Prolog

Dušek je utonuo kad je čovek od 194 cm spustio nogu kraj njenog kuka i
pogledao je direktno u oči. Jedan pogled na njegovu celokupnu pojavu izazvao
je u Janelle oštro, isprekidano disanje. Njegove oči tamne poput uglja gledale su
u nju dok su njegove obrve bile iskošene. Njegove inače naglašene jagodične
kosti sada su izgledale skroz neljudski. Modro-crna kosa spuštala se na njegova
ramena kao Drakulin plašt, skrivajući pojedine karakteristike njegovog lica u
senci.
Začudo, nije se plašila.
Zakoračio je unazad i skinuo kožne pantalone ispod kojih nije nosio bokserice.
Njegova ogromna erekcija štrčala je, a jedna mala kapljica preejekulata sjajila se
na vrhu. Gospode bože, čovekovo držanje poručivalo joj je da će uskoro krenuti
u napad.
Janelle je polizala usne koje su se odjednom osušile kao Sahara. Njen pogled
je lagano putovao preko njegovih mišića abdomena, do linije dlačica koja je
vodila do njegovog otečenog kurca.
Vlaga se nakupila u njenim bedrima zbog čega su joj se gaćice ovlažile. Ovaj
čovek je bio neopisivo jebozovan, ali Janelle nikad nije uskočila u nečiji krevet
samo zbog dobre jebačine. A opet, njene ruke su se pomerale po svom
nahođenju.
Posegnula je za svojom majicom otkrivši da je već nestala. Zapravo, i njen
flanelski šorts je misteriozno nestao jer se uopšte nije mogla setiti kada ga je
skinula. Iako je napolju uveliko bila zima, ona nije osećala hladnoću, čak ni bez
svojih čarapa koje je uvek nosila. Bila je potpuno ogoljena pred njim, ostavljena
njegovom procenjivačkom pogledu. Vrućina koja je isijavala iz nje lako je mogla
otopiti led koji se bio nakupio sa spoljašnje strane njenih otvorenih prozora.
Čovek se ponovo vratio na krevet zarobivši oba njena zgloba jednom rukom,
koje je potom povukao iznad njene glave. Njihovi pogledi su bili zaključani dok
joj je čvrsto držao ruke iznad glave. Puzao je između njenih butina lagano
rastvorivši ih. Kliznuo je slobodnom rukom preko njenih svilenih gaćica, potom
ih je strgnuo i bacio u stranu. Vrh kurca naslonio je na njen ulaz zatekavši je
vlažnu zbog čega su se njegove crvene usne razvukle u samozadovoljni osmeh.
Njegove usne činile su joj se vrlo prijatnim. Sve dok ih nije razdvojio, otkrivši par
ogromnih, oštrih kao nož, očnjaka.
Oteo joj se vrisak baš u trenu kad ju je ispunio kurcem. Gurnuvši još napred,
ukliznuo je potpuno u nju. Sagnuo je glavu i zapalacao ogromnim jezikom
liznuvši njen vrat tik ispod uha. Očnjaci su uronili u njenu kožu uz maleni zvuk
probijanja kože.
Jecaj joj se oteo sa usana. Janelle se iznenada uspravila u krevetu
pokušavajući da dođe do daha, dok je rukom opipavala svoj vrat. Dragi
Gospode. Ta vizija je bila tako stvarna. Njeno srce je ludački tuklo; puls je
vrištao. Kad je uronio očnjake u nju, uopšte se nije uplašila već je gotovo svršila
od samog čina penetracije.
Pogledala je oko sebe i zatekla praznu sobu. Njene zavese su lelujale na
hladnom zimskom povetarcu jer je prozor bio otvoren, a da stvar bude još
čudnija, ona se uopšte nije mogla setiti da ga je ostavila otvorenim.
Kako se to desilo, dođavola?
I što je još važnije, zašto je bila potpuno gola, a njena pidžama razbacana po
podu?
Janelle je ustala iz kreveta zaključivši da su njene gaćice i dalje u jednom
komadu. Brzo se obukla, pa otišla do otvorenog prozora kako bi ga zatvorila.
Senka ogromnog muškarca nestala je u šiblju koje se nalazilo na samom kraju
njenog parčeta zemlje, na kojoj se nalazila i ova malena drvena koliba, koliba za
koju je samo nekolicina ljudi znala. Janelle je trepnula ne bi li joj se pogled
razbistrio. Sigurno je ta sena proizvod njene mašte koju je izazvao
malopređašnji san. Navukla je zavese, okrenula se i vratila u krevet pokrivši se
do brade.
Vampiri nisu bili stvarni.
Ali čovek po imenu Vlad Tepes jeste bio stvaran, a njena vizija je upravo
prizvala njegov lik.
 Prvo poglavlje
Vlad Tepes je šetao ispred oltara. Dva ljudska tela ležala su pred njegovim
stopalima sa iskrivljenim rukama i nogama. Ogromna rupa zjapila je iz njihovog
vrata odakle je isceđena sva njihova krv. Vrlo malo se prolilo na crvenom tepihu
ispod njih, navodeći ga na zlodelo kojeg se plašio. Ovo je učinio njegov idiotski
brat.
Ne ostavljaj ništa za sutra.
Ili je barem tako nešto prošlo kroz glavu njegovog brata Mirceae kad je napao
ova dva jadna smrtnika. Uglavnom bi se i sam Vlad složio sa tim, ali ne i kada je
ljudski život u pitanju.
Nikad ne uzimaj više od onoga što ti je potrebno.
Vampir nije morao da isuši ljudsko biće kako bi se održao u životu. I to je
glavni razlog zbog čega Mircea mora biti zaustavljen. Njegov brat je izgubio
prokleti um. Ovo je već drugi slučaj ove nesmotrene budale. Prvo ubistvo se
dogodilo pre nekoliko meseci kad je Mircea zajedno sa svojom prijateljicom
Ninom oduzeo živote dvojici pripadnika meksičkog kartela. Vlad nije bio previše
zabrinut za njihovo ubistvo jer je smatrao da je svetu učinjena ogromna usluga.
Ali ovaj put?
Svemogući Hriste. Sam Gospod bi najverovatnije želeo odmazdu. Ova dva tela
ležala su na oltaru katoličke crkve, jedne od najvećih u Eugeneu, u Oregonu.
Čovek koji je ležao kraj Vladovih stopala nosio je krvlju umrljani okovratnik, što
je značilo da je u pitanju sveštenik, a žena odeću časnih sestara. Ovo dvoje nije
zaslužilo bes njegovog brata niti osvetu upućenu Vladu. Oni su bili nevini, za
ime Boga.
Mircea mu je pre nekoliko trenutaka poslao poruku s informacijom gde može
pronaći tela. Vladu nije trebalo mnogo vremena da dođe ovde, a u sebi se
potajno nadao da je u pitanju još jedna Mirceaina smicalica. Vlad se mogao
kladiti da su policijske snage već bile obaveštene o ovom incidentu. Bez sumnje,
Mircea se nadao da će policija zateći Vlada kako stoji nad mrtvim telima.
U mislima mu se prišunjala Janelle Ferrari.
Jebi ga, ta žena je bila satkana od vlažnih snova. Ona je istraživala prethodni
slučaj; onaj u koji ju je uspešno ubedio da je bio delo suparničkog kartela, a ne
zlodelo krvožednog vampira. Slučaj je ostao nerešen. Ovo mesto zločina,
doduše, neće uključivati DEA, jedinicu za drogu, i biće prepušteno lokalnoj
policiji. Šteta. Ne bi mu smetalo da opet naleti na predivnu brinetu.
U mislima je odlutao na događaj od pre nekoliko meseci kada je pratio
specijalnog agenta do malenog skrivenog mesta u šumi. Poput lopova ušunjao
se u njenu spavaću sobu kroz prozor dok je još spavala. Ali umesto da traži
dokumenta iz prethodnog slučaja o mrtvim pripadnicima kartela, on je kao
opčinjen stajao kraj njenog kreveta. Sanjala je nešto, stenjala kao da je bila na
vrhuncu. Pakla mu, još uvek se jasno sećao njenog mirisa i golog tela, slike koja
se jasno ucrtala u njegov mozak. Vlad, ljubomoran na njen san, iskrao se kroz
prozor pre nego što se probudila.
Odmahnuo je glavom. Uvući ženu u njegov krevet bilo je lako poput
pucketanja prstima. Nikad nije morao da se šunja kroz prozor nepozvan, niti da
stoji iznad uspavane žene kao perverznjak najgore vrste, želeći više od svega da
je pozvan u njen krevet.
Zbog čega je onda ona bila drugačija?
Vlad je bio prilično siguran da bi ga, kad bi joj predložio da odu zajedno u
krevet, upucala brže nego što bi se sočan trač raširio kroz masu. Janelle Ferrari
je sad i zauvek bila zabranjena. Trebao je znati još otpočetka da je ona nevolja
jer nije uspeo da je hipnotiše.
Sirene koje su se čule u daljini bez sumnje su se zaputile na ovo mesto zločina,
pa se trgnuo iz razmišljanja. Nije bilo svrhe pomerati jadna tela sa mesta zločina
jer nije imao dovoljno vremena da počisti za svojim bratom. Nadao se da je
Mircea dovoljno pametan da ne ostavi DNA, jer će u suprotnom Vlad biti
prinuđen da se pobrine oko magičnog nestajanja dokaza.
Mircea mora biti pronađen i zaustavljen pre nego što glupavo razotkrije
postojanje vampira. Ljudi ih nikada neće razumeti niti će biti jednaki sa njima.
Vlad je lično svedočio najgorim ljudskim grozotama. Ništa ih neće zaustaviti dok
ne eliminišu pretnju, dok ne istrebe i poslednjeg pripadnika njegove vrste.
Vladov istančan sluh pokupio je škripu guma, žestoko zatvaranje
automobilskih vrata i korake kako odzvanjaju na crkvenom prilazu. Koristeći se
brzinom koja je ljudskom oku neuhvatljiva, okrenuo se i izašao iz crkve pre nego
što su pripadnici zakona opkolili zgradu. Nije se zaustavio sve dok nije bio na
sigurnom, kilometrima udaljen od mrtvih tela.
Izvukao je telefon iz džepa i otkucao kratku poruku svom bratu.
Ubio si po poslednji put.
Pojavile su se tačkice na ekranu pre nego što je stigao Mirceain odgovor.
To ti kažeš. Oh, i nemoj se truditi da me ponovo zoveš na ovaj broj. Uništiću
ovaj telefon čim prekinemo dopisivanje.
Gospode, želeo je da razbije svoj telefon uz najbliži zid u paramparčad.
Međutim, njegov bes mu neće doneti ništa dobro.
Zašto sveštenik i časna sestra?
Škrgutao je zubima, nestrpljivo iščekujući odgovor. Odgovor koji nije došao.
Pretpostavio je da je telefon već uništen. Njegovo pitanje ostaće bez odgovora.
 Zbog čega bi, dođavola, Mircea ubio ovo dvoje nedužnih ljudi?
Kad bude pronašao svog brata, planirao je batinama izvući odgovor iz njega.
Baš u trenutku pre nego što mu otkine glavu. Zasad nije mogao ništa učiniti.
Morao je da potraži svoje unuke i obavesti ih o poslednjem ubistvu njegovog
brata. Srećom, Mircea je barem na kratko odložio svoj lov na braću Tepes, što
će njima dati više vremena da ga pronađu. Vlad nije bio glup da spusti svoj
gard, ne kad su u pitanju njegovi unuci. Mircea je zapretio da će ubiti Vladove
unuke i Vlad je vrlo dobro znao, poznajući Mirceau, da ovaj neće odustati od
toga.
Izgleda da će Vlad provoditi mnogo više vremena u Oregonu nego što je
planirao, barem dok ne pronađe svog brata i zaustavi ga pre nego što oduzme
još neki nedužni život.

Službeni telefon na njenom stolu se oglasio, na ekranu je pisalo Eugine PD.

Janelle se zapitala da li je detektiv Barker i njegov tim istražitelja možda
pronašao neki trag u prethodnom ubistvu Josepha Floresa i trojice pripadnika
kartela.
Nisu joj se sve kockice složile kad je to ubistvo bilo u pitanju, iako je izgledalo
logično da je počinilac bio suparnički kartel koji je želeo da preuzme teritoriju.
Svi dokazi su upućivali na to. Međutim, ona nije mogla da prestane da misli na
to. Njena savest ju je upozoravala na previše očigledan izbor osumnjičenih. Do
dana današnjeg Janelle nije uspela da pronađe nijedan dokaz koji bi upućivao
na suparnički meksički kartel. Zapravo, ako je verovati njenim informacijama,
bilo je očigledno da je ovaj slučaj drugačiji i da mora posmatrati stvari šire, van
ustaljenog okvira.
Zgrabila je telefon i odgovorila jednostavnim prevlačenjem prsta preko
ekrana, nakon čega je uključila spikerfon. „Specijalni agent Ferrari.“
„Ovde detektiv Barker.“
Sjajno. Jedva je podnosila ovog čoveka. Barker ima ego veličine planine
Rainier u Washingtonu i ekskluzivno pravo na članstvo u muškom klubu, što je
značilo da nije verovao da žena može obaviti njegov posao. Jedva da ju je
tolerisao kad je bio dobro raspoložen, što znači da je ovaj telefonski poziv bio
jako važan. Da li sme da se nada mogućoj prekretnici u njenom slučaju?
 „Kako Vam mogu pomoći, detektive?“
„Koliko god mi to bilo teško da izgovorim, ipak ću reći da imamo slučaj koji će
Vas možda interesovati. Načelnik me je zamolio da Vas obavestim.“
Janelle se uzvrpoljila u stolici. Ovo sigurno mora da je nešto dobro čim
detektiv Barker prati naređenja načelnika Jenningsa koja se tiču nje. Nema
jebene šanse da bi Barker nazvao sam.
Nije čula ni za jedan slučaj u Eugene koji bi se ticao DEA. „Da li želiš da me
uputiš u detalje?“
Detektiv Barker je pročistio grlo. „Nemamo ništa novo da prijavimo u slučaju
Josepha Floresa i njegova tri vojnika. Što se mene tiče, to je ćorsokak. Neka se
kartel međusobno poubija i učini svetu ogromnu uslugu.“
Znala je da će seronja olako odustati od ovoga.
„Pre neka četiri sata, dobili smo poziv u vezi sa dvostrukim ubistvom na uglu
Crossa i Maina. Tu se nalazi najstarija katolička crkva u gradu.“
„Slučaj, Barker.“ Bilo je zaista teško ostati smiren na njegovo blebetanje.
„Pretpostavljam da ima nekakve veze sa slučajem Florens, inače me ne bi
zvao.“
„Tako je.“ Janelle je mogla čuti načelnikov grubi glas u pozadini kako bez
sumnje izdaje naredbe. On joj se dopadao. „Imamo mrtvog sveštenika i časnu
sestru.“
„A zbog čega bi to trebalo da interesuje DEA?“
„U normalnim okolnostima te ne bih zvao. Ali ovo nije obično ubistvo,
specijalni agente. Nema rane od metka niti znakova uboda.“
Na trenutak je prestala da diše jer su sličnosti sa Florens slučajem bile
prevelike. „Hoćeš da kažeš da je u pitanju isti način rada?“
„Moguće je, iako je izbor žrtava prilično neobičan ovaj put. U prethodnom
slučaju imali smo krvavo mesto zločina, a ovde se čini kao da je neko izvukao
svu krv iz tela kroz ranu na vratu, ostavljajući vrlo mali trag krvi na tepihu ispod
njih.“
„Da nisu možda žrtve ubijene na nekom drugom mestu, a tu ostavljene?“
„Posmrtni podlivi govore drugačije.“
„Rekao si da nema rana od noža.“
„Ne, specijalni agente Ferrari. Izgleda da je neko rasporio njihov vrat koristeći
bog zna šta, i onda ih isušio. A upravo to me je podsetilo na slučaj Florens jer su
žrtve isto bile isušene, bez trunke krvi.“
Opsovala je ispod glasa. „Da li i dalje veruješ da je ovo delo suparničkog
kartela? Ako je tako, koju onda korist imaju od ubistva sveštenika i časne
sestre?“
 „Još uvek ne znamo to. Pokušavamo da pronađemo vezu, da vidimo da li je
crkva učestvovala u nekim ilegalnim aktivnostima.“
„Da li je mesto zločina obrađeno? Šta je sa telima?“
„Tela su u mrtvačnici. Obradili smo mesto zločina, ali će ono i dalje biti
zatvoreno za javnost, ukoliko vi ne odustanete. Mislili smo da biste želeli da
pronjuškate malo.“
Janelle se nasmejala. „Ali se nadaš da ćemo ipak odustati.“
„Ne bih voleo da oba slučaja ostanu nerešena.“
„Ne, ali takođe ne bi želeo da tvoj slučaj preuzme DEA.“
Barker se nasmejao duboko i promuklo. „Uveravam te, specijalni agente
Ferrara, da me apsolutno ne zanima šta ćete vi da radite. Načelnik Jennings je
rekao da vas kontaktiram i to sam i učinio.“
„Uveravam te da ne moraš da se brineš za svoj slučaj, Barker. Proveriću sa
svojim šefom, kapetanom Melchorem, ali sam prilično sigurna da će želeti da
dođem i pogledam mesto zločina. Ako ne pronađem ništa što bi ovaj slučaj
povezivalo sa prethodnim, onda je slučaj potpuno vaš.“
„Cenim to. Kad te možemo očekivati?“
„U roku od sat vremena. Nemoj puštati više nikoga unutra dok moj tim ne
stigne.“
„Nisam ni nameravao.“
Janelle je prekinula poziv i zavalila se u stolicu. Ovaj detektiv je bio pravi
pametnjaković. Malo je falilo da pojuri ka Eugeneu. Ovaj slučaj? Zaintrigirao ju
je. Naravno, na njenom radaru će se opet naći čovek kojeg je mislila potpuno
zaboraviti i izbrisati iz svog života, Vlad Tepes. Janelle nije bila sigurna kako su
ovi slučajevi povezani s njim, niti zbog čega joj se pojavljivao u vizijama koje su
predskazivale buduće događaje, ali je planirala da sazna.
Iznebuha se pojavio u njenoj kancelariji ispitujući je o slučaju Florens. Da li će
možda biti zainteresovan i za ovaj slučaj? I ako jeste, pitala se kakav je njegov
ugao posmatranja?
Dala je Vladu svoju vizit kartu kad je bila u poseti MC Sinovi Krvi pre nekoliko
meseci, a on je nijednom nije pozvao otad, kako bi je prosvetlio o tome zbog
čega je bio toliko zainteresovan za slučaj.
Još od Vladove čudne posete u njenoj kancelariji koju su pratili erotski snovi o
njemu, plus silueta visokog čoveka koji nestaje u šumi iza njene kolibe, njene
vizije su prestale.
Možda je njena očigledna opsednutost ovim čovekom utišala vizije. Nešto u
vezi sa njim uzbuđivalo ju je onako kako nije navikla, pogotovu otkako je
postala specijalni agent. Obično ju je njen posao ispunjavao. Zbog same
činjenice da ju je uzbuđivao opasan čovek poput Vlada, trebalo je da ga se
kloni. Umesto toga, on ju je intrigirao, zaokupljao njene misli. Vlad je bio
smetnja koju nije mogla priuštiti, iako je zbog njega njen libido ’radio
prekovremeno’.
 Drugo poglavlje
Sunce je peklo njegov vrat. Hvala Bogu te je izmišljotina kako vampiri ne mogu
da izlaze na dnevnu svetlost. Jedina loša stvar u vezi sa izloženosti suncu jeste
što bi on brže pocrveneo od ostalih, a njegove oči bi bile preosetljive na jaku
sunčevu svetlost. Ništa što dobre naočare za sunce sa zaštitnim faktorom 50 ne
bi mogle da srede. Izašao je iz novog auta koji je skoro kupio – Aston martina iz
2019.godine, metalik sive boje. Dao je ogroman novac za taj auto, ali nije više
mogao da vozi stari sedan. Vlad je bio rumunski vladar i trebao mu je auto
dostojan jednog vladara. U prošlosti nije koristio prevozna sredstva jer nije
imao potrebe za njima.
Njegova stopala su ga uvek vodila tamo gde je želeo, osim kad je trebalo da
promeni kontinent. Koristeći avione, išao je tamo gde ga njegove noge nisu
mogle odvesti. Za razliku od vampira u naučno fantastičnim romanima, on se
nije mogao pretvoriti u slepog miša i odleteti. Kakva je to neviđena glupost!
Osim toga, i kad bi mogao da uzme oblik životinje, sigurno ne bi izabrao slepog
miša, već nešto veličanstveno poput sokola ili crnog pantera.
Sad kad je bio prinuđen da provodi više vremena u Sjedinjenim Državama,
morao je da prigrli tradicionalne metode putovanja, u suprotnom bi privukao
neželjenu pažnju.
Ostao je u Americi zbog Mircea i njegovih zlodela, nikako zbog specijalnog
agenta koji mu se svakodnevno motao po mislima. Smešno. Nijednom Vlad nije
dopustio ženi da mu se uvuče pod kožu, niti da preokupira njegove misli, barem
ne u poslednjih nekoliko vekova. Janelle Ferrari je bila prosto neodoljiva i
inteligentna mlada žena, jedina koju nije uspeo da hipnotiše, i tako ga je
zaintrigirala.
Nekoliko motora poređanih u liniju ispred klupske kuće Sinova Krvi, kao i
njegov vampirski njuh, rekli su mu da su i prijatelji Vladovih unuka unutra. Iako
je bilo pakleno hladno napolju, ovi momci su i dalje koristili motore kao
prevozno sredstvo kad sneg nije padao.
Vozeći Aston Martin, on je barem bio ugrejan, ako ništa drugo.
Vlad se zaputio ka ulazu. Najavio je svoj dolazak Kaneu i Kalebu. Sinovi Krvi su
vodili svoj posao u malenoj, beloj zgradi. Pretpostavio je da nije bilo potrebe za
posebnim isticanjem klupskih oznaka na kući. Vlad je s druge strane voleo
njegov opušten život koji je provodio na plaži, u svom domu koji je podsećao na
španski stil na ostrvu Belize. Barem je tako bilo dok Mircea nije odlučio da sjebe
sve i prisili ga da ponovo napusti svoj ostrvski način života.
Da nije bilo njegovog brata, nikad ne bi sreo Janelle.
 Još jedna stvar na kojoj se morao zahvaliti bratu, iako nije bio siguran da je to
dobra stvar. Pre nego što je dotakao vrata, ona su se širom otvorila i trgla ga iz
razmišljanja. Bože, previše je vremena utrošio razmišljajući o primamljivom
specijalnom agentu. Morao se fokusirati na Mirceaina zlodela, bez smetnji, a
ona je definitivno bila smetnja.
Kaleb je prošao kroz vrata široko mu se osmehujući. Možda su imali
nesuglasica u prošlosti, ali nesumnjivo je da među njima postoji ljubav i
poštovanje, veza koju nije lako slomiti. Radije bi se odrekao svoje besmrtnosti
nego dozvolio Mirceai da povredi njegove unuke.
„Deda.“ Kaleb ga je gledao zabavljeno, jer je dobro znao da je Vlad jedino
njihovim družicama, Suzi i Cari, dozvoljavao da ga tako zovu. Iako je bio pet
vekova star, Vlad uopšte nije izgledao kao ostareli dekica, i nije preferirao da ga
tako oslovljavaju.
„Drago mi je što te vidim.“
Vlad nije voleo da čavrlja. „Za tebe sam Vlad, dragi dečače. Gde je Kane?“
Kaleb se nacerio i zakoračio unutra propuštajući ga u maleni hodnik. Kaleb je
bio ogroman, ali je Vlad bio viši od obojice svojih unuka za nekoliko
centimetara, te je morao da se savije kako bi ušao kroz vrata.
Nekoliko članova Sinova skupilo se u dnevnom boravku. Još bolje. Kaneova i
Kalebova braća po krvi sigurno su deo Mirceainog ludog plana, pošto sve ovo
može uticati i na njih. Ako Vlad uskoro ne pronađe i zaustavi Mirceu, ovo može
biti konačni pad vampira. Rasizam je jako raširen u društvu iako se ljudi bore da
održe mir. Ako ljudi saznaju za vampire, njihov strah od nepoznatog diktiraće
njihovo ponašanje i želju za njihovim uništenjem.
„Hoćemo li poći u sobu za sastanke?“ Kane se podigao sa sofe tapšući Vlada
po ramenima. „Pozvao sam sve koji su bili u mogućnosti da dođu. Mislim da
bismo se svi trebali paziti od tvog ludog brata. Što nas je više, veći su izgledi da
ga uhvatimo pre nego što napravi još veću štetu.“
„Bojim se da je već napravio štetu, Kane,“ Vlad je progunđao. „Ubio je dvoje
nevinih ovoga puta.“
„Imaš dokaz da je to bio on?“ Upitao je Kaleb.
Vlad je klimnuo glavom. „Prevrtljivi kučkin sin u poruci mi je rekao gde mogu
da pronađem dokaze o njegovom najnovijem zločinu protiv čovečanstva.
Takođe je alarmirao i vlasti, možda jer se nadao da će me zateći na mestu
zločina, ili da ne bih imao vremena da počistim njegov jebeni nered.“
Kane je ponudio Vladu da sedne što je ovaj odbio. Vlad je bio previše
nervozan da bi sedeo. „Ubio je sveštenika i časnu sestru.“
„Jebi ga,“ Ryder je rekao sa svog mesta blizu prozora.
 „On izgleda pokušava da nas sve sjebe, a pogotovu mene.“ Vlad je stisnuo
zube toliko jako da bi se sigurno slomili da je bio čovek.
„Šta želiš da uradimo?“ Alexander je ustao i otišao do bara gde su se svi
skupili.
Grayson je uzeo bocu viskija i nekoliko čaša, sipajući svima zlatnu tečnost.
„Mislim da je vreme za viski.“
Alexander nije ispružio ruku. „Ne za mene.“
„I dalje si pičkica, koliko vidim, Xander.“ Grayson se nasmejao, pruživši
Alexanderu Sprite.
„Jebi se, Gypsy.“
„Izvini, Xander, radije bih tucao svoju družicu. Tamera te je pobedila na tom
području. Da li još neko želi da pije?“
Nekoliko trenutaka kasnije svi su stajali oko šanka ispijajući zlatnu tečnost.
Vlad je istresao svu tečnost iz čaše osetivši kako ga ona zagreva i peče kroz
utrobu. Više je preferirao vino, ali je i ovo završavalo posao. Barem je to bio
prefinjen viski sa primesom vanile i karamele. Veoma ukusno.
„Moramo da ulovimo Mirceau i sredimo ga.“ Vlad je spustio čašu. „Ne želim
da bilo ko od vas radi bilo šta nepromišljeno. Nemojte me pogrešno shvatiti, on
mora biti naš prioritet. Svi klupski poslovi moraju biti pauzirani do daljeg, dok
ga ne sredimo. Kad krenete u potragu za njim, radite to uvek u paru i uvek
imajte nekoga sa praiskonskom snagom pored sebe. Sva ta krv koju je Mircea
konzumirao učiniće ga jačim. Nemojte ga olako shvatati. On verovatno čeka da
neko od vas sjebe stvar. Upravo sad on ubija smrtnike, ali nemojte ni na sekund
pomisliti da ne želi vaše glave.“
„Pretpostavljam da to i jesu njegove namere,“ rekao je Kane. „Pokušava da
nas zavara. Ako ga bilo ko od vas sretne, ne glumite heroja. Kaleb, Vlad, Ryder
ili ja moramo biti uz vas. Čak i sa našom praiskonskom snagom, neće biti lako
oboriti ga. Ne želim više da izgubim nijednog čoveka. Ako ugledate Mirceaiu,
morate nas pozvati. Pozvaćemo i Dravena i Breau zbog njihove praiskonske
snage ako bude potrebno.“
„Izdaću naređenje potencijalnom da krstari Eugeneom, postavljajući pitanja
ne bi li saznao nešto o svešteniku i sestri, da vidimo postoji li neki razlog zašto
je Mircea baš njih izabrao.“ Mišić se trznuo u Kalebovoj vilici, dokaz besa koji je
jedva suzdržavao. „Taj kučkin sin je istrošio osam od devet svojih života. Vreme
je da mu oduzmemo i deveti.“
Vlad je zarežao. „Ovo je moj nered. Ja sam stvorio gada, pretvorivši ga u
besmrtnog. Za sve ove moje godine, nikad nisam zažalio zbog nečega kao zbog
Mirceae.“
 „Nisi sam u ovome, deda. Ovo je postao i naš problem kad je stigao na našu
teritoriju.“
„Vlad,“ opet je ispravio Kaleba. Još mu je to trebalo – da ga ova banda bajkera
smatra starcem. Pokazaće im šta znači biti star. „Cenim to što želite da mi
čuvate leđa, ali ne želim da budem glavni krivac ako ubije nekoga od vas. Budite
pametni i sledite Kalebova i Kaneova uputstva.“
Vlad je izbrbljao svoj broj telefona. „Memorišite ovaj broj. Ako iko od vas
naleti na Mirceau, bolje bi mu bilo da prvo okrene moj broj.“
„Bez uvrede, Vlad,“ Kane je privukao njegovu pažnju. „Ali ako ga ja prvi
pronađem, srediću ga. Nećeš me zaustaviti ovaj put. Seronja se neće izvući
drugi put.“
„Imaš moj blagoslov. Zapamti da imaš moju praiskonsku snagu koja teče kroz
tvoju krv, ali on konzumira mnogo više krvi od tebe. Značajno će ojačati.“
„Da li mi ti to govoriš da treba da pijemo više krvi? Mogu da pronađem neke
izrode.“
„Ne želim više mrtve ljude na svojoj savesti, Kaleb. To nismo mi, čak iako su u
pitanju ljudi koji ne zaslužuju vazduh koji dišu. Jačajte svoju snagu tako što ćete
se hraniti svakodnevno, ali nemojte povređivati svoje donore. Mircea neće
imati šanse protiv nas ako putuje sam. Ne zanima me koliko krvi dnevno pije.“
Kane je suzio pogled, pogledavši ljude oko sebe. „Mogli bismo pozvati još
ljudi. Mogu pozvati Washingtonsku podružnicu. Siguran sam da će Gunner,
Smoke, Axel i ostali momci biti voljni da pomognu.“
„To je mudar predlog, Kane.“ Vlad je podigao čašu i ispraznio njen sadržaj.
Viski je zagrejao njegovu nutrinu skoro kao krv, ali ukus nije nimalo sličan.
„Kladim se da Mircea zna za tvoje ljude na severu. Ne bi bilo dobro da ne znaju
šta se dešava. Moraju biti informisani o namerama mog ludog brata.“
„Pozvaću ih,“ rekao je Kane. „Otići ću sam do Washingtona ako treba. Trebaće
nekoga sa praiskonskom snagom u sebi.“
„Potreban si Cari, Viper. Ima dve bebe u sebi, a i termin joj se približava,
trebaće joj tvoja zaštita. Ja ću ići.“
„Hvala, Hawk, cenim to, ali mogu da se izborim –“
„Zajebi to. Ja idem u Washington.“ Ryder je stavio ruke na šank. „Dugujem
Gunneru jer je primio metak umesto mene. Gabby i Adriana mogu praviti jedna
drugoj društvo dok sam odsutan.“
Kane je protrljao svoju bradu. „Ryder je u pravu, ipak je on najbolji izbor.
Možda ne bi bilo loše da uzmeš Gabby za družicu pre nego što odeš. Ne želiš da
je ostaviš ranjivu.“
Odmahnuo je glavom. „Neću to učiniti dok ne bude spremna. Osim toga,
nema dovoljno vremena da joj pomognem da prođe kroz promenu, a kamoli da
je naučim kako da se hrani. Ne želim da je prisiljavam na ovo samo zbog
Mirceae. Biće ona dobro uz vas. I ja ću biti dobro jer verujem Gunneru i
njegovim ljudima. Biću u dobrom društvu.“
„Reći ću ženama da pripaze na Gabby i Adrianu,“ rekao je Anton. „Možda će
se i India uskoro poroditi, tako da će Xander morati da se primiri. Paziće na
naše žene.“
Alexander je prošao rukom kroz kosu. „India će se možda poroditi uskoro, ali
jebi ga, neću dozvoliti da me to spreči da vam pomognem. Svaki čovek se
računa.“
„Slažem se sa Rogueom,“ Kane je rekao. „Osim toga, mislim da bi mogao da
paziš i na Gabby i Adrianu. Kao predsednik ja donosim odluke. Siguran sam da
će Ryder ceniti tvoju pomoć oko Gabby.“
„Vaše družice –“
„Ne bi smele biti stalno na istom mestu. Oko ovoga nema pregovaranja,
Xander. Uzmi Indiu i idi u Gabbinu i Ryderovu kuću.“ Kane se nacerio. „Uživaj u
miru dok možeš, brate. Čim beba stigne, nećeš imati mira. Ostale družice će biti
ili ovde ili u Blod ’n’ Raveu. Takođe ne bi trebalo da idu same u grad.“
Kaleb se nasmejao. „Ma slušaj samo sebe, Viper. Tvoji blizanci uskoro stižu.
Ne mogu da dočekam da vidim kako ćeš se snaći sa njima kad Cara odluči da se
vrati na posao. Nema šanse da će ona uskoro napustiti svoj detektivski posao.“
„I to sa dobrim razlogom, Hawk. Trebaće nam neko unutra da nam čuva leđa,
pogotovu kad Joe Hernandez postane šerif. On je suparnički kandidat. Ko će ga
bolje držati na oku od njegovog starog partnera?“
„Vi momci zvučite kao da držite sve konce u svojim rukama, da ne govorim o
tome koliko je mudro držati svoje družice na oku. Niko ne zna šta će Mircea
tačno da uradi.“ Vlad je imao potpuno poverenja u Kaneove ljude, a njihov
razgovor je dokaz za to. Soba je bila ispunjena uzbudljivim čavrljanjem o
predstojećem lovu.
Sama pomisao na to da Mircea može krenuti na žene, naterala je Vlada da
pomisli na jednu osobu. Ako njegov brat otkrije njegovu zanesenost specijalnim
agentom Janelle Ferrari, Mircea bi mogao da je iskoristi protiv njega.
„Ne bih da budem nepristojan, ali moram da posetim jednog specijalnog
agenta.“
„Ti nikad ne ostaješ predugo.“
„Nema potrebe biti besposlen, Kane. Ne kad imam posao koji treba obaviti.“
„Kao što je taj specijalni agent. Je l’ to ona ista žena sa prošlog slučaja, ubistvo
pripadnika kartela?“ Kaleb je zazviždao. „Ona je zasigurno jedno vrelo parče
mesa.“
 „Upravo ta. Mislim da ima oštro oko.“ Vlad je napravio grimasu, pokušavajući
da prikrije svoj interes za nju. Janelle jeste vrela... seksi, izazovna… „Moram da
saznam hoće li DEA istraživati ovaj slučaj, ako pronađu vezu s prethodnim
slučajem.“
Kane se namrštio. „Zbog čega misliš da bi se DEA umešala?“
„Žrtve su bile isušene iz rane na vratu. Poslednji slučaj iz crkve nije aljkav kao
prethodni, što je privuklo pažnju DEA. Ne želim da specijalni agent poveže ova
dva slučaja i pomogne lokalcima da učine isto.“
„Ti se onda pozabavi specijalnim agentom, a ja ću da se bavim stvarima ovde,“
rekao je Kane. „Ako bude potrebe da se Cara umeša –“
„Imam ovo.“ Vlad se jebeno nadao da ima. „Ali hvala na ponudi. Bićemo u
kontaktu.“
Kane ga je ispratio do izlaza i otvorio mu vrata. „Simpatičan prevoz imaš. Kad
si dođavola počeo da voziš?“
„Hvala. Tek sam je kupio.“
„Nju?“
„Sve što je glatko poput butera sa uglađenim linijama i seksi oblinama je
ONA.“
Kane se nacerio. „Pretpostavljam da si u pravu. Kad ćeš mi dopustiti da te
naučim da voziš motor? Dva točka su mnogo bolja od četiri.“
Vlad se nacerio. „Možda kad vreme bude bolje.“
„Podsetiću te opet.“
„Ne sumnjam da hoćeš.“ Vlad se sabrao. „Momci, morate shvatiti Mirceau
ozbiljno. Vi momci ste sve što imam sad kad je Mircea potpuno poludeo.“
„Pazićemo se. Osim toga, imamo male Tepese koji uskoro dolaze na svet.“
„Jedva čekam da ih upoznam.“
Vlad je izjurio kroz vrata i zaputio se ka njegovom uglađenom vozilu,
definitivno je ONA. Možda će provozati specijalnog agenta u tim kolima. Maleni
osmeh mu se pojavio na usnama.
Baš divna igra rečima.
 Treće poglavlje
Janelle je gurnula ključ u vrata svoje kancelarije i zaključala je. Bio je dugačak
dan iza nje i njen šef kapetan Robbie Melchor se ponašao poput pravog seronje
u vezi sa slučajem Flores jer nije imala prave osumnjičene. Nije bilo nijedne
trunke dokaza koji bi povezali ubistva sveštenika i sestre u Eugene sa Flores
slučajem, ali je ona mogla osetiti u svojim kostima da je u pitanju isti
neidentifikovani počinilac. Kapetan Melchor nije verovao u to, a ona nije imala
ništa osim osećaja.
Njene vizije su baš izabrale kad će da nestanu.
I sve to zahvaljujući jednom čoveku, Vladu Tepesu, koji je uzgred imao isto
ime kao i drevni vladar koji je nabijao na kolac svoje neprijatelje šaljući tako
ostalima upozorenje. Kad bi samo mogla da sazna zašto su njene vizije
odjednom nestale onog dana kad ju je posetio u kancelariji, možda bi mogla da
pronađe način kako da ih povrati. Vizije su oduvek bile deo njenog života, i
trenutno se osećala kao da je jedan deo nje otkinut.
U tim vizijama ne saznaje imena ljudi odgovornih za neki zločin, ali su je
obično upućivale u tačnom smeru potrage. Janelle je svedočila mnoštvu zla u
svetu. Ništa je nije moglo iznenaditi. Ali ovaj poslednji slučaj, ubistvo dvoje ljudi
koji su svoj život posvetili Bogu? Šta su dođavola oni to učini da zasluže takvu
brutalnu smrt?
Duboko je uzdahnula zakoračivši u lift nakon čega je pritisnula dugme za
parking garažu, a onda se naslonila na ogledalo i izdahnula. Bio je petak, i hvala
Bogu, dva dana nije morala da se pojavljuje u kancelariju. Stegla je šaku oko
ručke na torbi u kojoj je držala fajlove u vezi sa slučajem Flores. Radiće od kuće
i tako izbeći svog šefa, koji ponekad može biti muški šovinista. Pitala se šta je to
sa većinom muškaraca u policiji? Misle kako žena ne može obaviti njihov posao.
Janelle je radila prokleto puno kao i bilo koji muškarac u kancelariji, samo da bi
im dokazala da greše. Broj rešenih slučajeva i kriminalaca koje je privela licu
pravde dovoljno govore o njoj.
Kapetan Melchor je bio egocentrik, zgodni seronja koji je svako jutro pre posla
išao u teretanu, zbog čega je imao telo nad kojim su žene balavile. A bio je i
opaki ženskaroš. Kad je diplomirala na akademiji i počela da radi u oregonskoj
policiji pokušao je da je izvede na večeru. Naravno, Janelle je odbila.
Zabavljanje sa šefom nije bilo u njenom planu koji je zacrtala kad je počela da
radi. Nije želela da započne svoju karijeru tako što će spavati sa šefom.
Nakon nekoliko godina shvatila je da je Robbie Melchor muvao sve žene u
kancelariji. Većina njih je odbila njegovo udvaranje. Ali one koje nisu? Ako je
verovati glasinama, Robbie je umeo da bude i fizički i verbalno agresivan prema
njima, a navodno je čak silovao i bivšu devojku. Oni koji su bili bliski sa njim,
govorili su kako to nije istina i kako je tu laž smislila bivša devojka kako bi mu se
osvetila.
Lift je zazvonio i vrata su se otvorila na parkingu. Sa ključevima u rukama
koračala je ka njenom Chevroletu. Otključala je auto koji je nakratko zasvetleo
u mraku.
U lokalnoj taverni „Kod Franka“ biće puno ljudi jer je petak. Možda će svratiti
na pivo i krilca pre nego što ode kući. Većina njenih kolega će biti tamo.
Otvorila je zadnja vrata automobila kako bi ubacila torbu unutra kad su je
zabljesnuli farovi drugog automobila. Svetla koja su bila prilično niska pripadala
su, činilo se, nekom sportskom modelu automobila. Kako se auto približavao,
usporavao je sve dok se nije potpuno zaustavio kraj nje blokirajući njen
Chevrlolet. Pošto garaža ima sigurnosni sistem pa ne može svako ući, Janelle se
nije plašila.
Pošto nije identifikovala auto, njena ruka je automatski otišla na njen Glock
koji je bio sakriven u pojasu njenih pantalona. Zatamnjeni prozor se spustio
otkrivši lice čoveka koje je Janelle prepoznala, ali nije bila presrećna što ga vidi.
„Šta mogu učiniti za Vas, kapetane Mechlor?“
Svetla sa kontrolne table osvetlila su njegov blistavo beli osmeh dok je gornji
deo lica ostao u senci. „Piće?“
„Krenula sam kući.“
„Ah, hajde, Janelle, sigurno imaš slobodno nekoliko sati. Gde si planirala da
odeš? Kući, da otvoriš tu torbu koju si bacila na zadnje sedište i radiš? Ne možeš
raditi non-stop?“
Janelle je duboko udahnula i izdahnula. Čak i kad bi odbila, znala je da će je
pratiti do Franka, nazvati je lažovom i svakako joj dosađivati ostatak večeri.
„Pretpostavljam da mogu da izdvojim nekoliko sati i odem na piće.“ Podigla je
prst. „Jedno piće.“
„Možemo razgovarati o onome što se jutros dogodilo. Ili,“ zastao je. „Možemo
jednostavno uživati u zajedničkim trenucima.“
Nema jebene šanse da bi uživala u društvu kapetana Mechlora, ali je
pretpostavila da bi bilo nepristojno da ga odbije. „Novi auto?“
Široko se osmehnuo, pa potapšao kontrolnu ploču. „Ovog vikenda sam ga
kupio.“
„Lepo.“
„Uskači, povešću te do Franka. Kasnije ću te vratiti.“
Nema jebene šanse. „Naći ćemo se kod Franka u 5.“
 Robbie joj je namignuo pre nego što je zatvorio prozor, zaturirao motor
automobila, a onda odjurio sa parkinga. Janelle je progunđala. Toliko o tome da
će provesti mirno veče. Okrenula se da otvori vrata svog auta i iznenađeno
ciknula.
Zid mišića i taman misteriozni muškarac izašao je iz sene. Duga kosa se
spuštala na široka ramena dok je uredno podšišana kratka brada uokviravala
zadivljujući osmeh. Pakla mu, njegove usne su tako grešno zavodljive. Šta bi ona
sve uradila za jednu noć sa ovim čovekom i njegovim usnama... Da ne
spominjemo njegovo telo koje je bilo sto puta zgodnije od njenog šefa sa kojim
je trebala da se nađe u pet.
Janellina ruka je odlutala na njene grudi. „Jebeno si me preplašio.“
„Izvinjavam se, to nije bila moja namera.“
„Ako to nije bila tvoja namera, zašto si se onda skrivao u senci i zaskočio me
kad sam se okrenula?“
„Kako, molim? Nisam te zaskočio. Prosto sam koračao. I nisam se krio.“
Izgovorio je s jednom izdignutom obrvom. „Čekao sam te izvan vidnog polja
kako ne bi morala da odgovaraš na pitanja o mom prisustvu muškarcu koji ti se
očigledno nabacivao.“
„Kako si ušao ovde?“ Janelle je pogledala oko sebe. „Ovo mesto je dobro
osigurano.“
Vlad se nacerio. „Uveravam te, specijalni agente, da ne postoji mesto u koje ja
ne mogu da uđem ako to dovoljno jako želim.“
„Zadnji put kad si dolazio sigurnosne kamere su bile onesposobljene.
Pretpostavljam da će situacija biti ista ako bih kasnije pregledala sigurnosne
snimke garaže?“
„Naravno. Jeftin trik.“
„Onda mi ga moraš pokazati jednom.“
Njegove oči su zaiskrile zabavljenim sjajem. „Ne znaju mnogi ovaj trik i želeo
bih da tako i ostane.“
„Ti si onda nekakav mađioničar?“
Uozbiljio se dok je odmahivao glavom, a njegova svilenkasta crna kosa letela
je oko njega. Janelle se kladila da bi njegova kosa bila baršunasta na dodir
poput kose čoveka iz njenih snova. Naravno, nije bilo potrebe da razmišlja o
tome jer je predmet njenih maštarija i žudnje stajao upravo ispred nje, dovoljno
blizu da može osetiti mošusan miris njegove kolonjske vode.
„Uveravam te da nisam mađioničar.“
Janelle je opet duboko uzdahnula, umorna od igre rečima koju su izvodili. „Šta
želiš, gospodine Tepes?“
 Opet se nasmejao. „Ne moraš me oslovljavati sa gospodine. Nema ničeg
pristojnog u vezi sa mnom ili mojim mislima. Zapravo, mogli bismo otići u tvoj
stan, i opustili se, na primer, među tvojom posteljinom, a onda bismo mogli
porazgovarati o današnjim događajima.“
Janelle je zaprepašćeno izdigla obrve dok se u njoj kuvalo. „Jesi li to stvarno
izgovorio? Da li ovakve rečenice zaista prolaze kod žena?“
„Pretpostavljam da te je uzdrmao onaj deo gde smo goli.“
„Uzdrmao? Iz kog si ti veka?“
Raširio je prste i podigao dlan ruke. „Biraj vek, specijalni agente Ferrari.“
„Slušaj, ne. Gola s tobom u krevetu se definitivno neće dogoditi. Ni sad, niti
ikad.“ Šteta što njen libido nije mislio isto. Iako je bila besna, njena seksualna
tenzija prema njemu i njegovom predlogu se mogla osetiti. „I pakleno je
sigurno da nećeš dobiti nijedan detalj u vezi sa današnjim slučajem. Zbog čega
te uopšte interesuje? I što je još važnije, zbog čega imam osećaj da je ovaj
slučaj povezan sa poslednjim, zbog kojeg si mi isto pokucao na vrata?“
„Šteta što ne želiš da budeš gola u krevetu sa mnom. Mogla bi veoma uživati.“
Dovoljno arogantno? Janelle je prevrnula očima, ali ju je zaustavio s podignutim
prstom pre nego što je mogla da ga pošalje odakle je i došao.
„Iako bih neizmerno uživao u našem telesnom spajanju, više sam
zainteresovan za slučaj. Ako bi bila ljubazna da mi pokažeš put do tvoje kuće,
mogli bismo tamo razgovarati na miru.“
Vlad Tepes je izgleda bio ćaknut više nego što je pretpostavljala ako je mislio
da će mu reći gde živi. Ali otkriti mesto gde on živi bi već moglo biti od koristi.
Ići u njegovu kuću sama bilo je glupo možda, ali joj je nešto govorilo da ovaj
čovek nikad ne uzima ono što mu nije ponuđeno.
„Ako želiš da se sastanemo, onda ćemo to učini u tvojoj kući.“
Činilo se da Vlad razmišlja o njenom predlogu. „Ako je to no što želiš. Znaj da
je moj dom udaljen petsto hiljada kilometara. Pretpostavljam da nisi mislila da
se tamo sastanemo. Trenutno iznajmljujem apartman, možemo tamo popiti
nekoliko koktela.“
Ovaj čovek ju je i dalje zbunjivao. Šta je on dođavola radio u Oregonu? I zašto
se interesovao za njene slučajeve? Janelle neće dobiti odgovor ukoliko ne
prihvati njegov poziv na piće. Moraće da pošalje poruku kapetanu Melchoru i
kaže mu kako je nešto iskrslo jer je ništa neće zaustaviti da pronikne u Vladove
namere. Morala je da vidi kakav je njegov ugao gledanja na ovaj slučaj. Nije
izgledao kao prestupnik, ali opet, takvi ljudi i nemaju baš okačen neonski znak
na sebi na kojem piše „Sociopata“. Bilo bi lakše uhapsiti ih u tom slučaju,
pomislila je s osmehom.
„Gde se nalazi tvoj apartman?“
 Vlad je izdiktirao svoju adresu koju je ona brzo upisala u telefon. Kad je
podigla pogled da mu kaže kako će brzo stići, nestao je. Ispario. Janelle je
pogledala oko sebe, ali nije videla nijedno živo biće u blizini. On možda nije
mađioničar, ali je definitivno njegov nestanak magičan. Niko ne može tek tako
ispariti.
Zagrizla je donju usnu razmišljajući o njenom glupavom predlogu da se nađu u
njegovom stanu... nasamo. Ako je čovek bio ubica, onda mu je ona upravo dala
priliku da joj oduzme život. Biće na oprezu. Duboko je uzdahnula i otvorila auto,
uvukla se unutra i pokrenula motor. Moraće prvo da stane Kod Franka i
obavesti Melchora kako je nešto iskrslo.
Ništa se neće isprečiti između nje i dobijanja odgovora. Čak ni neverovatno
seksipilan muškarac koji je zbunjuje svojim postupcima.

Vlad je pogledao na ukrašeni bronzani sat koji prekrivao gotovo ceo zid u
njegovom iznajmljenom penthausu. Smeštaj je bio relativno mali za njegove
standarde ali će poslužiti dok je u Americi. Krevet kraljevske veličine u jednoj od
dve spavaće sobe savršeno je odgovarao njegovoj visini. Plus bio je napravljen u
antičkom stilu od hrastovog drveta sa baldahinima. Crvena svila spuštala se sa
sve četiri strane drvenog okvira, dovoljno dugačka da se njome uvežu zglobovi
na rukama ili članci na nogama.
U glavi mu je iskrsla slika specijalnog agenta.
Kad smo već kod toga, šta ju je toliko zadržalo? Njegov iznajmljeni penthaus
nalazio se svega petnaestak kilometara od parking garaže. Janelle Ferrari je
dosad trebala stići, a on nije bio navikao da čeka. Kako je vreme odmicalo, tako
je njegova srdžba rasla.
Boca Napa Valley Reserve Cabernet Sauvignona je stajala neotvorena na stolu
i dve čaše. Obećao joj je piće, nadao se da će joj crno vino odgovarati. Ako joj se
ne bude dopalo, pozvaće restoran i naručiti nešto drugo.
Opet je pogledao na sat i shvatio da je prošlo već pola sata od njihovog
susreta. Možda se predomislila i otišla da se vidi sa muškarcem koji ju je
prethodno pozvao na piće. Ljubomora ga je izjedala iznutra, njemu potpuno
nepoznata emocija i ona na koju nije imao pravo. Na kraju krajeva, jedva je
poznavao specijalnog agenta.
 Proklet bio zbog svog egoizma jer je pomislio da će ona učiniti što joj je
rečeno. Trebalo je da joj predloži da zajedno dođu ovamo. Barem bi mogao
bolje da je osmotri.
Prošao je rukom kroz svoju sada već predugačku kosu sklanjajući nestašne
pramene s očiju. Uzrujanost ga je preplavila celog. Moguće je da ju je uplašio
svojim seksualnim aluzijama, ali mu nije promakla činjenica da je njena žudnja
divljala u tim trenucima. Kao vampir, mogao je osetiti njenu požudu, poput
pravog predatora. Privlačio ju je, to je zasigurno mogao reći.
Osim toga, ne postoji žena kojoj se on ne dopada.
Vlad je navaljivao u vezi sa slučajem zbog čega je ona verovatno postala
obazrivija. Naravno, ona će sigurno pokušati da sakrije detalje od njega.
Plaćena je da ćuti. Vlad će morati da bude suptilniji, i pokušati da skrene njen
fokus sa rana na vratu koje žrtve imaju. Zahvaljujući Mirceai, Vlad je bio
zadužen za vlast i sprečavanje otkrivanja vampira. Uspevao je vekovima da krije
tu tajnu, a njegov brat je na pragu da sjebe sve. Godinama je Vlad svedočio
ljudskoj grozoti. Ne postoji ni najmanja nada da vampiri prežive ako se istina
jednog dana otkrije.
U tom slučaju vampiri će biti proganjani i loviće ih do istrebljenja, i to u svrhu
zabave.
Vladove nozdrve su se raširile sekund pre nego što je supersoničnim sluhom
čuo zvono lifta. Penthaos mu je pružao privatnost, nije imao dosadne susede i
turiste koji bi zabadali nos u njegova posla.
U tren oka se stvorio ispred vrata i otvorio taman kad je Janelle htela da
pokuca, zbog čega je uplašeno ustuknula. Očito je bila nervoznija od
narkomana u sobi prepunoj narkotika.
„Kako si –“
„Čuo sam zvonce lifta.“
„Naravno da jesi.“ Janelle je čvrsto stegla tašnu u ruci što mu je jasno davalo
do znanja da ne želi da podeli sa njim ono što je u njoj. Progurala se pored
njega i ušla u sobu ispitujući pogledom unutrašnjost. „Rekao si apartman.“
„Penthaus... apartman, u čemu je razlika?“
„Očekivala sam manju sobu, možda neku koju bi ti iznajmila tvoja korporacija
za koju radiš, a ne ceo sprat.“
„Mene ne poseduje korporacija, niti ja posedujem jednu, ako si se to pitala. Ja
radim sam za sebe.“ Vlad se nasmejao, i okrenuo leđa zaputivši se ka stolu. „Da
li si zainteresovana za čašu vina, specijalni agente?“
„Molim te, zovi me Janelle. Nema potrebe da budemo formalni. I da, volela
bih čašu vina. Hvala ti.“
 „Imam neotvoren Cabernet Sauvignon, osim ako ne želiš nešto drugo. Mogu
pozvati restoran i...“
„Ne, to je u redu. Volim čisto vino.“
Janelle je krenula ka njemu i spustila torbu na stolicu kako bi uzela čašu koju
joj je Vlad ponudio. Otpila je gutljaj klimnuvši odobravajuće, a onda ga
pogledala.
„Zašto me nisi nazvao? Ostavila sam ti svoju posetnicu pre nekoliko meseci
kad smo ispitivali slučaj Flores, a ti je nikada nisi iskoristio.“ Spustila je čašu na
sto i prekrstila ruke ispod grudi zbog čega je momentalno privukla njegov
pogled u tom delu njenog tela. „Sad imamo sličan slučaj, i ti si se pojavio u
garaži na mom poslu. Zašto? Šta je to što tražiš, a povezano je sa oba slučaja?
Nisam došla da podelim s tobom detalje slučaja... ili bilo šta u vezi sa slučajem.
Ono što me zanima je zbog čega se dođavola interesuješ za ove slučajeve? I
htela sam da se uverim da ti nisi osoba koja je počinilac. Da li si ti odgovoran za
ova ubistva? Kunem se –“
Izdigao je obrvu. „Ti misliš da sam to ja učinio? Koji bih motiv imao za tako
nešto? Nisam čak ni poznavao žrtve.“
„Kako da znam da govoriš istinu?“
„Pretpostavljam da ćeš morati da mi veruješ na reč. Osim toga, nisam bio u
katoličkoj crkvi godinama, dakle, kakve bih koristi imao od ubistva sveštenika i
časne sestre?“
Njen pogled je očvrsnuo. „Nikad ti nisam rekla ko su žrtve.“
Vlad je podigao ruku. „Opusti se. Nisi ni morala. Isuse, na svim je vestima bilo
danas.“
„Zbog čega te interesuju ova ubistva?“
Nasmejao se. „Ti si ona koja navodno ima vizije. Ti meni reci.“
„Iz nekog razloga, moje vizije su me napustile, a ja nisam sigurna zbog čega.
Prošle zime mi se učinilo da sam videla čoveka u svom zadnjem dvorištu koji je
neverovatno ličio na tebe. Da slučajno ne znaš nešto o tome?“
Zarumeneo se u licu, nikad nije bio posramljen niti je morao da traži izgovore
za svoje postupke. Bela laž će dobro doći u ovom trenutku. „Nemam predstave
o čemu govoriš.“
Janelle ga je studiozno posmatrala i Vlad se nadao da nije videla neistinu na
njegovom licu. Kako da joj objasni zbog čega je stajao iznad njenog golog tela i
posmatrao je kako proživljava nešto što je ličilo na vlažan san? Nema šanse. Niti
će ikad priznati da je nakon toga odmah otišao kući i izdrkao ga ispod tuša
sećajući se njenog tela koje mu se urezalo u sećanju.
„Zaista se nadam da govoriš istinu, Vlad. Ne bih volela da te smatram
čudakom.“
 A upravo se tako osećao dok je ubeđivao sebe da se drži podalje od nje sve do
sada. Janelle Ferrari je bila najfinije iskušenje i ujedno poslednja osoba sa
kojom bi smeo da se spetlja.
„Ne mogu, a da se ne zapitam da li si ti razlog zbog kojih su moje vizije
nestale.“
„Zašto bi za ime sveta pomislila da ja imam veze sa tim?“
„Jer nisam imala nijednu viziju od tvoje čudne posete mojoj kancelariji.“
Sreća je doista bila na njegovoj strani. Ako se njene vizije budu vratile, vrlo je
verovatno da bi se onda razotkrilo postojanje vampira.
„Pa, zaista je bezveze to što su vizije utihnule, specijalni agente... Janellle.“
Blago je zavrteo čašu u kojoj je bila crvena tečnost. „Ali sam siguran da to nema
nikakve veze s mojom posetom niti sa mnom.“
 Četvrto poglavlje
Janelle nije promaklo crvenilo na njegovim obrazima i izbegavanje kontakta
očima kad je spomenula čoveka koga je videla u njenom dvorištu. Vlad nije
izgledao kao neko ko traži izgovore za svoje postupke, niti kao neko ko bi se tek
tako izlanuo. Ali kad je spomenula čoveka koji se motao oko žive ograde u
njenom zadnjem dvorištu, Vlad je izgledao kao da mu je neugodno. Osećaj joj je
govorio da je on bio taj čovek.
Ali zašto bi je špijunirao?
Nije kao da nije imao njen broj telefona. Dala mu je svoj broj telefona pre
nekoliko meseci kad su razgovarali ispred klupske kuće Sinova Krvi. Dakle, zašto
ga onda nije iskoristio nego se ušunjao kroz njen prozor? U tom momentu
zaključan prozor. Sama pomisao na to da je stajao iznad njenog golog tela
poslala je trnce niz njenu kičmu. Gospode, ta misao bi je trebala prepasti na
smrt, a ne da je napali.
I eto nje kako stoji i posmatra ga tako zgodnog u sakou.
Stvarno je bila i više nego patetična.
Vlad se nije činio krivim ni za šta osim za nedozvoljen ulazak, barem joj je
intuicija tako govorila. Doduše, nije izgledao kao da ne može nauditi nekome.
Upravo suprotno, izgledao je opasno. Morala je da bude fina s njim kako bi
izvukla njegovu dobru stranu. U suprotnom, neće imati šansi da izvuče nijedan
odgovor iz njega.
Ako su je instinkti izdali i ispostavi se da je upravo on krivac za ubistvo šestoro
ljudi, onda bi to značilo da je zakoračila u lavlju jazbinu. S obzirom na to kako je
građen, lako bi je mogao savladati; nikakvi treninzi koje je imala do sada, niti
oružje je ne bi spasili od njega.
„Pa, ako to nisi bio ti, Vlad, ko je onda bio? Ko je provalio u moj dom?“
Vlad je slegao ramenima i otpio još jedan gutljaj vina, najverovatnije kako bi
sakrio pravu istinu. Kreten. „Zaista ne bih znao ništa o tome. Možda bi mogla
razmisliti da pojačaš svoje obezbeđenje. Čovek ne može biti dovoljno oprezan
ovih dana.“
„Tačno.“ Janelle je suzila pogled ka njemu. „Šta te tačno interesuje u vezi sa
poslednjim slučajem? Jer, budimo iskreni, to je jedini razlog zbog kojeg si me
potražio ponovo. Šta tačno želiš, Vlad? Šta te zanima i zbog čega imam utisak
da su ova dva slučaja povezana?“
Rukom je protrljao bradu, seksi zvuk ispunio je prostoriju i prekinuo naše
ćutanje. Njegov duboki pogled postao je još tamniji ako je to uopšte moguće,
tama je gotovo progutala njegove oči.
 „Nazovi to radoznalošću.“
Ovoga puta se Janelle nasmejala. „Pojavio si se po drugi put i misliš da ću
poverovati u tvoj odgovor? Reci mi zbog čega ne bih odvela tvoju guzicu u
stanicu i ispitivala za ova ubistva? Ili još bolje, zbog čega te ne bih optužila za
ista.“
„Jer ja nisam to učinio.“
„Onda znaš ko je to uradio.“ To nije bilo pitanje. Janelle je imala utisak da se
upravo iz tog razloga interesovao za ova ubistva. „Ko je ubica? Poštedi me
jebenog traganja.“
„Čak i kad bih znao, ne bih ti rekao. Ti si specijalni agent, zbog toga primaš
platu.“
„Ako skrivaš počinioca ili ometaš istragu, postaraću se da platiš za to. DEA
ovakve stvari ne shvata olako. Ako znaš nešto, moraš mi reći.“
„Kako bi bilo da radiš svoj jebeni posao, specijalni agente, i prestaneš da mi
prišivaš sranja koja nisam uradio. To je lenjost na kvadrat. Ako misliš da znam
ko je ubica, onda jebeno dokaži.“
Spustio je čašu na sto uz tresak zbog čega se ova razbila. Tanka linija krvi
slivala se niz njegovu ruku na mestu gde ga je staklo poseklo. Ignorisao je
malenu posekotinu. „Ja sam ovde samo kako bih saznao šta ti znaš.“
„Zašto? Da bi ulovio seronju koji je to uradio?“ Rekla je povišenim tonom, koji
je odgovarao njegovoj povišenoj napetosti. Ona je bila dobra i bila je besna.
„Ako želiš da znaš šta imam, onda se bolje prokleto pripremi da mi kažeš zbog
čega su ovi slučajevi važni za tebe. I kunem se Bogom ako znaš ko je odgovoran
za ova ubistva, bolje bi ti bilo da ga predaš, inače ću te zatvoriti na duže staze.“
„Mogla bi pokušati, ali na ovoj planeti ne postoji zatvor koji bi me mogao
zadržati.“
„Da li je to pretnja?“
„Misli šta hoćeš. Nisam ubio te ljude. A što se tiče toga da li znam ko je
počinilac? Reći ću ti samo da bi bilo bolje da ga ti pronađeš nego ja. Tvoja kazna
će biti mnogo blaža od moje. A sada, moraš me izviniti, umorio sam se od ove
rasprave.“
Posmatrala ga je u neverici otvorenih usta. Da li ju je zbilja izbacivao napolje
nakon što joj je naredio da dođe čak ovamo? Pa, tehnički, i nije bilo toliko
daleko. Zadržala se dovoljno dugo kod Frenka kako bi obavestila kapetana
Melchora da neće ostati na piću.
„Nisi dobio ono što si želeo. Zbog čega si me onda zvao?“
„Pa jebeno je očigledno da ne želiš išta da podeliš sa mnom. Ovo je
dvosmerna ulica, specijalni agente Ferrari. Ako pronađem počinioca, ne očekuj
da te odmah pozovem.“
 Uzeo je salvetu sa stola i obrisao posekotinu na ruci, pažljivo potom vraćajući
salvetu u džep umesto da je baci u korpu za đubre koja je stajala nedaleko od
njega. Smešno, ali nije mogla da uoči ranu od posekotine na ruci kad je obrisao
krv, kao da je zacelila za kratko vreme.
Vlad je skupljao krhotine stakla u šaku, a potom ih odneo do sudopere i
ubacio unutra. Pustio je vodu i činilo se kao da je ispirao krv sa krhotina pre
nego što ih je bacio u kantu za smeće.
Čudno.
Dok je nastavljao dalje sa svojim poslom, skroz ju je ignorisao. Duga crna dlaka
privukla joj je pažnju, bila je tačno pored njene torbe. Janelle se prisetila kako je
upravo istu takvu našla na mestu zločina u crkvi. Dok je još uvek bio
preokupiran svojim poslom, zgrabila je dlaku i ugurala u svoju torbicu.
Janelle je potom pročistila grlo kako bi privukla njegovu pažnju. „Još uvek sam
ovde.“
„To je jebeno očigledno,“ progunđao je dubokim i pretećim glasom. Pokazao
je prstom na vrata. „Već sam ti rekao da možeš ići. Vrata su u onom smeru.“
„Ti si kreten.“
Nacerio joj se, ali osmeh nije dolazio do njegovih očiju. „Već su mi rekli to.“
Janelle nije htela tako lako da se preda. „Šta si tačno očekivao da dobiješ od
mene?“
„Rane na vratu...“ Pogledao ju je čudno, kao da je mogao proniknuti u njenu
dušu.
Janelle je odmahnula glavom, njene misli su bile u haosu, isto kao onda kad ju
je posetio u kancelariji pre nekoliko meseci. Ne želeći da je opet prevari svojim
jeftinim trikovima, skrenula je pogled sa njega, a njene misli su se momentalno
razbistrile.
„Šta u vezi sa njima?“ Janelle je lutala pogledom po sobi, gledajući svuda sem
u njega. „Slične su onim ranama u slučaju Flores, ali nisu aljkave kao tamo. Ako
si video u vestima ko su žrtve, onda možeš samo da nagađaš, inače ne bih bila
ovde.“
„Pogledaj me.“
Odmahnula je glavom. „Ne znam kako radiš to što radiš, ali nećeš mi se
ponovo uvući u glavu.“
„Šta misliš šta je napravilo te rane? Nazubljen nož?“
„Ja nisam patolog. On će nam reći kad završi autopsiju.“
Vlad je ugurao ruke u džepove i okrenuo se na peti. „Onda bih možda trebao s
njim razgovarati. Pogrešno sam razmišljao o svemu ovome i dopustio mojoj želji
da me omete.“
„Što znači šta?“
 „To znači da me privlačiš toliko da mi je rasuđivanje pomućeno. A sada bih te
zamolio specijalni agente Ferrari da me izviniš, moram da budem negde
drugde.“
Vlad je podigao njenu torbu i dodao joj. Spustio je dlan na njena leđa i poveo
je ka izlazu. Njegov dodir je užario njenu kožu kao da je nije dotakao preko
odeće. Janelle nije mogla da veruje koliko je ovaj čovek bio drzak. Prvo je
zahtevao da dođe kod njega, a sada jedva čeka da je se reši.
Vlad je otvorio vrata. „Hvala ti što si došla, Janelle.“
„Još ćemo se mi gledati.“ Janelle je zaškrgutala zubima zauzdavajući gnev.
„Sigurna sam da će nam se putevi ukrstiti u skorijoj budućnosti.“
Iskreni osmeh zasijao je na njegovim punih usnama. „Uistinu. I radovaću se
našem susretu. Iskreno se nadam da će naš sledeći susret biti mnogo ugodniji.
Želim ti ugodan dan, specijalni agente.“
Izašla je kroz vrata koja su se zatvorila odmah za njom. Janelle nije
nameravala da ga pusti tek tako. Čekaće u svojim kolima i pratiće ga gde god
bude krenuo.
Vlad je želi, kao i ona želi njega. Nije sumnjala u to jer je videla kako je gleda.
Pa zbog čega ju je onda tek tako otkačio? Što ga je više pritiskala u vezi sa
ubistvima, on se sve više povlačio i zatvarao – čak bi se moglo reći da je
postajao nervozan, što ju je jebeno šokiralo. Bila je sigurna da nema puno stvari
koje bi mogle zastrašiti tog čoveka.
Da nije znala bolje, zaklela bi se da je ovaj mračni moćni čovek uplašen zbog
činjenice da bi ona mogla saznati istinu i zbog toga ju je odgurivao od sebe. Ali
zašto? Intuicija je Janelle govorila da je Vlad skrivao ogromnu tajnu, ili čak
možda i tajnu neke bliske osobe.
 Peto poglavlje
Janelle je pratila njegov Aston Martin probijajući se kroz saobraćajnu gužvu.
Možda je mislila da je lukava, ali je Vlad itekako bio svestan da ga prati. Pakla
mu, pratila ga je još od petka. Nema jebene šanse da će Vlad juriti Mirceau dok
ga Janelle prati. Osim što je posetio Kanea i Kaleba u klupskoj kući, otišao je
samo još do penthausa, i tako joj nije dao mnogo materijala za praćenje jer je
ionako morao da sačeka ponedeljak kako bi se otvorila kancelarija patologa.
Nasmešio se. Zašto se ne bi malo zabavili? Budući da je ponedeljak, morala je
znati gde će se zaputiti. Da ga je pitala, rado bi joj ponudio prevoz i tako je
poštedeo pokušaja da ga nečujno prati, a da ne govorimo o činjenici da je
protraćila ceo vikend.
Sedeći blizu njega u Aston Martinu, udišući njen miris jasmina sigurno bi
izazvalo njegovu reakciju malo južnije i vožnju učinilo neugodnom, ali bi
zasigurno osetio zadovoljstvo. Vreme koje je proveo u njenom društvu do sada
izazivalo je u njemu ushićenje, iako je to uvek značilo da se šetao s
poludignutim kurcem. Vlad je želeo Janelle, a njegovom kurcu nije trebalo
mnogo kako bi se probudio. Videvši je ponovo, shvatio je da mora ostati
podalje od nje, barem dok obavlja poslove koje ima. Janelle Ferrari je, bez
sumnje, značila nevolju.
Prošavši pored Lane County zgrade u kojoj se nalazila mrtvačnica, Vlad je
pogledao u retrovizor i video ju je kako parkira svoj mali Tahoe na parkingu
otprilike udaljenom jedan blok od njega. Vlad se nacerio dok je nagazio gas na
svom Aston Martinu i prošao pored ulaza u zgradu, dok je njegov GPS uređaj
nagoveštavao da treba da se okrene. Šteta što nije bio blizu nje kako bi video
izraz na njenom licu kad je shvatila šta je uradio.
Na semaforu je skrenuo levo i ubrzao pa je skrenuo desno i tako napravio
krug. Aston Martin i Janellin auto sreli su se na raskrsnici. Posmatrala ga je
iznenađeno otvorenih usta, nakon čega se pribrala i pokazala mu srednji prst.
Vlad se nacerio namignuvši joj.
Zgazivši na kvačilo, ubacio je auto u prvu brzinu i poput metka se zaputio u
suprotnom pravcu. Kratak pogled u retrovizor bio je dovoljan da je uoči tri
bloka dalje. Vlad je strpljivo čekao na raskrsnici. Prozor njenog SUV-a spustio se
dok se zaustavljala pored njega.
„Drago mi je što se opet vidimo, specijalni agente. Sledeći put slobodno pitaj.
Rado ću te povesti.“
Blago izdignut krajičak njenih usana govorio mu je da nije bila besna zbog
njegove smicalice od malo pre. „Kreten.“
 Vlad je pokazao na garažu koja se nalazila ispred njih. „Zašto me ne bi pratila
do garaže, a potom bismo zajedno mogli otići kod patologa?“
„Loša ideja.“
„Zašto?“
„Zato što ne bi smeo da njuškaš oko ovog slučaja, a ja svakako neću biti ta
koja će ti dati odobrenje.“
„Ja ću ući bez obzira na to da li ćeš me pratiti ili ne. I... ne treba mi tvoja
dozvola.“
„Zbilja?“ Izdignula je obrvu. „Ovo moram da vidim.“
Vlad je nagazio gas i brzo skrenuo ka garaži. Aston Martin je stvarno odličan za
vožnju. Sportski automobili zaista imaju neverovatan start. Unutra je lako
pronašao parking mesto, a onda je sačekao specijalnog agenta da stigne.
Janelle se zaustavila kraj njega, parkirala i izašla iz auta sa nevaljalim
osmehom na njenom zapanjujuće lepom licu. Nije joj bila potrebna ni trunčica
šminke, samo malo rumenila, ajlajnera i maskare je bilo dovoljno da istakne
njenu božansku lepotu. „Šou može da počne.“
Vlad se nacerio i ispružio svoju ruku. „Dame imaju prednost.“
Odmahnula je glavom. „Želim da vidim kako ćeš uspeti da se probiješ do
mrtvačnice bez dozvole. Kladim se da nećeš uspeti da prođeš dalje od prvog
sprata.“
„Na kom spratu je mrtvačnica?“
„U podrumu.“
Vlad je ponovo namignuo znajući da neće nikako moći da prokljuvi njegovu
strategiju. „Shvatio sam.“
Koračao je prilično ispred nje tako da je izgledalo da ne dolaze zajedno, u
slučaju da sigurnosne kamere snimaju ili neko u garaži obraća pažnju na njih.
Zakoračivši u lift, zadržao je vrata, a potom pritisnuo dugme za lobi budući da
nije bilo dugmeta za najniži sprat. Siguno je u lobiju postojao drugi lift koji je
vozio u mrtvačnicu.
Vrata su se otvorila na glavnom nivou. Vladove oči su se zagrejale, zbog
njegove vampirske genetike transofmisale su se u opsidijan. Okrenuo je glavu i
ugledao kameru u lobiju, a potom ispružio ruku. Energija je prostrujala kroz
njega i formirala se u centru njegovog dlana, zbog čega se potpuno izgubila
slika na njima. Kad je Vlad izašao iz lifta, ostavio je Janelle iza sebe kao da su
stranci. Postoji velika verovatnoća da oni koji rade u zgradi poznaju Janelle, ili bi
je prepoznali. Ona je apsolutno bila jasna u tome da ne želi da bude viđena s
njim, naročito jer ga je smatrala osumnjičenim.
Apsurdno.
 Sve i da je hteo da ubije ljudsko biće, Vlad sigurno ne bi ostavio tragove kao
njegov idiot od brata. Osim toga, niko osim nje se neće sećati da je bio u zgradi.
Mladi gospodin sa kratko podšišanom kosom sa strane, a gornjim delom koji
bio dugačak i padao preko uha, stajao je za pultom u lobiju. Nosio je vrpcu oko
vrata sa koje je visila crna identifikaciona kartica sa imenom Robert. Vlad je
pretpostavio da čovek može pristupiti svim delovima zgrade uz pomoć te
identifikacione kartice. Ipak, kladio se da nema pristup mrtvačnici. Vlad se
zaustavio ispred zakrivljenog pulta i nagnuo se napred.
„Mogu li Vam pomoći –“
Mladić je hipnotisanim pogledom posmatrao Vladove oči crne poput
mermera. Vlad je zatražio pristup ka podrumu pobrinuvši se da se Robert
ničega ne seća, ni njega ni ispitivanja. Robert je brzo otkucao nešto u
kompjuteru, ubacio karticu u aparat, izvadio ju je i potom predao Vladu.
Svoju lepu negovanu ruku podigao je i usmerio niz hodnik. „Lift se nalazi na
samom kraju, pored ulaza za osoblje.“
„Hvala ti, dobri čoveče.“ Vlad se široko osmehnuo. „Oh, i nema potrebe
alarmirati nikoga zbog pokvarenih kamera. To je samo kratka smetnja koja će
se popraviti sama od sebe.“
Njegov prazan pogled usmerio se sa monitora na ulazna vrata zgrade. „Da,
veoma je lep dan napolju.“
„Nema ni oblačka na nebu.“ Vlad je odšetao niz dugačak hodnik začuvši glasne
korake iza sebe kako pokušavaju da ga stignu. Nije morao da se okrene i vidi
kako bi znao kome pripadaju.
„Kako si uradio to?“ Janelle je zadihano rekla kad mu se približila.
„Ne moraš se brinuti da će te videti, specijalni agente. Pobrinuo sam se za
kamere.“
„Nisi odgovorio na moje pitanje.“
„Ne, nisam.“
Stigavši do ogromnog lifta, provukao je karticu koju je dobio. Vrata su se istog
momenta otvorila, a ogroman lift je srećom bio prazan. Vlad je ispružio ruku ka
Janelle propustivši je da uđe. Stajali su jedno pored drugog kad su se vrata
zatvorila. Janelle je pritisnula dugme sa oznakom B i lift je počeo da se spušta
nadole. Nasmešio se njenom odrazu u ispoliranom metalnom zidu lifta preko
puta njih. Njene usne su bile čvrsto skupljene, a izraz lica odavao je
nezadovoljstvo zbog toga što je krio stvari od nje.
„Šta ako nas patolog vidi?“
Vlad je slegnuo ramenima. „Lako je. I on se neće sećati da nas je video ovde,
baš kao ni Robert.“
„Hipnoza?“
 „Da, ali mnogo snažnija nego kod nekog nabeđenog mađioničara, uveravam
te.“
Janelle ga je podozrivo pogledala dok su se vrata otvarala. „Nabeđeni
mađioničari?“
„Lažnjaci.“
Vlad nije nameravao da joj objašnjava išta već je zakoračio u hladnu
prostoriju. Nizak, debeo, ćelavi čovek u mantilu prišao im je. Dr. Schultz je
pisalo iznad njegovog džepa.
Okrenuo se ka Janelle ignorišući Vlada potpuno. „Specijalni agente Ferrari, da
li ste nešto zaboravili?“
Vladov pogled se još jednom usijao pre nego što je privukao doktorovu pažnju
namerno okrenuvši leđa Janelle. Pogled dr. Schultza bio je zamagljen dok mu je
Vlad postavljao pitanja na koja je bespogovorno odgovarao i činio šta mu je
ovaj rekao.
Janelle je stajala iza Vlada gledajući čas u doktora čas u njega. Brzo je spustio
pogled dok se vrućina u njemu nije smirila.
„Kako si to uradio?“
Zadovoljan jer su se njegove oči opet vratile u normalu, pogledao je u Janelle.
„Ne mogu te naučiti tome.“
„Zašto?“
„Recimo da je to deo mene.“
„Pa, zasigurno bi mi dobro došlo u mom poslu. Zamisli kakva bih sve priznanja
uspela da dobijem. Ne bi ti bilo teško da ideš sa mnom, zar ne?“
Nasmejao se. „Oh, siguran sam da to ne bi bila dobra ideja.“
„Zašto smo ovde?“ Upitala je ignorišući njegov odgovor. Pretpostavio je da se
složila s njim.
„Da saznam ono što skrivaš od mene.“
„Kako su ovi slučajevi povezani sa tobom i zbog čega si tako prokleto
zainteresovan za njih? Reci mi zbog čega te ne bih trebala uhapsiti jer si prošao
obezbeđenje, u najmanju ruku?“
„Zato što oboje imamo isti cilj, Janelle. Želim da pronađem ubicu isto koliko i
ti.“
„Ti znaš ko je ubica.“ Suzila je pogled, a iz njenih očiju su vrcale varnice. „Zašto
ne želiš da mi kažeš? Počinilac mora biti zaustavljen.“
„Zato što to nije tako jebeno jednostavno. Ova osoba ne može biti
zaustavljena od strane tebe niti policijskih snaga i njihovih uobičajenih
metoda.“
„Kladim se da bi metak iz mog pištolja zaustavio tog kučkinog sina.“
„Možda, a možda i ne.“
 „Nećeš mi reći, zar ne?“
Odmahnuo je glavom. „To je radi tvoje bezbednosti. Ne plašim se onoga što bi
ti učinila. Plašim se onoga što bi tebi ta osoba mogla učiniti.“
„Biću ti za petama stalno, neću ti dati ni trenutak mira, pratiću te svaki dan
ako treba.“ Zaškrgutala je zubima uperivši prst u njega. „Biću tvoja prokleta
senka.“
Ma jebeno sjajno. Zašto je dođšavola nije mogao hipnotisati kao i sve ostale.
„Shvataš li da ćeš tako staviti svoj život u opasnost. Ne mogu to dozvoliti.“
„Nemaš izbora.“
Vlad je pogledao u patologa koji je stajao hipnotisano ispred njega. „Žene.“
Nije se ni nasmejao niti napravio bilo kakav pokret na licu, samo je tako zurio
praznim pogledom. „Šta mogu učiniti za Vas, gospodine…?“
„Moje ime nije bitno jer se nećeš setiti da sam bio ovde. Za početak kako su
časna sestra i sveštenik umrli?“
„Otisci zuba bili su oko rane, izduženi, kao da su pseći. Ugrizi oko rane –“
„Ne. Slušaj me sad. To nije ono što je ubilo časnu sestru i sveštenika.“
Doktor je skupio obrve. „Nije?“
„Ubodne rane, koje odgovaraju nazubljenom sečivu.“
„Naravno.“
„Oboje su umrli od istog noža.“
Dr. Schultz je potvrdno klimnuo glavom.
Vlad je pogledao u Janelle i osmehnuo se.
Gledala ga je otvorenih usta. „Ne možeš doći ovde i preokrenuti slučaj u svoju
korist. To je ilegalno. Povuci sve što si rekao.“
„Ne.“
„Da.“ Zabola je prst u njegova prsa. „Ili ću te privesti.“
„Veruj mi oko ovoga, Janelle. Želim da uhvatim tu osobu isto koliko i ti.“
„Tražiš da ti verujem, a tvoji postupci govore drugačije.“
„Zapamti ovo. Nikad ne bih uradio nešto što bi naškodilo tvojoj karijeri.“
„A ipak evo nas ovde.“
„Ti si me pratila. Gledaj, trudim se da pronađem tvog počinioca. Ali moramo
da uradimo to na moj način.“
Stegla je vilicu. „Zašto?“
„Prepusti mi se samo ovaj put.“ Vlad je nežno pomazio njen mekani obraz.
„Treba mi da mi veruješ.“
Janelle je izgledala kao da je spremna da se upusti u žučnu raspravu sa njim,
ali je ipak umesto toga samo klimnula glavom. Vlad je ponovo pogledao u
čoveka. „Tvoji zaključci pokazaće da ovaj slučaj nema nikakve veze sa Flores
slučajem i četiri mrtva čoveka od prošlog meseca. Potpuno dva odvojena
slučaja.“
„Dva nepovezana slučaja,“ složio se doktor.
„Odlično. Rekao bih da je moj posao ovde gotov.“
Ne sačekavši Janelle, Vlad se zaputio ka liftu. Janellini ubrzani koraci
odzvanjali su za njim dok je pokušavala da ga stigne. U tišini su se vozili do
lobija gde je Vlad uperio svoj dlan u kameru i osposobio je taman pre nego što
su izašli kroz vrata za osoblje i zaputili se stepenicama ka drugom spratu gde je
parkirao auto.
Janelle je prva razbila tišinu. „Moram da te privedem.“
„Molim?“ Vlad se zaustavio na stepeniku i okrenuo pogledavši u nju s visine.
„To je moj posao. Prekršio si zakon malopre.“ Izvadila je lisice. „Okrenite se,
gospodine Tepes.“
„Toliko o poverenju.“ Nasmejao se i zgrabio lisice koje su visile na njenim
prstima, jednim potezom ih pokidao na pola i tako ih učinio beskorisnim.
Njene usne crvene poput vina su napravile oblik slova O. Lako je mogao
zamisliti te usne oko svog kurca. Da je u pitanju bio neko drugi, a ne ona,
sigurno bi to i predložio. „Kako?“
„Rekao sam ti da ne postoji zatvorski sistem koji me može zadržati. Zar misliš
da bi me jednostavan par lisica zadržao?“
Njen puls je divljački kucao dozivajući Vlada kao plamen leptira. Prokletstvo,
jedino što je mogao učiniti jeste da ne uzme ambroziju koja je tekla njenim
venama. Zgrabio je njenu bradu primoravajući je da ga gleda pravo u oči.
Isprekidano je disala otrgnuvši se od njegovog dodira. „Šta si ti?“
„Ja sam čovek. Baš kao i ti.“
„Nijedan čovek ne bi mogao to da uradi.“
Nasmejao se. „Dižem tegove.“
Iako je video njen upitan pogled, zahvalio se Bogu što nije nastavila dalje sa
ispitivanjem – za sada. „Ne možeš se više mešati u slučaj. Prekršio si zakon.“
„A ti me usporavaš, Janelle.“ Njegov bes je lagano počeo da izbija na površinu
zbog čega mu se pogled usijao. Vlad je zauzdao svoju vampirsku stranu.
„Kako te usporavam?“
„Usporavaš me da pronađem brata.“ Zarežao je. „Ili me pusti da uradim ono
zbog čega sam došao ili ćeš imati mnogo mrtvih tela sa kojima ćeš morati da
barataš. Misliš da sam ja opasan i da mene treba zatvoriti? Nisi još uvek srela
Mirceau. On je taj koga tražiš, prokletstvo. Ne ja. I veruj mi, on nije jebeno
ljubazan nimalo.“
 Šesto poglavlje
Vlad je otišao ostavljajući Janelle da stoji kraj svog SUV-a na parkingu garaže
kao da se ništa nije dogodilo, kao da joj nije saopštio kritičnu informaciju –
identitet nepoznatog počinioca kojeg je lovila. Ako je instinkti ne lažu, Vladov
brat je počinilac i u slučaju Flores, iako sam Vlad nije rekao niti potvrdio tu
informaciju.
Zapanjena, nije još uvek shvatala emocije koje su kolale kroz nju dok je
posmatrala kako se njegov auto udaljava i nestaje između betonskih stubova.
Gospode, ni manje ni više, već njegov brat.
Izmenili su brojeve telefona pre nego što je uskočio u svoj sportski auto i
odvezao se kao da nema nijedne brige na ovome svetu. Poverio je Janelle
informaciju koja bi na duže vreme stavila njegovog brata iza rešetaka, vrlo
moguće i do kraja njegovog života, pa i duže. Da li je Vlad mislio da je ona
nesposobna da prati, uhapsi i zatoči njegovog brata? Janelle je bila prokleto
dobra u svom poslu. Imala je odličan procenat rešenih slučajeva. Ili je Vlad bio
uveren da će uhvatiti svog brata pre nje?
Janelle se kladila na ovo drugo.
Imali su iste ciljeve... uhvatiti i zaustaviti Mirceau pre nego što još nevinih
života bude ugašeno. Njihovi ishodi su bez sumnje bili drugačiji, ali počinilac je
svakako jedan te isti čovek. Vlad je delovao i više nego uzbuđen jer su razmenili
brojeve telefona rekavši joj da ne okleva ni najmanje i pozove ga ako upadne u
nevolju. Zapravo, rekao je da bi bilo poželjno da njegov broj stavi na brzo
biranje.
Činjenica je da je Mircea opasan i da ona to mora upamtiti.
Nije da nije verovala Vladu, ali takođe ju je i potcenio. Ona je već imala
kontakt sa opasnim kriminalcima, čak ih je i privodila. Janelle se kladila da je
ona sposobnija da privede tog čoveka od Vlada. Iako je izgledao nemilosrdno,
činilo se da Vlad ne nosi nikakvo oružje. Nakon što je posvedočila onome što je
učinio sa lisicama, Janelle je bila prilično sigurna da mu i nije trebalo oružje. Ali
metak bi svakoga trebalo da zaustavi, uključujući i Vladovog brata. Ako se
susretne s čovekom, neće oklevati da potegne svoj Glok. Vlad možda misli da će
joj pomoći oko pronalaženja Mirceae, ali će Janelle biti ta koja će ga privesti po
svaku cenu, čak iako to bude značilo da ga mora upucati.
Jedan metak u grudi bi ga oborio kao vreću cigala.
Janelle je bila najbolji strelac na akademiji. Nikad nije promašivala. Mircea
neće biti izuzetak.
 Nakon što je Vlad otišao, vratila se u zgradu i proverila sa osobljem da li su
videli visokog čoveka sa dugom, crnom kosom. Zaista je bilo teško ne primetiti
ga. Niko od zaposlenih, uključujući i Roberta nije se sećao da je video čoveka
sličnog opisa. Proverila je i video zapis sa kamera, ali nije pronašla ništa, kao što
je i očekivala, pa se vratila u kancelariju da uradi malo istraživanje.
Kad već nije pratila Vlada, pokušala je da istraži Mirceau. Janelle je završila u
ćorsokaku. Nema otisaka prstiju, nema DNA, nema nikakvih zapisa, što znači da
čovek nije imao problema sa zakonom ranije niti je služio vojsku.
Jedina osoba koju je pronašla na Guglu je Mircea II od Wallachie, stariji brat
nikog drugog do Vlada Tepesa. Dva drevna vladara koja su mrtva već vekovima.
Janelle se već pitala da li je u pitanju neka uvrnuta šala. Sigurno da nijedna
majka nije bila toliko okrutna da nazove svoje sinove po rumunskim tiranima,
pogotovu po onom koji je imao reputaciju čoveka koji nabija žive neprijatelje na
kolac.
Kapetan Melchor je ušao u kancelariju nenajavljen i trgnuo je iz razmišljanja.
Janelle je ostavila otvorena vrata dozvoljavajući kolegama da slobodno ulaze
unutra. Mrzela je zatvorene, sterilne kancelarije. Uvek se zbog njih osećala
pomalo klaustrofobično.
Ipak, danas je želela malo privatnosti, zbog čega bi bilo poželjno da posetioci
kucaju na vrata pre nego što uđu. Ništa nije bilo prijatno u vezi sa trenutnim
posetiocem.
Snažno je zatvorila svoj laptop, nadlaktila se i prekrstila ruke. „Šta mogu da
uradim za Vas, kapetane?“
„Radovao sam se piću sa tobom u petak da razgovaramo o slučaju, ali
razumem da neke stvari uvek mogu da iskrsnu.“ Slegnuo je ramenima. „Možda
bismo mogli da odložimo za drugi put.“
Janelle se nasmešila iako nije želela. „Možda.“
Njegov pogled je odlutao do papira u njenim rukama, a potom do male torbe
koja je ležala na stolu kraj laptopa. Sranje. „Dokazi?“
Seo je na stolicu kraj stola i uzeo torbu u kojoj se nalazila Vladova kosa. Janelle
je nameravala da uporedi dlaku sa onom koju je našla na mestu zločina u crkvi
ali je planirala da uradi to neopaženo. Nije da je imala naviku da prikriva
dokaze. Ako bi se ispostavilo da je Vlad kriv za nešto, privela bi ga isto kao što bi
učinila i sa njegovim bratom.
„Da li je ovo povezano sa –“
„Neko je provalio u moju kolibu u šumi pre nekoliko meseci,“ iznenada je
rekla pokušavajući da mu odvuče pažnju.
„I našla si ovo?“ Melchor je upitao s izdignutom obrvom.
„Da.“
 „Da li si bila kod kuće kad se to desilo?“
Janelle nije planirala da mu kaže kako je bila gola u tom trenutku, ali se
zapitala zašto se nije zabrinuo za nju. „Spavala sam.“
„Kosa, tj. njena dužina i boja je prilično slična tvojoj. Sigurno to nije jedini
dokaz koji imaš o upadu u tvoj dom? Da li je nešto odneto?“
Odmahnula je glavom. „Probudila sam se usred noći jer mi je bilo strašno
hladno. Hladan vazduh ulazio je kroz otvoren prozor, isti onaj prozor koji sam
zatvorila pre nego što sam otišla na spavanje. Kosa je bila zaglavljena na ručki
prozora.“
„I nisi videla uljeza?“
„Ne.“
Robbie je hvala nebesima poverovao u priču i spustio torbu nazad na sto. „Da
li si instalirala sigurnosni sistem tamo?“
„Ne odsedam tamo često, ali da, moje imanje sada ima kamere svuda
postavljene.“ Janelle se setila Vladove sposobnosti da onesposobi kamere i
znala je da joj njen sigurnosni sistem ne bi pomogao da je on uljez. Nadala se da
njegov brat ne poseduje iste sposobnosti. „Da li Vam mogu nekako pomoći,
kapetane?“
„Želeo sam tvoje mišljenje o slučaju Flores i ovom najnovijem iz katoličke
crkve.“
„Naravno.“
„Upravo sam razgovarao telefonom sa patologom. Dr. Schultz više ne veruje
da su ova dve slučaja povezana. Kad sam razgovarao sa njim u petak, rekao mi
je da postoji velika verovatnoća da su slučajevi povezani. Šta ti misliš o ovoj
iznenadnoj promeni mišljenja?“
„Razgovarala sam sa njim ranije. I meni je rekao istu stvar.“
Robbie je protrljao dlanove o svoje pantalone. „Da li si bila u mrtvačnici?“
„Jesam. Htela sam da se uverim da nisam ništa propustila u petak.“
„I da li veruješ u njegovo novo mišljenje?“
„Da su rane na vratu posledica nazubljene oštrice?“ Janelle je progutala
pljuvačku jedva održavajući kontakt očima sa svojim šefom. „Nisam doktor, ali
ne nalazim razlog zašto mu ne bismo verovali.“
„A slučaj Flores? Njihove rane na vratu su bile jasne i izgledale su kao ujed.“
„Da. I dalje verujemo da je to delo suparničkog kartela.“
Zapravo, nije više u to verovala zahvaljujući Vladu. Ali zasigurno nije bila
spremna da podeli tu informaciju, ne sa svojim šefom. Sve dok ne bude imala
više dokaza, a ne samo Vladove reči, držaće se dosadašnje teorije. A ta teorija
je, naravno, bila šuplja. Nisu mogli da dokažu ni ospore teoriju da je suparnički
kartel ubio četiri vojnika.
 Robbie je stavio nadlakticu na naslon stolice odmarajući prste na bradi.
Posmatrao ju je suženim pogledom. „Znaš šta ja mislim? Tu mi nešto smrdi. Da
su Flores ili LaPaz kartel nekoga razbesneli, ne verujem da bi došli tek tako i
izgrizli im vratove. Velika je verovatnoća da bi upali tamo s pištoljima i sve ih
poubijali.“
„Ne mogu reći da nisam pomislila istu stvar. Ali ovi ljudi su brutalni i vole da
šalju poruke, kao što je odsecanje glave i vađenje unutrašnjih organa,
ostavljanje leševa na ulici kako bi svi videli. Nije baš toliko neverovatno da nisu
sposobni za ovako nešto.“
„Možda.“ Njegov pogled je opet odlutao do torbe na stolu pre nego što je
ustao. „Obavesti me ako nešto otkriješ. Ne volim kad moje specijalne agente
uznemiravaju.“
„Hoću,“ rekla je zagrizavši svoju donju usnu. Ma sjajno, njena priča koja je
poslužila da sakrije pravi razlog zbog čega je imala tu kosu kod sebe, sada je
postala predmet interesovanja njenog šefa. „Kada se to zapravo dogodilo?“
„Pre nekoliko meseci.“
„Zbog čega si čekala toliko dugo?“
I eto je rupa u njenoj priči. Trebala je da zna da je Robbie previše pametan da
proguta celu priču odjednom. Slegnula je ramenima. „Bila sam zauzeta drugim
slučajevima. Zapravo sam bila zaboravila na to sve dok nisam slučajno pronašla
kosu u torbi prošlog vikenda.“
Robbie je zabio ruke u džepove i uputio joj dugačak i čvrst pogled. Znao je da
je postojao dokaz o kosi u ubistvu koje se dogodilo u crkvi. Više nije sumnjala.
Zašto je onda dođšavola nije isprozivao?
„U tri sata je konferencija za štampu. Očekujem da se pojaviš tamo sa
činjenicama. Dođi u moju kancelariju sat vremena pre konferencije kako bismo
spremili vest koju ćemo plasirati u medije.“
Okrenuo se i napustio sobu. Jeza se spustila niz njenu kičmu. Nikad ranije nije
lagala svog šefa. A sad kad je to učinila, spoznala je tamnu stranu Robbija
Melchora. Stranu na kojoj nije želela biti.
 Čovek je mlatarao stopalima visoko iznad zemlje pokušavajući da povredi
Vlada svojim koščatim kolenima. Šteta za nenorocitule 1. Činilo mu se da su
Vladovi mišići na nogama tvrdi poput kamena. Kroz Vlada je prostrujao bes,
brzo i vrelo. Njegova krv je tekla poput užarene lave, zbog čega se njegova
vampirska strana odmah pojavila. Ovaj kučkin sin neće dočekati zoru, bez
obzira šta bude izvukao iz njega.
„Pitaću te ponovo. Ko si jebeno ti?“ Vlad je stisnuo zube, a očnjaci su mu se
zabili u donju usnu. Metalni ukus sopstvene krvi ispunio mu je usne i potpalio
njegov bes.
Vampir u njegovom stisku nije mogao da udahne kiseonik. Da je bio deo
Kalebove ili Kaneove ekipe, kučkin sin bi već do sada spomenuo tu činjenicu.
Ne, ova cmizdrava kukavica je špijun njegovog brata. Mogao je namirisati
Mirceainu krv kako teče njegovim venama. Bio je tek mlad vampir, nije imao
nikakve šanse protiv starijeg vampira od sebe, a kamoli protiv prastarog.
Vlad se smrtonosno nasmejao. „Ko te je stvorio?“
„Tvoj brat.“ Vampir je procedio dok ga je ruka oko grla sve jače stezala.
„Poslat sam u grad kako bih te pronašao.“
„A ja sam te uhvatio kako pokušavaš da ispiješ svu krv iz ljudskog bića. Gde su
ti jebeni maniri?“
„Maniri?“ Ciknuo je. „Ja sam vampir. To je ono što radim. I uzeću šta jebeno
želim.“
Vlad je nastavio da stiska njegov vrat zaustavljajući se tik pre nego što će mu
razdvojiti glavu od tela. „Vampirsko pravilo broj jedan. Uzimamo samo onoliko
koliko nam je potrebno. Ne povređujemo one od kojih se hranimo, ti jebeni
idiote.“
Pre nekoliko trenutaka oštar miris krvi dospeo je do Vladovih nozdrva.
Špartao je ulicama tražeći rešenje za svoj slučaj. Ovo smeće se nalazilo u
mračnoj uličici i pokušavalo da isuši barmena iz obližnjeg bara. Nakon što je
zalečio rane i hipnotisao čoveka, Vlad je otpravio čoveka koji se jedva teturao
na svojim nogama. Još nekoliko trenutaka je bilo potrebno da čovek postane
još jedan slučaj za policiju, što bi za Vlada značilo da bi morao da se još jednom
pobrine za nered koji su vampiri stvorili.
Vlad je zarežao. Njegov eho je odzvanjao. Malo je popustio svoj stisak. „Koliko
još?“
Vampirove tanke crvene obrve skupile su se iznad njegovog grbavog nosa.
„Koliko čega?“
„Koliko je vampira stvorio moj idiotski brat?“

1
seronja
 Vampir je pokušao da proguta mlatarajući nogama i držeći se rukama za
Vladovu šaku. „Pusti me i pričaćemo.“
Vlad nije bio budala. Nije nameravao da dopusti muškarcu da pobegne, što bi
značilo da ga mora juriti po gradu. Spustio ga je na noge, ali ga je i dalje držao
za grlo. „Pričaj.“
Skupio je usne u ravnu crtu.
Idiot je mislio da može da postavlja zahteve. Vlad mu je pokazao ko je glavni u
ovom razgovoru.
Pustio je njegov vrat, ali brzo stao iza njega i zahvatio ga laktom i pritisnuo
njegovo rame. Vampir je ciknuo od boli.
„Postavio sam ti pitanje.“
Vampir je zašištao, ali ništa nije rekao. Imbecil.
Jedan okret je bio dovoljan da mu Vlad slomi zglob, zbog čega je ovaj još
jednom strašno vrisnuo.
„Koliko. Vas. Još. Ima?“
„Mircea mi je posebno naglasio da ne odgovorim ni na jedno tvoje pitanje.
Obećao je da će me ubiti ako nešto kažem.“
„Svakako ću te ubiti ako mi ništa ne kažeš. I veruj mi, nimalo neću biti
milosrdan. Poželećeš smrt pre nego što dođe po tebe. Koliko. Vas. Jebeno.
Ima?“
Vampir je iskrivio lice dok je Vlad stezao rukom njegov vrat. „Barem
dvadesetak, ako dosad nije stvorio još nekoga. A sad me pusti.“
Vlad je sklonio ruku samo kako bi je zamenio drugom. „Gde je on?“
„Ne znam.“ Vampir je vrisnuo na dodatan pritisak. „Govorim ti istinu, proklet
bio. Mircea pronalazi nas.“
Vlad je zarežao nekoliko centimetara od njegovog uha. „Kako?“
„Telefon. U mom desnom džepu. Svi imamo jedan takav.“
Vlad je posegnuo za vampirovim džepom i izvukao telefon. Naciljao je ekran
ka čovekovom licu kako bi ga otključao uz pomoć prepoznavanja lica, a onda
otključao ekran. Slobodnom rukom je pročešljao listu poziva i svi su dolazili sa
nepoznatog broja. Nije bilo nikakvih drugih brojeva u njemu. Mircea se izveštio,
što je upravo iskomplikovalo njegovo hvatanje.
Kučkin sin.
No, bez obzira na sve, Vlad će pobediti. Ubacio je telefon u džep. Kad sledeći
put Mircea bude pozvao vampira, prokleto će dobiti svog brata.
„Pusti me. Obećao si.“
Vlad se ponovo opasno nasmejao. „Verujem da nisam ništa obećao.“
„Rekao si da ćeš me ubiti ako ti ne kažem ono što znam.“
 „To jesam rekao.“ Vlad je pustio vampira samo kako bi ga opet zgrabio za vrat
i otkinuo mu glavu s ramena. „Ali ti nikad nisam obećao da ću te pustiti.“
Prebacivši vampirovo telo preko ramena sa glavom u rukama, Vlad je odjurio
u šumu na kraju grada. Mircein vampir će biti još jedna nevina žrtva, još jedna
nestala osoba zakopana duboko u šumi, hrana za crve.
 Sedmo poglavlje
Janelle je nežno spustila telefon na sto, prelazeći prstima preko ekrana zurila
je u zatvorena vrata kancelarije. Kuckala je staklo ekrana. U ušima joj je zujalo
dok je razmišljala o telefonskom pozivu i rezultatima DNK iz Vladove folikule iz
vlasi kose.
Zapanjena.
Kompletno i apsolutno bez teksta.
Nije se čak ni zahvalila tehničaru, samo je okončala poziv. Činilo joj se da je
temperatura u prostoriji opala za deset stepeni dok su se ledeni trnci peli uz
njenu kičmu.
Dragi Gospode.
Šakama je prelazila gore-dole preko bicepsa ne bi li se malčice ugrejala.
Šta se zaboga desilo?
Laboratorijski testovi su potvrdili njene sumnje. Vlad Tepes je bio u crkvi gde
su otkrivena poslednja dva tela. DNK sa mesta zločina poklapa se sa onom koju
je uzela pre neko veče iz penthausa. Naravno, Vlad nije poricao da je bio tamo,
niti je to potvrdio.
Da li je trebalo da mu veruje na reč? Da je njegov brat zapravo krivac?
Vladovo otkriće njoj je moglo jednostavno biti čin prikrivanja njegovih zlodela
tako što je optužio brata. Osim toga, nije imala nijedan dokaz osim Vladovih
reči o postojanju njegovog brata.
Hladan vazduh iz klima uređaja pomerao je njenu kosu golicajući joj obraze.
Zatakla je pramen kose iza uha i ispustila drhtavi uzdah. Iako joj Vlad nikad nije
dao razlog da mu ne veruje, da li je smela da dozvoli njegovom dobrom izgledu
da joj pomuti zdrav razum? Janelle je bila sto posto sigurna da je on provalio u
njenu kuću u šumi i tako joj dao do znanja da zna gde ide da se odmori, i gde
radi, kao i koji auto vozi. Nema sumnje da je znao i za njen stan u gradu.
To bi sve trebalo da je prestravi.
Još ako na to dodamo i ovaj uznemirujući poziv iz laboratorije, može se reći da
je pomalo uplašena.
Laboratorijski tehničar se raspitivao o poreklu dlake koju mu je dala, jer se
ispostavilo da genetički kod nije u potpunosti ljudski. Tehničar je objasnio
terminima koji Janelle i nisu bili posve jasni da su hromozomi u dlaci imali
ljudske osobine, ali da nisu u potpunosti pripadali ljudskoj vrsti, te da on nikada
nije video tako nešto. Nazvao je to jedinstvenom medicinskom misterijom, i da
najverovatnije pripada vrsti za čije postojanje ljudska rasa ne zna.
 Nakon što je uspela da ubedi tehničare i sve ostale da ne šire informacije do
kojih su došli zarad dobrobiti slučaja koji je još uvek otvoren, tehničaru je
ispričala priču koju je takođe i šefu rekla. Kosa je pronađena u njenoj kući u
šumi nakon provale. Naravno da se provala desila, ali kosa nije pronađena
tamo.
Zbog Vlada je morala da laže ne samo svog šefa već i laboratorijske tehničare
čiji je jedini posao da otkriju činjenice kako bi pomogli u rešavanju zločina.
Janelle nikad nije kršila pravila, čak ni za dobrobit slučaja. Naprotiv, uvek se
trudila da dokaže da je na terenu dobra kao i svaki muškarac u njenom poslu.
Nikad nije dozvolila svom srcu niti emocijama da utiču na njene odluke... do
sada.
I neka je proklet čovek koji joj se podvukao pod kožu.
Janelle je jako usisala vazduh. Ako Vlad Tepes nije bio smrtnik, šta je onda
bio? Njen pogled je odlutao ka telefonu. Da nisu rezultati ili možda DNK bili
kompromitovani? Njena uverenja su bila duboko ukorenjena u ono što vidi i
čuje, u naučne dokaze. Nikada nije verovala u paranormalno.
Čak je i svoje vizije doživljavala kao nešto supernaturalno. Sve do Vlada. Zar
nije videla izdužene očnjake na njemu u svojim vizijama? Dokaze vampirizma na
njemu pre nego što je njen dar zatajio?
Šta. Se. Jebeno. Dešava?
Janelle je otvorila svoj laptop. Brzo je ukucala šifru, otvorila Googl i ponovo
ukucala ime Vlada Tepesa. Nije da njegova istorija na Googlu nije bila
interesantna. Vampirizam je bio vrlo poznat deo narodnog folklora budući da je
rumunski vladar praktikovao ispijanje krvi svojih neprijatelja. Ali ništa iz ovog
veka nije izašlo u njenoj pretrazi. Izgledalo je kao da se Vlad materijalizovao u
ovom veku.
Naišla je na nekoliko sajtova, iščitavajući bezbroj priča o staroj istoriji Vlada
Tepesa, uključujući i priče o njegovom zamku, Poenari Fortress. Ispostavilo se
da je njegov nekadašnji dom zapravo ruševina. To je takođe bilo mesto gde je
njegova prva žena skočila sa balkona u obližnju reku kako bi izbegla ropstvo pod
Turcima.
Jadan rumunski vladar. Kakav ružan način da izgubiš jedinu suprugu.
Proučavajući sliku na ekranu, uočila je sličnosti u očima i vilici. Sigurno je u
pitanju njegov dalji rođak, ali njen Vlad je bio mnogo privlačniji.
Njen Vlad?
Zar je izgubila prokleti um kad je pomislila da pripada njoj? Telefon joj je
zazvonio zbog čega je poskočila sa stolice. Janelle je brzo zatvorila laptop kao
da onaj koji je zove može da vidi šta je pretraživala po internetu. Još jednom je
drhtavo uzdahnula i osmehnula se kad je videla ko je zove.
 Zahvalna jer je prekinuta, prstom je prevukla preko ekrana i pritisnula zeleno
dugme. „Hej, Rocky. Šta ima, curo?“
„Šta radiš kasnije?“ Topli, hrapavi glas ispunio je sobu. „Molim te, nemoj mi
reći da i dalje radiš. Psssst... dosadna si.“
Janelle je pogledala u okrugli sat na zidu. Većina njenih kolega je dosada već
otišla svojim kućama. Odmahnula je glavom i nasmejala se. Rocky ju je odlično
poznavala.
One su prijateljice još od srednje škole, i održavale su kontakt sve ove godine.
Kad je Janelle upisala akademiju i pristupila policijskim snagama, Rocky je
počela da osvaja modne piste po celom svetu. Postala je najtraženiji model na
svetu i živela je u Njujorku.
Rockyn otac je došao iz Španije u Ameriku preko programa razmene
studenata kada je imao samo sedamnaest godina, živeo je sa divnom
porodicom nemačkog porekla, gde je i upoznao njenu majku. Brzo su se zaljubili
jedno u drugo. Sudeći po priči njenog oca, bila je to ljubav na prvi pogled. Kad
se njegova poslednja godina studija završila, vratio se u Španiju i životna misija
mu je bila da se ponovo vrati u Ameriku i oženi Rockynu majku, i tako zaokruži
njihovu ljubav i pretvori je u ljubavni roman. Rockyna egzotična lepota proizvod
je ukrštanja njenog porekla. Trenutno je živela u stanu u Eugenu sa predivnim
pogledom na grad.
Janelle je uzdahnula, jer nije bila raspoložena za partijanje. „Šta imaš na
umu?“
Rocky je negodovala sa druge strane slušalice jer je osetila njeno ustezanje.
„Kad si poslednji put izašla?“
Da nije morala da ode do Vladovog stana u petak, izašla bi to veče. „Ne osuđuj
me. Povremeno odem u Frankovu tavernu.“
„Sa tvojim uštogljenim kolegama?“ Rocky je zarežala. „Idi kući, obuci nešto
seksi, i nađimo se u Blood’n’Raveu.“
„Nisi valjda ozbiljna? Nikad nisam kročila tamo. Ne izlazim na takva mesta.“
„Ti nemaš omiljeno mesto za izlaske, osim ako nije u pitanju mesto ispunjeno
ljudima koji rade u policiji. To je bar, Janelle. Odeš, popiješ piće, zabaviš se.
Osim toga, seksi bajkeri vise u Raveu.“ Rocky je počela da prede. „Znaš da sam
uvek padala na loše momke.“
„I zato uvek završiš sa slomljenim srcem.“
„Ja barem rizikujem. Kad si ti poslednji put izašla na sastanak?“
Janelle se nije ni trudila da odgovori na njeno pitanje jer je Rocky već znala
odgovor.
„Hajde, Janelle. Opusti se malo. Zar bi ti bilo toliko teško da mi udovoljiš
ovoga puta?“
 „Ovoga puta?“ Nasmejala se. „Uvek uradimo onako kako ti želiš.“
„To je zbog toga što ti ne umeš da se zabaviš.“
Janelle je mogla da čuje prijateljičin osmeh preko telefona. I, naravno, kao i
uvek, nije mogla da je odbije. Bila je sredina nedelje, pa zar će joj škoditi da
izađe malo? Nije verovala da će biti krcato u baru.
„Čisto da znaš, ne posedujem seksi odeću.“
Rocky je zadovoljno pljesnula rukama, i taj zvuk se jasno čuo preko telefona.
„To znači da ideš.“
„Naći ćemo se za sat vremena.“
„Janelle?“ Rocky ju je sprečila da spusti slušalicu.
„Da?“
„Uske pantalone, visoke štikle i onaj džemper koji otkriva ramena koji sam ti
kupila za Božić će učiniti svoje.“
„Kratak je i vidi mi se stomak u njemu.“
„Tako je. Tvoj stomak je ravan, zbog čega se onda brineš? Živni malo. Obuci to
ili ćeš povrediti moja osećanja.“
Rocky je završila poziv ne dajući joj vremena da se usprotivi. Njena najbolja
prijateljica je širila pozitivnu energiju. Odjednom se Janelle radovala noći koja je
bila pred njom. Možda su upravo nekoliko koktela i ples ono što je potrebno
Janelle da zaboravi na enigmu zvanu kosa i čovek koji nije u potpunosti čovek.
Sutra će brzo doći i tada će se suočiti sa Vladom Tepesom i njegovim tajnama.

Prigušena svetla u boji osvetljavala su prostoriju. Industrijski rok treštao je sa

zvučnika, zbog čega je bilo gotovo nemoguće uspostaviti bilo kakvu
komunikaciju bez vikanja u Rockyno uho.
Janelle je već prezrela atmosferu, a tek je prošla kroz ulazna vrata bara. Nije ni
čudo što je uživala u normalnom razgovoru u Frankovoj taverni. Biće da je
Rocky predugo živela u Njujorku ili se ona pretvorila u uštogljenu curu kako ju
je Rocky videla.
Određen broj posetilaca, više nego što je očekivala u sred radne nedelje,
sedelo je za stolovima, ispijalo pića, a ostatak je bio na krcatom plesnom
podijumu. Ljudi su igrali u ritmu industrijskog roka koji je puštao di-džej.
Svetleći štapići, narukvice i ogrlice sijale su na njihovim vratovima i zglobovima.
 Janelle je kružila tražeći neki sto u mračnom kutku, daleko od ogromnih
zvučnika sa kojih je treštala glasna muzika. Dok je Rokcy obožavala da bude u
centru pažnje, Janelle je volela da boravi u mračnim kutovima prostorije.
Taman kad je htela da izabere sto u najdaljem uglu prostorije, daleko od
plesnog podijuma, Rocky ju je zgrabila za ruku i bukvalno odvukla u zadnji deo
kluba. Rocky je izvukla stolicu i sela nedaleko od drugog šanka koji se nije video
sa ulaza u bar. Budući da je bila poprilično daleko od zvučnika, muzika joj se
učinila podnošljivijom, a i mogle su da razgovaraju bez vikanja.
Čovek sa podugačkom braon kosom stajao je iza šanka, sa gotičkim šeširom
na glavi. Par okruglih naočara stajale su mu na nosu, zbog čega je Janelle
verovala da su ili za čitanje ili radi postizanja određenog efekta. Četiri ogromna
muškarca koja su nosila kožni prsluk s natpisom „Sinovi Krvi“ sedeli su za
šankom i razgovarali sa šankerom. Između njih, na šanku, stajale su otvorene
flaše viskija Gentleman Jack-a i nekoliko čašica. Na donjem delu prsluka moglo
se pročitati da su dvojica muškaraca iz Oregona, a druga dvojica iz
Washingtona.
Janelle je jednom bila u klupskoj kući Oregonskih Sinova Krvi kad je tražila
Vlada, koji ju je iznenada posetio u kancelariji pokušavajući da je ubedi da su
članovi kartela zaslužni za ubistvo u slučaju Flores. Njene vizije su joj rekle gde
da ga nađe, ali nijedan od ovih ljudi nije joj izgledao poznato. Iako Vlad nije bio
bajker, zaključila je iz njenog istraživanja da njegovi mogući rođaci Kane i Kaleb
Tepes vode opasnu grupu. Ona je tada upoznala Kanea. Četvorica muškaraca
nisu bili ogromni kao Vlad ili Kane, ali su i dalje izgledali zastrašujuće.
Rocky je posmatrala taj drugi šank i ljude za njim sa svog skrivenog mesta.
Iako je samo njihovo prisustvo bilo zastrašujuće, Janelle je shvatala zašto su
privukli pažnju njene najbolje drugarice. Njen ukus za muškarce bio je sličan
onim muškarcima koje je Janelle lovila kao osumnjičene. I ovi bajkeri nisu bili
izuzetak. Kladila se da su svi do jednog neka vrsta odmetnika od zakona. Jedan
od njih, onaj najbliži njima, izgledao je kao da bi mogao da prošeta pistom
zajedno sa Rocky. Njegova kosa crna poput ugljena bila je kratko ošišana sa
strane, a gore duža. Visoke jagodice i snažna vilica činile su ga još privlačnijim.
Tetovaže su virile ispod njegove majice, činilo se da su u pitanju tri krsta, što ju
je nateralo na razmišljanje o značenju tih tetovaža.
Drugi čovek iz Oregona je bio viši i mišićaviji. Njegova svetlo-braon kosa se
kovrdžala i dopirala do okovratnika njegovog prsluka. Treći i ujedno najviši
čovek bio je iz Washingtona imao je tamnoplave kovrdže, ličio je više na
surfera, dok je četvrti izgledao kao da ima malo indijanske krvi u sebi, sa
tamnobraon pravom kosom koja je dopirala do polovine leđa.
 Janelle je lagano klimnula glavom i pokazala u pravcu bajkera. „Da li su oni
razlog što smo ovde?“
„Ovde smo kako bismo pili koktele i kako bi ti zaboravila na posao, čak i na
jednu nanosekundu.“ Rocky se nasmejala. „Ali moraš priznati da su ovi momci
melem za oči.“
Žena obučena u rezani šorts i usku majicu sa dubokim dekolteom preko čijih
je grudi bio ispisan logo kluba zaustavila se kraj njihovog stola. Kožna ogrlica sa
bočicom ispunjenom nepoznatom tečnošću visila joj je oko vrata, kao i jedna
mala crvena perlica koja se nalazila tačno između njenih grudi. Janelle nije
mogla da prestane da razmišlja o sadržini bočice oko njenog vrata, nadajući se
da nije ono na šta je sumnjala. Čudno bi bilo pomisliti, a kamoli reći to naglas.
Nakon što je pukla balon žvakaće gume koju je imala u ustima, mlada žena ih
je upitala: „Šta vam mogu doneti?“
Rocky je naručila kosmopoliten dok je Janelle ostala verna svom uobičajenom
piću – votka, soda i limeta. Cura je još jednom pukla balon svojom žvakom i
odšetala do glavnog šanka. Janelle nije mogla, a da ne primeti kako niko nije
koristio šank za kojim su stajali Sinovi. Čak ni konobarice koje su naručivale
svoje porudžbine sa udaljenog šanka, iako im je ovaj bio bliži.
Njen pogled je lutao prostorijom. Iste čudne ogrlice visile su na vratovima
konobarica i nekih gostiju. Možda je u pitanju bio neki novi modni detalj kojeg
Janelle nije bila svesna. Kako god, budući da je izabrala zanimanje specijalnog
agenta, nije imala previše slobodnog vremena da isprati sve modne stilove.
Bajker plavušan, sa tamnim kovrdžama pogledavao je često u njihovom
pravcu, a onda je gurnuo ramenom onog nižeg muškarca iz Washingtona. Ona
dvojica iz Oregona ubrzo potom su ispratila njihov pogled, ali su isto tako brzo
skrenuli pogled sa nje i Rocky i usredsredili svoju pažnju na šankera koji je nosio
čudan gotski šešir. Muškarci iz Washingotna su ipak okrenuli leđa svojoj
oregonskoj braći, nadlaktili se na šank iza sebe i neskrivenom požudom gledali
u njihovom pravcu.
Konobarica je spustila pića na njihov sto. Janelle je bila zahvalna jer je
prekinula njihovo zurenje. Poklanjajući ovoj dvojici pažnju značilo bi samo jedno
– nevolju. Janelle je dala konobarici svoju kreditnu karticu i rekla joj da otvori
račun. Okrenuvši se ka Rocky, pucnula je prstima pokušavajući da joj privuče
pažnju i odvuče njen pogled od dvojice bajkera.
„Predivna si, možeš imati kojeg god muškarca poželiš. Upašćeš u nevolju ako
ovoj dvojici pokloniš svoju pažnju.“
Rocky je otpila jedan maleni gutlja svog koktela. „Daj Bože! Zbog čestih
putovanja na različite lokacije radi snimanja nemam puno vremena za veze.
Osim toga, znaš kako se moja poslednja veza završila... katastrofalno. Da nisam
brzo odreagovala i pozvala 911 zabarikadirana u svom kupatilu, odavno bih bila
mrtva. Hvala Bogu te je kreten iza rešetaka i biće tamo, dugo, dugo vremena.“
Janelle nije želela da se seća kretena koji je pretio Rocky da će je ubiti ako ga
ostavi. Čovek je uzeo pištolj i pucao nekoliko puta kroz zaključana vrata
kupatila, srećom samo je okrznuo Rockynu butinu pre nego što je policija stigla
i uhapsila ga.
„Tebi je u krvi da privlačiš nevolju. On nije bio tvoja jedina nasilna veza. Sećaš
se onoga što nije hteo da te ostavi samu, pa je čak išao sa tobom na tvoja
snimanja? Morala sam da mu pripretim da ću ga upucati ako te ne ostavi na
miru.“
Rocky je slegnula ramenima. „Očigledno da ne umem da procenim karakter.“
Janelle je ponovo na kratko pogledala u pravcu bajkera. „Ili te jednostavno
privlače pogrešni muškarci. Ovi momci“ – pokazala je palcem na bajkere – „bilo
bi ti bolje da bežiš što dalje od njih, a ne ka njima, devojko.“
„I gde je tu zabava?“ Rocky joj je namignula. „Možda ćeš onda zaista ispuniti
svoje pretnje i upucati jednog od njih. Za ime Boga, zabavi se malo.“
Janelle je odmah pomislila na Vlada. Kad već pričamo o lošim momcima...
Njen libido vrišti u njegovom prisustvu. „Pakla mu, u redu,“ ali ona nije
nameravala da upozna Rocky sa Vladom. Pogotovu jer nije bila sigurna da je
Vlad uopšte ljudsko biće.
„Izvinite?“ Začuo se dubok glas iza nje. Rockyine široko otvorene oči jasno su
poručivale Janelle ko stoji iza nje. „Da li su ova mesta zauzeta?“
Ma sjajno.
„Imate dve stolice tamo za šankom –“ Janelle je pokušavala da ih otera dok je
Rocky u isto vreme izvlačila stolice.
Plavušan je seo sa njene leve strane dok je tamnoputi bajker sa maslinastom
kožom seo sa njene desne strane. Janelle je očigledno pogrešila kad je
pretpostavila da je njegovo poreklo indijansko, jer su je posmatrale
svetlozelene oči ispod dugih crnih trepavica.
Plavušan je ispružio ruku iznad stola. „Ja sam Gunner, a ovo je moja desna
ruka – Smoke.“
Janelle se rukovala s njim. „Drago mi je što smo se upoznali, Gunner.“
„Zaista?“ Gunnerov smeh je bio dubok i glasan kao i njegov glas. „Izgledaš kao
da bi radije bila negde drugde. Mi ne grizemo... osim ako vi to ne želite,
naravno.“
Njegov širok osmeh govorio je Janelle da je stvarno mislio to što je rekao, i da
se uopšte nije šalio kad je govorio o grizenju. Lako je mogla zamisliti njegove
biserno bele zube kako se zarivaju u vrat, ili dva. Njegov partner u zločinu,
Smoke, nije rekao ništa, verovatno jer nije bio pričalica. Njegov zeleni pogled
bio je na Rocky, i Janelle je bila ubeđena da je on razlog zbog kojeg su njih dvoje
sedeli za istim stolom, ne obraćajući pažnju na Janelle. Iako je Gunner bio
zgodan, on nije bio njen tip muškarca, i upravo ta misao prizvala je Vlada u njen
um.
Rocky je uskočila i spasila Janelle tako da nije morala da odgovori Gunneru.
„Ja sam Rocky Barta.“
„Model?“ Gunner je upitao kuckajući prstom po stolu pre nego što ga je
uperio u nju. „Pa naravno. Znao sam da si mi poznata odnekud. Da li si odavde
ili si ovde samo u poseti?“
„Ja sam iz Eugenea, ali imam i stan u Njujorku.“
„Smoke je –“
Gunner je bio prekinut usred rečenice od strane ogromnog bajkera koji mu je
prišao. „Žao mi je što moram da prekinem ovo čavrljanje, ali moramo da
idemo.“
„Isuse, Rydere, zar ne vidiš –“
„Zajebi ovo sranje,“ čovek koji se zvao Ryder povikao je, dok se bes očigledno
ocrtavao u njegovim očima. „Kane je zvao, rekao je da je Vlad u klupskoj kući.
Moramo momentalno da se vratimo. Završi razgovor, napolju te čekamo
Xander i ja.“
Ne čekajući odgovor, Ryder i onaj pored njega koji se zvao Xander okrenuli su
se i pošli ka izlazu. Gunner je skočio na noge, a Smoke je uradio isto što i on.
„Žao mi je, dame,“ Gunner je složio tužnu facu. „Dužnost zove.“
Bez ijedne reči oba muškarca su poletela za onom dvojicom.
Vlad je u klupskoj kući.
Na samo jedan spomen njegovog imena, bajkeri su poskakali spremni na
akciju. Da li je on bio važna ličnost u njihovoj organizaciji? Možda Janelle nije
bila u pravu kad je mislila da on ne pripada Sinovima.
Možda je on potajno bio član bajkerske bande. Nešto kao kralj kartela, Vlad
Tepes je izgleda donosio glavne odluke. A ako nije u potpunosti čovek... šta su
onda ovi muškarci koji bespogovorno slede njegove naredbe?
Krv.
Sons of Sangue.
Sangue je italijanska reč za krv.
Sinovi Krvi.
Odjednom se uspomena na Vlada koji je posećuje usred noći i zariva svoje
očnjake u njen vrat pojavila u njenim mislima. Vizija? Možda to ipak nije bio
san.
Vampir.
 Bočice ispunjene krvlju koje vise na kožnim ogrlicama posetilaca i radnica bara
Blod’n’Rave?
Isuse! U šta je ona jebeno uletela?
 Osmo poglavlje
Vlad je stajao u ogromnoj sobi za sastanke iza stolica na kojima sede
predsednik i potpredsednik MC-a. Članovi Sinova su polako ispunjavali
prostoriju, svaki od njih je zauzeo svoje mesto za ogromnim stolom. Ogromna
vampirska lobanja bila je ugravirana u sredini stola, ista takva lobanja se nalazi
na poleđini njihovih prsluka. Tanko zaštitno staklo štitilo je dizajn lobanje.
Nekoliko članova Washingtonske podružnice, kao i oni koji još nisu dobili
oznaku, stajali su uza zid, pa je prostorija bila krcata. Čak se ni ogromna vrata
od oraha nisu mogla lepo zatvoriti, a da se ne stvori osećaj klaustrofobije.
Vlad je pucao od ponosa jer se krug ljudi oko njegovih unuka širio. Ovi ljudi i
njihove družice bili su mu bliski isto koliko i Kane i Kaleb. Ako bi im ikad
zatrebala njegova pomoć, doleteo bi u treptaju oka. Nadao se da je poštovanje i
posvećenost uzajamna. Budući da njegov brat pravi malu legiju ljudi, Vladu će
biti potreban svaki čovek kako bi zaustavili kučkinog sina.
Njihova brojnost je odlična stvar, ali pre nego što dublje zađu u tematiku
današnjeg sastanka, ljudska bića će morati da napuste prostoriju. Ovo se ticalo
samo vampira. Ljudi nisu imali šanse protiv Mirceaine lične armije.
Isuse, Mirceain nemar naterao je Vlada da opet poželi da okonča život tog
kučkinog sina. Njegova nepromišljenost pretila je da otkrije ono što je Vlad
godinama uspešno krio. Udružen život s ljudima nikad neće uspeti. Uvek će
postojati ljudi koji će glumiti heroje i pokušati da im skinu glave.
Kane je stao kraj svoje stolice, i svi su obratili pažnju na njega. Radoznali
pogledi bivali su upućeni Vladu, verovatno pitajući se zbog čega je on tu jer se
uobičajeno držao po strani kad su klupski poslovi u pitanju.
„Prvo, svi oni koji nemaju oznake neka napuste prostoriju i smeste se u
centralnu sobu klupske kuće. Ovaj deo razgovora tiče se samo članova sa
oznakom.“ Kane je pokretom ruke usmerio pojedine članove ka izlazu, tražeći
da se nakon njihovog izlaska ogromna drvena vrata zatvore. „Vlad ima novosti
koje želi da nam saopšti. Nisu dobre vesti, stoga slušajte pažljivo.“
Vlad je stajao pored Kanea koji se sada smestio kraj Kaleba. Spustio je ruke na
ramena oba svoja unuka i pogledom obujmio sve članove MC-a koji su ispunili
prostoriju. Svi su mu posvetili potpunu pažnju uključujući i one iz Wasingtosnke
podružnice. Osim njega, u sobi su bila još tri praiskonska vampira – Kane, Kaleb
i Ryder. Ako bude bilo potrebe, Kane je rekao da uvek mogu pozvati u pomoć
Dravena Smitha i Breau Gotti, koji su takođe u sebi imali praiskonske vampirske
krvi.
 Svi mladi vampiri koje je Mircea kreirao imali su u sebi krv njegovog brata,
dakle praiskonsku krv takođe. Ova malena zabava osvetoljubivih vampira brzo
bi mogla da se pretvori u katastrofu. Vlad je morao da sagleda problem iz svih
uglova i zaustavi svog brata i njegove planove.
„Znate da je moj brat na slobodi i da lovi Kanea i Kaleba, a samim tim
ugrožava i vas. On želi da me ubije, a učiniće to preko mojih unuka. Osim što
želi da zatre moju lozu, siguran sam da želi da nakači sva ova ubistva klubu.
Moramo da se usredsredimo na hvatanje tog prevrtljivca.“
Svi su klimali glavama, a žamor odobravanja ispunio je prostoriju.
„Mislim da vam ne moram reći da ovu pretnju ne shvatate olako.“ Vlad je
protrljao svoju kratko podšišanu bradu. „Mircea se već izvesno vreme ponaša
poput prave štetočine i ja sam preuzimao na sebe svu krivicu za njegova
zlodela. Više neću. Moj brat mora biti zaustavljen po svaku cenu.“
„Slažemo se,“ neki ljudi su promrmljali.
„Svratio sam do kancelarije patologa pre neki dan. Hipnotisao sam doktora i
naveo ga da veruje kako rane nisu nastale od ujeda, nadajući se da ću tako
odvući policiju sa pravog traga.“
„Nadajmo se da će to uspeti,“ rekao je Kane. „Poslednje što nam treba jeste
da lokalna policija njuška okolo. Cara će biti naše oči i uši u šerifovoj
kancelariji.“
„Odlična ideja, Kane.“ Vlad je pogledao oko sebe. „Ako se iko susretne sa
njim, nemojte pokušavati sami da ga sredite. Potrudite se da jedan od nas
četvorice uvek bude uz vas kad to bude potrebno. On je jak i postaje jači svakog
dana sve više.“
„Kako to?“ Upitao je Anton.
„Konzumira mnogo krvi, što povećava njegovu snagu. Sva njegova čula biće
znatno pojačana. Znaće da dolazite po njega mnogo pre nego što vas bude
video.“
„Kako ćemo ga onda zaskočiti ako može da nas oseti?“ Ubacio se Alexnder.
Vlad je duboko uzdahnuo pre nego što je ispustio vazduh koji je zadržavao.
„Moramo nekako zamaskirati naš miris. Svako od nas može osetiti vampira u
blizini. Treba nam nekakav jak miris koji Mircea ne može osetiti, inače nikad
nećemo uhvatiti kučkinog sina. Spreman sam da saslušam sve vaše predloge.“
„GQ ima neku kolonjsku vodu koja smrdi na kilometar.“ Grayson se zagrcnuo
od smeha.
„Jebi se, Gypsy.“ Alexander je našao parče papira na stolu, zgužvao ga u
lopticu i pogodio ga pravo u čelo, zbog čega se ovaj zacenio još više od smeha.
„Indii se baš dopada moj miris.“
 „Uozbiljite se.“ Zarežao je Grigore, koji se upravo vratio sa turneje sa svojom
družicom, pop zvezdom Caitlyn. „Godinama unazad, kad sam lovio, koristio sam
nešto što se zove tvor-sprej. Taj sprej prikriva miris ljudi tako da životinje ne
mogu da osete čoveka koji ih lovi. Prilično sam siguran da bi to sranje umrtvilo
čak i čulo mirisa jednog praiskonskog vampira.“
„Kako miriše, Wolf?“ Grayson je pitao.
„Sranje miriše kao tvor.“
Alexander je napravio zgroženu facu. „I ti želiš da se mi poprskamo time?“
Grigore je odmahnuo glavom sa pobedonosnim osmehom na licu. „Ako baš
želiš, možeš da se naprskaš. Ali srećno onda sa skidanjem tog sranja sa sebe,
Xander. Poprskaćemo naše čizme, zemlju oko nas, bilo šta u našoj blizini.
Sumnjam da će čak i praiskonski vampir osetiti bilo šta drugo osim tog smrada.“
„Svakako vredi pokušati“, rekao je Vlad. „Gde možemo nabaviti taj sprej?“
„U svakoj lovačkoj radnji.“ Grigore je slegnuo ramenima. „Mogu da nabavim
malo pa da isprobamo?“
„Nabavi nam jednu bocu. Ako radi, naručićemo čitavu paletu ako treba.“ Vlad
je pogledao po sobi. „Da li neko želi da bude zamorče?“
„Zašto ne Viper ili Hawk?“ Bobbie je predložio.
Kaleb je razgoračio oči i uperio prstom u brata. „Ja prijavljujem Vipera kao
dobrovoljca.“
„Naravno da ćeš prijaviti mene, Hawk. Kukavice.“ Kane se nasmejao. „Uradiću
to. Wolf, donesi nam bocu tog sranja. Ako bude radilo, kao što je Vlad rekao,
uzećemo tonu toga. Nadajmo se da će uspeti. Ali zapamtite, prskamo okolo
nas. Ne želim da završimo kao smrdljivi kučkini sinovi na motociklima.“
Grayson je odmahnuo glavom i nasmejao se. „Sigurno se neću voziti sa
tobom, Viper.“
„Ako ovo bude upalilo, Mircea neće znati šta ga je snašlo,“ rekao je Vlad.
„Imaćemo samo jednu šansu. Jer čim nas bude provalio, znaće da dolazimo
zbog njega.“
„Uvek možemo uzeti GQ kolonjsku vodu umesto ovog spreja.“ Grayson se
nasmejao, zbog čega je zaradio udarac u glavu od Alexandera.
Smeh i metež se razlegao prostorijom, pa je Kane morao da iskoristi čekić
kako bi ponovo privukao njihovu pažnju. „Naši novaci i potencijalni članovi će
patrolirati okolinom ne bi li uočili nešto neobično.“
„Da li znaju za nas, Kane?“ Upitao je Vlad.
Klimnuo je glavom. „Novaci znaju. Potencijalni članovi se još uvek nisu
dokazali. Nisam siguran da su zaradili naše poverenje, ali ovo će svakako biti
neka vrsta testa za njih. Ako podbace, hipnotisaćemo ih i odbaciti.“
 „Zvuči kao dobar plan, Viper.“ Hawk je pogledao sve oko sebe. „Novaci će ih
nadgledati. Oni svakako putuju u parovima ili manjim grupama. Nikad nisu
sami. Ako uoče neku nepravilnost, odmah će nam reći. Ako novak proceni da
potencijalni član nije na visini zadatka, obavestiće nas o tome.“
Grigore je odmahnu glavom. „Nisam siguran da im se treba poveriti naša
tajna.“
„A zašto, Wolf?“ Kane je upitao.
„I dalje se rukovodim onom starom izrekom Benjamina Franklina, ’troje može
čuvati tajnu, samo ako je dvoje od njih mrtvo.’ Nikome izvan ove sobe ne
verujem. Uključujući i novake. Znam da nam trebaju i da su do sada bili lojalni.
Nakon što uhvatimo Mirceaiu, smatram da treba da im dodelimo zakrpu. Ali
potencijalni članovi? Smatram da treba da se udalje dok ne rešimo problem.“
Kane je pogledao Kaleba. „Šta ti misliš, Hawk?“
Kaleb je slegnuo ramenima. „Hajde da glasamo za ovo sranje.“
Vlad je nastavio da posmatra svoje unuke kako vode posao, srećan zbog
krajnjeg ishoda. Potencijalni članovi će biti udaljeni od kluba i klupskih poslova.
Mogu se vratiti kad Mircea bude uhvaćen. Grigore je bio u pravu, Vlad nije bio
za to da se njihova tajna otkrije ljudima koji još uvek nisu zaradili njihovo
poverenja. Pošto novaci imaju cilj, odnosno teže ka tome da osvoje zakrpe,
siguran je da će oni ćutati.
Kane je pogledao u Rydera. „Ima li novosti od Washingtonske podružnice,
Ryder?“
„Gunner mi je rekao da čeka na naš poziv i da su spremni.“
„Osim ako Mircea ne pređe granicu, uspećemo da rešimo ovo sranje,“ Kane je
rekao.
„Slažem se.“ Vlad je potapšao Kanea i Kaleba po ramenima. „Izgleda da vas
dvojica držite stvari pod kontrolom. Ako neko vidi mog brata, a Kane, Kaleb ili
Ryder su uz njega, neka skine glavu tom kučkinom sinu. Nema potrebe za
mojom dozvolom. Isto važi i za malu legiju stvorenja koju je stvorio. Moramo da
ih zaustavimo i to što pre.“
„U redu, Vlad.“ Kane je ustao i obratio se grupi. „Pozvaćemo novake i
potencijalne članove kako bismo više završili sa ovim sranjem. Wolf, donesi to
sranje od spreja i isprobaćemo ga.“
Grigore je klimnuo glavom. „Odmah, predsedniče.“
Kane je išetao kroz dupla vrata koja su se zalupila za njim. Vlad se pozdravio
sa svima, a mladi ljudi ispunili su prostoriju. Nije morao da prisustvuje ovome.
Morao je da lovi brata. Ali prvo je trebao krv. Možda će otići u Blod’n’Rave i
iskoristiti nekog njihovog donora. A kad je već tamo, obići će i druge
praiskonske vampire, Dravena Smitha i njegovu družicu.
 Janellin miris zagolicao mu je nozdrve čim je prošao kroz zadnja vrata kluba.
Pravo pitanje je šta je čarobni specijalni agent uopšte tražio na mestu gde se
vampirima nudi krv?
Muzika, ako se tako može nazvati grozan zvuk koji je treštao kroz zvučnike. On
je lično voleo umirujuću muziku radije nego industrijsko sranje koje je izbijalo iz
zvučnika.
Šta se dešava, pakla mu?
Vlad je prošao kroz malu ostavu koja je vodila do kancelarije. Morao je da
razgovara sa Dravenom o donoru budući da se nije ranije hranio u ovakvom
okruženju. Imao je sopstveni harem donora kod kuće na svom ostrvu. U drugim
situacijama bi jednostavno hipnotisao nekog i nahranio se. Vlad je pretpostavio
da je korišćenje donora sigurnija stvar, šanse da te uhvate dok piješ iz arterije
su manje nego na otvorenom.
Sumnjao je da bi ga iko od donora prepoznao kao vampira jer nije nosio boje
MC-a.
A još manje će znati da će hraniti najstarijeg od njegove vrste.
Draven Smith je bio navaljen na šank sa jedne strane, a žena za koju je Vlad
pretpostavljao da je njegova družica, bila je naslonjena na šank sa druge strane.
Vlasnik je klimanjem glave pozdravio Vlada i nije delovao iznenađeno što ga
vidi, verovatno jer je uhvatio njegov miris pre nego što je ušetao u kancelariju.
Draven se ispravio. „Vlad Tepes, čemu dugujem ovo zadovoljstvo?“
„Potreban mi je tvoj donor.“
Vladov pogled je odlutao ka omanjoj ženi, bez sumnje je bila u pitanju ona
koju je Kane imenovao kao Breau Gotti, koja nije bila viša od 165 cm. Njena
nijansirana braon kosa bila je obrijana sa jedne strane glave, a sa druge strane
je dopirala do njene brade. Imala je maleni dijamant u levoj nozdrvi. Možda je
bila malenog rasta, ali je Vlad osetio snagu kako izbija iz nje u talasima. Brea
Gotti nije neko sa kime bi se čovek smeo kačiti, delom zbog toga što je bila
potomak Vladovog davno umrlog brata Radua.
Vlad je uzeo Breainu malenu šaku i prineo je nosu. „Zadivljujuće, miris mog
brata i dalje živi u tebi i u onome koga zovu Ryder. Dobro čuvaj svoje nasleđe.
Koliko ja znam, vas dvoje ste poslednji iz njegove krvne linije, a ja sam
godinama mislio da nije ostao niko.“
Brea se toplo osmehnula, njene plave oči, umnogome slične očima njegovog
pokojnog brata, svetlucale su na barskoj rasveti. „Zadovoljstvo je upoznati te,
striče.“
Vlad je pogledao preko nećakinog ramena i uočio Janelle Ferrari kako sedi
nedaleko od njih, pored još jedne prelepe žene. Iako je bila prelepa, ta žena je
bila ništa u poređenju sa specijalnim agentom. Njegove nozdrve su se raširile
dok je upijao njen bogati miris krvi. Njegovi očnjaci su počeli da izbijaju,
probudivši glad u njemu. Isuse, morao je da se ohladi. Njegova krv je
proključala od samo jednog pogleda na nju. Šteta što nije bila na meniju.
Morao je da se nahrani pre nego što ga uoči, jer će sigurno morati da odgovori
na nekolicinu neugodnih pitanja. Na kraju krajeva, Blod’n’Rave ne liči na mesta
na koja on uobičajeno zalazi.
Vlad se okrenuo ka Dravenu. „Da li postoji mesto gde mogu da odem i
sačekam donora? Voleo bih da to mesto bude tiho i što dalje od ovih svetala.“
Draven se nasmejao. „Naravno. Nisam ni mislio da si došao ovde kako bi se
zabavio. Kako se uopšte mator vampir kao ti zabavlja?“
Vlad je prokleto prevrnuo očima na sam spomen njegovih godina. Definitivno
bi mogao da prebije Dravena zbog ovoga da je imao loš dan. „Zabavljam žene.“
„Kladim se da je tako.“ Nasmejao se. „Možda ćeš jednog dana naći i družicu.“
„Ne možeš biti jebeno ozbiljan u vezi sa tim stvarima.“ Vlad se okrenuo.
„Zašto bih se dođavola vezao za samo jednu ženu?“
Njegov pogled je opet odlutao ka Janelle, koja ga još uvek nije opazila.
Naravno, on nikad nije želeo družicu niti obavezu koja je dolazila sa tim. Sama
ideja je bila smešna, iako njegova krv sada gori jer je izrekao laž. Razmišljanje o
drugoj ženi je nestalo onoga dana kada je upoznao specijalnog agenta.
Isuse, kako sam dođavola dozvolio to sebi?
Izgubio je svoju prvu ženu pre mnogo vekova, a bol je i dalje bila prisutna.
Sama spoznaja da nije uspeo da je zaštiti od Turaka i da je morala da skoči u
smrt, izjedala ga je i dalje. Vlad nije mogao da zamisli sebe sa takvom vrstom
obaveze... niti sa bolom u srcu ponovo.
To ga je učinilo slabim.
Draven je položio ruku na rame svoje družice. „I ja sam isto to mislio dok
nisam sreo Breau.“
„Drago mi je zbog tebe.“ Vlad je progunđao dok mu se neki nemir uvukao u
kosti.
 Ništa nije moglo da ga uznemiri, nikada... dok nije upoznao Janelle. Ne samo
da je žena bila razorno lepa, već je nešto u vezi sa njom bilo tako primamljivo,
slično zovu sirena. Bilo kakav vid veze sa njom završio bi se loše.
„Soba?“
„O Bože, baš se žurimo?“ Draven je pokazao na prolaz iza zavese. „Popni se
stepenicama do vrha. Tu je soba sa vratima. Ako želiš malo viskija dok čekaš,
imaš Gentleman Jack u sobi, na zahtev tvojih unuka.“
„Hvala ti,“ rekao je Vlad brzo pogledavši još jednom Janelle.
Zadovoljan jer ga nije spazila, nestao je iza zavese i preskakao po dve
stepenice do vrha. Svetla su već bila upaljena, pa je jasno mogao da vidi koliko
je soba bila udobna, sa crvenim tepihom i odgovarajućim draperima.
Namešteno s ukusom. Sjajna italijanska kožna sofa bila je u dnu sobe sa
ogromnim jastucima. Vlad se zaputio tamo i uzeo je bocu viskija sa kolica. Ako
ostane još malo u Oregonu, mogao bi da se navikne na jantarnu tečnost.
Svakako tečnost ume da zagreje čovekovu nutrinu, skoro kao ispijanje krvi.
Vlad se udobno smestio, prekrstio noge i potegao jedan dug gutljaj iz flaše. U
mislima mu se pojavila Janelle. Pakla mu, vezao se za nju. Njen miris ga je i dalje
pratio uz stepenice i probudio njegov libido, zbog čega je očvrsnuo, a da nije
uzeo ni kap krvi još uvek. Isuse, kako bi izgledalo kada bi pio njenu krv?
Šteta što nije mogao da je hipnotiše.
Ne bi ni najmanje oklevao da je proba.
Pakla mu, kako bi tek izgledalo kad bi je jebao dok ispija njenu krv?
Zbog prljavih misli njegov kurac je počeo da pulsira. Morao je da završi ono
zbog čega je došao, a to nikako nije imalo veze sa akcijom u horizontali. Vladu
je bila potrebna hrana, a ne seks na brzaka. Jebanje večerašnjeg donora se neće
dogoditi, čak i ako njegova vampirska strana bude insistirala. Nažalost, njegovo
srce nije bilo u iskušenju da se nahrani čak i da mu je bilo ponuđeno, zbog čega
je bio besan i napaljen.
Možda je Draven bio u pravu. Vlad je morao da nađe novu zabavu, kao na
primer lov na Mirceau. Ili to ili da jebe Janelle ne bi li je izbacio iz sistema. Što
se, naravno, neće desiti jer ne može da je hipnotiše. Kad bi ga seksualna želja
obuzela, nikako nije mogao da sakrije vampira u sebi.
Vlad je osetio ljudsko biće i crvena krvna zrnca kako se penju uz stepenice pre
nego što su se začuli koraci. Plavuša prijatnog izgleda ušla je u sobu, gazeći
mekano preko crvenog tepiha. Njena bleda koža, crvene usne poput rubina i
srcoliko lice upotpunjavali su njenu lepotu. Plavuša je imala ženstvene obline i
dobar par sisa, iako je bila niskog rasta. Bila je njegov tip, ali nažalost nije mogla
ni da priđe po lepoti ženi koja je sedela dole i držala njegovu pažnju.
„Kako se zoveš, slatkišu?“
 „Ivy,“ odgovorila je nakon čega je nastupila tišina.
Ova izgleda nije volela da priča puno. Odlično. Ivy je kleknula između njegovih,
sada već raširenih nogu, i pomerila svoju kosu na jednu stranu, otkrivajući svoj
vrat. Vlad je zaključio da Ivy ima iskustva sa hranjenjem vampira. Bez glupiranja,
nepotrebnog ćaskanja. Upravo ono što mu je i bilo potrebno... barem danas. Da
se nahrani i jebeno se izgubi odavde.
Morao je da uhvati brata.
I da izbegne jednu ženu seksi do bola.
Vladov pogled se usijao, njegov vampir je polako izbijao na površinu. Prošlo je
skoro pet dana otkako se poslednji put nahranio. Praiskonski vampiri mogu
izdržati i duže od toga pre nego što bi se smrtonosna drhtavica javila. Ivy nije
izgledala kao da će patiti ako izgubi malo više krvi nego što je inače potrebno za
hranjenje. Bilo je krajnje vreme da počne redovno da se hrani, pogotovu ako
želi da postane dovoljno snažan i uhvati Mirceau. Teško je reći koliko je krvi
budala do sada konzumirao.
Jezikom je liznuo njen vrat zbog čega je Ivy tiho zajecala. Vladove nosnice su
se raširile kako bi udahnuo bogati miris njene krvi. Žudeo je za krvlju. Opet je
razmišljao o tome kakvog bi ukusa bila Janelleina krv, a prokleto je dobro znao
da o tome ne bi smeo da razmišlja. Vladu nije bila potrebna nevolja u vidu nje,
ne sada kad već ima problema preko glave.
Ivy je jednom rukom zgrabila njegovu butinu dok je svoje dražesne grudi
pritisnula o njegova bedra. Nije ovde zbog seksa.
A ni ona nije Janelle.
Vlad ju je pustio i lagano odgurnuo od sebe dok je kroz njega tutnjao bes jer
više nije imao želju za hranjenjem... barem ne od prelepe plavuše. Prokleto nije
mogao da se fokusira i prestane da razmišlja o jebanju. Možda ne o jebanju Ivy
već nekog drugog u zgradi.
„Gospodine Tepes?“ Ivy je ustala kršeći ruke pred njim.
„Žao mi je, Ivy, izgleda da se večeras ipak neću nahraniti, ali to nikako nije
tvoja krivica.“ Njegovi očnjaci su se već povukli. „Dopusti mi da te ispratim niz
stepenice i počastim te pićem.“
„Ako tako želite.“ Njen topli osmeh u normalnim okolnostima bi ga privukao.
Ali ne danas. „Mogla bih da popijem čašu vina ako Vam ne smetam.“
Vlad se morao zapitati zašto Ivy nije postala do sada nečija družica. Položio je
ruku na njeno rame i sišao sa njom niz stepenice, pa kroz zavesu ušao u bar.
Brea se pomerila sa svog mesta, ali je Draven i dalje bio tu. „Nadam se da je
Ivy zadovoljila sve tvoje potrebe.“ Vlad je liznuo usne, nije nameravao da otkrije
nedostatak želje kada je Ivy bila u pitanju. Nije želeo da barmen nekako pomisli
kako je to Ivyna krivica. „Ona ume da zadovolji muškarca.“
 „Zaista?“
Janellein hladan pozdrav ohladio ga je poput hladne kofe vode. Naravno da je
morala da izabere baš ovaj momenat i priđe mu. Vlad je usisao vazduh i spustio
ruke s Ivy, okrenuvši se ka ženi zbog koje se njegov kurac vezao u čvor. Njegova
erekcija je još uvek bila vidljiva, što ide u prilog tvrdnji.
Izdržao je Janellein hladan pogled dok se obraćao Dravenu. „Donesi Ivy šta
god poželi da popije i stavi na moj račun.“
„Apsolutno,“ barmen je odgovorio pre nego što se Vlad potpuno isključio za
sve oko sebe osim za ženu ispred sebe. Pitao se šta se dogodilo s njenom
prijateljicom. „Čemu dugujem ovo zadovoljstvo?“
„Ili nezadovoljstvo.“ Janelle je izdigla svoju delikatnu obrvu, a on je pomislio
kako bi bilo lepo da isprati oblik njene obrve svojim prstima. „Devojka?“
Janelle mu je dala savršenu priliku da je zadrži što dalje od sebe. Ali njegov
nabrekli kurac imao je nešto drugo na umu.
„Nemam devojku. Nudiš se?“
Janelle je glasno pročistila grlo.
„Šta radiš ovde, specijalni agente Ferrari? Opet me pratiš?“
„Nisam na dužnosti, Vlad. Nemoj da laskaš sebi.“
„Nisam očekivao od tebe da voliš da zalaziš na ovakva mesta. Zamišljao sam te
kako ispijaš piva sa svojim kolegama policajcima, a ne da luduješ sa
tinejdžerima.“
„Ovde dolaze ljudi svih starosnih dobi,“ Draven se umešao u njihov razgovor.
Sjajno, imali su jebenu publiku.
Vlad je stegnuo vilicu, zgrabio Janelle za nadlakticu i obratio se barmenu:
„Otići ću opet u tvoju sobu gore. Pobrini se da nas niko, ali zaista mislim niko,
jebeno ne uznemirava.“
Draven mu je salutirao. „Važi se, veliko momče.“
„Ne želim da budem druga večeras u koju ćeš zabiti svoj kurac.“
„Kako bi onda bilo da budeš jebeno prva?“
Janelle se bezuspešno otimala iz njegovog stiska.
Janelle je ciknula kad ju je podigao i prebacio preko ramena i udario jako po
dupetu. Prošavši kroz zavesu, nije se zaustavio uz stepenice sve dok nisu ušli u
sobu, nakon čega je snažno zalupio vratima.
 Deveto poglavlje
Šta. Dođavola? Janelle je visila sa Vladovog ramena, dok ju je drugom rukom
čvrsto držao. Na njenom dupetu se, bez sumnje, nalazio ogroman crveni otisak
šake od solidnog udarca zbog kojeg joj je dupe bridelo. Dok je udarala njegove
čelične mišiće, on je gotovo bez muke preskakao po dva stepenika u isto vreme
noseći je kao da je lagana poput pera. Njena vaga u kupatilu govorila je drugo
nešto, odnosno, skidala je slojeve odeće sa sebe dok se merila ne bi li vaga
pokazala manji broj.
Čime se Vlad bavi u životu? Diže tegove? Zasigurno ne izgleda kao neko ko
provodi sate u teretani.
Gospode, kladila se da bi mogao da se slika za kalendar i zgrne čitavo
bogatstvo, i tako ugrozi njujorške vatrogasce i njihovu prodaju istih kalendara.
Vlad je stvorio novu definiciju izraza ’biti u formi’. Ako je suditi po njegovim
leđnim mišićima, Janelle se mogla zakleti da je isklesan od granita.
„Spusti me dole, čudovište!“
„Izvini?“ Progunđao je dubokim glasom. „Ja nisam čudovište.“
„Mogao bi me i prevariti da me nisi prebacio preko ramena kao neandertalac i
poneo uz stepenice.“
Kad se popeo na vrh stepeništa, Vlad je uleteo u ogromnu sobu ignorišući
njen zahtev da je spusti. Ali pre nego što je nastavila da insistira na tome, ona je
već lagano klizila niz njegove čelične grudi umesto da je samo spusti na pod.
Zadnji muškarac sa kojim se zabavljala nosio je štreberske naočare, imao kratko
ošišanu kosu i ne tako zategnuto telo.
Totalna suprotnost od... ovoga.
Vlad nije imao nijedan deo tela koji je bio mekan, uključujući i impresivnu
erekciju koja je sada bila zarobljena između njih, bodući je u njen abdomen.
Zauzdala je talas požude koji je zagrejao njenu unutrašnjost. Peckanje na njenoj
guzi od udarca i vrućina koja se skuplja u njenim preponama dokaz su da je ona
daleko izvan lige ovog čoveka.
Janelle je iskoristila svoje dlanove da odgurne njegove čvrste grudi što dalje
od sebe. „Šta dođavola radiš to? Ne možeš se ponašati prema meni kad da sam
stvar. A tek udarac u zadnjicu? Trebalo bi da te upucam zbog toga.“
Nasmešio se, dok mu je pogled bio nestašan. „Dopalo ti se.“
„Ja...“ Sklonila je pogled sa njegovih nemoguće tamnih očiju kako ne bi video
istinu. Isuse, taj njegov potez ju je baš napalio, ali će radije umreti nego mu to
priznati. „Nije.“
Vlad je podrugljivo izdigao jednu obrvu. „Lažljivice.“
 Vlad ju je zgrabio za vrat i povukao tako da su se njene grudi zalepile za
njegova čvrsta prsa. Odjednom je zažalila što nije obukla grudnjak. Njene
ispupčene bradavice češale su se o pleteni džemper, i to je samo pojačavalo
njenu požudu. Izdajničko telo. Dobra stvar je što je njen džemper skrivao njenu
fizičku reakciju na njega. Poslednje što joj je trebalo jeste da Vlad zna koliko ga
želi. Pakla mu, želja i nije baš najbolji izbor reči kojim bi se opisao vreli, znojavi
seks o kome je maštala. Ako bi mu se prepustila, sigurna je da bi joj upravo to i
pružio. Njen pogled je odlutao sa njegovih očiju na njegove izazovne usne;
verovatno jedina stvar koja je na njemu bila mekana. Njegova šaka je klizila
njenim golim leđima, čineći njenu kožu još osetljivijom, rasplamsavajući požudu
u njoj dok je tako stajala uz njegove nabrekle prepone. Njegova ogromna
erekcija bola ju je u abdomen zbog čega su joj se prepone natopile. Isuse, ako
ostanu još malo ovako, biće sva lepljiva. Sva sreća te su je njegove ruke čvrsto
držale inače bi se sigurno sručila na pod, kao što su verovatno i mnoge žene pre
nje. Vlad nije izgledao kao čovek koji je navikao da bude odbijen. Ona je
uglavnom imala čeličnu volju, ali nešto u vezi sa njim je zapalilo njen libido.
Spavati sa Vladom je zaista loša, vrlo loša stvar.
Njegov užaren pogled i njen su se opet sreli. Još malo i bila bi spržena. Bez
sumnje je pogodio o čemu je razmišljala zahvaljujući svojim zavodljivim
usnama, njegov pogled je pao na njena usta.
Ako mu bude dozvolila da je poljubi, Janelle nije bila sigurna da bi ga mogla
zaustaviti da ide dalje. Nakon što je raskinula prošle godine sa svojim
poslednjim momkom, seks joj uopšte nije bio na pameti. Posao ju je celu
ispunio. Živela je za svoj posao, radeći dosta prekovremeno. Rocky je bila u
pravu. Istina je da Janelle nije izlazila puno. Kad nije bila na poslu, onda je radila
od kuće.
Janelle nije mogla ignorisati požudu koja je strujala njenim telom.
Želela je Vlada Tepesa.
Oboje su odrasli, a ono što dvoje odraslih radi nije ničija briga. Pa, osim
barmena u prizemlju koji je već pretpostavio šta će raditi. Vlad ju je nežno
uhvatio za bradu, a to nije očekivala od čoveka njegove neverovatne snage.
Sagnuo je glavu i spustio svoje usne na njene. Janelle je klizila rukama uz
njegove grudi i upetljala ruke u njegovu svilenu kosu, više kako bi učvrstila svoj
položaj nego da bi ga sprečila da se ne udalji. Poljubac koji je u početku
predstavljao nežan susret njihovih usana brzo se pretvorio u posesivan,
posednički poljubac. Iskosio je glavu kako bi je poljubio pod boljim uglom ne
prekidajući poljubac.
Janelle je zastenjala, njihovi jezici su plesali u savršenom ritmu. Vlad je imao
ukus viskija i vanile. Znala je da bi ga trebala zaustaviti pre nego što odu dalje.
Nakon što odeća bude na podu, nema nazad. Ali Gospode, želela je ovog
čoveka golog više nego što je brinula o svom DEA slučaju ili hvatanju njegovog
brata kriminalca. Njen libido ne može biti zaustavljen, ne ovoga puta.
Vlad je vrhom svoje čizme šutnuo vrata kako bi ih zatvorio, a onda ju je sabio
uz najbliži zid. Njegova erekcija je i dalje bockala njen abdomen, jasno joj dajući
na znanje da se neće zaustaviti samo na običnom poljupcu. Janelle je uvek
smatrala sebe prosečnom, pogotovu u poređenju sa svojom prelepom
prijateljicom Rocky. A opet, Vlad je učinio da se oseća neodoljivom.
Odjednom se setila lepe plavuše koja je bila ovde sa njim pre samo nekoliko
trenutaka. Njegov komentar da je ona ta koju će prvo jebati trebalo je da
potvrdi činjenicu da nije imao ništa sa tom ženom, ali joj je ipak trebala
potvrda. Njenom egu je bila potrebna potvrda.
Janelle se udaljila jedan korak od njega. Vlad ju je ispustio iz zagrljaja i činilo se
kao da namerno izbegava njen pogled. Trunka sumnje prožela ju je celu. Nije u
potpunosti ljudsko biće. Njene sumnje su se vratile i zbog toga je zadrhtala jer
joj se učinilo kao da pokušava da sakrije nešto o sebi. Da nisu pogrešili u
laboratoriji prilikom obrade uzorka? Sve u pogledu ovog čoveka izgledalo je
ljudski, naročito impresivna erekcija koja je štrčala u njegovim pantalonama.
Osim, naravno, njegove sposobnosti da hipnotiše osobu i promeni joj mišljenje,
kao i da pokvari svu elektroniku oko sebe, izgledao je potpuno kao ljudsko biće.
Nije mogla, a da se ne zapita da li su rezultati njegove DNK proizvod strašne
laboratorijske greške.
Ali njene vizije ipak, snovi koje je imala o Vladu kako zariva svoje zube u njen
vrat...
Opet je jeza prostrujala kroz nju, ali ovoga puta je bila uznemirena.
„Žao mi je,“ izvinio joj se jer je pogrešno mislio da je kriv što je prenaglio pa se
zato udaljila od njega.
„Ti i Ivy“ – Janelle je spustila dlan na njegov obraz pokušavajući da susretne
njegov zatamnjeni pogled – „da li ste imali nešto?“
„Seks? Apsolutno nismo. Nemaš razloga da budeš ljubomorna.“
Obrve su joj se skupile. Janelle nikad ranije nije bila ljubomorna ili zavidna.
„Uopšte ne marim zbog onoga što ste vas dvoje radili.“
„Ne?“ Nasmejao se toplo i privlačno, izazivajući talas požude u njoj. „Zbog
čega si onda pitala?“
Gotovo se nasmejala zbog sopstvene klopke u koju je upala. Nikad ranije nije
morala da traži muškarčev kurac, ali sad je sa Vladom bila u iskušenju.
„Odbijam da budem druga.“
„Već smo utvrdili da to nije slučaj.“ Odjednom se uozbiljio. „Osećam tvoju
potrebu, iubi. Reci mi za čime žudiš i biće tvoje.“
 Janelle je bila umorna od pretvaranja da nije želela ovog čoveka. Drhtavo je
uzdahnula i šapnula. „Za tobom.“
„Isuse,“ promrmljao je pre nego što ju je ponovo poljubio, ali ovaj put tako
vrelo, da je imala utisak da će se istopiti pred njim.
Neka joj je Bog u pomoći, jer nikad nije nikoga želela kao ovog čoveka. Janelle
je lagano klizila preko mekane tkanine njegove majice na dole, pa je zaustavila
ruku na njegovoj erekciji zbog čega je zarežao.
Prekinula je poljubac želeći da vidi njegovu požudu zaključavši svoj pogled sa
njegovim. Čudno crnilo kao da je ispunilo njegove oči, nije se videla ni trunčica
bele boje u oku. Janelle je plitko uzdahnula zbog ove neprirodne pojave. Vlad je
brzo odvratio pogled, ali je bilo prekasno. Već je uočila njegove natprirodne
transformacije na licu.
Vlad joj je okrenuo leđa, ali Janelle nije želela da mu dozvoli da se povuče, ne
sada. Već je videla ono najgore u ljudima. Šta god da je bilo u pitanju, Janelle je
bila sigurna da se može s tim izboriti. Deo nje je već znao istinu, njen erotski san
od pre nekoliko meseci joj je to i potvrdio.
Da li je ovo pred njom isti čovek o kome je istraživala, odavno mrtvi vladar koji
je svoje neprijatelje nabijao na kolac?
Odmahnula je glavom. To je nemoguće.
„Vlad?“
„Idi.“ Osorno je odgovorio. „Odlazi pre nego što učinimo nešto zbog čega ćeš
doživotno žaliti.“
Njegov glas je bio nekako produbljen, kao da je zaista u ustima imao dva
razorna očnjaka. Janelle je morala lično da se uveri u to. Ako je njeni snovi nisu
uplašili, onda neće ni vampir koji stoji nekoliko centimetara udaljen od nje.
Sama pomisao na njegove zube kako se zarivaju u njen vrat nije izazvala
mučninu u njoj kao što bi bilo očekivano. Ne, samo je pojačalo njenu požudu.
Janelle je nežno spustila ruku na njegova ukočena leđa zbog čega se on još
više udaljio. Ali umesto da mu dozvoli da se udalji, uhvatila ga je za biceps i
naterala da se suoči sa njom. Njegove obrve su bile iskošene iznad njegovog
tamno-crnog pogleda, na njegovom licu su bile uočljive abnormalne,
natprirodne i neljudske promene, ali je i dalje bio primamljiv. Njegove jagodice
su bile istaknute zbog čega su mu se obrazi izdužili. Kad je uvukao svoje usne i
zašištao, vizija iz njenog sna je oživela. Dva velika očnjaka virila su iz njegovih
usana kao kontrast njegovim tamnocrvenim usnama.
Sva se naježila.
Janelle je prinela ruku svom grlu, upravo tamo gde je osećala kako joj puls
ludački bije.
 Njegov pogled je ispratio taj njen pokret. „Opusti se, iubi. Nemam nameru da
se hranim od tebe.“
„Jer si se već nahranio od plavuše?“
Odmahnuo je glavom. „To mi je bila namera, ali ne. Nakon što sam namirisao
tvoju krv u prizemlju, izgubio sam apetit za njom.“
„Onda ćeš se nahraniti od mene?“
Iskreno rečeno, uopšte nije bila uvređena zbog činjenice da bi pio njenu krv.
Pakla mu, kad bi je samo dotakao tim razornim očnjacima... Lagana drhtavica
prošla je kroz nju. Vlad kao čovek je bio prek. Ali Vlad vampir? On je bio tako
opojan.
„Da li bi me isušio?“
„Nikad, iubi,“ šapnuo je milujući joj obraz.
„Zašto me zoveš iubi?“
„Da li bi više volela da te zovem ljubavi, dušo ili srce? U rumunskom jeziku
jedna reč ima sva ta značenja.“
Janelle se nasmešila. „Kad bi me bilo koji drugi momak nazvao srce, verovatno
bih ga prebila. Čudno, ali zvuči tako seksi kad ti to kažeš.“
Njegov tamni pogled se suzio, a ruku je sklonio s njenog obraza. „I dalje misliš
da sam seksi iako sam čudovište?“
„Ja ne vidim čudovište.“
„Šta onda vidiš?“
Janelle je liznula svoje suve usne. „Vampira koji može da bira hoće li biti
smrtonosan.“
„Nikad ti ne bih naudio, iubi. Ali bi verovatno trebala pobeći od mene.“
„Zašto?“
„Jer ako ne odeš, možda neću piti tvoju krv, ali ću te sigurno jebati. Mogu
osetiti tvoju požudu i to me izluđuje. Ti želiš ovo.“ Zgrabio je njenu ruku i stavio
je preko svoje nabrekle erekcije.
Janelle je zagrizla svoju donju usnu. „Tako mi Bog pomogao, želim.“
Pre nego što je stigla da kaže još nešto, okrenuo ju je tako da je sada njegova
erekcija bila prislonjena uz njenu guzu. Vlad je šakom skupio njenu kosu u rep i
povukao glavu unazad izloživši njen vrat. Janellein puls je ludački tukao,
izazivajući njegove zube da se zariju u njeno osetljivo meso.
Vlad se nagnuo napred, njegov nos je bio samo nekoliko centimetara udaljen
od njene karotidne arterije, a potom je jezikom polizao mesto od njenog golog
ramena do uha. „Sad je trenutak da me zaustaviš, iubi. Samo jedna reč je
dovoljna i ja ću prestati. U suprotnom, jebaću te kao niko dosad i obrisaću
uspomene na sve muškarce pre mene.“
 Poverovala je svaku prokletu reč koju je rekao jer je godilo njenom egu. Usta
su joj se osušila. Janelle je mislila da ne bi bila u stanju da izgovori te reči čak ni
kad bi htela. A nije htela. Kad bi zavukao ruke u njene gaćice, znao bi koliko ga
želi. Tako. Prokleto. Mnogo. Umesto da mu iskaže rečima svoju potrebu za
njim, ona se još jače trljala o njegovu nabreklu erekciju nakon čega je snažno
zajecala.
Vlad je posegao za njenim dugmetom na pantalonama, potom skinuo
pantalone sa njenih kukova, i na kraju njene tange. Rukom je klizio preko
njenog golog stomaka, zavukao ih ispod džempera i obujmio rukama njene
grudi, i bradavice koje su štrčale.
„Isuse,“ psovao je milujući njene bradavice.
Janelle se prepustila njegovom dodiru, otežalih i bolnih grudi. Njena gola guza
trljala se o grubi materijal njegovih pantalona. Kad bi samo protrljala svoj
centar uz materijal njegovih pantalona, sigurno bi svršila. Janelle je zajecala,
skoro pa spremna da ga prokleto moli. Očnjacima je okrznuo osetljivu kožu
njenog vrata.
Da li bi boleo njegov ugriz?
Vlad, osetivši da je spremna, pustio je njene grudi i položio jednu ruku na
njena gola leđa položivši je preko naslona sofe. Zgrabila je jastuk koji se nalazio
u uglu sofe dok je disala kratko i isprekidano. Njegova ruka je klizila niz njena
leđa sve do njene guze, a onda se začuo rajsferšlus njegovih pantalona, nakon
čega je ubrzo osetila vrh njegove erekcije pritisnut o njenu zadnjicu. Vrelina
njegovog kurca koji se trljao o njenu vlažnost ju je izluđivala, rasplamsavala
njenu glad. Očajnički je želela da ga oseti u sebi. Od same pomisli na to zamalo
je svršila.
Janelle je zauzdala orgazam želeći da ga oseti u sebi pre nego što se raspadne.
Vlad je namestio svoj kurac dok ju je i dalje držao za kosu izvijajući joj leđa i na
taj način izložio njen vrat. Zajecala je i trljala se o njega.
„Isuse, tako si prokleto vrela.“
Vlad je lagano ušao u nju i još sporije se izvlačio iz nje sve dok nije ceo ušao.
Njegovo ime otkotrljalo se sa njenih usana. Bio je debeo i vreo, divno je
ispunjavajući. Zakucavajući se u njega, Janelle ga je ohrabrivala da bude brži i
snažniji. Vlad ju je jače stegao za kosu dok se snažno zakucavao u nju, toliko
snažno da se i kauč pod njima pomerao.
„Vlad.“ Zadihano je izgovarala njegovo ime na korak od orgazma. „Isuse, ugrizi
me već jednom.“
Vlad je zarežao i zario svoje očnjake u njen vrat. Bele tačkice pojavile su se u
njenim zatvorenim očima oduzimajući joj dah. Janelle je pulsirala oko njegovog
uda dok ju je čvrsto držao uza sebe. Njegove usne su bile priljubljene uz njenu
osetljivu kožu dok je ispijao crvena krvna zrnca iz njene arterije. Janelle je
snažno zajecala od zadovoljstva kad je po drugi put svršila.
Nikad nije pomislila da bi neko mogao iskusiti to osećanje, kao da si van svog
tela, a da nisi umro, ali prokleta bila ako se upravo tako nije osetila, kao da leti,
i posmatra njihova sjedinjene tela odozgo. Vlad je izvukao svoje očnjake uz
jedva čujni zvuk, a na mestu gde ju je ugrizao slatka bol je pulsirala.
Još jednom se zakucao u nju pre nego što se ukrutio držeći je čvrsto. Njegova
psovka je odzvanjala sobom pre nego što ju je pustio. Janelle se srušila na sofu
ispred sebe dok joj je golo dupe još uvek bilo u vazduhu.
„Ne mogu da se pomerim.“
Vlad se nasmejao, a zvuk zatvaranja njegovog rajsferšlusa je bio njegov jedini
odgovor.
 Deseto poglavlje
Vlad bi trebalo da se oseća loše jer je upravo jebao, i nahranio se od žene koju
ne može da hipnotiše. Dođavola, ona je pripadala policijskim snagama i mogla
je samo tako da išeta iz sobe i otkrije istinu o vampirima i lako ga porazi.
Čim euforija prođe, nema sumnje shvatiće koliko se zajebao i doveo svoju
porodicu i prijatelje u potencijalnu opasnost. Ali u ovom tenutku, nije mogao da
obriše zadovoljni kez sa usana. Specijalni agent Ferrari je i dalje ležala preko
sofe dok joj je golo dupe bilo izloženo.
„Ne mogu da se pomerim,“ odzvanjalo je u njegovim mislima, godeći
njegovom egu, zbog čega je poželeo da se šepuri poput jebenog pauna. Imao je
on dosta samopouzdanja kad su žene u pitanju, ali ova žena... ona je bila neka
vrsta izazova. I proklet bio ako nije želeo da obmota njene noge oko svog struka
i ponovi sve opet.
Sad nije bilo pravo vreme da likuje u sebi. Mircea je morao biti pronađen, i to
brzo. Jebanje ljudskog bića i briga o posledicama je jebeno traćenje njegovog
dragocenog vremena. Što je duže Mircea hodao zemljom, njegova armija
vampira je sve više rasla. Ako se ne pozabavi ovom situacijom, izbiće prava
katastrofa.
I sad? Imao je još jedan problem koji će morati da rešava usput. Janelleino
saznanje o postojanju vampira nije se moglo izbrisati. Iz ko zna kog razloga,
hipnoza na nju nije delovala, a ako bude čeprkao po njenim mislima, samo će je
još više zbuniti oko svega što se izdešavalo, a neće ništa zaboraviti. Vlad je
jebao Janelle i iskoristio ju je kako bi se nahranio.
Katastrofa u najavi.
Ova žena ga je opila. Vlad je počeo da se pita da ga nije nekako začarala. Sve u
vezi sa njom izazivalo je u njemu prljave misli i pobude. Poslednji put kad je
žudeo za ženom kao što je žudeo za Janelle, ta žena je skočila u smrt kako bi
izbegla ropstvo pod Turcima, ostavljajući ga očajnim i praznim. Sama pomisao
na to da bi mogao početi da oseća nešto prema ovoj ženi, prestravila ga je.
„Janelle?“
„Hm...“ promrmljala je umesto odgovora.
„Da li je sve u redu?“
Čuo je kako se nasmejala pre nego što se podigla sa sofe i ispravila se. Isuse,
bila je prelepa tako razbarušene kose i opojna. Janelle je zgrabila svoje
pantalone, a čipkane tange, seksi kao sam pakao koje su visile oko njenih
članka, povukla je na gore lenjo preko svojih kukova pre nego što je namestila
džemper. Ispod kojeg nije nosila grudnjak. Sama pomisao na to ukrutila ga je
opet i bio je spreman na drugu rundu.
Kad već govorimo o raspadu sistema. Ako ne bude bio obazriv, ova žena bi ga
lako mogla uništiti. Janelle je sklonila svoje duge braon uvojke sa lica i
nasmešila mu se izgledajući dobro izjebano i seksi. Vlad je zauzdao svoju
požudu koja je ponovo počela da raste u njemu.
Morali su da idu.
Morao je da uhvati brata.
A pošto Janelle sada zna sve o njemu i njegovoj vrsti, nije nameravao da je
ispusti iz vida, barem dok ne reši ovaj problem u koji se uvalio. Sada će se uloge
zameniti, jer će Vlad biti njena jebena senka, Janelle neće imati pravo izbora, ne
kad je u pitanju opstanak vampirske vrste. Ljudi su kroz vekove dokazali da im
se ne može verovati. Zašto bi on onda očekivao od nje da bude drugačija?
Janelle je duboko uzdahnula i sporo izdahnula. „To je bilo neverovatno.“
Izdigao je jednu obrvu. „Drago mi je što tako misliš, iubi. Ne bih imao ništa
protiv da ponovimo, ali se bojim da moramo da idemo. Moj brat mora biti
zaustavljen, već smo izgubili previše dragocenog vremena.“
„Da li ćeš me nazvati ako ga uhvatiš?“
„Nazvati? Bojim se, iubi, da ćemo ti i ja odsada biti nerazdvojni. Gde ja idem,
tu ideš i ti.“
Iznenađeno ga je pogledala otvorenih usta, a on je već razmišljao o tome šta
bi mogao da radi sa tim zavodljivim usnama. Telefon mu je zazvonio u džepu i
tako prekinuo njegova maštanja. Prstom je prešao preko ekrana kako bi se
javio.
„Reci.“
„Upravo sam dobio poziv od jednog novaka. Lefty i njegov partner Chad bili su
u Eugene i naleteli na Mirceaine parazite.“
„Lefty? Da li je on jedan od vaših?“
„Novak. Još uvek nije pretvoren u vampira, ali je vredan poverenja.“
Vlad se počešao iza uha, njegova krivica se svakog trenutka povećavala zbog
Janelleinog znanja o njihovom postojanju.
„Gledaj, moramo da delujemo brzo. Armija tvog brata će nastaviti
nekontrolisano da raste ako ga ne zaustavimo. Nemamo vremena da se
zajebavamo naokolo.“
„Slažem se.“
Vladova sramota je rasla. Kane je bio u pravu. Vreme je bilo od velike
važnosti. On je trebao biti napolju da traži svog brata, a umesto toga on je bio
ovde i jebao Janelle, dodajući još jedan problem na gomili problema koji već
imaju. Prošao je rukom kroz kosu sklanjajući pramenove kose sa lica.
 „Pratite nenorocitule i pošaljite mi lokaciju. Krećem tamo. Rastrgnuću
kučkinog sina pre nego to izazove još nevolja.“
„Isuse,“ Janelle je šapnula.
„Gde si ti? Wolf, Rocker, Hawk i ja smo već krenuli put Eugene.“
„U Florencu, u Blod’n’Raveu.“ Pogledo je u Janelle koja ga je zabrinuto
gledala. Morao je da joj oda priznanje za hrabrost jer bi se svaka žena na
njenom mestu usrala od straha. „Ti si bliži od mene, ali ja neću koristiti
standardno prevozno sredstvo. Biću tamo pre nego što vi momci stignete.
Pošalji mi tačnu lokaciju.“
„Jesi li sam? Učinilo mi se da sam čuo ženski glas.“
„Ne, ali nemam sad vremena da ti objašnjavam. Ako pronađeš nakazu
prirode, nemoj mu skinuti glavu dok ja ne dođem. Želim da vidim da li će izdati
Mirceau. Moramo brzo da saznamo gde je moj brat.“
Vlad nije čekao na odgovor. Završio je poziv i ubacio telefon u džep. „Vodim te
kući.“
„Moj auto je napolju. Nema potrebe –“
„Draven će se pobrinuti za naše automobile. Oni će nas samo usporavati.“
Preneraženo ga je posmatrala. „Ne razumem.“
„Razumećeš kad izađemo napolje.“
Vlad je zgrabio njenu ruku i poveo je niz stepenice, pa kroz prolaz od zavese.
Draven je i dalje bio kod bara, ali Sinovi više nisu bili tu.
„Da li imaš nekoga ko se može pobrinuti za naša vozila?“
Draven je klimnuo glavom.
Vlad mu je bacio ključeve automobila na šank, a onda uzeo papir i olovku i
nažvrljao adresu svog penthausa. Ispružio je ruku ka Janelle koja mu je bez
pogovora pružila ključeve svog auta.
Draven je uzeo papirić i pogledao adresu. „Urađeno. A ona?“
„Ona ide sa mnom.“
Njegov pogled je potamneo. „Ona nije jedna od nas.“
„Misliš da ja to jebeno ne znam?“ Vlad je zarežao iritiran zbog činjenice da
barmen dovodi njegov autoritet u pitanje. „Pobrinuću se za nju. Ti se pobrini za
naše jebene automobile.“
Draven ga je bušio pogledom, ali ga nije više ispitivao. „Obaviću to.“
Vlad je poveo Janelle kroz kancelariju do zadnjeg izlaza iz bara. Bio je mrkli
mrak, nebo je bilo prekriveno oblacima, oluja je pretila. Njegov vampirski vid
omogućavao mu je da savršeno vidi kroz tamu i kroz šumu koja se nalazi iza
zgrade.
„Penji se na moja leđa.“
 Janelle se zaustavila pokušavajući da izvuče ruku iz njegovog stiska. „Molim?
Zar stvarno misliš da me nosiš na leđima gde god da kreneš?“
„Mogu i hoću. Prestani da traćiš moje vreme i penji se, osim ako ne želiš da te
nosim kao bebu.“
„Zar tvoj Aston Martin ne bi bio brži način da stignemo negde?“
„Upravo ćeš saznati.“ Janelle ga je upitno pogledala, sa dozom skepticizma. Ali
umesto da odugovlači, uradila je šta joj je rečeno. „Drži se čvrsto.“
Zgrabio je njene noge i molio se da njen stisak oko vrata bude dovoljno jak.
Vlad je pojurio ka šumi i njenom stanu. Janelle je morala da se presvuče.
Prokleto joj neće dozvoliti da se šeta među vampirima ovako obučena, da ne
govorimo o njenim štiklama koje vrište ’jebi me’. Ako će morati da je pazi
dvadeset i četiri sata dnevno, onda će morati da bude prikladno obučena,
naročito kad je grudnjak u pitanju. Janelle je imala par odličnih sisa, ali nisu svi
to morali da znaju. To je planirao da zadrži za sebe, barem dok ne odluči kako
da se izvuče iz situacije u koju je zapao.

Janelle je ušla u stan, ili bolje reći, teturala je do spavaće sobe ne mareći da li
je Vlad prati ili ne. Ravnoteža joj je skroz bila poremećena, a u stomaku joj se
prevrtalo. Teturajući se u hodniku jedva je dospela do spavaće sobe. Njen
ogroman bračni krevet nije bio namešten i bila je u iskušenju da se uvuče u
njega dok mučnina ne prođe. Šteta što joj Vlad nije dao još malo vremena, kao
na primer, osam sati sna. Strašno joj se vrtelo u glavi čim bi stajala uspravno
više od nekoliko minuta.
Šta se jebote upravo dogodilo?
Kao da je uskočila u košmar paranormalnih aktivnosti. Vampiri? Do pre sat
vremena, Janelle je bila 100 % realista, verovala u stvari kakve jesu. Pojave koje
iskaču u sred noći nisu postojale za nju... do sada.
Vlad Tepes je upravo dokazao da su laboratorijski rezultati bili tačni i da nije
ljudsko biće, ali je imao natprirodne sposobnosti kao što je sposobnost trčanja
kroz šumu brzinom svetlosti, a njena mučnina je pravi dokaz toga. Sledeći put
će insistirati da ga prati u svom SUV-u. Gospode, još uvek nije počela da
procesuira sve što se dogodilo u proteklih sat vremena. Janelle ne samo da je
imala seks sa veoma zavodljivom nakazom prirode već mu je dozvolila da pije
njenu krv.
I dopalo joj se.
Gospode, moraće da zakaže termin kod psihijatra kad se sve ovo bude
završilo. Ionako joj niko ne bi poverovao.
Odšetala je do ogledala koje se nalazilo pored ormara i ugledala svoj
razbarušen odraz u ogledalu. Pramenovi kose su joj štrčali u svim pravcima
zbog onoga što je doživela. Sigurna je da češalj nikako ne bi mogao da razmrsi
čvorove koje ima na glavi. Dve identične rupe na njenom vratu privukle su joj
pažnju. Iskrivila je glavu kako bi imala bolji pogled na njih samo kako bi uočila
da su rupice gotovo nestale, kao da malo pre nije zario svoje očnjake u njen
vrat kao da je njegova verzija koktela Bloody Mary.
Želudac se pobunio. Janelle je upravo nameravala da izbaci svaku kap
alkohola koju je ubacila u sebe večeras. Nikad više neće dozvoliti Rocky da bira
klub u koji će izaći. Njeni instinkti joj govore da je i šanker bio vampir.
Da li gazde Blood ’n’ Ravea znaju za to?
Sudeći po ogrlicama koje je primetila na vratovima konobara i gostiju, Janelle
se kladila da znaju. Planirala je da pita Vlada o konobaricama jer je videla Ivy
kako nosi istu ogrlicu.
Da li je samo ona bila u neznanju kad su vampiri bili u pitanju?
A ako je Vlad stvarno bio vampir, kako je dođavola hodao po dnevnoj
svetlosti?
„Zbog čega odugovlačiš toliko, iubi? Moramo da krenemo. Ne smem da
ispustim te kučkine sinove zbog kojih je Kane zvao. Moramo da eliminišemo te
kreature pre nego što povrede još ljudi.“
Eliminišemo?
Janelle je zaprepašćeno gledala u Vlada koji se penjao uz stepenice nečujnim
koracima. Naglo se okrenula zbog čega joj se sadržaj želuca popeo u grlo.
Nimalo ne mareći što je prokleti vampir posmatra, otrčala u kupatilo i ispraznila
sav sadržaj želuca. Suze su se slivale niz njene obraze, a nos je bio pun slina.
Malo je falilo da pukne skroz moleći se u sebi da je ovo samo još jedan prokleti
san.
Nije morala da pogleda i vidi da stoji iza nje. Umesto da je optuži kako traći
njegovo dragoceno vreme, čučnuo je i nežno pokupio njenu kosu dok iznova
povraćala.
Divno. Baš divno.
Vreo seksi vampir ju je upravo video u njenom najgorem izdanju.
„Ljudi ne mogu uvek podneti taj stepen brzine.“ Njegov duboki ton umirio ju
je. „Morao sam bolje da pazim na tebe. Žao mi je.“
 Kad je konačno izbacila sve iz svog želuca, Janelle je sela na pod i navalila se
na zid. Vlad je ustao, uzeo peškir i nakvasio ga pre nego što joj je obrisao usta i
nos, a onda ga je jednostavno bacio pored umivaonika.
„Bilo bi lepo da si me barem upozorio pre nego što smo krenuli.
Pretpostavljam da opet nećemo koristiti auto.“
Nasmejao se. „Izvini, iubi. Automobili su nam ostali u Florencu. Obećavam da
ću ovaj but ići sporije. Kane i Kaleb će verovatno stići pre nas tamo.“
Janelle je stavila šake na svoje užareno lice. Ako Vlad bude zakasnio da
eliminiše tu osobu, ona će biti kriva za to.
„Koga tražiš?“
„Kreaturu koju je stvorio moj prokleti brat.“
„Vampira?“ Klimnuo je glavom. Rukom je prekrila vrat gde ju je ugrizao. „Da li
ću i ja postati vampir?“
Vlad je čučnuo pored nje mazeći je po obrazu. „Ne, iubi. Nećeš se pretvoriti u
vampira. Jedva da sam pio iz tebe.“
„Pa kako se onda postaje vampir?“
„Moraš da piješ našu krv. Čak i jedna kapljica bi bila dovoljna.“
Janelle se setila one noći kad je bila kod njega. „One noći kad si posekao ruku,
da li si zbog toga bio oprezan sa uklanjanjem svojih krvavih ostataka?“
„To i DNK. Ako bi neko istraživao našu krv, otkrio bi da su naši hromozomi
drugačiji od ljudskih.“
Laboratorija je otkrila novu vrstu zahvaljujući njoj. Janelle se zacrvenela, ali još
uvek nije bila spremna da otkrije Vladu kakvu glupu grešku je napravila. Da joj
je otkrio svoju tajnu na samom početku njihovog poznanstva, sigurno ne bi
napravila takvu ludost i prosledila laboratoriji njegovu dlaku. Janelle je mogla
samo da zamisli kakve naučne studije se upravo pišu zahvaljujući jednoj
njegovoj folikuli iz flake.
Umesto da prizna sve, uspravila se na noge osećajući se mnogo bolje nego
malopre. „Trebalo bi da krenemo.“
Vlad se ispravio takođe i izveo je iz sobe. „Pozvaću Kanea da vidim jesu li
stigli.“ Izvukao je telefon, nekoliko puta prevukao po ekranu i prislonio ga ka
uhu. Druga strana je očigledno odmah odgovorila čim je Vlad rekao: „Kakvo je
stanje?“
Uozbiljio se i počeo da šeta sobom. „Da li su Lefty i Chad tamo?“ Potom
pauza. „Dobro. Koja je adresa? Treba nam pet minuta do vas.“
Završio je poziv i okrenuo se ka njoj. „Žao mi je, Janelle, ali moraćeš ponovo
da se popneš na moja leđa. Misliš da ćeš moći?“
Duboko je uzdahnula. „Bolje to nego da ostanem ovde.“
 Vlad se nasmešio. Ispratio je pogledom njeno brzinsko presvlačenje i odveo je
do ulaznih vrata gde se popela na njegova leđa. „Zatvori oči, to će ti sigurno
pomoći.“
Janelle je uradila kako joj je rečeno osećajući vetar kako joj mrsi kosu. Sat na
njenom zidu govorio joj je da ima još pet sati pre nego što bude morala da se
vrati na posao. Nešto joj je govorilo da će morati da iskoristi jedan od onih
retkih dana kada uzima slobodno s posla. Nije se baš radovala susretu sa svojim
šefom Robbyem Melchorem u ovom stanju koje je ličilo na dobar mamurluk.
Osim toga, bilo joj je potrebno vremena da na miru razmisli o svemu što joj se
izdešavalo.
Stegla je čvršće Vlada oko vrata i stisnula jako oči, a u mislima joj se pojavila
slika. Njene vizije su se vratile, a ova koju je upravo sad imala bila je najstrašnija
od svih koje je ikada imala u prošlosti.
Čovek sa kratkom tamnom kovrdžavom kosom vrlo sličan Vladu stajao je na
zatamnjenom ulazu. Smeće i smrad ispunjavali su ulicu, toliko jako je smrdelo
da je Janelle gotovo mogla omirisati u svojim vizijama taj smrad.
Kane, čovek kojeg je videla u klupskoj kući Sinova pre nekoliko meseci i još neki
ljudi oko njega stajali su oko obezglavljenog leša, iz kojeg je curila krv na
kaldrmu pored njihovih stopala.
Jedan od njih se izdvojio iz grupe i izgledalo je kao da je pošao da traži nekoga,
ili nešto. Možda počinioca. Pretražio je nekoliko zamračenih ulaza, udaljen
svega nekoliko stotinak metara od mesta zločina. Zabljesnuo ju je sjaj dugačkog
čeličnog oružja koje je izvukao čovek sa kovrdžavom kosom i udario čovekovu
glavu.
Janelle je otvorila oči i prestrašeno vrisnula.
 Jedanaesto poglavlje
Vlad se zaustavio nekoliko blokova udaljen od svog odredišta. Janellein vrisak
ga je mnogo više zabrinuo nego pronalaženje Mirceainog vampira. Njegovi
unuci se mogu sami pobrinuti za tog nitkova. Popustio je stisak oko Janelleinih
nogu te je lagano skliznula niz njegova leđa. Čim je stala na zemlju, onako bleda
savila se, stavila ruke na kolena i pokušavala da dođe do vazduha.
Nešto je uplašilo Janelle, mogao je osetiti njen strah kao da je oživeo i uvukao
se u njega. Vlad je bio prilično siguran da je zahvaljujući svom poslu Janelle
videla najgore moguće grozote ovoga sveta. Nije mogao zamisliti šta ju je toliko
moglo uplašiti.
Povukao je ispod nadstrešnice neke kafane i prislonio uza zid spustivši
dlanove na njena ramena. „Pričaj sa mnom.“
Zalutala suza skliznula je niz njen obraz. „Smaknuo je glavu jednom čoveku.“
Nelagoda ga je preplavila. „Vizija. Šta si tačno videla?“
„Oh, moj... Za ime sveta.“ Janelle je ovlažila svoje suhe usne. „Nisam imala
vizije mesecima.“
„Fokusiraj se, iubi. Kome je pripadala glava?“
„Ne znam.“ Odmahnula je glava. „Nikad ga nisam ranije videla.“
„Možeš li da opišeš napadača?“
„Nosio je tamni dugačak kaput, a ispod je imao crne pantalone i beli džemper.
Njegove oči,“ rekla je, pogledavši ga. „Bile su ledeno-plave, ali oblik očiju je
podsećao na tvoje.“
„Mircea,“ šapnuo je poput kletve.
„Njegova kosa, crna poput tvoje, bila je proseda, kratka i kovrdžava.“
To mora da je kučkin sin. „Možeš li da opišeš čoveka čiju je glavu otkinuo?“
„Imao je na sebi prsluk Sinova Krvi. Dugačka plava kosa umrljana krvlju. Isuse!
Tako mnogo krvi. Bio mi je okrenut leđima. Nemam pojma o kome se radi.
Čelično sečivo preseklo je njegov vrat. Krv je lila na sve strane.“
Vlad je morao da zna o kome se radi, ipak, slušajući njen opis nije se činilo kao
da je u pitanju nijedan njegov unuk. Pustio ju je i izvukao telefon iz džepa brzo
okrenuvši Kaneov broj. Dobio je govornu poštu. Vlad je potom pozvao Kaleba,
ali je rezultat bio isti. Podigao je nos ka nebu jedva osetivši miris vampirske krvi.
Bili su blizu.
Vratio je telefon u džep u uhvatio je za ruku. „Ostatak puta ćemo prepešačiti.
Nismo daleko. Da li ćeđš biti dobro?“
 Janelle je klimnula glavom. Držeći se za ruke, brzim koracima su krenuli
prateći miris krvi i drugih vampira u blizini. Nije smeo da rizikuje i ostavi je samu
jer je Mircea očigledno bio blizu. Hteo je da ubije tog seronju.
Janelle je jedva održavala korak sa njim, njene patike su udarale tupo o stazu.
Što su se više približavali adresi koju im je Kane dao, miris prolivene krvi je bio
jači. Takođe je osetio miris obojice svojih unuka, što mu je govorilo da su živi.
Mircea ili više nije bio u blizini ili je nekako zamaskirao svoj miris.
Kane ga je sreo na raskršću dve ulice. Bradom je pokazao na Janelle. „Šta ona
radi ovde?“
„Moja stvar.“
Kane se namrštio, njegovi očnjaci su virili ispod njegovih crvenih usana. „Ako
ona zna za nas, onda su klupska posla.“
„Onda je jebeno dobra stvar što ja nisam deo tvog kluba.“ Vlad je pogledao
preko Kanovog ramena. „Ko?“
„Očekujem da se pobrineš za nju, Vlad. Ona ne sme da zna za ovo.“
„Ti si najpogodniji da to kažeš.“
„Učinio sam Caru svojom družicom. Da li si ti spreman da učiniš isto sa svojom
ženom?“
Vlad se slabašno osmehnuo i to je bio jedini odgovor koji je uputio svom
unuku. Niko nije imao pravo da preispituje njegove odluke. Nikada. Čak ni
njegovi unuci.
„Koga je Mircea ubio?“
Kaneov besan pogled pretvorio se u tugu. „Peter Vasile. Zvali su ga Rocker.
Isuse! Bio je dobar čovek, Wolfov prijatelj. Jebeno nije zaslužio ovo.“ Mišić se
trznuo u Kaneovoj vilici kad je pogledao u telo koje je ležalo nekoliko metara
dalje od njih. „Kako si znao?“
„Janelle.“ Vlad je kratko pogledao u nju. „Imala je viziju. Videla je kako je moj
brat otkinuo Rokcerovu glavu.“
Kane je protrljao svoju čekinjavu bradu dok je usvajao informaciju da je žena
sa kojom je Vlad došao bila nadarena, odnosno imala vizije. Umesto da
komentariše tu činjenicu, Kane je jednostavno izdahnuo. „Uopšte nismo osetili
kučkinog sina. Kako nam se dođavola toliko približio?“
Vlad je pogledao oko sebe, đubre je bilo posvuda razbacano, a neopisivi
smrad se širio svuda. „Nagađam da je Mircea istrljao sebe ovim smećem kako
ga ne bi osetili. Šta je sa vampirom kojeg je Mircea stvorio?“
„Mrtav je. Našli smo ga pre nego što...“
Vlad je osmotrio okolinu. „Moja pretpostavka je da je Mircea još uvek u
blizini. Ovo mi miriše na zasedu. Želeo je da pronađeš njegovog lakeja. Dok ste
vi lovili tog vampira, Mircea vam se prišunjao i ubio jednog vašeg.“
 Kane je pognuo glavu bez sumnje osećajući teret odgovornosti na svojim
plećima. Vlad je stavio ruku na Kaneovo rame. „Ovo nije tvoja krivica, Kane. Nisi
mogao da znaš.“
„Trebalo je da znam. Prokletstvo.“ Kane je ljutito prošao rukom kroz kosu.
„Ostavio sam Rockera nezaštićenog. Ostavio sam ga da stražari dok smo se mi
bavili Mirceainim vampirom.“
„Nije tvoja krivica, Viper,“ Kaleb je rekao tapšući brata po ramenima, a ubrzo
im se i Grigore pridružio. „Ubiću tvog smrdljivog brata.“
„Naravno, Kaleb. Imaš moj blagoslov.“
Ubijena tela iz kojih je curila krv ležala su jedan blok dalje od njih. Prvo telo je
ležalo je nedaleko od Vlada i Kanea. To je bio Peter.
„Naš fokus je na Mirceai,“ Grigore je uverio Vlada. „Nabaviću taj tvor-sprej.
Mircea nas neće tako lako pronaći sledeći put. Bićemo spremni.“
„Trebalo bi da pretražimo okolinu,“ Kaleb je pogledao niz ulicu. „Možda čak i
da pretražimo šumu u blizini.“
„On više nije ovde,“ Janelle je rekla usmerivši njihovu pažnju na sebe.
Vlad se okrenuo i uzeo je pod ruku. „Još jedna vizija?“
Janelle je zabrinuto zagrizla svoju donju usnu i zamućenog pogleda drhtavo
stajala na nogama.
„Vidim istog čoveka kako stoji...“ Onda je ciknula. „On je u mom stanu.“

„Kučkin sin.“
Vlad nije nameravao da objasni svoja dela. Nije bilo vremena. Mircea je
prešao liniju. Nenorocitule. Njegov psiho brat je znao gde Janelle živi. Jeza se
spustila niz njegovu kičmu i ščepala ga za jaja. Dopalo mu se ili ne, Janelle
Ferrari je dotakla njegovo hladno, mrtvo srce. Pogledao je u ženu koja ga je
činila ranjivim, zbog koje je brinuo i patio, a to nije iskusio još otkako je njegova
prva žena oduzela sebi život. Poverila mu je svoj život, a on je omanuo. Nikako
neće dozvoliti da se istorija ponovi sa Janelle. Nek je proklet,ali neće dozvoliti
svom bratu da spusti ruke na Janelle, makar je morao čuvati dvadeset četiri
časa sedam dana.
Vlad ju je uhvatio za bicepse. „Moraš da ideš sa mojim unucima. Oni će se
pobrinuti da budeš bezbedna.“
 Janelle je skrenula svoj pogled sa mrtvih tela na Kanea. Šokirano ga je
posmatrala. „Ozbiljno? Tvoji unuci? Koliko ti imaš godina?“
„Mnogo.“ Vlad je napravio grimasu. „Kasnije ću ti objasniti, iubi. Moraš da
ideš sa njima.“
„Nema jebene šanse,“ Kane ga je prekinuo odmahujući glavom. „Ja idem s
tobom, Vlad. Nećeš se sam suočiti sa tim seronjom.“
„Da ne spominjem činjenicu da neko mora počistiti ovaj nered.“ Kaleb je
prstom pokazao na mrtva tela oko njih. „Iako me baš zabole za one druge, ipak
ne bih želeo da vlasti nalete na njih. Osim toga, Rocker mora biti propisno
sahranjen. Žao mi je, deda, ali tvoj brat je pravi drkadžija.“
„Ne želim da se raspravljam s vama.“ Vlad je duboko uzdahnuo. Njegov brat je
već prouzrokovao dovoljno boli, a on je jedini krivac. Trebalo je da dozvoli
Kaneu da ga ubije kad je imao priliku. „Žao mi je zbog vašeg prijatelja. Isuse!
Ovo se nije trebalo dogoditi.“
„Viper može da ide s Vladom. Ja ću srediti sve.“ Rekao je Grigore dubokim
glasom, obojenim emocijama i sa zamućenim očima. „Uhvatićemo ovog
seronju, Vlad. Ne biramo porodicu niti rodbinu. Ne možeš prihvatiti krivicu, ali
si jedno u pravu – ovo se nije trebalo dogoditi. Rocker nije ovo zaslužio, čoveče.
Bio je stvarno dobar lik.“
„Slažem se, Wolf.“ Kane je pročistio grlo i spustio ruku na Grigorovo rame.
„Svi ćemo doći kad ga budemo pretvarali u pepeo.“
Grigore je klimnuo glavom dok mu je Adamova jabučica igrala u grlu.
„Pozvaću Xandera da doveze kamion kako bismo se rešili tela. Naći ćemo se u
klupskoj kući. Hawk, odvedi gospođicu specijalnog agenta na sigurno.“
„Sjajno. Meni je zapalo da budem bejbisiter,“ Kaleb je progunđao.
„Poveriću ti njen život, Kaleb.“ Vlad je uperio prst u njega. „Ako joj se nešto
dogodi, odgovaraćeš meni.“
„Ne bih ni u snu dopustio da joj se nešto dogodi, deda.“ Njegov sarkazam nije
prošao neopaženo. Vlad će se kasnije pozabaviti s njegovim nedostatkom
poštovanja. Znao je da je njegov unuk bio razočaran jer je isključen iz potrage,
ali čuvanje Janelle je Vladu bilo važnije nego hvatanje njegovog idiotskog brata.
Kaleb je spustio ruku na Janellino rame i uputio je ka motoru. „Idemo, srce.
Upravo ćemo postati bliski prijatelji. Gde ti ideš, idem i ja.“
Vlad je zarežao iako je znao da se Kaleb neće usuditi da je dotakne. Ali
dozvoliti joj da se vozi iza Kaleba na dva točka gotovo bez ikakve zaštite? Malo
je falilo da pošalje Kanea samog da traži Mirceau. Isuse, ona mu se totalno
podvukla pod kožu.
 Kaleb je primetio Vladovo negodovanje kad je prosledio Janelle kacigu. „Ona
će biti u redu. Opusti se, deda, vozim motor duže nego što ti voziš onaj kavez na
četiri točka.“
Janelle je gledala u crnu kacigu u svojim rukama, a onda je zurila u Vlada. Iako
je pokušavao da je zaštiti, nekako je uspeo da zaradi njen prezir. Žene. Nikad ih
neće razumeti.
Pokušala je da vrati Kalebu kacigu. „Idem s tobom, Vlad. Nemam dve godine i
ne treba mi bejbisiter.“
Bes je proključao u njemu. Zašto su dođavola večeras svi raspoloženi da se
raspravljaju sa njim? Nije imao vremena za ovakva sranja. „Hoćeš vraga!“
„Radim s najokorelijim kriminalcima svakodnevno. Ne mislim da je tvoj brat –“
Njegov jezivo ozbiljan osmeh prekinuo ju je. „On je vampir, iubi, zapravo, još
gore, praiskonski vampir. Daleko je izvan tvoje lige. Pričaćemo kad se budem
vratio u klupsku kuću.“
Vlad je, ne sačekavši dalju raspravu, otišao u pravcu Janelleinog stana sa
Kaneom za petama. Izgubili su već dosta vremena. Mogao je samo da se nada
da je Mircea i dalje tamo. Gradske zgrade su se maglile dok su oni jurili brzinom
koja je ljudskom oku jedva vidljiva. Vetar je zujao u njegovim ušima, dok mu je
mrsio kosu.
Kroz nekoliko minuta stajao je ispred njenih zaključanih vrata od stana, i sve je
izgledalo normalno. Vlad je podigao nos osetivši slabašan Mirceain miris – znak
da je bio ovde. Još jači je bio miris smeća. Vlad je bio u pravu. Njegov brat je
koristio smrad đubreta kako bi sakrio svoj miris i onemogućio im da ga osete.
Zgrabio je bravu i shvatio da je zaključano. Stiskao je jako ručicu sve dok nije
čuo pucanje metala u njegovom stisku. Vrata su se otvorila, a ispred njega se
ukazala rasturena soba. Vlad je uleteo unutra tražeći Mirceau. Opet je uspeo da
im umakne. Nakon što je video slomljeno staklo na prozoru, Vlad je shvatio
kako je njegov brat uspeo da uđe u stan. Pogledao je dole sa trećeg sprata na
praznu ulicu, gde je poneki čovek užurbano prolazio, ali Mirceai nije bilo ni
traga. Čak je i njegov miris počinjao da se gubi. Stan na trećem spratu nije bio
problem za Mirceau. Najverovatnije je samo skočio na asfalt ispod njega.
„Nenorocitule,“ Vlad je zarežao.
„On je pravi drkadžija, tu nema sumnje, ali se ne može doveka kriti,“ Kane se
složio.
Vladovi koraci su odzvanjali dok je ulazio u dnevnu sobu. Prozor u zadnjem
delu sobe gledao je na grad Eugene. Ulična rasveta je osvetljavala nebo zbog
čega se zvezde nisu mogle videti uopšte. Grad je vrveo od noćnog života.
Mircea se mogao lako stopiti među gužvom.
 Vlad je skenirao ulice, ali bezuspešno, ipak, konstantno je imao utisak da ga
neko posmatra. Mircea je bio tamo negde. Mogao je osetiti to u svojim
kostima. Kane je prišao Vladu otpozadi i zaustavio se kraj njega. Vladova
frustracija ga je ubijala. Mircea je pobeđivao sve dok je udisao vazduh.
„Dolazim po tebe, Mircea,“ Vlad je povikao iz petnih žila. „Ti, kučkin sine!“
Povetarac je doneo slabašan odjek smeha. Mircea je bio dovoljno blizu da
čuje njegove reči. Vlad je šakom udario o prozorsko stalo zbog čega se okvir
zatresao, ali se ono nije razbilo jer udarac nije bio dovoljno jak.
Popraviće vrata i ručku na prozoru, ali Janelle više ne može da živi ovde, ne
dok ne uhvate njegovog brata. Ne sme dati Mirceai priliku da je uhvati. Isuse!
Sama pomisao na to šta bi joj Mircea mogao učiniti, naterala ga je da poželi da
ga momentalno uništi. Neće više imati milosti za njega.
„Hoćeš li da ga potražim?“ Upitao je Kane.
Vladova krv je proključala. „Nemoj trošiti svoje vreme uzalud. On na to
računa. Nećeš ga naći. Hajde da pogledamo unaokolo, a onda ću razgovarati sa
nastojnikom zgrade da popravi vrata i prozor, pa ćemo otići u klupsku kuću.“
Vlad je pregledao dnevnu sobu, ali nije pronašao ništa neobično osim što su
Janelleine stvari bile posvuda razbacane. Mircea je poslao Vladu poruku i on ju
je čuo jasno i glasno. Brzo je pregledao i drugu sobu, gde je takođe zatekao
nered i ništa više. Taman je hteo da krene kad ga je Kane pozvao. Vlad je otrčao
do kuhinje gde je Kane stajao sa otvoreni vratima od frižidera.
„Tvoj brat je ostavio poruku tvojoj devojci.“
„Ona nije –“samo to je stigao da kaže kad je ugledao krvavu poruku koju je
Mircea ostavio. Izgleda da je Mircea, nakon što je ubio Rockera, izvadio njegovo
srce, koje je sada stajalo u Janellinom frižideru.
Pored njega je stajala poruka: Vlad nikada neće uzeti tvoje srce, ali ja hoću.
„On je jedan bolestan gad,“ Kane je promrmljao.
„On je jebeno mrtav!“ Bes kakav nikad nije osetio do sad prostrujao je
Vladovim telom. Želeo je da uništi nešto... tačnije, nekoga. Mircea je upravo
sam sebi nacrtao metu na leđima. Ovoga puta, Vlad nije planirao da promaši.
„Šta misliš gde je otišao?“
„Kukavica se sigurno krije u šumi. Područje je ogromno tako da se čovek može
lako izgubiti.“
„Onda ćemo morati da igramo njegovu igru. Hajde da isprobamo sprej o kome
je Wolf pričao.“
Vlad je izdigao obrvu. „Poprskaćeš Wolfa tim sprejem?“
„Jebeš ga, ne. Nikad mi to neće dozvoliti. Tu čast ću prepustiti novaku.“
Njegov unuk se nasmejao. „A mi ćemo biti odmah iza njega.“
 Dvanaesto poglavlje
Janelle je sišla s motora i skinula kacigu. U njoj su se kovitlale razne emocije,
bes je preslaba reč za ono što je trenutno osećala. Naravno, Vlad je pokušavao
da je zaštiti. Ali, prokletstvo, ona nije bila dete i susretala se svakodnevno sa
najokorelijim kriminalcima. Totalno je poludela jer ju je naterao da ode u
klupsku kuću kao da je dvogodišnjakinja.
Ugurala je kacigu Kalebu i bez reči se zaputila u klupsku kuću. Nije bila njegova
krivica što mu je deda naredio da bude njen bejbisiter, niti je on to želeo. Nije
bila fer prema čoveku, ali je bes pomutio njen razum i dela. Brzo je pogledala
iza sebe shvativši da je zgodni vampir prati, a onda se opet zapitala koliko je
zapravo Vlad star.
Nije sačekala Kaleba niti poziv da uđe u klupsku kuću, već je odmah zakoračila
na betonski trem. Vrata su se otvorila. Vrlo lepa brineta sa krakom bob frizurom
držala je malo dete u rukama i dočekala je sa toplim osmehom na licu. Dete je
skroz ličilo na kovrdžavog vampira iza nje tako da je pretpostavila da je njegovo.
„Zdravo,“ žena je rekla propustivši Janelle unutra. „Ja sam Suzi. Onaj mrgud
koji te je dovezao je moj par. Ti mora da si Vladova –“
„Ja nisam Vladova,“ Janelle je progunđala pre nego što joj se na licu pojavilo
nešto što je ličilo na osmeh. „Ja sam specijalni agent Ferrari. Ali me možeš zvati
Janelle.“
„Drago mi je što sam upoznala ženu koja zadaje dedi muke.“ Suzi se nasmejala
spustivši malo dete na pod. Mališa je otrčao ka svom tati koji ga je podigao u
naručje i poljubio u čelo. „Dedi treba neko kao što si ti.“
Janelle se zaustavila i na trenutak prestala da diše. „Mi nismo... Mislim, nismo
–“
„Šteta.“ Suzi je odgovorila, a na licu je imala najdivniji osmeh koji je Janelle
ikad videla. Bilo je lako zaključiti šta je Kaleb video u svojoj... družici. Šta je sad
pa to? Neki naziv za vampirsku ženu? „Zaista uživam kad naiđe neko ko ume da
ga izbaci iz takta.“
„Koliko je Vlad star?“
Suzi je upitno pogledala u Kaleba. „Ona zna, piccolo diavolo 2. Izgleda da se
Vlad raspričao ovih dana.“
Janelle je ih je namršteno posmatrala. „Ja ne razumem.“

2
Malena đavolice
 „Ti znaš za nas... vampire. Obično kad neko otkrije našu pravu prirodu, mi ga
hipnotišemo kako bi zaboravili.“ Kaleb je spustio dečaka koji je otrčao do
dnevne sobe i izvadio kutiju punu igračaka. „Tako je najbolje za našu vrstu.“
„Vlad je pokušao da me hipnotiše. Nije uspelo.“
„Oh, Bože,“ Suzi se cerekala. „Nije li to zanimljivo? Pitam se zbog čega je to
tako.“
Janelle je slegnula ramenima. „Nemam pojma. Možda zbog toga što imam
vizije.“
„Vizije? Ti si nešto poput vidovnjaka?“
„Pretpostavljam da jesam, mada nikad sebe nisam tako doživljavala.
Povremeno vidim prošlost i budućnost, stvari koje se događaju ili će se tek
dogoditi. Koristila sam ih kako bih rešila slučajeve za DEA. Prvi put kad sam
srela Vlada, vizije su nestale... sve do danas.“
„Razumem.“ Suzi je prekrstila ruke ispred nje. „Pretpostavljam da su bile od
koristi u tvom poslu.“
„Ponekad jesu.“ A ponekad su bile apsolutno zastrašujuće, baš kao danas.
Kaleb je odšetao do bara i uzeo viski. „Da li si za piće?
„Da, molim.“ Janelle mu se pridružila za šankom. „Nakon svega što se
dogodilo večeras, sigurna sam da će mi goditi.“
„Suzi?“ Kaleb ju je upitao.
Došla je do njega i zagrlila ga je oko struka kratko ga poljubivši u usne. „Ja
neću.“
Kaleb je napunio dve čaše, ponudivši Janelle jednu. Uzela ju je i ispila
odjednom zbog čega se Kaleb nasmejao. Sipao joj je još jednu čašu.
„Pretpostavljam da si se večeras baš uplašila, ili u krajnju ruku vrlo uznemirila.“
Janelle je držala čašu s obema rukama i nadlaktila se na šank. Želela je
odgovore, čak iako nije Vlad taj koji će joj ih dati. Kaleb je izgledao kao neko ko
će joj rado odgovoriti na sva pitanja. „Da li je ono bila svakodnevnica u
vampirskom životu?“
„Možda ne baš svakodnevnica, ali naš život je veoma zanimljiv, blago rečeno.“
Otpio je jedan gutlja viskija. „Rekao bih da nije ništa drugačiji od tvog života u
kome juriš kriminalce.“
„DEA uglavnom istražuje i priprema materijal za suđenje kriminalcima koji su
povezani sa drogom, zatim bande koje diluju drogu, generalno dilovanje droge
u zemlji. Takva sranja. Ali kada se dogodi da se ubistvo uplete u slučaj, onda da,
imamo posla sa nasilnim prestupnicima.“
„Kao što je kartel,“ dodao je Kaleb.
„Da, kao što je kartel, ili pojedini motociklistički klubovi.“
Kaleb je popio sav svoj viski. „Mi se ne petljamo s drogom.“
 „Nisam govorila o tvom klubu, DEA je istraživala vaš rivalski klub – Đavole.“
„Imali ste ogromnu akciju hapšenja pre izvesnog vremena.“
„Da, zahvaljujući jednom vašem članu, Rogue, jer je bio na tajnom zadatku.“
„Drago mi je što je mogao da pomogne.“ Rekao je Kaleb. „To je baš bilo pravo
mučenje jer nismo imali pojma da je radio u tajnosti sa DEA.“
„Sigurna sam da jeste.“ Janelle je otpila gutljaj viskija ne želeći da priča mnogo
o starim slučajevima, pogotovu o onima u kojima nije učestvovala. „A sad da se
vratimo na to koliko je Vlad star...“
Suzi se nasmejala naslonivši se na Kaleba, koji su je obgrlio svojom snažnom,
istetoviranom rukom. „On živi već pet vekova.“
„On ima preko 500 godina?“ Iznenađeno je rekla. „Trebaće mi papirna kesa.“
Kaleb se namrštio. „Pakla mu, zbog čega?“
„Mislim da ću upravo dobiti panični napad.“
Nasmejao se. „Zato što si upravo imala seks sa 500 godina starim vampirom?“
„Ja... to je...“
Njegov smeh se sada pojačao. „Mogli smo osetiti da si imala seks sa njim istog
momenta kad si došla u ulicu.“
„Ja... šta?“ Mora da se šali sa njom.
„Možda je deda trebalo da ti kaže.“ Suzi je napravila grimasu. „Vampiri mogu
osetiti požudu, seksualnu aktivnost, druge vampire.“
Oh, pa sad bi mogla da popadne u zemlju od stida. „Hoćeš da kažeš da je Vlad
sve vreme mogao da oseti moju požudu?“
Suzi je klimnula glavom pre nego što je udarila Kaleba koji se i dalje smejao.
Dakle, svi znaju šta su ona i Vlad radili pre nego što su došli u uličicu.
Mali dečak je upravo u tom trenutku potrčao ka njima. „Tata,“ povikao je
vukući Kalebovu ruku zbog čega mu je Janelle bila zahvalna jer ju je spasio
daljeg poniženja.
Gospode, otvori rupu u zemlji koja će me progutati.
Pocrvenela je u licu poput bulke. Kaleb je podigao svog sina i bacao ga u
vazduh zbog čega se mališa kikotao.
„Kako se zove maleni?“
„Stefan,“ rekla je Suzi.
„Vampiri mogu da se razmnožavaju?“ Janelle je brzo zaćutala. Trebalo je da
bude suptilnija. „Žao mi je. Nisam htela da njuškam. On je neodoljiv.“
„Mi nismo mrtvi kao u filmovima. Vrlo smo živi.“ Suzi se nasmešila. „Ali hvala
ti. Stefan ume da bude naporan, kao i svako dete.“
„Da li je i on vampir?“
 „Ne još. Ali mu je to u genima i biće jednog dana. Slobodno pitaj sve što ti nije
jasno, Janelle. I ja sam isto tako bila radoznala jednom. Vampiri mogu da se
razmnožavaju samo sa vampirima.“
„Oh.“ Pa, to je definitivno razjasnilo njenu nedoumicu oko toga zašto Vlad nije
koristio kondom. „Rekla si da si bila radoznala jednom... zar nisi oduvek bila
vampir?“
„Ne. Žene se ne mogu roditi sa tim genima. Samo su muškarci rođeni sa
vampirskim genima i krvlju, kao Stefan. I nisu svi muškarci rođeni sa pravom,
vampirskom krvlju, neki su jednostavno pretvoreni u vampire, kao i žene. Kad
vampir jednom odabere svoju družicu, onda on deli svoju krv sa njom i postaju
partneri za ceo život.“
Suzi je bila prava enciklopedija znanja kada su vampiri u pitanju. Janelle se
pitala šta bi Vlad mislio o tome što se ona toliko raspituje i uči o njegovoj tajni.
500 godina star? Janelle nije bila sigurna šta da misli o tome.
„Dakle, ne postoji žena koja se pretvorila u vampira bez pomoći muškarca?“
Janelle je opet otpila svoj viski. Činilo joj se da će joj trebati čitava boca. „Onda
je to definitivno šovinističko društvo... Bez uvrede.“
„Nismo uvređeni,“ Kaleb joj se nacerio. „Jedini slučaj za koji ja znam u kome je
žena pretvorila muškarca u vampira je Brea Gotti. Njen par, Draven, pio je
njenu krv i na opšte iznenađenje svih, preobratio se u vampira. Ispostavilo se da
je ona potomak Vladovog davno preminulog brata Radua. Pretpostavili smo da
je zbog svoje genetike bila u stanju da uradi ono što nijedna žena pre nje nije.“
„Dakle, niste mrtvi i ne spavate u kovčezima?“
„I ne može nam ništa krst, sveta vodica, ili beli luk. Iako možemo brže da
izgorimo na suncu od normalnih ljudi, ipak se ne zapalimo na suncu i možemo
normalno da hodamo po dnevnoj svetlosti. Imam ogroman bračni krevet koji
delim sa Suzi. Mi smo prilično normalni.“ Iskrivio je svoju glavu uperivši svoj
pogled u predelu njenog vrata. Janelle je prinela ruku kako bi nesvesno pokrila
mesto gde ju je Vlad ugrizao. „Vlad je pio tvoju krv?“
Janelle ga je zabrinuto pogledala. „Neću se pretvoriti u vampira, zar ne?“
„Kao što sam rekao, morala bi prvo da popiješ vampirsku krv da bi se to
dogodilo.“ Kaleb je zastao, a njegov pogled je očvrsnuo. „Nisi pila njegovu krv,
zar ne?“
Stresla se od jeze na samu pomisao ispijanja nečije krvi. „Apsolutno ne.“
„Odlično.“
„Zašto?“
Kaleb se ponovo nacerio. „Zato što bi onda postala Vladova družica za ceo
život i tako bi postala moja baba.“
 Odjednom se Janelle slošilo. U koji je to paralelni univerzum zakoračila? Nije
ni čudo što vampiri koriste hipnozu. Možda bi joj bilo bolje da ne zna za
vampire, bez obzira na to koliko je Vlad seksi.
Počešala se za vrat i upitala gde je kupatilo. Janelle je zatvorila vrata kupatila
za sobom i zagledala se u svoj odraz u ogledalu. Malene rupice iza njenog uha
gotovo su nestale.
Sama pomisao na Vlada koji je grize i ispija njenu krv napalila ju je. Čula je
Kaleba kako kaže: „Za ime Boga, prestani da misliš na tog starca. Možemo da
osetimo tvoju požudu skroz do – “ a potom se čuo tup udarac, verovatno ga je
Suzi lupila, zbog čega je progunđao.
Janelle je čvrsto stegla lavabo i sagnula glavu. Nema šanse da sakrije bilo
kakvu tajnu dok je s ovim ljudima, a naročito neće moći da sakrije požudu koju
oseća prema vampiru koji je star 500 godina.

Vlad je sledio Kanea do klupske kuće dok je bes kuljao u njemu. Bili su tako
blizu hvatanja Mirceae, ali je njegov brat izgleda gotovo uvek dva koraka ispred
njih. Kako da je nekako znao svaki njihov naredni korak; igrali su igru u kojoj je
Vlad trenutno gubio. A on je jebeno mrzeo da gubi. Dok uhvate dašak njegovog
mirisa, on već nestaje njima ispred nosa.
Potraga je bila uzaludna. Nisu uočili nijednog Mirceainog vampira takođe.
Isuse, ko zna koliko ih je do sada stvorio i koliko štete upravo nanose Eugeneu,
a možda i u celom Oregonu.
Kad je prišao šanku, Kaleb ga je pogledao s izdignutom obrvom. „Jeste li imali
sreće?“
Mišić je jedva primetno trznuo u Kaneovoj vilici dok su mu iz očiju sevale
varnice. „Mircea je znao da dolazimo. Sakrio se u šumi gde nismo nikako mogli
da sakrijemo naš miris. Kučkin sin se poigrao s nama.“
Vlad je slegnuo ramenima, a dlanove je okrenuo ka plafonu. „Predložio sam
da Kanea prekrijemo brabonjcima od jelena pre nego što uđe u šumu.“
„Ma, čuješ li ti sebe.“ Kane je prevrnuo očima i odmahivao glavom. „Nisam
čuo da sebe spominjeđš u toj kombinaciji.“
„Pa šta misliš zbog čega sam te jebeno poveo sa sobom?“
 Grohotan smeh razlegao se prostorijom, a začuo se i poneki živopisni
komentar. Vladovu pažnju je privukla skupina žena u dnevnoj sobi. Njegov
pogled se zaustavio na zanosnoj brineti koja je i odviše okupirala njegovu
pažnju. Janelle je sedela na drvenom podu pored kutije sa igračkama. Stefan se
igrao vatrogasnim kolima; po izrazu njegovog lica zaključio je da je pričao vrlo
interesantnu priču Janelle. Iako je njena pažnja potpuno bila usmerena na
dečaka, Vlad je mogao osetiti njenu reakciju na njegovu blizinu, iako se pravila
kao da ga ne vidi.
Janelle je verovatno još uvek bila besna na njega jer joj nije dozvolio da krene
u lov na vampira, ali ova potera je zaista bila van njene lige. Nije smeo da
dozvoli da bude u Mirceainoj blizini jer se plašio šta bi joj njegov brat mogao
učiniti, ako je se dočepa. Isuse, hladno, mrtvo srce u njenom frižideru govorilo
je dovoljno samo za sebe.
„Sredio sam stvar,“ Grigore je privukao Vladovu pažnju. Otvorio je torbu i
izvukao sprej koji je potom stavio na drveni šank. Debelim crnim slovima na
beloj pozadini pisalo je Tvor sprej. „Zahvaljujući ovome, on neće imati pojma da
smo u njegovoj blizini.“
Kaleb je onjušio vazduh. „Od samog smrada će pobeći.“
„Sigurno je da se seronja neće uplašiti malog crno-belog tvora,“ rekao je
Grigore.
Alexander je podigao bocu i pročitao sastojke. „Sto posto tvorov urin. Ovo
sranje smrdi strašno, a još uvek nije otvoreno.“
„Prokletstvo, Wolf.“ Kane je zapušio nos. „Iznesi to sranje napolje. Usmrdećeš
celu kuću. Tebe je možda baš briga jer ćeš spavati sa mirisom tvora u vazduhu,
ali sam siguran da će Caitlyn smetati.“
„Otišla je jutros u svoj stan u Crescent Cityju kako bi otpočela rad na novom
albumu. Biću odsutan nekoliko dana, ali čisto sumnjam da će mi poželeti
dobrodošlicu ako budem smrdeo kao ovo sranje.“
„Moraš da prodaš njen stan u Californiji,“ rekao je Ryder. „Prodaje se jedna
lepa nekretnina uz obalu, blizu naše. Nije u redu da živiš u Californiji, brate. To
je teritorija Đavola.“
„Da, pa, Crescent City je blizu njenog studija u kome snima pesme. Kad
dođemo ovde, boravimo u klupskoj kući jer je zgodnije i besplatno.“
„Jebena škrtica.“ Alexander ga je udario po ramenu. „Sa njenim novcem mogli
biste priuštiti sebi vilu uz samu obalu. Ja sigurno na tvom mestu ne bih živeo
ovde s novacima.“
Grigore se nasmejao. „Jebeni novaci znaju da sam ja taj koji spava u njenom
krevetu. Osim toga, mnogi novaci odsedaju negde drugde kad sam ja u gradu.
Samo je Lefty u kući kad i ja, i provodi kvalitetno vreme sa Chadom. On nije
zainteresovan za moju staru damu. Gledaćemo da kupimo kuću u Oregonu
uskoro.“
Nastupila je tišina jer su muškarci upravo shvatili da se Peter „Rocker“ Vasile
neće vratiti u svoju sobu u klupskoj kući.
„Isuse.“ Grigore je pročistio grlo i protrljao lice dlanovima. „Znaš, Vlad, ubiću
onog kučkinog sina, bio ti on brat ili ne. Za Rockera, čoveče. Nije zaslužio da
tako ode.“
Vlad je položio ruku na Grigorove rame. „Primljeno k znanju, sine. Jedan od
nas će ga svakako ubiti.“
„Tako je, tako je,“ Kaleb je podigao čašu viskija. Muškarci su uradili isto u čast
poginulog brata. „Biće propisno sahranjen, Grigore.“
„Hvala, Hawk,“ rekao je zamagljenog pogleda.
Suzi im je prišla s rukom preko nosa i oraspoložila ih malo. „Možete li momci
da iznesete to sranje napolje. Usmrdećete celu kuću.“
Osmeh se pojavio na Kalebovom licu. „Znam šta je lek za to.“
Suzi je progunđala. „Ti misliš da je seks lek za sve.“
„Pa zar nije?“ Grigore se našalio, zgrabio bocu spreja od Alexandera i ugurao
je u torbu. „Ostaviću ga na tremu, gospođice Suzi.“
Ona se izdigla na prste i poljubila ga u obraz. „Ti si stvarno jedan od najboljih
ljudi koje znam, Wolf.“
Grigore se momentalno zarumeneo, crvenilo se proširilo od vrata pa sve do
obraza. Požurio je s torbom napolje kako ne bi privukao još više pažnje na sebe
i stavio je na trem. „Ovaj sprej će uraditi svoje pod uslovom da Mircea ostane u
šumi. Moraćemo da smislimo novi plan ako se bude krio u Eugeneu.“
„Jurićemo njegov miris po šumi.“ Vlad je protrljao svoju kratku bradu palcem i
kažiprstom. „Mislim da neće dolaziti u grad osim kako bi se nahranio. Mircea
zna da ga tražimo, tako da će se pritajiti. A koji je bolji način da se sakriješ od
šume i njenih stvorenja?“
„Lefty i još nekoliko novaka ostaće u Eugeneu i držaće na oku Mirceaine
vampire,“ Kane se obratio grupi. „Čim se pojave, pozvaće nas.“
„Šta je sa Chadom?“ Upitao je Kaleb. „On ne bi trebalo da zna šta se dešava,
on nije jedan od nas.“
„Pobrinuo sam se za to pre nego što smo otišli. Hipnotisao sam ga.“
„Hvala, Xander,“ rekao je Kane. „Kad Lefty postane Sin,“ rekao je Kane,
„pozabavićemo se Chadom i onim što bude trebalo da zna, to jest, osim ako ga
Lefty ne izabere za para. U suprotnom, tretiraćemo ga kao što je to Xander
učinio, kao i svako drugo ljudsko biće.“
Vrata klupske kuće su se otvorila i Grayson je ušao unutra, a pratili su ga
Tamera i Lucian. Ona ga je spustila na pod i on je otpuzao do Stefana i igračaka.
Janelle više nije bila na podu, već je sedela na sofi pored Indie i Care. Tamera se
pridružila ženama. Taman kad je Vlad hteo da skrene pogled, uhvatio je
Janellein skriveni pogled ka njemu. Prokleto je pokušavala da ga ignoriše, ali
nije to dobro uradila. Vlad je suzbio osmeh jer nije želeo da se pravda svojim
potomcima.
Miris tvora je odjednom ispunio prostoriju zbog čega su se neki zakašljali, a
neki zapušili usta. Isuse, to sranje je stvarno jako. Nekoliko sekundi kasnije,
Grayson se glasno smejao i brzim koracima išao ka vratima dok ga je Grigore
pratio. Sva sreća te je smrad nestao kad je veliki momak izašao iz kuće. Suzi i
Tamera su brzo poskočile i otvorile sve prozore i vrata ne bi miris tvora ispario.
„Jebeš ga, ovo baš smrdi.“ Kaleb je zapušio nos. „Ako Wolf ne prebije Gypsya
zbog ovoga, onda ću to ja učiniti. Nema šanse da Mircea oseti vampira pored
ovog smrada.“
Alexander se nasmejao. „Wolf će se sigurno osvetiti Gypsyu, ne sumnjam u
to.“
Ryder se nasmejao. „Bolje on nego neko od nas. Pa, barem smo testirali
Wolfovu teoriju. Ako ne osetimo njegov miris već samo miris tvora kad se bude
vratio u kuću, onda smo na konju.“
Zvuk Graysonovog smeha čuo se kroz otvorene prozore dok je Grigore
gunđao. S obzirom na to da je Grayson veoma brz, Grigoreu će trebati malo više
vremena da ga uhvati. Vlad nije mogao zaustaviti smeh koji titrao na njegovom
licu. Izgleda da je Grayson bio šaljivdžija među njima. Niko zapravo nije bio
iznenađen njegovim postupkom.
Nekoliko sekundi kasnije Grigore i Grayson su ušli u kuću, i obojica su
najstrašnije smrdeli. Vlad je uvrnuo nos. Ovo će biti izgleda jedini put kad njihov
vampirski miris zaista smrdi. Žene su brzo napustile kuću sa malom decom u
rukama.
Kaleb je opet zapušio nos. „Isuse! Vas dvojica smrdite.“
Grigore se smejao dok je pokušavao da se trlja o potpredsednika. „Pa, barem
smo dokazali da moja teorija vredi.“
„Nemojte da računate na mene da se mažem ovim sranjem,“ rekao je
Alexander. „Mogu se samo nadati da neću povratiti dok stojim pored vas
dvojice idiota.“
Grigore je zgrabio Alexandera i zagrlio ga medveđim zagrljajem iz kojeg se
ovaj nikako nije mogao izvući. „Samo želim da ti pokažem koliko te volim.“
Konačno ga je pusti, a od Alexandera je zaradio udarac po glavi, što je samo
izazvalo grohotan smeh među muškarcima.
„Da li neko zna kako da se rešimo ovog groznog smrada?“
 „Trebalo je da misliš o tome pre nego što si me isprskao, Gypsy.“ Grigore se
smejao i odmahivao glavom. „Sapun sa mirisom limuna, sok od limuna i malo
peroksida bi trebalo da pomognu. Slučajno sam se poprskao sprejem pre
nekoliko godina dok sam lovio.“
Grayson ga je upitno pogledao. „Da li imamo sapun sa mirisom limuna ovde?“
Kane je prevrnuo očima. „Momci, smrdite do bola. Dobrovoljno se javljam da
odem u prodavnicu i kupim sve što vam treba. Sledeći put kad budemo tražili
Mirceau, poprskajte žbunje i okolinu, a ne sami sebe.“
„Ja se dobrovoljno javljam da isprskam sprejom kučkinog sina kad ga budemo
uhvatili,“ dodao je Kaleb.
„Vi momci nećete imati šanse da ga uhvatite ako ga se ja prvi dočepam.“ Vlad
je obema rukama prošao kroz kosu duboko uzdahnuvši. „Dok se vi zajebavate
ovde sa tim smrdljivim sranjem, ja odoh da ga lovim.“
„Osetiće te da dolaziš.“ Kane je izdigao obrvu. „Ne možeš ga uhvatiti, a da ne
zamaskiraš svoj miris nekako.“
„Onda ću prvo poslati nekoga od vas ispred mene. I držite to sranje što dalje
od mene. Jebeno mi je spržilo nosnice.“ Vlad je krenuo ka vratima. Morao je da
se izgubi odavde što pre, jer je smrad počeo da se širi svuda. „Povešću Janelle
sa sobom. Kane, pošalji nekoga u njen stan da počisti nered. Ne želim da ona
vidi šta je u frižideru.“
„Šta se dođavola nalazi u frižideru?“ Upitao je Kaleb.
Kaneove oči su potamnele pa je pročistio grlo. „Rockerovo srce, brate.“
„Isuse“, zarežao je Grigore. „Ubiću tog kučkinog sina.“
„Stani u red, Wolf.“ Rekao je Vlad pre nego što je izašao napolje kako bi
udahnuo svež vazduh i potražio Janelle.
 Trinaesto poglavlje
Janelle se oteturala do sofe i skljokala se na nju, obuhvativši glavu rukama i
nagnula se napred. Vlad je primetio da će morati da se drže standardnog načina
transporta u budućnosti jer ona očigledno nije mogla da podnese ovako veliku
brzinu.
„Nećeš valjda opet povraćati?“
Zajecala je ne pogledavši ga. „Ne, ali što bi se ti uopšte brinuo?“
„Zato što ne bih voleo da se ispovraćaš na pod.“
Uspravila se na sofi streljajući ga pogledom. „Ozbiljno? Ti, koji ljude smatraš
užinom, plašiš se malo povraćke?“
Vlad je zagunđao. Ne bi bilo loše da pokaže malo zahvalnosti jer ju je doveo
na bezbedno. „U pitanju je jačina mirisa. Mogu osetiti mirise jače od ljudi, a
miris povraćke je gotovo isto neprijatan kao miris tvorovog urina.“
„Što nas dovodi do činjenice da možeš osetiti moju požudu.“
Izdigao je obrvu. „I?“
„Mogao si me upozoriti.“ Nasmejao se na njene reči. „Nije smešno, Vlad.“
Opet se nagnula napred i zaječala. Bilo je očigledno da je jadna žena imala
problema s mučninom. Zapitao se da li je podnosila ovako loše i avione.
„Da li ti se ovo događa često?“
„Misliš da li često putujem brzinom svetlosti i nakon toga povraćam?“ Njene
reči su bile skoro pa nerazgovetne jer je pričala dok joj je lice bilo u šakama.
„Obično ne idem brže od onoga što oko može da isprati. Kunem se, imam
osećaj da mi se oči prevrću u očnim dupljama.“
„Ako ćeš povratiti...“
„Oh, za ime Boga.“ Janelle je tako brzo ustala da joj je zamantalo u glavi, i
jednostavno se opet skljokala na sofu. „Otići ću peške kući čim se saberem kako
ne bih uprljala tvoj cenjeni penthaus.“
Pročistio je grlo pošto je imao utisak da joj se baš i neće dopasti ovo što će joj
saopštiti. „Ne možeš se vratiti u svoj stan.“
„Zašto?“ Janelle je pokušala da usredsredi svoj pogled na njemu jer su joj se
oči zaista brzo pomerale. Nije ni čudo što joj se povraća. „Vrlo sam sposobna da
počistim nered koji je tvoj brat napravio u mom stanu. Ne treba mi tvoja
pomoć. Samo mi treba vremena da obuzdam mučninu.“
Vlad je stao kraj ogromnog prozora koji gleda na Eugensko nebo. Crvenilo se
razlilo nebom dok je zora svitala. Janelle će bez sumnje uskoro očekivati u
kancelariji. Nije imala taj luksuz da odsustvuje. I o tome je takođe morao da
razgovara sa njom. Možda bi oboma koristilo ako bi je držao na oku. Bio je
siguran da će i ovu vest loše primiti, isto kao i onu da ne može ići kući.
„Uskoro moraš na posao,“ rekao je.
„I upravo si sad to shvatio?“
Vlad nije propustio sarkazam u njenom glasu. Nije navikao da ga ljudi ne
poštuju; a zbog čega je njoj to dozvoljavao, nije bio siguran. Međutim, jedna
stvar je bila sigurna, a to je – ona ostaje sa njim. A ako bude odbila da uzme
odmor sa posla, biće prinuđen da hipnotiše njene kolege, ili u krajnjoj liniji da
pomuti njene misli.
„Možda bi trebalo da javiš da ne dolaziš.“
Janelle se zavalila u sofu, izgledala je malčice bolje nego malo pre. Pogled joj
je odlutao do velikog sata na zidu. „Biću dobro. Ne kasnim. Imam sasvim
dovoljno vremena da odem kući, istuširam se –“
„Iubi, ne ideš kući.“
Ustala je i na trenutak joj se zavrtelo. Stavila je pesnice na bokove. „Ne možeš
mi naređivati kao tvojim unucima. Tako da osim ako ne planiraš da me držiš
protiv moje volje, otići ću. Nema potrebe da me voziš, pozvaću Uber.“
„Kane je poslao već nekoga da pospremi tvoj stan.“
„Šta?“ Kad bi pogled mogao da ubije vampira, bio bi mrtav. „Zbog čega bi za
ime boga poslao stranca u moj dom?“
„Zato što ga je uništio moj brat.“
Janelle je duboko uzdahnula, kao da se raspravljala s malim detetom. Isuse,
on ju je samo pokušavao zaštiti. „Sposobna sam da sama počistim nered. Osim
toga, kako će ući unutra? Osim toga, jedino ja mogu uočiti da li nešto
nedostaje.“
„Slomio sam bravu na vratima kako bih ušao. Popraviće je,“ brzo je rekao. „A
što se tiče nestalih stvari, čisto sumnjam da imaš nešto što će koristiti mom
bratu.“
„Zašto je onda provalio u moj stan?“
„Da te uplaši.“
Otvorila je usta kako bi nešto rekla, pa ih je zatvorila kao da je znala da je
bolje da ćuti. Izgledalo je kao da Janelle razmišlja o Mirceainim razlozima
provale, pa je rekla: „Nije uspeo da me zaplaši. Prijaviću provalu i poslati uzorke
laboratoriji.“
„Ne možeš to uraditi.“
„A zbog čega jebeno ne? Sad stvarno počinješ da me ljutiš, Vlad.“
Vlad je protrljao lice. Zašto je morao da bude opsednut nekim ko je toliko
frustrirajuća osoba. „Iubi.“
„Prestani da me zoveš tako. Ja nisam tvoja prokleta ljubav niti tvoja beba.“
 „U tvom frižideru se nalazi ljudsko srce.“
Janelle su izdale noge i ona se opet skljokala na sofu. „Isuse. Tvoj brat je
psihopata.“
„I gori od toga.“
„Šta je gore od osobe bez moralnih skrupula i koja ubija bez savesti?“
„Besmrtni vampir koji nimalo ne haje za ljude.“ Vlad je došao do sofe i uzeo je
za ruku. „Obećao je da će ti izvaditi srce.“
Liznula je usne. Dobro je, konačno je video trunčicu straha u njenim očima.
Drhtavica je prošla kroz njeno telo. „Čije je srce u mom frižideru?“
„Srce vampira koji se pojavio u tvojoj viziji, onaj čiju je glavu Mircea skinuo.
Pomoću njegovog srca poslao ti je poruku.“
„Moram da pošaljem laboratoriji –“
„Ne možeš. DNK rezultati neće biti dobri. Ne smemo dozvoliti vlastima da se
dokopaju tih rezultata. Biće previše pitanja.“ Vlad je pustio njene ruke i stavio
dlanove na njene obraze. „Mi ćemo se sami pobrinuti za naše. Zbog toga ne
smeš da ideš kući i zbog toga moraš da uzmeš odsustvo s posla. Ne mogu te
čuvati dvadeset četiri časa dnevno dok si na poslu.“
„Šta?“ Janelle je odgurnula njegovu ruku. „Ne možeš me pratiti unaokolo.
Imam posao i niko me ne može zastrašiti. Ako ne odem na posao, onda neću
više imati posao.“
Vlad je znao da će biti tvrdoglava. „Onda ću te pratiti dok si na poslu.“
Nasmejala se. „Ne možeš biti ozbiljan. Šta ću reći svojim kolega? Svom šefu?“
„Pusti mene da se pobrinem za njih.“ Morao je da promeni strategiju kako bi
shvatila njegove razloge. „Dok sam ja na tvojoj strani, lakše ćeš uhvatiti
Mirceau. Bez mene, nemaš nimalo šansi za to.“
Njen pogled se zatamneo, očigledno je bila uvređena. „Ti onda zaista sumnjaš
u moje sposobnosti kao specijalnog agenta.“
„Nikako, Janelle.“ Vlad je ustao i odšetao do prozora okrenuvši leđa Janelle.
„Ja poznajem bratovljeve veštine jer je vampir. On može otići bilo gde
neopaženo. Može osetiti tvoj dolazak mnogo pre nego što stigneš na odredište.
Snažniji je od tebe i tvojih kolega zajedno. Ne možeš pratiti petstogodišnjeg
vampira i očekivati da preživiš.“
„Ako je tako snažan, kako ćeš ga onda zaustaviti?“
Vlad se okrenuo bez trunke emocije na svom licu. „Zato što sam ja snažniji. Ja
sam ga stvorio.“
 Janelle je zurila u Vlada. U šta se ona dođavola uplela? 500 godina stari
vampiri. Očnjaci. Bezdušne ubice. Da ne spominje one demone koji su na zemlji
duže nego što je ona živa.
Kako je sve to bilo i opstalo u senci sve ove godine i nije otkriveno?
Vlad je spomenuo da je njihova DNK različita i kako moraju da sačuvaju tu
tajnu od vlasti, tačnije od kriminalističke laboratorije. Vrućina ju je oblila, sram
ju je celu prožeo jer je već dala Vladovu dlaku kriminalističkoj laboratoriji.
Nije u potpunosti ljudska.
Janelle je morala da prizna svoju grešku, pogrešan korak koji je pravila, i cela
se stresla na samu pomisao da mu to prizna. Vlad će biti besan, i to s pravom.
Možda da se ušunja u laboratoriju, pronađe dlaku i rezultate DNK i uništi ih.
Nažalost, čak i da uspe u tome, ne može izbrisati sećanja tehničara koji su
uradili te analize. Kamere u laboratoriji bi je sigurno snimile, zbog čega bi
postala prestupnik, završila u zatvoru i sigurno više nikad ne bi radila u policiji.
Možda bi čovek pomislio da bi onda makar bila bezbedna u zatvoru od
njegovog psiho brata, ali Vlad joj je već rekao da ga nikakav zatvor ne može
zadržati, što znači da bi i Mircea mogao da uđe unutra.
„Obećao je da će ti izvaditi srce.“
Janelle je bila prilično sigurna da to nije bila metafora i da će Mircea to
stvarno i učiniti. Koliko god mrzela to da prizna, treba joj Vlad. Nikada do sada
nije tražila pomoć od drugog zbog svoje bezbednosti. Janelle se ponosila sobom
jer je bila zaista dobar agent. Jeste imala partnere koji su joj čuvali leđa dok su
bili na zadatku, ali se nikad nije osećala bespomoćno.
Oči su joj se napunile suzama iako je odbijala da plače. Janelle je godinama
radila za DEA; opasnost je bila deo njenog svakodnevnog života. Neće se slomiti
zbog prastarog vampira koji želi njenu smrt, naročito ako je taj vampir deo
meksičkog kartela.
Saberi se, draga.
Janelle je oduvek znala da se njen život jednog dana može okončati na poslu.
To je činjenica koju su svi specijalni agenti znali i nosili je poput oklopa.
Zaboraviti to značilo bi ugroziti svoj i partnerov život.
Ali kako bi se trebala boriti protiv besmrtnog vampira?
 Odgovor je bio prilično jednostavan. Njen pogled je odlutao do vampira koji je
stajao nekoliko koraka dalje od nje. Izgledao je pakleno seksi sav skockan u
džinsu i majici i bez sumnje smrtonosno opasan. Ispravio se dok ju je
posmatrrao zabrinuto. Ovaj vampir koji ima preča posla nego da dadilja DEA
agenta, preuzeo je na sebe brigu da je zaštiti od njegovog zastrašujuće
sjebanog brata, onog koji se pojavio u njenoj poslendjoj viziji.
Vlad Tepes, opaki vampir, bio je spreman da ubije za nju. Janelle se i više nego
sviđao ovaj vampir i to ju je prestrašilo više nego sama činjenica da će joj
njegov brat izvaditi srce. Nije joj trebalo da se zaljubi u vampira koji je toliko
star da bi joj mogao biti čukun-čukun-čukun-čukun deda. Kad već govorimo o
zabavljanju sa mnogo mlađim od sebe, da nije slučajno ovaj vampir imao
nekoga pored sebe koji je star koliko i on?
„Da li si u redu, iubi?“
Ljubav. To je bila samo reč i ništa više. Sa svojim izgledom i činjenicom da je
toliko dugo na zemlji, sumnjala je da bi se ovaj grešno seksi vampir zaljubio baš
u nju.
„Biću u redu.“ Iako joj je bilo teško da prizna, ipak je rekla: „Uz tvoju pomoć.
Ubedio si me da ne mogu da uradim ovo na svoju ruku.“
Vlad je prešao razdaljinu između njih i kleknuo ispred nje. „Neću dozvoliti da ti
se išta dgodi.“
Janelle mu je verovala, znala je da bi ovaj opasan besmrtan vampir ubio za
nju. Vlad joj nije ličio na nekoga ko daje lažna obećanja.
„Moramo da smislimo plan. Ne mogu tek tako da napustim posao. Šef bi mi
dopustio da odem na duže odsustvo jedino ako bih bila smrtno bolesna. U
suprotnom, ne bih više imala posao. A ti da me pratiš na poslu? Treba mi
njegova dozvola za to.“
„Onda ćemo je dobiti.“
„Kako?“
„Kako brzo zaboravljaš moje moći. Hipnotisaću ga i naterati da uradi sve što
poželim, i onda se niko neće više pitati zbog čega sam stalno uz tebe. Više neću
morati da koristim svoje,“ zastao je namignuvši joj, „jeftine trikove.“
Janelle se nije raspravljala s njim jer mu je plan bio dobar. Vlad će ići sa njom
gde god bude i ona išla. Biće uz nju kako bi je zaštitio od svog brata.
„Moram uskoro u kancelariju.“
„Idem s tobom. Upoznaćeš me sa svojim šefom, a ja ću ga ubediti da mi
dozvoli da budem stalno uz tebe.“
„Šta ćeš mu reći?“
„Reći ću mu da sam agent iz Vladine agencije i da sam na tajnom zadatku.
Slučaj na kojem trenutno radiš, a tiče se dilera droge kojima je prerezano grlo
od strane rivalskog kartela je takođe na našem radaru zbog krijumčarenja
oružja. Izgledaće kao da radimo na istom slučaju i da moramo da sarađujemo.“
„A zašto bi rekao da si na tajnom zadatku?“
Vlad se nasmejao, ustao i počeo da šeta sobom. „Ako mu kažem da moraš i ti
sa mnom na tajni zadatak, onda više ne moraš biti u kancelariji od 9 do 5 i tako
ćemo rešiti jedan problem. Povremeno ćemo mu se javljati i donositi
informacije zbog kojih će biti zadovoljan dok lovimo mog brata. A onda kad se
naš navodni zajednički slučaj raspadne, moći ćeš da se vratiš na svoj posao, a ja
svojim nadređenima.“
Kapetan Robbie Melchor je bio i više nego pronicljiv da bi naseo na ovu
njihovu priču. Sigurno će tražiti potvrdu od Vladovog šefa.
„Šta ako bude želeo da razgovara sa tvojim šefom? Kapetan Melchor je
kontrol frik. Želeće da zaštiti svoju guzicu ako se nešto dogodi na tajnom
zadatku. Neće ti tek tako verovati na reč. Želeće potvrdu da ne bi snosio
nikakvu odgovornost.“
„Daću mu Kaneov broj. On može da odglumi mog šefa. Kad ga budem
prethodno hipnotisao, poverovaće u sve što mu Kane bude rekao.“
Janelle se nije dopalo ovo sa hipnozom. Šta ako hipnoza ne bude radila na
Robbieju kao što ne radi na njoj. Ovaj plan nije bio sasvim ubedljiv. Vlad će
nakon svega samo odšetati, a ona će ostati bez posla, i Robbie će se sigurno
postarati da se više nikad ne zaposli u policiji.
Uzdahnula je i dalje gledajući ga ravno u oči. „Bolje bi ti bilo da ovo uspe,
Gospodine koji voli da grize, inače ću ostati bez posla, a ti ćeš biti odgovoran za
to.“
Nasmejao se dok su mu u očima vrcale varnice sreće. To je zaista bilo
zadivljujuće videti budući da ovaj veliki momak nije često izgledao oduševljeno.
„Gospodin koji voli da grize? Zvuči kao ime za lika iz crtaća, a ne za nekoga ko je
besmrtan i opasan.“
Janelle se nasmejala. „Kako bi voleo onda da te zovem?“
„Pohotan vampir sa grešnim mislila prema svom kolegi.“
„Malo je predugačko za nadimak. Dakle, ja sam taj kolega?“ Upitala je jer joj
se dopalo kako to zvuči.
„Za sada jesi.“ Stavio je prst pored svojih usana. „Šta kažeš za nadimak – vreo,
seksi vampir?“
Upitno je izdigla obrvu. „Da nije malo preterano?“
„Nisam čuo da si se žalila, da ne spominjem da mogu osetiti tvoju požudu kad
sam ti blizu, što dokazuje moju teoriju.“
Imao je pravo zbog čega je zajecala i zarumenela se momentalno. „Ako ćemo
provoditi vreme zajedno, onda moramo da utvrdimo neka pravila.“
 „Kao što su?“
„Nema griženja.“
Vlad se ponovo nasmejao. „Dobro. Nema griženja sve dok se ne budemo –“
„Nema seksa.“
„Pa, to je stvarno glupo.“ Progunđao je. „Toliko o tome što sam planirao.“
„Ako ćemo da držimo širom otvorene oči i da osluškujemo okolinu, onda
moramo da budemo fokusirani. Nalaženje tvog brata je prioritet, a ne da se
uvučemo jedno drugome u gaće.“
„Ali dopalo bi ti se.“
Prevrnula je očima zbog čega se opet nasmejao. „Ne smemo da dopustimo da
nas bilo šta omete.“
„Pa onda, ako sam ja Gospodin koji grize, ti si onda Gospođica smor.“
Janelle je morala da se nasmeje na ovo. Upravo je upoznala potpuno novu
stranu ovog čoveka, i dopalo joj se. „Moram da se istuširam kod tebe pre nego
što odemo u kancelariju. Nosiću ovo što je na meni, ali kasnije moramo svratiti
do mog stana po još odeće.“
Vlad se ispravio, gledajući je bojažljivo, kao da je hteo još nešto da kaže.
„Šta je bilo?“
„Pretpostavljam da ne mogu da gledam?“
Dah joj je zastao u grlu. Očigledno je nije ozbiljno shvatio nakon svega što je
rekla. „Izvini?“
„Tuširanje... Ti ispod tuša. Mogu da primenim neke opake umne trikove koji
su poprilično orgazmični i zbog kojih ćeš odustati od svojih glupih pravila. Ili ti
jednostavno mogu istrljati leđa.“
Janelle je zarežala spustivši dlanove na svoje užarene obraze. Ovo je
definitivno bilo previše za nju. Provođenje silnog vremena kraj njega biće za nju
iskušenje kome možda neće odoleti. Okrenula je Vladu leđa zaputivši se ka tušu
dok je razmišljala o novim trikovima koje je spomenuo.
 Četrnaesto poglavlje
Janelle je izašla iz kancelarije DEA sa Vladom koji ju je pratio. Nije morala da
pogleda iza sebe da bi znala da je tu. Osećala ga je u svakoj pori svoga tela. Biće
jako teško raditi sa njim, a još teže prikriti svoju požudu. Doduše niko normalan
ne bi znao za to. Ali zbog same činjenice da može osetiti kad se njen libido
probudi, osećala se postiđeno. Glasno je žvakala žvaku koju je imala u ustima
nadajući se da će joj to skrenuti pažnju sa grešno seksi čoveka koji ju je pratio.
Fokusiraj se, prokletstvo. Imaš posao koji treba obaviti.
Prvi korak u njegovom planu prošao je upravo onako kako je on i zamislio.
Vlad Tepes, iliti ATF specijalni agent Val Tepp, uspeo je da odštampa lažnu
identifikacionu propusnicu i da je poturi kao pravu zahvaljujući hipnozi. Njegovi
unuci su mu pomogli oko dokumenata kako bi izgledala kao prava jer su Sinovi
imali dosta sumnjivih veza sa strane. Janelle se nije trudila da pita ništa u vezi sa
tim. Shvatila je da što manje zna, bolje će biti za nju ako cela ova akcija
propadne.
Vlad je nosio plave farmerke, isprane i iznošene, ali po poslednjoj modi, koje
su mu savršeno stajale, a njegova guza je bila lepo upakovana u njima. Doduše,
nije da je baš obraćala pažnju na to, naravno. Upravo su izašli iz butika polovne
robe gde su pronašli odeću koju bi nosilli vojnici meksičkog kartela. Mekana
flanelska majica na kojoj je pisalo Journey zatezala mu se preko širokih ramena.
Bandana marama opušteno je visila oko njegovog vrata u slučaju da mora da
prekrije pola lica, na isti način i vojnici kartela i njihove ubice nose tu maramu.
Iskoristio je jednu od njenih gumica za kosu kako bi pokupio svoju dugu kosu u
neuredni rep, što je bila totalna suprotnost puštenoj kosi koju je do sada nosio.
Njegova kosa sada više nije ublažavala njegove oštre crte lica, kao ni njegovu
izraženu jaku vilicu i zbog toga je sada izgledao jebeno opasno. Ukratko, njegov
izgled sada u potpunosti odgovara njegovom tajnom zadatku.
Propusnica za posetioce omogućavala mu je da je prati kroz DEA zgradu bez
ljubopitljivih pogleda. Vlad više nije morao da koristi hipnozu ni svoje trikove jer
ga niko ništa neće pitati pošto je sve vreme uz nju.
„Sedi, Val.“ Janelle se nasmejala jer je volela da mu naređuje. Imali su ulogu
koju su morali da odglume. Radio je sve što mu je rekla, iako je ravna crta
njegovih usana jasno govorila o tome kako nije navikao da mu se naređuje.
„Pozvaću kapetana Melchora i videti da li može da nas primi.“
„Ne želim više da provedem ni trenutak u ovoj kutiji koju nazivaš
kancelarijom.“ Progunđao je. „Zakaži sastanak što pre.“
 „Ovde si kao moj gost,“ Janelle se smeškala pokušavajući da ostane ozbiljna.
„Igraj ulogu.“
„Igram ulogu agenta na tajnom zadatku, kartelovog ubicu.“ Nije se smejao.
Njegov stav ne-primam-naređenja-ni-od-koga bio je pakleno seksi. „Ne primam
naredbe ni od koga, osim od kralja kartela, čak ni od tebe.“
Progutala je pokušavajući da potisne svoju požudu. „Vrlo si dobar u tome.“
Raširile su mu se nozdrve dok mu se jedan kraj usana izvio u osmeh. „Ako ne
uspeš da držiš svoj libido pod kontrolom, specijalni agente Ferrari, pokazaću ti
koliko sam dobar pre nego što odemo kod tvog šefa.“
„Ozbiljno?“ Janelle je odmahnula glavom. „Pokušavam da se fokusiram. Ne
mogu sve da kontrolišem, a naročito činjenicu kako tvoje prisustvo utiče na
mene. Dogovorili smo se. Nema seska.“
„Dobro je znati da se ne možeš kontrolisati u mojoj blizini.“ Janelle je gunđala,
a on se nasmejao. „Ti si sama napravila dogovor. Ja nikad nisam rekao da se
slažem.“
Vlad je ustao i šepurio se sa svojim 198 cm ispred nje kao da je bio svestan da
je najseksipilniji čovek na planeti Zemlji. Prokljuvio ju je samo tako. Janelle je
teško izdahnula i ispružila dlanove da ga zaustavi.
Bila je u nevolji.
Njegov osmeh joj je govorio da je on tačno znao kakve su njene misli bile.
„Mogli bismo da zaključamo vrata –“
Njeni dlanovi spojili su se sa njegovim grudima.
„Vlad,“ obratila mu se upozoravajućim tonom, osećajući vrelinu kako se širi
kroz njeno telo od tog jednostavnog kontakta. „Moramo da krenemo u potragu
za tvojim bratom. A to ne možemo da radimo ako smo ometeni. Mircea će
računati na to. Šta misliš zašto mi je pretio? Sigurno ne zato što predstavljam
pretnju za njega. On nekako veruje da te može uhvatiti preko mene.“
„Šta je jedan brzinski –“
„Vlad!“
Opet se nasmejao. „U pravu si. Nije mi potrebna dodatna distrakcija. Hajde da
posetimo tvog šefa.“

„Uđite i zatvorite vrata,“ Janellein šef je rekao nakon što je pokucala.

 Kapetan Robbie Melchor je ustao i ispružio ruku. Vlad se nije mogao suzdržati
te je čoveku jako snažno stisnuo ruku dok su se rukovali. Kapetan je pokušao da
sakrije činjenicu da ga je zabolela ruka nakon rukovanja tako što je protrljao
obe ruke. Vlad je bio viši od njega čitavih petnaest cm i nekoliko kilograma teži.
Trebalo je čoveku odati priznanje, nije pokazao ni trunku straha. Možda je
njegovo junaštvo proisticalo iz činjenice da bi mu nekoliko desetina agenta
odmah pritrčalo u pomoć ako bi sastanak krenuo u neželjenom smeru, iako mu
to ne bi pomoglo svakako.
„Janelle mi je rekla kada je zvala da zakaže ovaj sastanak da ste na tajnom
zadatku i da jedan od naših slučajeva utiče na ishod vašeg slučaja, da budem
tačniji Flores slučaj. Vi ste na tajnom zadatku i pokušavate da se infiltrirate u
kartel. Imate moje veliko poštovanje zbog toga.“
Vlad je slegnuo ramenima. Iako ga je Janellein nadređeni iznervirao, zadržao
je svoje misli za sebe. Nema uzvratnog poštovanja, to je sigurno. Janelle je
možda brinula zbog toga šta će njen šef reći, ali Vlada nije bilo briga. Kladio se
da ako bi malo dublje kopao, sigurno bi našao neku prljavštinu u vezi sa
kapetanom, prljave poslove koje je odradio i slično.
Kreten je očigledno mislio da je zbog svoje visoke pozicije nedodirljiv. Ako
Melchor nije pušio kurac svojim nadređenim, onda su oni sigurno nosili povez
preko očiju kad je ovaj primao unapređenje. Vlad bi sigurno svetu učinio uslugu
ako bi odlučio da isuši arogantnog seronju. Nije imao milosti prema ljudima koji
su koristili svoj položaj da dobiju ono što požele, a Melchor je bio upravo jedan
od takvih ljudi.
Janelle je bila u pravu kad je zahtevala da ona govori jer Vlad definitivno ne
ume da bude blag s rečima. Ako mu arogantni seronja uputi ijednu neučtivu
primedbu, Vlad će obrisati pod s njime.
Pročistivši grlo, Janelle je sela preko puta kapetana. Ogroman monitor i
tastatura bili su na stolu ispred njega. Vlad nije mogao da vidi ekran sa svog
mesta. „Dobili smo zahtev da odustanemo od slučaja Flores jer bismo mogli
naneti štetu trudu koji je Val uložio radeći na tajnom zadatku. Da ne govorim o
tome kako je i svoj život ugrozio.“
Kapetan je i sam seo sa ravnodušnim izrazom na licu. „Znaš da ne mogu to da
uradim samo na osnovu njegovog zahteva. Trebaće mi neko ko može da potvrdi
njegovu priču.“
Vlad je ostao da stoji držeći ruke prekrštene iza leđa sprečavajući sebe da ga
zgrabi za grlo. „Imam supervizora. On je jedini koji zna za moju misiju. Ako
uništiš sav moj trud do sada, vratiću se ovde i bićeš ozbiljno sjeban. Ja se ne
igram tamo. Ja rizikujem svoj život.“
 Janelle je upozoravajuće pogledala Vlada. Očito nije bila srećna jer je rekao
sve ovo. Vlad se i ranije susretao s tipovima kao što je Melchor. Dozvolivši ženi
da priča umesto njega, poslalo bi pogrešnu poruku. Morao je da se uveri da je
njen šef shvatio koje su posledice ako ga prevari.
Kapetan Melchor je prebledeo. „Uveravam Vas, nije mi namera da ometam
Vaš slučaj niti istragu u toku. Potvrđujući Vašu priču, ja moram da pokrijem
sebe. Imam i ja ljude kojima polažem račune. Ako bude bilo potrebe, imate
moju dozvolu da povedete i specijalnog agenta Ferrarija sa sobom.“
Vlad se nekako zaustavio da mu ne uzvrati oštro. Sama činjenica da je ovaj
bedni izgovor od čoveka bio voljan da baci svog specijalnog agenta u kartelsku
jazbinu, ozlojedila ga je. „I planiram to da uradim. Ne očekuj od nje da se javlja
na raport osim ako bude bilo potrebe. Ne smem da rizikujem, jedino svojim
nadležnim mogu da se javim i podnesem izveštaj. Ako želite da znate detalje,
javite se mom nadležnom.“
„Kako ste upoznali specijalnog agenta Ferrari?“
Vlad je podigao ruku i tako dao znak Janelle da ga ne prekida. Bio je siguran da
će se pakao sručiti na njega kad napuste kapetanovu kancelariju. Ako ništa
drugo, barem Vlad nije osećao požudu na njoj kao afrodizijak. Isuse, bila mu je
potrebna sva snaga volje da je ne baci na njen sto i pojebe je.
Sa njenim besom je lakše izlazio na kraj.
„Previše je njuškala u Flores slučaju pokušavajući da prišije ubistva La Paz
kartelu. Dao sam sve od sebe da je odvratim od te ideje, da je držim van
njihovog radara, ali je postalo zaista teško. Ne moram vam reći šta se dešava
kada kartel posumnja da neko njuška po njihovim poslovima. Mislio sam da je
najbolje i za slučaj i za Janelleino dobro da radi sa mnom u tajnosti, možda kao
moja stara dama.“
Kapetan Melchor je pogledao u Janelle. „A ti želiš da budeš deo ovoga? Nikad
nisi bila na tajnim zadacima. Da li si sigurna da možeš da odradiš to?“
Janelle je klimnula glavom. „Sigurna sam.“
„Zaista se nadam da je tako, specijalni agente Ferrari. S kartelom ne smeš da
zajebeš,“ rekao je kapetan. „Ko je tvoj nadređeni, Val, i kako da stupim u
kontakt sa njim?“
Vlad se nasmejao. Ovog čoveka je bilo lako izmanipulisati. Pakla mu, nije čak
morao ni hipnozu da koristi kako bi sve teklo po planu. Izvadio je papirić iz
džepa sa brojem telefona i stavio na sto.
„Ovaj broj se koristi samo za ovu operaciju. Ne smemo da rizikujemo i zovemo
direktno Vladinu kancelariju. Ako to učiniš, oni će poricati da me poznaju i da
znaju za ovu operaciju.“
„Kako se zove tvoj nadređeni?“
 Pre nego što su izašli iz njene kancelarije, Janelle je pronašla ime visokog
zvaničnika iz Vladine kancelarije kojeg mogu iskoristiti da pokriju priču. Trebalo
im je ime stvarne osobe ako njen šef krene da proverava istinitost priče. Vlad je
nazvao Kanea i izložio mu svoj plan pre nego što je ušao u kancelariju kapetana
Melchora.
Vlad je rekao: „Zamenik direktora Kenneth Turk. Očekivaće vaš poziv.“
 Petnaesto poglavlje
„Vreme je za igru.“ Jednokratni pripejd telefon koji je Kane nabavio ranije
zavibrirao je na šanku. Podigao ga je i pogledao broj na ekranu. U pitanju je bio
nepoznati pozivalac. To mora da je bio Melchor.
„Možeš li ovo?“ Kaleb ga je pogledao zabrinuto. „Tvoja istorija sa ovim
seronjom može upropastiti ovu operaciju ako izgubiš živce.“
„Sve dokle god nas ne bude ugrožavao u pronalaženju Vladovog brata, biću
okej. Ako pređe liniju, rastrgnuću mu grkljan.“
Kaleb se nasmejao. „To je moj brat.“
Javio se na poziv i uključio spikerfon. „Ovde Turk.“
„Zamenik direktora Kenneth Turk?“
Kane je iz dubine duše mrzeo Melchora zbog njegove prošlosti sa njegovom
družicom Carom. Ona i Robbie su se kratko zabavljali davno pre nego što su se
Kane i Cara upoznali. Navodno, čovek nije znao definiciju reči ’ne’. Cara nije
rekla nijednom kolegi da ju je Robbie silovao jer je pretpostavila da će biti
njegova reč protiv njene i da će u startu izgubiti. Cara je spakovala sve svoje
stvari, napustila policiju i preselila se u Lane County gde je postala detektiv.
Kane je naravno bio oduševljen krajnjim ishodom. Da nije došla u Pleasant,
verovatno bi joj se i dalje divio iz daleka.
Da zahvali Melchoru jer je sjebao stvar? Neće se dogoditi.
„Ko jebeno pita?“
Robbie je pročistio grlo. Kane ga je već video u glavi kako prstom pokušava da
olabavi kravatu. Bez sumnje je i dalje bio kukavica. Obično piskaralo sa jakom
pozadinom iza sebe, bez muda da radi na terenu.
„Ja sam kapetan Robbie Melchor iz DEA kancelarije u Oregonu. Da li je
Specijalni agent Val Tepp vaš agent?“
„Rekao mi je da ćeš pozvati. On radi na slučaju za nas. Pozovi me još jednom i
poreći ću sve. Ako upropastiš ovaj slučaj, naći ću te i neće biti dobro.“
Cerek na licu njegovog blizanca govorio je Kaneu da se dobro zabavlja.
„Hvala Vam, zameniče direktora Turk. Cenim Vaše vreme.“ Kane je čuo
Janellein glas u pozadini što je značilo da su ona i Vlad trenutno u Robbiejevoj
kancelariji. „Jedan od mojih agenata, Janelle Ferrari, radiće sa vašim čovekom.“
„Postarajte se da ne zajebe stvar. Složio sam se da bude na slučaju jer je
njuškala unaokolo i jer je postojala mogućnost da ugrozi slučaj koji smo gradili.
Specijalni agent Val mi je rekao da planira da je iskoristi na tajnom zadatku kao
svoju staru damu. Moraš da mi se javiš ako bude potrebno isključivo preko
ovog broja. U suprotnom, zaboravite na njeno postojanje dok ne rešimo slučaj.
Shvataš?“
„Ne planiram da ugrozim slučaj. Rado ću podeliti sa Vam sve što imam o
Flores slučaju.“
„Neka tvoj specijalni agent donese to sve meni. Nisam ovde da se družim i
sklapam prijateljstva.“ Kane je prekinuo poziv i spustio telefon na sto.
„Prokletstvo, to je zaista bio dobar osećaj, mada bi bilo još bolje da sam mogao
da vidim njegovu facu.“
Kaleb se grohotom nasmejao. „Nijednom se nije raspravljao s tobom niti izneo
primedbu, samo je bacio Janelle vukovima, takoreći. Očito ga baš briga za nju,
već samo za svoju reputaciju. Kakva jebena pičkica.“
Kane se nacerio. „Totalno si u pravu.“

„Pobrini se da ubiješ kučkinog sina ovoga puta,“ Vlad je režao preko telefona.
„Hteo sam to da uradim zadnji put ali me je neko sprečio u tome.“ Kane ga je
podjebavao. Vlad je pretpostavio da je zaslužio to. „ Povešću nekoliko svojih
ljudi sa sobom. Pretražićemo područje. Pronaći ćemo ga. Njegovi sati su
odbrojani. Neću mu dati dane. Ovo se završava sada.“
„Pozovi me kad ga pronađeš.“
„Pozvaću te kad ga budem ubio.“
Vlad je završio razgovor i stavio telefon u džep.
Kao zarobljena životinja u kavezu, koračao je po sobi svog pentahoausa. Nije
navikao da se zadržava na jednom mestu predugo, čak ni na svom ostrvu. Ta
potreba da se vrati na put milela je po njegovoj koži kao hiljadu mrava. Morao
je da pronađe svog brata i jebeno se izgubi iz Oregona. Još otkako su ga zarobili
pre nekoliko vekova, mrzeo je zatvoren prostor, čak iako je u pitanju bio
luksuzni penthaus, zbog čega je upravo ostrvo njegovo utočište sa dvadeset i
više soba koje je mogao da iskoristi. Interakciju sa ljudima mora svesti na
minimum, samo kad to bude bilo neophodno.
Razvio je izvesnu mržnju prema ljudima.
Oni su imali ono što je njemu potrebno kako bi preživeo, sredstvo za
zadovoljavanje njegovih seksualnih potreba, i još nešto malo.
 Degradacija društva i same civilizacije bila je očigledna tokom godina. Vlad je
za to krivio nedostatak roditeljstva. Ljubaznost je gotovo iščezla. Kao i
komuniciranje ljudi među sobom putem elektronike ili izbegavanje iste kako bi
blejali u televiziju.
Pakla mu, klinci su ubijali klince ovih dana.
Odmahnuo je glavom i zaškrgutao zubima. U svoje vreme vladao je čeličnom
pesnicom, a ako je zločinac to zaslužio, onda i drvenim kolcem. Vlada su se
plašili ali ga i cenili zbog načina na koji je vodio suđenja. Svaki zločin je imao
zasluženu kaznu koja se morala izvršiti. Ako bi imalo popustio, njegovi
neprijatelji bi ga smatrali slabićem.
Svet je omekšao.
Vlad je jedva čekao kada će se vratiti u svoju samoizolaciju. Koliko još
čovečanstvo može degradirati? Nije bio siguran da želi da zna taj odgovor.
Jedno je bio siguran, a to je da neće dozvoliti svom bratu da doprinese raspadu
čovečanstva. Mircea je morao biti zaustavljen pre nego što mačka, u njegovom
slučaju vampir, nestane iz džaka.
Janelle se meškoljila na svom mestu tiho posmatrajući Vlada kako se puši od
besa. Ona je bila jedina svetla tačka u njegovom inače turobnom životu; jedino
ljudsko biće pored koga je zaista uživao. Čak i kad je zlo pokazalo svoje ružno
lice, ona se nije sakrila. Pakla mu, ne. Htela je da bude tamo napolju, u prvim
linijama borbe kako bi mu pomogla da uhvati brata.
Kao da mu je čitala misli, rekla je: „Mrzim to što sedimo ovde i ne radimo
ništa. Brojnost znači snaga. Kako oni inače planiraju da ga pronađu?“
Njen hrapavi glas pogodio ga je tačno na mesto koje je sve vreme pokušavao
da ignoriše. Vizija nje na kolenima preplavila mu je sve misli i uspravila njegov
kurac, zbog čega su mu pantalone postale neudobne. Potraga za Mirceaom je u
njegovom trenutnom stanju mozga bila zadnja rupa na svirali, i još jedan dokaz
da je Janelle distrakcija koju sebi ne bi smeo da dozvoli. Njegova slabost je bila
Janelleina zabrinutost, zbog koje je bes divljao u njemu.
„Ako misliš na mog usranog brata, ne znam,“ frustrirano je rekao okrenuvši joj
leđa nadajući se da neće primetiti kakav efekat ima na njega.
Isuse, ona je tako brzo postala njegova Ahilova peta, a živi dokaz je on sam
koji je sedeo i čuvao je umesto da izađe napolje i lovi svog brata. „Blizu je.
Osećam to u krvi, ali prokletstvo, nikako ne mogu da ga lociram. Kao da je
kučkin sin naučio kako da predvidi moje pokrete i to me izluđuje. Ne mogu da
se ne zapitam da li je moj brat studirao savršeno uklapanje sa okolinom. Ako je
sposoban da se prišunja Sinovima i iznenadi ih, znači da je postao veoma
lukav.“
„Nećeš uhvatiti svog brata šetajući kroz penthaus."
 I dalje besan, Vlad se okrenuo na peti, njegov pogled se užario, zbog čega su
mu bez sumnje oči pocrnele. „Misliš da ja to ne znam?“
Gnev je ključao u njemu. Gospode, ona nije zaslužila njegov bes. Odjednom je
osetio snažan samoprezir jer je izgubio nerve ispred nje. Vlad je bio jedini krivac
za sve, a ne Janelle. Ona je sve vreme samo pokušavala da mu pomogne. Zbog
njegove proklete sentimentalnosti pre mnogo meseci Vlad nije ubio Mirceau
već ga je zatvorio. Njegov brat je ubedio služavku Ninu da mu pomogne i
zajedno su prebegli sa ostrva, praveći od Vlada najveću budalu ikada.
Kane je bio u pravu. Ovo mora da se okonča.
Ali umesto da bude napolju i sa svojim unucima traži brata, on stoji ovde s
kurcem u rukama. Da Janelle nije držala svoj libido pod kontrolom, ne bi uspeo
da zadrži zver u sebi. Ispijanje njene krvi bila je kolosalna greška. Samo jedna
kap njene slatke krvi i ona je postala njegov heroin, a on narkoman.
Gospode, on je bio taj koji mora da zauzda svoj libido.
Još jednom joj je okrenuo leđa kako bi sprečio očnjake da izbiju na površinu,
zureći u daljinu.
Noć se polako spuštala. Večernji suton obasjao je centar grada ostavljajući
šumu na ivici grada tamnu i neprohodnu za ljudska bića. Doduše, tama ne bi
sprečila njega niti njegove potomke da vide, ali Janelle ne bi videla prst pred
okom.
Nije nameravao da je povede sa sobom u lov i tako ugrozi njenu bezbednost,
naročito sad kada joj je Mircea zapretio da će joj izvaditi srce. Kane i Kaleb su
bili i više nego sposobni da nanjuše njegov trag. Ako ga ne ubiju odmah, onda
će to Vlad učiniti čim mu unuci pošalju lokaciju.
Vlad je spustio svoje ogromne šake na prozorska okna. „Nećemo uhvatiti
Mirceau u gradu,“ rekao je više za sebe pre nego što je privukao Janelleinu
pažnju.
„Zbog čega to misliš?“
„Zato što mu šuma nudi bolju zaštitu. Skoro pedeset posto zemljišta u
Oregonu prekriveno je šumom. Osim toga, kladim se da Mircea mrzi ljude gotov
istom jačinom kao i ja. Da sam ja on, sigurno bih se tamo krio.“
„Ponekad je skrivanje drugima ispred nosa bolji izbor. Mogao bi da iskoristi
prednost okoline i stapanja sa ljudima u njoj.“
Sve je moguće, pomislio je Vlad. Mircea bi mogao pomisliti kako će se lako
uklopiti sa stanovnicima grada. Srećom, Vlad nije dozvolio aroganciji da računa
na druge mogućnosti.
„Šta ti tvoje vizije govore?“
 Janelle se nasmejala. „One ne rade tako, Vlad. Želela bih da je tako lako, onda
bih uhvatila mnogo više kriminalaca, da ne spominjem lokaciju tvog brata.
Nažalost, nemam ideju kad će se neka od mojih vizija pojaviti.“
Njen nemir mu je govorio da je i njoj teško samo da sedi i čeka, naročito kad
ima toliko toga da se uradi. Vladu se to dopadalo u vezi sa njom, ali nažalost,
specijalni agent je ovde bila nemoćna.
„Ne bi trebalo da sedimo ovde,“ Janelle je nastavila. „Potrebno je da što više
ljudi traže tvog brata. Što više ljudi, bolje su šanse da ga uhvatimo.“
I on je prokleto dobro znao da bi bio sad napolju i tražio brata, da nije bilo te
njegove potrebe da je zaštiti. Niko nije mogao da zaplaši Mirceau kao Vlad, čak
ni njegovi unuci.
Bespomoćnost se ugnezdila u njemu produbljujući njegovo loše raspoloženje.
Međutim, izložiti Janelle opasnosti nije bila opcija. Mircea ne bi pokazao ni
malo milosti prema njoj, ako ni zbog čega drugog, onda zbog toga da napakosti
Vladu.
Vlad je nagađao da je ubistvo Mirceaine poćerke i tajne ljubavi, Rosalle, kao i
zatočeništvo, prouzrokovalo njegov bes. Ubistvo Mirceaine družice Nine takođe
je doprinelo njegovom besu, iako Vlad nije bio taj koji ju je ubio – već je izdao
naredbu. Nadao se da će Kane, Kaleb i Sinovi uhvatiti i ubiti Mirceau, i tako
prekinuti bratovljevu osvetu uperenu ka njegovoj lozi.
„Vlad,“ Janelle ga je prekinula u razmišljanju. „Ako je on tolika opasnost i
treba da bude zaustavljen, onda ne razumem zašto gubimo vreme. Još mnogo
ljudi može umreti.“
Uspeo je da potisne poriv da prevrne očima zbog njene naivnosti. Pakla mu,
mogla bi umreti ako se priključi potrazi. Ako bi joj ispričao šta zaista misli,
tvrdoglava lepotica bi bez sumnje zahtevala da pođu u lov bez obzira na rizik
koji postoji.
„Prokletstvo, iubi. Prestani da preispituješ moje motive.“
Vatra se rasplamsala u Janelleinim kristalno-plavim očima.
Odlično. Razbesneo ju je.
Ustala je i besno se zaputila ka njemu zaustavljajući se tik ispred njega. Ubola
ga je u grudi kažiprstom. U jednom kratkom trenutku vrelina je zapalila njegovo
telo zbog čega su mu očnjaci izbili, a kurac momentalno očvrsnuo. Nema šanse
da sakrije efekat koji izaziva u njemu.
On nikad nije bio tip koji je ignorisao svoje potrebe. Pošto je bio najstariji od
svoje vrste, Vlad je uvek uzimao ono za čim je žudeo i nikad se nije izvinjavao
zbog toga. Hipnoza ga je dobro služila tokom godina... sve dok nije upoznao
Janelle. A trenutno je Janelle bila ta za kojom je žudeo, dođavola i sa Mirceaom
i sa svime. Svet je mogao jebeno da sačeka.
 „Da se nisi usudio da mi naređuješ. Prestani da budeš toliko tvrdoglav i pusti
me da ti pomognem.“
Vlad je zurio u nju. „Ne možeš.“
„A zbog čega jebote ne mogu?“ Isuse, čak se palio i na njen bes.
„Zato što bi te Mircea ubio odmah čim bi te ugledao, a to nije prihvatljivo.“
„Neće znati da sam tamo. Sakriću se.“
„Osetiće te mnogo pre nego što mu se približiš.“
Janelle ga je ponovo ubola prstom u grudi. „Zašto mi ne dopustiš da sama odl
–“
Vlad je zgrabio njen rep kako bi je efektivno ućutao. Cimnuo ju je bliže sebi,
njene grudi su se zalepile za njegova prsa, a bradavice su već štrčale. Pa, to je
bila greška... Njena požuda se osetila u prostoriji i okružila ga poput plašta,
zbog čega je njegov kurac još više očvrsnuo. Vlad je hteo samo da je ućutka. A
sad je strašno žudeo za njenim poljupcem. Ma koga je dođavola on zavaravao?
Ništa ga više ne bi zadovoljilo osim jebanja nje.
„Hodaš po tankoj liniji, princezo.“
„Ja nisam princeza.“ Stisnula je usne; a pogled joj se užario. „Mogu da se
nosim sa svime što mi se nađe na putu. Pitaj bilo koga ko je radio sa mnom.
Gonila sam neke vrlo opasne kriminalce i nikad nisam ustuknula. Ne plašim te
se, Vlad Tepes.“
„Trebalo bi da se plašiš. Ovo nije najbolje za tebe.“
„Opasno je. Shvatam. Nijedna situacija nije zagarntovano bezbedna, a opet
sam dobra u svom poslu jer ne brinem o tome šta je dobro za mene.“
Vlad se nasmejao zbog toga što se nisu razumeli. Nije više govorio o svom
bratu i bliskoj smrtnoj opasnosti. „Ja sam taj koji nije dobar za tebe, iubi. Ali da
te tretiram poput princeze? To definitivno nisam imao na umu.“
Liznula je usne. „Oko jedne stvari se konačno slažemo.“
„Ovo se neće dobro završiti.“ Blago joj je nakrivio glavu uguravši joj kosu iza
uha. Vlad nije želeo da ona ima preterana očekivanja u vezi sa njima dvoma.
„Kad Mircea bude mrtav, vratiću se kući. Ovo nije nekakav romantičan film.
Nema onog uvek i zauvek – barem ne za mene.“
Jedna strana njene usne se izdigla. „Da li sam ja to tražila od tebe? Proveri
svoj ego, Vlad. Ja sam udata za svoj posao. Ne trebaju mi večere uz sveće.
Mada, vino bi mi dobro došlo...“
„Iubi...“
Vlad je pustio njenu kosu i obgrlio je. Jednom rukom ju je mazio duž kičme a
drugom ju je pritisnuo uz svoj najtvrđi deo na telu. Proklet bio ako nije želeo da
bude zadovoljen. Njegov pogled je pao na njene usne. Vlad je trebalo nekome
drugome da dodeli ulogu bejbisitera, jer je pakleno siguran da sa njim ona nije
bila bezbedna. Dok je stajao tako blizu nje i osećao njenu požudu, a da ne
govori o slatkom bukeu njene krvi koja je kolala njenim venama, bio je itekako
svestan da je izgubio ovu bitku.
Zalepio je svoje usne na njene poljubivši je neustrašivo, i poručujući joj jasno
kakve su mu namere. Ovo nije bio sladak poljubac. Ništa ga nije moglo
zaustaviti. Još od gubitka svoje prve žene nije osetio takvu neodoljivu požudu.
Ova žena ga nije držala samo za jaja, već je imala i njegovo srce. Ako ne bude
oprezan, Vlad može da se zaljubi i izgubi svoju dušu zbog ove žene. Rekao je
Janelle da kod njega ne postoji ’uvek i zauvek’. Ali neka je proklet ako zna kako
da ode od nje.
Janelle je zgrabila njegovu majicu i još više mu se približila potpuno mu se
nudeći. Vlad je kratko liznuo njene pune usne pre nego što je ugurao jezik u
njena topla usta. Očnjacima je lagano probio njen mekani jezik. Metalni ukus
krvi osećao se u njenim ustima i izazvao napolje njegovu vampirsku DNK.
Svaki deo njega trebao je zadovoljenje.
Morao je da je oseti iznutra.
Žudeo je za krvlju koja je kolala njenim venama.
Podigao ju je lagano kao da je lutka i prislonio na svoje grudi. Uputio se ka
ogromnom krevetu u spavaćoj sobi, čija je vrata otvorio vrhom svoje čizme.
Dugim koracima brzo je stigao do kreveta i položio ju je na mekani pamučni
prekrivač.
Ona je bila anđeo njegovom đavolu.
Dok je ležala na krevetu, kosa joj je bila rasuta okružujući je i lako je mogao
zamisliti kako se krila šire ispod nje. Isuse, zbog ove pomisli trebalo bi da beži
što dalje od nje. Umesto toga, žarko je želeo da se uvuče u krevet pokraj nje,
zagrli je i nikad je ne pusti. Ona bi ga mogla spasiti tame koja je obavila čitav
njegov život. Reč od pet slova mu se rugala u lice, ista ona reč za koju se zakleo
da je više nikad neće izgovoriti nekoj ženi, ne jer to priznanje sa sobom nosi
slabost.
Požuda koju je video u njenim plavim očima, koju je osetio na njoj, prokleto ga
je razbila na komadiće. On nije bio vredan njenog obožavanja. To je bio još
jedan razlog više da je pošalje što dalje od sebe. Umesto toga, njegovo srce je
krvarilo na samu pomisao da je više nikada neće videti. Znao je kako izgleda kad
je ušuškan u njenom naručju i kad pije iz njene arterije. U ovom trenutku
upravo to je želeo najviše na svetu.
Ljubav.
Bio je prokleta budala.
„Molim te, reci mi da ovo nije ono što želiš, iubi. Isuse, reci mi ne.“
„Da.“
 Vlad je gunđao. Bitka je bila izgubljena. „Zbog čega ne možeš slušati,
dođavola?“
Janelle se uspravila i, zgrabivši ga za majicu, povukla na krevet. Ležao je među
njenim raširenim nogama sa kurcem tačno na njenom centru. Zbog vreline koja
je isijavala iz nje očvrsnuo je još više. Spustio je šake na njene obraze i poljubio
ju je polako; to je bio poljubac nežan i posesivan, pun obećanja. I kad bi umela
da pročita njegova osećanja utkana u ovaj poljubac... znala bi da je ovaj
poljubac ispunjen ljubavlju.
Janelle mu je uzvratila poljubac stenjući uz njegove usne. Ona je bila jedina
važna. Ne Mircea. Ne njegovi unuci. Ne svet izvan ovog penthausa. Prekinuvši
poljubac, kliznuo je rukom niz njen abdomen u njene gaćice, a ispod malenog
parčeta svile otkrio je njenu vlažnost.
Vlad je ugurao prst u njenu svilenkastu vlažnost... i telefon je zazvonio.
Prokletstvo, trebao ga je ignorisati, ali znao je da može biti važno. Njegovi unuci
su bili negde napolju izvršavajući njegov zadatak, nešto što je trebalo on sam da
završi mnogo ranije.
Nenorocitule!
Vlad je izvukao ruku iz Janellinih gaćica zbog čega je ona zarežala od
frustracije. Otkotrljao se od nje i izvukao telefon iz svog džepa. Video je
Kaneovo ime i opsovao. Prstom je kliznuo preko ekrana i javio se.
„Bolje bi bilo da imaš nešto.“
„Nešto smo nervozni?“ Kane se kreveljio. „Našli smo Mirceau.“
 Šesnaesto poglavlje
Janelle je zakoračila u klupsku kuću Sinova Krvi gde su se vampiri okupljali, i to
je izgledalo kao nekakva scena iz horor filma. Ovi ljudi nisu bili glumci sa
uverljivom scenskom šminkom. Bili su jebeno zastrašujući sa tim svojim
očnjacima. Vampirska strana članova je sada bila u prvom planu i bili su
spremni za lov.
Jeza je gmizala niz njenu kičmu jer je shvatila u kakav smrtonosan svet je
zakoračila. Ovi vampiri su bili spremni da krenu u potragu za krvlju. Janelle je
odolela potrebi da se ušuška u Vladovo naručje. Smešno, jer je i on dopustio
svojoj vampirskoj strani da izbije na površinu, a opet se pored njega osećala
sigurnom.
„Gde je on?“ Besnim glasom Vlad je privukao svačiju pažnju i prostorijom se
razlegla tišina.
Njegove crne oči su bile ispunjene zlovoljom i mržnjom prema njegovom
bratu Mirceai. Janelle je već videla besnog Vlada, ali ovakav smrtonosan bes do
sada nije videla. Izgledalo je da nijedan vampir u sobi ne sme da izazove njegov
autoritet. Ne, definitivno su se ugledali na njega, kao da je on upravljao
njihovom moći. Čak su i njegovi unuci izgledali spremni da ispune sve njegove
naredbe.
„Malena napuštena koliba nekoliko kilometara udaljena odavde, blizu vrha
South Sistersa, stotinak kilometara istočno. To je verovatno dom odavno
preminulog planinara ili lovca,“ Kane je rekao. „Wolf je izvideo situaciju. On i
Gypsy su uhvatili Mirceain miris. Navodno je tvoj brat spustio gard. Gypsy je
uspeo da se približi kućici sasvim dovoljno kako bi ga uočio unutra.“
„Da li ih je Mircea osetio?“ Vladov pogled je odavao ushićenje, bez sumnje
spreman za lov. Protrljao je dlanovima.
„Sprej sa mirisom tvora je izgleda odradio svoj posao. Rekao sam Wolfu da
ipak bude na bezbednoj udaljenosti. Nismo želeli da se previše približe i izazovu
sumnju kod Mirceae zbog tog odvratnog smrada.“
„Još uvek je tamo?“
Kane je klimnuo glavom.
„Ovo su najbolje jebene vesti koje sam mogao dobiti danas.“ Vlad je pogledao
mišićavog vampira sa svoje leve strane. „Ryder, odvedi Janelle svojoj kući. Čuvaj
je.“
„Xander je zadužen kao bejbisiter.“ Ryder je zarežao očito nezadovoljan
svojom novom ulogom, a u uglovima usana iskočili su njegovi oštri očnjaci.
„Odvešću je tamo, ali ne nameravam da propustim lov. Xander ionako već čuva
Gabby, Adri i Indiu. Još jedna više nije problem. Čim smestim Janelle na sigurno,
pridružiću vam se u planinama. Neko će morati da mi pošalje koordinate
telefonom. Možda će vam trebati jačina praiskonskog vampira ako se pojavi još
mladih vampira koje je Mircea preokrenuo.“
„Imaš pravo, Ryder. Žene će biti bezbedne budući da nisu Mirceaine mete,“
Bobby Bourassa je dodao. „Idem ja sa tobom.“
„Hvala ti, Preacher. Dajte Xanderu do znanja da je Janelle ipak meta,“ Kane je
rekao. „Nemojte olako shvatati Mirceaine pretnje. Xander će morati pažljivo da
ih nadgleda sve dok ne otkinemo Mirceainu jebenu glavu.“
„On je moj brat, Kane. Moja greška. Ako se svi nađemo tamo, onda ja moram
imati tu čast da okončam seronjin život.“
Kaleb je potapšao Vlada po ramenu. „Jasno, deda.“
Mišić je zaigrao na Vladovom licu, očigledno zbog načina na koji ga je Kaleb
oslovio. Ogolio je svoje očnjake i besno pogledao svog unuka. „Vlad.“
Janelle ga nije krivila. Vlad definitivno nije izgledao kao nekakav deda. Pakla
mu, nije izgledao ni dan starije od ostalih vampira, koji su očigledno bili mlađi
od njega.
„Predstava može da počne.“ Kaleb je ignorisao Vladov pogled. Janelle bi se
mogla nasmejati na ovo da situacija nije bila ozbiljna. Kladila se da je Kaleb
tvrdoglaviji i uporniji od svog blizanca. „Janelle, bićeš bezbedna sa Ryderom i
Preacherom.“
O Bože, kako je samo htela da se pobuni, i ostane pored Vlada kako bi se
uverila da je bezbedan. Ali znala je da će mu biti nepotrebna smetnja, i da ga
može skupo koštati. Osim toga, sama ideja da bi ona mogla pomoći bila je
smešna, uprkos činjenici da je bila odličan strelac. Kriminalci koje ona
svakodnevno juri nemaju nikakvih dodirnih tačaka sa ovim smrtonosnim
vampirima.
Ryder joj je pružio kacigu. „Idemo, srce.“
Vlad je suzio pogled. „Poruči Xanderu da ako joj se nešto desi, odgovaraće
direktno meni.“
„Biće ona dobro,“ Ryder ga je uveravao. „Niko ne zna gde ja živim. Kuća je na
Gabbyno ime.“
Janelleje uzela kacigu, ali umesto da je stavi na glavu, uhvatila je Vlada za
lakat. „Možemo li da porazgovaramo? Nasamo?“
Njegov mračni pogled susreo se s njenim. „Zar to ne može da sačeka, iubi?“
„Ne.“
Vlad je duboko uzdahnuo i ispustio dah, bez sumnje je njegovo strpljenje bilo
na izmaku. Gubili su vreme i ako nastave da odugovlače, njegov brat im opet
može umaći. Nekoliko minuta gore-dole valjda neće biti presudno, zar ne? Ono
što Janelle ima da mu kaže neće potrajati. Osim toga, možda neće imati drugu
priliku.
Čvrsto ju je zgrabio za šaku i vodio kroz zgradu do jedne prostorije, zalupivši
vratima za sobom. Njegov bes je bio opipljiv, ali to je nije nateralo da promeni
mišljenje i odustane od svoje ispovesti. Mogao je da bude besan na nju koliko
želi, ali je ona ipak morala da mu kaže.
„Šta je to tako neverovatno važno što imaš da mi kažeš, a da nije moglo da
sačeka? Moj brat je lukavi seronja i poslednje što mi treba jeste da mi isklizne iz
šaka dom mi ovde čavrljamo.“
Janelle je ignorisala njegovu drskost.
„Šta ako se ne vratiš?“ Šapnula je želeći da izbegne da ostale vampirske uši
čuju njenu ispovest.
Vlad je umesto odgovora pročistio grlo.
„Uvek postoji šansa da –“
„Nastavi dalje kako bi mogao što pre da odem u proklete planine.“
Sama pomisao da bi mu se nešto moglo dogoditi nije joj baš nabolje legla. Ako
bude imala još neku viziju, možda bi mogla da spreči katastrofu. „Dopusti mi da
pođem s tobom.“
Njegov odgovor je bio čvrst. „Oko toga nećemo pregovarati. Ne samo da ćeš
sebe izložiti riziku već i mene.“
„Tebe?“
Njegov pogled je omekšao. „Isuse, iubi. Treba da znaš...“
Uvukla je donju usnu među zube nadajući se da i on oseća da su njih dvoje
više od prijatelja s povlasticama. „Ne, ne znam.“
Izvukao je njenu ruku iz svoje i nežno je poljubio. „Idi s Ryderom, pričaćemo
kad se vratim.“
Janelle nije želela da on ode na ovu okrutnu misiju, a da ne zna šta ona oseća.
Sama pomisao na to da se možda neće vratiti zabolela ju je u grudima. Bilo je
stvarno vickasto što ovoliko brine, ili još gore što se zaljubila u ovog čoveka.
Dragi gospode, on čak nije bio običan smrtnik. Ona nije imala pojma kako bi
veza s jednim vampirom uopšte funkcionisala. Pa ipak, njeno srce je izabralo
jednog, i to ni manje ni više nego najstarijeg od svih.
Nema šanse da će se ovo završiti dobro.
Njeno srce će biti slomljeno u milion komadića. Bilo je ludo što svoju
zaljubljenost nije otpisivala kao grešku. Nije kao da će neko poput njega
uzvratiti njena osećanja. Na kraju krajeva, već joj je rekao da kod njega ne
postoji reč zauvek. Te reči je jesu pogodile tada ali se krila iza izgovora kako je
venčana za svoj posao. On je bio vampir, za ime sveta. Naravno da za njih nema
budućnosti. Janelle će ostariti i umreti, a Vlad će dočekati još jedan vek. I onda
još jedan, i još jedan.
Zgrabila ga je za košulju i približila kako bi ga kratko poljubila. „Samo se vrati,
u redu?“
Njegove oči su se caklile dok se osmehivao tako jako da su mu očnjaci virili.
Umesto straha od tih očnjaka, pomisao da bi se upravo oni mogli zariti u njen
vrat, poslala je talas požude niz njenu kičmu.
„To je svakako moja namera, iubi.“
„Ono što želim da kažem je...“ – pročistila je grlo – „Ja, hm, stalo mi je do
tebe.“ Strah od odbijanja sprečio ju je da prizna celu istinu. Nije joj trebalo
mnogo da se zaljubi u njega, koliko god to glupo bilo.
Vlad ju je zgrabio i poljubio još jednom, ovaj put dublje i obećavajuće. Vrata
iza njih su se otvorila i Vlad ju je pustio. Čula je korake kako im se približavaju
dok se Vlad udaljavao od nje.
I dalje su im pogledi bili zaključani. „Ryder, odvedi Janelle do tvoje kuće.
Pobrini se da Xander odradi posao.“
„Shvatio sam, veliko momče.“ Janelle je pogledala muškarca kome je poslata.
Njegova glava je bila blago iskrivljena u pravcu parkiranih motora. „Idemo,
Janelle.“
Bez ijedne reči, okrenula se i pošla za njim. Ryder je zajahao motor i stavio
kacigu na glavu. Janelle je učinila isto sa onom koju joj je dao, a onda se
smestila iza njega.
Ryder je uhvatio njenu ruku i smestio je oko njegovog struka. „Drži se, srce.
Nećemo pratiti ograničenje brzine. Očas posla bićemo kod mene. I ne brini, ja
ću paziti na velikog momka. Iako mu nije potrebna moja pomoć.“
Janelle ga je obujmila oko struka obema rukama. „Držim te za reč.“
Ryder se nasmejao zbog njenog odgovora pokrenuvši motor i isparkiravši se
sa mesta. Drugi bajker za kojeg je čula da ga zovu Preacher ih je pratio.
Pogledavši po poslednji put iza sebe, videla je Vlada kako ih posmatra sve dok
nisu nestali iz njegovog vidokruga. Znala je da mu je stalo do nje, barem malo.
Janelle je to osetila u njegovom požudnom poljupcu i pročitala u njegovom
tamnom pogledu.
Nagla se napred i viknula u Ryderovo uvo. „Postaraj se da se vrati kući.“
Ryder je neznatno okrenuo glavu tako da može čuti njegove reči. „Srce, tom
čoveku nije potrebna pomoć, koliko god ja to hteo. A da li će se vratiti tebi? To
nije moja stvar. Ali ako bih morao da pogađam prema onom poljupcu od malo
pre, siguran sam da će te potražiti kad se sve ovo završi. I zato slušaj Xandera i
budi dobra.“
 Janelle nije htela da prouzrokuje Vladu još problema. Za sad će biti poslušna,
ali ako bude imala još jednu viziju koja će nagovestiti nevolju, dogovor otpada.
Pronaći će sama put do te proklete planine.

Telefon je zavibrirao na stočiću pre nego što je zvuk prekinuo tišinu u kolibi.
Mircea se užurbano zaputio ka stolu kraj prozora, javio se prevukavši prstom
preko ekrana, a zatim je stavio telefon blizu uha.
„Reci mi da si spazio mog jebenog brata?“
„Ne, ali imaš društvo.“
„Koliko njih.“
„Dva vampira. Proveravao sam šumu. Jebeni miris tvora držao me je podalje
od južne strane kućice jer nisam želeo da me tvor poprska. Obilazio sam donju
stranu kad sam spazio pokret. Nešto se pomerilo i bilo je preveliko za tvora.“
„Da li su te videli?“
„Ne. A nisu me ni osetili jer sam bio poprilično udaljen od njih. Čim sam ih
spazio, dojurio sam ovde i pozvao te.“
„Pitanje je vremena kada će se i ostali pojaviti. Verovatno su već sazvali
sastanak i pozvali mog brata. Želim da se pobrineš za tu dvojicu pre nego što
konjica stigne. Da li si sam?“
„Za sada. Ali još trojica su u mojoj blizini, nedaleko od staze. Poslao sam ih da
obiđu šumu malo dublje.“
„Pozovi ih i dođite ovamo. Obavite posao i bežite što dalje od puta pre nego
što Sinovi stignu. Nemojte da zabrljate... oni će stići vrlo brzo. Budite na oprezu.
Ako im padnete šaka, ostaćete bez glave.“
„A ti?“
„Ja ću biti veoma daleko kad žurka počne.“
„Znaš, ti i ja bismo mogli sami da ubijemo ovu dvojicu.“
Mircea se okrutno nasmejao. „Šta misliš zbog čega sam te stvorio? Ne želim
da rizikujem. Sačekaj onu trojicu koju sam stvorio i rešite se neželjenog društva.
Brojčanost će vam dati prednost. Ako ostanete i sačekate ostatak Sinova,
nećete imati nikakvih šansi protiv njih zajedno.“
„A ako se tvoj brat pojavi?“
„Skinite mu jebenu glavu.“ Mircea je okončao poziv.
 Približio se prozoru pomerivši otrcane zavese i provirio napolje. Miris tvora je
definitivno bio jači sa južne strane kućice. Ako je njegovo njuškalo u pravu,
napolju su bila dva pripadnika Sinova. Mircea se mogao kladiti u svoje levo jaje
da su Sinovi koristili smrad kako bi prikrili svoje tragove. On je poput nekog
glupaka mislio da su napolju zaista tvorovi, zbog čega je izgubio dragoceno
vreme.
Ovaj poen je otišao direktno Sinovima, ali igra nije još uvek gotova.
Bilo je mnogo boljih načina da se čovek stopi s okolinom. Hvala Bogu te
njegov brat još uvek nije otkrio te mogućnosti. Taj vrlo koristan talenat Mircea
je otkrio pukom srećom. Kad konačno bude Vlad stigao, neće osetiti Mirceau
kako mu prilazi, i otkinuće mu glavu pre nego što ga brat primeti.
Ta igra mačke i miša bila je prastara. Bilo je krajnje vreme da se svet oslobodi
njegovog egoističnog brata i da on preuzme mesto najstarijeg vampira na
svetu. Pobrinuo bi se da Sinovi podrže njegovu vladavinu ili bi ih sve odreda
pobio.
Pokret među drvećem privukao mu je pažnju. Mircea je spustio zavesu. „Ovo
nije vaš dan, momci.“
Nasmejao se, ubacio telefon u džep i zaputio se u drugi deo kućice. Šuma je
bila poprilično gusta sa severne strane. Barem jednom sreća je bila na njegovoj
strani. U roku od nekoliko sati Mircea će biti daleko odavde, a Sinovi će biti
kraći za dva člana. Vlad bi, bez sumnje, pojačao potragu za njim, posebno želeći
Mirceainu glavu.
„Prokleto se neće dogoditi, brate.“
Mircea je i dalje imao nekoliko trikova u rukavu koje je planirao da izvuče kad
dođe vreme. Nema jebene šanse da je njegov brat ugrozio život specijalnog
agenta Ferrarija dovodeći je u planine u budalastu misiju. Mircea je planirao da
sazna gde je ona smeštena, a kad se to dogodi, uzeće je na više načina.
Vlad Tepes će debelo platiti za svoje grehe.
 Sedamnaesto poglavlje
Vlad je zakoračio na čistinu u blizini kućice. Mesto je izgledalo kao da je
napušteno decenijama. Daske na kućici su bile rasklimane, a ogromne rupe su
zjapile, činilo se da je malo jači vetar dovoljan da razruši kuću. Prozori su
izgledali kao da im je potrebna ozbiljna popravka, većina prozorskih okvira je
bila polomljena ili jednostavno ih nije bilo, zbog čega su se stare zavese lelujale
na vetru. Slabašni krov, pokriven mnogogodišnjom rđom, čeznuo je za
popravkom. Mahovina je rasla na severnoj strani kućice, a ispod nje se jedva
nazirala negdašnja braon i zelena boja zidova. Miris buđi i prljavštine je bio
neopisivo jak. Vlad se kladio da ova kućica nije videla stanara vekovima, izuzev
njegovog brata.
Mircea je znao kako da nanjuši ovakve stare napuštene kuće. Nije mu prvi put
da se krije na ovakvim mestima u dubini šume. I neće mu biti poslednje, osim
ako mu Vlad ne prekine život. Kreten se ponašao poput miša koji se krije u rupi.
Četiri vampirska obezglavljena tela ležala su na ispucaloj zemlji. Vlad je
pogledao u Sinove koji su stigli ovde pre njega. I Grigore i Grayson su bili
prekriveni krvlju svojih žrtava, dok je ostatak upijalo lišće oko njihovih nogu.
Nijedan od njih nije izgledao loše budući da su ubili četiri Mirceaina ljubimca,
koji su u sebi imali njegovu praiskonsku krv.
Vlad je iskrenuo glavu kako bi omirisao vazduh oko sebe. Bes je rastao u
njemu jer se činilo da im je njegov brat opet umakao.
„Jebena kukavica je poslala svoje nove vampire da se bore s vama dok on
beži. General je otišao ostavljajući svoje vojnike prepuštene sigurnoj smrti.“
Odmahnuo je glavom i sa neskrivenim razočaranjem zarežao. „Njegov miris je
svuda. Isuse, opet nam je izmaklo njegovo jadno dupe.“
„Kučkin sin je verovatno pobegao dok smo mi ubijali njegove gnjide.“ Grigore
je protrljao svoje krvave šake o pantalone, mada ih nije uspeo očistiti. „Bojim se
da sam te izneverio.“
„Nisi učinio ništa takvo, Wolf,“ Vlad je nervozno rekao. Nije mogao kriviti
Kalebove i Kaneove ljude. Pakla mu, pa oni su njemu činili uslugu. „Mircea je
tačno znao šta radi. Da niste bili spaženi od strane Mirceae, imali bismo
prednost. Smrad koji imate na sebi pomogao vam je da se približite mom bratu
neopaženo, ali vas je sačuvao i od njegovih kreacije tako što vas nisu osetili dok
nisu naleteli na vas. Verovatno ih je poslao da patroliraju po celoj šumi. Ako
uzmemo u obzir usranu situaciju, vi momci ste učinili sjajan posao.“
„Oni možda imaju praiskonsku krv tvog brata koja kola njihovim venama,“
rekao je Grayson. „Ali ih je bilo lako ubiti, verovatno jer su tek stvoreni.“
 „Pet marioneta manje.“ Rekao je Kane trljajući ruke. „Koliko još?“
„Šest manje,“ dodao je Vlad. „Ne zaboravi onog kojeg sam sredio ranije.
Možete se kladiti da će ih biti još mnogo više ako ne uhvatimo Mirceau.“
„Treba im nedelja dana da se pretvore u vampire.“
„Tako je, Gypsy, što znači da moramo što pre da nađemo kučkinog sin. Jebeš
ga!“ Kaleb je povikao. „Bili smo tako blizu da završimo ovo.“
Vlad je potapšao svog unuka po ramenu. „Nisi razočaran koliko i ja, to je
sigurno. Pre ili kasnije napustiće ga sreća. A mi ćemo biti tu i čekaćemo taj
trenutak.“
„Jedna stvar je sigurna,“ Kane se zacerekao. „Seronja se uplašio i pobegao. U
suprotnom, ostao bi i pomogao svojim vampirima. Umesto toga, odveo ih
ravno u pokolj. Odličan posao, Wof i Gypsy. Žao mi je što nismo stigli ranije da
pomognemo.“
Grayson je uzeo gumicu za kosu sa ruke i zavezao svoju krvavu i neurednu
kosu u neurednu punđu, oslobodivši lice. „Nije nam bila potrebna pomoć.
Potreban mi je samo jedan dobar tuš, čini mi se da imam samo nekoliko
ogrebotina. Bilo je zabavno.“
„Nijednog minuta nisam sumnjao u to.“ Vlad je primetio vampire koji prilaze
šumi mnogo pre nego što su stigli ostali Kaneovi drugovi. Njegov njuh pokupio
je Ryderov i Bobbyev miris mnogo pre nego što su zakoračili u šumu. „Šta vas
dvojica radite ovde? Gde je Janelle?“
„Na sigurnom sa Alexanderom. Žene su bile srećne zbog društva koje su
dobile.“
Vlad je klimnuo glavom odobravajuće. „Hvala, Ryder, dugujem ti.“
Drugi vampir se nasmejao pre nego što mu je pogled sleteo na mrtva tela. „Ne
duguješ mi ništa, Vlad, ali prokletstvo, baš sam besan jer sam propustio
zabavu.“
Bobby je zašištao, a očnjaci su istog momenta izleteli napolje, čineći kontrast
sa njegovom dugom, gustom bradom. „Uvek propustim najbolji deo.“
Grayson je namignuo nezgrapnom vampiru. „Onda ću ti učiniti čast i dozvoliti
da se rešiš tela ovih seronja, Preacher.“
„Pakla mu, ne. Ti i Wolf ste napravili ovaj nered. Vi ga i počistite.“ Sklonio je
predugačke šiške sa svojih očiju i pogledao u Vlada. „Imaš li neku ideju gde je
tvoj brat mogao otići ovoga puta?“
„Nemam jebenog pojma.“ Vlad je rekao sa očnjacima koji su i dalje štrčali
ispod njegove gornje usne. „Jednog dana Mircea će se pojaviti, a ja ću biti tu da
ga uhvatim.“
„A ja se nadam da ću biti tu da odgledam čitav šou.“ Grigore je pokazao na
četiri mrtva tela. „Šta želiš da učinimo sa njima?“
 „Spalite ih,“ rekao je Vlad. „Ne smemo da rizikujemo da neki planinar naleti
na njih i obavesti nadležne. Bez sumnje će odmah praviti testove pokušavajući
da otkriju njihov identitet. Ubacite ih u kućicu i spalite sve do zemlje.“
Grayson je zgrabio dva obezglavljena leša. Grigore je uzeo preostala dva i
odvukli su ih u unutrašnjost kućice. Bobby je pokupio glave i pratio ih unutra.
Nije prošlo puno vremena, a kućica je potpuno bila u plamenu.
Vlad se okrenuo ka Kaneu. „Ti i ostatak Sinova ostanite ovde i pazite na požar.
Ne treba nam još i požar koji će povezati s nama. Iskoristite vodu iz potoka, tu
odmah iza one čistine, i ugasite ga ako bude potrebno.“
Posmatrao ga je namršteno. „A gde ćeš ti?“
„Da nađem svog prokletog brata.“
„Nećeš jebeno ići sam.“ Kaneov pogled se zacrneo. „Momci mogu da
nadgledaju vatru, ali Kaleb i ja? Mi idemo s tobom. Znam da si sposoban da
središ brata, ali je teško reći koliko je vampira do sada stvorio kako bi se
zaštitio.“
„Skinuli smo šestoricu.“
„Tačno, Vlad. Ali ko zna koliko ih je još tamo?“
Kane je imao pravo. Vlad nije sumnjao u svoju nadmoć nad bratom. Ali ako bi
se tu umešalo i nekoliko sposobnih bratovljevih kreacija, Mircea bi imao
ogromnu prednost nad njim. Ako dozvoli svojim unucima da pođu sa njim,
imaće fer borbu. Vlad je morao da radi pametno, i da ne dozvoli besu da vlada
njime, jer će sagoreti poput ove kućice koju proždire plamen trenutno.
„Ti i Kaleb mi se možete pridružiti,“ Vlad se složio. „Ići ćemo na sever i
pokušati da uhvatimo njegov miris, kao i putanju kojom se zaputio. Ostali neka
se vrate u klupsku kuću čim se vatra bude umirila. Srešćemo se tamo kasnije. Ili
ćemo naći tog kučkinog sina i završiti ovo već jednom ili ćemo morati da
smislimo novi plan. Ovo je otišlo predaleko.“

„Dobro sam, Rocky.“

Dok je razgovarala telefonom, Janelle je stajala na terasi Ryderove i Gabrieline
priobalne kuće, sa koje se pružao pogled na Pacifik. Terasa je imala staklo
umesto zidova tako da je pogled od milion dolara čak i iz kuće bio neverovatan.
Maleni talasi razbijali su se o stene, ali je to nikako nije umirivalo.
 „Samo sam htela da znaš da me neće biti nekoliko dana.“
„Da li je sve u redu?“ Rocky je upitala. „Brinem se zbog tebe.“
Nasmejala se. Istina je obrnuta, ona bi se trebala brinuti za svoju prijateljicu, a
ne ona za nju. Rocky je imala tu naviku da se uvek nađe u centru nekakve
nevolje. A opet Janelle je stajala...
„Dobro sam. Samo radim neki posao kao tajni agent, i sranja mu, ne mogu da
pričam o tome.“
Janelle je mrzela što mora da laže svoju najbolju prijateljicu. Ali reći Rocky da
je juri ludi vampir nije bila opcija. Nije bilo na njoj da otkrije svet u koji je
zakoračila, čak i da je verovala da paranormalna stvorenja postoje.
Xander, zgodni vampir koji je bio zadužen za njenu bezbednost, i njegova
trudna družica, India, nisu bili samo krvožedna čudovišta. Zapravo, bili su vrlo
tolerantni prema njoj, postaravši se da ona dobije sve što joj je potrebno,
uključujući i malo prostora kako bi obavila razgovor.
Janelle je saznala da je ovo prelepo imanje pripadalo Gabrieli Trevino
Caballero. Ona je tek trebala da postane Ryderova družica, a Ryder je bio bajker
koji ju je dovezao ovamo. Navodno, Gabby nije bila spremna da se pretvori u
krvopiju. Isuse, Janelle je nije mogla kriviti. Sama pomisao na to ohladila je krv u
njenim venama.
Adriana, Gabrielina prijateljica iz Mexica, nije imala pojma da vampiri postoje
iako je živela u njihovoj gostinjskoj kući. Kad je Gabbyin stric, kralj La Paz kartela
ubijen od strane Sinova, Gabby je povela svoju prijateljicu sa sobom ovde jer se
preselila kako bi bila bliža Ryderu. Pošto ljudima nije bilo dozvoljeno da znaju o
postojanju vampira, Adri je sve vreme u mraku. Gabby je, sa druge strane,
izuzetak jer je ona skoro pa tehnički Ryderova družica.
Gabriela kaže da je Adrin bivši preuzeo mesto šefa kartela i da nije više
bezbedno za nju da živi u Mexicu. Kad je Gabby saznala da Janelle zna tajnu
Sinova, postala je otvorena knjiga, spremna da odgovori na sva Janelleina
pitanja. Čim se Adriana vratila u društvo, sveže istuširana, priča o vampirima je
zamrla.
Možda Janelle i ne bi trebala toliko da se boji za Rocky. Njen život je bio miran
nasuprot ovom. U budućnosti će svakako pokušavati da drži Rocky podalje od
Blood ’n’ Ravea. Njena najbolja prijateljica će morati da pronađe druge bajkere
koji će ispunjavati njenu fantaziju o lošim momcima, a ne ovi iz Sinova Krvi.
„Da li to znači da ne možeš u klub?“
„Da, što se tiče toga – mislila sam da se držiš podalje od onih bajkera koje smo
srele pre neku noć.“
Rocky je uzdahnula. „Iako mi se dopada ideja da proganjam Smokea, morala
bih da se vratim u Njujork uskoro.“
 Janelle je zgrabila čeličnu šipku koja je držala staklene panele na terasi, dok je
njenu kosu mrsio lagani povetarac s okeana. Galeb je zaronio u okean i izronio
sa malenom ribom u svom kljunu, a potom odleteo na obalu. Zavidela je
Rockynom bezbrižnom životu u koji je tako lako mogla da se vrati. U normalnim
okolnostima, Janelle bi je ubeđivala da ostane što duže, jer je mrzela činjenicu
što svoju drugaricu ne viđa tako često. Otkako se Rocky preselila u Njujork,
dolazila je na šest meseci u posetu. Ovoga puta Janell je znala da je tako
najbolje za njenu drugaricu.
„Da li postoji neki poseban razlog zbog kojeg odlaziš?“
„Moj agent me je nazvao. Ima nekoliko poslova za koje misli da bi bili savršeni
za mene, a tu je i slikanje u kupaćem kostimu sledećeg meseca u Sent Thomasu.
Lakše je kad sam bliže svom agentu u slučaju da iskrsne neki posao. Ići ću
najverovatnije u svoj stan u gradu.“
Janelle se nasmešila. „Misliš u tvoje skladište za cipele?“
„Vrlo skupo skladište za cipele.“ Rocky se nasmejala, ali je Janelle osetila
tračak tuge u tom smehu. „Moj stan ovde je tri puta veći, i nije u Njujorku.
Nadala sam se da se možemo družiti malo u njemu pre nego što odem.“
„Kad odlaziš?“
„Za tri dana.“
Janelle je pogledala u beskonačni horizont koji se pružao ispred nje. „Mislim
da je to nemoguće izvesti, Rocky. Ovaj slučaj je –“
„Shvatam. Pozvaću te onda sledeće nedelje telefonom.“
„Znaš da mrzim to.“
Rocky se opet nasmejala, ovog puta opuštenije. „Obe smo zaposlene. Volim te
drugarice.“
„Volim i ja tebe. Želim ti ugodan put.“
„Budi mi dobro,“ rekla je Rocky i nastupila je tišina.
Rocky nikad nije bila tip osobe koja bi prva rekla „zbogom“. I uvek bi prekinula
vezu pre nego što bi Janelle stigla da kaže bilo šta. Janelle je pretpostavljala da
je njena prijateljica u pravu. „Zbogom“ zvuči kao da se sa nekim opraštaš
zauvek. Rocky je preko zime imala snimanja na egzotičnim lokacijama, a vraćala
bi se na zapadnu obalu u proleće. Ko bi je mogao kriviti? Oregon je upravo
ulazio u najhladniji period godine. Janelle se stresla setivši se predstojećeg
snega i stegla džemper jače oko sebe.
Rocky će takođe biti daleko od Smokea i ostalih bajkera koji su je izgleda
opasno privlačili i to je bila dobra stvar. Janelle se nadala da će Rocky uskoro
naći novu opsesiju u životu, po mogućnosti manje opasnu. Još jednom je
pogledala u plavi horizont pre nego što se okrenula i otvorila staklena klizna
vrata kako bi ušla unutra.
 „Možeš li da ih ostaviš otvorena?“ Upitala ju je India sa svog mesta. Jednu
ruku je odmarala na svom ogromnog stomaku. „Okean me smiruje.“
„Naravno.“ Janelle je bila radoznala. „Kad ti je termin?“
„Za neki dan.“ Tamnokosa lepotica se nasmejala. Njen čokoladni ten bio je
besprekoran. India bi bez sumnje mogla da šeta pistama rame uz rame sa
Rocky, jer je bila prelepa. „Ali taj dan nikako da dođe. Xander mi je rekao da
sam previše uzbuđena, jer jednom kad stigne mali momak, nećemo imati ni
trenutak mira.“
„Pretpostavljam da je to istina.“ Janelle se nasmejala. „Ali sam sigurna da si
nestrpljiva da postaneš majka.“
Njen osmeh se raširio. Toplina se raširila njenim tamnim očima. „Jedva čekam
da ga privijem na grudi. Imam osećaj kao da ga čekam čitavu večnost.“
„Pre ove trudnoće imala je pobačaj“, Alexander se ubacio. „Bila je totalno
izgubljena prva tri meseca ove trudnoće.“
„I...“ Janelle je pogledala oko sebe i shvatila da nedostaju Gabby i Adri.
Poslednje što joj je trebalo je da Adriana od nje čuje o vampirima. „Vampiri
mogu da dožive pobačaj?“
Alexander je seo na naslon fotelje u kojoj je bila India i zagrlio je. „Ne koliko ja
znam. Naša DNK nam dozvoljava da zacelimo brzo, pa pretpostavljam da bi isto
tako trebala da utiče na našeg nerođenog sina. Razlog njenog pobačaj bila je
stara ljubav.“
India je zarežala, i lupila ga po ruci, zbog čega se Janelle zapitala o čemu se tu
radilo. „Ni blizu. On je bio psiho. Ova beba je proizvod prave ljubavi.“
„Naravno. Svako može da vidi ljubav koju imate vas dvoje. Zanima me da li će
biti rođen kao vampir?“
„Tehnički, on je čistokrvni vampir. Njegovi vampirski geni razviće se tek oko
šesnaeste godine ili možda koju godinu kasnije.“ Alexander je pogledao u Indiin
stomak i pomazio ga pre nego što je nastavio dalje. „Moji vampirski geni su se
razvili mnogo kasnije. Nema vremenskog ograničenja kad će se to dogoditi. Ali
deca rastu mnogo brže nego ljudske bebe. Preživljavaju na majčinom mleku, a
kad postanu malo stariji, jedu normalnu hranu. U jednom trenutku, to neće biti
dovoljno za njihove potrebe i razviće žeđ za krvlju.“
„Pretpostavljam da je to za njih normalno,“ Janelle se stresla nesposobna da
sakrije svoju reakciju na ispijanje krvi. „Budući da su takvi rođeni.“
India se namestila bolje u fotelji jer joj je očito bilo neudobno. Sigurno je bilo
teško naći odgovarajući položaj dok ti beba pritiska bešiku i ostale organe. Njen
ogroman stomak se pomerio zbog čega je India iznenađeno otvorila usta.
Alexander ju je pogledao zabrinuto. „Da li dobro, gattina?3“
3
maco
 India je kratko disala pa je oblizala jezikom svoje suve usne. „Samo oštar bol.
Sigurna sam da nije ništa.“
Alexander je izgledao poprilično zabrinuto kad je ustao i kleknuo pored nje.
„Da li treba da ti donesem nešto? Krv –“
„Oh, molim te, dobro sam...“ Opet je oštro uvukla vazduh. „Ovo se ne događa.
Ne sada.“
„Šta je bilo? Beba?“
„Mislim da stiže.“ India je vrisnula od boli dok je rukom pridržavala stomak.
Pogledala je u Alexandera i počela duboko da diše. „Mi možemo ovo, zar ne?“
Osmeh je obasjao njegovo zgodno lice. „Naravno, gattina.“
Janelle je posmatrala stvari kako se odvijaju pitajući se kako to da niko nije
pozvao hitnu pomoć ili zašto se nisu zaputili u bolnicu. Imali su valjda i drugih
vozila osim motora? India nije bila u stanju da sedne na jedan. Čekaj, videla je
auto parkiran kad se dovezla sa Ryderom i Preacherom.
„Koga da pozovem? Koja bolnica je najbliža?“ Janelle je upitala.
Alexander se nakratko okrenuo ka njoj. „Ne treba nam doktor. I ranije sam
porađao žene. Ne smemo da rizikujemo da otkriju našu DNK. Donesi mi, molim
te, tople vode i čistih peškira.“
„Šta? Ne misliš valjda –“
„Peškiri?“ Njegovo oštro, kratko pitanje pokrenulo ju je pa je potrčala do
najbližeg kupatila.
„Ne znam gde su. Pozvaću Gabby.“ Janelle je taman htela da je potraži kad su
Gabby i Adriana uletele bez daha u sobu. Adriana je izgledala kao da je videla
duha.
Činilo se da je Indiin bol popustio, pa je Alexander pogledao u njih dve. „Šta se
dešava?“
„Adri se učinilo da je videla Matea,“ Gabby je rekla. „Videli smo ogromnu
jahtu i Adri je sto posto sigurna da pripada njenom bivšem.“
„Želiš li da proverim?“ Alexander je ustao. „Neko mora da ostane sa Indiom,
ali proveriću.“
Gabby je zapanjeno pogledala u Inidu. „Ti se porađaš?“
„Imam bolove, ali su za sada nestali.“ Zgrabila je Alexanderovu ruku. „Idi. Vidi
šta se dešava. Biću dobro.“
Alexanderov pogled se malo duže zadržao na njoj, a onda je pošao napolje
dok ga je Janelle pratila. „Trebalo bi da ostaneš unutra. Vlad će mi razbiti guzicu
ako ti se nešto dogodi.“
„To je Adrin bivši, dakle nema problema. Nije Vladov brat.“
 Kad su pogledali na obalu, ugledali su ogromnu jahtu koja je bila udaljena
nekih tridesetak metara. Nije bila previše blizu da bi je doživeli kao pretnju, ali u
ovom trenutku bilo je svejedno.
„Da li da pozovem nekoga? Možda DEA ako si siguran da je u pitanju kartel?“
„Dok ne vidim tog seronju, ne mogu biti siguran ni u šta.“ Alexander je prošao
rukom kroz kosu. „Gabby i Adriana su bile jako pažljive i nisu otkrivale Adrino
mesto boravka. Nisu želele da ih Mateo nađe. Tako da osim ako seronje ne
kroče na tlo, ne možemo sa sigurnošću znati da Mateo zna da je ovo njeno
prebivalište. Hajde da uđemo unutra i nadgledamo ih, za svaki slučaj.“
Janelle je pratila Alexandera u dnevnu sobu. Zatvorio je klizna staklena vrata i
zaključao ih. „Gabby, postaraj se da sva vrata i prozori budu zaključani, za ne
daj Bože. Osim ako se ne uverimo u to da on zna gde je Adri, ne možemo biti
sigurno da je ovde zbog nje.“
Adriana je klimnula glavom. „Slažem se. Možda preterujem.“
Alexander je položio ruku na njeno rame. „Moraš da nam kažeš sve svoje
sumnje. Ne želim da nas iznenade, Adri. Bolje je znati nego biti u mraku.“
India je opet vrisnula držeći se obema rukama za stomak. Alexander je
pogledao u Gaby. „Peškiri? Topla voda?“
Otrčala je da uzme sve što joj je rečeno dok je Adriana opet prebledela u licu.
Alexander je kleknuo ispred Indie i raširio joj butine. „Moj maleni dečak dolazi.“
 Osamnaesto poglavlje
Gabby se brzo vratila sa stvarima koje joj je Alexander tražio. India je ponovo
vrisnula savijajući se unapred. Graške znoja klizile su niz njeno lice. Alexander je
posmatrao svoju ženu s neskrivenim divljenjem. Ovaj čovek je bez ikakve
sumnje obožavao svoju ženu svim srcem i dušom dok joj je šaputao utešne reči
kao ohrabrenje.
Proces rađanja se odjednom ubrzao, brže nego što bi to bilo kod ljudi,
verovatno zbog vampirske genetike. Sva sreća te nisu bili na putu ka bolnici.
Zasigurno ne bi stigli na vreme i ona bi se porodila u putu.
„Vidim glavu, gattina. Još jednom poguraj.“
Janelle je uplašeno posmatrala prizor ispred sebe. Nestale su sve misli o
Adrianinom bivšem momku dok je posmatrala ovo maleno stvorenje kako
dolazi na svet. Janelle je zanemela pred činjenicom koliko paranormalna
stvorenja liče na ljude.
India je učinila što joj je rečeno i trenutak kasnije maleno novorođenče
kliznulo je u Alexanderove sposobne ruke. Gabby mu je dodala makaze koje su
bile sterilisane viskijem kako bi presekao pupčanu vrpcu. Janelle je pomislila
kako će presečena vrpca zarasti sama od sebe budući da je beba imala
vampirsku DNK.
Ubrzo potom novorođenče je bilo umotano u maleno ćebe i smešteno u
Indiine ruke. Suze su se slivale iz njenih crnih očiju dok je posmatrala svog
malenog dečaka. Gugutala je i šaputala svom čedu, umirujući ga sopstvenim
rečima. Smireno novorođenče ušuškalo se na njenim grudima i zatvorenih očiju
je coktalo.
Gabby i Adriana uzele su natopljenu odeću od Alexandera i pomogle mu da
raspremi nered. Janelle s druge strane nije mogla da skine pogled s bebe. Bila je
savršena, od glave do pete. Izgledala je poput ljudskog bića u svakom smislu.
Stvarno je bila smešna pomisao da bi beba mogla izaći sa sve očnjacima, iako se
Janelle borila s potrebom da proveri njene zubiće.
Alexander je ustao i okrenuo stolicu. Stavio je ruku na Indiino rame i
zadivljujuće posmatrao malenu bebu.
Odjednom, Janelle se osetila kao uljez dok su delili ovako intimne trenutke.
„Odoh na terasu da vam dam malo privatnosti.“
Alexander ju je kratko pogledao i rekao: „Osigurali smo kuću i prilično sam
siguran da je Gabby uključila alarm. Najbolje bi bilo da ostaneš unutra.“
„Onda ću se pridružiti Gabby i Adri u kuhinji.“
 Janelle je umalo izbegla udarac vratima koje je Gabby užurbano otvorila vičući
na sav glas: „Dim!“
Alexander je pomirisao vazduh. „Isuse.“
Ostavio je Indiu i zaputio se ka kuhinji otvorivši vrata. Gust, crni dim kuljao je
kroz otvorena vrata tako da nije mogao unutra. Okrenuo se i otišao na suprotnu
stranu kuće. Gusti, crni dim je već ispunio dugačak hodnik zacrnevši bele
zidove.
Janelle su pekle oči dok se dim širio u dnevnu sobu zarobivši ih, jer su odatle
imali samo dva izlaza. Janelle je pretpostavila da dolazi Mateo, Adrianin bivši, i
njegovi ljudi. Bila je ubeđena da će upasti u zasedu koji god izlaz da izaberu.
„Isuse! Sjebao sam!“ Alexander je otišao do staklenih vrata koja su gledala na
pučinu, pokušavajući iz prikrajka da vidi šta se dešava napolju.
Janelle je znala da zbog stena koje su bile ispod terase ne mogu videti ko ih
čeka napolju. Morala je brzo da razmišlja pre nego što se čitava kuća ispuni
dimom. Janelle se okrenula ka Gabby. „Da li postoji neki drugi izlaz, osim onog
očiglednog?“
„Da.“ Rekla je s osmehom na licu, što je bilo čudno budući da joj je
multimilionerska vila gorela. „Postoji podzemni put koji vodi do gostinske kuće
u kojoj je Adriana.“
„Stvarno?“ Alexander je pomogao Indii da se uspravi na noge, ne
proveravajući činjenice kao što su širina i prohodnost tunela. „Pokaži nam.“
„Pratite me.“ Gabby se okrenula i zaputila ka podrumskim stepenicama.
Jak miris benzina pomešan sa dimom otežavao im je kretanje i vidljivost, a
disali su sve teže iz sekunde u sekund. Pošto je bila poslednja, Janelle je
zatvorila vrata za njima.
„Zašto za ime sveta postoji tunel ka gostinjskoj kući?“ Janelle se pitala naglas.
„Pa zahvali Bogu što postoji,“ rekla je India nežno privijajući svoju bebu na
grudi.
Stigli su do krajnjeg zida u podrumu kad je Gabby podigla jednu knjigu s
police, pokrenula polugu i polica sa knjigama se lagano otvorila. Odjednom se
pred njima ukazao izbetoniran i osvetljen tunel. Čim su ušli unutra, Gabby je
opet povukla polugu i polica se vratila na mesto.
Okrenula se i povela ih kroz tunel.
„Kružile su glasine da je čovek koji je sazidao ovu kuću iskopao tunel kako bi
mogao da poseti svoju ljubavnicu kad mu žena zaspi. Navodno je tucao dadilju.
Tunel je otkriven tek kad je umro od srčke usred seksa s dadiljom. Žena je bila
toliko izbezumljena da je sve priznala njegovoj supruzi. Prethodni vlasnik je
renovirao celu kuću, ali je tunel ostavio netaknutim. Ispričao nam je tu priču jer
sam ga stalno obletala zbog kuće.“
 „Pa, hvala Bogu na tome“, Alexander je progunđao.
Kad su stigli do kraja hodnika, Gabby je pritisnula još jedno dugme i vrata su
se otvorila.
Svih petoro i beba prošli su i popeli se uz stepenice.
Alexander se zaustavio na vrhu stepenica. „Ostanite ovde dok ne utvrdim da
je obala čista. Seronje su verovatno do sada obišle kuću i shvatile da nismo
unutra, ali ne želim da rizikujem u slučaju da nadgledaju mesto.“
Izašao je kroz vrata ostavljajući ih malo odškrinuta. Adrianina ruka se tresla
dok je pokušavala da glumi smirenost. Bila je mrtvački bleda u licu.
Suze su se slivale niz njeno lice dok je zabrinuto grizla donju usnu. „Trebalo bi
da pokušam da razgovaram s Mateom budući da je ovde zbog mene.“
„Šta? Ne.“ Gabby je stala ispred Adriane. „Ne misliš valjda ozbiljno?“
„Bože moj, Gabby! Spalili su ti kuću do temelja. Zar ne vidiš? Mateo se neće
zaustaviti dok me ne vrati. Pobiće vas sve ako bude morao. Trebalo je da
ostanem u Mexicu. Tako mi je žao.“
„Ne!“ Gabby je besno sevala pogledom. „Nema zbog čega da ti bude žao. Ovo
je seronjina krivica, a ne tvoja. Ti si bezbedna dokle god si sa nama. Alexandaer
je sposoban da nas izbavi odavde.“
„On je samo jedan čovek naspram čitave vojske. Teško je reći koliko je ljudi
Mateo poveo.“ Adriana je zgrabila Gabbynu ruku. „Pusti me da odem kod –“
Alexander je otvorio vrata, a sa njegovih ruku se cedila krv. Njegova košulja je
bila krvava. „Idemo.“
Adriana je pustila Gabbynu ruku i šokirano prekrila usne rukama zbog onoga
što je videla. Pogled joj je bio šokiran, a celo telo zaleđeno, bez mogućnosti da
se pokrene.
Gabby ju je zgrabila za ramena i protresla je žestoko ne bi li privukla njenu
pažnju. „Idemo, Adri. Gledaj u mene, a ne u Xandera.“
Adriana je lagano klimnula glavom.
Prateći Alexandera kroz gostinjsku kuću do zadnjih vrata, svih petoro su se
iskrali i zaputili kroz šumu. Alexander je išao poslednji kako bi mogao bolje da
osmotri okruženje. Hvala Bogu te su uspeli da napuste gostinjsku kuću
neopaženo. Janelle je izbrojala tri mrtva vojnika kartela koja su ležala blizu
kuće. Stresla se iako su dobili smrt koju zaslužuju. Nakon nekih sat vremena
stigli su na čistinu, a ispred njih se ukazao put okružen drvećem.
„Pozvaću Wolfa. On može doći po nas. Moramo se skloniti negde dok on ne
stigne sa svojim kombijem.“ Alexander je prišao Indii i položio krvavu ruku na
sinovljevu glavu. „Da li ste oboje dobro?“
„Mi smo dobro. Verovala sam u tebe.“ Nasmejala se uprkos situaciji u kojoj se
rodila njena beba. „Mislim da imam savršeno ime za njega.“
 Alexander je kratko poljubio bebinu glavu. „Koje, gattina?“
„Chase,“ rekla je India. „Pošto se rodio dok nas je kartel jurio.“
Izvio je jednu stranu usana. „Možda bi se trebao zvati Haos.“
India je svoj slobodan dlan položila na Alexanderov obraz. „Možeš koristiti
Haos kao njegovo bajkersko ime ako preživi. Ali ipak i dalje mislim da je Chase
bolje.“
„Oh, pakla mu, preživeće, nego šta.“ Alexander se nasmejao. „Ne sumnjam
uopšte. A što se tiče Chasea, savršeno je.“

Mateo se peo uz čelične merdevine na svoju jahtu sa pristaništa gde su bili

privezani. Njegov bes je kuljao u njemu jer će upravo dići sidro bez trojice ljudi
koje je poveo. Isuse, njihovo ubistvo je bilo brutalno čak i za njegove standarde.
Nije bio siguran koje oružje je kučkin sin koristio kako bi im presekao grkljan.
Niti kako je uspeo da savlada svu trojicu bez ispaljivanja ijednog metka od
strane njegovih ljudi kako bi upozorili druge. Kao da fantomski ubica nije bio
čovek već nekakav duh.
Pakla mu, Mateo čak nije imao vremena ni da proveri da li su svi u kući
preživeli, tačnije Adriana, jer su se sirene ubrzo začule nakon požara. Kladio se
da su svi preživeli ako je sudeći po njegovim mrtvim vojnicima, iako nije imao ni
najmanjeg pojma kako su se mogli izvući iz ove situacije. Mateo i njegovi ljudi
su pokrili sve izlaze i uprkos tome, petoro njih je uspelo da pobegne
neopaženo.
Njegovi ljudi su jedva imali vremena da se reše leševa. Ostavljanje leševa nije
dolazilo u obzir jer bi tako ostavili vlastima dokaz da je kartel umešan u požar.
Bilo je dovoljno zapaljivog materijala upotrebljeno da bi se podmetnuo požar,
da istražitelji neće ni jednog časa pomisliti da je požar izazvan slučajno.
Poslednje telo je ukrcano u jahtu. Mateo i nije bio srećan što mora leševe
povesti sa sobom. Krv i prljavština su sada bili na njegovom brodu. Prezirao je
nered i odmah zakazao čišćenje broda jednom kad stignu u marinu.
Pokretom ruke pokazao je kapetanu broda da pokrene motore jer je planirao
da bude na pučini, daleko od obale kad nadležni stignu. Biće previše zauzeti
gašenjem požara da bi primetili jahtu koja se udaljava. Njegovi ljudi su podigli
sidro i motor je oživeo.
 Za kratko vreme izbili su na pučinu, daleko od obale... bez Adriane.
Bes zbog odlaska bez svoje verenice pela se uz njegovu kičmu kao plamenovi
uz Gabrielinu kuću. Kučka je bila kriva. Ubedila je Adrianu da napusti Mexico i
njega; znao je bez sumnje. Gabriela će mu debelo platiti zbog toga. Ali prvo je
morao da vrati Adrianu, milom ili silom – nije mario.
Nečije glave će leteti zbog ovog epskog neuspeha.
Mateo nije umeo da prašta.
Plan je bio da upadnu, spale mesto i izvuku ukućane, bilo kroz prednja ili
zadnja vrata, gde su njegovi ljudi čekali. Čim bi Adriana dopala njegovih šaka,
eliminisao bi ostale. Pošto je njegov doušnik javio da je Adriana odsela u
gostinjskoj kući, sada već mrtav vojnik, nadgledao je upravo tu kuću. Nadao se
da će je uhvatiti na izlasku čim oseti dim.
Nije razmišljao o tome da su možda svi ukućani mogli biti u gostinjskoj kući.
Mateov pogled je odlutao do jednog od njegovih ljudi, koji je gledao u horizont.
Josephov zadatak je bio da nadgleda kuću i pokupi njene ukućane pre nego što
nadležni stignu. Njegov posao je bio da javi koliko ljudi je bilo u kući i gde su se
sakrili. Niko od njih nije video nijednog čoveka da izlazi iz glavne kuće, što znači
da je Josephov izveštaj bio lažan.
Mateo je škrgutao zubima jer je ovaj čovek zajebao stvar. Zbog Josepha
Adriana nije bila pored njega. Ako ga ne kazni, izgledaće kao slabić.
Zaputivši se na pramac broda, Mateo je našao svog kapetana za kormilom.
Mateo je zastao kraj prozora sa kojeg se pružao pogled na ogromni okean. Bili
su sami; nijednog broda nije bilo u blizini. Penušavi talasi odbijali su se o brod,
koji je lagano klizio kroz vodu. Uskoro će biti daleko od zapadne obale i brod
više neće biti vidljiv golim okom. Njegova mega jahta mogla je putovati brzinom
od 70 čvorova 4, dakle nekih 13 km po satu, što bi značilo da brzo mogu stići na
svoje odredište.
Mateo je stavio ruke na leđa. „Kad se budemo dovoljno udaljili od obale, i kad
obala više ne bude vidljiva golim okom, zaustavi brod, ali nemoj gasiti motor.“
Kapetan je potvrdno klimnuo glavom. „Da li želite da se usidrimo?“
„Ne.“ Mateo se nasmejao. Radovao se ovoj vožnji. „Hajde da se malo udaljimo
od obale. Obavestiću te kad opet možeš da se približiš obali.“
Mateo je osetio kako jahta ubrzava dok se spuštao niz stepenice ka zadnjem
delu broda gde su stajali njegovi ljudi. Isuse, imao je poriv da ih sve baci preko
ograde u vodu. Tri leša ležala su nasuprot njima i čekala trenutak kada će
postati hrana ajkulama.
Ljudi su međusobno pričali i smejali se, kao da nisu sjebali šefov plan da vrati
svoju verenicu natrag, što je dodatno raspirilo Mateov bes. Ignorisao je svoje
4
129,64 kmIh
ljude dok je posmatrao obalu koja se polako udaljavala. Usne su mu se izvile u
maleni osmeh kad je osetio brod da se zaustavlja. Uskoro će se naći u talasima
Pacifika.
Mateo se okrenuo i pogledao u Josepha. „Baci ih preko ograde.“
„Ozbiljno?“ Čovek se nije čak udostojio ni da ustane sa svog mesta dok je
pričao sa šefom. „Mogli bismo ih odvesti kući i predati njihovim porodicama da
ih propisno sahrane.“
Mateo je brzo prešao razdaljinu između njih i zgrabio ga za okovratnik
podigavši ga na noge. „Izdao sam ti naređenje.“
Joseph ga je posmatrao raširenih očiju, očigledno shvatajući svoju grešku. „Ja
sam samo mislio –“
Mateo je udario šakom Josepha u glavu. Krv je šiknula iz njegovog nosa. „Baci
kučkine sinove preko ograde.“
„Gospodine.“ Klimnuo je glavom i zgrabio jedan leš za noge, mučeći se da
izvrši naredbu.
Jedan od momaka brzo mu je priskočio u pomoć, ali ga je Mateo zaustavio
pokretom ruke. Kučkin sin će morati sam da se izbori sa leševima. Joseph je
zasrao stvar, tako da će on sada ispaštati. Budala je bez daha pomerala tela i uz
veliki napor uspela da ih baci preko ograde.
Čitav brod je bio umrljan krvlju.
„Počisti jebeni nered.“ Jedan od njegovih ljudi brzo je skočio na noge. Mateo
ga je zgrabio za ruku i šapnuo mu na uvo. „Kad uđem unutra po tekilu, baci
Josepha u vodu. Nakon toga reci kapetanu da nastavi dalje na jug dok mu ne
izdam drugačija naređenja. Ti i ostali mi se nakon toga možete pridružiti.“
Čovek je samo klimnuo glavom, mudro zadržavši mišljenje za sebe.
Mateo se okrenuo i prošao kroz staklena vrata. Čuo je mumlanje iza njega i
konačno Josephov vrisak kad su ga bacili preko ograde u okean. Na licu mu se
razvukao osmeh dok je uzimao bocu Patrona i punio sebi čašu.
 Devetnaesto poglavlje
U klupskoj kući je bilo veselo kad su Vlad i njegovi unuci kročili unutra. Vlad je
bio besan i iziritiran jer opet nije uspeo da pronađe Mirceau. Seronja je nestao
poput duha, što je u njemu izazivalo još veći nagon za njegovim uništenjem.
Vlad nije planirao da se zadrži dugo, ne kad je morao da se vrati i ulovi tog
pacova. Mirceau nije još dugo mogla da služi sreća. Pakla mu, Vlad bi i dalje bio
u lovu da do njega nije stigla vest da je Gabrielina kuća izgorela, ista ona kuća u
koju je poslao Janelle.
Hvala Bogu te je vrlo brzo stigao izveštaj da niko nije povređen. Lično bi se
pobrinuo za smrt kučkinog sina koji je ugrozio Janellein život, odmah čim bi se
rešio svog brata. Taj čovek, Mateo, uopšte ne bi trebalo da se brine o Sinovima
jer se upravo našao na Vladovoj listi za ubijanje.
Njen topli glas dopro je do njegovih ušiju, zbog čega je pažnju preusmerio ka
dnevnom boravku i sofama. Janelle je držala bebu u svom naručju tepajući
malom detetu, kao da nema nijedne brige na ovom svetu, kao da nije prošla
kroz pakao danas.
Podigla je pogled ka njemu baš u trenutku kad joj je prilazio i nasmešila se.
„Zar nije predivan?“
Vladov pogled je nakratko napustio njen kako bi video tek rođenu bebu sa
crnom kosicom. „Da,“ kratko je odgovorio pre nego što je uzeo bebu iz njenih
ruku i dodao je ženi sa njene desne strane. „Moram da razgovaram sa tobom.“
Janelleine oči su se iznenađeno raširile, nagoveštavajući Vladu verbalnu bitku.
Boleo ga je kurac zbog toga, jer je u njemu kuvao neverovatan bes. Isuse,
mogao ju je izgubiti. „Napolje.“
Učinila je kako je rekao i pridružila mu se na parkingu ispred kuće. Vlad se nije
ni trudi da se javi unucima pri odlasku. Videće se opet vrlo brzo. Odveo ju je do
Aston Martina, otvorio joj vrata i tako pokazao da želi da uđe unutra. Janelle je
zgrabila vrata i naglo ih zatvorila. Prekrstila je ruke na grudima i prkosno ga
pogledala.
Njena uzdignuta obrva jasno je govorila šta misli o njegovim postupcima. „Šta
dođavola nije u redu s tobom?“
Počešao je svoj vrat i namrštio se. „Sa mnom?“
„Ja nisam tvoje vlasništvo da bi mi naređivao kad god stigneš.“
„Slušaj –“
„Ne.“ Janelle je dlanom udarila u njegove nepomične grudi. Osetio je taj
udarac mnogo jače u svom srcu. Nije imao nameru da je razbesni, a opet, učinio
je to. „Da li želiš da mi kažeš o čemu se ovde radi?“
 „Morao sam da se uverim da si dobro.“
„Pa eto, uverio si se.“ Sklonila je ruku. „Vraćam se unutra.“
Zgrabio ju je za nadlakticu. „Sačekaj jedan momenat.“
Posmatrala ga je stisnute vilice dok ga je streljala pogledom. „Imaš tačno
jedan minut.“
Vlad je protrljao bradu. Duboko je uzdahnuo pokušavajući da smiri svoje
podivljale emocije. Naređivanje ovako snažnoj ženi neće ga odvesti nikuda.
Istina je da je ne bi ni želeo da nije tako.
Njen ljutit pogled govorio mu je da će morati da bude ponizan. Da je u pitanju
bilo koja druga žena, Vlad bi jednostavno otišao. Nikad nije molio za milost
nikoga, pogotovu ne ženu.
„Slušaj –“ podigao je ruku i prstom pomazio njen obraz – „bio sam zabrinut
kad sam čuo za požar.“
„Dobro sam.“
„Xander će mi odgovarati zbog toga,“ zarežao je više za sebe. „Trebalo je da te
zaštiti.“
„On je uradio sjajan posao. Živa sam i ne fali mi ni dlaka s glave.“
„Trebalo je da predvidi nadolazeću pretnju.“
„Stvarno?“ Gorko se nasmejala. „Pa bio je malo zauzet porađanjem njegove
žene, seronjo. Ja to vidim ovako – trebalo bi da mu zahvališ. Da nije ubio one
čuvare kod gostinjske kuće, mi bismo sad bili na putu za Mexico, ili još gore...
mrtvi.“
Janelle je svojim rečima samo dodatno uzburkala požar koji je buktao u
njemu. Njene reči su ga pogodile. „Dobro,“ ispljunuo je. „Spasao te je. Zahvaliću
mu se zbog toga.“
„Vlad...“ upozoravajuće je rekla.
„Uđi u auto.“
„Molim?“
„Molim te... uđi u auto. Brzo ću se vratiti.“ Podigao je ruku kad se spremila da
progovori. „Samo ću mu se zahvaliti. U pravu si. Dugujem mu.“
Hvala Bogu te je učinila kako ju je zamolio, te se zaputio u klupsku kuću. Sve
oči su bile uprte u njega kad je kročio unutra, samo su se koraci čuli. Vlad je
shvatio da se ponašao poput kretena kad je stigao malopre. Alexander je sedeo
pored svoje družice i njihove bebe.
Vlad je pročistio grlo. „Bio sam nepristojan. Molim te prihvati moju zahvalu jer
si dobro vodio računa o Janelle. I – čestitam na rođenju deteta. Učinio si
fantastičan posao štiteći te žene, uzevši u obzir situaciju.“
Maleni osmeh pojavio se na Alexanderovom licu. Seronja je uživao u
Vladovom pokornom tonu. „Hvala. Mateo će platiti za svoja zlodela.“
 „Siguran sam u to, čim budem sredio svog brata, uhvatiću tog seronju.“ Vlad
se okrenuo ka Kaneu i Kalebu. „Bićemo u kontaktu.“
„Pozovi nas kad budeš hteo da nastaviš lov,“ rekao je Kaleb.
Vlad je klimnuo glavom pa napustio kuću, a Janelle je bila u autu kako je i
želeo, mada je sada sedela na vozačevom mestu u njegovom Astonu. Pametno
je otvorio suvozačeva vrata, smestio se i zakopčao sigurnosni pojas.
„Mogu li da pitam zašto ti voziš?“
Zakikotala se. „Umirem od želje da vozim tvoj auto. Gde idemo?“
Vlad se nasmešio. „U moj penthaus. Čini mi se da imamo neka nedovršena
posla.“
Njena rastuća požuda zagolicala mu je nozdrve. „Drago mi je da nisi
zaboravio.“
Auto je krenuo u rikverc. Izvezla se s parkinga, pa pravo odatle na glavni put.
Čim je stisnula gas, auto je bešumno kliznuo u noć.
Pogledao je u nju, i istog momenta mu se kurac ukrutio, zbog čega se osećao
nelagodno s pojasom koji ga je pritiskao na nezgodnom mestu. „Zaboravio?
Nema šanse.“
Janellein osmeh je bio obećavajući. „Šteta što vozim inače bih ti ovaj put
učinila mnogo zabavnijim.“
„Isuse,“ promumlao je. „Nagazi, ti mala drska besramnice.“

Vlad je šeprtljavo otključavao vrata svog iznajmljenog doma. Ponašao se kao

zbunjeni tinejdžer, a ne kao prastari vampir koji je tucao mnoštvo žena u
proteklih nekoliko vekova. Kad je napokon uspeo da otvori vrata, ušao je
unutra sa Janelle. Otključana vrata su se uz tresak zakucala o zid zbog čega se
jeftina slika na zidu zatresla.
Zgrabio je Janelle za ramena i prislonio je uz ulazna vrata zalepivši svoje usne
na njene.
Janelle je zgrabila njegovu košulju i približila ga sebi dok je jezikom lizala
njegove usne. Njena smelost samo je pojačavala njegovu glad za njom. Vlad je
zavukao svoje ruke u njenu svilenkastu kosu i obujmio joj glavu svojim šakama,
a onda je produbio svoj poljubac. Njegova erekcija je pritiskala njen mekani
abdomen dok se privijao uz nju, pritiskajući je uz hladna čelična vrata.
 Jebi ga, želeo je da sva njena odeća nestane kako bi osetio svaki centimetar
njene svilenkaste kože. Posegnuo je za rubom njenog džempera i prekinuo
poljubac dovoljno da skine beli pulover preko njene glave i baci na mermerni
ulaz. Ponovo je prekrio njene usne svojim razdvojivši ih jezikom, zbog čega je
tiho zajecala.
Želeo je da je brzo i jako pojebe.
Svukao je njen čipkani grudnjak i obujmio rukama njene grudi. Njene
bradavice su štrčale u njegovim ogromnim, žuljevitim rukama šaljući mu poruku
da ga je itekako željna, zbog čega je izgubio kontrolu kojom se uvek ponosio.
Nikada do sada nije bio pomahnitao od žudnje prema nekoj ženi... dok nije sreo
Janelle. Vlad je još jednom prekinuo poljubac kako bi zaronio u njene ružičaste
bradavice. Okrznuo je očnjacima njenu osetljivu kožu i momentalno osetio
poriv da ih cele zarije u njeno meso.
Isuse, koliko je samo čeznuo za njenom medenom krvlju.
To što je pio iz nje ranije bilo je nesmotreno i neodgovorno. Vlad je znao
pravila, znao je razlog zbog čega su ljudi bili u mraku što se tiče vampira. Pakla
mu, on je izmislio ta pravila. A opet, ona je uspela da slomi njegovu čeličnu
volju. Vlad je okusio afrodizijak zbog čega je čeznuo za još. Samo bi ga jebeno
čudo moglo odvratiti od njegove namere.
Srećom te se nijedna vrata nisu otvorila na spratu gde je imao penthaus jer
nije imao nameru da se zaustavi, osim dok je zatvarao vrata na koja su bili
naslonjeni. Ne, nameravao je da je jebe upravo ovde gde su stajali. Ionako je
čekao predugo.
Vladovi vešti prsti bili su potpuno neupotrebljivi dok je petljao po dugmetu
njenih pantalona. Nijedna žena do sada od njega nije uspela da napravi
nesposobnjakovića kao ona. Vlad se ponosio svojim veštinama i sposobnostima
da zadovolji ženu. Iz priča koje su kružile o njemu prethodnih vekova, moglo se
zaključiti da je taj njegov talenat već postao legendaran. Ali Janelle je bila
drugačija. Još otkako je njegova pokojna žena preminula nije osetio ovakvu
povezanost sa nekim tokom vođenja ljubavi. Taj prokleti beskorisni organ u
njegovim grudima pretio je da se raspukne.
Nedopustivo.
Janelle nikako nije mogla biti njegova. On je bio vampir, za Boga miloga.
Ljubav nikako ne bi smela da se umeša u ovo što njih dvoje imaju, šta god to
bilo. Jebeno prekasno. Kad bi ga napustila, iščupala bi njegovo jebeno srce iz
grudi, naravno, to joj nikad ne bi priznao. Janelle je imala svoje mesto u ovom
svetu. Ne bi mogao da traži od nje da ga napusti kako bi ušla u njegov svet.
Janelle je sama otkopčala dugme na pantalonama i nežno otkopčala
rajsferšlus. Vlad ih je skinuo, zajedno sa sivim čipkanim gaćicama. Janelle se
lagano izdigla na prste pre nego što je iskoračila iz pantalona. Njen grudnjak je
takođe završio na podu ostavljajući je veličanstveno golu. Jebi ga, bila je nešto
najlepše što je video na ovom svetu u svim svojim vekovima koje je proživeo.
Bila je zaobljena na pravim mestima sa mišićima koji su bili odraz njenog
treninga. Savršena kombinacija. Njene duge noge bile su savršene za njegov
struk. Ona je tako pristajala njegovom ogromnog telu, nijednog trenutka se nije
plašio da bi je mogao slomiti.
„Da li je sve u redu, veliki momče?“ Janelle se kikotala. „Ili se moram obući?
Malo je hladnjikavo –“
„Pakla mu, ne.“ Njegov dubok glas odjekivao je belom sterilnom sobom.
Osoblje koje je čistilo bilo je poprilično efikasno. „Samo sam uživao u pogledu.
Opčinjen sam tvojom lepotom.“
Janelle je pogledala u svoje prste na nogama.
Palcem je podigao njenu glavu tako da su im se pogledi susreli. „Isuse,
ostavljaš me bez daha.“
Njene oči boje okeana su se zacaklile. „Prilično sam sigurna da mi niko nikad
nije uputio takve reči.“
„Onda su oni bili idioti.“
Vlad je obujmio njenu glavu svojim ogromnim šakama i ponovo spojio njihove
usne u dubokom poljupcu. Obnovljena glad jurnula je njegovim venama kao
užarena lava. Njeno golo telo bilo je priljubljeno uz njega koji je i dalje bio
obučen, to ga je posebno napalilo. Opsovao je u sebi jer je znao da bi mogao
da proživi čitav svoj život uz nju ne želeći niti krešući neku drugu. Nažalost,
možda će ipak morati da živi tako, jer nikad ne bi dozvolio Janelle da žrtvuje
svoju karijeru i živi prokletim životom sa njim.
Posegnuo je za njenim nogama i stavio ih oko svog struka. Njegov kurac je bio
zarobljen među njima pulsirajući uz njen vlažni centar. Vlad se još jače priljubio
uz nju želeći da ga oseti. Odjednom je izgubio strpljenje i želeo je da se što pre
oslobodi odeće. Želeo je da je jebe kao zver, što je i bio.
Posegnuo je između njih i otvorio rajsferšlus, a pantalone su odmah spale.
Pošto nije nosio donji veš, njegova erekcija se brzo oslobodila. Ružičasti jezik
kojim je ovlažila usne dok je posmatrala njegovu impresivnu erekciju ga je
dokrajčio. Vlad ju je zgrabio za kukove, podigao i obmotao njene obe noge oko
svog struka. Namestio ju je uz vrata na koja su bili naslonjeni, rastvorio njene
usmine i kliznuo u nju. Za trenutak je vrh kurca odmarao na njenom ulazu
držeči svoj pogled zaključan s njenim, a onda je ukliznuo u nju celom dužinom.
Nije želeo da se pomera, nikako, jer je tako lepo prijanjala uz njegov kurac,
poput rukavice. Nikad nije osetio ovakvo blaženstvo poput nirvane. Ako bi neko
okončao njegov život u ovom trenutku, umro bi srećan, doduše, ne sasvim kao
zadovoljen čovek. Do ekstaze ga je delilo nekoliko nabijanja u nju, i više nije
imalo smisla opirati se. Ako je njegovo vreme sa Janelle bilo ograničeno i
kratko, planirao je da uživa u svakoj jebenoj sekundi unutar nje.
Njene usne su se rastvorile dok je hvatala kiseonik, a on je započeo da se
pomera. Nije mogao ostati miran ni sekunde, ne kad ga je vrhunac stezao za
jaja poput klešta. Svaki mišić na njegovom telu je bio napet dok je ubrzavao
nabijanja, jedan za drugim, zbog čega je klizila uz čelična vrata iza sebe. Ona je
bila otelotvorenje svake njegove jebene fantazije. Vlad je bio blizu svog
vrhunca, nije više mogao izdržati jer ga je stezala svojim unutrašnjim zidovima
preteći da ga izmuze u potpunosti. Njen vrhunca je bio blizu zbog čega je
pulsirao u korenu kurca. Vlad je želeo da odloži svoje zadovoljstvo. Stegnuo je
zube i iskrivio glavu ka plafonu vrisnuvši u agoniji. Janelle Ferari ga je slomila. Za
njega više neće postojati druga žena. Ni sada ni za nekoliko vekova.
Vlad je spustio glavu bliže njoj i zalepio svoje usne na njene zapečativši svoju
sudbinu usamljenog čoveka u narednim vekovima, žaleći duboko u sebi zbog
jedne žene koju ne može imati. Njegova besmrtnost i postojanje mu se
konačno obilo o glavu i proklelo ga. Isuse, žudeo je da bude besmrtan iako je
znao da je daleko van njene lige.
Njegovi mišići su se napeli zbog nadolazećeg vrhunca. Vlad se još brže zabijao
u Janelle kako bi doživeo svoj orgazam. Prekinuo je njihov poljubac i zagledao
se u njene oči ispunjene strašću kad su konačno sve kočnice u njegovom
organizmu popustile. Njegov orgazam je protutnjao tako jako šaljući ga u
ambis.
Janelle je vrisnula u trenutku kad je doživljavala svoj orgazam. Iskrivila je glavu
ka plafonu i tako izložila svoj vrat Vladu. Dragi gospode, to je bila najlepša i
najizazovnija stvar na svetu; ona koju je upravo sebi zabranio. Vlad, međutim,
nije želeo da izazove žaljenje u njoj zbog ispijanja krvi iz njene arterije. Ona
možda ne razmišlja tako u ovom trenutku, ali bi možda kasnije, sećajući se
njihovog spajanja, osetila odbojnost zbog tog čina. Na koncu svega, ipak je on
bio jebeni vampir. Ova zadivljujuća žena nikad neće saznati da je zarobila srce
ove zveri, i on će učiniti sve da tako i ostane.
 Dvadeseto poglavlje
Janelle se okrenula i ušuškala u Vladovo naručje dok je on ležao na leđima sa
rasutom sjajnom crnom kosom na jastuku. Obgrlio ju je rukom i privukao bliže
sebi. Maženje nakon seksa nije nešto što je ona uobičajeno radila, a bila je sto
posto sigurna da ni Vlad nije imao običaj to da radi. A opet, ni najmanje nije
izgledao spreman da je izbaci. Nakon što ju je pojebao na vratima, Vlad ih je
zatvorio, i odneo do svog ogromnog kreveta, gde se konačno oslobodio svoje
odeće i dva puta vodio ljubav sa njom dok konačno nije utonula u slatki
dremež.
Nešto se u njegovom držanju promenilo od ulaska u stan. Istog trenutka kad
su ušli u spavaću sobu i zavukli se u posteljinu, on više nije bio impulsivan i
nagao. Da ga nije poznavala bolje, rekla bi da su se u njemu uskomešale silne
emocije. Vlad ju je tretirao kao da je nešto najdragocenije što ima, možda čak i
kao da je voljena.
Ludo, zaista.
S obzirom na ogroman broj žena sa kojima je Vlad u prošlosti spavao, bilo bi
zaista ludo i pomisliti da je baš ona osvojila srce kralja svih vampira. Verovatno
je imao sopstveni harem koji ga je čekao kad se misija pronalaženja njegovog
brata završi.
Prstima je iscrtavala linije po njegovim grudima. Definitivno je ona imala
problem s emocijama, koje su se u njoj trenutno komešale. U svim mogućim
scenarijima, bilo kakva osećanja koja bi Vlad eventualno mogao imati prema
njoj, nestala bi istog momenta kad bi mu dosadio seks sa njom.
Osim toga, čovek je živeo vekovima. Janelle nije stvorena za njegov svet, sve i
da joj ideja ispijanja krvi nije odbojna. Ipak, njeno glupo srce nikako nije moglo
da se složi s njenim mozgom. Ono se zaljubilo u njega, uz sve moguće
komplikacije koje idu uz to. Čim se ova potraga završi, on će otići i ostaviti i nju i
svet u kome živi. Vlad je nije doživljavao kao svoju doživotnu ljubav, mada kad
je Janelle bolje razmislila, i nije bilo šanse, čak ni daleke šanse da nastave da se
viđaju i dalje.
„Nešto te je uznemirilo?“
Nasmejala se na njegovim grudima. „Sve je u redu.“
„U redu?“ Nasmejao se, a njegov dubok glas odzvanjao je njenim ušima. „Da li
bi trebalo da budem uvređen? Ili bi možda trebalo ponovo da ti pokažem koliko
je dobro bilo.“
 „Nisam to mislila.“ Janelle se jače ušuškala u njegovom naručju i pogledala u
njegove crne oči. „Bilo je i više nego dobro. Mislila sam da je ležanje s tobom
ovde dobro.“
Stegao ju je jače u naručju i nasmešio se. „Voleo bih da ne moram da idem
nigde u ovom trenutku inače bih ti predložio da ostanemo u ovom krevetu
danima.“
„Tvoj brat?“ Klimnuo je umesto odgovora. „Da li želiš da pričaš o njemu?“
Vlad je frknuo. „Nemam šta da kažem o njemu. Čim ga nađem, ubiću ga.
Ovoga puta neću biti milostiv.“
Janelle je spustila ruku na njegov obraz. „Na mukama si. Osećam da te nešto
izjeda iznutra, Vlad. Ne želiš da okončaš njegov život, zar ne?“
Vladov pogled se odjednom zatamneo, nije bio u stanju da sakrije svoju
ozlojeđenost. „Nije važno, iubi. Uradiću ono što je trebalo da uradim pre
nekoliko meseci.“
„Pričaj sa mnom, Vlad.“ Pokušao je da skrene pogled, ali je ona vratila njegov
pogled. „Pričaj sa mnom.“
Uvukao je jako vazduh u pluća zbog čega mu se telo streslo. „Isuse, iubi, ubija
me pomisao da moram okončati njegov život, ali dao sam Mirceai previše šansi.
Dokazao je svojim postupcima da za njega nema iskupljenja.“
„Da li si još nekome rekao kako se osećaš?“
Vlad je odmahnuo glavom. „Moram da budem jak... Ne, ja jesam jak i moram
da prođem kroz ovo. Ja“ – potapšao se po grudima – „a ne neko drugi.“
„Zašto?“
„Zato što ja moram biti taj. On je moj brat. Ne mogu svoj problem prepustiti
nekome drugome. Šta ako se naljutim na njih? Ne, ovo je na meni i učiniću sve
što je potrebno kako bih okončao ovo.“
Liznula je usne. „A onda ćeš se vratiti ovde?“
Klimnuo je glavom. Srce ju je bolelo zbog njega i onog što mora da uradi. Niko
ne bi trebalo da ima tu obavezu da ubije svog brata, čak iako ta osoba učini
strašne stvari koje zaslužuju kaznu.
„Kad moraš da ideš?“
„Verovatno za nekoliko sati.“ Stegao ju je jače. „Čim pronađem nekoga ko će
doći da pripazi na tebe.“
Janelle se odgurnula od njegovih grudi pridržavajući čaršaf preko golih grudi.
„Ti nisi odgovoran za mene. Osim toga, sve da je i ova pretnja ozbiljna, tvoj
brat nema ni najmanju ideju gde bi me mogao pronaći.“
„Oh, on je vrlo ozbiljan, iubi. Nemoj nikad da sumnjaš u to.“ Palcem je prešao
preko njene donje usne. „Neću mu dozvoliti da te povredi.“
 „Znam da nećeš. Uhvatićeš ga prvi. Verujem u tebe.“ Janelle je duboko
uzdahnula i rešila da se dotakne bolne teme. „Kad ga budeš uhvatio, šta onda?“
Namrštio se. „Život će se nastaviti svojim tokom.“
Zabolelo ju je to što je bio voljan da nastavi dalje bez nje. „Rekao si mi ranije
da niko spolja ne sme znati o postojanju vampira. Ne možeš me hipnotisati
kako bih zaboravila, Vlad. Znači ostavićeš me tako?“
„Da li ćeš nekome reći tajnu?“
„Naravno da neću.“
„Verujem ti. Ako bi odala tajnu, to bi značilo moju sigurnu smrt, a ja znam da
bi me ti zaštitila, kao što bih i ja tebe.“ Skrenuo je pogled. „Moj živo, iubi... Je
komplikovan.“
Janelle je uhvatila njegovu bradu i i prisilila ga da je pogleda svojim crnim
pogledom. Ako je planirao da joj kaže kako odlazi i ostavlja je, onda će to
prokleto učiniti gledajući je u oči. „I šta onda? Samo ćeš otići?“
„Mi ne možemo postojati. To, valjda, znaš.“
Oči su joj zasuzile, ali je izdržala bol zbog njegovih reči koje su je sekle. Janelle
nikad nije bila ona koja moli bez obzira na to koliko će boleti kad bude otišao.
„Znači da se zauvek opraštaš od mene?“
„Ja nisam svirepo čudovište.“ Vlad je opsovao pa je uhvatio za ramena. „Isuse,
Janelle, jako mi je stalo do tebe. Moraš da znaš to.“
„Onda mi reci kako se zaista osećaš, Vlad. Ili sam ja samo još jedna u nizu?“
Ustao je sa kreveta okrećući joj svoja mišićava leđa dok je navlačio farmerke.
Njegovi pokreti su odavali da je besan. Janelle ga je previše pritiskala. Srce ju je
zabolelo zbog njegovog iznenadnog povlačenja.
Izvukavši telefon iz džepa, Vlad je pogledao u displej, a potom prešao prstom
preko ekrana. Pozvao je neki broj, a onda stavio telefon na uho. „Gde si?“
Upitao je.
Stvarno? Sada kad je tražila odgovor od njega on će je samo ignorisati?
Očigledno je ona bila ta koja je osećala nešto više. Janelle je skliznula s kreveta i
otišla u dnevnu sobu gde joj je bila odeća. Vladovo mrmljanje se čulo iz sobe
što joj je govorilo da je još uvek bio na telefonu dok se oblačila. Kad bi samo
uspela da ode...
„Gde ideš?“ Vlad je stajao na vratima spavaće sobe bez košulje sa
pantalonama koje su nisko visile na kukovima zureći u nju, čvrsto stežući
telefon u ruci.
Janelle je bila besna na sebe jer joj je još uvek bilo stalo do njega i strašno ga
je želela, ali više nije mogla da podnese tu igru rečima između njih. „Vreme je,
Vlad. Potreban si negde drugde, Vlad, i shvatam to. Ali i ja sam. Ja sam prokleto
dobar specijalni agent i vreme je da se vratim na svoj posao.“
 Pre nego što je uspela da spusti ruku na kvaku od vrata, Vlad je stajao između
nje i vrata – neljudskom brzinom je uspeo da se stvori tu. Iako je znala da ima
specijalne osobine, i dalje je bila zapanjena. Vlad ju je mogao zaustaviti, ali
umesto toga pomazio je po obrazu.
„Moram da idem, iubi. Propustio sam Kaneov poziv, pa sam ga zbog toga
pozvao. Pronašli su skrovište vampira mog brata. Sinovi me čekaju.“
„Da li je tvoj brat tamo?“
Odmahnuo je glavom. „Kane misli da će se pojaviti tamo. Zarobili su jednog od
njegovih piona koji se složio da namami Mirceau i tako spasi svoj život.
Radoznalost mog brata će upravljati njegovim postupcima. Pojaviće se.“
Janelle je ovlažila svoje usne, ali je ćutala.
„Sačekaćeš?“
Iako je bolelo, ipak je rekla: „Moram da odem kući, Vlad.“
„A ja moram da znam da si bezbedna.“
„Biću dobro. Idi po svog brata.“
„Obećaj mi da ćeš se pritajiti.“ Kad se nije složila, rekao je: „Kane je već poslao
Rydera da te čuva. Verovatno će stići pre nego što napustim zgradu.“
Janelle je jednostavno frknula jer je bila nemoćna da se suprotstavi Vladu.
Morala je da ostane i vidi šta dalje. Drhtavo je izdahnula i rekla: „U redu,
pritajiću se.“
„Pričaćemo kad se vratim.“
Vlad se okrenuo, otvorio vrata penthaousa i nestao. Janelle je brzo zaključala
vrata iako je sumnjala da će ona uspeti da zadrže vampira. Odjednom je osetila
glad i zaputila se u kuhinju nadajući se da će tamo naći nešto od hrane, a ne krv
u vrećicama. U suprotnom, Vlad će platiti poslugu u sobi iz restorana.
Janelle je bila iznenađena kad je pronašla meso i sir zbog čega joj je stomak
zakrčao. Izvukla je hranu, kao i mleko. Zanimljivo, ali bila je zapravo srećna što
je makar na kratko bila sama. Otkako je počeo ovaj košmar, Vlad joj nije dao da
diše, plašeći se od onoga što bi njegov brat mogao učiniti ako je uhvati. Pošto je
oduvek bila prepuštena sama sebi, navikla je na samoću.
Uzela je čašu sa police i vratila se kuhinjskom ostrvu gde je mleko stajalo. Čaša
je iskliznula iz njenih ruku na mermerni pod i razbila se u sitne komadiće –
Janelle je zgrabila ploču kuhinjskog ostrva dok je soba u kojoj je stajala počela
da bledi, a vizija potpuno obuzimala njen um.
Mircea je stajao ispred nje sa jebeno strašnim očnjacima i ludačkim crnim
pogledom, bio je ogroman i mišićav baš kao Vlad. Pre nego što je uspela da
pobegne, zgrabio ju je za biceps i okrenuo stavljajući ruku preko njenih grudi.
Janelle se borila iz sve snage. Iako je bila trenirana i mogla da obori čoveka
njegove visine, lako ju je onesposobio. Zgrabio je njenu glavu i nije imala izbora
sem da gleda u oči psihotičnog vampira.
Svoj slobodan zglob ruke prineo je usnama i zario u njega zube. Krv je krenula
da šiklja iz otvorene vene. Spustio je njenu bradu nateravši je da otvori usta.
Osetila je metalni ukus krvi na svom jeziku zbog čega je umalo povratila. Kroz
njeno telo kao da je počela vatra da struji. Dragi Bože, osetila se kao da
sagoreva iznutra.
Šta se desilo?
Janelle je trepnula i vizija je nestala, a ona je stajala usred razbijenog stakla
koje je ležalo na podu.
„Šta do vraga?“ ĐŠapnula je naglas.
Zvonce lifta ju je vratilo u realnost i sada je njen pogled bio na ulaznim
vratima. Bez sumnje je Ryder došao da obavlja dužnost bejbisiterke. Sigurna je
da nije bio najsrećniji što je baš on izvukao kraću slamku za ovaj posao. Vrata su
poletela kroz vazduh pravo ka njoj. Janelle je podigla ruke kako bi se zaštitila od
udara. Njena zadnja misao pre nego što se na nju spusti preko 20 kg čelika?
Ovo će boleti. A onda je sve postalo crno.

Mala sijalica njihala se sa istrošenog kabla bacajući slabašnu svetlost na

memljivu i smrdljivu kućicu gde je bila zarobljena. Janelle samo što se probudila
zbog smrada, jedva otvorivši oči dok joj se soba okretala, a telom strujala
mučnina. Glava ju je ludački bolela, što verovatno znači da je doživela potres
mozga, a svetlo i nije baš delovalo dobro na nju. Malo lakše joj je bilo dok je
držala zatvorene oči. Poslednje čega se sećala pre nego što je izgubila svest jesu
čelična vrata koja su pala na nju.
Pokreti u kućici i koraci su je naterali da otvori teške kapke. Čovek iz njene
poslednje vizije stajao je ispred nje smešeći se. Vlad je bio u pravu, njegov brat
je bio lujka.
Vlad očigledno nije imao sreće da ga locira, ali zato ona jeste. Stajao je
nekoliko koraka dalje od nje u, rekla bi, lovačkoj kolibi, koja je verovatno bila
smeštena duboko u šumi. Što znači da ih niko neće naći. Moraće da se osloni na
svoju domišljatost ako želi da išeta odavde živa. Mircea bez sumnje nije
planirao da se to dogodi i verovatno je isplanirao da je iskoristi kako bi
namamio Vlada. Tako je, ona je bila mamac.
„Budna si.“
Njegov glas je bio dubok, sličan Vladovom. Janelle je mogla uočiti sličnosti
među njima, mada je Mircea poprilično izgledao poput sumnjivog prodavca
magle. Pomalo poput ulizice. Njegova kosa je bila kratka i kovrdžava oko ušiju,
ali je imao istu bogatu boju kose kao i njegov brat, doduše prošaranu pokojom
sedom.
Janelle je klimnula umesto odgovora.
„Odlično.“
Okrenuo se i otvorio jedan od nekoliko malenih prozora puštajući malo svežeg
vazduha unutra, učinio je maleno dobro. Nekoliko prozorskih okana je bilo
slomljeno pa i nije bilo neke razlike. Noć je već pala; crnilo se naziralo kroz
prozore. Pomerila se u stolici koju je već načeo žižak, izgubljena u vremenu.
Do sad je Vlad sigurno znao da je nestala, Ryder je zasigurno došao u
penthaus malo posle Mirceaie i pronašao slomljeno staklo na kuhinjskom podu
otkrivši da je Janelle nestala. Tešilo ju je to što je Vlad znao da nije otišla
svojevoljno i što će je tražiti.
„Šta...“ hrapavim glasom je počela. „Šta planiraš da uradiš sa mnom?“
„Moj brat mora da plati za sve ove godine arogancije.“
„Kakve to ima veze“ – pokušala je da pročisti suvo grlo – „sa mnom?“
Mircea se okrenuo od prozora i pogledao u nju. Kad već govorimo o
aroganciji... Slegnuo je ramenima. „Želim da ga nateram da pati.“
„Zašto?“
Mišići na njegovom obrazu su se zategli. „Jer me je zatvorio.“
„Sada si slobodan.“ Janelle je primetila da nije vezana za stolicu, mada to i nije
pravilo neku razliku. Lako bi je mogao uhvatiti, tako da će morati da ga
nadmudri kako bi pobegla. „Zašto se jednostavno ne biste pomirili?“
Mircea se tako brzo pomerio da nije videla šamar koji je usledio. Glava joj se
cimnula u stranu. „Ta budala je uzela nešto moje i sad ću ja uzeti nešto
njegovo.“
Janelle je obrisala krv koja je curila iz rasečene usne, a onda se nasmejala, ali
bez humora. „Šališ se. On ne mari šta će biti sa mnom. Šta misliš zašto sam bila
sama?“
Mircea se sagnuo i približio joj se dovoljno da oseti njegov dah od koga ju je
podilazila jeza. Janelle je potisnula poriv da se povuče. „Da li bi se pomerio i dao
mi malo prostora da dišem?“
 „Ko je malo bezobrazan? Iznenađen sam da si zapala mom bratu za oko. On
uglavnom voli krotke cure koje lako uskaču u njegov krevet.“ Uspravio se i
protrljao svoju obrijanu bradu. „Možda je to u pitanju. Ti si za njega izazov.“
„Zašto me ne pustiš? Pronaći ću Vlada i dovešću ga tebi.“ Podigla je dlanove.
„A onda možemo sve troje da sednemo ovde i razgovaramo kao odrasli kako
bismo razrešili ovu porodičnu zbrku.“
Nasmejao se na njene reči. „Njegov ego je ogroman i ne dozvoljava da nas
bude dvojica.“
„Dvojica?“
„Da. Samo jedan od nas može biti kralj vampira, jedan koji će donositi sve
odluke. Pošto je nekoliko godina stariji od mene, da ne spominjem činjenicu da
me je on pretvorio u vampira, a ne obratno, to ga čini superiornijim. Svi slušaju
njega kao da je Bog. Odnosno, tako će biti dok mu ne skinem glavu.“
„Ako planiraš da ga ubiješ, šta ću ti ja onda?“
Prstom je nekoliko puta udario u svoje čelo. „Jer u čemu bi bila zabava da
samo jednostavno okončam njegov život? Radije ću uzeti ono što je njegovo i
posmatrati ga dok divlja od besa. A ti si, draga moja, mislim, nešto najvrednije u
njegovom životu.“
„Da se vratimo na to.“ Janelle je progunđala zbog glavobolje. „Ne pripadam
Vladu niti bilo kome.“
„Ne, ali ćeš pripadati.“
Njena vizija joj se odjednom opet ukazala pred očima. Dragi bože, ovaj čovek
je planirao da je preobrati u vampira i tako učini svojom. Radije će umreti nego
da postane još jedna njegova krvopija. Janelle nije tražila besmrtnost, niti ju je
želela.
„Ne možeš me držati ovde protiv moje volje. To se zove kidnapovanje. Ja sam
specijalni agent DEA. Ako nestanem, počeće da me traže.“
Manijakalno se smejao dokazujući svoje ludilo. Nije ni čudo što je Vlad želeo
da ga ubije. Mircea nije bio vredan spašavanja. „Nikad te neće pronaći. Još
jedan statistički podatak, još jedna nestala osoba.“
„Ne možeš me držati doveka.“
Prevrnuo je očima. Ili joj se barem tako učinilo. Bilo je teško reći jer su mu oči
bile potpuno crne. „Ne bih ni sanjao o večnosti. Isuse, izluđuješ me. Moj jedini
plan je da uverim Vlada pre nego što ga ubijem. A onda, kad mi dosadiš,
zakopaću te odmah pored mog brata.“
„To bi bio blagoslov.“
Janelle opet nije videla udarac koji je došao. Još malo i njene usne će biti
ogromne kao kod deke Simpsona. Stvarno je morala da obuzda svoj sarkazam.
Njena jedina šansa da preživi zasnivala se na tome da je Vlad pronađe pre nego
što se njena vizija ostvari. Ako nastavi ovako, ko zna u kakvom stanju će se njen
mozak naći pre nego što veliki momak stigne. Mircea očigledno nije brinuo o
njenom izgledu.
Odmahujući glavom pokušala je da razbistri misli i otera maglu. Poslednja
stvar koja joj treba je nesvestica. Mircea je ponovo stao kraj prozora. „U šta
gledaš? Očekuješ da će nas tvoj brat tako brzo pronaći?“
„On već zna da ja volim da se skrivam u ovim šumskim kolibama.“
„Zasigurno ima stotinak ovakvih koliba u ovim šumama.“
Okrenuo se ka njoj s ogromnim cerekom na licu, kao da malo pre nije pucao
od besa. „Obavestio sam jednog mog vampira gde nas mogu naći. Već je
razgovarao sa Vladovim unukom. Kane je ubeđen da je sklopio dogovor s mojim
vampirom.“
Sveto sranje! Vladu je smešteno i ušetaće pravo u zamku.
„Reći će Vladu gde se nalazimo kad mu dam dopuštenje. Ipak moram da
pripazim da nas Vlad ne nađe na svoju ruku. Bio bih budala kad bih spustio svoj
gard makar na sekund kad je moj brat zabrinut.“
Janelle je testirala svoju ravnotežu tako što je ustala lagano i oslonila se na
svoje drhtave noge i kolena koja klecaju, pridržavajući se za stolicu. Morala je
da pronađe način da pobegne, i to ubrzo. Ako bekstvo nije bila opcija, onda će
radije okončati svoj život nego postati jedan on njegovih piuna. Više bi volela
smrt nego da postane njegova družica i provodi vreme sa psihopatom.
Zgrabila je stari zarđali nož sa kuhinjskog pulta koji je izgledao kao da je ležao
tamo godinama, i uprla ga u Mirceau.
Njegov odgovor je bio glasno podrugljivo smejanje. „Siguran sam da nisi toliko
glupa da misliš kako me možeš ubiti.“
Nadala se da će uzeti nož od nje i okončati njen život. „Nikako.“
Vlad bi imao prednost kad ona više ne bi bila Mirceaina snaga, prednost.
Njegov bes zbog njene smrti bi bio usmeren kompletno na okončanje
seronjinog života. Janelle nije uopšte sumnjala da bi Vlad izašao kao pobednik.
„Zašto me jednostavno ne ubiješ i završiš s tim?“
„Zato što imam drugačije planove s tobom.“
U njenoj glavi se opet odigravala vizija koju je imala nedavno. Janelle nije
htela da da Mirceai priliku da je preobrazi. Prinela je nož svom grlu i rekla:
„Vraga hoćeš,“ i htela je da zaseče meso i arterije, obavljajući sama taj posao.
Osim... zaboravila je da se Mircea kreće prokleto brzo, te nije uspela lepo da
zaseče, već je samo ogrebala kožu.
Nož je odleteo na drveni pod. Mircea je stajao vrlo blizu nje sa iskeženim
zubima i zatamnjenim pogledom. U treptaju oka, našao se iza nje sa rukom
preko njenih grudi. Janelle se borila protiv njegovog snažnog stiska. I baš kao u
viziji, naterao ju je da otvori usta i njegova krv je klizila niz njeno grlo.
„Šta si jebote uradio?“ Vrisnula je.

Činilo joj se da je prošlo nekoliko sati, a možda i samo nekoliko minuta, nije
mogla da oceni, Janelle je ležala sklupčana u loptu na prljavom dušeku,
nesposobna da brine o smradu i prljavštini ispod sebe. Jak miris buđi uvukao joj
se u nozdrve zbog čega joj je želudac prevrtao. Nikad nije iskusila toliku fizičku
bol koja je iscrpla svu energiju iz nje. Mišići su joj se toliko grčili da nije bilo
šansi da pomeri svoje udove.
Vatra je gorela u njenim venama.
Mircea je silom ubacio svoju krv u njeno grlo, a njegovu gorku krv još uvek je
osećala na jeziku. Neka joj je Bog u pomoći, Mircea ju je upravo vezao za sebe
za čitavu večnost, a ona je bila očajnički zaljubljena u njegovog brata.
Kučkin sin je pobedio.
Vladova slika pojavila se u njenom grozničavom mozgu i tešila ju je.
Halucinacije su bile jedini predah kad nije osećala bol zbog činjenice da je
postala Mirceaina družica. Vlad će svakako biti razočaran i besan zbog tog
saznanja... Zbog čega je Janelle zažalila što nije uspela da oduzme sebi život.
 Dvadeset prvo poglavlje
„Gde je ona?“
Vlad je besno prošao kroz polomljena vrata. Srce mu je potonulo u stomak jer
je već znao odgovor. Sama šteta koja je načinjana govorila mu je da je njegov
brat bio ovde, a da ne govorimo o njegovom mirisu koji je bio rasprostranjen
svuda. Seronja je znao kako da zamaskira svoj trag, ali se ovoga puta nije
potrudio da učini to. Ne, želeo je da Vlad zna da je bio tu, jasno i glasno.
„Trebalo bi da ti otkinem glavu!“ Zarežao je želeći da uništi sve na svom putu.
U ovom trenutku taj neko koga je želeo da uništi bio je njegov pra-nećak koji je
izgubio Janelle, a Vlad je bio ubeđen da je ona sa Ryderom najsigurnija.
„Nije bila ovde kad sam stigao.“ Ryder je stegnuto rekao, a pogled mu se
zacrneo od besa. Dugački beli očnjaci jasno su izbili dok je gunđao. Uperio je
prst u Vlada. „Ti si otišao pre nego što sam stigao, tako da nemoj svaljivati
krivicu na mene, starče. Ovaj krš sam zatekao kad sam došao nakon čega sam
te odmah pozvao.“
Vlad je obe ruke zario u kosu dok su mu se strah i frustracija peli uz kičmu, što
je i izazvalo da se ponaša kao kreten prema Ryderu. Prokletstvo, želeo je
nekoga drugog da okrivi, a ipak je on debelo zasrao ostavljajući Janelle u
smrtonosnoj opasnosti. Nije smeo da je posluša kad mu je rekla da ode i da će
biti u redu.
Isuse, itekako je bila u opasnosti.
Ryder je bio u pravu, ovo je bila njegova krivica. Nije nikako smeo da je ostavi
samu, ni na sekund. Zbog svoje opsesije da pronađe svog brata brzo, pohitao je
ka Kaneu i tako ju je ugrozio na najgori mogući način.
Čelična vrata su ležala nasred sobe i bila su teška sigurno 20-ak kilograma.
Vlad je kleknuo jer je osetio krv – njenu krv. Okrenuo je čelična vrata kako bi
pogledao i drugu stranu kad se mala crvena mrlja pojavila pred njim. Bes i
krivica su ga preplavili, bol ga je razdirala na pola. Vlad je zamišljao Janelle kako
je čula zvuk lifta očekujući Rydera da uđe, pre nego što je prišla vratima koja je
Mircea potom razneo u vazduh.
Vlad je pustio vrata koja su se uz tresak srušila na pod. Dok je stajao tako,
krajičkom oka je uhvatio razbijeno staklo koje je ležalo na kuhinjskom podu.
Meso i sir koje je naručio iz restorana stajalo je na kuhinjskom ostrvu, kao i
bokal mleka. Janelle se bez sumnje pripremala da jede kad ju je nešto
uznemirilo prouzrokujući da ispusti čašu.
„Ništa nisi dirao?“ Upitao je Rydera ne planirajući da se izvini za svoje
ponašanje.
 Bajker je odmahnuo glavom, stojeći i dalje u svojoj vampirskoj formi,
uznemiren zbog Vladovih optužbi. „Čim sam stigao, nazvao sam te. Da li si
uopšte stigao do Kanea ili Kaleba?“
Vlad je odmahnuo glavom. Isuse, njegova opreznost oko Janelleine sigurnosti
bila je uzaludna. „Čim sam se čuo s tobom, nazvao sam Kanea i rekao da sam
obavi šta ima. On i Kaleb su se pobrinuli za situaciju.“
„I koji je plan sada?“
Vlad je zarežao. „Moj brat se neće pojaviti dok ne bude spreman. Do tada,
želim da svi odu u šumu i pretraže je uzduž i popreko. Sigurno se nalazi u nekoj
od napuštenih koliba. Mircea je, ako ništa drugo, rob navika.“
Ryder je upitno izdigao jednu obrvu. „Da li si siguran? Možda smo sve vreme
radili upravo ono što je hteo. Mircea je možda drži tu negde u gradu, nama
ispred nosa.“
Vlad se nadao da Ryder nije u pravu. Država Oregon je zauzimala površinu od
253,818.83 km kvadratnih i nije mogao podneti činjenicu da mora pretražiti
svaki kilometar u njoj. Ne, Mircea se skriva u napuštenim kolibama u šumi; bio
je potpuno siguran u to. Niko nije znao njegovog brata bolje od njega. A opet
Mircea je uspeo da otme jedino za šta je Vlad mario i što nije smelo da se
dogodi. Kučkin sin je spustio svoje ruke na Janelle.
Agonija i tuga su ga celog preplavili. Njegovo prokleto srce bilo je slomljeno i u
bolovima. Vlad je izdigao glavu ka nebesima. Ako se išta dogodi Janelle, on neće
nastaviti dalje. On nije čak ni želeo da razmišlja o svojoj budućnosti bez Janelle.
Ako je... ne kad je bude vratio, neće biti više tajni, reći će joj koliko je prokleto
voli.
Za sve ovo je on bio kriv. Kane je imao priliku da ubije Mirceau pre nekoliko
meseci, ali mu je Vlad zabranio. Pakla mu, Vlad je trebalo sam da skine
Mirceainu glavu umesto što se zaluđivao mišlju da za njega postoji iskupljenje. I
sad ovo! Prokletstvo, trebalo je da ostane sa Janelle dok Ryder ne stigne.
Ironično, ali Mircea je bio razlog zbog kojeg je Vlad upoznao Janelle. Činjenica
da će je možda izgubiti zbog bratovljeve zlobe, izgleda poput šamara u njegovo
lice. Pogledao je u Rydera koji je sada stajao u ljudskom obliku.
„Ona je ta, zar ne?“
Vlad je želeo da odbaci ideju, ali nije mogao. Ne kad mu se istina rugala u lice.
„To ne može biti istina.“
„Zašto?“
Vlad je obesio glavu osećajući kako njegove reči zvuče besmisleno. Jer je voleo
Janelle. „Ona ne pripada mom svetu. Previše je opasno.“
„Prilično sam siguran da je na svom poslu doživela mnogo opasnih situacija.“
 Vlad se okrenuo na peti. „Ako moj brat odluči da je ubije, ne postoji ništa što
bih mogao da učinim kako bih ga sprečio. Osim da stignem tamo ranije.“
„On ne želi nju.“ Ryder je protrljao svoje ruke. „Ona mu vredi samo ako je
živa.“
„Nadam se da si u pravu.“ Vlad nije želeo da razmišlja o drugoj mogućnosti.
„Da li je Kane uspeo da natera onog seronju da progovori?“
Vlad je klimnuo glavom. „Bilo ih je petorica. Dvojicu su ubili. Kane je pomislio
da bi jedan od preostale trojice mogao biti od pomoći da namame Mirceau
kako bi razmenio Janelle za svoj život.“
Pritisak u Vladovim grudima je rastao. Dok su oni stajali i ćaskali, ko zna šta je
njegov brat radio sa Janelle. Svaka sekunda je bila važna. Ovde su samo gubili
dragoceno vreme.
„Moramo da odemo odavde, dođavola. Ja mogu prisiliti jednog od tih kučkinih
sinova da mi kaže ono što želim da čujem. Nateraću ih da požele da su mrtvi.“
„Nazvaću Kanea.“ Ryder je izvukao telefon i prstom klizio po ekranu. Kad se
Kane javio, stavio ga je na spikerfon. „Šta se dešava, Viper? Janelle se i dalje
vodi kao nestala u akciji.“
„Mirceaini vampiri ne mogu da stupe u kontakt sa njim. On ih uvek prvi
kontaktira.“
„Znači govoriš mi da nemamo ništa,“ Vlad je zarežao.
„Tako izgleda,“ Kane je odgovorio tonom koji je zvučao kao da nije uopšte
iznenađen.
„Stižemo. Nateraću ih da mi kažu gde je moj brat makar morao da ih sve
pobijem.“
Kaneov uzdah čuo se preko spikerfona. Vlad se ponašao nerazumno. „Gledaj,
Vlad, dovešću ih u klupsku kuću gde ih možeš ispitivati. Ponudio sam im
imunitet u zamenu da mi kažu gde je Mircea. Čim seronja pozove, odvešće nas
do njega. To je sve što imamo, u svakom slučaju bolje je i to nego da lutamo
kilometrima unaokolo. Moji ljudi svakako kruže šumom tražeći napuštene
kolibe. Diablo veruje da je Mircea u tim kolibama.“
„Ko je jebeni Diablo?“
„Vampir koji će izgleda biti tvoj jebeni spasilac,“ Kane je zarežao. „Njega je
Mircea prvog preobratio. Dopada mi se, ali da, i dalje radimo na poverenju, s
obe strane. On je samoproklamovani usamljenik, napustio je Đavole kad su
počeli da se raspadaju zahvaljujući Spikeu.“
„Diablo je njegovo pravo ime?“ Sjajno, ulažemo sve nade u nekoga ko sebe
doživljava kao reinkarnaciju zla.
 „Ne. To je njegovo bajkersko ime. Ima prošlost i sigurno je zahvaljujući njoj
zaradio taj nadimak, ali trebamo ga, tako da budi dobar. Bez Diabla ostali nam
neće pomoći. Oni u njemu vide vođu.“
Vladov glas se pojačao. „To je sve što imamo?“
„Da li ti imaš nešto bolje?“
„Seronje!“ Vlad je gotovo poludeo. Nije imao drugog izbora sem da veruje
tipu koji se zove po đavolu. „Dovedi ih. Naći ćemo se u klupskoj kući.“

Malo je falilo da Vlad iščupa vrata klupske kuće koliko ih je jako cimnuo pri
ulasku dok ga je Ryder pratio. Njegov temperament je bio ozbiljno testiran i
spreman da prsne, a scena ispred njega nikako nije išla u korist toj tezi. Kane,
Kaleb i trojica muškaraca stajali su za barom i ispijali čašice tekile. Vlad je želeo
da iščupa glave sa ramena novonastalim vampirima. Ali ako je imao i najmanju
šansu da pronađe Janelle, trebali su mu ti vampiri živi.
Već je previše vremena bilo protraćeno, zbog čega je u njega počela da se
uvlači sumnja u to da će je pronaći živu. Nikada do sada u svom životu na zemlji
nije se osetio tako bespomoćnim i bez kontrole. Nije uspeo da održi obećanje
da će je sačuvati od zla. Ako se bilo šta dogodi Janelle, nikad neće oprostiti sebi
jer je samo tako otišao i ostavio je samu, čak i na sekund. Mircea je sigurno
vrebao svoju priliku i čim mu se jedna ukazala, odmah ju je iskoristio.
Tražeći onog koga je Kane zvao Diablo, Vlad je zurio u najvišeg među trojicom
vampira. Čovek je imao crnu majicu koja se zatezala preko njegovih tetoviranih
mišića, koji su očigledno bili proizvod napornog vežbanja, a koje je bez sumnje
dobio kao zatvorenik San Quentina. Izgledao je kao da je tačno znao kako
zatvor izgleda, i to ne zbog svoje pojave već zbog svog držanja – spreman za
napad, oprezan i suzdržan prema ljudima oko njega. U normalnim okolnostima,
Vlad bi poštovao čoveka koji seje strah oko sebe.
Ali ne i danas.
Diablo je bio na pogrešnoj strani jednačine, jer je bio u savezu s njegovim
bratom. Imao je sreće što mu je Kane ponudio imunitet. U suprotnom, Vlad bi
mu ponudio ništa drugo do smrti.
Diablo je imao iscrtane crne tribale, kao i većina Sinova. Crna tetovaža
počinje od njegovog zgloba na ruci i putuje preko ramena, ali to nije uhvatilo
Vladovu pažnju. Njegova tetovaža na vratu delimično je otkrivala Diablov
mračan karakter, koji se podudarao s njegovim nadimkom. Đavolska lobanja
bila je istetovirana tačno na njegovom grlu sa sjajnim crvenim očima, nosem i
usnama. Tetovaže tribala su bile prikazane kao vrata na njegovom tankom grlu.
Njegova kosa je bila vojnički kratka, kao i brada. Vlad se kladio da je ljudima bio
dovoljan jedan pogled na ovog čoveka i da nikad ne požele da se kače s njim, ali
ne i Vlad.
Vlad je Diabla doživljavao kao jedinu prepreku između njega i Janelle. I
planirao je da natera kučkinog sina na saradnju, na ovaj ili onaj način. Krećući se
brzinom svetlosti, uhvatio je seronju za vrat i zakucao ga za suprotni zid, zbog
čega je Diablova glava udarala o zid.
„Kučkin sine,“ čovek je zarežao sa iskeženim očnjacima i crnim očima.
Diablo je rukom obuhvatio Vladov zglob i prokleto blizu je bio toga da popusti
stisak. Vlad je bio prilično iznenađen snagom koju je imao ovaj vampir. Kakva bi
zabava bila u tome da borba nije poštena?
„Šta jebote radiš, čoveče?“ Njegov glas ni najmanje nije zvučao loše iako ga je
Vlad čvrsto držao za grkljan.
„Pretpostavljam da si ti kralj onih ološa.“
„Vlad,“ Kane je rekao upozoravajućim glasom.
Vlad je takođe ogolio svoje očnjake pred seronjom kako bi video da nije
prijateljski nastrojen prema njemu. „Gde se jebeno nalazi moj brat?“
„Hajde da odemo negde i razgovaraćemo. U suprotnom, možeš da se jebeš,
čoveče.“
Vlad je zarežao, a onda pojačao stisak zbog čega je čovek napravio bolnu
grimasu. Da Kane nije spustio ruku na njegovo rame, Vlad bi sigurno ubio
Diabla. Umesto toga, spustio je ruku. Da se Kane nije zauzeo za Diabla, Vlad bi
poslao seronju u prevremenu smrt čim bi uzeo od njega šta mu je potrebno.
„Šta znamo o Mirceainom prebivalištu?“
„To ne znamo. Kad Mircea želi nešto, on nas pozove.“ Posegnuo je za džepom
iz kog je izvadio telefon i stavio ga na šank. Protrljao je istetoviranu lobanju na
grkljanu. „Nismo se čuli nekoliko dana.“
Kane je uzeo telefon i naciljao ga u Diablovu facu kako bi ga otključao, a onda
pregledao pozive. „Svi su nepoznati. Nisam iznenađen. Da li neko ima nekakvu
ideju?“
Niko nije progovarao. Vlad se zapitao da nisu možda pogrešili u vezi sa ovim.
Ako ovi vampiri ne znaju kako da stupe u kontakt s Mirceaiom, onda su bili
bezvredni za njega. Odšetao je od grupice vampira i počeo da šeta u krug. Pre ili
kasnije, njegov brat će ga kontaktirati. Mircea nije oteo Janelle radi sopstvene
zabave. Ako Janelle zafali i dlaka s glave, nateraće Mirceau da pati dugo i jako
pre nego što mu konačno okonča život. Na kraju krajeva, biće mesta samo za
jednog od njih dvojice na Zemlji. Dani njegovog brata su odbrojani.
Ljudi iza njega razgovarali su o različitim skrovištima koje je Mircea koristio.
Ako su bili u pravu, onda su Kaleb i Kane poslali Sinove da traže Mirceau u
njegovoj neposrednoj blizini. Bilo je samo pitanje vremena kada će ga pronaći.
Telefon je zazvonio. Vlad se okrenuo na peti i pohitao ka baru. Diablov telefon
je zazvonio po drugi put. Kane mu je klimnuo glavom i ovaj se javio uključivši
zvučnik.
„Šta si se toliko zadržavao?“ Glas njegovog brata šištao je kroz spikerfon.
„Bio sam da pišam,“ rekao je Diablo.
„Treba da uradiđš nešto za mene.“
„Reci.“
„Treba mi da pronađeš klupsku kuću Sinova –“
„Već znam gde je.“
„Odlično. Idi tamo i reci im da tražim svog brata.“
„A kako će stupiti u kontakt s tobom?“ Diablo je pokušao da ga namami u
klopku.
Mircea mu je dao broj telefona. „Reci mu da me nazove. Imam nešto što bi
mu bilo interesantno.“
„Gde si?“
„Ne tiče te se.“
„Možeš li mi reći šta to imaš ako bude pitao?“
U pozadini se začulo tiho jecanje zbog čega se Vladu srce steglo. Isuse, jedva
je odoleo porivu da zgrabi telefon od Diabla. „Samo mu reci da imam nešto što
će želeti natrag.“
Veza se prekinula. Vlad je već bio izvukao telefon iz džepa i hteo da nazove
kad ga je Kaleb zaustavio. „Sačekaj nekoliko sati?“
„Ti me jebeno zajebavaš, zar ne?“ Vlad je zarežao.
„Samo razmisli, deda. On ne očekuje da njegovi vampiri budu na tvojoj strani.
Daj im malo vremena da... stignu.“
„Hawk je u pravu, Vlad,“ Kane je rekao. „Nazovi za dva sata.“
„Zajebi to sranje.“ Vlad je pozvao i njegov brat se javio.
„Vau, to je bilo baš brzo.“ Mircea se nasmejao. „Pretpostavljam da si uhvatio
Diabla.“
„I još nekoliko njih. Dvojica su mrtvi.“
„Ah, pa verujem da je moralo tako da bude.“
„Gde se jebeno nalaziš, brate?“
„Ju, ju, al’ si nestrpljiv. Bio sam u pravu kad sam pretpostavio da ti mala žena
znači nešto.“
 „Bolje bi bilo po tebe da nije povređena.“ Vlad je čuo još jedan vrisak u daljini
zbog čega je skupio ruku u pesnicu. „Šta si joj dođavola uradio?“
„Ništa što ne može da podnese, uveravam te. Tvoja ljubavna bubica biće ko
nova kad dođeš po nju.“
„Gde se dođavola nalaziš, Mircea?“
„Dolaziš sam? Povedi konjicu sa sobom i ona je mrtva.“
Vlad je zaškrgutao zubima. „Ne treba mi niko da bih te pobedio. Gde?“
„Odlično. Ali molim te povedi Diabla s tobom.“
„Zašto?“
„Za razmenu, naravno.“
Vlad je pogledao u ogromnog vampira koji je klimnuo glavom. „Povešću ga.“
„Odlično.“ Mircea je izbrbljao koordinate kolibe u kojoj se krio. „Vidimo se za
deset minuta, stariji brate.“
Linija se prekinula dok je telefon još bio u Vladovim rukama. Ponovo je
pogledao u Diabla. „Znaš da će te ubiti kad se sve ovo završi. Da li da ti verujem
da se nećeš udružiti s njim kako bi se spasao?“
„Naravno.“ Ogroman vampir je slegnuo ramenima. „Osim toga, nikad mi se
nije dopadao taj kučkin sin.“
„Šta želiš da uradimo?“ Kane je upitao.
„Dajte mi dvadeset minuta, a onda krenite za mnom, i povedite ostatak
Sinova. Ako naletite na njegove vampire, skinite ih sve.“
 Dvadeset drugo poglavlje
Kurac moj deset minuta.
Šest i po minuta da budemo precizniji. Toliko je Vladu trebalo da locira kolibu
u kojoj je njegov brat držao Janelle. Na njegovo iznenađenje, Diablo uopšte nije
zaostajao za njim. Nema sumnje da je Mirceaina praiskonska krv kolala
njegovim venama. Ako taj vampir napravi ijedan pogrešan potez, poslaće ga u
pakao zajedno sa svojim bratom.
Zastali su nekoliko metara pre kolibe. Mircea je sigurno osetio njihov dolazak;
zna da su u blizini. Vlad nije planirao da se prikrade lukavom seronji. Pakla mu,
ne. Planirao je da uleti pravo unutra. The Grim Reaper 5 je došao i Vlad će biti
više nego srećan da mu preda svog brata.
Vlad je iskrivio glavu i počeo da njuška. Nešto nije bilo u redu. Iako je mogao
osetiti Janelle u kolibi, njena aroma se promenila. Isuse, zar je stigao prekasno?
„Seronja.“
Diablo je upitno izdigao obrvu. „Nešto o čemu bih trebao biti obavešten?“
Do Vlada su doprli Janellini tihi jecaji, koji su ujedno bili odgovor na njegovo
pitanje. Mircea je i više nego prešao granicu. Kučkin sin je nekako uspeo da ga
emotivno osakati, a tako je samo potpalio Vladov bes da mu oduzme život.
Janelle više nije mirisala u potpunosti kao ljudsko biće.
Mircea joj je dao malo svoje krvi i zbog toga Vlad neće imati milosti. Smrt je
predobra za njega. Ovo starateljstvo koje je trajalo vekovima nad njim će se
upravo završiti. Ali prvo je morao da vidi Janelle, da osigura da se što dalje nađe
od masakra. Ona mora biti njegov prioritet, iako će ga ubiti da je preda na
čuvanje čoveku koga je jedva poznavao.
„Reci mi sada na čijoj si strani.“
Diablo je suzio pogled. „Ne razumem.“
„Kad uđem unutra, otkinuću Mirceai glavu… Nema milosti. Moram da znam
da neću biti suočen sa dva neprijatelja kad kročim unutra. Ako bude tako,
Diablo, obećavam ti da ćeš doživeti istu sudbinu.“
„Dao sam ti moju reč.“
„Onda bi bolje bilo da tvoja reč bude zlatna.“ Vlad je škrgutao zubima. Svaki
mišić na njemu je bio napet, spreman za ubijanje. Isuse, on nije tražio ovakav
život.
„Šta treba da uradim?“

5
Personifikacija smrti koja je perdstavljena kao skelet u crnom ogrtaču sa kapuljačom, koji u rukama drži kosu -
Kosač
 „Zaštiti Janelle sopstvenim životom. Izbavi je odavde i sklonite se podalje od
bilo kakve opasnosti. Sačekaj me sa njom u klupskoj kući dok ne dođem.“
„Šta ako dođu drugi vampiri da ga spasu?“
Vlad je zurio u njega. „Da li vas ima još, a da ja to ne znam?“
„Ne koliko ja znam. One koje sam znao Kaleb i Kane su ubili u kolibi gde su nas
pronašli. Ali to ne znači da ih nije još stvorio.“
„Trenutno, osećam samo Mirceau. Ako dođe još vampira, pozabaviću se
njima.“ Vlad je ponovo pogledao ka kolibi odakle je dopiralo Janellino jecanje.
„Ti idi s prednje strane. Ja ću pozadi. Izbavi Janelle odatle, a mene pusti da se
pozabavim sa ostalim problemima. I Sinovi uskoro dolaze.“
„Shvatio sam.“
„Brojaćemo do – ma jebeš to. Idi.“

Zadnja vrata su se otvorila uz tresak. Vlad je uleteo besan u kolibu, raskliman

drveni pod zvečao je pod njegovim nogama. Pogledom je pretraživao i
pronašao razlog svog besa kako stoji preko puta njega, na drugom kraju
prostorije. Krajičkom oka uhvatio je Janelle kako leži u agoniji na prljavom
dušeku kod susednog zida, i bol je presekla njegovo srce na pola. Isuse, želeo je
da ode do nje, da je uteši i upije njenu bol. Da joj kaže da je jebeno voli. Ona
pripada njemu, prokletstvo, bez obzira na to čija krv kola njenim venama.
Vlad nije imao izbora sem da veruje Diablovoj reči da će je izvesti odavde.
Njen tihi, bolni jecaj skoro ga je pretvorio u besnu životinju. Isuse, poželeo je da
može ostaviti brata Diablu i sam zaštiti Janelle. Ako bi to učinio, sigurno je da bi
Mircea preživeo, a Diblo ne bi više imao glavu na ramenima. Mladi vampir nije
bio dostojan protivnik njegovom bratu bez obzira na to što je Mirceaina krv
tekla njegovim venama.
Vlad je morao biti taj koji će okončati Mirceain život.
Njegov brat je stajao nasuprot njemu sa rukama prekrštenim preko grudi,
blizu drugog ulaza u kolibu. Kukavica je imao već spreman plan za beg ako
stvari krenu nizbrdo. A hoće. Vlad će se lično pobrinuti za to. Stara drvena vrata
otvorila su se uz zaglušujući tresak sa Mirceaine leve strane kad je Diablo uleteo
unutra. Morao je bratu da oda priznanje da nije ni trepnuo na Diablov nagli
ulazak.
 „Drago mi je što te vidim, Diablo,“ Mircea je pozdravio mladog vampira
ogoljenih očnjaka, ne skrećući pogled s Vlada. „Kome si lojalan, mladiću? Bolje
bi ti bilo da dobro razmisliš pre nego što odgovoriš ili ćeš pratiti ovoga ovde u
sigurnu smrt.“
„Jebi se, Mircea.“ Diablo je otrčao do dušeka i uzeo u naručje Janelle. „Ne
dugujem ti ništa, a naročito ne svoju lojalnost.“
„Uzmi je i mrtav si,“ Mircea je rekao besno. Napravio je jedan korak ka Diablu.
Vlad se pomerio brzinom svetlosti i stao između Mirceaei i Janelle. Nikako
neće dozvoliti da Mricea po drugi put spusti ruke na Janelle. Nije nameravao da
je izneveri po drugi put. „Samo preko mene mrtvog, seronjo.“
„Biće mi zadovoljstvo, brate.“
Vladov pogled se usijao. Mogao je osetiti Janelle blizu sebe, njenu bol do svoje
srži. Ona je bila njegova slabost, ali isto tako i njegova snaga. Njegova ljubav
prema njoj ga je osnažila.
„Gubi se što pre odavde,“ Vlad je rekao niskim glasom.
Mircea ga je pogledao pogledom punim mržnje. „Kad budem završio sa mojim
bratom ovde, Diablo, zapamti moje reči, oboje ću vas progoniti. Ti ćeš izgubiti
svoju glavu, a ona će postati moja kurva.“
„Vraga hoće,“ Vlad je zarežao, ali ostao na mestu ne želeći da pruži Mirceai
šansu da ode do Janelle, jer bi onda morao da pređe preko njega. Uspeo je da
se obuzda zbog bratovljevih reči želeći da odvede Janelle daleko od opasnosti.
„Srećno s tim, kretenu,“ Diablo se nacerio držeći čvrsto Janelle u naručju.
Vlad nije mogao, a da ne pogleda iza sebe dok su odlazili i uveri se da je ona
dobro. Bila je sklupčana u vampirovom zagrljaju. Vlada je preplavilo olakšanje
jer nije video modrice ni podlive na njenom licu. Njeni kapci su se otvorili, njene
oči su bile skoro crne jer je bila u prvom stadijumu preobraženja u vampira.
Njen pogled je pronašao Vladov i gledali su se na jedan tren, a potom je opet
utonula u nesvest. Gospode, nadao se da nije bila ljuta na njega.
Strah i napetost zbog mogućeg gubitka gotovo ga je ostavila bez daha.
Diablo je kratko klimnuo Vladu i brzinom svetlosti otišao iz kolibe. Njihov miris
je nestao, i Vladu je bilo jasno da su na bezbednoj udaljenosti. Ramena su mu
se opustila barem malo. Kane i Kaleb, zajedno sa Sinovima će bez sumnje
uskoro doći. Moraće da veruje Diablu, to je jedini način kako bi ona bila sigurna.
Čim se bude rešio brata, brzinom svetlosti će otići u klupsku kuću i videti na
čemu je. Gospode, ona ima svako pravo da ga mrzi. On je taj koji ju je uvukao u
celu ovu zbrku.
Njeno je pravo bilo da sama odluči da postane vampir.
 Janelle je zarobila njegovo srce i dušu. Ako bi u svom srcu pronašla trunku
oproštaja za njega, on bi proveo svoj život iskupljujući se za svoje greške i
zlodela svog brata.
Vladov usijani pogled vratio se na predmet njegove mržnje.
Mircea je stajao naspram njega i nije delovao uznemiren zbog činjenice da je
Vlad došao da mu oduzme život, čin koji je trebalo da uradi mesecima unazad.
Mircea se široko osmehnuo što je govorilo Vladu da nije samo očekivao sukob
već je i računao na njega. Mircea ne bi dozvolio Diablu da ode sa Janelle, ne bez
plana kako da stvari preokrene u svoju korist. Bio je prevelika kukavica da se
suoči s Vladom jedan na jedan. Vlad je već predvideo da će se pojaviti još
mladih vampira koji će se boriti za Mirceaiu i zato je pozvao Kaleba i Kanea kao
podršku.
Kao da je znao, miris neidentifikovanih vampira golicao mu je nos dok su se
približavali. Pitanje je bilo koliko ih je?
Ako Kane, Kaleb i Sinovi ne dođu uskoro, biće prinuđen da ih sam sredi.
Najviše ga je plašilo da Mircea opet ne pobegne dok se drugi biju za njega.
Janelle bi u tom slučaju i dalje bila u opasnosti.
Preleteo je sobu i zakucao Mirceau za zid taman kad su petorica vampira ušla
u kolibu, a bez sumnje ih je bilo još napolju.
„Jedini koji će umreti danas si ti, brate moj.“
Vlad je frknuo. „Nema šanse.“
Njegov brat je obuhvatio Vladova ramena u pokušaju da oslabi stisak. Mircea
se brzo izvukao, a petorica vampira je napala Vlada. Očnjacima su trgali kožu sa
njegovih ruku, vrata i ramena. Vlad je lako odgurnuo vampire šaljući ih na
suprotnu stranu kolibe, gde su se uz tresak ruđšili na pod. Brzinom svetlosti je
otkinuo glave trojici vampira dok su ostala dvojica ponovo napadala. Napali su
ga prebrzo, ali je uspeo da ih odgurne jako i baci ih na Mirceau, te su se svi našli
na podu. U roku od jedne sekunde, otkinuo im je glave. Petorica su ubijena, što
znači da su ostala još dvojica u kolibi.
Vlad je doleteo do Mirceaie i one dvojice vampira koji su se nekako uspravila
na noge. Pre nego što su uspeli da ponovo zariju očnjake u njegovo meso,
otkinuo im je glave s ramena i bacio njihova tela koja su se kotrljala u prljavštini
kolibe. Uhvatio je Mirceau za košulju pre nego što je uspeo da se iskrade kroz
vrata.
Uprkos jakom mirisu prolivene krvi, Vlad je uspeo da uhvati Kalebov i Kaneov
miris. Konjica je stigla. Vlad je bacio svog brata na stari, ispucani pod. Zidovi su
se zatresli kao i drvene daske načete žiškom. Video je Kanea kako ubija
poslednjeg vampira i kida mu glavu, a do Vlada je dopro zvuk pucanja kičme.
 Mircea se uspravio nekako na noge i spremio za napad, ciljajući šakama na
Vladov vrat. Nije uspeo da se pomeri jer ga je Mircea brzinom svetlosti prikovao
za zid. Daske su se slomile pod njegovom težinom, a krov je pretio da se uruši
nad njima. Mircea je iskezio očnjake i zario ih u Vladovo rame otkinuvši mu deo
mesa.
Uhvativši jako Mirceau za biceps, zario je palac kroz meso i mišiće i držao tako
sve dok Mircea nije popustio stisak i bolno vrisnuo. Zvuk borbe napolju je
utihnuo što je značilo samo jedno – Mircea je bio poslednji iz njegove ekipe.
Dok je gledao svog poraženog brata, odjednom je osetio žaljenje jer više nije
ličio na ludo čudovište u koje se vremenom pretvorio.
Mircea je bio poražen. Pao je na kolena ispred Vlada, očima je molio za
milost... milost koju Vlad nije bio spreman da mu pruži. Predugo je dozvoljavao
da bratovljevi zločini prolaze nekažnjeno, a sve zbog bratske ljubavi. Ali ne više.
To se završava ovde.
„Pobedio si, brate.“ Mircea je podigao ruke u vazduh očekujući da ga Vlad
zaveže. „Vodi me natrag na tvoje ostrvo i stavi me u ćeliju. Obećavam da ću
poštovati tvoja pravila.“
Vlad se namrštio, jer ga je srce već bolelo zbog gubitka koji dolazi. „To je više
nego što zaslužuješ.“
„Reci moju kaznu –“
„Smrt.“
Ne dozvolivši mu da odgovori, Vlad je zgrabio bratovljevu glavu obema
rukama i snažno otkinuo. Sva zlodela koja je njegov brat učinio kroz vekove
proletela su mu kroz glavu kao horor film, samo što je ta slika bila još i gora jer
se to zaista dogodilo. Iako je Mirceaina smrt bila zaslužena, Vladov bolan krik
odjekivao je šumom, zbog čega su se sve biljke i životinje dale u beg. Mirceaino
telo se skljokalo na pod dok je njegova glava i dalje bila u Vladovim rukama.
Vlad ju je s gađenjem bacio i izašao iz kolibe. Nije bio ni svestan suza koje su se
slivale niz njegovo lice, suza koje njegov brat nije zaslužio, sve dok ga Kaleb nije
ščepao za rame i zaustavio ga.
„Dobro si, deda?“ Kaleb je upitao, a nadimak mu se više nije učinio tako
neprijatnim. Blizanci su bili poslednji iz njegove loze, njegova familija.
„Biću.“ Vlad je pročistio grlo. „Počistite nered i spalite kolibu.“
Kane je klimnuo glavom. „Idi u klupsku kuću. Srešćemo se tamo kad završimo
ovde. Diablo je tamo s Janelle.“
Protrljao je bradu osećajući prljavštinu koja je ostala nakon borbe. Njegove
rane su već počele da zarastaju. „Mislim da bih se prvo trebao istuširati.“
„Da.“ Kane se nasmejao. „Svima bi nam dobro došlo.“
 Vlad je pogledao u hrabre ljude koji su stajali pored njega, Sinovi Krvi, i svi su
bili izubijani i krvavi. Njegovo srce se raširilo od ponosa. Ovi vampiri su bili časni
ljudi. Ne samo da su bili Kaneovi i Kalebovi potomci, već su bili i njegova
porodica.
 Dvadeset treće poglavlje
Nedelja pakla. Janelle se nije mnogo toga sećala sem snažnog bola i utešnog
Vladovog naručja. Srećom, mučni trenuci njenog preobraženja su oslabili –
Gospode, bilo je trenutaka kada se molila da smrt dođe po nju. Da nije bilo
Vlada koji ju je držao sve vreme i ublažio većinu boli, sigurno bi zahtevala smrt
što pre.
Janelle je sada bila besmrtna, to je bila vrlo važna misao.
Naravno da nije tražila to, ali je ipak bila uzbuđena.
Misao o ispijanju krvi nije joj više bila odbojna kao što je mislila. Na kraju
krajeva, uživala je dok joj je Vlad ispijao krv iz vene. Ali da sama pije krv iz vene?
Janelle je trebala još malo vremena kako bi se navikla na celu situaciju. Celo
njeno postojanje se izmenilo zahvaljujući manijaku koji je očajnički želeo
osvetu. Bila je i više nego oduševljena kad je čula da je Vlad ubio kučkinog sina.
Janelle nije mogla ni zamisliti koliko mu je to teško palo, bez obzira na to kakav
je Mircea bio.
Odjednom ju je preplavila melanholija zbog moguće činjenice da neće moći da
se vrati na posao. Volela je da bude specijalni agent i bila je prokleto dobra u
svom poslu. Ali biti vampir koji žudi za krvlju teško će se uklopiti u njenu
karijeru u DEA. Šta ako se zbog mirisa krvi na mestu zločina odjednom preobrati
u vampira?
Njen pogled je odlutao ka Cari Brahnam koja je sedela na drugom kraju sobe
na barskoj stolici i tiho pričala sa Suzi Stivens, nijedna žena nije znala da se
probudila sudeći po njihovom šaputanju. Doduše, zahvaljujući svom
novostečenom vampirskom sluhu lako je mogla čuti svaku izgovorenu reč.
Frknula je. Njeno čulo mirisa se takođe poboljšalo te je lako mogla osetiti
drugačije feromone kod žena, kao i dete koje je spavalo naspram nje.
Gde je Vlad?
Janelle nije bila sigurna šta bi mu rekla kad bi bio ovde osim da mu se zahvali
što ju je negovao prethodne nedelje. Šta li sad misli o njoj? Ubistvo rođenog
brata definitvno nije lako. Sigurno je patio zbog Mirceaine smrti iako je bila
zaslužena. Da Janelle nije ušla u njegov život i njuškala, Vlad bi možda oprostio
svom bratu ili bi ga u najgorem slučaju opet zatvorio.
Zar je nije krivio... Čak ni malo?
Sela je testirajući svoje noge. Drhtavica je nestala, njeno telo je bilo jače nego
ikad. Sećajući se brzine kojom su se Vlad i Ryder kretali kad su je nosili, zapitala
se da li bi ona mogla isto tako brzo da trči. Gospode, nadala se da je vampirizam
izlečio mučnine koje su se javljale tokom tih putovanja. U suprotnom, putovaće
kolima.
„Budna si?“ Rekla je Cara ustajući kako bi došla do nje. „Kako se osećaš?“
„Zapravo, osećam se fantastično.“ Janelle je ustala i rastegla se. Nije osećala
nikakvu bol. U stvari, nikad se nije osećala bolje. „Možda sam malo gladna.“
„Nisam iznenađena.“ Suzi se nasmejala pridruživši im se. „Prošlo je nedelju
dana kako si okusila nešto.“
„Treba ti krv kako bi dovršila preobražaj,“ rekla je Cara.
Da li ona to može? „Nadam se da će me neko od vas podučiti kako to da
uradim.“
„Apsolutno.“ Cara se nasmejala. „Zapravo, Viper i Hawk su otišli u Blood ’n’
Rave da ti pronađu donora.“
„Donora?“
„To su ljudska bića koja znaju za vampire i voljni su da daju krv,“ Suzi je rekla.
„Draven je napravio tajno društvo donora koji zadovoljavaju naše potrebe za
krvlju. Hranjenje je lako. Miris ljudske krvi će pomoći tvojoj promeni i
pretvoriće te u vampirsku formu po prvi put. Na koncu svega, to će postati
tvoja druga priroda.“
Biftek i jastog, burger i pomfrit.
Da li će ikada više uživati u ljudskoj hrani? Janelle se stresla. Hrana je bila
njena najmanja briga. Nije mogla, a da se ne zapita šta se desilo sa Vladom i gde
je opet nestao. Možda je ona bila bolni podsetnik na brata kojeg je bio
prinuđen da ubije. Ah da, krv tog istog psihotičnog brata tekla je sad njenim
venama.
Janelle je drhtavo uzdahnula. Morala je da zna na čemu je sa njim. „Viper i
Hawk su vam dali svoju krv kako bi vas učinili svojim družicama. To vas čini
družicama za života, je l’ tako?“
Suzi je klimnula glavom. „Kod vampira ne postoji razvod.“
Cara je lupila Suzi po ruci. „Janelle nije Mirceaina družica.“
Oči kratko ošišane brinete su se odjednom raširile jer je shvatila šta je rekla.
„Oh, ne. Ti jesi uzela Mirceainu krv, ali on je sada mrtav. To znači da si slobodna
da se upariš sa nekim drugim.“
„A da je bio živ?“
Cara je napravila grimasu. „Onda da, bila bi njegova družica.“
„Čak iako ja to nisam želela?“
„Ponekad može biti i odstupanja od tog pravila.“ Cara se setila priče o Rosalee
i Kaneu i njihovo razdvajanje i kako su njene akcije prouzrokovale smrt njihovog
sina Iona. „Viper je pitao Mirceau da ga razreši i oslobodi od Rosalee tako da se
on može ponovo spojiti sa svojom novom družicom.“
 „A zašto je pitao Mirceau, a ne Vlada?“
„U to vreme Vlada niko nije mogao pronaći. On ima običaj da s vremena na
vreme nestane.“
„Nemoj zaboraviti Breau,“ Suzi je dodala. „Ona je bila Kinkyeva družica pre
nego što je ubijen. A sad je združena s Dravenom. Smrt može da poništi tu vezu
ako se živi partner odluči na novo združivanje.“
„Ali onda sam ja još uvek Mirceaina družica?“
Cara je stavila ruku na njeno rame. „Tehnički da, ali samo dok ne odlučiš da se
združiš s nekim.“
Janelle se namrštila. „A kako se to odvija?“
„Neko, na primer Vlad, može da ti da svoju krv.“
Janelle je brzo trepnula kako bi oterala suze koje su počele da se skupljaju u
očima. Vlad je nikada neće želeti za družicu, jer Mirceaina krv teče njenim
venama. „Ja bih bila samo podsetnik na njegovog brata. Ne mogu... Ne želim da
mu to uradim.“
„Možeš ostati u klupskoj kući koliko želiš.“
„Mogu da brinem o sebi.“ Janelle nije mogla da prihvati darežljivu Carinu
ponudu, upravo iz razloga jer Vlad dolazi i odlazi ovde kako mu se prohte. Ne bi
mogla da podnese bol u srcu zbog činjenice ga viđa svaki dan, a ne može da
bude s njim. „Imam svoj stan.“
„Viper će insistirati da ostaneš. Želeće da se uveri da si dobro. Ti si sada deo
naše porodice.“
„Hvala ti, Cara. Zaista sam vam zahvalna na svemu, ali radije bih ostala u svom
stanu.“ Neka je prokleta ako dozvoli da postane nečija družica iz sažaljenja,
pogotovo Vladova. „Kad smo kod Vlada, gde je on?“
Baš u tom trenutku Stefan se probudio iz svoje popodnevne dremke. Protrljao
je svoje malene okice, ustao i trčkarao oko Suzi. Uzela ga je u naručje i stavila
na kuk. „Vratio se u penthaus. Rekao je da mora popraviti vrata, počisti nered i
vrati ključeve.“
Nešto ju je probolo kroz srce, bol je bila identična onoj koju je doživljavala
tokom prethodne nedelje. Vest o njegovom odlasku ju je slomila, iako je to bilo
očekivano. Naravno, njegov posao ovde je završen jer je njegov brat mrtav.
Janelle nije želela da bude nikome na teretu, a ako je Vlad zaista želeo da
nastavi dalje, ona ga neće zadržavati. Vlad joj nije ništa dugovao.
„Da li uskoro odlazi?“ Janelle je zamaskirala svoju bol zbog činjenice da je nije
obavestio o svojim planovima.
„Viper nije siguran.“ Cara je protrljala svoj ispupčeni stomak s grimasom na
licu. „Ohhh...“
 „Da li si dobro?“ Janelle je zabrinuto upitala. S obzirom na to da je Cara bila
ogromna, beba je mogla stići bilo kad.
„Ma, moji dečaci su samo nemirni. Tek sam u osmom mesecu trudnoće.“
Duboko je uzdahnula liznuvši usne pre nego što je nastavila. „Mislim da se Vlad
najbolje oseća skrivajući se na svom ostrvu. Nikad ne znamo kad će se pojaviti u
Americi.“
„Teško da ga mogu zamisliti da ode bez tebe,“ Suzi je brzo dodala. „Prilično se
zaštitinički ponaša kad si ti u pitanju.“
„Zato što krivi sebe zbog moje otmice i oseća se odgovornim.“
„Možda...“ Suzi je otegnuto rekla.
Janelle je pogledala u Caru želeći da što pre završe razgovor o Vladu. „Ti radiš
u policiji. Kako uspevaš da obavljaš svoj posao budući da si vampir?“
„Mi smo i dalje ljudi.“ Cara je slegnula ramenima. „Razdvoj te dve strane svoje
ličnosti. U mom slučaju, šerif zna za nas, ali ostatak policije ne zna. Biće možda
zeznuto kad bude otišao u penziju i moj partner Joe Hernandez preuzme tu
poziciju. Ali sam prilično sigurna da se neće mnogo toga promeniti. I dalje ću ići
na posao i boriću se protiv loših momaka.“
„Znači, mogu da nastavim da se bavim svojim poslom?“
„Naravno, curo.“ Cara se nasmejala. „Čak će ti biti lakše obavljati svoj posao.
Uostalom, nije loše imati nekoga iznutra ko može paziti na naše interese. Molim
te, znaj Janelle, da ćemo uvek biti tu za tebe. Kao što sam rekla malo pre, mi
smo porodica.“
Vrata su se otvorila i Ryder i Gabriela su ušli. „Imamo problem.“
„Šta se dešava?“ Cara je upitala.
Gabbyine oči su bile crvene i otekle od plača. „Dobila sam poruku od Adriane.
Nestala je.“
„Gde?“
„U Mexico sa njenim kretenom od verenika.“
Suzi je iznenađeno ciknula. „Sa Mateom?“
„Adri je rekla da joj nedostaje. Oh, i žao mu je što je spalio našu kuću.“ Ryder
je prevrnuo očima. „Malo sutra.“
„Adri je prebacila na moj bankovni račun dovoljno para da izgradimo novu
kuću,“ rekla je Gabby. „Bez sumnje u pitanju je Mateaov novac. Ona nema
toliko novca.“
„Misliš da je svojevoljno otišla?“ Cara je upitala.
„Sama je odlučila,“ Ryder je progunđao.
„Kako možeš da budeš tako ciničan?“ Gabby je podigla glas na njega.
„Mogla je da dođe kod nas i potraži pomoć, ali nije to učinila.“
 „Zato što nije htela da uplete Sinove u celu priču, ne nakon što su nam spalili
kuću. Osim toga, ona je moja najbolja prijateljica, Ryder.“
„I verenica kralja La Paz kartela.“ Ryder je smireno udahnuo pre nego što je
pomazio Gabby po obrazu. „Gledaj, srce, volim te, ali moraš da znaš da ne
možemo mi odlučivati umesto Adri. Ona je odrasla. Čak se i Gunner složio s
tim.“
„Šta Gunner ima s celom ovom pričom?“ Cara je upitala.
„Postali su prijatelji, i vrlo često razgovarali telefonom kad je bio van
Oregona,“ rekla je Gabby. „A kad je bio tu, obično su se družili u kući ili u Blod
’n’ Raveu. Mislim da se Gunneru sviđala Adriana, ali ona se potpuno zatvorila za
veze nakon Matea. Mislim da se ona duboko u sebi plašila da bi Mateo mogao
doći po nju i uništiti sve koji mu se nađu na putu.“
„Što je upravo i uradio, Gabby,“ Ryder je rekao. „I bio je poprilično jasan i
glasan.“
Vrata su se opet otvorila. Viper, Kane i mlada žena koju Janelle nije poznavala
ušli su u klupsku kuću. Janelle je pretpostavila da je u pitanju donor za nju.
„Šta se dešava?“ Kane je upitao.
„Adri je porukom javila Gabby da se vraća u Mexico sa Mateom,
pretpostavljamo da je sama to htela,“ Cara ga je obavestila. „Takođe je na
Gabbyin račun prebacila novac za izgradnju nove kuće.“
„Šta ti misliš, Gabby?“ Kane je rekao.
„Adri je rekla da voli Matea i da je bila greška to što ga je ostavila. Ali ja mislim
da ona laže i da samo pokušava da nas zaštiti.“
„Da li bi trebalo da to iznesemo na sto? Pitaću Sinove da glasaju da li da
odemo po nju.“
Ryder je spustio ruku na Gabbyno rame. „Trebalo bi da znaš, Viper, da sam ja
protiv toga. Već smo izgubili dosta ljudi u borbi protiv La Paz kartela. Međutim,
važnije mi je šta Gabby želi. Složiću se sa svime što kaže.“
Gabby je odmahnula glavom. „Ima ih previše. Ne bih mogla da živim sama sa
sobom kad bi još neko od Sinova poginuo.“
„Da li si pokušala da razgovaraš sa Adri nasamo?“ Kane je upitao.
„Njen telefon više nije dostupan.“
Kane je pogledao u Rydera. „Mogli bismo pozvati podružnicu u Washingtonu.“
„Nećemo dobiti njihovu pomoć,“ rekao je Ryder. „Pričao sam sa Gunnerom.
Šta god da mu je rekla, on je završio s njom. Ako uradimo ovo, moraćemo sami,
bez ičije pomoći.“
„Gabriela?“ Kane je uhvatio njenu ruku. „Tvoja je odluka.“
Jedna suza je skliznula niz njeno lice. „Previše je rizično. Njih ima više, tako da
vam neće pomoći ni činjenica da ste vampiri.“
 Kane je utešno stisnuo njenu ruku. „Žao mi je, Gabriela. Ako se ukaže prilika
da spasemo Adri, iskoristićemo je.“
„Hvala.“
Kane se okrenuo ka Janelle. „Da li si spremna da se nahraniš?“
Izgleda da je izgubila dosta krvi jer joj se vrtelo u glavi i bila je bela u licu kao
kreč. Umesto odgovora samo je klimnula glavom. Može ona to. Više nije bila
samo odrasla žena već i opaki vampir. Ne bi smela da se onesvesti. Kane je
odveo nju i ženu u susednu prostoriju. Cara i Suzi su ih pratile ostavljajući ostale
u dnevnoj sobi.
„Cara i Suzi će se pobrinuti za tebe.“ Kane se nasmejao ostavljajući ih same.
Janellein pogled se usijao čim je pogledala u ženin vrat. Mogla je zapravo čuti
kako krv juri kroz njene vene, mogla je osetiti njen miris. Kosti na njenom licu
su se izobličile i izmenile, bilo je malo neprijatno, ali ne i bolno. Njene desni su
je malo zabolele kad su se očnjaci probili kroz njih. Suzi je bila u pravu, ženina
krv je učinila svoje i izvukla vampira iz nje. Njena životinjska priroda je preuzela
i, dobri Bože, bila je prokleto gladna. U ovom trenutku, Janelle je sumnjala da
joj treba neko ko bi je uputio u to šta da radi. Vlad se već hranio od nje i to je
bilo sasvim dovoljno da zna šta treba da radi.
Mlada plavuša je došetala do Janelle, sklonila kosu sa strane i izložila svoj vrat.
Janelle je pogledala u Suzi i Caru koje su istovremeno klimnule glavom. Janelle
je rukama obuhvatila ženinu glavu, približila se i zarila očnjake u njen vrat. Krv
je potekla. Topli, metalni ukus ju je zagrejao, osetila se isto kao kad bi popila
čašu viskija, samo deset puta bolje. Euforija ju je obuzela. Želudac je više nije
boleo.
Negde u pozadini svog uma začula je svoje ime ali ga je ignorisala i nastavila
da siše krv. Nežan dodir ruke na svom ramenu naterao ju je da uvuče očnjake i
odstupi.
„Lizni dve rupice,“ Cara je rekla zapovednički. „Tvoja pljuvačka će pomoći
rupicama da brže zarastu.“
Janelle je učinila što joj je rečeno, kao da se njen um nalazio u nekakvoj
sumaglici. Cara ju je smestila u stolicu dok je mlada žena izlazila iz sobe.
„Da li sam je povredila?“ Janelle je upitala.
„Ne.“ Cara se nasmejala. „Zaustavila sam te pre nego što bi se to dogodilo.
Naučićeš vremenom kad treba da se zaustaviš. Mi nikad ne povređujemo naše
donore.“
„Kako ću znati?“
„Kad glad nestane. Tada se zaustavljaš.“
Suzi je zgrabila Janelleine ruke i rekla: „Dobrodošla u porodicu. Mislim da je
Cara u pravu, treba da ostaneš ovde, makar malo. Tvoj šef ionako misli da si na
tajnom zadatku sa Vladom. Zašto ne bi uzela malo slobodnog vremena i lepo
promislila o svemu ovome?“
„Ko je tvoj šef?“ Cara je upitala. „Možda sam čula za njega.“
„Kapetan Robbie Melchor –“
Cara je opsovala. „Bolje bi bilo da daš prokleti otkaz.“
Janelle je odmahnula glavom kako bi joj se razbistrilo. „Zašto?“
„Dođi da radiš u šerifovoj kancelariji. Radićeš kao moj partner kad Joe postane
šerif.“
Janelle se namrštila. „Ali ja volim svoj posao.“
Cara je ispričala Janelle sve o vremenu provedenom u Eugene Police
Departmentu, pre nego što je upoznala Kanea. Robbie i ona su se zabavljali kad
ju je iskoristio i silovao. Cara je znala da joj niko ne bi verovao zbog njegove
pozicije i uticaja koji je imao u policiji. Čak joj je i pretio da će je uništiti ako
bude rekla nešto. I tako je Cara dala otkaz i preselila se u Pleasant da bi počela
da radi kao detektiv za Lane County Šerifovu kancelariju.
„Isuse, Cara. Tako mi je žao.“ Janelle je razmišljala o svom šefu i potpuno je
verovala da je on sposoban za tako nešto. Kapetan Melchor je zaista bio kriv za
silovanje bivše devojke. „Ta egoistička svinja.“
„Ne moraš da napustiš svoj posao zbog mene. Samo sam htela da ti kažem da
se pripaziš malo. Ali ponuda za posao svakako ostaje.“
Janelle je razmišljala o Carinim rečima. Volela je svoj posao, ali Melchor ju je
nervirao. Čoveče, sad joj je drago što nije prihvatila nijedan njegov napadan
poziv za izlazak. Možda i ne bi bilo loše da prihvati Carin predlog jer bi se uz nju
lakše navikla na svoj novi život.
„Znaš šta?“ Janelle se nasmejala jer je u srcu osećala da je donela ispravnu
odluku o otkazu u DEA. „Ako mi obezbediš taj posao u ĐŠerifovoj kancelariji,
imamo dogovor.“
„Joe će postati šerif za nekoliko meseci.“ Cara se široko osmehnula. Janelle je
odmah znala da će joj se rad sa ovom ženom dopasti. „Postaraću se da dobiješ
taj posao čim on preuzme šerifove dužnosti.“
„Nazvaću kapetana Melchora i najaviću mu svoju ostavku.“
„Janelle je ustala i Cara ju je privukla u snažan zagrljaj, sa sve ogromnim
stomakom između njih. „The Lane County Šerifova kancelarija će biti srećna što
ćeš raditi tamo.“
„Sigurna sam da ću tamo biti srećnija nego...“ Glas joj iznenada utihnuo.
Vlad je bio blizu. Njegov miris ju je mamio i jedino što je mogla učiniti u ovom
trenutku je da ostane mirna. Kako li će je doživljavati kada oseti miris
bratovljeve krvi na njoj. Cara i Suzi su se kratko pogledale, i Janelle je iz toga
zaključila da su ga i one osetile. Nekoliko sekundi kasnije, vrata su se otvorila i
on je ušetao.
„Napolje,“ Vlad je rekao pokazujući prstom na Suzi i Caru.
Cara je pogledala u Janelle. „Da li želiš da ostanem?“
Odmahnula je glavom. „Biću dobro.“
Čim su se vrata za njim zatvorila, Janelle je stisnula šake u pesnice i stavila ih
na kukove. „Kad si planirao da mi kažeš?“
Namršteno ju je posmatrao. „Da ti kažem šta?“
Janelle nije želela da pokaže koliko ju je boleo njegov odlazak, naročito jer je
smatrala da je možda tako i najbolje. Nije želela da bude neko ko će Vlada
svakodnevno podsećati da je golim rukama ubio svog brata. Niti da ga podseća
na činjenicu da je i dalje Mirceaina družica. Ona se jeste jako zaljubila u Vlada,
ali ne bi podnela kad bi je jednog dana gledao s gađenjem zbog svega što se
desilo.
„Da odlaziš.“

Vlad je obema rukama prošao kroz kosu, sklanjajući je sa lica. Zbog čega li je
ovako besna? Samo što je izašao iz pentahusa gde je spakovao sve stvari i
spremio ih za povratak kući. Jedino je još ostalo da nju pridobije. Pretpostavljao
je da bi kasnije trebalo da objasni svoje postupke, ali definitivno nije očekivao
da zatekne besnu Janelle. Izgledala je kao da je spremna da se upusti u borbu.
Raširio je nozdrve kako bi udahnuo njenu aromu, koja je sada bila malko
drugačija nego pre, pomešana sa Mirceainom. Da li je sa njegovom krvlju
nasledila i njegovu tvrdoglavu karakternu crtu?
„Planirao sam da ti kažem, ali si spavala pre nego što sam otišao.“
Janelle je prekrstila ruke na grudima zbog čega su se njene grudi posebno
istakle u džemperu sa V izrezom. Gospode, čak i sada je bio tvrd zbog nje kao
stena. Ali sada nije bilo vreme za to.
„Pa, onda, pretpostavljam da ti trebam poželeti ugodan put.“
Njegov pogled se pomerio sa njene ključne kosti na njene kristalno plave oči.
Podsećale su ga na okean koji okružuje njegovo ostrvo, nadao se njihovo
ostrvo. Gospode, ubijala ga je. Nije bio spreman da je pusti. Izdigao je obrvu.
„Pretpostavljam onda da ti ostaješ.“
 Janelle se namrštila. „Nisam dobila nikakvu ponudu da odem.“
Posegnuo je za svojim džepom i izvadio njen pasoš, koji je bacio na sto ispred
nje. „Nisi mi dala prilike da te pitam. Planirao sam da te povedem –“
„Ne.“
Vlad je oštro dahnuo. Njeno odbijanje bolelo je poput oštrice noža koja se
zariva u srce. „Ne ideš?“
„Ne. I činjenica da si pretpostavio da idem, iskreno me je razbesnela.“
„Pretpostavljam onda da imaš dobar razlog da ostaneš. Da li bi želela da
podeliš sa mnom razloge za ostajanje?“
Njene oči su se ispunile suzama. Brzo je odvratila pogled. Šta je to krila od
njega? Posegnuo je za njenom rukom, ali je ona brzo odmakla. „Nemoj.“
„Nisi iskrena sa mnom.“ Isuse, grudi su ga bolele. Reci joj da je voliš. Da li bi to
promenilo nešto? „Šta se dešava, Janelle?“
„Molim te.“ Rekla je drhtavim glasom. Zakoračila je unazad. „Učinio si
dovoljno.“
Vlad je jedva progutao, imao je utisak da će se ugušiti. Dovoljno? Iako je on
bio taj koji ju je doveo u opasnost, takođe je bio čovek koji ju je držao i bio uz
nju cele protekle nedelje. Pazio je na nju i krv koja teče njenim venama, iako
delom pripada i njegovom bratu.
„Mene kriviš za sve?“
„Prokletstvo.“ Suza je skliznula niz njeno lice, ali ju je brzo obrisala. „Kad sam
rekla dovoljno, mislila sam na to što si me pazio tokom prošle nedelje, to je bio
kompliment.“
„Šta onda nije u redu?“
Janelle mu je klizila iz ruku i on nije prokleto znao šta da radi da je zadrži.
Isuse, video je sebe već kako provode zajedno ceo život. On, najstariji vampir
na svetu, bio je spreman da se skrasi.
„Moram da idem,“ rekla je napuklim glasom.
Zar nije znala koliko je voli? Toliko da boli? „Ti pripadaš meni.“
„Ako sam dobro razumela celu ovu priču s družicama i sparivanjem, onda –“
njen bolni pogled se spojio s njegovim i izazvao jezu u njemu „– ja pripadam
tvom bratu.“
Izgovorivši te reči, brzinom svetlosti je otišla do vrata i cimnula ih jako. Vlad je
stajao iznenađen i zatečen pre nego što se srušio u stolicu. Ubrzo je njen miris
iščezao. Otišla je. Njegov pogled se zaustavio na pasošu. Pa, to nije prošlo
onako kako se nadao. Vlad je protrljao svoju grudnu kost kako bi barem malo
olakšao bol koja ga je stezala, a koju su izazvale njene reči – jebene reči. Isuse,
zar ju je toliko pogrešno procenio? Ne, znao je da ga je volela, video je to u
njenim očima, osetio dok su vodili ljubav.
 Taman kad je ustao da krene za njom, Kane je ušao u sobu i zatvorio vrata.
„Šta jebeno želiš, Kane? Malo sam zauzet.“
Došetavši do njega, Kane ga je nežno gurnuo natrag u stolicu. Nije mu trebalo
puno snage da to uradi jer je Vlad bio već istrošen. Janellein odlazak ga je
iscrpeo, opustošio.
Kane je pogledao u pasoš. „Planirao si da je povedeš sa sobom?“
Vlad je klimnuo glavom bez reči. Nije ih imao u ovom trenutku. Njeno
odbijanje ga je povredilo više nego bilo šta što je doživeo u svom viševekovnom
lutanju po Zemlji.
„Voliš je, kapiram,“ rekao je Kane. „Ali moraš da je pustiš.“
„Ne mogu.“
Njegov unuk je seo u stolicu pored njega i stavio ruku na Vladovo koleno.
„Ona nije stvar, Vlad. Mora sama doneti svoje odluke.“
Vlad je sklopio šake između raširenih kolena i zagledao se u pod. Pročistio je
grlo iako je i dalje imao osećaj da je knedla u njemu. „Rekla mi je da pripada
Mirdceai, za ime Boga. Mom bratu.“ Njegov glas se slomio s poslednjim
izgovorenim rečima.
Kane je povukao njegove ruke i uspravio ga u stolici gledajući ga sažaljivo.
Vlad, slomljen čovek, bio je na svojim jebenim kolenima. „Izneverio sam je i
zbog toga je Mircea platio životom. Mogu da osetim kučkinog sina na njoj.“
„Još jači razlog da je pustiš da ode,“ ponovio je Kane. „Ona nije tvoja, barem
ne u ovom trenutku. Daj joj vremena, vratiće ti se.“
Vlad nije ni mogao zamisliti život bez nje. „A ako se to ne dogodi?“
„Znači da ti nije bila suđena.“ Kane je podigao pasoš i predao mu ga. „Idi kući,
Vlad. I tebi treba vremena da preboliš i ožališ brata.“
Kane je napustio sobu. Vlad je ostao bez daha. Poražen, gužvajući pasoš.
„Pripadam tvom bratu.“
Vlad je sagnuo glavu dok su mu suze padale na stisnute pesnice. Trebalo bi da
ode, odustane, ali Isuse, ubija ga i sama pomisao da to učini.
„...moraš da je pustiš.“
Da li je imao izbora? Ispustio je izgužvani papir na pod, ustao i napustio sobu.
Ako ga ona nije želela, onda je Kane bio u pravu i on ne može učiniti nijednu
prokletu stvar da je natera da promeni mišljenje. Pogledao je u svoje potomke
koji su sedeli raštrkani u dnevnom boravku. The Sinovi Krvi su sada bili za njega
porodica.
„Odlazim kući.“
Ne sačekavši odgovor, napustio je klupsku kuću i svog Aston Martina koji je
bio parkiran ispred, te putem kroz šumu otišao.
 Dvadeset četvrto poglavlje
Nedeljama kasnije, Janelle se našla 10 500 metara iznad okeana i razmišljala o
tome da li je donela ispravnu odluku. U njenom stomaku je plesao roj leptira jer
se nadala da će Vlad biti srećan što je vidi.
„Gospode, mrzim da letim u onim napravama. Ogroman avion je ionako
zastrašujući, ali tek mali?“ Rekao je Kaleb, zavaljen u avionsko sedište,
privukavši Janelleinu pažnju. Samo njih dvoje i pilot su se nalazili u avionu, a
ispred njih se pružao pogled na maleno ostrvo. „Više volim da putujem
zemljom. Ali ne, deda je morao baš na ostrvu da se skrasi u sred jebene
nedođije.“
Janelle se krišom nasmejala zbog činjenice da opaki vampir poput Kaleba ima
averziju prema avionima. Leteti avionom je bilo daleko bolje nego putovati
brzinom svetlosti uz prateću mučninu. Srećom letenje u malom avionu nije
izazivalo mučnine kod nje.
„Mogao si poslati nekog drugog da pazi na mene.“
Kaleb je podigao svoju glavu i pogledao je. „Zezaš me, zar ne? I da propustim
šansu da vidim gde stari živi? Za sve ovo vreme nikada nikoga nije pozvao u svoj
dom. Ne bih propustio ovu priliku ni za šta na svetu.“
„Ti si njegov praunuk, zar ne? Zašto nisi bio u njegovom domu?“
Slegnuo je ramenima. „Deda je veoma privatna osoba. Pretpostavljam da je
mislio kako ćemo redovno svraćati kod njega ako nam kaže gde živi.“
Janelle se nasmejala. „Kao na primer sad?“
„Da, kao na primer sad. Imam sreću što je Cara sve bliža porođaju i treba
Vipera kraj sebe, tako da nije ima izbora sem da mene pošalje.“
„Da ne spominjemo našu sreću jer je Vlad ostavio pasoš pri odlasku.“
„Da, to je šlag na torti. On zna da ja dolazim jer sam morao tražiti dozvolu za
sletanje, ali ti“ – namignuo je – „ti si njegovo iznenađenje.“
Iskreno se nadala da će se Vladu dopasti iznenađenje, inače je čeka vrlo
neugodan povratak kući. Uz pomoć Sinova i njihovih družica, Janelle je konačno
prihvatila situaciju u kojoj se našla. Bilo je vreme da vidi da li će Vlad prihvatiti
njenu odluku.
Nakon skoro mesec dana samosažaljevanja, shvatila je da mu mora reći kako
se oseća. Ako je i on voli kao što ona voli njega, smatrala je da će vremenom
sve doći na svoje mesto. Njen posao se nalazio u Americi, posao koji nije želela
da napusti. Janelle je nazvala Robbie Melchora i rekla mu da daje ostavku, a kad
dođe po svoje stvari, predaće i pismeni otkaz. Kad je shvatio da je ne može
odvratiti od svoje namere, počeo je prilično slikovito da joj se obraća. Kane je
onda uzeo telefon. Pripretio je Robbieu, a potom rekao Janelle da može mailom
da pošalje ostavku, a njene stvari će biti spakovane i poslate u novu kancelariju.
Janelle je stekla utisak da je Kane uživao u svakoj sekundi koju je proveo u
razgovoru sa Robbiem imajući u vidu njihovu istoriju.
„Da li si dobro?“ Kaleb ju je upitao.
Janelle je pogledala u Vladovog zgodnog unuka. Stvarno je bilo očigledno na
koga su on i Kane pokupili dobar izgled. „Izvini. Malo sam nervozna.“
„Znaš, on je u stvari jedna matora pičkica.“
Janelle se nasmejala iz sveg srca. Videla je Vlada u njegovom najgorem
izdanju. Nije baš da mu pristaje opis velikog zaljubljenog mlakonje. Lav možda,
tigar definitivno, mlakonja nikako.
„Sinovi neće rešavati ovu stvar sa Adrianom?“ Janelle je upitala samo kako bi
nekako umanjila nervozu zbog skorašnjeg sletanja i ponovnog susreta sa
Vladom nakon gotovo mesec dana.
„Za sada.“ Kaleb je počešao bradu. „Istina je da bi najverovatnije doživeli
masovni pokolj na La Pazovoj teritoriji bez podrške Washingtonske podružnice.
Oni nas poznaju i infiltrirati se po drugi put u kartel bilo bi nemoguće. Ali ako bi
Adri zatražila našu pomoć, prokleto bismo odmah priskočili. Već smo jednom
uspeli da sredimo kralja kartela, možemo i Matea srediti ako bude bilo
potrebno.“
„Misliš li da joj je potrebna vaša pomoć, ali da je uplašena da je potraži?“
„Ko zna? Gabby je jedina koja zna odgovor na to pitanje. Adriana je njena
najbolje prijateljica. Ona je bila tamo kad se Adriana verila za to govno. Ako ga
ona zaista želi nazad, ko smo mi da stojimo na putu njene sreće?“
Pošto je radila u policiji, Janelle je videla ružnu stranu porodičnog nasilja. A
budući da je Mateo na čelu La Paz kartela, to ga stavlja na vrh liste loših
momaka. Nadala se da Adriana zna šta radi.
Diablo joj je pao na pamet. Ako bi morala da ga profiliše, definitivno bi bio
knjiški primer lošeg momka. A opet, bio je veoma pažljiv sa njom i vodio računa
o njenoj bezbednosti.
„Šta se desilo s Diablom? Gde je otišao nakon što me je ostavio u klupskoj
kući? Sećam se da je otišao čim se Vlad vratio.“
„Viper ga je nagovorio da ostane. On i još dvojica vampira koje je stvorio
Mircea će postati deo Washingtonske podružnice. Viper je nazvao Gunnera, a
ovaj je bio više nego srećan da ih primi. Dakle, viđaćeš ga s vremena na vreme“
„Dobro. Nisam stigla da mu se zahvalim.“ Janelle je pročistila grlo jer joj je bilo
teško da izgovori sledeće reči. „Trebaš nešto da uradiš za mene.“
Kaleb ju je pogledao ispitivački. „O čemu se radi?“
„Laboratorija u kojoj DEA drži svoje dokaze?“
 „Šta s tim?“
„Imaju nešto što pripada Vladu.“
Pogled mu se zamračio. „Kao šta, na primer?“
„Kosa. DNK.“ Sa strašnim bolom u stomaku, Janelle je nastavila da mu priča o
tome kako je pogrešila. „U to vreme nisam znala šta je Vlad. Moraš da znaš da
nikad ne bih odala njegovu tajnu.“
„Kakva je bila njihova reakcija?“
„Oni ne znaju šta imaju, samo znaju da DNK nije potpuno ljudska.“ Progutala
je jer je osećala ogromnu knedlu u grlu. „Da li može nešto da se uradi po tom
pitanju?“
Kaleb joj je namignuo. „Ti sredi stvari s dedom, a Viper i ja ćemo se potruditi
da taj dokaz magično nestane iz laboratorije, kao i sećanje laboranata.“
„A šta će biti sa otvorenim slučajem ubistva sveštenika i časne sestre?
Detektiv Barker iz Eugene PD radi na tom slučaju.“
Slegnuo je ramenima. „Tu nema ničega. To je već zastareo slučaj.“
Janelle je pretpostavila da je u pravu. Tamo nema ničega od čega se može
krenuti. „Hvala, Hawk. I još jednom, žao mi je.“
„Nisi znala.“
Osetila se kao da je ogroman teret spao s ramena. Bila je vrlo zahvalna Kalebu
što nije besneo na nju. Ponovo je pogledala kroz prozor u maleno ostrvo koje se
pružalo pod njima. Njeni nervi su opet proradili.
Šta ako Vlad ne želi da je vidi?
„Izgleda da uskoro stižemo,“ rekla je sekund pre nego što je pilot preko
interfona objavio da će uskoro sleteti. Janelle je vezala sigurnosni pojas i
zabrinuto posmatrala oko sebe. Da li je bilo prekasno da se vrati?
Kaleb je zakopčao svoj pojas, i primetivši da je nervozna, rekao: „Sve će biti u
redu, Janelle. Nikada do sada nisam video Vlada tako uzrujanog kao tog dana
kad je odlazio. Biće ushićen kad nas vidi.“
Nadala se da je Kaleb u pravu. Avion se iskrivio i započeo sletanje kad je
počelo da joj se okreće u želucu. Ako sve prođe onako kako se nadala da hoće,
onda to znači da će dugo ostati na ostrvu, dok će se Kaleb vratiti kući sam.
Imala je čitav mesec pre nego što je morala da se vrati u Ameriku i počne da
radi. Biće joj veće zadovoljstvo da radi sa Carom Brahnam nego sa Robbiem
Melchorom. Možda i nije tako loše biti vampir, pogotovu ako i Vlad bude deo
njenog života.
Janelle se čvrsto držala za sedište kad je avion sleteo uz lagano truckanje. U
roku od minuta ušli su u maleni hangar. Duboko je uzdahnula i izdahnula.
„Ostani ovde nekoliko minuta,“ rekao je Kaleb. „Pusti me da porazgovaram sa
dedom. Trebalo bi da ga prvo odobrovoljim zbog svog iznenadnog dolaska.“
 Janelle je klimala glavom dok je posmatrala Kaleba kako napušta avion.
Lagano je koračao kroz hangar kad je Vlad izašao ispred njega. Srce joj se steglo
od samog pogleda na njega. Osećala se kao da je prošao čitav život od njihovog
zadnjeg susreta i sve što je mogla jeste da ostane na mestu. Janelle nije mogla
sa svog mesta da proceni da li je Vlad ljut zbog Kalebovog dolaska. Nekako je
imao usiljen izraz na licu, a usne su mu izgledale poput ravne crte na njegovom
zgodnom licu.
Oh, Bože. Nije izgledao srećno uopšte. Kaleb se smejao na ono što je Vlad
govorio, što je Vlada samo dodatno razbesnelo. Pošto je motor aviona još uvek
radio, Janelle nije mogla da čuje njihov razgovor čak ni sa svojim vampirskim
sluhom. Na trenutak je pomislila da ode i spase Kaleba, međutim, izgledalo je
kao da ga ni najmanje ne dotiče Vladovo raspoloženje. Ipak, bila je jako
nestrpljiva. Dala je Kalebu dovoljno vremena, te se nadala da će biti bolje
dočekana nego Kaleb.
Idući prema prednjem delu aviona, sagla je glavu i sišla niz stepenice gledajući
direktno u čoveka koji je posedovao njeno srce. Vlad ju je brzo uočio. Stroge
crte njegovog lica su omekšale, ali nije mogla proceniti po njegovoj reakciji da li
je bio srećan što je vidi. Ignorišući Kaleba, krenuo je ka njoj.
Zaustavio se kratko je dodirnuvši sa zamaskiranim izrazom na licu. „Da li je
Kalebova ideja bila da te dovede ovde?“
Janelle je odmahnula glavom.
„Onda zašto si ovde?“
Njegovo pitanje ju je umalo nateralo da se okrene i pobegne natrag u avion,
ali se zaklela da neće plakati. Ako planira da je pošalje natrag, onda će tako i
biti, a ona će otići sa netaknutim dostojanstvom. Janelle je ukrutila ramena.
Nije prešla ovoliki put kako bi podvila rep i pobegla.
Duboko je uzdahnula, prekrstila ruke na grudima i zurila u njega. „Došla sam
da ti kažem da te volim, ti veliki klipane. Nije kao da zaslužuješ moju ljubav.“
Posmatrao ju je s izdignutom obrvom. „Voliš me?“
„Protivno zdravom razumu.“
Janelle nije znala šta da očekuje, ali sigurno nije očekivala smeh. Ogroman
osmeh se pojavio na njegovom licu i tad je bila sigurna da je nije pogrešno
razumeo. „Matorog vampira kao što sam ja?“
„Da.“
„Ne zaslužujem te.“
Najednom su joj se nervi opustili, te je rekla: „Ne, ne zaslužuješ.“ Vlad ju je
primio u ogroman zagrljaj, zbog čega ga je čvrsto stegla. „Isuse, i ja volim tebe.“
Njene noge su visile iznad zemlje u njegovom zagrljaju. Iskrivio je glavu kako bi
je strasno poljubio. Možda još uvek nije izgovorio ono što je želela da čuje, ali je
sa sigurnošću osetila njegovu ljubav u posesivnom poljupcu koji joj je upravo
dao. Srce joj se topilo od miline dok ju je spuštao na zemlju.
Pokušala je da sakrije osmeh. „Ovo je bio veličanstven doček.“
„Misliš?“ Vlad nije ni pokušao da sakrije svoj humor. Palcem je pokazao na
Kaleba iza svojih leđa. „Samo čekaj da ukrcam njegovo jadno dupe u avion.“

Štagod da je Kaleb pričao Vlad je zaboravio istog trenutka kad je video Janelle
na vratima aviona. Kurac mu je istog momenta očvrsnuo zbog čega mu je bilo
neugodno hodati u pantalonama. Promatrao ju je kako silazi niz stepenice,
stepenik po stepenik, opčinjen njenom lepotom. Farmerke su grlile njene
obline, a na njenim dugim nogama stajale su dobro poput druge kože. Gore je
nosila maleni pink top koji je isticao njene bujne grudi. Već je znao da one
savršeno pristaju njegovim ustima. Isuse, jedva je čekao da je skine golu.
Sada ju je Vlad pratio do ulaznih vrata, nervozan da vidi njenu reakciju na
njegov dom, nadajući se potajno da će taj isti dom postati njihov zajednički. Ali
obilazak će morati da sačeka. Sušan period bez seks? To nije bio njegov stil.
Janelle je bez sumnje bila vredna čekanja.
„Kako si se tako brzo rešio Kaleba?“ Janelle je pitala pre nego što se okrenula i
zaputila se ka kući, zanosno se njišući u farmerkama koje su joj odlično stajale.
„Morao sam da obećam da ću njemu i Kaneu dozvoliti da me nauče da vozim
motor čim se vratim u Ameriku.“
Janelle se okrenula i nasmejala. „Nikad nisi vozio motor?“
Odmahnuo je glavom.
„Oh, jedva čekam da vidim to.“
Vlad je otvorio vrata, a potom je pratio unutra lupnuvši je po guzi. „Kunem ti
se da Kaleb i Kane žive da pronađu moje slabe tačke.“
„Pa, kad ih nemaš puno...“ Zaustavila se na ulazu u glavnu spavaću sobu. „Ta
maska na licu koju nosiš je poprilično čvrsta. Lepo je videti da imaš i ljudsku
stranu, kao i mi ostali.“
„Za to možeš okriviti dane koje sam proveo na Zemlji. Postao sam pravi cinik.“
„Tu si u pravu.“ Oči su joj veselo zaiskrile. „Mator si ko biblija.“
„Mator?“ Glasno je pročistio grlo. „Mislim da se kaže da sam čovek sa
ogromnim iskustvom.“
 Vlad je osetio njenu želju kako polako raste zbog čega je i sam bio uzbuđen.
Ako ovako nastave, neće preći tih nekoliko metara do ogromnog kreveta koji se
nalazi odmah iza zatvorenih vrata.
Janelle se nasmejala. „Sa sigurnošću mogu da potvrdim da si veoma iskusan.“
„Trenutno razmišljam da ti još jednom pokažem koliko sam iskusan.“
„Samo jednom?“
Isuse, voleo je ovu ženu. Vlad nije planirao da je pusti da ode ovog puta.
Planirao je da joj se u godinama koje im predstoje iskupi za sve.
„Veruj mi, nećeš moći da izbrojiš koliko puta planiram da ti pokažem.“ Njen
smeh je zagrejao njegovo hladno srce, isto ono srce za koje je mislio da je mrtvo
godinama, a koje je ona oživela. „U stvari, ako prođeš kroz ta vrata iza sebe,
biću i više nego srećan da ti pokažem koliko mi je drago što te vidim.“
Janelle je stavila ruku na njegovo srce koje je kucalo kao ludo, a onda je
spustila ruku na njegovu ogromnu erekciju i čvrsto je obuhvatila. „Oh, jedva
čekam, ali prvo moramo da razgovaramo.“
Vlad je zarežao. „Priča je precenjena.“
„Možda.“ Na njegovo razočarenje, Janelle je sklonila ruku sa njegovog
međunožja. „Imala sam viziju kad sam izlazila iz aviona.“
„Nešto loše se dogodilo?“
„Ne.“ Nasmejala se. „Upravo suprotno. Postao si čukun-čukun-čukun deda
opet.“
„Cara je rodila blizance?“
„Porodila se lako. Da li si znao da će se blizanci zvati Kade i Kalen? Navodno su
hteli da nastave tradiciju sa K&K jer im se tako zove motociklistička radnja.“
„Radujem se da ih upoznam kad budemo zajedno išli u Ameriku.“ Pogledao ju
je s izdignutom obrvom. „Imamo li još tema za razgovor?“
„Moram još nešto da ti kažem i skinem teret s ramena.“
„Da?“
Janelle je uzela njegovu ruku. „Vrlo sam ozbiljna.“
„Kao i ja.“ Vlad se nasmejao. „Ne postoji ništa ozbiljnije od moje potrebe da te
skinem golu.“
Janelle ga je zaigrano pogledala.
Zgrabio ju je za ramena. „Gledaj, iubi, želim da ostaneš ovde. Ovo može biti
naš dom.“
„Nije da nemaš lepu kuću, ali da li bi ti mogao da se preseliš u Oregon?“
„Zbog čega bih to za ime sveta uradio?“
Napravila je grimasu. „Dobila sam novi posao.“
Vlad je gledao u njene crne oči. „Novi posao.“
 Mogao je da vidi u njenom pogledu punom nade da joj je ovaj posao bio jako
važan. „Napustila sam DEA i prihvatila posao detektiva u Lane County Šerifovoj
kancelariji. Ja sam nova Carina partnerka.“
Bože, pomozi mu, živeće u blizine svoje porodice. „Pratio bih te preko celog
sveta, iubi. Dao bih svoj život za tebe. Uvek možemo ovde da dođemo kad nam
dosadi familija.“
Nasmejala se, a njen tamni pogled svetlucao je od sreće. Janelle je onda
podigla ruke i obujmila njegovo lice s ozbiljnim izrazom na svom licu. „Iako bih
jako želela da mi što pre pokažeš koliko ti srećan što me vidiš, stvarno moramo
da raščistimo stvari među nama. Kad budemo ponovo vodili ljubav, ne želim
tvog brata sa nama u sobi.“
Vlad je proklinjao, crven u licu od besa. Sigurno za tog kučkinog sina nije bilo
mesta u njegovom krevetu. Zaškrgutao je zubima. „Pričaj.“
Janelle je spustila ruke i ovlažila usne, očigledno nervozna zbog onoga što ima
na umu. „Žao mi je zbog tvog brata. Znam da ti nije bilo lako jer si morao da ga
ubiješ.“
„Ne.“ Nasmejao se cinički. „To je bio lakši deo. Ne žalim zbog toga što sam mu
uzeo život. Ne nakon svega što je učinio mojoj porodici. Isuse, Janelle, pretvorio
te je u vampira protiv tvoje volje.“
Oči su joj se ispunile suzama. „Nije uzeo mene od tebe. Evo me, stojim ispred
tebe. Ja sam tvoja.“
„Ipak, njegova krv, dođavola, teče tvojim venama, a ne moja. Mogu ga čak i
sad osetiti.“
„Sigurno si ga nekad voleo.“ Zabrinuto je upitala. „Nije uvek bio loš, inače mu
ne bi dao svoju krv i preokrenuo ga.“
„Pre mnogo godina sam se nadao da za njega ima nade, da se može iskupiti za
svoje postupke. Dokazao mi je suprotno.“
Janelle je zgrabila njegovu ruku i stavila preko njenog srca. „Ako je Mircea
imao imalo dobrog u sebi, ono sada živi u meni. Sve ono loše u njemu umrlo je
sa njim kad si mu oduzeo život. Ono što osećaš u meni je deo tvog brata kojeg
si pokušao da spasiš. Možda me je naterao da popijem njegovu krv, ali on ti je
učinio uslugu, Vlad.“
Pročistio je grlo jer su ga emocije gušile. „Kako to?“
„Da li bi mi ikada dao svoju krv? Učinio svojom družicom?“
„Isuse, Janelle.“ Vlad je pažljivo razmotrio kakav bi njegov život sa Janelle kao
družicom bio, i proklet bio ko to nije želeo. „Ja sam čudovište. Imam dugu
istoriju nasilja i smrti.“
„I misliš da ne zaslužuješ moju ljubav zbog svega što si učinio. Zato što ne voliš
sebe. Jesam li blizu?“ Prstom je dotakla njegovu bradu nateravši ga da je
pogleda u oči. „Ti si čovek koga želim. Prokletstvo, Vlad, volim te. To se nikad
neće promeniti, bez obzira na to čija krv teče mojim venama. Ali ti to možeš da
promeniš.“
Namršteno ju je posmatrao. „Kako?“
„Tako što ćeš mi dati svoju krv. Dozvoli mi da budem tvoja družica.“
„Nemaš pojma šta mi tražiš, iubi.“ Srce mu je snažno tuklo, a u grudima je
rasla nada. Gospode, strašno je želeo da učini to što je tražila. „Jednog dana ćeš
zažaliti to i shvatiti kako sam bezosećajan gad.“
„Rekao si da me voliš, Vlad,“ izazivala ga je.
„To nije upitno.“ Vilica ga je bolela od tenzije, očnjaci su mu probili desni.
Svaki deo njega želeo je da učini ono što je tražila. „Toliko te prokleto volim, da
te nikad ne bih ponovo pustio.“
„Onda nemoj.“
„Bilo bi sebično od mene –“
„Nije sebično ako to oboje želimo. Molim te, nemoj me odbiti.“
„Nikad.“ Zgrabio ju je za guzu i privukao uz sebe kako bi osetila njegovu
erekciju. „Ti pripadaš meni.“
„Pripadam.“ Osmeh koji je toliko voleo, opet je bio na njenim usnama. Bio je
spreman da njegova životna misija bude da ona ostane nasmejana. „Uživaću uz
tebe.“
„Ni upola koliko ću ja uživati. Volim te, iubi.“ Poljubio ju je. „Možeš li sada,
molim te, da ućutiš kako bih ti to i pokazao?“
„Prvo moram nešto uzeti od tebe.“
„Znaj da bih ti dao sve.“
„Onda mi daj svoju krv, Vlad. Da li moram da te molim?“
Janelle je pripadala ovde, njemu. Znao je da bi otišla ako ne uradi ono što traži
od nje. Dragi gospode, morao je da veruje da joj neće postati odbojan zbog
svojih demona. Ali ako joj da svoju krv, moraće da bude svesna toga da nema
natrag.
A kako stvari stoje, on nije želeo da se vraća.
Vlad ju je uzeo u naručje i odneo do ogromnog kreveta kroz vrata koja su se
nalazila iza nje, pa je spustio na njega. Pogledao je nežno u nju dok se njena
crna kosa poput lepeze raširila na njegovom jastuku.
„Zaglavićeš sa mnom zauvek,“ šapnuo je.
Janelle je posegnula za njim. Vlad je puzao ka njoj, smestivši se udobno
između njenih raširenih butina. Čista jebena tortura.
„Želim da zaglavim s tobom, Vlad, toliko jako da boli.“
 Vlad je poznavao taj osećaj. I u svom srcu je osećao isto. Primakao je zglob ka
svojim usnama i i napravio rupu u svojoj veni. Tamna krv potekla je niz njegovu
ruku. „Da li si sigurna?“
Njen osmeh je govorio sve dok je uzimala njegov zglob privlačeći ga ka
usnama. Kad je otvorila usta, veliki očnjaci su se pojavili. A ranije ju je smatrao
seksi? Vampir u njoj pretvorio je njegovu krv u lavu. Zarila je očnjake u njegov
zglob sišući njegovu krv koja je počela da struji njenim venama.
Njen miris se promenio, njen i njegov miris su se izmešali i već u sledećem
trenutku nije osetio miris svog brata. Dobro protiv zla. Njegova krv je zasenila
Mirceainu. Janelle je sada bila njegova družica. Sa svakim crvenim krvnim
zrncetom koje je usisala, njegovo srce se rastapalo od miline. Ona ga je spasila,
a ne obrnuto. Pitao se kako to da je zaslužio ovako dobru sudbinu?
Kad je polizala njegovu ranu jezikom kako bi zacelila, nasmešila mu se, a na
njenim očnjacima je bila njegova krv. „Hoćeš li da vodiš ljubav sa mnom?“
„Isuse, mislila sam da nikad nećeš pitati.“
Odeća je brzo završila na podu i lagano je ušao u nju. Njegov dom nikada nije
bio potpun kao sad.
Njihov. Nije bilo sumnje.
Ova žena je pripadala njemu sad i zauvek.