Kraljevi Zmajeva

Kraljevi Zmajeva
Kraljevi Zmajeva

PRVI DEO

12. avgust, ljudska godina 1601

Dreagan

Dok ovo pišem, ne mogu, a da se ne osvrnem na protekle godine. Datum koji

smrtnici koriste meni ništa ne znači, kao ni bilo kojem drugom Kralju Zmajeva.
Ipak, vezani smo za njega, ako želimo živeti u njihovom svetu.
Svetu koji sam pomogao stvoriti.
Svetu u kojem se moja vrsta sada mora kriti.
Završio sam obilazak onih Kraljeva Zmajeva koji su odabrali da spavaju. To je
breme koje sam rado preuzeo kako bih mojoj braći omogućio da pobegnu od
paklenog života koji smo izabrali živeti. Nakon svih ovih nebrojenih hiljada godina
koje vise oko mene poput zvezda, ne postaje nimalo lakše.
Izdržavam, kao i ostali Kraljevi. Zato što se nadamo da ćemo jednog dana ponovo
moći da vratimo naše zmajeve kući.
Čak i dok prenosim informacije usnulim Kraljevima o prethodnom desetljeću,
znam da postoji jedna misao koja ih nikada ne napušta. Kada će opet videti njihove
zmajeve? Voleo bih da imam odgovor.
Ali iako sva magija na ovom kraljevstvu teče kroz mene, nemam rešenje.
V je bio poslednji Kralj Zmajeva kojeg sam video. Sedeo sam pored njega dok je
spavao, ali i dalje mogu da osetim njegov gnev prema onome što su mu ljudi
učinili. Za V – i da, čak i za Ulrika – odgovor je bio jednostavan. Pokazati
smrtnicima ko smo zaista. Povratiti naše dostojno mesto kao vladari kraljevstva s
magijom i moći.
Ali kako? Kada se svaki Kralj zakleo da će štititi bespomoćne smrtnike bez magije.
Ne postoji sredstvo. Baš kao što osećam da se magija isušuje iz ovog sveta, pitam
se koliko još dugo možemo ostati skriveni, pre nego ne budemo imali izbora nego
pokazati ljudima da su zmajevi deo njihovog sveta.
Pre nego se još jednom nađemo u ratu.
Kraljevi Zmajeva
Iako ću pokušati reći smrtnicima da ne postoji oružje koje nas može uništiti,
znam da neće slušati. Ipak, pokušaću da ih spasim – čak iako znam da će krajnji
rezultat biti njihova smrt.
Nema pobede ni za jednu stranu, ali pogotovo ne za nas Kraljeve Zmajeva. Ne
sada, i plašim se da nikada neće.

Constantine, Kralj Zlatnih

Kralj Kraljeva Zmajeva

Con je odložio njegovo naliv pero i pustio da se mastilo osuši. Otpuhnuo

je i prošao rukom kroz kosu, sklanjajući je sa lica i skupljajući na potiljak
pre nego je obmotao traku kože oko njene debele dužine.
Zora se brzo približavala. Nežno je zatvorio dnevnik i sklonio ga u fioku
njegovog radnog stola pre nego je ustao. Dok je izlazio iz njegove
kancelarije, ponosno se zagledao u sve ono što su Kraljevi postigli živeći u
tajnosti. Njihov viski je postao toliko poznat da ga je čak i Kraljica Elizabeta
zatražila. Con je imao planove za budućnost njihove kompanije, i sve se
već postavljalo na mesto.
Viski, kao i ovce i stoka, bili su održivo pokriće za Kraljeve koje je moglo
biti iskorišćeno za stotine narednih godina. I Con je nameravao raditi sa
tim sve dok više ne bude potrebe.
Došao je do prizemlja i zatekao Nikolaia okruženog svećama dok je slikao
još jedan prizor zmajeva. Ovaj je bio iz ratova sa Fae. Bio je to podsetnik da
iako su se Kraljevi krili od ljudi, i dalje su se borili da ih zaštite. Ali koliko
će Con još moći da ubeđuje svoju braću da to čine? Već je izgubio Ulrika...
„Znamo gde se nastanio,“ rekao je Nikolai.
Con je okrenuo glavu od platna kako bi pogledao u Nikolaieve svetlo
plave oči. Nije se morao pretvarati da nije znao da Nikolai govori o Ulriku.
„Ne.“
„Mislim da bi trebao porazgovarati sa njim.“
Razgovarati. Ulrik bi najverovatnije pokušao da mu otkine glavu. Ne, bilo
je bolje da Con zadrži distancu. Jednom se suzdržao od ubistva Ulrika, i
nije želeo da bude doveden u situaciju gde po tom pitanju nema izbora.
Kraljevi Zmajeva
Nikolai je glasno otpuhnuo i klimnuo glavom sa kestenjastom kosom.
„Shvatam.“
Con je potapšao svog prijatelja po ramenu pre nego je prošao pored njega
i izašao. Čim je bio napolju, duboko je uzdahnuo. Nikada neće doći dan
kada će otići daleko od Dreagana. Nije u pitanju bilo samo sedište Kralja
Kraljeva Zmajeva. Bio je to njegov dom.
Proveo je narednih nekoliko sati opušteno šetajući imanjem i gledajući
sunce kako se polako podiže na nebu. Više vremena je posvetio gledajući
Caina sa stadom goveda. Con je zatim proveo nekoliko sati posmatrajući
pse kako prate ovce od jednog pašnjaka na drugi. Nakon toga, proverio je
svaki postupak u pravljenju viskija.
Sledeći put kada je pogledao u nebo, bilo je podne. Nešto je nateralo Cona
da se okrene prema selu umesto ka vili, gde se uvek hranio. Iako je mogao
posetiti Lisicu i Psa, pab koji je Laith vodio, i popiti čašicu ili dve, to se
retko dešavalo.
Sviđalo mu se što su ostali Kraljevi preuzeli na sebe da budu blizu ljudi,
jer ga je to spasilo da on to ne mora činiti.
Ipak, Cona su noge odvele prema selu i Laithovom pabu. Budući da se
čuvao od očiju javnosti, Con nije morao brinuti o novom identitetu iz
straha da ga prepoznaju. Ušao je u zdanje i pustio pogled da luta preko
gostiju.
Niko nije pogledao u njegovom pravcu. Zadovoljan, Con se uputio ka
baru gde je opazio Laitha. Kralj Crnih je upitno podigao obrvu. Con je
samo slegnuo ramenima dok je sedao.
„Sve u redu?“ upitao je Laith, njegovo čelo je bilo naborano od brige.
„Nije da mi nije drago što si ovde.“
Con je naslonio ruke na šank. „Nešto me privuklo.“
Laith se ispravio, momentalno oprezan kada se osvrnuo po baru. „Ne
osećam ničiju magiju sem naše.“
„Ne verujem da je magija. Samo osećaj. Dakle, opusti se.“
Laith je frknuo. „To je nemoguće, Con, sve otkako smo oterali naše
zmajeve.“
„Ne odriči se nade da će se jednog dana vratiti.“
„Jesi li ti?“
Kraljevi Zmajeva
Con je zadržao njegov pogled pre nego je Laith odmahnuo glavom,
njegova duga plava kosa je padala preko ramena. Bez ijedne reči, Laith je
spustio viski ispred njega i otišao kako bi se posvetio drugoj mušteriji.
Con je obmotao prste oko čaše i zavrteo tečnost kako bi kiseonik dopreo
do viskija i izvukao sve arome. Upio je tamnu jantarnu boju. Zatim je
prineo svojim usnama. Udahnuo je začinjen, bogat miris, duboko ga
osećajući u sebi. Tek nakon toga je dopustio da malo napuni usta. Sklopio
je oči i pustio da ukusan, gladak okus klizne niz njegovo grlo.
Prokletstvo, ali Dreagan viski je bio neverovatan.
Dovršio je skoč i pokazao na još jedan pre nego je poručio pastirsku pitu.
Con je ostao na njegovoj barskoj stolici i bio iznenađen kada je shvatio da je
uživao. Jedva je i primećivao razgovore ljudi. Osvrnuo se preko društva
koje je štitio, selu koje je napredovalo pored Dreagana.
Svi iz Dreagana su uvek bili dobrodošli u selo, a Con nije želeo da
razmišlja šta bi se moglo dogoditi ako ti isti smrtnici saznaju da su
stanovnici poseda bili pravi zmajevi. Za sada, ljudi su verovali da zmajevi
nisu bili ništa više od mita – i Con je nameravao da tako i ostane.
„Ti uživaš u ovome,“ rekao je Con Laithu kada se približio.
Laith se nasmejao kada je prešao pogledom sa jedne strane taverne na
drugu i snizio glas. „Imam ovaj pab dvesta godina, i to me sada pitaš?“
„Pitao sam kad si ga napravio. Opet te pitam.“
„Omogućava nam prisutnost ovde, što nam je potrebno.“
Con je polako klimnuo glavom. „I kako nas seljani vide?“
Laith se naslonio na šank. „Oni nas vole, ako je to ono što želiš da znaš.“
„To je korisno, da, ali voleo bih da znam da li sumnjaju?“
„Ne, uopšte,“ odgovorio je Laith. „Dobar smo posao odradili da bi oni
ikada saznali istinu.“
Bar je to bilo. Con je platio svoja pića i mahnuo Laithu pre nego se uputio
nazad na Dreagan.
Samo se kratko udaljio pre nego je opazio ženu u crnom kako stoji pored
konja koji vuče kolica sa nekoliko stvari unutra. Žena je podigla jednu od
zadnjih nogu životinje i zagledala se u kopito.
Kraljevi Zmajeva
Nesiguran zašto, Con se našao privučen njome. Prišao je bliže, polako se
krećući dok nije podigla glavu. Podigao je svoje ruke kako bi pokazao da
nije imao nameru da je povredi i zastao.
„Mogu li ti nekako pomoći?“
Ona je nežno spustila nogu konja i ispravila se. Dobro ju je pogledao. Dok
je bila sitna, njene sjajne crne kovrdže su bile sakupljene u dugačku
pletenicu koja je visila preko njenog ramena. Neobične oči u boji lavande su
ga odmah osvojile. Tek tada je video očiglednu lepotu njenog lica.
Ugledao je oskudni materijal njenih haljina, ali je sumnjao da je žena sve
samo ne obična. Suženog pogleda, pokušao je da oseti bilo kakvu magiju
oko nje i nije pronašao ništa.
Na trenutak je pomislio da je možda Fae koja je koristila čaroliju da sakrije
njene srebrne oči. Ili crvene ako je bila Mračna Fae.
„Moja kobila je odbacila potkovicu,“ rekla je žena dok je tresla prašinu sa
svojih ruku.
Con je u njenom govoru čuo slab dijalekt koji nije mogao pokriti škotskim
naglaskom, ali ga nije mogao ni odrediti. Razdvojio je njegove usne,
nameravajući da joj kaže gde da pronađe lokalnog kovača. Osim što to nije
ono što je izašlo iz njegovih usta. Umesto toga, rekao je, „Mogu ti to
popraviti.“
„A ti si?“ upitala je, podižući tanku, crnu obrvu.
Ako je imao ikakve sumnje u njeno plemstvo, činjenica da mu se obratila
na takav način samo je to potvrdila. „Constantine,“ odgovorio je poklonivši
se glavom.
„Ja sam Heather,“ rekla je sa osmehom. „Jesi li ti kovač?“
„Ne, međutim, moje imanje ima jednog.“
Obe obrve je podigla kada se zagledala u njega. „Jesi li ti onda lord?“
Sakrio je osmeh dok je odmeravala fine pantalone, košulju i prsluk koji je
nosio. „Ništa slično. Od porodice sam nasledio samo imanje.“
„To obično ide ruku pod ruku sa titulom.“
„Ja nemam potrebe za titulama.“
Na trenutak ga je dočekala tišinom. „Ne. Ne, verujem ti. Ti si jedan od
onih retkih muškaraca koji ne mari za takve trivijalne stvari.“
Kraljevi Zmajeva
Nije se trudio da je ispravi. Kako je mogao započeti sa objašnjavanjem da
je hteo da postane Kralj Kraljeva Zmajeva otkako se seća? I učinio je sve što
je bilo potrebno da osigura taj položaj kao svoj.
Ali nije mario za opsesiju smrtnika imenovanjima. Ljudi su mogli kupiti,
podmititi ili uceniti njihov put do titule. Magija unutar kraljevstva bira ko
će biti Kralj Zmajeva. I samo najjači od svakog klana, zmaj sa najviše magije
može izazvati trenutnog Kralja za tu poziciju.
„Gde je to imanje?“ nežno je upitala.
Con je klimnuo u levo. „Nedaleko odavde.“
„Kažeš to kao da se ja bojim takve vežbe.“
Nasmejao se uprkos sebi. „Nikada ne bih predložio takvu stvar.“
„To je mudro,“ odgovorila je sa osmehom.
„Hoćemo li?“ rekao je kada je ispružio ruku.
Heather je uzela uzde kobile i nežno je pozvala, lagano je povukavši kako
bi naterala konja da ide. Osim što kobila nije prestala da gleda u Cona.
Prišao je životinji, sve vreme tiho razgovarajući sa njom. Kada joj je prišao,
pomilovao je njenu baršunastu njušku pre nego joj je dozvolio da ga onjuši.
Iako su bili prerušeni zmajevi, životinje su uvek instiktivno znale da su on
i njegova braća bili gospodari zemlje. Dok su bili u ljudskom obliku,
stvorenja svih vrsta su bila privučena Kraljevima.
Konačno zadovoljna, kobila je otpuhnula. Con je zakoračio unazad i
klimnuo glavom Heather koja je pokrenula konja. Kretali su se polako,
Conov um je sortirao stvari u glavi. Bilo je nešto u vezi sa njom što ga je
izbacilo iz ravnoteže. Dok je ona bila jedna od najlepših žena na koje je
ikada spustio oči, to nije bilo to.
Iako nije mogao osetiti nikakvu magiju, sumnjao je da je bila samo običan
smrtnik. Bio je u blizini mnogo ljudi da bi to znao. Niti je bila Druid, jer čak
i najveštiji Druidi nisu mogli sakriti svoju magiju – niti su se trudili.
Ako Heather nije bila smrtnik, Druid ili Fae, ko je onda bila?
„Deluješ zbunjen.“
Pogledao je ka njoj i zatekao je kako zuri u njega. Con je sklopio ruke iza
sebe i slegnuo ramenima. „Žene obično ne putuju same.“
„Cenim tvoju brigu za moju bezbednost, ali ne moraš da brineš.“
Kraljevi Zmajeva
Con je gotovo bio u iskušenju da se preobrazi i vidi da li je to može
uplašiti, jer se činilo da ništa ne može slomiti čeličnu kičmu lepuškaste
Heather.
„Znači ti znaš kako da se odbraniš?“ upitao je.
Gledajući ravno ispred sebe, odgovorila je hladno, „Znam.“
Iz razloga koji nije mogao shvatiti, očarala ga je. Con je pokušao da otkrije
razlog, ali je i dalje bio praznih ruku. Bila je retkost pronaći smrtnicu sa
smrtonosnom kombinacijom lepote, duhovitosti i inteligencije. Ako se
zaista mogla boriti, to je dodalo još jednu stavku koja jednostavno nije
pronađena.
U Fae, definitivno.
Mogao je biti Druid ili dva koji su prišli blizu ovoj smrtnici, ali Con nije
mogao biti siguran.
„Ne znaš šta bi učinio sa mnom, zar ne?“ rekla je Heather kada ga je
pogodila osmehom.
„Ne znam,“ odgovorio je, ne trudeći se da slaže.
Nasmejala se, zvuk je bio nežan i muzikalan. Na svoje iznenađenje, Con je
shvatio da izvija usne u osmeh. S obzirom da je to bilo nešto što nije često
radio, bio je šokiran što je ova žena mogla upravljati onim čime njegova
braća nisu... pa, za hiljade godina.
Heather je oblizala njene usne kada je osmeh izbledeo. „Ko si ti,
Constantine?“
„Zašto to pitaš?“ zahtevao je, momentalno na oprezu.
„Zato što deluješ kao da nosiš teret celog sveta na svojim ramenima.“
Okrenuo je glavu ka njoj. „Ako ćemo postavljati tako lična pitanja,
upućujem ti isto. Zato što, draga Heather, ti nisi ono što se činiš.“
Umesto da je pobesnela, nasmejala mu se, njene oči u boji lavande su
veselo zabljesnule. „Oh, ja sam jednostavno žena koja pokušava probiti
svoj put u svetu.“
„Ah, ali ti nisi bilo šta.“
„Isto bi se moglo reći i za tebe,“ kratko je odgovorila.
Con je nakrivio glavu ka njoj. Razgovori poput ovih se nikada nisu
odvijali sa smrtnicima, i dok je znao da je bolje da prekine ove reči, shvatio
je da je želeo da nastavi šegačenje.
Kraljevi Zmajeva
Čak je postojao i mali deo njega – vrlo sitna kap – koji je pomislio da joj
pokaže ko je stvarno bio. To je, međutim, bila glupost i odmah je zaustavio
takve misli.
„Zašto to misliš? Nisam drugačiji do ostalih muškaraca.“
Heather se nasmejala i odmahnula glavom. „To su reči namenjene za
budalu, a ja nisam budala.“
„Što znači?“ insistirao je.
Zastala je i okrenula se ka njemu. Zveckanje uzdi ispunilo je vazduh kada
su konj i zaprežna kola stali sa njom. „Tokom mog putovanja, naišla sam
na priličan broj pojedinaca od najnižih robova, do prosjaka, običnog
naroda, gospode i čak plemstva. Pogledala sam svakome od njih u oči. Niti
jednom nisam pronašla ono što sam u tvojim crnim očima.“
„Šta to?“ upitao je pre nego se mogao zaustaviti.
Zamišljao je da može reći beznađe, očaj ili čak potištenost.
„Živost.“
Con se namrštio, potpuno zatečen.
Zakoračila je bliže. „Takođe vidim snagu. Toga imaš u izobilju.“
„Ko si ti?“ zahtevao je.
„Žena koja ima povređenog konja.“
Odmahnuo je glavom i spustio ruke uz bok. Neposredno pre nego je još
više pritisne, oklevao je. Ko god da je ova žena bila, činilo se da nije znala
da je bio Kralj Zmajeva, ali je osetila da je on bio nešto više. Ako je bude
pritisnuo za više informacija, ona bi isto mogla učiniti njemu.
Možda je bilo bolje da je ostavi samu.
Nastavili su sa hodanjem, ovaj put u tišini. Sve vreme je diskretno
proučavao. Heather se nosila poput žene koja je navikla da radi stvari na
svoj način. Iako nije video nikakvo oružje na njoj, to nije značilo da nije
nosila nešto skriveno.
Dođavola, po svemu što je znao, ona je bila oružje.
Con je ponavljao njene reči u glavi. Lagano je zadirkivala i laskala, ali
kada je pogledao u nju kako sada gleda ispred sebe, lica lišenog
razdraganosti, uhvatio je naznaku straha kod nje.
Bilo je prolazno. Najverovatnije nešto što je krila od same sebe, ali to ga je
nateralo da se zapita šta je bilo to što je mučilo. Ljutilo ga je to što je stvarno
Kraljevi Zmajeva
želeo da zna. Želeo je da joj pomogne, ali tako mu života, nije mogao
shvatiti zašto.
Nije joj verovao. Što je značilo da se trebao držati na distanci. Zašto je
onda imao osećaj da bi trebao ponuditi svoju pomoć i više nego za
potkivanje konja?
Ispred su bile kapije Dreagana. Uzbudila se i progovorila sa konjem kada
ih je opazila. Više se nije trudila da se uključi u razgovor. Bilo je očigledno
da je navikla da bude sama, jer je bila prilično zadovoljna vlastitim
društvom. On je to shvatao. Dok je uvek bilo budnih Kraljeva Zmajeva,
Con se uglavnom držao sam za sebe.
Ne zato što nije voleo svoju braću. Već zato što je imao mnogo tajni koje je
morao čuvati – i rana toliko dubokih u njegovoj duši sa kojima je
pokušavao da živi. Bilo je bolje u samoći. Osim toga, Kraljevi su od njega
tražili odgovore. Nije ih mogao dovoditi u sumnju deleći svoje brige i
strahove. Od svih njih, on je bio onaj koji je morao stajati snažan i
nepokolebljiv.
Kada su stigli do obora, Con je pokušao da joj pomogne da otkači konja,
ali mu je Heather odmahnula. Na trenutak je posmatrao pre nego se
okrenuo na peti i otišao da pronađe Romana.
Kralj Svetlo plavih zmajeva je pregledavao različite vrste metala pred
sobom. Podigao je pogled dok se Con približavao i klimnuo njegovom
peščano plavom glavom pogledavši ga. „Kellan je pronašao neke nove
metale koje ću isprobati.“
Con je pogledao hrpu. Dok je Kellanova moć bila pronalaženje metala,
Roman je imao sposobnost da kontroliše bilo koji metal kako bi oblikovao
ono što je želeo. „Zanima me šta praviš.“
„Da. Ali to nije ono što te dovelo k meni.“ Romanove zelene oči su držale
njegove. „Šta je bilo?“
„Na putu sam naišao na ženu.“
Plava obrva se podigla. „Napustio si Dreagan?“
„Da. Obišao sam pab.“
Na to su se obe obrve podigle. Roman je prekrstio ruke preko grudi i
raširio noge. „Ne samo da si napustio Dreagan, već si otišao i u Laithov
pab? I razgovarao si sa ženom?“
Kraljevi Zmajeva
„Prokletstvo,“ Con je uzviknuo kada se zagledao u plafon obora. „Zvučiš
kao da su takve pojave razlog za brigu.“
„Sa tobom jesu.“
Con je duboko uzdahnuo. „Volim vas sve držati na nogama.“
„Radiš to jako dobro,“ rekao je Roman sa osmehom. „A sada,
pretpostavljam da nisi došao ovamo da mi pričaš o tvojim današnjim
podvizima.“
Con se molio za strpljenje. Naravno, Roman bi pomislio da je imao vezu
sa ženom, jer zašto bi Con inače razgovarao sa ženom? Stisnuo je koren
nosa palcem i kažiprstom pre nego je spustio svoju ruku.
„Nisi je odveo u krevet?“ upitao je Roman, iznenađeno.
„Ne, nisam.“
„Je li bila lepa?“
„Prelepa.“ Con nije imao pojma zašto je to rekao.
Roman se nasmejao. „Ako je ti ne želiš, možda sam ja trebao poći.“
Con je zakoračio u stranu i ispružio svoju ruku. „Samo izvoli.“
„Ona je ovde?“ odgovorio je Roman šokiranim šapatom.
Con je polako klimnuo glavom. „Njen konj je zbacio potkovicu.“
Romanov osmeh je nestao kada je od Cona pogledao ka vratima. Nakon
oklevanja, izašao je iz obora. Con ga je sledio, skrivajući svoj osmeh kada je
Roman uskoro zastao.
„Zdravo,“ rekla je Heather i potapšala kobilu.
Roman je stajao zureći u nju kao da nikada nije naišao na takvu lepotu, i
da iskreno, nisu – ako se ne računaju Fae.
Con je prišao kako bi stao pored njega. „Heather, ovo je Roman. Vrlo rado
će pomoći oko potkivanja kobile.“
„Hvala ti,“ odgovorila je Heather, zabljesnuvši Romana osmehom.
Roman je klimnuo glavom. „Biće mi zadovoljstvo.“
Kada je Roman uzeo uzde iz Heatherinih ruku, Con je okrenuo svoju
pažnju ka njoj. „Jesi li gladna?“
„Mogla bih da jedem,“ rekla je.
Poveo je do vile, posmatrajući je dok je pogledom sve upijala. Dreagan je
bio njegov ponos i radost – kao što je bio svim Kraljevima Zmajeva. Svaki
od njih je imao ruku u stvaranju i izgradnji svega na imanju.
Kraljevi Zmajeva
„Nemam reči kojima bih opisala lepotu ovog mesta.“
Cona je steglo u grudima. Kada su ušli u vilu, posmatrao je dok se kretala
od jedne slike do druge, promatrajući svaku od njih. Pitao se da li će
primetiti sve zmajeve po vili, ali i ako jeste, nije ništa rekla. I možda je tako
bilo najbolje. To bi značilo da bi morao naći izgovor, a on nije želeo da je
laže.
Na putu do biblioteke, Con je jednom od poslužitelja signalizirao da
donese hranu. Unutar zidova ogromne sobe, utonuo je u jednu od fotelja
ispred hladnog kamina i još jednom shvatio da gleda u Heather.
Kretala se po sobi, prstima prelazeći duž naslova knjiga, nakrivljene glave
kako bi ih mogla pročitati. Što je duže bio sa njom, više je želeo da dozna
ko je ona zaista bila. Ili je možda samo žudeo da bude nešto više od
smrtnika.
Možda je tražio nešto što nije bilo tamo.
To je najverovatnije bilo zbog njegove usamljenosti. Nikome to ne bi
priznao. Čarolija koju su Kraljevi bacili na sebe kako nikada ništa ne bi
osetili prema ljudima je i dalje bila na mestu nakon njihovog neverstva
prema Ulriku. Izdaja ga je naterala da bude dodatno oprezan sa ženama.
Ili se to obično i događalo. Nije bilo tako sa Heather.
Con je okrenuo glavu prema prozoru. Da li je prošao i jedan dan kada on
nije pomislio na ono što se dogodilo njegovom najbližem prijatelju? Kako je
Ulrik postao toliko mračan da je započeo rat sa ljudima? Con je bio svestan
i toga da će njegovi postupci vezivanja Ulrikove magije i njegovo
proterivanje iz Dreagana biti njegova najveća kajanja.
Ali Ulrik mu nije ostavio izbora. Kao Kralj Kraljeva Zmajeva, Con je
morao da misli na sve, ne samo na jednog Kralja ili zmaja. Morao je staviti
svoje lične osećaje po strani, i čak i tada, skoro da nije mogao to da učini.
„Šta te je toliko rastužilo?“
Con je uzdahnuo kada je shvatio da je Heather sada stajala kod fotelje
ispred njega. „Prošlost.“
„Ah,“ nežno je odgovorila. „Prošlost ima moć da uništi ako joj dozvoliš.“
„Ipak, prošlost je ta koja nas definiše.“
„Prošlost je samo to, prošlost. Može oblikovati ono što si, ali to ne znači
da bi te trebala sputavati kao što to čini.“
Kraljevi Zmajeva
Kliznuo je pogledom ka njoj. „Govoriš kao da znaš to.“
„Da.“
Reč je bila izgovorena kao šapat. Heather je zatim pogledala kroz prozor,
zureći u suncem okupanu klisuru dok su se ovce opušteno kretale po travi.
Nakon nekog trenutka, spustila se u fotelju.
„Jesi li se ti oslobodila prošlosti?“ upitao je Con.
Kada ga je pogledala, sa osmehom na licu, primetio je da je bilo na silu.
Ali kajanje i bol u njenom pogledu su bili poput udarca u njegove grudi.
„Radim na tome,“ priznala je.
Con je okrenuo ruke, raširio svoje prste i zagledao se u dlanove. „Ja nisam
siguran da mogu.“
„Ako to ne učiniš, uništiće te. I sve što si ovde izgradio.“
Trznuo je pogled ka njoj. „Šta to znači?“
Njen široki nevini pogled je bio uverljiv kada je rekla, „Pogledaj ovaj
prekrasni dom. Možda si ga nasledio, ali ga i dalje održavaš. Dreagan je
neverovatno mesto. Ne bih volela da ga izgubiš zbog nečega iz prošlosti.“
Con je dugo i tiho posmatrao. Nije mogao da kaže je li ona bila oprezna i
pažljivo birala reči ili stvarno nije ništa znala. Mnogo je rizikovao ne
donoseći odluku, ali je znao da ne bi mogao živeti sa teretom njene smrti
ako je ubije, a bila je nedužna.
Ali ako je nešto znala... mogla bi uvući Dreagan i svakog Kralja Zmajeva
u nevolju.
Nije kao da se nisu mogli brinuti za sebe, ali Con nije želeo novi rat – ni sa
Fae, ni sa ljudima ni sa bilo kim drugim. Bio je umoran od borbe. Ali je bio
umoran i od skrivanja.
Ipak, ako rat sa ljudima opet počne, znao je da bi Mračni Fae videli priliku
da napadnu ili Kraljeve ili ljude. To bi značilo napad na dve strane.
Zatim je tu bio Ulrik. Možda više nije imao svoju magiju, ali je i dalje bio
besmrtan i nosio duboku mržnju prema Conu. Postojala je mala sumnja u
njegovoj glavi da bi Ulrik takođe iskoristio priliku i napao.
Con nije bio siguran da može računati na pomoć od Svetlih Fae. Usaeil,
Kraljica Fae, pridružila mu se u prošlosti, ali to sada nije ništa značilo.
„Rekla sam nešto što te uznemirilo,“ rekla je Heather. Spustila je glavu.
„Izvinjavam se. Nisam imala nameru da uvredim.“
Kraljevi Zmajeva
„Ja sam vrlo oprezan prema ljudima kojima dozvolim da uđu na
Dreagan, i još oprezniji sa strancima koji se petljaju u moje stvari.“
Susrela je njegov pogled. „Vrlo sam počastvovana što si mi dozvolio da
vidim raskoš tvog doma. Dozvoli mi da ti olakšam um. Mene ne zanima
kakav posao ovde obavljate.“
Podigao je obrvu, pažljivo slušajući svaku reč.
„Većinu svog vremena provodim u samoći samo sa svojim konjem kao
društvom, i dok me to ne opterećuje, kada pronađem nekoga sa tvojim
intelektom koga smatram zanimljivim, dopadne mi se društvo.“
Bilo je to razumljivo objašnjenje. I stvarno je želeo da joj veruje.
Skupila je ruke u svom krilu i ustala. „Ako ti je draže, mogu da sačekam u
oboru dok Roman radi.“
„Ne,“ rekao je Con i ispravio se, spreman da je zaustavi. Bio je zbunjen
svojim ponašanjem s obzirom da je tek trebao da odluči u vezi sa njom, ali
je znao da mu se Hetaher dopadala. „Molim te, ostani.“
Nežnim osmehom, opet se naslonila u fotelji.

Dobro ili ne, Con je zapečatio sudbinu svih na Dreaganu zatraživši od

Heather da ostane. Rizikovao je sa tim da ona nije imala zle namere. Za
njega nije bilo normalno da donosi takve ishitrene odluke. Uvek je na svaki
problem i situaciju gledao iz svih uglova kako bi shvatio u kom pravcu
preduzeti akciju.
Pa ipak, činilo se da nije mogao slediti vlastite obrasce kada je u pitanju
bila Heather.
„Gde putuješ?“ upitao je nakon što je poslužitelj uneo tacnu sa hranom.
Kraljevi Zmajeva
Hetaher je brzo uzela zalogaj. Sažvakala je i progutala pre nego je rekla,
„Nemam odredište. Idem tamo gde me put nanese.“
„Zar to nije opasno?“
„Misliš zato što sam žena?“ upitala je sa osmehom.
Nasmejao i klimnuo glavom u znak slaganja. „Da. To je nešto što bi
muškarac učinio, i niko ga ne bi preispitivao.“
„Pa zašto onda žena ne može učiniti isto?“
„Ja nemam problem sa tim, ali ostali ne misle isto.“
„Ne razumem zatucanost.“
Con je nagnuo glavu na visoki naslon fotelje. „Ni ja.“
„Smešno je da žena ne može putovati sama bez da je drugi ne gledaju.
Imam jednako pravo na put i nebo iznad mene kao i bilo koji muškarac.“
Ispružio je noge, prekrštajući članke. „Da.“
„Tako kažeš, ali me isto tako i preispituješ.“
„Preispitujem tvoju sigurnost. To nije isto. Banditi su posvuda. Videli bi te
kao nagradu.“
Spustila je njen krčag nakon što je otpila gutljaj. „Volela bih da pokušaju
da me napadnu.“
„Možeš li se odbraniti od trojice? Šestorice? Ili više?“ kada nije
odgovorila, nastavio je. „Zbog toga preispitujem to što putuješ sama.“
Oblizavši njene usne, Heather se naslonila u fotelji. „Reci mi, bi li mi bilo
bolje da imam još jednu ženu sa sobom? Ili starijeg čoveka? Bila bi
zabrinutija da zaštitim njih od takve ološi nego sebe.“
„Više sam mislio na ljude sposobne da se bore sa tobom.“
Pogled joj je odlutao kroz prozor, ali duboka žudnja koju je video naterala
ga je da se namršti.
Uzdahnula je. „A kako bi se ja i taj sposoban muškarac usprotivili
šestorici ili više napadača?“
Con je isprepleo svoje prste. Nije joj baš mogao reći da ako bi imala Kralja
Zmajeva sa sobom, da niko ne bi ni popreko pogledao u nju. Zato što nisu
pričali o Kraljevima Zmajeva. Oni su raspravljali o smrtnicima. I sve to
skupa je bilo drugačije.
Okrenula je glavu ka njemu, lagano je nakrivivši. „Ne bi prošli bolje nego
da sam sama.“
Kraljevi Zmajeva
„Tačno. Međutim, pojedinci bi dva puta razmislili da li da te gnjave ako
bi imala nekoga pored sebe.“
„To je rizik koji sam preuzela.“
„Zašto?“ insistirao je, iznenada znatiželjan.
Ubacila je komad mesa u usta i sažvakala. „Ta prošlost o kojoj sam
govorila, moje putovanje mi pomaže da je kontrolišem umesto da ona
kontroliše mene.“
„Shvatam to kao da stvari idu dobro?“
„Jesu neko vreme. Zatim je nastao... problem. Nisam uspela dovoljno brzo
da se snađem.“
Con je stisnuo dlanove u pesnice pre nego ih je spustio na rukonaslone
fotelje. „Ali si se pobrinula za to?“
„Ako kažem da nisam, bi li se ponudio da pomogneš?“ upitala je sa
osmehom.
„Mogao bih.“
„To je jako ljubazno od tebe, ali nema potrebe. Sve je opet u redu.“
Jedna od trakica koja mu je vezala rukave se odvezala. Con je uzdahnuo u
frustraciji, ali nije učinio ništa da je popravi. Heather je pomerila tacnu iz
krila i ustala. Zatim je pala na kolena pored njegove fotelje. Instiktivno,
Con je povukao ruku.
„Ja ne ujedam,“ rekla je sa odsjajem u njenom oku i ispružila ruku.
Nije u potpunosti bio siguran da ona ne ujeda, ali nije bio sposoban da joj
nešto odbije. Con joj je dao svoju ruku. Njeni prsti nikada nisu dodirnuli
njegovu kožu dok je brzo svezala traku u mašnu. U sledećem trenutku, bila
je opet u njenoj fotelji.
„Hvala,“ rekao je.
„Pretpostavljam da se često odvezuju.“
Stisnuo je usne, mrzeći trakicu. „Da.“
„Stvarno bi trebao razmisliti da koristiš nešto drugo.“
„Moda nije nešto do čega mi je stalo.“
„Zašto ne?“
Namrštio se na nju. „Zašto bi bila?“
„Kažeš da nemaš titulu, a ipak vodiš Dreagan. Misliš da bi te ljudi slušali
kada bi hodao u seljačkoj garderobi? Oni žele da znaju da tvoje imanje
Kraljevi Zmajeva
dobro posluje, što znači da ti moraš nositi svoj deo.“ Ispružila je svoju
ruku, pokazujući na njegovu trenutnu odeću. „Kažeš da ti nije stalo do
mode, ali nosiš poslednje komade. Da ne pominjem da je materijal
vrhunskog kvaliteta.“
Nemogavši se suzdržati, nasmejao se. „Nazivaš me lažovom.“
„Pa,“ rekla je i slegnula ramenima. „Mislim da bih ja radije rekla da sam
pogodila.“
„Da budem iskren, ja nosim odeću koja odgovara mom okruženju.“
„Ali oni zapravo nisu ti.“
Njegove emocije su bile na klackalici sa njom. Svaki put kada je pomislio
da zna šta bi mogla da kaže ili uradi, iznenadila ga je. „A šta ti misliš da bih
ja trebao da nosim?“
„Ne znam,“ rekla je dok ga je odmeravala kritičkim okom. „Mislim da
zadugo nećeš saznati, ali jednom kada shvatiš, biće tvoje. Neće te zanimati
šta će drugi nositi, niti ćeš poslušati kada neko drugi pokuša da ti kaže da
to promeniš.“
Nakrivio je glavu u stranu. „Možeš li da vidiš budućnost?“
„Mogu da čitam ljude,“ odgovorila je iskrivivši usne.
„To je malo više nego čitati me.“
„Sviđaš mi se.“
Shvatio je da je počeo da se smeje. „Osećaj je obostran.“
Bio je to čudan trenutak, jer ni jedno od njih to nije reklo na romantičan
način. Privlačnost između njih je prevazišla nešto što on nije mogao da
imenuje.
Njen pogled se pomerio na knjige. „Jesi li sve pročitao?“
„Da.“
„Nekako me to ne iznenađuje,“ odgovorila je. „Ima praznih polica.“
Pogledao je na najviše police. „Biće popunjene.“
„Ne sumnjam. Jesi li oženjen?“
Sviđala mu se njena direktnost. „Ne.“
„Nisam ni ja, niti ću ikada biti.“
„Zašto tako?“
Zabljesnula ga je osmehom kada je ustala i obišla biblioteku. „Suviše sam
nezavisna za muškarce.“
Kraljevi Zmajeva
„Ne sve muškarce.“
„Većinu.“ Slegnula je i pogledala ga preko ramena. „Uvek sam bila sama,
tako da to nije ništa novo.“
Uspravio se i naslonio nadlaktice na butine. „Ja sam, isto, sam, ali na
drugačiji način. Okružen sam svojom braćom, ali –“
„Razdvojen si od njih,“ rekla je prekidajući ga.
Pogledao je u nju, susrevši njen pogled u boji lavande. „Da.“
„Ne moraš da budeš sam.“
„Moram,“ rekao je i zagledao se u pod.
Nežni koraci su krenuli ka njemu samo da bi se zaustavili ispred jednog
od prozora. „Uživala sam ovde na Dreaganu više nego ćeš ikada znati.“
Namrštivši se, Con je podigao glavu. „Govoriš kao da odlaziš.“
„Nema sumnje da je Roman skoro završio, a već sam ti oduzela puno
vremena.“
Ustao je i prišao kako bi stao pored nje. „Ovo je bilo ugodno.“
„Neizmerno.“
Razmenili su osmeh pre nego su se okrenuli da opet pogledaju kroz
prozor. Con se nije mogao otresti osećaja da bi trebao bolje upoznati
Heather. Činilo se da razaznaje stvari u vezi njega. Iako nikada nije dala
nagoveštaj da zna njegovu tajnu, bilo je nešto u vezi sa njenim rečima i
načinu na koji je govorila što je kazivalo da je znala više.
Sve nedoumice koje je imao u vezi sa njom su nestale dok je bio sa njom.
Bilo je mnogo prilika da zahteva nešto od njega ili mu čak i zapreti, ali nije.
Sve vreme, osećao je kao da je bila njegov prijatelj, kao da su bili drugovi.
To nije mogla nikako biti istina s obzirom da je on bio besmrtan i bio živ
milionima godina. Pa ipak nije mogao odagnati utisak.
„Kladim se da ovo mesto izgleda prekrasno u svakom godišnjem dobu,“
rekla je.
Sklopio je ruke iza leđa. „Jeste. Svaki put pomislim da sam konačno našao
omiljeno godišnje doba, sledeće se pojavi. Znam svaki centimetar ovog
imanja. Prešao sam ga bezbroj puta.“
„Ono ti je u duši.“
„Da.“
Pogledala je u njega. „A ti si u njemu.“
Kraljevi Zmajeva
Vrata biblioteke su se otvorila i Roman je ušao. „Sve je završeno.“
„Najiskrenije sam ti zahvalna,“ rekla je Heather i prišla Romanu. „Koliko
ti dugujem?“
„Ništa,“ Con se pomerio da joj se pridruži, još uvek nespreman da ona
ode.
Okrenula je svoje velike oči u boji lavande ka njemu. „Hvala ti, ali ti
moram dati nešto zauzvrat za tvoje gostoprimstvo.“
„Drago nam je da pomognemo,“ odgovorio je Roman.
Bez drugog izbora, Con je sledio Romana i Heather iz kuće do obora. Išao
je iza njih, posmatrajući kako je Heather sve činila lako. Roman je počeo da
priča nakon par sekundi. Con je imao ludačku teoriju da je predstavi svim
Kraljevima Zmajeva – čak i V – i vidi šta će se dogoditi.
Kada su došli do obora, kobila se oglasila rzanjem čim ih je ugledala.
Heather je požurila do konja i pozdravila ga nežnim rečima dok je milovala
vrat životinje.
„Ostani na večeri,“ rekao je Con.
Heather je okrenula svoje velike oči ka njemu. „Intrigantna ponuda.“
„Imamo sjajnu hranu, ako mogu tako da kažem,“ dodao je Roman.
Okrenula se opet prema konju. Nekoliko trenutaka je prošlo pre nego se
Heather suočila sa njima. „Žao mi je, ali moram da odbijem.“
„Uskoro će sumrak,“ pobunio se Roman.
„Moram da nadoknadim vreme koje sam izgubila.“
Con je uzeo kobilu i poveo je do zaprežnih kola gde ih je pričvrstio za
konja. Sve vreme, Roman je razgovarao sa Heather. Con je sačekao da oni
završe, a zatim je napokon Heather krenula ka njemu.
„Ne moraš da ideš,“ rekao joj je.
Na kratko je pogledala u Dreagan. „Moram, ali to neće biti zauvek.“
„Hoćeš li se onda vratiti ovim putem?“
„Jednog dana.“
„Onda ću se radovati tome. Neka ne bude predugo, devojko.“
Nasmejala se. „Je li to naredba?“
„Bi li je poslušala da jeste?“
„Plašim se da ne.“
Kraljevi Zmajeva
Njegove usne su se izvile u osmeh po treći put tog dana. „Vredelo je
pokušati.“
Ponudio joj je svoju ruku. Kada se nećkala da je prihvati, on se namrštio,
pitajući se zašto nije želela da ga dodirne. Zatim je njena mala ruka kliznula
u njegovu. Pomogao joj je da zajaše i pružio joj uzde.
„Sretan put, Heather.“
„Zapamti, nemoj dozvoliti da te prošlost kontroliše. Priznaj je, ali prihvati
ono što je učinjeno i kreni dalje. Zbog sebe i svoje braće. Zbogom,
Constantine. Dok se opet ne sretnemo.“
Pucnula je konja. Con je uzmaknuo kada su se kola iznenada zateturala
napred. Zurio je za Heather dok nije nestala sa vidika. Zatim se okrenuo i
vratio u kuću, krenuvši nazad u njegovu kancelariju.
Spustio se u svoju fotelju i naslonio, sklapajući ruke preko stomaka. Imao
je priličan broj stvari kojima je trebao prisustvovati, ali umesto toga,
posmatrao je svetlo koje je ulazilo kroz prozor i pomeralo se preko poda
dok je sunce tonulo prema horizontu.
Kada je tama prekrila imanje, Con je ostao u svojoj fotelji ne trudeći se da
upali sveće. Nije da ih je trebao. Biti Kralj Zmajeva značilo je da može
videti i u tami i na svetlu.
Ali biti Kralj Zmajeva je takođe značilo da se morao držati izdvojen od
svih – bez obzira bili oni ljudi ili Fae. On je prihvatio svoju ulogu.
Dođavola, u stvari je prigrlio. Ili jeste sve do danas. Provoditi vreme sa
Heather, koliko god bilo kratko je bilo osvežavajuće.
Zainteresovala ga je njenim rečima. I razbesnila njenim primedbama. Čak
i sada nije znao ko je ona bila. Sve je ukazivalo na to da je bila smrtnica, ali
nije bio u potpunosti uveren u to.
Ako je bila smrtnica – ili čak Druid – onda nije mogla da zna da je on bio
Kralj Zmajeva. Nakon skrivanja i uništavanja svih dokaza o postojanju
zmajeva, Con i ostali Kraljevi Zmajeva su naporno radili da se uvere da
ljudi poveruju da zmajevi nisu bili ništa više od mita.
Sada, Fae bi znala ko je on bio. To je imalo više smisla. Osim što on nije
mogao osetiti nikakvu magiju unutar nje. Bez obzira koliko su Fae bili vešti
koristeći čaroliju kako bi se prerušili, ništa nije maskiralo njihovu magiju.
Što je vratilo Cona na početak.
Kraljevi Zmajeva
U svojim se mislima vrteo u krug, pokušavajući odrediti da li je propustio
nešto u Heatherinim rečima ili pojavi.
Con nije imao pojma koliko je tamo sedeo ne primećujući da je neko bio
na vratima. Podigao je pogled i zatekao formu naslonjenu na vrata sa
prekrštenim rukama na grudima. Susreo je Bannanov pogled.
„Pretpostavljam da razmišljaš o našem posetiocu, Heather,“ rekao je
Bannan kada je spustio ruke i odgurnuo se od vrata. „Roman samo o njoj
priča. Žao mi je što sam propustio da je upoznam.“
Con je zadržao pogled na Kralju Tamno plavih kada je Bannan ušao u
kancelariju i uzeo jednu od stolica ispred njegovog radnog stola.
„Roman veruje da je ona smrtnica.“
Nisu Bannanove reči te koje su toliko privukle Conovu pažnju koliko
njegov ton. „Ti ne? Uprkos tome što je nisi ni upoznao ni video?“
Bannan je otpuhnuo. „Prošlo je jako dugo otkako je Ulrik napustio
Dreagan. Taj dan je utisnut u sećanje svakog Kralja želeli mi to ili ne. Nešto
drugo što nijedan od nas ne može zaboraviti je da smo se zakleli da nas
više nikada neće izdati ljudsko biće. Dovoljno štete je učinjeno Ulriku. Ti si
izašao sa idejom da se uz pomoć magije osiguramo da smrtnik nikada više
neće imati takav uticaj na nas.“
„Šta hoćeš da kažeš?“
„Romanu se svidela Heather. Čarolija na nama ne sprečava nas da
prepoznamo lepotu, ali nas zaustavlja od ljubavi koju izgleda Roman ima
prema devojci.“
Con je na trenutak razmotrio Bannanove reči. „Bilo je nečega u vezi sa
njom što nisam mogao shvatiti. Nisam osetio magiju, a opet bi se zakleo da
nije ljudsko biće.“
„Što bi imalo smisla u vezi toga kako se Roman – i ti – osećate u vezi nje.“
„Nisam susreo stvorenje na ovom kraljevstvu koje nema magiju, a nije
smrtnik.“
Bannan je slegnuo ramenima, stisnuvši usne. „Možda je ona novo
stvorenje.“
„Ili neko dovoljno snažno da zamaskira njenu magiju.“
„Nisam siguran kako se osećam u vezi toga,“ izjavio je Bannan, rečima
obloženim brigom.
Kraljevi Zmajeva
Con je otvorio mentalni link koji je povezivao sve Kraljeve Zmajeva. „Svi
koji su večeras u patroli, pojačajte zaštitu oko Dreagana. Isto tako se
potrudite da ostanete dovoljno visoko na nebu da vas niko ne opazi.“
Con je zatim ustao iz njegove fotelje i za Bannanom izašao iz kancelarije.
Uputio se ka stakleniku i skrivenim vratima koja su vodila do planine iza
vile.
Kraljevi koji su bili budni patrolirali su nebom oko Dreagana. To im je
omogućilo da se preobraze u njihove prave oblike i lete istovremeno se
uveravajući da Dreagan ostane bezbedan.
Con je tunele unutar planine znao svojim srcem. Znao je koji Kralj je
preferirao koje pećine kada nisu bili u svojim planinama. Također je znao
svakog izrezbarenog zmaja kroz planinu s obzirom da su on i Ulrik uradili
prvu rezbariju.
Ali ovu noć nije razmišljao o Ulriku. Prošlost nije imala mesta u ovom
trenutku. Zato je poslušao Heatherin savet i smestio je u stranu. Do
trenutka kada je stigao do stražnjeg dela planine gde se nalazio ogroman
otvor dovoljan da stane zmaj, doneo je odluku.
„Ideš za njom,“ rekao je Bannan iza njega.
Con je okrenuo glavu i povukao trakice koje su povezivale rukave
njegove košulje. Zatim se brzo skinuo. Jedva i pomislivši, preobrazio se.
Bilo je veličanstveno biti u njegovom pravom obliku. Raširiti njegova krila
i osetiti vatru duboko unutar njih. Njegove kandže su zagrebale duž
kamenog poda. Žudeo je da oseti vetar kako klizi preko njegovih zlatnih
ljuski dok jedri ponoćnim nebom. Da se obrne i okrene kroz oblake dok
manevriše strujama.
Prišao je otvoru i zagledao se u tamno nebo. Zatim je skočio u vazduh,
zamahnuvši krilima da ga uhvati vetar i odvede ga gore. Con je prešao
preko Dreagana pre nego je brzo poleteo sa nekoliko patrola.
Zatim je spustio krilo i okrenuo se nazad u pravcu gde je krenula
Heather. Trebao bi je lako pronaći, pogotovo sa činjenicom da nije mogla
daleko odmaći. Ipak, Con nije mogao nigde ugledati ni nju, ni kobilu ni
zaprežna kola.
Pokušao je u drugom smeru. I drugom. I drugom.
Dok konačno nije shvatio da je nekako, ona nestala.
Kraljevi Zmajeva
Ipak, tražio je još dva sata pre nego se vratio u Dreagan. Sačekao je dok
opet nije bio u planini pre nego se preobrazio u njegov ljudski oblik.
Obukao se i vratio u njegovu kancelariju gde je seo za kancelarijski stol i
izvukao svoj dnevnik.
Okrenuo je na praznu stranu i umočio pero u mastilo.
Con je poželeo da je Nikolai video Heather, jer bi je on mogao naslikati.
Sada je bilo na njemu da da sve od sebe stvarajući njen lik. Con je započeo
sa obrisom njenog lica, a zatim očiju. Sledeća je bila njena kosa, a onda
njeno telo.
Kada je završio, zagledao se u list i uzdahnuo. Bila je prilično slična
devojci, i dok je unutar njega i dalje bilo zabrinutosti, imao je osećaj da ko
god da je Heather bila, nije želela povrediti Kraljeve.
To nije značilo da Constantine neće biti spreman u slučaju da dođe do
napada.
Ikada.
Opet je umočio pero u mastilo, i na suprotnoj strani, započeo novi unos u
dnevniku.

13. august, ljudska godina 1601

Jučerašnji dan je započeo kao svaki drugi dok nisam upoznao izvanrednu ženu po
imenu Heather. Ja ne znam ko je ona, ili šta je ona, ali sam proveo jako ugodno
popodne u njenom društvu.
Dok je njena lepota bez premca, njen um je to što me zaista intrigira. Ranije sam
posumnjao da je mogla znati ko smo mi na Dreaganu. Uprkos mnogim pokušajima
dok je bila sa mnom i kada je otišla, nisam mogao da sklopim kockice ko je mogla
biti.
Činjenica je da je privukla Romanovu pažnju kao i dovela Bannana u moju
kancelariju kada je istakao čaroliju koju smo koristili da nemamo osećanja prema
smrtnicima. Mrzim da to priznam, ali nisam pomislio na to. Zahvaljujući
Bannanu, nateralo me je da shvatim da Heather najverovatnije nije bila ljudsko
biće.
Zato sam krenuo da je potražim.
Kraljevi Zmajeva
Uprkos mom oštrom zmajskom vidu i satima pretrage, nisam pronašao nikakav
trag od Heather. Da je Roman nije upoznao, možda bih pomislio da je bila duh. Ali
znam da je bila stvarna.
Opet ću je pronaći. Imam mnogo pitanja za nju. Prvi je otkrivanje njenog pravog
identiteta.

Constantine, Kralj Zlatnih

Kralj Kraljeva Zmajeva

Kiša je neprestano padala na njegovo podignuto lice, kapljice su udarale o

njegovu kožu u ritmu koji je dobro poznavao. Con je otvorio oči i pogledao
u nebesa kako bi video na desetine zmajeva kako lete iznad njega. Samo na
trenutak, skoro je poverovao da su se zmajevi vratili.
Ali nije bilo jata klanova koji su ocrtavali horizont. Samo Kraljevi Zmajeva
koji su ostali kako bi zaustavili rat i dali drugim zmajevima šansu da
prežive u novom svetu.
Grmljavina koja se pokrenula u zoru omogućila je Kraljevima da polete u
nebesa tokom dana. Grom je zamaskirao njihove urlike. Dok je Con bio
sretan da vidi svoju braću kako lete, bilo je gorko s obzirom da je prošlo
puno, puno godina otkako je bilo ko od njih osetio sunce na njihovim
ljuskama.
Ipak, bilo je to bolje nego uopšte ne leteti. Jer je Con znao da će taj dan na
kraju doći. Nešto će se dogoditi što će prizemljiti sve Kraljeve. Nije se
radovao tom danu, ali nije bilo spasa od njega. I jednom kada bude došao,
Kraljevi Zmajeva
biće samo pitanje vremena pre nego nastane novi rat – verovatno poslednji
rat.
„Con.“
Spustio je lice i okrenuo se Asheru iza sebe. Zelene oči Kralja Zmajeva
sadržavale su količinu zabrinutosti. Con je zagladio njegovu dugu, mokru
kosu s lica i trepnuo protiv kiše kada se zaputio prema Asheru.
„Šta je bilo?“ upitao je Con.
Asher je glavom trznuo ka vili. „Upravo je isporučen paket.“
„Od koga?“
Asher je slegnuo ramenima. „Momak koji ga je doneo rekao je da je imao
instrukcije da ga jutros isporuči.“
Bez dodatnih reči, Asher se preobrazio, cepajući svoju odeću. Con je
gledao velikog maslinastog zmaja kako leti u nebo kako bi se pridružio
ostalima pre nego je ušao u vilu. Unutra je skinuo njegovu natopljenu
odeću i go ušao u predsoblje gde je mali paket bio spušten na stol.
Uzeo ga je, na trenutak ga proučavajući. Zatim je povukao traku kako bi
ga odvio i otkrio drvenu kutiju. Con nije mogao zamisliti šta bi moglo biti u
kutiji koja je po veličini stajala u njegov dlan. Njegova znatiželja je bila tako
velika, i podigao je poklopac.
Pogled mu je sleteo na dve male zlatne glave zmaja. Podigao je jednu,
proučavajući besprekoran dizajn ne osećajući nikakvu magiju. Tek kada je
vratio malu zmajevu glavu u kutiju ugledao je presavijeni papir zakačen u
poklopcu. Con je spustio kutijicu na stol i skinuo papir, polako ga
otvarajući kako bi ga pročitao.

Constantine –
Nikada neću zaboraviti moje vreme provedeno na Dreaganu. Bio je to zaista
neverovatan dan na koji ću se rado osvrnuti u danima koji dolaze. Baš kao što ću i
kada pomislim na tebe.
Izradila sam ove manžetne za tebe nakon što sam videla sve zmajeve u vili. Ove
su za tebe kako bi zamenile trakice na tvojim zglobovima koje prezireš. Nadam se
da će te dok ih budeš nosio podsetiti da pustiš prošlost i fokusiraš se na svoje
ciljeve.
H
Kraljevi Zmajeva

Presavio je papir i zakačio ga opet u poklopac pre nego je uzeo kutijicu i

uputio se u svoju sobu. Tamo se obukao pre nego je posegnuo za
manžetnama. Čim ih je stavio na mesto, nasmejao se. Pomislio je da je
upravo pronašao predmet koji će nositi tokom vekova koji dolaze.
Znala ona da je on bio Kralj Zmajeva ili ne, savršeno je izabrala. I to ga je
nateralo da je sada još više traži.
Namestio je njegove rukave, prelazeći prstima preko manžetni, pre nego
je izašao iz sobe. Potera za Heather je počela.

Smrt

Biti Smrt je imalo svojih pozitivnih strana, ali su bile retke. Erith je znala
da je bio veliki rizik upoznati Constantina, ali je bila umorna da posmatra
njega i Kraljeve Zmajeva. Želela je – trebala – da bude umešana. Čak iako je
to bilo samo na kratko.
Zmajevi su bili stari koliko i vreme – a i ona je. Iako je prvih nekoliko
miliona godina provela tako što je bila neko drugi, nešto na šta nije bila
ponosna. Ali tokom mnogo preispitivanja, na kraju je pronašla pravu sebe.
Posmatrajući Kraljeve Zmajeva, pogotovo Cona, počela je da menja svoj
način razmišljanja. Tada je donela odluku da bude drugačija osoba. Iako je
jedna stvar ostala ista – njena samoća. Nije mogla biti Smrt i biti okružena
prijateljima. Postojale su stvari koje je trebala da uradi za koje je bilo bolje
da ih uradi baš ona.
Malo je njih to moglo razumeti bolje od Cona. Kralj Kraljeva Zmajeva bi
to možda i gore podneo od nje.
Kraljevi Zmajeva
Dok je ona ostala izdvojena od drugih, on je bio okružen ostalim
Kraljevima Zmajeva, nikada ne dopuštajući sebi da se suviše približi bilo
kojem od njegove braće. To je bila propast vođe. U nameri da donese
ispravnu odluku, mnogo puta su njena lična osećanja morala biti izbačena
iz jednačine.
Niko to nije bolje radio od Constantina.
Njegov fokus je bio na zmajevima i njihovom spašavanju, čak i kada se
borio za vlastiti život sa Ulrikom – njegovim najboljim prijateljem.
To je umalo Erith koštalo života, želja da se ne upetlja između njih
dvojice, ali je zadržala njenu distancu. Na kraju je Conova ljubav prema
njegovom prijatelju bila ono što ga je sprečilo da okonča Ulrikov život.
Neki bi tvrdili da je to bila najveća Conova greška. U njenim očima, to je
dokazalo koliko je on bio veliki vođa. Uprkos pretnji da bi ga Ulrik jednog
dana mogao potražiti, Con je učinio ono što mu je bilo u srcu.
Razgovarati sa Kraljem Kraljeva, upoznati ga, bila je prava poslastica.
Mrzela je što mu laže i što mu se lažno predstavila, ali nije bila spremna da
iko od Kraljeva Zmajeva zna za njeno postojanje. Njena pažnja je bila na
Fae.
Bar je Conu dodelila poklon. Zlato iz najdubljih planina. Zmajevi koje je
lično izrezbarila. I iskreno je želela da mu donesu neku vrstu mira u
burnim godinama koje dolaze.
Tokom nebrojeno eona, nije bila samo porota i sudija za Fae – i Svetle i
Mračne – ona je bila i njihov dželat. Dok je gledala jednu od bitaka između
Fae stala je preko puta ratnika koji je privukao njenu pažnju.
Borio se kao da sam ratuje. Njegove veštine su bile neverovatne, njegova
oštrica smrtonosna. On je bio onaj kojeg su ostali gledali i sledili. A onda su
ga izdali njemu najbliži i ubili.
Kada je poslednji dah napustio njegovo telo, prišla mu je i dala mu
ponudu. Ako bude izvršavao njene kazne bez pitanja, vratiće njegov život.
Služeći joj kao Kosač, daće mu više moći nego pre. Prihvatio je.
Stvaranje njenih Kosača je bio deo njenog putovanja koji je nedostajao.
Erith nije mogla da veruje da je toliko dugo bila bez njih. Oni su bili njen
produžetak. Sada je ona bila i porota i sudija, ali su Kosači bili dželati.
Kraljevi Zmajeva
I nije im trebalo dugo da postanu pretnja. Štoviše, zato što je deo njihovog
obećanja bilo to da nijedan Fae nikada ne sazna njihove identitete.
Teleportovala se u kišnu oluju na malom ostrvu u sred uvale i pronašla
Fae kapiju. Jednom kada je prošla kroz nju, nasmejala se kada je sunčeva
svetlost okupala. Pesme ptica ispunile su vazduh zajedno sa plahovitim
mirisom različitog cveća.
Erith je zastala pored divljeg vreska koji je bio simbol Škotske. I otkako su
Kraljevi Zmajeva učinili Škotsku njihovim domom, izbor njenih saveznika
je bio lak. Proučavala je vresak, brzo rastuću biljku sa ljubičastim
cvetovima. Cvet ima višestruku namenu u Škotskoj kulturi, i nije
iznenađujuće što su ga Druidi smatrali svetom biljkom.
Još jednom je pogledala vresak pre nego se prebacila na različite ruže
kako bi udahnula njihov plahoviti miris. Bele rade su bile još jedan njen
favorit, kao i dalije. I akacije, ljubičice, irisi i jasmin.
Onda opet, nije postojao cvet koji nije volela. Svi su bili zapanjujući na
svoj način. Cvetovi su uneli lepotu i jednostavnost u njeno kraljevstvo.
Obična odeća koju je nosila da upozna Cona je nestala, zamenjena dugom
crnom haljinom. Punačka suknja je okrznula biljke dok je hodala stazom.
Oslobodila je njenu kosu iz pletenice i pustila je da slobodno padne na
njene bokove dok su leptirići plesali oko nje i vilinski konjici zujali iznad
nje divljim, prelepim plesom poželevši joj dobrodošlicu.
Bela tvrđava koja je bila njen dom blistala je na sunčevoj svetlosti poput
svetionika. Uputila se ka njoj. Susret sa Conom pokrenuo je stvari, stvari za
koje je znala da nije mogla poništiti. Nadala se da je donela ispravnu
odluku.
Za sebe, za Kosače – i Kraljeve Zmajeva.
I za ono što je trebalo doći.
Kraljevi Zmajeva

DRUGI DEO

20. april, ljudska godina 1746

Dreagan

Pokušao sam. Uistinu jesam. Neki će se osvrnuti i reći da nisam dovoljno pružio,
ali ja ću znati istinu.
Jednostavna činjenica je, smrtnici mora da su izgubili njihov jebeni um.
Znao sam da je bila dobra ideja imati špijuna u Engleskom parlamentu dosta pre
bitke kod Cullodena 1, a Keltan je obavio dobar posao prosleđujući informacije dok je
čuvao svoj pravi identitet u tajnosti. Ali saznanje da su Englezi planirali doneti
zakon o oblačenju u narednih nekoliko meseci kojim će nošenje karirane suknje ili
kilta proglasiti ilegalnim ostavilo me zapanjenim. I razbesnelo.
Neki od Kraljeva su poželeli da upotrebe našu magiju da zaustave takav
idiotizam, ali nismo. Baš kao što nismo intervenisali ili učestvovali u bici kod
Cullodena ili mnogim drugim bitkama pre toga – ili onima koje tek dolaze. Mi smo
izabrali da živimo – ali odvojeno – od ljudi.
I sve zbog jako dobrog razloga.
Nemoguće je posmatrati smrtnike bez prezira zbog njihovih gluposti ili ih ne
poštovati zbog njihovih dostignuća. Srećom, čarolija koju sam bacio sprečava takve
duboke emocije unutar Kraljeva u odnosu prema ljudima. U suprotnom, nisam
uopšte siguran da bih mogao sprečiti da se ne ukorene u njima.
Godine su zamagljene. Prolaze brzo kroz moje prste kao pesak.
Što je još gore, moja braća su užasna, neizmerno usamljena. To je bol koju su svi
iskusili. Svaki je pokušao to da sakrije, ali je tu u njihovom pogledu, u njihovim
rečima, i u svim tim stvarima koje ne izgovaraju.
I, da budem iskren, i ja sam usamljen.

1
Culloden, Škotska, bitka vođena 1746. godine u blizini Invernessa, Škotsko Visočje
Kraljevi Zmajeva
Nikada to nikome neću priznati. Dovoljno je teško to obelodaniti u ovom
dnevniku. To je tajna koju skrivam, jer ako je otkrijem, ako je pokažem, onda je to
slabost koja se može – i hoće – upotrebiti protiv mene od strane mojih neprijatelja.
Fae Ratovi su možda završeni, i možda smo na prijateljskim relacijama sa
Svetlima, ali znam da Mračni Fae nikada neće odustati u njihovom zadatku da
preuzmu ovo kraljevstvo. To je vrhunsko lovište za njih. Oni će uvek biti
protivnici. I dovoljno su strpljivi da sačekaju na udarac u najboljem trenutku.
Zatim je tu Ulrik.
On želi da me izazove. Možda će on pobediti. Možda neće.
Pokušavam da se pripremim za sve te stvari. Znam da dolaze. Taj je osećaj
duboko unutar mene, kao zvono za upozorenje. Baš kao što znam da će naša moć,
naša magija, privući druge neprijatelje ka nama. Hoćemo li biti spremni?
Moramo biti. Već smo previše izgubili. Neću dozvoliti nikome da uzme ono za šta
smo se toliko borili da to sačuvamo nakon svega čega smo se odrekli.
Dugujem ostalim Kraljevima da to osiguram. I hoću, čak iako to znači da izgubim
život. Jer, na kraju, ja sam samo jedan zmaj. Bilo koji drugi Kralj može zauzeti
moje mesto – čak i Ulrik. Ali oni su ti koji su važni. Zmajevi su otišli sa ovog
kraljevstva, ali Kraljevi Zmajeva moraju ostati po svaku cenu.

Constantine, Kralj Zlatnih

Kralj Kraljeva Zmajeva

Con je zurio u reči u njegovom dnevniku par dugih trenutaka pre nego je
polako zatvorio knjigu i zavezao kožnu trakicu koja je držala zatvorenom.
Zatim je spustio dlan preko glatke omotnice i naslonio se u fotelju ispred
njegovog stola.
U njegovoj odaji su bile stalaže sa drugim dnevnicima – i jednim
skrivenim. Nije se sećao kada je počeo da zapisuje svoje misli. To nije bilo
neophodno, ali mu je omogućilo da zapiše svoje probleme kako bi se bolje
nosio sa stvarima.
Otkrio je da je, detaljno opisujući svoje borbe i brige, ponekada našao
odgovore o kojima ranije nije razmišljao. Prava korist od stavljanja misli na
papir je bila ta što mu je dopuštala da razbistri njegov um – pa makar na
trenutak ili dva.
Kraljevi Zmajeva
Neizvesnost... sumnja, uvek je bila tamo. Poput senki koje su svaki dan
rasle. Koliko još pre nego ga preplave? Pre nego ga obuzmu?
Shakespeare je bio u pravu kada je rekao da „Nespokojno leži glava koja
nosi krunu“.
Conu su nedostajala ćaskanja sa Williamom. Dramatičar je imao opaki
smisao za humor i laku prirodu. Nikada nije zabadao nos u Conov život.
Možda je zbog toga Con uživao u razgovoru sa Shakespeareom.
Uzdahnuvši, Con je protrljao čelo. Nije mogao celu noć sedeti
razmišljajući o nekoliko smrtnika koje je upoznao i koji su mu se sviđali,
čak im se divio. Ali njih sada nije bilo. U treptaju oka, čovek se rodi i onda
umre. Neki su učinili velike stvari sa malo vremena koje su imali, ali je
većina propustila prilike koje je imala. Ili ih je proćerdala.
Con je spustio pogled na manžetne u obliku zmajevih glava na njegovim
zglobovima. Nikada nije zaboravio njeno ime. Ipak, nije mogao izvući njen
lik iz sećanja. To je bio jedan od razloga što ju je nacrtao odmah nakon što
je prošla kroz Dreagan poput letnjeg povetarca samo kako bi nestala.
Tražio ju je desetljećima, bez ikakve sreće. Svaki put kada se usudio da
ode iz Dreagana, shvatio je da traži nju. Nije prošao ni jedan dan da nije
pomislio na nju kada god bi stavio manžetne.
Heather ga je razumela kao što niko drugi nije mogao. Kada bi samo znao
gde je ona bila. Ili šta je ona bila. Zato što je on bio ubeđen da ona nije bila
smrtnik. Niti je bila Fae. Manžetne u sebi nisu imale magije.
Pa ipak, bilo je nečega u vezi sa lepom, simpatičnom Heather što ga je
zaintrigiralo. Želeo je da je pronađe i zahvali joj na njenom poklonu.
Okrenuo je njegov zglob i pogledao u zlatne zmajeve glave. Na jednu
ruku je mogao izbrojati koliko puta je dobio poklon. Što je bio jedan od
razloga zašto je ostala u njegovim mislima.
Njen je nestanak bio drugi.
Con je pogledao u svoj dnevnik. Trebao je otići do svoje odaje i pronaći
onaj u kojem je držao skicu nje da mu pomogne da se priseti. Nije kao da je
očekivao da će je pronaći. Naslonio je glavu i nasmejao se. Nije morao da se
priseća njenog lica da bi se setio ljubaznosti koju mu je pokazala.
Kraljevi Zmajeva
Sedeo je tamo još nekih pola sata pre nego je ugasio sveću i ustao iza
stola. Ostalo je još nekoliko sati pre nego bude njegov red da krene u
patrolu. Izašao je iz kancelarije i hodnikom do stepenica.
Vila je bila tiha. Suviše tiha za dom toliko Kraljeva Zmajeva. Samo šačica
je bila budna u ovom trenutku. Ostali su bili u njihovim planinama,
spavajući. Pitao se da li će ikada biti trenutaka kada će vila opet biti
preplavljena bukom i Kraljevima.
U stvari, nadao se da neće. Radije bi to ostavio iza sebe da bi bio zmaj,
nikada se više ne vrativši iz forme zmaja. Bio je to san za koji se držao
čvrsto kao i za ostale.
San o kojem nije pričao, onaj kojeg je skrivao ispod slojeva kamenih
zidova, bio je onaj za kojim je fizički bio bolan da se ostvari. Pokušao je da
ne misli na to. Zato što mu je taj san iznova slamao srce.
Sada sa melanholičnim raspoloženjem, krenuo je iz vile i uputio se prema
Dreagan šumi. Nije postojao deo Dreagana koji on nije voleo. Svaki
centimetar njega mu je bio poseban. Od trenutka kad se izlegao, osetio je
privlačnost zbog magije koja je bila tako zaslepljujuća, tako snažna.
Tako blistava.
Jednom kada je ušao među drveće, Con je duboko uzdahnuo i otpuhnuo.
Dreagan šuma je bila jedinstvena. Unutar stabala kucalo je srce magije. Dok
je osećao moć preko celog Dreagana, čak i u planinama povezanim sa
vilom, u šumi je bila prepoznatljiva.
Svaku noć pre nego je patrolirao, hodao je šumama. Nije postojao
određeni pravac koji je birao. Pustio je noge da ga vode. Con je u Dreagan
šumi bio svega nekoliko minuta kada je osetio da je neko slomio barijeru
magije koja je okruživala Dreagan.
I to jako blizu njega.
„Proveravam šta je,“ rekao je ostalim Kraljevima putem njihovog
mentalnog linka.
Con je promenio pravac i krenuo ka mestu gde je barijera bila probijena.
Pogledao je kroz gusto lišće kada je stigao do potoka. Pokreti ispred njega
su mu usporili korake. Jako puno životinja je prelazilo nevidljivi zid koji su
prilagodili magiji tako da ih samo ljudi ili predmeti upozore da postoji
uljez.
Kraljevi Zmajeva
Zastao je kada je ugledao ženu kako stoji na rubu vode, posmatrajući
potok. Con je upio crveno, crno i žuto karirano sukno, ili plašt koji se
protezao od ramena do njenih peta. Sukno je metalnim brošem bilo
pričvršćeno iznad njenih grudi, i kožnim kaišem koji ga je stezao oko
struka. Ona je, kao mnoge Škotlanđanke, koristila sukno i kao prekrivač za
glavu, čineći nemogućim da joj vidi boju kose.
Iznenada je okrenula glavu ka njemu. Smrtnici nisu mogli videti u mraku
kao zmajevi, ali se mogao zakleti da je njen pogled susreo njegov. Trepnuo
je, zapanjen direktnim pogledom i neobičnim očima u boji lavande.
Namrštio se, pitajući se da li je nekada pre video takvu boju. Nešto mu je
govorilo da jeste, ali nije imao vremena da pretraži njegove uspomene kada
se morao pozabaviti uljezom.
Zatim je laganim, smišljenim pokretima, spustila glavu pokrivajući, duge,
guste uvojke crne kao noćno nebo.

Erith se nadala da nije pogrešila. Nakon njenog prvog susreta sa

Constantinom, pomislila je da će njena znatiželja za besmrtnicima biti
zadovoljena. Ali nije. U stvari, što je duže posmatrala Kralja Kraljeva
Zmajeva i njegovu braću, više su je fascinirali.
Kraljevi Zmajeva su bili časni, plemeniti i principijalni. Nisu dozvolili da
njihova značajna i ogromna moć utiče na njih kao što je u većini slučajeva
na Fae njihova uticala.
Šta je Kraljeve činilo drugačijim? Zašto su uspevali ostati tako... skromni?
Kraljevi Zmajeva
Susrela je Conov pogled. Nije bila slučajnost što je u ovom trenutku bila
ovde. Posmatrala je njegovu rutinu poslednjih nekoliko nedelja i znala je za
njegove noćne šetnje pre nego bi se preobrazio i poleteo u nebesa.
Hoće li je se setiti? Postojala je šansa. Prošlo je samo sto četrdeset i pet
godina otkako je poslednji put razgovarala sa njim. Besmrtnici su se mogli
setiti takvih stvari ili ih olako zaboraviti. Nije bila spremna da on sastavi
slagalicu o njenom identitetu. I možda nikada neće biti.
Postojao je deo nje koji je znao da bi trebala upotrebiti čaroliju kako bi
promenila svoj izgled zbog sigurnosti. Ali nije. Bila je to ogromna šansa.
Ako je bude prepoznao, onda će mu reći ko je zaista bila.
Ako.
Je li ona želela da je on prepozna? Je li htela da mu kaže ko je ona bila?
Con je prišao do ivice potoka, njegove čizme su ulazile centimetrima u
vodu. Podigla je bradu i susrela njegov pogled. Njegovo lice je bilo u
senkama, skriveno od mesečine i oblaka koji su brzo lebdeli preko neba.
Sviđalo joj se to što je bio u kiltu. Karirani materijal nije bio onaj koji se
viđao bilo gde u Škotskoj. U stvari, nije viđen van Dreagana. Sukno su
dizajnirali i izradili Kraljevi Zmajeva posebno za njih.
Bila je to smela mešavina različitih boja na crnoj podlozi. Ipak je izgledala
prekrasno. Svaki Kralj Zmajeva je bio predstavljen u suknu. Materijal je bio
divlji kao i Visočje i žestok kao i sami Kraljevi.
„Ko si ti?“
„Iris,“ rekla mu je, koristeći jedno od mnogih naziva cvetova koje je toliko
volela. Erith je zadržala dah kada je Conov pogled postao intenzivan.
Ušao je u potok, ne mareći što mu je voda došla skoro do kolena,
natapajući njegove čizme. Con se nije zaustavio dok nije došao do suprotne
obale kako bi stao ispred nje. „Na privatnom si imanju.“
„Šume su me pozvale.“ To nije bila laž. Svako magično stvorenje na ovom
kraljevstvu oseća pulsiranje magije na Dreaganu.
„Ne možeš biti ovde.“
Ovaj Con je bio mnogo drugačiji od onog sa kojim je razgovarala pre.
Ovaj Con je bio hladniji, rezervisaniji. Više... izolovan. Videla je to prošli
put u njemu, ali jednom kada su popričali, malo je spustio njegove zidove.
Međutim, ovaj put ne. Zidovi su nekoliko puta ojačani.
Kraljevi Zmajeva
To je rastužilo. Želela je da ga upozori da zadrži nadu. Upravo to je bio
optimizam koji bi održao Kraljeve tokom milenijuma koji dolaze. Ali ga
nije mogla okriviti zbog onoga kako se osećao.
On je bio rođen za nebesa. Sada su se on i ostali sveli na skrivanje ne samo
sebe nego i njihove magije. Stotinu godina toga je dovoljno da bilo koga
dovede do ludila. A Kraljevi Zmajeva su izdržali bezbroj eona.
Sada su patili.
Takva veličanstvena, zapovednička stvorenja ne bi trebala biti izložena
takvim zverstvima. To joj je slomilo srce. Poželela je da posegne za Conom
i kaže mu... šta? Šta bi mu rekla?
Da je razumela jer je i ona bila besmrtna? Ili bi trebala da mu kaže da će se
sve na kraju srediti? Nije mogla da vidi budućnost. Nije znala šta će se
dogoditi. Samo je znala da su Kraljevi Zmajeva morali preživeti bez obzira
na sve.
Očigledno je napravila grešku misleći da je opet trebala doći Conu.
Možda da je rekla da se zove Heather, ali ne. Ni to ne bi uspelo. Zahtevao
bi od nje da zna zašto nije mogao da je pronađe. A ona bi morala da mu
kaže.
Smrt je pognula glavu, poražena i tužna. „Onda ću otići.“
Okrenula se i napravila dva koraka kada je Con rekao, „Stani.“
Erith se ukočila, nežno krckanje njegovih čizama na šljunkovitoj prašini
postajalo je glasnije dok je prilazio bliže. Osetila je kretanje sa njene leve
strane, oči su joj se pomerile u smeru odakle je Constantine došao i još
jednom stao ispred nje.
„Ko si ti?“ opet je zatražio.
Srce joj je tupo udaralo. Je li je prepoznao? Nije bilo kasno da upotrebi
čaroliju. Noć i njene senke, pomogle su joj da sakrije bezbroj stvari. Onda
opet, Kralj Zmajeva je tražio. Zmaj sa vidom oštrijim od bilo kojeg drugog,
onim uz pomoć kojeg je mogao da vidi u mraku kao i tokom dana.
Boja njenih očiju je bila karakteristična. To bi moglo biti ono zbog čega će
je se setiti.
„Iris,“ ponovila je.
Lagano se namrštio. „Iris.“
Kraljevi Zmajeva
Lagani povetarac lebdeo je oko njih, mrseći njegove plave talase skupljene
na njegovom vratu i oslobađajući jedan pramen koji mu je pao na oči.
Trepnuo je, naizgled neopterećen kosom koja mu se zapetljala u trepavice.
„A ti si?“ upitala je, morajući održati korak sa njim.
Kada napokon bude Conu rekla istinu – koliko god prošlo do tog
trenutka, jer ona će mu reći – on će biti besan zato što mu je prešutela.
Nadajmo se da će joj on dozvoliti da objasni zašto je poduzela takvu akciju.
„Constantine,“ odgovorio je nakon duge tišine. „Jesi li se izgubila?“
„Ne. Želela sam da vidim šumu.“
Preko ramena je pogledao u drveće. „Rekla si da te je pozvala.“
„Da.“
„Ti nisi iz Škotske.“
Erith je odlučila reći malo istine, ali će morati biti oprezna. Con je bio tip
muškarca koji bi se zakačio za nešto što je želeo saznati i ne odustati sve
dok to ne otkrije. A ona je jako želela da opet sa njim razgovara. „Nisam ni
odakle.“
„Svi su odnekud.“
Nasmejala se. „Ili od svukud. Ja putujem.“
„Sama?“ upitao je, podižući obrve.
Erith se suzdržala od osmeha s obzirom da je njegova reakcija bila slična
pri njihovom prvom susretu. „Nikada nisam rekla da sam sama.“
„Sada jesi.“
„I ti si.“
Lagano je suzio oči. Bez ijedne izgovorene reči, osetila je sumnju u vezi
nje.
Preko ramena je pogledala u drveće. „Ovo je prelepo mesto. Čuvaj ga.“
„Jesi li ti Druid?“ upitao je, zakoračivši u stranu kako bi je sprečio da ode.
„Ne.“
Lagano je nakrivio glavu u stranu. „Fae?“
Erith je progutala knedlu, postajući nervozna. „Ne.“
„Ali osetila si magiju?“ upitao je oštrim pogledom.
„Ja sam rekla da me je šuma pozvala. Nikada nisam pomenula magiju.“
Prekrstio je ruke preko njegovih širokih grudi i zakucao je pogledom,
mišići na njegovim rukama su razvukli materijal na košulji. „Smireno
Kraljevi Zmajeva
govoriš o magiji, kao neko ko ne samo da zna za nju nego zna kako da je
koristi. Ako je ti nemaš nimalo, ponašala bi se kao i ostali i postala besna
plašeći se takvog razgovora.“
„Videla sam magiju.“ Još jednom, zatekla je sebe da je na granici između
istine i fikcije.
Bez obzira koliko je želela da kaže Conu ko je ona bila, sada nije bilo
vreme. Osetila je povezanost sa Kraljem Kraljeva Zmajeva prvi put kada ga
je videla. Verovala je da je to zbog toga što je ona bila vođa tako moćne
grupe stvorenja.
S vremena na vreme ga je neko vreme posmatrala, znatiželjna kako mu
ide. On je bio onaj koji je sve držao na okupu u Dreaganu. Nije mislila da je
bilo ko od drugih Kraljeva znao koliko je naporno Con radio – ili dokle je
išao zbog njih.
Koliko se žrtvovao.
Što je više videla, više je želela da upozna Cona. Rizikovala je pre vek i
po, i to je potvrdilo ono u šta je već sumnjala – Con je bio neko koga je
želela za saveznika.
Prijatelja.
A ipak, nešto je zaustavilo svaki put kada je pokušala da mu kaže ko je
ona bila. Ne zato što je ne bi prihvatio. Već zbog njene prošlosti. Bilo je
stvari o kojima više nikada nije želela da razmišlja. Stvari jako... užasnih za
priznati.
Ovog puta nije mogla izgovoriti reči zbog njegovog prezira. Ipak je znala
da je njihovim putevima suđeno da se opet ukrste. Možda će mu tada moći
reći ko je ona bila. Možda tada...
„Videla si magiju?“ nežno je ponovio, lice mu je ubledelo. „Kako? Kada?
Čiju?“
„Da li bi poverovao u išta što kažem?“
„Ne,“ odgovorio je. „Slagala si me, a ja ne znam zašto.“
Ugurala je ruku u džep njene suknje i obmotala prste oko poklona koji je
donela. Metal je bio hladan uz njen dlan, i brinula se da bi on mogao
ignorisati bilo šta što mu da.
Zato je odlučila da promeni temu.
„Jesi li ti jedan od njih?“
Kraljevi Zmajeva
Trepnuo je. „Jedan od kojih?“
„Zmajeva,“ rekla je, pokazujući preko ramena.
Erith se u sebi nasmejala kada se namrštio. Uvek spokojan Con je bio
zbunjen.
Trznuo je pogledom u nebo pre nego ga je vratio na nju, čekajući.
„Da, videla sam ih,“ rekla mu je. „Pretpostavljam da nisi zadovoljan zbog
toga.“
„Nisam, ali to se može popraviti.“
„Ja sam samo žena. Kako bih vas mogla povrediti?“
Spustio je njegove ruke. „Mogla bi sve uništiti.“
„Zar ti nikome ne veruješ?“
„Ne onima koje ne poznajem.“
Okrenula se prema vodi i sela. „To je prilično... tužno. Život je rizik.“
„A ti to znaš?“
„U stvari, prilično,“ priznala je.
Tišina je ispunila vazduh. Nije ga pogledala, ali joj je bila potrebna sva
snaga da zadrži pogled ka napred i ne vidi šta je Con radio – ili mislio. Nije
kao da bi nekada nešto pokazao – ikada – ali uvek je postojala šansa da
nešto opazi.
„Trebao bih obrisati tvoja sećanja i otpratiti te sa našeg imanja,“ izjavio je.
Privukla je noge grudima i naslonila bradu na kolena. „To je tvoje pravo.
Ili... bi mogao da sedneš i popričaš sa mnom.“
„Zašto?“
Erith je slegnula ramenima. „Zašto da ne?“
Još jednom je ostao tih. Slušala je vodu kako se sliva niz potok kada je u
daljini vrisnula lisica. Sova je sa drveća nasrnula na miša hvatajući ga
kandžama pre nego je odletela.
Konačno, Con se pomerio kako bi stao pored nje. Zatim je, nakon što je još
jednom oklevao, seo. „Poznajem li te?“
Da. „Ne bih li ti rekla da poznaješ?“ Smrt je progutala zalogaj svoje laži.
„Znam zašto se krijete ovde. Zapanjujuće je mesto za nestati, ali bi trebali
pronaći način da izađete među ostale.“
„Zašto?“
Kraljevi Zmajeva
„Jer će vas na kraju pronaći. Vi bi trebali postaviti pravila, a ne oni.“
Okrenula je glavu kako bi ga pogledala. On je bio besmrtan, ali teret zbog
odgovornosti, linije zbog brige su bile tamo u pokretima njegovih usana i
tonu u njegovim rečima.
„Pronađi način da komuniciraš sa ostatkom sveta, zadržavajući svoju
privatnost.“
Frknuo je. „To je nemoguće.“
„Nije. Samo nisi još uvek pronašao pravu stvar. Ti voliš kontrolu. Prihvati
je.“
Con se naslonio na njegove dlanove i ispružio noge ispred sebe. „Govoriš
kao da znaš sve o meni.“
„Ko kaže da ne znam,“ odgovorila je sa osmehom.
Nije uzvratio osmeh kada je njegov pogled susreo njen. „Ko si ti?“
„Prijatelj kojeg je pozvalo drveće. Prijatelj koji se divi zmajevima koji lete
oblacima. Prijatelj koji želi da pomogne.“
„Prijatelj kojeg ne poznajem,“ nežno je odgovorio.
Suviše nežno. Bio je besan i zabrinut. Loša kombinacija za bilo koga, ali
pogotovo opasna kada je u pitanju bio Kralj Zmajeva.
Podigla je lice ka nebu. „Poverenje je nesigurna stvar. Neki su ga olako
davali, dok su ga drugi čvrsto stezali uz grudi. Oni koji su škrti nikada nisu
nagrađeni.“
„Znam tačno koliko je poverenje škakljivo,“ izjavio je odsečno. „Osetio
sam hladnu oštricu izdaje, i to nije nešto od čega se neko može oporaviti.“
Erith se pitala da li je Con to shvatao da, čak i sada, njegov bes nije bio
usmeren na Ulrika, već zbog toga što je njegov prijatelj tako izdan. Con je
bio povređen zbog svog prijatelja. Jer je izdaja o kojoj je govorio učinjena
samo jednom Kralju Zmajeva – Ulriku.
„Vreme leči sve.“ Pogledala ga je, poželevši da može videti njegove crne
oči koje su se stopile u noć. „Leči izdaju, prijateljstvo. I ljubav.“
Con se od te jedne reči ukočio. Bilo je to tako lagano da bi to propustila da
nije gledala.
„Meni vreme ništa ne znači,“ odgovorio je.
„Svi mere vreme. Neki trenucima, neki godinama, a neki vekovima. Ali to
je deo života.“
Kraljevi Zmajeva
Sklonio je pogled. „Kako ga ti meriš?“
Prokletstvo. Nije razmišljala da bi je to mogao upitati. „Sopstvenim
izborom.“
„Znači, ne prilagođavaš se?“
„Zašto bih? Oni koji kažu da se ponašaju na određeni način donose
pravila kako bi skratili ostale. Svako ima unutarnji kod. Znaju ispravno i
pogrešno.“
Con se okrenuo na bok prema njoj, podigao se na lakat i pogledao je. „Ali
ne mogu svi razlikovati ispravno i pogrešno.“
„To je tačno, ali da li im zakon pomaže u odabiru? Ne. Samo im kaže šta
čine pogrešno – što oni svakako znaju – i koju kaznu će dobiti.“
Po prvi put, na Conovom licu se nazirao osmeh. „Istina.“
„Ti znaš kakav si čovek,“ rekla je. „Ti znaš svoje obaveze i dužnosti. Ti
znaš što treba učiniti i to činiš.“
„Kako to znaš?“
Htela je da se ubije. Poneo je njihov razgovor i sada je plaćala cenu zbog
toliko otkrivanja. Ali je trebala prijatelja. „Vidim to u tvojim očima. Čak i
po načinu na koji si mi se približio. Ali činjenica da me nisi izbacio sa svog
imanja mi govori sve ostalo.“
„Kako znaš da te neću izbaciti na guzicu?“
Erith se nasmejala. „Zato što si seo da pričaš sa mnom.“

„Con? Jesi li se pobrinuo za uljeza?“

Kraljevi Zmajeva
Želeo je da ignoriše Roydena, ali znao je ako to ne učini, dovešće ostale k
njemu, a on to nije želeo. U stvari, Con je bio prilično zadovoljan da bude
sam sa prelepom strankinjom. „Sve je u redu,“ odgovorio je.
Iris. Ne shvatajući kako, znao je da to nije bilo njeno ime. Nešto u vezi nje
je bilo poznato. Jednostavan način na koji su razgovarali ga je trebao
zabrinuti, kao da su bili davno izgubljeni prijatelji. Ali on bi se setio nekoga
poput nje.
Bila je krajnje nezaboravna. Ne samo zbog njene lepote, već i zbog
nežnosti koja je nekako išla pod ruku sa njenim čeličnim držanjem.
Trebao ju je odmah ukloniti sa Dreagana, ali nešto, nešto nepoznato, neka
nepoznata sila koju nije mogao imenovati ga je zaustavila. I jednom kada je
počeo razgovarati sa Iris, nije mogao da prestane.
Slepac bi mogao videti da ona čuva mnoštvo tajni, ali ni jednom nije
pomislio da je bila tamo da povredi ni njega ni bilo koga drugog Kralja
Zmajeva.
Iako je većim delom uspela izbeći njegova pitanja, nije bio besan. Samo...
neprestano nervozan.
„Hoćeš da prošetaš sa mnom?“
Njeno pitanje ga je zateklo nespremnog. Onda opet, iznenadilo ga je sve
što je uradila. Conu se dopalo njihovo mesto pored potoka, ali je shvatio da
govori, „Da,“ pre nego je znao šta se dešava.
Uputila mu je zaslepljujući osmeh i ustala na noge jednim fluidnim
pokretom. Ustao je i zagledao se u nju, primetivši da je samo lagano
slegnula ramenima. Iznenadna, neizbežna potreba da je zaštiti momentalno
je narasla u njemu.
Trepnula je očima, bistrim i iskrenim. Na mesečini su kugle u boji lavande
imale vatru u sebi. Druid nije bila. Sumnjao je da je bila Fae koja je
upotrebila čaroliju da se sakrije.
Iris se okrenula, njena duga, crna kosa se okrenula sa njom. Podigla je
suknje i na najužem delu prešla potok uputivši se u gusto drveće. Išao je
korak iza nje, i dalje pokušavajući shvatiti zašto je ona bila tamo.
„Zašto si govorila o nadi?“ upitao je.
Kraljevi Zmajeva
Zaustavila se pored malog žbuna. Tek kada se sagnula da oseti mirisni,
nežni cvet shvatila je šta je to bilo. Blizanac. Irisin dodir je bio nežan kada je
izbliza pogledala ružičasto – bele, zvonaste cvetove okrenute na dole.
On je uvek pronalazio male petokrake cvetove koji vise sa obe strane
račvaste stabljike jedinstvene i prilično lepe.
Iris je prošaputala nešto biljki pre nego se ispravila i na kratko susrela
njegov pogled pre nego je nastavila. „Nada je ono što pomaže da se stvari
nastave. Ti gubiš svoju.“
Nije osporio njenu tvrdnju. „To je izgubljena emocija.“
„Zašto to kažeš?“
„Iz mog iskustva, samo ti donosi razočarenje.“
Iris je zastala i okrenula se ka njemu. „Svih tvojih iskustava? Ne postoji ni
jedan slučaj kada ti je nada dala nešto zauzvrat?“
Con je sklonio pogled od njenog ispitujućeg. Činilo se kao da je mogla
videti ravno u njegovu dušu, u mračne uglove gde je čuvao svoje
najprivatnije želje i čežnje.
„Potrebno je da neko ima veliku snagu da bi imao nade,“ nastavila je Iris.
„U tebi ne postoji ništa što se čini slabim. Odustajanje. Pa, to radi plašljiv
čovek.“
Kliznuo je pogledom ka njoj. „Sada mi daješ kompliment?“
„Možda.“ Osmeh joj je bio lagan. „Mislim da ih ne dobijaš dovoljno.“
„Još jednom govoriš kao da me poznaješ.“
Slegnula je ramenima i okrenula se da nastavi šetnju. Njene ruke su
dodirnule svako drvo i biljku pored kojih je prošla dok je hodala Dreagan
šumom. Na njegovo čuđenje, životinje su bile privučene njome kao da su
bile prizvane prešutnom odredbom.
Bio je siguran da je bila Svetla Fae.
„Zašto ne želiš da znam ko si ti?“ upitao je.
„Zašto je to važno? Došla sam kao prijatelj.“
„Zato što mislim da si došla s razlogom.“
Opet je zastala. Ovog puta, prošlo je nekoliko otkucaja tišine pre nego se
okrenula ka njemu. „A ako jesam?“
„Želim da znam zašto?“
„Došla sam da te vidim.“
Kraljevi Zmajeva
Podigao je obrvu. „Zašto?“
„Da te upoznam.“
Bio je to jedan od nekoliko trenutaka kada je verovao da je govorila istinu.
„Je li te neko poslao?“
Odmahnula je glavom i nežno se nasmejala. „Sama sam došla.“ Zabacila
je glavu kako bi pogledala krošnje koje su se uzdizale iznad nje. „Ovo
mesto je neverovatno. Sretan si što ga imaš.“
„Imaš li nešto slično?“
„Da.“ Još jednom ga je pogledala. „Svi bi trebali imati slično mesto. Mir
koji pruža je neprocenjiv. Takođe mislim da nam pruža skrovište kada
možda ne shvatamo da nam je potrebno.“
Naslonio se ramenom na hrast koji je bio preko petsto godina star. „Sve
vreme otkako si ovde, imam osećaj da mi pokušavaš preneti neku lekciju.“
„Možda,“ odgovorila je. „Možda sam samo usamljena i želim da
porazgovaram sa nekim o stvarima o kojima razmišljam.“
„Zar nemaš nikoga?“
Sklonila je pogled ali ne pre nego je ugledao usamljenost u njenom izrazu.
„Ne baš. Postoje drugi, ali...“
Reči su se prekinule, i sačekao je da završi. Kada nije, rekao je, „Ali,
ponekad ne možeš da razgovaraš sa njima zato što ne želiš da ih zabrineš.
Ili im jednostavno ne možeš reći.“
„Tačno,“ rekla je lagano iskrivivši usne. „Tačno tako. Imaš li neki savet?“
„Pronađi nekoga sa kim možeš razgovarati.“
Razvukla je osmeh. „Mislim da upravo jesam. Hoćeš li biti moj prijatelj,
Con?“
Nije oklevao da odgovori, „Da. Da li to znači da ćeš mi reći ko si?“
„Ja sam tvoj prijatelj. Zar ne možemo pustiti da to bude dovoljno za
sada?“
Con se poklonio jer je znao da tada neće ništa više dobiti od nje. Možda
kada se sledeći put sretnu.
„Imaš li ti nekoga sa kim možeš razgovarati?“ upitala je.
Susreo je njen pogled. „Sa tobom?“
„Je li to pitanje?“ upitala je sa osmehom. „Naravno, možeš razgovarati sa
mnom.“
Kraljevi Zmajeva
„Ali mogu li ti verovati?“
Nestalo je njenog osmeha kada se zagledala u njegove oči. „Zavetujem se
svojim životom da možeš.“
Želeo je da joj veruje, ali kako je mogao kada je znao da je slagala? Iako je
uživao u razgovoru sa njom, neće podeliti svoje tajne. Ali je bila dobrodošla
distrakcija. Možda ako njihovo prijateljstvo napreduje, zasluži njegovo
poverenje, i možda joj se tada otvori.
„Jednog dana ću ti to dokazati,“ rekla je kao da je čitala njegove misli.
„Zašto je to toliko važno?“
Slegnula je ramenima i okrenula glavu kako bi pogledala igru dve lisice.
„Samo imam osećaj da nam je suđeno da budemo prijatelji. Mislim da
ćemo jednog dana zatrebati jedno drugo.“
Njene reči su ga naterale da preispita deo sa Druidom. „Možeš da vidiš
budućnost?“
„Ne,“ nežno je odgovorila. „Čak i da mogu, mislim da ne bih želela.
Znanje pogoršava stvari.“
„Ili bi omogućilo drugačije odluke.“
Okrenula je glavu ka njemu. „Kako bi uopšte znao da si nešto promenio?
Šta ako je gledanje budućnosti i donošenje drugačije odluke upravo razlog
zašto ti se prikazala budućnost?“
„Ne znam,“ odgovorio je slegnuvši ramenima.
„To postaje zbunjujuće.“
Con se odgurnuo od hrasta i prišao joj bliže. „Gde živiš?“
„Daleko.“
„Nećeš mi reći?“
Tuga je ispunila njeno lice. „Ne sada.“
„Zar mi ne veruješ?“
Raširila je njene oči. „Naravno da verujem.“
„Onda mi reci.“
Njene krupne oči su se zatvorile kada je uzdahnula i odmahnula glavom.
„Nije tako jednostavno. Želim da ti kažem i hoću.“ Otvorila je oči,
probadajući ga intenzivnim pogledom. „Samo ne danas.“
„Trebao bih te skloniti sa Dreagana. Znam to. Baš kao što znam da ne bih
trebao razgovarati sa tobom.“
Kraljevi Zmajeva
„Drago mi je da nisi. I stvarno mi je drago što razgovaramo. Nije mi lako
da kažem da mi je potreban razgovor.“
„Mogla si izabrati bilo koga. Zašto ja?“
Usne su joj se iznenada izvile u osmeh. „Ti si Kralj Kraljeva Zmajeva.
Samo ti bi razumeo.“
Sa nekoliko reči, otkrila je nešto jako važno o sebi. Kada bi samo mogao
povezati, to bi značilo da je ona bila na moćnom položaju kao što je on bio.
Nije znao ni jednu takvu Fae, ali istina, nije bila njegova stvar da sazna bilo
šta o Fae. Možda bi trebao.
Želeo je znati ko je Iris stvarno bila – uključujući njeno pravo ime.
Uglavnom zato što nije voleo da ga lažu iz bilo kog razloga. Ali... sviđala
mu se ideja da ima prijatelja. Da je ona Fae, ne bi joj rekao nikakve tajne
Kraljeva Zmajeva, ali ponekad razgovor nije značio da su uključene tajne.
Ponekad je to samo značilo znati da je neko bio tu za tebe.
On je to imao u svom životu. Dva puta. Jednom sa Ulrikom. A onda sa...
Nije da ostali Kraljevi Zmajeva nisu bili njegovi prijatelji. Bili su, ali jedini
koji je stvarno znao šta se dešava je bio Kellan s obzirom da je on bio Čuvar
Istorije. S obzirom da je Kellan čuvao jako puno tajni svih Kraljeva, Con
nije želeo tome da prinese. Zbog toga je bilo lakše da čuva sve za sebe i svoj
dnevnik.
„Ponekad te tvoja samoća proguta.“
Trznuo je pogled ka Iris.
Gledala ga je. „Jede te izdaleka. A sada preti da te proguta. O kome
razmišljaš tako opustošen?“
„Razmišljam o prošlosti.“
„Da. Ali jedna osoba je posebna.“
Odmahnuo je glavom, ne želeći da govori o tome. „Hoćemo li još malo
prošetati?“
„Je li to ono što činiš da bi odagnao uspomene?“
„Ne,“ rekao je dok su hodali jedno pored drugog. „Uvek su tu. Samo im
ne dozvoljavam da izađu.“
U dubini grla je proizvela nekakav zvuk. „Ali svakako izlaze. Dok
spavaš.“
To je tačno ono što se događalo, zbog čega je retko spavao.
Kraljevi Zmajeva
I nikad nije pao u zmajski san.
Da jeste, bol koju je držao na odstojanju bi ga obuhvatila. Ako se to
dogodi, nije bio siguran da će se ikada izvući. Naučio je da zamaskira
njegova osećanja, i to mu je pomoglo da se probije kroz brojne poteškoće.
Jer ako bi se predao, ako bi dozvolio sebi da oseti bar malo, onda bi ga
preplavio ogroman talas emocija.
Posledice nisu bile nešto o čemu je uopšte hteo da razmišlja.
„Jesi li ikada bila zaljubljena?“ upitao je.
Iris se ponašala kao da je pitanje nije mučilo, ali je Con video ubrzani puls
na njenom vratu. Nije čak ni pogledala u njegovom pravcu, samo je
nastavila da hoda.
Konačno je, nakon nekoliko trenutaka, rekla, „Ljubav je opasna.“
„Ne mogu to poricati, ali nisi odgovorila na moje pitanje, devojko.“
Njen pogled je odlutao. „Ljubav baš i nije opcija za mene.“
„Opet nisi odgovorila.“
Nežno je uzdahnula. Onda je tihim šapatom rekla, „Da.“
„Šta se dogodilo?“
Irisina stopala su zastala, ali i dalje nije pogledala u njegovom pravcu.
„Možda neću moći kontrolisati moje srce ili osećanja koja se u njemu
pokreću, ali mogu biti sigurna da na to ne utičem.“
„Znači,osoba to ne zna.“ Nekako je očekivao da Iris bude ona žena koja bi
ubila bilo koga ko se nađe između nje i njene ljubavi.
„Ne. I nikada neće.“
„Mogu li da pitam zašto?“ bio je uporan.
Stisnula je njene usne pre nego su se oči u boji lavande okrenule ka njemu.
„Ljubav nije nešto što ja mogu da imam.“
„Zašto ne?“
Okrenula se prema njemu i podigla obrvu, oštro ga gledajući. „Šta je sa
tobom, Con? Jesi li ti voleo? Mogu da vidim da jesi. Duboko. Gde je ona?“
„Dovoljno daleko da je nikad ne bih mogao imati.“ Kada je Iris nastavila
da zuri u njega, otpuhnuo je. „Zato što ljubav nije nešto što mogu imati.
Tačka.“
Kraljevi Zmajeva
Iris je polizala usne i na kratko se zagledala u zemlju. „Oboje imamo
razlog da držimo naša srca zaključana. Drugi ne bi shvatili ili prihvatili
naše razloge, ali onda opet, oni nisu u našim situacijama, zar ne?“
„Ne,“ odgovorio je šapatom.
Iznenada se nežno nasmejala. „Vreme je smešna stvar. Ponekad se čini da
ga imamo previše. Onda u drugim situacijama, nikada dovoljno.“
Znao je bez da je pita da je bila na odlasku. I to ga je jako rastužilo. „Hoćeš
li opet doći?“
„Da,“ rekla je sa osmehom.
„Radujem se tome.“
Spustila je ruku na njegovu. „Ne odustaj od nade, i zapamti, Kraljevi
Zmajeva kontrolišu njihovu vlastitu sudbinu.“
Gledao je kako odlazi. Nakon što je bila dvadesetak stopa daleko, rekao
je, „Uvek ću biti ovde ako trebaš da porazgovaraš.“
Iris se okrenula ka njemu i nasmejala. „Do sledećeg susreta, Kralju
Kraljeva.“ Zatim je nestala.
Con je odmahnuo glavom i nasmejao se. Fae. Baš kao što je i mislio.
Zurio je nekoliko trenutaka u tačku, zatim izašao iz Dreagan šume i
preobrazio se. Raširio je njegova krila i poleteo u nebesa. Irisine reči su mu
jurcale kroz um.
Kada se zora prolomila, vratio se u Dreagan planinu. Preobrazio se u
ljudski oblik i obukao, s ljubavlju presavijajući njegovo sukno u nabore pre
nego ga je obmotao.
Uputio se ka svojoj kancelariji, nameravajući da napiše novi unos u
dnevnik i nacrta Iris. Kada je ušao u svoje odaje, ugledao je kožnu torbicu
na njegovom stolu i presavijeni list pergamenta naslonjen na nju.
Con je podigao pismo i pogledao u voštani pečat. Nikada pre nije video
takav simbol. Bio je to okrugli keltski simbol unutar trougla. Slomio je
vosak i razmotao pergament.
Kraljevi Zmajeva

Constantine –

Volela bi da smo imali više vremena, ali ono malo što sam provela sa tobom je
nešto što ću čuvati zauvek. Čini se da vreme uvek na ovaj ili onaj način vlada sa
nama. Ne dozvoli da upravlja tobom.
Iako ima dosta toga što ti nisam ispričala, molim te shvati da to nema nikakve
veze sa tobom već sve sa mnom. Iskreno se nadam da ćemo biti prijatelji jer mislim
da smo potrebni jedno drugom. Nekoliko nedelja sam planirala naš susret. Volela
bih da sam ti ovo poklonila lično, ali sam naučila da je ponekad bolje na ovaj način.
Vreme može biti prijatelj koliko i neprijatelj. Moj poklon će ti omogućiti da krećeš
kad želiš.
Drži se nade sa svim što jesi,

Tvoj prijatelj,
Iris

Con je pročitao pismo dva puta pre nego ga je nežno spustio i izvukao
svoju fotelju, njegov pogled je pao na kožnu torbicu. Seo je i naslonio
dlanove s obe strane poklona, zureći u njega.
Njegova znatiželja je konačno pobedila, i posegnuo je za njim. Bio je blago
iznenađen njegovom težinom. Nakon što je odmotao kožu oko njega,
raširio je otvor i zavirio u unutra.
Kraljevi Zmajeva
Polako je uvukao ruku u torbicu i obmotao prste oko okruglog, metalnog
predmeta. Izvukao ga je i zagledao se u zlatni džepni sat. Na poklopcu su,
izgravirane u metalu, bile dve zmajeve glave, okrenute jedna ka drugoj.
Telo sata je imalo prekrasan keltski vez oko njega. Pozadina je imala mali
cvet utisnut u sredinu. Iris. Nasmejao se i prešao palcem preko njega.
Con je okrenuo sat i pritisnuo rezu da ga otvori. Razdvojio je usne zbog
lepote ispred njega. Nije to bio tipičan časovnik za smrtnike. Bio je izrađen
specijalno za njega.
Unutrašnjost je bila izrađena od oniksa sa otvorom kroz koji su se videli
zlatni zupčanici kako se okreću. Na vrhu je bio mali zlatni zmaj. Posmatrao
je kretanje zupčanika nekoliko trenutaka pre nego je shvatio šta ih je
pokretalo – magija.
Sa osmehom, spustio je sat sa strane, ostavljajući ga otvorenim da ga
gleda. Zatim je posegnuo za dnevnikom. U narednih četrdeset minuta,
pažljivo je nacrtao Iris kada je prvi put ugledao kako stoji pored potoka
nakon što je spustila kapuljaču.

21. april, ljudska godina 1746

Nakon toliko vremena, trebao bih biti spreman na iznenađenja. Pa ipak, čudno,
nikada nisam. Pretpostavljam da sam zaglavio u svakodnevnici koju sada vodimo
kao ljudi. Onda se, svako malo, nešto posebno dogodi.
Danas se pojavila u obliku Fae, Iris. To nije njeno pravo ime, ali to nije važno.
Trebalo bi biti, znam da bi, i možda će kasnije, ali upravo sada, nije. Došla je kada
sam najviše trebao prijatelja. I čini se da je i njoj potreban.
Kraljevi Zmajeva
Pričala je o nadi i vremenu. Dve stvari o kojima ne razmišljam često. Vreme će
prolaziti kao što uvek jeste. A nada, pa, neko vreme je nisam nimalo imao. Iris me
naterala da ponovo razmislim o nekoliko stvari.
Konkretno, iznela je nešto oko čega sam dugo bio zabrinut – ljudima koji žele
upasti na Dreagan. Naša magija ih je dugo sprečavala, ali što ih je više, više njih
želi da zna za naš dom.
Iris je predložila da mi odlučimo kako će se to dogoditi. Ona je u pravu, to je nešto
što smo trebali pripremiti pre mnogo godina, ali nije prekasno. Potrebno nam je
nešto što će nas izgurati napred i u centar njihovog sveta omogućavajući nam da
nastavimo sa skrivanjem.
Con je podigao džepni sat i zatvorio ga, trljajući palcem preko dvostrukog
zmaja. Spustio ga je i vratio se svom dnevniku.
Što god odlučili, moraće biti savršeno. U suprotnom, ne znam šta će biti sa nama.
Ono što znam je da se po prvi put danima, mesecima, godinama, radujem nečemu.
Potreban nam je plan. To je nešto na šta mogu da se skoncentrišem, ali najvažnije,
to je nešto što mogu da učinim za nas.
Nisam siguran kada ću opet videti Iris. Nadam se pre nego kasnije, voleo bih da
joj zahvalim na poklonu. Kao i da dešifrujem poruku u vezi toga da krenem kad
želim. Međutim, također želim i opet da razgovaram sa njom. To je bilo ugodno
vreme. Mogu da vidim usamljenost unutar nje, ali verujem da je to zato što je i
sam imam.
Već neko vreme ne verujem Svetlim Fae, pogotovo otkako je kraljica, Usaeil,
nastavila sa željom da se sprijatelji sa mnom. Nisam siguran u njene motive.
Nastaviću da budem oprezan sa njom, ali bih možda trebao ojačati savez između
zmajeva i Svetlih Fae. Tada bih mogao saznati nešto o Iris.
Dodaću i to da ja mislim da Iris nije Mračna Fae. Možda grešim. Ali se stvarno
nadam da ne.

Constantine, Kralj Zlatnih

Kralj Kraljeva Zmajeva
Kraljevi Zmajeva

Con je zatvorio dnevnik i spremio džepni sat u njegovu torbicu. Kada je

ustao, pogledao je u stalak na kojem su bile smeštene flaše s vinom. Bila je
velika šteta što Škotska nije imala svoju vlastitu vrstu alkoholnog pića,
nešto što bi bilo upečatljivo za njih.
Ukočio se kada je pomislio na eksperimente koje su neki Kraljevi Zmajeva
sproveli u poslednjih nekoliko desetljeća. Con je izašao iz njegove
kancelarije i iz vile do zgrade gde su ostali destilovali viski preko dve
stotine godina.
Varek i Merrill su klimnuli glavama kada su ga ugledali.
„Con,“ rekao je Merrill.
Prišao je velikoj bačvi koju su napravili i stao ispred nje prekrštenih ruku.
„Kako ide?“
Varek je slegnuo ramenima, smejući se. „Prilično dobro.“
Con je zavirio u spremnik. Znao je po vlastitim degustacijama njihovih
pokušaja da je bilo dobro. Stvarno dobro.
Merrill je ustao i pokazao na hrpu buradi. „Otkrili smo da što duže
ostavimo viski u buradima, ima bolji ukus.“
Varek je frknuo. „To je zato što je Keltan zaboravio burad koju smo imali
pre nego smo započeli ovo. Slučajno je jedno otvorio, i bilo je jako dobro,
sami smo ga dokrajčili.“
Što su više govorili, u Conovoj glavi se sve više formirao plan. Zatim je
okusio alkohol. Ispio je još tri čaše, svaki put je sve više njegova ideja klizila
na mesto.
Con se nasmejao i podigao njegovu praznu čašu. „Recite mi da ste
usavršili recept.“
Kraljevi Zmajeva
„Da,“ u glas su odgovorili.
„Dobro,“ rekao je Con. „Jer će ovo biti način kako ćemo živeti među
ljudima.“
Varek se namrštio. „Je li to dobra ideja?“
Con je pomislio na džepni sat i dizajn. „Dreagan.“
„Na keltskom zmaj,“ rekao je Varek. „Smrtnici neće shvatiti šta
skrivamo.“
„A naš logo će biti dvostruka glava zmaja,“ objavio je Con. „Nastavite sa
ovim, moji prijatelji, da napravite još ovoga. Ja ću reći ostalima. Ne želim
da budem prvi po prodaji zbog pažnje koja bi nas mogla obasjati, ali ćemo
biti najbolji.“
Con je napustio zgradu, njegovi koraci odavno nisu bili laganiji. Imao je
plan zahvaljujući Iris. I to će biti upravo ona stvar koja će im omogućiti ono
što im je bilo potrebno da bi živeli među smrtnicima.

Smrt

Erith se nasmejala dok je šetala između njenog cveća. Dok je krivudala

kroz oštre mirise, njena odeća je izbledela i zamenila je crna haljina sa
punačkom suknjom koja se iza nje vukla šlepom. Njeno kraljevstvo je za
nju bilo ono što je Dreagan šuma bila za Cona, ali nije smela dugo ostati.
Imala je posla koji je trebalo obaviti.
Hodala je ka belom dvorcu koji je bio njen dom i zauzela svoje mesto u
odajama. Kada je bila sa Conom, mogla je biti Erith, ali u njenom
kraljevstvu, ona je bila Smrt. I vreme je da bude porota i sudija za Fae.
Kraljevi Zmajeva
Nakon što je ispunila svoje dužnosti, poslala je crvendaća da Caelu
prenese njene odluke. Cael i ostali Kosači će izvršiti smaknuća. Osim što
nije želela da bude sama. Možda je to bilo zbog njenog razgovora sa
Conom, ali nije htela da bude sama sa sobom.
Erith se nije mogla odlučiti za lokaciju. Ali postojala je jedna koja je iznova
i iznova privlačila njene misli. Bilo je ludo prepustiti se iskušenju, ali čini se
da svom srcu nije mogla reći ne.
Pre nego je znala, stajala je u prostoru koje je bilo od Kosača. Bilo je
prazno, ali onda opet, očekivala je to. To je bio jedini razlog zašto je došla.
Nije kao da nije volela svoje Kosače. Baš suprotno. Svaki je bio žestoki
ratnik, i na mnoge načine njena porodica.
Ali sama donositi odluke značilo je da bi često morala komunicirati sa
Caelom. Zato je koristila crvendaće.
Umirila se. Neko je bio iza nje. Znala je i da ne pogleda ko je to bio. Cael.
Isti onaj kojeg nije htela da vidi. Ali ga nije mogla ignorisati. Okrenula se ka
Svetlom Fae, susrećući njegove srebrne oči.
„Erith,“ rekao je.
Duboki, bogati zvuk njegovog Irskog naglaska bio je dovoljan da joj srce
preskoči otkucaj. „Cael.“
„Nisam te očekivao.“
„Nisam imala nameru da te posetim.“
Jedna strana njegovih usana se trznula. „Proveravaš me?“
„Ne sumnjam u tvoje liderske sposobnosti. Nikada nisam.“
Trepnuo je, osmeh je nestao kada je postao ozbiljan. „Jesi li dobro?“
„Ja sam Smrt. Niko ne brine za mene.“
Cael je trepnuo, a Erith je nestala. Uzdahnuo je i rekao, „Znam. Ja uvek
hoću.“
Kraljevi Zmajeva

TREĆI DEO

2. septembar, ljudska godina 1924.

Dreagan

Dvadeset godina u dvadesetom veku (po ljudskom računanju – kada bi samo znali
istinu...) i smrtnici se množe neverovatnom brzinom. Bilo je to nešto što smo
primetili vrlo brzo nakon što su stigli u ovo kraljevstvo, ali ih ništa ne usporava.
Ni glad, ni vremenske neprilike, ni kuga.
Otporni su koliko i invazivni. I, iako mrzim to da priznam, moram da im se
divim. Pa, nekima od njih. Postoji nekoliko odabranih ljudi koje bi rado nazvao
prijateljima. Veliki mislioci, oni koji vide mnogo više nego uskogrudni imbecili
njihove vrste. Umetnici čiji umovi vide sve mogućnosti i s nestrpljenjem i glađu
traže čudno ili jedinstveno u normalnom svetu.
Oni, za koje verujem, da mogu koegzistirati sa nama. Nažalost, premalo ih je i
predaleko su jedni od drugih.
Prihvatio sam da je naš svet kakav smo nekada poznavali nestao.
Možda zauvek. Magija bledi, nešto za šta sam mislio da se nikad neće dogoditi.
Ali sam znao onog trenutka kada sam naredio da se proteraju zmajevi i Kraljevima
da odu u njihove planine da se sakriju, da smo odustali.
Niko od moje braće mi to ne bi rekao u lice. Osim možda Ulrika.
Da je još uvek bio u Dreaganu.
Bez obzira na to, ja znam istinu. Zemlju smo prepustili smrtnicima. Ali šta sam
drugo trebao? Vratiti se na moju zakletvu da štitim ljude. Ili dozvoliti da ubiju još
zmajeva? Nakon svih ovih miliona godina, mogu da priznam da sam doneo
pogrešnu odluku. Ali u to vreme se činila kao jedino rešenje.
Tanka veza koju imamo nas jedva drži. Naše kraljevstvo, naš dom je oduzet. Nije
važno ko je započeo ili kako je završilo. Ono što je važno je da su ljudi dobili ono
što su hteli.
Često sanjam šta se moglo dogoditi da smo ih tog sudbinskog dana vratili. Osim
što smo se sažalili nad njima što su bili bez doma i bez magije. Trebao sam narediti
da se vrate odakle su došli.
Kraljevi Zmajeva
Ali više bi ih došlo. To sada shvatam. Bez obzira kako ja gledam na to, završili bi
tačno kao što jesmo. Mogao je biti drugi Kralj Kraljeva koji bi im dozvolio ulazak,
ali ishod bi bio isti.
Kako ćemo nastaviti, pravo je pitanje.
I problem.
Svaki Kralj želi da mu se vrate zmajevi. Svaki od nas sanja o životu pre ljudi. I
svi se molimo da ćemo ga još jednom imati.
Hoćemo li? Nemam pojma. Plašim se šta će biti sa nama ako ne uspemo vratiti
zmajeve kući. Svi smo se uklopili u tu mogućnost, što nas gura napred. Ali šta će
se dogoditi kada saznamo da se zmajevi ne mogu vratiti? Ili još gore, da su mrtvi.
Svaki put se probudim u hladnom znoju iz noćne more gde se upravo taj scenario
odigrava. Zbog toga sam odabrao da ne spavam mnogo. Umesto toga, činim sve što
moram da održim Kraljeve zajedno. Mi smo porodica. Mi smo sve što nam je
ostalo.
I ako to izgubimo, gubimo sve.
Ja sam već jako puno izgubio.
Con je sklopio oči kada je pomislio na onu koju je nekada voleo. Bilo je
suviše bolno da misli na nju. Da zna šta su imali.
Otvorio je oči i vratio svoje misli na Kraljeve Zmajeva.
Koliko će još biti oduzeto od njih dok im uzvrate? Pre nego učinimo ono što i
Ulrik i napadnu ljude? Moj prijatelj je bio u pravu što ih je napao. Ulrik je video
ono što sam ja odbio da vidim. Nije mario za zakletvu ili očuvanje mira. On je
predvideo naše uništenje.
I ja sam ga kaznio zbog toga. Nisam imao izbora. Bez obzira što sam se složio sa
njim, bez obzira što sam želeo da mu se pridružim. Kao Kralj Kraljeva Zmajeva,
uvek moram misliti na sve i biti primer ostalima.
Da je samo Ulrik prestao kad sam tražio. Da nas samo ljudi nisu izdali. Da
samo...
Verovatno bih trebao spaliti ove dnevnike. Ako ih bilo ko od Kraljeva Zmajeva
pronađe i pročita videli bi da ja nemam odgovore, da ja nikada nisam znao koji je
pravi kurs za nas. Ne smem ih izneveriti.
Neću ih izneveriti.

Constantine, Kralj Zlatnih

Kralj Kraljeva Zmajeva
Kraljevi Zmajeva

Con je polako odložio njegovo pero. Pogledao je u stranicu pre nego je

zatvorio dnevnik. Bila je to poslednja stranica od ovog. Svaki put kada je
završio dnevnik, nadao se da mu neće trebati novi.
Ali morao je nekome da ispriča misli koje su ga mučile.
Kada nikoga nije mogao opteretiti, jedina opcija je bio dnevnik. U jednom
trenutku je pomislio da je to bila samo potreba da zapiše njegove misli.
Sada je znao bolje. Sada je znao istinu.
Svaka tajna, svaka misao i odluka koju je držao za sebe polako ga je
nagrizala. Ali oslobađajući ih na stranici, oslobađao je svoju dušu.
I savest.
Ustao je i zgrabio knjigu. Zatim je otišao do polica sa ostalim dnevnicima i
vratio je na mesto. Pokušao se okrenuti, ali svaki put kada bi došao do tog
mesta, njegov pogled bi kliznuo na zid pored polica sa knjigama.
Nekoliko trenutaka je prošlo dok se borio da se okrene, da zaboravi šta je
tamo bilo i vrati se svojim obavezama. Ali, kao i u svakoj drugoj prilici,
izgubio je bitku. Con je čučnuo i naslonio dlan na zid. Njegova magija ih je
čuvala skrivenim, ali sa dodirom, tajna vrata su se otvorila i otkrila njegovu
tajnu.
Svaki od dnevnika je bio crven. I svaki ispunjen sa rečima koje nije mogao
izgovoriti, čak ni pomisliti. Bile su to misli i snovi o nečemu... ili nekome. To
su bili planovi za budućnost. Bile su potpuna istina.
I srceparajuća stvarnost.
Prošlo je hiljadu godina otkako je dosegao vrhunac za pisanje. Svaki dan
dok se borio sa usamljenošću i onim što je izgubio bez da se zakopa u
dnevnike, bio je uspeh.
Možda se neće moći odupreti pogledu na njih, ali nije pisao u njima. To je
bila mala pobeda koja je bila važna.
Con je stajao i gledao kako se vrata zatvaraju, stapajući se sa zidom kako
bi još jednom postala nevidljiva. Okrenuo se na peti i prišao prozorima.
Imanje je bilo natopljeno u tami bez ijedne mrlje mesečine zbog mladog
meseca.
Kraljevi Zmajeva
Na desetine zmajeva je letelo oko Dreagana. Da se Con malo potrudio,
skoro bi pomislio da se ništa nije promenilo, da su zmajevi i dalje vladali.
Ali stvarnost je konstantno upadala u njegove misli.
Pogledao je u svoj krevet, ali umesto da je legao, vratio se do svog
kancelarijskog stola i pregledao planove za proširenje distribucije njihovog
viskija. Baš kao što se nadao i planirao, popularnost Dreagan viskija je
udarila u žicu smrtnika. Voleli su viski i nisu ga se mogli zasititi.
Neverovatna cena ih je naterala da ga samo žele još više.
Kada je pročitao sve pravne dokumente od Vaughna, Con ih je potpisao i
odložio sa strane za ujutro. Zatim je razmotao nacrte svih zgrada kao i
novog skladišta i hrastove buradi za skladištenje i sazrevanje.
Ako budu išli u korak sa poručivanjima, onda će morati brzo da se
prošire. Baš kao što ga je Iris jednom podstakla, pripremao se da deo
Dreagana otvori za javnost. Njihova znatiželja je bila zapanjujuća.
Ali on je mogao kontrolisati ono što su oni videli i ono što nisu.
Na planovima je bila još jedna zgrada koju je dodao. Trenutno je bio
prazan prostor, ali ako je posmatranje smrtnika išta dokazivalo, jednom
kada im se nešto dopadne, platili bi punu šaku novca da dobiju ono što su
želeli. Con je imao planove da prodaje specijalne flaše viskija u razmaku. U
njihovoj privatnoj prodavnici. I ko zna šta će se dogoditi u kasnijim
godinama.
Iris. Je li to bila samo slučajnost da je ona ušla u njegov život i nagovarala
ga da pronađe način da otvori Dreagan za javnost? Ili je bilo nešto drugo?
Znao je da ona nije bila bilo koja žena, ali je odavno prestao da je traži.
Isto kao i Heather. Da nije zbog manžetni dobijenih od nje i džepnog sata
od Iris, zaboravio bi ih obe. Možda su mu zbog toga dale poklone – tako da
ih se može setiti.
Više se nije mogao setiti kako je Heather izgledala, ali se mogao setiti
osećaja kao da je bila prijatelj. To nije bilo nešto na šta je uopšte navikao.
Jedina stvar koje se setio u vezi sa Iris je bio njen osmeh. Od samog
početka je znao da mu je slagala u vezi toga ko je ona bila. Možda je
činjenica što je bila tolika misterija bio razlog što je nastavio razgovor sa
njom. Ono što nije znao je kako je shvatala sve kroz šta je on prošao. Čuo je
to u njenim rečima, video je to u njenim očima.
Kraljevi Zmajeva
Mogao je zadržati na Dreaganu. Mogao je naterati da mu kaže njeno
pravo ime, ali nije. Delom zbog toga što je bilo lepo imati nekoga za
razgovor, ali uglavnom zato što nije osetio zlonamernost od nje. Dve žene
stotinama godina razdvojene, ali su obe ostavile traga.
Voleo bi da ih i dalje ima za prijatelje.
Sve vreme je bio okružen ostalima, ali usamljeniji nego ikada pre.
I neće postati nimalo lakše.
Toliko toga se promenilo.
A opet tako malo.

Con je sačekao da se zaustavi voz pre nego je izašao iz prve klase u

Inverness. Kendrick je već bio u gradu da se sretne sa hotelijerima koji su
želeli dodati njihov viski u prodaju svima koji su posećivali hotel.
Nije bilo potrebe da Con bude tamo, ali svakako je krenuo na put. U
potpunosti je verovao Kendricku. Conov dolazak je bio čisto zbog toga da
vidi poglede i reakcije na Dreagan viski. I voleo je gledati Kendricka kako
pregovara o takvim ugovorima.
Kendrick je imao način na koji je ulazio u prostoriju delujući pomalo
nervozno i nestrpljivo. To je namerno radio. To je njegove sagovornike
teralo da pomisle da nisu samo imali prednost nego su mogli i kupiti sve
što su želeli.
Kendrick im je dozvoljavao da osete samopouzdanje dovoljno dugo da
odredi šta im je glavni cilj i šta istinski žele.
Zatim bi, za tren oka, Kendrick prestao sa glumom i otkrio pravog
majstora kakav je i bio. Con se nikada nije umorio od šoka, neverice, pa čak
i straha na njihovim licima. Neki bi pomislili da su Kendrickove taktike bile
Kraljevi Zmajeva
nepoštene, ali Kraljevi su odavno shvatili da smrtnici nikada nisu igrali
pošteno – pogotovo u poslu.
Con nije želeo varati smrtnike ni sa čim, ali bi učinio sve što je neophodno
da Dreagan viski nastavi graditi reputaciju kao superioran viski. Njihove
tehnike su nastavile da razvijaju brend u onaj koji je ekskluzivan za one
koji su imali novca i nameru da plate za njega.
Ostalo je još nekoliko sati do sastanka, što je omogućilo Conu da prošeta
ulicama. Koraci su ga odveli do zatvorene viktorijanske pijace. Zastao je u
Akademskoj ulici pored izvornog ulaza iz 1870. godine koji se sastojao od
tri svoda. Gornji središnji luk je imao glavu bika dok su ostali imali glave
ovnova.
Con se uputio unutra i odmah podigao pogled, kao što je to uvek činio.
Prekrasno ukrašeni viktorijanski krov od kovanog gvožđa i drvenih kupola
bio je neverovatan. Možda ne uživa posebno u ljudima, ali neke od
njihovih umetnina i arhitektura su bile veličanstvene.
Polako je šetao pored prodavnica, mnoge su se razmetale robom koja se
nije mogla kupiti nigde drugo sem u Invernessu. Con je u mnogim
prilikama kupovao stvari na pijaci.
Na drugi pogled je zastao i pogledao preko ramena u statuu zmaja.
Krenuo je napred dok je okretao glavu. Opazio je vrh šešira pred sobom.
Instiktivno je zgrabio ženu kako ne bi udario u nju dok se pokušavao
zaustaviti.
„Izvinjavam se,“ rekao je.
Nasmejala se i podigla lice ka njemu. Tamno smeđe oči su susrele njegove
kada se nasmejala. „Ja sam ona koja bi se trebala izviniti. Nisam gledala
gde idem. Toliko toga ima za videti.“
Con je celu minutu u tišini zurio u nju. Bila je lepa, ono lice koje bi
zaustavilo muškarce na njihovom putu. Njen glas nije bio škotski, ali nije
mogao ni da odredi odakle je došla. Nešto u vezi nje je privuklo uspomene.
Iris mu je stalno padala na pamet, ali ova žena je imala drugačiju boju očiju.
Ipak... Iris nije bila ljudsko biće. U to je bio siguran.
Kada je žena upitno podigla tamnu obrvu, nakašljao se.
„Moram opet da zatražim oproštaj. Na trenutak si me podsetila na
nekoga.“
Kraljevi Zmajeva
„Jesam li?“ upitala je sa osmehom. „Nadam se da nisam na nekoga koga
ne volite.“
Con je shvatio da se smeje. „Nimalo.“
„Dobro.“ Namestila je njen plavi šešir sa paunovim perjem koji se slagao
sa jednom od osnovnih boja na njenoj jednostavnoj pletenoj suknji.
Posmatrao je kako prebacuje ručku tašnice iz jedne ruke u drugu. Njena
bež košulja pozdravljala je tamne lokne koje su virile ispod kape i bile
kratko podšišane, kao što je bilo moderno.
Ispružila je njenu ruku. „Ja sam Willow.“
„Kao stablo?“
„Kao cveće stabla, da.“
Poklonio se u znak zahvalnosti. „Ja sam Con.“
„Je li to skraćeno za nešto?“
Nakratko je spustio pogled kako bi sakrio razočarenje. Ako je ona bila Iris
koja je odlučila da koristi drugo ime, ne bi se pretvarala da ga ne poznaje.
Ne nakon svega o čemu su prošli put razgovarali. Rekla bi mu ko je.
„Constantine.“
Razrogačila je oči. „To je zapovedničko ime.“
„Pretpostavljam.“
„Jesi li se negde posebno uputio?“
Na trenutak je razmislio o njenom pitanju pre nego je odgovorio, „Ne.“
„Ja sam krenula na čaj. Da li bi voleo da mi se pridružiš? To je najmanje
što mogu učiniti jer sam izazvala ovaj sudar.“
Con nije bio siguran da treba nju kriviti. Ipak, umesto negiranja, zatekao
je sebe kako govori, „To bi bilo lepo.“
Njeno lice je zasijalo. „Sjajno.“
Hodali su jedno pored drugog kroz pijacu do radnje za čajeve. Kada su se
smestili, žena je donela pladanj sa pecivom, šolje za čaj i čajnik. Willow nije
oklevala da uzme mleko i sipa u njenu šolju.
Bez pitanja, sipala je i u njegovu.
Con je zabavljeno posmatrao dok je ispunjavala šoljice. U svoju je dodala
dve kocke šećera i promešala dok je razgledala ljude koji su hodali pijacom.
Kraljevi Zmajeva
„Mogla bih sedeti ovde ceo dan i posmatrati,“ rekla je. Potajno je
pogledala u njega, sa zavereničkim osmehom na licu. „Stvaram priče o
njima. Šta rade ovde, odakle dolaze, i gde idu.“
„Jesi li ti pisac?“ upitao je.
Uzela je gutljaj čaja i odmahnula glavom. „Nebesa, ne. Ne bih znala
odakle da počnem. Možda bih trebala da pokušam. Stvaram sve vrste priča
u glavi, ali nisam sigurna da idu bilo gde.“
„Nećeš znati dok ne pokušaš.“
Slegnula je ramenima. „Možda. Radije bih nagađala. Na primer, ti.
Gledam tvoju finu odeću i znam da potičeš iz bogatstva.“
„To je lako zaključiti,“ odgovorio je i izabrao jedno od peciva.
Ni u jednom trenutku nije skinula pogled sa njegovog lica kada je ubacio
slatkiš u usta i sažvakao. Pomalo suženim pogledom, nakrivila je glavu u
stranu.
„Tako je. Mogao bi biti lord. Imaš taj superiorni stav kao i većina, ali si i...
drugačiji.“
„Drugačiji?“
„Da. Međutim, ne mogu da uperim prstom u to. Želiš li to podeliti sa
mnom?“
Nasmejao se i otpio svoj čaj. „Nema se šta reći.“
„Ne slažem se. Mislim da ima dosta da se kaže u vezi tebe.“
„Mogao bih isti trik učiniti sa tobom,“ rekao je, želeći skrenuti pažnju sa
sebe. „Odeća ti je skromna, ali skupocena. Ponašaš se i tretiraš druge kao
da si navikla da budeš glavna. To obično dolazi od onih koji su bogati.
Odevaš li se tako jer si odabrala? Ili zato što nemaš izbora?“
Tiho je pljesnula rukama. „Bravo. A sve vreme mislim da ja imam neki
poseban talenat.“
„Čitanje drugih je lako. Odeća koju nose, kako se drže, i kako se odnose
prema drugima mogu reći ono što žele da se zna.“
„Hmm,“ rekla je i otpila gutljaj čaja. „Pretpostavljam. Osim ako se neko
namerno ne prerušava.“
Con je odmah pomislio na Iris, ali je odbacio ideju da je Willow bila ona.
Nije bilo razloga da mu Iris dođe kao bilo kome već samo njemu. Ona je
znala da je on bio Kralj Zmajeva, njegova najčuvanija tajna.
Kraljevi Zmajeva
„Jesam li rekla nešto pogrešno?“ upitala je.
Brzo je odmahnuo glavom. „Ne.“
Nekoliko trenutaka su sedeli u tišini dok je Willow posmatrala druge, a
Con gledao nju. Nije znao zašto je ostao sa njom. Nije znao ni zašto je
prihvatio čaj. Ipak, umesto da ode, ostao je.
„Položaj mnogo znači ljudima,“ izjavila je.
„Uvek je značio.“
Okrenula je glavu ka njemu, lagano namrštivši čelo. „Kažeš to kao da
sigurno znaš.“
„Znam. Pogledaj kroz istoriju.“
Mahnula je prstima malom dečaku koji je za obližnjim stolom zurio u nju.
Trebalo mu je par sekundi, ali se onda nasmejao i uzvratio mahanje.
Willow je zatim pogledala u Cona. „Ako želiš da razgovaraš o tome, onda
možemo da pričamo o ratovima u kojima su se muškarci borili.“
„Nisu uvek muškarci. Keltske žene su se borile i vladale rame uz rame sa
njihovim muškarcima.“
Willow se promeškoljila u stolici pre nego je naslonila laktove na sto.
„Reci mi nešto o sebi što niko drugi ne zna.“
Njen zahtev ga je iznenadio, a još više je bio iznenađen što je želeo da joj
odgovori. Možda je to bilo zato što je posumnjao da je Willow u stvari bila
Iris, ali se osetio prisiljen da odgovori. „Nekada više volim biti sam, da
zaboravim na dužnosti koje moram obaviti.“
„Znala sam da si neko na vlasti.“ Ali njen osmeh je bio prolazan. „Mogu
da razumem takva osećanja. Imaš li ikada priliku za to?“
„Ne baš.“
„Šteta. Možda bi trebao to da promeniš.“
Klimnuo je glavom. „Verovatno bih trebao. Šta je ono što niko ne zna u
vezi tebe?“
Počešala se iza uha i popila njen čaj pre nego je susrela njegov pogled.
„Što sam promenila ko sam nekada bila da bih postala nešto drugo, i
plašim se da će me jednog dana prošlost stići.“
„To je tvoja prošlost. Ti je kontrolišeš. Već jesi sa promenom.“
Nasmejala se, ali je bilo prisilno i brzo. „Ponekada nas stvari koje želimo
da budu zakopane opet pronađu.“
Kraljevi Zmajeva
„Bežiš li od nekoga?“
Willowine usne su omekšale. „Ja nisam tip koji beži. Ja stanem i borim
se.“
„I mislio sam da je tako.“ Con je pogledao na sat na zidu i shvatio da je
već prošao sat vremena.
„Molim te, nemoj da te zadržavam,“ rekla je.
Odmahnuo je glavom. „Ne zadržavaš me, uveravam te.“

Erith je nameravala da priđe Conu na pijaci kao Iris, ali taman kada se
uputila u njegovom pravcu, odustala je.
Plašila se njegovih pitanja. Još gore, bila je uplašena da bi shvatio ko je
ona zapravo bila. Svaka laž koju mu je rekla zajedno se činila poput cigli
koje padaju na nju. Ipak, uspela je tako da su pili čaj.
Zgodan koliko je Con bio sa njegovom talasastom plavom kosom i
prodornim crnim očima, nije se obazirao na poglede drugih žena – i
muškaraca – koji su žudeli za njim. Izgledao je opušteniji nego prošli put
kada je razgovarala sa njim, ali je i dalje nosio teret njegove uloge. I uvek
će.
Želela je da čestita njemu i ostalim Kraljevima Zmajeva zbog proizvodnje
viskija kao njihov način skrivanja od smrtnika, ali je to zadržala za sebe. Za
sada. Možda će mu jednog dana reći koliko je bila uzbuđena što ne samo
da ga vidi živog, već i kako napreduje.
Iako se svet Kraljeva drastično promenio.
Osetila je njegove oči na sebi. Con je zurio u nju kao da je sklapao kockice.
Kratko podšišana kosa kao i šešir pomogli su joj da zamaskira njenu kosu,
Kraljevi Zmajeva
a uz pomoć magije je promenila boju očiju. Ali Con je bio pametniji od
većine. Čekala je da joj kaže da je tačno znao ko je ona bila.
Njegov bes, kada bude shvatio, bi vrlo verovatno mogao poništiti sve što
je težila da postigne. Sve ovo vreme je mislila da je bila prijatelj sa njim, ali
da li bi prijatelj lagao? Sve što mu je rekla je bila istina – osim njenog imena
i ko je ona bila. Najviše što se približila je u vreme kada mu je rekla da je
znala da je on bio Kralj Zmajeva.
Nije znala ko je bio stariji – ona ili Con. Nije da je to pravilo neku razliku.
On je imao svoje Kraljeve na koje je trebao paziti još mnogo, mnogo godina,
a ona je imala samo sebe. Tek u poslednjih nekoliko milenijuma ima
Kosače. Za nju su sve promenili. Dali su joj svrhu, dali joj porodicu.
Mnogo puta je špijunirala Kraljeve Zmajeva, videla Cona kako se bori sa
stvarima sa kojima se ona nije dobro snalazila. Želela je da ga spreči da ne
ide tim putem – i verovatno uništi sve što je tako pažljivo gradio.
Ono što je Cona pokretalo bili su njegovi Kraljevi. Uspevao je da svoje
vlastite potrebe i želje drži po strani kako bi se fokusirao na Kraljeve.
Jednog dana će mu se to vratiti, ali za sada, bio je potreban. Nisu ga trebali
samo Kraljevi, već i svaka živa duša na kraljevstvu. Jer ako Con ikada
izgubi Dreagan ili još nekog Kralja Zmajeva, krenuće istim putem zbog
kojeg je Ulrik proteran.
Erith nije znala budućnost, ali je znala kakav je tip čoveka bio Con. On je
činio ono što je ispravno, čak iako je to išlo kontra njegovih želja. Već je to u
dva slučaja učinio. Kada dođe vreme za treći put – zato što hoće – nije bila
sigurna kojim će putem krenuti. Možda će je iznenaditi i bar jednom
pomisliti na sebe.
Najverovatnije bi nastavio putem kojim je odavno krenuo. Ali je stvarno
želela da on nešto učini za sebe. Jer je i on, također, zaslužio sreću.
„Živiš li u gradu?“ upitao je.
Sipala je sveži čaj u njenu šolju. „Trenutno. Ti?“
„Ovde sam zbog posla.“
„Zbog toga stalno gledaš na sat?“ upitala je.
Slegnuo je ramenima u njegovom sivom vunenom odelu. „Ne moram da
budem tamo.“
Kraljevi Zmajeva
„Ali si planirao da prisustvuješ,“ pretpostavila je. Spustila je pogled na
njegove zglobove i videla manžetne u obliku zmajevih glava. Poželela je da
se nasmeje kada ih je ugledala, ali se suzdržala. Sve vreme se pitajući da li
je sačuvao džepni sat.

Toliko je Conovog vremena prošlo u razmišljanju o budućnosti i u kom

smeru da krene kao i svakoj mogućoj blokadi na tom putu koja bi se mogla
pojaviti da mu je trebao samo trenutak da shvati da nije razmišljao o
nijednoj od tih stvari.
Samo je nekoliko puta njegov um bio miran. Dva puta su se dogodila
tokom poslednjih četiristo godina. Jedan je bio sa Heather. Skoro je bio sa
Iris.
„Ko si ti?“ zahtevao je.
Nije delovala zatečena njegovim pitanjem. Willow je susrela njegov
pogled i rekla, „Samo neko ko je naleteo na tebe.“
„Mislim da je mnogo više od toga, devojko.“
Namrštila je čelo. „Zašto to misliš?“
Izvukao je sat iz džepa njegovog prsluka i spustio ga na sto.
„Šta ovo znači za tebe?“
Na trenutak je samo zurila u sat. Kada je posegnula za njim, njeni pokreti
su bili usporeni, kao da je oklevala da ga dodirne. Taman pre nego su njeni
prsti dodirnuli metal, zastala je i podigla pogled ka njemu. „Prelep je, i čini
se kao antikvitet.“
„Jeste. Ali je i više od toga.“
„Kao što?“
Kraljevi Zmajeva
Bez obzira koliko se trudio da na njenom licu istraži bilo kakav uticaj
njenih reči, nije pronašao ništa što bi mu reklo da je lagala. A opet, njegovi
instinkti su mu govorili drugačije. „Nikada pre ga nisi videla?“
„Pokazao si mi ga samo izvana.“
Činjenica da nije odgovorila na njegovo pitanje naterala ga je da
posumnja još više.
Postavljanje direktnih pitanja ga nigde neće odvesti. Moraće biti suptilniji
ako želi nešto da sazna.
„Čuo sam da je neko spomenuo delfine u Beauly Firthu. Jesi li
raspoložena da pođeš sa mnom da ih potražimo?“ upitao je.
Osmeh joj je bio vedar kada je klimnula glavom. „To bi bilo fantastično.“
Posegnula je za njenom tašnom u isto vreme kada je on izvukao novčiće iz
džepa i bacio ih na sto.
Willow je pogledala u novac a zatim u njega. „Ovo je trebala da bude
moja čast.“
„Dozvoli mi. Molim te.“
Razmotrila je njegove reči pre nego je klimnula glavom. „Hvala ti.“
„Moje zadovoljstvo.“ Ustao je i ispružio ruku. „Hoćemo li?“
Willow je odgurnula svoju stolicu i ustala. Zajedno su prošli kroz pijacu,
često se zaustavljajući kada bi nešto privuklo njen pogled. Svakoga je
pozdravljala sa osmehom i slušala ih dok su pokušavali da joj prodaju
njihove proizvode. Kupila je neku sveću i mirisni sapun od lavande, dok je
ostale velikodušnim rečima uspevala da odbije.
Sve dok nisu stigli do cvećare i dok nije dodirnula svaki cvet nije shvatio
da je ikoga video da čini isto. Kada bi se samo mogao setiti ko je ona bila.
Besmrtnost je otežavala da se seti svega. U njegovoj je glavi jednostavno
bilo mnogo mesta, a za mnoge stvari je verovao da je nedosledno
zaboravio. Sada je poželeo da je mogao iskopati stvari koje su ga
nemilosrdno zadirkivale ništa ne otkrivajući.
Willow je pomirisala svaku vrstu cveta. Svi i sve drugo je bilo
zaboravljeno kada se zaljubila u njih. Kada je prodavačica upitala da li želi
da kupi neko cveće, odgovorila je da nikada ne bi uspela da izabere.
Uputila mu je brzinski osmeh dok je pogledom još jednom preletela preko
cveća. Zatim se okrenula i počela hodati. Con je lako uhvatio korak sa
Kraljevi Zmajeva
njom. Znao je mnoge koji su uživali u lepoti i mirisu cveća. On je bio jedan
od njih, ali nikada nije video nekoga toliko upijenog u njega.
„Jesi li hortikulturista?“
„Ne u profesionalnom smislu,“ rekla je, presekavši ga pogledom i širokim
osmehom. „Ali volim cveće. Sve vrste. Jako sam ponosna na moju baštu.
Svaki put kada naiđem na novu biljku, dodam je ostalima.“
Napustili su pijacu i uputili se prema severu do uvale. Malo je pričala, i
dok su hodali u druželjubivoj tišini, primetio je da ništa nije promaklo
njenom pogledu. Willow je bila željna da posmatra mladu majku sa
novorođenčetom kao što je posmatrala i stariji pogureni par u godinama
kako se drže sa ruke.
„Deluješ zadivljena s životom,“ istakao je.
Nežno se nasmejala. „A ti nisi.“
Mora da prizna da nije. Ne nakon svega kroz šta je prošao.
„Bilo bi naivno da kažem da vidim samo dobro. Znam da postoje zli ljudi
koji čine beskrupulozne stvari,“ rekla je. „Ja sam izabrala da gledam druge
stvari. Od ljudi koji su se tek zaljubili do nekoga ko je izgubio svoj pravac.“
Pogledao je u kome je pravcu trznula glavom i video muškarca
naslonjenog leđima na zgradu, očiju uperenih u pod. Činilo se kao da bi se
u svakom trenutku srušio, da je jedina stvar koja ga je držala bila njegova
koža.
„Ja vidim samo podmićivanje,“ rekao je.
Stisla je usne. „To je loše. Je li oduvek bilo ovako?“
Con je pomislio na nekoliko prijateljstava koje je imao sa smrtnicima.
William Shakeaspeare je bio jedan. Michelangelo drugi. Ljudi koji su bili
veliki mislioci i činioci. „Uglavnom. Bilo je nekoliko slučajeva gde se
dogodilo suprotno.“
„Dakle, postoji nada za tebe.“
Trznuo je glavom ka njoj, ali je ona gledala negde drugo. Šetnja do uvale
je bila duga, ali činilo se da njoj nije smetalo. Nije usporila ni jednom ili
delovala umorno. I kada su konačno stigli do vode, gledala je na površinu
čekajući da vidi delfine.
„Putuješ li često?“ upitao je.
Kraljevi Zmajeva
Slegnula je ramenima, ne gledajući u njega. „Ne. Više volim da ostanem
kući, ali ponekada to nije moguće.“
„Da,“ promrmljao je.
Glava joj se pomerala napred i nazad, iskrivljujući je da ne bi nešto
propustila. „Nikada nisam videla delfina.“
Con je naslonio dlan na njena leđa i poveo je u desno gde je bilo
pristanište. „Onda ćemo to popraviti.“
„Za nekoga ko je tako ciničan, ti si bio pristojan.“
Nasmejao se i frknuo. „Ja jesam ciničan, ali volim verovati da sam
pristojan čovek.“
„Jesi.“
Nije bilo vremena da odgovori kada se Con približio čamcu i pronašao
vlasnika. Nakon malo cenkanja, Con je dao napojnicu i pomogao Willow
da se ukrca. On je ušao bez pomoći i poveo je ka napred.
Način na koji se prstima čvrsto uhvatila za drvo privuklo je njegovu
pažnju.
„Zar nikada nisi bila na brodu?“
„Ne,“ rekla je nervoznim osmehom.
Jedra su se razmotala i uhvatila vetar, odvlačeći brod dalje od pristaništa.
Radost na Willowinom licu kada su uhvatili brzinu naterala ga je na
osmeh.
Uživala je u malim stvarima u životu, stvarima koje je odavno uzimao
zdravo za gotovo.
Naterala ga je da na takve stvari pogleda novim očima, i to ga je podsetilo
da su još uvek postojale dobre stvari. Uprkos svemu, on i Kraljevi Zmajeva
su za sebe stvorili sjajan život. Naravno, možda su morali kriti ko su zaista
bili, ali uz pomoć njihove magije to nije bilo teško.
Možda je teret koji je nosio mogao biti olakšan ako dozvoli sebi da se seti
jednostavnih stvari, da upije lepotu prirode, i možda čak prizna da nisu svi
ljudi bili zla stvorenja.
Za poslednje bi se možda trebao malo potruditi, ali je bio prilično siguran
da bi prva dva mogao lako da obavi. I počelo je tog dana. Zahvaljujući
Willow.
„Smeješ se,“ rekla je.
Kraljevi Zmajeva
Pogledao je i shvatio da se stvarno smejao. „Smejem.“
„Dobro ti stoji. Trebao bi to češće da radiš.“
Taman kada je hteo da odgovori, kraljičkom oka je nešto ugledao.
„Gledaj!“ Uzviknuo je i pokazao.
Dok je brod presecao kroz vodu, delfini su prišli uz njega, poskakujući i
plivajući pored njih. Strahopoštovanje u Willowinom izrazu učinilo je ceo
dan vrednim.
Nije mario da li je ona bila Iris ili neko drugi. Nije uopšte mario da li je
lagala u vezi svega. Bio je to najbolji dan koji je imao godinama. Ni jednom
nije pomislio o sudbini njegove braće ili zmajeva. Nije brinuo niti je
pokušao planirati. Jednostavno je uživao u trenutku.
A sada je proživljavao jedan za koji se nadao da će zapamtiti za hiljade
godina koje dolaze.
„Prelepi su,“ promrmljala je Willow.
Elegantni delfini iskočili su iz vode, njihova tela graciozno savijena. Prizor
bebe naterao je Willow da zacvili od radosti dok je sklapala ruke na
grudima gledajući ih.
Narednih trideset minuta, delfini su ostali sa njima, ali kada je kapetan
okrenuo brod, otplivali su. Willow je uzdahnula dok ih je posmatrala kako
nestaju sa vidika.
„Da sam bila dovoljno hrabra, skočila bih u vodu sa njima,“ rekla je.
„Trebala si.“
Pogodila ga je osmehom. „Jednog dana hoću.“
„Siguran sam da hoćeš.“
„Hvala ti za ovo. Nikada pre niko za mene nije uradio ovako nešto
posebno.“
Namrštio se na njene reči. „Teško mi je da poverujem u to.“
„Često male stvari prave velike drugačijima. Ja sam radije... nezavisna.“
„Nisam primetio,“ rekao je sa dozom sarkazma.
Razmenili su osmeh pre nego je nastavila. „Uvek sam bila ovakva. Bila je
to pre nužnost, nego izbor. Kada se neko mora usmeravati kroz život,
postoji mnogo opcija za izabrati. Ja volim biti svoja.“
„Ne postoji neko drugi?“
Kraljevi Zmajeva
Slegnula je ramenima. „Najveći deo sam sama. Tako je jako dugo da ne
znam da li bih mogla drugačije.“
„Ja sam nekada imao porodicu.“ Con se prisetio vremena pre ratova sa
ljudima. „Tako davno da se ponekada pitam da li se to stvarno dogodilo ili
je bio samo san.“
Willow je sklopila njene oči i podigla lice na vetru. „Ja sam prestala sanjati
moju porodicu odavno. Donela sam odluku da gledam ispred sebe – ne
iza.“ Otvorila je oči kada je okrenula glavu ka njemu. „Shvataš li?“
„Shvatam, ali ja nemam taj luksuz. Moram se držati moje.“
„Ali i dalje moraš gledati ispred sebe umesto u prošlost.“
„Jesi li ikada čula da su ljudi koji ne znaju prošlost osuđeni da je
ponove?“
Pogledala je u nebo posmatrajući galebove. „Jesam, i verujem u to.
Međutim, mislim da se to ne odnosi na tebe. Deluješ kao tip muškarca koji
nikada ništa ne zaboravlja.“
To baš i nije bilo tačno. I dalje se ne može setiti koga je video da dodiruje
biljke. Ali prošlost i njegove greške koje uključuju ljude – i Ulrika – su bile
one koje nikada neće zaboraviti.
Ili ponoviti.
Con se skoncentrisao na osećaj vetra na njegovom licu jer ga je podsetio
na njegovo preobražavanje i let preko šezdeset hiljada hektara Dreagana.
Bio je svestan žene pored njega i činjenice da ga je naterala da napravi
korak nazad i preispita način na koji je gledao na život.
Nakon miliona godina na ovom kraljevstvu, to je već bio podvig za sebe.
Bilo je lako uljuljkati se u besu i mržnji toliko da ga je počelo gristi iznutra.
To je tačno ono što se događalo bez da je to uopšte i znao.
Willow je ogledalo okrenula ka njemu i naterala ga da vidi sebe kao što ga
je ona videla.
Nije mu se sviđalo ono što je video. Ako je želeo da Kraljevi pronađu
zadovoljstvo, onda počinje od sebe. Zato što su se njegove reakcije i emocije
prelivale na ostale. Jako brzo su se pojavile, i nije želeo da uništi ni jednu
od njih.
Možda će jednog dana doći vreme kada će se ljudi umoriti od ove planete
i otići. Postojala je čak i šansa – vrlo tanka – da bi smrtnici i zmajevi mogli
Kraljevi Zmajeva
živeti zajedno. Con je svoj novac uložio na prethodnu opciju. Kada bi se on
i ostali zmajevi mogli strpeti dok ljudi ne odu, onda bi se zmajevi mogli
vratiti.
Kada je pogledao u sve godine koliko su se Kraljevi krili i patili u tišini,
mogli bi nastaviti sve dok imaju nadu da će se zmajevi vratiti. U
međuvremenu, svaki dan bi pronašao nešto što bi mu donelo ili osmeh na
njegovim usnama ili ga nateralo da gleda u lepotu.
Bilo da je to novi život, uzvišeni zlatni orao, ili vetar preko njegovih ljuski
dok leti u nebesa. Kao što je Willow rekla, bile su to male stvari.
Kada se brod još jednom privukao uz pristanište, Con je iskočio sa
platforme i pružio joj svoju ruku. Čim je uhvatio Willowinu ruku, povukao
je ka sebi.
Okrenula se i pogledala u vodu. „Hvala ti, Constantine. Nikada neću
zaboraviti ovaj dan.“
„Neću ni ja,“ rekao je.
Okrenula je glavu prema njemu i izvila usne u osmeh.

„Neću ni ja.“
Njegove reči su je utešile, jer je iskreno verovala da će se on uvek sećati. I
ako ga ona ikada opet potraži, moraće promeniti malo više svog izgleda.
Osim ako ne bude vreme da mu kaže istinu.
Plašila se onog dana kada mu bude rekla sve. Ili će shvatiti – ili neće. Erith
se stvarno nadala da bi joj oprostio.
„Oduzela sam ti dovoljno vremena,“ rekla je.
Namrštio se i izgledao kao da će joj se usprotiviti ali je ostao tih.
Kraljevi Zmajeva
„Sretno sa poslovnim poduhvatom, Con.“ Okrenula se da ode.
„Willow.“
Zaustavila se i osvrnula preko ramena. „Da?“
„Porodica nije uvek krv. To su oni koje imaš pored sebe, oni koje tražiš za
prijatelje.“
„Imaš li ti onda porodicu?“
„Veoma veliku, u stvari,“ odgovorio je sa osmehom.
Klimnula je glavom i sklonila pogled. „Mislim da i ja imam jednu.“
„Onda nikada nećeš biti sama.“
Erith se nasmejala. Svaki put kada je pomislila da je bila potrebna Conu,
ispostavilo se da je ona njega trebala više. Ostavio je svoj trag na njoj. U
stvari, on je bio nešto najbliže kao najbolji prijatelj.
A on to čak nije ni znao.
„Zbogom, Willow.“
„Zbogom.“
Bilo joj je teže otići nego što je očekivala. Sa Conom je bilo lako
razgovarati.
A ona je mogla biti svoja. Nije morala isključiti svoja osećanja kao i svaki
put kada je bila pored Caela ili ostalih Kosača zbog straha da bi mogli
prozreti ono što je ona radila.
Con je prihvatio isto kao i ona njega. Nije ništa zahtevao od nje, niti je
želeo. Mogao je pritisnuti da bi saznao ko je ona bila.
Osetila je njegovo nestrpljenje, ali iz nekog razloga, povukao je svoja
pitanja.
Došla je do kraja uvale i još jednom pogledala. Con je zurio u vodu, sa
rukama u džepovima dok je vetar mrsio njegove plave talase. Nastavila je
sve dok nije bila na sigurnoj udaljenosti da se mogla teleportovati na malo
ostrvo u sred uvale.
Čim je prošla kroz Fae kapiju, njena magija je odbacila odeću iz
dvadesetih i vratila njenu crnu haljinu sa širokom suknjom. Rastresla je
njenu dugu crnu kosu i pustila je da slobodno pada dok je hodala kroz
njenu baštu.
Kraljevi Zmajeva
Danas se nije osećala tako usamljeno. Pomoglo je što je provodila vreme
sa Conom, ali bio je to podsetnik da je imala porodicu i to je sve
zacementiralo.

Con se ljuljao u vozu koji se kotrljao šinama prema Dreaganu.

Ostavio je Kendricku poruku u hotelu da mu objasni da se vraćao dan
ranije. Nakon čudnog sastanka sa Willow i sati koji su usledili u njenom
društvu, Con je želeo da bude sam.
Dala mu je mnogo toga za razmišljanje. Bio je u poprilično mračnom
raspoloženju poslednjih nekoliko meseci, a onda je popodne sa Willow sve
promenilo. Želeo je da krene za njom ali se zaustavio. Želeo je da je natera
da mu odgovori na pitanja koja je imao u vezi sa njom, ali nije.
Ako je ona bila Iris, onda je postojao razlog zašto se držala prikrivanja i
svaki put mu dolazila kao drugačija osoba. Poželeo je da je znao koji je to
bio razlog, i verovao je da će ga na kraju saznati.
Besmrtnici su bila strpljiva vrsta. Koliko su dugo samo Kraljevi spavali u
njihovim planinama dok im Con nije javio da se mogu probuditi. Hiljade
godina na Dreaganu, zadržavajući ostale, samo je ojačalo njihovo strpljenje.
Trepnuo je kada je osetio da voz usporava. Jesu li već stigli do odredišta?
Pogled kroz prozor je to potvrdio. Nikada mu putovanje vozom nije tako
brzo prošlo, ali tada je već bio duboko u njegovim mislima.
Začulo se kucanje na vratima njegove kabine. Naredio je da uđu i zatekao
konduktera na vratima kako drži mali paket.
„Dobro veče, gospodine. Zamoljen sam da Vam ovo predam pre nego
napustite voz.“
Kraljevi Zmajeva
Con je sa starijeg gospodina pogledao prema paketu. Znatiželjan, ispružio
je ruku da ga prihvati. Jedva je i primetio kada se kondukter povukao i
zatvorio vrata. Con je okrenuo paket u ruci proučavajući smeđi papir u koji
je paket bio uvijen.
Povukao je uzicu kojom je bio uvezan i razmotao papir kako bi otkrio
pravougaonu drvenu kutiju veličine otprilike njegovog dlana bez oznaka
na njoj. Podigavši poklopac, Conov pogled je pao na naliv pero u
ljubičastom baršunu.
Kada je podigao pero iz kutije, video je da je vrh bio beo sa šest tačaka,
poput zvezde. Prešao je prstom preko crnog kućišta sa zlatnim detaljima
pre nego je odvrnuo poklopac i video srebrni vrh za pisanje oivičen zlatom.
Bilo je krajnje veličanstveno.
Vratio je poklopac i spustio pero u kutiju, pitajući se ko bi mu to mogao
ostaviti. Pogledom je uhvatio malu karticu u poklopcu. Izvukao je i
pročitao, „Meisterstück 149 Mont Blanc.“
Ako je pero pisalo jednako dobro kao što je izgledalo, čuvaće ga zauvek.
Spustio je karticu i onda ugledao poruku. Bila je skrivena u poklopcu. Con
je pažljivo razmotao papir.

Constantine –

Znam da sam ti se već zahvalila, ali reči se nisu činile dovoljne. Ovo novo pero je
sve o čemu mnogi pričaju otkako je postalo dostupno. Izgleda srčano i zapovednički
poput tebe. Kada budeš pisao, nadam se da ćeš misliti na mene.
Tvoj komentar u vezi porodice je nešto što sam trebala sama da uvidim, ali sam
provela jako puno vremena tugujući nad stvarima koje nisam imala da bih uvidela
ono što imam. Lako je osećati se usamljeno u prepunoj sobi. Provela sam najveći
deo svog života čineći upravo to, ali upoznavši tebe, lakše podnosim.
Willow
Presavio je poruku i vratio je unutra sa perom pre nego je zatvorio
poklopac kada se voz zaustavio. Con je spremio kutiju u unutrašnji džep
jakne i izašao iz svoje kabine. Do Dreagana je ostala kratka šetnja, ali mu
nije smetalo.
Kraljevi Zmajeva
Con je mogao da kaže bilo kojem od njegovih Kraljeva da se ranije vraća i
neko bi došao da ga pokupi, ali je odlučio suprotno od toga.
Čak ni kada je počelo kišiti nije požalio zbog toga. Okrenuo se od puta i
umesto tim putem prešao je preko imanja, preskačući ograde i zaobilazeći
kuće. Sve vreme, primećivao je male stvari poput poslednjeg cvetanja koje
se i dalje održavalo u životu uprkos jeseni koja se brzo približavala.
Prošao je ruševinu od kuće, presekao potoke, i raštrkana stada ovaca sve
dok nije došao do Dreagana. Čim je prošao kroz nevidljivu barijeru
podigao je pogled. Svaki put kada je bila oluja, Kraljevi su koristili priliku
da lete u njihovim pravim oblicima.
Na desetine Kraljeva jedrili su kroz vazduh, okrećući se, leteći i ponirući.
Njihove urlike prikrivala je grmljavina.
Con ih je još neko vreme posmatrao pre nego je skinuo njegovu odeću,
uredno sve složivši i uz pomoć magije je poslao u njegove odaje u vili.
Zatim se preobrazio. Raširio je svoja krila i odmahnuo glavom. Poskočivši,
uhvatio je struju i visoko poleteo pre nego je ispustio glasan urlik.
Kao odgovor, svi Kraljevi su se okrenuli ka njemu i uzvratili urlicima.
Con je bio sa svojom porodicom. Čak i kada je njegova krvna porodica bila
živa, Kraljevi su bili njegov fokus. I uvek će biti.

Con se nasmejao kada je izvukao novi dnevnik. Otvorio ga je i okrenuo

prvu stranu dok je podizao svoje novo pero.
Danas su me podsetili da su male stvari važne. Niko ne bi trebao tako nešto da
zaboravi, a ja ipak jesam. Desetljećima.
Da budem iskren, vekovima.
Kraljevi Zmajeva
Nadam se da više nikada neću zaboraviti. Nisam siguran da li je žena koju sam
danas upoznao – Willow – Iris o kojoj sam pisao pre više od stotinu godina. Prvo
sam želeo da znam, ali onda nije bilo važno. Znam da je Iris moj prijatelj, i
verujem da je i Willow.
Mnogi veruju da prijatelji dolaze i odlaze, da je porodica ona koja je važna.
Međutim, ponekada su prijatelji oni koji postanu naša porodica. To je ono što su
Kraljevi meni. Oni su moja braća, oni zbog kojih bih – i jesam – učinio sve.
Žrtvovao sam se zbog njih. I vrlo rado bi to opet učinio. To je ono što porodica
znači. Činjenica da se svi obraćaju meni zbog odgovora i odluka, ponekada je teška.
Toliko teška da se plašim da bih se nekada mogao saviti od težine. Sada znam da ne
samo da imam porodicu, imam i prijatelja. Iris.
A možda i Willow.
Video ih ja opet ili ne, imam nešto po čemu ih pamtim.
Con je pogledao u pero, a zatim u džepni sat koji je ležao na stolu. Zatim
je skrenuo pogled na manžetne.
Izostavio sam Heather koja mi je poklonila manžetne. Tri žene. Ili je samo jedna
žena koja me je nekoliko puta posetila? Mislim da je to zagonetka koju bih voleo da
rešim, jer ako je to jedna žena, onda želim da znam zašto ide u tolike probleme da bi
se skrila.
A ako su tri različite osobe, onda sam bio i više nego sretan da naiđem na takve
neverovatne žene koje su definitivno ostavile traga na mene.
Constantine, Kralj Zlatnih
Kralj Kraljeva Zmajeva

Con je okrenuo sledeću stranicu i nacrtao Willow pre nego je ispod

napisao njeno ime. Smejao se dok je sklanjao njegov novi dnevnik. Kada je
pogledao u ostale dnevnike, setio se da je nacrtao i Iris, a možda čak i
Heather.
Tačno je znao kada je upoznao Iris jer je nekoliko dana kasnije krenuo sa
proizvodnjom viskija. Taman kada je posegnuo da izvuče dnevnik, jedan
od Kraljeva je uzviknuo njegovo ime.
Dužnost je zvala, ali setiće se da pogleda kada se vrati. Bio je odlučan da
shvati je li postojala ikakva vrsta sličnosti između tri žene.
Kada je izašao u hodnik da bio video koji su bili trenutni problemi, osećao
se malo lakše nego što je prilično dugo. Njegovi su koraci bili dugi dok je
Kraljevi Zmajeva
žurio da se sretne sa njegovim Kraljevima Zmajeva. Koji su ih god
problemi čekali, zajedno će se suočiti sa njima.
Kao porodica.