AGROPELET U

SAVREMENOM
OKRUŽENJU
PROIZVODNJA PELETA U SVETU

 Veliki potencijal leži u

proizvodnji peleta a posebno
agropeleta pošto Evropa troši
18,3 miliona tona peleta
godišnje a proizvodi svega 12,2
miliona tona.
 Uvoz iz SAD i Kanade
Izvor: Avebiom i Bioenergy International
KORIŠĆENJE BIOMASE U REGIONU
 Subvencije za podizanje postrojenja za korišćenje energije biomase uobičajena su, proverena i
uspešna mera za uvođenje ovog izvora energije, a takve subvencije postoje gotovo u svim
evropskim zemljama. Efekti korišćenja biomase po pravilu opravdavaju takva ulaganja države.
 Slovenija: Tokom tokom poslednjih 10 godina za podsticaj projekata drvne biomase potrošeno je
preko 10 miliona evra. Slovenački stručnjaci su izračunali da 1 evro subvencija za biomasu daje 3,78
evra bruto nacionalnog proizvoda, odnosno smanjuje se uvoz fosilnih goriva za 0,228 evra (odliv
prihoda u inostranstvo). (1)
 Hrvatska: Proizvodna energije iz biomase obuhvaćena je strategijom energetskog razvoja Hrvatske.
Plan je se do 2030. godine osigura barem 15% ukupne potrošnje primarne energije iz biomase i
otpada kroz stvaranje zakonskih uslova za povećano korišćenje i proizvodnju energije iz biomase,
podsticaj istraživanja u ovom području i razvoj tehnologije za prikupljanje, obradu i korišćenje
biomase i otpada i omogućavanje razmene informacija i naučnih saznanja. (2)
 Crna Gora – Ministarstvo ekonomije Crne Gore sa partnerskim bankama, kvalifikovanim
distributerima i instalaterima implementira program Energy Wood II, sa ciljem da se obezbedi
atraktivan finansijski mehanizama obezbeđenja beskamatnih kredita za domaćinstva za ugradnju
sistema za grejanje (kotlovi/peći) na moderne oblike biomase. Npr. mogući pojedinačni iznosi
kredita do 3500 EUR za domaćinstva, sa periodom otplate do 5 godina, sa kamatnom stopom od 0%.
Ministarstvo ekonomije je obezbedilo donaciju od Vlade Kraljevine Norveške u iznosu od oko 240.000
EUR u cilju realizacije ovog programa. (3)

(1) http://www.ba.undp.org/content/dam/bosnia_and_herzegovina/docs/Operations/Projects/Biomass%20project/BiH_kratki_vodic_za_grijanje_na_drvnu_biomasu.pdf
(2) http://www.chee-ipa.org/hr/obnovljivi-izvori-energije/biomasa-i-biogoriva
(3) http://www.energetska-efikasnost.me/ee.php?v=275
GDE SE TRENUTNO NALAZIMO?
 Najznačajniji potencijal obnovljivih izvora energije u Srbiji je upravo energija iz
biomase, njena količina se procenjuje na nekoliko miliona tona od čega je potencijal
poljoprivredne biomase tek trećina (ostaci u ratarstvu...) i koristi se u zanemarljivom
procentu (tek 2%).
 Vojvodina je zavisna od uvoza energije, jer više od polovine energenata ne potiče sa
njene teritorije, nadležni se zalažu za veće korišćenje domaćih obnovljivih izvora
energije i za primenu mera energetske efikasnosti. (1)
 Energetska zavisnost Srbije od inostranstva se procenjuje na 23-30%. (2)
 Region je bogat biomasom, ali je česta praksa da poljoprivredni proizvođači spaljuju
polja čime se uništavaju ogromni energetski resursi.
 Naša zemlja ima obavezu da do 2020. godine dostigne 27% potrošnje energije iz
obnovljivih izvora a trenutno je značajno manje (3) (4)
 Beogradske elektrane koriste svega 0,26% obnovljivih izvora energije (što iznosi cca
2.000 t peleta). (5)

(1) Beta | 13. 05. 2015

http://www.blic.rs/vesti/vojvodina/potencijal-biomase-u-vojvodini-znacajan-ali-
neiskoriscen/3xjl34h
(2) Politika | 17. 05. 2015
http://www.politika.rs/scc/clanak/327729/Kolika-je-energetska-zavisnost-Srbije
(3) E-kapija: Tematski bilten „Obnovljivi izvori energije“ | Novembar 2014
http://www.ekapija.com/tematski_bilteni/data/pdf/tematski-bilten-obnovljivi-izvori-
energije.pdf
(4) http://www.energetskiportal.rs/regulativa/propisi/strategije/
(5) http://www.beoelektrane.rs/?cat=21&lng=cir
 O NAMA
 Preduzeće „MIVA“ neguje tradiciju od preko 20 godina uspešnog poslovanja
(deratizacija, dezinskecija, dezinfekcija, fumigacija i suzbijanja korova kao i biološko
suzbijanje larvi komaraca i hemijsko tretiranje odraslih komaraca).
 Standardi ISO 9001 i 14001 koje smo usvojili dodatno garantuju korisnicima kvalitet
naših usluga, dok proizvođačima hrane sa kojima sarađujemo garantuju da se sve usluge
koje pružamo odvijaju u skladu sa strogim HACCP standardima.
 „MIVA Eko pelet“ je osnovana sa primarnim zadatkom da promoviše i proizvodi
agropelet kao izuzetno efikasan, ekološki izvor toplotne energije, napravljen od resursa
biomase (žetvenih ostataka/slame) koji se inače neracionalno koristio u regionu.

Odgovorno ponašanje prema životnoj sredini je osnovni postulat našeg poslovanja!

 NAŠA PROIZVODNA LINIJA
 Naša fabrika (otvorena 2014) za proizvodnju slamnog peleta koristi
najsavremeniju tehnologiju nemačkih i danskih proizvođača, STRATEK i
Amandus Kahl, poštujući najstrože ekološke standarde.
 Investicija vrednosti 2,4 m EUR, jedan od najsavremenijih pogona u Evropi.
 Godišnji kapacitet fabrike je 12.500 tona peleta.
 91,6% naše proizvodnje izvozimo.
MIVA AGROPELET
 Jedna tona agropeleta (za istu  Neto kalorična
količinu toplote za grejanje) vrednost 16,95 MJ/kg
zamenjuje:
 Ukupna kalorična
• 500 litara lož ulja
vrednost 18,15 MJ/kg
• 600 m3 prirodnog gasa
• 4800 kWh el. energije

 Pelet od slame se proizvodi od 100% prirodnog

materijala i ne sadrži dodatna veziva, hemikalije ili
aditive.
 Pogodan je za grejanje u automatskim kotlovima. Pri
sagorevanju se dobija nizak procenat pepela (ispod
8%)
 Višestruka prednost sa aspekta očuvanja životne
sredine. Značajno smanjuje emisiju štetnih gasova
poput ugljen dioksida, sumpor dioksida i žive.
 Analizirali smo naš proizvod u EU i posedujemo
Sertifikat o kvalitetu laboratorije EMPLA iz Brna, u
Češkoj, specijalizovane za ekološka ispitivanja.
NAŠA VIZIJA  Ciljevi:
 Fokusirali smo se na upotrebu slame  Povećanje sigurnosti
kao sirovine zato što je to jedina snabdevanja
sirovina koji se obnavlja na godišnjem  Smanjenje uvozne
nivou za razliku od drveta kao sirovine, zavisnosti
pošto je drvetu potrebno više godina da
dostigne nivo pogodan za sečenje i  Smanjenje CO2
dalju obradu.  Smanjenje negativnog
 Nalazimo se u žitnici, gde je slama kao uticaja na životnu
sirovina široko dostupna. sredinu
  Cilj nam je da naš pelet plasiramo na domaćem
NAŠA VIZIJA tržištu (prednosti brojne: troškovi prevoza su niži...)

 Smanjenje cene energenata direktno utiče na

smanjenje troškova proizvodnje, to je jedini prostor
Proizvodnja
gde se mogu ostvariti značajne uštede u proizvodnji.
jeftinije
energije  Ekonomska opravdanost postoji, svi u lancu imaju svoj
interes.
Lokalna *Ciljne grupe (budžetski korisnici
Proizvođači samouprava i privatna domaćinstva):
energenata (bolnice, vrtići,
od biomase javne individualna domaćinstva, domovi
ustanove...*) zdravlja, bolnice, toplane, škole odnosno
sve ustanove i objekti kojima je pelet
potreban za dobijanje toplotne energije za
grejanje
Prodaja Oslobađaju
biomase se sredstva Ciljne grupe (poslovni korisnici):
proizvođačima za druge
umesto Poljoprivredni projekte od plastenici, staklenici, rasadnici, fabrike
uništavanja ili proizvođači, javnog konditorskih proizvoda, klanice, pogoni za
izvoza (Građanstvo) značaja sušenje voća, povrća, duvana, bilja i mnogi
drugi kojima je u procesu proizvodnje
potrebna toplota (para)
IZAZOVI SA KOJIMA SE SUOČAVAMO
 Pelet nije bio pokriven zakonskom regulativom. Na samom početku nije bilo moguće odrediti u čijoj je
nadležnosti naš proizvod kao energent od biomase.
 Nije bilo moguće izvesti ga regularnim putem, nije postojala šifra za izvoz, nije bio evidentiran ni u jednom
pravilniku.
 Tokom 2013. i 2014. kontaktirali smo Ministarstva energetike i rudarstva i Sektora za energetsku efikasnost i
obnovljive izvore energije, Pokrajinski sekretarijat za energetiku i mineralne sirovine, Privredne komore čak
i Kancelariju AP Vojvodine u Briselu sa ciljem da razrešimo sve administrativne nedoumice.
 Na osnovu i našeg doprinosa agropeletu je dodeljen tarifni broj (12130000) dana 9.4.2014. Ponosni smo što
je prvi kamion koji je iz Srbije izašao sa legalno izvezenim agropeletom na tržište Evropske Unije bio baš naš
kamion 29.4.2014.
 Teškoće sa kojima se susrećemo pri izvozu se ogledaju i u visini naknada na samim granicama. Kako naš
proizvod ima relativno nisku cenu po jedinici mere, ovi troškovi uvećavaju cenu po toni i time čine da
budemo manje konkurentni na tržištu. Takođe, postoje i značajne razlike u troškovima u zavisnosti koja
država je ulazna država:
 Hrvatska - veterinarski pregled (cena 240 EUR/kamion)

 Mađarska – veterinarski pregled (48 EUR/ kamion)

 Rumunija, Grčka – fitosanitarni pregled (25-35 EUR/kamion)

 Bosna i Hercegovina – pored troškova sa kojima se susrećemo, administrativni put je veoma zahtevan, što
nas kao izvoznike izuzetno ograničava, produžava se rok isporuke i samim tim umanjuje našu konkurentnost.
 Bilo bi nam značajno da se unaprede bilateralni sporazumi između država, kako bi administrativna rešenja
bila efikasnija.
IZAZOVI SA KOJIMA SE SUOČAVAMO
 PDV je na nivou od 20%
Ne postoje olakšice za nabavku sirovine, na gotov proizvod, čak ni na kotlove koji
su podešeni da koriste biomasu - za razliku od drvnog peleta gde je PDV 10% što
nas stavlja u podređen položaj prema proizvođačima drvnog peleta.
 Nisu određene kvote za izvoz sirovine, pojava nekontrolisanog izvoza
Nabavka sirovina se odvija u tačno određenom kratkom vremenskom periodu,
avansno plaćenje uz plaćanje PDV-a. Njena cena je na našem tržištu relativno
visoka, ali poređeno sa tržištem susedne Mađarske cena je relativno niska, tako
da smo suočeni sa nekontrolisanim izvozom sirovina, umesto da se strateški
opredelimo da izvozimo gotove proizvode vrhunskog kvaliteta umesto sirovine.
 Nije uspostavljena mreža javnih skladišta za sirovine i ne postoji berza
sirovina
Sirovine se kupuju na otvorenom tržištu sa nepredvidivim oscilacijama u ceni. Da
postoje javna skladišta, bili bismo u mogućnosti da kupujemo sirovine u skladu sa
realnim potrebama u datom trenutku.
ZAKLJUČAK
 Iako dolazimo iz tzv. „trećih zemalja“ možemo reći da koristimo
vrhunsku - svetski poznatu opremu i uz veoma kvalitetan kadar
proizvodimo pelet potvrđenog kvaliteta.
 Finalni proizvodi iz Srbije, iako vrlo kvalitetni, često ne mogu biti
konkurentni svojom cenom na inostranom tržištu jer su troškovi
proizvodnje veoma visoki gde su troškovi za toplotnu energiju veoma
zastupljeni.
 Nudimo potrošačima mogućnost da koristeći naš pelet kao energent
smanje troškove, povećaju konkurentnost i zaradu i da ujedno svi
zajedno damo mali doprinos u korišćenju obnovljivih izvora energije.
 ZAHVALJUJEMO VAM SE NA PAŽNJI!

Naši kontakti:  Miva Eko pelet d.o.o.

Severoistočna radna
zona bb,
22320 Inđija, Srbija
 t: +381 22 559 144
 e: info@miva.rs
 w: www.miva.rs

Naš tim stručnjaka vam je na raspolaganju za sve dodatne

informacije i konsultacije oko samog peleta i svih aspekata
njegove upotrebe.