PITANJA AMERIČKIH ADVOKATA

Poznata je stvar da je Amerika zemlja sa najvećim brojem advokata na svetu i

apsolutno i relativno. Poslenici ove profesije spadaju u bogatiji sloj američkih
građana jer je broj sporova u Americi ogroman, a na sudu je nemoguće pojaviti se
bez advokata, čiji su honorari 30% od vrednosti spora. O advokatskoj
snalažljivosti i njihovoj kombinatorici na suđenjima govore mnoge anegdote,
storije, književna i filmska dela.

U nastavku teksta donosimo jedan humorističan ali autentičan pregled (ne)običnih

advokatskih pitanja i konstatacija.

Ovi advokatski “biseri” nedavno su objavljeni u Pravnom glasniku države

Masečusets. Naglašavamo da su pitanja u potpunosti autentična jer se sudska
rasprava u Americi kompletno stenografiše.
 Da li je moguće

"Kažite nam doktore, je li istina da kad čovek umre u snu, toga nije svestan do ujutru"?

Godine

"Vaš najmlađi sin, dvadesetjednogodišnjak, kažite nam koliko on ima godina"?

Prisustvo

"Jeste li bili prisutni kada su vas fotografisali"?

Sam

"Da li ste bili sami ili nije bilo nikoga"?

Ko je stradao

"Da li ste vi ili vaš mlađi brat ubijeni u ratu"?

Konkretno

"Da li vas je ubio"?

Udaljenost

"Koliko su vozila bila udaljena u trenutku sudara"?

Dokle

"Bili ste tamo dok niste otišli, je l tako"?

Samoubistvo

"Koliko puta ste izvršavali samoubistvo"?

Trenutak začeća

"Dakle beba je začeta 8. avgusta"? "Da".

"A šta ste vi radili u tom trenutku"?

Troje dece

"On ima troje dece zar ne"? "Da".

"Koliko je dečaka"? "Nijedan".
"A devojčica"?

Stepenice
 PRAVNE ANEGDOTE IZ NAŠE PROŠLOSTI

Jedan od najvećih srpskih pravnika, Slobodan Jovanović kaže da je za pravnu

anegdotu važnije da odražava duh vremena, karakter znamenitih ličnosti i osobine
naroda nego da događaj u potpunosti verno opisuje.

Pravne anegdote započinjemo izborom kratkih priča iz naše pravne prošlosti koje
je krajem XIX veka objavio istoričar Milan. Đ.Milićević.
 Zakon je volja vilajetska

Godine 1805, o Velikoj Gospođi, u selu Borku, uređivao se na Skupštini Pravitelstvujušči

Sovjet, i mnoge starešine behu upamtile, i ponavljale su iz Grujovićeve besede reči: Zakon
je volja vilajetska. Prvi, dakle, Gospodar i sudija u Narodu jeste zakon!

Karađorđe, slušajući te reči, a znajući kako stoje stvari u zemlji i oko nje, rekne:

- Koekude, lasno je tom vašem Gospodaru - zakonu gospodariti u toploj sobi, za stolom; ali
da vidimo sutra kad udare Turci, ko će njih dočekati i razbiti! Sapet konj ne trči košije!...

Posle je naredio da taj Sovet ide u manastir Voljavču u Rudniku, i onde da stanuje i radi.

Žali se gospodu bogu

Jedan stariji Crnogorac, za vrijeme crnogorske uprave, došao u državni savjet za neki spor.
Predsjednik državnog savjeta Marko Đukanović saopštio mu presudu.

- Vala mi pošteno presudiste!

- Tako je po zakonu.
- Mogu li se još kome žaliti protivu vas?

Marko Radulović, državni savjetnik reče:

- Možeš poć da se žališ gospodu Bogu.

- Nijesam zasad putnik za tako daleki put, gospodine Marko, no bi rad bio, da me ti
zamijeniš, odgovori seljak.

Presuda Serdara Todora

Jednome seljaku u Crkvice, u Pivi, utopio se komšijski pas u njegov ubao (bunar). Seljak
optuži svoga komšiju kod serdara Todora Dragova Mujičića i zatraži, da se voda iz ubla izlije
i da je na račun njegovoga komšije pop osvješta (blagoslovi).
- Bi li tužio ovoga komšiju, da se u tvoju vodu utopila njegova lisica i bi li mu dao polovinu
para od kože, koju bi prodao, - upita ga serdar.
- Ne ja, Boga mi.
- Pa on nije svoga psa poslao, da skače u tvoju vodu. Ajde, moj brate, pa izljevaj i sveštaj,
kako znaš.

Knez Miloš i kočijaš ubilac

Kočijaš neki vozio trgovca Jevrejina. U putu, na nekom gluvom mestu, ubije ga, uzme mu
novce, i sakrije pa, da bi odbio od sebe sumnju, izbaci svoj pištolj te kuršumom probije
rukav od svoga gunja.
Kad sve to tako lepo udesi, dođe u grad i javi vlasti da su ga lupeži na putu napali, ubili
trgovca, i odneli mu pare, i da je i on sam jedva živ utekao.
 ENGLESKE PRAVNE ANEGDOTE

Otkriće Amerike

Otputovao je, a da nije znao kuda će. Vratio se, a da nije znao gde je bio.

Ali mi još i dan-danas moramo da plaćamo zbog tog njegovog putovanja.

(Čerčil o Kristoforu Kolumbu)

Zajedničkim snagama

Engleski dželat razgovara sa jednim protivnikom kralja osuđenim na smrt.

"Moram ti priznati", kaže on, "da još nisam obesio nikoga. Uzeli su me samo zbog
nedostatka stručnog osoblja."

"I ja ovako nešto radim prvi put", teši ga krivac. "Ali udruženim snagama mi ćemo već
nekako uspeti."

Za staru garnituru

Kandidat za Donji dom tokom predizborne kampanje putuje po zemlji i tako dospe i na
imanje jednog farmera. Mladi kandidat držeći svoj govor sve više pada u vatru; obećava da
će sve temeljno očistiti, čak će srušiti i vladu.

"Ja sam protiv toga", kaže farmer.

"Zašto? Zar ste vi zadovoljni vladom?"
"To nisam, ali znam iz iskustva da svinje koje sam tek kupio jedu dvostruko više od onih
koje već imaju nešto sala na sebi. Zbog toga sam ja za staru garnituru."

Državna tajna

Da bi onemogućila svaku špijunažu, britanska vlada donosi stroge propise o čuvanju tajne.
Na jednom sefu u ministarstvu rata stoji svetlećim slovima:

NOT TO BE SEEN BY ANYBODY! (Ne sme da vidi niko!)

A na tajnim dokumentima u poslednje vreme stavlja se pečat DBR:

DESTROY BEFORE READING! (Uništiti pre čitanja!)

 IZRAELSKE PRAVNE ANEGDOTE

Smelost je naročita vrsta mudrosti: mudrost da se čovek boji onog čega treba da
se boji, a da se ne boji onog od čega nije neophodno bojati se.

(David Ben Gurion)

Tri raskrsnice

Tri raskrsnice označavaju istoriju Izraela. Sve bi se dogodilo drugačije, samo da:

1. Isak nije prognao Ezava, jer onda ne bi bilo nikakvih Arapa.

2. Mojsije nije Jevreje proveo kroz Crveno more, nego, na primer, Egipćane.
3. Englezi nisu bili tako kruti. Kad su već poklonili Jevrejima jednu zemlju, koja nije bila
njihova, zašto im nisu dali Švajcarsku?

Ako mi pobedimo

Izraelska vlada diskutuje o veoma ozbiljnim ekonomskim teškoćama. Niko ne nalazi rešenje.
Zbog toga odlučuju da kao u biblijska vremena sazovu savet staraca. Najstariji Jevreji u
Izraelu većaju tri dana, posle toga njihov izvestilac dolazi na sastanak vlade.

"Da li ste našli rešenje, uvaženi starci?", pita predsednik vlade.

"Jesmo, gospodine predsedniče."
"Čujmo vaš savet!"
"Pa, stvar je prilično jednostavna", kaže pogrbljeni starac sa dugačkom sedom bradom.
"Predlažem da objavimo rat Americi. Amerikanci će, naravno, vrlo brzo da nas pobede i
okupiraju. Posle će finansirati obnovu zemlje i biće nam lepo, kao žiteljima Zapadne
Nemačke."

Ministri se zgledaju i klimaju odobravajući, samo ministar vojske negoduje i javlja se za reč
vičući:
"Ne može!"
"A zašto, uvaženi kolega?", pita ga predsednik vlade.
"Šta će biti ako mi pobedimo i okupiramo Ameriku?"

Nemaju ni brodove

Kon i Blau su regrutovani i upućeni u ratnu mornaricu. Pre toga moraju da se pojave pred
komisijom. Jedan oficir pita Kona:

"Da li umete da plivate?"

Umesto odgovora, Kon se obraća Blauu:
"Šta sam ti rekao! Čak ni brodove nemaju!"

Milion predsednika
 DIPLOMATIJA

Došao sam zbog Vas

Diplomatija nije neizbežno nespojiva sa umećem praktikovanja gafofa.

Neki ambasodor sa zakašnjenjem stiže na jedan koktel. Domaćica polete ka njemu,
obraćajući mu se:
“Ah! gospodine Ambasadore, kakva šteta! Stigli ste upravo u času kada su sve lepe žene
otišle”.
“Ali, gospođo” – odgovori diplomata galantno joj ljubeći ruku – “ja i nisam došao zbog lepih
žena. Došao sam zbog vas”.

Ne, da, možda

Ako jedna svetska žena kaže “ne”, to bi značilo “možda”.

Ako ona kaže “možda”, to bi značilo “da”.
A ako ona kaže “da”, onda to svakako nije svetska žena.

Ako pak jedan diplomata kaže “da”, to bi značilo “možda”.

Ako on kaže “možda”, to bi značilo “ne”.
A ako on kaže “ne”, onda to nije diplomata.

Šta je diplomatija

Diplomatija, to je umeće govora, umeće da se kaže “slatka kuco” dok očima tražite dobru
kamenčinu.

Omiljena boja

“Koja je vaša omiljena boja, kad je reč o tkaninama? – pita jedan novinar, verujući da će
zbuniti nekog savršenog diplomatu.
Ovaj ne dvoumeći se ni časak, odgovori: “Škotska”

Dve polulopte

Nekog diplomatu pozove na večeru srećni muž jedne bivše kraljice lepote.
Pošto je predstavljanje učinjeno, pune se čaše za zdravicu.
“Ja nazdravljam za lepši pol obe polulopte” – reče galantno muž.
“A ja” – nadoveže se diplomata, čije oči ne mogu da se odvoje od raskošnih grudi domaćice
– “ja ću nazdraviti za dve polulopte lepšeg pola”.

Neophodnost diplomata

Američki humorista Will Rogers bi uveravao:

 FRANCUSKO POLITIČKO GOVORNIŠTVO

Govornička kompenzacija

Ono što nedostaje govornicima u dubini, govorio bi Monteskje, oni vam to pruže na
dugačko.

Definicija govornika

Mauricie Donnay je ovako definisao jednog govornika:

- Gospodin koji izgovara praznikave stvari sa najvećom žestinom.

Začudi se

General de Gol je primetio:

- Kako jedan političar nikada ne veruje ono što kaže, on se sasvim začudi kad mu se
poverovalo na reč.

Ne žderite se

Očaran govorima koje je upravo izgovorio, neki kandidat ode na spavanje veoma čio.
Sutradan, u zoru, on pojuri na kiosk gde kupi primerak svih dnevnih novina.
I otvara prvo jedne, pa druge, pa treće. Nije mogao da udahne od gušenja zbog odvratnosti
koja ga je zahvatila. Vrati se kući svom brzinom, i ščepa telefon.
- Halo, A.F.T.? Ja sam gospodina Albert Dubois, kandidat iz 27 okruga. Zbog greške u
prepisivanju, vi ste moj govor od juče pripisali mom rivalu. Ja sam besan i ...
- Ne žderite se, odgovori agencijski novina. Vi nikada ne možete da budete u buli kao vaš
protivnik kada je on jutros nas zvao...

Dva predloga

Dvojici poslanika je palo na pamet da se ograde zidom od talasa rečitosti njegovih kolega.
Prvi predloži da prilagode metodu onog plemena sa Juga Afrike: govornici moraju da stoje
na jednoj nozi dok govore. Čim spuste nogu na zemlju, prinuđeni su da ućute.
Drugi poslanik predlaže jednu radikalniju reformu: stavili bi govornicima blok leda koji bi
morali da drže sa obe ruke. Oni bi imali pravo da govore sve dok led ne bi skliznuo iz ruku.

Kvaliteti političkog govora

Najbolji politički govor mora da ima dobar debi i dobar kraj - što je moguće da su bliži jedan
drugom.

Rečitost i kako je steći

 AMERIČKI ADVOKATI U ANEGDOTAMA

Tri odgovora

Koliko je 2+2. Ovo pitanje postavljeno je domaćici, knjigovođi i advokatu. Evo kako su
glasili odgovori.
Domaćica - Pitanje nije teško, odgovor je 4.
Knjigovođa - Ja mislim da može biti i 2 i 3 , ipak bih da još jednom proverim sve stavke u
mojim papirima.
Advokat, pre nego što je dao odgovor navlači zavese i gasi veliko svetlo, zatim saopštava
tiho i značajno - Kažite mi koliko biste želeli da to bude.

Ne svira klavir

Učiteljica osnovne škole u Njujorku postavlja pitanje prvacima - “Deco, da vidimo čime se
bave vaši roditelji da bi zaradili pare, koje su nam svima potrebne za život. Kaži Bili šta je
tvoja mama?.
“Moja mama je doktor”. - “Lepo, Bili, a šta je po zanimanju tvoja mama Linda?”
“Moja mama je učiteljica” - “Dobro Linda, a sad da pitamo Džona šta radi njegov tata?”. -
“Moj otac” - “saopštava Džon ponosno - “svira klavir u javnoj kući”.
“U redu” - nastavlja učiteljica pomalo zbunjeno - “a sada ćemo promeniti temu i pričati o
drugim stvarima”.
Sutradan učiteljica je pozvonila na vrata kuće Džonovog oca i zatražila objašnjenje povodom
tatine profesije. “Gospođo, ne znam ja da sviram klavir, ja sam zapravo advokat, ali kako to
da objasnim detetu od sedam godina” - glasio je očev odgovor.

“Prevodilac”

Radnja se odvija u saveznoj državi Teksas, krajem devetnaestog veka.

Hose Luis, ozloglašeni desperado iz Meksika, svakodnevno prelazi reku Rio Grande i pljačka
banke u Teksasu. Vlasti raspisuju poternicu za banditom sa 10 000. dolara nagrade. Lokalni
šerif, Gari Smit daje se u poteru. Posle nekoliko nedelja bezuspešnog traganja, šerif saznaje
da se bandit nalazi u jednoj krčmi blizu meksičke granice. Maskiran u seljaka šerif
nezapaženo ulazi u krčmu. U pogodnom momentu sledi akcija. Čelo bandita orošeno je
znojem, a kako i ne bi, kada mu je na potiljak prislonjen vrh cevi šerifovog kolta.
“Uhapšen si” saopštava šerif banditu,
“kaži gde si sakrio plen od pljački ili povlačim oroz”.
Ali bandit ne govori engleski, a šerif ne zna ni reč španski. Na sreću u salonu se zatekao
lokalni advokat, koji govori engleski i španski pa je u prilici da prevede tok dramatičnog
dijaloga. Podrhtavajućim glasom bandit se odaje
“Novac sam zakopao pored hrasta iza ove krčme”.
“Šta je rekao?” upita šerif advokata “Propao ti je posao gringo, nemaš ti petlju da povučeš
oroz” glasio je prevod advokata.

Mora da je advokat

Dvojica neustrašivih momaka Ted i Hari prešli su Atlantski okean u balonu na topli vazduh.
Posle 67 časova napornog putovanja Hari se obraća svome saputniku:
“Tedi, bilo bi dobro da se spustimo blizu zemlje i vidimo gde se nalazimo”.