Kia. Vee je bilo ba kao iz bajke. Vreme nije moglo bolje opisati moje stanje.

Hodao sam
ulicama ovog velegrada i gledao gde da pokupim parie svoje due, smeno je to to oni vie
nisu pripadali meni, nekom davno potisnutom liku, koji je se igubio u kafanskim pesmama i
dimom koji bdeo nad njim, moda. Srce mi je kucalo u ritmu valcera, da bi kat-kad na ono dva
preskoilo. Jo jedan par koji se davio u svoj toj bezizmernoj ljubavi upuenoj jedno drugom, to
su bili oni isti, ne ukaljani u svoj toj telesnoj poudi. La, nisu jo otkrili koliko je srce najvei
izdajica kog moete kontrolisati. Hodam sa pola snage ka svom odreditu, ako uopte znam gde
idem. Zapravo znao sam kada, kino majsko popodne, godine kada sam zadnji put bio srean.
"Cibe bre, cibe", kuce se navrzlo na mene, lutalica prljava, kako neko moze voleti takvo nesto. I
on je mislio da je voljen, pre tog milimetarskog reza na grudima. "Crveno". Zasto? I to bas na
ovom mestu, ovom prokleto lepom mestu, gde sam joj lokne duge ljubio. "Evo zelenog, ma
duvaj ga seljaino", ne smem pokleknuti pre cilja koji jasno vidim pred sobom. Tako je nekad
gledala u mene, sad je tu bio neko drugi, koji ruku na srce nije bio u stanju da sroi dve proirene
reenice bez gradskog argona, znao sam ga. Kad sam je zadnji put video bila je u njegovom
drutvu, goreo sam od elje da ga pozdravim svojim dlanom po sred rune face, neto me je
spreilo. Jo dva skretanja i osam koraka. Nedugo zatim je iezla sa mog vidika, zagrlio sam
bocu i utonuo u zid. Drvo je tonulo u suton dana na zaslueni odmor. Zatvorio sam oi i vratio se
u taj sat. Skakutala je sa iekivanjem kada cu je poljubiti, proli smo svaku moguu temu o
kojoj smo mogli govoriti, poeli smo pricati gluposti. Traio sam neki znak, trzaj kose, mali kez
na njenim usnama, ma bilo ta. Uutali smo, osmehivala se na svaki moj pogled njoj upuen,
izbrojao sam do tri i nestao. Oluja je prola i uplovio sam u mirnu luku. Hteo sam samo da je
gledam, da uivam u trenucima tiine, tiine koja toliko bila buna, buka koja je bila ravna zvuku
hiljadu razjarenih motora. Hteo sam samo da kradem trenutke koji se nee vratiti. Dodire koje e

voda isprati kroz par sati. Hteo sam samo da joj ljubim kose upletene u moje izranavljene prste
koji su se na sebi svojstven nain trudili da uvbaju proklete note njene omiljene pesme, nikada
nisu dobili priliku da joj ih odsviraju. Hteo sam samo da je gledam kako se smei nekom meni ne
bitnom liku koji nije bio svestan dela koje je u njega gledalo poput lanjskog snega u nebo. Nisam
hteo te bezvredne poljubce koje blede na ispucalim usnama. Nisam je hteo na blizini veoj od
dva metra. Nisam je hteo golu u krevetu. Nisam je hteo u svom zagrljaju. Kia nije prestajala da
pada, kaput je bio natopljen, bilo je vreme da nabacim taj lazni osmeh i krenem. ena je ekala
mua, deca su iekivala da im se otac pojavi , dok sam ja, ipak cekao nju.