VISOKA TEHNIKA KOLA STRUKOVNIH STUDIJA NOVI BEOGRAD

Bulevar Zorana inia 152

SEMINARSKI RAD

Predmet: Praksa

Tema: Klime

dr Zajim Smaji Milo Miloevi 15S/2016

Asistent Slobodan Miloevi

Beograd, Januar 2017

SADRAJ:
1. UVOD 3

2. KORIENJE KLIMA UREAJA 4

3. KLASE KLIMA UREAJA 5

4. PREDNOSTI I MANE .. 6

5. MODEL SNAGA HLAENJA 7

6. PRORAUN PROSTORA 8

7. KRITERIJUMI .. 10

8. SASTAV PROIAVANJA VAZDUHA I ODRAVANJE 11

9. NAJEE POSTAVLJANA PITANJA .. 13

10. TEHNIKI PODACI 14

11. RAZVOJ INVERTERA I INVERTER TEHNOLOGIJA 15

12. TA JE KLIMATIZACIJA? .... 16

13. KRUENJE RADNE MATERIJE .. 17

14. RAD KLIMA UREAJ. 18

15. FILTERI .. 19

16. ZAKLJUAK . 22

17. LITERATURA 23

1. UVOD

2
Klima uredaji se kod nas koriste vec dui niz godina, ali svoju pravu ekspanziju doivljavaju
zadnjih godina, pojavom splitsistema

Petnaestak godina unazad, jedini klimatizovani prostori bili su trgovine i kancelarije ondanjih
mega-firmi. Mnogi se seaju, a jo se negde i vide, velike sive kutije, montirane u otvor prozora
ili vrata. Tadanje prozorske klime imale su samo hlaenje, u boljem sluaju i grejanje, ali sa
elektrinim grejaima. Bile su bune, vibracije su se prenosile na stakla i vrata. Upravljanje je
bilo komandama na samoj klimi, pa u pravilu niko nije nita dirao, osim pali gasi prekidaa.
Tako se nije moglo upravljati snagom kojom ureaj izduvava, niti se moglo uticati na smer
duvanja, pa je najeci komentar klima uredaja bio: '' Ma pusti me, celo leto mi se koci vrat i ne
prestaje mi curiti iz nosa ...''

Ti osnovni problemi su prevazieni pojavom splitsistema. Split sistem znai razdvojen sistem,
gde postoje dve jedinice, fiziki razdvojene, meusobno povezane jedino gasnim i elektrinim
instalacijama. Tako se mogao odrediti poloaj klime na najpovoljnijoj lokaciji u prostoriji, da ne
duva direktno u deo prostora u kome se ljudi najdue zadravaju.

Takvi uredaji su jo uvek imali samo hlaenje, a bili su i realno preskupi za masovno korienje.
Pravi bum, kod nas klime doivljavaju unazad petest godina, sa stalnim rastom. Do tako iroke
primene dolo je zbog nekoliko razloga. Pojavom klima ureaja sa toplotnom pumpom, klime su
postale najekonominije grejanje u prelaznom periodu kada su temperature jo uvek oko nule.
Kupovna se malo poveala u odnosu na poetak devedesetih, a kad jednom krene vea potranja,
pojavljuje se i vea ponuda, pa konkurencija, a i masovna prodaja, dovode do daljnjeg
smanjivanja cena. Prevaziena je ona fama sa kraja osamdesetih, kako je klima ono neto
nezdravo, skupo, to bruji po firmama, a nije za ljude u stanovima. Prijatelji su doli nekome u
goste u Avgustu mesecu i zaudili se kako je kod njega u stanu prijatno, kako njegova ena pee
palainke, a oni su nedeljama na suvoj hrani, jer se ne usuuju upaliti jo i ringlu na poretu, od
silne vruine, a kad im je taj rekao da svu struju koju potroi na hlaenje, utedi time to se zimi
greje sa klimom umesto termo pei ili drva, odluka o kupovini je pala.

2. KORIENJE KLIMA UREAJA

3
Za korienje klima uredaja ne treba biti inenjer elektrotehnike. Oni su napravljeni da bi ih
mogao koristiti penzioner, kojem je do sad vrhunac tehnike bio aparat za brijanje. Kod gotovo
svih novih modela, upravljanje je preko daljinskog upravljaa. Njime se menja osnovna funkcija
(hlaenje, grejanje, odvlaivanje, ventilacija), brzina ventilatora i smer duvanja, zadana
temperatura, a veina ima i razne tajmere, za ukljuivanje ili iskljucivanje u zadano vreme. Jedno
je bitno da znate. Daljinskim upravljaem se nita ne moe pokvariti. Klima je napravljena tako
da sve radi sa zatezom, pa se daljinskog ne trebate plaiti. Jedino to je korisniku bitno, to je
redovno icenje filtera za prainu. Ako se ti filteri ne ciste redovno, moe doci do jako visokog
pritiska na grejanju, koji moe prouzrokovati unitenje kompresora, ili, kod hlaenja, do
zaleivanja isparivaa, ije e otapanje izazvati prelivanje vode preko ruba unutranje jedinice.
Dalje, ako klima ima bioloke (elektrostatske) filtere, obavezno ih nakon najvie godinu dana
treba zameniti, ili ih barem uklonitii sa klime, jer su izgubili svoju pravu funkciju i postali leglo
za bakterije. esto ljudi pitaju koliko se stepeni uzima za dozvoljenu razliku temperature spolja
ili u prostoru. Formula za to ne postoji. Ako se u prostoru zadravate due, ta razlika moe biti
vea, a ako esto izlazite, manja. Zavisi o tome koliko je neko osetljiv, ali jedno univerzalno,
makar ne previe precizno pravilo postoji. Temperatura na hlaenju u prostoriji sme biti toliko
niska da kada ulazite u prostoriju nemate nikakvih problema.

3. KLASE KLIMA UREAJA

4
Klima ureaji se dele u tri klase:

Prva su klime japanskih proizvoaa (Fujitsu, Hitachi, Panasonic, Toshiba, Daikin). To je

visoka klasa uredaja i svi su dobri i pouzdani. Razlikuju se u nijansama i dobro rade u grejanju.

Srednja klasa ureaja su LG, Samsung, Midea ,Housel. Oni su sasvim solidni u hlaenju, dosta
doraeni, ali ipak za klasu ispod Japanaca.

I poslednji su kineski ureaji koji se mogu kupiti po povoljnim cenama i koji su najprodavaniji
u naim krajevima iz razloga to najvie odgovaraju naem standardu, ali su za veu diskusiju o
njihovom kvalitetu jo nepoznanica iz prostog razloga to mora proi par godina da bi se
napravila predstava o njihovom stvarnom kvalitetu.

4. PREDNOSTI I MANE

5
Prednosti:

Komfor. Idealna temperatura ivotnog ili radnog prostora, tokom cele godine.
Zdravlje. Prie o zdravlju ili nezdravosti klime padaju u vodu, kad se zna koliko je sranih
bolesnika klimu ugradilo prvenstveno zbog toga da preive letnje vruine. Ako se ureaj pravilno
koristi, pa se ne preteruje sa razlikom temperature u prostoru i izvan njega, niko ne moe reci da
je zdravije cele noi se okretati u krevetu od vruine, nego pokriti se laganim aravom.
Ekonominost.Stan od pedesetak kvadrata, moe se grejati cele zime jeftino. U odnosu na
termo pe, uz klasino dvotarifno brojilo, uteda je od dva do tri puta. To je dodue prividna
tednja, jer pre klime niste troili na hlaenje, a sa njom hoete, ali onda se vratite na komfor.
istoa. Nema dima ni pepela, kao kod drva. Nema azbestne praine kao kod termo pei.
Umesto toga ima filtere koji sakupljaju prainu, obine i elektrostatske filtere, koji unitavaju
razne bakterije, a neki uredaji imaju i jonizatore, koji procicavaju vazduh od neugodnih mirisa i
proizvodeozon.
Brzina. Nakon svega nekoliko minuta od ukljuenja, ako je ureaj pravilno dimenzioniran, u
prostoriji se oseti promena temperature. Uz to mogue je tajmerima unapred podesiti paljenje ili
gaenje ureaja.

Mane:

Na niskim temperaturama, posebno ako je vea vlaga, poinju gubiti na snazi. To se naroito
odnosi na klasine klima ureaje, dok je kod invertera to podruje rada znatno popravljeno.
Ako bi hteli dobro ''pokriti'' celi stan, u veini bi nam sluajeva trebalo nekoliko klima ureaja,
ili barem multisplit sistem, to se u stvari svodi na isto. Izmena toplote je dinamicka, to znai
da se vazduh u prostoru neprestano giba, pa daje utisak da je neto hladnije nego to stvarno jeste

5. MODEL SNAGA HLAENJA

6
Model snaga hlaenja u KW:

9.000 BTU /h = 2,6 kW za prostor od 80 m3 , odnosno 30 m2

12.000 BTU/ h = 3,5 kW za prostor od 120 m3 , odnosno 45 m2

16.000 BTU / h = 4,7 kW za prostor od 140 m3 , odnosno 50 m2

18.000 BTU / h = 5,3 kW za prostor od 180 m3 , odnosno 65 m2

24.000 BTU/ h = 7,0 kW za prostor od 240 m3 , odnosno 85 m2

6. PRORAUN PROSTORA:

7
Ne postoji univerzalna formula kojom bi se moglo izraunati kolika Vam snaga treba za
kvalitetno klimatizovanje prostora. uete podatke o 50, 60 ili 80 watti po kubiku vazduha. To
ne znai nita dok se ne zna o kakvom se prostoru radi. Zato u navesti samo neke parametre koji
se ne smeju zaboraviti dok se proracunava.

1. Velicina prostora koji se misli klimatizovati.

2. Namena. Da li je to dnevni boravak (gde covek preteno sedi ili lei) ili je to radni prostor
(covek je aktivan).

3. ta je prioritet, grejanje ili hladenje. Uzima se da je za 20 30 % lake ohladiti nego zagrejati

prostor na naem podrucju. Ako stan ima reeno grejanje, kojim ce se koristiti za najhladnije
dane zimskih meseci, uredaj moe biti za tridesetak posto slabiji, nego kad je to jedini izvor
grejanja.

4. Visina pod plafon. Razlika temperature na tri metra i trideset je oko 8 * C, a klima ima
dinamicku izmenu temperature, pa svojim duvanjem jo vie prouzrokuje da se topli vazduh
podbije pod plafon.

5. Poloaj zgrade.Spoljni uticaji temperature. Cesto na samo nekoliko kilometara, zimi moemo
imati razliku od desetak stepeni.

6. Uticaji u prostoru. Ako se radi o trgovini ili ugostiteljskom objektu, treba proracunati sve
aparate koji dodatno greju prostor, odnosno predvideni broj ljudi koji unutra borave. Obicno se
uzima podatak da prosecan, umereno aktivan covek, greje svojim telom prostor snagom od
priblino 70tak watti. Friideri, caffe aparati, pa cak i ventilacija, su stvari koje moramo uzeti u
obzir.

7. Izolacija prostora. Koliki su gubici na prozorima i staklenim povrinama, looj stolariji,

potkrovnim prostorima i slicno.

To su samo osnovni parametri koje trebamo znati kad proracunavamo prostor, ali vecina iskusnih
trgovaca ce ih koristiti samo u ponekim slucajevima, dok ce se u vecini slucajeva koristiti
iskustvom (cuvenom formulom ''Pi puta oko''), to i nije tako loe, osim kad bi hteli prodati
uredaj po svaku cenu, pa proracunavaju slabije modele, kako bi bili jeftiniji. Time se dodatno

8
opterecuje uredaj, smanjuje mu se vek trajanja, povecava potronja struje, a korisnik je na kraju
nezadovoljan. Prioritet pri odabiranju odgovarajuceg klima uredaja za Va prostor je mera snage
i ucinka. Dakle, to je taj razmer bolji odnosno to je uredaj bolje odabran to ce Va prostor
biti bolje rashladen uz minimalne trokove.

7. KRITERIJUMI

Prvi kriterijum: namena i oblik prostora.

9
Nije svejedno klimatizujete li kucu, stan, kafic ili veliku npr. izlobenu halu. Prvo to je potrebno
razmotriti je oblik objekta koji se klima tizuje npr. u stanu s mnogo soba nece biti moguce
klimatizovati celi stan jednim uredajem vec samo jednu ili eventualno dve sobe, dok ce u
manjem studiju koji nema previe zidova jedan uredaj biti i vie nego dovoljan. Bitna je i
povrina stakala prozora i zidova prostora nie prostore s manje prozora moe te klimatizovati
po ucinku slabijim uredajem nego one visokih zidova s mnogo prozora (poput
prodajno izlobenih prostora). Ucestalost otvaranja i zatvaranja vrata uticace na promenu
temperature u prostoru. Ukoliko je frekvencija veca, bice potrebno jacim uredajem smanjiti
vreme ponovnog hladenja prostora nakon zatvaranja vrata. Svaki covek u prostoriji zraci
odredenu toplinu (telo, disanje). Poslovne prostore s mnogo zaposlenih bice potrebno
klimatizovati jacim uredajem. Na kraju, u obzir se uzimaju i objekti koji zrace toplotnu energiju
(sijalice, vitrine, kompjuteri, uredaji, televizori...) a nalaze se u prostoriji koja se namerava
klimatizovati.

Drugi kriterium: velicina prostora.

Koja klima Vam treba? Odabir kapaciteta klime: Pre kupovine klime obavezno izmerite prostor u
kome ce biti smetena klima i pogledajte koliki vam je kapacitet uredaja potreban. Kako bismo
pojednostavili celu pricu, umesto da objanjavamo proces izracunavanja odgovarajuceg klima
uredaja u zavisnosti od kvadrature i visine prostora, prilaemo sledece tablice kako biste stekli
osecaj za potrebne snage klima uredaja.

8. SASTAV PROIAVANJA VAZDUHA I ODRAVANJE

Sastav procicavanja vazduha:

10
Bio predfilter je krajnji filter koji je na jedinstven nacin obraden antibakterijskim srdestvima.
Hvata male cestice praine u vazduhu.

Bio filter Hvata manje cestice kao to su mikroorganizmi koji su moda izbegli Bio predfilter.

Bio osveavajuci filter daje cist i osveen vazduh pre ulaska u izmjenjivac toplote.

Odravanje: Glavna konstrukcija i ploca za instaliranje mogu se lako odvojiti jednostavnim

pokretom kao to je prikazano na slici. Prednja reetka se lako odvaja i pere. Veina ljudi
zbunjena je od silne ponude klima uredaja na naem tritu.

9. NAJEE POSTAVLJANA PITANJA

Najee postavljana pitanja:

11
1. Zato klima preko leta toci vodu iz unutranje, a preko zime iz spoljne jedinice? Voda je u
stvari kondenzat koji nastaje na hladnim delovima klime. Leti koristimo hladenje i unutranja
jedinica je hladna, pa se na njoj kondenzuje vlaga iz vazduha, a zimi, kada koristimo grejanje,
spoljna jedinica je hladna, pa tih dana pocinje iz nje teci voda. Kolicina vode ovisna je o vlazi u
vazduhu i snazi uredaja i moe (leti) biti i do litre po satu.

2. Zato klima u grejanju ponekad prestane sa radom i napravi jedan cudan zvuk (neto kao:
p)? To je trenutak kada klima ide u odledivanje tzv. defrost. Normalan ciklus, do kojeg
dolazi kada su spoljne temperature niske i koji slui zato da bi se spoljna jedinica oslobodila
eventualnog leda koji se na njoj nakupio. Obicno traje 34 minute i ponavlja se jednom na sat, ali
i to ovisi o modelima.

3. Zato klima slabo greje kad je niska spoljna ili unutranja temperatura? Klima nije elektricna
grejalica, vec toplotna pumpa. Niske temperature uzrokuju nizak pritisak gasa, a tada klima
slabije greje. Zbog toga treba zimi, u najhladnijim danima, ostaviti uredaj da i preko noci
odrava neku minimalnu sobnu temperaturu (1617 C), kako bi ujutro mogao poceti sa
podizanjem temperature. Na taj nacin cete bolje grejati prostor, a potroiti manje struje, nego da
ga palite samo povremeno.

4. Zato se iz unutarnje jedinice povremeno cuje pucketanje? To je diletacija plastike. Kada

klima postigne zadanu temperaturu, sa radom prestaje samo spoljna jedinica, a unutranja nastavi
sa recirkulacijom vazduha. Menjanjem temperature kucita, dolazi do irenja ili skupljanja
plastike, pa se to cuje kao neko pucketanje.

5. ta je godinji servis i zato se naplacuje? Godinji servis je pojam koji cesto buni ljude u vezi
garancije. Da bi neko dao viegodinju garanciju, potrebno je taj uredaj periodicno pregledati da
bi se otklonili neki potencijalni problemi koji se javljaju u radu uredaja. Potrebno je luinom
isprati odvod, dezinfikovati isparivac,izduvati kondenzator spoljne jedinice, prekontrolisati
pritisak gasa i temperaturu izduva. Kao ni kod auta, takvi servisi nisu ukljuceni u cenu samog
uredaja, nego se naknadno naplacuju. Obicno se cene krecu 20 25 eura i obavljaju se obicno
jednom godinje, ali i cece odnosno rede, u zavisnosti u kakvim uslovima uredaj radi.

12
6. Zato ponekad klima ima neugodan miris? Razlog je u bakterijama koje su se preko leta
nakupile na isparivacu. U takvom slucaju potrebno je napraviti servis kod kojeg ce se isparivac
dezinfikovati.

10. TEHNIKI PODACI

13
Tehniki podaci:

Toplotna pumpa: Toplotna pumpa je naziv za uredaj kojim se koristi svojstvo gasa da greje kod
povecavanja pritiska. Ako vam neko kae da va uredaj troi 1 KW energije, a daje 3
KW,verovatno cete pomisliti da to nije moguce. Ali moguce je, ako taj isti uredaj za medij
grejanja ne koristi elektricne grejace nego gas. On prakticno ''krade'' deo spoljne temperature,
tako da je dodatno sputa za nekoliko stepeni. Na taj nacin nadoknaduje tu razliku izmedu
predane i utroene energije. Taj razmer se obicno za splitsisteme krece oko 1:3, za spoljnu
temperaturu vecu od +5* C. Problem se javlja kada je spoljna temperatura niska, a vlaga visoka,
jer tada dolazi do pojave leda na spoljnoj jedinici, to smanjuje taj prenos toplote, pa time
dodatno smanjuje kapacitet uredaja. Tome je dodue doskoceno sistemom za dodatno
odledivanje (defrost), ali svejedno, klimu vam ne bi preporucio za grejanje najako niskim
zimskim temperaturama .

11. RAZVOJ INVERTERA I INVERTER TEHNOLOGIJA

14
Kako bi se popravio rad uredaja na niskim temperaturama, razvojem se dolo do tzv. invertera.
To je klima uredaj koji ima elektronski upravljan kompresor, cime menja obrtaje, a time i pritiske
na kojima radi. Za razliku od klasicne klime, kojoj sa daljinskim podesite zadanu temperaturu, a
ona samo slui kao temperatura termostata, jer klima ili radi ili ne, kod invertera imamo nekoliko
snaga kojima radi, pa kako se pribliava temperaturi koju smo mu podesili, tako smanjuje
pritiske, odnosno snagu grejanja. Time se dobio 20tak % ekonomicniji rad, manje opterecenje
elektricne instalacije stalnim ukljucivanjem i iskljucivanjem kompresora i daleko bolji rad u
zimskim uslovima.

Za razliku od konvencionalnih jedinica, Inverter klimatizacijskog sistema ne uduvava zrak

punom snagom onda kada je temperatura tek malo ispod ili iznad postavljene vrednosti.
Naprotiv, sistem precizno i kontinuirano doziraju nune koliine energije za postizanje eljenog
klimatskog stanja prostorije, to se poluuje elektroniki upravljanim motorima u interesu
prilagoavanja odreenom uinku grejanja i hlaenja. Upravo zahvaljujui nenadmaenoj
inverterskoj tehnologiji pogonski elektromotori rade mirno, a prvenstveno beumno - nisu
uzrokom nastanka izduvavanja budui da je dovod zraka u prostoriju uvek precizno podeen.
Rezultat su dui vek trajanja proizvoda i smanjeni trokovi odravanja i servisiranja.

Elektronika kontrola klime:

Elektronika kontrola klime podrava stabilnu temperaturu prostorije i istovremeno omoguuje

primerenu utedu energije tokom celogodinjeg razdoblja s obzirom na visokouinkovitu
tehnologiju.

Brzo postizanje eljenih stvari:

Utroak se energije poveava za 10% prigodom postizanja eljene temperature prostorije. Vreme
postizanja eljene temperature prostorije za treinu je manje od potrebnog vremena
konvencionalnih klimatizacijskih sistema.

15
 12. TO JE KLIMATIZACIJA?

Klimatizacija je mogunost upravljanja temperaturom, koliinom relativne vlage, istoom i

distribucijom zraka.

Hlaenje: klima sistema pruaju preciznu kontrolu temperature. Uvek moete stvoriti okruenje
u kojemu se oseate najbolje, uz izbor prave temperature. Ne samo da stvaraju komfor, ve se uz
njih oseate svee i aktivno ak i u najekstremnijim letnjim danima.

Grejanje: klima sistema mogu pruiti i grejanje. Moete uivati savreno konstantnu
temperaturu tokom cele godine, bez obzira na letnje dane. To je ekoloki prihvatljiva alternativa
za tradicionalne naine grejanja zbog toga to energiju letnjeg zraka (zagrejanog) prenosi u
unutranjost prostora.

Proiavanje: klima ureaji mogu proizvesti sve, isti zrak. Nai su ureaji opremljeni
posebnim filterima koji apsorbiraju neistou, prainu, dim iz zraka. Prema potrebama korisnika,
veina proiavanja moe se i poveati. Proiavanje i filtriranje preporuuje se osobama s
alergijama.

Odvlaivanje: U reimu hlaenja klima ureaj moe odvlaivati zrak, pruajui oseaj
kvalitetnijeg i sveeg zraka. Panju treba obratiti i na injenicu da pravilna razmena vlage
spreava irenje liajeva i plesni, to opet ima pozitivan uticaj na osobe s alergijom. Ljudsko bie
osea da je gustina od 40 do 60 % ugodna razina vlage.

16
Ventilacija: Ventilacija moe biti ugraena u sistem klima ureaja. Uzimajui zrak iz
unutranjosti prostorije ventilacija potom ubacuje sve, proien letnji zrak. U meusezoni,
kada klimatizacija nije potrebna, ventilacija moe raditi zasebno i biti vrlo korisna.

13. KRUENJE RADNE MATERIJE

Klima ureaj radi na principu slinom hladnjaku. Radna (rashladna) materija krui kroz sistem i
menja agregatno stanje. etiri su procesa u kruenju:

1. Kompresor, koji "gura" radnu materiju kroz sistem, nalazi se u srcu klima ureaja. Pre
kompresije radna tvar je u plinovitom stanju i ima nizak pritisak. Kompresijom plin poveava
pritisak, zagreva se i putuje prema kondenzatoru.

2. U kondenzatoru, na visokoj temperaturi, visoko potisnuti plin isputa toplinu u letnju jedinicu
i postaje pothlaena visoko potisnuta tenost.

3. Visoko potisnuta tenost tada prolazi kroz ekspanzioni ventil, koji redukuje pritisak, te tako
temperatura pada ispod temperature rashladnog prostora. Rezultat je hladna, nisko potisnuta
radna materija u tekuem stanju.

4. Nisko potisnuta radna materija prolazi kroz izmenjiva toplote gde apsorbuje toplotu iz zraka
unutranjosti prostora kroz isparavanje i postaje nisko potisnuti plin. Plin se tada vraa natrag u
kompresor gde ciklus poinje ispoetka.

17
 Slika 1: Proces kruenja radne materije1

U sluaju grejanja ciklus je obrnut.

14. RAD KLIMA UREAJA

Princip rada klima ureaja uvek se svodi na apsorbuje energije s jednog mjesta i prenoenje na
drugo. Takav proces zahteva sistem od jedne unutranje i jedne letnje jedinice, meusobno
povezane bakrenim cevima za protok radne materije i kablom za komunikaciju. Radna materija
apsorbuje energiju iz jedne jedinice prenosi u drugu.

1 Slika 1: Proces kruenja radne materije http://www.arijanova.hr/sve-o-klima-uredjajima/

18
 Slika 2: Rad klime ureaja 2

1. Unutranja jedinica

Ventilator zapue topli zrak iz unutranjosti prostorije preko izmjenjivaa topline kroz kojeg
struji hladna radna tvar. U toj fazi radna tvar apsorbira toplinu iz zraka, rashlauje ga i
upuhuje rashlaenog natrag u prostoriju.

2. Cevno prospajanje

Radna materija struji preko kroz cevno prospajanje sistema, preuzimajui toplinu iz unutranje
jedinice prebacuje ga u spoljnu.

3. Spoljna jedinica

Kompresijom se plinovito stanje radne materije zagreva, te se ta toplota isputa putem ventilatora
spoljne jedinice u spoljni zrak.

4. Radna materija

Nakon koraka 3 radna tvar u tekuem stanju prelazi u unutarnju jedinicu.

5. Unutarnja jedinica

2 Slika 2: Rad klime ureaja http://www.arijanova.hr/sve-o-klima-uredjajima/

19
U unutarnjoj se jedinici radna tvar dekompresira i na taj se nain postie isputanje hladnog
zraka u prostoriju.

20
 16. FILTERI

Svaka klimatizacijska jedinica ima filter. Tip samog filtera ovisi o vrsti klimatizacijskog sistema.
Sistemu sa integriranom ventilacijom potreban je filter s manjom uinkovitou, a uinkovitost
filtera meri se u postocima zadravanja estica. Jednostavno: Koju veliinu i koliinuestica
zaustavlja? Jo jedan faktor u uinkovitosti filtera je strujanje zraka, ili pojednostavljeno,
brzina ventilatora koja odreuje koliinu zraka u m koji prolazi kroz sam filter.

Filter za prainu

Uklanja zranu prainu i estice kako bi osigurao konstantantan dovod istog

zraka. Jednostavno se odrava; pranjem ili usisavanjem.

Filter za proiavanje zraka

Filter za proiavanje zraka sakuplja najmanje estice

praine i peludi veliine 0,01 mikrona i sprjeava irenje bakterija i virusa. Filter ima dvije
strane sa zranim-elektrostatinim filterom sa prednje strane i deodorirajuim filterom s aktivnim

21
ugljenom sa stranje strane. Filter za proiavanje zraka uvijek je kombiniran s normalnim
filterom.

Fotokatalitiki dezodorirajui filter

Ovaj filter je antibakterijski i dezodorirajui filter koji uspeno razbija dim

cigarete, te takoer zaustavlja razvijanje bakterija, virusa i mikroorganizama nakupljenim u
filteru. Fotokatalitiki filter uvek dolazi u kombinaciji s filterom za proiavanje zraka.

22
 17. ZAKLJUAK

U ovoj temi smo opisali sam rad klime, njene karakteristike, mane, prednosti i sve vezano za nju
opirnije nego sto treba. Veina nas dosta toga nije znala o klimama, ali opet pored samog ovog
radi smo dosta toga nauili sto bi nam kad tad jednog dana pomoglo u proirivanju znanja a i
slanju znanja nekome drugome ko nije imao dodir sa tim uopte.

23
 18. LITERATURA

Internet:

www.google.com

www.scribd.com

www.arijanova.hr

www.wikipedia

Slike:

Slika 1: Proces kruenja radne materije http://www.arijanova.hr/sve-o-klima-uredjajima/

2
Slika 2: Rad klime ureaja http://www.arijanova.hr/sve-o-klima-uredjajima/

24