Dobro vee. Loeg sam raspoloenja.

Dolazim iz jednog bara gde sam naleteo (sreo) na jednog

konobara sa mudrim izrekama. Teak ovek (naporan). Deset minuta mu je trebalo da mi donese kafu
i kada mu rekoh: Bilo je krajnje vreme, ovee!, lik mi odbrusi/odgovoriBolje ikad nego nikad. I
onda primetih: Hej, ovde ima jedna dlaka I odbrusi mi: Pa dobro, od vika glava ne boli, ovee.
Ma bre, kakav viak, kakvi bakrai, uini mi uslugu, donesi mi drugu kafu i pusti me malo na miru, treba
da idem! Odgovara mi: De, de, to je i brzo to je i kuso.. Nego, hoete li na sve da mi odgovarate
poslovicama?. Mudri malo zbore, ali mnogo tvore.. Ma kakvi mudri! Vi to mene malo zezate, zar
ne?. Izbira naie na otira.
Boe, kakav smara! Izgubih elju i za kafom i za ivotom i za svim! I povrh svega, kada sam izlazio,
kako bi me dokrajio ree: Zlo je ko ne zna, a uiti se ne da. . Nema, ne postoji ko bi mogao da izae
na kraj sa ovekom od poslovica. Tako ti je kad ljudi izgovore neku poslovicu, veruje se da je to jedna
neosporna istina. Oprostiete mi, ali nije tako.
Uvek se prialo da poslovice nemaju autora, ali mislim da nije teko znati ko ih je napisao. tavie,
ubeen sam da ih je napisala samo jedna osoba. Jedan ovek, da budem precizniji.
__________________________________. Za poetak, poludeo sam, zato to neke poslovice nemaju
nikakvog
smisla.
Objasnite
mi
ovu:
_____________________________________________________________________________. To je
la.
A ova? Neko ti kae: itaj izmeu redova. Pa dobro, jesi li ti debil? Reci mi lepo i razumeu. Autor
poslovica ili je bio glup ili je bio premazan sa svim bojama. Izmislio bi neku poslovicu, a ako bi ga uhvatili,
uvek bi imao neku u rezervi: ________________ Ko rano rani, dve sree grabi. _______________ to
moe danas ne ostavljaj za sutra. ta ima od toga da rano lee?