Kraljevi Zmajeva

Kraljevi Zmajeva

PRVO POGLAVLJE

London, Jun 2012

Banan je pogledao u Elenu Griffin u retrovizoru dok se uključivao u

saobraćaj sa heliodroma. Nisu razgovarali, jer koliko je svet do sada znao,
nisu poznavali jedno drugo.
Bila je opasna igra koju su igrali sa Eleninim životom, ali ona je bila
njihova jedina veza da otkriju šta se dešavalo sa PureGems.
Banan je učvrstio stisak na volanu. Saznanje da je neko u PureGems znao
njihovu pažljivo čuvanu tajnu u Dreaganu ga je razbesnilo. Nije mogao
dočekati da otkrije ko je to bio, i kada se to desi, postaraće se da njihova
tajna ostane sakrivena.
On i ostali koji su nazivali Dreagan domom čuvali su ono što je tajna sa
razlogom. Svet nije mogao da zna za njih. Bilo je dovoljno loše što su dve
ljudske ženke sada znale. Nakon nekoliko milenijuma dok su bili samo
muškarci, imati ženke činilo se... Čudnim.
Pri tome, ljudske.
Ali Elena i Cassie nisu bile bilo kakve ljudske ženke. Imale su ljubav
Kralja Zmajeva - svakako redak slučaj. Zbog toga, Banan bi rizikovao svoj
vlastiti život da sačuva žene sigurnima.
Srećom po njega, on je sada trebao da brine jedino za Elenu. Ipak, nije
bio sam. Banan se nasmejao u sebi jer je znao da je Guy u blizini, pazeći
na Elenu. Nije bilo šanse da Guy dozvoli svojoj ženi da mu ne bude na
oku duže vreme. Guy je želeo da bude onaj koji će je voziti, ali su i Elena
i Banan da bi pažljivo isplanirali posao, znali da Guy treba da zadrži
distancu.
Zato je Guy popustio. Na neki način.
„Nadam se da radimo pravu stvar,“ rekla je Elena njenim Američkim
akcentom kada je podigla svoj mobilni telefon na uho i pretvarala se da
ga koristi kako bi mogli pričati.
Banan je usporio vozilo da bi stao na semaforu i posmatrao kako ljudi
prelaze ulicu ispred vozila. „Ne postoji drugi način. U ovome smo.“
„Znam. Samo...“ Zastala je i uzdahnula. „Naporno sam radila da bih bila
unapređena na ovu poziciju u Londonu. PureGems je trebao da bude
jedna od pet vrhunskih kompanija da radiš za njih. Kako su mogli saznati
za tebe i ostale? Što je najvažnije, zašto žele da znaju?“
Kraljevi Zmajeva

To su bila dobra pitanja, i ona na koja je Banan očajnički želeo da

odgovori. Činjenica da su on i ostali bili zmajevi koji su mogli da se
preobražavaju bila je oprezno zaštićena tajna otkako su poslali zmajeve u
drugo kraljevstvo eonima pre.
Banan je stegnuo vilicu na pomisao na zmajeve i život koji je nekada
imao još jednom je počeo da ga ispunjava. Iznenada je ugasio te
uspomene. Nije smeo da ih dopusti.
Ikada.
Razbijao je svoj mozak, pokušavajući utvrditi kako je neko mogao da
zna gde su bili. Njihovo društvo, i njihov dom, Dreagan Industries, bili su
smešteni duboko u Visočju - skoro je bilo nemoguće doći do njih.
On i ostali koji su posedovali i vodili Dreagan skrenuli su sa svog puta
da sačuvaju ono što su krili, što je bilo teško uzimajući u obzir da su pravili
jedan od najboljih viskija na celom svetu. Ali sakrivanje njihovih pravih
identiteta je bilo nešto što su uradili otkako je rat sa ljudima skoro ugasio
obe vrste.
Nije uvek bilo lako u ovo vreme video kamera na svakom ćošku ulice,
satelita i mobilnih telefona da sačuvaju istinu od svakog da se mogu
preobraziti u formu zmaja. Ljudi su bili oprezniji od ostalih, i ako je neko
pokušao da sakrije nešto, tražili bi još više samo da otkriju šta je ta osoba
skrivala i zašto.
Zbog čega su bili jako oprezni da se ne pojavljuju kao da se kriju. Hodali
su po ivici noža, i jedno posrtanje je moglo sve okončati.
To posrtanje se skoro desilo kada su Elena i njena šefica Sloan otišle da
istražuju pećine. Sloan je umrla, a Kraljevi Zmajeva su spasili Elenu u
poslednjem trenutku.
Banan je pogledao gore u nebo kroz zgrade koje su preplavile London
kada je pritisnuo gas i nastavio kroz raskrsnicu.
Ljutnja se krčkala zbog slobode koju je negirao. Prošla su desetljeća
otkako se usudio raširiti svoja krila i poleteti u nebo. Bilo je vremena kada
su zmajevi bili brojniji od ljudi, ali to vreme je bilo tako davno da se sada
čini skoro kao san.
Banan je stiskao svoje usne. Bio je Kralj Zmajeva, ali više nije imao
zmajeve da sa njima vlada. Otišli su. Ali su bar bili sigurni.
„Sve što treba da otkriješ je šta oni znaju,“ rekao je Banan Eleni kako bi
prestao razmišljati o prošlosti. „Guy će se postarati da ne budeš
povređena.“
„A ti?“ Prošaputala je, susrećući njegov pogled u retrovizoru.
Kraljevi Zmajeva

Banan se samouvereno nasmejao. „Ja sam ovde da se uverim da ko god

da se usudio poslati ljude na našu zemlju i video nas u zmajevom obliku,
više ne progovori.“
Elena je zadrhtala, ali je spustila svoj telefon i ubacila ga u tašnu. Više
nije bilo potrebe za rečima. Rečeno je iznova i iznova. A plan je bio
besprekoran.
PureGems je kontaktirao Elenu nakon što su saznali da je Sloan izgubila
život dok su istraživale imanje Dreagan. Nije dugo trebalo Eleni i Guyu
da se upuste u njihovu privlačnost ili da mu ona kaže sve što je znala.
Čega, srećom po Guya, nije bilo jako puno. Ipak, Elena je želela da dopre
do srži isto koliko i Kraljevi Zmajeva.
Tako da kada je PureGems ponudio Eleni let helikopterom da bi se
vratila u London, njihov plan je započeo. Sa svim Dreaganovim vezama,
bilo je dovoljno lako da Banan dobije mesto vozača u PureGems.
On, Guy i Rhys su krenuli u London pre Elene, i poduzeto je sve da
spreče Guya da ne ode kod svoje žene i upropasti njihov pažljivo skovani
plan.
Kada se Banan zaustavio pored ivičnjaka ispred PureGemsa, opazio je
Rhysa koji se skrivao u ulici preko puta. Banan bi se mogao kladiti da je
Guy bio negde na krovu i nadgledao.
„Zapamti, Elena, čim saznaš informacije, izlazi,“ rekao je Banan. „Guy
te neće dugo čekati.“
Nagnula se napred i uhvatila kvaku na vratima. „Samo se postaraj da
Guya niko ne povredi.“
Banan je okrenuo glavu i nasmejao se odmarajući ruku na stražnjem
delu sedišta. „Zaboravljaš da smo mi besmrtni.“
„Ne zaboravljam,“ rekla je i prevrnula oči. „Samo ne mogu da
poverujem da vas ništa ne može povrediti. Činim ovo da bih sačuvala
Guya i sve Kraljeve Zmajeva u Dreaganu kao tajnu.“
„I mi to cenimo više nego što znaš.“
Spustila je svoju ruku preko njegove. „Nadam se da mogu nabaviti
informacije. Nisam ovde tako dugo. Još uvek mi ne veruju u potpunosti.“
„I Guy ti neće dozvoliti da tako dugo rizikuješ svoj život. Vidi šta možeš
da dobiješ. Ako nije dovoljno, onda ćemo smisliti drugi način. Glavna
stvar je da izađeš nepovređena. Guy nikada neće preživeti ako ti se nešto
desi.“
Klimnula je glavom i izašla iz mercedesa. Banan je gledao dok nije ušla
u PureGems pre nego je okrenuo glavu u pravcu Rhysa.
Kraljevi Zmajeva

Eonima, magija koju su iskoristili da blokira romantična osećanja i spreči

blisko povezivanje sa ljudima nikada nije zakazala. Zašto se to iznenada
promenilo? Banan je video kako su Hal i Guy reagovali na zaljubljivanje
u njihove žene.
Nije želeo isto da uradi.
Previše toga je bilo na kocki da dozvoli sebi da mu emocije stanu na put.
One bi samo komplikovale njegovu dužnost, zbog čega - bez obzira na
sve - neće dozvoliti nekoj ženi da to ugrozi.

Jane Holden je uvrnula svoj članak kada je zakoračila u lift.

„Prokletstvo,“ promrmljala je, i naslonila rame na zid da bi prebacila
težinu sa povređene noge.
„Prelepe cipele.“
Po prvi put, Jane je bila svesna da nije bila sama. Pogledala je u lepu
plavušu i shvatila ko je ona bila. „Ti si Elena Griffin. Drago mi je da si se
vratila i jako mi je žao zbog Sloan. To je bio tako tragičan događaj.“
Elena se naterala na osmeh, ali Jane svoj nije zadržala. Prošla je kroz
traumatično iskustvo u toj groznoj planini u planinama Škotske.
„I ti si iz Saveznih država?“ Upitala je Elena, ljubaznih zelenih očiju
poput žalfije.
Jane je pogledala u pod da sakrije postiđenost zbog svoje neumesnosti i
pažljivo osloni malo težine na svoj članak. Nije bila iznenađena što je
Elena nije pre primetila. Niko je nikada nije primetio osim ako nije bila
nespretna.
Dok je Elena bila zapanjujuća, i bukvalno zaustavljala muškarce na putu
svojom plavom talasastom kosom i zelenim očima, Jane je bila obična.
Molila da će prerasti nadimak Obična Jane koji je dobila još kao mala
devojčica, ali nije bila te sreće.
Njene osobine su bile previše stroge, njene oči prevelike, a usne malo
punije. Kosa joj je bila grozne kestenjaste nijanse da se ne zna ni da li je
smeđa ili crvena.
Jane se nakašljala kada je shvatila da nije odgovorila. „Da. Zapravo,
Seatlle.“
„Šta te dovodi u London?“
Kraljevi Zmajeva

Pitala se kako da odgovori Eleni kada se lift zaustavio i vrata otvorila.

Jane je stajala u zadnjem ćošku kada je Elena izašla na poslednji sprat
PureGemsa i istog trenutka bila okružena ljudima.
Jane je na trenutak posmatrala. Zavidela je Eleni kako se lako nosila
među ljudima. Sve dok vrata nisu počela da se zatvaraju te je Jane skočila
napred da ih zaustavi i ispustila puno naručje papira koje je obrađivala.
Njeno telo je sprečilo vrata da se zatvore dok je užurbano sakupljala
prosute papire i ispravila se. Progutala je knedlu i nasmejala se kada je
shvatila sa su svi buljili u nju mešavinom smeha i užasa. Jane je oduvek
pravila gluposti. Očigledno je smotanost bila programirana u njen DNK.
Njena majka je često zezala da su potrebne veštine da padneš na ravnoj
površini, što je Jane često radila.
Sve što je Jane znala je da je to bilo ponižavajuće.
Izravnala je svoju suknju u obliku olovke svojom slobodnom rukom i
odšetala do svog stola, moleći se da to uradi bez incidenta. Nakon što je
tresnula gomilom papira od svoj stol, sela je uzdišući.
„Jane!“
Skočila je kada je začula glas Richarda Arnolda na spikerfonu njenog
telefona na stolu. Njegov glas je bio pun antipatije i uvek je gledao sa
visine na njen Amerikanizam, kao da ga je to što je bio Britanac činilo
boljim čovekom.
Jane je skočila na svoje noge i požurila da otvori vrata svoje kancelarije.
Provirila je i upitala: „Da, Gospodine?“
„Jesam li dobro čuo? Da li se Gospođica Griffin konačno vratila?“
„Da, gospodine. Upravo sam se dovezla dizalom sa Elenom.“
„Lift. To je lift, Jane. Koliko će ti vremena trebati da to ispraviš? Sada,
zašto Elena nije u mojoj kancelariji?“ Richard je upitao kada se naslonio u
svojoj velikoj kožnoj fotelji i isprepleo prste.
Jane je pogledala kroz prozore koji su oblagali njegovu kancelariju u
zapanjujući pogled na London. „Ljudi je jako vole, gospodine. Elena nije
izašla ni dva koraka iz dizala -“
„Lifta,“ prekinuo je.
Jane je zastala. Mrzela je kada je ubacivao termine koje su koristili u
Britaniji. Ponekad je koristila američki termin samo da ga ozlovolji.
„Onda, lift. Izašla je iz lifta i momentalno su je okružili. Sigurna sam da
će uskoro stići.“
Richard je seo i rukama se naslonio na svoj sto, ledenih tamnih očiju. „Idi
pronađi je. Odmah.“
Kraljevi Zmajeva

„Da, gospodine.“ Zatvorila je vrata i pogledala u gomilu papira koje je

spustila, na kojima je morala da radi. To će biti još jedna duga noć.
Jane je prošetala niz hodnik do Elenine kancelarije i našla je kako stoji
nasred kancelarije, bledo gledajući u svoj sto.
„Jesi li dobro?“ Jane je nežno upitala da je ne bi iznenadila.
Elena se okrenula iznenađena. Tužan osmeh se navukao na njene usne
kada je videla da je to Jane. „Dobro sam, samo sam se prisećala kada sam
poslednji put bila ovde, Sloan mi je pričala da idemo da istražujemo
pećine.“
„Znam da ovo mora biti teško. Volela bih da imaš više vremena da se
prilagodiš -“
Elena se nasmejala i spustila svoju tašnu. „Da pogodim. Richard želi da
me vidi?“
„Mislim da to ima veze sa ogrlicom koju grof želi da napravi za
osamnaesti rođendan njegove kćerke.“
Elena je prošla prstima kroz njenu gustu plavu kosu pre nego je sakupila
svoje lokne u jednu ruku pričvršćujući ih u konjski rep. „Pa, ne smemo
dopustiti da Richard i dalje čeka.“
Jane je pratila Elenu na putu do Richardove kancelarije. Jane je zauzela
svoje mesto iza stola i počela da sortira gomilu papira i fascikli.
Izgubila je pojam o vremenu, ali kada je završila sa sortiranjem papira,
pogledala je gore i videla Elenu kako stoji pored njenog stola.
„Da li ti je nešto potrebno?“ Upitala je Jane.
Elena se namrštila. „Molim? Oh, ne. Samo razmišljam. Jane, da li je iko
radio u mojoj kancelariji dok mene nije bilo?“
„Znam da je Gospodin Arnold otišao unutra nekoliko puta tražeći neke
stvari dok je opsluživao tvoje klijente. Da li nešto nedostaje?“
„Ne,“ rekla je Elena, mala bora joj se pojavila na čelu. „Ne, mislim da ne.
Koliko dugo radiš ovde?“
„Od prošlog leta. Samo oko godinu dana.“ Jane je posumnjala da postoji
nešto više u Eleninim pitanjima pa je pogledala u oči. Bacila je pogled na
Richardova zatvorena vrata i snizila glas pre nego je upitala, „Da li treba
da tražim drugi posao? Znam da Gospodin Arnold nije baš oduševljen
mojim poslom.“
Elena se nasmejala i sagnula se prema Jane. „On je Britanac,“ odgovorila
je tiho. „On misli da je savršen.“
Jane nije mogla, a da ne uzvrati osmeh. Elena se uvek sa svima slagala,
zbog čega se i popela tako brzo na lestvici uspeha u PureGems-u. Njeni
klijenti su je voleli. Saradnici su je voleli.
Kraljevi Zmajeva

Svi su je voleli.
„Jane!“ Opet je povikao Richard kroz spikerfon.
Brzo se podigla na svoje noge, samo da bi je zaustavila Elenina ruka.
„On te loše tretira,“ rekla je Elena, njene zelene oči poput žalfije su
sadržavale mnogo tuge i besa.
Jane je slegnula ramenima. „Da, ali to je dobar posao, i stvarno mi se
sviđa moj stan. U nameri da ga zadržim, potreban mi je novac kojim me
plaća.“
„Jane!“ Ovaj put je njegov glas dopirao kroz vrata.
Elena je skupila obrve. „Ne zanima me. Niko ne bi trebao tako da se
tretira. Ne dozvoli mu da ti to radi, Jane.“
Jane je želela da prizna da je Elena bila u pravu, ali joj je trebao svaki
zarađeni peni - prosjak nije mogao birati.
„Hvala ti,“ rekla je pre nego je požurila da vidi šta mu je trebalo, samo
da bi našla sebe kako trči brže od službenika za poštu.
Richard je nastavio da je maltretira ostatak dana. Čak je propustila i
pauzu za ručak. Kada je konačno podigla pogled sa pisma koje je pisala
da bi zgrabila gutljaj vode, primetila je da je već prošlo šest.
Onda je videla samolepljivu belešku na kompjuteru. Trebala je da krene
sa vozačem firme i pokupi klijenta na aerodromu pre pola sata.
Jane je zgrabila tašnu, skoro padajući na lice kada je skočila iz svoje
stolice i potrčala ka liftu. Na sreću, nije morala dugo da ga čeka, ali je ipak
svaka sekunda delovala kao večnost. Mogla je samo da zamisli kako bi
Gospodin Arnold reagovao kada bi saznao da je zakasnila da pokupi
njegovog klijenta. To bi vrlo lako mogao biti kraj njenog zaposlenja u
PureGems-u.
Kada je stigla do prizemlja, imala je sve vrste izvinjenja spremnih da
prezentuje klijentu, kao i sve načine da se iskupi.
Jane je gurnula vrata, i kada je zakoračila izula joj se cipela. Pokušala je
da se okrene da je uzme - samo da bi videla ljude iza sebe, kako gaze po
njenoj cipeli. Jane je izbegla nekoliko ramena, samo da bi naletela na
aktovku zakucanu u njena leđa dok je grabila put prema svojoj cipeli i
obula je nazad.
Grmljavina pozdrava je sačekala na pločniku kada se ispravila. Brzo je
pogledala okolo i videla da je ne čeka auto. Da li su otišli? Da li je Richard
poslao nekoga drugog, a nije joj rekao?
Osećaj mučnine joj se pojavio u stomaku. Razdvojila je usne i nekoliko
puta lagano uzdahnula da bi zaustavila mučninu i pomerila se u stranu
Kraljevi Zmajeva

zgrade da bi se mogla nasloniti na nju. Dan nije počeo kako treba, i

završavao je čak i gore.
„Izgledaš kao da bi ti dobro došlo piće.“
Uglađeni, duboki glas poslao je trnce preko cele njene kože dok je
zavodnički obmotavao. Senzualno.
Žestoko.
Njene emocije su bile jake, tako zadivljujuće da je sklopila oči i upijala
osećaj svakog neverovatnog trenutka.
Onda je otvorila oči i polako okrenula glavu da bi ugledala
najneverovatnije sive oči. Bile su olujne, kao nebo iznad nje, i mogla je da
zamisli da bi mogle biti jednako hladne kada je besan.
Njegova tamno smeđa kosa je bila prošarana mahagonijem, izazivajući
je da zakopa svoje prste u kratke pramenove. Kratko podšišana,
naglašavala je njegovu isklesanu vilicu i oštru bradu do apsolutnog
savršenstva. Obrve, guste i intenzivne boje kao i kosa, strčale su iznad
njegovih očaravajućih očiju. Imao je široke, punačke usne podignute u
nestašni, namamljujući smešak.
„Trebam. Više nego što možeš da zamisliš. Šteta što ne mogu sada,“
konačno je rekla kada je uspela da opet formira reči.
„Ah. Amerikanka,“ rekao je, i odgurnuo se od zgrade.
On to nije rekao uobičajenim prezirom na koji je Jane navikla od
Richarda Arnolda. Umesto toga, ovaj nemoguće zgodni primerak je to
izgovorio kao da je američki akcenat uobičajena pojava.
Odmerila je njegovu visoku formu. Kretao se čistom gracioznošću koja
se činila čudnom zbog njegove visine i ispupčenih mišića koje njegovo
crno odelo nije moglo da sakrije.
Odelo i bela košulja su bile besprekorni i pristajali mu kao da su šiveni
po meri. Polako je odmerila širinu njegovih ramena i trzaj mišićavih grudi
kada mu se pomerila jakna.
Izgledao je prokleto dobro u odelu, ipak izgledao je kao da je bio
određen za nešto više od uštogljenog oblačenja. Polizala je usne dok se
pitala kako bi izgledao u farmericama i majici kratkih rukava.
Srce joj je lupalo u grudima dok joj je krv ključala samo gledajući u tipa.
Podigla je pogled na njegovo lice i našla ga kako je posmatra.
Jane je morala da ostane u mestu uprkos nevidljivoj privlačnosti koju je
osetila prema ovom potpunom strancu. Nije to bio samo njegov
neverovatan izgled i telo od kojeg cure sline na usta koji su je privukli, već
i način na koji je gledao, način na koji je razgovarao sa njom.
Kao da je stvarno gledao nju.
Kraljevi Zmajeva

To je sama po sebi bila plahovita privlačnost koja je naterala da udari

rukom u zgradu. Pustila je da joj cigla zaškripi o dlan u nadi da će to
smiriti njeno telo, koje je divljalo van kontrole, naginjalo se, uvrtalo.
Treperilo.
„Čekam svog vozača,“ rekla je da bi ispunila tišinu. Onda se u sebi
skupila.
Uvek je govorila pogrešne stvari u društvu muškaraca. Trebala bi
flertovati, ali Jane nije znala kako da flertuje. Nije bila zavodljiva ili
privlačna. Mrzela je igrice koje su ljudi igrali, i samo je htela da pronađe
muškarca pored kojeg bi mogla biti ono što jeste.
Svaki pad, budalasti trenutak i katastrofu koju je imala.
Njegov poluosmeh je postao veći, borajući uglove neobičnih sivih očiju.
„To bih bio ja. Ja sam Banan.“
„Banan,“ ponovila je, puštajući da se ime kotrlja kroz njen um. Dopadalo
joj se ime.
Nežno je usmerio prema mestu gde je bio parkiran Mercedes. „Ti mora
da si Jane Holden.“
„Da.“
Otvorio je vrata automobila, i ona je lagano kliznula na zadnje sedište.
„Imamo dovoljno vremena da te odvezem na aerodrom.“
Jane se nasmejala kada je naslonila glavu na sedište. Sa osmehom koji joj
je uputio Banan, po prvi put u životu se nije osetila kao Obična Jane.
I uspela je da ode do auta i uđe u njega bez incidenta. Možda se dan
popravljao.
Kraljevi Zmajeva

DRUGO POGLAVLJE

„Gde je Stan, redovni vozač?“

Banan je očekivao to pitanje, ali nije predvideo taj hrapavi, senzualni glas
koji je prošao kroz te primamljive, sočne usne. Jane Holden je bila sve
samo ne tipična.
I mrzeo je da prizna požudu koja se rasplamsala, kada je prvi put opazio.
„On je večeras sa Gospodinom Arnoldom.“ Banan je lagano izgovorio
laž. Skoro previše lako. Neko bi mogao da započne ispitivanje njegovog
integriteta kada mu je laganje postalo tako lako kao disanje.
Onda opet, nekolicina je bila stara koliko i samo vreme.
Banan je pogledao u retrovizor. Jane je gledala kroz prozor, njene
krupne, bezazlene oči boje kafe su se činile da gledaju u prazno. Iako se
možda činila nevinom, njen odnos sa Richardom Arnoldom je činio
osumnjičenom. Kao i sve ostale u PureGems-u.
Bez obzira koliko je mogla biti dopadljiva, nije smeo da spusti svoj gard.
Nije pričala i on je nije terao. Bila bi to velika prilika za prikupljanje
informacija. Ali jedan pogled na tamne kolutove ispod njenih očiju i način
na koji ih je jedva držala otvorenima, Banan je odlučio da je ne pritišće.
Za sada.
Ukrao je još jedan pogled u ogledalu. Njena tamno kestenjasta kosa je
bila podeljena na stranu i i visila ravno i uglađeno do njenih ramena osim
dela koji je bio zašiljen ka njenom licu.
Banan se trudio da ne primeti visoke jagodice na njenom ovalnom licu.
Pokušavao je da ne primeti način na koji je jezikom lickala sočne usne.
Trudio se da ne primeti kako je prstom prelazila preko izvijene obrve
kada je pogledala u ogledalce koje je izvukla iz tašne.
Ali ako je mislio da je to bilo teško, nije bilo ništa u poređenju sa tim što
je davao sve od sebe da zaboravi pogled na njene duge, tanke noge dok je
ulazila u auto. Ili ravnu suknju koja je savršeno pristajala njenom dupetu.
Bilo je tako lako zamisliti te duge noge obmotane oko njega dok on...
Banan se pomerio u svom sedištu, polunapaljen. Morao je da je izbaci iz
svojih misli. „Da li obično skupljaš svoje klijente na aerodromu?“
„Ne,“ rekla je i zakačila sjajni pramen kestenjaste kose iza njenog uha,
otkrivajući naušnicu sa malim žadom koja je visila na njenom uhu.
„Gospodin Arnold preferira da to sam uradi, ali je imao ranije zakazan
aranžman. Što je jako čudno, sada kada razmislim o tome.“ Zastala je, čelo
Kraljevi Zmajeva

joj se naboralo od mrštenja. „Ovo je klijent visokog profila. Nikada sebi

ne bi dozvolio da neko sem njega pokupi klijenta.“
„Onda mora da je bilo nešto važno.“
Nije ništa rekla, ali je naterao da razmisli. Upravo ono što je Banan želeo.
Nije imao pojma koliko je bila lojalna Arnoldu, zato je morao oprezno
hodati.
Banan nije rekao više ništa kada su prišli aerodromu. Zaustavio je auto
pored ivičnjaka, ali pre nego je ugasio vozilo, ona je bila napolju.
Gledao je kako je požurila u zgradu aerodroma gledajući na jednu pa na
drugu stranu. Njegov pogled se spustio niz njeno telo, od njene košulje sa
dugmićima koja se uklapala sa njenim oblinama do prikladne suknje i
visokih potpetica koje su samo još više produžavale njene noge.
„Prokletstvo,“ promrmljao je, mrzeći požudu koju nije mogao da
potroši.
Onda je zazvonio Bananov telefon, i nije bio iznenađen kada je video da
je to bio Guy.
„Možeš li da pričaš?“ Upitao je Guy.
„Da. Šta ti treba?“
„Hteo sam da znam da li si nešto otkrio. Pretpostavio sam da bi mogao
nešto saznati vozeći se sam u autu sa tom ženom.“
Banan se nasmejao dok je nastavio gledati prema vratima aerodroma u
Jane. „Saznao sam da je Arnold taj koji obično ide po klijente, ali je rekao
Jane da to uradi večeras. Ona ne zna šta ga je sprečilo.“
„Da li ona možda laže?“
„Možda, ali ne mislim tako. Ona se čini... Providna. Osim ako nije jako
dobra glumica, mislim da govori istinu.“
Guy je ispustio dugačak izdah. „Arnold je glavni čovek u kancelariji u
Londonu. Ovo sigurno uključuje njega.“
„A šta ako ne? Mogao bi biti neko drugi u PureGems-u.“
„Sumnjam, moj prijatelju. On je jedini sa novcem i vezama koje su mu
mogle dati našu tajnu.“
Banan je naslonio svoj lakat na vrata. „Kako je Elena?“
„Neće da me pusti u svoj stan,“ Guy je rekao režeći. „Čak sam pokušao
i da se ušunjam, ali kaže da je možda posmatraju i ne želi da iko zna šta
ona radi.“
„Ona je u pravu.“
„Da,“ rekao je Guy ljutito. „Znam da je ona u pravu, ali meni se to ne
mora dopasti.“
Banna se zacerekao na Guyevu frustraciju. „Gde je Rhys?“
Kraljevi Zmajeva

„On prati Arnolda. Nadamo se da će se vratiti sa nečim korisnim. Koliko

dugo ostaješ?“
„Nisam siguran. Jane traži nekoga koga treba da pokupi.“
„Drži oči otvorene.“
„Biću dobro. Brini o svojoj ženi.“
„Ne podsećaj me,“ iznervirano je odgovorio Guy.
Banan je završio poziv, ali je Jane otišla dalje na aerodrom i nije više
mogao da je vidi. Što je verovatno bilo najbolje.
Posegnuo je pozadi i uzeo njenu veliku torbu. S lakoćom je ispreturao.
Pronašao je njen mobilni telefon i požurio da proveri dolazne i odlazne
pozive. Bio je iznenađen kada je video da ih uopšte nema mnogo.
Zadovoljan što u njenoj torbi nije bilo ničega što bi im moglo pomoći,
Banan je sve pokupio i vratio torbu tačno tamo gde je bila. Petnaest
minuta kasnije, Jane se vratila. Sama.
Ušla je na zadnje sedište auta i zatvorila vrata, zabrinutog izraza na licu.
„Ne razumem.“
„Šta je bilo?“
„Klijent nije ovde. Njegov let ne stiže do sutra. Jesam li pogrešila dan?
Bože, to bi tako ličilo na mene.“ Spustila je glavu u svoje ruke i ispustila
dugačak, ogorčen izdah.
Banan je upalio motor i krenuo sa aerodroma. „Jesi li sigurna da klijent
nije došao?“
„Da. Imam prijateljicu koja radi za Virgin Atlantic. Rekla sam joj da
proveri da li je na današnjem letu. Nije. Ja jednostavno ne razumem.“
„Svi prave greške. Ne brini zbog toga.“
Pogledala je kroz prozor. „Da. U pravu si.“
Ali je on imao osećaj da mu ona ne veruje. Onako kako se držala i
zabrinute linije koje su se zadržale na njenim usnama pričale su drugu
priču nego njene reči.
„Kako bi bilo da te odbacim do tvog stana umesto u kancelariju?“
Ponudio je. Tako je neće morati pratiti kasnije.
Pogledi su im se sreli u retrovizoru i polako se nasmešila, istinska sreća
joj se videla u očima. „To bi bilo sjajno. Hvala ti.“
Pratio je njena tiho izgovorena uputstva. Očigledno je nešto mučilo. Bila
je jako uznemirena. Počeo je da se pita da li je haos to veče bio nesrećan
slučaj ili je nešto namerno učinjeno Jane.
Bez obzira na razlog, Banan je nameravao da otkrije šta je to bilo. Jane je
izgledala kao nevin lik, ali takvi ponekada mogu biti oni koji su u srcu
svih problema.
Kraljevi Zmajeva

Zaustavio je auto ispred njenog stana. Dok je čekao da drugo auto prođe
da može izaći, Jane je već otvorila svoja vrata.
Banan je zaobišao auto i ostao zamrznut na pogled na njenu dugu nogu
izbačenu iz automobila dok je uzimala svoju tašnu. Suknja joj se podigla,
dajući mu obilan pogled na njenu butinu sve do visokih potpetica koje je
nosila.
Progutao je knedlu. To je bila lepo oblikovana noga, ali samo noga. Pa
ipak, nije bilo poricanja požude, gladi koja je talasala kroz njega.
Nekako se osvestio i pridržao vrata dok je ona preturala po tašni. Banan
je zagrizao usnu da se ne nasmeje dok je posmatrao.
„Negde su u ovoj prokletoj tašni,“ promrmljala je.
„Jesi li sigurna da je to tašna?“ Upitao je pokazujući na njenu veličinu.
Zastala je i pogledala u njega, onda u tašnu. I na njegovo iznenađenje,
prasnula u smeh. Onda se vratila kopanju. „Bolje da je velika. I što veća
tašna, više sranja stavim unutra. Znam da mi treba manja, ali volim ovu
tašnu. Ah - ha!“ Povikala je trenutak kasnije, i izvukla svoje ključeve.
Pomogao joj je da izađe iz auta, krišom gledajući kako prebacuje tašnu
preko ramena i namešta suknju pre nego se okrenula ka njemu.
„Hvala ti što si me čekao večeras. Izvinjavam se što sam prekoračila
vreme.“
„Nema potrebe da brigaš oko toga. Klijent nije bio na aerodromu.“
„Brigam?“ Ponovila je i namrštila se. „Ti si Škot, zar ne?“
„Jesam.“ Bio je više od toga, ali bilo je lakše jednostavno složiti se.
Pogledala je niz ulicu i petljala sa priveskom njenih ključeva. „Putovala
sam tamo prošle jeseni.“
„Na odmor?“
„Na neki način,“ rekla je dvosmisleno. „Prelepo je.“
Otkrio je da sve više zainteresovan njom kako je vreme prolazilo. „Gde
si išla?“
„Provela sam neko vreme u Obanu i Loch Nessu.“
„Jesi li tražila Nessie?“
Nasmejala se i nagnula glavu. „Vozila sam se brodom na Loch Nessu,
ali žao mi je što kažem, nisam tražila Nessie.“
Tišina se razvukla između njih i Banan je shvatio da je jednostavno
uživao gledajući je. Ona je nastavila da sklanja pogled sa njega, i on je
znao da je njegovo buljenje čini nervoznom.
Ponašala se kao da nije znala šta da radi sa pažnjom muškarca. Što je
sigurno bilo pogrešno. Sve što muškarac trebao da radi je da je pogleda
da bi video njenu privlačnost.
Kraljevi Zmajeva

„Uh... Hvala ti,“ rekla je, i povukla se korak unazad.

Banan je video kako potpetica njenih visokih štikli upada u pukotinu na
betonu trenutak pre nego je prebacila težinu na nju. Zakoračio je dva
koraka koja su ih razdvajala, hvatajući je taman kada se njen zglob
izvrnuo.
„Oh!“ Jauknula je kada se trznula prema njemu.
Gledao je dole u velike bazene njenih očiju smeđih poput kafe. Rukama
ga je čvrsto uhvatila za njegova ramena. Privukao je k sebi kako bi održao
njihovu ravnotežu da se ne bi oboje srušili, ali sa osećajem njenih dojki i
neverovatnih oblina na sebi, znao je da to nije bila pametna odluka.
Požuda koju je zadržavao je besnela kao pakao, preteći da smanji
razdaljinu i overi njene usne svojima. Polako, poljubio bi je ležerno dok se
ne obesi o njega od želje.
Uprkos saznanju da je trebao da se odvoji od nje, nije mogao. Krv mu je
ključala od želje koja je preplavila njegovo telo. Dopao mu se osećaj nje u
naručju, dopao mu se način na koji su se njene usne razdvojile kao da je
čekala njegove usne na svojima.
Nagon, čista, primitivna potreba da je uzme je bila nepokolebljiva.
Preplavljujuća. Nije se mogao setiti kada je poslednji put osetio takvu...
Žudnju za ženom.
„Jesi li dobro?“
„D... Da,“ tiho je promrmljala.
Njene usne su bile tako blizu njegovim. Primamljive, privlačne.
Izazivajuće.
Želeo je da njene usne prekrije svojima, da je poljubi duboko i žestoko.
Pobuda je bila tako velika, jedva se zaustavio na vreme.
I onda je poželeo da nije.
Banan je gledao u njene oči i video svetleće mrljice u njenim šarenicama.
„Zlato,“ rekao je.
„Molim?“
Polako ih je ispravio i preko volje je pustio. „Tvoje oči. Imaju zlatne
mrljice.“
„Mora da si pogrešio. Moje oči su obične smeđe boje.“
„Nisam pogrešio.“
Pogledi su im se još jednom zadržali zaključani. Kako bi bilo lako povući
je nazad u naručje, spustiti glavu i zapečatiti njegova usta preko njenih.
kako bi bilo lako predati se rastućoj potrebi unutar njega.
„Hvala ti,“ nervozno je rekla, i okrenula svoju glavu u stranu. „Znam da
je ta rupa tamo. Puno puta mi je štikla tamo upala.“
Kraljevi Zmajeva

Čekao je dok se penjala stepeništem, otključala vrata i ušla unutra.

Okrenula se i pogledala ga.
Tek tada je rekao: „Laku noć, Jane Holden.“
„Laku noć,“ odgovorila je.
Banan je odbio da razmišlja o svojoj reakciji dok se vozio nazad u
PureGems da ostavi mercedes. Šta god da je osetio verovatno će proći do
sledećeg puta kada je bude video.
Kraljevi Zmajeva

TREĆE POGLAVLJE

Sledeće jutro, Jane se zatekla kako zuri u svoj monitor bez da ga u stvari
vidi. Umesto toga, opet je bila u veče pre u Bananovom naručju. Naravno,
našla se tamo zato što je napravila budalu od sebe saplićući se. Opet.
Ali se nikada nije našla u naručju muškarca poput njega kao rezultat
gluposti. Tako muževnog, tako predivnog.
Tako potpuno van njenog domašaja.
Ruke su joj se stegle preko stola. Još uvek je mogla da oseti čvrste i
snažne mišiće pod svojim dlanovima, njegovo čelično telo kada je
povučena - čvrsto i zaštitnički - na njega.
Bio je brz i okretan i izuzetno snažan, ali je ni jednom nije povredio.
Njegove ruke su je čvrsto držale ali nežno, sigurno i brižno.
Što je u suštini bilo čudno pored vatre koju je videla kako tinja u
njegovim sivim očima. Potamnele su do nijanse dima, i u deliću sekunde,
pomislila je da bi je mogao poljubiti.
„Jane,“ neko je prošaputao.
Jane je skoro pala sa stolice kada se brzo pomerila. Kada se uspravila,
podigla je pogled i ugledala Elenu kako naslanja svoje ruke na sto pored
nje.
„Jesi li dobro?“ Elena je upitala, usne su joj se izvijale dok je potiskivala
smeh.
Jane je klimnula glavom, prestravljena zbog svoje produžene nesreće.
„Uh, hm. Dobro.“
Ali nije bila. Verovatno neće više nikada biti. Ne nakon Bananovog
dodira, njegovog glasa, njegovih očiju.
Svaki put kada bi Jane tokom noći sklopila oči, videla je Bananovo lice.
Sve o čemu je mogla sanjati je bilo njegovo telo na njenom, držeći je.
Milujući je.
Bili su joj potrebni sati da zaspi, a onda je prespavala alarm, kasneći na
posao i propuštajući doručak u potpunosti.
Uspela je da pojede pola energetske pločice tokom jutarnjeg sastanka pre
nego joj je Gospodin Arnold zatražio kafu. Čak i kada je pokušala da ode
na ručak, uposlio ju je.
Janeina glava je pucala zbog nedostatka hrane, i bilo joj je teško da se
skoncentriše, iako bi se krivica za to mogla postaviti direktno na
Bananova jako široka i mišićava ramena.
Kraljevi Zmajeva

„Jane,“ Elena je opet rekla, sa osmehom u njenom glasu.

Pogledala je gore u Elenu. „Žao mi je. Nisam dobro spavala. Jesi li nešto
trebala?“
„Ništa što ne može sačekati. Zašto nisi došla na ručak sa nama? Moramo
se držati zajedno, s obzirom da smo jedine Amerikanke ovde.“
Jane se nasmejala. Njena najbolja prijateljica je živela u Seattlu, i iako su
ona i Lisa često bile na Skypu, nije bilo isto kao imati sa sobom prijateljicu
u Londonu.
Elelnina ponuda je zvučala fantastično, i Jane je bilo krivo što je
propustila ručak. Sledeći put, sigurno će ići.
„Gospodin Arnolds je imao neke zadatke za mene.“
„Da li si uopšte jela?“ Upitala je Elena, mršteći se.
Jane je slegnula ramenima. „Ne, ali imam proteinski šejk u mojoj torbi
koji ću uskoro uzeti.“
Nakon što je Elena otišla, Jane se preko volje vratila poslu. Ipak, njene
misli nisu bile daleko kod Banana, bez obzira koliko se trudila da se
fokusira.
Kada je ugledala Richarda Arnolda kako se vraća u kancelariju nakon
njegovog dvočasovnog ručka, Jane ga je zaustavila. „Gospodine, htela bih
da Vas upitam šta je bilo sa Gospodinom Eto? Imala sam zabeleženo u
svom kalendaru da ga pokupim prošlu noć na aerodromu, ali on nije bio
tamo.“
Jedna Richardova obrva se izvila dok je buljio u nju. „Hoćeš da mi kažeš
da sam ti dao pogrešnu informaciju?“
Jane je prešla palcem preko svog okrnjenog nokta na kažiprstu. „Ne,
gospodine. Ja samo pitam da li sam ja napravila grešku i zapisala
pogrešan datum?“
„Dao sam ti informaciju. Onda te plaćam da to završiš,“ rekao je, i
pogledao spuštenog nosa u nju, bez ijednog ispalog pramena njegove
svetlo smeđe kose. „Ako nastaviš da praviš ovakve greške, tražićeš novi
posao. Sada, ulazi ovamo. Potrebno je da zapišeš beleške za pismo koje
ćeš napisati pre nego danas odeš.“
Jane je htela da zakuca glavom o sto. Umesto toga, zgrabila je olovku i
papir i sledila ga u njegovu kancelariju.
Kako je prezirala Richarda Arnolda. Ako nije ispravljao njene američke
reči u britanske termine, davao joj je do znanja koliko je bila inferiorna.
Ali nikada mu ništa nije rekla. Ne samo da nije ništa uradila, već joj je
trebao i posao. Umesto toga, sela je i strpljivo sačekala dok je petnaest
Kraljevi Zmajeva

minuta lutao sa jedne teme na drugu. Sve je ukratko zabeležila, iako

većina toga neće otići u pismo.
Nekoliko puta su mu i kancelarijski i mobilni telefon zazvonili, i zastao
bi da odgovori na pozive, vraćajući joj se nakon nekoliko trenutaka. Ali
kada se javio na mobilni telefon ovaj poslednji put, okrenuo je svoju
stolicu od nje tako da je bio okrenut prozorima i tiho pričao.
Jane nije obraćala pažnju na njega dok nije čula nešto o Dreagan
Industries i Sloan. Zadržala je pogled na notesu u svom krilu, ali je njena
pažnja bila isključivo na Richardu Arnoldu.
„Nije moja greška što je umrla u toj planini od koje je i Bog digao ruke!“
Richard je glasno prošaputao.
Nakon kratke pauze, okrenuo se rukom poklapajući slušalicu. „Jane,
nastavićemo sutra.“
„Naravno,“ rekla je.
Sačekao je dok ona nije ustala pre nego se okrenuo nazad. Jane je htela
da prisluškuje, da sazna šta je to bilo što je uključivalo Dreagan Industries
i Sloan.
Jane nije bila dovoljno hrabra da pokuša ostati. Polako je hodala prema
vratima, pogleda zalepljenog za Richarda, kada je udarila u stolicu.
Presavila se od udarca i kada je pokušala da se održi uspravnom, shvatila
je da je izgubila olovku i notes.
„Prokletstvo,“ rekao je Richard, previše upleten u svoj razgovor da bi
znao šta se desilo. „Znam da si mi dao informacije, ali se nisi potrudio da
mi kažeš koliko je bilo opasno.“
Mozak joj je bujao sa scenarijima dok je ostala savijena. Sutra će imati
ogromnu modricu na svojoj butini, ali to je nije brinulo. Ali jeste razgovor.
Samo sa kim je Richard razgovarao, i koja planina? Sigurno nije ista
planina na koju su otišle Sloan i Elena da istražuju?
To bi značilo da ih je Richard tamo poslao. Ali zašto?
Iznenada se stolica okrenula, i mogla je osetiti kako njegove crne oči
prave bušotinu na njoj. Jane je napravila sjajan šou - mnogo buke - dok je
pokušavala da dopre do njenog notesa i olovke. Ispravila se i pogledala u
njega.
Žao mi je, oblikovala je usnama, i krenula da šepa prema vratima.
„Jane.“
Ignorisala ga je i na pretnju u njegovom glasu, njeno srce je lupalo tako
jako da ga je mogla osetiti kako udara u njena rebra, bila je nervozna i
uplašena. Sada je led tekao njenim venama, i dala je sve od sebe kako ne
bi pobegla iz kancelarije. I nikada se ne osvrne.
Kraljevi Zmajeva

„Jane,“ zarežao je.

Sa velikim naporom je zastala i pogledala u njega. „Žao mi je, gospodine.
Znate kako sam šeprtljava.“
„Šta si čula?“
„Čula?“ Upitala je i slegnula ramenima. „Znate da nikada ne bih
prisluškivala Vaše razgovore, gospodine.“
Nosnice su se raširile dok je posmatrao. „Da li želiš svoj posao, Jane?“
„Da,“ prošaputala je, postajući sve užasnutija kako su sekunde prolazile.
„Šta. Si. Čula?“
Progutala knedlu unatoč grumenu straha u njenom grlu. „Čula sam
Sloanino ime. Hoćemo li obaviti komemoraciju sada kada se Elena
vratila?“
Zvučalo je tako glupo, ali to je jedina stvar koju je Jane mogla smisliti.
„Izađi. Pričaćemo o tvom prisluškivanju kada završim ovde.“
Jane je stajala na nogama tako užasnuta jer se plašila da će joj dati otkaz.
Nekako je uspela da izađe iz kancelarije, i polako zatvorila vrata pre nego
se naslonila na njih.
„Oh, dragi Bože,“ prošaputala je, grudi su joj bile teške od straha.
Pogledala je na sat i videla da je bio kraj dana. Nije je bilo briga što je
trebala sačekati njega da završi svoj razgovor. Sve što je htela je da ode iz
kancelarije pre nego se uguši.
Bilo je previše zbrke u njenoj glavi, previše toga što nije razumela. I
previše toga da se plašila čak i da pokuša. Ali morala je posložiti svoje
misli.
Jane je bacila olovku i notes na sto i zgrabila tašnicu. Pokušavala je da
uspori dok je išla prema liftu, ali bilo je kao da je nešto guralo otpozadi,
polako je požurujući da ode što je brže mogla.
Dva puta se saplela i morala da se uhvati za zid drugi put da ne bi pala
na kolena, ali je ništa nije usporilo.
Kao i obično, svi su se nagurali u lift. Ipak, ovaj put, Jane nije uljudno
čekala svoj red. Progurala se u lift gurajući se ramenima, i sve vreme se
izvinjavajući.
I baš pre nego su se vrata zatvorila, videla je Richarda kako izlazi iz svoje
kancelarije, tražeći je.
Janeino srce nije usporilo dok nije bila van zgrade, ali čak ni to nije
pomoglo. Pogledala je jedanput preko ramena, i požurila da uhvati taksi.
Danas neće biti pešačenja do kuće.
Kraljevi Zmajeva

Banan je uhvatio pogled na Jane čim je izašla iz zgrade. Bilo je lako

razaznati je u gomili sa njenom tamno kestenjastom kosom. Ali ono što je
okupiralo njegovu pažnju je bio strah koji je bio ugraviran na njenom licu
i način na koji je praktično istrčala iz zgrade dok se osvrtala preko ramena.
Onda je zaustavila taksi. Kada se taksi dovezao, još jednom je pogledala
nazad prema zgradi.
„Šta se desilo, Jane?“ Prošaputao je.
Rhys je prišao i stao pored njega. „Dobro pitanje.“
Trenutak kasnije, Richard Arnold je istrčao iz zgrade, gledajući gore dole
niz trotoar. Banan je suzio pogled na visokog, mršavog muškarca sa
prosedim zulufima i hladnim, tamnim očima.
„Mislim da je zato Jane istrčala,“ rekao je Rhys.
Banan je pokušavao da izbaci Jane iz svoje glave, ali nekako je bila čvrsto
u njegovom umu. Njen sveži, slatki miris. Njene duge noge.
Njene neodoljive usne.
„Nisam ništa mogao pronaći u Arnoldovoj kući,“ rekao je Rhys. „Sve
sam pretražio. Imao je sef, ali tamo nije bilo ničega u papirima da bi ga
povezivalo sa Dreaganom.
Banan je zarežao. „Mora da ima nešto. To nam nedostaje, to je sve.“
„Mislim da je ono što nam je potrebno u njegovoj kancelariji.“
Banan je pogledao na poslednji sprat. „Moramo ga namamiti napolje da
možemo pretražiti.“
„Ti prati Jane i postaraj se da se ne sretne sa nekim. Bilo bi dobro
pretražiti i njen stan. Ja ću prekopati po Arnoldovoj kancelariji.“
Banan je klimnuo glavom i krenuo iz uličice pa mahnuo taksisti. Nakon
što mu je dao adresu od Jane, seo je pozadi i razmotrio da li je Jane bila
osoba koju su tražili.
Činila se dovoljno nevina, ali taj prvi utisak u stvari nije značio ništa.
Međutim, strah na njenom licu ga je brzo osvestio.
Jane je morala nešto videti - ili čuti. Da li je to mogao biti trag koji su
tražili? Banan je znao da je Guy brzo gubio strpljenje što je Elena
neprestano u kancelariji gde se neko trudio ne samo da otkrije njihove
tajne, već i da ih objavi.
A on i ostali Kraljevi Zmajeva su imali mnogo tajni. Ipak, nisu uspevali
da ostanu prikriveni hiljadama godina samo pukom srećom.
Kraljevi Zmajeva

Banan je platio taksisti kada su stigli na Janeinu adresu. Izašao je iz auta

i pogledao uokolo. Od Jane nije bilo ni traga. Verovatno je bila u svom
stanu.
Taman je imao nameru da se smesti na narednih par sati da posmatra
kada je neko povikao njeno ime. Pogledao je u svoju desnu stranu i video
je kako izlazi iz prodavnice, noseći flašu vina.
Način na koji se Jane nasmejala, tako olako i prihvatljivo, naterao je
Banana da razmotri kada je poslednji put bio tako srećan. Pretražio je eone
svojih uspomena, ali našao je samo par događaja kada je bio srećan.
Nije bilo teško setiti se poslednjeg puta kada je stvarno bio srećan, kada
je još uvek bio zmaj. U vreme kada čovek još nije došao na zemlju. Vreme
kada su nebesa, zemlja i voda bili ispunjeni zmajevima.
Banan se povratio iz tako mračnih uspomena kada je Jane krenula prema
njemu. Nije bio siguran šta ga je podstaklo, ali Banan je iznenada
zakoračio ispred nje.
U njenim smeđim očima se video bljesak zabrinutosti pre nego je brzo
izbledeo kada je prepoznavanje nastupilo. Stidljivo se nasmejala, i on je
osetio još jedan udarac divlje požude koji je planuo kroz njega.
„Banan. Šta ti radiš ovde?“
Rekao je prvu stvar na koju je pomislio. „Šta kažeš na večeru?“
Sumnjičavo ga je pogledala. „Sa mnom? Želiš da večeraš sa mnom?“
„Je li to čudno?“ Nasmejao se.
„Da. Da, jeste.“ Onda je pogledala oko sebe.
Banan je opsovao u sebi. Trebao je znati da će biti na ivici zbog onog od
čega god je pobegla iz PureGemsa.
„Vidi,“ rekao je, i uhvatio njen pogled. „Ja... Pa, čekao sam te da stigneš
kući.“
Zakoračila je unazad. „Zašto?“
Banan će morati da je ubedi da je na njenoj strani, i brzo, ili će izgubiti
dragoceno vreme da sazna više o Jane i PureGems-u. „Hteo sam da te
pozovem na večeru. Obično sam ljubazniji,“ rekao je sa osmehom. „Vidiš,
sve sam isplanirao. Nisam baš postupio onako kako sam planirao.“
Nekoliko dugih trenutaka, Jane je samo gledala u njega. Konačno je
slegnula ramenima i podigla vino. „Imala sam loš dan na poslu. Nisam
sigurna da sam odgovarajuće društvo.“
„Pusti da ja presudim,“ rekao je Banan i uzeo vino od nje. „Zašto ne odeš
da ostaviš svoje stvari i idemo da jedemo. Znam da si gladna. Mogu čuti
kako ti stomak urla.“
Osmeh mu se raširio kada su joj se oči raširile od srama.
Kraljevi Zmajeva

„Gladna sam.“ Zastala je i zagrizla levu stranu njene usne sa ravnim,

belim zubima. „Koliko god da me tvoja ponuda privlači, moram da
kuham.“
„Moraš da kuhaš?“ Ponovio je, nesiguran šta je mislila.
Klimnula je glavom i naborala nosić kada se nasmejala. „Znam da zvuči
blesavo. Neki ljudi vežbaju, neki se bave baštovanstvom, a ja kuham da
se oslobodim stresa. I to mi je danas stvarno potrebno.“
Njegov poziv je bio iznenađenje čak i za njega, ali je shvatio da je želeo
da je izvede na večeru. Nije mu se dopalo razočarenje koje je eruptiralo u
njemu.
„Uvek napravim mnogo kada kuham,“ rekla je oklevajući. „Ako si
raspoložen za italijansku hranu, zašto se ne popneš gore. Ja sam prilično
pristojna kuharica.“
Bananov osmeh se usporeno razvukao preko njegovih usana.
„Obožavam.“
I bio je šokiran koliko je ta izjava bila tačna.
Kraljevi Zmajeva

ČETVRTO POGLAVLJE

Jane je zazviždala kada je videla u kakvom je stanju njen stan. Poželela

je da je odvojila malo vremena jutros i pospremila. Kao što je bilo, bila je
mala gomila veša - sa njenim gaćicama na kauču.
Prazna čaša od mleka od prošle noći je bila na kraju stola, a ona je brzo
zgrabila i bacila jastuk preko veša kada je prošla. Jane je spustila čašu
pored sudopera, zahvalna što joj je bar kuhinja bila čista.
„Zašto ne otvoriš vino dok ja izujem ove štikle?“ Upitala je.
Banan je klimnuo glavom i kada mu je Jane pokazala gde se nalazio
vadičep, zgrabila je veš i krenula u svoju malu spavaću sobu.
Tek nakon što je bacila čistu odeću na stolicu i potonula na krevet,
zapitala se šta je to ušlo u nju pa mu je ponudila da kuva za njega. To tako
nije bilo nalik na nju da prednjači, i iako je znala da će neizbežno uraditi
nešto šeprtljavo ili reći nešto bezveze, opet je želela da upozna Banana.
Što je, opet, bilo tako čudno u odnosu na njen uobičajeni život.
Nije baš bila bez frajera, ali se nikada nije osetila potpuno opuštena u
njihovoj blizini. Tačnije, nije da je Banan činio opuštenom. U stvari,
potpuno suprotno.
Njeno telo je neprestano bilo u stanju napetih živaca, njena krv je tutnjala
u njenim ušima, ali to je bila vrelina, neverovatna privlačnost koja je
iznova privlačila ka njemu.
Čak i još čudnije, izgledalo je da se ona pored njega... Menjala. Nije
mogla objasniti kako. Bila je nervozna, ali drugačije nervozna.
Jane se nasmejala u sebi. To nisu bile prave reči, ali su bile istinite. Bila
je drugačija osoba pored Banana. Neko za koga nije bila sigurna zašto joj
je telo reagovalo na takav način.
Uzdahnula je, ustala i skinula svoju oker haljinu i potpetice, i onda
zastala ispred ormara. Da li će se osećati udobno u joga pantalonama i
svojoj prevelikoj majici koja visi sa ramena?
Ili da obuče farmerice i crnu majicu koja joj je bila omiljena otkako ju je
kupila?
Jane se odlučila za farmerice i majicu. Prešla je rukom niz majicu koja joj
je definisala telo kada se pogledala u ogledalo. Brzo je prošla prstima kroz
kosu i izašla iz sobe pa zatekla Banana kako gleda njene porodične
fotografije na polici.
Kraljevi Zmajeva

Okrenuo se sa osmehom i pružio joj čašu crvenog vina koju je držao. „Je
li ovo tvoja mama?“
„Da,“ rekla je nakon što je otpila gutljaj. „To je snimljeno na putu na
obalu jedno leto. To je bila nedelja za devojke.“
Banna je podigao svoje smeđe obrve. „Nedelja za devojke?“
Jane je ušla u kuhinju i izvukla veliki lonac koji je napunila sa vodom.
„Ja, moja mama, i tri moje rođake smo putovale kada god smo mogle. To
je bila ženska veza, kako je moja mama zvala.“
„Zanimljivo,“ Banan je rekao kada je seo na stolicu za šankom i pogledao
je. „Mogu li pomoći?“
„Ne. Ti pričaj dok ja kuham.“
Jane je stavila vodu da se zagreva pre nego je izvukla beli i crni luk, i
bosiljak da isecka. Namestila je dasku za seckanje na radni deo kada se
okrenula prema Bananu i počela da secka.
„Kako to da voliš da kuhaš?“
Nasmejala se kada je pomislila na svoju porodicu. „Moj ujak je
posedovao restoran u Seattlu. Bio je glavni kuhar, i sva deca iz porodice
su radila tamo. Nije uvek bilo lako raditi za familiju, ali od njih sam razvila
moju ljubav prema kuhanju.“
„Šta si radila tamo?“
„Počela sam kao konobarica, ali kao što si video, imam običaj da padam
i upadam u nevolje. Zbog dobrobiti čaša i tanjira koje sam neprestano
lomila, moj ujak me prebacio u kuhinju.“
„I tamo nije više bilo slomljenih tanjira?“
Nasmejala se. „Oh, bilo je nekoliko. U početku su svi oklevali da mi daju
nož, ali čini se kao da sam normalna osoba kada sam u kuhinji. Imam
samo nekoliko grešaka ili posekotina. Nešto što moji roditelji ne bi nikada
razumeli. Svi su mislili da bi mogla da krenem u kulinarsku školu, i
zamalo da jesam.“
Banan je otpio gutljaj svog vina i spustio ga dole. „Šta te je sprečilo?“
Jane je slegnula ramenima, nevoljna da kopa po tom delu svog života.
Niko u Londonu nije znao zašto je bila tamo, i od početka je to ono što je
ona želela.
„Ah. Tajna,“ rekao je.
Njeno srce je preskočilo otkucaj na njegov osmeh. Bila je uhvaćena
njegovim pogledom, zarobljena. Uhvaćena u zamku.
Ali nije se plašila. Bilo je skoro prirodno imati Banana u svom stanu dok
ona kuva za njega.
„Svi imaju tajne.“
Kraljevi Zmajeva

Njegov osmeh je izbledeo kada je jedanput klimnuo glavom. „Ništa nije

veća istina od toga, Jane.“
Pogledala je u stranu i završila seckanje luka pre nego ga je stavila u
vodu.
„Šta nam praviš?“
Ispravila se nakon što je dohvatila limenku mlevenog paradajza i kutiju
testenine sa dna ormarića. „Jedan od recepata mog ujaka, kao i jedno od
mojih omiljenih jela.“
Banan nije mogao da skine pogled sa Jane. Ne samo zato što je dobro
izgledala u svojoj odeći, izbledelim farmericama i crnoj majici, već je bio
zapanjen kako se sa lakoćom kretala u kuhinji. Kao da je bila rođena za
to.
Pomerila se u stranu do šporeta da kuha, ali se nagnula tako da nije
morala da mu okreće leđa. Njena čaša sa vinom joj je bila blizu, ali je samo
pijuckala
„Šta se desilo danas da ti je trebalo vino?“ Upitao je, gurnut potrebom
da sazna razlog.
Trznula je lagano rukom, što je bio jedini pokazatelj da je pogodio
osetljivu temu.
„To je bio samo loš dan.“
„Da li je to zbog prošle noći i klijenta?“
Pogledala je u njega, laganim osmehom kada je rekla, „Ne. Očigledno
sam pogrešno zapisala. Gospodin Arnold nije bio baš srećan, ali opet,
nikada nije sa mnom.“
„Da li je to ono što je Arnold rekao da si uradila, pogrešno zapisala?“
Njen odgovor je bio sleganje jednim ramenom.
„Zašto ostaješ u PureGems-u?“
Bacila je pastu u ključalu vodu. „Većina ljudi ne mari za svoje šefove. Ja
nisam drugačija od hiljade drugih ljudi.“
„Pretpostavljam.“
„Šta je sa tobom? Da li ti voliš svog šefa?“
Vrteo je vino u čaši, gledajući u tamnu tečnost. Znao je da ona govori o
njegovom takozvanom šefu u PureGems, ali je Banan mislio na Cona kada
je rekao: „U stvari, ja da.“
„Interesantno,“ rekla je Jane sa osmehom.
Došao je kod Jane sa razlogom, i što pre uradi ono što je trebao, pre će
on i njegova braća moći nazad u njihovu vilu. „Postoje glasine po
kompaniji u vezi Arnolda. Kažu da nije baš fin momak.“
„Zna da bude nepristojan,“ priznala je, onda se namrštila.
Kraljevi Zmajeva

Nije volela da priča o ljudima, to je bilo očigledno. Ali zašto bi ona ostala
lojalna nekome poput Arnolda? Banan nije mogao da sklopi te kockice.
Pokušao je sa drugačijom taktikom.
„Glasine koje ja slušam su da je umešan u nešto što bi moglo dovesti
kompaniju do kraha.“
Jane je podigla glavu da ga pogleda. „Da li svi vozači ogovaraju
Arnolda?“
„Uvek postoji priča. Samo pitam.“
„Da, ali to je vrlo određeno pitanje.“
Prokletstvo. Banan će morati biti pažljiv sa Jane. Bila je oprezna. Ali
zašto? Je li to bilo zato što je bila lojalna ili je nešto krila? „Samo nešto što
sam čuo i pomislio da je čudno. Zainteresovalo me.“
„A ti misliš zato što sam ja njegova sekretarica da bih trebala da znam?
Jesi li me zato pozvao na večeru?“
„Ne. Pozvao sam te na večeru jer sam želeo da te upoznam. Samo
razgovaram. Radimo za istu kompaniju.“
Stisla je svoje usne, i zadržala pogled na povrću u sosu. „Žao mi je. Uvek
radim ovo, Banan. Ja... Nikada ne kažem prave stvari.“
„Nisi učinila ništa loše,“ uveravao je.
Video je koliko je postala napeta nakon njegovog pitanja. Taman je
počela da se opušta u kuhinji i on je to upropastio. Ali onda je u njegovoj
glavi bljesnula slika njenog uplašenog lica kada je izlazila iz PureGems-a.
Nije mu dovoljno verovala da bi razgovarala o Arnoldu, možda ne zato
što je bila lojalna. Već zato što je možda bila uplašena. Njegovo vreme za
upoznavanje Jane bi moglo biti duže nego je mislio.
I to mu je nekako bilo drago.
To ga je trebalo poslati preko vrata da bi ga Rhys zamenio, ali on nije
želeo da deli Jane ni sa kim. Pogotovo ne sa drugim Kraljem Zmajeva, i
ne kada je njihova magija da ih spreči od osećanja prema ljudima
nestajala.
„Zašto voziš za PureGems?“
Susreo je njen ispitivački pogled i shvatio da je pitao više nego su njene
reči govorile. Želela je da zna šta je u njegovom životu pošlo naopako da
ga je nateralo da bude samo vozač jedne kompanije.
Banan je brzo izašao sa još jednom laži, onom koja bi ga mogla staviti u
dobar položaj. I bolje zaraditi njeno poverenje.
„Ja nisam samo vozač. Ja sam i telohranitelj koji je na neki način
angažovan da prati stvari.“
Kraljevi Zmajeva

Zastala je sa mešanjem hrane i rekla, „Da li je Gospodinu Arnoldu

potreban telohranitelj?“
Banan je slegnuo ramenima i uzeo gutljaj vina. „Ne znam. Znam samo
da me je kompanija unajmila da držim oko na Arnoldu. Idem tamo gde
mi kažu.“
„Zanimljivo,“ promrmljala je, i vratila pogled na hranu. „Pričaj mi šta si
radio pre nego si došao u London.“
Banan je odjednom zamrzeo laži, pa je odlučio da doda svojim
odgovorima malo zdrave istine. „Ja sam deo velike familije.“
Jane se nasmejala kada je izvadila dva peciva i stavila ih na papir za
pečenje da ih ugreje u rerni. „Koliko velike?“
„Velike,“ rekao je. „Tako velike da je ponekad potrebno da se malo
skloniš.“
„Ali uvek odlaziš kući?“ upitala je i pogledala u njegovom pravcu.
„Uvek.“ Jednim delom zato što je to želeo, ali i zato što je morao.
To je bio deo onoga što su oni bili. Mogli su da rizikuju daleko od
Dreagana na mesec dana, ali su se morali vratiti ili bi magija koja je držala
smrtonosne srebrne zmajeve prestala da ih drži uspavanima, što bi dovelo
do rata koji niko ne bi želeo. Ali Banan to nije mogao da im kaže.
„Koliko dugo ćeš ostati u Londonu?“ Upitala je.
„To zavisi od nekoliko stvari. Nije me briga za grad, tako da sumnjam
da ću dugo ostati.“
Vratila se kada je stavila hljeb u pećnicu i spustila ruke na radni stol. „To
je loše.“
„Da li je? Zašto?“
Pogledala je u svoje ruke. „Nemam mnogo prijatelja, i nikoga za koga
mogu da kuvam.“
„Ah. Znači ja sam samo neko koga možeš da nahraniš?“
Jane je klimnula glavom, oči su joj svetlucale osmehom. „To mi daje
izgovor da kuvam ono što mi je potrebno.“
„Da li ti je potreban prijatelj?“ Upitao je, osmeh mu je nestao kada je
shvatio ozbiljnost svog pitanja.
Okrenula se da procedi testeninu. „Svi trebaju prijatelje.“
„Nekoga za koga možeš da kuhaš?“
Nasmejala se, slatko i erotično. „Definitivno.“
„Nekoga sa kim možeš razgovarati o kopiletu od tvog šefa?“
„Oh, da.“
„Nekoga sa kim možeš da deliš tajne?“
Njen pogled se zakačio na njegov. „Da li bi ti podelio svoje tajne?“
Kraljevi Zmajeva

Banan je ustao sa barske stolice i zaobišao radni sto da dohvati dva

tanjira iz ormarića. „Ja nikada nisam želeo da delim svoje tajne.“
To je bila istina, ali joj nije rekao koliko je želeo da ih podeli sa njom.
„Ja isto,“ rekla je, i kašikom ubacila testeninu u tanjire pre nego je izlila
sos preko njih.
Dodala mu je oba tanjira, i onda proverila hleb. Banan je uzeo viljuške i
njihove vinske čaše da bi ih spustio na sto. Onda je gledao kako je izvadila
hleb, isekla ga i stavila u korpu.
Kada je sela pored njega, uzeo je za ruku i duboko se zagledao u njene
krupne smeđe oči. „Hvala ti, Jane.“
„Za šta?“
„Za ovo. Hranu, razgovor. Za sve.“
„Ponašaš se kao da ovo nikada pre nisi radio.“
Imao je žene koje su pre kuhale za njega, ali nikada ni za jednom od njih
nije žudeo kao za Jane.
I to je bila samo jedna od mnogih razlika koje je prepoznao.
Jedna od mnogih koja je poslala alarm u njegovu glavu koji je nastavio
da ignoriše.
Kraljevi Zmajeva

PETO POGLAVLJE

Banan i Jane su završili svoj obrok i prebacili se na kauč. Ubrzo nakon

toga, Jane je isključila svetla i ostavila malu lampu na stočiću. Nije mu
smetalo. Nastavio je da je ispituje o njenoj familiji i njenom detinjstvu. Bio
je oduševljen njenim opisima Seattla i njenog života tamo.
Nije bilo trenutaka u njegovom dugom postojanju kada je mislio da mu
je stalo do nečeg ljudskog kao što su večere za Dan zahvalnosti ili žurke
koje su ona i njeni prijatelji planirali za njihovu maturu.
Ipak, Banan je želeo da zna svaki detalj. Kada se učinilo da bi mogla
prestati da priča, postavio joj je drugo pitanje da bi nastavila.
Shvatio je da se smeje podvizima kada su se ona i njeni prijatelji išunjali
iz kuće. Nekoliko trenutaka kasnije, dok je slušao njenu priču o maturskoj
večeri, zapravo je pomislio da odleti u Washington i pronađe kopile koje
joj je uništilo njeno specijalno veče.
Bila je oduševljena opisivanjem plesova koje su imali u Americi, i iako
se nasmejala kada je pomenula njen sastanak, Banan je mogao videti
povređenost koju nije mogla da sakrije u svojim očima.
U njenim očima se sve videlo. Svaka emocija koju je osetila je mogla da
se vidi u njima.
Čak i kada nije mogla da zaustavi zevanje, i kapci joj postali pospani,
terao je da nastavi sa pričom. Banan je pogledao na svoj sat i video da je
prošlo jedan ujutro. Namerno je držao Jane budnom dok joj se ne prispava
tako da on može pretražiti njenu kuću.
Uvek je bio u stanju bez predrasuda o ljudima, ali što je više saznavao o
Jane, sve više se nadao da nije bila deo onoga što se dešavalo i PureGems-
u.
Nekoliko puta je pokušao da preokrene razgovor na Richarda Arnolda,
ali je Jane vešto izbegla sa takvom lakoćom da je Bananu uvek trebalo
vremena da shvati šta se desilo.
Ustao je sa svog kraja kauča i čučnuo pored nje. Polako je izvukao vinsku
čašu iz njenih prstiju pre nego se prospe i spustio je na stočić, a onda
ugasio lampu.
Svaki instinkt mu je govorio da požuri i počne da pretražuje njen stan,
ali nije mogao da odoli da stražnjim delom prsta pomiluje njen obraz.
Kraljevi Zmajeva

Nekoliko dugih minuta je samo zurio u nju, pitajući se kako bi ona

mogla biti umešana sa Arnoldom, ako je uopšte bila. Uglavnom on nije
želeo da ona bude deo toga, što je zamaglilo njegovo rasuđivanje.
Banan je ustao, i tih poput duha počeo da pretražuje njen mali stan.
Počeo je u njenoj sobi, prešao u malo kupatilo i onda nazad u kuhinju. Sa
svakim delom koji je pretražio i nije ništa pronašao, osećao je veće
olakšanje.
Tiho je zatvorio fioku i pogledao na kauč koji je bio prazan. Banan je
pogledom skenirao stan i pronašao Jane na prozoru kako gleda niz ulicu.
„Jane?“ Promrmljao je.
Nije se okrenula kada je rekla: „Mislim da se danas nešto desilo na
poslu.“
„Kako to misliš?“ Zadržao je svoj glas niskim, poput njenog, dok se
lagano kretao ka njoj.
Jane je podigla jedno rame. „Mislim da sam nešto slučajno čula. To je bio
Richardov glas. Kada mi se obratio... Uplašio me.“
Banan je želeo da pronađe Richarda Arnolda i iščupa mu srce zato što je
naterao Jane da se uplaši. Banan je prošao oko kauča pored Janeine tašne,
ali je na kratko zastao na putu ka njoj.
„Reci mi,“ insistirao je. „Šta si čula?“
„Ne znam.“
„Kako onda znaš da je bilo nešto loše?“
Trznula je bradom ka prozoru. „On.“
U trenutku je Banan stajao iza nje, gledajući preko njenog ramena.
Opazio je muškarca na ulici dok je gledao u Janein prozor.
Banan se borio sam sa sobom da li da se suoči sa muškarcem ili da prvo
smesti Jane na sigurno.
„Zašto me posmatra?“ Upitala je, i okrenula se ka Bananu.
Odmaknuo je od prozora i okrenuo je tako da su joj leđa bila uza zid.
Njen sveži, slatki miris je ispunio njegova čula, terajući ga borbom da
zadrži požudu pod kontrolom.
„Reci mi šta se desilo.“ Kada nije odgovorila, Banan je pokušao sa
drugom taktikom. „Ja sam telohranitelj, sećaš se? Mogu da te zaštitim.“
Janeine velike smeđe oči su pogledale prema prozoru. „Dok si ovde.
Nećeš uvek biti u blizini, Banan.“
„Pusti me da pomognem. Molim te. Reci mi šta se juče desilo.“
Stisla je koren nosa između dva prsta i sklopila oči. „Bila sam u
Richardovoj kancelariji, uzimajući beleške za pismo koje je hteo da
Kraljevi Zmajeva

napišem. Njegov telefon, mislim, mobilni telefon je stalno zvonio i on je

odgovarao na pozive.“
Ruka joj je pala i otvorila je oči da ga pogleda. „Na svaki poziv,
razgovarao je kao da ja nisam bila u sobi. Obično, ako je važno, on mi kaže
da odem. U drugom slučaju, moram ostati. Tek kada je primio poslednji
poziv stvari su se promenile.“
„Kako to?“
„Okrenuo se u stolici tako da mi je bio okrenut leđima pre nego je i
odgovorio.“
Banan je klimnuo glavom. „Znači to je bio privatni poziv. Zašto nije
tražio da odeš?“
„Ne znam,“ rekla je i slegnula ramenima, pa pogledala u stranu.
„Ponašao se jako čudno. Onda mi je rekao da odem. Mislio je da sam otišla
kada se opet vratio svom razgovoru. Ali ja sam nešto čula, i dok sam
obraćala pažnju na njegov deo razgovora, udarila sam u stolicu. Ostala
sam tako slušajući dok me nije primetio.“
Namrštio se kada je njen glas utihnuo. Banna je sklonio pramen njene
kose sa njenog lica. „Jane?“
Kada se njen pogled vratio na njegov, video je strepnju u tamnim
dubinama.
„Njegov glas je bio nizak, skoro kao šapat,“ rekla je Jane, dok joj je glas
podrhtavao. „Ali znam šta sam čula.“
„A to je?“ Banan je bio uporan.
„Dreagan i Sloan.“ Naslonila je glavu na zid. „Tada sam shvatila da je
Richard nekako bio uključen u slanje Sloan i Elene na tu planinu. Ali
zašto?“
Bes je eruptirao u Bananu jer je znao da je Richard Arnold bio umešan.
Kada je Jane izgovorila reči zasvrbelo ga je da pronađe Arnolda istog
trenutka i istera istinu iz njega.
„Banan?“
Trepnuo je, i shvatio da joj je stiskao ramena. Momentalno je opustio
stisak, ali nije sklonio ruke sa nje. „Da li je Arnold rekao da je poslao Sloan
i Elenu u Dreagan?“
„Ne,“ odgovorila je lagano odmahujući glavom. „Sa kim god da je
pričao, taj neko mu je dao informacije. Znam da je Richard bio uznemiren
jer nije znao koliko je bilo opasno, ili je bar tako rekao.“
„Barem si otišla pre nego je Arnold saznao da si nešto načula.“
Kada ga je Jane samo pogledala, osećaj straha je ispunio Banana.
Kraljevi Zmajeva

„Prokletstvo.“ Banan se okrenuo od Jane i protrljao lice rukom. Još uvek

nije imao predstavu da li je Jane bila u tome ili ne. Sve što je govorila je
mogla biti prevara.
Ipak, znao je da je njen strah bio stvaran.
Kao i muškarac koji je posmatrao njen stan.
„Sviđa mi se Elena,“ rekla je Jane.
Banan je okrenuo glavu i video Jane sa rukama obmotanim oko nje dok
je zurila kroz prozor. „A Sloan?“
„Sloan je bila... Pa, ona bi mogla biti poput Richarda. Richard i Sloan su
uvek bili zajedno. Nekoliko puta su pozvali Elenu sa njima na ručak, ali
je ona obično odbijala jer je bila zauzeta poslom.“
„Misliš da su oni hteli da ona bude deo onoga što su oni radili?“
Jane je izdahnula. „Više ne znam. Imala sam taj čudan osećaj da bi mi
Richard nešto mogao učiniti zbog prisluškivanja njegovog razgovora.
Imala sam posla da uradim. Nikada ga ne ostavljam.“
„Zašto onda jesi?“
Njene velike oči su se okrenule ka njemu. „Nešto mi je reklo da bežim.
Kao da je nešto bilo iza mene i teralo me van zgrade što brže mogu. Čak
sam uzela i taksi do kuće jer nisam htela da Richard siđe dole i pronađe
me.“
Banan je jednostavno zurio u nju, pitajući se koliko je onoga što je ona
rekla bilo istinito.
„To je smešno zar ne?“ Jane je rekla isforsiranim osmehom. „Mislim,
zašto bi krenuo za mnom? Ja sam samo njegova sekretarica.“
Banan je pogledao kroz prozor i video da muškarac još uvek gleda u
njihovom pravcu. Banan je uzdahnuo i doneo odluku za koju se molio da
se neće obrušiti na njih. „Jane, Arnold jeste pojurio za tobom.“
„Molim?“ Upitala je bez daha, glasa punog straha.
„Video sam ga. Upravo si ulazila u taksi kada je on izašao.“ Banan je
zastao i pogledao u njenom pravcu. „Mislim da je muškarca na ulici
poslao Arnold.“
„Oh, Bože,“ rekla je Jane, i skliznula na pod tako da su joj kolena bila na
grudima. Iznenada se namrštila na njega. „Video si me kada sam odlazila
s posla?“
„Da, ja -“
„I onda si došao ovamo da me pozoveš na večeru,“ rekla je prekidajući
ga. „Nastavljaš da pričaš o poslu. Zašto? Zašto me pratiš? Zašto ti je važno
šta mi se dogodilo?“
Kraljevi Zmajeva

Stegao je vilicu kada je čuo da histerija raste u njenom glasu. „Jane, ja te

ne pratim. Ja sam vozač u PureGems, sećaš se? Bio sam tamo.“
„Ne,“ rekla je ljutito. „Ima tu još nešto. Znam. Mislila sam... Nije važno
šta sam mislila.“
Stresao se kada je shvatio da će ona reći da je pomislila da on nije bio
zainteresovan za nju. A problem u celoj situaciji je bio što je on bio
zainteresovan.
„Ko si ti u stvari?“ Zahtevala je, dok su joj oči svetlucale.
Banan je otvorio usta da odgovori, kada mu je telefon zavibrirao u
džepu. Podigao je prst prema njoj i brzo se javio.
„Pa?“ Rhys je upitao sa druge strane.
Banan je pogledao kroz prozor. „Koliko si blizu?“
„Blizu. Zašto?“
„Imamo nepoželjnog gosta koji čeka Jane. Treba da se pobrinemo za
njega.“
„Gde?“
Banan je ugledao obris senke samo nekoliko ulaza niže od muškarca.
„On je onaj koji zuri u Janein prozor. Imam osećaj da će pokušati da uđe
kada ja odem.“
„Zašto meni govoriš? Što se sam ne pobrineš za njega?“
Banan je video da ga Jane posmatra mešavinom uznemirenosti i besa.
„Rhys, kada završiš, popni se kod Jane.“
Njegov odgovor je bio klik koji je završio razgovor.
Banan je klimnuo glavom prema prozoru. „Moj prijatelj će se pobrinuti
za tvog posmatrača.“
Očekivao je da će Jane ustati i gledati, ali je ostala tamo gde je bila. Banan
nije morao proveravati da li je Rhys odradio posao. Rhys je bio Kralj
Zmajeva. A Kraljevi Zmajeva su uvek uspevali.
„Ko. Si. Ti?“ Jane je opet upitala, njen glas je postajao ljući sa svakom
izgovorenom reči.
„Rhys je prijatelj. On ti neće nauditi.“
„Tačno,“ rekla je kada je skočila na noge. „Zato si ga pozvao da dođe
gore.“
„Ne. Pozvao sam ga tako da obojica možemo porazgovarati sa tobom.“
Nagnula se u stranu i uzela svoju tašnicu. Banan je znao da je tražila ili
biber sprej ili nož koji je video kada je dan pre kopao po njenoj tašni.
Ni jedno od toga mu neće naneti mnogo štete.
Čulo se lagano kucanje na vratima, i onda su se otvorila. Banan je
pogledao iza sebe i video Rhysa na vratima.
Kraljevi Zmajeva

„Ko god da je to bio, neće te više uznemiravati,“ rekao je Rhys Jane.

Nastala je kratka pauza kada je Jane izvadila i nož i biber sprej iz svoje
tašne. Ispustila je tašnu i otvorila nož tako da joj je u obe ruke bilo oružje.
„Ah... Banan, šta se dešava?“ Upitao je Rhys dok je nežno zatvarao vrata
iza sebe.
Jane je podigla biber sprej prema Rhysu. „Stani tu gde jesi. Nisam te
pozvala, i ne želim te ovde.“
„Usrao sam stvari,“ Banan je odgovorio Rhys.
Rhys je frknuo i prekrstio ruke preko grudi. „Očigledno. Zaključujem da
Jane nije umešana sa Arnoldom?“
Banan je rekao: „ Ne.“ U isto vreme kada je Jane uzviknula: „Molim?“
Rhys se polako nasmejao i ušao u kuhinju. Nagnuo se nad onim što je
ostalo od paste i udahnuo. „Dobro miriše,“ rekao je kada je pronašao
viljušku i počeo da jede.
Banan je ignorisao Rhysa dok se fokusirao na Jane. „Mi radimo za
Dreagan, Jane. Znali smo da postoji neka vrsta zavere da se sazna više o
našoj -“ zastao je jer je pokušavao da pronađe odgovarajuće reči da joj
kaže.
„Vašem viskiju?“ Ponudila je. „Znam da je dobar, ali da li je toliko
dobar?“
„To je profitabilna industrija,“ rekao je Rhys punim ustima. „Ljudi su
ubili za manje.“
Bana je gledao kako je svarila informaciju i pitao se da li im je
poverovala.
„Ovo ima veze sa istraživanjem Sloan i Elene na vašem imanju, zar ne?“
Upitala je.
Banan se naslonio na naslon kauča i klimnuo glavom. „Područje
Dreagana na kojem su one bile je privatno. Put koji ide u taj deo planine
je skriven i samo nekolicina zna za njega. Moramo da znamo kako je Sloan
saznala za njega.“
„Zašto me jednostavno ne pitate?“ Rekla je Jane umorno. Ispustila je
oružje i zaobišla kauč da sedne. „Nema laži, nema njuškanja okolo. Rekla
sam ti sve što si želeo da znaš.“
„Istina.“
Frknula je. „Oh. Vidim. Bila sam osumnjičena. Zašto? Jer radim direktno
za Richarda?“
„Da,“ rekao je Rhys.
Banan je uvek verovao svom instinktu, i govorio mu je da Jane nije bila
deo zavere. Ili ga je to samo njegov kurac navodio?
Kraljevi Zmajeva

Nikada nije bio nesigurniji, i nikada se više nije molio da je u pravu.

Jer je Jane Holden brzo postajala neko koga je želeo u blizini.
Kraljevi Zmajeva

ŠESTO POGLAVLJE

Jane nije mogla da veruje šta je slušala. Ona. Osumnjičena. Pogledala je

u Banana. „Kako je iko od vas mogao pomisliti da sam bila deo toga?“
„On nije znao ništa o tebi. Imali smo veliku sumnju da je Arnold bio
umešan, ali nismo znali koliko duboko je otišlo u PureGems.“
„Jeste li ispitali Elenu? Mislim, ja ne znam gde je ona bila nakon što je
Sloan umrla, ali prošlo je nekoliko dana pre nego se vratila u London.“
Tišina koja je pratila njenu izjavu je izazvala trnce niz njenu kičmu.
„Već ste razgovarali sa Elenom,“ rekla je Jane klimajući glavom kada je
posložila kockice. „I vi joj verujete?“
Rhys je podigao veliku činiju sa pastom u svoju ruku i nastavio da vrti
viljuškom dok je hodao do ivice kuhinje. „Da, mi verujemo Eleni. Ona je
umalo umrla u toj planini, kao prvo. A kao drugo, ona i Guy su
zaljubljeni.“
Jane je trepnula. Onda je pogledala prvo u Rhysa, a onda u Banana. „Ona
se zaljubila?“
„Da,“ rekao je nežno Banan.
Jane je znala da je Elena izgledala drugačije, ali je mislila da je to iskustvo
što se susrela sa smrti prouzrokovalo promenu.
„Znači, Elena nije bila deo Sloaninog plana,“ rekla je Jane dok je
pokušavala da shvati sve zajedno. „Pretpostavljam da znate Sloanin
plan.“
Banan i Rhys su razmenili poglede pre nego je Banan rekao: „Da.“
„Zato je Richard želeo da se Elena tako brzo vrati,“ rekla je Jane kada se
prisetila kako je očajnički pokušavao da vrati Elenu. „Želeo je da zna da li
su ona i Sloan nešto pronašle.“
Banan se pomerio da sedne na kauč. „Zato se Elena vratila.“
„Da li verujete da ja nisam umešana, ili me vidite kako trčim kod
Richarda sa nečim od ovoga?“
„Dobro pitanje. Banan, voleo bih da ti odgovoriš.“ Rekao je Rhys.
Jane je želela da joj Banan veruje, bilo joj je potrebno da joj veruje. Nije
bila sigurna zašto je to bilo važno, samo da jeste. Činilo se nemogućim da
je provela toliko vremena sa njim i bila potpuno spokojna. Pričali su i
smejali se i delili priče.
Namrštila se jer je u stvari ona bila jedina koja je delila priče. Banan nije
rekao mnogo o svom vlastitom životu.
Kraljevi Zmajeva

„Verujem ti,“ Banan je konačno rekao.

Klimnula je glavom i protrljala nokat palca o njene farmerke. „Richard
zna da sam nešto čula. Ako me je pojurio juče, a onda poslao nekoga da
me posmatra, šta je sledeće što će uraditi?“
„Bićemo tamo kad god napravi sledeći korak,“ rekao je Banan.
Ali Jane je već odmahivala glavom. „Ne možeš biti u kancelariji sa
mnom. Šta ćeš da uradiš? Sakrićeš se ispod mog stola?“
„Ako moram.“ Njegov glas je bio dubok i nizak, oštar.
Rhys je spustio sada već praznu činiju sa strane. „Ako možeš da uđeš u
Arnoldovu kancelariju i pronjuškaš, to bi nam pomoglo.“
„Mogu to da uradim,“ rekla je. „On uvek izlazi na ručak, i ja sve vreme
ulazim i izlazim iz njegove kancelarije. Niko neće primetiti. Ima samo
jedna stvar.“
Banna je susreo njen pogled. „Koja je to?“
„Ovo je više od krađe recepta za viski, zar ne? Moram da znam, jer imam
osećaj da ovde nije samo moj posao u pitanju.“
„U pravu si,“ rekao je Banan.
„Prokletstvo. Imate li ikakve informacije ko bi mogao biti upleten sa
Richardom?“
Banan se nagnuo napred tako da su se njegove podlaktice naslanjale na
njegove butine. „Ne. Elena istražuje one najbliže sa Arnoldom. Za sada,
ništa nije pronašla.“
„Ako ovo uradim, kako da stupim u kontakt sa tobom ako nešto
pronađem?“
„Daću ti moj, Rhysov i Elenin broj mobilnog telefona i gde god da si ti,
biću u tvojoj blizini. Mogu brzo da stignem do tebe ako si u opasnosti.“
Jane je uzela svoje vino i iskapila ga u tri gutljaja. Peklo je dok je klizilo
niz njeno grlo, ali joj je bilo potrebno nešto da je smiri nakon svega što je
čula.
„Stvari koje si upravo rekao, Banan, govore mi koliko će ovo biti opasno.
Richard je povezan sa uticajnim familijama. Novac, politika, i Bog zna šta
još. On nije tip sa kojim se treba petljati.
„Pusti nas da brinemo o tome,“ rekao je Banna sa osmehom koji je
obećavao da će Richard patiti.
Jane je samo želela da je znala što je toliko važno da su Banan, Rhys i
Elena rizikovali svoje živote da zbog toga zaštite Dreagan.
Rhys je dodirnuo njeno rame, i ona se okrenula, iznenadila, jer ga nije
čula da se pomerio.
„Radiš hrabru stvar, Jane,“ rekao je Rhys.
Kraljevi Zmajeva

Jane je progutala knedlu, želeći da ima još vina u svojoj čaši. „Prestani
sada da pričaš inače bi mogla odlepršati iz cele ove stvari.“
Taman kada je htela da ustane, Banan se nagnuo i spustio svoju ruku
preko njene. „Hvala ti.“
Srce joj je preskočilo na njegov hrapavi glas. Bolelo je što mu nije bila
privlačna, ali odbijanje nije bilo nešto na šta nije bila navikla. Posle svega,
ona je bila Obična Jane.
Jane je uspela da se slabašno osmehne. „Nemoj još da mi zahvaljuješ. Ja
nisam baš hrabra, Banan, i Richard ima svoj način da me natera da se
osećam centimetar visoka kada razgovara sa mnom.“
„Zato nemoj dozvoliti da tako razgovara sa tobom,“ Rhys je rekao.
Jane je spustila pogled na Bananovu veliku ruku, njegova toplina je
tonula u njenu. Sviđale su joj se njegove ruke, sviđao joj se način na koji je
osećala njegov dodir. „Lakše reći nego učiniti.“

Banan se smestio u senku dok je sledeće jutro posmatrao Jane kako ulazi
u PureGems. Pratio je od njenog stana, i to je bio čisti pakao. Sve što je
želeo je da hoda pored nje i sluša njen predivan glas. Umesto toga, morao
je da drži distancu.
„Arnold nije stigao,“ rekao je Rhys iza njega.
Banan je klimnuo glavom. Rhys je držao PureGems na oku dok je Guy
bio sa Elenom, a Banan davao sve od sebe da ignoriše rastuću potrebu da
poljubi Jane.
Razočarenje u njenim očima kada je pomislila da je on samo želeo
informacije o Arnoldu, bilo je kao udarac direktno u njegova jaja. Nije mu
se sviđao taj osećaj, ali ga ništa nije moglo oterati.
Banan je dao Jane sve brojeve sem Guyevog. Namerno je izostavio
Guyevo ime. Za svaki slučaj. Ne zato što je mislio da bi Jane mogla da radi
za Arnolda, već ako bude stavljena u poziciju da bude morala dati
informacije u zamenu za njen život, ona neće znati ko je sve iz Dreagana
bio u Londonu.
„Biće ona u redu,“ rekao je Rhys.
Banan je naslonio rame na ciglu zgrade. „Nadam se. Isto tako se nadam
da ćemo razotkriti ko to daje podatke Arnoldu o nama. Što pre
pronađemo drkadžiju, to bolje.“
Kraljevi Zmajeva

„Da. Da ne pominjem da boravak sa svim ovim ljudima čini da mi se

guzica trza. Jedva čekam da se vratim u Dreagan.“
I Banan je jedva čekao. Jedina stvar koja mu je pomagala da se smiri je
bila Jane. Prelepa, inteligentna, neverovatna Jane.

Jane nije mogla da prestane da se trese dok je ulazila u PureGems i

popela se liftom do svog stola. Kada je videla da Richard još uvek nije
stigao u svoju kancelariju, Jane je mogla lakše da diše.
Nije se odvajala od svoje uobičajene rutine i brzo se uposlila, retko
podižući pogled. Tek kada se vratila od kopir aparata videla je da su
Richardova vrata otvorena. Poklekla je i skoro ispustila papire dok se
spoticala.
„Imam te,“ rekla je Elena dok je ispravljala.
Jane je pogledala u Elenu i nasmejala se. „Hvala ti.“
„Ja sam tu, samo dve kancelarije od tebe, Jane. Ako bilo šta uradi, pozovi
me, i dotrčaću. Kao i Banan i Rhys.“
Elena je stisla njenu ruku i onda otišla. Ostavljajući Jane da se suoči sama
sa Richardom.
Vratila se za svoj sto, čekajući da ga čuje kako vrišti njeno ime, ali čim je
ugledao, zurio je u nju nekoliko trenutaka pre nego je zatvorio vrata od
kancelarije. Što je za nju bilo sasvim ok.
Jane nije videla, niti čula Richarda dok nije došlo vreme za ručak. Još
jednom, bila je zakopana u posao i videla ga kako odlazi krajičkom oka.
Kada je bio u liftu, ustala je i otišla do njegove kancelarije. Već je smislila
kako će je pretražiti. Ona bi to uradila u trenutku tako da niko ne bi
primetio koliko dugo se zadržala unutra.
Prvo je proverila njegov sto, i nije ništa pronašla. Vratila se do svog stola
i petnaest minuta kasnije, nazad u njegovu kancelariju. Ovaj put je prošla
kroz vitrinu iza njegovog stola.
Iznova i iznova je ponovila postupak, ali nije pronašla ništa što se
odnosilo na nekoga ko nije bio klijent. Zatvorila je poslednju fioku u
njegovoj kancelariji i okrenula se da krene kada je ugledala mobilni
telefon koji nije bio tu dan pre.
Kraljevi Zmajeva

Drhtavim rukama, Jane je podigla telefon i brzo prelistala dolazne

pozive. Uklopila je vreme od juče i njegove pozive i pronašla broj koji je
tražila.
Jane je zapisala broj i taman vratila telefon na mesto kada je Richard
ušao.
„Šta radiš ovde?“ Zahtevao je.
Jane je poskočila, i onda se naterala na osmeh. Srećom, njeno saplitanje
preko njenih vlastitih nogu nije bilo neuobičajeno. „Oh, Gospodine
Arnold, uplašili ste me. Završavala sam neko istraživanje na novom
rudniku koje smo tražili da kupimo u Belgiji. Dolazila sam da ostavim
predmet na Vaš stol, ali s obzirom da niste bili unutra,“ rekla je i pružila
mu fasciklu.
Pogled mu se suzio kada je uzeo predmet kao da nije bio siguran da li
da joj veruje ili ne. „To bi bilo sve.“
„Da, gospodine,“ rekla je Jane i požurila iz kancelarije, pažljivo držeći
papir sa telefonskim brojem sakriven u ruci.
Ostatak dana je prošao sporo kao večnost. Kada je bilo vreme za odlazak,
Jane nije proverila sa Richardom kao što je to obično činila. Zgrabila je
svoje stvari i otišla.
Upravo kada je zakoračila u lift, Elena se pomerila pored nje. Ostale su
zajedno dok nisu izašle iz zgrade.
„Vidimo se kasnije,“ Elena je prošaputala sa osmehom.
Jane je zastala i pretražila okolinu, nadajući se pogledu na Banana. Kao
da je znao da ga je tražila, izašao je iz senke.
Nije mogla da zaustavi osmeh koji joj se navlačio na njene usne, ili
olakšanje znajući da je bio tamo. Njegov uzvraćeni osmeh je naterao da joj
u stomaku zaleprša.
Njen pogled je bio zaključan sa njegovim, i taman je htela da pređe ulicu
i priđe mu kada je neko udario u rame, okrećući je dok nije sletela na
zemlju.
Jane je jako udarila, grebući kolenom i dlanom. Podigla je pogled i videla
hladne, plave oči muškarca trenutak pre nego se progurao kroz vrata
PureGemsa.
„Jane,“ rekao je Banan kada je uhvatio za ruke i podigao je na njene noge.
„Jesi li ga video?“ upitala je. „Jesi li video tog jezivog tipa?“
Bananovo telo se ukočilo. „Kog tipa?“
„Onog koji je naleteo na mene.“
Kraljevi Zmajeva

„Bila je grupa ljudi koja je hodala između nas. Nisam video ko je naleteo
na tebe. Dođi. Hajde da te odvedemo kući. Moram da se držim na
distanci, iako bi te najradije sam odveo do tvog stana.“
„U redu je,“ rekla je kada je ušla u taksi koji je on zaustavio za nju.
Banan se nagnuo unutra. „Biću odmah iza tebe.“
Držao je svoju reč. Jane je taman izašla iz taksija kada se Banan pojavio
na vidiku niz ulicu. Popela se stepenicama do njenog stana ali je ostavila
vrata otključana.
Prošlo je samo nekoliko minuta pre nego je njegova ogromna veličina
ispunila njen mali stan. Nije bila sigurna šta da mu kaže, pa je pregledala
po njenoj kutiji za prvu pomoć tražeći hidrogen i antibiotsku kremu.
„Povređena si,“ rekao je iza nje.
Njene oči su se sklopile na njegovu blizinu, na njegovu čistu muževnost.
„Samo malo.“
„Pusti mene.“
Uzeo je flašicu hidrogena i nežno držao njenu ruku iznad umivaonika
dok je izlivao tečnost preko njenih ogrebotina. Jane više nije osećala svoje
posekotine. Ne sa Bananom koji je dodiruje.
Nije mogla da skine pogled sa njega dok je on peškirom tapkao po
njenim ogrebotinama. Kada je palcem prešao preko osetljive kože njenog
zgloba, zadrhtala je od potrebe.
Disanje pored njega je postalo nemoguće. Želela je da pređe rukama
preko njegovih grudi, da zakopa svoje prste u njegovu kosu. I htela je da
ga poljubi sa očajem koji se graničio sa ludilom.
A onda su njegovi prsti pomilovali njenu vilicu pre nego je njima kliznuo
oko njenog vrata i u njenu kosu. Njen pogled se podigao do njegovog i
sivilo njegovih očiju se rastopilo.
Još uvek je držao njenu povređenu ruku između njih, što je bila jedina
stvar koja ih je razdvajala. Njegova toplina je obmotala, zaskočila.
Okružila je.
Njegov miris, njegovo telo, njegova suština je uranjala u nju, kroz nju.
Sve vreme je nastavljao da je polako privlači na sebe.
„Jane,“ prošaputao je kada je njegov pogled pao na njene usne.
Zajecala je kada je spustio svoju glavu do njene. Očešao je njene usne
jednom, dva puta, pre nego je uzeo njena usta u poljubac koji krade dušu.
Poljubio je tako vešto da su joj se sva čula zamotala. Njegove usne su bile
meke ali ipak uporne. Bila je zanesena od prvog dodira njegovih usana.
Njegov jezik je krstario njenim ustima, svaki dodir zavodljiv. Tonula je
od težine njegove požude. Padala. Prevrtala se.
Kraljevi Zmajeva

I želela je da se nikada ne završi.

Kraljevi Zmajeva

SEDMO POGLAVLJE

Banan je zastenjao, Janein ukus je bio slađi nego što je ikada mogao
zamisliti. Oslobodio je njen zglob da bi mogao da je uhvati oko struka do
njenih leđa. Što mu je dopustilo da je pritisne čvršće o svoje telo.
Sviđao mu se osećaj njenih mekih oblina. Dobro, kao i osećaj nje, bilo je
imati njene ruke oko njegovog vrata, kada je susrela njegov poljubac bilo
je još bolje.
Plitko režanje protutnjalo je iz njegovih grudi kada je noktima nežno
ogrebala njegovu kožu. Pokušavao je da zadrži poljubac lagan i opušten,
ali njegova glad za njom, njena čežnja je bila previše za njega. Nije bilo
suzdržavanja sa Jane.
Produbio je poljubac, smejući se u sebi muškim ponosom kada je ona
zastenjala i pritisla se o njega.
Njegova potreba ga je podstakla da je stavi na radni sto i uzme je upravo
tamo, odmah. To je bilo tako primamljivo. Mogao je da zamisli scenu u
svojoj glavi, zbog čega je njegov kurac još više nabrekao.
Banan je zgrabio njene kukove, spreman da je podigne na radni sto, kada
je njegov telefon zavibrirao u njegovom džepu.
Bilo je teže prekinuti poljubac nego je mogao da zamisli. I kada je otvorio
svoje oči, našao je njene sklopljene, njene usne otečene od poljupca.
Polako je podigla kapke i njen tamni pogled je susreo njegov. Požuda
koju je video naterala je njegova jaja da se stisnu od navale čiste,
nerazblažene potrebe.
Možda je završio poljubac, ali nije bio spreman da je pusti iz svog
naručja. Banan je posegnuo u svoj stražnji džep i izvukao svoj telefon.
„Da?“ Povikao je u telefon.
Nastala je kratka pauza na drugoj strani linije pre nego je Elena rekla:
„Ah... Je li sve u redu?“
Uzdahnuo je, a onda hteo da opsuje kada se Jane oslobodila iz njegovog
naručja i okrenula od njega. „Da,“ odgovorio je Eleni.
„Jane je delovala... Pa, nervozno kada je otišla s posla. Htela sam da
znam jesi li razgovarao sa njom?“
Razgovarao? Ne, Banan se nije sećao reči. Ipak, jako dobro se setio
poljupca. Još uvek je mogao osetiti na svom jeziku, još uvek je mogao
osetiti čisti miris koji je bio samo Janein.
„Banan?“ Rekla je Elena.
Kraljevi Zmajeva

Nije mogao da skine pogled sa Jane dok je govorio: „Tek smo stigli u
stan. Nismo imali priliku da razgovaramo.“
„Pozovi kada završite razgovor,“ rekla je Elena i završila poziv.
Banan je spustio telefon sa strane, i nije bio siguran šta da kaže Eleni.
Nije planirao poljubac. Niti je planirao požudu koju je osetio za njom.
Bilo je zbunjujuće, čudesno. I apsolutno neverovatno.
Bio je bolno tvrd, i sve o čemu je mogao misliti je skidanje njene crvene
haljine, izlažući još više njene satenske kože da je vidi i miluje. I ljubi.
Po svemu što je bilo sveto, želeo je da poljubi svaki centimetar nje bar
hiljadu puta.
Jane je polizala usne, i on je progutao svoje stenjanje dok je zamišljao
njene neverovatne sočne usne oko njegovog kurca.
„Nisam ništa pronašla u Richardovoj kancelariji što nije bilo uobičajeno,
ili da ima bilo kakve veze sa Dreaganom,“ rekla je, pogled joj je često
skretao sa njega.
To nikada ne bi učinio. Njena stidljivost ga je terala da poželi da je uhvati
natrag u svoje naručje. Savio bi je unazad i prešao rukama preko njenih
dojki, ispitujući njihovu težinu pre nego bi joj zadirkivao bradavicu.
Bi li stenjala ili plakala od zadovoljstva?
Banan je želeo da zna, morao je da zna.
Stiskao je radni sto da ne bi poleteo prema njoj. „Ni Rhys nije ništa
pronašao u Arnoldovoj kući. Ovo ne izgleda dobro.“
„Ostavio je svoj telefon za sobom. Onaj na koji je pričao pre neki dan. Pa,
pronašla sam broj osobe koja ga je pozvala.“
Na njegovo iznenađenje, pružila mu je papir presavijen u mali kvadratić
koji se savršeno uklapao u njen dlan. Banan ga je odmotao da bi video
broj o kojem je pričala.
„Dobar posao,“ rekao je sa osmehom. „Možemo da saznamo kome ovaj
broj pripada.“
Jane je prešla prstom duž ivice sudopere. „Dakle, da li to znači da više
ne moraš da brineš o Richardu?“
„On je još uvek deo svega. Sada nema sumnje u to. Koliko duboko, to je
pitanje. Da li je on sastavni deo toga ili je ovo mnogo veće od njega?“
„Kako ćeš to da saznaš?“
Pre nego je mogao da odgovori, začulo se kucanje na vratima. Banan je
ostao gde je bio dok je ona skidala štikle na putu prema vratima. On je
očekivao da to bude Rhys, ali jedan pogled na Janeino zaleđeno lice od
iznenađenja i Banan je u trenutku bio pored nje.
Kraljevi Zmajeva

Suzio je svoj pogled na Richarda Arnolda. Ali šta je on radio u Janeinom

stanu?
„Gospodine Arnold,“ rekla je Jane nervozno. „Šta Vi radite ovde?“
„To su dva dana kako ostavljaš svoj posao na stolu,“ Arnold je rekao,
jedva prikrivajući svoj napor da proviri u Janein stan. „To ne liči na tebe.
Hteo sam da budem siguran da si u redu.“
„Mogao si da pozoveš,“ rekao je Banan.
Arnoldov tamni pogled se zadržao na Bananu. „Mogao sam.“
„Da li je tvoja navika da obilaziš zaposlene?“
„Obično ne.“
Jane se nakašljala. „Dobro sam, Gospodine Arnolde. Imala sam
zakazano juče.“
„A danas?“ Upitao je Arnold.
Bananu je bilo sve teže da ne posegne rukom oko Arnoldovog grla i ne
stegne ga. „Ja sam došao u grad,“ rekao je pre nego je Jane mogla.
Nakon što je pogledao dole, Arnold je prebacio pogled na Jane. „Ako ne
možeš da završiš posao koji sam ti dao, možda ću morati potražiti ličnog
asistenta.“
Sa tim rečima, okrenuo se na svojoj peti i izašao. Banan je izašao u
hodnik i uverio se da je Arnold izašao iz zgrade.
„Zatvori i zaključaj vrata,“ rekao je Jane pre nego je potrčao za
Arnoldom.
Izašao je na pločnik upravo kada se Arnold odvezao. Banan je razmišljao
da li da ga prati, ali nije mogao da dozvoli sebi da ostavi Jane samu.
„Šta se dođavola ovde dešava?“ Rekao je Rhys kada je prišao.
Banan je ispustio dugačak izdah i okrenuo se prema Eleni i Rhysu.
„Želeo je da zna zašto Jane nije ostala do kasnije zadnja dva dana.“
„To nije uznemiravajuće ili nešto slično,“ rekla je Elena ironično dok je
gledala u stepenice.
Banan je zgrabio vrata koja je Elena otvorila i pogledao iza sebe. „Gde je
Guy?“
„Ne pitaj,“ rekao je Rhys glasno uzdahnuvši. „Nije bio sretan što nije
ovde.“
Elena je lagano udarila laktom Rhysa u rebra. „Guy razume tvoje razloge
zašto želiš da sačuvaš njegovo postojanje od Jane, ali želi da znaš da je
Rhys trebao biti taj za kojeg ona nije trebala da zna.“
Otišli su do Janeinog stana, a Banan nije mogao, a da se ne smeje. „Pa,
Rhys je bio u blizini da se pobrine za Janeinog posmatrača, Guy nije.“
Elena se nasmejala. „Ne, Guy je bio na drugi način... Zauzet.“
Kraljevi Zmajeva

I Banan je jako dobro mogao da zamisli kako je njegov prijatelj bio

zauzet. To je ono što bi on voleo da radi sa Jane. Polako i lagano je želeo
da otkrije Janeino telo i oboma im donese užitak.
Zbunilo je Banana da nikada dva puta nije pomislio da olakša svoje telo
sa ljudskom vrstom, ali sa Jane je sve bilo drugačije.
Da žudnja, nezamisliva glad da je ima nije bila tako jaka, možda bi
shvatio da su njegove sve veće emocije... Nešto zbog čega treba da brine.
Ali nije mogao čak ni da misli na njih, sa njegovom tako jakom žudnjom.
Nikada u svom eonima dugom životu nije naišao na ljudsko biće tako
privlačno. Video je lepotu i pre, ali ništa se nije moglo uporediti sa Jane.
„Banan?“
Trznuo se i shvatio da su stajali ispred Janeinih vrata. I Elena i Rhys su
buljili u njega. „Šta je?“
„Izgledaš drugačije,“ rekao je Rhys, a njegov vodeni pogled se suzio.
Elena ga je pažljivo posmatrala, kao da je nešto tražila.
„Još uvek želim da mogu obmotati svoje ruke oko Arnoldovog vrata,“
rekao je Banan pre nego je zakucao člancima na Janeina vrata. „Jane.
Vratio sam se.“
Čuo je kako se otključavaju vrata, onda su se otvorila kada je provirila
glavom i pogledala okolo. Njeni debeli, svilenkasti pramenovi su pali u
stranu kada je nagnula glavu. U očima joj se videlo olakšanje kada ga je
ugledala.
„Nisam bila sigurna da se vraćaš,“ rekla je kada je stala sa strane i šire
otvorila vrata.
Banan je prvo propustio Elenu u stan. „Razmišljao sam o tome, ali ne
možemo dozvoliti da Arnold zna da smo saznali šta je uradio.“
„Tačno,“ rekao je Rhys. „Prvo moramo da znamo sve igrače ove
utakmice. I onda udaramo.“
Banna se nasmejao na Rhysov komentar. Njihov udarac će biti brz, tih i
prilično efikasan. Njihovi životi su zavisili od toga.
Nije da bi ih moglo ubiti bilo šta što čovek može koristiti. Jedini način da
se ubije Kralj Zmajeva je od drugog Kralja Zmajeva, i čak i tada nije bilo
lako da se to učini.
Banan je bacio komad papira koji mu je dala Jane Rhysu. „Jane je
pronašla broj koji je pozvao juče Arnolda kada je čula da je pomenuo
Dreagan.“
„Kakav sjajan pronalazak, Jane,“ rekla je Elena.
Rhys je uputio Jane osmeh. „Jako dobro odrađeno, devojko.“
Kraljevi Zmajeva

„Ne znam kako će bilo ko od vas odrediti kome pripada broj,“ rekla je
Jane. „Mislim, trebali bi da poznajete nekoga u vladi da vam nabavi taj
podatak osim ako niste hakeri.“
„Mi nismo hakeri,“ rekao je Banan kada je izvukao svoj telefon i potražio
ime u svojim kontaktima. Pritisnuo je broj i stavio telefon na svoje uho,
nikada ne prekidajući pogled na Jane. Hteo je da vidi njen izraz lica na
njegov naredni razgovor.
Usledio je odgovor na treće zvono. „Moram da razgovaram sa
Gospodinom Henri Northom, MI5.“
Baš kao što je i očekivao, Jane je širom raširila oči, ali ga je njen lagani
osmeh ugrejao. Požuda koja je ispunila njen stan pre nekog vremena nije
nestala.
Bila je tamo, ključajući tačno ispod površine. Po načinu na koji ga je
gledala, po načinu na koji su je njegove ruke još uvek osećale. Po načinu
na koji je dodirnula svoje usne kada je mislila da on ne gleda.
Da su bar bili sami. Želeo je opet da je poljubi, da oseti kako se topi na
njemu i čuje njene uzdahe zadovoljstva. Žudeo je da je skine golu i
pohrani sve u sećanje.
Banan je povukao pogled sa nje da bi video da ga Rhys posmatra. Video
je Rhysovu brigu koja se ogledala u njegovom pogledu, ali Banan nije bio
zabrinut. To je bio samo slučaj požude koju je imao.
To je sve.
To je sve što je moglo biti.
I molio se da je to sve što će biti.
Kraljevi Zmajeva

OSMO POGLAVLJE

Jane nije mogla prestati da gleda u Banana. Njene usne su još bile
osetljive nakon njegovog poljupca, njeno telo se još teturalo od njegove
topline i snažnih mišićavih grudi.
Da se nije davila u želji, možda bi drugačije reagovala na viđanje
Richarda. Ali pošto jeste, bila je zahvalna što je Banan bio tamo, jer nije
bila sigurna šta bi Richard uradio da je bilo drugačije.
Bez obzira gde je Banan bio, bila je bolno svesna njega. Svakog njegovog
pokreta, svakog udaha. Nije to mogla da objasni niti je želela.
Ipak, ono čega se bojala je da je nisu više trebali. Jer bi to značilo da bi
Banan nestao iz njenog života. Ta pomisao je razbolela.
Šta bi bilo sa njenim životom nakon Banana? Ne samo da bi se vratila
Običnoj Jane, nego više nikada ne bi osetila tako prelepu želju samo od
pogleda koji joj on može dati. Slušala ga je dok je govorio Henri Northu
broj da ga pronađe. To je bilo tako jednostavno kao što je naručivanje, ili
je na kraju Banan učinio da se čini tako.
Kako je mogao da poznaje tog Henri Northa, koji nije postavljao pitanje
zašto je Banan želeo da se broj prati? Da li je Banan radio za MI5? Što nije
izgledalo tako nemoguće.
Bio je naslonjen na radni sto, naizgled opušten. Ipak, još uvek je osećala
čvrste mišiće iza sebe kada je Banan došao na njena vrata. Primetila je
način na koji je Bananovo telo delovalo kao da je spremno za akciju, a nije
oklevao ni da prati Richarda.
Osobine špijuna? Ili samo nekoga ko zna dve tri stvari o životu?
„Hvala, Henri. Dugujem ti,“ rekao je Banan pre nego je završio poziv.
Rhys je prekrstio ruke preko grudi. „Reci mi da imaš dobre vesti.“
Ali je Banan pogledao u nju. „Broj ne može da se prati.“
„Kako?“ Upitala je.
„Potrebno je da neko ima velike količine novca i veštine da uradi tako
nešto.“
„Ulrik,“ rekao je Rhys, iz glasa mu je kapao bes, kao da je bio zgađen
samim pomenom imena.
Banan je pažljivo spustio telefon na radni deo dok je razmatrao Rhysove
reči. „Ne. Con ga prati. Osim toga, Con ga je oslobodio sumnje dok je
Elena još bila u Dreaganu.“
Kraljevi Zmajeva

Odjednom je Elena zastala. „Moram da idem da kažem... Pa, moram da

idem.“
Njena omaška nije prošla neopaženo kod Jane, ali Jane nije nameravala
ništa da kaže. Otpratila je Rhysa i Elenu do vrata, i jedva je mogla da
savlada uzbuđenje kada je Banan ostao.
Elena i Rhys nisu tražili da on krene sa njima, i on se nije pomerio da ih
otprati. Ali to je ostavilo kod Jane osećaj nelagodnosti kako razgovarati sa
Bananom nakon njihovog vatrenog poljupca od kojeg srce staje.
„Jane,“ nežno je pozvao nakon što je zatvorila vrata.
Okrenula se, srce joj je nepredvidivo lupalo. Vrelina je zagrejala njeno
telo kada je ugledala vatreni intenzitet u njegovom pogledu. Požuda u
njegovim olujnim sivim dubinama je naterala da joj u stomaku zaleprša
od iščekivanja i potrebe što nikada do sada nije osetila.
Odmaknuo se od radnog stola i krenuo prema njoj. Kao da se nevidljiva
vrpca obmotala oko nje i povukla je prema njemu. Napravila je taj,
oklevajući korak, grudi su joj bile teške kao da je trčala maraton.
U sekundi je prešao preko sobe. I onda je bila u njegovom naručju.
Njegovo lagano stenjanje kada su njegove usne dodirnule njene poslalo je
trnce kroz celo njeno telo.
Čvrsto je držao, lomeći je od svoje mišiće. Obmotala je ruke oko
njegovog vrata i obesila se o njega. Ovaj poljubac nije bio nežan. Bio je pun
potrebe, žudnje.
Neutoljive gladi.
Čvrsto je naslonio na vrata, što je još više potpalilo njenu želju da gori
jače, svetlije. Njegove ruke su je posvuda dodirivale. A onda je poklopio
njene grudi.
Jane je otrgnula svoja usta od njegovih kada je zastenjala od senzacije
koja je jurila kroz nju. Čak i kroz materijal haljine i grudnjak, njene dojke
su otežale, a bradavice očvrsle.
Njegov pogled je uhvatio i držao njen. Bez obzira koliko je želela da
pogleda u stranu, bila je zarobljena njegovim rastopljenim pogledom.
Zadrhtala je kada je palcem polako prešao preko njene bradavice. Vrelina
se raširila kroz nju sve do njenog središta.
Kao da je znao njene potrebe, Banan je nabio svoje kukove u njene.
Osećaj njegovog debelog, tvrdog uzbuđenja naterao je da zastenje i zajeca.
Njegov palac je nastavio da zadirkuje njenu bradavicu, nekoliko puta
zaokružujući mali pupoljak pre nego ga je uštinuo. Nateraće je da poludi
od potrebe, i ona će uživati svaki neverovatani minut.
„Jane,“ prošaputao je.
Kraljevi Zmajeva

Htela je da mu odgovori, ali nije mogla da poveže dve reči zajedno. Tako
da nije ni pokušala.
Umesto toga, uhvatila ga je za njegovu tamno sivu košulju i kliznula
rukom ispod nje. Osetila je pod dlanom kako su mu se mišići stegli i
pomerili. Mogla je osetiti svaki snop mišića ispod prstiju i to je nateralo
da zadrhti od iščekivanja.
Htela ga je bez košulje. To nije bilo u redu. Želela je svaki komad njegove
odeće koju je imao da nestane tako da bi mogla videti kako ga upija.
„Ne znaš šta radiš,“ rekao je pre nego je gricnuo njenu ušnu školjku.
„Znam,“ odgovorila je bez daha.
Nagnuo se unazad da bi je pogledao. „Želim te Jane. Trebam te.“
„Onda šta čekaš?“
Od njegovog pobedničkog osmeha je osetila lepršanje u stomaku od
iščekivanja. I onda je podigao u svoje naručje dok je koračao prema njenoj
sobi.
Kraljevi Zmajeva

DEVETO POGLAVLJE

Banan se nije mogao setiti vremena kada je toliko očajnički žudeo za

ženom. Njegovo telo je imalo potrebe, da, ali ova požuda je to prevazišla.
Da nije već osetio njene plahovite poljupce, možda bi dva puta razmislio
da li da podlegne toj neverovatnoj, razarajućoj želji koja je beskrajno
jurcala kroz njega.
Spustio ju je na noge tako da je još jednom stajala ispred njega. Svaka
bujna krivulja uklapala sa na njemu kao savršenstvo, ali je hteo sam da
vidi to izvajano telo, da se gosti svojim očima njenim zavodljivim telom.
Njene oči boje kafe su skoro postale zlatne od njene želje. Njen puls je
nepredvidivo udarao dok je disala. I sve to ga je samo još više napalilo.
Želeo je da je poljubi na svaki mogući način. Da je ima tako blizu sebi,
on bi se upio u njeno telo. Hteo je da je proguta, da je potvrdi svojom.
Ugrabi je.
Kao njegovu. Celu njegovu.
I samo njegovu.
Njegova potreba se toliko zapalila, mislio je da bi mogao izgoreti u
plamenu. Njene usne su se razdvojile, i to je bio sav poziv koji mu je
trebao.
Prekrio je njena usta svojima, uranjajući duboko u poljubac dok je
prolazio iza nje i polako joj raskopčao haljinu. Prvi centimetar golog tela
je bio previše težak za odoleti.
Banan je završio poljubac i pomilovao palcem njeno izloženo rame pre
nego je spustio svoje usne na njenu kožu. Nasmejao se u sebi kada je
zadržala dah.
Ponovio je postupak na njenom drugom ramenu, a onda oslobodio obe
ruke iz njene haljine. Razmišljaće kasnije o svojim emocijama koje su rasle
unutar njega. Za sada, požuda unutar njega je bila prevelika da bi je
ignorisao.
Zakačio je palcem ispod bretele grudnjaka u boji kajsije. Usne su mu
putovale uz njen vrat, dok je ona izvijala vrat u stranu dajući mu bolji
pristup.
Jaja su mu se zategla kada je udahnula svoj jecaj kada je njegov jezik
dodirnuo osetljivu tačku. Banan je nevoljno popustio svoj stisak na njoj
kada su njene ruke još jednom uronile ispod njegove košulje uz njegove
grudi.
Kraljevi Zmajeva

Njen dodir je bio topao i zadirkujući. Njegove oči su se sklopile dok je

nastavljala da ga miluje, ispituje ga. Skamenio se kada je podigla njegovu
košulju i sagnula se da poljubi njegove grudi.
Uvek je on bio taj koji je zadovoljavao ženu. Nije mario ako su one njega
dodirivale. Dobijao je ono što je želeo i odlazio.
Ali nije mogao da zaustavi Jane. Tako dobro je osećao njen dodir. Što ga
je više dodirivala, više je želeo da ona to čini. Tako da kada je podigla
njegovu košulju, bio je presretan da je skine preko glave i odbaci je.
„Moj Bože,“ nežno je promrmljala.
Mogao je samo da gleda kako njen pogled luta po njegovim grudima
dok su njene ruke nastavile da ga istražuju.
„Prelep si.“
„Ne,“ rekao je. „Ti si ta koja je prelepa.“
Njeni prsti su putovali preko dva zmaja koja su bila isprepletena na
njegovim grudima. Tetovaža je prekrivala celu širinu njegovih grudi, i
njen dodir pun poštovanja je pokrenuo nešto u njemu.
Nije mogla da zna koliko je važna bila tetovaža ili zašto je imao. Nije
imala nikakav nagoveštaj da je on bio Kralj Zmajeva, niti je znala za
njegovu moć ili besmrtnost.
Ipak ga je dodirivala kao da je bio poseban, kao da je znala da tetovaža
ima duboko značenje.
Podigla je pogled prema njemu. „Ovo je neverovatan umetnički rad.“
„Da.“ Ali shvatio je da je želeo da joj kaže da svaki Kralj Zmajeva ima
takvu tetovažu, i da je svaka bila posebna za Kralja i zmajeve kojima je
vladao.
Uputila mu je osmeh od kojeg se pada u nesvest. „Mogla bih da te
gledam ceo dan. I taj tvoj glas. Tera me da zadrhtim.“
Njene reči su ga zadovoljile do stepena koji je trebao da upali alarme. Ali
sve o čemu je mogao razmišljati je potreba da je čuje kako vrišti njegovo
ime dok svršava.
Želeo je, žudeo za njom - čeznuo za njom do nivoa za koji nije mislio da
je moguć. I veoma se uplašio.
Ipak, sada, sa njom u naručju, nije bilo straha. Samo požuda toliko
intenzivna i do dubine duše, da nije imao izbora nego da je prati. Da je
sledi.
Jane.
Njen zlatno smeđi pogled se popeo do njegovog. „Šta radiš ovde? Sa
mnom?“
„Je li toliko čudno da te želim?“
Kraljevi Zmajeva

„Da,“ prošaputala je.

Banan je završio sa raskopčavanjem njene haljine. Svlačeći je do gole
kože, bacio je na pod. „Onda mi dozvoli da ti pokažem koliko te želim,
Jane Holden.“
Nakrivio je glavu i nemilosrdno i žestoko je poljubio. Pritisnula se o
njega, ispunjavajući sobu laganim stenjanjem. Bio je neumoran dok je
produbljivao poljubac, dokazujući joj svoju žudnju, želju. Neutoljivu
potrebu.
„Banan,“ promrmljala je kada je prstima uhvatila pojas njegovih
farmerica.
Prepoznao je - i osetio - očajnu potrebu u njoj. Sa svakim komadom
odeće koju je skinuo, strast je eskalirala i odnela ih dalje.
Između poljubaca i upetljanih prstiju, konačno su bili koža na kožu.
Toplina na toplini.
Banan je bio savršeno izvajan, i Jane nije mogla da prestane da ga
dodiruje. Njegova snažna ramena, mišićavo prostranstvo na njegovim
grudima, i njegov isklesani stomak.
Mišići se nisu tamo zaustavljali. Osetila je kako se pomeraju ispod njenih
ruku kada ga je uhvatila za vrat i leđa. Noge su mu bile izvajane kao i
ostatak njega.
Njegova vrelina je okruživala, baš kao što su to činile njegove ruke.
Dojke su je bolele dok se trljala o njegove grudi. Stisla je svoje međunožje
kada su njegove sive oči potamnele još više.
Stajali su tako minutu, a onda se ona našla ležeći na krevetu. Sviđala joj
se njegova težina na njoj. Njegovo uzbuđenje joj je pritiskalo stomak,
izazivajući je da se trlja o njega.
Zastenjao je, i to je nateralo da joj krv proključa još toplije u njenim
venama. Taman je htela da ga okrene na njegova leđa da bi mogla da
istražuje njegovo savršeno telo zbog svog užitka, ali je on savio i obmotao
svoje usne oko njene bradavice.
Jane je zajecala kada se izvila na krevetu, zaranjujući rukama u njegovu
tamnu kosu. Mogla je jedino da se drži za njega dok je on zadirkivao i
izvukao njenu bradavicu u pulsirajući pupoljak dok nije zajecala od
navale zadovoljstva.
I onda se on pomerio na drugu dojku. Njegov umešni jezik je brzo
naterao da trese glavom sa jedne na drugu stranu, dok joj je telo drhtalo
od potrebe za oslobađanjem.
Kraljevi Zmajeva

Ako je Jane pomislila da će joj tada pružiti olakšanje, brzo je otkrila

koliko je pogrešila kada su njegove usne ostavile vrući trag poljubaca niz
njeno telo.
Smestio je svoja ramena između njenih nogu. Jane je bila fokusirana na
njegova usta i želju koja je pretila da će je preuzeti, da je zajecala kada je
njegov vreli jezik nežno polizao.
Rukama se uhvatila za dušek, još jedan jecaj joj je zapeo u grlu kada je
pronašao njen klitoris i počeo da ga licka, sisa i gricka.
Držao joj je butine raširene, uvodeći je u još intimniji napad. Napad je
uvrnuo sva njena čula. Svaki nerv je bio čvrsto zategnut, njeno telo je
polako plovilo na talasu njegovog pohotnog čina.
I bio je stručnjak. Znao je tačno gde da dodirne, kako da dodirne da je
dovede skoro do tačke odakle nema povratka, samo da bi je povukao
nazad i ostavi je željnu i bolnu.
Banan se podigao iznad nje i pustio da mu pogled luta po savršenom
stvorenju ispod njega. Njeno savršeno telo je bilo golo i namučeno od
strasti. Bradavice su joj bile čvrste kuglice, i njegove ruke su žudele da
uzmu njene krute, pune dojke još jednom. Njene butine su bile raširene
da bi video kestenjaste kovrdže i njenu pičkicu još uvek sjajnu od želje i
njegovih usta.
Ali tek su njene oči, pune nepogrešive, opipljive požude naterale
njegova jaja da se stisnu. Nije više mogao da se suzdržava. Morao je da
bude u njoj.
Njene ruke su ga uhvatile sa strana, požurujući ga preko nje, u nju.
Banan se nasmejao i namestio svoj bolni kurac na njene klizave nabore, i
sa jednim snažnim prodorom ih sjedinio.
Njen jecaj, i osećaj njenih noktiju kako zaranjaju u njegovu kožu, samo
su ga naterali napred. Povukao se, i uronio opet, sve dublje.
Jane je prošaputala njegovo ime, njeno disanje je postajalo teško
stenjanje. Bila je nežna, strastvena. Topla, senzualna.
Podatna, razuzdana.
Nikada nije upoznao takvu hitnost, takvu jurišavu, goreću privrženost
ženi.
Uprkos svakoj realnoj i racionalnoj sumnji.
Zakucao je ispred sebe, lagani osmeh je igrao na njenim usnama pre
nego je oslobodila jecaj zadovoljstva. Njene savršene obline su ga
dočekivale dok je obmotavala noge oko njega. On je još dublje potonuo,
obmotan njenom vlažnom, prigušenom vrelinom.
Kraljevi Zmajeva

Ljuljala se ispod njega, tiho moleći za oslobođenje. Ples star kao vreme
ih je obuzeo. Nije mogao da zadrži talas požude - i nije ni želeo.
Bilo je slađe nego je ikada okusio, osećajnije nego je mislio da je moguće.
I sve zbog kestenjaste, lepotice sa smeđim očima poput kafe koja je nekako
uronila u njegovu dušu.
Njeni jecaji od zadovoljstva su ispunili sobu. Prodirao je jače, dublje,
želeći - ne, trebajući da je vidi kako svršava, da vidi njeno lice u ekstazi
koja je nosi.
Iznenada se izvila dok je njegovo ime padalo sa njenih usana. Njen
prigušeni jecaj, kombinovan sa osećajem njene čvrste rukavice koja se
stezala oko njega, bila je njegova predaja.
Banan je dopustio da ga oslobađanje preuzme, dozvoljavajući sebi - po
prvi put u životu - da svrši istovremeno sa njom. Sa svakim trzajem njenih
zidova, nosila ga je više i više nego je ikada bio.
Na njegovo iznenađenje, obmotala je ruke oko njega, zadržavajući ga na
sebi. Banan je pristao, nesiguran da li bi trebao da ostane, ali i znajući da
ne treba da ode.
Ne sada. Ne nakon što je okusio sve što je Jane bila.
Kasnije će razmišljati o posledicama.
Kraljevi Zmajeva

DESETO POGLAVLJE

Jane nikada nije bila toliko zadovoljna ležeći u naručju muškarca. Ali
onda opet, Banan nije bio običan muškarac. Nije bila sigurna kako je to
znala, jednostavno jeste.
Uplovila je u to prelepo kraljevstvo između sna i jave dok su je Bananovi
prsti milovali dole gore po leđima.
Jane je otvorila svoje oči i ugledala ga kako zuri u plafon dok mu je druga
ruka bila iza glave. Izgledao je izgubljen u mislima, prostor između
njegovih obrva se naborao kao da je razmišljao o nečemu.
„Šta je bilo?“ Upitala je.
U sekundi je njegova namrštenost nestala, a njegovo lice je delovalo
isprazno. Nesigurnost koja nije mogla da se razbije pretila je da uništi
udobnu uljuljkanost koju su stvorili nakon njihovog vođenja ljubavi.
I to je bilo vođenje ljubavi. Bilo je situacija kada je Jane želela da misli da
su njeni momci vodili ljubav sa njom, ali samo nakon jednog Bananovog
dodira, prepoznala je razliku.
„Ništa,“ Banan je odgovorio.
Jane se nasmejala uprkos sve većoj uznemirenosti u njoj. „Ti si loš
lažov.“
Glava mu se nagnula tako da je sada gledao dole u nju. „Molim?“
„Hoćeš da kažeš da te niko do sada nije nazvao lažovom?“ Upitala je sa
osmehom.
„Ne.“
Ta jedna reč, kombinovana sa njegovim intenzivnim olujnim pogledom,
uznemirila je. „To je bila šala, Banan.“
„Ne, Jane. Znala si da ti nisam rekao istinu. Kako?“
Slegnula je ramenima i poželela da je držala usta zatvorenima. „Ne
znam. Vidi, nije važno. U redu? Hajde da se pretvaramo da nisam ništa
rekla.“

Ali Banan nije mogao da se pretvara. Baš kao što nije mogao da ignoriše
ni emocije koje su se vrtele kao ciklon unutar njega. Nije mogao da
Kraljevi Zmajeva

porekne ili da se opire privlačnosti koju je imao prema Jane. To što je

konačno imao, potvrdio, samo je sve ojačalo.
Ipak, znao je jako malo o njoj.
Kako je uspela da otkrije kada je slagao. To je bila mala laž, ali nije bilo
važno. Niko nikada nije mogao da provali kada je on lagao.
Ikada.
„Zašto si otišla iz Seattla?“ Upitao je.
Osetio je kako se ukočila, i znao je da kakvu god da je tajnu čuvala, on
će biti taj koji će da je razotkrije. Ipak, Banan je voleo dobre izazove.
„Zašto je to važno?“
Jedan ugao njegovih usana se izvio u smešak. „Jer sam znatiželjan u vezi
sa tobom. Želim da znam ono što te sačinjava, tebe.“
„Nema više ništa da se kaže sem onoga što već znaš. Znaš moj život dok
sam odrastala u Seattlu. Video si koliko sam šeprtljava, i plašim se da se
to nikada neće promeniti.“
Uzdah u njenom glasu, i odustajanje koje je čuo, nateralo ga je da se
okrene dok nije bio na njoj. „Mislim da ima mnogo više o tebi što nećeš
dozvoliti da iko sazna. Upravo smo delili naša tela na najintimnije
moguće načine. Dodirivao sam te, ljubio, lizao -“
„Znam,“ prekinula ga je, blago rumenilo joj je obojilo obraze. „Veruj mi,
Banan, znam. Iskusila sam svaku predivnu minutu svega.“
Postao je tvrd slušajući njen niski, hrapavi glas. Kako takav smrtnik
može imati tu mogućnost nad njim? Da je pri čistoj svesti, obukao bi se i
pobegao do đavola od Jane. I nikada se ne bi osvrnuo.
Ipak, pomisao na to ga je naterala da oseti mučninu u stomaku. Što ga je
još više zbunilo.
„Jane. Molim te,“ bio je uporan.
Sklonila je pogled od njega i duboko uzdahnula. „Moja majka misli da
sam ja u Londonu zato što želim da vidim Evropu.“
„A istina je?“
„Saznala sam da imam polusestru.“
Ona je to tako tiho izgovorila, Bananu je trebao trenutak da shvati šta je
rekla. „Kako si saznala?“
Jane je lagano dodirnula njegovo rame, i na njeno iznenađenje, pomerio
se sa nje. Sela je, pridržavajući čaršav na svojim grudima. Što je bilo
smešno, stvarno. On je već video celu.
Ali ono što je nameravala da kaže je još uvek izazivalo njenu bol, i bila
joj je potrebna sva zaštita koju je mogla dobiti. Čak iako je to bio samo
čaršav.
Kraljevi Zmajeva

„Pre tri godine, moji roditelji su odlučili da prodaju tu kuću u kojoj sam
ja odrasla i sagrade njihovu kuću iz snova. Preselili su se bliže obali gde
su se i upoznali. To je bila tako slatka priča, i ona koje ću se sećati dok
pamtim.“
Jane je zastala i pogledala u Banana. Bio je oslonjen na lakat, tiho je
posmatrajući.
„Nisu želeli tako veliku kuću, tako da su se morali osloboditi nameštaja.
Uzela sam par komada jer nisam mogla da dozvolim da odu nekom
drugom. Jedna stvar je bio moj radni sto koji je moj otac sačuvao od svoje
šesnaeste.“
Ovo je bio deo gde je priča i nakon tri godine terala da se zgrči, da ne
zavrti glavom ponekad. Jane se umotala u čaršav.
„Sto je bio tako korišćen i izgreban, pomislila sam da bih ga mogla
restaurirati. Spuštala sam ga dole kada sam pronašla sakriveni deo na dnu
jedne od ladica. Tamo, povezana, stajala je gomila pisama. Mislila sam da
su mamina.“
„Ali nisu bila,“ rekao je Banan.
Jane je odmahnula glavom. „Bila su od druge žene, Škotkinje, koja je
došla preko da obiđe rođake. Upoznala je mog oca i počeli su da se viđaju.
Tata je viđao i nju i moju mamu u isto vreme. Prekinuo je kontakte sa tom
drugom ženom i pitao moju mamu da se uda za njega. Ali ta druga žena
je već bila trudna.“
„Žao mi je Jane.“
Njegove reči, izgovorene nežno i brižno, izazvale su suze u njenim
očima. „U redu je. Saznala sam preko pisama da žena nije imala nikakve
zle namere. Znala je da je moj otac zaljubljen u drugu ženu. Takođe sam
saznala i da je moja mama očigledno znala za to.“
„Pa zašto si ih onda slagala? Zašto im nisi rekla zašto si došla u
Britaniju?“
„Dobro pitanje,“ rekla je Jane sa osmehom. Okrenula se onda prema
Bananu i opila se od njegovih mračnih pogleda. „Čuvali su ovo od mene.
U početku sam bila ljuta, onda povređena. Imam ovde polusestru, i želim
da je upoznam. Potrošila sam većinu svoje ušteđevine unajmljujući
privatnog istražitelja koji je pratio Samanthu - Sammi, koja voli da je u
Obanu, Škotska. Njena majka je umrla pre skoro pet godina. Ima svoj
vlastiti pab.“
Bananove sive oči su se lagano suzile. „Rekla si da si išla u Oban.“
„Da. Otišla sam tamo da razgovaram sa njom. Videla sam njene slike,
tako da sam znala kako izgleda. Ali kada sam stala dvadeset koraka od
Kraljevi Zmajeva

nje, nisam mogla to da uradim. Razmatrala sam u glavi iznova i iznova

šta da joj kažem. Onda sam odlepršala napolje.“
Banan je posegnuo za njenom rukom i naslonio njena leđa na sebe. „Da
li ćeš joj se ikada približiti?“
„To je moj cilj. To je jedini razlog zašto radim prokleti posao u PureGems
da me izfinansira da mogu da dođem do nje.“
„Zašto se ne preseliš u Škotsku? Bila bi bliže?“
„Nisam znala da je ona bila u Škotskoj dok nisam stigla ovamo. Poslednji
izveštaj koji sam dobila je da je bila u Londonu. Već sam imala posao i
stan kada je istražitelj pronašao u Obanu.“
Banan je naslonio svoju bradu na njenu glavu. „Kada ćeš da kažeš svojim
roditeljima?“
„Nisam sigurna da hoću. Prvo želim da upoznam Sammi.“
„Onda planiraš da se vratiš u Seattle?“
Njegovo pitanje nije bilo ono na koje je mogla odmah odgovoriti. To je
ispočetka bio njen plan kada je tek došla u London, ali je zavolela
Britaniju. „Nedostaje mi moja porodica, ali...“
„Ali,“ navaljivao je.
„Sviđa mi se ovde.“
„Ne idi sutra u PureGems, Jane.“
Sada je bio njen red da se podigne na njen lakat i pogleda ga. „Zašto?“
„Imam loš osećaj u vezi Arnolda. Da ne pominjem činjenicu da je došao
ovde, pretio ti, i poslao drugog tipa da motri na tvoj stan.“
„Mi ne znamo da li je to bio Richard ili ne.“
„Veruj mi,“ Banan je rekao uveravajući je. „Bio je.“
„Potreban mi je taj posao.“
Banan je pokušavao da shvati koliko može da kaže Jane da bi je uverio
koliko su stvari bile opasne. „Da li mi veruješ?“
Par dugih trenutaka je zurila u njegove oči, a onda rekla: „Da.“
„Onda, preklinjem te, ne vraćaj se u PureGems. Ni Elena još dugo neće
biti tamo. G... Njen čovek,“ brzo se ispravio. „Nikada nije želeo da se ona
vrati, i on će uraditi ono što mora da je zaštiti. Ne znam koliko je duboko
Arnold u onome što istražujemo, ali on već sumnja da ti nešto znaš. Ti si
prepreka. Da li znaš šta čovek poput njega radi onima koji su prepreka?“
„Videla sam dovoljno filmova i pročitala dovoljno knjiga da znam.“
Mrzeo je da je plaši, ali uradio bi sve što treba da je sačuva podalje od
Arnolda.
„Imam malu ušteđevinu,“ rekla je više za sebe nego njega. „Mogu da
budem ok nekoliko meseci dok stvari ne postanu guste.“
Kraljevi Zmajeva

Banan je povukao na svoje grudi. „Ne. Ne želim da brineš zbog novca.

Ja ću se brinuti za tebe.“
I dovoljno čudno, to mu se dopalo. Želeo je da on bude taj koji će se
brinuti da je sigurna, sita i dobro voljena.
„Mogu da se brinem o sebi.“
„Stvarno?“ Upitao je i poljubio je u vrat. „Je li tako, devojko?“
„Aha,“ rekla je kao odgovor.
Iznenada, spustila je ruke na njegove grudi i zagrlila ga. Pogled na njenu
kestenjastu kosu kako pada oko njenog lica kada se nagnula na njega,
naterala ga je da u sekundi otvrdne i postane bolan.
Njegov pogled je pao na njene grudi, i na njegovo zadovoljstvo,
bradavice su joj očvrsle pred njegovim očima.
„Želiš da se brineš za mene?“ Upitala je i sagnula se dovoljno da očeše
njegove grudi svojim bradavicama.
Zastenjao je, zakopavajući prste u njene kukove. „Da.“
„Onda vodi ljubav sa mnom.“
Banan je uzeo njena usta u vatreni poljubac. Mislio je da ima kontrolu,
dok nije obmotala svoju ruku oko njegovog kurca. Zasiktao je kada ga je
zagladila od korena prema vrhu pre nego ga je lagano stisla.
Zarežao je, nesposoban da zaustavi svoje kukove od odizanja da bi
susreo njenu ruku. Već je bio daleko, nije bio siguran koliko bi još mogao
izdržati. Ali osećaj nje kako ga dodiruje je bilo najlepše mučenje koje je
ikada iskusio.
Jane nikada nije bila toliko bestidna sa muškarcima. Nasmejala se na
duboko stenjanje koje je njen dodir izvukao iz Banan. To je odvažilo.
Koliko god da je želela da ga dodiruje, bio je dovoljan samo jedan dodir
njegovog glavića na njenu osetljivu pičkicu da je poželela da ga ima u sebi.
Jane ga je usmerila do svog ulaza. Osećaj tupog vrha njegovog
uzbuđenja kako je širi bio je tako dobar. Zavrtela je svojim kukovima
jednom, dva puta. Taman je htela da to opet uradi kada je Banan zarežao
i nabio njene kukove dole dok je podizao svoje.
Kliznuo je duboko i jako. Jane je zastenjala, sklopljenih očiju od
zadovoljstva. Bio je nemoguće tvrd, kao čelik obmotan u baršun.
Razvlačio je, ispunjavao dok nije znala gde počinje, a gde završava.
Polako, nabijala se nazad i napred, obožavajući osećaj njega u sebi.
Sela je, grizući svoju usnu kada je prodro dublje. Kroz trepavice je
gledala kako mu se usne podižu u zadovoljan smešak koji je poslao trnce
kroz nju.
Kraljevi Zmajeva

Rukama je obuhvatio njene dojke, opušteno ih milujući. Grudi su joj

otežale, a telo gorelo. Njen tempo je porastao kada je izvukao njene
bradavice u oštre i bolne pupoljke.
Jane je mislila da ima kontrolu sve dok se Banan nije podigao i uzeo u
svoja usta njenu bradavicu. Zaronila je rukama u njegovu kosu i zabacila
glavu unazad.
Spustio ih je do ivice kreveta, gde je pažljivo podigao njene noge dok ih
nije obmotala oko njega. A onda je počeo da se pomera.
Janein dah je zastao u njenom grlu. Bila je preplavljena neverovatnom
senzacijom dok su se njihova tela nabijala jedno o drugo. Njegov stisak na
njenim kukovima je očvrsnuo dok je polako podizao i onda spuštao.
Ponovio je pokret iznova i iznova. Nemilosrdno, neumorno je gurao sve
više, terajući je da se potpuno preda.
Jane je otvorila svoje srce, otvorila je svoju dušu - i nikada se nije
osvrnula.
Njeno telo se stisnulo, mišići zaključali. I onda je orgazam preuzeo,
zakucao je.
Padala je u ambis, provaliju, a nikada se nije osećala tako sigurno, tako
zaštićeno. Tako... Željeno. To je bio primarni, primitivni osećaj.
Jedan pogled u Bananove istopljene oči, i bila je izgubljena. Zauvek,
večno izgubljena u svemu što je bilo Banan. Nije paničila na ljubav koja je
cvetala u njenom srcu. Od nečega tako prelepog se ne bi trebalo plašiti.
Zadovoljstvo je teklo kroz nju kada je Banan počeo brže da pomera svoje
kukove. Njihovi pogledu su se zaključali i čvrsto držali. Nije bilo skretanja
pogleda, nije bilo poricanja dubine koja se izdizala između njih.
Osetila je da se njegovi mišići stežu, i sa laganim stenjanjem, orgazam ga
je preuzeo.
Jane ga je zagrlila kada je zakopao svoje lice u njen vrat i izlio svoje seme
u nju. Držala ga je, zbunjena i uzbuđena zbog onog što se dogodilo.
Što god da su dani pred njom donosili, znala je da će njen život zauvek
biti promenjen.
Jer je pala beskrajno i bespomoćno zaljubljena u njega.
Kraljevi Zmajeva

JEDANAESTO POGLAVLJE

Banan je držao šolju kafe u svojim rukama dok je zurio u Jane koja je
stajala pored kuhinjskog elementa. Sinoć se odmorio bolje nego kada je
bio njegov red da odspava vek ili tako nešto u Dreagan planini, kao što je
svaki Kralj Zmajeva činio.
Dočekivanje novog dana sa Jane u naručju je bilo neverovatno. I
zbunjujuće. Uvek je vodio računa da ne ostane sa ženama na takav način.
Nekako, bez da on to zna, nešto se promenilo.
Razmišljao je da ode pre nego se Jane probudi, ali nije mogao. Jedan
pogled na nju usnulu tako nevino, i nije mogao da pogleda u stranu.
Banan se nije mogao setiti da je nekada gledao nekoga kako spava. Ipak,
to je zadržalo njegovu pažnju skoro sat vremena.
„Nećeš mi odgovoriti, zar ne?“ Jane je upitala dok je sedela na svom
mestu za stolom. Njen glas je sadržavao dozu tuge, ali je njen pogled bio
direktan, kao da je znala da će on odreagovati.
Ali šta je on trebao da uradi? Pitala ga je za njegovu tajnu, s obzirom da
je ona podelila svoju. Ipak, Banan joj nije mogao reći. Iako je to želeo da
uradi.
Još jedno iznenađenje.
Počeo je da se pita da li je Jane na neki način uticala na njega. Trebao bi
biti zabrinut - bilo šta. Ipak sve se činilo tako prirodno, biti sa njom.
„Ja ne mogu,“ konačno je rekao.
„Toliko sam shvatila.“
„Svesno sam čuvao ovu tajnu, Jane, i nikada nisam požalio što neću moći
da je kažem. Sve dok nisam sreo tebe.“
Spustila je svoju šolju i namestila oba lakta na sto. „Šta se dešava sada?
Između nas? Hoćeš li da odeš, i više te neću nikada videti?“
Pomisao je donela bol u njegove grudi. „Ne. Moram se videti sa svojim
prijateljem iz MI5 jutros i želim da ti ostaneš ovde. Spakuj kofer ili dva.
Vodim te u Škotsku sa mnom.“
„Molim?“ Upitala je, usne su joj se podigle u osmeh.
„Da. Pronaći ćemo tvoju polusestru.“ To bi trebalo da mu da vremena
da smisli kako da kaže ostalima za Jane, i da pokuša nju da pripremi za
ono što je on. Ako je to moguće.
Ustala je iz svoje stolice i prišla ispred njega. „Nastavljaš da me
iznenađuješ, Banan.“
Kraljevi Zmajeva

„Je li to dobra stvar?“

„Da,“ rekla je i podigla se na vrhove prstiju da ga poljubi. „Jeste.“
„Dobro. A sada, vraćam se za dva sata. Budi ovde,“ strogo je upozorio.
Salutirala mu je. „Da, gospodine.“
Banna nije želeo da ode. Nešto mu je govorilo da ostane, ali što pre bude
otišao, pre će se moći vratiti. Plus, mora da odgovori na desetine i više
poruka i poziva od Cona i Guya.
Povukao je Jane u svoje naručje u poslednji, opuštajući poljubac.
„Zaključaj vrata iza mene.“
„Hoću. Osim toga, ko bi želeo da dođe kod mene?“ Upitala je sa
osmehom.
Banan je izašao u hodnik dok je Jane zatvarala vrata. Sačekao je trenutak
da čuje da ih je zaključala. Tek tada je izvukao svoj mobilni telefon iz
džepa da pozove Cona.
Constantine je bio vođa Kraljeva Zmajeva, Kralj Kraljeva. Con je bio lice
Dreagana, ali niko u stvari nikada nije video kako on izgleda. Takođe se
postarao da njihovo imanje, i činjenica što su bili zmajevi, ostane
tajanstvena.
Banna je izašao iz Janeine zgrade i krenuo da se susretne sa Henri
Northom, već pozivajući Constantina.
„Con,“ rekao je Banan kada je njegov prijatelj odgovorio. „Neću se
odmah vratiti u Dreagan kao što je planirano. Moram nešto da obavim.“

Jane je spakovala tri torbe, istuširala se i spremila se za čas, a ipak je

ostalo još tri sata dok se Banan ne vrati. Nije još odlučila kako će dati
otkaz. Poziv bi bio najbolji, i verovatno najsigurniji.
Potrčala je prema telefonu kada je začula zvuk dolazne poruke. Na njeno
razočarenje, Banan će ostati duže nego je očekivala.
Jane je izvukla laptop i počela da piše mail Richardu sa svojom
ostavkom. Bila je na pola gotova kada je shvatila da će posle svega ipak
morati otići do PureGemsa.
„Prokletstvo,“ rekla je Jane i pokušala da pozove Elenu.
Ako je Elena još uvek u kancelariji, mogla bi uzeti dokumenta koja je
Jane trebala, a ona ne bi morala prekršiti obećanje koje je dala Bananu i
otići.
Kraljevi Zmajeva

Ali Elena nije odgovarala.

Bila je samo jedna stvar koju je Jane mogla uraditi, a to je bilo da ode
sama. Nije bilo šanse da će ostaviti dokumentaciju o Sammi da je Richard
pronađe. To je bilo jako važno. I privatno.
Jane je pogledala na sat. Bilo je skoro vreme ručka. Ako sada ode, imaće
savršenu priliku da kada Richard ode ona uđe i izađe iz PureGemsa bez
da on i zna. U svemu tome ostavi i svoju ostavku.
Kada je donela odluku, Jane je obula cipele, zgrabila torbicu i požurila
iz stana.
Zaustavila je taksi do kancelarije i pokušala da ignoriše način na koji joj
je stomak treperio od nervoze. Čak i kada se popela liftom, znala je da će
sve biti u redu. Richard je uvek odlazio u jedanaest na ručak, a bilo je
podne.
On neće biti tamo i ona će biti sigurna.
Vrata od lifta su se otvorila i Jane je izašla. Sačekala je da neko nešto
kaže, bilo šta, ali kao i obično niko je nije primetio.
I po prvi put, bilo joj je neverovatno drago.
Jane je požurila do radnog stola i otvorila gornju desnu fioku. Pronašla
je papire i zagurala ih u tašnu. Onda je napisala brzinski otkaz,
odštampala ga i potpisala.
Na licu joj se pojavio smešak dok je ulazila u Richardovu kancelariju i
ostavljala ga na sto.
U sekundi je imala svoju tašnu i bila u liftu na dole. Sva njena nervoza je
bila ni zbog čega. Vratiće se nazad u stan pre nego Banan stigne i sve će
biti u redu.
Još uvek joj je bio osmeh na licu kada je izašla iz PureGemsa i stala na
pločnik da zaustavi taksi.
Sledeće što je znala je da je uhvaćena otpozadi i ugurana u crni SUV.

„Jebiga,“ Guy je opsovao kada je video crni Range Rover koji se odvezao
zajedno sa Jane.
Guy je znao da ko god da je oteo Jane neće biti pristojan, ali nije mogao
ostaviti Elenu. Izvukao je svoj telefon, spreman da pošalje Eleni poruku
šta se desilo, kada je ona izašla iz zgrade pored Richarda Arnolda.
Kraljevi Zmajeva

Po načinu na koji je Elena držala svoja ramena, Guy je znao da nije

izlazila svojom voljom.
„Prokletstvo.“ Zar ništa ne može biti kako treba?
Dok se Banan sastajao sa Henrijem, a Rhys pretraživao Arnoldov kućni
kompjuter zbog skrivenih fajlova, bilo je na Guyu da obavi ostalo. Ali nije
mogao. Njegov prvi izbor je bio da prati Elenu. Ako to uradi, osiguraće
Janeinu smrt.
Na osnovu onoga što mu je Elena rekla o Bannaovom ponašanju u
Janeinoj blizini, Banan mu nikada neće oprostiti. Ali on nije mogao da
izgubi Elenu.
Guy je ušao u taksi i rekao: „Prati taj Mercedes.“
Onda je poslao Bananu i Rhysu poruku obaveštavajući ih o tome šta se
desilo.

Banan je nameravao da po treći put ignoriše poruku, kada je shvatio da

postoji samo jedan razlog zašto bi neko nastavio da mu šalje poruke.
„Trenutak,“ rekao je Henri Northu.
Morao je dva puta da pročita Guyevu poruku. Trebala mu je sekunda da
shvati kakve emocije su rasle unutar njega - očaj. I bes.
Ubiće onoga ko se usudio da otme Jane.
Banan je odbio da razmišlja šta bi se desilo ako ne uspe da stigne na
vreme do nje. Podigao je pogled na Henria i rekao: „Oteli su Jane.“
„Ko?“ Upitao je Henri, njegove oči boje lešnika su se suzile od
zbunjenosti.
Banan je čvrsto stisnuo svoje oči, mrzeći osećaj nervoze. „Ne znam. Šta
je radila u PureGems? Rekao sam joj da ostane u stanu dok se ne vratim.“
„U kom pravcu su krenuli?“ Upitao je Henri.
Bana je odmahnuo glavom da je razbistri. „Jug.“
„Kladim se da su krenuli prema magacinu u blizini obale. Hajde.
Pratićemo njen mobilni telefon.“
Banan je sledio Henria do njegovog auta i ušao unutra. Onda je video
kako Henri izvlači iPad i ukucava neke brojeve u njega. Banan je znao da
je Guy morao da napravi izbor, ali je mrzeo to što on nije bio tamo da
motri na Jane.
Svaki sekund koji je prolazio, činio se kao godina. Nije mogao da dozvoli
sebi da razmišlja šta bi se moglo desiti Jane. Da jeste, izgubio bi i to malo
Kraljevi Zmajeva

kontrole što je imao nad svojim emocijama. I nije mogao dozvoliti sebi da
se preobrazi u zmaja u sred Londona.
„Koji je njen broj?“ Henri je brzo upitao.
Banan je prelistao brojeve. U sekundi, mapa Londona se pojavila i mala
crvena tačkica je treperila, locirajući Jane.
„Bio sam u pravu,“ rekao je Henri iskrivljenim osmehom. „Vode je u
skladište.“
„Onda kreni,“ rekao je Banan između stegnutih zuba.
Henri se nasmejao i pokrenuo njegov BMW. „Zašto svaki put kada
dobijem poziv od tebe, nađem se u nekom sranju da mi onda trebaju
meseci da se izvučem iz toga?“
„Ti uživaš u tome.“ Obično je Banan uživao u Henrievim šalama, ali je
bio previše zabrinut za Jane da bi mogao da učestvuje.
„Stalo ti je do ove devojke?“
Banan je pogledao kroz prozor dok je Henri usporavao. „Da.“
„Ljubav nas sve zarobi, zar ne, druže?“
Nije mogao da odgovori Henriu. Banna je nastavio da zamišlja Janeine
prelepe oči boje kafe ispunjene strašću i zadovoljstvom. Proživeo je
najlepšu noć u svom jako dugom postojanju i ostavila ga je uznemirenog.
Banan se fokusirao na trepereću crvenu tačku dok je Henri manevrisao
kroz pretrpane ulice Londona. Približavali su se ali nedovoljno. Jane i
njeni otmičari su još uvek bili daleko ispred, i sa saobraćajem, nikada neće
stići do nje na vreme.
„Ne!“ Banan je povikao kada je crveno svetlo iznenada prestalo da
treperi.
„Prokletstvo,“ povikao je Henri i zaustavio.
Još jednom je ukucavao sve vrste šifri ali ništa što je uradio nije vratilo
crveno svetlo.
„Nestala je, druže. Žao mi je. Verovatno su shvatili da je imala GPS
uključen na telefonu.“
Banan je pogledao u nebo. Milionima godina pre, preobrazio bi se u
formu zmaja i vinuo u nebo da pronađe Jane. Sada, mogao je samo da
čeka. To čekanje bi najverovatnije moglo ubiti Jane.
„Zašto su je oteli, Banan?“
Trebao mu je trenutak da njegov mozak registruje o čemu je Henri
pričao. „Broj koji sam ti sinoć dao, ona ga je našla. Takođe je načula i neke
informacije.“
Kraljevi Zmajeva

„Trebao si je prokleto izvesti iz grada.“ Henri je udario rukama po

volanu. „Ja ovde više ništa ne mogu da uradim. Moram da se vratim u
kancelariju. Tamo mogu da iskoristim satelit da pogledam u skladište.“
„I verovatno izgubiti svoj posao.“
„Ja sam MI5, Banan. Moj posao je sigurnost Britanije i njenih građana.“
Banan je okrenuo glavu da bi pogledao Henria. On je tip čoveka kakvog
ljudi zaborave. Svetla, pepeljasto smeđa kosa, oči boje lešnika, obično lice
i prosečna težina. Bio je zaboravljiv, tip osobe kakvu svi previde. Zbog
čega je i bio jedan od vrhunskih agenata MI5 u Britaniji.
„Moraš da znaš da je ovo u vezi Dreagana,“ rekao je Banan.
Henri je lagano klimnuo glavom. „Pretpostavio sam to kada si pozvao.
Jednog dana ćeš mi reći šta je to toliko važno u vezi destilerije viskija.“
„Ne zadržavaj dah, prijatelju. Taj dan nikada neće doći.“
Henri se nasmejao. „Svi imamo svoje tajne.“
Banan je otvorio vrata od automobila dok je grmljavina tutnjala iznad
njega. „Ako išta pronađeš, pozovi me. Moram da pronađem Jane, i kada
to uradim, mislim da će ljudi koje tražimo biti tamo.“
„I da li to uključuje Richarda Arnolda?“
Ne bi trebao biti iznenađen što je Henri toliko znao. „Da.“
„Imamo veliki dosije o njemu. Njegovo rušenje neće biti problem.“
„Ne treba nam samo on.“

Jane je otvorila svoje oči ugledavši crnilo od kapuljače preko nje. Glava
je toliko bolela, bila je zgađena. Otvorila je usta da bi disala na usta, i
poželela da joj ruke nisu tako čvrsto vezane iza nje jer je svrbeo nos.
Banan.
Bože, kako je želela da je on ovde. Ili da nije otišla u PureGems, kao što
je on tražio. Mislila je da je ušla i izašla bez da je bila viđena. Kako je
pogrešila.
„Vidim da si budna.“
Glas je bio muški, sa pomalo podrugljivim tonom. Nije bio tipičan
Britanski, jer je čula tragove irskog, tako slabog da je bilo teško otkriti.
Jane je znala da se mogla skrivati ispod kapuljače, ili se mogla suočiti sa
čim god je bilo ispred nje. Nije po prirodi bila agresivna ili hrabra. Ali šta
je drugo mogla uraditi?
Kraljevi Zmajeva

„Ko si ti?“ Upitala je.

Muškarac se lagano zacerekao. „Ne bih predložio da pokušaš da me
nadmašiš, Jane Holden. To ne bi dugo potrajalo.“
„Zato što sam pitala ko si ti, misliš da pokušavam da te nadmašim?
Pričamo o egu,“ rekla je frkćući.
Nije znala šta je spopalo, ali njegov stav, tako nalik na Richarda Arnolda,
išao joj je na živce.
Iznenada, njegov glas joj je šaputao na uho. „Držim tvoj život u svojim
rukama. Ne bi ti predložio da me raspizdiš.“
Bila je zahvalna zbog kapuljače, jer je sakrila suzu koja je pala niz njen
obraz. Jane je trepnula da zadrži ostale, ali nije mogla da rastera strah koji
se sklupčao u njenom stomaku.
„Šta želiš od mene?“
Žacnula se kada je prst pomilovao niz njenu ruku do zavezanih
zglobova.
„Mogu tvoj život da učinim lakšim. Bar dok te ne ubijem.“
Njeno srce je ludački lupalo, pomislila je da bi moglo iskočiti iz grudi.
Nikad do sada nije bila tako uplašena.
„Ako želiš da me ubiješ, zašto to odmah ne uradiš?“
„Vi Amerikanci uvek mislite da kontrolišete stvari,“ rekao je sa gnevom.
„Znao sam istog trenutka kada sam te ugledao da ćeš biti nevolja.“
„Zato što sam dobra sekretarica koja radi do kasno?“ Ispljunula je.
„Zato što se petljaš. I imala si nesrećnu grešku što si se sprijateljila sa
Kraljem Zmajeva.“
Jane se namrštila. Nije imala pojma ko je bio Kralj Zmajeva, ali je bila
sigurna da nije upoznala ni jednoga. Ali slika Bananove tetovaže
isprepletenih zmajeva joj je bljesnula u glavi. „Ja nikada nisam upoznala
ni jednog kralja, tako da te uveravam, smrtno grešiš.“
„Oh, prekini,“ rekao je, udarajući petama svojih cipela po betonu.
„Upoznala si dva.“
„Koga?“
„Banana i Rhysa.“
Jane je odmahnula glavom. „Priznajem, Banan je daleko od uobičajenog,
ali on nije kralj.“
„Tako. Nije ti rekao.“
Reči su izgovorene tako tiho i sa dozom zabave da su joj poslale trnce
kroz kičmu.
Kraljevi Zmajeva

„Posle svog ovog vremena, još uvek čuvaju njihovu tajnu,“ muškarac je
nastavio. „Kako... Arhaično. Šta bi ti rekla, Jane, ako ti kažem da Kraljevi
Zmajeva imaju sposobnost da vladaju svetom?“
„Ne znam.“
„Šta ako ti kažem da su nekada vladali svetom? Šta bi onda rekla?“
Slegnula je ramenima, moleći se svim što je imala da je Banan pronađe.
I da to bude uskoro. „Rekla bih da si na pola naduvan.“
Umesto da se iznervirao, muškarac se nasmejao. „Oh, draga Jane. Imaš
toliko toga da saznaš. Pitam se da li ćeš želeti da primiš Banana još jednom
u svoj krevet kada budeš otkrila njegovu duboku, mračnu tajnu.“
„Šta ti je Banan učinio da ga toliko mrziš? O tome se radi, zar ne? Želiš
da ga povrediš?“
Muškarac je povukao njenu kapuljaču, i trepnula je na svetlo koje je
prolazilo kroz redove prozora ispred nje. U trenutku je bila zaslepljena,
ali brzo je zaboravila na to kada je zgrabio za kosu otpozadi i zabacio
glavu unazad.
„Banan je jedan od mnogih,“ muškarac je besno zaurlao. „Moj plan je
bio besprekoran, ali idiot Sloan je morala da povede prijatelja. Obe su
trebale umreti u planini. Umesto toga, drugu kučku je zaštitio Guy. Ali ne
zadugo.“
Jane je zajecala kada je pojačao stisak na njenu kosu. Ali sa njegovim
besom, čula je škotski naglasak još više. Sada joj je bilo jasno da je sakrivao
svoj akcenat iz nekog razloga. Ali zašto?
„Onda si ti morala da načuješ Richardov razgovor sa mnom,“ muškarac
je nastavio.
„Nisam ništa čula.“
Jaki prsti su stegli njenu vilicu i stisnuli. Zatomila je jecaj zbog boli dok
su je suze pekle u očima.
„Znam da si čula. Znao je bolje nego da odgovori na moj poziv dok je
neko u blizini. Ali ne brini, slatka Jane. Richard će platiti za svoju grešku.“
Način na koji je muškarčev glas postao mekan i hladan, naterao je da
Jane oseti krv kako pulsira u njenim ušima. Što god da je čekalo, neće biti
dobro.
A Banan nije imao pojma gde je ona bila. Bila je jednako dobro koliko i
mrtva.
Kraljevi Zmajeva

DVANAESTO POGLAVLJE

Banan je zurio kroz prozor Janeinog stana, gledajući kako se voda slivala
niz prozor dok je kiša nastavila da lije. Nije znao gde drugo da ode. Video
je njene torbe spakovane i spremne na krevetu i oštar, nepopustljiv bol je
prošao kroz njegove grudi.
Protrljao je mesto na njegovoj levoj strani. Bol nije popustila. Ako išta,
postala je gora.
„Henri još uvek nema ništa,“ Rhys je rekao kada je završio poziv i
spustio svoj telefon na sto. „Žao mi je Banan.“
Za sve ove vekove koliko je Banan živeo, video je sve. Video je ratove,
glad i sušu. Bio je zadovoljan, ako ne i srećan.
Mnogo puta je bio besan što nije mogao da se vine u nebo kao što je to
radio kao Kralj Zmajeva. Čak je iskusio i gubitak sa smrću zmajeva i
Kraljeva Zmajeva.
Od svih tih osećanja sa kojima se suočavao, nijednom se nije osetio
bespomoćan. Sve do sada.
Bio je Kralj Zmajeva. Besmrtan i moćan. Ipak nije mogao ništa učiniti za
ljudsku ženku koja je dotakla njegovo srce i dušu kao niko drugi.
Vrata od Janeinog stana su se otvorila, i Guy i Elena su požurili unutra.
U jednom trenutku, Banan je pomislio da bi to mogla biti Jane.
Razočarenje je bilo kao nož u njegov stomak.
Polako se okrenuo da gleda kroz prozor. Gde god da je pogledao u
stanu, osetio je Jane, namirisao njen čisti miris.
„Bilo šta?“ Upitao je Guy.
Banan se nije trudio da odgovori. Nije bio ljut na Guya što je učinio ono
što je bilo neophodno da sačuva Eleninu bezbednost. I Banan bi isto
uradio za svoju ženu.
Stisnuo je svoje oči. Njegovu ženu. Nikada nije ni pomislio na te reči, ali
nakon prošle noći, to je tačno ono što je Jane bila.
Njegova.
„Ne,“ Rhys je odgovorio. „Henri nam nije mogao pomoći.“
„Postoji neko ko može.“
Banan se okrenuo na Guyeve reči, i nit nade se prolomila kroz njega.
„Ko?“
„Ratnici. Broc MacLaughlin ima sposobnost da pronađe svakoga, bilo
gde.“
Kraljevi Zmajeva

Elena je pogledala u Guya pa u Banana. „Šta čekaš. Zovi tog Broca.

Moramo pronaći Jane.“
„Prošli su sati otkako su je oteli. Osim toga, Con nam nikada ne bi
dozvolio da se približimo Ratnicima MacLeodovog zamka,“ rekao je
Rhys.
Pa ipak, ideja se dopala Bananu. Ako ode sam, možda bi mogao uveriti
Ratnike da mu pomognu, a da nikada ne otkriju šta je on.
Kada Con sazna - a saznaće - najebaće.
Banan će podneti šta god da mu se nađe na putu dok god je Jane
slobodna. Jedini način na koji je mogao kontaktirati Broca, ipak, je bio da
ode sam. Nešto što Rhys i Guy ne bi dozvolili kada bi znali za njegove
planove.
Nije imao vremena da ode ceo put do MacLeodovog dvorca, a onda
opet, nije ni morao. Imao je Henri Northa za prijatelja.
„Otići ću do kraja skladišta. Možda ću imati sreće da je pronađem,“
rekao je Banan dok je odlazio prema vratima.
Pogledao je na svoj sat i video da je šest uveče. Oluja je preokrenula nebo
u odvratnu nijansu sive, i grmljavina je najavljivala da će oluja postati
samo gora.
„Banan, sačekaj,“ rekao je Guy.
Ali nije mu bilo do čekanja. Čekao je satima, nadajući se da će Jane
nekoga pozvati, s obzirom da su svi njegovi tragovi pronalaska nestali.
„Prokletstvo, sačekaj!“ Guy je povikao.
Banan je skinuo ruku sa kvake i okrenuo se prema svom prijatelju. „Šta
je? Ne mogu više ovde da ostanem ni jedne minute. Jane bi mogla već biti
mrtva. A ja nisam ništa uradio.“
„Ne ništa,“ rekla je Elena. „Guy pokušava da ti kaže šta sam mu rekla.
Želi da ti objasni zašto nije pratio Jane.“
„Znam zašto,“ Banan je rekao pre nego je Elena mogla još nešto da kaže.
„I ja razumem. Ja ne krivim Guya.“
Elena je spustila svoju tašnu i ispreplela prste sa Guyevim. „Richard me
je pozvao da ručam sa njim, Banan. Zapravo naredio. Nikada pre sa
mnom nije tako razgovarao. Bio je... Uplašen. To je jedini način na koji to
mogu objasniti.“
Banan je prekrstio ruke preko svojih grudi i čekao ostatak.
„Bio je u mojoj kancelariji kada je Jane došla u PureGems. Nisam je
videla, i verujem da Richard ne zna ništa o njenoj otmici.“
„Tako,“ Banan je izjavio.
Kraljevi Zmajeva

Elena je polizala svoje usne i pogledala u Guya. „Ono što pokušavam da

ti kažem je da kada smo otišli u restoran, Richard nije jeo. Pio je. Ali
nikada nije jeo. Nije puno ni pričao, samo gledao oko sebe kao da je
očekivao da će se u svakom trenutku neko pojaviti.“
Banan je spustio svoje ruke kada je shvatio šta se desilo. „Arnold možda
nije znao da oni žele da otmu Jane, ali pretpostavljam da je nekako znao
da je Jane pronašla broj telefona osobe koja je pozvala Arnolda onog
dana.“
„Da,“ rekao je Rhys. „Arnold je znao da će doći po njega.“
Guy je zamišljeno protrljao svoju bradu. „Mora da postoje i ostali, jer
Arnold nije mogao da zna da mu se približavamo. Osim toga, on nije
velika riba koju želimo. Želimo tipa koji ga kontroliše.“
„Istina, ali mi ne znamo za veliku ribu,“ Elena je zaključila. „Ne dok ne
počnemo da nadgledamo Richarda.“
„Ništa od ovoga ne pomaže Jane, ili meni da je pronađem,“ rekao je
Banna i protrljao lice rukom. „Sve ovo mi govori da ko god da je kopile,
sve vreme je dva koraka ispred nas. I on zna šta smo mi.“
Rhys je odgurnuo svoju stolicu i stao. „Što ne može biti moguće. Ali kako
ćemo pronaći tog seronju?“
„Dobro pitanje.“ Banan je opet posegnuo za kvakom, samo da bi ga
Guyev glas zaustavio.
„Nema potrebe da ideš kod Henria zbog Brocovog broja telefona.“
Banna se polako okrenuo prema svojim prijateljima. „Ja nemam pojma
o čemu ti pričaš. Već sam rekao da ne bi bila dobra ideja da se kontaktiraju
Ratnici.“
„Da, rekao si,“ rekao je Rhys osmehujući se. „To nije značilo da ne bi
trebali.“
Banan ih je pogledao i shvatio da mu se usne trzaju od osmeha.
„Protraćio sam dovoljno vremena. Pozovi ga odmah. Moram da
pronađem Jane. I Rhys, vidi da li Henri može postaviti lokator na
Arnoldov telefon da možemo da vidimo gde je.“
Guy je već imao izvađen svoj mobilni telefon kada je Bananov zazvonio.
Izvadio ga je iz stražnjeg džepa i video da se na ekranu pojavio
PRIVATAN BROJ.
„Da?“ Banan je odgovorio na poziv.
„Reci mi, Banan, kako izgleda kada ti oduzmu nešto do čega ti je stalo?“
Banan je odmah znao da muškarac misli na Jane. Stegnuo je telefon dok
nije čuo krckanje. Bes je planuo u njemu, terajući ga da sazna ko god da je
bio muškarac i zgnječi ga jednim udarcem njegove masivne zmajske šape.
Kraljevi Zmajeva

„Jesi li tu, Banan? Nemoj mi reći da si previše besan da bi pričao. Mislio

sam da si ti jedan od Kraljeva Zmajeva koji ne pušta emocije u svoj život.“
Banan je duboko uzdahnuo i okrenuo svoj pogled ka Rhysu i Guyu, koji
su se pomerili bliže njemu. Spustio je telefon i uključio spikerfon da bi svi
mogli čuti.
„Ko si ti?“ Banan je zahtevao od pozivaoca.
Muškarac se meko nasmejao. „Oh, nikada nećeš shvatiti. Veruj mi. Ali,
ne zovem zbog toga. Zovem jer imam slatki zalogaj u mom vlasništvu.“
„Ostavi Jane na miru,“ Banan je besno izjavio.
Prošlo je mnogo otkako je osetio potrebu za borbom. Kako je sada Banna
žudeo za tim. Hteo je da se preobrazi, da raširi svoja krila i vine se u nebo.
Žudeo je da iskoristi tu zmajsku moć da ulovi ološa koji se usudio da
dodirne Jane.
A onda bi ga Banan prepolovio zubima.
„Jane se sama dovela u ovu situaciju,“ rekao je muškarac. „Ili bi trebao
da kažem da si je ti uvalio u ovo. Ti si je, posle svega, poslao da pretraži
Richardov sto. Ti si bio taj koji je morao upoznati. Samo da si je ostavio na
miru, ostavili bi je. Moram da kažem, prava je lepotica.“
„Ako si spustio i jednu ruku na nju!“ Banan je vrisnuo.
„Pratio je Jane,“ oblikovao je Guy usnama. „To je jedino objašnjenje.“
Banan je mrzeo što je njegov prijatelj verovatno bio u pravu.
Muškarčev smeh je presekao Bananove misli. „Šta ćeš da uradiš? Čak ni
tvoj prijatelj iz MI5 nije mogao da ti pomogne. Sa svom tvojom moći, sa
svom tvojom magijom, tvojom besmrtnošću, ti si bespomoćan, Banan.
Postaraću se da se svaki Kralj Zmajeva oseti tako bespomoćno. I počinjem
sa tobom.“
„Zašto?“
Kao odgovor, Banan je čuo vrisak, vrisak koji je prepoznao kao Janein.
Želudac mu se okrenuo, mučnina je milela kroz njega.
„Jane nam je dala sve informacije koje su nam trebale. Njeno vreme je
isteklo,“ rekao je muškarac.
„Ne!“ Banan je vrisnuo, ali je bilo prekasno. Poziv je prekinut.
Mobilni telefon je ispao iz njegovih prstiju i pao na tepih. Jane je još uvek
bila živa, ali ne još dugo. Imao je nekoliko dragocenih trenutaka da je
pronađe.
Nije više bilo vremena za pozivanje Ratnika Broca. Postojao je samo
jedan način na koji bi Banan mogao da pronađe Jane.
Podigao je pogled i video da ga Rhys i Guy posmatraju. Nije bilo potrebe
za rečima. Svi su znali šta će se dogoditi.
Kraljevi Zmajeva

„Oluja se pogoršava,“ rekao je Rhys.

Guy je klimnuo glavom. „Biće to u tvoju korist, Banan.“
„Neće te očekivati.“
„Ne, neće,“ rekao je Banan, i skinuo svoje čizme i čarape.
„Uh... Da ne prekidam,“ rekla je Elena kada se pomerila da stane iza
Guya. „Ali o čemu dođavola vas trojica pričate?“
Banan se slabašno nasmejao. „Rizikovaću sve što smo kao Kraljevi
Zmajeva.“
„Oh, Bože,“ rekla je Elena, i prekrila usta rukom.
Rhys je skinuo svoje cipele i protrljao ruke. „Ja idem sa tobom. Nema
šanse da ću to propustiti.“
„Ne,“ rekao je Banan. „Ja rizikujem previše. Ja ću se možda izvući sa tim,
ali nema šanse da će ljudi propustiti dva zmaja na nebu.“
„Nećeš ići sam.“ Osmeh je nestao sa Rhysovog lica, i oštre ivice Kralja
Zmajeva su ga zamenile.
Guy im je otvorio vrata. „Idite. Ja ću pozvati Cona.“
Rhys je prvi izašao, ali se Banan zadržao. Pogledao je u Guya i Elenu.
„Odvedi Elenu na sigurno. Nemoj više rizikovati njen život.“
„I ne planiram.“
Kada je Elena klimnula glavom, Banan je požurio iz Janeine zgrade na
kišu. Podigao je svoje lice prema nebu. Kraljevi Zmajeva su imali dužnost
da zaštite ljude, ali ovu noć će Banan prekršiti svoju zakletvu.
Ubiće čoveka. I raduje se tome.
„Hajde!“ Rhys je uzviknuo unatoč kiši.
Banan je spustio svoju glavu i dao se u trk da uhvati Rhysa. Zajedno su
utrli svoj put u predgrađe Londona. Bili su preveliki, kao zmajevi, da se
preobraze tamo gde su bili. Trebaće im privatnost.
Na njihovu sreću, nebo je postajalo čak i tamnije, a ljudi su bili u takvoj
žurbi da se sklone sa kiše, da nisu ni pogledali gore.
Do trenutka dok su stigli do sigurne tačke, žurba koja je pritiskala
Banana je bila prevelika. Jedva da je i razmenio pogled sa Rhysom pre
nego je sklopio oči i preobrazio se.
Promena se desila u trenutku. Okrenuo je svoju veliku glavu prvo u
jednu stranu, a onda u drugu. Drugi sekund je prošao u širenju njegovih
krila.
Bio je tako dobar osećaj biti u obliku zmaja da je na trenutak zaboravio
njegov zadatak. Odmah zatim, sećanje na Janein vrisak mu je odzvonio u
mislima.
„Spreman?“ Čuo je Rhysov glas u glavi.
Kraljevi Zmajeva

Banna je klimnuo glavom i skočio i vazduh. Brzina vetra kada su

njegova krila uhvatila struju poslala je uzbuđenje kroz njega. Prošlo je
mnogo otkako je bio u svom istinskom obliku. Previše da se porekne ono
što je zaista bio.
Nije bilo ispravno što je osetio takvo uzbuđenje da bude u formi zmaja
da bi spasao ženu u koju se zaljubio.
Banan se popeo više i više ka nebu, lebdeći između oblaka kada mu se
pogled zaključao na skladišnom delu Londona. Mogao je da vidi svetleće
reklame kroz zgrade.
Izgledale su kao svetli narandžasti oblici, ali odabrati onu koja je možda
bila Janeina nije bilo lako.
Mnogi preleti preko skladišta su se zamaglili dok se sve više približavao,
nadajući se da će videti ili čuti Jane. Učinio bi sve kada bi mogao odrediti
gde je bila.
Srce mu se steglo kada je začuo njen uplašeni vrisak. Zaurlao je, okrenuo
se i odleteo je tamo odakle je i došao. Opet je vrisnula, i pomogla mu da
se domogne skladišta. Ispustio je urlik koji se stopio sa grmljavinom.
I onda presekao prema skladištu.
Kraljevi Zmajeva

TRINAESTO POGLAVLJE

Jane je vrisnula i spotakla se unazad, posrćući preko svojih nogu umalo

padajući dok su joj oči bile zaključane na Richardu Arnoldu, koji je molio
za svoj život dok ga je davio pištolj. Siledžija nije bio onaj koji joj je pretio
ranije, ali to je napravilo malu razliku.
Zločinci su bili zločinci, i onaj koji je držao pištolj - sa svojim zlokobnim
smehom - samo je pokazivao koliko je uživao u ubijanju.
U deliću sekunde, kada je Richard ušao u skladište, Jane je pomislila da
je on bio glavni. Bilo je potrebno manje od otkucaja srca da shvati da je on
bio dovučen u skladište vrišteći i izudaran.
Richard je bio tek samo pion. Igrač koji je pokrenuo ovaj zločinački
poduhvat je bio presretan da ga se oslobodi.
„Richard, Richard, Richard,“ rekao je poznat glas iz senke. „Upozorio
sam te šta će se dogoditi ako iko otkrije šta si naumio.“
Jane je pretraživala tamu da bi ugledala lice. Ko god da je bio muškarac,
dobro se pobrinuo da mu se ne vidi lice. Ali zašto? Ako će je ubiti, kakve
veze je imalo ako ga vidi?
Richard je pogledao u nju pre nego se zagledao u tajanstvenu figuru.
„Molim te. Znaš koliko ti mogu biti značajan. Moje veze -“
„Ja te nisam potražio zbog tvojih veza!“ Skriveni glas je besno povikao.
Još jednom, irski akcenat je bio suviše jasan. Jane se povukla još jedan
korak unazad dok je pokušavala da se udalji od Richarda i čoveka sa
pištoljem.
„Ona nije ništa čula!“ Povikao je Richard.
Otvorio je usta da još nešto kaže, ali je pištolj opalio. Jane je vrisnula i
gledala kako se crvenilo širi preko Richardovog srca, bojeći njegovu belu
košulju.
Richard se okrenuo ka njoj kada su ga noge izdale. Jako je sleteo na svoja
kolena, i onda pao na stranu. Njegova ruka je bila ispružena ka njoj, a oči
širom otvorene.
Jane nije mogla da skloni svoj pogled sa njega. Videla je nasilne filmove,
ali to nije bilo ništa u poređenju sa tim da gledaš kako je neko ubijen u
stvarnom životu. Bilo je šokantno, grozno. Užasavajuće.
I to je bilo nešto što nikada neće zaboraviti.
Pomeranje davitelja je nateralo da pogleda u njega. Samo da bi ugledala
pištolj uperen u nju. Nije baš razumela kada su joj odvezali zglobove
Kraljevi Zmajeva

nakon nekoliko sati ispitivanja u kojima je prelepo lagala, ali sada je to

učinila. Želeli su da ona pobegne, da je jure. Kao neka vrsta gonjene zveri.
Svaki instinkt je vikao da se pomeri, ali je strah ukopao.
„Banan,“ prošaputala je, mrzeći što ga više nikada neće videti.
Udahnula je duboko tresući se i spremna za zvuk pištolja. Umesto toga,
nešto se slomilo kroz krov skladišta.
Jane se okrenula, podižući ruke da bi blokirala lice od prljavštine koja je
pala na nju. Spustila se uz zadnji zid i brzo prekrila njene uši od urlika
koji je zamalo probilo njene bubne opne.
Rizikovala je da pogleda šta se desilo, i ostala u neverici zbog ogromnog
ponoćno plavog zmaja koji je sada stajao u skladištu. Jane je trepnula kroz
mlaz vode koji se cedio niz nju da bi ugledala zmaja sa ljuskama poput
plavog safira kako svetle od kiše.
Zmaj je imao debelo telo sa dugačkim vratom i repom koji je izgledao
kao da ima bodljikavu kuglu na kraju. Zmaj je iskoristio tu kuglu, brišući
sa strane da pokupi muškarca za kojeg Jane nije ni znala da je tamo.
Jedna ogromna noga zmaja sa četiri prsta je udarila o pod kada je opet
zaurlao. Tada je primetila da su krila zmaja priljubljena uz njegovo telo
zajedno sa redovima pipaka od baze njegove lobanje niz njegova leđa sve
do vrha repa.
Nije mogla sasvim da poveruje u šta je gledala. A onda se ogromna glava
zmaja okrenula prema njoj. Odlutala je pogledom sa četiri roga koja su
izlazila prema nazad iz njegovog čela do linija njegovih sjajnih zuba. Jane
je odmah znala da je zmajeve jantarne oči proučavaju.
Srce joj je skočilo u grlo. Hoće li ovako umreti? Ne od metka, već od
stvorenja koje sigurno ne može da postoji?
Nešto se pomerilo pored nje. Jane je gledala kako je davitelj gurao
ruševine dok se ispravljao na svoje noge. Pogledao je i podigao svoj
pištolj.
Zmaj je ispustio još jedan odbrambeni urlik pre nego ga je oborio i
zgrabio svojim oštrim zubima, a onda bacio u vazduh.
Jane je posmatrala daviteljev let, oduševljena što je nestao i uplašena šta
bi se njoj moglo desiti. Taman je htela pogledati u stranu, kada je ugledala
nešto žuto kako pada sa neba.
Vrisak joj je zastao u grlu kada je ugledala drugog zmaja, koji je brzo
pojeo čoveka sa pištoljem.
Jane je sačekala dok plavi zmaj nije bio zaokupljen brišući još tipova sa
svojim repom pre nego je počela da gleda gde je izlaz. Pobegla je iza zida
gde je krov i dalje pokrivao skladište i nervozno tražila bilo kakva vrata.
Kraljevi Zmajeva

Kada nije ništa pronašla, okrenula se nazad odakle je došla i naletela na

muškarca koji joj je stajao na putu. Njegovo lice, zajedno sa većinom
njegovog tela je bilo umotano u senke, ali je ona znala ko je on bio. Uprkos
svim krikovima od muškarca koji je umirao i urlicima zmajeva, muškarac
se nije činio zbunjen.
„Nisi uplašen,“ prokomentarisala je ona.
Slegnuo je ramenima. „Ovo nije prvi put da vidim zmajeve. Šta ti misliš
o njima? Da li si uplašena, Jane?“
Bila je prestravljena, ali mu to ne bi rekla. „Pomeri se.“
„Da možeš da odeš? Oh. Mislim da ne. Ostaćeš da vidiš kraj ovoga.
Mislim da ćeš biti iznenađena. U stvari, znam to. I želim da vidim izraz
tvog lica kada shvatiš šta se dešava. Bolje od toga, želim da vidim
Bananovo lice.“
Banan. Jane nije znala šta je on imao sa ovim, ali nije mogla da dočeka
da dođe do njega. U njegovim rukama je bila sigurna - znala je to sa
sigurnošću koju nije mogla objasniti.
Onda je shvatila da je vrisak muškarca prestao. Jedini zvuk je dolazio od
zmajevog dubokog, teškog disanja, kiše i grmljavine i sevanja.
Ogromna količina kiše se izručila ispred nje. Jane je polako podigla
glavu i videla kako u nju gleda zmaj sa vrha zida, kojeg u njenoj žurbi nije
primetila da nije išao sve do krova.
Njen puls je ubrzao i postao oštar kada je strah preuzeo. Zmaj je okrenuo
pogled, tražeći senku. Jane je pogledala tamo gde je muškarac bio, samo
da bi shvatila da je nestao. Kada je vratila pogled na zmaja, videla je kako
mu glava nestaje nazad preko zida.
Zašto je nije ubio? Bio je potreban samo potez njegove šape da obori zid
koji ih je razdvajao.
Jane je iskoristila priliku da potraži vrata tamo gde je bila, ali nije ništa
pronašla. Nije imala izbora nego da se vrati tamo gde je zmaj čekao.
Možda bi onda mogla pobeći neprimetno.
Polako je prošla oko zida i pronašla ne samo plavog zmaja, već i žutog.
Stajali su jedan pored drugoga, i njihova raširena krila su blokirala većinu
kiše.
Jane je gledala čas u jednog pa u drugog. Narandžaste oči žutog su
gledale u nju, i mogla se zakleti da se zver nasmejala, izazivajući seriju
njegovih pipaka koji su izbijali iz brade da se pomeraju.
Činilo se da ni iz jednog zmaja ne izlazi zloba, i iako se činilo da se žuti
nasmejao, plavi je bio taj koji je privukao njenu pažnju.
Kraljevi Zmajeva

Nije mogla da prestane da drhti od svežine vazduha ili možda straha

koji je obuzeo. Bila je licem u lice sa zmajevima!
Odjednom se setila muškarčevih reči od ranije. Kraljevi Zmajeva.
Jane je pogledala u plavog zmaja. „Jeste li vi Kraljevi Zmajeva?“
Na njeno iznenađenje, klimnuo je svojom velikom glavom.
Zakoračila je unazad, rukom prekrivajući srce. „Kako? Kako ste ovde?
Kako postojite?“
Plavi je pogledao u stranu, njegove jantarne oči su otežale od njenih
pitanja.
„To su pitanja na koja ja mogu odgovoriti,“ rekao je muški glas iza nje.
Jane se okrenula da vidi kako nova silueta izlazi iz senke na svetlost.
Nosio je tamne pantalone i tamno sivu košulju sa ljubičastim prugama.
Opušteno je uvukao svoje ruke u prednje džepove i nasmejao se.
„Ti mora da si Jane Holden.“
Pogledala je preko ramena i videla da je zmajevi posmatraju. Kada je
vratila pogled na muškarca, upila je njegovu visoku formu, mišiće koje
nije sasvim prikrila njegova košulja i zlatnu boju njegove kose. Njegove
skoro crne oči su je probijale pogledom, što joj je govorilo da se sa ovim
čovekom ne treba zajebavati.
„Da,“ odgovorila je. „A ti si?“
„Constantine. Ali me možeš zvati Con. Imam osećaj, Jane, da ćemo se ti
i ja prilično dobro upoznati. Banan je jako lepo pričao o tebi, kao i Elena,
Rhys i Guy.“ Jane je stavila ruku na slepoočnicu. „Stani. Samo... Stani. Dva
zmaja su iza mene, a ti nisi čak ni uplašen sa njima. Čini se da je i drugi
čovek jednostavno nestao. Šta se dođavola dešava?“
Con je napravio još jedan korak ka njoj. „Kao prvo, drugi čovek na kojeg
si mislila je nestao. Nažalost. Ali ja ću se kasnije pobrinuti za to. Kao
drugo, ovi zmajevi su moji prijatelji. U stvari, poznaješ ih.“
„Drugi čovek je rekao nešto slično tome. Kako to misliš?“
Conovo opušteno ponašanje se u sekundi promenilo. „Jesi li pogledala
u ovog tipa? Jesi li videla njegovo lice?“
„Ne, na oba pitanja. Postarao se da ostane u senci tako da ga nikako
nisam videla. Rekao je da je hteo da bude ovde da vidi moju facu kada
shvatim šta su zmajevi. Rekao je da je hteo da vidi i Bananovu facu. Ne
razumem ništa od toga.“
„Ne,“ rekao je Con i uzdahnuo. „Nisam siguran da si spremna na
odgovore, Jane.“
Con je kratko zazviždao i oba zmaja su odmahnula glavom. Jane je
postajala sve više zbunjena kako se razgovor nastavljao.
Kraljevi Zmajeva

„Vidi. Mokra sam i hladno mi je. Kidnapovana sam, pretili su mi i bili

grubi i strah od samog Boga usadili u mene. Samo želim da pronađem
Banana i dođem kući.“
Con je pogledao u pod. „Davno sam se zakleo da ću štititi svoje ljude po
svaku cenu. Odrekli smo se svega, ali sam se plašio da to neće biti
dovoljno. Tako da, postarao sam se da nikada ne razvijemo osećanja
prema smrtnicima. Pomislio sam da bi to sredilo stvari.“
„Smrtnicima?“ Jane je prošaputala, dok se njen mozak mučio da
dešifruje ono što je mislio.
„Jane, pogledaj u zmajeve.“
Oklevajući se povukla korak nazad, ali joj je Con prišao, spustio ruke na
njena ramena, i nežno je okrenuo prema zmajevima.
„Pogledaj ih. Šta vidiš?“
„Videla sam kako ubijaju.“ Ali nije mogla ostati na tome. Bilo je toga još,
ali je morala priznati. „Mene nisu dirali. Bilo je skoro kao...“ Zastala je,
nesigurna da li može da kaže.
„Šta? Bilo je skoro kao šta?“
„Oni su me štitili,“ odgovorila je kroz šapat.
Con se nagnuo bliže i odgovorio istim hrapavim glasom, „Zato što jesu.“
„Ja ih poznajem?“
„Da.“
Odmaknula se od Cona prema zmajevima. Jane se neodlučno nasmejala
kada je plavi zmaj okrenuo svojim krilom da je osuši. Njen pogled se
okrenuo ka žutom, ali nije se zadržao.
Plavi je bio onaj koji je prizivao. Nastavila je prema ogromnoj zveri dok
nije stala pored njegove velike prednje noge.
Nesigurno je spustila ruku na nju. Ljuske su bile iznenađujuće tople.
Tada je primetila da tamno plave ljuske na njegovim leđima polako
prelaze u svetlo plavu na njegovom stomaku.
„Plašiš li se?“ Pitao je Con, njegov glas je odzvanjao u skladištu.
„Da. I ne,“ odgovorila je.
Pogledala je gore u plavog koji je gledao svojim jantarnim pogledom, i
bilo je nešto u vezi sa tim očima što joj se činilo poznatim.
Nije to bila boja, već nešto u njegovom pogledu što joj je govorilo da bi
trebala da zna ko je bio zmaj.
Ali... Sigurno to nije moglo biti moguće.
Kraljevi Zmajeva

ČETRNAESTO POGLAVLJE

Banan nije mogao da skloni pogled sa Janeinih slatkih smeđih očiju.

Video njen strah dok je ubijao da bi je zaštitio, ali nije bilo vremena da je
umiri.
Sada, nije bio siguran šta da učini.
Video je Hala i Guya da pokazuju svojim ženama njihove oblike
zmajeva, ali ni jedan to nije uradio tokom borbe. Jane je videla najgore.
Njegova nežna, osećajna Jane.
Sve što je Banan trebao da uradi je da se preobrazi u ljudski oblik. Ali da
li se usuđivao? Da li bi mogao rizikovati da joj pokaže sve što je bio, a da
ona ne pobegne?
Zbog njega je bila upetljana u ovu opasnost. Obećao joj je da će je zaštititi,
kada je samo napravio još gore.
Okrenuo se, nesposoban da podnese pogled na nju još jedan trenutak.
Ipak, morao je da napravi izbor. Mogao je da se preobrazi u ljudski oblik
i nada se najboljem.
Ili bi mogao odleteti i više nikada ne videti Jane.
Banan nije shvatio Guyeva i Halova osećanja prema njihovim ženama,
ali je znao. Želeo je Jane uvek sa sobom, da bude pored njega. Hteo je da
se uvuče sa njom svako veče u krevet, i svaku zoru dočeka sa njom.
Možda je mislio da je imun na sve što je uticalo na Kraljeve Zmajeva, ali
nije bilo poricanja njegove ljubavi prema Jane.
„Banan,“ Rhysov glas je odzvonio u njegovoj glavi. „Pokaži Jane ko si.
Otišla je ka tebi jer oseća nešto u vezi tebe.“
„Mogla bi pobeći.“
„Da,“ rekao je Rhys tugaljivo. „Mogla bi. Ali možda neće. Video sam
koliko ti znači. Nemoj je pustiti. Zauvek ćeš žaliti.“
Bananov pogled se okrenuo ka Conu, koji je tiho stajao posmatrajući.
Con je sve prepuštao Bananu. Bez obzira na Bananovu odluku, Con bi se
povinovao tome.
Ako Banan odleti, Jane neće imati potrebe da zna za njihovu tajnu i jako
lepo bi mogla živeti svoj život u sigurnosti.
Ali ko god da je bio sa druge strane zida sa njom, za koga je Banan
sumnjao da je isto kopile koje je kidnapovalo, znao je koliko mu je bila
važna.
Kraljevi Zmajeva

Banan je duboko uzdahnuo i doneo svoju odluku. Preobrazio se da je

jedva i promislio. Držao je svoje oči zatvorene kada je kleknuo na jedno
koleno sa obe ruke na podu, kiša je udarala u njegovo meso.
Janein nežan jecaj se usekao u njegovo srce.
„Banan?“ Promrmljala je zbunjena.
Podigao je svoju glavu dok nije uhvaćen njenim pogledom. Onda je
polako ustao kada se Rhys pomerio da bi pokrio Jane svojim krilom. „Da.
To sam ja.“
Ruke su joj se tresle, a urezani šok na njenom licu se nije mogao odbaciti.
Sve čemu se Banan molio bilo je da ne pobegne. Ako bi imao vremena da
joj sve ispriča, da joj objasni ko je on bio, mogao bi je opet osvojiti.
Ali je znao da neće biti lako.
„Ti si bio zmaj,“ rekla je, glas joj je treperio od straha ili besa - nije bio
siguran od čega - dok je njen pogled leteo preko njegovog nagog tela.
„To je bio jedini način da te pronađem. Jedini način da se uverim da si
sigurna.“
„Zašto mi nisi rekao?“ Upitala je.
Banan je poželeo da su bili sami i razgovarali. Nije bilo poricanja besa
koji je rastao u njenom glasu. Mrzeo je što je Con bio tamo, ali je u isto
vreme znao da je Kralj Kraljeva Zmajeva došao da pomogne.
„Nisam mogao,“ rekao je Banan.
„Ovo,“ rekla je Jane pokazujući na Rhysa: „Je ono što štitite u
Dreaganu?“
Banan je klimnuo glavom. „Ti si treće ljudsko biće koje zna. Samo Cassie,
Elena i ti znate što smo čuvali kao tajnu milenijumima.“
Iskolačila je svoje oči. „Milenijumima? Ovo samo postaje čudnije i
čudnije.“ Jane se okrenula od njega, jednom rukom na čelu dok je hodala
napred nazad. „Osećam kao da će mi mozak pući svakog trenutka.“
Rhys je lupnuo nogom od beton, njegove duge kandže su parale pod.
Banan se trgnuo kada je Jane poskočila. Pogledao je u Rhysa i znao da ga
njegov prijatelj požuruje da sve kaže Jane.
„Nekada, jako davno, zmajevi su vladali ovim svetom,“ rekao je Banan.
„Ispunjavali smo nebesa, zemlju i vodu. Zmajevi svih mogućih veličina i
boja su postojali. Uz svaku vrstu zmaja, postojao je jedan sa više moći i
magije od ostalih. Stvoreni smo kao Kraljevi Zmajeva. Vladali smo našim
zmajevima kao kraljevi, i odgovarali samo jednom - Conu.“
Na Bananovo oduševljenje, Jane je prestala koračati i okrenula se ka
njemu. Na njegovo spominjanje Cona, pogledala je u Constantina i
Kraljevi Zmajeva

ugledala ga naslonjenog na jedan od zidova, ne mareći za kišu koja ga je

natapala.
„Živeli smo takav život eonima. Sve do dana kada se pojavio čovek. Da
bi čovek i zmaj imali suživot, svaki Kralj Zmajeva je dobio sposobnost da
se preobrazi iz zmaja u ljudski oblik i nazad kako mu volja.“
„Zašto?“
Banan je stegnuo ruke u pesnice umesto da je povukao u svoje naručje
kao što je i želeo. „Jedini način komuniciranja ljudi i zmajeva je bio preko
nas.“
„Je li uspevalo?“ Upitala je, njena znatiželja je približila korak njemu.
„Neko vreme. Onda nas je čovek izdao.“
Jane je pogledala u stranu i obmotala ruke oko sebe. „To je razlog zašto
tajnu čuvate za sebe, zar ne? Zato što se plašite da će vas još neki čovek
izdati?“
„Komplikovanije je od toga. Čovek, žena, je trebala da bude vezana za
Kralja Zmajeva, Ulrika. Razdor se raširio kroz celu zemlju između
zmajeva i ljudi, i činilo se da nije bilo razloga za to. Niti smo mi mogli
pronaći razlog. Da stvari budu gore, ljudi su počeli loviti zmajeve.“
Jane je odmahnula glavom, njen ranjeni pogled se podigao do njegovog.
„Zašto?“
„Ulrikova žena je izazvala razdor. Sve se dogodilo jako brzo. Mnogi
zmajevi su želeli da se osvete ljudima zbog ubijanja zmajeva. Con je odbio.
Mi smo trebali da sačuvamo mir i zaštitimo i ljude i zmajeve. Nismo se
svi slagali sa Conom, ali smo ga poslušali. Svi osim Ulrika. On i njegovi
Srebrni zmajevi su počeli da gone lovce na zmajeve.“
„Ako je ta žena trebala da bude vezana za Ulrika, zašto je započela takav
rat?“
Banan je pogledao u Cona i video da je on pogledao u stranu. Banan je
duboko izdahnuo. „Brinula je za Ulrika kao čoveka, ali ne i za zmaja. Bio
je samo jedan način da se zaustavi rat, a to je bilo da se zaustavi žena.“
„Ubili ste je,“ Jane je jasno izgovorila.
„Da,“ rekao je Banan. „Lako je sada osvrnuti se i razmisliti da smo trebali
pronaći Ulrika i reći mu šta smo otkrili. Onda bi on odlučio šta uraditi sa
njegovom ženom. U jeku borbe, u ratu koji je cepao zemlju, nije bilo
mnogo vremena za odluke. Pronašli smo je i ubili je.“
Banan je zastao kada se prisetio Ulrikovog očaja. Vekovima od tada,
Banan nikada nije shvatio zašto je Ulrik tako reagovao na smrt jednog
čoveka. Sada Banan razume u potpunosti.
Kraljevi Zmajeva

Nakašljao se i nastavio. Ulrik nije želeo da sluša razloge nakon onoga što
se dogodilo njegovoj ženi. Terao je zmajeve da ubijaju ljude, učvršćujući
rat koji smo očajnički pokušavali da zaustavimo.“
„Jeste li ubili i Ulrika?“ Upitala je.
„Ne,“ Con je konačno progovorio. „Naneo sam dovoljno štete ubistvom
njegove žene. Jedini način da se zaustavi Ulrik je bio da mu se oduzme
moć Kralja. Ne može se preobraziti u oblik zmaja, niti može razgovarati
sa njegovim Srebrnima.“
Janein mračni pogled se okrenuo ka Bananu. „Znači ovde još uvek ima
zmajeva? Pored Kraljeva Zmajeva?“
„Zarobili smo nekoliko Ulrikovih Srebrnih. Oni su pod našom magijom
i spavaju u Dreaganu. Samo ih Ulrik može probuditi, i ako se to odgodi,
rat bi opet počeo.“
Janeino čelo se naboralo od mrštenja. „Gde su svi ostali zmajevi?“
„Poslali smo ih daleko,“ rekao je Con. „Nisam smeo rizikovati da budu
ubijeni oni su van ovog sveta na sigurnom.“
„Možda,“ rekla je Jane kada je pogledala u Rhysa kao zmaja. „Ali oni
nemaju svoje kraljeve, a vi nemate njih.“
Banan nije dozvolio sebi da misli o zmajevima kojima je nekada vladao.
Ako bi to učinio, bol unutar njega zbog nedostajanja bi ga živog izjeo.
Ali bilo je kasno ne razmišljati o njima. Jane je usadila tu pomisao u
njegovu glavu, i nije mogao da zatomi svoju želju da ima svoje Plave oko
sebe dok jašu na strujama vetra. Nije mogao da zaustavi žudnju da čuje
njihove urlike kao odgovore na njegov.
Iznenada, meke ruke su mu obujmile lice. Njegov pogled je bio uperen
u njene smeđe oči boje kafe.
„Žao mi je, Banan.“
Povukao je na sebe i zakopao svoju glavu u njen vrat. Samo to što je
mogao da je drži, pomoglo je da gurne mučnu bol u mali ugao svog srca.
Njene ruke su bile pune snage i nežnosti dok ga je držala i želeo je da se
nikada ne završi. Njeno mesto je bilo pored njega. Ali je li ona to već
znala?
„Ima još toga, zar ne?“ Upitala je.
Banan je klimnuo glavom.
Povukla je svoje ruke i požurila ga, „Reci mi.“
„Ja sam besmrtan, Jane. Kraljevi Zmajeva postoje koliko i samo vreme.
Nakon što smo poslali zmajeve, Kraljevi su se smestili u Dreagan u
Škotskoj. Koristimo destileriju da prikrijemo ono što smo u stvari.“
„Zar ljudi ne naginju ka tome da shvate da živite stotinama godina?“
Kraljevi Zmajeva

Banan je protrljao njene ruke kada je osetio da se ona trese. „Menjamo se

spavajući u planini. Con je jedini koji ne spava. Ali mi smo vezani za
Dreagan jer su Srebrni tamo zarobljeni. Naša magija ih drži uspavanima.
Možemo da odemo, ali samo na kratko. Onda se moramo vratiti ili naša
magija počinje da slabi.“
„Shvatam,“ rekla je i zakačila mokre pramenove kose iza njenih ušiju.
„Znači ti si besmrtan. Da li to znači da ne možeš biti ubijen?“
„Ni jedan čovek nas ne može ubiti. Čak ni zmaj nas ne može ubiti. Samo
Kralj Zmajeva.“ Na njeno mrštenje, objasnio je. „U zmajevom obliku, Kralj
se može boriti sa drugim i ubiti. Kao Kralj Zmajeva, svaki od nas ima mač
koji pripada samo nama. Samo mi možemo koristiti naše mačeve. U
ljudskom obliku, Kralj Zmajeva se može boriti koristeći te mačeve i
možemo ubiti jedan drugoga.“
„Vau,“ prošaputala je. „Nije ni čudo što želite da budete skriveni. Je li to
sve što možete?“
„Ne. Svaki od nas ima određenu vrstu magije kao Kralj Zmajeva.“
Podigla je obrvu. „Interesantno. Koja je tvoja?“
„Mogu da navedem nekoga na halucinacije.“
„Nisam to očekivala,“ rekla je laganim osmehom. „Da li je to bio Ulrik
koji me je oteo i poslao Sloan u Dreagan?“
Banan je odmahnuo glavom i susreo Conov pogled preko njenog
ramena. „Ne. Con ga neprestano posmatra. Ulrik nema ništa sa ovim.“
„Onda ko je to bio?“
„Jako dobro pitanje, i ono za koje sam se nadao da ćemo otkriti večeras.“
„On te poznaje,“ rekla je Jane. „Rekao mi je da postoje Kraljevi Zmajeva.
Rekao je da želi da bude ovde da vidi moj izraz lica kada saznam šta si ti,
i da želi da vidi i tvoje.“
Banan je opet osetio kako raste bes u njemu. „Mislio je da ćeš pobeći od
mene.“
„Ti si strašan prizor.“
Bananove grudi su se stegle na nervozu koju je čuo u njenom glasu.
„Plašiš me se.“
„Ne. Ne,“ opet je rekla, i dala mu brz, snažan poljubac. „Priznajem, u
početku jesam. Ne bi ti prišla i dodirnula te da sam bila toliko uplašena.
Uvek sam znala da je nešto drugačije u vezi tebe.“ Prešla je rukom preko
njegove tetovaže. „Tetovaža zmaja sada ima smisla. Samo bih volela da si
mi rekao.“
Kraljevi Zmajeva

Banan se obradovao na njene reči, ali više nije mogao da se suzdržava.

Prekrio je njena usta poljupcem. Njen okus ga je zapalio, požuda je
tutnjala u njegovoj krvi.
Želeo je da je polegne na pod i opet potvrdi njeno telo, ne samo kao
muškarac, već i kao Kralj Zmajeva. Ona nije pobegla od njega, nije ga
ostavila.
Spustio je ruke niz njena leđa i obuhvatio njenu guzu rukama te je
privukao na svoj bolni kurac. Njeno nežno stenjanje je bila muzika za
njegove uši. I taman kada je hteo da započne sa cepanjem odeće sa nje,
obasula ih je kiša.
Jane je odmaknula svoje usne od njega kada se nasmejala. Banan je
pogledao u Cona i Rhysa samo da bi shvatio da su otišli i požurio je da
skloni Jane sa kiše.
Trčala je prema vratima koje su ostavili otvorenima Rhys ili Con, ali je
Banan zaustavio.
„Moram nešto da znam.“
Obrisala je vodu sa lica i zagladila kosu unazad dok joj je osmeh plesao
u očima. „Šta je bilo?“
„Čula si i videla mnogo večeras. Je li to mnogo da bi bila sa mnom?“
Ukočila se. „Bila sa tobom?“
Banan je progutao knedlu. Nikada nije bio ovako nervozan. Nikada nije
bio mnogo toga pre Jane, ali je sve hteo da doživi sa njom.
„Zbog izdaje ljudske ženke, Con je iskoristio svoju magiju tako da niko
od Kraljeva Zmajeva nikada ne zavoli čoveka.“
„Oh,“ rekla je Jane, spuštajući pogled na pod.
„Sve se to promenilo pre više od pet meseci, Hal se zaljubio u Cassie.
Onda se Guy zaljubio u Elenu. Nešto se promenilo, Jane. Nisam potpuno
verovao u to. Onda sam tebe držao u svom naručju.“
Njene oči su se zalepile za njegove. „Šta hoćeš da kažeš?“
„Kažem -“ Zastao je jer nije hteo da uprska. „- Kažem da sam zaljubljen
u tebe, Jane Holden. Želim te kao svoju. Uvek. Hoćeš li da se vratiš sa
mnom u Dreagan? Hoćeš li biti pored mene u svemu što moja nesigurna
budućnost nosi?“
Par dugih trenutaka nije odgovorila, i Banan je razmišljao šta još da joj
kaže da je ubedi, kada je jedna usamljena suza pala niz njeno lice.
Zaustavio je suzu svojim palcem pre nego je stigla do njene vilice.
„Jane,“ prošaputao je.
„Čekala sam te ceo moj život,“ rekla je. „Išla bi svugde sa tobom, Banan.“
Smeh je eksplodirao iz njega kada je prislonio na sebe. „Volim te.“
Kraljevi Zmajeva

„I ja volim tebe,“ rekla je između poljubaca koje je utiskivala u njegov

vrat.
Kraljevi Zmajeva

EPILOG
Jane je izašla iz Jaguara i zatvorila vrata, njen pogled se zaključao na isti
pab koji je posetila pre par meseci.
„Možeš ti ovo,“ rekao je Banan kada joj je prišao.
Nasmejala se kada je uhvatio za ruku. „Da, sve dok si ti sa mnom.“
„Uvek ću biti sa tobom.“
„Osim toga, nisi mi odgovorio juče.“
Sklonio je pogled od nje kada je upitao: „O čemu pričaš?“
Jane je odmahnula glavom. „Lažeš. Zašto se plašiš da mi kažeš kako će
ovo funkcionisati? To je zato jer sam ja u pravu, a ti samo ne želiš da
priznaš da ću ja ostariti, a ti ćeš nastaviti da živiš?“
„Jane,“ rekao je, i odjednom je pritisnuo o auto. „Nemam svaki odgovor.
Voleo bih da imam, ali sve ovo je novo. Za kratko vreme dok su ljudi i
zmajevi živeli zajedno, bilo je ljudi koji su se vezali za Kraljeve. Ni jedan
od njihovih potomaka nije preživeo. Dođavola, pola njihovih žena nije
iznelo bebe do termina. I sve te žene su na kraju umrle.“
Obuhvatila je njegovo lice i zagledala se duboko u njegove sive oči.
„Nisam baš zainteresovana da me vidiš svu naboranu i pogrbljenu, ali
želim sve vreme koje imamo, Banan. Shvatam da ću ti jednog dana
dosaditi.“
„Ne,“ rekao je i nežno je zaljuljao. „Ti ne razumeš. Nikada nisam, ni
jednom u svom životu kao zmaj ni kao Kraalj Zmajeva, osetio za nekoga
ono što sam za tebe. Ti, Jane, si drugačija. Hteo sam da sačekam dok ne
stignemo u Dreagan da ti kažem, ali ti nećeš popustiti.“
Nasmejala se i podigla svoju kestenjastu obrvu dok je čekala.
„Ljudsko biće može biti vezano za Kralja. Živećeš, ostajući kakva jesi
sada, dok god sam ja živ. Samo ako ja umrem i ti ćeš.“
„Oh.“
„Je li to previše?“ Upitao je, znajući da je mnogo saznala proteklih par
dana.
Jane se podigla na vrhove prstiju i poljubila ga. „Ne. Je li to nešto što
želiš da uradiš?“
„Da. Sigurno, ali daću ti malo vremena.“
Prevrnula je svojim očima boje kafe. „Očigledno ti nisam dala do znanja
koliko ne želim da budem bez tebe.“
Kraljevi Zmajeva

„Počećemo sa planiranjem ceremonije kada se vratimo u Dreagan.“

Zurio je u nju trenutak pre nego se nasmejao. „Sada, jesi li protraćila
dovoljno vremena? Jesi li spremna da upoznaš Sammi?“
„Ne, ne znam. Plašim se, Banan,“ priznala je.
Povukao je u svoje naručje. „Biće sve u redu.“
Jane je polako uzdahnula da se smiri i ušli su u pab. Sammi je bila iza
šanka, brišući neke čaše i smejući se nečemu što joj je rekla mušterija.
Njena pepeljasto smeđa kosa je bila pokupljena u visoki konjski rep dok
su joj šiške pokrivale čelo. A onda su se njene oči okrenule ka Jane.
Banan se nasmejao kada mu je Jane stisla ruku i krenula prema svojoj
polusestri. On je zastao i gledao kako ona oklevajući počinje da priča
Sammi sve.
Sve do trenutka kada je izvukla pisma koja je pronašla, Banan je seo u
separe i opustio se. Sve je bilo u redu. Za sada.
Koliko dugo će trajati, on nije znao. Rhys i nekoliko drugih Kraljeva
Zmajeva, uz pomoć Henri Northa, još uvek us pretraživali London za bilo
kakvom naznakom o muškarcu koji je oteo Jane i ubio Richarda Arnolda.
Ali sve do sada, ostali su praznih ruku.
Nezadovoljstvo koje je Banan osetio još otkako nije mogao da detektuje
muškarca u obliku zmaja, samo je raslo. Nisu videli poslednje od kopileta,
to je bilo sigurno.
„Banan,“ Jane je pozvala.
Podigao je lice prema njoj. „Da?“
„Dođi da upoznaš Sammi.“
Banan je dočekao Janein osmeh uzvraćajući joj. Danas je bilo njihovo.
Sutra, Kraljevi Zmajeva će započeti potragu za njihovim neprijateljem.

Zurio je u mali pab u Obami kroz prozor njegovog automobila. Bila mu

je potrebna sva snaga koju je imao da ne izađe iz auta i ubije Jane dok ju
je Banan držao.
Njegov plan je trebao uspeti. Morao je uspeti.
Ali nije uzeo u obzir Bananovu i Rhysovu preobrazbu u zmajeve i napad
koji su izveli. To je prekršilo pravila koja je Con postavio.
Ipak, iako se njegov plan možda nije odigrao kako je on planirao, nije
bio totalni fijasko. Dovelo je Cona u London.
Kraljevi Zmajeva

Nije mogao ostati da sluša razgovor između Jane i ostale trojice pošto je
morao spasiti svoj život. Ipak na kraju, povlačenje je bila njegova
prednost.
Kraljevi Zmajeva su znali da imaju neprijatelja, ali nisu znali koga. I
pokazali su slabost - samo što će je on iskoristiti dok svi ne budu mrtvi.
Kraljevi Zmajeva
Kraljevi Zmajeva

Poglavlje 1
Zamak Dreagan
Oktobar

Jane je kradomice gledala u Banana u ogledalu njenog toaletnog stolića

dok je po treći put presvlačio svoju košulju. Bio je neobično nervozan dok
su se spremali za njihov večernji izlazak.
„Sviđa li ti se ova?“ Upitao je kada je završio sa zakopčavanjem crne
košulje.
„Mnogo.“
Pogledao je u nju zabavljenim izrazom lica. „To si rekla za sve tri
košulje.“
„Zato što mi se sviđaju sve tri košulje. Pomogla sam ti da ih odabereš u
prodavnici, sećaš se?“
„Da,“ promrmljao je i brzo raskopčao košulju pre ne go je izvukao ruke
iz rukava i zgužvao je pa bacio na pod sa ostale dve.
Jane je protrljala rumenilo na njene obraze, pitajući se da li je Banan
postajao umoran od njihove veze. Znala je da bi se mogla vezati sa
Bananom i živeti koliko i on. Ponudio joj je tu opciju, i ona je rado
prihvatila.
Po njihovom povratku iz Londona - sa kratkim zaustavljanjem zbog
njenog upoznavanja sa svojom polusestrom, Sammi - započeli su sa
pripremanjem. Ali su ti aranžmani stavljeni sa strane na čekanje dok su
Kraljevi Zmajeva tražili njihovog neprijatelja i pomoć od Ratnika iz
MacLeodovog zamka.
Jane to nije smetalo. Volela je Banana, i zato je bilo dovoljno da bude sa
njim. A da li je to još uvek za njega dovoljno? Da li je promenio svoje
mišljenje o vezivanju i jednostavno nije želeo da joj kaže?
U stomaku joj se pojavila kiselina što je više razmišljala o tome. Jane nije
želela da išta pokvari njihov prvi večernji izlazak nakon nekoliko nedelja.
Odlučila je da uživa, i ako je Banan želeo da zadrži njihovu vezu kakva je
i bila, neće se buniti. Jednom mu je rekla da bi joj bilo dovoljno da bude
sa njim dok god on to bude želeo.
Nije slagala. Volela ga je celim svojim bićem, ali je on bio Kralj Zmajeva.
On je živeo od početka samog vremena. Komandovao je zmajevima, leteo
visoko u oblacima. Kada bi prošlo beskrajno mnogo vremena, on - kao i
većina zmajeva - spavali bi vekovima u planinama.
Kraljevi Zmajeva

Kako je mogla da se uporedi sa svime što je on bio? On je bio besmrtan i

moćan. Mogao je da se preobrazi iz čoveka u zmaja i opet nazad da jedva
i pomisli. Jedina stvar koja ga je mogla ubiti je bio drugi Kralj Zmajeva.
A šta je ona bila? Smrtnik - sa životnim vekom koji za nekoga kao što je
Banan proleti kao treptaj. Mnoge žene su delile njegov krevet, i iako je to
razumela, nije se zaustavila nesigurnost koju je imala da je možda bila
samo jedna od hiljade.
„Jane?“
Trznula se i ugledala njegov odraz u ogledalu pored njenog. Prišao je iza
nje dok je ona bila izgubljena u mislima, a ona ga nije ni čula. Obrva mu
je bila uzdignuta od zabrinutosti dok je tražio njene oči u ogledalu.
„Jesi li dobro? Izgledaš kao da si miljama daleko.“
„Dobro sam,“ rekla je kada je sklonila njeno rumenilo dok je preturala
svoju šminku u fioci zbog senke koju je želela.
Banan je spustio svoje velike ruke na njena ramena i ispravio se. „Rekla
bi mi da nešto nije u redu, zar ne?“
„Da,“ slagala je, brzo susrećući njegov sivi pogled u ogledalu.
Sklonio je ruke kada se okrenuo prema njegovom ormaru. Jane ga je još
jednom pogledala u ogledalu. Mišići na njegovim leđima su se uvrtali i
stezali dok je tražio drugu košulju, ovaj put jarko plavu sa širokim crnim
linijama koje su se vertikalno protezale. Zavrnuo je rukave do laktova i
završio sa zakopčavanjem pre nego je uvukao prednji deo u njegove crne
farmerice.
„Savršeno,“ rekla je kada je pogledao u nju.
Namignuo joj je pre nego se okrenuo da potraži svoj sat. Jane je završila
sa njenim šminkanjem i obukla mornarsko plavu pletenu haljinu koja je
obgrlila njenu figuru i zaustavljala se par centimetara iznad njenog
kolena. Kada je povukla zatvarač na njenim crnim čizmama sa visokim
potpeticama i dodala nakit, pronašla je Banana koji je čekao na vratima
njihove spavaće sobe sa njenim kaputom prebačenim preko ruke.
„Izgledaš prelepo.“
Pogledala ga je u oči i uzvratila mu osmeh. „A ti si jako zgodan.“
„Nastavi tako da me gledaš i ta tvoja haljina će biti gomila na podu pored
kreveta.“
Volela je kada mu oči potamne i kada strast produbi njegov glas. Svaki
put bi poslalo trnce preko njene kože. Banan je imao način da je natera da
sve zaboravi samo jednim pogledom, istim koji joj je sada davao.
Kraljevi Zmajeva

„Ah, kako me izazivaš, Jane,“ rekao je kada je povukao sebi i brzo i jako
je poljubio. „Sve ću to sebi dozvoliti da bih te imao u krevetu. Znam koliko
si se radovala izlasku.“
„Možemo ostati ovde,“ rekla je i vratila se u sobu.
Odlučno je odmahnuo glavom. „Ne večeras. Idemo.“
Jane je hodala sa njim niz hodnik do stepenica kada su se spustili na
glavni sprat. Većina Kraljeva Zmajeva se držala zajedno - oni koji su bili
budni.
Bila su samo još dva para u Dreaganu. Cassie i Hal, koji su već bili vezani
skoro godinu dana. Onda su tu bili Elena i Guy. Oboje su se činili
zadovoljni njihovom vezom, nisu pričali o formalnostima ili njihovom
vezivanju.
Jane se pitala da li je bila paranoična. Guy je želeo da se Elena navikne
na ono što je on bio i na način života kakav bi vodila ako odabere da bude
njegova mlada. Možda je i Banan isto to radio. Ali zar joj ne bi trebao reći
to?
„Izgledaš uznemirena,“ rekao je Banan dok su prolazili pored medijske
sobe gde su se Guy i Elena rvali zbog daljinskog upravljača, njihov smeh
je odzvanjao kroz vilu.
„Samo primećujem kako je kuća tiha. Gde su Cassie i Hal?“
„Hal je odveo Cassie u Edinburgh na par dana.“
Izašli su iz kuće do Bananovog safirno plavog Porshea Carrera 911. Kada
je sela u njega, Banan je zatvorio vrata i prošao oko auta do vozačevog
mesta.
Imali su skoro sat vremena vožnje da bi stigli do restorana. Obično bi
Jane pričala o njenom danu radeći različite poslove koje su ona, Elena i
Cassie radili oko Dreagana, ali sve o čemu je mogla razmišljati je bilo to
koliko je Banan bio čudno nervozan.
Pogledala je u njega, ništa nije bilo neobično sem što je obe ruke držao
na volanu, nešto što je retko radio osim ako vreme nije bilo loše, a ona bila
sa njim u autu. Nije da je bio bezobziran prema svom životu, on je
jednostavno znao da ne može umreti.
Umesto da ga je upitala da li nešto nije bilo u redu, Jane je zurila kroz
prozor. Bila je takva kukavica. Banan je otvorio svoj svet kada je ušao u
njen život u Londonu. Bila je uplašena i hipnotisana kada ga je videla prvi
put u obliku zmaja.
Sada ga je sa nestrpljenjem posmatrala kako noću leti u nebo. Jedino
vreme kada su Kraljevi olako leteli je bilo pod okriljem tame. Bilo je
nekoliko slučajeva kada su mogli biti viđeni.
Kraljevi Zmajeva

Jedna takva prilika je bila u Londonu gde se Banan, zajedno sa Rhysom

preobrazio u oblik zmaja da je potraže nakon što je bila kidnapovana.
Međutim, skoro je bilo i kada su se Kraljevi, masovno, borili zajedno sa
Rartnicima da bi ubili neprijatelja odnosno zlog Druida.
Iznenada je auto usporio, povlačeći Jane iz njenih misli. Pogledala je oko
sebe i otkrila da nisu bili u blizini grada već pored jezera. Škiljila je kroz
vetrobransko staklo i ugledala svetla koja su dolazila iz vode.
Kada je Banan zaustavio auto i parkirao, nije je pogledao. Jane je
pripremila sebe na kraj dok joj je srce udaralo laganim, tužnim
otkucajima. Bilo je očigledno da Banan prekida vezu sa njom.
Brzo je trepnula da vrati suze i prihvatila njegovu ruku kada je otvorio
njena vrata. Jane je izašla iz auta i zadrhtala. Možda je bila iz Seattla gde
je uvek padala kiša, ali je iz vode dolazila vlaga koja se uselila u njene
kosti.
Ili je to možda bilo njeno srce koje se raspadalo na male komadiće i
nateralo je na hladnoću.
„Ovde,“ rekao je Banan i pomogao joj da obuče njen vuneni kaput.
Jane se zakopčala i stegla kaput, zahvalna što se on setio da ga ponese.
„Gde smo? Mislila sam da idemo u Inverness.“
„Nadam se da ti ne smeta, ali ja sam promenio plan.“
„Smeta?“ Rekla je kada je pogledala preko jezera. Tama je pala na
Škotsku, ostavljajući pola meseca da prospe svetlost koja je plesala po
jedva pokretnoj vodi. „Ovde je prelepo.“
Spustio je svoju ruku na donji deo njenih leđa i poveo je do uskih
stepenica koje su vodile do malog doka. „Mislio sam da će ti se dopasti
ovde.“
Jane je ostala bez teksta kada je videla da se na vidiku pojavio jedrenjak.
Celom dužinom su visile male svetiljke, obasjavajući čitavu palubu u
nežnu nijansu.
Banan je požurio napred i skočio na jedrilicu, onda joj pružio ruku dok
nije prešla male brodske stepenice.
„Kada si ovo organizovao?“ Upitala je Jane.
Slegnuo je ramenima, zračeći dok se osvrtao oko sebe. „Nisi imala
nikakvu predstavu, zar ne?“
„Uopšte ne. Sačuvao si ovo kao strogu tajnu,“ rekla je i presekla ga
pogledom.
Njegov pogled je smekšao kada se brod zaljuljao. „Elena je spakovala
malu torbu za tebe, koju sam doneo pre par dana.“
Kraljevi Zmajeva

„Znači ovde su nestale moje omiljene farmerice,“ rekla je dok je vrtela

glavom. Jane je zabacila glavu i pogledala u svetiljke visoko zakačene na
dekoraciji. „Ovo si sve ti uradio?“
„Da. Pomenula si da želiš da jedriš. Odvešću te da jedriš gde god
poželiš.“
Jane je pogledala u planine u daljini. „To bi moglo biti malo teško s
obzirom da smo na jezeru.“
„Oh. Mislio sam kasnije,“ rekao je i uzeo njenu ruku. „Narednih
nekoliko dana ćemo provesti upoznavajući se sa jedrilicom.“
Da li je on zbog ovoga bio onoliko nervozan? Jane se izgrdila u sebi zato
što je bila tako glupa da pomisli da se Banan distancirao od nje. Imao je
dosta problema da iznajmi jedrilicu na nekoliko dana jer je ona pomenula
da bi volela da jedri.
„Nikada nisam vozila nikakav brod,“ rekla je Bananu dok ga je pratila
po jedrenjaku. „Samo zato što volim brodove ne znači da znam nešto o
njima.“
„Dobro je znati,“ rekao je preko njegovog ramena.
Jane se zaustavila i okrenula u krug. Bili su samo njih dvoje na
jedrenjaku, i po onome što je mogla videti, nije bilo drugog čamca na
jezeru. Bilo je kao da su njih dvoje skoro jedini na svetu.
„Šta radiš tamo?“ Banan je rekao kada joj je prišao s leđa i obmotao ruke
oko nje.
Priljubila se uz njega dok je on naslanjao bradu na njeno rame. „Samo
sve gledam. Želim da se sećam svakog detalja.“
„Sačekaj dok ne vidiš svitanje.“
„Hoćeš li me probuditi?“
„Probuditi te?“ Rekao je i naslonio se u stranu tako da je mogla videti
njegov zavodnički osmeh. „Noćas nema spavanja.“
Jane se nasmejala kada je uzeo njenu ruku i povukao je za sobom dok je
silazio ispod. Još jednom se našla stojeći razjapljenih usta.
U malom prostoru je stajao stol gde je njeno omiljeno jelo – losos - čekalo.
Boca vina, dve čaše i sveće su napravile ugođaj.
„Banan...“ Zastala je, nesposobna da pronađe reči kojima bi dočarala
koliko je sve bilo apsolutno savršeno.
Kao što se podrazumevalo, razvezao je i otkopčao njen kaput pre nego
ga je skinuo da bi mogla sesti. Tada je uzeo bocu vina iz kofe sa ledom i
sipao.
Seo je preko puta nje i podigao svoju čašu. „Za nas.“
Kraljevi Zmajeva

„Za nas,“ ponovila je kada su se kucnuli čašama, njena ljubav prema

Bananu je bila sve dublja svakim danom koji je provela sa njim.
Kraljevi Zmajeva

Poglavlje 2
Banan nikada nije bio toliko nervozan u svom životu. Pre dva dana je
preuzeo prsten koji se sada nalazi u njegovom džepu. U jednom trenutku
je bio siguran da je Jane želela da bude njegova zauvek. Sada, nije bio
siguran.
Nije da je on sumnjao u njenu ljubav. Nije bio siguran da je u potpunosti
razumela šta bi značilo biti besmrtan. A kada su jednom zmaj i njegova
mlada povezani, nije bilo povratka nazad.
Vetar je nastavio da talasa jezero dovoljno da voda lagano zapljuskuje
trup broda. To i zvuk Janeinog smejanja, i Banan je bio u raju.
Postojala je iskra u Janeinom jantarnom pogledu od čega mu je krv
ključala. Bilo je noći kada je samo želeo da je povuče bliže sebi samo da bi
je mogao držati.
Ali znao je da ne sme previše čvrsto. Jane je bila ljudsko biće, smrtnik.
Ako joj je bilo suđeno da bude njegova, trebao je da joj da prostora da
donese tu odluku. On je to radio mesecima, ali ona nije opet pomenula
njihovo vezivanje.
Banan više nije znao šta da misli. To je bila šansa da je dovede na jezero
na brod, ali nije mogao da nastavi više ni dana dok ne sazna gde su.
Nije znao šta bi uradio ako bi ona rekla ne. U stvari, tačno je znao šta bi
uradio. Udvarao bi se i zavodio je dok je ne bi ponovo u potpunosti
osvojio.
Jane je bila njegovo sve. Bila je njegov razlog za svaki dan, njegova
motivacija da radi stvari da je zadovolji. U svom srcu je znao da nikada
neće postojati druga da je zameni.
I ako ne želi da se veže za njega, on bi proveo svaki trenutak njenog
života sa njom. Koliko god da ga to bolelo, sedeo bi pored nje dok bi
udisala poslednji put. Onda, proveo bi ostatak večnosti žaleći za njom.
Kada su pojeli večeru i ispraznili bocu, Banan se naslonio i pogledao u
Jane.
„Šta je?“ Upitala je i stidljivo zakačila svoju kestenjastu kosu iza uha.
Procvetala je otkako je došla u Dreagan, ali u njenom telu nije bilo
uobraženosti.
„To,“ odgovorio je.
„Što stavljam kosu sa strane?“ Upita iskosa.
Iscedio je i poslednju količinu vina u svoju čašu. „Ne, devojko. Način na
koji porumeniš kada te posmatram.“
Kraljevi Zmajeva

„Jer znam šta misliš.“

„Šta mislim?“ Upitao je, namerno snižavajući svoj glas na način koji je
terao da zadrhti od uzbuđenja.
Vidno je progutala knedlu, njeni prsti su nervozno vrteli vinsku čašu po
stolu. „Razmišljaš da mi skineš odeću.“
„Oh, da. Razmišljam o mnogo više od toga.“
„Znam,“ promrmljala je. „To je ispisano po celom tvom licu kada me
tako gledaš.“
„Mislio sam da ti se sviđa.“
„Ne sviđa mi se, Banan. Ja to obožavam.“
Nagnuo se napred i podigao njenu ruku u svoju. Pomilovao je palcem
njene članke pre nego je prinio njenu ruku svojim usnama. Podigao je oči
i pogledi su im se zaključali. Požuda koju je video reflektujući se u njenim
dubinama naterala je njegova jaja da se zategnu.
Bez i jedne reči jurnuo je iz svoje stolice i stao pored stola. Podigla je
pogled ka njemu, razdvojenih usana i čekala njegov poljubac.
Banan je povukao da ustane i u njegovo naručje. Prošao je prstima kroz
hladne kovrdže njene kestenjaste kose koja je dosezala do njenih ramena.
„O čemu razmišljaš?“ Upitala je.
Nežno je povukao za kosu. „Pitam se kako sam preživeo milenije i
milenije bez tebe.“
„Kako uvek znaš šta treba da kažeš?“ Upitala je sa naznakom osmeha
pre nego je spustila svoje usne na njegove.
Požuda je eruptirala, brzo i intenzivno. Snažna žena u njegovim rukama
ga je povukla dublje u sveobuhvatnu, beskrajnu glad za njom. Njen
poljubac, njen dodir ga je pržio.
A ipak mu nije bilo ni blizu dovoljno.
Strast je bila neopisiva, neodređena. Preuzela ga je, odvela. Prisilila.
Bio je nesposoban da porekne neizrecivu potrebu za Jane. Niti je želeo.
Bila je jednostavno... Sve njegovo. Bila je svetlost, vazduh, iskra koja ga je
držala da gleda napred svaki novi dan sa njom.
Strgnuli su odeću sa sebe, željni da uklone sve što se našlo između njih.
Kada su bili telo na telo, Banan je uhvatio njeno lice u svoje ruke i
pogledao u njene jantarne oči.
Usne su joj bile otečene od poljubaca, puls joj je ubrzano udarao u grlu.
Koža joj je već bila zajapurena. Đavolski sjaj joj se pojavio u očima kada je
rukama pomilovala njegove grudi.
„Svega mi svetog, ti si najlepša stvar koju sam ikada video.“
Kraljevi Zmajeva

Čelo joj se naboralo kada joj je pogled omekšao i neka neimenovana

emocija namestila joj se preko lica. Onda su nestale reči kada se Banan
okrenuo i gurnuo Jane nazad na krevet. Sa rukom ispod njenih leđa,
povukao je na gore dok joj glava nije bila naslonjena na jastuk dok je on
nastavljao da je ljubi.
Rukom je milovao njene duge noge preko meke kože do njenih bokova
a onda gore da bi joj obujmio grudi. Lagani jecaj se začuo iz Jane kada je
uštinuo njenu bradavicu.
Odgurujući njegovo rame, Jane ga je preokrenula na leđa. A onda se
uspuzala preko njega dok ga nije zajahala. Banna je obema rukama
kliznuo uz njene butine i oko njenog struka kada je seo i zapljusnuo njen
vrat poljupcima.
Noktima je zagrebala po njegovom skalpu kada se uhvatila za njegovu
kratku kosu. Celi dan je razmišljao o vođenju ljubavi sa njom na jedrilici.
Nije više mogao da čeka. Morao je biti u njoj, osetiti njeno telo kako se
uvija oko njega.
Jani je zastao dah kada je Banan podigao dok je nije namestio preko
njegovog uzbuđenja. Susrela je njegov pogled, zagledana u njegove sive
dubine i raspala se.
Bio je veličanstven, i još uvek nije mogla da veruje da ju je želeo. Kralj
Zmajeva, besmrtnik koji je mogao imati koju god je želeo, odabrao je
Običnu Jane.
Ali ona se nije osećala obično u njegovim rukama. Oživela je, njeno telo
se probudilo. Pored Banana je bila razuzdana.
Opuštena.
I krajnje besramna.
Postala je senzualna, požudna žena koja je oduvek znala da je čekala
pravog muškarca da je pronađe.
Jane je uzdahnula kada je polako kliznula dole na čvrstu dužinu njegove
batine, njeno telo se širilo da ga celog primi. Obmotala je ruke oko
njegovog vrata i držala ga kada je počela da vrti svojim bokovima.
Njegove velike ruke su se raširile preko njenih leđa dok su se ljubili,
njihova tela su jahala na talasima požude. Jane je već bila blizu vrhunca.
Banan kao da je znao, obuhvatio je njenu guzu terajući je da ubrza
tempo. Poznato grčenje u njenom donjem stomaku je počelo da se uvrće,
okreće i šalje je sve bliže i bliže orgazmu.
Banan je gricnuo njenu ušnu školjku, njegov topli dah je strujao po
njenom već uzavrelom telu. Poljubio je iza uha, osetljivo mesto koje je
uvek teralo da se raspadne.
Kraljevi Zmajeva

Sa samo jednim dodirom njegovog jezika na njenoj koži, Jane je povikala

njegovo ime kada su se prvi talasi njenog orgazma razbili u njoj. Zaronila
je noktima u Bananova ramena dok je nastavila da pomera svoje kukove,
šaljući je visoko. A onda je on prošaputao njeno ime kada je i on podlegao
svom orgazmu.
Još uvek upleteni, pali su u stranu. Jane je prošla rukom kroz njegovu
kratku, tamnu kosu. Brige od ranije su bile daleko iza nje, kao da nikada
nisu ni postojale. Toplina se ulila u celu jedrilicu da ih začauri u njihovom
vlastitom svetu.

Banan se podigao na lakat i naslonio glavu na ruku dok je posmatrao

Jane. Pričali su satima i vodili ljubav više puta u toku noći dok Jane nije
konačno pala iscrpljena u san pre sat vremena.
Namerno je držao njihov razgovor dalje od bilo kakve priče o vezivanju,
ali su pričali o budućnosti. I, u Janeinim očima, on je još uvek bio deo njene
budućnosti.
Banan je držao široki prsten od belog zlata. Trebali su mu meseci da
zajedno sa zlatarom u Londonu dizajnira prsten, ali na kraju, ispao je
zapanjujući.
Poljubio je Jane u njeno čelo kada je pomerio zavese. Okrenula se na
njenu stranu i priljubila se leđima o njega.
„Probudi se, uspavana lepotice,“ prošaputao joj je na uho. „Sunce samo
što nije očešalo planine.“
„Reci mu da sačeka,“ promrmljala je.
Banan se nasmejao. Ako je postojala ijedna stvar koju je Jane volela, to je
bilo njeno spavanje. Imala je najsjajnije raspoloženje od bilo koga, koga je
poznavao, ali ako se ne bi dovoljno naspavala, bile su joj potrebne
najmanje dve šoljice kafe pre nego bi opet bila sasvim svoja.
Kafa je već bila napravljena i čekala je. Sada, samo je trebao naterati da
se probudi.
„Sunce nikoga ne čeka. Veruj mi, biće ti drago što sam te probudio kada
ga ugledaš.“
Dramatično uzdišući, Jane je prvo otvorila jedno oko, a onda i drugo.
„Osećam se kao da sam spavala samo pet minuta.“
„To je bilo malo više od sat vremena.“
Kraljevi Zmajeva

Činilo se kao da je razdražljivost nestala kada se iznenada nasmejala.

„Ah, ali kakva je bila noć, tačno?“
Bila je onakva kakvu on nikada neće zaboraviti, to je bilo sigurno. „Da,
devojko, bila je.“
Posegnuo je iznad svoje glave gde je čekala njena šoljica sa kafom i
pružio joj je. Podigla se na svoj lakat i uzela duboki gutljaj kafe pre nego
je još par puta srknula.
„Ah. Tačno ono što mi je trebalo.“
Banan je naslonio svoju bradu na njeno rame dok su oboje gledali kroz
prozor, posmatrajući kako nebo iz bledo sive postaje prošarano
živopisnom ružičastom, jarko narandžastom i tamno crvenom.
Što se više sunce izdizalo, boje su postajale življe sve dok se prva
naznaka svetlosti žute lopte nije razbila iznad planina.
Čuo je Janeino uvlačenje vazduha, i znao je da je videla lepotu koju je on
ugledao mnogo puta. Svaki izlazak sunca je bio drugačiji kao i svaki
zalazak, i nikada se nije umorio gledajući i jedan od njih.
Krik zlatnog orla slomio je tišinu zore, i to je bio kao poziv prirodi. Dok
je sunce sada jurilo senke noći, priroda se budila.
Nekoliko trenutaka su nastavili da gledaju svitanje dok nije postalo
potpuno svetlo. Jane je podigla ruku da zakloni oči, škiljeći u trenutku, i
tada je Banan pomerio svoju ruku u kojoj je držao prsten u liniju njenog
pogleda.
„To je zaslepljujuće,“ rekla je i žmirkajući potražila zavese. Uspela je da
zgrabi jednu stranu i povuče je. Sprečilo je malo svetlosti ali ne celu.
Bananovo srce je lupalo u grudima dok je čekao da Jane ugleda prsten.
Nikada pre nije doživeo nervozu, i morao je da prizna da je prilično mrzeo
taj osećaj. Nije znao da li dolazi ili odlazi, da li je bila jača ili slabija. Bio je
olupina, apsolutni nered.
Sve zato jer je morao da zna da li bi žena sa sklonostima za putovanjem
po ravnoj liniji bila vezana za njega.
Jane je trepnula očima, a onda se ukočila. Bananovo srce je potonulo.
Prebrzo je krenuo, tražio previše.
„Oh, moj Bože,“ spuštajući glas sa divljenjem. Kada je podigla svoje oči
ka njemu, bile su u suzama.
Banan se namrštio, nije mu bilo jasno šta je izazvalo njenu reakciju.
„Jane?“
„Mislila sam da me više ne želiš.“
„Molim?“ Bio je toliko šokiran da nije verovao šta govori. „Zašto bi to
pomislila?“
Kraljevi Zmajeva

„Čudno si se ponašao.“
„Zato što sam ovo nedeljama planirao. Hteo sam da sve bude savršeno,
ali sam isto tako hteo da budem siguran da si spremna.“
Pogledala je opet u prsten koji je još uvek držao. „Ja sam i više nego
spremna.“
Olakšanje je ispunilo Banana, brzo se mešajući sa uzbuđenjem. Ozbiljno
je sumnjao da li je Jane spremna da mu se obeća što bi je u suštini učinilo
besmrtnom.
Banan je seo sa Jane u krili u uzeo njenu ruku. Zagledao se duboko u
njene jantarne oči i upitao, „Jane, hoćeš li biti moja? Hoćeš li se vezati za
mene?“
„Hiljadu puta da,“ rekla je sa zaslepljujućim osmehom.
Sa samozadovoljnim osmehom, Banan je navukao prsten na njen levi
prstenjak.
Kraljevi Zmajeva

Poglavlje 3

Jane nije mogla da prestane da bulji u prsten na njenom prstu. Dizajn,

dijamanti smešteni u belom zlatu na neverovatnom pletenom radu, tačno
njen stil. Činjenica da je Banan dizajnirao prsten, govorila joj je da je on
uistinu poznavao, nešto za šta je mislila da nikada neće za nikoga priznati.
Završila je sa oblačenjem navlačeći bež vuneni džemper i prošla prstima
kroz njenu kosu. Onda je požurila na palubu i videla da se Banan već
otisnuo od doka.
„Hm... Znaš li ti da jedriš?“ Upitala je, još jednom bacajući pogled na dok
koji je postajao sve manji.
Banan se nasmejao. „Da. Naravno.“
„Oh, naravno,“ rekla je prevrćući očima. „Zaboravila sam da ti znaš sve
da radiš.“
„Ne sve, devojko. Još uvek radim na usavršavanju vremena sa tobom.“
„Kao da moraš da radiš na tome,“ rekla je kada je prišla iza njega. Kada
joj je napravio mesta, kliznula je između njega i kormila. „Ne mogu da
verujem da jedrim!“
„Da li ti se sviđa jedrilica?“
„Mislim da je prekrasna.“
„Hm.“
Jane ga je pogledala preko ramena. Banan je gledao ispred sebe kao da
upravo nije napravio najčudniji zvuk nakon njenog odgovora.
„Hm?“ Ponovila je.
„Hm,“ opet je rekao. „Možeš li mi doneti šolju kafe?“
Klimnula je glavom, pitajući se o njegovom ponovo čudnom ponašanju.
Iako Jane više nije sumnjala da želi da okonča njihovu vezu. Ono što je
shvatila je da kada Banan ima iznenađenje, postaje dvosmislen i tih.
Nakon što joj je dao prsten, i obećanje za ceremoniju vezivanja, nije bila
sigurna šta bi joj još mogao dati.
Požurila je dole uzanim stepenicama i otvorila ormarić da uzme šoljicu.
Dok je sipala kafu, ugledala je pojas za spasavanje koji je visio na zidu.
Obruč je bio beo sa četiri plave linije koje su se uvijale. Na gornjem delu
je pisalo Lady, a na dnu Jane.
Jane je oprezno spustila kafu i osetila kako joj srce lupa u grudima. Sa
Bananom nije bilo slučajnosti. Njegovo ponovo čudno ponašanje i ime
broda nakon što je mislila...
Kraljevi Zmajeva

Zaboravila je kafu kada je požurila gore stepenicama, dva puta se

saplićući i udarajući u cevanicu pre nego je stigla do palube.
Banan se u trenutku pojavio pored nje, zabrinutog lica. „Jesi li
povređena?“
Odmahnula je na njegove reči. „Ime broda je Lady Jane?“
Njegovu brigu je ublažio osmeh. „Da. Moj poklon za tebe.“
Jane je bacila svoje ruke oko njega i zakopala lice u njegov vrat. „Ti si
dovoljan,“ rekla je. „Ti si sve što sam ikada želela.“
„I ti, devojko, si sve što sam ja ikada želeo,“ rekao je dok je čvrsto držao.
Nagnula se unazad i upitala poput nevinašca, „Želiš najvećoj šeprtlji
koja je ikada hodala zemljom dati brod? Mogla bi pregaziti nekoga.“
„Samo se postaraj da su zaslužili,“ rekao je bez oklevanja.
Jane je zabacila glavu i nasmejala se. Život sa Bananom će biti sve sem
dosade.
Dan je prošao sa Janeinim učenjem jedrenja. Bilo je tek posle tri kada ih
je Banan još jednom usidrio na doku. Nakon što ih je vezao, Jane je sela i
ugledala ga kako je posmatra.
„Jesam li uradila pogrešno?“
Odmahnuo je glavom.
„Onda šta je?“
Prišao je i seo napred pored nje. „Treba da odlučiš.“
„Misliš treba da odlučim kako ćemo napraviti ribu?“ Zadirkivala ga je.
Banan je zakačio slobodni pramen kose koji joj je pao na obraz. „Ne.
Treba da odlučiš da li ćemo ostati na jedrilici još jednu noć ili ne.“
Znala je šta je pitao. Mogli su se vratiti u Dreagan i obaviti ceremoniju
vezivanja te noći, ali je on nije požurivao. Davao joj je - i dao bi joj - koliko
god vremena da je želela.
Za Jane nije bilo odlučivanja. Nagnula se napred i utisnula mu brzi
poljubac. „Trebaće mi samo minut da skupim svoje stvari.“
Osetila je slabost u nogama kada joj se nasmejao. I to je osmeh kojem se
radovala u njenim narednim danima. Još uvek se nije mogla sastaviti sa
mislima kada su se dovezli nazad u Dreagan.
Opet u vili, ona i Banan su ušli držeći se za ruke na vrata. Con je izlazio
iz kuhinje kada ih je zapazio. Nakon pogleda na njenu levu ruku, Con im
je klimnuo glavom i nasmejao se.
„Kada?“ Upitao je.
Banan je pogledao u nju pre nego je rekao, „Večeras.“
„Šta mislite u ponoć?“ Con je predložio.
Kraljevi Zmajeva

Jane se prilično dopala ideja. Nije poznavala nikoga ko se venčao u

ponoć. „Da.“
Banan je pratio uz stepenice do njihovih soba. Jane je bacila svoju torbu
na krevet i potonula u jednu od pretrpanih stolica pored kamina.
„Cassie je imala tradicionalno venčanje kao i vezivanje,“ rekao je Banan.
Jane je prikrila osmeh. Tačno je znala šta je Banan pokušavao da je pita
bez da to izgovori. „Znam.“
Seo je u stolicu nasuprot nje i podigao obrvu. „Pa?“
„Šta pa?“ Upitala je, strpljivo čekajući da ispljune.
„Da li želiš i tradicionalno venčanje? Trebaće više vremena da se
pripremi, ali može se završiti.“
Jane je ustala i prišla Bananu i uvalila mu se u krilo. „Ne, ne želim
tradicionalno venčanje. U mom srcu sam vezana za tebe od našeg prvog
poljupca, ali definitivno od mog dolaska sa tobom u Dreagan. Komad
papira mi ne znači ništa pored ceremonije koja će nas zvanično povezati
kao što ništa drugo ne može.“
„Šta god te čini srećnom.“ Banan je protrljao njena leđa.
„Biti sa tobom me čini srećnom.“
Njegove sive oči su potamnele pre nego je povukao dole za poljubac.
Usne su im se taman spojile kada se začulo kucanje na vratima.
„Jane?“ Začuo se Elenin prigušeni glas kroz vrata.
Banan se nasmejao i postavio Jane na njene noge kada je ustao. „To je
znak za mene da odem. Znam da postoje ženske stvari koje treba videti.
Vidimo se kasnije,“ rekao je i poljubio joj vrh nosa.
Otvorio je vrata i Elena je utrčala unutra. Namigujući, Banan je zatvorio
vrata iza sebe kada je otišao.
„Je li istina?“ Upitala je Elena.
Jane je podigla svoju ruku, nesposobna da zadrži osmeh.
Elena je prekrila svoja usta obema rukama, širom raširenih očiju. Onda
je posegnula za Janeinom rukom. „Moj Bože. Pogledaj prsten. Prekrasan
je.“
„Zar nije? Banan je odradio sjajan posao dizajnirajući ga.“
Zamišljen izgled je obuzeo Elenu na trenutak pre nego je nestao. „Da,
Banan je dobro odradio. Kada je vezivanje?“
„U ponoć.“
„Večeras?“ Elena je zakreštala.
Jane se namrštila, pitajući se zašto je Elena to smatrala uznemirujućim.
„Da. Zašto?“
Kraljevi Zmajeva

„Šta ćeš obući?“ Elena je upitala kada je otvorila ormar. „Jesi li već kupila
haljinu?“
„Pa... Ne.“ Tada se osvestila. „Šta ću obući?“
„Kao prvo, moramo pozvati Cassie i Hala da se mogu vratiti. Ne,
sigurna sam da će se Con ili Banan pobrinuti za to.“ Elena je hodala
napred nazad ispred kreveta, jednom rukom na kuku i drugom ispred
njenog lica dok je lupkala prstom po bradi. „Možda imamo vremena da
se odvezemo do Invernessa i pronađemo nešto.“
„U šest uveče?“ Jane je odmahnula glavom i otišla do svog ormara. „Ne.
Moraću da se snađem sa onim što imam.“
Počela je da izvlači nekoliko haljina koje je kupila da ima obući na
zabave, balove i dobrotvorne događaje na koje su oni iz Dreagana morali
da idu tokom godine. Otkako su Banan, Hal i Guy imali žene, bar je jedan
od tri para išao.
To je bio jedini razlog zašto je Jane imala donekle prihvatljivu garderobu
za obući na njihovoj ceremoniji vezivanja.
„Imaš li plavu?“ Upitala je Elena.
Jane je podigla pogled i nasmejala se. „Jer je Banan Kralj Plavih.“
„Mislim da odgovara.“
„Slažem se.“
Jane je povukla zatvarač na jednoj od zaštitnih vreća za garderobu i
izvukla plavu haljinu. To je bila najlepša nijansa safirno plave. Haljina je
bila bez bretela i dražesan obrub sa čistim Swarovskim kristalima koji su
se nastavljali u duboki V - izrez. Isti Swarovski kristali su činili dva
centimetra širok pojas, doprinoseći lepoti haljine.
„Sećam se te haljine. Banan nije mogao da skine pogled sa tebe,“ rekla je
Elena dodirujući haljinu prstima.
Jane je držala haljinu ispred sebe. „To je bila naša prva zabava na kojoj
smo zajedno prisustvovali. Osećala sam se kao princeza. Bez obzira koliko
puta sam se saplela ili prosula moje piće, bio je uvek tamo.“
Čulo se brzo kucanje i vrata od sobe su se otvorila. Cassie je provirila
svojom tamnom glavom unutra i uletela kada ih je ugledala. „Požurili
smo nazad čim je Hal čuo Bananove vesti kroz njihovu vezu,“ rekla je
Cassie dok je grlila Jane.
„Tako mi je drago da ste stigli,“ Elena je rekla dok je povlačila svoju
tamno plavu kosu u konjski rep. „Jane je pronašla haljinu koju će obući,
ali vezivanje je u ponoć.“
„Ponoć?“ Cassie je upitala iznenađena. „Kakva krasna ideja.“
„Ali ostavlja jako malo vremena za sređivanje.“
Kraljevi Zmajeva

Jane je obesila haljinu na vrata i nasmejala se svojim prijateljicama.

„Stanite, obe. Nema potrebe za ovim.“
„Ima. Ovo je tvoje venčanje,“ rekla je Elena. „Kraljevi to možda zovu
vezivanje, ali je venčanje kako god da ga gledaš.“
Cassie je klimnula glavom dok je sedala na krevet. „Hoćete li imati i
pravo venčanje?“
„Ne,“ rekla je Jane i vratila ostale haljine u svoj ormar. „Vezivanje je za
mene dovoljno.“
Elena je izdigla obe obrve. „Znači, sredićeš se za svoje vezivanje kao za
bilo koji drugi dan? Nećeš sebi dati malo više vremena i srediti svoju kosu
kao što to činiš kada idemo na zabave ili dobrovoljne događaje?“
To je nateralo Jane da zastane i razmisli. To je bilo njeno venčanje. Koliko
je često razmišljala o njenom venčanju kao mala devojčica? Ako ne bi
uradila sve kako je želela kasnije bi zažalila.
Suočila se sa Cassie i Elenom. „U redu. Za šta imamo vremena?“
Cassie je skočila sa kreveta kada su ona i Elena počele u isti glas da
govore. Elena je ugurala Jane u kupatilo, požurujući je da obavi lepu i
dugu kupku.
Sledeće što je znala, Jane je bila sama. Napravila je kupku i napunila je
mehurićima. Kada je bilo dovoljno vode, kliznula je unutra u trenutku
kada je čula Cassie izvan kupatila kako joj govori da je pronašla nekoga
ko će doći da joj sredi kosu.
Nekoliko trenutaka kasnije i Elena je zapitkivala o šminki, onda nije ni
sačekala Janein odgovor pre nego je opet otišla.
Jane se nasmejala i naslonila glavu na kadu. Vezaće se za Kralja Zmajeva,
muškarca koji je ispunio njene noći strašću i njene dane osmehom.
Kako je mogla biti tako nemoguće srećna?
Kraljevi Zmajeva

Poglavlje 4

Banan je stajao u zadnjem delu vile na popločanoj stazi i gledao u mesec.

Prošao je kroz hiljadugodišnje uspomene na svoj prošli život, pre nego je
mogao da se preobrazi u ljudsko biće.
Bilo je trenutaka kada je mesec bio velik i visio nisko na nebu. Tokom tih
vremena, Banan je mislio da može da dohvati mesec. A ponekada mu se
činilo da skoro i jeste.
Tokom tih ranijih godina radilo se samo o tome da bude dobar Kralj
svojim zmajevima. Kako su mu nedostajali zmajevi. Postojala je praznina
u njegovim grudima koja nikada neće biti popunjena dok još jednom ne
bude sa njima.
Ali Jane mu je pomogla da popuni većinu te rupe. Dala mu je sve što
nikada nije ni znao da mu je nedostajalo. Kakva je budala bio misleći da
je bio zadovoljan. Nije da je bio nesretan, ali je sve postalo jasno kada je
prvi put držao Jane u svom naručju.
U to vreme se nadao da je to bila tek požuda. Iako je mrzeo da prizna,
bilo je to zbog toga što je bio uplašen šta bi se moglo razviti između njih.
Onda je okusio njene poljupce i upoznao njeno telo. Tada više nije bilo
zadržavanja. Želeo je sve od nje, a zauzvrat, ona je tiho i nežno zahtevala
sve od njega. Bananu nikada nije palo na pamet da je odbije.
Rhys se držao podalje od bilo koje žene koja bi možda poželela da
provede više od jednog sata u njegovom krevetu, a i ostali Kraljevi su bili
jednako loši. Možda su prihvatili Cassie, Elenu i Jane, ali nisu bili
zainteresovani da se njihove emocije vežu za ljude.
Banan nije mogao da dočeka da svaki padne na ženu, jer nije imao
nikakvih sumnji da će se to dogoditi.
„Zašto se smeješ?“ Guy je upitao kada je prišao.
Banan je pogledao u svog prijatelja. „Zato što znam da neki drugi
Kraljevi misle da sam poludeo.“
„Oni ne shvataju šta im nedostaje.“ Rekao je Hal kada je prišao noseći tri
čaše viskija. „Mi znamo.“
Banan je uzeo dve čaše i jednu pružio Guyu. „Pijem u to ime.“
Trojica su podigla čaše i kucnuli se. „Za naše žene,“ rekao je Guy.
„Za naše žene,“ Hal i Banan su ponovili u glas.
Ispraznili su svoje čaše, i Guy ih je brzo napunio. „Očekivao sam ovo od
tebe i Jane već mesecima.“
Kraljevi Zmajeva

Banan je zavrteo viski u svojoj čaši. „Poželeo sam to onog trenutka kada
smo se vratili iz Londona, ali sam hteo da joj dam vremena.
Pretpostavljam da sam odugovlačio jer je ona mislila da sam se
predomislio.“
„Žene,“ rekao je Hal smejući se. „Sigurno je teško držati korak sa onim
kako njihov mozak funkcioniše.“
Guy je frknuo. „Ja više i ne pokušavam. Ja samo klimam svojom glavom
svaki put kada Elena nešto kaže.“
„Mudar čovek,“ rekao je Banan kada je podigao čašu da nazdravi.
Hal se namrštio. „Zadrži to za sebe, druže. Ne želim da Cassie pomisli
nešto.“
Banan i Guy su prasnuli u smeh.
Hal je bio uvređen. „Šta?“
„Kao da te Cassie već ne vrti oko malog prsta,“ rekao je Guy.
Hal se samo nasmejao kao odgovor.
Banan je uzeo gutljaj pedeset godina starog viskija i proučavao Guya.
„Kada ćete se ti i Elena vezati?“
Osmeh je kliznuo sa Guyevog lica. Nekoliko sekundi je buljio u pod pre
nego je slegnuo ramenima. „Ne verujem da ona želi da se veže za mene.“
„Gluposti,“ rekao je Hal. „Ona te voli.“
Guyev osmeh se iznenada vratio na mesto kada je posegnuo za flašom i
još jednom dopunio njihove čaše. „Šta Jane misli o jedrenjaku?“
Banan je znao da je Guy menjao temu sa razlogom, i Banan će ga pustiti.
Za sada. Večeras je trebala da bude Janeina noć. Sutra, ipak, Banan
namerava da ide do kraja sa tim šta se dešava između Guya i Elene.
„Svideo joj se,“ rekao je Banan. „Ipak, morao sam da istaknem ime broda
pre nego je shvatila da je njen.“
Hal je seo na jednu od stolica od tikovine i podigao obrvu. „Ti znaš da
stalno radiš te stvari i mi moramo ili da te stignemo ili da te ignorišemo?“
Banna je podigao svoju čašu do usana, i pre nego je uzeo gutljaj upitao,
„Bojiš se da ću pobediti?“
„Kako da ne,“ Hal je rekao i prevrnuo očima.
„Mislim da bi se trebali kladiti ko će biti sledeći Kralj koji će pasti na
ženu,“ rekao je Guy.
Banan je slegnuo ramenima. „Ja ću se kladiti. Moj novac ide na Rhysa.
Jako se trudi da se ne upeca.“
„Moja opklada je na Rydera. On se tek probudio nakon koliko?“ Hal je
upitao. „Ryder gleda u svaku ženu kao da je njegov poslednji obrok. Pašće
dovoljno brzo.“
Kraljevi Zmajeva

Guy je neznatno odmahnuo glavom. „Obojica grešite. To će biti Con.“

„Con?“ Banan je ponovio zaprepašćen. Onda je shvatio da je Guy možda
imao pravo.
„Sve češće odlazi,“ Guy je zaključio. „Gde odlazi? Stvarno nemam
pojma.“
Hal je rekao: „Odlazi da proveri Ulrika.“
„Svaki put?“ Banan je upitao.
Hal nije imao odgovor, ali sa njihovim opkladama, Banan je bio siguran
da će pobediti.
Vrata od dvorišta su se otvorila i Elena je pogledala napolje. „Pitala sam
se gde ste vas trojica otišli. Je li sve spremno?“
„Nema puno našeg dela posla koji treba da je gotov,“ rekao je Hal.
„Kako je Jane?“
„Smirena,“ Elena je rekla smejući se. „Mislim da sam ja nervoznija od
nje.“
Mahnula je Guyu, a onda se vratila unutra.
Banan je primetio Guyev stegnuti stav. „Nisi joj rekao da ona ne može
da gleda vezivanje, zar ne?“
„Ne,“ rekao je Guy. „Ona je toliko uzbuđena da ne mogu da joj kažem.“
Hal je spustio njegovu praznu čašu na sto ispored sebe. „Cassie je rekla
da će ostati iza da Elena ne bi bila sama.“
„Ne želim da je ostavim pozadi,“ besno je rekao Guy. „Elena je deo
mene. Trebala bi da dođe.“
„Da, ali vas dvoje niste vezani. Dok se to ne dogodi, znaš pravila,“ Hal
ga je podsetio.
Banan je bio zabrinut zbog Jane što nije želela tradicionalno venčanje.
Shvatio je njene razloge, ali je imala porodicu sa kojom bi trebala
proslaviti. A onda je ideja pustila korenje.
„Šta mislite koliko će nam trebati za obe zabave?“ Upitao je svoje
prijatelje. „Ništa mnogo, samo mi i Janini roditelji i polusestra.“
„Uh... Ne bih da se mešam,“ rekao je Hal. „Ali da li je Jane uopšte rekla
svojim roditeljima za Sammi?“
Banan je uzdahnuo. „Ne još. Samo sam hteo da Jane proslavi sa svojom
porodicom.“
„Ne sumnjam da ćeš ih uskoro upoznati,“ rekao je Guy.
Banan je prošao rukom kroz svoju kratku kosu. „Onda zabava sa svima
nama i pozvaćemo Sammi.“
„To se može organizovati za sutra uveče,“ rekao je Hala.
Kraljevi Zmajeva

Guy je završio svoje piće. „Odmah ću se baciti na to. Možda će biti

dovoljno da umirim Elenu.“

Jane je pogledala na sat. Deset minuta do ponoći. Njen želudac je bio

takva lopta živaca da nije bila u stanju da pojede slastan sendvič koji je
Cassie napravila. Ipak, Jane je popila nekoliko čaša vina.
Bez obzira koliko je puta upitala, Cassie nije želela da joj kaže šta da
očekuje. Cassie je stalno ponavljala da je to deo iznenađenja.
Tek pre sat vremena su saznali da Eleni neće biti dozvoljeno da u planini
svedoči vezivanju. Samo Kraljevi Zmajeva i njihove družice su mogli biti
tamo.
Elena se nasmejala na to, ali je Jane primetila bol u njenim očima. Njih
tri su postale bliske otkako žive u Dreaganu, i Jane se nije svidelo što će
Elena biti izdvojena iz bilo kog razloga.
Začulo se kucanje na vratima i ona se okrenula, znajući da je to Con koji
je došao da je dovede u planinu.
Constantin je ušao unutra obučen u crne elegantne pantalone i svetlo
sivu elegantnu košulju sa srebrnim manžetnama u obliku zmajeve glave.
„Izgledaš prelepo, Jane.“
„Hvala ti,“ rekla je i polizala usne. „Con, znam da prelazim granicu, ali
ima li ikakve šanse da se pravila prekrše zbog Elene? Ne sviđa mi se što
je ostavljamo van ceremonije.“
Samo je jednom odmahnuo svojom plavom glavom. „Žao mi je, ne.“
„Možemo li onda da imamo ceremoniju napolju? Ako joj nije dozvoljeno
u pećinu, mogla bi doći na ceremoniju ako se održi negde drugo.“
„Znam da ne želiš da Elena ostane pozadi, ali imamo našu tradiciju,
Jane. Sve ceremonije vezivanja za svakog Kralja Zmajeva se održavaju u
pećini. Jednom kada budeš tamo, shvatićeš zašto nastavljamo da
održavamo tradiciju.“
Osetila se poraženom. To je bio dan njenog vezivanja, i želela je Elenu sa
njom, baš kao što će biti i Cassie. Jednostavno nije se činilo pošteno.
„Obaveza Kralja Kraljeva je da daruje Kraljevu mladu poklonom,“ rekao
je Con dok je izvlačio crnu kutijicu iz svog džepa i zakoračio prema njoj.
„Hvala ti što voliš Banana onako kako zaslužuje.“
Kraljevi Zmajeva

Jane je uzela kutijicu sa obe ruke i otvorila poklopac. Obrve su joj se

izvile dok je zapanjeno gledala u srebrnu narukvicu koja je bila široka
najmanje tri centimetra. Na njoj je bio zmaj raširenih krila, prekriven
safirima koji su se pružali širinom narukvice.
„Predivna je, Con. Hvala ti,“ rekla je i stavila je na svoj zglob, diveći se
njenom odsjaju u ogledalu.
„Tvoj Kralj Zmajeva te čeka. Hoćemo li?“
Jane je pogledala Cona u njegove crne oči i prihvatila njegovu ruku.
Pitala se koliko će se drugačije osećati sledeći put kada ona i Banan uđu u
njihove odaje. Da li se neko oseća drugačije kada postane besmrtan?
Zaboravila je sve o besmrtnosti kada je Con poveo kroz biblioteku i kroz
skrivena vrata. Čim je prešla preko praga, Jane je shvatila da je unutar
pećine.
„Ovaj odeljak je zatvoren sem za ceremonije vezivanja,“ Con je
prošaputao dok je gledala po hodniku kojim je trebala da prođe.
Bio je dovoljno širok za dvoje ljudi koji idu jedno pored drugog. Svod je
bio zaobljen i prekriven crtežima koje nije baš mogla razaznati zbog
prigušenog svetla koje su baklje postavljene u hodniku stvarale.
Uski prolaz se brzo proširio i tu su u liniji sa obe strane prolaza stajali
Kraljevi. Opazila je Hala, Tristana, Rhysa, Laitha, Kirila i Dariusa, ali je
bilo još na desetine koje nikada nije ni videla ni upoznala.
Pažljivo su je gledali, ali je Jane potpuno zaboravila na njih kada je
ugledala Banana kako stoji na kraju prolaza pored Guya.
„Nervozna?“ Con je tiho upitao.
Jane se nasmejala kada joj je Banan namignuo. „On je jedina stvar na
ovom svetu koja me ne čini nervoznom.“
Kada su se konačno zaustavili pored Banana, Con je predao njegovoj
pažnji, i Jane je osetila kako se konačno sve sklopilo zajedno u njenom
svetu.
Banan joj se još jednom zahvalio pre nego se nagnuo bliže i prošaputao,
„Lepa haljina. Izgledaće još lepše na gomili pored kreveta.“
Uvek je imao način kako da natera njeno srce da galopira, i ni sada nije
bio izuzetak. Požuda koju je videla u njegovim sivim očima naterala je
njenu krv da vri.
Banan je pogledao u narukvicu, a onda u Cona. Njih dvojica su razmenili
osmehe pre nego je Banan stavio njenu ruku pod svoju.
„Poslednja šansa koju ćeš dobiti da se vratiš,“ rekao joj je.
„Samo pokušaj da me nateras,“ odgovorila je.
Iza njih, Guy se zacerekao.
Kraljevi Zmajeva

Zadirkivanje je prestalo čim je Banan sa njom ušao u pećinu. Gledala je

zadivljena oko sebe koliko je vremena trebalo da se ukleše u kamen i
granit toliko složenih detalja. Zmajevi su bili prikazani na različite načine
- neki kako lete, neki kako spavaju, neki podignuti na zadnje noge, a neki
kako bljuju vatru.
Ali svi su bili veći od života. Mogla je da vidi svaku ljusku urezanu u
stene. Umetnički rad je zapanjio i želela je da vidi iz blizine.
Dok je piljila po pećini, Kraljevi Zmajeva su se popunili iza Cona i
zauzeli svoja mesta oko njih.
Banan je doveo do kraja ispred Cona koji je bio okrenut ka njima. Con je
pogledao u njih dvoje, pre nego je duboko uzdahnuo i rekao, „Nekoliko
njih je bilo dostojno da se veže za neke od nas. Jane Holden je jedna od
njih. Živela je među nama mesecima, ali sada ćemo joj poželeti
dobrodošlicu kao Bananovoj družici.“
Jane se zatekla okrenuta ka Bananu koji je držao za ruke. Oči su mu bile
naborane u uglovima smeškajući joj se.
„Banan, da li se vezuješ za ljudsko biće, Jane Holden? Obećavaš li da ćeš
je voleti, štititi i paziti više nego bilo koga drugog?“
Bananove oči su je intenzivno gledale. „Da.“
Jane je trepnula da zaustavi suze. Istina je sijala u Bananovim očima, i
pitala se kako je ikada mogla sumnjati u njegovu ljubav prema njoj. To je
bilo glupo, ali više nikada neće posumnjati u njega.
„Jane,“ rekao je Con. „Da li se vezuješ za Kralja Zmajeva Banana, lorda
Plavih? Zaklinješ li se da ćeš ga voleti, brinuti o njemu i paziti više nego
bilo koga drugog?“
„Hiljadu puta da,“ rekla je.
Jane je znala šta je sledeće, ali nije očekivala bol na njenoj ruci zbog koje
se gotovo presavila. Zgrabila je Bananove ruke dok je on smireno čekao
dok nije mogla otvoriti oči.“
„Dokaz vaših zaveta i vaše ljubavi,“ rekao im je Con. Onda je podigao
svoj glas za ostale. „Jane je zvanično označena kao Bananova!“
Pećina je eruptirala povicima kada je Jane pogledala u svoju ruku i
videla tetovažu istog crnog i crvenog mastila kao i tetovaže zmajeva kod
svakog Kralja.
Jane je videla dovoljno puta Cassien znak, ali sada je imala vlastiti. Bila
je veličine njene pesnice i tako lepa da je jedva verovala da je deo nje.
Banan je pratio zmajevo oko i plamene koji su ga okruživali na njenoj
ruci. „Da li znaš zašto su družice odabrane da nose zmajevo oko?“
„Ne. Zašto?“
Kraljevi Zmajeva

„Jer ga zmaj prepoznaje kao svoje vlastito. Možda nećeš moći da se

preobraziš u zmaja, ali držiš moje srce:“
„Kao što i ti držiš moje,“ rekla je pre nego se pridigla i poljubila ga.
Dugo nisu ostali sami. Ostali Kraljevi Zmajeva su želeli da joj lično
požele dobrodošlicu. Tek je Banan konačno sve prekinuo kada je podigao
u svoje naručje i krenuo iz pećine.
Izneo je iz pećine i nazad u kuću, ali se nije tamo zaustavio. Napolju je
ogromno dvorište bilo osvetljeno svećama.
Čim je Jane ugledala Elenu i Cassie, potrčale su ka njoj, zagledajući njenu
tetovažu. Zabava je tek počinjala, i Banan neće biti zaboravljen.
Plesali su pesmu za pesmom dok zora nije prošarala nebo. Tek tada su
prestali da gledaju svitanje. Kada je sunce izašlo, Banan je još jednom imao
Jane u svom naručju.
Mahnula je svima dok je on brzo unosio u kuću do njihovih odaja gde je
brzo njenu haljinu odbacio pored kreveta.
Kraljevi Zmajeva
Kraljevi Zmajeva

Poglavlje 1

Vila Dreagan

29. Decembar

Elena je izvadila još jedno pakovanje mlevenog mesa i počela mešati

sastojke za njene specijalne hamburgere. Bez obzira koliko ih napravila,
činilo se da ih nikada nije bilo dovoljno.
Velika kuhinja u Dreagan vili je bila prazna, i sviđalo joj se tako.
Postajalo je teško držati osmeh na licu i ponašati se kao da je sve u redu.
Nešto je bilo jako pogrešno.
Njen život je bio, ako ne savršen - onda blizu. Napustila je svoju karijeru
u PureGems zbog njene ljubavi prema Guyu, i iako je bilo dosta toga za
nju da obavlja u Dreaganu, više jednostavno nije bilo dovoljno.
Zakopala je ruke u sirovo meso dok je mešala sve sastojke. Njen svet je
počeo da se raspada u noći kada su se Jane i Banan vezali.
Teže nego što je bilo, sakrila je svoju iznerviranost što nije mogla da vidi
ceremoniju. Cassie joj je olakšala tako što je ostala pozadi sa njom, ali je
ožiljak toga udario u sredinu zbog onoga što je mučilo.
Možda je bila Guyeva ljubavnica, ali to je sve što je bila. Dok ne bude
vezana za njega to je sve kako će je svi u Dreaganu videti - kao njegovu
ljubavnicu.
Elena je napravila još jednu kuglicu i spustila je na folijom obmotanu
tacnu. Sve vreme dok je pravila hamburgere razmišljala je o Guyu.
Pokazao joj je neverovatan svet, svet koji je zavolela. I trebala.
Zašto je onda otišao? Pogledala je u telefon koji je stajao na ormariću i
dvoumila se da li da ga opet pozove. Zvala je tri puta i ostavila poruke
svaki put, ali on nije uzvratio ni jedan od njenih poziva. Ni poruke, ništa.
To tako nije ličilo na Guya i Elena nije znala šta da radi. Drugi Kraljevi
su je ubeđivali da je poslan na misiju sa Conom, ali ona im nekako nije
poverovala.
Kraljevi Zmajeva

Možda je to bio način da ni jedan nije mogao da joj pogleda u oči jer bi
tako potvrdili njene sumnje.
„Hej,“ rekla je Cassie kada je ušla u kuhinju. „Koliko ćeš ih još
napraviti?“
Elena je spustila kuglice i naslonila ruke na veliku posudu od nerđajućeg
čelika. „Cassie, jesi li mi prijatelj?“
Brineta je podigla obrvu, njene tamne oči su iznenada postale ozbiljne.
„Znaš da jesam.“
„Jesi li ti moja prijateljica zbog Kraljeva, ili bi bila moja prijateljica i bez
naše veze sa ovim mestom?“
„Elena, šta -“
„Molim te,“ prekinula je Cassie. „Samo mi odgovori. Iskreno.“
Cassie je uzdahnula i naslonila se kukom na ormarić kada je pogledala
Elenu. „Bila bi tvoja prijateljica sa ili bez Kraljeva ili ovog mesta. Mislila
sam da to znaš.“
„Više nisam ni u šta sigurna.“
„To je zbog Guyevog odlaska na misiju.“
Elena je frknula. „Da li je? Da li je stvarno otišao na misiju? Koliko puta
je Con poslao Hala, Guya ili Banana na misiju otkako smo došle ovde? Ne
kada ima toliko drugih Kraljeva da odabere.“
„Nisam o tome razmišljala,“ Cassie je rekla naboranog čela. „Šta misliš
gde je Guy?“
„Krije se od mene.“
Elena je oprala ruke da bi dala Cassie na vremenu da otegne vilicom
nakon što joj je bacila takvu bombu. To se danima krilo u pozadini
Eleninog uma, ali je sada znala sa sigurnošću i nije se mogla otresti toga.
„On te voli,“ Cassie se pobunila.
Elena je obrisala svoje oprane ruke i spustila krpu sa strane. „Znam da
jeste. Ne potraju sve veze. Znala sam da nešto nije u redu nakon Janeinog
i Bananovog vezivanja kada je Guy odbio da prihvati bilo šta što sam rekla
o našoj budućnosti.“
„To je samo nesporazum kakav su imali Banan i Jane.“
Kraljevi Zmajeva

Elena je pokušala da se osmehne, ali nije baš uspela. „Govorim to sebi

nedeljama. Vreme je da prestanem lagati sebe i dam Guyu slobodu koju
nema hrabrosti da traži sam od mene.“
Jane je otvorila vrata izvana i saplela se kada je zakoračila preko praga,
udarajući ramenom u okvir vrata. „Uh,“ rekla je kada se ispravila i
zatvorila vrata. „Banan kaže da je spreman za hamburgere.“
Elena je okrenula svoje lice od Jane. Jedva je zadržavala suze i ako Jane
počne da postavlja pitanja, Elena je znala da će se slomiti.
„Šta se dešava?“ Jane je nežno upitala u tišini.
Krajičkom oka, Elena je videla kako je Cassie odmahnula glavom.
„Prokleti Guy,“ Jane je ljutito izjavila. „Pusti me da ga pozovem, Elena.
Pusti me da razgovaram sa njim i vidim šta se može uraditi.“
Elena je brzo odmahnula glavom. „Ne. Ako vas dve ne znate ništa to je
zato što ne znaju ni Hal ni Banan ili im je zabranjeno da pričaju o tome.“
„Halu bi bilo bolje da ne krije ništa od mene,“ rekla je Cassie i prekrstila
ruke preko grudi.
Jane je prišla da bi stala pored Elene i utešno je zagrlila. „Ti znaš da bi ti
mi rekle da nešto znamo.“
„Znam.“
„Šta ćeš da radiš?“ Upitala je Cassie.
Elena je pogledala kroz prozor kuhinje i ugledala ogromnu baštu i brda
iznad istačkana ovcama. „Moj boravak ovde je naterao Guya da napusti
svoj dom. To nije u redu.“
„Ne možeš da odeš,“ rekla je Jane.
Cassie je spustila svoje ruke i širom rastvorila oči. „Jane je u pravu. Ne
možeš da odeš. Ti si deo Dreagana isto koliko i bilo ko od nas.“
„Poznajem Guya bolje od bilo koje od vas. Ne gleda me sa istom strašću,
i više me jedva i poljubi. Njegov poklon za Božić je bio karta nazad do
Atlante da posetim moju porodicu. Samo jedna karta. Nije imao nikakvu
nameru da krene sa mnom. Svi znakovi su tu.“
„To je sranje,“ rekla je Jane.
Elena je slegnula ramenima. „Mogla sam da se suočim sa njim ali bi
izrečene reči povredile oboje. Bolje je ako sada odem.“
Kraljevi Zmajeva

„Danas?“ Cassie je upitala, glas joj je postajao tiši od nervoze.

„Danas.“ Elena je prošla pored prijateljica i požurila iz kuhinje kada su
joj suze krenule. Nije ih više mogla zadržavati, ali je želela da pati sama.

„Ti kopile,“ rekao je Hal kada je ušao u planinu.

Guy se nije ni trudio da se pomeri, brada mu je dodirivala grudi. Obe
njegove ruke su bile uvučene u njegovu kosu dok je razmišljao o Eleni.
„Šta dođavola radiš?“ Hal je zahtevao. „Objasni mi, jer sam ja očigledno
previše smušen da shvatim šta se koji kurac dešava u tvom malom
mozgu.“
Halov bes mu nije smetao. Ništa u ovom trenutku nije moglo dotaći
Guya, ne nakon što mu je srce iščupano iz grudi u minutu očajničkog
trenutka.
„Guy.“
Sklopio je svoje oči, ali sve što je mogao da vid je bilo Elenino prelepo
lice. Sve što je mogao da čuje je bio njen grleni smeh, njen uzdah od
zadovoljstva.
„Zar je više ne voliš?“ Upitao je Hal.
Guy je odmahnuo glavom i nasmejao se. „Volim je više od života.“
„Onda ja ne razumem,“ rekao je Hal i seo pored njega. „Ostali Kraljevi
počinju da sumnjaju u tvoj razum. Daju sve od sebe da te pokriju kod
Elene, ali nikome od nas se to ne dopada. Neće proći mnogo pre nego će
se Cassie i Jane suočiti sa mnom i Bananom. Reci mi zašto rizikujem
ljutnju moje mlade zbog prijatelja?“
Guy je polagano seo i osvrnuo se po mnogim pećinama u planini koje su
okruživale Dreagan. Ovo je bila jedna od onih u koje se povlačio mnogo
puta tokom milenijuma. Kada je došao ovde, to je značilo da je želeo da
bude sam, ipak nije bio iznenađen što je Hal okupirao njegov prostor.
Kraljevi Zmajeva

„Da li ti znaš šta je napustila da bi došla ovde sa mnom?“ Upitao je.

„Imala je neverovatnu karijeru i šansu da napreduje. Sve je napustila.
Zbog mene.“
„Zato što te voli.“
„I to je problem svega, moj stari prijatelju. Ja znam da me ona voli, ali
nisi video njen izraz lica kada je dobila ponude od drugih kompanija da
radi za njih. Pokušala je da sakrije tu želju za takvim životom od mene, ali
ja sam je svakako video. Pokušao sam da to ignorišem jer je nisam hteo
pustiti da ode.“
Hal je naslonio svoje ruke na kolena. „I šta sad?“
„Nije pošteno prema njoj. Koliko god da je teško, moram je pustiti da
ode.“
„Je li ona tvoja mlada? Je li ona savršena družica koja ti odgovara?“
Reči nisu nadolazile i zato je Guy samo klimnuo glavom.
„I ti ćeš je tek tako pustiti da ode?“ Hal je zbunjen protrljao lice. „Ti si
veći muškarac od mene, jer ne postoji ništa što ne bi uradio da zadržim
Cassie.“
„Ja držim Elenu mesecima,“ rekao je Guy. „Uništavam joj život. I to me
ubija.“
Sedeli su u tišini nekoliko minuta pre nego je Hal upitao, „Kada ćeš joj
reći?“
„Nisam siguran da mogu. Nemaš pojma koliko je bilo teško da odem od
nje, a još je teže da budem razdvojen od nje. Ako čujem njen glas, ako je
vidim, nisam siguran da ću moći da se nosim sa tim.“
Hal je ustao i glasno uzdahnuo. „Kako znaš da Elena ne želi da bude sa
tobom?“
„Trebala je da odabere između ovog života i drugog. Ona je odabrala
ovaj, ali je to bilo pre nego je stvarno znala u šta se upušta. Dao sam joj
vremena da se prilagodi, baš kao što je i Banan uradio sa Jane. Razlika je
što sam ja video koliko Eleni nedostaje njena karijera.“
„Znači ti si spreman da je pustiš da bi video da li će ti se vratiti?“
Guy je slegnuo ramenima. „Tako nekako.“
„A šta ako je toliko povređena da se nikada ne vrati čak i ako to želi?“
Kraljevi Zmajeva

Guy je već razmišljao o tome. To je bila šansa koju je imao, velika šansa.
Nikada nije tako duboko nikoga voleo kao Elenu. Skinuo bi zvezde sa
neba samo ako bi mu to zatražila.
Bez obzira koliko je voleo, bez obzira koliko mu je bila potrebna da bude
pored njega, nije bilo vredno njene sreće. Ono što je govorio Halu je da je
u potpunosti očekivao da će izgubiti Elenu.
I ako je to ono što će Eleni vratiti osmeh na lice, Guy bi bio sretan da
odustane od ljubavi zbog toga.
„Zato si joj kupio kartu za Božić,“ rekao je Hal kada je složio kockice.
„Ne ostavljaj je tako. Bar joj daj odgovore koje pokušava da pronađe.“
Guy je sačekao da Hal ode pre nego je izvukao svoj mobilni telefon.
Preslušao je njene poruke već hiljadu puta, i znao je da će ih do kraja
vekova preslušavati svaki dan.
Razumeo je šta znači voleti.
Shvatio je šta je značilo biti voljen.
I on nikada neće biti isti zbog toga.
Bez obzira da li je Elena to znala ili ne, dala mu je svet. Nekoliko izvrsnih
meseci Guy je stvarno imao sve. Jednom kada bi otišla iz Dreagana, Guy
bi poželeo da zaspi. To bi bio jedini način da se uveri da je Elena otišla
zato što to zaslužuje.
Pustio je najnoviju poruku, nesigurnost u njenom glasu je još jednom
slomila njegovo srce. Hal je bio u pravu. Morao je da je pozove.
Guy je pozvao njen broj pre nego je mogao da se predomisli. Odgovorila
je zadihana nakon prvog zvona, „Zdravo.“
„Elena,“ rekao je sklapajući oči, upijajući zvuk njenog glasa.
„Jesi li dobro?“ Upitala je.
Guy je progutao knedlu znao je da je kraj njegovim lažima. „Ne,
devojko, nisam.“
Tišina na drugoj strani je bila kao nož u njegov stomak. „Je li zbog
mene?“
„Ne,“ požurio je da joj kaže boreći se sa emocijama koje su ga gušile.
„Mogu li nešto da učinim?“
Mogao je čuti suze u njenom glasu i to je bilo sve čega je mogao da se
seti zašto je puštao da ode. „Da. Možeš da živiš, budi srećna, Elena, kao
što to zaslužuješ.“
Kraljevi Zmajeva

„Želiš da odem?“
Činjenica da nije bilo iznenađenja u njenom glasu značilo je da je već
došla do tog zaključka i da joj je samo trebala potvrda. To je bilo to, to je
bio trenutak kad je mogao pustiti da ode ili je zadržati pored sebe.
Kako će nastaviti bez nje? Ipak, kako će nastaviti da gleda kako se ona
brine razmišljajući kakav bi joj bio život u Londonu sa njenom karijerom?
Čak iako je znao da bi trebao da joj kaže da, ne bi uspeo. Umesto toga je
rekao, „Želim da budeš srećna.“
Ako bi ostala, znao bi da bi bila srećna sa njim.
Ako bi otišla... Imao bi sve odgovore koji su mu trebali.
„Zbogom, Guy.“
Klik na telefonu je bio kao ekser u njegov mrtvački sanduk.
Kraljevi Zmajeva

Poglavlje 2

Elena je spustila slušalicu i potonula na krevet koji su ona i Guy delili.

Nije bio direktan i zatražio joj da ode, ali joj nije rekao ni da želi da ostane.
Pala je na leđa na krevetu i buljila u plafon. Koliko je noći ležala u
Guyevom naručju gledajući u plafon dok su razgovarali o njihovim
željama za budućnost?
Glupo, mislila je da je pronašla svoju sreću do kraja života. Postojala je.
Samo je trebala da pogleda u Cassie i Jane da bi je videla. Ali iz nekog
razloga, njoj nije bila suđena.
Šta je pogrešno uradila? Kako ga je izgubila? Guy nije bio tip kojeg je
žena vodila. Jedno je vreme želeo u Dreaganu, ali nešto se promenilo.
Jako dobro su komunicirali, ali negde, nekako se sve promenilo.
Želela je da isplače suze koje su se gradile u njoj, ali se plašila ako ih pusti
da ih možda nikada neće zaustaviti. A nije bilo šanse da je želela napustiti
Dreagan nekontrolisano jecajući.
Ali duboko u sebi, u najudaljenijim delovima njene duše, bila je
razbijena.
Uništena.
Praznina, ogromna i prostrana, ispunila je njene grudi gde je nekada bilo
srce. Možda je odlazila iz Dreagana, ali će njeno srce ostati. Zauvek.
Bilo je Guyevo. Njeno srce je bilo Guyevo od prvog trenutka kada je
došao do nje u pećinama kada je mislila da će umreti. Podigao je u svoje
ruke, njegovo čvrsto telo i toplina su je vezali za svet za koji je mislila da
ga napušta.
A onda je dodirnuo.
Elena se pridigla i protrljala svoje ruke dlanovima kada je pomislila na
prvi put kada su vodili ljubav. Svaki sledeći put je bio veličanstven i
uzbudljiv kao i prvi put.
To je bio Guy. Imao je način kako je dodiruje kao što niko nije mogao, i
niko se drugi ne bi usudio. Video je, devojku kakva je mogla samo da
sanja da bude. A onda je ohrabrio da dohvati bilo koji san, bilo koju šansu.
A to je bio on.
Elena je celu sebe dala Guyu. Ništa nije zadržala za sebe, nikada nije to
pomislila. Znao je na koji način da izvuče sve iz nje bez da i pokuša, a ona
je bila bespomoćna da se odupre.
Posle svega, on je bio Kralj Zmajeva.
Kraljevi Zmajeva

Elena je ustala i izvukla svoj kofer. Neće sve stati, ali bi joj ostatak mogli
poslati kada se bude smestila.
Pogled joj je pao na tašnu u kojoj se nalazila avionska karta koju joj je
Guy dao. Sada je znala razloge njegovog poklona. Presavila se od bola
otvarajući usta da nemo vrisne.
Koliko dugo se već pokušavao otarasiti nje?
Elena je prekrila lice rukama i čvrsto zatvorila oči. Baš pre nego je otišao,
prelepo su vodili ljubav. Njegovi poljupci su bili dugi i spori, njegov
pogled ispunjen nekom neimenovanom emocijom.
Opraštao se.
Shvatanje je toliko jako pogodilo da joj je oduzelo dah. Elena se morala
osloniti na njen prtljag samo da bi ostala uspravna. Dala je sebi nekoliko
trenutaka da sabere svoje emocije pre nego počne sa pakovanjem.
Deo nje je želeo da sačeka da se Guy vrati i zahteva objašnjenje. Ali šta
bi ona rekla? Nije ga mogla naterati da je opet voli. Niti je mogla da vrati
vreme nazad i pokuša odgonetnuti šta je krenulo loše. Ne, daće mu ono
što je želeo i otići.
Sat vremena kasnije, Elena je sišla niz stepenice, ali nije mogla da
pogleda Banana i Jane u oči. Kada je došla do dna, Banan je u tišini uzeo
njen kofer i izašao na prednja vrata.
„Ovo je totalno sranje,“ rekla je Jane, njen glas je bio težak i pun besa.
Elena je duboko uzdahnula i na silu se nasmejala. „Moje vreme ovde je
završeno. Nikada neću zaboraviti ni jednu od vas.“
„Ostaćemo u kontaktu.“
„Ne,“ rekla je Elena, grublje nego što je nameravala. Progutala je knedlu
i uzela Janeine ruke u svoje. „To bi bilo previše za mene. Moram da
presečem ili nikada neću otići.“
„Guy te voli. Ne razumem.“
Stisla je Janeine ruke. „Prenesi Cassie moju ljubav.“
I onda se, pre nego se slomila u suzama, Elena okrenula na svojim
potpeticama i izašla iz vile. Pronašla je Banana pored Guyevog bronzanog
Aston Martina DB9 otvorenih vrata.
„Pozvala sam taksi,“ rekla je Bananu.
Slegnuo je ramenima. „I ja sam ga vratio nazad. Uzmi auto, Elena. Samo
nam javi gde da ga pokupimo. Nikada odavde nećeš otići u taksiju.“
Nekoliko suza je pobeglo kada je Banan zgrabio u zagrljaj. Uzvratila mu
je i prošaputala: „Želim tebi i Jane sve najbolje.“
Elena se izvukla iz njegovih ruku i ušla u auto trepćući sve vreme da ne
bi zaplakala. Upalila je Guyevo auto i ubacila u rikverc. Kada je auto
Kraljevi Zmajeva

krenuo, Elena je još jednom pogledala u vilu i zemlju koju je počela

smatrati domom.

Banan je stegao ruke u pesnice dok je posmatrao Elenu. Kada je nestala

sa njegovog vidika, odšetao je od dvorca i Janeinih pitanja na koje neće
moći da odgovori.
Tačno je znao gde je Guy bio. Banan se nije zaustavio dok nije ušao u
planinu i pronašao Hala i Rhysa koji su već bili tamo. Njihove mračne face
su sve rekle.
„Nikada nisam upoznao veće govno od onoga u koje sada gledam,“
rekao je Banan.
Guy se nije čak ni trznuo na njegove reči. „Pokušavam da je učinim
srećnom.“
„Srećnom?“ Banan mu se narugao. „Da si je video pre nego se odvezla,
znao bi da je bila sve samo ne srećna.“
Tišina je bila skoro jeziva kada je Guy polako podigao svoju glavu,
njegove svetlo smeđe oči su bile kao uklete i prazne. „Ona je... Otišla?“
Banan se namrštio, po prvi put videći kako je Guy teško podneo. Njegov
prijatelj se jedva držao. I Elenin odlazak? Šta će se sada dogoditi Guyu?
„Da,“ Banan je konačno odgovorio.
Guy je zabacio glavu i razjareno i očajnički povikao. U sledećem
trenutku, Guy se preobrazio u zmaja. Guy je ispustio glasan urlik kada su
Rhys i Hal utrčali u pećinu.
Ali je bilo prekasno. Kralj Zmajeva kojeg su poznavali je nestao. Banan
je zadržao ostale kada su hteli da zaustave Guya da proleti kroz stražnji
izlaz i poleti u nebo.
„Con će popizdeti,“ rekao je Hal.
Banan je stegao zube. „Con može da se jebe. On nije video ono što sam
upravo ja video.“
„Slažem se sa Bananom,“ rekao je Rhys. „I svi se vi čudite zašto ja imam
drugu ženu svako veče. Ne želim da osetim takvu bol.“
Hal je suzio pogled na Rhysa. „A sreća zbog pronalaska svoje družice?
To ne želiš?“
„Sreća?“ Rhys je pokazao u pravcu u kojem je Gyu otišao. „Da li tebi to
liči na sreću, jer meni sigurno ne.“
Kraljevi Zmajeva

Banan je prošao rukom kroz svoju kratku kosu. „Moramo nešto da

učinimo. Izgubićemo Guya ako se Elena ne vrati.“
„A kako mislite da je vratite?“ Upitao je Con.
Banan se ukočio, mrzeo je kada bi im se Con prišunjao kao što je to voleo.
Banan se okrenuo da se suoči sa Kraljem. „Koliko si video?“
„Dovoljno,“ rekao je Constantine, glas mu je sadržavao notu tuge koju
Banan nije očekivao.
Rhys je prekrstio ruke preko grudi. „Jednog dana ćemo se mi tebi
prišunjati. Mislio sam da si van zemlje.“
„Bio sam. Osetio sam da nešto nije u redu, pa sam se vratio.“ Con je
pogledao u svakog od njih pre nego je rekao, „Guy je učinio ono što je
morao za Elenu. Sada je na njoj.“
Hal je široko raširio svoje ruke. „Stvarno? Hoćeš da prepustiš to Eleni?
Ona je otišla, Con. Otišla.“
„Kako je Elena mogla pomisliti da Guy želi da ona ostane?“ Upitao je
Rhys. „Naterao je da pomisli da je otišao dok se skrivao ovde.“
Banan je znao da nije mogao samo ostati da sedi i gleda kako Elena i Guy
uništavaju ljubav jedno prema drugom. „To dvoje su suđeni jedno
drugom. Svi smo to znali u trenutku kada su se sreli. Ja ću otići da
porazgovaram sa Elenom.“
„Ne.“ Conov glas je bio snažan, oštrina je davala konačnost toj reči.
„Niko neće razgovarati sa Elenom. Mora se sama vratiti.“
„Onda je Guy najebao,“ rekao je Rhys i otišao.
Hal je glasno uzdahnuo. „Slažem se sa Rhysom. Ni Elena ni Guy sada
neće biti sretni.“
Kada je Hal otišao, ostali su samo Banan i Con. Bana je hteo da se
raspravlja sa Conom, i otvorio je svoja usta da upravo to uradi kada je
Con podigao ruku.
„Znam da misliš da sam hladan, i u ovome sam hladni gad. Ali razmisli
o tome. Ako se Elena ne vrati svojevoljno, Guy će uvek sumnjati da li se
vratila zato što ga iskreno voli. Onda ćemo opet prolaziti kroz isti
scenario.“
„Ti stvarno ne želiš da mi pronađemo naše družice, zar ne?“ Banan je
tugaljivo odmahnuo glavom. „Stao sam uz tebe, ali mislim da su ostali
bili u pravu. Više bi voleo da smo sami.“
Con je podigao plavu obrvu. „Da li bih više voleo da ni jedan od vas ne
doživi bol ili izdaju ako bi to značilo da nikada ne pronađete vaše
mladenke? Prokleto si u pravu,“ rekao je Con, za oktavu povisujući svoj
glas. „Video sam previše. Da li treba da te podsetim na Ulrika?“
Kraljevi Zmajeva

„To je bila jedna žena pre milion godina! Zaboravi to, Con.“
„Rado ću biti loš momak u ovome. Ni jedan od vas nije bio prisutan kada
sam razgovarao sa Ulrikom. Niste videli ono što sam ja video, niste čuli
ono što sam ja čuo. I ja više nikada ne želim ni da vidim ni da čujem to
ispočetka. Ako to znači da provedemo večnost sami, onda neka tako
bude.“
Banna je samo mogao da zuri u Cona. Po prvi put je priznao da je otišao
kod Ulrika nakon što su mu ubili ženu. Zašto mu to sada govori? Šta Con
želi da istakne? Ali nije ni važno.
„Ti si jedno hladnokrvno kopile,“ rekao je Banan i prošao pored njega
pre nego izgubi svoje strpljenje.
Con je opušteno spustio ruke u svoje pantalone i gledao u sada već
razvaljene stene stražnjeg ulaza u Guyevu pećinu. Bilo je i više nego
dovoljno prostora da se Guy preobrazi u zmaja. Činjenica da je rasturio
više od polovine svoje pećine govori više od reči.
Con se okrenuo na peti i otišao. Morao je da završi neke poslove.
Kraljevi Zmajeva

Poglavlje 3

Urlik je naterao Elenu da cimne auto u stranu na cesti. Parkirala je i

otvorila vrata da izađe u trenutku kada je ugledala tamno crvene ljuske
zmaja kako nestaju u oblacima.
„Guy,“ prošaputala je.
Bio je u Dreaganu sve vreme. Nije bilo nikakve misije. On je samo želeo
da bude daleko od nje. Gnev je cvrčao kroz nju.
Elena se vratila nazad u auto, sa rukama na volanu dok se njena tuga
pretvarala u bes. Ubacila je auto u brzinu i spalila gume na cesti pre nego
je odjurila. Njeno odredište je bio Edinburgh odakle je mogla uzeti let
nazad u Ameriku.
Osim što su sati koji su joj trebali da stigne do Edinburgha bili napunjeni
uspomenama na vreme provedeno sa Guyem. Njegov osmeh, požuda u
njegovim očima, način na koji su njegove ruke znale da je dodiruju i
dovedu do najlepšeg zadovoljstva. Elena se prisilila da prestane
razmišljati o svim divnim načinima na koji je Guy obogatio njen život.
Uprkos tome koliko je bila besna, nije mogla to negirati.
Njen gnev je više bio usmeren na svet. Sve je uradila ispravno, celu sebe
je dala Guyu.
Ili nije?
U pozadini njenog uma, nešto se okrenulo, sećanje koje nije prepoznala
odjednom se pojavilo podsećajući je koliko se borila i radila da bi se
popela na korporativnoj lestvici u PureGems.
Deo njenog života je završen. Ili je bar bio. Elena još nije htela da
razmišlja o budućnosti. Njen bol je još uvek bio sirov, previše prisutan da
bi uspela.
Umesto da se slomi u gomilu jecaja, skoncentrisala se na cestu. Uključila
je radio, zadovoljna što čuje disk AC/DC. Dok je „Back in Black“ urlala
kroz zvučnike, pevala je celim plućima, pored AC/DC nije morala da
brine da će čuti tužnu ljubavnu pesmu. Pomoći će joj da ostane sabrana.
Onoliko koliko bude mogla, ali bar dovoljno dok ne stigne do
Edinburgha.
Dva sata kasnije, disk je učinio svoje. Isključila je radio dok je put vodio
kroz grad do Aerodroma.
Elena je napravila dva kruga oko aerodroma pre nego je odlučila da
provede noć u hotelu. Ipak, kada se dovezla do hotela, mislila je da ne
Kraljevi Zmajeva

može izdržati više ni minute u Škotskoj. Guy je bio isuviše blizu, a njena
snaga volje premala.
Sedeći u njegovom autu, bilo joj je potrebno da da sve od sebe da ga ne
pozove i pokuša razgovarati. Onda ga je videla kako je odleteo kada je
otišla.
Elena je okrenula auto i krenula ka aerodromu. Parkirala je auto i
izvukla svoj prtljag pre nego je ubacila ključeve u prtljažnik. Poslala je
Bananu kratku poruku kako bi mu rekla gde je auto, baš kao što je i
obećala.
Zabačenih ramena i visoko podignute glave, Elena je ušla u Edinburški
aerodrom do terminala za SAD i čekirala svoju kartu za Atlantu. Tek kada
je sela u prostor gde joj je bio izlaz, Elena se zapitala zašto ide kući.
Elelna se naslonila u stolicu i zagledala kroz prozor u avione. Njen let
neće krenuti narednih šest sati. Kako će izdržati do tada, nije znala.
Da bi zadržala svoje misli dalje od Guya, igrala je igrice na svom
telefonu, gledala film na iPad-u, lutala aerodromom ulazeći u prodavnice
sa poklonima, jela i onda pokušala da čita.
Uspelo je. Dok nije zaspala. Onda je usnula tamno crvene ljuske i bele
oči, Guyevu tetovažu i prvi put kada je videla da se pomerila. Sanjala je
njegove uzbudljive poljupce i njegov duboki glas.
Otvorila je oči kada joj je telo početi drhtati od potrebe. Da li je to ono što
je bila njena budućnost? Hoće li je njeno telo, njeno srce, ikada pustiti da
zaboravi Guya i ljubav koju su delili? Hoće li vremenom njena osećanja
izbledeti?
„Oh, Bože?“ Zajecala je kada se istina obrušila na nju.
Nikada za nju neće biti drugog. Ono što su ona i Guy delili je bilo
posebno, previše posebno da bi se ikada ponovilo. Nije postojao muškarac
na planeti koji bi se mogao uporediti. Provela bi ostatak svog života sama,
samo sa njenim uspomenama na Guya i Dreagan tokom njenih dugih i
usamljenih godina.
Dok je grmljavina tutnjala oko nje, kiša se slivala u jakom pljusku. Elena
je ustala i otišla do velikih prozora. Znala je da gore u oblacima, Guy i
ostali Kraljevi Zmajeva lete. Nikada nije propustio šansu da poleti u
nebesa.
Guy joj je često pričao priče o njegovom prethodnom životu pre nego su
bili ljudi i o tome kako su zmajevi vladali zemljom. Njegove svetlo smeđe
oči bi odlutale dok je pričao o tome kakav je osećaj osetiti vetar pod
njegovim krilima, kako je sa svojim Crvenima jedrio nebom.
Kraljevi Zmajeva

Znala je koliko su mu očajno nedostajali njegovi Crveni, i koliko snažno

se borio i za zmajeve i za ljude u tom užasnom ratu koji je podelio dve
rase.

Guy je skupio svoja krila i poleteo iz oblaka dok se munja račvala oko
njega. Svetlost je pucketala od električnih struja, ali nije mario. Leteo je još
više, dalje nego je ikada leteo, ali bez obzira koliko je brzo leteo - ili koliko
daleko - nije mogao izbeći bol koja je pretila da ga proguta.
Vazduh se uskovitlao oko njega trenutak pre nego ga je munja probola
kroz levo krilo. Guy se okrenuo i onda opet raširio svoja krila, izazivajući
munje da ga obore.
Njegovo srce je bilo otežano mržnjom, sivo od bola. Tuga i žal su ga
bombardovali jednako kao i kiša, i sve vreme je želeo da je on mogao biti
čovek koji bi popunio prazninu koja je nastala kod Elene kada je napustila
posao.
Pomislio je na njene ruke koje su klizile preko njegovih leđa dok je vodio
ljubav sa njom, prisetio se njenih uzdaha pretvorenih u nežne jecaje dok
je strast rasla. I setio se kako bi se držala za njega dok su njihova tela
dostizala vrhunac i dok su delili svoje duše.
Guy je zaurlao i vratio se u Dreagan. Mogao bi da se iskrade u svoju
pećinu i zaspi. U svojim snovima bi oživeo svaki trenutak koji je proveo
sa Elenom, i da se nada da će nakon hiljadu godina kada se probudi, moći
ušetati u Dreagan vilu bez da razmišlja o ženi koja mu je ukrala srce.
Do trenutka kada je Guy stigao u Dreagan, nebo je bilo puno Kraljeva
Zmajeva. Postarao se da leti više od bilo kojeg od njih. Guyu nije trebalo
mnogo da opazi Rhysa i Hala kako rade isto što i Tristan.
Kada je Hal pokušao da ostvari njihovu mentalnu vezu, Guy ga je na
brzinu zatvorio. Onda je iskoristio vreme da zaroni do zemlje, šireći svoja
krila polako trenutak pre nego je došao do zadnjeg ulaza u njegovu
pećinu.
Guy je sleteo i sklopio svoja krila. Okrenuo je svoju veliku glavu prema
kući želeći da je Elena tamo i da ga čeka. Poslednji put pogledavajući ka
prozoru njihovih odaja, Guy je ušao u planinu.
Kraljevi Zmajeva

Tama ga je dočekala ali sa njegovim zmajskim očima noć mu nije

smetala. Sklupčao se u uglu sakrivenom stenama i naslonio glavu na
ruku.
Nakon dugog uzdaha, sklopio je svoje oči čak iako je načuo zvuk koraka
koji su se približavali. Guy nije imao potrebe da otvori svoje oči da bi znao
da Con dolazi da ga udostoji svojom posetom. Bilo je samo pitanje
vremena kada će mu Con doći. Pre nego bi bilo koji Kralj otišao na
spavanje, Con bi proveo vreme sa njim. Guy neće biti drugačiji.
Conovi koraci su usporili pre nego je ušao u pećinu. Guy se preobrazio
u ljudski oblik i sačekao Cona da porazgovaraju. Nekoliko trenutaka su
Conove oči pretraživale tamu da ugleda Guya pre nego se on naslonio na
stenu i prebacio nogu preko noge.
„Koliko dugo ćeš spavati?“ Upitao je Con.
Guy je bio iznenađen što Con nije želeo da zna šta je pošlo naopako sa
Elenom, ali nije bilo važno. Guy je bio zahvalan da ne priča o njoj. „Ne
znam. Najmanje nekoliko milenijuma.“
„Hoće li to biti dovoljno?“
Guy je shvatio da je Con pitao da li će biti dovoljno vremena da smiri
svoje oštećeno srce. „Ne.“
„Postoji li nešto što ja mogu da uradim?“
„Drži ostale podalje. Znam da mi žele dobro, ali ja ne želim da
razgovaram o njoj.“
Con je protrljao svoju vilicu gledajući u pod. „Spavanje je neće obrisati
iz tvog sećanja.“
„Znam, ali ako ne zaspem, otići ću kod nje.“
„Da li bi to bilo toliko loše?“
Guy je stegao ruke u pesnice, ruke koje su samo pre nekoliko noći držale
Elenu. „Ona ima karijeru, Con. Moram da je pustim i da je ne vežem
ovde.“
„Jesi li pomislio da možda činiš grešku?“
Guy se namrštio. Grešku? Znao je šta je video, i nije bilo lako da donese
svoju odluku. Skoro ga je ubilo što je onako ostavio. „Ne.“
Con je slegnuo ramenima i odmaknuo se od zida. „Siguran sam da je to
za tvoje dobro. Bolje nam je bez boli koju nam ljudi donose.“
Guy je sačekao pre nego su se utišali Conovi koraci pre nego se opet
preobrazio u zmaja i nazad na mesto. Tek tada se naterao da sklopi svoje
oči.
I Elenina slika mu je ispunila um.
Kraljevi Zmajeva

Poglavlje 4

„Poslednji poziv za let 1683 za Newark,“ začuo se ženski glas preko

razglasa aerodroma.
Ipak, Elena je ostala u svojoj stolici. Ako uđe u avion i vrati se u Ameriku,
nikada se više neće vratiti u Škotsku. Nikada. To bi bilo jako teško.
Ali da ostane... To je bilo isto tako teško.
Ako ostane, postojala bi šansa da naleti na Guya. Šta ako bude sa
drugom ženom? Kako bi to preživela? Onda opet, kako da napusti
Škotsku i nikada ga više ne vidi?
Elena se presavila i uhvatila za glavu. Nije znala šta da radi i gde da ide.
Njen um je bio prepun Guya i bilo je nemoguće doneti odluku.
Zgrabila je svoju tašnu i pronašla šalter za putnike za Ameriku. Tu je
otkazala kartu i dala adresu hotela zbog njenog prtljaga da joj ga vrate.
Elena je izašla iz aerodroma i sačekala taksi. Nije znala koliko dugo je
tamo stajala pre nego je primetila nekoga pored sebe.
Polako je okrenula glavu i ugledala Constantina. Elena je brzo okrenula
glavu. Bio je podsetnik na život od kojeg je otišla, na muškarca koji ju je
voleo - bar na kratko.
„Posmatrao sam te,“ rekao je Con.
Elena je slegnula ramenima, još uvek odbijajući da ga pogleda. „Lepo.“
„Izgledaš kao govno, Elena.“
„Odjebi, Con.“
Glasno je uzdahnuo. „Nisi iskoristila svoju kartu.“
„Kako dobra moć opažanja.“ Bila je umorna od toga da bude ljubazna,
umorna od zadržavanja besa i boli. Con je bio savršena osoba za nju da se
istrese na njega. I upravo je to nameravala da uradi.
„Zašto si ostala?“
„Nije tvoja stvar. Možda vladaš Kraljevima, ali meni više ne
komanduješ.“
Zacerekao se. „Ti si budala ako si pomislila da sam ikada komandovao
tebi ili drugim ženama, Elena.“
„Šta želiš, Con?“
„Želim da znam zašto nisi ušla u avion.“
Elena je progutala knedlu i pogledala preko parkiranih automobila, ne
primećujući ljude koji žure. „Znam da ako napustim Škotsku, nikada se
neću vratiti.“
Kraljevi Zmajeva

„Ništa te ne sprečava da se vratiš.“

„Uspomene. Ako postavim takvu distancu između onoga što je nekada
bilo i novog života, nikada neću biti dovoljno jaka da se vratim.“
Con se okrenuo da bi se naslonio na stub kako bi mogao da je pogleda.
„Znači ostaješ?“
„Nisam mogla danas da uđem u avion, ali sam umorna od sedenja na
aerodromu. Potrebna mi je kupka i krevet.“ Da bi mogla isplakati sve suze
koje je danas zadržavala. „Suočiću se sutra sa bilo kakvom odlukom koja
se pojavi.“
„Znači nemaš posao koji te čeka?“
Elena je trznula glavom prema Conu i našla ga kako je posmatra svojim
crnim očima punim zabave. „Posao? Ne.“
„Nemaš ponude?“
„Imala sam nekoliko. Kakve to veze ima?“ Mrzela je kada je Con
zaobilazio temu. Voleo je dugo da okoliša kao da je imao sve vreme ovog
sveta - kao što i jeste. I to je razbesnelo.
Con je slegnuo ramenom. „Jesi li prihvatila ponudu?“
„Ne,“ rekla je besno, i nije se trudila da to sakrije od njega. „Zašto? Zašto
bi tebe bilo briga da li ja imam posao ili ne?“
„Nemaš posao i ne vraćaš se u Atlantu. Šta ćeš da radiš?“
Elena se okrenula i otišla. Napravila je samo tri koraka kada se okrenula
i vratila prema Conu. „Pitaj šta stvarno želiš da znaš.“
„Zašto si otišla od Guya?“ Nestalo je zadovoljstvo koje je pre videla u
njegovim crnim očima. Sada su je gledale sa jedinstvenim intenzitetom od
čega je zadrhtala.
Čvrsto stegnute emocije zakopane u stranu, iznenada su je obavile. Brzo
je trepnula da odagna suze, ne želeći da Con vidi koliko je bila
opustošena. Bez obzira koliko jako se trudila, nije sve mogla držati u
očima.
Pokidanog srca, potekla je poplava suza. Nagnula je glavu i okrenula se.
Bol je bila sirova, previše sveža da je podeli sa bilo kim drugim.
Na njeno iznenađenje, Con je obmotao ruku oko nje i nastavio da hoda,
vodeći je negde gde nije znala. Kada je konačno stao, pogledala je kroz
suze u njegov auto, svetlo plavi Maserati.
Otvorio joj je vrata i sačekao dok nije ušla unutra pre nego je zatvorio i
prošao na svoju stranu. Kada je seo za volan, pogledao je u nju i upitao je:
„Gde želiš da ideš?“
Nije mogla da mu kaže Dreagan, pa je rekla hotel koji je nudio aerodrom.
Kraljevi Zmajeva

Auto je zaurlalo i krenulo, tišina je rasla sa svakim okretom točkova. Con

je nije pritiskao da odgovori na njegovo pitanje, ali je strpljivo čekao na
odgovor.
„Otišla sam jer me više ne želi. On zaslužuje sreću, i ja ne želim da mu
stojim na putu.“
Con nije odgovorio dok je nastavio da pleše po gužvi Edinburgha.
Elena se okrenula u svom sedištu. Što duže nije bilo odgovora, postajala
je nestrpljivija. Zbunjenost je porasla kada su prošli pored hotela gde je
planirala da ostane. Kada je prošao pored ivičnjaka i drugog hotela, Elena
nije mogla da dočeka da izađe iz auta.
Sa njenom rukom na kvaki spremna da otvori vrata, Con je rekao: „Reci
mi, Elena. Da li bi ti Guy tražio da ostaneš u Dreaganu da te nije voleo?“
„Ne. Ja znam da me je voleo. Pretpostavljam da je nešto krenulo
naopako. Takve stvari se događaju. Nisam očekivala da se dese nama.“
„I ti se ne bi borila za njega?“
Pogledala je u Cona suženim očima. „Je li u ovome stvar? Test?“
„Ne, devojko,“ opušteno je rekao. „To je tek pitanje koje sam ti postavio.
Potvrdila si da ga voliš.“
„Volim. Više nego bi mogla objasniti.“
„Ali si samo otišla od njega?“
Elena je na kratko sklopila oči. „To je ono što je on želeo, Con. Šta god
da smo imali, završeno je.“
„Nisam ovo očekivao od žene koja se vratila u pećinu nakon što je skoro
umrla u njoj. Mislio sam da si jača od toga.“
Elena se zagledala u njega, mrzeći Cona više nego je mislila da je
moguće. „Voliš da me povređuješ, zar ne?“
„Ne. Isto tako ne volim da vidim moje ljude povređene.“
„Con,“ rekla je koliko god je mogla smireno. „Boli me glava od tebe. Šta
želiš od mene?“
„Želeo sam da vidim da li si vredna Guya.“ Okrenuo je svoju glavu i
pogledao kroz vetrobran. „Pogrešio sam.“
Njena vrata je iznenada otvorio portir. Elena je izašla iz auta. Vrata su se
jedva zatvorila kada se Con odvezao. Pokušala je da ode, ali je portir znao
njeno ime i požurio je da uđe unutra. Kao drvo je ušla u hotel i saznala da
je Con platio njenu sobu unapred koliko god bude želela da ostane.
U njenoj sobi, Elena je uradila tačno ono što je rekla Conu da je htela da
učini. Nakon što je poručila posluženje, dugo se tuširala toplom vodom
dok su jecaji uništavali njeno telo.
Kraljevi Zmajeva

Ako je Elena mislila d će tu noć zaspati, smrtno je pogrešila. Između

naleta plakanja, proklinjala bi Guya i želela da bude sa njom.
Ali ono na šta se stalno vraćala je bilo Conovo pitanje.
I nećeš se boriti za njega?
Nije se borila za njega. On se povukao i ona ga je pustila. Nije ga naterala
da sedne i razgovara sa njom o tome šta nije bilo u redu. Ne, jednostavno
je otišla.
Kakva je prokleta kukavica bila. Celu noć je psovala Guya, ali trebala bi
da bude ljuta na sebe. Elena je zbacila prekrivače i ustala iz kreveta. Ušla
je u kupatilo i pogledala u odeću koju je nosila dan ranije.
Bog zna gde joj je bio kofer, nije imala šminku, odeću... Ništa. Besna
koliko je bila na Cona, on je nije ostavio. Platio je sobu koliko god bude
želela da ostane.
Elena je podigla slušalicu i pozvala recepciju. „Da, zdravo. Da li mogu
da dobijem pastu za zube i četkicu, molim vas?“
„Naravno, Gospođice Griffin,“ rekao je muškarac na drugom kraju
linije. „Mogu li da učinim još nešto za Vas?“
„U stvari, da. Moj prtljag je u avionu. Nemam ništa.“
„Nema problema. Poslaću gore Janet da uzme Vaše mere i napravi
spisak šta god Vam treba. Žurite li?“
„Uh... Pomalo, da.“
„Očekujte Janet svakog časa, Gospođice Griffin. I ako postoji još nešto
što mogu da učinim za Vas, molim Vas nemojte oklevati da me pozovete.“
Elena je spustila slušalicu i pukla od smeha. Znači, to novac može.
Očekivala je da će joj reći da postoji prodavnica ili tako nešto s obzirom
da nije obratila puno pažnje prošlu noć.
Pre nego što je poručila doručak, začulo se lagano kucanje na vratima.
Elena ih je otvorila i pustila stariju ženu sivkasto plave kose i lepih plavih
očiju. Za manje od deset minuta dala je spisak stvari Janet kao i njene mere
na šta joj je Janet obećala da će se vratiti za dva sata.
Elena nije imala nameru da gubi vreme. Kada je doručak stigao, jela je,
nadoknađujući izgubljenu hranu koju nije pojela dan pre.
Onda se istuširala i pustila kosu da se sama osuši onako kako je Guy
voleo. Dok je planirala šta će da kaže Guyu, Janet se vratila sa svim što je
tražila.
Kraljevi Zmajeva

Elena je dala Janet pristojan bakšiš i široki osmeh koji baš i nije osećala.
Ako je iko pomislio da se ohrabrila, to je upravo ono što je pokušavala.
Jer ako će se vratiti u Dreagan, boriće se za njenog Kralja Zmajeva kao
što se nikada i ni za šta nije borila u njenom životu.

Elena je izašla iz hotela, nameravajući da upita portira za taksi da bi je

odvezao da iznajmi automobil kada je opazila bronzanog Aston Martina
niz ulicu.
„Ovo pripada Vama, madam,“ rekao je portir kada joj je pružio iste one
ključeve koje je ubacila u prtljažnik kada je parkirala auto ispred
aerodroma.
Elena je zurila u auto, a zatim se zahvalila portiru pre nego je odšetala
do DB9 i sela na vozačevo mesto.
Na suvozačevom mestu je stajao komad papira sa jednom reči: Požuri.
Elena je pokrenula auto i uključila se u saobraćaj. U trenutku se vraćala
nazad u Dreagan, i ovaj put je naterala sportski auto do njegovog
maksimuma.
Kraljevi Zmajeva

Poglavlje 5

Guy je znao da je tonuo dublje u njegove uspomene nego je bilo sigurno.

Većina Kraljeva Zmajeva bi spavala dovoljno čvrsto da ne shvate kako
vreme prolazi, ali dovoljno oprezno da bi Con došao do njih svakog
desetljeća i obavestio ih o svemu što se dešavalo u svetu.
To je ono što je Guy nameravao, ali kako su sećanja na Elenu ispunjavala
njegov um, kao i shvatanje da je nikada više neće držati u naručju, postalo
je previše.
Znao je da staje na opasan teren čak i dok je dublje tonuo u san. Ako ode
predaleko, nikada se više neće probuditi.
Bilo je poželjno živeti u svetu bez Elene.

Elena je parkirala auto ispred vile Dreagan i isključila motor. Uspela je

u rekordnom vremenu, i iako je znala šta će da kaže Guyu, tračak
nesigurnosti je prošao kroz nju.
Posle svega, možda je neće želeti. To bi je ubilo, ali bi bar bila sigurna.
Bar će moći da kaže da se borila za njega, za njihovu ljubav.
Elena je duboko uzdahnula i izašla iz auta. Podigla je pogled na
impozantnu strukturu kuće. Nije se radovala razgovoru sa Guyem pred
svima, ali u ovom trenutku, imala je nameru uraditi sve što može.
„Elena.“
Okrenula se i ugledala Rhysa kako joj se približava. Njegov iznenađeni
izraz lica je značio da niko nije znao da će se ona vratiti. „Zdravo.“
„Zdravo i tebi. Jesi li se vratila po svoje stvari?“
Elena je polizala svoje usne i zatvorila vrata od auta. „Moram da vidim
Guya.“
Rhys se prebacivao s noge na nogu, očigledno mu je bilo neprijatno.
„Elena... Uh...“
„Samo ispljuni, Rhys. Je li on sa nekom?“
„Ne,“ Rhys je brzo odgovorio, duboko namrštenih obrva. „On spava.“
Elena to nije očekivala. Zašto bi sada spavao? „Moram da ga vidim.“
„Nisam čak siguran ni da će te čuti.“
Kraljevi Zmajeva

„Moram da pokušam.“
Rhys joj je pokazao da ga prati. Elena nikada nije pitala gde je Rhys išao
da spava. Znala je da je to u nekoj od mnogo pećina u Dreaganu, ali nije
očekivala da bude tako daleko od kuće. Umotala se u svoj kaput i
pokušala sa drži korak sa Rhysom.
Trebalo je gotovo sat vremena da se hoda u planinu. Kada se Rhys
zaustavio u blizini ulaza, Elena je primetila da se bori sa nečim.
„Guy je pažljivo odabrao svoju pećinu,“ rekao je Rhys kada je došao do
ulaza. „Kada Guy spava, voli da bude odvojen. Jedini koji ga posećuje
kada spava je Con.“
Elena je pogledala po prolazu kojim su hodali, zahvalna što je Rhys imao
lampu kako bi videla kuda ide. „Drugim rečima, nisi siguran kako će Guy
reagovati zato što sam ovde.“
„Ne, ne mislim tako. Video sam ga kako se sprema na spavanje mnogo
puta u našim životima, ali ovaj put je bilo teško. Bio je drugačiji.“ Rhys je
zastao i okrenuo se ka njoj. „Brinem se da te odvedem do njega, ali mislim
da bi ti mogla biti jedina koja možeš razgovarati sa njim.“
Elena je stavila svoju ruku na Rhysovu kada je pošao da se okrene.
„Jesam li pogrešila što sam ovde? Želim da se borim za Guya, za ljubav
koju imam prema njemu.“
„Idi kod njega,“ rekao je Rhys i pružio joj svetiljku.
Kada je Elena zastala, lagano je pogurao, i onda je videla otvor na levoj
strani. Pogledala je preko ramena, ali je Rhys već otišao.
Elena je skupila hrabrost i ušla u pećinu. Osvetlila je prostor oko sebe,
ničeg velikog nije bilo. Senke su pećini pružale jezivi osećaj, ili je to možda
bila samo hladnoća oko njenog srca na pomisao da gubi Guya.
Svetlost se pomerila sa jednog kraja pećine na drugi, ali nije videla ni
znaka od Guya. A onda je snop svetlosti uhvatio crvenu. Elena je trznula
lampu nazad gde je videla boju i svetlucanje crvenih ljuski između dve
velike stene.
Naravno da bi se Guy smestio na mesto gde bi bio sakriven od bilo koga
ko pretražuje pećine, čak iako su te pećine bile u Dreaganu. Guy je imao
svoju neku ličnu stranu koju je retko kome pokazivao.
Ali je on podelio sa njom.
Elena je zadržala svetlost na stenama dok je prolazila kroz pećinu,
saplićući se o kamenje. To je podsetilo na vreme kada je bila izgubljena
kada je išla da istražuje pećine i kada je njena šefica umrla.
Kraljevi Zmajeva

Zadrhtala je, prisećajući se kako se osećala izgubljenom i samom. Dok se

Guy nije pojavio. Bila je tako smirena. Sada je znala zašto, ali u trenutku
se sve to raspalo.
Elena je prošla oko stena i našla Guya kako leži dok se njegova ogromna
glava odmara na jednoj njegovoj šapi. Njegovo disanje je bilo duboko i
čak ni svetlost njene svetiljke nije mogla da prodre u njegov san.
„Oh, Guy,“ prošaputala je i naslonila se na drugu stenu. „Šta nam se
dogodilo? Jesi li prestao da me voliš?“
Nije odgovorio. Nije ni očekivala od njega s obzirom da je spavao. I kako
bi neko prošao budeći uspavanog zmaja? To je nešto čime se nije zamarala
da pita Rhysa.
„Polako, Elena. Stvarno polako,“ promrmljala je sebi.
Bila je tako prokleto spremna na suočavanje sa Guyem i nadajući se
najboljem da nije razmišljala o detaljima - detaljima, koji su očigledno bili
važni.
Elena je prišla Guyu i pomilovala njegove ljuske na jednoj strani njegove
glave. Uvek je bila zadivljena kako su bile glatke. „Probudi se, Guy.
Moram da razgovaram sa tobom.“
Kada se nije pomerio, zagrizla je svoju usnu i pogledala oko sebe. Tada
je odlučila da se smesti udobnije. Namestila se na njegovu savijenu ruku.
Naslonila je glavu na njegove tople ljuske kako bi mogla videti njegovu
facu.
„Ne znam kako da te probudim,“ rekla je. „Znam da Con ne budi
zmajeve kada posećuje one koji čvrsto spavaju da ih uputi o dešavanjima
u svetu. Da li na tebe deluje samo priča? Ili je i magija uključena?“
Frknula je. „Kraljevski sam sjebana ako je potrebna magija. Znaš da u
meni ne postoji ni trunka magije. Baš šteta što nisam Druid, ha? Ne, ja
sam samo ljudsko biće. Obična kao što to i biva. Osim jedne stvari.
Zaljubila sam se u Kralja Zmajeva. To nisam primetila da se dešava.
Videla sam moje napredovanje u PureGems. Bila sam skoncentrisana na
širenje kompanije u svetu. Nikada nisam bila skoncentrisana na brak i
decu. Ako bi se to desilo, desilo bi se.“
Smestila se još udobnije kada je umor sustigao i poduprla svoje noge
blizu Guyevih usta. „Umesto toga, otišla sam da istražujem pećine,
gledala kako moja šefica pada u smrt, iščašila moj zglob, i izgubila se u
planini. Mislila sam da ću umreti. Onda si se ti pojavio sa tim svojim svetlo
smeđim očima, gledajući me. Volela bih da znam šta si ti pomislio o meni
kada si me prvi put ugledao...“
Kraljevi Zmajeva

„Pomislio sam da si nešto najlepše što sam ikada video.“

Guy nikada nije pričao sa svojim uspomenama, ali onda opet, nikada pre
nije poznavao nekoga poput Elene. Poželeo je da je može držati u naručju
još jedan poslednji put. Potreba je bila tako velika da je Guy skoro mogao
osetiti požudu u njemu, njen slatki miris ispunjavao je njegove nozdrve.
Mogao je osetiti njen zeleni pogled na sebi, njenu plavu kosu kako golica
njegove ljuske. Prihvatila ga je kao Kralja Zmajeva. Još uvek se mogao
setiti kada je gledao njene oči pune ponosa i uzbuđenja kada se vinuo u
nebesa.
Da nikada to više ne vidi, da nikada to više ne sazna. Bio je poražen,
uništen.
Izbrisan.
Njegova osećanja su bila zbrkana. Njegov um je bio u potpunoj nesvesti
osim jedne čvrste tačke - Elene. Čak i slomljen koliko je bio, ona je bila
veza sa poslednjim trunkom razuma.
Kao svetionik kojim je davala znak, primorana. Naterana.
I bio je bespomoćan da negira čak i uspomene na nju. Bila je čarobnica,
njen poziv zavodljiv i erotičan kao i njen poljubac. Svojim neverovatnim
očima ga je začarala, zarobila.
Namamila.
Tokom cele večnosti, Guy će žudeti za njenim dodirom. Ona je bila
jedina koja je dodirnula deo njega koji je čuvao skrivenim.

Elena je lagano prelazila svojim prstima po Guyevim ljuskama dok su

joj oči bile sklopljene. „Nisam mogla sinoć zaspati. Dok si ti bio odsutan
u lalalala zemlji, ja sam bila upropaštena uspomenama na tebe. Baš je
usrano što si me ostavio da ovako pričam sama sa sobom. Šta ako kažem
nešto važno? Nećeš saznati. Prokletstvo, otvori svoje oči.“
Elena je otvorila jedno svoje oko da vidi da li je učinio ono što je rekla.
Još jednom, nije bilo odgovora. Zatvorila je svoje oko i vratila se priči.
Kraljevi Zmajeva

„Sećaš li se kada si me izneo iz te planine? Bila sam tako uplašena. Ali

kako sam tada bila uplašena, neuporedivo je sa onim što osećam sada na
pomisao da te gubim. Prestravljena sam, Guy. Apsolutno skamenjena na
ideju o mom životu bez tebe.“
Glasno je zevnula. „Volela bih kada bi razgovarao sa mnom. Ako želiš
da odem, otići ću. Samo mi reci. To je sve što tražim. Pa, to i zašto. Želim
da znam šta se dogodilo, šta sam pogrešila. I ako mogu to da popravim.“
„Volim te, Guy. Volim te više nego sam mislila da neko može da voli.
Nije pošteno ovako voleti i to izgubiti. Iskreno, mislim da je to sranje.
Jednom si me voleo. Znam da jesi.“

„Da, voleo sam te. Još uvek te volim. Uvek ću te voleti.“

Njegova sećanja su vodila Guya skoro do stanja budnosti. Borio se protiv
toga, želeći - ne, trebajući se vratiti Eleni koja ga je još uvek volela. Nije
bilo važno ako se svet rušio oko njega, nikada nije želeo da ostavi Elenu.
Njen glas se činio tako blizu, kao da su njegove uspomene bile stereo
uređaj.
Uprkos njegovim namerama da se vrati u duboki san koji bi ga zadržao
zauvek, sve više i više se vraćao nazad. Guy je zakopao svoje kandže u
kamenje i opet pokušao, ali još jednom neuspešno.
„Potreban si mi, Guy.“
Ukočio se. Prestao je disati. Taj glas nije mogao biti u njegovom sećanju.
Taj glas, taj prelepi, zavodljivi glas je bio pored njega.
Elena.
Tada je osetio nešto na sebi, toplinu koja je bila i više nego poznata. Da
li je izgubio razum? Da li se skotrljao u svoje isprazne uspomene, a da to
nije ni znao?
Guy je duboko uzdahnuo i otvorio oči. Prvo što je ugledao je bio snop
svetlosti koji je sijao na zidu nasuprot njega. Kada je ispratio svetlost,
pronašao je izvor priljubljen uz njega.
Podigao je svoju glavu i pogledao dole u jedinu ženu koja bi ga ikada
potražila - Elenu. Bila je naslonjena leđima na njegovu ruku.
Koliko dugo je bila tamo? Još važnije, zašto je tamo bila?
Guy je pao na njenu lepotu od njene duge, tamno plave kose koja je
padala po njenim ramenima. Nosila je džemper u boji čokolade koji je
Kraljevi Zmajeva

grlio njene obline od kojih je voda išla na usta. Njene tanke noge su bile
uvijene u tamni teksas zaguran u smeđe čizme koje su se povlačile do
njenih kolena i imale bar četiri centimetra visoke potpetice.
Izgledala je neverovatno, ali uvek i jeste. Elena je imala način da izgleda
seksi, a da se i ne potrudi.
„Nisam trebala otići,“ rekla je sklopljenih očiju, i po boji njenog glasa,
bila je napola usnula. „Trebala sam se suočiti sa tobom. Ali bila sam
kukavica. Ti si jedina stvar na koju nisam računala u svom životu, i ne
znam šta da uradim da nas spasim. Zato sam otišla.“
Guy se preobrazio u ljudski oblik, oprezno zadržavši Elenu da ne bi
udarila glavom o kamenje. Protrljao je pramen njene kose između svojih
prstiju dok je zurio u njeno lice, želeći da otvori oči.
A nadao se da neće.
„Kada sam se odvezla, videla sam te kako si odleteo. Tada sam shvatila
da si bio u Dreaganu sve vreme. Bila sam jako besna.“
Kraljevi Zmajeva

Poglavlje 6

„Šta si onda uradila?“

Elena je u sekundi shvatila dve stvari: više nije bila naslonjena na zmaja
već je neko držao u poznatom naručju, i to je bio glas za koji se nadala da
će ga čuti otkako je ušla u pećinu.
Polako je otvorila svoje oči i ugledala Guya. Lice mu je izgledalo ispijeno,
namučeno, ali je u njegovim očima videla... Nadu. Elena je ostala smirena,
nadajući se da je neće pustiti.
„Odvezla sam se do aerodroma da iskoristim kartu koju si mi dao,“ rekla
je kao odgovor na njegovo pitanje. „Sedela sam tamo satima čekajući na
let, ali kada je došao... Nisam mogla da uđem u avion.“
„Zašto?“
Namrštila se. „Zašto? Zar ne znaš? Ti si moj svet, Guy. Volim te sjajnije
od sunca, dublje od okeana, šire od nebesa.“
„A tvoja karijera?“
Onda je udarilo kao buldožer. Poruke koje je dobila pokušavajući se opet
angažovati u poslu sa nakitom su dovele do svega ovoga. Ona je uživala
u njima jer su dokazivale koliko je bila dobra, ali ih je Guy verovatno
shvatio na drugačiji način.
Elena ga je odgurnula i stala na noge. Onda se okrenula ka njemu i
suočila se sa njim. Ignorisala je njegovo savršeno oblikovano golo telo i
zadržala svoj pogled na njegovom licu - teško koliko je i bilo.
„Ti si mislio da ja želim moju karijeru više od tebe.“ Pustila je da izjava
visi u vazduhu, tišina je zahtevala da on iskreno odgovori.
Guy je pogledao u pod i nervozno prošao rukom kroz kosu. Kada je opet
pogledao, njegov pogled je bio zamagljen kao da nije želeo da ona vidi
kako se on oseća. „Da.“
„Zato što sam primila nekoliko poruka?“
„Jer si izgledala kao da ti je to nedostajalo.“
Slegnula je ramenima. „Ponekada da, ali onda pogledam tebe i život koji
imamo. Nikada ne bih napustila moju karijeru da nisam znala tačno šta
sam želela. A to si ti, usput rečeno.“
„Ne želim da ostaneš zato što misliš da bi trebala.“
Od svih načina za koje je mislila da bi mogli uništiti njihov odnos, od
svih stvari koje je možda pogrešno rekla, ni jednom joj čak nije ni palo na
pamet da je Guy pomislio da ona želi nazad svoju karijeru.
Kraljevi Zmajeva

Što je više o tome razmišljala, postajala je ljuća. „Pustio bi me da odem?

Hteo si da odbaciš sve što smo imali zbog nečega što si ti pomislio? Da li
ti je ikada palo na pamet da me pitaš?“
„Nije bilo potrebe da te pitam. Video sam te kako izgledaš nakon tih
poruka. Žudela si za tim.“ Mišić se stegnuo u njegovoj vilici. „Priznaj.
Opet žudiš za tim.“
Elena je odmahnula glavom i pogledala u stranu, previše uznemirena da
bi istog trenutka formirala reči. „Mislila sam da me poznaješ. Mislila sam
da razumeš da sam ostavila sve to iza sebe, i da ako se ikada budem
predomislila, razgovarala bi sa tobom o tome.“
Kada nije odgovorio, Elena je krenula da izađe iz pećine. Nije imala
izbora nego da prođe pored Guya da bi prošla oko stena i onda napolje.
Čim se približila, posegnuo je za njom i zgrabio je za ruku. U izmaglici
u kojoj je držao pritisnuo je o stenu, njegovo toplo, snažno telo na njenom.
Elena je pokušala da umiri njeno galopirajuće srce, ali ona nikada neće biti
imuna na Guyev zadivljujući šarm.
Poljubio je i ona se raspala. Povukao se i ona je otišla. Dodirnuo je... I bila
je njegova.
„Gde ideš?“ Upitao je tihim, hrapavim glasom.
„U šetnju.“
Rukom je obuhvatio njen vrat, šaljući trnce preko njene kože. „Probudila
si me.“
„Htela sam da razgovaram sa tobom.“
Odmahnuo je glavom, njegova duga kosa boje meda se pomerala sa
njim. „Ti ne razumeš. Nisam samo spavao, Elena, išao sam u prazninu - i
srećan.“
„Prazninu?“ Ponovila je.
„Pustio sam da me uspomene obuzmu. Tonuo sam u ambis odakle se ne
bih mogao vratiti.“
Guy je gledao kako se emocije igraju na njenom lepom licu. Prvo je to
bila zbunjenost, onda razumevanje. A onda bes. Udarila ga je po ramenu,
a onda ga značajno pogledala.
„To je bilo tako glupo,“ rekla je. „Ne samo da si me pustio da odem, nisi
imao nameru da pokušaš da me vratiš.“
„Želeo sam najbolje za tebe.“
„Što si ti mislio da je najbolje za mene.“
Guy je slegnuo ramenima, ne želeći raspravljati o suštini. Uradio bi to
opet ako bi osetio u svom srcu da je to ono što Elena želi ili treba. Sve što
je njemu bilo važno je bila ona.
Kraljevi Zmajeva

„Nameravao sam da te pustim jer te previše volim,“ rekao je kada se

nagnuo bliže njoj. „Ali ti, neverovatna, prekrasna, tvrdoglava ženo, si bila
spremna da se boriš za nas.“
Njene oči zelene poput žalfije su susrele njegove. „Da. Uvek.“
„Volim te. Uvek ću te voleti. Voleću te kada zemlja izbledi u ništavilo i
sve što ostane budu zvezde. Pitao sam te jednom, ali pitaću te opet. Hoćeš
li ostati ovde sa mnom, Elena Griffin? Hoćeš li se vezati za mene, postati
moja mlada i ostati pored mene do mog poslednjeg daha?“
Usna joj je zadrhtala. „Tada sam rekla da. Sada kažem da. Pripadam tebi
i ti pripadaš meni.“
Guy je mislio da će mu srce pući koliko je bio sretan. „Nećemo gubiti
vreme. Želim da se vezivanje obavi odmah.“
Elena se stidljivo osmehnula kada je posegnula rukom da pomiluje
njegov kurac, koji je bio tvrd od trenutka kada se preobrazio u ljudski
oblik. „To može malo sačekati.“
„Jako malo,“ rekao je dok je otkopčavao njene farmerice i spustio ih
preko njenih kukova.
Elena je pokušala da povuče zatvarače na njenim čizmama u isto vreme
i pala smejući se. Smejanje je prestalo kada je njena odeća konačno bila
odbačena i on se uspuzao na nju.
Posegnula je za njim, približavajući ga svojim rukama i obmotavajući
noge oko njega. Sklopio je svoje oči i zajecao kada je uklizao u njenu usku
vlažnost.
Nikada je više neće pustiti da ode. Boriće se za nju.
Uvek.

Pet sati kasnije...

Guy nije mogao da skine oči sa svoje mlade. Elena, u zavodljivoj

pripijenoj crvenoj haljini, stajala je pored Cassie i Jane koje su gledale
njenu tetovažu koja je sada krasila njenu levu nadlakticu, tetovažu koja ju
je označavala kao njegovu.
„Drago mi je da se vratila,“ rekao je Banan kada je pružio Guyu čašu sa
viskijem.
Hal se pomerio sa Guyeve druge strane. „Hteli smo da krenemo za njom
i vratimo je, ali nam Con nije dozvolio.“
Guy se namrštio kada je njegov pogled potražio Constantina. Kralj
Kraljeva je stajao sam, kao ostrvo u gomili ljudi. Samo je posmatrao kako
Kraljevi Zmajeva

su drugi komunicirali. „Con je otišao po Elenu na aerodrom. Odvezao je

u hotel i postarao se da moj auto bude tamo za nju da se vrati.“
„Nikada ga neću shvatiti,“ Banan je rekao i zavrteo glavom.
Hal je mućkao svoj viski. „Ako pitate mene, rekao bih vam da je bio
sretan što je Elena otišla. Jako se borio da Cassie ode.“
Kao da je znala da su o njoj pričali, okrenula se ka njemu, nasmejanih
očiju. Guy je pružio Bananu njegov viski i otišao kod svoje nove mlade.
Guy je podigao u svoje naručje dok je lagana melodija svirala. Hladan
vetar poslednjeg dana decembra brisao je preko imanja i mnogo više
snega je bilo na putu, ali u njegovim rukama je bila vatra koja je
odgovarala njegovoj na svaki mogući način.
„Ženo.“
„Mužu,“ prošaputala je dok su se vrteli.
Palcem je protrljao suzu od rubina na vrhu prstena od platine na njenom
prstu. „Sada više nema odlaska.“
„Ja nikada nisam želela da odem, ti glupane. Neko mora da te spreči da
razmišljaš o svemu tome.“
„Ali ja jesam sve to,“ rekao je mršteći se. „Ja sam Kralj Zmajeva.“
Podigla je obrvu. „Ti si moj Kralj Zmajeva.“
„Oh, da,“ promrmljao je.
„Reci mi da ovo nije san. Reci mi da ću se ujutro probuditi u tvom
naručju.“
Guy se zaustavio i skrenuo u desno, savijajući je preko svoje ruke kada
se sagnuo da je poljubi. „Budićeš se u mom naručju svako jutro od sada
pa sve do večnosti.“
„Jesmo li dovoljno ostali?“ Upitala je između poljubaca.
Nasmejao se i uzeo je za ruku. „Definitivno.“
Elena je ispreplela svoje prste sa Guyevim kada ih je ispravio. Uhvatila
je Jane i Cassie kako je posmatraju. Nekoliko ljudi ih je pokušalo
zaustaviti, ali je Guy odbio da stane.
Smejali su se dok su trčali u kuću dok su ostali dobacivali da trebaju da
ostanu. Guy nije stao, a Elena nije želela da ga pusti.
Kada su bili u njihovoj sobi, Guy je zatvorio vrata i pritisnuo je o njih.
„Nikada te više neću pustiti. Boriću se za tebe, Elena. Uvek.“
„A ja ću se boriti za tebe,“ rekla je dok je spuštala zatvarač na njenoj
haljini i gledala je kako pada na pod.
„Ti ne nosiš... Ništa,“ rekao je napregnutim glasom.
Elena se nasmejala. „Baš kao što volite, moj Kralju Zmajeva.“