Naslov originala Jo Walton Among Others

Preveo Milan Markovi

arobna knjiga
Beograd 2013.



elela bih da zahvalim teti Dejn, koja je prihvatila kao aksiom injenicu da u se baviti
pisanjem kada porastem, kao i njenoj erki Su, koja se sad preziva Evel, a koja mi je
poklonila i Hobita i trilogiju o Zemljomorju Ursule Legvin. Takoe sam zahvalna i gospoi
Mori, svojoj nastavnici velkog, koja je bila zabrinuta za mene vie od trideset godina.
Meri Lejs i Patrik Nilsen Hejden hrabrili su me dok sam pisala ovu knjigu. Moji
kontakti s portala Livejournal odlino su se pokazali kada je trebalo pribaviti najrazliitije
informacije, a naroito Majk Skot, bez koga bi ovo bilo nemogue. Neki ljudi imaju
pomonike koji za njih rade istraivanja puno radno vreme, a koji nisu ni izbliza tako brzi,
niti tako dobro informisani. Majk, jo jednom ti hvala.
Emet OBrajen, Saa Volton i, prilino esto, Aleksandra Vajtbin, trpeli su me dok sam
pisala. Alter Rajs mi je kupio laptop koji radi pod DOS-om, tako da sam mogla da nastavim
da piem, a Denet M. Keg je pronala bateriju za taj kompjuter i donela mi je. Moja prva
kominica, Rene Voling, smislila je naslov za ovaj roman. Ja imam najbolje prijatelje na svetu,
najozbiljnije to mislim.
Luiza Malori, Kerolajn-Izabela Karon, Dejvid Dajer-Benet, Fara Mendelson, Edvard
Dejms, Majk Skot, Denet Keg, Dejvid Goldfarb, Rivka Vold, ervud Smit, Silvija Rejel
Hanter i Bet Miam proitali su knjigu kad sam je zavrila i dali korisna zapaanja. Liz
Gorinski i vredni ljudi iz Izdavake kue ,,Tor koji se bave proizvodnjom i marketingom
uvek odlino obave svoj posao kada treba posvetiti panju nekoj mojoj knjizi i postarati se da
ona stigne do italaca.
Ljudi vam uvek govore da piete o onome to dobro poznajete, ali ja sam shvatila da mi
pisanje o neemu to dobro poznajem mnogo tee pada nego izmiljanje pria. Lake je
istraiti neki period istorije nego sopstveni ivot, a takoe je i mnogo lake izai na kraj sa
stvarima koje nose manju emotivnu teinu i koje nisu u tolikoj meri deo vas. Taj savet je,
dakle, najgori koji sam dobila! Zato ete i saznati da ne postoji mesto u Velsu koje se zove
Doline, tamo nema uglja pod zemljom, niti crvenih autobusa koji partaju tuda uzdu i
popreko; nikada nije postojala ta 1979. godina, ni uzrast od petnaest godina, niti ta planeta
Zemlja. to se pak vilin-naroda tie, on nije izmiljen.




































Er perrehnne.

Ursula K. Legvin, Nebeski strug

Koji biste savet dali sebi u nekom mlaem uzrastu, i kada bi to bilo?

U bilo kom trenutku izmeu 10. i 25. godine:
Sve e biti bolje. asna re. Zaista na svetu postoje ljudi koji e ti
se dopasti i ti e se dopasti njima.
Fara Mendelson, Livejoumal, 23. maja 2008.




















Fabrika ugljenih briketa u Aberkumboju ubila je svako drvo u krugu od tri kilometra.
Merili smo kilometar satom. Izgledala je kao neto iz grotla pakla, sva crna i pretea sa
zaarenim dimnjacima, dok se ogledala u crnoj bari, ubici svake ptice ili divlje ivotinje koja
je iz nje pila. Smrad je bio neopisiv. Kada je trebalo da proemo pored nje, uvek smo prozore
na kolima zatvarali to vre i trudili se da zadrimo dah, ali edo je govorio da niko ne
moe toliko dugo da dri dah, i bio je u pravu. Bilo je sumpora u tom smradu, a to je
hemikalija iz pakla, svi to znaju, pa i drugih, jo gorih stvari, uarenih bezimenih metala i
pokvarenih jaja.
Sestra i ja smo to mesto zvale Mordor, i ovo nam je bio prvi put da smo same dole.
Bilo nam je deset godina. I pored toga, bez obzira na to to smo bile velike, uhvatile smo se
za ruke im smo izale iz autobusa i ugledale to mesto.
Bio je sumrak i, dok smo joj prilazili, fabrika se nadvijala nad nama crnja i uasnija
nego ikada. est dimnjaka je gorelo; iz etiri je kuljao ubitaan dim.
Sigurno je neki neprijateljski trik, promrmljala sam.
Mor nije elela da se igra.
Stvarno misli da e ovo da upali?
Vilovnjaci su bili sigurni da hoe, rekoh joj, najsigurnije to sam mogla.
Znam da jesu, ali nekad nisam sigurna koliko oni shvataju stvarni svet.
Njihov svet je stvaran, pobunila sam se. Samo na drugi nain. Iz drugog ugla.
Jeste. I dalje je piljila u fabriku, koja je postajala sve vea i stranija kako smo se
pribliavale. Ali ne znam koliko oni shvataju ugao svakodnevnog sveta. A ovo je svakako u
tom svetu. Drvee je mrtvo. Nema vilovnjaka kilometrima unaokolo."
Zato smo mi tu", rekoh.
Stigle smo do ice, do tri ratrkano razvuena kalema od kojih je samo gornji bio
bodljikav. Znak istaknut na ici je upozoravao: Nezaposlenima ulaz zabranjen. Pazi se psa
uvara." Kapija se nalazila sasvim s druge strane i bila je izvan naeg vidokruga.
Ima li pasa?", pitala je. Mor se plaila pasa i psi su to znali. Savreno dobri psi koji su
se igrali sa mnom na nju su se kostreili. Majka je govorila da je to metod kojim bi ljudi
mogli da nas razlikuju. I taj metod bi zaista delovao, ali bio je zastraujue zao, kao i pomalo
suludo nepraktian, to je tipino za nju.
,,Nema, rekla sam.
Otkud zna?
Sve e da se pokvari ako se sada vratimo, poto smo se toliko namuile i stigle dovde.
Osim toga, ovo je pustolovina i ne moe da digne ruke od pustolovine zato to se plai
pasa. Ne znam ta bi vilovnjaci na to rekli. Pomisli ta sve moraju da istrpe ljudi koji se
otisnu u pustolovinu." Znala sam da to ne pali. Dok sam to govorila, zakiljila sam i
pogledala preda se u tamu koja se zgunjavala. Jae je stisnula moju ruku. Osim toga, psi su
ivotinje. ak bi i dresirani psi uvari probali da piju vodu, a onda bi umrli. Kad bi stvarno
bilo pasa, bilo bi bar nekoliko pseih leeva na obali bare, a ja ne vidim nijedan. Blefiraju."
Na smenu smo podizale icu da bi se ona druga provukla. Mirna povrina bare liila je
na stari zarali kositar, i plamenovi iz dimnjaka su se ocrtavali u njoj kao vijugave trake, kao
da se ogledaju u iskrivljenom ogledalu. Ispod njih su se videla svetla, svetla pri kojima je
radila veernja smena.
Ovde nije bilo vegetacije, ak ni sasuenog drvea. Ugljevlje je krkalo pod donovima, i
morale smo da pazimo da ne iskrenemo lanak na opiljcima i ljaci. inilo se da smo mi
jedina iva bia u okolini. Prozori kua na brdu naspram nas bili su mali kao zvezdice i
delovali su neverovatno daleko. Imale smo kolsku drugaricu koja je ivela tamo, jednom
smo kod nje ile na roendan i osetile ovaj smrad, ak i u kui. Njen otac je radio u fabrici.


Pitala sam se da li je sada tu. Zastale smo na obali bare. Bila je sasvim nepomina, bez i
najmanjeg talasanja karakteristinog za prirodnu vodu. Zavukla sam ruku u dep da
izvadim arobni cvet.
Jesi li uzela svoj?
Malo se izlomio, rekla je dok ga je izvlaila. Pogledala sam u cvetove. I moj je bio
malo izlomljen. Nikada mi to to radimo nije delovalo detinjastije i gluplje nego dok smo
stajale tako usred pustoi pored te mrtve bare i drale dva izlomljena bedrinca za koja su
nam vile rekle da e da ubiju fabriku.
Nije mi na pamet padalo nita prigodno to bih rekla.
E pa, un, dai, trai!, rekla sam, i na ,,tri smo, kao i uvek, bacile cvetove od sebe u
olovnu baru, a oni iezoe a da se voda nije ni namrekala. A onda je pas zalajao u daljini i
Mor se okrenula i poela da tri, a ja sam se takoe okrenula i jurnula za njom.
Nita se nije dogodilo", rekla je kad smo se vratile na put, poto smo tu razdaljinu
prevalile ve za etvrt onog vremena koje nam je bilo potrebno kad smo tamo ile.
ta si oekivala?", upitala sam je.
Da se fabrika srui i postane sveto mesto", rekla je najozbiljnijim tonom koji se mogao
zamisliti. Pa, ili to, ili Hvorne."
Meni Hvorni nisu pali na pamet i zbog toga mi je bilo izuzetno ao.
Ja sam mislila da e cvetovi da se rastoe, a talasi da narastu, pa da e onda sve da se
srui, a drvee i puzavice da izrastu preko svega na nae oi, zatim bara da postane prava
voda, pa da neka ptica sleti i pije iz nje, i onda se pojavljuju vile i zahvaljuju nam i uzimaju
to mesto da im bude palata."
Ali nije se dogodilo ba nita", rekla je i uzdahnula. Moramo sutra da im kaemo da
nije upalilo. Hajde, hoemo li peke kui ili da saekamo autobus?"
Ali jeste upalilo. Sutradan je u aberderskom Lideru osvanuo naslov
Fabrika ugljenih briketa se zatvara: izgubljeno na hiljade radnih mesta".

Ovaj deo vam priam na poetku zato to je celovit, saet i ima smisla, a veina onoga to
preostaje nije tako jednostavna
Uzmite da su ovo memoari. Uzmite da je ovo jedna od onih memoarskih knjiga koje potom, na
sveopti uas, izlaze na lo glas jer je njihov pisac lagao i ispostavilo se da je druge boje, pola, klase i
vere nego to su mislili. Ja imam obrnuti problem. Stalno moram da se borim da se ne predstavim
normalnijom nego to jesam. Knjievnost je lepa stvar. U knjievnosti moete da birate i
pojednostavljujete. Ovo nije lepa pria, a nije lagana pria. Ali ona govori o vilovnjacima i slobodno
uzmite da je u pitanju bajka o vilin-narodu. Ionako neete u ovo poverovati.





















Strogo poverljivo.
Ovo NIJE bukvar!

Et haec, olim, meminisse iuvabit!
Vergilije, Enejida




Ma kako e samo da ti bude lepo na selu, govorili su. Poto dolazi iz jednog tako,
ovaj, industrijskog mesta. kola je usred prirode, bie krava i trave i sveeg vazduha." Hoe
da me se otarase. Taman im odgovara da me poalju u internat, poto tako mogu i dalje da
se pretvaraju da ne postojim. Nikada ne gledaju pravo u mene. Ili gledaju pored mene, ili
nekako kilje u mom pravcu. Ja sam od one rodbine za koju se ne bi ba otimali da ih je neko
pitao. On moda i gleda u mene, nisam sigurna. Ja nisam u stanju da pogledam pravo u
njega. Neprekidno ga malo-pomalo pogledujem sa strane, odmeravam njega, njegovu bradu,
boju kose. Lii li na mene? Ne mogu da ocenim.
One su njegove starije sestre i ima ih tri. Videla sam ih na fotografiji, bile su mnogo
mlae, ali su im lica bila potpuno ista, bile su u haljinama za deverue, a moja teta Tig
naspram njih izgledala je speena kao zemlja. Moja majka je takoe bila s njima na toj slici, u
svojoj ogavnoj ruiastoj venanici bila je ruiasta zato to je bio decembar, a mi smo se
rodile sledeeg juna, a ona nije ba bila bestidna ali njega nije bilo tu. Ona ga je otcepila.
Iscepala je, izrezala ili progorela njegov lik na svim svadbenim fotografijama nakon to je
pobegao. Nikada nisam videla njegovu sliku, ni jednu jedinu. U romanu Dejn sa Fenjerovog
breuljka od Lusi Mod Montgomeri, devojica iji su roditelji razvedeni prepoznaje u
novinama sliku svoga oca koga nikad nije videla. Kada smo to proitale, gledale smo neke
slike, ali nita se nije dogodilo. Da budem iskrena, nismo mnogo razmiljale o njemu.
ak i kada sam stajala u njegovoj kui, skoro da me je iznenadilo to to je stvaran, i on i
njegove tri stroge polusestre koje su traile da ih zovem tetkama. Ne teto, rekle su mi.
,,Teto je uobiajeno." Stoga sam ih oslovljavala tetkama. One se zovu Antea, Doroti i
Frederika, to znam, isto kao to znam jo tota, iako je poneto od toga la. Ne mogu da se
pouzdam u bilo ta to mi je rekla majka, ne dok ne proverim. Neke stvari ipak ne mogu da
se provere u knjigama. Ionako nema nikakve koristi od toga to im znam imena, poto ih ne
razlikujem, pa ih i ne zovem tetka neto, nego samo ,,tetka. One mene oslovljavaju s
Morvena, vrlo formalno.
Arlingharst je jedna od najboljih kola za devojice u zemlji, rekla je jedna od njih.
Sve tri smo ile tamo, pridruila se druga.
Ludo smo se zabavljale", dovrila je trea. Izgleda da su navikle da se tako nadovezuju
jedna na drugu.
Ja sam samo stajala tako ispred hladnog kamina i gledala ih ispod iki, dok sam se
podupirala tapom. Bila je to jo jedna stvar koju nisu elele da vide. Na licu jedne od njih
sam videla saaljenje dok sam tada prvi put izlazila iz kola. To ne podnosim. elela sam da
sednem, ali nisam nameravala da to i kaem. Sada mogu mnogo bolje da stojim. Ozdraviu,
ta god da doktori govore. Nekada toliko elim da potrim da je bol udnje koji oseam u
telu jai od bola u nozi.
Okrenula sam se da skrenem sebi misli i pogledala u kamin. Bio je od mermera, s dosta
ukrasa, i u njemu su bile poslagane brezove grane bakarnocrvenog lia. Sve je delovalo
isto, ali ne mnogo prijatno. Dakle, odmah emo da ti kupimo uniformu, danas u
rouzberiju, pa te sutra vodimo tamo, rekle su. Sutra. Stvarno ne mogu da doekaju da se
ratosiljaju mene, mog gadnog velkog naglaska, epanja i, to je najgore od svega, neugodne
injenice mog postojanja. Ni ja ne elim da budem ovde. Problem je u tome to nemam kud
drugo. Ne daju vam da ivite sami dok ne napunite esnaest; to sam saznala dok sam bila u
domu. A on je moj otac i pored toga to ga nikada nisam videla. Na neki nain, ove ene
zaista jesu moje tetke. Od te pomisli se oseam usamljenije nego ikad i kao da ne mogu biti
dalje od svoje kue. Nedostaje mi moja prava porodica, koja me je izneverila.
Ostatak dana je otiao na kupovinu, sa sve tri tetke, ali bez njega. Nisam znala da li mi
je zbog toga drago ili krivo. Uniforme za Arlingharst se kupuju u posebnim prodavnicama,


isto kao i moja gimnazijska uniforma. Bile smo toliko ponosne kada smo poloile malu
maturu. Krem drutvo Dolina, tako su nas zvali. Sada je sve to nestalo i umesto toga mi
nameu ovaj internat za bogate sa udnim zahtevima. Jedna od tetaka je nosila spisak, pa
smo kupile sve to se na njemu nalazilo. Svakako se nisu ustruavale da potroe novac.
Nikada niko na mene nije potroio toliko para. teta to je sve tako odvratno. Dosta toga
otpada na specijalnu opremu za igre. Nisam im rekla da to neu uskoro upotrebiti, moda
ak nikad. Stalno potiskujem tu pomisao. itavog detinjstva smo trale. Pobeivale smo u
trkama. Na veini kolskih trka, utrkivale smo se jedna s drugom, nakon to smo ostale
uesnike ostavile daleko za sobom. edo je priao o olimpijadi, pusti snovi, ali zaista je to
pominjao. Nikada na olimpijadi nisu uestvovale bliznakinje, govorio je.
Kada smo stigle do cipela, nastao je problem. Pustila sam ih da mi kupe patike za hokej
i tranje, kao i espadrile za fiskulturnu salu, jer u ih moda koristiti, a moda i neu. Ali kad
smo dole do svakodnevnih cipela koje se nose uz uniformu, morala sam da ih zaustavim.
Ja nosim specijalnu cipelu", rekla sam, ne gledajui u njih. Ona ima specijalni on.
One se prave kod ortopeda. Ne mogu da se kupe u svakoj prodavnici.
Prodavaica je potvrdila da ne moemo tek tako da kupimo kolske cipele u
ortopedskoj varijanti. Podigla je kolsku cipelu. Bila je runa i nije se mnogo razlikovala od
dombastih cipela koje sam nosila.
Zar ne moe da hoda u ovim cipelama?", pitala je jedna od tetaka.
Uzela sam kolsku cipelu i pogledala je.
Ne mogu", odgovorila sam dok sam je obrtala u ruci. Ima tiklu, vidite." To se nije
moglo porei, iako su u koli verovatno smatrali da je ta tiklica najmanje na ta bi pristala
jedna adolescentkinja koja dri do sebe.
Nije im namera da me skroz-naskroz ponize dok kvocaju tako pri pogledu na cipele i
mene i moj izdignuti on. Morala sam da podseam sebe na to dok sam stajala tako
nepomina kao stena, s pomalo bolnim poluosmehom na licu. Htele su da me pitaju ta nije
u redu s mojom nogom, ali ja sam pobedila u borbi pogledima i nisu se ba usudile. To, i
injenica da sam to videla, malo me je razveselilo.
Odustale su od cipela i rekle da e u koli morati to da razumeju.
Pa nije ba da su moje cipele crvene i glamurozne", rekla sam.
To je bila greka, jer su se sve zagledale u moje cipele. To su cipele za bogalje. Mogla
sam da biram izmeu jednog modela enskih cipela za bogalje u crnoj i smeoj boji, i moje
su crne. tap mi je drven. Nekada je pripadao edu, koji je jo iv, koji je u bolnici, koji
pokuava da ozdravi. Ako mu bude bolje, moda u moi da se vratim kui. Nije ba
verovatno, kada se sve uzme u obzir, ali to je jedina nada koju imam. Sa nira na demperu
mi landara drvena alka za kljueve. To je komad drveta, sa sve korom, i potie iz
Pembrukira. Imam ga odranije. Tapnula sam ga rukom, da kucnem u drvo, i videla da me
posmatraju. Videla sam ono to one vide, aknutu, malu, namorastu i obogaljenu
pubertetlijku koja nosi oguljeno drvce. Ali trebalo je u stvari da vide dve ivahne devojice
pune samopouzdanja. Ja znam ta se dogodilo, a one ne znaju i nikada to ne bi razumele.
Prave ste Engleskinje", rekoh im.
Nasmeile su se. Tamo odakle sam, re primorac" je uvreda, uasna psovka koja se
koristi u svaama, neto najgore to nekome moe rei. Ona se odnosi na Engleze. Ali ja
sam sada u Engleskoj.
Veerali smo za stolom koji bi bio mali za esnaestoro, ali je peto mesto koje je bilo
postavljeno za mene izgledalo suvino. Sve se slagalo jedno s drugim, podmetai, salvete,
tanjiri. Nije moglo biti razliitije nego kod kue. Kao to sam i oekivala, hrana je bila
odvratna gumirano meso i vodnjikavi krompir i neko zeleno i zailjeno povre koje je
imalo ukus trave. Ljudi mi itavog ivota govore da je engleska hrana grozna i ohrabrujue
je to to su u pravu. Razgovarali su o internatima u koje su svi ili. Znam ja sve o


internatima. Nisam za dabe itala o kolama Grejfrajars i Malori Tauers, ili sabrana dela
Andele Brazil.
Posle veere, on me je pozvao u svoju radnu sobu. Tetkama se to nije svidelo, ali nisu
nita rekle. Radna soba me je sasvim iznenadila, jer je puna knjiga. Sudei po ostatku kue,
oekivala bih uredno poslagane komplete Dikensa, Trolopa i Hardija u konom povezu
(baka je oboavala Hardija), ali, umesto toga, police su krcate depnim izdanjima, a gomila
njih su nauna fantastika. Zapravo sam se prvi put opustila u ovoj kui, prvi put u njegovom
prisustvu, jer, ako ima knjiga, moda i nee biti tako loe.
U sobi je bilo i drugih stvari stolice, kamin, posluavnik s piem, gramofon ali ja sam
sve to zanemarila, ili pokuala da izbegnem, kad sam se, najbre to sam mogla onako
nespretna, ustremila ka polici s naunom fantastikom.
Bila je tu gomila knjiga Pola Andersona koje nisam proitala. Na vrhu gomile sa
autorima na slovo A nalazila se knjiga Potraga zmajeva od En Makafri, koja je izgleda nastavak
prie Vejrova potraga, koju sam itala u nekoj antologiji. Na polici ispod te bila je knjiga
Dona Branera koju nisam itala. Jo bolje, dve knjige, ne, tri knjige Dona Branera koje
nisam itala. Osetila sam kako mi se muti pred oima.
Leto sam provela gotovo bez knjiga, kod sebe sam imala samo ono to sam ponela kada
sam pobegla od majke depno izdanje Gospodara prstenova u tri toma, naravno, Dvanaest etvrti
vetra, drugi tom, od Ursule Legvin, koju u po cenu ivota braniti kao najbolju zbirku kratkih
pria jednog autora, svih vremena, i Poslednji svemirski brod sa Zemlje Dona Bojda, koju sam
u tom trenutku itala, a koja nije zavreivala ponovno itanje onoliko koliko sam se nadala.
Proitala sam takoe, mada je nisam ponela sa sobom, i Kada je Hitler ukrao ruiastog zeca od
Dudit Kar, a poreenje sa Anom koja je ponela novu igraku umesto oboavanog
ruiastog zeca kada su naputali Trei rajh javilo bi mi se uvek kada bih ugledala Bojda i
stvaralo mi nelagodu.
Mogu li..., zaustila sam da pitam.
Moe da pozajmi koju god knjigu hoe, samo pazi na njih i vrati ih, rekao je.
Zgrabila sam Andersona, Makafrijevu i Branerove knjige. ta si uzela?, pitao je. Okrenula
sam se i pokazala mu. Oboje smo gledali u knjige, a ne jedno u drugo.
Jesi li proitala prvi deo ovoga?, pitao je, tapnuvi rukom knjigu Makafrijeve.
Uzimala iz biblioteke", rekla sam. Proitala sam ceo odeljak s naunom fantastikom i
fantastikom iz aberderske biblioteke, od Andersonove knjige Flandrijev amblem sve do
Stvorenja svetlosti i tame Rodera elaznija, to je udna knjiga za kraj i jo ne znam ta da
mislim o njoj.
Jesi li itala Delejnija?, pitao me je. Sipao je sebi viski i srknuo gutljaj. Pie je mirisalo
udno, gadno.
Odmahnula sam glavom. Dodao mi je jedno duplo izdanje, knjigu u kojoj je jedna
polovina bila Carska zvezda od Samjuela R. Delejnija. Okrenula sam knjigu da vidim ta je
druga polovina, ali on je nestrpljivo frknuo, i ja sam ga na trenutak zaista pogledala.
Druga polovina je isto ubre", rekao je prezrivo i ugasio cigaretu s nepotrebnom
silinom. A Vonegata?
Proitala sam sve to je Kurt Vonegat junior napisao do dana dananjeg. Neke od tih
knjiga sam proitala stojei u knjiari ,,Lirs u Kardifu. Bog vas blagoslovio, gospodine Rouzvoteru je
vrlo udna, ali Kolevka za macu je jedna od najboljih knjiga koje sam ikada itala.
,,Oh, da, rekoh.
Kog Vonegata?"
,,Sve, rekla sam puna samopouzdanja.
Kolevku za macu?
Doruak ampiona, Dobro doli u kuu majmuna.. Listala sam naslove. Smeio se.
Izgledao je zadovoljno. Meni je itanje uteha i porok, ali jo me niko nije pohvalio zato to


itam.
A Sirene s Titana? pitao je kada sam prikoila.
Odmahnula sam glavom. Prvi put ujem za nju.
Spustio je pie, sagnuo se i dohvatio knjigu, jedva i pogledavi u police, pa ju je dodao
na moju gomilu. ,A Zenu Henderson?
Hodoae, izustila sam bez daha. To je knjiga koja mi se obraa. Oboavam je. Nikada
nisam upoznala nikoga ko je to itao. Nisam je uzimala iz biblioteke. Moja majka je imala
primerak, ameriko izdanje s rupom na koricama. Ne verujem ni da postoji britansko
izdanje. Hendersonove nije bilo u katalogu biblioteke. Prvi put sam shvatila da je, ako je on
moj otac, to jeste na neki nain, on onda nju poznavao nekad davno. Oenio se njome.
Posedovao je nastavak Hodoaa i dve zbirke pria. Uzela sam ih, uz dosta podozrenja prema
njemu. Jedva da sam mogla tu gomilu knjiga da drim u jednoj ruci. Sve sam ih stavila u
torbu, koja mi je visila o ramenu, gde se uvek i nalazi.
Mislim da u sad da legnem u krevet i da itam", rekoh mu.
Nasmeio se. On ima lep osmeh, ni nalik na nae osmehe. itavog ivota su mi govorili
da liim na njega, ali ja to ne vidim. Ako je on Lazarus Long, a nas dve Laz i Lor, oekivala
bih da prepoznam u njemu neto svoje. Nikada nismo liile ni na koga iz nae porodice, ali,
izuzev oiju i boje kose, ja ne vidim nikakvu slinost. Nije ni vano. Tu su knjige, nove
knjige, a ja mogu da izdrim bilo ta samo kad ima knjiga.


Otac me je odvezao u kolu. Na zadnjem seditu se nalazio elegantan kofer koji nikada
ranije nisam videla, u kome je, uveravala me je jedna od tetaka, itava moja uniforma,
uredno sloena. Bila je tu i kolska torba u kojoj je, kako je rekla, kolski pribor. Ni kofer ni
torba nisu uopte bili izgrebani, pa mislim da su sigurno novi. Mora da su kotali boga oca.
U mojoj torbi su bile iste one stvari koje su se u njoj nalazile jo otkako sam pobegla, plus
knjige koje sam pozajmila. vrsto sam je stiskala uza se i opirala se njihovim pokuajima da
mi je oduzmu i stave je zajedno s prtljagom. Klimnula sam im glavom u znak pozdrava, a
jezik mi se vezao u ustima. udno je to koliko je samo nemogue zaplakati, ili pokazati bilo
koje snano oseanje, pred ovim ljudima. Oni nisu moji ljudi. Oni nisu kao moji ljudi. Ovo je
zazvualo kao prvi stihovi neke pesme, i zasvrbelo me je da to zapiem u svesku. Nespretno
sam ula u auto. Bolelo je. Barem je ostalo mesta da ispravim nogu, kad sam se konano
smestila. Prednja sedita su bolja od zadnjih, jo ranije sam to zapazila.
Uspela sam da procedim ,,hvala i dovienja". Tetke su me, jedna po jedna, poljubile
u obraz.
Otac nije gledao u mene dok je vozio, to je znailo da ja mogu postrance da gledam u
njega. Puio je, i svaku sledeu cigaretu je palio na opuak prethodne, ba kao i ona. Spustila
sam prozor da bih imala malo vazduha. I dalje mislim da uopte ne lii na nas. Nije to samo
zbog brade. Zapitala sam se da li bi se dopao Mor, a onda sam snano potisnula tu misao.
Nakon nekog vremena je progovorio, odbijajui dim:
Upisao sam te pod prezimenom Markova."
Tako se on preziva. Danijel Markova. Oduvek sam to znala, pie mi u krtenici. Bio je
oenjen mojom majkom. I ona se tako prezivala. Ali ja nikada nisam koristila to prezime.
Moja porodica se preziva Felps, pa sam pod tim prezimenom i ila u kolu. Felps neto
znai, makar u Aberderu, oznaava babu i dedu, moju porodicu. Gospoa Markova je ona
ludaa, moja majka. Ipak, u Arlingharstu nee znaiti nita.
Morvena Markova zvui malo predugako", rekla sam, nakon dosta duge pauze.
Nasmejao se.


To sam i ja rekao kad ste se rodile. Morvena i Morgana.
Ona je govorila da si ti izabrao imena", rekla sam, ne ba glasno, dok sam zurila kroz
otvoren prozor u pokretni pavork zaravnjenih polja prekrivenih raznim rastinjem. Neka od
njih su strnjita, a neka su uzorana.
Valjda i jesam", rekao je. Ona je pravila sve te spiskove, pa me je naterala da
odaberem. Sva su imena bila vrlo duga i vrlo velka. Ja sam govorio da e biti predugako, a
ona da e ljudi to vrlo brzo skratiti. Jesu li?"
Jesu", odgovorila sam, i dalje zurei kroz prozor. ,,Mo, ili Mor. Ili Mori." Mori Felps je
ime koje u koristiti kada postanem poznata pesnikinja. Tako se sada potpisujem na
knjigama. Ex libris Mori Felps. A kakve veze Mori Felps ima s Morvenom Markovom i onim
to e joj se verovatno dogoditi u novoj koli? Jednog dana u se smejati ovome, govorila
sam sebi. Smejau se sa ljudima koji su toliko pametni i prefinjeni da sad ne mogu ni da ih
zamislim kako treba.
A jesu li ti sestru zvali Mog?
Nije me ranije pitao za nju. Odmahnula sam glavom, a onda shvatila da vozi i da ne
gleda u mene.
Nisu, rekla sam. Obe su nas zvali Mo, ili Mor.
Ali kako su vas razlikovali? Uopte nije gledao, palio je novu cigaretu.
Nisu nas razlikovali." Osmehnula sam se za sebe.
Ne smeta ti to e u koli biti Markova?"
Nije vano. U svakom sluaju, ti to plaa", rekla sam.
Okrenuo se ka meni i pogledao me na sekund, a onda ponovo usmerio pogled na
drum.
Moje sestre plaaju", rekao je. Ja imam samo onoliko novca koliko mi one daju. Jesi li
upoznata s mojom porodinom situacijom?"
ta tu ima da se zna? Nisam o njemu znala nita izuzev da je Englez, zbog ega sam se
neprekidno tukla s decom na igralitu, i da se oenio mojom majkom kada je imala
devetnaest godina, da bi onda odmaglio dve godine kasnije dok je ona u bolnici raala jo
jednu bebu, bebu koja je umrla od tog oka.
Ne", rekoh.
Moja majka je bila udata za oveka po imenu arls Bartlbi. On je bio prilino bogat.
Imali su tri erke. Onda je doao rat. On je 1940. otiao u Francusku da se bori i tamo su ga
zarobili i odveli u logor za ratne zarobljenike. Moja majka je ostavila moje tri male sestre kod
njihove bake u Old holu, to je kua koju smo upravo napustili. Pola je da radi u kantini
britanskog vazduhoplovstva, da pomogne u ratu koliko je mogla. Tamo je upoznala poljskog
pilota po imenu Samjuel Markova i zaljubila se u njega. On je bio Jevrejin. Ja sam se rodio u
martu 1944. U septembru 1944, Bartlbi je izaao iz logora i vratio se kui u Englesku, gde su
se on i moja majka razveli. Ona se udala za mog oca, koji je tek bio saznao da mu je itava
porodica ubijena u Poljskoj."
Da li je i on imao enu i decu? Bila sam sigurna da jeste. Poljski Jevrejin! Ja sam delom
Poljakinja. Delom sam Jevrejka! Sve to znam o judaizmu potie iz Kantikuluma za Lajbovica i
Umiranja iznutra. Pa, i iz Biblije, neka bude.
Moja majka je imala neto svog novca, ali ne mnogo. Moj otac je nakon rata napustio
vazduhoplovstvo, pa je radio u fabrici u Ajronbridu. Bartlbi je svoj novac i kuu ostavio
mojim sestrama. Kad mi je bilo trinaest godina, majka mi je poginula u nesrei. Moje sestre,
koje su tada ve bile odrasle, dole su joj na sahranu. Antea je ponudila da plate moje
kolovanje i moj otac je prihvatio. Dotiraju me od tada do dana dananjeg. Kao to zna, ja
sam se oenio na polovini studija."
ta se dogodilo s Bartlbijem?", pitala sam. Sigurno nije mogao biti mnogo stariji od
mog dede.


Ubio se kada su devojke napunile dvadeset i jednu", rekao je, tonom koji nije ostavljao
prostora za dalja pitanja.
A ime se ti... bavi?", pitala sam.
One dre buelar, ali ja upravljam imanjem", odgovorio je. Bacio je opuak u
pepeljaru iz koje je presipalo. One mi daju platu, a ivim u kui. Ba onako viktorijanski."
Je l tu ivi otkako si pobegao?", pitala sam.
Da."
Ali one su rekle da ne znaju gde si. Moj deda je doao i razgovarao s njima, ak
ovamo." Bila sam ozlojeena.
Lagale su." Uopte nije gledao u mene. Da li te je moje bekstvo mnogo muilo?"
I ja sam pobegla od nje", rekla sam, to nije bilo odgovor na njegovo pitanje, ali izgleda
da je bilo dovoljno.
Znao sam da e se tvoji baba i deda starati o vama", rekao je.
Jesu se starali", rekla sam. Nije trebalo o tome da brine."
Ah, rekao je.
Tada sam shvatila da je samo moje prisustvo u njegovim kolima zapravo straan
prekor. Kao prvo, tu sam samo jedna ja, a ostavio je za sobom bliznakinje. Kao drugo, ja sam
bogalj. Tree, tu sam, kod njega; pobegla sam. Morala sam da zatraim pomo od njega a
to je jo gore, morala sam da zatraim pomo od njega preko socijalne slube. Daleko od
toga da je aranman koji je napravio za nas bio primeren, to je oigledno. tavie, samo moje
postojanje tu i u tom trenutku ukazivalo je na to da je oajan roditelj. A, istini za volju, i jeste
oajan. Bez obzira na to to smo imale majku, ostaviti dve bebe nije neto prihvatljivo u
stvari, u teoriji, ostaviti bebe s njom je naroito udno i neodgovorno. Ali i ja sam joj pobegla.
Ne bih volela da sam odrasla na bilo koji drugi nain, rekla sam mu. Moji edo i
baka. Doline. Dom. Zaista. Bilo je toliko toga lepog tamo. Imala sam najbolje mogue
detinjstvo.
Uskoro u te odvesti da upozna mog oca, moda na tromeseju, rekao je. Dao je
migavac i skrenuli smo izmeu dva bresta koja su se suila, pa na kolski prilaz od nasutog
ljunka koji je krkao pod tokovima automobila. Bio je to Arlingharst. Stigli smo.
Prva stvar koja se dogodila u koli bila je svaa oko hemije. To je velika i elegantna
kua na pripadajuem imanju i izgleda dostojanstveno i viktorijanski. Ali ovo mesto smrdi
na kolu na kredu, kupus, sredstvo za dezinfekciju i znoj. Direktorka je imala lepe manire i
bila je hladna. Nije mom ocu dozvolila da zapali cigaretu, to ga je izbacilo iz takta. Stolice su
joj preniske. Ja sam sa svoje jedva ustala. Ali nita od toga ne bi bilo vano da nije bilo
rasporeda asova koji mi je dala. Kao prvo, svakoga dana imam tri sata igara. Kao drugo,
likovno i veronauka su obavezni predmeti. Tree, mogu da pohaam ili hemiju ili francuski,
odnosno ili latinski ili biologiju. Odabir ostalih predmeta je bio lak, kao kad sam birala da li
u fiziku ili domainstvo, i da li u istoriju ili muziko.
Robert Hajnlajn u knjizi Ima skafandar, spreman da putuje kae da su jedine stvari koje
vredi uiti istorija, jezici, hemija i fizika. U stvari, on tu dodaje i matematiku, ali iskreno
mislim da su kod mene zaboravili matematiki deo mozga. Mor je dobila sve vezano za
matematiku. Ako to izuzmemo, sve drugo je bilo isto i kod mene i kod nje: ili smo shvatale
istog trenutka, ili nisi neto mogao da nam utuvi u glavu ni builicom. Kako moe da
razume Bulovu algebru kad jo ima problema s deljenjem?, pitao je u oajanju moj
nastavnik matematike. Ali Venovi dijagrami su prosti, a deljenje je i dalje problematino.
Najtei od svega su mi bili oni zadaci s ljudima koji nemotivisano rade nerazumljive
stvari. Bila sam sklona da odlutam u mislima od rezultata zadatka i ponem da se pitam
zato bi ljude zanimalo u koje e se vreme mimoii dva voza (moda su pijuni), zato toliko
insistiraju na tome ko e gde sedeti (razvedeni), ili a ovo mi je nerazumljivo do dana
dananjeg ko bi punio kadu bez upotrebe epa.


Sa istorijom, jezicima, fizikom i hemijom nemam takvih problema. Kada se matematika
upotrebljava u fizici i hemiji, to uvek ima smisla, a pored toga, dozvoljavaju ti i da koristi
digitron.
Ja moram da idem i na latinski i na biologiju, a i na francuski i hemiju", rekla sam,
podigavi pogled s rasporeda. Ali ne moram da idem ni na likovno ni na veronauku, tako
da e biti lako da se naprave izmene.
Direktorica je na to iskoila iz koe, zato to su rasporedi asova oito svetinja, ili tako
neto. Nisam je ba sluala.
U ovu kolu ide preko petsto devojica, da li predlae da sve njih ispomeram da bih
tebi ugodila?"
Otac, koji je bez sumnje takoe itao Hajnlajna, podrao me je u tome. Vie verujem
Hajnlajnu nego direktorici u svako doba. Napokon smo postigli kompromis, prema kome u
ja odustati od biologije ako zauzvrat dobijem sva tri preostala predmeta, to se moe izvesti
uz malo premetanja asova. Na hemiju u ii s drugim odeljenjem, ali ba me briga za to.
Zasad je to bila mala ali dovoljna pobeda, pa sam pristala da mi se pokae spavaonica i da
upoznam kuepaziteljku i nove prijatelje.
Otac me je poljubio u obraz kad smo se pozdravljali. Posmatrala sam ga kako izlazi
kroz glavna vrata i kako pali cigaretu istog trena kada se naao na otvorenom.


Ispostavilo se da je pria o seoskom krajoliku obina glupost.
Pa, jeste tako u izvesnom smislu. Arlingharst stoji usamljen na sopstvenim sportskim
terenima, a okruuje ga poljoprivredno zemljite. Nema ni pedlja zemlje trideset kilometara
uokolo koji neko ne koristi. Tu su krave, glupe i rune, crno-bele kao krave-igrake, a ne
braon kao prave krave koje smo viali na raspustu. (Ovim kravama ne moe da kae: Ti
si prava braon krava.) One se motaju po polju dok ne doe vreme za muu, a onda se jedna
po jedna vrate u svoja dvorita. Ovog popodneva, kada su me pustili da proetam po
kolskom imanju, shvatila sam da su ove krave glupe. Kao govedo. Znala sam taj izraz, ali
nikada nisam shvatala koliko bukvalan moe biti.
Ja potiem iz velkih dolina. S razlogom ih zovu Dolinama. To su uzane i strme
lednike doline i na njihovom dnu nema mnogo zaravni. Takvih dolina ima irom Velsa.
Veina njih ima crkvu i nekoliko gazdinstava, i oko hiljadu ljudi u itavoj dolini. To je
prirodan broj ljudi koji tu moe da se izdrava. Naa dolina, Dolina Kinon, kao i nai susedi,
ima populaciju od vie od sto hiljada, gde svi ive u nizovima viktorijanskih kua koji su
naikani uz padinu kao grozdovi i zbijeni jedni uz druge da jedva ima mesta i ve da se
okai. Kue i ljudi su zbijeni jedni uz druge, kao u gradu, gore nego u gradu, samo to ovo
nije grad. Ali kada se prou ti redovi, tu je divljina. A ak i dok ste meu tim kuama, uvek
moete podii pogled.
Moete podii oi ka gorama odakle vam dolazi pomo znaenje tog psalma uvek mi se
inilo oiglednim. Bregovi su bili prelepi, bili su zeleni, obrasli drveem, i ovce su etale
njima, a uvek su bili tu. Bila je to divljina u smislu da je bilo ko mogao otii tamo u svakom
trenutku. Nije pripadala nikome, za razliku od zaravnjenog, obraenog i ograenog
zemljita koje je okruivalo kolu. Bregovi su bili zajedniko zemljite. Pa ak je u dnu dolina
bilo reka i uma i ruevina, tamo gde su ljudi prestali da koriste elezare, gde su se nalazile
naputene industrijske zone. Ruevine bi prvo obrasle biljem, vratile bi se divljini, a onda bi
se uselio vilin-narod. Ono za ta smo mislile da e se dogoditi s fabrikom ugljenih briketa
zaista se i dogodilo. Samo je bilo potrebno malo vie vremena nego to smo oekivale.
Detinjstvo smo provele igrajui se u ruevinama, nekada same, a nekada s drugom


decom ili vilovnjacima. Nismo razumele ta su te ruevine zapravo, dugo nismo to shvatale.
Blizu kue tete Flori nalazila se stara elezara u kojoj smo se stalno igrale. Tamo je bilo i
druge dece, pa smo se ponekad igrale s njima, predivne partije murke u kojima smo se jurili
kroz elezaru. Nisam znala ta je uopte elezara. Ako bi me neko pritegao, etimoloki bih
prokljuvila da je tu neko sigurno nekada pravio elezo, ali niko me nije pritezao. Bilo je to
tek mesto, stvar. U jesen bi sve obraslo vrbicom. Bilo je udno to uopte znamo ta je to
mesto nekad bilo.
Veina tih ruevina u kojima smo se igrali, po umama, nije imala ime i mogla je da
bude bilo ta. Zvali smo ih vetija brvnara, dinov dvorac, vilinska palata, a mi smo se igrali
kao da su one Hitlerova poslednja utvrda ili zidine Angbanda, ali to su u stvari bili razrueni
ostaci industrije. Vilin-narod ih nije sagradio. Oni su se uselili i doneli zelenilo kad su ih ljudi
napustili. Vilovnjaci nisu mogli nita da naprave, nita stvarno. Nita nisu mogli da urade.
Zato smo im bile potrebne. Mi to nismo znale. Bilo je toliko toga to nismo znale, to nam
nije palo na pamet da pitamo. Pre nego to su doli ljudi, pretpostavljam da je vilin-narod
iveo u drveu i da nije imao kue. Moe biti da su farmeri ostavljali mleko za njih. Nije ih ni
bilo mnogo.
Ljudi su doli u Doline, ili su, tanije, njihovi preci doli, s poetkom industrijske
revolucije. Pod bregovima je bilo gvoa i uglja, i u Dolinama su nicali gradii koji su se
punili ljudima. Ako ste se ikada pitali zato nije bilo velke imigracije u Novi svet kao to je
bilo sa Ircima i kotima, toga nije bilo zato to ljudi nisu morali na isti taj nain da napuste
svoje farme. To je bilo zato to su u svojoj zemlji imali kuda da odu. Ili su bar mislili da je to
njihova zemlja. I Englezi su doli. Velki jezik se izgubio. Velki je bio prvi jezik moje bake,
drugi jezik moje majke, a ja ga samo natucam. Porodica moje bake je dola iz zapadnog
Velsa, iz Karmardenira. Tamo jo imamo roake, Meri sa sela i njene.
Moji preci su doli kao i svi drugi, nakon to su otkriveni gvoe i ugalj. Ljudi su poeli
da grade topionice na licu mesta, elezniku prugu da gvoe odvoze, kue za radnike, jo
topionica, jo rudnika, jo kua, sve dok doline nisu uzdu i popreko bile ipartane
nastambama. Bregovi su uvek bili tu, izmeu svega toga, a vilin-narod mora da se uurio
na bregovima. A onda je gvoa nestalo, ili ga je bilo jeftinije proizvoditi na nekom drugom
mestu, pa je, i pored toga to se ugalj i dalje iskopavao, sve to bilo tek alosni zaostatak
buma koji se dogodio sjo godina ranije. elezare su naputene. Kopovi su zatvoreni. Neki
ljudi su otili, ali veina je ostala. Tada je to ve postao dom. U vreme kada smo se mi rodile,
hronina nezaposlenost postala je ve stvar svakodnevice, a vilin-narod se dounjao nazad u
doline i zauzeo ruevine koje niko nije eleo.
Odrasle smo slobodno se igrajui meu ruevinama i nismo imale pravu predstavu o
toj istoriji. Bilo je to divno mesto za decu. Bilo je naputeno, zaraslo i zapostavljeno, a kad
biste se iskrali iz stambene zone, bilo je divlje. Uvek se moglo krenuti uz planinu u pravu
prirodu, sa stenama, drveem i neuglednim ovcama runa posivelog od ugljene praine. (Ne
razumem zato ljudi vole ovce. Mi smo ih terali od sebe tako to smo za njima vikali: Jagnje
na ranju! Teta Tig bi se uvek trgla na to i govorila nam da to ne radimo, ali mi smo i dalje
to radile. Silazile su u dolinu, pa su prevrtale kante za smee i unitavale ljudima bate. Zbog
njih si morao da zatvara kapiju.) Ali ak je i u dolini sve bilo izbrazdano drveem i
ruevinama. Bilo ih je svuda, usred grada, ispod grada i paralelno uz grad. Nije to bio jedini
krajolik koji smo poznavale. Ile smo u Pembrukir na raspustu, a pele smo se i na prave
planine, na Brekon Bikons, i ile do Kardifa, a to je grad, s gradskim prodavnicama. Doline
su bile na dom, predstavljale su pejza normalnosti i mi to nikada nismo preispitivale.
Vilovnjaci nikada nisu tvrdili da su oni izgradili ruevine. Sumnjam da smo ih pitale,
ali da jesmo, oni bi se samo nasmejali, kao to su se smejali veini naih pitanja. Bili su samo
neobjanjivo prisutni ili, nekih dana, neobjanjivo odsutni. Ponekad su razgovarali s nama, a
nekim drugim prilikama beali od nas. Kao i kad su u pitanju bila druga deca koju smo


poznavale, mogle smo da se igramo s njima ili bez njih. Jedino to nam je zaista bilo
neophodno bilo je prisustvo one druge i naa mata.
Mesta mog detinjstva bila su povezana maginim stazama kakve nije koristio gotovo
niko od odraslih. Oni su imali svoje drumove, a mi te staze. One su bile namenjene
peaenju, bile su drugaije i posebne, ire od puteljka, ali nedovoljno velike za automobile,
katkad paralelne s pravim drumovima, dok su ponekad vodile ni od ega do niega, od
vilinske ruevine do Minojevog lavirinta. Davale smo im imena, ali smo bespogovorno znale
da se zapravo zovu ,,dranice. Nikada tu re nisam obrtala u ustima, niti shvatala ta
zapravo znai: tranice. U velkom jeziku se pomuuje prvi suglasnik. U stvari, to se deava
u svim jezicima, ali su za to uglavnom potrebni vekovi, dok se u velkom to dogaa jo dok
govori. Tranice se pretvaraju u dranice, naravno. Nekada je na tim dranicama bila pruga
kojom su se vozili vagoni puni gvozdene rude i uglja. Danas su tako puste i posute liem i
koriste ih samo deca i vilovnjaci, a nekada su to bile male eleznike pruge.
Nije da nismo poznavale istoriju. ak i ako u obzir uzmemo samo stvarni svet, znale
smo vie istorije od veine ljudi. Uili su nas o peinskim ljudima, Normanima iTjudorima.
Znale smo gomilu linih pria iz Drugog svetskog rata. Znale smo ak i veliki deo porodine
istorije. To samo nije bilo povezano s krajolikom. A krajolik je bio ono to nas je uobliilo, to
nas je uinilo onim to jesmo dok smo odrastale u njemu, ono to je na sve uticalo. Mislile
smo da ivimo u fantastinom krajoliku, dok je on zapravo bio naunofantastian. U svom
neznanju, mi smo, igrajui se, prolazile kroz predeo koji smo nasledile od patuljaka i
dinova, i uzimale vilinski posed kao daje na. Dranicama sam nadevala imena iz Gospodara
prstenova, mada je trebalo da prepoznam da su iz Hrizalida.
Neverovatno je kako stvari mogu biti velike, a da ih ipak previdimo.


kola je grozna, kao to sam i oekivala. Pod jedan, ba kao to sam i znala iz svih onih
kolskih pria, jedna od najvanijih stvari u internatu su igre. Ja nikako nisam u stanju da
uestvujem u igrama. Pored toga, sve ostale devojke imaju isto poreklo. Skoro sve su
Engleskinje, iz nekih ne preterano dalekih mesta, i proizvod su istog krajolika kao i ma.
Postoje male varijacije u veliini i obliku, ali veina njih ima isti --naglasak. Moj naglasak,
koji je za Doline bio prilino otmen i odmah je svima tamo ukazivao na moje klasno poreklo,
ovde me je igosao kao stranca i varvarina. Kao da nije dovoljno loe to to sam obogaljeni
varvarin, tu je i injenica da nisam stigla na poetak kolske godine i da sam upala u
odeljenje u kome se svi meusobno poznaju ve dve godine, gde postoje neprijateljstva i
savezi prema kojima se razred deli, a o kojima ja nita ne znam.
Sreom, sve sam to brzo shvatila. Nisam glupa. Nikada ranije nisam ila u kolu gde
svi ve nisu poznavali mene, ili bar moju porodicu, i nikada nisam dolazila u novu kolu
sama, ali upravo sam preivela tri meseca u domu za nezbrinutu decu, pa ovo nikako ne
moe biti gore. Koristei naglasak kao pokazatelj, identifikovala sam i ostale varvare, jednu
Irkinju (Dirdri, koju zovu Drndara) i jednu Jevrejku (eron, koju zovu Sere). Dajem sve od
sebe da se s njima sprijateljim.
Namrteno pogledam druge devojke kada pokuaju da me zadirkuju, da mi popuju ili
da me maltretiraju, i drago mi je to vidim da me namrteni pogled slui kao i uvek. Stalno
mi nadevaju imena, Velka Guska, Lopua i Komunjara, kao i neke malo opravdanije
nadimke kao to su epava i lihtara. Komunjara zato to misle da mi je prezime rusko.
Pogreila sam kad sam pomislila da im nita nee znaiti. Utinu me ili me bubnu kad
pomisle da im nita ne mogu, ali nema pravog nasilja. To nije nita, ba nita, posle doma.
Imam svoj tap i namrteni pogled, a ubrzo sam poela i da im priam prie o duhovima kad


se ugasi svetio. Neka me se i plae, samo da me ostave na miru. Neka me mrze, samo da me
se plae. To je dosta dobra strategija za ivot u internatu, bar je Tiberiju to upalilo. Rekla sam
to eron, a ona me je pogledala kao da sam vanzemaljac. ta? ta? Nikada se neu naviknuti
na ovo mesto.
Vrlo brzo sam postala najbolja u odeljenju iz svih predmeta osim iz matematike. Bre
nego to sam oekivala. Mogue je da ove devojke nisu pametne kao gimnazijalke? Tamo
nam je nekoliko njih bilo nekakva konkurencija, ali ovde izgleda nema nieg slinog.
Munjevito sam se uzdigla iznad ostalih. Moja popularnost, to je vrlo udno, istovremeno je
zbog mojih ocena i porasla i opala u izvesnoj meri. Ba njih briga za asove i mrze to ih
pobeujem, ali za odline ocene dobijate bodove za svoju kuu, a do kunih poena im je
izuzetno stalo. Deprimira to u kojoj meri su internati upravo onakvi kakvima ih je opisala
Inid Blajton, a i ono po emu se razlikuju samo je jo gore.
as hemije s drugim devojkama je mnogo bolji. Dri ga stareina za prirodne nauke,
jedini mukarac koji predaje u koli, a devojke deluju mnogo zainteresovanije za predmet
koji sluaju. Hemija je najbolja stvar u programu, mnogo mi je drago to sam se izborila da je
sluam. Ba me briga to ne idem na likovno mada bi tetu Tig bilo briga. Nisam joj pisala.
Razmiljala sam o tome, ali se ne usuujem. Ne bi ona rekla mojoj majci gde sam ona je
poslednja osoba koja bi to uradila ali ne smem da rizikujem.
A onda sam jue pronala biblioteku. Imam dozvolu da ovde provodim ono vreme
kada bi trebalo da sam na igralitu. Odjednom to to sam bogalj poinje da mi deluje kao
prednost. Nije to neka predivna biblioteka, ali mnogo je to bolje nego nita, pa se ne alim.
Proitala sam sve knjige koje mi je otac pozajmio. (Bio je u pravu u pogledu druge polovine
Carske zvezde, ali sama Carska zvezda je jedna od najboljih stvari koje sam ikada itala.) Ovde se
na policama moe nai Morski bik i jo jedna knjiga od Meri Reno za koju nikada nisam ula,
koja se zove Dvokoliar, kao i tri naunofantastina romana za odrasle od K. S. Luisa. Zidovi
su obloeni drvetom, a stolice su stare i presvuene su ispucalom koom. Zasad mi se ini da
ovo mesto ne poseuje niko izuzev mene i bibliotekarke, gospoice Kerol, prema kojoj sam
uvek ljubazna.
Sada imam priliku da vodim dnevnik. Jedna od najgorih stvari ovde jeste to koliko je
nemogue biti sam i kako te ljudi stalno pitaju ta to radi. Piem pesmu ili Piem
dnevnik" su odgovori koji bi znaili smrtnu presudu. Nakon prvih nekoliko dana, prestala
sam i da pokuavam, iako sam zaista elela da piem. Ve ionako misle da sam aknuta. U
spavaonici sam s jo jedanaest devojaka. ak ni u kupatilu nisam sama nema vrata na tu-
kabinama, ni na klozetima, a sve one, naravno, smatraju da klozetski humor predstavlja
vrhunac duhovitosti.
Kroz prozor biblioteke vidim grane jednog bresta koji umire. Brestovi umiru na sve
strane, to je holandska bolest. Nisam ja za to kriva. Ne mogu ja tu nita. Ali stalno mislim
kako bih moda i mogla, kad bi mi vilovnjaci rekli ta da radim. To je jedna od onih stvari
gde moda postoji neto to bi pomoglo. Drvee na umoru je veoma tuan prizor. Pitala sam
bibliotekarku i ona mi je dala jedan stari broj Novog naunika, u kome sam proitala vie o
tome. To je gljivina bolest koja je dola iz Amerike s poseenim deblima. Zbog toga mi se jo
vie ini da bi neto moglo da se uradi. Svi brestovi su jedan isti brest, klonovi su u pitanju,
pa su se zato i svi zarazili. itava vrsta nema prirodnu otpornost, zato to ne postoje
varijacije. I blizanci su klonovi. Kada pogledate drvo bresta, nikada ne biste pomislili da je
ono samo deo sveg ostalog drvea. Videli biste samo drvo bresta. Isto je tako i kad ljudi sad
pogledaju mene: oni vide osobu, a ne jednu od bliznakinja.





Posle pisanja domaeg, a pre veere, imamo slobodnih pola sata. Jue nije padala kia,
pa sam u suton izala napolje. Odetala sam do granice kolskog imanja. Tamo se nalazi
livada na kojoj su crno-bele krave. Zurile su u mene apatino. Tu se nalazi i jarak, a i pojas
ratrkanog drvea. Ako ovde uopte ima vilin-naroda, to je izgledalo kao mesto gde bi mogli
iveti, prohladno i vlano. Nebo je gubilo boju a da uopte nije bilo sunca koje bi vidljivo
zalazilo.
Vile i vilovnjake je teko s namerom pronai ak i kada znate gde se nalaze. Uvek sam
mislila da su vile i vilovnjaci kao peurke, naletite na njih kada na to ne mislite, ali ih je teko
uoiti kada ih traite. Nisam ponela svoju alku za kljueve, a sve to sam imala na sebi bilo je
novo i nije imalo povezanost, tako da nita od toga nisam mogla upotrebiti. Ali tap je bio
star i od drveta, i s njim bi moglo da upali. Pokuavala sam da mislim na brestove i na to
kako bih mogla da im pomognem. Pokuavala sam da umirim um.
Sklopila sam oi i oslonila se o tap. Pokuavala sam da zanemarim bol i da zanemarim
ogromnu prazninu tamo gde se nekada nalazila Mor. Bol je teko odagnati, ali znala sam da
ih to plai vie od svega. Setila sam se kako su se razbeali i odskoili unazad kao zastraene
ovce kada sam onda iza Kamelota posekla ruku. Obino mi je bol u nozi iz dva dela, otro
probadanje i sporo iganje. Ukoliko se umirim i uspostavim ravnoteu, iganje se utia u
lako trnjenje, a probadanja nema osim kada prebacujem teinu s noge na nogu, tako da sam
pokuala sve to i uspela da umirim bolove. Pokuavala sam da zamislim ta smo radile kada
smo elele da ih prizovemo. Otvorila sam um. Nita se nije dogodilo.
Dobar dan?, rekla sam oprezno, na velkom. Ali moda vile i vilovnjaci u Engleskoj
govore engleski? A moda ovde i nema vilin-naroda? Ovaj krajolik nema mnogo mesta gde
bi oni mogli iveti. Krave su odlutale. Mora da je bilo vreme mue. Sa strane jarka blie koli
bilo je bunja, neto zakrljale jarebike i jedno drvo lenika. Levu ruku sam poloila na
glatku koru lenika, sada ve bez neke nade da e se bilo ta dogoditi.
U kronji je stajao jedan vilin-stvor. Bio je oprezan. Uvek sam primeivala koliko su vile
i vilovnjaci sliniji biljkama nego bilo emu drugom. Kod ljudi i ivotinja postoji jedan
uobiajeni ablon: dve ruke, dve noge, jedna glava jednako je osoba. Ili: etiri noge i vuna
jednako je ovca. Ali kod biljaka i vilin-naroda postoje odlike koje ukazuju na to ta su,
premda drvo moe imati proizvoljan broj grana koje izrastaju iz svakakvih mesta. Postoji
nekakav ablon, ali jedan brest nee izgledati sasvim isto kao neki drugi, a moda e
izgledati i sasvim drugaije, zato to je svako drvo drugaije raslo. Vile i vilovnjaci najee
su ili veoma lepi ili sasvim uasni. Svi imaju oi, a veina njih ima i neto to se prepoznaje
kao glava. Neki od njih imaju udove koji blago podseaju na ljudske, dok kod drugih oni
vie podseaju na ivotinjske, a kod treih ne lie ni na ta drugo. Ovo je bio jedan od tih. Bio
je izduen i vretenast, koe grube kao kora drveta. Dok mu ne ugledate oi, koje su nekako
utonule, pomislili biste da je u pitanju nekakva puzavica prekrivena paukovom mreom.
Isto kao to hrast ima irove i lie u obliku ake, a lenik ima svoje oraaste plodove i male
vijugave listove, veina vila i vilovnjaka je vornovata i siva ili zelena, kao to je i veina njih
negde dlakava. Ovaj je bio siv, stvarno veoma vornovat i prilino je naginjao ka onim
uasnim.
Vilin-narod nije ba lud za imenima. Mi smo davale imena onim vilama i vilovnjacima
koje smo poznavale kod kue, i oni su se na njih nekad odazivali, a nekad nisu. Kao da su im
bila smena. Oni ni mestima ne daju imena. ak ni sebe ne zovu vilama i vilovnjacima, to
smo izmislili mi, ljudi. Kad bolje razmislim, imenice im uopte nisu jaa strana, a nain na
koji priaju... Bilo kako bilo, ovaj vilin-stvor mene uopte nije poznavao, a ni ja njega, pa
nisam ni imala neko ime niti lozinku koju bih mogla da upotrebim. Samo me je tako gledao,
kao da bi svakog trenutka mogao da odskakue, ili da se ponovo stopi s kronjom drveta.


Pol je jo jedna od diskutabilnih stvari kada je vilin-narod u pitanju, izuzev kada to nije
sluaj jer neko od njih ima dugu kosu koja se vijori, ukraena s mnogo cvea, ili penis koji je
velik koliko i ostatak njihovog tela, ili tako neto.
Prijatelju, rekoh, a s tim ne bi trebalo da pogreim.
A onda je, iz krajnje nepominosti, vilin-stvor eksplodirao u bujicu pokreta i rei.
Bei! Opasno! Nala! Vilin-narod ba i ne pria kao ostali svet. Koliko god vi eleli da
oni budu kao Galadrijela, niko od njih nikada nee odrati takav govor. Ovaj je to rekao i
iezao, sve odjednom, pre nego to sam mu mogla rei ko sam, ili ga pitati za brestove i da
li postoji neto to bih mogla da uinim. inilo mi se kao da sam samo trepnula, ali nisam.
Uvek je tako kada brzo nestanu nestanu izmeu dva otkucaja srca, nestanu kao da ih nikada
nije ni bilo.
Opasno? Nala? Nemam pojma ta je to znailo. Nisam videla nikakvu opasnost, ali
sam se zaputila nazad ka koli, gde je zvono oglaavalo veeru. Bila sam jedna od poslednjih
u redu, ali ta hrana ne vredi niemu, ak ni kad je topla. Opasnost me nije pronala, niti sam
ja pronala opasnost, veeras barem ne. Pila sam vodnjikavi kakao i nadala se da je vilin-
stvor dobro. Drago mi je to je tu, makar i ne bio ba komunikativan. To mi je kao komadi
doma.


Jutros sam otkrila ta je vilin-stvor mislio kada je rekao ,,nala i ,,opasno. S potom je
stiglo i pismo od moje majke.
Ne znam kako joj je to to sam pronala vilin-stvora pomoglo da sazna gde se nalazim.
Stvari na svetu ne funkcioniu lepo i logino. Vile i vilovnjaci joj ne bi rekli, a ako ima ljudi
koji su joj to mogli rei, oni su mogli to uiniti bilo kad. Ja mislim da me je ona traila. To to
se nalazim u nepoznatom okruenju i to su mi sve stvari nove ini da budem teka za
pronalaenje kod sebe imam tek tap i aicu svojih stvari, a ono to je imala od mojih
stvari uglavnom je do sada ve poelo da gubi svoju mo. Ali privukla sam njenu panju
kada sam otvorila um da pozovem vile. Moda joj je zbog toga neko dao moju adresu, ili je
za nju direktno saznala. Nije to ni vano. Gotovo da se uvek moe pronai lanac sluajnosti
koji opovrgava postojanje magije. To je zato to magija ne deluje kao u knjigama. Ona
pokree te lanane sluajnosti. Upravo to je magija. To je kao da ste pucnuli prstima i stvorila
se rua, ali to je zato to je neko bacio iz aviona ruu ba u pravi as da vam padne u ruku.
Postojao je i pravi avion i prava osoba i prava rua, ali to ne znai da magija nije zasluna za
to to u ruci imate ruu. Tu sam ja uvek greila. elela sam da magija deluje magino.
Oekivala sam da deluje kao u knjigama. Ako uopte lii na neku knjigu, onda je to ponajpre
Nebeski strug. Mislile smo da e se fabrika briketa raspasti u paramparad pred naim oima, a
odluka o njenom zatvaranju je zapravo doneta u Londonu nekoliko nedelja pre toga, jedino
to ne bi bila doneta da nismo bacile ono cvee. Tee je magiju tako shvatiti nego kad bi
funkcionisala kao u priama. A mnogo je lake otpisati je, sve se to moe otpisati ako si po
prirodi skeptian, zato to uvek postoji zdravorazumsko objanjenje. Ona uvek funkcionie
kroz pojave u stvarnom svetu i uvek se moe porei.
I majino pismo je na neki nain takvo. Otrovno je, ali otrov je takav da se ne bi video
kada biste ga nekome pokazali. Nudi da mi poalje Morine slike kada joj odgovorim. Kae
da joj nedostajem, ali da je sad red na moga oca da se malo stara o meni, to predstavlja tako
iskrivljeno vienje itave situacije da mi doe da je zbog toga udavim. A koverta je uredno
adresirana njenim unikatnim rukopisom na Morvenu Markovu, to znai da zna za ime koje
koristim.
Uplaena sam. Ali elela bih te slike i prilino sam sigurna da sam izvan njenog


domaaja.


Danas pada kia.
Otila sam do grada, Osvestrija, i nije ba neki grad, i kupila ampon za eron. Ona ne
moe subotom da koristi novac poto je Jevrejka. Pronala sam biblioteku, ali zatvara se u
podne. emu biblioteka koja se subotom zatvara u podne? To je tako tipino za Engleze,
asna re. Nema knjiare, ali imaju supermarket u kome se prodaje neto knjiga, samo
bestseleri, ali bolje ita nego nita.
Vratila sam se i ostatak slobodnog popodneva provela u biblioteci, okirano itajui
Dvokoliara. Nije mi ranije palo na pamet da su mukarci koji se zaljubljuju jedni u druge u
romanima Renoove iz antike Grke u stvari homoseksualci, ali sada, naravno, shvatam da
jesu. itala sam je kradomice, kao da e neko da mi je otme ako sazna o emu je. Zapanjena
sam to se nalazi u kolskoj biblioteci. Pitam se da li sam ja prva osoba koja je proitala ovu
knjigu jo od 1959, kad su je kupili.


Nedeljom po podne bi trebalo da piemo pisma kui. Pisala sam svom ocu, Danijelu,
prilino duga pisma koja su u celini bila o knjigama, ako se izuzme ovla pomenuta nada da
su on i moje tetke dobro. On mi je odgovorio na slian nain i poslao mi paket u kome je bila
jedina knjiga koja mi stvarno nije bila potrebna, trotomno izdanje Gospodara prstenova u
tvrdom povezu. Depno izdanje koje imam poklonila mi je teta Tig. Poslao mi je i Zmajev let,
koji je u stvari Vejrova potraga" i ta se zbilo odmah nakon nje, Grad iluzija od Legvinove i
Let konja od Larija Nivena. Nije loa, ali bolje su mi Prsten i Poklon sa zemlje.
Danas sam napisala pismo majci. Rekla sam joj da sam dobro i da mi je lepo u koli.
Prenela sam joj svoje ocene i kako se kotiram u razredu. Ispriala sam joj za rezultate koje
moja kua postie u hokeju i lakrosu. Bilo je to pismo za primer i zapravo sam ga zasnovala
na pismu koje je moja irska prijateljica Dirdri, koja ne voli da pie, napisala svojim
roditeljima. Zauzvrat sam dopustila Dirdri, koju ja nikada ne zovem Drndara, da prepie od
mene prevod iz latinskog. Ona je u stvari vrlo fina nije ba inteligentna, i uvek koristi
pogrene rei, ali je izuzetno dobroduna. Mislim da bi me pustila da prepiem njeno pismo
i bez ikakve nadoknade.


Moje pismo je urodilo plodom bezmalo sa sledeom isporukom pote. Kao to je i
obeala, poslala je fotografiju. Na njoj je jedna od nas kako na plai pravi zamak od peska.
Mor je leima okrenuta aparatu i rukama gladila pesak. Ja sam gledala u aparat, ili u eda,
koji je aparat drao, ali sada se videla jedino moja silueta, zato to je progorela fotografiju na
mestu gde sam stajala.


U koli kao i obino. Najbolja sam u odeljenju iz svega osim iz matematike, kao i
obino. Otila sam do jarka da potraim vile, da ne bi bilo posle boja kopljem u trnje, ali


nisam nijednu videla. Brestovi i dalje umiru. itam Bekstvo sa nemeplanete, koje nije ni prineti
knjigama o Narniji. Jo jedno uasno pismo. Grevi u stomaku.


S magijom nikad ne zna na emu si. I nikada nisi sigurna da li si stvarno neto uradila,
ili si se samo igrala. A u svakom sluaju, ne bi trebalo da radim nita tog tipa, jer e privui
njenu panju, a toga ve imam isuvie.
Mor i ja smo leti izlazile napolje, kada nije padala kia, i igrale se. Pretvarale smo se da
smo vitezovi koji oajniki uvaju poslednje uporite ne bi li spasli Kamelot. Pretvarale smo
se da idemo u potragu. Dugo smo tako razgovarale s vilama i vilovnjacima, znajui da u
stvari izgovaramo i svoje i njihove rei. Bilo bi savreno mogue izbrisati vilin-narod iz svih
ovih seanja mada, naravno, nije mogue izbrisati Mor, tako da i dalje ne mogu da priam o
njima. Uopte ne mogu da priam o svom detinjstvu, zato to ne mogu da kaem ,,ja kada
mislim ,,mi, a ako kaem ,,mi, to onda dovodi do razgovora o tome kako imam sestru koja
je umrla, i ne mogu da priam o onome o emu sam htela. To sam otkrila tokom leta. Tako
da ne priam o tome.
etale smo dranicama, razgovarale, pevale i igrale se, a kada bismo se pribliile nekoj
od ruevina, poele bismo da se prikradamo, kao da nam to prua vie anse da ih
uhvatimo. Ponekad je onaj koga smo zvale Glorfindel kriom virio iza neke ruevine ne bi li
nas uoio, pa smo se divno zabavljale igrajui se s njima jurke. A ponekad su eleli da im
neto uradimo. Oni dosta toga znaju, ali malo toga mogu da urade, barem u stvarnom svetu.
Kae se u Gospodaru prstenova da su vilovnjaci iezli i da ive u potaji. Ne znam da li je
Tolkin znao za ovaj na vilin-narod. Nekada sam verovala da jeste. Nekada sam verovala da
ih je poznavao i da su mu oni priali prie, a on ih je zapisivao, a to bi znailo da je sve ono
istina. Vile i vilovnjaci ne umeju ba da lau. Ali, bilo kako bilo, oni ne govore njegovim
vilin-jezicima. Govore velki. I uglavnom ne lie toliko na ljude kao njegovi vilovnjaci. I
nama nikad nisu priali prie, prave prie nisu. Prosto su podrazumevali da mi sve znamo,
da smo deo svega, kao i oni.
Do samog kraja, to to smo ih upoznale donelo nam je samo dobro. A na kraju, mislim
da oni nisu razumeli. Ne, u stvari jesu. Sve im je bilo jasno kao dan. Mi smo bile te koje ne
shvataju.
Volela bih da je magija dramatinija.


Kad smo ve kod kopalja i trnja, danas sam pisala teti Tig.
Moja porodica je ogromna, a odnosi u njoj su sloeni, i sasvim je normalna na svaki
mogui nain. Radi se samo o tome... ne. Svaki pokuaj da nekom dobronamernom ko nita
o tome ne zna objasnim sve to unapred je osuen na propast.
Moja baka nije imala brae ni sestara, ali nju je podigla njena teta Sil zato to joj je majka
umrla. U stvari je jo komplikovanije od toga. Morau da se vratim jo jednu generaciju
unazad ako elim da ovo ima smisla. Kadvolader i Marion ,,Mam Teris doselili su se u
Aberder iz zapadnog Velsa, gde su ostavili gomilu rodbine. U Aberderu je on radio u
rudniku, dok je ona kod svoje kue radila kao privatna uiteljica i imali su petoro dece,
Silviju, Suzanu, Saru, ulamit i Sidnija. ao mi je sirote ulamit, ali ta su mogli, kad su ve
poeli s tim imenima koja se slau, pa dobili toliko enske dece?
Silvija se nikada nije udavala i odgajila je svu decu svojih sestara i brata.


Suzana se udala za oveka koji je bio od loe sorte. Bio je rudar. Tukao ju je, pa je ona
pobegla od njega i sa sobom povela obe erke. U ono vreme se bekstvo smatralo sramotom, a
ne batine, tako da je erke Gvendolin i Olven ostavila kod tete Sil i pola u London da radi.
Teta Gveni je odrasla u groznu osobu, udala se za teu Teda i dobila s njim dve erke od
kojih je imala petoro unuia koji su, iz njene prie, bili toliko savreni da niste mogli da ih
ne mrzite. Teta Olven je postala bolniarka i ivela je s drugom bolniarkom, tetom Etel, od
tridesetih pa nadalje. Njih dve su bile potpuno kao neki brani par i svi su se prema njima
tako i ophodili.
Sara se udala za svetenika po imenu Ogastus Tomas. To je za nju predstavljalo korak
navie na drutvenoj lestvici. Upoznali su se dok je on bio paroh u naoj lokalnoj crkvi,
Svetom Fejgansu, ali su se venali kada je dobio nametenje na poluostrvu Gover, blizu
Svonzija. Odveo je Saru sa sobom, i tamo su dobili sina, koji se takoe zvao Ogastus, ali koga
svi su zvali Gas, i koga je njegov otac vratio kod tete Sil da ga odgaji, nakon to je sirota Sara
umrla. Ujka Gas je bio ratni heroj i oenio se engleskom bolniarkom po imenu Ester koja
nije volela nikoga od nas. On je mojoj baki bio omiljeni roak, i nikada ga nije viala onoliko
esto koliko je elela.
ulamit se udala za Metjua Evansa, koji je bio rudar. Ona je bila majka moje bake i bila
je uiteljica pre nego to se udala, kao i njena majka pre nje. U stvari je bilo protivzakonito
biti prava uiteljica nakon udaje, ali ste mogli drati privatnu kolicu u svojoj kui, gde su
deca dolazila da ih poduavate. Imala je jednu bebu koja je umrla, a onda moju baku,
Rebeku, da bi zatim i sama umrla.
Sidni je u selu drao suknarsku radnju, a kasnije je postao i seoski poglavar. Oenio se
enom po imenu Florens, koja je umrla raajui tetu Flosi. Teta Flosi je pak imala troje dece,
a onda joj je mu umro od crne smrti, koju je dobio od pacova. Teta Flosi se onda vratila
poslu uiteljice, a decu dala teti Sil kao novu generaciju koju e ona odgajiti, tako da je moj
brat od tetke Pip, koji se rodio 1958, samo est godina pre mene, bio poslednja od Silvijinih
beba, dok je prva beba koju je ona odgajila, teta Gveni, tada ve imala ezdeset godina, s
obzirom na to da je roena 1898.
Pomisliete da je kod nas bilo uasno mnogo umiranja i biete u pravu, ali oni su bili
viktorijanci i nisu imali antibiotike niti ba neke sanitarne uslove i mislili su da svaku bolest
izazivaju mikrobi. I pored toga, mislim da su na neki nain svakako bili boleljivi, zato to
treba samo da pogledate porodicu Felps, pa da se vidi oigledna razlika. O njima u pisati
neki drugi dan. Moja teta Flori, dedina sestra, za sve je krivila obrazovanje koje su Terisovi
dobijali. Ne shvatam kako je to moglo da ih ubije a i teta Sil, koja je bila podjednako
obrazovana kao i svi ostali, ivela je vie od osamdeset godina. Nje se seam.
Kada se napie, izgleda mnogo komplikovanije nego to zaista jeste. Moda bi trebalo
da nacrtam porodino stablo. Ali nije ni vano. Ne morate da zapamtite ko su ovi ljudi.
Jedino to hou da kaem vezano za njih jeste da, kada imate ovako veliku porodicu, gde
svakoga poznajete i o svakome znate svaku priu, ak i prie o dogaajima koji su se
odigrali mnogo pre nego to ste se i rodili, i svi znaju ko si ti i sve prie o tebi, onda nikada
nisi samo Mor, nego Lukova i Bekina Mor, ili unuka Luka Felpsa. Takoe, i kada ti je
neko potreban, neko e ti se i nai. Moda to nee biti tvoji roditelji, pa ak ni baba i deda, ali
ako ima katastrofalnu potrebu da te neko odgaji, neko e da priskoi u pomo, kao to je to
inila teta Sil. Ali ona je umrla pre moje bake i, kada je meni bio potreban neko, nekako je ta
porodina mrea, na koju sam raunala da mi se nae u nevolji, nestala poput trambuline na
kojoj skae, a ja sam, umesto da ponovo odskoim u vazduh, snano tresnuia o zemlju. Oni
nisu eleli da priznaju da s mojom majkom neto nije u redu, a to su morali uiniti da bi
mogli da mi pomognu. A kada sam na kraju morala da se obratim socijalnoj slubi da bih od
nje pobegla, oni vie nisu mogli nita, jer je u oima socijalne slube tetka koju poznaje
itavog ivota niko i nita u poreenju sa ocem koga nikada nisi videla.


I on ima porodicu.


Kad bolje razmislim, Topli svetovi i oni drugi od Dejmsa Tiptrija mlaeg mogu dosta
dobro da pariraju drugom delu Dvanaest etvrti vetra.
Legvinova je i dalje bolja, ali ne tako ubedljivo kao to sam oekivala. Preostale dve
knjige koje su mi danas stigle u paketu to mi je otac poslao od elazni ja su, i jedna i druga.
Jo nisam poela da ih itam. Stvorenja svetlosti i tame je bila strano udna.


Devet prineva u Amberu i Puke Avalona su skroz super. Poslednja dva dana nisam nita
drugo radila nego samo itala. itava zamisao o Senki je fantastina, kao i Aduti, ali ono to
ove knjige ini tako dobrim jeste Korvinovo pripovedanje. Moram da proitam jo neto od
elazni ja.
Danas je stiglo pismo od tete Tig, zvui kao da joj je veoma laknulo to zna da sam
dobro. Poslala mi je jednu funtu u koverti. Ima dosta porodinih novosti. Roak Arvel
poinje da radi za Britansku eleznicu u Notingamu. Teta Olven je na listi ekanja za
operaciju katarakte. Roaka Silvi je ponovo trudna a Gejl nema ni dve godine! Ujka Rodri
se eni. Za moju majku ne govori nita. Nisam ni oekivala. Nisam je ni ja pomenula. Nisam
joj pisala kako sam se zbog hemije odrekla likovnog. Ona je nastavnica likovnog; ne bi
razumela. Hemija, fizika i latinski su mi tri omiljena predmeta, mada najbolje ocene imam iz
dosadnog, starog engleskog, kao i obino. itamo Naeg zajednikog prijatelja, koga u potaji
zovemo Na zajedniki neprijatelj. Mogla bi se ponovo napisati pod tim naslovom i onda bi svi
znali kakav je Bitanga Rajderhud.


Otac moga dede bio je Francuz. Poticao je iz Rena u Bretanji, a majka mu je bila Indijka.
Bio je izuzetno tamnoput, svi tako kau, a moj deda i njegova sestra bili su takode dosta
tamni tamne kose i mrkih oiju i koe koja bi pocrnela od sunca vie nego koa bilo kog
Evropljanina. Moja majka je bila ista takva. edo je mrzeo nau kou zato to gori na suncu.
Aleksandar Ren je promenio prezime u Felps kada se oenio mojom prababom Anabelom
Felps, poto ona nije htela da se uda za njega ni pod jednim drugim uslovom. Radio je u
rudniku. Ona je bila jedno od osmoro dece, sama je rodila sedmoro, od kojih je petoro
doivelo punoletstvo, ivela je devedeset tri godine i itavog ivota je bila tiranin. Umrla je
godine uoi mog roenja, ali ja sam odrastala sluajui prie o njoj.
Poto je Aleksandar bio Francuz, u kui su govorili engleski, za razliku od porodice
moje bake, koja je uvek radije priala velki. Njihovo petoro preivele dece su se oenili i
udali i svi su imali decu.
Njihov najstariji sin, Aleksander, oenio se u osvit Prvog svetskog rata, a svoju
novopeenu suprugu je ostavio u drugom stanju kada je poao u rovove. Nikada se nije
vratio i oni su dobili telegram u kome je pisalo da je nestao u borbi. Njegova mlada ena,
moja baba-strina Besi, preselila se kod svekra i svekrve, rodila sina, mog ujka Dona, i, s
tetom Flori, moja prababa ju je tretirala kao da je njena neplaena slukinja. A onda je,
mnogo godina kasnije, 1941, jedna mlada ena izala iz autobusa u Aberderu, vodei sa
sobom dva deaka tunog pogleda, moje ujake Malkoma i Dankana. Dola je u kuu moje


prababe, tvrdei da je udovica njenog sina Aleksandera. On uopte nije poginuo, ostao je da
slui u vojsci i otiao u Indiju, gde se ponovo oenio ne hajui za formalnosti kao to je
razvod od strine Besi.
Njegova druga ena, Lilijan, bila je Engleskinja, odrasla je u Indiji i imala je neto
sopstvenog novca. Bee navikla da iivi u vreloj klimi i da ima poslugu. Moji prababa i
pradeda su je prihvatili, i neki ljudi su smatrali da je to veoma plemenito od njih s obzirom
na okolnosti, ali njoj je ivot s njima bio izuzetno teak. Nakon nekog vremena,
porazgovarala je sa strinom Besi, koja je primala malu udoviku penziju, i shvatile su da njih
dve zajedno mogu sebi da priute da iznajme sopstvenu kuicu. Kad sam se ja rodila, taj
skandal ve vie nije bio nita novo znala sam da su obe udovice istog oveka, ali ta na to
rei? Ipak, bio je mrtav. Dve su se udovice veoma dobro slagale. itav rat su provele pletui
arape za vojnike, a onda su, kada se rat zavrio, otvorile prodavnicu vune u svojoj dnevnoj
sobi, gde su, osim vune, prodavale i stvari koje su same plele. Ta prostorija je udno mirisala
na neku ivotinju, to su pokuavale da prikriju pomou inija sa sasuenom lavandom iz
bate tete Flori. Bio je to prvi potpuri koji sam u ivotu videla.
Moj deda je imao tri sestre, a sve tri su se udale i imale decu. Jedna od njih, baba-tetka
Modi, osramotila je porodicu, poto se udala za katolika i otila da ivi u Engleskoj, gde je
rodila jedanaestoro dece, od kojih je najmlae bilo mongoloidno, i usvojila jo etvoro, od
kojih je dvoje bilo iz Afrike. Ne smatram da je to okantno, ako je bila u stanju da o njima
brine, a jeste. Ona je bila omiljena sestra mog dede, ali sada nisu u stanju da budu zajedno a
da se ne svaaju. Veoma je slina svojoj majci. Nisam shvatala ta je to tako neverovatno
okantno u tome to je neko katolik, kada se uporedi s bigamijom, koju su svi oprostili
mrtvom Aleksanderu, ili s lezbejstvom tete Olven, o emu ljudi nisu razgovarali, ali su
preutno prihvatali.
Teta Bronven je rodila tri sina i erku, a mu joj je radio u rudniku. Teta Flori je ivela
veoma blizu nas i stalno smo je viali moja baka ju je zvala da uva decu. Njen mu, koji
je bio rudar, poginuo je u ratu. Imali su dva sina, mog ujka Klema, koji je bio u zatvoru zbog
falsifikata, i ujka Sema, koji nikada nije dolazio kui. Jednoga dana je u svojoj kui videla
avola, pa ga je pojurila uza stepenice s molitvenikom u ruci i zakljuala ga u ostavu.
Kasnije je mog dedu zamolila da zazida vrata od ostave da avo ne bi mogao da izae.
Mnogo godina kasnije, nakon to je ona umrla, on je sruio podignuti zid i mi smo otvorili ta
vrata i uli, dok nas je radoznalost izjedala, a unutra smo pronali tamparsku presu. On je
izbacio mainu napolje, ali smo pre toga uzeli neto blanko vizitkarti i olovnih slova.
Moj deda Luk bio je najmlae dete i oenio se mojom bakom, Beki, i s njom dobio dvoje
dece, Elizabet i Tigan. Moja majka, Liz, udala se za mog oca i dobila nas. Teta Tig se nikada
nije udavala, jer je uvek bila previe zauzeta pomaui pri naem odgajanju. Ona je uglav-
nom bila vie kao mnogo starija sestra nego kao tetka.
Mnogo mi nedostaju i ona i edo.


Danas je divan dan, najlepi otkako sam stigla ovamo.
Stigla sam u grad pre zatvaranja biblioteke i pokuala da se ulanim. Nisu mi dozvolili.
Bila sam neverovatno staloena, pa nisam zaplakala, niti vikala, ni bilo ta slino. Rekli su mi
da mi treba potpis roditelja, kao i dokaz o mestu boravka. Rekla sam im da sam u
Arlingharstu, kao da to i sami nisu mogli videti po uniformi. Kada izlazimo, moramo da
nosimo teget tuniku, teget blejzer, kolsku kabanicu (ako pada kia, a uvek pada, izuzev
danas, kada sija sunce) i kolsku kapu. Zimska kapa je beretka. Za leto imamo slameni eir.
Noenje kape je za mene prava kazna; kad god se pomerim, krene da mi spadne s glave.


Bibliotekar, mukarac, prilino mlad, rekao mi je da, ako sam u Arlingharstu, treba da
koristim kolsku biblioteku. Rekoh mu da sam je koristila i da ne odgovara mojim
potrebama. Tada je zaista pogledao u mene, gurnuo je naoare uz nos i na trenutak sam
pomislila da sam pobedila, ali ne. Potrebno je da ti roditelj potpie ovaj obrazac i da
donese pismo od kolskog bibliotekara gde pie da ti je potrebna upotreba biblioteke
1
',
rekao je. Iza njega su se protezale sve te police s knjigama. Nije hteo ak ni da me pusti da
pogledam ta ima.
Bilo kako bilo, pronala sam knjiaru i neto malo prirode. Trgovaka oblast u
Osvestriju sastoji se zapravo od dve ulice koje se zavravaju raskrsnicom na kojoj se nalazi
pijaca tamo gde se nalazi pijaca. Biblioteka se nalazi tik iza ugla, smetena u tipinu
viktorijansku graevinu. Prolog puta je to bilo sve to sam videla autobus staje u podnoju
brda, a biblioteka je skoro pa na vrhu, ali ima jedna ulica koja se vijugavo sputa s leve
strane, i ja sam pomislila da moda vodi na autobusku stanicu. Nije bilo tako i poelo je da
deluje kao neko stambeno naselje i, ba kad sam pomislila da u morati da se vratim, prola
sam iza jo jedne okuke i ugledala jezerce po kome su plivale divlje patke i beli labudovi,
okrueno drveem, a s druge strane ulice protegao se mali niz prodavnica, a jedna od njih je
bila i knjiara.
Kupila sam Triton od Samjuela Delejnija. Ne znam da li otac ve ima tu knjigu i ba me
briga. Kotala je osamdeset pet penija. ena koja radi u knjiari bila je veoma fina. Ona ne
ita naunu fantastiku, ali se trudi da ima dobar izbor. Ovo nije nita prema stvarno dobrom
izboru kakav ima knjiara ,,Lirs u Kardifu, ali uopte nije lo. Traiu od oca deparac da
bih mogla da kupujem knjige. Takoe u da ga pitam da mi potpie onaj obrazac za
biblioteku. Prilino sam sigurna da e pristati. Nisam pak sigurna da e mi gospoica Kerol
napisati pismo.
Tik pored knjiare je prodavnica polovnih stvari, gde sam pronala i tri police s
knjigama koje su sve stare i pohabane. Kupila sam Zauzimam ovaj zamak od Dodi Smit za
deset penija. Dopale su mi se njene knjige o dalmatincima, naroito Lajanje na zvezde, ili
odelo koje zvecka", kako ju je zvala Mor. Nisam znala da je pisala istorijske romane.
Ostaviu je sa strane dok ne budem u raspoloenju za neku dobru knjigu o opsadi.
I tako sam ostala s pet penija. Nije tamo bilo niega za pet penija. Trea radnjica u nizu
je kafe i pekara. Ula sam jer me je eron zamolila da kupim kolae. E sad, to je neto to
ljudi rade. To funkcionie tako to sama kupi kolae, ili kae nekome da ti ih kupi. Onda
radnicama u kuhinji da kesu s kolaima i uputstva, i onda kolai stignu do onih kojima su
namenjeni posle nedeljnog ruka. Pravilo je da mora da kupi najmanje dva, ne moe samo
da kupi kola za sebe. Popularne devojice dobiju po itavu gomilu razliitih kolaa svake
nedelje. Ja obino ne dobijem nijedan. Dirdri nema mnogo novca, a eron je Jevrejka. Ali
eron asti ove nedelje, zato to je fina. Hou rei, naroito je to lepo od eron, s obzirom na
to da ona ne moe da ih jede. Jevreji moraju da jedu specijalnu hranu. Specijalna hrana koju
eron jede izgleda mnogo lepe od nae kolske hrane. Dobija je na posluavniku. Pitam se
da li bi i meni to davali kada bih rekla da sam Jevrejka. Ali ta ako nisam dovoljno Jevrejka,
pa od toga umrem ili mi bude muka? Trebalo bi da porazgovaram sa eron o tome pre nego
to pokuam. U svakom sluaju, eron je elela da kupim kolae za sebe, Dirdri i Karen, to je
njena trea prijateljica. I tako sam kupila kolae, i oni su bili deset penija komad, ili etiri za
trideset pet penija, tako da sam dodala svojih pet penija i kupila etiri. Bile su to rolnice s
medom i bile su tek izvaene iz rerne i tople, pa sam proetala pored jezera i pojela jednu.
Bila je prste da polie.
Pored jezerceta se nalazi klupica, a oko njega raste trava, a vrbe pokraj vode se povijaju
i dodiruju povrinu jezera. Lie na lelujavim granama polako uti. Uvek pomislim kako je
alosna vrba dobro ime za to drvo, ali dobro je i jadika. Vrbe oboavaju vodu, a jove je
mrze. Ima jedan put koji vodi preko movare Krogin, koji se zove Heol u Gvern, Jovin put, zato


to su ljudi uz njega zasadili jove da bi obezbedili bezbedan i suv prolaz. Ljudi u neolitu,
smatra se. Taj put je svakako postojao pre Rimljana. Bio je to ok za mene kada sam itala
istoriju doline. Kada se budem vratila tamo, ne znam da li u moi isto tako da sve to
prihvatam zdravo za gotovo.
Sedela sam na klupici pored vrbe, jela medenu rolnicu i itala Triton. Na svetu postoje
neke grozne stvari, to je tano, ali postoje i neke odline knjige. Kad porastem, volela bih da
napiem neto to bi neko mogao da ita dok sedi na klupi po danu koji i nije ba topao, i
mogao bi tako da sedi i da ita i da sasvim zaboravi gde se nalazi i koliko je sati, pa da bude
vie u knjizi nego u sopstvenoj glavi. Volela bih da piem kao Delejni, Hajnlajn ili Legvinova.
Za dlaku sam uhvatila autobus kojim se vraam u kolu. Ugledala sam ga u dnu brda i
htela sam da potrim i da ga uhvatim, seam se kako je to trati punim korakom, i htela sam
to da uradim, da se pogurim i da prosto opruim korak. Skoro da sam uspela da nainim
itav jedan takav korak, ali kada pogreno zgazim na nogu, oseam se kao da me je neko
probo. Voza autobusa me je video kako dolazim, pa je prepoznao uniformu i saekao me. U
autobusu je bilo dosta drugih devojaka iz kole, veina ih je ila u druge razrede. Skoro sve
one znaju, ili misle da znaju, da ja hodam pomou tapa zato to moja majka zabija igle u
vudu-lutku. Dobila sam mesto samo za sebe, ali onda je Dil Skofild, koja ide sa mnom na
hemiju, prila i sela pored mene.
ta si radila kad kasni?, pitala me je.
itala sam, rekoh joj. Zaboravila sam na vreme."
Nisi se sastajala s deacima?
Nisam!"
to zvui tako okirano? Pola devojaka u ovom autobusu je to radilo. Vie od pola.
Pogledaj ih. Pogledala sam. Veini njih je donji deo tunike bio izguvan, a usne sumnjivo
crvene.
To je tako otrcano, rekla sam.
Dil se nasmejala.
Ja hou da budem naunica", poverila se.
Naunica?"
Da. Prava naunica. Pre neki dan sam itala o Lavoazjeu. Zna za njega?
Otkrio je kiseonik", rekla sam. Zajedno s Pristlijem."
Da, i bio je Francuz. Bio je aristokrata, markiz. Giljotinirali su ga tokom Francuske
revolucije, i kau da je nastavio da trepe i nakon to mu je glava odseena, sve dok nije
izgubio svest. Trepnuo je sedamnaest puta. To je pravi naunik", govorila je Dil.
aava je. Ali dopada mi se.


Zavrila Triton. Fenomenalan je. Ali to vie razmiljam o tome, sve mi je manje jasno
zato je Bron lagao Odri.
Danas sam vreme za pisanje pisama iskoristila da poelim sreu rodaki Arvel Pari i da
estitam ujka Rodriju.
Zato je Bron lagao Odri?
S jedne strane, baka i dedo nikada nisu pominjali seks. Mora da su ga imali, inae ne bi
dobili tetu Tig i moju majku, ali sumnjam da su to radili vie od dva puta. Onda, tu je nain
na koji o seksu govore u koli i crkvi. I nema uopte seksa, jedva da ima neto malo o ljubavi,
u Srednjoj Zemlji, zbog ega uvek pomislim da bi u svetu bilo bolje da toga nema. Aruena je
samo sredstvo da se doe do poseda. Ili tek neko ko e roditi budueg poluvilinskog kralja
Gondora i Arnora. Nagrada. Bilo bi bolje za njega da se oenio Jovajnom koja je napokon bila


i sama po sebi junak i ostavio Numenorejce na cedilu. (Napokon, pogledajte nas danas!)
Dakle, seks je nuno zlo potrebno da bi se raala deca. To je normalno.
I kada pogledate one devojke u autobusu, moju majku i njene momke, i devojke koje se
jedna drugoj uunjaju nou u krevet, ma bljak.
Ali, s druge strane, i ja oseam seksualnu privlanost. A Triton, i Hajnlajn, i Dvokoliar su
uinili da mislim kako je sam seks neutralan, a da je drutvo to koje ga demonizuje i ini od
njega neto gadno. A i ta promena pola u Tritonu, mora da postoji nekakav spektar seksual-
nosti, gde je veina ljudi negde u sredini, i privlae ih mukarci i ene, a neki su na
krajevima tog spektra ja na jednom kraju, Ralf i Lori na drugom. Jedna od stvari koje sam
uvek volela kod naune fantastike jeste kako te natera da o neemu razmilja, i da stvari
posmatra iz uglova koji ti ranije nisu ni padali na pamet.
Odsad pa nadalje, ima da budem pozitivna prema seksu.



Kad bi u koli hteli da se potrude da nas odvoje od magije, ne bi mogli bolje da se
organizuju. Pitam se da li je to bila neija prvobitna zamisao. Sigurna sam da niko ovde
nema o tome pojma, ali Arlingharst radi na ovaj nain ve vie od stotinu godina.
Mi ovde ne kuvamo, potpuno smo razdvojene od hrane koju jedemo, a hrana je
neverovatno grozna. Jue smo, na primer, za veeru imale svinjske krokete, sasvim
bezukusni krompir-pire, prekuvani kupus. Za desert smo imale stvrdnuti uti krem s pola
jezgre oraha u sredini na est ljudi. To se zove havajska poslastica. Ima jedna slina koju
dobijamo barem jednom nedeljno, a zove se havajsko iznenaenje, a radi se o stvrdnutom
utom filu s pola kandirane trenje. Ne volim ni kandirane trenje ni orahe, tako da sam na
trenutak blago popularna kad god nam to poslue zato to ne uestvujem u gloenju koje
tada nastaje. Ne volim ni uti krem, ali sam nekada isuvie gladna pa ga pojedem. Ne biste
mogli da dobijete goru hranu, niti hranu u veoj meri odvojenu od prirode, ni da se
potrudite. Ako pojede jabuku, postaje povezan s drvetom jabuke. Ako pojede stvrdnuti
uti krem s pola kandirane trenje, ne postaje povezan ni sa im.
Da nastavim to se tie jela, nemamo svoje tanjire, niti svoje noeve, viljuke i olje. Kao
i veina stvari koje koristimo, sve je to zajedniko i nasumino se deli. Nema anse da neto
postane proeto energijom, da oivi zahvaljujui neijoj linoj simpatiji. Ovde nita nije
osveeno, ni stolica, ni olja. Niko nita ne moe da zavoli.
Kod kue sam se kretala kroz magnovenje linih stvari koje su znale, makar i
maglovito, kome pripadaju. edova stolica je mrzela da bilo ko drugi sedi na njoj, kao to je i
on to mrzeo. Bakine koulje i demperi su se preoblikovati da prikriju nedostatak jedne
dojke. Cipele moje majke su bukvalno vibrirale od samosvesti. Nas su nae igrake traile. U
kuhinji je postojao jedan no za ljutenje krompira koji
baka nije mogla da koristi. Bilo je to sasvim obino seivo sa smeom drkom, ali ona
se jednom posekla njime i, od tada pa nadalje, ono je elelo jo njene krvi. Kada bih stala da
prevrem po kuhinjskim fiokama, oseala bih kako vreba. Nakon to je ona umrla, to je
izbledelo. Bile su tu zatim kafene kaiice, retko koriene, siune, svadbeni dar. Bile su
srebrne i znale su da su posebne i superiorne u odnosu na sve ostalo posue.
Nijedna od tih stvari nije nita radila sama. Kafene kaiice nisu meale kafu a da ih
neko ne dri u ruci, niti bilo ta slino. Nisu se raspravljale s maicama za eer o tome ko je
od njih drai. (Uvek smo oseali kako bi to svakog trenutka moglo da se dogodi.) Pretpo-
stavljam da se ono to su te stvari radile zapravo dogaalo na psiholokom nivou.
Potvrivale su prolost, sve su povezivale, bile su niti u tapiseriji. Ovde tapiserije nema,


samo tako landaramo svako za sebe.
Jo jedno pismo. Nisam ga otvorila. Ipak, stalno mi je u svesti zbog ovakvih stvari. Ono
pulsira od vanosti zlonamerne vanosti, ali ipak vanosti. Sve oko njega je prigueno.


Gospoica Kerol je bez ikakvog oklevanja pristala da mi napie pismo za biblioteku.
Videla sam da si spala na to da ita Artura Ransoma, rekla je.
Ja u stvari volim Artura Ransoma. Ne bih rekla da sam spala na to. Naravno, sve sam
ih ve proitala, pre vie godina, ali sviale su mi se. Ima neeg lepog u knjigama koje su
sasvim deje, u kojima nema seksa i zavravaju se sreno Ransom, Stretfildova i tako to.
Nisu ba neki izazov i zna ta dobija, ali to to e dobiti jeste lepa i zaokruena pria o
deci koja se zezaju na brodu, ili ue da igraju balet, ili ta ve, a dogaaju im se mali trijumfi
i male katastrofe, a na kraju e sve lepo da se zavri. Ume da razveseli, naroito nakon to
sam jue itala ehova. Ba mi je drago to nisam Ruskinja.
Pa ipak, uinila bih sve to treba da dobijem lansku kartu biblioteke, tako da sam se
samo nasmeila. Kad bi samo on poslao popunjen obrazac, mogla bih ovog vikenda da se
ulanim. Ne bi trebalo da ga oslovljavam tako, sa ,,on. Ali teko mi je da shvatim kako da
ga oslovljavam. Kako da zove svog oca kad si ga tek upoznala? Tata bi bilo smeno. Ali,
iako se tako zove, malo mi je udno da ga zovem Danijel.


Pismo od mog oca stiglo je jutarnjom potom, a u njemu deset funti (!) i obrazac,
potpisan. Kae da je novac za kupovinu knjiga, ali takoe u da kupim i koji kola.
Razgovarala sam sa eron o jevrejskoj hrani. Kae mi da se radi o tome da im je Bog
rekao ta da jedu, a ta da ne jedu, i da ta hrana jeste posebna, ali da ne bi naudila nikom
drugom. Kae da su lepe te stvari koje dobija na posluavniku. esto joj daju peenu
govedinu i ribu, i meso je dobro spremljeno, ali uvek hladno, jer ne sme ak ni da se
podgreva s naom hranom. Kae mi da je hleb koji joj daju ukusan, ali uvek pomalo bajat jer
ga alju ak iz Manestera. Izgleda da biti Jevrejka nosi mnoge probleme, a i ne bih volela da
ne mogu da troim novac subotom, naroito s obzirom na to da je to jedino vreme kada nam
je doputeno da izlazimo. Ali moda vredi.
Teko je bilo navesti je da o tome govori. esto su je zadirkivali zbog toga, a ona, pored
toga, sve to koristi kao neto ime zastrauje ljude, tako da, sasvim prirodno, ne eli da ljudi
isuvie znaju. Morala sam da joj ispriam za oca moga oca, koji je bio Jevrejin. Ona kae da
zbog toga ni najmanje nisam Jevrejka, da se ne moe biti delom Jevrejin, i da se sve to
prenosi preko majine strane. Rekla mi je da moram da se preobratim ako elim da budem
Jevrejka.
Setila sam se kada je neki misionar dolazio u kolu i priao nam o tome kako se
preobrauju pagani. Priao je kako su se neki od njih preobraivali da bi dobili besplatnu
hranu, da bi, im bi dolo do neke krizne situacije, ponovo poinjali da veruju u svoja stara
paganska boanstva. Zvao ih je pirinani hriani. Ja bih valjda mogla da budem pirinana
Jevrejka.
S druge strane, edo bi iz koe iskoio kada bi saznao. Moja majka bi mu sigurno rekla
za to, u nadi da e ponovo da se logira.




Vreme se u proteklih nedelju dana sasvim promenilo. Prole subote je bilo toplo i
sunano, a jesen se neodluno osvrtala preko ramena ka letu. Danas je bilo vlano i
vetrovito, a jesen je nestrpljivo marirala ka zimi. Tlo je bilo klizavo od uvelog lia. Osvestri
je izgledao ak i manje privlano nego inae. Kad mi je Dil skrenula panju na to, primetila
sam kako se devojke u autobusu kikou dok jedna drugoj dodaju zabranjeni karmin.
Podseaju me na Suzan iz Poslednje bitke. Iskljuila sam se i matala o tome kako upoznajem
K. S. Luisa, iako znam da je on umro. Previe je glupo da bih prepriavala.
Ula sam u biblioteku naoruana pismom i potpisanim obrascem, a tamo me je
doekala prijatna i vesela bibliotekarka koja bi me sasvim sigurno ulanila i bez toga. Jedva
da ih je i pogledala. Sada imam garnituru od osam kartica pomou kojih u moi da uzmem
osam knjiga bilo kad ili, bolje rei, svake subote ujutru kada uspem da doem do grada
pre podneva. Takoe, rekla mi je da su, ukoliko mi je potrebno neto to oni nemaju,
meubiblioteke pozajmice besplatne za osobe mlae od esnaest godina. Tako da mogu da
naruim ta god mi se ita i oni e mi to nabaviti. Samo moram da znam ime autora i naslov.
Tako da sam poela sa svim knjigama od Meri Reno za koje nikad nisam ula, a koje su
popisane u Dvokoliaru. Napraviu spisak svih knjiga iji su naslovi ispisani na koricama
drugih knjiga i doneu taj spisak sledee nedelje. Rekla je da mogu da nabave sve to je
ikada objavljeno u Britaniji, nije vano da li je tira rasprodat. Rekla je da e mi poslati
lansku kartu, ali ja sam joj rekla da nije potrebno, da sauvaju novac koji bi potroili na
potanske marke i od njega kupe knjige, a ja u dolaziti svake nedelje i uzeu ta god treba
da mi daju.
Meubiblioteke pozajmice su svetsko udo i trijumf civilizacije.
Biblioteke su stvarno divna stvar. Bolje su ak i od knjiara. Hou da kaem da knjiare
zarauju od toga to vam prodaju knjige, dok biblioteke samo tako postoje, pa vam
pozajmljuju knjige iz dobrote srca svoga.
A onda sam jedan blaeni sat provela meu policama knjiga, koje nalikuju onima u
kolskoj biblioteci po tome to sadre pokoji dragulj, ali tek pokoji. Takoe, nauna
fantastika je pomeana sa svim ostalim knjigama, to usporava stvari. Sa osam knjiga na
grbai i kiom koja me je ibala po licu, razmiljala sam o tome da se vratim pravo u kolu,
pa da ponem da ih itam u udobnosti sopstvene biblioteke. Ipak, htela sam da pogledam ta
ima u knjiari, a osam zvui (i tei!) kao mnogo knjiga, ali nije da e mi potrajati nedelju
dana. Sada obino itam rano ujutru, ako se probudim pre zvona, tokom tri sata obaveznih
igara, tokom svakog dosadnog asa, tokom vremena za domai kada zavrim sa domaim,
tokom pola sata koliko imam slobodno nakon vremena za domai, i tokom onih pola sata
kada legnemo u krevet a pre nego to nam ugase svetio. Tako da skoro svakodnevno
proitam po dve knjige.
I tako sam se polako sputala niz breg ka knjiari. Vetar je ibao povrinu vode
granama vrbe. Najvei deo poutelog lia opao je i plutao po povrini. Nije bilo ni traga od
labudova. Ali videla sam da se s druge strane jezera nalazi jo drvea.
Kupila sam nekoliko stvari. Volela bih kad bih znala koliko bi trebalo da mi potraje
ovih deset funti. Veina knjiga kota sedamdeset pet penija, a one deblje su i skuplje. Mnogo
sam knjiga ostavila za sobom kada sam pobegla. Mogla bih ponovo da ih kupim, ali elim i
nove knjige za itanje. Mada je i ponovno itanje super. Kupila sam novu zbirku Tiptrija.
Ovo izdanje ima predgovor Legvinove, tako da se i njoj sigurno dopada! Lepo je to kada
pisci koje volim vole jedni druge. Moda su prijatelji kao Tolkin i Luis. U knjiari imaju novu
biografiju svih inklingovaca, od Hamfrija Karpentera, koji je napisao Tolkinovu biografiju.
Izdanje u tvrdom povezu. Naruiu je iz biblioteke.
Posle knjiare sam pregledala police i u prodavnici polovne robe, pa sam i tamo kupila


nekoliko stvari. Sada sam ve imala toliko knjiga da sam jedva mogla da hodam, a noga mi
je, naravno, bila u uasnom stanju. Uvek je tako kad pada kia. Nisam elela da umesto
zdrave noge dobijem zarali i kripavi vetrokaz, ali napokon, ne verujem da iko neto takvo
eli. Podnela bih i daleko veu rtvu. Bila sam spremna da umrem, a Mor i jeste umrla.
Trebalo bi da to posmatram kao ranu iz rata, stari vojniki oiljak. Frodo je prst izgubio, kao
i bilo kakvu mogunost za linu sreu. Tolkin je shvatao kakve se stvari deavaju nakon
zavretka. Zato to ovo jeste period nakon zavretka, ovo je ienje Okruga, ovo
podrazumeva iznalaenje naina da se ivi u vremenima koja nije trebalo da se dogode
nakon velianstvene poslednje bitke. Spasla sam svet, ili bar mislim da jesam, i gle, svet je jo
tu, sa svojim zalascima sunca i meubibliotekim pozajmicama. I nije mu stalo do mene
nita vie nego to je Okrugu bilo stalo do Froda. Ali to nije vano. Moja majka nije crna
kraljica koju svi vole i oplakuju. Ona je iva, zdrava, ali je zarobljena u mreu sopstvene
zlobe, poput pauka uhvaenog u sopstveno pletivo. Ja sam pobegla od nje. A ona sada ak
ne moe da povredi ni Mor.
Ula sam u pekaru, sela za jedan od stolova u nizu do prozora i pojela koljku s mesom
i rolnicu s medom, pa ostala da se igram ajnikom. Ne volim aj, kafu jo manje, ima lep
miris, ali odvratan ukus. U stvari, ja samo vodu pijem, mada mogu da popijem i limunadu
ako ba obavezno moram da naruim neto. Vie volim vodu. Ali ajnik je zeznuta stvarica
i niko ne vidi da li ste popili aj koji je u njemu, naroito ako ga niste ni probali, pa vam daje
izgovor da sedite i itate i malo se odmorite.
To sam i uradila, a onda sam kupila etiri rolnice s medom za poneti, ovoga puta
sopstvenim novcem. Jednu za Dirdri, jednu za eron, iako ona, naravno, nee moi da je
pojede pa u dobiti i tu, jednu za sebe, i jednu za Dil. Prole nedelje sam ja dobila kola od
eron, a ove nedelje e ona dobiti od mene. To je vie simbol nego to se zaista radi o kolau,
iako sam bog zna da su kolai ukusni. Karen neu da kupim kola, zato to me Karen zove
Gelja, to mrzim najvie od svih nadimaka. Komunjara gotovo da zvui kao neto odmila,
dok se Velka Guska nije moglo izbei, ali ako me nazove epom ili Geljom, to znai rat.
Onda sam devojku iz pekare pitala za jezero.
Je li to javni park?
Park, duo? Nije, to je granica imanja.
Ali pored jezera ima klupa. Klupa iz parka.
Optina je stavila tu klupu da ljudi sednu, i tako to. Pored puta je, koji pripada optini,
tako da moda i jeste park, mada ne kao oni pravi parkovi, sa cveem. Ali ono to se vidi
pozadi, ono drvee i to sve, to je deo jednog imanja, i vrlo brzo e naii na znak za privatan
posed, pretpostavljam, zato to tamo ima fazana. ujemo ih u avgustu kako prangijaju
tamo.
Dakle, to je imanje sa seoskom kuom, o kome neko vodi rauna i koje ima lovouvare i
sve to, ali je ostavljeno da bude napola divlje zbog fazana. Kladim se da tamo ima vila i
vilovnjaka na sve strane.


Posle ruka su mi oitali bukvicu, a dobila sam i prvi ukor. Izgleda da nije prihvatljivo
poklanjati kolae devojkama koje nisu u tvojoj kui ili razredu, osim ako niste u srodstvu. A i
pored toga to ide sa mnom na hemiju, Dil nije ni u mojoj kui, niti u istom razredu, tako da
ne bi trebalo da se druim s njom, i onda se to to sam joj poklonila kola smatra krajnje
sumnjivim, moda ak i lezbejskim. Rekla bih iz naina na koji mi je to saopteno da Dil
moda i jeste lezbejka. Lepo. Meni to ne smeta. Ja nisam, ali se u tome definitivno slaem s
Hajnlajnom i Delejnijem.


ak su i Dirdri i eron smatrale da nije trebalo da Dil poklonim kola. Dirdri je
pokuala da nae izgovor za moj postupak i govorila je da nisam razumela zato to nisam
ovde dovoljno dugo, a moda mi je i sva ta hemija pomutila mozak.
Nikada neu razumeti ovo mesto.

Ne odgovaram vie na pisma. Ali ona meni i dalje pie i alje mi onakve fotografije.
Svake nedelje dobijem jednu ili dve. Toliko oajniki elim da vidim Mor da uvek otvaram
pisma, a nikad ne uspem da ih i ne proitam. Sauvam ih dok ne doem u biblioteku, zato
to ne mogu da podnesem da me svako gleda dok ih itam. A onda je danas Lorejn Pargeter
bila ba prehlaena, pa je ula u biblioteku i videla me kako gledam jednu od tih progorelih
fotografija. Lorejn je jedna glupa i krupna plavua, kapiten hokejakog tima naeg razreda i
zadnji bek ragbi tima prve kue. Naravno, vreala me je i tipala, ali je spreila druge koji su
hteli da me sapletu dok sam izlazila iz tu-kabine, tako da prema njoj ne oseam neko
posebno neprijateljstvo. Danas joj je nos strano crven i izgleda zaista unesreeno jer nije
napolju, na terenu za ragbi. ula sam je kako pita nastavnicu da li moe da se umota, pa da
izae da gleda.
ta je to, Morvena?, pitala me je. Nisam htela da joj pokaem da mi je stalo, a znala bi
da sam pokuala da je sakrijem, tako da sam joj sliku bacila preko stola. Podigla ju je i
pogledala. Bila je to fotografija na kojoj nas dve dobijamo nagrade na kolskom danu
govornitva, s tim to je moja figura bila izgorela, kao i obino.
Moja majka je vetica", rekla sam nehajno.
Lorejn je uzdahnula i ispustila sliku.
Je l to vudu?, pitala je apatom.
I sama sam se to pitala. Ne znam kako te stvari funkcioniu i ma samo probajte da
pronaete neto o tome. ta znai kad se progori neiji lik na fotografiji? ta to moe da
izazove? Kakve mogu biti posledice? Posegla sam da se uhvatim za svoju drvenu amajliju,
ali ona, naravno, nije tu, ne smem da je nosim sa uniformom. Imam kamen u depu, pa sam
se uhvatila za njega. Ne znam da li pomae, ali svakako odagnava strah. Dodirnuta sam
biblioteki sto, koji su uglaali vreme i stotine ruku.
Tako neto, rekla sam tiho. Ona spaljuje moj lik, ali ini mi se da sam dobro.
Ah ti si na slici, pobunila se Lorejn, dovoljno glasno da gospoica Kerol podigne
pogled i pogleda nas.
Lorejn, naravno, ne zna za Mor. Nisam je pominjala zato to je to, pod jedan, moja lina
stvar, kao drugo, ne podnosim saoseanje i, kao tree, jo manje podnosim kad me zbog toga
zadirkuju. Kada bi me ljudi zadirkivali u vezi s Mor, mogla bih zbog toga da izgubim
prisebnost.
Oh, stvarno?", rekla sam i uzela sliku. Ovu jo nisam pogledala. Obino mene zapali.
Ali ja sam zatiena. Bilo bi strano kad bi se okomila na nekog od mojih prijatelja."
Lorejn je uzdahnula i odmakla se od mene, sela na drugi kraj biblioteke, pa se ostatak
dana pretvarala da ita Prohujalo sa vihorom. Neka me se i plae sve dok mi se pokoravaju"
funkcionisalo je ak i bolje nego inae, ali i Dirdri i eron su poele da se dre po strani, zbog
ega u biti veoma usamljena.


Da znate da je klasa kao magija. Nema tu niega na ta bi se moglo upreti prstom,
ispari im pokuate da je analizirate, ali zaista postoji i utie na ponaanje ljudi i ostavlja
posledice.


eron verovatno ima najvie novca od svih devojaka u naem razredu. Mi idemo u nii
peti razred, to je toliko besmisleno da me ljuti kad samo pomislim na to. Poinju da broje
od vieg treeg
1
' razreda.
Teoretski, postoji nekakva zamiljena nia kola koja poinje od prvog razreda, kada
deca imaju sedam godina. Nita takvo zapravo ne postoji, a ja ovo zakljuujem samo na
osnovu postojanja ovih budalastih brojeva. Kada se stigne do estog razreda, vieg i nieg,
dolaze na isti sistem kao i ostatak sveta koji u osnovnoj koli ima etiri razreda i est razreda
srednje kole. Kao to ete primetiti, Arlingharst ima est razreda kao i obine srednje kole,
samo je brojanje glupavo.
Tanije reeno, mi smo nii peti C razred. Postoje i A i B, ali nema kod nas selekcije po
uspehu, boe sauvaj, to ne bi bilo u redu. Jedino to takva selekcija zapravo postoji, jer su
Dil i sve ostale devojke s kojima idem na hemiju iz odeljenja A, a definitivno su pametnije
od ostalih. Sudei po ocenama, ja bi trebalo da budem u odeljenju A, ali nikada ne
premetaju ljude osim na polugoditu. Gospoica Kerol, bibliotekarka, rekla mi je da bi me
za Boi prebacili u odeljenje A, samo da nisam poremetila raspored, to znai da do
sledeeg septembra ostajem tu gde jesam, s tukama. Saoptila mi je to kao da u iz toga
izvui vrednu pouku o tome kako treba da znam gde mi je mesto, ali meni je drago to sam
se izborila za hemiju. Volela bih da sam istrajala i s biologijom.
Sistem podele po kuama je nezavisan od podele na razrede. Podela po razredima je
horizontalna, dok deljenje na kue ide vertikalno. Devojke iz sva tri razreda raspodeljene su
u sve etiri kue. Kue se meusobno takmie za dobij anje pehara savreno stvarnih
srebrnih pehara koji se uvaju u holu. Kue su dobile imena po viktorijanskim pesnicima. Ja
sam u Skotovoj kui. Tu su jo Kitsova, Tenisonova i Vordsvortova kua. Nema elija i nema
Bajrona, verovatno zato to im je reputacija blago okaljana. Baka je volela sve te pesnike,
izuzev, o ironije, Skota. Nastava je podreena podeli na razrede, a sve ostalo podeli na kue
naroito igre, ali i sistem dobijanja pozitivnih i negativnih poena na osnovu vladanja. Od
nas se oekuje da izuzetno vodimo rauna o naim kuama i njihovom rangu u odnosu na
ostale, kao i da brinemo o drugim predstavnicima nae kue, bez obzira na to koji su razred.
Ovo je velefolon u najistijem svom obliku, i veno sam zahvalna Vonegatu to mi je podario
ovu re.
Bilo kako bilo, htela sam da priam o klasama. U niem petom razredu, odeljenju C, a
to su jedine devojke koje dobro poznajem, najbogatiji su eronini roditelji. Ona ee nego
veina drugih devojaka ide na letovanja i zimovanja u inostranstvo, otac joj je hirurg, imaju
veliku kuu i veliki auto. Ali to se klase tie, ona se vrlo nisko kotira, zato to je Jevrejka i to
je ini razliitom, kao i zbog drugih neuhvatljivih elemenata klase koji lie na magiju. Ona
nema svog ponija, iako bi lako mogli to da joj priute. Imaju bazen, ali ne i ponija, zato to
njeni roditelji imaju drugaije prioritete. O Boiu ide na skijanje, ali ide u Norveku, zato to
njeni roditelji ne ele da idu u Nemaku i Svajcarsku.
Dulini roditelji uopte nemaju mnogo novca. Uniforme koje nosi nekad su pripadale
njenoj sestri. Voze stari auto. Ali njena sestra je aki stareina, a i majka joj je bila za primer,
i osvojila je teniski pehar za Vordsvortovu kuu, to je ujedno i Dulina kua. Svrstali su je u
Vordsvort zato to je to bila kua njene majke i tetaka i sestara. U sali za igre je okaena stara
crno-bela fotografija Duline majke kako dri pehar. A na tablici ispod slike pie Plemenita
Monika Ventvort, zato to je Dulin deda po majci vikont. Duli nije nikakva plemenita, ali
se na klasnoj lestvici kotira vie nego bilo koja druga devojka zato to joj majka jeste bila
plemenita. Nije samo to u pitanju, ve kombinacija te titule, pehara i kolske tradicije. A
Duli i nije ba neka pametnica, ali je dobra u igrama, a to je mnogo vanije.
Ima jedna debela devojka u viem etvrtom razredu koja se stalno kikoe, a zovu je ledi
Sara. Njen otac je grof. Verujem da bi se Duli pokorila njenom autoritetu, ali nisam sigurna.
Klasa nije ist snobi., ve kombinacija mnogo stvari. Ali svi o tome vode rauna do eba.


Jedno od prvih pitanja koje su mi postavile bilo je kakav auto ozi moj otac. ,,Crni nije ba
dobro prolo kao odgovor. Nisu mi overovale da ne znam. Nisam im rekla da sam ga videla
samo nekoiko puta i da ionako ne volim preterano automobile. Ispostavilo se je u pitanju
,,bentli pitala sam u pismu to je prihvatljiva marka automobila. Ali zato njih to
zanima? One ele da svakome veoma precizno odrede mesto. Naravno, vrlo brzo su shvatile
da sam niko i nita ni ponija, ni titule, pa jo iz Velsa. Dobila sam poene za to u kakvoj mi
kui ivi otac oevi njih zanimaju. Neke od devojaka imaju roditelje koji su razvedeni na
primer Dirdri, sirotica ali ak i ako ive s majkama, otac je taj koji se rauna.
Klasa je neto sasvim neopipljivo, a njen uticaj ne podlee naunoj analizi, pa, iako nije
stvarna, ona ima mo i sve proima. Shvatate; ba kao magija.


Kad odrastem i budem slavna, nikada neu priznavati da sam ila u Arlingharst.
Pretvarau se da nikad nisam ni ula za ovu kolu. Kad me ljudi budu pitali za obrazovanje,
ima to da izostavim.
Ima na svetu jo ljudi kao to sam ja. Postoji kara. Znam da postoji, moda je tako.


Od ovakve kole bi svako postao komunista.
Danas sam proitala Komunistiki manifest sasvim je kratak. To bi bilo kao ivot na
Anaresu. Kad bih morala da biram izmeu toga i ovoga, ne bih trepnula.


Volela sam Mor, ali nikada nisam shvatala koliko mi znai. Nikada nisam shvatala
kako je to divno kad uvek ima nekoga za razgovor, ko razume o emu pria, i nekoga za
igru ko shvata ega hou da se igram.
Jo samo jedna sedmica kole do tromeseja.
Hvaljene bile meubiblioteke pozajmice. Pronali su mi Svrhe ljubavi i Ostatke vina.
Vratila sam osam knjiga koje sam uzela prole nedelje. Takoe sam uzela pet drugih
knjiga od pisaca koje znam i arobnjaka. Nikada nisam ula za autora (Fauls), ali hej, to je
knjiga o arobnjaku!
Naruila sam dvadeset osam knjiga sa spiskova na naslovnim stranama. Bibliotekar,
mukarac, izgledao je malo iznenaeno, ali nije oko toga dizao frku.
Lilo je kao iz kabla, a skoro sve lie je opalo s drvea. Ponovo sam otila do kafe-
pekare, poto druge devojke tamo ne idu i puni su ih obini kafii u gradu. Nakon toga sam
proetala da posmatram vodu i labud se nakostreio kad me je video. Cipele su mi tonule u
priobalno blato, ali ja sam nastavila da se provlaim ispod drvea, u potrazi za vilama i
vilovnjacima. Bilo ih je nekoliko, ali jedva su se razaznavali i nisu bili raspoloeni za
razgovor, to je teta, jer, ako se izuzme pismo koje sam dobila od oca, nisam ni sa kim
komunicirala itave nedelje.






Dejms Tip tri mlai je ensko! Opa!
Mada mi to nikada ne bi palo na pamet. Boga mu, pa Robert Silverberg je sigurno
svisnuo od sramote. Ali kladim se da ga ba briga za to. (Da sam ja napisala Umiranje iznutra,
ne bi me vie nikada bilo briga koliko sam se izglupirala. Vrlo je mogue da je to
najdepresivnija knjiga ikad napisana. Hou rei, moe da se poredi jedino s Hardijem i
Eshilom, ali je i pored toga tako fenomenalna.) A i Tiptrijeve prie su dobre, iako nijedna nije
dorasla Devojci koja je prikljuena". Mogu da zamislim sebe kako radim to da bih dobila
potovanje, ali
Legvinova nije to uradila, a dobila je potovanje. Osvojila je ,,Hjuga. Rekla bih da je
Tiptri na neki nain krenula linijom manjeg otpora. Ali kad pomisli kako njeni likovi vole
zavaravanje i preruavanje; moda i ona to voli? Rekla bih da svi pisci koriste likove kao
masku, a ona koristi muko ime kao jo jedan sloj. Kad bolje razmislim, da sam ja pisala
Ljubav je plan, plan je smrt, moda ni ja ne bih elela da ljudi znaju gde ivim.
Jedino ja danas nisam dobila kola, mada me ba briga. ak je i Dirdri dobila jedan od
Karen. Dirdri me posmatra udno i zbunjeno, to je u stvari gore od bilo ega. Sada mnogo
bolje razumem zato se Tiberije toliko oslanjao na Sejana. Razumem i kako je postao udak.
Kada ostane sama a ja sam sada sama nije ba onako kako sam zamiljala kad sam
prieljkivala da me ostave na miru. Da li ovako ljudi postaju zli? Ne elim da budem zla.
Napisala sam pismo teti Tig u kome sam pokuala da zvuim veselo. Pisala sam i ocu,
nadajui se da bih moda mogla da ga ubedim da me odvede kod nje i da posetim deda u
bolnici. Oni su mi sada jedini ostali. On nee eleti da ih vidi, ali ja bih mogla, a on neka me
eka u kolima. Bilo bi ba lepo videti nekoga ko me voli. Jo pet dana do tromeseja, a onda
sedam dana neu biti ovde.


Danas je na asu hemije Dil prila i sela sa mnom. To je bilo stvarno hrabro s njene
strane, ako se uzme u obzir ponaanje svih ostalih. Znai, ti ne misli da sam zarazna vudu-
vraara?, direktno sam je pitala na kraju asa.
Ja sam naunica", rekla je. Ja u to nita ne verujem. I znam da si imala problema zato
to si mi poslala kola."
Bilo je vreme ruku, tako da smo zajedno otile do trpezarije. Ba me briga ta ljudi
misle. Kae da vrlo malo ita knjievnost, ali da e mi pozajmiti knjigu naunih eseja Isaka
Asimova koja se zove Leva ruka elektrona. Ima tri brata, sva trojica su stariji od nje. Najstariji
studira na Oksfordu. Takoe su i sva trojica naunici. Dopada mi se ona. Oputa me.
arobnjak je veoma uvrnuta knjiga. Nisam sigurna da li mi se dopada, ali jedva ekam
da nastavim sa itanjem i neprekidno razmiljam o njoj. Ne radi se tu o magiji, ne ba, ali
atmosfera je ba takva. udno mi je da to itam, zato to on neprekidno eta po tom ostrvu
kojim se iri miomiris majine duice, ba kao to smo nekad nas dve. Bilo nam je lake nego
ita da kilometrima hodamo uz dranice, sve do Elvudkoda, ili Kumdera. Obino smo
autobusom ile do Penderina, ali bismo, nakon to tamo stignemo, satima hodale preko
brda. Oboavala sam prizore koji su se odatle pruali. Legle bismo na travu i zurile u nebo
ne bismo Ii ugledale poljske eve, sakupljale smo grudvice vune koja je spala sa ovaca, pa
smo ih raspredale i poklanjale vunu vilin-narodu.




Noga je danas veoma loe. Ima dana kad kao mogu da hodam, a tu su i oni drugi.
Recimo da bi se mogli nazvati danima kada mi stepenice loe idu i danima kada su stepenice
muenje. Danas je definitivno jedan od ovih drugih. Dobila sam jo jedno pismo, doavola.
Moram da ih spalim, ili ta ve. Toliko su zlobna da skoro sijaju od zlobe. Vidim ih
krajikom oka, mada moe biti da mi se to od bola priinjava. U petak je tromeseje. Otac e
da me pokupi u est. Nije mi rekao kuda idemo, ali bie to daleko odavde. Ne mogu da
ponesem pisma sa bom, mada, naravno, ne mogu ni da ih ostavim.
Ne znam ta da mislim o kraju arobnjaka. Jo je dvosmisleniji nego u Tritonu. Ko jo pie
poslednja dva reda na latinskom, koji skoro niko ne razume? Knjiga je iz biblioteke, ali ja
sam na toj strani ovla olovkom napisala prevod:
Sutra e biti ljubavi za neljubljene, a za ljubavnika, ljubavi.
Znai, Alison e ga valjda voleti, ta god to znailo. Ranije to nije bilo dovoljno. On je
nju zaista eleo samo dok je mislio da je mrtva.
Poslednji deo knjige, koji se deava nakon povratka u London, kada Nikolas eli da
ponovo bude deo misterije, ta god ona bila, opisuje upravo ono to ja ne elim za sebe.
Nikada nije trebalo da pokuavam da razgovaram sa onim vilovnjakom. Neka neko drugi
uini neto povodom holandske bolesti brestova. Nije to moja stvar. Ja sam zavrila sa
spasavanjem sveta i, kad smo ve kod toga, nikada zbog toga nisam oekivala ni najmanje
zahvalnosti. Zauzvrat sam dobila ovaj dosadni, monotoni bol koji me titi, i vie nego dobro
razumem Nikolasa to se toga tie, jer ko to ne bi poeleo? Ali ne elim ni da budem
patetina kao on.

Nije padala kia prvi put u poslednjih sto godina, a i noga mi je bila malo bolje, pa sam
posle domaeg izala napolje na pola sata. Otila sam ka ivici igralita, do jarka, gde sam
ranije videla vilovnjaka, i od svih pisama napravila lomau. Skoro da je bio mrak, i pisma su,
pomou samo jedne ibice, odjednom veoma snano planula. Pretpostavljam da je to moda
bilo zbog fotografskog papira, jer je ona ve ranije delimino zapalila te fotografije, tako da
su sada eznule za plamenom. esto e zlo nauditi zlu, to bi rekao Gandalf. esto, ali ne i
uvek. Ne moe se u to pouzdati, ali izgleda da se to zaista vrlo esto deava.
Osetila sam se mnogo bolje kad su se zapalila. Nekoliko vila i vilovnjaka izalo je i
zaigralo oko plamena, kao to uvek rade. Mi smo ih zvale salamanderima i ignejidama. Boja
im je neverovatna, nijansa plavog plamena koji se preliva u narandasto. Veina njih se
ponaala kao da me ne vidi, ili kao da ja njih ne vidim, ali jedna od njih me je gledala,
nekako postrance. Kada je uvidela da je posmatram, postala je uta kao pege na kori bresta,
tako da sam znala da zna ta sam ranije od njih traila.
ta mogu da uinim?", pitala sam, patetino, bez obzira na ono to sam jue rekla za
Nikolasa.
Svi oni nestadoe kada sam progovorila, ali se tren kasnije vratie. Nisu ba isti kao na
domai vilin-narod. Moda je to zbog toga to nemaju ruevine u kojima bi iveli. Vile i
vilovnjaci, izgleda, uvek najradije ive na mestima koja je divljina ponovo poela da osvaja.
Skoro smo iz istorije uili o ograivanju zemljita. itava je zemlja nekada imala zajednike
divlje predele kao to je, recimo, Komon Ejk gde su seljaci mogli da napasaju svoju stoku, da
sakupljaju drva i beru kupine. Ti predeli nisu pripadali nikom odreenom, ve svima. Kla-
dim se da su vrveli od vilin-naroda. A onda su velmoe naterale ljude da pristanu da se to
zemljite ogradi i pretvori u prave uredne farme, i nisu shvatali kako e se skueno oseati
bez zajednike zemlje, sve dok te zajednike zemlje nije nestalo. Seoske predele treba da


presecaju te vene divljine, i bez njih oni pate. Ovaj seoski krajolik je na neki nain mrtviji
nego gradovi. Jarak i drvee su tu samo zato to je ovo kola, a drvored pored knjiare je
granica nekog imanja.
Vile i vilovnjaci nisu progovorili sa mnom, ak ni nekoliko rei kao onaj na drvetu. Ali
ona uta me je i dalje gledala, oprezno, tako da sam znala da me razume. Ili, bolje rei, znala
sam da je neto razumela. Nisam sigurna ta. Vilin-narod je takav. ak su i oni koje smo
dobro poznavale, oni kojima smo nadenule imena i koji su stalno s nama razgovarali, umeli
da budu udni to se toga tie.
A onda svi ponovo nestadoe, a listovi su se pretvorili u pepeo brzo su goreli, s
obzirom na to da su bili od papira i onda me je uhvatila Rut Kembel i dala mi deset kaznenih
poena jer sam zapalila vatru. Deset! Potrebna su ti tri kuna poena da bi se ponitio jedan
kazneni, to je pre svega nepravda, ako mene pitate. Ali, tokom itavog ovog polugodita, ja
sam do sada zaradila etrdeset kunih poena, zato to sam bila najbolja iz pojedinih
predmeta, ili zbog odlinih ocena. A imala sam jedanaest kaznenih poena, tako da mi se
trideset tri ta poena ponitavaju. Taj sistem je glup i mene ba briga za njega, ali stvarno,
moe li to ikako biti pravedno?
Najudnije od svega jeste to to se Rut zbog toga vie uznemirila nego ja. Ona je
stareina i iz Skotove kue je, tako da je naudila sopstvenoj kui kada mi je dala deset
kaznenih poena, a njoj je do toga stalo mnogo vie nego meni. Ako dobije deset kaznenih
poena, onda te sledee subote zakljuaju i ne moe u grad, ali poto je ove nedelje
tromeseje, onda se to ne rauna. I ovako mi nita ne bi falilo, poto imam dovoljno kunih
poena da ponitim kaznu, ali bolje bi mi bilo da pazim da me ponovo ne uhvate ovako.
Oh, i nisam mogla da zapalim kolu. Vatrica je bila majuna, pod mojom kontrolom, a
ja imam dugogodinje iskustvo u paljenju vatrica. A ak i da nemam, bila sam daleko od bilo
koje graevine, zemlja je natopljena od sve te kie, a jarak je ispunjen vodom. Tu je bila i
gomila mokrog lia koje sam mogla da nabacim odozgo da je bilo i najmanje opasnosti, kao
to nije. Prihvatila sam kaznene poene, poto svakako ne elim da itava stvar stigne do
nastavnika. Bolje je ne meati ih u ovo. Rut mi je takoe zaplenila ibice.
Veliko je olakanje to to su pisma unitena. Oseam se isto laka sada kada ih nema.


itavog dana, u koli se osealo gotovo opipljivo potisnuto uzbuenje. Svi ele da
zbriu. Svi su se hvalisali svojim planovima za nastupajuu nedelju. eron je uspela da ode
jutros, srenica, jer je putovanje petkom uvee ili subotom jo jedna od stvari koje Jevreji ne
smeju da rade.
Nekoliko devojaka su pokupili roditelji odmah posle popodnevne nastave. Ostale su
gledale s prozora biblioteke da vide koja kola imaju i ta njihove majke uglavnom su to bile
majke nose. Po Dirdri je dola njena sestra u belom ,,mini-morisu. Verujem da nikada
nee uspeti da se opere zbog toga. Izgleda da se od majki oekuje da nose ,,barberi i svilenu
maramu na glavi. ,,Barberi je neka skupa marka kinih mantila.
Niko me nije pitao ta nosi moja majka, poto niko sa mnom i ne govori. Ali nije ni
vano. Ona nosi svaku treu stvar iz svog ormara i garderobu menja u nekim udnim
ciklusima koje samo ona razume. Ne znam da li to radi zbog magije ili zato to je luda.
Veoma je teko razlikovati te dve stvari. Ponekad izgleda kao totalna lujka, a nekad savreno
normalno. ini mi se da njeno normalno oblaenje uvek koincidira s prilikama kada bi joj to
moglo koristiti na primer, u sudu, kad sam je poslednji put videla, bila je obuena skromno i
dostojanstveno. Nekada davno, kada je drala obdanite, uvek se oblaila prihvatljivo za
vaspitaicu ali baka je tada jo bila iva, pa je mogla da je kontrolie. Ali viala sam je i da


ide u kupovinu u venanici, kao i da nosi zimski kaput u julu, a da u januaru ide polugola.
Kosa joj je duga i crna i, ak i kada je oeljana, lii na klupko zmija. Kada bi obukla
,,barberi i stavila na glavu svilenu maramu, izgledala bi kao da se preruila, kao da je neko
navukao krpu preko oltara na kome je neto rtvovano.
Moj otac je stigao u navali drugih roditelja i niko mi nije za njega nita rekao. Izgledao
je kao i uvek. Bojim se da sam ponovo poela da ga gledam ispod oka. Ne znam zato,
stvarno je apsurdno s obzirom na to da smo se sve ovo vreme dopisivali kao ljudi. Odvezao
me je nazad u Old hol.
Ostaemo veeras ovde, a onda te sutra vodim da upozna moga oca, rekao mi je.
Farovi su bacali svetla daleko niz drum. Videla sam zeeve kako se u skokovima sklanjaju s
puta, kao i skeletne are granja osvetljenog na tren, da bi odmah nakon toga ponovo utonulo
u tamu. Spavaemo u hotelu. Jesi li ranije bila u hotelu?"
Svakog leta, rekla sam. Ili smo u Pembrukir i dve nedelje bili u hotelu. Uvek isti
hotel, svake godine." Dok sam razmiljala o tome, osetila sam kako mi se glas lomi od jecaja
u dnu grla. Tako nam je lepo bilo tada. edo nas je vozio na razliite plae, do zamkova i
uspravnog kamenja. Baka nam je priala o istoriji. Ona je bila uiteljica, kao i svi u mojoj
porodici, mada sam ja bila reena da to ne postanem. Volela je letovanja, jer tada nije morala
da kuva, pa bi ona i teta Tig mogle da se opuste i smeju. Ponekad bi krenula i moja majka, pa
bi sedela po kafiima, puila i jela udne stvari. Bolje je bilo onih godina kad nije ila,
naravno. Ali u Pembrukiru je nju bilo mnogo lake izbei, i delovala je nekako manje. Mor i
ja smo imale nae specijalne igre, a u hotelu bi uvek bilo i druge dece koju smo uspevale da
organizujemo da u njima uestvuju i da zajedno pripremamo predstave za odrasle.
Da li je hrana bila dobra tamo?", pitao je.
Predivna", rekla sam mu. Davali su nam specijalne stvari, kao, na primer, dinje i
skuu." Izuzetno ukusne stvari koje nikada nismo jele kod kue.
,,E pa, hrana e biti dobra i tamo kuda idemo", rekao je. Kakva je hrana u koli?"
Odvratna", rekla sam, i on se nasmejao zbog tog mog opisa. Ima li anse da odem do
junog Velsa?"
Ja ne mogu da te vodim, kao to si predloila. Ali ako hoe da ode vozom na
nekoliko dana, to je u redu."
Nisam bila sigurna jer, ako odem vozom, biu tamo zatoena, a napokon, ona je tamo i,
kad bi me fiziki zgrabila, ne bih znala ta bih radila. Ali verovatno mi ne bi prilazila. Ne bi
znala. Ne bih radila nita to ima veze s magijom.
U Old holu, kada smo napokon tamo stigli, sve tri tetke su sedele u salonu. To nije soba
u kojoj ljudi crtaju na tafelaju, ve je to skraeno od soba za povlaenje, jer su se u takve
sobe ljudi povlaili da na miru porazgovaraju
1
. I pored toga, jedva da su i progovarale.
Poljubila sam ih, onda mali predah kraj Danijelovih polica s knjigama, a onda u krevet s
Krajem venosti.


Nisam imala pojma da je London tako velik. Prostire se unedogled. Nekako ti se
priunja i, pre nego to shvati, svuda je oko tebe. Tu su razuena naselja, izmeu njih
pusto, a onda odjednom sve vie i vie zgrada.
Otac moga oca se zove Sem. Ima udan naglasak. Pitam se da li njega zovu Komunjara.
ivi u delu Londona koji se zove Maji end i nosi kapicu, ali osim toga ni najmanje ne lii na
Jevrejina. Njegova kosa a jo je ima dosta, iako je star sasvim je seda. Nosi izvezeni prsluk,

1
U originalu drawing room, to bi znailo soba za crtanje", ali u pitanju je zapravo skraenica od withdrawing room,


veoma lep, ali malo pohaban. Uasno je star.
Dok smo se vozili kolima, otac i ja smo sve vreme razgovarali o knjigama. Nije ni
pomenuo Sema, izuzev to mi je rekao da kod njega idemo. Vie sam razmiljala o Londonu
i o hotelu, tako da sam se gotovo iznenadila kada smo stigli kod njega. Otac je nekoliko puta
stisnuo sirenu, vrata su se otvorila i eto Sema. Otac nas je upoznao dok smo stajali na
trotoaru, a on me je zagrlio, pa onda i mog oca. Isprva sam bila malo uznemirena, zato to on
zaista ne lii ni na jednog oveka koga poznajem, a ni najmanje ne podsea na eda. Kada su
moj otac i njegove sestre u pitanju, njih je vrlo lako drati na odstojanju, pa ak i razmiljati o
njima nekako s distance, valjda zato to su Englezi. Ali Sem nije Englez, ni najmanje, i kao da
me je istog trenutka prihvatio, dok s njima uvek imam snaan oseaj kao da sam na nekom
testu.
Sem nas je uveo unutra, pa me je predstavio svojoj stanodavki kao svoju unuku, i ona
ree kako vidi odreenu slinost.
Morvena lii na moje, rekao je, kao da me godinama poznaje. Vidite joj ten. Lii na
moju sestru Rivku, zichrona livracha. Pogledala sam ga zbunjeno i on mi je preveo: Neka je
blagosloveno seanje na nju. To mi se dopada. Lep nain da se kae kako je neko umro a da
se ne zaustavi razgovor. Pitala sam ga kako se to pie i koji je to jezik. Hebrejski. Jevreji se
uvek mole na hebrejskom, tako kae Sem. Moda u i ja jednog dana biti u stanju da kaem
Moja sestra Mor, zichrona livracha tek tako, oputeno.
Onda nas je poveo na sprat, u svoju sobicu. Mora da je udno iveti na spratu neije
tue kue. Vidi se da uopte nema novca. Shvatila bih ak i da nisam prethodno znala. U
sobi su krevet, lavabo i jedna stolica, a svuda su gomile knjiga. Tu je i komoda na koju su
nagomilane knjige, a na njoj stoje i nekakav elektrini samovar i ae. Tu je i maak, veliki
rie-beli maak po imenu Mao Cedung, ili moda Mjau Cedung. Zauzeo je pola kreveta, ali
kada sam ja krenula da sednem i posadila se na ivicu kreveta, on je priao i legao mi u krilo.
Sem je rekao rekao mi je da mogu da ga zovem Sem da to znai da mu se dopadam, a nema
mnogo ljudi koji se njemu dopadaju. Mazila sam ga, oprezno, i nije me ogrebao posle jednog
minuta, onako kako to uvek radi Persimona, maka tete Tig. Sklupao se i zaspao.
Sem je skuvao aj, za sebe i mene. Moj otac je uzeo viski. (On strano mnogo pije. Sada
je siao dole, u hotelski bar, da pije. Mnogo i pui. Ne bi bilo lepo od mene kada bih rekla da
je strano poroan, s obzirom na okolnosti, poto mi je pomogao da pobegnem i plaa moje
kolovanje. Nije ba da me je eleo.) aj je posluen u aama s metalnim okovom, bez
eera i mleka, zbog ega je bio mnogo lepi. Imao je bezmalo prijatan ukus. Iznenadila sam
se poto ja inae uopte ne volim aj i pristala sam da mi ga skuva samo iz pristojnosti. Vodu
je sipao iz elektrinog samovara, koji odrava vodu na pravoj temperaturi, tako je rekao.
Malo kasnije, kad sam poela da pregledam knjige, ugledala Komunistiki manifest na
vrhu jedne gomile. Mora da mi se oteo nekakav zvuk, poto su me obojica pogledala.
Ba sam primetila da ima Komunistiki manifest, rekla sam.
Sem se nasmejao.
To mi je pozajmio moj dobar prijatelj doktor ehter."
Ja sam ga ba skoro proitala", rekoh.
Ponovo se nasmejao.
To je divna matarija, ali nikada ne bi fiunkcionisalo. Pogledaj ta se sad deava u
Rusiji, ili Poljskoj. Marks je kao Platon, ima snove koji ne mogu da se ostvare sve dok ljudi
budu ljudi. To je ono to doktor ehter ne moe da shvati."
itala sam i o Platonu", rekla sam, jer se on pojavljuje u Ostacima vina, kao i Sokrat.
itala si o Platonu?", ree Sem. A jesi li itala Platona?"
Odmahnula sam glavom.
Treba da ga ita, ali i stalno da se s njim raspravlja", rekao mi je. Sigurno imam
negde neto od Platona na engleskom." Onda je poeo da premeta gomile s knjigama, a moj


otac mu je pomagao. I ja bih priskoila u pomo, ali nisam mogla da se mrdnem poto mi je
Mjau Ce spavao na krilu. Naao je Platona na grkom, poljskom i nemakom, i ja sam
shvatila, dok je mumlao preturajui te gomile, da on ume da ita sve te jezike, kao i
hebrejski, te da je on obrazovan ovek i pored toga to mu je engleski udan i to ga govori s
vrlo jakim naglaskom i premda ivi u toj iznajmljenoj sobici. Dok sam posmatrala svog oca
kako mu pomae pri pretrazi gomile knjiga, shvatila sam da se njih dvojica vole, iako nisu to
niim preterano pokazivali. A, evo je", ree. Gozba na engleskom za dobar poetak."
Bila je to tanka knjiica iz Pingvinove" biblioteke klasinih dela knjievnosti.
Ako mi se bude svidela, mogu ostale da naruim iz biblioteke."
Moe. Nemoj da bude kao Danijel, on stalno ita prie i nikad nema vremena za
neto stvarno. Ja sam skroz drugaiji. Ja nemam vremena za prie."
Imam jednu drugaricu u koli koja je ista takva, rekla sam. Ona iz zabave ita
naune eseje.
Ispostavilo se da je i Sem itao neke naune eseje od Asimova i da ima i knjigu koju je
on napisao o Bibliji!
To je knjiga koju je Jevrejin ateista napisao o Bibliji, tako da naravno da je imam,
rekao je.
Kada je pao mrak, moj otac se uzvrteo, pa je navalio da nas vodi nekud na veeru.
Otili smo na mesto koje je bilo prilino blizu, gde smo jeli tanke palainke koje zovu blini, s
dimljenim lososom i krem sirom, neverovatno su bile ukusne, moda najukusnija stvar koju
sam ikada jela. Posle toga smo jeli fine knedle punjene sirom i krompirom, koje bi bile neto
najlepe to sam jela mesecima unazad da nisu stigle odmah nakon onog slasnog slanog
lososa, a onda drugu vrstu palainki premazanih demom. Svi su tamo poznavali Sema, pa
su prilazili da nas pozdrave i upoznaju se. Prvo je bilo pomalo neprijatno, ali ubrzo sam se
navikla jer se Sem ponaao kao da je to normalno. Videla sam da meu tim ljudima ivi kao
da su mu lanovi porodice, da ivi s njima u zajednici.
Dopada mi se Sem. Bilo mi je ao kad smo se rastajali. Zapisala sam njegovu adresu i
dala mu svoju u koli. Htela sam s njim da porazgovaram o tome ta znai biti Jevrejin i
onome to mi je eron rekla, kao i o svojim pomislima da postanem pirinana Jevrejka, ali
nisam elela dok je moj otac tu. Bilo bi mi neprijatno. Sa Semom je lake. Kao prvo, ne
moram da oseam zahvalnost prema njemu, a kao drugo, ni on ne mora zbog mene da osea
krivicu.
Odvezli smo se do hotela. Nije ni prineti onom hotelu gde smo odsedali u
Pembrukiru. Vrlo je bezlian. Imamo zajedniku sobu, to nisam oekivala, ali s obzirom na
to da je on gotovo istog trena siao u bar, skoro da je cela meni na raspolaganju. Veeras se
vraa sat, tako da dobijam sat vie za spavanje!
Gozba je super. Ista je kao Ostaci vina, iako se, naravno, deava ranije, kad je Alkibijad bio
mlad. To mora da je bilo divno vreme da se ivi.


U vozu sam, velikom meugradskom vozu na liniji LondonKardif. On bez razlike
jurca kroz selo i grad, dok prevaljuje svoju vrsto zacrtanu rutu. Ja sedim u uglu vagona i
niko me ne primeuje. Tu je i vagon-restoran gde se mogu kupiti odvratni sendvii i grozni
gazirani sokovi, ili kafa. Kupila sam ,,kit-kat i jedem ga vrlo lagano. Pada kia od koje
seoski krajolik izgleda istije, a gradovi prljavije.
Takoe je divno nositi sopstvenu odeu. I jue sam, mada nisam to ba primeivala.
Ali, dok sedim ovde sama i gledam kroz prozor, ba mi je lepo to sam u farmerkama i
,,tolkin dukserici, a ne u onoj groznoj uniformi.


udno je to, sve ovo ja piem kao u ogledalu, tako da niko ne moe da proita, ali ovaj
sledei deo elim da ispiem kao u duplom ogledalu ili tako neto, za svaki sluaj, odozdo-
nagore i zdesna-nalevo. Sveska se zakljuava. Imam sree to mi je lako da piem naopako,
samo piem levom rukom. Poto ovoliko vebam, skoro da sam podjednako brza kao i kada
piem desnom.
U svakom sluaju.
Sino, poto sam zavrila sa ovim pisanjem, malo sam itala (Svet Ptavova, Niven), a
onda sam ugasila svetio. Zaspala sam, ali onda kasnije je on, moj otac zapravo bi trebalo da
ga zovem Danijel, tako se zove, a tako ga zove i Sem Danijel je uao, upalio svetio i probu-
dio me. Bio je pijan. Plakao je. Pokuao je da mi ue u krevet i da me poljubi, i ja sam morala
da ga odgurnem.
Znam da sam rekla da u biti pristalica seksa, ali ipak.
Na neki nain, lepo je kad pomislim da me neko eli. I dodir mi prija. A i to se tie
seksa, pa, u koli nema privatnosti, tako da, ali imala sam priliku prethodne noi. (Koliko li
to traje? Masturbacija je pet, najvie deset minuta. Nikada ne kau u knjigama koliko dugo.
Bron i Spajk su to radili satima, ali to je bio egzibicioni seks.) A i znam iz Dovoljno vremena za
ljubav, koja se time vrlo eksplicitno bavi, da incest nije sam po sebi lo nije da ga stvarno
oseam kao lana svoje porodice. Ne mogu ni da zamislim da bih to elela da uradim sa
edom, bljak! Bljak!!!
Ali kad je on, Danijel, u pitanju, tu se radi samo o jednokrvnosti, jer smo mi zapravo
stranci. A onda se tu samo podrazumeva kontracepcija, a nju bih ionako koristila. Tek mi je
petnaest godina! A to je protivzakonito, mislim, a ne bi vredelo da se zbog toga ide u zatvor.
Ali rekla bih da me on eli, a ko e me drugi eleti, ovako izlomljenu? Ne elim da budem
izopaena, ali izgleda da ipak jesam. Bilo kako bilo, odbila sam ga pre nego to sam
razmislila, zato to je bio pijan i dostojan saaljenja. Odgurnula sam ga i on je otiao u drugi
krevet da spava, pa je hrkao, glasno je hrkao, a ja sam tako leala i razmiljala o Hajnlajnu i
onoj Sterdonovoj prii u Opasnim vizijama, Kad bi svi ljudi bili braa, da li bi udao sestru za
nekog od njih?. Odlian naslov.
Jutros se ponaao kao da se to nikada nije dogodilo. Ponovo smo poeli da se ne
gledamo, dok smo za doruak u hotelu jeli slaninu koja nije bila hrskava s hladnim jajima.
Dao mi je pare za voznu kartu i jo deset funti za knjige. ak i kada neto budem potroila
za hranu i autobus, verovatno u moi da kupim barem deset knjiga. Vrlo neobino se
ophodi prema novcu, nekad kao da ga uopte nema, a nekad ga tek tako razbacuje. Moram
da se vratim u rouzberi sledee subote, poto sledee nedelje uvee moram da budem u
koli. Ali to je nedelju dana, itavih nedelju dana daleko odatle. ekae me na stanici u
rouzberiju. A teta Tig e da me saeka danas na stanici u Kardifu. Pozvala sam je telefonom
s Padingtona. U meuvremenu sam negde izmeu, izmeu svega, izmeu svetova, jedem
,,kit-kat i piem ovo. Volim vozove.


Tromeseje nije u isto vreme ovde i u Arlingharstu, tako da ovde niko nije iao u kolu
prole nedelje. Tipino. Tako da teta Tig radi, a svi moji prijatelji idu u kolu. Sino sam
stigla ovamo, pojela pitu sa sirom koju je teta Tig umesila i zaspala posle veere.
Danas sam ila u Kardif i kupila knjige. Kod knjiare ,,Lirs je najbolje to to ima
amerika izdanja. Poglavlje i stih je isto tako veoma lepa knjiara, pa i tamo uvek odem, ali
oni ne uvoze. Zatim je tu veliki broj knjiara s polovnim knjigama. Tu je ona u trnom centru
,,Kasl, ona u Ulici Hejs i ona pored kazina koja u zadnjem delu prodaje pornografiju. Ja
mislim da sam ja jedina osoba koja ikada kupuje knjige iz prednjeg dela knjiare. Uvek


kolae oi na mene, kao da hou da uem u tu glupu zadnju prostoriju i da kupim njihove
glupe pornie. Ili moda ne ele da prodaju normalne knjige iz prednjeg dela knjiare, poto
onda moraju jo da ih nabave? Kupila sam Najbolje od galaksije IV tom za deset penija, i unutra
ima jedna pria od elazni ja.
A onda smo se uvee uspeli iz doline da posetimo eda. Izaao je iz bolnice i sad je u
starakom domu koji se zove Fedu hir. Praktino svi ostali tamo su aknuti. Tu je jedan to
sedi i usnama radi Blaba-blaba-blaba, i drugi koji u pravilnim intervalima vrisne. To je
najuasnije i najdepresivnije mesto koje sam u ivotu videla, sa svim tim starcima bezubih
vilica i tupih pogleda, koji u pidamama sede na krevetu i izgledaju kao da su u ekaonici za
smrt. edo je jedan od najboljih tamo. itava jedna strana mu je paralizovana, ali ona druga
strana mu je snana kao i uvek i moe da govori. Ima potpuno prisustvo uma, iako mu boja
koe nije dobra. Kosa mu je oduvek bila seda, dokle mi pamenje dosee, ali sada je bela i
ima jedan pramen koji je boje surutke.
Moe da govori, mada nije imao mnogo toga da kae. Nada se da e uskoro kui, ali
teta Tig ne veruje u to, mada se nada da e ga izvesti na dan za Boi. eli da i ja doem, i ja
sam joj rekla da u doi samo pod uslovom da uopte ne moram da vidim majku. Ne znam
da li emo to moi da izvedemo. edo je bio apsolutno oduevljen to me vidi, pa je hteo da
mu ispriam sve to mi se deavalo i ta radim, a to je, naravno, bilo neprijatno. On ne
doputa da se Danijelovo ime pominje, nikada, nije doputao nikome da ga pomene otkako
je Danijel napustio moju majku. Tako da, naravno, ne mogu da mu kaem nita o njemu. Ali
priala sam mu o koli, izostavivi koliko je stvarno grozna i kako me svi mrze. Ispriala sam
mu za ocene i biblioteku. Pitao me je da li mi je noga bolje i ja sam mu rekla da jeste.
Nije bolje. Ali sada uviam da to nije nita. Dobro, boli me, ali mogu da se etam.
Pokretna sam. On je prosto zatoen tu, iako teta Tig kae da ide na fizikalnu terapiju.
Kada smo izlazili, teta Tig, koja esto odlazi tamo, poelela je laku no nekim drugim
ljudima, koje poznaje, a oni ili nisu odgovarali, ili je njihov odgovor bio neprikladan huk ili
mucanje. Nisam mogla da ne pomislim na Sema, koji mora da je slinih godina kao ti ljudi,
na njegovu lepu i toplu sobicu, gomile knjiga i elektrini samovar. On je linost, dok su ti
ljudi zapravo otpaci, ostaci ljudi.
Moramo da izvuemo eda odatle, rekla sam.
Da, ali to nije tako lako. On ne moe sam da brine o sebi. Ja mogu da doem za
vikend, ali njemu je potrebna bolniarka. To je veoma skupo. Nadaju se moda na prolee.
Ja mogu da ivim s njim i da mu pomaem", rekla sam, i na tren je ta pomisao zasjala
kao zvezdica nade.
Ti mora da ide u kolu. Osim toga, ne moe da mu pomogne da hoda. On svu
svoju teinu oslanja na osobu koja ga podupire."
Ona je u pravu. Poklekla bih pod takvim teretom, noga bi me izdala i oboje bismo
zavrili na podu.
Trebalo bi da mu piem. To mogu, lepa i vesela pisma. Teta Tig moe da mu ih ita, to
bi im dalo temu za razgovor tokom poseta. Moramo da ga izvuemo odatle. Neverovatno je
sumorno. A ja mislila da je u koli loe.


Danas sam se lokalnim autobusom izvezla iz doline. Zanimljivo je. Vozi starim
drumom sve do samog vrha, uzbrdo uzanim uliicama pored nanizanih spojenih kua, kroz
Pontiprid, a itavim putem se vide grozne rudne deponije i gomile ljake i rune zbijene
kue, a iznad njih brda. Kada sam stigla u Aberder, izala sam iz autobusa, pa sam se popela
uz cirk do ruevine koju smo zvale Ozgilijat. Ne znam tano ta je to mesto nekad bilo.


Drvee je bilo praktino golo, a po zemlji je bilo dosta mokrog lia. Nije padala kia, to je
bilo dobro, poto sam hitno morala da sednem im sam tamo stigla. Bila sam zaboravila
koliko je daleko. Ili, bolje rei, seala sam se da ima oko sedamsto metara, nijedna druga
ruevina nije tako blizu autobuskoj stanici, ali za mene, u mom trenutnom stanju, to je i dalje
dalek put.
Nisam dola namenski da potraim vile i vilovnjake. Prosto sam htela tamo da odem.
Ali vilin-narod je bio tamo. Bio je tu Glorfindel. ekali su me.
elela bih da prepriam na razgovor tako da lii na govor Tolkinovih vilovnjaka.
Dugo si nam nedostajala, te ekasmo tvoj dolazak, Mori, dugo smo te badava traili
me drveem i u palatama. Do nas je doao glas iz zemlje daleke da i dalje zemljom hodi,
otrgnuta od sestre svoje, pa ekasmo ipak u nadi sve dok danas lahor ne donese vesti o tvom
dolasku. Budi dobrodola meu nas, jer velika je naa potreba za tobom."
Ali nije bilo tako. Ponekad smo Mor i ja ponovo odigravale razgovor s vilovnjacima, te
bih ja takvim jezikom govorila sve ono to je trebalo da kau. Ovaj govor je u sutini ono to
je Glorfindel rekao, to je mislio da kae, jedino to veina toga uopte nije bila saoptena
reima, a i ono to jeste izgovoreno je na velkom i ne takvim reima.
Glorfindel je prelep. Izgleda kao mladi od devetnaest-dvadeset godina, tamne kose i
sivih oiju. Nosi plat od lia koji se kovitla oko njega, samo to to nije ba plat. Nije ba da
moe da ga skine.
Vilin-narod je veoma mudar. Ili, bolje rei, dosta toga znaju. Imaju dosta iskustva. Bolje
od bilo koga drugog oni razumeju kako magija funkcionie. Zato bi i bila takva katastrofa da
je moja majka uspela da ih kontrolie. Ona bi to znanje iskoristila da postane mona. Oni ne
bi imali priliku da ikome pomognu kada bi za nju radili. Ne znam kako bi se sve odigralo u
stvarnom svetu. Ne verujem da bi ona ba stvarno postala mrana kraljica. Ali, iako ne moe
nikada vie ponovo to da pokua, ona pokuava da uradi neto drugo. Ja to isuvie dobro
umem da prepoznam.
Glorfindel eli da ja sutra poem gore do Itilijena, u Minojev lavirint, jer kae da e
tamo mrtvi hodati. Sutra je No vetica. On kae da treba da ponesem lie hrasta i od njega
napravim vrata kroz koja e da prou. To e je spreiti da zagospodari njima. Vilin-narod
dosta zna, ali nema mnogo stvari koje mogu da urade, ne mogu da ostvare ba neku
interakciju sa svetom, ne mogu da utiu na stvari. Moraju da navedu druge ljude da rade za
njih, a ti drugi ljudi su ja. Kako Glorfindel kae, on je uinio koliko je bilo do njega da me
dovede ovamo ove nedelje. Nije znao gde se nalazim dok nisam razgovarala s vilovnjakom,
a nije mogao da dopre do mene sve dok nisam spalila pisma. Ali onda je udesio stvari tako
da me dovedu k njemu. (Udesio je kolski raspored? Sve kolske rasporede? Udesio je da mi
Danijel dopusti da doem? Uinio da poelim da danas doem u cirk? Ponekad mrzim
magiju.)
Rekao je da e biti lako, ne kao proli put. Bez rizika. Ono to je teko jeste to to
moram da budem tamo u sumrak. Mislila sam da e to biti zaista teko, ali kada sam slagala
tetu Tig i rekla da hou da popijem aj s Mojrom iz gimnazije, rekla mi je da e me pokupiti
u sedam, a onda idemo u Fedu hir da ponovo posetimo sirotog starog eda.
itam Zaarani ma od Marion Cimer Bredli, i zasad je zabavno.


Bilo je za dlaku, ali oekivala sam neto sasvim drugaije.
Dakle, kao prvo, put je bio veoma, veoma duuuug. Dok sam hodala, nije bilo vila niti
vilovnjaka nigde u blizini. Oni mrze bol, ne znam zato, ali znam to otkako sam saznala
prvu stvar o njima. Razbee se ak i kad se odere koleno, ili iskrene lanak. Bol od koga je


vritala moja noga pri svakom koraku mora da je bio dovoljan da ih zaplai kilometrima
unaokolo. Dobro je to sam krenula rano, da mu ostavim vremena da umine kada budem
tamo stigla.
Lavirint kralja Minoja nalazi se na vrhu planine Greg. To je jedna od najviih ruevina.
U pitanju je jedna veoma stara elezara, jedna od prvih, a tu je i kop rude gvozda, nc neki
dubok, zemlja je tek malo zaorana, a rupe su uglavnom zatrpane. Ono to je od svega ostalo
zaista nalikuje lavirintu, ili bar nekoj zamrenoj petlji. Morate da klipete opkoljeni zidovima
pa, iako je najvii od njih tek do ramena, zaista izgleda kao da se kreete kroz lavirint. Deo
gde je nekad bio ulaz u kop nalazi se u sredini, i blago je utonuo, a postoji i nekakva staza
koja do tog mesta vodi. Sela sam tu na zidi i odmarala se, sa tapom naslonjenim na zid.
Sipila je kia, tako da nisam mogla da itam, iako sam, naravno, ponela knjigu. To je bio
Vavilon 17 od Delejnija, koji sam itala dok sam se vozila autobusom. Ponela sam i hrastovo
lie, ubrala sam ga dok sam se pela kroz izuzetno umoviti Itilijen. Glorfindel mi nije rekao
koliko lia da ponesem, ali ja sam, sve vreme dok sam hodala, trpala listove u torbu.
Hrastovi grevito uvaju svoje listove tokom itave zime, kao i malorni, tako da ih je lako
nai.
Nosila sam kolski kaput, jer vie nemam drugi. Nisam ponela kaput kad sam pobegla.
Na kolskom kaputu je amblem Arlingharsta, rua, s motom Dum spiro spero, koji mi se
zapravo dosta dopada dok diem, nadau se. ula sam alu za neku kolu gde su odluili da
im moto bude ujem, vidim, uim, to se na latinskom kae Audio video disco. Malo sam
razmiljala o tome. Sa ove distance, taj moto je mogao da mi se dopadne. Kada sam ovde,
oseam kao da moram da mrzim sve to ima veze s tom kolom ili cc to znaiti ds se
predajem. Dok sam sedela tamo, kola mi se inila veoma daleko, bez obzira na kaput.
Postoji neto sutinsko i stvarno u predelima doline zbog ega sve ostalo deluje kao daleka
distrakcija.
Nedugo zatim, izgrejalo je slabano sunce. Oblaci su hitali preko neba neverovatnom
brzinom, a ja sam se nalazila na gotovo istoj visini kao i oni i gledala dolinu. Ovde gore
nema mnogo drvea, samo dva tanana stabla oskorue koja su se prikovala za ulaz u stari
kop. Jata ptica su kruila nad glavom i arala nebom, verovatno pokuavajui da odlue na
koju stranu da se sele. Nakon sunca, stigao je i vilin-narod, pa su izvirivali ka meni s druge
strane zida, a konano je doao i Glorfindel.
Veoma je frustrirajue zapisivati razgovore s vilovnjacima. Ili to zapiem pravim
reima, to je zapravo izmiljanje, ili pokuavam da predstavim neto to je samo delimino
verbalno pomou samo tih nekoliko rei. A ako to zapiem kao jue, to je la. Piem ono to
bih elela da je rekao, a on je zapravo rekao tek re-dve, ali je uz njih ilo i mnogo oseanja.
Kako to da se zapie? Moda bi Delejni umeo.
U svakom sluaju, nismo tako mnogo priali. Seo je sa strane i gotovo da sam mogla da
ga osetim. Onda sam ga osetila do sebe, to je vie nego neobino, pa sam poela da oseam
seksualno uzbuenje. Znam, nezamislivo, zbog vilovnjaka. Onda su sve vile i vilovnjaci
prili blie, to me je zabrinulo, a kada sam poela o tome da brinem, Glorfindel je postao
nematerijalan kao i uvek, iako je i dalje sedeo tu, uz mene.
Setila sam se tada da zaista znam za prie u kojima su ene imale seks s vilovnjacima, a
te prie su sve do poslednje o trudnoi. Pogledala sam u Glorfindela i tano je da je bio
prelep i... nesumnjivo muevan... i da me je posmatrao oseajno, i tano je da bih to elela, ali
ne po toj ceni. Nema anse! ak ni kad bi me svi normalni mukarci koje sretnem posmatrali
kao da sam splaina. Na neki nain, i to bi bio incest, s Glorfindelom. ak i vie.
,,Netaknuta?, rekao je, ili tako neto, nikada nisam sasvim sigurna ta ta re znai. Ali
znala sam o emu govori.
Do sada sam najurila svakoga ko je pokuao, rekla sam, to je zvualo mnogo
ratobornije nego to sam nameravala, iako je suva istina u pitanju, mada teko da je bilo


potrebno da najurim Danijela da lii odustao. Ti zna za Karla.
,,Mrtav, rekao je, tonom neopozivog likovanja. Karl je mrtav. Bio je policajac, pa je
otiao u Severnu Irsku zato to je plata bila vea, i tamo je poginuo u eksploziji. Ili, drugaije
reeno, ja sam pitala Glor(mdela kako da ga se otarasim, pa sam mu ukrala ealj i bacila ga
u movaru Krogin. To je bilo kada je spavao kod moje majke, pa je doao kod mene u sobu,
seo preblizu i neprekidno pokuavao da me dira. Ugrizla sam ga, jako, a on je mene udario,
ali je ustuknuo. Znala sam da to nije kraj svega. Tada sam jo imala etrnaest godina. Nije
ubistvo kada neiji ealj baci u movaru. Mislila sam da je upalilo kada je otiao.
Glorfindel me je samo posmatrao, a ja sam znala da mi je on prijatelj, koliko i svaki
drugi vilovnjak, onoliko koliko oni to mogu, s obzirom na to da jesu ono to jesu. Mnogima
od njih uopte nije stalo do ljudi, niti do sveta, a ak ni oni kojima je stalo nisu nalik na ljude.
Nisam znala ta za njega znai ta pouda koja lebdi u vazduhu izmeu nas dvoje. Glorfindel
nije njegovo pravo ime, on zapravo uopte i nema ime. On nije ljudsko bie. Bila sam
izuzetno svesna toga.
Sunce je potanjalo za breg na kome smo sedeli, ali jo nije zaista zalazilo; u susednoj
dolini je jo bilo sasvim svetio. Ali rekla bih da uvek postoji neka susedna dolina, i one se
niu oko itavog sveta sve dok se ne stigne do sutradan. Nae senke su bile izuzetno
izduene. Glorfindel je ustao i rekao mi da spiralno raspem lie po lavirintu sve do dva
stabla oskorue. To sam i uradila, a onda sam sela i ekala dok je svetlost dana gasnula.
Nisam bila sigurna da li u bilo ta videti, ili e to biti jedna od onih prilika kada sam uradila
ono to mi je reeno, pa to neto nema smisla i nikada ne saznam da li je delovalo ni ta je
uinilo. Nebo je bledelo sve dok nije stigao onaj trenutak kada vie nita nema boju, ali jo
nije mrak. Poela sam da razmiljam o tome kako e grozan biti moj povratak.
A onda su se pojavili oni, kroz sumrak su stupali iz doline uz dranicu. Bili su to
duhovi, valjda, povorka mrtvaca. Nisu to bili bledi kraljevi niti blede gospe, ve mukarci i
ene izmodeni od rada savreno obini ljudi, ako se izuzme to to su bili mrtvi. Nikada od
njih ne biste pomislili da su ivi. Nije se ba moglo videti kroz njih, ali bili su jo bezbojniji
nego sve ostalo, a nisu ba bili ni vrsti koliko treba. Prepoznala sam jednog od tih
mukaraca. Sedeo je pokraj dede u Fedu hiru i proizvodio usnama one blebetave zvukove.
Sada je koraao stazom lako poskakujui. Lice mu je bilo ozbiljno i staloeno, bio je to
dostojanstven i razloan ovek. Sagnuo se i podigao sa staze jedan od mojih hrastovih
listova, pa ga je ispruio kao bioskopsku ulaznicu pri prolasku izmeu dva drveta. Nisam
videla da je list iko uzeo. Uopte nisam videla dalje u tamu.
Nekoliko ostalih se uzmuvalo pred ulazom, stigli su ak dovde, ali nisu mogli da uu,
zbog neega to je uradila moja majka. Kada su videli starca kako daje list, poee i oni da
sakupljaju lie. Potom su svi proli, jedno po jedno. Svi su bili veoma ozbiljni i
dostojanstveni, uopte nisu razgovarali, a saekali bi svoj red da prou izmeu drvea, da bi
nakon toga iezavali u tami. Ne znam da li su silazili pod zemlju, ili ulazili pod breg, ili na
drugi svet, ili su stizali do Aheronta, ili ta drugo. Bili su tu debela ena i mladi s
motociklistikom kacigom, a reklo bi se da su bili zajedno. Svi mrtvaci su videli jedni druge,
ali izgleda da nisu videli mene, niti vile i vilovnjake, koji su se sjatili sa obe strane staze i
posmatrali. Mladi je pokazao eni da proe prva i ona je to i uinila, ozbiljno kao da su u
crkvi.
Tada sam ugledala Mor. Nisam to uopte oekivala. Hodala je u povorci sasvim
nehajno s listom u ruci, kao da ima ozbiljnu ulogu u nekoj igri. Povikala sam njeno ime, a
ona se okrenula, ugledala me i nasmeila se s toliko radosti da mi se od toga srce slamalo.
Ispruila sam ruke ka njoj i ona ka meni, ali ona nije zaista bila tu, kao da je vila, jo manje
nego kao da je vila. Delovala je uplaeno, pa se osvrnula levo-desno i, naravno, ugledala vile
i vilovnjake koji su se poredali uza stazu.
Pusti", ree Glorfindel, maltene meni na uvo, apatom tako toplim da mi se kosa na


glavi uspravila.
Nisam je zadravala, iako nekako jesam. Ruke su nam bile ispruene i, mada se nisu
dodirivale, veza izmeu nas dve bila je opipljiva. Isijavala je ljubiastu svetlost. Bila je to
jedina stvar u boji. Inae se nije videla, ali da jeste, u prethodnih godinu dana bi se vukla za
mnom kao srueni most. Sada je ponovo bio ceo, ja sam bila cela, bile smo zajedno.
Zadri ili umri", rekao mi je na uvo i ja sam razumela da hoe da mi kae kako je
mogu zadrati ovde i to bi bilo loe, a ja sam mu verovala iako nisam razumela, ili da mogu
da proem s njom kroz ta vrata u smrt. To bi bilo samoubistvo. Ali nisam mogla da je
pustim da ode. Bilo je tako teko bez nje sve ovo vreme, tako gadna jedna godina. Oduvek
sam nameravala da i sama umrem, ukoliko je umiranje neophodno.
Napola", ree Glorfindel, a nije mislio da sam napola mrtva bez nje, niti da je ona
napola prola, niti bilo ta slino, hteo je da kae da sam tek napola proitala Vavilon 17, i da,
ako sada odem, nikada neu saznati ta se na kraju desilo.
Ima i udnijih razloga da se nastavi sa ivotom.
Tu su knjige. Tu su teta Tig i edo. Tu su Sem i Dil. Tu su meubiblioteke pozajmice.
Tu su knjige u kojima moe da se utopi i koje moe da navue preko glave. Postoji i
daleka nada o nekom buduem karasu. Tu je i Glorfindel, kome je zaista stalo do mene,
koliko jednom vilovnjaku moe biti stalo do bilo ega.
Putam je. Oklevajui, ali putam je. Ona se grevito dri. Nastavila je da se dri, tako
da to to sam je pustila nije bilo dovoljno. Da bih nastavila da ivim, morala sam da je
odgurnem, kroz vezu koja nas je spajala, iako je plakala i dozivala me i drala se najjae to
je mogla. To je najtea stvar koju sam ikada uinila, tea nego kad je ona umrla. Bilo mi je
tee nego kad su me otrgli od nje a kola hitne pomoi je odvela, kad su bolniari dopustili
mojoj majci da krene s njom, onako nasmejana, a ne meni. Tee nego kada mi je teta Tig
rekla da je umrla.
Mor je oduvek bila hrabrija nego ja, praktinija, pristojnija, sve u svemu, bolja osoba.
Ona je bila naa bolja polovina.
Ali sada je bila uplaena, usamljena i naputena, i mrtva, a ja sam morala da je
odgurnem. Menjala se dok se grevito drala, pa je postajala kao brljan, obavijala se oko
mene, kao morska trava, ili pipci koji me stiu, i sluzava je bila, nemogue je bilo otresti se.
Sada, kada sam elela da se odvojim od nje, nisam to mogla pa, iako se menjala, ja sam znala
da je ona i dalje sve to vreme Mor. Oseala sam da jeste. Plaila sam se. Nisam elela da je
povredim. Naposletku sam se oslonila na nogu. Bol je raskinuo vezu, isto kao to plai vilin-
narod. Bol je bio ono to je moje ivo telo bilo u stanju da uradi, isto kao to sam mogla da
sakupim hrastovo lie i donesem ga na vrh planine.
Ona je onda krenula dalje, to jest pokuala je, ali je sumrak preao u tamu, pa nije
mogla da proe kroz vrata, poto ih vie nije bilo. Stala je izmeu dva drveta i ponovo je
liila na sebe, ali je delovala veoma mlado i izgubljeno, a ja skoro da sam ponovo ispruila
ruke ka njoj. Zatim je nestala, u tren oka, ba kao to vilovnjaci nestaju.
Bila je to duga etnja, dok sam se sama vraala po mraku. Sa svakim korakom sam se
pribojavala da u susresti majku koja je dola da vidi ta je to krenulo naopako s njenim
planom da ih sve pridobije za sebe. Sada shvatam da to nije mogla ni da pokua zbog Mor,
koja joj je bila erka, njena krv. Stalno sam pomiljala na to kako ne mogu da potrim, a ona
moe. Mor mi se inila daljom nego ikad. Vilin-narod se, prirodno, sav razbeao kada je
osetio bol. ak mi se i Vavilon 17, koji mi je bio tu, u tani, inio strano dalekim. Ali teta Tig
me je ekala u kolima, a edu je u Fedu hiru bilo tako drago to me vidi, srce bi mu prepuklo
da sam otila. Tamo gde je bio ovek koji blebee sada je bio prazan krevet, ve behu odneli
njegovo prazno telo. Imao je sree to je mogao veeras da ode. Ljudi koji umru u novembru
moraju da ekaju itavih godinu dana. Kao Mor. ta joj se dogodilo? Da li e morati da
saeka sledeu godinu?


to vie o tome razmiljam, sve manje razumem ono to se dogodilo. Da li svaka dolina
ima neki takav portal? ta emo s ljudima koji umru u ravniarskim krajevima? Da li je on u
stvari star, stariji od elezare, ili ga je elezara otvorila na mestu gde je nekada bila ista
planinska kosa? I kuda su to oni odlazili? I da li su to zaista bili oni, svi oni? I ta je bilo s
Mor? Gde je sad ona? Da li je se moja majka ipak dokopala? Da li e joj vile i vilovnjaci
pomoi? ta je to sa oskoruama? Nikada nisam ula da je oskorua drvo smrti to bi trebalo
da bude tisa, grobljanska tisa. Ali bilo je to hrastovo lie, suvo i zlatasto hrastovo lie.
Jedan mi je list ostao u tani. To ne znai daje neko izostavljen, Mor je uzela svoj, a kada sam
otila, jo je bilo lia koje je krkalo na zemlji, ponela sam ga vie nego dovoljno. Mislila sam
da sam sve istresla, ali jedan se zavukao ispod zadnje korice Vavilona 17. Kakva udna knjiga!
Da li jezik zaista oblikuje nain na koji se moe misliti? Mislim, na taj nain?
Izgleda da se danas samo neto pitam.
Bila sam smodena, a noga me je neopisivo bolela, tako da sam ceo dan bila kod kue i
itala. Onda sam spremila veeru teti Tig kada se vratila iz kole zapeene peurke s
lukom, sirom i pavlakom, i krompire u kaputu takoe sa sirom, i soivo. Rekla je da je to ba
lepo i kako pretpostavlja da mukarci svakodnevno imaju takav tretman, ako su oenjeni, a
ono to njoj treba nije mu koji to oekuje, nego ena koja bi to uradila. Divno je bilo kuvati
pravu hranu. Ima neto u tome to oveka tako prizemlji. Nije u pitanju bila nikakva magija,
kada se uzmu velike pljosnate peurke i sirov krompir i od toga napravi neto skroz ukusno,
to nadilazi magiju. Samo sam pravila veeru. Ali pitam se koliko je to kad nekome neto
skuvate ipak magino i prevazilazi moja znanja o magiji. Mislim da to uvek jeste neka
magija. Posue tete Tig ne voli me nita vie nego Persimona. Noevi i ljutilice me nee
posei, ali nespretni su u mojim rukama. Znaju da nisam ona osoba koja bi trebalo da ih
koristi.
Izgleda da postoji neki Hajnlajnov roman koji se zove Putem slave. To mora da je dobro!
Pitam se da li ga Danijel ima. Ako nema, uvek su tu blagoslovene biblioteke pozajmice.


Danas sam ponovo otila autobusom u Aberder. Nije bilo ni traka od Mor niti od bilo
koga od vilin-naroda, iako sam neprekidno imala oseaj da nestaju im krenem da ih traim
i pojavljuju se tamo gde ih ne mogu videti. To je, naravno, igra, ali ja nisam elela da se
igram. elela sam odgovore, iako je trebalo da znam koliko je teko od njih dobiti direktan
odgovor, ak i kada neto ele, to u ovom trenutku oigledno nije bio sluaj.
Otila sam do edove kue. Jo imam klju od ulaznih vrata, iako se zaglavljivao vie
nego ikad i bilo je uasno teko ui. Teta Tig se stara da bude isto, ali i pored toga se osea
nekakav smrad nekorienja i praine. To je veoma mala kua, zbijena izmeu druge dve.
Kada je teta Flori ivela tu, kua nije imala kupatilo, kada je bila u kuhinji, a WC je bio ty bach,
poljski. Tako je bilo i kad su moji prababa i pradeda iveli tu. Moj deda je ugradio
odgovarajue sanitarije kada se tu uselio. Prilino mi se dopadala kada u kuhinji, pored pei
na ugalj. Bilo je iznenaujue prijatno. Ali mrzela sam kada moram da idem napolje u WC,
naroito nou.
Uselio se tu nakon to je Mor umrla da se skloni od moje majke. Svi od nje bee.
Zvanino, nikada nisam ivela ovde. Zvanino sam ivela s njom. ak sam neko vreme i
provela ivei s njom, kada je insistirala, ali uglavnom nisam, sve dok je edo bio dobro.
Imala sam svoju spavau sobu, s krevetom koji sam donela od kue i korpom za otpatke.
Veina mojih knjiga i odee bila je u njenoj kui, ali pronala sam
Morin vuneni demper i svoj teksas orts s lavom, kao i jedan primerak Sudbina. Sudbine
su ameriki naunofantastini magazin koji se objavljuje u obliku broiranih depnih knjiga,


nabavljaju ga u ,,Lirsu i ja ga oboavam. Kupila sam tamo novi broj apriljun u
ponedeljak. uvam ga za itanje u vozu.
I tako sam ostavila tamo neto knjiga. Znam da neu moi da ih uzmem pre Boia, ali
stvarno poinju da se gomilaju, a i sasvim sam sigurna da u bliskoj budunosti neu eleti da
ponovo proitam nijednu od onih koje sam ostavila. U koli ba i nemam mnogo mesta. U
svakom sluaju, ak i ako mi nedostaju, volim to su tamo. Ukoliko se edo dovoljno
oporavi da ga puste da ide kui iz Fedu hira, onda i ja mogu kui. Danijela zapravo nije
briga, sigurna sam da ne bi imao nita protiv. Oseam se kao da u stvari nigde ne ivim i
mrzim taj oseaj. Tei me pomisao da na prozorskoj dasci u mojoj sobi stoji osam abecedno
poredanih knjiga. Takoe je u pitanju magija, magijska spona. Moja majka ne moe ovamo
da ue, a ak i kad bi mogla, to su samo knjige. Ne moete izvesti magijski ritual s knjigom,
osim ako nije u pitanju neki vrlo posebni primeraka ak i kad bi mogla, ionako ve ima sve
ostale moje knjige. Poseduje isuvie mojih stvari, ali ne mogu od nje uzeti nita od toga.
Ukoliko sam je ponovo porazila, a mislim da jesam, da li e hteti da mi se osveti? Bilo je
sasvim drugaije nego prolog puta. Zavrilo se uvrnutim antiklimaksom, naroito poto ne
mogu da pronaem Glorfindela da mu postavim devet miliona pitanja koja imam.
Nisam mogla da ponovo zakljuam ulazna vrata. Zakljuala sam ih iznutra i izala kroz
zadnji ulaz, a onda ubacila klju od zadnjih vrata nazad kroz prorez za potu. Rekla sam to
teti Tig, koja e biti sledea osoba koja e tamo otii.
Videla sam se s Mojrom, Lijom i Nasrin danas po podne, kad su izale iz kole. Pitale
su me kakav je Arlingharst, a ja im nisam nita ispriala osim povrinskih stvari. Lija ima
deka, Endrua, kome je dobro ila matematika u koli Park kada smo bili mali. Rekla sam to,
a Mojra mi je rekla da su neki od nas jo mali. Ona je dosta izrasla u pubertetu. Pitam se da li
u i ja porasti. Ja sam iste visine jo od svoje dvanaeste godine, kada smo bile najvie u
odeljenju, ali sada su me gotovo svi prerasli. Ispriale su mi sve traeve. Dorkas, koja je uvek
bila najbolja iz francuskog i velkog i iji su roditelji pripadnici neke aave religije,
adventisti sedmog dana ili tako neto, ostala je u drugom stanju. Su je otila zato to su se
njeni preselili u Englesku. Oseaj je bio sasvim normalan, ali istovremeno i sasvim udan,
kao da se samo pretvaram.
Sutra se vraam u rouzberi, ba kada one ne idu u kolu i kad bismo mogle neto
zajedno da radimo.


Voz iz Krua je mnogo manji nego londonski. Ima hodnik i male kupee s po osam mesta
na dve naspramno postavljene klupe. Iznad sedita je polica za prtljag, a tu su i crno-bele
fotografije raznih mesta u mom kupeu je Njuton Abot, za koji nikad nisam ula. Pitam se
gde li je to. Lepo izgleda. Veim delom puta, imala sam kupe samo za sebe, iako su jedna
sredovena gospoa i njeno dvoje dece uli u Abergaveniju, a sili u Herefordu. Nisu mi
mnogo smetali. Najvei deo vremena sam naizmenino gledala kroz prozor i itala, prvo
onaj broj Sudbina, a zatim sam poela Kalahanov vremeplovni salun od Spajdera Robinsona,
koju sam takoe kupila u ,,Lirsu.
Voz se kree du granice Velsa. Kada se prou Kardif i Njuport, to su sve brda i
poljane na prelazu izmeu dve zemlje. Sunce je izlazilo i zalazilo, na onaj hirovit jesenji
nain, sa sve onom udnom jesenjom popodnevnom svetlou pod kojom boje izgledaju
skoro kao da si pod vodom. Oblaci su bacali na planine mrlje tame, a kada bi se sunce
probilo izmeu oblaka, trava gotovo da je blistala, kao da bi moglo da se ita pri njenoj
svetlosti. Iz voza se vidi ugarlouf. Vrlo je osobena ta planina. Katkad smo ili u Abergaveni
i ima jedna pesma koju smo pevali u kolima: Nad brdima abergavenskim, eh, kad bi vreme lepo


bilo. Osetila sam toplinu kad sam ga ugledala, makar i samo elezniku stanicu s brdima iza
nje. Pomenuu edu da sam prolazila kroz taj gradi kad mu budem pisala. Nakon
Abergavenija, voz negde prelazi granicu sa Engleskom, poto je Hereford u Engleskoj, a
pogotovo Ladlou. Ladlou je mali trgovaki grad. Iz voza lii na Osvestri, samo to deluje
toplije.
Poslednja stanica pre rouzberija je er Streton. Tamo je dosta ljudi ulo u moj kupe, a
moj divni kutak u kome mi je itavim putem bilo tako udobno postao je malo prenatrpan. I
raspoloenje mi je malo ljonulo. Do tog trenutka sam uspevala da uivam u putovanju bez
razmiljanja o mestu na kome e se ono zavriti.
Danijel me nije ekao na stanici u rouzberiju. Mislila sam da e biti na peronu, ali nije
ga bilo. Prola sam kroz rampu i zaustavila se na parkingu. Pomislila sam da sednem u
autobus, ali nisam imala ni najblau ideju koji mi autobus treba, niti odakle ide. To je jo
jedna stvar, u Dolinama ja znam kuda idu svi autobusi, kao i njihove marrute, kao i koje bih
od njih mogla da upotrebim. Crveno-beli idu u Kardif, a oni bordo boje su lokalni. Zna
dranice i kako stvari stoje i to je lako, ali nikada nisam pomislila da je korisno znati
autobuse, sve dok se nisam nala ovde i osetila da sam u kripcu. Nosila sam svoju torbu, i
jo jednu s knjigama, i nije da sam se ba povijala pod teretom prtljaga, ali nije bio ni
zanemarljiv.
Od deset funti mi je ostalo dve funte i deset penija. (Izgleda kao da mi ba i nije mnogo
ostalo, ali kupila sam dosta knjiga.) Vratila sam se u stanicu, gde sam na kiosku kupila mapu
krupnijeg razmera s ruiastom naslovnom stranom u izdanju Vojnog kartografskog zavoda
Ordnans survej. (Oduvek sam mislila da se kae ordinans, ali oigledno nije tako.
Ordnans. Kakva aava re i kakav aav koncept. itavu su zemlju nadzirali za potrebe
vojne logistike, a sada svima prodaju mape. Pa ionako nisam planirala da izvrim invaziju.)
Vratila sam se na parking i sela na klupu. Pronala sam Mikelhem, gde se nalazi Old hol, pa
sam pomislila da autobus za Vulverhempton sigurno prolazi blizu, a onda se ipak pojavio
Danijel. Osetila sam olakanje pri pogledu na crni ,,bendi koji se zaustavlja. Savila sam
mapu i odloila je, ali on ju je ipak video.
Vidim da si kupila mapu, rekao je.
Mape su vrlo zanimljive, rekla sam posueno, iako je on bio taj koji je trebalo da se
stidi, poto je zakasnio. Ula sam u auto. Bacio je opuak kroz prozori i povezao auto. Ne bi
trebalo to da radi, ak ni na parkingu. Loa je to navika. Moe da izazove poar. Nije mi bilo
po volji nita to radi.
Mislim da u kupiti to vie mogu ordnans survej mapa. Organizovane su po
loginim kvadratima. Mogla bih da sakupim komplet, pa da na kraju imam celu zemlju.
Onda u uvek moi da se snaem, i znau gde se mesta nalaze jedna u odnosu na druga.
Iako mi to nee mnogo pomoi ako mape budu kod kue u trenutku kad sam ja negde
drugde. Samo treba da se organizujem i da mape za mesto na koje idem, i moda za okolna
mesta, stavim u torbu kad krenem.
Srouzberi je mesto gde smo kupili kolsku uniformu. To je varoica, a ne grad, a
izgleda da su sve graevine u njemu od istog ruiastog kamena.
Stigli smo u Old hol na vreme za veliku ajnu uinu. Kada je popodnevna ajna uina,
pije se aj a jedu pite, pogaice i mali sendvii, ali ako pored toga ima neto toplo i
konkretnije, onda je to velika ajna uina. U ovom sluaju, bilo je tu toplo jelo s testeninom,
sirom i unkom, ali sve ostalo je bilo hladno. Sendvii su bili s tunjevinom i krastavcem,
unkom i perunom i sirom i turijom. Ba su mi se svideli. Pogaice su bile suve kao
pustinja Kalahari. Takoe su se sasvim raspadale kada sam pokuavala da ih premaem
puterom. Ja sam znala da napravim bolje pogaice kad sam imala etiri godine. Nisam to
rekla, ali moda u sledei put rei nekoj od tetaka (i dalje ih ne razlikujem) da bih rado
probala da napravim pogaice. To mi se ini kao stvar na koju bi moda gledale


blagonaklono.
Priale su iskljuivo o koli, a od mene su oekivale da dam svoj doprinos novostima
vezanim za nastavnike i razliite kue. One su bile u Skotu, sve tri, i mnogo im je vie stalo
do toga nego meni. Uopte ih ne razumem. One su odrasle ene i imaju svoju kuu i to
veoma lepu kuu. Ali ne rade nita. One ne itaju, ne rade i ne prave nita. Organizuju
aukcije za crkvu. Baka je to nekad radila, ali je pored toga radila puno radno vreme kao
uiteljica. Kuu lepo odravaju, ali to ne iziskuje da se tri ene tome posvete puno radno
vreme. Mog oca plaaju da vodi imanje i finansije, tako da ni to ne rade. One su bogate,
prilino bogate, rekla bih, ali nikud ne idu i nita ne rade, samo tako sede i jedu odvratne
pogaice i, pune entuzijazma, razgovaraju o onom vremenu kada je Skot osvojio pehar.
Nisam ba sigurna koliko im je godina, ali roene su pre 1940, tako da im je bar etrdeset, i
jo im je stalo do glupave kue u kojoj su bile kada su ile u kolu. Nisu se samo pretvarale,
da bi meni bile zanimljive. Umem to da prepoznam. Mnogo vie su razgovarale meusobno.
Zato tu ive? I zato se nijedna nije udala? Moda mrze decu. Mene svakako shvataju kao
neeljenu obavezu, ali to se ne rauna; da su elele, mogle su da imaju svoju finu decu iz
visokog drutva, pa da ih uvebaju da ne budu nabusita.
Danijel ima Put slave i Volda i magiju d.o.o, i kae da su i jedan i drugi romani fantastike
od Hajnlajna. Takoe mi je pozajmio Polomljeni ma od Pola Andersona. Jo itam prie o
Kalahanovom salunu, koje su neverovatno simpatine, ne lie ba na Telempatu, ali dopadaju
mi se.
Sutra u crkvu, onda ruak s tetkama, a onda se vraam u kolu, doavola.


Seam se kako mi je kola delovala daleko kada sam bila u lavirintu, ali onog trena
kada sam se vratila, njeno delovanje je postalo toliko agresivno da se oseam kao da nikad
nisam ni odlazila.
Smeno je koliko su beznaajni oni delovi s raspusta koje smem nekome da prepriam.
Trajao je samo nedelju dana, ali toliko se toga dogodilo u poreenju sa kolskom nedeljom
da kao da je trajao godinu dana. Ali kada su me za to pitali jutros na prvom asu francuskog,
jedino to sam mogla da kaem bilo je: ,Je visite mon grandpere dans Londres et je visite mon
autre grandpere dans Pays de Galles. Dve posete dedama, to je sve, a jedino to je madam rekla
na to bilo je da se kae en, a ne dans. Utonula sam u kolu kao u toplu kupku i ona mi se
prelila preko glave. ak i kad bih smela da im kaem za No vetica, Glorfinela i mrtve, ne
bih to uradila.
Put slave je veliko razoaranje. Grozna mi je. Prekinula sam sa itanjem i uzela umesto
toga knjigu s naunim esejima od Asimova koju mi je Dil dala, eto koliko mi je bila grozna.
Volim ja Hajnlajna, ali on definitivno ne razume fantastiku. Knjiga je prosto glupa. A i niko
ne bi mogao od ,,Oh, Skar da uje ,,Oskar, nije ak ni uverljiva. Loa je skoro koliko i
naslovna strana, a to nije ba lako, poto je naslovna strana toliko loa da je gospoica Kerol
iskolaila oi kad ju je videla sedei za svojim stolom na drugom kraju biblioteke. Smeno je
to kako Triton, koji je itav o seksu i sociologiji, ima na naslovnoj strani svemirski brod koji
eksplodira, dok Put slave, gde se seks tu i tamo pominje, ali je u stvari glupavi avanturistiki
roman, ima takvu naslovnicu.
Organizuje se nekakvo pesniko takmienje. Izgleda da svi ve unapred misle da u ja
pobediti.
Nedostaju mi planine. Nisu mi ranije nedostajale, osim kada bih pomislila kako je ovde
sve runo i ravno. Ali sada sam bila kod kue i one su me nekoliko dana okruivale, i sada
mi aktivno nedostaju, vie nego preiveli lanovi moje porodice, vie nego mogunost da


zatvorim vrata kada sam u WC-u. Ovde nije ba sasvim ravno, pomalo je valovito, a kada je
vedro, u daljini se vide planine severnog Velsa. Ali nedostaje mi oseaj uukanosti meu
brdima.
Vatromet i lomae sino na kolskom imanju. Videla sam neke ognjen-vile kako su se
sjatile. Niko drugi ih nije video. Moete ih videti samo ako verujete u njih, zato ih deca
najee viaju. Ljudi poput mene ne prestanu da ih vide. Bilo bi sumanuto da ja prestanem u
njih da verujem. Ali mnoga deca prestanu kad porastu, iako su ih viala. Ja vie nisam dete,
iako nisam jo ni odrasla. Moram rei da jedva ekam.
Ali moj roak Gerint, koji je od mene stariji etiri godine, video je vile kada se igrao s
nama u cirku. Bilo mu je jedanaest ili dvanaest godina, a nama sedam ili osam. Rekle smo
mu da zamuri, pa e ih videti kad ponovo otvori oi, i tako je i bilo. Oduevile su ga. Nije
mogao s njima da razgovara, zato to je znao samo engleski, ali mi smo prevodile ono to je
on rekao, i ono to su one rekle. Sigurno nam je bilo osam godina, poto se seam da smo
prevodile ono to govore na ist tolkinovski, a Gospodara prstenova sam proitala kad mi je
bilo osam. U to vreme, kad nam je bilo otprilike toliko godina, uvek smo traile jo nekoga
da se s njim igramo, radije nekog deaka, zato to je u knjigama potrebna takva jedna
druina da bi se stiglo u drugi svet. Mislile smo da e nas vilin-narod odvesti u Narniju, ili
Elidor. Gerint je delovao kao dobar kandidat. Video je vilin-narod i on ga je zapanjio. Oni su
se njemu dopali, a i on njima. Ali on ivi u Berdes Hilu, blizu Brajtona, i samo leto provodi
u Aberderu, a sledeeg leta ih vie nije video, rekao je da je previe velik da se igra s nama, a
dogaaja od prethodnog leta se seao tako kao da je to bila igra gde smo se pretvarali da
smo vile. eleo je samo da igra fudbal. Otrale smo i ostavile ga u dvoritu s njegovom
glupom loptom, bile smo neutene, ali on nije rekao odraslima da smo ga ostavile. Za
veerom je rekao da smo se ba lepo igrali. Siroti Gerint.
Dobila sam jutros pismo koje nisam otvorila, i jedno od Sema. Pita kako mi se svideo
Platon, i da li sam nala jo neto od njega, a pie isto kao to pria. Odgovoriu mu u
nedelju. U kolskoj biblioteci nema nita od Platona. Pitala sam gospoicu Kerol, a ona mi
kae kako se ne ui grki, pa nema ni potranje. Moda u imati problema s
meubibliotekom pozajmicom, poto ne znam imena prevodilaca, pa ni sve naslove. Ali
mogu, naravno, da poruim one koje su popisane u Gozbi, tako da u to i da uradim.
,,Pingvin je najbolji od svih izdavaa kada je u pitanju popisivanje drugih naslova, ak
i ako ih nisu oni objavili. Imam itavu gomilu stvari koje treba da naruim u subotu, zato to
Uz liniju ima ba veliku listu knjiga Roberta Silverberga. Takoe u da naruim Iza planina
sutranjice. Silvija Engdal je napisala jednu totalno fenomenalnu knjigu koja se zove Naslee
zvezde i Izdavaka kua ,,Pafin, koja pripada Pingvinu", skrenula mi je panju na tu knjigu,
pa sam je proitala. Knjiga je o ljudima koji ive s dosta sujeverja, ali imaju i neku tehniku za
koju misle da je magina, a tlae ih Naunici i Tehniari, a svakoga ko misli pogreno zovu
Jeretikom. A oni su u stvari kolonizatori na drugoj planeti, ali oni to ne znaju, i sve to je
skroz fenomenalno. U prii postoji obeanje da, kada budu mogli da spoznaju, kada sve
bude u redu, da e onda otii iza planina sutranjice", i postoji nastavak koji se tako zove,
ali ja ga nigde nisam videla, iako ga ve dugo traim.
Pesniko takmienje je na nacionalnom nivou. Svako u Arlingharstu mora da napie
pesmu, a onda e iz svakog razreda izabrati najbolju da je poalju. Ne mogu da verujem da
ljudi stvarno misle da u ja da pobedim. Dobro sad, realno je da pobedim u niem petom C,
ili ak moda i u elom petom razredu, poto akademski standardi ovde nisu ba visoki. Ali
da pobedim sve petnaestogodinjake u zemlji? Nema anse. Najbolji u koli e osvojiti
pedeset poena za svoju kuu. Zbog toga se svi pale kao hepo-kockice. Najboljih sto pesama u
zemlji bie objavljeno u knjizi, a pobednik dobija sto funti i pisau mainu. Ba bih volela da
dobijem pisau mainu. Nije ba da znam da kucam, ali asopisima moraju da se alju
otkucani prilozi.


Dirdri mi se priunjala tokom ruka i sela jedno mesto od mene, kao sluajno, ali je to
tako loe izvela da je dosta ljudi primetilo.
Izgledala je preplaeno, nesrenica, ali odluno.
Majka mi je rekla da treba da stanem uz tebe, proaputala je.
Lepo od tvoje majke, rekla sam joj normalnim tonom.
Bi li mi pomogla da napiem pesmu?, pitala je.
I tako u joj pomoi da napie pesmu tokom vremena za pisanje domaeg, a to e
verovatno znaiti da u morati da je napiem. Ni svoju nisam jo napisala, iako ima jo
mnogo vremena, treba do petka.



Napisala sam pesmu za Dirdri i bila sam dosta zadovoljna kako je ispala. Ali jue, dok
sam sedela ovde i itala Volda i magiju d.o.o (a to su dve sasvim nezavisne novele), gospoica
Kerol je prila i donela gomilu zbirki moderne poezije, i rekla mi je da bih moda volela da
ih prelistam.
Izgleda da je poezija nastavila da se razvija i posle estertona. Ko bi pomislio? Baka ne
bi svakako, a ni iko iz bilo koje kole u koju sam ila. Videla sam jednom jednu strofu neke
Odenove pesme koju je Delejni citirao, a za T. S. Eliota nisam nikada ni ula, kao ni za Teda
Hjuza. Prilino me je opio Eliot, pa sam zakasnila na latinski i dobila kazneni poen. Osvetila
sam se tako to sam prevela Horacija skroz u Eliotovom stilu, a ona nita nije mogla da mi
kae, poto je prevod bio i taan.
Napisala sam pesmu za takmienje. Nisam ba sigurna kako je ispala. Dovela sam
estertonovski stih do perfekcije, ali ovo nisam imala vremena da usavrim. Pesma je o
atomskom ratu i holandskoj bolesti brestova i o tome kako bi trebalo da putujemo u svemir
dok jo moemo.
Izgleda da postoji ta neka dugaka pesma od T. S. Eliota koja se zove etiri kvarteta i
koje nema u koli. I to ima da naruim u subotu. Prema prii gospoice Kerol, T. S. Eliot je
radio u banci dok je pisao Pustu zemlju, zato to se pisanje pesama ne plaa.
O mrak, mrak, mrak... Ti biseri mu behu oi... Tim sam odlom cima poduprla svoje
ruevine."
2

Petak, 9. novembra 1979.
Ne izgleda tako uasno to to se brestovi sue sada kada je jesen i sve drvee izgleda
kao da se sasuilo.
Jo jedno pismo. Morau ponovo da ih zapalim. Skoro da sam poelela da vidim da li je
komentarisala ono to sam uradila. Volela bih da imam potvrdu. Iako znam da je upalilo.
Predala sam pesmu koju sam napisala. Gospoica Luis ju je pogledala, ali nije nita
rekla. Presudie gospoica Gilbert, koja predaje engleski estom razredu.
Nadam se da e me sutra u biblioteci saekati neke knjige, poto sam ove koje imam
ve skoro proitala. Ponovo itam Devet prineva u Amberu.
I dalje stalno sanjam Mor. Sanjam kako se davi, a ja je ne spasavam. Sanjam kako je
guram pod kola umesto da je povuem unazad. Kola su udarila i nju i mene. Imam neto to
me na to opomene sa svakim korakom koji napravim, ali u snovima nije tako. Sanjam kako je
ivu sahranjujem usred lavirinta, kako sipam zemlju preko nje dok se ona, koprca, a zemlja
joj pada na kosu.
Jue je bila godinjica. Trudila sam se da o tome ne razmiljam, ali ta pomisao je stalno
vrebala u zasedi.

2
Prevod Ivana M. Lalia. (Prim.prev.)


Dok sam se autobusom vozila ka gradu, bila sam ushiena od iekivanja vezanog za
biblioteku. To oseanje skoro da je uinilo da mi se sive ulice uine lepim, skoro, ali ne
sasvim. Sipila je kia, a nebo je delovalc strano nisko i jednolino.
Bibliotekar, onaj muki, malo se lecnuo kada je video koliko knjiga hou da naruim, ali
mi je na kraju samo dao gomilu formulara i naterao me da ih sama popunim. Mnogo me je
knjiga saekalo! Onda sam otila u knjiaru i kupila etiri kvarteta od T. S. Eliota, Vranu Teda
Hjuza i Zmajopevaa od En Makafri. Kupila sam i kutiju ibica.
Nisam kupila jednu knjigu po imenu Kob poglavara Kletnika od Stivena Donaldsona, jer
su na naslovnoj strani imali toliko drskosti da je uporede s najboljim Tolkinovim delima".
Na zadnjoj korici se taj citat pripisuje Vaington postu, novinama iji e citati odsad pa nadalje
za mene predstavljati prokletstvo za svaku knjigu na kojoj se pojave. Kako se usuuju? I
kako se izdava usudio? Takvo poreenje niko ne sme da napravi, osim ako nee da napie
da u poreenju s Tolkinovim najboljim delima, ovo je baljezgarija. Hou rei, to vai i za
neke zaista sjajne knjige kao to je arobnjak Zemljomorja. Pretpostavljam da Kob poglavara
Kletnika (grozan naslov, zvui kao neka pria o Konanu) vie lii na ono najslabije od Tolkina,
gde se ubraja poetak Silmariliona.
Stvar kod Tolkina, u Gospodaru prstenova, nije u tome to savreno pie. Radi se o
itavom tom svetu, o procesu zaranjanja u njega, o tom putovanju. Skoro sam sigurna da sve
to nije istina, ali zbog toga je jo neverovatnije, to to je neko sve to izmislio. Kad to ita, sve
se promeni. Seam se kad sam proitala Hobita, pa sam ga dala Mor s reima: Proitaj ovo.
Ba je dobro. Zar nema jo neka njegova knjiga tu iegde? I seam se kad sam je pronala kad
sam je ukrala iz majine sobe. Kada se vrata otvore, svetlost iz hodnika je padala na police na
cojima su bili autori na R, S i T. Uvek smo se plaile da dublje zalazilo u tu sobu, za sluaj da
se ona krije u tami, pa da e da nas zgrabi. Uradila je to jednom, kada je Mor vraala Kristalnu
peinu. Kada smo htele da uzmemo neku od njenih knjiga, malo bismo ispomerale knjige na
polici tako da se ne vidi. Ali Gospodar prstenova u jednoj knjizi bio je tako debeo da to nije
ilo. Premrla sam od straha da e videti.
Skoro da je nisam ni uzela. Ali ona ili nije primetila, ili je nije bilo briga mislim da je
moda nekud izala s nekim od svojih ljubavnika.
Nisam vam rekla ono to sam elela o tome o emu se tu radi.
Kad to ita, kao da si tamo. Kao kad u pustinji pronae arobni izvor. Svega tu ima.
(Osim poude, kae Danijel. Ali tu je Crvjezik.)
To je oaza za duu. ak i sada, uvek mogu da pobegnem u Srednju Zemlju i da budem
srena.
Kako bilo ta moe s time da se poredi? Ne mogu da poverujem koliko je uobraen taj
Stiven Donaldson.


Izala sam sino usred noi kroz prozor spavaonice, napravila krug, pa u njemu spalila
pisma. Niko me nije video. Napravila sam krug od stvari koje su leale uokolo, od lia,
granica i kamenja, pa sam u centar stavila list hrasta, svoje drvce i kamenicu iz svog depa,
koja je s plae u Amrotu. Oseala sam da deluje, osetila sam se kao da sam pod kiobranom.
Prvo sam proitala pisma. Htela sam da vidim ta pie. Nisam ni morala da se trudim.
Jedino to je napisala o onome to sam uradila bilo je Ti si oduvek najvie liila na mene,
to je... ma Sneko Beli vie lii na oblak nego na gomilu uglja, ali ne lii ba ni na jedno ni
na drugo. Ispresavijala sam pisma u pagodu i zapalila ih. Slike nisam gledala, ali videla sam


da ih je bilo.
Razgrnula sam pepeo tako da nita nije ostalo. Onda sam uzela depnu kamenicu pa je
izloila meseevoj svetlosti (mesec je bio tri etvrtine pun, ne znam da li to odgovara) i
pokuala da napravim zatitu od komara. Ne znam da li je upalilo. Uzela sam list i svoje
drvce. Vratila sam se u spavaonicu i legla u krevet. Meseina je osvetljavala Lorejnino lice.
Imala je neku udnu lepotu, a bila je i nekako odsutna, kao da je mrtva, kao da je umrla pre
mnogo vekova, pa je sad mermerna statua na sopstvenoj grobnici.
Jedini je problem u tome to u, ako nastavi da mi alje pisma, ja i dalje morati da ih
spaljujem. Ali kasno nou je definitivno bezbednije, to se kole tie, nego kad su okolo ljudi.
Dirdri mi je dala kola glaziranu rolnicu iz ,,Fajnfera, ba onako lepljivu i slatku.
Pakuju ih po est komada, tako da ih je dala veem broju devojaka, ali stvarno sam joj
zahvalna na tom gestu. Lepo je kad se ne osea ba kao potpuni otpadnik.
Pisala sam Danijelu o Kalahanovom salunu i Donaldsonovoj drskosti. Semu sam pisala
za Platona i rekla sam mu da sam naruila jo njegovih knjiga. Rekla sam mu i za Ostatke vina,
zato to e mu se to moda svideti, iako inae ne voli romane. Pisala sam edu o tome kako
sam prola kroz Abergaveni i kako mi planine nedostaju i o svim ovim igrama s loptom koje
ovde praktikuju, pa kako bih i sama u njima uivala da mogu da trim. Ja se seam kako je to
trati. itavo moje telo se sea toga. U pitanju je kinetika memorija, ako se tako kae. Malo
sam slagala kad sam napisala kako bih uivala u igrama. Ja sa uivanjem sedim u biblioteci i
itam, a mrzim to to su igre tako vane devojkama, iako su krajnje nebitne. Ja uivam u
bacanju lopte, u trku i hvatanju, a ne optereujem se rezultatom.
U emu je fora sa mnom i En Makafri kad stalno dobijem drugu knjigu? Zmajopeva je
nastavak neke knjige koju nikad nisam videla, koja se zove Zmajopesma\ Ipak sam je
proitala, neobino je lagana u poreenju s druge dve. Deava se u Pernu, umesto da bude
knjiga o Pernu, ako me razumete. Volela bih da imam vatrenog gutera. Ili zmaja, kad smo
ve kod toga. Obruila bih se na leima svoje plave zmajice, a ona bi bljunula vatru i spalila
kolu do temelja!


Dirdrina pesma je proglaena za najbolju u koli.
Prestravljena sam uprkos injenici da sam je ja napisala. Svi su oekivali da u ja
pobediti, a i ja sam to oekivala. ta nije bilo u redu s mojom pesmom? Pretpostavljam da je
gospoica Gilbert tradicionalistkinja. Niko mi nije nita rekao i ja sam estitala Dirdri kao i
svi ostali, ali oseam se kao da sam poniena u javnosti. (S druge strane, u stvari sam je
napisala ja, a barem Dirdri to zna.)


Dirdri mi je prila nakon to je isteklo vreme za domae zadatke, pa me je izvukla
napolje, u dvorite, gde moemo da razgovaramo a da nas niko ne uje. Gotovo istog trena je
poela da plae i da pria nepovezanosti, ali mislim da je htela da mi kae kako nije trebalo
da joj dam svoju najbolju pesmu. E pa, i nisam. Ali ona misli da jesam, zato to je pesma
pobedila. Ovo joj je prvi put da je pobedila u bilo emu. Ne verujem da je ikada ranije
zaradila poene za svoju kuu, osim moda nekad kad je dala gol. Rekla sam joj da je
zasluila da pobedi. Sela je pokraj mene tokom doruka i plemenito me ponudila svojom
kobasi] com, a ja sam prihvatila, ne da se ona ne bi uvredila, ve zato to sam bila gladna.
Vordsvortovci su ba ponosni na nju. Sandra Mortimer, kapiten Vordsvortove kue,
crvenokosa devojka sa oima koje su obrubljene ruiastim kolutovima i vodnjikave, lino je


razgovarala s Dirdri, koja je umalo umrla od te asti.
itam Jahaa na talasima budunosti od Branera. Dosta je dobra, ali nije kao Uporite na
Zanzibaru. Pitam se kakav je to oseaj kad zna da si napisao svoje remek-delo, i da nikada
nee uspeti to da ponovi.


Ovo je istinita i kompletna verzija prie o tome kako smo Dirdri i ja jutros dobile
kaznene poene.
Bile smo u kupatilu koje je u stvari jedan poploani rov du kojeg se nalazi desetak
tueva slabanog pritiska i s vodom promenljive temperature. U svakom trenutku bih
glasala za kadu. Vrele vode, to e rei vode koja nije led ledeni, ima izmeu sedam i osam
ujutru i izmeu sedam i osam uvee. I u fiskulturnoj sali postoje tuevi, i tuiranje | je
obavezno posle igara, ali voda je hladna i devojke uglavnom samo protre ispod mlaza i
speru blato sa sebe. Bilo kakvo ozbiljno kupanje t' se obavlja im se ustane, ili pre nego to se
legne u krevet. Mora biti [ da je to pravi raj za lezbejke, poto su tu uvek gomile
uskomeanih enskih tela.
Jutros je tu bilo barem petnaest devojaka koje su se takmiile za ograniene zalihe vode.
Dirdri i ja smo zauzele jedan tu i raunale smo da emo ga sauvati samo za sebe
zahvaljujui mom statusu gubavca.
Videla sam kako Sere povremeno dobaci neki pogled u naem pravcu, kao da se kaje
to me je izbegavala. Kada sam izala ispod mlaza vode da naamponiram kosu, Dirdri mi
ree kroz smeh: Rastu ti grudi.
,,Nije!, rekla sam po automatizmu, ak i pre nego to sam spustila pogled. A onda sam
spustila pogled i videla da su mi ipak malo porasle. Grudi su mi ve ko zna kada napupile
ispod bradavica. E sad, takve grudi otprilike ima moja majka, tako da sam mislila da je to f
sve to e mi ikada porasti, ali one su sada otekle i kao da su se malo obesile. Veina drugih
devojaka u petom C sada ve ima grudi koje se poprilino tresu. Nije to tolika razlika kao
kod stidnih dlaica, koje ja imam i koje su mnogo tamnije od moje kose, ili kod menstruacije,
koju su do sada ve skoro sve devojke dobile. Ja imam menstruaciju ve dve godine. Plaila
sam se da u zbog toga prestati da vidim vile, ali nije bilo nikakve razlike, ta god da je K. S.
Luis govorio za pubertet.
Treba ti brus, rekla je Dirdri.
Ne treba, prekorila sam je slabanim glasom. Izgurala sam je ispod mlaza vode i
isprala kosu. Dok se ampon slivao niz mene, ja sam gledala u zaetak svojih grudi. Hej Di,
ta misli, jesu li strano udnog oblika?
11

Toliko se smejala da je jedva hvatala vazduh. Ljudi su poinjali da se okreu ne bi li
videli ta je smeno.
Ne, stvarno", rekla sam tiho ali odluno. Nekako su krukaste. Drugima nisu takve."
Pogledala sam devojke pod tuem i nijedna od njih nije imala grudi koje su po obliku
podseale na moje.
Normalne su", rekla je Dirdri.
Hej Drndaro, ta je tako smeno?", pitala je Lorejn.
Komunjara je upravo ispriala straan vic", odgovorila je Dirdri.
Neke devojke koje su zavrile s tuiranjem i poele da se briu pekirom zapevale su
Tronogog Dejka". Prostrelila sam ih pogledom, ali nije delovalo zbog vode.
Dirdri i ja smo zajedno stajale pod mlazom vode.
Normalne su", proaputala je. Samo ti izgledaju udno zato to ih posmatra odozgo.
Kada bi mogla da ih vidi od napred, kao kad gleda grudi drugih devojaka, videla bi da su


iste."
Da se oglednem", rekla sam.
Trebalo bi da kae da se pogledam u ogledalu, tako Karen kae",! rekla je Dirdri.
Sranje", rekla sam, upotrebivi jo jednu re koja u koli nije dozvoljena.
Jedino ogledalo je iznad reda lavaboa u WC-u, tamo gde peremo zube i eljamo se. To
je dugaka traka ogledala okaena o zid, a iznad nje se protee trakasta lampa.
Hajdemo", rekla sam.
Dirdri se zakikotala i dohvatila pekir, pa je dograbila i moj i prebacila mi ga preko
ramena kao plat. Vratila sam sapun i ampon u neseser, jer bi ih u suprotnom neko ukrao,
ili bi uzeli ampon i prosuli ga u kanalizaciju, to se dogodilo s gelom za tuiranje koji sam
prve nedelje zaboravila kod tua.
Ule smo u WC, koji je bio tik do kupatila. Tu nije bilo nikoga, to je bilo lako videti jer
nijedna kabina nije imala vrata. Spustila sam neseser i vezala pekir oko glave kao turban. To
je korisna vetina koju sam nauila od eron. Ako ga lepo zadene, on samo tako ostane da
stoji na glavi. eron ima dugu i upavu kosu, a ak se i ona moe tako obuzdati. Tako da je
meni pekir bio na glavi, Dirdri je svoj prebacila preko ramena, a osim toga smo bile gole.
Odmah smo videle da je trakasto ogledalo beskorisno. U njemu su se ogledala naa lica
i vratovi, ali nije nam dosezalo do grudi.
Moda ako se popnemo na neto, rekla je Dirdri i poela da se osvre.
Nieg nema, rekla sam. Jedino da se popenjemo na klozetsku dasku, ali onda emo
biti previsoko."
Hajde da probamo", rekla je.
I tako smo spustile dasku na dve WC olje i popele se na njih, pa smo videle da smo
previsoko, i onda pokuale da unemo ne bismo li dobile odgovarajui ugao, gole-golcite
smo se tako nesigurno klatile pokuavajui da odrimo ravnoteu i kikotale smo se, jer je
zaista bilo mnogo smeno. A onda je jedna od akih stareina ula da vidi emu sva ta
buka.


Ili moja zatita od komara ne deluje, ili mi ona ne alje snove, ve mi oni prosto izlaze
iz podsvesti.
Sino sam sanjala da moja majka planira da nas razdvoji. Planirala je da ide da ivi u
Kolesteru u Eseksu i da povede Mor sa sobom, jer, kako je rekla, Mor je povodljivija, a ja
nisam radila kako mi je reeno, a i toliko sam se svaala s njom da elim da ostanem. Mi smo
se bunile i opirale, ali ona je fiziki odvlaila Mor, a ja sam plakala i jribijala se uz nju. Na
neki nain, to je bilo suprotno od onoga to se dogaalo u lavirintu. Ja sam se trudila da je ne
ispustim, a majka je itela da je odvue, pa je ona poela da se pretvara u razliite stvari, a a
sam morala da se drim za nju. Nisam mogla da podnesem pomisao na razdvajanje i
planirala sam da se svima alim, itavoj familiji, da je to nepodnoljivo i da ne smeju to da
dozvole. Oni su mojoj majci progledali kroz prste za toliko stvari zato to nisu eleli da se
suoe sa injenicom da je ona luda, razmiljala sam, a Mor je zavijala i drala se za mene, i
tad sam se probudila. Na trenutak sam osetila ogromno olakanje zato to je to bio samo san,
a onda sam, trenutak kasnije, shvatila da je stvarnost daleko gora. Ljudi mogu da se vrate iz
Kolestera. (Nemam pojma gde je Kolester.) Ja ne znam ta to znai biti mrtav.
itam Maticu Zemlju od Artura Klarka. Ima toliko divnih naunofantastinih obrta.
Nije kao Kraj detinjstva ili 2001, ali danas mi se ita ba neto takvo. Ima nekoliko knjiga od
Klarka koje nikada nisam uspela da naem, pa sam ih stavila na spisak za ovu nedelju.
Pitam se ima li u svemiru vila i vilovnjaka. To je nekako lake zamislivo u Klarkovom


univerzumu nego kod Hajnlajna, iako je nauna osnova kod Klarka podjednako jaka. Pitam
se da li je to moda zato to je on Britanac. Na stranu svemir, ima li uopte vila u Americi? A
ako ih ima, da li sve one priaju na velkom, svuda irom sveta?


Jutros pismo. Nisam otvorila i neu.
Danas je, tokom molitve, Dirdri na kraju ,,Vjeruju rekla ,,us-kur-snue umesto ,,us-
kr-snue. Dok sam razmiljala o tome tokom pevanja himni, pitala sam se kakva je veza
izmeu uskrsnua tela i ivota na svetu koji e doi i onoga to sam videla za No vetica.
S jedne strane, koliko je samo verovatnije uskrsnue ukoliko povorka mrtvih marira
dolinom i silazi pod breg. S druge strane, gde je tu religija? Gde je Isus? Vilin-narod je bio
tamo, ali nisam videla nikakve svece, niti ita. Sricala sam Vjeruju" a da o tome nisam
nikada stvarno razmislila.
Istini za volju, prilino sam ljuta na Boga otkako je Mor poginula: izgleda da On nita
ne radi, i uopte ne pomae. Ali valjda je sve to kao magija, ne vidi se da li neto radi, niti
zato radi, da ne spominjemo udne puteve gospodnje. Da sam ja svemona i svima tako
naklonjena, ne bih bila tako prokleto neiskaziva. Baka je umela da kae da se nikad ne zna za
ta je neto dobro. Ja sam u to verovala dok je ona bila iva, ali od kada je ona umrla, pa
onda i Mor poginula, nisam sigurna. Nije da ne verujem u Boga, samo nisam ba bila sklona
da kleknem i klanjam se nekome ko eli da mislim da se bez sumnje sve na svetu odvija ba
kako treba". Zato to ne mislim. Mislim da treba da uradim neto povodom naina na koji se
stvari na svetu odvijaju, zato to_ postoje one koje oigledno zahtevaju da odmah na njih
obratimo panju, kao, na primer, injenica da Rusi i Amerikanci mogu u svakom trenutku
da raznesu svet u paramparad, ili holandska bolest brestova, glad u Africi, da ne
pominjemo moju majku. Kada bih prepustila Bogu da ureuje kako se stvari odvijaju na
svetu, ona bi prole godine odlomila jedan njegov deo. A ako je boji plan da se ona zaustavi
ukljuivao vilovnjake i Morinu smrt i da se ja izlomim, e pa, da sam ja svemona i
sveznajua, mislim da bih mogla i bolji da smislim. Grom nikada ne izlazi iz mode.
itala sam Polomljeni ma i ponekad pomislim da bi lake bilo klanjati se takvim
bogovima. Da ne pominjem da vie nalikuju ljudima. Tako se petljaju u sve. Vie lie na
vilin-narod. (ta su vilovnjaci? Odakle su doli?)
Ali ne elim da se edo opet logira, tako da i dalje idem u crkvu i na kolske molitve i
uzimam priest iako ne znam kako se sve to zajedno uklapa. Ne mogu ba da zamislim sebe
da o tome razgovaram sa svojim vikarom.
Kod vila i vilovnjaka nije u pitanju vera. Oni su tu, ispred vas. Moda vas uopte ne
primeuju, ali tu su, ispred vas, i moete se raspravljati s njima. I znaju mnogo o magiji i
nainu na koji svet fimkcionie, i nemaju nita protiv da se umeaju u deavanja. Ja znam
neto malo magije. Mogu da smislim svata to bi moglo da bude od koristi.
Mogla bih da poboljam svet snova. I ba bih volela da imam svoj kara.


Sedam knjiga ekalo me je u biblioteci. Pitam se ta bude ako ih ima vie od osam.
Danas je radila bibliotekarka, pa mi je dala da sama popunim kartice za meubiblioteku
pozajmicu. Ako nastavim da naruujem pedesetak knjiga nedeljno, moglo bi da bude vie od
osam knjiga za mene svake subote. Pitam se da li bih mogla da dobijem dozvolu da idem do
grada tokom nedelje. Neke devojice idu na asove muzike. Moda bih i ja mogla da ponem


da uim da sviram neki instrument da bih mogla da idem u biblioteku, iako mi to moda
nee upaliti poto sam grozno nemuzikalna. Pitam se ima li neka druga vannastavna
aktivnost koju bi mi dopustili. Mogu da pitam gospoicu Kerol.
Nisam uopte imala novca, ali sam bez obzira na to otila u knjiaru. Saznala sam da se
uma prekoputa knjiare zove Torbarev gaj ucrtana je na mapi pa sam otila tamo da
spalim pismo koje sam jue dobila. Malo sam zala pa sam opisala krug. Niko me nije video
izuzev nekoliko nezainteresovanih vilovnjaka. Nisam ni proitala pismo. Nisam ga ak ni
otvorila. Poto je bilo jedno jedino, i tako u komadu, nisam palila vatru, samo sam pripalila
donji oak i bacila ga. Umalo da spalim kosu, poto je planulo bre nego to sam oekivala,
tako da neu to vie pokuavati.
Bilo je hladno, ali nije padala kia, prvi put u sto godina da sam bila napolju a da nije
padala kia. Probala sam da sedim na onoj klupi gde sam itala Tri ton i da itam Roenog s
mrtvima, ali vetar je bio isuvie hladan. Hladnoa mi uopte ne smeta toliko koliko to to su
dani tako kratki. Smrailo se pre vremena kada je trebalo da se vratim u kolu.
Razgledala sam po knjiari i videia nekoliko stvari koje u da kupim kada ponovo
budem imala nekog novca, ili, ako ne, naruiu ih iz biblioteke. Ima neka knjiga za odrasle
od Alana Garnera koja se zove Crvena smena. Pitam se o emu li se radi. Ima neku uvrnutu
naslovnu sa uspravnom stenom i svetlou, to nita ne znai. Ako budem rekla Danijelu da
elim da je kupim, verovatno e mi poslati jo para, osim ako onih deset funti nije trebalo da
mi potraje do Boia. Pa, ako mu budem rekla da je elim, a zaista jeste trebalo da mi potraje,
onda on moe to da mi kae, pa u onda da je naruim.
Nakon toga, poto je bio mrak a ja nisam elela da se vratim, ali nisam imala novca da
sednem u kale i pretvaram se da pijem aj, obila sam i ostale prodavnice u gradu. Otila
sam do ,,Vulvortsa, gde sam drpila boicu talka i ,,tviks okoladicu. Bila je jedna devojica
u domu po imenu Kari koja je stalno neto drpisala, pa mi je pokazala kako se to radi. Dosta
je lako, samo mora da bude tih. Na mene nilco ne obraa panju. Ipak, ne bih ukrala knjigu
ili, bolje rei, bih iz Vulvortsa", kad bi ih uopte imali, ali ne bih iz biblioteke, osim ako bih
bila oajna.
Otila sam i u C&A i pogledala brusthaltere. Nisam nijedan probala. Skuplji su nego to
sam mogla i da pomislim, a i veliine su veoma komplikovane. Teta Tig bi znala kako se one
raunaju.
U ,,Smitsu sam videla Dil kako razgleda ploe. Mene ploe uopte ne zanimaju,
tavie, pop muzika me podsea na one stvari za koje je govorila da ih ne podnosi, to se
rade da bi se deaci zainteresovali za tebe. Ipak sam prila da se pozdravim. Gledala je plou
koja se zvala Anarhija u Britaniji od grupe po imenu Seks pistols. Omot je bio ba ruan, ali
anarhizam me dosta zanima otkako sam itala oveka praznih aka. Mislim da bi bilo mnogo
pravinije kada bismo iveli na Anaresu. Dil je rekla da nam se ne bi dopalo zato to nai
roditelji ne bi imali novca i ne bismo imale privilegije. Rekla sam joj da bi svi imali iste
privilegije. Nisam joj rekla da moji roditelji ionako nisu bogati kao roditelji drugih devojaka.
Pitala sam je zato bismo mi dobijale bolje obrazovanje od nekoga ko ne moe sebi da priuti
Arlingharst.
Dil je kupila plou, iako nee moi da je preslua do Boia, tako da ne vidim poentu.
U povratku smo priale o Leonardu. Izgleda da je on, osim to je naslikao Mona Lizu,
bio i naunik i izumeo je helikopter, prouavao fosile i vodio beleke. Dil ima neku knjigu o
ivotima naunika i ponudila se da mi je pozajmi, to je lepo od nje, iako to uopte nije neto
to bih ja itala. Ona je pomalo... ma ne znam. Nije glupa, to je pravo osveenje, i nije je
strah da razgovara sa mnom, ali nekako mi deluje previe zainteresovano, to me odbija.
Imam utisak da neto hoe.
Podelila sam ,,tviks s Dirdri. Nisam joj rekla da sam ga drpila.



Pisala sam dedu. Kada sledei put budem imala neto novca, kupicu mu razglednicu
da mu poelim brz oporavak. Pisala sam mu o ocenama (dosadno odline iz svega osim iz
matia, kao i obino) i o vremenu. Pisala sam i Danijelu, uglavnom o Matici Zemlji i Jahau na
talasima budunosti, ali pomenula sam mu i Garnera. Volela bih da mi daje deparac kakav
ima veina devojaka, pa bih onda znala koliko u da dobijem. Pisala sam i teti Tig o
problemu s brusom, vrlo sam pazila da ne traim pare, zapravo sam joj izriito naglasila da
mi ih ne alje, zato to to ne bi bilo poteno, samo sam htela da znam kako se odreuje
veliina. Imaju neki broj i slovo. Pretpostavljam da bih mogla da pitam Dirdri, ili ak Dil, ali
radije ne bih.
Danas nita od kolaa.


Jutros paket od Danijela, a u njemu Grad od Kliforda Simaka i Dina od Frenka Herberta,
a nijedna od te dve knjige ne deluje na prvi pogled ba preterano privlano. Tako je super
kad ima toliko toga za itanje. Takoe, jo deset funti. ta ja znam, ako e da mi alje po
deset funti svaki put kad mu pomenem da hou da kupim neku knjigu, to je valjda dobro, ali
vrlo je nepouzdano. Razgovarala sam o tome s Dirdri, mada mi je bilo teko da je nateram da
se otvori, poto su novac i deparac jedna od onih tabu tema o kojima se mora razgovarati u
zavijenoj formi. Ali kada je na kraju poela da pria, nisam vie mogla da je uutkam.
Meni daju dve funte svaki put kad krenem od kue. Moja majka kae da mi novac
uopte ne treba, zato to sve dobijamo, ali to su gluposti. Znam da si primetila da uvek
zajmim tvoj sapun. Treba da se kupi sapun i ampon, i sve to, ili ako hoe da kupi neki
slatki, ili ak jabuku. A ako nikad ne kupuje kolae, svi govore da si krtica ili, to je jo
gore, znaju da si siromana pa se ponaaju snishodljivo. Karen mi je prolog polugodita
kupila kola i rekla mi: Znam da nee moi da mi se odui, ali rtemoj da te to uopte
brine, i to tako licemerno. Tako da sam kupila kolae prve nedelje posle tromeseja.
Jesam primetila, poto je i meni kupila jedan.
Stvarno ne mora da mi kupuje kolae zato to sam ja tebi kupila", rekoh joj. Mada
je, naravno, lepo kad se dobije kola.
Veina devojaka dobije po funtu svake nedelje, neke ak i po dve. Ne znam ta e da
rade ako nekad stvarno budu uveli novie od jedne funte umesto papirnog novca, poto ih
dobijaju u pismima. Niko ne govori koliko tano dobija, zato to je prosto kad se direktno
govori o novcu.
Prosto je kad se direktno govori o novcu, ali zato je marka automobila koji vozi tvoj
otac i posao koji radi i kakvu kuu imate i od ega je bunda tvoje majke zato su sve to
uobiajene teme za razgovor. Ja nisam ni znala da postoje razliite vrste bundi, a kamoli koje
su dobre. Kad su me prvi put pitale, rekla sam da je od lisice, onako nasumino, to je
izgleda bilo prihvatljivo, iako me je Dozi pitala da li mislim na polarnu srebrnu ili na
obinu crvenu lisicu. Bilo je krajnje oigledno iz naina na koji me je pitala da je polarna
srebrna prava stvar, tako da nisam oklevala. Moja majka, naravno, uopte nema bundu, a i
da je ima, verovatno bi oerupala to jadno krzno. U svakom sluaju, ja mislim da krzno nije
u redu, pa sam to i rekla. Rekla sam da ja nikada neu nositi bundu, nema anse, zato to nije
u redu da se ivotinje ubijaju samo radi krzna. Ja nisam vegetarijanac, mislim da je u redu da
se ivotinje ubijaju radi hrane, zato to to nije isto. I ivotinje bi nama to uradile. Nema
potrebe da im deremo krzno da bismo se razmetali.
Jo pet kolskih nedelja do Boia, tako da, ako budem podelila ovih deset funti na dve


funte nedeljno, to e da bude taman. Mada bih mogla ovog vikenda da potroim vie da
kupim i brus, poto sada, kada sam primetila da imam grudi, vie ne mogu da prestanem da
ih primeujem i bilo bi lepo da imam neto ime u da ih stegnem da mi vie ne smetaju.


Pismo.
Nisam ga otvarala, ali kad sam ga samo pipnula, kao da me je zabolela noga, ba me
danas gadno boli.
Jutros sam zavrila Uz liniju dok sam sedela ovde, a nisam imala j nita vie kod sebe,
tako da sam htela da odaberem neto s police.! Gospoica Kerol je bila zaposlena slaganjem
novog kontingenta knji] ga koji je stigao. Uglavnom nisu bile knjievnost, a ja sam sedela u
svom uobiajenom uglu, gde sam s dve strane zaklonjena drvenim j panelom, s pogledom na
policu s knjigama. Ponekad sedim na mestu pored tog, jer se odatle vidi kroz prozor, ali
danas nema ta da se vidi, sivo nebo, gole grane i neprekidna kia.
Ba sam se spremala da ustanem i krenem ka policama kad mi je prila gospoica
Kerol. Seam se da si me pitala za Platona", rekla je i spustila mi na sto ,,Evrimenovo
izdanje Platonove Drave. Takoe je nehajno ostavila jo dve knjige na oblinjem stolu,
izuzetno zanimljivu knjigu od Dozefine Ti pod imenom Ki vremena, i Staro zarobljenitvo od
Nevila uta, to sam, naravno, ve itala, to je ona s Lejfom Eriksonom.
Drava nije zabavna kao Gozba. Sve su dugi monolozi, i nema nikoga ko e, mrtav pijan,
nasred knjige da oplakuje Sokrata. Ali i pored toga je vrlo zanimljiva. Ipak, sve neto mislim
da to ne bi uspelo, kao to je Sem rekao. Protivno je ljudskoj prirodi. Ljudi se prosto ponaaju
na odreeni nain zato to su ljudi. I ako Sokrat misli da su desetogodinjaci tabula rasa na
kojoj on moe da radi, mora da je mnogo vremena prolo otkako je imao deset godina! Ako
bi mene i Mor stavili u Dravu, mi bismo je izvrnule naglavake za pet minuta. Mora da se
pone od beba, kao u Vrlom novom svetu, a vidim sad da je on napisan pod uticajem Platona.
Mogla bi da se napie lepa priica o dvoje ljudi u Platonovoj dravi koji se zaljubljuju i zeznu
itav plan. Zaljubljivanje bi bilo perverzija. Isto kao to je homoseksualnost za Lorija i Ralfa.
Ako smo ve kod utopije, drai su mi Triton i Anares. Znate ta bih volela da proitam?
Dijalog izmeu Brona, eveka i Sokrata. I Sokratu bi se to svidelo. Kladim se da je eleo ljude
koji se raspravljaju. Vidi se da jeste, vidi se da je to u stvari oboavao, barem u Gozbi.
Kada sam se po podne vratila ovamo, videla sam da su Dozefina Ti i ut i dalje tamo.
Ona obino ne pomera moje stvari, a i kad ih pomeri, kae mi gde su, ili mi ih vrati. Ali te
knjige su bile njene. U svakom sluaju, poela sam da itam Dozefinu Ti. Mislim da je tu
knjigu meni namenila. Mislim da je primetila da se danas teko kreem, pa ih je prinela da
imam neto blizu. Sasvim sam sigurna da je Dravu naruila zbog mene. Pretpostavljam da
sam ja jedina osoba koja biblioteku koristi u svrhu kojoj je namenjena ne, to nije istina, neke
devojke iz lestog razreda uzimaju ovde knjige za sastave. Viala sam ih. Ali pretpostavljam
da je gospoica Kerol primetila da sve vreme sedim ovde i itam, pa je uinila neto lepo za
mene.
I ja bi trebalo neto lepo njoj da priredim. Ljudi ponekad nastavnicama kupuju kolae.
Da li se gospoica Kerol rauna u nastavnice? Ili da moda smislim neto to u da joj
poklonim za Boi?





Noga i dalje nije ba sjajno. Ne znam da li da ponovo idem kod lekara. Bolniarka ima
recept za lekove za bolove, mogla bih da odem kod nje da mi ih da. I otila bih, ali do tamo
moram da siem niz dva reda stepenica, pa onda da se popnem uz jedne.
Ko bi pomislio da Riard Trei nije zaista ubio prineve u Taueru? Pismo od tete Tig,
puno novosti. I sada razumem sistem veliina za brusthaltere, mada ne znam kako da se
izmerim ako je to neophodno. Moda da jednostavno probam neke veliine koje mi se uine
odgovarajuim, pa da onda suavam izbor.


Jue sam naposletku otila kod bolniarke, a ona mi je dala lekove za bolove, pa mi je
rekla da bi trebalo da posetim doktora i zakazala mi pregled. Ne znam emu to, s obzirom
na sve, ali nisam se raspravljala.
Naterala sam Dil da umesto mene baci pismo u kantu za otpatke u kuhinji. Kad se
preko njega prospu te splaine i talog i sve to, delovanje mu nee biti tako jako, a ubrzo e ga
i odneti daleko. Prvo sam zamolila Dirdri, ali ona nije htela ni da ga takne. U stvari je to
pametno s njene strane.
Nije ni udo to vilin-narod bei od bola. Oni vole da im bude zabavno, a bol je uasno
dosadan.
Sutra moram da budem dovoljno dobro da mogu da odem u biblioteku.
U biblioteci me saekale samo tri knjige. Pokupila sam ih i kupila edu razglednicu, pa
se odmah vratila. Crvena smena i brus mogu da saekaju do sledee nedelje.
Ponekad nisam sigurna da li sam u potpunosti ljudsko bie.
Hou rei, znam da jesam. Ne bih rekla da se moja majka ne bi usudila da spava s
vilovnjacima ne, ne kae se tako. Kod nas spavati s vilovnjacima znai biti mrtav. Ne
bih rekla da se ne bi usudila na seks s vilovnjacima, ali da je to uradila, ona bi se time i
hvalisala. Nikad nije neto takvo ni nagovestila. Ne bi rekla da je to bio Danijel i naterala ga
da se oeni njome. Osim toga, Danijel zaista nekako podsea na nas, i Sem je to rekao. A deca
vilovnjaka u pesmama i priama uvek su neki veliki heroji mada, kad smo ve kod toga,
nikada nisam ula ta se dogodilo s detetom koje je Denet rodila Tamu Linu. Ali pogledajte
samo Earendila i Elvingu. Ne, nisam tako mislila.
Hou da kaem da, kada pogledam druge ljude, druge devojke u koli, i vidim ta vole
i ta ih ini srenim i ta ele, ne oseam se kao da pripadam njihovoj vrsti. A ponekad e
ponekad me ba briga. Zapravo je tako malo ljudi do kojih mi je stalo. Ponekad bih rekla da
su knjige jedino to ini ivot vrednim ivljenja, kao za No vetica, kada sam poelela da
ostanem iva zato to nisam zavrila Vavilon 17. Sigurna sam da to nije normalno. Vie mi je
stalo do ljudi iz knjiga nego do onih koje svakodnevno viam. Ponekad mi Dirdri toliko ide
na ivce da mi doe da budem surova prema njoj, da je zovem Drndara kao i svi ostali, da
dreknem na nju kako je glupa. Ne uradim to iz iste sebinosti, zato to je ona praktino
jedina koja sa mnom govori. A Dil, ponekad me od Dil podilazi jeza. Ko se ne bi radije
povezao sa zmajem? Ko ne bi poeleo da bude Pol Atreid?
Pisala teti Tig da joj zahvalim. Pitala je da li u biti kod nje za Boi, pa sam napisala
pismo Danijelu i pitala ga za to. Oekujem da mu to nee smetati, tako mu neu biti na putu.
Takoe sam napisala Semu opirno pismo vezano za Dravu. A i napisala sam edu
razglednicu ba je lepa, slon lei u krevetu, a ispod surle mu viri toplomer.
Nedostaje mi edo. Nije da imamo mnogo zajednikih tema za razgovor, kao Sem i ja,
on je prosto neophodni sastojak mog ivota. Uklapa se u moj ivot. edo i baka su nas


odgajili, a uopte nisu morali, mogli su da nas ostave s majkom, samo to oni to nikad ne bi
uradili.
edo nas je poduavao drveu, a baka poeziji. Znao je svaku vrstu drveta i divljeg
cveta, pa nas je prvo nauio da razlikujemo drvee prema liu, a kasnije prema pupoljcima i
kori, tako da moemo da ga prepoznamo i zimi. Nauio nas je i da upliemo travke i
grebenamo vunu. Baki nije bilo toliko stalo do prirode, iako je esto citirala Sunev celov
kao oprost, pevanje ptica razgoni setu, blii si bojem srcu u bati no igde drugde na svetu.
Ali ona je zapravo volela rei, a ne batu. Nauila nas je da kuvamo, i da pamtimo pesme na
velkom i engleskom.
Nekako su njih dvoje bili udan par. Nisu se ba preterano slagali. esto bi nervirali
jedno drugo. Nisu ak ni imali tako mnogo zajednikih interesovanja. Upoznali su se u
amaterskom pozoritu, ali ona je volela dramske komade, a on je eleo da bude na sceni. Pa
ipak su se voleli. Kako je samo umela da kae ,,Oh, Luk! s ljubavlju i oajanjem u glasu.
Mislim da se ona oseala sputano svojim ivotom. Bila je uiteljica, majka i baka.
Mislim da je elela da u ivotu ima vie poezije, u bilo kom smislu. Svakako je mene hrabrila
da je piem. Pitam se kako bi joj se svideo T. S. Eliot.
Probudila sam se usred noi to nije bio san. Probudila sam se i nisam mogla da se
mrdnem, bila sam skroz paralisana, a ona je bila u sobi, lebdela je iznad mene, znam da jeste.
Pokuala sam da vrisnem i da probudim nekoga, ali nisam mogla. Osetila sam kako mi se
pribliava, kako mi se nadnosi preko lica. Nisam mogla ni da se pomaknem ni da govorim,
nije bilo niega to sam mogla da upotrebim protiv nje. Poela sam u mislima da ponavljam
Litaniju protiv straha iz Dine: Strah satire um, strah je mala smrt
3
, a onda nje vie nije
bilo i ja sam ponovo mogla da se pomerim. Ustala sam iz kreveta i otila da popijem vode, a
ruka mi se toliko tresla da sam pola ae prosula po pidami.
Ako je u stanju da ue ovamo, sledei put bi mogla da me ubije.
Ovdanji vilin-narod nee sa mnom da pria, a ne mogu da napiem pismo Glorfindelu
ili Titaniji pa da ih pitam kako da je zaustavim. ak i ako me Danijel bude pustio da idem
tamo za Boi, to je za skoro mesec dana.
Uzela sam dva kamenia od kojih sam napravila krug kada sam proli put spaljivala
pisma, pa sam ih stavila na prozorsku dasku. Ako bude pokuala da ue kroz prozor,
mislim da e kamenii porasti i napraviti stenovitu prepreku koja e joj se ispreiti na putu,
pa e prozor postati neprobojan kao i zid. U stvari bi trebalo da bude itav red kamenia, ili
linija od peska, ili tako neto. Najvei problem s tim je to to u spavaonici ima jo jedanaest
devojaka, i sve e one videti tu samo nekoliko oblutaka i nee mariti ako ih sluajno obore, ili
e ak ba poeleti da ih sklone odatle. Morau da ih proveravam svake veeri pre nego to
poem na spavanje, pa e neko pre ili kasnije to da primeti. Pretpostavljam da bih mogla i da
im kaem, ali ve sam ih zaplaila i vie nego to treba.
Nije mogla da proe kroz prozor s vitraem, ali ta to sad vredi.
Morau da prikupim neke stvari pa da bacim neke ozbiljne zatitnike ini, i bez
prethodnog razgovora s vilovnjacima. Plaim se toga, ali vie se plaim da e mi ona ponovo
ui u sobu dok budem spavala i paralisati me. Uopte nisam mogla da se pomerim, a stvarno
sam pokuavala.
udo jedno kako je teko koncentrisati se na itanje dok sedi u ekaonici. S jedne
strane, stvarno elim da se zabijem u knjigu i sakrijem se u njoj. S druge, moram da sluam
kad e da me prozovu, tako da mi svaki zvuk remeti panju. Svi su ovde bolesni, a to je vrlo

3
Prevod Zorana ivkovia. (Prim. prev.)


deprimirajue. Plakati koji vise odnose se na kontracepciju i zarazne bolesti. Zidovi su boje
zelene ui. Tu je neki letak o pregledu vida. Moda bi i trebalo da se pregledam.

Pogled kroz prozor, spisak svega to vidim dok ekam:
2 skitnice.
1 ovek sa ovarskim psom lep pas, divno odnegovan.
6 ljudi na biciklima.
12 mlohavih domaica s 19 dece.
4 kolarca bez pratnje odrasle osobe.
4 mlada para.
1 beba u kolicima koja gura ena u bordo haljini.
1 ofucani starac u farmerkama odakle mu takva ideja? Farmerke su za mlade.
1 mukarac parkira motocikl.
Milioni automobila.
2 biznismena.
1 taksista.
1 ovek s brkovima i enom.
2 plavue u zelenim kaputima koji se slau, koje su prole dva puta, po jednom u
svakom smeru. Moda su sestre?
1 par sredovenih bliznakinja. (Nekako ba mrzim kad vidim blizance, iako znam da je
to besmisleno.)
1 pompezni ova u smokingu. (U vreme ruka?)
1 mukarac u roze koulji. (Roze!)
1 skinhed koji je nosio kriglu sa slikom zmaja. (Zastao je ispred prozora, pa sam ga
dobro osmotrila.)
1 poslovna ena u kompletu na prugice i sa akten-tanom. (Delovala je veoma
negovano. Da li bih volela da budem ona? Ne bih, ali pre ona nego bilo ko drugi od ljudi
koje sam videla.)
6 tinejdera u trenerkama, koji se trkaju.
8 vrabaca.
12 golubova.
1 crno-beli pas skitnica, verovatno najveim delom terijer, koji je stao pored motocikla i
podigao nogu. Bezbrino je odskakutao sam, usput njukajui sve na ta naie. Moda bih
radije bila on.

Ljudi koji su me primetili:
1 ovek u koulji od teksasa, koji mi je mahnuo.

udno je kako ljudi inae slabo zapaaju.
Kada sam konano stigla na red, doktor je bio vrlo osoran. Nije imao ba mnogo
vremena za mene. Rekao je da e mi napisati uput za ortopedsku bolnicu i da e tamo poslati
moje snimke. Morala sam sve to vreme da ekam okruena kijaviavom decom i oronulim
starcima da bih na dva minuta dobila doktorovu panju. Zbog toga sam propustila fiziku?
Bez obzira na to, kupila sam dve jabuke i ampon, a vratila sam se pored biblioteke,
gde sam uspela da vratim tri knjige i da uzmem etiri, tako da raunam kako je ovo bio
jedan uspean odlazak u grad.
Dok sam ekala autobus da se vratim u kolu, razmiljala sam o magiji. elela sam da
autobus doe, a nisam bila sasvim sigurna kada dolazi. Ako bih u to umeala magiju i
zamislila kako se autobus pojavljuje iza ugla, ne bi to bilo kao da sam tek tako ni od ega
napravila autobus. Autobus je negde na svom putu. Recimo da idu dva autobusa na sat, a da


bi se autobus pojavio ba kada sam ga ja poelela, on bi morao da krene u neko tano vreme
pre toga, a ljudi bi ga hvatali, pa bi ulazili i izlazili u odreenom trenutku, i u razliita
vremena bi stizali tamo kuda su poli. Da bi se autobus pojavio tu gde meni treba, morala
bih sve to da izmenim, ak i vreme kada su ustali, moda i itav red vonje onda kada je
napravljen, tako da bi ljudi u razliito vreme hvatali autobus mesecima unazad, samo da ja
danas ne bih morala da ekam. Sam bog zna kakve bi to promene napravilo u svetu, a u pita-
nju je samo jedan autobus. Ne znam kako se vilin-narod uopte usudi na neto takvo. Ne
znam kako bilo ko moe dovoljno toga da zna da bi neto takvo radio.
Ne moe se sve magijom. Glorfindel nije mogao da pomogne oko bakinog raka, iako je
to eleo, a i mi smo. Moe da se vrati kroz vreme, ali ne moe da oivi Mor. Seam se kada je
umrla, pa kad mi je teta Tig rekla za to, a ja sam pomislila: Ona zna, i ja znam, i drugi ljudi
govore drugim ljudima, i sve vie i vie ljudi za to zna i vest se iri kao talasii na povrini vode i to se
ne moe ponititi, osim ako se sve to ne poniti. Nije kao kad padne s drveta, pa to vide samo
vilovnjaci.


Dil se sino uunjala u spavaonicu da mi donese svoju naunu knjigu. Sela je na moj
krevet, pa je stavila ruku iza mene dok smo razgovarale, kao nehajno, ali ja sam videla kako
paljivo to radi i kako me sve vreme posmatra. Ja sam skoila s kreveta i rekla joj da bi
trebalo da ide, ali eron me je posle toga veoma udno pogledala i mislim da je videla. Da li
sam moda neto uradila to je ohrabrilo Dil? Ili uopte neto zbog ega bi mogla da
pomisli da sam zainteresovana za nju na taj nain? To je vrlo nezgodno, s obzirom na to da je
ona jedna od nekoliko ljudi koji uopte sa mnom i razgovaraju. Mislim da moram da
porazgovaram s njom, ali ne u spavaonici! A plaim se da joj kaem kako elim da popriam
s njom nasamo, jer e moda to da shvati kao ohrabrenje s moje strane, a bie onda bolno
kada bude shvatila da nije tako.
U Zauzimam ovaj zamak, koja uopte nije ono to sam oekivala da e biti, ima jedan deo
kada je junakinja zaljubljena u jednog oveka, a drugi ovek je zaljubljen u nju, i ona misli da
bi moda mogla da bude i s njim, ali takoe zna da to nee uspeti i da je besmisleno, a ne eli
da ga povredi. Njena oseanja i to kako ne eli da ga povredi pomalo lie na to to ja oseam
prema Dil u ovoj situaciji. Zaista mislim da ne bi bilo nita drugaije ni da je u pitanju neki
deko koji mi je prijatelj. Rei u to Dil kad doem u priliku. Moda u subotu, ili sutra posle
hemije?
Neko je oborio jedan od kamenia s prozorske daske, ali sam ga ja vratila. To je samo
privremeno reenje, ali zasad radi. Nije vie bilo nonih poseta.


Uasni snovi. Stvarno moram neto da preduzmem. Ne mogu dalje ovako. Veeras u,
ako ne bude padala kia.
Zato nisam kao drugi ljudi?
Gledam tako Dirdri i njen ivot je potpuno ravan. Ili se moda samo meni tako ini?
Prila mi je na odmoru i odvukla me u stranu i rekla:
Sere mi je rekla da je videla kako ti se Dil nabacuje, pa me je pogledala pogledom
punim poverenja.
Sere moda i jeste to videla, ali mene Dil ne zanima i nameravam to i da joj kaem",
rekla sam.
To je loe, rekla je Dirdri, potpuno uverena.


Ja ne mislim da je loe ukoliko dvoje ljudi to eli, ali, u ovom sluaju, ja ne elim.
Dirdri je delovala zbunjeno pa se izmakla, ali me je kasnije ponudila mentol
bombonom da mi pokae da je sve u redu izmeu nas dve. Treba da joj kupim kola za
nedelju.
Nisam imala priliku da priam sa Dil posle hemije. Mislim da me je moda
izbegavala. Moda uopte i ne moramo da razgovaramo.


Ustala sam u gluvo doba noi i bacila aroliju. Spustila sam se niz brest u dvorite,
pronala krug koji sam proli put napravila i ponovo ga sastavila. Mesec se hirovito
pomaljao kroz oblake, pa ponovo gubio u njima. Ovoga puta, nisam palila vatru.
Neu da piem ta sam radila. Sujeverna sam to se toga tie, mislim da bi to bilo loe,
da nije trebalo da ispriam ni ovoliko koliko sam rekla. Moda bi trebalo da sve ovo piem
ne samo zdesna-nalevo nego i odozdo-nagore i na latinskom? Mislim da sada razumem
zato ljudi ne piu knjige o pravoj magiji. Prosto je preteko pretoiti to u rei kada ve sve
sam izmisli. I pored toga, ak i kad je sve gotovo, i dalje se oseam kao da nisam sasvim
znala ta radim i da sam improvizovala kao blesava. Toliko je drugaije nego kad radi ono
to ti je reeno i za ta si skoro siguran da e delovati.
Uvek su nam prethodno govorili ta da uradimo. Glorfindel nam je rekao da bacimo
cvee u vodu, rekao mi je da ealj bacim u movaru. Dok sam stajala u krugu koji sam sama
napravila, oseala sam se strano neiskusno, i kao da je pola od toga igra i nema anse da e
delovati. Magija je skroz uvrnuta stvar. Netremice sam gledala kroz ogolele grane u mesec
koji se ugnezdio meu oblake i ekala da ga oblaci na trenutak sasvim otkriju. Izmislila sam
nekakvu pesmicu koju sam pevala i to mi je barem pomoglo da postignem odgovarajue
stanje svesti.
Koristila sam stvari kojih sam se seala i stvari koje sam izmislila i jo neke stvari koje
su mi izgledale kao da se uklapaju. Pokuavala sam da bacim ini za zatitu, i za
pronalaenje karasa. Ponela sam jabuku imala sam dve pa sam ih nekoliko dana drala
zajedno tako da se naviknu jedna na drugu, iako nisu bile sa istog drveta, a onda sam jednu
od njih pojela, tako da je postala deo mene, a drugu sam upotrebila. Jabuke su povezane s
drvetom jabuke i svetom pitomog rastinja, sa Edenom i s vrtom Hesperida, s boginjama
Idunom i Eridom a pored toga, jednom sam drala jabuku u svom radnom stolu, u gim-
naziji, i ona je zrela i zrela, a onda je ugnjilela i poela da se smeurava, pa postala kao
vreica trulei oko koje se irio sladak miris, a bacila sam je tek kad je poela da bua spolja.
To se zove jaka veza. U drevnoj Persiji, a danas i u nekim delovima Indije, ini mi se,
praktikovali su nebesku sahranu
11
, kad telo mrtvaca poloe na platformu, pa ga ptice jedu i
ono truli naoigled svih. Mora da tu nastaje jaka magijska veza, ali sigurno je grozno kada je
to neko koga poznaje, pa ga gleda da se tako raspada. Kremacija moda nije magina, ali je
barem ista.
U svakom sluaju, zasekla sam malo prst i upotrebila krv, znam da je to opasno, ali isto
tako znam da mono deluje.
Videla sam u kronji drveta vilovnjaka koji je razgovarao sa mnom kada sam onda prvi
put bila ovde. Meu granama sam videla i druge oi, ali nikoga od njih nisam prepoznavala
i nisu nita govorili. Ne znam kako da se s njima sprijateljim i navedem ih da mi veruju.
Razlikuju se od naeg vilin-naroda, divljiji su, udaljeniji od ljudi.
I pored toga to se stalno oseam kao zaboravljeni prtljag, i pored onoga za No vetica,
nikada se kao sino nisam oseala kao polovina oveka. Imala sam oseaj kao da mi je ruka
odseena, kao da sam navikla da stvari drim obema rukama, a sada moram da se muim


tek jednom, sve to samo kada je magija u pitanju. Pa ipak nisam upotrebila moi da to
zaleim. Nisam o tome ni razmiljala sve do sada. Ili da zaleim nogu. Pitam se da li bih
umela. ini mi se da je opasno i pokuati, da je ak i ono to sam pokuala opasno, to to
sam magijom prizivala kara. Moda nije trebalo da radim nita osim zatite, a to sam
stvarno morala da uradim. Nije bezbedno korienje magije da bi se dobilo neto za sebe.
Glorfindel mi je to rekao. Za veinu stvari koje ja elim potrebno je mnogo godina, ukoliko
su uopte i mogue. Znam to. Ali kara ne bi trebalo da bude nemogu, zar ne? Niti je
isuvie opasno da se pokuava?
Naravno, nemogue je znati da li je delovalo. U tome je uvek problem kada je magija u
pitanju. Jedan od problema. Brojnih problema...
Danas sam iscrpljena. Skoro da sam zaspala na asu engleskog dok smo radili Dikensa.
Ruku na srce, on je dosadan do besvesti i u najboljim danima. Zevam i zevam. Ali moda u
veeras spavati bez snova. Videemo.


Danas me je u biblioteci zaustavio bibliotekar, onaj mukarac. Ti si naruila Iza planina
sutranjice?, pitao me je.
Klimnula sam glavom.
Ta knjiga nikada nije objavljena u Britaniji, tako da se bojim da ne moemo da ti je
nabavimo."
Aha", rekla sam razoarano. Hvala vam u svakom sluaju."
Primetio sam da mnogo koristi meubiblioteko pozajmljivanje", rekao je.
Rekla mi je, bibliotekarka mi je rekla da je to u redu", promucala sam. Rekla mi je da
je to besplatno zato to imam manje od esnaest godina."
Nije problem, narui koliko god knjiga hoe i mi emo ti ih nabaviti", rekao je.
Opustila sam se i nasmeila mu se.
Samo sam primetio da je dosta njih nauna fantastika, pa sam pomislio da bi volela da
se pridrui naem klubu ljubitelja naune fantastike utorkom uvee.
Kara, pomislila sam. Magija zaista deluje. Oi su mi se ispunile suzama i nakratko nisam
mogla da progovorim zato to su me guile.
Ne znam da li e me pustiti da dolazim iz kole, rekla sam nespretno. ,,U koliko je
sati?
Poinjemo u est, pa obino traje do nekih osam. Odrava se ovde, u biblioteci. Koliko
ja znam, procedura za devojice iz Arlingharsta koje hoe da idu na asove van kole, ili na
neku obrazovnu aktivnost, jeste da moraju da imaju potpis roditelja i nastavnika ili
bibliotekara."
Pristali su na biblioteku", rekla sam.
Jesu." Nasmeio mi se. Malo mu se proredila kosa na temenu, ali nije mnogo star i ima
simpatian osmeh.
A i to bi mnogo doprinelo mom obrazovanju", nastavila sam.
Sigurno da je tako", sloio se. Ne znam da li moe da nabavi potpis do ovog
utorka, kada emo priati o Legvinovoj, ali sledeeg utorka emo priati o Robertu
Silverbergu, a primetio sam da njega izgleda voli."
Zapisala sam informacije o tome i pokupila knjige, pa sam otila i sela u onu kafe-
pekaru, a bila sam tako srena da bih zapevala. Kara, ili bar njegov zaetak! Oh, nadam se
da u uspeti da stignem tamo u utorak! Jedini razlog to nisam iz biblioteke naruila nita od
Ursule Legvin jeste to to sam sve njene knjige ve proitala, ili bar mislim da jesam. Imala
bih mnogo toga da kaem o njoj. Kara! Super! Toliko sam radosna da bih pevala.


Gospoica Kerol je potpisala formular kako bih mogla da napustim kolu zbog
italakog kluba! Rekla mi je da u sve domae zadatke morati da radim unapred, ali to nije
problem. Kae da oni misle kako se to nee odraziti na moj uspeh, ali da ne smem da
popustim sa ocenama zbog italakog kluba. Rekla sam joj da se to svakako nee desiti.
Pitala me je da li mi se svidela Dozefina Ti, a ja sam rekla da jeste mnogo, to je istina.
Karpenter u onoj knjizi o inklingovcima kae da je Luis eleo da Aslan predstavlja
Isusa. Recimo da shvatam na ta misli, ali to mi svejedno izgleda kao izdaja. Deluje kao
alegorija. Nije ni udo to se Tolkin naljutio. I ja bih se naljutila da sam na njegovom mestu.
Isto tako se oseam i izigranom, jer nisam primetila sve ovo vreme. Ponekad sam tako glupa
ali Aslan je uvek bio tako jedinstven lik. Ne znam ta da mislim o Isusu, ali znam ta mislim
o Aslanu.
Pisala sam edu i teti Tig i rekla sam im za italaki klub. A Danijela sam u pismu
preklinjala da mi potpie tu dozvolu za italaki klub. Prilino sam sigurna da e potpisati.
Takoe sam mu rekla i za proimanje Aslana i Isusa, zato to me je zanimalo da ujem ta on
o tome misli, a i ponovo sam ga pitala da za Boi idem kui. Rekla sam edu da u pokuati
da doem.
Napokon sam razgovarala sa Dil. Lilo je kao iz kabla, pa se danas plesalo u holu,
umesto sportova na otvorenom, tako da je ona ostala u holu umesto da odmah ide na
presvlaenje, a ja sam izlazila iz uionice u kojoj sam pisala pisma. Nije govorila nita
direktno, ali ja njoj rekoh:
Dil, ne znam da li sam ja moda neto pogreno protumaila, ali htela sam da ti
kaem da te volim kao prijateljicu, ali nisam zainteresovana da budem s tobom fiziki."
Rekla si mi da ne voli deake", rekla je.
I jesam joj rekla, setila sam se.
To ne znai da mi se dopadaju devojke", rekla sam. Ne mislim da tu ima ita loe,
smatram da veina ljudi voli i mukarce i ene, ali ja izgleda nisam kao veina. Izvini.
Izgleda da sam prosto naopaka."
Sve se to deavalo na vratima itaonice i onda se neko pojavio iza mene i progurao se
da proe, a Dil je samo mahnula i otrala da se presvue. Nadam se da je sve u redu. Sve to
tako komplikuje stvari.


Pismo od Danijela s jo deset funti i odgovorom kako oni ele da budem u Old holu za
Boi, ali da posle toga mogu na nekoliko dana u juni Vels. Tja. ta u im ja tamo? ta im ja
trebam? Mnogo bih vie volela da odem kod tete Tig da joj pomognem sa edom, naroito
ako ga zaista puste iz bolnice na dan. U Old holu, jedino to su pokazali kada sam ja u
pitanju jeste da ele da me se otarase to je pre mogue. A Danijel, e pa, ne znam ta o njemu
da mislim. Zahvalna sam mu to me je uzeo iz doma za decu, ali kola nije tako mnogo bolja.
Izgleda kao da eli da budemo bliski, poto sve ovo vreme nismo bili u kontaktu. Ali sigurna
sam da bi se on i njegove sestre bolje zabavljali kada mene ne bi bilo tamo. I ta, kog avola,
da im poklonim? Ne mogu samo da im kupim bombonjeru ako u zaista da budem tamo za
Boi. Bie nepodnoljivo. Ma, barem posle toga mogu da idem u juni Vels, valjda.




Naravno, nita od Danijelovog pisma s potpisanim formularom. Nije ga trebalo ni
oekivati, s obzirom na to da bi pota teko imala vremena da formular dopremi do njega i
da ga vrati. Ali to je moj kara, i veeras se deava bez mene, a oni e da razgovaraju o Coveku
praznih aka, pa ne mogu da se ne ljutim. Pretpostavljam da se to deavalo svakog utorka sve
vreme mog boravka ovde, ali ja nisam znala za to, a sad znam. To jest, osim ako arolija nije
uticala da se to dogodi, a ne samo da me on pozove. to vie razmiljam o magiji, o onome
to ona ini i nainu na koji utie na stvari, sve manje mislim da bi trebalo u to da se petljam.
kola je trenutno posebno naporna. Navikla sam da mi se druge devojke pogrdno
obraaju, ali neke od njih su poele i da pevaju pesmicu o Tronogom Dejku kad god
pokraj njih proem, ili da je samo pevue ako u blizini ima nastavnika. ele da me razbesne,
tako da ih jednostavno ignoriem, to je mnogo lake uiniti spolja nego iznutra. Isto to rade
i Dirdri, samo to njoj pevaju Deni boj, i ponekad je rasplau. Grozno je kod Dirdri to to je
ona takav klie. Irkinja je i nije ba bistra kao pela. Karen joj je dala griz ploice od itarica i
ona je rekla da ima ukus kao nepeena novogodinja jelka. Htela je da kae ,,torta, naravno,
jer te ploice i imaju takav ukus, ali sad se svi sprdaju kako u Irskoj peku jelke za Novu
godinu. Morala sam da se nasmejem kada sam to ula, samo zato to je do te mere
nadrealno. Mislim, i ona se smejala. To nije okrutno. Okrutno je to to se ta pria neprekidno
ponavlja, a one, naravno, upravo to rade, zato to vide da se ona vrea. Moram da se
pobrinem da ne vide da mi smeta ta njihova glupa pesma epavi Dejk treu nogu ima.
I dalje ne mogu da oprostim Luisu onu njegovu alegoriju. Sada shvatam zato je Tolkin
rekao u prologu da mrzi alegorije. Ne moe uzeti neto to ima identitet samo po sebi i
uiniti da predstavlja neto drugo. Ili moda moe, ali ne bi trebalo da bude isforsirano.
Ako pokuam da Narniju posmatram kao prepriavanje jevanelja, onda joj to umanjuje
vrednost. Mislim da mi nee biti lako da ih ponovo itam a da ne mislim o tome. Kako je to
iritantno! Bilo kako bilo, Karpenter kae da je Luis napisao neke knjige koje se direktno bave
hrianstvom hou rei, otvoreno o njemu govore. Moda bi trebalo da probam njih da
proitam. Moram da priznam da sam strano zbunjena po pitanju religije. A asovi
veronauke mi ne pomau. Davimo se u Pavlovim misionarskim putovanjima, a ja malo-
pomalo itam Bibliju. Ima u njoj nekih dobrih pria, kad se izbaci sva ta gnjavaa. Ali veinu
ini istorija, a ne toliko teologija, i mnogo me zanima da li Luis kae neto za vile zato to u
Princu Kaspijanu ima menade, a one su me uvek pomalo podseale na vile. Ovde imaju samo
meuplanetarne knjige, ali videu da li u gradskoj biblioteci imaju Hrianstvo, a ako nemaju,
pa, tome slue meubiblioteke pozajmice.
I ba dok sam to pisala, prila mi je gospoica Kerol.
Da li je tvoj otac potpisao formular za italaki klub?, pitala je.
Nije jo, rekla sam. Sigurna sam da hoe, ali nije do sada stigao."
Ako hoe, mogu ja veeras da te vodim. Ako budem tamo sve vreme, u svojstvu
staratelja, onda je to u redu. Onda je to kao da vodim devojke u pozorite. Proverila sam s
gospoicom Elis, i ona mi je rekla da nema problema." Smeila mi se.
Ali elite li vi da idete?, pitala sam. Uvek izgledam tako smotano i nezahvalno kada
je neko dobar prema meni. Nije mi namera, samo mi izleti pre nego to munem glavom.
Trebalo bi da bude zanimljivo", rekla je.
itate li vi uopte naunu fantastiku?"
Trudim se da proitam pomalo od svega to mi se nae u biblioteci, da bih mogla
ljudima da preporuujem knjige. Naravno da sam itala i naunu fantastiku. Nije mi to
omiljeni anr, kao tebi, ali neto sam itala. ak sam itala i jednu knjigu od Ursule Legvin,
arobnjaka Zemljomorja.
Je l vam se svidela?", pitala sam.


Odlina je." Gospoica Kerol je sela naspram mene, s druge strane drvene klupe, i
upitno me pogledala. O emu se ovde radi? Nisam oekivala da me testira koliko sam
podobna za italaki klub, mislila sam da e biti presrena."
Jesam presrena", rekoh. Hvala vam. Stvarno mi se ide. Samo nisam navikla hou
rei, ne mogu da verujem da ete celo vee da rtvujete radi mene." Ona je, u stvari, prilino
mlada. Sigurno ima deka, ili barem neko mesto gde ivi i gde sebi spremi veeru, pa onda
ita knjigu, a da je niko ne uznemirava. Iskreno reeno, veoma mi je teko da zamislim njen
ivot van kole. Ali ta god da on podrazumeva, ona nee to raditi veeras, nego e umesto
toga da ode u italaki klub ljubitelja naune fantastike zato to se meni ide tamo. Zato to
radi? Nisam znala da magija ovako dobro deluje. To je zastraujue.
Bie to jedno zanimljivo iskustvo", rekla je. Bie lepo videti kako te stvari rade u
gradskoj biblioteci. A i uvek volim da sluam kad se pria o knjigama. Moda bismo i ovde
mogli da pokrenemo italaki klub. Neke od starijih devojica to bi moglo da zanima. Osim
toga, povila se unapred i snizila ton, iako smo bile jedine dve osobe u biblioteci, kao i
obino, jedna od stvari kojima nas ue u koli za bibliotekare jeste da moramo misliti na
potrebe klijenata i izlaziti im u susret. E sad, poto si ti svakako moja najbolja klijentkinja, i
jedna od retkih koje zaista koriste ovu biblioteku, vano je da ti izaem u susret.
11

Nasmejala sam se.
Hvala vam, rekoh. Mnogo vam hvala.
Tako da idem veeras na sastanak italakog kluba! Gospoica Kerol e da me pokupi
posle veere.


Naravno da nisu odmah shvatili da su oni moj kara, pa me privili na grudi. Bilo bi
isuvie oekivati neto takvo. Ali je svejedno bilo super.
Toliko sam se plaila da emo zakasniti da smo na kraju dole ranije. Biblioteka se
upravo zatvarala kada smo stigle. Bibliotekar je izgledao veoma iznenaeno kada je video da
dolazim s gospoicom Kerol.
Ah, gospoice Markova", rekao je, to je bukvalno bilo prvi put da me je neko tako
oslovio. Ranije su me ponekad zvali gospoica Felps, ali nikad gospoica Markova.
Osetila sam se udno. Ipak ste uspeli da doete.
Ovo je gospoica Kerol, ona je bibliotekarka u koli. A ovo je, ovaj..pokolebala sam se.
Greg Mansel, ali zovite me Greg.
Onda ti mene moe zvati Alison, rekla je gospoica Kerol, na moje totalno
iznenaenje, i njih dvoje se rukovae. Ja, guska, naravno, nikad nisam ni pomislila da ona
ima i ime, moda zato to Kerol moe da bude i ime.
Znala sam da treba da kaem svoje ime, oboje su me gledali i ekali da ga izgovorim,
ali jezik mi se svezao u ustima i ja nisam mogla to da prevalim preko usta. Nije stvar u tome
da sam zaboravila kako se zovem, ve nisam bila sigurna koji oblik da upotrebim.
,,Mori, rekla sam, nakon to je prolo isuvie vremena. Mene moji prijatelji zovu
Mori."
A onda su stigla jo dva oveka, obojica su bili sredoveni, s tim to je jedan bio visok,
Brajan se zove, a drugi onii i zdepast, Kit. Greg je izvukao klju i pustio nas u jednu
prostoriju u dnu biblioteke.
Biblioteka mora da je sagraena pre sto godina. To je viktorijanska graevina, s
kamenim prozorskim ramovima u zidovima od cigle. Prostorija u kojoj se odravaju sastanci
nekada je bila itaonica, ali sada je itaonica na spratu, tamo gde su knjige koje nisu za
pozajmicu, a ova soba je pod kljuem. Do visine lakta, zidovi su poploani drvenim


panelima, a od te visine nagore, izmeu prozora, okreeni su u be ima mnogo prozora s
jedne strane, ali nisam mogla da vidim ta se nalazi napolju, poto je bio mrak. Na drugom
dugakom zidu nalazi se ogromna i mrana viktorijanska slika na kojoj su ljudi koji sede u
biblioteci i itaju, gledaju jedni drugima u lea i sede za malim sto. lovima okrueni
policama za knjige. Ova prostorija uopte nije takva na sredini jedan veliki, stari sto, a oko
njega stare drvene stolice. I na jednom i na drugom kraju pravougaone prostorije nalazi se
po jedna bista. Jedna je Dekartova, njega ne znam ali ima predivno lice, a druga je Platonova,
o da!
Sela sam sa strane stola naspram slike, leima okrenuta prozorima, a gospoica Kerol
je sela pokraj mene. Mukarci, koji su se, naravno, svi meusobno poznavali, stajali su i
razgovarali. Stiglo je jo mukaraca i neki od njih su bili mlai, ali niko nije bio mnogo mlai
od trideset. Ula su dva deka, obuena u purpurne kolske blejzere lokalne opte gimnazije.
Rekla bih da im je esnaest ili sedamnaest godina. Poela sam da pomiljam kako uopte
nee biti ena kada je u prostoriju ujurila sedokosa zdepasta ena i sela u vrh stola. Nosila je
veliku gomilu tvrdo ukorienih knjiga Ursule Legvin, pa ih je spustila pored sebe, onako
poslovino. Kada su to videli, i ostali poee da zauzimaju svoja mesta. Bilo mi je ao to
nisam ponela svoje knjige, ali, naravno, nisam imala niti jednu, izuzev svoje drage Dvanaest
etvrti vetra, drugi deo. Sve moje knjige su jo kod majke, ali mogu se kupiti nove.
Gospoica Kerol je posmatrala gomilu knjiga, pomalo nervozno.
Jesi li sve one itala?", pitala me je tiho.
Dobro sam ih pogledala, i jesam ih itala, sve osim jedne koja se zove apljino oko.
Samo jednu nisam", rekoh. Ali sam itala jednu koje nema tu, Svet se kae uma.
Stvarno ita dosta naune fantastike", rekla je.
Ba je u tom trenutku sedokosa ena duboko udahnula kao da e da pone, ali se tada
otvorie vrata i jedan deko mladi maltene upade u prostoriju. On je neto najlepe to
sam ikada videla, ima poduu plavu kosu koja mu pada oko glave, izuzetno plave oi,
strastveni ar u pogledu, iako to nisam odmah videla, i nekakvu nehajnu eleganciju pokreta
ak i kada se saplie o sopstvena stopala.
Izvinjavam se to kasnim, Harijet", rekao je, poklonivi eni jedan blistav osmeh.
Pukla mi je guma na biciklu."
Delovalo mi je kao nekakva okrutna ala bogova to to je jedno tako predivno stvorenje
moralo da se vozi unaokolo na biciklu. Seo je tano naspram mene, tako blizu da sam videla
kapi kie kako mu se sjakte u kosi. Mora da mu je osamnaest ili devetnaest godina. Pitam se
zato nije na fakultetu. Pomalo je liio na lava, ili na mladog Aleksandra Velikog.
Upravo sam htela da ponem, ali nisi zakasnio", rekla je Harijet uz osmeh. (Harijet!
Nikada u stvarnom ivotu nisam upoznala nekoga ko se zove Harijet. Kratko sam
fantazirala da je ona Harijet Vejn, poto je bila otprilike tih godina, osim to bi Harijet Vejn
oslovljavali s ledi Piter", a i ona je izmiljen lik. Umem ja to da razlikujem, zaista umem.)
Vrata su se ponovo s treskom otvorila i ula je jedna tinejderka. Nosila je purpurni
blejzer, a ta boja se oajno slagala s njenom riom kosom. Sela je s dvojicom deaka u
blejzerima, koji su, sada sam videla, sauvali izmeu sebe jedno mesto za nju. Osetila sam...
pa ne ba ljubomoru, ali malo me je acnulo kada sam to videla.
Harijet je poela da pria o Legvinovoj. Priala je nekih petnaest do dvadeset minuta.
Nakon toga su se svi pridruili razgovoru. Govorila sam mnogo vie nego to je trebalo. ak
i tada sam bila svesna toga. Jednostavno nisam mogla da se zaustavim. Nisam nikome upala
u re, to bi bilo neoprostivo, prosto se nisam dovoljno kontrolisala da bih dopustila i
drugima da dou na red. Gospoica Kerol nije za sve vreme nita rekla. Prelepi deko je
izneo neka veoma otroumna zapaanja o Nebeskom strugu. Jedan od mukaraca, Kit mislim
da je bio, rekao je da to lii na Filipa K. Dika, to je besmislica, a prelepi deko je na to
odgovorio da se, iako postoje odreene povrinske podudarnosti, Legvinova i Dik ne mogu


porediti zato to su njeni likovi ivotni, a njegovi jednostavno nisu, a upravo bih to i ja rekla.
Izgleda da ima i film snimljen po knjizi, ali ga niko nije gledao.
Takoe je rekao da ona tako dobro pie o naunom procesu u oveku praznih aka, i
pored toga to nije naunica, zato to shvata da se kreativnost i ne razlikuje tako mnogo na
razliitim poljima. On i Brajan su se sloili da je zaista dobro opisala proces naunog
istraivanja, a svi ostali su se tome usprotivili, tako da se sigurno bave nekom naukom.
Nisam elela da pitam ime se bave. Ve sam ionako previe priala, kao to rekoh. Stalno
sam smiljala ta da kaem i pitam i razmiljala o tome kako sam ve previe toga rekla i
kako bi trebalo da pustim druge da govore, a onda bi mi na pamet palo jo stvari koje sam
prosto morala da kaem, pa sam ih i govorila. Nadam se da nisam sve njih skroz-naskroz
udavila.
Prelepi deko moram sledei put da saznam kako se zove! prikovao bi svoj
pogled za mene dok sam govorila. Bilo je krajnje uznemirujue.
Najzanimljiviju stvar je pak rekao jedan od deaka u purpurnim blejzerima. Ja sam
rekla da su svetovi koje stvara Legvinova uverljivi zato to su njeni likovi tako uverljivi, a on
je rekao da je zaista tako, ali da su likovi tako uverljivi zato to su to upravo ljudi kakve bi ti
svetovi iznedrili. Ukoliko bismo stavili Geda da odrasta na Anaresu, ili eveka u
Zemljomorje, oni onda ne bi bili isti ljudi, okruenje je ono to ini ljude, to se, naravno,
stalno sree u standardnoj knjievnosti, ali u naunoj fantastici je to retkost. To je apsolutno
tano, i vrlo je zanimljivo, a ja nisam mogla da se uzdrim da ponovo ne uletim da kaem
kako se to takoe uklapa u Nebeski strug i ono to se dogaa s ljudima u drugim svetovima i
da se zapitam da li je sivi ovek u svetu sivih ljudi sam po sebi drugaija osoba nego smei
ovek u rasno meovitom svetu.
Ne znam kada sam se tako lepo provela i, samo da ne brinem da li sam moda previe
priala, rekla bih de je bilo sto posto uspeno. Ima jedna stvar esto sam to primeivala.
Kada prvi put neto kaem, ljudi kao da me ne uju, ne mogu da veruju da ja to govorim.
Onda ponu stvarno da obraaju panju, prestanu da primeuju da to govori jedna
tinejderka i ponu da veruju da to to govorim vredi sasluati. Sa ovim ljudima mi je bilo
potrebno mnogo manje truda nego obino. Ve kada sam drugi put otvorila usta, oni su na
licima imali izraz koji nije bio povlaujui, ve kao da me s panjom sluaju. Svia mi se to.
Posle svega, Kit je pitao ko ide u pab. Prelepi deko je krenuo, kao i Harijet i Greg, ali
ne i tinejderi u kolskim blejzerima, a ni ja, zato to sam morala da se vratim u kolu. Svi su
se pozdravili sa mnom, ali ja sam se opet sva spetljala i jezik mi se zavezao kada sam im
poelela laku no i rekla da se nadam da emo se ponovo videti sledee nedelje.
Gospoica Kerol je porazgovarala s Gregom, a onda smo ponovo ule u njen auto i
krenule put kole.
Nema mnogo prilika da s ljudima razgovara o stvarima do kojih ti je stalo, zar ne?,
pitala me je.
Zurila sam u no i tamu. Izmeu dva semafora, na kraju grada i kod kole, nema
niega to bi osvetlilo put izuzev neke farme povremeno, tako da farovi remete spokoj
svojim zracima. Videla sam mieve i zeeve i ponekog vilovnjaka kako bee kad ih farovi
osvetle.
Nemam", rekla sam. Nemam ba mnogo prilika da razgovaram s ljudima o bilo
emu.
Arlingharst je na svoj nain veoma dobra kola, rekla je.
Za mene nije, rekoh.
Poslednji autobus koji prolazi pored kole kree u osam i petnaest", rekla je. Veeras
su zavrili skoro u devet. Pitala sam Grega, kao bibliotekarka bibliotekara, da li bi mogao da
te redovno vozi nazad u kolu, i on mi je rekao da moe. To bi trebalo da bude u redu, sve
dok si u krevetu pre gaenja svetla."


To je ba lepo od njega. Ba je lepo to me je uopte pozvao. Ne mislite da sam mnogo
priala?"
Gospoica Kerol se nasmejala, a kola su skrenula izmeu dva bresta na kolski put koji
je vodio do ulaza u kolu.
Moda si malo preterala. Ali svakako je izgledalo kao da ih interesuje to to ima da
kae. Nema potrebe da brine zbog toga."
Ipak me to brine.


Dani postaju uasno kratki. Kao da je sve vreme mrak. Mrano je do posle pola deset,
zbog ega ujutru ostajem unutra. Bila sam navikla da pre doruka nakratko izaem napolje,
samo da udahnem vazduha. Nikud nisam ila, samo bih izala napolje kod garderobe i
nekoliko trenutaka disala, a zatim bih se vratila u larmu doruka. Za doruak su hleb i
margarin, koliko god hoete, i previe prena vodenasta engleska kajgana, s paradajzom iz
konzerve, to ja ne jedem. Nedeljom, i tek povremeno drugim danima, dobijemo i kobasice,
koje nam deluju kao ambrozija. Zaposleni ne dolaze na doruak, tako da svi uvek viu iz
sveg glasa, a to, naravno, znai da se tako i mora, ako elite da vas neko uje. Zvui kao neka
rupa od pivnice, samo su glasovi vii. Ponekad stojim ispred garderobe i ujem ih niz itav
hodnik, kao u onim ludnicama iz osamnaestog veka kuda su ljudi odlazili da sluaju luake
kako zavijaju i zabave se. Kao u ludoj kui.
U vreme kada zavrimo sa asovima, takoe je mrak, ili samo to nije. Svetla su
upaljena, a sunce je skoro na zalasku. Na nebu jo ima pomalo svetlosti, ali nema sumnje da
je no, a ne dan. Volim da se odetam od kolske zgrade, da se okrenem, pa da posmatram
svetla koja izgledaju narandasto u sumrak. To me nekako podseti na jedan poseban dan
pred Boi, kada sam se vraala iz kole s bakom i Mor, a jedna od nas je drala baku za
ruku. Moda joj se kola zavrila dan ranije nego naa, pa je dola da nas saeka. Jo smo bile
u predkolskom, mislim da nam je bilo oko est godina. Samo se seam kako sam je drala
za ruku i osvrtala se iza sebe ka svetlima kole, a nebo jo nije bilo sasvim mrano.
Melanholina sam kad se toga setim, ali do mene dopre i malo sigurnosti i uzbuenja
koje sam oseala u tom seanju. Seanja su kao velika gomila tepiha, drim ih nabacana na
jednu veliku gomilu u glavi i ne obraam mnogo panje ni na jedno posebno, ali, ako to
elim, mogu da se vratim nekom od njih i proetam po njemu, pa da se setim. Nisam zaista
tamo, ne kao to bi to bio vilovnjak, naravno. Radi se samo o tome da, ako se setim kako sam
bila tuna, besna ili uznemirena, malo tog oseanja se i vrati. Isto to, naravno, vai i za sreu,
mada srene uspomene mogu lako da istroim ako preesto o njima razmiljam. U tom
sluaju, kada porastem, sve loe uspomene e i dalje biti otre, zato to sam ih potiskivala, ali
sve dobre e zato biti istroene. Neu se seati tog dana s bakom, a ni sada ga se ve ne
seam kako treba, samo u se seati ovih kratkih zimskih dana u koli, kada sam izlazila
sama i gledala u osvetljene prozore.
Muka mi je od mraka. Znam da je kraj godine deo ivota. Volim ja godinja doba i
sezonsko voe. Jabuke mora da su ve skoro prole, ali mislim da ak i sada u piljarnici
gospoe Luis sigurno ima svetlonarandastih mandarina umotanih u fascinantni purpurni
papir s natpisom na panskom. (Kad bih mogla da osetim miris mandarine! Moda u
subotu.) Ali poinjem da mrzim mrak u ovom delu godine. Ne daju mi da izaem napolje u
vreme ruka, a to je jedino vreme kada uvek ima svetlosti, ak i ako je sivo i pada kia.
Dani e se ponovo produiti. Doi e prolee. Ali izgleda mi kao da ima dosta da se
eka.
Stiglo pismo od oca s dozvolom za italaki klub, a i krajnje je vreme bilo! Znai, mogu


da idem sledee nedelje.
Razmiljala sam o italakom klubu i pitala se koji su od njih stvarno deo mog karasa.
Prelepi deko? (Moram da saznam kako se zove!) Ozbiljno me je gledao svojim divnim
oima. Pa ak i ako nije u pravu to se tie nekih krajnje fundamentalnih stvari, spreman je
da saslua. Pomalo zadrhtim kada pomislim na njega kako me posmatra dok priam. ta je
sa ono troje u purpurnim blejzerima, koji su mojih godina? (Moram i njihova imena da
saznam, ali mi za to manje gori pod nogama.) Svakako bih volela da ih bolje upoznam, a i
zainteresovani su za knjige. Pokuau da porazgovaram s njima sledei put. Harijet? Nisam
se ba povezala s njom, ali vrlo je inteligentna. Brajan? Kit? Nemam pojma. Ostali koje nisam
ni upoznala kako treba? Previe je rano da bih znala. Greg? Moda. Gospoica Kerol?
(Alison...)
Pogledala sam u nju dok sam joj pisala ime. Neto petlja za svojim stolom s
nalepnicama koje treba nalepiti na knjige. to se tie onoga to je govorila, o tome kako izlazi
u susret svojim klijentima, ona me je odvela na sastanak italakog kluba zahvaljujui magiji.
Znam da je tako, i zbog toga mi je pomalo muka. Magija deluje onim to nam je ve na
raspolaganju, tako da me je i bez toga primetila i verovatno sam joj se pomalo dopadala.
Nabavila mi je Dravu. Iako magija moe da uini da se stvari dogode pre nego to baci ini.
Ona moe da uini da su se stvari dogodile. Moda ona ne bi naruila Platona da nisam
bacila te ini. Ne znam da li joj se stvarno dopadam, ili je to samo arolija uinila da bude
tako. Ako ja u stvari nisam njoj draga, kako onda da ona bude draga meni? ta to onda
uopte znai?
I, naravno, isto to vai i za ostale. Da li je to zaista kara ako sam upotrebila magiju da
ga stvorim? To je kao kada sam htela da prizovem onaj autobus, svi ti ljudi, svi ti dani, svi
ivoti izmenjeni, samo da bi meni stigao autobus onda kad sam to poelela. Jedino to je ovo
jo gore, to to sam uinila da postanu kao ja. Uinila da postanu moj kara.
Nisam dovoljno porazmislila o svemu tome. Razmiljala sam o karau na previe
apstraktan nain. Nisam dovoljno razmislila o ljudima, o tome kako manipuliem njima.
Nisam ih ak ni poznavala, a uinila sam im to.
Da li je ovako i ona poela? Moja majka, Liz?
Volela bih da mogu o ovome da porazgovaram s Glorfindelom, ili s nekim ko bi to
razumeo. Ne znam da li bi on razumeo ili ne, ali on je najverovatniji kandidat. Ne razumem
zato je vilin-narod ovde tako negostoljubiv u stvari bi se pre moglo rei da ih nije briga.
Trebalo bi ve da ponu da se navikavaju na mene. Kada posle Boia budem ila kui,
moram da ga pronaem po svaku cenu i da s njim porazgovaram.
Da li je korienje magije samo po sebi loe? Da li je loe ako to ini za sebe? Da li to
onda znai da bi trebalo da dozvolim da budem sasvim izloena magiji koju ona koristi
protiv mene? Ili je samo magija za dobijanje karasa bila loa, a ova zatitna je u redu? Ili to
je zamka koja uvek postoji kada je magija u pitanju bi se sve ovo ionako dogodilo, a ja samo
mislim da je magija uticala na to? Ne, pogledajte vreme kada se sve to deavalo. Stvar je u
mojoj magiji za prizivanje karasa, i mislim da je ona moda stvorila itav italaki klub (koji
se ve sastaje mesecima). Nikada ranije nisam videla nita to je u vezi s njim, a neprekidno
idem u biblioteku. Moda ti ljudi ne bi ak ni postojali. Moda i Harijet koja je najstarija
moda je njeni roditelji ne bi dobili, moda itav njen ivot, ezdeset i kusur godina, postoji
samo da bi moglo biti italakog kluba, a ja mogla imati kara, pa da moemo da sedimo i
razgovaramo o Nebeskom strugu, to je savrena knjiga za sve to, i da li je to kao u Dikovom
romanu.
Uf, nadam se da nije kao u Dikovom romanu. Ako je kao u Dikovom romanu, o tome
ne smem ni da razmiljam.
Ne elim da budem kao ona.
Neu vie da koristim magiju ili, u svakom sluaju, neu osim da zatitim sebe i druge i


svet. Bolje i da postane kao Dord Or nego
da ona pobedi. Ne znam ta ona radi. Snova vie nema, a ni otrovnih pisama. Nekako
se brinem da to znai da sprema neto jo gore.
Ona zapravo eli da postane mrana kraljica. Ne znam kako bi to izgledalo, ali to je ono
to eli. (itala je Gospodara i ne znam da li se, dok je itala, identifikovala sa svim zlikovcima
i nadala se da dobri likovi nee odoleti njihovim iskuenjima, ali znam da ga jeste itala, zato
to je to bila njena knjiga kad sam prvi put itala Gospodara. Ovo dokazuje da samo itanje
nije dovoljno. Napokon, i avo ume da citira Sveto pismo.) eli da je svi vole i oajavaju. To
nije razuman cilj, ali to je ono to ona eli. Ja to ne elim. emu sve to? Dovoljno mi je loe
to moram da mislim da li sam uinila da me zavoli gospoica Kerol (koja je prestala da
slae knjige na police i nasmeila mi se kada je videla da je posmatram).
Kako neko moe da poeli svet u kome ive marionete?
Stvarno smo bile u pravu to smo je zaustavile, i zaista je bilo vredno svega, vredno
umiranja, vredno povreda s kojima se mora zauvek iveti. Da je uspela, mi bismo oduvek
volele nau majku, svi bi je voleli. Mislila sam da znam koliko je to bilo vano, ali zapravo
nisam znala.
S gledita morala, magija se ne moe niim opravdati.
Htela sam da napiem da bih volela da sam to znala ranije, ali u stvari i jesam znala.
Znala sam ta se dogodilo nakon to sam bacila ealj u movaru. Razmiljala sam o
autobusu. Znala sam za nju. Trebalo je da primenim sve to znanje.


Grega jutros nije bilo u biblioteci, a stigle su samo tri knjige koje sam naruila i nijedna
od njih nije ba neto zanimljiva. Osetila sam se pomalo prazno. Krenula sam do knjiare.
Nebo se spustilo veoma nisko i bljuvalo je ledenu kiu, i to onu koja kao da pada sa svih
strana. Kiobran tu ne pomae, a ionako ne mogu da ga koristim, poto u jednoj ruci imam
tap, a u drugoj torbu. Dok sam se sputala niz brdo ka knjiari i jezercetu, vetar mi je duvao
pravo u lice. Kapa mi je neprekidno spadala od tog vetra. Nije to ona kia u kojoj moe da se
uiva, mora prosto da stisne zube i da izdri sve to.
U knjiari sam ugledala onu devojku s narandastom kosom. Pregledala je knjige za
decu. Videla me je im sam ula, poto su se vrata zalupila od vetra, tako da je, naravno,
podigla pogled. Preko ramena je nosila ogroman platneni ceger, a stiskala je u ruci i nekoliko
kesa.
,,ao, rekla je i zakoraila ka meni. Videla sam te u italakom klubu, ali nisam ula
kako se zove.
Ni ja nisam ula kako se ti zove, rekla sam uz osmeh, pokuavajui da delujem
prijateljski i da ne mislim na to ta je magija uinila njoj i itavom svetu da bi je uinila nalik
na mene. Oseala sam da me posmatra i pitala sam se ta li o meni misli. Nije izgledala tako
grozno sada kada je nosila crni kaput, a ne purpurni blejzer. Kosa joj je i dalje bila boje
argarepe i veoma razbaruena, ali sada je prosto delovala malo neuredno, a ne kao
eksplozija u fabrici boja.
Ja sam Danin, rekla je.
Ja sam Mori.
Super ime. Od ega je to skraeno?"
Od Morvena", rekla sam.
Danin se nasmejala.
Malo je teko za izgovor. Je l to velko ime?"
Jeste. Znai talas koji se lomi o stene." U stvari, bukvalno znaenje je belo more", ali


sigurno se na to odnosi, to je belo more, pena talasa koji se lomi o stene.
Stajale smo tako prijateljski jedan tren, ali nismo znale ta da kaemo. Onda ona ree:
Ja kupujem boine poklone. Ostalo je jo samo dve nedelje."
Ja jo nita nisam kupila!", uzviknula sam, poto sam upravo to shvatila. Da li svima
kupuje knjige?"
Veini moje porodice to se ne bi svidelo", rekla je. Ali razmiljala sam da Dajani
kupim knjige o Zemljomorju, poto se one veeri onoliko prialo o njima."
Zar ih ve nema?", pitala sam.
Ne, pozajmljivala sam ih iz deje biblioteke", rekla je. Osim toga, morala sam da
uspostavim pravilo po kome niko ne sme da dira moje stvari, tako da neu da im sad
pozajmljujem knjige kad sam im napokon to utuvila u glavu."
Ja bih mogla ocu da kupim knjigu", rekla sam. Svakako moram neto da mu kupim.
Ali kako da znam ta on ima?"
ta voli da ita?", pitala je Danin.
Ma naunu fantastiku", rekla sam.
Jesi je tako i ti zavolela?"
Ne. Nisam ga poznavala donedavno, a fantastiku itam ve sto godina."
Nisi poznavala svog...", poela je, a onda se zaustavila i skrenula pogled. Prebacila je
ceger u drugu ruku i, kada je ponovo progovorila, bilo je to izvetaeno nehajnim tonom.
Ah, hoe da kae da su ti se roditelji razveli?"
Tako je", rekla sam, iako se razvod zapravo tek sada deava. Danijel je nestao ne
hajui ni za kakve pravne formalnosti.
Lepo je to to voli naunu fantastiku", rekla je Danin diplomatski.
Jeste. Tako imamo temu za razgovor. udno je to kad upozna nekoga ko ti je otac, a
istovremeno je i stranac." Bio je to prvi put da sam nekome rekla bilo ta o tome.
Mora da si bila veoma mala."
Bila sam beba", rekoh.
Moji roditelji se razvode", rekla je, veoma tiho, ne gledajui u mene, nego u police.
Uasno je. Neprekidno su se svaali, pa sada tata ivi kod bake, a mama plae ko kia."
Moda se pomire", rekla sam, osetivi se neprijatno.
Tome se i ja nadam. Tata je pristao da doe kui za Boi, pa se nadam da e, kad
bude opet u porodinom krugu, kad nas sve bude video, pa i Boi, da e od svega toga
shvatiti da voli nju, a ne Dorin."
Ko je Dorin?"
Devojka koja radi na benzinskoj pumpi u okviru koje je auto-mehaniarska radnja u
kojoj on radi, rekla je Danin. Ona mu je devojka. Ima samo dvadeset dve godine."
Zaista se nadam da e odluiti da se vrati, rekla sam. Pazi, to ne bismo otile u ovaj
kafe tu da sednemo i popijemo aj? Moemo posle toga da se vratimo ovamo i da kupimo
knjige."
,,Vai, sloila se Danin.
Sele smo u izlog, gde i ja obino sedim. Tu nikad nema nikoga subotom ujutru. Ne
znam kako im se isplati da rade. Naruila sam po aj i po rolnicu s medom za nas dve, kao i
dve rolnice da ponesem u kolu za sebe i Dirdri sutra.
Kako si saznala za italaki klub?, pitala sam je.
Pit mi je rekao. Pit je onaj deak s tamnom kosom, sigurno si ga videla. Ranije mi je
bio deko, kao, ali smo kao raskinuli, samo to se i dalje druimo. Sipala je sebi aja, stavila
eer i promeala.
Je l se sad zabavlja sa onim drugim?"
Danin je frknula.
S Hjuom? ali se. Nii je od mene, a i ima tek petnaest godina. I dalje ide u etvrti


razred."
Koliko ti ima godina?", pitala sam.
esnaest. A ti?
Ma i meni je tek petnaest, a i idem u neto to bi se u svakoj normalnoj koli zvalo
etvrti razred, ali u Arlingharstu to zovu nii peti." Zbrzala sam aj i dobila neto to je
uglavnom bilo vrela voda. Nije bilo tako loe.
Mislila sam da si starija", rekla je. Ba si dosta toga proitala za svoje godine."
Nita drugo nisam ni radila", rekoh. Da li te je Pit navukao na naunu fantastiku?"
Jeste, mada sam oduvek volela takve stvari. Pozajmljivao mi je knjige, u stvari, i dalje
mi ih pozajmljuje, i odveo me je na sastanak kluba. Moja mama kae da je fantastika
detinjasta i da je za deake, ali grei. Pokuala sam da je nateram da proita Levu ruku tame,
ali, ma ona ne ita mnogo, a i kad joj se neto ita, najvie voli ljubavne romane. Ba sam
nala jedan takav, zove se Ljubavna kapija. Ba kako ona voli. Uzdahnula je pri pomisli na to.
Koliko lanova porodice ima?, pitala sam.
Treba da kupim poklone za esnaestoro ljudi, rekla je kao iz topa. Tri sestre, mama i
tata, babe i dede, dve tetke i jedan ujak i jo etvoro brae i sestara, njihove dece, od kojih je
jedno beba. Njemu sam kupila medu. A ti?
Oklevala sam.
Ove godine je sve sasvim drugaije. Moj deda, teta Tig, jo jedna tetka, troje njene
dece, moj otac, njegove sestre valjda ne znam ta bih njima mogla da kupim.
A tvoja mama?, pitala je.
Njoj ne kupujem nita", rekla sam ljutito.
Tako, znai", rekla je, mada nisam imala pojma na ta misli.
E da, tu je i Sem, rekla sam, naknadno se setivi i njega. Samo to je Sem Jevrejin,
tako da ne znam da li je boini poklon prava stvar za njega."
Ko je Sem?", pitala je, dok joj je iz usta kipela medena rolnica.
Otac moga oca", rekla sam.
On ti je deda, znai", rekla je.
Tako nekako", odgovorila sam.
Znai, i ti si Jevrejka?"
Nisam. Izgleda da majka mora da ti bude Jevrejka da bi to nasledio."
Ne verujem da Jevreji slave Boi. Verovatno je bolje da mu kupi neto ba lepo kad
mu bude bio roendan", savetovala me je.
Klimnula sam glavom.
Stvarno bih morala da kupim neto i gospoici Kerol, poto je bila tako dobra prema
meni, vodila me u italaki klub i nabavljala knjige specijalno za mene."
To je ona ena s kojom si bila? Uopte nije priala. Ko je ona?"
Ona je kolska bibliotekarka. Nee inae dolaziti sa mnom, mogu da doem
autobusom, a Greg e da me vrati kui."
Danin je razmislila o tome, vaui.
Onda bi trebalo i Gregu neto da pokloni", rekla je. S Gregom je lako. On voli crnu
okoladu. Mogla bi da mu kupi crnu magiju ili tako neto."
Ne verujem da bi knjiga bila pravi poklon za bibliotekara
1
', rekla sam.
Kao da vozi ugalj u Njukasl, rekla je kroz smeh. Verovatno bi i gospoici Kerol
trebalo da kupi okoladice. Pretpostavljam da ima dosta novca."
Imam, trenutno", rekla sam, a onda sam shvatila ta je rekla. Nemam znam da idem
u Arlingharst, ali to ne znai da sam bogata. Naprotiv. Otac mi plaa kolarinu ili, bolje rei,
njegove sestre. One su bogate, a rekla bih i uobraene. Moja porodica, ba moja, oni su iz
junog Velsa i svi su nastavnici i uitelji."
Zato te tete onda alju u Arlingharst?"


Stvarno nemam oseaj da su srodnici mog oca deo moje porodice", rekla sam. Zvui
strano udno kad kae za njih da su moje tete, ili za Sema da mi je deda." Zagrizla sam
medenu rolnicu i osetila kako mi je med iknuo na jezik. Mislim da plaaju internat da bi
me se otarasile. Znaju da Danijel sada mora da brine o meni, a ovako ne moraju ba esto da
me viaju. Ali hoe da odem tamo za Boi, a to mi nije jasno. Mogla bih da odem kod tete
Tig. Ali one to ne ele."
Nikada ranije nisam razmiljala o internatima kao o mestima gde nekoga utne da ga
se otarasi", rekla je dok je oblizivala usnu umazanu medom.
Internat je upravo to", rekla sam. Ne podnosim da budem tamo. Ali nemam izbora."
Moe da se ispie sledee godine, kad napuni esnaest", rekla je. Mogla bi da se
zaposli."
Razmiljala sam o tome. Ali elim da idem na fakultet, a to ne mogu bez kvalifikacija."
Slegnula je ramenima.
Moe vanredno da polae ispite. Tako Vim radi."
Ko je Vim?, upitala sam.
Vim je onaj dugokosi gad to je sedeo naspram tebe u utorak uvee. Izbacili su ga iz
kole, nae kole, Ficlana, pa sada radi i vanredno polae srednjokolske ispite."
On je gad?, pitala sam, razoarano. Tako je prelep, izgledalo mi je nemogue.
Snizila je glas iako nije bilo nikoga ko bi nas mogao uti.
Jeste. Videla sam kako ga posmatra, i slaem se da je prijatan za oko, ali on je
dvolini gad. Izbacili su ga iz kole zato to je napumpao jednu devojku i kau da je morala
da abortira. Eto zato sam raskinula s Pitom, zato to se on jo drui s Vimom, i posle svega
toga, i kae da je Ruti za to kriva. Tako se zove ta devojka, Ruti Breket.
Kakva je ona?
Nije loa. Nije pametna kao Vim, ne zanimaju je poezija, knjige i takve stvari. Ne
poznajem je ba najbolje. Ali znam, kad devojka zatrudni, da nije samo ona kriva.
Lepo reeno, uzvratila sam. Pojela sam medenu rolnicu a da nisam ni bila svesna
toga. Mislim da je veoma moralno s tvoje strane to to si zbog toga raskinula s Pitom.
I dalje smo prijatelji", odmah je odgovorila. Ali nisam htela dalje da se zabavljam s
njim ako tako misli.
Koliko Vim ima godina?", upitala sam.
Sedamnaest. U martu mu je roendan i onda e napuniti osamnaest. uvaj se njega."
Hou. Nije da bi se on ba u mene zagledao", dodala sam.
Moda pomisli da ti ne zna. Nijedna devojka koja za to zna ne eli da bude s njim. A
pored toga, gledao je u tebe prole nedelje. Nisi ti loa. Kad bi malo pustila kosu i stavila
makaru, izgledala bi jo bolje. Ali ne zbog Vima!"
Ba sam htela da joj uzvratim zadirkivanjem, a onda sam se setila magije i injenice da
sam moda ja nehotice uinila da se sve ove stvari dogode, da bi se napravilo mesta za
mene. Rolnica mi se uvalila u eludac kao da je od gvoa i nisam mogla da govorim
prirodno.
Danin to nije primetila.
Hajde, pomoi u ti da pronae neto za poklon ako hoe", rekla je.
Vratile smo se u knjiaru, a nakon toga smo se popele uz brdo i pronale jednu radnjicu
u kojoj sam kupila tri lepe marame od indijske svile u razliitim bojama za Anteu, Doroti i
Frederiku, a za tetu Tig kunu haljinu sa zmajem, kao i pritiska za papir od mesinga u
obliku slonia. Onda smo otile u robnu kuu, gde mi je Danin pomogla da kupim
brusthalter odlino se razume u to. Nisam mogla da smislim neke od njih koji su bili nabrani
i imali ipku, ali uspele smo da naemo jedan sportski brusthalter sa obinim korpicama i
bez karneria. To to je model sportski ba je smejurija. Nije me uopte pitala za tap, nije ga
ni pomenula, kao da je to normalno. Ne znam da li je u pitanju taktinost, magija ili prosto


slabo zapaanje.
Morala sam da pourim da uhvatim autobus. Dil je bila u njemu, ali je sedela pozadi i
nije mi prilazila, niti mi se uopte obratila.
Ako se izuzme magija, a prekasno je da bi se to promenilo, mada me veoma brine,
dopada mi se Danin. Kao da sam u svom kraju ila s drugaricama u kupovinu, samo to je
bilo bolje od toga, poto je ona proitala dosta knjiga koje sam i ja itala. Volela bi da moe
da se povee sa zmajem. Rekla je da se vidimo na sastanku kluba, a ako hou, moemo da se
naemo i sledee subote, pa da zavrimo s boinom kupovinom. Kako je lepo za promenu
provesti popodne s nekim ko nije moron. Kad sam se vratila u spavaonicu da ostavim stvari
u ormari, ula sam hor kako zapeva Drndaro, drndaro, drmaj se, drmaj..., nakon ega je
sirota Dirdri istrala iz prostorije, lica zagnjurenog u ake.
Pola sam za njom, naravno, ali nisam mogla da je ne uporeujem sa Danin.
teta za Vima.


Ako je crkva religija ako je Isus, Aslan... ali mislim da nije. To je tano na neki nain, ali
ta istina je slojevita, a ne bukvalna. Takva istina mi ne moe pomoi. U suprotnom bih mogla
prosto da odem kod vikara tim povodom i da kaem: Potovani oe, uinite neto povo-
dom moje majke! A on ne bi rekao: Ovaj, ta? Kako ree? Morin, bee, ili si ti ona druga?
Kako ti je baka? Uzeo bi biskupsku palicu, u stvari, nema on palicu, nije biskup, moda bi
dograbio stareinski tap i otiao da izgoni demone iz nje. Teko je to zamisliti.
Palo mi je na pamet neto jo gore u vezi s magijom. ta ako svime to ja radim, svime
to piem, apsolutno svime to ima veze sa mnom (i s Mor) upravlja neka arolija koju e
baciti neko u budunosti? Bilo bi apsolutno najgore da je to moja majka, ali ne verujem da je
to mogue, poto je najvei deo onoga to smo uradile bilo direktno usmereno na to da nju
zaustavimo. Ali ako je to neko u budunosti u kojoj je ona pobedila i postala Mrana Kraljica
Liz, pa je bacio ini da uini da joj se suprotstavimo i poboljamo njihov svet? Pa, rekla bih
da mi to ne bi mnogo smetalo, iako mi se pomisao da sam neija marioneta ne svia nita
vie od ideje da sam druge ljude uinila svojim marionetama.
Pisala sam edu i teti Tig i rekla im da ne mogu da doem za Boi, ali da u doi dva
dana kasnije, poto je to prvi dan kada e eleznica raditi. Pisala sam i Danijelu, uglavnom
vezano za italaki klub i ta je ko rekao.


Ispiti. Hemija jutros i engleski po podne. Manje vremena za biblioteku nego obino,
piem ovo tokom vremena za domai. Nekako sam zaboravila na ispite ili, bolje rei, znala
sam za njih i pripremala sam se, ali mi se inilo da e biti kasnije. Nije vano. Mogu da piem
hemijske formule i sastav o Dikensu i u polusnu.
Ispiti. Matematika i francuski.


I tako sam sino, posle veere, poto sam pokazala dozvole, uzela propusnicu da odem
u italaki klub i uhvatila autobus koji vozi do grada. Bilo mi je udno to se sama vozim po
mraku. U autobusu je bilo jo samo dvoje ljudi, debela ena u zelenom kaputu i starac sa
tofanim kaketom. Obino je, kada ja uem u njega, taj autobus pun devojica iz


Arlingharsta. Oseala sam se upadljivo u uniformi i s glupavom kapom na glavi. Dola sam
malo kasnije nego prethodne nedelje, ali ipak sam stigla pre nego to je sastanak zaista
poeo. Danin je poranila. Ula je nedugo posle mene i sele smo zajedno. Kada su deaci, Pit
i Hju, stigli, i oni su nam se pridruili.
Doli su svi isti ljudi kao i prethodnog puta, izuzev Vima. Pomiljala sam da e kasniti,
ali on se uopte nije pojavio.
Brajan je vodio sastanak. Uglavnom je eleo da pria o neverovatnoj raznovrsnosti
Silverbergovog opusa pa, i jeste neverovatno raznovrstan. Ali, budimo iskreni, neki njegovi
romani su ista konfekcija. I oni su zabavni, ali ne mogu se ozbiljno porediti Pastorci Tere i
Umiranje iznutra. Hju nije nikad ranije itao nita od Silverberga, a za sastanak je proitao Uz
liniju i Putovanje na Alfa Kentauri.
Stalno govorite 'trebalo je da proita ovo, trebalo je da proita ono, ali mogao sam
da proitam samo ono to sam mogao da pronaem na policama", rekao je. ,A sudei prema
nasuminom uzorku koji sam pronaao, mislim da se vie neu cimati."
E sad, meni se svia Uz liniju. Dodue, ja sam slaba na prie o putovanju kroz vreme.
Jedna od prvih naunofantastinih knjiga koje sam proitala govorila je o putovanju kroz
vreme, uvari vremena Pola Andersona. (Eto ta znai abecedni red.) Ali, i pored toga,
shvatam ta je hteo da kae. Svi su se sloili da Silverberg oscilira u kvalitetu, pa smo priali
o tome koje su mu najbolje knjige, a onda je Kit pomenuo Svet iznutra, pa smo poveli
beskrajan razgovor o prenaseljenosti u toj knjizi, Uporitu na Zanzibaru i Mesta! Mesta!, o
tome da li je to pravi problem ili nije, i o tome da li je prihvatljiviji Branerov pogled na to kao
na neto uasno ili Silverbergova vizija prenaseljenosti kao neega to bi oveanstvo
prihvatilo. Bilo je fenomenalno! Brajan nas nije vraao na temu kao to je to prole nedelje
radila Harijet, a najsmenije od svega bilo je to to je Harijet bila jedna od najgorih kada je u
pitanju skretanje s teme i povlaenje paralela izmeu dela.
Trudila sam se da ne priam previe, ali verovatno nisam uspela.
Hoemo li da odravamo sastanak sledee nedelje?", pitao je Greg. Ili da to ostavimo
za posle Boia?"
Trebalo bi da se sastanemo, ali ta kaete da tema bude Boi?", predloila je Harijet.
Nauna fantastika na temu Boia?", zapitao se Greg. ta tu imamo?"
Imamo Dolazak tame", rekao je Hju. To je roman fantastike, a i za decu je, ali je ceo o
Boiu."
Dobro, da li eli ti da vodi diskusiju o tome?", pitao ga je Greg.
Svi su pogledali u Hjua, a ja sam u tom trenutku neto shvatila, a to je da su ga svi
shvatali ozbiljno, iako mu je tek petnaest godina. Nije da su mu samo doputali da dolazi na
sastanke, smatrali su da moe i da vodi sastanak. Isto tako se ponaaju i prema meni, ne
posmatraju me kao neverovatnu meku koja plee, ve sluaju ta imam da im kaem.
Nisam siguran da ima dovoljno materijala da se o tome diskutuje tokom itavog
sastanka", rekao je Hju. Ali u tom serijalu ima jo knjiga."
Ako rano ostanemo bez teme za razgovor, uvek moemo da se preselimo u pab", rekla
je Harijet.
Mislim da je to dobra ideja. Nismo priali o fantastici za decu jo otkako smo radili
Narniju", rekao je Greg.
Pretpostavljam da se u tim knjigama pojavljuje Boi Bata", rekla sam, i svi su
uzdahnuli.
Ima mnogo gorih stvari", rekao je Kit.
Tolkin je mrzeo te knjige", ree neko drugi, jedan tamnokosi oveuljak. Govorio je
da nemaju unutranju doslednost. Boi Bata i Bahus i internati i sve tako zameano kao u
boinom pudingu, gde ima suvo groe i kandiranu koru od pomorande, a nekad i
slomi zub na novi."


Pridruila sam se sveoptem smehu, a onda je dolo vreme za polazak.
Mislila sam da u biti malo stidljiva kad ostanem nasamo s Gregom, ali nije bilo tako.
Razgovarali smo o Umiranju iznutra, jer on na sastanku nije dobio priliku da o toj knjizi kae
sve to ima. Greg je rekao da je neverovatno kako je Silverberg uzeo ideju koju su drugi ljudi
uvek smatrali blagoslovom i uinio da ona postane prokletstvo.


Ispiti i u sredu i jue. Tek sam danas uspela da napiem utorak uvee.


Sastala sam se sa Danin kao to smo se i dogovorile. Bio je tu i Hju. U poetku je
delovao pomalo oprezno. I on je bez purpurnog blejzera malo vie liio na ljudsko bie.
Volela bih da subotom mogu da nosim svoju odeu. Ili bilo kad. Kad sedam dana u nedelji
nosi uniformu, to je kao da si u zatvoru.
Nadam se da ti ne smeta ako vam se pridruim", rekao je Hju kao da je lik iz neke
knjige, a kao i da je vebao da to kae. Danin i Hju i Pit i Greg, kao i svi ostali koji idu u
italaki klub, izuzev Harijet govore lokalnim naglaskom. ropirski akcenat i nije ba lep,
ali bolji je od nauenog snobovskog koji sam prinuena da po ceo dan sluam u koli.
Naravno da ne, rekla sam. Mada emo samo ii u kupovinu."
U biblioteci sam uzela est knjiga, sve sama teka izdanja u tvrdom povezu, to je u
stvari predstavljalo problemi kada je kupovina u pitanju. Nisam mogla da ih ostavim u
biblioteci da ih uzmem kasnije, zato to se, kao to znate, biblioteka zatvara u podne. Stavila
sam ih u torbu uz uzdah, a onda se Hju ponudio da ih ponese.
Ne moe, obrecnula sam se, uopte nisam fino odbila i stegla sam torbu uza se
najjae to sam mogla. Ja uvek nosim ovu torbu, moja je. Neugodno mi je bez nje, objasnila
sam.
Danin me je gledala postrance.
A ta misli da Hju ponese te knjige iz biblioteke u kesi?, pitala je.
To je u redu, rekla sam. Hou rei, to je veoma lepo s tvoje strane, Hju.
Hju je pocrveneo. Kosa mu je boje peska, a ima i pegice, i kad pocrveni, to se vidi.
Danin i ja nismo na to reagovale. Prebacila sam knjige iz biblioteke u kesu koju je Danin
izvadila i Hju ih je poneo kao da su lake kao perce, a ne teke pola tone. Sili smo niz brdo
do knjiare, kao po automatizmu, kao da je to bio put kojim su noge svih nas htele da
hodaju. Rekla sam im to.
Bibliotropizam", ree Hju. Kao suncokreti koji su heliotropini, prirodno se okreu
prema suncu. Mi se po prirodi kreemo ka knjiari.
U knjiari sam kupila Leptiriu u bojem oku za Danijela. Ne znam ima li tu knjigu, ali ja
u svakom sluaju elim da je proitam. Htela sam da kupim Dolazak tame da bih mogla da je
proitam do utorka, ali Danin se ponudila da mi je pozajmi. Otili smo na kolae, ali ovog
puta nismo priali ni o emu linom, verovatno zato to je Hju bio tu. Priali smo o itanju
knjiga za decu onda kada vie nisi dete i ta su o tome rekli Luis i Tolkin, o tome kako se Hju
postideo kada je u italakom klubu pomenuo knjigu za decu i koliko je bio zapanjen kada je
Greg rekao da je to dobra ideja.
Je l ti ovo prvi put da vodi sastanak?", pitala sam.
Jeste. Ali Pit je ve dva puta vodio, Danin jednom, a Vim je vodio sastanke nekoliko
puta.


Koji si sastanak ti vodila?", pitala sam Danin.
Kad smo priali o romanima o Pernu. Jesi ula da uskoro izlazi trei deo? Zvae se Beli
zmaj. Jedva ekam.
Sviaju li se tebi?, pitala sam Hjua.
Delovao je kao da mu je neprijatno.
Onako", rekao je. Bilo je nekih stvari, naroito u Potrazi zmajeva, zbog kojih mi je bilo
neprijatno. Svia mi se svet, a i zmajevi."
Moda su to knjige koje se vie sviaju devojicama", rekla sam.
Nisu, Pit ih oboava", rekla je Danin. Meala je aj, iako tu nije bilo ta da se mea.
Vas dvoje treba da se pomirite", dao je Hju svoj savet. Blesavo je da vas dvoje
raskidate zbog neega to je Vim moda uradio, a moda i nije."
Uradio je", ree Danin.
Nemamo dovoljno dokaza", rekao je Hju. Vim ne eli o tome da pria, tako da
imamo samo Rutinu stranu, i to ne direktno od Ruti, nego iskrivljenu verziju onoga to je
ona kao rekla Andrei. To se zove rekla-kazala. Ti i Pit..."
Danin je delovala vrlo ljutito, tako da sam se umeala.
O kojim knjigama je Pit priao? Mislim, kada je predsedavao sastancima?
Romane o Flandriju i Larija Nivena", rekla je Danin.
,A Vim je radio Dika i Delejnija", ubacio se Hju.
Delejnija! Ve su radili Delejnija bez mene, a naravno da je glavni bio Vim.
Mislim da je bolje kada imamo jednu knjigu, ili jedan serijal knjiga. Onda moe da ih
proita pre sastanka, a ne da bude u situaciji kao Hju prole nedelje", rekla je Danin.
Hju je odmahnuo glavom.
Slaem se, onda je lake i pria je fokusiranija, ali lepo je i kad se raspravlja o svemu
to je neki pisac napisao. Za neke autore je lake da se tako analiziraju.
1
'
U drogeriji sam za Dirdri kupila set s manom u kome su bili sapun, ampon i suner
za kupanje, sve u utoj boji jagorevine. Nisam znala da li je ona meni neto kupila, ali loe je
uradila ispite, a i koristie joj ovo. Pogledala sam crnu magiju" u Vulvortsu", pa sam,
umesto toga, odluila da Gregu i gospoici Kerol kupim kontinentals" bombonjere u
Torntonsu". Jednostavno su mnogo lepe. Semu sam kupila kesicu karamela, za sluaj da
mu odem u posetu. Neu mu ih slati za sluaj da ne odem kod njega, pokloniu ih edu
zajedno sa sloniem.
Onda smo otili kod Danin. Bila je to jedna obina kuica, mesto na kakvom biste
oekivali da ivi neko iji otac dri auto-mehaniarsku radnju moderna i fasadirana
ljunkom, a ispred nje travnjak s jednim drvcetom na sredini. Jedina neuobiajena stvar
vezana za spoljanjost kue bio je jedan vilovnjak naslonjen na drvo. Liio je na psa, osim to
je imao krila. Pogledao me je gotovo drsko, a onda nestao. Ostali ga uopte nisu videli.
Unutra je dnevna soba delovala strano pretrpano i bila je puna njenih sestara, iako ih
je samo tri. Igrale su se barbikama i zauzimale itavu sofu i obe fotelje. Komoda i kamin bili
su prepuni ukrasa. Njena majka je bila u kuhinji, koja je takoe bila pretrpana i neuredna.
Odveu Mori i Hjua gore, u svoju sobu, vai?", rekla je Danin.
Vai", odgovorila je majka, jedva i podigavi pogled s vea koji je peglala. Imala je
tanku kosu boje argarepe, dosta razliitu od neobuzdanog grma na Danininoj glavi. Sestre
joj takoe imaju narandastu kosu.
Popeli smo se na sprat. Na Danininim vratima je stajao natpis Privatno! Ne ulazi, ba
ti!" Otvorila ih je da nam pokae da se to zapravo ne odnosi na nas. Njena soba je bila suta
suprotnost ostatku kue. U svi ostalim prostorijama, zidovi su bili prekriveni kitnjastim
tapetama, dok je njena soba bila okreena u bledozeleno. Uopte nije bilo ukrasa ni igraaka,
samo krevet i na njemu jedna izbledela i jednooka igraka, pas, kao i polica za knjige na kojoj
su naslovi bili strogo poredani po abecednom redu. Bila je tu jedna stolica, drvena uspravna


stolica ofarbana u tamnije zeleno nego zidovi, u istu boju kojom je bila ofarbana i podna
lajsna. Prozor je imao roletnu u veoma slinoj boji. Ispod njega se nalazila ogromna i crna
kancelarijska pisaa maina na veoma maloj nahtkasni koja je delovala nestabilno pod tim
teretom.
Da li si sama ovo sreivala?", pitala sam.
Nego ta, rekla je Danin i sela na krevet. Hju je uzeo stolicu, a ja sam, nakon
nekoliko trenutaka, sela pored nje na krevet. U stvari, tata mi je pomogao da okreim. Ali ja
sam sve osmislila. Htela sam neto drugaije."
Volela bih da ja imam ovakvu sobu", rekla sam. Istina je to to sam rekla, mada moda
ne bih odabrala zelenu boju. U stvari, najvie bih volela radnu sobu gde su zidovi obloeni
drvenim panelima, kao to je ona Danijelova.
Lepo je kad moe da zatvori vrata, da ljudi ne ulaze", rekla je Danin.
Sigurno jeste", rekla sam.
Da li spava u spavaonici?", pitala me je.
Spavam, ali nemamo tamo nikakve gozbe u pono, niti bilo ta zabavno o emu si
moda itala", rekoh joj.
Ja delim sobu s bratom", rekao je Hju.
ime se on bavi?"
Lud je za Manester junajtedorn. Tako da je njegova polovina sobe samo fudbal, dok
su u mojoj polovini samo knjige." Hju je izgledao kao da mu je neprijatno dok je to
izgovarao.
Danin je skoila na noge i pronala mi Dolazak tame, a ona i Hju su poeli da se prepiru
povodom toga da li treba da proitam itav serijal, ili e me odbiti kada ponem od prve, jer
je ona nekako detinjasta. Hju je, izgleda, smatrao da neu imati vremena da proitam pet
knjiga do utorka uvee.
Proitau ih", objasnila sam mu. Nita drugo i ne radim, samo idem na asove i
itam. U Arlingharstu je akcenat na sportovima, a ja, naravno, ne mogu u njima da
uestvujem. Tako da sve vreme provodim u biblioteci i itam. Obino svakog dana imam
sate i sate za itanje. Ove nedelje nisam imala zbog ispita, ali sada su zavreni, tako da se sve
vraa na staro.
Ba glupo od tvoje porodice to su te poslali u Arlingharst s obzirom na okolnosti",
rekao je Hju.
Jeste glupo, zar ne?, sloila sam se.
ta, u stvari, nije u redu s tvojom nogom?", pitao je.
Obino mrzim to pitanje, ali zbog naina na koji je pitao kao da je tek tako iskrslo
tokom razgovora i kao da ga blago zanima, isto kao to je Danin htela da zna da li spavam
u spavaonici uopte mi nije zasmetalo.
Saobraajna nesrea", rekla sam. Kuk mi je skroz smrskan, a i karlica. Sada vie nije
tako loe. Ne boli me sve vreme."
Da li se stanje popravlja?", pitao je Hju.
Trebalo je prosto da kaem ne", ili to ili da se nadam da hoe, ali, bez pravog razloga,
na oi mi grunue vrele suze i ja sakrih lice maramicom. Danin se uzmuvala i promenila
temu, a onda je dolo vreme da krenem.
Hju je poao sa mnom do autobuske stanice, jo nosei knjige koje sam uzela iz
biblioteke. Ja sam nosila ono to sam kupila, kao i knjige Suzan Kuper koje sam pozajmila od
Danin.
to se tie Vima", rekao je dok smo skretali kod supermarketa.
Upitno sam ga pogledala. Bolela me je noga Daninin krevet je bio previe nizak da bih
na njemu mogla udobno da sedim, a ponovo sam iskrenula kuk dok sam ustajala.
Mi ne znamo ta se dogodilo. Vim nikada nije o tome priao. Vim sasvim odbija da o


tome pria. A ja vidim kako ga ljudi osuuju malo je ovo mesto. Reputacija je udna stvar.
Kad za psa kae da je dukela, onda moe i da ga obesi. On je, zna, napustio kolu."
Znam. Vanredno polae srednjokolske ispite. Danin mi je rekla."
Danin. Danin misli da, kao feministkinja, mora uvek da veruje enama. Ali ja
mislim da i feminizam podrazumeva da prema svakome ima isti tretman koliko je to
mogue. Ne znam ta se dogodilo. Ali ja znam da ne znam. Znam da je Vim sebi zbog toga
mnogo oteao ivot. Hju je delovao strano ozbiljno. Nii je od mene i pomalo bucmast, a
lice mu je pegavo, tako da nije teko smatrati ga za deaia i klovna, ali on uopte nije
takav.
Zato tebe to zanima? , pitala sam ga. Skoro da smo stigli na autobusku stanicu, ali
autobusa jo nije bilo. Gomiletina devojica iz Arlingharsta muvala se uokolo ekajui ga.
Hju je seo na zidi, a i ja sam se spustila tu, do njega.
Vim mi je ivot spasao, rekao je tiho. Ili bar zdrav razum. Zaustavio je grupu deaka
koji su me tukli, a nakon toga, umesto da ode, on je ostao i razgovarao sa mnom. Pozajmio
mi je Graanina galaksije. Ja sam imao dvanaest godina, a on petnaest, ali poneo se prema
meni kao prema ljudskom biu, a ne kao prema krpi. Mislim da je zasluio da mu malo
verujem.
ta god da je uradio Ruti?
Ne, ne ta god da je uradio, ali dok ne saznamo ta je uradio. Hju je slegnuo
ramenima i ponovo pocrveneo. Bilo kako bilo, mislim da su to uradili, ovaj, sporazumno.
Nisu vodili rauna o kontracepciji i Ruti se uplaila i ponela ju je panika. To nije neto zbog
ega nekoga treba osuditi na deveti krug pakla.
Nisam znala ta da kaem. Moj otac je bio primoran da se oeni mojom majkom zato
to je zatrudnela, pa vidite kako je to lepo ispalo. Na svu sreu, autobus se pojavio iza ugla i
nisam morala nita da kaem. Uzela sam kesu od Hjua i krenula prema redu.
Vidimo se u utorak", rekla sam i ula u autobus.
Dil je bila tik ispred mene. Okrenula se i pogledala me krajnje prezrivo.
Sve dok ne razmiljam o njima kao da su marionete, moe da mi bude veoma lepo s
njima. Jue uglavnom uopte nisam o tome razmiljala. Sve to to sam uradila, itava ta stvar
s magijom, prosto mi nije bilo na pameti, pa sam mogla da se ponaam kao da su oni
savreno prirodan deo mog karasa, i jedno i drugo.
Ali danas, kada mislim o tome, naravno da ne mogu da ne mislim o onome.
Kad smo bile male, teta Lilijan nam je jednom prilikom kupila lutku koja je stvarno
znala da govori. Zvala se Ruica i bila je ba onakva lutka kakvu bi male devojice trebalo da
ele. Oi bi joj se sklopile kad je poloite da legne i otvorile kad je podignete. Imala je
bezizraajno i bezlino lepo lice i belu haljinicu s dezenom ruinih pupoljaka. Imala je roze
cipelice koje su mogle da se skinu i zlatnoutu kosu koja je zaista mogla da se elja. Takoe
je imala strunu u grudima i govorila je kada se ta struna izvue. Znala je da kae dve stvari:
Zdravo, ja se zovem Ruica i Hajde da se igramo koliceee!. Kad se struna polako
izvlaila, ona bi te rei govorila dubljim glasom, a kad se veoma brzo izvlaila, onda je ciala.
Problem s Ruicom i injenicom da je stvarno govorila bio je u tome to su nae ostale
lutke umele kao bajagi da govore, a to je bilo mnogo bolje. Naa menaerija lutaka (koje su
uglavnom imale neku manu, kao, na primer, jednu ruku ili nogu, ili su bile ivotinje a ne
ljudskog oblika) uestvovala je u velianstvenim avanturama gde su preivljavale atomski
rat, ili spasavale princeze od zmajeva. Ofucana stara Pipa, s jednom rukom i iskrzanom
kosom (Mor ju je podiala kada se preruavala u vojnika) umela je tako da stoji i da se
zaklinje na otpor i osvetu protiv zlog Pseeg Lorda (pas-igraka je imao brkove koji su mogli
da se upredu, tako da je esto dobijao uloge negativaca), a Ruica nije mogla da joj bude
takmac kad je znala da kae jedino Hajde da se igramo koliceee.
Ne elim kara ljudi nalik na Ruicu.


Hou rei, ne elim ni kara s ljudima poput Pipe, Psa, Jr.-a i ostalih, tako da mi i nije
ba neka analogija. (Ne nedostaju mi moje igrake. Ionako se ne bih igrala njima. Imam
petnaest godina. Nedostaje mi moje detinjstvo.) Jr. je bio plastini deak na motociklu, jedna
od retkih ovekolikih mukih igraaka koje smo imale. Ime je dobio po liku iz prie
,,Druina Vorda Mura. inilo mi se da je ba smelo i ameriki imati tako neobino ime bez
samoglasnika. Mi smo to izgovarale Dir. Bila sam skamenjena due vreme kada sam
saznala ta to u stvari znai.
Kada je Hju pomenuo da je Vim vodio sastanak o Delejniju, moja prva pomisao, moja
prva-prvcijata pomisao, iako znam da to nisam jue zapisala, ali to je zato to me je bilo
sramota, bila je da bih mogla da bacim ini i uinim da se to jo nije dogodilo. Mogla bih da
bacim ini koje bi uinile da on tek treba da vodi taj sastanak, tako da ja mogu da budem tu.
Nisam upotrebila magiju, niti sam zaista i htela da je upotrebim, ali sam pomislila na to. Da
sam to uradila, pretvorila bih ih u Ruicu. Takoe bih rizikovala i da me snae ono to se
dogodilo Dordu Oru, jer, iako sam do sada moda sve to ja uinila, moda i nisam. Nisam
videla kako bi sve bilo bez magije. Moda je sve vreme bilo tu. Da ja ne postojim, ili da sam
poginula zajedno s Mor, moda bi oni ipak imali sastanak o Delejniju. Moda je magija
jedino uinila da vidim da grupa postoji i da je pronaem. Ne mogu da znam. Nikada neu
moi da znam. Magija koja se moe porei. Da sam to uradila, zaista bih se prema njima
ponela kao da su Ruica, naterala bih ih da govore istu stvar uvek kada ja povuem strunu. I
to, naravno, samo ako bih uopte umela to da uradim. Mislim da u stvari ne bih znala, dogo-
dila bi se ona stvar o kojoj je Glorfindel priao, gde je isuvie ljudi stvorilo preveliko
optereenje, pa se ne moe izmeniti ono to se dogodilo.
Ali sama pomisao na to.
Ne elim da budem zla, stvarno ne elim. Najgora stvar koju bi ona mogla da mi uini
jeste da me natera da budem kao ona. Zato sam i pobegla. Zato je dom za decu bio bolji, zato
mi je ovde bolje.
Ovim putem se sveano zaklinjem da neu upotrebljavati magiju za svoju korist, niti za
bilo ta drugo izuzev da se zatitim od opasnosti.
Morgana Rejel Felps Markova, 16. decembra 1979.


Nisam shvatala da e sada, kada su ispiti zavreni, itava ova nedelja biti nehajno
preputena dokolici.
Na asu engleskog sam se s Dirdri igrala ukrtenice. Pobedila sam je sa 600 poena
razlike, ali uopte nije bilo zabavno. Bila bi to dobra igra s nekim ko zna kako se rei piu i
ima bilo kakav vokabular. Ja sam napisala tore
1
, to je vrsta keltske ogrlice. Ona mi je stidljivo
nagovestila da se to pie kao ,,talk. Onda smo igrale zmijice i tu je ona pobedila.
Osim toga, skoro itav dan sam itala, uglavnom usred sveopteg haosa.
Poela sam da itam Sivog kralja.
Ima jedan deo u Dolasku tame, to je ona boina, koja je definitivno najbolja od svih
knjiga iz serijala, gde Vil koristi magiju u crkvi, pa vikar pita za magijske krstove i oni kau
da su oni nastali pre Hrista, a on im odgovori: Ali ne i pre Boga. Magija je generalno vrlo
dobro opisana, ali konvencionalno, kao borba Svetla i Mraka, i ui se iz grimoara, pa onda
moe da leti, da putuje kroz vreme i ta god ti se prohte. Ni nalik na magiju u stvarnosti,
mnogo je manje zbunjujua. U dejim knjigama gde ima magije uvek je sve veoma crno-belo,
iako, naravno, nije tako kod Tolkina. Ali ne i pre Boga me je nateralo da se zamislim.




Rezultati ispita, zimsko polugodite 1979-
Hemija: 96% druga Engleska knjievnost: 94% prva Engleski jezik: 92% prva Istorija:
91% prva Fizika: 89% prva Veronauka: 89% prva Latinski: 82% prva Francuski: 79%
druga Matematika: 54% devetnaesta Fiziko: osloboena Igre: osloboena Ples: osloboena
Prosek: 85% trea

Prosto nemam mozak za matematiku, nikad nisam imala. Ali bar sam uspela da se
provuem s prolaznom ocenom. Plaila sam se da e da mi daju nulu za fiziko, igre i ples,
pa da e onda to da uraunaju u prosek. Dil me je pobedila u hemiji. Dobro. A Klodin je bila
bolja iz francuskog, to nije iznenaujue, s obzirom na to da joj je majka Francuskinja. Ona
ga izgovara, a niko od nas ostalih to ne zna. Trebalo bi Klodin da bude nastavnica.
Matematika mi je srozala proek vie nego to sam oekivala, tako da su u ukupnim
rezultatima i Klodin i Karen ispred mene. Ali, ako se to izuzme, prilino je dobro.
Volela bih da mogu ovo da pokaem baki. edo e biti prezadovoljan, oekujem da e
svi biti prezadovoljni, ali nije to isto.
Jutros sam dobila pismo od tete Tig. Stvarno je vrlo uznemirena to ne dolazim kui za
Boi. Ve sam joj rekla da nije do mene. Volela bih da idem tamo.
Dirdri je istrala iz uionice kada je videla svoje ocene. Pretpostavljam da su oajne.
Sere je etvrta. Udostojila se da mi kae Svaka ast, a to je prvi put da mi se obratila u
poslednjih sto godina.


Prilino dobar sastanak sino. Svi su bili tu. Hju ga je veoma dobro vodio i
nenametljivo je vraao ljude na temu kada bi odlutali. Vodili smo sjajan razgovor o
povezanosti ovih knjiga s godinjim dobima, kao i o veoma specifinim lokacijama na kojima
se odvija radnja. Greg je bio u severnom Velsu i iao je Kadfanovim putem i kae da je Kreg
Ar Aderin ba kao u knjizi. Svi smo se sloili da je kraj Srebra na drvetu izneverio oekivanja i
da bismo mrzeli da se to nama dogodi. udno je to, to su ljudi bili mlai, to su ee
insistirali na tome kako bi im bilo krivo. Harijet gotovo da je smatrala da bi deci trebalo
izbrisati seanje, ali Hju i ja bismo pre umrli, dok su se svi ostali rasporedili po skali prema
godinama. Dobar je Hju. A i svidelo mi se da se s nekim estoko slaem. Harijet, koja bi
zaista mogla da bude odrasla Harijet Vejn, neprekidno je vidim takvu, na kraju je rekla:
Shvatam da je to moda uviavnije", pa je prihvatila nau taku gledita reima:
Razumem ja koji bi to bio gubitak."
Zavrili smo ranije, pa smo svi otili u pab.
Naruiu ti sok od pomorande, rekao mi je Greg. Nisam mu rekla da mrzim
pomorande iz tetrapaka, rekla sam:
Hvala." Ko kae da ne znam da se ponaam u drutvu?
Pab se zove Belo srce, to mene, kao to sam im rekla, veoma podsea na Narniju.
Ve smo malo i razgovarali o Narniji, kao poreenje, tako da ta moja opaska nije bila s neba
pa u rebra. Poredili smo zavretke. Stvarno je neobino kako dva serijala fantastike za decu
imaju tako problematian kraj, i jedan i drugi. To nije uroeni problem ovog anra, jer
pogledajte samo Najdalju obalu. Moda je to problem kod knjiga o deci iz naeg sveta, ili kod
britanskih pisaca ali nije, tu je Garner. On ne pie ba serijale, ali nema problema sa
zavrecima! To me podseti da se nikada nisam vratila da kupim Crvenu smenu.
Belo srce je stari pab s gredama i potkovicama koje vise okaene o kono remenje, a
ima i veliki ank od hrastovine s toilicama za razliite vrste piva. Smrdi na dim, kao i svi
pabovi, a gips izmeu greda, koji bi trebalo da bude beo, ut je od dima. Uzela sam sok od


pomorande i dala Gregu njegovu bombonjeru. Odmah ju je otvorio i posluio prisutne. Ja
sam uzela okoladicu s bekim kremom, zbog ega sam se osetila pomalo sebino, jer je
bombonjera bila moj poklon. Ipak, okoladica je bila izuzetno ukusna.
Zadesilo se da sednem pored Vima. Nisam uradila nita da to namestim, asna re! I
izbliza je i dalje toliko lep da je to uznemirujue. Nije u pitanju samo duga plava kosa, niti
izuzetno plave oi, ima neega u njegovom dranju. Hju mi je mnogo simpatiniji, ali Hju
nalikuje deblu, dok je Vim poput mladih rascvetalih granica koje se lelujaju na vetru, ili kao
retka vrsta leptira koji sleti pored tebe i, dok ga posmatra, ti zadrava dah, da ne bi
sluajno odleteo. On na isti nain oduzima dah.
Znai, svia ti se Suzan Kuper, kao i Ursula Legvin?, pitao me je.
Ove knjige sam prvi put itala ove nedelje", rekla sam. Pozajmila sam ih od Danin i
sad sam ih vratila.
Svih pet knjiga si proitala ove nedelje?, rekao je, blago zabacivi glavu tako da mu
se kosa sklonila sa oiju. Sigurno ima dosta slobodnog vremena.
,,Imam, rekla sam, dosta hladno.
,,Izvini, rekao je. Ja mrzim kad ljudi podrazumevaju da neko ita samo zato to nema
nita pametnije da radi, a ja sam upravo to uradio.
Dopalo mi se to.
A ta ima bolje od toga?, pitala sam.
Nasmejao se. Lepo se smeje, vrlo prirodno. Dok se smejao, mogla sam da zamislim
kako radim sve one glupave stvari koje devojice ine kad im se neko svia, da uvam
patrljak olovke i pare flastera kao Harijet Smit u Emi, ili da ljubim fotografiju pre spavanja,
kao to Sere ljubi Harisona Forda.
A filmovi?, rekao je i istog trena, iznebuha, itava grupa se ukljuila u diskusiju punu
ara o Ratovima zvezda.
Taj film ljudi ili oboavaju, ili ne podnose. Umereni stav nije dozvoljen. Izgledalo je
neprihvatljivo to to ja smatram da je bilo zabavno gledati prave robote i svemirske brodove,
ali da je sve to pomalo detinjasto u poreenju s pravom naunom fantastikom.
Neto kasnije, kada su ljudi prestali da se vajkaju zbog najoiglednijih nedostataka, ili
da brane film s mnogo ara, ja sam se ponovo obratila Vimu.
ula sam da si vodio sastanak o Delejniju.
Svia ti se Delejni?, zaudio se. Ima veoma raznovrstan ukus. Oboavam
Delejnija, rekla sam, srena to nije rekao da imam veoma raznovrstan ukus za svoje godine,
onako kako mnogi ljudi uvek govore. Ali ima neto to mi je ostalo nejasno na kraju
Tritona. Prekinuo me je i pitao: Misli li da je Triton pisan kao odgovor na oveka praznih
aka'" Nisam o tome razmiljala, ali tada sam razmislila, i uinilo mi se moguim.
Zato to je ovek praznih aka dvosmislena utopija, a Triton dvosmislena heterotopija?,
pitala sam ga.
Pitam se da li je moda posmatrao Anares i upitao se: zato mora biti toliko
siromatva, zato mora da vlada glad, zato je njihova seksualnost tako sputana i koje jo
oblike anarhije moemo imati?
Kakva fascinantna misao, rekla sam. A osim toga, kako je to genijalno s njegove
strane to je prikazao to nepregledno obilje izbora iz ugla nekoga kome se to ne dopada.
ak bi i u raju bilo ljudi koji bi bili tako spetljani", rekao je Vim. Bron uvek trai neto
to ne moe imati, nekako po definiciji.
Zato je Bron..., zaustila sam.
Vreme je da krenemo, Mori, rekao je Greg.
Vidimo se posle Boia, rekao je Vim dok sam ja oprezno ustajala.
S druge strane stola, Kit i Husein su i dalje vodili raspravu o princezi Leji.



Ne mogu da verujem da sutra odlazim odavde. Najednom mi to izgleda tako brzo.
Jutros smo morali da ispraznimo ormarie. Nisam to oekivala. Pored torbe, ranca i urednog,
bezlinog kofera s kojim sam dola, imam i est kesa s knjigama i dve s boinim poklonima.
Morala sam da siem do veernice, to mi je bio prvi put da idem tamo. kola zapoljava
nekoga ko nam puno radno vreme pere i pegla glupave uniforme. Obino nam ih donesu u
spavaonicu i spuste na krevet, tako da ranije o tome skoro da i nisam razmiljala. Ali danas
Dirdri nije dobila sve svoje koulje, a moramo sve da odnesemo kui. Traila je da poem s
njom, tako da smo krenule da se sputamo kroz utrobu zgrade sve do prostorije u kojoj se
treslo est maina za ve, uz urlikanje etiri maine za suenje, a jedna devojka koja je tek
koju godinu starija od nas izvlaila je odeu iz jedne maine i ubacivala je u drugu. Da sam
na njenom mestu, ja bih nas mrzela. Danas je tamo bilo vrue; ne mogu ni da zamislim kako
je u junu.
Dirdri za Boi ide u Limerik. Zaista postoji mesto koje se zove Limerik! Naravno, im
je to rekla, ja sam morala da kaem: Bila je jedna mlada dama i z . . a l i sam se zaustavila
im sam joj videla izraz lica.
Spremna sam da krenem kao zapeta puka, im Danijel sutra doe po mene. Jedva
ekam.
Prva stvar jutros bila je dodela nagrada. Dobila sam Izabrane pesme od V. H. Odena za
engleski, i Vodi kroz nauku od Isaka Asimova za hemiju, i Istoriju anglofonih naroda od
Vinstona erila za istoriju. Poto je svako ko je iz bilo kog predmeta imao preko devedeset
odsto dobio po knjigu, ceremonija se ba otegla. Podozrevam da je gospoica Kerol
kumovala pri izboru knjiga, to moe da znai da Ceril i nije tako grozan kao to izgleda.
Onda su podeljene nagrade za sport, to je jo due trajalo. Dopustili su mi da sedim dok se
nagrade dele, to je lepo od njih, ali poto svi ostali stoje, to znai da nita ne vidim, mada
nije da mi je do toga bilo ba previe stalo. Nastavnici, koji su se poredali s jedne strane
dvorane, mogu bez problema da me vide ako pogledaju u mom pravcu, tako da se ne
usuujem da itam. Dok gledam svima ostalima u lea prekrivena identinim uniformama,
mogu da ih poredim po visini, po tome koliko su im dobro opeglane uniforme i kako im
kosa pada niz lea, ali to je otprilike sve. Iznenaujue je koliko moe biti varijacija u
neemu to na prvi pogled izgleda identino, u vrsti uniformisanih lea. Devojkama u redu
ispred sebe davala sam ocene za dranje i urednost i u mislima ih gradirala po visini i boji
kose.
Skotova kua je osvojila kup, nakon tesne pobede nad vordsvortovkama. Trebalo bi da
se zbog toga oseam izuzetno ushieno, ali, to se mene tie, to je uzbudljivo kao i reanje
ljudi po boji kose.
Posle toga sam otila do biblioteke da gospoici Kerol odnesem njenu bombonjeru.
Izgleda da ju je to veoma dirnulo. Dala mi je umotani paket u kome je sasvim sigurno knjiga.
Pronala sam Dirdri i poklonila joj onu kozmetiku. Nisam je uvila jer se nisam setila da
kupim ukrasni papir, ali stavila sam je u lepu kesu iz prodavnice gde sam kupila marame i
druge drangulije. Nije je otvorila, ali mi je veoma lepo zahvalila. Ona je meni dala tanani
upakovani poklon. ini mi se da je i to knjiga. Pitam se ta bi to, zaboga, moglo biti. Morau
da je proitam i da joj kaem da mi se dopada, koja god da je.
A onda se sve svelo na ekanje automobila. Neke od devojaka nee pokupiti sve do
veeras, nesrenice, ali Danijel je po mene doao ve u jedan, nije bio prvi, ali na samom
poetku procesa. Svi su jurcali unaokolo i ciali ak i vie nego obino. Sigurna sam da je
pomislio kako se obreo u ludoj kui.
Danijel me je dovezao u Old hol u vreme aja jele su se skroz suve pitice s mesom,
bezukusne skoro kao kolska hrana. Njegove su sestre bile oduevljene jer je Skot osvojio


kup. Otvorile su bocu ampanjca da proslavimo. Meni je bio odvratan, a mehurii su mi uli
u nos. Ve sam pila ampanjac, na venanju roake Nikole, a ni tada mi se nije svideo.
Danijel mi je ponudio da ga pomea sa sokom od pomorande i da mi napravi neto to se
zove mimoza, ali ja sam odbila. Ako postoji stvar na svetu koja bi mogla da ga pogora, to je
odvratni sok od pomorande. Ja stvarno jedino vodu volim da pijem. Zato ljudima to toliko
smeta? Voda se toi na slavini i besplatna je.
Danas je solsticij, najkrai dan u godini. Od sutra, mrak poinje polako da se povlai.
Nee mi biti ao.
Lepo je to imam vrata koja mogu da zatvorim i malo privatnosti. Rano sam legla.
Razmiljala sam da mislim na Vima dok masturbiram, jer je ono oseanje gubljenja daha
definitivno seksualne prirode, ali mi se to inilo nametljivim, a i bilo mi je teko da ga
zamislim. Tu je i to s Ruti, to mi smeta, bez obzira na pojedinosti. Tako da sam mislila na
Lesu i Flara i Nikolasa u moru. udno je to kako u Tritonu ima toliko seksa, ali knjiga
uopte nije erotina. I poto i dalje razmiljam o povezanosti izmeu te dve knjige ima
seksa i u oveku praznih aka, ali zbog njega se ne ostaje bez daha. Pitam se zato li je tako. Da
li postoji sutinska razlika izmeu naina na koji je Fauls opisao Nikolasa u moru i onoga
kako je Delejni opisao egzibicioni seks izmeu Brona i Spajk? Mislim da postoji, ali ne znam
u emu se ona ogleda.
Tetke su me povele u rouzberi u kupovinu. elele su da Danijelu kupim neto lepo.
Relda sam im da sam mu ve kupila Leptiriu u bojem oku, ali one su se samo nasmejale i
rekle da nisu sigurne da e mu se to dopasti. Kupile su mu u moje ime tamnosivu jaknu s
mnotvom depova. Izgleda kao neto to bi on nosio, ali ja najiskrenije to nikad ne bih
kupila, i on e to znati. Barem sam kupila ukrasni papir. Vodile su me na ruak u otmenu
robnu kuu koja se zove Oven Ovens. Hrana je bila prekuvana i ljigava.
Kada smo stigle kui, ja sam se ponudila da napravim pogaice, najsmernije i
najljubaznije to sam umela. One stvarno nisu htele da me puste, videla sam to, ali ne
razumem ba zato. Ja umem da kuvam, nauila sam pre vie godina. Kuvam mnogo bolje
nego njih tri. Nemogue je da smatraju da je to ispod mog nivoa, poto one to rade. Moda
ne ele da me puste u svoju kuhinju, ali ja ne bih napravila nered.
Danijela jedva da sam i videla danas. Radi neto. Pozajmila sam veliku gomilu njegovih
knjiga i sada se bavim njima. Volela bih da je ovde bolje svetio.
Mislim da nisam kao ostali ljudi. Mislim, na nekom dubljem, sutinskom nivou. Ne
radi se samo o tome to sam imala sestru bliznakinju, to mnogo itam i vidim vilovnjake.
Ne radi se samo o tome to sam uvek izvan, dok su svi ostali unutra. Mislim da umem da
stanem sa strane i da posmatram stvari koje se trenutno deavaju kao da su se ve dogodile,
a to nije normalno. To je neophodno da biste se bavili magijom. Ali poto se ja uopte neu
baviti magijom, taj je talenat prilino protraen.
Crkva. Tetke su me pregledale kad sam ustala, kao da e da me stave u izlog, pa je
jedna od njih predloila da bih mogla da obuem neto malo elegantnije. Nosila sam teget
suknju i svetloplavu majicu, a preko nje kolski sako. Dan nije bio hladan, iako je padala
kia. Smatrala sam da sam se primereno obukla. Ipak sam popustila, popela se u sobu i
obukla sivi demper. Nemam ba mnogo odee koja nije uniforma. Podrazumeva se da sam
najvei deo garderobe ostavila kada sam pobegla.
Ako izuzmemo tu inspekciju, odlazak u crkvu je bio prilino normalan. Crkva Svetog
Marka je lepa stara kamena graevina, s gotskim lukovima i krstakom grobnicom u kojoj je
verovatno neko od njihovih predaka, ali nisam ila da vidim. Sluba je bila na engleskom,
kao to sam i oekivala, sasvim normalna propoved o Dolasku. U crkvu je ve bila
postavljena kolevka, a pevale su se boine pesme. Vikar je lepo porazgovarao s nama nakon
toga, i one su me predstavile kao Danijelovu erku. Danijel nije bio tu. Pitam se zato.
Pojavio se na ruku, prepeenoj govedini s preslanim krompirom i argarepama. Volela


bih kada bi mi dopustile da ja kuvam. Mogu da razumem zato ne bi htele odmah da me
puste da spremam nedeljnu veeru, ali mogle bi da mi dozvole da napravim pogaice. Jo tri
dana. Ovo nije nita bolje od kole. Gore je, zato to nema italakog kluba, niti biblioteke u
kojoj mogu da se izgubim. Posle ruka sam otila da se proetam, uprkos kii i nozi, a ona
danas zapravo i nije tako loe, samo guna, ne vriti. Isto je kao okolina,kole, nije pravi
seoski krajolik, samo farme, polja i drumovi, nema divljine, nema ruevina i nigde vila na
vidiku. Uopte mi nije jasno zato bi neko odluio da ivi ovde.
Rusi su izvrili invaziju na Avganistan. Taj dogaaj nosi sa sobom zastraujuu
neizbenost. itala sam tolike prie o treem svetskom ratu da mi se ponekad ini da je to
neizbena budunost, pa nema svrhe sekirati se oko bilo ega jer ionako nikada neu odrasti.
Danijel je uneo jelku u kuu, pa smo je okitili u raspoloenju krhkog boinog veselja.
Ukrasi su svi veoma stari i vredni, a uglavnom su od stakla. Prelepi su i izuzetno magini.
Gotovo da me je bilo strah da ih dotaknem. Cak su i lampice preistorijske lampioni od
,,murano stakla u kojima su nekada stajale sveice, ali su prepravljeni da bi se u njih mogle
staviti elektrine sijalice. Dve su sijalice pregorele i ja sam ih zamenila. Nedostaju mi nai
stari boini ukrasi, koje tetaTig i dan-danas kai na jelku. Sigurno to sama radi, poto eda
putaju samo na jedan dan. Nadam se da e uspeti da postavi jelku da stoji uspravno. Koliko
smo samo problema imali pokuavajui da postavimo jelke da stoje! Prole godine, morale
smo da je priveemo za vrata kredenca. Ali bolje bi mi bilo da ne razmiljam o proloj
godini, bio je to najgori Boi svih vremena. Naravno, dobra stvar kod ovoga jeste to to, ma
koliko da je loe, ne moe da se poredi s prolom godinom.
Nai ukrasi za jelku su takoe uglavnom stari, iako imamo i novih, koji su kupljeni za
naega ivota. Uglavnom su od plastike, iako je vila koja ide na vrh od porcelana. Jelka u
Old holu nema vilu, to mi deluje udno. Na vrhu je Deda Mraz. Nai ukrasi se ne slau,
izuzev to se svi toliko razlikuju da se slau, a imamo dosta srme, ne ovih tananih srebrnih
niti, nego velikih i debelih namotaja srme. Nadam se da teta Tig moe sve to sama. Nadam
se da se moja majka nee sutra pojaviti tamo kao zla vila na krtenju. Ovde se barem to nee
dogoditi.
Uvila sam sve poklone koje sam kupila i stavila ih pod jelku. Lep je papir, bordo sa
srebrnim trafticama. Kada su svi stavili poklone pod jelku, upalili smo lampice onda je
pregorela jo jedna sijalica i ja sam je zamenila. Onda smo ih ponovo upalili, stali i divili se.
Stavila sam i poklone koje sam dobila od Dirdri i gospoice Kerol.
Boi je vreme kada bi ljudi trebalo da budu u svojim domovima. Pod uslovom da
imaju dom, a ja ga izgleda nemam. Ali volela bih da sam sa edom i tetom Fig, to je
najpriblinije to mi preostaje. Kad porastem, nikada nikud neu ii za Boi. Ljudi mogu da
mi dou u posetu ako hoe, ali ja nikada nikud neu ii.
Dole sada putaju plou s boinim pesmama, ujem ih kroz pod. Sta ja radim ovde?
Ali gore je u Avganistanu, kojim partaju tenkovi.


Ovaj zapis nee biti ono to sam oekivala da e biti, to jest dosadni spisak poklona.
Probudio me je zvuk boine pesme, ponovo ona njihova ploa na kojoj su pesme
snimane u katedrali. Nije to bilo tako loe, rekla bih, a i nisam mogla da se oduprem
trenutnom uzbuenju pri pomisli da je Boi, makar bila i ovde. Sila sam u prizemlje, gde
smo dorukovali hladan tost i kuvana jaja, ba kao i svakog drugog dana. Ne shvatam zato
prave tost na taj nain. Peku hleb u kuhinji, a onda ga stave u postolje za tost, gde se ohladi i
postane tvrd i grozan. Tost mora odmah da se premae puterom.
Posle doruka smo otili u dnevnu sobu i otvorili poklone. Oni imaju vrlo jasno


utvren ritual prema kome se zna ko kada ta otvara, sasvim drugaije nego u mojoj
porodici. Mi smo na smenu otvarali svako po jedan poklon i tako ukrug. Kod njih svaka
osoba otvara sve svoje poklone odjednom, pa se onda prelazi na sledeu. Ja sam bila
poslednja zato to sam najmlaa.
Prilino su im se dopale marame, iako sam pogreila boje, pa su se dve zamenile dok su
mislile da ih ne gledam. I dalje ih ne razlikujem.
(Da li smo Mor i ja isto toliko liile jedna na drugu? Da li bismo i dalje liile sa etrdeset
godina?) Jedna drugoj su poklanjale termine kod manikira i frizera i takve stvari. Danijel mi
je zahvalio za Leptiriu u bojem oku, kao i za jaknu. One su mu kupile viski, neku specijalnu
vrstu, i jo odee.
Ja sam dobila veliku gomilu poklona, mnogo veu nego to sam oekivala. Dirdri mi je
kupila neku knjigu za koju nikad nisam ula, koja se zove Autostoperski vodi kroz galaksiju,
bez sumnje nekakva naunofantastina knjiga, a gospoica Kerol je s mnogo takta odabrala
oveka praznih aka, za koju je znala da sam je itala ali da je ne posedujem. Danijel mi je
poklonio gomilu knjiga i jednu onu svesku sa zakljuavanjem, to je uvek korisno. Njegove
sestre su mi poklonile odeu, uglavnom stvari koje ne bih obukla ni mrtva, bombonjeru, koju
svakako mogu da pojedem, i jednu kutijicu za koju sam, im sam je dotakla, znala da nosi
snaan magijski naboj. Ipak, nisam nita pomislila; naposletku, i ukrasi za jelku su im
magini, pa one to kao da ne primeuju. Paljivo sam otvorila kutijicu, a unutra su se
nalazila tri para minua, za koje sam i bez dodira odmah primetila da vrcaju od snane
magije.
Prve su bile jednostavne srebrne alkice, druge alkice sa siunim dijamantom, a tree
visee srebrne naunice s biserom.
Biseri su pripadali naoj majci, rekla je jedna od njih. Poelele smo da ih ti dobije.
Meni ui nisu probuene", rekla sam s tobonim aljenjem i pruila im kutijicu natrag.
To je pravi poklon.
Vodimo te u grad u etvrtak ujutru da ih probui.
Prvo e morati da nosi obine alke, a kasnije, kad bude vreme, moe i ostale."
Nasmeila se, sve tri su se nasmeile istim osmehom. S tim identinim osmesima i
bezizraajnim licima, izgledale su kao oivele lutke iz izloga koje pokuavaju da me
dograbe, kao u nonoj mori koju ponekad sanjam.
Ne elim da buim ui, rekla sam, utivo i nepokolebljivo koliko god sam mogla, ali
znam da mi je glas zadrhtao negde na sredini.
Nikada ranije nisam razmiljala o tome, ali im mi je palo na pamet, postade mi krajnje
oigledno da s probuenim uima ne moe vie da koristi magiju. U rupice, te stvarice bi
stavili u rupice, i ja bih bila zarobljena. Znala sam to, na isti nain na koji sam znala i sve
ostalo u vezi s magijom. Nisam to shvatala umom, ve sam oseala u itavom svom relu tek
titraj spoznaje, gotovo erotian. Ispustila sam kutijicu i preklopila akama une koljke.
Sve adolescentkinje bue ui u dananje vreme, rekla je jedna od njih.
To je moderno, dodala je druga.
Ne budi smena, to ne boli, rekla je trea.
Ni vae ui nisu probuene, rekla sam, i to je bilo tano, nijednoj od njih nisu, zato to
one, naravno, znaju ono to ja znam i nisu buile ui zato to se bave magijom. One su
vetice, sigurno jesu, i bile su veoma promuurne sve do sada, a ja sam ispala vrlo glupa,
zato to mi to uopte nije palo na pamet. Trebalo je da posumnjam jer ih ima tri, i trebalo je
da posumnjam kad mi nisu dale da kuvam, a najsumnjivije od svega je to kako ive ovde i
ne rade nita i kontroliu Danijela. Sasvim mi je promaklo zato to su bezline, nasmeene
Engleskinje, sve mi je to sasvim promaklo zato to sam mislila da su zaista zaluene
injenicom da je Skot osvojio kup.
Sigurno su se prestravile kad me je Danijel doveo u kuu. Poslale su me u Arlingharst


da me udalje od magije, a i od sebe. To nije ba prolo kao to su se nadale. Sigurno su
saznale kada sam bacila ini za prizivanje karasa, iako verovatno nisu videle o emu se radi,
ve samo da sam posegnula za magijom. Sada su poelele da me sasvim kontroliu, a u tome
bi im pomogle minue.
To onda nije bilo moderno, rekla je jedna od njih.
Ali u dananje vreme sve devojke bue ui.
Divno e ti stajati biseri nae majke. To je na nain da ti poelimo dobrodolicu u
porodicu.
Sa oajanjem sam gledala ka Danijelu, koji je delovao zbunjeno. Videla sam da mi je on
jedina nada. Njih je tri i odrasle su, a verovatno su i beskrupulozne kada je magija u pitanju,
isto kao i ona. ta god da su uradile s tim minuama, uradile su to svesno. Magija u njima je
usmerena lino na mene, oseala sam to tada, dok sam drala otvorenu kutijicu. Danijela su
kontrolisale na neki nain, ali nisu elele da on za to zna, tako da su sve to radile bez
njegovog znanja.
Nemoj da im dozvoli da me nateraju da probuim ui!, molila sam ga. Znam da sam
zvuala histerino, ali zaista sam bila van sebe.
Ne vidim zato bi Morvena morala to da uradi ako ne eli, rekao je. Moe malo da
prieka, pa da probui ui za koju godinu.
Zakazale smo.
I nee moi da nosi majine naunice.
,,I elele smo da joj poelimo dobrodolicu u porodicu.
Zvuale su tako prokleto razumno i odraslo i trezveno, i znala sam da ja zvuim
nerazumno i detinjasto i sumanuto.
Molim vas, rekla sam. ake sam i dalje drala uz glavu. Nemojte moje ui.
Ona je prestravljena", rekao je Danijel. Minue mogu da saekaju. Jo joj nisu
potrebne.
Tako je samo ohrabruje da se glupo ponaa.
Tako bi joj divno stajale, naroito sada, kad joj je kosa malo porasla."
To boli samo na tren.
Danijel je delovao zbunjeno. On je slab ovek i nije navikao da protivrei svojim
sestrama. Nikada to ranije nije uradio. Kada je bio mlai, one su preuzele njegov ivot u
svoje ruke, i sve vreme su manipulisale njime pomou magije. Mislim pak da su to radile
potajno i indirektno. Ne znam zato. Moda zbog kvake s marionetama. Moda ele da ih on
voli. Nema mnogo ljudi koji vole vetice. Pogledajte moju majku. Nju niko ne voli. One
imaju jedna drugu, ali da li im je to dovoljno? Jecala sam, i dalje ga gledajui pogledom
punim preklinjanja, zato to je on jedino to stoji izmeu mene i njih tri.
To svakako nije nita hitno, rekao je.
Neu, neu, ponavljala sam. Dograbila sam svoje knjige i otrala uza stepenice.
Tipino adolescentsko hirovito ponaanje, bez ikakvog povoda, rekla je jedna od njih.
Mora da bude vrst, Danijele."
Isuvie je ona navikla da bude sve po njenom.
Vrata se ne zakljuavaju, ali ja sam ih potkoila stolicom da niko ne moe da ue.
Popele su se i zamolile me da siem na boinu veeru, ali ja nisam otila. Ionako e sve biti
prepeeno i suvo. Ne znam ta da radim. Da li da opet pobegnem? Proli put mi je upalilo, ili
skoro pa jeste. Ne znam ta hoe od mene. Deluju mi prilino normalno, ali i ona ume tako
da deluje kad je ne poznajete. One hoe da me kontroliu. ele da zaustave moje bavljenje
magijom. Ne radi se o tome da ja elim da se bavim magijom zapravo sam se zaklela da
neu to raditi. Zaklela sam se da neu izuzev da bih spreila loe stvari da se dogode. Ovo su
te loe stvari. Ovo je sakaenje. Mislila sam da mi je noga osakaena, ali to nije nita. Kad bih
nosila one minue, ne bih mogla da vidim vilin-narod. Ne znam da li bi im polo za rukom


da me kontroliu, ali s probuenim uima ne bih vie videla vile. Ako je istina da itava moja
generacija bui ui, to znai da itava jedna generacija ena nee videti vile. Ne zvui tako
loe, zvui kao vakcinacija, zar ne, jedan mali ubod i nestade itav skriveni svet. Ali to jeste
loe, zato to, kao i kod vakcinacije, to deluje samo kad je kod svih tako. One to nee uraditi i
niko nee biti u stanju da ih zaustavi.
U svakom sluaju, iako veina ljudi ionako ne moe da vidi vile zato to u njih ne
veruje, to to moe da ih vidi nije loa stvar. Neke od najlepih stvari koje sam ikada videla
bile su vezane za vilin-narod.
Pretpostavljam da bih mogla da izaem kroz prozor, iako pored njega nema nikakvog
zgodnog drveta kao u koli. Ili mogu da izaem kroz zadnja vrata nou, dok budu spavali.
Imam mapu. Jedino to je Boi pa vozovi ne idu, a nee ni sutra ii. Nemam ni novca. Sve
sam potroila na poklone. Imam 24 penija. Danijel bi mi verovatno dao novca, ali ne bi hteo
ni da uje nita protiv njih tri, verovatno ni bukvalno nije u stanju da uje nita usmereno
protiv njih tri. Osim toga, on je zvanino moj otac i moj zakonski staratelj. Kada sam proli
put pobegla, pa me smestili u dom, pronali su njega. Ako pobegnem, kuda mogu da odem?
Ne mogu da odem kod eda, on se ve verovatno vratio u bolnicu, a ionako mi ne daju da
ivim s njim, niti s tetom Tig. Mogla bih svejedno da probam da budem kod nje, ali to je
prvo mesto gde bi me Danijel traio. Ostatak porodice me je ve jednom izneverio, znali su
za Liz, ali su i dalje smatrali da je u redu da me ostave s njom. Tek u junu punim esnaest, jo
celih est meseci, pa kuda bih onda mogla da idem bez broja osiguranja i mladolika za svoje
godine?
Moram da izdrim do kraja dana i sutra, a onda mogu da odem u juni Vels, pa da
porazgovaram s tetom Tig i Glorfindelom i vidim ta mi je initi. Ako me ostave na miru,
izdrau u koli, barem ovu godinu. Sa esnaest godina, moe sam da ivi. Mogla bih da
uradim ono to je Danin rekla, da se zaposlim i da vanredno polaem ispite, kao Vim. To
bih mogla.
Sigurno sve rade u kuhinji i u svojim sobama, poto su to delovi kue koje nisam
videla. Moram da se drim u Danijelovoj blizini. On misli da sam se ponela iracionalno i
histerino, ali spreman je da mi udovolji. Nije on tako lo. Mislim da mu se dopadam. Oni
dole jedu i piju, a ja u sad da siem i da se izvinim to sam histerisala, ali u im rei da me
pomisao na buenje uiju ispunjava uasnim strahom i jezom i da, ako obeaju da to nee
vie nikada pominjati, onda i ja obeavam da neu vie beati i zatvarati se u sobu. Ukoliko
bude neophodno, obeau im da u odmah otii i da me nakon juna vie nikad nee videti.
One plaaju kolu, a ne Danijel. Mogu da im kaem da u im vratiti novac kad budem
mogla.
Nisam sasvim sigurna da one znaju da ja znam hou rei, da znaju da to nije samo
iracionalni strah. Pred Danijelom e se pretvarati da pristaju. Danijel im je slaba taka. U
svakom sluaju, i ne mogu to da mi urade pre etvrtka. Duboko udahni. Silazim.
S druge strane, kako mogu da budem sigurna da su zle? Zato to pretpostavljam?
Moda su one upravo onakve kakve izgledaju, plus malo magije, i ne znaju nita o meni
osim onoga to vide golim okom. Moda samo ele da od mene naprave Micu Bratanicu. (U
Nici je ivela Mica Bratanica, a jela je samo iz Nice pogaica i fini nianski keks...)
Znam da bi me buenje tih rupa udaljilo od magije. Sigurna sam da i one to znaju, inae
ne bi toliko insistirale, ali nisam sigurna da li one znaju da ja znam za magiju. Veina ljudi ne
zna. Za veinu ljudi to ne bi bio nikakav gubitak. Mada se radi o devojicama, deaci
uglavnom ne bue ui. Mogu li mukarci da bacaju ini? Sigurna sam da mogu, ali ja ih
nikako ne sreem. Ono to sam ja pomiljala da je to kao vakcinacija, moda i one razmiljaju
o tome na taj nain i hoe da me zatite od iskuenja da se bavim magijom. Mislila sam da te
minue treba da me kontroliu, ali moda ele da uine da vie nalikujem ostalim ljudima.
Imaju pitomog brata. Moda ele i pitomu bratanicu. U tom sluaju, verovatno im ne bi


smetalo ako bih se vratila u kolu, pa ne bi ponovo pokuavale do tromeseja, moda ak ni
do Uskrsa. One ele da budem u toj koli. kola je izolovana od magije, kao to sam istog
trenutka primetila, a ja ionako nemam nameru da bacam bilo kakve ini.
elim da se vratim u Arlingharst, i pored toga to je kola moronska a hrana grozna i
to uopte nema privatnosti, zato to sam tamo poela da gradim svoj kara. Imam italaki
klub, imam biblioteku obe biblioteke. Sve drugo mogu da istrpim. Trpela sam do sada. I
elim da poloim osnovne ispite, a i napredne ako je mogue. elim da idem na fakultet i da
konano upoznam neke ljude s kojima mogu da razgovaram. Baka mi je govorila da u tamo
pronai ljude sline sebi, da se vredi potruditi. Uvek mi je to govorila kad bi me obeshrabrio
mati, ili kad nisam mogla da zapamtim neto iz latinskog. ak i ako zavrim samo osnovne
ispite, pa i oni su nekakva kvalifikacija. Svako ko nije zavrio barem njih smatra se idiotom,
a za takve nema ni poslova izuzev onih idiotskih. To to sam pesnikinja, to nema nikakve
veze, za to ne postoje kvalifikacije, ali morau da radim neto to e donositi hranu na
trpezu, a radije bih da to bude neto zabavno. U najmanju ruku su mi potrebni osnovni.
Moram ili da se vratim u Arlingharst, to znai da s tetkama moram da ostanem u dovoljno
dobrim odnosima da bi one to i dalje htele da plaaju, ili da negde pronaem neku drugu
kolu.
Nego, u svakom sluaju, ta se dogodilo jue.
Sila sam i izvinila se to sam otrala bolje rei odepala. Objasnila sam da potujem
to to su imale dobru nameru, ali da me pomisao na buenje uiju neverovatno plai mora
da su to ve shvatile. Vie nisu pokuavale da me ubede, a kutija s minuama je nestala s
gomile mojih poklona. Rekle svi da emo zaboraviti na to, pa su mi donele hladnu punjenu
urku, koja je bila suva, ali ne ba grozna. Onda smo igrali monopol" i jedna od njih je
pobedila, mada sam im ja bila dostojan protivnik.
Neobino kod monopola" je to to se vidi koliko ve dugo njih etvoro igraju zajedno.
Sve etvoro imaju svoje omiljene figurice koje su smesta dograbili. Njihove figurice, kada
sam povremeno bivala prinuena da ih pomerim malo ka sebi da ne bih morala da se
naginjem, prtale su od magije simpatije i korienja. Pomou figurica, prvi put sam bila u
stanju da ih razlikujem. Uvek se oblae slino, ali pas, trkaki automobil i cilindar znaju.
Druga udna stvar jeste to to smo sedeli i igrali igru kao normalna porodica, samo to to
nismo bili, zato to im ja ne pripadam, ali ak i kada mene izostavimo, nisu ni oni. Normalne
porodice imaju lanove razliitih generacija, a oni su svi ista generacija. U normalnim
porodicama ima branih parova. Danijel je jedini od njih koji se enio, a pogledajte samo
koga je izabrao! Normalne porodice ne sainjavaju samo etrdesetogodinja deca koja vode
glavnu re sada kada odraslih vie nema. Bilo je trenutaka tokom igre kada su se meusobno
kokali, a meni se inilo da sam najstarija osoba za stolom.
Posle toga smo jeli boinu tortu, iako sam ja svoje pare samo izgnjavila na tanjiru
zato to je ona tako oigledan izbor da se zaara, zato sto je tako povezana sa svim i svaim.
U svakom sluaju, jedina vona torta koju volim jeste ona koju pravi teta Besi. Onda sam
pola s Danijelom u njegovu radnu sobu i navela ga na razgovor o knjigama koje mi je
poslao, naroito o Dini. Arakis je tako fenomenalan svet. Osea se da je stvaran, s tim
razliitim kulturama. U naunofantastinoj knjievnosti se ne sree esto sukobljavanje
razliitih kultura, pa je ovo vrlo zanimljivo. Kada Pol odlazi u pustinju kod Slobodnjaka, on
ulazi u sasvim novu kulturu, a i jedna i druga imaju svoje tajne. Danijel je bio vrlo ivahan
dok smo priali o tome, a iako je sipao sebi viskija u au, samo ga je srkutao. Naravno, sve
vreme je puio. Pitao me je ta sam itala i kako je u italakom klubu i koje bih knjige da mi
pozajmi, a za sve to vreme ja ga nisam pitala
Da li zna da su tvoje sestre vetice?, a on nije pitao Zato si, dakle, onako podivljala
zbog onih minua?. Toliko glasno nismo izgovarali te stvari da su se gotovo mogle uti.
Onda sam ga navela na razgovor o Semu, a on u tim trenucima pokazuje najvie


ljudskosti. Mora da nisu u stanju da petljaju neto vezano za Sema, moda zbog njegove
vere? Ali Sem za Danijela predstavlja teite stabilnosti, teite zdravog razuma. Sto sam
vie razgovarala s njim, sve sam se vie pitala u kojoj meri ga kontroliu, koje su to stvari o
kojima ne moe da razmilja, koje stvari zbog kojih se hvata za bocu. One imaju pitomog
brata. Imaju mukarca koji im vodi imanje. Tada sam i pomislila da ele da budem Mica
Bratanica. Jer, ako nisu zle vetice koje ele da zagospodare svetom one nisu sumanute,
nisu kao Liz ako su u najveoj meri onakve kako izgledaju, tri ene koje nisu sasvim
odrasle, ive zajedno i moda pomalo koriste magiju da bi ivot uredile onako kako ele,
onda to ima najvie smisla.
Hoemo li se videti sa Semom?, pitala sam.
Nema ba vremena za to ako si rekla teti Tig da dolazi u etvrtak", odgovorio je.
Mogli bismo kao i proli put, rekla sam. Moemo sutra da ga posetimo.
One ne bi volele da me nema na trei dan Boia, rekao je, a ja sam shvatila da je
zaista tako. One imaju svoje rituale za trei dan Boia, kao i za prvi. One su njegove sestre i
njegove poslodavke i kontroliu ga pomou magije; kako ja mogu da se takmiim s njima?
Sada mogu da gledam u Danijela. Oseam saaljenje prema njemu. On je dobar koliko
ume, onoliko koliko moe biti u granicama onoga to jeste, i nije u stanju da vidi zidove koji
su podignuti oko njega. Stvarno nije ni udo to se oenio mojom majkom. Morao je biti
neko drugi ko poseduje magiju da bi mogao da ga odvoji od njih tri. Magiju i seks, a moda
je bila potrebna i trudnoa, zato to bi se tako stvorila jaka povezanost, bljak. Nije ni udo to
su im lica tako kisela na fotografijama. Ipak, nije im bilo potrebno mnogo vremena da ga
vrate.
A onda smo danas, vreme je bilo sunano s mrazom, svi zajedno krenuli da se
proetamo po imanju. Vrlo feudalno. Nikada nisam videla nita slino. Klasa, tako je, klasa je
svuda, a pritom ne mislim na ljude koji skidaju eir prilikom susreta. Ruali smo u malom
starom pabu koji je bukvalno ugraen u padinu brda, a zove se Kovaeve ruke. Ruak je
bio odlian. Uzela sam niclu, pitu od digerice koja je stigla u iniji, a uz to pomfrit i ne ba
jaku turiju. Ipak, to je bio najbolji obrok koji sam pojela u poslednjih sto godina. Tamo je
bilo mnogo ljudi koje oni poznaju, ljudi koji su prilazili da se pozdrave. A onda, nakon to
smo se vratili kui, dosta tih ljudi je svratilo na pitu s mesom i aj. Dopustile su mi da
dodajem pitu. Glumila sam Micu Bratanicu najbolje to sam znala, govorila da mi je lepo u
koli i da sam trea u odeljenju. Nekoliko tih ena je ilo u Arlingharst, ali je samo jedna od
njih pitala za kup. Shvatila sam da je dobro to sam upoznala sve te ljude, jer su to prijatelji
tetaka. Ako su njihovi prijatelji upoznali mene, Danijelovu erku, onda ne mogu tek tako da
nestanem a da one ne budu osramoene.
Kada su svi otili, ponudila sam se da operem sudove, ali mi nisu dopustile. Reene su
da me dre podalje od kuhinje. Danijel se povukao u svoju radnu sobu, a ja sam se povukla
ovamo, da navodno spavam.
Sutra u Kardif vozom. Nadam se da e teta Tig doi da me saeka. Nije mi odgovorila
na pismo. Ako ne doe, ii u autobusom koji vozi dolinom. Imam klju od edove kue.
Moram da razgovaram s Glorfindelom, mada naterati vilovnjaka da ti da direktan odgovor
nije ba najlaka stvar na svetu. Ali moram da pokuam.


U vozu, u dnu malog vagona koji imam samo za sebe, barem za sada. Krajolik je
zaleen kao da je posut eerom u prahu. Sunce svaki as proviri iza oblaka dok voz juri, a
kada proemo iza okuke u daljini, vidim velke planine i sve su blie i blie. Volim voz. Dok
sedim ovde, oseam povezanost s vremenom kada sam prethodni put sedela ovde, i kad


sam bila u vozu za London. To je stanje negde izmeu, zamrznuto u vremenu; ali i stanje
munjevitog kretanja od neega i ka neemu, takoe je i balansiranje u meuprostoru. Ima
neke magije u tome, ne magije koju moete da iskoristite, magije koja je prosto tu i svemu
daje malo boje i radosti.
Nisam im dopustila da mi probue rupe u glavi i da u njih zabiju nakit, pa da mi tako
oduzmu magiju. I slobodna sam, barem zasad, barem dok voz brie kroz er Streton i
Krejven Arms, nakon to je ostavio rouzberi za sobom, a jo je dosta puta do Kardifa. Ima
neto o ovome napisano u etiri kvarteta, potraiu u knjizi kad mi bude bila pri ruci.
Ako i postoji laka magija od toga da se neko natera da radi ta eli, pomou predmeta
koji i sami to ele, ja ne znam za takvu. One mu kupuju odeu. One mu kupuju cipele.
Kupuju mu ae i viski. Poseduju kuu i nametaj. On poeli da pije, pa i stolica to poeli, i
aa, tako da, naravno, nema nieg lakeg nego da ga nateraju da se toliko napije da ne moe
da ustane i odveze me na stanicu. Jedino to je tu udno jeste to meni to uopte nije palo na
pamet. Ali nisam sigurna da bih mogla da ih zaustavim, bez magije, a ak i ako izuzmemo
injenicu da to ne bi bila dobra ideja, ne bih to uradila, ak ni ako one to rade. Da ponemo
od pretpostavke da ih on moda voli, da im je zahvalan, one bi onda sve uinile da tako i
ostane. Verovatno su, tokom godina, inile sve vie i vie malih stvari, bez namere da mu
naude, ali ga nikad nisu putale od sebe, umotavale su ga u paukovu mreu magije da bi
ostao, da bi inio ono to ele, da ne bi imao sopstvenu volju. Bilo bi potrebno neto doista
snano da se to razbije.
Jadni Danijel. Jedino je slobodan kada je sa Semom, i kada je u svojim knjigama. Teko
je koristiti knjige u magijskim ritualima. Pre svega, to je stvar novija i u veoj meri proizvod
masovne proizvodnje, to je tee da ona postane magina sama za sebe, a ne kao deo
magijskog delovanja celine. Postoji magija masovne proizvodnje, ali je ratrkana i teka za
kontrolisanje. A naroito kada je re o knjigama, jer sutina knjiga nije u njima kao
predmetima, nije to ono to je kod njih vano, a magija se vezuje za predmete, uglavnom.
(Nikada nije trebalo da bacim one ini za prizivanje karasa, nisam ni upola bila svesna ta
radim, a to vie o tome razmiljam, sve mi je jasnije. Ne mogu istinski da alim zbog toga
to sam uradila, jer je injenica da imam ljude s kojima mogu da razgovaram vrednija od
suvog zlata, vrednija od bilo ega na svetu, ali znam da to ne bih uradila da sam bila
pametnija. Ili manje oajna.)
Antea me je odvezla na stanicu. Znam da je Antea zato to mi je rekla, iako je, naravno,
vrlo lako mogla i da me slae. To je veoma lako kada imate sestru bliznakinju. Ja bar znam
kako je to. (Pitam se da li Danijel moe sa sigurnou da ih razlikuje. Mogla bih to da ga
pitam.) Druge dve su ostale kod kue da motre na njega, rekla bih.
Danijel je jutros malko mamuran

, rekla je osmehnuto jedna od njih, dok mi je za

doruak na sto servirala porciju odvratnog hladnog tosta. Tako da e Antea da te odveze na
stanicu."
Ne elim da buim ui, rekla sam, ponovo ih prekrivi rukama.
Nee, mila. Moda e se opametiti kad bude starija."
Dok smo se vozile, Antea nije pominjala buenje uiju. Veselo sam brbljala o koli, o
Arlingharstu, stareinama i kuama, i trudila sam se najvie to sam mogla da pokaem kako
sam se spontano pretvorila u Micu Bratanicu i da nema potrebe za magijskim
intervencijama. Bilo je teko, jer to, naravno, nikada ranije nisam radila, tako daje moda
trebalo da ponem sa svim tim postupno da bih delovala uverljivo, umesto to sam se u
trenutku pretvorila u pravu imitaciju Lorejn Pargeter. Njen je auto neki srebrni, srednje
veliine, nisam sigurna koje je marke, iako bih, da sam zaista Mica Bratanica, pitala za to, da
bih posle mogla da uporeujem sa ostalima kad se budem vratila u kolu. Sedita su
tapacirana koom, a auto je mnogo noviji nego Danijelov. Na vizoru sa suvozake strane ima
ogledalce. Ve sam se vozila tim kolima, kada sam ila s njima u kupovinu, ali sam svaki put


sedela pozadi. Znam da se one smenjuju za volanom i na smenu sede na suvozakom
seditu. Stvarno su vrlo udne. Ima toliko stvari kojima bi mogle da se bave. Mogle bi da
pokuaju da zaustave holandsku bolest brestova. Mogle bi da proputuju svetom.
Kada smo stigle u rouzberi, umesto da me odveze na stanicu, ona je parkirala ispred
juvelirske radnje u ijem je izlogu pisalo Buenje uiju.
Imamo taman toliko vremena pre nego to krene voz, rekla je. Ponela sam alkice.
,,Vritau, rekla sam. Moete samo silom da me uvuete unutra.
Volela bih kad se ne bi ponaala tako glupo, rekla je Antea onim vie tunim nego
besnim tonom koji odrasli koriste.
Nisam znala ta da kaem. Nisam bila sigurna ta ona zna, koliko zna o razlozima zbog
kojih se protivim. Uinilo mi se, a i dalje tako mislim, da je najbolje da se to manje toga
izgovori. Da sam poela da priam o magiji, ne samo da bi ona saznala da ja znam nego bi s
punim pravom mogla da kae Danijelu da sam poremeena.
Neu da buim ui ni za ivu glavu, rekla sam joj, najodlunije to sam mogla.
Prigrlila sam torbu koja mi je leala na krilu i to mi je pomoglo da se usredsredim. Ne elim
da budem bezobrazna, da pravim scene na ulici, niti u radnji, ali uradiu to ako budem
morala, tetka Antea.
Dok sam govorila, ruku sam stavila na ruicu za otvaranje vrata, spremna da iskoim
na ulicu ako bude bilo neophodno. U prtljaniku mi je bila jo jedna torba, s knjigama i
odeom, ali sve to mi je zaista bilo neophodno bilo je u toj torbi koju sam drala u krilu. Bilo
bi mi ao da izgubim neke od tih knjiga, ali uvek mogu ponovo da ih kupim ako bude
neophodno. Hajnlajn kae da moramo biti spremni da se otarasimo prtljaga, i ja sam bila
spremna. Znam da ne mogu ba da potrim, ali mislila sam da e ona, ako iskoim iz kola i
krenem da se gegam niz ulicu, morati da me pojuri, a moda e tu biti ljudi koje poznaje, pa
e je biti sramota. Neki ljudi su se ve tuda muvali, iako je bilo dosta rano. Ukoliko doe do
fizikog obrauna, trenutno je tu samo jedna od njih. Jeste da mi je noga bolesna, ali zato
imam tap.
Neko vreme smo tako sedele, a onda je ona napravila neku grimasu, okrenula klju i
pokrenula auto. Stigle smo na stanicu, gde mi je kupila povratnu kartu, a onda me je
poljubila u obraz i rekla mi da se lepo provedem. Nije izlazila na peron. Izgledala je kao...
nemam pojma. Mislim da nije navikla da bude osujeena u svojim namerama.
Magija nije sama po sebi zla. Ali izgleda da veoma loe deluje na ljude.


Kada je voz stigao u Kardif, padala je kia, a gradski pljusak sasvim je zaklonio
predivni prizor mrazom okovanih dalekih bregova. Teta Tig nije dola na stanicu da me
saeka. Pomislila sam da je sigurno ljuta na mene to nisam dola da joj pomognem za Boi
i da ne eli da me vidi. Izala sam sa stanice i prela na drugu stranu ulice, gde se nalazila
autobuska stanica, ne bih li tamo pronala neki autobus koji e me povesti iz doline, kad sam
shvatila da u tani jo imam samo 24 penija, dva novia po deset i dva po dva, koji su bili
veliki kao tokovi i podjednako beskorisni. Nije mi padao na pamet nikakav nain na koji
bih mogla da doem do jo novca. Imala sam nekoliko funti na raunu potanske tednje, ali
nisam kod sebe imala knjiicu. Bilo je ljudi od kojih bih mogla da pozajmim novac, ali niko
od njih nije danas, u vreme ruka i po ovoj kii, bio na kardifskoj stanici. A glupa noga me je
ponovo glupavo bolela. Na svu sreu, pre nego to sam stigla do toga da stopiram, to sam
ve radila, ali samo kada sam beala, opazila sam mali narandasti auto tete Tig kako
pristaje na parking. Odepala sam sporo ka njoj preko parkinga, ne bih li je presrela pre nego
to stavi novac u parking-sat. Bilo joj je veoma drago to me vidi i nije me prekorevala.


Oekivala je da u stii sledeim vozom. Mislim da sam verovatno uhvatila onaj raniji zato
to je Antea ostavila vremena za busenje uiju.
Ovo je drugi put, drugi put zaredom, da sam izala iz voza i da me niko nije ekao, pa
da sam shvatila da ne znam ta u. Moram da prestanem s tim. Potrebna mi je bolja
organizacija i vie novca. Moram u tani da uvam novac za sluaj nude. Cim dobijem
nekih para, ima da ostavim barem pet funti za takve situacije. A moda bi trebalo i u
zadnjem depu torbe da ostavim jednu funtu, za sluaj da sam ostalo potroila, ili da mi je
potrebno samo malo novca. Osim toga, moda bi trebalo ponovo da ponem da teim za
beg, za svaki sluaj. Bilo bi divno kada bi mi ivot bio u dovoljnoj meri sreen, pa da mi to
ne bude potrebno, ali, budimo iskreni, jo nisam u takvoj situaciji.
Teta Tig ivi u modernom staniu koji se nalazi u jednom ureenom modernom
naselju. Tamo je sve to izgraeno pre desetak godina, ini mi se. Kroz naselje se protee
malo vijugavo etalite s prodavnicama, ukljuujui i jednu odlinu pekaru, a tu su i male
dvospratnice s po est stanova izgraene na pravilnim razmacima, izmeu kojih se prostire
travnjak. Njen stan je na prvom spratu. Nije ba sasvim... hou rei, ne bih volela da ivim
tu. Sve je tu veoma novo, isto i otmeno, ali nema nikakvog karaktera, sobe su sve
pravougaonog oblika, a plafoni su strano niski. Mislim da je teta Tig odabrala to mesto zato
to je u to vreme toliko mogla sebi da priuti, a i bezbedno je za enu koja ivi sama. Ili
moda zato to je elela da od svog stana napravi neto to uopte ne lii na mesto na kome
je odrasla, mesto s modernim nametajem i bez magije. Ona je uvek, kao to su logika i
razum nalagali, povezivala magiju i vilin-narod s mojom majkom, koja je od nje starija etiri
godine. Samim tim, teta Tig ne eli nita da ima s njima, kao ni s Liz. ivi sama sa svojom
prelepom ali neverovatno razmaenom makom Persimonom. Persimona tako izae kroz
prozor, skoi na tendu iznad ulaznih vrata, pa odatle na zemlju. Ne moe isto tako da se
vrati, pa se samo popne uza stepenice i zapomae ispred ulaznih vrata.
Taj stan mi se istovremeno i svia i ne svia. Dopada mi se to je tako ist i uredan sa
smeim ljampavim sofama iz prodavnice Habitat (previe su niske za mene, naroito
danas) i plavim stolovima. Vidim da radijatori dobro rade. Kada je kupila stan, malo pre
nego to je baka umrla, obe smo bile strano zadivljene njegovom modernou. Ali, u stvari,
ja zaista vie volim stare stvari, lom i kamine, a podozrevam da je tako i s tetom Tig, iako
ona ni za ivu glavu ne bi to priznala.
Moja soba ovde je mala, u njoj je krevet i police na kojima su knjige o umetnosti tete
Tig. Na zidu su dve neverovatno dobre Hokusajeve slike oigledno su deo neke prie. Na
jednoj su dva uplaena Japanca kako se bore protiv dinovskog oktopoda; na drugoj su ista
ta dvojica dok, nasmejani, prosecaju sebi put kroz pauinu. Ne znam im imena, niti koja je
njihova pria, ali iz njih izbija njihov karakter, pa ja volim da leim tu i da ih posmatram i
matam o nekim drugim njihovim avanturama. Mor i ja smo nekada priale jedna drugoj
prie njima. Teta Tig ih je kupila u Batu, kao i braon-be marokanski prekriva koji visi na
zidu u dnevnoj sobi.
Dok leim ovde i piem, Persimona svaki as zamjaue ispred vrata da je pustim u
sobu. Ako joj ne otvorim, nastavie to da radi. Ako budem ustala i oteturala se do vrata, a
svaki korak za mene je mala pobeda, ona e da ue, prezrivo da me pogleda, a zatim e da se
okrene i da ode. To je maka rie, smee i crne dlake, s belim stomakom i leima. Ona vidi
vile naravno, u Aberderu, gde ih ima, ne ovde. Viala sam je kad ih ugleda, pa im uputi
isti taj prezrivi pogled kao i meni, dok istovremeno oprezno motri da li sluajno smeramo
neto. Teta Tig je naslikala jedno ulje na platnu na kome je Persimona kako lei ispred
marokanskog prekrivaa te boje divno idu zajedno i na njoj ona izgleda kao najdivnija,
najumiljatija i najlepa maka na svetu. U stvarnosti, ona voli da je mazite oko pola minuta, a
nakon toga se okrene prema vama i skoi vam na ruku. Persimona me je vie puta ujela i
ogrebla nego sve ostale make na svetu zajedno, a i teta Tig esto ima ogrebotine po rukama.


I pored toga, ona nju oboava i obraa joj se tepanjem kao bebi. ujem je sad kako gugue:
,,Ko je najbolji? Ko je najbolja maca na svetu? Moda bi mogla da uestvuje na takmienju
za najlepu, s obzirom na fine are i aristokratsko dranje, ali mislim da bi najbolja maka
morala da bude lepe vaspitana.
Sutra idemo edu u posetu. Sad nije kao na tromeseju, kada je teta Tig morala da radi
u koli. Nee mi biti lako da ugrabim vreme i potraim vilin-narod, iako e ona da otputuje
na nekoliko dana za Novu godinu, tako da u onda imati priliku za to. Teta Tig nije stara, tek
joj je trideset est godina. Ima deka, tajnu vezu. Pria je u stvari veoma tragina, pomalo
nalik na Dejn Ejr. On je oenjen ludom enom i ne moe od nje da se razvede zato to se
bavi politikom, a u svakom sluaju osea obavezu prema njoj zato to se oenio njom kada je
bila mlada, lepa i pametna. On je u stvari bio zaljubljen u tetu Tig kad su bili deca i poljubio
ju je kad su se vraali s njenog dvadeset prvog roendana. Onda je otiao da studira i
upoznao svoju ludu enu, iako jo nije bila luda, i oenio se, pa je tek kasnije shvatio da je u
stvari sve vreme voleo tetu Tig, a tada je ve postalo jasno da mu je ena luda. Nisam
sigurna da je ova verzija sasvim tana. Na primer, njegov tast je bio neko ko je mogao da mu
pomogne da dobije poslaniko mesto. Pitam se da li je kod njega moda bilo koristoljublja. I
da li bi mu zaista unitilo karijeru kada bi se razveo i ponovo oenio? Za njega bi bila mnogo
vea mrlja kada bi se saznalo da je u vezi s tetom Tig. Bilo kako bilo, ona kae da je srena i
ovako, svia joj se da ivi sama s Persimonom, a da s njim provede nekoliko dana tu i tamo.
Moram da pomognem oko veere. Ne moete ni da zamislite kakvo je zadovoljstvo
istiti peurke i rendati sir kad dugo niste bili u prilici da to radite. Hrana koju sam spremi,
ili pomogne da se spremi, uvek ima mnogo bolji ukus. Teta Tig najbolje na svetu pravi
karfiol sa sirom.
Takoe je lepo da se ovek malo opusti i prepusti tuoj brizi.


Nije ostalo jo mnogo od ove godine. Dobro je. Odvratna je bila. Moda e 1980. biti
bolja. Nova godina. Nova decenija. Decenija u kojoj u odrasti i poeti da postiem stvari.
Pitam se ta li e osamdesete da donesu. Hiljadu devetsto sedamdesete se jedva seam.
Seam se kako izlazim u dvorite i mislim o tome kako je 1970. i kako zvui kao ute zastave
koje se vijore na vetru, pa to kaem Mor i ona se slae s tim, a onda trimo gore-dole po
dvoritu s rairenim rukama i pretvaramo se da letimo. Osamdeseta zvui okruglastije, i
kestenjasto. udno je to kako zvuk rei ima boju. Niko osim Mor nije to razumeo.
edu se dopao slon, a teta Tig je bila veoma srena kad je dobila kunu haljinu.
Saekala je sa otvaranjem poklona dok nismo stigli u Fedu hir, pa smo napravili mali Boi
oko bolesnike postelje. Njih dvoje su meni poklonili veliki crveni pulover s kragnom, sapun
s vrpcom i kupon za knjiaru. Nisam im rekla za buenje uiju. Nema potrebe da ih bez
razloga uznemiravam. Ve je zakonski utvreno da njih dvoje nemaju prava nada mnom
to to su me odgajili nema nikakve veze. Bilo kakva majka, makar i zla, i bilo kakav otac, ma
kako nezainteresovan bio, to vam je pravosudni sistem, a tetke i dede nita.
edo mrzi Fedu hir, to se vidi, i hoe da ide kui, ali ja ne znam kako to da izvedemo
kad ne moe da hoda bez tue pomoi. Teta Tig mi je priala o ljudima koji dolaze da ga
podignu iz kreveta i da ga stave da legne. Ne znam koliko bi to kotalo. Ne znam kako to
moe da se sredi. To mesto je stvarno grozno. Kau da mu daju terapiju, ali izgleda da mu
ona ne pomae. Toliko ovih drugih oigledno samo eka da umre. Izgledaju tako
beznadeno. I on je na poetku tako izgledao. Kada smo ule, bio je utonuo u krevet,
verovatno je dremao, ali izgledao je malo i jadno i tek napola ivo, uopte nije liio na eda.
Priala sam mu o vremenu kad nas je uio da igramo tenis, pa smo ile na Brekon


Bikons i igrale na neravnoj zemlji, a onda nam je bilo lako da igramo na ravnom terenu.
Seam se kako su eve pevale visoko iznad nas i bokora mahovine i udne upletene trske
koju smo zvali proklijali bambus. (Nije to ba bio bambus, ni nalik na njega, ali mi smo
imale igraku pande, pa smo se pretvarale da jeste i da on moe da ga jede.) edo je bio
ponosan na to koliko brzo trimo i kako dobro hvatamo loptu. Oduvek je, naravno, eleo
unuka. Nije da smo elele da budemo deaci, samo, deaci se mnogo bolje zabavljaju.
Oboavale smo da uimo kako se igra tenis.
I ja sam mislila kako je sve to propalo, sve to vreme koje smo provele vebajui tamo
gore, zato to je Mor mrtva, a ja ne mogu da trim, a ne moe ni edo, ne vie. Ali nije
propalo, zato to smo se seali. Stvari moraju da budu vredne injenja same po sebi, a ne
samo da se veba za neki drugi put. Ja nikada neu osvojiti Vimbldon, niti u trati na
olimpijadi (Nikada nisu imali bliznakinje na Vimbldonu..govorio je on), ali to se ionako ne
bi desilo. Neu ak ni s prijateljima da igram tenis iz zabave, ali to ne znai da je to to sam
ga igrala dok sam mogla bilo traenje vremena. Volela bih da sam vie igrala dok sam
mogla. Volela bih da sam svuda trala svaki put kad sam mogla, trala u biblioteku, trala
kroz cirk, trala uza stepenice. Pa uglavnom i jesmo trale uza stepenice. Razmiljam o tome
dok se vuem uza stepenice koje vode do stana tete Tig. Ljudi koji mogu da tre uza
stepenice trebalo bi to i da rade. I trebalo bi da tre uza stepenice prvi, da bih ja mogla da
epam za njima i da se ne oseam kao da ih zadravam.
Posetile smo tetu Olven, a onda ujka Gasa, i tetu Flosi. Teta Flosi mi je poklonila kupon
za knjiaru, a ujka Gas mi je dao novanicu od jedne funte. Nisam oprostila ujka Gasu
njegove rei, ali uzela sam novac i zahvalila mu. Stavila sam ga u zadnji dep tane i time
zapoela pravljenje teka za sluaj nude. Kod tete Flosi ima jedna veoma udobna berera.
Osim nje, meni su sve stolice silno nezgodne. Ne znam zato ih prave tako niske. Stolice u
biblioteci uvek imaju dobru visinu.


Noga je malo bolje, bogu hvala. Zapravo je bila toliko dobro da me je, dok sam hodala
autobuskom stanicom, jedna nametljiva i ljubopitljiva ena pitala zato koristim tap u
mojim godinama.
Imala sam saobraajnu nesreu", rekla sam, to obino ljudima zapui usta, ali ne i
njoj.
Ne bi trebalo da ga koristi, trebalo bi da proba da hoda bez njega. Oigledno je da ti
nije potreban.
Nisam joj rekla nita, samo sam produila, ali poela sam da se tresem. Moda se
ljudima ini da mi nije potreban kada hodam po ravnom terenu, ali potreban mi je ako treba
da stojim u mestu, a zaista mi je neophodan da se popenjem uza stepenice i da hodam po
neravnom, a i stanje se menja iz minuta u minut i nikada ne znam da li e mi biti onako kako
mi je danas, ili onako kako je bilo jue, kada skoro uopte nisam mogla da se oslonim na
nogu.
Vidi, sad ba brzo hoda, uopte ti nije potreban", povikala je za mnom.
Stala sam i okrenula se. Oseala sam kako mi obrazi gore. Autobuska stanica je bila
puna ljudi.
Ko bi se pretvarao da je bogalj? Ko bi koristio tap ako mu ne treba? Treba da vas je
sramota to ste to pomislili. Da mogu da hodam bez njega, polomila bih ga napola o vaa
lea i otrala pevajui. Nemate pravo da mi se tako obraate, da se bilo kome tako obraate.
Ko vam je rekao da ste kraljica sveta dok ja nisam gledala? A ta mislite, zato hodam
pomou tapa koji mi nije potreban da bih izazvala vae saaljenje? Ne treba mi vae


saaljenje, to je poslednja stvar koju elim. Samo elim da gledam svoja posla, to i vama
preporuujem."
To niemu nije posluilo, osim to su sada svi gledali u mene. Strano se zarumenela,
ali mislim da joj nita od onoga to sam rekla nije doprlo do mozga. Verovatno e otii kui s
priom da je videla devojicu koja se pretvara da je bogalj. Mrzim takve ljude. S druge
strane, isto tako mrzim i one koji mi prilaze i tope se od izvetaenog saoseanja, one to
hoe da znaju ta mi se tano desilo, pa me onda pomiluju po glavi. Ja sam linost. Ne elim
da razgovaram samo o svojoj nozi. Neka ovo ide u prilog Osvestriju: engleska suzdranost
podrazumeva da mi se ovakve stvari tamo ne deavaju tako esto. Oni ljudi koji su me tamo
pitali da li mi je tap neophodan i ta nije u redu bili su poznanici, nastavnici, devojice u
koli, prijatelji mojih tetaka na drugi dan Boia, takvi ljudi.
Bila mi je potrebna itava venost da se smirim. I dalje sam bila usplamtela i nervozna
kada je autobus izbio iza uzane okuke na most u Pontipridu. Da nije u tome uspeo, pomislila
sam, da smo se svi zajedno survali u smrt, ona odvratna ena bi bila poslednja osoba s kojom
sam razgovarala.
Ruala sam s Mojrom, to je prividno bio razlog da danas doem u Aberder. Mojra
kae da mi je naglasak postao otmeniji, to je krajnje zastraujue. Nije rekla vie engleski"
zato to mi je prijateljica i dobar je ovek, ali nije ni morala to da kae. Izgleda da kola
ostavlja tragove na meni. Toliko elim da ne zvuim kao ostale devojke tamo! Ne znam ta
da radim povodom toga. Sto vie o tome razmiljam, moj glas mi sve udnije odzvanja u
uima, ali nisam to ranije primetila, samo sam priala. Postoje asovi dikcije. Da li postoje
asovi antidikcije? Nije ba da hou da zvuim kao Elajza, ali stvarno ne elim da me ljudi
proglase za gnjavatorku iz vie klase im otvorim usta.
Mojrino polugodite je prilino dobro prolo. Bilo nam je iznenaujue teko da
pronaemo temu za razgovor. Ne mogu da se setim o emu smo nekada priale; ni o emu,
valjda, o traevima, koli i stvarima koje smo zajedno radile. Kad se to oduzme, ne ostaje ba
mnogo toga. Lija je raskinula sa Endruom, pa sad Nasrin izlazi s njim i njeni roditelji su zbog
toga poizeli. Lija pravi urku drugog januara uvee, tako da u ih sve videti tamo.
Posle ruka sam izala iz Mojrine kue pravo na movaru Krogin. Heol u Gvern je,
naravno, jedini poten put koji vodi preko movare, ali ja sam odmah skrenula s njega.
Krogin, to se pravilno pie Crogyn, jeste jedna velika movara: to je movara na uzvisini
koja zahvata itavu kosinu brda. Ima i starijih staza koje kroz nju vode, nisu tako stare kao
Jovin put, ali su dugo ve tu. Ovo je loe doba godine za to, a i zima je bila vlana, ali nije
zaista opasno ako zna put, ili ak i ako ne zna, a prati pojas stabala jove. Mor i ja smo se
jednom zaista izgubile u movari Krogin, kad smo bile ba male, pa smo se izvukle samo
zato to smo znale da prepoznamo drvo jove. U svakom sluaju, nema tu ivog peska, samo
raskvaenog blata. Ljudi se bez potrebe toliko plae tog mesta. Bila je i jedna prilika kada
sam po mraku ula u movaru, nedugo poto je Mor poginula, i namerno pokuala da se
izgubim, ali su mi vilovnjaci pomogli da izaem. Kau da movarna svetlost, koju zovu i
vrbine grane, slui da skrene s pravog puta i vodi u najmovarnije delove terena, ali te
noi mi je jasno pokazala put i izvela me pravo na drum koji prolazi pored Mojrine kue.
Ula sam u kuu mokra do gole koe, a Mojrina majka me je naterala da se istuiram i da
obuem neto od Mojrine odee pre nego to poem kui. Plaila sam se da e biti problema,
ali Liz se svaala sa edom i nije ni primetila.
Ima jedna dobra pria iz vremena kada su gradili te kue. Gradili su ih du Heol u
Gverna, pa su poeli uz put da grade i kratke poprene uliice koje su vodile u movaru, s
novim kuama, zato to su eleli pravo naselje u kome bi ljudi iveli. Problem je bio u tome
to movara nije elela kue. Prava pria, koju sam ula od eda, koji se sea kada se to
dogaalo, kae da su sazidali temelj za kuu i ostavili ga tako na Veliki etvrtak, a onda, kad
su se vratili u utorak, treeg dana Uskrsa, temelj bee sasvim potonuo. U verziji koju sam


pak ja ula, kae se da su sagradili itavu kuu, a kad su se vratili posle vikenda, iz movare
su samo trali dimnjaci. Ha! Nakon toga su prekinuli da tu grade i sagradili novo naselje
umesto toga u Penivunu, i drago mi je zbog toga. Svia mi se movara onakva kakva jeste,
sa zakrljalim drvcima i visokom travom i trskom i ponekim neoekivanim cvetom i
jarebicama na nepominoj povrini vode i vivcima koji lagano mau krilima ne bi li vas
oterali od svog gnezda.
Danas sam bila u potrazi za nekom vilom ili vilovnjakom, a njih esto ima u movari
Krogin. Nisam videla ni traga od njih, a ak i kada sam izala iz movare, pa pored reke
zabasala u Itiiijen, i dalje ne videh nijednog vilin-stvora. Proverila sam u Ozgilijatu, kao i u
drugim ruevinama u cirku na koje sam naila na putu do grada, hodajui duim putem
preko dranica. Tu se nalazi jedna stara livnica i nekoliko razruenih koliba, ili bar mislim da
su to bile kolibe. Ba je teko zamisliti da je to mesto vrvelo od ivota i bilo industrijsko.
Krajikom oka bih povremeno spazila ponekog vilin-stvora, ali niko od njih nije hteo da
stane, niti da sa mnom razgovara. Setila sam se kako nisam mogla da pronaem Glorfindela
posle Noi vetica. Bilo je i ranije takvih perioda, perioda kada nismo mogle da ih
pronaemo, perioda kada oni ne ele da budu pronaeni. Oni nas uvek pronau. Pokuala
sam da ga dozovem, ali znala sam da je to besmisleno. Oni ne koriste imena onako kako ih
mi koristimo. Moda bih poelela da je kao u Zemljomorju, gde se osoba pojavi na pomen
imena, ali nije tako, imena nemaju vrednost, samo dela. Mislim da znam kako da ga
dozovem pomou magije, ali to ne bi bila zatitna magija, tako da nisam to razmatrala due
od sekunde.
Probala sam da sednem, iako je bilo mrazno, pa da saekam da bol u nozi umine, za
sluaj da ih je on odbijao. Danas ipak nije bio tako jak. Ne bi trebalo da je to u pitanju, ne
verujem da jeste. Bilo mi je previe neudobno da due sedim, a i vetar je nanosio slabu kiu.
Prolazak kroz grad svaki put u meni izaziva sve veu teskobu, sve te zabravljene radnje za
koje se seam da su radile. ,,Reks se zatvara, u Aberderu vie nee biti mesta gde mogu da
se gledaju filmovi. Svuda su izguljene table na prodaju". Smee lei na ulicama, a ak i
boina jelka ispred biblioteke deluje naputeno. Uhvatila sam autobus za Kardif tano na
vreme da stignem da veeram s tetom Tig.
Ne znam ta u da radim ako ne budem mogla da ih naem. Stvarno moram da
razgovaram s njima.


Srena Nova godina.
Lep je oseaj probuditi se jutros sama u edovoj kui.
Teta Tig je otila nekud s njim za Novu godinu, kao to skoro uvek ini. Mogla sam i ja
da poem s njima, pitala me je, ali nisam htela. Samo bih im smetala. Jue ujutru smo se
odvezle do Aberdera i posetile eda, a onda je ona otputovala, a mene je po hitnom
postupku prigrabila teta Flosi. Zelela sam da odem i potraim vilin-narod, ali umesto toga
sam se zatekla na doeku Nove godine kod tete Flosi, gde sam morala zajedno sa svima da
pevam novogodinje pesme. Veselje je bilo malo usiljeno, a ja sam mnogo pre ponoi
shvatila da eznem za krevetom, ali preivela sam i gore dane. Sakupila sam jo etiri i po
funte od poklona i est okoladnih novia. A u pono sam popila i pola ae ampanjca. Bio
je lepi nego kod Danijela, ili je to jedna od onih stvari koje postepeno zavoli.
Sad u da ustanem i da napravim sebi doruak, a onda u ponovo pokuati da
pronaem vilovnjake. Nova godina je, moda u biti bolje sree.




Jue ujutru sam ba elela da pronaem neke vilovnjake. Za promenu, popela sam se
preko Komon Ejka. To je zapravo Hekova zemlja, dobila je ime po gospodinu Heku, ali svi je
zovu Komon Ejk. To je drutveno zemljite, nikome ne pripada, kao to je bio vei deo
zemlje pre ograivanja u osamnaestom veku. Teko je zamisliti Aberder kao poljoprivrednu
dolinu u kojoj neme niega osim Crkve Svetog Jovana, a samo glavni drum tuda vodi od
Brekona do Kardifa, uopte nema drugih ulica, a sav onaj ugalj i elezo lee netaknuti pod
zemljom. Jednom prilikom sam za festival Ajstedvod morala da nauim modernu pesmu
koja se zavravala stihom Totalitanaeth glo, despotizam uglja. Podigla sam sa zemlje
komadi uglja dok sam hodala. Dok su ga iskopavah, esto su u njemu nalazili fosile, drevne
listove i cvetove. On je organskog porekla, nekada je to bio organski mulj koji su stene sabile
u slojevitu ugljeninu masu koja moe da gori. Da je sabijeniji, postao bi dijamant. Pitam se
da li dijamanti sagorevaju i da li bismo ih spaljivali da su uobiajeni kao ugalj. Za vilin-narod
bi to bilo isto, biljke koje je vreme okamenilo. Pitam se da li se vilovnjaci seaju doba jure, da
li su se etali meu dinosaurusima, i kako su onda izgledali. Nijedan od njih ne bi imao
ljudsko oblije. Ne bi govorili velki. Protrljala sam ugalj meu prstima i on je poeo pomalo
da se kruni. Ja znam ta je to ugalj, ali ne znam ta su vilovnjaci, ne znam tano.
Ima jedno mesto na Komon Ejku koje smo nekada zvali Dodolina dolina. To je jedno od
najstarijih imena koje smo izmislile, starije od onih koja smo uzeli iz Gospodara prstenova, i
sada, kada ga piem, istovremeno se oseam i blago postieno i veoma zatitniki. Dodolina
dolina je mesto gde se nekada nalazio kamenolom ili povrinski kop ili tako neto i tlo
iznenada ponire na tri strane i tu nastaje mali amfiteatar. Na kosim stranama rastu drvee i
bunovi kupine. Mislim da smo tamo prvi put dole sa edom kad smo, kao vrlo male, brale
kupine. Seam se da sam jela vie nego to sam stavljala u kotaricu, ali tako je bilo i skoro
svake druge godine. Oseale smo se strano odvano kada smo prvi put same otile skroz do
tamo.
Danas su bunovi kupine bili u zimskom snu, a drvo oskorue bilo je bez listova.
Bledunjavo sunce je sijalo na dalekom nebu. Jedan kooperni crvenda spustio se blizu mene
kad sam krenula da se sputam i nakrivio glavicu. Crvendai se stavljaju na boine estitke,
a nekad i na boinu tortu, zato to oni ne odlaze tokom zime.
Zdravo", rekoh. Ba lepo to vidim da si jo tu.
Crvenda mi nije odgovorio. Nisam ni oekivala. Ali sam istog trena postala svesna da
nekoga tu ima. Podigla sam pogled, oekujui da vidim nekog vilovnjaka kako nestaje,
nadajui se da u ugledati Glorfindela, ali preda mnom je bila Mor, okrenuta oblinjoj padini
breuljka koju je prekrivalo opalo lie. Izgledala je... pa, oito je izgledala kao Mor, ali
odmah sam postala svesna injenice da ne lii na mene. Nisam to primetila na tromeseju, ali
sada jesam. Ja sam porasla, a ona nije. Ja imam grudi. Kosa mi je drugaija. Meni je petnaest i
po, a njoj jo uvek i zauvek etrnaest.
Zakoraila sam prema njoj, a onda sam se setila kako me je epala i vukla ka vratima u
brdu, pa sam zastala.
Oh, Mor, rekla sam.
Nita nije rekla. Nije mogla, kao ni crvenda. Bila je mrtva, a mrtvi ne govore. U stvari,
ja znam kako da uinim da mrtav progovori. Mora da mu da krvi. Ali to je magija, a osim
toga, to bi bilo uasno. Ne mogu ni da pomislim da to uradim.
Priala sam s njom iako ona nije mogla da mi odgovori. Ispriala sam joj za magiju i za
Danijela i njegove sestre, pa kako sam pobegla od Liz i o koli, italakom klubu i svemu
ostalom. udno, ali to sam vie govorila, ona je delovala sve dalje, iako se nije pomerala, i
postajala je sve razliitija od mene. Niko nas nije razlikovao, ali mi smo, naravno, uvek bile
razliite. Otkako je mrtva, skoro da sam zaboravila, ili nisam zaboravila, nego nisam toliko


razmiljala o njoj kao zasebnoj linosti, ve vie o nama dvema zajedno. Oseala sam se kao
da sam rascepljena napola, ali nije zapravo to bilo u pitanju, ve injenica da su mi nju
oduzeli. Nisam je posedovala, i oduvek su postojale razlike izmeu nas, oduvek, ona je bila
svoja linost i ja sam to znala dok je bila iva, ali ta pomisao se zamaglila tokom sveg ovog
vremena otkako nije tu da brani svoja prava.
Da je poivela, mi bismo postale razliite osobe. Mislim da bismo. Ne verujem da
bismo bile kao tetke i ostale sve vreme zajedno. Mislim da bismo zauvek bile prijateljice, ali
ivele bismo na razliitim mestima i imale razliite prijatelje. Bile bismo tetke deci one druge.
Sada je prekasno za to. Ja u da odrastem, a ona nee. Ona je zamrznuta ovakva kakva je, a ja
se menjam, i elim da se menjam. elim da ivim. Mislila sam da moram da ivim za obe,
zato to ona ne moe da ivi za sebe, ali ne mogu stvarno da ivim umesto nje. Ne mogu
stvarno da znam ta bi ona uradila, ta bi eleia, na koji nain bi se promenila. Mene je
Ariingharst promenio, italaki klub me je promenio, a nju bi moda promenili na drugi
nain. Ne moe se iveti umesto nekog drugog.
Nisam mogla da joj ne postavljam pitanja.
Hoe li moi da ode pod brdo sledee godine?
Slegnula je ramenima. Oigledno ni sama nije znala. ta se deava ispod brda? Kuda
odlaze mrtvi? Gde je Bog u svemu ovome? O raju se pria kao da je porodini izlet.
Da li te vilin-narod pazi?", pitala sam.
Oklevala je trenutak, a onda je klimnula glavom.
Dobro je! Od toga mi je bilo malo lake. Mogu da zamislim i goru smrt od ivljenja s
vilovnjacima u Dolini, mnogo goru. Zato nee sa mnom da razgovaraju?
11

Delovala je zbunjeno, pa je ponovo slegnula ramenima.
Moe li da im kae za tetke i ta hoe da mi urade? Klimnula je glavom, vrlo
odluno. Moe li da ih zamoli da razgovaraju sa mnom? Ba sam zabrinuta zbog toga to
sam bacala ini i zbog njihovog delovanja.
injenje je injenje", rekao je jedan glas iza mene, a ja sam se okrenula i tu je stajao
jedan vilovnjak, neki koga nikad ranije nisam videla, sav sme kao lenik i vornovat kao
aice ira. Koa mu je bila sva izguvana i nabrana i nije imao oblik oveka, ve je vie
nalikovao nekom starom deblu. Ono to me je zapanjilo bilo je to to je govorio engleski, i
upravo je to rekao, od rei do rei. Te rei su, po mom miljenju, bile krajnje zagonetne.
Ali ta emo sa etikom?", pitala sam. Ljudima se menjaju stvari, a oni ne znaju nita o
tome. Moda ste vi u stanju da sagledate posledice svojih postupaka, ali ja nisam."
injenje je injenje", ponovio je. Onda ga vie nije bilo, ali se zauo tup udar, a na
mestu gde je stajao pojavio se tap za hodanje u istoj boji kao i on, sa izrezbarenom rukom u
obliku konjske glave.
Nespretno sam se sagla da ga podignem. Odgovarao mi je po visini, a ruka mi je
udobno leala u ruci. Ponovo sam pogledala ka Mor, ali i nje je nestalo. Vetar je duvao
umovitom dolinom i suvo lie je utalo pod njegovim naletima, ali u njemu se nije osealo
prisustvo.
Oba tapa sam ponela edovoj kui, i vilinski i svoj stari. Svoj stari u da ostavim tamo,
ionako je njegov, a ovaj drugi u da zadrim. Pretpostavljam da bi mogao da iezne u cik
zore, ili da se pretvori u list, ili tako neto, ali ne verujem da e to da se desi. Cini mi se da je
to malo verovatno, s obzirom na njegovu teinu. Rei u ljudima da sam ga dobila za Boi.
Mislim da moda i jeste poklon. Svia mi se.
injenje je injenje.
Da li to znai da sve to uini nosi mo i posledice i utie na druge ljude, bez obzira na
to da li je u pitanju magija ili ne? Zato to to moda i jeste tako, ali ja i dalje mislim da je
magija neto drugo.
Veeras urka kod Lije.


Vratila se kod tete Tig. Mamurna. Volela bih da voda u Kardifu nema tako odvratan
ukus. Ponela sam veliku bocu aberderske esmovae, ali sve sam ve popila.
Danas ba nita nismo radile, samo smo se vratile u Kardif, pa smo se razvlaile i jele
okoladnu tortu i mazile Persimonu (onoliko koliko nam je dozvoljavala) i itale. Bilo je ba
lepo. Teta Tig izgleda podjednako iscrpljeno kao ja.
Lijina urka sino bila je otkaena. Bio je tu pun od crnog vina i soka od groa i s
vonom salatom iz konzerve, a kasnije se dodavala i votka. Imalo je odvratan ukus, i mislim
da je veina nas pila to zapuenog nosa. Ne znam ta mi je to trebalo. Napila sam se, i rekla
bih da mi je prijalo da mi se sve malo zamuti, umesto da bude izotreno, ali sam u stvari
samo zaglupela od svega toga. Ljudima je to izgovor, rade to da bi imali izgovor, da bi mogli
sutradan da poreknu svoju odgovornost. Grozno je to.
Ne elim da piem o onome to se dogodilo. Ionako nije vano.
S druge strane, da li su ovo sveobuhvatni i iskreni memoari, ili abino buntovno
piskaranje?
Poelo je naopako. Nasrin je obukla crveni demper koji je bio potpuno isti kao moj,
mada je njoj mnogo bolje stajao. Mi smo bliznakinje, zacvrkutala je puna entuzijazma, a
onda je shvatila ta je rekla i obesila nos do zemlje.
Nije prolo ni godinu dana, tek nekih devet meseci, otkako ne ivim ovde. Svi smo u
meuvremenu porasli, a oni kao da su nauili neka pravila koja ja ne znam. Moda je to zato
to sam bila odsutna, ili sam ja prosto itala knjigu sakrivenu ispod kolske klupe onog dana
kada su ljudi raspravljali o tome kako se ove stvari rade. Lija je na oi stavila senku, a na
usne ru ak se i Mojra naminkala. Mojra je predloila da i mene naminka, to je i
uinila, ali mi nemamo istu boju tena. Ja inae izgledam kao da sam bela, tako valjda i
Danijel izgleda, ali kada me uporedite s nekim ko je stvarno beo, a Mojra je izuzetno bleda,
onda se vidi da je osnovna nijansa moje koe ukasta, a ne ruiasta. Svaki put kada bi neka
od nas izgorela na suncu, edo je govorio kako smo nenormalno blede i da moramo da se
udarno za crnce da bi naa deca imala neku ansu, i bio je u pravu u poreenju s njim
naroito, a i sa ostatkom porodice, zaista jesmo bile izuzetno bledolike. Mislim da ne biste
primetili, ukoliko niste s time upoznati, da ja imam pretke koji su po boji blii Nasrin nego
Mojri. Ali, u svakom sluaju, Mojrina minka je na mom licu izgledala smeno, pa sam sve to
obrisala.
Onda sam s Lijom godinama priala o Endruu, a posle toga s Nasrin o Endruu,
godinama. Lija ga je prebolela, manje-vie, i sad joj se svia neko drugi, jedan stariji deko
po imenu Garet, koji ima motocikl. Nasrin je nairoko i nadugako prepriavala sagu o
svojim svaama s roditeljima zbog Endrua, ne bi li me na brzinu uputila u sve to. Ako mene
pitate, ini mi se da Endru ne zasluuje da se zbog njega die tolika larma. Ali niko me nije
pitao, pa sam nekoliko sati sa ostalima larmala o njemu. Kada je on doao, a Lijini roditelji su
se sveano zakleli Nasrininim roditeljima da nee doi, zagrlio ju je, sasvim obuzet sobom,
pa su tako proveli ostatak veeri. Lijini roditelji trebalo je da se vrate tek oko jedanaest, otili
su u Kardif s njenom mlaom sestrom da gledaju pozorinu predstavu.
Bilo je tu i nekoliko ljudi koje nisam poznavala. Jedan deko je krenuo da me zagrli i ja
sam mu dopustila. Zato da ne, pomislila sam, poto sam tada ve bila popila nekoliko aa
onog glupog lila puna po kome su plivali prepolovljeni grozdovi i komadii kruke i
breskve. Lepo je kad je neko kraj tebe da te greje. On je bio jedan od Garetovih drugova, tako
da sigurno ima esnaest ili sedamnaest godina. Zove se Oven i, koliko se meni inilo, nikada
u ivotu nije proitao nijednu knjigu, a jedino to ga je zanimalo bili su motori, devojke i
muzika. Voli da slua ,,Kle, to je neka grupa za koju nikad nisam ula, i Elvisa Kostela. I
Liji se sigurno dopada Elvis Kostelo, poto je neke njegove pesme putala vrlo glasno. Skroz


sam zaostala s muzikom, poto nam u koli uopte ne dozvoljavaju da je sluamo. Svia mi
se ideja pokreta Rokom protiv rasizma, ali mi se njihova muzika ba i ne dopada. On me je
pitao koju muziku sluam, a ja sam rekla Boba Dilana, to je njega potpuno poremetilo.
Videlo se da je uo za Dilana, ali nije znao nita o njemu. Pa dobro. Malo ga je odbilo i to to
imam tap, pa me je nakratko ostavio samu videvi to, poto sam krenula u WC. Kasnije me
je Mojra ubeivala da on nema devojku i da je ba sladak nije ni prineti Vimu, pomislila
sam, a Vim ima i mozak.
U svakom sluaju, kasnije mi se Oven vratio i ponovo poeo da me mazi, a ja ga nisam
spreavala. Prijalo mi je, ali iskljuivo fiziki. Stvar je u sledeem: ja znam da se druge
devojke barem pretvaraju da su zaljubljene u momke s kojima se zabavljaju. One tako
uvebavaju odnose odraslih. U tom trenutku su samo njihove i glume romantiku. Ja nisam
elela, niti elim da igram tu igru. Oven me ni najmanje nije ostavljao bez daha, niti mi se
neto posebno dopadao. Ali bio je topao, i muko, vrst i zainteresovan, i zaista je probudio
moju radoznalost i elju za bliim telesnim kontaktom. Tako da sam izala s njim napolje
kada mi je ponudio da mi pokae svoj motor. Bio je to obian moped od 50 kubika, ali on je
bio veoma ponosan na njega i svata mi je priao o njemu. Ja nisam sigurna ni da li takav
motori moe da se popne uz brdo.
Pomislio bi ovek da e noni vazduh da me otrezni, ali ja sam se od njega samo jo
vie opila. Dopalo mi se kada je poeo da me ljubi, pa sam mu uzvratila poljupcem, to ga je,
izgleda, pomalo uznemirilo. (Moda ne radim to kako treba? U knjigama nema uputstva za
to, ali radila sam sve onako kako sam videla na filmu.) Obuhvatio me je rukama i krenuo
akama gore-dole po mom telu. E sad, to mi jeste pomalo oduzelo dah i u stvari sam se
poprilino primila.
Tako da smo se vratili unutra i uli u jednu sobicu koja je u stvari radna soba Lijinog
oca. Unutra ima sofa i mi smo seli na nju i poeli da se mazimo. Bio je mrak u hodniku je
gorelo svetio, ali nismo ga palili tu unutra.
Zato je pisanje o seksu linije i vie uznemirujue od pisanja o bilo emu drugom? U
ovoj svesci ima stvari zbog kojih bih mogla da gorim na lomai, pa me ne brine to to sam
pisala o tome.
U svakom sluaju, malo smo se mazili, a onda mi je Oven zavukao ruku u gaice, i
meni se to dopalo, pa sam pomislila kako je sebino da samo tako sedim tu a da mu ne
uzvratim i spustila sam ruku na njegovu nogu, pa je pomerila na penis i znam ja vrlo dobro
ta je to penis, kupala sam se sa svojom braom, a igrali smo se i doktora, kad smo bili
isuvie mali da bi postojala sva ta glupa pravila pristojnosti. U svakom sluaju, Oven je imao
penis, kao to se moglo i oekivati, a takoe je bio uzbuen, ali im sam ga dodirnula, kroz
pantalone, on je sklonio svoje ruke s mene i praktino se bacio u stranu.
Droljo jedna!, rekao je i ustao, a ake je pribio preko svog meunoja da se zatiti,
kao da misli da u da ga epam. Onda je izjurio iz sobe. Sedela sam tako minut-dva dok su
mi obrazi goreli. Nita nisam razumela. I dalje ne razumem. On je mene eleo. Mislila sam
da me eli. Mislila sam da se ponaam kao normalna osoba, ali oigledno nisam. Ima tu
neto to ak ni sada ne uviam, jer mi i dalje nije jasno.
Lija mi je rekla, kada sam se vratila, da bi trebalo da se pripazim od Ovena, zato to on
ima nestane ruke. Da li je trebalo da ga spreim?
Da li je oekivao da se protivim, umesto to sam saraivala? To je bolesno. Sve je to
bolesno i ja ne elim nita vie da imam s tim.
elim nepregledno mnotvo barova iz Tritona. Ili bar tri prava bara. S toliko bih mogla
da izaem na kraj. Ovde mi nita nije jasno. Barem ga nikad vie neu videti, najverovatnije.





Jutros do Kardifa da potroim kupone u knjiari ,,Lirs. Oboavam knjiaru ,,Lirs.
Ogromna je na dva sprata, ima itav zid s naunom fantastikom i neke knjige uvezene iz
Amerike. Kupila sam novi broj Sudbina, Crvenu smenu, Ajntajnovo secite, etiri kvarteta i
Harizmu Majkla Kounija (koji je napisao Zdravo, leto, zbogom) i, uda li nad udima i divote
nad svim divotama, novu knjigu Rodera elazni ja iz serijala Hronike Ambera. Naglas sam
zaskiala kad sam je videla. Znamenje jednoroga. Ima odvratnu utu naslovnu stranu, ali neka
su zauvek blagosloveni Sfera" to ju je objavila i Lirs to je nabavi!
Drae mi je Znamenje jednoroga nego svi deaci u Dolinama.
Po podne smo skoknuli do Bikonsa da vidimo da li se vodopad zaledio. Nije bio
zaleen, nije ni izdaleka dovoljno hladno, iako se pojedinih godina zaledi na nekoliko dana.
Na odmoritu nije bilo kolica sa sladoledom, a teta Tig je to napomenula kao da je zaista
oekivala da e biti tu. Volim planine. Svia mi se kako izgledaju na horizontu, ak i zimi.
Kada smo se spustile nazad u kotlinu, prvo ka Mertiru, pa onda preko planinske zaravni do
Aberdera, putem koji je teta Tig jednom prela peke, dok je jo bila kolarka, osetila sam se
kao da me ponovo obmotava veliki jorgan.
Novi tap je jo sa mnom. edo je jedina osoba koja ga je primetila, kad smo ga veeras
posetili pri povratku kui. On kae da je od drveta lenika. Rekla sam mu da sam ga kupila
na pijaci novcem koji sam dobila za Boi. On e na to da je to ba lep runi rad i da bi
trebalo da stavim gumenu kapicu da zatitim vrh, a i to ima da se kupi na pijaci. Danas je
izgledao mnogo pribranije. Ako teta Tig ne moe da ga izvue odatle, niko ne moe.


U vozu sam proitala Znamenje jednoroga, sve u jednom dahu, da bih mogla da ga
ostavim Danijelu kad krenem u kolu. Kod tih knjiga mi se najvie svia Korvinov ton, tako
lian, kako pria oputeno o stvarima, ali se, a onda odjednom postane tako ozbiljan. Isto
tako oboavam i Adute i Senke, kao i paklena putovanja kroz Senku. (Mislim da u Kentaki
frajd iken odsad pa nadalje zauvek da zovem Kentaki prena guterovina.) Mislim da
nije u dovoljnoj meri iskoristio potencijale Senke. Ako moe da proe kroz nju i da tamo
sretne sopstvene senke, s tim onda moe mnogo toga da se uradi.
Zavrila sam knjigu u Lemsteru, a onda sam ponovo proitala etiri kvarteta i omamila
me je muzika rei. Mogla bih tako da sedim i da prepisujem te pesme unedogled. Ponekad je
teko shvatiti znaenje, ali zato ih je, izmeu ostalog, i lepo itati, zbog tog uklapanja slika u
smislenu celinu. I ovde postoji pria, ba kao i u Mladom Lohinvaru, ali ona se skoro
uopte ne vidi na povrini. Ba mi je drago to imam svoj primerak. Sad mogu stalno da ih
itam. Mogu stalno da ih itam u vozovima, itavog ivota, i svaki put u da se setim
dananjeg dana i sve e da se povee. (Da li je to magija? Jeste, to je nekakva arolija, ali to je
vie samo itanje knjige.)
Sropir je i dalje odvratno ravan i bez planina. Izgleda jadno pod januarskom kiom
koja rominja. Nebo se tako spustilo da ti se ini kako bi mogao da isprui prst i da ga
bocne. Malo mi fali pa da istovremeno osetim i klaustrofobiju i akrofobiju.
Danijel me je saekao bez ikakvih problema. Stigao je ranije, pa je sedeo u ,,bentliju i
itao Pan kada sam ja izala iz stanice. Dosta mi se izvinjavao to me nije odvezao na
stanicu kada sam odlazila. Tako mi je teko da smislim ta da kaem. Mogla sam mu rei
kako nije vano, iako jeste bilo vano. Kakve veze ima to mu je sad krivo, kad je ve sve ui-
njeno?
Nemoj da mi se izvinjava, samo nemoj da ti se ponovi, rekla sam. Trgnuo se.


Ponela sam sa sobom bogojavljenski kola. Ja sam ga umesila, a teta Tig je napravila
glazuru. Nije u njemu bilo neke direktne i namerne arolije, izuzev to sam mislila na tri
kralja i Eliotove pesme o njima, ali sama injenica da smo ga napravile u njenim vanglama,
njenim kaikama i svojeruno uinila ga je arobno stvarnim. Pretpostavljam da su sestre to
primetile, poto su iznerile sopstvcni kola i rekle mi da bi ovaj svoj trebalo da odnesem u
kolu i podelim s drugaricama. U koli e praktino da se sjakti od magije. To nisam rekla.
Jela sam njihov kola od opiljaka i smeila se i trudila da budem Mica Bratanica najvie to
sam mogla. Pretvarala sam se da sam strano uzbuena zato to se vraam u kolu i kako
eznem da saznam ta su ostale devojke dobile za Boi.
Dok sam tako sedela i jela kola i toliko se kezila da me je lice zabolelo, palo mi je na
pamet da one uopte nisu pokuale da me zaaraju. Hou rei, one minue su valjda bile
pokuaj, ali pokuale su da upotrebe svoj autoritet odraslih i fiziku sposobnost da me
odvezu kod juvelira i sve to, nisu pokuale da me nagnaju magijom, niti da uine da ja
oduvek elim minue, ili tako neto. Pitam se koliko one znaju i kako su to nauile. Da li ih
je nauio vilin-narod? Ili neko ko je to nauio od vilin-naroda? Teoretski gledano, ja bih
nekoga ko nikada nije video vilu mogla da nauim svim arolijama koje znam.
U pauzama itanja etiri kvarteta, razmiljala sam o vilama iz doba jure i pitala se nisu li
vile ulna manifestacija magijske povezanosti koja postoji u svetu. Seam se kako sam
jednom prilikom u Bermingamu, dok sam beala, videla vilovnjaka kako stoji na uglu jedne
ulice. Padala je kia, a plonik je bio mokar i sjajan, kad odjednom, eto i njega kako stoji
sasvim nezainteresovano. Prila sam mu, on me je ugledao, klimnuo glavom i nestao. Videla
sam da, na mestu gde je stajao, iz pukotine u ploniku raste busen trave.
Uvek zaboravim koliko je u koli buno. Zvoni mi u uima.
Sino sam u krevetu proitala Autostoperski vodi kroz galaksiju. Nameravala sam da je
proitam na brzaka da bih mogla da zahvalim Dirdri to mi ju je poklonila, ali ispostavilo se
da je knjiga urnebesno smena i strano matovita, tako da mogu iskreno da joj zahvalim, jer
je ja nikada ne bih sama kupila, ni za miiion godina, poto izgleda kao totalna gluparija.
Pitam se da li su je itali ljudi iz italakog kluba.
A ta su to druge devojice dobile za Boi, da Mica Bratanica zabelei, pa da moe da
izvesti: one najbogatije su dobile ,,soni vokmene. Nisu, naravno, mogle da ih ponesu u
kolu, zato to je muzika zabranjena. Mojra, Lija i Nasrin nisu mogle u to da poveruju, misle
da je to neto najgore to mogu da ti ukinu. One ive sa ukljuenim radiom. ,,Soni vokmen
je, izgleda, neki veoma mali kasetofon sa slualicama, koji se zakai za pojas, tako da moe
da slua kasete dok hoda. Priznajem da je to dosta zgodno, iako moda nemam isti
muziki ukus kao one. Mnoge su dobile na poklon muziku, ak i ako nisu dobile vokmen,
dosta njih je pomenulo ploe i kasete. Lorejn je dobila skejtbord, pa ju je brat uio kako se on
vozi. Izgleda da je to skoro kao skijanje. Meu ostalim popularnim poklonima imamo odeu,
parfeme, komplete minke koji imaju ogledalce na poklopcu i minka je u koli zabranjena,
ali su je neke ipak prokrijumarile i sapun s vrpcom, zbog ega mi se onaj koji sam ja dobila
vie ne dopada toliko.
Dirdri se divila mom novom tapu. Pitala me je da li je iz Irske. Rekla sam da nije, nego
iz Velsa, kao to i jeste, a ona je odvratila da mora da je neto keltsko. Samo sam se sloila.
Bilo joj je drago to mi se knjiga dopala, a meni to je zaista tako. Svideo joj se kozmetiki set,
ili tako bar kae.
Kola sam odnela u kuhinju i rekla im da odseku po pare za sve uenice nieg petog
C. Kola je velik i videla sam da bi trebalo da bude dovoljno, ako ga budu sekle dovoljno
tanko. Ba me briga ako neke ne budu htele da ga jedu. Zapravo, kada je kola podeljen
posle veere, veina je pojela svoje pare, iako me je nekoliko njih gledalo pogledom punim
opreza dok su jele. Moje misli o onim kraljevima koji donose zlato, tamjan i miro i
upozoravaju na Iroda nee da im nakode, ali ne mogu to da im kaem. eron je svoje pare


dala Dirdri. Ne znam ta Jevreji misle o Isusu. Da li misle da je on bio samo neki udni klinac
koga su kraljevi sluajno otili da daruju i koji je bio u zabludi da je mesija? Ili misle da je on
samo mit? Ne mogu da pitam eron, ali pitau Sema. Dirdri je pronala pasulj, u paretu
koje je dobila od Sere, i bila je srena ko kue. Kraljevski pasulj i nagrada na pesnikom
konkursu bile su verovatno jedine dve stvari koje je ikada dobila. Ne znam da li u Irskoj
prave bogojavljenski kola.
Oseam kako me ovo mesto zatrpava kao ivi pesak.
italaki klub u utorak!


Jutros sam izala da gledam u kolu i da se nadiem vazduha, a kolsko imanje je bilo
puno vila i vilovnjaka. Oekivala sam da e nestati im uvide da ih vidim, ali oni su nastavili
da se bave svojim poslom, kao da me uopte ne primeuju, i nisu se uopte sklanjali preda
mnom. Veina njih su bili oni grozni bradaviasti, ali bilo je i onih vilin-deva. Pokuala sam
da razgovaram s njima na velkom i engleskom, ali nisu obraali panju na mene. Pitam se
ta se deava.
Pismo iz bolnice sa zakazanim terminom za sredu ujutru kod doktora Abdula.
Pokazala sam ga bolniarki i gospoici Elis, i otii u, mada ne vidim kako bi to moglo da mi
pomogne. Noga mi je ionako malo bolje ovih poslednjih nekoliko dana. Ortopedska bolnica
je u Gobovenu, to znai da moram autobusom do grada, a onda drugim autobusom do
tamo.
Gospoica Kerol je bila vrlo fina prema meni, pitala me je kako mi je bilo za praznike i
da li sam dobila neku knjigu. Ja sam pitala nju je li ona, i jeste, i knjige i kupone, ba kao i ja.
Ona uopte nije tako stara. Pretpostavljam da je postala bibliotekarka zato to voli knjige i
itanje. Ja bih mogla to da radim, samo ako je u pravoj biblioteci, ali u kolskoj biblioteci bi
mi bilo grozno, naroito ovde.


Veeras italaki klub!
Knjiga koju radimo na engleskom u ovom polugoditu jeste Daleko od razuzdane gomile.
itala sam tu knjigu itavog dana, tokom sveg vremena koje sam imala za itanje. Hardi je
strano opiran iako mu knjige tehniki nisu toliko duge kao Dikensove. Ima jedna grozna
scena u kojoj se jedna posrnula ena po imenu Fani Robin vue uz ogradu dok se
istovremeno poraa. Mislim da je ostatak knjige previe slab da bi se opravdala takva scena.
Srean kraj lii na neki komar Batiba i Gejbrijel Ouk se venavaju i kad god podignem
pogled, tu si ti, i kad god podigne pogled, tu sam ja. Kakva klaustrofobija! Baka je volela
Hardija, ali meni ne polazi za rukom. Pokuala sam, ali previe je depresivan i previe otrcan
u isto vreme. Kod njega se stvari tako glatko deavaju, a ponekad su to uasne stvari, ali ba
u pravi as. Mrzim to. Mnogo toga bi mogao da naui od Silverberga i Delejnija.
Takoe emo da itamo Buru i neke Kitsove pesme. I jedno i drugo sam ve itala.
Dobro je kod Bure to emo ii da je gledamo u Pozoritu ,,Kluid u Mouldu, bie to kolski
izlet. Predoseam da e svi da se kikou i da mi idu na ivce, ali prava predstava u
pozoritu! Nikada nisam gledala Buru. Gledala sam samo Romea i Juliju, u Pozoritu
,,erman, s tetom Tig, i San letnje noi sa kolom, u Novom pozoritu. Pretpostavljam da
pozorite u Mouldu nee biti na nivou kardifskih pozorita, ali koga briga. Pitam se kako li
e da prikau Kalibana. Ja ga uvek zamiljam kao onog prvog vilovnjaka koga sam videla


ovde, bradaviavog i nalik na paukovu mreu. Pitam se kako li e da prikau Arijela.
Iz istorije i dalje radimo dosadni devetnaesti vek, bljak, sve sami neki akti i Irska i
sindikati. Dajte mi neku zabavnu istoriju! Iz francuskog emo da uimo konjunktiv. Ljudi
kau da je to teko, ali u latinskom nije. Iz latinskog poinjemo prvu knjigu Vergilijeve
Enejide. Zasad mi se dopada.
Po moru Tirenskom sad pokoljenje mrsko mi brodi U zemlju italsku Ilij i pobite nosi
penate.
4

Mada mislim da se moru Etrurskom" bolje uklapa u metar?


Sino italaki klub. Stigla sam s malim zakanjenjem zato to autobus nije stigao na
vreme, ali jo nisu bili poeli, a Danin mi je sauvala mesto prekoputa Platonove biste.
Odlian sastanak, koji je vodio Mark, zdepasti sredoveni tip s neverovatno debelim
naoarima i bradicom. Priali smo o trilogiji Zadubine. Najbolje je bilo kada smo se svi
strano udubili u priu o psihoistoriji i da li je neto takvo mogue. Ja mislim da nije, zbog
haosa. Ne verujem da bi za to bila potrebna mutacija kao to je Mula ili, bolje rei, mislim da
je nemogue na taj nain kontrolisati obine ljude. (Moda bi to moglo da se uradi pomou
magije. Ali ne do nivoa do koga je to uradio Hari Selden. To nisam rekla.) Onda je Vim
napravio poreenje s Nebeskim strugom i nekim Dikovim knjigama u kojima se javlja
manipulacija istorijom. Onda sam pomislila kako bih mogla da napiem priu u kojoj neko
tajno drutvo sve vreme manipulie istorijom zarad nekog tajanstvenog cilja.
Ko je taj ko je dovoljno dugo prisutan?, upitao je Greg.
Katolika crkva, natuknula je Danin.
Pit je frknuo:
Ako je tako, onda im i ne ide ba najbolje. Kontrolisali su pola sveta, a onda su izgubili
kontrolu.
(Danin i Pit su ponovo zajedno. Drali su se za ruke ispod stola. Ne znam da li mu je
oprostila to to podrava Vima, ili je prihvatila Hjuov pogled na stvari. Nisam mogla da je
pitam, ak ni kada smo samo tako askali na kraju, zato to je Vim bio tu.)
Osim ako nije u pitanju neka tajna interna klika iji ciljevi nisu isti kao navodni ciljevi
crkve, rekoh ja.
Templari s nekom tajnom vanzemaljskom tehnologijom! , ubacio se Vim.
Daleko smo odlutali od knjiga o Zadubini. Ali to je bilo u redu, tako se u razgovoru
skae s teme na temu. Lepo je biti u drutvu ljudi koji su itali knjige koje sam ja proitala i
koji razmiljaju o takvim stvarima. Ideja o templarima koji pomou neke tajne vanzemaljske
tehnologije manipuliu istorijom zarad nekog tajanstvenog cilja moda da poalju ljude
na Mesec, gde imaju tajno skladite, ili tako neto, kao u Sirenama s Tkana? pa to je
predivno.
Na kraju sam svima ispriala za Znamenje jednoroga, ali nisam mogla nikome da je
pozajmim zato to je jo kod Danijela. Pitau ga da mi je poalje. Skoro svi su se obradovali, a
ono dvoje-troje koji nisu proitali prve dve knjige blago njima njima smo ispriali o
emu se radi. Samo Brajan ne voli elazni ja. Greg kae da e je naruiti za biblioteku, ali tek
u aprilu, zato to nemaju novca za kupovinu novih knjiga do poetka nove fiskalne godine.
Kad bih bila bogata, ja bih mnogo novca donirala bibliotekama.
,,U meuvremenu, ljudi mogu da je dobiju putem meubiblioteke pozajmice, rekao
je Greg i nasmeio mi se.
To me podseti, rekla sam. ta je jo napisao elazni?

4
Prevod Toma Maretia. (Prim. prev.)


Gomilu toga, reklo bi se, ali veina toga ne moe vie da se kupi. Greg e za sve te
knjige da poalje zahtev za MBP za mene. On je jedan od najljubaznijih ljudi koje poznajem.
To se ne vidi odmah zato to je veoma zatvoren, ali duboko u sebi je divan.
Sledee nedelje Kordvejner Smit! Super.
Vim mi je priao dok smo izlazili.
Jesi li rekla da nisi itala Gospodara snova? pitao me je.
Tako je, odgovorila sam.
To mogu da ti pozajmim, ako nee da eka da ti stigne. Ako hoe, mogu da ti je
donesem ovamo u subotu."
Tako da se u subotu u pola dvanaest nalazim s Vimom u biblioteci da mi pozajmi
knjigu.
Niko ko mi se ponudi da mi pozajmi elaznija ne moe biti tako crn kao to kau.


U bolnici, u krevetu, u trakciji, u uasnim bolovima, izvinite zbog groznog rukopisa.
Bolje bi im bilo da ovo pomae.


Oseam se kao da su me kidnapovali. Jue sam dola u bolnicu na zakazani pregled.
Taj doktor, doktor Abdul se zove, gledao je moj snimak pet minuta, dva minuta mi je bockao
nogu, a onda je rekao da mi je potrebna trakcija od nedelju dana. Rekao je sestri da zakae
datum, saznao da trenutno postoji slobodan krevet, telefonirao je Danijelu i koli i, dok
dlanom o dlan, eto mene razapete na rastezai. Oseam se kao da sam stvarno zakovana za
krst. Teko mi je bilo ta da radim. Veoma mi je teko da piem. Piem unapred, zato to mi
je pisanje unazad previe teko i pored sve vebe. Stalno se polivam vodom kad uzmem da
pijem. Teko mi je ak i da itam. Noga mi je raskreena ovom napravom, podignuta
pomou belih metalnih sipki, fiksirana kaievima, muki istegnuta tako da me boli u svakom
trenu, a ostatak mog tela je na silu polegnut. Jedva da mogu i da se pomerim. Proitala sam
sve tri knjige koje sam imala u torbi, a jednu od njih i dva puta. (Klementovu Misiju
gravitacije.) Trebalo je vie da ih ponesem, ali ponela sam samo tri zato to sam znala koliko
se eka po bolnicama.
Bol, bol i opet bol, kao i ponienje lopate. Moram da pritisnem dugme za sestru ako
hou da pijem vode, ili mi treba lopata, a njih ponekad nema itavu venost, ali ako raunam
na to, pa ih pozovem ranije, onda se one pojave istog trenutka. Da sve bude crnje i gore, u
dnu odeljenja postoji televizor. To je neizbeno, a jo je nepodnoljivije nego inae jer je
neprekidno ukljuen ITV, tako da idu reklame. Pitam se da li je pakao ovakav. Definitivno bi
mi bila draa sumporna jezera, jer bih u njima barem mogla da plivam.
Svi drugi pacijenti imaju posetu izmeu dva i tri, ili izmeu est i sedam, kada je vreme
za posetu. Ovo je ve drugi dan kako ih posmatram sve kada nahrupe sa cveem, groem i
udnim izrazima na licu. Kompulzivno ih posmatram, koliko god mi to dozvoljava ovaj
poloaj. Nikoga ne oekujem i, zaista, niko mi i ne dolazi. Danijel bi mogao da doe. Nije ba
tako daleko, a i zna da sam ovde. Ipak, ne verujem da bi ga pustile.
Neu moi sutra da se naem s Vimom i on e pomisliti da se nisam pojavila zato to
sam ula loe stvari o njemu.
Neka ena u dnu odeljenja je poela da vriti, kratkim i isprekidanim kricima koji
zvue kao stakato. Oko njenog kreveta postavljaju paravane da mi ostali ne bismo videli ta
joj rade. Ovo je definitivno mnogo gore nego veina opisa pakla.


I dalje razapeta.
Gospoica Kerol je dola sino pretkraj posete i donela hrpu laganih depnih izdanja.
Iz kolske su biblioteke, pa mi samim tim obino nisu strano zanimljive, ali sada su za mene
kao spas s neba. Nije mogla da se zadrava. Niko joj nije rekao da sam ovde, ali, kada me
nije bilo, otila je da vidi ta se dogodilo. Dola je im je saznala. Bezmalo sam zaplakala kad
sam to ula. Nisam imala pojma koliko je teko izduvati nos u ovom poloaju. Obeala je da
e rei Gregu gde sam, pa on moe da kae Vimu i ostalima. Veeras e da doe i donese jo
knjiga.
Dragi Boe, ako te ima i ako ti je stalo i moe da blagosilja ljude, molim te da
blagoslovi Alison Kerol svojim najboljim blagoslovom. Donela mi je tri knjige od Pirsa
Entonija, prve romane iz dva razliita serijala. Mislim da ih je odabrala zato to su bili na
poetku abecede, a njoj se urilo. Nisam ih ranije itala zato to, iskrena da budem, izgledaju
kao da su sranje. Prerasla sam itanje itave biblioteke abecednim redom, iako mi je drago
to sam to jednom uspela da uradim. Ipak uivam u ovim knjigama. Proitala sam Oblinje
sazvee i Okivanje dame, a spremam se da ponem aroliju za kameleona. Bila sam u pravu,
stvarno su sranje, ali dre mi panju i ne zahtevaju upotrebu itavog mozga, to je zapravo
plus kada mi pola mozga alje poruke tipa Joj, joj, joj, ili Vadi nogu iz mengela to pre.
Sino sam sanjala udan san o menjanju domaina, u kome sam se prebacivala u tua tela.
Svi oni su pak imali probleme s nogom; ak i kada sam prela u telo balerine, ona je morala
da plee pomou tapa. Pretpostavljam da je to bol dopirao do mene, ak i u snu. Sino sam
zaspala itajui, a onda su me probudili da popijem pilulu za spavanje.


Gospoica Kerol se vratila sino s jo knjiga i groem, a Greg je doao danas po
podne, poveo sa sobom Danin i Pita, i doneo jo knjiga. Takoe, dok su bili tu i dok smo
razgovarali o Pirsu Entoniju, koga Pit voli a Greg poredi sa oserom (!), pojavio se Danijel.
Nisam ga odmah primetila, zato to nisam opsesivno gledala ka vratima u tue posetioce, jer
sam, za promenu, imala troje svojih. Privukao se uz krevet kao da ga je sramota. Videla sam
da nije siguran da li da me poljubi ili ne, pa me na kraju nije poljubio. On je takoe poneo
knjige, veliku razglednicu kojom su mi njegove sestre elele brz oporavak, i jo groa,
sitnog i crvenog. Ne znam zato ljudi donose groe. Da li ono ima neku specijalnu
isceljujuu mo? Danin mi je donela ,,mars okoladicu, to sam radije primila, ali sam se
izmazala dok sam je jela. Hrana je ovde vie nego odvratna.
Razgovor je prvo bio neprijatan. Upoznala sam Danijela sa ostalima, i oigledno niko
nije znao ta da kae. Greg je ak rekao da bi oni moda trebalo da krenu. A onda je Danijel,
na svu sreu, pomenuo da mi je doneo Znamenje jednoroga, pa je nastalo ubeivanje ko e
prvi da je uzme, i svi smo priali o knjigama sve do kraja posete, kada je sestra pozvonila na
zvonce i svi su morali da odu. Nisam pitala Danijela moe li da ostane i saeka veernju
posetu, ali oigledno nije mogao poto je taj sat doao i proao, a od njega vie nije bilo ni
traga ni glasa. Ipak, ba lepo od njega to mi je posvetio svoje nedeljno popodne.
Knjige koje mi je Greg doneo su sve one koje su mi ove nedelje stigle putem
meubiblioteke razmene i on je sve sam peatirao i izdao mi ih je u mom odsustvu. Naalio
se kako je u pitanju standardna bibliotekarska usluga, ali to, naravno, nije tano. Naalost,
sve su u tvrdom povezu i uasno ih je teko itati u ovom poloaju. Depno izdanje mogu
jednom rukom da drim iznad glave, ali to nije sluaj s knjigama u tvrdom povezu. Imam
kod sebe Povratak noi od Meri
Reno, a ne mogu ak ni da je proitam. Pa ipak, ak i sam pogled na njen hrbat na mojoj
nahtkasni je neto.


Nedelju dana, dakle, do srede. To znai jo tri dana paklenog muenja.
Sestra doe na svaka etiri sata i ponudi mi lekove za bolove.
Uzmi ih samo ako ima bolove", govori mi ona. Kako bi neko uopte mogao da bude
ovako raereen a da nema bolove? Uzimam ih, ali oni samo uine da bol ne bude tako
otar.
Stvarno loe spavam, imam uvrnute snove i esto se budim od bolova i buke na
odeljenju. Pilule za spavanje, koje insistiraju da uzimam, uine da zaspim, ali ne i da
ostanem u snu.


Sino, ili rano jutros, majka je ponovo pokuala noni napad. Probudila sam se i nisam
mogla da se pomerim, i znala sam da je u sobi, da lebdi iznad mene. Na odeljenju nikada nije
mrak, u odaji za sestre uvek gori svetio, tu su i male sijalice du poda, a i neija stona lampa
je bila ukljuena u dnu prostorije. Bilo je dovoljno svetla da mogu da je vidim, ali nisam je
videla, samo sam vrlo snano oseala njeno prisustvo. Toliko me je bolelo da nisam znala ta
da radim. Pokuala sam da se setim ta je pomoglo proli put i, naravno, to je bila Litanija
protiv straha", pa sam je izgovorila, i ponovo je pomoglo. Dok sam pokuavala da se umirim
i priberem, postadoh ponovo pokretna, to jest onoliko koliko mi je dozvoljavala udlaga, a
onda je nje nestalo.
Kako je znala da sam ovde i da sam ranjiva? Zato je moja zatitna arolija nije
zaustavila? To to sam promenila mesto ne bi trebalo da igra nikakvu ulogu.
Jutros sam videla doktora Abdula, prvi put otkako me je prolog etvrtka nakaio na
ovu napravu. Bockao mi je nogu, naterao me da vrisnem, majku mu, i rekao kako lepo
napredujem. Onda je produio odeljenjem ka svom sledeem pacijentu. Nisam ni izbliza
tako uverena da lepo napredujem. Oseam se kao da mi se od ovoga stanje pogorava.
Pretpostavljam da bi ipak moglo da mi pomogne, bez obzira na to to se ovako oseam.
On je lekar. Morate da poloite tri napredna s najviom ocenom da biste uopte poeli da se
kolujete za lekara. (Da li u Pakistanu uopte imaju napredni nivo? Pretpostavljam da bi
mogli da imaju, zato to su nekad bili Britanija, pripadali su britanskoj Indiji kada se edova
baba odselila odatle. Ali da li su tada imali ispite naprednog nivoa? Nasrin bi trebalo da zna,
jer ih je njen otac sigurno polagao.) Nego, u svakom sluaju, doktor Abdul je morao da
poloi neki pakistanski pandan trima naprednima s najviim ocenama da bi uopte mogao
da studira. Morao je biti pametan i marljiv i znati ta radi. Ne bi on bez ikakvog razloga
kaio ljude na naprave.
Zato ta Litanija protiv straha" pomae?
Gospoica Kerol je dola tokom veernje posete, s knjigama. I dalje trileri Dozefine Ti,
to mi se ini dosta prigodnim, a i u mekom povezu su, hvala bogu. Kae da joj nedostajem
u biblioteci i da su me pominjali u molitvama.


I dalje trakcija, a i oseam se dosta bezvoljno.
Nedostaje mi italaki klub, a poto znam da su svi tamo, a i gospoica Kerol je bila
jue, znam da danas neu imati posetilaca.
edo i teta Tig ak i ne znaju da sam ovde, inae bi mi barem pisali da mi poele brz
oporavak. Pa kako onda moja majka zna? Ovde nema magije. Nema vilovnjaka, nieg nema
mislila sam da je kola proiena i neutralna, ali to nije nita spram ovog paklenog
odeljenja.


Proitala sam sve od Dozefine Ti. Brat Farar je naroito dobra. Ali kakav je to zdenac u
Dotanu? Je li to iz prie o Josifu?
Jo samo jedan dan trakcije. Poinjem da se pitam da li bi sadista bio u stanju da poloi
tri napredna s najviim ocenama, ali da je doktor Abdul sadista, on bi ee dolazio da se
naslauje. Oigledno je da je sasvim ravnoduan. Uopte mi nije pogledao lice, a i nogu
jedva da je pogledao, njega zanimaju samo rendgenski snimci. Pokuavam da ovo
posmatram kao neto pozitivno. Najvie ocene na tri napredna ispita poinju da mi deluju
previe nitavno da opravdaju ovoliko poverenje.


Nee da me otpuste dok me doktor Abdul ne bude pregledao, a on dolazi tek sutra.
Tokom popodnevne posete, doao je Vim. Poneo je Gospodara snova i Ostrvo mrtvih.
Pojavio se u konoj jakni i delovao je strano zbunjeno, ak i vie nego Danijel. Odjednom
sam postala izuzetno svesna injenice da nosim glupu bolniku spavaicu koja ima fleke na
mestima gde sam prosula hranu (veoma je teko uredno jesti u horizontali) i da nisam prala
kosu vie od nedelju dana. Dirnulo me je to to je doao ak ovamo da me vidi, ak i vie
nego kada su drugi to inili.
Greg je sino pomenuo da si ovde, rekao je. Pomislio sam da ti donesem ovo. Iako
mi se ini da ti nisu potrebne." Pokazao je rukom na gomile knjiga na nahtkasni.
Veinu sam proitala, rekoh mu.
Podigao je obrve.
Ovde nema nita drugo da se radi, rekla sam.
Izgleda prilino sumorno", sloio se. Kakva je hrana?"
Odvratna."
Nasmejao se.
Moja majka radi ovde kao kuvarica.
Sigurno je hrana koju sprema kod kue mnogo bolja, rekla sam.
,,Nije, odgovorio je. Nije ona neka kuvarica. Dodue, i ona sama kae da je hrana
ogavna, tako da mora biti da je ba loa. Zato sam te i pitao."
Ne razlikuje se mnogo od hrane u koli rekla sam.
Pomislio bih da vas dobro hrane u Arlingharstu, s obzirom na cenu kolarine", rekao
je.
Pa i ja bih, ali odvratna je. Mesni narezak i uti krem.
Doneo sam ti NASA sladoled za astronaute", ree, pa izvadi paketi iz depa.
Uzela sam ga i podigla ka svetlosti da lepo vidim. Omot je bio crne boje sa slikom
rakete, a natpis je tvrdio da je zaista u pitanju astronautski sladoled, isti kakav su jeli na
,,apolo misijama. Pogledala sam u Vima s divljenjem.
Svi ostali su mi doneli groe. Odakle ti ovo?
Izgledao je pomalo postieno, ako je neto takvo uopte mogue.
Moj roak ih je doneo s Floride. Doneo je prilinu koliinu, a ovo je poslednje
pakovanje. I nije neto, vie je dobro kao ideja. uvao sam ga za pravu priliku.
Prestadoh da okreem pakovanje u rukama i pogledah pravo u njega.
Ima roaka koji je bio u Americi?"
Nasmeio mi se, a meni je ponovo ponestalo daha.
Amerika stvarno postoji, zna to, nije u pitanju nauna fantastika. Greg je bio tamo.
Iao je u Finiks na Vorldkon. Upoznao je Harlana Elisona!"
ta je to Vorldkon?"
Svetska konferencija naune fantastike. Traje pet dana i tada se ljudi okupe i


razgovaraju o naunoj fantastici. Prole godine je bila u Brajtonu, pa sam i ja iao. Bilo je
super. Bilo je vie nego super. Ne moe da zamisli."
Pomislila sam kako mogu da zamislim.
Kao italaki klub, samo vee?"
Geometrijski uvean. Bio je Robert Silverberg. Priao sam s njim! I Vonda Makintajer!"
Jedva da sam mogla da poverujem kako sedim u istoj prostoriji s nekim ko je priao s
Robertom Silverbergom.
Gde se odrava ove godine?"
U Bostonu. Obino je u Americi. Bog sveti zna kada emo je ponovo imati u Britaniji.
Ali postoje britanske konferencije. Ima jedna za Uskrs u Glazgovu. Naravno, ne dolaze ba
svi pisci iz Amerike. Ali nisu u pitanju samo pisci. Dobri su i oboavatelji. Ne bi mogla da
poveruje kakve sam sve razgovore vodio u Brajtonu.
Hoe li da ide u Glazgov?
Ve tedim za to. U Brajton sam iao motorom i spavao sam u atoru, ali u Glazgovu
za Uskrs e mi trebati novca barem za pola hotelske sobe, a i bilo bi lepe da se ide vozom.
Izgledao je spremno i ivahno.
Soba u hotelu. Karta za voz. A koliko kota ulaznica?"
Oni to zovu 'lanarina, ispravio me je. Ja sam ve platio. Pet funti.
Pitam se da li bi Danijel sve to platio. Pitam se da li bi me pustio da idem. Pitam se da
li bih mogla i njega da ubedim da ide. Njemu bi se tamo mnogo svidelo.
Ko je Danijel? , pitao me je, okrenuvi se od mene jo na stolici. Tvoj deko ?
Moj otac, rekla sam. On ita naunu fantastiku. U nedelju se upoznao s Gregom,
Danin i Pitom, pa smo svi zajedno sve vreme priali o knjigama. Svidela bi mu se ta
konferencija, sigurna sam u to. Mnogo sam manje bila sigurna da bi ga sestre pustile da ide.
To uopte nije neto to bi one elele, da radi neto to on hoe daleko od njih. Verovatno se
ne bi sloile ni ja da idem, ne ukoliko ele da budem Mica Bratanica. Morau da pronaem
neki nain da ih zaobiem.
Ba si prava srenica, rekao je Vim, na moje iznenaenje.
Srenica? Zato? mirkala sam. Nemam obiaj da mislim za sebe da sam srenica,
ak ni kada mi noga nije uvezana u udlagu.
Zato to ima bogatog oca koji ita naunu fantastiku. Moj otac misli da je to
detinjasto. Nije mu smetalo kada sam imao dvanaest godina, ali on smatra da je itanje
uopte za sekaperse, a da je itanje knjiga za decu nezrelo. Urla na mene kad god me uhvati
da neto itam. Moja majka ponekad ita lepe ljubavne romane, kako ih ona zove, Ketrin
Kukson i tako to, ali samo kad on nije kod kue. Ona uopte ne razume. U naoj kui nema
knjiga. Sve bih dao za roditelje koji itaju knjige.
Ja sam Danijela upoznala tek letos, rekoh mu. Moji roditelji su razvedeni, a mene su
uglavnom odgajali baba i deda. Nisu imali novca, ali jesu itali, i podsticali su nas da itamo.
A ni Danijel nije ba bogat. Njegove sestre su bogate i one mu daju novac, ali dre ga na
kratkom povocu. One plaaju da idem u Arlingharst, rekla bih, samo da bi mogle da me se
otarase. Ne znam da li bi mu dale dovoljno novca da ide u Glazgov, poto one ne bi elele da
on ide. Mene moda puste.
Gde ti je mama?" Bilo je to pitanje koje se prirodno namee, ali on ga je postavio
preterano nehajno, pa je izgledalo kao da je vebao.
Ona je u junom Velsu. Ona je,.., oklevala sam, zato to nisam elela da kaem ni to
da je ona vetica, a ni to da je luda, iako je i jedno i drugo istina. Ne postoji nijedna re koja
znai i jedno i drugo, a trebalo bi da postoji. Ona je psihiki bolesna."
Devojicama u koli si rekla da je ona vetica", ree Vim, zbacivi kosu s lica zamahom
glave.
Otkud to zna?


Imam devojku koja radi u veernici i ona mi je to rekla.
Tronula me je vest da je zauzet. On je dve godine stariji od mene, nema anse da mu se
ja sviam, jasno mi je to, ak ni pored toga to je doao da me poseti i to izgleda kao da mi
posveuje mnogo panje. Odmah sam znala da je njegova devojka ona koju sam videla na
kraju polugodita kako, izmodena, ubacuje koulje u mainu za ve. Na neki nain, prijalo
mi je to se raspitivao za mene kod nje.
Neka me i mrze, samo dok me se plae, citirala sam. To kae Tiberije..."
itao sam Ja, Klaudije, ree. Rekla si devojicama da ti je majka vetica da bi te se
plaile?"
Stalno su me maltretirale, objasnila sam mu. Sve se one meusobno poznaju, a ja
nisam nikoga poznavala, a i ne priam kao one, pa mi se uinilo da je to dobra strategija.
Uglavnom je i delovalo, mada sam bila pomalo usamljena."
Znai, nije vetica?" Zvuao je neobino razoarano.
Pa... u stvari, i jeste. Luda vetica. Zla vetica kao u bajkama." Nisam elela da priam
o njoj, nisam elela da mu kaem kakva je ona. Ionako nije lako nju opisati.
Povio se unapred i pogledao me u oi. Oi su mu veoma plave, skoro pa plave kao
nebo.
Ume li da ita misli?
ta?" Bila sam zateena.
Zna ono, kao u Umiranju iznutra. Ostao je tu gde je i bio, tek desetak centimetara od
mene, i prodorno me je gledao u oi. Sto se tie ponestajanja daha, neverovatno je da se
nisam uguila, i pored toga to sam znala da ima devojku.
Ne umem! Ne verujem da bilo ko to moe, rekla sam udnim, piskavim glasom.
Samo sam se pitao. Zvuao je oprezno i nesigurno, kao da ali to je pitao. Nije se
odmakao. To je zbog toga to sam imao utisak da zna sve to ja mislim kad sam te prvi put
video. I kad sam uo da si priala da ti je majka vetica, pomislio sam... zna, ono kad ita
toliko naune fantastike da vie i ne zna ta je tano mogue a ta ne? Kad postane
spreman da poveruje u hipoteze za koje zna da su glupave, ali.. Nije zavrio reenicu.
Kad sam ga prvi put videla, seam se jedino da sam mislila kako je prelep. Ukoliko
misli da je to bila nekakva mistika komunikacija, uopte nije u pravu. Zazvonilo je zvono za
kraj posete.
Ona jeste vetica", rekla sam brzo kad je krenuo da ustane. ,,I magija postoji."
Povio se unapred prema meni, urno.
Pokai mi."
Nije kao u knjigama", rekla sam, ne mnogo glasnije od apata, iako nije bilo mnogo
anse da e nas neko uti, s obzirom na larmu koju su podizali posetioci pri polasku.
Svejedno mi pokai."
Nema ta da se vidi. A i zaklela sam se da neu to da radim izuzev da bih spreila
zlo!" Jo dok sam to izgovarala, ula sam koliko jadno zvui taj izgovor. Izraz lica mu
postade zatvoren i on se uspravi. Moda ipak mogu neto da ti pokaem", rekla sam sa
oajnikom eljom da mi poveruje. Ne znam da li e moi da vidi. Morae da saeka da
izaem odavde.
Da me ne vue za nos?, rekao je glasom u kom se jasno ula sumnja.
Ne! Naravno da ne!
Dobro", rekao je, kruto. Hvala ti.
Hvala tebi to si doao i doneo knjige, rekla sam.
Posmatrala sam ga kako naputa odeljenje, a onda sam ostatak dana sve vreme jela
sladoled za astronaute (vrlo udno neto) i zapisivala svaku re razgovora, iako je pisanje
tako nezgodno, samo da ne zaboravim.
Ne moram da bacam ini. Ako poe sa mnom u Torbarev gaj, verovatno bih mogla da


mu pokaem nekog vilovnjaka. On veruje, on zaista veruje, ili barem u neto veruje. Ali da
stojimo u umi s vilovnjacima koje ja vidim a on ne vidi, ako do toga doe, to e biti vrlo
neprijatno, zato to e on onda pomisliti da sam luda, ili da ga laem, a i jedno i drugo bi bilo
ba grozno.
Uh, bre.


Nisam se ovako loe oseala ni odmah nakon to se dogodilo.
Ponovo su me snimali. Doktor Abdul je hteo da razgovara s Danijelom i delovao je
ljutito to njega nema, kao da gaja krijem u depu. Pustili su me da idem, naposletku, samo
to su insistirali da koristim metalni tap, umesto svog savreno dobrog vilinskog. Jedva sam
stigla do autobuske stanice, a onda od autobuske stanice do druge autobuske stanice. Dobro
je to postoje zidovi na koje moe da se sedne. Nikad mi nije bilo ovako loe. Mislim da su
mi pogorali stanje, da su me zauvek upropastili, pa su to hteli da kau Danijelu, a nisu hteli
meni.
Evo me opet u biblioteci. Gospoica Kerol smatra da bi trebalo da legnem. Dala mi je
bombonu i au vode, iako je jelo u biblioteci strogo zabranjeno.
Bol, bol, BOL.


U krevetu u ambulanti. Kad leim s jastucima i bez udlage, oseam se divno. Leanje
me i dalje ne boli mnogo. Ni kolska hrana mi se nikada nije ba dopadala. Naravno, jedina
dobra stvar u bolnici bile su posete. Ovde niko ne moe da mi doe u posetu osim Dirdri i
gospoice Kerol. Dobili bi nervni slom ako bi doli Danin ili Greg, a ako bi doao Vim,
verovatno bi me izbacili iz kole, mada nema anse da doe.
Nadoknaujem kolsko gradivo koje sam propustila, u stvari, sve sam ve prela osim
matia. Ionako nemam kefalo za mati, a nekako mi je teko da pratim brojeve pored sveg
ovog bola. Iz geografije radimo ledeno doba. Ve sam uila o tome, tako da mi nije problem.
U stvari mi je dosadno sve to, eto ta je, gleeri, cirkovi, terminalne morene, levkaste udoline.
Dirdri nikada ranije nije ula za sve to i priznala mi je da zbog toga ima komare. Bila sam
ba dobra i nisam joj ispriala priu o Klarkovom Zaboravljenom neprijatelju".
Neu moi sutra da idem u grad, ali ionako se nisam ni sa kim dogovorila da se vidim.
Gospoica Kerol e da mi vrati knjige u biblioteku i da uzme neke druge ako su stigle.
Moda e mi do utorka biti dobro. Ili barem dobro kao ranije.
elim da ponovo budem pokretna. Oseam se zarobljeno. Mrzim ovo.
Povratak noi je jedna preterano i neprimereno frojdovska knjiga. Mada ima nekih
dobrih delova.


Danijel mi je doao u posetu, to me je iznenadilo. Provirio je kroz vrata. Sta misli,
koga sam doveo?, upitao me je.
Nadala sam se da je doveo Sema, ali ispravno sam pogodila da su u pitanju njegove
sestre. Iznenadilo me je to je dola samo jedna.
Zdravo, tetka Antea, rekla sam i ona se trecnula. Naravno da sam tek nagaala, ali
taj pogodak se temeljio na iskustvu. Obino, kada je tu samo jedna od njih, onda je to Antea,


koja je najstarija.
Prosto nisam mogla da odolim, morala sam da posetim ovu staru kolu, rekla je.
udi me da su ostale tetke odolele, rekla sam u stilu Mice Bratanice, najvie to sam
mogla.
Nije bilo mesta u kolima, mila.
E sad, Danijelov auto, kao i veina drugih automobila na svetu, ako izuzmemo moda
malenog narandastog ,,fiu tete Tig, kojeg zovemo Rujna Gasi, cura u galopu Gasi zato to
joj registracija poinje s GCY prima etiri oveka, jedino to ume da bude malo pretrpano,
naroito ako je neko od njih visok. Tako da je to bio trenutak kada sam shvatila da su oni
doli po mene.
Vodimo te da se oporavi", rekao je Danijel.
inilo mi se da bi bilo bolje da je Danijel doao tokom radne nedelje i popriao s
doktorom Abdulom, ali izgleda da su razgovarali telefonom pitam se ko je koga zvao. U
svakom sluaju, izgleda da su u koli smatrali da e mi biti potrebno neko vreme pre nego
to budem mogla da pohaam asove i da e me bolje negovati kod kue. E pa, to moda
jeste tako kod ljudi koji imaju kuu. Upotrebila sam svaki mogui argument koji mi je pao na
pamet ne bih li ostala u koli, ukljuujui i neke koje je smislila Mica Bratanica lino, kao, na
primer, to da ne elim da propustim hokejaku utakmicu protiv Svete Felicite, ali nita od
toga nije pilo vodu.
Pomogli su mi da odem do kola. Pomo te vrste je u stvari smetnja. Kada vidite nekoga
ko hoda pomou tapa, taj tap i njegova ruka zapravo predstavljaju nogu. Ako uhvatite ili
podignete tu ruku ili tap, ili im uradite bilo ta bez pitanja, to je skoro isto kao da ste nekog
zdravog oveka uhvatili za nogu dok hoda. Volela bih kada bi vei broj ljudi to shvatio.
Dosta devojaka me je videlo kako odlazim, a zna i bolniarka, naravno, tako da verujem da
e neko rei gospoici Kerol, a da e se ona setiti da kae Gregu, koji e preneti ostalima.
Kaem ostali", a mislim na Danin i sve druge, pa i na Vima. Ali moram da priznam da
ponajpre mislim na Vima. Mislim da sam se malo zaljubila u njega. A i u koli sam
zaboravila, guska, one njegove romane od elazni ja, poto sam ih tedela, tako da sad ne
mogu ni da ih itam.


Duva olujni vetar i izgleda kao da bi mogao da srui Old hol. Damara o prozore, unja
se kroz pukotine i zvidi kroz odake. Dok leim ovde, ujem kako itava kua peva s njim,
kao da sam na brodu na otvorenom moru.
Imam dosta knjiga, a Danijel dolazi s vremena na vreme da me pita treba li mi jo.
Imam jastuke i nisam nakaena na trakciju. Mogu da odskakuem do kupatila. Imam karafu
s vodom, pravu karafu s kristalnim zapuaem. Donose mi da jedem, a hrana nije gora nego
u koli. (Ako ima neke magije u toj hrani, to je, kao i uvek, magija Old hola bez ikakvih
drugih primesa, samo nju oseam.) Imam radio na kome idu vesti i ,,Arerovi i Sta znamo
o batovanstvu i, na moje iznenaenje i oduevljenje, Autostoperski vodi kroz galaksiju'.
Fenomenalan je kao radio-drama. Pretpostavljam da bih mogla da promenim program na
radiju s Radija 4, koji edo i dalje zove Vesti iz zemlje", na Radio 1, koji su ljudi ranije zvali
Zabavni program. Jedino to bih time postigla jeste da iznerviram tetke, poto na Radiju 4
moda bude jo tih neoekivanih bisera kao to je bio Vodi, dok je na Prvom programu
samo pop muzika. Ionako uglavnom itam.
Koliko u dugo biti zaglavljena ovde?
Odskakutala sam niza stepenice na veeru koju, u drugim situacijama, kada je
formalno servirana, zovu i veernji obed. Bile su to makarone sa sirom, prekuvane i skoro


nejestive. Svi su sedeli i jeli ih, davali maloumne komentare, klimali glavom i smekali se. Ja
sam glumila Micu Bratanicu. U stvari, eznem da razgovaram s Danijelom o tome da li
mogu u Glazgov za Uskrs, ali hou da priam s njim kada ne bude postojala mogunost da
e one uti.
Posle veere sam pitala da li bih mogla da pozovem tetu Tig. Nisu mogle ba da me
odbiju, s obzirom na to da je Danijel tu sedeo, tako da sam je pozvala. Bila je uasnuta kada
je ula za bolnicu i zbog toga to nije znala, a rekla je da ne veruje da mi se od toga stanje
pogoralo. Ona uvek pokuava sve da gleda s vedrije strane i uvek pronae neto pozitivno,
to je ponekad ba lepo, i nema bolje osobe na svetu kada neto treba proslaviti, ali ovog
puta od te njene osobine nema vajde. Rekla je da e objasniti edu zato se nisam javljala i da
e ga pozdraviti u moje ime. Nadam se da ga to nee uznemiriti ali nee, verovatno e mu
rei da mi je bolje i da u uskoro ponovo trati. Volela bih da je tako. ak i kada me noga ne
boli aktivno, sada neprekidno oseam nekakvo iganje. Sigurna sam da mi je gore.
Telefon je u hodniku, na nekakvom stoiu uz koji stoji tapacirana klupa. Sedele sam na
tapaciranoj klupi dok sam razgovarala s tetom Tig. Kad sam spustila slualicu, zapitala sam
se koga bih jo mogla da pozovem, kad sam ve tu i niko mi ne smeta. Problem je u tome to
ne znam brojeve. Nema poente da u nedelju uvee pokuam da pozovem Grega u
biblioteku. Ne znam niiji kuni broj, pa ak ni Daninin. Pored telefona je bio telefonski
imenik, kuni, u koji se brojevi upisuju, a ne onaj debeli tampani a la ute strane.
Prelistala sam ga i nisam u njemu videla nikoga koga poznajem sve dok nisam stigla do
slova M, a tu se nalazio Sem, i adresa i broj telefona.
Njegova se gazdarica odmah javila i setila se ko sam ja.
Unuica, rekla je. Nisam ni mala, a i udno mi je kada pomislim da mi je Sem deda.
Ve imam eda, to mesto nije upranjeno. Ipak, dopada mi se Sem.
Zaas je doao do telefona.
Morvena?, rekao je. Da li je sve u redu?
Recimo da je sve u redu, samo to sam u Old holu i oporavljam se, pa sam pomislila
na tebe i poelela da popriam s tobom."
Od ega se oporavlja?", pitao je, tako da sam mu sve ispriala, ukljuujui i to da
mislim kako mi se stanje pogoralo. Moe biti, moe biti", rekao je. Ali ponekad izleenje
boli, jesi li pomislila na to?
Nita nee da mi kau", rekla sam. Doktor Abdul je hteo da razgovara s Danijelom,
meni nije nita rekao. Moda umirem, a niko mi nita ne govori."
Mislim da bi ti Danijel rekao", rekao je Sem, ali nije zvuao ubeeno.
Ako bi ga one pustile", rekla sam.
Sem je na trenutak zautao.
Moda u da doem da te posetim", rekao je. Imam ideju. Daj mi Danijela."
Onda sam morala da pozovem Danijela i da mu objasnim, a on me je poslao u krevet i
neko vreme razgovarao sa Semom. Onda se popeo da mi kae kako mi Sem dolazi sutra u
posetu, vozom, i da on ide po njega u rouzberi.
udno mi je kada pomislim da Sem bilo kuda ide, a jo udnije kada ga zamislim ovde,
ali on dolazi sutra! Danijel kae da je on veoma ostario i da retko ide bilo kud, tako da bi
trebalo da se osetim privilegovano, a tako se i oseam.


Sem mi je doneo buketi visibaba koje je ubrao u gazdariinom zadnjem dvoritu. Tek
su krenule", rekao je. Uprkos dugom putovanju vozom, a zatim kolima Danijel ga je ekao u
rouzberiju bile su u veoma dobrom stanju i imale su onaj karakteristian miris. Mor je


oboavala visibabe. One su joj bile omiljene. Zasadili smo ih na njenom grobu, pitam se da li
su ve izrasle. Jedna od tetaka je ove to sam dobila stavila u kristalnu vazicu koja se slae s
karafom i sada mi stoje na stoiu kraj uzglavlja.
Sem mi je doneo i Platona Zakone i Fedra, koju sam elela zato to nju itaju u
Dvokoliaru. Knjige nisu nove, oito je da ih poseduje ve neko vreme, ali mora da je
vekovima kopao po kui dok ih nije pronaao. Doneo mi je i jedno tanko ,,Pelikanovo
depno izdanje pod nazivom Grci, autora H. D. F. Kita, i rekao da u iz nje shvatiti kontekst.
Shvatiu kontekst i za Meri Reno i za Platona. Nadam se da je zanimljivo napisana. Jo
nisam poela da itam Cerilovu istoriju koju sam dobila kao nagradu.
Doneo je i upi u kome je bio melem s kamforom, koji ima vrlo udan miris. Ne znam
da li e ti pomoi, ali svejedno sam ga poneo, rekao je. Utrljala sam malo toga u nogu i
uopte mi nije pomoglo, jedino to mi je noga udno zamirisala, ali cenila sam to to se setio.
Ipak, ono to je Semu zaista palo na pamet bilo je da bi trebalo da idem na
akupunkturu. Ima u Semu neke magije, nije to prava magija, ali on je veoma postojan i svoj.
Bilo bi veoma teko za bilo kakvu aroliju da se probije kroz to i da mu bilo ta uradi. Bilo mi
je zanimljivo da ga posmatram s tetkama; savreno je utiv prema njima, ali se ophodi kao
da nisu zaista vane, a one ne znaju kako na to da reaguju. Nema na njemu pukotina kroz
koje bi mogle da prodru. Da su mi one predloile akupunkturu, koja podrazumeva zabijanje
igala u ljude, ja bih se opirala koliko god mogu. Poto je ispalo ovako, one su se veoma
protivile ovom predlogu.
To je budalasto kinesko sujeverje, nemogue da u to verujete", rekla je jedna.
Morvena se strano plai igle, ne da nam ni ui da joj probuimo", ubacila se druga.
Kakve bi koristi mogla da ima od toga?, zavrila je trea.
ak ni takve stvari Sema ne brinu.
Mislim da bi trebalo da probamo. Kako bi to moglo da kodi? Morvena je razumna
devojica, rekao bih.
Pronaao je jednog terapeuta u Srouzberiju i zapisao njegovu adresu. Hteo je da odmah
idemo tamo, ali sestre su uspele da ubede Danijela da prvo pozove i zakae. Zakazao je za
sutra ujutru.
Sem je popodne proveo razgovarajui sa mnom u mojoj sobi. On je star i imao je udan
ivot zamislite da saznate da vam je itava porodica ubijena. Bilo bi to kao kad bih saznala
da je Vels upravo potonuo u okeanu, a da sam ja jedina preostala. E da, roaka Arvel je u
Notingamu, ali samo nas dve od svih ljudi uz koje sam odrastala. Semu je ba tako bilo.
Kada se vratio iz rata, nikoga nije bilo i u njegovoj kui su iveli neznanci, a susedi su se
pretvarali da ga ne poznaju. Na susetkinom stolu je video hlebarnik koji je pripadao njegovoj
majci, ali ona nije ak ni to htela da mu vrati.
Ali oni tebi nita ne znae, rekao je.
Nije tako.
Oni su za tebe neznanci. ak sam i ja neznanac. Ali lanovi moje porodice su bili tvoji
roaci. Stalno govore, razliite vlade godinama govore da e dati nekakvu nadoknadu. Ali
kako neko moe da mi da nadoknadu za moju porodicu? Kako tebi mogu da vrate tvoju
rodbinu koju nikada nisi upoznala, i roake koji nikada nisu roeni, one koji bi sada bili
tvojih godina?
Tada sam osetila ta to znai. Mogla sam da napiem pesmu o tome. Hitleru, vrati mi
moju rodbinu!
Mislim da je Semu malo ao to nisam Jevrejka, to njegovi potomci nee biti Jevreji. Ali
nije to rekao, i uopte mi zbog toga nije prebacivao. Rekao mi je da nije ostao u Poljskoj zato
to je svuda oseao prisustvo mrtvih, kao da vrebaju iza svakog ugla. To razumem. Zamalo
sam mu u tom trenutku ispriala za magiju, za ono to sam uradila da bih dobila kara, za
Mor, koja luta po svetu s vilama. Moda bih mu i ispriala da je bilo vremena. Ali Danijel je


uao i rekao da treba da krenu da uhvate voz, tako da sam se pozdravila s njim.
Sem me je poljubio, pa mi je na glavu spustio ruku i blagoslovio me na hebrejskom.
Nije me pitao da li sme, ali meni nije smetalo. Naposletku me je pogledao, nasmeio mi se
onim svojim zboranim starim osmehom i rekao: Bie ti dobro. Kao da moe da zna.
Oseam miris visibaba. Tako mi je drago to je dolazio.


Sem je bio u pravu za akupunkturu.
To je, u stvari, magija. Sve to. Oni to zovu ,,i, ali ak se i ne pretvaraju da nije magija.
ovek koji se time bavi Englez je, to me je iznenadilo nakon svih pria o prepredenim
istonjacima kojima su tetke pokuale da mi uteraju strah. Obuku je proao u Beri Sent
Edmundsu, u Fenlandu, blizu Kembrida, a obuavali su ga ljudi koji su uili akupunkturu
u Hongkongu. Imao je uramljene diplome, kao da je doktor. Na plafonu je bila mapa
akupunkturnih taaka na ljudskom telu. Dosta sam gledala u nju, jer sam uglavnom leala
nepomino na stolu dok su se u mene zarivale dinovske igle.
Uopte ne boli. Ne osea ih, iako su veoma dugake i zaista ih zabadaju u tebe. Ono
to jesam osetila, ba kada je poslednja igla ulazila u mene, jeste prestanak bola, kao da je
neko iskljuio prekida. Kad bih ja znala kako se to radi! Prvo je malo promaio jednom
iglom koju mi je zabio u noni lanak, i to sam osetila, nije bio pravi bol, ve kao ubod aoke.
Nita nisam rekla, ali on je iglu odmah pomerio deli centimetra u stranu i vie je nisam
oseala. Sasvim je jasno da je u pitanju telesna magija.
ak i da je samo iskljuio bol na onih sat vremena koliko sam bila tamo, i to bi vredelo
trideset funti, meni makar bi. Ali nije bilo tako. Nisam sad nekim udom izleena, ali ja sam
doskakutala uza stepenice koje su vodile do njegove ordinacije, a sila sam niz njih
normalnim hodom, nita tee nego pre nego to su me rastezali na trakciji. On hoe da
dolazim jednom nedeljno est narednih nedelja. Rekao je da je danas uradio samo ono to je
mogao povodom bola, ali, ako budem redovno dolazila, moda e moi da vidi ta nije u
redu, pa da mi oko toga pomogne. Divio se mom tapu koristila sam onaj vilinski, poto mi
daje vie snage nego metalni, a i manje je ruan.
Vozi me nazad u kolu, rekla sam Danijelu dok smo ili ka kolima. Bledo zimsko
sunce je sijalo, a zlatasto-ruiaste zgrade Srouzberija kupale su se u njemu. Ako bismo
odmah krenuli, stigla bih u kolu do zavretka vremena za domai, taman da krenem u
italaki klub.
Tek kada budemo videli kako e ti biti sutra, rekao je. A ta kae da pojedemo
neto u kineskom restoranu, poto ti kineska medicina ve tako prija?
I tako smo otili u restoran koji se zove Crveni lotos i tamo pojeli svinjska rebarca i
tost sa kampima i preni pirina s piletinom i au mejn i govedinu u sosu od ostriga. Sve je
to bilo prste da polie, najbolja hrana koju sam jela poslednjih godina, moda ikada. Jela
sam dok nisam bila sita da bih pukla. Dok smo ruali, priala sam Danijelu o konvenciji u
Glazgovu, za Albakon, uskrnju konvenciju, i ta mi je Vim ispriao o svetskoj konvenciji u
Brajtonu i kako je upoznao Roberta Silverberga i pet dana samo priao o knjigama. Rekao mi
je da ne veruje da e ga sestre pustiti da ode za Uskrs, ali pristao je da ja idem, i rekao je da
e mi on platiti!
Nekako bih volela da Danijela spasem od njegovih sestara. Dobar je prema meni, i
pretpostavljam da je to njegova oinska dunost, ali zato bi on oseao bilo ta slino? Volela
bih da ga spasem, ali ne verujem da mogu, a mislim da bih izazvala rat s njima ako bih
pokuala, a dok misle da neu da se meam, moda me ostave na miru. Mogla bih da se
upetljam ako bih pokuala da spasavam Danijela. U ovoj situaciji sam sama sebi najvanija,


tako mora da bude. One nee pristati da on ide u Glazgov. Dobro je to su pristale na
akupunkturu i na ruak u kineskom restoranu, a ni toga verovatno ne bi bilo da se nije
pojavio dragi stari Sem.
Uz raun su nam doneli i po kolai sudbine. U mom je pisalo Nije sve jo izgubljeno",
to me je vrlo razveselilo. To je kao onaj stih iz Enejide: Et haec olim meminisse iuvabit
Moda ete se kadgod i ovoga sjeati rado
5
. Prvo pomisli: kakav uas, a onda shvati da
je to istina, i da tu nema nita loe. U Danijelovom je samo pisalo Vi volite kinesku hranu",
to je neosporno. Ne bi bilo lepo da je dobio ceduljicu na kojoj pie Vi ste uasan otac".
U kolima, dok sam vezivala pojas, Danijel me je ozbiljno pogledao.
I dalje se osea bolje od akupunkture?"
,,Da, rekla sam.
Trebalo bi da dolazi jednom nedeljno sledeih est nedelja, kao to je rekao."
Dobro." Prestala sam da petljam s pojasom. Danijel je bacio opuak kroz prozor.
Neu moi da dolazim u kolu da te uzmem, da te dovezeni ovamo i vratim, bar ne
svake nedelje. Moda ponekad."
Odmah sam shvatila da ga one ne bi pustile. Ubacio je menja u brzinu i izvezao kola s
parkinga, a ja za sve to vreme nisam rekla ni reci, poto nisam znala ta bih rekla.
Ima voz", rekao je malo kasnije.
Voz?" Sigurno sam zvuala sumnjiavo. Nema ni eleznike stanice. Moda ima
autobus."
eleznika stanica je u Gobovenu. Kada su moje sestre ile u Arlingharst, one su
putovale do tamo, a tamo bi ih pokupili iz kole. Tada su svi putovali vozom."
Siguran si da jo postoji?" Ali te stanice nije bilo na dugom spisku onih Sporih
vozova" iz pesme Flandersa i Svona, koje je ukinuo Biing, tako da verovatno postoji.
To je na putu za severni Vels, ka Velpulu, Barmautu i Dolgeleju", rekao je. Od svih
tih mesta, jedino sam ula za Dolgelej, jer su tamo baka i edo jednom ili da posete
nekadanjeg vikara koji se tamo preselio, pre nego to sam se rodila. Severni Vels je kao
druga drava. Tamo ak ne moete ni da stignete direktno iz junog Velsa, morate da idete
preko Engleske, tako je barem ako elite da idete vozom, ili dobrim putevima.
Pretpostavljam da postoje drumovi koji vode preko planina. Nikada nisam bila tamo, mada
bih volela.
,,Dobro, rekla sam. To znai da odem autobusom do grada, pa drugim autobusom do
Gobovena, pa onda na voz.
Moi u neki put da doem po tebe, rekao je i zapalio jo jednu cigaretu. Koji ti dan
najvie odgovara?"
Razmislila sam o tome. Definitivno ne utorak, zato to moda ne bih stigla da se vratim
na vreme za italaki klub.
etvrtkom", rekla sam. Zato to etvrtkom po podne imam samo veronauku, a onda
dvoas iz matia."
Na osnovu tvojih ocena bi se reklo da je matematika poslednja stvar koju bi trebalo da
proputa", rekao je Danijel, ali sa smehom u glasu.
Stvarno nije ni vano da li idem na as ili ne idem, prosto mi ne ulazi u glavu. Ono to
znam iz matematike znam s fizike i s hemije. Matematiku mogu da predaju i na kineskom.
Nita ja tu ne razumem. Mislim da mi nedostaje taj deo mozga. A ako je pitam da mi ponovo
objasni, nije mi nita jasnije."
Moda bi trebalo da uzme neki privatni as", predloio je Danijel.
To bi bilo bacanje para. Jednostavno ne znam matematiku. Kao kad bi konja uio da
peva."

5
Vergilije, Enejida, Prvo pevanje, stih 203, prevod Toma Maretia. (Prim. prev.)


Zna tu priu?", pitao je i okrenuo glavu ka meni, pa mi je sluajno dunuo dim u lice,
bljak.
Nemoj da me ubije, daj mi godinu dana i ja u tvog konja nauiti da peva. Svata
moe da se dogodi za godinu dana, kralj moe da umre, ja mogu da umrem, a moda i konj
naui da peva", ispriala sam ukratko. To je pria iz Leptirie u bojem oku, zato mu je verovat-
no i pala na pamet.
To je pria o odugovlaenju", rekao je Danijel, kao da je najvei svetski strunjak za
odugovlaenje.
To je pria o nadi", odgovorila sam. Ne znamo ta se dogodilo na kraju godine."
Da je konj nauio da peva, saznali bismo.
Moda je to zaetak legende o ketitaurima. Moda je konj otiao u Narniju i poveo
oveka sa sobom. Moda je bio predak Kaligulinog konja Incitata, koji je postao senator.
Moda je postojalo itavo pleme konja koji pevaju i Incitat se borio za njihovu jednakost,
samo to je sve krenulo naopako."
Danijel me je vrlo udno pogledao, a ja sam poelela da sam tu priu ostavila za
nekoga ko bi je razumeo.
Znai, etvrtkom", rekao je. Zvau ih da se dogovorim kad stignemo kui."
Da je u pitanju pria o odugovlaenju, imala bi na kraju jaku poruku i ovek bi umro na
kraju godine. Volim da zamiljam kako su preiveli.

Kad godina proe, padoe vrata talska,
Pa ovek i konj ko jedan kroz njih u let
Vinue se van granice noi, topotom kopita noeni,
Sto melodija i takt behu za njihov duet.


Sneg je malo poprskao jutros, nije bilo dovoljno ni da hobit skvasi stopala, i sve se
istopilo pre doruka.
Vratila sam se u kolu i ovde je bunije nego ikad, toliko je buke da sve odjekuje.
Ispostavilo se da je Gospodar snova roman nastao na osnovu prie Onaj koji oblikuje", a
ona je varijacija na temu Branerovog Telepate, ili je moda obrnuto. Ne znam ta je prvo
napisano, ali ja sam prvo itala Branera. Sama ideja upravljanja snovima je uvrnuta. Gospodar
snova je dobra knjiga, ali vrlo uznemirujua. Ne biste pogodili da gaje napisala ista osoba kao
i knjige o Amberu, koje su tako zabavne.
ini mi se da su ljudi mnogo prijatniji prema meni nego ranije. eron mi je rekla
zdravo" i poelela mi dobrodolicu kada sam otila na engleski posle ruka. Danijel je
insistirao da vidi kako u se oseati kada se probudim, pa me nije odvezao sve do pola jutra.
I dalje sam isto. Od hladnoe mi se noga ponaa kao zarali vetrokaz, ali to je toliko bolje
nego to je bilo pre akupunkture da skoro da me nije briga.
Nisam oprostila eron to mi je okrenula lea. Biu utiva i fina, ali neu da se trudim
da je ne zovem Sere kad je svi tako zovu. Dirdri, s druge strane, koja je ostala uz mene, ima
moju venu odanost i re Drndara" nikada neu prevaliti preko usta. aavo s obzirom na
to da epam vie nego ikada, danas me svi zovu Komunjara. Moda sam stekla neko novo
potovanje zato sto sam bila u bolnici. Ipak, niko nije poeo da cmizdri kad me je video,
bogu hvala.
Stvarno mi je drago to sam ponovo videla gospoicu Kerol. Ona mi ne smeta dok
itam, ili piem ovaj dnevnik, ali uvek ima pokoju lepu re za mene kada proem pored
njenog stola. Skoro da sam bila oguglala na ovu biblioteku, na sve to drvo i divne police s


knjigama, ali sad, kad sam je videla, ponovo mi je sinulo koliko je super. Volela bih da u
svojoj kui imam ovakvu sobu, kada budem imala kuu jednog dana, kad porastem.
Ostrvo mrtvih je vrlo neobino. Svia mi se ideja o stvaranju svetova, i vanzemaljski
bogovi, i vanzemaljci, i itav koncept. Samo nisam sigurna da mi se pria dopada.


Veeras idemo da gledamo Buru u Pozoritu ,,Kluid u Mouldu. Izgleda da niko osim
mene nije ni najmanje uzbuen zbog toga, tako da se i ja pretvaram da me nije briga. Dirdri
kae da mrzi ekspira. Gledala je Zimsku bajku i Riarda II i obe predstave su joj bile grozne.
Zbog toga mislim da je ansambl grozan, jer mislim da bar Riard II mora da bude odlian
kad se gleda u pozoritu. Sedimo, priajmo alosne prie o smrti kraljeva.
6

Izgleda da novopeena ljubaznost i dalje traje. Jesu li ranije mislile da se foliram za
nogu? Ili se dogodilo neto drugo? Na to reagujem nehajno, kao da je to normalna stvar, ali
uvek sam uzdrana prema njima jer, ako im ita otkrijem, mogle bi to da okrenu protiv mene
i da me povrede.
itam Gospodara prstenova. Iznenada sam poelela. Skoro da je znam napamet, ali i dalje
mogu u njoj da se izgubim. Ne znam nijednu drugu knjigu koja toliko podsea na putovanje.
Dok je sputam da bih ovo napisala, oseam se kao da i ja ekam s Pipinom da ujem odjek
onog kamena u zdencu.


Prva stvar koja nije valjala kod Putujue ekspirove trupe i njihove postavke Bure
bilo je to to su ulogu Prospera dodelili eni. Bila je vrlo dobra, ali komad prosto ne
funkonie kada je u pitanju majka. itava stvar se zasniva na suprotnosti mukog i
enskog: Prospero i Sikoraks, Kaliban i Arijel, Kaliban i Miranda, Ferdinand i Miranda. Iako
je valjda to to su postavili sve na taj nain uinilo da sukob izmeu Prospera i Antonija
postane muko-enski. A recimo da sve to nije funkcionisalo u odnosu izmeu Prospera i
Mirande. Po mom miljenju, to nije dobro funkcionisalo kao odnos majke i erke, to jest, ako
je tako, onda Prospero nije vie simpatian. Ja njega vidim kao oveka koji je distanciran, i
nije mu teko da se bake malim detetom, ali takva ena deluje isuvie neprirodno da bi bila
simpatina. Sto ne znai da ja mislim kako je odgajanje dece enski posao, ali kako je to
zanimljivo to neto to se za mukarca tumai kao da je dao sve od sebe za enu izgleda kao
zanemarivanje deteta.
Iako je Prospero bio nemaran kako god okrene. Mora da je bio najgori vojvoda od
Milana na svetu, i ponovo bi bio lo. Ja svakako mogu da se saivim s nekim ko sve vreme
provodi u biblioteci i ita svoju knjigu umesto da se trudi i radi ono to bi trebalo da radi. Ali
nema apsolutno nikakvih naznaka da ponovo nee uraditi potpuno istu stvar kad se bude
vratio. U stvari, bie jo gori poto e hteti da proita sve to su njegovi omiljeni pisci
napisali dok je on bio zatoen na ostrvu. Antonio je verovatno bio mnogo bolji vojvoda.
Naravno da je bio spletkaro i gad, ali sigurno se trudio da svi budu zadovoljni jer je to u
njegovom interesu. Ljudi su verovatno bili uasnuti kada se Prospero vratio, bez obzira na to
to je knjige bacio u more.
Veoma mali deo ovoga e ui u formalni esej koji treba da napiem o odgledanoj
predstavi. Ali ono to svakako nee ui jeste moj pogled na vilovnjake, a mislim da su bili
fantastini i iznenaujue ivotni.

6
Prevod ivojina Simia i Sime Pandurovia. (Prim. prev.)


Arijel nije priala, ve je sve svoje stihove pevala. Nosila je neto belo, moda je to bio
triko, a skroz preko toga velove koji su titrali oko nje kada se kretala ili gestikulirala. Glava
joj je bila obrijana i takoe prekrivena velom. Kada se na kraju oslobodila, svi velovi su spali
i prvi put smo joj ugledali lice, a izraz na njemu bio je krajnje uverljiva vilinska grimasa.
Pitam se da li glumica zna neke vile. Pevanje je bilo dobar nain da se prenese koliko je
neobina njihova komunikacija, bravo, Sekspiru, bravo, putujua trupo. Sekspir mora da je
poznavao vilin-narod, verovatno veoma dobro. Prosto je uradio ono to i sama radim i
preveo stvari koje govore u ono to ele da kau.
A Kaliban, ta je Kaliban, dakle? Ja tumaim kao da je on vilovnjak, sav u krljuti i
irevima i uvrnut. Ali zamislila sam se kad sam ga videla. Njegova majka, Sikoraks, bila je
vetica. Ne znamo ko mu je otac. Sikoraks uopte ne vidimo. Da li je Prospero njegov otac?
Da li je on Mirandin polubrat? Ili je bio tu kada su oni doli, kao to kae, i poeleo im
dobrodolicu, a onda postao sluga? On hoe da siluje Mirandu (Inae bi ovo ostrvo bilo
puno Kalibana
7
), ali to ne znai nuno da je on ljudsko bie, niti da je to njegova majka.
Mogao bi biti ovek, ili poluovek, jer se moe pipnuti i udariti, za razliku od vilovnjaka.
Bilo je mnogo udaranja i puzanja sino. Za ovog konkretnog Kalibana, za (imam program)
Kalibana Pitera Luisa, mislim da je izmeu svetova. On ne zna kom svetu pripada.
ekspir je sigurno poznavao neke vilovnjake. Znam da sam isto to rekla i zaTolkina, i
zaista i dalje mislim da ih je i Tolkin poznavao. Mislim da ima dosta ljudi koji ih poznaju.
Ono to oboavam kod ekspira jeste jezik. Dok sam se autobusom vraala u kolu, bila
sam prilino opijena tim jezikom, i morala sam da zamolim Dirdri da mi ponavlja sve to je
govorila zato to je prvi put ne bih ula. Ne razumem ta je htela da kae. Razgovarale smo o
tome kakav e biti brani ivot Mirande i Ferdinanda i kako e se ona snai u Italiji nakon to
je ivela na ostrvu. Da li e joj i tada ona izgledati kao vrli novi svet? Dirdri misli da hoe sve
dok bude bila zaljubljena. Ipak, moete li da zamislite da se suoite sa itavim svetom, nakon
to ste poznavali samo tri osobe, od kojih dve nisu ba ljudska bia, a trea je distancirani
Prospero? Zamislite da treba da izaete na kraj s modom i slugama i udvaraima. Dirdri
smatra da je Prospero vrlo surov jer je nije nauio. Ali moda bi bilo okrutnije da ju je
poduio magiji.
Prospero lomi svoj tap i baca knjige u more zato to magiju ne moete poneti sa sobom
kui. Da li bi postao kao Sarurnan da je poneo magiju sa sobom? Da li je mo ta koja kvari
ljude? Da li je uvek tako? Bilo bi lepo kada bih poznavala neke ljude koji nisu zli, a koriste
magiju. Dodue, tu je Glorfindel, ali nisam sigurna da se vilovnjaci raunaju. Vilovnjaci su
drugaiji. Zanimljivo je i uporediti Prospera s Faustom.
Pismo od Danijela u kome kae da je akupunktura zakazana za etvrtak i plaena, kae
da e pisati u kolu i traiti da me puste da idem, a uz to alje i deset funti za karte i rukove.
Kad ih rasitnim, imam pola da stavim u svoj fond za sluaj nude/bekstva.
Stigla sam do biblioteke, ali Grega nije bilo tamo. Nije njegova radna subota. Odnela
sam tamo ogromnu gomilu knjiga i pokupila ono to me je ekalo. Bilo mi je ao to se nisam
dogovorila s nekim da se vidimo, ali naravno da nisam poto nisam bila tu u utorak. Nadala
sam se da u videti Grega i pitati ga koja je tema za ovonedeljni sastanak.
Odetala sam do knjiare, gde nije bilo ni traga ni glasa od bilo koga. Nisam kupila
nijednu knjigu. Kia je sipila kao da nikad nee prestati. Sedela sam u kafeu, jela rolnicu s
medom i itala, a povremeno bih podigla pogled i gledala kiu kako pada. Uvek kau: lepo
vreme ?,a patke, ali plovke na jezeru nisu delovale nita veselije nego bilo ko drugi. Mada su
mujaci poeli da dobijaju svoje prolene boje. Moda je ovo prolena kia. U Mrtvim
Movarama bi bili sreni to pada, pomislila sam. Kupila sam nekoliko kolaa za sebe i
Dirdri stvarno nema svrhe bacati pare na eron, i pored toga to je ponovo poela da

7
Prevod ivojina Simia i Sime Pandurovia. (Prim. prev.)


razgovara sa mnom.
Prodavnica polovnjaka je radila, pa sam pogledala ta imaju od knjiga. Nisam videla
nita primamljivo osim presavijene tekstilne (mislim da je od platna) mape Evrope, sa
ogromnom Nemakom i bez Cchoslovake. Mislim da je sigurno napravljena za vreme rata,
ili neposredno pre rata. Neko je po njoj povukao jednu liniju roze flomasterom, ali osim toga
je u veoma dobrom stanju. Drave su obojene nekakvim pastelnim nijansama, a ne
prodornim bojama kao to bi bile u dananje vreme. Nisam mogla da joj odolim, s obzirom
na to da je kotala samo pet penija. Ne znam ta u s njom da radim. Ali mape su super.
Polako sam se vratila u grad, pogledala sam ta ima u ,,Smitsu, to je obino potpuno
gubljenje vremena, ali danas sam, kao nagradu za trud, dobila jedan primerak
Naunofantastinog magazina Isaka Asimova. Pitam se odakle im to. Nadam se da e poeti
redovno da ga nabavljaju. Kupila sam to i pakovanje karamela, koje bih rado podelila s
Frodom i Semom kad bih mogla, ali ne mogu. Kupila sam i razglednicu za eda, neku s
morem i zamkom od peska, koja me je podsetila na letovanje, a i njega e.
Dil je stajala na autobuskoj stanici.
Nema ti deka danas?, rekla je. Pogledala sam je pravo u oi.
To se tebe ne tie, ali Hju mi je samo drug, a ne deko. Ide sa mnom u italaki klub.
Oh, izvini, rekla je. Bila sam zauena to mi je poverovala. Dobro je da me nije
videla s Vimom, poto ne bih uspela to da poreknem tako uverljivo, iako bi isto tako bilo
istina.


Ako hoete da postanete popularni u ovoj koli, idite u bolnicu, pa onda izaite. Ili
moda neko treba da kae da ste hrabri znam da je Dirdri to priala. Moda mi ranije nisu
ba verovali da neto zaista nije u redu s mojom nogom? Ili im je moda ao? Nadam se da
nije to. To mrzim. Ali, u svakom sluaju, danas sedam kolaa, ukljuujui i onaj moj s
medom. Dve krofne s glazurom, dve rolnice s ribizlom, korpica s prelivom i ekler. Nisam sve
mogla da pojedem, pa sam jednu rolnicu s ribizlom dala Dirdri. Nisam to niim izazvala, ne
samo da nisam koristila magiju nego ba nita nisam uinila. Vrlo udno. Pitala sam
gospoicu Kerol o emu se radi i ona mi je rekla da je verovatno samo to to sam bila u
bolnici i izala i nisam pravila dramu oko toga, a pominjali su me u molitvama i sad sam bila
tu i bila sam ljudima na pameti dok su kupovali kolae. Moe biti. Meni deluje vrlo udno.
Napisala sam Semu veselo pismo u kome sam mu rekla da je akupunktura bila
fenomenalna ideja. Nisam poela da itam knjige koje mi je dao, tako da ih nisam ni
pominjala. Pored toga sam pisala i Danijelu, uglavnom o tome kako sam gledala Buru, kao i
teti Tig, kojoj sam ispriala za akupunkturu i predstavu. edu sam poslala razglednicu.
Stigla sam do Bitke Pelenorskih polja, a moe biti da je to neto najbolje to je ikada
napisano.


Aujourdhui, rien.
To je Luj XVI napisao u svoj dnevnik na dan kad je pala Bastilja.
Pomogla sam gospoici Kerol da ispeatira i sloi neke nove knjige. Sve su izgledale
uasno, poto su bile iz anra adolescent s problemima droga, roditelji koji zlostavljaju,
momci koji teraju na seks, ili ivot u Irskoj. Mrzim takve knjige. Kao prvo, sve su one
nepodnoljivo depresivne, a i pored toga zna da e svi na kraju prevazii sve svoje
probleme i Odrasti i razumeti kako svet funkcionie. Skoro da moete da vidite naslov napisan


velikim slovima. Proitala sam pola tone viktorijanskih knjiga za decu, zato to su nam bile u
kui na sve strane, Elsi Dinsmor i Male ene i Erik, ili malo-pomalo i ta je Kejti uradila. Pisali su
ih razliiti pisci, ali za svaku od njih je zajedniko moralisanje. Isto tako, i u ovim knjigama o
adolescentskim problemima javlja se ista vrsta moralisanja, samo to nije ni onako
staromodno ni onako direktno kao u viktorijanskim romanima. Ako mi bude potrebna
knjiga o tome kako se prevazilazi neki problem, uvek u izabrati Polijanu, a ne neto od
Dudi Blum, jedino to uopte ne razumem zato bi neko itao i jedno i drugo kad na svetu
postoji toliko naune fantastike. ak i meu knjigama za decu, mnogo vie moete da
saznate o odrastanju i etikom ponaanju iz Svemirskih talaca ili Graanina galaksije.
Napisala sam sastav o Buri, a i vei deo sastava za Dirdri da moe da ga prepie tokom
vremena za domai. Da bi se razlikovali, njen sam napisala tako da uglavnom bude o
Mirandi, a svoj uglavnom o Prosperu. Ona e zauzvrat da mi uradi mati. Jednostavno ne
mogu da izaem na kraj s tim simultanim jednainama, naroito jer sam propustila neka
objanjenja.
Zavrila Gospodara i, kao i obino, ganuta sam jer sam stigla do kraja i nema vie.


Veeras italaki klub, ali ne znam koja je tema.


Tema je bila Tiptri! Tako mi je drago to sam unapred znala da je ensko, jer bi bio
straan ok da sam saznala kad su svi poeli da govore ,,ona. Nisam itala sve od Tiptrijeve,
samo dve zbirke, i sada vidim da u to morati da ispravim. I pored toga, nije mi manjkalo
stvari koje bih rekla, jer smo priali o Devojci koja je prikljuena" u beskonanost, ba je
fenomenalna ta pria, i o prii Ljubav je plan, plan je smrt, a i jednu i drugo ba dobro
znam. Harijet je vodila sastanak, to je bilo lepo, osim to sam se setila da je ona takoe
vodila sastanak kada smo priali o Legvinovoj, pa sam se zapitala o emu se tu radi. Hou
rei, zato su oba ta sastanka bila o enama piscima, a nijedan drugi kada su ih vodili
mukarci nije bio?
Kitu se ba ne dopada Tiptrijeva, smatra da su njeni radovi usmereni protiv mukaraca,
a isto mu se inilo i dok je mislio da je ona muko. Kae da je Hjustone, Hjustone pria
strave. Ja ne mislim tako, mada mi je jasno zato se osetio ugroeno kad ju je itao.
Pitu je bio roendan, pa smo posle toga svi zajedno otili u pab na pie. Brajan nam je
postavio smenu pitalicu za koju kae da ju je uo na poslu. Da li biste radije sreli
vilovnjaka ili Plutonca? Morala sam malo da razmislim, zato to se pitanje u stvari odnosi
na izbor izmeu prolosti i budunosti, to jest fantastike i naune fantastike. Srela sam dosta
vilovnjaka u svom ivotu, iako oni i nisu ba vilenjaci. Ne nalikuju Tolkinovim vilovnjacima.
Rekla sam Plutonca, a i svi ostali su tako odgovorili na kraju, svi osim Vima, koji je rekao
vilovnjaka i ostao pri tome.
Sledee nedelje, Vim radi elaznija. Vratila sam mu one dve knjige to mi je pozajmio,
a on je meni dao Prolaz u pesku i Oznake na putu.
Pitao me je da se vidimo u subotu. Rekla sam da hou, a rekla sam mu i da e moda
sresti i nekog vilovnjaka. Pogledao me je kao da eli da u to poveruje, ali nije ba siguran u
sve to.
,,Gde?, pitao je.
Moemo da ih potraimo u Torbarevom gaju, pa moemo da se naemo u onom


malom kafeu preko puta, rekla sam.
Ta uma je Harijetina, rekao je. Hej Harijet, moemo li Mori i ja da se proetamo
tvojom umom u subotu?
Harijet je prekinula diskusiju koju je vodila s Huseinom i Danin o tome da li
jeTiptrijeva enomrzac i podigla obrve.
Naravno da moete, Vilijame, samo to u ovo doba godine tamo moda ima malo vie
blata. Mislim da je jo rano za ljubiice i kukurek.
Nisam znala da se Vim u stvari zove Vilijam, ali recimo da ima smisla. Pitam se zato
ga ne zovu Vili ili Bili.
U meuvremenu, Danin me je pogledala onim pogledom kojim me je pogledala i Dil
kad me je videla s Hjuom. Pitam se zato je Vim to uradio, obznanio to tako pred svima?
Zato to smo mogli da se sastanemo bez pompe, da niko ne zna za to. A ako to radimo da bi
on video vilu, ili aroliju, a on tako misli, zato onda eli da oni znaju za to? Oni mu nee
poverovati ni ako im bude rekao. Ljudi prosto pomisle da si lud, ili da ih lae. Moda i on
pomisli to za mene ako ih ne bude video. Ako ih uopte ima. ta god on rekao, ja neu bacati
nikakve ini tek tako, bez razloga. Magija se ionako uvek moe opovrgnuti, ako to eli, pa
e tako moda i on. Ili je eleo da oni znaju da idem nekud s njim? Zato? Da mogu i mene
da osuuju, ako ve osuuju njega? Tako je u svakom sluaju sa Danin.
To je sve ba komplikovano. Hou da imam mnogo prijatelja, a ne samo jednog.
Kad smo se vraali do kola, Greg me je upozorio na Vima. Nije bio odreen kao Danin
i Hju. Samo mi je rekao da je Vim imao devojku koja je mislila da je zatrudnela, i da treba da
pazim ta radim.
Ne radi se o tome, objasnila sam mu. On ima devojku. Ja mu se ne bih svidela. Hou
rei, hroma sam i nekako udno izgledam i gojim se zato to nemam nikakvu fiziku
aktivnost i sve vreme jedem neto, a Vim, s druge strane, Vim bi mogao da ima koju god
poeli.
Ti ima prelep osmeh, rekao je Greg, a to ljudi uvek tako govore. To je kao neki
automatski programirani odgovor, svaki put kada kaem za sebe da nisam lepa, a meni je
skroz jasno da nisam.
U svakom sluaju, dosta je stariji od mene.
Osamnaest meseci, nije est godina", rekao je Greg. A i nisam slep. Rekao bih da se ti
njemu svia, a i on tebi. Video sam kako se gledate.
Nisam mogla da mu kaem da Vim tako gleda u mene zato to misli da umem da itam
misli kao u Umiranju iznutra (odakle li mu ta ideja?), ili zato to hoe da ide sa mnom u umu
da bi video vilovnjaka. Biu oprezna", rekla sam.
Mora da je Vimu grozno to svi koji ga poznaju znaju za to, a svako novi s kim se
upozna bude tako upozoren da se pazi njega. To je Hju rekao. Hju nije doao sino, ne znam
gde je. Nisam ga videla ne pamtim.


Bio je super oseaj otii iz kole u vreme ruka. Oseala sam se kao da sam u bekstvu.
Noga mi ak i nije bila naroito loe, tim bolje, oseala sam se kao da sam ih sve nasankala.
Dva autobusa, pa onda voz, i bila sam u rouzberiju, prosto ko pasulj. Voz je bio neki mali
rasklimatani lokalni i nije se mnogo razlikovao od autobusa. Ljudi u autobusu bili su
veinom iz severnog Velsa, govorili su severnjakim naglaskom i dodavali ,,da/ne na kraju
svakog pitanja, ba kao u vicevima koje su o njima priali junjaci. Da nam uzmem po aj,
da/ne?, Je l ovo mesto sad rouzberi, da/ne?. Izbriite suvino. Nisam se smejala, ali
malo mi je falilo. Teko je ne smejati se kad neko toliko lii na sopstvenu parodiju.


Akupunktura je dobro prola. Dok sam leala na stolu, igle su uspele sasvim da
iskljue bol. To je udesno, tako je lepo kad uopte ne osea bol, ak ni da te onako titi iz
pozadine, nego samo tako bez bola. Godinama sam tako ivela, ali jedva da se seam
toga. Bol titi. Kao kad sam onda sanjala balerinu koja hoda pomou tapa.
Posle toga sam otila u kafe i tamo pojela sendvi s peenim krompirom, salatom od
jaja i tunjevinom u majonezu, a posle toga okoladicu. Sedela sam u malom separeu koji je sa
obe strane bio zaklonjen panelom i itala knjigu (Harizma, koja je odlina ali uvrnuta), a tu
sam se oseala bezbedno u svojoj samoi i anonimnosti. Nisam se oseala kao da sam to ja,
ve kao da sam samo jedna osoba u gomili", to jest kolarka koja ita knjigu u kafiu.
Naruili su me iz agencije za statiste, a kad ja budem otila, doi e druga. Niko me nee
primetiti. Ja sam beznaajni deo krajolika. ovek se ne moe oseati bezbednije.
Onda sam peice krenula ka stanici i usput sam prola pored one Oven Ovens
prodavnice gde sam ila u kupovinu s tetkama. To je robna kua, ne dre samo odeu, i ja
sam se setila da sam primetila da imaju odeljenje s pisaim priborom. Svratila sam da
pogledam da li imaju pera za moje penkalo. Kada piete unatrake penkalom, problem je u
tome to se oteti pero levoruki ljudi takoe imaju taj problem, pera im brzo propadaju.
Poto dosta piem u ovaj dnevnik, a skoro uvek piem unatrake, stalno menjam pera. I tako
sam ula da pogledam, i oni ih jesu imali, pa sam kupila jedno, to je dobro, ali jo bolje od
toga bilo je to to sam odatle ugledala odeljenje s knjigama. U ,,Harodsu dre knjige. Moje
izdanje Gospodara u tri prelepa toma sa apendiksima kupljeno je tamo, kada je teta Tig ila u
London. Ali ,,Hauels i Dejvid Morgans" u Kardifu ne dre knjige verovatno zato to ne
mogu da se nadmeu s ,,Lirsom pa meni nije ni palo na pamet da bi moglo biti knjiga u
Ovenu Ovensu. E pa, sree i radosti li, knjige su bile tamo. A najbolje od svega, na ta sam
se totalno zabezeknula, bio je novi Hajnlajn: Broj zveri, broirani povez u izdanju
NEL-a iz januara 1980, moe li biti novija! Smesta sam ga kupila, a nije bilo potrebe ak
ni da zbog toga troim onaj novac to sam ostavila na stranu.
Gotovo da sam poela da je itam u vozu, ali bila sam ba dobra i ne samo to sam
zavrila Harizmu nego sam poela i Prolaz u pesku. Kako je divan oseaj imati itavog novog i
debelog Hajnlajna od koga nisam ni re proitala. Kao da sam dobila nagradu. Sva sam
srena i poletna kad pomislim kako stoji tu i eka me.


U perun.
Dobila sam ozbiljno upozorenje od gospoice Tekerli jer sam prepisivala mati. Dirdri i
ja smo imale iste greke. Rekla nam je da ostanemo posle asa i rekla nam da nas nee
prijaviti ovog puta, a nee ni da pita koja je prepisala od koje, ali da emo biti izbaene iz
kole ako nas ikada vie bude uhvatila. Pojma nisam imala daje to tako ozbiljno. Ljudi
neprekidno prepisuju domai jedni od drugih. Dirdri je iks puta prepisala latinski od mene,
a gomila ljudi prepisuje francuski od Klodin. Pretpostavljam da se radi o tome da ne smeju
da te uhvate. Obeala sam gospoici Tekerli da neemo vie nikad Dirdri se rasplakala i
jedva da je mogla da progovori. Izbacivanje iz kole bi za mene bilo bez veze, ali za nju bi to
bio kraj sveta.
Pismo od Danijela i u njemu jo jedan petak. Kad mu budem pisala, rei u mu kako
sam pronala Broj zvert. Ima dobar poetak.


Skoro da sam zaalila to imam toliku gomiletinu knjiga iz biblioteke, iako su, naravno,


to sve bile knjige koje sam elela i naruila. Greg je bio tamo, pa mi ih je sve izdao, jednu po
jednu.
Izaao je novi Hajnlajn", rekla sam mu.
Broj zveri, sloio se on. To mi je meu prvim knjigama koje u da naruim za
biblioteku im doe april."
Nije u redu to to biblioteke imaju ogranien budet", rekla sam.
On je samo frknuo i uzeo knjige od ene koja je stajala iza mene. Ipak, znam da sam u
pravu. Mogli bi da oduzmu novca od toga to prave dovoljno atomskih bombi da ubiju sve
Ruse na svetu i da ga daju bibliotekama. Kakvu korist Britanija ima od nezavisne nuklearne
zatite u poreenju sa onom koju ima od biblioteka? Neko ba ne zna ta je prioritet. Ja
stvarno nisam komunjara, bez obzira na to to me tako zovu, ali mislim da bi bilo pouno
pogledati koliki je budet biblioteka u Sovjetskom Savezu.
Dok sam silazila niz brdace, na nebu je sijalo vodnjikavo sunce. Mislila sam da je rano
za susret s Vimom, ali on je ve bio tu, sedeo je za stolom kraj izloga, jeo ajno pecivo i pio
kafu. Gde god da se nalazi, on uvek izgleda tako oputeno i kao svoj na svome, ne znam
kako mu to polazi za rukom. Nosio je plavu rolku koja je bila tek jednu nijansu tamnija od
njegovih oiju. Bila sam svesna toga da, kao i uvek, naravno, nosim kolsku uniformu.
Izgledao je kao student, kao odrasla osoba, ba onako kako bih toliko volela da izgledam, a
eto i mene u glupavoj tirolki i s glupavom kapom, kao da mi je otprilike dvanaest godina.
Naruila sam i platila aj i rolnicu s medom, kao i uvek. Priznajem da mi je palo na pamet da
naruim neto otmenije, ali odolela sam tom iskuenju.
udi me da si dola", rekao je kada sam sela pored njega. Usne su mu bile masne od
putera iz ajnog peciva. Tako sam elela da ih obriem. Kad ve pravim spisak stvari koje
sam elela da uradim, takoe sam elela da pipnem njegov pulover da vidim da li je mekan
kao to izgleda. Ne deava mi se esto da moram da suzbijam takve porive.
Rekla sam ti da u doi", odgovorila sam mu.
Mislio sam da e Greg da ti ispria za mene."
Znai, zato si to uradio. Nisam mogla da ukapiram." To mi je izletelo pre nego to sam
razmislila da li je pametno da to kaem.
Ve si znala? pitao me je. Za Ruti i celu tu stvar?"
Danin mi je ispriala, jo kod sebe, a priao mi je i Hju, mada ti je on naklonjeniji."
Konobarica je spustila na sto aj i rolnicu.
Hju je okej, rekao je, briui usne salvetom. Danin me mrzi."
Rekao mi je i Greg, vrlo uopteno."
To ti je problem sa ovakvim mestima. Svi znaju sve o svakome, ili bar misle da znaju.
Jedva ekam da odmaglim odavde. Neu se ni okrenuti za sobom." Piljio je kroz prozor i
meao kafu ne gledajui u nju.
Kada e to biti?", pitala sam.
Tek kada poloim napredne. Sledee godine u junu. Onda u da dobijem stipendiju i
odoh na fakultet."
Koje predmete polae?", pitala sam ga. elela sam da jedem rolnicu, ali, s druge
strane, nisam elela da mi usta budu puna. Malo sam gricnula.
Fiziku, hemiju i istoriju", rekao je. Ne moe da zamisli koja je tu frka nastala.
Mnogo je glupo da ui samo tri predmeta i jo te teraju da razdvoji prirodne i drutvene
nauke."
Ja sam ih naterala da promene ceo raspored da bih mogla da idem i na hemiju i na
francuski", rekoh mu. Na optem nivou, dodue. Ja polaem opte sledee godine. Svaki
put kada imamo as francuskog, a to je praktino u vreme pauze za ruak, profesorka mi
prebacuje i izvinjava se ostalima zato to sam im priinila neprijatnost."
Vim je klimnuo glavom.


Mora da je bila estoka borba."
Nisam uspela da ih ubedim da isto urade i za biologiju. A moj otac, Danijel, podrao
me je. A on je valjda taj koji plaa sve to.
Moje roditelje ba briga."
Volela bih da imamo obrazovni sistem kao u Prolazu u pesku, rekla sam. Evo ti
knjige, kad smo ve kod toga." Izvukla sam je ispod gomile knjiga iz biblioteke i dala mu je.
Drao ju je u ruci nekoliko trenutaka, a onda ju je stavio u dep kaputa. Korica knjige je
izgledala jarkopurpurno naspram njegovog plavog dempera. Jesi li znao da je izaao novi
Hajnlajn? Broj zveri. I pozajmio je ideju o takvom obrazovnom sistemu, gde se ue sve te
razliite stvari i onda se prijavi i diplomira kada sakupi dovoljno kredita iz svega, a
moe zauvek tako da ide na razliite kurseve ako hoe, ali ni gde nije napisao da je to
uzeo od elaznija."
Vim se nasmejao.
Tako stvarno rade u Americi , rekao je.
Stvarno?" Usta su mi bila puna, ali nije me bilo briga. Bilo me je sramota jer sam ispala
tako glupa, ali takoe mi je bilo drago to je to istina. Zaista? Stvarno tako rade? Hou tamo
da idem na fakultet.
Nema dovoljno novca. Pa, ti moda i ima, ali ja svakako ne. Svako polugodite kota
na hiljade, svaki semestar. Mora biti bogat. U tome je mana. Moda dobije stipendiju ako si
sjajan uenik, ali u suprotnom mora da dobije kredit. Ko bi meni dao kredit?
,,Svako, rekla sam. Ili, ako je to zaista tako, moda imaju univerzitete ovde koji rade
tako, a moe da ih pohaa besplatno.
11

Ne verujem.
Zamisli da studira pomalo od svega to eli , rekla sam.
Jedan tren smo samo sedeli tu tako i zamiljali.
Kako to da ita Hajnlajna? , pitao me je Vim. Ne bih nikad pomislio da bi ti se
svideo. On je takav faista.
Rei su pokuljale iz mojih usta.
Faista? Hajnlajn? Odakle ti to?
Njegove knjige su tako autoritarne. Ma njegovi romani za decu su okej, ali pogledaj
samo Svemirske vojnike-
,,E pa pogledaj Luna je okrutna ljubavnica , usprotivila sam se. Ona je o revoluciji
protiv autokratije. Pogledaj Graanina galaksije. Nije on faista! On se zalae za ljudsko
dostojanstvo i brigu o samom sebi i staromodne stvari kao to su odanost i dunost, ali to ne
znai da je faista!
11

Vim je podigao ruku.
Stani malo , rekao je. Nisam hteo da prevrnem osinjak. Samo nisam mislio da si ti
tip kome bi se on svideo, poto voli Delejnija, elaznija i Legvinovu.
Ja volim sve njih , rekla sam, razoarana u njega. To ne iskljuuje jedno drugo,
koliko ja znam.
Ti si ba udna, rekao je, poto je spustio kaiicu i prodorno me pogledao. Vie ti je
stalo do Hajnlajna nego do onoga s Ruti.
Pa naravno da jeste", rekla sam, a onda sam se osetila grozno. Hou rei, ta god da
se dogodilo s Ruti, niko ne kae da si ti hteo namerno da je povredi. Oboje ste bili glupi, a
koliko ja vidim, ona je bila jo gluplja od tebe. To jeste na neki nain vano, ali pobogu,
Vime, Robert A. Hajnlajn na univerzalnom nivou ima mnogo vei znaaj, kako god
okrene.
Valjda si u pravu, rekao je. Nasmejao se. Videla sam kako nas ena za ankom udno
gleda. Nisam ba o tome mislio na taj nain. I sama sam se nasmejala. ena za ankom i
njeno miljenje bili su potpuno nevani.


Sa udaljenosti Alfa Kentaurija, sa stanovita potomstva?"
Moda bi i bilo potomstva", rekao je, trezveni je. Da je Ruti uopte bila trudna.
Jesi li je stvarno utnuo zato to si mislio da je trudna?", pitala sam. Stavila sam u usta
poslednji zalogaj rolnice.
Nisam! utnuo sam je zato to je svima rekla pre nego meni, pa su svi brujali o tome i
ja sam saznao iz druge ruke. Otila je u Buts i kupila test za trudnou. Rekla je majci. Rekla
je svojim drugaricama. Samo jo da je kupila megafon, pa izala na trg i vikala. A na kraju
nije ak ni bila trudna. utnuo sam je zato to je glupa, kao to si ti rekla. Glupa. Koja
moronka. Odmahnuo je glavom. A onda su poeli da me izbegavaju. Kao da sam gubav.
Poto sam spavao s njom, izgleda da su mislili da treba da se oenim njom i da se veem
zanavek i pored toga to ak nije ni bilo bebe.
Zato nisi objasnio ljudima?
Kome da objasnim? Celom gradu? Danin? E ba neu. Ionako me ne bi sasluali. Oni
misle da znaju neto o meni. E pa, ne znaju. Lice mu je bilo zgreno.
Ali ti sad ima devojku, rekla sam da ga ohrabrim.
Prevrnuo je oima.
irli? I nju sam utnuo. I ona je moronka, nije ba kao Ruti, ali skoro da jeste. Radi u
kolskoj veernici i nema nita protiv da tako nastavi sve dok se ne bude udala. Poela je da
nabacuje priu o braku, pa sam raskinuo s njom.
Ba ih menja, rekla sam, poto nisam znala ta drugo da kaem.
Ne bi bilo tako s nekim ko nije moron, rekao je i pogledao me paljivo, a ja sam
pomislila da on moda misli da mu se sviam, ali da to ne moe biti, kako ja Vimu da se
svidim, a i bez toga mi je ve ponestajalo daha.
Hajde da vidimo da li mogu da ti naem nekog vilovnjaka", rekla sam.
Namrtio se.
Sluaj, nema veze, rekao je. Znam da si to rekla samo zato to... pa, pitao sam te
neto vrlo udno, a ti si bila u bolovima onako rastegnuta i...
Ne, oni postoje", rekla sam. Ne znam da li e moi da ih vidi, poto prvo mora da
veruje u njih, ali mislim da ti skoro da veruje. Nema probuene ui, niti bilo ta drugo to
bi te spreilo. Samo mi obeaj da nee da krene sa sarkazmom i da me zamrzi ako ne
bude mogao da ih vidi."
Ne znam ta da mislim", rekao je i ustao. Dobro, Mori, ja se tebi kao sviam, je l
tako?"
Jeste", rekla sam oprezno i ostala nepomino da sedim. Bio je skroz iznad mene, ah
nisam elela da se s mukom pridiem u tom trenutku.
I ti se meni kao svia", rekao je.
Na tren sam se osetila predivno srenom, a onda sam se setila arolije za prizivanje
karasa. Varala sam. Ja sam uinila da se ovo dogodi. Ne sviam se ja njemu stvarno, pa
moda mu se i sviam, ali sviam mu se zato to ga je magija na to naterala. To, naravno, ne
znai da mu se sada ne sviam stvarno, ali to umnogome komplikuje stvari.
Hajde", rekla sam i s mukom se podigla, pa obukla kaput. Vim je obukao svoj otrcani
kaput od smeeg sukna i krenuo napolje. Ja sam ila za njim dok nismo izali na trotoar.
U trenutku kad smo izali, iz knjiare je izala jedna Indijka s bebom u kolicima. Nosila
je maramu na glavi, to me je podsetilo na Nasrin, pa sam se zapitala kako li je ona. ekali
smo da proe pored nas, a onda smo preli ulicu i krenuli ka jezeru, gde su divlje patke
jurile jedna drugu.
Ne eli da pria o tome?, pitao je Vim.
Ne znam ta da kaem rekla sam. Nisam elela da mu ispriam za aroliju prizivanja
karasa, a nisam mogla da razluim ta bi bilo moralno, ako sam ga sluajno zaarala. Bila
sam pomalo ushiena i pomalo prestravljena, a gravitacija kao da je bila slabija nego inae, ili


mi je neko smanjio dovod kiseonika, ili tako neto.
Nikada nisam video da ostane bez teksta, rekao je.
Ti si jedan od retkih", rekla sam.
Nasmejao se i krenuo za mnom u umarak.
To s magijom, nisi to izmislila?"
Zato bih izmiljala? Nije mi bilo jasno. Samo se radi o tome da sam se zavetovala
da neu koristiti magiju osim da spreim da se dogodi neto loe, zato to je tako teko
razume ti posledice. Pored toga, magiju je teko pokazati, poto se tako lako moe
opovrgnuti. Moe da kae da bi se ionako sve tako dogodilo. A to se tie vilovnjaka
11

nisam htela da kaem ,,vile, zvualo mi je previe deje ne mogu svi da ih vide, bar ne
uvek. Prvo mora da veruje da su tu, a tek onda moe da ih vidi.
Moe li da mi da neku amajliju tako da mogu da ih vidim? Ili da mi kae kako se
zovu? Nisam ja glupi Tomas Kovenant.
Amajlija je dobra ideja , rekla sam. Izvadila sam svoj depni kamen i dala mu ga, a on
ga je zamiljeno protrljao. To bi trebalo da pomogne. Nee mu ba pomoi da vidi vile, jer
kamen ima samo opte zatitno dejstvo, kao i dejstvo protiv moje majke, ali ako on bude
mislio da moe, moda mu i pomogne. Nisam itala knjige o Kovenantu. Videla sam ih, ali
na naslovnoj strani su ih poredili s Tolkinom, pa nisam htela da ih itam.
Nije pisac kriv zato to je izdava neto stavio na naslovnu stranu , ree on. Tomas
Kovenant je leprozan i smuca se po nekakvom fantastinom svetu, za ta bi svako od nas
dao desnu ruku, ali on ne eli da poveruje da je bilo ta od toga istina.
Ako su napisane iz perspektive nekog depresivnog leproznog nevernika, onda mi je
drago to ih nisam itala!"
Nasmejao se.
Ima nekih divova koji su super. A i u pitanju je svet fantazije, osim ako on nije lud, to
on misli da jeste, a ti nisi siguran."
Ve smo bili dosta duboko zali meu drvee. Bilo je blata, ba kao to je Harijet rekla.
U kronjama se video pokoji vilovnjak.
Ne znam da li e moi da vidi, ali uhvati se vrsto za onaj kamen i probaj da
pogleda tamo, rekla sam mu i pokazala pravac pokretom brade.
Vim je vrlo lagano okrenuo glavu. Vilovnjak je nestao.
Uinilo mi se na sekundu da neto vidim", rekao je, vrlo tiho. Jesam li ga uplaio?"
Ovi ovdanji su vrlo plaljivi. Nee da razgovaraju sa mnom. U junom Velsu, odakle
sam ja, ima nekih vilovnjaka koje vrlo dobro poznajem."
Na kakvim se mestima najlake nalaze? ive li na drveu kao u Lorijenu?" Oima je
streljao svuda iznad nas, ali nije video vilovnjake koji su provirivali ka nama.
Vole mesta koja su nekada pripadala ljudima, ali su sada naputena", rekoh mu.
Ruevine iz kojih raste zelenilo. Ima li ovde neto takvo?"
Poi za mnom", ree Vim, i ja sam krenula nizbrdo za njim, preko obilnog blata i
gomila suvog lia. Sunce je sijalo na nebu, ali i dalje je bilo hladno i i vlano, a vetar je bio
leden.
Pred nama se ukazao kameni zid koji je dopirao otprilike do ramena, po kome je rasla
puzavica, i, kako smo hodali du njega, stigli smo do ugla zida, kao da je to nekada bila
kua, a sa unutranje strane ugla, tamo gde je postojao zaklon, visibabe su se probijale kroz
natrulo lie. Tu je bila i velika bara, koju smo zaobili. Tu se nalazio jedan upola nii zid, na
koji smo seli jedno uz drugo. Tu je bio i jedan vilovnjak, isti onaj koga sam videla na
Danininom travnjaku, nalik na psa s pauinastim krilima. Saekala sam jedan tren bez rei.
Ni Vim nita nije govorio. Pojavilo se jo pripadnika vilin-naroda stvarno je to bilo ba
mesto kakvo bi oni voleli. Jedan od njih bila je vitka i prelepa ena, drugi neto vornovato i
zdepasto.


Uhvati se za kamen i pogledaj cvee, i u odraz cvea u vodi", rekla sam Vimu tiho,
mada nije imalo nikakve veze da li priam glasno ili tiho. Sad pogledaj u mene. Kad me je
pogledao, rukama sam mu dotakla obraze. Pokuavala sam da mu ulijem poverenje. Toliko
je eleo da veruje, da vidi. Koa mu je bila topla i tek pomalo gruba tamo gde nije bila
izbrijana. Kad sam ga dotakla, osetila sam kako mi ponestaje vazduha vie nego ikada.
On eli da vas vidi", rekla sam vilin-narodu, na velikom. Nee vam nauditi.
Nisu odgovarali, ali ni nestajali.
Sad pogledaj nalevo, rekla sam Vimu i pustila ga. Polako je okrenuo glavu i ugledao
nju, videla sam da jeste. Poskoio je. Ona ga je radoznalo posmatrala jedan tren. U sekundi
sam se zapitala da li e ga zaarati i odvesti tamo kuda odlaze kada nestanu, kao Tam Lin.
Ispruio je ruku ka njoj i ona je nestala, svi su nestali, kao kad se ugasi svetlo.
To je bila vila?, pitao me je.
,,Jeste, odgovorila sam.
Da mi ti nisi rekla, ja bih pomislio da je to duh. Zvuao je potreseno. Poelela sam da
ga ponovo dodirnem.
Ne izgledaju svi oni kao ljudi , rekla sam, to je bila dosta ublaena konstatacija.
Veinom su nekako vornovati."
Kao gnomi?", pitao je.
Pa, tako nekako. Radi se o tome da, kad ita o tome i kad vidi, to nije jedna ista
stvar. Kada se o tome ita, sve ima mnogo vie smisla i tu su dobre i zle vile, gnomi i
vilovnjaci, ali nije tako. Ja ih viam itavog svog ivota i oni su uvek isti ta god da su i kako
god da izgledaju. Ja ne znam tano ta su oni. Oni govore, pa, u stvari, oni koje ja poznajem
govore, ali govore blesave stvari i to samo na velkom. Obino je tako. Za Boi sam
upoznala jednoga koji je govorio engleski. On mi je dao ovaj tap." Pljesnula sam njime po
blatu. Oni sebe ne zovu vilovnjacima, niti bilo kako drugaije. Oni nemaju imena. Ne
koriste esto imenice." Kakvo olakanje je bilo imati nekoga s kime mogu o tome da priam!
Ja ih zovem vilovnjacima zato to sam ih oduvek tako zvala, ali u stvari i ne znam ta su
oni."
Znai, ti ne zna tano ta su?
Ne, nije u tome stvar. Ja mislim da su ljudi ispriali mnoge prie o njima, a neke od tih
pria su istinite, neke su sainjene od drugih pria, a neke su zbrkane. Oni sami ne
pripovedaju prie.
Ali, ako ne zna, onda bi mogli da budu i duhovi?
Mrtvi su drugaiji , rekla sam.
Ti zna? Videla si ih? Oi su mu bile razrogaene.
I tako sam mu ispriala za No vetica i hrastovo lie i za mrtve koji su ulazili pod
brdo, to e rei da sam morala da mu ispriam i za Mor. Tada mi je ve bilo hladno.
A kako je ona umrla?, pitao me je.
Smrzavam se, rekoh mu. Moemo li da se vratimo u grad i da popijemo neto
toplo?
Danas neu videti vie vilovnjaka, ili ta god oni bili?
Nisam shvatala zato ih sada ne vidi.
Pogledaj paljivo pored bare, rekoh mu.
Ponovo je lagano okrenuo glavu i video, bar ja mislim, jednog od vornovatih i runih
vilovnjaka koji lie na gnome, a uopte nisu nalik na ljude, osim oiju. Trepnuo je.
Jesi li ga video?, pitala sam.
Mislim da jesam, rekao je. Video sam mu odraz. Ako je tamo i ti ga vidi, zato ga ja
onda ne vidim? Ja tebi verujem, zaista. Video sam onu drugu.
Ne znam, rekla sam. Ima mnogo stvari koje ni ja ne znam o njima. Ni ja ih ne vidim
ako oni to ne ele.


Vilovnjak se neprijatno cerio, kao da me razume.
Hajdemo", rekoh. Skroz sam se smrzla.
Bilo mi je teko da ustanem sa zida i teko da hodam prvih nekoliko koraka. Sedenje na
zidu vie prija mojoj nozi nego stajanje, ali ni od toga mi nije ba najbolje. Vim se ponudio da
mi pomogne, ali stvarno nema naina da mi se pomogne. Uhvatio me je podruku, drugu
ruku, levu.
Mogu li bar da ti ponesem torbu?, pitao je.
Ako ima torbu, mogu da ti dam knjige, odgovorila sam. Ali torba mora da ostane
kod mene.
Hoe da mi kae kako ti je torba arobna?, pitao je.
I oboje smo pogledali u moju torbu, koja se nadula od knjiga iz biblioteke. Ne biste
uspeli da pronaete neto to manje izgleda kao da je arobno ni kad biste se potrudili.
Ona je na neki nain deo mene, rekoh mu slabanim glasom.
Nije imao torbu pri sebi, ali svejedno je uzeo nekoliko bibliotekih knjiga i poneo ih
ispod ruke.
A sad, rekao je kada smo izbili iz ume. Idemo na pravu kafu, ne na one neskafe
splaine.
Kako to misli, na pravu kafu?, pitala sam ga.
Kod Mariosa' imaju pravu filter-kafu. Prave je od kafe u zrnu. Osea se miris peenja i
mlevenja.
Miris kafe je super. Ukus mi se pak ne svia, rekla sam.
Nikada nisi pila pravu kafu, rekao je samouvereno i tano. Saekaj, pa e da vidi.
,,Marios je bio jedan od onih kafia bletavo osvetljenih neonskim svetlom koji su se
nalazili u glavnoj ulici i gde su devojice iz kole izlazile sa svojim lokalnim momcima.
Stolovi su ih bili puni. Otili smo i seli u dnu kafia, gde se nalazio jedan slobodan stoi.
Vim je naruio dve filter-kafe. Sa duboksa se vrlo glasno orila Oliverova vojska. Mesto je
bilo uasno, ali je bar bilo toplo. Spustio je na sto knjige koje sam uzela u biblioteci, a ja sam
ih vratila u torbu.
Kako je umrla?, upitao me je ponovo kada smo seli.
Nije ovo pravo mesto, rekoh mu.
uma nije pravo mesto, pa ni ovo nije pravo mesto?, ree Vim. Spustio je ruku preko
moje, koja je leala na stolu. Uzdahnula sam. Priaj mi o tome.
Bila je to saobraajna nesrea. Ali, u stvari, kriva je moja majka, rekla sam. Moja
majka je pokuala da uradi neto, da baci neku ogromnu aroliju, da bi dobila mo, mislim
da je htela da osvoji svet. Vilovnjaci su za to znali i rekli su nam ta da uradimo da je
zaustavimo. Ona je pokuala da zaustavi nas, i jedna od stvari koje je uradila bila je da na
nas poalje neke stvari koje nisu bile stvarne. Samo je trebalo da nastavimo da idemo. Mislila
sam da emo obe umreti, ali i to bi vredelo da je zaustavimo. Tako su nam rekli vilovnjaci, i
na to smo bile spremne, i jedna i druga. Napadale su nas sve te stvari koje su bile arolija,
samo iluzija. Mislila sam da je to kada sam videla svetla, ali bio je to pravi auto."
Isuse, kako je grozno bilo vozau", rekao je Vim.
Ne znam ta je on video, niti ta je pomislio", rekoh. Nisam bila u stanju da pitam."
Ali zaustavile ste je? Tvoju majku?"
Zaustavile smo je. Ali je Mor poginula."
Konobarica me je prekinula kada je stavila na sto dve crvene olje s kafom. Jedna od
njih se prolila na tacnu i kafa je natopila kesice sa eerom. Vim je platio pre nego to sam
mogla i da ponudim.
I ta se onda desilo?", pitao me je.
Naravno da nisam mogla da mu priam o onim groznim danima nakon to je Mor
poginula, o modrici na njenom licu, o danima kada je bila u komi, o trenutku kada je moja


majka iskljuila aparate, i onda o vremenu nakon toga, kada sam poela da koristim njeno
ime i niko mi se nije usprotivio, iako sam sigurna da je teta Tig znala, a verovatno i edo.
Moda i jesmo bile identine, ali i pored toga smo bile razliite osobe.
Moj deda se logirao", rekla sam jer, i pored toga to mi je bilo nepodnoljivo da
priam o tome, to je i dalje bila najpodnoljivija stvar koju sam mogla rei. Ja sam ga nala.
To su ranije kod nas zvali vilin-udar. Ne znam da li mu je ona to uradila."
Probala sam svoju kafu. Bila je grozna, ak i gora od instant kafe, ukoliko je to uopte
mogue. Istovremeno, shvatala sam kako se taj ukus moe zavoleti, ako se ba potrudim.
Nisam sigurna da bi se taj trud isplatio. Na kraju krajeva, nije ba da je kafa zdrava.
,,I ta e sad da radi s njom?", pitao je Vim.
Mislim da nema potrebe da bilo ta uradim. Zaustavile smo je. Poslednja prilika za nju
bila je No vetica."
Nije tako ako tvoja sestra nije ula pod breg kao to je trebalo. Ne ako je jo tamo.
Mogla bi ponovo to da upotrebi. Mora da uradi neto da je zaista zaustavi. Mora da je
ubije."
Mislim da bi to bilo pogreno", rekla sam. Ostale devojke iz kole su ustajale i znala
sam da je sigurno vreme da poem na autobus.
Znam da ti je ona majka..."
Nema to veze s tim. Niko je ne moe mrzeti vie od mene. Ali mislim da njeno ubistvo
ne bi bilo ispravno. Ne ini mi se kao ispravno. Mogla bih da popriam s vilovnjacima o
tome, ali da je to bilo od neke pomoi, mislim da bi mi ve rekli da to uradim. Razmilja o
tome na pogrean nain, kao da je u pitanju pria."
Sve to je skroz uvrnuto", rekao je.
Morau da krenem. Propustiu autobus." Ustala sam i ostavila nepopijenu kafu.
On je svoju kafu pio u velikim gutljajima.
Kada u te videti?"
U utorak, kao i uvek. Na elazniju." Nasmeila sam se. Jedva sam ekala utorak.
Da, naravno, ali nasamo."
Sledee subote." Navukla sam kaput preko ramena. To je jedino vreme koje imam."
Krenuli smo da izaemo iz kafia.
Uopte te ne putaju da izlazi?"
Ne. Skoro uvek je tako."
Kao da si u zatvoru."
Na neki nain." Proetali smo do autobuske stanice. Dobro, znai, utorak", rekla sam
kad smo stigli. Autobus je bio tu, a devojke su hrlile unutra. A onda... ne, ovo mora da ide u
novi red.
A onda me je poljubio.


Sve do danas sam pisala ono to se dogodilo u subotu.
Nisam sigurna da mi se stvarno dopada Broj zveri. Ima tu dosta stvari koje mi se
sviaju, ali sve je zbrda-zdola to se tie radnje, a i to se tie lokacija. Nikada nisam itala
romane o Ozu, ni o Lensmenu, i nije mi ba jasno ta e oni tu.
Osim toga, glavno uzbuenje je prouzrokovala injenica da su me sve devojke koje su
bile u autobusu neprekidno propitivale o mom deku", gde sam ga upoznala, kakav je,
ime se bavi, i tako dalje, i tako dalje. Neke od njih koje su bile u kafiu znaju za njegovu
reputaciju i upozorile su me na njega ta, sedamnaestogodinjak koji je imao seks sa svojom
devojkom, zlo i naopako! Tako je uvrnuta ta njihova meavina puritanizma i pohotljivosti.


Devojke koje izlaze s lokalnim momcima kau da nemaju ozbiljne namere s njima, a neke od
njih imaju kod kue, kako one kau, ozbiljnu vezu. Pod ozbiljno" podrazumevaju ono to bi
Dejn Ostin nazvala dobrom prilikom, deka iz iste klase za koga e se moda udati. One se
zezaju s lokalnim momcima, a lokalci to uglavnom znaju. To je gadno, one su gadure, sve je
to gadno i ja ne elim da uopte razmiljam o Vimu u tom kontekstu.
Prava razlika je u tome to nas dvoje nismo iz razliitih klasa. I Vim i ja pripadamo
klasi koja oekuje da e ii na fakultet. Ne znam ime se bavi njegov otac, ali to to njegova
majka radi u bolnikoj kuhinji, dok ja idem ovde u kolu, nebitno je. Pa, moda nije nebitno,
ali nije u tome poenta. U svakom sluaju, nisam sigurna da li mi je Vim deko, a ak i da
jeste, to uopte nije ono o emu one priaju kad kau ovaj je ozbiljan, a ovaj nije ozbiljan.
Meni je tek petnaest godina. Nisam sigurna ni da li uopte elim da se udajem. Niti ja ubijam
vreme dok ekam, niti traim nekakvu pravu stvar . Ono to ja elim mnogo je sloenije.
elim nekoga s kim mogu da razgovaram o knjigama, ko e mi biti prijatelj, a zato onda ne
bismo mogli i da imamo seks ako nam se bude htelo? (Uz upotrebu kontracepcije.) Ne treba
meni romantika. Lord Piter i Harijet izgledaju mi kao dosta dobar uzor. Pitam se da li je Vim
itao Sejersovu.
Ali i to je skoro nebitno, zato to je tu i ono etiko pitanje vezano za magiju. Verovatno
bi trebalo da mu kaem, a onda e me zamrzeti, svako bi me zamrzeo.
Zamolila sam bolniarku da mi zakae pregled kod doktora. Nije me pitala o emu se
radi.


Sino sastanak o elazniju. Vim smatra da elazni ima najbolji stil svih vremena.
Brajan misli da stil nije vaan u poreenju sa idejama, a za njega su elaznijeve ideje
prosene, izuzev Senke. udno kako se miljenja sueljavaju kada je to u pitanju. Da smo
glasali da li je i stil vaan ili samo ideje, mislim da bi raspodela bila sasvim drugaija nego
oko toga da li elazni ima dobre ideje. Ja mislim da ima i mislim da je vano i jedno i drugo,
to ne znai da su knjige o Zadubini bez veze, zato to nisu napisane sa stilom, niti da je
Klark bez veze. elazni ume da pie tako da imamo sve sam stil, a bez sadraja ne mogu
da zaboravim Stvorenja svetlosti i tame, ona su me skoro zauvek odbila od njega. Ali
uglavnom dri ravnoteu.
Razgovarali smo o Amberu i ta e da se dogodi, razgovarali smo i o duhovitom
pripovedanju koje koristi u tim knjigama, Ostrvu mrtvih i Ovom besmrtnom, a razgovarali smo
i o tome da li je u pitanju nauna fantastika ili fantastika. Hju misli da su knjige o Amberu
fantastika, a isto tako i Ostrvo mrtvih, zato to je, uprkos vanzemaljcima i svemu, izgradnja
sveta opisana tako magino.
To je kao da ga osuuje zato to je poetian!", pobunio se Vim.
Rei za neto da je fantastika nije osuda, rekla je Harijet.
Dakle, dobar sastanak. Nakon toga, Vim je rekao Gregu:
Ima li poslednji broj Ansibla?
Postoji asopis, ,,fanzin, koji se zove Ansibl. Objavljuje informacije o tome ta se
deava u svetu ljubitelja naune fantastike, zabavan je, a i ime mu je ba onakvo kakvo bih
mu ja dala, tako da oboavam urednika, Dejva Langforda, a da ga nikad nisam videla.
Ansibli su iz oveka praznih aka i u pitanju su ureaji za komunikaciju bri od svetlosti.
Fenomenalno. U broju koji nam je Greg pokazao nalaze se sve pojedinosti vezane za uskrnji
Albakon u Glazgovu, a ja sam ih prepisala, pa mi sada jedino preostaje da uzmem novac od
Danijela kada ga budem videla, verovatno na tromeseju, to je krajem sledee nedelje, pa
put pod noge.


Dok smo izlazili iz biblioteke, Vim me je uhvatio za ruku.
Jesi li sigurna da ne moemo da se vidimo do subote?, pitao me je. Jesi li sve to
vreme zakljuana u koli?"
Pa, jesam, osim to u etvrtak po podne idem u rouzberi na akupunkturu", rekla sam
mu.
U koje vreme ide?, pitao je.
Vozom u pola dva zar ti ne radi?"
Ujutru radim, a po podne idem na koled", rekao je. Tako sam ti doao u posetu u
bolnici, sea se? Mogu da uhvatim turu sutra po podne. Nikoga to ne zanima."
Uhvatiti turu" je isto to i zdimiti", a znai pobei iz kole". Tako govore u ovim
krajevima. Kad sam to prvi put ula, nisam imala pojma ta to znai.
Tebe e da zanima kada dou ispiti", rekla sam.
Neu ni primetiti", rekao je. Vidimo se na stanici u Gobovenu, moe?"
Greg me je, kao i obino, povezao nazad u kolu.
Znai, bio sam u pravu", rekao je.
Pocrvenela sam. Mislim da nije video u mraku.
Tako nekako", priznala sam.
E pa, sreno."
Pun mlaz", odgovorila sam.
Greg se nasmejao.
Oduvek sam govorio da je Vimu potrebna devojka koja ume da citira Hajnlajna."
Oduvek je to govorio? Ili samo misli da je oduvek to govorio zato to sam ja bacila ini
za prizivanje karasa? Greg je postojao pre nego to sam to uradila. Znam da jeste. Sretala
sam ga u biblioteci. Ali nikad mi nije rekao nijednu re, osim to me nije pustio da se
ulanim prvog dana i to je kasnije uzimao od mene popunjene kartice za meubiblioteku
razmenu. Da li su italaki klub i ljubitelji naune fantastike sve vreme bili tu, ili je sve to
nastalo onda kada sam bacila te ini, kako bih ja mogla da imam kara? Da li je Ansibl
postojao? Znam da oni misle da jeste, da se konvencije odravaju jo od 1939, a i nauna
fantastika je svakako sve vreme postojala. Nita se ne moe dokazati kada se magija u to
umea.
Morau da kaem Vimu. To je jedino moralno.


Kad sam ove nedelje krenula iz kole, jo sam se vie oseala kao da beim, i pored
toga to je padala kia, bile su to one sitne kapi kojima ne moete pobei i koje prodiru u
svaku poru. Da sam imala kod sebe sopstvenu odeu, mogla sam da je obuem pre nego to
sam krenula, ali nemam, tako da nisam. U Arlingharstu vole da njihove uenice u svakom
trenutku budu prepoznatljive. Kad bi mogli da nas nateraju da na raspustu nosimo
uniformu, i to bi uradili. Bar je kaput dobar i topao, a kapa moda jeste ogavna, ali titi od
kie, uglavnom.
Vim me je ekao na stanici u Gobovenu. To i nije ba neka stanica, ve vie kao
natkriveno autobusko stajalite do koga se dolazi putem pored automata za karte i nekoliko
praznih korpi za smee. Sedeo je ispod strehe s nogama podignutim na staklo, presavijen
kao spajalica. Bicikl mu je bio privezan za ogradu ispred strehe i kisnuo je. Do njega je sedela
debela ena s detetom, kao i proelavi mukarac sa akten-tanom, a svi su nosili kabanice.
Vim je nosio isti onaj sukneni kaput kao i ranije. U poreenju s njim, ostali ljudi izgledali su
kao da su crnobeli, dok je on bio u koloru. U prvom trenutku me nije video, ali onda me je
ugledao proelavi mukarac i napravio je pometnju jer je hteo da ustane i da mi ustupi


mesto, tako da me je Vim primetio, pa se nasmeio i ustao umesto njega. Delovalo je blesavo,
ponaali smo se stidljivo kada smo zajedno. To je bio prvi put da smo nasamo jo od subote,
ali nismo bili zaista sami, jer su oni bili tu, ali oni se ba i ne raunaju. Nisam znala kako da
se ponaam, a on, ako je i znao a trebalo bi da zna, ima mnogo vie iskustva nije to
pokazivao.
Stigao je voz, ljudi su izali, a onda smo se mi ukrcali. Voz je imao samo dva vagona i
ponovo je bio prepun ljudi iz severnog Velsa sa smenim zapevanjem u govoru i da/ne
pitanjima. Uspeli smo da sednemo jedno pored drugog zato to se jedna fina gospoa
premestila preko puta da nam oslobodi mesto. Nismo, u stvari, mogli ni o emu da priamo,
poto je ona sedela prekoputa nas, a pored nje i jedan zabrinuti mladi koji je u korpi na
krilu imao maku. Maka je sve vreme mjaukala, a on je sve vreme pokuavao da je smiri.
Mora da je grozno voditi maku kod veterinara vozom. Ili se moda selio. Nije sa sobom
imao skoro nita osim te make, ali ko zna. Ili je moda, najgore od svega, morao da maku
nekome da, pa ju je vodio njenom novom domu. Mada, da je to bilo posredi, verovatno bi i
on plakao, a nije. udno kod tog oveka s makom jeste to to ga Vim uopte nije primetio.
Kada sam ga pomenula, dok smo hodali peronom u rouzberiju, nakon to smo izali iz
voza, on nije imao pojma o emu govorim.
Mislim da Vim ne ide esto u rouzberi, i pored toga to je tako blizu. Nije znao gde se
bilo ta nalazi. Nije znao da u Ovenu Ovensu ima knjiara. Prvo sam morala da odem na
akupunkturu, tako da sam ga ostavila u jednom kafiu nekom jarko osvetljenom koji je
sav bio u hromu i staklu, nakon to je odbio onaj s lepim separeima gde sam ja proli put
sedela, zato to nisu imali pravu kafu. Nisam imala pojma sve do subote da postoji bilo
kakva kafa osim ,,neskafea (ili maksvel hausa, ali to je isto), kafe u granulama koja se
pravi s kipuom vodom. Blesavo je da se oko toga die tolika frka.
Akupunktura je ponovo dobro prola. Akupunkturista kae da je mogue da me je
trakcija malo rasturila (to su njegove rei) i da nije bila ba mudar izbor. Ja bih upotrebila
neki tei izraz od toga da nije bilo mudro, ali to je valjda zato to je to moja noga, a za njega
je to noga kao i svaka druga. Sve vreme sam gledala u dijagram i pamtila gde se take nalaze
i na ta utiu. Moglo bi dosta da mi koristi kada bih to znala. ak i sam pritisak moe da
pomogne. Oseam magiju, taj ,,i kada su mi igle zabijene u telo, kako mi bez zapreke
prolazi kroz telo, a onda poskoi kao varnica na mestu gde je nekada bio bol. Probau isto ro
bez igala da vidim da li mogu da izvuem bol. Najlake bi bilo da ga zarobim u neto, u
kamen ili komad metala, ali onda bi svako ko bi uhvatio taj predmet primio taj bol.
Akupunktura prosto isisa bol napolje, koliko ja vidim. Dobar trik, ako zna to da uradi.
Posle toga sam se vratila bre sam sila niza stepenice nego to sam se popela! -na
mesto gde sam ostavila Vima. Sela sam prekoputa njega. Aparat za kafu je ispustio oblak
pare s mirisom kafe.
Hajde da idemo na neko drugo mesto," rekao je. Smuilo mi se ovde."
Kada smo izali, razveselio se. Uhvatio me je za ruku, to mi je prijalo, iako bi mi bilo
prijatnije da mi je ostavio slobodnu ruku. Otili smo na odeljenje s knjigama i nismo nali
nita, ali bilo nam je lepo da razgledamo i pokazujemo jedno drugom razliite knjige. Mnogo
je izbirljiviji nego ja, a voli i neke stvari koje ja ne volim Dika, recimo. Prezire Nivena (!) i ne
voli Pajpera. (Kako neko moe da ne oboava H. Bina Pajpera?) Nije nikada itao Zenu
Henderson, a oni, naravno, nisu ni imali nijednu njenu knjigu. Pozajmiu ih od Danijela da
mu ih dam.
Nakon toga sam insistirala da ga vodim na ruak, iako je ve davno prolo podne.
Umirala sam od gladi. Nali smo neko mesto gde su prodavali ribu i poinfrit i gde je moglo
da se sedne, pa smo seli i ruali ribu, pomfrit i beli hleb s puterom, a ja sam popila stvarno
grozan aj koji su toliko kuvali da je postao tamnonarandaste boje, a Vim je uzeo vimto",
za koji mi je rekao da ga nije pio otkako je imao osam godina. To ga je nasmejalo. Takoe mi


je prelazio akom po nadlanici, to mi se vie svidelo nego da se drimo za ruke dok
hodamo, a i mnogo je zgodnije. Od toga sam sva uzdrhtala.
Lokal nije bio pun, pa smo nakon jela naruili jo jedan vimto" i limunadu aj je bio
previe odvratan da bih se ak i pretvarala da ga pijem. Sedeli smo tako na toplom i suvom
dok su nai kaputi blago otputali paru okaeni o naslone stolica. Razgovarali smo o
Tolkinu. On ga je poredio s Donaldsonom i neim to se zove Ma od Sanare, to nisam itala,
ali to zvui kao skroz jadan plagijat. I tako smo postepeno poeli da razgovaramo o
vilovnjacima.
Mogli bi da budu duhovi", rekao je on.
Mrtvi ne mogu da govore. Mor nije mogla da govori kad sam je videla. Uspela sam
da izgovorim njeno ime savreno normalno, bez ijednog drhtaja u glasu.
Moda ne mogu kad tek umru. Razmiljao sam o tome. Nedavno umrli ne mogu da
govore i lie na sebe. A moe da ih navede da govore ako upotrebi krv, kao kod Vergilija,
jesi tako rekla? Kasnije crpu ivot iz ivih stvari, ivotinja i biljaka, pa poinju sve vie da lie
na njih, a sve manje na ljude, a mogu i da govore, pomou tog ivota koji dobijaju.
Njihov govor stvarno ne lii mnogo na ljudski, ak ni na govor mrtvaca", rekla sam.
Ima smisla to to govori i savreno bi se uklapalo u priu, ali intuicija mi govori da nije
tako.
To bi objasnilo zato vole ruevine", rekao je. Vratio sam se tamo u subotu, nakon to
sam te ispratio. Nazirao sam ih krajikom oka dok sam dodirivao tvoj kamen." Dotakao je
svoj dep kad je to izgovorio. Dopadala mi se pomisao da sa sobom nosi neto to je toliko
dugo bilo moje. Nee zapravo imati nikakvog efekta, osim to e ga zatititi od moje majke
ali sam bog zna da to nije toliko loe.
Trebalo bi da moe da ih vidi", rekla sam. Oni su svuda."
Oni su duhovi", rekao je. To ti samo misli da su oni vilovnjaci."
Ne znam ta su oni i ne znam da li je to uopte bitno", rekla sam.
Zar ne eli da sazna?", pitao je, a oi su mu caklile. To je duh naune fantastike.
elim", rekla sam, ali nisam zaista tako mislila. Oni su to to jesu i to je sve.
Dakle, ta misli, sa ime imaju veze?"
S mestima", rekla sam veoma sigurno. Ne kreu se ba preterano. Glor... moj prijatelj
je upotrebio magiju'da me natera da doem u juni Vels za No vetica, nije doao ovamo da
razgovara sa mnom."
Pa, to je slino kao kod duhova, ostaju na mestu gde su stvoreni."
Odmahnula sam glavom.
Hoe li da me naui magiju?" bilo je njegovo sledee pitanje.
Poskoila sam.
Stvarno mislim da to nije pametno.
Zato ne?
Zato to je toliko opasno. Ako ne zna ta radi, a ne mislim na tebe, mislim na
svakoga, svakoga ko ne zna dovoljno, toliko je teko ne uraditi neto to e imati
dalekosene posledice, ko zna koje. To je bila savrena prilika da mu priznam za aroliju
privlaenja karasa i ja sam to znala, ali kad je do toga stiglo, nisam elela. Kao Dord Or u
Nebeskom strugu, samo to se radi o magiji, a ne o snovima."
Da li si ti nekad uradila neto takvo?, pitao me je.
I tako sam morala da mu kaem.
Nee ti se svideti. Ali bila sam vrlo usamljena i oajna. Bacila sam zatitne ini protiv
svoje majke, zato to mi je neprekidno slala grozne snove. A kad sam ve bila kod toga,
uradila sam i aroliju da pronaem sebi kara."
Gledao me je bledo.
ta je to kara?"


Nisi itao Vonegata? E pa, mislim da bi ti se svideo. Kreni od Kolevke za macu. Ali, u
svakom sluaju, kara je grupa ljudi koji su istinski meusobno povezani. Obrnuto od toga je
velefolon, grupa koja ima lanu povezanost, kao kad idete u istu kolu. Upotrebila sam
magiju da pronaem sebi prijatelje.
Vidno je ustuknuo, skoro da je pao sa stolice.
Misli da je to delovalo?
Sledeeg dana me je Greg pozvao u italaki klub. Ostavila sam te rei da odzvanjaju
dok sam ne shvati ta sve to znai.
Ali mi smo se sastajali ve mesecima pre toga. Ti si nas samo... pronala."
Nadam se da je tako, rekla sam. Ali pre toga nisam uopte ula za to. Nikada nisam
videla nikakvu naznaku da to postoji, niti da postoje organizovani ljubitelji naune
fantastike."
Pogledala sam ga. Vea retkost od jednoroga, prelepi momak u crvenoj kariranoj
koulji, koji ita i razmilja i razgovara o knjigama. U kojoj meri je njegov ivot dotakla moja
magija, da bi ga uinila onim to jeste? Da li je uopte postojao pre toga? Gde li je bio? Ne
moe se saznati, nema naina? Sada je bio tu, a i ja, i to je sve.
Ali ja sam bio tu, rekao je. Ja sam iao na sastanke. Ja znam da je sve to postojalo.
Bio sam na Sikonu prole godine u Brajtonu.
,,Erperrhenne izgovorila sam najbolje to sam znala.
Navikla sam da me se ljudi plae, ali mi se to ba i ne svia. Ne verujem ni da se
Tiberiju to stvarno dopadalo. Ali nakon jednog uasnog trenutka, izraz na njegovom licu je
smekao.
Mora da ti je to samo pomoglo da nas nae. Nemogue je da si sve to izmenila,
rekao je, podigao bocu s ,,vimtom i iskapio je.
Htela sam da ti kaem zato to se namee moralno pitanje oko toga zato ti se
dopadam, u sluaju da ti se dopadam zbog toga, rekla sam mu da bih bila savreno jasna.
Nasmejao se, pomalo nesigurno.
Morau da razmislim o tome, rekao je.
Krenuli smo peke mokrim ulicama ka stanici i nismo se drali za ruke. Ali smo u
vozu, koji je bio mnogo prazniji u povratku, seli jedno pored drugog i ramena su nam se
dodirnula, pa me je on u sledeem trenu zagrlio.
Ima dosta toga to treba svariti", rekao je. Oduvek sam eleo da magija postoji."
Ja bih vie volela svemirske brodove", rekla sam. Ili, ako magija ve postoji, da onda
bude manje zbunjujua, magija s jednostavnim pravilima, kao u knjigama."
Hajde da razgovaramo o neemu normalnom", rekao je. Kao, na primer, zato ti je
kosa tako kratka? Dopada mi se, ali nije ba uobiajeno."
To nije normalna tema", rekla sam. Nekada smo nosile duge pletenice. Baka nam ih je
pravila, a nakon to je ona umrla, pravile smo ih jedna drugoj. Kada je Mor poginula, nisam
mogla sama sebi da ih ispletem i onda, u napadu, recimo da su to bili bes i oajanje, odsekla
sam ih makazama. Kosa mi je bila grozno neravna, pa je moja drugarica Mojra pokuala da
je poravna i seckala je malo-pomalo s jedne pa s druge strane, sve dok mi skoro nita nije
ostalo na glavi. Od tada nosim kratku kosu. Tek sam skoro dobila istu duinu na svim
mestima. Ranije sam bila sva u upercima."
Jadna mala, rekao je i stisnuo me.
Zato ti nosi dugu kosu? Mislim, dugu za jednog mukarca."
Prosto mi se dopada", rekao je i dodirnuo svoju kosu kao da mu je neprijatno. Kosu
boje meda ili, bolje rei, rolnica s medom.
U Gobovenu je odvezao bicikl.
Vidimo se u subotu", rekao je.
U kafiu pored knjiare?", pitala sam.


Kod Mariosa, da mogu da popijem normalnu kafu", odgovorio je.
Mislim da je Vimu bitno da ga u javnosti vide sa mnom. Pretpostavljam da je to zbog
onoga s Ruti i zato to se osea kao otpadnik.
Ponovo smo se poljubili pre nego to sam ula u autobus. Osetila sam strujanje sve do
nonih prstiju. I to je nekakva magija, na isti nain kao i ,,i.


Aujourdhui, rien.
Devojke su za rukom postavljale zagonetke, pa sam ja postavila ono pitanje o
upoznavanju vilovnjaka i Plutonaca. Dirdri nije znala ta je to Plutonac.
Vanzemaljac s planete Pluton", rekla sam joj. Kao Marsovac, samo s dalje planete."
Onda vilovnjaka", rekla je. A ti, Morvena, ta bi ti pre bila?"
To je tako tipino za Dirdri, da pomea upoznati" i biti", ali, na neki nain, tee je
odgovoriti na ovo njeno pitanje. Koga bi radije upoznala je pitanje pogleda na svet, izbor
izmeu prolosti i budunosti, fantastike i naune fantastike. ta bi radije bila stalno
mislim naTiptrijevu priu Tek probudih se ovde, na padini hladnoj", gde je junak i jedno i
drugo.
Doktor zakazan za ponedeljak.


Izgleda da Vim uvek stie ranije, osim onaj prvi put kad mu je pukla guma pa je
zakasnio u italaki klub. ekao me je kod Mariosa" kad sam stigla, a ak mi je i kafu
naruio.
Pregledao je knjige koje sam uzela iz biblioteke uz mumlanje i klimanje glavom. Stigao
je do Malog Persijanca od Meri Reno, pa me je pitao zato mi se dopadaju istorijski romani, a
kad sam mu rekla da sam tu knjigu ve itala, pitao me je i zato je itam ponovo. U kafeu je
bilo nekoliko devojaka koje sam poznavala, ukljuujui i Karen, koja je stalno bacala poglede
ka nama i pravila grimase.
Moemo li da idemo na neko drugo mesto?, pitala sam ga posle nekog vremena,
nakon to je popio kafu.
,,Kuda?, pitao je. Nema kud da se ide. Jedino ako hoe da ponovo idemo u lov na
duhove.
Moemo, ako se tebi ide, rekla sam.
Upravo u tom trenutku, Karen je prila stolu.
Doi sa mnom u WC, Komunjaro, rekla je.
Vimove obrve su se podigle na taj nadimak, ali ja sam prosto doivela olakanje to me
nije nazvala ,,Bogi ili epava" pred njim.
Ne mogu sada, rekla sam.
Ne, hajde, rekla je Karen, napravivi grimasu. Spustila je aku na moju podlakticu i
dosta jako me utinula. Polazi."
Lake mi je bilo da poem s njom nego da napravim scenu. Karen nije ba bila moja
drugarica, ali je bila drugarica Dirdri i eron. Uzdahnula sam i krenula za njom. Toaleti su
bili okreeni u crveno i imali su dugo ogledalo iznad koga se protezao red bletavih
nezaklonjenih sijalica. Karen je u ogledalu proverila minku iako je minka zabranjena
subotom kao i bilo kojim drugim danom, s nje se minka mogla skidati pahtlom.
Moj deko, Krejg, kae da je video tvog deka sino s drugom devojkom u diskoteci;


sa onom irli to radi u kolskoj veernici.
Hvala ti, rekla sam. Teko da bih ja mogla da odem s njim u disko, zar ne?
Svejedno ti je? Zvuala je kao da ne moe da poveruje.
Nije mi bilo svejedno, naravno da nije, ali nisam nameravala da joj to stavim do znanja.
Samo sam se nasmeila, gurnula sam vrata i vratila se za sto.
Vim je i dalje bio tamo, premda sam se nakratko zapitala da li e biti. Sela sam i
uhvatila ga za ruku, zato to sam znala da e Karen da nas posmatra.
Hajdemo", rekla sam.
ta ti je rekla?", pitao je.
Ti to bolje zna nego ja, da u ovom gradu svi gledaju tua posla", rekla sam. Ustala
sam i obukla kaput.
Lice mu se snudilo, ali takoe je delovalo proraunato.
Mori, ja..."
Hajde", rekla sam. Nisam nameravala da o tome priam na tom mestu, pred publikom
koja je bila vie nego zainteresovana.
Kako ovo uopte moe da funkcionie ako moemo da se viamo u italakom klubu i
subotom po podne, i da nekoliko sati visimo po Srouzberiju svakog etvrtka?", pitao me je
svadljivim tonom dok smo se peli uz brdo, pored Smitsa" i BHS-a.
Razumem to", rekla sam. Nisam ja kriva to sam zaglavljena u koli. Moda i ne
moe da funkcionie."
Znai, mogla bi da raskine sa mnom zato to sam iao na ples sa irli? Gledao me je
upitnim pogledom.
Vie zbog toga to ne elim da me neko zbog toga poniava nego zato to si to uradio.
Hou rei, jasno je da ne bih mogla da idem na ples ak i da nisam zaglavljena u koli."
Ne radi se o tome", odmah je uzvratio. Ne ide se meni neto posebno na ples, tako
samo ubijam vreme."
,,A nije ti neto naroito stalo ni do irli, i to je samo ubijanje vremena?", pitala sam
otrovnim glasom.
Ili bih ja mogao da raskinem s tobom zato to se retko viamo i previe je
komplikovano", rekao je udnim zamiljenim tonom.
Stigli smo do oka gde se nalazio Torntons, gde treba da skrenemo ako idemo ka
knjiari i Torbarevom gaju. Stala sam i on je stao.
Da li to to pria ima bilo kakvog smisla?, pitala sam, na ivici nerava. Deaci su
uvrnuti.
Slae li se da bismo mogli ovog asa da raskinemo, na ovom oku, i da nikad vie
jedno drugom ne kaemo nijednu lepu re?, navaljivao je on. Vetar mu je sklonio kosu s lica
i nikada nije izgledao lepe.
,,Da!, rekla sam. Mogla sam to vrlo dobro da zamislim, kako sedimo u italakom
klubu i govorimo, ali nikada ne gledamo jedno u drugo.
Onda je u redu. Ako moemo sada da raskinemo, onda tvoja magija, ta god da je
uradila, nije uinila da sudbinski budemo zajedno rekao je.
ta? A onda sam ukapirala. ,,Oh.
Iscerio se.
Znai, ako nismo zajedno zato to nas je magija na to naterala, onda je u redu.
To je bilo najnazadnije razmiljanje o toj temi koje sam mogla da zamislim.
ta to znai, da si ti sa irli u diskoteci izvodio nauni eksperiment?
Nije imao pristojnosti ni koliko da deluje malo postieno.
Tako nekako. Mrzim pomisao da sam na neto nateran. Mrzim Pravu Ljubav i
Pronalaenje Prave Osobe i zna ve, vezivanje, brak, a pomisao da me je magija naterala...
Vime, rekla sam ti da mi se kao svia, rekla sam mu. ,,I to kad si ti mene pitao. Niti


sam priala niti bi mi palo na pamet da priam o sudbini, pravoj ljubavi, braku, kraju ivota
ili bilo emu od tih sranja. To nije ono to traim, nije ono to elim. Meni trebaju prijatelji, a
ne prokleta Prava Ljubav. Nemam nameru nikad da se udajem, ili bar ne sledeih sto
godina.
To si ti, rekao je i ponovo poeo da hoda, tako da sam i ja krenula, ovog puta
nizbrdo. To nije magija. Svia mi se, zaista. Ali pomislio sam, ako moemo da raskinemo i ti
se sloi da moemo, onda to nije magija, tako da je onda u redu.
Znai, ti ne eli stvarno da raskinemo?
Ne, ako ti ne eli, rekao je.
Ono to ja znam o magiji a on ne zna jeste koliko je zeznuta, i koliko je lake pomou
magije naterati ljude da urade neto to su ionako eleli da urade. Neto bi se dokazalo samo
da smo stvarno raskinuli, a ne ovako, kad smo se sloili da bismo u teoriji mogli da
raskinemo. Ali... ja nisam elela.
Ne elim, rekoh mu.
ta si njoj rekla?
,,Kome?, pitala sam.
Onoj maloj hitlerovki u kafiu.
Frknula sam.
Zove se Karen. Rekla sam joj kako ja oigledno ne mogu u diskoteku, a onda sam se
prosto nasmejala. Nisam elela da joj priutim to zadovoljstvo. Stigli smo do knjiare i on je
opet zastao.
Onda moe samo da nastavi da se smeka. Neu vie da se viam sa irli.
Ba me briga da li se via sa irli ako ja znam za to, rekla sam. ... valjda. Sve mi je
to bilo teoretski jasno iz Hajnlajnove knjige, ali u praksi nisam ba bila sigurna.
Ona je moronka, rekao je, to mi je ulivalo sigurnost. Lepo je kada te neko eli zbog
nekog kvaliteta koji zaista poseduje.
Preli smo ulicu i uli u Torbarev gaj, pa produili do mesta gde se nalazi onaj
polusrueni zid. Visibabe su uvenule. Vlati trave su iznikle, ali jo nije bilo drugog cvea. To
mesto je vrvelo od vilovnjaka, uglavnom onih vornovatih i drvolikih, a uopte nisu obraali
panju na nas. Vim je uspevao da ih vidi, rekao mi je da ih vidi kad gleda sa strane. Neko
vreme smo sedeli na zidu i gledali ih. A onda, kad smo krenuli da ustanemo, on je sluajno
dotakao moj tap i zagrcnuo se.
Sad ih stvarno vidim", rekao je. Ponovo je seo pokraj mene i uzeo tap u krilo.
,,ovee, uskliknuo je dosta neprimereno.
Mnogo kasnije, nakon to je dugo posmatrao vilovnjake, ja sam rekla da moramo da
krenemo i uzela sam svoj tap od njega. Bez njega ih je samo napola video.
Voleo bih da znam ta su, rekao je dok smo se vraali u grad. Hoe da mi da taj
tap? Hou rei, ima li jo jedan?
Imam, ali taj drugi je metalan i odvratan, a ovaj mi daje snagu. Vilovnjaci su mi ga
dali.
Moda su ti ga dali da bih ja mogao da ih vidim, pretpostavio je. Koliko razliitih
boja i oblika. Zvuao je kao da je pijan. To su samo vilovnjaci, a nisu ak ni radili nita
specijalno zanimljivo.
Moda", rekla sam. U svakom sluaju, sad mi je potreban.
Uhvatio me je za ruku dok smo se probijali kroz drvee.
Izvini zbog one diskoteke", rekao je. Ne mislim na irli, to sam namerno uradio.
Mislim na ples. Nisam o tome razmiljao, a ne elim da ti bude neprijatno zato to ti to ne
moe da radi.
Ma nema veze, rekla sam, iako nije bilo tako. Noga mi je sada bila otprilike kao pre
nego to ju je trakcija poremetila. Imam dobre dane i loe dane. Rekli su mi da e i dalje biti


tako. Moda mi akupunktura pomogne, a moda nauim i sama to da radim, a to bi mi bilo
od pomoi, ali sigurno neu zaplesati u skorije vreme.
Skoro da je bilo vreme za autobus, tako da smo nastavili peice kroz grad.
Znai, utorak vee, etvrtak po podne i sledea subota? Ako je to sve to se nudi, onda
prihvatam, rekao je.
Sledeeg vikenda je tromeseje", rekla sam mu. U stvari, cele sledee nedelje. Tako da
subota otpada.
Ide nekud?"
Jedno vee u provesti s Danijelom u Old holu, a onda idem u Aberder na nekoliko
dana, da vidim tetu Tig i dedu."
,,I da ubije majku?, pitao je. Nee, znam, ali ja bih mogao. To se ne bi kosilo ni sa
jednim drevnim tabuom.
Koliko se ja razumem u drevne tabue, ja ne bih smela ni da ruam sa osobom koja mi
je ubila majku, ta god da mislim o njoj", rekla sam, mada se to uglavnom temeljilo na
onome to pie Meri Reno, a ne na nekom istinskom drevnom tabuu. udno kako se drevni
tabui vie nigde ne ue. U svakom sluaju, nema potrebe."
Mogao bih da poem s tobom."
Ne budi smean, gde bi spavao?", pitala sam ga. Ionako mora da radi. Videemo se
kad se vratim kui."
Nedostajae mi, rekao je, a onda me je dugo ljubio, vrlo neno. Pa, barem nam nije
dosadno.


Jutros je bilo mraza. Kad sam se probudila i pogledala kroz prozor, sve je imalo otre
bele obrise. Kada smo krenuli u crkvu, sve se ve istopilo.
itava je propoved bila o zahvalnosti i o tome kako ne bi trebalo tek tako da preletimo
preko dobrih stvari u svom ivotu, ve da bi trebalo da odaberemo dve posebne stvari i da
zahvalimo Bogu na njima. I tako sam, u sebi, kad je dolo vreme molitve, zahvalila na Vimu i
meubibliotekim pozajmicama.
Napisala sam pismo teti Tig da joj kaem kako u doi sledee nedelje. Nisam jue
kupila razglednicu za eda, a ni prole nedelje, jer me je Vim omeo oba puta. Poneu mu
jednu.
Nova stvar vezana za Vima zbog koje brinem jeste to to on moda eli magiju, a ne
mene.


Mali Persijanac je tako divan roman. Moe biti da joj je to najbolja knjiga. Inspirisana ne
samo tom ve njenim knjigama uopte, takoe sam na brzinu proitala Fedra i zapoela
Zakone, a tu sam se malo zaglibila.
Izgleda da gospoica Kerol odobrava kada itam neto to nije nauna fantastika.
Zapoela je razgovor o staroj Grkoj i pomenula mogunost da polaem osnovni iz grkog
dok budem spremala napredne ispite. Ne znam da li u ovde polagati napredne, ali, ako
bude tako, onda je to ba dobar plan. Ne verujem da e mi dozvoliti da radim isto s
to i Vim, pa da i dalje mearn prirodne i drutvene predmete. Osim toga, volela bih da
polaem engleski, istoriju i latinski, a to je prilino konvencionalna i uobiajena kombinacija.
Volela bih da i dalje imam fiziku ili hemiju, ali, kao to je istakla gospoica Kerol, to bi bilo
teko bez matematike. Moda se provuem i proem matematiku, ako budem imala sree,


ali to je to, u najboljem sluaju.
Kod lekara sam pitala da li ovo ostaje izmeu nas dvoje i on je rekao naravno". Onda
sam ga pitala da mi prepie pilule. Pitao me je da li sam seksualno aktivna, a ja sam mu rekla
da nisam jo, ali da razmiljam da postanem. Pogledao je moj datum roenja, pa je malo
gunao, ali mi je napisao recept. Rekao mi je da moram da ih uzimam itav mesec pre nego
to ponu da deluju, da treba da ponem jedan dan posle menstruacije i da, ako posle toga
propustim da popijem pilulu jedan dan, da je to okej, ali ne vie od toga, kao i da treba da ih
pijem svakog dana u isto vreme. Uzela sam kutiju pilula u ,,Butsu kad sam se vraala.
Kupila sam i pakovanje kondoma (bolje je biti pripravan), kao i jednu ,,kadberi okoladicu,
koja je sluila vie kao kamufiaa za ostale stvari nego to mi se stvarno jela, mada sam je na
kraju ipak pojela.
Pilule i kondome nosim u tani, zato to ne postoji nijedno drugo bezbedno mesto.


Dirdri su umalo uhvatili danas jer je prepisivala Vergilija od mene. Postoje dva glagola,
progredior i proficiscor, a i jedan i drugi su iz nekog razloga skoro uvek u pasivu, i jedan i
drugi poinju s ,,pro, jedan znai napredovati , a drugi krenuti, i ja ih uvek meam, pa
sam ih pomeala i u domaem zadatku koji je Dirdri prepisala. Gospoica Martin, koja je
vrlo otra, obe nas je strogo pogledala kada je Dirdri naglas proitala taj deo, pa je rekla da
joj se ini kako te greke s pasivnim glagolima postaju zarazne, pa je onda traila od Dirdri
da pree napred i da uradi sledei odlomak, a taj deo nismo pripremale unapred. Nije ba
mnogo zabrljala, pa sam mislila da smo se izvukle. Onda je mene naterala da joj protumaim
sledei deo, takoe nikad vien. Posle asa, nakon to je zvonilo a svi jurnuli niz hodnik na
as fizike, ona me je zaustavila i pitala:
Da li ste ti i Dirdri malo saraivale na onom Vergilijevom tekstu, Morvena?
Malo se bila zaglavila, rekla sam, to je istina, a i mnogo je bolje zvualo nego da sam
rekla da je ceo domai prepisala od mene.
Nikada nee nauiti ako ne naui da ui sama", rekla je gospoica Martin, to je
zvualo kao neki aforizam, a moda i jeste na latinskom, gde bi imao oko tri rei, ne est, ili
sedam.
Pismo od Danijela u kome pie da e me pokupiti u petak i da je okej to to u nedelju
idem u Aberder, a takoe da e moda imati iznenaenje za mene pre toga. Pitam se ta li to
znai. Moda mi je poslao knjige u posebnom paketu?
Veeras italaki klub, priamo o Pavani.


Sastanak je vodio Husein i nismo priah samo o Pavani, ve i o Branerovim
fenomenalnim Vremenima bez broja, Dikovom ovcku u visokom dvorcu (to nisam itala), Neka
jubilej pone od Vorda Mura i itavoj ideji paraistorije. Pomenuli smo i Uz liniju i uvare
vremena i San o Veseksu Kristofera Prista (moram da naruim!), za koju Vim kae da je super.
Postavilo se pitanje da Ii su te knjige stvarno nauna fantastika, to oigledno jesu, kao i da li
postoji razlika izmeu tog nekog ,,paravremena, kao u Lordu Kalvenu od Drugovremena i
knjizi kao to je Pavana, koje se itave deavaju u nekom univerzumu u kome su se stvari
odigrale na drugi nain.
Stalno smo se vraali Pavani i tome kako taj roman pokriva toliki vremenski raspon, a
Greg kae da ga upravo to i ini naunom fantastikom, ta perspektiva. Onda je Brajan


pomenuo knjige o Lordu Darsiju (oboavam Randala Gareta!) i postavio pitanje da li su one
nauna fantastika, to je bilo trik-pitanje, poto su one oigledno fantastika, osim to uopte
ne lie na fantastiku, i skroz su u naunofantastinom fazonu. Harijet je rekla kako joj se ini
da one vie pripadaju uz Dansenijeve klupske prie i ribarske prie zato to su
nepredvidljive. Nisam se sloila (verovatno sam priala previe i preterano estoko) zato to
mislim da zahvaljujui naunofantastinim elementima upravo nisu nepredvidljive, jer se u
njima magija tretira kao da je samo jo jedna grana nauke, naroito u Previe arobnjaka.
Izgleda da Danin ne govori sa mnom, a ni Pit. Proi e ih to, kae Vim. Nadam se da
hoe.
Hju je delovao malo zbunjeno. Greg misli rekao mi je u kolima da je Hju mislio
kako emo on i ja automatski da postanemo par, zato to smo isto godite. U ivotu nisam
ula takvu glupost, a to sam i rekla, jer, iako mi je Hju simpatian, nisam nikada razmiljala
o njemu na taj nain ni na dve sekunde. Greg se samo smejao i rekao da se takve stvari same
srede, pa me je pitao jesam li itala Makafrijevu. Ne znam kakve to ima veze s bilo im, ali
smo ostatak puta priali o povezivanju sa zmajevima.
Vim me sutra ponovo eka u Gobovenu. On, izgleda, misli da se ne viamo dovoljno
esto, ali meni je ovo mnogo. Potrebno mi je vreme izmeu susreta da mogu da razmislim
i da sve zapiem! On to verovatno ne radi.
Prekasno mi je sinulo da je sutra Dan zaljubljenih. Ne verujem da e on to uopte i
primetiti ili moda hoe? Nemam blage. Gospoica Kerol misli da je mogue da hoe i da bi
trebalo da imam neki poklon u pripravnosti ako se to dogodi. Problem u tome jeste to
nemam nita kod sebe. Predloila mi je da mu poklonim knjigu pa, to je tipino za nju i
to bi bila sjajna ideja da imam vremena da odem do knjiare. Mogla bih da mu napiem
estitku. E, osim to niko ne bi eleo da primi estitku koju sam ja napravila. Mogu da mu
napiem pesmu ili, da budem preciznija, da mu lepim rukopisom prepiem neku od pesama
koje sam ve napisala o njemu. Ali ta ako mu se ne svidi? Nikada nisam razgovarala s njim
o poeziji, nemam pojma da li je voli ili ne. Da ne mrzi Hajnlajna, mogla sam da mu poklonim
Broj zveri, ali mrzi, tako da ne mogu. Nemam nita drugo novo, a on ionako ve verovatno
ima sve to imam kod sebe.
Ako malo ranije krenem iz kole, mogla bih da svratim do knjiare pre nego to odem
na stanicu, valjda.


E, ovo je ba bilo neprijatno.
Danijelovo iznenaenje" bilo je da doe da me vozi u rouzberi. Nemam pojma zato
je to uradio danas, kad je tromeseje sutra, ali ne mogu od njega oekivati da se ponaa
logino. Sedeo je ispred kole u kolima i elovao je kao da je vrlo zadovoljan sobom, kao
maca koja se dokopala kajmaka. Ukopala sam se u mestu kad sam ga videla, sasvim sam se
zgrila od uasa.
Vim me je ekao na stanici u Gobovenu. Nisam imala naina da kontaktiram s njim i da
mu kaem ta se dogodilo. Ako se ne pojavim, neu ga videti do posle tromeseja. Pomislie
da sam ga utnula, i to na Dan zaljubljenih.
Druga opcija je bilo to da Danijelu kaem za Vima. Razmiljala sam o tome dok sam
ulazila u auto. Problem u tome bio je to ga uopte nisam pominjala do tog trenutka, poto
su moja pisma Danijelu, kao i obino, bila iskljuivo o knjigama. Situacija je bila nepodno-
ljiva. Nisam nikako mogla da kaem Danijelu da okrene kola i da me ostavi na miru, to je
zapravo bila opcija koja mi se najvie dopadala.
Uspeo sam da se izvuem, rekao je Danijel. Moemo ponovo da idemo u onaj


kineski restoran.
To je lepo, ali... rekla sam i stala.
Ali ta?, pitao je dok je palio auto i vozio kolskim prilazom, izmeu dva sasuena
bresta, koji ponovo izgledaju grozno sada kad ostalo drvee razmilja o tome da pusti lie.
Mislio sam da e biti srena. Stvarno je zvuao alosno.
Trebalo bi da se sastanem s prijateljem na stanici u Gobovenu, rekla sam. ta misli
da odemo tamo i pokupimo ga, pa da ide s nama?
Danijelovo lice postalo je neobino bezizraajno kada se nasmeio.
Naravno", rekao je i napravio polukruni okret na drumu koji je, na svu sreu, bio
pust.
Nakon toga, nisam nikako mogla da mu kaem kako bih prvo da odem do knjiare.
Je l ti to deko, ili samo drug koji je deko?, pitao me je.
Kao deko. U stvari, jeste mi deko, da. Toliko me je bilo sramota da sam zaplitala
jezikom.
Pa, priaj mi o njemu. U Danijelovom glasu ulo se ohrabrenje, ali i zabezeknutost.
Nisam znala ta tano da mu kaem.
Zove se Vim. Upoznala sam ga u italakom klubu. Ima sedamnaest godina. Voli
Delejnija i elaznija. Polae engleski, istoriju i hemiju za napredni, na koledu, a isto-
vremeno radi skraeno radno vreme. Razmiljam i ja to da uradim sledee godine, ako
budem morala.
Zato bi morala?, pitao je Danijel.
U junu punim esnaest", rekla sam. Onda nee biti obavezan da me izdrava.
Mogla bih sama da se izdravam."
Izdravau te sve dok bude elela da redovno ide u kolu", rekao je Danijel, poto
nije itao Prolaz upesku i Broj zveri.
Jesi li znao da je izaao novi Hajnlajn?", pitala sam ga, poto sam se setila.
Napisala si mi u nedelju", rekao je. Jedva ekam da proitam, ak i ako nije meu
njegovim najboljim romanima."
U tom trenutku smo stigli na stanicu u Gobovenu. Nije bilo nikoga. Konano sam
jednom stigla pre Vima, zato to je oekivao da u doi autobusom vozei se katetama, dok
sam ja umesto toga dola autom niz hipotenuzu.
Uskoro e da stigne, uvek porani", rekla sam. Danijel se uredno zaustavio na
parkingu.
Koliko dugo se zabavljate?", pitao je.
Sabrala sam.
Skoro dve nedelje", rekla sam.
Danijelu se mora odati priznanje jer nijednom nije rekao da je trebalo da mu kaem, ni
da sam previe mlada, niti bilo ta slino. Jo jedna nova uloga" to je bila njegova reakcija,
ali smekao se.
Strano sam nervozan."
A ta misli, kako je meni?", pitala sam ga.
Nasmejao se i, upravo u tom trenutku, Vim je dojezdio na svom biciklu do stanice, a
kosa mu je leprala oko lica.
Je li to on?, pitao je Danijel.
Jeste", rekla sam, oseajui mnogo vie ponosa u sebi no to sam imala pravo. Izala
sam iz auta, na koji Vim uopte nije obratio panju. Nije ba perceptivna osoba.
I Danijel je izaao.
Moemo da stavimo bicikl u prtljanik", rekao je.
Saekaj ovde da mu objasnim", rekla sam.
Prila sam Vimu. Danijel je, naslonjen na auto, puio cigaretu i posmatrao. Vim me je


ugledao, video je bentli", a onda i Danijela, videla sam daje primetio.
Vime, moj otac se neoekivano pojavio da me vozi na akupunkturu. Ni ja nisam znala
ranije. Hoe li da ide s nama u rouzberi, kolima?"
Delovao je vrlo iznenaeno.
Kolima? S tvojim aletom?"
Njemu ne smeta. Ako hoe. Ali neemo biti sami i ne moemo da priamo o magiji i
tako to, zato to on ne zna nita o tome."
Sve za uvrnut ivot", rekao je Vim, citirajui Zaphoda. Onda me je poljubio, pomalo
oprezno, ali ipak hrabro s obzirom na to da je Danijel tamo stajao. Izvukao je paket iz kaputa
i dao mi ga gotovo prkosno. Srean Dan zaljubljenih."
Odmah sam ga otvorila. Bile su to tri knjige! Pomalo udno od Teodora Sterdona, s
lepom naslovnom stranom na kojoj su bili enska glava i mesec, Izvrnuti svet Kristofera
Prista i neto za ta nikad nisam ula, od nepoznatog pisca K. D. eri, po imenu Kapija
Ivrela. Preplavile su me emocije.
Oh, Vime, ovo je divno. A nemam nijednu od njih. Nisam jo stigla nita da ti kupim,
ali sam ti napisala ovo. Iz depa sam izvukla pesmu. Prepisala sam je na lepu plavu hartiju
koju mi je dala gospoica Kerol, i to najlepe to sam umela. (To je ona pesma to poinje sa
Kad se vue suvim stenjem modanih pustinja.)
Proitao je pesmu, a ja sam ekala dok on ita, posmatrala sam ga, vie nego svesna da
Danijel eka iza mene. Vim je pocrveneo i gurnuo list u dep. Ne znam da li mu se svidela ili
nije.
Onda sam ga upoznala s Danijelom, a oni su se rukovali kao dvojica sudija. Sve je
postalo malo lake kada su zajednikim snagama uspeli da uguraju bicikl u prtljanik
automobila. Onda smo se svi vratili u kola i krenuli za rouzberi. Ba tada sam shvatila da e
njih dvojica morati da provedu itav sat bez mene dok sam ja na akupunkturi. Da Ii se ikada
dogodilo neto neprijatnije? Danijelu tako i treba poto mi nije rekao, ali siroti Vim nije
uradio nita da to zaslui.
U kolima smo razgovarali o elazniju, temi koja je izazivala duboko i nepopustljivo
interesovanje, a onda smo priali o Carskoj zvezdi i kako bi to lako mogla da bude obina
avanturistika pria, samo to nije. Osetila sam kako Danijel i Vim postaju simpatini jedan
drugom kroz sve to, iako je Vim, naravno, sedeo pozadi, tako da ba i nisu mogli da se vide.
Stigli smo u rouzberi pre mog zakazanog tretmana. Malo smo bacili pogled ta ima u
knjiari, a Vim i Danijel su se sporekali oko Hajnlajna, skoro ista rasprava koju smo Vim i ja
ve vodili, samo dua. Bila sam na Danijelovoj strani, i obojica su to znala, ali trudila sam se
da se ujedam za jezik i da nita ne govorim, nego da samo razgledam police s knjigama. Dok
nije gledao, kupila sam Vimu Znamenje jednoroga i Kolevku za macu, pa sam mu ih dala kad
smo izali.
A onda sam morala da ih ostavim zajedno. Sloili su se da posle toga dou na kliniku
da me pokupe. Nikada se tokom akupunkture nisam oseala tako nelagodno, ak ni onaj
prvi put, kad sam se plaila igala. Dok sam leala na stolu, samo sam pokuavala da
povratim mentalni takt, nisam se koncentrisala na dijagram, ni na magiju, niti na bilo ta
drugo. inilo mi se da mi nije pomoglo kao nekih drugih puta, ili sam se moda oseala bolje
kada sam dola, pa nisam primetila razliku kao pokatkad.
ekali su me kad sam izala, obojica naslonjeni na zid. Pored Vima, Danijel je izgledao
staro i zborano. Kad sam im prila, njih dvojica su razgovarali o Vimovim iskustvima na
Sikonu u Brajtonu, kao i o onome to oekuje od Albakona u Glazgovu.
Voleo bih da mogu i ja da krenem", rekao je Danijel.
Zato ne krenete?", pitao je Vim.
Danijel je samo slegnuo ramenima, poraeno.
Otili smo u kineski restoran, gde smo, u sutini, jeli isto to i proli put. Vim i ja smo se


muili sa tapiima, a razgovarali srno uglavnom o Silverbergu, pravei digresije vezane za
sve one stvari koje smo pomenuJi u utorak dok smo razgovarali o Pavani. Danijel je itao sve
osim Sna o Veseksu. Videla sam da su on i Vim impresionirali jedan drugoga, to je lepo, i
vrlo udno. Kada je Danijel otiao u toalet, Vim me je uhvatio za ruku.
Svia mi se tvoj ale", rekao je.
Dobro", rekla sam.
Ba ima sree", ponovo je rekao.
Pretpostavljam da sam mogla mnogo gore da proem", rekla sam. Veina ljudi ne bi
smatrala da je Danijel neki otac, ali ima mnogo gorih ljudi. Onda sam se setila situacije u
kojoj je Vim to rekao i teme o kojoj smo priali. Oh, pazi sad ovo, rekao mi je da e da me
izdrava sve dok budem redovan uenik, ili student. Ali nije itao..."
Vim je prasnuo u smeh ba u trenutku kada se Danijel vratio, pa smo morali da mu
objasnimo. Na svu sreu, i njemu je to bilo smeno.
U Vimovom kolaiu sudbine je pisalo Dobili ste dar", u Danijelovom Srea prati
hrabre", a u mom Sad je vreme za sreu".
Onda nas je Danijel odvezao nazad. Pitao je Vima gde da ga ostavimo, a Vim mu je
odgovorio da moe bilo gde odakle moe kui biciklom, tako da smo ga ostavili kod
krunog toka. Ja sam izala dok su njih dvojica vadili bicikl i hrabro sam pitala Vima da mi
da svoj broj telefona.
Mogu da te zovem sledee nedelje, kad ne budem bila tu, rekla sam. A i danas bi mi
dobro doao."
Ne bi, doao sam pravo s posla, rekao je. Ali dao mi je broj, a i Danijel ga je zapisao.
Danijel je onda dao Vimu svoju vizitkartu on je od tih to imaju vizitke! zauzvrat. Vim i ja
smo se zagrlili, a i poljubili vrlo pristojno, i onda me je Danijel odvezao u kolu tano na
vreme za pisanje domaih zadataka.


Prvo su doli po eron, kao i obino. To jevrejstvo ima dosta prednosti, ako mene
pitate. Ali zato ima i gomila stvari na koje mora da pazi. Moram da pitam Sema ta se
deava ako prekri pravila.
Ipak, Danijel je bio meu prvima kada su u pitanju normalni roditelji.
Svia mi se tvoj momak", rekao je kada sam sela u auto.
I ti se njemu svia", rekla sam dok sam vezivala pojas.
Palo mi je na pamet da ga pozovemo sutra u Old hol na aj. Ako doe vozom u
rouzberi, moemo tamo da ga saekamo. Vas dvoje moete da se proetate, ili tako neto, a
onda moemo svi zajedno na aj.
Danijel je bio tako nesiguran i pun nade da nisam ba mogla da ga odbijem. Takoe,
znala sam i da e se Vimu to svideti. Poelee da vidi Old hol, i elee da vidi tetke, poto
zna da se bave magijom. Nee se uplaiti od njih, zato to se niega ne plai. Pored toga,
elela sam da vidim Vima, naravno da sam elela, makar i u uslovima koji nisu ba idealni.
Sjajno", rekla sam. Samo, jesi li pitao sestre?"
Antea je to predloila", rekao je.
Mislila sam da im se moda nee svideti to to se zabavljam s lokalnim mladiem",
rekla sam.
Pa... Danijel je oklevao. Jesu rekle da se u njihovo vreme to nije radilo, ali siguran
sam da e se predomisliti kada upoznaju Vima i vide kako je inteligentan i elokventan."
Elokventan je ifra za pripada srednjoj klasi, uzgred budi reeno. To sam ukapirala otkako
idem u Arlingharst. Neko je jednom rekao da je britanski klasni sistem urezan na jeziku. Vim


govori sa ropirskim naglaskom, ali pravilno koristi gramatiku. Zvui kao neko obrazovan.
Ne zvui onako nadmeno i pretenciozno kao devojice u koli, ali recimo da mi je drago to
ga Danijel ubraja u elokventne. Tako je glupo to se takve stvari raunaju!
Veerala sam sa svima njima i bila prinuena da odgovorim na mnoga pitanja o koli,
Vimu, pa opet o koli. Glumila sam Micu Bratanicu najbolje to sam umela. Sve je ilo glatko.
Buenje uiju nisu spominjale.
Posle veere sam pozvala Vima. Javila mi se neka ena, pretpostavljam da je to njegova
majka, ali mi je vrlo brzo dala Vima. Laknulo mi je to je kod kue. Lako je moglo da se
dogodi da je u diskoteci sa irli.
ta radi sutra?", pitala sam ga.
to pita?"
Danijel je pitao da li bi doao ovamo na aj. Mogao bi vozom do rouzberija, pa emo
tamo da te saekamo."
Mislio sam da ide u juni Vels?" Zvuao je veoma daleko.
Tek u nedelju", rekla sam. Ali nema veze ako ne doe. Radi li subotom?"
Radim, ali samo ujutru."
Dobro, kako hoe." Nisam htela da navaljujem.
Hou li te videti?", pitao me je. Mislim, nasamo?"
iv bio, Vime.
Danijel je rekao da moemo da se proetamo, ili ta ve. A i veliki deo vremena mi ne
smetaju."
I, ta da obuem? Za popodnevnu ajanku u seoskoj vili?"
Ba je to slatko to toliko brine.
Okej je da obue ono to inae nosi", rekla sam. Nije to formalna veera gde se nosi
smoking."
Hoe li sestre biti tu?", pitao je.
Nego ta.
Kakav spektakl!", rekao je s mnogo ironije.
,,E pa, vidimo se onda sutra. Kree vozom u jedan?"
Vai."
Nakon to je prekinuo vezu, osetila sam hladnou i usamljenost, pa sam neko vreme
lutala od prostorije do prostorije. Danijel je pio u svojoj radnoj sobi, a sestre su gledale
televiziju u salonu. Skoro da je gore to to u ga videti sutra nego da ga nisam videla nedelju
dana. Na to sam se bila pripremila.


Sunce je sijalo, a Vim se pojavio na stanici s kravatom koja je inila da izgleda mlae,
kao kolarac. Naravno da mu to nisam rekla. Danijel nam se stavio na raspolaganje i
odvezao nas do zamka Akton Bernel. Taj zamak je ruevina po kojoj rastu mlada prolena
trava i brljan.
Ovde nema vie nikoga osim nas, rekao je Vim kad smo izali iz kola.
Pa, februar je. Nije ba da je turistika sezona u jeku, rekao je Danijel.
Vim je podigao obrve.
to se tie turista", rekao je Danijel, imamo ih dosta tokom leta. E sad, odavde moete
peke da se vratite. Ima neto oko dva kilometra. Ili, ako vam se ne bude hodalo, pozovi me
s govornice, Morvena, moe tako? Crvena govornica bila je postavljena tik do kapije zamka.
Dobro", promrmljala sam. Mislio je, naravno, za sluaj da mi noga otpadne. Ne bih
smela da budem osorna prema ljudima koji hoe da mi ugode, stvarno ne bih. To je prosto.


Spoljni zid je bio sruen, koprive su bujale u ancu, a to se tie glavne kule zamka,
moglo se naslutiti ta je ta samo ako ste ranije videli neki pravi zamak poput Pembruka ili
Kerfilija, gde je sve obeleeno. Vilovnjaci su, naravno, bili na sve strane, a zato sam i
predloila to mesto.
Ranije sam primetila da, kada je u pitanju obilaenje zamkova, postoje dve vrste osoba.
Tu su oni koji kau Aha, odavde bismo prosipali kljualo ulje, a ovde bismo postavili
strelce, i oni koji kau Ovde bismo stavili divan, a ovde okaili slike. Na moje
zadovoljstvo, ispostavilo se da Vim pripada onoj prvoj grupi. Sa kolom je posetio Konvaj i
Bomaris, tako da se razumeo u zamkove. Inscenirali smo vrlo uspenu opsadu (i malo se
mazili u okovima zaklonjenim od vetra) pre nego to me je uopte i pitao za vilovnjake.
Ima ih na tone, rekla sam, pa sam sela ispod prozorskog okna da bih mu dala tap da
ih vidi. Pogledala sam kroz krstasti prorez za strele, ali pogled koji je imao tako atraktivan
ram obuhvatao je icu koja se protezala ropirskim poljima od pilona do pilona, kao i
crvenu telefonsku govornicu tamo dole.
Vim je seo pored mene, poloio moj tap na svoje krilo i neko vreme ih posmatrao.
Nisu mnogo obraali panju na to to sedimo tu. Kada smo bile male, vilovnjaci i vile su se
igrali s nama, uglavnom murke i drugih igara s jurenjem. Ovi u zamku su se, izgleda, igrali
takvih igara sami sa sobom, pa su ulazili u prostorije i vrzmali se po njima, krili se jedni od
drugih, jurcali kroz vrata, prolaze i procepe u zidovima. To to nisam imala tap nije me,
naravno, spreavalo da ih vidim, pa srno Vim i ja tako sedeli i naglas se pitali ta li to rade. A
onda je jedna od njih, visoka, neverovatno visoka vila, ija je duga kosa bila proeta
labudovim perjem, kliznula preko sruenog zida, ugledala nas i zastala. Klimnula sam joj
glavom. Namrtila se, pa je prila i stala ispred nas.
Zdravo, rekla sam, a onda i Dobar dan" na velkorn.
Idi, obratila mi se na engleskom. Potrebna. Tamo..." Pokazala je rukom.
,,U Dolinama?", pitala sam je. Kada su u pitanju vilovnjaci i imenice, navikla sam da
pogaam. ,,U Aberderu? U dolovima uglja i eleza?
Oseala sam kako me Vim posmatra.
Pripadaj", rekla je i uperila prst u mene.
Tamo odakle sam?, pitala sam je. Idem sutra tamo."
Idi", rekla je. Pridrui." Onda je pogledala u Vima i nasmeiia se, pa ga je rukom
pomilovala po licu. Lep." Pa i jeste. Kliznula je dalje i izala kroz vrata, a povorka
bradaviastih sivih gnoma ula je kroz rupu na zidu i krenula za njom bez ijednog pogleda
ka nama.
Vim je zapanjeno blenuo za njom.
,,Opa, rekao je nakon nekog vremena.
Je l sad razume na ta sam mislila kada sam ti rekla da je s njima teko razgovarati?",
pitala sam ga.
Nemogue je, rekao je. Sve tako isprekidane, nema pojma da li si to izmislio, ili su
stvarno rekli. Govorio je prilino smeteno dok je i dalje gledao u njenom pravcu. Stvarno je
bila lepa.
,,I ona je to isto rekla za tebe", rekla sam.
Nasmejao se.
Zeza me? Ne, ne zeza me? Boe!" Piljio je za njom, ali nje vie nije bilo na vidiku.
Ti jesi lep, rekla sam mu.
Imam bubuljice, rekao je. I posekotine od brijanja. Nosim glupu kravatu. Ona...
Jesi li itao Zlatozrnu? U Avanturama Toma Bombadila? Ono to se dogodi na kraju. To
ti sad osea.
Tolkin je stvarno znao o emu pie, rekao je Vim.
Ja mislim da ih je on video, rekla sam. Mislim da ih je video, a onda ih izmatao u


vilovnjake kakve je eleo. Mislim da su vilovnjaci u njegovim delima izbledeli ostaci seanja
na te susrete."
Moda ih je video kad je bio dete i zapamtio ih, rekao je Vim. Voleo bih da znam ta
su oni stvarno. U pravu si, nisu duhovi, ili bar nisu samo duhovi. Definitivno nisu ni
vanzemaljci. Nisu materijalni. Kad me je dotakla..
Ponekad mogu biti vie materijalni", rekla sam mu, setivi se kako je Glorfindel bio
topao pored mene za No vetica.
ta je htela da kae? Idi, potrebna, tamo, pripadaj, idi, pridrui."
Zadivilo me je to se seao s takvom preciznou.
Mislim da je htela da mi kae da treba da idem u Doline zato to sam tamo zbog
neega potrebna. Moda si u pravu to se tie moje majke, a moda je i neto drugo. Ionako
idem sutra."
Pola vremena ne mogu da poverujem u sve to. U to to si mi rekla za svoju majku,
magiju i sve ostalo. A onda se dogodi neto kao to je ona. Okrenuo se ka meni i vrlo
snano me zagrlio. Ako ide da spasava svet, hou da idem s tobom."
Telefonirau ti svaki dan, rekla sam.
Potreban sam ti.
Nisam ga pitala kakve bih koristi mogla da imam od njega, zato to bi to bilo surovo.
Ranije sam to radila sama."
Upetljala si se i umalo poginula, ranije", odgovorio je. Tvoja sestra jeste poginula."
Ona sada ne moe da uradi nita slino", rekla sam. Mislim da ni tada nije htela da
nas ubije. A osim toga, ovo... ovo nije nita neobino. To jest, jedino je neobino to to smo
priale na engleskom, i to se dogodilo ovde, jer ovde obino ne obraaju panju na mene.
Moda je zato to smo blie."
Nita neobino!" Vim me je gledao kao da je to najlua stvar koju je ikada uo. ,,I blie
emu?"
Velsu?"
Toliko smo blizu da nikad nismo bili dalje. Granica s Velsom je samo nekoliko
kilometara od Osvestrija."
Dobro. Ali oni hoe da neto uradim, i ja u to uraditi, ili neu uraditi, i to e delovati,
ili nee, i ja u preiveti, ili neu", rekla sam.
Idem s tobom."
Ja ne idem u Vilingrad u avanturu", rekla sam. Idem u juni Vels, gde, u pauzama
susreta sa svojim pomalo udnim roacima, oni verovatno ele da im uradim neto to
izgleda besmisleno, recimo, da bacim cvet u baru, ili ealj u movaru, ali to neto e kasnije
imati neke posledice."
ealj u movaru?", ponovio je. Kakav je to imalo efekat?"
Uinilo je da neko ode i umre", rekla sam, sa izrazom uasne krivice na licu, i bilo mi
je ao to sam to pomenula.
Hoe li uvek da radi te stvari?", pitao me je.
Ne znam", rekoh mu. Uvek sam to radila. Ali sad im vie nisam od tolike koristi. I
mislim... mislim da su deca u tome bolja, zato to prave jasniju razliku izmeu dobra i zla."
Mogu da ti pomognem", rekao je.
Videu. Ako vidim da bi mogao da mi pomogne, javiu ti, pa moe da se sjuri do
tamo."
Pristao je na to, bogu hvala.
Proetali smo se nazad do Old hola. Postoji staza koju mi je Danijel pokazao na mapi i
koju smo lako nali, osim jednog malog dela gde su skinuli putokaz. Na sve strane dosadne
poljane i usevi.
Tetke su bile vrlo fine prema Vimu, na onaj odvratni snishodljivi nain. Pitale su ga


ime mu se bavi otac. Bila sam prilino iznenaena kada sam ula da je farmer. Ja uopte
nisam tako zamiljala farmerskog sina. Njegova majka radi pola radnog vremena kao
kuvarica u bolnici. Ima dve mlae sestre, od osam i est godina, po imenu Katrina i Dejzi. Ja
nita od toga nisam znala, dok on zna sve o mojoj neobinoj porodici. Znala sam da previe
priam!
Hrana je bila grozna, gnjecavi voni kola, suve pogaice, vodnjikavi aj, a poto je bilo
kasno, i narezana unka. Hleb je bio dobar, Danijel ga je kupio u Srouzberiju.
Nisu pokuale da bace na Vima nikakve ini, sigurno bih primetila. Prihvatile su ga sa
odobravanjem, kao i to to mi je deko. To je normalno, a upravo to i ele od mene. Mica
Bratanica mora da ima deka, pa ako ba i ne treba da bude skroz kao Vim, i Vim moe da
proe. Sve dok nameravam da odrastem i odem, a ne da poremetim njihov mali svet, one
mogu da me trpe. Ipak nisu zle, samo su udne na taj vrlo osoben engleski nain.
Krenula sam s Danijelom na stanicu da odvezemo Vima.
Nemoj da zaboravi, zovi me svaki dan, i odmah u da doem ako ti budem potreban.
Mogu da stignem tamo za tri i po sata, rekao mi je. To je ba lepo s njegove strane, stvarno
jeste. Jo samo malo vie od nedelju dana i opet u ga videti.


U vozu.
Izvrnuti svet je uvrnut. Nisam ba sigurna ni da li je to nauna fantastika. Kraj je
besmislen. Na poetku sam mislila da mi se ba dopada, ali sad vie uopte nisam sigurna.
Teta Tig me eka na stanici u Kardifu. Ali, ako ne doe, nema veze. Imam est funti i
sedamdeset dva penija. Na neki nain, novac podrazumeva slobodu, ali nije u pitanju novac,
nego to to ti novac daje mogunost izbora. Rekla bih da je Hajnlajn na to mislio.
Ova pruga sve vreme ide uz velku granicu. Jednog dana moram da odem u severni
Vels, ili ak preko granice s Velsom, poto Vim kae da je to samo nekoliko kilometara od
Osvestrija. Obeleila sam na mapi, tako da sad znam. Volela bih da smo na geografiji uili
mape, a ne sve vreme glupu glacijaciju. Mada mi glacijacija pomae da sagledam reljef, ili
bar da znam kuda su se sputali gleeri. U nekim delovima sveta, gleeri su se tako esto
sputali da su ogulili planine i od njih su ostali samo patrljci, pa je sve kao ravno dno jezera,
a jedino to je ostalo od planina jesu vulkanska jezgra planina sa epovima na vrhu, koja
tre tu i tamo. Bilo bi super kad bih to videla, ali drago mi je to se to nije dogodilo ovde.
Volim ove planine onakve kakve jesu.
Projurili pored Abergavenija (i uli u Vels), a pored nasipa sam najednom ugledala
procvetali kukurek. Moram da se setim da kaem edu. U Kardifu su sigurno procvetali uti
narcisi, a ima jo dosta do Dana Svetog Davida.
Ovo zapisujem u stanu tete Tig, pred polazak na spavanje.
Ili smo edu u posetu. Kada smo stigle tamo, uasnuto sam shvatila da je tu i teta
Flosi, to mi ne bi smetalo, ali s njom je dola i teta Gveni, jedna od osoba koje najvie na
svetu mrzim. Nema mnogo stvari koje su gore od bolnikog odeljenja prepunog senilnih
staraca na samrti, ali eto i nje da zabiberi. Teta Gveni uopte nema takta, niti ljubaznosti.
Nevaspitana je i dosadna, a dii se time da uvek govori ono to misli. Ima osamdeset dve
godine, ali nije to zato to je stara i nestrpljiva. Baka mi je priala da je ista takva bila i kad joj
je bilo est godina.
I zato si ostavila Liz?, pozdravila me je teta Gveni pitanjem.
Zato to je luda i s njom se ne moe iveti, rekla sam joj. ovek mora da joj se
suprotstavi, inae ga ona sasvim pregazi. Odakle svima iz porodice ta ideja da je dobro da
ostanem da ivim s njom?


Hm. A kako ti se svia da ivi sa onim svojim nesposobnim ocem?"
Ne viam ga esto, u internatu sam, rekla sam, to je bilo prilino nepravedno,
priznajem.
Mi smo, naravno, uspevale nekako da sakrijemo od eda da je Danijel umean, ali sada
je, naravno, sve izalo na videlo. Pokuavajui da zapone neku manje uznemirujuu temu,
teta Tig je pomenula kako planira da na leto izvede eda iz Fedu hira, jer e tada ona moi
da priskoi u pomo, ako neto ne bude ilo po planu. Teta Gveni je odmah natuknula kako
bi teta Tig trebalo da prestane da radi u koli, pa da proda stan i vrati se u Aberder kako bi
mogla da neprekidno vodi rauna o edu. Nee moi! Ako nita drugo, zamislite kad on
umre! Ne mogu da verujem da ljudi, pa ak i oni sebini kao to je teta Gveni, smatraju da
neko tek tako treba da rtvuje itav svoj ivot. Ona tako pria, i ti samo tu sedi zato to ne
moe da poveruje da je neto takvo stvarno prevalila preko usta. edo joj je rekao da ne
budali, bar sam zbog toga srena.
Ipak, teta Gveni je ispriala jednu veoma smenu priu o tome kako je ostala bez
vozake dozvole i hou to da zapiem. Ona ima osamdeset dve, seate se. Vozila je iz
Manestera, gde ivi ona njena grozna erka, u Svonzi, gde ona ivi. Vozila je Dolinskim
putem, to je magistrala prve klase, s dve trake u svakom smeru, ali nije auto-put, tako da je
ogranienje sto na sat. Ona je vozila sto pedeset. Jedan policajac ju je zaustavio neki mali
nevaspitanko, kako ona kae.
Znate li kojom ste brzinom vozili, gospoo?", pitao je.
Sto pedeset", rekla je ona iskreno, ali i prkosno.
Jeste li znali da je ogranienje brzine na ovom putu sto?, pitao je.
Mladiu", rekla mu je teta Gveni, ja sam ovim putem vozila sto pedeset pre nego to
si se ti rodio.
Onda je krajnje vreme da vam neko oduzme vozaku dozvolu", na to e on, brzo kao
munja, pa je zaista i uzeo njenu dozvolu, tako da je morala kui vozom!
Za razliku od mene, ona mrzi vozove.
Ne podnosim vozove. Mrzim stanicu u Kruu. Uasno je kad tamo mora da prelazi s
perona na peron. Da bi uao u voz za Kardif, mora da ode ak do perona dvanaest, pa da
se lomata niza stepenice, pa da se opet pentra! Nikad vie! Ne, Luk, ovo je posiednji put da
me vidi. Ne dolazim vie u juni Vels dok sam iva, a onda e moj koveg da preseda u
Kruu!
Na to sam ja prasnula u smeh, to, moram joj odati priznanje, njoj uopte nije
zasmetalo.
Pozvala sam Vima i rekla mu da jo nita nisam uradila. Trebalo bi sutra da odem i
potraim Glorfindela. Ispriala sam teti Fig za Vima i ona je htela sve da uje o njemu ne ta
mu radi otac i koje ispite polae, nego kakav je. Rekla sam joj da je prelep i da izgleda da mu
se dopadam. eli da ga upozna. Rekla sam joj da je hteo i on da doe, a ona je odmah poela
da die frku oko toga gde bi mogao da spava. Njene moderne smee sofe su premale za
posetioce.


Otila sam do cirka. Nisam lagala tetu Tig, mada joj nisam rekla ni celu istinu. Rekla
sam joj da hou da odem do cirka i da malo sama proetam. Prola sam pored biblioteke.
Ovde gore nikad nema nikoga. Ne znam zato je to tako. Reka protie pored dranice, i
mnogo je lepo, naroito sad, kad bukve poinju da listaju. Nema lepe boje od te rane zelene.
Na nebu su veliki oblaci, hitaju uz dolinu kao da imaju neka hitna posla u Brekonu. Kad se
oblak skloni, sunce uini da sve gotovo zablista od zelenila.


Kada sam dola u Itilijen, Glorfindel je bio tamo, kao i Mor, vilovnjak koji mi je dao
tap, i mnogo drugih vilovnjaka, od kojih sam mnoge veoma dobro poznavala. Neu ponovo
da se stavljam u onu nemoguu situaciju gde pokuavam da zapiem jedan takav razgovor.
Glorfindel mi je rekao da moram da otvorim kapiju da bi Mor mogla da ivi s njima i
postane jedna od njih, kao i da bi im omoguila da koriste magiju koju znaju.
Jeste li vi onda duhovi?, pitala sam. Znala sam da Vim eli da sazna odgovor, a i
sama sam htela da znam, kad smo ve kod toga.
Neki", rekao je.
Neki od njih jesu.
ta su onda ostali?"
Bie, rekao je.
Da, pa to znam. Oni su bia. Oni postoje. Oni su tu i znaju magiju i ive svoje ivote
koji ne lie na nae. Ali odakle su doli? Da li su oni koji govore ti koji su nekad bili ljudi?
Kapija koju eli da otvorim mora da se otvori krvlju, naravno. A ima tu i jo neto, jo
neto to nisam razumela. Pitala sam za svoju majku i on mi je rekao da nas ona ne moe
povrediti, ili da nee moi da nas povredi nikad vie nakon to ovo budem uradila. To
definitivno znai da ovo inim kako bih spreila da se neto loe dogodi. Nije u pitanju ono
mesto u Lavirintu, hvala bogu, jer bih do tamo morala dugo da klipem. Tamo je, dole, u
staroj fabrici ugljenih briketa. Autobus ide skoro do same fabrike. Upotreba krvi u magiji
uvek je rizina, ali Glorfindel zna ta radi. Uvek je znao. Uvrnuto je to to on zna, a ipak sam
mu potrebna ja da to uradim, zato to on u stvari ne moe da pomera stvari.
udno mi je bilo da tako vidim Mor meu vilin-narodom, kao da je napola ve postala
vila. Osetila sam se vrlo neobino. Delovala je tako daleko. Nije po njoj poelo da raste lie,
niti bilo ta slino, ali ne bi me iznenadilo ni da jeste.
Veeras sam pozvala Vima i prepriala mu sve najbolje to sam umela.
Koji je rizik?, pitao me je.
Pa, da se previe upetljam u magiju, ili da uinim da magija ima ire delovanje nego
to je potrebno."
ta ti to znai da se previe upetlja u magiju? Misli, da umre?" Zvuao je ogoreno s
druge strane linije.
Tako nekako."
Tako nekako! Sluaj me, ja dolazim."
Nema potrebe", rekla sam mu. Sve e biti u redu. On zna ta radi."
Mnogo si ubeenija u to nego ja.
Telefonski razgovori su tako nedovoljni, fali im ekspresije i gestova i svega. Nisam
sigurna da sam uspela da ga smirim u dovoljnoj meri.
Kada je u pitanju umiranje, to jest smrt uopte, postoji razlika izmeu nekoga ko zna da
svakog trenutka moe umreti i nekoga ko to ne zna. Ja to znam, Vim ne zna. Samo se o tome
radi. Nikome ne bih poelela da mu se dogodi onaj uasni trenutak kada sam shvatila da su
farovi koji se kreu prema nama pravi. Ali kad nema takve spoznaje, onda ljudi misle da
postoje opasne stvari koje ih mogu ubiti, a da je sve ostalo bezbedno. Stvari prosto ne
funkcioniu na taj nain. Mi smo preivele opasni deo gde smo znale da moemo poginuti i
u tom trenutku smo samo prelazile put. Mislim da ak nije ni elela da nas ubije. Vie smo joj
koristile ive.
Moram to da uradim u suton, to je, prema Vestern mejlu, u pola est.






Posle ruka sam krenula autobusom iz doline uzbrdo. Teta Tig je morala da ode u
kolu na sastanak, a u sedam, kada je vreme posete, trebalo je da se naemo u Fedu hiru.
Izala sam iz autobusa u Aberkumboju, na stanici pokraj oronulog zdanja fabrike ugljenih
briketa. Poranila sam. Bilo mi je ao to nisam ugovorila jo neto za popodne, na primer da
se vidim s Mojrom, Lijom i Nasrin. Palo mi je na pamet da ih pozovem, a onda sam se setila
Lijine urke, poto sam ih tada poslednji put videla, i injenice da mi vie i nisu ba
prijateljice, nego samo neke devojke koje poznajem. elele bi da uju sve o Vimu, a ako bih
pokuala o njemu da priam na njihovom nivou, to bi uinilo da ono to zaista oseam
prema njemu zvui jeftino.
Na zaraloj gvozdenoj ogradi do koje je vodio fabriki prilaz stajao je znak na kome je
pisalo: Projekat amelioracije zemljita. Skuptina Srednjeg glamorganskog okruga". To mi je
popravilo raspoloenje poto me je podsetilo na mar gospodara Gondora. To mesto smo
zvale Mordorom i ono je palo. Nema vie paklenog ognja. Poneko drvo je imalo i zelene
prolene izdanke. Nije bilo vilovnjaka u okolini. Noga me je malo bolela, verovatno dovoljno
da mi ne prilaze.
Dimnjaci su bili hladni, a svi prozori polomljeni. Delovala je jadno, pre pet godina
naputena zgrada koja jo nije naruena u dovoljnoj meri da bi liila na vilin-tvravu. Znak
koji je upozoravao na pse visio je nakrivo. Psi, ako su ikada i postojali, otili su s radnicima.
Tamna bara je jo delovala zlokobno, iako je sada oko nje rasla trava. Otila sam na drugu
stranu fabrike, odakle sam, kada podignem pogled, mogla da posmatram brda, pa sam tamo
sela u jedno udubljenje u zidu. Htela sam da se odmorim da bi se bol u nozi ublaio do
nivoa standardnog iganja u pozadini koje vilovnjaci mogu da podnesu. itala sam Pomalo
udno, koja je fantastina i prelepo napisana, iako pomalo uvrnuta. To su pripovetke. Drago
mi je to je barem jedna od knjiga koje mi je Vim poklonio dobra.
Kad sam je zavrila, umesto da ponem Kapiju Ivrela, pokuala sam da iskljuim bol u
nozi onako kako to radi akupunktura. To nije ba magija, iako jeste. Nije to ona vrsta magije
koja izlazi u svet i menja stvari. Sve je to u mom telu. Mislila sam, dok sam tako sedela tamo,
da je sve magija. Kada koristi stvari, ti ih na taj nain vezuje za sebe, bivstvovanje u svetu
te povezuje sa svetom, sunce rasipa svoju magiju, a ljudi, ivotinje i biljke rastu od suneve
svetlosti dok se svet okree, i sve to jeste magino. Vilovnjaci vie pripadaju magiji nego
svetu, dok ljudi vie pripadaju svetu nego magiji. Moda su vilovnjaci, oni meu njima koji
nisu izgubljeni mrtvi ljudi, u stvari koncentrisana, personifikovana magija? A Bog? Bog je u
svemu, kree se kroz sve, on je obrazac koji sve ini i pokree. Zato petljanje s magijom tako
esto izae na zlo, zato to se kosi s tim obrascem. Skoro da sam mogla da vidim taj obrazac
dok su se sunce i oblaci smenjivali iznad brda i uspela sam malo da potisnem bol, na mesto
odakle me nije boleo.
Prvi je doao Glorfindel, a za njim i svi ostali. Nikada nisam videla takvu povorku vila i
vilovnjaka, ak ni prole godine kada je trebalo zaustaviti Liz. Dok sam posmatrala
Glorfindela u svetlosti te spoznaje o magiji i svetu, odluila sam da bi trebalo da prestanem
tako da ga zovem, da prestanem da pokuavam da ga uklopim u obrazac koji sam pronala
u jednoj prii. To ime nije njegovo, ne ba, iako su imena tako korisna pri obeleavanju. Vile i
vilovnjaci su bili svuda oko mene, okruivali su me, na veoma malom odstojanju. Niko mi
nije rekao da ponesem neto posebno, pa i nisam, ali bila sam spremna.
Sunce je poelo da tone iza brda. Glorfindel nas je, bez rei, poveo sve zajedno nazad
do bare. Trebalo je da znam da e tu da se odigra. Stala sam pored bare. Mor mi je prila.
Izgledala je tako mlado, a i tako daleko. Jedva da sam mogla da podnesem pogled na nju.
Ekspresija joj je bila vilinska. Liila je na sebe, ali se udaljila od onoga to je nekad bila u
pravcu magije. Ve sada je bila vie vila nego ovek. Izvadila sam perorez spremna da


poreem prst zarad magije, ali je Glorfindel uopte ne mogu o njemu da razmiljam na drugi
nain odmahnuo glavom.
Pridrui , rekao je. ,,Zaceli.
,,ta?
Prekinuto." Pokazao je na Mor i mene. Budi zajedno."
Istupio je vilovnjak koji mi je dao tap.
Napravi, ostani zajedno", rekao je Glorfindel. Ostani."
Ne!", rekla sam. Ne elim to. Ni ti to ne eli. Napola, to si rekao za No vetica.
Mogla sam to tada da uradim da sam elela."
Ostani. Zaceli. Pridrui", govorio je Glorfindel.
Stari vilovnjak je dotakao moj tap i on postade no, otro drveno seivo. Pokazao mi je
da ga zabijem u srce.
Ne!", rekla sam i ispustila ga.
ivot", rekao je Glorfindel. Meu. Zajedno."
Ne!" Poela sam da uzmiem od noa, polako, naravno, zato to je to bio i moj tap, a
bez njega sam jedino sporo i mogla da se kreem. Mor ga je podigla i pruila mi ga.
Iza umiranja", rekao je starac. ivot meu, postajanje, pridruivanje. Zajedno. Celo.
Snaga, prua, deluje, bezbedna zauvek, jaka zauvek, zajedno."
,,Ne, rekla sam tie. Znate, ja to ne elim. Prole zime moda, odmah nakon svega, ali
sada ne. Mor zna. Glorfindel zna. Nastavila sam svojim putem. Dogodile su se neke stvari.
Promenila sam se. Vi me moda vidite kao prepolovljeni par, a moda i mislite da e moja
smrt da razrei stvari i da ete tako dobiti vie snage da dotaknete stvarni svet, ali ja ne
mislim tako. Sada ne. Treba neke stvari da uinim.
injenje je injenje", rekao je i sada mi to nije zvualo umirujue kao prolog puta.
Pomozi. Pridrui. Delaj.
Mor je ispruila no, otricom uperen u mene. Sa svih strana su me okruivali
vilovnjaci, opipljivi i postojani, i gurali su me ka seivu. Znala sam da je no materijalna
stvar. Nedeljama sam se oslanjala o njega. Stvarala sam magijsku povezanost s njim, a i on sa
mnom.
Ne, ne elim", bila sam uporna. Da dam malo krvi i upotrebim magiju da bih
pomogla Mor, da bih pomogla vama, ako bi vam to znailo, da, na to sam pristala, ali ne i na
smrt."
ta bi Vim pomislio? Jo gore, ta bi rekla teta Tig, koja nema pojma da vilovnjaci
postoje, koja bi pomislila da sam se popela ovamo bez ijedne rei i ubila se? I ta bi rekao
Danijel?
Ne mogu", rekla sam.
Pokuavala sam da uzmaknem, da se izmaknem, ali oni su me potiskivali, gurali me
unapred, ka nou.
Ne", ponovila sam, otresito. Bili su svuda oko mene, a no blii nego ikada, i no je
eleo moju krv, moj ivot, ikao me je da postanem vila. Kad bih postala vila, u svakom
trenutku bih mogla da vidim kako magija funkcionie. Ne bi vie bilo bola, niti suza.
Razumela bih magiju. Bila bih s Mor. Bila bih Mor, bile bismo ista osoba, spojene. Ali nikada
zaista nismo to bile, a tako e i ostari. Izmakla sam se korak unazad i poela da govorim
najmirnije to sam mogla. Nemojte, ne elim da budem vila. Ne elim da se pridruim.
elim da ivim i budem ljudsko bie. elim da odrastem na svetu." Smirenost je pomogli,
isto kao to pomae i Litanija protiv straha", zato to se magija koristi strahom. A to to sam
u svom srcu odbila sve to pomoglo je jo vie, zato je takoe koristila onaj deo mene koji je
eleo da bude vila, onaj koji js oduvek to eleo.
Ispred mene je bila Mor, s noem, a iza nje bara. Svuda oko mene bili su vilovnjaci.
Ispruila sam ruku ka nou. ta god da je on bio, bio je od drveta, a drvo voli da gori,


izgaranje je obrazac drveta, potencijalna vatra koja je vatra sunca. Sunce je zalazilo, ali iz
drveta je sevnuo plamen, a i ja sam postala plamen, na trenutak sam bila plamen u okvirima
svog tela, a zatim i ogromna buktinja. Ovdanja zemlja je poznavala plamen. Ovde je goreo
pakleni oganj, ovde se ugalj iz rudnika razgraivao i otputao svoj dim i otrove. Ugalj je
eleo da sagori, poznavao je izgaranje ak i bolje nego drvo. Vilovnjaci su pobegli od mene,
svi sem Mor, koja je drala razbuktali no i preko njega se povezala sa mnom. Bile smo dve
ogromne buktinje koje se ogledaju jedna u drugoj.
Nisam imala hrastov list, a nismo bile ni blizu vratnica smrti, ali bila sam vatra i ona je
bila vatra, a ja sam imala obrazac i volela sam je. Ona nije ja, ali bila mi je u srcu, uvek e biti.
vrsto se dri, Mor, rekla sam joj, pa, iako je bila plamen, ona se osmehnula svojim
pravim osmehom, istim osmehom koji je imala u boina jutra dok je baka bila iva, a mi
bismo se probudile i videle balone kako vise u hodniku, to je znailo da je dolazio Boi
Bata i da nas ekaju arape pune poklona. Otvorila sam prostor izmeu plamena i mesta gde
se smrt uklapa u obrazac, pa sam je zavitlala kroz taj prolaz, sa sve noem, a onda ga
zatvorila i poela da jenjavam, priguivala sam plamen sve dok se ponovo nisam nala u
granicama sopstvenog tela.
I dalje sam tinjala, bila sam plamen, ali sam znala kako da se zaustavim, kako da
ponovo postanem telo, to i jesam. Bilo bi lako to zaboraviti, sagoreti u transformaciji.
Posegnula sam za telom, a s telom je doao bol. Nisam bila ni oprljena, ali noga se bunila jer
nosi moju teinu.
Vilovnjaci su uzmakli, ali su i dalje bili oko mene. Glorfindel je izgledao alosno, a
starac besno.
Zbogom, rekla sam i sporim korakom krenula unazad, uzbrdo. Sunce jezalo dok
sam to izgovarala i sve se pretvorilo u sumrane sene. Vilovnjaci su se rastakali. Polako sam
se okrenula.
I tu je, naravno, bila ona, stajala je na putu u sumrak. Sigurno joj je teta Gveni rekla da
sam tu, pa je verovatno ila tragom pometnje meu vilovnjacima da bi saznala gde se tano
nalazim.
Uopte se nije promenila. Izgleda kao vetica. Crna kosa joj je duga i masna, ten taman,
ima kukast nos i mlade na obrazu. Ne biste mogli da naete nikog boljeg za ulogu vetice
iako su, naravno, i sestre vetice, a one su tako besprekorno plave i otmene. Nosila je za sebe
tipinu odeu tanije, ta god da joj je palo pod ruku kada je stvari iz ormara razbrajala tri po
tri. Na taj nain je pronalazila stvari koje imaju najjai magijski naboj, ili je barem to bila
njena ideja. Tako je pronalazila i stvari koje se neverovatno ne slau i ne odgovaraju godi-
njem dobu, u ovom sluaju ogromni areni debeli demper i dugu tananu crnu suknju.
,,Mama, pozvala sam je, glasom jedva glasnijim od apata. Bila sam prestravljena,
mnogo vie nego od vilovnjaka i noa. Oduvek sam je se plaila.
Ti si oduvek liila na mene, rekla je neobaveznim tonom.
,,Nisam, rekla sam, ali mi se glas prelomio i uo se samo apat.
Zajedno bismo mogle toliko stvari da uradimo. Tolikim stvarima mogu da te nauim."
Setila sam se kako smo je jednom muile, kad je bila u svojoj najluoj fazi. Sigurno nam
je bilo deset ili jedanaest godina. Gurnula me je niza stepenice na ulazu zato to me je poslala
u prodavnicu po cigarete, a ja sam se vratila praznih ruku jer nisu hteli da mi ih prodaju.
Krvarila sam i Mor je prila da me podigne, a onda smo ugledale crnu pticu kako polako
polee s kapije groblja verovatno je to bila vrana, ali mi smo ih u tim godinama zvale
gavranovima. U svakom sluaju, na velkom se koristi ista re i za jednu i za drugu pticu.
Jednom, jedne strane noi, poela je Mor i ja sam se pridruila, a ona, Liz, moja majka,
povukla se u kuu, pa zatim i u svoju sobu, dok smo mi i dalje recitovale Poovog Gavrana
sve glasnije i glasnije.
Videla sam obrazac po kom se svet vrti. Poslala sam Mor na mesto na koje ljudi treba


da odu kada umru. Bila sam plamen. Moja majka je alosna vetica u arenom demperu
koja je magijom do te mere zamrsila svoj ivot da vie uopte nema integriteta i od nje su
ostale samo njene mnogobrojne mrnje koje su se uplele u vrzino kolo u kome same sebe
bespomono prodiru. Ve smo joj okresale moi, uz pomo vilin-naroda.
Nemam ta da ti kaem, rekla sam joj glasno i zakoraila unapred.
Nainila sam jo jedan korak, od ega me je noga poprilino zabolela, ali nisam na to
obraala panju, nisam obraala panju na nju. Videla sam da baca neke ini, neto
usmereno na mene, ali moje zatite, one koje sam postavila u koli, izdrale su, a magija se
bez rezultata istoila u zemlju, kao to se deava s bolom na akupunkturi.
Nainila sam jo jedan korak i prola pored nje. Ispruila je ruku i fiziki me dograbila.
Ruke su joj bile kao kande. Okrenula sam se i pogledala je. Oi su joj bile zastraujue, kao i
uvek. Duboko sam udahnula.
Ostavi me na miru, rekla sam i izmigoljila se iz njenih aka.
Zamahnula je da me udari i ja sam shvatila da ona zamahuje nagore. Via sam od nje.
Odgurnula sam je, koristei silinu njenog zamaha i silu Zemljine rotacije. Pala je. Prevalila
sam jo jedan korak iza nje, uzbrdo. Nisam mogla da trim, jedva da sam mogla i da epam,
ali nastavila sam da epam uzbrdo.
Kako se usuuje", povikala je s mesta na koje je pala. Zvuala je stvarno iznenaeno.
A onda je ponovo posegnula za magijom i, kao i onda kada je Mor poginula, poela da alje
iluzije monstruoznih oblika da se kovitlaju oko mene dok hodam. Tada smo ih ignorisale
najbolje to smo mogle. Sada sam ih uhvatila i obavila oko sebe. Bile su to alosne i uplje
iluzije kad nije bilo straha da ih nahrani.
Zaula sam zvuk cepanja, pa sam se okrenula, i onda sam se zagrcnula od uasa.
Izvadila je ono izdanje Gospodara prstenova u jednoj knjizi, koje je bilo njeno, ali je bilo prvo
koje sam proitala, a onda je iscepila list. Bacila je list ka meni, a on je postao uareno koplje
dok je putovao kroz vazduh koji nas je delio. Sada je ve bilo dovoljno mrano, tako da je
plamen osvetlio sve oko sebe i svemu dao udne dodatne senke. Izmakla sam se i izbegla ga.
Iscepila je jo jedan list. Skoro da nisam mogla to da podnesem. Znam da su knjige samo
rei, a imam i dva izdanja koja su moja, ali poelela sam da se vratim i da joj otmem tu
knjigu. Koplja nisu bila strana kao to skrnavljenje, ne bi bila ak ni da su me pogodila. Kako
moe da upotrebi knjige protiv mene? Ali uviala sam da je to jasno kao dan.
I ja sam mogla isto to. Privukla sam lana udovita k sebi i odgurnula ih ka njoj.
Preobrazila su se i postala zmajevi i ogromne vanzemaljske kornjae i ljudi u svemirskim
odelima i momak i devojka u oklopima, sa isukanim maevima, pa svi nainila barijeru
izmeu nas i titila me, juriala su kroz suton ka njoj. Nainila sam jo jedan korak uzbrdo,
jo dalje od nje.
Ona je, naravno, umela da ignorie iluzije isto kao i ja.
Koplja su nastavila da lete. Vie nisu bila zapaljena i tee ih je bilo videti. Mora da je
odjednom kidala pune ake listova i mahnito ih bacala. Zastala sam i povezala se sa
obrascem sveta. Listovi su od papira. Papir je od drveta, tako da je od njega lako napraviti
koplja, ali ta je to to drvo zaista eli da bude? Jedno koplje je proletelo tako blizu da sam
osetila strujanje vazduha, a ja sam shvatila i nasmejala sam se. Upravo je to Mor rekla na
istom ovom mestu, tako davno. Nije ak ni teko. Koplje koje je nekada bilo hartija sada je
postalo stablo. Tako je bilo i sa ostalima, onima koje je ve bacila i koja su se zarila u zemlju.
Jedan tren je drvee samo tako stajalo s korenjem u zemlji, grana ispruenih ka nebu,
hrastovi, jasenovi i glog, bukve, oskorue i jele, ogromno prelepo drvee, sasvim olistalo. A
onda je krenulo nizbrdo, Birnemska uma krenula je prema Dansinejnu.
Hvorni e pomoi", rekla sam, a oi su mi zasuzile.
Ako dovoljno volite knjige, knjige e vam uzvratiti tu ljubav.
Nisu to bile iluzije. Bilo je to drvee. Drvee je ono to je papir nekad bio, i eli da bude.


Tek da sam je nazirala kroz stabla. Besnela je i vritala neto u mom pravcu. Listovi su se
pretvarali u drvee im bi ih otcepila, ak i pre. Knjiga koju je drala u rukama pretvorila se
u ogromni bokor brljana i draa koji je poeo da se iri na sve strane.
Sva ona pusto gde se nalazio fabriki kompleks pretvorila se u umu, a u srcu ume
ostala je oronula zgrada fabrike. Meu rveem su se videli vilovnjaci. Naravno da su bili tu.
Jedna sova je briui nadletela tamnu baru.
Ponekad je potrebno malo vie vremena nego to misli, rekla sam.
Nastavila sam da hodam, uzbrdo i sve dalje od fabrike ugljenih briketa. Ona je i dalje
besno buncala, tamo dole meu drveem. Samo sam nastavila da hodam sve dalje i dalje,
najbre to sam mogla, a to nije bilo ba brzo. Sada sam bila van njenog domaaja. Jo dva
koraka i izbila sam na drum.
Nakon to sam se dokopala druma, mogla sam da se pridravam za ipke ograde pri
hodu. Koristile su mi skoro jednako dobro kao tap. Trebalo je samo da stignem do
autobuske stanice. Moj stari tap je ostao u edovoj kui. Tada sam shvatila da sam skroz
kao glupa Fani Robin u glupom Flardijevom romanu dok se tako vuem uz ogradu, pa sam
poela da se kikoem.
Kada sam, jo pomalo zasmejana, stigla do kraja ograde, pokraj autobuske stanice,
preda mnom su se pojavili oni.
Bila sam poprilino iznenaena to vidim Vima, zapanjena to vidim Danijela (kako li
je pobegao?), i sasvim zabezeknuta to je tu i Sem. Njih trojica su se tako naizgled pojavili
iznebuha, kao Sveto Trojstvo, iako se, naravno, sve vrlo lako moglo objasniti. Vim je odluio
da doe, pa je telefonirao Danijelu, koji je telefonirao Semu. Nisu me videli kako se
pretvaram u plamen niti kako od listova pravim drvee, barem Danijel nije. Mislim da je
Vim moda video neto krajikom oka. Ne znam ta je Sem video. Samo se smekao.
Uopte mi nisu bili potrebni, ali bilo mi je drago to ih vidim.
Otili smo kolima po moj tap, pa smo svi zajedno poli u Fedu hir, edu u posetu.
Nema anse da e uskoro oprostiti Danijelu, ali tako stoje stvari. Teta Tig je napravila veeru
za sve, a ja sam joj pomogla, pa smo odluili da svi prespavamo u edovoj kui, zato to u
stanu zaista nema mesta. Bilo je kao u jednom od onih snova gde se svi nalaze tamo gde im
nije mesto. edu se dopao Vim. Oduvek je eleo da ima sina. A Vimu se ba svia Sem.
Kako je udno to su svi oni ovde.
A eto i mene, jo sam iva, jo na ovom svetu. Imam nameru da nastavim da budem
iva na svetu, pa, sve dok ne umrem. Za Uskrs u da idem u Glazgov da upoznam taj svet
ljubitelja naune fantastike. Sledeeg juna u da poloim osnovne ispite, pa u imati i neku
kvalifikaciju. Onda u da polaem i napredne, najbolje to budem mogla. Otii u na
fakultet. Ziveu i itau i imau svoje prijatelje, kara, ljude s kojima mogu da razgovaram.
Odrau, promeniu se i biu svoja. Biu lan biblioteke gde god da budem. Moda u se
jednog dana ulanjivati u biblioteke i na drugim planetarna. Razgovarau s vilovnjacima kad
ih vidim i upotrebljavau magiju kad mi bude potrebna da spreim neto loe neu nita
zaboraviti. Ali neu je koristiti da varam, da uinim svoj ivot nestvarnim niti u suprotnosti
sa obrascem. Dogodie se stvari koje ne mogu ni da zamislim. Promeniu se i biu odrasla u
budunosti koja e biti nezamislivo drugaija od sadanjosti. Biu iva. Biu ja. itau svoju
knjigu. Nikada neu knjige bacati u vodu niti u polomiti svoj tap. Uiu dok sam iva.
Napokon u stii do smrti i umreu, a kroz smrt u zakoraiti u novi ivot, ili raj, ili ta god
da je to nepoznato to se valjda dogaa ljudima kad umru. Umreu i istrunuu i vratiu
svoje elije ivotu, u okviru obrasca, na kojoj god planeti da se zateknem kad se to desi.
Eto, to je ivot, i tako nameravam da ga ivim.
Ispostavilo se da je Kapija Ivrela ba super.



Izdava:
arobna knjiga
Za izdavaa:
Borislav Panti
Plasman:
021/439697
Dizajn korica:
Dragan Bibin
Lektura i korektura:
Nevena Bojii
Prelom i priprema za tampu:
Miodrag Nikoli
tampa:
Rubikon, Beograd
Tira:
1.000
Oni drugi / Do Volton ; preveo Milan Markovi. Beograd : arobna knjiga, 2013
(Beograd : Rubikon). 305 str. ; 21 cm. (Biblioteka Beskrajni svet fantastike) Prevod dela:
Among Others / Jo Walton. Tira 1.000.
ISBN 978-86-7702-303-4 COBISS.SR-ID 200505612