ASKARTI (ASQURTEE)

Peter Asqurtee je napisao i dao u štampu svoj prvi roman. Ali, kupaca romana nije bilo. Neprekidno je
razmišljao što da uradi kako bi prodao štampane primerke knjige. Najednom mu sinu ideja - dao je oglas u
novine narednog sadržaja: Milioner, visok, elegantan, obrazovan, muzičar, rado bi se oženio s gospođicom koja
bi bila u svemu slična junakinji romana "Ljubav je pobedila" koji je napisao Peter Asqurtee. Roman je ubrzo
rasprodan.

VINSTON ČERČIL

Engleskog državnika Vinstona Čerčila (1874-1965) molio je njegov mladi rođak da mu objasni šta ustvari znači
diplomata. Čercil se najpre duboko zamisli, a zatim reče:

- Diplomata je Čovek koji svoje vreme troši na to da miri sporove kojih nikada ne bi bilo da nije diplomata!

Jedne večeri Čerčil je trebao da govori preko radija. Pošto se mnogo žurio, pozvao je prvi taksi. Šofer, koji ga u
tami nije prepoznao, reče da nema vremena.

- A zašto ne? - upita ga stari političar.

- Zato jer će sada preko radija govoriti Čercil, a voleo bih da ga čujem.

Čerčil je bio, naravno, zadovoljan s tom šoferovom izjavom. Zavuče ruku u džep i dade mu pet funti napojnice.
Vozač uze novac, a zatim odsečno reče:

-    Neka đavo nosi Čerčila. Uđite, gospodine, odvešću vas.

Lojd Džordž je jednom u Parlamentu, kao šef liberalne stranke, ljuto napao konzervativce. Neka dama mu tada
ljutito reče:

- Da sam ja vaša žena, sipala bih vam otrov u čaj.

- A da sam ja vaš muž, ja bih taj čaj popio - odsečno odvrati Lojd Džordž.

KANT

Jednom se filozof Kant uputio u šetnju i ne primetivši da mu je kaput na laktu poderan. Znanac koji se hteo
našaliti s njim, reče:

"Tu ti učenost proviruje!"

"A glupost viri unutra." - odgovori filozof.

LEONIDA, SPARTANSKI KRALJ

Pred slavnu bitku kod Termopila (480 pne) brojčano jači Persijanci htedoše da se narugaju malobrojnim
Spartancima i saopštiše im po kuriru:

- Ima nas toliko da će od naših strela potamneti sunce.

Spartanski kralj Leonida, heroj Termopila, ne ostade im dužan odgovora:

- Tim bolje, borićemo se u hladovini.

Shaw, koji je bio mršav, i pisac Gilbert Chesterton, koji je bio neobično debeo čovek, svakom prilikom su
izazivali jedan drugoga. Jednog dana reče debeli Chesterton mršavom Shawu:

- Kad god čovek pogleda vas pomislio bi da u ovoj zemlji vlada glad!

- A kad čovek pogleda vas, pomislio bi da ste za to krivi vi! - uzvrati Shaw.

Mlada književnica ispitivala je Bernarda Shawa kakve su šanse mlade žene za udaju pa će:

- No, šta kažete kakve su moje šanse?

- Draga moja, na to bolje da ne mislite. - umiruje je Shaw.

- A zašto da ne? - htela je znati mlada dama.

- Zato što vas smatram suviše inteligentnim da bi se zadovoljili mužem koji bi bio toliko glup da vas uzme.

***
Jednom je Mark Tven bio pozvan na ručak kod jedne porodice koja je mnogo držala do forme. Kad je prineo
usnama prvu kašiku supe i srknuo, opekao je usta i jezik i ispustio i sadržaj iz usta i kašiku u tanjir.

Svi prisutni za stolom pogledali su se zgranuto, ali Twain se nije zbunio:

- Vidite, sad imate priliku da utvrdite kakva je razlika između inteligentnog čoveka i budale. Budala bi progutala
ovu kašiku vrele supe i ne bi ništa rekla.

Ko vlada Grčkom
Atinski državnik Temistokle reče jednom prilikom da njegov maloletni sin vlada Grčkom. Na pitanja svojih
začuđenih prijatelja kako je to moguće: Temistokle je dao ovakvo objašnjenje Sasvim jednostavno Atinjani
vladaju Grčkom, ja zapovedam Atinjanima, meni zapoveda moja žena, a njoj naš sin.
Dopuna prvog zakona o američkoj armiji
Nedugo posle proglašenja nezavisnosti u Američkom kongresu raspravljalo se o predlogu Zakona o armiji.
Po ponuđenom predlogu američka vojska trebalo je da broji pet hiljada vojnika. Kada se rasprava završila, a
predlog trebalo da ide na odlučivanje, za reč se javio predsednik SAD, Džordž Vašington.
“Gospodo, ako usvojite predlog po kome naša vojska ne treba da ima više od pet hiljada ljudi, onda u zakon
dodajte odredbu da vojska našeg neprijatelja ne sme napasti Ameriku sa više od deset hiljada vojnika”.
Ko bi dobio spor
Kada bi se parničili đavo i sveštenik ko bi dobio spor? Ovo pitanje uputio je književniku Džonatanu Sviftu jedan
engleski advokat.
Bez sumnje đavo, taj bi imao sve advokate na svojoj strani odgovorio je Svift.

TO JE TO!
Prilikom jedne od svojih poseta Beču, knjaz Miloš bio je i gost austrijskog dvora. Uz večeru, organizovano je
muzičko veče u njegovu čast, sa klasičnim repertoarom. Muzički potpuno neobrazovan, knjaz Miloš je sve
vreme mudro ćutao i pažljivo slušao. Videći veliku zadubljenost Miloševu, austrijski car mu predloži da orkestar
ponovo odsvira komad koji mu se najviše dopao. Kako Miloš nije znao naziv ni jednog od dela, svirali su mu
redom sve kompozicije koje su te večeri bile na programu, ali uzalud - nikako da naiđe ona prava.

Umorni, muzičari jedva dočekaše pauzu da bi se naštimovali...

- To je to! - uzviknu najzad knjaz Miloš, sav ozaren, na svoje olakšanje a na zaprepašćenje svih prisutnih.

ENGLESKE PRAVNE ANEGDOTE

2
Moli za obaveštenje
Avgusta 1914. godine, neposredno posle izbijanja Prvog svetskog rata, komandant jednog britanskog garnizona
u unutrašnjosti Afrike dobija telegrafsko naređenje da odmah internira sve neprijateljske strance.

Nekoliko sati kasnije u London stiže telegram sa odgovorom:

"Uhapšeno sedam Holanđana, četiri Francuza, tri Italijana, dva Amerikanca i jedan Nemac. Stop. Molim
telegrafsko obaveštenje s kim smo počeli rat."
    Veština diplomatije
Profesor međunarodnog prava započinje svoje predavanje o diplomatiji sledećim rečima:
- Poštovane kolege, veština dipolomatije sastoji se u tome da se torta podeli tako da svako misli da je dobio
najveći komad.
 S desna na levo

Francuski političar Mandes-Frans posećuje Izrael, kao predsednik vlade svoje zemlje.

"Hteo bih na samom početku da objasnim nešto da ne bi bilo nikakvih nesporazuma!", objašnjava u razgovoru sa
svojim domaćinom Ben Gurionom. "Ja sam na prvom mestu Francuz, zatim sam socijalista, a tek na kraju i
Jevrejin."
"Ne mari", odgovara Ben Gurion. "Kod nas se inače čita s desna u levo."
 

U radnom odelu

Ben Gurion treba da drži govor na jednom sindikalnom skupu. Međutim, neposredno pre toga bio je na jednom
diplomatskom prijemu, tako da nije stigao da presvuče frak. Zbog toga se okupljenim radnicima prvo obraća
sledećim rečima:

"Dragi prijatelji, ja vas molim da mi oprostite što sam kod vas došao u svom radnom odelu."

DIPLOMATIJA

Došao sam zbog Vas

Diplomatija nije neizbežno nespojiva sa umećem praktikovanja gafofa.
Neki ambasodor sa zakašnjenjem stiže na jedan koktel. Domaćica polete ka njemu, obraćajući mu se:
“Ah! gospodine Ambasadore, kakva šteta! Stigli ste upravo u času kada su sve lepe žene otišle”.
“Ali, gospođo” – odgovori diplomata galantno joj ljubeći ruku – “ja i nisam došao zbog lepih žena. Došao sam
zbog vas”.
 
Ne, da, možda
Ako jedna svetska žena kaže “ne”, to bi značilo “možda”.
Ako ona kaže “možda”, to bi značilo “da”.
A ako ona kaže “da”, onda to svakako nije svetska žena.

Ako pak jedan diplomata kaže “da”, to bi značilo “možda”.

Ako on kaže “možda”, to bi značilo “ne”.
A ako on kaže “ne”, onda to nije diplomata.
 
Dve polulopte
Nekog diplomatu pozove na večeru srećni muž jedne bivše kraljice lepote.
Pošto je predstavljanje učinjeno, pune se čaše za zdravicu.
“Ja nazdravljam za lepši pol obe polulopte” – reče galantno muž.
3
“A ja” – nadoveže se diplomata, čije oči ne mogu da se odvoje od raskošnih grudi domaćice – “ja ću nazdraviti
za dve polulopte lepšeg pola”.
Kvaliteti političkog govora
Najbolji politički govor mora da ima dobar debi i dobar kraj - što je moguće da su bliži jedan drugom.

Tri odgovora

Koliko je 2+2. Ovo pitanje postavljeno je domaćici, knjigovođi i advokatu. Evo kako su glasili odgovori.
Domaćica - Pitanje nije teško, odgovor je 4.
Knjigovođa - Ja mislim da može biti i 2 i 3 , ipak bih da još jednom proverim sve stavke u mojim papirima.
Advokat, pre nego što je dao odgovor navlači zavese i gasi veliko svetlo, zatim saopštava tiho i značajno - Kažite
mi koliko biste želeli da to bude.

Definicija govornika

Mauricie Donnay je ovako definisao jednog govornika:

- Gospodin koji izgovara praznikave stvari sa najvećom žestinom.
 Začudi se
General de Gol je primetio:
- Kako jedan političar nikada ne veruje ono što kaže, on se sasvim začudi kad mu se poverovalo na reč.
 Ne žderite se
Očaran govorima koje je upravo izgovorio, neki kandidat ode na spavanje veoma čio. Sutradan, u zoru, on pojuri
na kiosk gde kupi primerak svih dnevnih novina.
I otvara prvo jedne, pa druge, pa treće. Nije mogao da udahne od gušenja zbog odvratnosti koja ga je zahvatila.
Vrati se kući svom brzinom, i ščepa telefon.
- Halo, A.F.T.? Ja sam gospodina Albert Dubois, kandidat iz 27 okruga. Zbog greške u prepisivanju, vi ste moj
govor od juče pripisali mom rivalu. Ja sam besan i ...
- Ne žderite se, odgovori agencijski novina. Vi nikada ne možete da budete u buli kao vaš protivnik kada je on
jutros nas zvao...
 Dva predloga
Dvojici poslanika je palo na pamet da se ograde zidom od talasa rečitosti njegovih kolega.
Prvi predloži da prilagode metodu onog plemena sa Juga Afrike: govornici moraju da stoje na jednoj nozi dok
govore. Čim spuste nogu na zemlju, prinuđeni su da ućute.
Drugi poslanik predlaže jednu radikalniju reformu: stavili bi govornicima blok leda koji bi morali da drže sa obe
ruke. Oni bi imali pravo da govore sve dok led ne bi skliznuo iz ruku.

 Kvaliteti političkog govora

Najbolji politički govor mora da ima dobar debi i dobar kraj - što je moguće da su bliži jedan drugom.

 Rečitost i kako je steći

Rečitost, to je onaj kvalitet za koji ste vi ubeđeni da ga imate... pošto ste upravo popili, u nastavku, četiri
whiskija.

Logično očekivanje

Neki od njegovih saradnika pita jednog političara, koji uvek uči svoje govore napamet:
- Zar ne bi bilo lakše za vas, da čitate vaš tekst kao što to čini većina vaših kolega?
- Slušajte, odgovara političar, budimo logični. Kako bih ja mogao očekivati da će ljudi koji me slušaju zapamtiti
ono što im kažem, ako ja sam nisam kada da lično zapamtim?

Koliko vremena
4
Neki novinar ispituje jednog političar koji se veoma ističe:
- Kad biste morali da održati jedan petominutni govor, koliko bi vam bilo potrebno vremena da biste ga završili?
- Dve nedelje.
- A polusatni govor?
- Osam dana.
- A ako bi bilo potrebno da govorite dva sata?
- Spreman sam.

Rešenje problema

Kada slušate političare kako pokušavaju da reše probleme zemlje govorancijama, ne može čovek da se otme
tome a da ne pomisli na vozače koji veruju da će ukloniti zagušenja u saobraćaju, pritisnuvši svoje sirene.

Rezime

- Dakle, šta ima zanimljivo? - upita glavni urednik.

- Baš ništa.
- Sjajno. Rezimirajte mi to u tri stupca.

 Tri odgovora

Koliko je 2+2. Ovo pitanje postavljeno je domaćici, knjigovođi i advokatu. Evo kako su glasili odgovori.
Domaćica - Pitanje nije teško, odgovor je 4.
Knjigovođa - Ja mislim da može biti i 2 i 3 , ipak bih da još jednom proverim sve stavke u mojim papirima.
Advokat, pre nego što je dao odgovor navlači zavese i gasi veliko svetlo, zatim saopštava tiho i značajno - Kažite
mi koliko biste želeli da to bude.

Ne svira klavir

Učiteljica osnovne škole u Njujorku postavlja pitanje prvacima - “Deco, da vidimo čime se bave vaši roditelji da
bi zaradili pare, koje su nam svima potrebne za život. Kaži Bili šta je tvoja mama?.
“Moja mama je doktor”. - “Lepo, Bili, a šta je po zanimanju tvoja mama Linda?”
“Moja mama je učiteljica” - “Dobro Linda, a sad da pitamo Džona šta radi njegov tata?”. - “Moj otac” -
“saopštava Džon ponosno - “svira klavir u javnoj kući”.
“U redu” - nastavlja učiteljica pomalo zbunjeno - “a sada ćemo promeniti temu i pričati o drugim stvarima”.
Sutradan učiteljica je pozvonila na vrata kuće Džonovog oca i zatražila objašnjenje povodom tatine profesije.
“Gospođo, ne znam ja da sviram klavir, ja sam zapravo advokat, ali kako to da objasnim detetu od sedam
godina” - glasio je očev odgovor.

“Prevodilac”

Radnja se odvija u saveznoj državi Teksas, krajem devetnaestog veka.

Hose Luis, ozloglašeni desperado iz Meksika, svakodnevno prelazi reku Rio Grande i pljačka banke u Teksasu.
Vlasti raspisuju poternicu za banditom sa 10 000. dolara nagrade. Lokalni šerif, Gari Smit daje se u poteru. Posle
nekoliko nedelja bezuspešnog traganja, šerif saznaje da se bandit nalazi u jednoj krčmi blizu meksičke granice.
Maskiran u seljaka šerif nezapaženo ulazi u krčmu. U pogodnom momentu sledi akcija. Čelo bandita orošeno je
znojem, a kako i ne bi, kada mu je na potiljak prislonjen vrh cevi šerifovog kolta.
“Uhapšen si” saopštava šerif banditu,
“kaži gde si sakrio plen od pljački ili povlačim oroz”.
Ali bandit ne govori engleski, a šerif ne zna ni reč španski. Na sreću u salonu se zatekao lokalni advokat, koji
govori engleski i španski pa je u prilici da prevede tok dramatičnog dijaloga. Podrhtavajućim glasom bandit se
odaje
“Novac sam zakopao pored hrasta iza ove krčme”.
“Šta je rekao?” upita šerif advokata “Propao ti je posao gringo, nemaš ti petlju da povučeš oroz” glasio je prevod
advokata.

5
Mora da je advokat

Dvojica neustrašivih momaka Ted i Hari prešli su Atlantski okean u balonu na topli vazduh. Posle 67 časova
napornog putovanja Hari se obraća svome saputniku:
“Tedi, bilo bi dobro da se spustimo blizu zemlje i vidimo gde se nalazimo”.
Ted ispušta topli vazduh iz balona i letilica se spušta ispod oblaka.
“Ne mogu da prepoznam teren” kaže Hari
“spusti još malo da pitam nekoga dole”.
Ugledavši jednog prolaznika Hari viče iz balona:
“Gospodine gde se mi nalazimo”?
“Nalazite se u balonu na sto metera visine” začu se glas sa zemlje. Potom se Ted obraća Hariju:
“Ovaj čovek mora da je advokat, dao nam je potpuno tačan i totalno nekoristan odgovor”.

Božiji problem

Gospod bog odluči da jednom za svagda raskrsti s đavolom i da ga pošalje na sud. Kad je to čuo đavo se nasmeja
i reče.
“Baš me zanima gde će naći advokata”?

Ko je uzeo pare

Veštica, pošteni advokat i stari pijanac šetaju zajedno ulicom. Odjednom oni ugledaše novčanicu od 100 dolara
na pločniku. Šta mislite ko je uzeo pare? Naravno stari pijanac, jer su veštica i pošteni advokat mitološka bića.

6
Imaju k’o pleve

Rus, Kubanac, Amerikanac i advokat putuju vozom. Rus uzima iz svoje torbe bocu najbolje votke, puni čašu do
vrha ispija “na eks” i potom se obraća prisutnima.
“Mi u Rusiji pravimo najbolju votku na svetu, a imamo je toliko da je možemo i bacati”.
Samo što je to rekao, otvara prozor kupea i bocu sa ostatkom “Stoljičnaje” baca kroz prozor. U kupeu su svi
impresionirani ovim postupkom.
Tišinu prekida Kubanac - “Mi ma Kubi imamo najbolje cigare na svetu. Ovu “Cohibu” neću popušiti, pitate se
zašto. Imamo mi na Kubi toga na tone i zato mogu da uradim isto što i Rus” - reče Kubanac i baci cigaru kroz
prozor.
Amerikanac otvori prozor i izbaci advokata iz voza uz komentar -
“Mi ovoga imamo k’o pleve”.

Pravedna odšteta

Advokat šeta svog psa u gradskom parku. U jednom trenutku njegov pit bul se otrže sa povodnika i uprkos
gazdinim dozivanjima, zamače u sporednu ulicu. Dok je advokat za psom bezuspešno tragao njegov ljubimac se
dobro omrsio. Upao je u obližnju kasapnicu zgrabio oveći komad mesa i počastio se njime u parku, a potom se
mirno vratio gazdi - pas lakše nađe gospodara nego obratno.
Vlasnik poharane kasapnice susreće na ulici advokata sa svojim psom.
“Kažite mi komšija” - započinje kasapin izdaleka - “ako bi nečiji pas upao u moju kasapnicu i odneo mesa za 10.
dolara, šta bi ja trebalo da radim?.”
“Da nađete vlasnika psa i zatražite mu 20. dolara za naknadu štete. Doduše možete ići i na sud gde biste dobili
veću odštetu, ali to traje duže, a morate računati i na skupu stručnu pomoć” - zaključuje advokat.
“E pa komšija, prihvatam Vaš savet ne bih da idem na sud. Vi ste mi dužni 20 dolara jer, imam i svedoke koji su
bili u kasapnici kad mi je vaš pas zdipio but od 10. dolara.”
“Nema problema” - na to će advokat - “ali nemam pri sebi gotovine (advokati ne nose keš, samo kreditne
kartice) pa ću sutra na Vašu adresu sve da Vam pošaljem.”
Sutradan je na adresu kasapina stigla ovakva poruka. “Poštovani gospodine, šaljem Vam broj svog računa na
koji treba da mi uplatite iznos od 30. dolara. Ovo stoga jer advokatski savet, koji ste juče dobili vredi 50. dolara,
a iznos Vaše odštete je 20 dolara.