(https://www.linkedin.com/shareArticle?

(https://www.facebook.com/sharer/sharer.php?
(https://plus.google.com/share?
(mailto:EMAIL_HERE?subject=Bakte
(https://twitter.com/intent/tweet?text=Bakteriocini%20BMK%20–
mini=true&url=https://www.tehnologijahrane.com
u=https://www.tehnologijahrane.com/knjiga/bakter
url=https://www.tehnologijahrane.com/kn
primene u proizvodnji fermentisanih
 %20Mogućnosti%20primene%20u%20proizvodnji%20fermentisanih%20kobasica&url=
mogucnosti-primene-u-proizvodnji-fermentisanih
 mesa 
KNJIGE (HTTPS://WWW.TEHNOLOGIJAHRANE.COM/LITERATURA) | Literatura za Tehnologijubmk-mogucnosti-primene-u-proizvodnji-fermentisa
bmk-mogucnosti-primene-u-proizvodnji-f
kobasica&body=https://www.tehnolog
bmk-mogucnosti-primene-u-proizvodnji-fermentisanih-kobasica)
(https://www.tehnologijahrane.com/literatura/literatura-za-tehnologiju-mesa) kobasica&title=Bakteriocini%20BMK%20–
kobasica) kobasica)
bmk-mogucnosti-primene-u-proizvod
%20Mogućnosti%20primene%20u%20proizvodn

Bakteriocini BMK – Mogućnosti primene u proizvodnji

fermentisanih kobasica
(https://www.tehnologijahrane.com/knjiga/bakteriocini-
bmk-mogucnosti-primene-u-proizvodnji-
fermentisanih-kobasica)
Naslov: Bakteriocini BMK - Mogućnosti primene u proizvodnji fermentisanih kobasica
Autor: Dr Slavica Vesković
Izdavač: Zadužbina Andrejević (https://www.tehnologijahrane.com/izdavacke-kuce/zaduzbina-andrejevic)
Mesto: Beograd
Godina: 2009.
Kontakt: 011/3862-430, 3862-431

U ovoj monogra ji su predstavljeni rezultati višegodišnjeg rada i istraživanja saradnika Instituta za higijenu i tehnologiju mesa,
Beograd, u oblasti tehnološke mikrobiologije i bezbednosti tradicionalnih fermentisanih proizvoda od mesa.

Opredeljenje za ovu oblast naučnog i istraživačkog rada autoru je predstavljao međunarodni naučno-istraživački projekat: „Safety of
traditional fermented sausages: Research on protective cultures and bacteriocins“, koji je nansiran iz fonda Evropske unije.

Angažovanje autora u ovom međunarodnom projektu, gde je bio nosilac četvoro-godišnjih mikrobioloških aktivnosti, omogućilo je
nastavak daljih istraživanja u oblasti izolacije i karakterizacije bakterija mlečne kiseline (BMK) i utvrđivanja njihove sposobnosti da
produkuju bakteriocine. Posebno je od značaja iznalaženje načina za puri kaciju ovih antimikrobnih metabolita, kao i mogućnosti za
njihovu primenu u toku proizvodnje fermentisanih kobasica, u cilju dobijanja zdravstveno bezbednih proizvoda.

Danas, autor je rukovodilac trogodišnjeg naučno-istraživačkog projekta (ev. broj ugovora: TR-20127, koga nansira Ministarstvo
nauke Republike Srbije) „Tehnološke i protektivne osobine autohtonih sojeva bakterija mlečne kiseline izolovanih iz tradicionalnih
fermentisanih kobasica i mogućnost njihove primene u industriji mesa“. U njemu su dalje izučene najvažnije osobine izolovanih
sojeva BMK iz fermentisanih kobasica, proizvedenih po tradicionalnim tehnologijama, u porodičnim domaćinstvima i u industrijskim
uslovima. Sakupljena je kolekcija od 450 autohtonih sojeva BMK i ispitana je mogućnost njihovog korišćenja u procesima proizvodnje
fermentisanih kobasica, kao starter kultura ili kao producenata bakteriocina.

S obzirom na to da BMK imaju esencijalnu ulogu u toku nastanka fermentisanih proizvoda od mesa, tj. da svojom metaboličkom
aktivnošću utiču na procese zrenja, uz istovremeno inhibiranje rasta neželjenih mikroorganizama, od značaja je bilo sabrati deo

dosadašnjih iskustava i saznanja iz ove oblasti i predstaviti ih onima koji se, na bilo koji način, bave ovom problematikom.

Prateći savremene koncepte proizvodnje, prerade i pakovanja, autor je pokušao da svojim istraživanjima da doprinos razvoju novih
zaštitnih tehnologija, čija bi primena mogla doprineti nastanku zdravstveno bezbednih proizvoda, kao i prihvatljivog, i pri tom
nepromenjenog, kvaliteta od momenta proizvodnje do momenta konzumiranja.

(https://www linkedin com/shareArticle?

 (https://www.linkedin.com/shareArticle?
Uprkos činjenici da se sličan uspeh, od otkrića (https://www.facebook.com/sharer/sharer.php?
i primene nizina, još uvek nije pono-vio, (https://plus.google.com/share?
autor sa (mailto:EMAIL_HERE?subject=Bakte
svojim saradnicima ostaje u ubeđenju
(https://twitter.com/intent/tweet?text=Bakteriocini%20BMK%20–
mini=true&url=https://www.tehnologijahrane.com
u=https://www.tehnologijahrane.com/knjiga/bakter
url=https://www.tehnologijahrane.com/kn
primene u proizvodnji fermentisanih
da se bakteriocini mogu eksploatisati, kao
 bioprotektori, u proizvodnji fermentisanih proizvoda
 od mesa. U nameri da se potpuno
%20Mogućnosti%20primene%20u%20proizvodnji%20fermentisanih%20kobasica&url=
  mogucnosti-primene-u-proizvodnji-fermentisanih
bmk-mogucnosti-primene-u-proizvodnji-fermentisa
bmk-mogucnosti-primene-u-proizvodnji-f
kobasica&body=https://www.tehnolog
realizuje ovaj potencijal, neophodno je da se shvati priroda bakteriocina, da se razjasni veza između njihove strukture i funkcije,
bmk-mogucnosti-primene-u-proizvodnji-fermentisanih-kobasica)
kobasica&title=Bakteriocini%20BMK%20–
kobasica) kobasica)
bmk-mogucnosti-primene-u-proizvod
produkcije, imuniteta, regulacije i mehanizma delovanja. %20Mogućnosti%20primene%20u%20proizvodn
Na ovaj način, želja mi je da se posebno zahvalim svima onima koji su pomogli da ova monogra ja ugleda svetlost dana.

Pre svih, to je profesor dr Dragojlo Obradović, koji me je uveo u svet bakterija mlečne kiseline, i koji me je u proteklih osam godina,
svojom stručnom i mentorskom pomoći, vodio kroz polje nauke. U isto vreme, to je čovek koji je uvek, ljudskim odnosom i
razumevanjem, davao podstrek za nastavak daljih usavršavanja iz oblasti tehnološke mikrobiologije, ali i prevazilaženju određenih
izazova u profesionalnom i ličnom životu.

Zahvalnost dugujem i recenzentima ove knjige, dr Lazaru Turubatoviću, direktoru Instituta za higijenu i tehnologiju mesa Beograd,
koji je prepoznao potrebu da se ova i slična istraživanja nastave u Institutu i nakon završetka projekta.

Posebnu zahvalnost dugujem dr Radetu Tadiću, koji mi je tokom zajedničkog rada nesebično prenosio svoje ogromno znanje i
iskustvo i uvek pomagao da se izaberu uspešna rešenja u nauci i praksi, a koja se tiču higijene i tehnologije mesa.

Zahvalnost dugujem dr Vladu Teodoroviću, profesoru Veterinarskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, čije je područje naučnog
interesovanja, još dok sam bila student Veterinarskog fakulteta, postalo moje, danas.

Zahvalnost dugujem dr Mariji Škrinjar, profesoru Tehnološkog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, koja je tokom višegodišnje
saradnje uvek davala ogromnu dozu pozitivne energije, kao i korisne sugestije i savete za buduća istraživanja.

Takođe, zahvaljujem se svim kolegama i tehničkom osoblju Instituta, koji su mi pružili pomoć u toku eksperimentalnog rada u
Institutu, i u industriji mesa.

Ne smem da propustim priliku da se zahvalim svojoj porodici koja je uvek za mene bila, i jeste, tu.

Sve ovo ne bi imalo smisla da nema moje jedinice Milice, koja je moj izvor života i moja zvezda vodilja.

Bakterije mlečne kiseline (BMK) imaju esencijalnu ulogu tokom proizvodnje fermentisanih proizvoda od mesa. Svojom metaboličkom
aktivnošću utiču na proces zrenja, dovodeći do stvaranja željenih senzorskih osobina proizvoda, a istovremeno inhibiraju rast
neželjenih mikroorganizama. Zbog svoje dominantnosti tokom fermentacije i tradicije duge upotrebe, BMK su označene kao
„zdravstveno bezbedna mikro ora“. Biološku zaštitu BMK, kao prirodno prisutna i/ili selekcionisana i namerno dodata mikro ora,
ostvaruju kroz produkciju ne speci čnih (mlečna, sirćetna i druge organske kiseline, H20,, diacetil itd) i speci čnih metabolita,
bakteriocina.

Bakteriocini su ekstracelularno oslobođeni peptidi ili proteinski molekuli, stvoreni od strane nekih BMK, koji poseduju izvesna
baktericidna svojstva u odnosu na određene vrste mikroorganizama, obično srodne bakterijama proizvođačima. Produkcijom
bakteriocina, od strane BMK, omogućeno je da se na selektivan, kompetitivan način deluje na okolnu mikro oru koja može sadržavati
bilo bakterije kvara, bilo patogene mikroorganizme.

Danas, bakteriocini, kao prirodni antimikrobni peptidi ili proteini, predstavljaju veoma interesantan potencijal za aplikaciju u industriji
hrane, koji deluju u službi očuvanja zdravlja ljudi, uz istovremeni efekat na povećanje njene održivosti.

Visoka stopa mortaliteta, široka rasprostranjenost u sirovim proizvodima, kao i sposobnost preživljavanja u različitim proizvodnim
sredinama, predstavljaju velike probleme vezane za Listeria monocytogenes. Stoga su podstaknuti novi principi zaštite, uključujući
primenu bakteriocina, u sprečavanju preživljavanja ove bakterije u hrani.

U monogra ji su prikazani rezultati dugogodišnjeg istraživanja autora, koja su imala za cilj da se utvrde mogućnosti primene
bakteriocin-produkujućih sojeva BMK (Lactobacillus sakei i Leuconostoc mesenteroides) i/ili njihovih bakteriocina u proizvodnji
sremske kobasice. Takođe, autor je postupcima precipitacije amonijum¬

sulfatom izolovao sekundarne metabolite, bakteriocine, određivao je njihove osobine, intenzitet i spektar antibakterijskog dejstva, a
sve u cilju sagledavanja mogućnosti za njihovu direktnu primenu u industriji mesa. Ispitivanja su obuhvatila određivanje optimalnih
uslova za ispoljavanje maksimalne antibakterijske aktivnosti, a vršena su u hranljivim medijumima koji su imitirali uslove proizvodnje
sremske kobasice. U cilju dobijanja adekvatne slike o prirodi izolovanih bakteriocina, autor je, pored intenziteta njihove antilisterijske
aktivnosti, utvrdio i efekat povišenih i visokih temperatura, kao i njihov odnos prema proteolitičkim enzimima.

Takođe, na bazi dobijenih laboratorijskih rezultata, autor je ispitao antilisterijski efekat izolovanih, i dodatih kao aditiv, bakteriocina
prilikom proizvodnje tradicionalne sremske kobasice.

(https://www linkedin com/shareArticle?

 (https://www.linkedin.com/shareArticle?
Predgovor (https://www.facebook.com/sharer/sharer.php?
(https://plus.google.com/share?
(mailto:EMAIL_HERE?subject=Bakte
(https://twitter.com/intent/tweet?text=Bakteriocini%20BMK%20–
mini=true&url=https://www.tehnologijahrane.com
u=https://www.tehnologijahrane.com/knjiga/bakter
url=https://www.tehnologijahrane.com/kn
primene u proizvodnji fermentisanih
1. Sažetak  %20Mogućnosti%20primene%20u%20proizvodnji%20fermentisanih%20kobasica&url=
  mogucnosti-primene-u-proizvodnji-fermentisanih

bmk-mogucnosti-primene-u-proizvodnji-fermentisa
bmk-mogucnosti-primene-u-proizvodnji-f
kobasica&body=https://www.tehnolog
2. Abstract bmk-mogucnosti-primene-u-proizvodnji-fermentisanih-kobasica)
kobasica&title=Bakteriocini%20BMK%20–
kobasica) kobasica)
bmk-mogucnosti-primene-u-proizvod
%20Mogućnosti%20primene%20u%20proizvodn
3. Uvod
3.1. Fermentacija kao način konzervisanja hrane

4. Primena starter kultura u proizvodnji fermentisanih kobasica

4.1. Bakterije familije Micrococcaceae
4.2. Kvasci i plesni
4.3. BMK kao nosioci mlečne fermentacije
4.4. BMK u biološkoj zaštiti hrane

5. Sremska kobasica – nacionalni fermentisani proizvod od mesa

5.1. Mikro ora tradicionalnih fermentisanih kobasica
5.2. Lactobacillus sakei
5.2.1. Lactobacillus sakei – mogučnosti primene u proizvodnji fermentisanih kobasica

6. Bakteriocini BMK kao bioprotektori

6.1. Podela bakteriocina BMK
6.1.1. Lantibiotici – klasa I bakteriocina
6.1.2. Klasa II – peptidni bakteriocini
6.1.3. Klasa III – proteinski bakteriocini
6.1.4. Klasa IV – složeni proteini
6.2. Biosinteza i mehanizam delovanja bakteriocina
6.2.1. Faktori od značaja za aktivnost bakteriocina
6.3. Bakteriocinska svojstva sojeva BMK izolovanih iz fermentisanih kobasica
6.4. Leuconostoc mesenteroides – potencijalni producent bakteriocina
6.5. Postupci izolacije bakteriocina BMK
6.6. Bakteriocini u tehnologiji višestrukih prepreka (HT)
6.7. Jačina aktivnosti bakteriocina BMK poreklom iz fermentisanih kobasica
6.8. Antimikrobni spektar bakteriocina izolovanih iz BMK
6.9. Proteinska priroda bakteriocina BMK
6.10. Uticaj povišenih i visokih temperatura na aktivnost bakteriocina BMK

7. Načini aplikacije bakteriocina u industriji hrane

8. Zaključak
9. Rečnik skraćenica
10. Literatura
11. Indeks pojmova
12. Summarv

NAPIŠITE KOMENTAR

            

Pošalji

KNJIGE (HTTPS://WWW.TEHNOLOGIJAHRANE.COM/LITERATURA) | Literatura za Tehnologiju mesa

(https://www.tehnologijahrane.com/literatura/literatura-za-tehnologiju-mesa)

(https://www linkedin com/shareArticle?

 (https://www.linkedin.com/shareArticle?
(https://www.facebook.com/sharer/sharer.php?
(https://plus.google.com/share?
(mailto:EMAIL_HERE?subject=Bakte
Seminar: HACCP administratora (https://www.tehnologijahrane.com/seminari/kurs-za-haccp-sistem-administratora)
Novi Sad, 16-17.02.2019.
(https://twitter.com/intent/tweet?text=Bakteriocini%20BMK%20–
mini=true&url=https://www.tehnologijahrane.com
u=https://www.tehnologijahrane.com/knjiga/bakter
url=https://www.tehnologijahrane.com/kn
primene u proizvodnji fermentisanih
 %20Mogućnosti%20primene%20u%20proizvodnji%20fermentisanih%20kobasica&url=
  mogucnosti-primene-u-proizvodnji-fermentisanih

bmk-mogucnosti-primene-u-proizvodnji-fermentisa
bmk-mogucnosti-primene-u-proizvodnji-f
kobasica&body=https://www.tehnolog
Seminar: Deklarisanje prehrambenih proizvoda (https://www.tehnologijahrane.com/seminari/kurs-za-deklarisanje)
Novi Sad, 15.02.2019. bmk-mogucnosti-primene-u-proizvodnji-fermentisanih-kobasica)
kobasica&title=Bakteriocini%20BMK%20–
kobasica) kobasica)
bmk-mogucnosti-primene-u-proizvod
%20Mogućnosti%20primene%20u%20proizvodn
Seminar: Sanitacija u prehrambenoj industriji (https://www.tehnologijahrane.com/seminari/seminar-sanitacija-u-prehrambenoj-industriji)
Novi Sad, 09.02.2019.

(HTTPS://WWW.FACEBOOK.COM/PAGES/TEHNOLOGIJA-HRANE/172340709476339) (HTTPS://TWITTER.COM/TEHHRANE) (HTTPS://WWW.TEHNOLOGIJAHRANE.COM/FEED)

PORTAL ()  KONTAKT ()