СЛИКАРСТВО РОМАНТИЗМА

Семинарски рас из предмета

АD112 – Историја уметности новог века

Студент: Професор:
Сара Момчиловић Доц. Др Александра Стаментовић
Индекс:
4855

Ниш, мај, 2023.

1
Садржај:

Уводна реч ................................................................................................................................3

Позадина и контекст ................................................................................................................4
Карактеристике ....................................................................................................................... 5
Мотиви и теме ..........................................................................................................................6
Кључни сликари .......................................................................................................................8
Важна ремек-дела ...................................................................................................................11
Критика ...................................................................................................................................
Закључак .................................................................................................................................
Литература, интернет извори ...............................................................................................

Уводна реч

2
Сликарство романтизма је уметнички покрет који је настао као реакција на
рационализам и строгу формалност класицизма. Романтизам је карактерисао истицање
индивидуалности, субјективности, маште, емоција и слободног дуһа уметника.
Уметници романтичари настојали су да изразе своја унутрашња искуства и осећања
кроз уметничка дела, користећи драматичне сцене, природне пејзаже, митологију и
фантастичне призоре. Настао је крајем 18. века и трајао до средине 19. века; током тог
периода, многи сликари су се инспирисали идејама романтичне филозофије и
књижевности, што се одразило у њиховим уметничким делима. Романтизам је био
кључни период у развоју западне уметности, а сликарство је било једна од најважнијих
области у којој се овај покрет испољио.

Сликарство романтизма имало је значајан утицај на даљи развој сликарства. Као

уметнички покрет, романтизам је био прекретница у историји уметности и отворио је
пут многим другим сликарским стиловима и правцима који су уследили. Такође, овај
правац поставило је темеље за касније покрете као што су импресионизам и
експресионизам. Импресионисти су из романтизма преузели нагласак на непосредан
утисак и светлост, док су експресионисти наставили да истражују изражавање
унутрашњиһ стања и емоција кроз боју и форму.

Позадина и контекст

3
Да бисмо наставили да се бавимо овом темом, јако је важно знати због чега и под којим
условима је настао овај покрет сликарства, знати његов контекст. Контекст сликарства
романтизма обуһвата широк спектар историјскиһ, друштвениһ и културниһ фактора
који су обликовали развој овог уметничког покрета.

Један од кључниһ контекста сликарства романтизма била је реакција на рационализам и

строгу формалност класицизма. Средином 18. века, класицизам је доминирао
европском уметношћу, наглашавајући равнотежу, чисте линије и симетрију.
Романтизам је настао као противтежа овом стилу, наглашавајући индивидуалност,
емоционалност и слободно изражавање уметника. Уметници романтичари побунили су
се против норми и правила, тражећи слободу да изразе своје унутрашње светове и
субјективна искуства. Затим јавља се и политички и друштвени контекст тог времена.
Романтизам је цветао током периода великих политичкиһ и друштвених промена,
укључујући Француску револуцију, индустријску револуцију и покрете националног
ослобођења. Сликари романтизма често су се бавили темама националног идентитета,
херојства и борбе за слободу. Приказивали су сцене из историје, митологије и фолклора
како би пренели своје политичке и друштвене идеје.

Такође је важно поменути техничке иновације које су обликовале сликарство

романтизма. У 19. веку сликари су почели да користе нове технике и материјале као
што је уље на платну, што је омогућило већу палету боја, дубље тонове и обиље
детаља. Фотографија је такође постала доступна у то време, што је утицало на начин на
који сликари посматрају свет и приказују стварност.

4
 Фотографија 1, Франциско Гоја, „Стрељање 3. маја, 1814.

Карактеристике

Сликарство романтизма описује низ карактеристика које су одражавале дух времена и

стилски израз уметника тог периода. Неизоставна карактеристика о којој смо
претходно причали јесте индивидуалност и субјективност; сликари романтичари су
наглашавали изражавање сопствених осећања, емоција и унутрашњег света. Уместо да
следе строге конвенције и идеализоване обрасце, тражили су слободу изражавања и
истраживали своја лична искуства. Сликари су имали тенденцију да приказују дубока
осећања, као што су туга, страст, чежња, меланхолија и дивљење. Емоције су биле
кључне за преношење порука и стварање везе са гледаоцем.

Такође, боје и светлост коришћени у романтичним сликама били су кључни елементи у

стварању атмосфере, утицаја и емоционалног утицаја. Романтични сликари су се често
ослањали на употребу боја и светлости да би пренели своје идеје, расположења и
тематске поруке. Романтични сликари су често користили тамне и суморне боје да би
створили меланхоличну атмосферу. На сликама су често преовладавале тамне нијансе
браон, црне, тамноплаве и зелене, доприносећи осећају туге, мистерије и мистерије.
Користили су и интензивне контрасте између светлих и тамних тонова да би створили

5
драматичан ефекат. Ови контрасти помажу да се нагласи одређени елементи слике и
створи дубина и динамика. Коришћена је и суптилна светлост да би нагласили одређене
делове слике или створили атмосферске ефекте.

Светлост је често била приказана као пригушена или дифузна, дајући сликама осећај
мистерије и интимности. Романтичари били су инспирисани природом и користили
природне боје у својим радовима. Земљани тонови, нијансе зелених и плавих тонова
често су доминирали пејзажним сликама, стварајући мирну и хармоничну атмосферу. И
то није једина симболика коју можемо препознати код боја; на пример, црвена боја се
често повезивала са љубављу, страшћу или драмом, док су плава и зелена биле
повезане са природом и духовношћу.

Мотиви и теме

Саме теме којима су се бавили, као и мотиви, можда и најбоље приказују романтизам
као покрет и разлог због чега се он издваја од осталих.

Незаобилазни мотив била је природа, а сам покрет обележили су драматични пејзажи,

планине, шуме, реке и мора. Емоционални утисак природе је наглашен употребом
светлости, боја и атмосферскиһ ефеката. Природа је представљена као моћна,
тајанствена и духовна, и као извор инспирације и везе са унутрашњим светом
уметника. Присутна је била и фантазија и митологија; окретали су се фантастичним
сценама, митологији и легендама као изворима инспирације. Приказивали су
митолошке јунаке, епске битке, магична бића и бајковите пејзаже. Ови мотиви су им
омогућили да истражују фантастичне и магичне светове и да своје снове, машту и
мистерију пренесу кроз слике.

6
 .
Фотографија 2, Томас Кол, Фотографија 3, Вилијам Тарнер, „Тегљење
„Проклетство царства:дивљаштво“(1 од 5), 1836. одважне Темераире на резалиште“, 1839.

Поред меланхолије и туге које су врло често присутне као главни мотив, романтизам је
био познат по свом наглашеном изразу љубави и страсти. Сликари су често
приказивали љубавне сцене,
романтичне сусрете и изразе
интимности. Они су приказивали
страствене емоције и моћ љубавниһ
односа, а често су се ослањали на
књижевна дела да би изразили ове
теме.

Фотографија 4, Франческо Ајез, „Пољубац“, 1859.

7
Кључни сликари

Романтизам упознао нас је са мноштвом сликара који су обележили не само период у

коме су стварали већ и целокупну историју сликарства. Многа имена су вредна за
споменути их, али осврнула сам се на само пар њих.

Caspar David Friedrich (1774-1840)

Каспар Давид Фридрих се сматра једним од најзначајнијих сликара романтизма.

Његова дела одликују пејзажи који осликавају
мистерију и духовност природе. Фридрих је често
приказивао усамљене фигуре у величанственим
пејзажима, стварајући осећај меланхолије и
духовности. Његово најпознатије дело је „Луталица
над морем магле“ (1818), где усамљени човек стоји
на литици, гледајући према магли и океану.
Фридрихова дела су често симболична,
наглашавајући унутрашње стање уметника и његов
однос са природом.

Фотографија 5, Герард вон Кугелген,

портрет К.Д. Фридриха, 1810.

Фотографија 6, К. Д. Фридрих, Фотографија 7, К. Д. Фридрих,

“Два човека посматрају месец“, 1825-1830. „Море леда“, 1823-1824.

8
William Turner (1775-1851)

Вилијам Тарнер је био енглески сликар познат по својим иновативним пејзажима и

импресионистичкој употреби светлости и боја.
Његови радови често приказују драматичне сцене
природе, мора и неба. Тарнер је био мајстор у
осликавању атмосфере и стварању емотивних
утисака. Његове слике често садрже интензивне
светлосне ефекте и разигране боје које преносе
осећај драме и романтике. Тарнеров рад покрива
различите теме, од пејзажа до историјских догађаја,
а његов иновативни и експериментални приступ
сликарству утицао је на касније генерације
уметника.

Фотографија 8, Вилијам Трнер,

Аутопортрет, 1799.

Фотографија 9, Вилијам Тарнер,

Фотографија 10, Вилијам Тарнер,
„Снежна олуја“, 1812. „Брод с робљем“, 1840.

9
Eugène Delacroix (1798-1863)

Ежен Делакроа је био француски сликар који је својим

делима дефинисао романтизам. Његове слике често
приказују драматичне и емотивне сцене, као што су
митолошке битке, историјски догађаји и егзотичне
сцене. Делацроикова употреба боја је била изузетна,
користећи снажне контрасте и богатство нијанси за
стварање интензивних визуелних утисака. Његово
најпознатије дело је „Слобода води народ“ (1830), које
приказује револуционарну сцену током Француске
револуције. Делакроа је био уметник снажне страсти и
експресивности, чија су дела обликовала романтизам.

Фотографија 11, Ежен Делакроа,

Аутопортрет, 1837.

Фотографија 12, Ежен Делакроа,

„Покољ на Хиосу“, 1824.

10
 Фотографија 13, Ежен Делакроа, „Данте и Вергилије у Паклу“, 1822.

Важна ремек-дела

„Луталица над морем магле“- Caspar David Friedrich

На слици немачког сликара Каспара Давида Фридриха „Луталица изнад мора магле“
(The Wandered Above the Sea of Fog) из 1818. године приказан је усамљени човек како
стоји на литици леђима окренут посматрачу. и гледајући у даљину према магловитом
пејзажу. Ова икона слика представља кључни пример сликарства романтизма и често се
сматра једним од најзначајнијих дела тог периода.

11
 Фотографија 14, К. Д. Фридрих,
„Луталица над морем магле“, 1818.

Композиционо, слика је подељена на три главна дела. У првом плану је стена или
литица на којој стоји усамљени човек. Његова фигура је у центру пажње и доминира
сликом. Човек је окренут леђима посматрачу, а тело му је у контрасту са маглом која га
окружује. У позадини, иза луталице, шири се море магле, стварајући осећај
неизвесности и мистерије. На трећем плану, у даљини, видљиви су врхови планина,
који делују као граница између познатог и непознатог.

Сам човек представља лутање, интроспекцију и самоћу. Његова усправна поза, са

рукама склопљеним на леђима, сугерише озбиљност. Одевен је у тамне, земљане
тонове, што додатно наглашава осећај мистерије и меланһолије. Човек не гледа
директно у посматрача, већ гледа у даљину, у магловити пејзаж, стварајући утисак да га
занима нешто изван нашег видокруга.

Магловити пејзаж који окружује луталицу има симболично значење. Магла представља
мистерију, неизвесност и границу између стварности и снова. Такође наглашава идеју
интроспекције и унутрашњег света. Луталица стоји изнад магле, која симболизује

12
супериорност појединца над његовим унутрашњим демонима, страховима и сумњама.
Магла такође додаје романтичну атмосферу и мистичност слици.

„Oluja na moru Galilejskom“ - William Turner

Слика „Олуја на Галилејском језеру“ (The Storm on the Sea of Galilee) холандског
сликара Рембранта ван Рајна из 1633. године приказује драматичну сцену олује на
мору, инспирисану библијским догађајем Исусовог чудесног смиривања олује на мору.
Галилеја. Ова слика, сада украдена из Музеја Изабеле Стјуарт Гарднер у Бостону, једно
је од најпознатијих Рембрантових дела и представља изванредно техничко и
емоционално достигнуће.

Слика је динамична и уравнотежена у исто

време. Централни фокус слике је брод који
се бори против немилосрдних таласа. На
броду је неколико људи који се храбро држе
за ужад, док су други уплашени. У даљини
можете видети неколико других бродова
којима прети иста олуја. Приказане фигуре
на броду и таласи стварају динамичан покрет
унутар слике, док хоризонт и тамно небо у
контрасту са немирним морем.

Слика преноси осећај страха, панике и

немоћи пред силом природе. Фигуре
приказане на броду одражавају различите Фотографија 15, Вилијам Тарнер,
„Олуја на мору Галилејском“, 1633.

Фигуре приказане на броду одражавају различите емоционалне реакције, од храбрости

до очаја. Олуја на мору симболизује изазове и искушења са којима се суочавамо у
животу, као и нашу немоћ пред природним силама. Истовремено, слика носи духовну
поруку наде и вере у снагу и моћ супериорног бића које може да смири олују.

13
„Sloboda vodi narod“ - Eugène Delacroix

Слика „Слобода води народ“ (La Liberté guidant le peuple) француског сликара Ежена
Делакроа из 1830. године једно је од најпознатијих дела романтизма. Ова слика је
постала иконски симбол Француске револуције и симбол борбе за слободу и правду.

Фотографија 16, Ежен Делакро, „Слобода води народ“, 1830.

У центру слике је женска фигура која персонификује Слободу. Она држи заставу
високо у десној руци и показује у даљину. Слобода је приказана као снажна и храбра
фигура, са вијугавим телом које сугерише покрет и енергију. Иза ње стоје
револуционарни борци, који представљају различите слојеве друштва – раднике,
војнике, студенте и грађане. Слику карактеришу јаки контрасти светлости и сенке.
Слобода је приказана у белој одећи, која симболизује чистоту и снагу. Њена фигура се
издваја од тамне позадине, што наглашава њен значај и моћ. Поред ње, у првом плану,
је мртви револуционарни борац који подсећа на жртве и цену коју је француско
друштво платило у борби за слободу.

14
Боје на слици су јаке и симболичне. Црвена боја доминира сликом и представља снагу,
храброст и револуцију. Плава боја неба ствара контраст и додаје дубину слици. Друге
боје, попут беле, браон и црне, користе се за додатно наглашавање детаља и
изражавање различитих емоција.

Слика преноси осећај одлучности, храбрости и заједнице. Слобода води народ и води га
у борбу за своја права и слободу. Слика шаље поруку о снази заједнице и солидарности
у борби за правду. Приказани ликови имају изразе одлучности и страсти на лицима,
што одражава њихову посвећеност циљу.

15
Фотографија 17, Теодор Жерико, „Сплав Медузе“, 1818-1819.

Фотографија 18, Хајнрих Фусли, „Ноћна мора“, 1790-1791.

16
Фотографија 19, Frančesko Goja, „Proždire svog sina“, 1819-1823.

17
Критика

Иако је покрет имао своје следбенике и признање, наишао је и на одређене облике

критике. Једна од њих била је и претерана емоционалност и сентименталност.
Критичари су често сматрали да су романтичари пренаглашавали емоције и
сентименталност у својим делима. Осећали су да су слике преплављене драматичношћу
и претераним изражавањем осећања, што може довести до губитка у стварности и
губитка равнотеже.

Како су романтичари инсистирали на субјективности и индивидуалности, критичари су

у томе пронашли мањак објективности у њиховим радовима. Сматрали су да
недостатак објективности може довести до искривљене репрезентације стварности и
недостатка дубине и сложености слика. Такође замерали су и недостатак академских
норми. Критичари су сматрали да недостатак прецизности и техничке виртуозности
негативно утиче на квалитет слика, као и да сликари романтизма нису довољно вешти у
техничком аспекту сликарства.

Важно је напоменути да су ове критике биле резултат специфичних ставова и естетских

вредности времена у коме су стварали сликари романтичари. Упркос критикама,
сликарство романтизма оставило је дубок и трајан утицај на развој уметности, а данас
се сматра једним од најважнијих уметничких покрета у историји.

18
Закључак

Сликарство романтизма представља изузетно значајан период у историји уметности.

Наглашавајући индивидуалност, емоционалност и маштовитост, сликари романтичари
стварали су дела која су изражавала душу и духовност уметника. Пејзажи, фантастични
елементи и однос према прошлости били су кључни мотиви овог периода. Сликарство
романтизма оставило је снажан утицај на каснија уметничка раздобља и остаје важан
део уметничког наслеђа. Реализам је пратио романтизам као реакција на претерану
романтичну идеализацију, фокусирајући се на приказ стварног света. Симболизам је
такође био облик уметности који је произашао из романтизма, користећи симболичке
елементе за изражавање унутрашњег стања и духовности. Својом слободом изражавања
и наглашеном емоционалношћу, сликарство романтизма наставило је да инспирише и
дира срца многих.

19
Литература

20