DINKO ZLATARI 1558 - 1613 Jedan od poslednjih dubrovakih petrarkista, poticao je iz bogate graanske porodice, poreklom iz Srbije o emu

svedoe s ponosom isticani podaci u geanaolokim stablima. Nakon kolovanja u Dubrovniku, odlazi u Padovu, na studije medicine. Tamo je stekao veliki ugled, izabran je i za rektora univerziteta, a u znak poasti, u auli je postavljena mramorna ploa sa njegovim imenom i objanjenjem da je svojim ugledom rektorskoj asti, vrati stari sjaj. Dobio je i titulu viteza Svetog Marka, ne zvrivi studije, vratio se u Dubrovnik, gde je iveo ugodno. Knjievnou je poeo da se bavi jo za vreme boravka u Italiji, gde je prepevao pastoralu Aminta, Torkvata Tasa, sa grkog kasnije preveo Sofokleovu Elekru, sa latnskog Smrt Pirama i Tizbe. Sve te prepeve, zajedno sa zbirkom osmrtnica, objavio je u Veneciji1597.godine. U rukopisu je ostalo 137 pesama ljubavnih, satirinih, refleksivnih, poslanica. Zlatari je bio bembista - njegovu poeziju je odlikovao prefinjen stilski izraz, odmerenost u slikovitosti, pa je zbog elegencije u stihovima, kakve dotad nije bilo u dubrovakoj lirici smatran jednim od najuspenijih pesnika. U ljubavnoj lirici bavi se uobiajenim petrarkistikim temama, ali ih osveava izrazom, savrenom metrikom . Parafrazirao je antike motive i Petrerkine stihove, ali je u skladu sa vremenom u kojem je iveo, pokretao i neke nove teme i motive koje e najaviti drugaije knjievno doba. "Ti si sve to ja elim" (aluzija na mitoloke prie o Parisovom sudu) Mnogi vreme provode elei vlast, mo, neki hoe zlato, ili svo znanje sveta. Svako ima neki svoj motiv i elju, on samo njen pogled, obraz i kose. Svako neka pod nebom stekne ono za im udi, njemu je dovoljo da ona kae da je njegova i da tako bude. Ona je njegova elja, mir, radost, sva slast ivota; mudrost, blaga, carstva, sve na tom svetu njemu je nedrago spram nje, vile. Uostalom i sam Paris je pokazao kolika je vlast ene. "Nepokoj na dalee svoje gospoe" On je u tuini, nema mira, sve njegove radosti, ostale su kraj nje. Njegove oi ne vodi svetlost zore, ve njen pogled, pa je zato, sada u

mraku, uvek u suzama. Svakog trenutka, ljubav vie umara, nigde nema mesta, pa ukoliko se ne vrati uskoro, nee se odbraniti od smrti. "Ko nee svoju propast neka bei od ove gospoje" Upozorava sve, ona slatko gleda, ali svako ko haje za svoj ivot, treba da bei to dalje od nje. Ona koju gledaju, nastoji da ih rani, tera mir, izaziva rat, pria o smehu, a pla deli. Prava sirena. Ako i ne umori oveka, doveka e ga muiti, jer ona ne moe da se smiri, dii se uzdasima i uiva u tugama drugih. Zato, zatvorite oi i ui, spasite se, beite kud moete bez oklevanja, pre nego to zagospodari njima "Nenavidost noi" mrnja noi No je, sve skriveno, zvezde pokrivene crnim oblacima, kao da sunce pod zemljom kasni. Njegova bol je zato vea, do zore mu nema sna ni olakanja. Tera tu tamnu nakazu, saveznicu lupea, jer ona budi nemir i tugu. Tera je, i ptice se uju da najave dan, zora se sprema da starca ozdravi, svetlost e uteiti, dae naina da vidi njegov cvet "Uivaj dok je vreme..." Ona je ponosna, ne uzvraa ljubav, ali treba da zna da je svaka stvar na svetu smrtna. Malo pre, proleem je cvetala rua, a sad je ve drugo, led. Za suncem ide no, vedro nebo smenjuje kia, a ona, lepotom svojom ponesena, visoko se dri, ali e je godine strano iznenediti. Mraz e popadati po kosi, potamnee lice i zubi, kada bude uzela ogledalo, shvatie da je uzalud troila dane. Nee li je boleti, tuni uzdah, kad shvati da nije imala pameti kad bee vreme. zato neka razmisli, ta e biti od nje, narodna poslovica nazad se lud kaje "Kad godir mjesto ja spomenem i vrime" Kad god se seti vremena kada ga je ljubavlju ranila strela, na sve muke zaboravi, radostan je, toliko se uzvisi, da misli kako je dosegao nebo.

"U smrt gospodina Maroja Maibrdia"

U zoru, s neba se zauje glas uljagin, zar rone suze zato to ga je sebi uzeo veni kralj? Zar im ne pada na pamet gde je on sada, u drutvu sa Menetiem i Driem, sa njima hodi po zvezdama, tu su radosti, dan traje veno, drugaije su drave, mesta, ume, polja, drugaije sada vonjake ima. Dok je za ivota slavio lepotu drage, pevanjem je zaustavljao vetre, a sad kad peva o vinjoj slavi, nebeska se kola zaustave od slasti. Zbog toga, neka se smire, on ih voli i tu ljubav nee ni na ovom mestu zaboraviti. Kad to ree glas, cveem odozgo posu zemlju, a sunce kroz njega izae. "U smrt imuna sina prvoroenoga" (iz prvobitnog naslova saznajemo da je sin iveo godinu dana, dva meseca i 15 dana) Njegov sin, bio mu je mir i radost na zemlji, ali ga je naglo s njim i svim njegovim dobrom, rastavila smrt. ostao je u gorkom plau, ako na svetu ima milosti, neka ga neko iva sa njim pokopa. "Dui svojoj" Duu svoju pita zar ne vidi kako se iznenada nestaje, kako se svaka radost ubrzo pretvra u emer. I zato onda, haje za muke, sebi zadaje nemitr i pla? Dua je veno stvorenje, eka je ivot na nebu. Zato neka ne brine o zemaljskim stvarima, tu joj nije veni stan, niko nije siguran da e sutra biti zdrav i iv. Zato je blaen onaj ko smrt doeka pripravan. "Item drum sledit ki vodi vinjemu" eli da se izbavi od svetovne tame, a misli uperi ka venoj svetlosti. Dua koja je leala hladna u telu, progledala je prvobitnom vrlinom, pa on sada nita ne polae na ono to drugi cene, zemaljsko uiavnje, vlast, blago, gospotstva, njemu su mrska, jer on trai drum koji vodi ka vinjemu, videi da na svetu nema dobra. Svaku radost gorak emer ubrzo polije, i tako nas vara, a sad jesmo, a sutra nas nije. "ali sa gizdavim prijateljem" komina pesma, upuena dubrovakom lekaru Tomi Nataliu Budisavljevii, kome se Zlatari podsmeva. Ve na samom poetku obraa mu se sa gizdavi gospodine, aludirajui na njegovu runou; on pod sobom gleda zvezde, skae vie od svih skakavaca, kao potomak Aleksandra Velikog. Njegovi su

pradedovi uveni - Natalievi izmiljeni preci Miroslav I uria, Zlatari ih hvali, kae kako su bili junaci, lava je Miroslav savlado pesnicom, a zvekom vola, kola hleba za ruak je jeo, kue preskako na jednoj nozi, vojske silne isekao sa dva zamaha sekire. On je viskoga roda, ali su oko njega prosti ljudi, ne nae mu se slian, savren je u svemu; Vitez je, p'esnik bolji od Homera i vei lekar od Hipokrata, Vuk Ognjeni s maem a sa kompljem Sibinjanin Janko. Ozdravio je i Murata koji ga je nagradio. a oni ostali smrtnici ta im je preostalo - on e se nagore motkom dotee, da mu dotakne sandale.