PČELARSKI LIST br 3, januar 2012

1
PČELARSKI LIST br 3, januar 2012
2
 Zajedniĉki informativno-
edukativni ĉasopis udruţenja
pĉelara SADRŽAJ
IZDAVAĈI
Udruţenje graĊana pĉelara
„Roj“ Srebrenik
 UVODNA RIJEĈ 3 strana
Udruţenje pĉelara  MOGUCI PUTEVI DOBRE PĈELARSKE PRAKSE I
„Bagremovac“ Graĉanica SLOBODA PĈELARSKE MISLI 4,5 strana
Udruţenje graĊana  ZIMA NA PĈELINJAKU 6,7,8,9 strana
pĉelara ,,Lukavac”
Lukavac
 MOJA ISKUSTVA U BORBI PROTIV
Udruţenje pĉelara „Apize“ VAROE DESTRUKTOR
Zenica ORGANSKIM SREDSTVIMA 9,10, strana
Udruţenje pĉelara „Vrijesak“  VISOKI PRINOSI I PREHRANA PĈELA 11 strana
Ţivinice
Udruţenje graĊana
 KOŠNICA DRAGOSLAVKA 12,13,14,15 strana
pĉelara ,,Maslaĉak” Sapna  MED KROZ ISTORIJU 15,16,17,18 strana
Pĉelarsko društvo ,,Vresika”  DNEVNIK JEDNE INVAZIJE 19,20 strana
Kladanj  DA LI DOLAZI SUMRAK L-R KOŠNICE 20,21 strana
Udruţenje graĊana  BRDSKO PLANINSKO
pĉelara ,,Pĉela” Nemila
Udruţenje graĊana PĈELARENJE 21,22,23,24,25 strana
pĉelara ,,Bor”Olovo  ČITANJE SA LETA KOŠNICE 26,27 strana
GLAVNI UREDNIK  ROJENJE U SEPTEMBRU 27,28 strana
Pašezad Zukić  TREĆI SAJAM PĈELARSTVA I
REDAKCIJA
Suljić Samir PĈELARSKE OPREME 29 strana
Emir Hifziefendić  SKUPŠTINA UGP “LUKAVAC” 30 strana
Piragić Samir  PČELARSKO DRUŽENJE 31,32 strana
Hasan Šabić  KRISTALIZACIJA MEDA 33,34 strana
Izet Jusufović
 APITERAPIJA 34 strana
Hajrudin Ţivĉić
Alija Zehić  SPONZORI I MALI OGLASI 35,36 strana
Safet Kahrimanović
Sadik Ĉamdţić
Zejnir Halilović
UVODNA RIJEĈ:
Dino Cerić
Nusret Sirćo
Poštovani pĉelari ĉitaoci lista,,Pĉelarski list,, srdaĉno vas pozdravljam.
SARADNICI IZ
Pokušaću da ovo moje obraćanje bude što kraće a da vam se prenese što više
INOSTRANSTVA
informacija. Kao prvo ţelim da se zahvalim svim onima koji su direktno svojim
Slobodan Jevtić
ĉlancima podrţali ovu ideju,posebno saradnicima iz inostranstva i to :Ivanu
Ivan Umeljić
Umeljiću, Dragoslavu Iliću-Šešu, Slobodanu Jevtiću, Draganu Stekiću i Đoki
Đoko Zeĉević
Zeĉeviću. Ovaj treći po redu broj sadrţi mnogo edukativnih tekstova kao i
Dragoslav Ilić-Šeš
kvalitetnih informacija što i jeste krajnji cilj štampanja ĉasopisa. Ţelim da
Dragan Stekić
ovom prilikom uputim poziv svim udruţenjima iz BiH kao i iz inostranstva da
LEKTOR
se prikljuĉe ovoj ideji i da napravimo ĉasopis koji će za pĉelare, ĉlanove
Moranjkić Ekrem
udruţenja biti besplatan. Vjerujte mi da je to moguće ako postoji malo dobre
TEHNIĈKA OBRADA
volje. Tiraţ lista raste velikom brzinom tako da je to dokaz povjerenja meĊu
Suljić Samir
pĉelarima. Ovaj broj će iz opravdanih razloga malo kasniti jer oĉekujemo
SPONZORI
odluke upravnih odbora pojedinih udruţenja o eventualnom prikljuĉenju
SPZ API MED SARAJEVO
izdavanja lista. Nadam se najboljim vijestima. Radit ćemo na što boljem
DOO „HERCEG“ SREBRENIK
reklamiranju ĉasopisa kroz razne pĉelarske forume da što bolje uvidimo
DOO „PLASTEKS“
eventualne propuste koji bi se mogli izbjeći u cilju stvaranja kvalitetnijeg lista.
GRAĈANICA
To je i ujedno poziv svima da bez ustruĉavanja ukaţu na propuste ili da upute
DOO „HIDROMONT“
rijeĉi pozitivne kritike. Redakcija ovog lista će vam i na pozitivnim i negativnim
SREBRENIK
kritikama biti vema zahvalna.
DOO
„EUROCARGO LOGISTIC BH“
Sretnu novu 2012 godinu svim pĉelarima ţeli redakcija ĉasopisa.
GRAĈANICA
DOO „PERSEL“ SREBRENIK
Urednik , Pašezad Zukić
„MIRNA“ GRUPA GRAĈANICA
Mob: 062/185-681
DOO „RADIJUS“ GRAĈANICA
Email:pasezadzukic@ hotmail.com
DOO „AGROPEST“
GRAĈANICA
DOO „BAUWOOD“
GRAĈANICA
TIRAŢ
650 primjeraka
PČELARSKI LIST br 3, januar 2012
3
Autor teksta: Mujabašić Kasim
Krojĉica do 195 TUZLA
Mob: 061-953-948

MOGUĆI PUTEVI DOBRE PĈELARSKE

PRAKSE
I SLOBODA PĈELARSKE MISLI

U
vrijeme kad pĉele miruju dobro je razmišljati o "mapi puta" koja će nas odvesti u bolju pĉelarsku
budućnost. Kako je moguce da nakon toliko proĉitanih knjiga, odslušanih predavanja i voĊenja
beskonaĉnih razgovora sa ciljem unapreĊenja pĉelarske prakse jos uvijek tapkamo u mjestu ? Zbog
ĉega ovakva konstatacija ? Zato sto su nam prinosi iz godine u godinu sve manji, vosak u opticaju pun
otrova od navodnih lijekova sto dovodi u pitanje kvalitet meda i ostalih proizvoda iz košnice. O parafinu i vosku
da ne govorim. Nakon nekoliko godina lutanja kroz "dţunglu pĉelarske teorije" pĉelar ima sreću ako spozna
"biologiju pĉele" i nakon toga poĉne misliti svojom glavom šta mu je dalje ĉiniti. Ne treba naravno gubiti iz vida
ĉinjenicu da su povoljne klimatsko pašne prilike osnovni preduvjet za postizanje većih prinosa. Na
ovom polju ne moţemo puno uĉiniti izuzev da imamo sreće u odabiru lokacije na koju ćemo smjestiti naše
pĉele. Treba se dakle okrenuti problemima koje realno moţemo rješavati. Jedan od njih je i naĉin borbe protiv
varoe. Tu više ne bi smjelo biti nikakvih dilema. Samo jedan put je pravi a on podrazumjeva iskljuĉivo metode
koje neće zagaditi med i vosak. Kad govorimo o ovom problemu primijetio sam da postoje uslovno reĉeno dva
tipa pĉelara koji se opiru na puštanju amitraza i fluvalinata. Jedni se plaše gubitaka pĉelinjih
društava dok su drugima sredstva na bazi eteriĉnih ulja i timola skupa. I jedni i drugi bi trebali biti svjesni
ĉinjenice da će brzo doći vrijeme kad će se morati pridrţavati odreĊenih propisa koji regulišu pitanje kvaliteta

sl. 1. sl. 2.

proizvoda namjenjenih ljudskoj Realno rješenje je da naĊemo rešetke, a do rama sa leglom,

ishrani. Kao argument za
napuštanje amitraza i fluvalinata
nudim vam fotografiju br 1. na
kojoj se vidi klube jednog društva
na kraju oktobra ove godine.
Napominjem da sam ušao u treću
pĉelarsku godinu "bez otrova" a
društva su mi prosjeĉno jaĉa
nego prije. Kada prestanemo sa
oneĉišćavanjem voska odnsono
saća nameće se pitanje kako da
ga oĉistimo od godinama
taloţenih ostataka tkz lijekova?
povjeriljivog proizvoĊaĉa satnih
osnova koji će nam od našeg
vlastitog voska raditi iste. Ovaj
proces ĉišćenja voska moţemo
ubrzati na naĉin da u dobrim
pašnim prilika pĉelama dajemo
na izradu ramove sa umetnutim
trakama satnih osnova visine 1
do 2 cm. Ako takav ram stavimo
u plodište moţemo se ujedno na
biološki naĉin boriti protiv varoe
isjecanjem trutovskog legla.
Ukoliko ga stavimo iznad matiĉne
moţemo osim voska dobiti i
izuzetno ĉist i kvalitetan med. Već
primjećujete da se principi "dobre
pĉelarske prakse" meĊusobno
proţimaju. Tretman oksalnom
kiselinom će nam pokazati koliko
smo bili uspješni po pitanju
obaranja varoe. U literaturi se
mogu naći preporuke da ovaj
tretman moţemo obaviti u
novembru, decembru ili januaru
pod uslovom da u društvu nema
legla. Imajući u vidu rumunsku

PČELARSKI LIST br 3, januar 2012

4
pĉelarsku poslovicu: "Ne diraj u
pĉelinje klube" nameće se logiĉan
zakljuĉak da ovo tretiranje treba
obaviti što prije, pa ĉak i krajem
oktobra ako nema legla i pod
uslovom da su pĉele formirale
klube. Na slici broj 2 moţe se
vidjeti kontrolni lim jednog
prosjeĉnog društva sa opalim
varoama nakon tretmana
oksalnom kiselinom izvršenog 28
oktobra ove godine. Na kontrolni
lim sam stavio bijeli papir radli
lakšeg uoĉavanja opalih varoa.
Meni ova slika govori da su
predhodni tretmani sredstvima na
bazi timola i eteriĉnih ulja bili
uspješni.
U daljem tekstu ţelim nešto reći,
a što bi moglo pomoći mlaĊim
pĉelarima u pronalasku vlastitog
uspješnog pĉelarskog puta. Kao
prvo ţelim naglasiti da je pohlepa
jedan od najvećih neprijatelja
pĉela i pĉelarstva. U ovoj
djelatnosti ne postoji uspjeh
preko noći. Na prvom mjesti je
ljubav prema pĉelama iz koje
proizilazi ţelja za uĉenjem i na
kraju vizija šta se to ţeli postići.
Kada je rijeĉ o uĉenju to nije
posao koji ćemo eto uzeti pa
završiti. Uĉenje je zapravo
neprekidan proces. Pĉelarstvo
kao i ostali oblici ljudske
djelatnosti nije statiĉna materija
te traţi stalnu edukaciju.
Kada je rijeĉ o ĉitanju literature
postoje izvjesni problemi koji
mogu da zbune pĉelare naroĉito
one sa manjim iskustvom. Kako
je svaku tvrdnju dobro potkrijepiti
primjerima i ja ću navesti
nekoliko. Tako npr. jedan
uspješni pĉelar piše o pozitivnom
uĉinku pogaĉe na ţivot pĉela u
toku cijele godine.
Sa druge strane nedavno sam
ĉitao ĉlanak drugog uglednog
pĉelara koji o pogaĉi ima
dijametralno suprotno mišljenje.
PČELARSKI LIST br 3, januar 2012
Neću spominjati njihova imena
jer cijenim oba pĉelara. Najveća
konfuzija vlada u dijelu pĉelarske
literature koji govori o proizvodnji
matica. Tako npr. matice iz
rojidbenih matiĉnjaka su po
jednim, najbolje, po drugima
najgore. Treći lobiraju za matice
dobivene presaĊivanjem larvi i
tako tjeraju vodu na svoj mlin.
Kako u svemu tome da se postavi
mladi pĉelar ? Ukoliko slijedi
rezone prirode neće puno
pogriješiti. Pĉele su opstale
zahvaljujući rojidbenim
matiĉnjacima od postanka pa do
danas što je jako poţeljno
gledajući iz njihovog ugla jer se
roje društva koja navrijeme
dostignu vrhunac razvoja, dakle
najbolja. Ovdje moramo razluĉiti
šta su interesi pĉela, a šta bismo
mi ţeljeli ? Ovo dvoje bi trebalo
nekako pomiriti. Ipak ne smijemo
biti iskljuĉivi kada je u pitanju
porijeklo matica. Zamislite
pĉelara koji ima 300 društava i
ĉeka pojavu rojevih matiĉnjaka
da bi proizveo dovoljan broj
matica. Zato je prihvatljiva teza
da bi sve matice proizvedene u
društvima dobrih osobina pri
povoljnim pašnim prilikama
eventualno mogle biti dobre.
Idealna situacija je kada imamo
više matica nego društava pa
moţemo blagovremeno
intervenisati i zamijeniti one sa
kojima nismo zadovoljni. Iz svega
navedenog moţe se izvesti
zakljuĉak da ne postoje nekakve
apsulutne pĉelarske istine ne
raĉunajuĉi "biologiju pĉele" gdje
se nema šta ni dodati ili oduzeti.
Pod pojmom "slobodna
pĉelaraska misao"
podrazumijevam teţnju svakog
naprednog pĉelara da uvoĊenjem
novih vrijednosti unaprijedi
pĉelarsku praksu na dobrobit
pĉela i pĉelara. Ĉesto se mogu
ĉuti tvrdnje da je već sve
izmišljeno. Da se tako razmišljalo
i dalje bi radili sa trnkama.
Naravno da nećemo svako malo
mijenjati tehnologiju pĉelarenja
nego ćemo sve radikalnije novine
testirati na manjem broju
društava i eventualno ih uvoditi u
"dobru pĉelarsku praksu".
U pĉelarskom svijetu postoje
razliĉiti interesi koji ĉesto ne
sluţe na dobrobit pĉela i pĉelara.
Zato nam je potrebna
demokratizacija ukupne pĉelarske
infrastrukture.
Organizaciono smo pocijepani,
vertikalno i horizontalno, a takvo
stanje najviše pogoduje pojavi
"grabeţi". Svijetli primjer
predstavlja individualna
komunikacija naprednih pĉelara
koja ne poznaje granice i nacije.
Ljudi iz nauke ne daju pĉelarskoj
praksi doprinos kakav bi trebali.
Ako me neki od njih ţele
demantovati neka otkriju koja to
aktivna supstanca iz preparata
"KAS-81" obara varou preko
hemolimfe pĉele. Bit ću im zaista
zahvalan. Kada smo zadnji put na
svom pĉelinjaku uradili nešto
inspirisani nekim dobrim ĉlankom
iz pera nauĉnika ? Na kraju ovog
teksta, ţelim reći da mi je bila
ţelja, animirati mlaĊe pĉelare da
budu kreativni u ovom
plemenitom poslu, te da ispunjeni
optimizmom i entuzijazmom budu
od koristi sebi i svom okruţenju.
5
Autor teksta: Slobodan Jevtić
St Kostolac
Mob:065 387 42 Tel: 75012 248 063

ZIMA NA PĈELINJAKU
JANUAR

T
okom takozvanog povećava i potrošnja hrane, U slušaju pojave takvog toplijeg
zimskog sna pĉelama energetske i proteinske. Teorijski vremena svi oni koji
koje se nalaze u gledano, potrošnju hrane nije
zimskom klubetu treba teško predvideti ako se zna da
omogućiti na pĉelinjaku mir i jedna pĉela u periodu do pojave
tišinu, ne treba ĉiniti ništa da bi novog legla troši dnevno do 2
se poremetio mir. miligrama hrane, pa i manje. Ako
Svako uznemiravanje negativno društvo ima dvadeset hiljada
utiĉe na pĉelinju zajednicu i na jedinki, to znaĉi da je dnevna
njeno prezimljavanje. Svakim potrošnja oko 40 grama ili oko
uznemiravanjem stradaju pĉele 1,2 kilograma meseĉno. S
koje se nalaze na periferiji obzirom da broj pĉela varira, to
klubeta, tada se povećava će do poĉetka februara biti
potrošnja energetske hrane. potrošeno oko 4 kilograma hrane.
Pĉelama treba prilaziti samo kada U košnicama savesnog pĉelara,
je neophodna pomoć sklanjanja koji nije krajem leta iscedio sav koriste utopljavajući materijal za
snega sa poletaljka koji je poĉeo med koje su one unele, zalihe će
košnice ( koji se koristi
da se topi i skidanja snega koji se sigurno biti dovoljne do prvih bespotrebno i samo šteti pĉeli)
topi sa krovova i to lagano bez unosa, pa i ostaće za kasnije u
treba da sklone i omoguće
lupanja. Ovo se radi da bi se sluĉaju da nam šljiva ne zamedi. pribliţno izjednaĉavanje
spreĉilo u sluĉaju mraza hvatanje S druge strane, ne treba smetnuti
temperature. Ko ne upotrebljava
leda po zidovima košnice. To se s uma da je ova prililĉno velika
utopljavajući material, takoĊe i
sve mora proceniti da li će koliĉina hrane i odliĉan
oni koji ga koriste a izvadili su ga,
intervencija biti od koristi ili štete utopljavajući materijal, posebno u
treba da otvore pri dnu ili otvore
po pĉele. Svakako moramo uslovima sa ćudljivim zimama.
na letima otvore maksimalno.
proceniti pogodan dan da Sada sa januarskim leglom biva
Moje je mišljenje, pošto ja liĉno
intervencijom na jednu košnicu povećana, a mi nesigurni o
ne koristim šećer u pĉelarstvu, i
ne nanosimo štete drugoj koliĉini i rasporedu iste. Poţeljno
preporuĉujem da se stavi po
susednoj. I pored reĉenog tj. bi bilo da temperature u januaru i
jedan ram sa zatvorenim medom
napisanog mora se utvrditi stanje februaru budu niţe da ne bi došlo
iznad ramova pološke da bi pĉele
na pĉelinjaku u celini u svakoj do naglog zaleţanja i razvoja. U
imale rezervu i koji bi sluţio za
košnici. I to kada uslovi sluĉaju toplijih dana u januaru i
povećanje koliĉine meda i
vremenski dozvole, nuţno je doći povećanje zaleţanja, posledica
sigurnosti u januaru.To uraditi po
do saznanja kakvo je stanje u moţe da se javi u varljivi mart
toplom danu što brţe bez
košnici. Svaka intervencija mora kod zahlaĊenja. U martu pĉelinja
zavirivanja unutar pĉelinje
biti dobro isplanirana da bi se što zajednica se vraća u klube pri
zajednice.
brţe izvela. U zavisnosti od snage ĉemu mali broj pĉela nije u
zazimljivanja pĉelinje zajednice i mogućnosti da pokrije svu
vremenskih uslova novembra i koliĉinu legla.
decembra moţemo oĉekivati Zbog nepokrivenosti takvo leglo
polaganje jaja od 20. januara. obiĉno strada. I umesto da taj
Tada poĉinje sa polaganjem rani razvoj bude pozitivan po
manji broj prvih dana, svakog pĉelinju zajednicu taj rani
narednog dana sve veći broj. razvitak postaje koban. Pĉele su
U tom trenutku poĉinje potrošile nepotrebno veću
povećavanje temperature u kolićinu hrane, a i došlo je do
pĉelinjem klubetu na 34- 35 s/c . trošenja pĉela, jer kod prvog
Ĉim je matica poĉela sa toplog dana pĉela će izbacivati
polaganjem jaja poĉela je da se zahlaĊene larve koje su uginule.

PČELARSKI LIST br 3, januar 2012

6
U sluĉaju da se nema ram sa
medom poţeljno je staviti i
mednu pogaĉu iznad pĉelinjeg
klubeta da bi se osiguralo sigurno
prezimljavanje. U januaru izvršiti
proveru pĉelinje zajednice. Ove
provere vršimo posmatrajući
pĉelinju zajednicu spolja nikako
otvarajući i uznemiravati pĉelu.
Uzeti sa slušnog aparata za
merenje pritiska slušalice sa
crevom i crevo staviti kroz otvor
leta a slušalice na uši, tada
kucnemo u zid košnice i ako se
ĉuje brujanje 3, 4 ,5 sekunde, a
zatim prestane, to je znak da
matica ima i da pĉelinja zajednica
ima dovoljno hrane. Ako se u
košnici ĉuje stalno brujanje kao
šuštanje suvog lišća i kod kucanja
poveća i ne prestaje to je dokaz
da u pĉelinjoj zajednici nešto nije
u redu i da je potrebna pĉelareva
intervencija, da se utvrdi da li je
zajednica bez matice ili hrane.
Poţeljno je zbog pĉelara koji
stavljaju ĉešljeve na otvore iste
otvoriti i nekim tankim prutem
izbaciti uginulu pĉelu sa otvora
ako je ima i osloboditi prolaz
pĉeli. Kada je topao dan u
januaru i ako pĉela brzo izleće i
uleće u košnicu to je znak da je
sa pĉelinjom zajednicom sve u
redu i da će ista saĉekati u punoj
snazi proleće. Ako se još dogodi
da ima maslaĉka pa unose polen
to je dokaz da je sve u najboljem
redu
FEBRUAR
S
tiţe nam februar,
kalendarski gledano je
poslednji zimski mesec.
Mada je vreme promenljivo,
primećuje se povećanje dnevne
temperature ali i noćne.
Temperatura se kreće od 15 pa
do 22 stepena, sa vrlo malim
padavinama, ali sa pojaĉanim
vetrovima. Ali sunce greje nešto
duţe nego u januaru. Februar je
mesec kada se javljaju prvi
vesnici proleća. Poĉinju prve
visibabe i sa njima se javlja leska
i maslaĉak. Pĉele se mogu videti
u velikom broju na leski kako
PČELARSKI LIST br 3, januar 2012
marljivo sakupljaju nectar i polen,
takoĊe i na maslaĉku. Pĉela je još
u zimskom klubetu. Kada god se
ukaţe toplije vreme, ona izlazi
posećuje cvetnice, unosi polen i
med. Unutar košnice postaju
aktivnije, otvaraju medne
poklopce po sredini gnezda,
razmeštaju med, oslobaĊaju
ćelije, poliraju ih i pripremaju
matici za polaganje jaja. U
februaru imamo po dva- tri rama
sa leglom razliĉitog uzrasta , ĉak
se dogaĊa da poĉinju i mlade da
izlaze. To sve opet zavisi od
spoljne temperature, jaĉine
zajednice, starosti matice, koliĉini
meda i polena. Mnogo uslova
mora biti ispunjeno da bi
zajednica mogla da krene na
vreme da funkcioniše. U tom
periodu matica polaţe dnevno
oko 200 jaja. Takvo leglo iziskuje
odrţavanje konstantne temperat.
od 35 stepeni, što dodatno
iscrpljuje pĉele i ĉini ih
nedovoljno sposobnim za
negovanje legla tokom proleća.
Pĉelinje klube pri niskim
temperaturama pomera se na
gore i tada koristi mednu kapu
iznad legla. Ali ĉim je lep dan
pĉela poĉinje prebacivanje meda
sa boĉnih ramova i lageruje iznad
legla, tako da uvek odrţava
kontrolu visine medne kape, jer
pĉela neće nikada napustiti svoje
leglo i premestiti se na med po
ceni da ugine. Utrošak meda
poveĉava se i u toku meseca
iznosi 2,5 do 4 kg proseĉno za
pĉelinje drustvo.
Usled povećane potrošnje hrane,
naroĉito polena, u debelom crevu
pĉela gomila se sve veća kolicina
nesvarenih ostataka. Zbog toga
pĉele koriste i najkratkotrajnije
otopljavanje u nekim danima,
uglavnom oko podneva, za
obletanje i praţnjenje debelog
creva ili kroz otvor gornje
ventilacije pojedine pĉele izlaze
da se oĉiste i na +8° C.
Istovremeno one ĉiste košnicu,
prenose sveţi nektar, polen i
vodu. Ukoliko ne postoje
mogućnosti za obletanje i hrana
nije dobrog kvaliteta moţe se
pojaviti i praţnjenje pĉele po
satonošama i satovima. Inaĉe se
smatra da ako je pĉelinje društvo
kvalitetno zazimljeno, sa dosta
kvalitetne hrane i sa oko 20.000
pĉela, ne treba ga dirati sve do
poĉetka voćne paše. U februaru
treba oĉistiti podnjaĉe košnica,
ako je podnjaĉa ĉista, to je znak
da pĉelinje društvo dobro zimuje i
da se nalazi u dobrom stanju.
Treba izvršiti kontrolu leta, jer se
moţe desiti da mrtve pĉele
zatvore leto. Pĉelar treba ĉesto
da obilazi pĉelinjak, naroĉito kada
je vreme sunĉano. Na osnovu
obletanja pĉela, vlage i
osluškivanja pĉelinjih društava on
donosi zakIjucak o njihovom
stanju. Tople ĉasove (10-12°) on
koristi da obavi prvi prolećni
pregled, da na brzinu pogleda
gnezda i otkrije uzroke
eventualnih nedaća. Prema
mogućnostima, pĉelar odmah
treba da pruţi pomoć
najugroţenijim društvima.
I zaista, svaka podnjaĉa nam
priĉa o stanju u pĉelinjem
društvu. Po koliĉini uginulih pĉela
na podnjaĉi znamo kako je
društvo zimovalo. Ako ih je puno,
to nam kazuje da je društvo
imalo nepovoljne uslove
zimovanja. Poloţaj uginulih pĉela
nam kazuje i o poloţaju klubeta u
košnici, a koliĉina i raspored
otpalih mrvica voska, koje potiĉu
od otklopljenih poklopaca sa saća
govori nam o koliĉini potrošene
hrane i kretanju klubeta u
košnici. Poletaljke i pod uprljan
pĉelinjim izmetom upozorava nas
na moguću nozemozu. Na podu
otkrivamo i eventualno prisustvo
kreĉnog legla. Voda na podnjaĉi i
pojava plesni kazuje o
nedovoljnoj i nepravilnoj
7
ventilaciji. Po ponašanju pĉela, a
posebno po intenzitetu brujanja,
cenimo ima li matice u društvu ili
ne. Ako je podnjaĉa ĉista, sa vrlo
malo ili nimalo mrtvih pĉela, to
nam kazuje da se radi o snaţnoj i
zdravoj pĉelinjoj zajednici sa
izraţenim higijenskim
ponašanjem. Kao što se vidi iz
navedenog, podnjaĉa je knjiga za
ĉitanje. Ukoliko se sumnja na
neko obolenje, uginule pĉele
treba skupiti (oko 50 komada) u
papirne kesice (nikako ne u
plastiĉne), kesice numerisati
prema košnicama i iste odneti u
Veterinarski institut. Ovo se sve
moţe videti isto i na ţiĉanim
podnjaĉama, poklopce medne na
limu podnjaĉe a pĉele ispod
gledajući kroz sito ili podizanjem
tela. Pri pregledu, ako se
ustanovilo da je pĉela izbila na
vrh medne kape, moţemo dodati
preko satonoša ram sa medom
zatvorenim ili pogaĉu. Ovo se radi
kad temperatura preĊe preko 14°
C, a još je bolje ako je preko 17°
C. Tad se izvrši i prvi proletnji
pregled legla i snage društva, a
tu je prilika i da se uverimo koliko
nam je bilo precizno "ĉitanje
podnjaĉe". Broj posednutih ulica
govori nam o snazi društva,
kompaktnost i koliĉina legla o
kvalitetu matice, a ako su pĉele
na satonošama to nam kazuje da
su potrošeni venci meda iznad
legla i da smo blagovremeno
dodali potrebnu hranu Pri
obavljanju ovih radnji, košnicu
treba što kraće drţati otvorenu da
ne izazovemo prehladu legla, što
moţe znatno usporiti razvoj. Tada
pri pregledu već konstantujemo
šta ćemo spojiti i koje i koliko
zajednica nam je ostalo bez
matice. Posle svih obavljenih
poslova mirni doĉekujemo mart
koji nam stiţe.
MART
O
n je prelazni mesec iz
zime u proleće.
Normalne dnevne
temperature su iznad
nule i kreću se od 15 do 23 ºC.
PČELARSKI LIST br 3, januar 2012
Mart je prvi mesec proleća. Sa
otopljavanjem priroda poĉinje da
se budi. Poĉinje da cveta sve veći
broj medonosnog bilja leska, vrba
iva, badem, šljiva, trešnja, višnja,
i ostale medonosne voćke. Mada
su pĉele još u klubetu, aktivnost
pĉelinjih društava se sve više
povećava. Na srednjim satovima
se vidi veliki broj mladih maljavih
pĉela, koje se postepeno
ukljuĉuju u kućni rad. Oko legla
pĉele formiraju vence sa
razreĊenim medom, koji je
potreban za pripremanje hrane
larvama. Potrošnja u martu je
oko 7 -9 kg. meda. Stare pĉele
sve više izleću da bi donele
nektar, polen i vodu, a mlade
pĉele vrše svoja prva zajedniĉka
obletanja u sunĉanim danima.
Pĉelari koji nisu oĉistili podnjaĉe
u februaru to moraju uraditi sada
i pomoći pĉelama. Snaga pĉelinjih
drustava se odreĊuje po broju
satova pokrivenih pĉelama.
Koliĉina legla i jaja odreĊuje se
po povrsini pokrivenoj leglom i
jajima na svakom satu posebno.
Prema koliĉini i izgledu legla sudi
se i o kvalitetu matice. Ako u
kosnici ima mnogo legla i
radiIiĉke ćelije pravilne to
pokazuje da je matica dobra.
Jaka pĉelinja društva imaju po 4-
5 celih satova sa leglom i jajima.
Osirotelim društvima kao i poĉetku šećer u pojilicu, dok se
pĉelinjim društvima koja imaju
matice trutuše iIi pĉele trutovke
treba odmah dati maticu. Treba
promeniti i matice koje dobro
izgledaju, ali slabo polaţu jaja i
koIiĉina poloţenih jaja ne
odgovara koliĉini pĉela i hrane.
U pĉelinjem društvu mora biti 8-
10 kg kvalitetnog meda u svako
doba i 2-3 sata sa dobro
oĉuvanom pergom. U sluĉaju da
nema hrane treba je dati drustvu,
jer će inaĉe ono izostati u
razvoju. Ako imamo meda
oĉuvanog u magacinu najbolje je
dati ram meda u zbeg košnice, a
ako su noću temperature preko
12ºC moţe se dati i sirup. Ako
nemate reserve mede a noći su
hladne onda dati pogaĉu.
Ako poĊemo od toga da je mart
prvi prolećni mesec, da su dani
sve duţi i topliji, da je vegetacija
krenula i da se time javlja i prva
proletnja paša, posebno
polenska, pĉelinja društva su u
punom razvojnom zamahu.
Polenska paša je posebno vaţna
zato što bez polena nema ni
pĉelinjeg legla, što znaĉi da nema
ni dovoljno reprodukcije pĉela.
Prema tome mart moramo
prihvatiti kao najvaţniji mesec u
godini kojim poĉinju ozbiljni
radovi na pĉelinjaku. Ako neke od
tih radova ne izvršimo na vreme
ili ih uopšte ne izvršimo, to moţe
biti kobno za neko pĉelinje
društvo. Polovinom meseca, ako
dozvoljavaju vremenske prilike,
krajnji ramovi sa medom se
otklapaju viljuškom. To se radi
brzo i ne otklapa se velika
površina da ne bi izazvali grabeţ.
Ovo je jedna od najboljih
stimulativnih prihrana unutar
košnice. Pĉela će takav med brzo
preraditi i dati mladom leglu, ili
ga rasporediti tamo gde je
najpotrebnije. Pĉelar, ako napravi
grešku u martu, teško se moţe
ispraviti. Pojilo sa vodom, u
zavisnosti od toga koji je sistem
davanja vode, treba postaviti na
osunĉano mesto, podignuto od
zemlje, da ne bi vodu zagaĊivale
razne ţivotinjice koje bi dolazile
na vodu. Bilo bi poţeljno staviti u
ne priviknu pĉele na istu. Veliku
paţnju kod pregleda treba obratiti
na vlaţnost košnice, ako je velika
a ramovi boĉni buĊavi, iste treba
izvaditi i zameniti. Perga ne sme
biti buĊava jer pĉela moţe dobiti
majsku bolest. Ako imamo
rezervne košnice moţemo ih i
zameniti, ako je velika vlaga u
postojećim koje se trebaju osušiti
i oĉistiti. Pĉelinje zajednice koje
imaju dovoljno hrane, i to
kvalitetne, u košnici ujednaĉenija
su, brţe se razvijaju i daju više
meda. Otpornije su na bolesti i
vitalnije su. Blagovremenim
proširivanjem prostora kod
povećane temperature
omogućuje se unošenje i prerada
nektara a da ne utiĉemo na
blokadu matice kod zaleganja.
Sada se i potpuno proširuje leto
8
da ne doĊe do zagušenja prilikom
izlaska i ulaska pĉela. U martu
matica povećava polaganje jaja
tako da poloţi ĉak do 500
dnevno. Pravovremeno
izimljavanje pĉelinjih društva
podrazumeva pravovremeni i nikako
detaljni pregled svih košnica na
pĉelinjaku, spajanje slabih sa
jaĉim društvima, ali voditi raĉuna
na zdravstveno stanje slabih, ako
se posumlja na kreĉno leglo ne
Autor teksta: Presjednik skupštine pĉelara
Tuzlanskog kantona ALIJA ZEHIĆ,
Magistralni put 158, Ţivinice
Tel: 0038735775123 Mob: 061292074
E-mail: drzehic@hotmail.com
MOJA ISKUSTVA U BORBI PROTIV
VAROE DESTRUKTOR ORGANSKIM
SREDSTVIMA
P
ĉelarim od davne 1970-
te, sa 80-100 farar
košnica i dobro se
sjećam vremena kada je
varoa došla na ove prostore. Od
tog dana se uspješno borim
protiv ovog opasnog napasnika, a
u toj borbi glavne smjernice mi
je dao seminar na otoku Krku
2001 godine, koji je odrţan u
organizaciji GTZ Njemaĉka i
Agronomskog fakulteta iz
Zagreba. Ovaj seminar je okupio
je više evropskih struĉnjaka i
autoriteta iz oblasti pĉelnjih
bolesti pod vodjstvom prof. dr.
Bihler (Njemaĉka), prof.dr.
Antonio Naneti (Italija) i prof. dr.
Nikola Kezić (Hrvatska). Tema
seminara je bila borba protiv
varoe bez upotrebe hemijskih
sredstava, koja su već bila
PČELARSKI LIST br 3, januar 2012
spajati. Ako se primeti da je
neko društvo obolelo od nozeme i
da je isto kao takvo opasno za
prenošenje zaraze isto treba
uništiti. Svi se zavaravaju sa
bolesnim da ga mogu izleĉiti to
ne pokušavati,
jednostavnije je i bolje za pĉelara
uništavanje takvog društva. Opet
apelujem na pĉelare: nemojte
koristiti antibiotike za leĉenje
pĉela. Oni ne leĉe samo
zabranjena u Evropi, zbog rezidua
koje ostaju u pĉelinjim
proizvodima. Akcenat je dat na
lijeĉenju pĉela biloškim
metodama (ram graĊevnjak),
organskim kiselinama i eteriĉnim
uljima. Od te 2001 godine, ja se
borim protiv varoe iskljuĉivo sa
ovim organskim metodama. U
narednih nekoliko redova teksta
navest ću kako ja to radim.U
proljeće, kada poĉne unos (paša)
stavljam ram graĊevnjak u
sredinu plodišta legla.
usporavaju razvoj bolesti, a mi
ĉinimo nešto što je protiv svih
kodeksa pĉelarstva, unosimo
svesno antibiotik u med. Pĉele
izleţene iz poloţenih jaja u drugoj
polovini marta i poĉetkom aprila
uĉestvuju u glavnoj bagremovoj
paši. Sva zapaţanja evidentirati
u knjigu radi praćenja pĉelinjih
zajednica.
Zašto ram graĊevnjak? Poznato
je da krpelj varoa radije ulazi u
trutovso leglo nego u radiliĉko,
zbog veće komocije i ugodnosti.
Sa ramom graĊevnjakom kupimo
varou od aprila do avgusta. Kada
pĉele izrade graĊevnjak, matica
zaleţe trutovska jaja, kada pĉele
poklope trutovske ćelije, vadimo
ram, isjecamo ga i vraćamo
prazan ram na isto mjesto. Vosak
topimo, dobivamo uništavanje
varoe i djeviĉanski ekološko ĉisti
9
vosak. Polovinom jula kada
izvrcam planinsku pašu, odnosno
završim pašnu sezonu,
pripremam društva za lijeĉenje
pĉela ekološkim lijekom TIMOL-
om. Dakle, uklanjam ĉetvrte
nastavke, ostajem na tri nastavka
a na poklopnoj dasci- zbjegu
zatvaram sve eventualne otvore.
Na podnjaĉi isto vraćam limove
ispod mreţe. Napominjem da su
na mom pĉelnjaku sve mreţaste
tzv. antivaroozne podnjaĉe.
Kada sve to pripremim pristupam
stavljanju ploĉica timola.
Ovdje ţelim da naglasim da
postoje tri proizvoda na bazi
timola a to su: 1. švajcarski
Timovar ( pakovanje u ploĉicama
), 2. talijanski Api Life Var
(ploĉice), 3. engleski Apiguard
(gel-paštete). Sva tri preparata
se mogu nabaviti kod nas jer
imaju registrovana zastupništva
za našu zemlju.
Ja upotrebljavam ploĉice
švajcarskog Timovara i italijanski
Api Life Var, i to na sljedeći
naĉin: Ploĉicu švajcarskog
Timovara sijeĉem na dva dijela.
Na jaĉa društva stavljam 1,5
ploĉicu ili 3 polovice ploĉica na
PČELARSKI LIST br 3, januar 2012
gornji nastavak ispod poklopne danas je dovoljan samo jedan kg
daske zbjega. Na srednje jaka meda sad moţda i manje od toga
društva stavljam 1 ploĉicu i da kupite sve ove ekološki ĉiste
prepolovljenu na dva dijela. lijekove za jednu košnicu. Imat
Ploĉice timovara stavljam u dva ćete zdrave pĉele i ekološki ĉiste
ciklusa. Prvi ciklus traje 21 dan a pĉelinje proizvode. Budite od onih
nakon toga stare ploĉice koji su samnom zajedno krenuli u
uklanjamo i stavljamo nove koje ovakav vid borbe i ovdje ću
ostaju takoĊer 21 dan. navesti da 80% ĉlanova U.P.
Kad se radi o talijanskom Api Life Vrijesak Ţivinice, U.P. Bor iz
Var-u postupak je nešto drugaĉiji. Olova zahvaljujući dr.vet Nusretu
Jednu ploĉicu sijeĉemo na 4 dijela Sirći, i pĉelari Unsko-Sanskog
i idu tri ciklusa u razmaku od 10 kantona i Ze-Do kantona i mnogi
dana. Napominjem da Timol u drugi. Za dodatna pojašnjenja
bilo kojem obliku treba dati do stojim Vam na raspolaganju.
01. 08. kada dnevne temperature
ne padaju ispod 20 stepeni. Ako
sve uradite na ovaj naĉin i po
preporukama proizvoĊaĉa u vašoj
košnici će biti oboreno 95-98%
varoe. Ovdje naglašavam da se
timol dobiva od ljekovite biljke
majĉine dušice i da pored što
ubija varou, vrši i dezinfekciju
cijele košnice, ubija neke vrste
virusa uzroke kreĉnog legla.
U kasnu jesen ja dajem oksalnu
kiselinu kada u košnici nema legla
što moţe biti tema mog nekog
narednog pisanja.
Poštovane kolege pĉelari ovaj
naĉin borbe protiv varoe sam
usvojio od najvećih evropskih
struĉnjaka ove oblasti,a vama
prenosim svoje desetogodišnje
iskustvo i volio bih da ne budete
na strani manjine neukih i
tvrdoglavih pĉelara koji još u
svoje košnice daju „otrove“, kao
što su dimljenje amitrazom i
letvice fluvalinata što je u Evropi
davno napušteno i dovodi u
pitanje ispravnost pĉelinjih
proizvoda iz te košnice. Nemojte
biti ni od onih koji bi od pĉela
uzeli sve a njima ništa nebi dali,
10
Autor teksta: ApiMed spz
Radniĉka bb SARAJEVO
Tel/fax: +387 33 810 891
Mob. 061/268-149
Email:m irzethodzić@hotmail.com

VISOKI PRINOSI I PREHRANA PĈELA

vaga kako bi znali da li ima unosa
i kakvog unosa.
i eventualno meda. Iako su
danas pogaĉice skuplje zbog
visoke cijene šećera još uvijek je
1 kg pogaĉica daleko jefitniji od 1
kg meda. BH pĉelari se ĉesto ţale
na niske prinose ali jako malo
ulaţu u prehranu pĉela
pogaĉicama i pogrešno ih koriste.

V
isoki prinosi kvalitetnog
meda u BH pĉelarstvu
se mogu ostvariti
iskljuĉivo kvalitetnom
prehranom u bespašnom periodu
i u periodu izmeĊu paša i to
tvrdom hranom, odnosno
pogaĉicama. U praktiĉnom smislu
to znaĉi da pĉelari nakon što
pripreme pĉele za bagremovu ili
neku drugu pašu odmah nakon
završetka medenja moraju staviti
pogaĉicu u košnicu kako pĉele ne
bi trošile uneseni nektar i tako
sve do poĉetka druge paše. Od
završetka medenja bagrema do
sljedeće paše proĊe nekad i
mjesec dana i baš u tome periodu
je bitno prisustvo pogaĉe u
košnici a to je od 5 do 10 kg za
30 tak dana, odnosno u toku
sezone po jednoj košnici
neophodno je utrošiti i u dobroj
godini najmanje 20 kg pogaĉica
do 30 kg pogaĉica. Naravno, na
naĉin da se u toku medenja
bagrema ili neke druge biljke
pogaĉe ne stavljaju nego odmah
nakon prestanka i u tihoj paši. Za
ovako nešto nam je neophodna
Kvalitet meda
Prvo što nam pada na pamet
jeste da li je med iz košnica gdje
su korištene pogaĉice kvalitetan i
1000 kg pogaĉica na pĉelinjak
da li pĉele miješaju pogaĉu sa
od 50 košnica
medom. Ono što znamo iz raznih
Ĉesto postavljeno pitanje je
istraţivanja struĉnjaka u EU
koliko je potrebno jednom
zemljama jeste da pĉele ne unose
pĉelinjaku za godinu dana od 50
pogaĉicu u med a u to smo se
proizvodnih košnica da utroši
uvjerili iz prakse naših pĉelara
pogaĉica. Odgvor je 1 tona,
koji tako pĉelare. Labaratorijskim
minimalno ĉak i u dobroj godini,
ispitivanjima je utvrĊeno da je
jer u svakoj godini broj bespašnih
med iste kvalitete kao i drugi med
dana je daleko veći od broja dana
i da labaratorijske analize
kada ima unosa nektara. Dakle
pokazuju iste omjere prirodnih
dok god traje bespašan period
šećera kao i kod košnica gdje
dotad moramo imati pogaĉicu u
nisu stavljane pogaĉice.
košnici, a u toku godine to će
otići do 1 tone. Pogaĉica nije
Pogaĉice su ''skupe i loše
samo vaţna zbog visokih prinosa
kvalitete''
nego i zbog zaleganja zimskih
Kvalitet pogaĉica je jako bitan i
pĉela u sušnom periodu augusta.
ne smije niĉim biti doveden u
Ĉesto zbog nedostatka nektara i
pitanje. Naţalost, na trţištu ĉesto
druge hrane u augustu matice ne
imamo pojavu pogaĉica lošijeg
zaleţu dovoljno pĉela što zajedno
kvaliteta sa dodacima
sa varoom u tom periodu, nanosi
krompirovog škroba prokomjernih
velike štete i ĉeste zimske
koliĉina soje pa sve do
gubitke.
nekvalitetnih fruktoznih sirupa.
Pĉelariti sa pogaĉicom znaĉi
Najbitnija stvar je da pogaĉe ne
pĉelariti na sigurno!
sadrţe ništa drugo osim ĉistog i
kvalitetnog šećera, kvalitetnog
proteinskog dodatka (ali bez soje)

PČELARSKI LIST br 3, januar 2012

11
Autor teksta: Dragoslav Ilić Šeš
Ul. S. Zlatanovića 35
16000 Leskovac
Tel. 016/281-666
Mob. 063/42-82-36
E-mail: dragoslav.ses@gmail.com

KOŠNICA DRAGOSLAVKA

S
vi tipovi savremenih košnica imaju neki nedostatak. Sem toga konstruktori ovih košnica nisu poznavali
današnje metode pĉelarenja, pa su ove košnice postale prevaziĊene. Zato treba raditi na pronalasku
savršene košnice. Da bi se to postiglo treba uzeti u obzir ono što su same pĉele izabrale u prirodi i
pozitivne ĉinjenice kod savremenih košnica. Prvo je potrebno otkriti šta su to pĉele same izabrale. Ako
roj posle izlaska iz košnice nema mogućnost izbora, on onda naseljava ono što ima, naseljava svaku šupljinu.
Kada moţe da bira, on onda izabere ono pravo. Zato treba dati pĉelama mogućnost izbora da bi se izveo pravi
zakljuĉak.
Eksperiment. U staklenu kutiju stavimo nekoliko razliĉitih materijala, na primer komad stene, parĉe
metala, parĉe opeke, komad drveta i parĉe plastike. U kutiju se pušta nekoliko desetina pĉela, one se uvek i
iskljuĉivo grupišu na komadu drveta. Dakle, pĉele su same izabrale drvo za svoj prirodni materijal. U prirodi su
pĉele mogle da naĊu košnicu od drveta jedino u stablu (slika 28).
Slika 28. Prirodna košnica

U traganju za idealnom košnicom moramo da poĊemo od prirodne košnice koja se nalazi u stablu drveta. Ta
košnica je u obliku valjka. Ima svoju osnovu, visinu i zapreminu. U osnovi je krug (šema 2). Tu je rešenje za
idealnu košnicu. Ona zbog ramova ne moţe da ima krug, ali mora u osnovi da ima ono što je najbliţe krugu, a
to je kvadrat (šema 3).

PČELARSKI LIST br 3, januar 2012

12
 Šema 2. Osnova prirodne košnice Šema 3. Osnova košnice Dragoslavke

Potrebno je odrediti dimenzije tog kvadrata. Iz saznanja do kojih je ĉovek došao pĉelareći sa savremenim
košnicama, poznato je da su najbolje desetoramne košnice. Za deset ramova potrebna unutrašnja mera je 372
mm. Proizlazi da su mere tog kvadrata 372 x 372 mm. Idealna košnica mora da ima ovu meru u osnovi.
Treba naći visinu i zapreminu idealne košnice, odnosno visinu i zapreminu jednog nastavka. Najvaţniji deo
košnice je plodište zato od njega i treba poći. Kod košnica sa većim plodištem od potrebnog dolazi do sporijeg
prolećnog razvoja i skladištenja meda u plodište umesto u medište. Manje plodište od potrebnog izaziva
probleme sa rojenjem. Zato je, pre svega, neophodno naći prave mere za plodište. Dokazano je da je plodište
DB košnice malo, a plodište LR veliko. Srednja vrednost je 73,54 litra.
Da bi idealna košnica bila nastavljaĉa i da bi bilo moguće pĉelarenje nastavkom, tih 73,54 l treba rasporediti u
dva nastavka, što iznosi 36,77 l. Iz zapremine i dimenzije osnove proizlazi da je visina jednog nastavka idealne
košnice 265 mm. Unutrašnje mere jednog nastavka su 372 x 372 x 265 mm, kao što se vidi na slici (slika 29).
Iz ovih mera je lako izvući sve ostale potrebne mere. Proizilazi da je ukupna visina košnice 925 mm. Duţina
satonoše rama je 388 mm, visina rama 257 mm.
Ovaj novi tip košnice se sastoji iz podnjaĉe, tri nastavka istih dimenzija, trideset ramova takoĊe istih dimenzija,
poklopne daske i poklopca.
Pored idealne zapremine jednog nastavka, plodišta i cele košnice, ova košnica ima idealnu površinu osnove
1.383 cm², idealnu zapreminu po centimetru visine 1.383 cm³.
Prednost idealne košnice nad ostalim košnicama se vidi iz tabele 3.

Tabela 3. Odnos zapremine, visine i površine osnove košnica

PČELARSKI LIST br 3, januar 2012

13
 Slika 29. Košnica Dragoslavka

Novost košnice je u novim dimenzijama delova košnica, a samim tim i cele košnice. Njen oblik je najsliĉniji
prirodnoj košnici. Pĉelinjem društvu pruţa najbolje moguće ţivotne uslove, ĉak bolje i od prirodnog doma u
stablu drveta. Zbog odgovarajućih srazmera dimenzija košnice pĉelinje društvo u njoj lakše reguliše mikroklimu
košnice i legla. Zahvaljujući tome brţe se razmnoţava, manje oboljeva i veći su prinosi meda nego u drugim
tipovima košnica.
Sa ovom košnicom je moguće primenjivati sve poznate metode pĉelarenja. Ona pĉelaru pruţa brţi i lakši rad,
pre svega zato što su nastavci, kako plodišni tako i medišni, lakši u odnosu na sve ostale tipove košnica. Osim
toga i dimenzionalno su prihvatljiviji za rukovanje. U medištu med brţe sazreva i lako se sortira. Pogodna je za
nukleuse, rojeve i slaba društva koja se drţe u jednom nastavku, za srednje jaka društva u dva nastavka i jaka
društva u tri nastavka (slika 30).

PČELARSKI LIST br 3, januar 2012

14
 Za rojeve i slaba društva Za srednje jaka društva Za jaka društva

Slika 30.

Delovi košnice su manjih dimenzija u odnosu na ostale što omogućuje bolji procenat iskorišćenja materijala.
Kako su svi nastavci i svi ramovi istih dimenzija to olakšava i ubrzava njenu izradu, pa je samim tim košnica
jeftinija.
U višegodišnjem paralelnom radu košnice Dragoslavke i LR košnice utvrĊeno je da društvo u košnici
Dragoslavki dostiţe stepen punog razvoja 20 dana pre društva u LR košnici i daje 30% više meda.

Autor Ĉlanka: Cerić Dino

Presjednik pĉelarskog udruţenja “APIZE” ZENICA

MED KROZ ISTORIJU

Prahistorijsko vrijeme

K ameno doba je najstariji period ljudske praistorije. Dijeli se na PALEOLIT i na NEOLIT.

Pĉele su jedna od najstarijih formi ţivotinja koje su egzistirale u doba neolitika. U istoriji ĉovjeka pĉele
i med nalazimo kao slatku hranu ali i kao lijek u medicini. Cijela priĉa o medu i homo sapiensu poĉinje
7000 g prije nove ere u kameno doba kada je jedina slatkasta tvar bio med.

PČELARSKI LIST br 3, januar 2012

15
 Drevna Kina

U drevnoj Kini med se opisuje u knjizi pjesama Shi

Jing, koja je pisana u 6 vjeku PNE. Prema kineskom
pisanju med se aktivira u zemljanom elementu koji
utiĉe na stomak i slezinu. Pripada pozitivnom dijelu
Yang karaktera i u ulozi je trostrukog zdravstvenog
meridijana (Shaoyang).

Drevna Indija

Otprilike u doba 2-3000 prije nove ere med se Drevni Egipat

pominje u svetoj knjizi Indije „Vedas“
U starom Egiptu med je imao vaţnu ulogu, pored
toga što je bio hrana a dosta toga nalazimo na
peĉinskim crteţima. Prema pisanju u Ebers papirusu
(1550g.PNE) med je pomenut 147 puta. TakoĊer
prema pisanju Smith papirusa (1700 g.PNE) korišten
je za lijeĉenje rana: „ Ranu na svjeţem mesu prvog
dana namazati medom i nakon toga nastaviti mazati
do oporavaka“

Drevni Rim

Stari rimski pjesnici ĉesto su spominjali med u svojim

stihovima. Posebno Vergilijev spjev Georgijus opisuje
dobivanje meda. U vremenu vladavine Julija Cezara
med se koristio i kao plateţno sredsvo. U prvom
stoljeću naše ere poznati gastronom Apikus napisao
je seriju knjiga sa receptima od kojih pola ukljuĉuje i
med.

PČELARSKI LIST br 3, januar 2012

16
 Kleopatra se kupala u medu i mlijeku

Srednjevjekovne razvijene kulture

U srednjevjekovnim arapskim kulturama,

bizantiskom carstve i srednjevjekovnoj evropi med je
imao veoma vaţnu ulogu pogotovo kao najslaĊe
jelo. U Bizantiskom carstvu med je bio dodatak
veĉini jela. U kršćana tokom srednjeg vijeka med je
uticao na mnoge djelove vjere kao npr. Sveti
Ambrozije koji je predstavljen sa košnicom. Keltska i
Germanska tradicija slave medicu (vino od meda)
kao nasljedstvo svetaca.

Drevna grĉka

U staroj Grĉkoj pĉela je simbol Artemisa koji je vaţan

ukras Ephesian novĉića više od 6 vjekova. Aristotel
propisuje prvi put med. Hipokrat govori o lijeĉenju
medom „...otklanja bol i ĉir, razmekša tvrde ĉireve
na usnama, lijeĉi gnojne rane koje cure,..“
Poslije njegove smrti 323 PNE Aleksandara velikog su
balzamovali i stavili u kovĉeg pun meda.

PČELARSKI LIST br 3, januar 2012

17
 Kur`an
Kur`an , sveta knjiga muslimana, preporuĉuje med
kao zdravu hranu i odliĉnu medicinu. U 16 poglavlju
Kurana dio o pĉeli: „Iz njihovih utroba izlazi tekuĉina
razliĉitih boja, koja je lijek za ljude.“ Razliĉite boje
su se odnosile na vrste meda po bojama. Muhamed
propovjeda „Med je lijek za sve bolesti“.Neki
sljedbenici islama imaju med kao talisman (amajliju).
Biblija
U Izraelu, zemlji gdje teĉe med i mlijeko, med
zauzima veoma vaţnu ulogu u starom zavjetu gdje
je pomenut ĉak 54 puta. Zabiljeţena je vaţna izjava
kralja Solomona: „Jedite med jer je dobar za tijelo“ U
Novom testamentu igra vaţnu ulogu u uskrsnuću
Krista
PČELARSKI LIST br 3, januar 2012
Afrika
Afrika takoĊer ima veoma dugu tradiciju korištenja
meda kako u visoko razvijenim mediteranskim
kulturama tako i u nerazvijenim kontinentalnim
kulturama na jugu Afrike. Nedavno je otkriveno da
porijeklo pĉele Apis Melifera potiĉe iz srca Afrike.
Srednja i juţna amerika
U centralnoj i juţnoj americi med je korišten dugo
prije Columba. Med od ubadajuĉih pĉela smatran je
kao boţijim poklonom a takoĊer je predstavljao znak
plodnosti podaren od bogova.
18
Autor teksta: Ivan Umeljić1
1 kanalima u Juţnu Ameriku.
Autor je urednik ĉasopisa „Pĉelarski ţurnal“.
Kontakt: 064/242 4455;
pcelarskizurnal@yahoo.com; www.umeljic.com
DNEVNIK JEDNE
INVAZIJE
Š
irenje afriĉke rase pĉela u Americi je
nesumnjivo jedan od najĉudnijih bioloških
fenomena našeg vremena. Za samo pola
veka, koliko je proteklo od njihovog
introdukovanja u Brazil, afriĉke pĉele izvele su jednu
od najspektakularnijh bioloških invazija zaposedajući
munjevitom brzinom ogromna prostranstva Juţne i
Severne Amerike. Svuda gde se pojavila, afriĉka
populacija je istisla odomaćene i neuporedivo brojnije
evropske pĉele (takoĊe introdukovane u Juţnu
Ameriku, ali u 18. veku), što je proizvelo
katastrofalne posledice po pĉelarstvo, poljoprivredu i
bezbednost ljudi.
Priĉa o afrikanizovanim pĉelama poĉinje 1956.
godine kada su neke vladine agencije i privatne
pĉelarske kompanije iz Brazila pokrenule projekat
poboljšanja produktivnosti evropske rase pĉela na
komercijalnim pĉelinjacima, koji će, kako se
ispostavilo, zauvek promeniti pĉelarsku praksu u 17
drţava na dva kontinenta, od Sao Paula do juga SAD.
Zbog ĉega su afriĉke pĉele uopšte i prenete u Brazil?
Evropske pĉele su veoma dugo bile prisutne u
Brazilu, ali tamošnji pĉelari nisu bili zadovoljni
njihovom produktivnošću. Italijanska, crna ili
kranjska pĉela koje poreklo vode iz hladnijeg i
sušnijeg evropskog regiona, nikada nisu uspele da se
adaptiraju na vrelu i vlaţnu brazilsku klimu, pa je
nekim brazilskim „struĉnjacima” palo na pamet da bi
moţda trebalo okušati sreću sa pĉelama iz, takoĊe,
tropskog regiona – ali sa druge strane Atlantika.
Kao vrsta koja će najbolje da „oplemeni" karakter
evropske pĉele izabrana je Apis mellifera adansonii,
kasnije preimenovana u Apis mellifera scutelata,
poreklom iz Juţne Afrike. VoĊa projekta kojeg je
angaţovala Vlada Brazila, ĉuveni genetiĉar dr
Estevan Varvik Ker, otputovao je u Afriku kako bi
odabrao matice iz najvitalnijih pĉelinjih zajednica u
Angoli, Mozambiku i Juţnoafriĉkoj Republici, ali
nijedna nije preţivela promenu sredine. Ipak, u
narednom pokušaju, jedna matica iz Tanzanije i 46 iz
okoline Pretorije uspele su da preţive introdukovanje
u Brazil. Ovih nekoliko matica najĉešće se smatraju
jedinim rodonaĉelnicama celokupne afrikanizovane
populacije pĉela u Novom Svetu. MeĊutim, danas se
PČELARSKI LIST br 3, januar 2012
zna da su afriĉke pĉele pristizale i nekim ilegalnim
U svakom sluĉaju, od samo nekoliko afriĉkih matica
nastala je afrikanizovana populacija koja će narednih
decenija zagospodariti većim delom ovog kontinenta.
Prema 40. izdanju pĉelarske enciklopedije ABC & XYC
of a Bee Culture iz 1990. godine, u Juţnoj i Severnoj
Americi je bilo oko ĉetiri miliona afrikanizovanih
pĉelinjih zajednica – duplo više od ukupnog broja
pĉelinjih zajednica u SAD
U poĉetku, nauĉnici su smatrali da će se ukrštanjem
afriĉkih i evropskih pĉela genetski „razblaţiti"
neţeljene osobine pĉela iz Afrike. S obzirom na to da
je vrlo mala populacija afriĉkih pĉela došla u kontakt
sa neuporedivo većom populacijom evropskih pĉela,
ĉinilo se logiĉnim da će afriĉke pĉele vremenom
postati sve manje i manje „afriĉke”. U ranom periodu
širenja, smatralo se da treba dopustiti neograniĉeno i
neometano sparivanje i genetsku razmenu izmeĊu
rasa. Novi hibridni soj, nastao ukrštanjem evropskih
matica i afriĉkih trutova, ubrzo je dobio naziv
afrikanizovane pĉele.
Razvoj molekularnih tehnika omogućio je detaljnije
istraţivanje novonastale populacije i kako su
istraţivanja odmicala, postajalo je, meĊutim, sve
jasnije da sa konceptom produkcije hibridnih rojeva i
„genetskog razblaţivanja" afriĉkih pĉela nešto nije u
redu. U ovom kontekstu, posebno su bila vaţna
istraţivanja mitohondrijalne DNK (mtDNK), koja se,
za razliku od DNK ćelijskog jezgra (nasleĊuje se od
majke i oca), nasleĊuje iskljuĉivo od majke.
Pošto su pĉele-hibridi u tropskom pojasu nastale od
evropskih matica i afriĉkih trutova njihove ćelije bi
trebalo da sadrţe mtDNK evropskih pĉela. MeĊutim,
krajem osamdesetih godina 20. veka dr Debora Smit
sa Univerziteta u Kanzasu i dr Glen Hal sa
Univerziteta u Floridi otkrili su da je 97 odsto
pĉelinjih zajednica uzorkovanih u mnogim oblastima
Juţne Amerike sadrţalo iskljuĉivo afriĉku mtDNK.
Postojalo je samo jedno moguće objašnjenje
ovakvog ishoda: pĉelinje zajednice koje su poticale
od evropskih matica i afriĉkih trutova su jednostavno
išĉezle.Kako je ovo moglo da se dogodi? Novonastale
hibridne zajednice beţale su sa gajenih pĉelinjaka u
divljinu gde nisu uspevale da opstanu. Tako je išĉezla
i evropska mtDNK, a afriĉke zajednice sklonije
ĉešćem rojenju i velikim migracijama zauzimale su
upraţnjenu ekološku nišu. Moţda najbolji primer
predstavlja meksiĉko poluostrvo Jukatan, gde su
sredinom osamdesetih godina 20. veka afriĉke pĉele
došle u kontakt sa ogromnom populacijom evropskih
pĉela. U to vreme na Jukatanu je proseĉan broj
košnica (sa evropskim pĉelama) po kvadratnom
kilometru bio meĊu najvišim u svetu. MeĊutim,
afriĉke pĉele su za samo 12 godina praktiĉno istisle
ogromnu evropsku populaciju, koja je danas prisutna
u samo 20 odsto košnica na Jukatanu.
Iako je ispitivanje mtDNK otkrilo neke zagonetne
detalje o uzrocima išĉezavanja evropskih pĉela, slika
19
još nije bila kompletna. Da bi se u potpunosti
shvatila genetska struktura neke populacije,
neophodno je bilo uzeti u razmatranje i DNK ćelijskog
jezgra, koja sadrţi genetski materijal oba roditelja.
Iako je, u zavisnosti od metodologije istraţivanja,
bilo nekih odstupanja, svi rezultati otkrili su jedan
ustaljeni model: na afriĉku populaciju prenosio se
relativno mali broj gena evropskih pĉela, koji se
vremenom još više smanjivao.
Pokazalo se zapravo da je današnji afrikanizovani
hibrid genetski skoro identiĉan afriĉkom pretku Apis
mellifera scutelata. IznenaĊujuće je koliko se malo
evropskog genetskog materijala prenelo na
afrikanizovanu populaciju, imajući u vidu
zanemarljivo mali broj matica prenetih iz Afrike u
Brazil u odnosu na mnogobrojnost evropske pĉelinje
populacije, kao i relativno kratak period od pola veka
tokom kojeg traje ukrštanje.
I pored kontinuiranog ukrštanja sa evropskim
pĉelama, afrikanizovane pĉele uglavnom su
zadrţavale afriĉki genom. Uz to, u najvećem delu
areala rasprostiranja u Novom Svetu, one su prema
gotovo svim biološkim karakteristikama ostale
potpuno „afriĉke": prema agresivnosti, naĉinu
formiranja gnezda, rojenju i velikoj mobilnosti.
Njihova sposobnost da zadrţe izvornu afriĉku prirodu
i da genetski istisnu ogromnu populaciju evropskih
pĉela jedan je od najĉudnijih i najmisterioznijih
bioloških fenomena.
opremila i znatno višim nivoom reprodukcije;
poreĊenja radi, evropske pĉele godišnje proizvedu
jedan do tri roja, najĉešće krajem proleća ili
poĉetkom leta, a afriĉke tri do dvanaest rojeva u više
navrata tokom godine, zahvaljujući blagoj klimi.
Biološki, moţda najznaĉajnija razlika izmeĊu
evropskih i afriĉkih pĉela jeste kraći razvojni period
afriĉkih pĉela (18,5 dana, dok je evropskim pĉelama
potreban 21 dan), ĉime se ubrzava razvoj zajednice i
Autor teksta:Ĉamdţić Sadik.
Kladanj Tel.035-621-302
DA LI DOLAZI SUMRAK L-R KOŠNICE
S
iromašni Langstrot poĉeo je pĉelariti 1838
god. Kada je nabavio dvije zajednice. Kao
velika većina pĉelara,poslije prve ,,zaraze,,
nastojao je uvećati pĉeljinjak. Ali oskudica
sredstava ga je limitirala. Uto vrijeme u Americi se
pakovao šećer u sanduke ĉije su boĉne stranice bile
izraĊene od daske širine 10 inĉ. Langstrot je tu
ispraţnjenju ambalaţu dobivao po povoljnoj cijeni pa
ju je adaptirao u košnice. Pošto nije hti da sanduke
suţava, te košnice sui male 14 ramova. Sa njima je
pokušavao pĉelariti sa dvije matice, drţeći svaku na
7 okvira, a iznad je bilo zajedniĉko medište. Pošto su
PČELARSKI LIST br 3, januar 2012
Antrfile
Evropske vs. afriĉke pĉele
Medonosna pĉela Apis mellifera je nativna vrsta u
Starom svetu sa prirodnim arealom rasprostiranja od
roga Afrike do severa Rusije. S obzirom na veliĉinu
prostranstva koje zaposeda adaptirala se na
raznovrsne klimatske i ekološke uslove i „razvrstala"
u 25 razliĉitih podvrsta koje se mogu podeliti na dve
velike grupe. Umereni klimatski pojas nastanjuju
evropske rase pĉela, od kojih su najpoznatije
kranjska (Apis m. carnica), italijanska (A. m.
ligustica), crna (A. m. mellifera), karpatska (A. m.
carpatica) i makedonska (A. m. macedonica). Ono
što je u najvećoj meri determinisalo njihovo
ponašanje i biologiju jesu duge i hladne evropske
zime, pa su one zbog toga sklone sakupljanju i
skladištenju velikih zimskih zaliha meda neophodnog
za zagrevanje gnezda i ishranu. S druge strane,
tropske rase pĉela koje nastanjuju Afriku nikada nisu
iskusile evropsku zimu. Topla klima dopušta im da
izleću tokom ĉitave godine pa zbog toga ne moraju
da formiraju zimske zalihe meda. Klima im, takoĊe,
omogućava da ţive u malobrojnijim zajednicama i da
izgraĊuju manje saća. Zbog veće izloţenosti
predatorima izuzetno su agresivne pa je kod njih
znatno izraţeniji instinkt za ubadanjem nego kod
evropskih pĉela, a iz istog razloga evolucija ih je
podstiĉe ĉešće rojenje. Zbog velikih suša pĉele na
Crnom kontinentu suoĉene su i sa nestalnošću izvora
nektara. Pošto se cvetovi „sele”, prateći retke i
nepredvidive kiše, pĉele su sklone ĉestim i
iznenadnim migracijama, za razliku od evropskih
pĉela koje preferiraju skladištenje velikih koliĉina
meda za periode kada neće biti dostupnog nektara u
prirodi.
se te košnice po pravilu izrojavale,odustao je. Petog
oktombra 1852. kada je patentirao svoj pronalazak
(bee space-pĉeljinji prostor), pod nazivom ,,pokretni
ram,, imao je 20 košnica. Pošto je dobio nešto novca
od te inovacije odluĉio je uveĉati i obnoviti svoj
pĉeljinjak. U Americi su se tada standardno rezale
daske širine 10 inĉ. Po jednostavnoj i racionalnoj
logici se odluĉio graditi boĉne stranice košnice od te
širine dasaka. Razmišljam da je Langrstrot imao pri
ruci sanduke za šećer visine 6 i 5/8 inĉa, a pošto je
bio bolešljiv i zastupao genijalno mišljenje da ramovi
u plodištu i medištu budu istih dimenzija pretekao bi
20
Farara za 100 godina. Ta košnica ne bi danas ulazila
u sumrak i imala bi veliku budućnost. Da istaknem
jedan pĉelarski aksiom: samo sa jednakim okvirima
u plodištu i medištu mogu se obavljati sve
manipulacije koje diktira savremeni i budući naĉin
pĉelarenja.
U dugoj praksi pĉelarenja sa L-R košnicom,već
odavno su se pojavila dva problema:
-da bi se pĉelarilo istom visinom nastavaka
(242mm) u plodištu I medištu trbalo bi da pĉelar
bude Herkules ili da njome pĉelari samo populacija
snaţnih pĉelara od 25 do35 godina starosti
-drugi problem je još veći jer L-R ramovi su takve
visine da se na njima moţe formirati klube slabe i
srednje jake zajednice ispod tankog vijenca meda
koji bude potrošen do poĉetka surovih zimskih dana,
a u gornjem nastavku moţe biti tona meda dok
pĉele u donjem nastavku sigurno umiru od gladi. A
baš takve zajednice se masovno zazimljuju .Zašto?
-Zbog neadekvatne zaštite od varoe i raznih bolesti
-Zbog toga što ,, moderni,, pĉelari dozvoljavaju
pĉelama samo da vide med ne da ga i jedu, a mednu
kapu im formiraju od šećerne pogaĉe.
-Zbog rasne osobine Mellifera carnice da ulazi u zimu
sa mnogo manji brojem pĉela nego Mellifera
ligustika.
Vjerovatno je pĉelarstvo SAD-a, prije svega zbog
prva dva razloga skliznulo za 10 godina sa 5.500.000
na 2.400.000 pĉeljinjih zajednica. Sjećam se: kada
sam boravio u Teksasu 2002 i 2003. godine,na
jednoj pred boţićnoj party udruţenja pĉelara Dalasa,
pošto su mislili da sam došao ţivjeti u SAD-u, na
Autor teksta: Prof. Đoko Zeĉević, dipl.oecc.
Kontakt: 033/63-160; 064/17-80-050;
e-mail: brdozlatar@gmail.com;
Site: zlatarpcela.org.rs
BRDSKO PLANINSKO PĈELARENJE
V
ećina brdsko-planinskih pĉelara ima
nekoliko stalnih dilema koje pokušava da
razreši:
• kada matica poĉinje zaleganje jaja,
• kada treba izvršiti prvi brzi zimsko-prolećni
pregled,
• kada, kako (i da li je potrebno) utopljavati pĉelinja
društva u ovom periodu,
• dileme oko ventilacije,
• da li i zbog ĉega suţavati pĉelinje gnezdo,
• da li, ako da, kada i ĉime treba prihranjivati
pĉelinje zajednice u ovom periodu,
• kada i kakvo pojilo postaviti na pĉelinjaku,
PČELARSKI LIST br 3, januar 2012
svakom koraku su mi nudili rabljene prazne L-R
košnice.
Zbog plitkog okvira, svi ovi problemi se ne dešavaju
u Fararovoj košnici.
Ni klube sa najmanjim preĉnikom ne moţe se
smjestiti na jedan red okvira, nego uvijek mora
zahvatati i drugi red u znaĉajnoj mjeri. Na taj naĉin
je osiguraan kontakt sa hranom i drugom nastavku a
prema tome i prelaz izmeĊu donjeg i gornjeg
nastavka.
Samo orijaške zajednice od 30.000 do 40.000 pĉela i
punim gornjim L-R nastavkom meda bi bez
problema zimovale. Kada pred zimu na pĉelinjacima
vidim (a ĉesto vidim) zajednice smještene u jedan
nastavak,100% sam siguran da će izimiti slabiće ili
mrtvace ( prvo je gore od drugog)
Sada ćete mi postaviti pitanje: Pa kad je toliko loša
L-R košnica, zašto je zastupljena sa 90% u
pĉelarstvu ? Najveći dio odgovora daće vam citat iz
teksta o ovoj košnici, koji je napisao pĉelar Rajko
Radivojac: ,,Gotovo sve knjge o pĉelarstvu se bave
ovm košnicom, a ostale košnice se pominju u jednom
pasusu ili u najboljem sluĉaju na jednoj stranici.
Rijetke su knjige koje obraĊuju tehnologiju
pĉelarenja drugim tipovima košnica. U razgovoru sa
kolegama pĉelarima saznao sam da su se
opredijelili za ovu košnicu zato što su proĉitali ili
ĉuli na predavanjima da je najbolja.,,
Ili kako Radivojac kaţe saţeto.,,Nabavljaju ih po
inerciji;. Naravno onda ih i proizvode po inerciji.
Ja bih ovome samo dodao: veliki broj L-R košnica
su pĉelari iz nuţde preinaĉili u loše surogate DB,
uvodeći polunastavak.
• na koji naĉin sanirati eventualne bezmatke u ovom
periodu,
• kada izvršiti proširenje pĉelinjeg gnezda i na koji
naĉin,
• kada izvršiti glavni prolećni pregled,
• kako odabrati proizvodna pĉelinja društva sa
kojima će se ući u glavnu pašu…
Ako se ĉitaoci slaţu, navedene dileme bismo mogli
najednostavnije nazvati: Radovi na stacionarnom
pčelinjaku tokom zimsko-prolećnih meseci u pripremi
za planinsku livadsku pašu.
Iz pĉelarske literature je poznato da zimska pĉela ţivi
6-7 meseci. Uz pretpostavku da se najĉešće raĊa
krajem avgusta ili poĉetkom septembra, o ĉemu
moramo jako voditi raĉuna. Iako u oteţanim
21
klimatskim uslovima, pravovremenim radnjama na
pĉelinjaku potrebno je stvoriti uslove za razvoj
pĉelinje zajednice vodeći raĉuna i o biologiji pĉela.
U našem je interesu da matica što kasnije poĉne sa
polaganjem jaja. A ona će to uĉiniti ako su pĉelinja
društva pravilno zazimljena: na odgovarajući naĉin
utopljena, sa optimalnim brojem jedinki, dosta hrane
i dobrom mednom kapom. Sada bismo trebali da
konkretizujemo prethodno navedene dileme,
odnosno da opišemo najvaţnije prolećne radove na
pĉelinjaku u brdsko-planinskom podruĉju na
nadmorskim visinama preko 800 a neretko i preko
1000 metara. Ovde je neophodno napomenuti da se
na ovim podruĉjima pĉelari većinom sa DB
košnicama. Pošto smo istakli ţelju da matica što
kasnije poĉne sa polaganjem, onda je veoma vaţno
da jednom kada zapoĉne polaganje jaja, to ĉini
nesmanjenim intenzitetom i bez prekida. To,
meĊutim, svakog pĉelara obavezuje na mobilnost
u vreme prolećnog razvoja pĉelinjih zajednica.
Zbog velikog sneţnog pokrivaĉa obavljamo brz i
kratak pregled tokom marta, najĉešće u drugoj
polovini meseca. Prilikom ovog pregleda neophodno
je planski sprovesti odreĊeni broj radnji.
Prvo otvaranje košnica
Iako još uvek ima snega, koristimo sunĉan dan da
otvorimo košnicu. Tada vizuelno konstatujemo
poloţaj klubeta i grubo procenjujemo brojnost
jedinki u košnici. Pošto su dani duţi, povremeno i
topliji, pĉele se ĉesto nalaze na satonošama, bez
obzira na mednu kapu. U ovo vreme ni u kom
sluĉaju ne bi smeli da traţimo maticu. Njeno
prisustvo potvrdiće karakteristiĉno ponašanje pĉela
koje na nogicama nose cvetni prah u košnicu u većim
koliĉinama. To im u ovom mesecu omogućava
pojavljivanje polenarica kao što su leska, kukurek,
kaćun, visibaba, crnjuša (tamo gde je ima),
jagorčevina, u prisoju podbjel i crvena mrtva kopriva,
a u potocima jova i dr. Ako je lepo vreme, podići
ćemo sa severne strane dva do tri rama (DB), pa ako
je neki prazan ili de- formisan, uklonićemo ga i
pregradnom daskom suziti pĉelinje gnezdo. Ovo je
od višestruke koristi za pĉelinje društvo jer će pĉele
biti u manjem prostoru pa će im nagla promena
vremena manje štetiti. Ako procenimo da nema
dovoljno hrane dodaćemo ugljenohidratnu pogaĉu
sa alkoholnom tinkturom pelina ili Kas-om 81.
Tinktura i Kas su korisni u pogledu boljeg radnog
raspoloţenja pĉela, predupreĊivanja nozeme a nisu
se loše pokazali i kod opadanja varoe. Ako nam pĉele
zimuju u dva tela (LR) pa je klube u donjem telu,
pogaĉu ćemo onda staviti na donje satonoše uz
prethodno postavljanje drvenog „prstena“. Logiĉno,
ako pĉele zimuju u gornjem telu, onda pogaĉu
stavljamo odozgo. Zbog vremenskih oscilacija i
kontinuiteta legla, potrebno je znaĉajnije utopliti
pĉelinju zajednicu i to odozgo. Ovo se moţe uĉiniti sa
nekoliko struka novina ili papirnim dţakom preko
zbega - vazdušne komore. Ako na pĉelinjaku ima
PČELARSKI LIST br 3, januar 2012
puno snega, ispred košnica ćemo nabacati sena ili
slame kako pĉele ne bi padale u sneg sa koga se
teško mogu podići. Sve ove radove bismo morali
obaviti do kraja marta meseca.
Mesec april – nada i strepnja brdsko-planinskih
pĉelara
U ovim krajevima, vaţi krilatica„za pĉele me pitaj
posle Blagovesti“! (7. april) Šta to praktiĉno znaĉi?
Najĉešće je april mesec u kome dolazi do„kritiĉne
taĉke“, a to je zamišljeni trenutak „susreta“ preseka
stanja odlazećih zimskih sa, novim, prolećnim
pĉelama. Ukoliko prilikom ovog „susreta“ u
košnicama imamo dovoljno mladih pĉela koje mogu
pokriti leglo i opsluţiti maticu, i ukoliko aprilske
vremenske prilike budu naklonjene pĉelama, uz
odgovarajuće pĉelareve radnje, moţemo raĉunati na
dobar prolećni razvoj zajednica. U aprilu se
pojavljuju znaĉajnije polenarice (vrba iva, bela vrba,
žalosna vrba…), sa nešto nektara. Dani su duţi, pa
je ako vreme dozvoli neophodno izvršiti prvi detaljniji
pregled svih pĉelinjih zajednica. Naravno, košnica još
uvek ne moţe biti dugo otvorena, pa se mora raditi
efikasnije i brţe nego u letnjim mesecima. Osnovni
razlog zbog koga se ovaj pregled sprovodi jeste
neposredan uvid u stanje svakog društva: prisustvo
matice, veliĉinu legla, koliĉinu pĉela i hrane,
zdravstveno stanje, stanje saća i dr. U zavisnosti od
broja zazimljenih ramova, pregled obiĉno poĉinjemo
sa severne strane, osim ako su košnice okrenute ka
jugu, kada pregled zapoĉinjemo sa zapada. Ako
pĉele ne bruje i njihov zadak nije podignut, to je
znak da je matica prisutna u košnici. Vadeći jedan po
jedan ram, kontrolišemo koliĉinu legla, obim i
raspored hrane, zalihe perge i kvalitet saća. Ramove
sa hranom i pergom primiĉemo leglu, vodeći pritom
raĉuna da u sredini bude praznih ćelija mlaĊeg
saća. Starije i deformisano saće sa medom treba
izvući iz košnice, viljuškom malo naĉeti medne
poklopce i postaviti ram preko poklopne daske (sa
medom okrenutim na dole), na kojoj je otvo- ren
prorez za hranilicu (2 cm). Ispod krajeva rama
postaviti paknice od 15 mm, da se ram ne bi oslanjao
na poklopnu dasku. Preko rama se obavezno
postavlja utopljavajući materijal. Na ovaj naĉin
obezbedili smo stalni unos meda, a samim tim i
kontinuitet u polaganju jaja za maticu, ĉak i ako se u
narednom periodu vreme eventualno po- gorša.
Prilikom ovog pregleda moţe se dogoditi da naiĊemo
na bezmatak – društvo bez matice. Pĉelari se ĉesto
pitaju šta da rade sa ovakvim pĉelama? Pošto u
ovakvim zajednicama većinu ĉine, starije, zimske
pĉele nema razloga spašavati takve pĉele. Doduše,
mogu se – iako od toga neće biti neke velike koristi
–„preko novine“ dodati nekoj zajednici, prema našoj
subjektivnoj proceni. Ako prilikom pregleda
posumnjamo na prisustvo neke bolesti, naroĉito
nozeme, uzećemo sa krajnjih ramova 30-50 pĉela
(stare pĉele) i poslati ih u Veterinarski institut na
pregled. MeĊutim, dogaĊa se vrlo ĉesto da prilikom
pregleda utvrdimo manjak hrane neophodne za
22
normalan razvoj pĉelinjih zajednica. Šta radimo na
planini u tom sluĉaju? Ako ovakvo stanje uoĉimo
poĉetkom aprila, onda se, ukoliko nemamo ramova
sa medom, mora dodati pogaĉa obogaćena
belanĉevinastim materijama. Pĉele će je vrlo brzo
potrošiti. A ukoliko noćna temperatura u ovom
periodu prelazi 10 stepeni (što na ovim prostorima
nije ĉest sluĉaj), onda moţemo vršiti prihranu
šećernim sirupom u odnosu 1:1 u koliĉinama
neophodnim za razvoj pĉelinjeg društva, opet prema
liĉnoj proceni pĉelara. Ako nismo mogli u martu
zbog leda, sada je krajnji rok da pĉelama
obezbedimo zdravu i ĉistu vodu. Ako u blizini nema
prirodnih izvora ili potoĉića, potrebno je da nedaleko
od pĉelinjaka postavimo poji- lo koje bi pĉelama bilo
dostupno preko celog dana. U pripremljenu vodu
moţemo dodati malo kuhinjske soli, najviše dva
grama na litar vode.
Podsticaj za razvoj društava
Ako smo na pĉelinjaku do polovine aprila uradili sve
gore navedeno, neophodno je da i u drugoj polovini
meseca budemo aktivni kako bismo pomogli pĉelama
da se pravilno razviju do livadske paše. Ovo je period
kada treba da izvršimo proširivanje gnezda. Prvo
proširivanje prostora u košnici (DB) vršimo
dodavanjem ramova sa izvuĉenim saćem izmeĊu
perge i legla sa jedne strane, a nakon par dana i sa
druge strane. U ovom periodu ne bi trebalo dodavati
satne osnove sve dok ne procvetaju dţenarika i
druge nektarice (najbolje je dodati ih u vreme
cvetanja jabuke), jer u košnici još uvek nije prisutan
optimalan broj mladih pĉela koje bi mogle brzo da
izvuku satne osnove. Krajem aprila poĉinje cvetanje
dţenarike a pojavljuje se i prvi maslaĉak, zatim divlje
borovnice i divlje jagode, kojih na ovim prostorima
ima u velikim koliĉinama. U ovom periodu kada
pĉelinje zajednice u brdsko-planinskom podruĉju
doţivljavaju intenzivan razvoj moţemo sa većom
sigurnošću obavljati sve potrebne radnje u Zašto kaţemo ĉudnu?
pĉelinjaku. Sada pĉelinje gnezdo moţemo da
proširimo dodavanjem po jedne satne osnove izmeĊu
legla i perge. Ovo je i pravo vreme za stimulativno
prihranjiva- nje jer se ĉesto dogaĊa da se okiša pa
pĉele ponekad i nekoliko dana za redom ne izleću iz
košnice ili to ĉine kratkotrajno. Da bismo bili sigurni
da matica neće prekinuti polaganje jaja, neophodno
je obezbediti siguran dotok hrane u košnicu. Jedan
od naĉina stimulativnog prihranjivanja (koji zahteva
malo više angaţovanja, ali je veoma koristan), jeste
okretanje (kod DB košnice) dva neparna rama sa
leglom za 180 stepeni. Pošto pĉele ne trpe med u
blizini leta, prenose ga i poliraju ćelije, a matica ima
osećaj priliva nektara i ne smanjuje polaganje jaja.
Nakon par dana okrećemo i druge ramove na kojima
ima legla. Kod LR košnica, u kojima pĉele zaposedaju
dva tela, iz gornjeg tela spustićemo jedan do dva
rama sa medom u donje telo a gore ubaciti izvuĉeno
saće. Na taj naĉin obezbedićemo da pĉele taj med
„podignu“ iznad legla i tako nehotice simuliraju
PČELARSKI LIST br 3, januar 2012
dotok nektara u košnicu. Stimulativno
prihranjivanje kod LR košnica moţemo vršiti i
okretanjem tela za 180 stepeni ili promenom mesta
telima gde gornje telo sa leglom i medom stavljamo
na podnjaĉu a donje sa praznim saćem postavljamo
odozgo. Ovakav manevar primoraće pĉele da
prenesu med u gornji nastavak, a matica će moći da
poloţi jaja u oĉišćene i ispolirane ćelije donjeg tela.
Ipak, najĉešći i najlakši naĉin stimulativne prihrane
(naroĉito za starije pĉelare) kojim animiramo dotok
nektara u košnicu jeste prihrana šećernim sirupom,
ĉime obezbeĊujemo stalni dotok hrane u košnicu a
matici omogućavamo da nastavi polaganje jaja u
kontinuitetu, što je vrlo bitno za dobar prolećni
razvoj pĉelinjih zajednica. Sirup se spravlja u od-
nosu 1:1 (šećer i voda), a prihrana se vrši svake
druge veĉeri sa 200-400 ml po košnici. Prilikom
pripreme sirupa, najbolje je prokuvati (sterilisati)
vodu pa šećer razmutiti u takvoj vodi.
Maj, mesec burnog razvoja pĉelinjih zajednica
Ako nam vremenske prilike idu na ruku, obiĉno u
prvoj sedmici maja pa nadalje dolazi do naglog
razvoja cvetova drvenastih biljaka: divlje trešnje,
višnje, šljive, divlje jabuke, divlje kruške, sadnog
voća i dr. Pĉelarski, ovaj period mogli bismo nazvati
„voćna paša“, ali retke su godine u kojima ostva-
rujemo znaĉajniju berbu voćnog meda. Razlog
tome su vremenske (ne)prilike. Naime, veoma ĉesto
se dogaĊa da pĉele po više dana ne opšte sa
prirodom ili to ĉine vrlo kratko u toku dana stradajući
pritom usled jakog vetra. Još jedan razlog moramo
navesti, a to je da pĉelinje zajednice nisu dostigle
optimalan broj jedinki da bi uspešno iskoristile
majske nektarice. Tako, vrlo ĉesto poĉetkom maja u
košnicama bude manje od pet ramova legla - i to
zatvorenog - što je nedovoljno za ponekad vrlo
ĉudnu „voćnu pašu“!
Zbog poslednjih godina sve izraţenijih promena
klime i nekih opštih prirodnih zakonitosti u
cvetanju se sustiţu trešnja, jabuka i kruška
(ranijih godina nije bilo tako), pa je period cvetanja
suviše kratak da bi medobranje bilo uspešno. U maju
se na ovim prostorima pojavljuju obilnije polenarice
kao što su maslaĉak (vrlo retko medi zbog hladnih
noći), koga ima u izobilju, breza, šipurak, orah i dr.
Zbog svega iznetog mi stacionarni pĉelari prinuĊeni
smo da u maju poradimo najbolje što znamo i
umemo kako bismo u planinsku livadsku pašu ušli sa
optimalnim brojem izletnica i povoljnom strukturom
legla u košnicama, a ako je moguće i ponekim
skinutim ramom meda od majskog voća.
Majski radovi u brdsko-planinskim predelima
U normalnim godinama (mislim na klimu) mesec maj
moramo iskoristiti za snaţan razvoj pĉelinjih
društava. U majskoj voćnoj paši obavićemo niz
radnji koje su neophodne da bismo stigli do ovog
23
cilja. Kao prvo, izvršićemo glavni detaljni pregled
svih pĉelinjih zajednica, kojim ćemo opredeliti
pĉelinja društva za koja mislimo da će biti proizvodna
tj. sposobna za dobro medobranje. Ovo ĉinimo zbog
toga da bismo im u nastupajućem periodu posvetili
posebnu paţnju u praćenju nji- hovog daljeg
razvoja. Tada, kod DB košnica moţemo dodati ram
sa satnom osnovom tako što ćemo srednja dva
rama sa leglom razmaći i u sredinu smestiti taj
ram. U brdsko-planinskim uslovima nije dobro
dodavati po dve satne osno- ve odjednom. Sada,
kada ima već priliĉno mladih pĉela u košnici, one će
uz dobar unos nektara brzo nadograditi satne
osnove. Ako je neophodno, ovaj postupak moţemo
ponoviti kroz nekoliko dana. Veoma je vaţno da u
košnicama u koje ne dodajemo satne osnove (gde
ima dovoljno izvuĉenih ramova) ne dozvolimo
blokadu matice usled obilatog unosa polena, već da
postavimo skupljaĉe cvetnog praha ili izvadimo ram
sa medom i dodamo satne osnove, tj. da
pravovremeno proširimo pĉelinje gnezdo. IzvaĊeni
ram sa medom iskoristićemo za pojaĉavanje rojeva
dobijenih nuţnim razrojavanjem u livadskoj paši. Ako
se dogodi da u plodištu sve ulice budu popunjene
pĉelama (i sa najmanje šest ramova legla), a da
pritom unos nektara sa voća bude znaĉajan,
obavezno treba da dodamo medišne nastavke. Sada
je prilika da obezbedimo mlado saće u medištima
kako bismo zaposlili mlade pĉele. Postavićemo u
medišta sve ramove sa satnim osnovama, osim dva.
Naime, drugi i osmi ram iz plodišta podićićemo u
medište ĉime ćemo obaviti dve korisne radnje! Prvo,
pĉele će vrlo brzo izvući satne osnove a drugo, ispod
podignutog plodišnog rama nadogradiće trutovsko
saće, koje će nam posluţiti kao graĊevnjak iz koga
ćemo isecanjem poklopljenog trutovskog legla
biološki eliminisa- ti deo varoe iz košnice. Ovaj
postupak moţe da se ponovi i u livadskoj paši. Kod
LR košnica treba postaviti ram sa dva centimetra
satne osnove na koju će pĉele dalje nadograditi
veću površinu trutovskog saća koje ćemo iseći i
pretopiti nakon zatvaranja legla. Za brdsko-planinska
pašna podruĉja (Zlatar i ok lina) karakteristiĉno je da
voćna paša traje skoro do polovine ĉetvrte dekade
meseca maja, kada po ivicama šuma, skladovima i
vrzinama poĉinju da se pojavljuju brojne nektarice.
Poĉetkom juna zabeleće se ĉitavi krajolici zbog
cvetanja gloga koje će se, u zavisnosti od
nadmorske visine, nastaviti do kraja meseca. Ovo je
period malog „zatišja“ kada koristimo priliku da još
jednom prekontrolišemo unutrašnjost košnice da
bismo se uverili u snagu svakog društva
pojedinaĉno. U ovom kratkom periodu moramo biti
vrlo oprezni (naroĉito ako smo oduzeli neki ram ili
polunastavak sa medom, ili ako eventualno
zahladni), da sluĉajno ne ostane koja košnica bez
hrane! Da se to ne bi dogodilo, ponekad je potrebno
intervenisati stimulativnim prihranjivanjem, i to malo
obilnijim porcijama.
PČELARSKI LIST br 3, januar 2012
Zbog ĉega treba pregledati pĉelinje zajednice
pred poĉetak planinske livadske paše?
Najĉešće, mada nije iskljuĉeno, za vreme voćne
paše u brdsko-planinskom podruĉju nema rojenja
(verovatno trutovi još uvek nisu polno zreli). Sada je
prava prilika da se pogleda da sluĉajno nema
zapoĉetih matiĉnjaka?
Pošto se pribliţava ozbiljnija planinska livadska paša
neophodan je pregled (u ĉetvrtoj dekadi maja) svih
košnica. Pregledom ćemo utvrditi:
• sa kakvom strukturom pĉela ulazimo u dugotrajnu
tihu pašu,
• sa kakvim stadijumima legla rapolaţemo u svakom
društvu,
• sa kolikom koliĉinom i kakvim rasporedom hrane
društva ulaze u glavnu pašu.
Dakle, ovim pregledom utvrdićemo koja su to
pĉelinja društva već spremna za veći unos nektara, a
koja moramo eventualno da spojimo da bi bila
proizvodna. Potrebno je da utvrdimo i koja ćemo
društva koristiti kao pomoćna za neke radove u
pĉelinjaku. Velika dilema kod mlaĊih pĉelara tiĉe se
pitanja sa kakvom strukturom pĉela treba ući u
livadsku pašu? Ono što iskusni pĉelari znaju jeste da
u livadskoj paši košnica treba da bude puna
izletnica! U planinsku livadsku pašu moramo ući sa
najmanje 40% izletnica i 35% legla u poodmaklom
stadijumu. Da ne bi bilo zabune, objasnićemo ovu
tvrdnju. Naime, livadska paša divljih planinskih
livada je tiha, dugo traje i skoro nikada nema
intenzivnog unosa.
Kada poĉinje i koliko traje planinska livadska
paša?
Livadska paša poĉinje oko 10. juna i traje i do kraja
jula. Ovo je iskustven podatak koji se bazira na
cvetanju pojedinih znaĉajnijih nektarica poĉev od
majĉine dušice i bele deteline, preko zdravca, do
ornjiĉkih velikih nektarica meĊu kojima je
najznaĉajniji lisiĉiji rep, a po skladovima i krajolicima
šuma sjeruša. Najizdašnije livadske nekatarice su
majĉina dušica (timijan i rebrasta), bela detelina
(puzeća), ĉešljasti i livadski razliĉak. Moţemo
ustvrditi da se (izuzetak su u poslednjih 20 godina
bile 1999. i 2006. godina) dnevni unos najĉešće
kreće od 0,8 do 1,2 kg nektara. Ovaj podatak govori
da svaka izletnica ima dovoljno vremena da
deponuje svoj nektar u ćelije saća, i da joj je
eventualno neophodna jedna primateljica. Zbog toga
je neophodan veliki broj izletnica. Da bismo
obezbedili da u košnici u vreme paše bude dovoljno
takvih pĉela, neophodno je, podsećamo, da u
majskoj voćnoj paši bude što više zatvorenog legla iz
koga će se do 20, najkasnije do 25. maja, izleći
mlade pĉele. Ako nismo obezbedili ovakvo stanje
stvari, moraćemo onda (u vreme medobranja) da iz
pomoćnih društava istresemo ram do dva rama pĉela
u košnice za koje procenimo, ili pregledom utvrdimo,
da nemaju dovoljno izletnica kako bismo ojaĉali
njihov izletniĉki potencijal.
24
 košnicama mora ostati i jednodnevnog legla. Mlade
Karakteristike paše i ponašanje pĉelinjih pĉele će brzo izvući satne osnove i poĉeti da lageruju
društava u njih a u nedostatku matice otpoĉeće izgradnju
Rojevni nagon prinudnog matiĉnjaka. Pošto smo skinuli nastavak ili
Tokom trajanja paše moramo voditi raĉuna da matica dva sa zatvorenim medom (i tako ostvarili plan),
uvek ima na raspolaganju dovoljno prostora za obraĊena pĉelinja društva će krajem jula ili
polaganje jaja, jer u suprotnom vrlo lako moţe doći poĉetkom avgusta dobiti nove matice bez genetski
do rojevnog nagona! Ako su svi plodišni ramovi opredeljenog rojevnog nagona i biće spremna za
popunjeni leglom i medom, moramo reagovati razvoj avgustovskog i septembarskog legla iz koga
oduzimanjem jednog do dva okvira sa medom i će se izvesti zimske pĉele. Osim što smo dobili mlade
postavljanjem satnih osnova u sredinu legla sa obe matice, ovakvom tehnikom rada smo svako takvo
strane rama sa leglom. Na taj naĉin zaposlićemo društvo dobro oĉistili od varoe! Naime, nakon 20-22
višak mladih pĉela da izvlaĉe ćelije. Ako kojim dana svaku takvu pĉelinju zajednicu tretiraćemo
sluĉajem neko društvo uĊe u rojevni nagon teško protiv varoe i uspeh će biti maksimalan. Još nešto je
moţemo zaustaviti ovaj proces, ali moţemo da bitno istaći, a to je da u pravo vreme vršimo jesenju
pokušamo da košnicu odnesemo na mesto slabijeg prihranu i svakoj takvoj zajednici moţemo dodati i
društva, a da slabije društvo postavimo na njeno plodišni ram sa medom, ako smo ih saĉuvali. Za
mesto, ĉime ćemo obezbediti da izletnice popune sluĉaj da se dogodi da se neka matica ne vrati sa
slabo društvo a da zajednica iz rojevnog nagona oplodnje, uvek u rezervi imamo nukleus sa starom
poruši matiĉnjake I „odustane“ od rojenja! Drugi maticom. Dakle, ako se opredelimo za ovakvu
klasiĉan naĉin da rasturimo zajednicu jeste da tehniku rada, na pĉelinjaku svake godine moţemo
formiramo nukleuse (nije potpuno iskljuĉeno i da se na trećini društava zameniti matice bez kupovine i
oni neće rojiti). Kod LR košnice, rojevni nagon se posebnog gajenja, što velikom broju brdsko-
moţe preduprediti delokacijom tela (spuštanjem planisnkih pĉelara predstavlja problem.
medišta na podnjaĉu). Nekada nije loše pustiti
poneku pĉelinju zajednicu da se prirodno roji. Iskorišćenje planinske livadske paše i prinosi
Naravno, ostaćemo bez meda, ali ćemo dobiti Ovaj tekst ne bi bio potpun kada ne bismo rekli koju
najbolju moguću maticu koju pĉele mogu proizvesti. reĉ o izdašnosti planinske livadske paše. O njenom
U pĉelarskoj literaturi opisano je još nekoliko naĉina iskorišćenju saobrazno vremenskim prilikama kao i
intervenisanja kod rojevnog nagona ali o njima ovde rezultatima medobranja. Ono što je sigurno, jeste da
nećemo pisati. su ovo vremena u kojima planinske divlje livade više
Blokada plodišta leglom ne mede punim intenzitetom. Razlog tome je veliki
Za ovako duge i tihe paše karakteristiĉno je da se manjak stoĉnog fonda (naroĉito ovaca), pa nema
vrlo ĉesto (kod pĉelarenja DB košnicama) dogaĊa da prirodnog Ċubrenja livada i pašnjaka. Pored toga,
tokom medobranja po dva polunastavka budu puna meteorološki uslovi su se znaĉajno promenili, tako
meda, a da u plodištu osim 10 ramova sa leglom da ĉeste padavine i zahlaĊenja diktiraju prinos
ne bude nijedne ćelije ispunjene medom! (Ovu nektara.Ipak, stalnom struĉnom edukacijom,
pojavu je lakše preduprediti u LR košnicama.) Šta usavršavanjem i konsultacijama sa starijim
raditi u ovakvim situacijama? Najednostavnije je da iskusnijim pĉelarima, uz dobru tehniku rada i
izvadimo tri rama sa preteţno zatvorenim leglom i maksimalnu mobilnost na pĉelinjaku, još uvek se
maticom i od njih, jednog rama sa medom i praznog mogu postići solidni rezultati koji se mogu iskazati
rama sa izvuĉenim saćem formiramo nukleus. Košnici sledećom iskustvenom konstatacijom: Stacionarni
u kojoj smo izvršili intervenciju dodajemo pĉelar u brdsko-planinskom podruĉju koji ostvari
naizmeniĉno dve satne osnove i jedan prazan proseĉan prinos kvalitetnog planinskog livadskog
izvuĉen ram, ako ga imamo. Ukoliko nemamo meda od 15 do 20 kilograma po košnici moţe se
izvuĉen ram dodaćemo još jednu satnu osnovu. smatrati vrlo uspešnim. A to se moţe postići ako
Ovo moţemo uraditi i u onim košnicama u kojima svako od nas svoje ţelje i teţnje usaglasi sa
smo utvrdili sliĉno stanje stvari. Takve zajednice biološkim zakonitostima pĉelinje zajednice kao i
prihranjujemo manjim porcijama sirupa svako veĉe, prirodnim agrometeorološkim zakonitostima podruĉja
bez obzira na spoljni dotok nektara. Naravno, u na kome pĉelari.
**********************************************************************************
Autor je stacionarni i seleći pčelar iz Nove Varoši sa planine Zlatara. Pčelari od 1987. godine na obroncima
planine Zlatar sa više od 100 proizvodnih društava u DB košnicama (10 i 12 ramova). Oficijelni je predavač
SPOS-a. Osim u Srbiji, održao je brojna predavanja i pčelarima u Crnoj Gori, BiH, Republici Srpskoj, Hrvatskoj i
Makedoniji. Autor je nekoliko desetina članaka objavljenih u vodećim pčelarskim časopisima u regionu.
Pčelarstvo u njegovoj porodici ima veoma dugu tradiciju, a pradeda Đoko koji je živeo 114 godina pčelario je
sa više od 100 vrškara.Kontakt: 033/63-160; 064/17-80-050; e-mail: brdozlatar@gmail.com; Site:
zlatarpcela.org.rs
************************************************************************************

PČELARSKI LIST br 3, januar 2012

25
Autor teksta: Ibrahim Huskanović
UP „Bagremovac“Graĉanica

ĈITANJE SA LETA KOŠNICE

(ZIMA I RANI PROLJETNI PERIOD)

P
rvi i osnovni zadatak svakog pĉelara na pĉelinjaku je da pogleda ima li kakvih znakova ispred košnica i
šta nam kaţe „leto“. Izlazni i ulazni otvor na košnici je ono mjesto na kome se stanje pĉelinje
zajednice moţe „proĉitati“. Posmatranjem pĉela na letu pĉelar stiĉe prvi utisak o stanju pĉelinje
zajednice. Time se izbjegava bespotrebno otvaranje košnice ako smo posmatranjem leta zakljuĉili da
je sve uredu, ili ju treba odmah otvoriti, ako nam ponašanje pĉela kaţe da nešto nije uredu. Svima nam je
poznato da košnicu treba što manje otvarati, jer smetamo pĉelama u njihovom radu. To je razlog više zbog
kojeg ponašanju pĉela na letu i njegovom izgledu treba pokloniti punu paţnju:

1) Ako u zimskom periodu u fazi mirovanja pĉela,
prislonimo uho uza zid košnice, ili na neki drugi
naĉin ĉujemo brujanje, odmah treba pogledati
otvor leta. Ako otkrijemo da je leto zaĉepljeno
uginulim pĉelama, treba ga neĉim oĉistiti i
oĉistiti pĉele sa leta i brujanje će prestati. Ako
se brujanje i poslije toga nastavi, znaĉi da je
pĉelinja zajednica ostala bez matice.
2) Ako pĉele izbacuju mrtve pĉele kroz leto, u
manjoj mjeri to je normalno poslije zimovanja,
ali ako je to u većem obimu, onda to ukazuje na
nedostatak hrane i biološku smrt. Kod manjka
hrane mrtve pĉele su sa raširenim zadnjim
nogama. Ako su noge i krila skupljeni, a rilica
ispruţena, onda je to glad. Sa izduţenim
trbuhom i jezikom, umrle su od gladi. Ako je
bolest, odnosno biološka smrt onda su noge
skupljene, takoĊer su skupljena krilca i rilica.
Ako su noge i krila raširene, a rilica skupljena,
smrt je nastupila zbog hladnoće.
3) Ako u rano proljeće vidimo pĉele da se jedva
vuku na poletaljci, padaju ispred poletaljke to je
znak da će uskoro umrijeti. Ako ih bolje
pogledamo vidjećemo da su im trbusi mali i
savijeni. To je pouzdan znak da pĉele u košnici
gladuju, te ih treba prihraniti.
4) Jedan od najvaţnijih uslova za dobro zimovanje
pĉela je pravovremeni proĉisni izlet. MeĊu
pĉelarima praktiĉarima vlada mišljenje da je
najbolje ako pĉele imaju proĉisni izlet pribliţno
svakih 40 dana. Svaki povoljan sunĉan dan,
kada temperatura dopušta (od 8-12 0C ili više),
pĉele će iskoristiti za proĉisni izlet. Što je
temperatura viša, to je proĉisni izlet uspješniji.
Izlijetanje pĉela na proĉisni izlet zavisi i od
poloţaja pĉelinjaka. Za proĉisni izlet i proljetni
razvoj najbolje je da košnice budu izloţene
suncu od jutarnjih pa do kasnih popodnevnih
sati. Za vrijeme proĉisnog izleta pĉelar treba
obavezno da je prisutan na pĉelinjaku. Pri
posmatranju proĉisnog izleta pĉelar moţe
zapaziti sljedeće:
- Da iz neke košnice izlaze pĉele koje ne mogu
da lete, već padaju oko košnice. Moţe se
pretpostaviti da su u pitanju pĉelinje bolesti,
nozemoza ili akaroza.
- Pojava pĉela „pješaka“ ispred košnice, na
pravcu letenja na oko 30 metara od košnice,
znak je bolesti nozemoze. Pĉele se kreću po
zemlji, i sa uzdignutim, raširenim krilima
lepezaju. Kad ih uzmemo u ruku i bacimo
uvis, one ponovo padaju na zemlju, izgubile
su moć letenja. Na kraju dana, predveĉe,
skupljaju se u gomilice. Sve su ovo znakovi
nozemoze. Treba obavezno uzorke tih pĉela
odnijeti na analizu.
- Mrke mrlje na krovu košnice, ili okolo
košnice, to je dobar znak ĉišćenja pĉela.
Sigurni smo da je sa pĉelinjom zajednicom
sve uredu.
- Pĉele ostavljaju izmet na poletaljci i prednjoj
strani košnice, znak je proliva. Znaci proliva i
nozemoze su sliĉni. Treba labaratorijski
ispitati i utvrditi šta je u pitanju.
- Iz košnice izlijeĉu pĉele pojedinaĉno,
spuštaju se na snijeg ili na nešto drugo, ĉiste
se i potom ukoĉe. Ovo je znak da su pĉele iz
te košnice na bilo koji naĉin uznemirivane.
Ovo nije nikakva bolest, već je posljedica
pojaĉanog uzimanja hrane zbog
uznemiravanja. To je znak poĉetka proliva
kod pĉela (dizenterija). Uznemiravanje pĉela
moţe prouzrokovati i rastvaranje zimskog
klubeta a time i uginuće. Zbog toga u
vrijeme zimovanja mora biti siguran, potpuni
mir na pĉelinjaku.
- Pĉele se ponašaju mirno, pa ĉak i lepezaju na
poletaljci, znak je da imaju maticu.

PČELARSKI LIST br 3, januar 2012

26
 - Pĉele uznemireno jure po poletaljci i
neorjentisano lete okolo, znak je da nemaju
maticu.
Za vrijeme proĉisnog izleta pĉele se prazne i ĉiste
svoja crijeva, te se vraćaju, a bolesne ostaju napolju
i ne vraćaju se u košnicu, pa tako nastaje ĉišćenje
pĉelinje zajednice od bolesnih pĉela.
5) Ako pĉele iz košnice izbacuju bijele mrvice
kristala i valjkaste dijelove polena, to je znak
širenja legla. Pĉele su zauzele veće površine
saća i ĉiste iskristalisani šećer ili ušećereni med
iz otklopljenih ćelija. Na taj naĉin one uklanjaju
polen koji im smeta u proširenju legla. To je
polen koji je uglavnom bio van klubeta, te je
pobuĊavio, pa je postao neupotrebljiv. Kristali
šećera ili ušećerenog meda nas opominju da
prilikom uzimljavanja pĉelinje zajednice nismo
pĉelama pribliţili hranu, to jest hrana je ostala
daleko od klubeta ili da smo prihranjivanje vršili
kasno, tako da pĉele nisu imale dovoljno
vremena da prerade uzeti šećerni sirup.
6) Ako kod nekih košnica u proljeće primjetimo na
letu vlagu-rosu, ili male barice i to izmeĊu 9 i 10
sati prije podne, to je dobar znak. To je tzv.
znojenje košnice. Znaĉi leglo se u košnici lijepo
razvija. Sa pĉelinjom zajednicom je sve u redu,
moţe se reći da je tu jako dobra i plodna matica.
Tu je potrošnja hrane pojaĉana, pa prvom
prilikom treba provjeriti koliĉinu hrane u košnici.
7) Ako ispred košnice uoĉimo izmrvljene pĉele znak
je da je u košnicu ulazila rovĉica. Rovĉica je
sliĉna mišu, hrani se insektima, zimi je redovan
posjetilac pĉelinjih zajednica. Ako nekim
prutićem izvuĉemo dio otpadaka sa podnjaĉe i
naĊemo izmrvljene pĉele i bijele i crne kuglice
izmeta, posve smo sigurni da je rovĉica bila u
košnici. Ona jede pĉele u zimskom klubetu i saće
sa leglom, dok saće sa medom ne jede. Za
kratko vrijeme pojede sve pĉele.
8) Vidimo li na letu košnice i trunje i izmrvljeni
vosak to moţe ukazivati na sljedeće pojave:
a) Ako prutićem izvuĉemo sadrţaj sa podnjaĉe i
vidimo izmrvljeni vosak, parĉad saća, mrk izmet
sigurni smo o prisustvu miša u košnici. Miš
prolazi kroz otvor od 10 mm, dok kroz otvor od
7 mm ne moţe. On jede saće, med, polen i
pĉele.
b) To je dokaz u toj pĉelinjoj zajednici bilo grabeţi,
ili je pĉelinja zajednica ostala bez hrane pa
nastaje griţa saća. Kod grabeţi je medom
zaprljano leto. Krupne mrvice voska su znak
miša a sitne znak grabeţi i gladi.
9) Ako na poletaljci primjetimo mlade pĉele koje ne
mogu da lete jer su im krila ne razvijena i
osakaćena znaĉi da su izašle iz prehlaĊenog
legla. Ova pojava moţe biti i znak varoe u
pĉelinjoj zajednici.
Pojava uginulih larvi na letu moţe biti posljedica
naglog zahlaĊenja u vrijeme razvijenog legla. U
sluĉaju niskih temperatura pĉele napuštaju leglo na
donjim dijelovima saća, jer nema ih dovoljno da griju
cijelu površinu legla. Izbacivanje larvi dešava se i u
nedostatku vode u pĉelinjoj zajednici.

Autor teksta:Emir Hifziefendić

UP „Bagremovac“ Graĉanica

ROJENJE U SEPTEMBRU

K
rajem septembra naša ekipa je bila u posjeti iskusnom pĉelaru iz Grapske Senadu.
Ovaj pĉelar je jedan od najvećih proizvoĊaĉa matiĉne mlijeĉi na ovim prostorima sa proizvodnjom od
preko 13 kg ovog dragocjenog pĉelinjeg proizvoda u sezoni. Na njegov pĉelinjak je prilikom naše
posjete iznenada doletio roj koji se za nepunu minutu uhvatio za granu jednog drveta na njegovom
pĉelinjaku.U ovo doba godine rojenje pĉela je veoma rijetko i pĉele napuštaju košnicu samo u izuzetno lošim
uslovima u košnici ( velika zaraţenost varoom ili nedostatak hrane ili matice i sl. ). Nakon hvatanja roja za
granu stresli smo ga u jednu veću bijelu posudu te brzo pronašli maticu i zatvorili je u kavez.
Kavez sa maticom smo stavili u jedan kraj posude a u drugi kraj posude stavili smo malo šećernog tijesta.Pĉele
su gotovo potpuno napustile kavez sa maticom te se grupisale na drugom kraju posude u kojem se nalazilo
šećerno tijesto.Poznato je da pĉele prilikom rojenja sa sobom nose i veću koliĉinu hrane koja im je dovoljna za
nekoliko dana. Ovako brzo grupisanje pĉela na granu a kasnije i na šećerno tijesto govori nam o velikoj
izgladnjelosti i iscrpljenosti pĉela što je vjerovatno i natjeralo pĉele da napuste svoju košnicu u ovo doba
godine. Matice iz ovih rojeva ne treba drţati na svom pĉelinjaku jer one sigurno ne nose dobar genetski
materijal za naš pĉelinjak a ni za susjedne pĉelinjake (prizvodnja trutova iz jaja ovakvih matica),dok se pĉele iz
ovakvog roja mogu pripojiti uz neko slabije pĉelinje društvo uz obavezan tretman protiv varoe.

PČELARSKI LIST br 3, januar 2012

27
Poĉetak hvatanja roja Za nepunu minutu gotovo sve pĉele roja su već bile
Foto: Emir H. grupisane na grani
Foto: Emir H.

Dio pĉelinjaka Senada Ćehića u Grapskoj Predavanje 27.09.2011 god. u Srebreniku

Foto: Emir H. Foto: Emir H.

PČELARSKI LIST br 3, januar 2012

28
Autor teksta: Suljić Samir
Bjelave bb, općina Srebrenik
Mob: 061-721-378 Email: suljic.samir@hotmail.com

TREĆI SAJAM PĈELARSTVA I PĈELARSKE

OPREME SREBRENIK 2011
ministarstva trebaju još znaĉajnije stimulisati

U
Srebreniku na gradskom šetalištu je dana uzgajivaĉe pĉela i proizvoĊaĉe meda i drugih
27.09.2011.godine, u organizaciji Udruţenja pĉelinjih proizvoda, te time dati veći doprinos
graĊana pĉelara “ROJ” Srebrenik, odrţan unapreĊenju domaće proizvodnje u oblasti
treći po redu Sajam pĉelarstva i pĉelarske pĉelarstva.
opreme, na kojem je svoje proizvode i pĉelarsku
opremu izloţilo i predstavilo 40 pĉelara. Tradicionalni
treći po redu sajam pĉelarstva privukao je paţnju
kako domaćih, tako i inozemnih profesionalnih
proizvoĊaĉa pĉelarske opreme, meda i ostalih
pĉelinjih proizvoda.

- Organizatori menifestacije su, na osnovu ocjene

struĉnog ţirija, uruĉili nagrade za najureĊeniji štand
sa izloţenim pĉelarskim proizvodima, zatim za
najbolji djeĉiji literarni rad u školama na temu
pĉelarstva, za najbolji med, a nagraĊeni su i
- Uĉesnike i posjetioce manifestacije ovogodišnjeg najstariji i najmlaĊi izlagaĉi.
sajma pĉelarstva pozdravio je predsjednik UG
pĉelara „Roj „ Srebrenik Ramo Smajlović, a isti je
sveĉano otvorio naĉelnik općine Srebrenik Mehmed
Bajrektarević.

- U sklopu sajamske manifestacije u prostorijama

- U svom obraćanju uĉesnicima i posjetiocima
tradicionalnog trećeg po redu Sajma pĉelarstva i
pĉelarske opreme “Srebrenik 2011”, naĉelnik općine
Srebrenik Mehmed Bajrektarević je izmeĊu ostalog
istakao da resorna kantonalna i federalna
“Doma kulture” u Srebreniku, odrţan je seminar za
pĉelare, na kojem su predavanje odrţali prof. Tarik
Bajrović sa veterinarskog fakulteta Sarajevo, na
temu “Borba protiv varoe”, i Sadik Ĉamdţić iz
Kladnja na temu “Svi naĉini spreĉavanja rojevnog
nagona kod društava koja su pripremljena za glavnu
pašu” .

PČELARSKI LIST br 3, januar 2012

29
Autor teksta: Izet Jusufović
Presjednik UP “Lukavac” Lukavac

SKUPŠTINA UDRUŢENJA PĈELARA

,,LUKAVAC,, LUKAVAC

D
ruţenje pĉelara u Lukavcu nakon vanredne
skupštine udruţenja i predavanja na temu
Higijena u pĉelarstvu i Ameriĉka truleţ legla
proteklo je u izvrsnoj atmosferi. Pĉelari iz
nekoliko udruţenja sa ove regije razmjenili su mnoge
informacije i novitete a ugovorena je i sardnja na
nekim zajedniĉkim projektima. Predstavljen je i
pĉelarski list u kojem je najavljena saradnja velikog
broja udruţenja iz regije ali i iz susjednih zemalja.
Braća Nurkić, kao poznati proizvoĊaĉi i preraĊivaĉi
voska predstavili su svoj rad i svoje proizvode i
podijelili uzorke kao dokaz kvalitete. G. Izet
Jusufović, novi predsjednik je istakao da pĉelarstvo u
ovoj regiji mora dobiti bolju paţnju vladajućih
struktura i bolju organizaciju pĉelarskih udruţenja.
Samo ujedinjeni moţemo predstavljati pĉelartsvo u
najboljem svjetlu i podići glas za spašavanje pĉela i
pĉelarstva.

PČELARSKI LIST br 3, januar 2012

30
Autor teksta: Ţivĉić Hajrudin
Predsjednik UP
Vrijesak Ţivinice
PĈELARSKO DRUŢENJE 19.11.2011
GODINE!
U
subotu 19.11.2011 godine u hotelu Zlaća u
općini Banovići u poznatom izletištu
ljubitelja prirode, mira i ĉistog vazduha
odrţano je sveĉano okupljanje pĉelara iz
Ţivinica. Da ne bi sve bilo kako treba pobrinulo je se
vrijeme koje je taj dan bilo baš dosta maglovito i
zbog toga neka udruţenja koju su bila pozvana i
potvrdila dolazak nisu se odazvala sastanku.
Poslije usputne kafice pristupilo se i sastanku izmeĊu
prisutnih predstavnika pĉelarskih udruţenja iz
susjednih općina:Srebrenika, Lukavca, Graĉanice,
Kalesije, Olova i nas domaćina iz Ţivinica.
Nastavak druţenja je zapoĉeo izlaganjem predavaĉa
gosp. Ţeljka Mikulića iz Gruda. Predavaĉ je dosta
dobro odradio temu koja mu je traţena sa naše
strane sa tim naravno da se nismo mogli mi kao
pĉelari sloţiti oko nekih stvari kao što je ta da stari
vosak ne izbacujemo već da ga novim voskom
pokušamo poboljšati. Istina je da ćemo time smanjiti
udio parafina u istom ali zasigurno će ostati razni
otrovi kao što su amitraz ako su prethodno
upotrebljavani u takvom vosku.
Razgovaralo se i na temu sterilizacije voska što su
mnogi pĉelari isticali kao preventivu u borbi protiv
protiv ameriĉke kuge pĉelinjeg legla a koja bi se
morala OBAVEZNO odraditi u postrojenjima za
preradu voska tj kod preraĊivaĉa satnih osnova u što
njih 99% prisutnih sumnja da se obavlja.
Koliko smo shvatili najveći razlog zašto to preraĊivaĉi
ne obavljaju je što to poskupljuje samu izradu satnih
osnova pa mnogi preskaĉu taj bitan element za
zdravlje pĉela i time veoma, veoma ugroţavaju sve
pĉelinjake tj pĉele koji se snabdijevaju iz njihovih
izvora.
PČELARSKI LIST br 3, januar 2012
Na slikama se vidi dio atmosfere sa sveĉanog
okupljanja u Zlaći, ako ništa drugo barem smo se
lijepo druţili.
Pored gostiju sa drugih općina koji su se odazvali
pozivu na ĉemu im se ovom prilikom zahvaljujem
kao i njihovom uĉešću u radu, pozivu se odazvao i
naĉelnik općine Ţivinice, gosp. Hasan Muratović,
predstavnik veterinarske stanice i naš neposredni
saradnik na terenu veterinar gosp. Asmir. Sveĉanost
su propratili takoĊe i predstavnici televizije Ţivinice
kao i lokalni novinar gosp. Šefik Gadţo na ĉemu im
se zahvaljujemo naroĉito što su uzeli uĉešća u našoj
sveĉanosti i ujedno popularizaciji pĉelarstva.
Predavanje gosp. Ţeljka Mikulića je dosta dobro
propraćeno i pĉelari su sa interesovanjem slušali
izlaganje kako poboljšati higijenu košnice, saĉuvati
svoj vosak i tako omogućiti pĉelam bolje uslove i da
se mogu boriti lakše protiv pĉelinjih bolesti. Drago mi
je da sam na sastanku vidio kod dosta pĉelara
entuzijazam u smislu da se pĉele vrate prirodi koliko
se više moţe, da se pĉelama vrati njihov "vosak" a
ne parafin, amitraz i sl. i uglavnom su se svi sloţili da
su najveći neprijatelji pĉela "ĈOVJEK" pa tek onda
sve ostalo.
Poslije predavanja gosp. Ţeljka Mikulića skupu se
obratio i naĉelnik općine Ţivinice gosp. Hasan
Muratović koji je na opšte iznenaĊenje svih pokazao
zavidno znanje vezano za pĉele i pĉelarstvo i
prepoznao teškoće sa kojima se pĉelari susreću kao i
strašne posljedice koje bi mogle nastati ukoliko se
nastavi pomor pĉela iz razno raznih razloga od kojih
je pored prskanja voća i otrova kojim se tom prilikom
31
zagaĊuju plodovi koje svi mi jedemo i velika
opasnost za oprašivaĉe toga voća tj plodova, našu
pĉelu koja nikada nije bila više ugorţena.
Oni koji ne shvataju važnost pčela u opštem
našem opstanku trebaju znati da pčela kao
oprašivač oprašuje pa čak i preko 80% voća,
povrća i ostalih biljnih vrsta.
Na internetu se može pronaći video pod
nazivom: "Kad pčele utihnu"! Onaj ko nije to
pogledao onda i nema nikakve predstave čemu
ovaj naš svijet ide i to munjevitom brzinom.
Bilo bi dobro da svako pogleda taj film, pa da se
zapita šta to radimo, kome se mi borimo da ostavimo
nešto iza nas kada će to biti propast i gotovo
nemoguće mjesto za ţivot. Vrlo mali broj biljaka,
ţitarica i ostalog moţe samostalno da opstane tj da
produţi opstanak bez oprašivaĉa pĉela, zamislite
tada naš izbor hrane koji bi se mjerio sa nekoliko
desetina biljnih vrsta?
U filmu gore navedenom koji sam Vam preporuĉio
takoĊe se govori o jednoj "manjoj" Kineskoj
provinciji koja je velika samo kao nekoliko Bosni i
Hercegovina gdje su nesavjesni voćari potrovali
pesticidima pĉele i druge insekte prije nešto više od
30 godina i sada kao majmuni skaĉu oni po granama
i oprašuju voćke.
Drugog naĉina da to voće rodi i nema, jer su pored
pĉela iskorijenili i sve leptire i ostale korisne insekte!
Naĉelnik općine gosp. Hasan Muratović je kako sam
gore napomenuo pokazao zavidno poznavanje
vaţnosti pĉela jer pored toga kako sam reĉe i njegov
otac je drţao iste, te u vezi s time se otvoreno
ponudio da pomogne udruţenju oko prevencije
bolesti tj. nabavke "autoklava" za dezinfekciju voska
jer je utvrĊeno da se voskom prenosi najviše
ameriĉka kuga pĉelinjeg legla.
Pored toga je obećao pomoći u svemu što je u
njegovoj moći kako bi se odrţale pĉele i pĉelarstvo
PČELARSKI LIST br 3, januar 2012
zaţivilo i zauzelo mjesto u poljoprivrednoj proizvodnji
koje mu i pripada.
Njegov govor je propraćen sa izuzetnom paţnjom i
mnoge pĉelare je ostavio bez rijeĉi i ispraćen je
gromkim aplauzom. Ko je bio zna o ĉemu govorim,
ko nije neka misli šta hoće.
Dio atmosfere sa skupa sam pokušao doĉarati ovim
slikama ali sve u svemu ko nije došao mnogo je
propustio. Pĉelari inaĉe treba da se druţe što više a
posebno radi razmjene informacija. Pĉela je vrlo
zanimljiv insekt kojeg mi ljudi ne moţemo nikada do
kraja shvatiti bez obzira šta im radili. Smatram da će
prije izumrijeti nego da se promijene i potĉine 100%
pĉelaru.
Opšti zakljuĉak je da rad našeg Kantonalnog saveza
nije nikako zadovoljavajući i nije sluĉajno da je
ministar gosp. Lijanović na sastanku koji smo odrţali
u oktobru 2011 godine u zgradi Privredne komore
Tuzla nas prozivao (kantonalni savez pĉelara Tuzla)
kao jedan od negativnih primjera vezanih za poticaj i
nije sluĉajno što je isplata poticaja za 2011 godnu
dovedena u pitanje!
Na sastanku se raspravljalo o tekućim problemima u
radu udruţenje te se povela i polemika oko rada
rukovodstva u Savezu pĉelara TK. Izraţeno je opšte
nezadovoljstvo radom istog te iznijeti zakljuĉci da
rukovodstvo saveza pĉelara Tuzla ne obavlja svoj
posao u skladu sa statutom i opštim aktima saveza,
opšti utisak je da je savez privatizovan od strane
pojedinaca koji pod okriljem saveza pĉelara TK
legalno prodaju graĊanima med i lijekove za pĉele i
pri tome svoje interese isturaju na prvo mjesto.
Smatramo kao ĉlanice saveza pĉelara TK da
zajedniĉki interes mora biti ispred liĉnih što u ovom
sluĉaju nije tako te smo prinuĊeni na neke
nepopularne poteze a jedan od njih će biti i smjena
trenutnog rukovodstva.
32
Autor teksta: Antun Karlović
Republika Hrvatska

KRISTALIZACIJA MEDA
Med nije kvarljiva namirnica i ne kvari se kao posude, koje imaju mogućnost hermetiĉkog
neke druge koje kupujemo svakodnevno, to zatvaranja.Iako se ĉesto pogrešno smatra da niske
znamo svi. U svijetu se rade brojna istraţivanja temperature potiĉu kristalizaciju to nije tako. Tako
prehrandbenih artikala pa tako i ovog, gotovo biljeţimo da stalne temperature skladištenja ispod
nekvarljivog proizvoda, meda. 10°C produţuju, pa moţemo reći i da su idealne za
sprijeĉavanje kristalizacije meda. Umjerenije

D
anas već svi znaju kako je proces kod meda temperature koje se kreću od 10-21°C u pravilu
u kojem on poprima poluĉvrsto ili ĉvrsto
stanje prirodan i normalan koji svi zovemo
kristalizacija. Kristalizacija meda javlja se
jer je med prezasićena otopina koja u sastavu sadrţi
preko 70% prirodnih šećera i nešto manje od 20%
vode. Zna se da omjer prirodnih šećera uvelike ovisi
o brzini kristalizacije u idealnim uvjetima. Nije
svejedno da li odreĊena vrsta meda ima više
prirodnog glukoznog ili fruktoznog šećera. Sama
brzina kristalizacije mednih vrsti raste kada raste i
sadrţaj glukoze (Phillips, 1929., Bogdanov, 1993.).
Dakle moţe se reći kada glukozni šećeri poĉinju
potiĉu kristalizaciju meda, dok tople prostorije u
prevladavati unutar meda uz smanjenje samog
kojima se med skladišti od 21-27°C produţuju proces
udjela vlage u medu taj se proces i dodatno ubrzava.
kristaliziranja, ali donekle degradiraju med i njegova
Kako je med hidroskopan na sebe moţe uvlaĉiti
svojstva. Kako temperatura prostorije raste iznad
dodatnu vlagu iz zraka pa kod skledištenja treba biti
27°C kristalizacija se sprijeĉava ali se javlja kontra
oprezan i po tom pitanju. No unutar ovog teksta
uĉinak od onog koji ţelimo medu. Naime skladištenja
pisat ćemo o neĉem drugom, kristalizaciji meda,
na temperaturama iznad 27°C ovisno o poveĉanju
pojavi potpuno normalnoj i prirodnoj u kojoj med
postotka temperature potiĉe se kvarenje meda uz
prelazu u polukruto ili kruto stanje. Med takoĊer
pojavu fermentacije.Ako ste sada ove podatke
ukoliko ostaje unutar saća u košnicama kristalizira
proĉitali kao kupac i brzo vam je pogled u panici
nešto sporije nego onaj kojeg izvadimo vrcanjem ili
skrenuo prema termostatu vaše prostorije znajte da
na bilo koji drugi naĉin. Osim toga razvojem
panike za vas nema. Ti se do sada navedeni podaci
pĉelarstva otkriveni su i neki postupci koji ubrzavaju
odnose na skladištenje kod proizvoĊaĉa, kod meda
ali i oni koji usporavaju kristalizaciju ĉak i oni koji je
koji je već "obraĊen za vas i upakiran" pa kao takav
spreman za prodaju se podaci ipak pomalo razlikuju.
Takav bi se med u teglicama za prodaju ili kod vas u
vašem domu trebao ĉuvati na temperaturama od 18
- 24°C ( + - stupanj ili dva )Jedna je tako studija
pokazala kako med moţe biti saĉuvan u "tekućem"
stanju bez ikakva kemijanja i pregrijavanja kojima su
sklone zbog lakšeg procesa punjenja velike punione.
Med se prvo uskladišti na pet tjedana na stalnoj
temperaturi od 0°C. Nakon toga se temperatura
skladištenja tog meda diţe na 14°C. Kod svjetskih ali
i naših se proizvoĊaĉa meda, pĉelara, ĉesto mogu
vidjeti kojekakve ponekad i neprimjerene ambalaţe
za med. To naravno ne mora nuţno biti loša
sprjeĉavaju. Proces kristalizacije meda obiĉno
ambalaţa po sastavu za prehrandbene artikle,
zapoĉinje u roku od tjedan ili mjesec dana od
meĊutim za med primjerice skladištenje u "obiĉnoj"
vaĊenja, u vrlo rijetkim sluĉajevima ĉak i isti dan
limenoj baĉvi "opremljenoj i prilagoĊenoj" pa i onoj
nakon njegova vaĊenja. Pravilno skladištenje
proizvedenoj za ĉuvanje meda nije uvjek dobro. Isto
vrcanog ili na neki drugi danas dostupan naĉin
je i sa nekom PVC prehramdbenim baĉvama, one
vaĊenog meda jedan je od preduvijeta da se
koje imaju niţu gustoću u svom sastavu mogu
postupak izbjegne ili produţi. Ţelimo li med saĉuvati
postupno propustiti dio vlage iz meda ĉime će se sam
na dulje vrijeme skladištimo ga u veće ili manje inox

PČELARSKI LIST br 3, januar 2012

33
proces kristalizacije donekle ubrzati.( Journal of Food
Science 56[4]:1034 )
Tendencija kristalizecije kod razliĉitih svjetskih
vrsti meda
( Adapted from White, J.W., Riethof, M.L., Subers,
M.H., & Kushnir, I. 1962.Composition of American
Honeys. Tech. Bulletin 1261. U.S. Dept. of Agric.´)
Iako je većina vrsti meda nakon vaĊenja podloţna
prirodnoj kristalizaciji, postoje vrste koje kristaliziraju
brţe i one koje su manje podloţne tom prirodnom
procesu.
Gledajući oĉima kupaca, med koji je u fazi
"polukristalizacije" kada kristalizacija nije do
kraja dovršena takav med je neprihvatljiv za
prodaju. Jedan od razloga prema struĉnjacima
koji su obraĊivali to podruĉje je da je takav
med pogodan za poĉetak fermentacije što je
kod kupaca isto kao da su kupili pokvaren
proizvod. Takav proizvod osim ako niste baš to i
traţili treba vratiti i traţiti ispravan zamjenski.
Vrlo ĉesto se postavlja pitanje moţe li se sam
postupak kristalizacije usporiti drugim utjecajima
poput grijanja i kako on utjeĉe na kvalitet meda.
Autor teksta: Hasan Šabić
UP „Bagremovac“ Graĉanica
Naravno, da se moţe. Kod velikih strojnih punjenja
primjerice ponekad bi nemoguće bilo puniti med
ukoliko se njegova temperatura ne digne na odreĊen
stupanj. MeĊutim ukoliko se kod takvih punjenja
meda koje velike punione zbog isplativosti ne mogu
izbjeći moţe doći do poremećaja u strukturi meda.
Tako se zna da se punjenja u takvim punionicama
obavljaju na temperaturama od 40 - 75°C. Ĉim je
temperatura veća struktura meda se prije i u većoj
mjeri "razbija" pa se kristaizacija ovisno o stupnju
zagrijavanja kod punjenja meda usporava ili u
potpunosti poništava. Tako na primjer moţete
ponekad pronaći med medljike kojem je prirodno
svojstvo brza kristaizacija na policama trgovima u
gotovo potpuno tekućem stanju poput upravo
izvrcanog meda bagrema. Takav med kada bi
podvrgli detaljnoj analizi morao bi biti uklonjen sa
polica zbog neispravnosti ako niĉeg drugog onda
povišenog HMF-a. Velika vrijednost HMF-a koja je
analizom utvrĊena u medu kojeg je jedna splitska
firma plasirala na trţište, nakon nadzora je isti
morala povući s trţišta. Naţalost iz nekog nama
nepoznatog razloga detaljnije analize nisu raĊene
iako je postojala sumnja da se unutar staklenke ne
nalazi ništa drugo do malo meda umješanog u
rastopljen i prokuhan šećer. Iako je proces
kristalizacije kod nekih vrsti i/ili ljudi nekad
"nepoţeljna pojava", ponekad se proces kristalizacije
provodi namjerno kako bi se udovoljilo sve
zahtjevnijim kupcima ovog vrijednog i prije svega
zdravog i prirodnog proizvoda. Tada med dobiva
kruće stanje koje je za razliku od prirodne
kristalizacije fina glatka masa poput maslaca što ga
kao takvog ĉini pogodnijim za mazanje bez
nepoţeljnog cijeĊenja pa takav med zato i zovemo
krem med ili tuĉeni med. Namjerna kristalizacija koja
ostaje trajna kao takva izaziva se laganim
kontroliranim miješanjem (akarlovic).

APITERAPIJA

D
a se podsjetimo... Na ovu temu smo u našem listu već pisali, ali zbog njezine širine i mnogostrukosti
primjene pĉelinjih proizvoda u ljekovite svrhe teško je sve reći. Ovaj put pišemo o primjeni meda i
propolisa za lijeĉenje rana od posjekotina i proboda.
1. Rane od posjekotina su one koje se nanose oštrim predmetom (noţ,brijaĉ,staklo...).
Karakterišu ih glatki rubovi i puno krvare. Za njihovo lijeĉenje i brzo saniranje koristi se med i propolis. Zbog
njihovog protivmikrobnog, protivupalnog, regenerativnog i anestetiĉkog svojstva efekat korištenja meda i
propolisa je brz i uĉinkovit.
I -Rana od posjekotina se prekrije gazom premazanom pĉelinjim medom. Odmah se zaustavlja krvarenje i
spreĉava svaka infekcija. Već sljedećeg dana rana bude epitelizirana, obje isjeĉene površine su slijepljene i
najĉešće nije potrebno mijenjati zavoj.
II -Tampon natopljen sa 30%-im alkoholnim rastvorom propolisa stavlja se na ranu 3-4 minute, odmah se
zaustavlja krvarenje i bol, te se spreĉava inficiranje rane. Zbog brzog isparenja alkohola rana se brzo suši i
formira se zaštitna korica, sljepljuju se oba kraja isjeĉene površine i do sljedećeg dana poĉinje epitelizacija
rane. Kod dubljih posjekotina zavoj se drţi do 2 dana.
2. Sliĉno se tretiraju i saniraju i rane od proboda tj. one nanesene oštrim predmetom ( ekser, noţ, kamen...)

PČELARSKI LIST br 3, januar 2012

34
PČELARSKI LIST br 3, januar 2012
35
 MALI OGLASI

PAŠEZAD ZUKIĆ – proizvodnja vrcaljki sa 4 i 6 okvira, pĉelarskih

vaga, nosaĉa košnica, kliješta za vaĊenje okvira i proizvodnja
po narudţbi ruĉnih silikonskih presa za izradu satnih osnova
svih dimenzija sa vodenim hlaĊenjem - tinja telef. 070-214-619 i
mob. 062-185-681
SADIK ĈAMDŢIĆ - Prodajem u drugoj polovini aprila rojeve sa julskim maticama na
10 okvira. Tel: 035/621-302
OMEROVIĆ SALKO – proizvodnja drvenog programa iz oblasti pĉelarstva – BIKODŢE,
mob. 061-638-087
SAID NURIKIĆ – prodaja i prerada voska – GRAĈANICA, mob. 061-714-878
ESAD VIKALO – prodaja rojeva na okvirima – SLADNA VIKALI,
telef. 035-654-224 i mob. 061-687-835
FARUK MURATOVIĆ – proizvodnja i prodaja matiĉne mlijeĉi – 10g mat. ml.
+ 0,5 kg meda = 40,00 KM , GRAĈANICA, 035-704-268; mob. 062-284-207
IBRAHIM HUSKANOVIĆ - Prodajem rojeve na 5 ramova i starke na 1 ili 2 L-R nastavka.
Cijena po dogovoru. GRAĈANICA tel.: 062 001 051
MUHAREM TREPANIĆ - Prodajem sadnice medonosnog bilja (Evodija)
i vještaĉke rojeve na 5 i 10 L-Rramova sa selekcionisanim maticama
GRAĈANICA tel.:061 679 868
PČELARSKI LIST br 3, januar 2012
36