1. Baze podataka. Osnovni pojmovi i vrste podataka.

Pod bazom podataka podrazumeva se organizovan i ureen skup meusobno povezanih podataka sa ciljem lakeg pretaivanja. Jedan od glavnih principa baza podataka je da se svi podaci nalaze na jednom mestu, a da se koriste samo oni koji su potrebni kada su potrebni. U bazi podataka su sledei podaci: 1. Ulazni ( opisuju transakcije nekog realnog sistema ) 2. Izlazni ( poruke i izvetaji koje korisnik dobija ) 3. Radni ( kombinacija ulaznih i izlaznih )

2. Koncepcija baze podataka: pogledi

Osnovni koncept baze podataka je da obezbedi dostupnost podataka razliitim korisnicima. Ovakav kocept se zove konceot korisnikih ogleda. To znai da svaki korisnik razliito vidi podatke.

3. Model baza podataka: nivo, ema

4. Svoj stva baza podataka

Osnovna svojstva baze podataka su: transakcije, ponavljanje podataka, nezavisnost podataka, pouzdanost podataka i integritet baze podataka.

5. Pojam transakcije
Transakcija prilikom obrade poadtaka prevodi jedno valjano stanje u drugo. Postoje dve vrste transakcija: potvrdna (COMMIT) i povratna (ROLLBACK).

6. Sistemi za upravljanje bazom podataka

Sistem za upravljanje bazom podataka je nain na koji se posmatra odreena baza. Obino je bazirana na nekoj od teorija baza poataka, uglavnom je u pitanju softver koji omoguava efikasan rad sa bazom. Osnovni zadaci su: oporavak baze (mehanizam koji vraa podatke u prvobitno stanje), upravljanje izvravanjem paralelnih transakcija i zatita podataka.

7. Informacioni sistem i veza sa bazom podataka

Sistem je skup meusobno povezanih objekata (entiteta). Informacioni sistem predstavlja model nekog realnog sistema ije ponaanje opisuje. U osnovi svakog dobrog projektovanog informacionog sistema podrazumevano stoji dobro projektovana baza podataka. Savremene baze podataka su obino zasnovane na relacionoj teoriji baza podataka.

8. Relacione baze podataka: kratak opis

Relacioni model baze podataka se zasniva na klasinoj teoriji skupova. Za rad sa podacima u ovom modelu koriste se relaciona algebra i raun.

9. Tabela: struktura i tumaenje

Tabela je osnovna jedinica u kojoj se uvaju podaci. Izborom opcije DESIGN VIEW pojavljuje se tabela sa tri kolone. U prvoj koloni se definiu atributi (kolone), u drugoj koloni tip podataka a trea kolona je za opis koji nije neophodan.

10.Vrste (tipovi) podataka: tumaenje

Tipovi podataka su: Tip tekst, General, Memo, Number, Format, Decimal places, Input mask, Caption, Default value, Validation rule, Validation text, Required, Indexed, Smart tags, Date and Time, Currency, Auto number, Yes/No, Hyperlink, OLE object.

11.Polje FIELD: pojam i tumaenje

Polje se nalazi u preseku redova i kolona i u njega se unose podaci.

12.Slog (RECORD): pojam i tumaenje

Slog je red u tabeli.

13.Primarni klju: pojam i definicija

Primarni klju jednoznano odreuje svaki podatak. Postavlja se u dizajn reimu.

14.Primarni klju: vrste i izbor atributa za njegovo odreivanje

Primarni klju mora da bude jedinstveni podatak ili Auto number.

15.Spoljni klju
Polje koje nije primarni lju u svojoj tabeli, ali slui za vezu sa poljem u drugoj tabeli koje je u njoj primarni klju. Primarni i spoljni klju su polja istog tipa.

16.Relacije meu tabelama: definicija

Relacije su veze izmeu tabela i kreiraju se opcijom RELATIONSHIP u meniju aplikacija.

17.Relacije meu tabelama: vrste

Postoje 4 vrste: 1. Relacija jedan na jedan 2. Relacija 1 prema vie 3. Relacija vie prema 1 4. Reacija vie prema vie

18.Normalizacija podataka: pojam, krajnji cilj, ta se dobija

Normalizacija podataka je postupak transformacije poetne tabele u jednu ili vie korektnih tabela u kojima su svi atributi potpuno funkcionalno zavisni od kljua i uzajamno funkcionalno zavisni. Na kraju se dobija tabela sa korektnim podacima.

19.Normalne forme: kratak opis

Postupak transformacije poetne tabele u jednu ili vie korektnih tabela u kojima su svi atributi potpuno funkcionalno zavisni od kljua i uzajamno funkcionalno nezavisni.

20.Referencijalni integritet: pojam, karakteristike

Pojam integriteta u bazama podataka predstavlja korektnost relacija meu tabelama i zatite od pogrenog unosa podataka.

21.Access: moduli, karaketristine osobine

Moduli u Access-u su: tabela, upit, izvetaj, forma, stranice, makroi i moduli.

22.Upiti: kratak opis, krietrijumi i parametri

Upiti slue za izvlaenje podataka iz tabela i njihovo filtriranje prema definisanom kriterijumu. Kriterijum slui za precizno odabiranje podataka iz tabele prema njemu, a parametri slue da mi sami unesemo odreeni podatak po kome elimo da naemo druge podatke koji su njime uslovljeni.

23.Forme: kratak opis, kombinovani okvir (combo box)

Forme su maske za unos podataka koje korisnik prilagoava prema svojoj potrebi. Pri tome podaci kroz formu samo prolaze a zavravaju u tabeli. Kombinovani okviri slue da korisnik podatak izabere sa liste umesto da ih runo unosi.

24.Izvetaji: kratak opis, sortiranje podataka

Izvetaji slue da na lep nain predstave podatke u obliku pogodnom za korisnika. Sortiranje se vri u rastuem ili opadajuem redosledu, posle grupisanja podataka, tako to u Combo poljima biramo polja po kojima sortiramo.

25.Makroi: kratak opis, komandna dugmad

Makroi su operacije koje dovode do nekih automatskih radnji. Dobijaju se tako to se komandna dugmad pretvaraju u makroe i preko njih se postiu te automatske operacije.

26.VBA Moduli: Kratak opis

VBA je razvojni jezik Access-a i gotovo je isti za ostale programe Microsoft Office paketa. Njegovo razvojno okruenje je veoma slino programskom jeziku Microsoft Visual Basic. Access-ov VBA se i zdvaja komandama vezanim za objekte i njihove karakteristine osobine.