VRHOVNI ARHITEKTA SVIH SVETOVA - PRINCIP DOBRA

Vrhovni Arhitekta Svih Svetova (ili Veliki Neimar), je onaj Bog iz Starog i Novog Zaveta, je onaj
Bog iz Kurana, Bog iz Tore, Bog iz Vedante, Bog koga reprezentuje budistička Prava Priroda
Uma u Nirvani.
To je taj Bog kome se gotovo svi vernici na planeti klanjaju. Taj Bog je i stvorio svet kakvog ga
vidimo potpuno pod Njegovim zakonima. “Taj Bog” je prava ISTINITA sila u stvorenoj Kreaciji
Univerzuma koja održava princip DULANOSTI na kome je ta Kreacija stvorena.
A ti stvoreni odnosi DUALNOSTI (svetlo-tama, toplo-hladno, muško-žensko, dan-noć,
centripetalno-centrifugalno, negativni joni -pozitivni joni, itd,itd...) koji su vidljivi na svakom
koraku,
Bez te sile, tog Boga stvoritelja, Arhitekte tog univerzuma, ni takvih odnosa, ni ovog sveta,
kakvog ga mi vidimo, ne bi bilo.
Zbog toga treba shvatiti, i prihvatiti da svaki čovek u sebi istovremeno nosi i princip dobra kao i
princip zla. U zavisnosti kome se principu više okrene, taj princip će u njemu biti jači.
A TA sila, Taj BOG je stalno PRISUTAN, NEOPHODAN i POTREBAN, da KONTROLIŠE te
suprotnosti.
I Ta sila i Taj Bog to radi isključivo koristeći najvredniji princip svih principa. PRINCIP LJUBAVI
kojim promoviše PRINCIP DOBRA!!! ( ne ubij, ne kradi, ne laži, ne čini preljubu, ne svedoči
lažno, ne čini drugome ono što ne želiš sebi, ...)
Dakle, božji princip DOBRA je iz ovih razloga u svim religijama postavljen kao KLJUČNI i oko
njega su nastala APSOLUTNA MORALNA NAČELA
Potpuno je druga tema to što su religijske organizacije povremeno ZLOUPOTREBLJAVALE
apsolutna moralna načela da bi vladale i eksploatisale narodne mase – predstavljajući ta načela
kao MORANJE, pod pretnjom sile i kazne ( otuda valjda i oni koji se igraju rečima kažu za moral
da je “moranje”).
Ljudi ZAISTA NE MORAJU da poštuju apsolutne moralne norme. Stvoritelj im je ZAISTA DAO
SLOBODNU VOLJU da ih poštuju ili ne poštuju. Moralne norme su naglašene u svim svetim
knjigama KAO PUT ka principu dobra, jer je kao takav, to i najbolji put za čoveka koji želi da
upozna suštinu sebe i univerzuma!
Primoravanje ljudi na njihovo poštovanje samo govori o nesavršenosti religija religijskih vođa, a
NIKAKO o nesavršenosti tih moralnih načela. Sa druge strane, to ne znači da zbog svog
nesavršenstva religije nisu dobre za čoveka, kao što se to danas često propagira! Na istom
pricipu dobra Bog stvoritelj, Vrhovni arhitekta univarzumea je stvorio i religije da promovišu ta
načela. Zbog toga mi Braćo i tražimo verujuće ljude koji vole svoje religije.
A, nesavršenost koja je prisutna u celoj njegovoj tvorevini je proizvod nesavršenosti nas ljudi jer
ne znamo da upravljamo pricipom DUALNOSTI na kome je stvoren ovaj svet.
Poenta dualnosti je uspostavljanje balansa, to jest ravnoteže. Da bi vaga stajala u potpuno
horizontalnom položaju, potrebna je ista težina sa obe strane. Da nijedno od njih ne
preovladava.
Bog stvoritelj – Veliki Arhitekta uvek uspostavlja balnas i ravnotežu u univerzumu koji je
stvorio. Puni praznine i oduzima višak. Ako to ne shvatimo i ne primenjujemo to sami u
našim životima, on će to uraditi bez da nas išta pita. A onda, ostajemo zaprepašćeni i
postavljamo prilično besmisleno na pitanje "Pa zašto se ovo baš meni dešava?"
Naivno je pitanje zašto jednostavno taj Bog tu vagu silom ne prvagne u dobro.? To bi bilo
savršeno stanje našeg postojanja i naš život bi se pretvorio u raj! Da, tako je. Ali očigledno
ne još, ne ovde i ne sa ovakvim stanjem (ne)svesti ljudskog drutva. Mi kao čovečanstvo još
nismo spremni za to, iako gotovo svaki kao pojedinac misli suprotno.
Zar to znači da ne treba da se borimo protiv sopstvene "negativnosti", "tame", "crnila"?
U suštini...ne moramo. Ne moramo da se borimo, jer je „negativnost“, „tama“ i „crnilo“ tu, u
svakom od nas. U stvorenom univerzumu DUALNOSTI, obe strane su nam date sa
namerom i razumom. Poenta je da krenemo na put transformacije ka uspostavljanju
kontrole i ravnoteže između tih suprotnosti , između naših vrlina i mana.
To je Braćo i poenta masonoskog učenja.
1. Prvi korak je nepristrasno prepoznavanje i podizanja svesti o postojanju obe strane u
sebi.
2. Drugi korak je prihvatanje i integracija te činjenice u našu svest.
3. I na kraju, treći korak je rad na našoj sopstvenoj transformaciji.
Dakle, da bismo uopšte bili u poziciji da postanemo svesni nečega, moramo prvo da
prepoznamo i prihvatimo postojanje tog nečega.
Da bismo radili na sebi sa ciljem da postanemo bolji, potrebno je da prvo razumemo i
prihvatimo da još uvek nismo "dovoljno dobri" (na nivou nas kao duša a ne na nivou uspeha
u svetu zemaljske egzistencije ).
Da bismo radili na našoj "negativnosti", moramo postati svesni da je posedujemo. To loše , i
to dobro su deo nas, baš kao i svaki deo nešeg tela.
Da bismo mogli da počnemo da radimo na promenama, na razvoju, moramo da shvatimo
da smo mi sve...i svetlost i tama. I to odjednom i u jednom.
Prostu procenu šta je dobro a šta loše pravimo mi sami, često proizvoljno, u zavisnosti od
okolnosti i od situacije kojoj se nađemo.
Poenta je u svesti i u savesti, a ne u maskiranju naših pravih misli, stanja, spremnosti i
mana.
Zbog toga je svako novo iskušenje test te svesti i savesti u nama, jer stalno moramo da
biramo da li ćemo biti dobri ili ne. Dobro u nama proističe iz čistog stanja svesti i teče nežno
i nenametljivo. Sa druge strane sve ono ljutito izlazi iz nas automatski, bez razmišljanja i
razumevanja. Zbog toga je i potrebno da razumemo i to dobro i to loše u sebi i ulažemo
napore da, koliko god možemo, budemo ljubazni. Ali ne sa ciljem da nas drugi vide kao
dobre i zavole, već da taj trud bude proizvod naše svesnosti i savesti. Na taj načim mi
primenjujemo božji PRINCIP DOBRA. I to je konstantan mentalni rad Braćo.
U sobi je mračno dok ne upalimo svetlo. A kada ga upalimo, tama nestaje sama. Ne
moramo da je iznosimo napolje. Ona će uvek biti tu i pojavljiće se uvek kad se svetlo ugasi.
Sa svešću o "tami" koja je deo svakoga od nas, budjenjem „svetla“ koje je takođe deo nas,
tama postepeno nestaje. Bez napora, bez muke, bez borbe.
To je ta svetlost za kojim tragamo Braćo

Brat Ž.J. LKMO