Dragi prijatelju,

Nadam se da mogu ovako prisno da ti

se obraćam, sada, kada se družimo
već deset brojeva? Hvala ti što si trpeo
sve naše početničke greške na ovom
našem zajedničkom putu. Hvala ti na
strpljenju i toleranciji. Hvala ti što si
čitao naš magazin, hvala ti što si nas
hvalio i preporučivao drugima. Izvini
ako ti nekada nismo bili po volji.
Kao što možeš da vidiš po naslovnoj
strani ovog jubilarnog broja ovaj put
se bavimo hispano književnošću. Hteo
bih da se zahvalim našim kolegama iz
magazina Reflejo, nastalim pod okri-
ljem Društva hispanista, koji su nam
pomogli da ovaj broj bude još bolji, a
naročito urednici Mariji Gudurić koja
nam je izašla u susret u svemu.
Pokušaćemo da te prošetamo kroz
klasičnu i savremenu špansku i lati-
noameričku književnost ne insistira-
jući toliko na Servantesu već na nekim
manje ili više poznatim biserima ove
književnosti.
Osim teme broja za tebe smo ovaj put
pročitali i "Beograđanke" Igora Maro-
jevića, zatim knjige o Gavrilu Principu,
ali i drugim svežim naslovima koji se
mogu naći na srpskom jeziku.
U susretu Sajmu knjiga koji nas oče-
kuje krajem oktobra uradili smo inte-
vjue sa glavnim urednikom izdavačke
kuće Booka i direktorom Vulkan izda-
vaštva.
Uživaj u novom broju,
Milan Aranđelović
Urednik magazina Bookvar
 „Beograđanke“ priče
Kada bi
umetnost pro-
govorila srpski jezik
prva reč bi joj bila rat. Kada sam se
prvi put susreo sa španskim
filmom bio sam zapa-
njen činjenicom da je
on bio prepun seksa,
perverznog seksa
čak, a u pitanju nije
bio porno film. Nije bio
ni ljubavni film, već se
bavio nekim malo manje šare-
nim temama. Tada sam mislio da me
je zapanjilo slobodan prikaz erotike u
tom filmu. Kasnije sam shvatio da je
svaki španski film takav. O bilo kojoj
temi da žele da progovore španski
filmski stvaraoci to rade kroz
erotiku, ona se nalazi kao
kulisa gotovo svakog filma.
Sa druge strane, sticajem naj-
nesrećnijih okolnosti, ja sam
bio upućen na domaći film u
kome „filmski radnici“ svaku priču
moraju da ispričaju kroz rat. Tamo
gde Španci koriste erotiku, Balkanci
koriste rat.
Čudni
su pu-
tevi erek-
tivni. Kome
trebaju horori
poput filmova
12
„TT Sindrom“ i „Zona mrtvih“ kada
imamo „Tamna je noć“ i „Kaži zašto
me ostavi?“? U zemlji limunada i mar-
garita možda bi nekome zombiji i bili
strašni, ali u Srbiji zombiji su naša real-
nost. Kao i, sa druge strane, vampiri.
Baš zato su „Beograđanke“ Igora Ma-
rojevića pravo iznenađenje
naše umetničke scene. Po-
čevši od korica knjige koje
su više dostojne plakata za
film Bigasa Lune nego za naslo-
vnicu srpske knjige, preko izbora pri-
povetki kao ne baš omiljene forme u
Srbiji, sve do same njihove poruke.
„Beograđanke“ u svemu odudaraju
od očekivanog. Ova zbirka pripove-
daka nije neka naša verzija Dnevnika
Keri Bredšo o urbanizmu i renesenasi
beogradskih klaberki. „Beograđanke“
nisu izašle iz pera Mome Kapora, što
mi je veliki plus. One nisu ni priče o
Oro devojkama iz polu-sela zalutalim
na pločnike velegrada na vodi, o de-
vojkama koje nam se svakodnevno
smeše sa svojih instagram profila ili
muških magazina, o modnim bloger-
kama, o stanovnicama silikonskih
brda i dolina.
Na samoj naslovnoj strani stoji da je u
pitanju „Knjiga o drugačijim ženama“,
mada nam autor kaže da u pitanju
nije njegov podnaslov već izdavački
blurb. Knjiga je pisana osam godina i

e o drugačijoj književnosti
nalazi se van autorovog petkonjižja
„Etnofikcija“ kojim se bavi poslednjih
godina. U pričama koje se nalaze u
ovoj knjizi autor se bavi običnim, uo-
bičajenim, mada ne i baš toliko uobi-
čajenim ženama koje pokušavaju da
žive svoje živote u Srbiji na njenom
gotovo trodecenijskom putu iz 20.
u 19. vek. Igor Marojević se
bavi pitanjem kako se jake
individualke snalaze u
društvu patrijahalne sa-
bornosti kako njihov
razum opstaje i pokušava
da preživi okružen, makar naočigled,
vladajućim nerazumom.
Iako je pisan lakim stilom, gotovo štu-
rim i svedenim jezikom jer je to, kako
autor smatra takvo pismo deo duha
vremena, kroz ironiju i cinizam „Beo-
građanke“ prikazuju društvenu stvar-
nost u svoj njenoj bedi i hororu. Osam
priča, pisanih osam godina, prikazuju
devojke i žene u različitim životnim
dobima i različitih psiholoških profila
koje su suočavaju sa izazovima koji
život stavlja pred njih. Samohrana
majka, zgodna tinejdžerka kojoj je
jedni greh to što je pripadnica nacio-
nalne manjine, njena „drugarica“ koja
i sama postaje žrtva tabloida, kako se
zaljubljuje kvazi intelektualca, samoi-
zolacija koju nam omogućava inter-
net, ali i sa druge strane, zaljubljivanje
www.bookvar.rs
Prikaz
preko tvitera i skajpa...
Ovo su neke od tema
kojima se bave
priče Igora Maroje-
vića.
Autor ima želju da
ovom knjigom razbije
trend naše publike nečitanja
domaćih autora, kao i izbegavanja
pripovedaka u korist romana. To što
je knjiga za samo dva meseca imala tri
izdanja daje mu za pravo da je možda
i uspeo u svojoj nameri.
Postoje i nagoveštaji da se po ovoj
zbirci priča snimi i tv serija. Prva epi-
zoda bi se bazirala na, možda najbo-
ljoj, priči „Unutra“ , a scenario za nju
bi napisao sam Igor Marojević.
Izdavač ove knjige je zbog brojnosti,
popularnosti i kreativnosti komentara
na „Beograđanke“ organizovao i knji-
ževni konkurs u kome je pozvao uče-
snike da napišu svoju priču uz uslov
da naslov njihovih priča bude naslov
neke od Marojevićevih priča.
PIŠE: MILAN ARANĐELOVIĆ
Magazin za promociju čitanja BOOKVAR 13
 Deset puta dobro
Neretko će i gosta iz ekonomski spokojnijeg dela belog sveta biti zatečeni
obimom naše srpske knjižarske ponude; ima tu bofla, kao i neumerenosti,
nerezonskih izdavačkih poteza, zbunjućih odluka, zicera, gubitnika kao ta-
kvih…, stoga, poteško je snaći se u tom nepregledu i opdvojiti žito od onog
neizostavnog kukolja. Ne očajavajte nikad, učio nas je Nušić, evo pomoć stiže
– pred vama je odabir deset valjanih a friških izdanja različitih profila i ciljnih
čitalačkih grupa. Nema drugo – valja ceniti i oči i vreme i papir i prevodila-
čko-izdavački napor. Dakle, evo fine desetorke sorto tipa.

ŽENA KOJA PLAČE

Soe Valdes
Prevela: Bojana Kovačević Petrović
Objavila: Laguna
Soe Valdes je već bezmalo dve dece-
nije prisutna u srpskoj knjižarskoj po-
nudi, u tom dugom međuvremenu
izmenila je nekoliko ovdašnjih izda-
vača, a njeno časno ime prošlo je kroz
isto toliko transkripcionih mutacija.
Sada je pred nama njeno novije delo
Žena koja plače, roman o nastajanju
romana. Na stranicama ove izvanre-
dno suptilno u delo sprovedene
knjige pratimo priču o pokušaju jedne
književnice da napiše roman o fatal-
noj i nesrećnoj Dori Mar, umetnici
ipak najpoznatijoj po ulozi muze veli-
kog Pikasa u jednom toku nujegovog
života i karijere. Baš kao i u prethod-
nim svojim delima Soe Valdes i ovde Osim toga, u Ženi koja plače Valdes
na ključnu poziciju stavlja motiv po- demonstrira silovit dar da iznađe i
trage za identitetom u složenim i dru- efektnim, a čisto književnim sred-
štvenim i emotivnim okolnostima. stvima prikaže punoću života i egzi-

14

stencije u tački u kojoj se susreću
emocije i umetnost, na koti na kojoj
se za prevlast bore sveprožimajuća
melanhiolija i potreba za rizikom u
svrhu pronalaska prave i smislene lju-
bavi.
KRUG
Dejv Egers
Preveli: Jelena Maksimović i Nebojša
Marić
Objavila: Booka
Nakon Potresnog dela zapanjujuće
genijalnosti ovo je prilika za drugi su-
sret našeg čitateljstva sa prozom knji-
ževnog superstara s one strane
Atlantika, Dejva Egersa. Nakon učin-
kovitog spoja porodične hronike,
manje ili više dokumentarističke
proze i neizostavnog histeričnog real-
izma u gorepomenutom delu, Egers u
www.bookvar.rs
Preporuka
Krugu na sebe preuzima odgovornost
da svet iznova upozori na opasnost od
potpunog gubitka privatnosti, i to
zarad krajnje apstraktnog dobitka i/ili
boljitka. Ukazivanjem na pošast dra-
govoljne ili nametnute predaje intime
u kovitlacu ludila digitalnog doba
Egers se pridružuje koloni pisaca koji,
odlučivši se za distpoji kao podžanr,
glasno i jasno ukazuju na brojne ne-
dostatnosti ovog sveta i naših života,
time rizikujući da budu optuženi za
retko kada čemu vrednu didaktnič-
nost. Iako Egers ovde, kanda, nije ni
imao nameru da zađe dublje u istra-
živanja prirode i korena potrebe za to-
talitarizmom, on, s rećom, u Krugu
demonstrira punu pripovedačku foru,
a priču boji izobiljem humora, mahom
zasnovanog na svojevrsnoj setnoj iro-
niji. Zato ni ne čudi da u krajnjem re-
zultatu Krug, iako formalno počiva na
povesti lociranoj u bliskoj budućnosti,
biva zbilja viralno štivo o ovoj epohi i
upravo po meri baš ove naše epohe.
ATLAS UPLAŠENOG ČOVEKA
Kristof Ransmajer
Prevela: Tijana Tropin
Objavila: Geopoetika
Ransmajer, u Srbiji najpoznatiji po iz-
vanrednim ranijim romanima Morbus
Kitahara I Užasi leda i mraka, ovim
svojim novim delom u dobroj meri
vraća i svog vernog srpskog izdavača
(beogradsku Geopoetiku) njegovim
korenima. Atlas uplašenog čoveka na
prvom mestu je moćna, mudra i sveo-
buhvatna geopoetička proza, kojom
Magazin za promociju čitanja BOOKVAR 15
 Ransmajer prelazi žanrovske i stilske
prepreke, te je sve do poslednjeg
retka i pažljivijim čitaocima teško da
prelome da li čitaju minuciozno po-
stavljen putopis ili najplementijim
emocijama bremenitu fikciju.
ISTORIJA FILMA
Dejv Parkinson
Prevela: Nataša Krivokapić
Objavio: Dereta

Ransmajer nastoji (i u potpunosti u

tom svom naumu uspeva) da kroz se-
damnaest priča ispiše jednako toliko
oda lepotama, ali i nužnostima promi-
šljenog lutanja sa ciljem pronalaska
istine o lepoti življenja uprkos neiz-
bežnom egzistencijalnom grču, sveop-
štem nespokoju i varljivosti gotovo
svega i gotovo svih koji nas okružuju.
Ransmajer je, poput odvažnih istraži- Premda filmske škole i dalje niču u
vača i inovatora iz gorepominjanih ra- ovom ili onom obliku kao čuvene pe-
nijih mu dela, ovde nameren da istraži čerke posle kiše, naši izdavači su
mogućnosti naglašeno kontemplativ- mahom digli ruke od filmske literature
nog bitisanja bez obzira na silne za- iole zahtevnijeg kova. Ipak, nedavno
preke i logike i opšteg poimanja je svetlo dana ugledala Istorija filma
razumnog ponašanja i društvenog iz pera Dejvida Parkinsona. Reč je o
konteksta. Osim toga, čitaoce će, sva sažetoj, ali važnim i relevantnim infor-
je prilika, i ovog puta biti iskreno macijama krcatoj knjizi, u kojoj autor
uznet lakoćom i elegancijom kojima staloženim izlaganjem i bez imalo ne-

16
 Preporuka

jasnoća i nepreciznosti u fokusu, po-

stavci i izrazu ukazuje na većinu ele-
menata analize filma danas. Premda
je reč o knjizi tzv. opšteg usmerenja, a
što autor ni na trenutak ne pokušava
da zatomi, Parkinsonova Istorija filma
pleni i preglednošću i usredsređeno-
šću očito verziranog filmofila i ozbilj-
nog proučavaoca filma i kao medija i
kao fenomena. Jezgorivotost izraza
ovde nije loša strana, već, naprotiv,
ukauzje na autorovu svest o vremenu
u kom dela, vremenu u kom su, na-
žlost mnogih koji do takvih finesa još
drže, gledaoci prevedene u redove
apstraktnih posetilaca bioskopa u ko-
jima je sve manje one tako neodoljive
magije istinskih poduhvata duha i na-
darenih. Ovo izvanredno izdanje,
kome se jedino u izvesnoj meri može svojim novim delom Spasojević doka-
zameriti na ipak razumljivoj anglocen- zuje svoj pripovedački dar i osoben
tričnosti, upotpunjeno je i vidljivim autorski glas; Čovek koji nije imao
naporom srpskog izdavača, koji se po- pojma je futuristički intonirana grote-
starao za prigodnu i oku ugodnu ska na temu školstva i pratećih trepe-
opremu i odgovarajuće srpske pre- ravih fenomena. Prikazujući glavnog
vode izdvojenih filmskih ostvarenja na junaka, nastavnika u državnoj školi u
čiji značaj Parkinson tako rečito i skon- Bronksu, kao žrtvu kojoj nema bega iz
centrisano ukazuje. čeljusti opšteg besmisla obrazovnog
ČOVEK KOJI NIJE IMAO POJMA sistema, neuništivog biriokratizma i
Mihajlo Spasojević sveprisutne bezumnosti, Spasojević
Objavilo: Rende daje svoj tihi i nenametljivi doprinos
Imajući u vidu šta je pokazao u pret- preispitivanju realizma kao postavke
hodnim delima (Noge Jaromile Krato- svih postavki u srpskoj prozi i ovog
filove i Labudova pesma Faustina veka. Spasojević, koji bi se, ruku na
Asprilje) Mihajlo Spasojević, srpski srcu, sigurno dobro snašao i sa razma-
prozaista sa severnoameričkom adre- hanijem i razvijenijim narativom od
som, nedopustivo je dugo i prečesto onog koga zatičemo na stranicama
odsutan iz ovdašnje književnosti. I Čoveka koji nije imao pojma, upravo

www.bookvar.rs Magazin za promociju čitanja BOOKVAR 17

 ovim svojim delom ukazuje na značaj
jetke satire i i diskrretnog humora u
književnosti danas. Spasojević u zna-
čajnoj meri uspeva da apsurdu vre-
mena u kome nam je dato da bitišimo
izađe na crtu naoružan upravo verom
u svemoć apsurda koji tera na razmi-
šlje, a što i da ne, na smeh od srca.
TITOV PREVODILAC
(dopunjeno izdanje)
Ivan Ivanji
Objavila: Laguna
Ako izuzmemo istinski superiornu
istorijsku studiju Tito i drugovi Jožeta
Pirjeveca (takođe u izdanju Lagune), ,
ovo, dopunjeno izdanje Titovog pre-
vodioca Ivana Ivanjija izdvaja se kao
najosebenije koncipirano i najzanim-
18
ljivije ispripovedano u sve nezaustav-
ljivoj poplavi izdanja o nekada najve-
ćem sinu naših naroda i narodnosti,
Josipu Brozu Titu. Ovo jeste memoar-
ska proza, ali ona rafinirijanijeg soja,
jer Ivanji u mihizovskom maniru u
ovoj svojoj knjizi nenametljivim a ja-
snim glasom pripoveda autobiografiju
o drugima. Naravno, veliki deo kvali-
teta ovog krajnje intrigantnog izdanja
rezultat je Ivanjijeve upućenosti u
moć i značaj reči i književnosti, ali s
uma se ne sme nikako smetnuti ni
važnost istinski zanimljive tačke gle-
dišta koju autor ovde bira. Naime, Iva-
nji u ovom svom Titovom prevodiocu
iznosi dovoljno toga bitnog i zanimlji-
vom o tom predsedniku nad prerd-
sednicima, ali iz drugog plana iznosi i
sud o finesama leksike, semantike i
šire shvaćenog jezika, kao ipak možda
najubojitijerg oružja. Kako god joj pri-
stupili, ova knjiga je dragoceno izda-
nje - dragocena i kao suptilna a
neophodna fusnota u tom izrazito za-
nimljivom periodu našeg odrastanja i
sazrevanja kao društva u celini, i kao
uzbudljivo štivo koje sa sobom nosi
radost saznavanja stvari i na neku višu
decimalu.
NILSKI KONJ
Stiven Fraj
Prevela: Branislava Eerak
Objavio: StudioLeo
Početak ovog leta doneo nam je i
šansu da Stivena Fraja upoznamo i u
svojstvu pisca. Ovaj glumac, komičar,
televizijski voditelj, filnatrop, aktivista,

je, mada je to kod nas, možda manje
poznato, i veoma plodan pisac. Samo
par sedmica nakon Teniskih loptica
nebesa, prvog prevoda proze Stivena
Fraja na srpski jezik, stigao je Nilski
konj, njegov pokušaj na polju britkim,
mahom crnim humorom obojene de-
tektivske misterije. Fraj polazi od po-
stavke koju možda ponajbolje znamo
iz dela na tom polju neprevaziđene P.
D. Džejms (misterija koja se odigrava
na bogataškom imanju, izdašno popu-
njenim sve samim strastvenim doko-
ličarima i lezilebovićima, a ubrzo se
izmeće u raspojasanu i nadahnutu sa-
tiru na temu nepopravljivih britanskih
naravi, strogo umreženih u gusto tka-
nje osećaja odgovornosti prema sva-
kakako upitnom, ako ne i nakaradnom
www.bookvar.rs
Preporuka
klasno-društvenom ustrojstvu.
Premda nudi pregršt povoda za smeh,
Nilski konj nije humorističko delo, pr-
venstveno jer se Fraj drži poznatog
ostrvskog osećaja za meru i prikri-
veno-dozirani cinizam od koga na
duže staze ipak prilično bride obrazi,
baš kao što sve do samog konca priče
izmiče i kanonima detektivske proze,
te u krajnjoj instanci ovaj roman na
prvom mestu biva neodoljiva ilustra-
cija razbarušene pojave upravo
samog svog autora.
MRŽNJA PREMA DEMOKRATIJI
Žak Ransijer
Preveo: Miodrag Marković
Objavio: Karpos Books
Vrednih darova ima i van polja bele-
tristike – evo, u prilici smo da poča-
stimo svoje umove i jednom
vanredno značajnom knjigom iz polja
prestižne filozofije. Žak Ransijer u svo-
joj Mržnji prema demokratiji na ogra-
ničernom prostoru (oko 120 strana
teksta) odvažno pod znak stavlja uvre-
ženi diskurs po kom je upravo demo-
kratija (kao spremni kontrapunkt
užasima totalitarizma, jednoumlja….)
ipak staza koja vodi barem ka prividu
onog toliko snevanog najboljeg od
svih svetova. Ransijerov zamah je
širok, on se osvrće kako na antiku i
njeno filozofsko nasleđe, tako i na sa-
vremena i iskustva sa demokratijom
iz bliže nam prednosti, a od velesla-
loma kojima vodi kroz šumu nadah-
nute i uzbudljivo iznete i
ispreprletane argumentacije čitaocu
Magazin za promociju čitanja BOOKVAR 19
 može i da zastane dah. Sa druge
strane, Ransijerovo polazište je posve
jednostavna – premda manjkava i
sklona devijacijama i urušavanju, de-
mokratija je, bez daljnjeg, ipak najde-
lotvorniji od svih sistema upravljanja,
bitisanja i koegistencije raznorodnih
do kojih su umovi onih najobdarenijih
uspeli da dođu, a sce to se može do-
kazati i podatnošću demokratije za
preispitivanja i pokušaje redefinisanja
ključnih joj odrednica uvek i svugde.
Naravno, u viđenju i izvođenju onih
takvoj raboti najdoraslijih, na čelu sa,
rcimo, upravo velikim Ransijerom
GOSDPODAREVO SIROČE
Adam Džonson
Prevela: Ivana Maksimović Tomić
Objavio Evro Giunti
20
Dobitnik Pulicerove nagrade Adam
Džonson na uzorku svog Gospodare-
vog siročeta pokazuje kako i zašto su
neke nagrade i dalje neupitne i presti-
žne i kako su složeni književni po-
stupci kao viši ciljevi , sve i kada su tu
radi stvaranja kjnjige koja pledira da
bude mnogo čitana i široko prihva-
ćena, lako izvodljivi u rukama istinski
umešni. Na planu zapleta Gospoda-
revo siroče oslanja se na nepatvoreno
emotivnu i uzbudljivu povest o odra-
stanju jednog nesrećnog deta među
obodima radnog logora za siročiće u i
dalje mitskom Pjonjangu; i mimo na-
pete i događajima i emocijama i preo-
kretima bogate naracije, Džonsonovo
Gospodarevo siroče može se posma-
trati i kao vrhunski uspeo ogledni pri-
 Preporuka

mer knjige koja mami svojom poliva- beno lirski intonoirane povesti o jed-
letnošću u čak nekoliko aspekata. nom složenoom odnosu i prožimanju
Možda i najzanimljivija dimenzija i, kojim ta relacija daruje svoje aktere, i
ode čudesima i moći matematike i
kanda, i najupadljiviji kvalitet Džon-
matematikom osnaženog pogleda na
sonovog pristupa je relaksiranost koju
pokazuje dok bez i najmanjeg traga život i svet, kao i na uslovnosti koje
upinjanja, a sve zarad dodavanja još njima gospodare. Profesor iz naslova
jednog dragocenog sloja ovoj sjajnoj je ostareli matematički genije čije
pamćenje je nakon preživljene ne-
prozi, prelazi iz fikcije u dokumenari-
zgode oročeno na samo osamdeset
stičku i prozu, ukorenjenu u ipak pro-
minuta, a u ovom svom romanu
verljivijoj i sputavajućoj faktografiji i
nazad. Ogava plete priče o njegovom sve
PROFESOR I NJEGOVA DOMAĆICA proživljenijim i višeznačnijem odno-
Joko Ogava som sa mlađom domaćicom koja mu
Prevela: Ksenija Todorović u pratnji malog sina stiže kao pomoć
Objavio: Tanesi u kući. Slično novelama okupljenim
među koricama Bazena pre par leta,
Ogava i u Profesoru i njegovoj doma-
ćici odvažno i elegantno niže i skladno
u priču inkorporira brojne motive,
stoga je ovaj roman, koji možda po-
najpre određuju mudrost i nežnost, u
isti mah i priča o jednpstavnim, a ta-
nanim osećanjima, poput usamljeno-
sti i potrebe da se, uprkos
opasnostima, iskorači u pravcu nekog
drugog, i povest o prostim brojevima
i složenim, a katkad i vrtoglasvim
emocijama koje su oni, i zakonitosti
koje na njima počivaju, kadri da pro-
bude u onima dovoljno hrabrim da se
prepuste igri sa njihovim beskrajnim
mogućnostima. Ogava kroz usta i dela
svojih junaka hrabro ponavlja onaj
Profesor i njegova domaćica, kraći često skrajnuti zaljučak koji nam veli
roman japanske prozaistkinje Joko da je (barem na polju emocija) druga-
Ogave, pak, donosi začundnu ali pot- čiji svet moguć.
puno funkcionalnu mešavinu nedvoj- PIŠE: ZORAN JANKOVIĆ

www.bookvar.rs Magazin za promociju čitanja BOOKVAR 21

 Princip, princip i
Nenadani talas revizionističkog zanosa koji je zahva-
tio i dobar deo Evrope, a tiče se preispitivanje uzroka
i samog početka Prvog svetskog rata dobrom broju
vatrenih i grlenih u Srbiji podario je novu neuralgičnu
tačku nacionalnog identiteta i prava na ponos. Knji-
žarsku, pa i kiosk-ponudu upotpunila je silina knjiga
koja se bave likom i delom Gavrila Principa i Prvim
svetskim ratom u širem smislu, te, evo, izbora tri naj-
zanimljivija i najintreigantnija dela namenjena pre-
vashodno ljubiteljima lepe pisane reči.
Vladimir Kecmanović je sa svojim delom Das ist Prin-
cip (u izdanju kuće Vukotić Media) predstavio po-
malo atipičan, ali nedvojbeno efektan spoj
komprimovane istorijske hronike, feljtona i otvoreno
ličnog preispitivanja raznoraznih aspekata ovog važ-
nog istorijskog pitanja. Istoričari iz ovog njegovog iz-
danja, sva je prilika, neće saznati ništa novo i
nesvakidašnje, ali, nazovimo ih tako, civili-čitaoci sva-
kako će moći da spoznaju par prednosti pristupa za
koji se u slučaju Das ist Princip odlučio Vladimir Ke-

22
 Gavrilo Princip i Prve svetski rat

Gavrilov princip
manović. Das ist Princip je pregledna i rečita ilustra-
cija promišljenog pristupa istorijskoj baštini i pitanju
i temi koji ne gube na intrigantnosti i relevantnosti,
evo, i punih sto godina docnije. Kecmanovićeva
poenta je jasna, srčano a odmereno izneta, priča je
digresivna u meri u kojoj jedna istorijska hronika
ovog tipa i zamaha i sme da bude, a autor se očito
ne libi ni ličnih interpretacija događaja i aspekata
koje prepoznaje kao ključne i dalekosežno uticajne.
Kecmanović kroz lik Gavrila Principa zapravo ponaj-
pre prepoznaje ono što današnjoj Srbiji, ali i svetu
uopšte u ogromnoj meri manjka – svesti o pravu na
pobunu i iz nje proisteklo delanje, kao i veri u oprav-
danost pobune protiv represije i tiranije kao vrhun-
skom civilizacijskom dometu. Uz opasku da bi možda
bilo zanimljivo videti i relacije Principa i Mlade
Bosne sa kasnijim slobodarsko-emancipatorskim po-
kretima širom Evrope i zamerku koja se tiče izvesnih
ishitrenih ocena, proisteklih iz ličnih preferenci, na
poslednjih nekoliko stranica, mora se jasno istaći da
je Das ist Princip nesumnjivo valjano štivo i primer
odgovornog stava autora prema (samo)zadatoj i oči-
gledno nadahnjujućoj temi.
Izvesnu srodnost u pristupu zatičemo u vanserijski
zanimljivom izdanju beogradske Geopoetike., a iz
„pera“ švedskog pisca i istoričara Petera Englunda.
Njegova Lepota i tuga – intimna istorija Prvog svet-
skog rata (prevela Spasa Ratković) počiva na primeni
principa (prilično popularnih poslednjih par dece-
nija) istorije privatnih života u istorijski trusnom i
prevratničkom periodu, kako bez puno premišljanja
svakako možemo opisati Evropu i svet pred sam po-

www.bookvar.rs Magazin za promociju čitanja BOOKVAR 23


četak i tokom tzv. Velikog rata. Lepota
i tuga oslanjaju se na kaleidoskopsku
strukturu koja biva osnova za višezna-
čnu i prilično sveobuhvatnu priču na
pomenutu temu, a sve to kroz devet-
naest ratnih sudbina, izrečenih u raz-
ličitim formama (autobiografski spisi,
dnevnički zapisi, pisma...) Englund
svesno i dragovoljno bira da o datom
periodu silnih potresa i svetu na
samom pragu kataklizme pripoveda
bez zalaženja u pitanja uzrok-posle-
dica, zadivljujuće skoncentrisan na in-
timnistički pristup i ispredanje
narečene intimne istorije pomenute
ere. Englund nadahnuto prikazuje svet
nakon ionako varljivog belle epoque-
a, a posebnu pažnju mami umešnost
sa kojom autor miri faktografsku
ispravnost, sklonost ka krajnje funk-
cionalnom detaljizmu i tonu i atmos-
feri lično proživljenog. Lepota i tuga,
inače, počinje sasvim prikladnim cita-
tom iz Cvajgovog Jučerašnjerg sveta,
Englund u više navrata jasno ističe
24
ljudskost i humanost kao svoje ključne
motive i smernice, a među devetnaest
likova, predočenih poput onoga što
znamo iz starih pozorišnih prospekata,
udenuta je i srpska lekarka Slavka Mi-
hailović. Englund je u predgovoru ista-
kao da je „Srbija, kao što je svima
poznato, igrala izuzetno važnu ulogu u
istoriji Prvog svetskog rata; on ni u jed-
noj drugoj zemlji nije prouzrokaovao
takve patnje. To što će ova knjiga sada
imati i srpske čitaoce za mene je i važ-
nas stvar i veliko zadovoljstvo.“
Svakako najosebenije izdanje u trojci
o kojoj je u ovom tekstu pred vama
reč je zbirka priča nazvana Gavrilov
princip. Gavrilov princip (priredio Vule
Žurić, objavila Laguna) predstavlja če-
trnaest priča uvezanih Gavrilom prin-
cipom kao polazištem, inspiracijom ili
u manjoj i većoj meri ključnim moti-
vom. Ako se primeni najdobronamer-
niji pristup pri oceni antologija, a koji
ukazuje da zbirke treba meriti po naj-
boljim delovima. Gavrilov princip je iz-
vanredno delo; naime, ovu antologiju
otvara Vladimir Pištalo, a zatvara Mu-
harem Bazdulj, a oba autora su se
sjajno pokazala na zadatku stvaranja
blago introspektivno obojene doku-
mentarističke proze sa kristalno ja-
snom poentom i na nju oslonjenim
ideološkim stavom. Na oprečnom
polu stoje krajnje neuspele priče koje
potpisuju Jelena Rosić sa svojim kraj-
nje apstraktivnim i pomalo dubioznim
odgovorom na temu, Dejan Stoljiko-
vić, koji se i ovog puta zadržava na

pukoj aproprijaciji stripovske poetike,
sa nekoliko istinski promašenih reče-
nica i opisa, te Miloš K. Ilić sa kvazifu-
turističkim viđenjem Principove priče
koju prati prilično jeftina i temeljno iz-
raubovana poenta koja je sama sebi
svrhi. Pohvale u tek ponešto rezerve
zaslužuju Ivančica Đerić sa upadljivo
maštovitom postavkom i priređivač
Vule Žurić, koji, doduše, zastane blizu
potpunog pogotka, ali koji u isti mah
podseti na staru dobru formu koju je
u ranim svojim izdanjima pokazivao
upravo na planu pripovedaka. Među-
prostor pripada standardno pouzda-
nim izdanjima Miljenka Jergovića,
Vladimira Kecmanovića i Miroslava To-
holja. Blizu vlastitog standarda je i
Zoran Ćirić, doduše, sa još jednom re-
ciklažom na dobro znane ćirićevske
postavke, te njegov udeo zastaje u
okvirima tipske ćirićevske pričaonice
krcate rock'n'roll refrencama. Igor Ma-
rojević je posegnuo za zanimljivim
eksperimentom, gde je Franca Ferdi-
nanda uoči samog atentata preveo u
vode vidno verbalizovane bernhar-
dovske mizantropije, ali ova priča kao
celina ipak u značajnoj meri ostaje
talac ograničenja inicijalne dosetke, a
uz to oslonjena na mahom posve poz-
natu faktografiju i prateće joj finese.
Srđan Srdić se, pak, odlučio za šćepa-
novićevsku egzistencijalističku intro-
spekciju, osnaženu donekle previše
brzotezno u delo sprovedenim liriz-
mom, dok možda i najobimnija pripo-
vetka u čitavoj ovoj zbirci, priča koja je
www.bookvar.rs
Gavrilo Princip i Prve svetski rat
delo Neleta Karajlića, donosi nekoliko
zanimljivih trenutaka i poteza, ipak
pobuđuući žal zbog izostanka odlučni-
jeg uredničkog štrihovanja kojim bi se,
sva je prilika, bolje istakle jake strane
tog Karajlićevog spisateljskog dara.
Osnova za zamerku, dakle, ima, ali, da
zabune ne bude, ovde mora biti jasno
naglašeno da, mimo svih ograda i re-
zervi, Gavrilov princip ipak donosi fin
i privlačan presek stanja stvara u sr-
pskoj i regionalnoj prozi, dodatno za-
nimljiv zbog Principa kao okvirnog
koncepta za ovo svojevrsni okupljanje
pera uglavnom različitih, ako ne i
oprečnih poetika i izraza.
Slično tome, sva tri ovde predočena iz-
danja predstavljaju najzdraviji deo
književnog odeljka opšte surevnjive
halabuke, koju je pominjani jubilej po-
budio, eto, i u kreativcima i onima be-
letristici vičnim, kao i onima njoj
sklonim i odanim.
PIŠE. ZORAN JANKOVIĆ
Magazin za promociju čitanja BOOKVAR 25
 Čudne činjenice o p
Bez obzira koliko knjiga objavili i koliko nagrada i priznanja za njih dobili pisci
i dalje zadržavaju svoje male navike, bizarne ideje i bubice. Neki od njih vode
dvostruki život, neki imaju čudne hobije, a neki su samo veoma, veoma ludi.
Pisci o kojima će da govorimo u ovom tekstu su u celom svetu poznati po
svojim proznim ili poetskim delima, ali postoje još neke činjenice o njima
zbog kojih bi trebalo da zainteresuju pažnju šire javnosti.

Brem Stoker kao lider ludačkih teorija zavere

Brem Stoker je danas najpoznatiji po
svom romanu „Drakula“ u kojem je
proslavio grofa krvopiju iz Transilva-
nije. Međutim ovaj irski pisac je napi-
sao i nekoliko romana koji nemaju
veze sa krvlju, slepim miševima i ne-
mrtvima. Pored toga on je pisao i
neka dela koja ne spadaju u fikciju.
Jedna od njih je i knjiga „Čuvene va-
ralice“. Ova knjiga je objavljena 1910.
godine i cilj joj je bio da razotkrije ču-
vene varalice i prevarante, makar je
tako izgledalo da poslednjeg poglavlja
u kome se ona pretvara u nešto sa-
svim drugačije.
U ovom, poslednjem, poglavlju koje
se zove „Dečak iz Bislija“ on tvrdi da Henri VIII najavio svoju posetu dadilja
je sve što smo u školi učili o kraljici Eli- se uspaničila i otišla u obližnji gradić
zabeti u stvari priča o muškarcu koji je Bisli po odgovarajuću zamenu za pre-
bio se oblačio u žensku garderobu. minulu princezu.
Prema Stokerovoj teoriji kraljica Eliza- Kako nije mogla da pronađe devojčicu
beta je preminula od bolesti kada je koja liči na princezu ona je kidnapo-
imala deset godina tokom jednog pu- vala dečaka i naterala ga da se obuče
tovanja po unutrašnjosti. Kada je kralj u odeću pokojne Elizabete. Kada je
26
 Zanimljivosti

poznatim autorima
kralj došao u posetu on je pozdravio
princezu brzo prošavši pored nje i nije
mnogo obraćao pažnju na nju tako da
nije primetio da nešto nije kako bi tre-
balo da bude.
Poenta „zavere“ je da je ovaj androgin
dečak nastavio da glumi Elizabetu i
nakon ovoga.
Naravno Brem Stoker nema baš
mnogo direktnih dokaza kojima poka-
zuje istinitost svoje ideje. Ceo slučaj
počiva klimavim nogama i posrednim
„dokazima“ poput izjave da je kraljica
Elizabeta imala „tajnu koja se pose-
bno čuvala“. Drugi Stokerov dokaz je
činjenica da je Elizabeta imala sklo-
nost da nosi perike što on opravdava
željom da prikrije mušku ćelavost.
Ona se, takođe, nikada nije udavala, a
dopuštala je da je pregledaju samo
njeni lični lekari.
Takođe Brem Stoker je primetio da je
kraljica Elizabeta bila veoma pametna
osoba što je, u glavi viktorijanskog
muškarca poput njega, bio dokaz da
ona mora da bude muškarac jer je bio
siguran da žene moraju da budu
glupe.

Čarls Dikens i pokojnici

Svakako je napisao neka najznačajni-
jih dela na engleskom jeziku, ali Čarls
Dikens je u privatnom životu bio pravi
čudak. Gde god da je spavao on je in-
sistirao da mu prednji deo kreveta
bude okrenut prema severu. Pravac
dušeka je podsticao njegovu kreativ-
nost. On je, takođe, upražnjavao me-
smerizam, viktorijansku verziju
hipnoze, koju je vežbao na svojim pri-
jateljima i članovima porodice (sa
ovom idejom se poigravao Den Si-
mons u svom hororu „Drun“ koji je
preveden i na srpski jezik). Sve ove
stvari nisu ništa u odnosu na Dikensov
fetiš prema leševima.

www.bookvar.rs Magazin za promociju čitanja BOOKVAR 27

 Kada nije pisao o gladnim siročićima i
pohlepnim starcima Čarls Dikens je
voleo da posećuje Parisku mrtvač-
nicu. U to doba Pariska mrtvačnica je
bila prilično popularno mesto za izla-
zak. Privlačila je kako parižane tako i
brojne turiste. Nekada je imala i do
400 000 poseta tokom samo jednog
dana. Čarls Dikens je upravo u toj mrt-
vačnici zadovoljavao svoju privlačnost
prema leševima.
„Kada god sam u Parizu, ja sam vođen
nekom nevidljivom silom u Mrtvač-
nicu. Ja nikada ne želim da idem
tamo, ali me uvek odvuku u nju“, na-
pisao je veliki autor.
Sila empatije je bila tako jaka da je Di-
kens i Božiće i Nove godine koristio da
čkilji u ova upucana, izbodena i ote-
čena tela. Kada nije bio u Francuskoj
Dikens je odlazio u londonsku Rečnu
policiju u potrazi za telima ili za pri-
čom sa policajcima o brojnim pokuša-
jima samoubistva skokom sa mosta.

Mark Tven i njegov doprinos istoriji grudnjaka

Osim što je bio odličan pisac Mark
Tven je u svom životu bio i novinar,
kopač zlata, pilot na rečnom brodu.
Malo je poznato da je pisac Toma So-
jera i Jenkija na dvoru kralja Artura
bio i pronalazač. Imao je najmanje
dva izuma od kojih mu je jedan doneo
zaradu od 50 000 dolara što je, za ono
vreme, bila više nego pristojna.
Jedan od izuma Samjuela Klemensa
bila je sasvim originalna, samolepljiva,
svaštara. Naime, Mark Tven je voleo
da prikuplja razne zanimljive novinske
članke i tekstove u posebnoj svesci.
Nerviralo ga je to što je svaku put
morao da nanosi sloj lepka i tek onda
isečak da zalepi u svesku. Zato je izmi- trebalo da sprečava odeću da spada
slio samolepljivu svaštaru gde je bilo sa tela onoga ko ju je nosio. Uz pomoć
dovoljno da se stranica samo malo ov- zgodne kopče ova traka je trebalo da
laži, a zatim na taj deo postavi željeni zadrži prsluke, pantalone, haljine i
članak i sav poseo je obavljen. druge stvari od spadanja. Ova traka je
Po čovečanstvo njegov mnogo važniji bila odvojiva tako da je mogla da se
izum bila je rastegljiva traka koja je prikači na neki drugi odevni predmet.

28
 Zanimljivosti

Danas milijarde ljudi koristi ovaj izum stegljivu traku sa kopčanjem koja se
Marka Tvena samo što on nije odvojiv danas nalazi na zadnjoj strani svakog
i ne koristi se za pantalone. Pisac ženskog grudnjaka.
Avantura Haklberi Fina izmislio je ra-

Otac Petra Pana osnivač najgoreg kriket tima u istoriji

Kada nije bio zauzet sa pisanjem o
avanturama u Nedođiji ili igranjem sa
tataratincima Džejms Bari je voleo da
igra kriket. Toliko je bio zaluđen ovom
igrom da je čak oformio i sopstveni
kriket tim. Ova ekipa je verovatno bila
najgora u istoriji igre.
Tim koji je osnovan 1887. godine na-
zvan je „Allahakbarries“. Za ovaj
čudan naziv tim može da zahvali po-
grešnom prevodu. Verujući da izraz
„Alahu akbar“ znači „Bog će nam po-
moći“ (u stvari znači „Bog je veliki“)
članovi tima su spojili ove dve reči i
tako dobili naziv svoje ekipe. Bari je
imao ideju da to bude tim snova tako
da su u njemu bili Rajdar Kipling
(Knjiga o džungli), Gilbert Kit Čester-
ton (tvorac Oca Brauna), A.A. Milne
(pisac Vini Pua)... Niko od njih nije
imao pojma šta bi trebalo da radi.
Umesto da odabere kvalifikovane
igrače Bari je selekciju vršio na osnovu
da li su mu se dopadale supruge kan-
didata ili nisu. Kao momku i samcu
Bariju je ovaj način izbora tima bio od
značaja. Nije ni čudo što je ovo bio Jedina osoba koja je znala o čemu se
najgori tim u istoriji. Na početku prve tu radi bio je Konan Dojl tvorac Šer-
igre članovi tima su diskutovali koji loka Holmsa. Bari je očajne rezultate
kraj palice služi za držanje, a koji za pravdao činjenicom da dobri pisci obi-
udaranje. čno nisu i dobri sportisti.

www.bookvar.rs Magazin za promociju čitanja BOOKVAR 29

 Konan Dojl je verovao da je Hudini čarobnjak
Iako je stvorio lika koji je u književno-
sti poznat po svojoj logici Konan Dojl
lično nije bio oličenje razuma. Nakon
što je ostao bez sina koji je stradao u
Prvom svetskom ratu Konan Dojl se
okreće prizivanju duhova gde očajni-
čki pokušava da uspostavi kontakt sa
mrtvim dušama.
Sa druge strane Hari Hudini je bio
poznat skeptik i posećivao je seanse
poznatih spiritualista da bi razotkrivao
njihove prevare i trikove. Uprkos ovoj
razlici Dojl i Hudini su se dobro slagali.
Pisac je mađioničara vidio kod svojih
omiljenih spiritualista da bi mu ovaj
30
rekao da li je u pitanju prevara ili nije.
Stvari su postale čudne kada je Dojl
„shvatio“ da i Hudini poseduje magi-
čne moći i da ovaj zato i posećuje
svoje konkurente da bi pokazao kako
je njegova magija „jača“ od suparni-
čke. Verovao je i da Hudini može da
dematerijalizuje stvari. Hudini je po-
kušao da razuveri svog prijatelja da su
u pitanju trikovi, a ne magija.
Hudini nikada nije uspeo da ubedi Ko-
nana Dojla da je sve samo prevara.
Zbog ovoga su se i posvađali i ostali u
zavadi sve do kraja života.
32
 Zanimljivosti

Šuma pripovedaka

U Pelsinvaniji se nalazi Ajdelvild park a u okviru njega jedan deo je posvećen

najpoznatijim dečijim bajkama i basnama. Taj deo parka se zove Šuma pri-
povedaka i obuhvata trideset i tri scene iz priča kao i žive glumce koji se na-
laze u svojim bajkama.
U Šumi pripovedaka mališani mogu i bukvalno da uđu u svet svojih omiljenih
priča poput Snežane, Tri praseta, Alise u Zemlji čuda, da upoznaju Crven-
kapu, Toma Sojera, tri medveda, da vide stabljiku čarobnog pasulja, mač u
kamenu, Đepetovu radionicu u kojoj je napravljen Pinokio, Kuću sedam pa-
tuljaka…

www.bookvar.rs Magazin za promociju čitanja BOOKVAR 33

34
 Zanimljivosti

www.bookvar.rs Magazin za promociju čitanja BOOKVAR 35

36
 Zanimljivosti

www.bookvar.rs Magazin za promociju čitanja BOOKVAR 37

 Saša Petković: Izuzetna književn
Od 26. oktobra do 2. novembra 2014. godine u halama Beogradskog sajma
biće održan 59. Međunarodni beogradski sajam knjiga. Kao i svake godine ovaj
Sajam je prilika da se sumira stanje u srpskom izdavaštvu. Tim povodom raz-
govarali smo sa direktorom Vulkan izdavaštva Sašom Petkovićem.

Koliko na izdavaštvo utiče aktuelna Po čemu se vaša izdavačka kuća raz-

ekonomska kriza?
Poslednjih godina vidljiva je velika
promena u potrošačkim navikama ku-
paca, koja je prvenstveno posledica
ekonomske krize svetskih razmera.
Naravno, ni izdavaštvo kao delatnost
nije uspelo da ostane imuno na pro-
mene koje nameće tržište i kojima se
jednostavno moramo prilagoditi. Pro-
mene se prvenstveno ogledaju u či-
njenici da su knjige danas svojevrstan
luksuz i da se kupuju tek pošto se na-
bave proizvodi neophodni u svakod-
nevici. Kako bismo osnažili tržište koje
je u jednom trenutku počelo da
opada, uveli smo potpuno novu kate-
goriju ponude koja obuhvata kvalite-
tne naslove svetske književnosti
starijeg datuma, po izuzetno povolj-
nim cenama. Na taj način smo veli-
kom broju ljubitelja knjiga omogućili
da nastave da čitaju, a da njihov bu-
džet ne bude time opterećen. Takođe,
svakodnevno nastojimo da osmislimo
nove akcije i popuste, odnosno pro-
nalazimo isplativije kanale prodaje,
kako bismo uštedama na svim poljima
omogućili jeftiniju ponudu i doveli do
rasta prodaje, uz stabilizaciju tržišta.
likuje od ostalih?
Vulkan izdavaštvo je najveća izdava-
čka kuća na ovim prostorima, sa naj-
većom godišnjom produkcijom i
žanrovski najraznovrsnijom ponu-
dom. Za razliku od ostalih izdavača
koji su se profilisali u određenim obla-
stima i žanrovima, Vulkan izdavaštvo
objavljuje najkvalitetnija izdanja iz
oblasti beletristike, popularne i prak-
tične psihologije, dečije književnosti,
leksikografskih i edukativnih izdanja,
domaće književnosti, kao i veliki broj
klasičnih dela, priručnika, vodiča, ku-
vara i štampani gift program. Naši či-
taoci znaju da iza imena Vulkan stoji
najšira i najkvalitetnija ponuda svih
žanrova knjiga, a među njima se na-
laze brojna dela svetski poznatih au-
tora.

38

na dela uvek nađu put do čitaoca
Takođe, za razliku od ostalih izdavača
u našoj zemlji, mi smo na jednom
mestu obuhvatili celokupan proces iz-
davanja i prodaje knjiga, jer pored iz-
davačke kuće posedujemo Vulkan
štampariju i najveći lanac knjižara u
celom regionu – Knjižare Vulkan. Na
taj način smo postigli konkurentsku
prednost i postavili visoke standarde
u svim ovim segmentima, a činjenica
je da su naši čitaoci to prepoznali i na-
gradili svojim poverenjem.
Kada očekujete da će Srbija ozbiljnije
ući na tržište elektronskih izdanja?
Činjenica je da u Srbiji još uvek ne po-
stoji razvijena državna strategija ve-
zana za elektronsko izdavaštvo, niti
postoje zakoni koji bi uredili ovu
oblast, pa se većina domaćih izdavača
trenutno ograničava samo na osluški-
vanje i praćenje svetskih trendova,
odnosno na planiranje ovih aktivnosti
za neki budući period. Vulkan izdava-
štvo je već kupilo prava za veliki broj
elektronskih izdanja i tehnički smo
spremni za realizaciju, ali očekujemo
www.bookvar.rs
Intervju
nastanak pogodnog tla za započinja-
nje ove delatnosti. Najveći problem
elektronskog izdavaštva je piraterija,
koju je veoma teško kontrolisati i
sprečiti, a rešenje ovog problema zah-
teva sveobuhvatno angažovanje drža-
vnih i zakonodavnih institucija.
Činjenica je da je elektronsko poslo-
vanje, pa samim tim i elektronsko iz-
davaštvo, oblast koja je u našoj zemlji
potpuno neuređena. Još uvek nisu
prepoznati pravni i zakonski mehan-
izmi koji bi zaštitili izdavače od neov-
lašćenog postavljanja i preuzimanja
elektronskih izdanja, kao ni mehan-
izmi zaštite autorskih i drugih srodnih
prava u elektronskom izdavaštvu.
Dokle god se ovi problemi ne reše na
državnom nivou, ozbiljan ulazak Srbije
na tržište elektronskih izdanja neće
biti moguće.
Kada možemo da očekujemo formi-
ranje aktivnih klubova čitalaca, sa
debatama, sastancima u knjižarama
i slično?
U zemljama Zapada odavno postoje
književni klubovi i često se organizuju
različite književne diskusije. Ta svoje-
vrsna kultura deljenja ličnih utisaka o
određenom književnom delu sa dru-
gim čitaocima, u razvijenim zemljama
neguje se i stvara prvenstveno u nji-
hovom obrazovnom sistemu i to od
najranijih dana – u vrtićima, školama,
na fakultetima. Kada najmlađi čitaoci
Magazin za promociju čitanja BOOKVAR 39
 odrastu, jednostavno imaju potrebu da nastave sa takvim
književnim druženjima. U našoj zemlji je situacija ipak dru-
gačija i još uvek nemamo toliko zainteresovanih čitaoca
koji bi aktivno učestvovali u različitim književnim deba-
tama. Često organizujemo druženja sa piscima i tu oslu-
škujemo spremnost čitalaca za nešto više. Situacija se u
svakom slučaju menja i sigurni smo da ćemo uskoro do-
stići taj nivo „aktivnog čitanja“ i u Srbiji, jer zainteresova-
nost lagano ali sigurno raste.
Kolike su šanse da mlad i anonimni pisac početnik izda
knjigu u Srbiji, pre svega za vašu izdavačku kuću? Koliko
ste do sada mladih talentovanih pisaca otkrili i izdali?
Kako u ostalim zemljama, tako i kod nas postoji trend da
medijski poznate ličnosti pišu knjige, a da ih izdavači ob-
javljuju u velikom broju. Razlog za takvu uređivačku poli-
tiku leži u činjenici da na tržištu postoji veliko
interesovanje za dela koje pišu poznati. Međutim, i pored
toga, mladi i neafirmisani pisci imaju mogućnost da dobiju
pozitivan odgovor izdavačkih kuća. U Vulkan izdavaštvu
postoji mogućnost da zainteresovani pisci dostave svoje
rukopise na razmatranje, a naši urednici ih zatim čitaju i
odlučuju da li se knjiga uklapa u uredničku politiku kuće.
Budući da je to proces na kojem se dugo i pažljivo radi, još
uvek je rano da pričamo o mladim piscima koje je Vulkan
otkrio, ali se nadamo da ćemo u skorijoj budućnosti pred-
staviti nove naraštaje mladih i talentovanih pisaca.
Na šta posebno obraćate pažnju prilikom odabira knjiga
koje će da izdate? Koji su Vaši kriterijumi?
Odabir knjiga koje postaju deo našeg izdavačkog plana
veoma je složen proces, u kojem učestvuju brojni fak-
tori: urednička politika kuće, književna vrednost
dela, tržišni trendovi i tendencije, različiti ekonomski
faktori, pokazatelji uspešnosti na drugim tržištima za
strana dela i brojni drugi kriterijumi. Našu kuću predstav-
lja tim iskusnih urednika, koji dugi niz godina rade u izda-
vaštvu i imaju istančanu sposobnost da od svih dela
prepoznaju baš ona koja će lako pronaći put do velikog
broja čitalaca.

40
 Intervju

Da li je u planu skora politika duplih izdanja (tvrd povez

+ mek povez) kao na zapadu?
Vulkan izdavaštvo već ima veliki broj naslova koji su ob-
javljeni i u mekom i u tvrdom povezu, kao što su: „Veliki
rat“ Aleksandra Gatalice, dela Stivena Kinga, „Mali princ“
Antoana de Sent Egziperija i mnoga druga dela. Izdanja
koja su originalno objavljena u broširanom povezu, u ver-
ziji sa tvrdim povezom nazivima „kolekcionarskim primer-
cina“, budući da njih kupuju čitaoci koje je određena knjiga
toliko očarala da žele da je poseduju i u luksuznijem ruhu.
Takođe, odnedavno u svojoj ponudi možemo da se poh-
valimo i još raskošnijim izdanjima – romanima u kožnom
povezu, poput izabranih dela Meše Selimovića i Milorada
Pavića, koja su takođe dostupna i u mekom povezu. To su
izuzetna književna dela dela koja će neosporno, u svakoj
formi i u svakom vremenu, naći put do čitalaca.
Šta nam spremate za predstojeći Sajam knjiga? Neka po-
sebna preporuka iz Vaše izdavačke kuće?
Kao i svake godine, Vulkan izdavaštvo sprema veliki broj
naslova za predstojeći Sajam knjiga. Čitaoce ćemo obra-
dovati najnovijim delima naših bestseler autora, kao što
su Gijom Muso, Stiven King, Nora Roberts, Amanda Kvik i
mnogi drugi. Zatim, tu su brojni aktuelni svetski hitovi, čiji
će kvalitet nesumnjivo prepoznati i naša čitalačka publika,
kao i neizostavni klasici i najnovija dela književnih velikana,
poput Umberta Eka i Salmana Ruždija. Naši urednici po-
brinuli su se i za najbolji odabir knjiga iz oblasti popularne
psihologije i praktičnih priručnika, pa će tako, između
ostalog, čitaoci po prvi put imati priliku da čitaju savete
Cezara Milana na srpskom jeziku, ali i da nastave da
usavršavaju svoje kulinarske veštine uz Džejmija Oli-
vera. Naravno, posebnu pažnju posvetićemo najmla-
đima uz obilje najsavremenijih edukativnih, zabavnih i
interaktivnih sadržaja mnogobrojnih Vulkančićevih izda-
nja. Ne sumnjamo da će posetioci Vulkanovog štanda i ove
godine moći da pronađu izdanja po svom ukusu – pozi-
vamo čitaoce da nam se pridruže i radujemo se predsto-
jećem druženju.

www.bookvar.rs Magazin za promociju čitanja BOOKVAR 41

 Ivan Bevc: Knjiga mo

Od 26. oktobra do 2. novembra 2014. godine u halama Beograd-

skog sajma biće održan 59. Međunarodni beogradski sajam
knjiga. Kao i svake godine ovaj Sajam je prilika da se sumira stanje
u srpskom izdavaštvu. Tim povodom razgovarali smo sa glavnim
urednikom izdavačke kuće “Booka” Ivanom Bevcem.
Kako ste počeli da se bavite izdavanjem knjiga u Srbiji? Šta Vas
je motivisalo na to?
Nekako smatramo da ako nečega nema ne treba kukati za tim već
uraditi nešto. Mi smo pre svega čitaoci koji su primetili da kvali-
tetna savremena svetska i regionalna književnost sve sporije stižu
do naših čitalaca, računali smo da nismo usamljeni u tome i da
vredi pokušati..i eto, za 4 godine imamo 40 objavljenih naslova
iza sebe.
Po čemu se Vaša izdavačka kuća razlikuje od ostalih?
Po izboru autora, po originalnom dizajnu knjiga (delo sjajnog
Ivana Benussija), po orijentaciji na online promociju...
Kada očekujete da će Srbija ozbiljnije ući na tržište elektronskih
izdanja?
Kada dovoljno ljudi bude posedovalo tablete i mogućnost/volju
da plaćaju preko weba. Ovde, nažalost, i dalje vlada mišljenje da
intelektualna svojina pripada svima i da ako je nešto moguće ispi-
ratisati to onda ne treba da se plati...
Kada možemo da očekujemo formiranje aktivnih klubova čita-
laca, sa debatama, sastancima u knjižarama i slično?
Mislim da su online forumi i socijalne mreže preuzeli tu ulogu.
Kolike su šanse da mlad i anonimni pisac početnik izda knjigu u
Srbiji, pre svega za vašu izdavačku kuću? Koliko ste do sada mla-
dih talentovanih pisaca otkrili i izdali?
Jako male. Mi kao skromna izdavačka kuća još uvek sebi ne mo-
žemo da dozvolimo da rizikujemo sa neafirmisanim autorima, to
je ipak na velikim izdavačima koji izdaju preko 300 knjiga godiš-
nje.

42
 Intervju

ora da korespondira sa čitaocima 21. veka

Na šta posebno obraćate pažnju prilikom odabira knjiga koje će

da izdate? Koji su Vaši kriterijumi?
Na to da knjiga osim obaveznog kvaliteta svojom temom kore-
spondira sa čitaocima 21. veka.
Da li je u planu skora politika duplih izdanja (tvrd povez + mek
povez) kao na zapadu?
Za sada ne... ali vrlo je moguće da će elektronske knjige za koju
godinu dovesti do toga da će izdanja knjiga, da bi se dodatno raz-
likovala od elektronskih, postati luksuznija ali time i skuplja.
Šta nam spremate za predstojeći Sajam knjiga? Neka posebna
preporuka iz Vaše izdavačke kuće?
Spremamo tri sjajne knjige, "Lanzarote" Mišela Uelbeka, "Nedo-
vršeni posao" Tomasa Ligotija i "Grobna tišina" Arnaldura Indri-
dasona.
Pojedini smatraju da velike izdavačke kuće guše male i alterna-
tivne i da teže monopolskom položaju na tržištu. Ko je vaše mi-
šljenje o tome?
Bilo bi dobro kada bi se knjižarstvo i izdavaštvo razdvojilo kao što
je slučaj u razvijenim zemljama. Ovde to nije slučaj i veliki izdavači
koji su i najveći knjižari logičnim forsiranjem svojih izdanja nemi-
novno ugrožavaju male.
U trenutku kada smo završavali ovaj broj Bookvara stiglo nam
je i zvanično saopštenje iz izdavačke kuće Booka u kojoj stoji da
oni ove godine neće učestvovati na Sajmu knjiga u Beogradu
zato što su nezadovoljni oduzimanjem lokacije na kojoj su se na-
lazili tokom prethodne tri godine i dodeljivanjem druge, po nji-
hovom sudu, lošije. Nekoliko dana pre ovoga i izdavačka kuća
Rende je imala sličnu primedbu smatrajući da nisu zaslužili da
budu smešteni pored WC-a. Rende, za sada, ipak nije odustala
od učešća na Sajmu, a iz izdavačke kuće Booka poručuju da će
već nači načina da dođu do svojih čitalaca.

www.bookvar.rs Magazin za promociju čitanja BOOKVAR 43

 Nisu krive zvezde
„Krive su zvezde“ je roman koji prati
avanture Bele, definitivno mentalno
zaostale, prosečne tinejdžerke koja se
zaljubljuje u isto tako prosečnog vam-
pira iz komšiluka. Ne, nije. „Krive su
zvezde“ je roman o dečaku čarobnjaku
koji sa svojim ortacima vešticama i ča-
robnjacima slave Božić, rođenje boži-
jeg sina u čije ime se spaljuju veštice i
čarobnjaci. Ne, nije. Zato i ne znam
zašto baš svaka kritika, prikaz, najava
knjige/filma „Krive su zvezde“ počinje
sa 'Ne, ovo nije knjiga sa vampirima',
a negde tokom teksta se navede da
nije ni knjiga o dečaku-čarobnjaku.
Odnosno znam. Razlog za ovo je taj
što „Krive su zvezde“ jeste roman o
Beli i Edvardu, zato je tako važno da se
naglasi da to nije to, da bi publika
kojoj su namenjene ovakve 'cakane'
knjige znala da ih razlikuje. Toliko je
mnogo različitih potpuno istih priča o
zaljubljenim tinejdžerima koje se raz-
likuju samo po... Hm.
„Krive su zvezde“ je romantična priča
o magičnoj ljubavi marketinga i novca.
Fenomen konekcije između para i ro-
mana „Krive su zvezde“ predstavlja iz-
nenađenje samo za one koji ne znaju
ništa o Džonu Grinu, autoru ove
uspele zbirke patetike. Pre nego što je
napisao „Krive su zvezde“ on je već
bio poznati pisac za mlade (Desanka
44
Maksimović što bi mi ovde u Srbiji
rekli) i, što je još važnije, etablirana in-
ternet zvezda. Ovde dve karijere Džon
gradi još od 2007. godine kada je za-
jedno sa bratom Henkom oformio
"Vlogbraders", kanal koji je iznedrio
11 onlajn serija i koji na Jutjubu prati
preko dva miliona ljudi. Vlogbradersi
su se bavili veoma važnim temama
poput one o tome kako žirafe vode lju-
bav, kako se muvaju devojke (nema
ništa o šarmiranju žirafa ili žirafona) i
o, naravno, dečaku čarobnjaku Hariju
Poteru.
U trenutku kada se očekivalo da „Krive
su zvezde”, njegov šesti roman, izađe
iz štampe, Grin je uz sebe već imao ve-
liku zajednicu vernih fanova formira-
nih oko njegovih prethodnih romana,
ali i oko video-bloga, koji su sebe na-
zvali 'nerdfighters’. Nerdfightersi su
klinci, Amerikanci koriste izraz 'štre-
beri' mada su štreberi nešto drugo,
nabeđeni klinci koji za sebe misle da
su mnogo pametni jer se ponašaju in-
telektualno. To su oni šesnaestogodiš-
njaci koji sebe smatraju jako
pametnim jer su pročitali CELOG Step-
skog Vuka, a počeli su i Sidartu (ali su
odustali jer je to 'previše intelek-
tualno'). Barem su to bila moja isku-
stva tokom odrastanja u Srbiji, ali kako
vidimo po video blogu ove pohlepne
 Kritika

već starlete
braće američki ogranak 'nabeđenih' ne
čitaju Hesea već Džoanu Rouling i filo-
zofske rasprave o seksu među žirafama.
U toj atmosferi izgradilo se očekivanje
novog Grinovog romana
koje je knjigu „Krive su
zvezde“ postavilo na prvo
mesto na "Amazonu" i to
šest meseci pre nego što
je knjiga izašla iz štampe.
Nakon što se to konačno
desilo, Grina nije mrzelo
da svojeručno potpiše
svih 150.000 primeraka
knjige iz prvog tiraža, što
je trajalo 10 nedelja i zah-
tevalo fizikalnu terapiju za rame
desne ruke, ali se na koncu, ako ra-
čunamo u dolarima, isplatilo.
Iako roman „Krive su zvezde“ nije priča
o vampirima ona ipak jeste horor. Blju-
tava priča o dvoje tinejdžera koji se za-
ljubljuju jedno u drugo i koji samo traže
romantično mesto za sebe koje će ka-
snije da bude oslikano u filmu u divnim
scenama od kojih će da pravimo pro-
motivne trejlere nije najveći horor ovog
romana. To je samo patetika. Kao i
sama činjenica da glavni protagonisti
ove priče imaju kancer od koga će
uskoro da umru ne čini od ove knjige
strašnu stvar za čitanje. Ovo možemo
da zahvalimo autoru koji je našao na-

www.bookvar.rs Magazin za promociju čitanja BOOKVAR 45

 čina da o raku od kojeg obolevaju ti-
nejdžeri priča sa lakoćom kao da se
radi o običnom vampirizmu i vukodla-
štvu. Zaljubljeni vampiri ili zaljubljeni
bolesnici, autoru romana je svejedno.
Njemu je važna ljubav, jer ljubav pro-
daje knjigu i od knjige pravi film koji
razbija na blagajnama. Cilj nije umet-
nost već naplata svake suze. A suze su
suze, nije bitno da li ih izmuzemo od
priglupe publike ili Stivena Hokinga.
Suze niti smrde niti imaju IQ, naročito
kada se konvertuju u devize i ušuškaju
u banci.
Ono što je stvarno strašno u ovoj
knjizi, nevezano za želju autora da
iskoristi empatiju i sažaljenje ljudi
prema bolesnima da bi zaradio pare,
jeste način razmišljanja i života svih ju-
naka u romanu. Svi junaci koji su pri-
padnici američke srednje klase sa
srednjeg zapada, veruju u Boga, blagi
humor na nivou lakih pošalica na
nivou Miće i Aćima i za koje je Sunđer
Bob rasadnik montipajtonovske duho-
vitosti provejava dijalozima, kvazi- in-
telektualizam glavnih junaka (koji
čitaju samo jednu 'pametnu' knjigu.
Zvuči poznato?) samo su pozadina i
kulise za odigravanje ovog petparačke
priče strave.
Glavna poruka romana koja može da
se nasluti između redova otužne pate-
tike jeste ta da su ljudi dobri i savršeni,
a da je priroda zla. Eto, svi oni čine naj-
bolje što mogu, čak dozvoljavaju i do-
brom Bogu da im se nađe u najtežim
trenucima, ali zla priroda je poslala
46
kancer od koga se umire. Da je živa
prirodi bi trebalo da se sudi za ratne
zločine u Hagu i Nirnbergu, nikako
predobrim ljudima koji su najčešće u
ime dobrog Boga malo genocidisali po
svetu. Kako bi tek delovala ideja da je
sam dobri Bog poslao kancer na ljude
jer nas voli i jer na taj način, kroz isku-
šenje on nama šalje poruku svoje bez-
granične ljubavi i dobrote. Naravno,
ovoga nema u ovoj intelektualnoj
knjizi za mlade intelektualce u kojoj svi
verujemo u Boga bez upita. Dobrog
Boga. Priroda je zla. Mada je koncept
dobra i zla rezervisan za čoveka, dok
je priroda lišena toga. Ona je jedno-
stavno neosetljiva, bezosećajna, ali ni-
kako ne može da bude zla. Ljudi i
konstrukcije ljudske fantazije poput
Boga ili Kapetana Amerike mogu da
budu dobri ili loši. Priroda je neose-
ćajna.
Savršeno je oslikano američko lice-
merje u epizodi kada jedan od junaka
opisuje svoju bivšu devojku kao pro-
blematičnu „...jer ona nije imala filtere
između misli i izgovorenog...“. Strašno.
Zamislite tu lažljivu vešticu koja je pri-
čala ono što stvarno misli, a ne ono
što bi ljudi voleli da čuju od nje i što
smatraju da je prikladno da se izgo-
vori? Ta ista devojka je stvarno imala
probleme jer, kako kaže njen bivši
dečko na jednom drugom mestu ona
nije našla „društveno prihvatljive na-
čine da se izbori sa besom“. Zato je tu
devojku društvo jednostavno izolovalo
i pustilo da umire sama tako iskrena i

besna. To su ti dobri ljudi iz romana. I
oni zaista veruju za sebe da su dobri.
Rekao sam vam da je u pitanju horor.
Naravno, najveća dilema zaljubljene
tinejdžerke koja umire od raka jeste
kako da momku koji joj se sviđa da
Onu stvar, a da ne ispadne sponzoruša
i laka dama. Tako da na ove probleme
i dileme otpada trećina radnje ro-
mana. Autora baš briga što je u pita-
nju devojčica koja umire, bitno je da
ona nađe neku mentalnu konstrukciju
u svojoj glavi kojom će da opravda sa-
svim prirodnu želju. Dobro, već smo iz
ovog romana naučili da je priroda zla
i da bi je trebalo obuzdavati, ali svaka
zaljubljena tinejdžerka ima pravo na
poslednju želju.
Druga poruka romana krije se iza au-
torovog podlog podilaženja svojoj
kvazi-intelektualnoj publici uverava-
jući ih da su oni u pravu, a ne neki
tamo intelektualci. Odnos glavne ju-
nakinje romana, Hejzel i njenog omi-
ljenog pisca Pitera fon Hautena
pokazuje kako su američke šesnaesto-
godišnjakinje mnogo pametnije od
odraslih ljudi, naročito od intelektua-
laca koji zapravo truju svet svojim te-
škim i gorkim mislima umesto da
pravilno rezonuju svet i smisao života
izražen u citatima na tumbl-u i ostalim
kratkim formama. Nije baš jasno kako
je Hejzel nadvisila Hautena, zato što
pisac nije želeo da optereti svoje pa-
metne čitaoce nekim tamo kompliko-
vanim dijalozima ili radnjama, ali ono
što je bitno je da je Hauten i njegov
www.bookvar.rs
Kritika
negativistički pogled na život poražen.
Pobedile su pozitivne misli koje, kako
što svi mi znamo, završavaju fakultete
bez učenja, stvaraju trbušnjake bez
zdrave ishrane, leče kanc... ups!
Najbolji delovi knjige, postoje i oni,
jesu oni koji su 'pozajmljeni' od drugih
autora, malo izmenjeni, prepravljeni
da bi dali utisak originalnosti. A čak i
to je svedeno na 'lake note' Malog
princa i Galeba Džonatana Living-
stona.
Ovaj roman je sledila i filmska adapta-
cija što je i bio cilj ovog lukrativnog
biznisa zaogrnutog u formu umetnosti
i empatije. Zabavno je da je kvalitet
filma ocenjen milionima dolara koje je
zaradio. Na taj način se vrednuje
sedma umetnost danas. Posebno je
simpatično činjenica da se vrednost
filma upoređuje sa zaradom nekog
novog SF-a sa Tomom Kruzom. Autor
knjige je izrazio pohlepnu želju da
adaptacija njegovog dela zaradi više
para od filma sa Tomom Kruzom jer bi
to, kako autor u duhu intelektualizma
u kojem je i pisao roman, „bilo kul“.
Inače taj film sa Tomom Kruzom je pri-
stojan i veoma dobar.
Deca koja su učila slova čitajući o za-
ljubljenim vampirima i depiliranim vu-
kodlacima su malo porasla i sazrela za
zrela dela poput romana „Krive su zve-
zde“, a kada skroz porastu i dostignu
duhovnu i intelektualnu zrelost čitaće
kuvare tenisera i ispovesti pevačica.
PIŠE: MILAN ARANĐELOVIĆ
Magazin za promociju čitanja BOOKVAR 47
 Vikinzi u trendu
Prevodna književnost u severnoj Evropi u kasnom srednjem veku
Ede, sage i nordijska mitologija,
samo su deo nordijske kulture koji
nam je svima poznat, a koji možemo
nazvati autohtonim i nasleđenim
stvaralaštvom. U pitanju je religija
koja je evoluirala iz pragermanske, a
za korene najranije nordijske knjiže-
vnosti možemo reći isto to – da pred-
stavljaju pragermansko nasleđe
starih Nordijaca. Sage i ede su se na
severu Evrope razvijale u nešto pot-
puno novo i neviđeno kod ostalih
Germana u srednjem veku, uglav-
nom zbog geografske izolovanosti
Nordijaca koja ih je sprečavala da u
svoju kulturu ubace elemente kul-
tura drugih naroda.
Ipak, sa dolaskom hrišćanstva, Nor-
dijci stupaju u bliže kontakte sa za-
padnom Evropom, što u poznom
srednjem veku dovodi i do zapad-
noevropskog uticaja u nordijskoj
književnosti.
U trinaestom veku se u Norveškoj i
na Islandu pojavljuju takozvane sage
o vitezovima. One predstavljaju
veoma slobodne prevode (više adap-
tacije) poznatih dela antičke i sre-
48
dnjovekovne evropske književnosti.
Međutim, nisu sve sage o vitezovima
dela prevodne književnosti. Neke od
njih su i nastale na Islandu, po obra-
scu prevedenih dela. Zato će neki
istoričari književnosti praviti razliku
između prevedenih saga o vitezo-
vima (o kojim ćemo govoriti u ovom
članku) i domaćih saga o vitezovima.
Pored grčkih dela (poput Sage o Ale-
ksandru (Velikom), Sage o Trojan-
cima itd.) adaptiraju se dela
francuske, anglo-normanske i sre-
dnjovekovne latinske književnosti.
Na osnovu porekla, sage o vitezo-
vima se mogu podeliti u tri grupe.
Prvu grupu čine sage o vitezovima
koje su adaptacije i prevodi staro-
francuskih chansons de geste –
pesme o herojskim delima. Tu nala-
zimo Sagu o Karlu Velikom, Sagu o
Elisu i Rosamundi i druge.
Saga o Karlu Velikom je zbir deset
priča o Karlu Velikom, koje su preve-
dene sa starofrancuskog. Neki od ori-
ginalnih starofrancuskih tekstova su
izgubljenih, i Saga o Karlu Velikom
predstavlja jedini izvor informacija o
 U trendu

www.bookvar.rs Magazin za promociju čitanja BOOKVAR 49

50

tim nestalim tekstovima. Jedna
od takvih priča je Upphaf Karla-
magnús – Odrastanje Karla Veli-
kog. Ta priča je jedino što nam
govori o radnji izgubljene staro-
francuske pesme o lopovu Ba-
sinu. Mladom Karlu Velikom se u
snu javlja anđeo koji mu govori
da treba da ode u Ardene i
udruži se sa lopovom Basinom.
Kasnije, Karlo Veliki saznaje da
postoji zavera protiv njega, i uz
Basinovu pomoć kažnjava krivce,
on biva krunisan, a Basin nagra-
đen i slobodan.
Drugu grupu čine prevodi staro-
francuskih dvorskih romansi (fa-
bliaux i lais). Tu spadaju Saga o
ogrtaču, Saga o Tristramu i
Isondi, koja predstavlja nordijsku
adaptaciju jedne od priča o Tri-
stanu i Izoldi, kao i Saga o Parse-
valu koja je prevod francuskog
teksta čiji je autor Kretjen de
Troa, a koja govori o poduhva-
tima arturijanskog viteza Parsi-
vala i njegovoj potrazi za Svetim
Gralom.
www.bookvar.rs
U trendu
U treću grupu saga o vitezovima
spadaju sage koje su prevodi iz-
gubljenog dela na latinskog, na-
zvanog Matière d’aventure. Tu
ćemo naći sage poput Sage o
Klarusu i Sage o Floresu i Blankif-
luru – sage o dvoje ljubavnika
gde je Flores musliman a Blankif-
lur hrišćanka, što čini njihovu lju-
bav zabranjenom. Ipak, posle
mnogih avantura, njih dvoje po-
beđuju sve poteškoće i ostaju za-
jedno.
Osim ovih triju grupa, u sage o
vitezovima se ubrajaju i određeni
prepevi antičkih dela kao i pseu-
doistorijska dela, poput Sage o
Aleksandru. Ona je prevod dela
Alexanderis Valtera Šatiljonskog
i predstavlja biografiju Aleksan-
dra Velikog. Tu nalazimo još Sagu
o Trojancima koja predstavlja
opis trojanskog rata, sa mnogim
primesama nordijske kulture i
nordijskih vrednosti.
PIŠE: DEJAN ANTIĆ
Magazin za promociju čitanja BOOKVAR 51
52
www.bookvar.rs Magazin za promociju čitanja BOOKVAR 53
 Lingvistička ravno
Tri najveća manjinska jezika u Španiji
– katalonski, baskijski i galisijski – do-
bila su status zvaničnih jezika u svo-
jim pokrajinama početkom 80-ih
godina 20. veka. Međutim, različite
jezičke politike ovih pokrajina dovele
su do različitih statusa koje danas
zauzimaju u društvu.
Sa završetkom Frankovog režima i
dolaskom demokratije lingvistička
ravnopravnost u Španiji zakonski je
podignuta na najviši nivo. Tri najveća
manjinska jezika – katalonski, baskij-
ski i galisijski – dobila su status zva-
ničnih jezika u svojim pokrajinama
početkom 80-ih godina 20. veka.
54
Međutim, različite jezičke politike
ovih pokrajina dovele su do različitih
statusa koje danas zauzimaju u dru-
štvu.
Najsvetliji primer jezičkog prosperi-
teta svakako je katalonski jezik. Iako
je tokom vekova trpeo različite re-
presije, uspeo je da se izbori za svoje
mesto u raznolikom španskom dru-
štvu. Katalonija je danas jedina po-
krajina koja ima potpunu nezavisnost
kada je reč o obrazovnoj politici –
dok su ostale pokrajine podređene
Madridu, Katalonija ima posebne
obrazovne organe u Barseloni. Do-
duše, mnogi smatraju da Katalonci

opravnost u Španiji
na ovaj način nameću agresivnu jezi-
čku politiku i time dovode kastiljan-
ski jezik u podređen položaj, što
donekle i jeste slučaj. Na ulicama
Barselone nećete videti dvojezične
saobraćajne znakove ili nazive ulica.
Katalonski Generalitat često je na
udaru Madrida zbog namernog stva-
ranja diglosije u ovoj pokrajini, ali Ka-
talonci se brane time da je njihov
jezik odraz njihovog identiteta, što
je, doduše, oduvek i bio slučaj.
Baskija je, sa druge strane, svoju au-
tonomiju branila drugačijim vidom
agresije – terorizmom. Krajem Špan-
skog građanskog rata, baskijski jezik
www.bookvar.rs
Tema broja
ili euskera postaje glavno uporište
baskijskog nacionalizma, pa se
samim tim i paravojna organizacija
ETA okreće jeziku kao primarnom
elementu baskijskog identiteta. Po-
datak da je među članovima ove or-
ganizacije bilo onih koji nisu znali ni
reč baskijskog, nije predstavljao pro-
blem za tamošnje nacionaliste. Ka-
snije će se ispostaviti da je jezik bio
samo paravan za postizanje drugih
ciljeva, pre svega političkih. Doduše,
ni sami Baskijci ne vide jezik kao oko-
snicu svog identiteta, već to pred-
stavlja osećanje pripadnosti i ljubavi
prema otadžbini. Danas se jezikom
Magazin za promociju čitanja BOOKVAR 55
56
 Tema broja

euskera služi blizu 40% populacije prelazi 15% populacije. U ruralnim

baskofonog područja, a njegovo šire- sredinama, situacija je obrnuta, bu-
nje često sabotiraju vlasti druge po- dući da stanovništvno čine uglavnom
krajine gde se govori baskijski – starije generacije. Galisijski se danas
Navare –, gde samo 10% stanovni- koristi isključivo u porodičnoj sferi i
štva govori ovim jezikom. Koliko da- to uglavnom u komunikaciji sa stari-
leko idu u tome, govori i podatak da jim članovima porodice, pa i ne čudi
su trase školskih autobusa koji raz- njegova sve manja upotreba. Opšta
voze decu do baskijskih i kastiljan- nezainteresovanost u Galisiji, dovela
skih škola u Navari potpuno je do toga da galisijski jezik danas ne
odvojene kako bi se sprečio kontakt predstavlja krucijalni deo njihovog
između ova dva jezika. nacionalnog identiteta.
Jezička politika Jezička situacija u
Galisije najslabije Baskijski je jedini preindoevropski Španiji ni pribli-
je razvijena, što se jezik u Evropi i nema sličnosti ni sa žno nije tako
može primetiti i iz jednim drugim jezikom na svetu, te idealna kao što se
trenutne lingvisti- ga nazivaju i izolovanim jezikom ili u prvi mah čini.
čke situacije u izolatom. Zanimljiva je legenda o Nedostatak fina-
ovoj pokrajini. U njegovom postanku koja kaže da je nsijskih sredstava,
prošlosti jezik baskijski bio jedan od 72 jezika Va- ali i nezaintereso-
poezije, galisijski vilona koje je Nojev unuk Tubal vanost lokalonih
je u poslednjih doneo na Iberijsko poluostrvo. vlasti, doveli su
nekoliko vekova do regresije u raz-
bio uglavnom u oralnoj upotrebi, voju i širenju manjinskih jezika u Špa-
dok se u pisanoj formi gotovo nije ni niji, i to, pre svega, u slučaju
koristio. Iako po poslednjem popisu baskijskog i galisijskog jezika. Iako se
iz 2008. godine čak 98% stanovništva razvoju katalonskog pridaje najviše
razume galisijski, njegova upotreba pažnje, naviknuti na vekovne repre-
je u stalnom padu. Uvođenjem gali- sije, Katalonci žive u stalnom strahu
sijskog u škole, konstantno se pove- da će njihov jezik ponovo postati
ćava broj ljudi koji znaju da ga pišu, ugrožen i grčevitom i agresivnom
ali se, u isto vreme, smanjuje broj go- borbom dodatno rasplamsavaju raz-
vornika i to najviše među mlađom, mirice koje će uvek postojati u jed-
obrazovanom populacijom. Takođe, nom višejezičnom društvu.
primetan je pad broja govornika u PIŠE: MARIJA GUDURIĆ
urbanim sredinama, gde nekad ne Reflejo

www.bookvar.rs Magazin za promociju čitanja BOOKVAR 57

 Jedan od omiljenih književnih vitezova Dok Kihot od Manče ponovo jaše o
sajtu YouTube. Volonteri širom sveta, ljubitelji romana Migela De Servant
njegovog najpoznatijeg dela i kače ga na Youtube kanal El Quijote en Inter
Španska kraljevska akademija i YouTube došli su na ideju da kroz video zapis
iz celog sveta naprave najveće izdanje Don Kihota, tako što bi svako od vo
od 2149 odlomaka.
Na sajtu je već postavljeno na stotine videa sa Kihotom, ali postoji još odlom
čitati, snimiti i okačiti na ovaj kanal. Klikom na dugme 'participar' posetilac
mak za čitanje, kao i rok od šest sati za postavljanje videa koji odgovara
niste bili u mogućnosti da postavite video na vreme, odlomak će biti dodelj
Ne čitaju svi svoje odlomke. Neki ih pevaju, neki prave animacije uz koje čit
Dakle ako volite avanture Don Kihota od Manče i govorite španski možete
stanete deo ovog zanimljivog projekta.

58
 Don Kihot na YouTube-u

ovaj put na internet

tesa čitaju odlomke
net.
s od strane učesnika
olontera čitao jedan

maka koje valja pro-

kanala dobija odlo-
tom odlomku. Ako
jen nekom drugom.
taju svoj odlomak...
e veoma lako da po-

www.bookvar.rs Magazin za promociju čitanja BOOKVAR 59

 Najbolji španski romani 20
TAMO GDE SU ŽENE
(Donde las mujeres)
Alvaro Pombo
Prevod: Jasmina Nikolić
Duboka i potresna priča o naizgled sa-
modovoljnim ženama, suvišnim mu-
škarcima, ljudima koji svesno i
slobodno biraju svoj put i drže ga se
do kraja. Junakinja, najstarija ćerka u
porodici, kroz niz događaja i otkriva-
nje jedne porodične tajne, otkriva
pravo lice mistifikovanih stanovnika
tog utvrđenja za koje je mislila da su
superiorna bića.
60
ISTINA O SLUČAJU SAVOLTA
(La verdad sobre el caso Savolta)
Eduardo Mendosa
Prevod: Jasmina Nikolić
U romanu u kojem niko nije onaj za
koga se izdaje, gde se ispod površine
neizmernog prijateljstva, drugarstva i
ljubavi kriju spletke,prevare i izdaje,
preneti smo u grozničavu atmosferu
prve polovine XX veka, u Španiju koja
je tek na pragu velikih istorijskih isku-
šenja. Istina o slučaju Savolta uvodi či-
taoca u mračni svet radničkih
anarhističkih pokreta.

0. veka u prevodu na srpski
ZNACI IDENTITETA
(Señas de identidad)
Huan Gojtisolo (Juan Goytisolo)
Prevod: Dalibor Soldatić
Tragajući za sopstvenim identitetom,
Alvaro Mendiola, španski izgnanik u
Parizu, fotograf u svetskoj novinskoj
agenciji, lista porodični album i rekon-
struiše portret španske građanske po-
rodice, krvavi građanski rat,
studentske godine, veliki štrajk u Bar-
seloni 1951. godine, život ilegalaca, iz-
gnanstvo, preispitujući istovremeno i
sopstveni stvaralački rad.
www.bookvar.rs
Časopis Reflejo preporučuje
BELVER JIN
(Bélver Yin)
Hesus Ferero (Jesús Ferrero)
Prevod: Dalibor Soldatić
U Kini neponovljivog rafinmana i čul-
nosti, okruženi tajnim sektama i
obrednim zločinima, žive Belver Jin i
Nitija Jang, brat i sestra ujedno ljuba-
vnici. Autor je ispevao pesmu slobodi,
pravu na maštanje, na društveno ne-
prihvatljive seksualne odnose i ljudski
život kao pustolovinu i rizik, odbacu-
jući istovremeno tradicionalne filozof-
ske dogme i doktrine.
Magazin za promociju čitanja BOOKVAR 61
 DON HUAN
(Don Juan)
Gonsalo Torente Baljester (Gonzalo
Torente Ballester)
Prevod: Ana Marković
Rođen kao Andalužanin, a Galisijac po
opredeljenju, Torenteov Don Huan
oseća se pre svega kao Tenorio –
veoma je veran porodici i tradiciji.
Uvek je u društvu Leporela, đavolka
koji se skriva pod maskom naklonosti
ka teologiji i redovnicima. Svuda ga
prati i Sonja, lepa crvenokosa Šve-
đanka. Osuđen da živi sve dok ima
ljudi koji veruju u njegovo postojanje,
obitava na nestalnom rubu između
čarolije i sna.
62
ZABORAVLJENI KRALJ GUDU - 1.
(Olvidado rey Gudú)
Ana Marija Matute
Prevod: Igor Marojević
Naslovni junak ovog dvotomnog ro-
mana, kralj srednjovekovne države
Olar, smeo je, lukav, neumoljiv i vrlo
uspešan vladar, ali nije u stanju da
voli. Ove mogućnosti ga lišava državni
vrač i učitelj, kako bi Gudu u vladanju
imao što manje prepreka. Međutim,
ako mu je u ratovima pomogao da
znatno proširi granice kraljevine koju
je nasledio od svog oca Volodiosa, ne-
dostatak osećanja se okrenuo protiv
Gudua ubrzo pošto se on oženio lepo-
ticom, detinjastom princezom.

ZABORAVLJENI KRALJ GUDU - 2.
(Olvidado rey Gudú)
Ana Marija Matute
Prevod: Igor Marojević
Izuzetno maštovita radnja smeštena
je u srednji vek i pripoveda o po-
stanku i širenju kraljevstva Olar. Mno-
štvo likova, pejzaža i avantura prepliću
se pred očima čitaoca u zapletu koji se
nosi sa večnim temama: željom za
moći i osvetom, nepoznatim, stra-
hom, zadovoljstvom osvajanja, ljubav-
lju i nežnošću. Zaboravljeni kralj Gudu
je poput priče za decu koja je name-
njena odraslima, knjiga o istoriji čo-
veka.
www.bookvar.rs
Časopis Reflejo preporučuje
AGIRE, GNEV BOŽJI
(La aventura equinoccial de Lope de
Aguirre)
Ramon H. Sender (Ramón J. Sender)
Prevod: Dalibor Soldatić
Agire, gnev božji je veličanstvena fre-
ska o osvajanju Novog sveta i potrazi
za mitskim Eldoradom u bespućima
Amazonije, o tragičnom susretu Za-
pada s „tužnim tropima“, devičanski
nedirnutim svetom južnoameričkih
Indijanaca. Kroz ovaj nezaboravni
roman-hroniku promiču halucinantni
likovi Lopea de Agirea – konkistadora,
buntovnika i tiranina – nestvarno lepe
donje Ines, tanane devojčice Elvire i
niza drugih.
Magazin za promociju čitanja BOOKVAR 63
 IGRE POZNOG DOBA
(Juegos de la edad tardía)
Luis Landero (Luis Landero)
Prevod: Ana Marković
Ovaj roman je neobična pripovest o
vrtoglavoj igri čežnje, mašte i potrage
za identitetom sitnog kancelarijskog
službenika koji, prepušten monotoniji
svakodnevice, bez prijatelja i iskrene
ljubavi, u nekoj vrsti nehotičnog unu-
trašnjeg izgnanstva, daleko od vreve
sveta i velikog grada koji ga okružuje,
nenadano oživljava mladalačke snove
i maštanja, ispredajući složenu i zavo-
dljivu mrežu obmane koja će dostići
neslućene razmere.
64
HRONIKA O ZAPANJENOM KRALJU
(Crónica del rey pasmado)
Gonsalo Torente Baljester (Gonzalo
Torrente Ballester)
Prevod: Dalibor Soldatić
U davnoj prošlosti španskom kralju se
prohtelo nešto neobično, što je izaz-
valo veliku gužvu na dvoru i duge i
oštre rasprave među sveštenstvom,
moralistima, inkvizitorima i dvorja-
nima: poželeo je da svoju suprugu,
kraljicu, vidi nagu. Budući nečuvena,
ta želja postaje predmet rasprava
među kraljevim podanicima i među
narodom.
PIŠE: MARIJA GUDURIĆ

Pepita Himenes
Prvi španski psihološki roman
U istoriju španske književnosti ušao
je, pre svega, kao romanopisac, a prvi
roman je dovršio tek 1873. Huan Va-
lera je tada imao 49 godina! Više je
ovakvih primera u svetskoj književno-
sti, od Stendala, Čarlsa Bukovskog,
Žozea Saramaga do Sime Matavulja,
Vladana Desnice, Meše Selimovića i
Ranka Marinkovića. Razlozi za to su
uvek različiti - životne prilike, kasno
interesovanje za pisanje romana,
sporo i sveobuhvatno formiranje ro-
manopisca. Kod Valere je najverovat-
nije ovaj prvi razlog u pitanju, jer je
dosta vremena posvećivao diplomat-
skoj službi, političkom delovanju, ure-
đivanju časopisa i pisanju književnih
kritika, eseja, polemika i pamfleta.
www.bookvar.rs
Tema broja
Česte i naporne selidbe iz grada u
grad, sa kontinenta na kontinent,
stalna strepnja da se ne ostane bez
sredstava za život i rad, političke am-
bicije, sve je to trošilo Valerinu veliku
snagu, ne ostavljajući mu dovoljno
slobodnog vremena za epska ostvare-
nja. Zato je do navedene godine više
pisao i objavljivao kraće književne
forme.
Od 1866. do 1881. godine Valera je
napravio pauzu u diplomatiji. Tih go-
dina otežano mu je i političko delova-
nje i napredovanje zbog previranja na
političkoj sceni Španije. Konačno,
1867. je oženio Dolores Delavat koju
je upoznao u vreme diplomatskog
službovanja u Brazilu. Bogati miraz se
Magazin za promociju čitanja BOOKVAR 65
 brzo istopio, nasledstvo dobijeno
posle smrti majke takođe, a zarada sa
andaluzijskih imanja i od pisanja kri-
tika bila je nedovoljna da pokrije tro-
škove uvećane porodice koja ima
značajan društveni položaj i izvesne
navike. Sve je to navelo nezadovolj-
nog i nemirnog Valeru da se okrene
pisanju romana koji su popularniji i
isplativiji od pisanja kritika. Povukao
se na imanja u Kabri i Donja Mensiji i
posvetio pisanju. Iako je bio razočaran
i pritisnut brigama, kao da ga je po-
vratak u mesta koja inače nije mnogo
voleo i sa kojima se tih godina pomi-
rio, podstakao na stvaranje i probu-
dio u njemu usnulog romanopisca.
Ubrzo je, takoreći u jednom dahu, za-
vršio svoj prvi roman - Pepita Hime-
nes.
Roman je prvo objavljen u časopisu
Revista de Espana 1874, a iste godine
66
i kao zasebna knjiga. Odmah je posti-
gao veliki uspeh i doneo Valeri prizna-
nja kritike. Do 1881. godine i povratka
diplomatiji objavio je još nekoliko ro-
mana i drugih književnih radova. Tek
se posle definitivnog napuštanja di-
plomatske službe, 1895, ponovo vraća
intenzivnom pisanju i objavljuje iz go-
dine u godinu, sve do smrti, 1905. go-
dine.
Još 1860. Valera je objavio rad pod
nazivom O prirodi i karakteru romana
u kojem je izneo svoju teoriju ovog
žanra. Pišući svoje romane, Valera se
dosledno držao principa iznetih u tom
radu, što govori o postojanosti njego-
vih uverenja i odlučnom karakteru.
On romanu pridaje veliku estetsku
vrednost, jer za njega je roman poe-
zija, ostvarivanje lepote, a cilj takve
umetnosti nije priča, tendencija ili
moralisanje, već sama umetnost od-

nosno estetsko uživanje - umetnost
radi umetnosti. Zato se Valera suprot-
stavlja svojim savremenicima, piscima
socijalnih, tendencioznih, naturalisti-
čkih, eksperimentalnih romana. Va-
lera, pogotovo u Pepiti Himenes, jeste
realista, roman je pun opisa atmos-
fere, prirode, arhitekture, umetničkih
dela, ljudi, običaja, oblačenja, navika,
ali sve to je samo sredstvo da se do-
čara stanje glavnih junaka, njihov
bogat unutrašnji život, njihove di-
leme, kajanja, ushićenja, strasti, pro-
mišljanja o sebi i svetu, o suštini i
prirodi ljubavi. To jeste realizam, ali
psihološkog tipa, a Huan Valera jeste
utemeljivač psihološkog romana u
španskoj književnosti i to je jedno od
njegovih najviših dostignuća. Opisiva-
nje duše, misli junaka, onog što se de-
šava skriveno od pogleda ljudi, to je
za Valeru pravi i jedini izvor poezije i
www.bookvar.rs
Tema broja
estetskog zadovoljstva. Zato su glavni
junaci njegovog najpoznatijeg romana
mladi, lepi, zaljubljeni i dobrona-
merni, jer duše takvih ljudi u sebi ne
kriju ništa ružno, ništa što bi narušilo
piščev estetski koncept romana. Čak i
da prigovorimo piscu da su njegovi ju-
naci idealizovani, daleki od španske
stvarnosti ili samo veoma retki u njoj
(dakle, ne tip, već izuzetak), sigurno bi
nam rekao da smo u pravu i ne bi se
zbog toga postideo. Valera nam je u
Pepiti Himenes podario štivo za čita-
nje i uživanje u bogatom unutrašnjem
životu ljudi koji, možda, postoje ili su
postojali tamo gde je ljubav bila bog,
ili bi trebalo da postoje u nekoj Španiji
koju je Valera video očima svoje pe-
sničke duše.
PIŠE: VLADIMIR ARANĐELOVIĆ
Magazin za promociju čitanja BOOKVAR 67
www.reflejo.drustvohisp
panista.rs
 Ljosa & Markes: Četrd
„Smatram da sam najbolji prijatelj svojih prijatelja, i mislim da me ni jedan
od njih ne voli toliko koliko ja volim prijatelja kojeg najmanje volim” (G.
García Márquez, El olor de la guayaba)

Slavni nobelovci i najpoznatiji živi

predstavnici „buma“ u latinoameri-
čkoj književnosti nekada su, kao bliski
prijatelji i kumovi, delili porodičnu tr-
pezu i poglede na svet. Sve dok nije
nastupio „zao čas“.
Upoznali su se davne 1967. godine u
Venecueli na dodeli najprestižnije li-
terarne nagrade u Latinskoj Americi
Romulo Galjegos (koju je Mario Var-
gas Ljosa osvojio za roman Zelena
kuća, na španskom La casa verde).
Iste godine Garsija Markes objavljuje
čuveni roman Sto godina samoće
(Cien años de soledad), koji inspiriše
oduševljenog Vargasa Ljosu da napiše
esej od 667 strana pod nazivom Gar-
sija Markes: istorija jednog bogoubi- vanja, 1968. godine objavljuje se stu-
stva (García Márquez: historia de un dija La novela en América Latina: Diá-
deicidio) kao svoju doktorsku dizerta- logo entre Gabriel García Márquez y
ciju na Univerzitetu Komplutense u Mario Vargas Ljosa, koja obuhvata
Madridu. Istorija jednog bogoubistva javni razgovor dvojice istaknutih knji-
predstavlja duboku i minucioznu ana- ževnika na temu latinoameričkog pi-
lizu života i dela Garsije Markesa, od saca i romana.
njegovih prvih priča do Sto godina sa- Narednih godina postaju bliski poro-
moće, i smatra se jednom od najboljih dični prijatelji, žive u Barseloni, putuju
kritika čuvenog romana. Kao plod nji- zajedno, a o velikom prijateljstvu sve-
hovog zajedničkog literarnog angažo- doči i to što je Gabo krstio Maritovog

70

deset godina ćutanja
sina. Šta je pošlo naopako?
Kao u meksičkoj sapunici
Sve je počelo februra 1976. u jednom
meksičkom bioskopu, kada je kao
grom iz vedrog neba, kako pričaju
očevici a novinari i čitaoci daju mašti
na volju, Vargas Ljosa nasrnuo na svog
dugogodišnjeg prijatelja kada mu je
ovaj prišao da ga pozdravi (i srdačno
zagrli, kako kažu). Epilog susreta: Ko-
lumbijanac na podu sa masnicom na
oku, a znatiželja publike podgrevana
spekulisanjem novinara i decenijskim
ćutanjem obojice aktera na ovu temu.
Famozni nokaut Vargasa Ljose danima
je punio je novinarske stupce, a nakon
www.bookvar.rs
Tema broja
ovog incidenta po nalogu autora pre-
staje da se štampa Istorija jednog bo-
goubice. Postoji više verzija o tome
šta je moglo dovesti do fizičkog nasi-
lja, potom i „hladnog rata” između
dvaju intimnih prijatelja, a evo i gla-
vnih pretpostavki:
Hipoteza 1: Žena kao jabuka razdora
Dve godine pre poznanstva sa Garsija
Markesom, Vargas Ljosa stupa u brak
sa svojom rođakom Patrisijom, koja je
ujedno nećaka njegove prve žene, Hu-
lije, opisane u autobiografskom ro-
manu La tía Julia y el escribidor (Tetka
Hulija i piskaralo). Uprkos protivljenju
porodice, buntovni Vargas Ljosa je sa
svojom prvom ženom-tetkom-spisa-
teljicon bio u braku od 1955-1964. go-
dine. Elem, prva verzija sukoba govori
o tome kako je kolumbijski pisac po-
kušao da preotme ženu svom prijate-
lju, odnosno Patrisiju, ili ga barem, u
dogovoru sa njom, načini ljubomor-
nim zbog navodnih Mariovih afera, te
je nećemo dublje analizirati.
Hipoteza 2: Ako nije žena onda je si-
gurno politika
Osim literarnim ostvarenjima, Mario
Vargas Ljosa privlačio je pažnju javno-
sti svojim političkim angažovanjem,
naročito radikalnim političkim skreta-
njem od levice ka desnici, čime je na
sebe navukao bes i kritike brojnih in-
Magazin za promociju čitanja BOOKVAR 71
 telektualaca širom sveta. Mnogi su
njegov prelaz sa komunizma na ka-
pitalizam ocenili kao izdaju. Razo-
čaran porazom na izborima u
Peruu 1990. godine, na kojima se
kandidovao za predsednika, Mario
Vargas Ljosa emigrira u Španiju.
Osim što su 60-tih godina prošlog
veka utrli put novom hispanoame-
ričkom romanu, Vargas Llosa i Gar-
sija Markes delili su stavove o
idejama Kubanske revolucije, dok
je potonji režim Fidela Kastra (Fidel
Alejandro Castro Ruz) doveo do su-
koba mišljenja dvojice prijatelja.
Peruanac je počeo otvoreno da kri-
tikuje promene na Kubi, nazvavši
Garsiju Markesa „Kastrovim dvor-
janinom”. Nasuprot njemu, autor
čuvenog romana Jesen patrijarha
zadržao je stav da je socijalizam
najbolje rešenje za Latinsku Ame-
riku i održavao prijateljstvo sa biv-
šim kubanskim komunističkim
vođom. Sam Vargas Ljosa deman-
tuje ovu hipotezu u jednom inter-
vjuu, tvdeći da njihovo razilaženje
nema veze sa političkom ideologi-
jom već je lične prirode.
Hipoteza 3: I posle žene, žena
Po mnogima, ova verzija je najbliža
istini. Sklonost velikog peruanskog
pisca prema suprotnom polu ni-
kada nije bila tajna, pa ni njegovi

72
 Tema broja

povremeni izleti. Kako se tih go-

dina pisalo po novinama, Garsija
Markes i njegova supruga Merse-
des savetovali su Patrisiju u Mario-
vom odsustvu da se razvede zbog
njegove tadašnje afere, što to je
izazvalo gnev njihovog prijatelja.
Neki biografi, novinari i ostali
„analitičari odnosa” dvaju više-
struko nagrađivanih latinoameri-
čkih pisaca, koji su se u isto vreme
borili za svoje mesto pod literar-
nim suncem, kao razlog zahlađenja
odnosa navode sujetu. Peruanac
je dobio Nobelovu nagradu za knji-
ževnost 2010. godine, dok je nje-
govom bivšem prijatelju ovo
prestižno priznanje uručeno dva-
deset osam godina ranije. Da knji-
ževna javnost dvojicu pisaca i dalje
vidi kao rivale, bilo je očigledno
nakon komentara koji su se pojavili
u medijima nakon dodele Nobe-
love nagrade Vargasu Ljosi. No, da
li predgovor koji je Mario Vargas
Ljosa napisao za četrdesetogodiš-
njicu izdanja Sto godina samoće
2007. godine znači i zakopavanje
ratnih sekira, znaćemo samo ako
slavni nobelovci odluče da prekinu
pakt ćutanja. Do tada rešavanje
misterije u slučaju „Ljosa-Markes”
obojica aktera prepuštaju svojim
biografima.
PIŠE: I. P.
Reflejo

www.bookvar.rs Magazin za promociju čitanja BOOKVAR 73

 Huan Valera
Španija kakva bi trebalo da bude
Huan Valera je jedan od najznačaj-
nih španskih pisaca i veliko ime
španskog realizma. Rođen je 1824.
godine u andaluzijskom gradići
Kabri.
Njegovo puno ime bilo je Huan Va-
lera i Alkala-Galijano. Ovo „duga-
čko” ime dugovao je svojoj majci
Dolores Alkala-Galijano i Pareha,
markizi od Panijega. Huanov otac,
Hose Valera i Vijanja, bio je oficir u
španskoj floti, ali je i on imao
veoma stare i ugledne pretke, jer se
porodica Valera, poreklom iz
Leona, naselila u Andaluziju još u
vreme oslobođenja od Mavara.
Huanov otac je, iako markiz po
ženi, bio republikanac i zbog toga je
u mladosti robijao. Kada je izašao iz
zatvora, napustio je službu i živeo
povučeno na svojim imanjima na
severu Andaluzije. Vrativši se ka-
snije u službu, nastavio je da većinu
pažnje posvećuje upravljanju svo-
jim imanjima, braneći sopstvena
74
uverenja i ličnu slobodu i po cenu
lošijih prihoda i siromaštva. Za to
vreme, donja Dolores je sa ćer-
kama, Sofijom i Ramonom, Huano-
vim sestrama, živela u većim
gradovima poput Malage, Granade
i Madrida.
Hose i Dolores bili su brižni rodite-
lji, zabrinuti za budućnost svoje
dece u Španiji kakva je tada, sredi-
nom 19. veka, bila - samo bledi od-
sjaj nekadašnje imperije i
pomorske sile. Ratovi za oslobođe-
nje od Napoleonove vlasti i gubitak
većine prekomorskih kolonija, osta-
vile su Španiju ekonomski osiroma-
šenu i politički nestabilnu, a u
takvim vremenima opšteg opada-
nja uvek na površinu isplivava ono
najgore - intelektualna i moralna
zakržljalost, verski i nacionalni fun-
damentalizam, prostota, skoroje-
vićstvo, prevrtljivost i surovost.
Huanov otac je jedva uspevao da
prikupi dovoljno novca za izdržava-

nje porodice, dok je majka, koja je
imala i sina iz prvog braka, bila na-
neta nad sudbinu svoje dece u ne-
milosrdnom i lažljivom svetu. Na
kraju, uspeli su u svojim namerama
i videli decu ostvarenu u životu.
Huan je dobio solidno vaspitanje,
obrazovanje i poznanstva bez kojih
nije bilo moguće da uspe u dru-
štvu. Pored toga, od roditelja je na-
sledio i osobine koje će ga krasiti u
životu, i kao čoveka i političara,
pisca i kritičara - bio je izrazito slo-
bodouman, istinoljubiv, istrajan i
ambiciozan. Ipak, najveći dar koji je
dobio od roditelja bila je puna po-
drška njegovom literarnom ta-
lentu, koji je pokazao veoma rano,
kao mlad đak, sa 13-14 godina.
Njegovi rani radovi, početnička imi-
www.bookvar.rs
Tema broja
tacija Bajrona i drugih romantičara,
odišu idealizmom i romantičarskim
zanosima i razočaranjima, karakte-
rističnim za to doba (i životno i knji-
ževno-istorijsko). Iako ih je kasnije
odlučno odbacio, i postao kritičar
romantizma (izdvajajući njegovu
slobodarsku misao), činjenica je da
se već u tim naivnim stihovima pri-
mećuje talenat koji nije promakao
ni tadašnjem velikom imenu špan-
skog romantizma - Hose de
Espronsedi. Ni promena književnog
pravca nije pomogla mladom Valeri
da se probije na veliku književnu
scenu. Veliki udarac tim htenjima
bila je činjenica da jedna njegova
knjiga, štampana očevim jedva
skupljenim novcem, nije prodata ni
u jednom jedinom primerku. Po-
Magazin za promociju čitanja BOOKVAR 75
 vređene sujete i sa grižom savesti što
je uludo protraćio očev novac, povlači
celo izdanje i sakriva ga na tavan svoje
kuće.
Kada se preselio u Madrid, odlučan da
se probije i zauzme svoje mesto u dru-
štvu, uspeva mu da bude primljen u
salon grofice Montiho, gde su se oku-
pljali predstavnici madridskog visokog
društva svih profila - advokati, pesnici,
političari... Tu stiče prijateljstva koja
će ga konačno uvesti u diplomatiju, a
postiže i izvesne uspehe kod madrid-
skih dama.
Prvu diplomatsku službu obavljao je u
Napulju, gde je na licu mesta upoznao
arheološke ostatke sveta o kojem je
dotad saznavao samo iz dela antičkih
pisaca. Tako upotpunjuje svoje klasi-
čno znanje stečeno u školi, ali i samo-
stalnim i upornim iščitavanjem
klasika. U Napulju je naučio italijanski
i grčki jezik, jezike humanizma i rene-
sanse. Pored uspeha u službi, bavi se
i pisanjem, a upoznaje i Serafina Este-
banesa Kalderona, pisca starije gene-
racije, koji u Valeri budi ljubav prema
neistraženim poljima španske knjiže-
vnosti i prema iberizmu, pokretu za
duhovno i političko ujedinjenje Portu-
galije i Španije, tada veoma napred-
nom idejom na Pirinejskom
poluostrvu.
Posle skoro tri godine vraća se u Ma-
drid, gde biva razočaran nivoom na
koji se madridsko društvo srozalo, da
bi zatim otišao kao diplomata u Lisa-
bon i Rio de Ženeiro.
76
Boravak u Brazilu je lično bio veoma
mučan za Valeru. U pismima prijate-
ljima žali se na zaostalost i siromaštvo
zemlje, ekonomsko i kulturno („Pro-
vodim dane sam, zatvoren u sobi;
čitam, pušim i tugujem”). Ipak, dve
godine provedene u Brazilu od velikog
su značaja za Valerin književni raz-
voj, jer pišući desetine i dese-
tine pisama prijateljima i
poznanicima, bežeći od
dosade i niskosti, upo-
šljava svoj talenat,
postiže sve veće je-
zičko i stilsko savr-
šenstvo i formira
se kao prozni
pisac. U Riju je
upoznao i svoju
buduću ženu,
tada devetogo-
dišnju Dolores,
ćerku svog šefa
don Hosea Dele-
vate.
Posle diplomatskog
službovanja u Drez-
denu i Sankt Peterburgu,
počinje da se bavi novina-
rstvom i uređivanjem časopisa.
Postaje vrstan i priznat politički i knji-
ževni kritičar, polemičar i esejista. Iza
njega je tada znatan broj književnih
radova i zavidno mesto u španskim
književnim krugovima. Jedno od naj-
većih priznanja njegovom književnom
radu bio je prijem u Špansku kraljev-
sku akademiju.

Svojim kritičkim radovima svrstava se
u red onih kritičara koji istrajno i bez
popuštanja vladajućem mišljenju iz-
nose svoj stav o važnim pitanjima, a
takvi su uvek bili retki. Valera kritikuje
sve one koji špansku književnost žele
da svojim uskogrudim nacionalisti-
čkim i narodnjačkim idejama
izoluju od tokova svetske
književnosti („Velika ori-
ginalnost ne dolazi iz
izolacije, već u poz-
navanju onoga što
su drugi rekli i do-
davanju iz sop-
stvenih izvora”).
Zato Španija
nema origina-
lnih ideja i po-
kreta, zato se
španskim na-
rodnim jezikom
ne može izraziti
moderna misao,
već samo ana-
hrone ideje i oseća-
nja, zato mnogi pisci,
verujući da je tako
ispravno, pišu ono što se
sviđa širokim narodnim ma-
sama, zato zjapi fatalna provalija iz-
među narodne poezije i učene poezije
i zato Španija 19. veka tapka u mestu.
Jedna od snaga koja dodatno
iscrpljuje Španiju i snagu naroda jeste,
smatra Valera, katolicizam, kome
odriče ekskluzivno pravo na formira-
nje španskog nacionalnog duha.
www.bookvar.rs
Tema broja
Takve misli izazivale su burne pole-
mike u katoličkoj Španiji, najkatolički-
joj zemlji zapadne Evrope. Sigurno da
je postojala realna opasnost da takve
ideje budu shvaćene kao nepatriotske
i kao negacija katoličkih i hrišćanskih
vrednosti, pa su samim tim Valerina
hrabrost i istinska ljubav prema bu-
dućnosti svoje domovine vredne div-
ljenja.
Do kraja života Valera je ostao dosle-
dan svojim liberalnim idejama i uve-
renjima, dosledan svojoj
racionalističkoj kritici anahrone kato-
ličke Španije i jedan od snažnih ve-
snika boljih vremena za špansku
misao i književnost, pristiglih već za
njegova života, sa pojavom pisaca
poput Migela de Unamuna, Rubena
Daria i Antonija Maćada.
Nakon Sankt Peterburga radio je kao
diplomata u Lisabonu (po drugi put),
zatim u Vašingtonu, Briselu i Beču.
Materijalna situacija mu je sve neza-
vidnija, a za vreme boravka u Vašing-
tonu umire mu najstariji sin. Godine
1895. vraća se u Madrid i tu ostaje do
smrti, baveći se isključivo pisanjem.
Pred smrt gotovo je potpuno oslepeo,
pa su mu pomoćnici čitali i zapisivali
njegove diktate. Umro je 1905. go-
dine.
Valerina politička, diplomatska i knji-
ževnička karijera trajale su uporedo,
isprepletene i prožete ljubavlju prema
Španiji kakva bi trebala da bude.
PIŠE: VLADIMIR ARANĐELOVIĆ
Magazin za promociju čitanja BOOKVAR 77
 S druge strane zakona: Špa
Huan Ruiz (arhiepiskop od Ite)
U svojoj Knjizi dobre ljubavi, koju
neki smatraju pseudo-autobiograf-
skim delom, sam govori o tome da
je zatvoren zbog nekih dela koja su
u suprotnosti sa svešteničkim pozi-
vom.
San Huan de la Kruz
Bio je pripadnik karmelićanskog
reda u okviru katoličke crkve. Okle-
vetan je da svojim reformatorskim
radom remeti karmelićanski red i
zbog toga je proveo devet meseci u
manastirskoj tamnici u Toledu, ali je
uspeo da iz nje pobegne.
Luis de Leon
Dok je radio kao profesor na univer-
zitetu u Salamanki, oklevetan je da
je preveo na narodni jezik Pesmu
nad pesmama, što je smatrano sve-
togrđem. Bačen je u tamnicu i tek
posle pet godina pušten na slobodu,
dokazavši svoju nevinost. Kada se
vratio na katedru, prema anegdoti,
započeo je predavanje rečima: „Kao
što rekosmo juče...”, nastavljajući
tačno tamo gde je prekinuo pre pet
godina.
78
Migel de Servantes
Dve godine je odležao u zatvoru
zbog lažne optužbe da je ilegalno
prodavao žito dok je radio za vojsku
(za to vreme napisao je veliki broj
Uzornih novela). Drugi put je bio u
zatvoru zbog optužbe da je kao saku-
pljač poreza zadržavao deo novca (tu
je napisao prvu glavu Don Kihota).
Pio Baroha
Frankovi sledbenici su ga bacili u
zatvor, odakle je pobegao u Francu-
sku i tako izbegao streljanje.
Migel de Unamuno
Nakon početka Španskog građan-
skog rata, zbog protivljenja Franko-
vim brutalnim metodama, smenjen
je sa mesta rektora univerziteta u
Salamanki i smešten u kućni pritvor,
gde je i umro nakon nekoliko me-
seci.
Blasko Ibanjes
Bio je militantni republikanac. Izda-
vao je novine koje su izazivale dosta
kontroverzi, pa je na kraju uhapšen
i osuđen na nekoliko meseci zat-
vora.

anski književnici u zatvoru
Lope de Vega
Bio je zaljubljen u Elenu Osorio, glu-
micu i ćerku vlasnika vodećeg pozo-
rišta u Madridu. Nakon pet godina
veze, odbila ga je i prihvatila ponudu
drugog prosca, što je Vegu razbe-
snelo, pa je napadao i nju i njenu
porodicu po novinama i u svojim de-
lima. Osuđen je zbog klevete, zatvo-
ren, a zatim i prognan iz Madrida na
8 godina i iz Kastilje na 2 godine.
Manuel Hose Kintana
Bio je sekretar pobunjeničkog po-
kreta za nezavisnost u vreme vlada-
vine Napoleona I Španijom. I pored
toga, nakon dolaska na presto Fer-
dinanda VII, bio je zatvoren šest go-
dina u zatvoru u Pamploni.
Hose de Espronseda
Sa još dva prijatelja osnovao je tajno
društvo Numatinos da bi osvetili
smrt svog prijatelja Rafaela del
Riega. Pošto su ga prijatelji izdali,
prognan je u manastir blizu Gvada-
lahare gde je proveo pet godina.
Huan Rufo
Više puta je bio u zatvoru zbog ne-
prikladnih ljubavnih avantura.
www.bookvar.rs
Zanimljivosti
Federiko Garsija Lorka
Mada nije zatvaran, njegova tragi-
čna smrt je postala simbol stradanja
pod fašističkom diktaturom gene-
rala Franka. Zatekao se u Granadi
kada je izbio rat. Tu su ga uhvatili fa-
šisti i streljali, a zatim bacili u neobe-
ležen grob. Ni danas se ne zna gde
leže Lorkini ostaci.
Migel Hernandez
Hapšen je više puta nakon rata zbog
antifašističkih stavova i na kraju osu-
đen na smrt. Smrtna kazna je ka-
snije preinačena na 30 godina
zatvora. Stalno je premeštan iz zat-
vora u zatvor. Zbog loših uslova u
zatvorima, oboleo je od tuberkuloze
i umro u trideset drugoj godini ži-
vota.
Fransisko de Kevedo
Uhapšen je zbog optužbi da je fran-
cuski simpatizer i pri tom su mu
konfiskovane sve knjige. Prognan je
u manastir San Markos u Leonu.
Horhe Giljen
Na samom početku Španskog gra-
đanskog rata zatvoren je u Pamploni
iz političkih razloga.
Magazin za promociju čitanja BOOKVAR 79
 Garsilaso de la
Princ španskih pesnika
Besmrtno pesničko ime
Kada pomislimo na špansku književ-
nost, prvo što nam padne na pamet
jesu dve krupne, sjajne biser-kapi: pre
svih, Servantes. Zatim, Lorka. A onda
sledi opijajući zvuk tople španske pro-
vale nadahnuća: Lope de Vega, Kalde-
ron, Kevedo, Gongora, Beker, Valera,
Galdos, Unamuno, Dario, Maćado, Sa-
linas, Baroha, Sernuda i pet dobitnika
Nobelove nagrade, na čelu sa Hua-
nom Ramonom Himenesom. I za kraj,
a pre svega toga, da nikad ne saz-
namo koji genije je prvi natopio suvu
špansku zemlju znojem čela poetskog:
preteča svih pikarskih romana, Lazar-
čić sa Tormesa, i kamen-temeljac
španske književnosti, Pesma o Sidu.
Kada pomislimo na špansku književ-
nost, pomislimo na sve to i još mnogo
toga. A tu negde, u tom moru imena i
naslova, naša misao ubrzo pronalazi
još jedno ime, izuzetne vrednosti i
sudbine: ime jednog vojnika i ime jed-
nog ljubavnika, jednog humaniste i
ime pesnika. Besmrtno ime Garsilasa
de la Vege.
Zlatni vek
Nikada u svojoj istoriji, osim počet-
kom 20. veka, španska književnost
80
nije doživela takav procvat kao u pe-
riodu koji je potpuno zasluženo na-
zvan Zlatnim vekom španske
književnosti. A bio je to Zlatni vek i
cele španske istorije, vreme velikih ot-
krića i avantura, odvažnih moreplo-
vaca i vojnika, vreme ekonomskog i
kulturnog uzdizanja. Vreme koje Špa-
nija nikada više nije doživela.
Zlatni vek, ustvari, obuhvata dva veka,
16. i 17, i dva kulturna, umetnička i
književna pokreta, renesansu i barok.
Mada je tačno omeđivanje umetni-
čkih težnji i strujanja često nepotre-
bno ili nemoguće, 1492. godina se,
ipak, nameće kao početak Zlatnog
veka. Te godine Kolumbo je otplovio
do Amerike i otvorio nove trgovačke
puteve i izvore bogaćenja. Te godine
Španci su pobedili Arape u Granadi i
tako okončali njihov politički uticaj na
Pirinejskom poluostrvu. Te godine iz-
data je i prva gramatika španskog je-
zika. Nakon skoro dvesta godina i
Kalderonove smrti 1681. godine, Zla-
tni vek je izgubio svoj sjaj i odlučio da
se zauvek povuče u istoriju. Između te
dve godine stvoreno je u književnosti
mnogo toga čime se Španija danas
ponosi i po čemu je prepoznatljiva.
 Tema broja

Vega

www.bookvar.rs Magazin za promociju čitanja BOOKVAR 81

 Humanista, vojnik, ljubavnik, pesnik
U praskozorje Zlatnog veka koji tada
još nije to bio, rođen je Garsilaso de
la Vega. Ne zna se tačno kada, da li
1501. ili 1503. U Toledu. Bio je to
pravi tip renesansnog čoveka - sve-
stran, talentovan, ambiciozan, stra-
stan, nadahnut humanizmom i
onim posebnim, tako karakteristič-
nim za Špance, osećajem časti. Iako
humanista i pesnička duša, vodio je
vojnički život u službi kralja Karlosa
V. Selio se svuda gde ga je dužnost
zvala, vojevao u bitkama od Navare,
Provanse i Italije, do Rodosa i Tu-
nisa. U službi španskog Dvora puto-
82
vao je po Italiji i doživeo mnoge
avanture. Bio je prognan na jedno
ostrvo na Dunavu zbog dvorske in-
trige čiji je bio svedok. Jednom
umalo nije stradao i morao je pre-
rušen da beži od gonitelja. A onda
je stvarno poginuo. Onako kako do-
likuje vojniku, od rana zadobijenih
u bici. Dok je sa svojim saborcima
pokušavao da zauzme jedno pro-
vansalsko utvrđenje, neprijatelji su
bacili veliki kamen na njega i smrtno
ga ranili. Bilo je to 1536. godine.
Pored vojničkih dužnosti, Garsilaso
je redovno ispunjavao i dužnosti lju-
bavnika. Posebno je voleo napoli-

tanske dame i njima se inspirisao za
veliki broj pesama. Svojoj supruzi je
odao dužno poštovanje i posvetio
joj umeren broj stihova. A najviše ih
je posvetio jednoj Portugalki, Izabeli
Frejri. Pošto Vega nije bio ni Dante
ni Petrarka, iako ih je čitao i cenio (a
Petrarkine stihove i slobodno ume-
tao među svoje) ni Izabela nije bila
Beatriče ili Laura. Izabela je žena od
krvi i mesa, nikako danteovski sim-
bol ili petrarkistički ideal. Samo
jedna od dama koja je uzburkala
pesnikovo srce, ali najfatalnije. Za-
dala mu je tri teška udarca, od kojih
nije umeo da se odbrani: svojim va-
www.bookvar.rs
Tema broja
trenim pogledom naterala ga da se
smrtno zaljubi u nju, zatim se udala
za drugog i na kraju umrla mlada.
Vojnik i humanista bi to izdržali na
nogama i filozofski podneli, ali stra-
stveni i iskreni ljubavnik, nežna pe-
snička duša - ta dvojica nisu mogla
da podnesu buru neuzvraćene lju-
bavi, bol zbog otuđenog blaga i
misao o smrti. Zato su bol i misao,
nadu i strah, veru i strast, ljubav i
smrt, pretočili u stihove. Eros i Ta-
natos u večnom suprotstavljanju i
privlačenju, prožimanju i udaljava-
nju. To je suština poezije. To je Gar-
silaso de la Vega.
Magazin za promociju čitanja BOOKVAR 83
 Zahvalnost gospođi Boskan
Kako Vega nije za života objavio nijednu zbirku pe-
sama, taj posao je nakon njegove smrti hteo da iz-
vrši njegov prijatelj, pesnik Huan Boskan, ali ga je
u tome omela - smrt. Boskanova supruga je izdala
zajedničku knjigu poezije dva pesnika pod nazivom
Dela Boskana i poneka Garsilasa de la Vege pode-
ljena u 4 knjige. Bilo je to 1543. godine. Kada čovek
shvati veličinu ovakvog poteza jedne odane žene i
prijateljice, dođe mu da iz sećanja izbriše sve one
naduvane i nametljive veličine i na počasno mesto
svog pamćenja postavi ovu heroinu poezije. Kona-
čno, 1574. u Salamanki izlaze Dela izvanrednog pe-
snika Garsilasa de la Vege. Dosta tumača njegove
poezije sporilo se oko autorstva pojedinih pesama.
Neki su ih pripisivali Vegi, neki mu ih odricali.
Danas uglavnom postoji konsenzus oko pesniko-
vog opusa. Taj opus je nesrazmerno mali u pore-
đenju sa značajem koji ima u razvoju španske
poezije: 40 soneta uz još nešto više od 20 drugih
pesama i jedno pismo. To je sve i tako mnogo.
Soneti na španski način
Iako rođeni Španac, dete Kastilje, Vega je među pr-
vima uvideo da je španska poezija zamrla i da joj
treba nov podsticaj. Taj podsticaj je stigao iz Italije,
čiju je humanističku filozofiju i renesansnu kulturu
voleo. Od Italijana je preuzeo nežni i ljupki jeda-
naesterački stih i njime uspešno umilio tvrdi kasti-
ljanski govor. Sonetu je doneo počasno mesto u
španskoj poeziji. Tercet, oktave rime i unutrašnje
rime tek su posle Vegine primene ušle u široku
upotrebu. Nije bio prvi u uvođenju svih ovih no-
vina, ali je bio najuspešniji. Pre njega su to poku-
šavali i njegov prijatelj Boskan i markiz od
Santiljane, ali sa manje uspeha.
Pričati o pesničkim uzorima uvek je nezahvalno,
čak i kada ih sam pesnik ne krije, kao što to čini
Vega. Italija je vrelo iz kojeg je crpeo. Petrarka,

84
 Tema broja

Ariosto, Sanazar, Bernardo Taso... I spisak se tu ne

završava. Sve što je preuzimao prilagođavao je svo-
joj zamisli, svom osećanju, svom temperamentu.
Čak i kada podražava, čak i kada se ugleda i kada
koristi tuđe fraze, stihove i motive, on ih podešava
onome što svojom pesmom želi da iskaže, a to je
gotovo uvek ono što je najintimnije, najskrivenije,
najsvojstvenije i najbolnije. Zato Vega nije epigon,
već pesnički genije koji stvara svoje originalno
delo. Preko italijanske renesanse do Vege je došao
i uticaj rimskih klasika poput Vergilija, Ovidija i Ho-
racija, od kojih pozajmljuje pojedine siže i motive,
pogotovo mitske.
Stil Vegin je virtuozan, stil učenog humaniste, ali
ne suvoparan i bez duše, već jasan, mek i laganog
toka. Vodi mnogo računa o formi. Njome ne guši
osećanja koja želi da izrazi, već im daje čist i preci-
zan oblik. Iako su njegove pesme pune mitskih re-
miniscencija i aluzija, to čitaoca ne opterećuje, jer
je u potpunom skladu sa osećanjem koje ispoveda.
Ton pesama je često povišen, teatralan, ali samo
zato da bi trenutak kasnije pao u najtamnije du-
bine bola.
Umetnički postupak Garsilasa de la Vege zadiv-
ljuje. On je nepogrešivo umeo da proceni šta treba
i šta ne treba da uradi. Kada je Petrarkine stihove
umetao među svoje, to se činilo najprirodnije mo-
guće, jer taj stih baš tu treba da stoji. Njegove mit-
ske aluzije u potpunosti odgovaraju pesničkoj slici
ili osećanju koje upotpunjuju. Čitajući Sonete ni u
jednom trenutku ne poželimo da odmorimo i odlo-
žimo knjigu, jer se soneti nižu jedan za drugim ne-
usiljeno, lagano, poput postojane melanholije koja
iz njih izbija. Zato i ne čudi što je baš Garsilaso de
la Vega, među tolikim pesničkim revolucionarima
svog vremena, proglašen princem svih pesnika.
PIŠE: VLADIMIR ARANĐELOVIĆ

www.bookvar.rs Magazin za promociju čitanja BOOKVAR 85

 Incest u hispanoame
Incest je tema koja zauzima značajno mesto u hispanoameričkoj književnosti.
O incestu svakako nije lako govoriti, niti ga je lako prikazati kako u knjizi tako
i na filmu ali hispanoamerički majstori nam pokazuju da je kršenje društve-
nih normi više nego inspirativno za umetnost.

Ako bismo želeli da kažemo da je in-
cest nešto što je oduvek bilo zabra-
njeno, pogrešili bismo. Dovoljno je da
počnemo samo od Biblije i priče o
Adamu i Evi, koja nije ništa drugo do
jedan primer incesta, isto kao i Nojeva
barka. Međutim, ako ostavimo biblij-
ske priče po strani i zađemo u prvobi-
tne zajednice, naletećemo na ista
vrata. Viveiros de Kastro ističe kako je
u ranijim civilizacijama incest bio nor-
malna pojava, u Egiptu su očevi odu-
zimali nevinost svojim ćerkama, Inke
iz Perua su se venčavale sa svojim se-
strama. Sa razvojem civilizacije ide i
zabrana incesta. Jedna od najznačaj-
nijih studija na tu temi je Levi-Stro-
sova, koja zabranom incesta
objašnjava kako je čovek prešao put
od prirode ka kulturi.
Efrain Kristal ističe kako je u hispanoa-
meričkoj književnosti glavna tema in-
cest, za razliku od evropske u kojoj je
to preljuba. Da li je centralna tema ili
ne svakako se ne može pouzdano reći,
ali može se reći da je incest umno-
gome prisutan u hispanoameričkoj
književnosti, a to ne samo u knjiže-
vnosti buma. Romantizam takođe ne-
guje temu incesta, ali sa različitim za-
vršetkom, uvek nekom tragedijom
kao cenom za kršenje društvene
norme. Bum je drugačiji. Ranije
epohe ostavljaju plodno tle za nego-
vanje teme incesta, ali hispanoameri-
čki bum iskušava norme, raskida sa
tradicijima, društvenim, porodičnim,
književnim. Ako je moguća revolucija
u književnosti, zašto da ne i u porodič-
nim vrednostima? Za antiburžoaske
pisce, incest bi predstavljao neku
vrstu izazivanja, zato što fizički odnosi
između istokrvnika znače pobedu pri-
rode nad društvenim normama. Sil-
vija Gambaroto Muruseta ističe kako
je željena osoba u američkoj knjiže-
vnosti sestra. Sestra je zamena za
majku u smislu obožavanja i čistoće,
ali se brat usmerava ka njoj kao slični-
joj po godinama i osećajnosti. Figura
sestre se doživljava kao dopuna sop-
stvenog „ja“, kao duša, kao druga
strana ogledala. Upravo tu drugu
stanu sebe koju brat vidi u sestri je na-
glasio i Tomas Man u svom delu iz
1951. Sveti grešnik u kom kaže: „imao

86

eričkoj književnosti
sam oči... samo za tebe, koja si na
ovom svetu drugo ja, u ženskom
obliku. Druge žene su mi čudne, nisu
meni iste kao što si ti... sestro-grofice,
moje slatko drugo ja, moja voljena.
“Roman Garsije Markesa Sto godina
samoće idealan je primer incesta u
književnosti. Zaplet započinje kad se
venčavaju Hose Arkadio Buendija i Ur-
sula Iguaran, uprkos tome što su ro-
đaci. Oni, svakako, nisu jedini primer
incesta u delu, tu su i sin Hosea Arka-
dija, koji se venčava sa svojom se-
strom Rebekom, a Aurelijano Hose se
zaljubljuje u svoju tetku Amarantu. Iz-
mišljeno mesto u kom se radnja
odvija, Makondo, biva kažnjeno zbog
običaja venčavanja u okviru porodice
i zbrisano je s lica zemlje. Makondov
„pad“ predstavlja rezultat incesoidnih
www.bookvar.rs
Tema broja
veza među njegovim stanovnicima.
Kroz ceo roman njegovi stanovnici
imaju želju za nekom vrstom ljubavne
veze sa svojim rođacima ili članovima
porodice, u potpunosti kršeći jednu
društvenu normu. Ljudima vladaju
njihovi hirovi i strasti, dok je dru-
štvena norma ostavljena po strani.
Jedan zanimljiv slučaj incesta u delu
je između Amarante i Aurelijana
Hosea. On je za nju oduvek bio dete,
međutim i njihova veza postaje ljuba-
vna. Ovde se može povući paralela sa
izlaganjima Kloda Levi-Strosa o rani-
jim društvima, u kojima se žena birala
još kao izuzetno mala devojčica i na
taj način smo dobijali veze u kojoj su
dvoje istovremeno bili i supružnici, ali
i roditelj i dete. Međutim, govoreći o
incestu u Sto godina samoće, ali i o in-
Magazin za promociju čitanja BOOKVAR 87
 cestu
uopšteno, ističe se i greška
teologa u postavljanju same proble-
matike. Naime, religija nije podvukla
jasnu crtu između potrebe i povino-
vanja, te nije istakla zabranu incesta
kao jednu društvenu potrebu radi
prosperiteta i razvoja, nego je za-
branu incesta nagoveštavala i nagove-
štava kao moralni zakon.
Još jedan „majstor incesta“ bio bi
incest, na kom više
Hulio Kortasar. Međutim, za razliku od
insistira Nene i čini da
Garsije Markesa, Kortasarov incest
se Rema oseća kranje
skoro nikad nije eksplicitan, čak bismo
neprijatno, zbog čega joj
mogli reći da je analiza nekih pripove-
na kraju pripovetke Nene-
daka u ključu incesta samo jedna od
ova smrt dolazi kao olakša-
mogućnosti, ali da ne mora nužno da
nje.Kao što smo napomenuli,
znači. Dve njegove pripovetke koje su
u navedenim pripovetkama in-
obavijene velom incesta su Zaposed-
cest je u naznakama, može se
nuta kuća i Zverinjak. U Zaposednutoj
tako shvatiti, ali i ne mora. Korta-
kući brat i sestra žive sami, već zašli u
sarovo delo, u kom je malo
godine, odbijajući da nađu sebi para.
eksplicitnije pružena tema inesta,
Kortasar nam nigde ne pominje da iz-
predstavlja njegova dramska
među njih postoji bilo kakva veza, ali
poema Kraljevi. Delo koje oživ-
to može da se nasluti u primerima kao
ljava mit o Minotauru na jedan
što su: „Zašli smo u četrdesete godine
novi način, ujedno je i delo lju-
s neiskazanom mišlju da je ovaj naš
bavi koju Arijadne oseća prema
jednostavan i tih brak između sestre i
svom bratu: „Dođi, brate, dođi,
brata neizbežan svršetak rodoslova
ljubavniče na kraju.“
koji su zasnovali pradeda i prababa u
Nisu samo Garsija Markes i Kor-
našoj kući. “ U Zverinjaku je taj mo-
tasar obrađivali temu incesta.
gući incest još više u vazduhu, obzi-
Ona se promalja i kroz druga
rom da naslućujemo da postoji
brojna dela: Mario Vargas Ljosa
određena vrsta napetosti između
je prilikom dobijanja Nobelove
Nenea i Reme, brata i sestre. Tigar,
nagrade okarakterisan kao
kao jedan od protagonista priče,
„Nobel incesta.“ Slučajno? Ni-
predstavlja ono što sprečava mogući
88

kako.
Njegov roman Tetka Julija i scena-
rista, koji je pritom delom i auto-
biografija, obrađuje temu incesta
između Julije i njenog nećaka.
Ni meksički pisac Huan Rulfo nije
izbegavao incest. Proslavljeni
roman o Meksičkoj revoluciji,
Pedro Paramo, iako ne stavlja in-
cest kao glavnu temu, provlači je
kroz svoje stranice, dokazujući
nam da jeste to ono što svakako
prožima hispanoameričku knji-
ževnost. Jasan je slučaj incesta
između brata i sestre, koji žive
u napuštenoj kući, i koje sreće
www.bookvar.rs
Tema broja
glavni junak. Međutim, po-
stoji i primer potencijalnog
incesta između Susane San
Huan i njenog oca Bartolomea San
Huana, koji se može naslutiti u tome
što ona odbija njegovo očinstvo i od-
bija da ga naziva ocem.
Iako smo samo pomenuli nekoliko
dela, i to iz XX veka, incest nije strana
tema i piscima XIX veka. Sesilija Val-
des, Klorinda Mato de Tarner, Huan
Leon Mera pisci su XIX veka koji i te
kako uključuju temu incesta u svoja
dela, ostavljajući piscima XX veka tle
da naprave revoluciju.
Zanimljivo je kako je tema incesta izu-
zetno česta pojava u hispanoameri-
čkoj književnosti, ali ako se povedemo
time da ako je jedna tematika česta u
jednoj umetnosti, znači da je i u dru-
goj, prevarili bismo se. Zašto? Zato što
sa hispanoameričkim fil-
Magazin za promociju čitanja BOOKVAR
89
 mom nije takav slučaj. Zapravo, ne bismo
mogli reći da ne postoje filmove iz Južne
Amerike koji obrađuju incest, ali ta tema
nije u tolikoj meri prisutna kao u književno-
sti, i pored toga, takvi filmovi nisu svetu
poznati u toj meri kao hispanoamerički
književnici koji su se bavili incestom. Govo-
reći o incestu na filmu u Južnoj Americi,
istakla bih tri filma: Žena iz luke (La mujer
del Puerto), Blizanci (Géminis) i Spaliti bro-
dove (Quemar las naves). Sva tri filma se
bave incestom na drugačiji način. Žena iz
luke je meksički film iz 1934. godine, koji je
potom doživeo nekoliko rimejkova. Zaplet,
a ujedno i rasplet, dešavaju se u poslednjim
etapama. Između Rosario i njenog brata Al-
berta rasplamsala se romansa prilikom nje-
govog dolaska u luku. Međutim, zanimljivo
je da oni nisu znali da su brat i sestra, jer su
ceo život proveli razdvojeni. To, pak, ne
menja činjenicu da se stvara veo greha i kr-
šenja zakona oko njih. Iako nema svedoka,
i iako nisu znali da su rod, krivica je svepri-
sutna i rezultira Rosarijinom smrću tako što
se baca u more, dok Alberto ostaje plačući.
Od sva tri filma, ovo je jedini sa smrtnim is-
hodom. Blizancii Spaliti brodove su više psi-
hološki produbljeni, posebno Blizanci.
Argentinski film iz 2005. godine prati život
porodice, u kojoj se brat i sestra blizanci za-
ljubljuju jedno u drugo. Porodica ima ose-
ćaj da se oni ne slažu, dok se zapravo dvoje
mladih bore sa onim što osećaju svesni
toga da je zabranjeno. Duboka psihološka
borba u oboma se nastavlja čak i posle se-
ksualne veze kojoj se prepuštaju, ali odre-
đen vid raspleta je neizbežan. Film
kulminira majčinim saznjanjem o njihovoj

90
 Tema broja

vezi i njenim gubitkom razuma. Ostatak po-

rodice ne saznaje ništa (osim drugog brata)
i film nam ostavlja otvoren kraj, navodeći
nas na razmišljanje o tome kako bi se ince-
stoidna ljubav između brata i sestre mogla
završiti. I na kraju, Spaliti brodove je meksi-
čki film iz 2007. Ovaj film obrađuje temu in-
cesta kao jednu od tema, pored
homoseksualnosti i opsesija. Takođe su u pi-
tanju brat i sestra, sestra je opsednuta bra-
tom. Međutim, Spaliti brodove više se bavi
životom troje mladih ljudi, kao i pokušajima
jednog tinejdžera da se pronađe. Incest kao
tema provlači se u vidu sestrine opsesije,
poljupca sa bratom, poljupca između dva
brata. Za razliku od prethodna dva filma,
Spaliti brodove ima relativno srećan rasplet,
u kom svako od mladih iz porodice rešava
da krene svojim putem.
Na kraju možemo sebi postaviti jedno
iskreno i važno pitanje: kako to da i dalje to-
liko volimo tu književnost koja se u tolikoj
meri bavi nečim što je nama kao civilizova-
nom društvu toliko odbojno? Možda odgo-
vor leži u tome što u nekim delima incest ne
dolazi toliko do izražaja, ili kao u Kortasaro-
vom slučaju, zapravo možemo da izabe-
remo da li ćemo neko tumačenje prihvatiti
u ključu incesta ili ne. Možda se odgovor na-
lazi u kazni koja stiže likove za moralno ili
društveno ogrešenje. Međutim, kao jedna
od najprihvatljivijih opcija mogla bi se istaći
ta da smo u dubini duše sami svesni da po-
stoje strasti koje ne mogu da se kontrolišu.
PIŠE: TIJANA ČUPIĆ
Reflejo

www.bookvar.rs Magazin za promociju čitanja BOOKVAR 91

 Igranje školica sa Velikim Hronopijom:
30 godina od smrti Hulia
Literatura je vrsta igre, ali je igra u
koju neko može da unese kompletan
svoj život. Neko može da uradi sve
zbog te igre.
Počelo je u detinjstvu kada se u naj-
većoj meri artikulišu sve naše buduće
aspiracije. U periodu kada se zapravo
odlučuje šta ćemo biti, jer sve nakon
92
toga je put koji smo odavno zacr-
tali. Većinu dece kada su mali ne
zanima fantastično. Igraju se kau-
boja i uzimaju stvari za onakve
kakve jesu: ovo je stolica, ono je
stolica za ljuljanje. Ali za njega li-
nije nisu bile tako jasno iscrtane i
definisane. Njegovu glad za fanta-
stičnim potkrepljivala je podrška
njegove majke koja mu nije govo-
rila da treba da bude ozbiljan već
volela njegovu maštovitost i kada
se okrenuo ka fantastičnom da-
vala mu knjige koje bi mogao da
čita. Naravno, on je želeo više pa
je uprkos majčinom savetu da
Edgar Alan Po baš i nije za decu
pročitao ga u dahu i bio bolestan
tri meseca jer je poverovao u sve
što je pročitao. Za njega je ono
fantastično bilo potpuno priro-
dno,ono što iscrtava jasne linije
onoga što je determinisano.
Rodjen 26. avgusta 1914. godine
u Briselu, Hulio Kortasar svojih
prvih nekoliko godina života proveo je
u različitim zemljama. Otac mu je bio
diplomata pa su premeštanja iz jedne
zemlje u drugu bile standardan deo zi-
vota porodice Kortasar. Nakon kratkog
boravka u Švajcarskoj i u Barseloni, sa
sedam godina Kortasar se sa svojom

a Kortasara
porodicom nastanjuje u Buenos Aj-
resu, gde će ostati sve do konačnog
odlaska u Pariz. Nakon dolaska u
Agentinu otac napušta porodicu i Kor-
tasar ostaje da živi sa majkom, se-
strom i tetkom ne videvši oca nikada
više.
Veliki Hronopij "gutao" je jednu knjigu
za drugom i već sa devet godina napi-
sao je svoje prve sonete za koje je ve-
zano i jedno od njegovih najranijih
razočarenja. Naime, nakon što je po-
kazao svoja dva-tri soneta majci ona
ih je pročitala porodici koja je došla
do zaključka da nije moguće da dete
piše takvu poeziju i pretpostavilo da
je prepisao iz neke zbirke poezije. Te
večeri, majka je, pomalo postiđeno
upitala Kortasara da li su ovi soneti
zaista njegovi što je izazvalo očajanje
kod mladog Kortasara koji kaže da se
ne seća da je ikada toliko plakao. Upr-
kos pričama koje je još u ranoj mlado-
sti pisao i koje su mu bile potvrda da
je na pravom putu nije žurio da objav-
ljuje. Nakon studiranja predavao je
pet godina u provinciji i u tom periodu
intenzivno čitao i pisao. Zatim se vra-
tio u Buenos Ajres i postao profesor
književnosti na fakultetu. Tu se školo-
vao za prevodioca i nastavio da piše,
još uvek ne objavljujući.
www.bookvar.rs
Tema broja
Kortasarovu prvu i jednu od njegovih
najpopularnijih priča "Zaposednuta
kuća" objavio je Horhe Luis Borhes u
časopisu "Anali Buenos Ajresa" u
kojem je bio urednik. "Zaposednuta
kuća" nastala je iz Kortasarovog ko-
šmara koji je sanjao noć pre nego što
će napisati tu priču:
"Nalazio sam se u nekoj čudnoj kući
sa uglovima i hodnicima i sve je bilo
obično. U jednom trenutku, iz nekog
od uglova čuo se šum i to je odavalo
utisak košmara. Tamo se nalazilo
nešto što me je obuzimalo užasom ka-
kvog ima samo u košmarima. Požurio
sam da zatvorim vrata i navučem reze
kako bih pretnju ostavio sa druge
strane. San zatim kao da je ponovo
postao miran. Probudio sam se i u pi-
džami, ne opravši zube i ne očešljavši
se, seo za pisaću mašinu i za jedan sat
napisao priču."
Prva njegova zbirka priča "Zverinjak"
objavljena je 1951. godine tačno pred
njegov odlazak u Pariz. Pre toga, ob-
javio je još zbirku priča "Kraljevi" i "So-
nete", "greh mladosti" kako sam kaže,
ali pod pseudonimom Hulio Denis.
Korstasarova priča može početi bilo
gde. Ona se sakuplja u njemu nede-
ljama kao neka generalna ideja i na-
stavlja poput improvizacije u džezu:
"Kao što ne pitate džez muzičara “Šta
ćeš svirati?” nasmejao bi vam se. On
ima određenu temu, neke akorde
kojih se drži i onda uzima svoj sakso-
fon i trubu i počinje. To nije stvar
ideje. Njegovo izvođenje je proizvod
Magazin za promociju čitanja BOOKVAR 93
 serije unutrašnjih pulsacija. Ne-
kada ispadne dobro nekada ne. Isto
je i sa pričama."
Zahvaljujući stipendiji francuske vlade,
1951.godine odlazi u Pariz, i za tu odluku
nikada nije smatrao da je bila potrebna
hrabrost: "Samo sam morao da prihvatim
ideju da dolazak u Pariz i prekidanje veza
sa Argentinom znači biti veoma siroma-
šan i imati problema da zaradiš za život.
To me, međutim, nije brinulo. Znao sam
da ću se snaći. Ja sam u Pariz došao pre
svega zbog Pariza, francuske kulture u ce-
lini, jer me je to jako privlačilo. Čitao sam
pasionirano francusku literaturu u Argen-
tini i želeo da budem tamo i upoznam
ulice o kojima sam čitao u romanima i no-
velama. Ići ulicama Balzaka i Bodlera... to
predstavlja romantično putovanje a ja
sam romantičan čovek. Zato moram biti
veoma oprezan kada pišem jer često ono
što pišem može da pređe…ne baš u loš
ukus ali može da skrene u pravcu roman-
tičnog preterivanja."
U Parizu je radio kao prevodioc za UNE-
SCO i druge organizacije i preveo na
španski Edgara Alana Poa, Defoa i Marga-

94

rit Jursenar. Zapravo tek sa prelaskom
u Pariz počinje intenzivnije da objav-
ljuje. Duboko je verovao da bi, da nije
postao pisac, sigurno bio prevodioc.
Iako su kratke priče koje je pisao po-
tvrdile njegovu opčinjenost fantastič-
nim i etablirale ga kao majstora kratke
priče, Kortasar u Parizu piše jednu od
najznačajnijih knjiga 20. veka: "Ško-
lice". Većinu stranica napisao je u pa-
riskim kafeima dok su prvi pasusi
knjige i inspiracija za istu nastali u
Buenos Ajresu. Prva strana "Školica"
koju je napisao nalazi se zapravo na
sredini knjige. To je deo u kojem likovi
u knjizi stavljaju dasku kako bi prešli
sa prozora jednog stana u drugi. "Na-
pisao sam taj deo ne znajući zapravo
zašto to pišem. Ovoj sceni sam prisu-
stvovao u Buenos Ajresu. Bilo je jako
toplo, i ja sam se nalazio u sobi pored
tog prozora, za pisaćom mašinom. Pri-
metio sam situaciju u kojoj neki mu-
škarac pokušava da natera svoju ženu
da pređe na drugu stranu prozora jer
se on ne usuđuje, kako bi uzela neku
nebitnu stvar, poput eksera. Zapisao
sam ovu scenu na 40 strana i kada
sam završio rekao sam sebi: "U redu,
ali sta si ovim postigao jer ovo nije
priča? Šta je ovo? Tada sam shvatio da
sam počeo da pišem roman, koji me-
đutim ne može početi od te scene."
Nakon toga Kortasar odlučuje da na-
piše ceo prvi deo knjige koji se odvija
u Parizu, i koji predstavlja celu Olivei-
rinu istoriju kako bih konačno stigao
do tog dela sa daskom.
www.bookvar.rs
Tema broja
Mnogi su lik Oliveire iz "Školica" poi-
stovećivali sa Kortasarom, dok je on,
priznajući da uprkos autobiografskim
delovima koje lik Oliveire deli sa Kor-
tasarom i njegovim životom u Parizu,
reći da je Oliveira zapravo Hulio Kor-
tasar bilo bi potpuno pogrešno. Knjiga
je doživela ogroman uspeh, naročito
među mlađom populacijom što je
Kortasara iznenadilo jer je nakon za-
vršetka knjige procenio da bi ova
knjiga možda više doprla do starije
publike.
Uprkos odluci da je Pariz grad u kojem
se sve njegove aspiracije mogu ostva-
riti, redovno je posećivao Argentinu
sve do 1970. godine kada biva pro-
gnan od strane argentinske hunte
koja je čak zabranila neke njegove
kratke priče.
U poslednjih nekoliko godina ozbiljno
je bio zabrinut i usmeren ka pisanju o
režimima u određenim latinoameri-
čkim zemljama-Argentini, Čileu, Urug-
vaju i posebno Nikaragvi da je čak u
neke svoje fantastične priče ubacivao
elemente koji su se bavili ovim pro-
blemima.
Kortasarova poslednja knjiga bila je
kao i njegova prva, pesnička:"Osim
predvečerja."
Umro je od leukemije, 12.februara
1984. u 69. godini ostavivši Magu i
Oliveiru i ceo svet fanastičnog za one
spremne da urone u njega.
PIŠE: JELENA POPOVIĆ
www.cafedefloreparis.blogspot.com
Magazin za promociju čitanja BOOKVAR 95
 i r A r a n đ e l o v i ć
Vladim

stima
ev a Sl ič an sl uč aj je i sa književno
st podrazum su katalonska i bask
ijska, jer
Španska književno im je zi - ka o što -
špansk tradicije, sa svojim po
književnost napisanu su to po se bn e
koje danas zau-
kom i na području sebnim jezicima.
. meno pi-
zima dr žava Šp an ija
oa m e- Po st oj e pisci koji su istovre
Čest je slučaj da se de
la hispan
sa li na dv a jezi ka , pa je samo deo nji-
t Borhesa, Mar- ralaštva, pisan špan
skim
ričkih pisaca, popu sk u ho vo g st va
vaju u špan ne tradi-
kesa ili Ljose, svrsta ije re še - je zik om , deo španske književ
najsrećn
književnost. To nije je.
ička književnost ci učajevi nisu granic
e koje
nje, jer hispanoamer aj em O va kv i sl
ernizma, kr je objašnja-
još od pojave mod ln i ra zv oj . od va jaju, već pojave ko i
19. veka, ima svoj sa
mosta
- va ju sp ec ifi čn os ti jedne književnosti
veze i uticaje iz književnim
To ne isključuje jake nj en odnos prema drugim
icije.
među ove dve trad tradicijama.

96

Bogatstvo i prokletstvo
Pirinejsko poluostrvo je oduvek bilo
rasadnik pisaca i mislilaca svetskog
kova. Seneka, Lukan, Kvintilijan, Mar-
cijal, Prudencije, Isidor Seviljski, Maj-
monides, Averoes. Oplemenjeno
veoma starim i raznovrsnim elemen-
tima - iberijskim, keltskim, rimskim,
gotskim, ranohrišćanskim, jevrej-
skim, arapskim i provansalskim - bilo
je veoma pogodno tlo za rađanje
jedne izuzetno raznovrsne i bogate
književnosti.
Ono što je presudno uticalo na pri-
rodu španske književnosti jeste kato-
licizam u svoj svojoj dogmatičnosti i
surovosti. Katolicizmu su, pogotovo
od 19. veka, odricali isključivo pravo
na formiranje španskog narodnog
duha, videći u njemu moćnu silu koja
sputava špansku književnost da se do
kraja razmahne i uđe u krug velikih
evropskih književnosti. To je samo
delimično tačno, jer Španci su uspeli
da, uz duže periode stvaralačke
oseke, iznedre neka od najvećih
imena svetske književnosti i podare
svetu najlepše plodove svog bogatog
stvaralačkog duha.
Možda je u tome veliku zaslugu imao
i veliki dar koji su za sobom na Poluo-
strvu ostavili njegovi omraženi osva-
jači, Mavri, a to je bogata istočnjačka
kultura sa svojom ljubavlju prema
ukrasima i otmenosti, prema slikovi-
tosti i metaforičnosti, i sa svojom
www.bookvar.rs
Španska književnost 1
sklonošću ka čulnim uživanjima.
Meka svila arapske poezije kao da je
smekšala grubi kostret katoličke Špa-
nije.
Arapska poezija bila je i svojevrstan
most preko koga je u srednjovekovnu
Evropu, još uvek haotičnu i poluvar-
varsku ruševinu Rimskog carstva, sti-
zala antička misao, u arapskim
prevodima, sačuvana od uništenja.
Postoje verodostojni dokazi da je
arapska poezija, posredno, preko
arapske Španije, uticala i na procvat
lirske poezije trubadura u južnoj Fra-
nucskoj, a tako i na celokupnu evrop-
sku poeziju srednjeg veka i
renesanse.
Ako tome dodamo i uticaj mnogobo-
žačkih, prehrišćanskih kultura, i ne-
prestanog i snažnog upliva narodne
pesničke tradicije u tokove umetni-
čke poezije, jasno je da španska knji-
ževnost obiluje protivrečnostima i
krajnostima koje se čas udaljavaju i
sukobljavaju, čas prožimaju i dodi-
ruju, ne samo u strujanjima jedne
epohe, već i u duhu jednog pisca, pa
čak i u jednom istom delu.
Zato je španska književnost u isto
vreme sklona fatalizmu i idealizova-
nju, ali i duboko realistična i naturali-
stička. Verski i etnički netrpleljiva, ali
i otvorena za uticaje i samokritičnost.
U tome je veliko bogatstvo, ali i pro-
kletstvo španske poezije. Njeno
večno traganje za identitetom.
Magazin za promociju čitanja BOOKVAR 97
98
 Jonathan Wolstenholme

www.bookvar.rs Magazin za promociju čitanja BOOKVAR 99

 Srednji vek: Rat, ljubav, vera i smrt
Španska srednjovekovna književnost
obeležena je pokušajima da se, istvo-
remeno sa nacionalnim oslobođe-
njem i konstituisanjem države, utvrdi
zajednički književni jezik. To će biti ka-
stiljanski jezik. Arapski i jevrejski uti-
caj je jak, ali slabi sa slabljenjem
njihovog prisustva na poluostrvu. Pro-
vansalska poezija preko hodočasnika
ulazi u Španiju, pre svega u Galiciju, i
podstiče stvaranje lirske poezije. Reli-
gija ima značajnu ulogu u književnosti,
a sveštena su lica često i talentovani
pesnici. Pred kraj srednjeg veka hu-
manističke ideje, pre svega iz Italije,
osvajaju špansku misao i liru. Jedno
remek-delo označiće konačni kraj sre-
dnjovekovne španske književnosti.
Okvirno se može uzeti da ona obuh-
vata period od 10. do 15. veka.
Usmena tradicija i najstariji književni
spomenici
Dugo je smatrano da je Pesma o Sidu
najstariji spomenik španske knjiže-
vnosti, ali je to počasno mesto preu-
zela harča - poslednja strofa,
sastavljena najčešće od četiri stiha,
arapske lirske pesme muvašahe.
Harče su nastale na području dana-
šnje Andaluzije, a veliki broj, oko se-
damdeset, ispevan je na
mozarapskom jeziku, dijalektu roman-
skog stanovništva za vreme arapske
vladavine (proto-španski). Harče pe-
100
vaju, kroz usta zaljubljene devojke iz
nižih slojeva, o ljubavi, ljubavnoj pat-
nji i čežnji ili ljubomori, a ima i harči
sa lascivnim motivima. Najstarije pro-
nađene datiraju iz
11. veka, ali se
pretpostavlja da su
pevane i u 10. veku, kao
deo narodne pesničke tradi-
cije.
Za razliku od osećajnih andaluzijskih
harči, Pesma o Sidu, španski naciona-
lni ep, klasičan je pesnički izraz ratni-
čke Kastilje. Pretpostavlja se da je ep
nastao u 12. veku (oko 1140), a naj-
stariji sačuvani rukopis potiče iz 14.
veka. Predstavlja jedini u celosti saču-
vani primer srednjovekovne španske
epike. Od nacionalnih epova drugih
naroda izdvaja se izrazitom realistič-
nošću i istoričnošću. Glavni junak je
istorijska ličnost, Rodrigo Dijaz de
Vivar (1043-1099), kastiljanski vitez i
učesnik Rekonkiste. Mavri su ga zbog
njegovih junačkih dela i strahopošto-
vanja koje je u njima budio nazvali El
Sid što znači gospodar. U epu nema
čuda, magije i natprirodnih bića. El Sid
je prikazan kao hrabar ratnik, ali bez
nadljudskih osobina i sa izvesnim ma-
nama. Sve što je postigao, postigao je
svojom hrabrošću i spretnošću i pe-
snički je izraz trijumfa čoveka iz nižih
slojeva. Po tome je ovaj ep revolucio-
 Španska književnost 2

naran u evropskim okvirima. imenu ostao upamćen nijedan od

Španski anonimni pesnici, tvorci hu- ovih huglara (žonglera), ali se zna da
glarske poezije, tokom srednjeg veka nisu bili učeni i da su obrađivali popu-
su, pogotovo u 12. i 13. veku, usmeno larne teme, jednostavnim jezikom i
pevali pesme, najčešće junačke epske nepravilnim stihom. Najpoznatija hu-
pesme, zabavljajući narod na javnim glarska tvorevina jeste upravo Pesma
mestima i plemstvo na dvorovima. Uz o Sidu.
pesmu su izvodili i razne akrobacije i Prvi poznati pesnici
glumačke scene, unoseći karnevalski Poezija učenih pesnika 13. veka, kle-
duh u sumornu svakodnevicu ispu- rička poezija, suprotnost je i napredak
njenu siromaštvom i ratovima. Nije po u odnosu na huglarsku. Najčešće su je
stvarala sveštena lica. Za
razliku od huglarske,
klerička poezija je
zapisivana, ispe-
vana u određe-
nom stihu,
najčešće aleksan-
drincu, i nije ano-
nimna. S obzirom na
poziv i učenost au-
tora imala je poučan

www.bookvar.rs Magazin za promociju čitanja BOOKVAR 101

 ton i eruditivan karakter. Najpoznatiji pred-
stavnici ove poezije su Gonzalo de Berseo
(1197-1264), prvi španski pesnik poznat po
imenu, i Huan Ruiz (1283-1350), arhiepi-
skop od Ita. Čuvena je Ruizova Knjiga dobre
ljubavi (1340), delo koje je zbunjivalo čak i
savremenike svojom složenošću, neobično-
šću i prikirivenim namerama. Možda auto-
biografska, na trenutke ironična, satirična i
lakrdijaška (na rableovski način), puna lasci-
vnih prisećanja i sočnog, gotovo narodnog
jezika, ispunjena je i pobožnim i moralnim
razmišljanjima. Pravi izraz španskog duha
razapetog između jeresi i dogme, ovoze-
maljskog i nebeskog, ali uvek vedrog i na
šalu spremnog. Jedno od remek-dela špan-
ske srednjovekovne književnosti i izraz du-
bokog pesnikovog humanizma i želje da
poduči ljude izazovima stvarnog života.
Mudri kralj i mudri rođak
Kada je Ruiz imao godinu dana, umro je
španski kralj, Alfonso X Mudri (1221-1284),
pokrovitelj nauke i umetnosti, intelektualac
i pisac. Njegove zasluge su ogromne na svim
kulturnim poljima. U Toledu je osnovao pre-
vodilačku školu i tako Španiju i Evropu upoz-
nao sa mnogim delima antičkih filozofa koja
su bila poznata samo Arapima. Prvi je pod-
stakao upotrebu kastiljanskog jezika kao
zvaničnog jezika države. Smatra se jednim
od utemeljivača španske proze, jer je naru-
čivao i nadgledao pisanje istoriografskih,
političkih i pravnih tekstova visoke stilske
vrednosti. Bio je prvi kralj koji u potpunosti
shvatio značaj nauke i umetnosti za razvoj
države, prvi španski prosvećeni kralj.
Huan Manuel (1282-1349), rođak kralja Al-

102
 Španska književnost 2

fonsa i nastavljač njegovog dela, autor je

zbirke poučnih priča i basni pod naslovom
Priče grofa Lukanora, napisanih u orijental-
nom tonu jevrejskih i muslimanskih knjiga
mudrosti. Ovo delo predstavlja jedno od
najboljih proznih dela španskog srednjeg
veka.
Renesansa pre renesanse
U 15. veku sve više jačaju francuski i, pogo-
tovo, italijanski uticaj u Španiji. Humanizam
osvaja. To je predrenesansni vek. Privatne
biblioteke postaju običaj među bogatim i
učenim ljudima tog doba. Injigo Lopez de
Mendosa (1398-1458), markiz od Santi-
ljane, učenik Dantea i Petrarke, osniva školu
za pesnike. Piše Sonete na italijanski način
(prvi španski pesnik koji piše sonete), ali i
poeziju inspirisanu narodnom lirikom, ta-
kozvane seranilje.
Njegov nećak, Horhe Manrike (1440-1479)
piše Stihove na smrt očevu u kojima opeva
ništavnost i prolaznost svega ljudskog i ne-
izbežnost smrti. U nekim stihovima oseća
se seta poput Vijonove, ali se ne zna da li ga
je i čitao ili je u pitanju razgovor dveju sa-
vremenih pesničkih duša.
Večiti romansero
Romanse su neodvojivi deo španske tradi-
cije i duše. Po jednoj teoriji nastale su
tokom 14. i 15. veka, raspadom starih juna-
čkih pesama i unošenjem lirskih elemenata
u kojima se prepoznaje arapski uticaj. Pe-
vaju o viteštvu i ljubavi, hrabrosti i lepoti,
spajajući hrišćansko i islamsko, špansko i
mavarsko, razumevajući oba. Preko Lope de
Vege do Lorke, romanse su preživele sve
izazove vremena.

www.bookvar.rs Magazin za promociju čitanja BOOKVAR 103

104
 Jonathan Wolstenholme

www.bookvar.rs Magazin za promociju čitanja BOOKVAR 105

 Od srednjeg veka ka re
Na granici dva veka, dve epohe i dva
shvatanja sveta, usamljeno stoji Sele-
stina, remek-delo celokupne španske
književnosti. Sve u vezi sa ovom knji-
gom neobično je i značajno.
U njenom stvaranju učestvovalo je
više pisaca, a jedino je ime Fernanda
de Rohasa (1465/73-1541) ostalo za-
beleženo. Izdata je 1499. godine pod
jednim, 1502. pod drugim, a ostala
upamćena pod navedenim trećim
imenom. To je prva španska knjiga pre-
vedena na nemački (1520) i engleski
jezik (1525-1530). Iako je dramski kon-
stituisana, ima i epskih elemenata, pa
se ne može definitivno žanrovski odre-
diti. Nije ni potpuno srednjovekovno
delo, ni renesansno, nego prelaz, pro-
mena uhvaćena na delu. Kao i vreme
u kome je nastala, a to je vreme krize
estetskih i etičkih vrednosti.
Seks, novac, nasilje i strah
U njoj junaci iznose neke veoma smele
ideje, poput one o odsustvu Boga. A
takvu ideju potpisuje svojim pesničkim
imenom, između ostalih, baš Rohas, iz
porodice pokrštenih Jevreja, u vreme
kada se oni nepokršteni proteruju iz
kraljevstva. U ime katoličke vere, ru-
kama Inkvizicije, koja budnim okom
prati svaki Rohasov korak, jer je preo-
braćenik. Velika hrabrost da se kaže
istina o duhu vremena i ljudima.
Svet Selestine je svet pun zavisti, in-
106
triga, pohlepe, sujeverja i nasilja. To je
priča o ljudskom društvu u kome ne
vladaju nikakvi zakoni, ni božanski ni
ljudski, već samo pohlepa i egoizam.
Svi junaci delaju iz sebičnih razloga,
bez obzira iz čega ta sebičnost proi-
stiče: želje za brzom zaradom, zavisti,
promiskuitetnosti, naivnosti, samolju-
blja ili strasti.
Iako priča o tragičnoj ljubavi dvoje
mladih, Kalista i Melibeje, delo je
ostalo upamćeno po imenu prave gla-
vne junakinje, a to je Selestina, stara i
lukava spletkašica, podvodačica i ve-
štica, veoma iskusna i živahnog duha.
Njen lik dominira i daje ton celoj priči.
Mada je negativac, njen rasan, duhovit
i oštrouman govor žene iz naroda u
nama budi izvesne simpatije prema
književnom liku koji je tako živopisan,
svež i moguć u stvarnom svetu. To važi
i za sve ostale likove i to je ono što ovo
delo i danas čini zanimljivim i aktuel-
nim.
Novi putevi književnosti
Selestina je presudno uticala na špan-
sku renesansnu književnost. Njen uti-
caj se širi i van Pirinejskog puluostrva.
Njome su otvoreni novi putevi i nove
teme španskoj književnosti. Njih će u
16. veku prigriliti renesansa. Ne samo
španska, o čemu svedoči i Šekspirova
priča o Romeu i Juliji.
 Španska književnost 3

enesansi via Selestina

www.bookvar.rs Magazin za promociju čitanja BOOKVAR 107

108
 Jonathan Wolstenholme

www.bookvar.rs Magazin za promociju čitanja BOOKVAR 109

 Španska renesansa: D
Krajem 15. i početkom 16. veka zapo-
činje period koji će kasnije postati
poznat kao Zlatni vek španske knjiže-
vnosti. Ovaj široki pojam obuhvata
renesansu i barok, i predstavlja naj-
više domete španskog umetničkog i,
posebno, pesničkog genija. Uglav-
nom se uzima da je Zlatni vek trajao
do druge polovine 17. veka. Simboli-
čno se smatra da je okončan smrću
Kalderona de la Barke 1681. godine.
Renesansa cveta
Španska renesansa svojim razvojem,
procvatom i opadanjem obuhvata
gotovo ceo 16. vek, ali su se događaji
koji su je uslovili odigrali u drugoj po-
lovini 15. veka. Godine 1469. došlo je
do ujedinjenja Kastilje i Aragonije, a
1492. Granada prelazi u španske ruke
i time se okončava arapska vladavina
na Poluostrvu. Iste godine Kolumbo
„otkriva” Ameriku, a izlazi iz štampe
i prva španska gramatika. Španija se
politički, ekonomski i kulturno uzdiže
i postaje svetska velesila.
Razgranati španski posedi širom Ev-
rope dovode do neposrednog dodira
sa humanističkim idejama Italije, Ho-
landije, Nemačke i Francuske. Itali-
janska renesansa oduševljava
španske pisce i oni je prenose, dajući
joj poseban oblik. Razvoj štamparstva
dovodi do bržeg širenja knjiga među
110
sve brojnijom čitalačkom publikom.
Prevode se i čitaju dela stranih pi-
saca, poput Dantea i Petrarke. Uzori
se traže u antičkoj nauci, umetnosti i
mitologiji, ali i u narodnom stvarala-
štvu. Ideali su harmonija i ravnoteža
u svemu - prirodi, lepoti i osećanjima.
Razum je iznad osećanja, savršena
forma uslov svih uslova poezije, a
jezik jednostavan i razumljiv. Dela
španskih pisaca čitaju se širom Ev-
rope.
Ipak, reformacija crkve i razvoj prote-
stantskog pokreta u Evropi uvodi ka-
toličku Španiju u brojne
verske ratove. Španska in-
kvizicija postaje sve brutal-
nija. Španska dominacija
biva uzdrmana. Rene-
sansni zamah u dru-
goj polovini 16.
veka biva usporen
i zamenjen, kra-
jem 16. i počet-
kom 17. veka,
baroknim ten-
dencijama.
 Španska književnost 4

Dva lica Zlatnog veka Mesta za princa

Poezija se razvija pod dominantnim
uticajem italijanske renesanse i ka-
rakteriše je preuzimanje pesničkih
formi i sadržina. Huan Boskan (1490-
1542) jedan je od prvih koristio
sonet u španskoj književnosti.
Uveo je u široku upotrebu i jeda-
naesterac, oktavu rimu i tercet.
Bio je otvoren duh i stalno u
borbi protiv tradicionalista.
Učestvuje u borbama protiv
Turaka na Rodosu i kasnije kod
Beča, zajedno sa svojim prija-
teljem i pesničkim sabra-
tom, Garsilasom de la
Vegom (1501-1536).
Vega, vojnik i pesnik,
najviše je doprineo prih-
vatanju italijanske rene-
sanse. Iako nije u svemu
bio prvi, bio je najbolji,
zbog čega ga i nazivaju
„princem španskih pe-
snika”. Mnoge Boskanove
inovacije on je konačno
ustoličio. Nakon njega
sonet postaje uobičajena
pesnička forma španskog
zlatnog veka. Kao i Pe-
trarka, imao je svoju
Lauru, Izabelu Freiru, Por-
tugalku kojoj je posvetio

www.bookvar.rs Magazin za promociju čitanja BOOKVAR 111

 dosta stihova. Izabela je daleko stvarnija
od Laure i u tome se ogleda Vegina i,
uopšte španska, težnja ka realističnosti.
Ono što Vegu posebno izdvaja od savre-
menika jeste gotovo potpuno odsustvo
religije u njegovim pesmama. Simbolično
je i zajedničko izdanje poezije dva prija-
telja, Boskana i Vege, pod nazivom „Dela
Boskana i poneka Garsilasa de la Vege
podeljena u 4 knjige”. Drugu struju rene-
sanse predvodi Kristobal de Kastileho
(1491-1556) koji je kritikovao uvođenje
italijanske forme u špansku poeziju.
Nebeski putevi
Sredinom 16. veka, sa jačanjem protivre-
formacije koju sprovodi katolička crkva,
javljaju se i velika imena religiozne knji-
ževnosti. Luis de Leon (1527-1591) naj-
poznatije je njeno ime. Bio je veoma
učen kaluđer i predavač na čuvenom
univerzitetu u Salamanki, ali je pet go-
dina robijao zbog optužbe da je preveo
Pesmu nad pesmama na narodni jezik.
Kao pesnik postaje široko popularan
nakon što je Kevedo 1641. godine obja-
vio njegovu celokupnu poeziju. Iako ka-
tolički kaluđer, njegova religiozna poezija
poseduje horacijevsku mirnoću i antičku
vedrinu. Bio je predvodnik pesničke
škole iz Salamanke koju krasi jednosta-
van izraz i realističnost. Interesantno je
da je ovaj kaluđer-književnik objavio i
prozno delo Savršena žena u kojem daje
uputstva i savete mladim, tek udatim, že-
nama o ponašanju i bračnim i materin-
skim dužnostima. Delo je bilo
revolucionarno s te strane što je davalo

112
 Španska književnost 4

ženi značajnu ulogu u društvu i porodici,

bez uobičajenog kaluđerskog mizogen-
stva. Za razliku od njega, Tereza Avilska
(1515-1582) bila je pesnik mističnog za-
nosa i žudnje za Hristom. Najpoznatije
njeno prozno delo je Put savršenstva u
kome se pokazuje kao izuzetan psiholog
u zapažanju ljudskih mana i vrlina. U
poeziji se pokazuje kao izvrstan autobio-
graf sopstvene duše i sopstvenih misli,
po čemu se ravna sa Montenjom, a po
iskrenosti je i iznad njega. Zajedno sa
njom, San Huan de la Kruz (1542-1591)
obnavlja karmelićanski red i katolička
crkva ih kasnije proglašava za svece. Nje-
govi protivnici držali su ga devet meseci
u toledanskom zatvoru. Tu je i napisao
većinu dela, koja su objavljena tek 1618.
i odmah proglašena za remek-dela špan-
ske poezije: Mračna noć duše, Duhovna
himna i Živ plamen ljubavi. Njegova omi-
ljena i opsesivna tema je, kao i kod Te-
reze Avilske, sjedinjenje duše s Bogom.
Sevilja zove barok
Za razliku od pesničke škole iz Sala-
manke, škola iz Sevilje, koju predvodi
pesnik Fernando de Erera (1534-1597),
negovala je ekstravagantan, popmezan
stil pisanja, gomilanje prideva i ukrasa i
dug stih. Cilj takve poezije je da impre-
sionira i začudi čitaoca, što je čini mo-
stom između renesanse i baroka.
Pastirska idila
Renesansna proza se, pre svega, odnosi
na romane. Stare vrste romane, kao što
su viteški i sentimentalni, i dalje su po-
pularni, ali im se pridružuje i pastoralni

www.bookvar.rs Magazin za promociju čitanja BOOKVAR 113

 roman. U njima se opisuje idilični život
pastira i pastirica u okrilju prirode, nji-
hovo uživanje u ljubavi ili pričanju o lju-
bavnim zgodama i patnjama. Pastoralni
roman je u Španiju stigao iz Italije. Najviše
domete ova vrsta doživela je sredinom
16. veka u romanima Horhea de Monte-
majora (1520-1561). Njegov najpozantiji
i jedan od prvih španskih pastoralnih ro-
mana je Sedam knjiga o Dijani (1559), po-
pularan u Španiji, ali i u Francusakoj i
Engleskoj, tako da je i čuveni Šekspir ko-
ristio jednu epizodu iz romana za svoju
komediju Dva gospodina iz Verone. Jednu
od najvećih pohvala Montemajorovom
delu dao je Servantes u Don Kihotu. Pri-
jatelji spaljuju većinu Don Kihotovih
knjiga iz lične biblioteke, mahom, viteške
i pastoralne romane, da se ne bi više za-
nosio idealima prošlih vremena i izmišlje-
nim avanturama. Jedna od retkih knjiga
koje su poštedeli jeste Montemajorova
Dijana.
Spuštanje na zemlju, među ljude
Potpuna suprotnost svim ovim vrstama
bio je pikarski roman. Preteča i nepreva-
ziđeni uzor svih pikarskih romana je Laza-
riljo od Tormesa, nepoznatog autora.
Pikarski romani za temu imaju život čo-
veka iz nižih slojeva koji se svim sred-
stvima trudi da se izvuče iz neprilika.
Lazariljo je antijunak, jer predstavlja svet
potpuno drugačiji od idealnog sveta rene-
sansne književnosti. Antijunak je siroma-
šan, gotovo uvek gladan. Gonjen željom
da se zasiti i poboljša svoj materijalni sta-
tus, često menja gospodare i ne haje za

114
 Španska književnost 4

ideale. Njegov životni moto je: „Preži-

veti!”. Pikarski roman je duboko realisti-
čan, jer ne samo da prikazuje svet u
pravom svetlu, već ga ogoljava do srži. U
suštini ljudi nisu dobri i svetom ne vladaju
moralni nazori. Ljudskim društvom vlada
licemerje i sebičnost, a čast je samo
dobro odglumljena čast. Lazariljovi gospo-
dari su predstavnici različitih društvenih
slojeva, između ostalih i sveštenstva, pa
je delo i antiklerikalno. Zbog toga ga In-
kvizicija zabranjuje. Zbog velike popular-
nosti, u prečišćenom obliku, roman dobija
dozvolu za objavljivanje 1573. Sve do 19.
veka roman nije objavljen u izvornoj ver-
ziji. Ono što je Lazariljo od Tormesa doneo
u špansku književnost nije samo promena
u tematici i svrsi književnosti, već i u svesti
čitalaca koji shvataju da je književnost i
nešto drugo osim idealnih svetova poe-
zije.
Renesansa vene
Renesansa je španskoj književnosti do-
nela mnogo toga novog i svežeg. Nove
teme i nove forme obogaćuju špansku
književnost, žanrovski je usložnjavaju i
stilski profinjuju. Primivši uticaje sa strane
španska ih pesnička misao samosvojno
obrađuje i tako izbrušene vraća Evropi,
uključujući se aktivno u tokove savre-
mene evropske književnosti. Već pred kraj
ovog perioda oseća se promena u dru-
štvenoj i kulturnoj atmosferi. Ideje hu-
manizma blede, odjeci italijanske
renesanse sve su slabiji, a protivreforma-
cija svoj izraz dobija u vidu novog književ-
nog pravca - baroka.

www.bookvar.rs Magazin za promociju čitanja BOOKVAR 115

116
 Jonathan Wolstenholme

www.bookvar.rs Magazin za promociju čitanja BOOKVAR 117

 Ukrasne figure od či
Iako se vremenski poklapa sa opada-
njem španske političke i ekonomske
moći, barok je iznedrio najveća
imena španske književnosti, velikane
kojim bi se podičila bilo koja velika
književnost. Roman i drama, pogo-
tovo, doživljavaju najviše domete
upravo u ovom periodu. Strani uticaji
slabe i barok je zatvoreniji od rene-
sanse. Književnost ovog perioda ka-
rakteriše gubitak vere u ideale
renesanse, pesimizam, satiričnost,
gust i metaforičan poetski jezik. U
skladu sa težnjom baroka da iznena-
đuje i začuđuje, interesantna je i že-
stoka borba dva pesnička tabora,
kultizma i konceptizma, koja se raz-
buktala u 17. veku i obeležila ceo
jedan period. Nakon poslednjeg veli-
kog pisca Zlatnog veka, Kalderona,
španska književnost kao da je pre-
stala da postoji u evropskim okvirima
i sve do 19. veka nije dala značajnje
pisce.
Rađanje modernog evropskog ro-
mana
O najpoznatijem, najčitanijem i naj-
prepoznatljivijem španskom piscu
Migelu de Servantesu (1547-1616)
toliko je toga napisano i rečeno da
veoma malo ostaje za jedan kratak
118
pregled španske književnosti. Nje-
govo stvaralaštvo po svojim osobe-
nostima predstavlja, grubo rečeno,
prelaz iz renesanse ka baroku, jer po-
seduje elemente i jednog i drugog
pravca. Servantesov roman Veleumni
plemić Don Kihot od Manče ili kraće
Don Kihot najprevođenija je knjiga na
svetu posle Biblije i predstavlja
kamen-temeljac modernog evrop-
skog romana. Bogatstvo značenja
koje ova knjiga krije toliko je da to
prosto zaprepašćuje. Možda je Don
Kihot projekcija samog pisca, njego-
vih plemenitih namera i neuspeha (u
jednom ratnom sukobu izgubio je
levu ruku i živeo zaboravljen i siroma-
šan, sve do objavljivanja Don Kihota),
a možda i cele Španije tog vremena
na čelu sa Filipom II, Španije koja
opada na svim poljima. Sigurno je pa-
rodija viteških i pastoralnih romana,
veoma popularnih u 16. veku. To je i
psihološki roman, jer prati nadiranje
i splašnjavanje jednog ludila, jedne
bolesne mašte. Društveni roman, jer
slika mentalitet Španaca, podneblje,
navike, sujeverje, različite staleže i za-
nimanja. To je, i tu se odlično vidi ba-
rokna nota Don Kihota, i poruka o
nestalnoj prirodi istine i stvarnosti,
 Španska književnost 5

stog zlata
jer zavisi od perspektive iz koje je po-
smatrana. Dulsineja je za Don Kihota
prelepa plemkinja, za Sanča neuka
seljanka. I likovi dva saputnika kom-
pleksni su. Oni su dve Španije, riter-
ska i seljačka, ovde isprepletane i
sudbinski vezane, što je možda još
jedna od Servantesovih prikrivenih
poruka geografski i kulturno razjedi-
njenoj Španiji. Roman koji podstiče
na razmišljanje i tumačenje, ali i za-
smejava situacijama i govorom ju-
naka, kontrastima idealnog i
realnog, rečenog i učinjenog. San-
čove poslovice koje povremeno pro-
sipa bez reda pravi su kalamburi koji
nas dovode do suza. Najvažnije pita-
nje koje nam ovaj roman postavlja
jeste: da li je moguće promeniti svet
i da li iskonska čovekova težnja da
popravlja i menja donosi stradanje ili
spasenje. Da li je svaki čovekov po-
kušaj samo borba ludaka sa vetre-
njačama. Uticaj ovog romana nema
granica, a možda je najočigledniji
kod engleskih pisaca poput Fildinga,
Skota, Defoa i Dikensa, pa sve do Do-
stojevskog, Flobera, Džojsa i Bor-
hesa. Pored romana, Servantes se
uspešno ogledao i u poeziji, drami i
novelistici.

www.bookvar.rs Magazin za promociju čitanja BOOKVAR 119

 Monstruozni reformator
Do pojave Lope de Vege (1562-1635)
španska drama bila je kratkog do-
meta, jer renesansa i srednji vek nisu
iznedrili vrhunske dramaturge, osim
nekoliko dobrih liturgijskih drama i
komada Žila Visentea, Lopea de
Ruede i Servantesa. Ali Lope de
Vega, Šekspirov savremenik, špansku
dramu učinio je dostojnom zlatnog
veka. On je tvorac čuvene Nove ko-
medije (komedija = pozorišni
komad). Vega je pisao mnogo i brzo,
što je posledica njegovog nesvakida-
šnjeg dara za improvizaciju i nepre-
stanih zahteva pozorišne publike za
novim uzbuđenjima. Pred kraj života
pisao je i po dva komada nedeljno, a
ukupno tokom života napisao je
preko 1500 dramskih dela, zbog čega
ga je Servantes nazvao „monstru-
mom prirode”. Pored drama napisao
je po desetak novela i epskih pesama
i čak tri hiljade soneta! Lope de Vega
120
je glomaznu i ograničenu špansku
dramu preporodio uvevši jednosta-
vne zaplete, prirodne i živahne dija-
loge, raznovrsnu i svežu atmosferu
španskog sela i života zanatlija, sve-
štenika, plemića i vojnika. Njegove
drame su svojevrsni panegirik Špa-
niji i španskom životu. To je dopri-
nelo naglom skoku popularnosti
pozorišta među narodnim masama,
jer su konačno mogli da gledaju ko-
made koji drže pažnju, ne zamaraju i
prikazuju realne događaje. Narod je
voleo Lopea i rado gledao njegove
komade, a ponekad se bukvalno, kao
današnje zvezde, jedva probijao kroz
masu koja ga je oduševljeno poz-
dravljala. Najpoznatija mu je drama
Fuenteovehuna, priča o selu koje se
pobunilo protiv tiranina. U njoj je pri-
kazan skupni život zajednice, u čemu
je Lope bio majstor. Takođe, njegova
zasluga su i podrobni opisi ženskih li-
kova koji imaju naglašenu individual-

nost. Inspiraciju je crpeo iz različitih
izvora, pored španskog savremenog
društva - iz istorije, mitologije, drugih
književnih dela, sopstvene mašte, ali
je uvek ostajao odmeren i jednosta-
van. Mane ovih drama su rezultat
žurbe sa kojom su pisane - naivni ra-
spleti, jednoličan stil i kompozicija,
odsustvo društvene kritike, intro-
spekcije i dubinske analize likova.
Gongora, pesnik neobičnog i herme-
tičnog stila, bio je Lopeov veliki knji-
ževni protivnik. Servantes ga je
poštovao, ali i kritikovao. Uticaj na
savremenike bio je ogroman, a cenio
ga je i veliki Gete.
Šinjel Lopea de Vege
Nova komedija je jedan od najorigi-
nalnijih španskih književnih proiz-
voda. Njene principe utvrdio je Lope
de Vega 1609. u svom delu Nova
umetnost pisanja komedija. Neke od
odlika ove vrste su mešanje tragič-
nog i komičnog i uzvišenog i prostog,
www.bookvar.rs
Španska književnost 5
pa se smenjuju tužne i smešne scene
i likovi plemića i seljaka. Jedinstvo
vremena i mesta može slobodno da
se narušava, a čak i jedinstvo radnje
nije strogo. Lope de Vega je uveo i
neke stalne likove u dramu, a najza-
nimljiviji je tip šereta, lakrdijaša, poz-
nat kao graciozo. Tematika Nove
komedije je gotovo neograničena.
Huan Ruiz de Alarkon (1581-1639) je
jedan od dramaturga poniklih iz Lo-
peovog „šinjela”. Najbolje su mu ko-
medije iz savremenog madridskog
života u kojima nema barokne ne-
običnosti i bogatih ukrasa.
Tirso de Molina (1584-1648) autor je
drame Seviljski zavodnik i kameni
gost, značajne po tome što u književ-
nost uvodi lik Don Huana. To je novi
dramski tip i klasičan izraz barokne
prirode - neobičan, čudovišan, mi-
steriozan i demonski karakter, koji će
inspirisati Molijera i Bajrona. U ovom
i drugim Molininim delima prikazan
Magazin za promociju čitanja BOOKVAR 121
 je dvostruki moral vladajućih klasa, ali
i snažna feministička pobuna protiv
samovolje muškaraca. Molina je pri-
padnik druge generacije baroknih
dramskih pisaca koji su pisali pod
snažnim uticajem Lopea de Vege, ali i
sve više se udaljavali od njega, idući
ka Kalderonu putem metafora, neolo-
gizama i drugih stilskih neobičnosti.
Kralj Metafora
Luis de Gongora (1561-1627) je,
pored Keveda, najveće ime španske
barokne poezije. Rivalitet ova dva pe-
snika i njihovih pesničkih škola obele-
žio je prve decenije 17. veka. Gongora
je predvodio pesničku školu kultizam,
po njemu nazivanu i gongorizam. Ovu
poeziju odlikuje aristokratski odnos
prema umetnosti - forma i melodija
pesme bitniji su od sadržaja i poruke,
što i ne čudi kod jednog sina ugledne
porodice, otmenog, inteligentnog,
društvenog i vedrog. Gongorin jezik je
prepun stilskih figura, pogotovo me- odudarala od duha španskog jezika.
tafora koje zapanjuju svojim brojem i Zato je njegova poezija danas teško či-
gustinom značenja. Njegove boje za- tljiva, ali je tada mladim i ambicioznim
slepljuju, a melodija opčinjava. Da bi pesnicima predstavljala izazov, jer ko
postigao željenu melodičnost, Gon- je uspeo da je razume i oponaša sma-
gora je posezao sa svim mogućim i ne- trao je sebe pesničkim stručnjakom.
mogućim jezičkim sredstvima, pa je Gongora je stvarao svoj veštački pe-
od rečenice radio šta je hteo - cepkao snički svet za koji mu je bio potreban
je, premeštao rečenične delove, i veštački pesnički jezik. Eksperiment
odvajao prideve od imenica, ispuštao nalik na Malarmeov i Džojsov. Iako ve-
reči, umetao ih gde mu odgovara, štački, njegov pesnički svet je realisti-
kovao nove kada su mu zvučale bolje čan i satiričan. Satira je ponekad
od starih, a vrhunac tog jezičkog prelazila u sarkazam i zlonamernost,
eksperimenta bilo je korišćenje latin- a to je bila odlika i njegovih napada na
ske rečenične konstrukcije koja je Lopea de Vegu i Keveda. U starosti je

122

bio posebno zajedljiv, što je verovatno
posledica siromaštva u koje je upao i
slabljenja pesničke imaginacije. Pored
satiričnosti, pogotovo pred kraj ži-
vota, bio je i sve više pesnik melanho-
lije i sete. Njegove pesme su izraz
nestalnosti i rascepkanosti sveta, što
će biti i Kevedova omiljena tema, kao
i celog španskog baroka. Pisao je ba-
lade, letrilje i sonete, pod uticajem
narodne poezije. Neposredno nakon
smrti Inkvizicija je zabranila izdavanje
njegovih pesama. I za kraj, evo dve
njegove „gongorističke” metafore,
izuzetno lepe: jedna njegova junaki-
www.bookvar.rs
Španska književnost 5
nja je belja od talasa tj. od „perja one
ptice što nežno mre i živi kraj mora”,
a busola je „krilata hrastovina”. Za sve
ostale ne bi bio dovoljan ni trobroj
Bookvara!
Vizionar propasti
Fransisko de Kevedo (1580-1645) je
najznačajniji predstavnik konceptual-
izma i ljuti protivnik Gongorinog kult-
izma u poeziji. Dok su kultisti na čelu
sa Gongorom tragali za savršenom
formom i uzvišenim. melodičnim izra-
zom, konceptualisti su veću pažnju
obraćali samoj ideji koja je za njih su-
ština poezije. Ideja se umetnički uo-
bličuje preko sadržine, pa je od
zvučanja reči bitnije njihovo značenje
i poruka koju prenose čiatocima. Zato
su Keveda nazivali i savešću Španije i
španske književnosti 17. veka. Nje-
govo delo, pogotovo prozno, jeste kri-
tika Španije koja propada, a uživa u
lenjosti i neznanju. Ono otvara bolna
pitanja o budućnosti Španije koju
mnogi njegovi savremenici nisu po-
stavljali. Možda je to njegovo sazna-
nje o ekonomskom, političkom,
kulturnom i moralnom posrnuću Špa-
nije plod njegove političke misije u
domovini i inostranstvu, gde je imao
neposredan uvid u sva bitna dešava-
nja. Iako je njegova kritika iskrena i
tačna, uzroke i rešenja tražio je na po-
grešnom mestu. Umesto da gaji lju-
bav prema realnosti i veru u
budućnost, Kevedo se okreće prošlo-
sti, a stvarnost koja ga okružuje izobli-
čava do groteske. A upravo je
Magazin za promociju čitanja BOOKVAR 123
 realističan pristup stvarnosti prvi
uslov za promenu duha, što Kevedo
nikad ne čini. On gaji uzrazit pesimi-
zam i otvoreno, možda nikad otvore-
nije u španskoj književnosti,
preziranje života. To se odlično vidi u
njegovom najboljem delu Snoviđe-
nja, u kome Kevedo daje viziju pakla,
drugačiju od Danteove, iako se na
njega dosta ugledao. Kevedov pakao
ne predstavlja mesto na kome gre-
šnici ispaštaju svoje grehe, već
mesto koje je groteskna i zastrašu-
juća vizija sopstvene zemlje koja
tone u propast. Kevedovi ljudi nisu
ljudi već senke, lutke, nakaze, karika-
ture, koje srljaju u propast potpuno
nesvesni ili nezainteresovani. Lepeza
ljudskih karaktera i zanimanja koje je
Kevedo izobličio široka je, a sve njih
na kraju čeka smrt, čak i one koji od
nje žive - lekare, apotekare, dželate,
124
sudije, advokate i sveštenike. Sa
preobiljem hiperbola i metafora, ide-
jom o prolaznosti i ništavnosti života,
Snoviđenja su remek-delo barokne
književnosti. Da li je Kevedo, ipak,
jednim okom gledao u budućnost, ili
se istorija ponavlja, ne znamo, ali
slika pakla iz Snoviđenja iz 17. veka
neodoljivo podseća na Dalijeve fan-
tazmagorije iz 20. veka. Još jedno Ke-
vedovo delo spada u sam vrh
španske književnosti, a to je pikarski
roman u baroknom stilu Život lupeža
u kojem se opisuje život Don Pa-
blosa, probisveta i zavodnika, na
veoma duhovit način, ali sa prime-
som kevedovske gorčine i zanimlji-
vim ljudskim portretima -
karikaturama.
Pesimista je bio i Baltazar Grasijan
(1601-1658), autor alegorijskog ro-
mana Kritikon u kome iznosi svoju ži-

votnu filozofiju. Grasijan ne pripada
samom vrhu španske književnosti, ali
ga prati. Možda bi bio i potpuno za-
boravljen da ga Šopenhauer nije iz-
razito hvalio i isticao.
Nesvesni snevači
Poslednji značajni književnik Zlatnog
veka bio je Pedro Kalderon de la
Barka (1600-1681). On je pre svega
dramaturg koji dramsku formu
Lopea de Vege pojednostavljuje i
usavršava. Veliku važnost pridaje
scenografiji i muzici, a njegove sar-
suele (muzičke komedije) predstav-
ljaju prve španske opere tj.
poluopere. Pored sarsuela pisao je i
tragedije, komedije, melodrame, re-
ligiozne drame i jednočinke. Njegovo
najpoznatije delo je alegorično-filo-
zofska drama Život je san iz 1635. u
kojoj iznosi ideju o nestvarnosti ži-
vota. Prema Kalderonu, život je san
www.bookvar.rs
Španska književnost 5
koji ljudi sanjaju i sve stvari samo su
odraz više Realnosti, pa među njima
i ljubav i lepota. U toj misli se prepoz-
naje uticaj idealističkog Platonovog
učenja o Idejama koje je do Kalde-
rona dospelo verovatno preko čita-
nja svetog Augustina. Ljudi, snevači
nesvesni svog sna, samoljubivi su i
egoistični, a njihov glavni porok je
sebičnost izražena u ponosu, drskosti
i pobuni. Kalderon je bio savršen ba-
rokni pisac, jer je voleo krajnosti i
snažne kontraste, čudesno i neobi-
čno, gajio gust stil zasićen stilskim fi-
gurama (metaforama, simbolima,
aluzijama, eliptičnim rečenicama...),
a narodna književnost gotovo da ga
nije zanimala. Koliko Kalderonova
ideja o životu kao snu i danas deluje
aktuelno podseća nas i prvi deo tri-
logije Matrix, a možda su reditelji
Kalderona i čitali.
Magazin za promociju čitanja BOOKVAR 125
126
 Jonathan Wolstenholme

www.bookvar.rs Magazin za promociju čitanja BOOKVAR 127

 Kulturna obnova izm
Nakon Kalderonove smrti 1681. go-
dine španska književnost dugo nije
bila u stanju da se konsoliduje i izne-
dri veliko pesničko delo. Kao da je
Španijom zavladala stvaralačka oseka,
sa tek ponekim zalutalim biserom. Rat
za špansko nasleđe, vođen početkom
18. veka, oduzeo je Španiji velike ev-
ropske posede, ali i doneo pokušaje
da se matična teritorija obnovi i mo-
dernizuje. Prosvetiteljske ideje iz Ev-
rope, pre svega Francuske, prodiru
preko Pirineja, prkoseći Inkviziciji i
strogoj versko-političkoj cenzuri.
Umorni i nakinđureni barok, koji se
zatvorio u sebe i urušio, sve se slabije
odupire obnovi klasičnih ideja o har-
moniji, redu, pravilima i vladavini ra-
zuma nad osećanjima. Nove kulturne
institucije niču u Španiji tokom celog
18. veka - Španska kraljevska akade-
mija, Nacionalna biblioteka, Kraljev-
ska istorijska akademija i mnoge
druge. Kulturna razmena jača, a strani
profesori dolaze u španske gradove,
dok španski intelektualci putuju po 1808. godine i francuska invazija.
Evropi. Novinarstvo dobija sve veću Sumrak genija
ulogu u društvenom životu i pokreće Španski klasicizam je svoju Poetiku
učmale duhove. Krajem 18. i počet- dobio 1737. godine, a napisao ju je
kom 19. veka oseća se zamor klasici- Ignjasio de Lusan (1702-1754). Lusa-
stičke doktrine i prosvetiteljskih ideja, nova Poetika je ustvari odlučna kritika
a odgovor je predromantizam. Pojavu barokne književnosti. Mana ove
romantizma odložila je katastrofa iz knjige je njena destruktivnost, jer ru-

128

među dva velika rata
šeći stare konvencije i precizno ozna-
čavajući nedostatke pisaca poput
Vege ili Kalderona, ne nudi ništa osim
novih konvencija. Zato ova doktrina u
španskoj književnosti nije proizvela
plejadu velikih imena.
Što se tiče umetničke proze, ističu se
dva pisca i dva dela u kojima je data
www.bookvar.rs
Španska književnost 6
verna slika Španije u prvoj polovini 18.
veka. Prvi je Dijego de Tores Viljaroel
(1693-1770), autor veoma zanimljive
Autobiografije u kojoj govori o doga-
đajima iz svog života, života koji voli
uprkos svemu, za razliku od baroknih
pisaca. Hose Fransisko de Isla (1703-
1781) je napisao možda i najbolji
španski roman u dva veka oseke ro-
mana (1650-1850). To je Fra Herun-
dio, kniga napisana pod jakim
uticajem francuskih klasicista, pogo-
tovo Molijera, s jedne strane, i tradi-
cije pikarskog romana i Servantesa, s
druge. Inkvizicija je zabranila ovaj
roman, jer je govorio istinu o Španiji i
Špancima. Nekada slavnom imperi-
jom sada vladaju neznanje, dosada i
glupost, njenim gradovima i selima
vladaju duh provincijalizma i učmalo-
sti, bez spoljnih podsticaja, a sve to
povezuju loši putevi i razdvajaju
pusta, neobrađena prostranstva.
Nešto poput Rusije iz Gogoljevih Mrt-
vih duša. Možda je Inkviziciju najviše
razbesneo Islin par katoličkih svešte-
nika, fra Toribija i fra Blasa, koji sastav-
ljaju glupe, nebulozne propovedi?
Klasicistički i prosvetiteljski pokret, sa
svojom trezvenošću i strogim pravi-
lima, nigde nisu bili pogodno tlo za za-
nose lirskih pesnika. To je slučaj i u
Španiji. Jedini lirski pesnik veće vred-
Magazin za promociju čitanja BOOKVAR 129
 nosti je Huan Melandes Valdes (1754-
1817). Dok je na početku pesničke ka-
rijere pisao uglavnom anakreontske,
pastoralne poeme u rokoko stilu, ka-
snije se opredelio za filozofski i senti-
mentalni pristup. Njegovo
najpoznatije delo je poema Batilo.
Jedan dramski pisac stvorio je delo
vredno pomena, a to je Ramon de la
Kruz (1731-1794). Njegova zasluga su
velike izmene koje je uveo u ustaljene
dramske oblike, poput sarsuela i sai-
neta. Kruzove sarsuele su, za razliku
od Kalderonovih, očišćene od mitolo-
gije i potpuno ispunjene licima iz sva-
kodnevnog života. Napisane su pod
velikim uticajem narodne tradicije.
Sainete, koje su se razvile iz međui-
gara Lopea de Vege i Servantesa, po-
služile su Kruzu da opiše društevni
život Madrida neverovatno živo i raz-
novrsno, obuhvatajući sve klase, od
prosjaka do plemića. Zbog jednosta-
vnosti izraza i realističkog pristupa pu-
blika je volela ovog interesantnog
pisca, a kritika ga je uglavnom „uzi-
mala na nož”.
Usamljeni genije
Najbolji španski dramaturg 18. veka i
ujedno najveće pesničko ime koje se
pojavilo u španskoj književnosti za go-
tovo 200 godina jeste Leandro Ferna-
ndes Moratin (1760-1828). Oprobao
se u svim književnim rodovima, a naj-
veći je trag ostavio kao vrhunski pisac
komedija. Pisao je ugledajući se na
Molijera, ali je stvorio originalnu ko-
mediju španskog podneblja sa te-
130
mama, likovima i mestima koji su se
temeljili na stvarnom životu i stvarnim
problemima. Moratin se strogo držao
klasicističkog pravila o tri dramska je-
dinstva, a govor njegovih likova je
uvek u skladu sa njihovim karakte-
rom. Posebno mesto dao je ženama,
a s njima u vezi je i njegova omiljena
tema - mlada devojka koja se protiv
svoje volje, po naredbi roditelja, udaje
za starog bogataša. Mnogi su uzrok
Moratinovoj opsednutosti ovom
temom tražili u ličnom iskustvu. To je
samo delimično tačno, jer je Morati-
novo iskustvo ujedno i iskustvo mno-
gih Španaca i Španjolki tog vremena.
Starije generacije su mlade ljude va-
spitavale gušeći njihove misli i oseća-
nja, terajući ih da se povinuju strogim
prohtevima roditelja, što je mlade
samo teralo u izveštačenost, pretvor-
stvo i laž. Mlade generacije su se gu-
bile između zahteva roditelja i zahteva
sopstvenog bića, postajući nesnala-
žljive, nesigurne i gubeći identitet. Ot-
vorivši ovaj veliki problem španskog
društva, Moratin je na sebe navukao
gnev Inkvizicije, koja je stavila na listu
zabranjenih knjiga i njegovu komediju
Devojačko „da” u kojoj je na vrhunski
umetnički način obrađen sukob starih
i mladih. Ono što Moratina čini veli-
kim piscem jeste i brižna obrada kako
pozitivnih tako i negativnih junaka i
komika koja nas tera da i negativne ju-
nake razumemo. To je odlika stvarno
velikih pisaca i izraz dubokog human-
izma.Nebo bez zvezda
 Španska književnost 7

Nebo bez zvezda

Španski rat za nezavisnost od Napoleo-
nove Francuske (1808-1814) doveo je
do naglog prekida književnih i kulturnih
aktivnosti. Španija je rat dobila, ali je
ekonomski i kulturno unazađena. Su-
kobi sa Francuzima za sobom su ostavili
razrušene gradove, sela, puteve i crkve.
Pokradena su mnoga umetnička dela.
Ipak, mnogo više od materijalnih gubi-
taka, Španiju je pogodio unutrašnji
sukob između onih koji su smatrani pri-
jateljima i simpatizerima Francuza i fran-
cuskih naprednih ideja i onih koji su se
jasno stavili na stranu boraca za nezavis-
nost. Dosta ljudi, pogotovo pisaca, po-
državalo je francuski uticaj u Španiji,
nadajući se modernizaciji, napretku i
ukidanju Inkvizicije, ali posle rata morali
su da beže u Francusku da bi izbegli su-
đenja i smrt. To je samo dovelo do da-
ljeg intelektualnog slabljenja Španije, a
sukobi su nastali i na pobedničkoj strani,
između tradicionalista i liberala. Liberali
su kasnije i progonjeni, u čemu je vo-
deću ulogu imala Inkvizicija, videvši u
njihovim idejama o slobodi pojedinca
rušenje reda koji nameću Crkva i Država.
Zato je španski romantizam, koji se raz-
vijao u prvoj polovini 19. veka, ostavio
mnogo manji trag u odnosu na francu-
ski, engleski, nemački ili ruski romanti-
zam.

www.bookvar.rs Magazin za promociju čitanja BOOKVAR 131

 Između zanosa i realnosti
Romantizam je bio odgovor na klasi-
cizam 18. veka. Pisci su napuštali
stroga pravila pisanja i pisali po dik-
tatu trenutnih osećanja i razmišljanja
- subjektivnost je njihov vrhovni prin-
cip. Razočarani stvarnošću romanti-
čari beže u književne eksperimente,
fantastiku, egzotiku i srednji vek. Što
dalje od surovosti sveta. Međutim,
najbolji španski romantičari izuzeci su
od ovog uopštenog profila, barem što
se tiče poslednje njegove crte. U tom
smislu je zanimljiva i pojava kostum-
brizma, lliterarne interpretacije sva-
kodnevnog života, manira i običaja
koja se prevashodno odnosi na Špa-
niju 19. veka. Mada se već u 18. veku
naziru prvi začeci ovog književnog po-
stupka, kod pomenutih Viljaroela i
Kruza, potpuni razvoj kostumbristički
postupak doživljava u romantizmu i
realizmu i proteže se u 20. vek, dajući
vernu sliku španske stvarnosti i sva-
kodnevnog života različitih slojeva
stanovništva.
Prvi značajni lirski pesnik španskog ro-
mantizma je Anhel de Saavedra
(1791-1865). Pisao je pod uticajem
francuskih romantičara, Lamartina i
Igoa, a najpoznatiji je po Istorijskim
baladama iz 1841. godine i prvoj ro-
mantičkoj drami Don Alvaro.
Najznačajniji liričar ovog perioda je
Hose de Espronseda (1808-1842).
Njegova poema Student iz Salamanke
je jedna od prvih pesama u španskoj
lirici sa snažnim socijalnim motivima.
132
Pisao je pod uticajem Bajrona, a odli-
kovale su ga velike oscilacije u oseća-
njima, jer je čas bio snažan i poletan,
čas očajan, a na kraju drzak i ponosan.
To padanje iz krajnosti u krajnost ote-
žavalo je stvaranje impozantnijeg
dela. Mada danas nije posebno ce-
njen, u svoje vreme bio je veoma uti-
cajan pesnik.
Hose Sorilja (1817-1893) je bio najči-
taniji pesnik romantizma, ali je i on
danas pomalo zaboravljen. Nedovr-
šena pesma Granada je njegovo naj-
bolje lirsko delo. Sorilja je poznatiji po
drami Don Huan Tenorio iz 1844, u
kojoj obnavlja u španskoj književnosti
lik fatalnog zavodnika. Pravi romanti-
čar, Sorilja je iz stvarnosti bežao u fik-
ciju i istoriju.
Marijano Hose de Lara (1809-1837) je
bio odličan novinar i nesuđeni roma-
nopisac i dramaturg. Zbog neuspeha
svojih čisto književnih dela i zbog ne-
srećne ljubavi, ubio se u 28. godini.
Njegovi novinski članci su zadahnuti
pesimizmom zasnovanim na iskustvu
i uvidu u stanje Španije početkom
veka. Pisao je bez iluzija, o svetu i lju-
dima koji ga okružuju takvi kavi jesu,
što ga čini jednim od prvih kostumbri-
sta u španskoj književnosti.
Fernan Kabalero (1796-1877) pseudo-
nim je Sesilije Bel de Faber, autorke
prvog španskog romana iz savreme-
nog života (Galeb, 1849). U njemu Ka-
balero slika predele i ljude Andaluzije
sa mnogo detalja i tako uvodi kostum-
brizam u roman.

Dve sjajne zvezde na obzorju
Polovinom 19. veka dolazi do pro-
mena u španskoj književnosti. Pisci se
sve više interesuju za savremeni život
i socijalne motive, za svakodnevicu se-
ljaka, ribara, krijumčara, činovnika,
gradskih devojaka, emigranata. To će
biti tema velikog broja romana špan-
skih realista u drugoj polovini 19.
veka.
Dok su se promene dešavale, oglasio
se svojom neobičnom poezijom Gu-
stavo Adolfo Beker (1836-1870), ro-
mantičar bez iluzija. Vodio je veoma
nesrećan život, između siromaštva,
bolesti i nesrećnih ljubavi. Umro je od
tuberkuloze u 34. godini života. Svoje
čemerno iskustvo Beker je prenosio
na papir, bez mnogo ulepšavanja. Nje-
gove pesme su iskrene i izražavaju pe-
snikovu beznadežnost, tugu i patnju.
Beker se nije libio da nam do kraja ot-
krije dubine bola i obeshrabrenosti,
ali je to radio gotovo trezveno i mirno,
bez romantičarskog patosa, s punom
svešću da nema nade. Zato je jezik
njegovih pesama jednoličan i prozai-
čan, bez jakih zvukova i vatrometa
boja, bez retoričkih ukrasa. Beker je
prvi španski pesnik koji je o ljubavi go-
vorio neposredno i prisno. To je za
Špance vekovima bilo nezamislivo i
Beker je konačno srušio tu neprirodnu
branu. Pesme je ređao tako da govore
o razvoju ljubavi, od nade, do ra-
stanka i smrti, u čemu se ogleda uticaj
nemačkog romantičara Hajnriha Haj-
nea. Bekerova proza je, iznenađujuće,
www.bookvar.rs
Španska književnost 7
pisana raskošnim i doteranim jezi-
kom, rimovanim stilom, poput Poa,
Hofmana i Šatobrijana, što je veliki
obrt uloga poezije i proze.
Stvaralaštvo Rozalije Kastro (1837-
1885) pripada dvema književnim tra-
dicijama, galicijskoj i kastiljanskoj.
Pisala je uporedo na oba jezika o čež-
nji za domom koju je osetila nakon
dolaska iz rodne Galicije u Madrid ili
„kastiljanski pustinju”, kako je zvala
predele oko glavnog grada. Pevala je
o sopstvenoj sudbini, ali i o mnogo
težoj sudbini gaicijskih seljaka i rad-
nika, osuđenih na naporan rad i život
u siromaštvu.
Čudna po mnogo čemu, španska knji-
ževnost je svoje najbolje romantičar-
ske pesnike dobila kada je
romantičarski pokret već bio na izdi-
saju. Beker i Kastro su iskreno pevali
o onome što ih je tištalo, bez roman-
tičarskihj konstrukcija i zanosa, nago-
veštavajući nastupajući realizam.
Magazin za promociju čitanja BOOKVAR 133
134
 Jonathan Wolstenholme

www.bookvar.rs Magazin za promociju čitanja BOOKVAR 135

 Kostumbrizam, regionali
Realizam je u španskoj književnosti naj-
avljivan u delima prvih kostumbrista, u
prvoj polovini 19. veka, da bi u drugoj
polovini istog veka dao nekoliko izuzet-
nih romanopisaca. Pored kostumbri-
zma, veliki podsticaj za velika
romaneskna ostvarenja bila je i tradicija
pikarskog romana, zatim, uzor nad uzo-
rima, Don Kihot, kao i strani uzori poput
Balzakove Ljudske komedije i drugih
remek-dela evropskog realizma. Natura-
lizam je dobio samo epizodnu ulogu u
španskoj književnosti, verovatno zbog
njegove zasnovanosti na darvinovskim,
antiklerikalnim idejama. Španski realisti-
čki roman je gotovo isključivo regiona-
lan, pa su najbolja ostvarenja priče o
životu ljudi iz Andaluzije, La Montanje,
Galicije, Asturije i drugih španskih regija.
Izuzetak su Galdosovi romani o savre-
menom madridskom društvu. Ovakvi ro-
mani ne daju širu slike Španije, po čemu
je španski realizam drugačiji od francu-
skog, ruskog ili engleskog, a Galdos je i
tu izuzetak. Druga polovina 19. veka je
136
vreme velikih potresa u španskom dru-
štvu, od revolucije i pada kraljice Izabele
1868, preko kratkotrajnog uspostavlja-
nja republike 1873, do velike katastrofe
iz 1898. godine kada je Španija u ratu sa
SAD izgubila poslednje prekomorske po-
sede. Kraj 19. i početak 20. veka označili
su pojavu modernizma u španskoj knji-
ževnosti.
Prvo veliko ime
Huan Valera (1824-1905) je, pored Gal-
dosa, najznačajniji pisac španskog real-
izma. Međutim, svrstavanje ovog pisca
među realiste je uslovno i samo donekle
objašnjava njegovo stvaralaštvo. Valera
je pojava za sebe, pomalo van svog vre-
mena. Godine 1860. napisao je delo O
prirodi i karakteru romana u kom je dao
svoje viđenje ove književne vrste.
Roman je izvor estetskog uživanja i u
njemu nema mesta za moralisanje i ten-
decioznost. Roman sa tezom, tako po-
pularan među evropskim realistima, za
Valeru je narušavanje same prirode ro-
mana. Po takvom shvatanju je sličan

izam i kraj jedne imperije
Turgenjevu i Floberu. Dobar pisac vodi
računa o formi, jer lepo formirano delo
izaziva zadovoljstvo kod čitalaca. Svih
ovih pravila, koja je sam postavio roma-
nopiscima, Valera se dosledno držao u
pisanju svojih romana. Njegovo najpoz-
natije i najbolje delo je Pepita Himenes
(1874), psihološki roman o studentu
teologije koji se zaljubljuje u mladu udo-
vicu i, nadahnut ljubavlju, shvata da je
njegova vera samo taština mladog čo-
veka. Razvoj ljubavnog osećanja u mla-
dom studentu je dat postepeno i
prirodno, a Valera se pokazuje kao vr-
hunski portretista ljudske duše. Iako po-
vremeno deluje sentimentalno i
sladunjavo, priča je prožeta blagom i pri-
krivenom ironijom i dramskom napeto-
šću, što roman čini zanimljivim i tera nas
da do kraja ispratimo sudbinu junaka.
Pisac crta unutrašnjost likova, a spolj-
nom svetu se posvećuje samo toliko ko-
liko je potrebno da bolje dočara
atmosferu u kojoj se likovi kreću, razgo-
varaju i razvijaju, a to su ulice, kuće, vr-
www.bookvar.rs
Španska književnost 8
tovi i šume andaluzijske provincije. Va-
lera je klasičar, skeptik, liberal, hedoni-
sta i paganin u duši, pronicljivi slikar
jedne Španije kakva bi trebala da bude.
Zbog te svoje vizije i svojih književnih
kvaliteta izvršio je snažan uticaj na ču-
venu Generaciju 1898, grupu pisaca koja
je nastupila pred sam osvit 20. veka.
Kritika Španije
Najproduktivniji i, pored Valere, najzna-
čajniji pisac španskog realizma jeste Be-
nito Peres Galdos (1843-1920). Bio je
izuzetno marljiv romanopisac - napisao
je više desetina romana, drama i priča.
Njegovi istorijski romani o istorijskim
događajima s početka 19. veka broje čak
46 tomova! Napisao je i 30 romana iz sa-
vremenog života, a među njima je naj-
poznatiji roman Dona Perfekta u kojem
se govori o crkvenom mračnjaštvu, pro-
vincijalzmu, fanatizmu, zaglupljenosti i
učmalosti, o svim onim pojavama koje
su gušile Španiju i sprečavale je da se
promeni i razvije u naprednu državu.
Galdos daje širu sliku društva i analizira
Magazin za promociju čitanja BOOKVAR 137
 duh epohe, po čemu se razlikuje od Va-
lere. Veliki broj romana Galdos je posve-
tio madridskoj gradskoj sredini. Tu se
pokazuje kao majstor u otkrivanju obič-
nog, prosečnog, svakodnevnog života
Madriđana svake vrste, od činovnika do
prosjaka i uličara. Posebno su realistični
opisi atmosfere u kućama građanskih po-
rodica. Galdosa je zanimala i tema ludila,
psihičkih anomalija i histerije, kao i Do-
stojevskog. U najboljem romanu iz ma-
dridskog života, Lišena nasledstva,
Galdos nas upoznaje sa devojkom koja
misli da je plemenitog porekla, jer ju je
ujak odgajio u tom duhu. Iako ima vrline
i po prirodi je dobra, ona strada zbog
ubeđenosti u svoju izuzetnost. To je stara
priča o sukobu između mašte i realnosti.
Inače, ujak glavne junakinje je bio iz To-
boza, rodnog mesta Don Kihotove Dulsi-
neje, one koja je bila privid, projekcija
jedne pomućene svesti koja nije razliko-
vala stvarnost i maštu.
La Montanja, Galicija, Asturija,
Valensija
Pored Andaluzije i Madrida i
ostale regije Španije imale su
svoje značajne pisce.
Hose Marija de
138
Pereda (1833-1906) je bio regionalni
pisac iz La Montanje blizu Santandera i
sušta suprotnost Valerinom i Galdoso-
vom duhu. Veći deo života je proveo u
svojoj seoskoj kući i vodio život imućnog
gospodina iz provincije. Mrzeo je velike
gradove, strane običaje i moderne ideje.
Većinu romana je posvetio opisima pla-
ninskih predela i sela, kao i opisu života
ribara i mornara. Kao i engleski pisac
Vordsvort, prema prirodi je gajio mističan
odnos. Peredini romani su kostumbristi-
čke skice povezane slabom radnjom. Sla-
biji su od romana dvojice velikih
prethodnika, ali su zanimljivi kao živopi-
sna slika jedne izvorne rustične sredine.
Posle Rozalije Kastro, još jedna žena
rodom iz Galicije dala je doprinos bogat-
stvu španske književnost. To je Emilija
Pardo Basan (1851-1921). Njen najbolji
roman, Imanje Uljoinih, realistička je slika
bede, nasilja i anarhije galicijske provin-
cije iz koje izbija zagušljiva bronteovska
atmosfera. Nema ni traga od Rozalijine
romantičarske čežnje. Mada nije čist na-
turalista, oseća se naturalistički duh, po-
gotovo u sjajnim prikazima života
i rada u grupi (sportisti, svešte-
nici, političari).
Asturija je retko davala velike
pisce, zaboravljena od gla-

vnih istorijskih i književnih tokova. Leo-
poldo Alas „Klarin” (1852-1901) je naj-
veće književno ime ove pokrajine u 19.
veku. Roman Regentkinja predstavlja kri-
tiku španskog života. Mesto radnje je Ovi-
jedo, provincijski grad u kome vladaju
učmalost, dosada i poroci. Glavna zani-
macija građana su ogovaranje, kockanje
i razgovri o seksu. Nema produktivnosti i
napretka, tapka se u mestu, što je slika
cele tadašnje Španije.
Blasko Ibanjes (1867-1928) je poslednje
veliko ime španskog realizma. U njegovim
romanima oživljena je još jedna književno
zapostavljena i nerazvijena oblast - Valen-
sija. Vreme Ibanjesove pune književne
zrelosti je period od 1894. do 1902. go-
dine, kada je napisao svoje najbolje ro-
mane. Njegov stil pisanja podseća na
Flobera, a izražena vitalnost, sirovost i
odsustvo sublimacija na Mopasana. Iba-
njesov jezik je jasan i jednodimenziona-
lan. Kao i Emilija Pardo, najbolji je kada
slika život u grupi i život primitivnih za-
jednica, ribara, odgajivača pirinča, kri-
jumčara. Ibanjesov život je sam za sebe
štivo za jedan zanimljiv roman. Bavio se
svim i svačim, putovao svuda, od Pariza
do Argentine, godinu dana bio u zatvoru
zbog politike, osuđen na suživot sa naj-
običnijim kriminalcima, a na kraju se obo-
gatio i živeo u luksuznoj vili. Nije ni čudo
www.bookvar.rs
Španska književnost 8
što je dobro poznavao život raznih dru-
števnih grupa, a da bi još bolje upoznao
život krijumčara koji je hteo da opiše u ro-
manu, preduzeo je jedno rizično putova-
nje po Sredozemlju, krijumčarskom
rutom.
Prvi španski „nobelovac”
Za razliku od romana, a donekle i pripo-
vetke, španska realistička poezija i drama
nisu dostigle vrhunske domete. Zanim-
ljiva je pojava u dramskoj književnosti
Hose Ečegeraj i Eizagire (1832-1916). Bio
je inženjer, matematičar, političar i pisac.
Dobio je 1904, zajedno sa Frederikom
Mistralom, Nobelovu nagradu za književ-
nost i tako postao prvi Španac koji je
dobio ovu prestižnu nagradu. Obnovio je
romantičarsku melodramu dok su oko
njega nicali realistički i kostumbristički ro-
mani. Najpoznatija njegova melodrama
je Veliki Galeoto u kome je
opisano dejstvo neosnovanih
ogovaranja na život i sreću
sredovečnog gospodina.
Ovo delo je i ekranizovano
kao nemi film pod nazivom
Svet i njegova žena. Ečege-
rajeva omiljena tema su
odbrana časti i morala i
dileme koje ona izaziva
u čoveku.
Magazin za promociju čitanja BOOKVAR 139
140
 Jonathan Wolstenholme

www.bookvar.rs Magazin za promociju čitanja BOOKVAR 141

 Generacija 1898.
Godine 1898. Španija je u ratu sa SAD
izgubila sve što je ostalo od njenih
prekomorskih kolonija. Tako je nestao
i poslednji trag nekadašnje imperije, a
Španija se odjednom suočila sa suro-
vom istinom o sebi - ona je sada samo
jedna kulturno zaostala i ekonomski
slaba evropska zemlja, iznurena oslo-
bodilačkim i građanskim ratovima, po-
litičkim razmiricama i verskim
fanatizmom. Španija je bila na kole-
nima, a to je jasno videla široka i ša-
142
rena grupa intelektualaca koja je po-
stala poznata kao Generacija 1898.
Članovi grupe su pristupili objektivnoj
i surovoj analizi situacije u Španiji i po-
nudili rešenja za njeno prevazilaženje
i spas španske nacije, njenog dosto-
janstva, samopoštovanja i duše. Uje-
dinjena u svom patriotskom
poduhvatu, ona je preporodila špan-
sku književnost i kulturu, izdigavši je
na najviši nivo još od Zlatnog veka.
Zato se celokupno špansko stvarala-

štvo Generacije 1898, ali i Generacija
1914. i 1927, naziva Drugim zlatnim
vekom španske književnosti. Mnogi od
ovih pisaca dočekali su početak Špan-
skog građanskog rata izvan Španije,
bežeći od narastajućeg političkog radi-
kalizma, ili su ostajali da se bore za
svoje ideje, umirući razočarani Špani-
jom koja gine u suludom građanskom
ratu. Neki pisci, poput Lorke, streljani
su i bacani u neobeležene grobove.
Filozofija života
Španski modernizam se pre svega ba-
zirao na idejama parnasizma i simbol-
izma. Dva najvažnija zborna mesta i
izvorišta modernih ideja i slobodoum-
lja bile su Ustanova slobodnog obra-
www.bookvar.rs
Španska književnost 9
zovanja i Studentska rezidencija.
Jedan od najpoznatijih stvaralaca sta-
salih pod krovom Rezidencije jeste ba-
skijski pisac i filozof Migel de
Unamuno (1864-1936), dugogodišnji
rektor čuvenog Univerziteta u Sala-
manki. Poznat po svojoj poeziji, roma-
nima i esejima, najviše domete je
dosegao u filozofskim spisima. Njegov
stil je baskijski, jednostavan, nedote-
ran i neuglađen; on ubeđuje direkt-
nim obraćanjem čitaocu, bez retorike
i ironije. Pisao je o velikim proble-
mima ljudskog života - čežnji za veči-
tim postojanjem, pre svega -
elementarnim ljudskim jezikom. S ob-
zirom da sve posmatra iz svog ugla,
Magazin za promociju čitanja BOOKVAR 143
 često daje subjektivne i nepromi-
šljene sudove. Zato je Unamuno
pravi filozof, subjektivan i univerzalan
u isto vreme. Njegovo filozofsko delo
Tragično osećanje života iz 1913. naj-
bolje je špansko delo te vrste. Njegov
predmet je konkretan čovek, od krvi
i mesa, koji voli, pati i na kraju umire;
zato je najjači čovekov instikt želja da
večno živi. Tragičnost ljudskog života
upravo je u svesti o sopstvenoj smr-
tnosti. To je nepravedna i nepodno-
šljiva situacija koja čovekov život čini
bolnim i besmislenim. Rešenje pro-
blema tragičnosti ljudske sudbine je-
dini je zadatak filozofije. Unamuno
rešenje ne pronalazi u religiji, jer je
vera u boga samo uteha i iluzija, ali
ni u samom razumu, jer sa svojom lo-
gikom govori protiv večnog života.
Međutim, vera u razum, kao i svaka
vera, podložna je sumnji, a iz nje
proističe i nada da nas razum vara, da
je večni život moguć. To je i univer-
zalna Unamunova poruka - krenuti,
kao Don Kihot, u borbu za svoju
nadu, ne prepuštati se, biti spreman
za život u nesigurnosti, bolu i agoniji
duha koji će nam dati snage da se bo-
rimo i da živimo. Ova ideja predstav-
lja veliki zaokret u španskoj misli koja
je vekovima bila usmeravana u
pravcu pomirenosti sa sudbinom i
smrtnošću. Unamuno je opsednut
smrću i smrtnošću, nezainteresovan
za sve što nije ljudsko, buntovan i pr-
kosan. Originalnost ove filozofije iz-
144
vire iz same Unamunove prirode;
ona je projekcija njegove kontradik-
torne ličnosti i borbe sa samim
sobom. To je bila i borba mnogih
Španaca u osvit 20. veka - očajavati
ili se nadati, prepustiti se ili se boriti
za bolju Španiju.
Evropski duh i nova Španija
Prvo veće pesničko ime Generacije
1898. jeste Ruben Dario (1867-
1916). Bio je poreklom iz Nikaragve,
a u Španiju je prvi put došao 1892.
Bio je izuzetno neobičan čovek, čud-
nih manira i navika. Kao njegov sa-
vremenik, Oskar Vajld, bio je pravi
dendi i voleo da svojim ponašanjem
i izjavama izaziva čuđenje i pažnju.
Njegova poezija je izuzetno melodi-
čna, poput Verlenove. Simbolistička
zbirka Prosas profanas iz 1896. go-
dine izvršila je presudan uticaj na
celu generaciju pesnika koja je za
njim nastupala i otvorila vrata mo-
dernoj španskoj poeziji. Uzbuđenje
koje je ova zbirka izazvala bilo je sli-
čno onom iz 1543. kada je objavljena
poezija Garsilasa de la Vege. To je he-
donistička, paganistička poezija,
erotske atmosfere, zadivljujuće nova
i evropska, u odnosu na koju je poe-
zija 19. veka delovala bleda i provin-
cijska. Iako je Dariova poezija uticala
na mnoge pesnike i ostavila snažan
utisak na savremenike, nisu ga nikad
u potpunosti prihvatili upravo zbog
njegove neobičnosti, a imao je i
dosta protivnika.
 Španska književnost 9
Među njima je bio i Antonio Maćado (1875-
1939), sledbenik Unamunovih ideja i Lorkin pri-
jatelj. U zbirci pesama Samovanja (1899-1907)
Maćado podseća na Bekera, ali čvršćeg i bez sa-
mosažaljenja. Maćadova poezija je poezija koja
misli, objektivna u dočaravanju treperenja duše
u dodiru sa svetom, siva, melanholična i ogo-
ljena. Iako je bio rodom iz Sevilje, prihvatio je
Kastilju kao svoju duhovnu domovinu i iskreno
je voleo. U zbirci Polja Kastilje dao je vernu sliku
ove stare ratničke pokrajine - iskva-
rena vekovnom bedom, Kastilja
prezire sve što ne zna i ne poz-
naje. Maćado svojim pesmama
priziva jednu novu Kastilju i novu
Španiju, ponosnu i hrabru, a odba-
cuje onu koja odumire u dosadi i
lenčarenju. Umro je razočaran Špani-
jom koju nikad nije prizivao, a koja je
razjedinjena, krvava i fašistička, rasla
pred njegovim očima.
Dramski reformatori
Početkom 20. veka roman i drama
su zapali u slepu ulicu tradicio-
nalnih oblika i sadržaja.
Ramon del Valje Inklan
(1866-1936), neobični
sin Galicije i veliki knjiže-
vni inovator, prvi je raski-
nuo sa tradicijom i
otvorio nove pu-
teve španskom
romanu i
drami. Prosla-
vile su ga So-
nate, četiri duge
pripovetke o
avanturama markiza

www.bookvar.rs Magazin za promociju čitanja BOOKVAR 145

 od Bradomina, galicijskog Don Žuana.
Oprobao se u pisanju diktatorskog ro-
mana, vrste koja je bila veoma popu-
larna u latinoameričkoj književnosti.
Tiranin Banderas (1926) je snažna kri-
tika političkih struktura tadašnje Špa-
nije. Inklan je najbolji u drami, koju
svojim formalnim eksperimentima
obogaćuje i oživljava. Drama u stihu
Aprilska priča (1910) govori o provan-
slaskom trubaduru i okrutnoj šali koju
mu je priredila princeza, predmet nje-
gove ljubavi. Nju na kraju prosi nasled-
nik prestola Kastilje, a pesnik ostaje
prevaren i sam. Iako nije istorijski
verna, ova Inklanova drama priča o su-
kobu civilizovane, izveštačene Pro-
vanse i grube, ratničke Kastilje. Kao da
je pisac naslutio sukob između dve
Španije koji će prerasti u pravi rat. Ro-
govi Don Friolera, drama u prozi, sa-
tira je na španske oficire i njihov
preterani, obesmišljeni kodeks časti.
Svojim grubim, oporim i sočnim jezi-
kom ova drama podseća na Žarijevog
Kralja Ibija. Svojim delom Inklan je vra-
tio život u špansko pozorište, odba-
civši poetski realizam, a zatim i
modernističke ideje, okrenuvši se ra-
dikalnijim stavovima. Bio je anarhista,
protivnik veličanja i slepog poštovanja
Krune i Crkve i svih onih navika koje su
tvrdoglavo opstajale i gušile napredak.
Takve ideje zahtevale su nove poetske
oblike i nove sadržaje. Tragična real-
nost španskog života se mogla doča-
rati samo farsičnom i zajedljivom
karikaturom, jer je taj život postao
146
groteskna deformacija evropske kul-
ture.
Još jedan dramski reformator iz Gene-
racije 1898. je Hasinto Benavente
(1866-1954). Pisao je satirične kome-
dije u kojima je kritikovao, kao i većina
savremenika, apsurdno špansko dru-
štvo. Ečegerijinu melodramu zamenio
je realističkim prikazom ruralnog i
gradskog ambijenta. Dobio je Nobe-
lovu nagradu za književnost 1922. go-
dine.
Roman toka događaja
Najbolji španski romanopisac ovog
doba bio je Pio Baroha (1872-1959),
Baskijac koji se u tridesetoj godini po-
vukao na svoje domaćinstvo i posvetio
pisanju. Često je putovao i nije se
ženio, ostajući veran svom pozivu i
svojoj stvaralačkoj slobodi. Barohi se
može zameriti mnogo toga na formal-
nom planu, ali ne verujemo da bi ga to
potreslo. Baroha nije, kao Inklan, istra-
živač forme, već pesnik života koji se
ubrzava i ljudi koji više ne mogu da
prate sve luđi ritam prolaženja doga-
đaja. Mesta, ličnosti i događaji nižu se
kinematografskom brzinom i nema
vremena za pesničke konstrukcije i
ulepšavanja. Kompozicija Barohinih
romana je labava, pravog zapleta
nema, armija epizodnih ličnosti se po-
javljuje na sceni i zauvek nestaje, a
ono što će se desiti ne može se pred-
videti, jer je u životu sve moguće. Ko
je iskusio životne izazove i iznenađe-
nja sudbine, složiće se sa Barohom.
Iako juri napred, pisac povremeno za-
 Španska književnost 9

staje da bi nam izneo svoje mišljenje

u kome prepoznajemo snažnu osudu
španskog društva i društva uopšte. Ba-
roha je u duši ekstremni individuali-
sta i anarhista koji prezire
licemerje savremenog društva,
religiju, konvencionalni moral,
zakone, državne institucije.
Čovek je svojim lažima sve zaga-
dio i život je zbog toga postao
besmislen. Umetnost je samo
opijum, blag i bez važnosti. Li-
kovi iz Barohinih romana su
često čudni, nesrećni i apsur-
dni, bez iluzija i nade, bez svrhe
i vere u bilo šta. Oni ne pristaju
na prevaru i laž u koju se dru-
štveni život pretvorio. Život
prolazi, a oni ostaju bez volje
da za njim jurcaju. Iako prili-
čno destruktivan u mislima,
Baroha nije depresivan pisac.
Ono što njegove romane čini
zanimljivim jeste upravo uzbu-
đenje putovanja koje nam
pružaju, od Švajcarske i Engle-
ske do daleke Rusije. Lirski ton
daju kratki opisi prirode koju
pozitivno ocenjuje. Baroha je
iskren i radoznao pisac, mate-
rijalista koji istinu ceni iznad
svega. Zbog ljubavi prema istini
umalo je stradao. Pristalice Fran-
kovog fašističkog režima su ga ba-
cile u zatvor i jedva je izbegao
streljanju. Ernest Hemingvej ga je isti-
cao kao svog vrhunskog uzora.

www.bookvar.rs Magazin za promociju čitanja BOOKVAR 147

 Generacija 1914.
Nazvana po godini objavljivanja prvog Preteče avangarde
značajnog rada Hose Ortege i Gaseta, Prozvan je najnejasnijim španskim pe-
pored Unamuna, vodećeg španskog snikom modernizma. Njegov sirov
filozofa, Generacija 1914. bila je pan- poetski materijal iskoristili su pesnici
dan svojim vršnjacima u Evropi koje je sledeće generacije i pretvorili ga u sna-
Prvi svetski rat sudbinski obeležio. Za žnu, ritmičnu poeziju. I
razliku od američkih i evropskih „iz- pored „nejasnosti” i
gubljenih generacija”, španske pisce „sirovosti” Huan
stasale u to vreme rat nije toliko obe- Ramon Himenes
ležio, jer Španija u njemu nije zvani-
čno učestvovala. Međutim,
neutralnost je izazvala unutražnje po-
litičke, ekonomske i ideološke razmi-
rice koje su intelektualci stasali na
Orteginim idejama hteli aktivno da re-
šavaju, pa se većina uključuje u poli-
tički život. Imali su više formalnog
obrazovanja od prethodne ge-
neracije, težili evropeiziranju
španske kulture i stvaranju
čiste, dehumanizovane
poezije. Mnoge njihove
ideje sprovela je do
kraja tek sle-
deća gene-
racija pisaca.

148

(1881-1958) jedan je od španskih pe-
snika koji su dobili Nobelovu nagradu
za književnost (1956) i preživeli izazove
vremena. Počeo je da objavljuje već u
devetnaestoj godini. Prošao je kroz ne-
koliko faza u razvoju poetskog izraza,
od verlenovskog maglovitog i melan-
holičnog simbolizma u kratkim stiho-
vima, preko dužih stihova i
Malarmeovog uticaja, do 1916. i veli-
kog zaokreta. Himenez tada napušta
stroge forme i piše u slobodnom stihu,
jer želi da poezija bude sačinjena samo
od njene poetske srži. Iako nije imao
snagu ritma i
poetsku imagi-
naciju jednog
Volta Vitmena, na-
doknadio ju je snagom
ljubavnog nadahnuća koje je
osećao i do kraja izrazio. Hi-
menes se ni nakon toga nije zau-
stavio. Početkom 20-ih godina
njegova poezije je sve ogoljenija i
eliptičnija, a to je upravo ono što je i
želeo - čista poezija, metaforična i slo-
bodna. U poznijim godinama Himenes
se sve više udaljava od
modernizma i u svoju
poeziju uvodi sre-
dnjovekovne pe-
www.bookvar.rs
Španska književnost 10
sničke oblike poput viljansika i kosan-
tesa. Bio je jedan od najvećih inovatora
španskog modernizma na polju forme
i izraza.
Ne toliko poznata, ali izuzetno zanim-
ljiva pesnička pojava jeste Ramon
Gomes de la Serna (1891-1963). Jedan
je od retkih pesnika španskog modern-
izma koji nema veze sa Studentskom
rezidencijom. Od 1910. objavljivao je
Gregorije, kratke misli, najčešće u jed-
noj rečenici, u kojima je izražavao svoje
filozofske, pragmatične i humorističke
ideje. Serna ih je definisao kao spoj hu-
mora i metafore. Većina Serninih gre-
gorija je izuzetno duhovita,
inteligentna i gotovo nadrealistička.
Nije ni čudo što je uticao na Luisa Bu-
njuela. Kolika je njegova inspirativna
moć potvrđuju i hvalospevi Oktavija
Paza i Pabla Nerude.
Magazin za promociju čitanja BOOKVAR 149
150
 Jonathan Wolstenholme

www.bookvar.rs Magazin za promociju čitanja BOOKVAR 151

 Generacija 1927.
U drugoj deceniji 20. veka na scenu
je stupila još jedna književna genera-
cija, na čelu sa Lorkom, a španska
književnost doživela svoje najlepše
trenutke. Ime je dobila po godini
obeležavanja godišnjice Gongorine
smrti. Na svečanom skupu održanom
u Sevilji našla se većina pisaca ove
generacije. Napuštali su modernisti-
čke ideje svojih prethodnika, meša-
jući čistu poeziju sa elementima
futurizma, ultraizma, kubizma, krea-
cionizma i nadrealizma. Avangardna
strujanja zahvatila su i druge umet-
nosti poput filma (Luis Bunjel) i sli-
karstva (Salvador Dali). Mnogi strani
pisci bili su bliski ili su uticali na rad
španskih avangardnih pisaca - Pablo
Neruda, Horhe Luis Borhes, Visente
Uidobro i drugi. Oživljava se narodna
tradicija mešanjem sa novim ide-
jama. Iako nazvana generacijom, ovo
je ustvari bila heterogena grupa pi-
saca koju je spajala ljubav prema
poeziji i svojoj zemlji, kao i visoko for-
malno obrazovanje i vezanost za
avangardne ideje. U skladu sa poslo-
vičnom španskom protivrečnošću,
sjaj Generacije 1898, 1914. i 1927,
sjaj Drugog zlatnog veka španske
književnosti, pomračila je stravična
senka Španskog građanskog rata.
152
Dva prijatelja
Pedro Salinas (1891-1951) je najsta-
riji član Generacije 1927. Imao je 32
godine kada je objavio prvu pesničku
zbirku. Nakon izbijanja građanskog
rata odlazi u Ameriku, gde predaje
na prestižnim univerzitetima. Družio
se i dopisivao sa Horhe Giljenom, još
jednim značajnim avangardnim pe-
snikom. Ohrabrivao je mladog pe-
snika Luisa Sernudu da čita Žida,
Bodlera, Malarmea i Remboa. U Stu-
dentskoj rezidenciji upoznao se sa
Lorkom i Rafaelom Albertijem. Sali-
nas je optimista koji smatra da se
poezija zasniva na realnosti, ali da je
njena realnost drugačija od svakod-
nevne. Uslov za stvaranje te više,
poetske realnosti jeste čista poezija,
u čemu se ogleda Himenesov uticaj
na Salinasa. Himenes je čak i redigo-
vao njegovu prvu zbirku Predskaza-
nja u kojoj se jednostavnim i
kolokvijalnim jezikom opisuju sva-
kodnevne stvari na iznenađujući
način u cilju stvaranja dvostruke real-
nosti, svakodnevne i poetske. Karak-
terističan je primer iz Sigurne sreće,
druge Salinasove zbirke, gde on sija-
licu predstavlja kao princezu zatvo-
renu u stakleni zatvor, a koju pesnik
oslobađa samo noću pritiskom na
prekidač. Savršen spoj čiste poezije i
 Španska književnost 11

www.bookvar.rs Magazin za promociju čitanja BOOKVAR 153

 futurizma. Ovaj postupak je usavršen
u zbirci Priča i znak iz 1931. godine.
U jednoj pesmi opisana je devojka
koja izvršava samoubistvo tako što
pusti dušu da umre, samo što njenu
smrt niko ne primećuje i čak objav-
ljuju njene slike i priče o njoj u trač-
rubrikama. U drugoj fazi svog
stvaralaštva Salinas je inspirisan lju-
balju prema Ketrin Vitmor napisao
još tri zbirke pesama. Zanimljivo je
da je Ketrin kasnije postala predavač
u Americi i stručnjak za poeziju Ge-
neracije 1927, što znači da je studen-
tima govorila i o pesmama čiji je
predmet bila ona sama. U Americi se
Salinas suočava sa svim manama
tehnološke civilizacije velikih gra-
dova koja od ljudi stvara moderne
robove i gubi veru u nauku čiji najge-
nijalniji predstavnici služe smrti gra-
deći atomsku bombu. Na trenutak
izgubivši svoj karakteristični optimi-
zam, užasnut strahotama rata i
novog ropstva, on mu se vraća u svo-
joj poslednjoj zbirci Poverenje.
Horhe Giljen (1893-1984) je dugogo-
dišnji Salinasov prijatelj i veliki per-
fekcionista u pitanjima forme i izraza.
Jedno vreme je boravio u Student-
skoj rezidenciji, gde je upoznao Al-
bertija, Lorku i druge mlade i
perspektivne pesnike, a 1924. go-
dine je doktorirao napisavši rad o
Gongorinoj poemi Polifem, izuzetno
teškom i višeznačnom delu. Po izbi-
janju Španskog građanskog rata zat-
154
voren je u Pamploni, a zatim odlazi u
Ameriku, kao i mnogi njegovi savre-
menici. U Španiju se vratio tek posle
Frankove smrti i dobio Nagradu Ser-
vantes, najprestižniju književnu na-
gradu španskog govornog područja.
Njegova poezija, veoma slična Sali-
nasovoj, čista je i optimistična. Jezik
Giljenov sažet je do te mere da izra-
žava samu suštinu stvari. Svestan
prolaznosti života, pesnik nas poziva
da uživamo u njemu. Poezija je svet
za sebe, potpuno depersonalizovan i
lišen prisustva pesnika. Giljen je bio
izraziti antisentimentalista. Njegovo
celokupno delo sabrano je u neko-
liko knjiga pod nazivom Naš vazduh,
a koliki je perfekcionista Giljen bio
svedoči i podatak da njegov zbirka
Kantiko ima čak četiri izdanja. U
prvom, iz 1928, nalazi se 75 poema,
a u poslednjoj, iz 1950, čak 334.
Od ultraizma do egzistencijalizma
Herardo Dijego (1896-1987) je jedan
od začetnika ultraizma u španskoj
književnosti. U zbirci Balade o neve-
sti iz 1919. godine on primenjuje ve-
ćinu ultraističkih zahteva Horhea
Luisa Borhesa, jednog od potpisnika
ultraističkog manifesta objavljenog
dve godine kasnije - jezik bogat me-
taforama, neologizmima i tehniciz-
mima, šokantne i nelogične izjave,
sinteza pesničkih slika radi pojačava-
nja sugestivne moći pesme. Pod uti-
cajem čileanskog pesnika Visentea
Uidobra, Dijego ubrzo prelazi u tabor
 Španska književnost 11

kreacionista, nazvanih po vodećoj ideji

da je svaka pesma nova kreacija, razli-
čita od svih drugih. Pored avangardnih,
Herardo Dijego je zahvatao i u vrelo tra-
dicionalnih oblika. I on je dobio Na-
gradu Servantes, 1979. godine.
Damaso Alonso (1898-1990) je svoja
najznačajnija dela objavio tek posle
građanskog rata. U Sinovima gneva,
njegovom najpoznatijem delu, prime-
tan je uticaj egzistencijalizma i poezije
biblijskih Psalama. Kao i mnogi savre-
menici, zagovarao je čistu poeziju, ali ju
je posle 1936. godine odbacio. Slično
Herardu Dijegu, ostao je u Španiji za
vreme i posle rata, nastavio sa objavlji-
vanjem i izgradio impozantnu karijeru.
Bio je gotovo petnaest godina na čelu
Španske kraljevske akademije.
Mit o pesniku
Federiko Garsija Lorka (1898-1936) je
najpoznatije ime Generacije 1927, ali i
celokupne španske književnosti. Lor-
kina tragična smrt stvorila je od njega
gotovo legendarnu ličnost, mada se o
njegovom životu i radu zna gotovo sve.
Osim mesta gde je sahranjen, jer fašisti
nisu želeli da ostane ništa od velikog
pesnika. Ni telo, ni njegova dela, koja
su uništavali i zabranjivali. Zabranili su
i spominjanje Lorkinog imena u javno-
sti. Tek 1953. godine skinuta je zabrana
sa objavljivanja njegovih dela. Lorka je
sigurno imao svoje mišljenje o politici,
ali u suštini je bio apolitičan. Ali zašto
ga ubiti? Mnogi su zatvoreni, proterani,
a Lorka je ubijen kao pas i bačen u

www.bookvar.rs Magazin za promociju čitanja BOOKVAR 155

 rupu, da mu se zatre svaki trag. Zašto?
Ludilo rata i nasilja teško je objasniti.
Možda je Lorka za neljude bio simbol
svega onoga što oni nisu želeli ili umeli
da budu - kosmopolita koji voli svoju
otadžbinu, pesnik koji ne prezire
narod, intelektualac koji želi da poduči
ljude kulturi, umetnosti, poeziji, lepoti,
ljubavi i životu. Zato je bio inspiracija
mnogim umetnicima i omiljeni španski
pesnik. Od svojih kolega, književnika,
zatim kompozitora, preko muzičara
Paka de Lusije i Leonarda Koena, sve
do pank grupe Kleš, Lorka je bio uticaj,
inspiracija, obrazac, izvor i motiv. Osta-
vite balkon svog uma otvoren!
El Sid, golman fudbalskog kluba Bar-
selona
Visente Aleisandre (1898-1984) je
predstavnik nadrealističke struje u
španskoj poeziji. Pisao je slobodnim
stihom i izražavao duboku tugu - ljude
je napustila strast i slobodan duh. Alei-
sandre veliča prirodu u kojoj je video
sve ono što ljudi više nemaju. Za
vreme rata i Frankove strahovlade,
Aleisandre se držao po strani, ali dosta
objavljivao. Pedesetih godina se pribli-
žio angažovanoj socijalnoj poeziji svo-
jim pesmama u kojima izražava veru u
povezanost ljudi. Tada je objavio zbirku
pesama Pesnik na ulici. Dobitnik je No-
belove nagrade za književnost.
Rafael Alberti (1902-1999) je španski
pesnik irsko-italijanskog porekla, pore-
klom iz ugledne, ali osiromašene poro-
dice. Sa 15 godina je izbačen iz
jezuitskog koledža zbog buntovništva i
156
nepoštovanja autoriteta. Bio je levičar
i posle završetka građanskog rata izbe-
gao je iz Španije pred Frankovom faši-
stičkom diktaturom. Spisak pesnika koji
su izvršili snažan uticaj na Albertija za-
počinje od Maćada, Himenesa, ultrai-
sta i renesansnog književnika Žila
Visentea, koje je čitao dok se u sanato-
rijumu lečio od tuberkuloze. Sa 22 go-
dine dobio je prestižnu Nacionalnu
nagradu za književnost koja ga je vinula
u sam vrh španskog pesničkog neba.
Pored pomenutih pesnika, ugledao se
i na poeziju srednjovekovnih kanconi-
jera, Garsilasa de la Vege, Gongore i
Rubena Daria. Tada utvrđuje i dve
teme koje će opsesivno obrađivati
tokom celog života - ljubav prema
moru i sećanje na detinjstvo. Kasnije je
odbacio folklorne uticaje i pisao pesme
u baroknim oblicima poput soneta i
terceta. Zanimljiv je Albertijev avangar-
dni postupak dovođenja u vezu mito-
loških bića i pastira renesansne i
barokne poezije sa raznim aspektima
modernog života samo da bi pokazao
banalnost i jednih i drugih. Jednu
poemu je posvetio herojskoj igri Fe-
renca Platka, golmana fudbalskog
kluba Barselona. El Sid u modernom
ruhu sa golmanskim rukavicama ume-
sto mača u rukama.
Luis Sernuda (1902-1963) je bio veoma
interesantna pojava u španskoj poeziji.
Dendijevski stil oblačenja i ponašanja
privlačio je pažnju okoline. Ispod toga
krio se dobrovoljni rob poezije koji joj
je sve podredio. Bio je ubeđen da piše
 Španska književnost 11

www.bookvar.rs Magazin za promociju čitanja BOOKVAR 157

158

vođen rukom neke demonske sile i da
je svaki pesnik u dodiru sa dimenzi-
jama kojih obični ljudi nisu svesni.
Sopstvenim delom potvrđivao je tezu
da se pesnik stalno menja i usavršava,
prateći svoj emotivni i intelektualni
razvoj. Bio je učenik Pedra Salinasa, ali
je povezanost ovog pisca sa raličitim
književnim tokovima veoma velika. U
prvim Sernudinim zbirkama osećaju
se Malarme u izboru tema, a Garsi-
laso de la Vega i Luis De Leon u izboru
forme. Kasnije se uključuje u nadrea-
lističko složeno i brzo proticanje slika
i rušenje formi. Čita francuske nadrea-
liste i sa njima protestuje protiv pra-
vila konformističkog društva, jer biti
živ i živeti po tim pravilima znači isto
što i biti mrtav. Čast, patriotizam i duž-
nost nisu vredne patnji koje nanose
onima koji se protiv njih bune. U sle-
dećoj fazi razvoja Sernuda odstupa od
čisto nadrealističkog pristupa poeziji i
približava se Bekeru i njegovom uzdr-
žanom jeziku, smirenom tonu i temi
izgubljene ljubavi. Od rata beži u Škot-
sku, u Glazgov, gde čita engleske pisce
- Eliota, Blejka, Kitsa, Šekspira - i ob-
jektivno i analitički sagledava svoju
daleku domovinu. Netolerantna i su-
jeverna Španija pobeđuje Španiju
istinskih vrednosti, a on, kao jedan od
njenih sinova živi u egzilu i poredi se
sa Larom, satiričnim novinarom s po-
četka 19. veka koji je kritikovao Špa-
niju iz ljubavi prema njoj, ostavši
neshvaćen i izolovan. Objedinjena
dela Luisa Sernude objavljena su pod
www.bookvar.rs
Španska književnost 11
naslovom Stvarnost i želja.
Generacija 1936.
Još jedna u nizu generacija trebala je
da zasija kada je buknuo rat, zbog
čega je nazvana Generacijom 1936.
Migel Hernandes (1910-1942) je po-
slednji izdanak pokreta koji je špansku
poeziju vratio svetu i svet vratio u
Španiju. Nažalost, baš taj poslednji iz-
danak umro je od tuberkuloze u tride-
set i drugoj godini, kada je mogao još
mnogo da da španskoj književnosti.
Nije imao, za razliku od većine savre-
menika, dobro obrazovanje, jer je bio
iz siromašne porodice. Sam se usavr-
šavao. Prve pesme pisao je pod utica-
jem Gongore, Keveda i savremenih
nadrealista. Najbolje Hernandesove
pesme su jednostavne i snažne. Go-
vore o socijalnim pitanjima, pre svega
o pravima radnika. Zbog antifašističke
borbe Himenes je osuđen na smrt, a
zatim mu je kazna preinačena u 30
godina robije. Pisao je i u zatvoru, pre
svega, o ratu, o svom robovanju, smrti
jednogodišnjeg sina i borbi njegove
žene i drugog sina da prežive. Hime-
nes je tragična ličnost i izraziti pesni-
čki talenat. Njegova smrt simbolično
je označila kraj jednog izuzetnog pe-
rioda španske književnosti. Oni koji su
preživeli strahote Španskog građan-
skog rata nastavili su da pišu, često
izuzetno kvalitetne radove, ali to je
već bila jedna drugačija Španija, obe-
ležene Frankovom diktaturom.
Magazin za promociju čitanja BOOKVAR 159
160
 Jonathan Wolstenholme

www.bookvar.rs Magazin za promociju čitanja BOOKVAR 161

162

Eva Feler:
Čarolija vremena - Magična gondola
"Magična gondola" je neobično puto-
vanje u prošlost, u Veneciju s kraja
petnaestog veka, u kojoj su krinoline
i maske uobičajene, a biljne tinkture
jedini lekovi, u kojoj se velmože ba-
hate na balovima, a sirotinja jedva
preživljava, u kojoj je uobičajeno ne
kupati se nedeljama i koristiti ulicu
kao toalet. Ana će biti prestravljena
iskustvom putovanja kroz vreme, ali
će naknadno zavoleti taj svet pun su-
protnosti. Zavoleće neke jednostavne
ljude i upoznati i druge putnike. I ni-
kako neće shvatiti gde počinje buduć-
nost, a završava se prošlost, jer je to
stvar paradoksa.
Anin tata je svetski priznati arheolog
u oblasti istraživanja crkava i palata,
njena mama je docent fizike i uče-
snica međunarodnog kongresa fizi-
čara u Veneciji, a ona je ponavljala
razred. Nije razumevala kompleksno
polje paradoksa niti matematičke poj-
move, a baš to zatrebalo joj je jednom
kasnije. Videla je sve što je smatrala
bitnim u Veneciji i trenutno se dosa-
đuje. Mora sebi da osmisli vreme dok
su joj poslom zauzeti roditelji odsutni.
Matijasov otac je u Veneciji zbog Bije-
nala, njegova majka voli da upoznaje
važne ljude, a njegova životna želja je
da postane zubar. Zbog njihovog posla
www.bookvar.rs
Kutak za decu
i on je sam. Sve dok ne sretne Anu.
Preokret nastupa kada ugledaju cr-
venu gondolu, iako sve gondole u Ve-
neciji moraju da budu crne. Sa te
gondole Ana će upasti u vodu. A iz nje
izaći u drugom vremenu!
Upoznaće sebe pređašnju, pet sto-
tina godina stariju! Upoznaće Vene-
ciju pod bakljama i fenjerima,
Veneciju u kojoj vladaju politikantske
igre i intrige, Veneciju punu neugod-
nih mirisa. Ali i Veneciju opuštenu i
jedru, u kojoj je život jednostavan,
žene pod velom pravilo, a kurtizane
realnost. Upoznaće ljude koji će joj
promeniti život, i onaj u prošlosti i
ovaj u sadašnjosti, ali će i ona prome-
niti njihove živote i sudbinu Venecije
uopšte. Anu je sudbina predodredila
da izvrši jedan važan zadatak i nije slu-
čajno kupila karnevalsku masku
mačke, jer ona krije tajnu.
Praviće isceljujuće biljne napitke,
neće se kupati nedeljama i pisaće
tajne poruke na pergamentu koje će
pronaći arheolozi. Živeće u manastiru,
sprijateljiti se sa kurtizanom, biće ra-
njavana i na rubu smrti. Uticaće da
jedan Mateo ispuni svoj san, ma kako
neobičan bio za ono vreme. Dopri-
neće jednom iskupljenju. I voleće jed-
nog mladića kroz sva vremena.
Magazin za promociju čitanja BOOKVAR 163
164

Ide Bleksad oko tebe...
Bleksad (Blacksad) je strip serijal koji
su kreirali scenarista Huan Dijaz Kana-
les (Juan Díaz Canales) i crtač Huanho
Gvarnido (Juanjo Guarnido). Iako su
oba autora Španci oni rade pre svega
za francusko tržište tako da se sva iz-
danja prvo štampaju na francuskom
jeziku, dok špansko izdanje izlazi
uglavnom mesec dana kasnije.
Huan Dijas Kanales je rođen u špan-
skoj prestonici 1972. godine. Još kao
mali se zanimao za stripove i anima-
ciju. Početkom devedesetih i studira
animaciju, a sa kolegama i osniva
jedno privatno preduzeće koje se bavi
animacijom.
Huanho Gvarnido je rođen u Granadi
1967. godine. U rodnom mestu i stu-
dira slikarstvo. Radio je za nekoliko
fanzina, učestvovao je na izložbama,
a flertovao je i sa američkim Diznijem.
U prvoj polovini devedesetih se seli u
Madrid da bi se bavio animacijom.
Tako se i upoznaje sa Kanalesom.
Budući da obojica gaje strast prema
stripovima odlučuju da zajedničkim
snagama stvore neko delo devete
umetnosti. Obojica su veoma zauzeti
tako da je ova njihova ideja bila reali-
zovana tek desetak godina kasnije. I,
tako, krajem 2000. godine izlazi prva
epizoda Bleksada koja dobija brojne
nagrade kao i ogroman broj poklo-
nika. Serijal tokom narednih godina
www.bookvar.rs
Strip
prevode na razne jezike, a u Srbiji ih
je objavio BeliPut, kao i Politikin Za-
bavnik.
Radnja stripa se dešava u Americi pe-
desetih godina i oslikava svet sa one
strane posleratnog optimizma i bejbi-
buma. Glavni protagonista stripa je
Džon Bleksad cinični i razočarani ratni
veteran koji se u svom tamno zele-
nom odelu i mantilu vuče po margi-
nama Američkog sna. Njegov svet
nisu svetla velegrada već tama kana-
lizacije. Likovi sa kojima dolazi u kon-
takt su razočarani gubitnici olinjalih
tela i sasušenih duša.
Likovi u stripu su antropomorfne živo-
tinje. Mada za razliku od nekih drugih
sličnih stripova ovde se ne radi o živo-
tinjama koje liče na ljude već o lju-
dima koji liče na životinje. Koja će
životinja da bude u pitanju zavisi od
karaktera te osobe koja je prikazana.
Dobri policajci su psi, ako je lik lukav,
onda je najčešće lija, ako je zlikovac
onda je neki reptil... Interesantno je
da su ženski likovi mnogo realističnije
nacrtani za razliku od muških. Kada
napišem „realističnije“ mislim oblina-
stičnije, više seksi, sa više prikazanih
polnih atributa... Ova sitnica ce vero-
vatno više goditi muškoj populaciji či-
talaca.
Dosta likova je kreirano prema stvar-
nim ličnostima koje su bile aktuelne u
Magazin za promociju čitanja BOOKVAR 165
166

to doba. Na primer, petao Galo je
američki političar Džozef Mekartni,
bizon Grinberg je u stvari američki
pesnik i bitnik Alan Ginsberg, mo-
žemo da prepoznamo i muzičara
Džona Hukera, glumca Džejmsa
Vudsa, glumicu Natali Vud... Sigurno
ih ima još, a na čitaocima je da ih
pronađu.
Sam scenario nije posebno origina-
lan. Ono na šta autori „pucaju“ jeste
noar atmosfera kojim odiše svaka sli-
čica stripa kao i životinjske face koje
svemu daju određenu simboliku.
www.bookvar.rs
Strip
Ovome je u stripu posvećena pose-
bna pažnja, što je i logično jer je
upravo to osobenost stripa.
Posebnu draž čitanju stripa daje
boja. Izdata je čak i knjiga koja je po-
svećena artworku u Bleksadu.
Svaka nova epizoda je bolja od pret-
hodne što znači da nas najbolje tek
čeka.
U poslednje vreme se govori i o viso-
kobudžetnoj filmskoj adaptaciji ovog
stripa. Strip je preporučljivo čitati uz
džez podlogu u pozadini.
M.A.
Magazin za promociju čitanja BOOKVAR 167
168

Hoze Ortis
Španac koji je crtao
italijanskog Teksa Vilera
Hoze Ortis je španski strip crtač na ex-
Yu prostorima je najpoznatiji po svo-
jim radovima „Hombre“, „Tarzan“, kao
i niza kratkih stripova koji su objavlji-
vani u „Stripoteci“ i „Spunku“.
Ortis je rođen u Španskom gradu Kar-
tagena 1932. godine. Rano je počeo
da se bavi crtanjem stripova, a prvo
priznanje njegovog kvaliteta bilo je
osvojeno prvo mesto na konkursu
španskog časopisa „Chicos“.
Hoze Ortis radi niz novinskih stripova,
a 1962. godine počinje da radi na bri-
tanskom tržištu za novine „Daily Ex-
press“.
Međutim, njegova prava slava počinje
tek kada je počeo da radi za „Warren
Publishing“ na američkom tržištu. Od
1974. Do 1983. godine kada je ova iz-
davačka kuća propala Ortiz je uradio
horor serijale poput "Apocalypse",
"Night Of The Jackass", "Coffin" i
"Vampirela".
Njegov najznačajniji horor strip iz tog
perioda je „Četiri jahača apokalipse“
kao i serijal „Tarzan“.
Po povratku u Šapniju 1981. godine
www.bookvar.rs
Strip
Ortis počinje da sarađuje sa scenari-
stom Antoniom Segurom i njih dvojica
stvaraju njihov najbolji i najznačajniji
strip. U pitanju je „Hombre“ kojeg
strip publika rado upoređuje sa Her-
manovim „Džermajom“ zbog posta-
pokaliptične pozadine priče:
civilizacija se raspala, a preživeli se
snalaze da bi preživeli u vrlom, novom
svetu.
„Hombre“ je u odnosu na „Džermaju“
znatno mračnije i realističnije ostva-
renje. Glavni lik stripa je sredovečni
antiheroj koji luta svetom koji je ostao
bez energenata. Ne, nije u pitanju Po-
besneli Maks.
Hoze Ortis tokom zlatnog veka špan-
skog stripa, osamdesetih godina, sa
kolegama osniva izdavačku kuću „Me-
tropol“.
U tom periodu obnavlja saradnju da
britancima i jedno vreme crta i „Su-
diju Dreda“. Devedesetih radi za itali-
janski „Boneli“ za koji je crtao „Kena
Parkera“ , „Teksa Vilera“ i „Magični
Vetar“.
Umro je u Valensiji 2013. godine.
Magazin za promociju čitanja BOOKVAR 169
 Torpedo
Američki san – od čistača cipela
do uspešnog plaćenog ubice
Upravo zahvaljujući stripu Torpedo
1936. Enrique Sanchez Abuli i Jordi
Bernet postali su jedni od najčuvenijih
strip-autora na planeti.
Postoje dve legende o tome kako je
nastao ovaj strip. Po jednoj Abuli je lik
kreirao samostalno, a po drugoj školi
teorija stripske zavere ideja je potekla
od čuvenog španskog izdavača Josepa
Toutaina. U svakom slučaju Toutain je
taj koji je doneo odluku da se krene sa
izdavanjem ovog stripa i kao crtača je
odabrao čuvenog američkog autora
Alexa Totha. Toth je predložio listu
pojmova i imena kakvim su se u Nju-
jorku i Čikagu tog vremena u slengu
nazivale plaćene ubice, a Torpedo je
izabran kao najzvučnije za ime glav-
nog junaka.
Toth ipak nije dugo radio kao crtač
ovog stripa jer nije želeo da crta strip
tako pun nasilja i seksa, a kako je Tor-
pedo izlazio u strip magazinu koji je
prvenstveno bio namenjen horor stri-
povima ni Abuli ni Tautain nisu želeli
da omekšaju svog junaka. Tako da
posle samo dve nacrtane epizode
umesto Totha dolazi mladi crtač Jordi
Bernet. To je bio nastanak jednog od
najčuvenijih stripskih tandema špan-
skog, ali i svetskog stripa.
170
Pravo ime Torpeda je Luca Torelli. On
je još kao dečak morao da pobegne sa
Sicilije u Njujork nakon što mu je lo-
kalni šef mafije pobio roditelje. U Nju-
jorku radi kao čistač cipela. Jednom
prilikom je ubio policajca i tako su mu
se širom otvorila vrata novog, unosni-
jeg zanimanja od čišćenja cokula. Po-
stao je plaćeni gangster. Torpedo ne
priča mnogo, za kulturu dijaloga kori-
sti ređe pesnica, a mnogo češće pi-
štolj. On nema morala, ali zato nema
ni milosti. Ne drži se zakona kao pijan
plota, a ljudski život mu nije svet, na-
protiv. On je šovinista, na žene gleda
kao na potrošnu robu. On ih ne šar-
mira on ih otima i uzima od njih ono
što mu je potrebno s vremena na
vreme.
Torpedo je slika i prilika plaćenog
ubice. Kamel cigareta u ustima, kožne
rukavice, belo odelo, crna košulja, kr-
vata, stetson na glavi.
Radnja stripa je smeštena u zlatno
doba američkog organizovanog krimi-
nala. Tridesete godine dvadesetog
veka, velika depresija je mnoge ljude
smestila na marginu društvenog ži-
vota. Upravo su ti marginalci ono
čime ovaj strip obiluje. Prostitutke,
ubice, alkoholičari, nasilnici,pljačkaši,
 Strip

www.bookvar.rs Magazin za promociju čitanja BOOKVAR 171

172

mafijaški šefovi i još sijaset živopisnih
likova sa lakoćom plivaju u ovom dru-
štvenom (ne)uređenju koje oslikava
strip Torpedo 1936.
Torpedo ne radi sam. On, za razliku od
većine svojih kolega, ima pomoćnika,
svoju desnu, ili bolje reći levu ruku,
smotanog i priglupog Rascala.
Seks, droga, nasilje i strah su glavne
odlike ovog stripa. Prožima ga i crni
humor koji proizilazi iz Abulijevog du-
www.bookvar.rs
Strip
gogodišnjeg iskustva u prevođenju
krimi noir priča. A tu je i odličan Ber-
netov crtež koji je snažan, dopadljiv,
dinamičan, bez suvišnih detalja.
Trpedo 1936 je postigao veliku uspeh
kod kuće, ali i u svetu. Objavljivan je
u Francuskoj, Americi, a popularan je
i na našim prostorima. Postoji i animi-
rana verzija iz 1996. godine koja se
zove Tic-Tac.
Magazin za promociju čitanja BOOKVAR 173