Франс Халс

Предмет: Историја уметности 6

 
СТУДЕНТ: ЉУБИНКА ДОБРОСАВЉЕВИЋ
ПРОФЕСОРКА: БРАНКА ГУГОЉ
Франс Халс

Франс Халс је рођен 1580. или 1581. године у

Антверпену. Као и многи други, Халсова породица је
емигрирала из Шпанске Холандије у Харлем 1585.
године - у години пада Антверпена - где је живео до
краја живота. Халс је учио код другог фламанског
емигранта, Карела ван Мандера (1548-1606), чији
маниристички утицај, међутим, није приметно
видљив у његовом делу. Након тога, са 27 година,
постао је члан градског цеха Светог Луке. Франс Халс
је умро у Харлему 1666. године и сахрањен је у
градској цркви Светог Бава.
Халсова каријера

Халс је најпознатији по својим портретима, углавном богатих грађана, као што су Пиетер ван ден
Броецке и Исаац Масса, које је насликао три пута. Такође је сликао велике групне портрете, од
којих су многи приказивали цивилну гарду. Био је барокни сликар који је практиковао интимни
реализам са радикално слободним приступом. Његове слике илуструју различите слојеве друштва;
банкети или састанци официра, стрелаца, цехова, адмирала, генерала, бургомастера, трговаца,
адвоката и чиновника, путујућих играча и певача, господе, рибарица и кафанских хероја.
Сликарска техника
Његов стил се мењао током живота. Слике живих боја постепено су замењене комадима
у којима је доминирала једна боја. После 1641. показао је тенденцију да ограничи гаму
своје палете и да сугерише боју уместо да је изражава. Касније у његовом животу су
преузели тамнији тонови, чак и са много црне. Његови потези четкицом постали су
лабавији у каснијим годинама, фини детаљи су постали мање важни од укупног утиска.
Тамо где су његова ранија дела одисала весељем и живахношћу, његови каснији
портрети наглашавали су стас и достојанство портретисаних људи. Ова строгост је
приказана у Регентесес оф тхе Олд Мен'с Алмс Хоусе и Тхе Регентес анд Регентессес оф
Оудеманненхуис (око 1664), који су ремек-дела боја, иако су у суштини све осим
монохрома.
Стрелци Светог Хадријана
На групним портретима, као што су
Стрелци Светог Хадријана, Халс хвата
сваки лик на другачији начин. Лица
нису идеализована и јасно се
разликују, а њихове личности
откривене у различитим позама и
изразима лица
Портрети
Халс је волео дневну светлост и сребрнасти сјај, док је
Рембрант користио ефекте златног сјаја засноване на
вештачким контрастима слабог светла у неизмерној
тами. Халс је, са ретким интуицијом, ухватио тренутак
у животу својих поданика. Оно што је природа
показала у том тренутку, он је детаљно репродуковао у
деликатној скали боја и са мајсторством над сваким
обликом изражавања. Постао је толико паметан да се
тачан тон, светлост и сенка и моделовање добијају са
неколико маркираних и течних потеза четкице
Двоструки портет

Од 1620. до 1640. године насликао је

много двоструких портрета брачних
парова, на одвојеним паноима, човека на
левој табли, његову жену на десној. Само
једном је Халс приказао пар, Исака Масу
и његову жену на једном платну:
Двоструки портрет пара (око 1623,
Ријксмусеум Амстердам). Слика
приказује срећни пар који седи уз дрво у
"пикник стилу", са сценом из баште у
даљини. Осмехују се гледаоцу и
изгледају више опуштено него
заљубљено.
Малле Баббе

Малле Баббе је један од најзначајнијих примера

Халсовог „грубог“ стила сликања. Својим смелим и
лабавим потезима четкицом, Халс је ухватио спонтани
покрет старије жене и њено кикотање пуног грла..
Спонтани квалитет слике довео је до спекулација да је
Малле Баббе настао у једном седењу кроз налет
инспирације. Међутим, скенирање је убедљиво
доказало да слика има више слојева. Слика се понекад
категорише као троније, врста слике која је била
популарна у холандском златном добу и фламанској
барокној уметности. Троние, што значи 'лице', је
студија и приказ преувеличаних израза лица или
стереотипних ликова.
Регентеси старачке убожнице

Франс Халс их је сликао у свом „лабавом

стилу“, грубим потезима четкице. Слика
традиционално датира из 1664. године, иако
још нису пронађени архивски докази који би
то потврдили. Недостатак било какве
педантне обраде, неуобичајене на Халсовим
портретима
Схроветиде Ревелерс
Слика приказује лице елегантно одевене
насмејане жене која подиже десни прст да
би истакла поенту, док мушкарац са везом
вурста око врата хвата њено раме да јој
шапне на уво. Још једна забављена господа
се наслања на његово раме и слуша њихову
шалу. Неки тврде да су то ликови из
барокног позоришта Ханс Вурст и
Пекелхеринг. Иза њих причају и смеју се
други људи.
Банкет официра чете милиције Светог
Ђорђа
Банкет официра чете милиције Светог Ђорђа из 1616.
односи се на први од неколико великих
сцхуттерстуккен-а које је насликао Франс Халс за
грађанску гарду Светог Ђорђа (или Ст. Јориса) у
Харлему, а данас се сматра једном од главних атракција
тамошњег музеја Франса Халса.Халс је био у
тридесетим годинама када је насликао ово дело, и
далеко од тога да се етаблирао као сликар портрета. Да
буде сигуран, већину свог дизајна засновао је на слици
свог претходника, Корнелиса Корнелиса ван Харлема,
који је насликао исту чету милиције 1599. године.
Наслеђе
Тек у 19. веку његова техника је имала следбенике, посебно међу импресионистима.
Комади као што су Регентесе из Старачке милостиње и слике грађанске страже показују
ову технику у потпуности.
Халсова репутација је ослабила након његове смрти и два века је био у толиком лошем
поштовању да су неке од његових слика, које су сада међу најпоноснијим поседима
јавних галерија, продате на аукцији за неколико фунти или чак шилинга.
ХВАЛА НА ПАЖЊИ!!!