Гордан Михић

НОВИ СИРОТИ МАЛИ ХРЧКИ

ЛИЦА:

ПРВИ СЛУЖБЕНИК
ДРУГИ СЛУЖБЕНИК
ШЕФ
МИНИСТАР
ПРЕДСЕДНИК ВЛАДЕ

1
 ПРОДАВАЦ НОВИНА
СЦЕНА 1.

Канцеларија у сутерену Министарства. Високи, мали прозор. Два стола, два

службеника. Први хода около и зева, други седи и дрема.

ПРВИ:
Какво туробно време! Мрачно и досадно! (зева): Је ли... шта сам оно хтео да те
питам? А, да... Знаш ли –

ДРУГИ (прекине га, очајно):

Знам! Знааааам!

ПРВИ:
Полако, стани! Хтео сам да те питам... знаш ли... (зева): ... шта би у оваквом
времну, кад сваки секунд траје као минут а сваки минут као сат, кад се ништа под
милим Богом не дешава... шта би могли да урадимо да макар малчице
орасположимо наше јадне, заборављене, изгубљене душе? (зева): А? Рекао си
нешто? Ниси? Чекај, чекај... да! Ево идеје! То ћемо, то! (трља задовољно руке)

ДРУГИ:
Неееее! То смо радили милион пута!

ПРВИ:
Стани, нисам ни проговорио! Уста нисам отворио! Али ти увек, увек и увек све
знаш унапред! Ајде, кад опет знаш, реци на шта сам мислио? На коју идеју? Шта је
у питању?

ДРУГИ (туробно):
Псећи... рулет!!!

2
ПРВИ:
Јесте! Откуд знаш? Е, стварно имаш моћ прекогниције! Онда, можемо? А? (понесе
две столице до прозора, попне се на једну)

ДРУГИ:
Језиво! Попнем се на прсте, отпадну ми кичма, ноге, место на коме леђа губе своје
часно име, зглобови, табани... а шта радим? Чекам да се појави било која улична
џукела да би се кладио да л ће да се олакша на бандеру или на дрво! Е, нећу!

ПРВИ (још на столици):

Зашто? Зашто, бре, нећеш?

ДРУГИ:
ЗБОГ ПАПИРА!

ПРВИ:
Ког папира?

ДРУГИ (из фијоке вади папир):

Са твојим потписом! Којим признајеш пораз од двестаосам пиш поена разлике!
Немаш среће у томе! Нити си икад имао! Нити ћеш икад имати! Неће те то! И
тачка!

ПРВИ:
Добро, добро, добро... (Сиђе са столице): Сетићу се нечег другог!

(Он хода у круг око другог, застане, чучне)

3
ПРВИ:
Друже, извини... Могли би –

ДРУГИ:
Ма ни у сну! Мрзим мувљи рулет више него ишта под капом небеском! Мрзим две
мусаве коцке шећера на прљавом столу, мрзим кретенско чекање на чију ће коцку
најзад да слети она увек иста проклета, глупа крмача од муве, мрзим твоје
кикотање и тепање јој кад победиш! Фуј! Фуј!

ПРВИ:
Уопште нисам мислио на мувљи рулет! Није ми пало на памет ни ''м'' од мувљег
рулета!

ДРУГИ:
Не помињи то име! Добићу копривњачу!

ПРВИ:
Добро! Добро!

ДРУГИ:
Спавам, јасно?

ПРВИ:
Јасно, али чекај само да чујеш потпуно нову идеју! Која ми је прошле ноћи у три
ујутру синула док сам седео на шољи – скочио сам и записао... ево цедуље, слушај!
(вади цедуљу) Наша штампа је пренела неки светски лист, из рубрике
занимљивости! О чему је реч? Научно је установљено да се водокотлићи не пуне
увек истом брзином! Зашто? Не зна се! Можда због неједнаког пристиска, или
густине тренутних молекула, или –

4
ДРУГИ:
И шта? И шта? Не пуне се увек истом брзином, па шта ми ту да радимо?

ПРВИ:
Како шта? Турнир! Водокотлића! Повлачимо воду, птопујемо свак сваком време,
играмо три четири сета, по шест гемова, победник плаћа пиво кад изађемо!

(Други гласно захрче)

ПРВИ:
Е, стварно си... невероватан! Све поквариш! Све! Тебе ништа под капом небеском
не занима!

(Други га не чује јер подригнуо је у сну... Први му приђе, нагне се, гледа га,
дрекне):

ПРВИ:
Бу! Бу!

(Други се тргне, тупо га гледа)

ПРВИ:
Опет спаваш? Зашто, а?!

ДРУГИ (уздахне):
Тужи ме! Зови шефа!

ПРВИ:
Ма, брига шефове! Мислиш да они знају да ми уопште и постојимо! Ко смо? Шта
радимо? Ма јок! Они се мењају а ми даље радимо исти посао као пре! Бушимо
празне листове папира а не знамо чему служе ни рупе ни папири!

5
ДРУГИ (лењо):
Ма... рекли су... само сам забо... ра... вио... (зева): Не сећам се у вези чега... али је
важно... А, да! Ево, сад сам се сетио... Ми перфорирамо наводно празне листове али
то су уствари топ сикрет обрасци а рупе су топ сикрет шифре!

ПРВИ:
Лажу! Праве будале од нас! Зомбирају нас да би лакше владали! Е, неће моћи!

(Он чучне поред другог, прави глупе гримасе. Други се споро тргне уназад.)

ДРУГИ:
Шта ти је то? Који ти је ђаво?

ПРВИ:
Како шта ми је? Играли смо то бар милион пута! Игрица број 8!

ДРУГИ (уздахне):
Осам? Подсети ме...

ПРВИ:
Као, ми смо огрезли опозиционари, живимо у диктатури, тоталитаризму, страној
доминацији, камере прате сваки наш покрет и гест... али! Али! Ми проналазимо
мртви угао који камере не хватају, одлазимо у њега и правимо антирежимске
гримасе!

(Он опет прави гримасе)

ДРУГИ (одмахне руком):

Пао је тај режим, нема више сврхе...

6
(Први настави да хода у круг, ''мисли'' се, застане, чучне)

ПРВИ:
Онда деветка! ''Заштитимо амазонске шуме, плућа човечанства!'' Побеђује ко
успешније имитира гушење од смога!

(Он се ''гуши'', хвата ваздух, држи за груди, клеца)

ДРУГИ:
Мрзи ме! На паузи сам!

ПРВИ:
Мрзи те да спасаваш угрожена плућа родне планете?

ДРУГИ:
Не зајебавај! Шта од нас зависи... Ко нас шта пита... Ајде, мало ућути!!!

(Први се увређено одмакне, уздахне, клима главом)

ПРВИ:
Зашто ми је судбина одредила да баш с тобом дваес пет година радим у истој
соби... Зашто? (застане, ''мисли'' се, онда се озарен окрене другом): Знам! Знам!
Знам шта ће те одушевити! Одувек си то обожавао! (чучне, унесе се другом у
лице): Турнир у глупим реченицама! А? Може?

(Он се усправи, театрално стави прст на чело.)

ДРУГИ (јекне):
Милост! Милост! Шта ти је данас?

ПРВИ:

7
Фризер моје тетке ради и преко викенда, али у дубини душе ипак је остао заклети
вегетеријанац!
Волите ли Брамса? Не, авион ми полази тек у десет и пет!

(Други не реагује, окреће споро леђа, док се први слатко церека својим глупостима,
удара се по слабинама, брише сузе... И одједном се умуси јер схвати да други није
реаговао.)

ПРВИ:
Значи, тако? Игнориш све моје замисли? У реду! Не обраћај ми се више! Нећу да
комуницирам са угашеним људима! Толико си мрачан и безвољан и пепеоидан да
је то просто инфектоидно! Ти ниси човек! Ти си коала!

ДРУГИ (уздахне):
Радо бих те исправио јер не каже се инфектиодно него инфективно али... брига ме!

ПРВИ:
У ствари, у праву си! Шта да трошим време на тебе кад лепо могу да извадим кесу
са ручком и да навалим... на ребарца... на корејски начин, малопре сам их купио
код Ђучија! Јој! Реш... ух... јој... пиво, живо, ладно, само се пије! Ал ће да падне
ждеранција! (пева): Ждерем, ждерем... Еј! 'Ош' ребарце? А? Колега? Коала?
Ребарченце.

ДРУГИ (јекне):
Милост! (тргне се): Шта си рекао? Реш ребарца? Добро.. али само једно... Масније!
Е, то!

(Он узима ребро, глође га)

ДРУГИ:

8
Мада наука тврди да се од тога добијају холестерол и... и... оне... како се зову...
незасићене масноће...

ПРВИ:
Ваљда, засићене!

ДРУГИ:
Не! Незасићене! Зна шта говориш! Постоје засићене и незасићене масти!

ПРВИ:
Како су ове ''незасићене'' ако су последица ждрања?

ДРУГИ:
А никад ниси чуо да се каже за неког ''ждере као несит''?

ПРВИ:
Јесам, па шта? Али то ваљда важи само у почетку?

ДРУГИ:
Ком почетку?

ПРВИ:
Почетку ждрања! Кад почнеш да ждереш онда си несит! А кад завршиш онда си
пресит! И те твоје киселине нипошто нису незасићене него презасићене!

ДРУГИ (зева):
Прво и прво, нису киселине... Него масти! Клиника Мејо је то доказала...

ПРВИ:
Ма, баш ме брига! Једeм и јешћу! Све што ми души прија! Једном се живи!

9
ДРУГИ:
Тако је... рекао и... Тони Блер па се загрцнуо шварглом... и једва га спасли!
Мислили су да је завера!

ПРВИ:
Није шваргла него месна переца! И није Блер него Буш!

ДРУГИ:
Блер! Блер!

ПРВИ:
Буш! Блер је имао потпуно други проблем! Аритмију због холитис херније!

ДРУГИ:
Није холитис него хијатус хернија!

ПРВИ:
Ма, досадан си! Ти ниси коала, ти си мртви угао времена!

ДРУГИ:
Време не може да има мртви угао!

ПРВИ:
Је л? А зашто, ако могу да знам?

ДРУГИ:
Јер време није физички појам!!! То је још Константин Циакловски објаснио својим
законом о... ве... ве... (клоне ну глава, почне да хрче).

ПРВИ:

10
Кад рече ''ве'', могао бих у ВЦ... (устане, седне): А можда и не бих... Видећу
обзиром на развој ситуације... (Он уздахне, стави шаке на теме, зури у плафон)

ДРУГИ (тргне се):

Је ли... има ли још неко ребарце?

ПРВИ:
Има, али под једним условом!

ДРУГИ:
Којим условом?

ПРВИ:
Ајде да јавимо да се Нахтигал обесио!

ДРУГИ (глође ребарце):

Ко ће да нам верује?

ПРВИ (пије пиво):

Што не би веровали?

ДРУГИ:
То је наш стари штос! Нема телефона који нисмо окренули да јавимо да се
Нахтигал обесио. Већ једанаест година се служимо тим штосом. Сви знају да смо
измислили и Нахтигала, и његову децу, и вешање и ...

ПРВИ:
А знаш да сам ја стварно познавао једног Нахтигала, само што није био Нахтигал
него Нахтигол. Изгледа, муслиман или богумил...

ДРУГИ:

11
Какав богумил! Они више не постоје!

ПРВИ:
Како не постоје? Ја сам својим очима читао да богумили имају и своју
презбитеријанску епископију.

ДРУГИ:
(Уздахне.) Презбитеријанци су једно, а богумили друго! Никакве везе немају
богумили и презбитеријанци.

ПРВИ (бесно):
Имају! Ја сам то читао! И тачка! Не можеш ми стално опонирати! Није Буш него
Блер, нису засићене него пресићене, нису масти него киселине, е, доста је било!
Нема више ребараца! Незахвалан си!

ДРУГИ:
У реду, баш ме брига, само ме пусти да спавам! Нађи неког другог па расправљај о
верским мањинама и ситним киселинама!

ПРВИ (дрекне):
Ниси баш много пристојан, да знаш!

ДРУГИ:
О, људи!...

ПРВИ:
Ниси пристојан, и остајем при томе! Извини се!

ДРУГИ:
У реду. Извињавам ти се, само ме остави на миру!

12
ПРВИ:
Ха, ти мислиш, то тако иде? Прво угњавиш човека, па онда мислиш само тако:
''Извини, повлачим се, у реду!'' Е, не може тако!

ДРУГИ:
Ок, не може!

ПРВИ (зева):
Боже, што је досадно! Смрачило се иако је тек подне... Натуштило се... Колико ли
је сати?

ДРУГИ:
Не знам.

ПРВИ:
Окрени се, погледај!

ДРУГИ:
Мрзи ме!

ПРВИ:
Исти си као онај мој друг... Било је то давно, у војсци... имао сам једног друга...
(зевне) који је, враг би га знао зашто, имао обичај да каже: ''Мали дечки спавају као
сиви хрчки.'' А ти... (зевне) дремаш? И не слушаш уопште шта ти ја причам. Еј!
Пробуди се, да чујеш!

ДРУГИ:
(Ужасно поспано): А, шта?

ПРВИ:
Имао сам у војсци једног друга...

13
ДРУГИ:
Ког друга?

ПРВИ:
Чекај да ти испричам. Дакле, имао сам једног доброг друга...

ДРУГИ:
(Очајно.) Знам! Знам!

ПРВИ:
Шта знаш? Одмах ти знаш! Одакле би знао?

ДРУГИ:
(Очајно.) Па причао си ми! Шест милиона двеста хиљада пута! Ништа не памтиш?

ПРВИ:
Ја!? Ја теби то причао!? За оног мог друга који је имао обичај да каже...

ДРУГИ:
(Прекине га.) Знам! Знам! Није знао да каже ''мачори'', него је говорио ''мачкови'', а
радио је у кухињи, око које се мувало много мачора! И кад год би требало да
направи гулаш, он би се прописно најео а за мањак хране која је следовала
војницима, оптуживао је мачоре: ''Мачкови појели државну џигерицу!''

ПРВИ:
Е, није!

ДРУГИ (виче):
Шта није? Јесте! Не два милиона, најмање две милијарде пута си ми испричао!
''Мачкови појели државну џигерицу''! Имај милости! Око кухиње се мувало много

14
мачора! А кувар је имао сто педесет кила и могао је сам да поједе цео казан! Знам,
све знам! И за Буша и за переце, и за сечу шума и угрожена плућа планете и за
антирежимске гримасе и Блерову тестеру и холестерол Циолковског и -

ПРВИ:
Стани! Стани! Шта вичеш!? Ало?

ДРУГИ:
(Слабим гласом): Имај милости! Не могу више да слушам о томе!

ПРВИ:
Пре свега, није реч о томе -

ДРУГИ:
Знам! Знам! Онда о ономе поштару – опозиционару који се стално вајкао: ''Кад бих
ја смео да дижем револуцију, дизао бих је сваког боговетног дана''...

ПРВИ:
Није ни о њему! Реч је о Бати Кркљи који је говорио: ''Мали дечки спавају као сиви
хрчки!''

ДРУГИ:
(Мрмља): Мали дечки спавају као сиви хрчки!

ПРВИ:
Јесте. Гледао је војнике у шуми како мртви уморни спавају после напорног марша
и говорио...

ДРУГИ (урла):
У реду! Чули смо! ''Мали дечки спавају као сиви хрчки.''

15
ПРВИ:
Добро, како се ти то понашаш!? Зашто се дереш на мене? Нисам ја твој лењи и
неваспитани пасторак Гугл који ти једе душу и срце али не смеш ништа да му
кажеш јер се бојиш жене него дођеш овде па истресеш своје фрустрације на мене!

ДРУГИ:
Ја? Ја? Немој да вређаш! Гугл одавно више не живи код нас -

ПРВИ:
Јок, ја живим, ха – ха – ха! Издржаваш трута од 43 године! Носиш му доручак у
кревет! Празниш му нокшир јер њега мрзи да иде у Wc...

ДРУГИ:
Ја? Ја? Мангупе идиотски, повуци реч!

ПРВИ:
Ја мангуп!? Срам те било! Незасићена масна мождана масо!

ДРУГИ:
Ја? Ја незасићена масна мождана маса? Е, упамтићеш ту реч! (Шамар).

ПРВИ:
Шамар!? Мени шамар!? Е, упамтићеш га!

(Тресак столице, ломљава, лупа)

16
СЦЕНА 2.

Шеф, озбиљан, љут, блене у неке папире, мршти се док Први и Други стоје испред
њега.

ШЕФ:
Какве су ово шкработине? Ко је... Цолковски? Ви?!

ДРУГИ:
Циалковски, са ''и''! Константин!

ШЕФ:
Ви сте то? Добро, Константине... са ''и'' – реците ми -

ДРУГИ:
Пардон! Не ја, него је Константин са ''и'', уствари, јесте али је и Циалковски са ''и''...
Не Цолковки – него ''ци – а''... Као циа...

ШЕФ:
Циа?!

ПРВИ:
Свака друга реч му је циа!

ДРУГИ:
Лаже! Само једном сам поменуо али не циу него Циалковског... да бих му доказао
да време не може да има мртви угао...

17
(Шеф блене у њих, па у папире)

ШЕФ:
Ко је ово писао?

ПРВИ И ДРУГИ:
Ми! Шеф правне службе је тражио писмене исказе...

ШЕФ:
Немам времена да тумачим хијероглифе! Пре свега, да чујем због чега је избио
сукоб...

ПРВИ:
То није важно, господине начелниче! Важно је да је он мене млатнуо столицом по
глави!

ДРУГИ:
Али он је мени прво опалио шамар!

ПРВИ:
Шамар, то није ништа у поређењу са столицом! Храстовом!

ДРУГИ:
Како није ништа? Још ми звони уво! Има шапу као лопата! Сви га зову Лопата, али
то није важно! С којим правом он мени опаљује шамаре?! И набеђује Гугла да је
трут и идиот и нерадник ! Свака друга реч му је тај несрећни Гугл-

ШЕФ:
Који Гугл? Председников усвојеник?! Молим? На шта алудирате?

18
ПРВИ:
Не, не, то је Гугл, а овај његов је Гугал, пореклом Словак –

ДРУГИ:
Лаже, идиот! Зависи како се чита и изговара! У Горњој Словачкој је Гугал а овде
Гугл! Али он више уопште не живи код нас!

ПРВИ:
Ето! Ето! Избегава одговор с којим правом он мени баца столице на главу!? И то
одозго – попне се на столицу па трас мене у теме!

ШЕФ:
Како вас је ударио столицом ако се попео на њу?

ПРВИ:
Имамо две! Моју и његову! Уствари, три, али та није важна, она је заостала од
трећег службеника који је умро од упале тироидне гуштераче!

ДРУГИ:
Ето! Ето! Тако ме доводи до лудила! Како гуштерача може да буде тироидна, мајко
мила? Како? Како? Схватите, он је доктор незналачких наука-

ШЕФ (тресне шаком о сто):

Чекајте! Станите! Да прво чујемо због чега је избила свађа!

ПРВИ:
Ја сам у паузи узео масан сендвич са корејским Ћу чи ребарцима и поводом тога
сам лепо хтео да му испричам један мој доживљај из војске, а он...

ДРУГИ:

19
Прво, лаже! Нису била корејска! А друго, молим вас, да ли бисте ви издржали да
вам неко два милиона пута понови реченицу: ''Мали дечки спавају као сиви хрчки!''

ПРВИ:
Није истина! Почело је са псећим покером – пардон, рулетом...

ШЕФ:
Чиме?!

ДРУГИ:
Да, да! А тек мувљи рулет? Сао оном идиотском крмачом коју чува и гоји у
специјалном кавезу за те сврхе? Па турнир водокотлића наводно на научној бази –

ШЕФ:
Молим? Шта сте рекли? Јесте ли би нормални? Ко гаји крмачу и где?
ДРУГИ:
Он! Он! Прво что уради ујутру кад дође то је да њу нахрани! Наводно није обична
мува него краљица-
ПРВИ:
Ама, лаже! Питајте га зашто се исмевао са неконтролисаном сечом амазонских
шума а врло добро зна да су те шуме плућа човечанства!
ДРУГИ:
Лаже! Забашурује ствар да не би стигли до хрчкија!

ПРВИ:
Није истина!
ДРУГИ:
Јесте! Истина је! Дошло ми је да се раставим са умом колико ме малтретирао с тим
хрчацима? Сваког кишног дана! И зимског! И јесењег!

ШЕФ (погледа папир):

20
Станите! Станите! Какви хрчаци? Каква плућа човечанства? Средите се па ми лепо
испричајте! Шта је проблем?

ПРВИ:
Гугал! Издржава га! А не сме да зуцне! Дао му је и презиме! Али га Гугал није хтео
и задржао је своје! Не ради ништа! Устаје у два!

ШЕФ (Другом):
Ви устајете у два?

ДРУГИ (бесно):
Лаже! Лаже! Немам појма кад Гугл устаје, а не Гугал, све то измишља као и Горњу
Словачку да би лакше замаглио ствар са чворним питањем: хрчкима!

ШЕФ:
Ко су, дођавола, хрчки?

ПРВИ:
Хрчци! У множини се тако каже!

ШЕФ:
Ви ћутите! Да чујемо прво исказ вашег колеге. Не прекидајте га. Дакле, изволите!

ПРВИ:
О хрчцима или о Гуглу?

ШЕФ:
(Продере се.) Рекао сам да он говори!

ДРУГИ:

21
Милост! Милост! Тај нитков не затвара уста, има сто милиона небулоза у глави, и
све погрешних, али упорно их понавља као ону о Бушу и дављењу -

ШЕФ (набере обрве):

Ком Бушу? Ком дављењу? Шта лупетате, немојте да ми навлачите полицију на
врат! Питам ко је кога први ударио а не ко је имао намеру да дави Буша!

ПРВИ:
Блера!

ШЕФ:
Молим?!

ПРВИ:
Почео је са Блером –

ДРУГИ:
Лаже! Он је почео! Хијатус хеонија а он каже холистис хернија! Али то заборавите!
Увртео је у главу да смо ми опозиција у времену диктатуре и –

ШЕФ:
Шта сте рекли? Ви сте чланови опозиционих партија?

ДРУГИ:
Ама, не, не! Он је можда, а ја... ја... ја... ја сам спавао, а он ме пробудио, у намери да
ме гњави с тим хрчцима!

ПРВИ:
Спавали сте за време радног времена!?

ДРУГИ:

22
Не, нешто сам се био замислио, а он ме ничим изазван нагло пробудио.

ПРВИ:
Лаже! Спавао је! Како бих га пробудио ако није спавао?

ШЕФ:
Мир! Опомињем вас последњи пут! Ако у року од једног минута не чујем ко је
крив за тучу, обојици ћу одузети двадесет пет одсто од плате. Је ли вам јасно?
Дакле ви, ви десни, почните! Без холитиса, хрчаца, мува крмача, Горње Словеније
–

ПРВИ:
Словачке!

ДРУГИ:
Ево! Све тако! Непрекидно меље! А почео је да ме гњави о том неком ступидном
стању у војсци, ја нисам отрпео, и то је све!

ШЕФ:
Полако, полако! Ступидном стању у војсци? На шта мислите? Чијој војсци?
Нашој?!

ПРВИ:
Ма каква војска, он је мени звизнуо шамар! Због трута Гугла! Или Гугла, како
хоћете!

ДРУГИ:
А хрчци, идиоте један, а ко је кога назвао незасићеним масним мозгом? Ко?

ШЕФ (урла):

23
Вратите се на почетак! Оставите стране председнике, корејска ребра, стање у
војсци, трута Гугла и не знам чије водокотлиће и реците због чега сте добили
шамар?

ДРУГИ:
Па рекао сам! Он воли да прича своје доживљаје из војске! Ужасно ме гњави!
Прича стално једно исто. Тако је било и с тим хрчковима.

ШЕФ (цепти од беса):

Последњи пут: пређите на ствар! Конкретно: око чега је избила свађа?

ДРУГИ:
Седели смо и ћутали. Онда је он почео о Нахтигалу, који се није обесио – разумете?

ШЕФ:
(Уздахне): Који сад Нахтигал?

ДРУГИ:
Он је тврдио да је Нахтигал богумил, иако је јасно да богумили више не постоје.
Одакле сад богумил? Постоје само стећци, то јест стећаци – зависи како ко
изговара. Али богумила нема. И нисам дозволио да о томе прича! Разумете?

ШЕФ:
Одакле сад богумили? Чујте, ви сте опасније запетљавате ту вашу идиотску причу!

ДРУГИ:
Ја сам исто рекао да нема богумила... Нема! Нема и нема! Они су били јерес
потекла из Бугарске а основни правци њихових убеђења били су -

ШЕФ:
Доста! Какви богумили? До ђавола, зашто сте се потукли!? То ми реците!

24
ДРУГИ:
Па, господине начелниче, о томе вам и говорим! Он је тврдио да је Нахтигал
богумил и да наводно имају чак и своју презбитеријанску епископију. Он нема
појма о верским стварима, а кад нема појма, зашто се у њих меша?
Презбитеријанци су једно, а богумили педесето. На њих подсећају само стећци, а
Нахтигал је нормално презиме са немачким кореном.

ШЕФ:
У реду. Сад с Нахтигалом – тачка! Вратите се на сукоб и не убацујте нове
елементе. Почело је од оних – но, како се зову, хрчаца – а сад одједном стигосмо до
богумила и некаквог Нахтигала!

ДРУГИ:
Али ви сте рекли: све редом... Почело је тако што је по милионити пут хтео да
изједначи у пиш поенима -

ШЕФ:
Којим пиш – поенима?!

ДРУГИ:
Ви појма немате! То је ужас! Кретен... А имам написмено! Потписао је резултат –
својом руком -

ДРУГИ:
Не, лаже! Почело је тако што сам одбио његов предлог да се Нахтигал обеси...

ШЕФ:
Да се обеси!?

ДРУГИ:

25
Да, овај, не баш истински – онако, неозбиљно, да би се забављали...

ШЕФ:
Како неозбиљно да се обеси? Хтели сте из шале да обесите човека?

ДРУГИ:
О, не! Нахтигал није човек!

ШЕФ:
Него ко је?

ДРУГИ:
Он не постоји.

ШЕФ:
Како сад: не постоји!?

ДРУГИ:
Па тако лепо! Не постоје ни Нахтигал, ни његова удовица, ни његових петоро деце,
а ни ватрогасци.

ШЕФ:
Ватрогасци!? Какви сад ватрогасци!?

ДРУГИ:
Па ти који су га наводно нашли на тавану оне зиме кад се обесио!

ШЕФ:
Не постоји, а обесио се?

ПРВИ:

26
Али постоји Трут Гугл! Или Гугал! Кога он издржава у 43. години!

ШЕФ:
Напоље! Мајмуни! Копилад! Имбецили! Мене сте нашли да сецате!

(Он почне да их млати чим стигне.)

СЦЕНА 3.

ПРОДАВАЦ НОВИНА:
Скандал на радном месту! Злоупотреба службеног положаја. Шеф истукао двојицу
службеника. Припадника позиционих партија! Ево, вечерње новине! Шеф истукао
службенике! Због супротног мишљења скандал у министарству!

(Продавац излази са сцене.)

МИНИСТАР:
Гугл и Цолоковски? Шта су они? Опозиција плус етничке групе?

ШЕФЕ:
Не, не...

МИНИСТАР:
Плус Нахтигал? И? Шта је ово? Холитас?

27
ШЕФ:
Не, не, не...

МИНИСТАР:
Ко је назвао краљицу крмачом? Коју краљицу? Ко је ово писао?

ШЕФ:
Ја, па тражили сте извештај... Извините, дрхтале су ми руке!!! Још дрхтим!

МИНИСТАР (чита):
Одвратно!!! Још ако су и националне мањине у питању навући ћете ми на врат
Савет Европе, ОЕБС, шта, је ово? Ко је презбитеријанац?

ШЕФ:
Ма, нико... Тешко је то објаснити... Као и ту причу о опозиционарима...

МИНИСТАР (чита извештај):

То се нипошто није смело догодити! Без обзира на то шта су опозиционо
трабуњали, нисте их смели тући! Сада, када у парламенту висимо о концу...

ШЕФ:
Господине министре, био сам ван себе! Нерви су ме издали, нисам владао собом.
Пао ми је мрак на очи!

МИНИСТАР:
Мрак на очи, мрак на очи! То није оправдање! Они су ваши потчињени и без
обзира што су опозиционари и нисте их смели нипошто тући! Ствар је, као што сте
видели, доспела и до штампе, изродиће се читава афера, шта да одговорим ако ме
упитају због чега је избила туча?

ШЕФ:

28
Збиља не знам! Казните ме, учините ми што год хоћете, али ја сам немоћан!

МИНИСТАР:
Због чега је избила туча?

ШЕФ:
Ко то зна? То је ужас!

МИНИСТАР:
Какви су то одговори? Какав ужас? Зашто сте их истукли?

ШЕФ:
Прво... прво сам их позвао на саслушање зато што су се они међусобно потукли!

МИНИСТАР:
И? Шта је узрок туче? Политичке, верске, националне разлике?

ШЕФ:
Нису умели да испричају због чега су се потукли! Причали су све без везе. Сумњао
сам да ме завитлавају. Опомињао сам их, али није вредело!

МИНИСТАР:
Ту смо, одлично, то је већ нешто! Ја вас не могу спасити казне, нити вас оправдати
због физичког разрачунавања. Али бар могу објаснити да нисте силеџија, да сте
дело учинили у крајњем афекту. Крените даље. Дајте бар неколико података о
стању које вас је довело у афекат.

ШЕФ:
То је тешко, не знам одакле да почнем! Први пут ми је скочио притисак кад су
поменули Циу -

29
МИНИСТАР:
Циу? У нашем министарству?

ШЕФ:
Буша, Блера... Дављење, мртви угао, конопац водокотлића, ужас!

МИНИСТАР:
Какав, бре, ужас? Шта је с вама? Јесте ли свесни шта говорите?

ШЕФ:
Ама... Питао сам их исто као и ви мене: зашто је избила туча? А они...

МИНИСТАР:
Шта, они?... Ко су они? Јесу ли убачени? Код нас?

ШЕФ:
Не, не, мислим да не! То је невероватно! Нисам могао да их ухватим ни за главу ни
за реп! Један воли да прича своје доживљаје из војске и на тај начин гњави другог,
који је те приче чуо милион пута. А приче су – не причајте! Прво су хтели да обесе
неког човека који не постоји, а има жену и петоро деце, које су нашли ватрогасци.

МИНИСТАР (брише зној, пије воду):

Ко је овде луд? Како да обесе човека који не постоји?

ШЕФ:
Откуд знам! Тај Нахтигал не постоји, а они су предлагали да се обеси!

МИНИСТАР:
Ко је утврдио да не постоји? Ви?

ШЕФ:

30
Не, неки... Бата Кркља! Ако се добро сећам!

МИНИСТАР:
Па како су онда хтели да га обесе!? Били су свесни да не постоји, а желели су да му
намакну омчу на врат? Плус Циа? Ало? Шта је са вама?

ШЕФ:
Да сте их слушали, извините, ви бисте полудели! Почео је од тог Нахтигала и
ватрогасаца, а кад сам им наредио да прекину о њему, они су почели о хрчцима и
мачковима...

МИНИСТАР:
Молим? О чему?

ШЕФ:
Хрчцима, плућима човечанства и џигерици! Па су дошли до незаситог Буша -

МИНИСТАР (осврне се):

Тише! Како то мислите, ког незаситог Буша? Оног?

ШЕФ (очајно):
Не знам! Знам за Нахтигала! Можда је он био само шифра...

МИНИСТАР (шапуће):
Нисте утврдили? Чекајте... чекајте... Пре две године одкривена је тајна секција
стране агентуре под шифром ''нахтингел''... А ови су, како сте рекли?

ШЕФ:
Нахтигал!

МИНИСТАР:

31
А Буш?

ШЕФ:
Колико се сећам, један је брзо јео и гутао ваздух па му је други рекао да може да се
загрцне као Буш...

МИНИСТАР:
Само то? Обично блебетање или шифровани разговор? Шта је било на крају?

ШЕФ:
Од Буша су прешли су на богумиле. Нису могли да се сложе да ли је Нахтигал
богумил или немачко презиме. Нисам могао да се снађем! МАчкови, па
презбитеријанци, па стећаци, стећци, па тај Бата Кркља -

МИНИСТАР:
Бата... Крља... био је шеф петог одељења до оне афере са набавкама специјалне
технике за -

ШЕФ:
Не, не Крља, ово је Кркља...

МИНИСТАР:
У ком контексту су га поменули?

ШЕФ:
Не знам... Све ми се помешало!

МИНИСТАР:
Ви сте одиста почели да претерујете с том вашом смушеношћу! Јесте ли ви при
себи. Звали сте обојицу, посадили сте их на столице, питали сте их због чега су се

32
потукли, и шта сте, побогу од њих чули? (Наглашавајући): Чиме су вас изазвали?
Шта је рекао један, а шта други?

ШЕФ:
Други је био миран, спавао је, а први га је мунуо и рекао му: ''Мачкови појели
државну џигерицу!''

МИНИСТАР:
Је ли то нека лозинка, шта је? Какав је смисао те реченице?

ШЕФ:
Никакав. Ту реченицу је понављао неки војник.

МИНИСТАР:
До ђавола, одакле одједном сад војник?

ШЕФ:
Из уморне војске!

МИНИСТАР:
Какве уморне војске? Какве су сад то алузије? На нашу наводно килаву војну
реформу, је ли?

ШЕФ:
Ама, не... Ради се о некој глупости, односно сећању, то јест... кад је тај службеник
био у војсци постојао је неки војник који је радио у кухињи, око које су се шуњали
државни мачори...

МИНИСТАР:
Државни мачори!? Алузија на министра финансија? Њега зову мачор – зато што
наводно никад не пропусти да омасти брке!

33
ШЕФ:
Таман посла! Ово су били... мачори су били обични, а џигерица државна!

МИНИСТАР:
Је ли? Аха! О, ви сте сјајан петљанац! О! О! Знате ли кога зову Џигерица? А? Знате
ли чега је он шеф?

ШЕФ:
Кунем вам се! Није то тај! Ово је војник који је имао обичај да инсинуира –

МИНИСТАР:
Инсинуира? Молим?

ШЕФ:
Не у смислу у коме ви мислите! Он је био облапоран у тој мери да је могао сам да
пождере све -

МИНИСТАР:
Ко, бре?

ШЕФ:
Кувар!

МИНИСТАР:
Ви, идиоте! Знате ли коме је конспиративно име ''кувар''? У шта ме то уваљујете?

ШЕФ:
Не ја! Они!

МИНИСТАР:

34
Који они, стоко једна? Господе боже! Ви сте апсолутно ненормалан човек! Шта сте
на крају установили, шта?

ШЕФ (уморно шири руке)

Ништа! Стао ми је мозак! То је била бујица, ма каква бујица, оркан ступидарија –
од Амазонских шума, националних мањина, свемирских шатлова, бушење рупа,
турнира фризерских вегетеријанаца, Брамсовог авиона, поштареве револуције –

МИНИСТАР:
Чије... чије револуције? Кога сте то поменули? Па знате ли кога зову поштар? Још
ми је само он фалио! Али знам! Знам! Ви сте подметнути да све то инсценирате да
би ме председник сменио!

ШЕФ:
Шта сте рекли? Шта сте рекли? Не дозвољавам такав тон! Не издирите се на мене,
без обзира што сте министар! И сместа повуците реч ''булажњење''!

МИНИСТАР:
Још сте и дрски! Напоље! Сместа! Говно инсајдерско! Уштво некалемљена!

ШЕФ:
Ја некалемљен? Ја? Ја? Жалићу се овог часа!

МИНИСТАР:
Море нећеш да се жалиш него ћеш себе да ожалиш! Сат и по спомињете неке
хрчке и хрчице, вешате људе који не постоје, вређате њихове удовице, уплићете
највеће западне силе па да би то забашурили смењујете ватрогасце и посластичаре,
хватате џигерицу око стећака, мешате мачоре и презбитеријанског епископа, и шта
још очекујете? Да вас и даље слушам? А умешали сте и све наше тајне и јавне
специјалне службе!

35
ШЕФ:
Ви сте их измислили! Ја их нисам ни поменуо! Хоћете да ме начините лудим! А
луд сте ви! И онај ко вас је довео из ваше млохаве, тупаве, корумпиране и алаве
партијетине!

МИНИСТАР:
Је ли?

ШЕФ:
Да! Да!

МИНИСТАР (заурла, гађа га сликом изнад своје главе)

Напоље!

СЦЕНА 4.

ПРОДАВАЦ НОВИНА:
Афера деценије! Министар истукао начелника одељења! Тешка свађа коалиционих
партнера! Због тешких увреда шефова највећих светских сила и једне од пет
европских краљица! Купите вечерње новине! Министар ургентно на саслушању
код председника владе! Кристијана Ананпур стигла авионом ЦНН – а!

(Продавац излази са сцене.)

36
СЦЕНА 5.
Код председника владе... Председник и Министар.

ПРЕДСЕДНИК:
Ствар је лудачки неугодна! Стенограм саслушања стигло је у жуту штампу!
Направили сте ми главобољу какву никад у животу нисам имао! Не смем више да
подигнем телефон, усијао се од позива Берлина, Вашингтона, Лондона, Мадрида,
Родоса -

МИНИСТАР (уплашено):
Зашто Родоса?

ПРЕДСЕДНИК:
Ваљда тамо држе састанак Г – 8!

(Он стави наочаре, зури у папире)

ПРЕДСЕДНИК:
Немогуће! Ово не би смислиле ни удружене снаге ЦИА – е, Мосада, КГБ – а, ФБИ
– ја, Интелиџенс Сервиса... (дрекне): Шта је ово, Министре? Турнир румунских
водокотлића, биљни педери, дански фризер, осма армија и Брамскове ротквице...
Јесте ли ви нормални?! Ко је кога испребијао у том ланцу идиота због кога цео свет
вришти на нас?! (муца): Шта је ово? ЦИА? Стварно ЦИА?

МИНИСТАР (преврне очима):

Екселенцијо... Не знам уопште како да вам то саопштим...

ПРЕДСЕДНИК:
Јесу ли ово неке шифре? Ко је све умешан? (намршти се): Је ли ово Нахтигол који
је био наш Амбасадор у Берну и проневерио осам милиона долара?

37
МИНИСТАР:
Не, не, не... Он је био са ''о''...

ПРЕДСЕДНИК:
Шта? Са чим? Групом ''о'' за шећерну аферу? Проклети идиоти, једва сам
умилостивио Европу да нас због те афере не одбаци десет година уназад, клечао
сам, понижавао се и цвилио а ви сад то оживљавате и почињете испочетка! (ухвати
се за главу): Група ''о''! Ајој!

МИНИСТАР:
Не група ''о'', обично ''о''! Хтео сам да кажем, тај ваш је био Нахтибол –

ПРЕДСЕДНИК:
Мој? Молим? Мене увлачите? Како би било да ја кренем да правим неукусне
алузије на аферу са топионицама бакра док вам је отац био министар привреде? На
ваш трећи развод? Или шуровање са банкарским круговима сиве интернационале
која вас је заврбовала док сте били Шеф мисије у Хелсинкију? Срам вас било!

МИНИСТАР:
Ама, станите! Побркали сте Нахтибола из те афере са шећером са овом будалом
која није Нахтибол са ''о'' него Нахтибал са ''а''.

ПРЕДСЕДНИК:
А! Је ли? Ја побркао?! А зашто се онда сваких пола сата јавља Амнести
интернешенел?

(Звони телефон.)

ПРЕДСЕДНИК:
Пардон!

38
Да, ја сам! Молим? Дођавола, само ми је још то фалило! (спусти слушалицу):
Стигла је ургенција од презбитеријанског епископа. Протестује јер је чуо да је у
питању малтретирање чланова презбитеријанске цркве! Ко је од тучених
презбитеријанац?

МИНИСТАР:
Нико, то је забуна. Реч је о двојици нижих службеника из мог министарства! Они
су се препирали о томе да ли је Нахтигал –

ПРЕДСЕДНИК:
Опет Нахтигал?

МИНИСТАР:
Само тренутак, да вам објасним... Дакле, препирали су се да ли је Нахтигал
презбитеријанац или богумил!

ПРЕДСЕДНИК:
Богумил? Зар они нису одавно изумрли?

МИНИСТАР:
Разуме се да јесу, али један од њих то није знао! Он је упорно тврдио да је
Нахтигал Гугал богумил!

ПРЕДСЕДНИК:
Пардон, а ко је тај... како рекосте? Гугал? Је ли то нека алузија на оног Гугала мог
рођака који је оптужен за корупцију?

МИНИСТАР:
Не, не, Нахтигал није Гугал! Опростите! Он је само Нахтигал! Гугал је пасторак –

ПРЕДСЕДНИК:

39
Молим?! Опет алузија на моју жену и њеног сина из другог брака?

МИНИСТАР:
Ама, не, не... Вратимо се Нахтигалу...

ПРЕДСЕДНИК:
Је ли такође ваш службениик?

МИНИСТАР:
О, то је мрачна личност! У ствари, пардон...

ПРЕДСЕДНИК:
Зашто мрачна? Зато што је опозиционар?

МИНИСТАР:
Не, не, не! Та два службеника су се прво прогањала око тога да ли да се он обеси, а
затим су целу ствар претоварили хрчкима, мачорима, државном џигерицом,
посластичарима, флертовима са неком удовицом, силним неком глупостима!..

(Звони телефон)

ПРЕДСЕДНИК:
Да? Јесам ли рекао да ме не прекидате? Стоко безрепа? Како? Ко? Ух...
(Он прекине везу)
Управо су због пребијеног Нахтигала интервенисали канцелар Фридрих, шпански
краљ и бугарски цар... мајко моја!

МИНИСТАР:
То је кобна забуна! Верујте ми! Кунем се!

ПРЕДСЕДНИК:

40
Сигурни сте?

МИНИСТАР:
Разуме се да сам сигуран! Нахтигал уопште не постоји. Они су га једноставно
измислили. Да би обавили вешање – као што су идиотски смислили дављење Буша
–

ПРЕДСЕДНИК (згрануто):
Ког Буша?! Ког Буша?

МИНИСТАР:
Заборавите, заборавите! Вратимо се Нахтигалу! Измислили су га због вешања!

ПРЕДСЕДНИК:
Вешања – кога или чега?

МИНИСТАР:
Па, тог, Нахтигала!

ПРЕДСЕДНИК (брише зној, пије воду):

Ово постаје спрдачина! Како су могли да обесе човека који не постоји? Знате ли ви
шта говорите?

МИНИСТАР:
То су они говорили, а не ја! Измислили су и његову удовицу. И хрчкове и мачкове!
Ја бар тако предпостављам!

ПРЕДСЕДНИК:
Не можете предпостављати! Ви сте министар и морате знати све из вашег ресора!
Кога сте ви уопште истукли? Тог Нахтигала, који сад одједном не постоји,
службеника који је бркао богумиле са посластичарима – кога, кога, кога?!?

41
МИНИСТАР:
Истукао сам начелника!

ПРЕДСЕДНИК:
Због чега?

МИНИСТАР (очајно):
Ја... ја...

(Звони телефон.)

ПРЕДСЕДНИК (урла):
Јесам ли рекао да ме не прекидате док... (умукне, згране се): Ко? Шеф комисије за
људска права Уједињених нација? Господин Сјепелуш Дуровјецки... Представник
лиге за одбрану прогоњених, господин Сигмунд ван Кваксон... Госпођа Агнез фон
Каротенштајн, потпредсеница Средње Европског Одбора за подршку афирмацији
етничких групација које се боре за самосталност...

(Он спусти слушалицу... Седне, убрзано дише...)

ПРЕДСЕДНИК:
Хоћу ли коначно чути кога сте и зашто претукли? (устане, дрекне): Говорите!

МИНИСТАР:
Прво је шеф одељења покушао да испита исто то што и ви сада желите да испитате,
а онда се све претворило у... оркан имбецилија! Тајфун глупости! Ураган
кретенарија... Почело је од Бате Кркље, војног обавештајца...

ПРЕДСЕДНИК:

42
Војска? Немој ми сад и војску увлачити, само ми фали да се умешају они лудаци из
Шестог бироа... Ох... јој... аааах...

(Он нагло устане, побесни)

ПРЕДСЕДНИК:
Ви, смлато преиспољна! Ја покушавам да дигнем земљу из пепела, а ви... ви... ми
товарите на врат своје пигмејске мрсотине! Чујете ли народ који урла напољу?
Одакле вам идеја да министри и њихови службеници баш сада својеручно млате
опозицију у по бела дана по својим канцеларијама? У цивилизованом свету се зна
где се, и како се и чиме се то ради! Али... Ви и цивилизација... То су за све вас
мислене именице! Сто година сте у заостатку! Проклет дан кад сам дошао да вас
спасавам кад сам оставио онакве фабрике, онакву климу, онакву демократију... Да
се сто диносауруса упрегне у ваша кола не би вас извукло из каљуге у којој гацате!

(Напољу се чује урлање масе...)

ПРЕДСЕДНИК:
Шта да кажем овима кад се појавим на прозору? Због вас урлају! Због вас!

МИНИСТАР:
Па... не бих баш рекао! Помало су и гладни...

ПРЕДСЕДНИК:
Молим... Молим? Шта сте рекли? Откривате ли ви то мени Америку! Па, ја сам и
дошао из белог света зато да вас нахраним, умијем, дотерам, да вас уљудим и
опаметим!

МИНИСТАР (тврдоглаво):
Па, не баш само зато!

43
ПРЕДСЕДНИК:
Него због чега? Правите алузију на тужбу неког минорног адвокатчића из
Саскачевана да сам очерупао пензионе фондове? Или на наклапање неке угрожене
баба девојке из Калгарија да сам је терао да ми показује ногу изнад колена? Ха! То
вас мучи! А ако ја извучем снимак вашег разговора у оној колиби у Пландишту с...

(Нека каменица пролети кроз прозор, стакло прсне, они полегну... Председник,
бесан, удари шаком о под...)

ПРЕДСЕДНИК:
Зашто сте га измасакрирали?! Зашто сте толико иритирали Финце, Немце, Ватикан
и Енглезе? Ко је јебени Нахтигал? Зашто је долазио тај бискуп? Какав је троугао
црква – војска – финансијски могули? И одакле у свему томе онај дивни човек
Лајчак?

МИНИСТАР:
Не Лајчак! Хрчак! Један је причао да војници после усиљеног марша –

ПРЕДСЕДНИК:
Ког усиљеног марша? Где? Према коме?

МИНИСТАР:
Ама, ништа конкретно, реч је о уморним војницима који покисли, исцрпљени,
легну да се одморе и онда личе на... коале... не, могиле... не, на хрчаце... (јекне):
Пустите ме!

(Нови камен у прозор, нови прасак...)

ПРЕДСЕДНИК:
А, нећете се тако лако извући! Могила је симбол четврте ложе одцепљених масона
Мител Еуропе! Знао сам да сте масон! То је то!!!

44
МИНИСТАР:
А ја сам знао да сте ви нула!

(Трећа каменица улеће кроз прозор...)

ПРЕДСЕДНИК:
Шта?

МИНИСТАР:
Нула! Фасада иза које нема ничег!

ПРЕДСЕДНИК:
Ја? Ја? Е, упамтићеш ме!

(Он подигне столицу и удари министра)

СЦЕНА 6.

Сутеренска канцеларија... Полумрак... Први и Други службеник буше картице на

својим чудним штампачима... Раде, споро, одсутно. Први узме једну пробушену
картицу, буљи у њу...

ПРВИ:
А знаш ли ти... чему уопште служе ове рупе?

(Други га нервозно прекине...)

ДРУГИ:
Знам! Знам!

45
ПРВИ:
Чему?

(Другог мрзи да говори: прстима десне руке опише неки квадрат, па две линије, па
круг и све то прекрижи, и одмахне руком...)

ПРВИ:
Ууу, ал си ми објаснио... А знаш ли...

ДРУГИ (с досадом):
Знам...

ПРВИ:
Опет си нервозан! Хтео сам да питам на кога је данас ред да носи ово у магацин?

ДРУГИ (са страшном досадом):

Парним данима на тебе!

ПРВИ:
Јел? Откад је среда парни дан?

ДРУГИ (истим тоном):

Ниодкад...

ПРВИ:
Па, зашто онда ја?

ДРУГИ (тужно и претужно):

Зато што је уторак!

46
ПРВИ:
Среда је!

ДРУГИ (истим тоном):

Уторак...

ПРВИ:
Ма, среда...

ДРУГИ:
Ма, уторак...

(Другом пада глава, спава му се...)

ПРВИ:
Срећа твоја што морам на једно место где и цар иде пешке, понећу успт и картице...
Иако је среда! (викне): Среда!

(Други тихо хрче, Први изађе... Други спава, кркља, гуши се, трза, отвори очи, па
опет настави... Први поново улеће у канцеларију... Седа за сто, задихан...)

ПРВИ:
Еј! Знаш шта је ново? У магацину имају телевизор, сад су биле вести! Пада Влада!

(Узме лењир, боде Другог... Други отвара очи бесловесно...)

ПРВИ:
Пала Влада!

ДРУГИ:
Ко?

47
ПРВИ:
Како, ко? Влада! Оборили Владу!

(Други чкиљи једним оком...)

ДРУГИ:
Е?

ПРВИ:
Е? Како бре, е? Како си такав флегман?

ДРУГИ:
А шта да радим? Да се убијем? Мислиш да би Владу било брига кад бих ја пао?
(зевне): Е, мој друже, Влада не зна ни да ја постојим! Ми смо, бре, мали, мали,
мали људи... Ко нас за шта пита... Ништа од нас не зависи... Ми смо... (глава му
пада): ситна риба... (положи главу на сто): Неприметне честице у времену и
простору...

(Други зевне и поново заспи...)

ПРВИ:
Па, и то што кажеш...

(Први притисне дугме, вади из штампача једну картицу...)

ПРВИ:
Шта зависи од нас? Ништа... Не дају нам да креирамо чак ни распоред ових глупих
рупа... Живот пролази, а да су нам бар једном то дали... Само једном!

(Први уздахне... Нагне се и погледа напоље...)

48
ПРВИ:
Ај... Ала се натуштило... Ала се смрачило... Је ли како се оно каже... Права
октобарска или права новембарска киша? А, знам! Зависи да ли је октобар или
новембар... Али, ти не знаш... У ствари ја не знам да ли сам ти причао о оном мом
другару из војске, Бати Кркљи, који је, кад је било овакво мрачно време, имао
обичај да каже: ''Мали дечки спавају као сиви хрчки!''

(Други се тргне, згрчи рамена, сав се скупи... Онда подигне главу, отвори једно око,
чкиљи... Подигне столицу, баци је на Првог, а затим баци и штампач, полицу,
најзад и сто...)

49