Економски аспекти коришћења обновљивих

извора енергије

Предмет: Енергетска ефикасност

Професор: Вахид Ибруљ
Смер: Мастер инжењерство заштите животне средине
Студент: Марина Милосављевић
Број индекса: МЗ-9/2022

АКАДЕМИЈА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА ШУМАДИЈА

ОДСЕК АРАНЂЕЛОВАЦ
 Увод
Са порастом броја становништа у свету и напретком цивилизације, порасла је и потреба за
енергијом. Коришћење необновљивих извора је актуелно, али, с обзиром да су ограничени
и штетни по животну средину, потребни су одрживи извори енергије. Србија је у великој
мери зависна од увоза енергије. Обновљиви извори се не могу исцрпети ни потрошити,
углавном представљају домаће изворе енергије, па тако могу пружити економску
независност од увоза енерганата. Међутим неопходне су инвестиције за њивово развијање,
а исплативост и економска независност се постижу тек после неког времена. Због тога
инвестирање у обновљиве изворе енергије представља инвестирање у будућност.
Пројекти се могу реализовату уз помоћ инвеститора, који могу бити сопствени извори,
банке и тржиште капитала. Улога државе као инвеститора кроз банке је од изузетног
значаја.
 Обновљиви извори енергије

Одрживи развој представља способност да се одржи равнотежа одређених процеса, или

достизање жељеног стања у неком систему, а највише се везује за биолошке и друштвене
системе.
Код одрживог развоја највише се примењује концепт ,,модел три стуба“, јер он обједињује
три димезије одрживости:
●
Еколошку одрживост
●
Економску одрживост
●
Социјалну одговорност
 Пожељна интеракција
стуба одрживог развоја
Економски ризици у обезбеђивању енергетске сигурности

Економски ризици се јављају услед рањивости привреде „шокове“ проузроковане ценама,

са негативним утицајем на привредни раст.
Ризици везани за енергетске пројекте се могу поделити на следеће ризике:
1. Тржиште – потрошачке цене су испод трошкова производње јер се одржавају уз
помоћ субвенција; пад тражње за горивима или технологијама
2. Макроекономско оружије – нестабилно или инфлаторно економско окружење
3. Финансије – раст каматних стопа
 Утицај обновљивих извора енергије на БДП
Очекује се да у периоду од 2021. до 2030. године дође до умереног годишњег раста БПД у
просеку од 0,3-0,7% на нивоу ЕЗ-28, као резултат удела ОИЕ у укупно производњи
електричне енергије у интервалу 30-35%. Резултати анализа указују на то да ОИЕ у великој
мери смањују раст увоза. У истраживањима је уочено да подстицајни механизми ОИЕ
позитивно утичу на економски раст и основне индикаторе макроекономске ефикасности.
Међутим, не треба ни занемарити истраживања која указују на негативни нето ефекат
високих трошкова производње ОИЕ.

Бруто домаћи производ – мери економску величину земље тако што

израчунава новчану вредност свих завршених добара и услуга створених
унутар те земље у току одређеног временског периода. Земља се сматра
здравом ако реални БДП расте, а економија цвета када је раст већи од
тренда.
 Финансијски аспекти реализације енергетске
сигурности
Три основна извора финансирања који се односе на унапређење енергетских система могу
бити:
1. Сопствени извори
2. Банке
3. Тржиште капитала
Учешће глобалних инвестиција у енергетским пројектима
Најзначајније стимулативне цене које су усмерене на цену енергије из обновљивих извора су:
1. Feed-in тарифа - држава дефинише цену по kWh произведене електричне енергије
селективно у зависности од производне технологије.
2. Количинске обавезе - држава је та која дефиниче удео обновљивих извора у укупној
енергетској продукцији и дефинише обавезу трговцима и купцима да је реализују.
3. Инвестиционе олакшице - стимуланси се одобравају према величини инсталираних
капацитета
4. Смањење такси и пореских оптерећења на улагању која подразумева реализација
пројекта
5. Јавне набавке - подразумевају да Влада распише тендер за достављање понуда за
изградњу појединих капацитета. Онај ко победи на тендеру добија одређене донације
за инвестиције по инсталисаном KW, док продајне цене формира на основу тржишта
принципа.
 Производња енергије из обновљивих извора у
Европској унији и земљама Западног Балкана
Западни Балкан се суочава са пар проблема у вези са енергетиком:
1.Зависност од нафте и угља за производњу електричне енергије
2.Велики штетан утицај на животну средину због емисије штетних гасова
3.Велика зависност од увоза нафте и угља, што доводи до енергетске зависности
и значајном ризику
4.Висока енергетска интензивнот привреде
5.Неразвијени сектор обновљиве енергије
6.Недостатак интеграције тржишта електричне енергије и гаса
7.Ограничени капацитети за пренос електричне енергије кроз регион и са
Европском унијом
 Потенцијал Србије за коришћење обновљивих извора
енергије
Биомаса се може користити као замена за фосилна горива у производњи електричне и
топлотне енергије. Ако посматрамо потенцијал коришћења бимасе у Србији, може се
закључити да је највише заступљена пољопривредна биомаса. Србија такође има
неискоришћени потенцијал дрног извора. Потенцијал за биомасу је распрострањен кроз
целу земљу, док се потенцијал дрвне биомасе углавном налази у централној Србији, а
пољопривредни у Војводини.
У теорији, домаћи биодизел може да замени 47-55% укупне потрошње фосилног дизела у
пољопривредном сектору, односно 13-16% потрошње у осталим секторима. Услови
пољопривреног земљишта у Србији омогућавају гајење уљане репице као основне културе
за производњу биодизела. Ово би могло да обезбеди да Србија постане битан европски
произвођач дизела.
Србија располаже великим потенцијалом за коришћење геотермалне енергије као резултат
повољних хидролошких и геотермалних карактеристика. Коришћење геотермалне енергије
за грејање и у друге сврхе је тек у почетној фази, у поређењу са потенцијалом овог ресурса.
Србија има мале водотоке чији се хидропотенцијал може искористити изградњом малих
хидроелектрана. Према процени, малим хидроелектранама би се користио потенцијал од
1.600 GWh годишње, што је једнако сагоревању 400.000 тона нафте. Највећи потенцијал
имају сливови Дрине, Лима, Мораве и Дунава.
 Закључак
Како технологије све више напредују и број становника се повећава, тако расте и потреба
за енергијом. Ово доводи до повећане експлоатације природних ресурса и последица које
она са собом носи. Необновљиви ресурси се налазе у ограниченим количинама и њихово
исцрпљивање је неизбежно. Због тога се улаже све већи труд и напор у добијање енергије
из обновљивих извора.
Већом употребом обновљивих извора, који су најчешће домаћи извори, се ствара економска
независност и одрживо снабдевање енергијом. Међутим, обновљиви извори су исплативи
тек на дуже стазе. Још неке од бенифиција коришћења ОИЕ су: смањење настанка гасова
ефекта стаклене баште, отвара нова радна места и запошљава раднике и доприноси
снабдевању енергије из различитих извора
Најзначајнији обновљиви извори енергије у Србији су биомаса и енергија воде.
Потенцијали који још нису довољно искоришћени су енергија ветра, сунца и геотермална
енергија. Србија такође има потенцијала да постане једна од главних произвођача
биодизела у Европи, међутим, како недостају мере на државном нивоу тако он остаје
неискоришћен.
Хвала на пажњи!