Zoran Stanojević

UZROCI I POSLEDICE
/Iz moje knjige "Crta ispod sveta", izdava KONRAS, Beograd, 2004./
Uzroci su skloni da prouzrokuju!
Da nisu, Uzrocima se ne bi imalo ta zameriti, ali samo li se negde nae slobodan
uzrok - taj e neto prouzrokovati. To je jae od njega, i sve to uopte zasluuje
ime Uzrok kad-tad e to da uini. Uzrok prosto kao da ne zna ta bi sa sobom, a
ba bi neto radio, pa kae sebi Je li, a to ja ne bih askom Izazvao, na primer
Posledicu, pa da se malko razgalim?
Jeste, takvi su Uzroci. Oni povazdan neto prouzrokuju, i to iskljuivo Posledice.
Ma koliko to bilo gnusno, nije poznat ni jedan jedini uzrok koji je ikad
prouzrokovao ma ta drugo. To im je prosto najmilije. Ukoliko se negde i zatekne
uzrok koji nita nije prouzrokovao, treba samo ekati.
Pa bar kad bi prouzrokovali neto korisno, nego uvek posledice, kao da nema
nieg pametnijeg to bi se moglo prouzrokovati kad bi iko znao ta radi!
Dodue sve ovo zavisi i od Faktora, od kojih su nam mnogi nepoznati, a postoji
opravdana sumnja da ih ima bezbroj, i jo da sve upropaste im se umeaju, to
je za faktore tipino.
Da nije Posledica, Uzrocima se ne bi imalo ta zameriti. Mi smo oduvek imali
prekrasne uzroke, i diili smo se njima. Niko od nas nije prestajao da se dii ak ni
dok ide u podrum po raso, a samo smo na posledice jadikovali, i to stoga to smo
morali da ih
Snosimo, ali tu nam nije bilo spasa jer skoro nita drugo ne moe da se radi sa
posledicama.
Pa bar da se posledica zadovolji time to je prouzrokovana, ali ne! Umesto da se
jada i kaje, ili da prosto uti i stidi se, posledica se odmah pretvara u uzrok
sledee posledice,
Meutim, Posledice se ne smatraju odgovornim. One nisu same sebe izazvale, i
stoga tvrde da nisu krive ni za svoju sadrinu. Za posledicu je tipino, ako doe
do neke odbrane, da kae ta mogu, ja sam prouzrokovana.
Zanimljivo, ali i poslednja linija odbrane Uzroka svodi se na tvrdnju da je i on
posledica neeg prethodnog, dakle da je i sam prouzrokovan, te se teko moe
smatrati krivim, jer nita nije mogao protiv toga; kad si prouzrokovan onda si
prouzrokovan; to je taj zlokobni Uticaj Sredine (a imao je i nesreno detinjstvo).
Da... Desi se pa iznenada ugledate neto sasvim neduno, rekao bi ovek
sitnica, ali... ta ako je to Uzrok?! A sigurno jeste. ta bi drugo moglo da bude kad
ak i posledice mogu da bude uzroci, kao da im nije dosta to su ve i kao
posledice pune ko zna sve ega, mada veinom Istorije i drugih nepristojnosti.
Posledica se treba uvati. Skoro da nema nieg stranijeg od posledica.
Ustvari, ako se uzroci ne raunaju posledice su najgore to oveka moe da

snae.
Naalost, ako se uzroci i posledice ne raunaju nieg drugog i nema. Sve je
uzrok ili posledica, pa i to samo u najboljem sluaju, a po pravilu je i jedno i
drugo.
Ove odvratne okolnosti nazivaju se kauzalitet, i to alosno stanje nam se provlai
jo od samog poetka!
JA?
Ponekad mi se uini da mi i ne ide tako loe. Na primer, vidim, piu o jednome skoro poginuo u saobraajnoj nesrei. A ja nisam on! U redu, tu izuzetnu sreu
delim sa milijardama drugih ljudi, koji takoe svi do jednog nisu on, ali injenica je
da ni ja nisam on, to mi je - pod pretpostavkom da je korisno postojati, i da ima
neke svrhe biti ja - veoma korisno, jer zahvaljujui tome nisam skoro poginuo.
Uostalom, kakve sam sree, da sam ja on, ja bih poginuo sasvim a ne skoro, pa je
i za njega bolje to nisam on, inae bi poginuo. Tj. on bi poginuo samo da je bio
ja. Tanije, ja bih poginuo da je on bio ja, a ovako smo obojica preiveli.
Ja kao on ne bih imao apsolutno nikakve anse, dok mi ovako jo i ide...
Ali, ko je taj kome ide?
Ja sam, kao i svi drugi ljudi, ista sluajnost. Da nije bilo izvesne serije sticaja
okolnosti moji roditelji se nikad ne bi upoznali. Dakle - ja se ne bih rodio.
Dobro, moda bi se ipak upoznali, samo ne tada, i neko bi im se rodio, ali to ne
bih bio ja.
Ja sam se rodio umesto nekog, a njega nema.
Ja sam se rodio umesto njega, inae bih ja bio onosim ako je on ja.
Moda ovo uopte nisam ja nego neko ko se sticajem okolnosti rodio umesto
mene, a ja samo mislim da sam se sticajem okolnosti rodio umesto njega? Moda
se to desilo meni a ne njemu? ta ako sam ja on, a ja sam se iz celog mog ivota
izvukao?
Da li sam ja uopte ja, i ta je sa tim umesto koga sam se ja rodio, pa sada niko
nije on?
Ili sam ba ja on, a niko nije ja? Da, moda sam ja sve vreme on, a mene uopte
nema?
ta ako sam ja neko drugi, a niko nije ja, jadan li sam...
ta ako ba ja nisam ja, a samo svi ostali jesu oni?
U redu, mislim dakle postojim, ali ko je kog avola taj to postoji?!

MUZIKA
Svet sam proputovao, bio sam ak i na Ponte roso, iz ega se vidi dovoljno, ali
sada neto nemam para za kulturu, osim da uivam u turbo-folku. Meutim,
stekao sam utisak da neki muziki kritiari prema toj oblasti muzike imaju
podsmeljiv odnos, to nije fer. Oni ne shvataju kakva plemenita oseanja u meni
i drugima bude rei kao MESAINA, MESAINA, JOJ JOJ - JOJ, i druge kojima je
turbo-folk bogat. Jednostavna uzvienost ovih toplo izraenih misli prodire do
najdubljih dubina ovekovog bia! Ipak, odluio sam da doivim i to nikad nisam,
ne bih li lino proverio kvalitet onoga to muziki kritiari svi do jednog cene, i
tako sam otiao na jedan Koncert.
Jeste, otiao sam na Koncert zato to se davao besplatno, a ja ba za toliko imao
sredstava, i posle sam bio tamo, pa se sada oseam nekako nesigurno. A evo
zato: sve vreme sam sedeo na koncertu nastojei da se na meni to bolje vidi
ono umetniko oseanje za lepo o kome se govorilo u kritikama koje sam proitao
da se pripremim. To mi je, izgleda, polo za rukom, jer sam posle u novinama
itao da je na celom koncertu uspostavljena prijatna atmosfera u kojoj su ljubitelji
muzike uivali. Znai napismeno imam da sam i ja uivao, jer o meni u celoj toj
kritici nije bilo ni jedne pogrdne rei, iako mi je to bio prvi put. Niko nije ni
primetio da sam poetnik, premda je tu bilo tuta i tma eksperata, i njima sigurno
ne bi promaklo da se na meni ita pogreno videlo, pa ne bi rekli da su svi uivali.
Da, uspeo sam da izgledam kao neko ko se razume, iako sam do tog dana sedeo
bez ikakvih koncerata ispred mene pa sam se tom prilikom malo snebivao.
Inae, najvie mi se u seloj stvari dopalo to ima jedan pa samo mae jednom
malom palicom. Nije pevao, nije svirao, skromno je stajao leima okrenut svima
nama, i samo je diskretno mahao, taj divni, neujni muziar. Ovo me je silno
razvedrilo i okrepilo. Znai, i za nas to ne umemo nita da sviramo ima mesta, i
to ba na ozbiljnom koncertu, pod uslovom da skromno pristanemo da budemo i
ostanemo neujni, i da samo maemo, veinom okrenuti leima kao on (osim ono
to se svojom prednjom stranom poklonio na kraju koncerta). Ja bih isto voleo da
maem na koncertu - za poetak ako moe bez palice, dok ne uvebam - a oni to
umeju da sviraju, i to se razumeju u muziku, neka se rasporede gde je to
potrebno, pa da za svakog ima mesta!
AJFELOVA KULA
(Iz moje knjige "Mislim po kuama", izdava "Binder", Beograd, 2013.)
Ja ne znam kakvo je to vreme dolo, odbijaju mi i originalne antike suvenire,
premda sve runi rad; valjda ja znam, lino ih pravim! ak im ni Ajfelova kula nije
dovoljno tipina za nas, kao da odjednom ima neto to za nas nije tipino, to mi
je neka nova kola miljenja. Da, molim vas, sad imaju neto ak i protiv
termometra na modelu Ajfelove kule. Kao, nije to - to. Uzalud ja njima da je to
irom sveta poznat termometar sa kojim se moe svuda, a pokazuje nau
temperaturu kad god se kupac ponovo zatekne kod nas, to je jo jedan

pokazatelj gostoljubivosti, ta duboko autohtona temperatura koju pruamo
posetiocima ak i kad jedva za sebe imamo. Ako je potreban jo neki dokaz da je
to isto na suvenir za strance - navodim da je na podnoju kule ispisano
"Uspomena iz", i to najpravilnijom moguom "goticom", pa onda jedno est
santimetara nema nita, da tu kupac naknadno ulepi ime grada u kome je
nezaboravna uspomena kupljena, a to prodajem na posebnim etiketama,
odnosno prodavao bih, kad bi neko hteo da kupi. Meutim - tvrde mi da je takav
predmet ipak nekako nedovoljno tipian za naa naseljena mesta. Dobro, a
kosmopolizitam? Zar ne vide da ve i sam oblik termometra dokazuje na uveni
kosmopolitizam? Uostalom, pustimo formu, vana je sadrina, tj. temperatura, a
bar temperaturu nam jo niko nije porekao; na nju i dan-danji moemo da
budemo ponosni. U redu, i to neka im proe, ali ta emo sa mojim umetnikim
slikama? Molim vas, jedan mi naruio cvee na lesonitu, besmrtna mrtva priroda,
ali se posle predomislio, mada mu ja pet u dlaku istih unikata izvrio, a svi
autentini. Ali bio mi njegov Referent za slike sa Podsekretarom za mrtve prirode i
odgovarajuim Obezbeenjem, pa se oni dugo konsultovali uz moju kuvanu
rakiju, naroito se Obezbeenje tu istaklo, a posle ipak kau - tja, ni to nije to...
ta li e tek da bude sa mojim modelom Partenona (perfektna imitacija slepljenih
koljaka od pravog uvakanog hleba; pokazao mi jedan kako se to pravi kad je
Izaao). Jedino jo mogu da me izvuku likovna ostvarenja "Mladi par gleda ka
Uu reka" i "Suza u oku sa detetom unaokolo". To i dalje ide, ali inae ne znam
ta je tim ljudima. Zar im nije jasno da vlasnik lanca radnji za suvenire koji ne
nabavlja robu za prodaju nee imati odakle da plaa za zatitu lanca?
Ipak, ja ne prestajem da ulaem napore. Planiram boice sa savskom vodom, pa
na njima da pie "savenir", mada bih ja koristio dunavsku poto mi je Dunav blie.
Isto sam jo za strance smislio od osiromaenog uranijuma nitne za opasae, i
zveke sa komadiima kasetnih bombi unutra. I mozaik od rapnela bih mogao da
napravim, da predstavlja goluba mira, to Simbolie, a uz to oslikane topovske
aure; sve nai zaviajni motivi. Siguran sam da ima i takvih ukusa - na kraju
krajeva, upravo zahvaljujui njima tog materijala kod nas i ima kao blata - ali ipak
ne znam da li da se dalje trudim kad je sve to sa suvenirima postalo tako
nesigurno... U redu kod nas; ljudi piju da zaborave, i ko e takve naterati da kupe
suvenir u cilju seanja. Ali stranci ne moraju da piju da bi zaboravili, i zato onda
ne bi kupovali barem moj lini model lampe? Molim vas, drvena ena diskretno
umotana u drvenu draperiju, a iznad glave sve vreme dri abaur, koliko da joj se
ne kae da tu sedi zaludna. Ja da sam stranac, ja bih se neprekidno ustremljivao
upravo na takve predmete, a ovi nai sve neto da mi je ta ena mnogo
razgrnuta gde nije za da se dri u porodici pred mlaima od esnaest godina, i jo
mi zameraju na odakle joj viri gajtan. Pa valjda mora odnekud da viri gajtan, ipak
je to lampa?
Bar lampe su uvek ile, a sada ak i sa njima ima problema; bie da se vidi svetlo
na kraju tunela pa im to dosta...
AURA
Hteo sam da se ubacim nekud gde na javnom mestu tajno snimaju skrivenom
kamerom za emisiju Skrivena kamera koju gledaju njeni gledaoci, pa neto da
zaradim na tome. Neko vreme sam se krajnje energino ponaao gde god da se
zateknem, u nadi da u privui njihovu panju, ali nita od toga pa mi dolo na
um da najverovatnije niko i ne snima, a ja uzalud pravim od sebe budalu, to
toliki godinama prave od mene, pa zar i ja u tome da im pomaem, a moda i ne
plaaju? A onda mi padne na um da moda ipak snimaju, samo potpuno tajno, u
neke druge svrhe, pa nema nita o tome u novinama. A ak i ako zaista ima javno
tajno snimanje za Skrivenu kameru - to posle nee gledati samo iskreni ljudi
koji se raduju kad i neko drugi ispadne budala, nego e meu gledaocima biti i
druga, da se tako izrazim, Lica...
Da, ta ako to gledaju i neki koji bi moje ponaanje posle mogli da procenjuju, i to
ne sa ciljem da mi se smeju nego da konstatuju da li sam ja, recimo, Pristalica, i
da li sam dovoljno iz dna due pristalica, i jo da li sam pristalica neeg na ta oni
misle da ja treba da pristajem, ili sam pogrean pristalica neeg sasvim drugog,
to e rei da sam, samim tim, bedni otpadnik, protivnik svega to im je sveto,
osoba dostojna raznog iskorenjivanja, prevaspitavanja, i svega drugog za ta se u
datoj prilici ima vremena, kako kad nam se uri tako i kada vremena ima vie, pa
se Kratki Postupak moe primenjivati i u neto duem vremenskom periodu... A
ima pristalica i ovog i onog, skoro svako je pristalica neega, i, ako izgleda da
sam i ja pristalica neeg, a ba pristalica neeg drugog me posmatra i procenjuje
moje ponaanje, ta onda?
A to je najgore, ja uopte ne umem da budem Pristalica. Ne znam ak ni kako se
to radi!
Zbog svega navedenog sam se zavukao u kuu, spustio roletne, i sedim u mraku.
Mislio sam, ako bar u mom stanu niko ne snima skrivenom infracrvenom
kamerom, onda sam prilino bezbedan. Ali mi onda palo na um - otkud meni ta
sumanuta ideja da niko ne snima? Moda neko pravi ak i takozvane Kirlijanove
fotografije na kojima se vidi i ovekova aura, a pojma nemam da li moja aura
pokazuje odanost ba prema neem sa ime se mogui posmatra takve moje
fotografije slae, ili odanost prema neem duboko pogrenom...
Da li je uopte fer da ovek bude odgovoran i za svoju sasvim nehotinu auru,
nad kojom nema nikakvu kontrolu, iako inae ugradjuje sebe u sve to stigne, i to
toliko bez ostatka da mu za svakidanjicu skoro nita ne ostaje?
PRILOZI O PISCIMA
Za mesto Lava Tolstoja opet se javilo nekoliko autora koji nisu shvatili da je sve
nameteno i da se unapred zna da e ga dobiti Tolstoj.
Kada je u njemu sazrela izjava moda - to je iz njega iknulo prosto jednom
nezadrivom snagom.
Ideja mu je sve vreme bila na vrhu jezika, ali on ba taj jezik nije znao pa je nije
primetio.
Poletnu poemu koja je budila snana oseanja napisao je spontano, im su je od
njega naruili.
"Ma da zapiem ja ovo", pomisli Mislilac. "ta ga zna ovek, moda nekog avola
i znai".
ZDRAVSTVENO STANJE
...U redu, trei milenijum smo nekako i doiveli, mada me to prosto zbunjuje kad
pomislim kroz ta smo sve proli. Ali, ta nas eka u etvrtom? Da, naalost, na to
je lako odgovoriti kad se zna nae zdravstveno stanje! Znam da i tea i ja
izgledamo zdravi kao dren, ali mene to ne moe da zavara! Nae zdravlje, pih!
Kakvo je zdravlje nekada bilo, ovo danas nije nita. Pre samo nekoliko vekova
mogli smo sebi da dozvolimo da u celoj zemlji nemamo ni jednu jedinu bolnicu, a
pogledaj sada! Ma omekali smo mi, eto ta je! A ima jo tuta i tma drugih
injenica koje mnogi previaju! Evo, recimo, uzmi za primer samo dijabetes! On
je injenica! To bar niko ne moe da mi porekne! Milioni ljudi u Evropi ima o
tome u zvaninom saoptenju Udruenja dijabetiara milioni ljudi pate od
dijabetesa, a to i ne znaju! Siroti milioni, ne znaju, a pate... No, zar ve sama
injenica da to ni ja ne znam ne ukazuje na mogunost da i ja imam dijabetes?
Nekome se i to mora desiti... zato ne meni? Sve to je mogue mora se nekome
desiti; zato bismo ba mi bili poteeni? Moda smo ve decenijama bolesni od
neeg jezivog, a ne znamo nita o tome! Ja sigurno imam bar neto, ali ni
najugledniji lekari ne primeuju nikakve simptome pa ne znam ta da radim... I
inae je strano imati simptome, a jo kad su tako dobro skriveni da ni najbolji
lekari ne mogu da ih primete to je prosto uasno... Kad samo pomislim da svaki
as moe neto da mi izbije Ima bolesti ija inkubacija traje decenijama, pa i
due, a, s obzirom na nae godine, nama bi ba nekako bilo vreme za kraj
inkubacije... Zna, tvoj tea uvek kae - kad bi moglo da se bira, on bi strano
voleo da pati upravo od neeg o emu nema pojma. A najvie bi ga radovalo da
boluje od neke bolesti ija inkubacija traje toliko dugo da i ne doivi da umre
Mislim, da umre od nje. Ali, nema svako sree da se izvue, pa da umre od neeg
drugog. Na to se ne moe raunati. Moe se raunati samo na to da e bolesti biti
sve komplikovanije, a cene leenja sve vee. Eto kuda ide Medicina! Ne, ne, da
ovek sve to izdri potrebna je unutranja snaga. Ima o tome, kako su ljudi i
najvee tekoe prevladavali unutranjom snagom. Eto, to mora svak da ima, i to
u sebi; neto duboko unutra, to mu pomae da se smeje nevolji. Da... Kada
ovek nae u sebi tu unutranju snagu, takvoga tano i najvee nevolje da snau
- on e ipak izgledati kao da je sve to sam ba tako eleo, i bie miran i pribran!
Nedavno me je tako dirnuo jedan odlian karakterni film... Veoma snano
ostvarenje. Junak je miran, neupadljiv, skroman, dobar, a uz to je prvak sveta u
svemu, ekspert za borbu kome niko nita ne moe, i to nam je prvo pokazano.
Onda ga napadaju ljudi koji to o njemu ne znaju. Ta naivna banda, koju na kraju
eka njegova pravina osveta, misli da joj neto vredi to ga tokom skoro celog
filma mui, prebija, maltretira na sve mogue naine... ali on gordo ostaje
savreno miran, a nama je oigledno da se u sebi sve vreme kriom osmehuje,
jer zna da, kad god poeli, moe sve da ih sredi kao muice... Shvata, imao je
unutranju snagu... A to se tie dijabetesa, u redu, moda ga zaista i nemamo.
Ali, je li sigurno da je to jedino od ega ovek moe da pati, a da pojma nema
kakva ga je uasna nesrea zadesila? Ne moe to biti jedino, ja ti kaem! Bie
toga sve vie! Samo se trenutno ne zna, ali otkrie se jo ko zna ta, zahvaljujui
napretku Nauke! Mada ne shvatam zato Nauka ba u tom smeru mora da
napreduje, ali ko sam ja da im se meam...
PRIPADNICI
oveanstvo se sastoji od ljudi, to se nekako i moe podneti, ali se deli na
Pripadnike, a to mu veoma smeta da se na miru sastoji. Jedna planetarna anketa
se, dakle, namee.
Oni koji na pitanje Jeste li vi Pripadnik? daju odgovore svodljive na A? ili Ma
pusti me, imam ja pametnija posla mogu se mirno ne ispitivati dalje. Ali onima
koji kau neto kao Jesam, i ponosan sam zbog toga! treba postaviti dodatna,
priblino ovakva pitanja:
Da li, zahvaljujui izuzetnoj irini vaih pogleda, smatrate da i drugi imaju prava
da se ponose, ba ako im je do toga?
Ponositi se time ime se drugi ponose je isto gubljenje vremena?
Vi dobro znate da je njihov ponos besmislen, jer valjda je jasno da se ima smisla
ponositi samo onim ime se ponosite vi i vai istomiljenici, a to, samim tim,
mora biti jedino ispravno?
Da li je od svih drugih dovoljno da se samo uasno stide to nisu pripadnici toga
emu vi pripadate, ili moraju da budu potpuno satrveni i oajni?
Da li vas zbunjuje to to meu drugima nekako nedovoljno esto dolazi do
masovnih samoubistava? ime to uopte objasniti?
Ima li smisla ponositi se i pripadnou neem to ovek nije sam ni izabrao ni
mogao da izbegne?
Ima li smisla zamerati drugima ako pripadaju neem to nisu mogli sami da
izaberu, ili to nikako nisu mogli da izbegnu?
Mora li se pripadati grevito ili ovek ponekad sme malo i da se opusti?
Mora li ponos sve vreme da se pokazuje, na primer podmetanjem poara,
pljakom, neprekidnim pokliima Ja sam Pripadnik, ja sam Pripadnik?
Da li je uopte dozvoljeno ne ponositi se?
Da li je nuno to hitnije uvesti neke snage za merenje ponosa?
Smatrate li da je izdajnik svako ko se, u vaem uem krugu, ne ponosi onim ime
se vi ponosite?
Ima li nekoga u vaoj okolini ko kao da ne pripada dovoljno, nego vie forme radi,
tek koliko da ne bi imao problema sa vama?
Kako kanjavati one koji se nedovoljno ponose, i postoji li uopte za takve prava
kazna?
Da li se va ponos i ponosi drugaijih pripadnika uzajamno iskljuuju?
Mora li se pripadati dok je ivota u vama, ili ovek ima prava i da se predomisli?
Sme li se bar pripadati dok je ivota u vama, ili za to treba umreti jo mnogo
ranije?
Ako svi pomru za pripadnost, ko e ostati da pripada?
Da li je to svejedno, i treba, bez obzira na sve, neodlono preduzeti neto da se
pripadnici svega drugog izlee od tih besmislica?
...I tako dalje. Ovo su samo primeri, ali ve i iz odgovora na tih nekoliko pitanja, i
na osnovu broja preivelih anketara moe se, krajnje slikovito reeno, izmeriti
duina fitilja do bureta baruta, i brzina kojom po njemu putuje plamen.
NEDOVOLJNO, ALI PREVIE
Glavni problem oveanstva je u tome to ljudi ima nedovoljno, ali previe.
to je najgore, ljudi ima nedovoljno upravo u zemljama sa niskim natalitetom, kao
da njima nije dosta ve i toga to im je natalitet tako nizak, a to je ve ista
perverzija previe ih je ba tamo gde je natalitet tako visok da njima ustvari
uopte ne treba stanovnitvo!
Apsurdno je to stanovnitva najvie ima tano tamo gde za to ima najmanje
uslova, na primer gde vlada glad (sve im pojelo stanovnitvo).
Ali i u bogatim zemljama sa niskim natalitetom ljudi ima previe, mada
nedovoljno. Tamo je ivot skup i zato se odustaje od dece. Stanovnitvo,
obaveteno da mu je stoga natalitet nizak, shvata da nema svrhe ni raati se pod
uslovima tako niskog nataliteta, gde posle nee biti nikog da ispunjava tzv.
generacijski ugovor, tj. da im zarauje penzije.
A ipak i tamo ima previe ljudi, jer nikako da se doe do prave strukture
stanovnitva, nego sve pogreno! Da... gde je do jue bio krasan sredovean
ovek, koji je radio, i plaao poreze, i zdravstveno osiguranje, i sve odjednom se
pojavljuje starac, katkad ak i boleljiv, koji bi penziju i zdravstvene usluge! Gde
je do jue bilo dete kome su se svi radovali, odjednom se pojavljuje mlad ovek
koji bi posao, a gde nai tolika radna mesta?!
Idealno stanovnitvo bilo bi do smrti u nekom dobu pre penzionisanja, a umiralo

bi savreno zdravo, svesno da se samo tako mogu, bar donekle, spasti
zdravstveni i penzioni fondovi. Ali takvog nema; stanovnitvo nikad ne pokazuje
razumevanje za potrebe Drutva!
Sve u svemu, sa stanovnitvom nita ne ide kako treba. Ali, ako se taj detalj
zanemari, nema nikakvih problema, to ovom razmatranju daje, za kraj tako
potreban, tzv. topao zraak nade.
RAZVOJ
Tano je da ovek do besvesti gordo zvui, ali on ipak ne radi samo to. On, sve
vreme dosledno zvuei, jo od svog nastanka pronalazi sve to mu je zaista
nuno, a usput stie i psihike osobine koje su mu istinski neophodne za
opstanak. Ovo bi mogao da pobija samo neko nehuman, neko ko ne veruje u
ljude! Da nije tako - otkud giljotina i elektrina stolica, otkud siromatvo duhom i
paranoja?!
Naravno, u poneem je i opti tok stvari na ovekovoj strani. Na primer, u vezi sa
organizovanjem nepodnoljivih situacija pobednik prirode s pravom rauna na to
da nee biti nikakvih tekoa, i zaista ne nailazi na njih.
To naroito kada je re o Istoriji. Molim, taman estito krenule Prvobitne
zajednice, a ono - zastarela stvar; hitno treba menjati. Onda se robovlasniki
sistem lepo razvio, kad, odjednom diite ruke, treba graditi Feudalizam. U redu,
ipak je postojao utisak o jednoj lepoj trajnosti. Nekad se sve pravilo da traje; na
primer, tridesetogodinji rat je izgurao negde oko trideset godina, stogodinji ak
i svih sto. Meutim, na Drugi svetski rat kao nain ivota jo nismo stigli ni da
naviknemo, a ono zavren! Ni Prvi svetski rat se tu nije mnogo istakao, ali, u
redu, moglo se nai opravdanje; oveanstvo jo nije imalo prakse, nije se
uhodalo. Meutim, u Drugom svetskom ratu jo kako su postojala iskustva iz
Prvog, pa ipak.
Uzmimo samo jo porez. Od pamtiveka ljudi preduzimaju ta god stignu protiv
poreza, veinom odustajanjem od ovoga ili onoga, ali to im ne vredi mnogo, jer
bar neto se mora imati ili initi, a porez se moe plaati i na to, budui da ne
postoji ba nita to ne bi moglo biti oporezovano.
To odustajanje ipak nije bilo sasvim uzaludno. Ono je ak odigralo znaajnu ulogu
u razvoju Civilizacije! Na primer, krenu trgovci putem, a on najkrai, i ba zgodno
ide renom dolinom izmeu bregova; samo taj jedan prolaz postoji. Krenu oni
dakle da neto prodaju, ali neki baron-pljaka sazidao na tom putu zamak, pa
naplauje prolaz koristei veoma ubedljiv argument Plati, inae! Trgovci onda
promene put, ali i taj novi put je neki drugi baron-pljaka prepreio zamkom sa
jakom posadom, te oni odustanu i krenu treim putem, gde ih ve eka trei
baron-pljaka (krenuo ovek da skuplja pare za zamak)... Sve te naizgled surove
okolnosti veoma su doprinosile daljem razvoju puteva!
Naravno, baroni su bolno prooseali tu meusobnu konkurenciju, i smanjivali su

porez da trgovce ne bi pljakali drugi baroni, ime je udaren temelj kasnijim tzv.
Poreskim Utoitima. Iskustvo je, dakle, nauilo barone da se ne sme uzimati
toliko da se trgovcima vie isplati da krenu novim putem, jer ko e svaki as
premetati itav zamak na drugo mesto, tim pre to je tamo sigurno ve neki
drugi baron... Tako su nastali razumniji porezi, a zamkovi, ostajui dugo na svojim
mestima, omoguavali su da se oko njih nasele oni kojima e to postati zaviajna
rodna gruda u otadbinskoj domovini, naime itelji koji e itaricama hraniti
barona i njegovu jaku posadu, i imati ene i decu koji e prati i peglati oklope, i
plaati porez na tu privilegiju... Na taj nain su, tokom vekova, nikli mnogi
gradovi, a iz ponaanja razumnijih barona nastala je savremena Ekonomska
Misao, koja ui da neto treba menjati im trokovi naplate poreza bitno
prevaziu sumu koja se uspe naplatiti. Tako se i dolo dotle da su danas porezi
privlani, i irom sveta im se svak raduje kao malo dete, i samo tape ruicama
dok nestrpljivo eka da vidi na koji e nain, kakvim sveim izbegavanjem i
odustajanjem, novi porezi i sve drugo doprineti jo brem, jo snanijem, razvoju
Civilizacije.
IPAK SE OKREE
Istinu koju govori ubica dok priznaje krivicu njeni sluaoci jedva ekaju da uju,
ne bi li nekako skinuli sa glave sve koji vre pritisak na njih zato to istraga ne
mie s mesta. Istinu koju govori ordano Bruno (ili Galilej) njeni sluaoci ni za
ivu glavu nee da uju. Oni bi radije uli neto sasvim suprotno od nje, i spremni
su i na potpuno ukidanje samog . Bruna - ili Galileja; to ve prema sluaju - da bi
spreili da se ta istina sazna.
Ta dva naizgled suprotna stava u odnosu na istinu svode se u sutini na jedan te
isti: u oba sluaja ljudi bi neku istinu koja im je ugodna, koja ponovo uspostavlja
njihov svet kao jedno uredno i udobno mesto, ili ga bar ne rui.
Naravno, svet mirno funkcionie i bez istine; uz pomo neega to je tu umesto
nje; neeg to je ljudska istina. Ali svaka sledea budunost dokazuje da ono u
ta ljudi veruju moe biti najobinija kojetarija, koja ipak ima posledice kao da je
istina, koja jeste istina za to vreme. Misao da je zemlja ravna kao ploa, i da joj na
um ne bi padalo da se okree oko tamo nekakvog bilo ega drugog ak i kad bi
neko doao na tako besmislenu ideju, veoma je dugo funkcionisala kao ista
nauna istina, ak zatiena smrtnom kaznom. Ta istina nije bila u skladu sa
injenicama, ali jeste bila u skladu sa miljenjem veine. To to veina nije bila u
pravu nije njenu istinu inilo manje istinitom, ni suprotnu istinu manje kanjivom.
Jednostavno, u vreme kada svi smatraju da je zemlja ravna kao ploa, saoptiti
savreno ispravnu injenicu da je ona prosto do suza okrugla, i da se jo
povazdan i okree, nije znailo samo rei netaan podatak, nego jo i i izvaliti
glupost veoma visokog reda, i to drutveno opasnu. Galilej je govorio sutu istinu,
ali je bio ispred svog vremena. Posledice su poznate Mada je to moda bilo i
zato to im je sasuo u lice celo ono ipak? Ili je sve to uradio ordano Bruno?!
Zaprepaujua slinost imena ordano Bruno i Galilej ne doputa da ih

ovek lako razlikuje, ali u ostalim pojedinostima vidljiva su izvesna poboljanja.
Da, poboljanja. Bar nauna istina vie ne zavisi od miljenja veine ljudi uopte,
nego od miljenja veine kvalifikovanih za oblast o kojoj je re. Veina tih Ljudi
Uopte moe danas da misli ta god hoe o svemu, na primer o jajima, pa zatim...
U redu, o svemu se i dalje ne moe nigde na svetu, razlike su samo u detaljima,
ali o jajima se ve moe skoro svuda. Veina, dakle, moe danas sasvim slobodno
da misli da su jaja etvrtasta, i to je njena stvar. Ali u uim krugovima dubokih
poznavalaca, ija se re tu jedino istinski slua, poznato je, i mnotvom
dugogodinjih istraivanja utvrdjeno i dokazano, da su jaja jajastog oblika, i to je
konana istina o tome, do novih saznanja, do novih ljudi ispred svog vremena koji
e uznemiriti svet.
A opet, bez takvih koji su ispred svog vremena ni samo vreme ne bi stiglo nikud
dalje od sebe, i probilo se do uzviene istine da je pre odgovarajuih izmena i
dopuna nauka izvaljivala najobinije budalatine - ta je drugo i mogla kad se
gotovo samo od njih i sastojala - a da se zemlja prosto satire od okretanja oko
sebe (mada, razume se, ne svaka zemlja nego samo najrazvijenije demokratije).
IZVOD IZ BUDUNOSTI
Evo tek dva dana kako sam ovde a ve vidim - zdravstvo se sreuje. Za koji dan
biu najverovatnije i pregledan, sedam puta su mi sestre uzele osnovne podatke,
a udo jedno ega sam se sve usput nagledao!
Dobro protresite termometar pre upotrebe jer lanu prijavu visoke temperature
Osiguranje doivljava kao pokuaj sticanja statusa hitnog sluaja, te se sav
tretman merenja naplauje od prekrioca. Ali inae se plaa samo pedeset odsto
trokova za upotrebu termometra; ostalo opet pokriva Osiguranje.
Neki kau da termometar ne treba davati nikom, pa ni onima sa kojima se deli
bolniki krevet, sve i da su vam neki od njih najbolji prijatelji, i ne daju se zavesti
varljivim argumentima da se termometar od merenja temperature ne troi
mnogo, i da stoga niko nee ni primetiti da su mi davali termometar.
Znaju oni, to mora biti bar neki prekraj.
Nemogue je da je ba to dozvoljeno.
Kau - nipoto bez odobrenja od lekara, jer ta ga zna ovek da li odreeni imaju
prava na korienje skupocenih najsavremenijih ureaja, i da li njihovo osiguranje
pokriva ita osim njihovih obaveza da ga plaaju.
Naravno, ima i dobrih ljudi.
Evo, koliko jue proe jedan
pogledam paljivije i vidim u ruci dri aspirin! Pravi aspirin, celu pilulu
odjednom.
Zamislite vi to, dali mu aspirin, celu tabletu, i jo sam sme da je nosi, bez ikakve
kontrole.
Tu stupim sa njim u krai prijateljski razgovor, i, da vidite, dao i meni taj aspirin,
da malo drim.
ak sam smeo i da ga pomiriem, dozvolio mi.
A ovek od poverenja, oevidno; sigurno neka ugledna linost, ne bi oni njemu
tek tako dali, ne daje se to svakom.
Ama, ima ljudi, zaista jo ima ljudi.
Meu nama budi reeno ostalo mi malo praha od aspirina na prstima pa sam to
posle tajno liznuo kad niko nije gledao i odmah mi bilo mnogo bolje.
Valjda nisu pazili ba na svaku sitnicu posle kad je vratio pilulu pa mu uzeli da je
izmere;
da ne odgovara za onaj praak na mojim prstima; sam se otro, asna re, nisam
ga uopte
trljao.
Neki podlac bi ga i progutao, pa bi posle da mu je to podsvesno dolo, ne zna ni
sam kako, a ispiranje stomaka ne pomae mnogo kad je o aspirinu re; time se
aspirin ne spasava; sve se rastvori ipak.
Nije to kao kad neko proguta celu ampulu leka ili gazu koje je tee dovoljno brzo
svariti pa tano da je ovek najvei gad, sklon ak i samom varenju ne bi li se
okoristio na raun Zajednice.
A opet, dobro je ovde.
Kau mi ima gde i za tumor na mozgu daju samo oblog od kamilice
pa i to iskljuivo ako pacijent sam donese kamilicu i krpu da se napravi oblog, a
ne da se rasipa.
Dobro je ovo mesto.
Znam neke u susednoj sobi.
Mesecima su, kau mi, u komi, i nita im nije, samo uivaju.
To bih i ja morao da uvebam.
Kad nema svako sree da od poetka bude u komi
takav je ivot.
OAJNA
Obraam se vama jer oseam da je cela vaa Redakcija deo mene, koji ja nosim
duboko u sebi gde god da se nalazim. Ovo sam pismo ve poslala jednoj
Redakciji, ali tamo imaju urednika za gubljenje pisama, a ovo aljem vama jer se
nadam da ete me razumeti, i da ete i moje pismo objaviti, to e mi biti
dovoljno da znam da ste uz mene, i da se osetim kao da me je cela Redakcija
uzela u svoje toplo naruje, a moja glava je na Redakcijinom ramenu, oroenom
suzama iz mog srca (mada bi to bilo jo lepe u mom fizikom prisustvu).
Re je o oveku moga ivota, voljenom biu koje me tera u oaj! Mi smo kao
stvoreni jedno za drugo, ali iz linog iskustva znam da njega svaka budala moe
da zavede, kako na Stranputicu tako i drugde, samo nikako ne mogu da ga
uhvatim na delu, premda smo neprekidno zajedno u granicama zakonski
dozvoljenih mogunosti. Ali sloboda je saznata nunost, pa kad nas ivotna nuda
natera da se privremeno razdvojimo ja idem sa njim, pa ga i ekam sve vreme
tamo pred vratima sa nulama, da ne bi urovao sa garderoberkom. (Ne znam
zato garderoberke moraju da dre ba prekoputa tih prostorija, i, uopte, u
blizini, mada bi on sigurno i u daljini uluio priliku da bar neto, kad pomislim
kakav je). No, kaem, ne razdvajamo se uopte; stalno ga drim na oku.
Pouzeem sam ak kupila jedan prirunik za osvajanje i zadravanje srca voljenog
bia, za sluaj da se voli ba ono, tj. Volj. Bie, kao to se meni desilo, te sam
uvek budna, ili, kako se drugaije moe rei, stepen budnosti je kod mene veoma
visok, pa ga zato i u podrum pratim, jer i ene idu u podrume, a nikad se ne zna.
Sigurno bih mogla da se zaposlim negde gde treba Budnost Ljudstva, ali nemam
vremena da budem Ljudstvo, mada bih jako volela, jer on bi moje odsustvovanje
sigurno iskoristio, budui da je sklon najrazliitijim sklonostima, kao i svemu
drugom.
Preduzimam, ukratko, sve, ali mi se ini da je i to nedovoljno, jer sam i pored
svega toga sigurna da me na neki nain vara. Dodue ne znam kako to postie
osim u mati, za koju nema vremena jer mu stalno neto govorim, a kad mi
ponestane materija onda mu itam novine, i razna dela o heljdinoj kai i jelima od
krompira, a romane ne smem, jer tu ima ena, za razliku od o heljdinoj kai, pa bi
mu to moglo dati kakvu pogrenu ideju. Neki, koji ga ne poznaju, mogli bi
smatrati da preterujem, ali ne, nego to mene sve tera u divlji bes, pa sam mu
nedavno bacila sodu u u oi (samo ipak bikarbonu sam uzela zato to ga volim,
pa mu nije bilo nita). Zato ja moram toliko da patim pa posle da preivljavam
moja oseanja? A pomoi niotkuda pa ste mi vi jedina nada jer se moja tragedija
sve vie produbljuje to se vie borim.
A sve sam uinilla da mi ne bi bio neveran! Otkad smo zajedno ni koulju mu
opeglala nisam; ide neumiven, pa je sav krmeljiv; ne kupa se jer mu to ne dam;
nosi iskljuivo prljave potkoulje i ve. Uz to sam mu zabranila da pere zube, a
teram ga da jede mnogo luka, i jo ima akne na licu i ugojio se jer ga teram da
jede mnogo slatkia. Dodajem da sam prodala skoro sve to sam imala, ak i
predivan komplet romana o medicinskim sestrama, da bih mu kupovala pie, jer
gledam da je uvek pijan zato to tada ne moe nita, to sam lino proverila, pa
se tako oseam malo bezbednije. A i kad moe ja mu ujutru kaem da nije
mogao, poto se on ujutru nieg ne sea, tako da bar prema teoriji ne bi
trebalo da se usuuje da ita pokua sa ma kojom drugom.
Moglo bi se rei da sam se svim tim potezima bar donekle obezbedila, ali - zato
mi se on vie ne dopada? Da li je normalno da jednoj eni bude toliko odvratan
ba ovek u koga je do ludila zaljubljena i bez koga ne moe da ivi? Da li ja
moda u neem greim, i, ako je zaista tako u emu? Kakvi su to tanani psihiki
procesi u meni koji dovode do toga? A to prosto mora biti neto psihiki. Psiha je
tolika tajna da su danas mnogi potpuno digli ruke od nje, i vie je uopte nemaju,
i otada se oseaju mnogo bolje.
Odgovorite mi hitno. Oajna iz nije vano; bila bih oajna i da ivim u drugom
mestu.
CRTA ISPOD SVETA
Ovce su uspeno klonirane; vreme je da se podvue neto kao crta ispod sveta.
Jer ovce su klonirane i, samim tim, oigledno je da se mogu klonirati i ljudi. Ali,
kome su potrebni jo i oni?
Toliki su ljudi ve na svetu a ni sa njima niko ne zna ta e, izuzev kada su za
neto potrebni, a tada ih, naravno, nigde nema.
Gde su oni kada treba platiti porez? Nigde, razume se; izgovaraju se da nita
nemaju! Pa bar kad bi se i u svemu drugom drali podalje, ali ne! Kad se trai ma
kakva pomo, upravo ti isti - to je veoma zanimljivo poklapanje - ti isti to ih za
porez nigde nema odjednom su jo kako prisutni, i Zahtevaju.
S obzirom na sve to, ta e nekom jo i dodatni klonovi u ljudskom drutvu, kad
tu ionako ve ima svega i svaega?!
Samo li neke dobrovoljne aktivnosti nisu dovoljno prinudne opet nigde nikog! Ali
kad je da se demonstrira protiv rata eto ljudi na ulicama sveta, stotine
prekrasnih divizija askom bi se od njih mogle sastaviti, pa da gordo hrle u Cilju,
ili ve ta tog puta ima da se posvrava. Meutim, samo li treba da se gine opet
nigde nikog! Toliko se to izrodilo; ne samo to nisu za druge, oni nisu ni za sebe.
Dolo je dotle da danas ima ljudi koji ne bi dobrovoljno pristali da poginu ak ni
da bi spasli sopstveni ivot!
Uzalud im se objanjava da treba da poginu iz ljubavi prema Zajednici, ili za svoj
Nain ivota. Oni podlo pitaju kako posle da ive u okvirima omiljenog Naina
ivota ako za njega prethodno umru, i jo dodaju da za njih smrt nije nain ivota.
Ili pitaju iz koje to ljubavi treba da poginu za zajednicu koja je u stanju da od njih
trai da poginu.
Pod takvim okolnostima jasno je da ni ljudi koji su ve tu uopte nisu potrebni, jer
kad god jesu potrebni njih prosto nema, a tu su samo kad su izlini ili kad njima
neto treba. Kloniranjem bi se sve to samo uviestruilo, posle ega i po dva puta
vie ljudi ne bi bilo tamo gde su potrebni, a kome to koristi da dva puta vie ljudi
nema? emu nekakvo besmisleno udvostruavanje koje prepolovljuje?
Nekada, dok su se svi odazivali nareenjima o spontanom oduevljenju Viim
Ciljevima, kloniranje je moglo imati smisla. Ali tada, kada se kae ovek, imali ste
pred sobom sliku diva, a kada se danas kae ovek sve to nam dolazi pred oi je
slika ravnodunog pecaa koji kupa bezvoljnu glistu u reci kojoj takoe nije ni do
ega...
ZNANJE JE MO
Kau da je znanje mo. Dobro, onda hajde da podelimo malo znanja.
Pre svega: ne treba piti vodu. Svi napici su opasni, a o vodi da i ne govorimo.
Dodue neki vodu smatraju apsolutno neophodnom, ali kako moe biti
neophodno neto to ubija? U vodi ima svega, a ega jo nema bie. Bolje je piti
ist otrov. Prvo, deluje bre, pa se ovek krae mui, a uz to svako, kad popije
otrov, tano zna koji je otrov popio. Ako osoba koja popije otrov doivi da stigne
do lekara, moe lekaru lepo da prizna koji je to otrov bio, to je posle veoma
korisno prilikom obdukcije.
Takoe je veoma opasno disati. ovek udie smrt praktino i ne znajui (a mnogo
je bolje znati, budui da je znanje mo). Jer, ni vazduh nije ono to je bio pre
samo nekoliko generacija. Nema ivih svedoka da posvedoe koliko je to bilo
zdravo, ili, uopte, da urade ta god da su svedoci radili dok je vazduh jo bio
podesan za disanje, ali svi ti svedoci su pomrli potpuno zdravi. A sada... priznajte,
oseate to prosto nekako u kostima - svako ko ovih dana die moe sebe smatrati
potencijalnim ovekom u ostavci, i to je injenica, ma koliko pojedincima moglo
biti potrebno vremena da je realizuju.
Jesti je takoe samoubilaki. Gladovanje je ne samo jeftinije nego i mnogo
zdravije. ovek moe vrlo dugo da gladuje. Toliko dugo da je gladovanje ustvari
bezopasno. Najzad, ta je smrt od gladi za osobu koja e pre toga da napusti ovu
dolinu plaa usled ei (a, ako se seate, voda je veoma opasna).
ta jo pomenuti? Sve, bar ako itate savete lekara u novinama paljivo kao ja.
Recimo, ko je toliko naivan da sedi taj pomae razvoj hemoroida. A ko eli da
pomae hemoroidima u razvoju pored tolikih zemalja kojima je pomo nuna?
Alternativa za sedenje je stajanje, ali ono je optereenje za kimu, osim ako
hodate. Sa druge strane, hodanje je jedan od najboljih ikada izmiljenih naina da
ovek dobije ravne tabane. U oajanju, mogue je i opredeliti se za leanje, da bi
se izbeglo sve do sada navedeno, ali due leanje je loe za kou lea, i na
petama se deavaju vrlo neprijatne promene ako se veoma dugo lei, a ta bi
drugo radio ovek kome su saoptili da je sve ostalo iskljueno, barem ako linost
ima trun zdravog razuma? Dodue, ostaje uanje, o tome u savetima lekara jo
nisam naao nita, ali ovek koji ui smean je okolini, i vue ljude da kau koju
pametnu o nudi, i to ne o onoj sveanoj, istorijskoj, nego onoj krajnje prizemnoj,

to ak i na najsvetliji lik, ako isti ui, baca pogreno svetlo.
Gledati je takoe neuputno. Zato troiti svoje sirote jedine oi gledajui u svet
koji to niim ne zasluuje? Gledajte na vlastiti rizik, razume se, ali ta ako vidite
neto to ne bi trebalo, pa vas pozovu da o tome svedoite, ili vas, kao oveka
koji suvie zna, likvidiraju da to ne biste mogli? A svako ko ita vidi u opasnosti je
da mu se ostvari neka od te dve mogunosti, jer se samo svedoci koji apsolutno
nita nisu videli mogu smatrati delimino bezbednim.
itati novine treba li to uopte da dokazujem veoma je loe za nerve, ve i
samo iz razloga koje ovde nabrajam. Kada se bave politikom novine su sve pre
nego bezazlene, ali i itanje medicinskih saveta moe da dovede do odvratnih
posledica, na primer do neeg poput mene i ovoga to ovde govorim. A meni se
upravo to desilo, i zato ovo znanje delim sa vama da bih ga ja imao manje. Zato
bolje nemojte da itate ni medicinske savete ni ovaj tekst, a ako ste to ve uinili
pokuajte da ponitite sve to sam do sada rekao ponavljanjem ovog teksta
unazad, tj.ovako: ovako tj. unazad teksta ovog ponavljanjem rekao sada do sam
to sve ponitite da...
ARHEOLOGIJA
Ima ih koji smatraju da je najbolje traiti Nalazita. Po njima, naeni predmeti
ipak ne nastaju ni iz ega, u trenutku nalaenja. Stoga e uman traga, ako ve
neto trai, uvek prvo potraiti nalazite tog neeg, tj. mesto na kome se to neto
nalazi, pa e traiti samo tu, jer zna da to ionako nije na drugim mestima. A toga
bar ima jer, i pre nego to se neto nae, jo kako postoje potpuno neotkrivena
nalazita ba na tim mestima naenih stvari, samo to one jo nisu naene,
premda se tu diskretno nalaze, i to veoma odavno, na primer milenijumima, a
neke i due (prema nekima, to zavisi i od starosti samih predmetnih stvari).
Zato ljudi i idu ba tamo. ta e im nalazite na kome nieg nema jer je neko sve
to ve naao?
Na nalazitima se, pored mnogo ega drugog, ipak moe nai i nita, to izaziva
razoaranje kod malodunih. Neko je ve odneo, gunaju oni, a svi koji su od
poetka bili protiv finansiranja itavog poduhvata prezrivo konstatuju Ma ta
odneo. Tu nikad nieg nije ni bilo.
A emu tako? ak i ako se na odreenom nalazitu nae samo prazno nalazite,
na kome se stoga opravdano ne nalazi nita osim samog Nalazita, opet je ovek
mnogo pomogao Nauci: otkrio je jo jedno nalazite na kome vie ne vredi traiti,
i time suzio polje istraivanja za jednu lokaciju. A to je veoma korisno zato to je
ve naeno da tu nieg nema, pa vie niko ne mora da dolazi da tu gubi vreme.
ak i kad niko nije odneo a ipak nieg nema i to je dobro! Na Grenlandu, recimo,
kopa ovek, kopa, i nigde da nae egipatsku piramidu. Tano kilometar u dubinu
da se ide nema. Nije lako iskopati kilometar, on se tome veoma opire, a onda,
posle tolikog rada - nita. Neki bi se tu duboko razoarali, i rekli bi da je sve to

bilo beskorisno, ali nije. Za arheologiju kao nauku je spasonosno upravo kada se
tako neto desi, jer to jo jedan dragocen dokaz da Stari Egipani nisu zakopavali
piramide (ili bar ne na tom mestu) na Grenlandu!
KAKO SAM VIDEO VELIKANA
Pismeni zadatak... Ja sam Velikana video svojim oima, im sam ga zapazio. Bio je
na ulici i ja sam ga prepoznao da je Velikan sluei se opisom velikana o kojima
smo mi uili Materiju u vezi sa njihovim Osobinama, tj. da je velikim ljudima
najbolja strana jednostavnost, i to se apsolutno niim ne istiu i ne razlikuju od
drugih ljudi. Ta njihova skromnost, u koju ulau ogroman napor, fantastino je
upadljiva, i ona ih neprekidno krasi, i oduzima im strano mnogo vremena.
Kod ugledanog primetio sam navedenu osobinu, i po tome sam odmah znao ovo
je veliki pisac, tema mog pismenog zadatka. On se isticao potpunom
neupadljivou, i po tome ga je i bilo mogue primetiti, odnosno potpuna
neupadljivost i neprimetnost je ono to ga je krasilo.
Velikan je etao a ja sam ga neupadljivo pratio ne elei da mu se nameem, i
zato ne prenosim misli tog utljivog oveka. Samo sam zapazio da je kupio loz, a
to je uinio tako ljudski neposredno da su mi suze pole na oi. Zatim je uao u
jednu prodavnicu. Molim vas jedan burek, naalio se on spontano, kao i sve drugo
to spontano radi, ali se niko nije nasmejao. Cenei njegovu povuenost i tenju
da se ne istie oni su mu samo dali burek, pravei se da uopte ne shvataju ta
im se zaista u tom asu dogaa, tj. da to On kupuje burek kod njih.
Burek je jeo odmereno i do te mere se niim nije isticao da sam ja iz te radnje
prvo krenuo za jednom drugom osobom. Posle sam primetio da ta druga osoba
ima al druge boje, ne kao velikanov, pa sam se vratio.
Kada sam ponovo uao veliki majstor rei jo je jeo burek, sporo i briljivo, isto
kao to stvara svoja najbolja dela, i razgovarao je spontano sa Osobljem, zato to
njega interesuje i osoblje i drugi obini ljudi, tu negde odmah pokraj nas.
Naalost, stigao sam nazad tek pred sam kraj razgovora pa ne znam o emu je
bilo rei, ali poenta (Burek vam je danas neto masniji) za vena vremena mi
se urezala u pamenje! Tu anegdotu e morati neko drugi da pribelei jer ja
nisam uo ono ispred, ali to je morala biti poenta, jer poenta je u anegdoti na
kraju, a velikan posle te misli o masnom bureku nije kazao nita.
Poto je pojeo burek on je, bez nepotrebnog zadravanja, krenuo odatle, i to
sasvim obinim hodom. Hou da kaem, hod mu se nije razlikovao od bilo kog
drugog hoda, to mora da ga je kotalo velikih napora, ali on ne voli da se
razlikuje i istie, nego je njegov cilj da uvek bude isti kao i svi drugi - zato je i
postao velikan, da bi to mogao - a to je sluaj i kod svakog drugog velikana o
kome smo uili na asovima maternjeg jezika i knjievnosti, osim kada je bilo rei
o boemima. A o Boemima ne znam dovoljno jer kad god sam molio da nam se to
detaljnije ispria kako se Boemi ponaaju u razliitim ivotnim prilikama nekako
nije bilo vremena za to, a naroito kad sam pitao o odnosu Boema prema
devojicama..
Posle je Velikan iao ulicom, i usput nije radio nita osim toga, to je svakako
svedoilo o ogromnom bogatstvu Unutranjih Preivljavanja, koja unutra
preivljavaju Velikani kad idu ulicom, naizgled ne radei nita drugo. Naalost,
spolja se nita nije videlo, pa ne znam ta je preivljavao, a nita mi nije kazao o
tome zato to se ne poznajemo, kao i zato to je on Uzdran. Samo se sreo sa
jednim ovekom koji je sigurno bio poznanik Velikanov, jer se sa njim zadrao u
kraem prijateljskom razgovoru, tokom koga su svakako razmenili odreene Misli,
ali ja nisam uo te misli jer mi je bilo neugodno da im se suvie pribliim i da im
se nameem. Meutim ni Poznanika nisam prepoznao, to dokazuje da je to
sigurno bio jo jedan velikan. Usled svega toga odronila se jedna suza iz moga
oka, i ta je suza bila vrela kap sa moga srca, zato to se ja ponosim mojom
kolom, borim se za ouvanje ovekove sredine, i to gordo dalje kroim dignute
glave, i ako opet nisam rekao sve kako treba, kao ono kad sam pisao o Zaviaju,
neu vie ni da piem pismene zadatke!
MISLIMO NA DRUGE!
Prema legendi, na grad je nekada bio jedan od najmirnijih gradova na svetu.
Posle se situacija na razne naine menjala, ljudi su morali da se snalaze ne bi li
nekako preiveli, i ja sam spreman da sve to razumem. Ipak, kao humanistiki
vaspitana linost, smatram da, ma ta ovek radio, uvek mora da misli i na
druge, i da se trudi da im ne smeta. Primera radi, gledao sam pre neki dan kako
razbojnik predamnom pljaka jednog starijeg oveka. Odvratna scena, mogu vam
rei, a to je za nas, naalost, tipino. Ovo nije neopravdano uoptavanje nego
posledica dueg posmatranja; tog oveka uvek pljakaju, i to veinom
predamnom! U vie takvih sluajeva sam primetio da ne samo to se napadnuti
otima i dere, to smeta prolaznicima koji sa celom tom stvari ne ele da imaju
nikakve veze, nego takav i mene lino dovodi u neugodnu situaciju. Jer ja
poznajem nesrenika, a i da ga ne poznajem trebalo bi da mu pomognem ali ne
mogu jer ogromna veina drumskih razbojnika fiziki je mnogo spremnija nego ja.
Zato su i otili u pljakae, razume se, inae bi radili diskretno, kao deparoi, koji
su jedan fini svet, nenametljiv do samozatajnosti. Samo im je da budu to
neprimetniji, pa stoga, kada im sve ide kako su planirali, ne izazivaju nikakve
mune scene na mestu zloina.
Uzmimo za primer samo jo nae dvorite. Ono je ivopisno da to iv ovek
takorei ne moe opisati. Svega tu ima, od veoma ljubavnih scena do mokrenja,
od prodaje deviza do trgovine drogama, a ima i tue i svega drugog. Evo, recimo,
sino. Sudei po koliini vritanja, re je i tog puta mogla biti samo o
ljudoderstvu. Dugo sam sino sa indignacijom sluao to uasno vritanje odozdo,
i pitao sam se zato niko od suseda ne zove policiju.; valjda da ne bi svedoili na
sudu, pa posle okrivljeni da saznaju ko ih je prijavio, i onda da doe do kakve
osvete.
Bedne kukavice!
Ovde podvlaim da nipoto ne bih da se pomisli da ja hou neto protiv
ljudodera! U jednom demokratskom svetu valjda i oni imaju svoja prava u skladu
sa potrebama, mada su im specifine. Ali, zato ne misle na druge?! Zato
kanibal ne bi naao neku odgovarajuu rtvu, na primer neku koja ba voli da je
jedu, pa da se takva onda ne uzbuuje oko toga previe glasno, i ne smeta
nikome iz okoline, nego samo tiho da cii od zadovoljstva? Zar nema dovoljno
mazohista, koji su takvi postali u samoodbrani? Sigurno i previe! Ali ne, nego sve
neku hranu koja vriti dovode, i niko da se seti pa bar da je anestezira, kao da
tuak za meso nikada nije izmiljen!
MANJE NAPRETKA!
Moe li nekako da se sredi pa da ne bude vie Napretka, jer mene e sva ta razna
poboljanja oterati u grob?
Ulica nam je sada silno ulepana, to je tano. Mnogo je lepa za prolaznike. To je i
tampa zabeleila, kako su prolaznici zadovoljni to im je tu mnogo lepe, pa
sada jo ee prolaze, a nita to nama prave guvu! Ali mi to tu stanujemo, mi
nismo prolaznici, nego tu moramo da ostanemo, a kako kad neprekidno ivimo
pod Uslovima?!
Godinama je tri etvrtine nae ulice bilo zagraeno, gradilo se na uglu neto do
krajnosti mermerno, a sada, kada su to najzad zavrili, sada su potpuno zabranili
saobraaj, pa je skoro neizvodljivo da se parkiram u dvoritu, kao nekad. Na ulici,
naravno, kradu, a na javnim parkinzima naplauju, to je meni skupo. A i da nije,
tamo vam odmah kau da ne garantuju za parkirano vozilo, nego, ako nestane, to
se rauna kao Via Sila. Znai ode, parkira, plati, a garantuje se samo da
nema garancije, to zvui kao poziv kradljivcima kola, kojima je na taj nain sve
zgodno na jednom mestu, a jo zvanino obeano da niko nee paziti, poto ne
mora kad se nita ne garantuje Sad, u redu, ja sam na viu silu navikao.
Praktino svaka sila za mene je via sila, ak i moj bakalin, ali to ne znai da mi
se to dopada. Ne nego me to nervira to u dvoritu vie ne mogu da se parkiram,
jer sve ostalo se tamo i dalje moe, a unesreeno je samo nas devet koji smo se
tu parkirali dok nije doao Progres!
Molim da ne mislite da ja neki kraj progresa zahtevam na svim mestima i za sve
ljude. Ja protiv opteg napretka nisam. Nikome neu da se meam; ko moe da
podnese napredak neka mu bude. Ja bih samo molio da se napredak vri izvan
mog ueg kruga. I mojih devet podjednako unesreenih suseda misle isto to i ja,
i zato bih predloio, kad ima plan da se izvri neki Napredak, da se gradjanstvo iz
same okoline Napretka pita da li mu je Napredak ba tu potreban, a ne da
prinudno i bez pitanja, jer ima kad je Napredak za oveka tetan, to se vidi iz
mog naeg sluaja. Zar Napredak da nas vue nazad, na primer u primitivizam
javnih garaa koje ne garantuju nita?!
Zato molim da se vie nita ne poboljava jer se ni ovako ne moe izdrati, a na

odreenim mestima da se Napredak hitno zameni prethodnim stanjem stvari.
Nemojte vie nita da se poboljava bez referenduma, i to da se on obavi meu
zainteresovanima, a ne da se u to meaju ljudi iz drugih krajeva grada, jer njima
Progres oko nae zgrade ne smeta pa se ne bune, a sve zato to naivno kao i za
sve druge nesree u ivotu - smatraju da se to deava samo drugima, i da
Progres nikada nee zakucati i na njihova vrata!
KOSMOS
Kosmos se zavrava ovde...
ovek bi ba voleo da jednom stigne dotle, pa da zna da je bar toliko posvravao
i da moe da se posveti neem vanijem, ali uzalud se trai taj natpis.
Jer kosmos je svuda, i nema mesta u kosmosu koje nije u kosmosu, a napolju
nema niega.
A pre njega nita nije bilo nigde, jer ni mesta jo nisu postojala.
Nije postojalo ni mesto na kome tih mesta nije bilo.
Izvan kosmosa nema niega zato to je kosmos i tamo gde bi se nalazilo to izvan
kosmosa.
ak ni Napolju kosmosa ne postoji izvan kosmosa
tj. i Napolju kosmosa se u kosmosu nalazi unutra, a spolja ne postoji.
MUZIKA
Svet sam proputovao, bio sam ak i na Ponte roso, iz ega se vidi dovoljno, ali
sada neto nemam para za kulturu, osim da uivam u turbo-folku. Meutim,
stekao sam utisak da neki muziki kritiari prema toj oblasti muzike imaju
podsmeljiv odnos, to nije fer. Oni ne shvataju kakva plemenita oseanja u meni
i drugima bude rei kao MESAINA, MESAINA, JOJ JOJ - JOJ, i druge kojima je
turbo-folk bogat. Jednostavna uzvienost ovih toplo izraenih misli prodire do
najdubljih dubina ovekovog bia! Ipak, odluio sam da doivim i to nikad nisam,
ne bih li lino proverio kvalitet onoga to muziki kritiari svi do jednog cene, i
tako sam otiao na jedan Koncert.
Jeste, otiao sam na Koncert zato to se davao besplatno, a ja ba za toliko imao
sredstava, i posle sam bio tamo, pa se sada oseam nekako nesigurno. A evo
zato: sve vreme sam sedeo na koncertu nastojei da se na meni to bolje vidi
ono umetniko oseanje za lepo o kome se govorilo u kritikama koje sam proitao
da se pripremim. To mi je, izgleda, polo za rukom, jer sam posle u novinama
itao da je na celom koncertu uspostavljena prijatna atmosfera u kojoj su ljubitelji

muzike uivali. Znai napismeno imam da sam i ja uivao, jer o meni u celoj toj
kritici nije bilo ni jedne pogrdne rei, iako mi je to bio prvi put. Niko nije ni
primetio da sam poetnik, premda je tu bilo tuta i tma eksperata, i njima sigurno
ne bi promaklo da se na meni ita pogreno videlo, pa ne bi rekli da su svi uivali.
Da, uspeo sam da izgledam kao neko ko se razume, iako sam do tog dana sedeo
bez ikakvih koncerata ispred mene pa sam se tom prilikom malo snebivao.
Inae, najvie mi se u seloj stvari dopalo to ima jedan pa samo mae jednom
malom palicom. Nije pevao, nije svirao, skromno je stajao leima okrenut svima
nama, i samo je diskretno mahao, taj divni, neujni muziar. Ovo me je silno
razvedrilo i okrepilo. Znai, i za nas to ne umemo nita da sviramo ima mesta, i
to ba na ozbiljnom koncertu, pod uslovom da skromno pristanemo da budemo i
ostanemo neujni, i da samo maemo, veinom okrenuti leima kao on (osim ono
to se svojom prednjom stranom poklonio na kraju koncerta). Ja bih isto voleo da
maem na koncertu - za poetak ako moe bez palice, dok ne uvebam - a oni to
umeju da sviraju, i to se razumeju u muziku, neka se rasporede gde je to
potrebno, pa da za svakog ima mesta!
JA SAM NIKO
Potovani! Znam da ste veoma vana Osoba, ali se ipak nadam da ete nai
neto malo slobodnog vremena da me posavetujete kako da postanem poput vas.
Molim vas, verujte mi, ja ne elim da postanem vaan iz uobiajenih razloga, i
zato vas molim da imate strpljenja sa mnom.
Pre svega, dozvolite da se predstavim: ja sam niko i nita.
Kako sam postao niko i nita? Pa, takav sam se rodio, kao i veina drugih ljudi. Ja
potiem od duge, neprekidne, linije takvih kao to sam ja, predaka koji su svi do
jednog bili Niko i Nita, a koja linija see daleko unazad, ka samim maglama
vremena. Moja roena majka nije me prepoznala kad sam se rodio; nije imala
pojma ko sam, a i sada to ponekad ne zna. ena mi veruje da je udata za nekog
drugog, usled ega ivim sam a nju i ne poznajem. Moji najbliskiji prijatelji
prepoznaju me tek kada im se ponovo predstavim, a onda kau Ah, pa to je onaj
kako ono bee; na najbliskiji prijatelj... i opet me zaborave.
To je veoma prijatno, razume se, ali nije dovoljno.
Moj problem je u tome to se oseam previe bezbedno, a ja sam mazohista.
Da, mazohista. Upravo zato bih i voleo da postanem Veoma Vana Osoba, kao vi.
Zato moji spomenici ne bi bili pretapani u sledeu Vanu Osobu? Ali mene niko
ne mrzi, barem ne dovoljno, a nemam ni spomenike. Molim vas, nauite me kako
da posvetim itav svoj ivot Narodu, a onda da me taj narod (ili neki drugi narod,
ne marim, meni je samo vano da uzalud posvetim svoj ivot) mrzi zbog svega
to sam za njega uinio. Kako se to postie? Je li to neka tajna koju ne smete da
odate, ili koju niste u stanju da objasnite?
Ja se ne plaim ni otmice, a to je dosadno ukoliko ste mazohista. Nema nikakvih

brigada, kakve god boje da su, koje planiraju da krenu protiv mene, i da me
nateraju da patim, i da platim za sve.
Nita to se meni desi nema nikakvu istorijsku vrednost. Mene se niko ne sea, i
zato ne mogu ni da budem zaboravljen. Nesreni sluajevi? Da, ali teko je plaiti
se njih. Cigla u padu moe me ubiti, ali cigle ne mrze. Siledije su poput cigle,
bezlini. Tu ste oni vas napadnu, ali napali bi i ma kog drugog ko se tu zatekne
kad im tako doe. A kada pokuam da ih nateram da me prebiju energinije oni
prestanu. Poto su asocijalni oni nee da pomau nikom, a naroito jednom
sirotom mazohisti.
Ja sam, naalost, bezbedan od svega, poevi od nabijanja na kolac do gladnih
drava koje bi da opet izvre nekakvu preraspodelu drutvenog bogatstva, jer ta
se od mene uopte moe oduzeti kad nita nemam? A zato bih ja bio toliko
bezbedan kad mi je to mrsko?
Nema pravde na ovom svetu, i mene to, razume se, raduje, ali u mom sluaju se
tu preteruje. Ono to najvie boli je to u, na kraju, biti bezbedan ak i od
Medicine, bar ukoliko mi ne odgovorite savetom i toplom ljuskom reju.
Hipokratova zakletva navee ih da mi pomognu, ali ne dovoljno da ja u tome
uivam. Ja nikad neu umreti na prvoj strani bilo ega, jer sam potpuno nevaan.
Ja ne pripadam Velikima ovoga sveta, i zato se oni nee plaiti da me puste da
umrem. Niko nee da produava moje patnje ne bi li izbegao da ga optue da nije
uinio Sve Mogue. A veoma mnogo je mogue, i Medicina moe da bude veoma
bolna, ali ja osim ako mi Vi pomognete savetom ja to neu zasluivati... a ja
sam mazohista!
ISTORIJA
Sve je to zato to se nama istorija deava tako velikom brzinom da neto ne
stigne estito ni da nam se dogodi a ve nam se odavno desilo.
Kod nas su svi trenuci istorijski, i tu nam spasa nema, a neki su toliko istorijski da
to iv ovek izdrati ne moe, pa ih preive samo preiveli, a ni oni se posle ne
oseaju naroito.
Razni svata priaju da to objasne, ali to su neistinite injenice to oni navode,
a i da nisu - pustimo mi injenice, bolje da vidimo ta je istina.
NOVINE
...Navalila neka mlaarija na mene pa sve neto kog su avola ljudi u ono vreme
uopte kupovali novine kad su mirno mogli da itaju i one od pre pet ili deset
godina? Jeste, rekao sam da su se u novinama nekada menjali samo datumi, ali
bilo je razloga, jo kako! Na primer, kad se menja osigura, ovek nije morao da
troi amlicu, nego se peo na gomilu novina, i tamo je sve vreme oseao da mu
tampa prua oslonac i podrku! Ili , recimo, kad mala stan, ovek samo napravi
kapu od novina i tampa mu odmah prua zatitu! ak i pravnu zatitu, ako kapu
napravi od mesta gde je rubrika 'Pravni saveti', ili medicinsku, ako je konstruie
od medicinskih.
Ali inae, jeste, bilo je isto. Bilo je tuta i tma vanih datuma, i svi su povazdan
neto obeleavali, ali zaista, svake godine, kad god padne ma kakav datum - a to
se kod nas deavalo praktino iz dana u dan - sve je bilo isto. Znalo se unapred
koji se pesnici moraju pojaviti u novinama, i kojih sasvim sigurno nee biti, i sve.
Stvarno se moglo postaviti pitanje zato ljudi kupuju novine u jednom statinom
svetu u kome je sve kao prole godine u isto vreme. Izae, na primer, vest da je
Iks otputovao u Ipsilon. Zar je to vest? Naravno da je otputovao, ta bi ovek
drugo radio. A na ostalim stranama je A primio Bea, dok je Ce takoe uloio
napor, pa otiao u posetu kod Dea. I jo su iz inostranstva doputovali razni, kad
se desi da se kod nas zatekne neko kod koga mogu da dou, jer mi smo se stalno
muvali negde napolju. Elem, svi su doputovali iz, i bili su primljeni kod, i jo kod,
pa ak i kod! Uz to je sve proteklo u srdanoj i prijateljskoj atmosferi, koja je na
mestu sastanka bila ve unapred pripremljena... A i kad nije bilo ba tako znalo
se da sastanak mora protei makar u obinoj atmosferi uzajamnog uvaavanja i
razumevanja, o emu je zajedniki izdavano zajedniko saoptenje, u kome se to
saoptavalo. Da, kad se desi da nas zateknu ovde skoro itavo inostranstvo je bilo
kod nas, i ne zna se uopte ko je vladao u tim zemljama kad su povazdan kod
nas, ali ba nas briga za njih, vano je da nas vezuje neraskidivo prijateljstvo.
Ima ljudi koji ale za tim vremenima. Zanimljive novine unose im nemir u psihu,
kau, a nekad je sve bilo prosto dirljivo tiho i mirno... I, stvarno, ima neeg u
tome. Sve je bilo sreeno do najmanjih detalja. ovek je mogao da ita novine od
jue, ili od prole godine, i da ne primeti razliku, izuzev ko je bio spreman da uloi
napor i pogleda datum. Jer datum se jeste menjao, praktino iz dana u dan, i
pored toga to su neki smatrali da bi tako nagle promene mogle da uznemire
graanstvo. Ali tolerisalo se i to menjanje datuma i srodni bezumno hrabri potezi,
jer se dogaaji nisu menjali. Svet je bio statian, kristalizovan do maksimuma. U
prolee se pojavljivao prvi cvet prolea; u zimu je, i to pre bilo kog drugog, uvek
prvo padao prvi sneg, to je obeleavano obiljem sarkastinih izjava kako je to
nas opet iznenadilo, a prvog januara i to to je mogue ranije ujutru sa
fanatinom pravilnou radjala se prva beba u Novoj godini, ali seksualni deo
prie je ve prethodno bio izvren, a beba je izgledala kao i svaka druga beba, pa
ni to nije uznemiravalo nikoga... Svet je za nas bio jedno mirno i sreeno mesto, a
mi smo u njemu uvek bili u pravu, i to u svemu.
Eto, za tim neki ale, jer sve se izmenilo. Mraniji mislioci ak tvrde da se
informisanost i mentalno zdravlje uzajamno iskljuuju, to nikako nije u redu, i
mora se rei koja u odbranu novina. Nemam vie vremena, ali jedan primer ipak
mogu da dam: novine su kao stvorene za pranje zuba! Nekada se na tu
pogodnost nije moglo raunati, ali danas, kad mi nestane pasta za zube, ja
krenem da itam nova otkria u novinama dok mi pena sama ne poe na usta, a
potom bar toliko se samo po sebi razume potom ovek jo samo treba da
uzme etkicu...
ZDRAVSTVENO STANJE
...U redu, trei milenijum smo nekako i doiveli, mada me to prosto zbunjuje kad
pomislim kroz ta smo sve proli. Ali, ta nas eka u etvrtom? Da, naalost, na to
je lako odgovoriti kad se zna nae zdravstveno stanje! Znam da i tea i ja
izgledamo zdravi kao dren, ali mene to ne moe da zavara! Nae zdravlje, pih!
Kakvo je zdravlje nekada bilo, ovo danas nije nita. Pre samo nekoliko vekova
mogli smo sebi da dozvolimo da u celoj zemlji nemamo ni jednu jedinu bolnicu, a
pogledaj sada! Ma omekali smo mi, eto ta je! A ima jo tuta i tma drugih
injenica koje mnogi previaju! Evo, recimo, uzmi za primer samo dijabetes! On
je injenica! To bar niko ne moe da mi porekne! Milioni ljudi u Evropi ima o
tome u zvaninom saoptenju Udruenja dijabetiara milioni ljudi pate od
dijabetesa, a to i ne znaju! Siroti milioni, ne znaju, a pate... No, zar ve sama
injenica da to ni ja ne znam ne ukazuje na mogunost da i ja imam dijabetes?
Nekome se i to mora desiti... zato ne meni? Sve to je mogue mora se nekome
desiti; zato bismo ba mi bili poteeni? Moda smo ve decenijama bolesni od
neeg jezivog, a ne znamo nita o tome! Ja sigurno imam bar neto, ali ni
najugledniji lekari ne primeuju nikakve simptome pa ne znam ta da radim... I
inae je strano imati simptome, a jo kad su tako dobro skriveni da ni najbolji
lekari ne mogu da ih primete to je prosto uasno... Kad samo pomislim da svaki
as moe neto da mi izbije Ima bolesti ija inkubacija traje decenijama, pa i
due, a, s obzirom na nae godine, nama bi ba nekako bilo vreme za kraj
inkubacije... Zna, tvoj tea uvek kae - kad bi moglo da se bira, on bi strano
voleo da pati upravo od neeg o emu nema pojma. A najvie bi ga radovalo da
boluje od neke bolesti ija inkubacija traje toliko dugo da i ne doivi da umre
Mislim, da umre od nje. Ali, nema svako sree da se izvue, pa da umre od neeg
drugog. Na to se ne moe raunati. Moe se raunati samo na to da e bolesti biti
sve komplikovanije, a cene leenja sve vee. Eto kuda ide Medicina! Ne, ne, da
ovek sve to izdri potrebna je unutranja snaga. Ima o tome, kako su ljudi i
najvee tekoe prevladavali unutranjom snagom. Eto, to mora svak da ima, i to
u sebi; neto duboko unutra, to mu pomae da se smeje nevolji. Da... Kada
ovek nae u sebi tu unutranju snagu, takvoga tano i najvee nevolje da snau
- on e ipak izgledati kao da je sve to sam ba tako eleo, i bie miran i pribran!
Nedavno me je tako dirnuo jedan odlian karakterni film... Veoma snano
ostvarenje. Junak je miran, neupadljiv, skroman, dobar, a uz to je prvak sveta u
svemu, ekspert za borbu kome niko nita ne moe, i to nam je prvo pokazano.
Onda ga napadaju ljudi koji to o njemu ne znaju. Ta naivna banda, koju na kraju
eka njegova pravina osveta, misli da joj neto vredi to ga tokom skoro celog
filma mui, prebija, maltretira na sve mogue naine... ali on gordo ostaje
savreno miran, a nama je oigledno da se u sebi sve vreme kriom osmehuje,
jer zna da, kad god poeli, moe sve da ih sredi kao muice... Shvata, imao je
unutranju snagu... A to se tie dijabetesa, u redu, moda ga zaista i nemamo.
Ali, je li sigurno da je to jedino od ega ovek moe da pati, a da pojma nema
kakva ga je uasna nesrea zadesila? Ne moe to biti jedino, ja ti kaem! Bie

toga sve vie! Samo se trenutno ne zna, ali otkrie se jo ko zna ta, zahvaljujui
napretku Nauke! Mada ne shvatam zato Nauka ba u tom smeru mora da
napreduje, ali ko sam ja da im se meam...
SNALAENJE U PRIRODI
Kako doi do vode u pustinji?
U sluajevima krajnje nude, voda u pustinji dobija se ceenjem kamile.
Sa malo limuna i eera - koji se dobijaju pljakom karavana limuna i karavana
eera - dobija se izvrstan osveavajui napitak sa ukusom kamile, a briljivo
isceena kamila moe se posle upotrebiti kao prostirka.
Dovoljno je posmatrati prirodu i uiti od nje; tako se dobija i Uputstvo za nabavku
jaja primenom kukavice, kad ste u prirodi. Poznato je, naime, da kukavice - izuzev
onih koje su ugraene u zidne satove - sve vreme nose jaja u tua gnezda. Dakle,
kad se nae u umi, ovek samo treba da sagradi tue gnezdo. A to je lako jer
ovek nije ptica, pa gnezdo koje on sagradi moe da bude samo tue gnezdo, to
mu i samo ime kae, jer ne moe da bude njegovo.
Eto, dakle ta treba: prvo briljivo sagradite u umi tue gnezdo. Onda saekate
da doe kukavica. Ona ne moe da primeti prevaru jer, za nju, svako gnezdo je
tue, zato to ona zna da nije njeno.
Ona sad, to je za nju tipino, poloi jaje u tue gnezdo i ne brine vie o svom
potomstvu
Zatim samo uzmete njeno tek poloeno jaje pa saekate sledeu kukavicu, da
snese jaje, i tako dalje.
Eto kako se besplatno proizvode jaja a da se vie ne napreu kokoi, nego samo
putem pravljenja tuih gnezda namenjenih zadovoljenju prirodne potrebe
kukavica da budu gnjide
STATINI TURISTI
Kako da turiste proe njihov veiti tranzit pa da nam ostaju; da postanu deo nae
sredine, kao mi?
Reenje glasi: asfalt.
Svakako ste i sami tokom leta viali turiste kako stoje pred nekim izlogom, smeju
se suvenirima, i lagano tonu u asfalt koji im se topi pod nogama. Za dobijanje
turista koje dri mesto dovoljno je rupe na trotoarima krpiti brzovezujuim
asfaltom koji se stee im neko
stoji na njemu. Ako nae ljude upozorimo da ta mesta izbegavaju da ne bi ometali

razvoj Turizma - na takvim lokacijama ostajali bi nam iskljuivo u asfalt utonuli
stranci.
Da, tako se umesto tranzitnih mogu dobiti statini stranci, pobodeni u stvarnost i
uredno fiksirani asfaltom, a potom oko svakog od njih moemo da otvorimo
kioske za virle i za sve drugo to moe zatrebati licu privrenom za tle.
Neko bi se sada mogao upitati kog e nam vraga takvi kad su nama potrebni
pokretni turisti, da se muvaju okolo, da kupuju, da troe. Ali: zar oni nee troiti
jo vie ako budu vezani za jedno mesto? Setimo se da i asfaltom uvreni
moraju nekad da jedu, a, poto iva bia koja jedu moraju povremeno i da poradi
sebe - i nunik bi se oko svakog od njih mogao izgraditi, poseban, pa da ovek na
miru upranjava svoje fizioloke potrebe. Jeste, za svakog od njih de luxe, sa pet
zvezdica, Boutique za nudu, i to stalno da mirie na Eau de toilette, a ne na neki
obian Eau, da se vidi koliko smo spremni da im uzvratimo za sve to su oni inili
za nas.
Na ulazu u svaki takav lini butik za nudu ima da stoji, i permanentno da
naplauje, lice iji je nos ikolovan da uoi pojavu vrenja, kao i da razlikuje
obinu nudu od istorijske i malu od velike. Da vidi turista kakvi smo - kad se
nekog dokopamo, mi ga odmah privijemo na prsa i podvrgavamo ga svakojakom
tretmanu, kao najroenijeg.
A ni to nije sve! Nameu se i dodatna lica koja stoje svud unaokolo spremna da
povezuju turiste sa neophodnim kioscima za potreptine, koji su kiosci, upravo da
bi bila potrebna i ta radna mesta, mudro instalirani koji metar dalje od dohvata
ruku nunikom obuhvaenih.Ta dopunska lica sve vreme snabdevaju u tle
ugraene virlama i drugim povodima za vrenje nude, u cilju to spontanije
naplate za dotinu. I jo nose na potu pisma u kojima turisti trae od milih i
dragih da im to pre poalju novac za kupovinu formulara za molbe za izdavanje
toalet-papira po snienim cenama, i dodatne molbe za sve druge potreptine za
koje bi kiosci takoe mogli da niknu oko njih... Pogledajmo samo kakve su tu
anse za zapoljavanje i kakva bi fantastina infrastruktura tu mogla da nastane!
Nema razloga da se ovo odlae. Sigurno imamo ljude dovoljno inventivne da
askom pronau brzovezujui asfalt, koji se stee im neko stane na njega, a
prednost statinog turiste nad obinim je oigledna: takav se ne bi alio da kod
nas nema na ta da se potroi.
Pomini turista, poznato je, tipina je mrska zver. Takav ne kupuje suvenire,
prosto kao da eli da se ne sea, i jo nedovoljno noi, i, sve u svemu, samo
gleda da to bre obavi svoj muki tranzit kroz nae ostajanje. Sve je to tano, ali
se ipak turisti ne moraju ubijati da bi se zadrali u zemlji, tim pre to tipian le
ree kupuje suvenire. Ovde skicirani turista dovoljno je iv da upranjava i
vanpansionsku potronju i noenje, i ostaje koliko god je nama potrebno da se
ispune ak i najsmeliji planovi o Turistikoj godini. A im se to sredi turiste
moemo da iskopamo, da ih instaliramo u kaice - za ta se ima uzimati posebna
doplata - i da ih tako, svakog sa njegovim paretom asfalta, humano poaljemo
preko granice, da ih presade u njihove zemlje... mada to, naravno tek kad dokau
da ih je potpuno ophrvala shvatljiva ljudska enja da nudu vre tamo, a ne gde
roda nema i gde brata nije, poznata kao nostalgija za zaviajem.
RAZVOJ TURIZMA
Ne znam koliko uopte mogu biti tane inostrane vesti, ali injenica je da sam u
internetu naao podatak da se i ernobilj ukljuio u svetski turizam.
Jednostavno, pie da ima ljudi - tzv. ekstremnih turista - spremnih da plate da bi
otili tamo.
Prosto ih vidim kako etaju sa gajgerovim brojaima u rukama, i askaju - "Jo, ja
ve stigao do 150 Rendgena, a vi?" ili "Kako zato pletem rukaviice sa osam
prstiju? Pa ja sam u drugom stanju".
Tu se dakle spaja korisno sa lepim, jer niko jo nema pojma ta bi sve mogao
gitarista sa po osam prstiju na svakoj ruci, a dvoglavoj deci i u koli bi verovatno
bilo lake.
Razume se, kad je tako krenulo, to se na ernobilju zaustaviti ne moe. Ovaj smer
razvoja Turizma naprosto mora dati odgovarajue ideje i drugima. Oekujem da
e se nai turisti spremni da plate i za sopstveno pogubljenje, gde bi imali
opcionalna streljanja, veanja, elektrine stolice, i druge pogodnosti do kojih je
oveanstvo dolo u svom nezadrivom hodu napred. Za ljubitelje istorije mogue
je rekonstruisati odreene bitke, pa tu opet svi da izginu do poslednjeg, ili - zato
ne - Inkviziciju. Turiste posle lepo spaljuju uz kolac, a oko njih dostojanstveno
stoje ozbiljni ljudi sa crnim kapuljaama, i pevaju "Ad Maiorem Dei Gloriam" i
druge poletne pesmice (a za deicu mali koevi i male vatre, da se ne rasipa).
Pa - dalje - zato se neko ne bi opredelio za avionski turizam, sa uplaenom
otmicom, aviona? Za dobre pare, turistima se moe garantovati da e biti
mueni, prebijani, i jo, uz posebnu doplatu, ubijani jedan po jedan, ako se
zahtevi otmiara ne ispune. U de luxe varijanti oevima i majkama moe se
garantovati da e im deca biti silovana pred njihovim oima (ili obratno), u ime
neega ili protiv neeg. (Razume se, ni to nije za svakog; putnici turistike klase
umesto usluga silovanja i muenja dobijali bi samo brourice sa opisom radnje,
jer, zna se, koliko para toliko i muzike.)
I hrana bi bila prilagoena ovakvim zahtevima. Sluila bi se samo govedina od
ivotinja obolelih od goveeg ludila, svinjetina bi imala etiketu od veterinara
"Garantovano crklo od svinjske kuge", a trpezarije bi svakako morale biti
smetene u istorijski autentinim leprozerijumima, da se podigne napetost.
Ako je na svetu preostala ikakva neumitna istorijska nunost - to je ovakav razvoj
Turizma, a isto je tolika nunost da turistima i to dosadi. A onda... onda dolazi na
trenutak!
Kod nas, poznato je, istorija ne sadri ni jedan jedini asak dosade. Na turiste sa
pliim depom mirno moemo da ne obraamo nikakvu panju; oni neka se
zadovolje turbo-folkom, starim zapisnicima sa sastanaka, i Sabranim delima
nekadasnjih Rukovodilaca. Ali za turiste neogranienih finansijskih mogunosti, za
ljude sa doista ekstremnim eljama, one koji sa prezirom gledaju na obino
spaljivanje uz kolac i tamo nekakvu radijaciju, jasno je ko moe da da pravu
ponudu, i kako ona treba da glasi. Jednostavno: Doite da ivite kod nas; sami ste
pomogli da to bude jedno iskustvo koje se ni sa njim samim ne moe uporediti.
DUGOVI
Komija ozdole tui me zbog jedne sume novca to mu nisam vratio, i zbog jedne
pegle, zato to mu je jesam vratio, koje protivreno ponaanje nam lepo pokazuje
da je on jedna duboko poremeena linost.
Da, peglu sam mu vratio. Ba sam je hladio na balkonu iznad njegovog, a on je za
to vreme, kao i obino, imao balkon ispod mog balkona, i koristio taj svoj poloaj
da se ozdole dere na mene da mu tog istog asa vratim barem peglu, a sada me
dodatno tui za vorugu sa opekotinom! Nije li on samim zahtevom da mu je
istog asa vratim prouzrokovao u meni elju da mu je dostavim najkraim putem,
to sam uinio ne koristei za to nikakve energetske izvore osim same gravitacije,
koja je jo besplatna, a i neutroiva, i kamo sree da svi tako kao ja, ali se ne seti
svako da uzajmi peglu od suseda sa sprata nie (koju sam peglu zagrejao o svom
troku, tj. koristei za to vlastitu struju, za koju krvavo plaam, ali nisam traio da
mi naknadi tu toplotu). No dakle: komanda "istog asa" nije bila moja nego
njegova, pa ispada da se on sada ali zato to sam uradio tano kako je on hteo,
to nije jedina besmislica u njegovom ponaanju.
to se novca tie, ja ne poriem da mu dugujem, ali taj prevrtljivac sada trai da
mu vratim. Nije li to besmisleno? Kad mi je davao novac, dao mi ga je zato to mi
treba, dakle slagao se sa mojom potrebom da ga imam. Ja tu istu potrebu i sada
imam (jedino to vie nemam je novac), a on bi sada da mi uzme. Ako ga se onda
ticala moja potreba, zato sada vie ne? Jesam li se izmenio ja ili on? To kao da
vie nije isti ovek, tj. onaj kome dugujem, to bi mogao biti argument na Sudu,
da ustvari ne dugujem njemu, jer onaj koji mi je pozajmio nije bio takav. Pare su
mi bile potrebne da ih potroim, valjda je toliko ak i njemu bilo jasno. On je,
dakle, znao da u ih potroiti, i ja ih jesam potroio, i otkud mi sada?
On tvrdi da mu ja, ne vraajui dug, prouzrokujem jo i psihike patnje. Pa, ako su
ljudi jednaki pred zakonom, onda zakon ne treba da brani samo njega od
psihikih patnji to mu ne vraam, nego i mene od psihikih patnji koje bi mi
prouzokovalo to vraanje ak i kad bih bio u stanju da mu vratim. Taj neovek
meni eli ono to smatra da je u njegovom sluaju nezakonito, tj. eli da ja imam
psihike patnje umesto novca. A za te patnje je on sam kriv jer one su u njegovoj
psihi a ne u mojoj, i lako bi mogao da ih izbegne ako mi potpie da mi produuje
rok za zajam, jer onda ne bi oekivao pare ve sada, i ne bi imao te patnje usred
psihe, gde ih, kako tvrdi, sada dri. U celoj stvari ja ba nita ne radim, ali njemu
upravo to smeta, jer bi da uradim ta on hoe, tj. da mu vratim pare, to mi je

nemogue jer sam ih potroio, a na to je od poetka bio spreman, jer, kako rekoh,
bilo mu je jasno da mi pare nisu potrebne samo da ih neko vreme uvam za
njega, a potom da mu ih vratim netaknute, kad doe da se vraa dug. Moralo mu
je biti jasno da u da ih potroim.
Kau mi da je i u detinjstvu bio tuibaba, to mu ostalo od dede genetskim putem
koji se celog ivota sudio oko nekakve staze kroz imanje.
Imao sam predlog za vanparnini postupak, a to je da mi pozajmi istu sumu, i
onda ja da mu je od tih para vratim, a za tu drugu sumu kojom sam mu vratio
prvu posle moe da mi pozajmi treu takvu sumu da mu vratim drugu. Nije li to
realno reenje? Na kraju krajeva, kad bih naao nekog drugog da mi pozajmi tu
sumu da je vratim prvom zajmodavcu, pa kasnije treeg da vratim drugom, i
etvrtog da vratim treem, to bi mom zajmodavcu izgledalo sasvim normalno. A
to ja neu da iznurujem tolike ljude nego bih da sve svedem na nas dvojicu - to
mu izgleda besmisleno.
Ili, mogao bi da smatra da mi je tu sumu pozajmio jue. Ja ionako ne mogu to da
mu vratim, i on se zbog toga sekira, ali kad mi je pozajmio nije se sekirao ve
sutra, pa bi i sada mogao da se jo ne sekira uz mali napor mate, tj. ako zamisli
da mi je pozajmio jue. Kako sad stoje stvari, ovako nema tih para ali ima
sekiraciju, a uz to malo mate mogao bi da izbegne barem sekiraciju koja nije
dobra za njegovu psihu, ako takav uopte ima psihu a ne neto drugo na tom
mestu.
LIGA ZA MANJE SLOBODE

...Ma hteo sam ja prvo da gajimo arane. Ili kokoke, ili zeeve; za njih ti ne treba
ribnjak. Ali i od toga smo odustali. Zna kako je... uzmimo ribnjak. Pun arana, je
li, ali tu ti se odmah pojave poreznici, pa bi paualno da naplate, a ba njih briga
to se sa ribom nikad ne zna. A tu su i oni to naplauju novac za zatitu. I zeeve
da gaji, oni bi za zatitu, sve po glavi zeca, a tu je i kokoja kuga, koju uvek
ukljue kad ovek pone da zarauje, mada to za kokoi, ne za zeeve. Ali i za
zeeve ima bolest, jeste, zove se "miksomatoza", pa ti uniti zeeve dok kae
"psitakoza", to je isto bolest, samo je za papagaje pronali, pa ovek ni jaja od
papagaja ne moe da prodaje, da deca bre progovore od odgovarajue
kajgane... I eto, tako, zakljuili smo - jedini nain da se ovek spase od svega
toga je da se bavi kriminalom. Jeste da bratstva u podzemlju nema, oni se ba
izmeu sebe ubijaju kao muve, ali to je isto uzbudljivo. Odjednom neko poeli
oveka da ubije, pa onda taj ivi u neprekidnoj napetosti. Ba smo pre neki dan
gledali jedan film o tome! Jedan kriminalac bei od drugih kriminalaca, a njih
proganja policija, i oni bi da stignu do prvog kriminalca pre no to policija stigne
do njih. Mada ima jedna vrsta zavere koju jo vie volim. Ovako to ide... Rodila
majka sina, pa ga pratila u tajne agente. Njegova Tajna sluba, koja zvanino ne
postoji, poalje ga da ubije nekog vanog oveka... Sa agentom je, od asa kad
krene, nemogue stupiti u kontakt, tako je dogovoreno, i za to su izneti veoma

uverljivi razlozi... a onda se odjednom ispostavlja da onoga nipoto ne treba
likvidirati, zato to je taj, u novonastaloj situaciji, najbolji prijatelj, ovek na
jedinoj moguoj pravoj strani, i slino. Ukratko, odjednom ispadne da ne treba da
ga smaknu, pa zato Sluba sa aljenjem poalje drugog agenta da, kako god zna,
nae i ubije prvog agenta, jer to je jedini nain da se zaustavi takav profesionalac
kad kontakt sa njim nije mogu... Ali onda se ispostavi da vanoga ipak treba
ukloniti, pa alju treeg agenta da ubije drugog, da bi spasli prvog i omoguili mu
da obavi zadatak, a zatim alju etvrtog da likvidira treeg jer se ispostavlja da...
Ukratko, najvie mi se svia ta serija agenata koji ubijaju jedni druge, iako svi
rade za istu stranu. Tu ima neeg tako ivotnog I onda ta bude? Onda... No, da
se vratim na temu -sloili smo se da bavljenje kriminalom spasava i od poreznika,
jer kriminalci ne prijavljuju prihode zato to znaju da su ih stekli na zabranjen
nain pa im to ne bi bilo zakonito. A ima tu jo mnogo razloga. Recimo, kad
pogleda ko sve nije u zatvoru, da jo mogu da se zaprepastim - zaprepastio bih
se. Ispada da je bavljenje kriminalom skoro kao neka garancija da emo ostati na
slobodi, a to je jedan veliki napredak. U vreme nae mladosti nije bilo ba nikakve
garancije da e ostati na slobodi, ta god ti radio ili ne radio, a vidi sada kako
se stvari popravljaju... Uz sve to, iv me sram izede od suseda. Ispada da se u
celom kraju samo mi ne bavimo kriminalom, pa ta e svet da kae? Dojadilo mi
da me svi susedi gledaju s visine... Dodue, pria se da se gospoa Simka iz broja
dvanaest ne bavi kriminalom, ali to je samo ogovaraju oni koji je mrze! Osim
toga, ona je logirana. A ta je sa ostalima? Zar za svima da zaostanemo?
Medjutim, kriminal je zabranjen samo dok ga ne dozvole. Kada ga dozvole, to vie
nije kriminal. E, sad, pogledaj sam ta se deava. Molim, ne samo u nekim
zemljama Evrope, nego ak i u Americi ima gde se dozvoljavaju neke lake droge.
Marihuana, recimo. A zna li ko je protiv te nove slobode? Ne, ne samo
konzervativci nego i kriminalci! Jednostavno, kriminalci imaju sve razloge da se
bore za manje slobode zato to se samo na zabranjenom stvarno zaradjuje. I
uvreeni su, jeste. Dravi nije dovoljno to ih proganja na svakom koraku, ona im
jo i otima trite lakih droga, time to one vie nisu zabranjene. ta da zaradi
na neem to je dozvoljeno? A i kad zaradi - kolike su to zarade? Evo, tvoja tetka
i ja... Celog smo ivota radili, a vidi kakvi su nam prihodi. A sa zabranjenim je
potpuno druga stvar. Ja kad ti kaem, protiv kriminala se ljudi oduvek bore
zabranama, ali dozvolama se tu moe mnogo vie! Bitno je da je sada odjednom
dozvoljeno da se gradi kapitalizam, ak se i mora, a kako da ga gradimo bez
kapitala, i otkud nam kapital pre prvobitne akumulacije? Ukratko, ako se svet
kriminalizovao - znai da tako treba i mi da radimo. Ali to je samo u poetku
kriminal, treba imati strpljenja. im skupimo dovoljno
kapitala - i mi emo sve lepo da legalizujemo... Shvata? Cilj naeg bavljenja
kriminalom je da prestanemo da se bavimo kriminalom. Jasno, za neku ozbiljniju
zaradu je malo rano. Za poetak smo morali sami neto da uloimo, pa smo
prodali onaj neuseljiv stan to mi je ostao od oca. Mora se imati neto za poetak,
a mi sad nemamo vremena da se bacimo na drumska razbojnitva... U naim
godinama mogli bismo da pljakamo samo kvadriplegiare. Mada se i to ve
uveliko radi. ta misli, otkud roba onome to je dao oglas da prodaje take i
invalidska kolica? ta je, medjutim, bitno? Bitno je da je krajnje vreme da se
osnuje neka stranka koja bi se borila za manje slobode. I to ne stranka koja se

bori za manje slobode za druge. to bismo se mi njima meali? Mi bismo se
samoivo borili da ba mi imamo manje slobode! Mi, i svako ko nam pristupi. A
silan bi nam se svet pridruio! Ustvari, zato samo stranka To bi mogla biti neka
Svetska liga za suzbijanje slobode. Rekoh ti ve, ima zemalja koje dozvoljavaju
lake droge, a to e ii i dalje. Hoe drogu da prodaju u apotekama. Zakljuili su
da njihova policija ima vanije poslove nego da juri svaku budalu koja hoe da
kupi doint.... da, ve sam i terminologijom ovladao; mora se. No, dakle, u borbi
za smanjenje slobode pridruie nam se svi protivnici javne prodaje droge. Uzmi
svojevremenu prohibiciju u Americi... uj, pa tome su se, pored raznih istunskih
organizacija, najvie morali radovati upravo gangsteri! Zabrane tog tipa dovode
do stvaranja crnog trita, a na njemu se mogu zaraditi fantastine svote. Svaka
dodatna sloboda kvari takve poslove. Eh, ta srena vremena kad je humana
borba protiv alkoholizma, zabranom alkohola, dovela do takvog procvata
kriminala da se o njemu danas jedva moe i sanjati... Gangsteri e stati uz nas
kao jedan ovek, a ako iko moe da finansira nau pravednu borbu za slobodu da
se ima manje slobode - onda su to oni. Shvata li sutinu mojih misli?
Gangsterske organizacije za prodaju droge stimulisane su da tu ima to manje
slobode. Koja im je vajda od droge ako im konkurie drava, kojoj se moe da
prodaje drogu po manje ucenjivakim cenama, i jo e da uzima porez na to?
Kako to doivljavaju siroti Sindikati, estite Trijade, ivopisni Tongovi? Prirodno,
kao podlu konkurenciju, i spremno e se boriti da se ta vrsta slobode ne dozvoli...
U redu, ni meni se ne svia to sa gangsterima, ali zato e nam strukturu lanstva
poboljati disidenti. Eto, tu su pristalice nae budue Lige za manje slobode!
Jasno, postavlja se pitanje koji disidenti, gde danas da nae disidente, ali upravo
o tome je re! ta je sa nekadanjim disidentom koji je mogao da trajkuje glau,
da pie o svom robijanju, da ima ugled u inostranstvu A u odnosu na kog vraga
danas da bude disident, kad je sve dozvoljeno? ta vredi borba za neto ili protiv
neeg, kad je i sama ta borba doputena? Sloboda, dragi rodjae, samo je
generator potpuno uzaludnih disidenata, kojima se to ne moe sviati, i oni e
nam se sigurno pridruiti usled gneva to nema ko da ih tlai...
STARE NOVINE
Uzeo sam da pregledam jednu poveu gomilu starih novina, koliko da vidim ta
se sve ve sasvim dogodilo pa nas stoga vie ne ugroava, ali umesto te vrste
utehe naao sam drugu: dokaze da ja nisam kriv. Takvih dokaza sigurno ima i u
dananjim novinama ali njih jo nisam mogao da prelistam zato to je, u trenutku
dok ovo piem, prekjue.
Prvo sam naiao na odvaan naslov "Kie koriste kukuruzu i soji". Ne znam ta je
posle bilo sa tim, ali jasno je da ja nisam umean. Tano je da nisam kia, usled
ega ne koristim kukuruzu i soji, ne odnosim se na njih, ali, sa druge strane,
nisam umean, a to je bitno. Naprosto, nisam izazvao te kie, ni nakodio onome
emu one sigurno kode dok usput koriste kukuruzu i soji.
Pa dalje - negde na Dalekom istoku pogubljeno je osam trgovaca drogom. Za njih

utehe nema, ali ja nisam osam trgovaca drogom. Dobro je ne biti osam trgovaca
drogom, a ja nisam ak ni jedan jedini; ne bih umeo da trgujem ni ibicama.
Zahvaljujui tome nisam bio pogubljen tog dana, to je makar i posthumno
prijatno saznati, a i tako posthumno je mnogo lepe dok sam jo iv.
Sledila je vest o nekim nesrenicima koji su uhvaeni u krai uranijuma. Odrezali
su, vele novine, nekoliko komada metalne konstrukcije "zaraene" radijacijom...
Eto, a ja nisam oni, pa nisam umean ak ni u to. Uostalom, ne bih umeo da
ukradem ni zrno graka na pijaci, a ne deset kila uranijuma.
Vidim dalje - nekakvi planiraju kuu visoku 160 spratova... Kod nas ovek ak ni u
prizemnoj kui ne zna ta bi radio kad bi mu stao lift, i ozbiljno je zabrinut zbog
toga, a na 160. spratu ste ve u podrumu neba, i ovek se bez lifta sigurno osea
besmisleno i izgubljeno, skoro kao neko ko ne zna gde mu je glasako mesto.
Kako ljudima padaju na um kraa uranijuma i ta visoka zgrada? Zar im ne bi bilo
lepe da u to nisu umeani? A ja nisam!
I tako, itam bajate vesti i radujem se to mi dobro ide, i to u sve to nisam
umean, a onda mi pade na um - ta ako ipak jesam?
I kine gliste ve znaju priu o, neuhvatljivoj ali sasvim zamislivoj, vezi svega to
postoji sa svim drugim - priu o leptiru koji mahne krilima negde u Evropi, a neto
kasnije u Americi krene uragan. No, molim, ako je na taj nain povezano sve povezan sam i ja. ta ako je, time to nisam odmah opravio slavinu, moje
trodnevno kapanje vode izazvalo krau uranijuma, ili one trgovce drogom? Neka
sve to i nije poelo od mene, ali, ta ako se lanac uzroka i posledica na tom
mestu mogao prekinuti, pa narastanje dogaaja od krila leptira do uragana ne bi
dovelo do oblakodera od ba onoliko spratova, ili do osmorice pogubljenih? ta
ako je moja esma bila samo jedna karika u tom lancu i, da sam je sredio na
vreme, sve je to moglo tu kod mene da se prekine? Kriminologija jaa sve
monija te nita nije sasvim iskljueno. Danas je u najrazvijenijim zemljama ve
mogue uhvatiti i nevine, pa im posle neprijatno da ih puste na slobodu, a
navodno e uskoro biti mogue da se uhvate i krivci. ta ako se metodi usavre
toliko da jednog dana dou po mene i kau "Nisi opravio slavinu - kriv si za krau
uranijuma".
Eh, da... A tako sam lepo, desetak minuta, imao prijatnu iluziju da postoji bar
neto za ta sigurno nisam kriv.
Hmm...
Maloas sam hteo da obriem naoare, ali ko zna ta bi to moglo da izazove, a,
kakve sam sree, mogao bih posle toga i da vidim neto to ne bi trebalo.
SLUAJ PODLOG PESNIKA
U naoj zgradi pojavio se pesnik. Svesna sam da ljudsko bie proivljava trenutke
i osea snanu potrebu da o tome, ali zato na zidovima i tavanici hodnika nae
zgrade? A hodnik nikako da okreimo, usled ega ta poezija poprima mnogo
dublji znaaj i, sasvim nepotrebno, odie jednom istinskom, prosto odvratnom
trajnou.
Taj se potpisuje kao anonim, tj. ne potpisuje se uopte, to bi bila skromnost
dostojna potovanja da mu pesme nisu kakve jesu, a ba su takve, naalost. Moj
brat ima ime koje se nezgodno rimuje, ako shvatate ta hou da kaem, a onaj
sve tako neke stihove pie sa rimom koja asocira, pa kad iz oajanja dignem oi k
nebu ugledam na tavanici hodnika njegove iskvarene stihove. A svuda na kraju
dodaje samo takice, kao da e se neko pametan pentrati da gore namesto
takica dopie ime mog brata, koji je poten ovek i samopregorno je davao svoj
doprinos, mada se to danas vie nikoga ne tie, ak se smatra za lou osobinu. Ja
sve to o stihovima ne bih ni znala jer sedam godina nismo u hodniku imali sijalicu
usled nesreenih meuljudskih odnosa meu ljudima, gde se ti odnosi jedino i
pojavljuju mada su ba tu tetni, meutim, na inicijativu jednog stanara - inae,
krasan mlai ovek - nedavno smo se najzad sloili pa smo svi iz svojih skromnih
sredstava izdvojili za celu sijalicu, a onda se, u njenom raskonom svetlu, na
tavanici i zidovima do tada mranog hodnika ukazala itava jedna zbirka pesama.
Kako da doem do podataka o dotinom pesniku, prvenstveno o njegovom
identitetu - a sigurna sam da ima identitet, tj. da je identian, samo ne znam
kome - sa daljim ciljem podnoenja graanske tube u cilju povraanja linog
mira i ljudskog dostojanstva, koliko je zakonom dozvoljeno.
Razmiljam, i pada mi na um da pesnik uvek nastoji da svome delu obezbedi
odreenu dubinu, jer bi bez toga tekst verovano bio plie dubine, a usled te
dubine poezija posle esto biva nerazumljiva, pa pesnik jo kasnije nastoji da na
dotinu baci vie svetlosti... Ova knjievna istina raa u meni neke konkretne
sumnje... A opet, ima li smisla da za pisanje tih gadnih stihova optuujem ba
onog krasnog oveka koji nas je ubedio u sijalicu pa najzad imamo svetla u
hodniku, koji je inae mraan i usred dana, a izvesni mranjaci kad kuvaju kupus
otvore vrata, toboe da bi u hodniku bilo svetla, neko im, kao, dolazi, a ko e kod
takvih dolaziti to se samo pitam, i onda izlazi u hodnik vonj i druge olfaktivne
nepodoptine iz oblasti ivotne nude, da ne pominjem poimence u ta se sve to
izmetnulo. Da li je mogue da je to on? Kome je moglo smetati to se stihovi ne
vide bez sijalice osim njihovom autoru, toj moralnoj gnusobi koja koristi puku
sluajnost to se ime moga brata rimuje sa nekim nezgodnim reima, putem ega
se na njega baca ljaga u hodniku toliko da se to raulo pa sad neki sa ulice
dolaze i razgledaju ta ima na zidovima. Moe li pesnik da uini dobro, u smislu
nabavljanja sijalice, da bi uinio zlo - osvetlio nedostojne stihove? Moe li se
uiniti dobro a da ispadne zlo? Moe li pesnik zaista da bude toliko kompleksna
linost, i kako se kompleksne linosti ponaaju ako ih neko saeka u mraku sa
tukom za meso, u cilju povraanja linog dostojanstva? U nedoumici sam jer o
ovome nema praktino nieg u Teoriji knjievnosti, pa ako biste mi vi pomogli
savetom, a tuak za meso ve imam.
PSIHA

Nekada davno, dok psiha jo nije bila pronaena, umesto nje su koristili ko ta
stigne, a vreme psihe je dolo kasnije, tek kad je pronaena Psihologija, tj. za
potrebe te nauke, jer besmislena je nauka koja je bez predmeta; nauka koja ima
samo metod je neto kao nacrt kljua za konzerve pre nastanka konzervi.
Potom jaa uloga psihe u pojavi psihikih smetnji, kojih bez psihe ne bi bilo.
Kada su problemi isto psihiki, svaki imalac psihe treba sebe da upozna, jer
ovek koji sebe poznaje moe na naunom nivou da proui svoju nesreu pa
posle moe mnogo preciznije da bude nesrean.
Meutim, priroda neeg ponekad ima sasvim drugaiju prirodu, pa su drugaije
prirode i neke psihike smetnje, na primer posledice metka dobijenog meu oi i
slinih pojava u svakidanjici. U takvim sluajevima psihiki problemi se gube jer
psiha nestaje rapidnom brzinom u smislu hitrine njenog iezavanja, pa posle ne
ostaje nita na mestu psihe namenjenom za smetaj psihe jer je sa njega psiha
iezla pa je vie nema.

Zoran Stanojević

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Zoran Stanojević

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

UZROCI I POSLEDICE

Ustvari, ako se uzroci ne raunaju posledice su najgore to oveka moe da

U redu, mislim dakle postojim, ali ko je kog avola taj to postoji?!

temperaturu kad god se kupac ponovo zatekne kod nas, to je jo jedan

Idealno stanovnitvo bilo bi do smrti u nekom dobu pre penzionisanja, a umiralo

Naravno, baroni su bolno prooseali tu meusobnu konkurenciju, i smanjivali su

Zaprepaujua slinost imena ordano Bruno i Galilej ne doputa da ih

pametnu o nudi, i to ne o onoj sveanoj, istorijskoj, nego onoj krajnje prizemnoj,

posle tolikog rada - nita. Neki bi se tu duboko razoarali, i rekli bi da je sve to

Zato molim da se vie nita ne poboljava jer se ni ovako ne moe izdrati, a na

itao da je na celom koncertu uspostavljena prijatna atmosfera u kojoj su ljubitelji

Ja se ne plaim ni otmice, a to je dosadno ukoliko ste mazohista. Nema nikakvih

kakva ga je uasna nesrea zadesila? Ne moe to biti jedino, ja ti kaem! Bie

stoji na njemu. Ako nae ljude upozorimo da ta mesta izbegavaju da ne bi ometali

upravo to smeta, jer bi da uradim ta on hoe, tj. da mu vratim pare, to mi je

LIGA ZA MANJE SLOBODE

krene, nemogue stupiti u kontakt, tako je dogovoreno, i za to su izneti veoma

osnuje neka stranka koja bi se borila za manje slobode. I to ne stranka koja se

Pa dalje - negde na Dalekom istoku pogubljeno je osam trgovaca drogom. Za njih

(Iz moje knjige "Mislim po kuama", izdava "Binder", Beograd, 2013.)

You might also like