Kraljevi Zmajeva

Kraljevi Zmajeva

PRVO POGLAVLJE

Aerodrom Edinburgh
Edinburgh, Škotska

„Moj prtljag je izgubljen?“ Cassie Hunter je upitala po treći put, nadajući se

da bi ga zaposleni na aerodromu nekim čudom mogli pronaći.
Oči su joj bile kao papir za brušenje svaki put kada bi trepnula, i sve što je
želela je bilo da se negde sklupča i zaspe. Bar na nedelju dana. Umesto toga,
morala je da se pozabavi sa ovim.
„Da, gospođice,“ sredovečni proćelavi muškarac je ponovio po treći put,
sudeći po njegovim tankim usnama njegovo strpljenje je postajalo sve tanje.
„Žao mi je, ali dešava se. Sa svim Vašim presedanjima iz -“ Zastao je da pogleda
njenu maršutu na ekranu kompjutera. „- Arizona, nije iznenađenje.“
„Sve na svetu što imam je u ta dva kofera.“ Još uvek se oporavljala i od
plaćanja za svaki kofer.
Zadnjih nekoliko stotina dolara koje je imala su se prebrzo istopili. A čak ih još
nije zamenila ni u funte. Kako će joj novac potrajati narednih nekoliko meseci
na ovakav način?
„Bar imate Vaš ručni prtljag.“
Cassie je trepnula očima na čoveka pre nego je izustila brzinsko hvala i
okrenula se. Ništa joj nije preostalo nego da iskopa adresu kuće gde je odsedala
kod poslodavca i pomoli se da njen prtljag nekako nađe put do nje.
Pogledala je na svoj sat i zazviždala u sebi. Dan će biti besan. Njen brat nije
bio poznat kao strpljiv, a ona je već protraćila skoro dva sata baveći se fijaskom
sa prtljagom.
Ali on će morati da sačeka još malo, jer ona mora da piški. Sa bešikom koja će
uskoro eksplodirati, Cassie je pronašla toalet i progurala se do kabine sa svojim
ručnim prtljagom, jaknom i tašnicom.
Sve dok nije stala da opere ruke nije se pogledala u ogledalo.
„Dragi Bože,“ promrmljala je užasnuta kada je videla svoj odraz u ogledalu.
Provukla je prste kroz svoju slepljenu ravnu smeđu kosu, koja je strčala na sve
strane. Nije bilo vremena da je očešlja, ali je Cessie uzela trenutak da obriše
mrlje od maskare ispod očiju pre nego je požurila iz toaleta i napustila
aerodrom do mesta skupljanja putnika da pronađe svog brata.
Zadrhtala je na hladnoću dok je pretraživala mali plavi auto koji je pomenuo
u svojoj poruci, ali nije pronašla ništa. Briga je prostrujala kroz nju. Bilo bi nalik
Kraljevi Zmajeva

na Dana da ode nakon tolikog čekanja. Iznajmljivanje auta nije bila opcija, sa
tako malo novca koliko joj je ostalo.
Sumnjala je da ima i za iznajmljivanje pola bicikla.
„Prokletstvo, Dan,“ gunđala je.
„Izvinite,“ ženski glas je rekao sa Cassine leve strane.
Okrenula se i videla još jednog zaposlenog sa aerodroma kako stoji pored nje,
ženina seda kosa je bila začešljana nazad u punđu. „Da?“
„Vi ste Amerikanka, zar ne?“
„Da,“ odgovorila je Cassie umorno se osmehujući. Mogla je samo da zamisli
kako je njen glas zvučao Škotima.
„Da li je Vaše ime kojim slučajem Cassie Hunter?“
Ovo je postajalo čudno, ali morao je postojati razlog zašto je žena znala njeno
ime. „Jeste.“
„Onda je ovo za Vas,“ rekla je žena, i izvukla malu kovertu iz svoje jakne i
pružila je Cassie. „Muškarac po imenu Dan mi je dao ovo pre dva dana i rekao
da Vaš avion sleće ovog jutra.“
„Pre dva dana?“ Cassie je ponovila dok je uzimala kovertu i osetila
nepogrešivi teret i obris ključa unutar nje. Šta se dođavola dešavalo? „Da li je
još nešto rekao?“
„Ne.“ Žena se nasmejala i otišla.
Cassie je uzdahnula kada je pogledala u kovertu. Neverovatno je šta jedna
osoba može učiniti drugoj kada je bio uključen novac, a Dan je imao jako puno
novca. Otvorila je kovertu i pronašla unutra pismo u kojem je pisalo gde je Dan
parkirao auto kao i adresa gde je trebala da pokupi njegovog psa, Duka.
„Ubiću te, Dan,“ Cassie je povikala frkćući kada je istresla ključ u svoju hladnu
ruku.
Bila je nervozna što je ostavljala sve što je znala iza sebe da bi živela u
Škotskoj, ali mogućnost viđanja njenog brata je bila previše dobra za propustiti.
Sada čak nije mogao da dođe da je pokupi?
Nema drugog opravdanje sem da je bilo hitno. Dan je mogao biti lakomislen,
ali je čak i on bio uzbuđen što ona dolazi u Škotsku. Nije mogla, a da se ne zapita
da li je hitnost imala neke veze sa Danovom suprugom. Imali su neke bračne
rasprave.
Cassie je ukočila ramena. Mogla je ovo. Ili je bar mislila. Pronalazak auta je
bila sledeća prepreka.
Uz hladnoću, njen kaput - koji je jedva bio dovoljan da se odupre vetru - i
njenom ručnom prtljagu sa točkićima toliko starim da se nisu propisno kotrljali
po pločniku, pomislila je da nikada neće pronaći auto.
Bilo je ili to ili da zaplače.
Kraljevi Zmajeva

Cassie se presavila od glasnog smejanja, suze su pretile dok je gledala u ono

što je njen brat mislio da je bio auto, ali je sigurno trebalo da bude igračka auto.
Nespretno je baratala sa ključevima da otvori vrata i počela opet da se smeje
na ono što je činilo zadnje sjedište. „Pretpostavljam da je dobra stvar što je moj
prtljag izgubljen, jer nema šanse da ću se i ja moći smestiti unutra.“
Dolazak na suprotnu stranu i shvatanje da je auto bio standardni dodalo je
još jednu crnu oznaku u kolonu njenog brata. Nije da bi mu nešto rekla u vezi
toga. Dao joj je mesto da ostane kada nije imala nigde drugo da ode.
Bar je auto imao navigaciju. Cassie je požurila brzo koliko su joj prsti
dozvoljavali da ubaci adresu da pokupi Duka - još jedno iznenađenje, pošto nije
imala pojma da Dan ima psa.
Nije trebalo mnogo da se udalji sa aerodroma, ali nije mogla isto da kaže i za
vožnju. Cassie nikada nije bila umešna u vožnji automobila sa menjačem, i
korišćenje glupe ruke je samo pogoršavalo stvari. Zvuk struganja kvačila se
mogao čuti širom Škotske.
Setiti se da prebaci brzinu ili ostati na ispravnoj strani ulice već je iscrpelo njen
mozak do prezasićenja do trenutka kada je došla do odgajivačnice.
I onda je ugledala Dukea.
„On nije pas,“ rekla je Cassie prigušenim glasom radniku u odgajivačnici. „On
je jebeni konj.“
Tinejdžer koji je izvodio crno - belog harlekina Dansku dogu iz stražnjeg dela
se nasmejao. „Duke je veliki momak, ali ima lepu narav.“
„Dobra stvar, uzimajući u obzir njegovu veličinu.“
Cassie nikada nije videla Dansku dogu iz blizine. Stvarno se nadala da je
njihova reputacija osobina „nežnog džina“ bila tačna. Još jedna katastrofa koju
danas nije mogla da podnese.
„Oh, sranje,“ rekla je kada se setila auta.
Nekako je tinejdžer ugurao Duka na prednje sedište sa spuštenim prozorom
tako da je pas mogao izvući glavu napolje.
„Psi dobiju mučninu od vožnje autom,“ rekao je Cassie, kao da je to sve
objasnilo.
„Nisam imala pojma,“ promrmljala je, i nagnula se da vidi kako bi Duke
naslonio glavu da prozor nije bio spušten.
Uzdahnula je i popela se nazad u auto da ukuca adresu Danove kuće u GPS.
Kada je videla da će joj trebati skoro četiri sata da dođe do kuće, Cassie je skoro
zaplakala.
Umesto toga, stisnula je volan i pogledala u Duka, koji joj je zahvaljivao svojim
tamnim, dostojanstvenim očima dok je dahtao. Čak iako je grejanje bilo
podešeno na najjače, hladnoća je i dalje ulazila kroz prozor.
Kraljevi Zmajeva

„Nisam sigurna da sam spremna za ovo,“ rekla je Duku. „Nisam spavala

trideset šest sati, smrzavam se, i vozim sa menjačem. Na pogrešnoj strani puta.
Ovo je stvarno usran dan, Duke.“
Kao odgovor, gurnuo je svojom velikom glavom njeno rame. Nasmejala se i
počeškala ga iza uha.
Cassie je pokrenula auto i uputila se na M90 severno prema Perthu ohrabrena
psom. Nekoliko sati je vožnja bila u redu, ali onda su skrenuli s puta na put koji
je vodio u planine.
Duke je i dalje držao glavu kroz prozor i nabacio osmeh - Cassie je bila sigurna
da je u pitanju osmeh - dok je držala auto u pravoj traci. Bilo je teško ne gledati
u veličanstveni pejsaž, čak i na smrtnoj zimi.
Sa novom godinom koja je tek počela, Cassie na ovo nije gledala kao zastoj u
životu, već kao putovanje. To je bio osvežavajući početak i nameravala je da ga
oberučke zgrabi.
Odjednom se začuo glasan udarac i auto se iznenada nagnuo na putu. Cassie
je iznenada uzdahnula i pokušala da zadrži točak pravo da ne bi skliznula s puta
i preko planine.
Usporila je auto, ugasila motor i sela zatvorenih očiju dok joj je srce udaralo
poput bubnja. Kada je opet otvorila svoje oči, prizor joj je govorio da je Duke
bio mudar i povukao svoju glavu unutra.
„U redu je, momče,“ rekla je, i protrljala njegovu veliku glavu, dok su joj se
ruke tresle od navale uzbuđenja. „Ostani ovde dok ja odem da vidim šta se
desilo.“
Cassie je posegnula da otvori vrata da bi uvidela da su joj trebala dva pokušaja
dok je mogla uhvatiti ručku. Izašla je iz auta i pogledala preko planine u sneg
na stotine jardi ispod.
Šetnja oko automobila je otkrila da je jedna guma bila izduvana. Protrljala je
ruke i dunula u njih da ih zagreje. Već se tresla od hladnoće, a bila je napolju
tek par sekundi.
Ali se u svom životu suočila sa mnogo strašnijim stvarima od izduvane gume,
i nije imala nameru da se sada slomi. Cassie je otvorila prtljažnik Vauxhall Corse
i uspela da pronađe rezervnu gumu.
Hvala nebesima što je znala kako da zameni gumu, ili bi ovo potrajalo. Kao
što je i bilo, za sve je trebalo dva puta više vremena jer su njeni prsti bili utrnuti.
Baš dok je nameštala rezervnu na auto, počelo je da sneži. Cassie je stegla
zube i nastavila da radi. Celu večnost kasnije, prazna guma je zamenjena i
vratila se nazad u auto.
„Izvini, Duke, ali moram opet da osetim svoje ruke.“
Kraljevi Zmajeva

Cassie je podigla njegov prozor i okrenula grejanje na najjače, sa svim

ventilatorima uperenima u nju. Auto je zaurlao od života, i ona se neodlučno
vratila nazad na put.
Dan je upozorio na vožnju u planinama tokom zime. Njemu nije smetalo.
Pošto Cassie nikada nije vozila po snegu već je bila prestravljena, a sa strmim
nagibima, nizbrdicama i mostovima sa jednom trakom kretala se puževom
brzinom.
I po koloni automobila iza nje, ona je očigledno bila jedina koja je osećala da
treba da ide sporo.
Čim je Cassie bila u mogućnosti, zaustavila se na proširenju, što je za Škote
bila „prolazna traka“, i dozvoljavala automobilima da pretiču. Možda nije
shvatala kako su Britanci gradili njihove puteve, ali je bila jako zahvalna zbog
proširenja da bi je drugi mogli zaobići.
Druga stvar na koju nikada nije mogla računati je bilo sunce koje je rano
zalazilo. Bilo je tek četiri, i sunce je zalazilo brže od bilo kojeg zalaska koje je
ikada videla. Što je značilo da nije samo vozila po snegu, u planinama tražila
mesto na kojem nikada nije bila, već je to radila po mraku.
„Izgubljeni prtljag, Dan se izvlači na mene, moram da vozim ovu igračku od
automobila, dobila sam Duka, i sada sneg i mrak. Molim te, Bože, dovedi me
kući u jednom komadu,“ molila se dok je škiljila očima da vidi kroz sneg.
Duke je nežno zacvileo kao da joj nudi utehu.
Putevi su postali još krivudaviji i krivine uže što je išla severnije i dublje u
planine u koje je vozila. Prsti su je boleli koliko je jako stezala volan.
Automobili su zujali pored nje dok se borila da pročita znakove, a sneg padao
sve jače i jače. Dva puta je promašila skretanja samo da bi se dva puta i vratila
i potražila ih opet.
GPS je odvodio sve dalje i dalje od onog što su Škoti nazivali glavnim putevima
do malih puteva sa dve trake bez linija i onog što bi u Americi nazvali
jednosmerna ulica.
„Sranje!“ povikala je dok se sklanjala s puta da propusti auto koje je nailazilo.
Cassie je morala da sleti točkovima na suvozačevoj strani s puta da propusti
još jedan auto. To je toliko istumbalo Duka, njegova glava je udarila u krov
automobila.
„Izvini, Duke,“ promrmljala je kada je pas zalajao.
Nikada se nije osetila toliko olakšano kao kada je pronašla put do Danove
kuće. Bar više nije morala da razmišlja o automobilima koji dolaze u susret. Dok
je vozila niz dugački zavojiti put, očekivala je da će videti svetla na kući da je
pozdrave.
Ali postojao je samo mrak i tišina.
Kraljevi Zmajeva

„Dan, gde si?“ Upitala je.

Znala je da Dan i njegova žena imaju neke rasprave u njihovom braku, i to je
bilo nalik na Dana da potpuno zaboravlja na stvari. Ali nikada pre je nije
zaboravio.
„Pretpostavljam da za sve postoji prvi put.“
Dukovo cviljenje je samo potvrdilo njene sumnje.
Parkirala je auto i isključila motor. Duke je zalajao na vrata, dajući joj do
znanja da mora napolje.
„Sačekaj,“ rekla je. „Pusti me da prvo otključam prednja vrata.“
Cassie je otkopčala sigurnosni pojas i požurila na vrata od kuće. Dan joj je
rekao da su ključevi u crnoj kutiji pored vrata. Ono što joj nije rekao je da će joj
trebati šifra.
„Tako ću te povrediti, Dan. Teško. Jako, jako teško.“
Do tog trenutka, kiša se počela mešati sa snegom. Duke je počeo glasnije da
laje, i njen jedini izbor je bio da se vrati nazad u auto i pregleda sve što je dobila
od Dana da vidi da li joj je dao šifru koju je nekako ispustila.
Čim je otvorila vrata, Duke je iskočio napolje i potrčao u mrak.
„Duke!“ pozvala ga je, i pokušala da krene za njim.
Stala je na komad leda i okliznula se na njega. Cassie je sletela jako na guzicu.
Sela je, nepokretna od boli, a sneg i kiša su natapali njene farmerke.
Nije imala pojma koliko je ostala tako pre nego je otpuzala u auto, jaučući od
bola prilikom svakog pokreta. Njene gole ruke su sada bile toliko smrznute da
nije mogla da ih pomera. Iz petog puta je uspela da otvori rajsferšlus na tašni i
izvadi njen mobilni telefon.
Kačenje na bilo koji internet servis je bio smešan, tako da nije mogla
pregledati staru elektronsku poštu. Ipak, uspela je da proveri tekstove ali nije
pronašla ništa.
Cassie je pozvala svog brata i preslušavala ton zvonjave iznova i iznova pre
nego je konačno prebacilo na govornu poštu.
Suze koje je ceo dan zadržavala gušile su je u grlu. Progutala je knedlu i
spustila glavu na volan. Nije mogla da uzme ključeve da bi ušla u kuću, izgubila
je Duka, i verovatno će se smrznuti do smrti u automobilu igrački koji nije
ponudio ništa više od topline.
„Odličan dan za početak mog novog života,“ rekla je kada je prva suza
skliznula niz njen obraz.
Kraljevi Zmajeva

DRUGO POGLAVLJE
Destilerija Dreagan

Hal je zatvorio i zaključao vrata od destilerije za taj dan pre nego se okrenuo
i pogledao preko imanja. Sneg je sve prekrio i svetlost polumeseca na tlu je
činio da sve izgleda kao da svetli.
Želja da se ponekad izgubi u šumi na imanju ga je preplavljivala, kao i ovu noć.
Prethodnih puta bi ignorisao taj poriv, ali ne večeras.
Nije se trudio da kaže ostalima gde ide. Jednostavno je odšetao niz stepenice
u noć. Vreme ga nije zbunjivalo.
Njegove čizme su propadale u duboki sneg, ali on nije primetio. Njegov
pogled je bio usredsređen na šumu ispred njega. Svakome od njih je nešto
odgovaralo, a za Hala je to bila šuma.
Uvek je bila. Uvek će biti.
Kada se našao među drvećem, duboko je uzdahnuo i pogledao u nebo. Sneg
je padao na njegove trepavice i kiša koja je kapala sa grana iznad obasipala je
njegovo lice.
Bilo je veličanstveno.
Hal se nasmejao i širom raširio ruke. Dodirnuo je svoje grudi, kroz jaknu i
džemper, do tetovaže ispod.
Neko bi se mogao izgubiti u klisurama visokih planina, a bilo ih je na hiljade.
Što je ovo mesto činilo savršenim za Hala i ostale poput njega da ostanu
sakriveni.
Prošlo je jako dugo otkako je dopustio sebi da se onaj drugi on pojavi, njegov
zmaj. I iz nekog razloga, ovu noć je očajnički žudio da raširi svoja krila i poleti.
Da oseti vetar oko sebe kada se vine u nebo.
Još se seća leta nisko iznad drveća, lišća koje ga je dodirivalo po donjem delu
dok je sunce udaralo o njega. Tada nije trebao da se sakriva. Jednom davno,
mogao je pozvati svoju braću i slušati njihove urlike koji ispunjavaju šumu.
Davno je živeo potpuno drugačijim životom. Pre nego su ih izdali ljudi, pre
rata koji je sve promenio.
Zvuk sa Halove desne strane ga je naterao da okrene glavu u tom pravcu.
Spustio je ruke kada su mu oči sletele na veliku životinju koja se brzo kretala
velikim koracima kroz drveće.
Hal je pustio da mu padne kaput iz ruku dok je trčao prema životinji. Kada se
približio, shvatio je da je to bio pas - jako veliki pas. I jedina osoba u blizini
Dreagan imanja koji je imao sličnog psa je bio Dan Hunter.
Kraljevi Zmajeva

Sa više frustarcije nego što je hteo da prizna, zaustavio se. Bio je sposoban da
poleti, ali sada je morao da juri za psom. Nekoliko trenutaka je gledao kako
Danska doga trči, jezik mu je visio na jednoj strani usta.
Nekoliko puta u toku svog života Hal se osećao tako slobodan, bio tako
slobodan. Ta vremena su sada bila samo pusta sećanja.
Kada je osoba bila stara koliko i Hal, vreme je nejasno.
Bilo je lako izgubiti se u uspomenama, onome što je nekada bilo i onome što
je nekada bio on. Međutim, dozvoliti sebi da se utopi u takva sećanja nije bilo
pametno.
Povukao se sa ivice i glasno zazviždao što je nakratko zaustavilo Duka. Velika
doga je okrenula svoju glavu i ispustila dubok, bučan lavež kao pozdrav.
„Dođi ovamo, momče,“ pozvao ga je Hal.
Istog trenutka je pas dotrčao do njega, mašući repom.
Protrljao je veliku pseću glavu. „Ne liči na Dana da te pusti da trčiš ovako. Niti
liči na tebe da pobegneš. Šta nije u redu, momče?“
Duke se trznuo protiv Halovog stiska na njegovu ogrlicu. Hal je suzio oči. Rano
u životu je naučio da pažljivo sluša životinje kada pokušaju da govore. Možda
nisu govorile vašim jezikom, ali su pričali. Bilo je očigledno da je Duke
pokušavao nešto da mu kaže.
„Pokaži mi,“ rekao je Hal i pustio ogrlicu.
Duke se dao u trk i Hal ga je ubrzano pratio. Dreganovo imanje se protezalo
koliko je oko moglo da vidi, a Danova koliba je bila najbliža od svih koji su živeli
u blizini.
Hal i ostali se nisu trudili da se otarase Dana jer je on retko iznajmljivao kolibu
i nije pravio nikakve probleme.
Hal je lako držao korak sa Danskom dogom dok su prelazili imanje. Kada su
prešli poslednje brdo koje je gledalo na Danovu kolibu, Duke se zaustavio i
zacvileo.
Danova Corsa se mogla videti na mesečevoj svetlosti uprkos jakom padanju
snega. Na svu sreću, kiša se smanjila, ali je sneg otežavao da vidi gde je bio Dan.
Duke je udario glavom Halovu ruku pre nego je krenuo niz padinu do kolibe.
Hal je zapamtio prirodu zemljišta pre mnogo vekova i znao gde je ležalo
skriveno kamenje u snegu.
Skakao je niz padinu i sleteo u gusti sneg. Duke ga je pratio, i obadvojica su
pretrčali ostatak puta niz stranu planine.
Hal je požurio na prednja vrata, ali ih pronašao zaključana kao i ugašena
svetla. Kada se Hal okrenuo da pogleda Duka, video je Dansku dogu kako stoji
pored auta. Tada je Hal primetio da je neko bio u autu. U tri koraka je bio pored
auta. Kucnuo je na prozor, ali se figura nije pomerila.
Kraljevi Zmajeva

Duke je zalajao. Hal je otvorio vrata i ugledao najlepše lice koje je ikada video.
Svilenkasta kosa boje čokolade visila je preko ramena uz njenu bledu kožu.
Obrve iste boje su se izvijale iznad velikih očiju. Njeno ovalno lice je bilo
obliveno suzama. Debele trepavice ležale su na njenim obrazima. Usne, pune i
sočne, delimično su bile razdvojene i nijansirane u bledo plavu.
To je povuklo Hala od proučavanja. Dodirnuo je njen obraz i osetio da je bio
hladan kao led. Psujući u dahu, požurio je prema kutiji sa ključevima pored
vrata i ukucao šifru. Sa ključevima u ruci, otključao je prednja vrata pre nego
se vratio nazad u auto.
Pažljivo je podigao ženu u svoje naručje i krenuo u kuću. Spustio je na kauč i
izuo joj čizme koje su bile dizajnirane za šetnju ulicama Edinburgha, a ne
skitanje kroz visoke planine.
Video je da su joj čarape mokre, pa ih je skinuo sa njenih nogu i započeo sa
skidanjem jakne. Rub njenog džempera je bio mokar, što ga je dovelo do toga
da proveri i farmerice da bi video da su i one natopljene.
Strogom odlučnošću, Hal je podigao njen džemper i otkopčao farmerice. Bio
je odlučan da ignoriše pogled na njen ravan stomak i osećaj meke kože pod
prstima.
Stegao je zube i pokušao da skrene pogled sa dugih, lijepo oblikovanih nogu
koje su se prikazale kada je svukao njene farmerice. Pokušao - ali nije uspeo.
Uzeo je jedan dug pogled i osetio komešanje želje pre nego je prekrio debelim
ćebetom sa naslona sofe. Činjenica da je drhtala od hladnoće naterala ga je da
preuzme akciju i brzo raspali vatru.
Kada su plamenovi zaplesali ispred njega, Hal je pogledao preko svog ramena
i ugledao Duka kako leži ispred kauča kao ženin čuvar.
„Ne brini, momče. Nisam navikao da iskoristim ženu dok spava.“
Duke je spustio svoju veliku glavu na svoje šape, kao da je bio zadovoljan
odgovorom.
Hal je ustao i vratio se da donese mali prtljag i ženinu tašnicu iz auta. Njegova
znatiželja se probudila, pretražio je njenu tašnu i pronašao novčanik pa
pogledao u ličnu kartu.
Nekako nije bio iznenađen što je otkrio da je bila Amerikanka. Pročitao je
vozačku dozvolu iz Arizone dok nije pronašao njeno ime. „Cassandra Hunter,“
naglas je pročitao.
Prebacio je svoj pogled na Cassandru. Znači, bila je povezana sa Danom, ali
kako? Nije bila Danova žena - to sigurno. Danova žena, Shelly, je bila Britanka i
bila je dobro poznata kao član visokog društva.
Hal je naslonio bok na stražnji deo sofe. „Pa ko si ti, Cassandra Hunter iz
Arizone? I zašto si ovde?“
Kraljevi Zmajeva

Hal je isključio telefon, završavajući razgovor sa Rhysom, i ubacio još dve

cepanice na vatru. Nije osećao ispravnim ostaviti Cassandru samu preko noći,
pa je nazvao Rhysa da donese nekoliko namirnica.
Sada kada je znao ko je bila Cassandra, i to što je trebala da bude tu s obzirom
da nije mogao dobiti Dana, on nije mogao ostavio Amerikanku prepuštenu
samoj sebi.
Hal se zavalio u stolicu i ispružio noge ispred sebe. Njegov pogled se vratio na
Cassandru. Nije ispustila nikakav zvuk otkako je uneo unutra. Na sreću, plava
nijansa na njenim usnama je izbledela nakon sata koje je proveo trljajući njene
ruke, noge i stopala.
Duke je nastavio da stražari. Ako joj je pas verovao, onda bi voleo i Hal da to
uradi. Životinje su imale neobične sposobnosti u čitanje ljudi.
Hal mora da je zadremao jer se probudio na zvuk približavanja vozila. Znao je
pre nego je otključao da je to bio Rhys. Hal je ustao i otišao do vrata da ih otvori
pre nego je njegov prijatelj mogao pokucati.
„Je li još uvek u nesvesti?“ Upitao je Rhys kada je ušao unutra sa kesama u
svakoj ruci.
„Da. Nije se pomerila.“
„Duke je sa njom, kako vidim.“
Hal je uzeo jednu od kesa i spustio je na radni stol kako bi napunio frižider
mlekom, đusom i vodom. „Da. Što me navodi na pomisao da je Dan poslao, ali
zašto onda nije mogla ući unutra?“
„Još uvek nisi dobio Dana?“ Rhys je upitao dok je spremao veknu hleba,
pahuljice i nekoliko keksa u kuhinjski element.
„Ne. Šta si ti otkrio?“
„Saznao sam da je Cassandra Hunter iz Phoenixa, Arizona. Ukrcala se na avion
iz Arizone, presela u Missouriju a onda opet u New Yorku pre nego je stigla
ovamo. Oh, njen prtljag je izgubljen.“
Hal je podigao obrvu. „Kako je povezana sa Danom?“
„Ona je njegova sestra.“
„Ah. Pitam se zašto je ovde?“
Rhys je slegnuo svojim širokim ramenima i nasmejao se, njegove tamno plave
oči su se borale u uglovima. „I ja sam znatiželjan. Reći ću Conu gde si kada se
ujutro vrati.“
Kraljevi Zmajeva

Hal je klimnuo glavom, pogleda još uvek uperenog na Cassandru.

Čudno je što je nakon hiljade godina, žena privukla njegovu pažnju kao što je
to uradila Cassandra. Njihova zmajevska magija je stavila tačku na to. Ili je bar
tako mislio. Buljio je u nju kroz mrak, pitajući se koje su joj boje bile oči i zašto
je bila u Škotskoj.
Prešao je palcem po svojim prstima dok se prisećao osećaja njene meke kože
i prelepih oblina koje je video kada je skinuo.
Njegovi prsti su još uvek treperili od dodira na nju. Dok je njegovo telo bilo
uzburkano od strasti koje nije mogao da kontroliše ili počne da razume.
„Hal,“ Rhys je pozvao s vrata. „Budi oprezan, moj prijatelju. Ti znaš da se mi
ne mešamo sa ljudima.“
„Njoj je bila potrebna moja pomoć,“ odgovorio je kada je odlepio oči od žene.
„To je sve.“
„Hmmm. Vidim kako je gledaš, nije da te krivim. Jako je lepa. Mi smo -“
„Znam ko smo mi,“ Hal ga je prekinuo kada se okrenuo od svog prijatelja. „Ne
treba mi podsećanje.“
„Svima nam treba podsećanje s vremena na vreme. Deo naše kazne je da smo
zauvek sami.“
„Kazna za nešto što nismo učinili. Mi nismo oni koje treba kazniti. Mi trpimo
ljudske greške dok se oni bogate.“
„I skrivamo se. O tome neću da raspravljam. Radimo ono što moramo.“
„Zauvek je jako dugo, Rhys.“
„Pogotovo kad si star koliko i vreme. Samo se čuvaj.“
Hal je čuo vrata kako se zatvaraju iza Rhysa i zvuk motora koji se pali nešto
kasnije.
„Zauvek je predugo,“ promrmljao je.
Trebali su biti slobodni, ali kako neko ko je predodređen da bude čuvar može
biti slobodan, treba provesti večnost sam?
U nekim vekovima je bilo lakše živeti nego u drugim. Pre nekoliko nedelja, Hal
je osetio... Glad... Kako raste unutar njega što nije imalo veze sa hranom.
Žudeo je za nečim, ali nije znao čim.
Sve što je znao je da je to bilo tu negde, čekajući ga. Samo je morao to da
pronađe. Ali kako? Bilo im je zabranjeno da odlaze na više od nekoliko meseci
odjednom.
On i Kraljevi su bili oprezni sa skakanjem kroz vreme skrivajući se tokom
generacije ili dve. Bilo je lakše u prošlosti. Nije bilo kompjutera, video kamera
ili mobilnih telefona.
Danas je lice upisano u bazu podataka i to je to. Trpeli su veliku patnju da se
sačuvaju od javnosti, ali neizbežno se desilo. Uvek jeste.
Kraljevi Zmajeva

Toliko života, toliko imena. Hal se čak nije ni sećao svog pravog imena, imao
ih je mnogo. Zadržao je sadašnje nekoliko vekova, ali i svi su oni. Bilo je lakše
na taj način.
Imali su odgovornosti kao Kraljevi Zmajeva, obaveze koje niko drugi nije
mogao ispuniti. Obavezu koju je jedan od njih davno izazvao.
Kako se večnost širila ispred Hala, pitao se kako će uspeti sam.
Kraljevi Zmajeva

TREĆE POGLAVLJE

Cassie je bila rastrzana između začahurene topline i spavanja nečega jako

hladnog i jako vlažnog na njenoj ruci. Otvorila je oko i videla Dukovu njušku
ispred sebe.
Nagnuo je glavu i po drugi put je gurnuo svojim nosem njenu ruku.
„Budna sam,“ Cassie je rekla i zevnula.
Čim se ispružila, javila se bol u donjem delu njenih leđa i dupetu. Cassie se
uhvatila za povređeni deo i trgnula se.
Prethodni dan je jurnuo ka njoj u sekundi. Tada je shvatila da je bila unutar
kuće umesto u onom jadnom izgovoru od auta koje joj je Dan ostavio.
„Oh, dobro. Budna si,“ rekao je veseo ženski glas sa Škotskim akcentom.
Cassie se podigla na lakat i pogledala preko naslona sofe prema kuhinji da bi
ugledala lepu mladu plavušu kako briše tanjir pre stavljanja u ormar.
„Kako sam dospela ovamo? I ko si ti?“
Devojka se zacerekala dok je bacala krpu u stranu i krenula prema Cassie. „Ja
sam Alice. Radim u Dreaganu, ali me Hal zamolio da obavim kupovinu za tebe.“
„Hal?“ Cassie je postajala sve zbunjenija kako je vreme prolazilo. Ko je bio
Hal, i zašto je opremao njenu kuhinju?
Alicin osmeh je postajao veći. „Prati zvuk cepanja, i spremi se za pogled.
Gledam ga celo jutro.“
Cassie nije imala vremena za drugo pitanje pre nego je Alice otišla. Kako nije
imala ništa drugo da radi, bacila je prekrivače i onda zastala kada je videla svoje
gole noge. Da li joj je Hal skinuo farmerice?
Natenane je ustala i krenula putem prema stepeništu gde se ispostavilo da su
spavaće sobe. Nije joj trebalo mnogo da pronađe jedini komad prtljaga koji je
donela.
Nakon što je obukla donji deo trenerke i čarape i počešljala svoju kosu, Cassie
se vratila dole i učinila onako kako joj je Alice predložila - pratila zvuk cepanja.
Zaobišla je ugao i našla se kako viri iz trpezarije koja je sva bila u staklu. Više
je ličila na svetlarnik nego na trpezariju, a pogledi na planine je bio zapanjujući.
Ili bi mogao biti kada bi mogla otrgnuti oči sa Hala.
Činilo se kao da ima skoro dva metra, njegova duga crna kosa upletena u kiku
na njegovom vratu dok se znoj kotrljao niz njegovo lice. Crne guste obrve su
mu udarale iznad očiju, očiju za koje bi volela da je znala boju.
Kraljevi Zmajeva

Njegovo lice je bilo celo u uglovima i jako privlačno. Prašnjava brada

prekrivala je njegovu oštru vilicu i bradu, ali čak ni brada nije mogla sakriti mali
prorez na bradi.
Imao je široko čelo i dugačak ravan nos. A njegove usne... Cassie je imala
problem da proguta knedlu u grlu kada je ugledala njegove usne. Ni jedan
muškarac ne bi trebao imati tako široke i tanke usne, tako prokleto zavodljive.
Jakna i džemper su bili odloženi na naslon drvene stolice, ostavljajući Hala
samo u pripijenoj beloj majici koja je ocrtavala svaki njegov prelepi mišić.
Sa svakim pokretom, svakim zamahom sekire, gledala je poigravanje mišića
na njegovim leđima i rukama. Oštrica sekire je presecala drvo lako kao vreli nož
kroz puter. Cassie je bila očarana posmatrajući ga.
Nije bilo u pitanju samo njegovo neverovatno telo ili njegov dobar izgled, bilo
je nešto drugačije u vezi njega što Cassie nikada nije videla u muškarcu. Nešto
što bi ga izdvojilo u gomili od hiljade njih.
Kao da je osetio da ga je neko posmatrao, Hal se zaustavio tačno kada je opet
hteo da spusti sekiru i okrenuo glavu. Njihovi pogledi su se zaključali, i Cassie
je osetila kako joj je sav vazduh izleteo iz pluća.
Nekoliko trenutaka su samo zurili jedno u drugo pre nego joj je uputio osmeh
i vratio se cepanju. Nije se činilo ispravnim nastaviti buljiti u njega, pa se Cassie
okrenula i požurila u kuhinju da bi videla da je skoro podne.
„Duke, prespavala sam celo prepodne,“ rekla je.
Za sve što je Hal učinio, najmanje što je mogla je da mu pripremi neki ručak.
Cassie je zgrabila svoj kaput sa vešalice pored vrata i navukla ga dok je
ubacivala noge u čizme.
Izašla je napolje i ušuškala se u jaknu dok je oštri januarski vetar udarao u
njeno lice. Duke je protrčao pored nje i poskakivao oko Hala.
Nasmejao se i počešao Duka pre nego je bacio oštricu u panj kao da je ništa i
okrenuo se prema njoj.
Biti tako blizu njemu je nešto učinilo Cassie. Možda jer je bila gladna i još uvek
iscrpljena od prethodnog dana, ali bilo je kao da nije mogla postići ravnotežu,
kao da se svet ljuljao pod njenim nogama.
„Čujem da ti dugujem zahvalnost,“ rekla je.
Usne su mu se izvile u poluosmeh. „Uradio sam ono što bi svako uradio.“
Nikada nije pomislila da je Škotski akcenat toliko privlačan do tog trenutka.
Njegov dubok, skoro hrapav glas naterao je da se naježi po celom telu.
Mogao je da čita i knjigu računa i ona bi ga slušala. Pažljivo.
„Nisam znala da postoji šifra, a nisam mogla da dobijem Dana.“
„Dao nam je šifru pre par godina u slučaju bilo kakvog hitnog slučaja.“
Cassie se zacerekala. „Hvala Bogu da jeste.“
Kraljevi Zmajeva

„Ja sam Hal.“

„Cassie,“ rekla je, iznenađena koliko je zvučala bez daha.
Samo zato što mu je bila ovako blizu. Da li je to bio njegov akcenat, njegovo
telo, ili je bilo nešto više što je izbrisalo ceo svet sem njega.
Tišina se razvlačila između njih. Cassie se nakašljala. „Izvinjavam se što sam
prespavala jutro. Jučerašnji dan je bio verovatno najgori u mom životu.“
„Ah, prespavala si ceo jučerašnji dan, devojko. Ovo je tvoje drugo jutro ovde.“
Cassie je frknula, pitajući se da li bi se zaleđena zemlja mogla otvoriti i
progutati je. „Naravno da jeste.“ Zakačila je pramen kose iza svog uha koji je
vetar neprestano bacao u njeno lice. „Hvala ti što si poslao Alice po namirnice.
Mogu da ti platim za to.“
„Nema potrebe.“
„Mislim da ti dugujem svoj život. Pusti da ti bar pripremim neki ručak.“
Još jednom se nasmejao, od čega joj je stomak zalepršao kao da je hiljadu
leptirića poletelo u njemu.
„To zvuči dobro. Pusti da završim ovde. Dan ti nije ostavio mnogo ogreva, i sa
vremenom kakvo ćemo imati, trebaće ti.“
„Vidimo se onda unutra.“
Tek kada se Cassie okrenula nazad setila se da je bila užasna kuvarica. Jedina
stvar koju je mogla pripremiti bez gorenja je bio sendvič.
Brzo je pregledala po maloj ostavi i frižideru i pronašla različite delikatesne
salame i sireve koje je nasekla i složila sa hlebom i majonezom i senfom. Našla
je i kesu čipsa, koju je takođe stavila na stol.
„To je preprženo,“ rekla je nakon što je pročitala etiketu. „Moram to da
zapamtim.“
Pogled napolje pokazao je da je Duke još uvek bio sa Halom, pa je Cassie
požurila uz stepenice i uskočila pod tuš. Vrela voda je davala predivan osećaj,
kao i pranje kose, kao i ribanje njenog tela. Onda je brzo osušila kosu.
Nije mogla da odoli da ne nanese malo rumenila na svoje obraze pre nego je
obukla čisti par farmerica i debeli džemper preko majice dugih rukava, što nije
bilo ni približno dovoljno debelo za vremenske prilike.
Sišla je niz stepenice trljajući ruku o ruku od hladnoće u kući i pronašla Hala
kako stoji u kuhinji i gricka komad mesa, sa Dukom uz njegove noge.
„Ako je to najtopliji džemper koji imaš, devojko, bojim se da trebaš u šoping.“
Sklonila je pogled sa njegovih neverovatno svetlih plavih očiju i pogledala
dole u mekani rozi džemper i klimnula glavom. „Znam. Mislila sam da ću proći
kroz zimu sa onim što imam. Imam još nekoliko džempera koje sam nabavila
pre nego sam došla, ali je moj prtljag izgubljen.“
Kraljevi Zmajeva

„Možda će uskoro pronaći tvoj prtljag. U svakom slučaju, potrebno ti je još

džempera i deblji kaput kao i rukavice i šalovi. I kapa bi bila mudar potez.“
Cassie je uzdahnula kada se znak dolara pojavio u njenoj glavi. „Nabaviću to
čim budem mogla. Hvala ti što si mi dao do znanja.“
„Dan je trebao da ti kaže.“
Da, trebao je, ali Cassie neće tračati svog brata potpunom strancu. Ipak, činilo
se da ovaj stranac jako dobro poznaje Dana.
„Dan je... Pa, on je jako zauzet sa... Stvarima,“ rekla je bezveze. „Jesi li gladan?
Ja umirem od gladi.“
„Onda hajde da jedemo.“
Cassie nije pronašla kafu, i očajnički je imala potrebu za kofeinom, pa je
zgrabila sodu iz frižidera i rekla Halu da se posluži.
Pričao je o vremenskim prilikama i snegu koji su očekivali narednih nekoliko
dana dok su pripremali sendviče i jeli. Cassie se osetila opušteno u njegovoj
blizini, iako je bila oprezna u vezi sa njim kao muškarcem.
Jako muževnim, jako zgodnim muškarcem.
Ali nije sebe zavaravala. Videla je sebe u ogledalu. Nije imala o čemu da priča
o sebi, a muškarac poput Hala je u rukama držao najlepšu ženu.
„Koliko ti dugujem za namirnice?“ Upitala je još jednom kada su završili
obrok.
Odmahnuo je na njene reči. „Smatraj to poklonom dobrodošlice. Inače, koliko
ostaješ?“
„Ah, to je pitanje, zar ne? Dan je rekao da mu je potreban neko da završi
posao oko kuće, a meni je trebao smeštaj. Radiću ovde u zamenu za smeštaj.
Tokom tog perioda, treba da nađem posao.“
„Da putuješ odavde?“ Hal je upitao, njegove crne obrve izdigle su se iznad
njegovih plavih očiju poput mesečine posmatrajući je.
„Kada sam stigla bio je mrak. Ne sećam se mnogo. Koliko je udaljen najbliži
grad?“
„Trideset minuta na lepom, toplom danu.“
Cassie je zabacila glavu na naslon stolice i klimnula glavom kada je shvatila da
njena situacija nije mnogo bolja nego što je bila u Arizoni, ali odavde je barem
neće izbaciti jer ne može da plati kiriju. „Shvatam.“
„Mogu li da te pitam šta te dovelo ovde?“
Našla se privučena njegovim očima. Svetlo plava u kontrastu sa njegovom
crnom kosom i preplanulom kožom je bila čarobna. Nije bila tip koji otkriva sve
svoje tajne, ali pored Hala, shvatila je da želi da podeli svoje breme. Čak iako je
to bilo samo na kratko.
Kraljevi Zmajeva

„Otpustili su me s posla pre skoro godinu dana. Imala sam ušteđevinu, i bila
sam ok, ali se moja cimerka udala ostavljajući me samu sa celom kirijom. To je
iscrpelo moju ušteđevinu brže nego što sam očekivala. Naći posao je bilo
nemoguće bilo gde. Tako da je mnogo ljudi nezaposleno. Nisam čak mogla da
se zaposlim ni u McDonald’s.“
Cassie se nasmejala, prisećajući se tog intervjua.
„Pa se tvoj brat ponudio?“ Upitao je Hal.
Prevrnula je očima. „Ne baš. Dan je uvek bio sretnik u porodici. On je onaj koji
je mogao da izbegne koledž i dobije posao u Londonu jer je poznavao nekoga.
Na tom poslu je sreo Shelly, svoju ženu. Sigurna sam da znaš da je njena
porodica puna love, ali Dan je radio sam za sebe.“
„A tvoji roditelji? Jesu li ponosni na njega?“
„Naši roditelji su poginuli u saobraćajnoj nesreći kada sam bila prva godina
srednje škole. Bože, to je bilo pre dvanaest godina,“ rekla je i namrštila se. Kako
vreme leti. „Dan je postao moj staratelj i preuzeo brigu o meni. Dobila sam
nekoliko stipendija da idem na koledž i ostatak platila radeći. Dan je u početku
slao novac, ali je prestao kada sam diplomirala i pronašla posao. Ne osuđujem
ga. Bila sam sposobna da se brinem o sebi.“
„Shvatam da ga nisi mnogo viđala?“
Hal je postavljao pitanja koja bi svako postavio, ali nekako je Cassie osetila
kao da je navodi na nešto. Šta, ipak, nije znala.
„Ne. Njegov život je bio u Londonu, i ja sam to razumela. Kada su stvari
postale suviše grube, pozvala sam ga. Napravili smo ovaj aranžman.“
„Zašto mu jednostavno nisi tražila novac? On ima dovoljno.“
„Mogla sam i poslao bi mi.“
„Ali?“ Hal je bio uporan, njegove oči su bile usmerene ka njoj.
Cassie je prekrstila ruke preko grudi. „Ali... Bio mi je potreban novi početak.“
I pomislila je da bi boraveći bliže Danu, moglo značiti da će ga više viđati. Bila
je usamljena, jako usamljena. On je bio sve što joj je ostalo od njene porodice,
a nije ga videla više od devet godina.
Nije čak bila ni na njegovom venčanju, jer se to desilo tokom njenih završnih
ispita i nije mogla da ode. Danu nikada nije palo na pamet da je ona možda
želela da bude tamo i da je mogao zakazati venčanje nedelju dana kasnije.
„Nedostaje ti,“ rekao je Hal.
Cassie je pogledala u stranu od njegovog ispitivačkog pogleda. „On ima svoju
ženu.“
„Ostavio te samu. Nije sramota želeti biti u blizini porodice, Cassie.“
Kraljevi Zmajeva

„Dan nije loša osoba,“ rekla je, grickajući svoje kratke nokte. Koliko puta je
opsovala Dana jer nije došao da je vidi ili poslao po nju? Znao je da je naporno
radila za ono malo zarađenog novca.
Pogledala je gore i videla da je Halov svetlo plavi pogled smekšao.
„Nikada nisam rekao da jeste.“
„On samo živi svoj život i zaboravlja na... Stvari.“
„Misliš zaboravlja tebe.“
Cassie je duboko uzdahnula i počela da skuplja stvari sa stola kada je ustala.
Odjednom je Halova velika ruka prekrila njenu. „Niko ne treba zaboravljati
svoju porodicu. Niko ne bi trebao zaboraviti tebe.“
Cassieino celo telo se zagrejalo na Halove tihe reči. Njegove prelepe oči su
našle i zadržale njene, i shvatila je da se utapa u njima. Tone, pada.
„Ko si ti?“
Pogledao je u stranu. „Ja sam samo čovek.“
„Ne. Ti si više od toga. Ti si drugačiji.“
Sklonio je svoju ruku sa njene i podvukao stolicu kada je ustao. Na silu se
nasmejao i navukao svoj džemper i kaput. Cassie bi volela da je mogla vratiti
reči, vratiti trenutak i početi ispočetka.
Nije želela da ode, i sa sobom odnese toplinu i olakšanje koje joj je davao tako
lako.
„Ako ti bilo šta zatreba napisao sam broj od Dreagana na kartici i pričvrstio ga
na plutanu tablu pored telefona.“
Muškarac koji je bio jako zainteresovan, jako ljubazan je nestao. Na njegovom
mestu je bio neko ko nije mogao dovoljno brzo da ode od nje. Kao i obično,
uvek je govorila i radila pogrešne stvari u pogrešno vreme.
„Hvala ti još jednom. Nikada ti se neću moći odužiti zbog ljubaznosti.“
„Nema potrebe, devojko. Ovo je usamljeno mesto u visokim planinama. Ne
plaši se da pozoveš ako ti nešto zatreba.“
Otpratila ga je do vrata, svesna da se nije ponudio da se vrati i sam se uveri
da li joj nešto treba. Pomislila je da je postojala iskra interesovanja u njegovom
pogledu, ali je očigledno pogrešila.
Hal je još jednom pomazio Duka po glavi, i još jednom mahnuvši, otišao.
Cassie je zatvorila i zaključala vrata iza Hala. Okrenula se i naslonila na njih,
želeći da može vratiti nazad ono što je promenilo Hala. Možda bi onda još uvek
bio tamo.
„Koga ja zavaravam? Nemam šanse sa ovakvim tipom.“
Duke je zalajao slažući se.
Kraljevi Zmajeva

ČETVRTO POGLAVLJE

Halovo srce je još uvek lupalo u njegovim grudima dok se pentrao planinom i
odmicao od pogleda na kolibu. I Cassie.
Zastao je i naslonio ruke na kolena kada se nagnuo i udahnuo ogromne
količine hladnog vazduha. Znao je prvi put kada je ugledao Cassie da ga je
privukla.
Ali pričati sa njom, gledati njene tamne oči fokusirane na njega ljuljajući ga i
zanoseći.
Bila je nepoverljiva, usamljena i potpuno nevina. Bila je ljubazna i pomalo
stidljiva, ali odlučna i snalažljiva. I prokleto prelepa za svoje vlastito dobro.
Trebala mu je sva snaga da ne blene u nju kao idiot.
Dodirne je. To je bila najgora greška.
Sklopio je oči kada se prisetio njene tople, mekane kože i načina na koji je
njena tamna kosa visila pravo u gustim kaskadama svile niz leđa.
Hal se ispravio i još nekoliko puta duboko uzdahnuo kako bi smirio svoje telo.
Obilazio je Cassie nekoliko puta juče, svaki put se nadajući da će biti tamo kad
se probudi.
Neprestano se pitao koje bi joj boje mogle biti oči i kako bi njen glas zvučao.
Shvatio je da mu se dopao njen Američki akcenat i kako lako je osmeh dolazio
na njene pune usne.
Bilo je trenutaka kada se skoro ponudio da dođe da je vidi sledeći dan, ali
Rhys je bio u pravu. Trebao je biti oprezan. Bilo je nešto u vezi sa Cassie što ga
je privlačilo, što je izjedalo njegovu odlučnost.
Fascinirala ga je, očarala ga.
Uzbudila ga.
Želeo je da je uzme u svoje naručje, da uživa u njenim slatkim usnama dok
oboje ne ostanu bez daha i željni. Želeo je da joj pokida svaki sloj odeće dok ne
ostane gola ispred njega. I onda bi pomilovao i poljubio svaki centimetar nje.
Seks je bio nešto što je svaki od Kraljeva upražnjavao, ali to je sve što je bilo.
Nije bilo ništa više od toga, i nikada neće biti.
To je bio deo onoga što su oni bili. Hal nikada nije gledao na to kao na
ispaštanje do tog trenutka. Kako je prošao kroz toliko milenijuma bez brige da
nije mogao imati ništa više sa ženom od noći seksa? Zašto je to odjednom
važno?
Kraljevi Zmajeva

Ali ova požuda, ova nezamisliva glad koju je osećao prema Cassie nije bila
nešto što je mogao ignorisati kada je bio u njenoj blizini. Najbolji način je da se
drži po strani.
To je bilo lakše reći nego uraditi kada je svaka nit njegovog bića zahtevala da
se okrene i vrati kod nje.
Uprkos tajni da je Kralj Zmajeva, uprkos izdaji koja je promenila svet, čak i
kroz magiju koja je trebala da ga učini imunim na ljudsku privlačnost... Želeo je
Cassie nepogrešivom, nepokolebljivom žestinom.
Bez obzira kako je on gledao na to, nije bilo načina da je ima. Previše tajni,
previše rizično je bilo za njega i ostale Kraljeve da ugrozi sve što su postigli kao
i njihovu anonimnost.
Hal je uzdahnuo i izgurao Cassie iz glave nastavljajući svoju šetnju do glavne
kuće na Dreagan imanju. Bila je smeštena prilično daleko od destilerije pa čak
i obora za ovce i stoku.
Velika kamena građevina se pojavila na vidiku nakon otprilike trideset
minuta. Kuća je bila uz planinu, sa jednim delom zapravo unutar planine,
olakšavajući im da nastave svoju obavezu da zaštite ljude kao Kraljevi.
Bočna vrata na kući su se otvorila i Hal je opazio Guya kako ide ka njemu. Guy
Royston sa svojom svetlo smeđom kosom i još svetlijim smeđim očima je delio
patrolne dužnosti sa Halom u narednih nekoliko godina.
„Hal,“ rekao je Guy.
Hal se zaustavio i ugurao ruke u prednje džepove svojih farmerica. „Šta nije u
redu?“
„Da li nešto mora biti pogrešno?“
„Kada stisneš vilicu na način kao što ti to radiš, da. Reci mi.“
„Nešto se desilo.“
Halov želudac se stegao. Jesu li mogli znati kako se osećao zbog Cassie? „Sa
čim?“
„Srebrni.“
Hal nije morao više ništa da kaže kada su se on i Guy okrenuli kao jedan i
krenuli na ulaz u planinu koji je bio sakriven velikom živom ogradom koja je
izlazila iz staklene bašte u stražnjem delu kuće.
Ulaz je bio dovoljno nizak da su svi Kraljevi morali da sagnu glavu da zaobiđu
nisku stenu, ali kada bi prošli kroz nadsvođeni luk, plafon tunela je bio dovoljno
visok da su mogli stajati uspravni.
Baklje su bile poređane po zidovima na obe strane pećine dok su se spuštali
dublje u planinu. Con nikada nije uveo struju u pećinu i Hal je mislio da je to
mudra odluka.
Kraljevi Zmajeva

Bilo je bolje zadržati stvari onakvima kakve jesu kada je bilo u pitanju ono što
su čuvali ispod stene.
Staza se promenila iz šljunkovite u velike kamene stepenike koji su bili opasni
i neravni.
Hal je čuo glasove od napred gde se pećina otvarala u ogromnu pećinu. Bilo
je više pećina, i ova je bila smeštena najdalje i sa strane ostalih.
„Srebrni su se pomerili,“ rekao je Guy, glasa jedva iznad šapata.
Hal je trznuo pogled u svog prijatelja. „Molim? Prošlo je... Sranje, izgubio sam
računicu kada su se zadnji put Srebrni pomerili. Zatvoreni su. On je zatvoren.
Uverili smo se u to. Sve smo žrtvovali da to osiguramo.“
„Da, znam,“ Guy je rekao i uzdahnuo. „Ipak. Pomerili su se.“
Hal nije više ništa rekao dok nisu stigli u pećinu i pronašli još nekoliko Kraljeva
koji su stajali oko ogromnog kaveza gde su čuvana četiri najveća srebrna zmaja
koja su ikada lutala zemljom.
Banan, prekrštenih ruku preko grudi, okrenuo je glavu dok su se približavali.
„Da li ti je Guy rekao?“
Hal je klimnuo glavom. „Gde je Ulrik?“
Banan je spustio ruke i uzdahnuo. „Contantin ga trenutno nadgleda. Ulrik nije
promenio svoju rutinu odlaska u svoju knjižaru, kuću ili završavanja nekoliko
porudžbina. To nije bio on, Hal.“
„Nema drugog objašnjenja,“ Rhys je rekao sa druge strane kaveza.
Hal je protrljao vilicu rukom. „Rhys je u pravu. Ulrik je jedini koji može dozvati
Srebrne.“
„Nije on. Ne može biti on,“ rekao je Guy.
Hal je znao kako se on osećao. Toliko su izgubili da zadrže Srebrne i da
oduzmu magiju i prava jednima od sebe. Sve da zaštite čovečanstvo.
„Ulrik je Kralj bez obzira što smo mu oduzeli njegov mač i magiju,“ rekao je
Banan.
„I oduzeli mu sposobnost da se preobrazi u zmaja,“ rekao je Hal.
Polako se kretao oko kaveza da pogleda dugačka, debela tela zmajeva.
Njihove ljuske su svetlile metalik srebrnom bojom i prelivale se u tamno
srebrnu prema vratu, gde su ljuske postajale deblje oko njihovih glava.
Red pipaka se protezao od baze njihovih lobanja, niz leđa do vrhova njihovih
repova. Imali su dugačke, mišićave udove sa po četiri usko postavljena prsta na
svakom stopalu koji su se završavali jako dugačkim kandžama. Zmajevi su imali
velika usta i ogromne nozdrve. Njihova krila, obično složena uz njih bila su
ogromna i široko postavljena.
Ali u pitanju su bile njihove oči, boje crnog obsidijana i hladne kao smrt, koje
su ljude uvek najviše šokirale.
Kraljevi Zmajeva

Da ne pominjemo njihovu veličinu. Srebrni su bili olako visoki kao trospratna

zgrada. Njihova celokupna pojava ih je činila užasnima u razaranju, iako su oni
bili jedini veliki zmajevi koji su nekada lutali zemljom.
„On se ne može preobraziti u zmajev oblik,“ Hal je rekao. „Samo to mu
onemogućava da sakupi bilo kakvu vrstu magije u nameri da pozove svoje
Srebrne. Hiljadama godina, ni drhtaj nije prošao kroz njih.“
Bananov pogled je susreo njegov.
Hal je zurio u zmajeve, dokaz koji je bilo nemoguće propustiti. „Krilo se
raširilo.“
Krilo Srebrnog koji je bio najbliži Halu se nije potpuno raširilo, ali dovoljno da
nije bilo greške.
Rhys je frknuo i odmahnuo glavom. „Ako nije Ulrik, onda ko je ovo uradio?
Druidi? Ratnici?“
„Ne,“ brzo je rekao Guy. „Druidi i Ratnici se bave svojim vlastitim zlom koji se
zove Declan. I onoliko koliko su moćni Druidi i Ratnici, ne mogu da dodirnu našu
magiju koja okružuje Srebrne.“
Banan je napeo svoje ruke na metal kaveza i naslonio glavu pored jednog
uspavanog Srebrnog dok je gledao u njega. „Bez obzira, moramo da pazimo na
njih. Postali smo previše spokojni.“
„Da, jer Ulrik više ne može nanositi štetu,“ Rhys je oštro rekao. „Držali smo
ga na oku zbog čega? Ničega? On je sada bezopasan kao muva.“
„Nemoj potcenjivati Ulrika,“ Hal je podsetio Rhysa.
Svi su videli za šta su Ulrik i njegovi Srebrni bili sposobni, šta su uradili kad su
napali druge Kraljeve i njihove zmajeve. Potceniti ga je bilo kao rizikovati život.
Ulrik i njegovi Srebrni su skoro uništili ljude, nije ih mnogo Kraljeva optuživalo.
Tek kada su ljudi počeli loviti zmajeve, Ulrik je zauzeo takav stav.
Bio je jedini koji se okrenuo protiv Cona, jedini koji je zahtevao da se ljudi
sećaju ko je vladao milenijumima pre nego su oni ikada zakoračili na zemlju.
Hal nije znao kako je Con uspevao zadržati ostale Kraljeve da ne stanu uz
Ulrika, ali ta snaga je napravila Constantina Kraljem Kraljeva.
Jedini koji je ikada mogao zauzeti Conovo mesto je bio Ulrik. Ali to vreme je
davna prošlost. Zmajeva magija ga je načinila moćnim, a samo su najmoćniji
postajali Kraljevi Zmajeva. Ulrik je imao magije koliko i Con, ali Ulrik se nije
borio sa Conom za pravo. Ulrik je bio zadovoljan što je vladao svojim
Srebrnima.
„Hal je u pravu. Ali ovde se nešto dešava, i svi bi trebali biti mudri i otkriti šta
je to,“ rekao je Guy.
Kraljevi Zmajeva

Odbacili su još nekoliko ideja ko ili šta bi moglo biti, ali na kraju, nisu ništa
pronašli. Hal je proveo ostatak dana u obavezama sa ovcama i stokom, i sve
vreme mu je Cassie bila prisutna u glavi.
Na večeri svi od njih su pričali o Srebrnima i kada će se Con vratiti, ali je Hal
slušao samo sa pola uha. Čak i kada je znao da je važno da se fokusira na
Srebrne, nije se mogao skoncentrisati.
U grudima mu je postojala glad. Ono što je osetio pre, činilo se da je poraslo
sa svakim udahom dok se on nije utapao u tome. Znao je da je u pitanju bila
Cassie, znao je da je bila koren ove žudnje u njemu.
Ali zašto, nije mogao odgovoriti.
Da li je postojala neka veza između Cassieinog dolaska i pomeranja Srebrnih?
Sigurno ne. Ljudi - i Cassie je bila definitivno čovek - nisu imali nikakve veze sa
zmajevima.
Sa kovitlanjem njegovih misli, Hal je odlučio da prošeta nakon večere. Hranio
je jednog od konja jabukom kada je jaka svetlost obasjala nebo, a zatim se
rasula. Trenutak kasnije, čuo se prasak šaljući talas podrhtavanja preko imanja.
Hal nije čekao ostale kada je krenuo prema mestu gde je svetlost udarila u
zemlju. Šta god da je bilo, bila je uključena magija.
Magija zmaja.
Koža mu je zaškripala, pozivajući zmaja u njemu i zahtevajući njegovo
oslobađanje.
Pomisao da bi neko drugi sem Kralja mogao pronaći šta god da je to upravo
sletelo nateralo je Hala da još brže potrči.
Uklizao je u gomilu gustog snega kada je stigao u dolinu između planina, i
kada se prevrnuo i stao na noge, čuo je nepogrešiv zvuk Dukovog lajanja.
„Ne,“ prošaputao je, i krenuo opet da trči.
Kraljevi Zmajeva

PETO POGLAVLJE

Cassie je šetala Duka kada je ugledala veliki plamen svetla, i kada je to sletelo
u blizini nje, mogla je samo da stoji i gleda način na koji je svetlost blistala u
crnoj noći.
Onda je Duke počeo da laje.
Pre nego ga je mogla povući za povodac, nestao je, istrgnuvši povodac iz
njene ruke.
„Duke!“ Cassie je povikala dok je trčala za psom.
Prestala je da broji koliko puta je upala u gusti sneg ili posrnula. Njene
farmerice su bile mokre od snega i više nije osećala nos. Što se Duke više
udaljavao, ona je bila odlučnija da ga stigne.
Kada je konačno stigla do Danske doge on je pažljivo gledao u nešto što je
ležalo na podu. Cassie se približila i škiljila kroz mrak da bi ugledala muškarca.
Potpuno golog muškarca koji leži na stomaku u snegu na vrhu planine.
Ništa nije bilo normalno u pronalasku bilo koga kako leži u snegu, ali golog
muškarca? Nešto definitivno nije bilo u redu.
Pogledala je oko sebe, nadajući se da će videti nekoga - nekoga poput Hala -
ko bi mogao biti u blizini. Ali bila je sama. Nepoznatom muškarcu je jedina nada
bila ona.
Cassie je duboko uzdahnula, hladni vazduh je prskao kroz njena pluća,
podsećajući je jako dobro kako se osećala dok je bila pred zaključanim vratima
Danove kuće samo pre nekoliko večeri. To je nateralo na akciju.
„Hej?“ Rekla je, i približila se, primećujući koliko je blizu ivice klisure bio
muškarac.
Duke je napola zarežao, napola zacvileo. Cassie je taman htela okrenuti glavu
da pogleda u psa kada se muškarac pomerio.
Bar nije bio mrtav, ali po njegovom izgledu, ne bi mu baš mogla pomoći do
kuće.
„Hej? Možeš li da me čuješ?“ Opet je pokušala, odugovlačeći sa dodatnim
približavanjem.
Sledeće što je znala, muškarac je bio na svojim nogama, mač u njegovim
rukama i njegova duga kosa koja je letela na vetru dok je izgledao divlje.
Njene oči su se širom otvorile kada je pogledala u mač. „Šta dođavola radiš
hodajući okolo go sa mačem?“
Na neki način nije bila iznenađena kada nije odgovorio.
Kraljevi Zmajeva

Bio je visok, tela izbrazdanog od mišića dok je rukovao mačem kao da je bio
rođen za to. Njegova širina je bila čvrsto nabijena, mišić u njegovoj vilici je
poskakivao.
Njegova crna kosa je bila talasasta i vlažna dok je sakrivala deo njegovog lica.
Ali ono što je videla je bilo i više nego prijatno za videti.
Udubljeni obrazi i kockasta vilica, kao dodatak njegovim probadajućim
smeđim očima, nateralo bi srce svake žene da preskoči otkucaj. Impresivno kao
i njegovo lice i mišići, mač nije bio jedini koji joj je skrenuo pažnju.
To je bila tetovaža koja je ukrašavala njegove grudi. Zmaj je stajao pravo i
ponosno, njegova masivna krila su se širila i zauzimala čitavu površinu njegovih
izvanrednih grudi.
Nije mogla da ne prati očima linije impozantnog zmaja dole do njegovog repa
koji je bio obmotan oko muškarčeve leve strane. Ako neverovatan umetnički
rad nije bio dovoljan za primetiti, zaklela bi se da je na trenutak zasvetlio jantar
sa tetovaže.
„Gde sam?“ Muškarac je zakreštao kao da nije koristio svoj glas jako dugo.
„Uh...“ Cassie je oklevala, trzajući pogled na njegovo lice da bi videla kako je
gleda suženim očima.
„Gde?“ Zahtevao je, naizgled nesvestan da se iza njega nalazila okomita litica
dok je vetar duvao.
Njegova ruka je čvršće stegla mač. Pre nego je i mogla odgovoriti, čula je
korake koji propadaju u sneg dok je neko trčao prema njima. U deliću sekunde,
muškarac je preskočio udaljenost koja ih je razdvajala i uhvatio je za zglob.
Jecaj joj se zaglavio u grlu dok je okretao sve dok mu ruke nisu bile obmotane
oko njenog stomaka i bila pritisnuta leđima uz njegova prsa, sa njegovim
mačem pod grlom.
Cassie je udahnula hladan vazduh kada je pogledala u mač. Po načinu na koji
se hladna oštrica osećala na njenoj koži, znala je da je to bilo stvarno.
Duke je hodao oko njih, njegove usne su se podizale otkrivajući velike zube.
Cassie je pokušala da proguta knedlu ali nije mogla, samo je tako stajala.
Odjednom je Hal iskočio iz okolnog drveća i naglo se zaustavio kada je
ugledao. „Cassie, jesi li povređena?“
Upitao je to tako opušteno, kao da je stalno nailazio na žene kojima je goli
muškarac držao mač pod vratom.
„Hladno mi je,“ odgovorila je, pokušavajući da zvuči nonšalantno kada je bila
sve samo ne to.
Muškarac koji je držao je zarežao, jakim i opasnim glasom. Onda je zahtevao
od Hala: „Ko si ti?“
„Neko ko može pomoći. Pusti ženu.“
Kraljevi Zmajeva

Pre nego što je završio rečenicu još tri muškarca su izašla iz šume i stala sa
Halovih strana. Cassie je jauknula kada je oštrica jače pritisnuta na njeno grlo.
„Molim te,“ rekla je muškarcu. „Ja ne mogu da te povredim.“
„Ko su oni?“ Prošaputao joj je na uho.
Cassiene oči su srele Halove. „Prvi koji je došao je Hal. On je dobar čovek.
Veruj mu.“
„Ja ne znam gde sam.“
„Ti si u Škotskoj. U visokim planinama.“
Osetila je da je malo popustio. Zaključanog pogleda na Halu, gledala je kako
on pravi korak ka njoj i muškarcu, polako, smireno.
„Kako se zoveš?“ upitao je Hal njenog zarobljivača.
„Ja sam...“ Njegov glas je odlutao.
Hal je slegnuo ramenima, kao da to nije imalo nikakve posledice. „Mora da si
udario glavom. Nije mi potrebno ime.“
„Ja ne znam ko sam.“ Njegov glas se zatresao od straha i besa kada je napravio
tri koraka unazad, povlačeći Cassie sa sobom.
Hal je posmatrao muškarca, pretvarajući se iz zgodnog do smrtonosnog u
deliću sekunde. „Pusti je pre nego te budem morao povrediti.“
„Ne možeš me povrediti,“ rekao je muškarac, glasa ispunjenog
samopouzdanjem.
„Zašto?“ Upitao je jedan od tipova sa Halom.
Muškarac je otvorio usta da progovori, ali je još jednom shvatio da ne može.
„Mora da si udario glavom,“ Cassie je ponovila. „To ponekad pomuti sećanja.
Niko ne želi da te povredi.“
„Oslobodi je,“ rekao je Hal preteći, glas mu je bio hladan i čvrst. „Odmah.“
Cassie jedva da je imala vremena da trepne pre nego se učinilo kao da je tama
okružila kada je u isto vreme njen otmičar pomerio mač da bi blokirao
eksploziju koja je bila usmerena na njega, ali nije bilo nikoga i ničega tamo.
U trenutku su Hal i tri muškarca pojurila na tipa. Goli muškarac je gurnuo u
stranu, njene noge su se uplele sa njegovim. Pre nego je Cassie pala, uspela je
da vidi kako su se muškarci obrušili na stranca i čula kako Hal uzvikuje njeno
ime.
Sletela je jako na stranu i onda počela da se kotrlja. Nije bilo ničega da se
uhvati, ništa da je zaustavi od... Nije znala šta je bilo ispod nje, ali po tonu
Halovog vriska, znala je da ne može biti dobro.
Snažna ruka je zgrabila oko zgloba i snažno trznula da je zaustavi. Cassie je
vrisnula kada su joj noge otišle preko ruba planine i zaljuljale se u vazduhu.
„Imam te.“
Kraljevi Zmajeva

Halov uveravajući glas, njegov hladan stav, učinio je čuda da poveća svoje
samopouzdanje da bi mogla da se izvuče iz ove situacije živa.
A onda je povučena preko strane u njegove ruke. Cassie je bacila ruke oko
Hala i zakopala svoje lice u njegov vrat dok se tresla i od hladnoće i od pada.
Hal je držao blizu sebe, i osetila je da ako bi mogla tako ostati celu noć, bilo
bi u redu.
„Spasio si me. Opet.“
Hal se nagnuo nazad i uzeo njeno lice u svoje ruke. Njegov pogled je oštro
pretraživao pre nego je upitao, „Jesi li povređena?“
„Ništa ne osećam jer mi je jako hladno.“
„Hajde,“ rekao je, i uzeo njenu ruku kada su počeli da se penju nazad na vrh
grebena.
Ostala tri muškarca su držala stranca zakucanog za pod na njegovim leđima
za ruke i noge, a neko je prebacio jaknu preko njegove golotinje. Njegov mač
je ležao samo par centimetara od njega.
Cassie nije videla ništa sem složene tetovaže zmaja na njegovim grudima.
Muškarac se borio da se oslobodi, usne su mu bile zategnute dok je besno
režao.
Režao? Može li ova noć biti čudnija? Čim je na to pomislila, znala je da je
iskušavala sudbinu. Cassie se stresla, ne od hladnoće, već od svireposti koju je
muškarac ispoljio kada nije mogao ustati.
Halova utešna ruka je bila jedina stvar koja je držala u njenoj koži, bila je toliko
prestravljena. Duke se očešao o njenu nogu, zauzimajući mesto između nje i
Hala.
Njena ruka se zakopala u krzno psa, i po prvi put nakon što je pronašla golog
muškarca, osetila se relativno sigurno sa Dukom i Halom pored sebe.
Cassie se upravo okretala kada je ugledala kako se zmaj pomera na
muškarčevim grudima.
„Oh, moj Bože!“ Cassie je povikala, i pokrila usta rukom.
Hal je delimično stao ispred nje kao da je zaštiti. „Šta je bilo?“
„Njegova tetovaža. Zmaj. Pomerio se, Hal,“ rekla je Cassie, i okrenula pogled
ka njemu.
On je trznuo svoj pogled prema drugom muškarcu, i Cassie je videla kako svi
gledaju na muškarčeve grudi. Činilo se kao da su sva četvorica po prvi put
primetila tetovažu.
Nastupio je trenutak jezive tišine koja je jedino prekinuta zavijanjem vetra
pre nego je muškarac podigao bradu i još jednom glasno urliknuo.
„Odvešćemo ga u kuću,“ rekao je jedan od tipova.
Goli muškarac se borio sa njima. „Pustite me!“
Kraljevi Zmajeva

„Bolje ti je sa nama,“ drugi je rekao, i značajno pogledao u Hala.

Hal je klimnuo glavom, zahvalan Rhysu i Bananu što su upotrebili magiju da

smire situaciju. Sada je bilo vreme da odvede Cassie. „Hajde, Cassie. Otpratiću
te kući.“
Nije se prepirala sa njim kada je krenuo njenim putem.
Hodali su nekoliko trenutaka pre nego je Cassie zastala i okrenula se prema
njemu. „Tetovaža se pomerila. Znam to.“
„Tetovaže se ne pomeraju.“
Kao Kraljevi Zmajeva, mogli su osetiti kako se njihove tetovaže pomeraju pre
nego se preobraze, ali niko - pogotovo ne ljudsko biće - nikada nije rekao da je
video da se tetovaža pomerila.
Šta god da je Cassie videla, Hal je bio siguran da je bila uverena da je govorila
istinu. Ali šta je sa tim što je videla? To ga je mučilo.
„Znam to,“ rekla je. „Ali isto tako znam i šta sam videla.“
Teško je uzdahnuo. Bilo je jako puno stvari koje joj nije mogao reći. Činjenica
da je došla do tipa pre nego oni je bila samo loša sreća.
Videla je mnogo više od bilo kog drugog čoveka još od rata, i nekako je morao
da je ušutka.
„Cassie,“ započeo je.
Stavila je svoju ruku na glavu. „Ja nisam luda. Možda sam samo udarila
glavom. Možda je zbog hladnoće. Trenutno ne znam.“
„Hajde da te odvedemo u kuću i utoplimo. Mislio sam da sam ti rekao,
potrebne su ti rukavice i šal, pored debljeg kaputa.“
„Imam sve to,“ rekla je kada su nastavili sa hodanjem.
Hal je primetio kako je Duke ostao blizu nje. „Dok ne budeš mogla da nabaviš
toplije stvari, predložio bih ti da ne izlaziš na sneg, pogotovo noću.“
„U pravu si.“
Više nisu progovarali, i iako je Hal bio znatiželjan o čemu ona razmišlja, nije
mogao izbaciti iz glave sliku kako se ona kotrlja niz planinu.
Kada su stigli do kuće, Cassie je zastala ispred vrata i okrenula se ka njemu.
„Video si da se tetovaža pomerila, zar ne?“
„Ne, devojko.“ Nije lagao. U stvari, voleo bi da je video. Plašio se da će pitanja
doći pre nego bude imao šansu da zbriše.
„Nemoj me lagati.“
Kraljevi Zmajeva

„Ne lažem. Nisam ništa video.“

Suzila je oči. „Ti misliš da nije čudno pronaći golog muškarca u snegu? Sa
mačem?“
„To je više nego bizarno, ali ovde u visokim planinama, tama i hladnoća
ponekad mogu razbiti ljudske umove.“
„Priznaću da tip nije bio sav svoj ali nije bio lud. Nisi ga pogledao u oči kao što
sam ja, Hal. Kada se nije setio svog imena, pojavio se strah.“
Hal joj se približio, svetlost iznutra obasjavala je njeno lice i pravilo zlatno
crvene svetleće odsjaje u njenoj kosi. „Ne uzrujavaj se. Pobrinućemo se za
njega i pobrinuti se da dobije medicinsku pomoć. Nisam imao vremena da
pitam kako si ti? Jesi li povređena?“
„Sigurna sam da će modrica koju sam dobila padajući na led kada sam tek
došla odgovarati ovoj, ali osim toga sam ok.“
„Imala si mač pod grlom, i skoro si pala niz liticu. Niko ne bi bio u redu nakon
toga.“
Nasmejala se i pogledala u pod. „Ne, ući ću unutra i srediti veliku čašu vina
dok se natapam u jako vreloj kupki i pokušaću da ne razmišljam koliko sam bila
blizu smrti.“
Hal je prstima pomilovao hladnu kožu na njenom obrazu. Njene tamne oči su
se podigle da sretnu njegove, i sve što je mogao je da se trudi da se ne sagne i
poljubi je.
Žudnja da uradi baš to je bila neodoljiva, preplavljujuća.
Nekontrolisana.
Hteo je okus njenih punih usana, da oseti njene obline na sebi još jednom.
Dok je držao kada je povukao iz snega, nikada nije osetio nešto tako savršeno
tokom svih godina njegovog života.
Držala se za njega i u tom trenutku bi joj Hal dao sve što bi tražila kada bi
mogao da je natera da zaboravi šta se desilo.
Kao što se i desilo, usudio se da joj pomiluje obraz, usudio se da joj se previše
približi. Bio je to rizik koji je bio voljan da preuzme pa makar i pogrešio.
Smestila je svoju ruku preko njegove i sklopila oči kada je naslonila svoj obraz
na njegov dlan. Njegova krv je ključala dok su strast i želja ujedinjavale u njemu,
paleći njegove vene sa njenom potrebom.
Njen dodir ga je naterao da je miluje još više, da zna više o njoj. Jer ona ga je
naterala da se oseća kao što se nikada pre nije osećao. Kada je u pitanju bila
Cassie Hunter, hteo je sve.
Ni jednom od kada je došao na početak vremena nije sreo ovakvu ženu. Bila
je drugačija na toliko mnogo načina, i hteo je da joj kaže sve što je bio.
Ali bilo je zabranjeno da ona zna istinu.
Kraljevi Zmajeva

Ni jedan Kralj Zmajeva nije uzeo družicu, ili bar nije od rata i od izdaje jedne
žene. To je bio samo jedan deo razloga zašto su čuvali Srebrne, ali dovoljan
razlog da sačuvaju sebe.
To je bio prvi put da je Hal ikada pomislio da ignoriše pravila, pravila koja je
doneo njihov vladar - Constantine.
Cassie je otvorila oči, i Hal nije ni pokušao sakriti želju, žudnju koju je osećao
prema njoj.
„Ja... Osećam nešto između nas, Hal. A ti?“
Želeo je da joj slaže, da ode kao da mu nije stalo. Ali nije mogao. „Da.“
Sa tim jednim priznanjem, ništa više nije bilo važno. Ni to što je bio Kralj
Zmajeva, ni što je sebe i nju stavljao u užasan rizik zbog privlačnosti između
njih.
Sve što je bilo važno bila je ona.
Cassie.
Hal je podigao ruku tako da su se njegovi prsti upleli u svilenkaste pramenove
njene duge kose. Njene ruke su se spustile na njegove grudi.
Lagano, povukao je na sebe dok je spuštao svoju glavu. Video je kako joj se
kapci sklapaju na pola pre nego su njegove usne dodirnule njene.
Tok nečeg čistog, nečeg jakog prostrujalo je kroz njega kada je poljubio.
Zastenjao je i opet pritisnuo svoje usne na njene.
Kada su njene ruke obgrlile njegov vrat i pomerila se uz njega, Hal je produbio
poljubac. Njegov jezik je prošao preko njenih usana i obrušio se na njen.
I želja koja je zaposela njegovu krv narasla je do ključanja.
Razmišljao je kako da je ugura unutra bez prekidanja poljupca kada je njegov
telefon zazvonio.
Cassie je bila ta koja je prekinula poljubac. Njen pogled je bio zamućen i usne
otečene, ali te predivne usne su se trznule u mali osmeh.
„Laku noć, Hal.“
Pogledao je, šokiran, kada je ušla u kuću, sa Dukom pored peta.
Njegov telefon je opet zazvonio, ali nije trebao ni da pogleda da bi znao da je
to bio Rhys. Kopile je imalo osećaj kada se jedan od njih uvali preko glave.
Problem je bio što je Hal podelio glavu u sve što je imalo veze sa Cassie. I za
njega, nije bilo povratka.
Kraljevi Zmajeva

ŠESTO POGLAVLJE

Hal je prolazio kroz pećinu do mesta gde je znao da će ostali držati stranca.
Hal je skrenuo iza ugla i pronašao muškarca, sada obučenog, kako sedi uz stenu
sa glavom u rukama.
Nije bilo iznenađenje pronaći ga nevezanog. Posle svega, bio je okružen
Kraljevima Zmajeva.
„Rekao sam vam da ne znam kako se zovem!“, uzviknuo je.
Muškarčeva glava se podigla kada se Hal približio, opustošen muškarčevim
tamnim očima.
„Da li je žena dobro?“
Hal je klimnuo glavom strancu. „Da. Cassie će biti dobro.“
„Držao je mač kao da ga je koristio pre,“ rekao je Rhys.
Stranac je frknuo. „Naravno da sam koristio mač. Kakva vrsta gorštaka ne
može da nosi mač?“
Hal je prekrstio ruke preko grudi i proučavao muškarca. „Znači, ti si gorštak.
Odakle si?“
„Ja -“ muškarac je stiskao svoje oči i žustro odmahnuo glavom. „- trebao bih
da znam. Samo je van domašaja,“ rekao je stisnutih zuba, vidljivo besan.
Nakon nekog trenutka je otvorio oči i podigao glavu. „Ne sećam se. Ničega.
Mog imena, odakle dolazim, ili šta radim ovde.“
Hal je protrljao oči palcem i kažiprstom. Šta je značilo za ovog stranca što nije
imao sećanje? Hoće li im to pomoći u nadolazećim nedeljama? Ili ih omesti?
„Jesi li uvek imao tetovažu na grudima?“ Guy je upitao.
Muškarac je rastvorio jaknu koju je nosio i pogledao u svoje gole grudi.
„Mislim da ne. Ne, nisam.“
„Ipak treba da sačekamo Cona, mislim da imaš pravo da znaš,“ rekao je Banan
strancu.
Muškarac je prošao rukom kroz svoju smeđu kosu koja je bila dužine do brade
prošarana zlatnom i zlobno se osmehnuo. „Ne verujem da će mi se svideti ono
što ćete mi reći.“
„Možda ne znaš svoje ime ili odakle dolaziš, ali ono što Banan namerava da ti
kaže će ti bar dati do znanja šta si,“ rekao je Hal.
„Šta sam?“, stranac je ponovio, suzivši svoje tamne oči. „Šta to treba da
znači? Ja sam muškarac.“
Kraljevi Zmajeva

Rhys je protrljao rukom svoju bradu i nasmejao se. „Ne baš, moj prijatelju. Ti
si jedan od nas.“
„A ja iskreno mogu da kažem, prošlo je stotine milenijuma otkako je neki od
nas stvoren,“ izjavio je Guy.
Stranac je gledao u svakog od njih pre nego je njegov tamni pogled, intenzivan
i zahtevan, sleteo na Hala. „Šta ste vi?“
„Besmrtni i izuzetno moćni. Ukratko, mi smo Kraljevi, ali ne ljudi. Mi smo
Kraljevi Zmajeva.“
„Besmrtni,“ muškarac je ponovio, pogled mu je odlutao kao da se nečega
prisećao. „Ja... To me ne uznemirava kao što bi trebalo.“
Hal i Rhys su razmenili poglede dok je Guy polako kružio oko najnovijeg Kralja
Zmajeva.
„Kažete da ste Kraljevi Zmajeva?“ Upitao je muškarac zainteresovano.
Banan je odmahnuo glavom. „Ne, i ti si sada Kralj. Biće bolje da sebe smatraš
jednim od nas od početka.“
„Treba mu ime,“ rekao je Guy. „Bar dok se ne seti svog vlastitog.“
Stranac se uhvatio za glavu i zarežao. „Zašto ničega ne mogu da se setim?“
Rhys je posegnuo za mačem novog Kralja samo da bi se stranac poput munje
pokrenuo da ga zgrabi. Okrenuo se, podignutog mača usmerenog prema Rhysu
dok ga je posmatrao.
Rhys je podigao svoje ruke sa poluosmehom punim žudnje za borbom. „Je li
to sve što imaš?“
Hal se zajedno sa Guyem i Bananom počeo približavati njihovom najnovijem
članu. Nijednom nije trepnuo dok je gledao u svakog od njih.
Nije bilo šanse da bude pretvoren u Kralja da je bio slab, ali po svetlucavom
pogledu u njegovim tamnim očima, pozdravio je njihov napad.
Nakon eona provedenih zajedno, Halu i ostalima nisu bile potrebne reči da
urade ono što svaki od njih treba. Jedva pogledavajući jedan u drugog, napali
su.
Hal je posegnuo za mačem dok je Banan skočio na muškarčeve noge. Guy je
nabio pesnicu u muškarčeva rebra, a Rhys je poleteo u vazduh kako bi obmotao
ruku oko grla novog Kralja.
Jako urlikajući, čovek je ostao na svojim nogama. Hal je uspeo da odbaci mač,
i u tom trenutku se najnoviji Kralj promenio.
Bio je žestok u napadu, čak i sa četvoricom koji su ga napadali. Nije se
povukao. Napao je svu četvoricu sa jasnom namerom u njegovim očima.
Nije imao pojma koliko dugo su se borili. Nekako je jakna novajlije poderana,
farmerice koje je nosio iseckane i jedva da su visile na njegovim kukovima.
Kraljevi Zmajeva

Nekoliko puta je novi Kralj odbacio Hala, i svaki put je bio iznenađen. Ni
jednom se muškarac nije zaustavio ili pao.
Tek kada ga je Rhys uhvatio za jednu njegovu ruku, a Guy za drugu, Banan i
Hal su bili u mogućnosti da zakucaju novajliju o pod. I opet se i dalje borio sa
njima.
„Polako, prijatelju,“ rekao je Hal.
Novi Kralj se besno okrenuo ka njemu. „Skloni. Se.“
„Nisi navikao da budeš poražen,“ rekao je Guy, sa dozom strahopoštovanja u
njegovom glasu.
Banan je bio prvi koji je pustio muškarca, a Hal ga je brzo sledio. Kao jedan,
Guy i Rhys su ga pustili.
Kralj je momentalno seo i bacio se po svoj mač. Obuhvatio je dršku rukom i
povukao se dok nije udario u zid. Oči su mu se pomerale sa jednog na drugog
od njih, čekajući da vidi ko će sledeći napasti.
„Rhys je hteo da pogleda tvoj mač da vidi da li bi nam on nešto mogao reći ko
si,“ rekao je Guy.
„Ili kojim zmajevima komanduješ,“ dodao je Hal.
Muškarac je pogledao u svoje oružje. Neodlučnost je prelazila preko njegovog
lica pre nego je spustio svoj mač i izašao iz borbenog garda. „Svaki od vas ima
mač?“
Banan se zacerekao dok su mu se usne trzale u osmeh. „Oh, da. Ne nosimo ih
kao nekada. Ne u ovom vremenu.“
„Koja je godina?“
Hal nije bio potpuno siguran da li je muškarac bio iz sadašnjosti ili prošlosti.
Naginjao je prošlosti, zbog čega je želeo da oprezno postupa. Bilo je dovoljno
loše što Kralj nije imao sećanja - što se nikada pre nije desilo.
„Pogledaj našu odeću,“ rekao je Hal, i raširio svoje ruke. „Kakvog stila
odevanja se ti sećaš?“
„Kiltovi,“ stranac je automatski odgovorio.
„Ne znam koliko daleko u budućnost si došao, ali verujem da više nisi u istom
vremenu kao i pre.“
„Treba mu ime,“ rekao je Guy. „Ako ne može da se seti svog, daćemo mu
drugo.“
Muškarčeva vilica se stegla. „Ne mogu da se setim svog, ma koliko se jako
trudio.“
„Možda postoji razlog za to,“ nežno je rekao Rhys.
Niko ništa nije rekao narednih nekoliko sekundi dok su se činilo kao da
novajlija rezonuje Rhysove riječi.
Kraljevi Zmajeva

„Dajte mi ime,“ rekao je muškarac. „Ime dostojno Kralja zmajeva, ako je to

ono što jesam.“
Hal se nasmejao. „Pogledaj u svoju tetovažu. Pogledaj u svoj mač. Ti si Kralj.
Hteo ti to ili ne, ti si jedan od nas.“
„Tristan,“ rekao je Banan, glas mu je odzvanjao u pećini. „To je iz Keltske
mitologije. Naš najnoviji Kralj je očigledno Škot. Dajmo mu ime dostojno
njegovim korenima.“
Tristan je klimnuo Bananu glavom. „Onda Tristan.“
Hal je prekrstio ruke preko grudi i pogledao ga. „Tristan odgovara. Lepo, jako
ime za otpornog, moćnog Kralja.“
Tristan je polizao svoje usne, bora mu se ocrtala na čelu. „Koja je godina?“
„2012,“ Hal je odgovorio.
Nekoliko trenutaka niko nije progovarao dok Banan nije zakoračio napred.
„Nisi samo besmrtan, Tristane, ili samo Kralj. Kao Kralj Zmajeva, vladaćeš kojim
god zmajevima da su ti dodeljeni.“
„Kako ću znati koji su to zmajevi?“
„Moraš se preobraziti,“ rekao je Rhys zlobnim osmehom.
Zadržao je svoj pogled na Tristanu dok je Rhys skidao svoju odeću i preobrazio
se u formu zmaja. Nije morao da pogleda da bi znao da je ogroman žuti zmaj
stao iza njega.
Rhys je lagano udario svojim dugačkim, debelim repom na čijem kraju je bio
produžetak poput oštrice, proizvodeći podrhtavanje pećine od udara.
U Tristanovu korist, nije se uplašio, jednostavno je buljio u Rhysa mešavinom
radoznalosti i uzbuđenja.
Hal je pogledao u Rhysa i niz pipaka koji su se pružali od stražnjeg dela
njegove glave. Rhysove narandžaste zmajeve oči, široke i sjajne, posmatrale su
Tristana. U sledećem trenutku, i Banan i Guy su se skinuli i preobrazili u
zmajeve.
Sa sva tri Kralja u obliku zmaja, nije više bilo mnogo slobodnog prostora u
pećini.
Hal je pokazao na Banana, tamno plavog zmaja, i na Guya, tamnocrvenog
zmaja. „Ovo je ono što smo mi.“
„Znači vi... Mislim, mi smo stvarno zmajevi?“, upitao je Tristan.
„Ne. Mi smo i zmajevi i ljudi, u potpunosti nijedno. Samo delovi od obadvoje.“
„Zašto?“
„Zmajevi su vladali ovom planetom jako dugo pre čoveka. Kada je čovek
stvoren, tako su zmajevi dobili i humanost tako da bi mogli biti deo oba sveta.
To je za nas značilo da živimo u harmoniji. Što i jesmo. Na neko vreme.“
„Gde su zmajevi sada?“
Kraljevi Zmajeva

Hal je duboko uzdahnuo, bol je prostrujala kroz njegove grudi kada je

pomislio na svoje zmajeve. „Naterali smo ih da odu u drugo, sigurnije
kraljevstvo kada su ljudi počeli da ih love. Pokušali smo objasniti ljudima da je
ubijanje zmajeva kao da ubijaju sebe, ali nam nisu verovali.“
„Ipak, vi Kraljevi ste ostali.“
„Da,“ Hal je rekao nežno. „Mi smo ostali da čuvamo portal. Ali to je priča za
neki drugi put. Sada treba da se preobraziš da vidiš kojim zmajevima
komanduješ, ali i da shvatiš deo zmaja u sebi.“
Tristan je naslonio svoj mač na stenu i pogledao u tri zmaja u pećini. „Kako?“
Hal se radovao preobražavanju skoro koliko i opet poljubiti Cassie. „Oseti
svog zmaja u sebi. Prvi preobražaj bi mogao biti bolan, ali što više puta to budeš
radio, manje boli. Zmaj je deo tebe, pa neće biti potrebno ništa da ga dovede.
Gledaj.“
Hal je sklopio svoje oči i pomislio na zmajeve kojima upravlja, o tome kakav
je osećaj osetiti vetar ispod krila kada se vine u nebo.
Osetio je kako se njegova vlastita tetovaža grči na njegovim grudima trenutak
pre nego ga je obuzela promena. Kada je Hal nakon toga pogledao Tristana,
bilo je to kroz njegove zelene zmajeve oči.
„Da li je boja važna?“
Hal je klimnuo svojom glavom, čekajući na njega da se preobrazi tako da
mogu komunicirati mislima kao što to zmajevi rade.
„Znači koje god da sam boje to određuje kojih zmajeva sam Kralj?“
Opet je Hal klimnuo glavom.
Tristan je skinuo svoje farmerice i okrenuo se prema njima, sklopljenih očiju.
Hal, Rhys, Banan i Guy su pažljivo gledali Tristana.
Imati novog Kralja, bilo je skoro previše za shvatiti. Prvo pomeranje Srebrnih,
onda ovo.
Mnogo Kraljeva je izgubljeno u borbama sa ljudima, ostavljajući zmajeve bez
vođe. Hal i ostali su uskakali kada je bilo potrebno, ali nije bilo isto kao kada
svaki zmaj ima svog Kralja.
Prošli su eoni otkako su morali učiti Kralja da se preobrazi. Hal se samo nadao
da je to učinio ispravno.
Misao je jedva proletela kroz njegovu glavu pre nego je video Tristanovu
tetovažu da se pomera. Tristan je vrištao dok su njegove kosti pucale, a on se
preobražavao u... Jantarnog zmaja.
„Sranje,“ rekao je Rhys u Halovoj glavi.
Hal nije mogao formirati reči. Jantarni nisu imali Kralja jako dugo, zaboravili
su kada su ga izgubili. Njihov Kralj je ubijen pre rata, i što ga sada imaju za njih
je... Čudesno.
Kraljevi Zmajeva

„Šta dođavola,“ Tristan je rekao kada je odmahnuo svojom velikom glavom.

Hal je pogledao u njihovog najnovijeg Kralja Zmajeva. Imao je ogromno telo
sa ljuskama u boji poliranog jantara. Njegov dugi rep je imao žaoku na kraju.
Svaki od njegova četiri uda je imao pet prstiju koji su se završavali ogromnim
kandžama. Ogromna krila u boji jantara su se raširila, mešajući vazduh oko njih.
Koštane ploče poput oštrica izbijale su iz zmajeve brade, a koščate izrasline
su okruživale njegove nozdrve dok su ih gledale njegove oči zelene poput
jabuke.
„Impresivno,“ rekao je Banan.
Hal se nasmejao. „Jako.“
„Mogu da čujem glasove u mojoj glavi, ali se vaša usta ne pomeraju,“ rekao
je Tristan.
Rhys se zacerekao. „Zar nisi čuo onaj deo o magiji, momče? Mi smo zmajevi.
Imamo magiju. I ne moramo da govorimo ustima.“
Osmeh se razvukao na Tristanovim ustima. „Mislim da će mi se sviđati da
budem Kralj.“ Tristan je okrenuo svoju glavu da pogleda u jedno krilo, a onda i
u drugo. Trenutak kasnije je mlatio sa oba. „Možemo li da letimo?“
Guy se nasmejao i lupnuo vlastitim krilima. „Oh, da. Nije da možemo to
koristiti kao što smo navikli, ali sigurno je da možemo.“
Jedan po jedan su se opet preobrazili u ljudske forme i obukli.
Hal je oblačio svoje farmerice kada je Tristan upitao, „Zašto mač?“
„Mač je deo tebe,“ rekao je Rhys. „To je deo koji nam je dat kao ljudima. To
je ujedno i jednini način na koji Kralj može ubiti drugog Kralja u ljudskom
obliku.“
Tristan se namrštio. „Mislio sam da si rekao da smo besmrtni.“
„Ah, ali svi besmrtnici na neki način mogu biti ubijeni,“ rekao je Hal. „Za nas,
ništa što ljudi urade ne može nas ubiti. Moglo bi nas raniti, ali mi ćemo zaceliti.
Jedini način na koji možemo umreti je ako Kralj upotrebi mač dok smo ljudi -“
„- Ili ako se poubijamo kao zmajevi,“ Guy je završio.
„Znači drugi Kraljevi su ubijeni?“ Tristan je upitao.
Banan je glasno uzdahnuo. „Nažalost. Kralj Jantarnih je davno ubijen, jako
davno u bitci.“
„Zašto sam ja postao Kralj?“
Rhysove tamno plave oči oivičene vodenim prstenom okrenule su se prema
Tristanu. „Jako dobro pitanje, ono na koje bi možda mogao Con odgovoriti.“
„Con?“
„Constantine,“ Hal je odgovorio. „On je Kralj Kraljeva i vladar Zlatnih.“
Tristan je protrljao svoju tetovažu zmaja - nesvesno ili ne, Hal nije bio siguran.
Tetovaže zmaja se jesu pomerale. Na taj način su razdvajale Kraljeve od ljudi.
Kraljevi Zmajeva

Hal je slušao na pola uha kada su rekli Tristanu da su proleteli kroz vreme i
uvek morali ostajati u blizini Dreagana. Hal ih je pratio dok su izvodili Tristana
iz jedne pećine u drugu gde su držali Srebrne u kavezu.
„Zašto?“, je bilo sve što je Tristan upitao kada je pogledao u Srebrne.
„Ulrik, njihov Kralj, naredio im je da unište čovečanstvo,“ rekao je Banan.
„To zvuči jako čisto i uredno. Koliko još ima do priče?“
Hal je bio impresioniran kakvom brzinom je radio Tristanov mozak. Hal i Ulrik
su bili bliski prijatelji, zbog čega ga je Ulrikova izdaja jako zabolela.
„To je bila Ulrikova odmazda jer su ljudi lovili zmajeve,“ Guy je odgovorio.
„Ulrika je izdala njegova žena, ljudsko biće. Pomogla je svojim ljudima da ubiju
zmajeve, pa je Ulrik krenuo u rat.“
„Uprkos tome što mu je Con govorio da to ne čini,“ rekao je Banan.
Hal je naslonio ruku na metalne šipke oko Srebrnih. „Ulrik nije znao da je
izdan. Mi smo to otkrili.“
„I završili,“ Guy je oštro izjavio.
Hal je pogledao u Guya. „Da. Mi smo ga okončali. Ubili smo Ulrikovu ženu pre
nego što je dobio priliku da sazna šta se dešavalo.“
„To je samo razbesnelo Ulrika,“ rekao je Rhys. „Smrt njegove žene, zajedno
sa njenom izdajom bacilo ga je na put sa kojeg nije hteo skrenuti. Želeo je rat,
ali ga je Con zabranio. Uz ubijanje ljudi, krenuo je i na nas.“
Hal je lagano zarežao kada se odgurnuo od šipki. „Rat. Priznajte da smo svi
želeli da se pridružimo Ulriku u lovu na ljude.“ Halov pogled je uhvatio
Tristanov. „Ljudi su ubijali zmajeve, zmajeve koje smo mi trebali štititi.“
„Baš kao što smo i mi trebali štititi ljude,“ Guy je nežno dodao.
Banan je protrljao lice rukom. „Ulrikova dela su ga proklela. Krenuo je protiv
Conovih naredbi, i čak i kada je Con naredio da prestane, Ulrik je bio neumoran
u svom uništenju ljudi.“
„Šta se desilo?“, pitao je Tristan.
Hal je pogledao u pod, uspomene koje je hteo zaboravi rasle su u njegovom
umu. „Con je imao samo jedan izbor. Razoružao je Ulrika od njegovog mača i
njegovih moći kao i mogućnošću komuniciranja sa njegovim zmajevima. Mi
smo zarobili zmajeve koje smo mogli, i iskoristili našu magiju da ih uspavamo.“
„Ulrik je još uvek Kralj,“ rekao je Banan. „On će uvek biti Kralj. Ali čak iako se
njegovi zmajevi probude, on neće moći razgovarati s njima kao što to Kraljevi
rade, ili se preobraziti u formu zmaja. I on tako preživljava dane, dok ga mi sve
vreme posmatramo. Uvek ga posmatramo.“
O događajima tog dana se nije govorilo godinama. Uprkos vremenu koje je
prošlo, Hal nije mogao zaboraviti kako je Ulrik pobesneo kada je saznao šta su
njegovi prijatelji učinili njegovoj ženi. I za njenu izdaju.
Kraljevi Zmajeva

Hal nije bio siguran šta je Ulrika najviše povredilo. Bez obzira koliko puta su
on i ostali pokušali da razgovaraju sa njim, niko nije uspeo da dopre do Ulrika.
To je bilo kao da je prekidač bačen na Ulrika, menjajući ga iz sjajnog Kralja
kakav je bio u ubicu.
Hal nije mogao, a da se ne zapita da li bi on uradio drugačije od Ulrika. Da je
to bila njegova žena koja je ubijena, njegova žena koja ga je izdala, da li bi imao
snage da uradi onako kako je Con naredio?
Slika Cassie ispunila je Halov um, i on iskreno nije mogao da odgovori na svoje
vlastito pitanje.
Tristan je prekinuo tišinu koja je usledila. „Koliko još ima Kraljeva?“
Rhys se vedro osmehnuo, sretan što će promeniti temu. „Više nego što misliš,
ali ne onoliko koliko bi trebalo da bude.“
„To nije odgovor.“
„Navikni se na to,“ Hal mu je rekao. „To je sve što ćeš dobiti od Rhysa.“
Nekoliko trenutaka kasnije, Banan i Guy su odveli Tristana u glavnu kuću da
mu pokažu njegovu sobu. Halove misli su se okrenule na drugo. Cassie. Znao je
bolje nego da dozvoli sebi da razmišlja o njoj, ali nije mogao da odoli.
„Upozorio sam te da se čuvaš.“
Hal je okrenuo pogled ka Rhysu. „Što znači?“
„Cassie. Misliš na nju. Zašto? Nikada te pre toliko nije privukla ljudska ženka,
ne ovako.“
„Znam.“ Hal je protrljao vrat. „Ona je sve o čemu mogu da razmišljam. Ona je
sve što želim, sve o čemu brinem. Ne mogu to da objasnim. Sve što znam je da
se nešto promenilo.“
„Da, baš kao i što su se Srebrni pomerili. Ali šta se promenilo? Još važnije, šta
je uticalo?“
Hal se namrštio kada je shvatio uticaj Rhysovih reči. „Ne misliš da je naša
zmajeva magija bila dodirnuta, zar ne?
„Ne znam,“ rekao je Rhys i slegnuo ramenima. „Mi se nismo morali boriti ni
u ljudskom obliku ni u zmajevoj formi vekovima. Parimo se, da, ali to nije isto.“
„Ne, ni približno. Mi smo Kraljevi, ipak, najjači od najjačih. Ulrikova moć da se
preobrazi je oduzeta od njega pre hiljade godina. Postarali smo se da je
bezopasan.“
Rhys je polako odmahnuo glavom. „Nisam više siguran u to kao što sam bio.“
Hal je gledao kako njegov prijatelj odlazi iz pećina, i sve o čemu je razmišljao
je kako da zaštiti Cssie od bilo kakve opasnosti koja bi im se mogla naći na putu.
Kraljevi Zmajeva

SEDMO POGLAVLJE

Cassie je trepnula i zatekla sebe kako bulji u svetli zid dok je bila u procesu
slikanja.
„K vragu, opet sam to uradila,“ rekla je, i umočila četkicu u boju.
Prošla su tri dana otkada je Hal poljubio. Tri dana ponavljanja poljupca iznova
i iznova u njenoj glavi, sećanja na osećaj njegovih usta i kako je prislonio na
njegovo vrelo, čvrsto telo.
Kako je neko može ljubiti sa toliko strasti i potrebe, a da je ne kontaktira tri
dana?
Cassie je izdahnula, te joj se pramen kose podigao od lica. Imala je broj
telefona koji joj je dao, ali nazovite je staromodnom, nije htela da brza.
„Sa muškarcem poput Hala, vredi razmisliti,“ rekla je i pogledala u Duka.
Danska doga je okrenula oči prema njoj, ali se nije pomerila sa poda. Nije ga
krivila. Pronašao je ćebe i prisvojio ga, noseći ga u ustima gde god da je išao.
Osim kada je išao noću sa njom u krevet.
Ta prva noć je bila iskustvo. Ranije je naučila da mora potvrditi svoju stranu
kreveta pre nego bude imao šansu za to.
Nije htela da čuva psa, i stvarno je bila popizdela što je Dan pretpostavio da
joj neće smetati. Ali što je više bila u Dukovoj blizini, više je gledala na njega
kao na svog. Čak nije htela ni da razmišlja o tome da će Dan doći da ga pokupi.
Cassie je zagrizla svoju usnu i završila bojenje oko oguljenog okvira vrata pre
nego je obrisala čelo stražnjim delom ruke.
Jedan od uslova da ostane u kolibi je bio da je okreči. Jedina dobra stvar je
bila što su sobe bile jako male. Do sada u njena tri dana, završila je plafon i
zidove gostinske sobe, a sada i hodnika.
Nije da njen brat nije imao novca da sam okreči kuću. Ne, ideja je bila njena.
Nije htela da bude dobrotvorni slučaj. Radiće da bi mogla da ostane u kući.
Pogledala je na ostavu na njenom putu ka vani da opere četke i shvatila da su
njene zalihe namirnica postajale vrlo male. Htela ili ne, moraće se osmeliti da
vozi ujutro do grada.
Cassie je prošla pored vrata gde je Hal poljubio i još jednom shvatila da su se
njene misli okrenule prema neobično zgodnom Škotu o kojem nije mogla da
prestane da razmišlja.
Daće mu još jednu noć, a onda će ga pozvati. Ako bude toliko izdržala.
Kraljevi Zmajeva

Voda iz vanjske česme je bila hladnija od bilo čega što je do sada iskusila. Bilo
je teško završiti čišćenje četki pre nego ih unese unutra. Bilo je još nekoliko
kompleta drugih četki koje su se sušile u kuhinji jer je bilo previše hladno da se
suše napolju.
Skoro oko četiri, sunce je već zašlo iza planina, bacajući na sve mračne senke.
Cassie je požurila nazad u toplu kuću i gurnula ruke ispred bučnih plamenova
vatre.
Duke je iznenada skočio i potrčao u kuhinju. Cassie je pogledala preko ramena
i spazila Hala kroz staklena vrata. Progutala je knedlu, stomak joj se uvrnuo
kada ga je ugledala.
Kako je postao još zgodniji od kada ga je poslednji put videla? Nesposobna da
pronađe odgovor, Cassie je prešla preko dnevne sobe i kuhinje da bi otključala
vrata i pustila ga unutra.
Duke je zahtevao pažnju posetitelja, a Cassie je bila zadovoljna što im je
dozvolila trenutak tako da bi ona mogla uživati u pogledu na Hala. Njegova crna
kosa je izgledala kao podšišana. Ipak, ovaj put tamni pramenovi nisu bili
povučeni sa njegovog lica.
Na trenutak je Cassie mogla zamisliti Hala kao drevnog gorštaka kako rukuje
mačem sa svojom dugom kosom koja visi oko njegovog izvajanog lica.
Hal se ispravio od Duka i nasmejao joj se. „Zdravo.“
„Zdravo,“ rekla je, i stala sa druge strane kuhinjskog ostrva. Kako joj je
nedostajao njegov predivan akcenat. „Šta te dovodi ovamo?“
„Da li je stvarno potrebno da pitaš?“
Slegnula je ramenima i pogledala u pult. „Nisam te videla nekoliko dana.“
„Da,“ promrmljao je dok su njegove široke, tanke usne oblikovale poluosmeh.
„Bilo je stvari oko kojih sam se morao pobrinuti.“
„A muškarac kojeg smo pronašli?“
„On je sa nama i privikava se. Još mu se nije vratilo pamćenje. Sada ga zovemo
Tristan.“
„Tristan je lepo ime.“
Njegov osmeh je izbledeo dok je buljio u nju intenzivnim očima plavim poput
mesečine. „Hteo sam ranije da dođem.“
„Sada si ovde.“
Obrva mu se namrštila kada je pogledao u stranu od nje. „Ne znam šta je sa
tobom, ali ja ne mogu da prestanem razmišljati o tebi.“
„I to je loša stvar?“, upitala je sa osmehom.
Njegove svetle oči su srele njene. „Ne. Samo sam... Znatiželjan.“
„Kažeš to tako da zvuči kao da nikada nisi osećao nešto prema ženi.“
„Nisam. Ne... Godinama.“
Kraljevi Zmajeva

Htela je da se nasmeje na njegove reči, ali njihova istina je svetlela u njegovim

predivnim očima. To je bilo teško za poverovati, nemoguće razumeti.
„Postoje stvari u vezi mene koje ti ne mogu reći, Cassie, bez obzira koliko to
želeo. Možeš li to prihvatiti?“
„Jesi li oženjen?“
Odmahnuo je glavom.
„Jesi li nekakav kriminalac?“
Ovaj put se malo nasmejao dok je odmahivao glavom.
Bila je luda što ga je uopšte i slušala, blesava što je razmišljala da ga pusti u
svoj život više nego je već bio u njemu. Ali odbiti ga bi bilo kao baciti sebe u
ogromnu crnu rupu očaja u kakvu je skoro upala u Arizoni nakon što je izgubila
posao i ostala bez novca.
Njegov pogled nikada nije odlutao dok su buljili jedno u drugo. Privlačnost,
primitivna i divlja, bila je tu, ali pogled je sadržavao i više. Kada bi se Cassie
samo usudila da posegne i uzme to.
Kada bi se samo usudila da se otvori Halu.
„Onda to mogu da prihvatim,“ prošaputala je.
Njegov osmeh je bio usporen ali se uskoro raširio preko celog lica, mreškajući
uglove njegovih očiju. „Znam da mnogo tražim, ali ne mogu da odem od onog
što je između nas. I ti to osećaš, zar ne?“
„Da.“ Zašto je njen glas bio toliko zadihan, a disanje tako grubo? Hal je bio na
drugoj strani kuhinje, iako se činilo kao da su oko njih obmotane neke nevidljive
žice koje su ih povezivale.
Polako je prošao oko ostrva kao da je očekivao da će ona u svakom trenutku
potrčati ka njemu. Način na koji je njeno srce udaralo u grudima i njeno telo
ključalo kada se približio, nije bilo šanse da se mogla pomeriti.
Deo njenog mozga je upozoravao da pobegne, jer je instinktivno znala da koje
god da je tajne Hal imao, mogle bi biti opasne.
Ali nije mogla poreći privlačnost, nije mogla negirati njega. Činilo se kao da ga
je ceo njen život čekala. I evo ga.
Visok, crn, i đavolski zgodan.
Sve na šta je njena majka upozoravala. Ali sve na šta većina žena pada.
Cassie je progutala knedlu kada je smanjio razdaljinu između njih. Mogla je
jedino da podigne svoju ruku i spusti je na njegove snažne grudi.
„Ko si ti?“, upitala je.
„Čovek koji će sve uraditi za još jedan poljubac.“
„Samo poljubac?“
„Ne. Želim sve, ali uzeću sve što mi daješ.“
Kraljevi Zmajeva

Svet je izbledeo kada je sagnuo svoju glavu. Tamni pramen kose je pao napred
i zagolicao njen obraz. Halove svetlo plave oči su je uhvatile u zamku, zarobile
je. Vezale je.
I onda su njegove usne bile na njenima.
Duboko je izdahnuo, onda je povukao na sebe, na svoje čvrsto telo i opustošio
njena usta.
Poljubac je bio žestok, divlji i pun iste čežnje kao i njeno srce.
Otvorila mu se, svemu što joj je davao. I Cassie nikada nije osetila ništa tako
predivno u svom životu. Samo sa poljupcem.
Dodirnuo je njeno srce, njenu dušu. Njenu suštinu.
I htela je da to nikada ne prestane.
Hal je produbio poljubac kada je ona uplela prste u njegovu kosu. Popela se
na vrhove prstiju da bi mu bila bliže. Što ga je samo navelo da lagano zareži u
grlu.
Cassiein stomak je zalepršao. Po prvi put otkada je stigla u Škotsku, bilo joj je
toplo. Njena koža je gorela, krv joj je tutnjala u ušima.
Nekako je Hal odvukao iz kuhinje u dnevnu sobu ispred vatre. Bila je toliko
obuzeta poljupcem da ništa drugo nije bilo važno.
Pomerila je svoje ruke na njegove grudi i skinula njegov debeli kaput preko
ramena. Pustio ga je da padne na pod.
Cassie je dohvatala rub njegovog džempera kada su njegove ruke dotakle
njen goli stomak i skinuo njen džemper i majicu ispod njega. Jednim potezom,
obadvoje je skinuo preko glave i bacio u stranu.
Kao da nisu mogli biti razdvojeni, njihove usne su pronašle jedne druge.
Poljubac je bio franatičan, očajan i divlji.
Oduzeo je njen dah istog trenutka kada je ispunio njenu dušu.
Udovi su im se isprepleli dok su se borili da se približe, i sledeće što je Cassie
znala je bilo da je ležala na tepihu sa Halom nagnutim iznad sebe.
„Cassie,“ promrmljao je pre nego je opet poljubio.
Opkoračio je i ispravio se kada je posegnuo za svojim džemperom. Zagrizla je
svoju usnu diveći se primerku ispred sebe kada je otkrio svoje gole grudi.
Tetovaža zmaja je bila spektakularna. Prekrivala je cele njegove grudi sa
glavom koja je počinjala na Halovom desnom ramenu i zmajevim repom koji je
nestajao u pojasu njegovih farmerica.
Cassie je širom raširila dlanove i pomilovala njegov stomak od struka prema
njegovim ramenima. Podigla je pogled i videla kako je on posmatra sa strašću
u svojim mračnim očima.
Kraljevi Zmajeva

Zarežao je duboko u svom grlu kada je uhvatio za stražnji deo vrata i poljubio
još jednom dok je spuštao na leđa. Uhvatila se za njega dok ih je okretao tako
da je sada on bio na leđima.
Oslonila se na njegove grudi, obožavajući osećaj njegove kože na svojoj. Uz
malo cimanje njene bretele grudnjaka su pale sa njenih ramena.
Cassie nikada nije bila toliko očajna da se oslobodi svoje garderobe. Ruke su
se uplitale dok su nastavljali poljubac i odbacivali ostatke odeće.
I onda su konačno bili koža na kožu.
Cassie je udahnula i sklopila svoje oči, puštajući svoje telo da oseti svaki
centimetar Hala.
Još jednom je okrenuo na leđa sa svojom težinom prebačenom na jednu ruku
dok je njegova druga ruka putovala niz njeno telo do njenog kuka pre nego što
je laganim milovanjem vratio dok nije poklopio njenu dojku.
Prešao je palcem po bradavici, terajući je da zajeca. Napela se za još njegovih
dodira. I onda je on dodirivao posvuda.
Ustima, rukama, telom.
Svako milovanje, svako lickanje dizalo je njenu strast. Bila je bez daha i tresla
se za još. Želela je da ga dodirne, da pređe svojim rukama preko njegovog
savršenog tela od njegovih širokih ramena do zakrivljenih bokova gde se
završavao rep zmaja.
Ali Hal je imao druge ideje.
Cassie je bila nemoćna da uradi bilo šta sem da leži i uživa u izvanrednom
zadovoljstvu.
Kada je njegova ruka kliznula u kovrdže njene pičkice, rastvorila je svoje noge
šire. Potreba za njim poput gladi je bila nešto što nije mogla negirati ili objasniti.
Njegovi prsti su kliznuli u nju pre nego je pronašao njen klitoris i zavrteo
palcem preko malog pupoljka. Njegove usne su se zatvorile preko njene
bradavice i počeo je da zadirkuju vrh njegovim jezikom.
To je bilo previše za Cassie. Koža joj je bila pretesna, njeni nervi napeti i
spremni da se slome na pola. Prošlo je jako puno od kada je osetila olakšanje,
i strast i užitak su bili preveliki da zadrži svoj orgazam kada je preuzeo.
Uzviknula je Halovo ime kada su zvezde eksplodirale iza njenih kapaka i odneo
je talas blaženstva.
Nekako je Cassie znala, ova noć, ova neverovatna, predivna noć je bila samo
početak.
Kraljevi Zmajeva

OSMO POGLAVLJE

Hal nije mogao da prestane da dodiruje Cassie. Bila je tako podatna, tako lepa.
Tako prokleto prelepa.
Gledao je dok je svršavala, sa njegovim imenom na usnama i hteo je da to opet
vidi mnogo, mnogo puta. Bio je glup što je pomislio da će biti dovoljno jak da je
uzme jednom i drži na distanci.
Taj jedan poljubac je ostao sa njim danima, budeći ga u snovima o njoj ispod
sebe baš kao što je i sada bila. Ako je se nije mogao otresti nakon jednog
poljupca, kako je očekivao da će to učiniti nakon što bude vodio ljubav sa njom?
Ali on nije želeo da razmišlja tako daleko kada je imao tako privlačnu,
očaravajuću ženu u svojim rukama.
Hal je gledao kako je zatreptala kapcima i otvorila oči i onda su njene smeđe
oči susrele njegove. Njegov kurac je bio bolan da se zakopa u nju, ali je ipak
shvatio da želi da produži to izvrsno mučenje.
I onda je Cassie uzela njegovo uzbuđenje u njenu ruku.
Hal je stisnuo oči i zastenjao, njegove usne su se automatski pokretale sa
njenima. Nikada pre nije osetio ovakvu potrebu, i znao je da je postojala samo
jedna žena koja bi ga mogla zadovoljiti.
Nesposoban da sačeka još malo, smestio se između njenih nogu. Gledao je
kako ga je vodila do njenog ulaza. Hal je stegnuo vilicu kada je osetio kako je bila
neverovatno topla i vlažna.
Njene ruke su poletele oko njega dok je jednom nogom trljala napred nazad
preko njegovog lista na nozi. Hal je gurnuo kukove napred i uronio u nju.
Ništa nikada nije bilo tako divno, tako apsolutno ispravno. Bila je skliska i
stezala ga kao rukavica. Izvukao se samo da bi se zakopao dublje. Njeni meki
jecaji od zadovoljstva su ga samo terali napred.
Sa još jednim uranjanjem, potpuno se smestio.
Hal je želeo da se prepusti vlastitoj strasti i pusti da ga orgazam preuzme, ali je
bio odlučan da povede Cassie sa sobom. Pomerao se unutar i van nje kratkim,
polaganim udarima dok nije prevrnula oči u glavi i zabola nokte u njegova
ramena.
Njihovo grubo disanje je ispunilo kolibu kada je on postavio ritam koji ih je
poslao vrtoglavo brzo prema zadovoljstvu.
Kraljevi Zmajeva

Kada je obmotala svoje noge oko njegovog struka, naslonio se na svoje ruke
kako bi mogao dublje i jače da prodire u nju. Njeni jecaji od zadovoljstva zavrteli
su ga prema orgazmu bez obzira koliko je pokušavao da mu odoli.
I kada su se njene tamne oči zaključale sa njegovima i njena pičkica stegnula
oko njega, bio je nemoćan da zadrži talas.
Hal se još jednom duboko zakopao i pustio da orgazam ponese i njega i Cassie.
Ekstaza ih je preuzela, smotala ih, bacila preko ambisa zadovoljstva kojem nije
bilo kraja.
Izvukao se iz nje i okrenuo na stranu pre nego se sruši na Cassie, i zaljuljao je
na svoje grudi. Osmeh se zakačio na njegove usne pronašavši istinsko
zadovoljstvo koje ga je zaobilazilo vekovima.
Cassie je bila topla i odmornija nego što je bila mesecima. Dok se polako budila,
shvatila je da je razlog što se tako dobro osećala Hal koji ju je još uvek držao.
Iznenadila se pronašavši ga da spava, lica okrenutog prema vatri. Nije mogla da
se zaustavi prelazeći prstom duž njegove vilice.
Cassie se sagnula da ga poljubi kada je njenu pažnju još jednom zaokupila
tetovaža. Da kažemo da je bilo neverovatno čudno što je muškarac kojeg je
pronašla golog na planini takođe imao takvu složenu tetovažu zmaja, potvrđivalo
je očigledno. Slučajnost?
Možda, ali nije stvarno to i mislila.
To je verovatno bila jedna od stvari za koje je Hal rekao da joj ne može reći.
Cassie nije volela tajne, ali nije mogla da odoli Halu. Čak i sada, da joj da istu
opciju, prihvatila bi ga i preko njegovih tajni.
Pogledala je tetovažu iz blizine. Iako nije bila stručnjak, nije znala da mastilo
može biti pomešano od crvene i crne. To je bio zapanjujući kontrast na Halovoj
preplanuloj koži što je činilo da zmaj izgleda skoro kao živ. Ko god da je uradio
ovu tetovažu bio je neverovatan umetnik.
Cassie je posegnula da je dodirne kada se zmaj pomerio. Trgnula je nazad svoju
ruku, srce joj je lupalo dok je buljila u tetovažu.
Šta dođavola?
Da li je upravo videla da se pomerila?
Kada je pogledala u Halovo lice, videla je da otvara svoje oči. Nasmejao joj se
osmehom od kojeg srce zastaje.
„Ko si ti?“, pitala je šapatom, reči gotovo previše teške da bi ih prevalila preko
usana.
„Čovek koji ti ne može odoleti. Čovek koji ne želi da te izgubi.“
Opet je pogledala u tetovažu, pitajući se da li da mu kaže da se pomerila.
„Ne želim da se brineš o trudnoći ili bolesti. Nemam ništa, niti ti mogu napraviti
dete.“
Kraljevi Zmajeva

Cassie je trepnula. Kasno je shvatila da je o tome trebala razmišljati pre nego

što su spavali, ali je strast preuzela.
„Hm... To je dobro znati u vezi sa trudnoćom. I ja... Uh... Prošlo je nekoliko
godina otkako sam bila sa nekim. I ja sam čista.“
Stavio je ruku iza njene glave i posmatrao je. „Šta nije u redu? Čini se da te
nešto muči.“
„Pored toga što imam predivnog golog muškarca u mojoj dnevnoj sobi?“,
upitala je zadirkujućim osmehom.
Zacerekao se. „Da. Osim toga.“
„Tvoja tetovaža. Slična je onoj koju sam videla na Tristanu.“
„Bilo je mračno. Jesi li sigurna da znaš šta si videla?“
Sela je i okrenula se prema njemu, iako se nije odmaknula. Potreba da nastavi
da ga dodiruje je bila prejaka. Ipak, nije bilo sumnje da je čula potcenjivanje u
njegovom glasu. „Je li to jedna od stvari koje mi ne možeš reći? Samo kaži da je
tako, i prestaću da te ispitujem.“
Nekoliko dugih trenutaka je samo zurio u nju. „Šta je to u vezi sa mojom
tetovažom?“
„Pomerila se.“
Halova se obrva duboko namrštila. „To je drugi put da si to rekla. Prvo sa
Tristanovom, a sada mojom.“
„Ja nisam luda. Videla sam obadve da su se pomerile. Postoji veza između tebe
i Tristana, zar ne? Za svakog od vas imati tako složene tetovaže zmaja čini se
kao... Pa, čudno.“
Uzdahnuo je i pažljivo zakačio pramen njene kose iza njenog uha. „To su samo
tetovaže. Tristan izgleda ceni zmajeve isto koliko i ja.“
Cassie ga je pustila da slaže. Znala je čim mu je postavila pitanje da on možda
neće moći da odgovori. Ali njegova laž joj je nešto rekla - tetovaže su bile važne.
Međutim, dozvolila je da tema propadne kada je Hal skočio i počeo da pretura
po kuhinji. Još uvek potpuno gol.
Njen pogled je lutao preko njegovog visokog tela i prelepo ispupčenih mišića.
Bio je gozba za njene oči, i nije htela da protraći ni jedan trenutak.
Vratio se na tepih par trenutaka kasnije sa mnoštvom hrane i nekim vinom.
Nije mogla da prestane da se smeje. Piknik ispred vatre. To je bilo kao da je
zakopao u njene najsvetije fantazije.
Sela je kada joj je pružio čašu vina. Nije mogla da se negira požuda u njegovim
očima kada se sagnuo i dao joj brz, poljubac koji je mogao oduvati mozak pre
nego joj je pružio parče sira.
Kraljevi Zmajeva

Seli su ispred vatre i isprobavali hranu ispred njih. Uz plamen koji je oblivao
sobu narandžastim odsjajem i telom zasićenim i toplim, Cassie nikada nije bila
srećnija.
„Moj prvi zimski piknik,“ rekla je.
„Zimski piknik? Nikada nisam čuo da se tako zove, i devojko, mnogo si
propustila.“
„Očigledno. Šta sam još propustila?“
Njegove oči poput mesečine su potamnjele. „Volela bi da ti pokažem?“
„Da.“
Rekao je to sa osmehom, ali je ona videla da je nešto bljesnulo u njegovim
očima. Žaljenje? Razumevanje? Ali je nestalo jako brzo to je sigurno.
„Imam osećaj da je Dreagan destilerija više nego samo posao i dom. Jesu li
ostali tvoji rođaci?“
Ponudio je komad hleba i slegnuo ramenima. „Da, na neki način. Zajedno smo
jako dugo.“
„Oni me ne odobravaju, zar ne?“
Zastao je sa sirom na pola puta do usta. Polako ga je spustio i odmahnuo
glavom. „Teško je objasniti. Ja ću se pozabaviti sa njima.“
„Mogu li ja nešto učiniti?“
„Samo budi to što jesi,“ rekao je, i prekrio njenu ruku svojom.
Pored Hala je to bilo neverovatno lako. Volela je da čuje njegov smeh i gleda
ga kako se smeje. I kada bi videla kako je gleda, stomak bi joj zatreperio.
Kada se vraćala u dnevnu sobu nakon što se očistila, Hal ju je zgrabio i okrenuo
je prema zidu. Pritisnuo je uza zid kada se uglavio na njena leđa. Osetila je
njegovo uzbuđenje na sebi, vrelina i tvrdoća koja je prouzrokovala bazen
vlažnosti između njenih butina.
„Potrebna si mi,“ Hal je prošaputao.
Cassie je okrenula glavu u stranu, otvorenih usta dok je jecala kada je Hal
posegnuo oko nje i razdvojio njene nabore. Sklopila je oči dok je razvlačio
vlažnost preko njene pičkice.
„Tako prokleto vlažna,“ rekao je.
A onda je zaobljena glava njegovog kurca zamenila njegove prste. Cassie se
uhvatila za zid dok je ispunjavao, razvlačeći je. Obmotao je svoje ruke oko njenog
struka da bi je pridržao kada su njegovi kukovi počeli da pumpaju.
Njena želja je bila nagomilana, i rasplamsala se brzo i jako na njegov dodir. Niko
nikada nije dodirivao njeno telo kao Hal, i sigurno je niko nikada nije naterao da
oseti takvu strast, takvu požudu.
Takvu glad.
Kraljevi Zmajeva

Njegovo lice se pomerilo pored njenog, njihovi grubi udisaji su se mešali dok je
prodirao u nju. Uranjao je tako duboko u nju da je pomerao uza zid.
I dopao joj se svaki taj trenutak.
Ugao pod kojim je ulazio u nju dozvolio mu je da ide dublje nego pre, dodirujući
je na način na koji je mislila da je nemoguće. Upravljao je njenim telom i
zahtevao od nje sve što je imala. Nikada joj nije palo na pamet da ga odbije.
Ubrzo je osetila stezanje u donjem stomaku, znak da će uskoro dostići vrhunac.
Mora da je i Hal to osetio, jer je ubrzao svoj tempo.
I onda se njen svet raspao u milion komadića. Nagnula se, padajući u bezdan
jakog zadovoljstva. Njen vrisak je bio zaglavljen u njenom grlu kada je Hal uhvatio
za kukove i očajno pumpao dok i njega nije preuzeo orgazam.
Strast je poslala još veća, uvrćući je jače i čvršće iznutra dok nije eksplodirala u
novi orgazam, cedeći prigušeni jecaj sa njenih usana.
Uzvišenost ih je još jednom preuzela, uvrćući ih i kovitlajući ih dok na kraju nisu
pridržavali jedno drugo.
Postepeno, izmaglica je izbledela.
Cassie je obmotala svoje ruke oko Hala kada je okrenuo da je pogleda i onda
podigao u svoje naručje. Naslonila je svoju glavu na njegovo rame dok se penjao
stepenicama do njene spavaće sobe.
Nije imala predstavu kako se još uvek mogao kretati nakon takvog vođenja
ljubavi. Njeno telo je još uvek treperilo od orgazma, ali još više od njegovog
dodira.
Na Halovom licu se pojavio osmeh kada se popeo u krevet pored nje i pokrio
ih ćebetom. Onda je povukao na sebe tako da je odmarala glavu na njegovim
grudima. Njena poslednja misao pre nego je zaspala je koliko je bila sretna što
ga je pronašla.

Hal je ostao kod Cassie dok god je hteo pre neko se otkotrljao iz kreveta i njenih
ruku da pronađe svoju odeću. Bio je nevoljan da je ostavi, ali nije imao izbora.
Morao je da se vrati u Dreagan pre nego shvate gde je bio.
Zatvorio je prednja vrata za sobom i okrenuo se da pogleda preko imanja
pokrivenog ranojutarnjom izmaglicom. Sunce je bilo satima daleko od
pronalaska neba, ali Hal više nije mogao da se zadržava.
Napravio je tek tri koraka pre nego ga je neki glas hladno zaustavio.
„Gaziš po opasnom terenu.“
Kraljevi Zmajeva

Okrenuo se i ugledao Rhysa naslonjenog na ćošak kuće, sakriven u senci. Hal je

duboko uzdahnuo. Očekivao je ovo, ali ne tako brzo.
„Obojica smo imali zadovoljstva sa ženama mnogo puta.“
„Da. Ali nijedna te nikada nije privukla kao što je Cassie. Vidim kako je gledaš.“
Hal je pogledao u prozor iznad njih koji je bio od Cassieine sobe. Nije hteo da
vodi ovaj razgovor gde bi ona mogla da čuje, pa se udaljio.
Baš kao što je Hal i znao da hoće, Rhys ga je sustigao.
„Znaš da sam u pravu.“
Hal ga je ledeno pogledao. „Dosta. Rekao sam ti. Ne mogu da objasnim šta se
dešava, ali osećam se drugačije. Nisam mogao da se držim podalje od Cassie čak
i da sam pokušao.“
„Onda ćemo te naterati.“
Hal se zaustavio i udario Rhysa u grudi, od čega je njegov prijatelj poleteo kroz
vazduh i jako tresnuo o pod. „Pokušaj,“ povikao je.
Rhys se bez problema podigao na svoje noge i otresao sneg sa odeće. „Ovo je
gore nego što sam mislio.“
„Ovo nije tvoja stvar.“ Uz još jedno režanje. Hal je ostavio Rhysa da stoji na
strani planine.
Kraljevi Zmajeva

DEVETO POGLAVLJE
Cassie nije bila iznenađena kada se sledeće jutro probudila i videla da je Hal
otišao. Nastavila je da gleda preko snežnog krajolika dok je jela svoju kajganu i
tost, napola očekujući da ga vidi.
Nadajući se da će ga videti.
Sneg je napadao i pokrio sve laganim pokrivačem, ali to nije ono što je
zabrinjavalo. Bila je preokupirana kako je on uveravao da će se pobrinuti za
ostale što se tiče nje.
Da li je ostali u Dreaganu toliko nisu voleli? Da li je to bilo zato što je ona bila
Amerikanka? Ili je u pitanju bilo nešto drugo?
Ideja da su Halovi prijatelji mislili da ona nije dovoljno dobra povredilo je više
nego što bi volela. Nisu je čak ni poznavali. Kako su mogli odlučiti da li im se
dopadala?
Ali oni su očigledno već doneli svoje odluke.
Poslednja stvar koju je želela je da baci Hala u bilo kakvu nepriliku. Rekao je da
su tipovi poput njegove porodice. Znala je sve o tome kako je nemati porodicu.
Čak i sada, biti u Škotskoj i tako blizu Dana nije smanjilo bol u njenim grudima
zbog želje da bude sa svojom porodicom.
Spustila je svoj tanjir sa uzdahom. Odmarajući ruke sa strana sudopere,
pokušala je raspoznati svoja osećanja. Nije bilo sumnje da je tokom vremena
provedenog sa Halom, padala na njega.
Jako.
Privlačnost između njih je bila nesporna, i njena osećanja su se produbila. Jesu
li njegova? Možda brine za njega i njegovu porodicu bez razloga ako je ništa
drugo sem tucanja.
Cassie se okrenula od sudopere s gnušanjem. Način na koji je Hal gledao,
dodirivao. Nema šanse da je nekome bila samo za svršavanje.
„Mogla sam biti,“ promrmljala je.
Postojali su muškarci dovoljno prepredeni da nateraju ženu da pomisle da im
je stalo, i žene toliko očajne da se to stalno dešavalo.
„Ja nisam takva žena,“ rekla je Cassie. „Ja nisam takva žena!“
Ne bi bila takva žena. Ako je sve što je dobila jedna noć sa Halom, cenila bi to.
Ali, neka joj je Bog na pomoći, želela je mnogo više.
Činilo se u redu kada je ušao u krevet sa njom. Da je njegovo toplo, čvrsto telo
pritisnuto uz nju. Imati nekoga da je tako čuva.
Bilo je mnogo više između njih. Trebalo je biti.
Kraljevi Zmajeva

Duke se očešao o nju, gurajući je iz ravnoteže. Sagnula se da obmota ruke oko

njegovog vrata i spusti obraz na njegovu glavu.
„Drago mi je da si ovde, Duke. Mislim da te neću dati nazad Danu. Prisvojiću
te.“
Počešala je psa pre nego je uzdahnula i vratila se bojenju. Ali dok je bojila
kuhinju, njene misli su odlutale prema Halu i svakom njihovom razgovoru.
Nije ga bilo danima da je vidi, ali uvek bi se vraćao. Donio je namirnice tako da
ona ne bi morala putovati. Brinuo je o njoj.
Setila se i kako je odveo od svojih prijatelja onu noć kada su pronašli Tristana.
Ostali su izgledali bezopasno, čak i kada su je gledali kao kriminalca kojem se
sudi.
Kako je dan odmicao, što je više mislila na Hala, sve više joj je bilo jasno da
kakve god da je imao tajne, lako bi mogle obrisati i razbiti ono što je počelo
između njih.
Ne zato što se ona ne bi mogla nositi sa njima, već zbog njegove porodice.
Nije bilo sumnje da su i ostali u Dreaganu bili deo Halovih tajni. I iako je Cassie
očajnički htela da zna te tajne, davala je sve od sebe da ne pokušava da ih sazna.
Ako pruži Halu vremena, ako nauči da joj veruje, možda će joj ih reći.
Ali to je bilo veliko možda.
Do podneva, Cassie više nije mogla gledati u četku za farbanje. Očistila je svoj
nered i napravila brzi sendvič. Nakon što ga je pojela, istuširala se i ispreturala
Danov ormar dok nije pronašla deblji kaput i kapu za glavu.
„Hajde da prošetamo, Duke,“ rekla je kada je sišla niz stepenice i izašla na
prednja vrata.
Iako je svaki deo nje hteo da krene u pravcu gde je Hal otišao, otišla je u
suprotnom smeru. Sneg je na trenutak prestao da pada i htela je da Duke malo
uživa u trčanju.
I njoj je trebala pauza od razmišljanja. Nije bilo potrebe da radi dok ne sazna
neke stvari. Nije bilo neobično da Hal ode na nekoliko dana bez posete, tako da
će iskulirati par dana.
Onda će opet krenuti.
Nasmešila se samoj sebi i stala na vrh brda dok je gledala Duka. Dukeova glava
se trznula u isto vreme kada i ona jer je mogla da se zakune da je čula... Urlik.
„Grmljavina,“ objasnila je sebi i psu.
Zemlja se zatresla ispod njenih nogu, ali samo na trenutak, ostavljajući je u
ubeđenju da je izmislila. Urlik se, međutim, opet čuo. Duke je naćulio uši i
napravio dva koraka prema zvuku.
„Ne, momče,“ rekla je. „Ostani sa mnom.“
Kraljevi Zmajeva

Na sreću, Dukovu pažnju je zaokupilo nešto drugo, i nastavili su šetnju. Kada je

Cassie pogledala na sat, hodali su već otprilike sat vremena, i požurila je da se
vrati poslu.
Zazviždala je Duku da krenu kući, ali kada se okrenula, shvatila je da je Duke
nekako napravio veliki krug oko kuće i doveo ih blizu Dreagan imanja.
Cassie je presekla pogledom Dansku dogu i videla da je posmatra, mašući
repom.
„Ne. Obećala sam samoj sebi da neću otići kod njega. Osim toga, ne sviđam im
se.“
Duke je otvorio usta i izbacio jezik u stranu, čineći se kao da se smeje.
„Drago mi je što misliš da je ovo zabavno.“ Cassie se umotala u veliki kaput i
prevrnula očima.
Odjednom se opet začuo urlik, glasan i dubok, ovaj put mnogo bliže. I Duke je
nestao.
Cassie je pokušala da potrči za njim, ali je sneg bio predubok. Opet je zazviždala
i povikala za njim, ali Duke nije slušao.
„Do đavola, Duke. Umorna sam od jurnjave za tvojom velikom guzicom.“
Cassie je opsovala dok se pentrala uz planinu. Činilo se kao da je sneg vraća
unazad, terajući je da upotrebi tri puta više energije samo da hoda. Kada se
popela na vrh, ugledala je Duka kako nestaje u šumi.
„Duke!“, povikala je i krenula za njim.
Cassie je nastavila da trči za Danskom dogom dugo nakon što ga je izgubila iz
vida. Čula je njegovo lajanje, što je usmeravalo u njegovom pravcu.
Kada se popela iz doline na vrh grebena, zapanjeno je gledala u zapanjujuću
vilu ispred nje. Ovce i stoka su bili posvuda, i u daljini je mogla videti još
građevina, što bi trebalo da je destilerija.
„Svetog mu sranja,“ promrmljala je.
Vila je bila najmanje četvorospratnica iz njenog ugla. Mogla je razaznati jedan
stub ali je zamišljala da ih ima još oko prednjeg dela kuće.
„Vile,“ ispravila se.
Oklevajući se spustila dole i sa strane da bi mogla imati bolji pogled na
građevinu. Izbrojala je šest stubova koji su bili oko šest stopa visoki. Sivi kamen
i arhitektura kuće su bili zapanjujući.
„Jesi li se izgubila?“
Duboki glas je iznenadio tako da se okrenula, noge su joj propadale u sneg
saplićući je. Cassie je mlatarala rukama pokušavajući održati balans.
Onda je ruka zgrabila za zglob i uspravila je.
Kraljevi Zmajeva

„Hvala,“ rekla je kada se okrenula i ugledala muškarca sa svetlo smeđom

kosom koja je jedva dosezala njegova ramena. Njegove svetlo smeđe oči su bile
oivičene crnom i davale mu predatorski izgled.
Izgledao je prilično poznato, kao da bi mogao biti jedan od onih tipova sa vrha
planine sa Tristanom, ali nije bila sigurna. Bilo je jako mračno tu noć.
„Ja sam Guy,“ rekao je. „A ti si na Dreagan imanju.“
Morala se dva puta nakašljati pre nego je uspela izgovoriti. „Znam. Moj pas je
potrčao ovuda. Pokušavala sam ga stići. Ja sam C -“
„Cassie Hunter,“ prekinuo je. „Znam. Svi znamo.“
Smirila je živce i podigla bradu. Toliko o tome da bude pristojna. „Znači, ne
sviđam vam se.“
„Ja te ne poznajem,“ rekao je i slegnuo ramenima, kao da je bila nebitna poput
komarca.
„Ali znaš ko sam.“
„Mi smatramo da je naša stvar da znamo ko god da je ostao u Danovoj kolibi.“
Cassie je razmislila o njegovim rečima i gurnula svoje hladne ruke u džepove.
„Pretpostavljam, čuvajući svoje tajne.“
„Svi imaju tajne.“ Guyove neobične oči su zakucale njene. „Svi.“
„Ja ne.“ Onda se nasmejala, para njenog daha je lebdela oko nje. „Ja sam
otvorena knjiga.“
„Onda mi reci šta si učinila Halu.“
Njen osmeh je izbledeo kada se alarm upalio. „Šta mu se dogodilo? Moj Bože,
je li povređen?“ Dok je njen mozak pretraživao sve mogućnosti, strah je pustio
korenje i ona je zgrabila Guya za ruku. „Molim te. Reci mi da je on dobro.“
Guy se nije pomerio tokom njenog ispada već je samo suzio oči na nju. „Toliko
ti je stalo?“
Prevrnula je očima i rekla, „Da! Je li toliko teško poverovati? Hal je... Poseban.
Nikada nisam srela muškarca poput njega, i mislim da nikada neću. Sada, molim
te reci mi, je li povređen?“
„On nije povređen, devojko,“ rekao je Guy, mekšeg i ljubaznijeg glasa.
Cassie je zakoračila unazad, otpuštajući stisak na njemu. „Zašto si me onda
uplašio?“
„Ti si pogrešno shvatila. Hteo sam da znam šta si učinila Halu da se ponaša kao
što nikada nije. To ne liči na njega.“
„Ljudi se menjaju.“
„Mi ne.“
„Šta vas čini drugačijima?“
Podigao je obrve na njeno pitanje. „Više nego bi mogla i da pretpostaviš,
devojko. Hajde da nađemo Duka.“
Kraljevi Zmajeva

„Sačekaj,“ uzviknula je kada je krenuo. „Hal on...“

„Biće ovde. Sada, hajde, Cassie.“
Polizala je svoje usne i pratila Guya niz planinu. Njen pogled je pao na veliku
štalu sa desne strane dvorca, sa ograđenim ovcama i stokom.
Ali ono što je zaista obuzelo njenu pažnju je bio način na koji je dvorac bio deo
planine. Činilo se kao da je građevina bila sagrađena u planini. Nikada tako nešto
nije videla.
Guy je preko ramena pogledao u nju, kada je odjednom zatvorila usta, koja su
visila otvorena. Zaklela bi se da je čula Guya da se nacerio.
Cassie je počela da se trese jer je tako dugo bila napolju na hladnoći. Guy je
hodao kao da mu zima uopšte nije smetala.
Vila i štala su brzo ostale iza njih kada je poveo niz stazu koja je bila utabana u
snegu. Kroz gusto drveće, opazila je građevine koje su izgleda bile deo destilerije.
„Razumeš li se u viski?“, upitao je Guy.
Kiselo se nasmejala. „Priznajem da nisam baš ljubitelj viskija.“
„Moraš da probaš naš. Misli da ćeš pronaći svoj omiljeni.“
„Da li se mi to približavamo destileriji?“
„Jednom delu. Posedujemo šest hiljada hektara oko nas, i iako ljudi znaju da
ovde živimo, trudimo se da ostane privatno koliko možemo.“
„Što uključuje i drveće.“
Otvorio je kapiju i stao u stranu da ona uđe. „Da.“
Cassie je ušla i sačekala ga. Izbrojala je četiri zgrade u njenoj blizini, a po
glasovima muškaraca iznutra, tamo se proizvodio viski.
Guy je zastao pored nje. „Hal ti je rekao da imamo tajne?“
„Rekao je da je jedini način da bude sa mnom ako ja razumem da on ima tajne
koje nikada neće podeliti.“
„A ti nisi znatiželjna u vezi tih tajni?“, upitao je Guy nepoverljivo.
Cassie se nasmejala, pitajući se da li će više ikada osetiti vrh nosa. „Naravno da
sam znatiželjna. Svako bi bio. Ali, kao što sam rekla, ima nešto u vezi Hala. Ako
je izbor da bi bila sa njim i ne znanja njegovih tajni, ili da ga više nikada ne vidim,
izabraću tajne.“
„Cassie.“
Srce joj je stalo kada je prepoznala Halov glas iza sebe. Okrenula se i pronašla
njegove plave oči poput mesečine kako je posmatraju mešavinom sreće i
iznenađenja.
Kraljevi Zmajeva

DESETO POGLAVLJE

Hal nikada nije očekivao da vidi Cassie u Dreaganu, ali jedan pogled na nju i
poželeo je da nikada ne ode. Njen nos i obrazi su bili crveni, ali osmeh koji mu
je uputila oslobodio je pritisak koji je bio u grudima kada je video Guya sa njom.
„Našao sam je na grebenu iznad kuće,“ rekao je Guy. „Čini se da je tvoja
Cassie izgubila psa.“
Toplina se proširila kroz Hala kada je Guy nazvao Cassie njegovom. Želeo je
da je potvrdi kao svoju više nego išta, ali kako ga je Rhys rano jutros upozorio,
to nije bilo moguće.
„Duke je nešto čuo i pobegao,“ Cassie je objasnila, oči su joj svetlile dok je
gledala u njega.
„Da, našao sam ga da luta malo pre. Taman sam hteo da ga odvedem kući.“
Još mnogo toga je Hal želeo da joj kaže, kao na primer koliko je mrzeo što je
otišao dok je ona spavala. Kako bi dao bilo šta da ostane sa njom.
Kako je žudeo da joj kaže svaku tajnu.
I kako je više od svega želeo da bude sa njom zauvek.
Znao je da je Cassie osetila nešto prema njemu. Po načinu na koji ga je gledala
i kako mu se predala noć pre.
Mrzela je tajne, znao je to, ali ih je prihvatila da bi bila sa njim. Da je zamoli,
nastavila bi na taj način. Ali to nije bilo ono što je on želeo.
Kako mogu da imaju bilo kakvu vezu ako ona ne zna ko je on, šta je on?
Hal nikada nije pomislio da će pronaći nekoga, pogotovo ne otkada se magija
Kraljeva postarala da nikada neće osetiti išta više od ljubaznosti prema bilo
kom ljudskom biću.
Zateturao se od šoka. Njihova magija je sprečavala njega i ostale Kraljeve od
osećanja milenijumima. Nešto se promenilo. Ali šta?
I kako?
„Moram to da vidim,“ rekao je Guy, upadajući u Halov um. „Moram to da
vidim svojim očima.“
Cassie se namrštila i okrenula svoj tamni pogled prema Guyu. „O čemu
pričate?“
„Šta je to između tebe i Hala.“
Hal je sačekao Guya da nastavi, ali je njegov prijatelj jedva klimnuo glavom i
okrenuo se.
„To je to?“, upitala je Cassie. „Jedan pogled i ti si zadovoljan?“
Kraljevi Zmajeva

Guy je zastao i vratio se kod njih. Dugo je gledao u Cassie pre nego se okrenuo
ka Halu. „Con se vratio. Želi da razgovara sa tobom.“
Hal još uvek nije mogao povesti Cassie da upozna Cona. Znao je da će Con
želeti da zna šta se dešava, i Hal je imao nameru da se bori da dobije Cassie.
Ali kako je mogao da joj traži da bude sa njim kada ona nema pojma u šta se
upetljala? Nakon ljudske izdaje davnih dana, nikome se neće svideti ono što je
Hal želeo.
„Kako mi je Cassie otvoreno rekla, stvari se menjaju,“ rekao je Guy. „Možda
nešto već jeste nad čim nemamo kontrolu.“
„Znam da se nešto promenilo,“ izjavio je Hal i pogledao u Cassie.
„Onda znaš šta moraš da uradiš. Ja ću ostati sa Cassie dok ti razgovaraš sa
Conom.“
Cassie je gledala čas u jednog pa u drugog pre nego je podigla ruku i rekla:
„Sačekajte. Imam osećaj da obojica pričate o meni bez da ustvari pričate o
meni. Ako bilo šta uključuje mene, zar ne mislite da imam pravo nešto da
kažem u vezi toga.“
Hal je uhvatio Cassie za ruke i nasmejao se dok je povlačio na sebe. „Veruješ
li mi?“
„Verujem.“
„Onda mi veruj u vezi ovoga. Daj mi malo više vremena. Idi sa Guyem dok ti
pokazuje destileriju. Uskoro ću vam se pridružiti.“
„Hal,“ prošaputala je, mršteći se od brige.
Ućutkao je poljupcem. Njen ukus je bio jednako sladak, jednako primamljiv
kao i noć pre. Obmotala je ruke oko njega, i Hal je dozvolio sebi da produbi
poljubac na kratko pre nego se odmaknuo.
„Veruj mi,“ ponovio je dok ju je Guy odvodio.
Hal je sačekao dok nisu zamakli pre nego je duboko uzdahnuo i krenuo prema
pećinama. Con je imao kancelariju u vili, ali Kraljev posao se uvek završavao u
planini.
Nije bilo iznenađenje pronaći Cona kako stoji ispred kaveza u kojem su bili
Srebrni, namrštenih obrva od razmišljanja. Constantinova kosa je bila kraća
nego njegova, ali opet dovoljno duga da se kovrdža pri krajevima.
Conov crni pogled se okrenuo ka njemu. „Čak i miljama daleko, osetio sam
nemir zbog pomeranja Srebrnih. Je li se još nešto od tada desilo?“
„Ne.“ Hal je stao pored Kralja Kraljeva i prekrstio ruke na grudima čekajući.
Nije bilo potrebe požurivati Cona. Kada god je njegov lider želeo da razgovara
o nečemu, započeo bi temu.
„Nakon toliko vekova ničega. Zašto sada? Šta je izazvalo Srebrne da se
pomere?“ Con je polako hodao oko velikog kaveza.
Kraljevi Zmajeva

„Nadali smo se da ćeš ti znati.“

Con je odmahnuo glavom, potpetice njegovih skupih kožnih cipela su kuckale
po kamenom podu. „Nije Ulrik. Dugo ga posmatramo. Znali bi.“
„Da li bi?“ Na Conov oštar pogled, Hal je rekao, „Malo smo se opustili. Možda
bi mogli malo pročačkati.“
„Ulrikova moć Kralja mu je oduzeta. Ja sam mu je oduzeo. Više se čak ne može
preobraziti u zmaja, još manje razgovarati sa Srebrnima. Ostavljen je sam i
neutešan samo sa svojom besmrtnošću i uspomenama da žive sa njim kroz
večnost.“
„Ti znaš zašto je napao ljude. Zato što su ubijali zmajeve. Neko je morao da ih
zaustavi, i taj neko je bio Ulrik.“
Con je udario rukama po metalnim šipkama kaveza. „Prokletstvo, bio je i moj
prijatelj!“
Hal je skrenuo pogled sa Cona. „Znaš da sam u pravu. Znaš da smo postali
blagi. Postoji druga magija na svetu, što znamo posmatrajući Druide i ratnike.
Druidi su mogli pomoći Ulriku.“
„Ne.“ Conov glas je bio mekši nakon ispada, jedva iznad šapata. „Ni jedan
Druid nije bio u blizini Ulrika, niti je potražio nekoga od njih. Ovde je reč o
nečemu drugom, nečemu što nam je promaklo.“
„Živeli smo u harmoniji sa ljudima jako kratko. Čini se kao neko drugo vreme
kada su zmajevi mogli da lete na nebu bez da bilo ko bude uplašen. Sećam se
slobode koju smo imali, Con, sreće što smo Kraljevi Zmajeva. Žudim za tim.“
„I ja isto.“
„Složio sam se sa Ulrikom da smo se trebali boriti sa ljudskim lovcima koji su
ubijali zmajeve. Ulrik je samo radio ono što je mislio da je ispravno.“
Con je prostrijelio svojim crnim očima u Hala. „Mi smo stvoreni da zaštitimo i
ljude i zmajeve.“
„Ali smo bili zmajevi pre nego smo jednim delom postali ljudi.“
„Tvoja poenta?“
Hal je rukom protrljao bradu. „Razmišljao sam o Ulrikovoj ženi.“
„Onoj koja ga je izdala? Onoj koja je napravila zaveru protiv nas?“
„Da. Znam da je zaslužila svoju sudbinu, ali još uvek pamtim izraz na
Ulrikovom licu kada je saznao da smo je ubili.“
Con je progutao knedlu i prešao rukom niz lice. „Moralo je tako da se desi.“
„Ulrik nam to nikada neće oprostiti.“
„Hal, ti mi sada govoriš nešto što misliš da mi ne proganja misli svaki jebeni
dan. Šta ti u stvari želiš?“
Kraljevi Zmajeva

„Tvoju reč da nećeš povrediti Cassie!“ Halovo disanje je bilo grubo dok su mu
se grudi brzo pomerale gore dole. Bio je spreman na da se bori sa Conom do
kraja ako dođe do toga.
Constantin je oštro izdahnuo i odgurnuo se od kaveza. „Koristili smo našu
zmajevu magiju. Postarali smo se da više nikada nećemo biti žrtve ljudske
izdaje.“
„Kao što si me i podsetio, mi smo pola - pola od oba sveta. Prošlo je hiljade
vekova od kada su zmajevi urlikali zemljom. Mi smo deo ljudskog sveta. Ne
znam šta se desilo, sve što znam je da mi je stalo – jako - do Cassie. I neću
nikome dozvoliti da mi stane na put da bi je imao.“
„To vidim,“ rekao je Con kada su se njegove crne oči zaključale sa Halovim.
Prišao je Halu i prekrstio ruke preko grudi. „Ona ne sme da zna ko smo mi, šta
smo.“
„Trebala bi. Ja ne mogu da imam vezu sa njom ako ne mogu da budem
iskren.“
„Onda ne možeš da imaš vezu. Što god da je između tebe i Cassie Hunter
nikada nije trebalo da se desi, ali sada kada jeste, postavljam uslove na to.“
Hal se odmaknuo od Cona. Con je to previše olako shvatio, što nije bilo nalik
na njega. Nešto je bilo u pitanju.
„Hal?“, upitao je Con, suženog pogleda.
„Ako povrediš Cassie na bilo koji način, ubiću te, Con, bio moj Kralj ili ne.“
Con je trepnuo, iznenađenje je zatreperilo preko njegovog lica, „Toliko ti je
stalo do nje?“
„Jeste. Očigledno to nisam dovoljno dobro objasnio.“
„Neću ja ništa Cassie uraditi, Hal. Ti ćeš. Magija koja nas je sprečavala od
osećanja mora opet biti aktivirana. Jasno ćeš to videti kada se završi.“
Hal je odmahnuo glavom u neverici kada su Rhys i Banan stali pored njega.
Hal je pogledao u Cona. „Možda mogu jasno da vidim, kada je aktiviraš, ali znaj
da ću se uvek sećati ovoga. Ovo je izdaja, kako god da je ti obojiš.“
„Ne možemo da dozvolimo da nas ljudsko biće opet izda, i u ovom modernom
dobu, ako svet sazna za nas, nikada nećemo imati trenutak mira,“ rekao je Con.
„Loviće nas, Hal. Čak ni ova planina neće zadržati ljude.“
„Ti nemaš pojma šta je mir. Ja sam ga pronašao, i oduzet mi je. To je izdaja,
Cone. Ona koju nikada neću zaboraviti,“ rekao je Hal, objašnjavajući svaku reč
tako da bi njegov Kralj mogao razumeti njegov bes.
Conovo lice je planulo od besa kada se nagnuo blizu Hala. „Da li iskreno misliš
da si zaljubljen u nju? Ti ništa ne znaš o njoj.“
„Znam više od tebe,“ rekao je Hal oskudnim osmehom. „Ne znam da li je ovo
što osećam ljubav ili ne, ali znam da je jako, i ne želim da živim bez Cassie.“
Kraljevi Zmajeva

„Znači osećaš nešto, što nije ljubav. To je reakcija na osećanje nakon toliko
vremena ničega, sa prvom ženom na koju si naleteo.“
Hal nije hteo da razmišlja o Conovim rečima, ali su ga zabrinule. Da li je Con u
pravu? Da li ovo stvarno nije duboka zainteresovanost kao što je mislio, već
nešto jednostavno zbog magije, i da padne na prvu ženu koja mu se našla na
putu?
„Znaš da sam u pravu.“
Hal je frknuo. „Nisi u pravu. Možda imaš ideju, ali te ne opravdava.“
„Onda hajde da vidimo. Pusti me da iskoristim magiju da sredim stvari. Ako
su tvoja osećanja duboka kao što misliš, još uvek ćeš osećati nešto prema njoj.“
Hal je oklevao, nesiguran da li da se upusti u šansu da izgubi ono što oseća
prema Cassie.
„Pogledaj oko sebe,“ rekao je Con. „Da li bi rizikovao sve što smo sagradili,
hiljade i hiljade godina vremena, zbog hira da ti je možda stalo do ljudskog
bića? Da li bi bio drugi Ulrik i doneo još jedan rat?“
„Cassie me ne bi izdala!“ Hal se izderao i suočio se sa Conom.
„Hal,“ rekao je Rhys. „Poslušaj Cona.“
Banan je dodirnuo njegovo rame. „Izgubili smo Ulrika. Ne bi da izgubimo i
tebe. Ne zbog žene.“
Hal je zažmurio i odmaknuo se od Cona. Ovi ljudi su bili njegova braća,
njegova porodica, poslednji od vrste. Nije mogao ignorisati njihove želje, ali
kako da odbaci svoju potrebu za Cassie?
„Pusti Cona da upotrebi svoju magiju,“ rekao je nežno Rhys. „Cassie zaslužuje
bolje od života sačinjenog od laži i tajni. Pusti je neka nađe muškarca koji joj
može dati decu, muškarca sa kojim može ostariti.“
Hal je stegnuo ruke u pesnice. Znao je da je Rhys bio u pravu, ali je bolelo čak
i da pomisli da odustane od Cassie. Ali joj nije mogao dati decu, i ako joj nije
mogao reći ko je bio, ne bi je mogao učiniti svojom družicom, što bi značilo da
bi ona umrla.
Dok on nikada ne bi ostario.
To nije bio način života za nju. Ona je bila vesela i puna života, puna nade i
ljubavi. Žudela je za porodicom. To je bio jedan od razloga zašto je došla
ovamo, da bude u blizini brata.
„U redu,“ zagrcnuo se, jedva izgovorivši reči.
Bio je sebičan što nije želeo da odustane od Cassie, ali trebao je da misli na
nju, a ne na sebe. Conova magija bi mogla ispraviti ono što je otišlo do đavola,
zaboravio bi Cassie, i ona bi nastavila sa svojim životom.
Kraljevi Zmajeva

Hal je raširio oči i okrenuo se prema Rhysu. „Reci Guyu da obriše Cassie
sećanje na mene. Ne želim da pati. Postaraj se da se ničega ne seća, ni jednog
jedinog trenutka sa mnom.“
„Završiću to,“ rekao je Rhys.
Hal je pogledao u Cona. „Nastavi sa tim.“
Klimanjem glavom, Con se okrenuo na peti krenuo kroz pećine. Pratili su ga u
tišini. Svaki korak je bio kao nož u Halovo srce. Nije mogao da izbaci Cassienu
sliku iz glave, da zaboravi ukus njenih slatkih poljubaca.
Nije mogao da zaboravi kako ga je naterala da se oseća posle eona ničega.
„Naša magija nikada do sada nije zakazala,“ rekao je Banan kada su došli do
male pećine.
Con je pogledao u svakog od njih pre nego je vratio pogled na Hala. „Sigurnost
čovečanstva je naša briga.“
„Kako možeš da brineš o njihovoj bezbednosti kada ih kriviš zbog onoga što
smo morali postati?“, upitao je Hal podrugljivo. „Jedva da možeš i da ih
pogledaš ponekada zbog izdaje. Ne možeš ih omalovažavati i želeti ih zaštititi
u isto vreme.“
Con je zavrnuo rukave do njegovog neobičnog belog dugmeta i slegnuo
ramenima. „Mi smo stvoreni da sačuvamo mir. Kada je Ulrik odlučio da
započne rat, mi nismo imali izbora nego da zaštitimo i ljude i zmajeve. Dok god
je Ulrik živ, uvek će biti pretnja.“
„Mi smo vezani za svet bez zmajeva,“ rekao je Hal. Ja sam Kralj ničega zbog
izdaje čovečanstva. Večnost se beskrajno prostire ispred mene. Nije nam
suđeno da budemo sami, Con.“
„Onda ljudi nisu trebali izdati Ulrika.“
Hal je sklopio oči i namestio se Conu kada je njegov Kralj počeo da iscrtava
svoju magiju. Hal je pomislio na Cassie i kako je njen osmeh mogao otopiti
njegovo srce. Kako je njen osmeh činio njegove dane vedrijima, a njen glas
stezao njegova jaja od požude.
Nije znao šta je ljubav, ali je bio siguran da ako još uvek nije pao na Cassie,
uskoro će. Njen dodir je slao kroz njegovo telo žudnju, a njeni poljupci su ga
terali da bude gladan za još.
Bilo je kao da je stvorena za njega. Kompletirala ga je u svakom smislu, i bez
obzira koliko se borio protiv toga, ganula ga je. Prvo svojom lepotom, a onda i
samom Cassie.
Ljubav. Je li to ono od čega mu je srce raslo kada bi ugledao Cassie? Je li to
ono zbog čega je hteo sve vreme da je dodiruje, da je drži u svojim rukama i
oseti njenu mekoću i njenu toplinu?
Kraljevi Zmajeva

Da li je to ono zbog čega ga je bolelo u grudima svaku put kada bi morao da

je napusti?
Kao kroz maglu, Hal je shvatio da je Con utihnuo od svoje magije. Hal je
otvorio oči i zatekao Cona, Rhysa i Banana kako bulje u njega,
„Zašto si prestao?“ Hal je upitao Cona.
Con je podigao glavu. „Nisam prestao.“
„Onda zašto još uvek imam osećanja prema Cassie?“ Hal je jedva mogao
poverovati. Bila je tu, svaki dodir, svaka reč, svaki poljubac. Želja, žudnja nije
nestala.
„Ne razumem,“ rekao je Con i namrštio se. „Moja magija bi trebala da je
delovala.“
To je bila istina. Con je bio Kralj Kraljeva jer je njegova magija bila najveća od
svih njihovih. Da njegova magija ne radi, činilo se previše dobro za poverovati.
Hal je pogledao u svoje ruke, a onda u Cona. „Šta si uradio?“
„Ništa,“ rekao je Con cinično pored njega. „Očigledno.“
Kraljevi Zmajeva

JEDANAESTO
POGLAVLJE
Cassie se trudila da izgleda zainteresovano za sve što joj je Guy govorio, ali
njene misli su letele Halu. Imala je loš osećaj u vezi njegovog odlaska kod Cona,
ko god da je do đavola to bio.
„Ovde dodajemo...“
Pogledala je u Guya kada je zastao i videla ga kako drži ruku naslonjenu na
vanjski zid zgrade i lica izobličenog od izraza koji bi samo mogla nazvati
euforičnim.
„Guy?“
On je otvorio svoje oči, i mali osmeh sa njegovog lica je izbledeo kada je
pogledao u nju.
„Šta je bilo?“, upitala je. „Šta se upravo desilo?“
„Žao mi je, Cassie,“ promrmljao je Guy pre nego se okrenuo.
Grumen koji je rastao u Cassinom stomaku pao joj je na noge. Znala je duboko
u svom srcu da je izgubila Hala. Nije bilo objašnjenja, samo sigurna činjenica
koja je naterala da poželi da padne, da se sklupča u loptu i plače.

„Tvoja magija nije uspela,“ rekao je Hal.

Mišić u Conovoj vilici se ukočio. „Znam.“
Ushićenje je ispunilo Hala, ali se suzdržao. Pobedio je u malom okršaju, ali je
borba tek trebala da počne. „To znači da ono što osećam prema njoj nije samo
prolazna emocija na prvo ljudsko biće na koje sam naleteo. To znači da je ono
što osećam stvarno.“
„Oh, sranje,“ Rhys je promrmljao iza njega.
Hal nije mogao da zaustavi osmeh koji mu se navukao na usne. „To znači da
je volim. Znaš kao i ja, Con, da ništa drugo ne može zaustaviti tvoju magiju.“
„Volim je,“ Hal je opet rekao. „Što znači da Cassie ne ide nigde. Ona će biti
deo mog života.“
Con ga je zakucao oštrim crnim očima. „Ti si možda dokazao svoja osećanja
prema ljudskom biću, ali ona još uvek nije potvrdila svoja za tebe.“
Kraljevi Zmajeva

Hal je odbio da pokaže strepnju. Cassie je bila jaka, ali da li će biti dovoljno
jaka da sazna da je on Kralj Zmajeva? „S vremenom ću joj sve reći. Ona može
dokazati sebe u međuvremenu.“
„Ne,“ rekao je Con, dubokog i konačnog glasa.
Hal je smanjio razdaljinu između njih i uneo se Conu u lice. „Ona je moja. Ništa
- i niko - neće tome stati na put.“
„Videćemo. Ja ću sve ispričati Cassie. Danas.“
Hal je osetio kako ga bes preuzima, znajući da bi Con učinio sve što može da
isprepada Cassie. „Dođavola ne.“
„Ja sam tvoj Kralj.“
„U vezi ovoga, nije me briga,“ rekao je Hal, odbijajući da se povuče kao što bi
trebao. „Ako neko treba da kaži Cassie, to sam ja. To je moje pravo.“
Con je skupio usne. „Budalo, pokušavam da te zaštitim.“
Hal je stajao na mestu, čekao, spreman za borbu za koju je znao da dolazi.
„Smiri se, Hal,“ Con je pretio, oči su mu počele svetliti od njegove moći.
„Odustani i hoću.“
„Nikada.“
To je bilo sve što je Hal trebao da čuje. Oborio je Cona, ruku obmotanih oko
njegovog struka kada ga je zavrteo unazad i bacio u zid.
Zvuk kada je Conova pluća šišteći napustio vazduh, doneo je osmeh
zadovoljstva na Halove usne. U sledećem trenutku, bio je na leđima. Trepnuo
je i video Cona kako skače na njega, borbenim pokličom sa njegovih usana.
Hal se otkotrljao u stranu i stao na noge pre nego je Conova šaka mogla da
sleti na njegove grudi. U tom kratkom trenutku, Hal se trznuo, sastavljajući
svoju nogu sa Conovom bradom.
Con je poleteo unazad, i Hal je imao prednost. Posegnuo je za Conom, ali
promašio ga za centimetar kada se Con okrenuo u stranu. Baš dok je Hal
pokušavao da ga zgrabi za nogu, Con mu se bacio na leđa, pritiskajući mu lice
o kamen.
Ali Hal još nije bio gotov. Ispustio je urlik i zabacio glavu unazad, sastavljajući
se još jednom sa Conovom bradom. To je bilo dovoljno da Conov stisak popusti
i da se Hal oslobodi.
Stao je na svoje noge i opet krenuo da napuni Cona, kada je krajičkom oka
nešto ugledao.
Kraljevi Zmajeva

Cassie je momentalno bila zapanjena brutalnošću koju je videla u Halu i

muškarcu sa kojim se borio. Nije bilo pauza, ni povučenih udaraca. Nameravali
su da se ubiju.
I nije bilo šanse da će samo stajati i gledati kako se to dešava.
Izvukla se iz Guyevih ruku kada je potrčala prema Halu u pećini obasjanoj
mnoštvom baklji duž zidova. On i drugi muškarac su trčali opet jedan prema
drugom. Zazvala je Halovo ime, ali je znala da neće moći dopreti do njega u
njegovom besnom stanju.
A onda je bila ispred njega, sa rukama na njegovim grudima. „Hal,“ rekla je,
zadihana od njenog franatičnog trčanja kroz pećinu, a onda do njega.
Zastao je istog trenutka, i pogledao dole u nju.
Cassie je pogledala preko njegovog ramena i videla da je i drugi muškarac
stao, ali je bes koji je zračio iz njega bio nesporan.
„Stani,“ rekla je drugom muškarcu, a onda Halu. „Zaustavite ovo već jednom.
Poubijaćete se.“
Halovo čelo se namrštilo kada je obuhvatio njene ruke dlanovima. „Cassie.
Moraš da odeš. Moram ovo da završim.“
„Ne. Ako je ovo u vezi mene, onda ja nisam vredna toga. Ti ljudi su tvoja
porodica. Nemoj se boriti.“
„Cassie,“ rekao je, i sklopio svoje oči, grudi su mu bile teške.
Cassie je trepnula i pustila suze kada se okrenula prema Conu. „Znam da vam
se ne sviđam, i to je u redu. Ja sam uljez. Shvatam, ali zar njegova osećanja nisu
važna? Ako je on porodica, zar ne bi trebali prihvatiti koga god da on odabere
i da budete sretni zbog njega, bez obzira da li sam ja ta osoba ili ne?“
Tišina je bila zaglušujuća. Cassie je progutala knedlu bez obzira na stezanje u
grlu i spustila ruke sa Halovih grudi. Više od svega je želela da ga zagrli i drži.
Ona i Dan se nikada nisu tukli. Kako su i mogli kada su jedva razgovarali i
nikada se nisu viđali? Ali je ubijalo da gleda Hala kako se bori sa svojom
porodicom.
Koliko god da je želela da stoji po strani i kaže njegovoj porodici da odjebu,
ne bi to uradila Halu. Jer je znala, više od svega, kako je kada nemaš porodicu
oko sebe.
„Ovo nisam očekivao,“ dopirao je hladan, dubok glas iza nje.
Cassie je pogledala preko ramena. Njegova zlatna kosa je podsetila na
surfera. Njegove oči su bile toliko crne i u potpunoj suprotnosti sa njegovom
kosom, i kada ga je pogledala u oči bilo je kao da je pogledala kroz ogledalo
hiljade godina.
Halovi prsti su se zategli pre nego je spustio ruke. „Sačekaj napolju, Cassie.
Nisam još završio ovde.“
Kraljevi Zmajeva

Prevrnula je očima i pomerila se tako da može gledati obojicu. „Da, jesi,“ rekla
je Halu. „Ova borba neće ništa promeniti.“
„Učiniće mnogo više nego misliš.“
Od njegovih reči se namrštila. Cassiein pogled se pomerio prema Conu da bi
ga zatekla kako je posmatra hladnom ravnodušnošću. Brzim pogledom, uočila
je i Guya i dvojicu ostalih kako je pažljivo posmatraju.
„Guy, da li bi želeo da nam objasniš kako je Cassie ovde stigla?“ Con je upitao.
Guy se opušteno ramenom naslonio na stenu u pećini. „Nisam puno obraćao
pažnju na nju.“
Cassie se nakašljala na Guyevu laž. „Ja idem. Samo sam htela ovo da
zaustavim.“
Krenula je da se odmiče, kada je Hal povukao na sebe, besomučno se
obrušavajući na njene usne. Obesila se o njega, njeno telo je progutano u želji
tako vreloj, tako požudnoj da se tresla zajedno sa njom.
Hal je završio poljubac i naslonio svoje čelo na njeno, njihovo disanje je bilo
teško i nepravilno. „Nisi trebala da dođeš ovamo i vidiš me ovakvog.“
Nije mogla da se otrese osećaja da je ispod površine postojalo nešto opasno
i ne baš mračno, nešto što nije mogla da razume.
„Koliko ti je stalo do Hala, Cassie?“ Con je upitao, dok mu je glas odzvanjao u
pećini.
„Mnogo,“ odgovorila je bez da ga je pogledala.
Hal je trznuo glavom i pogledao u Cona preko njene glave. „Con,“ upozorio
ga je.
„Cassie, imam nešto da ti kažem.“
Kada je Hal hteo da progovori ona je stavila svoje prste preko njegovih usana
da ga ušutka. Onda se okrenula prema Conu. „Znači o ovome se radi? Pusti me
da pogodim. Želiš da mi kažeš nešto što će me isprepadati? Ali Hal želi da bude
onaj koji će mi to reći.“
Jedna od Conovih plavih obrva se podigla. „Da.“
„U redu.“
„Ne,“ Hal je povikao. „Ja ću joj reći.“
Cassie mu se nasmejala. „Ništa što će mi Con reći me ne može uplašiti od
tebe. Pusti ga da mi kaže.“
„Cassie.“ Njegov glas je bio nizak i dubok, i probadao joj srce jer je u njegovim
očima mogla da vidi bol. Plašila se šta će joj Con reći.
Jedini način da dokaže Halu da je nije lako uplašiti je da mu se vrati nakon što
Con završi. Samo tada će Hal shvatiti.
Nagnula se i brzo ga poljubila pre nego se okrenula prema Conu. „Hoćemo li
onda nastaviti sa tim?“
Kraljevi Zmajeva

Hal je zadržao stisak na njenoj ruci dok je pratila Cona. Još jednim poslednjim
stiskom, Hal je pustio njenu ruku. Svaki korak koji je načinila od njega je bio kao
da je delić njenog srca otkidan od nje. I ostavljen iza nje.
Cassie nije pogledala ni u jednog od ostalih muškaraca, zbog straha da bi
mogla izgubiti kontrolu nad svojim emocijama. Duboko je uzdahnula kada je
izašla i pogledala preko Dreagan imanja.
Bilo je umotano u prekrasni beli debeli omotač, ali je pomislila da je
verovatno bilo zapanjujuće tokom leta kada je sve bilo živahno i zeleno.
Da li će biti u blizini da to vidi, bilo je pitanje.

Hal je gledao kako Kralj i Cassie odlaze, znajući da će Constantin dati najgore
od sebe da uplaši Cassie. On bi pobedio Cona, Hal je to znao. Ali je Cassie bila
ta koja je zadržala njegovu ruku i odlučila umesto njega.
Ubijalo ga je dok je gledao kako odlazi sa Conom, priznajući da mu se možda
više nikada neće vratiti.
Banan je prišao Halu i stao pored njega te spustio utešno ruku na njegovo
rame. „Cassie ima osećanja za tebe, stari prijatelju.“
„Da. Ali da li je to dovoljno?“
„Uskoro ćemo saznati,“ rekao je Rhys.
Guy se odmaknuo od zida i gledao prema izlazu iz pećine. „Nisam hteo da
poverujem da je naša zmajeva magija zakazala i da je Hal osetio nešto prema
ljudskom biću. Ali niko od vas nije stajao tamo kada se Cassie htela vratiti kod
njega. Bila je spremna da se bori sa mnom da dođe do Hala.“
„Da li je ikada do sada zmajeva magija zakazala?“ Banan je upitao.
„Kellan bi mogao da zna.“
Hal je pogledao u Guya. On je bio u pravu. Ako je iko znao sve o istoriji
zmajeva, to je bio Kellan, koji je sve pratio. „Pa onda idemo kod Kellana.“
„Samo Con zna gde je on,“ Rhys je izjavio sa žaljenjem.
„Onda možemo samo da čekamo.“ Hal se spustio niz stenu i stavio glavu u
svoje ruke. „Bio sam sebičan, hteo sam da budem sa Cassie. Znao sam da ništa
dobro neće izaći iz ovog. Čak i kada sam znao da bi se trebao držati po strani,
nisam mogao.“
Rhys je seo dole pored njega. „Mislio sam da je Cassie mogla nešto učiniti
nešto da uznemiri Srebrne i da spreči magiju koja nam ne dozvoljava da
osećamo, ali više tako ne mislim.“
Kraljevi Zmajeva

„Onda je nešto drugo ovo izazvalo,“ rekao je Banan, podrugljivo se

osmehujući. „Bio sam prilično zadovoljan što ne moram da se borim s ljudskom
izdajom.“
Guy je počeo da kruži po pećini, namrštenog čela od razmišljanja. „To ne
može biti Ulrik. Jedini koji bi mogli da razbiju magiju zmajeva bi bili mi, a svi
znamo da to ne diramo.“
„Što ostavlja šta?“ Banan je upitao.
Rhys je frknuo. „I šta to znači za nas ostale?“
Hal je pogledao u svakog od svojih prijatelja. Po prvi put tokom eona, njihove
budućnosti su još jednom bile nesigurne. Trebali bi ostati na straži, biti oprezni
protiv svakoga i svačega.
„Toliko godina mira,“ rekao je Guy.
Banan je protrljao bradu rukom. „Ne uživam u borbi, ali želim slobodno da se
vinem u nebo. Usuđujemo se noću, ali ja želim leteti tokom dana sa suncem na
mojim ljuskama. Žudim za tim.“
Hal je tačno znao kako se Banan osećao. I on je žudeo za danima kada nisu
morali skrivati što su bili. Kada su mogli da polete u nebesa tako često i dugo
koliko su hteli.
„Možda je naše vreme ovde završeno,“ rekao je Rhys.
Guy je zastao pored njega i uzdahnuo. „Ovo je bila naša planeta mnogo pre
nego su se ljudi doselili. Ne želim tako brzo da odustanem, ali možda je Rhys u
pravu. Možda je vreme da uzmemo Srebrne i Ulrika i odemo za ostalim
zmajevima.“
„Mogli bi biti Kraljevi kakvi treba da budemo,“ Banan je promrmljao.
Sve što je Hal znao je da ne ide nigde bez Cassie. Bez obzira koje zlo ili magija
ili šta god je pomerilo Srebrne i promenilo zmajevu magiju, Cassie je bila
njegova.
Kraljevi Zmajeva

DVANAESTO
POGLAVLJE
Cassie je gledala Cona kako je stao pored nje i uputio joj mali osmeh.
„Dozvoli mi da se i zvanično predstavim. Ja sam Constantin, i ja vodim
Dreagan.“
„Rekla bi da mi je drago da te upoznam, Constantine, ali bi više volela da mi
kažeš šta god da je potrebno da mi kažeš.“
„Ideš pravo do srži stvari. Sviđa mi se to.“
„Imam osećaj da ti se niko posebno ne sviđa.“ Cassie nije znalo šta je spopalo.
Znala je da je rasprava neće nigde odvesti, ali činilo se da nije mogla da odoli.
On se nasmejao, samo na pola, tako da osmeh nije zaista stigao do njegovih
očiju. „Ne sviđam ti se.“
„Ne baš.“
„Iskreno, ok. Kako bi bilo da ti ja sve ispričam, svaku tajnu koju čuvamo. A
zauzvrat, ti moraš iskreno odgovoriti na bilo koje pitanje koje ti postavim.“
Namrštila se. Zvučalo je i suviše lako. Sigurno je postojala neka caka. „Zašto
nisi želeo da mi Hal ispriča?“
„Jer bi on pokušao da ublaži udarac, a ja mislim da je najbolji pristup
govoreći... I pokazujući... Tačno u šta se upuštaš.“
Cassie nije videla da je Con imao isplaniranu zlu nameru. Samo iskren
razgovor koji će joj se možda dopasti ili neće.
„Kao prvo, moram da znam šta osećaš prema Halu.“
Bila je nespremna da odgovori na pitanje, pošto se nije usudila da pogleda
dublje u svoja osećanja. „Ne znam.“
„Tražio sam iskrenost, gospođice Hunter. Ako ne možeš da mi je daš, onda je
razgovor završen.“
„Sačekaj,“ rekla je i uhvatila ga za ruku. Kada je pogledao u njenu ruku, brzo
ga je pustila. „Govorila sam istinu. Nisam bila dovoljno hrabra da razmislim šta
osećam prema Halu. Bojim se šta ću pronaći.“
„Da ga voliš? Bojiš se da ga voliš?“, upitao je Con, mršteći se.
„Da. I ne.“ Cassie je protrljala njen hladan nos. „Ono što osećam prema Halu
nikada pre nisam osećala prema ikome. Bojim se da ako je to ljubav, zgrabiću
je obema rukama i dati najbolje od sebe. Samo da ne izgubim njega. Nisam
sigurna da sam dovoljno jaka da to mogu preživeti.“
Kraljevi Zmajeva

Par dugih trenutaka je Con jednostavno buljio u nju. „Mislim da si jača nego
što shvataš. Pođi sa mnom, gospođice Hunter. Idemo u moju kancelariju, gde
se možeš ugrejati i možemo razgovarati na miru.“
Cassie je pogledala preko njegovog ramena u pećine pre nego je krenula za
Conom. To je bio kratak put od ulaza do vile skrivene u maloj bašti do bočnih
vrata solarijuma.
Zelenilo je bilo posvuda. Veliko drveće u saksijama i male saksije sa biljkama.
Zelenilo i ukrasno cveće kakvi se mogu naći samo u tropskoj šumi su je
okruživali.
„Ovo je jedno od mojih omiljenih mesta,“ rekao je Con.
„Mogu da vidim i zašto. Ovo kao da je drugi svet.“
Po prvi put je videla da su mu oči malo smekšale. Onda je nastavio napred sa
Cassie.
Bila je toliko obuzeta razgledanjem vile i tepisima u boji koji su prekrivali
izlakirani drveni pod, tajanstvene gipsane ukrase, i istog tamnog drveta kojim
su prekriveni neki zidovi da nije imala predstavu koliko puta su skrenuli iza
uglova ili koliko stepenika su prešli.
Poveo je niz dugi, uski hodnik gde su visile ogromne slike zmajeva visoke
preko deset stopa i široke šest. Neki su jednostavno leteli kroz vazduh, neki u
borbi.
„Ove su prelepe,“ rekla je kada se zaustavila ispred platna da pogleda u
zelenog zmaja koji se borio sa srebrnim zmajem. „Nikada nisam videla slike
poput ovih. Umetnik je neverovatan.“
„Zašto si stala pored ove?“
Cassie je pogledala Cona i podigla je jedno rame. „Ne znam. Nešto u vezi nje
me privuklo. Oči zelenog zmaja izgledaju kao smaragdi, i način na koji njegove
ljuske blede od tamne smaragdno zelene do svetlo zelene prema prednjem
delu njegovog tela je...“ Slegla je ramenima i nasmejala se. „Pa, prelepo je.“
Con se nasmejao i nastavio niz hodnik. Cassie je poželela da ostane i još
jednom pogleda sliku, ali je preko volje pratila Cona do otvorenih vrata pored
kojih je stajao.
Ušla je u raskošnu kancelariju u kojoj su prozori od poda do plafona bili
smešteni iza stola od mahagonija i pružali pogled na planine po kojima su pasle
ovce.
„Molim te, sedi,“ rekao je, i pokazao na dve kožne fotelje dok je on sedao u
stolicu iza stola.
Cassie se spustila u stolicu i pogledala oko sebe. Skupe ploče su prekrivale
zidove. Kamin je bio smešten na jednom kraju kancelarije sa kožnim kaučom u
boji burgundca smeštenim ispred njega. Bilo je još slika zmajeva, ali su ove bile
Kraljevi Zmajeva

mnogo manje, i svaka je prikazivala jednog zmaja iako u različitim bojama i

veličinama.
Sa desne starne Cona, gde su se završavali prozori, bio je mač koji je svetleo
kao svetiljka.
Kancelarija se činila poput privatne, ne ona koju je Con koristio da vodi posao.
Cassie je onda prebacila pogled na njega. Bio je mlad i zgodan ako bi neko
mogao da prođe pored cinizma u njegovim očima.
„Ovo je tvoja lična kancelarija. Zašto si me doveo ovde?“
Slegnuo je ramenima i upleo prste preko stomaka. „Ono što imam da kažem
je privatno. Niko od radnika iz destilerije se ne bi usudio da nam smeta ovde.
Nemam pojma koliko će ovaj razgovor potrajati, ali odbijam da me neko
prekine tokom bilo kojeg dela njega.“
„U redu. Onda da nastavimo.“
Con se nasmejao. „Šta ti je Hal rekao o nama?“
„Ništa sem toga da imate tajne koje nikada neće podeliti.“
„Pa, Cassie, ja ću podeliti te tajne. Ono što nameravam da ti kažem nikada
više ne sme biti izgovoreno.“
Nagnula je glavu i rekla. „Razumem.“
„Ne, nećeš dok ne čuješ ono što imam da kažem.“
Cassie je šmrcnula kada se osećaj vratio u njen nos zbog topline u sobi.
„Pokušaćeš da me isprepadaš sa Halom. Trebaće ti mnogo. Šta, jeste li svi
članovi mafije ili šta? Dileri droge?“
„Ništa poput toga,“ rekao je Con sa osmehom.
„Onda šta?“, postajala je nervoznija što su duže razgovarali.
Con se nagnuo napred tako da su njegovi laktovi bili oslonjeni na besprekorno
čist stol. „Mi nismo ljudi, Cassie. Ne u potpunosti.“
Od svih stvari koje je mogao da kaže, na to nije bila pripremljena. Mogla je
samo da bulji u njega, čekajući ga da nastavi.
„Mi smo besmrtni sa moćima drugačijim od onih koje možeš da shvatiš. Mi
smo stvoreni da štitimo ljudsku vrstu. I zmajeve.“
Pogledala je slike zmajeva. „Zmajevi? Kao u... Zmajevi?“
„Da. Zmajevi. Mi smo jednim delom zmajevi. Od početka vremena, zmajevi
su živeli na zemlji. Ispunjavali smo nebo. I onda su stvoreni ljudi. U nameri da
ljudi i zmajevi žive u harmoniji, morao je da postoji neko ko je bio po pola od
oba sveta. Svaki od nas je vođa svojih zmajeva. I onda nam je omogućeno da
se možemo preobraziti između forme zmaja u ljudsku formu. Kraljevi
Zmajeva.“
Cassie nije shvatala da je stezala naslon za ruke na stolici toliko čvrsto dok je
nije zabolela ruka. Nije mogla da skloni pogled sa Cona.
Kraljevi Zmajeva

„Ti kažeš da ste vi zmajevi?“ Polako je izgovorila.

Con je spustio glavu pre nego je pogledao, njegove crne oči su je zakucavale
u stolici. „To je tačno ono što govorim. Hoćeš li da ti pokažem?“
Ustao je i pokazao joj da stane pored njega uz prozor. Cassie nije bila sigurna
da će njene noge izdržati izdržati, ali je uspela da se podigne i priđe prozoru.
Nisu trebali dugo da čekaju. U dolini, ovce su počele da se rasipaju kada je
muškarac potrčao niz planinu. Trebao je trenutak ali je Cassie prepoznala
Tristana. Pao je na kolena i uhvatio se za glavu kao da je bio u velikim bolovima.
„Ja -“
„Gledaj,“ Con je prekinuo. „Tristan nam je novi. Tetovaža ga obeležava kao
Kralja. On uči kako da sluša zmaja u sebi. Svaki dan u ovo vreme izlazi.“
Ispred njenih očiju, preobrazio se u velikog jantarnog zmaja i zaurlao.
Odjednom je shvatila da zvuk koji je ranije čula nije bio grmljavina, već urlikanje
zmaja.
Tristanova zmajeva krila su se rastvorila od njegovog tela i podigao je svoju
veliku glavu u nebo.
„Sranje,“ rekao je Con, i počeo da otkopčava svoju košulju kada su četiri
muškarca potrčala u dolinu.
Cassie je gledala, zapanjena, kako su Rhys, Guy, Banan i Hal okružili zmaja.
Tristan je jurio za Halom, i taman kada je pomislila da će Hal biti pojeden, zeleni
zmaj je stajao tamo gde je on nekada bio.
Zateturala se unazad i udarila o stol, sa rukom na ustima.
„Sada vidiš,“ rekao je Con.
Cassiene reči su bile zaključane u njenom grlu kada je shvatila da je zeleni
zmaj u kojeg je sada gledala bio isti onaj sa slike koju je tako dugo posmatrala
u hodniku.
Taj zmaj je bio Hal.
Jedan po jedan, ostali su se preobrazili dok žuti, plavi i crveni zmajevi nisu
stajali oko Tristana. Kada je pokušao da skoči u nebo i odleti, Hal ga je zgrabio
za noge i bacio o zemlju.
Cassie je poželela da se okrene ali nije mogla. Bila je fascinirana onim što je
videla. Hal, njen neverovatni, predivni Hal je bio veličanstveni zmaj.
Taman kada je pomislila da je gotovo, Tristan je skočio na noge i otvorio svoja
velika usta pa zaurlao. Pokušavao je svojim kandžama ogrebati Hala i ostale.
„Rekao si da ste besmrtni. Da li to znači da sve preživljavate?“, upitala je kada
je Hal besno zaurlao jer su mu grudi bile poderane.
„Jedini koji mogu da nas ubiju su drugi Kraljevi Zmajeva.“
Pogledala je u Cona. „Pa učini nešto. Siđi dole i zaustavi ovo pre nego Hal ili
neko drugi bude povređen.“
Kraljevi Zmajeva

„Povređen?“, upitao je Con namršten. „Cassie, on će zaceliti. Tristan još nije

u potpunosti savladao sve što je on. Hal i ostali su stari koliko i samo vreme.
Oni mogu da se brinu sami o sebi.“
Nije bila ubeđena, pogotovo kada je Tristan još nekoliko puta ogrebao Hala i
ostale. I onda je sve bilo brzo gotovo kao što je i počelo.
Dok je Tristan ležao u ljudskom obliku, gol u snegu, pustila je da joj mozak
svari činjenicu da je Hal bio star koliko i samo vreme. Činilo se nemoguće, ali
ipak, nakon što je videla preobražaj u zmaja, za poverovati.
Kada se Tristan preobrazio, i Hal i ostali su. Cassie je žudela da ode do Hala,
ali je znala da Con još uvek nije završio sa njom.
Dok su Rhys i Guy podizali Tristana za ruke i prebacili ga preko njihovih
ramena da bi mogli otići, Hal je ostao okrenut leđima ka njoj.
Polako se okrenuo i pogledao pravo u nju.
Cassie je stavila ruku na prozor, nadajući se da će mu dati do znanja da se
možda uplašila ali da neće pobeći.
„On ne može da te vidi,“ rekao je Con.
Spustila je svoju ruku i pogledala ga. „Još uvek treba da pobegnem iz sobe
vrišteći. Pretpostavljam da imaš još pokušaja da me uplašiš.“
„Ima još mnogo toga, gospođice Hunter.“
Cassie se vratila na mesto i čekala.
„Mi smo vezani za ovo mesto,“ rekao je kada je seo u svoju stolicu. „Možemo
da odemo na nekoliko nedelja, a ponekad i mesec u komadu, ali se uvek
moramo vratiti.“
„Zašto?“
„Jako davno, neki ljudi su počeli loviti zmajeve. Nekoliko zmajeva je ubijeno.
Pošto smo trebali da štitimo i jedne i druge, mi Kraljevi smo ostali na našu
ruku.“
„Je li to bilo pametno?“
Con je odmahnuo glavom. „Gledajući unazad, verovatno ne. Jedan od nas,
Ulrik, mislio je isto kao i ti. Kada je došao da traži moju dozvolu da pronađe
lovce, ja sam odbio. Ulrik je preuzeo na sebe da osveti ubijene zmajeve.
Njegova odmazda je počela pravi rat koji sam ja pokušavao da izbegnem.“
„Da li zato toliko mrzite ljude?“
„Ja ne mrzim ljude.“
Cassie je upitno podigla obrvu.
Nakon nekog trenutka, Con je nastavio. „To nije bio samo rat. Mogao sam
lako da zaustavim Ulrika i kaznim ga zbog neposlušnosti. Ali se zaljubio u
ljudsko biće. Iskoristila je svoj uticaj i nastavila da gura Ulrika u sve više i više
Kraljevi Zmajeva

bitaka. Ono što Ulrik nije znao je da je ona nekako komunicirala sa njegovim
srebrnim zmajevima i namestila im napad, ubijajući žene i decu.“
„Oh, Bože,“ rekla je Cassie, osećajući mučninu dok je zamišljala scene u svojoj
glavi.
„Svaki zmaj ima Kralja, i svaki Kralj odgovara meni. Ulrik je bio prijatelj, iako
je bio bliži sa nekoliko ostalih, pogotovo Halom. Bio sam spreman za one koji
su bili lojalni Ulriku, one koji su želeli da se bore sa njim da pronađu lovce, da
se okrenu kada sam izdao naređenja da pronađu i ubiju Ulrikovu ženu.“
„Jesu li?“, upitala je.
Con je na trenutak ostao tih. „Ne. Saterali smo je lako u ćošak kada je
napustila Ulrikovo utočište. Nisam znao da je bila na putu da se nađe sa njim.
Moj mač je prvi posekao. Svaki Kralj je onda zasekao njenu kožu.“
Cassie nije morala da čuje ostatak događaja. Znala je. „Ulrik je otkrio šta ste
uradili.“
„Da.“ Con je ustao i otišao do kamina i ubacio cepanicu u vatru. „Njegov bes
je bio nekontrolisan. Moj plan je bio da mu kažem šta je naumila njegova žena,
ali mi nikada nije dao priliku. Iskoristio je svoje Srebrne da napadne nas. Bitka
je bila ogromna. Mnogi ljudi su izgubili svoje živote jer su im se našli na putu. I
onda su se mnogi pridružili lovcima i ubili ranjene zmajeve pre nego su mogli
zaceliti. To je bio potpuni haos. A mi smo imali samo jedan izbor.“
„Što je bilo,“ požurila ga je kada je zastao.
Con je ustao i okrenuo se prema njoj. „Iskoristio sam svoju zmajevu magiju
da oduzmem Ulriku mogućnost da se preobrazi ili da razgovara sa svojim
Srebrnim. Uhvatili smo nekoliko Srebrnih i zatvorili ih u kavez tamo u planini.
A onda smo poslali ostale zmajeve na različita... Mesta... Gde mogu biti
sigurni.“
„Zašto niste otišli sa njima?“
„Ulrik može da bude besmrtan i čovek za sve namere ili svrhe, ali je on i dalje
Kralj Zmajeva. Njegov bes i želja za osvetom rastu i nakon svih ovih milenijuma.
Mora da bude na oku, zbog dobrobiti čovečanstva. Sa vezanim Srebrnima u
planini, jedini način da ih držimo zarobljene je uz pomoć zmajeve magije.“
„Misliš Kraljeva. Zato ne možete da odete, zar ne?“
„Da.“
Cassie je oštro izdahnula i pogledala kroz prozor i ugledala Hala kako se
preobrazio u predivnog zelenog zmaja, i onda opet u ljudski oblik.
„Zašto mi sve ovo govoriš? Mislila sam da želiš da me uplašiš.“
„Jesam,“ Con je rekao sa osmehom. „Ali posmatrao sam te dok se Hal
preobražavao. Bila si zabrinuta za njega, iako sam video iskru straha u tvojim
očima. Rekao sam ti da ću ti otkriti naše tajne.“
Kraljevi Zmajeva

„I jesi. Šta želiš da ti odgovorim?“

„Moje pitanje od pre. Voliš li Hala?“
Cassie je pomislila na njen život pre Hala, i kako je on sve promenio. Čak i sa
njim koji nije u potpunosti čovek, ne bi mogla da zamisli njen svet bez njega.
Terao je da se smeje, probudio je strast u njoj za koju nije znala da je moguće.“
„Da. Da, volim Hala.“
„Možeš li da se suočiš sa njim dok je u obliku zmaja?“, nežno je upitao Con.
Cassie je polizala usne i ustala. „Da.“
Con je otišao do vrata kancelarije i uzeo za kvaku. „Upozoriću te, kada zmaj
pronađe svoju družicu, nema povratka nazad. Ako imaš bilo kakvih sumnji,
sada je vreme da ih kažeš. Ako izađeš odavde i suočiš se sa Halom u obliku
zmaja, označiće te zauvek kao svoju.“
„Ne zauvek,“ rekla je kada je shvatila da bi on mogao nastaviti bez nje. „Ja
nisam besmrtna.“
Con nije rekao ništa dok nije otvorio vrata. „Dokaži Halu da želiš da budeš sa
njim. Ali te upozoravam Cassie, ako pobegneš od njega, ako ga povrediš,
nateraću te da patiš.“
„Misliš, ubićeš me.“
Njegov osmeh je bio leden i smrtonosan. „Ja ne ubijam ljude. Imaćeš svoj
život, ali niko ne povređuje moje Kraljeve, a da ne oseti moj gnev.“
Cassie je izašla iz kancelarije i otišla do slike Hala. Nežno je dodirnula zelenog
zmaja. „Vodi me Halu,“ rekla je Conu.
Kraljevi Zmajeva

TRINAESTO POGLAVLJE

Hal se nije trudio da se obuče. Znao je da je Cassie posmatrala njega i ostale

dok su pokušavali da obuzdaju Tristana. Nije želeo da ga vidi takvog.
Pokazao bi joj se drugačije. Ali moralo je da bude po Conovom.
Hal je spustio glavu u ruke kada se naslonio na stenu i čvrsto stegnuo oči.
Svako ko vidi zmaja po prvi put, trebao bi da bude izbezumljen, a ne isprepadan
na smrt.
Cassie je videla njih petoricu.
U borbi.
„Jebiga,“ Hal je promrmljao.
Znao je da je izgubio Cassie. Izjedalo je njegovu dušu kada je shvatio da je
sada verovatno na pola puta do Arizone, sa Conom koji joj pomaže da se ukrca
na avion.
Po prvi put za dugo vremena, Hal je mrzeo Constantina. Zašto je toliko loše
bilo za nekoga od njih da bude srećan? Šta nije bilo u redu sa osećanjima?
„Ponašaš se kao da je otišla?“, rekao je Rhys kada mu je bacio par crnih
farmerica.
Uhvatio ih je pre nego su ga pogodile. „Za ljudsko biće koje misli da zmajevi
nisu stvarni, šta misliš šta je uradila kada je videla da se menjamo?“
„Zašto ne pitaš mene?“, upitala je Cassie iza njih.
Hal je skočio na noge i okrenuo se. Tamo je stajala Cassie, sa rukama
zakopanim u džepove njenog prevelikog kaputa sa Conom iza sebe.
Hal je dao sve od sebe da ne ode do nje i povuče je u svoje naručje, da oseti
njenu mekoću na sebi i samo je drži.
„Con mi je sve rekao,“ rekla je u tišini. „Ja... Pa, sve sam videla.“
Bojao se da bilo šta kaže i uplaši je, ali morao je da zna. „I još uvek si ovde?“
„Da.“
Con je prošao oko Cassie i brzo joj klimnuo glavom. „Ima još jedna poslednja
stvar koja mi je potrebna od tebe i Cassie, Hal.“
Hal je okrenuo pogled prema Conu. „Šta?“ Uradio bi bilo šta sve dok je Cassie
bila pored njega.
„Preobrazi se.“
Sve samo ne to.
Kraljevi Zmajeva

Želeo je da ona zna ko je on bio, šta je bio, ali je video paniku i oklevanje u
njenim prelepim tamnim očima. Videla ga je iz daleka, ali iz blizine i lično je bilo
nešto potpuno drugačije.
Izgledala je spremna da se u svakom trenutku okrene, kao da nije bila sigurna
ni u jednog od njih. Otkako je u njenom pogledu uvek bilo poverenje i
prihvatanje, sada je bila neodlučnost.
Kako je Hal to mrzeo. Možda je čuvanje tajni samo za njega bila najbolja ideja.
Onda bi je imao. Njeno prihvatanje njega kao polu-zmaja izgleda da više nije
bilo važno.
„Hal,“ Con je bio uporan.
Cassie je polizala usne, drhtavog osmeha kada je rekla: „Hajde.“
Popustio je stisak na svojim farmericama. Za manje vremena nego što je
potrebno da pantalone udare u zemlju, on se preobrazio. Podigao je glavu i
ispravio se koliko je mogao zbog niskog svoda u pećini.
Kroz smaragdne zelene oči zmaja sa svojim oštrim vidom, ugledao je kako je
Cassie širom otvorila oči i zakoračila unazad. Koliko god da je Hal želeo da se
okrene, nije.
Želela je da ga vidi kao zmaja, da bi joj sve pokazao.
Izdahnuo je, snaga vazduha je zatalasala njene tamne kovrdže oko nje. Hal je
prebacio svoju težinu i zvuk njegovih kandži na kamenu je bio glasniji od tišine.
I na njegovo iznenađenje, prišla mu je.

Cassie nije shvatala ogromnu veličinu Hala dok nije stao ispred nje. Zelene
ljuske su bile još lepše izbliza.
Ljuske su postajale finije i manje na njegovom vratu i repu, ali na njegovom
širokom telu su bile guste i jake. Na kraju njegovog dugačkog repa, nalazio se
nastavak poput sekire koji je bez sumnje mogao prepoloviti drugog zmaja.
Njegovi debeli udovi su imali po tri raširena prsta sa dugim kandžama zbog
kojih je zastala. Poluprovidna zelena kresta koja se protezala od njegovih
ramena do vrha repa samo ga je činilo zastrašujućim, kao da mu nije potrebna
pomoć.
Dok su je njegove zelene oči posmatrale, mogla je da vidi Hala u njima.
Njegove usne su bile tako oblikovane da se činilo kao da se smeje, a njegove
fine, oštre zube su mogli svi da vide.
Ali je isto tako videla tugu, sumnju u njegovim očima.
Kraljevi Zmajeva

Zakoračila je prema njemu i on je raširio svoja velika zelena krila u trenutku

kada se pomerio nazad. Cassie je uzdahnula kada je videla da sklapa krila. Samo
taj mali pokret je pomešao vazduh da je skoro izgubila ravnotežu.
„Prelep si,“ rekla mu je. „Da, priznajem, strašno je videti te ovako, ali znati da
su zmajevi stvarni... To je neverovatno.“
Pomilovala je njegov prednji ud, osećajući oštrinu zelenih ljuski. Nežno je
gurnuo svojom glavom, i zatekla je sebe kako mu se smeje.
Ruke su joj se tresle dok ga je milovala niz dugačku njušku do ovalnih nozdrva.
Strah se mešao sa uzbuđenjem što ga je više dodirivala.
Bila je na smrt uplašena, ali je bila odlučna da mu dokaže - i Conu - da joj je
dovoljno stalo da se nosi šta god da joj bace u lice.
„Ti si promenljivi zmaj. Kralj Zmajeva,“ prošaputala je. „Od svih tajni koje sam
mislila da imaš, ovo nije bila ni jedna od njih.“
Ljuske ispod njene ruke su postale skoro svetlucave. Gledala je, hipnotisana,
kako je zmaj nestajao i Hal još jednom stajao ispred nje.
Cassiene ruke su pale sa strane kada joj se pogled zaključao sa Halovim svetlo
plavim očima.
„Nisi pobegla,“ promrmljao je.
Odmahnula je glavom kada su suze ispunile njene oči. Bojao se da bi mogla
otići. Svi su je uvek ostavljali. Niko nikada nije brinuo zbog njenog odlaska.
„Ne. Nisam otišla i neću. Ne dok mi ne kažeš da me ne želiš više.“
„To se neće dogoditi,“ rekao je Hal kada su mu oči potamnile od požude.
Con se nakašljao dok je stajao sa ostala tri Kralja. Cassie nije imala pojma gde
je bio Tristan, i nije marila.
„Pre nego se vas dvoje osamite,“ rekao je Con smejući se. „Ima još nešto što
Cassie treba da zna, i nešto na šta treba podsetiti Hala.“
Hal je glasno uzdahnuo. „Šta bi to moglo biti?“
„Zmajevi imaju družice za ceo život.“
Cassie je gledala čas u Hala pa u Cona i onda opet u Hala. „Ali ja nisam
besmrtna. Umreću i ostaviti ga da pronađe nekog drugog.“
„Ne,“ u glas su rekli Hal i Con.
„Sada sam zbunjena,“ rekla je Cassie nervozno se osmehujući. „Da li neko želi
da objasni?“
Hal je stao gol ispred nje i otvorio usta da progovori, kada je Con progovorio.
„To znači, Cassie, da možeš da budeš vezana za Kralja Zmajeva. Dok god tvoj
Kralj živi, i ti ćeš.“
Jedva je mogla da okrene glavu zbog onog što su joj govorili. „Šta je
vezivanje?“
„Misli na to kao ceremoniju venčanja,“ rekao je Hal.
Kraljevi Zmajeva

Venčanje. Pričali su o večnosti i još joj je rekao da je voli. Ali onda opet, ona
sebi još nije priznala koliko su duboko otišla njena osećanja prema njemu.
Morala je biti sigurna, jer ako se veže za njega, to je zauvek. Nema razvoda.
„Deca?“, upitala je.
Hal je pogledao u stranu.
„Nekoliko Kraljeva je uspelo da napravi dete ženi, ali ni jedna beba nije
iznešena do kraja. Ne verujem da nam je suđeno da imamo porodice,“ rekao
je Con nežno.
Cassie je uvek mislila da će imati dvoje dece. Puno puta je zamišljala odmore
sa svojom decom. Ostavljanje keksića za Deda Mraza, kupovinu kostima za Noć
veštica, traženje jaja za Uskrs i pretvaranje da je Zubić vila.
Kada je zakačila pramen kose iza uha, opazila je kako je Hal tiho posmatra.
Još uvek nije ništa rekao, kao da je čekao na nju.
„Ovo između nas se desilo iznenada. Jesi li siguran?“, upitala ga je.
Jedna strana njegovih usana se izdigla u osmeh. „Cassie, ja znam šta osećam.“
„Onda mi kaži.“
Obrva mu se na trenutak namrštila pre nego je smanjio razdaljinu između njih
i prekrio njena usta svojima. Njegov jezik je kliznuo između njenih usana i
poljubio je duboko, čvrsto.
Potpuno.
Svaki atom njegovih osećanja je bio u tom poljupcu. Svaka potreba, svaka
želja koju je osetila kao svoju vlastitu.
Kada je okončao poljubac, nagnula se prema njemu da ostane uspravna.
Naterala se da otvori oči i zatekla sebe kako se utapa u njegovom pogledu
plavom kao mesečina.
„Volim te, Cassie. Ne mogu da zamislim život bez tebe, niti želim da pokušam.
Znam da je mnogo da tražim, ali da li bi se vezala za mene tako da možemo
provesti večnost zajedno?“
Progutala je knedlu dok se njen um borio sa svim što je saznala u toku dana.
„Znala sam prvi put kada sam te videla da si drugačiji. Sada znam i zašto. Nisam
htela da razmišljam ili da se nadam da bi mogla da se zaljubim u tebe, i kada
sam shvatila da jesam, nisam mogla to da zaustavim.“
„Ali?“, upitao je kada je zastala.
„Ali... Ni ja ne želim da živim bez tebe. Kako mogu da znam nešto sa tolikom
sigurnošću za tako kratko vreme?“
„Zato što je to ispravno,“ promrmljao je pre nego je opet poljubio.
Čuo se glasan poklič kada je neko uzviknuo, „Bilo je jebeno vreme da imamo
nešto da proslavimo!“
Kraljevi Zmajeva

Poljubac je brzo prekinut kada su obadvoje počeli da se smeju. Cassie je

pogledala u muškarce oko nje. Rhys, Banan i Guy su pričali između sebe dok je
Con stajao sa strane, prekrštenih ruku preko grudi i osmehom na licu.
„On te odobrava,“ prošaputao je Hal u njeno uho.
Cassie se nasmejala i naslonila glavu na njegove grudi. „Jedini kojeg ja želim
odobriti si ti.“
Čvršće je stegao ruke oko nje, i Cassie je shvatila da se smeje po prvi put
otkako je pomislila na svoju budućnost.
Kraljevi Zmajeva

ČETRNAESTO
POGLAVLJE

Mesec dana kasnije...

Cassie možda nije videla svaki centimetar pećina, ali je videla tri koje su bile
deo destilerije, vilu i čak i ovce i stoku na farmama.
Otkako se složila da se veže sa Halom, provela je svaki trenutak u Dreaganu,
sa Dukom pored sebe. Hal je nekako pronašao njen izgubljeni prtljag i sve
preselio u vilu u toku jednog dana.
Stajala je u svojoj sobi u vili i pogledala u ogledalo pa prešla rukama niz zelenu
plišanu haljinu koju je nosila. Haljina je bila jednostavna, ali je mislila da je
adekvatna.
Rukavi su bili dugački i pričvršćeni za ruke. Korset je imao duboki V izrez i
pokazivao njene grudi dok je materijal bio prikačen na njen struk. Odatle je
težak materijal padao na pod.
Podigla je suknju dovoljno visoko da može obuti svoje visoke crne potpetice.
Kosa joj je bila raspuštena niz leđa, ali je sa strana bila povučena sa lica.
„Uđi,“ uzviknula je kada je neko pokucao na vrata.
Con je provirio unutra i nasmejao se kada je video. Zatvorio je vrata iza sebe
i klimnuo glavom. „Izgledaš prelepo. Halu će se dopasti zeleno.“
„Nadam se. Odabrala sam je jer je to njegova boja.“
„Hal je rekao da nemaš nikakvih izmena u sobama svog apartmana?“
Pogledala je u veliku sobu. Postojao je veliki krevet sa četiri stuba, kauč i dve
stolice ispred kamina. Imala je i odvojenu, manju sobu gde se nalazila njena
garderoba.
Hal je donio i toaletni stolić sa ogledalom za nju, iako bi ogledalo i svetlo u
njihovom zajedničkom kupatilu bilo dovoljno. Bio je tu još i prostor za dnevni
boravak sa dva kauča i velikim televizorom sa ravnim ekranom.
„Ne bih ništa promenila,“ rekla je.
Con se nakašljao. „Cassie, prošlo je jako puno otkako je neki od mojih Kraljeva
uzeo družicu. Nisam očekivao da će se to ikada opet desiti, ali nisam zaboravio
svoju dužnost.“
„Dužnost?“, upitala je namrštena.
Kraljevi Zmajeva

Pomerio je napred svoje ruke koje su mu bile iza leđa dok joj pružao malu
crnu kutijicu na poklon. „Ovo je znak zahvalnosti od mene što si donela Halu
toliku radost. Izvinjavam se što sam bio toliko grub u početku.“
„Štitio si Hala. Znala sam to tada, znam i sada. Nema zbog čega da ti bude
žao.“
„Hal je sretan čovek.“ Nasmejao se i pogledao u tepih na kojem je stajao.
„Čekaću ispred da te odvedem kod njega.“
Cassie se nasmejala dok je Con odlazio. On je bio onaj čudni, i baš kada je
pomislila da ga je skapirala, opet je iznenadio.
Pogledala je u kutiju i polako otvorila poklopac. Drhtaj joj je izleteo iz grla dok
je gledala u veliki smaragd koji je imao najmanje četiri ili pet karata.
Trebalo joj je malo vremena zbog drhtavih prstiju, ali je nekako uspela da stavi
ogrlicu oko vrata. Dodirnula je veliki pravougaoni smaragd i istog trenutka
pomislila na Hala u zmajevom obliku.
Pogledala je na sat i shvatila da je bilo vreme. Kada je otvorila vrata spavaće
sobe, Con je čekao baš kao što je i rekao. Poveo je niz dugačak hodnik i tri reda
stepenika do skrivenih vrata u biblioteci koja su bila otvorena za njih.
Biće dve ceremonije. Jedna samo za Kraljeve Zmajeva, i jedna napolju ispod
velikog šatora koji je Con doneo za venčanje gde je bilo pozvano na stotine
gostiju.
Cassie je zakoračila preko praga u pećinu i ugledala muškarce koje nikada pre
nije videla, poređane u liniju kroz prolaz do mesta gde je čekao Hal. Prošla je
pored Kraljeva koje još nije upoznala, osećajući kako je posmatraju,
odmeravaju. Ali nije je bilo briga.
Neka je odmeravaju, jer jedini do kojeg joj je stalo je bio Hal.
Kada ga je ugledala, nije mogla da skine pogled sa njega. Što su se više
približavali, njihovi osmesi su postajali širi. Jedva je primetila kada je Con
predao Halu.
Kada se Halova topla ruka našla preko njene, sva nervoza je isparila. Pratili su
Cona u pećinu, sa drugim Kraljevima u stopu iza njih.
„Još uvek imaš vremena da se predomisliš,“ prošaputao je Hal.
„Ne u tvom životu. Ukrao si mi srce, zato sam tvoja.“
„Večno.“
„Večno,“ rekla je kada su se zaustavili ispred Cona i kada je pogledala u Halove
plave oči poput mesečine.
Con je pogledao u njih pre nego je rekao: „Prošlo je jako puno vremena
otkako smo imali ceremoniju vezivanja, ali to je nešto što treba proslaviti.
Pozdravljamo Cassandru Hunter kao našu porodicu, kao družicu Haldora
Wilsona.“
Kraljevi Zmajeva

Nastala je pauza kada je Con pogledao u Hala. „Da li se vezuješ za ljudsko biće
Cassie? Zaklinješ se da ćeš je voleti, štititi i poštovati iznad svih ostalih?“
„Da,“ rekao je Hal osmehujući se, njegov pogled nije napuštao njen.
„A ti, Cassie,“ rekao je Con. „Vezuješ li se za Kralja Zmajeva Haldora, lorda
Zelenih? Zaklinješ li se da ćeš ga voleti, paziti i poštovati iznad svih ostalih?“
Cassie se nasmejala dok su se suze radosnice skupljale u očima. „Da.“
Očekivala je da će Con proglasiti nešto kao da su sada povezani, ali ništa. A
onda je osetila da joj nešto prži ruku. Uzdahnula je od iznenađenja i boli dok je
Hal smirivao.
„U redu je,“ nežno je rekao, ubedljivo. „To je deo ceremonije. Ono što ćeš
pronaći je dokaz da smo povezani, Cassie. Sada nema povratka nazad.“
„Kao da je ikada bilo,“ rekla je i namignula.
Pomerila je haljinu sa njenog levog ramena niz ruku gde je ugledala tetovažu
koja je sada bila na njenoj koži. Bila je veličine njene pesnice, ali dizajnirana
tako da joj je oduzela dah zbog lepote.
„To je zmajevo oko,“ rekao je Hal, i prešao prstom preko nje. „Zmajevo oko
vidi stvari koje smrtnici nikada neće. Ovaj znak sa okom i plamenovima oko
njega označava tebe kao jednu od nas.“
Sa strahopoštovanjem je gledala u dizajn, primećujući način na koji se činilo
da oko posmatra svakoga. Osetila se zaštićeno i delom nečega. „Zapanjujuće
je.“
„Kakav je osećaj biti besmrtan?“, upitao je Hal.
Cassie je namestila haljinu preko tetovaže i pokrila rukom. „To je privilegija,
ali onakva na koju ne znam kako da odgovorim. Nikada pre nisam bila
besmrtna. Ono što je stvarno posebno je da imam tebe. Nikada nisam mislila
da ću pronaći nekog poput tebe, Hal, ili da bi ti to hteo.“
„Oh, ja želim tebe,“ prošaputao je zavodnički. „Šteta što sada moramo na
venčanje kada bih te radije odveo u krevet.“
Nije želela ništa više od toga, ali na svu sreću venčanje je brzo završeno, skoro
kao i prva ceremonija. Na brzinu je primetila Dana i njegovu ženu, jedine ljude
koje je poznavala, dok je još jednom hodala niz prolaz do Hala.
Odlučili su se za večernje venčanje sa svećama posvuda. Cassie nije bila
sigurna o venčanju napolju, ali je Hal obećao da će biti toplo i da će biti lepo. I
nije je razočarao.
Zarobio joj je pogled, govoreći prave stvari u pravo vreme. A onda je nešto
kliznulo na njen prst.
Pogled na dole joj je pružio još jedno iznenađenje u obliku smaragda koji je
odgovarao ogrlici sa širokom obrađenom platinom oko njega i malim
dijamantima sa svake strane oko celog prstena.
Kraljevi Zmajeva

„Oh, moj Bože,“ promrmljala je.

„Volim da te iznenađujem. Moram to češće da radim,“ rekao je Hal sa
osmehom.
I ona je odabrala prsten za njega, ali s obzirom da nisu pričali o razmenjivanju
prstenja, planirala je kasnije da mu ga da.
Cassie ga je skinula sa svog palca i uzela njegovu levu ruku u svoju, „Celi si
moj, Hal.“
Navukla je široki obruč na njegov prst i onda prešla palcem Keltskog dizajna
ugraviranog u platinu.
„Za večnost,“ Hal je prošaputao.
„Za večnost.“
Aplauz je eruptirao dok je Duke lajao kada je Hal poljubio.
Njen prvi dan kao družica Kralja Zmaja je počeo. I Cassie se nikada nije osećala
tako blaženo. Imala je „sretni do kraja života“ za koje je mislila da nikada neće
biti njeno.
I to sa muškarcem koji je jednim delom bio zmaj.
Možda su bajke zaista bile istinite.