The Pilowman( sekvenca )

Tupolski Otvorite kutiju.

Katurijan Ha?
Arijel Daću ja tebi tvoja prava.
Katurijan Ma da, kladim se da ste i mom bratu kao dali njegova prava.
Arijel Ne brini, dao sam mu njegova prava.
Katurijan Kladim se da jeste. Kladim se da jeste.
Tupolski Otvorite kutiju.
Arijel Ne, ja se kladim da jesam.
Katurijan Da, kladim se da jeste.
Arijel Ne, ja se kladim da jesam!
Katurijan Znam da se kladite da jeste...!
Tupolski (vrišti) Otvorite jebenu kutiju!!
Katurijan Otvoriću jebenu kutiju!
Katurijan Šta je to?
Tupolski Vratite se na svoje mesto, molim vas.
Katurijan Šta je to?
Arijel Šta je to? Znaš ti šta je to. Pronašli smo ih u vašoj kući.
Katurijan Ne...!
Arijel Tvoj brat je već priznao svoj deo...
Katurijan Ne!
Arijel Ali teško da je on mozak operacije. Znaš li kako je devojčica u pustari umrla?
Dva žileta za brijanje niz njeno malo jebeno grlo, oba umotana u jabuku, vrlo duhovito.
Arijel Znaš li kako je umro mali Jevrejin?.
Tupolski Njegov prvi prst, njegov drugi prst, njegov treći prst, njegov četvrti prst, njegov
peti prst.
Arijel Pet nožnih prstiju tog malog Jevrejina, pronađeni u vašoj kući i to nema nikakve
veze s tobom?
Katurijan (plačući) Ja samo pišem priče!
Arijel I one na kraju imaju preokret lep u pizdu materinu, je l' da?
Tupolski Nateraj ga da ih proguta.
Arijel obori Katurijana sa stolice.
Arijel Gde je nema devojčica?! Gde je nema devojčica?!
Arijel pokušava silom da ugura nožne prste u Katurijanova usta.
Tupolski Nemoj ga terati da ih proguta, Arijele. Šta to radiš?
Arijel Rekao si da ga nateram da ih proguta.
Tupolski Samo da ga zaplašiš! Oni su dokaz! Budi barem malo razuman!
Arijel Ma, jedi govna „Budi barem malo razuman”! Nemoj opet da počinješ! A prekini i
s tim sranjem o „nesrećnom detinjstvu”.
Tupolski Ali ti jesi imao nesrećno detinjstvo...
Arijel Prekini, rekao sam!
Tupolski I pogledaj svoje ruke, tako je očigledno da je to lažna krv.
Arijel Oh, odjebi!
Tupolski Molim?
Arijel Rekao sam: „Odjebi!”
Arijel baca prstiće na pod i potišteno izlazi. Tupolski sakupi prstiće, stavi ih nazad u
kutiju.
Tupolski Tako je potišten.
Pauza.
Katurijan Ne razumem ništa od toga što se dešava.

Tupolski Ne? Pa, evo gde smo stigli počevši od ponedeljka, četvrtog, u 5.15 posle podne.
Zajedno s dokazima koje smo pronašli u vašoj kući, vaš brat, s tikovima ili ne, pod prisilom ili
ne, priznao je dovoljno toga o ubistvu da možemo da ga ubijemo do kraja večeri, ali, kako Arijel
kaže, on teško da je mozak operacije, tako da želimo da i vi priznate. Mi volimo da
pogubljujemo pisce. Glupake možemo da pogubimo u svako doba. To i radimo. Ali ako pogubite
pisca, to je već neka poruka, znate? (Pauza.) Ne znam kakva poruka, to baš nije u mom domenu,
ali je poruka. (Pauza.) Ne, kapiram. Znam kakva poruka. Poruka: „NE... UBIJAJTE...
NAOKOLO... JEBENE... KLINCE....” (Pauza.) Gde je nema devojčica? Vaš brat izgleda nije
želeo da oda tajnu.
Katurijan Detektive Tupolski?
Tupolski Gospodine Katurijane?
Katurijan Slušao sam vaša sranja dovoljno dugo, i želim da vam kažem nekoliko stvari. Ne
verujem da vam je moj brat išta rekao. Verujem da vi pokušavate da nam podvalite iz dva
razloga. Prvo, zato što iz nekog razloga ne volite priče kakve ja pišem, i drugo, zato što iz nekog
razloga ne volite da vam retardirani ljudi zakrčuju ulice. Osim toga, siguran sam da vam neću
reći više ni reči dok mi ne dozvolite da vidim svog brata. Možete da me mučite koliko god
hoćete, detektive Tupolski, ali vam više neću reći nijednu jebenu reč.
Tupolski (pauza) Shvatam. (Pauza.) U tom slučaju bolje da odem po elektrode.
Miša „Bilo jednom... negde sasvim daleko...„Bilo jednom, negde sasvim daleko, jedno malo
zeleno prase. Bilo jednom jedno zeleno prase. Koje je bilo zelene boje. Hm...„Bilo jednom,
negde sasvim daleko, jedno malo zeleno prase. Bilo jednom jedno zeleno prase. Nego, da li je
to zaista bilo negde sasvim daleko? Gde to beše? (Pauza.) Da, to je bilo negde daleko, i to je
bilo malo zeleno prase...Oh, umukni, Katurijane! Od tog tvog vrištanja koje se ori na sve strane
sad ne mogu da se setim priče o malom zelenom prasetu! (Pauza.) A šta je malo zeleno prase
potom uradilo? Ono... ono je reklo čoveku... Ono je reklo čoveku „Zdravo, Čoveče...”
Ah, ja u svakom slučaju ne umem da ispričam priču onako kako ti umeš
Arijel Posvetićemo ti se ponovo za minut. Idem po večeru.
Miša Ćaos.
Katurijan Da li je tebe bolelo?
Miša Da li me je šta bolelo?
Katurijan Kada su te mučili.
Miša Nisu me mučili.
Katurijan Molim?
Miša Oh, ne, čovek je rekao da nameravaju da me muče, ali ja sam pomislio: „Nema
šanse, čoveče, to će da boli”, tako da sam mu rekao sve što je želeo da čuje, i onda je bio fin.
Katurijan Ali čuo sam te kako vrištiš.
Miša Da. Tražio je od mene da vrištim. Rekao je da to odlično radim.
Katurijan Znači, jednostavno ti je rekao šta da kažeš i ti si se s tim složio?
Miša Da.
Katurijan (pauza) Zakuni mi se životom da nisi ubio ono troje klinaca.
Miša Kunem ti se životom da nisam ubio ono troje klinaca.
Katurijan Da li si nešto potpisao?
Miša Ha? Znaš da ne umem ništa da potpišem.
Katurijan Onda možda još možemo da se izvučemo iz ovoga.
Miša Da se izvučemo iz čega?
Katurijan Da nas ne pogube zato što smo ubili troje dece, Mišo.
Miša Oh, da se izvučemo da nas ne pogube što smo ubili troje dece. To bi bilo dobro.
Kako?
Katurijan Jedini dokaz koji imaju protiv nas je ono što si ti rekao, i ono što kažu da su našli
u kući.
Miša Šta su našli?
Katurijan Imali su neku kutiju punu nožnih prstića. Ne, čekaj. Oni su rekli da su to nožni
prsti. Ali to nije toliko ličilo na nožne prste. Moglo je biti bilo šta. Sranje, čoveče. (Pauza.) I rekli
su da su i tebe mučili, ruke su mu bile sve krvave. Kažeš da te nije ni pipnuo?
Miša Ne, dao mi je sendvič sa šunkom. Mada sam morao da izvadim zelenu salatu.
Da.
Katurijan Samo malo da razmislim. Samo malo da razmislim...
Miša Ti voliš da razmišljaš, je l' da?
Katurijan Zašto smo tako glupi? Zašto verujemo u sve što nam kažu?
Miša Zašto?
Katurijan Ovo je kao da pišeš priču.
Miša Znam.
Katurijan Jedan čovek ulazi u sobu, kaže: „Vaš brat je upravo priznao da je ubio troje
dece, a mi smo otkrili nožne prstiće jednog deteta u kutiji u vašoj kući”. Šta mi znamo?
Osnovno pravilo pricanja prica?
Miša Aha! Kapiram!
Katurijan Da li znamo da je brat stvarno ubio troje dece?
Miša Ne.
Katurijan Ne. Da li znamo da je brat priznao da je ubio troje dece?
Miša Ne.
Katurijan Ne. Da li znamo da su pronašli detetove nožne prstiće u kutiji u njihovoj kući?
Ne. Da li mi... Oh, Bože...
Miša Šta?
Katurijan Čak ne znamo ni da li su deca stvarno ubijena.
Miša Bilo je u novinama.
Katurijan Ko kontroliše novine?
Miša Policija. Oh. Baš si pametan.
Katurijan Šta god da urade, Mišo, šta god bilo, nemoj ništa da potpisuješ. Šta god da ti urade,
ništa ne potpisuj. Kapiraš?
Miša Šta god da mi urade, ništa da ne potpisujem. Bilo šta da mi urade, ništa da ne
potpisujem. (Pauza.) Mogu li da se potpišem tvojim imenom?
Katurijan (smešeći se) Pogotovo nemoj da se potpisuješ mojim imenom. Pogotovo nemoj
da se potpisuješ mojim imenom.
Miša „Ja sam ubio mnogo dece”, potpis: Katurijan Katurijan. Ha!
Katurijan Ti mali govnaru..
Miša „A to nema nikakve veze s njegovim bratom Mišom, baš nikakve”, potpis:
Katurijan Katurijan. Ha!
Katurijan Isprebijaću te k'o mačku..
Miša Nemoj...
Katurijan Arrghh, Isuse, Mišo!
Miša Izvini, Katurijane.
Katurijan U redu je. (Pauza.) Bićemo mi dobro, Mišo. Bićemo dobro. Izvući ćemo se
odavde. Samo ako se držimo zajedno. Da ti ispričam neku priču? A?
Miša Može
Katurijan Koju priču hoćeš?
Miša Hm, „Malo zeleno prase”.
Katurijan Ne. Ta ti j' baš bežveže...
Miša Ta mi nij' baš bežveže, ta j’ dobra, „Malo zeleno prase”. Upravo sam pokušavao
da je se setim.
Katurijan Ne, neku drugu ću. Koju ću?
Miša „Čika-Jastuk”.
Katurijan (smeška se) Zašto „Čika-Jastuk”?
Daaa, ta je malo starija, zar ne?
Miša Da, ta je, valjda, malo starija.
Katurijan Hajde da vidimo, kako počinje...?
Katurijan Bio jednom... jedan čovek, koji nije izgledao kao normalni ljudi. Bio je visok oko
tri metra... I sav je bio sačinjen od onih paperjastih ružičastih jastuka: ruke su mu bile jastuci i
noge su mu bile jastuci i telo mu je bilo jastuk; prsti su mu bili majušni jastuci, čak mu je i glava
bila jastuk, veliki okrugao jastuk.
Miša Jastuk u obliku kruga.
Katurijan To je isto.
Miša Ali ja više volim „jastuk u obliku kruga”.
Katurijan Glava mu je bila jastuk u obliku kruga. I na glavi je imao dva oka – dugmeta, i
velika nasmešena usta koja su uvek bila razvučena u osmeh, tako da ste mogli da mu vidite
zube, koji su takođe bili jastuci. Beli jastučići.
Miša „Jastuci” Napravi osmeh na licu kao što to radi "Čika-Jastuk".
Katurijan Dakle, Čika-Jastuk je morao tako da izgleda, morao je da izgleda meko i
zaštitnički, zbog svog posla, pošto je njegov posao bio veoma tužan i veoma težak...
Miša Uh-oh, sad dolazi ono...
Katurijan Kad god su neki čovek ili neka žena bili veoma, veoma tužni jer su užasno teško
živeli i jednostavno su želeli da završe s tim, jednostavno su želeli da oduzmu sebi život i da sav
njihov bol nestane, dakle, baš kad su hteli to da urade, brijačem, ili metkom, ili plinom, ili...
Miša Ili da skoče s neke visine.
Katurijan Da. Bilo kojom omiljenom metodom ubistva – „omiljenom” je verovatno pogrešna
reč, ali ipak, baš kada je ta osoba htela to da uradi, Čika-Jastuk bi otišao do nje, seo pokraj nje,
nežno je prigrlio i rekao: „Sačekajte minut”, i vreme bi se neobično usporilo, i dok se vreme
usporavalo, Čika-Jastuk bi se vratio u vreme kada su taj čovek ili žena bili dečak ili devojčica, u
vreme kada užasan život koji će voditi još ne beše počeo, a posao Čika-Jastuka bio je veoma,
veoma tužan, jer je posao Čika-Jastuka bio da navede dete da se ubije, i time izbegne godine
bola nakon kojih bi ta osoba svakako završila na isti način: suočavanjem s peći, suočavanjem s
puškom, suočavanjem s jezerom...
Miša Hm, da li bi mogao da pređeš odmah na kraj, molim te? Ovo je malo dosadno.
Katurijan Pa, to je zapravo malo neučtivo, Mišo.
Miša Oh. Izvini, Katurijane. (Pauza.) Ali da li bi mogao da pređeš na kraj, molim te?
Katurijan (pauza) Pa... kraj „Čika-Jastuka”... Vidiš, kada je Čika-Jastuk bio uspešan u
svom poslu, dete bi umrlo na užasan način. A kada Čika-Jastuk nije bio uspešan, to dete bi
imalo užasan život, odraslo bi u osobu koja bi takođe imala užasan život, i potom umrlo na
užasan način. Dakle, Čika-Jastuk, tako velik i paperjast kakav je bio, jednostavno je hodao
naokolo po ceo dan plačući, kuća mu je bila sva u lokvama suza, pa je odlučio da obavi samo
još jedan veliki posao, i da tu bude kraj. Tako je otišao do tog mesta pokraj prelepog potoka
koga se sećao od ranije...
Miša Volim ovaj deo...
Katurijan I poneo je sa sobom kanister benzina, i tamo je bila ona stara žalosna vrba, seo
je ispod nje i čekao neko vreme, a tu su bile i sve one igračkice, i...
Miša Kaži koje igračkice.
Katurijan Tamo je bio jedan autić, i igračka-kuče, i kaleidoskop.
Miša Bilo je kuče-igračka? Da li je kevtalo?
Katurijan Da li je šta?
Miša Da li je kevtalo?
Katurijan Hmm... jeste. U svakom slučaju, u blizini se nalazila jedna mala prikolica, i Čika-
Jastuk je čuo kako se otvaraju vrata i kako male stope izlaze, i čuo je kako glas jednog dečaka
kaže: „Mama, idem napolje da se igram”, a mama je rekla: „Samo nemoj da zakasniš na čaj,
sine.” „Neću, mama.” I Čika-Jastuk je čuo kako mu se te male stope približavaju i grane žalosne
vrbe su se razmaknule, i to uopšte nije bio dečak, to je bio dečak-jastuk. I Dečak-Jastuk je
rekao: „Zdravo” Čika-Jastuku, i Čika-Jastuk je Dečaku-Jastuku rekao: „Zdravo”, i obojica su se
neko vreme igrala s igračkama...
Miša S kolima, kaleidoskopom i malom igračkom-kučetom koje je kevtalo. Ali, kladim
se da su se najviše igrali s kučetom, ha?
Katurijan I Čika-Jastuk mu je sve ispričao o svom tužnom poslu i o mrtvoj deci i tome
slično, i mali Dečak-Jastuk je sve odmah razumeo, jer on je bio srećno malo stvorenje, i sve što
je ikada želeo bilo je da može da pomaže ljudima, i sav se posuo benzinom iz kanistra – a
njegova nasmešena usta još uvek su se smešila – i Čika-Jastuk je, između svojih krokodilskih
suza, rekao Dečaku-Jastuku: „Hvala ti”, a Dečak-Jastuk je rekao: „U redu je. Hoćeš li da kažeš
mamici da večeras neću popiti svoj čaj”, i Čika-Jastuk je rekao: „Da, hoću”, u stvari je slagao, i
Dečak-Jastuk je kresnuo šibicu, a Čika-Jastuk je sedeo tamo i gledao ga kako gori, i dok je
Čika-Jastuk polako počeo da nestaje, poslednja stvar koju je video bile su nasmešena usne
Dečaka-Jastuka dok se polako topio, prelazeći u ništavilo. To je bilo poslednje što je video.
Poslednje što je čuo bilo je nešto na šta nije čak ni pomislio. Poslednje što je čuo bili su povici
stotine hiljada dece, kojima bi pomogao da izvrše samoubistvo, dok nastavljaju da vode hladne i
jadne živote na koje su bili predodređeni pošto on nije bio tu da ih spreči, sve do njihove tužne
smrti koju su sami sebi naneli, ali ovoga puta zaista prepušteni sami sebi.
Miša Hm. (Pauza.) Baš ne kapiram sam kraj, ali, ah, znači, Čika-Jastuk je jednostavno
nestao? Ah.
Katurijan Jednostavno je nestao, da, kao da nikada nije ni postojao.
Miša Nestao u vazduhu.
Katurijan U vazduhu. Gde god.
Miša Otišao u Raj.
Katurijan Ne. Bilo gde.
Miša Sviđa mi se Čika-Jastuk. On mi je omiljeni lik.
Katurijan Pomalo je sumoran, priznajem.
Miša Hmm. Ali još uvek ne mogu da shvatim.
Katurijan Šta ne možeš da shvatiš? „Čika-Jastuka”?
Miša Ne, mislio sam da sam je baš dobro sakrio.
Katurijan Šta si baš dobro sakrio?
Miša Kutiju s nožnim prstićima onog dečaka. Mislio sam da sam je baš dobro sakrio.
Mislim, prvo sam je stavio u fioku ispod svih svojih čarapa i gaća, što, u redu, nije bilo baš dobro
sakriveno, ali onda, kad su počeli da zaudaraju, sakrio sam ih ispod zemlje u saksiju s
Božićnom jelkom, na tavanu, pošto sam znao da čitavu večnost nećemo vaditi Božićnu jelku.
Bar do Božića. I to bi im dalo sasvim dovoljno vremena da se ubuđave. Već su bili malo buđavi.
Jesu li bili buđavi kada si ih video?
Mora da su koristili pse-tragače ili tako nešto. Znaš one pse-tragače? Mora da su njih koristili.
Jer, nema šanse, briljantno sam ih sakrio. Saksija s Božićnom jelkom. Vidiš je samo jednom
godišnje.
Katurijan Maločas si mi rekao... Maločas si mi rekao da nisi ni pipnuo te klince. Slagao si
me.
Miša Nisam. Samo sam ti rekao da je čovek došao i rekao da će me mučiti ukoliko ne
kažem da sam ubio te klince, pa sam rekao da sam ubio te klince. To ne znači da nisam ubio te
klince. Jesam ubio te klince.
Katurijan Zakleo si mi se, životom, da nisi ubio to troje klinaca.
Miša Ohh. Vidiš, kad smo kod toga, ono „Zakuni mi se životom da nisi ubio to troje
klinaca”, da, malo sam se poigravao s tobom. Izvini, Katurijane.
Znam da to nije bilo lepo od mene. Stvarno. Ali je bilo vrlo zanimljivo. Dečak je bio baš kao što
si rekao da će biti. Odsekao sam mu nožne prstiće a on uopšte nije vrištao. Samo je sedeo
tamo i gledao ih. Izgledao je veoma iznenađen. Pretpostavljam da bi svako bio u tim godinama.
Zvao se Aron. Imao je smešan šeširić na glavi, sve vreme je pričao o svojoj mami. Bože, baš je
mnogo krvario. Da ne veruješ da toliko krvi može da bude u tako malom dečaku. Onda je
prestao da krvari i poplaveo. Jadničak. Baš se loše osećam sad zbog toga, delovao je veoma
fino. „Mogu li sad da se vratim kući kod mame, molim vas?” Ali devojčica je bila prava dosada.
Sve vreme se derala. Nije htela da ih pojede. Nije htela da pojede ljude-jabuke, a trebala mi je
čitava večnost da ih napravim. Stvarno je teško ubaciti u njih žilet. Ti u priči ne kažeš kako se
oni prave, zar ne? Proverio sam. U svakom slučaju, morao sam na silu da ih uguram. Bilo je
dovoljno samo dva. Ne bih da budem zao, ali to ju je barem ućutkalo. (Pauza.) Baš je teško
skinuti je s odeće, zar ne, krv? Pokušaj sutra da opereš tu košulju. Trebaće ti čitava večnost.
Videćeš. (Pauza.) Katurijane? (Pauza.) Opraću ti je ja, ako hoćeš. Postajem prilično dobar u
tome.
Katurijan (pauza. Tiho) Zbog čega si to uradio?
Miša Ne plači, Katurijane. Ne plači.
Katurijan Zbog čega si to uradio?
Miša Znaš. Zato što si mi ti rekao da to uradim.
Katurijan (pauza) Zato što sam ja šta?
Miša Zato što si mi ti rekao da to uradim.
Katurijan (pauza) Sećam se da sam ti govorio da uradiš domaći na vreme. Sećam se da
sam ti govorio da pereš zube svake večeri...
Miša Ja i perem zube svake večeri...
Katurijan Ne sećam se da sam ti rekao da nađeš gomilu dece i da ih iskasapiš.
Miša Nisam ih iskasapio. „Iskasapiti ih”, to bi pre bilo... „Iskasapiti ih.” To je prejako. I
ja ne bih ništa uradio da mi ti nisi rekao, tako da nemoj da glumiš nevinašce. U svakoj priči koju
mi ispričaš, nekome se desi nešto užasno. Samo sam proveravao koliko su oni u prirodi stvarni.
Jer sam uvek mislio da su neki od njih pomalo nestvarni u prirodi. (Pauza.) Znaš šta? Uopšte
nisu tako nestvarni.
Katurijan Kako to da nikada nisi oponašao nijednu od mojih lepih priča?
Miša Zato što ti nikada nisi napisao nijednu lepu priču.
Katurijan Napisao sam gomilu lepih priča.
Miša Eh, da, recimo dve.
Katurijan Ne, reći ću ti zašto nikada nisi oponašao nijednu od lepih priča, dobro?
Miša U redu.
Katurijan Zato što si ti jebeni, sadistički nastrojeni, retardirani izopačeni tip koji uživa da
ubija dečicu, a čak i da je svaka priča koju sam ikada napisao bila najslađa na svetu, ishod bi,
jeb’o te, i dalje bio isti.
Miša Pa... nikada to nećemo znati, zar ne, pošto ti to nikada nisi uradio. (Pauza.) I da
znaš, nisam uživao dok sam ubijao te klince. Živci su mi poigravali. Trebala mi je čitava večnost.
I nije mi bila namera da ubijem te klince. Samo sam hteo da jednom od njih secnem prstiće, a
drugom da ubacim žilete u grlo.
Katurijan Da li ti to hoćeš da mi kažeš da ne znaš da, ako secneš prstiće jednom dečaku i
ubaciš žilete u grlo jedne devojčice, da ne znaš da će oni umreti?
Miša Pa, sad znam. Pa, čovek koji je zadužen za mučenje očigledno je bio na mojoj
strani. Činilo mi se kao da se slaže da ti budeš kriv za sve. Dobro, da uglavnom ti budeš kriv.
Katurijan (pauza) Šta si mu rekao?
Miša Samo istinu.
Katurijan A koju to istinu?
Miša Samo da sam, znaš, sve što sam uradio klincima, čuo iz priča koje si ti napisao i
koje si mi pročitao.
Katurijan Rekao si to policajcu?
Miša Mm. Znaš, samo istinu.
Katurijan To nije istina, Mišo.
Miša Jeste.
Katurijan Nije.
Miša Pa, jesi li napisao neke priče u kojima ubijaju decu?
Katurijan Da, ali...
Miša A, da li si mi ih pročitao?
Katurijan Da...
Miša A, da li sam ja otišao i ubio gomilu dece? (Pauza.) Odgovor na to pitanje je „Da,
jesam”. Dakle, ne vidim odakle ti da „To nije istina”. Ostavi na miru „sadistički nastrojenog
retardiranog izopačenog tipa”. Mislim, ti si mi brat i ja te volim, ali, znaš, upravo si potrošio
dvadeset minuta da mi ispričaš priču o tipu kome je osnovna stvar u životu da navede gomilu
dečice da, na primer, zapale sama sebe, znaš? Pa on je junak! I, ja ga ne kritikujem! On je
veoma dobar lik. On je veoma, veoma dobar lik. Jako me podseća na mene. Znaš, mislim da
ćeš jednoga dana biti slavan pisac, Bog te blagoslovio. Vidim to.
Katurijan (Pauza.) Kada?
Miša Ha?
Katurijan Kada ću biti slavan pisac
Miša Jednog dana, rekao sam ti.
Katurijan Pogubiće nas za sat i po vremena
Miša Oh, da. Pa, pretpostavljam da onda nećeš biti slavan pisac.
Katurijan Oni će sada sve to uništiti. Uništiće nas, uništiće moje priče. Sve će uništiti.
Miša Pa, ja mislim da treba da brinemo zbog nas, Katurijane, a ne zbog tvojih priča.
Katurijan Oh, je li?
Miša Jeste. One su samo papir.
Katurijan (pauza) One su šta?
Miša One su samo papir.
Katurijan Ako bi sada došli kod mene i rekli mi: „Spalićemo dvoje od vas troje – vas, vašeg
brata ili vaše priče", ja bih im rekao da prvo spale tebe, zatim bih im rekao da spale mene, a da
priče sačuvaju.
Miša Upravo si mi tresnuo glavu o pod.
Katurijan Primetio sam to.
Miša (plačući) Upravo si mi tresnuo glavu o pod!
Katurijan Rekao sam da sam primetio.
Miša Isti si kao mama i tata!
Katurijan Kaži to ponovo?!
Miša Isti si kao mama i tata! Udaraš me, i vičeš na mene!
Katurijan Ja sam isti kao mama i tata? Čekaj da ovo raspravimo...
Miša Oh, nemoj da počinješ s tim...
Katurijan Mama i tata su držali svog prvorođenog sina u sobi u kojoj su ga mučili celih
sedam godina, a ti si doveo jednog dečačića do toga da iskrvari na smrt i jednu devojčicu da se
uguši, uradio Bog zna šta drugoj devojčici i ti nisi kao mama i tata, a ja sam tresnuo glavu
jebenog kretena jednom o pod i ja jesam kao mama i tata.
Miša Da. Tačno tako. Tačno tako.
Katurijan Vidim tvoju logiku, Mišo. Vidim odakle ti to.
Miša Dobro. I treba.
Katurijan Reći ću ti nešto. Da nas mama i tata sada gledaju odozgo, mislim da bi im bilo
drago da vide kako si postao baš onakav dečak na kakvog bi oni bili ponosni.
Miša Nemoj to da govoriš...
Katurijan Istinski ponosni na tebe. Ti si skoro pljunuta njihova slika. Možda bi trebalo da
pustiš malu kozju bradicu, da nabaciš naočari, kao on...
Miša Nemoj to da govoriš!
Katurijan Ili da nosiš gomilu dijamanata, kao ona. Priiičaj ovaukou, sine moj...
Miša Ne govori to ili ću te ubiti
Katurijan Nećeš me ubiti, Mišo. Ja nemam sedam godina!
Miša Ja nisam kao oni. Nisam nikoga želeo da povredim. Samo sam postupao po
tvojim pričama.
Katurijan Šta si uradio trećoj devojčici?
Miša Ne, neću ništa da kažem. Povredio si mi osećanja. I glavu.
Katurijan Reći ćeš ti to k’o bela lala kad te oni dohvate.
Miša Mogu to da podnesem.
Katurijan Ne, ovako nešto ne možeš.
Miša (tiho) Ne znaš ti šta ja mogu da podnesem.
Katurijan (pauza) Ne. Verovatno ne znam.
Miša Dok sam bio ovde i slušao te kako vrištiš iza susednih vrata, mislio sam da mora
da ti je tako nekako bilo svih tih godina. Pa, da ti kažem, lakše je s ove strane.
Katurijan Znam da jeste.
Katurijan Kako si ubio treću devojčicu, Mišo? Moram da znam. Da li je i ona bila kao u
priči?
Miša Mm.
Katurijan Iz koje je priče?
Miša Pobesnećeš.
Katurijan Neću pobesneti.
Miša Malo ćeš pobesneti.
Katurijan Na koju priču je ličila?
Miša Na, ovaj... ona je bila kao, ovaj... „Mali Isus”. „Mali Isus.”
Katurijan Zašto baš tu?
Miša Ne plači, Kate. Sve će biti u redu.
Katurijan Kako će sve biti u redu? Kako će ikada išta biti u redu?
Miša Ne'am pojma. Ali ti uvek tako nešto kažeš u ovakvim trenucima, zar ne? „Sve će
biti u redu”. Naravno da neće biti u redu. Oni će doći i pogubiti nas svakog časa, zar ne? To nije
u redu, zar ne? To je skoro suprotno od u redu. Mmm. (Pauza.) Hoće li nas pogubiti zajedno ili
odvojeno? Nadam se da će zajedno. Ne bih voleo da budem sam.
Katurijan Ja ništa nisam uradio!
Miša Slušaj, nemoj ponovo da počinješ s tim jer ćeš me iznervirati. A čak i ako nas ne
pogube zajedno, sigurno će nas sahraniti zajedno, da ne bi kopali dve rupe, jer nipošto ne bih
voleo da budem sahranjen sasvim sam. To bi bilo strašno. Sasvim sam u zemlji, grrr! Ali, barem
ćemo biti zajedno u Raju, šta god da se desi. I prekini s Bogom i takvim stvarima. Budi drug.
Katurijan U koji ti to Raj ideš, Mišo? U Raj za ubice dece?
Miša Ne, ne u Raj za ubice dece, pametnjakoviću. Normalan Raj. Kao na filmu.
Katurijan Da li želiš da znaš gde ćeš otići kad umreš?
Miša Gde? I nemoj da kažeš nešto strašno samo zato što ti se tako hoće
Katurijan Otići ćeš u malu sobu u maloj kući u maloj šumi, i do kraja sveta i veka o tebi
neću brinuti ja već osoba koje se zove Mama i osoba koja se zove Tata, a oni će se starati o
tebi isto onako kao što su se uvek starali, osim što ovoga puta ja neću biti tu da te spasem,
pošto ja ne idem na isto mesto kao i ti, jer nikada nisam iskasapio nijedno jebeno dete.
Miša To je nešto najzlobnije što je jedna osoba ikada rekla drugoj osobi i više nikada,
nikada neću pričati s tobom, u životu.
Katurijan Dobro. Onda hajde lepo da sedimo ovde u tišini sve dok se ne vrate da nas
pogube.
Miša Nešto najzlobnije što sam ikada čuo! A rekao sam ti da ne govoriš ništa zlobno!
Rekao sam: „Nemoj da govoriš ništa zlobno”, i šta si ti uradio? Šta si uradio? Lepo si rekao
nešto zlobno.
Katurijan Jako sam te voleo.
Miša Kako to misliš „voleo”? To je još zlobnije reći nekome nego ona druga zlobna
stvar koju si rekao, a ta druga zlobna stvar koju si rekao bila je nešto najzlobnije što sam ikada
čuo! Isuse!
Katurijan Onda hajde da sedimo ovde u tišini.
Miša Ja i pokušavam da sedim ovde u tišini. Ti i dalje govoriš zlobne stvari. (Pauza.)
Zar ne? (Pauza.) Zar ne, rekao sam? Oh, zar se ovo zove sedeti u tišini? Dobro. Nego, zapravo
imam još nešto da raščistim s tobom. A to ima veze s onom debilnom pričicom koju sam
nedavno pročitao. Debilnom pričicom pod nazivom „Pisac i njegov brat”, tako se zove priča, i to
je nešto najdebilnije što sam ikada pročitao.
Katurijan Ja ti nikada nisam pokazao tu priču, Mišo.
Miša Znam da mi nikada nisi pokazao tu priču. Imao si dobar razlog za to. Totalno je
debilna.
Katurijan Znači, njuškao si po mojoj sobi dok sam ja na poslu, zar ne?
Miša Naravno da sam njuškao po tvojoj sobi dok si na poslu. Šta, do đavola, misliš da
radim dok si ti na poslu?
Katurijan Mislio sam da masakriraš decu.
Miša A-ha. Pa, onda, kad ne masakriram decu, njuškam po tvojoj sobi. I na kraju
pronalazim glupe pričice koje čak nisu ni istinite. Da sam ja umro a da su mama i tata živi. To je
odvratno glup kraj.
Miša Zašto nisi ostavio srećan kraj, kao što je u stvarnom životu?
Katurijan Nema srećnih krajeva u stvarnom životu.
Miša Šta? Moja priča je imala srećan kraj. Ti si došao da me spaseš i ubio si mamu i
tatu. To je bio srećan kraj.
Katurijan A šta se onda desilo?
Miša Onda si ih zakopao iza bunara želja, i stavio saksijetine s limunovim drvećem
preko njih.
Katurijan Stavio sam jedno limunovo drvo na njih. „Stavio limunovo drveće preko njih”. Šta
misliš da sam radio, koji kurac, pravio voćnu salatu? I šta se potom desilo?
Miša I šta se potom desilo? (Pauza.) Potom si počeo da me šalješ u školu i ja sam
počeo da učim, što je bilo dobro.
Katurijan I šta se onda desilo?
Miša I šta se onda desilo? (Pauza.) Kada sam pobedio u bacanju diska?
Katurijan I šta se potom desilo, pre otprilike tri nedelje?
Miša Oh. I potom sam sredio neku decu.
Katurijan I potom si sredio neku decu. Kako je to onda srećan kraj, jeb'o te? A zatim su te
uhvatili i pogubili, i pogubili su i tvog brata, koji nije baš ništa učinio. Kako je to srećan kraj? I,
čekaj malo, kada si ti to pobedio u bacanju diska? Bio si četvrti u jebenom bacanju diska!
Miša Nije reč o...
Katurijan Bio si četvrti u jebenom bacanju diska! „Kada sam pobedio u bacanju diska.
Miša Nije reč o tome da li sam pobedio u bacanju diska ili ne, reč je o tome šta bi bio
srećan kraj! Da sam pobedio u bacanju diska, to bi bio srećan kraj, vidiš? Da sam mrtav i
ostavljen da istrulim, kao u tvojoj glupoj priči, to ne bi bio srećan kraj.
Katurijan To jeste bio srećan kraj.
Miša Šta? To da sam ja mrtav i ostavljen da istrulim, to je srećan kraj?
Katurijan Šta ti je ostalo u ruci kad si umro? Priča. Priča koja je bila bolja od svake moje
priče. Vidiš, „Pisac i njegov brat”... ti si bio pisac. Ja sam bio piščev brat. Zbog toga je to za tebe
srećan kraj.
Miša Ali bio sam mrtav.
Katurijan Nije stvar u tome da li si mrtav ili ne. Stvar je u tome šta ostaviš iza sebe.
Miša Ne kapiram.
Katurijan Upravo u ovom trenutku, meni je svejedno da li će me ubiti. Svejedno mi je. Ali
oni neće ubiti moje priče. Neće ubiti moje priče. One su sve što imam.
Miša Imaš mene.
No, dobro, dakle složili smo se da ćeš da promeniš kraj u priči „Pisac i njegov brat” i da ću na
kraju ostati živ i da su mama i tata mrtvi i da pobeđujem u bacanju diska. To je onda u redu. I
trebalo bi jednostavno da spališ staru priču, zaista, tako da je niko ne vidi, da ne bi pomislio da
je to prava priča i da sam ja mrtav ili slično. Trebalo bi da je jednostavno spališ.
Katurijan U redu, Mišo, uradiću to.
Miša Zaista?
Katurijan Zaista.
Miša Super. To je bilo lako.
Miša Ah, Katurijane, šta je bilo bilo je, i tu nema povratka. Ta-dam! Pošto sad počinje
da mi se spava, idem malo da odspavam Miša se smešta na dušek.
Katurijan Ti ćeš sad da spavaš?
Miša Aha.
Katurijan Ali oni će se svakog časa vratiti da nas muče i pogube.
Miša Tačno, tako da će nam to možda biti poslednje spavanje do daljeg. (Pauza.)
Možda će nam to biti poslednje spavanje ikada. Zar to ne bi bilo strašno? Ja obožavam da
spavam. Misliš li da u Raju može da se spava? Bolje bi im bilo da može, inače tamo ne idem.
Katurijane?
Miša Ispričaj mi neku priču.
Miša Ispričaj mi onu o malom zelenom prasetu., ispričaj mi tu. I onda ću ti oprostiti.
Katurijan Šta ćeš mi oprostiti?
Miša Oprostiću ti što si rekao sve one zle stvari: da će mama i tata sve vreme brinuti o
meni u maloj šumi i da nikad niko neće doći da me spase.
Katurijan Ne mogu da se setim kako ide, „Malo zeleno prase”...
Miša Sećaš se kako ide, Katurijane, hajde. Prva reč je „bilo”, druga reč je „jednom”. A
treća... o, sunce li ti žarko, koja je treća reč?
Katurijan Ti si pravi mali pametnjaković, zar ne?
Miša Uh, „jedno”, to je treća reč, upravo sam se setio. „Bilo jednom jedno...
Katurijan U redu. Lepo se smesti...
Bilo jednom jedno...
Miša To je kao u stara vremena. Dobra stara vremena. Priče...
Katurijan Bilo jednom, na jednoj farmi u nepoznatoj zemlji, negde daleko...
Miša Negde daleko...
Katurijan Jedno malo prase koje je bilo drugačije od svih drugih prasića.
Miša Bilo je zeleno.
Katurijan Da li ti pričaš ovu priču ili ja?
Miša Ti. Izvini. Katanac. Ššš.
Katurijan Ono je bilo drugačije od svih drugih prasića, pošto je bilo jarko zeleno. Ono,
takoreći plameno zeleno.
Miša Plameno zeleno. Kao farba koju koriste u železničkim tunelima, to je plameno
zelena poput one koju koriste u železničkim tunelima
Katurijan Da.
Miša Da.
Katurijan Da li sad prekidamo ili slušamo i spavamo?
Miša Slušamo i spavamo.
Katurijan Dobro. Dakle, malo prase je stvarno volelo što je zeleno. Ne zato što nije volelo
boju normalnih prasića, mislilo je da je ružičasta boja takođe lepa, ali ono što se njemu sviđalo...
sviđalo mu se da bude malo drugačije, pomalo posebno. Međutim, drugi prasići oko njega nisu
voleli to što je ono zeleno. Bili su ljubomorni i kinjili ga, zbog čega je ono mnogo patilo...
Dopada ti se ta priča, zar ne, Mišo? Uvek ti se dopadala. U njoj nema nožnih prstića... u njoj
nema žileta. Lepa je. Nisi ti kriv, Mišo. Nisi ti kriv. Sanjaj slatke snove, mali moj. I ja ću za
tobom uskoro.