Huan Miro

Slikarstvo i poezija spajaju se poput voenja ljubavi, to je razmena krvi, potpuno

predavanje, bez ikakve mudrosti, bez ikakve zatite.
Miro.

Huan Miro je roen 20. Aprila 1893. godine u Barseloni. Bio je vajar i slikar i jedan od najvedih
predstavnika nadrealizma, koji je tokom XX veka stvorio opus koji ima znaajno mesto u
svetskoj istoriji slikarstva. Njegov otac Migel Miro, zlatar i asovniar koji je kada se doselio u
Barselonu upoznao Mikel sa kojom se oenio i sa kojom je imao dvoje dece, Dolores i Huana.
Otac se od najranije mladosti opirao deakovoj sklonosti ka umetnosti. Ne maredi za kolu, mali
Miro vreme provodi crtajudi u prirodi. Kako bi ga odvratio od ovog, kako je govorio jalovog
posla, otac ga 1907. godine upisuje u trgovaku kolu, govoredi da to ini da bi on postao neko u
ivotu, ali on uporedo pohaa i kolu lepih umetnosti Lonja, u koju je neku godinu ranije iao i
Pikaso. Sve vie ljut i nezadovoljan, tri godine kasnije otac ga zapoljava kao komercijalistu.
Miro je na poslu izdrao tri godine, a zatim je doiveo ozbiljan nervni slom. Upravo je bolest
savladala otpor roditelja koji su mu posle oporavka dozvolili da poe putem kojim je oduvek
eleo. Upisao se na akademiju umetnosti voenu od strane Franeska Dasi Galija gde se
upoznao sa poslednjim umetnikim tendencijama Evrope, susrede se sa delima impresionista,
postimpresionista, fovista a naroito ga privlae Sezan, Van Gog i Matis. Ustrajan i marljiv, Miro
ne proputa nijednu priliku da obogati svoje znanje. Tu je bio do zatvaranja akademije 1915.
godine. U isto vreme prisustvovao je asovima crtanja na kojima se sprijateljio sa mnogim
umetnicima sa kojima kasnije osniva umetniku grupu, Grupa Kurbe, ije se osnivanje ozvaniilo
u februaru 1918. Umetniki ivot za Miroa poinje 1919. godine odlaskom u Pariz. Tamo
upoznaje Pikasa, Masona, Bretona, Ernsta i veliki krug umetnika. Na njega najjai utisak ostavlja
poseta Luvru. Pred platnima velikih majstora iz prolosti, Miro je ostao bez daha. Kako je kasnije
govorio, paralizovan, i mesecima nemodan da ita naslika, doivljaj je bio toliko jak, da je trebalo
da proe deset godina da bi se usudio da ponovo ue u ovaj uveni muzej. Kada je bio u Parizu
nastala su njegova njaznaajnija dela. Tokom panskog graanskog rata bio je na strani
revolucionara i 1937. je uradio seriju plakata plakata za pansku Republiku. Pred drugi svetski
rat Miro je sve vie uznemiren i sve se vie osamljuje. Odlazi na Palma de Majorku, a u
njegovom radu se pojavljuje nota ironije i sarkazma. Sam slika, radi keramiku, litografije, nacrte
za tapiserije, a iz tog vremena je uvena serija gvaeva Sazvea. Izjavljuje: Ono to me
interesuje nije slika, ved njena poruka. Tokom Drugog svetskog rata vratio se u Barselonu, a

potom se nastanio na Majorci. Miro je bio svestrano talentovan, radio je kostime i dekor za
ruski balet, bio je i pesnik. Moe se redi da je afirmisao intuitivno i podsvesno, bio je oaran
pedinskim slikarstvom i praistorijskom skulpturom. Mirov stil nazvan je biomorfna apstrakcija.
Osnovna slikarska sredstva su mu crte i mrlja, a glavne teme - nod, zvezde, mesec, ene. Na
Venecijanskom bijenalu 1953. dobija veliku nagradu za grafiku. Prihvaden je kao klasik
modernog slikarstva. to se tie njegovih izlobi, prva je bila u galeriji Dalmo u Barseloni negde
izmeu 16. februara i 3. marta 1918. gde je prezentovao 64 dela meu kojima su bili pejzai,
mrtva priroda i portreti. Na ovim delima se jasno vidi uticaj francuskih tendencija kao to su
postimpresionizam, fovizam i kubizam. Nakon toga je pozvan da izloi na otvaranju galerije La
Likorn, koja se otvorila 29. aprila 1921. Iako nakon te izlobe nije prodao nijednu sliku, kritika je
bila na njegovoj strani. Proulo se za njega u umetnikim krugovima i na njegovo iznenaenje
Pablo Pikaso kupuje njegovo sliku Autoportret (1919.) i kasnije panski balerinu (1921.). Ono to
valja napomenuti je da je Miro uvek eleo da napusti ustaljene metode crtanja i to se vidi u
njegovim reima matarlos, asesinarlos o violarlos i vie je bio za oblik izraavanja koji je bio
savremen, ne eledi da se povinuje niijim zahtevima i estetici pa ak ni svojim obevezama
prema nadrealizmu.
Njegove prve samostalne slike 1916. - 1918. pokazuju da su na njega najvise uticali Sezan i Van
Gog. U portretu E.C. Rikarta, 1917. teki linearni, koloristiki nain slikanja glave i gornjeg dela
pidame koriden je kao moifikacija jednog Van Gogovog portreta. Linija i boja nagovetavaju
uticaj fovista i moda agala. Figura ima u sebi neto neodoljivo to je jo vie pojaano nenom
japanskom grafikom zalepljenom na platnu. Miro je slikao i pejzae svoje voljene Katalonije,
interpretirane izvanredno nenom bojom i linearnim ritmom ili u kubistikoj tradiciji. Savremeni
umetnici kojima je Miro poeo da se oduevljava bili su Matis i Pikaso. Montroig (maslinjak),
1919. godine organizovan je u frontalizovanom, geometrijskom rasporedu proizilom iz
kubanizma. On podseda i na naivne vizije Rusoa, kome se Miro divio. Od Matisa je nauio kako
prostrane povrine boje i njihov raspored mogu da poravnaju i kontroliu plan slike. Akt sa
ogledalom, 1919. , mea kubistiko facetiranje, povrine, plone boje i geometrijske are sa
skulpturalnom figurom. Ishod je i ozbiljan i smean. To je kombinacija koja proima Miroovu
umetnost. Prizori neobuzdanog humora i fantazije prezentovani su na smrtno ozbiljan nain,
prividno nehumoran i briljivo temeljen kao Rusoov. S delima vodedih pariskih avangardnih
umetnika, Miro se upoznao preko reprodukcija i izlozbi u Barseloni. Prilikom njegove posete u
Parizu 1919. Pikaso ga je toplo primio. Susreo se sa voama francuske umetnosti i potpuno se
oduevio Rusoovim slikarstvom. Kruna tog geometrijskog, primitivnog realizma je Farma, 19211922. Fascinantni detalji rasporeeni sa matematikom preciznodu, iji je krajnji efekat bio
jedan arobni svet. Provodedi zime u Parizu, leta u Montroigu, umetnik je do 1924. slikao u toj
tradiciji geometrijskog, primitivnog realizma. Grupom slika iz 1923.-1924. uao je u oblst
fantazije, stvarajudi svoj renik udesnog, gotovo jedan nov jezik u umetnosti XX veka. Njegovi
organizmi i ivotinje, ak i njegovi neivi objekti, imaju oporu vitalnost koja ih ini stvarnijim od

sveta kraj kojeg svakodnevno prolazimo. Polovinom dvadesetih godina on je ispitivao razliite
vidove svog novog sveta, od sloenosti Harlekinovog karnevala do arobne jednostavnosti Psa
koji laje na mesec, 1926. i Neko se baca kamenom na pticu, 1926. Godine 1928. Posetio je
Holandiju i inspirisan holandskim malim majstorima izradio je niz takozvanih holandskih
enterijera u kojima se oseda prelaz sa realnosti na fantaziju. Krajem dvadesetih i poetkom
tridesetih godna, Miro je poeo da eskperimentie kolaom i asamblaom i da stvara udovine
figure, to je nastavio i u slededoj deceniji. Najimpresivnija je bila grupa slika velikog formata iz
1933. , do tada njegovih najapstraktnijih ostvarenja. Neke su se zasnivale na elementima kolaa,
realistikim detaljima iscepanim iz novina i zalepljenim na karton. Motivi koji su se proimali bili
su alatke, nametaj, zdele, staklarija koji su sugerisali apstraktno- organske forme, katkad s
naznaenim licima ili figurama.
Za razliku od Miroovih slika iz dvadesetih godina, ovo delo odie spokojstvom i tajanstvom, a
obojeni oblici su najblii Arpu. Posle ovog mirnog i apstraktnog intervala, Miro je nastavio rad
na svojim neobuzdanim slikama. Dekoracija deije sobe, 1938. , je najveda. Lako plahovite, crna
i crvena udovita na preteno blistavo plavoj osnovi. Zveri nisu naroito uznemirujude. Oseda
se umetnikova blagonaklonost ak i prema najdivljijim stvorenjima njegove uobrazilje. Vie
uznemirenosti izaziva Mrtva priroda sa starom cipelom, 1937. , u kojoj je izraena duboka
reakcija ovog nepolitikog umetnika protiv faista u panskom graanskom ratu. Iz tog vremena
potie Miroov Autoportret, crte na kojem ukoene oi i napudene usne odraavaju njegovu
zaokupljenost onim to je jezivo. Grubi crte i hipnotina frontalnost oznaavaju reakciju na
njegov raniji stil. Po izbijanju drugog svetskog rata, Miro se stalno nastanio u Palma de Majorci.
Izolovanost za vreme ratnih godina i potreba za kontemplacijom i revalorizovanjem naveli su ga
da ita mistiku literaturu i slusa Mocartovu i Bahovu muziku. Do 1942. je radio na malim
gvaevima nazvanim Sazvea, koji spadaju meu njegove najsloenije i najlirskije kompozicije.
Na ovim slikama su ponovo uhvadene ona tanana lepota i veselost njegovih slika iz dvadesetih
godina, ali su umetnika sada interesovale ideje lta i preobraaja dok je posmatrao seobe ptica,
redovno obnavljanje hordi leptirova, promicanje sazvea i galaksije. Ta Sazvea su prikazana
1945. u galeriji Pjera Matisa u Njujorku i uticala su na pojavu amerikih apstraktnih
ekspresionistikih slikara. Miro je u Njujorku redovno izlagao od 1930. , i bio je poznatiji od
gotovo svih savremenih evropskih majstora izuzev Pikasa i Matisa. Kao voa organskoapstraktnog krila nadrealizma on je imao nprocenjiv uticaj na mlae amerike slikare koji su u
to doba traili put iz gliba socijalnog realizma i regionalizma. Krajem drugog svetskog rata, Miro
je radio ona slikama velikih formata s pasaima guste boje ili prozranog atmosferskog tona.
Smeo je po svojim oblicima, kombinacijama i bojama. Na neujednaenoj osnovi konstruisao je
objekte, znake i figure grubim, tekim potezima etkice i intezivnom bojom. U Miroovom delu iz
ezdesetih godina sveina nije nimalo umanjena. Crveni disk 1969. , pokazuje njegovu
zainteresovanost za amerike apstraktne ekspresioniste na koje je ranije uticao, ali osedanje za
predmet i dalje je prisutno. Disk nagovetava kosmiku eksploziju planeta ili sunaca. Slika Plavo

II, 1961. , koja ima dimenzije murala gotovo je ist primer slikarstva obojenog polja, prostrana
plava osnova s nizom sjajno obojenih ovalnih oblika koji mile preko mikroorganizama u nekoj
emulziji. Prihvaden kao klasik modernog slikarstva, preminuo je 25. Decembra 1983. na Palma
de Majorci, a sahranjen je na groblju Montjuc u Barseloni.
Za danas je najvaniji projekat osnovan 1975. Fondacija Huan Miro koja se nalazi u Barseloni i
koja je kulturni i umetniki centar sa ciljem da iri nove tendencije u savremenoj umetnosti.
Veliki broj njegovih dela nalazi se upravo ovde. to se die drugih mesta gde se nalaze njegova
dela, to su Fondacija Pilar i Huan Miro na Palma de Majorci, Muzej kraljice Sofije u Madridu,
Centar Pompidu u Parizu i MOMA u Njujorku.