REFORMA MASONERIJE FRIDRIHA LUDVIGA ŠREDERA

Fridrih Ludvig Šreder (1744-1816), pozorišni reditelj, publicista i dramaturg i jedan od najznačajnijih
Šekspirovih glumaca svog vremena, takođe je bio jedan od najznačajnijih reformatora nemačke
masonerije.

Već 1774. godine, na predlog VM Johana Kristofa Bodea , Šreder je iniciran i primljen u Hamburšku
masonsku ložu Emanuel zum Maienblume bez balotaže , gde je magistrirao u majstora 1775. i bio
imenovan za Starešinu Lože 1787. (Vreme Šrederovog prijema u red nemasonske organizacije Iluminata
nije poznato, ali je u toj uniji dobio orden ime „ Roscius “.)

Pored rada u loži Emanuel zum Majenblume, Šreder je osnovao i sopstvenu ugaonu ložu Elise zum topli
Hercen , koja je uglavnom bila namenjena glumcima i postojala je do 1777. Godine. Godine 1792/93.
postao je član lože „ Jedinstvo i Tolerancija '. Godine 1795, na njegovu inicijativu, gradi se Masonska
bolnica u Hamburgu koja je otvorena 1811 godine. Predložio je da se Velika loža Hamburga odvoji od
Engleskog uticaja i da se uspostavi kao nezavisna Velika loža, u kojoj je potom bio Veliki majstor od 1814.
do svoje smrti.

Da bismo razumeli kako su Šrederova dostignuća oblikovala kraljevsku umetnost do danas, moramo
pogledati njenu situaciju od 1770-ih do 1800-ih. U drugoj polovini 18. veka prosvetiteljstva je
špekulativna masonerija u raznim nemačkim državama doživela procvat i lože su nicale kao pečurke. Ali
nedugo zatim je nastupilo i vreme šarlatana.

Slobodno zidarstvo je bilo „in“ u određenim imućnim krugovima društva, a sprevaranti i sekači torbica
osetili su svoju šansu za brzi novac. Budući da je plava zidana Loža Svetog Jovana sa tri stepena Učenika,
Pomoćnika i Majstora jednostavna i prilično nespektakularna, pa stoga nudi malo prostora za fantazije i
fanatizam, gore pomenuti ljudi – uključujući istovremeno i neke avanturiste i blistave ličnosti kao što je
Đuzepe Balsamo, poznatiji kao grof Kagliostro – fantazirali su u sve složenijim ritualima visokog nivoa.

U tim ritualima su se viteški rituali mešali sa fensi kostimima i zvonkim titulama i tako pretvarale u
banalne vašarske ceremonije. Mnoge od ovih titula viših stepena su se mogle kupiti, kao i patenti za
osnivanje loža. Novonastala masonerija našla se u ozbiljnoj krizi. Međutim , osamdesetih godina prošlog
veka formirao se kontra-pokret, koji je uključivao masone Herdera, Getea, Hufelanda i Schredera. Cilj
ovih reformatora bio je povratak masoneriji koja je podsećala na izvornu englesku masoneriju sa tri
stepena.
Šreder je pisao ritualne tekstove, osmislio opremanje sobe izgubljenih koraka, nacrtao šablon za
sopstveni radni tepih i tako stvorio kompletan sistem. Njegove obredne tekstove karakteriše
jednostavan, nenametljiv jezik. Taj pozorišni čovek je pojednostavio ritualni proces, dao mu sopstvenu
dinamiku i na kraju sveo broj simbola na izvorne.

Karl Vibe ( Veliki majstor Velike lože Hamburga) karakteriše Šredera kao reformatora na sledeći način:
“Šreder je prepoznao dve stvari: konfuziju, rascepkanost snaga, sukobe koje trivijalno stečeni visoki
stepeni stalno izazivaju – i neadekvatnost institucija koje su kroz neograničenu moć nekolicine održavale
takve uslove.”

Podjednakom snagom borio se protiv ikonoboraca koji su nastojali da eliminišu ono što je ostalo u
masoneriji, jezik simbola. Postao je istraživač, sastavio obimne, višetomne „Građe o istoriji masonerije“
jer mu se činilo posebno važnim da njenu praistoriju i bezgraničnost stavi na čvrsto tlo.

Šrederov ritual predstavlja adaptaciju tradicionalnog starog engleskog oblika okupljanja (moderni). Bio je
to mukotrpan put popločan mnogim nedoumicama sve dok njegove namere konačno nisu dovele do
rituala, koji je 1816. godine donela Velika loža Hamburga kao jedan jedini obavezujući . On sam nije
doživeo ovaj trenutak realizacije svog dela.

Izvor: Nemačka Masonska Enciklopedia

Preveo I priredio Brat S.J. LKMO VOS