U mojoj glavi stanuješ

U mojoj glavi stanuješ: tu ti je

Soba i mali balkon s kog puca
Vidik na moje misli najtananije.

Ponekad slušaš kako mi zakuca

Srce ko živi leptir iz kutije.

Ja ti odškrinem vrata: niz basamake

Silaziš u vrt za kog niko ne zna.

Na povetarcu lebdiš poput slamke.

(Dok za to vreme, možda: neoprezna

Stojiš na nekom rubu, ispred zamke...)

Nekad (u mojoj glavi dok baš skačeš

U morsku penu, ispod sunca, gola)

spazim te kako po kiši preskačeš

Barice i sva u blatu do pola
Žuriš na posao s licem ko da plačeš.

Prolazi dan za danom i sva svota

Vremena tvog se po dva puta zbira:
Pa pola oko moga klupka mota.

Vidim sa tvoga lica punog mira

Da ne znaš kako živiš dva života.

U mojoj glavi stanuješ i dubiš

Crne i bele hodnike za moje
Misli: kako mi bežiš il me ljubiš?

Van tebe druge misli ne postoje.

Срце

Срешћемо се опет, ко зна где и када,

Ненадно и нагло јавићеш се мени-
Можда кад у души болно застудени,
И у срцу почне први снег да пада.

Али старом страшћу погледам ли у те:

То нове љубави јавља се глас смео!
Јер што срце хоће, то је његов део-
Увек нови део од нове минуте. <3

Mika Antic

Senka

Zbog svega sto smo najlepse hteli

hocu uz mene nocas da krenes,
ma bili svetovi crni ili beli,
ma bili putevi hladni il vreli,
nemoj da zalis ako svenes.

Hocu da drzis moju ruku,

da se ne boljis vetra i mraka,
uspavana i kad kise tuku,
jednako krhka, jednako jaka.

Hocu uz mene da se svijes,

korake moje da uhvatis,
pa sa mnom bol i smeh da pijes
i da ne zelis da se vratis.

Da sa mnom ispod crnog neba

pronadjes hleba komadic beli,
pronadjes sunca komadic vreli,
pronadjes zivota komadic zreli.
Il crknes, ako crci treba,
zbog svega sto smo najlepse hteli.
http://www.diskusije.net/knjizevnost/najlepsa-ljubavna-poezija-1668/strana5.html

Снег тихо пада, свуда крај мене

безброј се белих пахуља просу
хтео бих ноћас некуд да кренем
и твоју црну да нађем косу.

Ако погледам иза себе

твоја ме сенка у стопу прати,
већ дуго мислим само на тебе
већ дуго љубав желим ти дати.

Знам, мора бити да је тако:

никад се нисмо срели нас двоје,
мада се тражимо подједнако
због среће њене
и среће моје.

http://poezija.6forum.info/poezija-f2/ljubavne-pesme-t792.htm

ВОЛИМ ТЕ

И док ти пишем стихове ове,

Мислим на тебе само,
И док их шаљем путујем с' њима,
До тебе далеко тамо.

И путујем тако кроз небо,

Да стигнем до срца твога,
Да ти песмом кажем срећо,
Да део си срца мога.

И да те волим бескрајно,
И да те желим бескрајно,
Да ти говоре стихови ови,
Са тобом су сви моји снови.

Волим те јуче,
Волим те данас,
Волим те сутра,
Волим са тобом ноћи,
Желим са тобом јутра.

САМО ЗА ТЕБЕ

Само за тебе љубави моја,

Ноћас ти пишем песму без речи,
Тако ми треба близина твоја,
Пут до тебе, пут ка срећи.

Само за тебе радости моја,

Сликам стиховима одраз лица твога,
Тако би радо ове ноћи крај тебе,
Поклонио ти кључ срца свога.

Само за тебе срећо моја,

Трепери ми срце кад глас ти чујем,
Дан ми је обојен од твојих боја,
Теби се искрено, искрено радујем.

Само за тебе, за твоје очи,

За тело твоје, са тобом ноћи,
За љубав твоју, за срећу вечну,
Заувек желим да гледам те срећну.

САН

Сањам увек исти сан,

твоје очи боје кестена,
косу боје црних магија,
испод свилених чаршава,
на кревету од уздаха,
ти и ја.

Сањам увек исти сан,

твоје усне зрелих вишања,
груди белих снегова,
под сјајем поног месеца,
на крилима заноса,
ти и ја.

МЕСЕЧЕВ ЛИК

Сањао сам да смо на острву сами,

Око нас тишина и бескрајно море,
Водимо љубав по месечевој тами,
Уморни заспемо тек у освит зоре.

Разбуђујем те пољупцима нежно и дуго,

Прстима ти телом исписујем речи,
Волим те, желим те, и шта би друго,
И опет се волимо занесени у срећи.

Убиремо плодове као у рајској башти,

Таласи нам милују заморена тела,
Препуштам се теби и твојој машти,
А волим те онако како одувек си хтела.

Љубим ти усне опојне к'о вино,

Вратом до груди исписујем ти жељу,
Пазим да сам нежан да буде ти фино,
Песак замењује меку нам постељу,

Полако нам се тела спајају у једно,

Руке пишу телима најлепшу песму,
На врхунцу страсти уздишемо заједно,
Пред очима нам иста звезда бљесну.

Полако се умирујеш, подрхтаваш снена,

Хватам ти дах као једини лек,
Мушкарац за тебе, ти за мене жена,
Љубим ти леђа да те успавам тек.

Док се волимо и делимо снове,

Лутамо пространством и тајнама жеља,
Размењујемо неке нежности нове,
И стварамо себи нова дивна весеља.

Сан као јава још пред очима слика,

Да траје заувек опет било би мало,
Одраз у месецу је одраз твог лика,
Сећање на најлeпши сан је остало.

ОСТРВО СРЕЋЕ

Кажи дали ти недостајем мила,

Дали ме сањаш као што тебе сањам ја,
Лепа као анђео, нежна као свила,
У очима ти хиљаду звездица сја.

Дали се сетиш некада лета,

У мени још живи тог аугуста плам,
И често у очима јави се сета,
Док живим волећу те љубави, знам.

Дали те муче понекад немири,

Заигра ли срце кад ти пошаљем глас,
Шапни ми волим те да срце се умири,
Буди ми радост, души буди ми спас.

Дали се радујеш сусрету нашем,

Ја пољупце чекам као воду жедан,
Отвореног срца љубављу машем,
Чекам на твој загрљај један.

И пролази време, дани и сати,

Љубав живи, никад умрети неће,
Увек ме машта до тебе врати,
До тебе Оља, мог острва среће.

НЕДОСТАЈЕШ МИ

Неће сан на очи да слети,

ноћас опет спавати нећу,
тако је тешко овде без тебе,
с' ким да поделим ову моју срећу.

Сад кад ниси самном у ноћи,

и клупа у парку некако је сама,
упали светло да се гледамо у очи,
заувек ће бити песма о нама.

Овај град где смо се срели,

извори са којих љубав смо пили,
шаптаће тихо низ падине причу,
о двоје што срећни су били.

Како споро пролазе дани,

сећам се ока твога сјаја,
твоје нежне коже и покрета лица,
можда је ово ипак прича без краја.

Стихови ови које ти пишем,

нека нађу пут у срце твоје,
недостајеш ми Оља да помало снена,
спустиш главу на груди моје.
ДА СИ ОВДЕ

Да си овде, баш ту, крај мене,

по леђима нежно да ти прстима пишем,
да лице ти умијем јутарњом росом,
са тобом да спавам, са тобом да дишем.

Да си овде сада, ту, до мене,

да ти милујем груди набујале, беле,
певам ти најлепшу песму ноћи,
моје то усне дуго већ желе.

Да си овде, поред мене, сада,

да ставим те у постељу од латица ружа,
ноћима да мрсим твоју црну косу,
пружим ти љубав каква ретко се пружа.

Да си поред мене, љубави моја,

знај да наша ноћ никад престати неће,
нежности мале и пољупци врели,
од уздаха до уздаха, од среће до среће.

НИСАМ СМИСЛИО РЕЧ

Веруј ми када ти причам о себи,

са тобом сам срећу нашао своју,
зато једино и размишљам о теби,
док љубим снежну белу руку твоју.

Замишљам често док улицом ходам,

нас двоје, како се шетамо градом,
деца се смеју, а пролазници многи,
љубоморно, испод ока нас гледају крадом.

Сваким је даном љубав све јача,

за здравље и срећу Богу се молим,
За радост невиног дечијег плача,
да те пољубим, како да одолим.

Нека траје овај осећај у нама,

нека ватре горе и кад није зима,
само никако да пронађем реч,
да ти кажем колико у мени те има.

ЛЕТЊА ПРИЧА

Одшетала си журно из мог малог света,

једна ноћ са тобом, једна зора бела,
један сусрет случајан, усред врелог лета,
судбина к'о судбина, растанак је хтела.

Желео сам толико тога да ти кажем,

да останеш још мало, макар један дан,
и да ти на ухо слатке мале лажи лажем,
и да ноћу крадом ти ушетам у сан.

На тренутак само помислих да си моја,

да трајаће та бајка што је живот пише,
није иста судбина, ни моја, ни твоја,
али знам да те од њега ја волим више.

Нисмо сами били у овој летњој причи,

тебе чека неко, мене неко чека,
можда неко друго на ово ће да личи,
можда нека прича за сада још далека.

САМО ЗА ОНУ КОЈУ ВОЛИМ

Пробудила си у мени давно одсањане снове,

дигла ме из безнађа у које сам потунуо,
отворила очима неке видике сасвим нове,
продрмала дух, којим већ сам био клонуо.

Па како да те не волим, како да те не љубим,

кад моје си сивило претворила у боје,
како ја због тебе памет да не губим,
кад си моја срећа, душа и срце моје.
Подигла ме с' дна на које сам се спустио,
на мом лицу оцртала радоснице боре,
твоју сам искреност у своје срце пустио,
испунила си мој живот, све моје поре.

Па како да те не волим, како да те не сањам,

како да се не сетим твојих шапутања,
твојој се вери у мене, понизно ја клањам,
да ме опет вратиш са путева лутања.

Поклањам ти себе и све своје снове,

заслужујеш љубав и ја ти је дајем,
за неке дане будуће, неке ноћи нове,
заувек са тобом, веран ти остајем.

ПЛОВИДБА СНОМ

Пронађи ме ноћас у сновима својим,

како те крадем из кревета мека,
усне ми се играју телом твојим,
одлазимо негде на места далека.

Пловимо бродом, олујно је море,

таласи нас бацају у страсти висине,
тела нам се грче, за ваздух се боре,
пољупци пуни рајске топлине.

Кад море се смири и свитање крене,

брод кад настави мирно да плови,
на јастуку ћеш ружу пронаћи, од мене,
тек да се питаш јесу ли то снови.
ЖЕНАМА

Све сте Венере, Божанства,

љубави бескрајна пространства,
све Афродите, Богиње лепоте,
песме над песмама, најлепше ноте.

Пупољци ружа, цветови ириса,

царство благотворних уљаних мириса,
беле нођи, најлепше зоре,
таласи пожуде, узбуркано море.

Сликарске музе, песникове жеље,

болесном срцу лек и весеље,
кишни облак, и сунца зрак,
одсјај месеца, поноћни мрак.

Лепе и лепше, понека тајна,

скривене у машти од ока сјајна,
уздах очаја, задовољства крик,
Божје дело, чаробњака трик.

Уметност природе, непознат број,

у пољу мака пчелињи рој,
траг у песку, на пучини брод,
најфиније ткање, женски род.

Све сте Венере, Божанства,

љубави бескрајна пространства,
све Афродите, Богиње лепоте,
песме над песмама, најлепше ноте.

КАКО СИ НОЋАС БОЖАНСТВЕНО ЛЕПА

Како си ноћас Божанствено лепа,

Телом ти се разлива боје меда хаљина,
Испод обрва поглед ти сја, сјајем пуног месеца.

Како си ноћас Божанствено лепа,

Осећам ти са усана укус вина опојна,
Док осећам под прстима кожу меку као сан.

Како си ноћас Божанствено лепа,

Грациозна и смела, заносна и врела,
Леђа ти љубим док разум губим.

Како си ноћас Божанствено лепа,

Замахом кукова крадеш део свемира,
Снажно те желим бићем целим.

ИЗВИНИ

Нисам желео сузе на твом лицу,

Желим увек само срећну да те гледам,
Тебе љубави, моју рајску лепотицу,
Волим, и срећи само желим да те предам.
Знам да тако се љубав не даје,
И незнам зашто сам био будала,
Љубав са тобом желим да траје,
Ако ми опрашташ велико хвала.

Знај да те волим и твоја туга ме боли,

Несрећна кад си срце се цепа,
Душа ми је пуна јер те неизмерно воли,
И само кад си срећна та љубав је лепа.

Једно извини још и може да прође,

Често изговорене речи смисао губе,
Не желим да неки сиви облак над нас дође,
Ове усне још дуго желе да те љубе.

Од мене ту реч чути нећеш више,

Неће бити потребе за њеним звуком,
Ово срце за тебе анђеле дише,
Љубављу и срећом, не патњом и муком.

Тешко ми је кад је тешко теби,

Још је горе кад сам извор те туге,
Да те изгубим олако себи опростио неби,
Желим с' тобом дане и ноћи дуге.

Не желим да због мене сузе лијеш,

Ни да патиш душо, ни да тугујеш,
Желим те срећну, веселу, да се смејеш,
Заједно да самном кроз живот путујеш.

Љубав са тобом нестварна је, лепа,

Рекла си бићемо срећо најбољи пар,
Љубомора је непотребна и слепа,
Дајем ти срце од љубави на дар.

Са тобом хоћу све да имам,

И кућу и децу и живот пун весеља,
Љубав да ти дарујем, љубав да примам,
Да нам маштања не остану само жеља.
ЛОПОВ

Крадем ти поглед, као редак дијамант,

Закључавам га у срце своје,
На којем пише име – твоје.

Крадем ти дах, као врео летњи ветар,

Пуштам да ми лице греје,
Шаљем пољубац – за тебе је.

Крадем ти уздах, као лопов, на прстима, нежно,

Недам га, мој је лек,
Мој– заувек.

ШТА ДА РАДИМ КАД ТЕ ВОЛИМ

Да, недостаје ми твоја близина,

И тихи шапат са усана твојих,
Твоја љубав греје к'о сунце с' висина,
И само си ти део мисли мојих.

А знам, понекад да се стужим,

Хтео би са тобом све време света,
Тек онако се онда са тугом дружим,
Љут безвезе а теби смета.

Јесте, можда сам и нестрпљив мало,

Желим те заувек поред себе,
Волим те душо, много ми је стало,
Да будем заувек део тебе.

И сад кад бих могао до тебе да долетим,

Само на час да ти пољубац дам,
На груди беле да ти нежно слетим,
Било би ми много лакше знам.

Шта ћу кад те волим,

Кад ми срце лупа кад помислим на тебе,
И да хоћу немогу да одолим,
Да ти поклоним своју љубав, себе.
НА РАМЕНУ

Док си спавала на мом рамену,

дисала к'о дете, безбрижно снена,
горео сам љубави, горео у пламену,
да останеш ту за сва времена.

Да заједно лежемо,
да се лудо волимо,
да заједно сањамо,
да се јутром будимо.

Пожелех да време стане,

да останеш увек крај мене,
да видим ти у очима сјај,
срећне и заљубљене жене.

Пожелех још много времена са тобом,

пољупце дуге и миловања врела,
и да се волимо као сада још дуго,
да спојимо душе, срца и тела.

РУЖА ЉУБАВИ

Гледаш ме у очи, тако заносна и мила,

погледом ме као пламен свеће топиш,
док се под нама гужва мека пурпурна свила,
све речи овог света у једну једину склопиш...
...и кажеш ЉУБАВ.

Додирујем ти лице прстима, лагано,

исписујем по уснама слова твога имена,
све нам је ново и ништа није страно,
као укус неког новог лепшег времена...
...и зове се ЉУБАВ.

Волимо се тихо у нотама најлепше баладе,

док спајамо тела у слагалицу живота,
и све је као у бајци, за коју душа знаде,
осећај задовољства и ти, исконска лепота...
...једино је ЉУБАВ.

Нит' време патњу носи, нит' патња ствара боли,

даљина саградиће нека мостове нове,
а срце као срце, све јаче и јаче воли,
и само једним, правим, именом те зове...
...зове те ЉУБАВ.

http://poezija.6forum.info/poezija-f2/ljubavne-pesme-t792-75.htm

ЖЕЉА

Сасвим сам седим у мраку,

Дал' сам залутао у овом свету,
Као године споро се развлаче дани,
Док машта се препушта следећем лету.

Да се остваре далеки снови,

Пољупцима покушаћу да зауставим време,
Да се наша тела споје у вртлогу страсти,
Да не могу без тебе, да не можеш без мене.

Кад узавре крв у венама нашим,

Са летом ће доћи нови налети страсти,
Препуштам се теби краљице моја,
Свој твојој истинској лепоти и сласти.

Желим те одкад сам те срео,

Миловах ти рукама нежно бело лице,
Погледима једно другом украдосмо срца,
Гледаше нас звезде с' неба нетремице.

Сваког дана само то ми је жеља,

Да сунце засија опет само за нас двоје,
Под звезданим небом далеко од света,
Љубим ти усне, и ти љубиш моје.

Док ти ово пишем срце трепери,

Затварам очи и тако те гледам,
Заносна у својо вечитој лепоти,
немој да одеш, ја то недам.