I JAN M AKJUAN S UBOTA

IJAN MAKJUAN
Naslov originala:
Ian McEwan, Saturday
Copyright Ian McEwan 2005

SUBOTA
Prevod s engleskog
ARIJANA BO@OVI]

Izdava~
PAIDEIA, Beograd
Generalni direktor
PETAR @IVADINOVI]
Glavni i odgovorni urednik
VESNA JANJI]
Urednik izdanja
ARIJANA BO@OVI] PAIDEIA
2008, PAIDEIA, za ovo izdanje BEOGRAD, 2008.

2 3
I JAN M AKJUAN S UBOTA

Kao na primer? Pa eto, kao na primer, {ta zna~i biti ~ovek. U jednom
gradu. U jednom veku. U prolazu. U masi. Preobra`en naukom. Pod
vla{}u organizovane sile. Izlo`en sumanutom nadzoru. U stanju prou-
zrokovanom mehanizacijom. Nakon skora{nje propasti radikalnih na-
da. U dru{tvu koje nije zajednica i fu}ka mu se za pojedinca. Jer umno-
`ena mo} brojeva obezvre|uje jedinku. I koje tro{i vojne milijarde za
borbu protiv spolja{njeg neprijatelja ali mu na pamet ne pada da plati
za red kod ku}e. Koje dozvoljava divlja{tvo i varvarstvo u sopstvenim
velikim gradovima. I uza sve to, pritisak ljudskih miliona koji su otkrili
{ta mogu da postignu udru`enim naporima i mislima. Dok megatone
vode vajaju organizme na dnu okeana. Dok plime i oseke gla~aju stene.
Dok vetrovi dube kamen. A velelepna superma{inerija otvara nov `ivot
za neprebrojivo ~ove~anstvo. Pa zar bi im ti uskratio pravo na postoja-
nje? Zar bi od njih tra`io da rintaju i gladuju dok ti u`iva{ u starinskim
Vrednostima? Ti da, i ti si dete ove mase i sva~iji brat. Ili si pak neza-
hvalnik, diletant, idiot. I eto, Herco`e, mislio je Hercog, kad ve} tra`i{
primer, eto kako se to kolo okre}e.
Sol Belou, Hercog, 1964.

6 7
I JAN M AKJUAN S UBOTA

S atima pre zore, Henri Peroun, neurohirurg, budi se i otkriva da je

ve} u pokretu, odbacuje pokriva~ iz sede}eg polo`aja, a potom i
ustaje. Nema pojma u kom trenutku je postao svestan, niti mu se to ~ini
bitnim. Nikad ranije nije uradio ni{ta sli~no, ali nije uznemiren, nije
~ak ni blago iznena|en, jer pokreti su mu le`erni, i prijatni u udovima, i
ose}a kako mu se kroz le|a i noge razliva neka nesvakida{nja snaga.
Stoji tako, go pored kreveta uvek spava go svestan svoje pune visi-
ne, strpljivog disanja svoje `ene i prohladnog sobnog vazduha na svo-
joj ko`i. I taj ose}aj mu, tako|e, prija. Sat pored uzglavlja pokazuje tri i
~etrdeset. Nije mu jasno {ta ga je nagnalo da ustane: nema potrebu za
pra`njenjem, i nije zabrinut zbog nekog sna ili zaostalog elementa ju~e-
ra{njeg dana, pa ~ak ni zbog stanja sveta. Kao da se, tu gde stoji u mra-
ku, otelovio ni iz ~ega, potpuno uobli~en, rastere}en. Ne ose}a zamor,
uprkos sitnom satu i nedavnim naporima, niti ga proganja neki od naj-
novijih slu~ajeva iz bolnice. Naprotiv, ~io je, vrtoglavo lak i neobja{nji-
vo ushi}en. Spontano, bez ikakvog razloga, upu}uje se prema najbli-
`em od tri prozora spava}e sobe i u koraku do`ivljava takvu slobodu i
lako}u da odmah posumnja da sanja ili hoda u snu. Ako se poka`e da je
tako, bi}e razo~aran. Snovi ga ne zanimaju; bogatija je mogu}nost da je
sve ovo stvarno. I savr{eno je priseban, u to ne sumnja, i zna da je san
ostao iza njega: znati razliku izme|u sna i jave, znati granice, u tome je
su{tina zdravog uma.

Spava}a soba je prostrana i nezakr~ena name{tajem. Dok klizi njo-

me s gotovo komi~nom lako}om, izvesnost da }e se do`ivljaj okon~ati
na~as ga rastu`uje, ali onda se ta misao gubi. Zastaje kod srednjeg pro-
zora i obazrivo razmi~e visoke drvene kapke kako ne bi probudio Ro-
zalind. Sebi~an je u tome isto koliko i uvi|avan. Ne `eli da ga iko pita

8 9
I JAN M AKJUAN
{ta to radi {ta bi mogao da odgovori, i za{to bi se ve} i samim poku-
{ajem li{io ovog trenutka? Povla~i i drugi kapak, koji se poput harmo-
nike sla`e u svoju ni{u, a zatim ne~ujno podi`e prozor. Okno je bar
metar vi{e od njega, ali glatko klizi uvis, potpomognuto nevidljivom
utegom od olova. Ko`a mu zabridi kad februarski vazduh prostruji
oko njega, ali hladno}a mu ne smeta. S prvog sprata, gleda pravo u li-
ce no}i, u grad zaliven opnom ledene bele svetlosti, kosture drve}a na
skveru, i dole, desetak metara ispod prozora, crnu ogradu sa {iljcima
nalik na red kopalja. Mraz je, stepen-dva ispod nule, i vazduh je pro-
zra~an. Odsjaj uli~nih svetiljki ne uspeva da zaseni sve zvezde; preko
puta, na suprotnoj strani skvera, iznad fasade u rid`ensi stilu, lebde
ostaci sazve`| ju`nog neba. Ta jedna fasada je rekonstrukcija, pasti{
Ficrovija je u ratu stradala od Luftvafea a ta~no iza nje uzdi`e se
Po{tanski toranj, danju birokratski siv i sumoran, ali no}u, dopola skri-
ven i pristojno osvetljen, li~i na vite{ki spomenik vremenima u kojima
je bilo vi{e optimizma.
A ovo sad, kakva su ovo vremena? Pometena i zapla{ena, obi~no
tako misli kad za to na|e vremena u nedeljnoj rutini. Ali trenutno nema
takav ose}aj. Naginje se napred, upiru}i dlanovima o prozorsku dasku,
o~aran pustom i bistrom slikom. Kao da mu se vid oduvek dobar jo{
vi{e izo{trio. Zapa`a svetlucave kristale kvarca u kamenim plo~ama na
pe{a~koj stazi oko skvera, golubiji izmet stvrdnut na hladno}i i razda-
ljini u ne{to gotovo lepo, poput pregr{ti sne`nih pahulja. Godi mu si-
metrija crnih stubova od livenog gvo`|a i njihovih jo{ tamnijih senki, i
filigranska mre`a slivnika oblo`enih kockom. Prepune korpe za otpat-
ke pre govore o izobilju nego o zapu{tenosti; prazne klupe raspore|ene
oko kru`nog parka s blagonaklonim izgledom o~ekuju dnevni promet
raspolo`ene kancelarijske slu`benike na pauzi za ru~ak, ozbiljne, mar-
ljive mladi}e iz indijskog hostela, ljubavnike u njihovim tihim zanosi-
ma ili krizama, bledunjave dilere, propalu staru gospo|u i njene suma-
nute, jezive povike. Be`i! Be`i! uzvikuje ta `ena, ponekad satima, kre-
{tavim glasom koji podse}a na barsku pticu ili neko stvorenje iz zoo-
vrta.
I dok tako stoji na prozoru, otporan na hladno}u kao kakav mer-
merni kip, zagledan prema [arlot Stritu, razbaru{enoj {umi fasada, ske-
10
S UBOTA
la i kosih krovova u skra}enoj perspektivi, Henri pomi{lja kako je grad
pun pogodak, sjajan izum, biolo{ko remek-delo svi ti milioni {to vrve
oko natalo`enih slojeva dostignu}a iz pro{lih vekova, kao oko neka-
kvog koralnog spruda, spavaju, rade, zabavljaju se, mahom u harmoni-
ji, gotovo svako od njih sa `eljom da poduhvat uspe. A tu je i Perounov
vlastiti kutak, trijumf skladnih proporcija; savr{eni kvadrat koji je ucr-
tao Robert Adam sklopljen oko savr{enog kruga malog parka osam-
naestovekovni san okupan i obgrljen modernim, sa uli~nim svetiljkama
odozgo, a odozdo opti~kim kablovima i sve`om hladnom vodom koja
kru`i kroz cevi, ili ponire u slivnike u trenu zaborava.
Naviknut da prati vlastita raspolo`enja, ~udi se toj odu`enoj, iskri-
vljuju}oj euforiji. Mo`da se, dok je spavao, negde dole u molekular-
nom sloju dogodio neki hemijski sudar ne{to kao poslu`avnik s proli-
venim pi}ima, da bi zatim neka vrsta dopaminskih receptora pokrenula
dobro}udnu kaskadu me|u}elijskih zbivanja; ili je posredi samo `eljno
i{~ekivanje subote, ili neka paradoksalna posledica krajnjeg zamora.
Zaista je radnu nedelju zavr{io u stanju nesvakida{nje iznurenosti. Kod
ku}e nije zatekao nikoga, te se smestio u kadu s knjigom, ne mare}i
mnogo {to nema s kim da razgovara. Tu Darvinovu biografiju dobio je
od svoje na~itane, prena~itane, }erke Dejzi, kao prate}e {tivo uz jedan
Konradov roman koji bi isto tako morao da pro~ita ali jo{ nije stigao ni
da ga otvori pomorstvo, koliko god bremenito moralnim zna~enjima,
nije tema koja ga osobito zanima. Poslednjih godina, Dejzi predano ra-
di na ne~emu {to smatra njegovim frapantnim neznanjem, usmerava
njegovo knji`evno obrazovanje, prebacuje mu zbog lo{eg ukusa i neo-
setljivosti. Donekle je to i ta~no pravo iz srednje {kole uleteo je na
medicinski fakultet, pa u robovsku satnicu mladog sta`iste, a zatim i u
potpunu opsednutost specijalizacijom neurohirurgije isprepletanu s
predanom brigom o deci za petnaest godina jedva da je i dotakao ne-
ku nemedicinsku knjigu. S druge strane, ~ini mu se da se nagledao toli-
ko smrti, straha, hrabrosti i patnje, da bi ve} i to moglo da poslu`i kao
gra|a za dobrih pet-{est knji`evnosti. Pristaje ipak na njene liste lektire
to mu poma`e da ostane u dodiru dok se ona udaljava od porodice i
izrasta u nedoku~ivu `enu u nekom pariskom predgra|u; ve~eras dolazi
ku}i prvi put posle {est meseci razlog vi{e za euforiju.
11
I JAN M AKJUAN
Kasnio je u ispunjavanju tih doma}ih zadataka koje je dobio od
Dejzi. Povremeno dolivaju}i toplu vodu no`nim palcem, sneno je pro-
~itao opis Darvinove `urbe da zavr{i Poreklo vrsta, a potom i rezime
zaklju~nih stranica, prepravljanih u kasnijim izdanjima. Usput je slu{ao
vesti na radiju. Tvrdokorni gospodin Bliks ponovo se obratio UN-u
vlada op{ti utisak da je donekle podrio argumente za rat. Nakon toga,
ube|en da mu ni{ta nije prodrlo do svesti, Peroun je isklju~io radio,
prelistao stranice unazad i krenuo da ~ita iz po~etka. Na mahove je ta
biografija u njemu budila prijatnu nostalgiju za onom bujno zelenom,
srda~nom Engleskom sa konjskim zapregama; a ponekad ga je, napro-
tiv, obuzimalo turobno raspolo`enje od pomisli kako ~itav jedan `ivot
mo`e da stane na nekoliko stotina stranica naguran u teglu, poput do-
ma}eg ~atnija. I kako lako jedna egzistencija, sve njene ambicije, mre-
`a porodi~nih i prijateljskih spona, ono {to je u njoj najdragocenije i
neotu|ivo imanje, mo`e da i{~ezne bez traga. Kasnije, ispru`io se na
krevetu da bi razmislio o ve~eri, i onda se vi{e ni~ega nije se}ao. Bi}e
da ga je Rozalind pokrila kad se vratila s posla. Verovatno ga je i polju-
bila. Star ~etrdeset osam godina, duboko usnuo petkom uve~e oko pola
deset tako je to u `ivotu modernog profesionalca. Radi mnogo, svi
oko njega mnogo rade, a ove nedelje je potegao jo{ i vi{e zbog epide-
mije gripa me|u bolni~kim osobljem lista operacija bila je dvaput du-
`a nego obi~no.
Dovijanjem i `ongliranjem, stizao je da u jednoj sali radi slo`enu
operaciju, nadgleda starijeg specijalizanta u drugoj, i obavlja sitnije za-
hvate u tre}oj. Trenutno u firmi ima dvoje specijalizanata Sali Maden,
koja je maltene kvalifikovana i sasvim pouzdana, i specijalizanta na
drugoj godini, Rodnija Brauna iz Gajane, darovitog, po`rtvovanog, ali
jo{ uvek nesigurnog u sebe. Perounov anesteziolog, D`ej Straus, ima
vlastitu specijalizantkinju, Gitu Sajal. Puna tri dana, s Rodnijem za pe-
tama, Peroun je {partao izme|u triju operacionih sala klepet njegovih
klompi po ugla~anim podovima hodnika i raznoliko {kripanje i stenja-
nje pokretnih vrata delovali su kao orkestarska pratnja. Lista za petak
bila je tipi~na. Dok je Sali za{ivala jednog pacijenta, Peroun je pre{ao u
susednu salu kako bi jednu stariju `enu oslobodio trigeminalne neural-
gije, njenog tic douloureux. Ti lak{i zahvati i danas-danas umeju da mu
pri~ine zadovoljstvo voli kad je brz i precizan. Zavukao je prst u ru-
12
S UBOTA
kavici duboko u njena usta da bi ispipao putanju, a zatim, samo okr-
znuv{i pogledom sliku na monitoru, zabo joj duga~ku iglu sa spoljne
strane obraza, sve do trigeminalnog gangliona. D`ej je skoknuo iz dru-
ge sale da posmatra kako Gita nakratko osve{}uje `enu. Lice joj je ve}
trnulo od elektri~nog nadra`aja s vrha igle, i odmah po{to je omamlje-
no potvrdila da su uboli pravu ta~ku Peroun je pogodio iz prve po-
novo su je uspavali da bi spr`ili nerv radiofrekvencijskom termokoa-
gulacijom. Suptilnost trika sastojala se u tome da se `ena oslobodi bola
ali da joj ostane osetljivost na laki dodir sve obavljeno za petnaest mi-
nuta; tri godine patnje, o{trog, kljucavog bola, kao rukom odneseno.
Zatvorio je vrat jednog aneurizma srednje mo`dane arterije u to-
me je prili~an majstor i uradio biopsiju jednog tumora na talamusu,
podru~ju gde operacija ne dolazi u obzir. Pacijent je bio dvadesetosmo-
godi{nji profesionalni teniser, koji je ve} patio o akutnog gubitka me-
morije. Izvukav{i iglu iz dubina mozga, Peroun je odmah video da je
tkivo abnormalno. Polagao je malo nade u zra~enje i hemoterapiju. Po-
tvrda je stigla u vidu laboratorijskog nalaza, i tog popodneva je saop-
{tio vest mladi}evim postarijim roditeljima.
Naredni slu~aj bila je kraniotomija zbog meningoma kod pedeset-
trogodi{nje `ene, direktorke jedne osnovne {kole. Tumor se nalazio iz-
nad motornog podru~ja i imao je jasno ocrtane rubove, tako da se ured-
no slju{tio pod pritiskom njegovog Roton-disektora postupak koji
obezbe|uje potpuno izle~enje. Sali se prihvatila za{ivanja dok je Pe-
roun pre{ao u drugu salu da uradi vi{estruku lumbarnu laminektomiju
na pregojenom mu{karcu od ~etrdeset ~etiri godine, ba{tovanu zaposle-
nom u Hajd Parku. Morao je da zase~e kroz deset centimetara potko-
`nog masnog tkiva da bi dospeo do pr{ljenova, a ~ovek bi se neprijatno
zadrmusao na stolu svaki put kad bi Peroun pritisnuo nadole delju}i
kost.
Za starog prijatelja, specijalistu za uvo-grlo-nos, Peroun je otvorio
jedan akusti~ni na sedamnaestogodi{njem mladi}u ~udno kako se ti
ORL tipovi uste`u od probijanja te`ih prolaza na vlastitim pacijentima.
Peroun je opsekao veliki, pravougaoni kapak u kosti iz uva, {to mu je
oduzelo vi{e od jednog sata, i pri tom iznerviralo D`eja Strausa, kome
13
I JAN M AKJUAN
se `urilo da {to pre nastavi sa listom njihove vlastite firme. Na kraju je
tumor le`ao izlo`en operativnom mikroskopu mali vestibularni {va-
nom sme{ten na jedva tri milimetra od pu`a. Prepu{taju}i svom prijate-
lju da uradi eksciziju, Peroun je po`urio da obavi jo{ jedan lak{i zahvat
pri ~emu je i sam izgubio `ivce grlata mlada `ena prirodno uvre|enog
dr`anja zahtevala je da joj se stimulator spinalnog kanala premesti s le-
|a na stomak. Samo mesec dana ranije, prebacio ga je tamo jer se `alila
da je `ulji pri sedenju. Sada je tvrdila da joj smeta kad le`i u krevetu.
Napravio joj je duga~ak popre~an rez na abdomenu i izgubio dragoce-
no vreme, do laktova zagnjuren u nju, tragaju}i za `icom od baterije.
Mogao je da se kladi da }e je uskoro ponovo videti.
Za ru~ak je pojeo fabri~ki upakovan sendvi~ od tunjevine i krastav-
ca i popio bocu mineralne vode. U krcatoj kafeteriji gde ga tost i {page-
ti iz mikrotalasne pe}nice uvek podse}aju na mirise te{kih operacija,
seo je pored op{te miljenice Heder, `ene s kokni naglaskom koja poma-
`e u ~i{}enju sala izme|u operacija. Ispri~ala mu je kako joj je zet
uhap{en zbog oru`ane plja~ke po{to ga je neko od svedoka pogre{no
identifikovao. Ali zet je imao savr{en alibi u trenutku plja~ke bio je
kod zubara gde su mu vadili umnjak. Za drugim stolovima, pri~alo se o
epidemiji gripa tog jutra su poslali ku}i jednu instrumentarku i jednog
sta`istu koji je asistirao D`eju Strausu. Nakon petnaest minuta, Peroun
je svoju firmu poveo natrag na posao. Dok je Sali u susednoj prostoriji
bu{ila otvor u lobanji jednog starijeg ~oveka, penzionisanog saobra}aj-
ca, kako bi se smanjio pritisak od unutra{njeg krvarenja radilo se o
hroni~nom subduralnom hematomu Peroun je upotrebio najnoviji ko-
mad opreme, kompjuterski sistem vizuelnog navo|enja, dok je radio
kraniotomiju i resekciju glioma u desnom zadnjem. Onda je prepustio
vo|stvo Rodniju u svrdlanju jo{ jedne rupe za hroni~ni subduralni.
Kulminacija dnevne liste bilo je uklanjanje pilocitnog astrocitoma
kod jedne ~etrnaestogodi{nje devoj~ice iz Nigerije, koja `ivi u Briksto-
nu s tetkom i te~om, anglikanskim vikarom. Tumoru je bilo najbolje
pri}i s potiljka, infratentorijalnom supracerebelarnom putanjom, dok je
pacijent pod anestezijom u sede}em polo`aju. Ovo je, opet, stvaralo
posebne te{ko}e D`eju Strausu, jer postojala je mogu}nost da vazduh
prodre u venu i izazove embolizam. Andrea ^apman je problemati~an
14
S UBOTA
pacijent, problemati~na ne}aka. Stigla je u Englesku s dvanaest godina
poti{teni vikar i njegova `ena pokazali su Perounu i jednu fotografiju
iz tog doba izribana devoj~ica stidljivog osmeha u de~jem haljetku sa
~vrsto svezanim ma{nama u kosi. Ne{to u njoj {to je ruralna Nigerija
dr`ala zakop~ano oslobodilo se kad je krenula u brikstonsku srednju
{kolu. Prigrlila je muziku, ode}u, sistem vrednosti jednom re~ju, uli-
cu. Dosta je svojeglava, rekao je poverljivo vikar dok se njegova `ena
na odeljenju trudila da primiri Andreu. Ne}aka mu se drogira, pije, kra-
de po radnjama, be`i iz {kole, mrzi svaki autoritet, i psuje kao mor-
nar. Da nije to zbog tumora, mo`da joj negde pritiska mozak?
Peroun takvu utehu nije mogao da pru`i. Tumor je bio udaljen od
frontalnih re`njeva. Nalazio se duboko u gornjem cerebelarnom vermi-
su. Devoj~ica je ve} patila od ranojutarnjih glavobolja, slepih mrlja i
ataksije nesigurnosti u ravnote`i. Ali nijedan od tih simptoma nije
mogao da je pokoleba u sumnji da je njeno stanje deo op{te zavere
bolnica, u dosluhu sa starateljima, {kola, policija a sve to s ciljem da
joj se uskrati no}ni provod po klubovima. Sat-dva nakon prijema na
odeljenje ve} je bila u sukobu s bolni~arkama, glavnom sestrom i jed-
nom starijom pacijentkinjom koja je izjavila kako ne}e trpeti skaredno
izra`avanje. Ni samom Perounu nije bilo lako da je pripremi za isku{e-
nja koja su joj predstojala. ^ak i kad nije bila uzbu|ena, Andrea je
afektirala u govoru kao neki reper sa MTV-ja, nji{u}i se u krevetu gor-
njim delom tela, prave}i kru`ne pokrete rukama s dlanovima okrenutim
nadole, kao da smiruje vazduh ispred sebe pripremaju}i svoj novi burni
ispad. Ali divio se njenoj sr~anosti, i plamenim tamnim o~ima, bespre-
kornim zubima, i ~istom ru`i~astom jeziku koji je proizvodio re~i kao
da palaca bi~em. Sme{ila se ozareno i dok je vikala u prividnom besu,
kao da je kopka da isproba koliko daleko mo`e da ide. Tek je D`ej Stra-
us, Amerikanac s toplinom i otvoreno{}u koje niko u toj engleskoj bol-
nici nije umeo da ispolji, nekako uspeo da je dovede u red.
Andreina operacija trajala je pet sati i pro{la je uspe{no. Postavili
su je u sede}i polo`aj, ispred stativa sa dr`a~em za glavu. Otvaranje
potiljka moralo se izvesti veoma obazrivo zbog mre`e krvnih sudova
odmah ispod kosti. Rodni se svaki ~as naginjao pored Perouna da bi is-
pirao bu{otinu i smanjivao krvarenje elektrokauterom. Kona~no, uka-
15
I JAN M AKJUAN
zao se i tentorijum {ator tanana bela opna osobene lepote, nalik na
mali kovitlac igra~ice pod velom, tamo gde se dura spaja i ponovo ras-
tvara. A ispod opne je le`ao cerebelum. Zasecaju}i oprezno, Peroun je
sa~ekao da se mali mozak spusti pod dejstvom gravitacije bez upotre-
be retraktora i tada se otvorio pogled duboko u predeo epifize, s tu-
morom koji se u ogromnoj crvenoj masi protezao ta~no ispred nje.
Astrocitom je imao jasne obrise i samo je delimi~no infiltrirao okolno
tkivo. Peroun je uspeo da ga skoro celog izre`e a da pri tom ne ozledi
podru~ja elokvencije.
Dao je Rodniju nekoliko minuta s mikroskopom i aspiratorom, i
pustio ga da uradi {av. Peroun je li~no previo glavu, i kad je kona~no
iza{ao iz operacionog bloka, uop{te nije ose}ao zamor. Operacije ga ni-
kad ne zamaraju kad jednom uroni u skroviti svet svoje firme, u salu i
njene strogo utvr|ene procedure, i kad se unese u `ivopisnu skra}enu
perspektivu operativnog mikroskopa prate}i izabrani hodnik do `eljene
ta~ke, obuzima ga ose}aj neke nadljudske sposobnosti, ili ta~nije `e|i
za radom.
[to se ti~e ostalih obaveza te nedelje, dve jutarnje klinike nisu bile
zahtevnije nego ina~e. Suvi{e je iskusan da bi ga potresali razli~iti vi-
dovi patnje s kojima se susre}e na poslu njegova je du`nost da bude
koristan. Ne zamaraju ga ni obilasci odeljenja ni beskrajni sastanci. U
petak po podne ga je zapravo dotukla administracija, nagomilani uputi,
i odgovori na upute, sa`eci referata za dve konferencije, pisma kolega-
ma i urednicima, nedovr{eni prikaz ne~ijeg stru~nog rada, prilozi za
inicijative uprave, i vladine izmene u strukturi Fonda, i stalno nove re-
vizije nastavnih metoda. Sprema se jo{ jedna izmena uvek se sprema
jo{ jedna izmena bolni~kog plana za vanredna stanja. Vi{e se ne pred-
vi|aju samo obi~ne `elezni~ke nesre}e, a re~i kao {to su katastrofa i
masovne `rtve, hemijsko i biolo{ko ratovanje i napad velikih raz-
mera u poslednje vreme gube svaki smisao od stalnog ponavljanja.
Protekle godine je postao svestan umno`avanja raznoraznih odbora i
pododbora, i komandnih linija koje se prostiru navi{e i izvan okvira
bolnice, mimo medicinskih hijerarhija, kroz udaljene zakutke dr`avne
uprave sve do kabineta ministra unutra{njih poslova.
16
S UBOTA
Peroun je jednoli~no diktirao, i jo{ dugo po{to je njegova sekretari-
ca oti{la ku}i, kuckao po tastaturi u svojoj pregrejanoj kutiji od kance-
larije na drugom spratu bolnice. Ko~ila ga je neka ~udna nesposobnost
za te~no izra`avanje. Ina~e se ponosi svojom brzinom i ugla~anim, brit-
kim stilom. Nikad nema potrebe da mnogo razmi{lja unapred kucanje
i kompozicija su jedno isto. Sada se spoticao. I premda ga stru~ni `ar-
gon nije izneverio to mu je druga priroda proza se izlivala u ne-
zgrapnim gomilama. Pojedine re~i podse}ale su ga na glomazne pred-
mete bicikle, lige{tule, ve{alice za odelo razasute po njegovom pu-
tu. Oblikovao bi re~enicu u glavi, a potom je izgubio na stranici, ili bi
kucaju}i uleteo u gramati~ki }orsokak i onda morao da se preznojava
kako bi se izvukao. Da li je ta slabost bila uzrok ili posledica zamora, u
to se nije upu{tao. Tvrdoglavo je nastavljao da pi{e sile}i se da dogura
do kraja. U osam uve~e stavio je ta~ku na poslednji u nizu mejlova, i
digao se od stola nad kojim je sedeo povijen jo{ od ~etiri po podne.
Pred odlazak ku}i, svratio je da obi|e svoje pacijente u intenzivnoj ne-
zi. Nije bilo nikakvih problema, a Andrea se lepo oporavljala spavala
je i svi vitalni znaci su bili dobri. Za manje od pola sata bio je kod ku}e,
u kadi, a ubrzo posle toga, i sam je zaspao.
Dve figure u tamnim ogrta~ima prolaze skverom po dijagonali koja ih
vodi u suprotnom smeru od njega prema Klivlend Stritu, kuckaju}i vi-
sokim potpeticama u trapavom kontrapunktu zacelo bolni~arke, vra-
}aju se s posla, premda je ovo ~udan sat za zavr{etak smene. Ne razgo-
varaju, i mada im koraci nisu uskla|eni, hodaju blizu jedna druge, ra-
mena im se skoro dodiruju na neki prisan, sestrinski na~in. Prolaze ta~-
no ispod njega, i opisuju ~etvrtinu kruga oko parka pre nego {to prome-
ne smer. Ima ne~ega dirljivog u tome kako se dah vije za njima u obla-
~i}ima pare, kao da se igraju neke de~je igre, opona{aju}i parne loko-
motive. Odmi~u prema najdaljem kraju skvera, i sa svoje povla{}ene
visine, u tom neobi~nom raspolo`enju, on ne samo da ih posmatra, ve}
i motri nad njima, izdaleka nadzire njihovo putovanje, kao neki pose-
sivni bog. U be`ivotnoj hladno}i, njih dve prolaze kroz no}, male tople
biolo{ke ma{ine sa sposobno{}u dvono`aca da se prilagode svakom te-
renu, obdarene bezbrojnim i razgranatim nervnim mre`ama uronjenim
duboko ispod kvrgavog ko{tanog omota~a, zakopanim vlaknima, to-
17
I JAN M AKJUAN
plim nitima ozarenim nevidljivim `arom svesti te ma{ine same izmi-
{ljaju sopstvene tra~nice.
Ve} je nekoliko minuta na prozoru, ushi}enje polako spla{njava, i
obuzima ga drhtavica. U parku, iza visoke kru`ne ograde, ne`no inje
prekriva valovitu arhitekturu travnjaka oivi~enog platanima. Posmatra
kako jedna kola hitne pomo}i, bez sirena, bleskaju}i plavim svetlima,
zavijaju u [arlot Strit i `ustro ubrzavaju ka jugu, mo`da u pravcu So-
hoa. Okre}e se od prozora da bi dohvatio debeli vuneni ogrta~ koji le`i
preba~en preko stolice. U trenutku okreta, svestan je da se napolju po-
javio neki nov element, na skveru ili me|u drve}em, sjajan ali bezbo-
jan, razliven po rubu vidnog polja pokretom njegove glave. Ali ne skre-
}e pogled istog ~asa. Hladno mu je i `eli da se dokopa ku}nog ogrta~a.
Uzima ga, zavla~i ruku u rukav, i vra}a se prema prozoru dok pronalazi
drugi i svezuje pojas.
Ne shvata odmah {ta vidi, mada misli da shvata. U tom prvom tre-
nutku, ponesen uzbu|enjem i radoznalo{}u, zami{lja planetarne razme-
re: to je meteor koji sagoreva na londonskom nebu, putuju}i sleva na-
desno, nisko na horizontu, premda dosta iznad krovova najvi{ih zgrada.
Ali meteori zacelo ostavljaju utisak strelovitosti, ne~ega poput igle. Vi-
di{ ih samo u kratkotrajnom blesku pre nego {to nestanu u vlastitom
plamenu. A ovo se kre}e lagano, ~ak veli~anstveno. U trenu, prilago|a-
va optiku razmerama Sun~evog sistema: taj objekat nije stotinama, ve}
hiljadama kilometara udaljen, obr}e se negde daleko u vasioni po bez-
vremenoj orbiti oko sunca. Ipak je to kometa, osen~ena `utim, s pozna-
tim sjajnim jezgrom koje ostavlja trag iza plamsave lju{ture. Svojevre-
meno je s Rozalind i decom posmatrao Hejl-Bop s jednog travnatog
proplanka u Jezerskoj oblasti, i sada ga ispunjava ista zahvalnost zbog
toga {to je makar i na tren dobio priliku da vidi, mimo zemaljskih okvi-
ra, ne{to istinski neli~no. A ovo sad je bolje, blistavije, br`e, tim impre-
sivnije zato {to je neo~ekivano. Mora da im je u bolnici ta vest proma-
kla. Preteruju s radom. Sprema se da probudi Rozalind zna da }e je
prizor odu{eviti ali onda posumnja da }e ona uspeti da stigne do pro-
zora pre nego {to kometa i{~ezne. U tom slu~aju }e i on zakasniti. Ali
slika je toliko izuzetna da bi morao s nekim da je podeli.
18
S UBOTA
Ve} se uputio prema krevetu kad za~uje dubok tutnjavi zvuk, dale-
ku ali sve ja~u grmljavinu, i zastane da oslu{ne. Odjednom mu je sve
jasno. Preko ramena baca pogled na prozor tra`e}i potvrdu. Kometa je,
naravno, toliko udaljena da bi morala izgledati nepokretno. Pretrnuo,
vra}a se na svoje mesto pored prozora. Zvuk se nastavlja istom ja~inom
dok on ponovo menja fokus, ovog puta zumiraju}i na unutra, sa solarne
pra{ine i ledenog omota~a na sopstveno okru`enje. Proteklo je samo
tri-~etiri sekunde od ~asa kad je ugledao tu vatru na nebu i o njoj dva-
put promenio mi{ljenje. Plamen se kre}e putanjom kojom je i sam
mnogo puta u `ivotu prolazio, predaju}i se rutinskim radnjama, pode-
{avaju}i naslon sedi{ta i svoj ru~ni sat, odla`u}i papire, uvek radoznao
da proveri mo`e li tamo dole da prepozna sopstvenu ku}u u ogromnom
i gotovo lepom narand`asto-sivom naseljenom pojasu; sa istoka na za-
pad, smerom koji prati ju`nu obalu Temze, {esto metara nad zemljom,
ve} nadomak Hitroa.
Objekat je sada ta~no naspram njega na ju`noj strani, udaljen jedva
kilometar-dva, i uskoro }e zaroniti u isprepletane vrhove golih platana,
a potom iza Po{tanskog tornja, u visini najni`ih tanjira mikrotalasnih
antena. Uprkos gradskim svetlima, konture aviona su nevidljive u ju-
tarnjoj tami. Bi}e da je po`ar izbio na bli`em krilu kod spoja sa trupom,
ili mo`da na jednom od motora obe{enih ispod krila. Kljun vatre je
spljo{tena bela kugla sa `uto-crvenim konusnim repom, koja ne li~i to-
liko na meteor koliko na dre~avu slikarsku impresiju o njemu. Kao u
nekom prividu normalnosti, svetla za sletanje `mirkaju. Ali zvuk moto-
ra sve odaje. Povrh uobi~ajenog dubokog i prozra~nog brujanja, sve
glasnije se ~uje neki napregnut, grcav, avetinjski zvuk u isti mah i vri-
sak i otegnut povik, mutna, prljava buka koja izaziva pomisao na ne-
podno{ljiv mehani~ki napor daleko iznad kapaciteta kaljenog ~elika,
izvija se u spirali ka nekom svom vrhuncu, bezglavo se penje i penje,
poput muzi~ke pratnje za neku stravi~nu vo`nju toboganom. Ne{to }e
svakog trenutka pu}i.
Vi{e mu ne pada na pamet da budi Rozalind. A i za{to bi? Da bi vi-
dela ovaj ko{mar? U prizoru, zapravo, ima ne~ega poznatog, nalik na
san koji se ponavlja. Kao i ve}ina putnika, prividno omamljenih mo-
notonijom avionskog putovanja, ~esto daje ma{ti na volju, sede}i pri-
19
I JAN M AKJUAN
kop~an za sedi{te i krotak, nad svojim upakovanim obrokom. Napolju
je, iza zida od tankog ~elika i veselo {kriputave plastike, minus {ezde-
set i dvanaest hiljada metara do zemlje. Zakovitlan preko Atlantika br-
zinom od sto pedeset metara u sekundi, predaje{ se toj ludosti iz pro-
stog razloga {to to ~ine i svi ostali. Saputnicima do|e lak{e kad vide da
i ti i drugi oko tebe delujete spokojno. Ako se posmatra iz odre|enog
ugla broj poginulih po pre|enom kilometru statistika je ute{na. A i
kako bi druga~ije ~ovek stigao na konferenciju u ju`noj Kaliforniji?
Putovanje avionom je akcionarska berza, trik sa likovima u ogledalima,
krhki savez udru`ene vere; dokle god nervi slu`e i dok u kabini nema
bombi ili razbija~a, svi su na dobitku. Kad ne{to otka`e, ne}e biti polo-
vi~nih mera. Gledane iz drugog ugla broj poginulih po putovanju
brojke ba{ i nisu tako povoljne. Mogla bi ta berza i da propadne.
S plasti~nom vilju{kom u ruci, ~esto se pita kako bi to izgledalo
vriska u kabini donekle prigu{ena zatupljuju}om akustikom, posezanje
u torbe za telefonima i poslednjim re~ima, izbezumljena posada koja se
gr~evito dr`i upam}enih fragmenata procedure, izjedna~uju}i miris sra-
nja. Ali u toj sceni zami{ljenoj sa strane, s te udaljenosti, ima i ne~ega
poznatog. Pro{lo je skoro osamnaest meseci otkad je pola planete po-
smatralo, i iznova i iznova posmatralo, one nevidljive zato~enike koji
su kroz vazduh gurnuti u smrt, od vremena kad se oko bezazlene siluete
svakog mlaznjaka zgusnula jedna nova asocijacija. Svi se u tome sla`u,
putni~ki avioni na nebu danas izgledaju druga~ije, predatorski ili ukle-
to.
Henri zna da je opti~ka varka to {to sad vidi i konturu, obris koji je
crnji od mraka. Urlik zapaljenog motora poprima sve vi{i i vi{i ton. Ne
bi ga iznenadilo da sad vidi kako se {irom grada pale svetla, ili kako se
na skveru okupljaju ljudi u ku}nim ogrta~ima. Iza njega, uve`bana da
iz svog sna isklju~i gradske no}ne nemire, Rozalind se prevr}e na bok.
Buka, po svoj prilici, nije ni{ta prodornija od neke prolazne sirene iz
Juston Rouda. Plameno belo jezgro i njegov obojeni rep postali su ve}i
niko od putnika koji sede u tom srednjem delu aviona nema izgleda
da pre`ivi. Pa i to je poznat element u`as onoga {to ne mo`e{ da vidi{.
Katastrofa posmatrana sa bezbednog rastojanja. Posmatrati smrt veli-
kih razmera, ali ne videti nikog kako umire. Bez krvi, bez jauka, bez
20
S UBOTA
ijedne ljudske figure, a u tu prazninu useljava se predusretljiva ma{ta.
Borba na `ivot i smrt u pilotskoj kabini, ~eta hrabrih putnika s posled-
njom nadom zbija redove pred napad na fanatike. Da bi izmakao `aru te
vatre, u koji kraj aviona da se skloni{? Pilotova strana bi mo`da delova-
la manje usamljeno. Da li je pateti~na ludost ako posegne{ za svojom
torbom u pregratku iznad glave, ili pak neophodan optimizam? Ho}e li
`ena s debelim slojem {minke, koja ti je malo~as u~tivo poslu`ila kroa-
san sa d`emom, sada poku{ati da te zaustavi?
Plamen zalazi iza vrhova drve}a. Nakratko, vatra prazni~no zasve-
tluca izme|u grana i ogranaka. Perounu prolazi kroz glavu da bi ne{to
morao da u~ini. Dok hitna slu`ba primi i prosledi njegov poziv, {ta god
da se dogodi bi}e pro{lost. Ako je `iv, pilot je svakako ve} poslao ra-
dio-signal. Mo`da pistu ve} uveliko prekrivaju penom. Besmisleno bi
bilo da sad ode u bolnicu i stavi se na raspolaganje. Prema Planu za
vanredna stanja, Hitrou ne pripada njihovoj zoni. Negde drugde, dalje
na zapad, medicinari se sigurno obla~e navrat-nanos nemaju}i predsta-
ve {ta ih ~eka. Jo{ dvadeset kilometara do sletanja. Ako rezervoari za
gorivo eksplodiraju, lekari tu vi{e ne}e imati {ta da rade.
Avion se pomalja iza golih kro{nji, prolazi otvorenim prostorom i
zami~e iza Po{tanskog tornja. Kad bi bio sklon religioznim ose}anjima,
natprirodnim obja{njenjima, Peroun bi mo`da poverovao da mu je upu-
}en poziv; da bi sada, po{to se ve} probudio u tom ~udnom stanju sve-
sti, i bez razloga pri{ao prozoru, morao da prizna neki skriveni pore-
dak, neku spolja{nju inteligenciju koja `eli da mu poka`e ili saop{ti ne-
{to od velikog zna~aja. Ali grad po svojoj prirodi pogoduje nesanici; i
on je sam besani entitet ~ije `ice nikad ne prestaju da bruje; me|u toli-
kim milionima uvek }e se na}i i oni koji pilje kroz prozor dok ostali
spavaju. I ne}e to svake no}i biti isti ljudi. To {to je sad u pitanju on a
ne neko drugi puka je slu~ajnost. Radi se o jednostavnom antropijskom
principu. Primitivno razmi{ljanje poklonika natprirodnog svodi se na
ono {to njegove kolege psihijatri nazivaju problemom, ili idejom, refe-
rencije. Vi{ak subjektivnog, ustrojavanje sveta prema vlastitim potre-
bama, nesposobnost da pojmi{ koliko si bezna~ajan. Po Henrijevom
mi{ljenju, takvo rasu|ivanje pripada spektru na ~ijem najudaljenijem
polu, propeta kao napu{teni hram, vreba psihoza.
21