Vodič Za Investitore

Република Србија
МИНИСТАРСТВО ПОЉОПРИВРЕДЕ,
ШУМАРСТВА И ВОДОПРИВРЕДЕ
BIO GASNE ELEKTRANE
VODIČ ZA INVESTIRANJE
Septembar 2020. godine

OBAVEŠTENјE
Vodič ima informativni karakter i njegova upotreba preporučuje se uz važeće propise i

pravna akta. Primeri sadržani u Vodiču dati su u cilјu ilustracije i ne treba ih uzimati kao zvanična
mišlјenja u skladu sa važećim zakonskim i podzakonskim propisima.
Korišćenje, kopiranje i distribucija sadržaja ovog dokumenta dozvolјena je isklјučivo u

neprofitne svrhe i uz odgovarajuće priznavanje autorskih prava Udruženja Biogas i Green Mile
Team d.o.o iz Novog Sada.
II
Uvodna reč
Biogasne elektrane su postrojenja koja koriste bakteriološki proces koji se naziva anaerobna
digestija (za dobijanje biogasa iz stajnjaka životinjskog porekla, drugih organskih đubriva,
energetskih useva i polјoprivrednih ostataka). Biogas se može konvertovati u električnu i toplotnu
energiju. Struja može da se prodaje po povlašćenoj tarifi, a toplota da se koristi za grejanje ili
hlađenje zgrada, u tehnološkom procesu, staklenicima, sušarama. Anaerobna digestija je stabilna i
dokazana tehnologija koja pruža rešenje za snabdevanje energijom, uz brigu za životnu sredinu.
Pretvaranjem otpada u energiju, elektrane na biogas redukuju neprijatne mirise i patogene
bakterije, proizvode visokokvalitetno đubrivo i značajno smanjuju emisiju gasova sa efektom
staklene bašte. Za razliku od „fosilnog’’ prirodnog gasa, biogas je uglјenik-neutralan obnovlјivi izvor
energije. Od svih obnovlјivih izvora energije (sunce, vetar, voda) biogas je najznačajniji za zaštitu
životne sredine.
Elektrane na biogas zahtevaju velika ulaganja. Finansiranje je, dakle, jedan od klјučnih elemenata
u cilјu obezbeđivanja održivosti projekta. U skladu sa tim, izbegavanje grešaka prilikom procesa
planiranja projekta je od suštinskog značaja.
Ovaj vodič ima za cilј da na jednostavan način prikaže: šta su elektrane na biogas i čemu one
služe; koji su neophodni preduslovi za investiranje; koje su osnovne greške u procesu planiranja i
izgradnje postrojenja i kako ih izbeći; šta su benefiti za investitore, za lokalnu zajednicu i životnu
sredinu uopšte.
Težište vodiča nije na navođenju striktnih koraka koje je potrebno preduzeti sa aspekta zakonske
regulative, već na pojašnjenju principa kojih bi investitori trebalo da se pridržavaju kako bi proces
izgradnje protekao po planu, bez propusta koji neizostavno vode do kašnjenja u fazama
investiranja i dodatnih troškova.
Izgradnjom elektrane na biogas i zatvaranjem lanca polјoprivredne proizvodnje, investitori ne samo

da ostvaruju ekonomskom benefit, već i značajano doprinose zaštiti i očuvanju životne sredine, što
je najvažniji cilј današnjih generacija na globalnom nivou.
Prilikom ekonomske analize prikazane u ovom vodiču, uzeta su u obzir tri scenarija:
III
 scenario 1, u kome elektrana na biogas ima kapacitet 1 MWel;

 scenario 2, u kojoj elektrana na biogas ima kapacitet 637 KWel i
 scenario 3, u kojoj elektrana na biogas ima kapacitet 190 KWel.
U analizi nije razmatrana korist od upotrebe toplotne energije, jer bi to zahtevalo dodatne
aktivnosti, koje nisu predmet razmatranja ovog vodiča.
Izbor efikasne, savremene biogasne tehnologije, koja je sposobna da preradi razne vrste sirovina
bilјnog porekla (uklјučujući bilјni otpad) je od presudnog značaja za uspeh svakog projekta.
Izabrana tehnologija sa obezbeđenim stručnim mašinskim, elektro i biološkim održavanjem treba da
obezbedi najmanje 8000 radnih sati godišnje, pod punim opterećenjem.
Zbog svega navedenog, preporuka je da investitor od samog početka planiranja investicije

sarađuje sa konsultantima u sektoru biogasa. Procenjeno vreme da se elektrana na biogas pusti u
rad je otprilike dve godine.
Za kraj, ovim putem bismo želeli da iskažemo posebnu zahvalnost nemačkoj Asocijaciji za biogas
– Fachverband Biogas e.V., zbog podrške Udruženju Biogas Srbija, koja je omogućila izradu i
štampanje ovog vodiča.
Takođe, zahvalјujemo se Ministarstvu polјoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije na

podršci i saradnji pri izradi ovog vodiča i podršci Udruženju Biogas Srbija.
Goran Knežević, Udruženje Biogas Srbija
IV
Sadržaj:
1. BIOGASNE ELEKTRANE..................................................................................................................1
1.1. Šta je biogas.....................................................................................................................................1
1.2. Upotreba biogasa.............................................................................................................................1
1.3. Šta su biogasne elektrane..............................................................................................................2
1.4. Glavne tehnološke celine biogasne elektrane.............................................................................3
1.4.1. Sistem za pripremu i unos sirovina.......................................................................................4
1.4.2. Proizvodnja biogasa................................................................................................................5
1.4.3. Prečišćavanje biogasa............................................................................................................5
1.4.4. Proizvodnja električne i toplotne energije.............................................................................6
1.4.5. Merenje i predaja električne energije....................................................................................6
2. TIPIČNE SIROVINE ZA PROIZVODNјU BIOGASA......................................................................6
2.1. Sirovine iz polјoprivrede..................................................................................................................8
2.2. Ostale sirovine..................................................................................................................................9
3. BENEFITI..............................................................................................................................................9
3.1. Benefiti koje ostvaruje investitor..................................................................................................10
3.2. Benefiti koje ostvaruje lokalna zajednica...................................................................................11
4. PRAVNI OKVIR.................................................................................................................................11
5. ANALIZA SOPSTVENIH MOGUĆNOSTI I UTICAJA SPOLjNIH FAKTORA NA
DONOŠENјE ODLUKE O INVESTIRANјU...................................................................................14
5.1. Analiza sopstvenih mogućnosti...................................................................................................15
5.2. Spolјni faktori..................................................................................................................................15
6. PRIMERI FINANSIJSKE ANALIZE ZA TRI BIOGASNE ELEKTRANE RAZLIČITOG
KAPACITETA....................................................................................................................................16
6.1. Primer biogasne elektrane kapaciteta 1 MWel..................................................................16
6.1.1. Potrebne sirovine za elektranu............................................................................................16
6.1.2. Godišnja proizvodnja elektrane...........................................................................................17
6.1.3. Prihodi i rashodi elektrane....................................................................................................17
6.1.4. Visina investicije za elektranu kapaciteta 1 MWel...................................................................................... 18
6.2. Primer biogasne elektrane kapaciteta 637 kWel...............................................................19
V
6.2.2. Godišnja proizvodnja elektrane................................................................................................20

Ukupni očekivani prinos biogasa i metana na godišnjem nivou prikazan je u tabeli 11.
.............................................................................................................................................. 20
6.2.3. Prihodi i rashodi elektrane ................................................................................... 20
6.2.2. Visina investicije za elektranu kapaciteta 637 kWel l..................................................21
6.3. Primer biogasne elektrane kapaciteta 190 kWel..................................................................................................... 22
6.3.2. Godišnja proizvodnja elektrane...........................................................................................23
6.3.3. Prihodi i rashodi elektrane....................................................................................................23
6.3.4. Visina investicije za elektranu kapaciteta 190 kWel.................................................................................. 24
7. KLjUČNE FAZE PRILIKOM PLANIRANјA, IZBORA TEHNOLOGIJE, IZGRADNјE I
UPRAVLjANјA...................................................................................................................................25
7.1. Planiranje investicije – relevantni faktori i specifičnosti...........................................................25
7.1.1. Rađanje ideje o izgradnji elektrane na biogas..................................................................26
7.1.2. Izrada studije predizvodlјivosti.............................................................................................26
7.1.3. Donošenje odluke o investiranju........................................................................................27
7.1.4. Odabir odgovarajuće tehnologije.........................................................................................27
7.1.5. Izrada projektne dokumentacije i ishodovanje građevinske dozvole.............................27
7.1.6. Ishodovanje privremenog statusa povlašćenog proizvođača električne
energije28
7.2. Proces izgradnje i dokazivanje performansi..............................................................................28
7.3. Osiguranje elektrane.....................................................................................................................29
7.4. Proces upravlјanja elektranom....................................................................................................29
8. HODOGRAM SA VREMENSKIM OKVIROM U PROCESU PLANIRANјA, IZGRADNјE I
PUŠTANјA U RAD BIOGASNE ELEKTRANE.............................................................................30
9. LITERATURA....................................................................................................................................31
PRILOZI.......................................................................................................................................................32
9.1. Prilog 1: P&L 1 MW...........................................................................................................32
9.2. Prilog 2: P&L 637 kW....................................................................................................................33
9.3. Prilog 3: P&L 190 kW...................................................................................................................34
Prilog 4: Primer hodograma.....................................................................................................................35
VI
Lista tabela:
Tabela 1: Tipičan sastav biogasa..................................................................................................................1
Tabela 2: Polјoprivredne sirovine pogodne za dobijanje biogasa............................................................8
Tabela 3: Dodatne sirovine pogodne za dobijanje biogasa......................................................................9
Tabela 4: Bilans sirovina za elektranu kapaciteta 1 Mwel......................................................................16
Tabela 5: Proizvodnja biogasa i metana za elektranu kapaciteta 1 MWel...........................................17
Tabela 6: Bilans energije za elektranu na biogas kapaciteta 1 MWel...................................................17
Tabela 7: Polazni podaci za elektranu kapaciteta 1 MWel.................................................................................................... 18
Tabela 8: Cene sirovina, godišnja inflacija, porez na dobit za elektranu kapaciteta 1 MWel..................18
Tabela 9: Visina i sastav investicionih troškova za elektranu od 1 MWel.............................................19
Tabela 10: Bilans sirovina za elektranu na biogas kapaciteta 637 kWel..............................................19
Tabela 11: Proizvodnja biogasa i metana za elektranu kapaciteta 637 kWel......................................20
Tabela 12: Bilans energije za elektranu kapaciteta 637 kWel................................................................20
Tabela 13: Polazni podaci za elektranu kapaciteta 637 kWel........................................................................................... 21
Tabela 14: Cene sirovina, godišnja inflacija, porez na dobit za elektranu kapaciteta 637 kWel..........21
Tabela 15: Visina i sastav investicionih troškova za elektranu na biogas od 637 kWel...............................22
Tabela 16: Bilans sirovina za elektranu na biogas kapaciteta 190 kWel...................................................................22
Tabela 17: Proizvodnja biogasa i metana za elektranu kapaciteta 190 kWel......................................23
Tabela 18: Bilans energije za elektranu na biogas kapaciteta 190 kWel.................................................................. 23
Tabela 19: Polazni podaci za elektranu kapaciteta 190 kWel...............................................................24
Tabela 20: Cene sirovina, godišnja inflacija, porez na dobit za elektranu kapaciteta 190 kWel.....24
Tabela 21: Visina i sastav investicionih troškova za elektranu kapaciteta 190 kWel......................................25
VII
Lista fotografija:
Fotografija 1: Izgled tipične biogasne elektrane..........................................................................................2
Fotografija 2: Tehnološka krava – Biogasna elektrana..............................................................................3
Fotografija 3: Šematski prikaz glavnih elemenata biogasne elektrane..................................................4
VIII
Lista skraćenica:
SVM – Sveža materija
OSM – Organska sveža materija
SM – Suva materija
NPK – Natrijum, fosfor, kalijum
GHG – Gasovi sa efektom staklene bašte
CHP – Kogenerativna jedinica
P&L – Bilans uspeha
IRR – Interna stopa prinosa NSV–
Sadašnja neto vrednost
IFC – Međunarodna finansijska institucija (International Finance Corporation) EBIT
– Zarada pre kamate i poreza
EBT – Zarada pre poreza EAT
– Zarada posle poreza NPM –
Neto profitna marža
ROE – Povrat uloženog kapitala
IX
1. BIOGASNE ELEKTRANE
1.1. Šta je biogas
Biogas je mešavina gasova nastala razlaganjem organske materije u uslovima bez prisustva
kiseonika (anaerobnim uslovima), pri konstantnoj temperaturi. U zavisnosti od temperature na kojoj
se razlaganje odvija, razlikujemo psihrofilni, mezofilni i termofilni proces. Psihrofilni proces se
odvija na temperaturama u rasponu od 15 do 25ºC, mezofilni na temperaturama od 35ºC do 45ºC, a
termofilni na temperaturama preko 55ºC. Ovaj proces se naziva još i anaerobna digestija. Tipičan
sastav biogasa prikazan je u tabeli 1.
Naziv Hemijska formula Zapreminski udeo u %
Metan CH4 45 – 65
Uglјen-dioksid CO2 25 – 40
Vodena para H2O 1–6
Kiseonik O2 <3
Azot N2 <3
Amonijak NH3 <1
Vodonik H2 <1
Vodonik-sulfid H2S 30 – 20000 ppm
Tabela 1: Tipičan sastav biogasa
1.2. Upotreba biogasa
Biogas može da se koristi za spalјivanje (proizvodnja toplote), proizvodnju električne i toplotne

energije, ili za proizvodnju čistog metana (obogaćeni biogas). Prema važećim propisima u
Republici Srbiji, prečišćavanje biogasa se ne subvencioniše i biogas se najviše koristi za
proizvodnju električne i toplotne energije uz pomoć kogenerativne jedinice u skastavu elektrana na
biogas.
1
Vlasnik biogasne elektrane ima mogućnost da proda proizvedenu električnu energiju po

zagarantovanoj feed-in tarifi u periodu važenja podsticajnih mera. U Republici Srbiji nisu utvrđeni
podsticaji za korišćenje toplotne energije i tretman komunalnog otpada.
1.3. Šta su biogasne elektrane
Biogasne elektrane su postrojenja u kojima se biogas proizvodi na efikasan način, u kontrolisanim

uslovima. Elektrane se sastoje od anaerobnih digestora koji omogućavaju generisanje biogasa od
ulaznih sirovina i od sistema za konverziju biogasa, koji pretvara biogas u korisne oblike energije.
Vreme zadržavanja ulaznih sirovina u digestorima je 30 do 60 dana, mada može da se predvidi i

zadržavanje duže od 90 dana, u cilјu dobijanja veće količine biogasa. To znači veću efikasnost, ali
sa druge strane zahteva i veću investiciju.
Biogasne elektrane predviđene za rad u mezofilnim uslovima su se nametnule kao optimalno

rešenje sa aspekta efikasnosti i stabilnosti, pa su i najrasprostranjenije. Temperature na kojima se
proces anaerobne digestije odvija najčešće su u intervalu od 38 do 42ºC.
Na fotografiji 1 je prikazan izgled jedne tipične biogasne elektrane.
Fotografija 1: Izgled tipične biogasne elektrane
2
Na prezentacijama i predavanjima posvećenim tehnologijama biogasa, neretko se biogasne

elektrane porede sa kravom, ili bolјe rečeno sa tehnološkom kravom. Zašto je to tako? Slikovito
objašnjenje dato je na fotografiji 2.
Fotografija 2: Tehnološka krava – Biogasna elektrana
1.4. Glavne tehnološke celine biogasne elektrane
Na fotografiji 3 su šematski prikazani glavni elementi biogasne elektrane podelјeni u nekoliko

celina:
 celina za pripremu i unos sirovina,

 celina za proizvodnju i tretman biogasa,
 celina za proizvodnju električne i toplotne energije,
 celina za merenje i predaju električne energije.
3
Fotografija 3: Šematski prikaz glavnih elemenata biogasne elektrane
1.4.1. Sistem za pripremu i unos sirovina
Sistem za unos sirovina omogućava snabdevanje elektrane potrebnom količinom materijala iz kojih
se procesom anaerobne digestije generiše biogas. Neke elektrane imaju samo jedan unosni
sistem. To je obično mešna jama, u koju se sipaju i mešaju sve sirovine pre unosa u digestor. U
ovakvom sistemu potrebno je ranije izmeriti sirovine, kako bi se poštovala zadata receptura. Ovo je
najjeftinije, ali i najmanje komforno rešenje, jer je u slučaju kvara unošenje sirovina onemogućeno
sve dok se problem ne otkloni. Uobičajeno je da elektrane poseduju dva, ili čak tri unosna sistema.
U tom idealnom slučaju se kombinuju sistem za unošenje čvrstog stajnjaka (i sličnih materijala),
sistem za unošenje bilјnih sirovina i sistem za unošenje tečnog stajnjaka (ili neke druge tečne
sirovine).
Pre unosa u digestor, radi bolјeg iskorišćenja energetskog potencijala, poželјno je pripremiti
sirovine i to se uglavnom radi usitnjavanjem na komadiće veličine 1 do 3 centimetra. Ukoliko sama
elektrana ne poseduje sistem za predtretman sirovina, preporuka je da vlasnik elektrane ovu
operaciju svakako uradi pre unosa sirovine u usipni koš ili usipnu jamu.
4
1.4.2. Proizvodnja biogasa
Sam proces proizvodnje biogasa odvija se u velikim hermetički zatvorenim rezervoarima,

digestorima koji su najčešće kružnog oblika. Zapremina digestora zavisi od kapaciteta elektrane i
vrste planiranih sirovina. Neki investitori se odlučuju za tehnološko rešenje sa dva ili više digestora.
Ova rešenja imaju svoje prednosti u vidu veće efikasnosti i većeg komfora pri upravlјanju
elektranom, ali sa druge strane povećavaju investiciju, pa vrlo često nisu ekonomski opravdana.
Digestori su opremlјeni mešačima čija je uloga da unete sirovine budu ravnomerno raspoređene
unutar radne zapremine. Ovo je važan preduslov za efikasnu proizvodnju biogasa.
Grejači koji su montirani sa unutrašnje strane digestora, služe da tokom procesa proizvodnje
biogasa obezbede ravnomernu i konstantnu temeperaturu, s obzirom na to da su bakterije koje su
zadužene za proizvodnju biogasa osetlјive na temperaturna kolebanja.
Radi efikasnog odvijanja procesa proizvodnje biogasa, digestori su opremlјeni i dodatnom

opremom potrebnom za bezbednost, inspekciju i rad u automatizovanom režimu. Tu se
prevashodno misli na senzore za merenje temperature, nivoa ispunjenosti digestora, količine
biogasa, ali i na ventile za ispuštanje viška biogasa u slučaju povećanja pritiska u digestoru, kao i
inspekcijska okna za vizuelnu proveru stanja u digestoru.
1.4.3. Prečišćavanje biogasa
Proizvedeni biogas se pre dalјe upotrebe prečišćava, kako u kogenerativnim jedinicama ne bi

izazvao oštećenja. Ovde se prevashodno misli na odvlaživanje i uklanjanje vodonik- sulfida.
Odvlaživanje se vrši hlađenjem biogasa, ukopavanjem gasnih cevi u zemlјu, ali i dodatkom uređaja
za hlađenje. Postupkom odvlaživanja se istovremeno uklanja i značajna količina vodonik-sulfida.
Ukoliko kontrolisano ubacivanje vazduha u digestor i hlađenje ne daju zadovolјavajuće rezultate u
uklanjanju vodonik-sulfida, preporučuje se ugradnja filtera na bazi aktivnog uglјa.
5
1.4.4. Proizvodnja električne i toplotne energije
Prečišćeni biogas se vodi na gasnu rampu, uređaj čija je prevashodna uloga da obezbedi
konstantan pritisak i konstantan protok biogasa za kogenerativnu jedinicu. Kogenerativna jedinica
je uređaj koji se sastoji od gasnog motora sa unutrašnjim sagorevanjem i generatora električne
energije. Motor sa unutrašnjim sagorevanjem pokreće sinhroni generator i na taj način se proizvodi
električna energija.
1.4.5. Merenje i predaja električne energije
Glavni benefit investitor ostvaruje prodajom električne energije. Generator kogenerativne jedinice
na svom izlazu daje napon od 400V, a da bi se električna energija predala u distributivnu mrežu,
potrebno je:
 uskladiti napon sa izlaza generatora sa naponom distributivne mreže (obično je

napon distributivne mreže na koju se vrši predaja 10 kV ili 20 kV, mada može da bude
i veći.),
 Izvršiti sinhronizaciju sinusoide napona na izlasku iz generatora sa sinusoidom
napona distributivne mreže,
 izvršiti merenje predate količine električne energije, radi fakturisanja.
Oprema za usklađivanje napona i merenje se smešta u trafo stanicu koja se po pravilu nalazi u
neposrednoj blizini same biogasne elektrane.
2. TIPIČNE SIROVINE ZA PROIZVODNјU BIOGASA
Prema podacima IFC1, Srbija ima dovolјno životinjskog stajnjaka za snabdevanje elektrana na
biogas čiji instalisani kapacitet iznosi (490 GWh godišnje podelјeno sa 8000 radnih sati i
pomnoženo sa faktorom električne efikasnosti 0,4) 24,5 MWel.
Na osnovu podataka GIZ 2 , Srbija ima dovolјno životinjskog stajnjaka za snabdevanje elektrana na
biogas čiji se instalisani kapacitet procenjuje na 45 MWel.
1
Dokument „Renewable Energy / Biogas in Serbia Potential for Biogas Production“, od 21. januara 2016, izvor -
https://www.wko.at/Content.Node/service/aussenwirtschaft/ba/MARKET-POTENTIAL-IN-SERBIA.pdf
2
„Korišćenje biomase za proizvodnju električne i toplotne energije u saradnji sa GIZ DKTI programom Deutsche
Gesellschaft für internationale Zusammenarbeit (GIZ) GmbH Primer koncepta za malo biogas postrojenje“, od 7.
jula 2016, izvor - http://subvencije.rs/wp-content/uploads/2016/04/Korišćenje-biomase-za- proizvodnju-toplotne-i-
električne-energije-GIZ-Ruma-1.pdf
6
Prema publikaciji „Potentials and status of biogas as energy source in the Republic of Serbia“ 3,
Srbija ima dovolјno životinjskog stajnjaka za snabdevanje elektrana na biogas čiji se instalisani
kapacitet procenjuje na (1 094 GWh godišnje podelјen sa 8000 radnih sati i pomnoženo sa
faktorom električne efikasnosti 0,4) 55 MWel. Ako se uzmu u obzir i ostaci iz polјoprivrede,
računica se značajno menja.
Uzimajući u obzir polјoprivrednu biomasu – bilјne ostatke iz ratarske, voćarske i vinogradarske

proizvodnje, procenjuje se da se svake godine proizvede ukupna količina od 12,5 miliona tona
biomase u Srbiji, od čega je 9 miliona tona (72%) u Vojvodini4.
Od ove količine, ¼ biomase može da se koristi za zaoravanje ili kao prostirka za proizvodnju
stajnjaka u cilјu povećanja plodnosti zemlјišta, ¼ može da se koristi za proizvodnju stočne hrane,
¼ za proizvodnju toplotne energije i ¼ za ostale svrhe. Ukoliko bi se iskoristila ukupna količina
biomase namenjena za korišćenje u toplotne svrhe, što iznosi 2,8 miliona tona, može da se uštedi
ekvivalentna količina od 0,9 miliona tona ekstra lakog ulјa za loženje. Identična količina (0,9
miliona tona) dizel goriva troši se u celokupnoj polјoprivrednoj proizvodnji u Vojvodini.
Treba napomenuti da novi propisi dozvolјavaju korišćenje sporednih proizvoda životinjskog porekla
5
. U tom slučaju, elektrana mora biti opremlјena uređajem za pasterizaciju. Ovo znači da otpadni
proizvodi životinjskog porekla moraju da se drže zagrejani na 70°C u minimalnom periodu od
jednog časa.
3
Potentials and status of biogas as energy source in the Republic of Serbia by Slobodan Cvetković, Tatjana Kaluđerović
Radoičić, Bojana Vukadinović, Mirjana Kijevčanin.
4
„Potencijali i mogućnosti briketiranja i peletiranja otpadne biomase na teritoriji pokrajine Vojvodine“ Pokrajinskog
sekretarijata za energetiku i mineralne sirovine AP Vojvodine, 2007. godina.
5
Uredba o uslovima i postupku sticanja statusa povlašćenog proizvođača električne energije, privremenog povlašćenog
proizvođača i proizvođača električne energije iz obnovlјivih izvora energije, iz juna 2016 („Službeni glasnik“, br.
56/2016)
7
2.1. Sirovine iz polјoprivrede
U tabeli 2 prikazane su neke od polјoprivrednih sirovina koje se koriste za dobijanje biogasa, sa

tipičnim vrednostima za količinu suve materije i biogasnim potencijalom jedne tone posmatranog
materijala.
Sirovina Količina suve materije Gasni potencijal (m3/t svežeg
(%) materijala)
Tečni goveđi stajnjak 8 21

Čvrsti goveđi 18 53
stajnjak
Svinjski stajnjak 22 65
Živinski stajnjak 20 70
Konjski stajnjak 25 100
Kukuruzna silaža 33 210
Kukuruzovina 70 300
Mleveni kukuruz 88 670
Silaža žitarica 33 200
Senaža 35 190
Slama 86 310
Silaža ulјane 31 150

repice
Tabela 2: Polјoprivredne sirovine pogodne za dobijanje biogasa
Za potrebe proizvodnje dovolјne količine sirovina za dobijanje biogasa, svakako treba razmotriti
mogućnost gajenja postrnih kultura, mogućnost revitalizacije i upotrebe zaparloženog
polјoprivrednog zemlјišta, kao i mogućnost prikuplјanja polјoprivrednih ostataka nakon žetve.
8
2.2. Ostale sirovine
U tabeli 3 prikazane su dodatne sirovine pogodne za dobijanje biogasa, sa tipičnim vrednostima za

količinu suve materije i biogasnim potencijalom od jedne tone posmatranog materijala.
Sirovina Količina suve materije Gasni potencijal

(%) (m3/t svežeg materijala)
Rezanac šećerne 23 150

repe
Talog
38 260
suncokretovog
ulјa
Talog sojinog 76 430
ulјa
Džibra 6 37
Melasa 80 450
Surutka 5 35
Otpadna hrana 37 220
Otpadni hleb 65 490
Glicerin 90 750
Tabela 3: Dodatne sirovine pogodne za dobijanje biogasa
3. BENEFITI
Ukoliko se životinjski stajnjak iznese na plato ili ispumpa u lagunu na otvorenom, razvijaju se
veoma neprijatni mirisi, dok se njegovom upotrebom u proizvodnji biogasa umanjuju negativni
efekti raspadanja stajnjaka, uz značajno redukovanje patogenih mikroorganizama.
Biogasne elektrane imaju izuzetan ekološki doprinos u smanjenju emisije štetnih gasova sa
efektom staklene bašte zahvalјujući procesu anaerobne digestije. Praksa je pokazala da se emisija
neprijatnih mirisa smanjuje za preko 90%.
9
Osim toga, elektrane na biogas proizvode visokokvalitetno đubrivo, a takođe pomažu u procesu
zadržavanja lјudi u selima, jer im omogućavaju garantovani prihod tokom perioda važenja
podsticajnih mera.
Dobijeni postdigestat je đubrivo visokog kvaliteta i može se iskoristiti za pobolјšanje kvaliteta

polјoprivrednog zemlјišta. Ovako proizvedeno čvrsto i tečno đubrivo pogodno je za upotrebu u
baštovanstvu i polјoprivredi. Na ovaj način se delimično ponovo mogu iskoristiti hranlјive materije iz
polјoprivrednog zemlјišta kao što su fosfor, kalijum i natrijum, kao i neki mikroelementi.
Pored navedenog, elektrane na biogas doprinose i otvaranju novih radnih mesta za menadžere,
operatere, pomoćne radnike. Osim toga, dodatno se angažuje radna snaga za sakuplјanje i
transport sirovina koje su potrebne za godišnju proizvodnju biogasa. Elektranama je neophodno
obezbediti redovno održavanje i servisiranje, što generiše dodatne mogućnosti za zapošlјavanje.
Kao što se vidi, benefiti koje elektrane donose su brojni i mogu se svrstati u:
 benefite koje ostvaruje investitor i

 benefite koje ostvaruje lokalna zajednica.
3.1. Benefiti koje ostvaruje investitor
U najznačajnije benefite koje biogasne elektrane donose investitoru, ubrajaju se:
 Zagarantovan prihod od prodaje električne energije tokom perioda važenja

podsticajnih mera;
 Prihod od prodaje toplotne energije;
 Prihod od prodaje visokokvalitetnog đubriva;
 Korist od smanjenja upotrebe mineralnih đubriva;
 Smanjenje gubitaka hranjivih materija i ispiranja iz obradivog zemlјišta;
 Redukcija patogena u stajskom đubrivu;
 Brže usvajanje hranlјivih materija od strane bilјaka;
 Značajno smanjenje neprijatnih mirisa;
 Manja zakorovlјenost na njivama i dr.
10
3.2. Benefiti koje ostvaruje lokalna zajednica
Koristi koje lokalna zajednica ima od elektrane na biogas su sledeće:
 Kreiranje novih radnih mesta u ruralnim sredinama;

 Finansijska stabilnost za lokalne polјoprivrednike;
 Rešavanje problema odlaganja organskog otpada i zaštita životne sredine;
 Redukcija neprijatnih mirisa i emisije gasova sa efektom staklene baste;
 Pobolјšanje kvaliteta zemlјišta upotrebom „organskog“ đubriva;
 “Besplatna“ (raspoloživa) toplotna energija za plastenike, sušare, štale;
 Stabilizacija naponske mreže u ruralnim područjima i dr.
4. PRAVNI OKVIR
U okviru globalne inicijative za smanjenje emisije štetnih gasova i efekta staklene bašte, kao i radi
očuvanja zdrave životne sredine, Vlada Republike Srbije je tokom 2009. godine usvojila čitav set
propisa kojima se uređuje proizvodnja energije iz obnovlјivih izvora i utvrdila feed-in tarifu koja
proizvođačima električne energije iz obnovlјivih izvora omogućava da pod povolјnim i garantovanim
subvencionisanim uslovima prodaju električnu energiju „Elektroprivredi Srbije“, u periodu od 12
godina.
Prva uredba iz 2009. godine6 donela je, za taj momenat stimulativnu feed-in tarifu, tako da su u
toku 2010. godine tri investitora donela odluku o izgradnji elektrane na biogas.
Sve tri elektrane uspešno su puštene u rad tokom 2012. godine i od tada vlasnicima donose
konstantne i predvidive prihode.
Naredna uredba7 je donela nižu feed-in tarifu, pa se u tom periodu nijedan novi investitor nije
odlučio na ovaj vid ulaganja.
Zakon o energetici iz 2014. godine 8 doneo čitav niz mera i propisa koji detalјno regulišu oblast
obnovlјivih izvora energije, uklјučujući i sektor biogasa.
6
Uredba o merama podsticaja za proizvodnju električne energije korišćenjem obnovlјivih izvora energije i kombinovanom
proizvodnjom električne i toplotne energije („Službeni glasnik RS“, br. 99/2009)
7
Uredba o merama podsticaja za povlašćene proizvođače električne energije iz januara 2013 („Službeni glasnik RS“,
br. 8/2013)
8
Zakon o energetici, decembar 2014 („Službeni glasnik RS“, br. 145/2014)
11
Kao posebnu pogodnost treba istaći mogućnost sticanja privremenog statusa povlašćenog
proizvođača električne energije. Ova mera je bila snažan podsticaj za investitore, jer je omogućila
dobijanje povlašćenog statusa pre ozbilјnih investicija u tehnologiju i postrojenje. Član 70. Zakona
o energetici definiše koji energetski subjekt može steći status povlašćenog proizvođača električne
energije, a član 71. utvrđuje uslove pod kojima je moguće steći privremeni status povlašćenog
proizvođača električne energije.
Uredbom iz 2016. godine9, utvrđena je do sada najstimulativnija feed-in tarifa što je dovelo do toga
da je u periodu od 2016. g. do kraja 2019. g. pušteno u rad još 16 biogasnih elektrana.
Investitori su konačno prepoznali poslovnu i finansijsku mogućnost koju je, pre svega, omogućio
Zakon o energetici iz 2014. godine, uz prateće propise. Bez ovih podsticaja, održivi razvoj
proizvodnje energije iz obnovlјivih izvora energije ne bi bio moguć. Ovo se posebno odnosi na
elektrane na biogas, zbog cene sirovina potrebnih za njihovo funkcionisanje.
Nacionalni akcioni plan za korišćenje obnovlјivih izvora energije je dokument kojim su utvrđeni
cilјevi korišćenja obnovlјivih izvora energije do 2020. godine, kao i način za njihovo dostizanje.
Prema ovom planu, Srbija je imala za cilј da se do 2020. godine izgrade elektrane na biogas sa
kogenerativnim jedinicama ukupne instalisane snage 30 MWel 10. Planirano je da ova postrojenja
proizvode 225 GWh električne energije, što je 6,2% od ukupnog iznosa planirane proizvodnje
električne energije iz obnovlјivih izvora u Srbiji u 2020. godini. Zahvalјujući atraktivnim podsticajnim
merama, ovaj cilј je ispunjen, a do kraja 2020. godine će biti značajno premašen.
Zbog svega navedenog, u Srbiji je sve veće interesovanje za proizvodnju energije iz obnovlјivih
izvora procesom anaerobne digestije iz životinjskog stajnjaka, energetskih useva i njihovih
ostataka, posebno u polјoprivrednim domaćinstvima i na farmama u Vojvodini.
9
Uredba o podsticajnim merama za proizvodnju električne energije iz obnovlјivih izvora i iz visokoefikasne kombinovane
proizvodnje električne i toplotne energije („Službeni glasnik RS“, br. 56/2016)
10
Nacionalni akcioni plan za korišćenje obnovlјivih izvora energije Republike Srbije (U skladu sa
obrascem predviđenim Direktivom 2009/28/EZ – Odluka 2009/548/EZ) iz 2013 („Službeni glasnik“, br. 53/2013)
12
Klјučni propisi za sektor obnovlјivih izvora energije su:
 Zakon o energetici ("Službeni glasnik RS", broj 145/2014);
 Uredba o uslovima i postupku sticanja statusa povlašćenog proizvođača električne energije,

privremenog povlašćenog proizvođača i proizvođača električne energije iz obnovlјivih izvora
energije („Službeni glasnik RS“, br. 56/2016, 60/17, 44/18 i 54/19);
 Uredba o visini posebne naknade za podsticaj u 2019.godini („Službeni glasnik RS“ , broj
8/19);
 Uredba o visini posebne naknade za podsticaj u 2020.godini („Službeni glasnik“, broj 8/20);
Uredba o podsticajnim merama za proizvodnju električne energije iz obnovlјivih izvora i iz

visokoefikasne kombinovane proizvodnje električne i toplotne energije („Službeni glasnik
RS“, broj 56/2016);
 Uredba o izmenama i dopunama uredbe o podsticajnim merama za proizvodnju električne

energije iz obnovlјivih izvora i iz visokoefikasne kombinovane proizvodnje električne i toplotne
energije („Službeni glasnik RS“, broj 60/17);
 Uredba o ugovoru o otkupu električne energije („Službeni glasnik RS“, broj 56/2016);
 Uredba o naknadi za podsticaj povlašćenih proizvođača električne energije („Službeni glasnik

RS“, broj 12/2016);
 Uredba o visini posebne naknade za podsticaj u 2016. godini („Službeni glasnik RS“, broj
12/2016);
 Uredba o utvrđivanju metodologije za određivanje cene snabdevanja krajnjeg kupca

toplotnom energijom („Službeni glasnik RS“, broj 63/15);
 Metodologija za određivanje cene snabdevanja krajnjeg kupca toplotnom energijom;
 Pravilnik o garanciji porekla električne energije proizvedene iz OIE („Službeni glasnik RS“,
broj 24/2014);
 Pravilnik o energetskoj dozvoli („Službeni glasnik RS“, broj 15/2015);
 Pravilnik o utvrđivanju slobodnog kapaciteta uvećanog za vrednost instalisane snage

elektrana za koje je prestao privremeni status povlašćenog proizvođača („Službeni
glasnik RS“, broj 24/2015).
13
Ovaj spisak ne treba smatrati sveobuhvatnim i neophodno je da rukovodilac projekta uradi

kompletnu analizu i da identifikuje dodatne regulatorne zahteve u zavisnosti od konkretne
investicije.
Na sajtu Ministarstva energetike (https://www.mre.gov.rs/dokumenta-efikasnost-izvori.php#obn)

nalaze se ažurirani propisi i drugi značajni dokumenti koji se odnose na sektor energetske
efikasnosti i obnovlјivih izvora energije.
5. ANALIZA SOPSTVENIH MOGUĆNOSTI I UTICAJA SPOLjNIH FAKTORA NA

DONOŠENјE ODLUKE O INVESTIRANјU
Najveći broj potencijalnih investitora nema dovolјno informacija o tome šta su biogasne elektrane,
koje benefite mogu ostvariti investiranjem u njihovu izgradnju, šta su neophodni preduslovi za
uspešan završetak investicije i efikasno funkcionisanje elektrane do isteka povlaštenog perioda.
Zbog svega toga, nije retkost da se odluke donose ishitreno, bez sagledavanja realne slike i
urađene valјane analize. Dešavalo se da se olako donese odluka o izgradnji elektrane kapaciteta 1
MWel, jer je to sa aspekta isplativosti investicije najbolјi izbor, zanemarujući u potpunosti činjenjicu
da investitor nije u mogućnosti da sa sigurnošću garantuje kontinuirano snabdevanje elektrane
potrebnom količinom sirovina u tokom perioda povlašćenog statusa. Zbog toga investitor može da
dođe u situaciju da nakon utrošenih nekoliko desetina hilјada evra za odabir tehnologije, pripreme
projektne dokumentacije i sticanja privremenog statusa povlašćenog proizvođača električne
energije (i godinu dana utrošenog vremena), dođe u situaciju da ni jedna banka nije
zainteresovana da odobri kreditiranje. Takva investicija je potpuno zavisna od kolebanja cena
sirovina na tržištu i po pravilu predstavlјa preveliki rizik da bi banke u procesu razmatranja i
odobravanja kredita donele pozitivnu odluku.
Sa druge strane ima primera da potencijalni investitori imaju idealne uslove za izgradnju elektrana
na biogas, ali ne donose odluku o započinjanju investicije zbog nedovolјne informisanosti i
nespremnosti da angažuju stručna lica koja bi realno analizirala njihove mogućnosti i pomogla im u
pravilnom odabiru odgovarajuće tehnologije.
14
5.1. Analiza sopstvenih mogućnosti
U procesu donošenja odluke o kapacitetu elektrane i odabiru tehnologije, svakako najveći uticaj
treba da ima podatak o raspoloživim sirovinama. Pri tome se ne misli na vrstu i količinu sirovina
koje potencijalni investitor može da obezbedi za samo jednu ili dve sezone. Od presudnog je
značaja da se kapacitet planirane elektrane uskladi sa realnim mogućnostima kontinuirane
nabavke potrebnih sirovina tokom celokupnog perioda važenja statusa povlaštenog proizvođača
električne energije (u Republici Srbiji je u momentu pisanja ovog vodiča, to period od 12 godina).
Površina obradivog zemlјišta, veličina farme, raspoloživa mehanizacija, veličina i pozicija parcele
predviđene za izgradnju elektrane, dugogovdišnje iskustvo, su faktori koje pri analizi treba uzeti u
obzir. Radi sticanja predstave o kakvim resursima se ovde govori, pogodno je navesti primer da je
za proizvodnju dovolјne količine sirovina za rad elektrane instalisane snage od 1 MWel u periodu
od godinu dana, potrebno izdvojiti oko 400ha polјoprivrednog zemlјišta. Sa druge strane, 1000
uslovnih grla je dovolјno za proizvodnju stajnjaka koji je potreban za kontinuirano funkcionisanje
biogasne elektrane instalisanog kapaciteta od oko 125 kWel.
5.2. Spolјni faktori
Pored analize sopstvenih mogućnosti, potencijalni investitor pre donošenja odluke o investiranju,
treba da sagleda kakav uticaj na investiciju imaju spolјni faktori. Ovde se prevashodno misli na
analizu lokacije sa aspekta mogućnosti priklјučenja na elektrodistributivnu mrežu, ispunjavanja
uslova ostalih nadležnih institucija, kao i sposobnost investitora da obezbedi neophodna novčana
sredstva.
Zbog svega navedenog, prvi koraci u sagledavanju opšte slike u vezi izgradnje biogasne elektrane
su pribavlјanje informacije o lokaciji parcele na kojoj se planira izgradnja i obraćanje bankama za
informaciju o mogućnosti i uslovima kreditiranja.
15
6. PRIMERI FINANSIJSKE ANALIZE ZA TRI BIOGASNE

ELEKTRANE RAZLIČITOG KAPACITETA
U zavisnosti od vrste i količine sirovina koje investitor sa sigurnošću može da obezbedi u periodu
važenja statusa povlaštenog proizvođača električne energije, donosi se odluka o izgradnji
elektrane određenog kapaciteta. Od kapaciteta elektrane, naravno, zavisi i veličina investicije, kao i
visina operativnih troškova. U ovom poglavlјu su prikazani visina investicije, potrebna količina
oubičajenih sirovina, kao i prihodi i rashodi za tri biogasne elektrane različitih kapaciteta:
 ektrana kapaciteta 1 MWel

 elektrana kapaciteta 637 kWel
 elektranakapaciteta 190 kWel
Kao sirovinska baza u sva tri obrađena slučaja, date su sirovine koje se vrlo često upotreblјavaju
za dobijanje biogasa:
 čvrsti goveđi stajnjak,

 Tečni goveđi stajnjak,
 kukuruzna silaža,
 silaža sirka.
6.1. Primer biogasne elektrane kapaciteta 1 MWel
6.1.1. Potrebne sirovine za elektranu
U tabeli 4 prikazane su sirovine sa pretpostavlјenim cenama, potrebnim količinama na godišnjem

nivou, kao i procentima suve materije i organske suve materije za svaku od njih.
Sirovina tsvm/g SM OSM €/tsm €/g
Čvrsti goveđi stajnjak 9.001 18% 82% 8,00 72.007,20

Tečni goveđi stajnjak 3.000 7% 80% 2,00 6.000,00
Kukuruzna silaža 8.000 33% 94% 30,00 240.000,00
Sirak 12.000 24% 93% 27,00 324.000,00
Ukupno 32.001 642.007,20
Tabela 4: Bilans sirovina za elektranu kapaciteta 1 Mwel
16
6.1.2. Godišnja proizvodnja elektrane

Biogas Metan Metan

Sirovina 3
Nm /g % Nm3/g
Čvrsti goveđi stajnjak 538.984 52% 280.272
Tečni goveđi stajnjak 70.560 55% 38.808
Kukuruzna silaža 1.686.590 52% 877.027
Sirak 1.633.824 52% 849.588
Ukupno 3.929.958 53% 2.045.695
Tabela 5: Proizvodnja biogasa i metana za elektranu kapaciteta 1 MWel
Ova količina sirovina i dobijenog biogasa je dovolјna za pogon kogenerativne jedinice kapaciteta 1
MWel pod punim opterećenjem u periodu od 8000 sati godišnje, što rezultira bilansima prikazanim
u tabeli 6.
Toplotna energija kWh/g %

Proizvodnja električne energije 8.000.000 100
Sopstvena potrošnja električne
energije < 800.000 10
Proizvodnja toplotne energije 8.696.216 100
Sopstvena potrošnja toplotne
energije 2.174.054 25
Neiskorišćena toplota 6.522.162 75
Tabela 6: Bilans energije za elektranu na biogas kapaciteta 1 MWel
6.1.3. Prihodi i rashodi elektrane
U procesu izračunavanja prihoda i rashoda uzeti su u obzir:
 Prihod od prodaje električne energije;

 Prihod od prodaje postdigestata – visokokvalitetnog đubriva organskog porekla;
 Troškovi sirovina;
 Troškovi održavanja objekata;
 Troškovi održavanja opreme;
 Troškovi državanja kogenerativne jedinice;
 Troškovi biološkog i tehnološkog servisa;
 Troškovi radne snage;
 Troškovi utrošene energije;
 Troškovi osiguranja i
 Ostali troškovi.
17
Kao što se može videti u tabeli 6, oko 75% ukupno proizvedene toplotne energije ostaje
neiskorišćeno u procesu proizvodnje biogasa. Ova energija nije uzeta u obzir pri izračunavanju
prihoda, iz prostog razloga što je za njeno iskorištavanje potrebna dodatna investicija.
U prilogu 1 prikazana je kalkulacija prihoda i rashoda za biogasnu elektranu kapaciteta 1 MWel, u

periodu od 12 godina.
Podaci koji su uzeti kao polazna osnova za pripremu P&L tabele prikazani su u Tabeli 7 i Tabeli 8.
Električni kapacitet 1.000 kW

Toplotni kapacitet 1.200 kW
Proizvodnja pod punim opterećenjem 8.000 h/g
Proizvodnja električne energije 8.000.000 kWh/g
Proizvodnja toplotne energije 8.751.568 kWh/g
Prodajna cena električne energije 172,22 €/MWh
Prodajna cena toplotne energije 0,00 €/MWh
Cena električne energije iz mreže 0,075 €/kWh
Prodajna cena postdigestata 20,000 €/kWh
Tabela 7: Polazni podaci za elektranu kapaciteta 1 MWel
Čvrsti goveđistajnjak 8 €/t

Tečni goveđi stajnjak 2 €/t
Kukuruzna silaža 30 €/t
Sirak 27 €/t
Stopa inflacije 2 %/g
Porez na dobit 15 %
Tabela 8: Cene sirovina, godišnja inflacija, porez na dobit za elektranu kapaciteta 1 MWel
6.1.4. Visina investicije za elektranu kapaciteta 1 MWel
Na investicione troškove biogasne elektrane u velikoj meri utiču lokalni uslovi, a sledeći faktori
mogu imati veliki uticaj:
18
 Da li postoje objekti za skladištenje sirovina i fermentisanih ostataka ili je

neophodno izgraditi nove kapacitete u ovu svrhu;
 Uslovi za priklјučenje na električnu (napojnu) mrežu (napon mreže, rastojanje
do mesta priklјučenja, itd);
 Visina troškova zemlјanih radova, izgradnje puteva, itd. i
 Logistika.
Visina i sastav investicionih troškova za elektranu od 1 MWel prikazani su u tabeli 9.
Građevinski radovi i putevi 33,4% 1.181.730,77

Mašinska i elektro oprema 54,1% 1.912.000,00
Dodatna oprema 1,8% 63.500,00
Priklјučenje na električnu mrežu 6,1% 215.000,00
Projekti, konsalting, građeviska dozvola, takse 4,6% 164.261,92
Ukupno 100,0% 3.536.492,70
Tabela 9: Visina i sastav investicionih troškova za elektranu od 1 MWel
6.2. Primer biogasne elektrane kapaciteta 637 kWel

Sirovina tsvm/g SM OSM €/tsm €/g

Sirak 7.800 24% 93% 27,00 210.600,00
Ukupno 20.700 410.000,10
Tabela 10: Bilans sirovina za elektranu na biogas kapaciteta 637 kWel
19
Biogas Metan Metan

Sirovina
Nm3/g % Nm3/g
Kukuruzna silaža 1.054.119 52% 548.142
Sirak 1.061.986 52% 552.233
Ukupno 2.505.536 53% 1.304.501
Tabela 11: Proizvodnja biogasa i metana za elektranu kapaciteta 637 kWel
Ova količina sirovina i dobijenog biogasa dovolјna je za pogon kogenerativne jedinice kapaciteta
637 kWel pod punim opterećenjem u periodu od 8000 sati godišnje, što rezultira bilansima
prikazanim u tabeli 12.

energije < 509.600 10
energije 1.386.350 25
Neiskorišćena toplota 4.159.049 75%
Tabela 12: Bilans energije za elektranu kapaciteta 637 kWel

 Troškovi osiguranja;
20
prihoda, iz prostog razloga što je za njeno iskorišćavanje potrebna dodatna investicija.
U prilogu 2 prikazana je kalkulacija prihoda i rashoda za elektranu kapaciteta 637 kW el u periodu

od 12 godina.
Podaci koji su uzeti kao polazna osnova za pravlјenje P&L tabele prikazani su u Tabeli 13 i Tabeli
14.
Električni kapacitet 637 kW

Toplotni kapacitet 650 kW
Tabela 13: Polazni podaci za elektranu kapaciteta 637 kWel
Čvrsti goveđi stajnjak 8 €/t

Sirak 27 €/t
Stopa godišnje inflacije 2 %/g
Porez na dobit 15 %
Tabela 14: Cene sirovina, godišnja inflacija, porez na dobit za elektranu kapaciteta 637 kWel
6.2.2. Visina investicije za elektranu kapaciteta 637 kWel l
 Da li postoje objekti za skladištenje sirovina i fermentisanih ostataka ili je neophodno izgraditi

nove kapacitete u ovu svrhu;
21
 Uslovi za priklјučenje na električnu (napojnu) mrežu (napon mreže, rastojanje do mesta

priklјučenja, itd);
 Logistika.
Visina i sastav investicionih troškova za elektranu kapaciteta 637 kWel data je u tabeli 15.
Građevinski radovi i putevi 39,4% 1.063.355,35

Mašinska i elektro oprema 45,5% 1.226.000,00
Projekti, konsalting, inženjering 6,3% 169.220,78
Punjenje i troškovi puštanja u rad 1,5% 40.000,00
Ukupno 100,0% 2.697.076,12
Tabela 15: Visina i sastav investicionih troškova za elektranu na biogas od 637 kWel
6.3. Primer biogasne elektrane kapaciteta 190 kWel

Sirovina tsvm/g SM OSM €/tsm €/tsm

Sirak 1.800 24% 93% 23,00 41.400,00
Ukupno 7.300 79.900,09
Tabela 16: Bilans sirovina za elektranu na biogas kapaciteta 190 kWel
22

Biogas Metan Metan

Sirovina 3
Nm /g % Nm3/g
Kukuruzna silaža 316.236 52% 164.443
Sirak 245.074 52% 127.438
Ukupno 753.570 53% 392.773
Tabela 17: Proizvodnja biogasa i metana za elektranu kapaciteta 190 kWel
Ova količina sirovina i dobijenog biogasa dovolјna je za pogon kogenerativne jedinice kapaciteta
190 kWel pod punim opterećenjem u periodu od 8000 sati godišnje, što rezultira bilansima
prikazanim u tabeli 18.

energije < 152.000 10
energije 417.422 25
Neiskorišćena toplota 1.252.265 75
Tabela 18: Bilans energije za elektranu na biogas kapaciteta 190 kWel

 Troškovi osiguranja;
23
prihoda, iz prostog razloga što je za njeno iskorištavanje potrebna dodatna investicija.
U prilogu 3 prikazana je kalkulacija prihoda i rashoda za biogasnu elektranu kapaciteta 190 kWel u
periodu od 12 godina.
Podaci koji su uzeti kao polazna osnova za pravlјenje P&L tabele su prikazani u Tabeli 19 i Tabeli
20.
Električni kapacitet 190 kW

Toplotni kapacitet 210 kW
Tabela 19: Polazni podaci za elektranu kapaciteta 190 kWel
Čvrsti goveđi stajnjak 1 €/t

Sirak 23 €/t
Stopa inflacije 2 %/ g
Porez na dobit 15 %
Tabela 20: Cene sirovina, godišnja inflacija, porez na dobit za elektranu kapaciteta 190 kWel.
6.3.4. Visina investicije za elektranu kapaciteta 190 kWel
24
 Da li postoje objekti za skladištenje sirovina i fermentisanih ostataka ili je

neophodno izgraditi nove kapacitete u ovu svrhu;
 Uslovi za priklјučenje na električnu (napojnu) mrežu (napon mreže, rastojanje
do mesta priklјučenja, itd);
 Logistika.
Visina i sastav investicionih troškova za elektranu kapaciteta190 kWel data je u tabeli 21.
Građevinski radovi i putevi 11,1% 122.118,93

Mašinska i elektro oprema 71,8% 786.600,00
Projekti, konsalting, inženjering 6,5% 71.605,16
Ukupno 100,0% 1.095.324,09
Tabela 21: Visina i sastav investicionih troškova za elektranu kapaciteta 190 kWel
7. KLjUČNE FAZE PRILIKOM PLANIRANјA, IZBORA TEHNOLOGIJE,

IZGRADNјE I UPRAVLjANјA
U ovom poglavlјu su navedene i objašnjene klјučne faze u procesu planiranja investicije, odabira
tehnologije, izgradnje i upravlјanja biogasnom elektranom.
7.1. Planiranje investicije – relevantni faktori i specifičnosti
U procesu planiranja svaki potencijalni investitor treba da prođe sledeće faze:
 Rađanje ideje o izgradnji elektrane na biogas;

 Izrada studije predizvodlјivosti;
 Donošenje odluke o investiranju;
 Odabir odgovarajuće tehnologije;
 Izrada projektne dokumentacije i ishodovanje građevinske dozvole;
 Ishodovanje privremenog statusa povlaštenog proizvođača električne energije;
 Obezbeđenje finasiranja.
25
7.1.1. Rađanje ideje o izgradnji elektrane na biogas

Biogasni sektor u Republici Srbiji postoji od 2010. godine. Od kada su u jesen 2012. godine
puštene u rad prve elektrane do trenutka pisanja ovog vodiča, nije se desila nijedna konfliktna
situacija na relaciji isporuka proizvedene električne energije – naplata potraživanja, što je doprinelo
stabilnom i kontinuiranom razvoju celokupnog sektora. Posvećenim radom svih učesnika
(predstavnika resornih ministarstava, biogas udruženja, EPSa i samih investitora), uz različite
oblike pomoći partnerskih organizacija iz inostranstva u Republici Srbiji je sve više lјudi svesno
dobrobiti koje ovakve investicije donose. U skladu sa tim, raste i interesovanje potencijalnih
investitora za ovaj vid ulaganja.
7.1.2. Izrada studije predizvodlјivosti
Investicija u izgradnju biogasne elektrane nije mala. Troškovi izgradnje se po instalisanom kWel
kreću u granicama od 3 000 € za veće, do 10 000 € za male elektrane. Za izgradnju elektrane
kapaciteta 1 MWel banke uglavnom odobravaju kredit u visini 3 do 3,5 miliona evra. Studija
predizvodlјivosti je dokument u kome ekspert iz sektora biogasa sagledava i analizira realne
mogućnosti potencijalnog investitora i u skladu sa dobijenim rezultatima daje preporuku da li se i
pod kojim uslovima, isplati ući u proces izgradnje postrojenja. Neretko se dešava da investitori
troškove izrade studije vide kao nepotrebne, jer biogasne elektrane drugim vlasnicima donose
visoke i konstantne prihode, pa se odlučuju da u investiciju uđu bez prethodne analize sopstvenih
mogućnosti. To je međutim, veliki propust. Novac izdvojen za izradu studije ne treba da se
doživlјava kao trošak, već kao investicija koja će pomoći da se donese odluka o optimalnom
kapacitetu postrojenja u skladu sa realnim mogućnostima.
Sa druge strane, ukoliko studija predizvodlјivosti pokaže da pod datim okolnostima izgradnja
elektrane nije ekonomski opravdana, investitor štedi značajna sredstva koja bi bila potrošena na
izradu projektne dokumentacije i sticanje privremenog statusa povlaštenog proizvođača električne
energije, pre nego što dođe do saznanja da nijedna banka nije spremna da odobri kreditiranje
takvog projekta.
26
7.1.3. Donošenje odluke o investiranju
Preduslovi koje svaki budući investitor treba da obezbedi za uspeh projekta su sledeći:
 Konstantno obezbeđenje dovolјne količine potrebnih sirovina za nesmetan rad elektrane

pod punim kapacitetom tokom celokupnog perioda trajanja podsticajnih mera;
 Dovolјno veliki prostor na koeme će biti smešteni svi objekti predviđeni projektom;
 Mogućnost priklјučenja na elektrodistributivnu mrežu radi predaje proizvedene električne
energije;
 Mogućnost utroška ili plasmana toplotne energije i
 Mogućnost plasmana ili upotrebe proizvedenog visokokvalitetnog đubriva – postdigestata.
7.1.4. Odabir odgovarajuće tehnologije
Nakon donošenja odluke o ulasku u investiciju izgradnje biogasne elektrane, potrebno je pristupiti
odabiru odgovarajuće tehnologije. Kod većine drugih projekata, uobičajeno bi bilo da renomirana
projektna kuća prvo izradi potrebnu projektnu dokumentaciju, na osnovu koje bi se pristupalo
traženju odgovarajućih ponuda. U sektoru biogasa to nije slučaj iz prostog razloga što u Republici
Srbiji trenutno ne postoji projektni biro specijalizovan za projektovanje biogasnih elektrana. Iz tog
razloga se prvo pristupa odabiru tehnologije, a tek nakon toga i izradi adekvatne projektne
dokumentacije.
7.1.5. Izrada projektne dokumentacije i ishodovanje građevinske dozvole
Prvi dokument koji investitor treba da pribavi za lokaciju na kojoj planira izgradnju elektrane je
svakako Informacija o lokaciji. Iz njega se vidi da li je izgradnja namenskog objekta na želјenoj
lokaciji uopšte moguća i ako jeste, pod kojim uslovima. Nekada je pre izrade projektne
dokumentacije potrebno pristupiti izradi Plana detalјne regulacije, Urbanističkog projekta ili nekog
drugog planskog dokumenta.
Ova informacija je sadržana u Informaciji o lokaciji. Pored pomenutog, za uspešnu izradu projektne
dokumentacije potrebno je imati odabranu tehnologiju i podršku isporučioca opreme u vidu
dostavlјanja potrebnih crteža, detalјa i proračuna.
27
Nekada blagovremeno dostavlјanje podataka od strane isporučioca opreme predstavlјa problem,

jer se može desiti da se u zemlјi porekla isporučioca opreme, detalјna projektna dokumentacija
dostavlјa tek nakon završene izgradnje postrojenja. U Republici Srbiji je detalјna projektna
dokumentacija preduslov za ishodovanje građevinske dozvole.
7.1.6. Ishodovanje privremenog statusa povlašćenog proizvođača električne

energije
Preduslov za dobijanje privremenog statusa povlašćenog proizvođača električne energije je

ishodovana građevinska dozvola i obezbeđen depozit ili bankarska garancija u visini od 60 €/kW,
za instalisanu snagu elektrane. Ovaj iznos se uplaćuje kao sredstvo obezbeđenja u slučaju da
privremeni povlašćeni proizvođač električne energije ne uspe da ishoduje konačni status, jer za
vreme važenja privremenog statusa investitor ima pravo na naplatu predate količine električne
energije po ceni koja je jednaka polovini predviđene feed-in tarife, što je više od tržišne cene
električne energije. Ishodovanje privremenog statusa povlašćenog proizvođača električne energije
nije obavezno, ali je mogućnost koja investitorima garantuje dobijanje feed-in tarife pod uslovima
koji su važili u momentu podnošenja dokumentacije za privremeni status. Po ishodovanju
konačnog statusa povlašćenog proizvođača električne energije, položeni depozit ili bankarska
garancija se vraćaju vlasniku. Iz tog razloga najveći broj investitora se odlučuje na ovaj korak, kako
bi sprečili iznenađenja u vidu promene feed-in tarife ukoliko dođe do promene u pravnoj regulativi
do momenta puštanja elektrane u rad i sticanja konačnog statusa.
7.2. Proces izgradnje i dokazivanje performansi
Nakon dobijene građevinske dozvole i stečenog privremenog statusa, može da otpočne proces
izgradnje postrojenja. Od tog trenutka, investitor počinje da ima značajne finansijske troškove, pa
najveći broj investitora odlučuje da se za pomoć obrati nekoj od komercijalnih banaka. Proces
odobravanja kredita obično traje 3 do 5 meseci, pa je preporuka da se pregovori sa bankama o
uslovima kreditiranja zatpočnu još u toku izrade projektne dokumentacije.
Sam proces izgradnje može se podeliti na dve celine:
 Građevinski radovi, koji uglavnom traju 3 do 5 meseci

 Montaža opreme, koja obično ne traje duže od 4 meseca
28
Sa završetkom procesa izgradnje i montaže i nakon uspešnog testiranja izgrađenih objekata i

montirane opreme, pristupa se procesu dokazivanja performansi. To konkretno znači da
isporučilac tehnologije treba da dokaže da je isporučeno postrojenje sposobno da funkcioniše na
način kako je to predviđeno ugovorom. Počinje se sa ubacivanjem manjih količina sirovina u
digestor, pri čemu se količina svaki dan povećava. U početku se uglavnom ubacuje tečni stajnjak,
da bi se nakon toga obazrivo počele dodavati i druge sirovine (silaža, čvrsti stajnjak, …). Proces
obično traje oko 4 meseca, jer je to period koji je potreban za razvoj bakterija neophodnih u
procesu proizvodnje biogasa. Nakon uspešno završenog testa performansi i dostizanja punog
kapaciteta, dolazi do primopredaje elektrane od strane isporučioca opreme na investitora.
7.3. Osiguranje elektrane
Osiguranje biogasne elektrane je neophodan deo minimalizacije rizika, povećanja izvesnosti

povrata investicije i svojevrsna granacija dobiti. Osim standardnog osiguranja imovine i mašina od
loma, važno je osigurati i prekid rada (osiguravač nadoknađuje izgublјenu dobit i fiksne troškove) i
odgovornost prema trećim licima. U većini slučajeva, cena otklanjanja kvara je manja od izgublјene
dobiti koja je posledica zastoja usled situacije koja se desila i iz tog razloga je osiguranje važna
karika u obezbeđivanju povrata investicije.
Pre samog ugovaranja, potrebno je dobro proučiti uslove osiguranja koji prate polisu i protumačiti
sve nejasne tačke. Zbog specifičnosti posla proizvodnje električne energije iz biogasnog
postrojenja i zbog specifičnosti opreme, najbolјe je u vezi osiguranja potražiti savete stručnjaka.
7.4. Proces upravlјanja elektranom
Nakon uspešnog puštanja u rad i primopredaje biogasne elektrane, saradnja isporučioca

tehnologije i investitora se ne završava.
Novozaposlene operatere na postrojenju potrebno je obučiti i pratiti u preporučenom periodu od

minimalno godinu dana, kako bi stekli potrebno iskustvo i rutine neophodne za uspešno
izvršavanje svakodnevnih aktivnosti.
29
Investitori se iz praktičnih razloga u najvećem broju slučajeva odlučuju na potpisivanje ugovora sa

isporučiocem tehnologije, o pružanju podrške pri vođenju i održavanju elektrane u garantnom
periodu, koji najčešće traje jednu do dve godine.
Kako bi se izbegli problemi u komunikaciji sa isporučiocem tehnologije, preporuka je da svi

zaposleni budu sposobni za komunikaciju na engleskom jeziku.
Uobičajeni zadaci operatera su sledeći:
 Vođenje računa o kontinualnom snabdevanju elektrane sirovinama;

 Dnevni obilazak i kontrola svih delova elektrane, po uputstvu proizvođača;
 Vođenje računa o poštovanju preporuka proizvođača u vezi održavanja opreme;
 Praćenje parametara proizvodnje i preduzimanje potrebnih korektivnih mera u slučaju
potrebe;
 Svakodnevno beleženje proizvodnih parametara u dnevnik i
 Vođenje računa da su ispoštovane sve predviđene bezbednosne procedure.
8. HODOGRAM SA VREMENSKIM OKVIROM U PROCESU PLANIRANјA,

IZGRADNјE I PUŠTANјA U RAD BIOGASNE ELEKTRANE
Celokupan proces planiranja, izgradnje i puštanja u rad biogasne elektrane u proseku traje oko dve
godine, ali može značajno da varira od slučaja do slučaja. Kada opština u kojoj se planira izgradnja
elektrane nema izrađen Plan detalјne regulacije kojim je ova mogućnost predviđena, investitori
najčešće samostalno finansiraju njegovu izradu. Ovo je prilično nepovolјna situacija za investitora,
ne toliko zbog troškova izrade Plana detalјne regulacije, koliko zbog činjenice da njegova priprema
zbog poštovanja propisane procedure traje i po 7 meseci, a ume da se oduži i na godinu dana.
Primer hodograma sa vremenskim okvirom dat je u Prilogu 4. On međutim, treba da služi samo
kao okvirni pokazatelј sleda događaja i njihovog trajanja, a nikako kao striktni vodič za buduće
investitore.
Izrada prilagođenog hodograma za konkretan slučaj radi se u okviru studije predizvodlјivosti, jer
zahteva detalјnu analizu svih relevantnih parametara koji utiču na uspešnost izgradnje biogasne
elektrane.
30
9. LITERATURA
1. Biogas handbook - Teodorita Al Seadi, Dominik Rutz, Heinz Prassl, Michael Köttner,
Tobias Finsterwalder, Silke Volk, Rainer Janssen
2. Techno-economic feasibility study of a small-scale biogas plant for treating market waste in the
city of El Alto - Adriana Perez Garcia
3. Feasibility Study – Anaerobic Digester and Gas Processing Facility in the Fraser Valley,
British Columbia - Electrigaz Technologies Inc
4. Construction of plants and electricity/heat generation from biomass in the Republic of Serbia
Guide for Investors - Branislava Lepotić Kovačević, PhD Law
5. Studija o proceni ukupnih potencijala i mogućnostima proizvodnje i korišćenja biogasa na teritoriji
AP Vojvodine - Prof. dr Milan Martinov, koordinator Master ĐorĎe Đatkov Jovan Krstić, dipl. inţ.
Doc. dr Goran Vujić Prof. dr Miloš Tešić Prof. dr Gordan Dragutinović Master Marko Golub Master
Savo Bojić Prof. dr Miladin Brkić Branislav Ogrizović, dipl. Inž.
6. Priručnik za tumačenje izvješća za polјoprivredna gospodarstva - FADN – Farm
Accountancy Data Network
7. Lokalni energetski plan opštine Žitište (2014) – Elektrotehnički institut
„NikolaTesla“, Centar za elektroenergetske sisteme, Univrzitet u Nišu, Elektronski fakultet Niš
8. Sustainable biogas production - A handbook for organic farmers - Florian Gerlach, Beatrice
Grieb, Uli Zerger (FiBL)
9. Vodič za OIE 2016.pdf – UNDP i Ministarstvo energetike i rudarstva
10. Opštine i regioni u Republici Srbiji 2015 – Republički zavod za statistiku
11. The municipality of Žitište, rural development plan 2012 – 2022
12. Interna dokumentacija – Biogas udruženje
13. Interna dokumenta – Nemačko biogas udruženje (Fachverband Biogas, German Biogas
Association)
31
PRILOZI
9.1. Prilog 1: P&L 1 MW
Godina 2021 2022 2023 2024 2025 2026 2027 2028 2029 2030 2031 2032
Prihodi i rashodi Inflacija 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12
Prihod od el. energije 102% 1.377.760 1.405.315 1.433.422 1.462.090 1.491.332 1.521.158 1.551.582 1.582.613 1.614.265 1.646.551 1.679.482 1.713.071
Prihod od topl. energije 102% 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0
Prihod od postdigestata 102% 67.459 68.808 70.185 71.588 73.020 74.481 75.970 77.490 79.039 80.620 82.233 83.877
Ukupni prihod 1.445.219 1.474.124 1.503.606 1.533.678 1.564.352 1.595.639 1.627.552 1.660.103 1.693.305 1.727.171 1.761.714 1.796.949
Troškovi sirovina 102% 642.008 654.848 667.945 681.304 694.930 708.829 723.005 737.465 752.214 767.259 782.604 798.256
Održavanje objekata 102% 174 177 181 184 188 192 196 200 204 208 212 216
Održavanje opreme 102% 15.296 15.602 15.914 16.232 16.557 16.888 17.226 17.570 17.922 18.280 18.646 19.019
Održavanje CHP 102% 104.000 106.080 108.202 110.366 112.573 114.824 117.121 119.463 121.853 124.290 126.775 129.311
Plata radnika 102% 38.400 39.168 39.951 40.750 41.565 42.397 43.245 44.110 44.992 45.892 46.809 47.746
Biološki i tehnološki servis
102% 8.000 8.160 8.323 8.490 8.659 8.833 9.009 9.189 9.373 9.561 9.752 9.947
Rukovodilac postrojenja 102% 28.904 29.482 30.072 30.674 31.287 31.913 32.551 33.202 33.866 34.543 35.234 35.939
Sopstvena potrošnja 102% 65.700 67.014 68.354 69.721 71.116 72.538 73.989 75.469 76.978 78.518 80.088 81.690
Osiguranje 102% 8.841 9.018 9.198 9.382 9.570 9.761 9.957 10.156 10.359 10.566 10.777 10.993
Ostali troškovi 102% 5.386 5.494 5.604 5.716 5.830 5.947 6.066 6.187 6.311 6.437 6.566 6.697
Proizvodni troškovi -916.709 -935.044 -953.745 -972.819 -992.276 -1.012.121 -1.032.364 -1.053.011 -1.074.071 -1.095.553 -1.117.464 -1.139.813
EBITDA 528.510 539.080 549.862 560.859 572.076 583.518 595.188 607.092 619.234 631.618 644.251 657.136
32
9.2. Prilog 2: P&L 637 kW
Godina 2021 2022 2023 2024 2025 2026 2027 2028 2029 2030 2031 2032
Prihod od el. energije 102% 898.185 916.149 934.472 953.161 972.225 991.669 1.011.503 1.031.733 1.052.367 1.073.415 1.094.883 1.116.781
Prihod od topl.
energije 102% 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0
Prihod od
postdigestata 102% 55.892 57.010 58.150 59.313 60.499 61.709 62.943 64.202 65.486 66.796 68.132 69.494
Ukupni prihod 954.077 973.159 992.622 1.012.474 1.032.724 1.053.378 1.074.446 1.095.935 1.117.853 1.140.210 1.163.015 1.186.275
Održavanje CHP 102% 80.000 81.600 83.232 84.897 86.595 88.326 90.093 91.895 93.733 95.607 97.520 99.470
Plata radnika 102% 28.800 29.376 29.964 30.563 31.174 31.798 32.433 33.082 33.744 34.419 35.107 35.809
Biološki i
tehnološki servis 102% 5.096 5.198 5.302 5.408 5.516 5.626 5.739 5.854 5.971 6.090 6.212 6.336
Rukovodilac
postrojenja 102% 19.082 19.463 19.852 20.249 20.654 21.068 21.489 21.919 22.357 22.804 23.260 23.725
Osiguranje 102% 8.841 9.018 9.198 9.382 9.570 9.761 9.957 10.156 10.359 10.566 10.777 10.993
Ostali troškovi 102% 3.983 4.062 4.144 4.227 4.311 4.397 4.485 4.575 4.666 4.760 4.855 4.952
Proizvodni troškovi -613.123 -625.385 -637.893 -650.651 -663.664 -676.937 -690.476 -704.285 -718.371 -732.739 -747.393 -762.341
EBITDA 340.954 347.773 354.729 361.823 369.060 376.441 383.970 391.649 399.482 407.472 415.621 423.934
33
9.3. Prilog 3: P&L 190 kW
Godina 2021 2022 2023 2024 2025 2026 2027 2028 2029 2030 2031 2032
Prihod od el. energije 102% 275.453 280.962 286.581 292.313 298.159 304.122 310.205 316.409 322.737 329.192 335.776 342.491
Prihod od topl.
energije 102% 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0
Prihod od
postdigestata 102% 19.712 20.106 20.508 20.918 21.337 21.764 22.199 22.643 23.096 23.558 24.029 24.509
Ukupni prihod 295.165 301.068 307.089 313.231 319.496 325.886 332.403 339.052 345.833 352.749 359.804 367.000
Održavanje CHP 102% 48.000 48.960 49.939 50.938 51.957 52.996 54.056 55.137 56.240 57.364 58.512 59.682
Plata radnika 102% 28.800 29.376 29.964 30.563 31.174 31.798 32.433 33.082 33.744 34.419 35.107 35.809
Biološki i tehnološki
servis 102% 1.520 1.550 1.581 1.613 1.645 1.678 1.712 1.746 1.781 1.817 1.853 1.890
Rukovodilac
postrojenja 102% 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0
Osiguranje 102% 2.740 2.795 2.850 2.907 2.966 3.025 3.085 3.147 3.210 3.274 3.340 3.407
Ostali troškovi 102% 1.943 1.982 2.021 2.062 2.103 2.145 2.188 2.232 2.276 2.322 2.368 2.416
Proizvodni troškovi -178.991 -182.571 -186.223 -189.947 -193.746 -197.621 -201.573 -205.605 -209.717 -213.911 -218.190 -222.553
EBITDA 116.173 118.497 120.867 123.284 125.750 128.265 130.830 133.447 136.116 138.838 141.615 144.447
34
Prilog 4: Primer hodograma
35
36
Republika Srbija
MINISTARSTVO POLjOPRIVREDE,
ŠUMARSTVA I VODOPRIVREDE
37

Vodič Za Investitore

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Vodič Za Investitore

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Република Србија

BIO GASNE ELEKTRANE

Septembar 2020. godine

Vodič ima informativni karakter i njegova upotreba preporučuje se uz važeće propise i

Korišćenje, kopiranje i distribucija sadržaja ovog dokumenta dozvolјena je isklјučivo u

Izgradnjom elektrane na biogas i zatvaranjem lanca polјoprivredne proizvodnje, investitori ne samo

 scenario 1, u kome elektrana na biogas ima kapacitet 1 MWel;

Zbog svega navedenog, preporuka je da investitor od samog početka planiranja investicije

Takođe, zahvalјujemo se Ministarstvu polјoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije na

Goran Knežević, Udruženje Biogas Srbija

6.2.2. Godišnja proizvodnja elektrane................................................................................................20

1.1. Šta je biogas

Naziv Hemijska formula Zapreminski udeo u %

Vodena para H2O 1–6

Amonijak NH3 <1

Vodonik-sulfid H2S 30 – 20000 ppm

Tabela 1: Tipičan sastav biogasa

1.2. Upotreba biogasa

Biogas može da se koristi za spalјivanje (proizvodnja toplote), proizvodnju električne i toplotne

Vlasnik biogasne elektrane ima mogućnost da proda proizvedenu električnu energiju po

1.3. Šta su biogasne elektrane

Biogasne elektrane su postrojenja u kojima se biogas proizvodi na efikasan način, u kontrolisanim

Vreme zadržavanja ulaznih sirovina u digestorima je 30 do 60 dana, mada može da se predvidi i

Biogasne elektrane predviđene za rad u mezofilnim uslovima su se nametnule kao optimalno

Na fotografiji 1 je prikazan izgled jedne tipične biogasne elektrane.

Fotografija 1: Izgled tipične biogasne elektrane

Na prezentacijama i predavanjima posvećenim tehnologijama biogasa, neretko se biogasne

Fotografija 2: Tehnološka krava – Biogasna elektrana

1.4. Glavne tehnološke celine biogasne elektrane

Na fotografiji 3 su šematski prikazani glavni elementi biogasne elektrane podelјeni u nekoliko

 celina za pripremu i unos sirovina,

Fotografija 3: Šematski prikaz glavnih elemenata biogasne elektrane

1.4.1. Sistem za pripremu i unos sirovina

1.4.2. Proizvodnja biogasa

Sam proces proizvodnje biogasa odvija se u velikim hermetički zatvorenim rezervoarima,

Radi efikasnog odvijanja procesa proizvodnje biogasa, digestori su opremlјeni i dodatnom

1.4.3. Prečišćavanje biogasa

Proizvedeni biogas se pre dalјe upotrebe prečišćava, kako u kogenerativnim jedinicama ne bi

1.4.4. Proizvodnja električne i toplotne energije

1.4.5. Merenje i predaja električne energije

 uskladiti napon sa izlaza generatora sa naponom distributivne mreže (obično je

2. TIPIČNE SIROVINE ZA PROIZVODNјU BIOGASA

Uzimajući u obzir polјoprivrednu biomasu – bilјne ostatke iz ratarske, voćarske i vinogradarske

2.1. Sirovine iz polјoprivrede

U tabeli 2 prikazane su neke od polјoprivrednih sirovina koje se koriste za dobijanje biogasa, sa

Sirovina Količina suve materije Gasni potencijal (m3/t svežeg

Tečni goveđi stajnjak 8 21

Konjski stajnjak 25 100

Kukuruzna silaža 33 210

Mleveni kukuruz 88 670

Silaža žitarica 33 200

Silaža ulјane 31 150

2.2. Ostale sirovine

U tabeli 3 prikazane su dodatne sirovine pogodne za dobijanje biogasa, sa tipičnim vrednostima za

Sirovina Količina suve materije Gasni potencijal

Rezanac šećerne 23 150

Otpadna hrana 37 220

Otpadni hleb 65 490

Tabela 3: Dodatne sirovine pogodne za dobijanje biogasa

Dobijeni postdigestat je đubrivo visokog kvaliteta i može se iskoristiti za pobolјšanje kvaliteta

 benefite koje ostvaruje investitor i

3.1. Benefiti koje ostvaruje investitor

U najznačajnije benefite koje biogasne elektrane donose investitoru, ubrajaju se: