IDIOT

Kancelarija. Sto. Za stolom Slubenik, neto pie. Ulazi Posetilac.

Posetilac: Dobar dan. Mogu li od vas da dobijem uverenje?
Slubenik (izvesno vreme nastavlja da pie. Podie glavu): Kakvo uverenje?
Posetilac: Potrebno mi je uverenje da nisam idiot. Izdajete li takva uverenja?
Slubenik: Da, izdajemo takva uverenja.
Posetilac: Sjajno. Stvar je u tome to se enim. A u naem matinom uredu nee da
obave registraciju bez takvog uverenja. Novi ef je uveo tu praksu. Brine se za
zdravo potomstvo.
Slubenik: Kada je registracija?
Posetilac: Idue srede.
Slubenik: Nema nita od toga.
Posetilac: Od ega?
Slubenik:Tako brzo ne moete dobiti uverenje koje traite.
Posetilac: Kako? Zar ne moete odmah da mi ga izdate?
Slubenik: Naravno da ne mogu.
Posetilac: Zato?
Slubenik: Da bih vam izdao takvo uverenje potrebni su mi dokazi.
Posetilac: U tom sluaju je sve u redu! (Pretura po depovima.) Potpuno sam
zaboravio... sakupio sam sva dokumenta. Krtenicu, diplomu... izvolite... lekarsko
uverenje da sam mentalno zdrav!
Slubenik (ita uverenje, vraa ga): To nita ne menja stvari. Miljenje nae komisije
se ne sme oslanjati ni na kakva druga miljenja kako bi se izbegli uticaji sa strane i
pristrasnost.
Posetilac: Ali ja imam i druga uverenja! Ovo je uverenje sa radnog mesta u kome
stoji da radim 10 godina i da sam dobar strunjak...
Slubenik: To nita ne znai. Idioti se vrlo esto istiu u nekoj oblasti, na primer oni
izvrsno trikaju (pipa njegov demper), ine sitne pronalaske i ak dre predavanja.

Posetilac: Ali ja imam i druga uverenja! Imam uverenje kune uprave!

Slubenik: Pokaite.
Posetilac: Izvolite! (prua uverenje)
Slubenik (ita, vraa ga): Ovde stoji da stanujete u Velikom Malom sokaku broj 8. A
nema ni rei o vaem mentalnom zdravlju.
Posetilac: Ali ja tamo stanujem 18 godina! Za to vreme su u stambenoj upravi mogli
da me upoznaju! To jest, hou rei da bi tamo znali da sam kojim sluajem idiot!
Slubenik: Nesumnjivo. Ali moda i znaju. Iz ega se vidi da to ne znaju?
Posetilac: Kako?... Pa oni su mi izdali uverenje!...
Slubenik (umorno i strpljivo): Uverenje o emu?
Posetilac (skrhano): Da sam...(tiho) iv...
Slubenik (sumnjiavo): Da ste ivi?
Posetilac: To jest, hou rei... da stanujem u broju 8... u Velikom Malom...
Slubenik: To jo nita ne znai. Svi ljudi negde i nekako stanuju.
Posetilac (s novom snagom): ta vam je! Idiotu nikada ne bi izdali takvo uverenje! I
bili bi u pravu, jer bi on mogao da ga zloupotrebi! Vi ne znate nau stambenu
upravu. Tamo su veoma oprezni ljudi!
Slubenik: Recimo da ste u pravu. Ali za nas je to ipak malo. Mi moramo da
zauzmemo sopstveni stav, da se sami uverimo.
Posetilac: A ako pogreite?
Slubenik (tuno): Skretniar grei samo jednom. (Kratka pauza. Posetilac ispoljava
nervozu.)
Posetilac: ta da radim... ta da radim... rekli ste da se kod vas time bavi itava
komisija?
Slubenik: Komisija u tome ima rukovodeu ulogu. Svako od nas odgovara za svoj
sektor.
Posetilac: Znai da u ovom sluaju sve zavisi od vas?
Slubenik: Ne razumem vas. ta od mene zavisi?
Posetilac: Hou rei da od vas zavisi mogu li da dobijem traeno uverenje ili ne
mogu...

Slubenik: Rekao bih da to zavisi samo od vas. Ako niste idiot, neizostavno ete ga
dobiti. Ja s tim nemam nikakve veze. Ja sam samo obian izvrilac, nepristrasan
registrator, koji potvruje injenicu da ste vi mentalno zdravi.
Posetilac: U tom sluaju budite ljubazni i izdajte mi uverenje!
Slubenik: Rado bih vam ga izdao, ali naalost ne vidim osnova za to.
Posetilac: Kako! Ne moete da potvrdite da nisam idiot?
Slubenik: Naravno da ne mogu! Na osnovu ega bih mogao to da potvrdim? Valjda
ne na osnovu toga to moete da sastavite dve-tri reenice?
Posetilac (zbunjeno): Ali meni se ini da ste ve mogli da zakljuite...
Slubenik (strpljivo): Na osnovu ega?
Posetilac: Na osnovu...moga ponaanja!
Slubenik (krajnje ravnoduno): Vi me iznenaujete. Znai, ako niste zaigrali preda
mnom kazaok, ako mi niste pljunuli u mastionicu i isplazili jezik, moram da
zakljuim da niste idiot?
Posetilac (zbunjeno): Da, u pravu ste... naravno, to nije dovoljno... ali ime bih onda
mogao da vas uverim?
Slubenik: Do toga se dolazi postepeno, posle dueg kontaktiranja. Dolaziete k
meni dvaput nedeljno, utorkom i petkom. Da li vam odgovaraju prepodnevni sati?
Posetilac: ta vam je! To je nemogue! Ja moram da putujem na sever i moja ena
putuje sa mnom. Mi se registrujemo idue nedelje!
Slubenik: Ve sam vam rekao da od idue nedelje nema nita. Za to je potrebno
vreme.
Posetilac: I koliko je seansi potrebno da bi se to razjasnilo?
Slubenik: Obino je dovoljno pet do est seansi. U pricipu, ovek ne moe dugo da
se pretvara da je normalan, pre ili posle se otkrije da je idiot. Ali dogaa se da
imamo posla i sa snanim linostima. Takve nije lako proitati. Pre tri meseca mi je
pao aka jedan veoma uporan drao se dva meseca. Ali se posle ipak slomio.
Posetilac: Slomio?
Slubenik: Htedoh rei ispoljio svoju mentalnu bolest. I to se dogodilo upravo
onako kako sam i pretpostavljao: za vreme jedne seanse najednom je jauknuo,
zatim zakrgutao zubima, epao zubima moj no za seenje hartije, evo ovaj
(pokazuje) i stao da plee lezginku... a onda mi je priao, pljunuo u mastionicu i
isplazio jezik. Pri tom sam imao sree, jer sam ba tog dana nameravao da mu

izdam uverenje da je mentalno zdrav, dodue, on o tome nije bio obaveten. Kao to
vidite, u naem poslu se ne sme uriti.
Posetilac: Ali ja moram da putujem! Ako se ne registrujemo, ena nee moi da
poe sa mnom!
Slubenik: Registrovaete se kad se vratite. Zaposleni na severu imaju prava na
odmor kao i svi ostali.
Posetilac: Kroz tri godine!
Slubenik: Vreme brzo prolazi. Neete ni trepnuti, a enidba e vam biti pred
nosom.
Posetilac: To je nemogue. Moram da putujem sa enom... dajem vam asnu re da
sam potpuno zdrav! I fiziki, i mentalno...
Slubenik: Jeste li ikad sreli idiota, koji priznaje da je idiot?
Pauza. Posetilac stoji oborene glave.
Posetilac: Ali ta da radim?
Slubenik: Ne znam, graanine, takve savete ja ne dajem, dosta mi je i mojih
obaveza. I tako sam sa vama izgubio mnogo vremena, a tamo je red.
Posetilac (u oajanju): Ali ja ne mogu da odem bez uverenja! Shvatite, u pitanju je
sudbina jednog oveka! Molim vas...proverite me na licu mesta...da ne odlaemo...
dajte mi neki zadatak! Ako hoete, mogu da podelim ili pomnoim neki sedmocifreni
broj.
Slubenik: Idioti su esto dobri matematiari i obrnuto.
Posetilac: Onda mogu da vam recitujem stihove! (zauzima pozu, recituje) Reci mi,
grano Palestine, Gde li si rasla, gde li si cvala...
Slubenik (prekida ga): Stihovi nisu potrebni. Mehaniko pamenje idiota je jo bolje
nego kod normalnih ljudi.
Posetilac: Dajte mi onda neki test! Ili mi postavite neku zagonetku!
Slubenik (slee ramenima): Zagonetku mogu da vam postavim. Izvolite. Bez ruku,
bez nogu, na enu skae.
Posetilac: Obramica!
Slubenik: Ispravno. Crno, maleno, kuu uva.
Posetilac: Katanac!

Slubenik: Ispravno. Na vrh glave oko.

Posetilac: Krag!
Slubenik: Dovoljno. U ovoj rubrici mogu da vam stavim krsti. (Pie.) A sad da
vidimo kako stojite sa rodoljubivim oseanjima. Da li se oseate kao rodoljub?
Posetilac: Svakako da se oseam. Rekao bih ak da se oseam kao rodoljub najvieg
reda.
Slubenik: To je na reima. A kako se to manifestuje na delu? Koje ste junake
podvige izvrili?
Posetilac: Junake podvige?... kako da vam kaem... stvar je u tome to u ratu nisam
uestvovao, jer sam bio dete... za vreme rata sam jo iao u deji vrti...
Slubenik (mentorskim tonom): Junake podvige ljudi vre ne samo u ratu, ve i u
miru. Imate gotovo trideset godina, a ne moete da se setite nijednog junakog
podviga. To o neemu govori. Dakle, u toj rubrici vam stavljam minus.
Posetilac: Trenutak samo... setio sam se jednog sluaja... kad sam bio u desetom
razredu... izvukao sam iz vode utopljenika...
Slubenik: Tako. (Zapisuje.) utopljenika, iz vode... kako je tamo dospeo?
Posetilac: Opravljali su most, a bilo se smrklo. Bilo je to u novembru. I nigde ive
due. Ja sam sluajno tuda prolazio... ujemkako neko zapomae... skoio sam u
vodu, izvukao ga... zatim sam dva meseca bolovao od zapaljenja plune maramice...
umalo nisam ponavljao razred.
Slubenik (zapisuje): Lake...ponavljao razred. A ne seate se ta je vikao?
Posetilac: Nije vikao na ruskom, ispostavilo se da je bio stranac.
Slubenik: Stranac?
Posetilac: Da, neki student.
Slubenik (odlae pero): A nae ljude niste imali prilike da spasavate?
Posetilac: Nae...ne, nisam imao prilike.
Slubenik: Tako... idemo dalje. (ita.) Radnje koje potvruju inteligenciju jedinke...
ta nam tu moete kazati?
Posetilac: Ne razumem.
Slubenik: Niste uestvovali u olimpijadama?
Posetilac: Nisam.

Slubenik (pie): Jeste li dobijali nagrade za reavanje ukrtenih rei?

Posetilac: Ne reavam ukrtene rei.
Slubenik (sumnjiavo): Zato?
Posetilac: Nemam za to vremena. Uvee posle rada moram da itam tehnike
asopise, osim toga bavim se sportom.
Slubenik: Sportom to je u redu. Dodue, za nas to nije dokaz, jer I meu
sportistima ima idiota. Mada ja lino jo nisam video da je navalni igra svesno dao
gol svom golmanu. U principu oni vrlo dobro razlikuju gde su njihovi igrai, a gde
igrai protivnika. Idemo dalje. Molim vas, deifrujte izreku to baka izgubila nalo
se u dekinim gaama.
Posetilac: Kako da deifrujem?
Slubenik: Pa, treba da objasnite ta je izgubljeno i u ijim gaama.
Posetilac: Izgubila? Baka
Slubenik: Kakva je to baka, naslikajte lik bake.
Posetilac: Pa, baka kakva moe biti? Mora da je starastaricarasejana
Slubenik: Na osnovu ega mislite tako?
Posetilac: Pa, nije zapazila kako je deka od nje neto sakrio
Slubenik: Znai - lakomislena?
Posetilac: Moe se rei a sve u svemu, to je dobra starica, duevna
Slubenik: Sve u svemu naa baka, to ste hteli da kaete?
Posetilac: Upravo tako!
Slubenik: A kakav je deka?
Posetilac: Deka je po ovoj prilici lukaviji.
Slubenik: Zato tako mislite?
Posetilac: Paneto je uzeo bakisakrio u depu
Slubenik:Tamo nije reeno u depu. Tamo je jednostavno reeno u gaama.
Posetilac: Dobro, u gaama.
Slubenik: Dakle, rekli ste da je lukav?

Posetilac: Nije ba da je lukav, nego zna ta radi.

Slubenik: Zbilja, dogaalo se da su se i seljaci sluili lukavstvom, a ne samo
spahije. Razume se, u nevolji. Sasvim drukiji je na kolhozni deka, on izgubljeno ne
bi krio u gaama. Oni sad imaju ormare, komode, kasice za tednju u redu, deka je
jasan. A sada, ta je to izgubljeno?
Posetilac: Izgubljeno?
Slubenik: Da. ta je nestalo?
Posetilac: Teko je rei
Slubenik: Razmislite. ta je on mogao da uzme od bake?
Posetilac: Moda novac?
Slubenik: Otkud baki novac u doba kmetstva!
Posetilac: Onda moda bocu?
Slubenik:To je verovatnije. Lino smatram da je deka sakrio vadiep. Ali ne mogu
da garantujem. Zapisau va odgovor, pa neka komisija odlui. (Zapisuje. Posetilac
brie maramicom elo. Kratka pauza.) Tako. Sada emo proveriti koordinaciju.
Stanite na stolicu (Posetilac stane na stolicu.) Desnom nogom napravite krug
ulevo (pokazuje), levom rukom krug udesno (pokazuje), a desnom rukom opiite
ravnokraki trougao (pokazuje, posetilac pogrei). Pogreili ste stranu. (Posetilac
ispravno uradi vebu.)
Slubenik: A sada, nastavljajui sa tim pokretima, recite prema kome je prototipu
grof L. N. Tolstoj slikao Anu Karenjinu?
Posetilac (nastavljajui
zaboravio

vebu):

Prema

jednoj

svojoj

roaci

prezime

sam

Slubenik: Prezime nije vano. Navedite njen socijalni status.

Posetilac: Aristokratkinja.
Slubenik: Tako. A zato od Ane Karenjine nije napravio sitnu burujku ili seljanku,
ve ju je nainio aristokratkinjom? Niste o tome nikad razmiljali?
Posetilac: Nisam
Slubenik: teta. U upitniku nema tog pitanja, to vas ja onako pitam. Ne znate? Zato
to je bio u zavisnosti od svog socijalnog porekla, drugim reima jedan aristokrata je
odraavao ivot drugog aristokrate.
Posetilac: A Kaua Maslova? A Platon Karatejev?

Slubenik (uvijeno): Da, znam. Ali bolje su mu ispadali aristokrati. Dovoljno.

(Posetilac prestaje sa vebom.) Siite. (Posetilac silazi sa stolice.) Sad je na redu
veba brzine. Stanite nasuprot meni. (Nameta ga.) Prstom desne ruke pokazivaete
onaj deo tela koji ja pomenem. Pazite dobro. Ja u vas navoditi da pogreite. To
spada u zadatak. Panja. Poinjemo. Uho, oko, obraz, potiljak (pokazuje sve kako
izgovara), uho, oko, obraz, potiljak (pokazuje drugo, a ne ono to izgovara), uho,
oko, obraz, potiljak (nastavlja da izgovara pogreno, ali Posetilac sve radi tano, ne
greei), uho, oko, obraz, potiljak, uho, oko, obraz, potiljak, uho, oko, obraz, potiljak,
uho, oko, obraz, potiljak, uho, oko, obraz, potiljak, uho, oko, obraz, potiljak, uho,
oko, obraz, potiljak, uho, oko, obraz, potiljak (neprimetno poinje da pevui melodiju
Nikolaju, Nikolaju, zapalimo po koju) uho, oko, obraz, potiljak, uho, oko, obraz,
potiljak, uho, oko, obraz, potiljak, uho, oko, obraz, potiljak, Nikolaju, Nikolaju,
zapalimo po koju, Nikolaju, Nikolaju, zapalimo po koju (poinje u taktu da pljeska
dlanovima, ak cupka jednom nogom, kako se to radi kad nekog pozivaju da zaplee
rusku igru. Prestavi da rukom pokazuje uho, oko, obraz I potiljak, Posetilac poinje
da plee Gospoju, isprva snebivljivo, a zatim sve odvanije, razbacujui ruke u
stranu, upirui ih uz bedra I prisedajui. Najednom obojica zastanu.)
Posetilac (gleda Slubenika sav zadihan): Hoete li mi sad izdati uverenje?
Slubenik: Neu. Niste me ubedili. (Sedne.)
Posetilac: Tako, znai?... (zloslutno gledajui Slubenika, poinje da mu se postrance
prikrada. Slubenik nehotice ustukne. Posetilac prilazi blie. Izgled mu je straan.
Stigavi do stola, Posetilac najednom otvara mastionicu, pljuje u nju, zatvara je I
isplazi jezik Slubeniku, napravivi pri tom stravinu grimasu. Tuna izraza Slubenik
posmatra sve to se zbiva, bez trunke gneva, pre e biti alostivo. Malaksali
Posetilac klone u stolicu.)
Slubenik (potiteno): Idiot. Znao sam. (Uzima au, iz boce sipa vodu i izlije je na
Posetioca. Posetilac sedi nepomino. Slubenik prilazi vratima, otvara ih.) Sledei.