otpor svakoj aktuelnoj i buduoj manipulaciji i
zavoenju, za vrednovanje i za odgovornost, za mogunost identifiko-
vanja, jednaenja raznorodnog, ali i za razlikovanje, diferenciranje isto-
rodnog; za sve ono, ukratko, po emu nismo zombiji.
Vetina koju takav pristup zahteva od pedagoga je utoliko tea, naupo-
redivo tea od one da misionarski iri istinu o koristi i znaaju svog pred-
meta. Obazrivost i obzirnost sada postaju glavne rei nastavnike prakse.
Nita rukovoenje, nita dirigovanje. Samo ravnopravna briga za proceduru
dijaloga, za sluanje, za razabiranje, za odluivanje, za prosuivanje. Samo
pomo u iskazivanju, formulisanju, u redosledu, samo otvaranje mogunosti.
Pedagog postaje dobar stimulator, stimulator svojih tienika, a ne zbornik
odgovora na sva pitanja, ne enciklopedija manje ili vie (ne)potrebnih in-
formacija, ne izvoa unapred programiranih nota. I upravo stoga i tek stoga
to nema gotove odgovore ovakva praksa postaje odgovorna.
251
POHVALA NAIVNOSTI
Adorno zapravo iznosi na dnevni red pitanje merodavnosti suenja
i sudije, poto se ispostavlja da za tako neto nismo dovoljno naivni:
da smo odve ve ogrezli u konceptualnim shemama koje zapreuju ita
to ve nisu unapred ukalkulisale. Tada istrajavanje na naivnosti taj po-
jam pribliava pojmu neposlunosti koja vie nije samo deja. S druge
strane naivnosti kod Adorna izrekom nije ni lukavost ni vetakost ni
izvetaenost, mada bi makar neto od toga moglo biti, ve naprosto ne-
naivnost. Ta igra na kontradikciju jednog pojma je taktika: ona onda
upravo omoguava da se ne misli u nekakvoj bipolarnosti, da se sama
recepcija naivnog stanja nekakve prvobitne prirodnosti posmatra, da
tako kaemo, u dobroj dijalektikoj tradiciji, u vlastitom razvoju. Kao
to bi se moglo rei i da naivnost u tom kretanju, iji je glavni i zapravo
jedini akter, konano dolazi ne moda na svoje, ali po svoje.
Govorei o svom prvom, srednjokolskom susretu sa Kantovom Kri-
tikom istog uma, i sa nevoljama koje poinju ve od naslova pod kojim
se ne zna ta da se podrazumeva iz uvida da kritika tu ni u kom sluaju
ne znai ono to znai kritika, ve oznaava odluku o tome za ta je isti
um kadar, kao to ni isti um ne znai ono to se moe predstaviti kada
se uje ta re, ve je to onaj um koji ne uzima u obzir celokupan empi-
rijski materijal, koji je to po svojoj formalnoj mogunosti, neminovno
sledi pitanje: kako to umom moe da se vri kritika na samom umu; ako
on na sebi mora da vri kritiku, onda on ve unapred zna ta na sebi ima
da kritikuje Adorno formulie opravdanje onog prvog utiska i plodo-
tvornost koju on potencijalno u svojoj zapitanosti nosi: Filozofija je jedna
krajnje izuzetna [hchst merkwrdige] konfiguracija naivnosti i nenaiv-
nosti, to e rei da ona dolazi do nenaivnosti, dakle do raskida sa nekom
puko primajuom, neposrednom sveu, upravo jedino ukoliko se po-
uzdava u neposrednost svojih pojedinanih iskustava (Ibid., str. 98).
Poto je, naime, ve ustanovljeno da je sve na ovom svetu, ukljuujui
i posrednost i neposrednost, jezivo isposredovano, neposredna iskustva
kod Adorna imaju ulogu ne samo da spasu miljenje od unapred priprav-
ljenih i prepariranih kategorijalnih shema, nego i da vrate pravo neposred-
nosti, u smislu nenaivnosti, da ne utule i istinu tog momenta i ne dozvole
nenaivnom posredovanju da se stilizuje u manir. Moda je u tom smislu
zaista najblie fenomenolokom, samo u izvesnom smislu jo jednom pre-
lomljenom i onda nekako obrnuto postavljenom i vrednovanom prirod-
nom stavu (videti Edmund Huserl, Ideja fenomenologije: pet predavanja,
252
Predrag Krsti
BIGZ, Beograd, 1975). Kada je ejdetsko postalo dogma, ili makar navika,
istina je skrivena u prirodnosti one doslovno estetske, ulne, mimetike,
simpatike racionalnosti (uporediti Peter Sloterdijk, Kopernikanska mo-
bilizacija i ptolomejsko razoruanje: ogled iz estetike, Bratstvo-Jedinstvo,
Novi Sad, 1988), bez koje dodue ni tamo nema poetka, ali se ovde javlja
i kao, ili prevashodno kao, svojevrsni iznutra postavljeni i istinosniji ko-
rektiv. Jer, i ona suverena filozofska nenaivnost e lako da utone u lagod-
nu naivnost upravo ako izostavi svoj naivni momenat, ukoliko pokida
neophodnu vezu izmeu njih, ukoliko se zaboravi ono pojedinano, slu-
ajno, prethodno neintegrisano, za koje je ipak potrebno jedno otvoreno
duhovno iskustvo koje ima poverenja u diskurzivnom preparacijom jo
neoneienu smislenost vlastitog opaanja.
Govorei o Hegelovom i Diltajevom razumevanju (jedinstva) istorije
filozofije, Adorno naivnou smatra usvajanje odreene filozofije i ve-
rovanje da smo na taj nain pronali kamen mudrosti. Ali jednako je ne-
dovoljna i nenaivna vera da imamo filozofiju ukoliko u jednom sada
dostupnom pregledu svih njenih varijanti sagledamo kako se prelazilo
sa jedne na drugu. Tom istorijskom momentu se dodue daje pravo i
usvaja se obaveza da se ue u filozofsku problematiku, ali se jednako
podsea da celina sklopa problema ne sme da zaboravi konkretna
pojedinana postavljanja pitanja i da dokine [aufheben] neposrednost
u odnosu filozofskog miljenja prema stvari. Inae e, bez te, kako se
kae, vetine filozofske svesti [Kunststck des philosophischen Bewusst-
seins], vetine da se ova dva momenta dre u igri, ta istorizovana vrsta
nenaivnosti utonuti u najloiju naivnost [in rgste Naivitt], u onu
ivotinjsku veru u obrazovanje [tierischen Bildungsglauben] koja misli
da od same stvari neto zna samo ukoliko zna kako je sve postalo. To je
iluzija... (Adorno, Philosophische Terminologie I, str. 9697).
***
Nesumnjivim se ini da Adornove opaske o naivnosti u Filozofskoj
terminologiji u dobroj meri odstupaju od tradicije razumevanja tog kon-
cepta: on kao da u naivnost investira izvesnu statusnu, epistemiku ko-
liko i moralnu povlaenost za (inicijaciju u) filozofiju i, jedva neto
manje formalno reeno, u njoj pronalazi nekakav prerefleksivni, gotovo
ulni animozitet, nepristajanje, distancu, otklon od neposrednog, makar
253
POHVALA NAIVNOSTI
konceptualnog i vazda nakaradno konstuisanog okruenja (uporediti
jo Theodor W. Adorno, ber epische Naivitt, u: Noten zur Literatur;
Theodor W. Adorno Gesammelte. Schriften, Bd. XI, Frankfurt am Main:
Suhrkamp, 1997). Naivnost je u tom smislu negativna vrlina, ukoliko
je uopte vrlina, odnosno jedan defanzivni sentiment, ukoliko je uopte
sentiment ili makar sentimentalno/sentimentalistiko dranje. Za razliku
od racionalne teorije emocija Marte Nusbaum, koja bi je zbog takvog
njenog odreenja gotovo automatski diskvalifikovala i bez dobrane do-
rade detektovala kao nepoeljnu, budui da je, ugrubo reeno, neprak-
tina, neoperativna i stoga autodestruktivna (videti Martha Nussbaum,
Upheavals of Thought: The Intelligence of Emotions, Cambridge Univer-
sity Press, New York, 2001), mi meutim u tome pronalazimo njeno
preimustvo. Radije nego na efikasnost, nadovezujemo se na onu drugu
tradiciju, tradiciju negativne mudrosti obzirnog iskuavanja granica
(mogunosti), koja tee barem od Kanta do, na sasvim razliite naine,
Popera, Adorna, Fukoa i Deride.
Vrsnom odlikom dostojnom trenutka bi se onda mogao smatrati
upravo njen pozitivno neprofilisan i nepreskriptivni karakter, izostanak
volje za globalnim ureenjem u njenom (po)stavu, njen manjak projek-
tivnog normiranja a da se i dalje, makar i nedelotvorno s obzirom na
vanteorijske, psiholoke ili politike aspekte, ini da progovara u ime
ili iz nekakve univerzalnosti. Naivnost bi mogla posluiti kao svojstvo
koje ne samo inicira moralno suenje i postupanje, nego i organizuje
drutvo, ukoliko je to uopte poeljno, ali sada tek mutatis mutandis:
svakako, naime, bez ideje da se ona ili ikoji pozitivan sentiment ili oseaj,
emu najvie slii, pa i najfrekventniji u sklopu britanske tradicije moral
sensea (uporediti Anthony Ashley Cooper, Third Earl of Shaftesbury,
Characteristics of Men, Manners, Opinions, Times, Cambridge University
Press, Cambridge, 1999; Joseph Butler, Human Nature and Other Ser-
mons, The Project Gutenberg eBook, 2007: http://www.gutenberg.org/
files/3150/3150-h/3150-h.htm; Francis Hutcheson, An Inquiry into the
Original of our Ideas of Beauty and Virtue, Liberty Fund, Indianapolis,
2004; Dejvid Hjum, Rasprava o ljudskoj prirodi, Veselin Maslea, Sara-
jevo, 1983; Adam Smith, The Theory of Moral Sentiments, CUP, Cam-
bridge, 2002; D. D. Raphael, The Moral Sense, OUP, London, 1947; Anna
Wierzbicka, Moral Sense; Journal of Social, Evolutionary, and Cultural
Psychology, 2007, 1 (3): 6685, str. 73) benevolence, dobronamernost,
254
Predrag Krsti
blagonaklonost moe proglasiti onom specifinom prirodnom sklo-
nou, koja automatski moralno harmonizuje i drutvenu zajednicu. Na-
ivnost hotimice i upravo odgovorno vie reaguje nego to bi da se istie,
vie korektivno deluje kao nekonstrukivna reparacija ili, s obzirom na
granice moralne oseajnosti, otrenjujua invektiva, onda kada odre-
ena strategija preti da postane jedina i metastazira. Ona izgleda kao da
nastupa iz neke zdravorazumske prirodnosti, iz prepoznavanja nekog
sklada u svetu, ali tek za onu lukavtinu, cinizam ili raspomamljenu
nepodobtinu koja jo osea zlu savest zbog ogreenja o njega. Za naiv-
nost se samo vrlo uslovno, metaforiki ili u precizno lokalizovanom smi-
slu moe ree da je uroena i pravilno rasporeena. Vazda poloena
u (protiv)stavu budnosti, pretenzija njenih pouka na vaenje ne nalae,
ve tek stidljivo ali nepokolebljivo opominje.
O naivnosti se mora, a istovremeno i ne moe sasvim govoriti u
tako tvrdim odrednicima kao to su distanca, otklon, otpor; moda pre
o neem to im prethodi i to iz dostojanstva nemoi, iz mudrosti re-
zignacije ili iz obzirnog straha da se ne stilizuje u apsolut ne mora i
zapravo ne sme da se pretoi u nekakvo kanalisano odbijanje, naroito
ne markuzeovsko Veliko (Herbert Marcuse, Kraj utopije. Esej o oslobo-
enju, Stvarnost, Zagreb, 1978). Re je, dakle, radije o neprihvatanju, a
ne o otvorenoj neposlunosti nekom komandnom glasu koji isporuu-
je nazor ili dunost, radije o povlaenju nego o programskom protivlje-
nju, o povlaenju koje je protivljenje, kao kod Melvilovog Bartlebija
(Herman Melville, Bartleby, the Scrivener: A Story of Wall-Street,
Bartleby.com: http://www.bartleby.com/129/: uporediti; Gilles Deleuze,
Bartleby; or, The Formula, Essays Critical And Clinical, Verso, London,
New York, 1998, str. 6890; Jacques Derrida, The Gift of Death, Univer-
sity of Chicago Press, Chicago, 1995, str. 7481; Giorgio Agamben, Bart-
leby ili o kontingenciji, Meandarmedia, Zagreb, 2009), radije o posebnoj
vrsti pasivnog otpora koji neshvatljivom pomirljivou i skruenim
(ne)pristajanjem uznemirava oekivanja, iritira samu formu potinja-
vanja i osporava uobiajene obrasce ponaanja; radije utivo prigova-
ranje, amblematsko opiranje onih nemonih, kao najmonija forma
etikog otpora (Levinas); radije bezuslovni ali punopravan tek kao
stalno iznova u svojim granicama dekonstruisan otpor; radije jedan
otpor bez garda opiranja koji tek upuuje na smislenost emancipacije
od svake dominacije, jedna principom nezagarantovana neposlunost
255
POHVALA NAIVNOSTI
i jedno nenametljivo odstojanje koje s onu stranu samoivosti nastupanja
moda tek legitimie odstupanje (uporediti: ak Derida, Budunost
profesije ili Univerzitet bez uslovljavanja (zahvaljujui drutvenim nau-
kama koje bi mogle da se dese sutra), Kosmopolitike, Stubovi kulture,
Beograd, 2002, naroito str. 84; Jacques Derrida, Resistances of Psycho-
analysis, Stanford University Press, Stanford, 1998, str. 2; Michel Fouca-
ult, The Ethics of the Concern for Self as a Practice of Freedom, Ethics:
Subjectivity and Truth, New Press, New York, 1997, str. 292; Miel Fuko,
Istorija seksualnosti (I): Volja za znanjem, Prosveta, Beograd, 1982, str.
86; David Couzens Hoy, Critical Resistance: From Poststructuralism to
Post-Critique, The MIT Press, Cambridge, Massachusetts, 2004, str. 6).
Jedno poverenje koje se ispunjava tek u onom izvoenju koje bezuslovno
odbija da se kompromituje.
256
Predrag Krsti
Beleka o autoru
Predrag Krsti je roen u Beogradu 9. marta 1964 godine. Diplomirao
je filozofiju na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu 1991 godi-
ne. Na poslediplomskoj studijskoj grupi za istoriju filozofije beogradskog
Filozofskog faktulteta 2005 godine magistrira sa tezom Adornova kritika
filozofije subjekta. Radi kao struni savetnik na Institutu za filozofiju i
drutvenu teoriju u Beogradu. Kao urednik je potpisao desetinu zbornika
i temata, a kao autor niz od sedamdesetak priloga u strunoj i knjievnoj
periodici. Dosad su mu objavljene sledee knjige:
Psihokosmografija pesme, Nova, Nezavisna izdanja Slobodana Maia, Beo-
grad, 1992; Uknjienje poezije, izdanje autora, Beograd, 2005; Povedanje,
Alexandria Press, Beograd, 2006; Subjekt protiv subjektivnosti: Adorno i fi-
lozofija subjekta, Institut za filozofiju i drutvenu teoriju, Filip Vinji,
Beograd, 2007; Filozofska ivotinja: zoografski nagovor na filozofiju, Slu-
beni glasnik, Institut za filozofiju i drutvenu teoriju, Beograd, 2008; Posta-
pokaliptika: niemu vie filozofija, kao i dosad, Beograd: Institut za filozofiju
i drutvenu teoriju, Albatros plus, 2009; Kameleon: kako da se misli ljudska
ivotinja, Beograd: Slubeni glasnik, 2010; Asocijativni filozofski renik: pre-
liminarni nacrt, Banja Luka: Art print, 2011.
Sadraj
U jednom svom skeu Dejv Alen se pita -/7/- Neto je i do mene ili do
nas -/9/- Lucidne igre "naih" odbojkaa -/11/- Jedan savremen izbor
i nije toliko savremen -/21/- Antiglobalistiki pokret je ve bio uzeo
dosta medijske panje -/21/- "Kuda ide Srbija?", bilo je jedno nimalo
bezazleno pitanje -/51/- Inflacija propitivanja intelektualaca o pre svega
odgovornosti -/56/- Egzistencija je "stalno kriva" -/57/- Bombe su vazda
bile jedan izazov -/67/- Esej Amina Malufa Ubilaki identiteti -/81/-
Pojam ljudskih prava nije lien protivreja -/85/- Prema svedoenju Dio-
gena Laertija -/101/- Iste godine kada je globalna nauna zajednica -
/119/- Vrlo je opasno vraanje Kamijevom delu -/129/- Alen Finkelkrot,
ija se dela, a pre svih Poraz miljenja -/141/- Tematizovanje tolerancije
(trpeljivosti) u maniru -/164/- U knjizi Elijasa Kanetija O smrti -/200/-
Moglo bi se uiniti da bi jedna apologija naivnosti -/221/- To je jedna
posebna pria o jednom posebnom poetku -/222/- Treba samo pogle-
dati kandidate kad se upisuju -/234/- Mogue je da deja preputenost
i deja prodornost -/235/- Identitet kao zahtev antiteorijskih potreba
moe biti -/246/-
Beleka o autoru -/257/-
Predrag Krsti
Pohvala naivnosti
Izdava
Centar slobodarskih delatnosti doo
Dr Ilije Kolovia 12, Kragujevac
Za izdavaa
ore Savi, direktor
Lektura i korektura
Dobrila Srekovi
Tehniko ureenje
Dobrila Srekovi
tampa
Centar slobodarskih delatnosti doo
Kragujevac
tampano u tirau
od petstotina pedeset pet primeraka
septembra 2012. godine
CIP -
,
141.319.8
130.2
1:32
, , 1964-
Pohvala naivnosti / Predrag Krsti. -
Kragujevac : Centar slobodarskih delatnosti,
2012 (Kragujevac : Centar slobodarskih
delatnosti). - 262 str. : autorova slika ; 24
cm
Tira 555. - Beleka o autoru: str. 257.
ISBN 978-86-87863-33-0
COBISS.SR-ID 195449356